GODINA 2010. broj 41 Hram Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila

Transcription

GODINA 2010.
broj 41
Hram Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila,
STARA CRKVA, Sarajevo
SVETI PREPODOBNI
JUSTIN ]ELIJSKI
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SLU@BENI DEO
KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOG
VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA
DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA
Januar
3. U manastiru Uspewa Presvete Bogorodice u
Dobrunu sluìo sv. Liturgiju na kojoj je u ~in
jeromonaha rukopoloìo jero|akona Serafima (Gligi}a), a u ~in jero|akona monaha Gavrila (\uri}a).
5. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, preko sredstava javnog informisawa uputio boì}nu ~estitku pravoslavnim vjernicima u
Mitropoliji dabrobosanskoj i cijeloj BiH.
- U gradskoj galeriji “Collegium artisticum”
u Sarajevu otvorio izlo`bu starih boì}nih
i vaskr{wih ~estitki iz zbirke prof. Senada Hodovi}a.
6. U hramu sv. proroka Ilije na Sokocu sluìo
sv. Liturgiju na kojoj je u ~in |akona rukopoloìo g. Damjana Radovi}a, diplomiranog teologa iz âjni~a.
- Na Badwe ve~e, u hramu sv. proroka Ilije u
Sokocu, sluìo prazni~no ve~erwe bogosluèwe i prisustvovao nalagawu Badwaka.
7. U Sabornoj crkvi u Sarajevu sluìo prazni~nu Boì}nu Liturgiju uz sasluèwe sve{tenika i |akona Mitropolije dabrobosanske. Sv. Liturgiju je direktno prenosilo
nekoliko radio i televizijskih ku}a.
8. Na praznik Sabora Presvete Bogorodice, u
hramu sv. proroka Ilije na Sokocu sluìo sv.
Liturgiju.
- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pozdravio goste na Boì}nom prijemu, kojem je
prisustvovao veliki broj stranih diplomata,
predstavnika me|unarodnih organizacija,
predstavnika doma}ih vlasti itd.
9. Na dan sv. prvomu~enika i arhi|akona Stefana, sluìo sv. Liturgiju u hramu Uspewa Presvete Bogorodice na Palama.
10. U nedjequ po Boì}u, sluìo sv. Liturgiju u
hramu Uspewa Presvete Bogorodice u âjni~u
i u ~in prezvitera rukopoloìo |akona Damjana Radovi}a.
14. Na praznik Obrezawa Gospodweg i sv. Vasilija Velikog sluìo sv. Liturgiju u manastiru
sv. Save u Gorwoj Lijesci kod Vi{egrada.
15. Predsjedavao Dvadeset i prvom redovnom
sjednicom Eparhijskog upravnog odbora Mitropolije dabrobosanske koja je odràna u
mitropolitskoj ku}i u Sokocu.
16. Predsjedavao Sedamnaestom redovnom sjednicom Eparhijskog savjeta Mitropolije dabrobosanske koja je odràna u mitropolitskoj ku}i
u Sokocu.
17. U nedequ pred Bogojavqewe, sluìo sv. Liturgiju u hramu sv. Petra i Pavla u Rudom.
18. Na praznik Krstovdan, sluìo sv. Liturgiju i
~in Velikog vodoosve}ewa u hramu Ro|ewa
Presvete Bogorodice u Zenici.
19. Na Bogojavqewe, sv. Liturgiju i ~in Velikog
vodoosve}ewa sluìo u hramu sv. Nikolaja u
Fo~i.
20. Na praznik Sabora sv. Jovana Krstiteqa,
sluìo sv. Liturgiju u hramu Preobraèwa
Gospodweg u Fo~i.
22. U Patrijar{ijskom dvoru u Beogradu u~estvovao u radu Izbornog Svetog arhijerejskog sabora SPC, na kojem je za 45. patrijarha SPC
izabran Episkop ni{ki g. Irinej.
23. U Sabornoj crkvi u Beogradu sasluìvao na
sv. Liturgiji i prisustvovao ustoli~ewu novoizabranog Patrijarha srpskog g. Irineja.
24. U nedequ po Bogojavqewu, sluìo sv. Liturgiju u hramu sv. Georgija u Novom Gora`du.
27. Na praznik sv. Save, sluìo sv. Liturgiju i
obavio slavski obred u hramu Sv. Trojice u
Rogatici.
-U prostorijama Hidroelektrane Vi{egrad
prelomio slavski kola~ ovog preduze}a.
- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pozdravio goste na Svetosavskom prijemu, kojem
je prisustvovao veliki broj stranih diplomata, predstavnika me|unarodnih organizacija,
predstavnika doma}ih vlasti itd.
29. Na praznik âsnih veriga sv. apostola Petra,
sluìo sv. Liturgiju u hramu Preobraèwa
Gospodweg u Zagrebu i obavio slavski obred
u rezidenciji mitropolita zagreba~ko-qubqanskog g. Jovana.
Februar
2. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio u posjetu novoimenovanog komandanta EUFOR-a generalmajora Bernarda Baira.
- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu
primio u posjetu g. Dragomira Kova~a, sekretara Ministarstva za izbjeglice i raseqena
lica BiH.
9. Pozdravio sve{tenike Mitropolije dabrobosanske na bratskom sastanku odrànom u sali
parohijskog doma u Sokocu.
14. Na praznik Sretewe Gospodwe sluìo sv. Liturgiju u hramu Sv. Trojice u Rogatici i prelomio slavski kola~ KUD “Sretewe”.
16. U Op{tini Isto~no Novo Sarajevo prisustvovao prezentaciji projekta obnove zgrade Bogoslovskog fakulteta u Isto~nom Sarajevu.
17. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u
hramu sv. Vasilija Ostro{kog i Petra Dabrobosanskog u krugu Bogoslovskog fakulteta i
Bogoslovije u Fo~i.
18. Prisustvovao sve~anom otvarawu novih ì~ara hotela Bistrica na Jahorini.
hramu sv. proroka Ilije na Sokocu.
20. Na Teodorovu subotu, sluìo sv. Liturgiju u
hramu sv. Vasilija Ostro{kog i Petra Dabrobosanskog u krugu Bogoslovskog fakulteta i
Bogoslovije u Fo~i i pri~estio studente i
u~enike.
21. U nedequ Pravoslavqa, sluìo sv. Liturgiju
u hramu sv. Vasilija Ostro{kog na Dobriwi u
Isto~nom Sarajevu.
- U hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Palama prisustvovao velikoposnoj duhovnoj akademiji.
22. Predsjedavao sjednicom Epsikopskog savjeta u
RS i BiH, odrànoj u mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, kojoj su prisustvovali i Episkopi SPC: zvorni~ko-tuzlanski Vasilije, bawalu~ki Jefrem i biha}ko-petrova~ki
Hrizostom.
23-28. Obi{ao svetiwe Svete gore, Kareju i Hilandar, gdje je, na praznik sv. Simeona Mitroto~ivog, sluìo sv. Liturgiju.
Mart
2. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio u posjetu novoimenovanog ambasadora Palestine Kaleda Alatra{a.
- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu
primio u posjetu novoimenovanog ambasadora
Makedonije Ramija Rexepija.
hramu sv. arhangela Mihaila i Gavrila u Sarajevu i opelo blagoupokojenom protojereju-stavroforu Krstanu Bijeqcu.
3
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
manastiru sv. velikomu~enika Georgija na
Ravnoj Romaniji.
16. U Kulturnom centru Isto~no Sarajevo otvorio izlo`bu ikona polaznika ikonopisa~ke
radionice Saborne crkve u Sarajevu, povodom
{estogodi{wice martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, pod nazivom “Da se ne zaboravi”.
28. Na praznik Cvijeti sluìo sv. Liturgiju u
hramu sv. sve{tenomu~enika Petra dabrobosanskog u Vojkovi}ima.
29. Na Veliki ponedeqak sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u manastiru sv. Save u
Gorwoj Lijeski kod Vi{egrada.
30. Na Veliki utorak sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u manastiru Uspewa Presvete Bogorodice u Dobrunu.
31. Na Veliku srijedu sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u manastiru Vaznesewa Gospodweg u Vardi{tu.
April
1. Na Veliki ~etvrtak sluìo sv. Liturgiju u
hramu Preobraèwa Gospodweg u Novom Sarajevu.
2. Na Veliki Petak, u hramu sv. proroka Ilije u
Sokocu sluìo Ve~erwe sa izno{ewem Pla{tanice.
3. Na Veliku Subotu sluìo sv. Liturgiju u hramu sv. Vasilija Ostro{kog i Petra Dabrobosanskog u krugu Bogoslovskog fakulteta i Bogoslovije u Fo~i.
4. Na praznik Vaskrsewa Hristovog, sluìo sv.
arhijerejsku Liturgiju u Sabornoj crkvi u Sarajevu, uz sasluèwe sve{tenika i |akona
Mitropolije dabrobosanske. Sv. Liturgiju je
direktno prenosilo nekoliko radio i televizijskih ku}a.
5. Na Vaskr{wi ponedeqak sluìo sv. Liturgiju
u hramu sv. proroka Ilije u Sokocu.
6. Na Vaskr{wi utorak sluìo sv. Liturgiju u
hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Palama.
11. Na Tominu nedequ sluìo sv. Liturgiju u manastiru Uspewa Presvete Bogorodice u Dobrunu.
18. U nedequ Mironosica sluìo sv. Liturgiju u
hramu sv. velikomu~enika Pantelejmona na
Vu~ijoj Luci.
26 - 5. U Patrijar{ijskom dvoru u Beogradu u~estvovao u radu Svetog Arhijerejskog Sabora
Srpske Pravoslavne Crkve.
Maj
2. Sluìo sv. Liturgiju u hramu sv. proroka Ilije na Sokocu.
6. Na praznik \ur|evdan, a povodom manastirske slave, sluìo sv. Liturgiju u manastiru
sv. velikomu~enika Georgija na Ravnoj Romaniji i obavio slavski obred.
10. Na praznik Spaqivawa mo{tiju sv. Save, sluìo sv. Liturgiju u manastiru sv. Petke u Zagrebu i na~alstvovao na osve}ewu temeqa novog hrama sv. Save, duhovnog centra i zgrade
pravoslavne gimnazije.
11. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio u posjetu predsjednika Republike Srpske
dr Rajka Kuzmanovi}a.
- U hotelu Holidej In u Sarajevu prisustvovao prijemu povodom 65-godi{wice velike
pobjede nad fa{izmom, koji je priredila Ambasada Ruske Federacije u BiH.
12. Na praznik sv. Vasilija Ostro{kog sluìo
sv. Liturgiju u hramu sv. Vasilija Ostro{kog
i Petra Dabrobosanskog u krugu Bogoslovskog
fakulteta i Bogoslovije u Fo~i i prelomio
slavski kola~ povodom slave ovih dviju {kola, a potom prisustvovao sve~anoj akademiji
te dodjeli diploma i nagrada.
- U Kulturnom centru Isto~no Sarajevo primio povequ Op{tine Isto~no Novo Sarajevo,
za izuzetan bogoslovsko-nau~ni, prosvjetni i
duhovni rad i doprinos u afirmisawu Op{tine.
13. Na praznik Spasovdan, a povodom hramovne
slave, sluìo sv. Liturgiju u hramu Vaznese-
wa Gospodweg u Podgrabu i obavio slavski
obred.
15. U manastiru Rakovica u Beogradu sasluìvao
Patrijarhu srpskom g. Irineju na sv. Liturgiji
i polugodi{wem pomenu blaènopo~iv{em
patrijarhu Pavlu.
23. Na praznik Silaska Sv. Duha na Apostole,
sluìo sv. Liturgiju u hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Vi{egradu.
24. Na Duhovski ponedeqak i praznik sv. Kirila
i Metodija, sluìo sv. Liturgiju u manastiru
sv. Save u Gorwoj Lijesci kod Vi{egrada.
30. U Nedequ Svih Svetih, povodom tradicionalnog Jawskog sabora, u manastiru Glogovcu
kod [ipova sluìo sv. Liturgiju i prisustvovao sve~anoj akademiji.
Jun
10. U hotelu Radon Plaza u Sarajevu prisustvovao prijemu povodom dana Ruske Federacije
koji je priredila Ambasada Ruske Federacije
u BiH.
11. Povodom krsne slave Muzi~ke akademije u Isto~nom Sarajevo, sluìo sv. Liturgiju u hramu
sv. Vasilija Ostro{kog u Dobriwi, na kojoj je
u ~in prezvitera rukopoloìo |akona Nikolu
Kova~a, a potom u prostorijama Akademije
obavio slavski obred.
14. Povodom zajedni~ke ispovijesti i pri~e{}a
svih sve{tenika Mitropolije dabrobosanske
sluìo sv. Liturgiju u manastiru sv. Georgija
na Ravnoj Romaniji, a potom besjedio na bratskom sastanku sve{tenstva.
16. Povodom Dana odbrane sarajevsko-romanijske
regije sluìo sv. Liturgiju u manastiru sv.
Georgija na Ravnoj Romaniji, odrào pomen
poginulima u prethodnom ratu, te prisustvovao akademiji u manastirskoj porti.
25. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio u posjetu novoimenovanog ambasadora Ma|arske g. Lasla Tota.
28. Na praznik Vidovdan, a povodom krsne slave
Vojske Republike Srpske, u hramu sv. velikomu~enika Georgija u Isto~nom Sarajevu sluìo sv. Liturgiju i pomen vojskovo|ama i vojnicima srpskim, te obavio slavski obred.
29. U Palati Republike u Bawaluci, prisustvovao êtvrtoj sjednici Senata Republike Srpske.
Priprema
proto|akon Mitar
Tanasi}
Evanðeqe po Sv. Jovanu poèiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Reè ili Glagol znaèi osiromaiti smisao
toga izraza na grèkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji. D A B A R - jevrejska reè - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, ìvoga
Prisustva Bo`jeg i koje izbija u Prologu èetvrtoga Evanðeqa kao Svetlost i @ivot.
Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)
4
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O RAVNODU[NOSTI
S
vima je jasno, da se moramo
sluìti onim {to nam je
Bog stvorio. Budu}i da ne
znamo za{to nam je to sve Bog dao,
Svetiteq kaè: “prema svemu
{to ne znamo, moramo se dràti
ravnodu{no”, Nauka o ravnodu{nosti je po~etak duhovnog ìvota. Ko pak èli sagraditi ku}u
bez ravnodu{nosti, gradi je na
pesku.
Slu{ajmo i gledajmo Gospoda
Hrista, kako svoje apostole u~i:
“Vi se molite: O~e na{, koji si
na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da do|e carstvo Tvoje” (Mt.
6.9-10). “Da bude voqa tvoja..”
(Mt. 7,9-10). Mi mole}i se Spasitequ recimo: “O~e, ne moja voqa
nego Tvoja neka bude”. Ponovimo
i ovo sa svetim apostolom Pavlom: “Gospode, {ta mi je ~initi?”(Dap. 9,6).
Ne{to o ravnodu{nosti Hristovoj treba re}i:
Gospod Hristos je imao razvijen osje}aj u ìvotu ovde na zemqi. Iz Jevan|eqa znamo da je
ose}ao radost i àlost, bol, razo~arewe, utehu, zahvalnost, qubav i druge ose}aje. Kako je bio
veseo kada su mu apostoli govorili o svojim uspesima, na prvom
misionarskom putu. On saslu{av{i apostole sa rado{}u kaè: “Hvalim te O~e, Gospode Neba i zemqe, {to si ovo sakrio od
mudrih i razumnih, a otkrio bezazlenima” (Mt. 11,25).
Sa koliko ne`nosti govori
majci: “Ne pla~i” (Lk. 7,13). Kako se razneìo kad su mu majke donele decu da ih blagoslovi (Lk.
10,16). Nije mu nepoznato razo~arewe nad najbliìma. Ap. Petru
veli: “Simone, ti spava{”? Zar
ne mogoste jedan ~as probdeti?
(Mk. 14,37). “Sv. ap. Jovanu dozvoli, da Mu svoju glavu nasloni na
Wegove grudi i oseti we`nost
Wegovog zagrqaja” (Jn. 13,23). Vise}i na Krstu osetio je stra{nu
osamqenost pa se molio: “Boè
moj, Boè moj za{to si me ostavio” (Mt. 27,46). îtavu svoju nauku prema stvorewima, Hristos
je sveo u jednu re~enicu: “Gdje je
va{e blago, ondje }e biti i srce
va{e”(Lk. 12,34). Ovo je rekao
imaju}i u vidu bogatog mladi}a,
od kojega je Hristos traìo da se
oslobodi od zemaqskih stvari, i
po|e za Wim.
O svemu re~enome za duhovni
ìvot, traì se sveta sloboda i
ne zavisnost od stvorenog. Mi voqu Boìju poznajemo, kroz stvari koje nam je Bog dao kao potrebne za ìvot. O ravnodu{nosti
lak{e je govoriti nego u ìvotu
provesti. Kaè sv. Igwatije: “sebe moramo u~initi ravnodu{nim.” Da bi postigli ravnodu{nost, traì se napor, nastojawe
i ozbiqna borba. Nikako ne moèmo ravnodu{nost izjedna~iti
sa leno{}u i bezbri`no{}u. Lewost je strah pred radom, naporom i ìvotom.
Ima qudi koji tvrde da ravnodu{nost u ~oveku ubija ose}aje i
sklonosti, a bez toga on vi{e nije ~ovek. I prvi ~ovek Adam je
pre svoga pada imao sklonosti,
ali one su bile podvrgnute vo|ewu razuma i voqe. Posle greha u
raju kod Adama je nastao ne rad,
jer se te sklonosti nisu vi{e pokoravale razumu i voqi. To smo
isto videli i kod Isusa Hrista,
da nije stradala Wegova afektivnost, pa ni nama ne}e na{koditi ravnodu{nost prema nekim
stvarima. Na{ }e temperament
ostati. U nama }e ostati simpatija i antipatija i sve druge
sklonosti, samo {to }e to biti
oplemeweno i stavqeno u dopu{tene granice.
Pod ravnodu{no{}u broje se samo ona stvorewa, koja su od Boga
dopu{tena i ne zabrawena. Da razmotrimo o ~emu se radi. Sv. Igwatije navodi primere: zdravqe i bolest, bogatstvo i siroma{tvo,
kratak ìvot i ponièwa. Drugi
su opet mi{qewa, da je za put do
spasewa, bolest, siroma{tvo i ponièwe. Kod nekih pak zdravqe i
dug ìvot, siroma{tvo i ponièwa. Kod nekih bolest, dug ìvot,
siroma{tvo i priznawa.
Treba znati, mnoge du{e ne bi
nikada izvele velika dela, da nisu morale podneti mnoge du{evne
i telesne bolesti i ponièwa.
Ovako ide ovaj ili onaj posao,
ovaj ili ovaj na~in ìvota, ovo
5
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
ili ono radno mesto, uspeh ili
neuspeh na poslu. Da li ìvim u
radosti ili utesi, ili me mu~i
duhovna su{a, drugi razumeju, radim li sa ovim ili onom qudima,
imaju li ove ili one darove.
Iz naprijed re~enog moè se
zakqu~iti, da ravnodu{nost nije
ni{ta drugo do potpuno predawe
voqi Boìjoj. To je stawe savr{ene qubavi prema Bogu, kaè
sv. ap. Pavle: “Smatram sve za
trice da bih Hrista dobio” (Flp.
3,8). Za mene je jedna stvar od neizrecive va`nosti: proslava Boìja i moje ve~no spasewe. O ovome je mislio i sv. ap. Pavle kada
je napisao spomenute re~i Filipqanima. Za wega je bio jedini
put i}i do ciqa i zajednice sa
Hristom. I za nas nema drugog puta, do onog koji Rimqanima pomiwe sv. ap. Pavle: Jer sam uvjeren
da nas, ni smrt, ni ìvot, ni An|eli, ni poglavarstva, ni sile, ni
sada{wost, ni budu}nost, ni visina, ni dubina, niti ikakve druge tvari ne}e mo}i odvojiti od
qubavi Boìje, koja je u Hristu
Isusu Gospodu na{em” (Rim.
8,38-39).
Du{a oslowena jedino na Boga
ostaje smirena u svim okolnostima ìvota. Ne moè je smesti ni
bol, ni àlost, ni strah, ni razo~arewe. Ona je spremna {ta joj
Bog daruje. Dakle ravnodu{nost
prema stvorewima, neophodno je
potrebna za na{ napredak. Bog
nas moè dovesti do ciqa raznim
putevima. Ugledan ~ovek moè
uticati na mnoge qude i privesti
ih Bogu, dok prezren ~ovek nema
takav uticaj na qude.
“Bez mene ne moète ni{ta ~initi” (Jn. 15,5). Govorio je Hri-
6
stos. Treba se ravnodu{no{}u
prikqu~iti Bogu, tj. slobodi srca. Ravnodu{nost je tajno vreme,
kada je moralna sigurnost, kada
se odlu~ujemo za kona~an ciq - za
Boga. U ovome poslu veoma mnogo
pomaè ispit savesti, ako ga znamo dobro obavqati. Prednost ispita savesti treba da redovno budu na{e unutra{we sklonosti.
Za borbu za slobodu srca ne smemo i}i sami, jer ne bi daleko stigli. Gospod Hristos kaè: “Ko
ostaje u meni i ja u wemu, taj donosi plod, jer bez mene ne moète
~initi ni{ta” (Jn. 15,5). Opet jevan|elist Jovan veli: “Ja sam
istinski ~okot i Otac je moj vinogradar. Svaku lozu na Meni koja ne ra|a otsjeca; a svaku koja ra|a ~isti je da vi{e roda rodi. Vi
ste ve} ~isti zbog re~i koje sam
vam govorio. Ostanite u meni i ja
}u u vama. Kao {to loza ne moè
roda roditi sama od sebe, ako ne
ostane na ~okotu, tako i vi ako u
Meni ne ostanete” (Jn.15,1-4).
Ovakav na~in ìvota je ispuwen na poseban na~in predawem i
qubavqu prema Bogu. Setimo se
{ta dajemo Bogu datim zavetima,
{ta po pravilima, {ta po odredbama Crkve i dràvnim propisima. Pogledajte va{ dnevni red u
ku}i i van we. Ako se to ~ini na
slavu Boìju, nije li to pesma zahvalnosti Hristu Gospodu na{em. Po~iwemo li dan analizom,
{ta smo prethodnih dana korisno
uradili, i gdje smo sve svojom du{om urawali, oseti}emo Boìju
dobrotu i veli~inu. Preko dana
ni~u uvek drugi uspesi i proslavqawa Boga. Gde nema savesti i
pobo`nosti molitvom, zlim delima je vrhunac.
Koji se trude u ravnodu{nosti,
u mnogome su prvoborci za spasewe u Hri{}anskom vaspitawu dece svoje i drugih, te na{e mladosti, osnivaju}i im {kole niè,
sredwe i visoke, sli~no drugim
kulturnim zemqama. Poznato je,
kod nas su {kole osnivane u manastirima i pored crkava. Sve{tena lica predavali su u {kolama i
bili vaspita~i na{e mladeì.
Kada to detaqno razmotrimo vide}emo koliko su ti qudi u~inili dobra svome Srpskom rodu.
Moè se slobodno re}i, oni su
izabrali boqi deo, kako re~e Sv.
jevan|elist Luka: “I mnogi vjerova{e u Wega ondje” (Lk. 10,42).
Gospod Hristos nam je svojim
primjerom najboqe pokazao, kako
je va`na poslu{nost. îtav ìvot Hristov moèmo skoncentrisati re~ima koje je sam za sebe rekao: “Delo je moje da vr{im voqu
Oca koji me je poslao, i izvr{im
Wegovo delo” (Lk. 4,34). Ove Hristove re~i i danas zasluùju da ih
kao ~lanovi Crkve izvr{avamo.
Crkva Hristova, pa i na{a pomesna, sagra|ena je na poslu{nosti.
Mi hri{}ani u poslu{nosti moramo predwa~iti. Danas qudi nastoje da su neposlu{ni i daleko
od svih jevan|elskih vrednosti.
Rezultat je sve praznija crkva {kola pobo`nosti, gde su u~enici svi qudi bez obzira na godine
ìvota. Na{e je u ovom varqivom
ìvotu da se sve vi{e i vi{e vra}amo ve~nim vrednostima koje nas
privode Bogu, Caru Carstva Nebeskog, kome je slava u sve vekove
vekova.
Mitropolit
dabrobosanski
Nikolaj
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
PLA^, SUZE
S
vake no}i natapaj postequ
svoju pokajni~kim suzama,
kvasi suzama rogozinu na
kojoj spava{. Smiravaj sebe pred
Gospodom Isusom Hristom, da bi
ti On oprostio grehove tvoje, obnovio te i podario mo} za vr{ewe dobrodeteqi i nasle|e u beskrajnom carstvu svome ...
Provodi vreme u pla~u i suzama, i Bog }e se smilovati nad tobom i olak{a}e sve nevoqe tvoje
(Antonije Veliki).
Pla~em se izgone sve strasti
iz du{e (ava Isaija).
Ava Pimen ispri~ao je o avi
Isidoru slede}e. Ava Isidor
imao je obi~aj da oplakuje svoje
grehe, kad u~enik wegov nije bio
u }eliji sa wim. Jednom prilikom
kad se u~enik wegov posle duèg
bavqewa napoqu vratio u }eliju,
zatekao je avu Isidora uplakanog
i zapitao ga: “Ava, za{to pla~e{?”
-Oplakujem grehove svoje, odgovorio je ava.
-Pa ti nema{ nikakvih grehova, rekao je u~enik.
-O, sine moj, ako bi Bog otkrio
svima grehove moje, za wihovo
oplakivawe ne bi bila dovoqna
ni dvojica, ni trojica, ni mnogi
pomaga~i, odgovorio je ava.
Avu Longina obuzimalo je veliko umiqewe za vreme molitava
i pevawa psalama i oblivao se suzama. Wegov u~enik zapita ga da
li duhovno pravilo nalaè monahu da pla~e za vreme molitava?
-Da, sine moj, takvo je pravilo.
Bog je stvorio ~oveka ne radi
pla~a nego radi radosti i veseqa, da bi on slavio Boga ~isto i
bezgre{no, kao {to Ga proslavqaju an|eli Wegovi. Ali ~ovek
je pao i potreban mu je pla~. Gde
nema greha, tamo pla~ nije potreban.
Starac mu je odgovorio: “Ko
èli da se izbavi od grehova, izbavqa se od wih pla~em, i koji
èli da ponovo ne upadne u wih,
spasava se pla~em. To je put pokajawa, propisan u Svetom pismu i
zave{tan od svetih Otaca, koji su
rekli: pla~ite! Drugog puta,
osim pla~a, nema. Sav ìvot monaha je pla~.
Jedan pla~ predstoji ~oveku:
ili ovde na zemqi, ili u zagrobnom ìvotu. Ko ovde pla~e (oplakuje grehove svoje) ne}e plakati
tamo”.
Po~etak pla~a ili suza
Po~etak pla~a je - poznawe sebe samoga ... Dolazi od razmi{qawa o gresima svojim u koje je ~ovek upao u ovom ìvotu, i kako }e
onda odgovoriti Bogu. Koji èli
da stekne pla~, treba neprestano
da se se}a smrti i ve~ne muke, zatim umrlih roditeqa svojih i poznanika, gde su oni sad?... (Nepoznati).
Ako ho}e{ da ti Bog podari suze, skru{ewe i bestra{}e, neprestano se se}aj smrti i groba svoga
(Jefrem Sirin).
Sv. Nil Miroto~ivi Atonski
Mi koji smo pobe|eni telesnom stra{}u, ne oklevajmo da se
kajemo i pla~emo ovde, pre nego
budemo plakali tamo posle osude,
gde na{ pla~ ne}e ni{ta koristiti (ava Mojsej).
Jedan pla~ ~oveku predstoji
Jedan brat zapitao je avu Pimena Velikog: “[ta da ~inim sa
gresima svojim?”
Suze boqe od svega
zagla|uju grehe
Ni{ta tako ne moè da zagladi
grehe, kao suze... Ni{ta tako jako
ne oraspoloì, odobrovoqi, kao
o~i koje prolivaju suze. To je na{
najblagorodniji organ, to je organ du{e ... (Zlatoust).
Upotrebqavaj suze kao oru|e
za ispuwewe svake molbe. Jer ti
se Gospod mnogo raduje, kad se moli{ sa suzama (Nil Sinajski).
Suze su ponekad znak Bo`je posete (Jovan Lestvi~nik).
7
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Dar suza treba ~uvati
Ako si dostigao pla~, ~uvaj ga
svom snagom. On se vrlo lako gubi
pre nego {to se u potpunosti ne
usvoji ... Wega lako upropa{}uju
nemar, telesne brige i razuzdanost, a naro~ito mnogogovorqivost i lakrdija{ewe ...
Niko ne pori~e da su sve na{e
suze po Bogu korisne. No, u ~emu
se zapravo sastoji ta korist, vide}emo u ~asu smrti.
Ko se u du{i ponosi svojim suzama i osu|uje u sebi qude koji ne
pla~u, li~i na ~oveka koji od cara izmoli oru`je za borbu protiv
neprijateqa svog, a upotrebi ga
protiv samoga sebe.
Bogu nije potrebno, niti On
èli da ~ovek pla~e od bola srca
svog. Naprotiv, On èli da se od
qubavi prema Wemu radujemo du{evnim veseqem. Oduzmi greh, pa
}e o~ima tvojim biti suvi{ne suze bola: kad nema rane, nije ni zavoj potreban. I kod Adama, pre
pada, nije bilo suza; kao {to ih
vi{e ne}e biti ni posle vaskrsewa, kad greha nestane, jer }e tada
pobe}i i bol, i tuga i uzdah ...
U ~asu smrti ne}emo biti
okrivqeni zbog toga {to nismo
~inili ~uda, {to se nismo bavili teologijom, ... ali }emo svakako morati da odgovaramo {to nismo neprestano plakali ... (Jovan
Lestvi~nik).
Azbuka spasewa
8
O POSTU
PITAWE: [ta zna~i post za
pravoslavnog vernika? Kako je
pravilno da se posti? Da li su
svi postovi (jednako) va`ni?
ODGOVOR: Post za pravoslavnog hri{}anina jeste jedno od
sredstava koji mu pomaù u izgra|ivawu svoga spasewa “sa strahom i trepetom”. Nikako ciq sam
po sebi i sam za sebe. Post, kao
uzdràwe od izvesne vrste hrane
na neko vreme, postoji skoro i
kod svih drugih religija i u raznim oblicima, i to uglavnom kao
izraz kajawa i tuge, kao sredstvo
umilostivqewa, ~i{}ewa i dolaska do vi{eg stepena duhovnog
saznawa i uzrastawa. O postu se
ne malo govori i u Starom i u Novom Zavetu, {to pokazuje da je
POST boànska ustanova i odredba. Stari Zavet je prepun primera posta i plodova posta. Postio je Mojsije 40 dana na Sinaju
(ne jedu}i ni{ta) i udostojio se
da iz ruke Boìje primi Tablice
zakona (Dekalog); postila su tri
mladi}a i Danilo u vavilonskom
ropstvu - i ostali nepovre|eni u
Pe}i vavilonskoj; postili su Ninevqani po propovedi proroka
Jone, i spasili svoj grad od propasti koja mu je grozila; Car David kao pokajnik vapije: “Kolena
moja iznemogo{e od posta...” (Ps.
109,24). U Novom Zavetu, Gospod
Isus Hristos ne samo da je zapovedao post i govorio na vi{e mesta o wegovom zna~aju nego je i
li~no dao primer posta, poste}i
i On, poput Mojsija, 40 dana na
Gori Ku{awa. Postili su i u~enici Jovanovi, kao i sveti Apostoli, a posle wih - svi istinski
i pravi hri{}ani do dana dana{wega.
Otuda Sveta Crkva Pravoslavna post smatra vrlo va`nom i
zna~ajnom ustanovom za duhovni
ìvot svojih ~lanova i kao
mo}no sredstvo za postizawe punog nazna~ewa (spasewa kao oboèwa) koje je Bog postavio pred
svakoga od nas kao krajwi ciq.
Post je ne samo Boànska naredba i odredba nego i boànski na~in ìvota. Po re~ima svetog
Simeona Solunskog, “Bog ne potrebuje hrane, post nas pribliàva an|elima, koji ne jedu niti
piju, post ukro}uje telo da bi du{a ìvela, dok uga|awe telu ubija du{u. Postom se ~istimo od
strasti, koje se razvijaju uga|awem telu”.
Telesni pak post, sam po sebi,
niti je dovoqan niti mnogo koristi. Wega mora da prati duhovni
post, pod kojim se podrazumeva
uzdràvawe od svakoga greha, s
jedne strane, i ~iwewe dobrih dela, posebno dela milosr|a, s druge strane. Kada posti stomak od
masnih i jakih jela, onda treba i
um da posti od gordih, sujetnih i
gre{nih misli, i srce od strastnih i pohotqivih èqa, i jezik
od ru`nih re~i i psovki, i ruke
od zlih dela, i noge od krivog puta. Jer nije mogu}e deliti ova dva
posta, po{to nije mogu}e telom
biti slastoqubiv, a du{om bogoqubiv. Sveti Jovan Zlatoust ovako govori o duhovnom postu: “Ne
govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam
pio vina, i{ao sam u gruboj haqini; nego kaì nam da li si ti od
gnevnoga postao tih, od èstokoga dobrosklon. Ako si ti ispuwen
zlobom, za{to si telo mu~io?
Ako je u tebi zavist prema bratu
i qubav prema bogatstvu, da li je
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
od koristi {to si pio vodu? Ako
je du{a, gospodarica u telu, zabludela, za{to ka`wava{ slugu
wenoga - utrobu? Ne pokazuj telesni post, jer sam telesni post ne
uzdiè se na nebo bez sprovo|ewa
sestre svoje milostive, koja je ne
samo wegova saputnica nego i wegova kolesnica”.
Crkveni bogoslu`beni tekstovi (stihire i tropari) na mnogo mesta razvijaju ovu misao, naro~ito tokom sirne sedmice. “Od
jela poste}i, du{o moja, a ne o~istiv{i se od strasti, uzalud se
raduje{ nejelu; jer ako te (post)
ne vodi ka ispravqawu, kao la`na bi}e{ omrznuta od Boga, i
upodobi}e{ se zlim demonima,
koji nikada ne jedu”. “Odrekav{i
se danas hrane, poùrimo da se
delom dostojno pokajemo i od grehova”. A u slu`bi jednoga dana
prve nedeqe posta kaè se: “Post
istiniti je: otu|ewe zla, uzdr`qivost jezika, odbacivaqe jarosti, odlu~ewe od greha, ogovarawa... i prestupa zakletve. To je
post istiniti i Bogu ugodan”.
Ili na drugom mestu: “Kao {to
smo se udaqili od mesa i druge
hrane, tako pobegnimo i od svakog neprijateqstva sa bli`wima, od bluda i laì i svake zlobe”, itd.
Isto tako ni farisejski post
“radi hvale pred qudima” ne donosi nikakve koristi, jer ga je
sam Spasiteq osudio kao licemeran. Post treba da nas vodi pokajawu, lomqewu gordosti, smirenosti, molitvi, bogopoznawu,
osve}ewu i sjediwewu sa Bogom i
an|elima, ìvotu svetih na nebu,
kao i u~e{}u u stradawima i smrti Spasiteqa, a ne da nam pribavqa prolaznu slavu me|u qudima,
{to i jeste bio ciq farisejskog
posta - “da ih qudi hvale”.
Samo takav post i telesni i duhovni ima veliku vrednost pred
Bogom. On, udruèn sa molitvom,
predstavqa, po svetim Ocima,
dva krila kojima se uznosimo na
nebo. Post i molitva su dva najja~a sredstva u borbi protiv svakog greha i svakog |avola. Taj zli
rod |avoqi, po re~i samoga Gospoda na{ega Isusa Hrista, ne
moè se ni~im drugim isterati
iz ~oveka, “osim molitvom i postom” (Mt. 17,21).
Po vremenu trajawa post moè
biti jednodnevni i vi{ednevni.
Jednodnevni post je svake srede i
petka tokom cele godine (sem tzv.
trapavih sedmica, kada se post
razre{ava i u te dane), Usekovawe glave svetog Jovana Prete~e
(29. avgusta odn. 11. septembra),
Krstovdana (14/27. septembra) i
Nave~erje Bogojavqewa (5/18. januara). Vi{ednevni postovi su
oni postovi koje je sveta Crkva
ustanovila pred velike praznike, i ima ih ~etiri. Sveti Veliki ili âsni post - êtrdesetnica (pred Vaskrs - traje 7 nedeqa);
Boì}ni post (pred Boì} - traje 6 nedeqa); Gospojinski post
(Pred Uspewe Presvete Bogorodice - traje 15 dana) i post svetih
Apostola (pred Petrovdan - ~ija
je duìna promenqiva, i traje od
nedeqe Svih Svetih do Petrovdana).
Po strogosti, pak, ili na~inu
uzdràwa postovi se dele u pet
kategorija: 1. Potpuno uzdràwe
od (svake vrste) jela i pi}a (~ak i
vode), kao prva tri dana Velikog
Posta (trimirje) i Veliki Petak; 2. takozvano suhojedenije, kada je dozvoqeno jedewe hleba i
pijewe vode jedanput dnevno i to
posle devetog ~asa (= tri sata po
podne); 3. jedewe jela spremanog
samo na vodi (kod nas poznat kao
strogi post pred pri~e{}e); 4. je-
dewe jela spremanog sa uqem i pijewe vina, dva puta dnevno; i 5. jedewe ribe sa pijewem vina ({to
predstavqa najblaì na~in posta). Sve {to je preko toga (jaja,
mle~ni proizvodi i meso) ne spada u posna jela.
Koliko je post vaàn pokazuje
i ~iwenica da su mnogi sveti Kanoni posve}eni pitawu posta, po~ev od 69. Kanona svetih Apostola, pa preko Kanona svetih Vaseqenskih i pomesnih Sabora, do
Kanona i pravila svetih Otaca,
koji su priznati nekim od Sabora. Budu}i da post ima kao neposredni ciq da smiri telo, wegove
strasti i niè porive, Kanoni
uglavnom od posta izuzimaju telesno nemo}ne i bolesne, govore}i: “kada je telo smireno bole{}u, ~emu jo{ post”? No treba
znati da ~ak i u bolesti ne moè
vernik sam sebe razre{iti obaveze posta, nego to moè u~initi
samo wegov Duhovnik, kome je on
sebe predao na duhovno rukovo|ewe. Ukoliko sami sebi dopu{tamo pravo da po svome naho|ewu i
rasu|ivawu naru{avamo post, ~inimo veliki greh jer prestupamo
zakon Bo`ji i zapovesti majke
Crkve. A time direktno dovodimo u pitawe svoje spasewe i
ve~ni blaèni ìvot. Ne varajmo sebe raznim izgovorima, (kao:
greh ne ulazi na usta,... Ne pogani
~oveka ono {to ulazi u usta, itd.)
vade}i ~esto citate Svetog Pisma iz wihovog konteksta i daju}i im zna~ewe koje nam momentalno odgovara. îne}i tako samo pokazujemo i svedo~imo o sebi
da nismo dobri vernici.
Mir ti i radost od Gospoda.
Episkop
Artemije,
Prakti~na
veronauka
9
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
STRADAWE SVETE MUÊNICE AGATIJE
Z
lo~estivi car Dekije izdade na sve strane nare|ewe
da se svi hri{}ani imaju
ubijati. U Siciliji tada be{e
wegov vojvoda Kvintijan. U to
vreme u sicilijanskom gradu Palermu be{e jedna devica, po imenu Agatija, veoma lepa, k}i blagorodnih i bogatih roditeqa,
vaspitana u hri{}anskoj veri.
Kada ona ~u za goniteqevo bezbo`no nare|ewe o ubijawu hri{}ana, raspali se revno{}u za Hrista Gospoda svog, kome se ~istim
devstvom be{e obru~ila. I prezre otaxbinu svoju i znamenitost
porekla svog. A bogatstvo {to joj
ostade posle roditeqa, i svu slavu ovoga sveta, ne ra~unaju}i ni u
{ta, stade pripremati sebe na
stradawe za Hrista. Sudija pak
Kvintijan, ~uv{i za lepotu, visoko poreklo i bogatstvo ove svete device, bi zahva}en ne~istom
mi{qu prema woj, i sladostrasno
je zaèle. I razmi{qa{e kako
bi mogao da je vidi, pridobije za
svoju gadnu pohotu, i ujedno joj otme imawe. A kada saznade da ona
veruje u Hrista, odmah posla vojnike iz grada Katane u Palermo,
da je kao hri{}anku dovedu na
sud. Do{av{i kod svete Agatije,
vojnici joj saop{ti{e da su do{li da je vode, i obe}avahu joj da
}e je s po~astima odvesti svome
vojvodi, ako im samo da re~ da }e
se pokloniti wihovim bogovima.
Ona im re~e da je malo pri~ekaju,
a sama u|e u unutra{we odeqewe
svoga doma. I zatvoriv{i se, podiè ruke k nebu, i moqa{e se govore}i:
Gospode Isuse Hriste, Ti zna{
srce moje, i nameru du{e moje, i
10
qubav moju prema Tebi, i veru
moju u Tebe, - budi mi Ti vo| i pomo}nik protiv vraga, koga sam
ve} Tobom, Bogom mojim, zgazila
i umrtvila. I sada, Gospodaru,
molim Te, ne dopusti sveprqavom
i svepokvarenom ~oveku tom, sluzi |avolskom, da oskrnavi telo
moje, u kome ~isto i ~esno poìveh do sada. Pohitaj i postaraj se
da pobedi{ |avola, i slugu wegovog Kvintijana, da ne rekne: gde je
Bog wen? Primi suze moje kao miomirisnu `rtvu i prinos, jer si
Ti Bog jedini, i Tebi prili~i
slava vavek, amin.
Po{to se tako pomoli, ona sa
vojnicima izi|e iz grada, pra}ena nekim gra|anima, susedima i
poznanicima. A i|a{e da svesrdno i hrabro stoji za Gospoda svog,
kao stena neoboriva. I govora{e
u sebi: prvo sam vodila rat sa |avolom, trude}i se da neoskvrnavqenim sa~uvam devi~anstvo svoje i pobedim strasti tela svog. I
pobedih strasti blagoda}u Hrista mog, i satrh vraga koji pomo}u
slasti i poùda ratuje protiv
qudi. A sada odlazim u drugi rat,
u kome imam du{u svoju poloìti
za Hrista. Ali, o |avole, ne}e{
se obradovati zbog mene ve} }e{
se postideti, jer se nadam u Hrista Boga mog da }e sa mno{tvom
svetih An|ela Svojih gledati s
neba na podvig moj i pomagati meni slaboj.
Tako govore}i u ssbi, ona toplim suzama omiva{e lice svoje.
A usput joj se odre{i remen na
obu}i. Ona zastade da ga zaveè, i
osvrnu se, i ne vide nikoga od suseda koji su je pratili, jer se svi
behu vratili. Zbog toga se jo{ vi{e rasplaka, i pomoli se Bogu govore}i: Svemogu}i Gospode, radi
sugra|ana mojih, koji nisu poverovali meni, slu{kiwi Tvojoj, da
ho}u da postradam za sveto ime
Tvoje, pokaì neko ~udo na ovom
mestu! - I odmah izni~e i poraste
divqa maslina.
A kad stiè u grad Katanu, vojvoda naredi da je odvedu u ku}u
jedne bogate ène, Afrodisije,
koja je imala pet mladih k}eri.
Wima be{e vojvoda zapovedio, da
qubazno{}u i zavodqivim re~ima sklone Agatiju na telesnu qubav, i nagovore je da prinese `rtvu bogovima. I one je stado{e
obasipati pohvalama i laskama i
mnogim obe}awima. Zatim joj stado{e pretiti, eda bi je nagovorile da se pot~ini Kvintijanovoj
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
voqi. Ali nimalo ne uspe{e.
One ne behu u stawu da je ne samo
re~ima, nego i delima, od qubavi
Bo`je sklone na qubav svetovnu:
jer je ukra{avahu skupocenim haqinama, davahu joj poklone, nu|ahu raznovrsne slatki{e, prire|ivahu gozbe i igre, dovo|ahu horove i muziku, i ustrojavahu svemogu}e zabave ovoga sveta. Ali
ona nije htela na sve to ni da pogleda. I govora{e im: Znajte, da
su um moj i misao moja zasnovani
na kamenu, i ne mogu se nikada rastaviti od qubavi Hristove. A
va{e laskave re~i su kao vetar,
radosti svetovne - kao ki{a, a va{e pretwe - kao reke. Ako i udare
na ku}u moju, ne}e je mo}i potresti, jer je osnovana na kamenu, koji je Hristos, Sin Boga ìvoga. Dok tako govora{e, potoci suza
slivahu joj se niz obraze na grudi.
Jer kao {to jelen ~ezne za izvorima vode, tako je du{a wena ~eznula da strada za Gospoda svog.
Afrodisija, vide}i da je srce
svete Agatije nepokolebqivo i
neosvojivo, ode k vojvodi Kvintijanu, i re~e mu: Lak{e je kamen
razmek{ati, i gvo`|e u olovo
pretvoriti, nego onu devicu usavetovati, i od Hrista je odvratiti. Ja i k}eri moje ni{ta drugo
radile nismo nego smo je i dan i
no} savetovale. Upotrebqavale
smo i laskawa, i molbe, i pretwe,
da bismo je pridobile da bude jedne misli s nama. Ja sam joj i bisere, i divne |erdane, i skupocene
haqine, i zlato, i drago kamewe
nudila, i robove joj i sela davala,
ali ona sve to smatra za pra{inu
koju nogama gazi.
ûv{i to, vojvoda Kvintijan se
razquti, i naredi da mu je dovedu u
tajni dvorac wegov. I sede}i na
svome mestu, pun prqavih misli,
on je stade pitati: Kakvog si porekla? Sveta Agatija odgovori: Poreklom sam plemi}ka, i imam
ugledne i bogate srodnike. Kvintijan je upita: Kada si slavna poreklom, za{to onda nosi{ poderane
haqine kao neka robiwa? Svetiteqka odgovori: Hristova sam robiwa, i Wega radi nosim robiwsko obli~je. Kvintijan je upita:
Kako sebe naziva{ robiwom, kada
si slobodna, jer si k}er visokorodnih roditeqa? Svetiteqka odgovori: To na{e visokorodstvo, i
ta na{a sloboda jeste: sluìti
Hristu. Vojvoda re~e na to: [ta
dakle, zar nismo, slobodni mi, koji ne sluìmo Hristu va{em, pa ga
~ak i odbacujemo? Agatija odgovori: Vi ste zapali u takvo ropstvo i
plen, da ste ne samo postali robovi grehu, nego i poklonici odvratnih i mrtvih idola, jer kao Boga
oboàvate drvo i kamen. Kvintijan re~e: Ako tako bude{ bogohulstvovala, bi}e{ podvrgnuta stra{nim mukama. No reci mi, za{to
odbacuje{ na{e bogove? Agatija
odgovori: Odbacujem ih zato {to
nisu bogovi ve} demoni, ~ije likove pravite od bakra i mermera, i
pozla}ujete ih. Kvintijan re~e:
Devojko, poslu{aj dobar savet, i
prinesi `rtve, da ne bi dopala raznih muka, i osramotila i obrukala visokorodstvo svoje. A kasnije
}e{ se, i protiv voqe, pokloniti
bogovima, gospodarima vaseqene.
Sveta Agatija odgovori: Neka èna tvoja bude kao Afrodita, bogiwa tvoja, i ti sam budi kao Zevs,
bog tvoj.
Kada to svetiteqka re~e,
Kvintijan naredi da je udare po
licu, govore}i: Ne vre|aj vojvodu! Sveta Agatija odgovori: Gde
ti je razum, vojvodo? Ja ti èlim
da bude{ kao bog tvoj, a ti ne èli{ da bude{ sli~an wemu, i sam
se svojih bogova stidi{. Onda
po~ni da ih zajedno sa mnom odbacuje{. Vojvoda re~e: Zasluùje{
velike muke, na koje }u te odmah
staviti, ako ne izvr{i{ {to ti
se nare|uje. Devica odgovori:
Ni~ega se ne bojim! Jer, baci{ li
me zverovima da me pojedu, oni }e
se, ~im me ugledaju i ~uju ime
Hristovo, ukrotiti. U ogaw }e{
me vrgnuti? An|eli }e mi s neba
doneti rosu da me rashlade. Nane}e{ mi rane i muke? Imam za pomo}nika Duha istine, koji }e me
izbaviti iz ruku tvojih. - Onda
vojvoda naredi da je odvedu u
mra~nu i smrdqivu tamnicu. I
svetiteqka, poveravaju}i sebe
Gospodu svome, i|a{e kao na pir
i veseqe.
11
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Sutradan vojvoda Kvintijan
opet izvede svetu Agatiju preda
se na sud. I upita je: Jesi li dobro razmislila o svome zdravqu?
Sveta Agatija odgovori: Hristos
je moje zdravqe. Vojvoda re~e: Odreci se Hrista, da mlada ne pogine{. Svetiteqka odgovori: Odreci se ti la`nih bogova svojih,
koji su drvqe i kamewe, i pristupi istinitome Bogu, koji te je
stvorio, da ne bi dopao ve~nih
muka.
Tada mu~iteq, ra`qu}en, naredi da je nagu obese o drvo i biju.
A kad svetiteqku bijahu, mu~iteq joj re~e: Uputi misao svoju ka
poklowewu bogovima, da bi ostala u ìvotu. Ona odgovori: Ove
muke donose mi veseqe, i radujem
se wima, kao {to se poneki raduje
kada na|e veliko blago. Ova privremena stradawa meni su korisna. Kao {to p{enica ne moè
do}i u ìtnice pre nego se o~isti od pleve, tako ni du{a moja ne
moè u}i u raj, ako telo moje najpre ne bude sakru{eno mukama. Na to sudija potstica{e sluge da
je jo{ svirepije mu~e. Onda naredi da joj gvozdenim kle{tima kidaju dojke, i da ih otseku. A kada
ovo izvr{ivahu, re~e mu~enica
vojvodi: Bezbo`ni i bezdu{ni
mu~itequ, zar se ne stidi{ da
ènskiwu odreè{ dojke, koje si
ti sam u majke svoje sisao? Ali ja
imam druge dojke u du{i svojoj,
kojih se ti ne moè{ kosnuti, jer
su posve}ene Bogu od mladosti
moje.
Zatim svetiteqka bi vrgnuta u
tamnicu. U pono}i joj se javi sveti apostol Petar, star i ~estan,
drè}i u rukama mnoge lekove.
Pred wim i|a{e jedan divan mla-
12
di} sa upaqenom sve}om. I razume svetiteqka da je do{ao neki
lekar. Re~e joj apostol: Ne~estivi mu~iteq nanese ti stra{ne
rane, ali nimalo ne uspe; ti si ga
pobedila svojim juna{tvom. Stoga bednik naredi da ti ne samo kidaju dojke nego i otseku. Zbog toga }e se du{a wegova ve~ito mu~iti. A ja sam stajao i posmatrao
kako si muke podnosila, i osetih
da ti se dojke mogu isceliti. Zbog
toga i do|oh ovamo. A sveta mu~enica Agatija odgovori: Ja nikada
nisam za telo svoje upotrebqavala nikakve lekove, pa i sada smatram da ne treba da naru{im taj
dobri obi~aj, koji od mladosti
~uvam. Starac joj na to re~e: I ja
sam hri{}anin, i sa tom namerom
do|oh da te iscelim. Nemoj se dakle stideti mene. Svetiteqka odgovori: Ti si ~ovek, a ja devica,
kako onda mogu bez stida obnaìti telo svoje? Vi{e volim da trpim bolove od svojih rana, nego
da se pred o~ima mu{karaca obnaìm. Blagodarim ti, ~esni o~e,
{to si mene radi do{ao ovamo, da
mi isceli{ rane. No znaj, da se
lekovi, spremqeni od qudi, nikada ne}e pribliìti telu mom.
A starac joj re~e: Za{to ne èli{ da te ja le~im? Svetiteqka
odgovori: Imam Gospoda svog
Isusa Hrista, koji sve trenutno
iscequje, i re~ju podiè pale.
Ako on ho}e, moè isceliti mene, nedostojnu slu{kiwu Svoju.
Obradovav{i se tako velikoj veri svete mu~enice, apostol se malo osmehnu, i re~e: On me posla k
tebi, device, jer sam ja Wegov
apostol. Pogledaj dakle, ti si
ve} isceqena.
Rekav{i to, on postade nevidqiv. Tada sveta mu~enica Agatija, poznav{i ko joj se javio, stade
blagodariti Boga, govore}i: Blagodarim Ti, Gospode moj, Isuse
Hriste, {to si me se setio i poslao apostola Tvog da me isceli. Onda pogleda na telo svoje: i vide
dojke svoje ~itave, i sve rane isceqene. A svu no} neiskazana svetlost ispuwava{e tamnicu i osvetqava{e je. Upla{eni od toga,
straàri pobego{e i ostavi{e
tamnicu nezakqu~anu. A behu tamo
i drugi su`wi, koji, videv{i to,
reko{e svetiteqki: Eto, vrata su
otvorena, i nema straàra; hajde,
beì! Sveta Agatija im odgovori:
Ne èlim da li{im sebe mu~eni~kog venca, i straàre dovedem
u opasnosti. No po{to mi je pomo}nik Gospod moj Isus Hristos,
Sin Boga ìvog, koji me isceli,
osta}u do kraja u Wegovoj veri.
A kad pro|e ~etiri dana, u peti
dan sede opet mu~iteq na sudijsku stolicu. I dovedo{e preda w
svetu Agatiju, i on joj re~e: Dokle }e{ se protiviti carskom
nare|ewu? Prinesi `rtvu bogo-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
vima, da te ne bih stavio na najstra{nije muke. Svetiteqka odgovori: Sve su re~i tvoje ni{tavne, i nare|ewe cara tvog nepravedno. Ono i sam vazduh skvrnavi.
No reci mi, bedni~e i bezumni~e,
ko traì pomo}i od mrtvog drvqa i kamewa? Ja prinosim `rtvu zahvalnosti Onome koji isceli dojke moje i izle~i sve telo
moje.
Tada mu~iteq naredi da joj otkriju grudi. I videv{i da su joj
dojke ~itave i zdrave, kao {to behu i ranije, upita je: Ko te isceli? Mu~enica odgovori: Isus
Hristos, Sin Boga ìvoga. Kvintijan je upita: Zar opet pomiwe{
Hrista, o kome ja ne}u ni da ~ujem? - I naredi da se o{tri crepovi usijaju u ogwu, pore|aju po
zemqi, natrpa àr na wih, i preko àra prostre naga sveta mu~enica, da se tako pe~e i mu~i. I kada to ~iwahu, iznenada bi zemqotres ne samo na tom mestu, nego i
u celom gradu, i rasede se zemqa,
te proguta Kvintijanovog druga
Vultea i prijateqa wegovog Teofila, po ~ijem savetu Kvintijan
stavi mu~enicu na ovakve muke.
Upla{eni pak od zemqotresa,
svi gra|ani dojuri{e kod Kvintijana u sudnicu, i vikahu na wega
da ne mu~i nevinu devojku, jer
zbog we i bi zemqotres.
Upla{en od zemqotresa i uzbune gra|anstva, Kvintijan naredi da svetiteqku odvedu u tamnicu. U{av{i u tamnicu, mu~enica
podiè ruke k nebu i re~e: Blagodarim Ti, Gospode, {to si me udostojio da postradam za sveto ime
Tvoje i, ukloniv{i iz mene èqu
za privremeni ìvot, podario mi
trpqewe. Stoga me usli{i sada,
Gospode, i blagovoli da napustim
ovaj svet i pre|em k bogatoj i velikoj milosti Tvojoj.
Po{to se tako pomoli, predade duh svoj u ruke Bo`je, 251 godine u gradu Katani a u vreme cara
Dekija. Kada to dozna{e gra|ani,
oni hitno do|o{e i, uzev{i sveto telo weno, odneso{e i ~esno
sahrani{e. A k ~esnome telu svete mu~enice do|e i jedan prekra-
san mladi}, uop{te nepoznat gra|anima Katane. Sa wim behu sto
divnih mladi}a. I ovaj mladi}
isprati do groba telo svete mu~enice, i stavi u wen sanduk kamenu
plo~u, na kojoj be{e napisano
ovo: Um svet, dobrovoqno po{tovawe Boga, i izbavqewe otaxbini. - Po{to tu plo~u metnu kraj
glave svete mu~enice, mladi} odmah postade nevidqiv. I svima
qudima bi jasno, da je to bio An|eo Bo`ji.
Posle toga vojvoda Kvintijan
uze svoje vojnike i po|e u grad Palermo da zagrabi bogatstvo svete
mu~enice Agatije, i prisvoji ce-
lokupno imawe weno. A kada do|e do reke Psimif, i za|e u wu sa
kowem da je pregazi, kowi se pod
wim i pod vojnicima iznenada
razbesni{e, sa sebe svali{e, lice mu izgrizo{e, nogama ga izgazi{e, i u reku utopi{e. Tako
Kvintijan zlom smr}u okon~a
svoj zli ìvot. I telo wegovo
mnogi traì{e, ali ga ne na|o{e, jer i ono pogibe zajedno sa du{om. Otada nijedan velmoà carski ne usudi se da kiwi srodnike
svete Agatije. A slava svete Agatije {ira{e se na sve strane. I
bi nad mo{tima wenim podignuta crkva, i haqina, koju je nosila,
bi poloèna na wen grob kao
znak smirenosti wene.
A kad pro|e godina od kon~ine
svete Agatije, gora Etna kraj grada Katane, pusti iz sebe veliki
ogaw, i lava kao velika reka te~a{e iz vulkanskog grotla, i kamewe kao vosak rastapa{e. I svi
ìteqi grada Katane behu u velikom strahu, boje}i se da im
grad ne bude uni{ten. I pribego{e k crkvi svete mu~enice Agatije ne samo hri{}ani nego i neznabo{ci i, uzev{i wenu haqinu, istavi{e je prema lavi koja je
jurila ka gradu, i kao {titom se
odbrani{e od smrtonosne i grozne ogwene lave, jer se lava, kao
da se zastide haqine svete mu~enice, zaustavi i ugasi. Videv{i
to, qudi se obradova{e velikom
rado{}u, i slavqahu Boga, i veli~ahu svetu mu~enicu. Ovo se
~udo dogodi 5. februara, dan kada
svetiteqka postrada za Hrista
Gospoda svog, kome slava vavek,
amin.
Iz @itija svetih
za februar
13
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
POSLU[NOST - OSNOVA MONA[TVA
Poslu{nost je tajna koja se otkriva samo Duhom Svetim.
Poslu{nost, kao odricawe od
svoje voqe i razuma, gubqewe svoje li~nosti, moè na prvi pogled
da se pokaè kao nekakvo ropstvo, kao samouni{tewe protivno zamisli Boìjoj o ~oveku koji
je obdaren slobodnom voqom.
Ali onima, koji su sa verom sledili u~ewe Pravoslavne Crkve i
izvr{ili takvo odricawe u duhu
toga u~ewa, poslu{nost se otkrila kao neizrecivo veliki dar odozgo.
Poslu{nik je orao koji se na
svojim krilima podiè u visinu.
On je svestan svoje bezbednosti,
gospodstva koje je drugima nedostupno i stra{no. Sa poverewem,
sa gotovo{}u, sa qubavqu, s rado{}u predaju}i svoju voqu i svaki
sud nad sobom duhovnom ocu, samim tim zbacuje{ teàk teret zemaqske brige i oku{a{ ono ~emu
je nemogu}e odrediti cenu - ~istotu uma u Bogu.
Mona{tvo je ~istota uma, koja
se ne dostiè bez poslu{nosti.
Bez poslu{nosti nema mona{tva.
Izvan mona{tva mogu}e je dosti}i velike darove Boìje sve do
mu~eni~kog savr{enstva, no ~istota uma je osobeni dar mona{tvu, nepoznat na drugim putevima, a monah oku{a to stawe ne
druga~ije nego kroz podvig poslu{nosti.
Udaqavawem od sveta i odbacivawem svoje voqe, poslu{nik kao
zlatnim krilima uspiwe se na nebo bestra{}a.
Odnosi izme}u starca i poslu{nika imaju sve{teni karakter.
Poslu{nik se pou~ava da tvori voqu Boìju i time se pri~e{}uje Boànskim ìvotom. Sta-
14
rac molitvom i podvigom svog
ìvota dovodi poslu{nika do
poznawa tog puta, odgaja u wemu
istinsku slobodu, bez koje je nemogu}e spasewe.
Istinska sloboda je tamo gde je
Duh Gospodwi. Ciq poslu{nosti, kao i hri{}anskog ìvota
uop{te, jeste sticawe Duha Svetoga.
Starac ne porobqava voqu poslu{nika svojom “~ove~anskom”
voqom i zato se starajte da ne
primoravate starca da zapoveda.
Podvig starca teì je od podviga poslu{nika zbog wegove velike odgovornosti pred Bogom.
Me|utim, odgovornost pred Bogom pone}e starac samo u tom slu~aju kada u~enik vr{i poslu{awe starcu. Kada pak nema poslu{nosti to svu teìnu odgovornosti za svoje postupke snosi sam
poslu{nik, gube}i sve {to se postiè poslu{no{}u. Ciq starca, me|utim, nije u tome da oslobodi u~enika odgovornosti nego
u tome da nau~i poslu{nika pravom hri{}anskom ìvotu i
istinskoj hri{}anskoj slobodi.
Poslu{nost osloba|a od strasti poùde i vlastoqubqa.
Jedna od glavnih prepreka za
dostizawe tog stawa, na koje nas
pozivaju zapovesti Hristove jeste na{a samost, egoizam.
Poslu{nost je put ka pobedi
nad tom posledicom prvorodnog
greha u nama.
Odsecaju}i svoju voqu pred Bogom, predaju}i se voqi Boìjoj,
postajemo sposobni da smestimo
i nosimo u sebi dejstvo Boànske
voqe.
Usavr{avaju}i se u poslu{nosti i Bogu i bli`wem, mi se usavr{avamo u qubavi.
Savremeni kulturni ~ovek, sa
svojim kriti~kim prilazom svetu, kudikamo je mawe sposoban za
podvig mona{ke poslu{nosti nego prost ~ovek koji nije isku{avan radoznalo{}u uma.
Obrazovani ~ovek, koji se privoleo svom kriti~kom umu, i koji
je navikao da gleda na wega kao na
svoje glavno dostojanstvo, pre nego {to postane poslu{nik, treba
da se odrekne tog svog “bogatstva”.
“Kako se odre}i? Pred kim odse}i voqu, pred onim koji je ~ak
niì od mene? - po~iwe da rasu|uje takav monah. - Ma {ta je taj
starac - proricateq? Otkud pa on zna voqu Boìju? Nama je dan
od Boga razum, mi treba sami da
rasu|ujemo. Evo, na primer, to
{to mi je sad rekao starac, sasvim je nerazumno”, - i sli~no. On
sudi po spoqa{nosti, kako je
svojstveno “razumnom” ~oveku da
sudi, i zato ne nalazi put ìve
vere.
Ko je dobrovoqno poverio svoju voqu i rasu|ivawe duhovnom
ocu, taj opitno oku{ava nesavr{enost svoga uma - razuma i radosno se uverava da je do{ao do izvora vode, koja te~e u ìvot
ve~ni.
Poslu{nik koji se prodaje u
dobrovoqno ropstvo, dobija u zamenu istinsku slobodu.
Dobar poslu{nik ose}a prisustvo Duha Boìjeg, Koji predaje
du{i ne samo duboki mir, nego i
nesumwivo ~uvstvo “prelaska iz
smrti u ìvot”.
Starac Sava
Pskovo-Pe~erski
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SVETITEQ VASILIJE, OSTRO[KI ÛDOTVORAC
U
Qubinskoj nahiji (Hercegovina), pri dnu Popova
poqa, u selu Mrkowi}i,
ro|en je 28. decembra 1610. godine
od majke Ane i oca Petra sin
Stojan, budu}i svetiteq Vasilije. Kao dete posebno ga je krasila
marqivost i poslu{nost. Od roditeqa je nasledio milostivost
i dobro~instvo, koje }e celog
svog ìvota ispuwavati. ûvaju}i stoku po hercegova~kim brdima i planinskim obroncima, delio je svaki zalogaj hrane sa siroma{nijim od sebe. Ubrzo su ga zapazili Turci, koji nisu sa odu{evqewem gledali na ovog obdarenog mladi}a. Wegovi roditeqi,
da bi izbegli svaku opasnost, odvode ga u obli`wi manastir Zavalu wegovom stricu jeromonahu
Serafimu, igumanu manastira, da
kod wega u~i kwigu i da mu se na|e pri pomo}i.
Manastir Zavala je imao u~eno
bratstvo i bogatu biblioteku, a
posebno su na mladog Stojana delovale isposni~ke kelije ukopane u
stenu iznad manastirske crkve Vavedewa Presvete Bogorodice. Wegova bistrina i priqe`nost omogu}ile su mu da ubrzo ovlada kwigom i osnovnim hri{}anskim tajnama. Posle izvesnog vremena iguman Serafim {aqe svog |aka-poslu{nika u manastir Uspewa Presvete Bogorodice, zvani Tvrdo{, u
trebiwskom kraju, radi daqeg duhovnog i bogoslovskog usavr{avawa. U manastiru Tvrdo{u, gde je
bilo i sedi{te trebiwske eparhije, nalazila se {kola, bogata manastirska biblioteka i obrazovano
mona{tvo koje se, pored ostalog,
bavilo prepisivawem bogoslu`benih kwiga i izradom raznih
crkveno-umetni~kih predmeta od
drveta i metala. Tu, u tom duhovnom sredi{tu, posle duhovnog i
fizi~kog sazrevawa, isku{enik
Stojan prima mona{ki postrig i
mona{ko ime Vasilije. Posle nekog vremena udostojio se |akonskog, a potom i sve{teni~kog ~ina.
Po{to je neko vreme proveo u
manastiru Tvrdo{u kao pridvorni monah, odlazi na Cetiwe mitropolitu Mardariju, koji ga zadrà kod sebe. Posle nepune godine jeromonah Vasilije, zbog
Mitropolitovog stava prema
uniji, napu{ta Cetiwe i vra}a se
u Tvrdo{, manastir svog postriga, gde ubrzo postaje arhimandrit. Tu nije dugo ostao; preko
Nik{i}a, Mora~e, i Vasojevi}a
odlazi u Pe}, patrijarhu Pajsiju.
Kod Patrijarha se zadrào jedno
vreme iznose}i mu crkvene pri-
like u Crnoj Gori i Hercegovini, a potom, sa blagoslovom srpskog Patrijarha, odlazi u Svetu
Goru. Na Atosu je proveo oko godinu dana obilaze}i svetiwe i
vode}i du{i korisne razgovore
sa svetogorskim starcima, slu{aju}i wihove mudre savete i
o~inske pouke. Iz Svete Gore jeromonah Vasilije ide u pravoslavnu Rusiju da se pokloni mnogobrojnim ruskim svetiwama. Sa
bogatim darovima, bogoslu`benim kwigama i liturgijskim
predmetima, dobijenim od ruskog
cara Mihaila Romanova (dede
Petra Velikog) kao i od mitropolita i episkopa, vra}a se u manastir Tvrdo{.
Ubrzo po povratku u otaxbinu
arhimandrit Vasilije izabran je
za episkopa i posve}en od patrijarha Pajsija, - na Preobraèwe
1639. godine, u crkvi Svetog Spasa u Pe}i - za mitropolita zahumskog. Posle mu~eni~ke smrti mitropolita
isto~no-hercegova~kog Pajsija, patrijarh srpski
Gavrilo £ izdao je 1651. godine
sin|eliju (patrijar{ku diplomu) kojom je mitropolit Vasilije
postavqen na eparhiju koja se zove: “Nik{i}, Plana, Kola{inovi}e i Mora~e”. Mitropolit Vasilije mudro upravqa eparhijom,obilazi sve{tenstvo, pou~ava narod i ukazuje na opasnost od
Turaka, posebno na delovawe rimokatoli~kih misionara i wihovo spletkarewe oko unije.
U to vreme po~e{e turski nasilnici da pqa~kaju i haraju srpske manastire i sela, posebno
Ali-pa{a êngi}, posle ~ega mi-
15
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
tropolit Vasilije napusti 1651.
godine svoje stani{te u manastiru Tvrdo{u i eparhijsko sedi{te
prenese u pleme Nik{i}a, u manastir Svetoga Dimitrija u selu
Pope, kod grada Onogo{ta (Nik{i}). Bila su to te{ka vremena
po pravoslavni ìvaq: “Bjeda velika i nasiqa pritiskahu na{u
zemqu, meni se ~ini - beleì anonimni hroni~ar 1651. godine - da
ne be{e tada mawe ozlobqewe
rodu hristijanskom negoli starom Izraiqu u Egiptu”.
U tim te{kim vremenima mitropolit Vasilije kao drevni
apostol obilazi svoje eparhijane
i bodri ih da izdrè sve nevoqe.
Miri zava|ena plemena i ukazuje
im na pravu opasnost koja preti
srpskom narodu i wegovoj Crkvi.
Kao pravi hri{}anin i jerarh,
on je u svakom ~oveku - bio pravoslavni, rimokatolik ili musliman - video bogoliko stvorewe i
ose}ao nu`nost zajedni~kog ìvqewa. Muslimansko stanovni{tvo je pod za{titom Turaka, a i
Srpska patrijar{ija, odnosno
patrijarh, pod turskom je dràvnom vla{}u. Na rimokatoli~ki
ìvaq gledao je kao na hri{}ane
kojima, na hercegova~kom i crnogorskom podru~ju, podjednako
preti opasnost od Turaka kao i
pravoslavnim Srbima. To wegovo
hri{}ansko i qudsko razumevawe neki zlonamernici, uz nekoliko falsifikovanih dokumenata, poku{ali su da protuma~e kao
dokaz da je mitropolit Vasilije
bio blizak Rimokatoli~koj crkvi, odnosno naklowen uniji.
Svako pseudoistorijsko mudrovawe i sumwivo dokazivawe je izli{no; mitropolit Vasilije je
16
svoju pravoslavnost i odanost
Srpskoj crkvi dokazao svojim
pravovernim ìvotom i tridesetogodi{wim arhijerejskim delovawem, a to i danas potvr|uje svojim svetiteqstvom.
Blizina mona{kih kelija na
Ostrogu privla~ila je ovog
iskrenog podvi`nika. Pre nego
{to je pre{ao na Ostrog mitropolit Vasilije prove{}e kra}e
vreme u manastiru Svetoga Luke
u @upi nik{i}koj. Tu, me|u Bjelopavli}ima, Mitropolit podiè u Gorwem Ostrogu crkvu posve}enu Vavedewu Presvete Djeve - Bogorodice, se}aju}i se tako
svojih prvih isku{eni~kih dana
u manastiru Zavali, ~iji je hram
tako|e posve}en Vavedewu. U
svom zave{tajnom pismu, mitropolit Vasilije ostavio je dosta
svedo~anstava vezanih za manastir Ostrog i wegovu pro{lost.
Kao jednog od ostro{kih ìteqa
navodi igumana Isaije, od “Onogo{ta od sela Popa”, ~ije su mo{ti Turci spalili na planini.
Crkvu âsnog Krsta u Gorwem
manastiru podigao je iguman Isaije 1664, a 1667. godine je ìvopisana sa blagoslovom mitropolita zahumskog Vasilija.
Zbog nasiqa koje je ~inio prema manastiru izvesni Rai~, Mitropolit nameri 1664. ili 1665.
godine da ode na Svetu Goru, ali
odusta, re{en da ostane i da svoje
eparhijane i sabra}u ne ostavqa
same. Ipak, 1667. godine zbog
“mnozi mi pakosti” - kako sam kaè u zave{tateqnom pismu - on
odlazi u Pe}, srpskom patrijarhu
Maksimu. Na putu za Pe} prati ga
gra~anin knez Luka Vladisavqevi}, otac ruskog diplomate i gro-
fa Save Vladislavi}a. U Pe}i se
mitropolit Vasilije poàlio
Patrijarhu na nevoqe koje ima u
Ostrogu; Posebno se poàli na
vraègermskoga kneza Rai~a, koji ar~i manastirsku imovinu. Patrijarh Maksim je napisao pismo
i dao Mitropolitu da preda knezu Rai~u u kome prokliwe svakoga ko se drzne na manistir i wegovu imovinu. Boravak kod Patrijarha iskoristio je mitropolit
Vasilije i da ukaè na opasnost
koja preti Srpskoj Crkvi od rimokatoli~kih misionara, posebno na Cetiwu, zatim u Trebiwu i
ostalim mestima primorja. Pre
nego {to se Mitropolit vratio u
Ostrog, knez Rai~, wegovi sinovi
i unuci - sem jednog u kolevci - izginuli su od hajdu~ke druìne
Baja Pivqanina.
Da bi se oduìo manastiru Hilandaru za dobijena duhovna blaga, mitropolit Vasilije 1671. godine obnavqa pirg (kulu) Svetoga Georgija. Te godine, 21. aprila,
ovaj ugodnik Boìji sklopio je
svoje umorne o~i u Ostrogu, u
Gorwem manastiru, gde je i sahrawen niè svoje zadu`bine.
Posle sedam godina svetiteq
Vasilije se tri puta javio igumanu Rafailu, stare{ini manastira @upe. Iguman je potom do{ao
u manastir Ostrog i ispri~ao da
se Svetiteq objavio. Posle sedmodnevnog posta uz pogrebne pesme otkopa{e Vasilijev grob i
na|o{e da je Vladika “celokupan
i svet”. Mo{ti svetiteqa Vasilija stavqene su u kivot i poloène u Malu crkvu. Zbog opasnosti od Turaka mo{ti su nekoliko
puta seqene. Kada je Omer-pa{a
1852/3. godine napao Crnu Goru,
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
sklowene su na Cetiwe, a u vreme
oslobodila~kih ratova 1867/8.
tako|e se mo{ti svetiteqa Vasilija nalaze u crkvi âsnog Krsta
u Gorwem Ostrogu, gde mnogobrojni poklonici, ne samo pravoslavne nego i rimokatolici i muslimani, dolaze na poklowewe.
Kult svetiteqa Vasilija po~eo je da se {iri u srpskom narodu jo{ za vreme wegovog podvi`ni~kog ìvota, a posebno posle
prestavqewa, kada se nad wegovim grobom, a docnije nad mo{tima, mnogi isceli{e i bolni
ozdravi{e. O ~udima svetiteqa
Vasilija Ostro{kog govori preko sto pisama na{ih savremenika
koji zadobi{e Svetiteqevu milost.
Rukopisno @itije svetiteqa
Vasilija, po svedo~ewu ostro{kih monaha, napisano je u vreme
napada Omer-pa{e na Crnu Goru.
Po sa~uvanim propisima tog @itija Vasilije je ro|en 28. decembra 1610. godine. @iveo je petnaest godina u isposnici u Gorwem
Ostrogu gde se prestavio i sahrawen 29. aprila 1671. godine “ispod vode”. Patrijarh Vasilije
(Jovanovi}-Brki}) - posledwi
Srbin na pe}kom tronu - beè}i
ispred turskog nasiqa dolazi u
Ostrog, gde boravi {est meseci i
tu sastavqa Slu`bu svetitequ
Vasiliju. Patrijarh Vasilije,
kao duhovan i obrazovan jerarh,
utkao je u Slu`bu Ostro{kom
Svetitequ duhovni doìvqaj i
molitvene misli u duhu tradicije crkvenog pesni{tva. Nagla{eni su Svetiteqevi podvizi i vrline, zatim wegovo gostoqubqe i
milosr|e. Iznosi sa wegova trpeqivost prema onima koji su mu
dosa|ivali i pra{tawe onima
koji su ga vre|ali i napadali.
Mitropolit srpski Mihailo
1861. godine, uz izvesne dopune,
uneo je u Srbqak Slu`bu svetitequ Vasiliju Ostro{kom. Kroz
celu Slu`bu isti~e se Vasilijeva odanost pravoslavqu: “Povereno stado utvrdio si u pravovjerju” i “jereti~ku tamu od wega
(pravoslavqa) oterao si sve~eswej{ij”. Ispevan je wegov ìvotopis “ot junosti” do prestavqewa u Hristu.
Sa~uvano je dosta crkava posve}enih svetitequ Vasiliju
Ostro{kom, i to: na mestu Ruìca u planini Siwajevini, koju su
podigli Bjelopavli}i kao zavetnu crkvu, u Ribwaku kod Zubaca
iznad Bara koju je podigao 1886.
godine kraq Nikola; u Nik{i}u,
~ija je gradwa zapo~eta 1895; u
Spili kod Vilusa, gra|ena od
1885. do 1901. godine, podiglo
bratstvo Kova~evi}i; Obzovica
kod Cetiwa, osvetio je mitropolit Mitrofan 15. oktobra 1906.
godine; u Kumboru, gra|ena od
1910 - 1914, osve{tana 1919. godine; zatim hram u Dobroti iz 1927.
godine, novu crkvu u Dobroti
osvetio je mitropolit Danilo
1970. godine; u Prijepoqu, osve}ena 1899. godine; u Blagaju kod
Mostara, osve{tao mitropolit
Serafim 1893. godine; u Mi{qewu kod Qubiwa iz 1900; u Avtovcu iz 1906/7, osve}ena 1908. godine; u Ulogu kod Kalinovika, gra|ena od 1906 - 1908; u Bogda{i}u
kod Bile}a; u mestu Svr~ute kod
Herceg-Novog; u Vojvode Stepe u
Banatu; zatim u inostranstvu:
îsholm (Minesota) i Enxiel
Kamp.
Najraniji lik svetiteqa Vasilija nalazi se iznad wegovog kivota izveden u fresko-tehnici. U
manastiru Mora~i, na ikoni Uspewe Presvete Bogorodice, rad
ikonopisca Gavrila Dimitrijevi}a iz 1713, nalaze se predstave
i petorice svetih, me|u wima je i
lik svetiteqa Vasilija. Ikonu
sa likom Ostro{kog Svetiteqa
naslikao je 1816. godine Aleksije
Lazovi} za ikonostas de~anske
crkve Svetiteqa Nikolaja. Sa~uvano je jo{ dosta ikona na kojima je prikazan svetiteq Vasilije, posebno u manastiru Ostrogu,
gde je 1969. godine ikonopisac
Naum Andri} izradio scenu ûda
svetog Vasilija. Ikone sa likom
svetiteqa Vasilija nalaze se u
manastiru Bawi, Kotoru, Prijepoqu, Obzovici, Risnu, Kumboru
i jo{ u nekim crkvama u Hercegovini i Crnoj Gori.
Srpska Crkva ga proslavqa 12.
maja/ 29. aprila.
“Sveti Srbi”
Slobodan
Mileusni}
17
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Monah Serafim
ÛDNI SU PUTEVI GOSPODWI
(nastavak iz pro{log broja)
Povratak bludnog sina
I, ustav{i, otide ocu svojemu. A kad je jo{ podaleko bio,
ugleda ga otac wegov i saàli mu
se, i, potr~av{i, zagrli ga i poqubi. A sin mu re~e: O~e, sagrije{ih nebu i tebi, i vi{e nisam dostojan nazvati se sinom tvojim.
A otac re~e slugama svojim: Iznesite najqep{u haqinu i obucite
ga, i podajte mu prsten na ruku i
obu}u na noge. I dovedite tele
ugojeno te zakoqite, da jedemo i
da se veselimo. Jer ovaj sin moj bje{e mrtav, i oìvje; i izgubqen
bje{e, i na|e se. I stado{e se veseliti.
(Lk. 15,20-24)
U prvu nedjequ Nikola je krenuo u
manastir. Na istoj stanici na kojoj
je izi{ao, autobus je napustilo jo{
desetak qudi. Ne}e vaqda svi u manastir pomislio je. Kad je prepje{a~io otprilike kilometar i stigao do manastira Svetog Stefana,
primijetio je da su svi oni qudi polako pristigli. I u crkvi je bilo dosta vjernika. âk su svi znali pjesme
koje se odgovaraju na liturgiji.
Nikola se, prvenstveno zbog osje}awa vlastite zlobe i gre{nosti,
osje}ao kao uqez me|u wima. Naravno, nije pojma imao ni kad se treba
prekrstiti ni poklone praviti, pa
je kri{om pogledavao qude oko sebe
i opona{ao ih. No, primijetio je ne{to. Ve}ina prisutnih je skru{eno
stajala, pognute glave, sa doli~nom
pa`wom i strahopo{tovawem usredsre|ena na tok Svete liturgije. @ene su, uglavnom, imale marame na
glavama. Nikola je svu slu`bu, tj.
18
dok je nije napustio, pratio radwe
rastrzavale ga, u~inile su da se pred
sve{tenika (jeromonaha) i vjernika
samim manastirom okrene i krene
i razmi{qao o svemu. Razumqivo je
nazad. No i ta odluka, na koju ga nave-
da se nije ni mogao tek tako odjednom
de
ukqu~iti i pratiti slu`bu jer za to
Bo`jem promislu, vrlo brzo je tre-
ipak treba malo vremena.
balo da se okrene na dobro. Kad je
|avo,
po
nama
neshvatqivom
No brzo je odlu~io da ne traì du-
pri{ao na stotiwak metara od auto-
hovnika poslije slu`be, kako je ra-
buske stanice, gdje je trebalo da sa-
nije isplanirao. Osje}ao je nelagod-
~eka autobus za povratak, sreo je sta-
nost zbog qudi, a ne treba zaboravi-
rijeg monaha kako sa vidqivim napo-
ti ni |avolska saplitawa i odgovo-
rom vu~e te{ku torbu.
rawa ~ovjeka od dobrih djela. Jo{
Da vam pomognem? upita Niko-
nenaviknut na fizi~ki zamor, koji
la pri{av{i mu na nekoliko kora-
je ~esto prisutan kod onih koji su
ka, ujedno pokazuju}i tim gestom da
tek po~eli prisustvoati slu`bama,
je sa~uvao ne{to od onoga {to su ga
prije kraja je izi{ao i po{ao ku}i.
majka i teta Sofija u~ile dok je bio
Udaquju}i se, ~uo je glasove koji su
dijete. Odmah primijeti da ovog mo-
polako jewavali: Svjaaaat! Svjaaa-
naha nije bilo u nedjequ na slu`bi.
at! Svjaaaat Gospod Savaot!...
+++
Ponovo je poku{ao kroz nekoliko
Neka te blagoslovi dobri Bog
re~e monah pogledav{i u Nikolu
Koji te je i poslao meni gre{nom.
dana. Odlu~io je da izbjegne nedjeq-
Sitan rastom i, ~ini se, nekako
ni dan, kada onaj vjerni djeli} naro-
bole{qiv, krhak, tu i tamo bi se ma-
da odlazi u crkvu. Izi{av{i iz au-
lo naka{qao. Imao je svijetle o~i.
tobusa, brzo je krenuo ve} poznatom
Brada mu jo{ nije bila potpuno sije-
mu stazom. Bio je nervozan i napet,
da. Po govoru bi se reklo da je bio
~ak mnogo vi{e nego kad je dolazio u
negdje iz Bosne ili Krajine. Nikola
nedjequ. Pritiskala ga je pomisao
je uzeo torbu iz wegove mr{ave ruke,
kako je ~itava ideja o ispovijesti
pa po|o{e ka manastiru. Kao da je
glupost. \avo nije lako odustajao od
kamewe u woj pomisli procjewu-
svog vjernog i odanog roba koji mu je
ju}i teìnu koju je preuzeo. Monah je
dugo i revnosno sluìo. Onda ga je
kasnije u toku razgovora rekao da
hvatao stid i od same pomisli da svo-
unutra nosi bogoslu`bene kwige mi-
ja zla djela i pomisli, sramne i bo-
neje i
lesne, iznese pred sve{tenika. Pa
like i pote{ke kwige. Dok su lagano
bi opet misli lutale i donosile
pje{a~ili, monah ga upita:
mnoge razloge protiv ispovijesti.
âk su se i ona mu~na i te{ka stawa
koja su ga morila danima i zbog kojih
se odlu~io na ispovijest udaqila od
wega.
@itija svetih. Sve su to ve-
Jeste li to bili do manastira?
Ma, samo sam malo pro{etao
odgovori Nikola.
Lijepo je to, dijete moje...da
mlad ~ovjek ide u crkvu. Dana{wa
Zaista, te{ka je i prete{ka ~o-
moda upravqa mlade na svako zlo, od-
vjekova borba protiv lukavog satane
vra}a ih od Boga i u~i ih da budu dje-
i jedino se uz pomo} Hrista ~ovjek
ca satane i da se klawaju Antihri-
moè spasiti. Mno{tvo satanskih
stu. Mladi se rugaju kad im se spome-
strela, koje su se kao smu}uju}e mi-
ne vje~na du{a re~e monah.
sli pojavqivale u wegovom umu i
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Istinu da vam kaèm, nisam ni
um ni srce, a bez ovoga nije mogu}e
kajawe i priznawe svojih sagre{e-
do{ao do manastira. Okrenuo sam se
osjetiti Bo`ju blagodat u sebi. Onaj
wa. Da, prepoznaju}i zlo, okrene{ se
i po{ao ku}i. Da pukom slu~ajno{}u
ko u ovom ìvotu ne povjeruje u isti-
dobru. Zato, ispovijedaju}i svoje
nisam naleteo na vas, mo`da vi{e
nitog Boga uzalud se i rodio, na vla-
grijehe, ti svojim razumom svjedo-
nikad ne bih ni do{ao u manastir.
stitu propast.
~i{ o zlu svojih sagre{ewa. Ti pri-
Izgledalo je kao da je to rekao sa
Nikola je slu{ao ne prekidaju}i
znaje{ Gospodu da si svjestan zla i
blagom dozom srdwe. Ko zna {ta je
ga iako je bio rad da vi{e sazna, npr.
moli{ Wegovu pomo} da te za{titi
time htio posti}i. Bio je i daqe
o blagodati i sl.
od svakog grijeha koji du{u pomra~u-
smu}en, mo`da sad jo{ vi{e po{to je
Kad su stigli u manastir, monah ga
je i za pakao priprema. Sveti apo-
do{ao u situaciju da se opet vra}a u
uvede u trpezariju i ostavi ga da ma-
stol Jakov pi{e u svojoj poslanici:
manastir.
lo pri~eka, a sam, uzev{i torbu, izi-
Eeee, dijete moje, to, moè biti,
|e. Nikola je ostao ~ekati, popri-
tako izgleda u tvom umu kao puka slu-
li~no napet, ali nekako se ~udesno
~ajnost, ali, vjeruj mi, precizno je to
sve bilo namjestilo pa nije ustao i
sve ure|eno re~e monah, naravno,
oti{ao, kao {to bi ~esto ~inio ne-
misle}i da je od Boga sve ure|eno.
kad ranije osjetiv{i nemir u sebi.
A po{to si pukom slu~ajno{}u, kako
Kroz nekoliko minuta u|e jedan
kaè{, naletio na mene, izgleda da
mla|i monah i ostavi posluèwe na
}e{ opet u manastir?
stolu, pa, blago se pokloniv{i, izi-
Pokorite se, dakle, Bogu, a usprotivite se |avolu, i pobje}i }e od
vas. Pribliìte se Bogu, i On }e se
pribliìti vama. O~istite ruke,
grije{nici, popravite srca va{a,
dvodu{ni (Jak. 4,7-8). Ne oklijevaj
da to primijeni{ na sebi. Ako bude{ ~itao Sveto pismo i @itija
svetih, sazna}e{ mnogo o zlobi i
Tako nekako odgovori Nikola.
|e. Sa posluàvnika se {irio miris
Jesi trebao nekoga ili si do{ao
mente iz dvije kerami~ke {oqe is-
na putu ka Bogu, ka spasewu. Tamo
samo onako? upita ga monah, pri-
puwene upravo skuvanim ~ajem. Tu je
moè{ na}i i primjere velikih gre-
mijetiv{i wegovu smu}enost i ne-
jo{ bilo i slatko od {qiva i jedna
{nika koji su se pokajali i ~isto-
mir.
~a{a vode, vaqda da se odloì ka{i-
tom svog kasnijeg ìvota u pokajawu
U stvari, trebao sam ne{to, ali
~ica po{to se posluì. Nikola je
isprosili milost u Boga. Ali po-
sad vi{e nisam siguran re~e poma-
volio slatko od {qiva. Teta Sofija
trebno je pokajawe i molitva za
lo odsutno, pa, promisliv{i na-
ga je ~esto pravila.
oprost. Recimo, ako sagrije{i{ ne-
kratko, nastavi: Hteo sam da se ispovedim.
A sad vi{e ne èli{? priupita monah.
Ne znam kratko odgovori Nikola.
Jesi li se nekad ispovijedao?
nastavi monah.
lukavstvu vra`jem, koji te sapli}e
Kad se stariji monah vratio i po-
kom prijatequ i kasnije ti bude ào,
nudio ga, uzeo je dvije {qive. Mogao
prije nego zatraì{ opro{taj, vaq-
je jo{, ali i po{to je bio ponu|en,
da }e{ mu priznati svoju krivicu,
odbio je. Dok su pili ~aj, monah mu je
poslije
pomalo i pa`qivo pri~ao o pravo-
oprost. Izmirewe ~ovjeka sa Bogom
slavqu, o radosti duhovnoj kad se
isto zahtijeva takav postupak. Zato
ìvi u Hristu, o tome kako se jedino
sada odbaci smutwu i sva lukavstva
iskreni hri{}ani mogu radovati
vraìja i po|imo u crkvu.
~ega
moè{
o~ekivati
Nisam kratko odre~e Nikola,
smrti, za koju se u ovom ìvotu pa-
Iako nesiguran i napet, poslu{ao
pa, osjetiv{i da mu je torba iscrpla
`qivo pripremaju... Nikola ga je
je poziv i krenuo za monahom. Kad su
desnu ruku, prebaci je u drugu.
slu{ao, a kad starac napravi pauzu,
u{li u crkvu, monah prvo u~ini po-
isprva nesigurnim glasom re~e:
klone i cjeliva ikonu hramovne sla-
Nisi nikad ni postio, molio se,
Imam da ispovedim mnogo toga.
ve na sredini, pa ode iza ikonostasa.
Ve} duè vreme du{a mi se stra{no
Vratio se sa ne~im oko vrata (epi-
mu~i i nikako ne nalazim mir. Znam
trahiq) i nekom kwigom u ruci
Pa, dobro, ti sam treba da odlu-
i da je sve to zasluèno, ali stid me
(trebnik), pa pozva Nikolu da pri|e
~i{ o tome. Misli }e te smu}ivati
je da traìm oprost nakon svega {to
do cjelivaju}e ikone.
ukazuju}i ti razne razloge za ili
sam po~inio.
u crkvu odlazio? primijeti monah.
Nisam opet isto odgovori Nikola.
protiv, ali ti im ne daj da te uznemi-
Mo`da je htio jo{ ne{to re}i,
ruju. Pomisli na du{u svoju. Mora
ali bi mu te{ko pa stade. Monah,
biti da se zbog ne~ega mu~i ako se
pak, re~e:
ve} nikad nisi ispovijedio, pa i o
Dijete milo, nijedan grijeh ne
tome promisli. Znaj da bez ispovije-
moè nadvladati Bo`je milosr|e.
sti grijehova nije mogu}e o~istiti
On od tebe traì samo iskreno po-
Poqubi krst i ikonu i klekni
re~e mu monah.
nastavak na 54. strani
19
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
OSNOVNA ISTINA PRAVOSLAVQA - BOGOÔVEK
S
ve se istine Pravoslavqa
izvode iz jedne istine i
svode na jednu istinu, bezgrani~nu i ve~nu. Ta istina je
Bogo~ovek Hristos. Ako do kraja
proìvite ma koju istinu Pravoslavqa, mora}ete prona}i da je
weno srce - Bogo~ovek Hristos.
Ustvari, sve istine Pravoslavqa nisu ni{ta drugo do razne varijante jedne Istine: Bogo~oveka Hrista. Pravoslavqe je Pravoslavqe Bogo~ovekom. I ni~im
drugim i nikim drugim. Otuda je
drugo ime Pravoslavqa - Bogo~ove{tvo. U wemu ni{ta ne biva po
~oveku i od ~oveka, ve} sve dolazi od Bogo~oveka i biva po Bogo~oveku. A to zna~i: osnovnu,
ve~nu istinu ìvota i sveta ~ovek doìvquje i saznaje samo pomo}u Bogo~oveka, u Bogo~oveku.
Jo{ ne{to: potpunu istinu o ~oveku, o ciqu i smislu wegovog postojawa, ~ovek doznaje jedino
kroz Bogo~oveka. Bez Wega i izvan Wega nema pravog ~oveka, jer
je ~ovek pravi ~ovek samo Bogo~ovekom i u Bogo~oveku. Van Wega ~ovek se pretvara u privi|ewe, u stra{ilo, u besmislicu. I
mesto ~oveka vi nalazite otpatke ~oveka, odlomke ~oveka, ogrizine ~oveka. Otuda je i pravo ~ove{tvo jedino u bogo~ove{tvu. I
nema drugog pod nebom.
Za{to je Bogo~ovek osnovna
istina Pravoslavqa? Zato {to
je re{io sva pitawa koja mu~e i
grizu duh qudski: pitawe ìvota
i smrti, pitawe dobra i zla, pitawe zemqe i neba, pitawe istine i laì, pitawe qubavi i mr`we, pitawe pravde i nepravde.
20
Jednom re~ju: pitawe ~oveka i
Boga. Za{to je Bogo~ovek osnovna istina Pravoslavqa? Zato
{to je svojim zemaqskim ìvotom najo~iglednije pokazao da je
On ovaplo}ena, o~ove~ena, oli~ena ve~na Istina, ve~na Pravda,
ve~na Qubav, ve~na Radost, ve~na
Sila: Sveistina, Svepravda, Svequbav, Sveradost, Svesila. Sva
boànska savr{enstva On je sneo
s neba na zemqu. I ne samo sneo,
nego nas i nau~io, i dao nam blagodatne sile da ih pretvaramo u
svoj ìvot, u svoje misli, u svoja
ose}awa, u svoja dela. Otuda je
na{ poziv: ovaplotiti ih u sebi,
i u svetu oko sebe.
Pogledajte najboqe me|u najboqima u rodu qudskom. U svima
wima Bogo~ovek je to {to je najboqe, i najglavnije, i najve~nije.
Jer je On - svetost svetiteqa, mu~eni{tvo mu~enika, pravednost
pravednika, apostolstvo apostola, dobrota dobrih, milosr|e milosrdnih, qubav qube}ih. Za{to
je Bogo~ovek sve i sva u Pravoslavqu? Zato {to je On, kao Jedan od Svete Trojice, ovaplo}eni Sin Boìji, nezamenqiv i kao
Bog, i kao Ute{iteq, i kao Za{titnik, i kao U~iteq, i kao
Spasiteq. Izmu~en zemaqskom
tragikom, ~ovek jedino u Wemu,
svemilostivom Gospodu Isusu,
nalazi: Boga koji moè istinski
osmisliti stradawe, Ute{iteqa
koji moè istinski ute{iti u
svakoj nevoqi i tuzi, Za{titnika koji moè istinski za{titi
od svakog zla, Spasiteqa koji moè istinski spasti od smrti i
greha, U~iteqa koji moè istinski nau~iti ve~noj Istini i
Pravdi.
Bogo~ovek je sve i sva u Pravoslavqu, jer je bezmerno uveli~ao
~oveka: uzdigao ga do Boga, u~inio ga bogom po blagodati. I to
ostvario ne potcewuju}i ~oveka
na ra~un Boga, ve} ispuwuju}i ~oveka svim boànskim savr{enstvima. Kao niko, Bogo~ovek je
proslavio ~oveka: darovao mu
@ivot ve~ni, Istinu ve~nu, Qubav ve~nu, Pravdu ve~nu, Radost
ve~nu, Dobro ve~no, Blaènstvo
ve~no. I ~ovek je Bogo~ovekom
postao boànsko veli~anstvo.
Dok je osnovna istina Pravoslavqa Bogo~ovek, dotle je
osnovna istina svakog inoslavqa
~ovek, ili razlomci wegovog bi-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
}a: razum, voqa, ~ula, du{a, telo,
ve{tastvo. Nigde integralnog
~oveka u inoslavqu; sav je razbijen u atome, u deli}e. I to sve u
slavu veli~ine ~ovekove. Ali,
koliko je besmislica “umetnost
radi umetnosti”, toliko je besmislica i “~ovek radi ~oveka”.
Taj put vodi u najkukavniji pandemonijum, gde je vrhovni idol ~ovek. A nigde kukavnijeg idola od
wega. Po~etna je istina Pravoslavqa: ~ovek nije radi ~oveka,
ve} radi Boga. Ili potpunije: radi Bogo~oveka. Zato mi u ime ~oveka ostajemo uz Bogo~oveka. U
Wemu je jedino mogu}a razumnost
~ove~ijeg bi}a, u Wemu je jedino
mogu}e opravdawe ~ove~ijeg postojawa. U tu istinu se sti~u sve
tajne neba i zemqe, sve vrednosti
svih svetova o kojima ~ovek moè
misliti, sve radosti svih savr{enstava koja ~ovek moè postizati. Posredno i neposredno, u
Pravoslavqu je Bogo~ovek sve, i
u Wemu onda i ~ovek, a u inoslavqu je samo goli ~ovek. U samoj
stvari, Pravoslavqe i nije drugo
do ~udesna Li~nost Bogo~oveka
Hrista, produèna kroz sve vekove, produèna kao Crkva. Pravoslavqe ima svoj pe~at i svoj znak
po kome se raspoznaje. To je svetli Lik Bogo~oveka Isusa. Sve
{to toga Lika nema, nije pravoslavno. Sve {to nema bogo~ove~anske Pravde, Istine, Qubavi,
Ve~nosti, nije pravoslavno. Sve
{to ho}e da Bogo~ovekovo Evan|eqe ostvari u ovom svetu metodama ovoga sveta i metodama carstva ovoga sveta, nije pravoslavno, ve} zna~i robovawe tre}em
|avoqem isku{ewu. Biti pravoslavan zna~i: imati stalno Bogo-
~oveka u du{i, ìveti Wime, misliti Wime, ose}ati Wime, delati Wime. Drugim re~ima: biti
pravoslavan zna~i biti hristonosac i duhonosac. To ~ovek postiè kada u telu Hristovom Crkvi, vascelo bi}e svoje ispuni
Bogo~ovekom Hristom od vrha do
dna. Stoga je pravoslavni ~ovek
stalno razapet molitvama izme|u zemqe i neba, kao duga koja vezuje vrh neba sa ponorom zemqe.
I dok telom molitveno hoda po
tu`nom mraviwaku zemaqskom,
on du{om boravi gore gde Hristos sedi s desne strane Boga, jer
je ìvot wegov sakriven s Hristom u Bogu (Kol. 3:1-3)
Bogo~ovek je osovina svih svetova: od atomskog do heruvimskog. Otkine li se od we ma koje
bi}e, otiskuje se u uàs, u muke, u
patwe. Otkinuo se Lucifer i postao je Satana; otkinuli se an|eli i - postali su |avoli; otkinuo se u mnogome ~ovek i - postao
ne~ovek. Otkine li se od we ma
koja tvar, neminovno se survava u
haos i tugu. A kad se narod, kao
celina, odrekne Bogo~oveka, onda se wegova istorija pretvara u
putovawe kroz pakao i wegove
strahote.
Bogo~ovek je ne samo osnovna
istina Pravoslavqa, nego i sila
i svemo} Pravoslavqa, jer jedino
On spasava ~oveka od smrti, greha i |avola. To nikada nije mogao,
ne moè, niti }e ikada mo}i u~initi ~ovek, ma koji ~ovek, niti
~ove~anstvo kao celina. Poraz je
uvek kraj ~ovekove borbe sa smr}u, grehom i |avolom, ako je ne vodi Bogo~ovekom. Samo Bogo~ovekom Hristom ~ovek savla|uje i
smrt, i greh, i |avola. Otuda je
smisao ~oveka: ispuniti se Bogo~ovekom, u telu Wegovom - Crkvi
Pravoslavnoj, preobraziti se
Wime kroz blagodatne podvige,
osvemo}iti se Wime silom Duha
Svetoga, obesmrtiti se, oboìti
se, obogo~ove~iti se. To je smisao, pravi smisao i vascelog roda
qudskog. To i radost, jedina radost u ovom svetu bezmerne tuge i
otrovne gor~ine.
Pravoslavqe je Pravoslavqe
Bogo~ovekom. I mi pravoslavni,
ispovedaju}i Bogo~oveka, posredno ispovedamo hristolikost
~oveka, boànsko poreklo ~oveka, boànsku uzvi{enost ~oveka,
a time i boànsku vrednost i neprikosnovenost ~ove~ije li~nosti. Ustvari, borba za Bogo~oveka je borba za ~oveka. Ne humanisti, ve} qudi Pravoslavne bogo~ove~anske vere i ìvota bore se
za pravog ~oveka, ~oveka bogolikog i hristolikog.
Prepodobni
Justin ]elijski
21
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SILA JEVAN\EQA
O
vo sam preuzeo iz kwige
“Pri~e skitnice svom duhovnom ocu”. Ta kwiìca
(u dva dijela: prvi - 184, a drugi 162 stranice) pri~a o sili Isusove molitve. O woj malo ko zna. Zato sam odlu~io da iz we prepi{em
pri~u o ~udesnom doga|aju - o sili
kwige Jevan|eqa nad bjesovima.
Evo {ta je ispri~ao sam u~esnik
tog ~uda:
Qubavi obilni Gospod, Koji
ho}e da se svi spasu i u razum
istine da do|u, otkrio je meni po
milosti Svojoj ovo poznawe - o
sili Jevan|eqa - ~udesnim na~inom, bez ikakvog posredni{tva
qudskog.
Pet godina sam bio profesor u
liceju, i prolazio ìvotni put
mra~nim stazama razvrata, zabavqaju}i se mete`nom filosofijom, po raspu}ima svijeta, a ne po
Hristu. I, vjerovatno bih i poginuo potpuno, da nisam ìvio sa
pobo`nom materom svojom i sestrom svojom, po{tenom i pobo`nom djevojkom.
Jednom, {etaju}i se po bulevaru, sreo sam se i upoznao sa prelijepim mladim ~ovjekom, koji je
o sebi rekao da je Francuz, uhap{eni student, koji je nedavno utekao iz Pariza i koji za sebe traì posao guvernanta. Wegova izuzetna obrazovanost mi se svidjela, i ja sam ga pozvao da bude gost
kod mene. Zbliìli smo se.
U toku dva mjeseca on me je ~esto posje}ivao; ponekad smo se zajedno {etali, skitali; zajedno
smo i{li u dru{tva, razumije se,
najraspu{tenija.
Na kraju, on je do{ao kod mene
i pozvao me u jednu od takvih ja-
22
zbina; da bi me brè ubijedio, po~eo je da hvali izuzetnu veselost
i prijatnost mjesta na koje me je
zvao. Nakon {to je progovorio
nekoliko rije~i, odjednom je po~eo da me moli da iza|emo iz mog
kabineta, u kojem smo sjedili, i
da pre|emo u prima}u sobu. To mi
se u~inilo ~udno. Ja sam ga, re-
kav{i da sam ja ve} primjetio da
on nikako ne voli da sjedi u mom
kabinetu, pitao: {ta je tome
uzrok? Dodatni razlog da ga zadrìm u kabinetu jo{ je bio i to
{to je prima}a soba bila u susjedstvu sa sobama majke i sestre i ne
bi bilo prili~no tamo razgovarati o takvim praznim temama.
On je, pak, nastavio da insistira
da iza|emo, navode}i raznorazne
izgovore, da bi, napokon, otvoreno rekao sqede}e:
- Evo, kod tebe, na polici, me|u
kwigama, postavqeno je Jevan|eqe. Ja tako po{tujem tu kwigu, da
mi je te{ko da u wenom prisustvu
razgovaramo o na{im rasijanim
predmetima. Iznesi je, molim te,
odavde, i tada }emo govoriti spokojno.
Ja sam se, vjetropir, osmjehnuo
na wegove rije~i, uzeo sa police
Jevan|eqe i rekao: {to mi ne re~e ranije! I davaju}i mu je u ruke,
rekao: na, sam je odnesi u drugu sobu!
Samo {to sam ga dotakao Jevan|eqem, on je istog tog trenutka
i{~ezao.
To me je tako zaprepastilo, da
sam od straha pao na pod i onesvjestio se. Uku}ani su, ~uv{i
{um, utr~ali u kabinet, i tek nakon pola sata su me osvjestili.
Napokon, kada sam se dozvao, osjetio sam tako jak strah, trepet,
mu~no uzbu|ewe i potpuno oduzete ruke i noge, da se uop{te nisam
mogao pomjeriti. Doktor kojeg su
pozvali dao je dijagnozu: paraliza, izazvana nekim velikim potresom ili strahom.
îtavu godinu poslije tog slu~aja, uz bri`qivo lije~ewe, ja
sam leào bez ikakvih poboq{awa, tako da sam shvatio da je bilo
neophodno da dam ostavku i napustim nau~nu karijeru.
Ostarjela majka moja uskoro je
umrla. Sestra je “raspoloìla
posvetiti sebe manastirskom ìvotu”. Postepeno, i ja sam “potpuno ozdravio”. I odlu~io se da “posvetim sebe ot{elni~kom ìvotu”... Sada se kre}em prema osamqenom skitu koji stoji blizu
Solovjeckog manastira na Bijelom moru, i zove se Anzerski.
Arhiepiskop
Venijamin
(Fed~enkov)
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
ISKU[EWE VRAGA
J
a sam jo{ bio mlad jeromonah i sluìo sam kao sekretar kod arhiepiskopa Finskog (kasnije patrijarha) Sergija. On je bio ~lan Sinoda. @ivio
je na Jaroslavskom podvorju, i ja
sam bio sa wim.
Jedne ve~eri dolazi seoska èna, nekih 45-47 godina. Visoka,
zdrava, ali veoma smirena. Mu`
wen, tako|e visok, bio je vatrogasac u brodogradili{tu, tako|e
skroman. Oni su se odli~no slagali; djece nisu imali - Bog nije
dao! Stan~i}, prili~na plata,
zdravi. Reklo bi se - sve u redu.
Ali, jednog dana, dok joj je mu`
bio na poslu, ona, sjede}i u “crvenom uglu”, pred ikonama, kod desnog prozora, odjednom po~e da
pri~a sama sa sobom:
- Kako mi samo dobro ìvimo!
Odjednom, iz ikone Jovana
Prete~e, savr{eno javno, kao da
je ìv, izlazi Krstiteq, u svoj
svojoj veli~ini, i govori joj:
- Ako dobro ìvite, prinesi
`rtvu Bogu - isjeci se!
Woj je do{lo tako lo{e, i srce
je tako mu~no po~elo da tu~e, da je
uzela no` i spremila se da se wime udari u grudi...
Ne sje}am se sada - {ta ju je
sprije~ilo da to u~ini.
Ali tek tada su po~ele da joj se
privi|aju razne stvari: ma~ka po
plafonu tr~i sa glavom okrenutom naopa~ke, u hramu sa plafona
pada korpa puna krastavaca i t.d.
Ikone Jovana Krstiteqa je ona
po~ela da se boji. Ja sam joj rekao
da je donese kod mene. Ikona je
bila velika, ostakqena, u sme|em
ramu.
I pita ona mene: {ta da radi?
Ja sam bio mlad monah, i nisam
mogao da joj kaèm ni{ta posebno, te sam joj zato dao savjet da se
Sv. Irina pobe|uje vraga
ispovijedi i pri~esti, a onda }u
ja sa wom po}i u stan, odsluìti
moleban i po{kropiti stan svetom vodicom. Poslu{ala je, bez
pogovora. Kod mene se ispovijedala. Kakva ~istota i smirewe!
Divio sam se. Poslije pri~e{}a
po{li smo kod we da odsluìm
moleban.
Pro{la je jedna nedjeqa. Ona
je ponovo do{la u na{ hram. Pitao sam je - kako je stawe kod we.
Ona je spokojno odgovorila:
- Sve je u redu!
Poslije sam ja pitao svog duhovnog oca: za{to se to woj desilo? On mi je odgovorio: zato {to
se ona pohvalila da “dobro ìvi”. \avo ne moè to da podnese i
poslije takvih pohvala nastoji da
nanese {to vi{e zla.
Ali kraj pri~e se nije tu odigrao, nego u Valaamskom manastiru. Tamo sam vidio jednog jurodivog, 30-godi{waka... Leào je u
velikoj groznici (vjerovatno mu
o
je temperatura bila oko 40 S?).
Usred zbrkanog i nepovezanog
razgovora, on se odjednom okre}e
ka meni, i po~iwe da mi govori:
- A ja znam jednu ènu; kod we su
ma~ke tr~ale po plafonu, krastavci padali u crkvi i jo{ sva{ta ne{ta...
Ja sam se zaprepastio! On nikada nije bio u Sankt Peterburgu
(rodom je iz Olewecka); ja u to
vrijeme nisam ~ak ni mislio o
woj, niti mi je padala na pamet ta
èna! Odjednom, on, pametno me
gledaju}i u o~i, govori, kao savr{eno zdrav:
- A ti misli{ da si veliko djelo u~inio?
Ja }utim, zadivqeno gledam u
wega.
- Da je pretrpjela, iz we bi iza{la mu~enica, a sad - nema stradawa, nema ni nagrade!
I opet je po~eo da govori kao
da je lud.
Arhiepiskop
Venijamin
(Fed~enkov)
23
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
DUH SVETI DO DANAS DI[E U CRKVI
U Crkvi ìvi Duh Boìji. To
nije suva i prazna dogmatska
pretpostavka, sa~uvana samo zbog
uvaèwa prema pro{losti. Ne,
to je zaista istina, opitno doìvqena od strane svakog ko se proèo crkvenom sve{}u i crkvenim
ìvotom. Blagodatni ìvot Crkve ~ak i ne moè biti predmet
suvog nau~nog izu~avawa. On je
dostupan samo opitnom izu~avawu. O ìvotu blagodati, koji se
jasno ose}a, qudski jezik uvek moè da se izraàva maglovito i
nejasno. Crkveni ìvot poznaje
samo onaj, ko ga poseduje. Wemu
nisu potrebni dokazi tog ìvota,
dok je ~oveku koji ga ne poseduje,
on skoro nedokaziv. Zato za ~lana Crkve zadatak celokupnog wegovog ìvota mora da bude - postojano se sve vi{e i vi{e sjediwavati sa ìvotom Crkve a u to
isto vreme i za druge propovedati upravo o Crkvi, ne zamewuju}i
je hri{}anstvom, ne zamewuju}i
je suvim i apstraktnim u~ewem.
Ovde ne treba ~initi nikakve
ustupke. Nema hri{}anstva, nema
Hrista, nema blagodati, nema
istine, nema ìvota, nema spasewa - ni~ega nema bez Crkve i sve
to je samo u jedinoj Crkvi!
Isuvi{e ~esto govore o nedostatku ìvota u Crkvi, o “oìvqewu” Crkve. Sve te re~i nam je
te{ko da shvatimo i veoma smo
skloni da ih priznamo potpuno besmislenim. @ivot u Crkvi nikada
ne moè presahnuti, jer do kraja
veka u woj prebiva Duh Sveti (Jn.
14:16). I ìvot postoji u Crkvi.
Samo necrkveni qudi ne prime}uju taj ìvot. @ivot Duha Boìjeg
neshvatqiv je du{evnom ~oveku,
taj ìvot mu se ~ak ~ini jurodstvom, jer je dostupan samo duhov-
24
nom ~oveku. Nama, qudima du{evnog na~ina mi{qewa retko se daje
ose}awe crkvenog ìvota. Me|utim, i sada qudi, prostog srca i
pobo`nog ìvota, postojano ìve
tim ose}awem blagodatnog crkvenog ìvota. Tu crkvenu atmosferu, to crkveno disawe posebno ose}a{ u manastirima. Eto gde se ube-
Sveta Trojica
|uje{ u silu i stvarnost blagodati
Boìje, koja ìvi u Crkvi ! Divi{ se i blagodari{ Bogu, kada
vidi{ da crkveni ìvot istinski
prepora|a ~oveka, ~ini ga “novom
tvari”. Tu se posve}uje um, stvaraju
se visoki, ~isti pogledi, srce se
umek{ava qubavqu i radost silazi na du{u. Oni koji su odstupili
od Crkve, koji se gorde svojom prosve}eno{}u, u stvarnosti su neuporedivo niì i grubqi od nepismenog monaha koji ìvi crkvenim ìvotom.
Ne, po na{em mi{qewu ne treba govoriti o nedostatku ìvota
u Crkvi, ve} samo o nedostatku
crkvene svesti kod nas. Mnogi
ìve crkvenim ìvotom, ~ak i
sasvim jasno ne shvataju}i to. A
ako ~ak i ìvimo svesno crkvenim ìvotom, mi malo propovedamo o blagu takvog ìvota. Sa
onima koji su vani, obi~no se sporimo o hri{}anskim istinama,
zaboravqaju}i crkveni ìvot.
U~ewe, teorija, dogmat u na{im
o~ima kao da stoji izvan crkvenog ìvota. Mi smo tako|e ponekad u stawu da Crkvu zamenimo
hri{}anstvom, ìvot - apstraktnim u~ewem.
Na{a nesre}a je u tome {to mi
sami malo cenimo Crkvu i veliko
blago crkvenog ìvota. Ne ispovedamo svoju veru u Crkvu smelo, jasno i nedvosmisleno. Veruju}i u
Crkvu, mi kao da se stalno izviwavamo zbog toga {to jo{ uvek verujemo u wu. îtamo 9. ~lan Simvola
vere bez posebne radosti, pa ~ak i
sa izgledom krivca. Crkvenog ~oveka sada ~esto susre}u sa usklikom turgewevskog tihotvorstva u
prozi: “Vi jo{ verujete? Vi ste
potpuno zaostali ~ovek!” I da li
mnogi imaju toliko hrabrosti da
smelo ispovede: “Da, verujem u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu, pripadam svetoj pravoslavnoj
Crkvi i zato sam - najprogresivniji ~ovek, jer je samo u Crkvi mogu}
taj novi ìvot, radi koga je Sin
Boìji do{ao na gre{nu zemqu.
Samo u Crkvi je mogu}e do}i u punu
meru rasta Hristovog, pa sledi da
je samo u Crkvi mogu} istinski
progres, istinsko spasewe!”
Zar nismo ~e{}e na pitawe: da
nisi i ti iz u~enika Hristovih? mi spremni da se kunemo i zakliwemo: “Ne znam ~oveka”?
Sve{tenomu~enik
Ilarion Trojicki
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
“PROMRZLI”
Ovaj slu~aj }u ispri~ati saèto - duga~ak je.
U Ufimskoj oblasti (bilo je
to sedam godina prije revolucije), na jednom crkvenom sala{u je
ìvio crkvewak. Sa wim je ìvjela èna, ~etvoro (~ini mi se)
djece i baba. @ivot im je bio teàk. Na nesre}u, on je jo{ bio i
alkoholi~ar. Sa wim je pila i
majka. Pe} se slabo loìla. Zimi
se baba pela na pe}, kod we su se
pela djeca: Hristina (12 godina),
Stjepka (7 godina) i Marija (3 godine); ~etvrto dijete su jo{ nosili na rukama.
Otac je umro. @ivjeti je postalo jo{ teè. Djecu su pustili po
svijetu da prose. I{la je i malena Marija. Uve~e su se vra}ali
ku}i i promrzli se peli kod babe
na pe}. A baba ih je u~ila molitvama. Posebno im je zapovijedala da ~itaju “Bogorodicu”.
Poslije, kada je otac umro, majka se sa troje djece zaputila u
grad Ufu i naumila je da djecu
ostavi u neko prihvatili{te.
Obilazila je svuda, gdje je samo
mogla. Svuda su je odbijali - nema
mjesta! A ve} je nastupala no}.
Tada im je kupila po peretak i rekla da je ~ekaju, a sama se vratila
ku}i, baciv{i ih tako na voqu
sudbini...
Djeca su ~ekala, i ~ekala majku,
a onda po~ela sama da idu po gradu i da je traè. Bila je zima, nedjeqa do Boì}a. Slu~ajno su nabasali na hram Uspewa Bogorodice.
Najmawa, Marija, pri~a kako
im je baba govorila da kada im je
najteè ~itaju “Bogorodicu”. I
oni utroje po~e{e da ~itaju tu molitvu. Odjednom, iz crkve izlazi
“teta u crnom”, sa pokrivenim li-
Hristos blagosiqa decu
cem, - kako su poslije oni pri~ali
o Woj, - uzima za ruku Mariju i sve
troje vodi u ku}u nasuprot crkve,
otvara kapiju i uvodi sve troje u
ku}u, a Sama - nestaje. Gazdarica
ku}e je leàla bolesna u krevetu.
U kuhiwi su se ~uli razgovori,
{um, pla~... Kowu{ar, Tatarin
Abdul, ve} je htio da vodi djecu u
policiju, ali se za wih zastupila
upravnica ku}e, Anisija Ivanovna. Gazdarica je pozvala sobaricu
Pa{u u spava}u sobu, kod sebe, i
naredila da djecu ostave u ku}i.
Okupali su ih, obukli u ~istu
odje}u i legli ih da spavaju. Gazdarica je preko telefona zamolila
arhijereja N-a da do|e kod we. On
je nastojao da sve razjasni. Pozvali su straàra. Te ve~eri uop{te
nije bilo slu`be, a od “tete u crnom” na snijegu nije ostalo nikakvih tragova.
Arhijerej je odmah zakqu~io da
je to bila Majka Boìja, zato
{to su djeca ~itala “Bogorodicu”.
Sqede}eg dana arhijerej je po{ao u ènski manastir. Hristinu su uputili u {kolu pri manastiru, Mariju je uzela majka blagajnika, vjeruju}i da }e zbog toga
ozdraviti wen bolesni brat.
Pred kraj dana su se iz zimskog
lova vratili mu` i sin gazdarice. Stjepku su primili u prihvatili{te.
Majka, koja je poku{ala da preko djece eksploati{e “gospodu”,
bila je odvojena od wih. Wima su
dali novo prezime: “Promrzli”.
Ne}u pri~ati {ta je daqe bilo. Pomenu}u samo jedno: brat
blagajnikove ène K-oj (ne znam
da li je to bio taj zbog kojeg je èna uzela na vaspitawe Mariju ili
drugi) do{ao je u na{u, najsiroma{niju crkvu i molio je da mu se
pruì uto~i{te. Primili smo
ga. Na taj na~in, Boìja je Majka
odblagodarila èni blagajnika.
Sve je to pri~ala gazdarica, u
~iju su ku}u i primqena djeca.
Ona je i dan-danas ìva. Ide joj
devedeseta godina.
Arhiepiskop
Venijamin
(Fed~enkov)
25
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
OPIRAWE LA@NOM JEDINSTVU
Neka bude unije ... ali na na~in
na koji to Hristos èli: daleko
od svakog zemaqskog ciqa i svakog kompromisa... jedinstvo mora
biti prvo trijumf istine, a potom trijumf qubavi koja proizilazi iz jedinstva vere.
Starac Filotej Zervakos
(1884-1980) iz otvorenog pisma
Patrijarhu Atinagori,
26. septembar 1966.
Prvo {to moramo u~initi jeste da se molimo i pokajemo svim
svojim srcem. Zatim se moramo
obratiti svojim jerarsima - ko
god oni bili, gdegod oni bili - da
u~ine sve {to je u wihovoj mo}i
da se osigura otvorena i javna
osuda Balamandskog Sporazuma i
svega ostalog {to ciqa na “ujediniteqsku groznicu”. Nije dovoqno da samo ovaj ili onaj episkop u
Sjediwenim Dràvama kaè:
“Pa, {ta god Patrijarh Vartolomej radi nije na{a briga; to sa nama nema nikakve veze”. Ono {to
bilo koji Patrijarh radi, uti~e
na sve nas na ovaj ili onaj na~in.
Svi smo deo istog Tela Hristovog, i zbog toga smo svi odgovorni
za Veru, od najanonimnijeg laika
do jerarha na najvi{em poloàju.
Svi pred Bogom imamo odgovornost za dragoceno blago Pravoslavnog Hri{}anstva. Oni me|u
nama koji se pla{e da progovore
moraju skupiti hrabrost po ugledu na veoma cewenog Starca Filoteja
(Zervakosa)
Gr~kog
(+1980.), koji je smelo ukorio Patrijarha Atinagoru i ostale zbog
kompromitovawa Pravoslavqa.
U vezi sa ovim, Starac je rekao:
26
“Hvala svedobrom Bogu, davaocu
blagoslova i darova, koji mi je
dao vere, hrabrosti i snage da govorim protiv... poglavara... Crkve i da se ne pla{im”.
Trebalo bi pokrenuti proces
obrazovawa - proces koji, prvo,
ukqu~uje ve}i broj boqih pouka,
koje se ti~u prirode Crkve i wenih granica; tako|e moramo verne pou~iti o pravoj prirodi rimokatolicizma i specifi~nim
na~inima na koje se ono razlikuje
od Pravoslavqa. Drugo, moramo
po~eti da ~itamo duhovne tekstove - naro~ito @itija svetih - koji nam ostavqaju “ukus” istinitog Hri{}anstva. Sticawem
ovog ukusa moèmo po~eti da razvijamo “Pravoslavno ~ulo za
ukus” i razlu~ujemo {ta je Pravoslavno, a {ta nije.
Ovo nije vreme za polovi~na
merila. Pravoslavni sve{tenici koji svojoj pastvi kaù da moè poha|ati rimokatoli~ke (ili
episkopalne) crkve ako u blizini nema Pravoslavne parohije,
moraju biti ispravqeni i ukoreni ako nastave sa ovom ozbiqnom
gre{kom. Sve{tenici se moraju
podsetiti da, ni pod kakvim
okolnostima, ne smeju dati Sveto
Pri~e{}e nepravoslavnima. Tako|e, oni koji rimokatoli~kim i
protestantskim
traìteqima
kaù da ostanu u svojim crkvama i
da se ne obrate u Pravoslavqe,
moraju biti strogo ukoreni. U
pitawu su besmrtne du{e!
1976., pokojni Mitropolit Ruske Zagrani~ne Crkve, Filaret,
napisao je slede}e:
Znamo da neke me|u vama privla~i tzv. “ekumenizam”. Potpuno razumemo da (neki) èle da
osete podr{ku bli`weg, nekog
ko je tako|e vernik, makar i na
neki drugi na~in (nego {to ste
vi). Protiv ovoga se ne moè prigovoriti... Me|utim, ~ak i u najboqim me|usobnim odnosima, postoji granica koju jedan Pravoslavni Hri{}anin ne moè pre}i, gde “svetiwa nad svetiwama”istinske Vere po~iwe. Evo
{ta je Sv. Jovan Kron{tatski rekao o ovome (pre vi{e od sto godina): “U mnogo Pravoslavnih
Hri{}ana prava Vera je preobraèna u nekakvu indiferentnost,
indiferentnost prema bilo kojoj veri, rimokatoli~koj, luteranskoj, jevrejskoj, muslimanskoj,
pa ~ak i paganizmu. ûjemo da se u
svakoj veri moè ugoditi Bogu,
{to je isto kao da je svaka vera
jednako bogougodna, i kao da la`
i istina, pravednost i nepravednost mogu biti iste pred Bogom”...Na{a je du`nost da vas
upozorimo da rimokatolicizam
trenutno prolazi kroz stra{nu
krizu...
Re~ “ekumenski” zna~i “koji
pripada ili koji je prihva}en od
Hri{}anske Crkve {irom sveta”. Ovo oslikava pravilo vere
dato od Svetog Vikentija Lerinskog: hri{}anska istina je ono “u
{ta veruju svi, uvek i svuda”. Ovo
je omiqena definicija ovog
termina i jedina wegova patristi~ka definicija. Naàlost,
“ekumenski” dobija posve novo
zna~ewe u drugoj polovini dvadesetog veka. Pod uticajem Svet-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
skog Saveza Crkava, “ekumenski”
sada zna~i slede}e: jedinstvo
Hristove Crkve je uni{teno
kroz vekove; sve Hri{}anske Crkve su mawe ili vi{e jednake i
svaka ima makar “deo” istine;
zbog toga, sve denominacije moraju biti ujediwene da bi se ponovo
zadobila ili obnovila “puno}a”
koja je nekada postojala. Ovo je
ekumenizam savremenog doba i
veoma je opasan.
Sjajni primer prve i prave vrste ekumenizma je Sveti Marko
Efeski, o kojem je ve} bilo pomena. Sledi deo pisma Svetog Marka na temu pravog ekumenizma.
Ono je danas zna~ajno isto koliko i pre pet stotina godina - zna~ajno pravoslavnim hri{}anima
koji se nalaze na rubu novog “la`nog jedinstva”, a tako|e zna~ajno i pobo`nim rimokatolicima
koji zakliwu nebo da im ono pokaè put kroz ovo uznemiruj}e
vreme:
“Dakle”, pi{e Sv. Marko, “dokle god je ovo ono {to vam je zapove|eno od Svetih Apostola - stojite pravo; ~vrsto se drìte Predawa koje ste primili, kako pisanog, tako i usmenog, da ne biste
bili li{eni va{e postojanosti
ako budete prevareni obmanama
bezakonika. Neka bi Bog, koji je
svemo}an, wima (rimokatolicima) omogu}io da spoznaju svoju
obmanu; i izbaviv{i nas od wih
kao od zlog korova, neka bi nas
skupio u Svoje ìtnice kao ~istu
i korisnu p{enicu, u Isusu Hristu, na{em Gospodu...”
U hrabrom duhu Svetog Marka,
predstavnici Gr~ke Pravoslavne Crkve u Sjediwenim Dràvama, koji su poha|ali severnoame-
ri~ku Nau~nu Konferenciju o
veri i poretku 1957., dali su zapaènu izjavu na temu dijaloga i
hri{}anskog jedinstva, navedenu
niè.
Drago nam je da u~estvujemo na
nau~noj konferenciji, jer bi svi
hri{}ani trebalo da teè jedinstvu. S druge strane, ose}amo da je
~itav program predstoje}e diskusije zasnovan na jednoj ta~ki gle-
Judino izdajstvo
di{ta koju ne moèmo savesno
priznati. “Jedinstvo kome mi teìmo” je za nas dato jedinstvo,
koje nikada nije bilo izgubqeno,
i ... koje ne bi moglo biti izgubqeno. Ovo jedinstvo u Crkvi
Hristovoj je za nas jedinstvo u
istorijskoj Crkvi, u puno}i vere,
u puno}i neprekidnog svetotajinskog ìvota. Za nas, ovo jedinstvo je otelovqeno u Pravoslavnoj Crkvi ... Priznajemo, naravno, da je jedinstvo hri{}anskog
sveta raskinuto ... ali ne prizna-
jemo da je jedinstvo Crkve, a preciznije “vidqive” i istorijske
Crkve, ikada prekinuto ili izgubqeno...
Sa skromno{}u izraàvamo
ube|ewe da Pravoslavna Crkva
moè dati specijalan doprinos
stvari hri{}anskog jedinstva,
jer ona, od Pedesetnice, poseduje
pravo jedinstvo, koje je Hristos
odredio... (Zbog toga) sve hri{}anske grupacije van Pravoslavne crkve mogu ponovo zadobiti svoje jedinstvo jedino stupawem u okriqe (Pravoslavne Crkve). Ove re~i napisane su pre samo trideset sedam godina. Skorije, kasnih {ezdesetih, Starac
Filotej zapazio je: “Neka bude
unije... ali na na~in na koji to
Hristos èli: daleko od svakog
zemaqskog ciqa i svakog kompromisa... Ostaju}i ukoreweni i nepokolebqivi u na{em Pravoslavqu, tako|e dajemo priliku bilo
kome od jeretika da se probudi i
bude utelovqen u Jednu, Svetu,
Sabornu i Apostolsku Crkvu, tako da mogu prona}i svoje spasewe”. Vidite, onda, jo{ jednog pravog ekumenistu, koji, iz qubavi,
priziva sve puno}i Istine.
Uglavnom,
severnoameri~ko
Pravoslavqe je bilo zaokupqeno
o~uvawem etni~kog identiteta i
nacionalnih korena ili, u skorije vreme, fascinirano mogu}no{}u jurisdikcionog jedinstva,
oko koga se puno diskutovalo. Me|utim, kao Neron, mi smo guslali
dok je Rim goreo, jer je u me|uvremenu postojao “spor ali svestan
pokret da se Pravoslavqe duhom
pribliì promenama u savremenom svetovnom ìvotu (osiguravaju}i budu}e) pogubne duhovne
27
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
posledice: gubitak Pravoslavne
svesti me|u klirom i laicima jednako”. Ovaj nedostatak prave pobo`nosti proizveo je na{u sramnu nebrigu za politi~ki ekumenizam. Ovo je rastu}a kriza, i ona
nije poverena ni jednoj jurisdikciji, to je svepravoslavni problem, a on sada dostiè pogubne
proporcije: duh koji napreduje moglo bi se ~ak re}i i demon duh
posvetovwa~enosti napada svaki
aspekt crkvenog ìvota.
Ova posvetovqa~enost deo je
jedne nove vrste Pravoslavqa koje se danas propoveda, i ona za posledicu ima “saharinsko, sentimentalno, ruì~asto obojeno
neohri{}anstvo li{eno svakog
truda i borbe, imaginarnu, sveokruùju}u pseudohri{}ansku qubav. (Varamo se kada mislimo da)
nije neophodno truditi se oko sebe, i da duhovna borba nije potrebna”. Pa ipak ima mnogo Pravoslavnih Hri{}ana u ovoj zemqi koji nikada nisu pou~eni
druga~ije! “Na{a vera”, ne smemo
nikada zaboraviti, “ je vera svetih podvi`nika...” Ovo je wena
sr`, i to je jedna od kriti~nih
stvari koje nas odvajaju od rimokatolicizma. U toj meri u kojoj
smo dozvolili da ta asketska dimenzija bude izgnana iz na{e sredina, u toj istoj meri smo nesposobni da vidimo {ta nas deli od
katolicizma, jer, u biti, po~iwemo da izgledamo, ose}amo i da se
pona{amo kao savremeni rimokatolici - samo sa “isto~nim”
instinktom. Mesto {to teìmo
{tetnom prijateqstvu sa rimokatolicima pod wihovim uslovima, trebalo bi wih privu}i nama,
Spasonosnoj La|i Spasewa.
Isuvi{e je nas, kojima nedostaje dovoqno razvijena Pravoslavna svest da bismo bili svesni
sada{we ekumenisti~ke pretwe
na{oj Veri. Ne samo da je razvoj
takve svesti uveliko ometen relativizmom i materijalizmom
(suprotno asketizmu) kojima je
Tajna ve~era
28
na{e dru{tvo zasi}eno, ve} nas
je na{a prirodna qudska ~e`wa
za mirom i skladom, za qubavqu i
bratstvom na~inila rawivim na
ekumenisti~ku
“slatkore~ivost”. Neadekvatno poznavawe
istorije Crkve i slabo razumevawe Pravoslavne eklisiologije
dovodi nas sada jo{ u ve}u opasnost. Bra}o i sestre, na{a sveta
Pravoslavna Vera je u pitawu!
Ne moèmo sebi priu{titi da
budemo naivni, a neznawe nije
blaènstvo ono je samoubistvo.
A ba{ ovo neznawe omogu}ilo je
da danas oko nas vidimo “ujediniteqsku groznicu” u porastu.
Mnogi od nas, mo`da svi mi, nau~ili su da nebitne stvari vole
vi{e od svetosti i onoga {to nije
od ovoga sveta. Briga za na{u
udobnost i materijalno blagostawe va`nija nam je od Istine. Ovako, mnogi pasivno toleri{u ovaj
opasni i la`ni ekumenizam, kako
bi maskirali na{u sopstvenu gre{nost i odsustvo pokajawa. Umesto toga, puni smo samozaslepqenosti i uobraènosti. A ovo je
postala zamena za pravi duhovni
ìvot. Upravo je ovo - umrtvqewe
du{e i ovosvetska subjektivnost
rimokatoli~ke Crkve - ono {to
nam je tako privla~no, tako zavodqivo. Zaboravili smo re~i Svetog Jovana Kron{tatskog:
“Bra}o moja, jedino Pravoslavna Vera pro~i{}ava i osve}uje
qudsku prirodu zatrovanu grehom, obnavqa trule`ne, prosvetquje one koji su u mraku, iscequje one koji su raweni grehom,
ogrejava promrzle, i ujediwuje
one koji su se odvojili od Boga”.
Protojerej
Aleksej Jang
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
POUKA O PUTU SPASEWA
K
oji se sprema na put, da bi
uspe{no zavr{io svoje
putovawe, treba da poznaje taj put, da zna wegov pravac i duìnu, a isto tako i sve {to se moè sresti na wemu, a pri samom
putovawu treba pa`qivo gledati
i put i ono {to se oko puta nalazi, ~ime je put okruèn. Tako i
hri{}anin koji èli da dostigne
ìvot ve~ni, treba da zna i put
koji ovome vodi i sve {to se wega
doti~e, sve {to je iznad wega, oko
wega i ispred wega - treba osvetliti umnu atmosferu skupqawem zdravih pojmova o svemu {to
postoji i {to se doga|a - treba
znati: {ta je Bog, {ta je ovaj svet,
kako on postoji i kuda vodi? [ta
smo mi, za{to smo ovde i {ta nas
~eka iza groba? Kako treba da se
odnosimo prema svemu {to nas
okruùje - prema vrhovnom Bi}u Bogu, prema na{oj bra}i - qudima
i prema nevidqivom svetu - an|elima i svetiteqima. Ko sve ovo
zna, taj putuje pri svetlosti; ako
ne zna sedi u tami; i ako bi pomislio da ide, spotaknu}e se, zato
{to mu je tama zaslepila o~i. A
samo hri{}anstvo razgoni ovu tamu, daju}i na sve ovo istinske odgovore u svome u~ewu. Ono u~i da
je Bog, kome se u Trojici klawamo,
Otac, Sin i Sveti Duh, koji je sve
stvorio re~ju svojom, sve odràva
silom re~i svoje i sve vodi svome
u napred odr|enom nazna~ewu, ~ak
~uva ~oveka, i paloga, natprirodno ga podiè i obnavqa u Hristu
Spasitequ, u~i ga otkrivewima i
u~i zapovestima, kojima su odre|eni svi wegovi obavezni odnosi
i ukazan put kojim treba da ide.
Skup ovih pojmova i jeste svetlost koja nam ukazuje put i osvetqava ga. Prema tome upoznaj pravoslavno hri{}ansko u~ewe i
prihvati ga svim srcem i vide}e{
put u carstvo, i sve {to okruàva
ovaj put i sve {to te vodi wemu.
To je prvo.
Sv. Jovan na Hristovim grudima
Ali neka neko i zna put, i neka
je taj put osvetqen, kakva je korist od toga ako on nema snage da
ide wime? Bolestan, raslabqen,
bez nogu, koji leì ukraj puta kojim treba i}i, da }e poginuti ako
ne ide - samo }e se jo{ vi{e àlostiti zbog toga {to zna i vidi
put, a ne moè da ide wime. U takvom bi poloàju bili i mi ako
bi nas Gospod prosvetlio svetlo{}u znawa, a ne bi nam dao snage
da idemo po ukazawu ove svetlosti; jer sami sobom ne moèmo
i}i, nemamo snage, mi smo raslabqeni, rezbijeni. - Ali ne pla{ite se! Sve boànske sile po-
trebne za ìvot i pobo`nost,
pripremio nam je Gospod, koji
nas je prizvao u svoju slavu. (II
Petr. 1,3), i svakom veruju}em daju se u svetim tajnama crkvenim,
daju se posebno, u takvom obiqu,
koliko ko èli i moè da smesti.
Kr{tewe prepora|a, miropomazawe ukrepquje, sveto pri~e{}e
najprisnije sjediwuje sa Gospodom Isusom Hristom, sveto pokajawe podiè paloga u greh posle
kr{tewa i tako daqe. Svaka tajna daje osobitu boànsku silu,
potrebnu ~oveku na putu u Carstvo Nebesko... I tako znaju}i
svete crkvene tajne, koristi ih
{to ~e{}e, sa verom i po ~inu od
Crkve propisanom, i boànske
sile, potrebne za hod po putu za
Carstvo Nebesko, nikad ti ne}e
nedostajati. To je drugo.
Ali na putu mogu sile da oslabe i da se istro{e, mogu se susresti mamci i zanosi. Mamci mame
da se prekine put, a zanosi da se
skrene sa puta; kraj i jednog i drugog je - propast. Kako onda postupiti? Treba obnavqati sile i odbijati mamce i zanose. [ta je za
to potrebno? Jedno: nepokolebqivo ispuwavati sve uredbe Crkve i sve wene ~inove - sve{tenodejstvuju}e, molitvene i osve}uju}e. A evo za{to: u svetim tajnama mi primamo blagodat Duha
Svetoga, kao iskru baoànsku poslatu s neba u na{u prirodu. Pa
kao {to je za iskru koja je pala u
materiju potreban vazduh i strujawe vazduha (duvawe u iskru) da
bi se pretvorila u plamen, tako
je i za iskru boànske blagodati,
primqenu u svetim tajnama, po-
29
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
trebna svojevrsna duhovna atmosfera i strujawe ove, da bi se
iskra rasplamsala i pronikla i
obuzela svu na{u prirodu. Tu atmosferu sa~iwava na{a crkvenost - svi sve{teni ~inovi, molitve i molebani, koji okruùju ~oveka u svim situacijama; a strujawe ove atmosfere je neprestani
niz sve{tnoradwi crkvenih, jednih za drugima i neprestano u~e{}e ~oveka sad u jednoj od wih,
sad u drugoj. Ovde se podrazumevaju dnevne slu`be: ve~erwa, jutrewa, liturgija, crkveni praznici,
litije sa krstom i ikonama, molitve za razne slu~ajeve - u domovima i crkvama, putovawe u sveta
mesta - a pre svega postovi sa molitvama i pri~e{}ivawima Svetim Tajnama. Ukoliko neko usrdnije u~estvuje u svim ovim ~inovima utoliko }e se sve ja~e razgarati iskra blagodati, dok se ne
pretvori u plamen koji }e proìmati sve wegovo - telesno i du{evno. Ko bude tako postupao,
wemu nikad ne}e nedostajati snage, taj nikad ne}e izgubiti bodrost na putu i ne}e pasti u bezbri`nost i nemar. Taj na~in dat
nam je i zato da bismo od sebe odbijali mamce i razonode sveta.
Ko ìvi po ustavu Crkve, taj kao
da je zaklowen ogradom i ne boji
se sablazni sveta. Crkvenost, to
je odgovor na sve svetske pesme i
lek od pomra~ewa koje proizvodi
dah svetskog duha. Koga se dotakne ova zaraza - neka beì u crkvu
i sve }e pro}i; ili budi nepokolebqivo veran propisima Crkve
i svet ne}e na}i priliku da ti se
prilepi. Jer sve {to postoji u
svetu, imamo mi u Crkvi, samo u
naj~istijem boànskom obliku ...
30
U svetu - {etwe, kod nas sveti
praznici; tako balovi, kod nas
crkvene slu`be; tamo pozori{te, kod nas boànske sve{tenoradwe. Upore|uj svaki i vidi {ta
je boqe, pa se ne zanosi praznim
mamcima i ne ostavqaj, wih radi,
ono {to je bitno, plodonosno i
ìvototvorno. @ivi po crkvenim pravilima, i ìve}e{ duhovnoj atmosferi i ogradi, i sile u
tebi nikada ne}e oslabiti u toku
putovawa i nikakvio mamci ne}e
te namamiti na bespu}e. To je
tre}e.
Molitva u Getsimanskom vrtu
Da vas ne bih umorio kaza}u
vam ukratko ~etvrto.
Mogu na putu da nas sretnu neo~ekivane prepreke koje treba savladati, mogu biti ra{irene
mreè koje ne moè{ mimoi}i;
moè do}i do slivawa staza, tako
da ne zna{ kojom treba{ i}i; moè nai}i oblak koji }e potpuno
zakloniti put i upla{iti muwama i gromovima. Kome se obrati-
ti? Ko }e nam pomo}i u takvim
slu~ajevima? An|eli sa neba?
Ali oni se javqaju samo u izvanrednim okolnostima, prepu{taju}i da se zbivawa doga|aju po postoje}em poretku. Ko }e nam onda
pomo}i? Crkveni pastiri - duhovni oci, koji su i dati zato Crkvi da ne dopuste hri{}anima da
padaju u nedoumicu, nego da sve
vode nepokolebqivo putem u ìvot ve~ni, u~e}i svakoga da dostigne meru uzrasta Hristovog
(Efes. 5,11-15). Zato budi pokoran rukovodstvu duhovnih otaca i
izbegnu}e{ raskrsnice na putu u
Carstvo Nebesko i brzo }e{ i
bezbedno sti}i do vrata raja.
Evo {ta nam sve hri{}anstvo
predlaè na putu spasewa: 1. Znati i dràti se u~ewa hri{}anskog, koje daje zdrave pojmove o
svemu {to postoji i zapovestima
ukazuje na put u Carstvo Bo`je. 2.
Primati tajne crkvene, kroz koje
se daju sile za ìvot i pobo`nost. 3. U~estvovati u svim sve{tenoradwama, molitvama i ~inovima Crkve, kako je propisano
ustavom, da se na taj na~in raspaquje iskra blagodati Bo`je i dobija opsena sveta. 4. Poveriti se
rukovodstvu zakonitih pastira duhovnih otaca i povinovati se
wihovim rukovodnim savetima.
A to }e re}i: upoznajte se i srcem prihvatite sve ~emu u~i Crkva i primaju}i blagodatne sile
kroz svete tajne i podgrevaju}i
ih drugim sve{tenoradwama Crkve, idite nepokolebqivo putem
zapovesti, koje je propisao Gospod na{ Isus Hristos, a pod rukovodstvom zakonitih pastira, i
sigurno }ete dosti}i Carstvo
Nebesko.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O OSU\IVAWU I SPLETKAREWU
Gospode! Daruj mi da vidim sagre{ewa moja i da ne osu|ujem brata moga.
Prep. Jefrem Sirijski
Po~etak spasewa jeste samoukorevawe! Smatraj sebe gorim od svih,
nemo}nijim u duhovnom pogledu, i
sebe preziri, mrzi zbog grehova - to
je blago~estivo i pravedno, a drugima snishodi, druge po{tuj i voli, iako nose rane od pregre{ewa, radi
toga {to su prema liku Bo`jem stvoreni i udovi su tela Isusa Hrista.
Svakog ~oveka po{tuj i ne vre|aj.
Ne osu|uj onoga koji ti protivre~i.
Nemoj nikoga osu|ivati, i Bog te
ne}e osuditi.
Bog je pokazao apostolu Pavlu da
nijednog ~oveka ne treba smatrati
prqavim i ne~istim.
Sud pripada Jedinom Gospodu, Sudiji ìvih i mrtvih. Ko osu|uje druge neka zna da ga je Bog ve} osudio.
Osu|uju}i nekoga uzimamo na sebe
wegov greh. Ko je u grehu, taj i odgovara.
Ne sudite da vam se ne sudi - kaè Gospod (Matej. 7,1).
Ne treba da se qutimo na one koji
nas ugroàvaju i kleve}u na nas, ve}
moramo da ih strpqivo podnosimo,
znaju}i da nas Gospod ne}e prezreti
prema Svojim re~ima: Moja je osveta, ja }u vratiti (Rimq. 12,19).
Ali ako jedan drugoga ujedate i pro`direte, gledajte da se me|usobno ne
istrijebite (Gal. 5,15).
Neka makar i za poznatu stvar nekoga ocrwuje{, i za to ne}e{ izbegnuti kaznu, jer ti ne}e po delima wegovim, ve} po re~ima tvojim suditi
Bog. Jer On govori: Re~i tvoje sudi}e ti.
Jer kakvim sudom sudite, onakvim }e vam se suditi (Matej.7,2).
Sam sebe ~uvaj, a padu drugoga se
ne smej.
Ko bli`wega osu|uje, taj wegove
grehe na sebe uzima i da}e odgovor na
dan Stra{nog Suda Bo`jeg, a najvi-
{e oni koji osu|uju sve{teni~ki
~in.
Ko osu|uje bli`weg kudi ga, poniàva u srcu, izobli~ava gnevno, govori o wemu lo{e pred drugima, taj
odstrawuje od sebe milost i uni{tava sve svoje dobre plodove. Takvome
Bog oduzima istinsko pokajawe.
Star. Partenije Kijevo-Pe~erski
Ko voli da kleveta, taj sluì |avolu. Nemoj se nasla|ivati podsmesima i ne sau~estvuj sa klevetnicima, jer }e ih ostaviti Gospod.
Ne sudi pre vremena, dok ne do|e
Gospod, Koji }e osvetliti sakriveno
u mraku i otkriti namere srca, i tada }e svako imati pohvalu od Boga.
Sam sebe sudi i nemoj da daje{ povoda za osu|ivawe bli`wih.
Osu|ivawe dolazi vi{e zbog gordosti. Onaj koji osu|uje ne}e biti
smiren nikada, i takvom ~oveku se ne
daje Isusova molitva. Molitva je
dar Bo`ji i daje se za vrlinski ìvot.
Spletkarewe je smrt du{e. Molitva spletkaro{a, wegovi post i milostiwa su mrski Bogu.
Spletkaro{e (opada~e) je apostol predao istoj osudi kao i ubice
(1 Kor. 6, 9-10).
Starac Sava
Pskovo-Pe~erski
@IVOT U SVETU
Kada uvidi{ da mnogi ùdno
traè svoju sre}u u ~ulnim dobrima i ~ulnim zadovoqstvima, u
blagostawu (uìvawu), u rasko{i i smatraju to za mudrost, kada
shvati{ da mnogi radi svoje zemaqske sre}e koriste svaku la`
i svaku obmanu, da zastupaju mr`wu, osvetoqubivost i druge
strasti, a odricawe od uìvawa u
~ulnim zadovoqstvima smatraju
za glupost, tada treba da dobro
ureè{ u srce svoje i govori{,
kao {to su u~ili apostoli: “Mi
hri{}ani treba da ìvimo po zakonu Hristovom (Gal. 6,2), a zakon Hristov zahteva da raspnemo
svoje telo sa strastima i èqama
(Gal. 5, 24), odbacimo la` i govorimo istinu (Ef. 4,25), da svaku
osvetu prepustimo Gospodu Bogu
koji je rekao: “Moja je osveta, ja
}u vratiti” (Rim. 12,19).”
Uop{te, uprkos svim predstavqenim lo{im primerima, ti se
odmah ugledaj na Isusa Hrista,
Koji ima puno pravo da traì od
nas da sledimo Wegov primer, a
zatim se ugledaj na milione qudi
koji su podraàvali Wegov ìvot, postali sveti i dostojni svakog na{eg podraàvawa. Ne podraàvaj primer neznaboà~kog
ìvota, koji je tako ~esto vidqiv
u na{em svetu, nego primer blage
naravi, skromnosti, stidqivosti, uzdr`qivosti, reda, revnosti u Bogouga|awu, ~ime su se odlikovali sveti ili istiniti
hri{}ani, koji su se neprestano
starali da ìve i ìveli su ne po
pravilima sveta, nego po u~ewu
Isusa Hrista.
Starac Sava
Pskovo-Pe~erski
31
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
KADA REKNU MIR I SIGURNOST, NAPA[]E IH POGIBAO...
Kada se Gospod Isus Hristos
vaznosio na Nebo, i kada su Apostoli, mada ve} upozoreni na wegov uzlazak k Ocu stajali sa pogledom ka Wemu ustremqenim, u
prepasti od divotnoga prizora i
u tuge zbog rastanka sa Boànstvenim U~iteqem, k wima su bili poslani Angeli da ih uspokoje. I {ta ~ine ovi neboìteqi?
Kakvu qekariju upotrebqavaju
da izle~e Apostole od pe~ali?
stolskih” na drugom mestu pripoveda o Apostolima da se, po Vaznesewu Gospodwem, vrati{e “u
Jerusalim sa rado{}u velikom”
(Lk. 24,52). Zato su kasnije i sami
Apostoli, kada je trebalo da
ukrepe slabe hri{}ane ili da
olak{aju onim stradalnima,
svagda ove podse}ali na budu}i
slavni Dolazak Hrista Spasiteqa, radostan za istinske i stra{an za umi{qene hri{}ane.
Gruzijski hram
Kao jak lek upotrebqavaju oni
u tom ciqu misao o budu}em javqawu Gospoda Koji se sada skriva od Apostolskih o~iju: “Ovaj
Isus Koji se vaznosi od vas na Nebo”, kaù oni Apostolima, “isto
}e tako do}i kako Ga videste da
ide na Nebo” (Dap. 1,11.). I kako
je stvarno pomogao ovaj duhovni
Angelski lek! Pisac “Dela Apo-
32
Moè se re}i da je misao o o~ekivanom javqawu Hristovom bila u prvobitnom Hri{}anstvu
sveop{ta osnova, koja je podupirala svakoliko wegovo zdawe, i
sveop{ta snaga, koja je nadahwivala svakoliko telo wegovo.
Ali, naàlost, nije uvek bivalo
tako. Svaki put kada je u posleduju}im vekovima slabio istinski
duh prvobitnog Hri{}anstva, pomra~ivala se u svesti hri{}ana i
misao o budu}em slavnom dolasku
Hristovom. I qudski rod pod
uticajem tog pogubnog duhovnog
razvoja, koji zaboravqa zapovest
spasiteqevu - “neprestano bdijte!”(Mk. 13,37), “~ekaju}i blaènu nadu i javqawe Velikoga Boga
i Spasiteqa na{ega Isusa Hrista”(Tit. 2,11-13), pogruàvao se
u duboki duhovni san. Zaboravqaju}i na gorwe, nebesno, qudi su
po~iwali da ìve samo zemaqskim. (Kol. 3,2). “Kasni gospodar
moj”, kaè zli sluga, i “po~iwe
biti svoje drugare i jesti i piti
sa pijancima” (Mt. 24,48-49). “Kasni @enik”, (Mt. 25,5), misle lude devojke i spavaju bezbri`no,
dok posledwe kapi uqa dogorevaju u svetiqkama wihovim. “Kasni
Sudija”, vi~u rugateqi Boànstvenog Promisla, “gde je obe}awe dolaska wegova? Jer, otkako
oci pomre{e, sve stoji tako od
po~etka stvarawa” (2 Petr. 3,4),
i u nadi u to ka{wewe ili, boqe
re}i, u o~ajawu, po~iwu da hode
po svojim pohotama: “Jedimo i
pijmo jer }emo sutra umrijeti”(1 Kor. 15,32).
A {ta u tim slu~ajevima radi
ve~no Bdiju}i Sveti? (Dan.
4,10)?
“Ne}e vje~no ne mariti za Duh
Moj qudi ovi” (Post. 6,3), kaè
On na Boànskom Savjetu Svome.
I tamo gde je nemo}na, ne po nedostatku Boìje Sile, nego po odsustvu qudske prijem~ivosti, Qubav Boìja, qude po~iwu da urazumquju re~i gneva Boìjeg. Tako je negda progovorio gnevom
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Svojim Gospod sa nebesa, kada je,
vodama svesvetskog Potopa, potopio sav ogrehovqeni rod qudski i isprao zemqu od qudskih
bezakowa. Tako je progovorio
On, kada je ogwem nebeskim spalio gradove Sodomu i Gomoru. Tako je bilo i na Golgoti, kada
ogrehovqen rod qudski nije poimao, koga je raspiwao, progovorila je sama priroda. “Od {estog
~asa tama bija{e po svoj zemqi do
~asa devetoga” (Mt. 27,45). “Zavjesa hramovna razdrije se odozgo
do dole, i zemqa se protrese, i
kamewe razvali se, i grobovi se
otvori{e i mnoga tijela pomrlih svetih ustado{e” (Mt.
27,51-52).
Tako i sada govori Gospod vama, o bra}o, o~igledno zato {to
ste postali gluvi za glas boànstvene qubavi, usled toga {to
ste po~eli da zaboravqate na Nebo i mislite samo na zemaqsko.
“Kasni Gospod sa dolaskom”, mislite i vi u dubinama srdaca svojih.
Ne, r|ave sluge i slu{kiwe,
“Ne kasni Gospod s obe}awem,
kao {to neki misle, nego nas trpi dugo jer ne}e da iko propadne,
no da svi do|u u pokajawe” (2. Petr. 3,9). I ko zna nije li se ve} navr{ila mera Wegovog dugotrpqewa? Uo~ite, hri{}ani, kako
se iz dana u dan umnoàvaju znaci
dolaska Wegova, na koje je On sam
predukazao: stradawe naroda,
gladi i propasti i trusovi, mno{tvo sablazni - me|usobne izdaje, umnoàvawe bezakowa, usahnu}e qubavi (Mt. 24, 3-33 i Lk. 21,
11-36). Nismo li i mi bili svedoci svojevrsne velike svetske borbe, kada je ne u prenosnom smislu
nego u izvornom smislu re~i,
ustao, po re~i Spasiteqevoj, “narod na narod i carstvo na carstvo
” (Mt. 24,7). I to je ve} znamewe
bliskoga dolaska Sudije Nebeskoga, {to tako mnogi dremaju, ne
obra}aju}i pa`wu na porazna
znamewa vremena, jer }e, po prethodno re~enim re~ima Proroka i
Sv. Teofan Zatvornik
Apostola, “do}i Dan Gospodwi
kao lopov u no}i” (2 Petr. 3,10).
“Jer, kada reknu mir i sigurnost,
tada }e iznenada napasti na wih
sve pogibao, kao bol na trudnu
ènu i ne}e ute}i” (1 Sol. 5,3).
Hteli mi to ili ne, do}i }e vreme
kada }emo za~uti veliki i stra{ni glas, koji }e sa visina nebeskih oglasiti: “@enik ide...”
(Mt. 25,6). To se Sudija pribliàva, Car se javqa, to Bog sviju
ide da sudi ìvima i mrtvima!
Tada }e se od glasa toga pokolebati osnove zemqe i sile nebeske
pokrenu}e se (Mt. 24,29). Sabra}e se zborovi Angela, Arhangela,
Heruvima i Serafima i svi mnogooki sna`no i silovito glasi}e:
“Svet, Svet, Svet Gospod Svedrìteq, Koji bija{e i Koji jeste i
Koji dolazi” (Otkr 4,8). I svaka
tvar na nebu i na zemqi i pod zemqom sa trepetom }e uskliknuti:
“Blagosloven Koji dolazi u ime
Gospodwe!” I poput stra{ne muwe zasja}e i javi}e se radi suda
nad vaseqenom Veliki i Slavni
Bog na{!
Sveti po znakovima vremena
prepoznaju ovo vreme. Onome,
pak, ko ima um okrenut delima
ìtejskim i qubi zemaqsko, to
ne moè biti jasno, po re~ima
prepodobnog Jefrema Sirina (u
Slovu o dolasku Gospodwem). Zato takve i nakazuje Gospod naro~itim znakovima gneva Svojega.
I vas danas, o hristoqupci, Onaj
Koji na zemqu prizire i ~ini da
se ona trese (Ps. 103,32), preko
trusa koji vam se dogodi, budi vas
iz sna duhovnog na duhovno bdewe
i i{~ekivawe Stra{nog i slavnog Wegovog Drugog dolaska: “danas, ako glas Wegov ~ujete, nemojte da budu tvrdoglava srca va{a
kao prilikom ogor~ewa u dan ku{awa u pustiwi” (Jevr. 3, 7-8).
“Evo, On dolazi na oblacima i
ugleda}e ga svako oko” (Otkr.
1,7). Blago onome ko moè od svega srca da kaè: “Da, do|i Gospode Isuse!”.
Episkop Teofan
Novi Zatvornik
(Beseda koju je Episkop Tofan
Poltavski, Novi Zatvornik, izgovorio vernom narodu u Bugarskoj tridesetih godina pro{log veka, nakon
razornog zemqotresa).
33
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O ÎTAWU SVETOG PISMA,
POBO@NIH I SVETOVNIH KWIGA
Marqivo prileì na ~itawe
Svetog Pisma, to }ete izvu}i iz
poro~nog ìvota, jer se Jevan|eqem i u~ewem Pravoslavne Crkve savest istan~ava (izo{trava)
sli~no o{trom noù. Ona po~iwe da zapaà i najmawe pogre{ke
u nama. Gde je Sveta Biblija, otuda se izgoni svaka |avolska sila.
Neznawe Svetog Pisma velika
je strmina i duboka provalija.
Neznawe Boànskih zakona velika je izdaja svoga spasewa. îtawe Pisma velika je odbrana od
greha, to je duhovna hrana za du{u. îtawe Jevan|eqa daje ~oveku spasonosno vi|ewe svojih grehova i puteva spasewa.
Sveti Tihon Zadonski znao je
napamet Jevan|eqe i Psaltir.
Sveto Jevan|eqe je neiscrpno
i svagda novo za nazidawe, zato
{to wega nije napisala ruka ~ove~ija, nego Duh Sveti, Koji je vodio tu ruku i upravqao wome.
Po{to Ovaj Duh zna sve, ispituje same “dubine Boìje”, to je
ona, bez obzira na krajwu jednostavnost i neizve{ta~enost re~i
Jevan|eqa, ustrojena tako premudro da nikada ne gubi silu i sladost, ve} naprotiv postaje sve pou~nija, {to se vi{e na{e srce sro|uje s wom.
îtawe Psaltira ukro}uje
strasti, a ~itawe Jevan|eqa spaquje trwe na{ih grehova, jer je
re~ Boìja “ogaw koji spaquje”.
Sveto Pismo je oblast Uma,
Slova i Duha - Boga Trojice. U
wemu On se projavquje otvoreno:
34
“re~i koje vam govorih Duh su i
ìvot” - rekao je Gospod.
Spisi Svetih Otaca - evo opet
izraza Uma, Slova i Duha Ipostasnih, ve} sa ve}im u~e{}em samog ~ove~ijeg duha.
Shimon. Jovan Krjukov, svetogorac
U re~i Boìjoj vidimo licem u
lice Boga i sebe, kakvi jesmo. Poznajte u woj sebe, qudi! Ali ne
usu|ujte se da sami tuma~ite Jevan|eqe i kwige Svetog Pisma
nego se obra}ajte Svetim Ocima
Crkve koji su ga protuma~ili.
Velika je sila Boànskog Pisma i veliko je bogatstvo misli
skrivenih u wegovim re~ima...
Jer svojstvo je Pisma takvo da se u
malo re~i moè na}i veliko mno{tvo pouka.
Boànsko Pismo pokazuje nam
kako su pravednici ~esto padali
a gre{nici se ispravqali, da bismo od jednog i drugog mi dobijali bogato urazumqewe, da se oni
koji se drè dobra ne bi prepu{tali bezbri`nosti, vide}i da
su i pravednici padali, a da oni
koji ìve u gresima ne bi o~ajavali, znaju}i kako su se mnogi
gre{nici pokajali i uspeli da
dostignu najvi{i stepen vrline.
Nikada nije mogu}e iscrpeti
smisao Pisma. To je isto~nik koji nije ome|en.
Velika korist biva od ~itawa
Boànskog Pisma: du{a dobija
krila (polet), postaje uzvi{ena,
osloba|a se od ne~istih poro~nih pomisli i nasla|uje se velikim mirom i spokojstvom.
Zavolite slu{awe i ~itawe
re~i Boìje, ìtija i pouke svetih, u wima }ete na}i pravila i
primere svetog, Bogu ugodnog,
ìvota.
Ne ~itajte odjednom mnogo, samo da biste pro~itali, ve} da biste osveìli i nahranili du{u, a
ona se hrani onim {to preko pa`we prodre u srce i zaokupi ga.
Ako vas za vreme ~itawa ili
razmi{qawa nekakva misao dovede pred lice Gospodwe, zatvorite kwigu i ostanite sa tom mi{qu dan i vi{e. Blagodatna misao je jedan od ~uvara du{e.
îtajte dotle dok u va{em srcu
ne do|e do umilewa.
Ono {to ~itate u duhovnim
kwigama treba da se ti~e vas, tada imajte sebe u prvom planu, a ne
sudite o drugima i o wihovim
gresima.
Gde prona}i sve{tene (svete,
duhovne) kwige kojih nema u pro-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
daji? Sve{tene kwige vaqa prepisivati, kao {to su to ~inili
svi istinski hri{}ani.
Ali nije korisno skupqati
mnogo kwiga. Kwigomanija je tako|e nekorisna strast. îtawe
sve{tenih (duhovnih) kwiga veoma je korisno, jer prosvetquje
na{ um i sabira ga u wemu samom.
No traìte spasewe vi{e u tvorewu dobrih dela, nego u ~itawu
kwiga.
Nemarnost ili nedostatak voqe za ~itawem boànskih kwiga
jeste glad za du{u. Stomak bez
apetita znak je ozbiqne bolesti.
Ako imate odbojnost prema re~i
Boìjoj, onda je va{a du{a podlo`na te{koj bolesti.
Qubav prema Bogu ra|a se iz
besede sa Wim.
Koje trwe prvenstveno gu{i
dobro seme re~i Boìje? @itejske brige, zadovoqstvo ovoga sveta, privezanost za bogatstvo.
Qudi koji su iskvarili svoj
ukus ~itawem r|avih, du{epogubnih kwiga, ~itaju Jevan|eqe protiv svoje voqe i iz dosade. I ~itawe Jevan|eqa u tom slu~aju moè se ~ak pokazati kao veoma neprijatan lek. Ali kada, ne obaziru}i se na to, nastave da ~itaju,
tada neprijatnost postepeno
i{~ezava.
Za{to vam je ~esto nepodno{qivo i ne èlite da slu{ate
re~i o spasewu du{e, ve} radije
brbqate o ta{tini ìtejskoj?
To zna~i da nas ne samo prisustvo
Boìje, nego i misao o Bogu, mu~i
i ti{ti, kao {to je mu~ilo Gadarince prisustvo Isusa Hrista.
Za{to nam je mu~no saznawe ili
podse}awe da hri{}aninu treba
da bude stran rasejan, bu~an ì-
vot, da on treba da vodi ìvot
skroman, bogoboja`qiv, ~estit,
da treba da bude tako milosrdan
da radi dobra du{e zaboravi sve?
Za{to ve}ina hri{}ana samo jednom godi{we pristupa primawu
Svetih Tajni (Pri~e{}ivawu)?
Zato {to nam je te{ko u prisustvu Gospoda. On kao da nam sme-
Ispred man. Zograf, Sv. Gora
ta. Ispuwena je èqa Gadarinaca, koje je mu~ilo Wegovo prisustvo. [ta im je ostalo? Oti}i }e
i od nas Hristos, ako nas Wegovo
prisustvo bude mu~ilo. Tada }e
nas sasvim pokriti tama grehovna, najkrajwa.
Pisawe obi~nih svetovnih
(svetskih) qudi je naj~e{}e pro-
javqivawe palog ~ove~ijeg duha,
sa wegovim grehovnim sklonostima, navikama i strastima.
îta{ svetovne novine: prijatno i lako se ~ita, lakomisleno
se svemu veruje. Me|utim, ako
uzme{ duhovnu kwigu, postaje te{ko na srcu, ra|a se sumwa, mnogi
to priznaju. Zbog ~ega to biva?
Ne biva to od svojstava kwige,
ve} od odlika ~italaca, od vrednosti wihovog srca, a najvi{e od |avola, neprijateqa ~ovekovog, neprijateqa svega svetog i
pobo`nog.
Kada ~itamo svetovna dela, mi
ga (|avola) ne diramo i on nas
ostavqa na miru. îm se prihvatimo sve{tene kwige, po~nemo da
mislimo o svom ispravqewu i
spasewu, ve} idemo protiv wega,
razdraùjemo ga, mu~imo wegovu
zlobu, i evo, on nas napada i mu~i
nas za uzvrat. [ta da se radi? Ne
ostavqati dobro delo ve} treba
trpeti i trpqewem spa{avati
du{u svoju. “Trpqewem svojim
spasavajte du{e svoje” - govori
Gospod.
Kada seda{ da ~ita{ ili slu{a{ ono {to se ~ita, najpre se
pomoli Bogu, prose}i:
“Gospode Isuse Hriste, otvori
u{i i o~i srca moga, da bih ~uo
ili pro~itao Re~i Tvoje i ispunio voqu Tvoju. Otvori o~i moje,
i shvati}u ~udesa Tvoja iz zakona
Tvoga (Ps. 118,18). Nadam se, Boè moj, da }e{ Ti prosvetliti srce moje”.
Tako svagda moli Boga da prosvetli um tvoj i otkrije ti silu
re~i Svojih.
Starac Sava
Pskovo-Pe~erski
35
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Ure|uje:
Proto|akon Zlatko Bogdanovi}
PESMA O
SVETOM SAVI
Svetitequ, o~e Savo
Na{a slavna srpska slavo.
Sveti Savo ti pomozi,
U nevoqi i u slozi.
Pomozi u ime Boga
Da sve bude qubav, sloga.
Podari nam zdravqa, sre}e,
Da hri{}anstvo bude ve}e
I da Crkva Pravoslavna
Bude ve}a, bude slavna.
Bra}o Srbi vjerujmo u Boga,
Da me|` nama vlada sloga.
Sveti Sava, srpska slava
Na{a mudra sveta glava.
Slavimo je Boè mili,
Ne bi li se pro{irili.
Pro{irila srpska vjera,
Odagnala sva nevjera.
Svetitequ, o~e Savo
Moli Boga za sve nas,
I podari nama svima
Blagostawe, sre}u, spas.
Vukosavqevi}
Olivera, ¤£££-1
O. [. Sokolac
36
ÔVJEK MALI RASTOM, A VELIKI DUHOM
ûdna su vremena danas. @ivimo u periodu kada su se izgubile prave moralne
vrijednosti, svi negdje ùre, jure za materijalnim bogatstvima, a za ono najva`nije, {to bi trebalo da nam bude prioritet u ìvotu, za spas du{e svoje, niko
se ne brine. Sve je mawe onih koji se
obra}aju velikom Gospodu i od Wega traè pomo}, kao {to bi trebalo. Qudi kao
da su zaboravili ko ih je stvorio po svom
obli~ju, kome dugujemo svoj ìvot i sve
{to imamo u wemu.
U takvom vremenu, punom previrawa,
ìvio je veliki ~ovjek, Patrijarh Pavle. Mali rastom, a veliki duhom. On
je bio oli~ewe svih moralnih vrlina i
vrijednosti. Wegova veli~ina se utoliko vi{e isti~e jer je ìvio u dana{wem
vremenu, kada je takvih qudi malo, ili
ih gotovo nema.
Cijeli wegov ovozemaqski ìvot bi
trebalo da bude primjer svakome od nas.
Za wega kaù da je ìvio po Jevan|equ
i to je zaista tako. Ostavio je neizbrisiv trag, ne samo u srpskom, ve} u svim
pravoslavnim narodima.
Sama wegova pojava zra~ila je svjetlo{}u, mirom... Gdje god bi se pojavio
izazvao bi po{tovawe, divqewe. Wegovo ime je imalo veliki zna~aj. O~i i boja
wegovog glasa, iako su zra~ili blago{}u, na milione su djelovali sna`no, autoritativno, toliko je bio po{tovan u
narodu.
Trebamo biti ponosni {to smo bili
savremenici takvog ~ovjeka jer je on bio
zaista izuzetna li~nost. ôvjek koji je
cijeli svoj ìvot posvetio Gospodu, ìvot prepun odricawa, ali ìvot kojim se
sti~e vje~na slava. Pomogao je svoj narod, u najteìm trenucima bio uz wega.
Kada se ~inilo da se neda}e koje je ìvot
nanosio na{em narodu ne mogu izdràti, wegova rije~ nas je sve krijepila,
hrabrila, vra}ala Gospodu.
Oti{ao je sa ovoga svijeta u qep{i,
boqi, mirniji svijet. Oti{ao je sa ovoga
svijeta, ali }e vje~no biti ìv u na{im
srcima. Zato, trudimo se da ìvimo po
rije~i Bo`joj, a ~uvena re~enica Patrijarha Pavla: BUDIMO QUDI, neka
nam bude vodiqa kroz cijeli ìvot.
A{owa Nemawa ¤£££-5
O. [. Sokolac
ÔVJEK MALI RASTOM,
A VELIKI DUHOM
Patrijarh Pavle po mnogo ~emu je bio
iznimna li~nost svoga vremena. Po{tovali su ga i pravoslavci i katolici jer
je taj ~ovjek, tjelesno malog rasta zaista
zra~io posebnim duhom koji je odavao
lik velikog moliteqa i osobe duboko
ukorijewene u tradiciju svojega naroda
i svoje Crkve.
Bio je neumorni, dobri pastir koji je
~uvao nas - svoje stado. Rije~ patrijarha
Pavla uvijek je bila blaga za svakoga,
wegovi dokazi su bili jaki, a najve}i wegov dokaz bio je wegov ìvot. U wegovom
ìvotu bilo je i milosti i istine i
pravde. Govorio je da se zlo u drugima ne
moè izlije~iti svojim zlom.
Ustajao je vrlo rano, ìvio je u potpunosti po Jevan|equ i u skladu s onim
{to je govorio. Umio je sam sebi sve da
popravi, i cipele, i roletne, i nao~are,
mnogo toga {to je bilo potrebno. Sam je
kuvao, {io i nijedan mu fizi~ki posao
nije bio teàk. Gotovo da nema ~ovjeka
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
koga nije zadivila wegova skromnost, isposni{tvo, mekota du{e i spremnost da
uvijek i svakome pomogne. Ipak, wegova
najve}a vrlina bila je skromnost.
Patrijarh Pavle nam je ostavio veliki zavjet, a to je da budemo qudi, a nikad
nequdi, {to zna~i da budemo qudi onakvi kakvim nas je Bog stvorio, a nikako
onakvi kakvim nas grijeh i zlo ~ini. Ova
poruka patrijarha Pavla se odnosi na
sve qude, bez obzira na rasu, vjeru i naciju. Nikome nije bio na teretu i sve
{to je imao davao je drugima, a nikada
nije ni{ta traìo za uzvrat. Izme|u
ostalog, patrijarh Pavle je bio veliki
{aqivxija, {alio se i na svoj ra~un.
Srpski patrijarh Pavle je bio ~ovjek
iznimne duhovne dubine, ~ovjek velikog
obrazovawa i {irine pogleda. Ipak, bio
je ograni~en vremenom u kojem je ìvio.
Na neki na~in on je uradio svoju zada}u
koja mu je zadana, onako kako je najboqe
znao i umio.
Nina Markovi} £¤-3
O. [. Sokolac
Isus Hristos, rad Todora
Kova~evi}a, 12 god, Vi{egrad
PATRIJARH PAVLE
ÔVJEK MALI RASTOM
A VELIKI DUHOM
Dovoqno je bilo samo re}i wegovo
ime patrijah Pavle. To je ~ovjek koga
su svi voqeli i po{tovali od djece do
starijih. On je bio najve}i duhovni ~ovjek i vo|a srpskog naroda. Pamti}emo
ga po veoma pametnom i mudrom kazivawu, a re~enica koju je ~esto govorio budimo qudi da ne bi postali nequdi, sve
govori o wemu.
Patrijah Pavle je bio mali rastom, a
veliki duhom tako da su ga mnogi zvali
svecom. Koliko je on bio veliki neki qudi su tek shvatili kad je on oti{ao sa ovog
svijeta. Tokom svog ìvota nikad nije jeo
meso osim u izuzetnim prilikama ribu i
to na vodi za ve}e srpske praznike. Nekad
je za ru~ak jeo i pola krompira i govorio
je da mu je i to dosta kad se sjeti koliko
gladnih ima na svijetu. Sve ovo govori o
veli~ini wegove du{e. O wegovoj veli~ini, tako|e govori i veliki broj qudi na
wegovoj sahrani i svih srpskih politi~ara i duhovnih vo|a.
Uvijek }e nam nedostajati sa svojim
savjetima, a posebno na{im politi~arima koje je upu}ivao sa malo rije~i, a veoma jasnih.
Nek mu je vje~na slava i hvala!
Nikola Kanostrevac
¤£££-Z
Ro|en je 11. septembra 1914. godine.
Rano je ostao bez roditeqa. Otac Stevan
je oti{ao u SAD. Tamo je dobio tuberkulozu i vratio se ku}i da umre kada je dje~aku bilo tri godine. Iza wega su ostala
dva sina, Du{an i Gojko. Zbog toga majka
Ana se preudala i rodila tri k}erke. Po
ro|ewu tre}e je umrla. Du{an i Gojko su
ostali sa bakom Dragom, najstarijom
o~evom sestrom. Tetka ih je odgajala zajedno sa svojom k}erkom Agicom koja je
bila devet godina starija od Gojka - patrijarha Pavla. Shvativ{i da je dijete
vrlo slaba~ko tetka ga je po{tedjela seoskih poslova i omogu}ila mu da se {koluje. Qeto 1925. god. proveo je u manastiru Orahovica pripremaju}i se za odlazak na nastavak {kolovawa u Tuzli. U
Tuzli je zavr{io niù gimnaziju u periodu 1925-1928. godine Za to vrijeme je
stanovao kod strica u deseto~lanoj siroma{noj porodici. Sjedio je u klupi sa
jednim muslimanom i jednim Hrvatom.
Vjeronauku mu je predavao profesor Dimitrije Jankov koji je jedno vrijeme bio
rektor bogoslovije. Iako je iz vjeronauke imao dva, uticaj rodbine je prevagnuo
i wegov izbor za nastavak {kolovawa
bila je bogoslovija. Poslije zavr{ene
niè gimnazije u Tuzli, zavr{io je {estorazrednu bogosloviju u Sarajevu. U to
vrijeme bogoslovijom je upravqao mitropolit Petar Zimowi}. U {koli je
bio zapaèn kao dobar pojac, bio je drugi tenor. Volio je da pjeva i u selu su ga
zvali pjevalica. U Sarajevu je bio ~lan
Trezvene mladeì koja se borila protiv
opijawa i pu{ewa. U gradskom odboru za
sve sarajevske sredwe {kole bilo je pet
~lanova me|u kojima su Gojko Staj~evi}
i Miodrag Milovanovi}. U to vrijeme
stanovao je u internatu bogoslovije.
1936. godine je do{ao u Beograd gdje je
upisao Bogoslovski fakultet. Tu je zavr{io i vi{e razrede [este bogoslovske gimnazije da bi mogao da upi{e uporedo i medicinski fakultet.
1. decembra je izabran za patrijarha
Srpske Pravoslavne Crkve, ustoli~en
je sutradan, 2. decembra u Sabornoj crkvi u Beogradu od dvanaest episkopa,
37
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
dvanaest sve{tenika i trinaest |akona.
Pavlovo ime na{lo se na listi kandidata u devetom krugu glasawa. Dovoqan
broj glasova za ulazak na listu kandidata u prvom krugu dobili su episkop {umadijski Sava i episkop ì~ki Stefan,
a tek u devetom krugu cenzus je pre{ao i
episkop ra{ko-prizrenski Pavle. Poslije toga po tzv. apostolskom na~inu
birawa koverte sa imenima trojice kandidata stavqene su na Jevan|eqe arhimandrit trono{ki Antonije \ur|evi}
ih je promje{ao i potom izvukao koverat
sa imenom patrijarha. Mitropolit Vladislav bio je patrijarhov {kolski drug
iz bogoslovije u Sarajevu. U manastiru
Pe}ke patrijar{ije ustoli~en je 22. maja 1994. godine u tron pe}kih patrijarha.
Objavio je i monografiju o manastiru
Devi~u. Autor je izdawa Trebnika i Molitvenika. Patrijarh Pavle je dugo godina bio predsednik komisije Svetog
Arhijerejskog Sinoda za prevod Svetog
Pisma Novog Zavjeta. Bio je predsjednik
Liturgi~ke komisije pri Svetom Arhijerejskom Sinodu. Preminuo je u Beogradu na Vojnomedicinskoj akademiji poslije duè bolesti u nedjequ 15. novembra 2009. god.
\ur|ina ]ikovi} £¤-3
O. [. Sokolac
Ap. Pavle, rad Pavla Andri}a,
12 god. iz Vi{egrada
38
ÔVJEK MALI RASTOM
A VELIKI DUHOM
ÔVJEK MALI RASTOM,
A VELIKI DUHOM
Smrt patrijarha Pavla bila je povod
da se vi{e sazna o wegovom ìvotu, wegovom djetiwstvu i mladosti dok je jo{
bio samo Gojko Stoj~evi}. Rano je ostao
bez roditeqa, odgojila ga je tetka, du{evna èna koja je u wemu posijala klice qubavi, dobrote, saosje}awa, skromnosti, sposobnosti trpqewa, radosti.
Pred nama se ukazuje slika bistrog
djeteta i mladi}a, radoznalog duha, koji
igra i lagano formira svoj identitet.
Volio je fiziku i matematiku. @elio
je da bude i sve{tenik i qekar.
U wegovom ìvotu re|aju se bitni
trenutci: aprilski rat 1941., vra}awe u
rodne Ku}ance, pa ponovo u Beograd, izdràvawe od rada na gra|evinama, diplomirawe na Bogoslovskom fakultetu,
boravak u manastirima, vaspita~ki i
vjerou~iteqski rad, te{ko obolijevawe
od tuberkuloze i ponovo ~udesno iscjeqewe, primawe mona{kog postriga, kada od od Gojka postaje Pavle.
Patrijarh je postao gotovo slu~ajno
(Boìjom voqom) u najteè vrijeme.
Prihvatio je to kao niz novih obaveza i
mo`da, kao jo{ jedno isku{ewe. Prionuo je na posao, a nastavio da ìvi starim na~inom ìvota skromno i asketski. Patrijah Pavle je svojom harizmom,
svojim darom i svojom li~no{}u zacijelio nekoliko raskola unutar Srpske
Pravoslavne Crkve u Americi, ali i na
drugim kontinentima.
Patrijarh je iako rastom mali star~i} bio veliki asketa i ulivao je povjerewe qudima te su oni govorili: Pa,
ovaj ~ovjek ne dolazi u ime politike i
ni~eg zemaqskog. Ovo je zaista Jevan|elski ~ovjek. Zbog toga su mu vjerovali i slu{ali wegove rije~i. Taj ~ovjek
tjelesno malog rasta, zra~io je posebnim
duhom koji je odavao lik velikog moliteqa i osobe duboko ukorjewene u tradiciju svog naroda i svoje Crkve. Patrijarh
Pavle je bio ispred svog vremena, bio je
to ~ovjek iznimne duhovne dubine, ~ovjek velikog obrazovawa i {irine pogleda. Gordost, taj najve}i smrtni grijeh, od kojeg ve}ina nas ne uspijeva da
umakne, bila je tako daleko od ovog rastom malog, ali duhom i krakterom velikog ~ovjeka.
Kad umre, za Hrista mrtav ~ovjek je
ìv pred Bogom i ìv u Bogu, u Carstvu
Nebeskom. Mrtav je pred Wim samo onaj
koji je gre{nik, koji se ne kaje i koji u
Wega ne vjeruje. Bog vas blagoslovio,
govorio je na{ pokojni Patrijarh srpski Pavle.
Prvi put zajedno }ute svi Srbi. ]ute
i prva i druga Srbija. Nije im smetala
ni epidemija stra{nog gripa da dane
provedu na ulicama, samo da bi se oprostili od svog vo|e. Naravno, kako i ne bi
plakali i }utali kada su toliko izgubili. Izgubili smo svetiteqa koji hoda,
koji je bio prisutan u svakodnevnom ìvotu Srba. Koliko smo slu{ali ono {to
nam je on poru~ivao i koliki je wegov
zna~aj u spa{avawu Crkve u ratnim godinama, vrijeme }e sigurno pokazati.
Srpska Pravrslavna Crkva predstavqa
simbol stradawa i dizawa naroda i dràve. Ona je dijelila sudbinu srpske dràve, a posebno sudbinu srpskog naroda
me|u kojima je bio ovaj rastom mali,
skromni, a srcem i du{om ogroman ~ovjek.
Patrijarh je svom narodu davao moralnu snagu ~vrstinu ne samo duhovnog
jedinstva identiteta, nego ukupne tradicije srpskog i drugih naroda na prostoru
gdje vr{i svoju misiju.
Kolika je duhovna veli~ina ovog ~ovjeka govori i to da nikada nije pravio
razlike i podjele me|u qudima.3bog toga
su ga mnogi voqeli i po{tovali.
Naravno, volio sam ga i ja. Toga dana
prisluìo sam svije}u pokojnom patrijarhu mole}i Boga da mu da spokoj u
vje~noj ku}i.
Osje}ao sam se boqe jer sam shvatio da
iako fizi~ki nije sa nama wegova velika vjera i qubav uvijek }e biti tu da nas
oplemewuju i hrabre.
Mladen ôlovi} £H-3
Milo{ Koprivica
O. [. Sokolac
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
ÔVJEK MALI RASTOM,
A VELIKI DUHOM
Patrijarh Srpski gospodin Pavle
upokojio se u 95-oj godini ìvota. Ro|en
je u selu Ku}anci u Slavoniji. Gojko
Stoj~evi} zavr{io je gimnaziju u Tuzli,
bogosloviju u Sarajevu, Bogoslovski fakukltet u Beogradu i dvije godine Medicinskog fakulteta. Radio je kao vjerou~iteq, vaspita~, volio je svoj narod i
djecu. Kada je obolio od tuberkoloze
predvi|ale su mu se samo jo{ dvije-tri
godine ìvota. Me|utim vjera u Boga,
kao i voqa za ìvotom su mu pomogle da
se uspjepno oporavi. Wegov rad nije pro{ao neprimje}eno. Zamona{io se u manastiru Blagove{tewe i dobio ime Pavle. Pedesetih godina svog ìvota izabran je za episkopa Ra{ko-prizrenskog.
Za to vrijeme obnavqao je crkve, mona{io je nove sve{tenike i monahe. Neumorno je radio na unapre|ewu hri{}anstva me|u Srbima. Vrhunac svog rada doìvio je 1990. godine kada je izabran za
Patrijarha. On je 44. poglavar Srpske
Pravoslavne Crkve. ôvjek koji je ìvio za Srbe, volio ih je i borio se za
Arhi|. Staefan, rad Teodora
Kova~evi}a, 12 god, Vi{egrad
wih. ôvjek koji je tako tiho govorio, a
~uo se tako daleko. Mnogima je pomogao
kad im je bilo najteè. Wegov narod ga
nije razo~arao, u mnogobrojnoj skupini
hiqade iskrenih Pravoslavaca do{li
su da ga isprate i da mu odaju posqedwu
po~ast. Ovakva du{a od ~ovjeka koja ispoqava samo dobrotu i zrake qubavi te{ko da }e se ponoviti. Te{ko da }e ga bilo ko mo}i zamijeniti. Sjetimo se wegovih svetih rije~i i iskrenih savjeta:
Niko od nas pre ro|ewa nije pitao ho}emo li se roditi u ovom ili onom narodu, od ovih ili onih roditeqa ili u ovom
ili onom duhovnom ambijentu. Mi treba
da ìvimo i postupamo po svojoj voqi;
mo`da }emo biti qudi, a mo`da nequdi. Molio je sve qude da ìve u qubavi
jer kako kaè: Qubav je najve}a vrlina,ali se do qubavi koja je najve}e savr{enstvo stiè postepeno i to smireno{}u... Neke od wegovih posqedwih rije~i bile su: Kada umre za Hrista, mrtav ~ovjek je ìv pred Bogom i ìv u Bogu. Mrtav je pred wim samo gre{nik, koji se ne kaje i koji u Wega ne vjeruje. Bog
vas blagoslovio...
Milan Tabakovi} £¤-3
O. [. Sokolac Sokolac
Sv. Sava, rad Pavla Andri}a,
12 god, iz Vi{egrada
ÔVJEK MALI RASTOM,
A VELIKI DUHOM
ôvjek mali rastom, a veliki duhom
podario nam je skromnost istinske veli~ine, otvorenu du{u za pravu mudrost i
istinsku snagu. Neposrednost, jednostavnost i iskrenost wegovog govora,
wegova plemenitost, qubav i dobrota
koju je nesebi~no darivao i djeci i odraslima, u~inili su da ga i mi nesebi~no
zavolimo. Wegov govor prepun najqep{ih osje}awa, vedrine i qepote, krije u
sebi ne{to vi{e, ne{to {to se polako
otkriva i pamti.
ôvjek mali rastom, a velikim duhom
iza sebe je ostavio mnoge blagodeti, nau~io nas da cijenimo mir, qubav i sre}u
me|u qudima. Posebnu qubav prema wemu osje}a mladost, jer dje~ije srce zna da
prepozna toplinu, dobronamjernost i
osje}aj da ga neko voli. To je na{ Patrijarh Pavle, ponos srpskog naroda koji je
svojim primjerom i velikom du{om
otvorio srce svakog ~ovjeka.
Patrijarhu na{, kao {to si decenijama stajao pred nama i molio se za nas, sada stoji{ pred prestolom Boga @ivoga,
da bi nastavio sa molitvom za na{u Crkvu i otaxbinu. Pokazao si veliko ~ovjekoqubqe, ~isto srce i veliki duh i
ostao da te ~uvamo u na{im srcima, kao
{to ~uvamo one koje neizmjerno volimo.
Zoranovi} Sr|an £H-5
O. [. Sokolac
39
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
PATRIJARH PAVLE
Patrijarh srpski ro|en je 1914. godine. Ubrzo po pogibiji wegovog oca u Prvom svjetskom ratu majka ga je ostavila.
Te{ko ga je o~uvala i slaba{nog i bole{qivog nespremnog za tegoban seqa~ki
ìvot poslala ga je u Bogoslovsku {kolu u Sarajevo. Potom je do{ao u Beograd
na studije Bogoslovije. Istovremeno je
upisao i medicinu. Ali kako je davno re~eno ~ovjek snuje, a Bog odlu~uje. Gojko, kako se zvao na{ patrijarh, zavr{io
je Bogosloviju 1946. godine Gojko se zamona{io. Sam je odabrao svoje ime Pavle, jer je èlio da se ugleda na velikog
propovjednika i apostola. Dugo je slu`bovao na Kosovu i Metohiji brane}i
svoj narod od albanskog zla. 1990. godine
izabran je za patrijarha.
Tada je govorio Mi nemamo nikakav
program na{ program je Sveto Jevan|eqe. Qudi Jevan|eqa, govorio je na{
patrijarh mole se za dobre qude, ali se
mole i za one koji su zli, da bi oni postali dobri jer je wima potrebno spasewe.
Pravi je blagoslov {to je u najteìm
godinama za na{u zajedni~ku otaxbinu
upravo patrijarh Pavle bio duhovni lu~ono{a upravo svima nama podjednako
bez obzira na vjeru i naciju.
Patrijarh Pavle putovao je svuda gdje
ìve Srbi i molio se za wihovo spasewe. Nisam se bio ni rodio kada je ratne
1995. godine patrijarh Pavle obilaze}i
gora`dansko rati{te svratio u moj rodni grad. Mama mi je pri~ala da su tog
prohladnog aprilskog dana veselo zvonila crkvena zvona do~ekuju}i ovog velikog ~ovjeka. Kao i uvjek biranim rije~ima obra}ao se svom narodu. Pozivao
nas na opra{tawe, ali je govorio da ne
smijemo zaboraviti zlo koje nam je neprijateq po~inio.
Svima je poznata patrijarhova poruka
Moramo se boriti protiv zla oko sebe,
ali jo{ se vi{e moramo boriti protiv
zla u nama samima.
40
Najve}a wegova vrlina je skromnost.
Koristio je gradski prevoz da bi {to vi{e bio u kontaktu sa wegovim narodom.
Zato nije ni ~udo {to je ovom slobodnom
~ovjeku od djetiwstva bole{qivom Bog
podario dug ìvot? Kada se ~ovjek rodi
ceo svet se raduje samo on pla~e. Ali
treba da ìvi tako da kada umre ceo svet
pla~e a on se raduje, govorio je na{ patrijarh. Kao i svi pravi Hristovi qudi
ìvio je po svojim rije~ima.
Srpski narod od 15. novembra ima jo{
jednog molitvenika pred Bogom. Uz Svetog Savu i Svetog kneza Lazara, uz Svetog Vasilija Ostro{kog i Svetog vladiku Nikolaja sada se za nas moli i na{ patrijarh. Samo Bog odre|uje ko je svetac rekao je patrijarh Pavle kada je u
jednim novinama ispod svoje slike pro~itao: Svetac koji hoda. Samo Bog odre|uje ali ja sam ubije|en da nam je Bog
poslao tog sveca koji nas je ~uvao. Ne mogu svi biti kao patrijarh. On je mali rastom a veliki duhom rekao je Bog.
Dejan [uka,
Milan Komlenovi}
¤£££-5 Sokolac
VASKRS U SOKOCU
Osvi}e predivno aprilsko jutro. Sve
je mirno, i gotovo nemogu}e tiho. Gube se
i posledwi tragovi protekle no}i. Iza
udaqenih planinskih vrhova pojavquje
se zra~ak svjetlosti.
Ova wezina svjetlost se probija kroz
gustu maglu. Li~i na bijelu la|u koja se
bori da kroz buru dospije do pristani{ta. Wen zra~ak je dospjeo i do moje sobe. U tom trenutku kao da je sve oìvjelo. Hitro sam ustala i spremila se. Iza{la sam iz sobe, i ugledala moju majku.
Bila sam vrlo radosna i pozdravila me
je tradicionalnim pozdravom Hristos
Voskrese na {to sam ja odgovorila Voistinu Voskrese. Brzo sam se obula i
zajedno sa drugaricom se uputila u pravcu crkve Sv. Proroka Ilije kako bih
prisustvovala liturgiji. Odmah pri iz-
lasku iz ku}e do~ekalo me je iznene|ewe.
Ni{ta nije bilo kao obi~no. Bilo je tako obi~no, a opet izgledalo je vrlo neobi~no. înilo se kao da je i priroda vaskrsla. Trava se povijala na laganom povjetarcu koji kao da se smijao i uzvikivao Hristos Voskrese. Sa we`nih latica narcisa padale su kapqice rose.
Ptice su klicale i pjevale svoju radosnu
pjesmu kojom su pozdravile dan Hristovog vaskrsewa. Dok sam lagano hodala
ulicom u meni je sve ustreptalo. Oko mene se {irio àgor radosne djece koja su
se smijala, pjevala pa ~ak i igrala. Svi
su ustali rano i pohitali u crkvu kao bi
uz molitvu zapo~eli ovaj veseli dan. Na
licu im se nije vidio ni tra~ak umora i
neispavanosti. Svi su bili obu~eni u vesele boje. Lica su im bila ozarena rado{}u. Ovako je bilo ne samo na ulicama
Sokoca, nego i ispred sokola~kog hrama.
Nisu u hramu bila samo djeca, tu je bilo i
starijih osoba. Pokazalo se da za molitvu i radost ne postoji ograni~ewe u godinama. Ispred hrama su me do~ekali
drugovi i drugarice. Pri{la sam im i
radosno ih pozdravila. Krenuli smo u
ispuwavawe na{ih du`nosti koje su bile da nosimo cvije}e, svije}e i ikone na
~elu litije, odmah iza sve{tenika. U sedam ~asova dugo o~ekivana litija je kona~no krenula. Svi vjernici su prisluìli svije}e koje su dobili na ulazu u
crkveno dvori{te. Dok je litija kruìla oko crkve sve{tenici su ~itali molitve i pjevali prigodne pjesme.
Nakon obi|ena tri kruga oko crkve zaustavili smo se ispred crkvenih vrata.
Sve{tenici su o~itali molitvu, i sa velikom rado{}u otvorili vrata. Prvo
smo u{li mi koji smo dobili zaduèwa
od strane vjerou~iteqa, a potom i ostali,
u svjetlo{}u obasjanu crkvu. Stali smo
ispred oltara drè}i cvije}e, svije}e i
ikone. Iako su se trudili da svi u|u, to
nije bilo mogu}e jer je bilo mnogo qudi,
prvenstveno mladih. U crkvi je vladao
prazni~ni duh. Qudi su stajali nepo-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
mi~no i slu{ali propovjed i rije~ Boìju. Ispred ikona je bilo prelijepo, svjeè, bijelo cvije}e. Pla{t ispod ikona je
bio bijele boje, {to i oslikava ovaj praznik, a u crkvu kao da je prodirala neka
svjetlost koja je bila nesvakida{wa. [irio se opojni miris tamjana, koji kao da je
qudima pruào neku svjeìnu i snagu da
izdrè cijelu liturgiju. Sve{tenici su
nosili bijele i crvene ode`de, na licima
im se vidjelo koliko su zadovoqni zbog
dolaska velikog Praznika, i zbog toga
{to qudi i na ovaj radosni praznik misle na one kojima je potrebna pomo}. Na
licima svih qudi vidio se bar tra~ak radosti. Koliko god da su bili tu`ni i da
su patili, uspjeli su da se nasmiju i daju
svoj doprinos ovom prelijepom danu.
Pred kraj liturgije pro~itana je poslanica patrijarha Irineja. Po zavr{etku
~itawa poslanice narod je pristupio
svetoj tajni pri~e{}a, oni koji to nisu
u~inili uputili su se ka izlazu da uzmu
jaje. Dok smo iza{li iz crkve dvori{te je
ve} bilo puno. Svi su bili veseli, ~uo se
smijeh i àgor djece, ali i razgovor odraslih koji ovoga puta na svu sre}u nije bio
ozbiqan, nego vrlo duhovit. U rukama su
se {arenila jaja, i isticale razne {are,
prema tradiciji lupala su se jaja. Povjetarac je jo{ vi{e uqep{avao ove trenutke. Na sve strane odjekivao je tradicionalni pozdrav Hristos Voskrese, Voistinu Voskrese.
Qudi su po~eli lagano da se razilaze,
ali to ne zna~i da }e da prestane slavqe.
U popodnevnim ~asovima na op{tinskom
platou je pripremqen prigodan program. U okviru programa je odràna i tucijada, i izbor za najqep{e jaje. O proslavi Vaskrsa u Sokocu bi se moglo jo{
mnogo pisati, ali se bojim da mi ponestaje rije~i. To treba do}i i vidjeti.
Milidragovi} Milica,
£¤-4
O. [. Sokolac, Sokolac
VASKRSEWE HRISTOVO
VASKRSEWE HRISTOVO
S pravom se kaè daje Vaskrs najve}i
hri{}anski praznik. Dan kada je ìvot
pobijedio smrt, dan kada se rodila nada u
svakom ~ovjeku da smrt nije kona~ni kraj
i da je cijeli na{ ìvot proveden na zemqi samo priprema za drugi, mnogo ispuweniji, uzvi{eniji, bogatiji nego ovozemaqski.
Boìja ruka sve stvari na ovom svijetu ure|uje savr{eno besprijekorno, pa
se tako i ovaj veliki praznik praznuje u
najqep{e godi{we doba, proqe}e. Doba
kada se sva priroda budi, kada sve oìvqava i ponovo se ra|a. Kada je svako srce puno vedrine, vaskr{we radosti, nade... Skoro je nevjerovatan spoj duhovne i
prirodne qepote i uzvi{enosti, taj savr{eni sklad koji o~arava, oplemewuje
du{u.
Iz najranijeg djetiwstva nosim i najqep{e uspomene vezane za Vaskrs. Mo`da zato {to su djeca ta koja se koja se
najiskrenije raduju i primaju Boìju
blagodat u ~istu, neiskvarenu i bogougodnu du{u. Crveno vaskr{we jaje, koje
bi mi poklonila baka, bio je najqep{i
dar koji sam mogao primiti. Jaje, opet
kao simbol novog ìvota, ra|awa. Kao
mali nisam shvatio wegovu simboliku,
ali sam mu se radovao punim srcem.
U nedequ, na Vaskrs, rano izjutra
idem u crkvu. Neobja{wiv je osje}aj kada
kora~am u sve~anoj litiji oko crkve. Sve
je isto, a opet toliko druga~ije. I tamjan, kao da miri{e qep{e nego ikad ranije, sve{teni~ke odore sijaju punim sjajem, svuda oko mene su vesela lica...
Na Vaskrs i najve}a tuga nestaje, zaboravqa se na bol i svakodnevne probleme, sve je usmjereno na duhovnu blagodat
i sre}u koju osje}amo tog dana. Na Vaskrs je svako srce ispuweno sre}om, nadom, svako lice ozareno rado{}u, a na
svim usnama lebde veli~anstvene rije~i,
rije~i koje odi{u ogromnom snagom:
HRISTOS VASKRSE!
Zidni sat otkucavao je 6 ~asova ...
Spremio sam se i krenuo u crkvu na
pri~e{}e. Zvona zvone i pozivaju nas.
Ponavqam u sebi: Zvonite, zvonite zvona preko brda i planina, preko wiva i
dolina, preko gora i mora, udruìte se
srpska zvona, neka mnogivide kako nam je
kad Vaskrs ide.
Tog jutra gradi} mi je izgledao sasvim
druga~ije. Sa terasa visile su nove drvene saksije sa tek procvjetalim narcisima i qubi~icama, dok je drve}e bilo nalik na vojnike postrojene za smotru.
Qudi su ùrili prema crkvi, djeca
mala nenaspavana trqaju o~i, ali uprkos
svemu ùre na slu`bu. Crkva i crkveno
dvori{te puno nas Srba pobo`nih koji
smo do{li svi da zajedno do~ekamo Vaskr{wi dan. Molimo se i ~uju se {apati:
Boè daj mir i slobodu me|u qudima.
Posle pri~e{}a osje}ao sam mir i
spokoj i shvatio sam da je malo potrebno
za sre}u.
Sve li~i na san koji je postao stvarnost. I nema ni{ta qep{e nego pisati o
Vaskrsu. Za tu temu zasluàn je moj vjerou~iteq |. Zlatko, koji poku{ava da od
nas napravi prave qude.
Sve mi ovo izgleda nekako druga~ije i
sino} sam pro{ao ovim putem do crkve i
mnogo dana prije, ali nikada se nisam
osje}ao ovako.
Slu`ba je zavr{ena, ùrno kre}em
ku}i da sa svojom porodicom proslavim i
da lupamo {arena jaja.
Blagi povjetarac ququ{ka grane drve}a i pupoqci su se probudili od crkvenih zvona, ve} se ~uje i poj ptica.îni mi se da i priroda i sva ìva bi}a
slave sa nama.
Sve li~i na san koji je postao stvarnost.
Crveno jaje djeci se daje Hristos Voskrese radost donese.
A{owa Nemawa ¤£££-5
O. [. Sokolac, Sokolac
Mladen Vukosavqevi}
£¤-4
O[. Sokolac u Sokocu
41
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O PREPODOBNOM ISAKIJU PE[TERNIKU
Kao {to se u ogwu isku{ava
zlato, tako i qudi prijatni u pe}i poniznosti. Kad se Gospodu u
pustiwi ku{a~ ne postide da
pristupi, koliko }e vi{e ku{wi
doneti on ~oveku! Tako be{e i sa
ovim blaènim.
Ovaj prepodobni otac na{
Isakije, dok jo{ be{e u svetovnom ìvotu, bi bogat trgovac, rodom Torop~anin. Naumiv{i da
bude monah, on razdade sav svoj
imetak potrebitima i manastirima, pa do|e kod velikog Antonija u pe{teru, i moqa{e ga da bi
postao monah. I primi ga Antonije i metnu na wega mona{ki
obraz, i nazva ga imenom Isakije,
a svetovno ime mu be{e êrw.
Ovaj Isakije prihvati tvrd
ìvot i obu~e se u vlasenicu, i
re~e da mu se kupi jare i da mu se
odere koà, pa je navu~e na vlasenicu, te se osu{i oko wega sirova
koà. I zatvori se u pe{teri u
jednom prolazu, u maloj keliji od
oko ~etiri lakta, i tu se moqa{e
Bogu sa suzama. Jelo mu be{e samo
prosfora, i to preko dana, a i vodu umereno pija{e. Dono{a{e mu
to veliki Antonije i dava{e mu
kroz prozor~e veliko toliko da
ruka stane, i tako prima{e hranu.
Jednom po obi~aju, kad nastade
ve~e, po~e da se poklawa poju}i
psalme, i tako sve do pono}i, pa
kad se umori sede na svoje sedi{te. I dok tako se|a{e, po obi~aju ugasiv{i sve}u, gle, iznenada u pe{teri zasija svetlost kao
od sunca, tolika da ~oveku i vid
oduzima{e. I pri|o{e mu dva
prekrasna momka, i blistahu im
lica kao sunce, i reko{e mu:
“Isakije, nas dvojica smo an|eli,
42
a evo ti dolazi Hristos sa an|elima.” I ustade Isakije i vide
gomilu besova sa licima ja~im od
sunca, a jedan me|u wima sija{e
vi{e od svih i od lica mu izlaàhu zrake. I reko{e mu: “Isakije,
ovo je Hristos, padni i pokloni
mu se.” A Isakije ne poznade da je
to besovsko dejstvo, niti se seti
da se prekrsti, pa iza|e iz kelije
i pokloni se besovskom dejstvu
kao Hristu. Besi pak kliknu{e i
reko{e: “Na{ si, Isakije!”
I uvedo{e ga u keliju i posadi{e ga, pa po~e{e da sedaju oko wega. I kelija i prolaz u pe{teri
behu puni besova. Re~e jedan od
besova {to se nazivao Hristom:
“Uzmite frule i bubweve i gusle, i udarajte, a Isakije }e nam
plesati.” I udari{e u frule i u
gusle i u bubweve, i po~e{e da se
wime igraju. I kad ga smori{e,
ostavi{e ga jedva ìva, i otido{e, izrugav{i mu se.
Sutra kad nastade dan i prispe
jedewe hleba, do|e po obi~aju Antonije do prozor~eta, i re~e mu:
“Blagoslovi, o~e Isakije!” - i ne
be{e ni glasa ni sluha. I puno
puta govora{e Antonije, pa kako
ne be{e glasa, re~e u sebi: “Zar
se prestavio?” I posla u manastir po Teodosija i po bratiju.
Do|o{e bratija i otkopa{e tamo
gde be{e zagra|en otvor, i uze{e
ga misle}i da je mrtav, i kad ga izne{e i metnu{e pred pe{teru vide{e da je ìv. I re~e iguman Teodosije: “Ovo be{e od besovskog
dejstva.” I metnu{e ga na odar, i
sluà{e mu sveti Antonije.
Tih dana desi se da Izjaslav do|e od Qaha, i po~e se Izjaslav
gneviti na Antonija zbog kneza
Vseslava. I posla no}u Svjato-
slav iz êrwigova po svetog Antonija. A Antonije do|e u êrwigov i zavole mesto zvano Boldine Gore, pa iskopa pe{teru i
tu se nastani. Tu je i dosad manastir Svete Bogorodice na Boldinim Gorama blizu êrwigova.
Kad Teodosije saznade da je Antonije oti{ao u êrwigov, ode sa
bratijom i uze Isakija, i donese
ga u svoju keliju i sluà{e mu.
Be{e, naime, raslabqen i umom i
telom, tako da se ne moga{e ni na
drugu stranu okrenuti, ni ustati
ni sedeti, nego leà{e na jednoj
strani, a mnogo puta mu se i crvi
ubacivahu pod bedra od mokrewa
i polevawa. Teodosije ga sam svojim rukama umiva{e i name{ta{e, i ovaj dve godine leà{e a
sveti mu sluà{e.
A to je divno ~udo da za dve godine ne okusi hleba ni vode, niti
ikakve hrane, ni vo}a, niti jezikom progovori, nego nem i gluh
leà{e dve godine.
Teodosije pak moqa{e Boga za
wega i molitvu ~iwa{e nad wim
dan i no}, dok tre}e godine ne
progovori, pa kao mali{an zahteva{e da ustane na noge, te po~e
da hoda. Ne mara{e da ide u crkvu, i na silu ga jedva dovla~ahu u
crkvu, i tako malo-pomalo po~e
da odlazi u crkvu. Potom po~e da
odlazi u trpezariju, i posa|ivali bi ga odvojeno od bratije, i metali bi pred wega hleb, i ne ho}a{e da ga uzme, a oni mu ga metahu u
ruku. Teodosije re~e: “Metnite
hleb pred wega i ne me}ite mu u
ruku, neka sam jede.” I ne je|a{e
po ~itavu nedequ, pa pomalo
ogladne i ku{a{e hleba, te se tako nau~i da jede. Na taj na~in ga
veliki Teodosije izbavi od |avo-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
qe smicalice i wegove prelesti.
I opet Isaakije prihvati tvrd
ìvot.
Kad se Teodosije prestavi i na
wegovo mesto do|e Stefan,
Isakije re~e: “Prelastio si me,
|avole, dok se|ah na jednom mestu, ali vi{e se ne}u zatvarati u
pe{teri, nego }u te blagoda}u
Boìjom pobediti hode}i po manastiru.” I obu~e opet vlasenicu, a preko vlasenice tesnu haqinu, pa po~e da jurodstvuje. I po~e
da pomaè kuvarima i da sluì za
bratiju, a na jutrewe pre svih odlaà{e i staja{e tvrdo i nepokretno. A kad bi prispela zima i
quti mrazevi, on bi stajao u poderanoj obu}i, pa bi mu se ~esto noge zamrzle za kamen, ali ne bi pomerao noge dok ne bi otpojali jutrewe. A posle jutreweg odlaà{e u kuhiwu, priprema{e ogaw, i
drva i vodu, a potom dolaàhu
drugi kuvari od bratije.
Jedan kuvar, tako|e po imenu
Isakije, re~e podsmehuju}i se:
“Isakije, eno sedi crna vrana,
idi uhvati je.” A on se pokloni do
zemqe, ode i pred svima kuvarima
uhvati vranu i donese je. I uàsnu{e se svi od toga {to bi, i reko{e igumanu i bratiji, pa po~e{e bratija otad da ga po{tuju. On
pak, ne hote}i slavu qudsku, po~e
da jurodstvuje i po~e da ~ini neprilike: sad igumanu, sad bratiji, sad svetovnim qudima, pa bi ga
neki i tukli. I po~e i po svetu da
hoda, i tamo se prave}i jurodiv.
I opet se nastani u pe{teri u
kojoj i pre beja{e - Antonije se
tad ve} be{e prestavio - i po~e
da sabira oko sebe malu decu svetovwaka, pa na wih stavqa{e kalu|ersku ode}u. Za ovo ga tuko{e
i iguman, a ponekad i roditeqi
te dece. A blaèni sve to trpqa-
{e, podnose}i rane i nagotu i
studen, dan i no}.
Jedne no}i zapali pe} u pe{teri, i razgore se pe}, a kako be{e
{upqikava, po~e plamen da izlazi gore kroz {upqike, a po{to
on nema{e ~ime da pokrije rupe,
stade bosim nogama na plamen, i
tako dok ne izgori pe}, pa si|e
nimalo povre|en. I puno drugog
pri~ahu o wemu, a ne{to i sam videh.
Ruski velikoshimnik
I tako odnese pobedu nad besovima, a wihova stra{ewa i privide ni~im ne smatra{e - kao muhe. Govora{e im: “Iako ste me
prvi put prelastili, po{to ne
znadoh va{e smicalice i lukavstva, sad imam pored sebe Gospoda
Isusa Hrista, Boga moga, i uzdam
se u molitve oca moga Teodosija,
i pobedi}u vas.” Puno puta mu besovi ~iwahu pakosti i govorahu:
“Na{ si Isakije, zato {to si se
stare{ini na{em poklonio.” A
on govora{e: “Va{ stare{ina je
antihrist, a vi ste besovi.”, i
znamenova{e svoje lice krsnim
znamewem, i tako besovi i{~ezavahu.
Nekad bi ponovo dolazili kod
wega pla{e}i ga privi|ewem kao
da je tu mnogo naroda sa motikama
i pijucima, pa govore: “Raskopajmo tu pe{teru i zaspimo ga tu”; a
drugi govorahu: “Iza|i, Isakije,
ho}e da te zaspu”. A on im govora{e: “Kad biste bili qudi, po danu biste hodali, a vi ste tama i u
tami hodite”, pa se znamenova{e
krstom, a oni i{~ezavahu. Ponekad ga stra{ahu u liku medveda,
nekad qute zveri, nekad lava, a
ponekad puzahu zmije, pa àbe i
mi{evi, i svakakava gamad, ali
mu ni{ta ne mogo{e u~initi.
I reko{e: “O Isakije, pobedio
si nas!” A on im odgovara{e: “Vi
ste mene prelastili u liku Isusa
Hrista i an|ela, a niste bili dostojni takvog ~ini, a sada se
istinski javqate u liku zveri i
ìvotiwa, i zmija i svakakve gamadi, takvi kakvi i sami jeste.” I
otad mu ne bi nikakve pakosti od
besova, kako i sam pri~a{e: “Takva borba mi - veli - bi tri godine”.
Potom po~e da jo{ tvr|e ìvi
i da jo{ tvr|e ima uzdràwe, i
post i bdewe. I tako ìvqa{e,
te mu prispe i kraj ìvota. Razbole se u pe{teri, pa ga odneso{e bolesnog u manastir, i tako
bolova{e osam dana, pa neprestupnim putem otide Gospodu u
dobrom ispovedawu. Iguman i sva
bratija namesti{e mu telo i ~asno ga pogrebo{e u pe{teri kod
svetih otaca.
43
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
UTEHA BOLESNOME
ôvekov ìvot je kratak. Kratko-
Ve} po samom po~etku moè se za-
i{~ezava, nestaju}a senka, gomila
trajne radosti napornog ìvota su
kqu~iti o ìvotu. Mladenac se ko-
vode koju kolebaju talasi. I premda
kao pau~ina, a spoqa{wi blesak ì-
snuo zemqe i ne smeje se. îm je se
je bura stra{na i plovqewe opasno,
vota zapravo san. Me|utim, pokoj
dotaknuo, on se obremewuje bolom i
mi moreplovci ipak bezbri`no spa-
pravednih je veoma blaèn i po~i-
pla~e. On ve} zna da je burom ba~en u
vamo. Stra{no je i svirepo more ì-
nak na nebesima nema kraja. Oni su
more àlosti. On se hrani suzama i
vota, dok su nade isprazne, premda se
zaista darovi besmrtnog [tedro-
sisa mleko sa prinudom. On postepe-
podiù sli~no buri. Skorbi se uzdi-
qupca. Jer, Onaj ko ima neizmewivu
no uzrasta i po~iwe da se boji rodi-
ù kao talasi, zamke se skrivaju kao
prirodu svakako daje i beskrajne da-
teqa ili doma}ih slugu. Postav{i
podvodne stene, neprijateqi laju
rove. Stoga je ovda{wa borba pra-
odrastao de~ak, wega predaju u~ite-
kao psi, otima~i nas okruùju kao
vednih privremena, dok su pobeda i
qima na izu~avawe nauke. Eto i
morski razbojnici, starost dolazi
tamo{we nagrade ve~ni.
straha koji ne zna za odmor. Ukoliko
kao zima i smrt predstoji kao brodo-
Mi se u ìvotu, kao u nekoj {koli
se olewi, on prima udarce, te provo-
lom. Ukoliko vidi{ buru, upravqaj
ratnih ve{tina, u~imo borbi sa ne-
di no}i bez sna. Potom sti~e znawe,
opreznije. Gledaj kako plovi{ da ne
voqama. Na{a priroda ima mnogo
uspeva u potpunosti, daleko prodire
bi potopio svoju la|u, natovariv{i
protivnika. Zadovoqstva oduzimaju
u nauke, sti~e dobru slavu, prosve}u-
je ili bogatstvom ste~enim neprav-
~vrstinu,
hra-
je se svim vrstama poznawa i sti~e
dom ili bremenom strasti.
brost, uninije stawuje snagu, kleve-
iskustvo u saznawu zakona. Sa vreme-
Stoga je veoma blagovremeno pri-
te nanose uvrede, la` prikriva po-
nom stiè u mu{ki uzrast i posve}u-
zivao blaèni Pavle: Pobo`nost
dlost, strah ~ini da padamo u o~aja-
je se vojnoj slu`bi. Me|utim, opet
jeste veliki dobitak (1 Tim. 6,6), ne-
we. U sli~nim burama se neprestano
po~iwu velike nevoqe. On se boji
besko bogatstvo, skrivnica tajni,
nalazi na{a priroda. Nisu nesnosne
stare{ina, podozreva podvale, vezu-
more mudrosti, poznawe istine, po-
samo gor~ine ìvota, ve} i ono {to
je se za korist i svagde je i{te, sila-
klowewe nesazdanoj Trojici, ogle-
izgleda
svojom
ze}i sa uma u traèwu dobitka. Bez
dalo devstvenog tajinstva, nequbo-
prevrtqivo{}u. Mi, dakle, provo-
sna on provodi vreme u tu`bama. Ra-
pitqiva vera, ispovedawe koje izbe-
dimo ìvot koji je pun skorbi i suza.
~unaju}i sa zaradom, on ostavqa
gava ispitivawe, prepodobna propo-
I ukoliko èli{ da sazna{, poslu-
otaxbinu iako ga niko ne prisiqava.
ved koja se izgovara ustima i koja
{aj opis gor~ine ìvota.
On sluì prinudno, trudi se iznad
proni~e kroz sluh, ukorewuju}i se u
ôvek je posejan u maj~inoj utro-
svoji sila, u brigama provodi no}i,
du{i i pruàju}i ozarewe Trojice.
bi. Tom sejawu je, me|utim, pretho-
neumorno radi dawu kao rob. Nu`da
A pobo`nost jeste veliki dobi-
dila skorb. Seme je ba~eno u brazde
je prodala wegovu slobodu. Najzad,
tak kad smo zadovoqni. Jer, bogatije
prirode. Ukoliko, pak, razmislimo
posle svega, nakon mnogih trudova i
od svega jeste zadovoqstvo, ìvot
o re~enome, postide}emo se za~etaka
uga|awa, wega udostojavaju po~asti,
bez suvi{ka, bezbri`ni spokoj, bo-
ro|ewa. Ba~eno seme se promenilo u
tj. uzvode u visok ~in: on upravqa na-
gatstvo koje ne uvla~i u zamke, po-
krv, koja se zadebqala u telo, koje je,
rodima, nare|uje vojskama, veli~a se
treba koja daje i odu{ak, te{ko}a
opet, vremenom na sebe uzelo oblik.
kao prvi plemi} u dràvi. On je sa-
bez skorbi, posed bez li{avawa, na-
Ono {to se uobli~ilo je na neshva-
kupio gomile bogatstva. Me|utim,
sla|ivawe koje ne posramquje. Oni
tqiv na~in primilo du{u, hrane}i
sa naporima je zajedno teklo i vreme,
koji se privikavaju na dovoqstvo iz-
se prirodnim sredstvima. Prite-
a sa ~inovima je do{la i starost. I
begavaju kolebqivost bogatstva, bu-
{wen zametak se trza, negoduju}i
pre nego {to se nasladio bogat-
du}i da se bogati boji svega: boji se
zbog prirodnih uza. îm je nastupi-
stvom, on odlazi budu}i odnesen iz
dana kao vremena za su|ewe, boji se
lo vreme ra|awa, raspada se zatvor
ìvota. On u samom pristani{tu tr-
ve~eri koje odgovaraju lopovima, bo-
utrobe i otvaraju se vrata prirode:
pi brodolom. Jer, iza sujetnih nada
ji se no}i kojima se mu~i zbog briga,
materwa utroba ispu{ta plod koji
dolazi smrt, podsmevaju}i se smrt-
boji se jutra zbog la`qivaca koji mu
je dotle zadràvala. Isklizava u
nicima.
dolaze, boji se i vremena i mesta.
sladost
prijatno
oslabquje
àlosti
ìvot àlosni borac i usta tvari
Takav je ìvot qudski: nepostoja-
Wega dovode do uàsa napadi razboj-
udahwuju u sebe vazduh. I {ta po-
no more, zimqiv vazduh, neulovqivo
nika, podvale lopova, klevete napa-
tom? Prvi wegov zvuk jeste pla~.
snovi|ewe, brzi potok, dim koji
snika, otima~ine silnika, zlo~ini
44
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
doma}ih, qubopitqivost potkaziva-
ima vrline, i tamo }e biti bogat.
nog istog, dva ~oveka i jednu ènu, tj.
~a, neosetqivost potraìva~a, ra-
Ukoliko je, pak, obnaèn od wih, on
Lazara, sina udovice i k}i Jairovu.
su|ivawa suseda, tro{nost zidova,
je ve~ni siromah.
Zbog ~ega? Slu{aj, jer je uzrok re~e-
padawe ku}a, napadi varvara, lukav-
Ni{ta nije bogatije od vrlinskog
nog tajanstven. On je hteo da pokaè
stvo gra|ana, presude sudija, gubitak
siroma{tva. Petar je siroma{an,
da je Vladika i Zakona i Blagodati
imovine, otimawe poseda. O ~ove~e,
ali je stekao dobit od smrti, (umrev-
(tj. i Starog i Novog Zaveta). Stoga
kad je takva zima posedovawa, kakvo
{i za Hrista). Jovan je siroma{an,
u drugima ~uva sli~an obraz. I tamo
}e biti prole}e nasla|ivawa? A po-
ali je ispravio noge hromog. Filip
je postavio tri upraviteqa narodu -
bo`nost jeste veliki dobitak kad
je siroma{an, ali je u Sinu video
Mojsija, Aarona i Marijam. Po~uj
smo zadovoqni. Ona ne prestaje za-
Oca (Jn. 14,9). Matej je siroma{an
{ta On sam kli~e kod proroka: Qu-
jedno sa sada{wim ìvotom, govori
stoga {to je ostavio bogatstvo zajed-
di moji, {ta sam vam u~inio? Ili,
apostol. Ona je besmrtni dobitak,
no sa otimawem (Lk. 5,27-28). Toma je
~ime sam vas oàlostio? Odgovori-
koji se ne gubi sa gubitkom bogat-
siroma{an, ali je otkrio neukradi-
te mi, jer poslah pred vama Mojsija,
stva.
vo bogatstvo - rebro Vladike. Pavle
Aarona i Marijam (Mih. 6,34), Moj-
Reci Pavle: Ni{ta ne donesmo na
je siroma{an, ali je postao nasled-
sija u ime Zakona, Aarona u ime pro-
svet (1 Tim. 6,7). Ravnopravnost pri
nik raja. Vladika je siroma{an po
roka, i Marijam u ime Crkve, koju je
ulasku u svet jeste dovoqna da se iza-
telu, ali je bezmerno bogat po Bo-
oslepila ne~istota idola i isceli-
gna neravnopravnost nadmenosti iz
ànstvu.
lo ~ovekoqubqe Onoga ko se ova-
dru{tvenog ìvota. Ni{ta ne done-
plotio.
smo na svet, koristoqup~e, ti si
Oslobodiv{i se od mislenog fa-
u{ao u svet bez i~ega. Ti nisi imao
raona, tj. |avola i od vlasti demona,
ni zlata koje se skriva u zemqi, ni
te vide}i da je stari ~ovek, sli~no
srebra koje sam nisi sejao, ni ode}e
Egiptu, potopqen u moru kupeqi (tj.
koju su izmislili tka~i, ni posede
kr{tewu), Crkva, kao i Marijam,
koje su stekli bogatstvo i ume{nost
uzima bubaw blagodarewa i, dovode-
ruku, ni dostojanstvo (izuzev jednog -
}i ga u saglasnost sa drvetom Krsta,
obraza Boìjeg), ni vlasti koju na-
udara u ìce vrlina sa klicawem:
griza vreme i oduzima smrt. Nag si
Gospodu pevajmo, jer se slavno pro-
u{ao u svet. O kad bi samo iz ovog
slavi (Izl. 15,21). On je si{ao sa ne-
sveta iza{ao i obnaèn od grehova.
ba ne odvojiv{i se od Oca, rodio se u
Ni{ta ne donesmo u ìvot. Ni-
pe}ini ne si{av{i sa prestola i le-
{ta ne moèmo ni odneti (1 Tim.
gao u jasle ne ostaviv{i O~eva ne-
6,7). Zar, Pavle, ba{ ni{ta od onoga
dra. On se rodio ovaplotiv{i se od
{to pripada ìvotu ne odnosimo?
Djeve i kao Bog ostao bez oca. On je
Ni{ta osim vrline, ukoliko smo se
si{ao ne odvojiv{i se od gorwih i
upra`wavali u woj. Mi odnosimo celomudrenost ukoliko smo u woj pro-
Sv. Vasilije Veliki
uzi{ao ne dodaju}i ni{ta u Trojicu.
On se javio u obli~ju sluge ne izgubiv{i ravno~asnost sa Ocem. On je
cvetali. Mi iznosimo i milostiwu,
ukoliko smo se wome obogatili. Oni
On je, eto, i danas izlio bogatstvo
Slovo i Obraz i Obli~je i Sijawe:
su pomo}nici du{e i udovi za lovqe-
iscelewa, oslobodiv{i od bolesti
Slovo - jer nikada nije odvojen od
we ìvota. Bogatstvo ostaje ovde,
Petrovu ta{tu, dodirom oterav{i
uma, Obraz - budu}i da nije od voska
zlato se razgrabquje, srebro se deli,
groznicu. On nije posle mnogih po-
izliveni krug, nego ravnoobrazni
imawa se prodaju, slava se zabora-
seta podigao stradalnicu i iscequ-
pe~at, Sijawe jer je svetlost save~na
vqa, vlast prestaje i strah se gasi.
ju}e lekarstvo nije bilo vidno. Iz-
suncu i Obli~je - s obzirom da onaj
Sa pozornicom ìvota se ru{i i po-
le~ewe se desilo okoli{no. Ona je
ko vidi Sina vidi i Oca (up. Jn.
ku}stvo. I {ta? A kad imamo hranu i
utro{ila mnogo truda, ali je niko
14,9), kome slava i sila sa jedinorod-
ode}u, budimo ovim zadovoqni (1
nije mogao pomilovati. Me|utim,
nim Wegovim Sinom i ìvotvornim
Tim. 6,8). Ja beìm od izli{nog kao
tek {to je predstao Lekar prirode,
Wegovim Duhom sada i uvek i u veko-
od nekorisnog i i{tem neophodno s
telesna zima se zavr{ila.
ve vekova. Amin.
obzirom da ne podleè osudi. Boga-
Obrati pa`wu na ono {to je naj-
ta{ }e se tamo pokazati nag. A ako
~udnije. On je troje iscelio od jed-
Sveti
Vasilije Veliki
45
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
PASTIRSKI UTICAJ I SLOBODA VOQE
Na koji na~in slobodna voqa mo-
svoju mo} ili postaju motivi samo u
wa ili budi nerazvijene za~etke ko-
è da izdrì uticaj druge voqe? U
vezi s ovim stremqewima. Upravo
ji su u stawu uspavanosti. Svi oni
svetoota~kim delima i u savremenoj
zato je i ~ovekov ìvot borba jednog
sad po~iwu da zahtevaju da ìve i da
spiritualisti~koj filosofskoj li-
od wemu svojstvenih stremqewa s
mame ~ovekovu slobodnu voqu. Pri-
teraturi mogu se na}i takve odredbe
drugima, a uop{te ne spoqa{wih
rodan, obi~an ~ovek se u usmerewu
o slobodi voqe na osnovu kojih bi se
uticaja. Na gladnog uznemiruju}i
svoje voqe skoro nikad ne rukovodi
prili~no lako mogao dati odgovor
uticaj nema izgled hrane, ve} sagla-
bilo kakvom stalnom pobudom, ve}
na na{e pitawe. Ovde je jako zani-
snost wegove voqe s instinktom sa-
~ini ono {to u wemu izaziva ose}a-
mqiva podudarnost izme|u filoso-
moo~uvawa, tako da kad ove saglasno-
we zadovoqstva: a zadovoqstvo ose-
fije i patrologije; istina, prva nije
sti nema, na primer, kod dobrovoq-
}amo upravo onda kad sledimo najja-
dostigla mogu}nost da se izraàva
nog isposnika, nema ni uznemirewa,
~u od osnovnih te`wi prirode. Tako
pojmovima druge, ali je wihov sadr-
bez obzira na odgovaraju}e okolno-
}e na primer blag, samilostan ~o-
àj u ovom slu~aju isti. Svetoota~ka
sti.
vek, sau~estvovati s drugim iz ~isto
pismenost, koja koristi izraze Pla-
prirodnih (evdemonisti~kih) stre-
tonove filosofije u moralnom bi}u
mqewa. Zato poja~avawe izvesnog
~oveka razlikuje dve strane: 1) slo-
stremqewa prirode preko pastir-
bodu u preovladavaju}em smislu -
skog uticaja na prirodnog ~oveka na-
formalnu i 2) sam sadràj moralnog
vodi i samu wegovu slobodnu voqu na
ìvota - moralnu prirodu ~oveka.
odlu~nost da zapo~ne moralni ì-
Prva se naziva vladarem uma; na-
vot. Zaista, i iskustvo koje nas okru-
ziva se i duhom za razliku od du{e.
ùje potvr|uje da pod uticajem re~i
U~ewe otaca iz £¤ i ¤ veka, posebno
ili dela Hristovog sluìteqa ~o-
asketa, o moralnom ìvotu, koje tra-
vek pre nego {to svesno primi ovaj
je i u vizantijska vremena i zavr{a-
uticaj, ve} po~iwe da doìvqava niz
va se na{im savremenikom episko-
novih duhovnih ose}awa (afekata),
pom Teofanom, svodi se na zahtev da
koja su mu do sada bila potpuno nepo-
ovaj vladar uma vlada nad svim sa-
znata, da u srcu otkriva nova, do sada
dràjem wegove prirode, upodobqa-
nepoznata ose}awa - istina, moral-
vaju}i se posledwem, kako bi, kako
ni podvig mu postaje sladak, um biva
kaè Teofan dobre odluke voqe,
zarobqen: ne gora{e li srce na{e u
koje duh prima, silazile u wegovu
nama dok nam govora{e putem i dok
prirodu. Evo, upravo priroda, koja
se otkrivala u obi~nom ~oveku na
Shimonah Tihon Svetogorac
svakom koraku u vidu èqa svojstve-
nam obja{wava{e Pisma (Lk. 24,32)
- tako se qudi kasnije se}aju svojih
neposrednih ose}awa koja su se rodi-
nih wegovom li~nom karakteru, i je-
Nama sad preostaje da sli~no gle-
la jo{ pre svesne saglasnosti voqe.
ste predmet neposrednog uticaja pa-
di{te primenimo na slobodu kod
Ali, evo u~enik postaje svestan pro-
stirskog raspoloèwa. U psiholo-
otaca i kod filosofa radi obja-
mena koje se u wemu de{avaju; sad
{koj literaturi se ne vodi samo ras-
{wavawa uticaja pastirske voqe
upravo ona sloboda, koja je ranije bi-
prava o moralnom ìvotu: ovde se
ili raspoloèwa na voqu onoga ko
la ravnopravna me|u raznovrsnim
sloboda razmatra u wenom odnosu
se obra}a. Ako se uzme da ~ovek uz
stremqewima, koja su se me|usobno
prema
uop{te.
uticaj druge voqe na wega ostaje go-
borila, koja se nikakvom razumnom
Ona se opisuje kao sposobnost izbo-
spodar svog raspoloèwa, svoje pri-
silom nisu mogla dovesti u ravnote-
ra izme|u qudskoj du{i svojstvenih
rode, ako se tako dozvoli da uticaj
ù, prilikom novog useqavawa ce-
i wenih osnovnih stremqewa, kakva
nije porobqavawe slobode, ve} se
log bogatstva novih ose}awa i te-
su na primer, samoza{tita, samoqu-
usmerava na samu individualnu pri-
`wi u unutra{wi sadràj li~nosti,
bqe, samilost, te`wa ka moralnoj
rodu, treba do}i do pretpostavke da
a koja se apsolutno ne mogu pomiri-
~istoti i dr. A svi spoqa{wi uti-
ovaj duhovni uticaj na tajanstven na-
ti s ranijim sluèwem strastima i
caji koje ~ovek ose}a, sti~u nad wim
~in donosi u wu niz novih stremqe-
odu{evqewima, ista ona sloboda,
46
du{evnom
ìvotu
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
kaèmo, koja je jurila samo za mirom
i prijatno{}u, biva prinu|ena da se
odnosi prema svom duhovnom ìvotu
s potpunom odre|eno{}u. Upravo za-
ISTJERIVAWE
BJESOVA
to se u ~oveku i de{ava otkrivawe
pomisli, na koje je ukazala Re~ Boìja, kojima prethodi borba, koja se
zavr{ava ili unutra{wom odlu~no{}u da se promeni ìvot, da se napravi mesto za nova ose}awa koja su
se za~ela u wegovom srcu i za svesne
namere, ili pak da se odbaci put popravqawa i da se omrzne dobro. On
ne moè vi{e da ostane u ranijem
neodre|enom stawu: wegov ìvot vi{e ne}e biti igrali{te stremqewa
u borbi; sad, kad je odre|en odnos
prema Hristovom zakonu, on }e aktivno usmeravati svoju unutra{wu
prirodu ka dobru ili ka zlu. U ovome
je smisao sve{tene izreke: Jer je Rije~
Boìja
ìva
i
djelotvorna,
o{trija od svakoga dvosjekloga ma~a, i prodire sve do razdiobe du{e i
duha, zglobova i srì, i sudi namjere
i pomisli srca (Jevr. 4,12); pri~a o
bludnom sinu sluì kao o~igledna
slika za to da ~ovek mora doìveti
sloèn i odlu~an moralni prevrat
pre nego {to bude u stawu da u svojoj
du{i (samom sebi) poput bludnog sina kaè: ustav{i oti}i }u ocu svojemu (Lk. 15,18). Kad se ovakav preokret ve} ostvari, zadatak pastira u
odnosu na ~oveka ispuwen je do pola,
on ga je ve} rodio (v. 1 Kor. 4,15; Flp.
10) i sad treba da se odnosi prema
wemu kao pedagog. Samo po sebi se
podrazumeva da samo unutra{wa odlu~nost ~oveka ne moè biti nadahwuju}i polet ka nebu, ~ovek mora da
se bori, da iskorewuje i da uni{tava
r|avo i da nasa|uje dobro (v. Jer.
1,10). Sve{tenik koji svojim lekcijama o blagodatnom ìvotu pomaè
~oveku na putu moralnog usavr{avawa, time dovr{ava drugu polovinu
svoje pastirske du`nosti.
Mitropolit
Antonije
Hrapovicki
ûvenog o. Jovana Kron{tatskog (po~inuo
20.12.1908.) episkop Nazarije iz Ni`weg Novgoroda i episkop Mihej iz Sarapuqa su pozvali da
do|e kod wih i pobesjeduje sa gradskim duhovnicima. Te su besjede (prva 1901. godine, a druga
1904. godine) bile zapisane. Evo {ta je on (izme|u ostalog) govorio svojoj sabra}i.
“...Ja sam znam, a i drugi govore, da se iscjeqewa po mojoj molitvi de{avaju.
Dovode kod mene bolesne, takozvane opsjednute zlim dusima qude, da se pomolim za wih. U tim
slu~ajevima ja djelujem prostotom svoje vjere.
Obi~no je takav bolesnik veoma nemiran: kad ga
dovedu kod mene, on - ili pquje, ili pjeni, otima
se i, koliko sam primjetio, drì o~i zatvorene.
Ali mu ja nare|eujem da ih otvori. A on ih i daqe
drì zatvorene, i ja uporno i quto nare|ujem:
“Otvori o~i!”, i gledam u wega. Bolesnik na kraju otvara o~i, a ja mu, u o~i ga gledaju}i, govorim:
“Imenom Gospoda na{ega Isusa Hrista nare|ujem
ti, du{e ne~isti: iza|i iz wega!” - i blagosiqam
bolesnog. Bolesnik se umiruje, po~iwe da se moli; ja ga pri~e{}ujem.
Kada nad wim pro~itam molitve, bolesnik postaje radostan, miran, spokojno prima Sv. Tajne,
od kojih se do tada svim silama trudio da pobjegne. I, {to je jako interesantno, takvi bolesnici
uop{te ne pamte ni{ta od toga {to su govorili i
radili u stawu opsjednutosti... Jasna stvar: oni
nisu izvr{avali svoju, nego ne~iju drugu voqu, voqu koja je suprotna voqi Boìjoj: voqu |avolsku.
êsto bjesovi dugo zadràvaju vlast nad bolesnikom, ili opsjednutim, dugo se suprotstavqaju.
Tada bolelsnik, naprimjer, izgovara ovakve rije~i: “Mi smo vi{e ostarjeli, odavno imamo vlast
nad wim”. Ali sila Boìja, od koje u strahu trepere bjesovi, i wih pobje|uje.
Mo`da bi u mojoj djelatnosti bilo i mnogo vi{e uspjeha, da sam svoj ìvot organizovao malo
vi{e asketi~no”.
O. Jovan Kron{tatski je, uop{te, bio veliki
~udotvorac; vjerovatno, ~udesa koja su se kroz wega ostvarivala je bilo na hiqade: od wih je zabi-
qeèno, pretpostavqam, samo stoti dio. Bio je
jednom slu~aj da je pobje{weli poletio, a da ga
niko nije pridràvao, usred hrama, po vazduhu.
Ali i ovo je dovoqno.
JAVQAWE UMRLE
Ona mi je ispri~ala i drugi slu~aj - izuzetno
neobi~an.
Prije Ufe oni su ìvjeli u Volinskoj guberniji. Tamo je mu` htio da izgradi fabriku porcelana: glina je tamo bila prekrasna. Ali preduze}e se zavr{ilo krahom. Wima je prijetila bijeda.
U takvom stawu, gazdarica je jednog dana, poslije
ru~ka, oti{la u spava}u sobu da legne, na kraj
kreveta - da ne bi cipelama zaprqala pokriva~.
Obuzele su je mra~ne misli.
Odjednom, ona ~uje kako neko ulazi u susjednu
sobu. Ona je odmah po{la tuda: pred o~ima joj se
pojavila, ìva, wena stara poznanica, koja je davno umrla.
- Paraskeva Dmitrijevna! To ste - Vi?
Ali ova, ne odgovaraju}i na pitawe, govori:
“Va{a situacija je te{ka, ali ne padajte u
o~ajawe. Sina Nikolaja nikome ne dajite. A S.N.
neka odmah ide u Peterburg kod mog sina (on je
tada bio sekretar kod generala Kuropatkina. M.V.), i od mog imena mu naredite da sve sredi”.
Poslije toga, ona je bukvalno i{~ezla pred gazdari~inim o~ima.
S.N. je ubrzo do{ao ku}i. @ena mu je ispri~ala o javqawu umrle. On je odmah, bez sumwi, po{ao za Peterburg. I sve je ispalo odli~no.
Sina Nikolaja je usinovio djed (otac gazdarice) i o wemu preuzeo brigu. Poslije toga su djed i
jedan trgovac, wihov dobar poznanik, otkupili
wihovo imawe. Sve se zavr{ilo sre}no.
A kada bismo pri~ali detaqno, u ~itavom nizu doga|a bi se ta~no mogao vidjeti predivni
Promisao Boìji...
Ali ja sam htio da ispri~am o javqawu umrle
iz zagrobnog ìvota.
Arhiepiskop
Venijamin
(Fed~enkov)
47
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O MILOSTI I O SUDU
U svetu koji je zaboravio Boga,
bratijo, vlada nepravednost prema bli`wemu i ne~ove~nost prema nemo}nima, kao {to i boànstveni apostol govori: I kako ne
mari{e da poznaju Boga, predade
ih Bog u pokvaren um da ~ine {to
je neprili~no, wih koji su ispuweni svake nepravde, bluda, zlo}e, lakomstva, nevaqalstva, puni
zavisti, ubistva, sva|e, lukavstva, zlo}udnosti, do{apta~i,
opada~i, bogomrsci, nasilnici,
gordeqivci, hvalisavci, izmi{qa~i zala, nepokorni roditeqima, nerazumni, nevere, neosetqivi, nepomirqivi, nemilostivi (Rim. 1,28-31). One, pak, koje
uzvodi ka bogopo{tovawu, Bog
u~i i uzdràvawu od zlih dela i
starawu o milosti prema bli`wem, kao {to pou~ava prorok
Isaija, govore}i u ime Boìje:
Prestanite sa lukavstvima i nau~ite se da ~inite dobro (Is.
1,16-17). I u Zakonu je bilo mnogo
naredbi o izbegavawu ~iwewa
{tete bli`wemu i zapovesti o
~ovekoqubqu i milostivosti.
Onaj ko ostavi jedno od dvoga, ne}e mo}i da bude ispravan ~ovek.
Dobro~instvo potrebitom koje je
u~iweno od nepravednog dobitka
nije ugodno Bogu, kao {to nije za
pohvalu ni onaj ko se uzdràva od
nepravde ukoliko nikome ne
odvaja od svoje imovine.
O onima koji ~ine nepravdu i
nameravaju da Bogu prinesu darove napisano je: @rtva ne~astivih
je mrska Gospodu (Pri~. 15,8). O
nemilostivim je, pak, re~eno:
Onaj ko zatvara u{i svoje da ne
bi ~uo siromaha ne}e biti usli{en kada me prizove (Pri~.
21,13). Ukoliko namerava{ da
48
Bogu prinese{ ne{to od onog
{to si stekao nepravdom i otima~inom (svakako treba da odustane{). Jer, boqe bi ti bilo da
nisi stekao takvo imawe i da ga
(uop{te) ne prinosi{. îsti dar
uznosi molitvu, kao {to je napisano: Zaveti onih koji pravo hode
Hristos milostivi Samarjanin
Wemu su ugodni (Pri~. 15,8). I
opet, onaj ko od (imawa) koje je
stekao pravednim trudom ne prinosi Bogu (darove) kojim bi se
hranili siromasi (bi}e jednak)
sa otima~ima, po re~enome kod
proroka Malahije: Jer, sa vama su
desetine i prvine, i bi}e otima~ina u domovima va{im (Mal. 3,8;
10). Stoga treba da pome{ate milost sa sudom, tj. da sti~ete sa sudom i da tro{ite na milost, po
napisanom: Stekni milost i sud i
stalno se pribliùj Bogu svome
(Os. 12,6). Jer, milostiwu i sud
voli Bog. Prema tome, Bogu se
pribliàva onaj ko brine o mi-
losti i sudu. Neka unapred ~ovek
sa te strane ispituje sebe. Bogati
neka razmotri svoje dohotke od
kojih namerava da prinese darove
Bogu. On, naime, (treba da proveri) da li je prite{wavao siromaha, da li je ~inio nasiqe nemo}nome, da li je iskoristio svog
pot~iwenog, umesto pravednosti
upotrebiv{i vlast. Jer, nama je
nare|eno da ~uvamo pravednost i
ravnopravnost i u odnosu na sluge. Nemoj ~initi nasiqe samo
stoga {to si na vlasti i nemoj biti lakom stoga {to si mo}an. Naprotiv, s obzirom da ima{ preimu}stvo vlasti, pokaì i pravo
pravednosti. U onome {to nisi u
stawu da u~ini{ ti ne moè{ da
pokaè{ dokaz poslu{awa i
straha pred Bogom. Naprotiv,
(wih }e{ pokazati) ukoliko ne
~ini{ prestup u onome u ~emu moè{ da prestupi{. Ukoliko, pak,
otima{ od siromaha da bi dao siromasima, boqe bi bilo da uop{te i ne otima{ i ne daje{. Zbog
~ega oskrnavquje{ svoje bogatstvo unose}i u wega nepravedne
dobitke? Zbog ~ega svoj prinos
nepravdom preokre}e{ u ne~istotu, nameravaju}i da prinese{
ono zbog ~ega je trebalo da se saàli{ na drugog siromaha (tj.
otimaju}i od drugog)? Pomiluj
onog kome ~ini{ nepravdu. Sa
wim postupi ~ovekoqubivo i wemu ukaì milost, te }e{ ispuniti milost sa sudom. Bog nema zajednicu sa lakomstvom, niti je
prijateq razbojnika i otima~a.
On nam siromahe nije ostavio
stoga {to ih sam nije mogao prehraniti. Naprotiv, on nam ~ini
dobro~instvo time {to od nas
o~ekuje pravednost i ~ovekoqu-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
bive plodove. Ne moè postojati
milostiwa od nepravde, ni blagoslov od kletve, ni dobro~instvo
od suza. Onima koji uvre|enima
izvla~e suze Bog govori: îniste
ono {to mi je mrsko. Suzama pokrivate oltar moj, pla~em i uzdisawem (Mal. 2,13). Milost udequj
od trudova svojih. Nemoj èleti
da postupa{ nepravedno pod izgovorom da od dobijenog nepravdom prinese{ milostiwu Bogu na
dar. Sli~na dela pokazuju ta{tinu i sluè za sticawe pohvala od
qudi, a ne od Boga. Stoga dobro
govori Gospod: Pazite da (milostiwu svoju) ne ~inite pred qudima da vas oni vide (Mt. 6,1).
Ukoliko milostiwu ~ini{ sa
mi{qu da te Bog vidi, pazi da je
svako koristoqubqe daleko od
tebe. U suprotnom, ne}e{ obradovati Posmatra~a - Boga. Stoga
tvorimo milostiwu na na~in koji }e nam omogu}iti da je dobijemo obratno od Boga. Bog, me|utim, nagra|uje one koje hvali.
Me|utim, On ne hvali ni jednog
lakomca. Ti ne moè{ da prinese{ dar Bogu ukoliko uvredi{
brata. Re~eno je: Ako, dakle, prinese{ dar svoj `rtveniku, i onde
se seti{ da brat tvoj ima ne{to
protiv tebe, ostavi onde dar svoj
pred `rtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa
onda do|i i prinesi dar svoj (Mt.
5,23-24). Seti se carinika Zakheja koji je najpre re{io da vrati
~etvorostruko onima koje je
o{tetio, te da potom od ostalog
imawa polovinu podeli siromasima (Lk. 19,8). On je bio radostan {to moè primiti Hrista.
Hristos, me|utim, ne prima {tedrost prema siromasima pre nego
{to se o{te}enima vrati ono
{to je od wih bilo oteto kori-
stoqubqem. Na taj na~in je Gospod prihvatio pravdu Zahkejevu
i rekao: Danas do|e spasewe domu
ovome (Lk. 19,9). Re~eno se odnosi na one koji ~ine milostiwu,
ali se ne staraju o o~uvawu pravednosti.
Stoga onome ko se ~uva nepravde, ali je nemaran prema milosr|u, treba da kaèmo da se svako
drvo koje ne ra|a dobra roda, se~e
i u ogaw baca (Mt. 3,10). Jer, ta-
Gospod Isus Hristos,
Smolenski manastir
kvo drvo nikada ne}e biti ugodno
nebeskom Zemqodelcu, koji govori: Do|e (gospodar) da traì roda na (smokvi), i ne na|e. Onda re~e vinogradaru: Evo tri godine
kako dolazim i traìm roda na
ovoj smokvi, i ne nalazim. Poseci je. Za{to i zemqu da slabi
(Lk. 13,7). Me|utim, osu|en pred
Bogom bi}e i onaj ko bednome ne
vra}a zalog. Wemu je izre~ena
pretwa: Ako (siromah) ne dobije
nazad svoj zalog i zavapi ka meni,
ja }u ga usli{iti jer sam milostiv (Izl. 22,27). Opasno je i prestupno bilo `weti ono {to je
ostalo posle prve ètve i drugi
put brati vinograd i masline, s
obzirom da je ostatak trebalo
ostaviti bednima (Pon. 24,19-21).
Kada se re~eno odnosilo na one
koji su ìveli pod Zakonom (tj. u
vreme Starog Zaveta), {ta }emo
tek re}i za one koji ìve u Hristu? Gospod wima govori: Ako ne
bude pravda va{a ve}a nego pravda kwièvnika i fariseja, ne}ete u}i u Carstvo nebesko (Mt.
5,20). Apostol stoga savetuje da
siromasima ne dajemo samo sa poqa i iz prihoda, ve} i od truda na{ih ruku. Trudite se, govori on,
da radite svojim rukama ono {to
je dobro da biste imali davati
onome kome je potrebno (Ef.
4,28). Gospod je onome ko èli da
ga sledi dao savet da proda sve
imawe i da siromasima, te da potom ide za Wim. Svojim sledbenicima, koji su dostigli savr{enstvo, On nalaè da odjednom i
potpuno izvr{e delo milostiwe
kako bi, posluìv{i svojim imawem, pristupili sluèwu re~ju i
duhom. Ostalima, pak, On propisuje svagda{we davawe i neprestano deqewe onoga {to imaju
kako bi, postav{i àlostivi,
druèqubivi i milostivi, postali podraàvaoci Boìjeg ~ovekoqubqa. Jer, On govori: Dajite, i da}e vam se(Lk. 6,38). Kroz
takvo op{tewe On im je obe}ao i
op{tewe sa samim sobom. Jer, milostivi }e stati sa desne strane
Gospoda. Wima }e Car koji }e do}i re}i: Hodite blagosloveni
Oca moga; primite Carstvo koje
vam je pripremqeno od postawa
sveta. Jer ogladweh, i dadoste mi
da jedem; oèdweh, i napojiste
me; stranac beh, i primiste me;
Nag bejah, i odenuste me; bolestan bejah, i posetiste me; u tamnici bejah, i do|oste mi. Praved-
49
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
nici }e se za~uditi, govore}i:
“Gospode, kada smo ti mi to u~inili”. On }e im odgovoriti: Zaista vam kaèm: kad u~iniste jednome od ove najmawe bra}e, meni
u~iniste (Mt. 25,34-40). Jer, usrdnost prema svetima jeste blago~estivost pred Hristom. Usrdni
sluga siromaha postaje Hristov
zajedni~ar, ne samo kad daje ne{to
veliko, ve} i kad pruà ono neznatno {to ima, tj. ukoliko i samo
~a{om studene vode napoji u~enika u ime U~iteqevo (up. Mt.
10,42). Ono {to svet naziva oskudicom u~enika za tebe, bogata{u,
predstavqa priliku za sticawe
istinskog bogatstva. Preko wih
ti postaje{ pomo}nik Hristovih
vojnika, hrane}i ih dobrovoqno,
a ne prinudno. Nebeski Car ne
prinu|ava, ne zahteva danak, ve}
prima usrdne kako bi darodavci
sami dobijali, kako bi oni koji
ukazuju ~ast bili po~astvovani i
kako bi oni koji drugima dopu{taju pristup u op{tewe vremenskim dobrima bili prizvani u zajednicu ve~nih dobara.
Neka nam re~eno u svako vreme
bude u se}awu i pred du{evnim
o~ima kako ne bismo gubili sada{we vreme i kako ne bismo, izgubiv{i trenutno, o~ekivali neko
drugo vreme. Jer, u tom o~ekivawu i odlagawu moè da nas preduhitri kon~ina. Neka nam Gospod
daruje da se pokaèmo plodni i
bodri, te da se se}amo Wegovih
zapovesti. Neka nam da da smo
spremni i da nas ni{ta ne ometa
(u spremawu) za Wegov slavni susret, u Hristu i Bogu na{em, sa
kojim Ocu i Duhu Svetome neka je
slava, sila i ~ast sada i uvek i u
vekove vekova. Amin.
50
VI\EWE U SNU
Mada u principu snovima ne
treba vjerovati - ipak, kada se
oni ostvare, a doga|aj se prethodno nije mogao naslutiti - ve} se
moè smatrati da je to “javqawe”
iz onog svijeta.
To je bilo oko 1925. godine. Iz
Srbije sam putovao u Pariz, da
tamo budem inspektor na Bogoslovskom Pravoslavnom fakultetu. Moj put je prolazio kroz
Berlin, gdje sam morao da svratim kod jedne porodice u kojoj je
smrt muà i oca bila na pomolu.
Iz Berlina sam za Pariz krenuo
preko Ahena. Na stanici u tom
gradu u moj kupe je u{la putnica
iz [vajcarske, ruskog porijekla,
supruga [ve|anina. Putovala je
kod sestre u [paniju. Drugih putnika u kupeu nije bilo. Uskoro
smo se upoznali. Po~eo je razgo-
vor o vjeri. Ona je bila pravoslavna:
- A {ta, - pitala je ona, - i danas ima ~uda?
- [ta }e Vam vi{e ~uda, poslije Jevan|eqa i Hrista?
- Da-a..., - rastegla je ona nezadovoqno, iako ovome nije mogla
su{tinski da prigovori, - ali...
to je bilo tako davno! Ali danas,
ima li ~uda danas?
Ja sam joj tada ispri~ao ~udo, za
koje sam ~uo od arhimandrita (poslije - arhiepiskopa) T-na, 1923.
godine, u Berlinu. On vi{e nije
me|u ìvima. Ali neka mi on bude svjedok da wegovu pri~u prenosim ta~no! Besjedu }u voditi u
wegovo ime - radi ìvosti.
Mene, - po~eo je on, - su pozvali
u grad N. da odsluìm zaupokojnu
liturgiju za davno umrlu babu
Manastir Svete Irine, Carigrad
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
M.A. Odveli su me u sobu. No}u
sam spavao dobro. I u snu ~ujem
gotovo dje~iji glas:
- Ba}u{ka! Pomolite se za mene!
- Ja sam do{ao ovdje da bih se
pomolio za umrlu M. A.
- Znam. Ali se pomolite i za
mene.
- A ko ste vi?
I tada se preda mnom pojavquje
do lakta gola dje~ija ru~ica i u
vazduhu crta veliko slovo “E”.
Tu se ja probudim. Vidim - nisam
u krevetu, nego stojim na podu.
To se u mom ìvotu nije de{avalo ama ba{ nikad - da iza|em iz
posteqe a da se ne probudim. San
je bio toliko ìv, da sam ja i daqe gotovo mogao da vidim tu ru~icu kako u vazduhu pi{e slovo
“E”.
Ko je ta “E”? I kroz glavu mi
pro|o{e dva imena: “(J)elisaveta” i “(J)ekaterina”. U to doba
no}i nisam mogao nikoga da pitam: sutra }u pitati!
Sutradan, sluìm ja proskomidiju, i iz prosfore za po~iv{e
vadim, izme|u ostalih, i ~esticu
za rabu Boìju “Jelisavetu-Jekaterinu”. Poslije slu`be pozvali
su me na ru~ak. Prije ru~ka uspio
sam da pitam starog slugu - da nije
tu ìvio neko sa imenom “Jelisaveta” ili “Jekaterina”; odgovorio mi je da takve nije bilo.
Na ru~ku sam sjedio na mjestu
nasuprot doma}ice; pored mene je
sjedila wena prijateqica. Ja sam
je polu{apatom pitao o vi|ewu.
Kad sam spomenuo slovo “E”, prekinula me je, rekav{i:
- Poslije. - Ali gazdarica je
primjetila da smo iznenada prekinuli razgovor.
Poslije ru~ka mi je rekla:
To je k}erka doma}ice, Jelisaveta. - I ispri~ala mi je kako se
ona, o~igledno od jela, otrovala
ne~im, i kroz dva sata umrla.
U to vrijeme nam je pri{la i
doma}ica, sa pitawem:
- [ta to vas dvoje {apu}ete?
Morali smo da joj ispri~amo.
Ona - sva u suzama:
Ona (t.j. Jelisaveta) ni meni
nije davala da spavam kako vaqa,
svu no}: “Mama! Ti se vi{e moli{ za babu, nego za mene!”
Mene je to za~udilo: za{to je
to tako? Pokazalo se da se k}erka
rodila jo{ dok su ona i wen prvi
mu` bili protestanti.
U Crkvi je takav obi~aj da se za
inoslavne, u hramu, a tim prije na
Liturgiji, ne vaqa moliti. Jelisaveta je bila protestantkiwa;
wena se majka poslije udala za
K.V., pravoslavnog, i sama je prihvatila pravoslavqe. Baba M.A.
je bila pravoslavna, ali se udala
za protestanta, iako je ostala
pravoslavna. A k}erka je bila
protestantkiwa: uprkos tome,
molila je majku za molitve i pomiwawe od pravoslavnog sve{tenika.
Daqu pri~u skra}ujem: poslije
sam sve provjerio u mati~nom
uredu: sve je bilo ta~no.
Eto, taj slu~aj sam ja ispri~ao
[ve|anki. Ona je bila potpuno
zadovoqna. Drugog dana kod mene
je dovela dva woj poznata starkana i poklonila mi punu korpu vo}a.
Arhiepiskop
Venijamin
(Fed~enkov)
KLETVA SRPSKOG
PATRIJARHA
M
nogi govore da }e ekonomski problemi pred porodicu postaviti zadatke
koji }e se pokazati te{ko re{ivima. Ima u tome i deo istine,
ali samo deo. Za pozivawe na to
da narod izumire zbog siroma{tva ne postoje ~iweni~ni dokazi kroz istoriju. Naprotiv, moèmo navesti potpuno druga~ije
primere iz na{eg doba. Albanci
koji su se naselili na teritoriju
koja je kroz istoriju bila deo Srbije, nalazili su se u teìm ekonomskim prilikama od Srba, posebno emigranti koji su beàli
iz Albanije u vreme komunisti~kog terora 50-60 godina pro{log veka. I {ta se dogodilo?
Bez obzira na siroma{tvo, porodice Albanaca su bile mnogobrojnije od srpskih. Tako su do{qaci postepeno po~eli da potiskuju starosedeoce. Rezultat
toga je to {to je Srbija izgubila
Kosovo, jedan od svojih najva`nijih duhovnih centara s kojim je
povezana cela istorija zemqe.
Treba re}i da je srpski patrijarh
Pavle pokazao duhovnu i gra|ansku hrabrost i anatemisao, to
jest prokleo i od Crkve odlu~io
one doktore koji vr{e abortuse i
sve one koji propagiraju abortus.
“Kartlis Chovreba” (bukvalno “@ivot Gruzije” - zbornik
gruzinskih letopisa) govori o
stra{nim vremenima kad je pred
Gruzijom bio izbor: ili da se odrekne hri{}anstva, svoje etni~ke kulture i jezika, ili pak
da se na|e pred realnom pretwom
uni{tewa. Za vreme osvaja~kih
pohoda Tamerlana i [aha Abaza,
cele oblasti Gruzije su opusto{ene, gradovi poru{eni, usevi
spaqepi, vo}waci i vinogradi
ise~eni i mno{tvo qudi pobije-
51
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
no i zarobqeno. Zar je tada materijalni poloàj qudi bio boqi
nego li danas? No Gruzija je preìvela i ko zna koliko puta se
obnavqala, kao Feniks iz pepela. [ah Abaz je krenuo u pohod
usred zime da bi qude ostavio bez
hrane tako da svoju glad ne bi mogli da utole travama i {umskim
plodovima. I pored toga, bilo bi
stra{no ~uti od predaka koji su
se u to vreme skrivali po {umama
i gradovima, da se bilo ko usudio
da ènama savetuje da ubijaju svoju decu u utrobi i da tako oslobode porodicu suvi{nih usta. Mislimo da bi takvog “savetnika”
na mestu ubili kao besno pseto.
Eh, {ta su sve pretrpeli ti qudi
li{eni svega, pa ipak se nigde ne
pomiwe slu~aj da je neko odlu~io
da svoju sudbinu olak{a ubijawem sopstvene dece.
Predawe je sa~uvalo jednu epizodu iz ìvota naroda. Za vreme
cara Iraklija Lezginci su izvr-
52
{ili napad na Kahetiju na Alaverdi i na obli`wa sela. Radnici rudnika srebra su se sakrili u
tajnim odajama alaverske saborne crkve. U to doba su zanatlije
bili veoma ceweni qudi pa su Lezginci sve odreda pretraìvali
kako bi ih zarobili, ali nisu
uspeli nikoga da prona|u. Iznenada je jedno dojen~e po~elo da
pla~e na maj~inim rukama. Po{to nikako nije mogla da ga umiri, rekla je: “Neka moje dete
umre. Ne èlim da zbog wega budete svi zarobqeni i da postanete robovi!” No onda je jedan izuzetno po{tovan starac, kojega su
svi gledali kao oca, rekao: “Ne,
to se ne sme dogoditi! Krv deteta
kao prokletstvo pada na nas i na
na{e potomke. Boqe je da svi padnemo u ruke razbojnika, nego li
da se uprqamo tako stra{nim i
sramnim zlo~inom!” Lezginci su
~uli de~iji pla~, prona{li te
qude i odveli ih u ropstvo.
Za vreme Tamerlana je skoro
polovipa ìteqa ravni~arskog
dela isto~ne Gruzije bila pobijena. Tamerlan je imao obi~aj da pored gradova koje poru{i i spali
podigne breg od qudskih glava.
Takve pri~e izazivaju kod nas
ose}aj uàsa i zgraàvawa. îni
nam se da takva zlodela moè ~initi samo demon u ~ove~ijem obli~ju. No, ako bi se sakupile glave dece koju su pobile wihove
majke, dobili bismo ne breùqke, ve} cele planine. Zar }e zaista tela dece koju su ubili wihovi roditeqi postati nadgrobni
spomenik na{e zemqe? Na Stra{nom sudu }emo odgovarati pred
Bogom, ali odgovara}emo i pred
svojim precima, onima koji su
svojim grudima {titili narod i
zemqu. [ta }emo im odgovoriti?
Zar da smo ubijali domovinu koju
su oni za nas sa~uvali? [ta }emo
re}i onima koji su za vreme najve}ih nevoqa ~uvali ìvot svoje
dece kao najve}u dragocenost,
stiskaju}i se u zemunicama? Zar
to da smo abortuse pravdali te{kim materijalnim uslovima,
visokim ra~unima za struju ili
time da deci ne bismo mogli pruìti visoko obrazovawe i kupiti im istu onakvu ode}u kakvu nose wihovi bogati vr{waci? Da
li }e nas na{i preci primiti
kod sebe ovako isprskane qudskom krvqu, ali ne krvqu osvaja~a koju smo prolili u borbi, ve}
krvqu svoje dece koju smo tako
podmuklo i pokvareno pobili?
Ne}e li nam tada re}i re~i koje
peku poput ogwa: “Idite od nas,
mi vas ne poznajemo!”
Arhimandrit
Rafail (Karelin)
“Svetost braka”
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O JERESI U POSQEDWIM VREMENIMA
I HRABROM ISPOVEDAWU VERE
^
edo moje, znaj da }e u posledwe dane nastati vremena te{ka, kako govori
Apostol. I, gle, zbog oskudice u
pobo`nosti, i u crkvama }e se pojaviti jeresi i raskoli, i kao
{to su predskazali Sveti Oci,
tada na arhijerejskim prestolima i u manastirima ne}e biti qudi opitnih i iskusnih u duhovnom
ìvotu. Zbog toga }e se jeresi
{iriti posvuda i prevari}e mnoge. Neprijateq roda qudskoga
djelova}e lukavo da bi, ako je mogu}e, u jeres uvukao i izabrane.
On ne}e odmah grubo odbacivati
dogmate o Svetoj Trojici, boànstvenosti Isusa Hrista, o Bogorodici, ve} }e po~eti neprimijetno da iskrivquje u~ewe Crkve,
koje su nam predali Sveti Oci od
Duha Svetoga. Dovijawa neprijateqa i wegova lukavstava primeti}e veoma mali broj wih, oni koji su najiskusniji u duhovnom ìvotu.
Jeretici }e zavladati Crkvom,
svuda }e postavqati svoje sluge, a
pobo`nost }e biti zanemarena.
Ali Gospod ne}e ostaviti sluge
Svoje bez za{tite. On je rekao:
“Po plodovima }ete ih poznati”,
tako i ti po plodovima, to jest po
deleovawu jeretika, nastoj da ih
razlikuje{ od pravih (istinitih) pastira. Ti duhovni lopovi
koji razgrabquju duhovno stado
“ne ulaze na vrata u tor ov~iji
nego prelaze na drugom mjestu”,
kao {to je rekao Gospod, to jest,
u}i }e na nezakonit na~in, uni{tavaju}i nasiqem Bo`je ustave.
Zato ih Gospod naziva razbojnicima (Jn. 10,1).
Zaista, wihova prva du`nost je
progawawe istinskih pastira,
wihovo zatvarawe, jer bez toga se
ne moè ni stado razgrabiti. Za-
to, sine moj, kad u Crkvi vidi{
porugawe boànstvenog ~ina,
ota~koga Predawa i Bogom ustanovqenog poretka, znaj da su se jeretici ve} pojavili, mada }e mo`da do odre|enog vrijemena skrivati svoje zloverje, ili }e neprimjetno iskrivqivati boànstvenu vjeru, da bi boqe uspjeli, obmawuju}i i varaju}i neiskusne.
Progawa}e ne samo pastire,
nego i sluge Bo`je, jer |avo koji
rukovodi jeresju ne trpi blago~a{}e (pobo`nost). Prepozna}e{
ove vukove u ov~ijoj koì po wihovoj gordeqivoj naravi, vlastoqubqu, slatoqubqu. Bi}e klevetnici, izdajnici koji svuda siju mr`wu i zlobu, zato je i rekao
Gospod da }emo ih po plodovima
poznati. Istinske sluge Bo`je su
- smirene, bratoqubive i Crkvi
poslu{ne.
Velike pritiske od jeretika
trpe}e monasi, a mona{ki ìvot
tada }e biti izrugivan. Osu}e se
obiteqi, smawi}e se broj monaha, a oni koji ostanu trpje}e nasiqe. Ovi mrziteqi mona{kog ìvota, koji imaju samo izgled pobo`nosti, nastoja}e da privuku
inoke na svoju stranu, obe}avaju}i im za{titu i svetovna dobra, a
prete}i izgnawem onima koji se
ne pokore. Od ovih prijetwi malodu{ne }e zahvatiti veliko
o~ajawe. Ako doìvi{ to vrijeme, sine moj, raduj se, jer }e tada
vjernici, koji ne budu imali nikakvih drugih vrlina, vijence dobijati samo zbog ostajawa u pravoj vjeri, po rije~i Gospodwoj:
“Svakog, ko Me prizna pred qudima, prizna}u i Ja pred Ocem
Svojim Nebeskim”. (Mt. 10,3).
Boj se Gospoda, sine moj!, da ne
izgubi{ pripremqeni ti vijenac, da ne bude{ odba~en od Hri-
sta u tamu najkrajwu i muku
vje~nu. Hrabro stoj u vjeri i, a
kao je potrebno, s rado{}u trpi
progone i druge nevoqe, jer }e sa
tobom biti Gospod... i sveti Mu~enici i Ispovjednici sa rado{}u }e gledati tvoj podvig.
Ali, te{ko u te dane monasima
koji su se vezali za imawa i bogatstvo, i koji zbog qubavi prema
komforu budu bili radi da se
pot~ine jereticima. Oni }e uspavqivati svoju savjest, govore}i:
“Sa~uva}emo i spasti obiteq
(manastir) i Gospod }e nam oprostiti.” Nesre}ni i zaslijepqeni, uop{te i ne pomi{qaju na to
da }e preko jeresi i jeretika u
manastir u}i i demoni, i tada oni
vi{e ne}e biti sveta obiteq (manastir) ve} - gole zidine, od kojih }e zanavek odstupiti blagodat.
Ali Bog je ve}i od vraga i nikada ne}e ostaviti sluge Svoje i
istinskih hri{}ana }e biti do
kraja vremena, ali }e oni birati
usamqeni i pusta mjesta. Ne boj
se nevoqa, ve} se boj pogubne jeresi, jer ona otklawa blagodat i
odvaja od Hrista. Zato je Hristos
i zapovijedio da jeretika smatramo za neznabo{ca i carinika.
I tako, krepi se, sine moj, u
blagodati Hrista Isusa, sa rado{}u hitaj u podvig ispovijedawa
i podno{ewa stradawa, kao dobar vojnik Isusa Hrista ( 2 Tim.
11,1-3), Koji re~e: “Budi vjeran
do smrti i da}u ti vijenac ìvota” (Otkr. 2,10). Wemu sa Ocem i
Svetim Duhom ~ast i slava i sila
u vijekove vijekova. Amin.
Sveti Anatolije
Optinski
(Mla|i)
53
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
ÛDNI SU PUTEVI
GOSPODWI
(nastavak sa 19. strane)
posnu hranu, izuzev vikenda, kada mo-
~este i suze pokajawa, koje su du{i
è{ jesti sve, naravno, ako nije u to-
donosile neophodni pokoj, kao zrno
ku post. Nadam se da }e{ odsad posti-
nade da }e mu, mo`da, nekad biti
ti sve velike postove, kao i srijedu i
opro{teno.
petak. îtaj jutarwe i ve~erwe moli-
+++
Iako je pod crkve, na koji se spu-
tve i po dvije glave Svetog pisma sva-
Nikola je po~eo ispuwavati pra-
stio, bio hladan, osje}aj blagog drh-
ki dan. Va`no je da stekne{ osje}aj
vilo koje mu je sve{tenik dao. Sva-
tawa prije je do{ao zbog treme. Sve-
pokajawa. Svake nedjeqe odlazi u
kodnevno je ~itao molitve stoje}i
{tenik je pro~itao neke molitve i
hram na Svetu liturgiju. Kad te na-
pred malom ikonom svoje krsne slave
rekao mu da slobodno iznese sve gri-
padnu gre{ne pomisli, izgovori ne-
koju je kupio u jednoj pravoslavnoj
jehe pred Bogom. Napomenuo mu je da
koliko puta Isusovu molitvu ili
radwi, samo, kako to biva sa po~et-
ni{ta ne taji pred svevide}im Bogom jer bi tako ovu spasonosnu tajnu
okrenuo sebi na sud, a ne na opro{taj.
Kad monah zavr{i, tiho, ali dovoqno glasno da se moè ~uti, Nikola je po~eo nabrajati svoje grijehe,
sve bore}i se sa pomislima koje su ga
nagovarale da ne{to pre}uti. On je
ipak rekao sve za {ta je bio siguran
da je grijeh, {to ne}emo ovdje posebno nagla{avati. O wegovoj pro{losti ve} smo dosta i govorili.
Kad je iznio sve za {ta je mislio
O~e na{. Budi oprezan jer |avo ne
spava i samo }e ~ekati priliku da te
opet gurne u jo{ stra{niju provaliju
nicima, nekad je ta molitva tekla
bez potrebne pa`we, mehani~ki. I
Sveto pismo je kupio i rado ga je ~i-
od ove iz koje se sad izvla~i{. Hri-
tao. U wemu je nalazio veliku utjehu.
stos je rekao:
Mnogo je ~itao o pravoslavqu, o neo-
Kad ne~isti duh izi|e
iz ~ovjeka, prolazi kroz bezvodna
mjesta traè}i pokoja, i ne nalaze}i govori: Vrati}u se u dom svoj otkuda sam izi{ao. I do{av{i na|e
pometen i ukra{en. Tada otide i
uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i u{av{i obitavaju ondje, i potowe stawe biva ~ovjeku onome gore
od prvoga (Lk. 11,14-26). Pazi da se
phodnim uslovima za spasewe du{e i
o uskom putu kojim se dostiè izgubqeni raj. êsto je plakao i neprestano razmi{qao da ostatak ìvota
posveti Bogu.
Po{to je proveo u takvom raspoloèwu 17 dana, odlu~io je napustiti Beograd i potraìti neki manastir u kojem bi se napojio duhovnim
ove rije~i na tebi ne ostvare. Sada si
znawem sa izvora vode ìve. Teta
tivati o nekim djelima o kojima qu-
upoznat sa istinom i za svaki sqede-
Sofija mu je pomogla pri izboru ma-
di pojma nemaju da su gad i grijeh
}i grijeh podleè{ teòj kazni. Ci-
nastira a jeromonah koji ga je ispo-
pred Bogom o gatawima u karte, u
garete, taj otrov, potrudi se da ba-
vijedio dao mu je blagoslov za takav
kafu, i svim ostalim gatawima, o
ci{ {to prije, po mogu}nosti odmah
put.
vra~awu, prizivawu duhova, o odla-
danas. Oko toga se nemoj mnogo mozga-
Majku je o svemu obavijestio no}
sku kod vidovitih i kori{tewu wi-
ti, kad ti se javi èqa za tim smra-
uo~i odlaska. Uznemirenu ènu, ko-
hovih savjeta, o bioenergeti~arima,
dom, ti uzmi i ~itaj
ja nije imala predstavu o onome {to
o tu~ama, gwevu, osu|ivawu, zlopam-
èqa }e pobje}i. Samo prvih nekoli-
je on proìvqavao u posqedwe vri-
|ewu, zavisti, ogovarawu, sramnim
ko dana izdrì i ve} }e ti biti lak-
jeme, ovakva odluka jako je potresla.
pomislima, rukobludu, opijawu, o
{e. Na Vaskrs se smije{ pri~estiti
Malo ju je uspio umiriti uz pomo}
satanskoj muzici, o bludnim filmo-
ako bude{ ispo{tovao epitimiju. Za
teta Sofije. Nikola je osje}ao veli-
vima, o horoskopu, o kontracepcij-
kasnije }emo vidjeti. Za sve {to te
ku tugu i àlost svoje majke, ali bol
skim sredstvima, o neposlu{nosti i
bude uznemiravalo do|i ili se javi
wegovog srca za djetetom ubijenim u
lo{em opho|ewu sa roditeqima i
pa }emo popri~ati...
utrobi bio je jo{ ja~i. @e| za Bo-
da je grijeh, monah ga je po~eo ispi-
Sveto pismo i
gom, koji mu se po~eo otkrivati, nije
drugim qudima i sl. Nikola je krat-
Naravno, kasnije mu je monah sve
ko, sa da ili ne odgovarao o svemu pi-
ovo morao dodatno objasniti. Na ra-
tanom, zavisno od toga gdje je sebe
stanku mu je dao jedan molitvenik i
Kasnije te no}i, iz saàqewa pre-
prepoznao. Kao da je bilo vi{e pozi-
mali drveni krsti} da stavi oko vra-
ma majci napisao je duga~ko pismo u
tivnih odgovora. Na kraju sve{te-
ta. Nikola je pri odlasku osjetio
kojem je opisao svoje stawe i svoju
nik re~e:
olak{awe, ali to nije zna~ilo da su
potrebu. To pismo joj je mnogo pomo-
odjednom
o~aja,
glo da shvati sina, ali, opet, mnogo
Bo`je je opet ve}e. Nalaèm ti sqe-
gri`we savjesti i nedostojnosti.
dana je trebalo pro}i da prestanu
de}u epitimiju: do Vaskrsa }e{ jesti
êsto su se ona vra}ala, ali su bile
te}i potoci suza. Nikolina majka
Grijesi su veliki, ali milosr|e
54
nestala
osje}awa
se mogla utoliti.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
bila je dobra èna, ali do tad nije
ovoj borbi ne posve}uju potrebnu,
Da bi osjetio dodir duha tame na se-
posjedovala znawa o istini ~ovjeko-
ili gotovo nikakvu pa`wu. Eto, mo-
bi, ~ovjek sam mora biti svijetao, a
vog bi}a i postojawa, o vje~noj du{i
`da ni ne znaju}i za svjedo~anstva
gre{nik je tama. Na ~istoj bijeloj
i Bogu ìvome... Iako je dugo pozna-
koja se u
odje}i odmah se zapazi i najmawa mr-
vala teta Sofiju, ova je naravno, ni-
borbi, mi smo prepoznali wenu is-
qa, dok crna odje}a ne dopu{ta da se
je htjela siliti da vjeruje u Hrista,
krivqenu kopiju u Tolkinovom
na woj primijete ni mrqe najcrwe. U
ve} je smireno ~ekala momenat kad
}e je sam Hristos privu}i Sebi, {to
se uskoro i dogodilo.
Po
Nikolinom
odlasku,
dosta
vremena provodila je sa teta Sofijom, koja ju je znala utje{iti i urazumiti. Ali jo{ dugo se ona prisje}ala
onog maglovitog jutra kad je suznih
o~iju i bolna srca ispratila sina
svoga na put, istinu i ìvot. Nikola
je oti{ao. Gdje? Niko sa ta~no{}u
nije mogao znati. Nikome se nije javqao. Samo je teta Sofija znala gdje
je oti{ao, ali mnogima su weni odgovori bili nerazumni: Ka svjetlosti, ka istini.
Svetom pismu nalaze o toj
Gospodaru prstenova. Zbog toga smo i
pomisao uba~ena od |avola istog
broju, op~iweni tom borbom dobra i
trenutka izaziva smu}ewe, tegobu i
zla i time pokazuju}i koliko je mi, u
bol u srcu, a u du{i gre{nika, tam-
stvari, osje}amo.
noj i uprqanoj, i samo wegovo (|avo-
Ali za razliku od Tolkinove baj-
lovo) prisustvo je neprimjetno.
ke, u nama se svakodnevno sukobqava-
Sv. Jovan Zlatoust pi{e: Veliko
ju sile dobra i zla sa ciqem da nam
mno{tvo demona leti vazduhom. Ka-
spasu ili pogube vje~nu du{u. Od na-
da bi Bog dozvolio da nam samo poka-
{e voqe najvi{e zavisi koje }e sile
ù svoj odvratni lik, mi bismo si-
nadvladati. Naravno, mnogi }e se na
{li sa uma. Na{e grubo materijalno
ove rije~i nasmijati, ne znaju}i da
tijelo sluì nam kao svojevrsna spa-
}e im taj osmijeh nevjere upravo sam
sonosna zavjesa koja nas {titi od ne-
|avo obmawiva~ qudi poslati.
posrednog vi|ewa bijesova, koje bi
On se, naravno, vje{to krije i pazi da ga ~ovjek ne otkrije, a istovre-
Nevidqiva borba
du{i svijetloj i ~istoj jedna jedina
pohrlili u kino dvorane u velikom
meno se stara da ~ovjeka drì u ob-
moglo dovesti do umne poreme}enosti.
Nekim
pravoslavnim
hri{}an-
mani kako on (~ovjek) djeluje sam od
skim podvi`nicima je na odre|enom
sebe i kako je u svemu savr{eno slo-
stepenu duhovnog razvoja Bog omogu-
bodan. Jer kada bi se obznanio, izgu-
}io ova vi|ewa, a i mnogi obi~ni
bio bi svoju `rtvu. ôvjek bi pobje-
qudi su imali sli~na iskustva, i
gao od wegove ru`no}e i smrada pod
pravoslavni i inovjerni, a zasigur-
okriqe Boìje. Neprijateq nas ma-
no je da }emo po smrti svi do}i u si-
mi na svoju teritoriju, pu{taju}i
tuaciju da se suo~imo sa ovim uà-
nas da vjerujemo kako wega uop{te
snim bi}ima, neki samo na kratko, a
Prije nego nastavimo na{u pri~u,
ni nema. Kada nas pusti duboko u
drugi }e zajedno sa wima u stra{nu
re}i }emo ne{to o stra{noj borbi
zamku, a potom iznenadno napadne,
vje~nost.
koja se sve do ~asa smrti nevidqivo
izgledi da se izvu~emo gotovo ne po-
Mnogi magovi, vra~ari, vidovwa-
odvija u na{em unutarwem bi}u. Po-
stoje. Tako se de{ava mnogima od nas
ci, fakiri i ostali koji ulaze u op-
bjednici u ovoj borbi dobijaju neis-
da, slijepo robuju}i grijehu i zlu,
{tewe sa ne~istim silama vi|ali su
kazana
Carstvu
jednog dana otvorimo o~i i postane-
ta bi}a. O tome kroz istoriju svjedo-
Bo`jem, za koja apostol Pavle kaè:
mo svjesni da smo ih otvorili, a oko
~e neki od wih koji su se pokajali i
nas sve tama, smrad, uàs i smrt. Ta-
pre{li u hri{}anstvo, kao sveti
da, ako ne bude suvi{e kasno, jedino
Kiprijan.
Vrati{e se pak Sedamdesetorica sa rado{}u govore}i: Gospode, i demoni nam se pokoravaju u
ime tvoje. A on im re~e: Vidjeh satanu gdje pade sa neba kao muwa.
(Lk. 10,17-18)
blaga
u
vje~nom
[to oko ne vidje, i uho ne ~u, i u srce
~ovjeku ne do|e, ono pripremi Bog
onima koji ga qube (2 Kor. 2,9). Po-
iskreni krik bolnog srca ka Bogu
Da bismo dobili kompletniju sli-
bije|eni, pak, i oni koji ne vjeruju u
moè prizvati svjetlost istinsku da
ku o svemu ovome, pozva}emo velikog
nevidqivu borbu zadobijaju, avaj,
nam pokaè put izbavqewa i odagna
ruskog svetiteqa iz H£H vijeka Ig-
muku vje~nu, pla~ i {krgut zuba.
tamu.
watija Brjan~aninova da nam kaè
Ubije|en sam da mnogi qudi osje}aju
Na pitawe za{to mnogi qudi ne
ovu borbu dobra i zla, koja se u wima
osje}aju djelovawe demona, veoma do-
odvija, ali zbog mnogih svjetovnih
bar odgovor dao je preosve}eni Ino-
obaveza i pogre{nih ubje|ewa oni
kentije,
arhiepiskop
ne{to vi{e
(nastavak u slede}em broju)
Hersonski:
55
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
KAKO DA SE PONA[AMO PRI OBAVQAWU
OVOZEMAQSKIH (SVETSKIH, SVAKODNEVNIH) POSLOVA
Ovozemaqskih je poslova veoma mnogo i razlikuju se u zavisnosti od stawa i zvawa u kojima ìvimo.
Sve ìvotne poslove koji se ne
protive naravstvenom zakonu, koje smo du`ni da obavqamo shodno
na{em zvawu i imawu (stawu),
treba smatrati delima Boìjim,
delima poverenim nam od samoga
Gospoda, jer Bog, kao Car sve zemqe (Ps. 46,8), ustanovio je razna
zakonita zvawa i poloàje (stawa
i imawa), i On, a ne mi sami, dopustio nam je i dopu{ta nam da u|emo u ova ovosvetska zvawa i stawa
u kakvima se svi mi nalazimo.
Bez Boìje voqe ili bez Boìjeg dopu{tewa ni{ta na svetu ne
biva. Dakle, kakve god poslove
obavqao, sva ta dela ~ini kao samome Bogu, i nagradu za to dobi}e{ od Boga. A ko se ne trudi radi
Boga, wegov trud je sasvim àlostan, jer mu nagrada nije od Boga,
nego od sebe ili od qudi. A od sebe i od qudi kakva je nagrada? Zemaqska, privremena, ni{tavna.
îni sva svoja dela radi samoga
Gospoda Boga, obavezno ih ~ini
tako kako je du`no ~initi dela
Boìja, to jest ~ini sva svoja dela od srca, sasvim rado i sa potpunim zadovoqstvom, marqivo,
ne dopu{taju}i u wima nikakvo
odugovla~ewe i nemar, po ~istoj
savesti, jer je re~eno: “Proklet
bio ko nemarno radi delo Gospodwe” (Jerem. 48,10).
Ako ti tvoji poslovi idu uspe{no, onda se ne gordi time, a naro~ito ne pripisuj uspeh u poslo-
56
vima svojim sopstvenim snagama
i ume{nosti, jer sam Gospod je rekao u~enicima Svojim: “Bez mene
ne moète ~initi ni{ta” (Jn.
15,5).
Ako je posao kojim ti treba{
da se bavi{ teàk, neprijatan,
poniàvaju}i, malo uvaèn, ne
ide od ruke, odugovla~i se, zahteva izuzetno strpqewe ili vodi
uniniju, onda ne budi malodu{an,
ne budi lew, ne quti se, ne predaj
se gnevu, nestrpqewu, roptawu i
sli~no, nego oìvqavaj i ukrepquj sebe mi{qu da te tegobe, koje te tako pritiskaju i tako su neprijatne i nesnosne tebi, ne}e
trajati ve~no. Sa zemaqskim ìvotom sve one }e prestati, a tamo
}e Gospod “dati svakome po delima wegovim” (Rimq. 2,6). Pri tome potpomaì sebe u tegobama
svojim bilo kakvim pou~nim (nazidateqnim) pojawem, tajnom molitvom, razmi{qawem o hri{}anskim istinama, rasu|ivawem o delima kojima se bavi{,
uop{te uzno{ewem srca ka Gospodu Bogu kratkim molitvenim
uzdasima Wemu. Na primer, veoma su korisna slede}a molitvena
prizivawa:
- Kako nas bezgrani~no qubi
Gospod!
- [ta On nije u~inio i ne ~ini
za nas? [ta nam On ne daje?!
- Boè, kako treba da budemo
blagodarni Tebi!
- Gospode, blagoslovi me! O~isti me! Osve{taj me!
- Samo nas Ti, Gospode, tako
mnogo qubi{!
- Ah, kad bih Te vozqubio, Gospode, svim srcem svojim!
Gospode, Ti si moje pribeì{te, Ti si moja uteha, Ti si moja
nada, Ti si moje spokojstvo. Ti si
moja svetlost. Ti si moja slava.
Ti si moja radost. Ti si moje blaènstvo!
Takva i sli~na moqewa, ako se
pretvore u naviku, za vreme tegobe su bescena. Neprekidno odràvaj du{u u jedinstvu sa Bogom,
ono neprestano wu oìvqava, odgoni od we svakog zlo, ukrepquje
je u dobru p vrlo blagotvorno ja~a same telesne snage.
Ko tako radi na izvr{avawu
svojih teku}ih, ovozemaqskih poslova, taj se trudi kao {to se i
treba zalagati u slavu Boìju.
Samo se po sebi razume da treba pre svega ~initi najva`nija
dela, koja ne trpe odlagawe, prethodno promisliv{i kako ih boqe
izvr{iti, kao i da nikada ne treba ~initi dela, nesaglasna zakonu Boìjem.
Pristupaju}i svakom poslu, vaqa se pre svega usrdno pomoliti
Bogu da nispo{aqe Boìji blagoslov za na{ rad. Treba pro~itati molitvu “Pred po~etak svakog (dobrog) posla”, zatim dobro
promisliti kako najboqe obaviti preduzeti posao, i tek tada
pristupiti radu.
Posle uobi~ajenih napora sledi obed i odmor. Hri{}anin treba da zna i to kako se vladati za
vreme obeda i za vreme odmora
posle jela.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Pre ru~ka i ve~ere svagda uznosi Gospodu Bogu usrdnu molitvu. Moli se tako|e i posle
ru~ka i posle ve~ere. Jer niko
drugi ne daje nama hranu i pi}e,
do sam Gospod. On je Taj koji daje
na{oj hrani hranqivu mo} za na{e telo, a na{em telu omogu}ava
da koristi hranqivu mo} jela za
na{e zdravqe. Samo onaj koji ili
ne shvata ovo ili je pak te{ki
egoista moè da se ne moli pre
ru~ka i ve~ere i posle wih. Ishrana na{a svagda treba da bude
umerena. Hrana je za telo neophodna. Ne treba li{avati telo
neophodne hrane, ve} je radi dràwa umerenosti najboqe prestati sa upotrebnom hrane u ono
vreme kada potreba za hranom jo{
nije sasvim nestala. “Jedi toliko
da utoli{ glad” - govori sveti
Jovan Zlatousti. “Uzdràno pij,
malo jedi, bi}e{ zdrav” govori
drugi svetiteq Boìji, Mitrofan. Iskustvo tako|e svedo~i da
samo uzdr`qivi ìve zdravo, dugove~no i dobro.
Veoma nerazumno postupaju
oni koji dozvoqavaju sebi da se
prezasite hranom suvi{e hranqivom, jakom, te{ko svarivom,
ukusnom, slatkom, jer je prezasi}enost veoma {tetna i za na{e
telo i za na{u du{u. Lo{e varewe, kvarewe krvi, razne bolesti,
prevremena smrt, jesu posledice
presitosti. Neuzdr`qivi nije
sposoban ni za kakva duhovna
upra`wavawa (zanimawa, bavqewa), on ne moè ni da se moli, ni
da razmi{qa o Boànskom. Presitom je bog - wegov stomak i ceo
bezdan ne~istih misli i èqa.
Za vreme ru~ka i ve~ere nikada
ne govori bilo {ta grehovno. To
je uvredqivo za Boga, ~ije darove
ku{a{, a sabla`wivo za tvoje
bli`we. Naprotiv, za vreme obeda treba svagda kazivati ili slu{ati {togod za nazidawe (pou~no), ili u dubokom }utawu, pobo`no uzimati hranu. Istinski
Mona{ko poslu{awe
hri{}ani prvenstveno za vreme
uzimawa hrane, nastojali su da se
jasnije se}aju svoje smrti i stra{nog suda. Prazno brbqawe odlika je qudi nerazumnih i {upqih (jalovih, praznih), a svagda{wa pou~nost (sposobnost pou~avawa, nazidawa duhovnog) udeo je qudi mudrih.
Ko tako koristi svoj ru~ak i
ve~eru to jest umereno i sa blagodarno{}u Bogu, taj postupa kako
zahteva du`nost, pravedno i bogougodno.
Posle obeda bez sumwe potreban je odmor. Ali odmor svagda
treba koristiti kao lek radi obnavqawa snaga du{evnih i telesnih, i zato odmor ne treba da
traje dugo. Za vreme predaha svako treba da razmi{qa: “Kakav
odmor u ovda{wem ìvotu, predahnu}emo za grobom”!
“Lewost je nau~ila mnogom
r|avom” (Sir. 33,28). “Mrsko je
Gospodu telesno spokojstvo” - govori sveti Varsonufije Veliki.
Tako treba da misle svi koji su
ustali od stola da zablagodare
Gospodu, i, malo predahnuv{i,
iznova se prihvataju posla.
Vreme odmora nipo{to ne koristi kako postupaju mnogi nerazumni, na bilo kakva zadovoqstva, ili na kakve poro~ne zabave, nekorisne igre. Igra i hri{}anin dve su stvari nepomirqive. Da za vreme potrebnog odmora ne bi u{le u glavu kakve bogoprotivne misli, a u srce bogoprotivne èqe, hri{}anin, s obzirom na stawe svoje du{e, nastoji da gaji u sebi razna duhovna
razmi{qawa, a naro~ito srda~no prizivawe Gospoda Boga:
“Gospode, kako je velika Tvoja
Premudrost i Blagost! Svaki dan
hrani{ Ti nebrojeno mno{tvo
ìvih stvorewa na zemqi: qude,
ptice, stoku, zveri, kukce, i svi
su oni siti, niko ne umire od gladi”.
Takva razmi{qawa i molitvena prizivawa znatno brè vaspostavqaju (obnavqaju) na{e telesne snage, nego svi drugi na~ini
uspostavqawa. A pored toga, takva razmi{qawa i prizivawa naro~ito utvr|uju du{u u dobru.
57
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
DUHOVNA LESTVICA SVETOG APOSTOLA PETRA
Govore}i da su hri{}anima darovana velika obe}awa Boìja,
kroz koja oni mogu da postanu
pri~asnici boànske prirode,
apostol Petar u drugoj svojoj poslanici (1,47), daje nam pouku, kako do}i do tih darova.
Radi toga, govori on, treba izbe}i pohotnu strast koja vlada u
svetu i svom revno{}u zadobijati veru. A zatim u veri projaviti
vrlinu, to jest dobra dela, a u vrlini znawe, to jest razum duhovni, a u znawu uzdràwe, a u uzdràwu trpqewe, a u trpqewu pobo`nost, a u pobo`nosti bratoqubqe, a u bratoqubqu qubav.
Dakle, vera, dobra dela, znawe,
uzdràwe, trpqewe, pobo`nost,
bratoqubqe, qubav, jesu stepeni
duhovne lestvice svetog apostola Petra.
Sve ovo ima me}u sobom tesnu
unutra{wu vezu, svaki (stepen)
proizvodi onaj slede}i, a slede}i uzvisuje, usavr{ava i ukrepquje prethodni.
Projavite u veri va{oj vrlinu.
Naravstveno - duhovni ìvot po~iwe verom. Vera je prvi stepen
na lestvici na{eg spasewa. Vera
treba da bude srda~na, iskrena,
nelicemerna, nesumwiva, ìva i
delatna. Ako tako veruje{, ako si
usadio u sebi takvu veru, onda }e{
je neminovno pokazivati delima stara}e{ se da ispuwava{ voqu
Boìju, da stremi{ ka svemu {to
je dobro: u mislima, re~ima i delima. Takvo raspoloèwe za dobro, stremqewe ka ispuwewu voqe Boìje i dràwe zapovesti
Gospodwih, razvija i vaspitava u
tebi naravstvenu delatnu snagu
duha - VRLINU, koju ra|a vera.
58
Dakle, istinska, srda~na, ìva
vera ra}a vrlinu, tvori dobra dela. Sa svoje strane, vrlina uzvi{ava i ukrepquje veru, daje joj vi{e naravstvenih vrednosti, jer
sama vera bez dobrih dela, bez delatnog stremqewa ka dobru, sasvim je nedovoqna za spasewe du{e.
Sv. apostol Petar
“Kakva je korist, bra}o moja,
ako ko re~e da ima veru a dela nema? Zar ga moè vera spasti?”
Osim toga, takva je vera ne~ista,
sujetna, nedejstvena, pa ~ak i mrtva: “Vera, ako nema dela, mrtva
je sama po sebi” (Jak. 2,14, 17).
A u vrlini je ZNAWE (rasudqivost, razumnost).
Streme}i ka dobru u svemu: u
mislima, re~ima, delima i nastoje}i da ispuni voqu Boìju, hri-
{}anin se opitno u~i da istinito sudi o stvarima, da razlikuje
Boìje od ~ove~ijeg, istinsko
dobro od la`nog, stvarno zlo od
prividnog, pravdu od nepravde,
to jest da razvija u sebi prakti~no hri{}ansko iskustvo - svetu blagorazumnost u svim delima.
To jeste naravstveno rasu}ivawe,
znawe duhovno, hri{}ansko blagorazumqe.
Dakle, vrlina stvara duhovno
znawe, ali i sama od wega zadobija savr{enstvo, jer kakva je vrlina korisna, ako je ne prati znawe
(razum)? “Revnost ne po razumu”
(Rimq. 10,2).
A u znawu je UZDR@AWE.
Duhovno znawe (razum) otkriva hri{}aninu gde je dobro i zlo,
gde istina i la`, - u wemu samom,
u wegovom pokvarenom srcu, otkriva mno{tvo r|avih misli, poro~nih sklonosti, zlih pohota i
strasti, i hri{}anin jasno vidi
kako su pusta i la`na wihova zavo|ewa i kako su one opasne za
razvoj i usavr{avawe duhovnog
ìvota. Uvi|aju}i to, on po~iwe
malo-pomalo da se odupire poro~nim sklonostima, trudi se da
se uzdràva od zadovoqavawa
zlih pohota, iskorewuje strasti
i na taj na~in sti~e novo naravstveno savr{enstvo - uzdràwe
od zlih pohota i strasti, ~ine}i
svoje srce ~istim. A ~istota srca
uzvisuje i razvija wegovo duhovno
znawe, jer ~istim srcem, po re~i
Boìjoj sposobni su da du{evnim
okom vide Boga i stvari Boànske: “Blaèni ~isti srcem, jer }e
Boga videti”.
A u uzdràwu je TRPQEWE.
Kada se hri{}anin muàstveno bori sa unutra{wim neprija-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
teqima svoga spasewa, u to vreme
napadaju na wega neprijateqi
spoqa{wi: raznorodna isku{ewa i sablazni - la`, kleveta, ogovarawe, prekori, podsmevawa,
prate ga na svim putevima naravstvene delatnosti. Prevrtqivost i nevoqe u slu`bi, doma}i
razdori i nesuglasice, oskudica
u izdràvawu i snabdevawu (materijalnom obezbe|ewu) sebe i
svojih doma}ih, gubitak imovine,
naru{avawe zdravqa, sve ovo on
~esto trpi na sebi samom! Isku{ewa na svakom koraku! A koliko se ovde zahteva od hri{}anina
trpqewa. Trpqewa muàstvenog,
~esto dugotrajnog! Takvo trpqewe razvija u sebi hri{}anin, koji je stekao duhovno uzdràwe,
nau~iv{i se da odoleva ~ulnim
èqama, i pobe|uju}i strasti.
Trpqewe je novo, vi{e naravstveno savr{enstvo, javqa se iza
uzdràwa. Sa svoje strane, p trpqewe daje veliku snagu i krepost. Nestrpqewe (netrpqewe)
sred isku{ewa, uninije u nevoqama slabost je duha, a duh spoqa
oslabqen prirodno postaje nesposoban da pobe|uje unutra{we
svoje neprijateqe.
A u trpqewu je POBO@NOST.
Stekav{i uzdràwe. nau~iv{i se dobrodu{nom podno{ewu
nevoqa, trpqewu sred isku{ewa,
hri{}anin ushodi na novi stepen
naravstveno-duhovne lestvice razvija i odgaja u sebi pobo`nost
(blago~e{}e).
Pobo`nost je naravstveno-pobo`no nastrojewe hri{}anina,
wegovih misli, ose}awa i delawa, jedno (jedinstveno) proslavqewe presvetog imena Boìjeg u
du{i i srcu, iskrena èqa da se
blagougodi Gospodu, poja~ano
starawe da se ispuni Wegova sveta voqa.
Ovo je delokrug mnogih vrlina
i naravstvenih savr{enstava: ovde je i strah Boìji i ìvo uzdawe u Boga, i svecela predanost
Bogu, i smirewe, i iskrenost misli i ose}awa, re~i i dela, i ~istota namera i pobuda. “Pobo`nost je korisna u svemu po{to
ona ima obe}awe ìvota sada{wega i budu}ega” (1 Tim. 4,8).
Ona prenosi dostojanstvenu
vrednost prethodnim podvizima trpqewu i uzdràwu. Hri{}anin koji poseduje istinsku pobo`nost, jo{ bri`qivije ~isti
svoje srce od strasti i pohote,
znaju}i da je Gospodu mrska ~ak i
ne~ista pomisao, da samo ~isti
srcem vide Boga, a da se u isku{ewima i napastima jo{ vi{e ukrepquje duhom, budu}i uveren da Gospod ne}e pustiti “da se isku{ate (hri{}ani) ve}ma nego {to
moète, nego }e u~initi sa isku{ewima i kraj, da moète podneti” (1 Kor. 10,13), znaju}i jo{ da
“stradawa sada{wega vremena
nisu ni{ta prema slavi koja }e
nam se otkriti” (Rimq. 8,18).
A u pobo`nosti je BRATOQUBQE.
Pobo`nost oduhovquje i osve{tava misli, ose}awa i dela hri{}anina, pobu|uje naro~iti pokret u wegovom srcu, i u wemu se
iz qubavi prema Bogu razvija qubav prema bli`wima, isprva ne
prema svima, ve} samo prema
istovernoj bra}i razvija bratoqubqe.
Hri{}anin po~iwe da qubi
iskreno u Gospodu sve koji ispovedaju s wim istu veru. Sada za
wega nema ni roba ni slobodwaka, ne postoje razlike u zvawu
(staleù) i imawu (poloàju),
polu i uzrastu, za wega su svi hri{}ani deca jednoga Oca Nebesnoga, svi su iskupqeni Najdragocenijom Krvqu Sina Boìjeg, kr{teni u jednoj istoj kupeqi Kr{tewa - u ime Oca i Sina i Svetoga Duha - svi podjednako prizvani na spasewe, svima, kona~no
On daruje od Boànske sile sve
“{to je potrebno za ìvot i pobo`nost” (2 Petr. 1,3). Hri{}anin svima srda~no èli spasewe
i delatno doprinosi spasewu
svih - molitvama, re~ju saose}awa, utehe, pouke i svojim primerom.
Sa svoje strane i bratoqubqe
daje silu pobo`nosti p predaje
joj savr{enstvo: “ Ako ko re~e:
Qubim Boga, a mrzi brata svojega, laà je” (1 Jov. 4,20).
A u bratoqubqu je QUBAV.
Najzad, hri{}anin ushodi na
najvi{i stepen naravstvenog savr{enstva - qubav.
Qubav prema Bogu, pobu|uju}i
qubav hri{}anina prema jednovernoj bra}i, sve vi{e je rasprostrawuje. Qube}e srce hri{}anina se, takore}i, {iri, i ono sada svojom qubavqu obuhvata sve
qude, ne razlikuju}i wihovo zvawe, poloàj, veru, - on qubi ~ak i
neprijateqe svoje. Takva qubav
je vrhunac savr{enstva - najvi{i, posledwi stepen duhovne lestvice.
I prepodobni Isak Sirijski
govori: “Ko qubi sve podjednako,
milosrdno i nedeqivo,taj je dostigao savr{enstvo”.
A apostol Pavle u~i: “A povrh
svega toga, obucite se u qubav,
koja je sveza savr{enstva” (Kol.
3,14).
Starac Sava
Pskovo-Pe~erski
59
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
PRIKAZI KWIGA
PRAVOSLAVNI
MOLITVENIK
MOLITVA je pobo`no upravqawe du{e ~ovekove Bogu, ili beseda srca sa Bogom, kroz koju, predstavqaju}i nevidqivo Boga pred sobom, ~ovek izliva pred
Wim ose}awa svoje du{e. Ona je uzdizawe
uma i srca Bogu; wome ~ovek uzle}e u horove an|ela i postaje u~esnik wihovog
blaènstva. Molitva je tamjan najprijatniji Bogu, najsigurniji most za prelaz
preko isku{ewa talasa ìvota, neoboriva stena svih koji veruju, mirno pristani{te, boànska ode}a koja obla~i du{u
velikom dobrotom i lepotom. Molitva je
mati svih dobrih dela, ~uvarka ~istote
tela (nevinosti), pe~at devoja{tva, sigurna ograda protiv svih lukavstava ve~itog neprijateqa na{ega |avola. Goni
neprijateqe imenom Hristovim, jer ja~eg
od ovog sredstva nema ni na nebu ni na zemqi. Molitva je utvr|ewe sveta, umilostivqewe Boga za grehe, pristani{te koje talasi ne mogu oburvati, prosve}ewe
uma, sekira o~ajawu, razbijawe tuge, ra|awe nade, ublaèwe gneva, zastupnica
svih kojima se sudi, radost onih koji su u
tamnici, spasewe onima koji ginu.... Molitvom je sveti Ilija zatvorio nebo, te
ne pade ki{a na zemqu za tri godine i
{est meseci (Jak. 5,17). Kad ni sami apostoli nisu mogli izgnati ne~iste duhove,
Gospod im je rekao: Ovaj se rod izgoni
samo molitvom i postom (Mt. 17,21).
60
Jeromonah Serafim (Gligi})
QUBAV JE JAÂ OD SMRTI
Otac je trebao da se vrati jo{
pre nekoliko dana. ûli su da se
vode èstoke borbe, pa su shvatali {to se otac jo{ ne vra}a. Jednog dana u selo je stigao vojni
xip. Marko mu je potr~ao u susret
~im ga je opazio. Unutra su bili
jedan oficir i voza~. Oficir je
bio krupan ~ovek rumenih obraza
i usukanih brkova. Izi{av{i iz
xipa, zategnuo je uniformu, rukom opipao da li je pi{toq u futroli na svom mestu i pogledao u
Marka. Hteo je napraviti mio izraz na licu da se dopadne de~aku,
ali mu nije po{lo za rukom. Bio
je ozbiqan iako je popio nekoliko rakija.
‡ \e je Miroqubova ku}a, mali{a? ‡ prozbori oficir hrapavim glasom.
‡ Evo ova druga, a {to pitate?
A za{to on nije do{ao?
‡ Je li ti Miroqub neki ro|ak? ‡ upita oficir.
‡ On mi je otac ‡ odgovori
Marko.
Mitropolit Nikolaj
BU\EWE VERE
...Ovaj svet ose}a veliku opasnost od nemira, sa istim uzrokom nemira Adama i Eve kada su
okrenuli le|a Bogu, a lice satani. Isti je nemir kao nemir Kainov kada je ubio brata. Isti je nemir kao nemir Ahitofela, koji
izdade svoga gospodara cara Davida i na kraju se obesi, te Jude
koji isto u~ini sa svojim U~iteqem, pa baci prqavih trideset
srebrenika i obesi se u Kedronskom potoku. Takav nemir se ose}a i na Istoku i na Zapadu, i rekao bih, naro~ito na Zapadu, jer
su stavqeni pod znak pitawa i
Bog, i du{a, i moral, i brak, i porodica, i dru{tvo, i dràva, i
ovaj svet i onaj svet. Zbog svega
toga nije ~udo {to smo i mi Srbi
u Republici Srpskoj i {ire stavqeni pod jedan veliki znak pitawa.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
OP[TE DU@NOSTI HRI[]ANINA PREMA BLI@WEMU
Q
ubav prema bli`wemu u op}e ima
dva osnovna moralna svojstva, a to
su: 1. pravi~nost, 2. blagost ili dobrota. Jer èqa ~initi dobro drugom, osniva se na priznawu,
da i drugi ima prava na dobro; a ta èqa moè
biti sna`na samo onda, kad poti~e iz iskrene naklonosti prema drugom.
Znaci prave hri{}anske qubavi prema drugima jesu:
a) iskrenost, kada se ~ovek drugome pokazuje
onakvim kakav je u istini; te mu i obe}ava ono,
{to misli i {to moè u~initi;
b) pravi~nost, tj. priznavawe sva~ijega prava
i postojana gotovost, dati svakome ono, {to mu
pripada. Pravi~nost je osnov dobroga poretka me|u qudima, jer ona ure|uje, kako qudi u dru{tvu
treba jedan prema drugom da postupaju, da svaki
dobije ono, {to mu po pravu pripada. Protiv pravi~nosti gre{e oni, koji varaju, kradu, otimaju
tu|e, i koji s namerom ne izvr{uju ono, {to su
obe}ali;
v) milosr|e, koje se pokazuje u tome, kad ~ovek, znaju}i, da su svi qudi bra}a, raduje se sva~ijoj sre}i i napretku; a ako vidi koga u nevoqi, rado se trudi, da ga iz we izbavi; ili barem pomaè
mu, da nesre}u lak{e podnese. S ovim je spojena
dobrota, tj. blago i krotko postupawe sa svakim;
g) miroqubivost, tj. starawe, da se izbegne
sve, {to bi moglo mir i qubav naru{iti i postojano nastojawe oko me|usobne sloge. Miroqubiv
~ovek se stara, da pozna }ud i sklonosti drugih i
pa`qivo ispituje, {ta bi ih moglo uvrediti. Ako
se wemu {to u~ini na ào, on to rado snosi, znaju}i, da kao ~ovek i sam ima na sebi ne~ega, {to
se drugima ne dopada, pa rado ispuwava re~i Sv.
Pisma: “Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov” (Gal. 6,2). Takav ~ovek ako
bi slu~ajno koga uvredio, gotov je uvre|enom zadovoq{tinu dati i pomiriti se; ako je sam uvre|en, rado uvrede pra{ta. No hri{}anin osim toga, {to treba da bude sam sa svakim u qubavi, treba da miri i druge qude, kada su u sva|i. No mire}i druge, ne treba da ima pred o~ima svoju korist,
jer bore}i se protiv samoqubqa i sebi~nosti
drugih, jo{ ve}ma bi svojom sebi~no{}u mogao
sva|u raspiriti. Najposle hri{}ansko izmirewe
treba da poti~e iz iskrena srca, jer spoqa{we se
izmiriti, a u srcu uvrede ne oprostiti, zna~i, ranu i daqe nezale~enu ostaviti, da se pozle|uje.
Hri{}ansku qubav prema bli`wemu i wene
moralne odlike i obim opisuje ovako sv. apostol
Pavle: “Qubav dugo trpi, blagotvorna je, qubav
ne zavidi, qubav se ne gordi, ne nadima se, ne ~ini {to ne pristoji, ne traì svoje, ne razdraùje
se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje
se istini, sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve
trpi. Qubav nikad ne prestaje, dok }e proro{tva
nestati, jezici }e zamuknuti, znawe }e prestati”
(1 Kor. 13,4-8).
Razni na~ini qubavi
k bli`wemu
Po Hristovoj nauci mi smo du`ni qubiti sve
qude bez razlike. No ipak ve} po prirodi ne moèmo qubiti sve u jednakoj meri; jer {to nam je
neko bliì, tim ve}u qubav ose}amo prema wemu.
Prema tome ima i vi{e na~ina qubavi k bli`wemu, kao:
1. Qubav prema srodnicima. Po prirodi srodnici su ~oveku bliì nego ostali qudi, te zbog
te prirodne sveze pristoji se, da onoga, ko nam je
po krvi srodniji, i ve}ma qubimo.
2. Qubav i zahvalnost prema dobrotvorima.
Istorija nas uverava, da su svi narodi priznavali
i priznaju, da je ~ovek duàn osobito qubiti one,
koji mu dobra ~ine (kao npr. vaspita~e, u~iteqe,
starateqe, dobrotvore itd.) i zahvalan im biti.
Blagodaran ~ovek ne samo da uvaàva svoje dobrotvore, nego priznaje i ne zaboravqa dobro~instva, koja je primio i trudi se, da svom dobrotvoru vrati qubav za qubav.
3. Qubav prema prijateqima. Prijateqstvo je
iskreno drugovawe i slagawe dveju ili vi{e du{a, koje se uzajamno po{tuju i qube. Iskreno
prijateqstvo je od velike va`nosti za qudski ìvot. Pravi i plemeniti prijateq pobu|uje ~oveka
na dobra dela i svojim savetom i primerom utvr|uje u wemu qubav k dobru, i voqu za moralnim
savr{enstvom. Stoga i kaè Premudri Sirah:
“Verni prijateq je jaka za{tita: ko ga na|e,
na{ao je skrovi{te.” (Sir. 6,14). Pravo prijateqstvo je ono, kome je osnov prava qubav i po{tewe,
a svrha moralno dobro. Pri izboru prijateqa,
treba hri{}anin da bude vrlo oprezan, jer nije
svaki ~ovek onakav, kakav se spoqa{qe pokazuje;
stoga ~ovek treba najpre dobro da pozna onoga,
kome misli svoje prijateqstvo pokloniti.
Prijateq treba da je svom prijatequ veran,
pouzdan i u prijateqskoj qubavi postojan; te da sa
prijateqem deli svaku radost i àlost, i da ga u
nu`di potpomaè koliko god moè. No od prijateqa ne treba zahtevati ono, {to nam on ne moè
u~initi, ili dati, a da se ne ogre{i o zakon; a tako isto ne treba za qubav prijatequ da ~inimo
ono, {to nam savest ne dopu{ta.
Onaj nije pravi prijateq, koji nas uvek hvali,
pa i onda, kad ~inimo zlo; ve} je ono pravi prijateq, koji nas za na{e pogre{ke prijateqski opomiwe i kori.
Pravoslavno
moralno bogoslovqe
61
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
UPOKOJIO SE
BO[KO RADOWA
kum hrama u Dobriwi
Bo{ko Radowa je ro|en 28. juna 1931. g. u Lukavici od oca Nedeqka i
majke Milke r. Maunaga. Radio je u slu`bi hitne pomo}i u Sarajevu. Kum
slave hrama Svetog Vasilija Ostro{kog u Dobriwi bio je 1997. g. Jedan od
najdraìh i najzna~ajnijih dana wegovog ìvota je 30. septembar 2001. g.
kada je kumovao na Velikom svje{tawu hrama Svetog Vasilija Ostro{kog.
Skoro tri decenije bio je ~lan COU odbora CO kotora~ke. Svojim prilogom je pomagao mnogobrojne manastire i hramove, a za trud na dobro Crkve
dobio je mnogo zahvalnica i gramata. Poslije kratke bolesti upokojio se
16. aprila 2010. g. u KBC Kasindo, a sahrawen je na mjesnom grobqu “Vrawe{” u Lukavici 18. aprila 2010. g. Opijelo je izvr{ilo 8 sve{tenika.
SLOVO UPOKOJENOM BO[KU RADOWI
Pripremaju}i se da stanem pored samrtnog odra na{eg Bo{ka, razmi{qao sam {ta da kaèm. Te{ko je jedan ìvotni vijek od osam decenija
smjestiti u govor od nekoliko minuta, a te{ko je na}i ne{to novo vama
koji ste upokojenog poznavali koliko i ja sam. Moja dilema je bila i u kojem svojstvu da se obratim, pa }u u kratkom obra}awu govoriti kao prijateq i nekada{wi paroh upokojenog. Zbog toga }u pomenuti samo nekoliko
~iwenica koje su oslikavale wegov ovozemaqski ìvot.
Bo{ka sam upoznao polovinom 1993. g. kada sam do{ao na kotora~ku parohiju. Kada smo u martu 1994. g. u parohijskom domu na Bijelom poqu po~eli sa bogosluèwima, on je nedjeqom i praznikom redovno dolazio na ista.
Nije ga u istome sprije~io ni strah zbog dejstva snajpera na potezu izme|u
dana{wih tr`nih centara TOM i TU[. Polovinom te 1994. g. tu je do{la
i moja porodica, a + Bo{ko nikada nije do{ao a da mojoj djeci nije donio
neku vo}ku ili slatki{. Ne pomiwem to da bih pomenuo svoju porodicu,
ve} zbog toga {to je to iskustvo imalo i mnogo drugih u wegovom okruèwu. Pomagao je i ~inio darove, pa zasluùje da mu zahvalimo i isto pomenemo.
Kada smo po~etkom 1996. g. po~eli sa bogosluèwima u hramu Svetog
Vasilija Ostro{kog, Bo{ko se, kao ~lan COU odbora, aktivno ukqu~io u
sve aktivnosti koje smo imali od popravke do ure|ewa istoga. Bio je spre-
62
man da preuzme obavezu i radi na wenom izvr{ewu, isto kao {to je to ~inio i u predratno vrijeme kada je trajala borba za izgradwu svetoga hrama.
Sa svojim ocem Ne|eqkom je bio kum prve hramovne slave u ~ijoj proslavi
je u~estvovao vjernik. Kada je 30.9.2001. g. do{ao dan velikog svje{tawa
hrama Svetog Vasilija Ostro{kog u Dobriwi, Bo{ko je bio kum istoga.
Osim velike qubavi prema istome, ugradio je u isti i veliki materijalni
prilog. Prilog za ovaj i druge hramove je davao tokom cijelog svog ìvota.
Wegova porodica ga je pratila i podràvala u navedenom.
Dragi Bo{ko, stoje}i danas na ovom mjestu, mi, tvoji sve{tenici, prijateqi i poznanici saosje}amo sa tvojom porodicom, od koje ne o~ekujemo
da budu tu`ni, bar ne tugom ovoga svijeta, koji nema nade. Treba da budu
ponosni na to da si bio wihov i sa wima, i {to si bio ovde i istinski
pripadao Crkvi - carstvu Boìjem na Zemqi.
Qudima je odre|eno jednom umrijeti (Jevr.9,12). Sveti Atanasije Veliki svjedo~i da “du{a ne umire, ali umire tijelo kada se ona udaqi iz wega”. Tijelo je prah i istom ga predajemo, da do sveop{teg vaskrsewa obitava tamo odakle odbjeè bol i uzdisawe.
Du{u tvoju ispra}amo Tvorcu i molimo Onoga koji je nagradio siroma{nu ènu za dar od dvije lepte, da nagradi i tvoj trud i du{u tvoju smjesti
tamo gdje du{e pravednih po~ivaju.
Kada smo prije neku godinu na ovom grobqu ispratili Savu Ivanovi}a
poèlio si da i tebi odrìm lijep govor. Ovaj govor je li{en literarnih
ili nekih drugih primjesa, koji bi isti u~inili lijepim u smislu kwièvnog. înim to namjerno, jer ma koliko smisaono i misaono to ~ovjek u~ini, u ovakvom trenutku to ne govori ni{ta, izgubi smisao i postane besmisao smisla. Nisam èlio da ovaj veli~anstveni, dostojanstveni molitveni
skup bude upam}en po tome da je tu bio dobar govor. Naravno, isti ti dolikuje, ali bez isticawa sebe. Naveo sam samo dva-tri primjera iz tvoga ìvota, svjestan da u nekoliko minuta nisam u mogu}nosti da smjestim 79 godina ìvota, ako bi samo o anegdotama iz ìvota pri~ali danima. U isto
vrijeme svjedo~im da Bog ìvot na{ ne mjeri po godinama, bogatstvom koje
ovde ostavimo i svemu onome {to pripada mjerama ovozemaqskim. Bog ìvot na{ mjeri po djelima u~iwenim u istom i prema istima daje nagradu.
Ti si to shvatio i imao na umu tokom svog ìvota. Vaskrsli Gospod je bio
tvoja nada i vjera. Bio si doma}in i vjernik, {to svedo~imo svi mi sabrani na ovom mjestu.
Svakome od nas ostaje àl za ne~im {to nismo u~inili ...
Gospode, milostivi i ~ovjekoqubivi, oprosti sagre{ewa, a primi dobra djela zbog kojih ovaj vjerni sluga Tvoj zasluùje rije~i: - Slugo dobri
i vjerni, u malome si bio vjeran nad mnogima }u te postaviti. U|i u radost
Gospodara svoga! (Mt.25,21) Amin.
protonam. Milorad Vuji}
_____________________________________________DABROV INFORMATOR 41_____________________________________________
Man. Bawa 1341.
Man. Dobrun 1343.
Broj 40
U SOKOCU ODR@AN TRADICIONALNI VIDOVDANSKI SABOR
U Sokocu je u nedjequ, 4. jula,
kod hrama Svetog proroka Ilije
- Romanijske Lazarice, odràn
18. tradicionalni Vidovdanski
sabor, koji se na ovom mjestu organizuje svake godine u nedjequ
po Vidovdanu.
Tim povodom je u hramu Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj sluìo Svetu arhijerejsku liturgiju, uz sasluèwe
wihovih preosve{tenstava episkopa banatskog gospodina Nikanora i mile{evskog gospodi-
na Filareta, te 12 sve{tenika
i pet |akona Srpske pravoslavne crkve /SPC/.
Prije liturgije je u hramu sluèn parastos svima koji su stradali brane}i otaxbinu i vjeru
pravoslavnu, a lokalni sve{tenici su na Vojni~kom grobqu
Mali Zejtinlik u Sokocu sluìli pomen poginulim srpskim
borcima u posqedwem odbrambeno-otaxbinskom ratu.
Tokom liturgije mitropolit
Nikolaj odlikovao je paroha sokola~kog protojereja Mila Rac-
kovi}a pravom no{ewa naprsnog krsta, nastojateqa manastira Svetog Save u Gorwoj Lijesci kod Vi{egrada jeromonaha
Simeona Peren~evi}a ~inom
protosin|ela, paroha sokola~kog jereja Borisa Banduku
dostojanstvom protonamjesnika
i |akona u Sokocu Zlatka Bogdanovi}a ~inom proto|akona.
Nakon liturgije obavqena je
litija oko hrama i slavski obred, a potom odràna Vidovdanska akademija.
Vladika Nikolaj je u besjedi
na akademiji istakao da je Vidovdan najve}a slava srpskog
naroda.
On je dan, a ne no}. Opomiwe
nas na pobjedu i vaskrsewe. Sjeme Carstva Nebeskog, posijano
svetim Savom, niklo je bujno i
veliko poraslo. Bogati plodovi toga sjemena ubrani su na Kosovu poqu. To nije jedina Hristova i Savina ètva u na{oj
istoriji - istakao je gospodin
Nikolaj.
Podsje}aju}i da jedni smatraju kosovsku Golgotu porazom, a
drugi pobjedom, visokopreosve}eni Nikolaj je siguran da je Kosovo srpska pobjeda, koja se od
1
ostalih srpskih pobjeda izdvaja
Srbi su zaista anti~ki strajedinstveno{}u motiva borbe i dalnici. O tome govori ponajvirije{eno{}u na mu~eni~ku {e kosovski tragizam, govore
smrt.
kosovski boùri, govore spomenici, govori Crkva koja je na Kosovu uvijek prisutna - naglasio
je gospodin Nikolaj.
Visokopreosve}eni poru~uje
da moèmo biti zadovoqni na{om istorijom jer je ona velika ve}a od nas.
Wu je jo{ neko stvarao sem
nas. Stvarao ju je kroz nas Onaj
koji iz jednog istog blata moè
napraviti sud ~asti i sud
sramote. Moèmo biti zadovoqni {to je Bog od nas stvorio
sud ~asti - rekao je mitropolit
Nikolaj.
Vladika Nikolaj je naglasio
da nas ni{ta u sada{wosti ne
moè upla{iti, jer na{a istorija nije neka novela, ve} draduboka po sadrìni, klaTu je potpuno jedinstvo moti- ma,
si~na
va i ciqa borbe. Tu je potpuna forme. po jasno}i i qepoti
rije{enost na smrt. Tu je borba
Optimizam je bio jedina fiza Carstvo Nebesko, a ne za dr- losofija
svih srpskih generaàvu, za narod, za kneza ili za cija, koje su
ispijale vidovdanma {ta zemaqsko i prolazno. Tu
je borba za Krst ~asni, simvol
Carstva Hristovog. êstiti
knez i vojvode velike i male,
`rtvuju svoje ìvote za Carstvo
Nebesko, za Krst ~asni i vjeru
hri{}ansku, i za lijepo ime
Isusovo - poja{wava mitropolit Nikolaj.
Vladika Nikolaj je istakao
da Kosovo poru~uje da sakralni
karakter nosi cijela istorija
~ovje~anstva i da stoji u okviru
dramske trilogije: grijeha,
stradawa i vaskrsewa, te da je
tu i srpski narod sa svim svojim
grijesima, stradawem i vaskrsewem.
2
sku ~a{u gor~ine od Kosova do
ustanaka. Nema druge filosofije kojom se da ìvjeti van optimizma filosofije na{ih starih - konstatovao je gospodin
Nikolaj.
Na po~etku akademije je mitropolitu Nikolaju uru~en
zlatni orden Svetog sve{tenomu~enika Petra Dabrobosanskog, koji mu je dodijeqen na
osnovu odluke sve{tenstva i
mona{tva Mitropolije dabrobosanske za o~insko starawe u
razvoju crkvene prosvjete SPC,
arhipastirsku brigu i izuzetan
doprinos u izgradwi i obnovi
manastira, hramova i crkvenih
objekata u Mitropoliji dabrobosanskoj tokom 18 godina wegovog stolovawa u Mitropoliji
dabrobosanskoj i 54 godine rada
u crkvenoj prosvjeti.
U bogatom kulturno-umjetni~kom programu u~estvovala
su kulturno-umjetni~ka dru{tva, te drugi pojedinci i organizacije koji ~uvaju srpsku pravoslavnu tradiciju.
HRAM RO\EWA SVETOG JOVANA KRSTITEQA
U CRKVINAMA PROSLAVIO KRSNU SLAVU
Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski
gospodin Nikolaj je u srijedu, 7.
jula, na veliki pravoslavni
praznik Ro|ewa svetog Jovana
Krstiteqa, u istoimenom hramu
u izgradwi u mjestu Crkvine kod
Borika, u op{tini Rogatica,
sluìo Svetu arhijerejsku liturgiju, uz sasluèwe pet sve{tenika i jednog |akona Mitropolije dabrobosanske.
Vladika Nikolaj je nakon liturgije obavio slavski obred.
U besjedi velikom broju prisutnih vjernika, visokopreosve}eni Nikolaj je podsjetio da je
ranije na ovom mjestu postojao
manastir koji je u 13. vijeku podigao Radoslav Nemawi}, unuk
Stefana Nemawe i sin Stefana Prvovjen~anog.
Mitropolit Nikolaj je istakao da su tu svetiwu sru{ili
Turci za vrijeme otomanske okupacije, jer se na ovom mjestu okupqao srpski narod.
Prema narodnom predawu
hram je sru{io neki mje{tanin
po imenu Bogilo, koji se potur~io, a wegovi potomci su muslimani iz susjednog sela Bogilovi}i.
To nije bio jedini slu~aj da
su uni{tavali pravoslavne
hramove na mjestima gdje se okupqao srpski narod. Isto se de{avalo i u Vi{egradu i Fo~i naveo je vladika Nikolaj dodaju}i da je istovremeno provo|ena nasilna islamizacija hri{}ana.
Gospodin Nikolaj je napomenuo da je za Srbe ovo podru~je
bilo i ostalo mjesto gdje se nalazi hram, o ~emu svjedo~i i naziv Crkvina, te da to saznawe
nije nestalo iako je od materijala sru{ene pravoslavne bogomoqe nedaleko podignuta xamija.
Visokopreosve}eni Nikolaj
smatra da na ovom mjestu ponovo
treba sagraditi manastir, a da
li }e biti onih koji }e tu ìvjeti zavisi od toga koliko smo
sli~ni svojim precima, koji su
imali mnogo monaha.
Mitropolit Nikolaj rekao je
da treba sagraditi objekat u kojem bi bili smje{teni manastirski konak i trpezarija.
Trebamo da ovo {to vi{e
ukra{avamo i uqep{avamo kao
{to je na{a hri{}anska du{a
lijepa - poru~io je vladika Nikolaj koji je prije dvije godine
na dana{wi dan osve{tao temeqe hrama u izgradwi, podignutog u obliku krsta.
Gospodin Nikolaj pozvao je
op{tinske vlasti da vrate i
dio prija{we manastirske imovine.
Visokopreosve}eni Nikolaj
je naglasio da iznad hrama u izgradwi postoje temeqi prvobitnog hrama i da je Zavod za za{titu spomenika kulture to mjesto proglasio za{ti}enim i zabranio da tu budu obavqani bilo kakvi radovi dok sve ne bude
ispitano.
Hram Svetog Jovana Krstiteqa u Crkvinama jedan je od tri
pravoslavna hrama na ovoj visoravni i gradi se zahvaquju}i
prilozima vjernika iz ovog kraja, kao i onih koji su rodom sa
ovih prostora, a sada ìve {irom svijeta.
Brigu oko podizawa hrama vode paroh bori~ki jerej Dragi{a
Simi} i Gra|evinski odbor, ~iji je predsjednik Zoran Kosori}.
Ponovnim podizawem pravoslavnog hrama u Crkvinama,
ostvarena je dugogodi{wa èqa
i vi{evjekovni napori srpskog
naroda bori~kog kraja, a i {ire,
da o~uvaju tradiciju da se dva
puta godi{we okupqaju na ovom
mjestu i mole Gospodu Bogu i
svetom Jovanu Krstitequ.
3
pqao u razna bogoslovska, molitvena bratstva. Jedan od wegovih prijateqa je bio i Milan
\or|evi}, potowi vladika dalmatinski Irinej. Kao mlad bogoslov, Blagoje je pored svetoonovom kalendaru), a spomen ta~kih dela ~itao najvi{e Doprepodobnog Simeona prazno- stojevskog.
Brat Stojadin, kao student
va}e se 19. marta po starom
prava
izgubio nesre}nim slukalendaru (1. aprila po no- ~ajem je
ìvot,
ispav{i iz voza
vom kalendaru).
pri jednom svome povratku sa
Sve~ano proslavqewe no- studija ku}i. Blagoje tada svima
vokanonizovanih ugodnika otvoreno govori da èli ceo
Bo`jih bi}e izvr{eno na sa- svoj ìvot da posveti Bogu da bi
bornoj svetoj arhijerejskoj Li- bio {to bliì wemu i svome
turgiji u slede}u nedequ, 2. bratu. Roditeqi mu se protive
maja, u Hramu Svetoga Save na toj èqi i na sve na~ine pokuVra~aru, sa po~etkom u 9 ~aso- {avaju da spre~e svoje dete da
ode u monahe.
va.
Blagoje biva mobilisan u
Prepodobni i bogonosni |a~ku
pri vojnoj bolnici
Oci na{i Justine i Simeone, u Ni{u ~etu
tokom
Prvog svetskog ramolite Boga za nas!
ta, a kasnije oni se zajedno sa
Episkop ba~ki Irinej, vojskom i sve{tenstvom povlaportparol Svetog
preko Albanije. Stigav{i u
Arhijerejskog Sabora ~e
Skadar, Blagoje moli patrijarha Dimitrija za mona{ki postrig, patrijarh blagosiqa i bogoslov Blagoje postaje monah Justin.
Tada{wa vlast prebacuje jednim starim brodom bogoslove
do Barija, a posle toga preko
Pariza, bogoslovi stiù u London gde ih prihvata jeromonah
Nikolaj Velimirovi}. Iz Engleske gde je sa grupom bogoslova
privremeno sme{ten, blagoslovom patrijarha srpskog Dimitrija, Justin prelazi u Duhovnu
akademiju u Petrogradu. Zbog
nemira koji su nadolazili bogoslovi su 1916. nazad povu~eni u
Englesku. U Engleskoj, Justin
studira teologiju na Oksfordu
i sam se izdràva, a ne od stiU devetorazrednoj beograd- pendija engleske vlade. Svoju
skoj Bogosloviji stekao je puno kritiku zapadnog sveta izloprijateqa i sa wima se oku- ìo je u svojoj doktorskoj tezi
Religija i filosofija Dosto-
VANREDNO SAOP[TEWE ZA JAVNOST
SVETOG ARHIJEREJSKOG SABORA
SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
Na svom popodnevnom zasedawu 29. aprila teku}e godine,
Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve jednoglasno je usvojio predloge nadle`nih eparhijskih arhijereja i
uneo u diptihe svetih Pravoslavne Crkve imena blaènopo~iv{ih arhimandrita Justina
Popovi}a, duhovnika manastira
]elije kod Vaqeva (1894-1979),
od sada prepodobnog Justina
]elijskog, i Simeona Popovi}a,
nastojateqa manastira Dajbabe
kod Podgorice (1854-1941), od
sada prepodobnog Simeona Dajbabskog.
Liturgijski spomen prepodobnog Justina slavi}e se 1. juna po
starom kalendaru (14. juna po
ARHIMANDRIT
DR JUSTIN POPOVI]
Justin Popovi} (1894-1979),
novokanonizovani srpski svetiteq, je bio arhimandrit manastira ]elije, doktor teologije,
profesor Beogradskog univerziteta i duhovnik.
Blagoje Popovi}, potowi otac
Justin, je ro|en u Vrawu 6. aprila (25. marta po starom kalendaru) 1894. godine od oca Spiridona i majke Anastasije. Familija Popovi}a je kroz generacije bila sve{teni~ka, jedino je
Blagojev otac Spiridon bio samo crkvewak. Blagoje je bio najmla|e dete, a imao je starijeg
brata Stojadina i sestru Stojnu.
4
jevskog, koja nije prihva}ena.
Bez diplome se vra}a u Srbiju
1919. godine. Patrijarh Dimitrije ga ubrzo po povratku {aqe
u Gr~ku. Postao je stipendista
Svetoga Sinoda. Za vreme jednoga kratkoga boravka ku}i, biva
promovisan u ~in jero|akona. U
Gr~koj, kao i u Rusiji i Engleskoj, upoznaje tamo{wi svet. Na
wega je posebno utisak ostavila
jedna starija baka, Grkiwa, kod
koje je stanovao. Za wu je rekao
da je od we vi{e nau~io nego na
celom Univerzitetu. êsto je
kao jero|akon sasluìvao u
gr~kim hramovima.
i nekih tada{wih nepravilnosti u kliru SPC i bogoslovskim
{kolama. U karlova~koj bogosloviji (u koju je u me|uvremeno
bio preme{ten), neko mu krade
sa radnoga stola doktorsku disertaciju o gnoseologiji sv. Isaka Sirijskog i sv. Makarija Egipatskog. Ali je za par dana napisao okvirno istu disertaciju
Problem li~nosti i poznawa
po u~ewu sv. Makarija Egipatskog i doktorira u Atini, 1926.
godine. Ubrzo potom proteran je
iz Karlova~ke bogoslovije u
Prizren, gde je proveo oko godinu dana, ta~no onoliko vremena
Otac Justin sa svojim u~enicima
Amfilohijem, Atanasijem i Artemijem
U Atini sti~e doktorat bogoslovqa. Sveti Sinod mu najednom uskra}uje stipendiju, pred
sam doktorat. Morao je 1921. godine da se povu~e u Srbiju i postane nastavnik karlova~ke bogoslovije. Predavao je Sveto pismo Novoga zaveta, Dogmatiku i
Patrologiju. Tu prima jeromona{ki ~in. Vremenom postaje
urednik pravoslavnoga ~asopisa Hri{}anski ìvot. Poznati su wegovi ~lanici Sa uredni~kog stola. Ponekad mu je pero bilo o{trije i doticalo se
koliko je trebalo da se ~asopis
Hri{}anski ìvot ugasi.
U to vreme na Zapadu, u ê{koj javqa se pokret koji je èleo da se vrati u Pravoslavnu
veru. Justin biva izabran za pomo}nika vladici Josifu Cvijovi}u u misiji u Prikarpatskoj
Rusiji. Ubrzo ga je Sveti Sinod
odlu~io postaviti za episkopa.
On je to odbio uz obrazloèwe
da je nedostojan tog ~ina. Posle
toga nijednom nije izabiran ili
predlagan za episkopa. Posle
toga je postavqen za profesora
Bitoqske bogoslovije. Na bogosloviji je bio u vezi sa vladikom Nikolajem i Jovanom [angajskim. Zajedno sa arhijerejima
SPC borio se protiv uvo|ewa
Konkordata u Srbiju 1936. godine. êsto je pomagao i pisao pohvalno o bogomoqa~kom pokretu
koji je vodio sv. vladika Nikolaj i bio satrudnik na misionarskom poqu sa izbeglim pravoslavnim Rusima, ispred crvene revolucije.
Od 1934. je profesor Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zajedno sa Branislavom Petronijevi}em osnovao Srpsko filozofsko dru{tvo 1938. u Beogradu. Bavio se
prevo|ewem bogoslovsko-asketske i svetota~ke literature.
Po izbijawu Drugog svetskog
rata, otac Justin boravi po mnogim manastirima. Najvi{e vremena je provodio u ov~arsko-kablarskim manastirima, u kojima
je i uhap{en posle rata od strane komunisti~kih vlasti. Posle
pritvora, premestio se u manastir ]elije kod Vaqeva.
Otac Justin Popovi}
U ]elije je do{ao 1948. godine po blagoslovu vladike {aba~ko-vaqevskog Simeona i mati igumanije Sare, koja je do{la
sa nekoliko svojih sestara iz
manastira Qubostiwe u ]elije,
nekoliko godina ranije.
O samome ìvotu oca Justina
u ]elijama, ima se mnogo re}i.
Stalno je bio progawan, saslu{avan, privo|en od vlasti. Malo je bilo onih koji su stajali u
wegovu odbranu. To su bile }elijske sestre s mati igumanijom
Glikerijom na ~elu, prota @ivko Todorovi} - leli}ki paroh,
avvini u~enici i ostali po{tovaoci...
5
- Filosofske urvine (Minhen, 1957),
- @itija svetih, 1-12
(1972-1977),
- Pravoslavna crkva i ekumenizam (Solun, 1974),
- Put bogopoznawa (1987).
Duhovnik manastira ]elije
Otac Justin je se upokojio u
isto vreme i u isti dan kada je i
ro|en - na praznik Blagovesti 7.
aprila (25. marta) 1979. godine.
2. maja 2010. godine, odlukom
Svetog arhijerejskog sabora
SPC Justin Popovi} kanonizovan je u red svetiteqa SPC zajedno sa Simeonom Dajbabskim u
Hramu Svetog Save na Vra~aru.
Kwièvno-bogoslovski rad
Ubrzo posle Prvog svetskog
rata javio se kwigom Filozofija i religija F. M. Dostojevskog
(1923). Po oceni nekih ovo delo
Justinovo je jedna od prvoklasnih i najboqih studija uop{te
o genijalnom ruskom piscu.
Justin Popovi}, koji je u me|uvremenu postao profesor dogmatike na Teolo{kom fakultetu, svoju temu o Dostojevskom je
unekoliko pro{irio u novoj
kwizi pod naslovom Dostojevski o Evropi i Slovenstvu
(1940). Religiozna misao ruskog
pisca posluìla je Justinu Popovi}u da reinterpretira religioznu filozofiju pravoslavqa. Postavqaju}i u novim
6
uslovima, pred Prvi svetski
rat, pitawe odnosa Evrope i
slovenstva, kojom su se bavili
jo{ slovenofili, bliski Dostojevskom, Justin Popovi} je posredno otvarao i srpsko pitawe. Bilo je to pred sam po~etak
Drugog svetskog rata.
Priredio je 12 tomova @itija
svetih, za svaki mesec u godini
po jedna kwiga. Svaki tom ima
po nekoliko stotina strana i
predstavqa sintezu mnogo raznih izvora sistemati~no sakupqenih i prire|enih. Osim
ovih ìtija, sabrana dela Justina Popovi}a imaju 33 toma.
Govorio je te~no ~etiri strana
jezika: gr~ki, ruski, nema~ki i
engleski i bavio se prevo|ewem sa vi{e jezika.
Zna~ajnija dela:
- Filosofija i religija F. M.
Dostojevskog (1923),
- Dogmatika pravoslavne crkve, 1-3 (1932),
- Dostojevski o Evropi i slovenstvu (1940),
- Svetosavqe kao filosofija
ìvota (1953),
Po kazivawu nekih }elijskih
sestara, u ]elije je do{ao 28.
maja 1948. Prognan sa Bogoslovskog fakulteta, ovde se nalazio u nekoj vrsti zato~eni{tva.
]elije tada postaju mesto hodo~a{}a za mnoge koji su èleli
da ga vide i dobiju duhovne pouke i savete. To je opisao Du{an
Vasiqevi} u svome Se}awu na
oca Justina.
Me|u najzna~ajnije wegove
u~enike ubrajaju se: mitropolit
Amfilohije Radovi}, episkopi
Atanasije Jevti}, Artemije Radosavqevi} i ba~ki Irinej Bulovi}. Na Bogoslovskom fakultetu predavao je i patrijarhu
Pavlu Dogmatiku.
Preko trideset godina je proveo u ]elijama, u~iniv{i ih jednim od najpoznatijih srpskih
manastira. Wegov grob, koji se
nalazi u neposrednoj blizini
manastirske crkve, i danas privla~i posetioce i po{tovaoce.
Na ovom grobu su se, prema predawima, de{avala ~udesa i isceqewa. Neki po{tuju Justina
Popovi}a kao svetiteqa, iako
jo{ nije zvani~no kanonizovan.
Postoji i ikona na kojoj je predstavqen kao prepodobni Justin
]elijski i drì u ruci kwigu
@itija svetih.
Bio je protivnik ekumenizma
u pravoslavqu nazivaju}i ga
jednim imenom svejeres. Svoje
mi{qewe o tome izneo je u kwizi Pravoslavna crkva i ekumenizam. U Vaqevu postoji Duhovna biblioteka Otac Justin.
KANONIZOVAN
PREPODOBNI SIMEON DAJBABSKI
Sveti Arhijereski sabor Srpske Pravoslavne Crkve, na svom
redovnom proqe}nom zasjedawu, danas je pribrojao redu Hristovih Svetiteqa ro|enoga Cetiwanina, Svetog Simeona Dajbabskog.
Sveti Simeon je ro|en 1854.
godine na Cetiwu, u dowokrajskom bratstvu Popovi}a kao mali Savo. Osnovno {kolovawe
zavr{io je na Cetiwu. Kasnije
se obrazuje u Kijevskoj Bogosloviji a potom i u tamo{woj Duhovnoj akademiji, nadahwuju}i se
ìvotima i podvizima osniva~a i prepodobnih otaca Kijevske Lavre. U Kijevu je zamona{en u rukopoloèn u ~in jeromonaha, a 1888. godine vra}a se na
Cetiwe, gdje mu je odre|ena slu`ba Bo`jeg sluìteqa u mana-
stiru Svetog Nikole na Vrawini, a godinu dana kasnije i u manastiru Ostrogu, gdje je bio i
predava~ u tamo{woj mona{koj
{koli, koju je pokrenuo mitropolit Mitrofan Ban.
Na osnovu ~udesnog vi|ewa,
koje mu je Bog otkrio, jeromonah
Simeon je inicirao gradwu crkve na mjestu dana{weg manastira Dajbabe krajem 19. vijeka.
Ostatak svog ìvota jeromonah
Simeon je proveo sluè}i novootkrivenoj Dajbabskoj Svetiwi,
a tu ga je, kao dajbabskog jeromonaha, posjetio arhimandrit Justin Popovi}, veliki srpski teolog, koji je tako|e, dana{wom
odlukom Svetog Arhijereskog
Sabora SPC, zajedno sa Svetim
Simeonom, pribrojan Hristovim
Svetiteqima.
Sveti Simeon Dajbabski upokojio se u Gospodu 1. aprila (po Gregorijanskom kalendaru) 1941. godine. Wegove mo{ti su otkrivene
na 55. godi{wicu od wegovog upokojewa 1996. godine u manastiru
Dajbabe, nastojawem Wegovog visokopreopsve{tenstva arhiepiskopa cetiwskog mitropolita crnogorsko-primorskog g. Amfilohija, brojnog sve{tenstva i vjernog
naroda, poklonika Dajbabskog manastira. Od tada pa do danas, svake godine se na dan star~evog upokojewa odràva veliki sabor u
manastiru Djababe.
POUKE JEDNE
KANONIZACIJE SVETI JUSTIN
]ELIJSKI
I WEGOVI ZAVETI
Sveti Arhijerejski Sabor SPC je,
na svom aprilsko - majskom zasedawu 2010, kanonizovao dvojicu svetih Srba - starca Simeona iz manastira Dajbabe kraj Podgorice (koji
se upokojio uo~i Drugog svetskog rata) i oca Justina ]elijskog (+1979),
velikog podvi`nika, ~udotvorca i
teologa, koji je, pored Svetog vladike Nikolaja najpoznatiji u svetu
savremeni pravoslavni Srbin. Grci su oca Justina nazvali visokovrhim hrastom Pravoslavqa i govorili da je on savest Srpske Pravoslavne Crkve. U doba titoizma,
konfiniran u manstiru ]elije kod
Vaqeva, on je zaista bio svedok
apostolske tvrdwe da se re~
Bo`ja ne da vezati).
Autor monumentalnih @itija
svetih, otac Justin je napisao i
opse`no, vi{etomno tuma~ewe Poslanica svetog apostola Pavla,
kao i nezaobilaznu trotomnu Dogmatiku Pravoslavne Crkve. Wegove studije i zbirke ogleda poput
Svetosavqa kao filosofije ìvota, Filosofskih urvina, Dostojevskog o Evropi i Slovenstvu
~ine ~ast srpskoj teolo{ko - filosofskoj misli dvadesetog veka, i
spadaju u najprevo|enija dela na{ih pisaca (prevo|ena su na ruski,
engleski, francuski, gr~ki, itd.)
Uz sve ovo, otac Justin je bio ({to
je i najva`nije) veliki podvi`nik
i molitvenik, koji je i za ìvota i
posle smrti ~inio ~uda silom
Bo`jom (i o tome je objavqena zbirka svedo~ewa.) Dokumentarni
film o wemu snimio je |akon Nenad Ili}. I film je privukao pa`wu ne samo Srba.
No, ovaj tekst se vi{e ne}e baviti izlagawem zasluga oca Justi-
7
na, a ni ~iwenicom da se iz wegove
Dogmatike ne u~i na Bogoslovskom
fakultetu SPC. Po{to su Srbi
skloni da svojim zaslu`nim qudima pevaju posmrtne pohvale i zidaju spomenike samo da bi brè zaboravili wihove poruke i zavete, nastoja}emo da se podsetimo Justinovih re~i srpskom narodu kroz tamni~ki prozor }elijske konfinacije. Da su wegove re~i aktuelne i danas, i da poga|aju u samu sredu, pokazuje nam i ~iwenica da drugosrbijanci ve} dve decenije diù graju protiv }elijskog gorostasa kao
mra~waka koji je bio protiv
Evrope i ekumenskih evrointegracija.
Hristocentri~nost
i evropoklonstvo
Kao i svaki autenti~ni hri{}anin, otac Justin Popovi} je u Bogo~oveku Isusu Hristu video meru i
proveru ~oveka i sveta. Bez Hrista, govorio je, na{ bi svet bio trkali{te privi|ewa kaldrmisano
lobawama qudskim. Ako su, na Veliki petak, qudi Boga osudili na
smrt, On je wih osudio na besmrtnost, daruju}i im, Svojim vaskrsewem, ve~ni i neprolazni ìvot.
@ivot u Hristu prepora|a i ~oveka
i wegovu zajednicu: na~elo qubavi
prema Bogu i bli`wem proìma
sve, i gradi sve, i donosi neuni{tivu radost postojawa. Hristos je
Logos - Smisao ~oveka i sveta (a,
kako bi rekao austrijski psiholog
Viktor Frankl, vapaj svih qudi je
ne~ujni vapaj za Smislom.) Qubav
prema Hristu neodvojiva je od odnosa prema bra}i qudima. Voleti
bli`wega kao samoga sebe ne zna~i
voleti ga kao {to volimo sebe, nego voleti ga jer je bli`wi na{e
istinsko JA, govorio je Georgije
Florovski; ili, kako kaè svetoota~ka izreka: Video si brata svoga - video si Boga svoga.
Po ocu Justinu, ovoj ìvotvornoj
nauci Srbe je nau~io Sveti Sava. U
kwizi Svetosavqe kao filosofija ìvota, nastaloj na osnovu
predavawa omladini za vreme Dru-
8
gog svetskog rata, on je ponudio sveobuhvatnu viziju li~nosti i dru{tva iz hristocentri~ne perspektive. I ta vizija se poklapa s vizijom Nove Srbije Vladike Nikolaja:
ôvek iznad svega, a Bog iznad ~oveka.
Zato je otac Justin bio snaàn
kriti~ar savremene Evrope. Kao
intelektualac evropskog formata, on je u zapadnim zemqama svetih ~udesa (A. Homjakov) uvek umeo
da razlikuje ono {to je dobro i
vredno od onoga {to je zlo i naopako. Na nesre}u, u dvadesetom stole}u preovladalo je zlo i naopako.
Au{vic, GULAG i Hiro{ima potvrdili su da je to, po Justinovim re~ima, bio vek atomske tehnike i
pra{umske etike, u kome su i Bog i
Bo`ji ~ovek odgurnuti u stranu da
bi nastalo idolopoklonstvo delima sopstvenih ruku, tehnici li{enoj logosnih orijentira. Po~eo je
da nastaje svet - mraviwak, koji pori~e nasu{nu slobodu u ime neostvarqivih utopija.
Umesto ikonomije (~ovekoqubivog Hristovog domostroja) trijumfovala je ekonomija (novac, kao
koncentrisana mo}, sru{io je vrednosne lestvice, i metastazirao,
prekrivaju}i planetu nihilisti~kom tamom egocentrizma.) Jo{
u delu Dostojevski o Evropi i
Slovenstvu, objavqenom 1940. godine, Justin Popovi} je podsetio
na pisca Bra}e Karamazova kao
proroka koji je pozivao: Smiri se,
gordi ~ove~e! To jest, umeri svoje
zahteve, ne gledaj samo u zemqu, podigni glavu ka Tvorcu. Ina~e, stvori}e{ antihristovo dru{tvo, kojim }e upravqati Veliki Inkvizitor, i u kome qudi ne}e biti bra}a,
nego crvi pod crnom ~izmom totalitarne kontrole.
Zato je otac Justin stalno pozivao Srbe da ne pristupaju Evropi
bez Hrista - jer ona nije bratstvo
slobodnih, nego hedonisti~ki mraviwak. I zaista: savremeni zapadni sekularizam ne zna~i puku odvojenost Crkve od dràve, nego aktivno bogoborstvo. Zakoni koji se u
Evropskoj uniji donose direktno su
kr{ewe hri{}anskih moralnih
normi (od ozakowewa sodomije do
eutanazije), a zabrana pomiwawa
naciotvornog i kulturotvornog
hri{}anstva u preambuli Ustava
Evropske unije jasan je dokaz kuda
Evropa stremi. Da i ne govorimo o
nepopravqivoj moralnoj truleì:
ako u Dansku, iz Nema~ke i drugih
EU zemaqa, dolaze mu{terije da
bi na farmama pla}ali vlasnicima mogu}nost da imaju seksualne
odnose sa ìvotiwama i ako u EU
ima oko 4,5 miliona zavisnika od
kokaina, to, o~ito, nije sredina u
kojoj bi ~ovek nesputano mogao da
se razvija kao bogoliko bi}e.
Sastavni deo srbskog identiteta je pravoslavna vera, autenti~no
hri{}anstvo sa svojom uzvi{enom
etikom (Boqe ti je izgubiti glavu,
/ nego svoju ogre{iti du{u i Zemaqsko je za maleno carstvo, / a nebesko uvek i doveka osnovni su
eti~ki postulati svetosavskog naroda). Ulazak u Evropsku uniju (koja, naravno nije degolovska zajednica otaxbina od Atlantika do
Urala, nego amerikanoidna nihilisti~ka pusto{ ego-ekonomske
utopije), u Uniju senilnih varvara (@an Bodrijar), li{enih pam}ewa i morala, o~ito bi bio slom
~itave na{e istorijske vertikale.
Upravo zbog toga je otac Justin
upozoravao Srbe da se klone Evro-
pe koja je porekla svoje hri{}ansko svi treba da hrle centralizovaporeklo, i krenula putem opisanim nom Rimu, a onda, skupa, da se pou Zlim dusima Dostojevskog.
klone zlatnom teletu svetskog trì{ta. Koga briga za Istinu?
Ekumenizam i modernizam
Justin je, odlu~no, tvrdio
U korenu savremene evropske daOtac
je
Istinu
nemogu}e zaobi}i, jer
propasti, otac Justin je video uda- ona nije pojam,
Li~nost qavawe Zapada od punote crkvene Li~nost Hristova. nego
Zato
je
mnogo puistine koje se, u jedanaestom veku, ta od srbskih episkopa traìo
da
zbilo kroz rimskog papu. Po ocu Ju- istupe iz ènevskog Svetskog sastinu, to je bio tre}i najve}i pad u veta crkava, i da Vatikanu ne ~ine
istoriji ~oveka: Adam je otpao od ustupke zaboravqaju}i Jasenovac,
Boga, Juda izdao Boga, a papa sebe jer vreme jeste za sjediwewe svih
proglasio za Boga namesnika Hri- odeqenih hri{}ana - ali samo ako
stovog na zemqi. Iz papizma se zapadni hri{}ani shvate da je Prarazvio krajwi protestantski indi- voslavna Crkva ona Jedna, Sveta,
vidualizam (danas ima preko dva- Saborna i Apostolska Crkva koju je
dest hiqada protestantskih sekti osnovao Hristos.
koje za sebe kaù da su Crkva.)
Sedamdesete godine devetnaestog
veka kona~no su u~vrstile papizam: na Prvom vatikanskom koncilu je donet dekret po kome je papa
NEZABLUDIV PO PITAWIMA VERE. I to je osnova svih totalitarizama: pre nego {to je gas kuqnuo iz
tu{ - kabina u Au{vicu, smrdele su
loma~e Svete Inkvizicije, plodovi jedne nepogre{ivosti.
Zato je otac Justin, u svojoj ~uvenoj kwizi Pravoslavna Crkva i
ekumenizam (objavqenoj 1974. u
Solunu) bio tako odlu~an protivnik ekumenizma, kao zapadne politi~ke ideologije, ~iji je ciq da
ujedini podeqene hri{}ane, ali
bez osvrtawa na Istinu. Oba ekumenizma - i vatikanski, kao kriptounijatski (nedavno je u Kanadi
kardinal Levada, {ef Kongregacije za doktrinu vere, izjavio da je
ciq ekumenizma povratak svih
hri{}ana Rimu) i ènevski, proteGrob Avve Justina
stantski - imaju za ciq da odbace
pitawe pravoverja, i da sve svedu
Zato je otac Justin bio i protiv
na sentimentalisti~ku pri~u all
you need is love tipa. Iza te pri~e modernizma u crkvi koji je plod
se, naravno, uvek krije politi~ka ekumenizma - da bi se hri{}ani sjevoqa za mo} globalisti~kih eli- dinili - (bez osvrtawa na Istinu,
ta, koje moraju da postroje nedi- ponavqamo!) - wihove bogoslu`besciplinovane hri{}ane pre nego ne i predawske prakse moraju se
{to ostvare svoju drevnu devizu: e ujediniti, i to po principu protepluribus unum. Protestanti su ras- stantskog, tobo` ranohri{}anpr{eni, pravoslavci previ{e skog, minimuma. Jo{ pre Drugog
nacionalno orjentisani, pa zato svetskog rata Justin se izri~ito
protivio reformi kalendara, koju
je, da bi se pribliìla Vatikanu,
Londonu i @enevi, sprovela Carigradska patrijar{ija. Bio je i protiv tzv. liturgijske reforme, koja racionalisti~ki pori~e misti~ku punotu pravoslavne liturgijske prakse. Zalagao se i za vekovni na~in pripreme za Sveto
Pri~e{}e - postom, molitvom i ispove{}u, umesto svakoliturgijskog
pri~e{}a bez li~ne odgovornosti.
Kada su se, u SPC, pojavili zahtevi
da se postovi skrate, otac Justin je
stavqao do znawa da bi to razorilo podvi`ni~ki duh na{e Crkve
(dodu{e, u Crkvi ima mesta i za
one koji dva - tri puta godi{we pale sve}u; ali Crkva se ne orjenti{e prema wima, mada ih voli, nego
prema svojim svecima - isposnicima i podvi`nicima.)
Za kraj
Od nasle|a oca Justina Srbska
Crkva bi mogla da ìvi vekovima.
Koliko }e ìveti zaista - to zavisi samo od nas, pravoslavnih Srba.
U svakoj crkvenoj situaciji, svetojustinovska mudrost bi nam dobro
do{la. Recimo, kad je Sabor SPC
ra{~inio episkopa ameri~ko-kanadskog Dionisija (navodno, zbog
finansijskih i drugih prestupa, a u
stvari, po nalogu Titovog reìma),
otac Justin je govorio da se tako ne
postupa s jednim episkopom, ~ak i
ako je kriv, i da je raskol, izazvan
wegovim ra{~iwewem, raskol koji
je zavadio Srbe u dijaspori, pakleno grotlo koje pro`dire qudske
du{e.
Otac Justin je kanonizovan, i time je SA Sabor SPC priznao svenarodno po{tovawe koje mu je srbski
narod ukazivao i ukazuje, i svepravoslavnu svest o wegovoj svetosti.
Pa ipak, ako ne budemo po{tovali
wegove pouke, bi}emo kao fariseji
koje je Hristos prekorevao da zidaju grobove prorocima koje oci wihovi pobi{e. A Gospod nije voleo
fariseje.
Vladimir
Dimitrijevi}
9
HO]E LI NAKON BO@IJE
USLIJEDITI I SUDSKA VOQA
Priredio: Nevenko ERI]
proglasio nenadle`nim za ovaj
slu~aj.
Glavno ro~i{te zakazano je za
19. april saslu{awem svjedoka i
vje{taka medicinske i finansijske struke.
Zastupnik porodice Starovlah
advokat Miqkan Pucar rekao je da
ostaje kod tu`be i ranije datih navoda, te Sudu predloìo 49 pisanih dokaza.
Pucar je izrazio nadu da }e kona~na presuda biti u korist porodice Starovlah ~ime }e u svakom
smislu biti obe{te}eni.
Pucar je dodao da je NATO isplatio Crkvenoj op{tini Pale za
o{te}ewe Parohijskog doma 6.150
evra, a da su porodici Starovlah
ponudili 70.000 KM u vidu dobro~instva i pod uslovom da se odreknu bilo kakvih potraìvawa.
Tada su tro{kovi lije~ewa
Starovlaha prelazili visinu iznosa koji im je bio ponu|en - dodao
je Pucar.
Miroslav, sin Jeremije Starovlaha, rekao je da je nesporno da su
wegovog oca i brata pretukli pripadnici Jork{irskog puka princa
od Velsa britanskih vojnih snaga.
Bili bismo sre}niji da se postupak vodi protiv NATO, kao {to
je to sporazumom predvi|eno, a ne
protiv BiH - istakao je Miroslav
dodaju}i da do danas ta organizacija nije pokazala istinsku èqu
da po~inioce nedjela kazni, a porodici omogu}i pravi~nu naknadu
za te{ke tjelesne i du{evne povrede.
On smatra da je BiH, kao dràva,
odgovorna {to se jasno kr{ewe
qudskih prava mora dokazivati
sudskim putem.
Zbog toga smatramo da je BiH odgovorna prema svojim gra|anima, pa
tako i prema mojoj porodici, jer je
potpisala sporazum prema kojem
neki strani vojnici mogu da povre|uju, pa i da ubijaju nedu`ne qude,
a da za to ne snose ni krivi~nu ni
materijalnu, pa ni moralnu odgovornost - tvrdi Miroslav.
On je naveo da je wegova majka doìvjela stra{nu mentalnu i psiholo{ku reakciju nakon stravi~nog doga|aja, a da su otac i brat
i do danas na rehabilitaciji. Sve{teniku Jeremiji i wegovom sinu
Aleksandru ostale su trajne posqedice od prebijawa. Aleksandar je stoodstotni invalid kojem je
stalno potrebna tu|a wega i pomo}.
Dane vaskr{weg posta i priprema za najve}i hri{}anski praznik Vaskrsewe Isusa Hrista - i ove godine, kao i prethodnih pet posebno
doìvqavaju i preìvqavaju sve{tenik Srpske pravoslavne crkve
Jeremija Starovlah i wegov sin
Aleksandar, jer ih podsje}aju na
no} sa 31. marta na 1. april 2004.
godine kada su ih u wihovom domu
na Palama brutalno pretukli pripadnici NATO i tada{weg
SFOR-a.
Te no}i su nequdi u nevrijeme,
kada takvi i djeluju, tada{wem parohu paqanskom protojereju-stavroforu Jeremiji Starovlahu i
wegovom sinu vjerou~itequ Aleksandru na smrt ugrozili ìvote
pod izgovorom da traè ratne zlo~ince, ta~nije Radovana Karaxi}a.
I kao {to je Gospod svoju voqu
pokazao vaskrsnuv{i svog Sina,
tako je i u slu~aju Starovlaha u~inio isto i vjerne sluge Wegove i
Wegove Crkve ostavio u ìvotu da
svjedo~e da je razuzdanost i razularenost ovozemaqskih qubiteqa
sile i tanatosa, prolazna i ni{tavna spram voqe Wegove.
Otac Jeremija i sam to potvr|uje
rije~ima da je ìvot dar Boìji, i
to onaj najdragocjeniji, dodav{i
blagodarni smo Bogu {to nas je, po
Svom promislu, ostavio u ìvotu.
Gospodu dugujemo stalnu zahvalnost i molitveno sje}awe. Molimo
se na Svetoj liturgiji da ostatak
Ja ne bih ni pokretao ovaj pona{eg ìvota bude bez bola, nepo- stupak
da se ne nadam da }e Sud
stidan i miran - kaè otac Jere- BiH donijeti
odluku, naàlost
mija.
protiv BiH. Smatram da NATO snaOVOZEMAQSKA PRAVDA ge, po potpisanom Tehni~kom sporaBRUTALNI NAPAD
Premla}ivawe Starovlaha, na- zumu treba da plate od{tetu, kao
Pripadnici me|unarodnih snaga
kon vi{egodi{wih izbjegavawa, {to su platile u stotine drugih
trebalo bi kona~no da dobije ovo- predmeta. Jedino porodicama Sta- u BiH - NATO-a i tada{weg SFOR-a
zemaqski, odnosno pravni epilog i rovlah i Abazovi} nije pla}eno - - prije {est godina su u no}i sa 31.
marta na 1. april izveli vojnu akpred Sudom BiH, koji se prvobitno rekao je Pucar.
10
ciju na Palama u kojoj su te{ko povrijedili tada{weg sve{tenika
crkve Uspenija Presvete Bogorodice paroha Jeremiju i wegovog sina
vjerou~iteqa Aleksandra, a sve
pod izgovorom da traè Radovana
Karaxi}a.
Vojnici su oko jedan ~as iza pono}i, uz upotrebu sile, vatrenog
oru`ja i eksploziva upali u Parohijski dom koji se nalazi tik uz crkvu, a potom i u stanove sve{tenika Jeremije i Miomira Zeki}a, koji
se nalaze iznad prostorija Parohijskog doma.
Neposredno po upadu u stan Starovlaha, vojnici su Jeremijinu suprugu Vitorku zatvorili u jednu sobu, a wega i sina Aleksandra po~eli brutalno tu}i. Aleksandar, koji
se oporavqao od operacije ù~i,
od siline udaraca je pao u komu.
Nakon jedno~asovnog iìvqavawa, pripadnici multinacionalnih
snaga su te{ko povrije|ene Starovlahe helikopterom prebacili u
Tuzlansku bolnicu. Polumrtva tijela samo su unijeli u bolnicu i
spustili ih na pod hodnika i nakon
toga brzo napustili ovu zdravstvenu ustanovu.
Medicinsko osobqe dugo vremena nije znalo o kakvim je pacijentima rije~ i ko su ti qudi uop{te, a
saznali su to nakon {to ih je nazvala Vitorka.
Iako su pripadnici multinacionalnih snaga tvrdili da su Starovlasi povrede dobili od detonacije eksplozije dinamita, medicinskim nalazima je utvr|eno da su
brutalno isprebijani. Jeremija je
zadobio povrede glave, grudnog ko{a, rebara i ki~mene kosti i hitno
je operisan, kao i Aleksandar koji
je tek nakon neizvjesnog i upornog
lije~ewa iza{ao iz komatoznog
stawa.
Vi{e visokostru~nih medicinskih ekipa iz Tuzle, Bawaluke,
Vojno medicinske akademije /VMA/
u Beogradu pregledalo je dvojicu
nastradalih i nisu ni{ta prona{le {to bi upu}ivalo na povrede
zadobijene detonacijom ili pu{~a-
nim zrnima. Svi se slaù da su povrede nastale jakim udarcima tupim predmetima.
Starovlasi su iz Tuzlanske bolnice gdje su im spa{eni ìvoti i
pruèna maksimalna medicinska
pomo}, preba~eni na VMA u Beogradu gdje je nastavqeno wihovo lije~ewe.
I Istra`na komisija o doga|ajima na Palama ~iji je Izve{taj usvojio i Predstavni~ki dom Parlamentarne skup{tine BiH, potvrdila je da su Starovlasi povrije|eni
dejstvom tupog predmeta, te{kog i
zamahnutog mehani~kog oru|a i dijelovima tijela.
U izve{taju se kao nesporno navodi da su vojnici, nakon akcije,
te{ko povrije|ene Starovlahe
ostavili u hodniku Tuzlanske bolnice kao N.N. lica, a da su qekari
odmah konstatovali te{ke povrede glave, vratnog pr{qena i slomqene nadlaktice kod oca Jeremije, kao i prelom svih kostiju lica i
rane na grudnom ko{u kod wegovog
sina Aleksandra.
Svoje zakqu~ke Komisija je izvela na osnovu podataka koje su dobili iz Tuzlanske bolnice, Okru`nog
tuìla{tva u Isto~nom Sarajevu,
MUP-a Republike Srpske, Ministarstva bezbjednosti i VMA.
NAPAD PA@QIVO
PRIPREMQEN
Pripadnici multinacionalnih
snaga su u januaru 2004. godine izveli sli~nu akciju na pravoslavnu
crkvu i weno sve{tenstvo u Palama. Oni su i tada do{li iza pola
no}i, ali tom prilikom nisu koristili silu.
Sve{tenik Starovlah qubazno
im je otvorio vrata i primio ih u
svoju ku}u. Omogu}eno im je da vide
i u|u u sve prostore i dobiju sve podatke koje su traìli. Na raspolagawu su im bili Parohijski dom,
sve{teni~ki stanovi i crkva.
âk im je sve{tenik Starovlah
pomagao kako i na koji na~in da do|u do odre|enog prostora kao {to
je potkrovqe, crkveni zvonik i
sli~no. Bilo im je omogu}eno ~ak i
da, ne ulaze}i, pogledaju oltarski
prostor crkve u koji mogu da u|u samo sve{tena lica.
Vojnici su tom prilikom kamerama snimili sve prostorije i wihov
raspored. Uzeli su sve podatke - ko
gdje ìvi, ko u kojem krevetu spava.
Zabiqeìli su i najmawe sitnice
o prostorima koje su obilazili, od
rasporeda namje{taja do dimenzija
svih prostora.
Na kraju ove no}ne ekspedicije
sve{tenik Starovlah im je qubazno saop{tio da }e im se uvijek
staviti na raspolagawe kada èle
da obi|u prostore pravoslavne crkve i druge objekte, jer Crkva nema
{ta da krije. On im je rekao da se
osje}aju uvijek slobodno da do|u
kada za to osjete potrebu ili jednostavno kada prolaze pored pravoslavne crkve.
OPRAVDAWE ZA AKCIJU
Zvani~ni stav multinacionalnih snaga za ovu akciju bio je da su
je izveli s ciqem ~vrstih dojava
da se tu nalazi osumwi~ni za ratne
zlo~ine, ta~nije Radovan Karaxi}.
Tada{wi me|unarodni predstavnik u BiH Pedi E{daun opravdao je akciju SFOR-a, prvobitno
izjaviv{i da se ona bazirala na
~lanku lista Dnevni avaz, nekoliko dana prije brutalne akcije, u
kojem se navodi da je sve{tenik
Starovlah, navodno, rekao da je du`nost svakog sve{tenika da ~uva
Karaxi}a, te da je neophodno obnoviti ~etni~ki pokret u BiH.
Dnevni avaz prije objavqivawa ~lanka, u kojem su bili preneseni navodi iz jednog crnogorskog lista, nije kontaktirao sve{tenika
Starovlaha kako bi provjerio
ta~nost wegovih izjava.
A o kakvom je ~ovjeku i sve{teniku rije~ govori sqede}a pri~a.
Na po~etku rata u BiH sve{tenik
Starovlah bio je na slu`bi u Ilija{u sve do 1997. godine. Tada{we
vlasti optuìle su imama Islamske zajednice u Starom Ilija{u
Omera [tulovi}a za posjedovawe
ve}e koli~ine naoruàwa koje je
11
dijeqeno muslimanskom stanovni{tvu.
Sve{teniik Starovlah u~inio je
sve da imama [tulovi}a i wegovu
porodicu izvede na, za wih, bezbjednu teritoriju. On ih je odveo
svojoj ku}i gdje ga je kao dobar doma}in ugostio i dao mu svoje odijelo. Uz sukobqavawe sa vlastima
on je uspio da imama sa porodicom
izvede na teritoriju koja je za wih
bila bezbjedna.
EPARHIJSKE
VIJESTI
U SVIM HRAMOVIMA
MITROPOLIJE DABROBOSANSKE SLU@ENE
VASKR[WE LITURGIJE
U svim hramovima Mitropolije
BATINA[I NE PRIZNAJU dabrobosanske sluène su u nedjeKRIVICU
qu, 4. aprila, svete liturgije povo-
Neposredno nakon akcije NATO
je na svojoj internet stranici saop{tio da je u akciji u~estvovala mje{ovita jedinica oformqena od
vojnika iz Italije, Slovenije, Velike Britanije, SAD, Rumunije, Ma|arske i Austrije.
Osim Italije, zemqe ~lanice
NATO ~iji su vojnici bili u sastavu SFOR-a, za koje se vjeruje da su
u~estvovale u akciji, uglavnom su
se oglu{ile o zahtjeve Okru`nog
tuìla{tva iz Isto~nog Sarajeva
o utvr|ivawu krivi~ne odgovornosti wihovih dràvqana.
Neke od wih, poput Velike Britanije i Slovenije, traè da im prvo budu dostavqena imena wihovih
vojnika, jer bez toga, navodno, ne
mogu da pokrenu istragu. Imena
pripadnika jedinice drè u tajnosti i nikad nisu objavqena.
Nakon akcije multinacionalnih
snaga na Palama, Predstavni~ki
dom Parlamentarne skup{tine
BiH oformio je Istra`nu komisiju
za utvr|ivawe istrage o doga|ajima na Palama, ~iji je izvje{taj proslije|en parlamentima svih zemaqa ~iji su vojnici u~estvovali u
akciji.
Odlukom blagopo~iv{eg patrijarha srpskog Pavla sve{tenik
Starovlah slu`buje u hramu Svetog
\or|a na Beànijskoj kosi u Beogradu gdje i ìvi sa porodicom.
12
dom najve}eg hri{}anskog praznika
- Vaskrsewa Hristova.
Wegovo visokopreosve{tenstvo
mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj sluìo je Svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornom hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u
Sarajevu, uz sasluèwe tri sve{tenika i jednog |akona Mitropolije dabrobosanske.
Vladika Nikolaj je u prigodnoj
besjedi istakao da je Vaskrs praznik pobjede nad grijehom, smr}u i
|avolom, praznik qubavi i nade u
boqe i dobre me|usobne odnose.
Mi, u~enici Wegovi imamo zadatak da slavimo saborni mir, mir
od Boga sa nama i sa cjelokupnim
svijetom. U svjetlosti Vaskrsewa
pozovimo jedni druge na vaskr{wi
mir. Neka je od nas daleko strah i
stradawe od uma i srca na{eg. Vaskr{wi mir neka vlada u du{ama
na{im i svih naroda hri{}anskih
koji danas praznuju Hristovo vaskrsewe - poru~io je visokopreosve}eni Nikolaj.
Gospodin Nikolaj je istakao da
nam u te{kim uslovima, kada se susre}emo sa mnogim bezizlaznostima i osje}amo nemo}nim pred svakim mo}nikom, vaskrsli Gospod
stalno dolazi, okrepquje nas da u
Wega vjerujemo i bez straha Wemu
prilazimo, jer je svjetlost.
Mir koji je Hristos dao cijelom
svijetu podario je svojim ìvotom,
svojim ranama, svojim krstom, pa
On ostaje simbol, saètak, misti~ni korijen mira koji je donio
na{em ìvotu - naglasio je mitropolit Nikolaj.
Pro~itana je Vaskr{wa poslanica Wegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja i svih arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Na liturgiji je pjevalo Srpsko
pjeva~ko dru{tvo Sloga iz Sarajeva pod dirigentskim rukovo|ewem |akona Du{ka Sandi}a.
Vladika Nikolaj je nakon liturgije tradicionalno u svojoj rezidenciji u zgradi Mitropolije dabrobosanske u Sarajevu primao
vaskr{we ~estitke vjernika.
ZA GRADWU KAPELE
@RTVAMA USTA[KOG
ZLOÎNA U
STAROM BRODU
PRIKQUPQENO 20000 KM
Blagoslovom Wegovog visokopreosve{tenstva mitropolita dabrobosanskog gospodina Nikolaja u
Vi{egradu je u ponedjeqak uve~e,
5. aprila, odràno donatorsko ve~e na kojem je prikupqeno 20.100
KM za izgradwu spomen kapele `rtvama usta{kog zlo~ina nad srpskom neja~i u proqe}e 1942. godine
u mjestu Stari Brod u kawonu Drine.
Jedan od darodavaca iz Uìca
obezbjedi}e kompletan bakarni
lim kojim }e kapela biti prekrivena.
Na donatorskoj ve~eri je najavqeno da }e akcija prikupqawa
dobrovoqnih priloga za gradwu
spomen kapele biti nastavqena, a
svi qudi dobre voqe koji èle da
podrè ovu akciju sredstva mogu da
uplate
na
ra~un
broj
562-006-00001747-04 kod Razvojne
banke, sa naznakom Za Spomen kapelu.
U besjedi okupqenima u ime Organizacionog odbora poznati vi{egradski slikar Haxi Branko Nikitovi} podsjetio je na stravi~an
zlo~in kada su u Starom Brodu u
MITROPOLIT NIKOLAJ
NA TOMINU NEDEQU
SLU@IO LITURGIJU U
MANASTIRU DOBRUNU
proqe}e 1942. godine usta{e zloglasne Franceti}eve Crne legije
zvjerski ubile oko 6 000 Srba koji
su tu u zbjegovima stizali sa podru~ja Sarajeva, Pala, Olova, Kladwa, Sokoca, Han Pijeska, Rogatice
i Vi{egrada, nadaju}i se da }e skelom pre}i Drinu i domo}i se Srbije, jer im preko vi{egradske }uprije nisu dozvolili prelaz italijanski vojnici.
Nemamo prava vi{e odga|ati
postavqawe trajnog znamewa za
nevino pobijene Srbe i neka bi dao
Bog da dogodine na Vaskrs vaskrsne pravoslavna kapela u Starom
Brodu - rekao je Nikitovi}.
U Starom Brodu je 2008. godine
podignuto spomen obiqe`je u znak
sje}awa na ovaj stravi~ni zlo~in
koje su osvje{tali mitropolit Nikolaj i Wegovo preosve{tenstvo
episkop mile{evski gospodin Filaret.
Nakon recitala ~lanova Srpskog sokolskog dru{tva Soko iz
Dobruna prikazan je dokumentarni
film Drino vodo, o~i djevoja~ke,
autora Radoja Tasi}a i Novaka
Kneì}a, a nastupili su i ~lanovi
mu{kih pjeva~kih grupa Sveti
\or|e iz Novog Gora`da i Javorina iz Pala.
Donatorskoj ve~eri prisustvovali su predstavnici Srpske pravoslavne crkve, te politi~kog,
privrednog i javnog ìvota iz op{tina Vi{egrad, Rogatica, Sokolac, Novo Gora`de, Han Pijesak,
Isto~no Sarajevo i Pale.
mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj je 11. aprila, na Tominu nedjequ, u manastiru Uspewa
Presvete Bogorodice u Dobrunu
sluìo Svetu arhijerejsku liturgiju, uz sasluèwe devet sve{tenika
i jednog |akona Mitropolije dabrobosanske.
Vladika Nikolaj je besjedio o
prazniku Hristovog vaskrsewa, istakav{i da je istinitost wegovog
vaskrsewa potvr|ena i nevjerovawem u to jednog od wegovih u~enika
- svetog apostola Tome.
Kod manastira je tradicionalno
i ove, kao i prethodnih godina,
odràn narodni sabor.
MITROPOLIT NIKOLAJ
SLU@IO
NA VUÎJOJ LUCI
mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj je u nedjequ, 18. aprila, u hramu Svetog Pantelejmona na
Vu~ijoj Luci, op{tina Isto~ni Stari Grad, sluìo Svetu arhijerejsku
liturgiju, uz sasluèwe ~etiri
sve{tenika i jednog |akona Mitropolije dabrobosanske, te dva sve{tenika sa Kipra.
u ~etvrtak, 15. aprila, u delegaciji
sa jo{ 34 gra|anina te dràve.
Vladika Nikolaj je u prigodnoj
besjedi zahvalio pravoslavnoj crkvi i narodu sa Kipra na pomo}i
Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu u BiH u vrijeme proteklog rata.
Posebno naglasiv{i pomo} u izgradwi hrama Svetog Pantelejmona
na Vu~ijoj Luci, mitropolit Nikolaj je blagoslovio i budu}u saradwu parohije sa Vu~ije Luke i prijateqa sa Kipra.
Pravoslavni sve{tenici sa Kipra sluìli su u subotu, 17. aprila, ve~erwe, uz sasluèwe lokalnog sve{tenstva, a nakon toga je u
parohijskom domu odràn kulturni
program na kojem su nastupila kulturno-umjetni~ka dru{tva Sveti
Pantelejmon iz Isto~nog Starog
Grada, Mladost sa Pala, Slavija iz Isto~nog Novog Sarajeva i
Sretewe iz Rogatice, te guslari,
izvorne grupe i recitatori.
Gosti su hramu Svetog Pantelejmona poklonili svete sasude.
Nakon {to u ponedjeqak, 19.
aprila, posjete Staru crkvu na Ba{~ar{iji i Saborni hram u Sarajevu, te susretnu se sa mitropolitom
Nikolajem, gosti iz Kipra }e u utorak, 20. aprila, otputovati u Sremske Karlovce, odakle }e u u srijedu, 21. aprila, krenuti na put ku}i.
PO@AR U KOMPLEKSU
STARE CRKVE
NA BA[ÂR[IJI
Dio krova pomo}nog objekta u
kompleksu Stare pravoslavne crkve Svetih Arhangela Mihaila i
Gavrila na Ba{~ar{iji u Sarajevu
izgorio je u poàru u ~etvrtak ujutro. 6. maja, koji je izazvalo varni~ewe, nakon {to je, zbog nevremena,
pao elektro-stub.
Od poàra su o{te}ena i dva
stana u tom dijelu kompleksa, ali
niko od ~lanova porodice |akona
Vladislava Kova~a, koji stanuju u
Sve{tenici sa Kipra doputova- jednom od stanova nije povrije|en,
li su u posjetu parohiji Vu~ija Luka jer su na vrijeme napustili objekat.
13
MITROPOLIT NIKOLAJ
U POSJETI
MITROPOLIJI ZAGREBA^KO-QUBQANSKOJ
mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj je u ponedjeqak, 10. maja, na dan kada Srpska pravoslavna
crkva /SPC/ obiqeàva dan Spaqivawa mo{tiju Svetog Save, u Zagrebu na~alstvovao na osve}ewu
temeqa za izgradwu hrama Svetog
Starje{ina crkve paroh sarajev- jih i najva`nijih kulturno-istorij- Save, nove zgrade Srpske pravoski Vawa Jovanovi} rekao je da po- skih spomenika prvorazrednog zna- slavne gimnazije i duhovnog centra
Mitropolije zagreba~ko-qubqanàr nije zahvatio crkvu i muzej ko- ~aja op{te kulturne ba{tine.
ske.
ji se nalazi uz wu, tako da oni i
Vladiki Nikolaju su na osve}eMANASTIR
predmeti od neprocjewive vrijedsasluìvali Wegovo visokonosti koji se nalaze u wima nisu
SVETOG GEORGIJA NA wu
preosve{tenstvo
mitropolit zao{te}eni.
RAVNOJ
ROMANIJI
greba~ko-qubqanski
gospodin JoPoàr je planuo ne{to prije 9.00
PROSLAVIO
van i wihova preosve{tenstva
~asova dok je paroh Jovanovi} sluepiskopi sremski gospodin VasiKRSNU SLAVU
ìo Svetu liturgiju u hramu, a lolije i isto~noameri~ki gospodin
kalizovan je oko 9.30 ~asova, zaMitrofan sa sve{tenstvom SPC.
hvaquju}i pravovrmenoj akciji u
Prije osve}ewa temeqa u kapeli
kojoj je u~estvovalo {est vatrogamanastira Svete Petke, u ~ijem
snih vozila i 23 vatrogasca.
kompleksu }e ova zdawa biti i saParoh Jovanovi} rekao je da }e
gra|ena, visokopreosve}eni Nikorazmjere {tete biti naknadno
laj sluìo je Svetu arhijerejsku liutvr|ene, kada bude okon~an uviturgiju, uz sasluèwe protojere|aj. Prema wegovim rije~ima, zaja-stavrofora Milorada Qubinca,
hvaquju}i Boìjoj milosti vatra
direktora gimnazije jereja Mihainije zahvatila sam hram i muzej, jer
la @iki}a, proto|akona Mitra Tabi {teta tada bila neprocjewiva.
Na lice mjesta odmah je do{ao
Manastir Svetog velikomu~eni- nasi}a i |akona Branimira Joki}a.
na~elnik sarajevske op{tine Sta- ka Georgija na Ravnoj Romaniji prori Grad Ibrahim Haxibajri} koji je slavio je u ~etvrtak, 6. aprila, krobe}ao da }e se op{tina ukqu~iti snu slavu \ur|evdan.
u sanaciju o{te}enog objekta.
Tom prilikom Svetu arhijerejsku
Stara srpska pravoslavna crkva liturgiju sluìo je Wegovo visokona Ba{~ar{iji, u starom dijelu Sa- preosve{tenstvo mitropolit darajeva, spada u najstarije sakralne brobosanski gospodin Nikolaj, uz
objekte u gradu i okolini i kao ta- sasluèwe mona{tva ovog manakav predstavqa jedan od najbogati- stira.
Nakon liturgije, vladika Nikolaj je obavio slavski obred, a potom ~estitao slavu manastiru i
ovaj veliki praznik narodu.
Visokopreosve}eni je besjedio o
prazniku, naglasiv{i da pravoslavni obi~aj okupqawa u vrijeme
manastirskih slava treba ubudu}e
da za ìvi i kod ovog hrama.
14
kve u Federaciji BiH, posebno
zgrade Bogoslovije, u kojoj je smje{ten Ekonomski fakultet.
Predsjednik Kuzmanovi} rekao
je da je vra}awe zgrade Bogoslovije
u Sarajevu test za sve koji o tome
odlu~uju i gest dobre voqe.
Mitropolit Jovan je zahvalio
svim prisutnim, izraàvaju}i nadu
u {to skoriji zavr{etak ovog veoma va`nog projekta za zajednicu
Srba ne samo iz Zagreba nego i ~itave Hrvatske.
Gospodin Nikolaj zahvalio je
mitropolitu Jovanu na pozivu i poèlio uspje{an zavr{etak gradwe
ovog jedinstvenog duhovno-prosvjetnog centra.
Pravoslavna gimnazija u Zagrebu
radi od 2005. godine, a kapacitet
joj je od 120 do 150 u~enika. U woj }e
raditi oko 20 nastavnika, stru~nog
i administrativnog osobqa. Ima}e
10 u~ionica, praktikume, kabinete
i drugo.
MITROPOLIT NIKOLAJ
PRIMIO PREDSJEDNIKA
RS GOSPODINA RAJKA
KUZMANOVI]A
mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj je u utorak, 11. maja, u
svojoj rezidenciji u zgradi Mitropolije dabrobosanske u Sarajevu
primio u posjetu predsjednika Republike Srpske /RS/ dr Rajka Kuzmanovi}a.
Mitropolit Nikolaj upoznao je
uvaènog gosta sa istorijatom Mitropolije dabrobosanske i srpskog
naroda na wenim prostorima, posebno ukazav{i da o vi{evjekovnom boravku pravoslavnih Srba u
Sarajevu govori Stara pravoslavna crkva na Ba{~ar{iji.
Na interesovawe gospodina Kuzmanovi}a, vladika Nikolaj ga je
upoznao sa problemom nevra}awa
imovine Srpske pravoslavne cr-
potrebno u~initi mnogo na politi~koj voqi da se ohrabre qudi da
se vra}aju u svoje domove, te da je
potrebno obezbjediti i odre|ene
uslove za to, a to je prije svega posao.
Gospodin Nikolaj je prenio
predsjedniku Kuzmanovi}u da je u
proteklom ratu veliki broj objekata SPC na podru~ju Mitropolije
dabrobosanske poru{en ili o{te}en, te da su za wihovu obnovu i izgradwu novih potrebna velika
sredstva.
Vladika Nikolaj zahvalio je na
najavqenoj pomo}i Vlade RS za izgradwu najve}eg hrama u BiH u Fo~i.
Zahvaliv{i na gostoprimstvu,
predsjednik Kuzmanovi} je naglasio da su mitropolit Nikolaj i
pravoslavno sve{tenstvo u Sarajevu oaza pravoslavne svjetlosti i
duha i da to treba cijeniti.
Sagovornici su konstatovali da
ovaj proces treba ubrzati, jer moè
da potraje dugo, te da to moè biti
u~iweno i bez dono{ewa zakonskih akata, poput zakona o restituciji.
BOGOSLOVSKI
Vladika Nikolaj je ukazao na veoma dobar rad Me|ureligijskog viFAKULTET I
je}a BiH, uz zajedni~ku ocjenu da BOGOSLOVIJA U FOÎ
imovinski sporovi ne smiju biti
PROSLAVILI
niti su smetwa da se stalno radi
na vezi sa drugim vjerskim zajedniKRSNE SLAVE
cama i da se na taj na~in postiè
Pravoslavni bogoslovski fastepen tolerancije, povezivawa i
suìvota koji su jedino mogu}i i kultet i Bogoslovija u Fo~i proslavili su u srijedu, 12. maja, na
potrebni u BiH.
pravoslavni praznik svetog Vasilija Ostro{kog, tri slave - slavu
svih {kola svetog Savu, jer se 10.
maja obiqeàva spaqivawe mo{tiju svetog Save na Vra~aru, krsnu slavu Bogoslovskog fakulteta
svetog Vasilija Ostro{kog i krsnu
slavu Bogoslovije svetog Petra Dabrobosanskog, kojeg su na ovaj datum
uhapsile usta{e u Drugom svjetskom ratu i kada po~iwe wegovo
Visokopreosve}eni Nikolaj in- stradawe.
Svetu arhijerejsku liturgiju u
formisao je gospodina Kuzmanovi- hramu
posve}enom svetom Vasiliju
}a da je teritoriju Mitropolije da- Ostro{kom
Petru Dabrobrobosanske u posqedwem ratu i bosanskom, iu svetom
krugu
Bogoslovije
nakon wega napustilo 280 000 pra- Bogoslovskog fakulteta u Fo~i,i
voslavnih vjernika, ali da se mali sluìo je Wegovo visokopreosvebroj vratio, posebno u Sarajevo, i {tenstvo mitropolit dabrobosanto uglavno starih.
ski gospodin Nikolaj, uz sasluèVladika Nikolaj i predsjednik we 10 sve{tenika i ~etiri |akona
Kuzmanovi} saglasili su se da je Mitropolije dabrobosanske.
15
Na liturgiji je tradicionalno
prazni~nu besjedu odrào student
3. godine Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Marko Mirkov.
Nakon liturgije su prelomqeni
slavski kola~i i osve{tana slavska ìta.
Potom je odràna sve~ana akademija u amfiteatru Bogoslovskog
fakulteta na kojoj su u~estvovali
Kamerni hor odsjeka za crkvenu muziku i pojawe Muzi~ke akademije
Univerziteta u Isto~nom Sarajevu
i hor Bogoslovije i Gimnazije iz
Fo~e.
Goste su pozdravili dekan Bogoslovskog fakulteta protojerej-stavrofor dr Boris Brajovi} i
zamjenik rektora Bogoslovije protojerej-stavrofor Danilo Crnogorac.
Sve~ano predavawe na akademiji ove je godine odrào protojerej
stavrofor dr Qubivoje Stojanovi}
o temi Svetiteqstvo kao mjera
~ovjekovog ìvota.
Tokom akademije su 42-ojici studenata koji su diplomirali dodijeqene diplome, te jedna za odbraweni magistarski rad.
Dodijeqeno je i 20 nagrada za
svetosavske temate.
Liturgiji i sve~anoj akademiji
prisustvovali su rektor Univerziteta u Isto~nom Sarajevu Mitar
Novakovi} i dekani i profesori
fakulteta ovog univerziteta, te
predstavnici op{tinske vlasti.
Bogoslovski fakultet i Bogoslovija prirodni su nasqednici
Bogoslovije koja je osnovana 1882.
godine u Sarajevu. Rad Bogoslovije
prekinut je 1941. godine, a nakon
okon~awa rata zabraweno je weno
obnavqawe.
Ni do danas Srpskoj pravoslavnoj crkvi nije vra}ena zgrada u Sarajevu u kojoj je do po~etka Drugog
svjetskog rata bila smje{tena Bogoslovija.
Rad Sarajevske bogoslovije obnovqen je 1994. godine u Fo~i otvarawem Duhovne akademije, a u ovom
gradu od 1996. godine djeluje i Bogoslovska sredwa {kola.
16
MITROPOLIT NIKOLAJ
SLU@IO U PODGRABU
smo svi mi qudi stvoreni za vje~ni
ìvot i da }emo svi vaskrsnuti u
sudwi dan {to nam je i Isus Hristos svojim vaskrsewem pokazao,
kao i da je na{a prava otaxbina
Carstvo Nebesko, visokopreosve}eni je naglasio da su Duhovi ro|endan Crkve.
MITROPOLIT NIKOLAJ
SLU@IO U VI[EGRADU
To je dan kada je Isus Hristos
apostolima ali i svima nama hri{}anima poru~io da je na{ zadatak
kao hri{}ana da po cijelome svijetu propovijedamo Jevan|eqe Boìje i pozivamo na kr{tewe. Danas to
najprije i prvenstveno trebamo da
u~inimo kod svoje djece, da u svojim
porodicama budemo vaspita~i istakao je gospodin Nikolaj.
Mitropolit Nikolaj pozvao je
vjernike da kr{tavaju svoju djecu
kako bi i ona bila ~lanovi ìve
Crkve Hristove i kroz svete tajne
primila darove Duha Svetoga koji
u Crkvi obitava.
U ovaj hram smo do{li na ovaj
veliki praznik da se pred licem
Boìjim prikaèmo da smo wegova
djeca i da zajedni~ki prinesemo
beskrvnu `rtvu i molitvu Bogu da
svoj blagoslov po{aqe na sve nas i
na{e uku}ane - rekao je vladika
Nikolaj.
mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj je u ~etvrtak, 13. maja,
na veliki pravoslavni praznik
Vaznesewa Gospodweg - Spasovdan,
sluìo Svetu arhijerejsku liturgiju u hramu Vaznesewa Gospodweg u
Podgrabu, op{tina Pale, uz sasluèwe nadle`nog sve{tenika jereja
Dalibora Staki}a i proto|akona
Mitra Tanasi}a.
Nakon liturgije obavqen je
slavski obred i litija oko hrama.
Kum i doma}in slave bio je Zoran
[kobo.
Vladika Nikolaj ~estitao je
praznik i slavu parohijanima i pozvao ih da sve ~e{}e dolaze u crkvu, jer je ona {kola pobo`nosti
koja nas priprema za na{u stvarnu
otaxbinu na Nebesima {to nam je i
Gospod Isus Hristos pokazao svojim Vaznesewem i sjedawem sa desne strane Boga Oca.
Visokopreosve}eni je izrazio
posebno zadovoqstvo prisustvom u
hramu velikog broja djece.
mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj je u nedjequ, 23. maja,
na veliki pravoslavni praznik silaska Svetog Duha na Apostole,
sluìo Svetu arhijerejsku liturgiju u hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Vi{egradu, uz sasluèwe
{est sve{tenika i jednog |akona
Mitropolije dabrobosanske.
Nakon liturgije je sluèno prazni~no ve~erwe, a potom obavqena
litija oko hrama i tradicionalni
blagoslov sjemena.
U prigodnoj besjedi vladika Nikolaj je ~estitao ovaj veliki Gospodwi praznik, istakav{i da su
Duhovi vijenac svih praznika.
Podsje}aju}i da kao {to praznik
Vaskrsewa Hristovog govori da
Mitropolit Nikolaj je nakon liturgije u porti manastira u besjedi
rekao da je na svima nama da se u
ovom varqivom ìvotu sve vi{e i
vi{e vra}amo vje~nim vrijednostima koje nas privode Bogu, caru Carnebeskoga.
Wegovo visokopreosve{tenstvo stva
Na
vojni~kom spomen grobqu
mitropolit dabrobosanski gospo- Mali Zejtinlik
na Sokocu lokaldin Nikolaj je u srijedu, 16. juna,
povodom Dana odbrane Sarajevsko-romanijske regije, u manastiru
Svetog velikomu~enika Georgija na
Ravnoj Romaniji, sluìo Svetu arhijerejsku liturgiju.
MITROPOLIT NIKOLAJ
OBIQE@EN
SLU@IO LITURGIJU PODAN ODBRANE
VODOM KRSNE SLAVE SARAJEVSKO-ROMANIJMUZI^KE AKADEMIJE
SKE REGIJE
mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj je u petak, 11. juna, povodom krsne slave Muzi~ke akademije Univerziteta u Isto~nom Sarajevu, Ikone Presvete Bogorodice
Dostojno jest, u hramu Svetog Vasilija Ostro{kog u Isto~noj Ilixi, sluìo Svetu arhijerejsku liturgiju, uz sasluèwe devet sve{tenika i dva |akona Mitropolije
dabrobosanske.
no sve{tenstvo obavilo je parastos za 940 poginulih boraca odbrambeno-otaxbinskog rata sa prostora Sarajevsko-romanijske regiVladiki Nikolaju sasluìvalo je.
je pet sve{tenika i jedan |akon MiPOKU[AJ PROVALE U
tropolije dabrobosanske, me|u koHRAM
PREOBRA@EWA
jima su bili i oni koji slu`buju u
GOSPODWEG U NOVOM
Ministarstvu odbrane i Oruànim
snagama BiH.
SARAJEVU
Tokom liturgije su se pripadnici Ministarstva odbrane i Oruànih snaga BiH pravoslavne vjeroispovjesti pri~estili Svetim tajnama.
Vladika Nikolaj je tokom liturgije u ~in sve{tenika rukopoloìo
|akona Nikolu Kova~a iz Fo~e.
Sve{tenik Kova~ }e biti postavqen na slu`bu u novoosnovanu parohiju u Tjenti{tu kod Fo~e.
U prigodnoj besjedi nakon liturgije, visokopreosve}eni Nikolaj
~estitao je krsnu slavu dekanu,
profesorima i studentima Muzi~ke akademije, a potom je u prostorijama ove visoko{kolske ustanove obavio slavski obred.
Na liturgiji je pjevao mu{ki oktet kamernog hora Muzi~ke akademije pod dirigentskim vo|stvom
prof. mr Rada Radovi}a.
Nakon liturgije je obavqen pomen za oko 4.000 nastradalih sa
podru~ja Sarajevsko-romanijske
regije u proteklom odbrambeno-otaxbinskom ratu ~ija su imena
uklesana u manastirskoj crkvi.
Nepoznati po~inioci poku{ali
su u no}i izme|u petka i subote, 18.
i 19. juna, da provale u crkvene
prostorije u sklopu hrama Preobraèwa Gospodweg, u op{tini Novo Sarajevo.
Paroh novosarajevski otac Jadran Danilovi}, koji je jutros prilikom dolaska u crkvu primijetio
poku{aj provale, rekao je da je po-
17
novo razbijen prozor na hramu, koji
je do sada vi{e puta bio meta vandala, te da su o{te}eni brava i
{teka vawskog ulaza u |akonik.
O ovom incidentu obavije{tena
je policija, koja je obavila uvi|aj.
Otac Jadran Danilovi} je podsjetio da se posqedwi napad na
ovaj hram dogodio drugog dana Boì}a, a da je ovo od 2001. godine, od
kada on slu`buje u crkvi Preobraèwa Gospodweg, bilo vi{e od 25
napada.
na blisku pro{lost i da |e me|usobni odnosi me|u narodima napredovati.
Vladika Nikolaj i wegov gost saglasili su se da zna~ajnu ulogu u
pomirewu na prostorima BiH i
Balkana imaju vjerski zvani~nici.
Ma|arski ambasador u BiH rekao
je da je wegova zemqa zainteresovana za {to stabilnije i prosperitetnije susjedstvo.
On je naveo da je ciq Ma|arske
da pomogne narodima BiH da se doo svim spornim pitawima, a
MITROPOLIT NIKOLAJ govore
da joj je interes da sa BiH ostvari
PRIMIO MA\ARSKOG {to boqu ekonomsku saradwu.
Ambasador Tot je ponovio da MaAMBASADORA
|arska èli da zemqe biv{e JugoLASLA TOTA
slavije vidi {to prije u EU, jer je
budu}nost ovih prostora i ono
Wegovo visokopreosve{tenstvo to
{to
}e da umiri postoje}e tenzije.
mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj je u petak, 25. juna, priOBIQE@ENA KRSNA
mio u svojoj rezidenciji u zgradi SLAVA
PUKA RS U ORUMitropolije dabrobosanske u Sarajevu Wegovu ekselenciju ambasa- @ANIM SNAGAMA BiH
dora Republike Ma|arske u BiH goWegovo visokopreosve{tenstvo
spodina Lasla Tota.
mitropolit
dabrobosanski gospoMitropolit Nikolaj upoznao je
gospodina Tota sa istorijatom Mi- din Nikolaj je u ponedjeqak, 28. jutropolije, wenim vi{evjekovnim na, na veliki srpski praznik Vipostojawem na ovim prostorima, te dovdan, krsnu slavu Tre}eg pje{abrojnim znamenitostima i hramo- dijskog /Republika Srpska (RS)/ puvima Srpske pravoslavne crkve ka Oruànih snaga BiH, koji ba{tini tradiciju Vojske RS, sluìo
/SPC/.
Vladika Nikolaj je svog gosta po- Svetu arhijerejsku liturgiju u hrasebno upoznao sa istorijatom Sta- mu Svetog velikomu~enika Georgire pravoslavne crkve u Sarajevu, ja u Miqevi}ima, op{tina Isto~no
te wenom kulturnom i nacionalnom Novo Sarajevo.
Vladiki Nikolaju sasluìvalo
zna~aju za pravoslavne Srbe u Saje
{est sve{tenika i jedan |akon
rajevu i BiH.
Mitropolije
dabrobosanske, me|u
Visokopreosve}eni je prenio amkojima
su
bili
i oni koji slu`buju u
basadoru Totu zabrinutost zbog nevra}awa oduzete imovine SPC, Ministarstvu odbrane i Oruànim
prije svega zgrade Bogoslovije u snagama BiH.
Visokopreosve}eni je obavio
Sarajevu.
slavski
obred i ~estitao krsnu
Gospodin Nikolaj je govorio i o
slavu
svim
pripadnicima RS puka.
radu crkvene prosvjete, odnosno
Govore}i u besjedi nakon liturizu~avawu vjeronauke, te radu crgije o prazniku mitropolit Nikolaj
kvenih {kola.
Pohvaliv{i rad Me|ureligij- je rekao da je Kosovo za srpski naskog vije}a i vjerskih zajednica u rod ~itava jedna vjera, mudrost i
BiH na pomirewu naroda, mitropo- etika koja isti~e da je boqe ~ist
lit Nikolaj je izrazio nadu da }e umrijeti, nego prqav ìvjeti.
Kosovo je za na{ narod bio najse stawe u BiH poboq{ati u odnosu
potresniji doga|aj i najtragi~nije
18
nadahnu}e, koje je srpskom narodu
bilo ~itava jedna vjera, ~itava jedna mudrost i ~itava jedna etika istakao je vladika Nikolaj.
Gospodin Nikolaj je pojasnio da
je ta vjera obja{wavala da Bog vlada carstvima, da je mudrost tje{ila da je zlo prolazno kao i ~ovjek, a
etika isticala da je boqe ~ist
umrijeti nego prqav ìvjeti.
Mitropolit Nikolaj je naglasio
da je do{lo vrijeme da ve}ina dana{wih vojnika uvi|a zna~aj vjere
za ~uvawe vlastitog nacionalnog
identiteta i saglasio se sa tvrdwom da poznavawe vjere i tradicije doprinosi ja~awu wihovog morala i vaspitawa.
Prema vaè}im zakonima i propisima sva lica u Oruànim snagama BiH imaju pravo na slobodno izraàvawe vjerskih osje}awa, kao i
pravo na posje}ivawe vjerskih
objekata i proslavqawe vjerskih
praznika, rekao je vladika Nikolaj.
Svetoj arhijerejskoj liturgiji i
parastosu poginulim borcima odbrambeno-otaxbinskog rata prisustvovali su ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite RS Rade Ristovi}, na~elnik Zajedni~kog
{taba Oruànih snaga BiH general
pukovnik Miladin Miloj~i}, komandant Tre}eg pje{adijskog (RS)
puka brigadir Rajko Kneèvi}, izaslanik ~lana Predsjedni{tva BiH
iz RS \uro Berowa, predsjedavaju}i Predsjedni{tva Bora~ke organizacije RS Mihajlo Para|ina i
drugi politi~ki i vojni zvani~nici.
SVETI PREPODOBNI
SIMEON DAJBABSKI

GODINA 2010. broj 41 Hram Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila

Transcription

Similar documents

pad branac

Истрага склањала кључни доказ

овај број

PRIPREMA - CMYK.cdr - Tijana M. Djerković

ZADU@BINA „DESANKA MAKSIMOVI]“

LA CICALA zaratina Zadarski CVRČAK

KAD SU LETELE KAMILAVKE

Vijesti dana - AB UNO DISCE OMNES

za[tita prirode 59/1–2 protection of nature 59/1–2

Филолошки преглед XXXVIII 2011 2 - Filoloski fakultet | Univerziteta

English - Istrian - Croatian - Italian Dictionary

Istrian - Croatian - Italian - English Dictionary

ENAMEL HRi® Function

CRKVA SVETOG NIKOLE U STANI^EWU

Crkva Sv. Nikole u Puli (nekada posvećena Sv. Mariji)

Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu 1.qxd

Vek biblioteke u Prijepoqu - Biblioteka Vuk Karadžić