Liflet 2 - UK Parobrod

Comments

Transcription

Liflet 2 - UK Parobrod
SEMJUEL
BEKET
PANSION
BEKET
PAROBROD TEATAR t SEMJUEL BEKET t PANSION BEKET
REŽIJA: STEVAN BODROŽA t ADAPTACIJA: TAMARA BIJELIĆ t ULOGE: TAMARA KRCUNOVIĆ t VANJA EJDUS t MILICA STEFANOVIĆ
ART DIRECTOR: DRAGANA OGNJENOVIĆ t MUZIKA: MANJA RISTIĆ t PHOTO: MARKO SOVILJ t MAKE UP: PETAR MARIĆ t ORGANIZACIJA: MARKO MANDIĆ
REZERVACIJE KARATA TELEFON: 011 26 39 639 t UK PAROBROD, KAPETAN MIŠINA 6A t E-MAIL: [email protected] t WEB: UKPAROBROD.RS
REČ REDITELJA
STEVAN BODROŽA
MANJA RISTIĆ
(Beograd, 1978) bavi se intenzivno pozorišnom
režijom poslednjih jedanaest godina i u tom
periodu ostvario je saradnju sa skoro svim
značajnijim teatrima u Beogradu, Ateljeom 212,
Beogradskim dramskim pozorištem, Bitef teatrom,
Narodnim pozorištem u Beogradu, Malim
pozorištem Duško Radović...Režirao je niz klasičnih i
savremenih drama, oko tridesetak naslova u
dosadašnjoj karijeri, među njima izdvajaju se Eshilov
PROMETEJ U OKOVIMA, Euripidova IFIGENIJINA
SMRT U AULIDI, Molijerove UČENE ŽENE, Ibzenova
GOSPA OD MORA, LASICE Bojane Mijović,
GOSPODIN Filipa Lolea, VATRENO LICE Marijusa fon
Majenburga i mnogi drugi naslovi.
Profesionalno je aktivan i u teatrima izvan Srbije, Crnogorskom narodnom pozorištu, Mostarskom teatru
mladih, Narodnom pozorištu Republike Srpske u
Banjoj Luci. Njegove predstave, glumci u njegovim
predstavama i on nagrađivani su na festivalima. Živi
i radi u Beogradu.
(1979, Beograd). Diplomirala je na FMU u
Beogradu kao violinista – izvođač, a potom
stekla zvanje magistra na Kraljevskom Koledžu
za muziku u Londonu u klasi profesorke Done Li
Kroft. Kao solo i kamerni muzičar nastupala je u
koncertnim prostorima širom Velike Britanije,
Francuske, Belgije, Nemačke, Austrije, Holandije,
Danske, Italije, Mađarske, Hrvatske, Makedonije,
Bosne, Slovenije, Crne Gore i Srbije. Osim zavidne
violinističke karijere, Manja je aktivna i kao
multimedijalni umetnik, kompozitor (za
pozorište i film), kustos, kulturni aktivista i
menadžer u kulturi, radio spiker, producent
savremene muzike i objavljivan pesnik. 2004.
godine osniva Udruženje multimedijalnih
umetnika AUROPOLIS, organizaciju koja se bavi
produkcijom multimedijalnih i interdisciplinarnih projekata, kulturnih događaja i
edukativnih radionica. Autor je 11 9 Web
streaming poetry antologije savremene poezije
na 45 jezika koja okuplja 150 pesnika iz celog
sveta, kao i veb portala supernovapoetry.net.
2010. godine, radi na razvijanju platforme za
hologramske performanse koja je prvi put
predstavljena na Praškom kvadrijenalu scenskih
umetnosti 2011. u okviru nacionalnog paviljona.
Član je strateške grupe A Soul for Europe E.E.I.G,
internacionalne mreže kulturnih aktivista.
Ove Beketove minijature svojevrsna su remekdela postdramske književnosti jer u njima pisac
uspeva da naizgled hladnom,neurotičnom i cikličnom jeziku, proizašlom iz psihe koja se
raspada i deli na nivoe svesti i podsvesti, udahne poetičnost i tragičnost egzistencijalne
praznine.Beket podiže ove haotične misaone tokove na ravan potresne simboličke slike koja
predstavlja duševnu situaciju savremenog čoveka oličenu u samoći,emotivnoj
inhibiranosti,duhovnoj ispraznosti života koji kao da nikad nije ni počeo a već se završava,
ispunjen gorkim samoosećanjem jalovosti i uzaludnosti. Dodatno scenski potencijal ovih
tekstova i razlog da se oni postave jeste to što oni mogu da se posmatraju ne samo kao
sudbina određenog pojedinca već skoro svakog čoveka danas, što verujem i da je bila
Beketova namera.Ljudi žive svoje struktuirane živote, u visokoorganizovanim megalopolisima, nesvesni da prave komunikacije među ljudima nema, da je samoća postala konačni
produkt zapadne civilizacije koja se, usled istorijskog sloma velikih ideologija koje bi trebalo
da nam kažu da življenje ima smisla, raspala na milione <<individua>> koje su uronjene u
svoje autistične, unutrašnje svetove.
Stevan Bodroža
REČ DRAMATURGA
Predstava „Pansion Beket“ nastala je kolažiranjem Beketovih kratkih drama: Dođi-pođi, Ne ja,
Koraci i Ljuljaška, kao i dve Beketove pesme Kako reći i Nešto tamo. Odlučili smo da ove
minijature smestimo u jedan zajednički tematski okvir unutar kog se one međsobno
prožimaju i čine jednu dramaturški zaokruženu celinu. Pokušali smo i da malo odstupimo od
autorovih strogih pravila i instrukcija vazanih za forme ovih komada, ali da, takođe, u što
većoj meri ostanemo dosledni Beketovom stilu i dominatnoj atmosferi i emociji prisutnoj u
ovim delima. Krajnji cilj nam je bio da publici, suočavajući je sa ovim teškim temama, pružimo
neku vrstu utehe, emocionalne spoznaje da je strah od smrti i samoće isti za svakoga od nas i
da postajući ga svestan i razmišljajući o njemu, čovek biva korak bliže tome da ga se barem
delimično oslobodi i prevaziđe ga.
Tamara Bijelić
TAMARA BIJELIĆ
(Beograd, 1985) diplomirala je 2010. na
katedri za dramaturgiju na Fakultetu
dramskih umetnosti u Beogradu. Realizovane
drame: “Stanica – Kompas” Dadov, 2011)„Ples
pacova“ (objavljena u pozorišnom časopisu
„Teatron“ 2009; scensko čitanje u UK
„Parobrod“, 2011), „Kako sam zavoleo fudbal“
(Dadov,
2008),
radio
drama: „Šesto
čulo“(Radio Beograd, 2009). Radila kao
scenarista na interaktivnom filmu „Über life“
(Emote productions, 2010) i kao dramaturg
/asistent na više studentskih i profesionalnih
predstava. Član je redakcije Bitef biltena od
2011. godine. Trenutno je na doktorskim
studijama iz teatrologije na Fakultetu
dramskih umetnosti.
MILENA RAJKOVIĆ
DRAGANA OGNJENOVIĆ
UVODNA REČ DIREKTORKE
Predstava „Pansion Beket“ prvi je događaj ovog tipa na
našoj novoj sceni „Parobrod teatar“ kojih će u
budućnosti svakako biti još. Značaj ovog novog
„alternativnog pozorišta“, da ga tako nazovemo,
sastoji se u tome što će programski biti data šansa
svim onim tekstovima, autorima i projektima koji su
zbog straha, predrasuda ili odsustva poverenja do
sada bili odbijani od strane uprava (gotovo svih)
beogradskih pozorišta. Ideja je da se u ovaj program
uvrste projekti već afirmisanih umetnika čije ideje
zbog „nekomercijalnosti“ i istraživačkog karaktera ne
pronalaze lako svoj put do institucionalnih pozorišnih
scena, ali i mladih, neafirmisanih autora koji nemaju ili
nisu dobili dovoljno prostora i mogućnosti da se
umetnički izraze. Ovo je u Parobrodu, donekle, već
postignuto tj. nagovešteno ciklusom scenskih čitanja
„Biseri iz upravničkih fioka“ i mise nadamo da će se sa
istim uspehom razvijati i naš „Parobrod teatar“.
je u modnu industriju i dizajn usla kao slikar.
Osim dizajna odeće, bavi se grafičkim
dizajnom, dizajnom enterijera, scenografijom i
kostimima za film i pozorište.
Danas je Dragana Ognjenović prevashodno
modni dizajner koji u Srbiji ima svoj nezavistan
brend sa osmišljenom i funkcionalnom
distribucijom na pet prodajnih mesta od 1992.
godine, kroz linije d.o., software, s.o.s, simply
d.o., d.o. home.
Liniju dragana ognjenovic prezentira od
2007.godine na New York fashion week'u, a
liniju software na Miami fashion weeku od
2006.godine u USA. Osim lokalnih medija u
proteklih nekoliko godina Draganin rad su
pratili Book moda, Elle, La Republica, Der
Standard, Wallpaper, Heral Tribune; New York
Times, Nylon, Harpers Bazar, Fashion TV; Rai
Uno, TV5, Meksican National TV; CNN i ostali...
VANJA EJDUS
Diplomirala glumu na Fakultetu dramskih
umetnosti u Beogradu.Od 2002. godine stalni
član Narodnog pozorišta.Odigrala 30-ak uloga u
pozorištu,na filmu i televiziji.Dobitnica Sterijine
nagrade i godišnje nagrade Narodnog pozorišta.
Uloge u pozoristu:HaSanaginica(Hasanaginica),
Tri sestre(Nataša), Faust1(Margareta), Faust2
(Homunkulus), Romeo i Julija(Julija),Seksualne
neuroze naših roditelja(Dora),Bazen bez
vode(Ona),Državni službenici(Ava Vigrem),Život
ili
pozorište(Šarlota
Salomon)Dragi Tata
(Mali),Šuma (Aksjuša),Sanjari (Regina),Plava
soba( Ona),Red voŽnje Andreasa Sama( Ana
Sam,dečak
iz
klupe),
Beogradska
trilogija(Mara),Alisa u zemlji čuda ( Alisa),Petar
Pan (Zvončica),Ljuljaška (Dvori), Frida Kalo (Lola,
Arto, Kristina),Nedozvani (Mira),Vatreno lice
(Olga)….
MILICA STEFANOVIĆ
Diplomirala u klasi profesora Nebojše
Dugalića na Akademiji Umetnosti. Igrala u
predstavama: “Osvrni se u gnevu”, “Radni
naslov”, “Tajna crnih očiju”,
“Noć”,
“Hipermezija“. Pohađala je školu Akademije
za izvođačke umetnosti (Moving Academy
for Peforming Arts, Amsterdam) namenjen
fizičkom treningu glumaca. Radi u Hartefakt
fondu.
TAMARA KRCUNOVIĆ
(Beograd, 1978) studirala je glumu na
Fakultetu dramskih umetnosti gde je
diplomirala 2000 godine (klasa prof. Gordane
Marić) i na Conservatoire National Superieur
d’ Art Dramatique u Parizu gde je diplomirala
2003 godine. Igrala je u mnogim predstavama (Hipermnezija (Bitef teatar), Romeo i
Julija (Theatre 13, Paris), Mnogo buke ni oko
čega (Theatre 13, Paris), Bele noći (Theatre de
l’Atelier, Paris), Staklena Menažerija (CNSAD,
Paris), Tri sestre (CNSAD, Paris),…), filmovima
(Un An, La derniere plaine, Coriolanus, film o
R. Koraću, Čitulja za Eskobara,…) i TV serijama
u Francuskoj i Srbiji