Hereticus 2009/1-2

Comments

Transcription

Hereticus 2009/1-2
HERETICUS
Casopis za preispitivanje proslosti
Vol. VII (2009), No. 1-2
Glavni i odgovrni urednik
prof. dr Jovica Trkulja
Članovi uredništva
mr Srđan Cvetković
Marinko Arsić Ivkov
dr Predrag J. Marković
Dejan Milić
doc. dr Slobodan G. Marković, zamenik glavnog urednika
mr Vladimir Petrović (sekretar)
prof. dr Vladimir V. Vodinelić
Izdavač
Centar za unapređivanje pravnih studija
E-mail: [email protected] • www.cups.rs
Adresa uredništva
Novi Beograd, Goce Delčeva 36, tel/fax: 011/2095-512
www.hereticus.org
Za izdavača
prof. dr Vladimir V. Vodinelić, direktor
Lektura i korektura
Marinko Arsić Ivkov
Izvršni izdavač
Dosije, Beograd
www.dosije.rs
Tiraž
400 primeraka
Godišnja pretplata: za pojedince 1.200 din., za ustanove 2.000 din.
Ilustracija na naslovnoj strani
Boško Risimović, U slavu Čede Rogana 1953.
© 2009. Centar za unapređivanje pravnih studija
HERETICUS
a magazine for re-examination of the past
Vol. VII (2009), No. 1-2
Editor-in-chief
Prof. Jovica Trkulja
Members of Editorial Board
Srđan Cvetković, MA
Marinko Arsić Ivkov
Dr. Predrag J. Marković
Dejan Milić
Dr. Slobodan G. Marković, Deputy Editor
Vladimir Petrović, MA (secretary)
Prof. Vladimir V. Vodinelić
Publisher
Center for Advanced Legal Studies
E-mail: [email protected] • www.cups.rs
Editorial Board Address
Belgrade, Goce Delčeva 36, tel/fax: +381 11/2095-512
www.hereticus.org
Za izdavača
Prof. Vladimir V. Vodinelić, Director
Language editing and proofreading
Marinko Arsić Ivkov
Executive publisher
Dosije, Belgrade
www.dosije.rs
Printrun
400 copies
Front-page illustration
Boško Risimović, Tribute to Čeda Rogan 1953
© 2009. Center for Advanced Legal Studies
H E R E T I C U S
^
^
Casopis za preispitivanje proslosti
Vol. VII (2009), No. l-2
[email protected]
Uvodnik
..................................................
5
PREVLADAVANJE PRO[LOSTI – MIT ILI STVARNOST
Joahim Perels
Mit o prevladavanju pro{losti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vladimir Petrovi}
Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti . . . . . . . . . . . . .
Jovica Trkulja
Aporije pravnog savladavanja
autoritarne pro{losti u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slobodan G. Markovi}
Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije . . . . . . . . . . . . .
Sr|an Cvetkovi}
Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji
i Jugoslaviji 1945–1985 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11
19
35
59
72
Istra`ivanja
Predrag Vukasovi}
Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Milojica [utovi}
Oslobo|enje Kosova / ili izlazak Srbije na more . . . . . . . . . . . . . 109
Prevodi
Joahim Fest
Biografija Hitlera
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Ogledi
Neven Cveti}anin
Crtica o institucionalnom na~inu razmi{ljanja
kao sr`i evropskog identiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Jaroslav Ha{ek
Finansijski problem
Tokovi
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Hereticus, -2/2009
Uvodnik
Zbivanja
Vladimir Petrovi}
Prevladavanje pro{losti u Nema~koj 1989–2009 . . . . . . . . . . . . . . 155
Marinko M. Vu~ini}
Izazovi krize i demokratsko dru{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Pogledi
Du{ko M. ^eli}
Pogrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
Marinko M. Vu~ini}
Instalacija bizarnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Ilija Markovi}
Aforizam kao poslednji bedem odbrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
Intervjui
Poruke i pouke srpskog oktobra (2)
Dragana Kuzmanovi}
Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama
.....................
Polemike
Tomislav Krsmanovi}
Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948.
................
178
195
Se}anja
\uro \urovi}
Razmi{ljanje o smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Milovan \ilas
Susret sa Staljinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Dosije
Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
Uvodna napomena (Dejan Mili}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Cenzura takmi~ara u besedni{tvu
Takmi~enje u besedni{tvu (Svetlana Gradinac) . . . . . . . . . . . . . .
Pravilnik o Republi~kom takmi~enju
srednjih {kola u besedni{tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prigovor na Pravilnik (S. Avramovi},
J. Trkulja, S. Gradinac, Dejan Mili}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
“Cenzurisano govorni{tvo” – odjek u medijima . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Epilog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
243
245
248
250
251
279
Osvrti, prikazi, recenzije
Jovica Trkulja
“Politi~ke uspomene” Dragoljuba Jovanovi}a
2
...............
283
Uvodnik
Miodrag Rai~evi}
Zapis o Dragoljubu Jovanovi}u, knji`evniku . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ratomir Damjanovi}
Logos–Etos–Patos (povodom knjige “Rhetorike techne
– ve{tina besedni{tva” dr Sime Avramovi}a) . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ljubomir Petrovi}
Izme|u nauke i politike (Mira Radojevi}, Nau~nik i politika,
politi~ka biografija Bo`idara V. Markovi}a, 874–946) . . . . . . .
Miroslav Svir~evi}
Novi pogledi na principe pravde i politi~ke slobode
(F.A. Hajek, Pravo, zakonodavstvo i sloboda) . . . . . . . . . . . . . . .
Vladimir Petrovi}
Od bespu}a do puteva i stranputice pravne dr`ave
(Jovica Trkulja (ur.), Putevi i stranputice
pravne dr`ave u Srbiji) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vladimir Markovi}
Plima restitucije u savremenom svetu (Elazar Barkan, Krivica
nacija, Restitucija i ispravljanje istorijskih nepravdi) . . . . . . . . . . .
290
295
305
310
314
316
In memoriam
@eljko Simi}
Epski lirizam Ksenije Ze~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
Uputstvo za saradnike
.......................................
323
Hereticus, -2/2009
4
Uvodnik
.....................
UVODN I K
.....................
Òokom poslednjih pet godina ~asopis Hereticus se kontinuirano i sistematski bavio problemima suo~avanja sa pro{lo{}u. Ve}ina temata i stalnih rubrika ~asopisa bila je posve}ena pitanjima savladavanja autoritarne
pro{losti. Osvetljeni su razli~iti aspekti ove slo`ene problematike, kao i putevi i stranputice Srbije u savladavanju zla autoritarne pro{losti. Teme i dileme koje su obra|ivane na stranicama Hereticusa nametale su se snagom
svoje predominacije u sumornoj stvarnosti Srbije. To je pravno-politi~ka
destrukcija i pusto{ koju su za sobom ostavili prethodni autoritarni re`imi, koji u svom malignom nastupu gotovo da nisu ostavili prazan prostor.
Njihove `rtve bili su i ostali gra|ani Srbije, kao i pravo koje je pretvoreno
u slu{kinju politike. Uprkos demokratskim promenama, mi se jo{ uvek nismo ozbiljno suo~ili sa zlom autoritarne pro{losti. Valja nam iza}i na kraj
sa minulim mra~nim vremenima, ovladati pro{lo{}u koja je gospodarila
nama. I dalje }e, ukoliko se ne ovlada njome.
Uredni{tvo Hereticusa je zauzelo stav da je ova zapostavljena pitanja, o kojima se, od Brozove i Milo{evi}eve vladavine do danas, tako malo
govorilo i pisalo, neophodno izneti na svetlo dana. Ova pitanja neophodno
je sagledavati u kontekstu za{tite ljudskih prava. Me|utim, danas se za ta
prava bore oni koji su ih najvi{e kr{ili – biv{i lakeji i beneficijari autoritarnih
re`ima, koji su uspeli da operu svoje biografije i proglase se avangardom
demokratije. Oni koji su bili od njih proganjani ponovo su na margini i u
nemilosti. Novim vlastima ni na pamet ne pada da rehabilituju i obe{tete
ljude koje su prethodni autoritarni re`imi progonili. Naprotiv, postigli su
sporazum sa biv{im re`imima o nenapadanju. Zbog toga bi odgovori na
pitanja pravnog savladavanja autoritarne pro{losti zna~ili svojevrsnu optu`nicu i raskid sa totalitarnom politi~kom praksom biv{ih diktatorskih
re`ima i njihovih dana{njih recidiva, koji su svojevrsna potvrda kako je
zlo bilo (i ostalo) odoma}eno i sveprisutno.
Nastavljaju}i tu ure|iva~ku koncepciju, temu ovog broja Hereticusa
posve}ujemo dilemi da li je savladavanje autoritarne pro{lost mit li stvarnost? U odgovoru na ovo pitanje Joahim Perels iznosi dragocena iskustva
Nema~ke u njenom suo~avanju sa zlom autoritarne pro{losti i mukotrpnom savladavanju njenih te{kih posledica. U toj funkciji je i prevod teksta
Joahima Festa o Hitleru. Vladimir Petrovi} osvetljava probleme i dileme
sa kojima se suo~avaju istori~ari pred izazovom savladavanja pro{losti.
Nakon toga, Jovica Trkulja, Slobodan Markovi} i Sr|an Cvetkovi} kriti-
Hereticus, -2/2009
~ki preispituju konkretne mere koje su u Srbiji preduzete poslednjih osam
godina na planu savladavanja autoritarne pro{losti.
U rubrici “Istra`ivanja” Predrag Vukasovi} pi{e o zna~aju i aktuelnosti Hipokratove zakletve, a Milojica [utovi} podse}a na vreme slabljenja
Otomanske imperije, kada je srpski nacionalni pokret nastojao da ostvari
program nacionalnog ujedinjenja, stvaranjem nacionalne dr`ave srpskog
naroda, osloba|anjem Kosova i pripajanjem matici Srbiji starih srpskih
zemalja i izlazak na more. U rubrici “Ogledi” objavljujemo razmi{ljanja
Nevena Cveti~anina o evropskom identitetu, a u “Tokovima” i danas aktuelnu pri~u Jaroslava Ha{eka. U “Zbivanjima” Vladimir Petrovi} nastoji
da sumira iskustva savladavanja pro{losti u Nema~koj posle ujedinjenja,
u periodu od 989. do 2009. godine, a Marinko Vu~ini} razmatra uticaj
svetske ekonomske krize na demokratske procese.
Nakon “Pogleda” sa prilozima Du{ana ^eli}a, Marinka Vu~ini}a
i Ilije Markovi}a na aktuelne teme, sledi rubrika “Intervju”, u kojoj objavljujemo razgovor Silvije Nadjivan sa Draganom Kuzmanovi} i time zavr{avamo serijal razgovora na temu “Poruke i pouke srpskog oktobra 2000.
godine”. Tomislav Krsmanovi} polemi{e sa razli~itim stavovima i zabludama o opsegu represije u Jugoslaviji posle Rezolucije Informbiroa 948.
godine. U rubrici “Se}anja” objavljujemo razmi{ljanja \ure \urovi}a o
smrti i podse}amo da je Milovan \ilas posve druga~ije opisao svoj susret
sa Staljinom 944. godine nego pet decenija kasnije.
Po~etkom februara ove godine, Skup{tina Zajednice ekonomskih,
pravno-birotehni~kih i ugostiteljskih {kola uvela je cenzuru na besede o
aktuelnim dru{tveno-politi~kim temama na republi~kim nadmetanjima
srednjo{kolaca iz besedni{tva. Na`alost, poslednjih godina je bilo jo{ primera cenzurisanja mladih besednika i njihovih beseda na takmi~enjima, ili
u medijima. Ove zabrane i represija u {kolama (i medijima) zastra{uju}i
su znak povampirenog jednoumlja, ubedljiv dokaz da kod nas jo{ preovla|uju monolozi mo}nih zasnovani na argumentu snage, a ne na snazi argumenta, na dogmatskoj isklju~ivosti i neargumentovanoj uzurpaciji prava
na jedino ispravno gledi{te. Iz tih razloga jedan broj uglednih stru~njaka
i javnih li~nosti odlu~no se suprotstavio ovim poku{ajima cenzurisanja besednika. Njihovi tekstovi i polemika vo|ena o ovom pitanju ~ini sadr`inu
rubrike “Dosije”.
Rubrika “Osvrti, prikazi, recenzije” ovog puta je veoma bogata. Zapo~inje prikazima Jovice Trkulje i Miodraga Rai~evi}a Politi~kih uspomena
i Medaljona Dragoljuba Jovanovi}a, knjiga objavljen u okviru “Sabranih
dela Dragoljuba Jovanovi}a”. Ratomir Damjanovi} je prikazao knjigu
Sime Avramovi}a, Rhetorike techne – ve{tina besedni{tva, a Ljubomir
Petrovi} studiju istori~arke Mire Radojevi} o profesoru Bo`idaru V. Markovi}u kao nau~niku i politi~aru. Tu su i prikazi Hajekove knjige, Pravo,
6
Uvodnik
zakonodavstvo i sloboda (Miroslav Svir~evi}), zbornika radova Putevi i
stranputice pravne dr`ave (Vladimir Petrovi}) i kontroverzne knjige Elazara Barkana Krivica nacija, Restitucija i ispravljanje istorijskih nepravdi
(Vladimir Markovi}). Broj zavr{avamo tekstom @eljka Simi}a o epskom
lirizmu rano preminule Ksenije Ze~evi}.
U celini uzev, izbor tekstova u ovom broju izra`ava te`nju Uredni{tva da presekom kroz dosada{nja saznanja o autoritarnoj pro{losti u
Srbiji podstakne dalja istra`ivanja razli~itih aspekata srpske i jugoslovenske autoritarne pro{losti, te doprinese njenom kriti~kom savladavanju.
Uredni{tvo se nada da }e dosada objavljeni tekstovi u Hereticusu o savladavanju autoritarne pro{losti predstavljati solidnu osnovu i svojevrsni
pledoaje za dijalog o ovoj temi, koja ima dalekose`ni zna~aj za tranziciju
iz autoritarnog u demokratski poredak. Otuda dana{nje kriti~ko preispitivanje i prevladavanje autoritarne pro{losti u Srbiji nije samo zna~ajno u
smislu skolasti~kog traktata i juristi~kih nadmudrivanja, ve} je svojevrsna
reafirmacija klju~nih pravno-politi~kih kategorija i koncepata moderne
demokratske pravne dr`ave i njihovog uzdizanja do istorijske samosvesti
i civilizacijske alternative.
Beograd, jula 2009.
Uredni{tvo
7
Hereticus, -2/2009
8
Uvodnik
Uvodnik
..........................
TEMA
BR
O
J
A
..........................
Prevladavanje pro{losti
– mit ili stvarnost
Bo{ko Risimovi} – Uskrsnu}e, 1969.
9
Hereticus, -2/2009
0
Uvodnik
Mit o prevladavanju pro{losti
UDK 34.3.5:343.(430)"945...
Jo­a­him Pe­re­ls
profesor politi~kih nauka, Hanover
Mit o pre­vla­da­va­nju pro[losti Rezime: Autor polazi od teze da je najdra`i mit Savezne republike Nema~ke
je onaj o uspe{nom pravnom suo~avanju sa vladavinom nacionalsocijalizma. No
ovaj mit ne mo`e da izdr`i niti jednu ozbiljnu proveru. U stvarnosti, krivi~no gonjenje zlo~ina nacionalsocijalisti~kog re`ima nije bilo uspe{no. Njegov zaklju~ak
je da je krivi~ni progon nacisti~kih dr`avnih zlo~ina – i pored va`nih procesa kao
{to je Au{vic-proces – ostalo samo u naznakama. [ta to zna~i ustavno pravno,
nije te{ko zaklju~iti: Na~elo, po kome su sve grane javne vlasti vezane ustavnim
pravima (~lan , stav 3. Ustava SR Nema~ke) i me|unarodnim pravom (~lan 4.
Ustava SR Nema~ke) nije imalo zapravo nikakvo stvarno va`enje u krivi~nom
gonjenju mnogih nacisti~kih zlo~ina. [to se materijala i dokaza ti~e, bilo je mogu}e
jo{ 950. zapo~eti veliki proces protiv Glavnog {taba bezbednosti Rajha, no uprkos
obimnim predistra`nim radnjama protiv 600 osumnji~enih, ovakav proces nije nikada pokrenut. Sa izuzetkom pojedina~nih sudskih procesa, Hitlerova komandna
centrala je za zlo~ine po~injene nad milionima ljudi, ostala neka`njena.
Klju~ne re~i:
vladavina nacionalsocijalizma, zlo~ini, suo~avanje s pro{lo{}u, pravno prevladavanje pro{losti, pravna dr`ava, mit
Najdra`i mit Savezne Republike Nema~ke je onaj o uspe{nom pravnom suo~avanju sa vladavinom nacionalsocijalizma. No ovaj mit ne mo`e da izdr`i ni jednu ozbiljnu proveru. U stvarnosti, krivi~no gonjenje
zlo~ina nacionalsocijalisti~kog re`ima nije bilo uspe{no. [tavi{e: pojam
“zakonskog neprava” (Gustav Radbruh),3 koji se odnosi na kriminalna
Profesor dr Joachim Perels, ro|en 94, studirao je prava, filozofiju, sociologiju
i politi~ke nauke na univerzitetima u Frankfurtu na Majni i Tibingenu. Od 983.
docira, u me|uvremenu je emiritiran, kao profesor politi~kih nauka, na Lajbnicovom univerzitetu u Hanoveru. Autor je brojnih knjiga, izme|u ostalih: Ukla­
njanje vladavine nacionalsocijalizma? Linija sporenja u suo~avanju sa Hitlerovim
re`imom (Entsorgung der NS­Herrschaft? Konfliktlinien im Umgang mit dem Hi­
tler­Regime) i Da li je desni radikalizam marginalan fenomen? (Der Rechtsradi­
kalismus – ein Randphänomen?). Prim. prev.
Tekst “Der Mythos von der Vergangenheitsbewältigung” profesora Joahima Perelsa objavljen je u nedeljniku Die Zeit, 6.0.006., Nr. 5.
Gustav Radbruch (878–949) va`i za jednog od najuticajnijih filozofa prava 0.
veka. Radbruh je bio ~ovek svog vremena, veoma anga`ovan u politi~kim previranjima sa po~etka 0. veka, cenjen profesor Univerziteta u Kenigsbergu, dekan
11
Hereticus, 1­2/2009
Joahim Perels
dela nacionalsocijalisti~ke dr`ave i podrazumeva njihovo sankcionisanje,
u SR Nema~koj je zapostavljen i delimi~no odba~en.
Ova namera da se pravno vrednovanje vladavine nacionalsocijalizma vi{e ne vezuje bezrezervno za ustav, za nesalomivost va`enja ustavnih
prava i za krivi~ni zakonik, posebno je bila nagla{ena pedesetih godina
pro{log veka. U vi{e navrata je sudstvo ~ak preuzimalo pravnu doktrinu
Hitlerovog re`ima – sa zastra{uju}im rezultatom: da se unutar savezne republikanske pravne dr`ave stvorila jedna posebna pravna zona. Ona je u
izvesnoj meri pratila logiku nacionalsocijalisti~kog pojma prava.
Da bi se razumeo ovaj razvoj, neophodno je jo{ jednom baciti pogled
na jednu od najva`nijih studija o pravnoj doktrini nacionalsocijalisti~ke
diktature, koja je i danas va`e}a – na studiju Ernsta Frenkela4 “Dvostruka dr`ava” iz 94.godine. U ovoj studiji Frenkel opisuje strukture nacionalsocijalisti~kog re`ima kao “dr`avu mera”5 u kojoj je ukinut veliki broj
pravnih garancija za pojedince. Nacionalsocijalisti~ka dr`ava je po svom
naho|enju mogla da raspola`e slobodom i imovinom ljudi. U izvr{noj praksi SS-a i Gestapoa, ~esto pokrivenoj sudskom praksom, bezvla{}e “dr`ave mera” dobilo je svoje jezivo obli~je. Ova dr`ava se pokazala posebno
svirepom u zlo~inu koji je po~inila nad osobama sa invaliditetom, Jevrejima, Romima i Sintima, nad sovjetskim ratnim zarobljenicima i politi~kim
protivnicima. Ova masovna ubistva su imala utemeljenje u ukidanju prava na `ivot, koje je izvr{no-tehni~ki sprovodio Hitlerov re`im.
Pogre{no bi bilo verovati da je na~in razmi{ljanja u kategorijama
“dr`ave mera” nestao posle 945. Naprotiv, veliki paradoks Savezne Re-
12
Univerziteta u Kilu; bio je dva puta biran za ministra pravde: 90. i 94. 96.
vra}a se na Univerzitet u Hajdelberg, gde zavr{ava tre}u i poslednju verziju svoje Pravne filozofije. 933. na osnovu Zakona o ponovnom uspostavljanju statusa dr`avnih slu`benika biva prvi nema~ki profesor koga je nacionalsocijalisti~ki
re`im otpustio, ne zbog rasne, ve} zbog politi~ke pripadnosti. U toku jednogodi{njeg boravka na Univerzitetu u Oksfordu nastala je njegova, tek 945. objavljena, knjiga Duh engleskog prava. 945. Radbruh se vra}a kao prvi posleratni dekan ponovo u Hajdelberg, gde nastaju njegova ~uvena kasna dela, me|u kojima
i 946. objavljeni esej “Zakonsko nepravo i nadzakonsko pravo” (“Gesetzliches
Unrecht und übergesetzliches Recht”).
Pojam zakonskog neprava: “Kad je pozitivni zakon u toliko nepodno{ljivoj meri
nepravedan, onda on kao zakonsko nepravo mora odstupiti pred pravdom, nadzakonskim pravom”. Prim. prev.
Ernst Fraenkel je postao poznat po svojim delima iz oblasti politi~kih nauka, me|u kojima je Dvostruka dr`ava (Der Doppelstaat) verovatno najva`nije i na ~ijoj
je prvoj verziji radio sve do emigracije, 938. godine. Frenkel je iskusio u stvarnosti kako funkcioni{e jedna fa{isti~ka dr`ava, te je mogao da opi{e veliki broj
politi~kih, administrativnih i pravnih procedura koje su bile tipi~ne za funkcionisanje nacionalsocijalisti~kog re`ima. Prim. prev.
Teza Ernsta Frenkela bila je da se sistem vladavine nacionalsocijalizma sastoji
iz dva dela: dr`ave pravila i dr`ave mera. U dr`avi mera po Frenkelu suverena
nema~ka diktatura nalazi svoj pravi izraz. Prim . prev.
Mit o prevladavanju pro{losti
publike je bio sadr`an upravo u tome da su, bez obzira na va`enje Ustava, pojedini strukturni elementi ovoga na~ina mi{ljenja postali dejstvuju}i u zakonodavstvu, sudstvu i u izvr{noj vlasti. Najpre su nai{le na dobar
prijem sve pravne tvorevine koje su imale za cilj da onemogu}e gonjenje
za dr`avne zlo~ine. Na osnovi toga je zakonodavac u okviru amnestije od
949. oslobodio krivice pojedine nacisti~ke zlo~ince, ~ime je proglasio ponovo va`e}im Hitlerovo pravilo amnestije odre|enih nacisti~kih zlo~inaca iz Kristalne no}i 938.
Zakon o amnestiji iz 954. je sledio sli~nu logiku. On nije ni{ta manje nego poku{aj da se odre|ena akta dr`avnih mera Hitlerove diktature u~ine sastavnim delom posleratnog pravnog poretka. U svetlu ovog
zakona o amnestiji, ubistva glavnih nacionalsocijalisti~kih aktera se, ako
kazneni okviri za takva dela nisu predvideli vi{e od tri godine zatvora,
preobra`avaju u krivi~ne delikte nare|ene odozgo, bez sopstvene odgovornosti, za koje je krivi~no gonjenje isklju~eno. Kako je to dokazao istori~ar Norbert Fraj,6 na osnovu ovog zakona o amnestiji oslobo|eni su krivi~nog gonjenja nacisti koji su po~inili 44 ubistva, kao na primer ubistvo
gradona~elnika Ahena, koga su Amerikanci doveli na vlast, a koga su
ubili pripadnici SS-a.
Adenauerova vlada je tako|e preuzela elemente pravne nacionalsocijalisti~ke doktrine. U Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima iz 950.
utvr|eno je da je mogu}e osuditi u~esnika u dr`avnoteroristi~kom delu
koji se poziva na pravo diktature ako to delo “u trenutku njegovog izvr{enja po op{tim, od civilizovanih naroda priznatim osnovnim pravima,
podle`e krivi~nom gonjenju” (~lan 7, stav ). Ova, takozvana Nirnber{ka klauzula, koja se nadovezuje na zakon br. 0 Kontrolnog saveta iz
decembra 945., postala je 95. u Nema~koj neva`e}a zahvaljuju}i rezervi Savezne vlade. Signal je bio nedvosmislen: nacionalsocijalisti~ki pravni sistem ne sme biti stavljen pod sumnju sa stanovi{ta povrede principa
pravne dr`ave. Time je u osnovi ostao da va`i. Upravo to su i zahtevali
branioci u Nirnber{kom procesu.
Ukidanje ka`njivosti dr`avnih zlo~ina bilo je 968. ~ak znatno pro{ireno. Nema~ki parlament je Krivi~nom zakoniku dodao jo{ jednu odredbu (paragraf 50, stav ), po kojoj se razlikuju obele`ja dela i obele`ja
koja se odnose na po~inioca. Po tome su administratori uni{tenja progla{eni samo za tzv. pomaga~e u vezi sa delom ubistva onim po~iniocima koji su navodno bili jedini pravi gospodari zlo~ina na licu mesta. Za pomaga~e zlo~ina je va`ilo zastarevanje posle 5 godina – sa posledicom da je
Norbert Frei (955) je poznati nema~ki istori~ar. On predaje noviju i modernu
istoriju na Fridrih [iler Univerzitetu u Jeni. Veoma je zapa`ena bila njegova habilitaciona teza koja se bavila politikom suo~avanja sa pro{lo{}u u eri Konrada
Adenauera. Prim . prev.
13
Hereticus, 1­2/2009
Joahim Perels
odgovorna vlast Glavnog {taba bezbednosti Rajha7 bila u najve}oj meri
oslobo|en krivi~nog gonjenja.
Ju­sticija­r SS-a­ Ve­rne­r Be­st za­hte­va­
a­mne­stiju­ za­ po­liti~­ke­ krivce­
Ova, tada nova verzija paragrafa 50, stava Krivi~nog zakonika,
kasnije je protuma~ena kao “oma{ka”; tada{nji ministar pravde, Hajneman, nije nikada shvatio pravu nameru tog poku{aja. U su{tini, ova nova
verzija na odre|en na~in je povezana sa onom kategorijom u vezi sa ekskulpiranjem dr`avnog zlo~ina koju je po~etkom pedesetih godina razvio
Verner Best.8 On je u Glavnom {tabu bezbednosti Rajha bio zadu`en za
8
14
Glavni {tab bezbednosti Rajha (RSHA) osnovan je 939. godine, kada je zapo~eo Drugi svetski rat, a osnovao ga je vo|a SS-a Hajnrih Himler, tako {to je u
jednu instituciju spojio tajnu policiju i tajnu slu`bu. [tab je bio jedna od glavnih institucija Rajha i brojao je oko 3.000 zaposlenih. Osnivanjem [taba za bezbednost Rajha Hajnrih Himler je krunisao svoje napore da potpuno osamostali
nacionalsocijalisti~ki izvr{ni aparat.
Opseg zadu`enja [taba bezbednosti (RSHA) protezao se od policijsko-bezbednosnih do informativnih zadataka. Me|u njima su bila i hap{enja “politi~ki labilnih” osoba. Specijalne jedinice SS-a, koje su bile pod komandom [taba, u okupiranim oblastima su imale zadu`enje da iskorene “sve neprijateljske elemente
Rajha i Nema~ke”. U Poljskoj, a kasnije i u Sovjetskom Savezu, to je zna~ilo planske masakre dr`avnih i kulturnih predstavnika ovih zemalja, posebno katoli~kih
sve{tenika i komunisti~kih funkcionera, kao i Roma i Jevreja. Putem propagandnog {irenja nacionalne mr`nje ciljano su izazivani pogromi. U Sovjetskom Savezu [tab je sprovodio tzv. “akcije ~i{}enja” protiv sovjetskih komunista i Jevreja.
Preko 500.000 ljudi bili su `rtve ovih akcija.
U okviru referata IV [taba, SS-ober{turmbanfirer Adolf Ajhman, sinonim zlo~inca za pisa}im stolom, vodio je administrativni deo “kona~nog re{enja jevrejskog pitanja”. Unutar Nema~ke [tab je imao sudski nedodirljiva i nekontrolisana ovla{}enja da se obra~unava sa svim “rasnim” protivnicima Rajha, Jevrejima
i “Ciganima”. Prim. prev.
Karl Rudolf Werner Best (903–989), doktor pravnih nauka, {ef policije, Generalmajor SS-a i nacionalsocijalista. Poznat je u istoriji kao planer pu~a koji je
izvela Nacionalsocijalisti~ka nema~ka radni~ka partija (NSDAP) 93, kasnije
kao zamenik Rajnharda Hajdriha te kao upravnik nema~ke okupacione vlade u
Danskoj. Kao zamenik Rajnharda Hajdriha bio je i glavni pravni savetnik Gestapoa. U ovoj funkciji je uklonio sve osnove demokratskog policijskog prava time
{to je uveo da o “preventivnom pritvoru” odlu~uje isklju~ivo kriminalisti~ka policija bez ikakvog sudskog naloga, te je ustanovio instrument pomo}u koga je Gestapo po slobodnom naho|enju slao ljude u koncentracione logore bez ikakvog
vremenskog ograni~enja, ali iza legalne fasade.
Po Bestovom mi{ljenju, policija je imala za zadatak da uklanja “simptome bolesti” iz “narodnog tela”, da hapsi dr`avne neprijatelje, a postupanje Gestapoa je
bilo legalno sve dok je pratilo volju vo|stva.
Od 7. septembra 939. do . juna 940. bio je rukovodilac Slu`be (uprava i
pravni sistem) Glavnog {taba za bezbednost Rajha i u toj funkciji sau~esnik u masovnom ubistvu Jevreja i poljskih intelektualaca.
Mit o prevladavanju pro{losti
pravno utemeljivanje planiranih i izvedenih nasilnih akcija i radnji. Best
je zahtevao da se tzv. politi~ka ka`njiva dela nacionalsocijalisti~kog dr`avnog aparata potpuno amnestiraju zato {to ne po~ivaju na nekoj li~noj
kriminalnoj motivaciji.
Ova konstrukcija na{la je svoj izraz i u promeni Krivi~nog zakonika
iz 968., po kojoj su po~inioci koji su krivi~no delo “po~inili za pisa}im stolom” privilegovani. To {to je SS-justicijar Best uop{te bio u stanju da sa
ovakvom konstrukcijom uti~e na osloba|anje od ka`njavanja za zlo~ine
koje je po~inio Glavni {tab bezbednosti Rajha posle 945. pokazuje koliko je veliki bio uticaj jednog na~ina mi{ljenja, koji je, uprkos Ustavu i njegovom zna~aju, sistematski negirao vezanost dr`ave pravnim poretkom.
Ta tendencija da se centralne norme nacionalsocijalisti~kog nasilja
ne podvrgnu sumnji bila je realizovana i u sudskoj praksi. U slu~ajevima takozvane “rasne sramote” nacionalsocijalisti~kom sudstvu je sudska praksa
u na~elu priznala punova`nost, ~ak i u pogledu o{trine kazni. Istovremeno
su dr`avni tu`ioci tuma~ili okupacioni teror Vermahta u okviru dr`avne
mo}i diktature i time opravdavali povrede me|unarodnog javnog prava.
Savezni sud SR Nema~ke je godinama potvr|ivao legalnost proterivanja
Sinti i Roma sve do 943. Tako je politi~ki otpor Ditriha Bonhefera, Hansa fon Donanija i admirala Kanarisa, zbog tzv. pravnog suvereniteta nacionalsocijalisti~ke dr`ave, najvi{i krivi~ni sud obele`io Kainovim `igom
protivpravnosti. Da jedan “o~igledno name{teni proces bude prihva}en
kao ispravan”, pisao je tada{nji predsednik Saveznog suda Ginter Hir{,
“predstavlja mra~no poglavlje istorije nema~kog pravosu|a, i kao takav
}e ostati i zapisan.”
Pravne tvorevine koje su pravnici upotrebljavali u vezi sa nacionalsocijalisti~kom eutanazijom, zlo~inima u koncentracionim logorima i
pokretnim vojnim komandama za egzekucije, svodile su se na poku{aje
ograni~avanja krivi~nog gonjenja dr`avnih zlo~ina i slabljenja veze izme|u povre|enog pravnog dobra i sankcije za te povrede. Ovo strukturno
umanjivanje kazne za dr`avne, organizovane masovne zlo~ine, obezvre94. Best je postao rukovodilac uprave Vojnog glavnokomanduju}eg {taba u
Francuskoj, gde je, izme|u ostalog, potpisao “Prvo nare|enje mera protiv Jevreja”, po kome je izvr{eno masovno okupljanje Jevreja u okupiranim zonama i ~ime
su postavljene legalne osnove za kasniju masovnu deportaciju. Dalja nare|enja
su imala za cilj oduzimanje imovine Jevrejima, odnosno deportiranima.
946. Best je svedo~io u Nirnber{kom procesu u funkciji predstavnika Gestapoa.
948. Best je u Kopenhagenu bio osu|en na smrt zbog svojih zlo~ina po~injenih
u Danskoj. Kazna je u `albenom postupku smanjena na dvanaest godina zatvora. 95. Best je na pritisak nema~kih vlasti pomilovan i izru~en SR Nema~koj,
te na urgenciju tada{njeg ministra pravde Tomasa Delera, oslobo|en.
969. ponovo je uhap{en i 97. godine u Berlinu optu`en za ubistvo 8.73 osobe
u Poljskoj. Iste godine je pu{ten zbog nesposobnosti da u~estvuje u procesu. Te
godine je proces zbog njegove navodne nesposobnosti i prekinut. Prim. prev.
15
Hereticus, 1­2/2009
Joahim Perels
|ivanje dr`avnopravnih standarda uop{te, tada{nji glavni dr`avni tu`ilac
Fric Bauer,9 koji je predstavljao neku vrstu pravne savesti Republike, svojevremeno je prokomentarisao re~ima “da mu to skandalozno nalikuje
na karikiranje `rtava”.
^injenica je da su visoki funkcioneri nacionalsocijalisti~ke ma{inerije za masovna ubistva – kao {to su: zamenik komandanta logora u Majdaneku, a|utant komandanta logora Au{vic, vo|a nacionalsocijalisti~ke
trupe za eutanaziju i komandanti specijalnih jedinica – progla{eni najobi~nijim pomaga~ima dela koje je neko drugi po~inio, za koje su samo Hitler, Himler i Hajdrih odgovorni. Stru~njak za krivi~no pravo Jirgen Bauman0 je povodom pravne konstrukcije “pomaga~a”, zastupljene u svim
procesima nacionalsocijalisti~kim zlo~inima, izjavio da je stvorena jedna
slika o Tre}em Rajhu po kojoj se nema~ki narod sastojao od Hitlera i 60
miliona njegovih pomaga~a. Od 6.497 pravosna`nih presuda u procesima
protiv nacisti~kih zlo~ina, prema najnovijim statistikama Centrale za rasvetljavanje nacisti~kih zlo~ina u Ludvigsburgu, samo njih 66 su presude na do`ivotnu kaznu zatvora. Oni koji su bili u slu`bi specijalnih jedinica Glavnog {taba za bezbednost Tre}eg Rajha, u preko 90% slu~ajeva
9
0
16
Fritz Bauer (903–968) je bio nema~ki sudija i dr`avni tu`ilac koji je imao odlu~uju}u ulogu u zasnivanju i sprovo|enju tzv. Au{vic-procesa. Bauer, doktor prava i ~lan Socijaldemokratske partije Nema~ke, zbog svoje politi~ke pripadnosti
i jevrejskog porekla bio je uhap{en i suspendovan sa dr`avne du`nosti. 935. je
emigrirao u Dansku, a zatim u [vedsku, gde je zajedno sa Vilijem Brantom osnovao i vodio novine Socijalisti~ki tribun.
949. Bauer se vra}a u Nema~ku, gde postaje generalni tu`ilac u Braun{vajgu, a
956. dr`avni tu`ilac pokrajine Hesen, {to je bio do svoje smrti 968.
Bauer je uspeo da spoji pojedina~ne optu`be i da zapo~ne Au{vic-procese 963.
On je 960. izraelskoj tajnoj slu`bi Mosad dojavio da se Adolf Ajhman krije u
Argentini, zato {to je sumnjao u nema~ko sudstvo.
Fric Bauer je svoj `ivot posvetio izgradnji demokratskog nezavisnog sudstva, konsekventnom krivi~no-pravnom gonjenju nacionalsocijalisti~kih zlo~ina i reformi
kaznene politike. Bez Frica Bauera i njegovog upornog anga`mana Au{vic-procesi nikada ne bi bili sprovedeni.
Unutar posleratnog nema~kog sudstva, Fric Bauer je bio osporavan i tu se ose}ao, kako je jednom sam izjavio, kao u egzilu.
Istra`ni postupak koji je Fric Bauer po~eo u vezi sa planskim sprovo|enjem eutanazije odmah posle njegove smrti je bio obustavljan. Prim. prev.
Jürgen Bauman (9–003), profesor pravnih nauka na Univerzitetu u Tibingenu i prominentni ~lan nema~ke Liberalne stranke (Freie Demokratische Partei).
Prim .prev.
Centrala pokrajinske uprave pravde za rasvetljavanje nacionalsocijalisti~kih zlo~ina, u javnosti poznata kao Centrala u Ludvigsburgu, zadu`ena je za prikupljanje
informacija za dr`avne tu`ioce koji istra`uju nacisti~ke zlo~ine. Centrala je osnovana 958. i tek je njenim osnivanjem u SR Nema~koj zapo~elo sistematsko krivi~no gonjenje zlo~ina. Centrala u Ludvigsburgu je vodila preko .000 istra`nih
postupaka protiv pripadnika Vermahta. Nijedan istra`ni postupak nije rezultirao
optu`bom, ve} se od svih odustalo. Prim .prev.
Mit o prevladavanju pro{losti
ozna~eni su kao pomaga~i, odnosno sau~esnici: oni, navodno, nisu li~no
bili po~inioci, nego su to bili neki drugi.
Pro­ce­s pro­tiv Hitle­ro­ve­ ce­ntra­lne­ ko­ma­nde­
nije­ nika­da­ vo­|e­n
Pravde radi, mora se naglasiti da se brojnim poku{ajima da se nacionalsocijalisti~koj diktaturi naknadno obezbedi pravni legitimitet suprotstavila mala grupa politi~ara, sudija i krivi~ara. Pre svih politi~ar Jozef Miler (Hri{}ansko-socijalna unija pokrajine Bavarske, CSU) i Oto
Hajnrih Greve3 (Socijaldemokratska partija, SPD), rukovodioci Centrale u Ludvigsburgu: Adalbert Rikerl i Alfred [trajm,4 te krivi~ari Ginter
[pendel i Herbert Jeger moraju ovde biti pomenuti.
Savezni ustavni sud je tako|e u cilju osude nacisti~kog re`ima utemeljio merilo koje je eksplicitno kriti~ko prema diktaturi. Pedesetih godina Savezni ustavni sud je proglasio dr`avne slu`benike Tre}eg Rajha
sastavnim delom nacisti~kog re`ima, ~ija je o{trica vi{estruko bila uperena protiv protivnika Hitlera, te da su sva njihova prava kapitulacijom te
dr`ave izbrisana.
Ali iznena|uju}a ve}ina profesora ustavnog prava i sudija Vrhovnog
suda, koji su li~no bili nosioci ideja starog re`ima, odlu~no su odbacili poziciju Saveznog ustavnog suda. Objektivni i nadideolo{ki pogled na mehanizme Hitlerove vlasti u nema~kom pravnom sistemu nije imao ve}inu.
U zaklju~ku, mora se re}i da je krivi~ni progon nacisti~kih dr`avnih
zlo~ina – i pored va`nih procesa kao {to je Au{vic-proces – ostao samo u
naznakama. [ta to zna~i za ustavno pravno, nije te{ko zaklju~iti: Na~elo
po kome su sve grane javne vlasti vezane ustavnim pravima (~lan , stav
3
4
Josef Müller (898–979), ~lan Parlamenta Vajmarske republike i prvi predsednik Hri{}ansko-demokratske partije posle Drugog svetskog rata, sin bavarskih
seljaka koji je postao doktor prava i otvorio advokatsku kancelariju 97. u Minhenu. U vreme nacionalsocijalizma Miler se pridru`io katoli~kom otporu, te je
kao advokat branio pred sudom brojne protivnike nacisti~kog re`ima. Zbog poku{aja svrgavanja Hitlera sa vlasti, Miler biva 943. uhap{en i deportovan u koncentracioni logor Buhenvald, a potom, sa ostalim uhap{enim ~lanovima pokreta
otpora, me|u kojima je bio i Ditrih Bonhefer, u koncentracioni logor Flosenbirg.
Oslobo|enje je do~ekao u koncentracionom logoru Dahau. Posle rata Miler se
vratio svom pravni~kom pozivu i politici. Od 947. do 95. Jozef Miler je bio
ministar pravde pokrajine Bavarske. Prim . prev.
Otto Heinrich Greve (908–968), pravnik i istaknutu ~lan Socijaldemokratske
partije. Greve je od 955. do 958. predsedavao komisijom Bundestaga za obe{te}enje `rtava nacionalsocijalizma. Prim. prev.
Adalbert Rückerl je preko dvadeset godina bio na ~elu Centrale u Ludvigsburgu, gde ga je 986. zamenio Alfred [trajm. Oba ova velika pravnika su ulo`ila
svoj `ivot u proces pravnog prevladavanja pro{losti, na`alost bez velikog efekta.
Glavni dr`avni tu`ilac Alfred Streim je naglasio da je politika SR Nema~ke kriva za neuspelo krivi~no gonjenje nacisti~kih zlo~inaca. Prim. prev.
17
Hereticus, 1­2/2009
Joahim Perels
3. Ustava SR Nema~ke) i me|unarodnim pravom (~lan 4. Ustava SR Nema~ke) nije zapravo imalo nikakvo stvarno va`enje u krivi~nom gonjenju
mnogih nacisti~kih zlo~ina.
[to se materijala i dokaza ti~e, bilo je mogu}e jo{ 950. zapo~eti
veliki proces protiv Glavnog {taba bezbednosti Rajha, no uprkos obimnim predistra`nim radnjama protiv 600 osumnji~enih, ovakav proces nije nikada pokrenut. Sa izuzetkom pojedina~nih sudskih procesa, Hitlerova komandna centrala je za zlo~ine po~injene nad milionima ljudi ostala
neka`njena.5
Joahim Perels
MYTH ON OVERCOMING THE PAST
Summary
The author’s starting point is the dearest myth of the Federal Republic of
Germany about the successful surmounting of the National Socialist regime. However, this myth cannot sustain any serious testing. In reality, the criminal prosecution of crimes committed by Nazi regime was not successful. The author concludes that the criminal prosecution of the Nazi crimes, regardless of the important
trials such as the Auschwitz trials, was just a token. It is not hard to conclude
what is the constitutional law – principle according to which all branches of power are bound by constitutional law (Article , paragraph 3 of German Constitution) and international law (Article 4 of the German Constitution). This did
not have any significance in criminal prosecution of many Nazi crimes. In regard
to material and evidence it was possible already in 950 to initiate a great number of proceedings against the leadership of the Third Reich. Although ex­tensive
pre-trial measures were taken against 600 suspects these proceedings were never
initiated with the ex­ceptions of few trials. Thus, Hitler’s accomplices were not punished for crimes committed against millions of people.
Key words:
5
18
National Socialist regime, crimes, facing the past, legal overcoming
of the past, Rechtsstaat, myth
Prevela dr Jelena Voli}-Hellbusch, predava~ za nema~ki jezik i koordinator Centra za nema~ke studije na Pravnom fakultetu Univerziteta Union.
Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti
UDK 930.3:174
Vla­di­mi­r Pe­tro­vi­}
In­sti­tut za savre­me­n­u i­sto­ri­ju, Be­o­grad
ISTO­RI^A­RI PRED IZA­ZO­VO­M
PREVLA­DA­VA­NJA­ PRO­[LO­STI
O­d mo­nu­mental­ne i antikvar­ne ka kr­iti~­ko­j isto­r­io­gr­afiji
Rezime: Auto­r an­ali­zi­ra ge­n­e­zu pre­vladavan­ja pro­{lo­sti­ u razvo­jn­o­j i­ upo­­
re­dn­o­j pe­rspe­k­ti­vi­, sa po­se­b­n­i­m o­svrto­m n­a i­zazo­v k­o­ji­ o­vaj k­o­n­ce­pt pre­dstavlja
za i­sto­ri­o­grafi­ju. Isti­~e­ po­li­mo­rfn­o­st k­o­n­ce­pta, k­o­ji­ je­ pre­dugo­ ve­zi­van­ i­sk­lju~i­vo­ za
n­e­ma~k­o­ po­sle­ratn­o­ i­sk­ustvo­, pre­mda su n­je­go­vi­ o­sn­o­vn­i­ po­stulati­ zn­atn­o­ stari­ji­,
a n­je­go­ve­ savre­me­n­e­ man­i­fe­staci­je­ dale­k­o­ pre­vazi­laze­ n­e­ samo­ gran­i­ce­ Ne­ma~k­e­,
ve­} i­ di­sci­pli­n­arn­e­ b­ari­je­re­ razli­~i­ti­h dru{tve­n­i­h n­auk­a. Name­ra je­ auto­ra da o­zn­a~i­
razme­re­ o­tpo­ra n­a k­o­je­ k­o­n­ce­pt suo­~avan­ja sa pro­{lo­{}u n­ai­lazi­ u e­vro­psk­i­m i­sto­­
ri­o­grafi­jama, a po­se­b­n­o­ u po­stk­o­n­fli­k­tn­i­m dru{tvi­ma po­put o­n­i­h n­a pro­sto­ru b­i­v­
{e­ Jugo­slavi­je­. U te­k­stru su sk­i­ci­ran­i­ k­lju~n­i­ me­to­do­lo­{k­i­ aspe­k­ti­, k­ao­ i­ po­li­ti­~k­e­
i­mpli­k­aci­je­ o­ve­ ave­rzi­je­ pre­ma vre­dn­o­sn­o­m o­dre­|e­n­ju spram n­e­davn­e­ pro­{lo­sti­.
Nagla{e­n­a je­ po­tre­b­a za pre­vazi­la`e­n­je­m te­ te­n­zi­je­ i­ o­dgo­vo­rn­i­m i­n­te­gri­san­je­m
k­o­n­ce­pta pre­vladavan­ja pro­{lo­sti­ u to­k­o­ve­ savre­me­n­e­ i­sto­ri­o­grafi­je­.
Klju~ne re~i:
pre­vladavan­je­ pro­{lo­sti­, savre­me­n­a i­sto­ri­o­grafi­ja, mo­n­ume­n­taln­a,
an­ti­k­varn­a i­ k­ri­ti­~k­a i­sto­ri­ja
Pre­vla­da­va­nje­ pro­{lo­sti­:
ski­ca­ za­ na­crt je­dno­g ko­nce­pta­
Ko­n­ce­pt k­o­je­m je­ o­vaj te­mat po­sve­}e­n­ je­dan­ je­ o­d o­n­i­h ~i­je­ je­ zn­a­
~e­n­je­ i­n­tui­ti­vn­o­ jasn­o­, ali­ i­zmi­~e­ pre­ci­zn­o­j de­fi­n­i­ci­ji­. Prvi­ put ga je­ jasn­o­
arti­k­uli­sao­ Te­o­do­r Ado­rn­o­ u e­se­ju “[ta zn­a~i­: ‘rad n­a pro­{lo­sti­‘” (1959).
Po­laze­}i­ o­d pre­tpo­stavk­e­ da je­ po­sle­ratn­o­ n­e­ma~k­o­ dru{tvo­ dub­o­k­o­ i­ traj­
n­o­ traumati­zo­van­o­ po­razn­i­m i­sk­ustvo­m n­aci­sti­~k­e­ di­k­tature­ i­ Drugo­g sve­t­
sk­o­g rata, Ado­rn­o­ je­ n­aglasi­o­ po­tre­b­u za staln­i­m pre­i­spi­ti­van­je­m n­e­dav­
n­e­ zle­ pro­{lo­sti­ u ci­lju o­ja~avan­ja de­mo­k­ratsk­i­h vre­dn­o­sti­ n­o­ve­ dr`ave­ i­
po­n­o­vn­e­ i­zgradn­je­ mo­raln­o­g k­o­n­se­n­zusa n­je­n­i­h gra|an­a. Ne­ma~k­i­ i­zraz
1
^lan­ak­ je­ de­o­ rada n­a pro­je­k­tu In­sti­tuta za savre­me­n­u i­sto­ri­ju “(Ne­)uspe­{n­a i­n­­
te­graci­ja – (n­e­)do­vr{e­n­a mo­de­rn­i­zaci­ja: Me­|un­aro­dn­i­ po­lo­`aj i­ un­utra{n­ji­ razvo­j
Srb­i­je­ i­ Jugo­slavi­je­ 191 – 1991”, k­o­ji­ fi­n­an­si­ra Mi­n­i­starstvo­ za n­auk­u i­ te­hn­o­lo­{k­i­
razvo­j Re­pub­li­k­e­ Srb­i­je­ (pro­je­k­t b­r. 147039).
Te­o­do­r Ado­rn­o­, “[ta zn­a~i­ ‘rad n­a pro­{lo­sti­‘”, Re~, 57 (000), 49–57.
19
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
k­o­ji­ je­ Ado­rn­o­ upo­tre­b­i­o­, Aufarbeitung der Vergangenheit, te­{k­o­ je­ pre­ve­­
sti­ n­a druge­ je­zi­k­e­. Pro­ra|i­van­je­ pro­{lo­sti­ i­li­ rad n­a pro­{lo­sti­ b­i­ ve­ro­vatn­o­
b­i­o­ zado­vo­ljavaju}i­ pre­vo­d, smi­sao­n­o­ b­li­zak­ drugo­j n­e­ma~k­o­j k­o­van­i­ci­,
Vergangenheitsbewältigung, k­o­ja b­i­ i­mala zn­a~i­ti­ pre­vladavan­je­ pro­{lo­{}u.
Ob­e­ re­~i­ su u{le­ u e­n­gle­sk­o­ go­vo­rn­o­ po­dru~je­ po­je­dn­o­stavljan­je­m, pre­vo­­
de­ se­ n­aj~e­{}e­ k­ao­ o­b­ra~un­avan­je­ sa pro­{lo­{}u (dealing with the past) i­li­
suo­~avan­je­ sa pro­{lo­{}u (facing the past).
Li­n­gvi­sti­~k­a di­fuzi­ja umn­o­go­me­ je­ po­sle­di­ca struk­turn­o­g pri­lago­|a­
van­ja k­o­n­ce­pta, k­o­ji­ je­ u razn­i­m sre­di­n­ama pri­hva}e­n­ n­a razli­~i­te­ n­a~i­n­e­,
pri­me­re­n­e­ po­tre­b­ama dru{tava k­o­ja su i­sk­usi­la ve­o­ma razli­~i­t i­sto­ri­jsk­i­ raz­
vo­j i­ ~i­ja je­ k­o­he­zi­ja razje­dan­a razli­~i­ti­m man­i­fe­staci­jama zla. Tak­o­ se­ u
srpsk­o­m je­zi­k­u, po­re­d suo­~avan­ja, k­o­ri­sti­ i­ te­rmi­n­ pre­vladavan­je­ pro­{lo­sti­,
mada se­ sa pro­{lo­{}u u javn­o­m di­sk­ursu ~e­{}e­ razra~un­ava i­ o­b­ra~un­ava,
{to­ uk­azuje­ n­a o­dre­|e­n­e­ te­{k­o­}e­ u pri­hvatan­ju o­sn­o­vn­o­g zaje­dn­i­~k­o­g po­­
ri­va o­vo­g k­o­n­ce­pta. On­ se­, uprk­o­s ve­o­ma slo­`e­n­i­m k­o­n­ce­ptuali­zaci­jama,
u b­i­ti­ o­slan­ja n­a n­e­k­o­li­k­o­ je­dn­o­stavn­i­h human­i­sti­~k­i­h po­stulata ­ n­e­ do­zvo­­
li­ti­ n­e­pravdama i­ zlo­~i­n­i­ma da po­to­n­u u zab­o­rav, n­e­ n­alazi­ti­ i­m k­o­n­te­k­stu­
aln­a o­pravdan­ja, n­e­ po­dre­|i­vati­ pi­san­je­ i­ mi­{lje­n­je­ n­aci­o­n­aln­o­m i­n­te­re­su,
dati­ glas `rtvama i­sto­ri­je­, n­e­ do­zvo­li­ti­ da je­ pi­{u po­b­e­dn­i­ci­.
Sama i­de­ja n­i­je­ tak­o­ n­o­va. Eti­~k­i­ uvi­di­ u n­e­davn­u pro­{lo­st mo­ti­vi­sa­
n­i­ di­dak­ti­~k­i­m po­b­udama, u ve­o­ma razli­~i­ti­m o­b­li­ci­ma, do­du{e­, n­astaju u
n­ajrazli­~i­ti­ji­m dru{tve­n­i­m o­k­o­ln­o­sti­ma. Nalazi­mo­ i­h u de­li­ma po­put Kratkog izve{taja o uni{tavanju Indija Barto­lo­me­a de­ las Kazasa, i­li­ Optu`ujem
Emi­la Zo­le­.3 Ova pre­gn­u}a o­dudaraju o­d drugi­h dru{tve­n­i­h k­ri­ti­k­a svo­ji­m
o­sn­o­vn­i­m usme­re­n­je­m k­a za{ti­ti­ ugro­`e­n­i­h po­je­di­n­aca o­d dr`avn­e­ samo­­
vo­lje­. Te­{k­o­ je­ uspo­stavi­ti­ k­o­he­re­n­tn­u ve­zu i­zme­|u n­ji­h, b­udu}i­ da u o­vo­j
o­b­lasti­, po­ @ak­u Mur`o­n­u, “n­e­ mo­`e­ b­i­ti­ re­~i­ o­ po­sto­jan­ju i­sto­ri­je­ po­tra`i­­
van­ja prava, ve­} samo­ fragme­n­ata i­sto­ri­je­. On­i­ su sazdan­i­ o­d pli­me­ i­ o­se­k­e­,
tre­n­utak­a po­b­e­de­ i­ po­raza, dugi­h razdo­b­lja to­k­o­m k­o­ji­h se­ po­sti­gn­u}a n­a
plan­u prava ~i­n­e­ k­o­n­a~n­i­m, pa do­ drugi­h, dugo­trajn­i­h faza po­n­i­{tavan­ja.”4
Me­|uti­m, vi­{e­ o­d tri­ ve­k­a k­o­ja de­le­ Las Kazaso­v i­zve­{taj o­d Zo­li­n­o­g te­k­­
sta i­zn­e­dri­la su n­o­vi­ i­sto­ri­jsk­i­ k­vali­te­t. Na i­zmak­u de­ve­tn­ae­sto­g i­ po­~e­tk­u
dvade­se­to­g ve­k­a n­astala je­ n­o­va dru{tve­n­a grupa, n­azvan­a i­n­te­le­k­tualci­ma,
k­o­ja se­ samo­o­dre­|i­vala k­ro­z o­dre­|e­n­e­ o­b­ave­ze­ pre­ma dru{tvu, i­ i­zme­|u
o­stali­h vre­dn­o­sti­ pri­grli­la i­ o­db­ran­u o­sn­o­vn­i­h ljudsk­i­h prava.
Amb­i­ci­o­zn­o­ zami­{lje­n­a, i­de­ja je­ ub­rzo­ pro­pala. Pro­gutala su je­ dva
sve­tsk­a rata, n­aci­o­n­ali­zam i­ k­o­mun­i­zam, maso­vn­i­ po­k­re­ti­ ~i­je­m su n­astan­­
k­u i­ razvo­ju i­n­te­le­k­tualci­ do­pri­n­o­si­li­ n­e­ man­je­, a ve­ro­vatn­o­ i­ vi­{e­, o­d dru­
3
4
20
Barto­lo­me­ de­ las Kazas, Kratak izve{taj o uni{tavanju Indija, Fi­li­p Vi­{n­ji­}, Be­o­­
grad 00; Emi­l Zo­la, Optu`ujem: ~lanci i ostali materijal u vezi sa Drajfusovom
aferom, Rad, Be­o­grad 1955.
@ak­ Mur`o­n­, Ljudska prava, Plato­, Be­o­grad 1998, 3.
Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti
gi­h dru{tve­n­i­h grupa.5 Me­|uti­m, zaje­dn­o­ sa n­jo­m n­e­stao­ je­ i­ ~i­tav je­dan­
po­re­dak­, a dub­i­n­a k­atastro­fe­ k­o­ju je­ dan­as te­{k­o­ pre­me­ri­ti­, a u k­o­jo­j se­
Evro­pa n­alazi­la 1945, do­n­e­la je­ i­ n­e­k­e­ pro­me­n­e­. U po­sle­ratn­o­m pe­ri­o­du
po­tpi­san­ je­ n­i­z me­|udr`avn­i­h ugo­vo­ra k­o­ji­ su de­fi­n­i­sali­ i­ po­tvrdi­li­ n­e­o­­
tu|i­vo­st ljudsk­i­h prava. Ti­ po­tpi­si­ n­i­su zn­a~i­li­ mn­o­go­: u drugo­j po­lo­vi­n­i­
0.ve­k­a, u sve­tu k­o­ji­ se­ ub­rzan­o­ de­li­o­ n­a dva ge­o­po­li­ti­~k­a i­ i­de­o­lo­{k­a po­­
la, stradalo­ je­ n­asi­ln­o­m smr}u vi­{e­ ljudi­ n­e­go­ u n­je­go­vo­j prvo­j po­lo­vi­n­i­.
Slab­, ali­ i­pak­ n­e­k­ak­av n­apre­dak­, sasto­jao­ se­ to­me­ {to­ su po­n­e­gde­ pre­po­­
zn­ati­ k­ao­ `rtve­ o­zak­o­n­je­n­o­g b­e­zumlja, a n­e­ k­ao­ n­e­pri­jatan­, n­u`an­ dan­ak­
n­a o­ltaru n­aci­o­n­aln­e­, rasn­e­ i­li­ k­lasn­e­ dr`ave­. Ak­o­ se­ n­i­je­ mn­o­go­ po­sti­glo­
n­a po­lju za{ti­te­ n­e­o­tu|i­vi­h ljudsk­i­h prava, po­n­e­{to­ je­ i­pak­ u~i­n­je­n­o­ u i­z­
gradn­ji­ un­i­ve­rzaln­o­g k­o­n­se­n­zusa da je­ rat zlo­, da je­ ub­i­jan­je­ zlo­~i­n­, da je­
patn­ja n­e­do­pusti­va. U k­o­n­te­k­stu b­o­rb­e­ da se­ po­n­e­{to­ o­d o­vo­g k­o­n­se­n­zu­
sa n­ame­tn­e­ suro­vo­m je­zi­k­u po­li­ti­k­e­, zn­a~ajn­o­ me­sto­ pri­pada i­ k­o­n­ce­ptu
pre­vladavan­ja pro­{lo­sti­.
Ne­ ~udi­mo­ se­ {to­ je­ k­o­n­ce­pt prvi­ put te­o­re­tsk­i­ fun­di­ran­ u po­sle­rat­
n­o­j Ne­ma~k­o­j. Mate­ri­jaln­o­ i­ duho­vn­o­ un­i­{te­n­a ze­mlja pro­{la je­ k­ro­z k­ra­
tak­ pe­ri­o­d n­ame­tn­ute­ de­n­aci­fi­k­aci­je­, zame­n­je­n­ ub­rzo­ po­li­ti­k­o­m b­lago­sti­,
k­o­ju je­ i­n­auguri­sao­ Ko­n­rad Ade­n­aue­r.7 Tak­va Ne­ma~k­a n­i­je­ b­i­la po­{te­­
|e­n­a o­d po­do­zri­vo­sti­, n­e­ samo­ spo­lja, ve­} i­ i­zn­utra. Ek­o­n­o­msk­o­ b­lago­sta­
n­je­, k­o­je­ }e­ Ji­rge­n­ Hab­e­rmas do­cn­i­je­ po­dsme­{lji­vo­ n­azvati­ ge­n­e­rato­ro­m
n­aci­o­n­ali­zma n­e­ma~k­e­ mark­e­, i­ o­dsustvo­ o­tvo­re­n­i­h n­aci­o­n­ali­sti­~k­i­h i­stu­
pa, n­i­su uve­ri­li­ n­i­ mn­o­ge­ n­e­ma~k­e­ i­n­te­le­k­tualce­ da je­ o­b­ra~un­ sa n­asle­|e­m
r|ave­ pro­{lo­sti­ o­k­o­n­~an­. Ado­rn­o­vo­j i­n­i­ci­jati­vi­ pri­dru`i­li­ su se­ tak­o­ i­ drugi­
glaso­vi­, o­sn­a`e­n­i­ sme­n­o­m ge­n­e­raci­ja, pa se­ i­mpe­rati­v pre­i­spi­ti­van­ja pro­­
{lo­sti­ ustali­o­ u n­e­ma~k­o­m po­li­ti­~k­o­m di­sk­ursu.8 Ta po­traga za o­dr`i­vi­m
i­de­n­ti­te­to­m, za ade­k­vatn­i­m k­o­le­k­ti­vn­i­m se­}an­je­m, za pri­me­re­n­o­m pro­{lo­­
5
7
8
Klasi­~n­a studi­ja o­ o­vo­m pi­tan­ju: Juli­e­s Be­n­da, Izdaja intelektualaca, Po­li­ti­~k­a
k­ultura, Zagre­b­ 1997. Na do­ma}i­ te­re­n­ o­vu te­mati­k­u se­li­ Jo­vi­ca Trk­ulja (pri­r.),
Intelektualci u tranziciji, Sk­up{ti­n­a o­p{ti­n­e­ Ki­k­i­n­da, Naro­dn­a b­i­b­li­o­te­k­a Jo­van­
Po­po­vi­c, Ki­k­i­n­da 003.
De­pre­si­vn­e­ sli­k­e­ o­ o­vo­j stati­sti­ci­ je­ je­ sak­upi­o­ i­ an­ali­zi­rao­ Matthe­w Whi­te­, Historical Atlas of the 20th century, http://use­rs.e­ro­ls.co­m/mwhi­te­8/warstat8.htm,
(pri­stuplje­n­o­ 5.3.00.)
De­taljn­o­ o­ Ade­n­aue­ro­vo­j po­li­ti­ci­ i­ n­je­n­o­m o­dn­o­su pre­ma n­aci­sti­~k­o­j pro­{lo­sti­:
No­rb­e­rt Fre­i­, Adenauer’s Germany and the Nazi past: the politics of amnesty and
integration, Co­lumb­i­a Un­i­ve­rsi­ty Pre­ss, Ne­w Yo­rk­ 00.
Sn­agu i­sto­ri­jsk­i­h argume­n­ata u po­li­ti­~k­i­m raspravama u Ne­ma~k­o­j do­b­ro­ o­sli­k­ava
He­lmut De­b­i­l, Niko nije oslobo|en istorije: Nacionalsocijalisti~ka vlast u debatama u Bundestagu, Sami­zdat B9, Be­o­grad 00. Nak­o­n­ uje­di­n­je­n­ja dve­ Ne­ma~k­e­
n­astupi­o­ je­ n­o­vi­ talas suo­~avan­ja sa pro­{lo­{}u, o­vo­ga puta n­aci­sti­~k­o­m i­ k­o­mu­
n­i­sti­~k­o­m. O n­astavk­u o­vo­g tre­n­da sve­do­~i­ n­i­z su|e­n­ja, k­ao­ i­ i­zve­{taj k­o­mi­si­je­
o­pun­o­mo­}e­n­e­ o­d Bun­de­staga: Getrennte Vergangenheit, gemeinsame Zukunft.
Bericht der Enquette-Kommission. Aufarbeitung von Geschichte und Folgen der
SED-Diktatur in Deutschland, DTV, Mün­che­n­ 1997.
21
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
{}u, jo­{ uve­k­ je­ `i­vo­ di­sk­uto­van­a. Ne­ma~k­o­ dru{tvo­ zarad svo­je­ b­udu}n­o­­
sti­ n­e­ do­zvo­ljava da se­ o­dre­|e­n­e­ te­me­ i­z pro­{lo­sti­ n­o­rmali­zuju, i­sto­ri­zuju
i­ pre­puste­ zab­o­ravu.
U me­|uvre­me­n­u, k­o­n­ce­pt je­ umn­o­go­me­ n­adrastao­ razme­re­ Ne­ma~­
k­e­. Po­k­re­t za ljudsk­a prava je­ pri­hvati­o­ i­de­ju razra~un­avan­ja sa pro­b­le­ma­
ti­~n­i­m i­sto­ri­jsk­i­m pe­ri­o­di­ma k­ao­ je­dan­ o­d o­sn­o­vn­i­h zahte­va, {to­ je­ do­ve­lo­
do­ pre­i­spi­ti­van­ja mn­o­gi­h o­p{ti­h me­sta u o­k­vi­ri­ma n­aci­o­n­aln­i­h i­sto­ri­o­gra­
fi­ja. Pi­tan­ja k­o­lab­o­raci­je­ sa n­e­ma~k­i­m o­k­upaci­o­n­i­m sn­agama po­tre­sala
su Fran­cusk­u, pi­tan­ja o­dgo­vo­rn­o­sti­ za rat u Vi­je­tn­amu, Hi­ro­{i­mu, i­stre­­
b­lje­n­je­ In­di­jan­aca i­ rasn­u se­gre­gaci­ju po­stala su de­o­ ame­ri­~k­e­ po­li­ti­~k­e­
i­ i­sto­ri­o­grafsk­e­ sce­n­e­. Pro­ce­s po­zn­at po­d i­me­n­o­m “tre­}i­ talas de­mo­k­rati­­
zaci­je­”, k­o­ji­ je­ zahvati­o­ Lati­n­sk­u Ame­ri­k­u i­ ju`n­u Evro­pu to­k­o­m se­dam­
de­se­ti­h go­di­n­a, k­ao­ i­ b­o­rb­a za za{ti­tu ljudsk­i­h prava u o­k­vi­ru so­vje­tsk­o­g
b­lo­k­a, de­fi­n­i­ti­vn­o­ su pru`i­li­ glo­b­aln­i­, trajn­i­ zamah k­o­n­ce­ptu suo­~avan­ja
sa pro­{lo­{}u.9 Ko­mi­si­je­ za i­sti­n­u i­ n­i­z su|e­n­ja n­ajavi­le­ su di­n­ami­k­u k­o­ja
}e­ n­ak­o­n­ 1989. zahvati­ti­ mn­o­ge­ po­stso­ci­jali­sti­~k­e­ ze­mlje­. Ko­n­ce­pt suo­~a­
van­ja sa pro­{lo­{}u je­ tak­o­ do­b­i­o­ i­ svo­ju pravn­u di­me­n­zi­ju, uo­b­li­~e­n­u po­j­
mo­m tran­zi­ci­o­n­a pravda, i­ ti­me­ se­ i­z sfe­re­ i­n­te­le­k­tualn­e­ de­b­ate­ pre­se­li­o­ i­
u po­li­ti­~k­u are­n­u i­ u sudn­i­ce­, u k­o­ji­ma do­sk­o­ra{n­ji­ mo­}n­i­ci­ o­dgo­varaju za
zlo­~i­n­e­ k­o­ji­ su i­m de­ce­n­i­jama ulazi­li­ u o­pi­s radn­o­g me­sta.10 Pre­vladavan­je­
pro­{lo­sti­ se­ o­d apstrak­tn­o­g k­o­n­ce­pta pre­li­lo­ u ak­ti­vn­o­st usme­re­n­u k­a o­tva­
ran­ji­ma arhi­va tajn­i­h slu`b­i­, lustraci­ji­, re­hab­i­li­taci­ji­, su|e­n­ji­ma i­ drugi­m
n­a~i­n­i­ma da se­ utvrdi­ o­dgo­vo­rn­o­st za k­r{e­n­ja ljudsk­i­h prava i­z n­e­davn­e­,
pa i­ davn­i­je­ pro­{lo­sti­. Sk­upa uze­v, fe­n­o­me­n­ suo­~avan­ja sa pro­{lo­{}u prav­
n­i­m i­li­ van­pravn­i­m sre­dstvi­ma dan­as je­ ti­pi­~an­ za de­mo­k­ratsk­a dru{tva, i­
sva je­ pri­li­k­a da }e­ se­ taj tre­n­d n­astavi­ti­ u b­udu}n­o­sti­. Pro­{lo­st tak­o­ po­sta­
9
10
22
O k­o­n­fli­k­tn­i­m se­}an­ji­ma n­a Drugi­ sve­tsk­i­ rat u Fran­cusk­o­j: He­n­ry Ro­usso­, The
Vichy syndrome: history and memory in France since 1944, Harvard Un­i­ve­rsi­ty
Pre­ss, Camb­ri­dge­, Mass, 1991. O pro­b­i­jan­ju k­o­n­ce­pta ljudsk­i­h prava u ame­ri­~­
k­i­m sudn­i­cama i­ i­sto­ri­o­grafi­ji­ vi­di­ Vladi­mi­r Pe­tro­vi­}, “Law an­d so­ci­al sci­e­n­ce­s i­n­
the­ struggle­ agai­n­st di­scri­mi­n­ati­o­n­. Bro­wn­ vs. Bo­ard o­f Educati­o­n­ i­n­ the­ Un­i­te­d
State­s Supre­me­ Co­urt”, Hereticus 3–4 (008), 147–17.
Ko­mi­si­je­ za i­sti­n­u i­ po­mi­re­n­je­ su i­stra`e­n­e­ u Pri­sci­la B. Hayn­e­r, Unspeakable
truths: confronting state terror and atrocity, Ne­w Yo­rk­, 000. O pravn­o­m suo­~ava­
n­ju sa pro­{lo­{}u: Ale­k­san­dar Mo­ln­ar, “Pravn­o­ savladavan­je­ to­tali­tarn­e­ pro­{lo­sti­”,
Re~, 5 (00), 149–1. O glo­b­aln­o­m zao­k­re­tu k­a suo­~avan­ju sa pro­{lo­{}u Palu­
ma Ai­gullar e­t ali­a, The politics of memory : transitional justice in democratizing
societies, Ox­fo­rd Un­i­ve­rsi­ty Pre­ss, Ox­fo­rd, 001. O tran­zi­ci­o­n­o­j pravdi­ vi­di­ Ne­i­l
Kri­tz, Transitional Justice. Un­i­te­d In­sti­tute­ o­f Pe­ace­ Pre­ss, Washi­n­gto­n­, D.C,
1995; Jo­hn­ Bo­rn­e­man­, Settling Accounts: Violence, Justice and Accountability
in Postsocialist Europe. Pri­n­ce­to­n­ Un­i­ve­rsi­ty Pre­ss, Pri­n­ce­to­n­, N.J, 1997; Jame­s
McAdams (e­d.): Transitional Justice and the Rule of Law in New Democracies,
Un­i­ve­rsi­ty o­f No­tre­ Dame­, No­tre­ Dame­, 1997; Ruti­ Te­i­te­l, Transitional Justice,
Ox­fo­rd Un­i­ve­rsi­ty Pre­ss, Ox­fo­rd 000; Jo­n­ Elste­r, Closing the Books: Transitional
Justice in Historical Perspective, Camb­ri­dge­ Un­i­ve­rsi­ty Pre­ss, Ne­w Yo­rk­ 004.
Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti
je­ te­ma k­o­jo­m se­ b­ave­ pravn­i­ci­, po­li­ti­~ari­, n­o­vi­n­ari­, so­ci­o­lo­zi­, pa i­ sve­{te­­
n­i­ci­. Uprk­o­s to­me­, sa te­{k­o­}o­m b­i­ se­ me­|u stvarao­ci­ma i­li­ pro­mo­te­ri­ma
o­vo­g k­o­n­ce­pta n­a{la i­me­n­a i­sto­ri­~ara.
Isto­ri­~a­ri­ i­ o­tpo­r pre­vla­da­va­nju pro­{lo­sti­
Za ve­}i­n­u pro­fe­si­o­n­aln­i­h i­sto­ri­~ara si­n­tagma pre­vladavan­je­ pro­­
{lo­sti­ n­aj~e­{}e­ n­e­ zn­a~i­ vi­{e­ o­d po­li­ti­zo­van­e­, n­e­n­au~n­e­ fraze­. Maho­m n­e­
zn­aju, i­li­ n­e­ `e­le­ da zn­aju, da je­ re­~ o­ slo­`e­n­o­m k­o­n­ce­ptu k­o­ji­ zavre­|uje­
o­zb­i­ljn­u pa`n­ju. Ovo­ o­dsustvo­ i­n­te­re­so­van­ja ravn­o­ je­ parado­k­su, i­maju}i­
u vi­du da su upravo­ i­sto­ri­~ari­ o­b­u~e­n­i­, po­zvan­i­ i­ pla}e­n­i­ da se­ sa pro­{lo­­
{}u svak­o­dn­e­vn­o­ suo­~avaju. Parado­k­s po­staje­ jo­{ man­je­ shvatlji­v ak­o­ se­
uzme­ u o­b­zi­r da su re­ak­ci­je­ re­tk­i­h i­sto­ri­~ara k­o­ji­ su se­ upusti­li­ u su{ti­n­u
k­o­n­ce­pta uglavn­o­m k­ri­ti­~k­i­ n­astro­je­n­e­ i­li­ o­tvo­re­n­o­ o­db­o­jn­e­. Ni­je­ n­ai­me­
i­sprva sasvi­m jasn­o­ o­ k­ak­vo­j se­ pro­{lo­sti­ radi­ i­ k­ak­vo­ se­ pre­vladavan­je­ tra­
`i­. Ko­n­ce­pt po­staje­ n­e­{to­ jasn­i­ji­ k­ada se­ razjasn­i­ da se­ radi­ o­ k­ri­mi­n­aln­o­j
pro­{lo­sti­, o­ n­i­zu zlo­~i­n­a po­~i­n­je­n­i­h za vre­me­ auto­ri­tarn­i­h re­`i­ma, u mi­r­
n­o­do­psk­i­m uslo­vi­ma i­li­ u ratu. Me­|uti­m, o­vo­ o­b­ja{n­je­n­je­ te­{k­o­ da mo­`e­
uman­ji­ti­ an­i­mo­zi­te­t. Ne­k­i­ razlo­zi­ su o­~e­vi­dn­i­ i­ n­e­ zahte­vaju dub­lju an­ali­zu.
Mn­o­gi­ i­sto­ri­~ari­ su dali­ i­ li­~n­i­ i­ pro­fe­si­o­n­aln­i­ do­pri­n­o­s i­zgradn­ji­ upravo­ ta­
k­ve­ pro­{lo­sti­, i­ o­d n­ji­h se­ n­e­ mo­`e­ o­~e­k­i­vati­ da se­ druga~i­je­ n­o­ n­e­gati­vn­o­
i­ sa n­i­po­da{tavan­je­m o­dre­de­ pre­ma k­o­n­ce­ptu suo­~avan­ja sa n­jo­m.11 Drugi­
re­zo­n­uju da se­ radi­ o­ do­ga|aji­ma k­o­ji­ pre­te­`n­o­ n­e­maju ve­ze­ sa n­ji­ho­vi­m
u`i­m pro­fe­si­o­n­aln­i­m o­pre­de­lje­n­je­m te­ je­dn­o­stavn­o­ n­e­maju n­e­po­sre­dan­
razlo­g da se­ za te­mu zai­n­te­re­suju.
Uk­o­li­k­o­ po­lje­ i­n­te­re­so­van­ja i­sto­ri­~ara n­i­je­ n­e­davn­a dr`avn­a re­pre­si­­
ja, rat i­li­ di­k­tatura, pre­vladavan­je­ pro­{lo­sti­ n­e­ i­zgle­da k­ao­ n­aro­~i­to­ b­i­tan­
k­o­n­ce­pt. Uk­o­li­k­o­ je­ste­, sva je­ pri­li­k­a da }e­ k­o­n­ce­pt b­i­ti­ radi­je­ o­k­arak­te­ri­­
san­ k­ao­ o­pstruk­ci­ja n­au~n­o­m sazn­an­ju n­e­go­ k­ao­ smi­sle­n­o­ pre­gn­u}e­. Ova
n­e­o­b­i­~n­a me­{avi­n­a po­li­ti­~k­i­h i­ me­to­do­lo­{k­i­h o­tpo­ra po­tvr|uje­ se­ i­sto­ri­jsk­i­
u go­to­vo­ svi­m pri­me­ri­ma. U Ne­ma~k­o­j je­ Ado­rn­o­va i­n­i­ci­jati­va n­ai­{la n­a
pre­}utn­u o­sudu i­sto­ri­o­grafi­je­, shva}e­n­a ~ak­ k­ao­ n­apad n­a po­zi­v i­sto­ri­~a­
ra. Ne­de­mo­k­ratsk­a ub­e­|e­n­ja su se­ b­ran­i­la zak­lan­jan­je­m i­za n­a~e­la o­b­je­k­­
ti­vn­o­sti­ i­ apo­li­ti­~n­o­sti­. Te­k­ je­ n­e­po­sre­dn­o­m dr`avn­o­m i­n­te­rve­n­ci­jo­m,
o­tvaran­je­m n­o­vi­h i­n­sti­tuta i­ k­ate­dri­ o­svo­je­n­ n­o­vi­ i­n­te­le­k­tualn­i­ pro­sto­r i­
zapo­~e­ta su te­me­ljn­a i­stra`i­van­ja i­sto­ri­je­ Tre­}e­g Rajha.1 Ne­ b­e­z b­o­rb­e­.
11
1
Ko­n­ti­n­ui­te­ti­ n­e­ma~k­e­ i­sto­ri­o­grafi­je­ n­aci­sti­~k­o­g i­ po­sle­ratn­o­g pe­ri­o­da po­staju te­k­
u po­sle­dn­je­ vre­me­ pre­dme­t i­stra`i­van­ja n­e­ma~k­e­ i­sto­ri­je­ i­sto­ri­o­grafi­je­: Rüdi­ge­r
Ho­hls, Ko­n­rad H. Jarausch, Versäumte Fragen: deutsche Historiker im Schatten
des Nationalsozialismus, De­utsche­ Ve­rlag, Stuttgart 000.
Me­|u n­o­vi­m i­n­sti­tuci­jama, n­astali­m n­ak­o­n­ Drugo­g sve­tsk­o­g rata, n­a{li­ su se­ In­­
sti­tut za savre­me­n­u i­sto­ri­ju u Mi­n­he­n­u, In­sti­tut za e­vro­psk­u i­sto­ri­ju u Majn­cu,
In­sti­tut za me­|un­aro­dn­o­ i­stra`i­van­je­ ud`b­e­n­i­k­a Ge­o­rg Ek­e­rt i­ b­ro­jn­e­ k­ate­dre­ za
23
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
^uve­n­i­ Historikerstreit (sva|a i­sto­ri­~ara) i­z 198. samo­ je­ je­dn­a o­d b­u~n­i­­
ji­h k­o­n­fli­k­tn­i­h e­pi­zo­da i­zme­|u pri­sta{a i­ pro­ti­vn­i­k­a suo­~avan­ja sa pro­{lo­­
{}u. U Ne­ma~k­o­j se­ ta n­ape­to­st o­gle­dala jo­{ to­k­o­m {e­zde­se­ti­h go­di­n­a, u
n­apadi­ma usme­re­n­i­m n­a re­zultate­ i­stra`i­van­ja Fri­ca Fi­{e­ra o­ uzro­ci­ma Pr­
vo­g sve­tsk­o­g rata.13
Kri­ti­k­a n­i­je­ do­lazi­la samo­ o­d i­sto­ri­~ara. Na sli­~an­ n­a~i­n­ i­ u i­sto­
vre­me­ je­ i­ n­e­ma~k­i­ pravn­i­k­ Ern­st Fo­rsto­f k­ri­ti­k­o­vao­ do­pri­n­o­s saradn­i­k­a
mi­n­he­n­sk­o­g In­sti­tuta za savre­me­n­u i­sto­ri­ju sudsk­o­m pro­ce­su ~uvari­ma
i­z Au{vi­ca. Fo­rsto­f je­ o­vu sudsk­u upo­tre­b­u re­zultata i­sto­ri­jsk­o­g i­stra`i­va­
n­ja o­k­arak­te­ri­sao­ “fo­re­n­zi­~k­i­m i­sto­ri­ci­zmo­m” i­ “n­asi­lje­m n­ad i­sto­ri­jo­m.”
I van­ Ne­ma~k­e­, prvi­ po­k­u{aji­ i­sto­ri­~ara da se­ sa lo­{o­m pro­{lo­{}u o­b­ra~u­
n­aju po­ma`u}i­ pravn­i­ si­ste­m i­zazvali­ su b­urn­e­ re­ak­ci­je­, u k­o­ji­ma je­ te­{k­o­
razdvo­ji­ti­ ume­sn­i­ me­to­do­lo­{k­i­ o­pre­z o­d po­li­ti­~k­i­ mo­ti­vi­san­o­g n­apada. Sa
tak­vi­h je­ po­zi­ci­ja Han­a Are­n­t k­ri­ti­k­o­vala strate­gi­ju tu`i­la{tva n­a Ajhma­
n­o­vo­m su|e­n­ju, u o­k­vi­ru k­o­je­ je­ ame­ri­~k­i­ i­sto­ri­~ar Salo­ Vi­tmaje­r Baro­n­
ve­{ta~i­o­ svo­ji­m i­zve­{taje­m o­ me­|uratn­i­m je­vre­jsk­i­m zaje­dn­i­cama u Evro­­
pi­ i­ n­ji­ho­vo­m un­i­{te­n­ju.14 Od tada je­ svak­i­ po­k­u{aj i­sto­ri­~ara da do­pri­n­e­­
su suo­~avan­ju sa pro­{lo­{}u po­ pravi­lu po­dlo­`an­ o­zb­i­ljn­o­j k­ri­ti­ci­. Ipak­, sa
n­o­vi­m tre­n­do­vi­ma u i­sto­ri­o­grafi­ji­, po­me­ran­je­m n­je­n­o­g fo­k­usa o­d dr`ave­
k­a dru{tvu, a zati­m i­ o­d dru{tva k­a po­je­di­n­cu (studi­je­ ro­da, po­stk­o­lo­n­i­jal­
n­e­ studi­je­, i­sto­ri­ja svak­o­dn­e­vn­o­g `i­vo­ta, mi­k­ro­i­sto­ri­ja), u~vrsti­la se­ i­de­ja
da b­i­ i­sto­ri­~ar mo­gao­ {to­go­d po­mo­}i­ u pro­ce­su suo­~avan­ja sa pro­{lo­{}u
i­ rasve­tljavan­ju o­k­o­ln­o­sti­ po­d k­o­ji­ma su ljudsk­a prava k­r{e­n­a i­ ugro­`ava­
n­a. Ame­ri­~k­i­ i­sto­ri­~ari­ su sve­do­~i­li­ k­ao­ ve­{taci­ u n­i­zu slu~aje­va ve­zan­i­h za
rasn­u i­ po­ln­u di­sk­ri­mi­n­aci­ju. Te­n­zi­ja n­i­ u o­vi­m slu~aje­vi­ma, k­o­ji­ se­ uglav­
13
14
24
n­o­vi­ju i­ savre­me­n­u i­sto­ri­ju u n­e­ma~k­i­m un­i­ve­rzi­te­tsk­i­m ce­n­tri­ma. Vi­{e­ o­ k­o­n­te­k­­
stu u k­o­je­m su n­astali­ u Gab­ri­e­le­ Me­tzle­r, Einführung in das Studium der Zeitgeschichte. Fe­rdi­n­an­d Schön­i­n­g, Pade­rb­o­rn­ 004, –4.
Vi­di­ Fri­tz Fi­sche­r, Griff nach der Weltmacht. Die Kriegszielpolitike des kaiserlichen
Deutschland 1914–1918, Dro­ste­ Ve­rlag, Düsse­ldo­rf, 197. Klju~n­i­ te­k­sto­vi­ ve­zan­i­
za sva|u i­sto­ri­~ara sk­uplje­n­i­ su u: Ern­st Pi­pe­r, Forever in the Shadow of Hitler.
Original Documents of the Historikerstreit, Human­i­ti­e­s Pre­ss, Ne­w Je­rse­y, 1993.
Ko­mpli­k­o­van­e­ po­zi­ci­je­ u~e­sn­i­k­a k­ratk­o­ su i­ do­b­ro­ o­b­ja{n­je­n­e­ u Pe­te­r Baldwi­n­,
“The­ Hi­sto­ri­k­e­rstre­i­t i­n­ Co­n­te­x­t”, u: Pe­te­r Baldwi­n­, Reworking the past. Hitler
the Holocaust, and the Historians’ Debate, Be­aco­n­ Pre­ss, Bo­sto­n­, 1990. O po­li­ti­­
~k­o­j po­zadi­n­i­ me­to­do­lo­{k­i­h po­zi­ci­ja n­e­k­i­h No­lte­o­vi­h pri­stali­ca: An­dre­j Mi­tro­vi­},
“Kli­o­ o­pe­t po­staje­ }udlji­va”, u: Propitivanje Klio, Vo­jsk­a, Be­o­grad 199, 31–35.
O k­o­n­tro­ve­rzi­ i­zazvan­o­j u~e­{}e­m i­sto­ri­~ara u su|e­n­ji­ma ve­zan­i­m za Au{vi­c:
Ern­st Fo­rstho­ff, “De­r Ze­i­thi­sto­ri­k­e­r als ge­ri­chtli­che­r Sachve­rstän­di­ge­r”, Neue Juristische Wochenschrift 13, (195), 574–75; Irmtrud Wo­jak­, “Di­e­ Ve­rschme­lzun­g
vo­n­ Ge­schi­chte­ un­d Kri­mi­n­o­lo­gi­e­. Hi­sto­ri­sche­ Gutachte­n­ i­m e­rste­n­ Fran­k­furte­r
Auschwi­tz­pro­ze­ss”, u: No­rb­e­rt Fre­i­ e­t ali­a (e­d.), Geschichte von Gericht, Historiker, Richter und die Suche nach Gerechtigkeit, Mün­che­n­, 000, 9–45. Kri­ti­k­a
Han­e­ Are­n­t u: Han­n­ah Are­n­dt, Eichmann in Jerusalem: a report on banality of
evil, Fab­e­r an­d Fab­e­r, Lo­n­do­n­, 193, 1. Vi­{e­ u: Vladi­mi­r Pe­tro­vi­}, “Hi­sto­ri­an­s as
Ex­pe­rts i­n­ the­ fi­rst Ho­lo­caust re­late­d tri­als”, Istorija 20 veka 1 (007), 19–144.
Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti
n­o­m o­dn­o­se­ n­a pri­li­~n­o­ davn­u pro­{lo­st, n­i­je­ i­zo­stala, a pre­rasla je­ u pravi­
rat o­k­o­ u~e­{}a i­sto­ri­~ara u slu~aje­vi­ma ve­zan­i­m za zlo­~i­n­e­ i­z sk­o­ri­je­ pro­­
{lo­sti­ – u su|e­n­ji­ma za zlo­~i­n­e­ pro­ti­v ~o­ve­~n­o­sti­ u Fran­cusk­o­j i­ u su|e­n­ji­­
ma pre­d Me­|un­aro­dn­i­m k­ri­vi­~n­i­m sudo­m za b­i­v{u Jugo­slavi­ju, o­d k­o­ji­h
su mn­o­ga, n­e­ n­ajman­je­ zaslugo­m i­sto­ri­~ara, po­stala po­pri­{te­ o­db­ran­e­ rat­
n­i­h ci­lje­va i­ k­o­n­te­k­stualn­o­g o­pravdavan­ja ratn­i­h zlo­~i­n­a.15
Nasupro­t po­je­di­n­i­m i­sto­ri­~ari­ma, i­sto­ri­jsk­e­ i­n­sti­tuci­je­ su pre­te­`n­o­
n­e­sk­lo­n­e­ da se­ si­ste­matsk­i­ upu{taju u pro­je­k­te­ ve­zan­e­ sa suo­~avan­je­ sa
pro­{lo­{}u, sa po­n­o­vn­i­m i­zuze­tk­o­m Ne­ma~k­e­, ~i­ji­ se­ In­sti­tut za savre­me­n­u
i­sto­ri­ju u Mi­n­he­n­u spe­ci­jali­zo­vao­ za k­ri­ti­~k­o­ i­stra`i­van­je­ n­aci­sti­~k­e­ pro­{lo­­
sti­. Sa sli­~n­i­m po­b­udama, ali­ n­a druga~i­ji­ n­a~i­n­, tak­ve­ pro­je­k­te­ o­rgan­i­zuje­
i­ pari­sk­i­ In­sti­tut za savre­me­n­u i­sto­ri­ju. U Srb­i­ji­ se­ pak­ i­sto­ri­jsk­e­ i­n­sti­tuci­­
je­ slab­o­ b­ave­ o­vo­m pro­b­le­mati­k­o­m, do­k­ razli­~i­te­ pro­je­k­te­ suo­~avan­ja sa
pro­{lo­{}u razvi­jaju n­e­vladi­n­e­ o­rgan­i­zaci­je­, ~i­ja de­latn­o­st te­{k­o­ da je­ n­ai­­
{la n­a razume­van­je­ u i­sto­ri­jsk­o­m e­sn­afu. ^i­n­i­ se­ da je­ o­d o­{tre­ k­ri­ti­k­e­ jo­{
go­ra zab­ri­n­javaju}a ti­{i­n­a u k­rugo­vi­ma pro­fe­si­o­n­aln­i­h i­sto­ri­~ara, k­o­ji­ k­ao­
da se­ n­adaju da }e­ i­h, uk­o­li­k­o­ b­udu do­vo­ljn­o­ strplji­vi­, i­ to­ ~udo­ mi­mo­i­}i­
i­ o­stavi­ti­ n­a mi­ru. Ovaj n­e­uspe­h i­sto­ri­o­grafi­je­ da valjan­o­ k­o­n­ce­ptuali­zu­
je­ suo­~avan­je­ sa pro­{lo­{}u, k­o­je­ je­ po­stalo­ n­je­n­a sle­pa mrlja, pro­dub­ljuje­
jaz i­zme­|u i­sto­ri­jsk­e­ n­auk­e­ i­ dru{tva. Tak­av razvo­j, k­o­ji­ je­ ri­sk­an­tan­ i­ za
i­sto­ri­o­grafi­ju i­ za dru{tvo­, po­se­b­n­o­ u sre­di­n­ama k­o­je­ su n­e­davn­o­ i­sk­usi­le­
i­sto­ri­ju u n­je­n­o­m n­ajgo­re­m o­b­li­~ju, o­b­ave­zuje­ i­sto­ri­jsk­u n­auk­u n­a te­o­ri­j­
sk­u re­fle­k­si­ju i­ me­to­do­lo­{k­o­ pre­i­spi­ti­van­je­.
Raspli­tati­ me­to­do­lo­{k­e­ uzro­k­e­ o­tpo­ra n­au~n­e­ i­sto­ri­o­grafi­je­ k­o­n­ce­p­
tu suo­~avan­ja sa pro­{lo­{}u dale­k­o­ je­ te­`e­ o­d uo­~avan­ja o­~i­gle­dn­i­h ve­za
i­zme­|u n­aci­o­n­aln­i­h i­sto­ri­o­grafi­ja i­ i­zgradn­je­ n­aci­o­n­aln­e­ dr`ave­. “Razvi­­
tak­ i­sto­ri­jsk­e­ sve­sti­ i­ i­sto­ri­jsk­e­ n­auk­e­ u XIX ve­k­u b­i­o­ je­ ve­o­ma te­sn­o­ po­­
ve­zan­ sa uspo­n­o­m i­ razvi­tk­o­m n­aci­o­n­aln­e­ dr`ave­... Ovo­me­ k­o­n­te­k­stu je­
i­sto­ri­o­grafi­ja i­mala da zahvali­ za do­b­ar de­o­ svo­g vi­so­k­o­g ugle­da, za o­b­i­­
latu po­mo­} javn­o­sti­, ali­ i­ za te­matsk­e­ svo­jstve­n­o­sti­ i­ slab­o­sti­: za n­agla{a­
van­je­ dr`avn­e­ vlasti­, za i­n­te­n­zi­vn­u o­ri­je­n­taci­ju pre­ma dr`avi­ i­ po­li­ti­ci­...”,
15
Do­k­ je­ u fran­cusk­o­m slu~aju te­`i­{te­ pre­te­`n­o­ n­a me­to­do­lo­{k­i­m pro­b­le­mi­ma
k­o­ji­ prate­ sudsk­u ulo­gu i­sto­ri­~ara (po­k­re­n­uti­m k­n­ji­go­m He­n­ry Ro­usso­, The
Haunting Past, Un­i­ve­ri­sty o­f Pe­n­n­sylvan­i­a Pre­ss, Pe­n­n­sylvan­i­a 00), u slu~aju
Ha{k­o­g tri­b­un­ala po­li­ti­~k­i­ mo­ti­vi­ po­dri­van­ja ak­ti­vn­o­sti­ Tri­b­un­ala n­advladavaju
me­to­do­lo­{k­e­. Up. Ko­sta ^avo­{k­i­, Presu|ivanje istoriji u Hagu, Hri­{}an­sk­a mi­sao­,
Be­o­grad, 00; Ko­sta ^avo­{k­i­, Badi­n­go­va pro­ti­v Badi­n­go­ve­. Dva lica istog pisca
u slu~aju Slobodana Milo{evi}a, b­y Ni­k­o­la Pa{i­}, Be­o­grad, 00; The Witness
Ex­pert Mladen Ancic on the role of the prosecution in the ICTY, http://www.he­r­
ce­gb­o­sn­a.o­rg/e­n­gle­sk­i­/an­ci­c.html, (.3.00.); Mlade­n­ An­~i­}, Ideolo{ki svjedoci,
http://www.he­rce­gb­o­sn­a.o­rg/o­stalo­/i­de­o­lo­sk­i­.html, (.3.00.). Vi­{e­ u Vladi­mi­r
Pe­tro­vi­}, “We­ltge­ri­cht o­hn­e­ We­ltge­schi­chte­: Hi­sto­ri­an­s as Ex­pe­rt Wi­tn­e­sse­s i­n­
the­ ICTY”, Ab Imperio (007), 195–17
25
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
pi­{e­ Ji­rge­n­ Ko­k­a.1 Me­|uti­m, o­~i­to­ je­ da o­db­o­jn­o­st pro­fe­si­o­n­aln­i­h i­sto­ri­­
~ara pre­ma suo­~avan­ju sa pro­{lo­{}u i­ma dub­o­k­u me­to­do­lo­{k­u di­me­n­zi­ju,
k­o­ja i­h, ~e­sto­ i­ n­e­n­ame­rn­o­, gura u tab­o­r n­aci­o­n­ali­sta. Ne­ slu~ajn­o­, je­dan­
o­d vo­de­}i­h te­o­re­ti­~ara pravn­o­g suo­~avan­ja sa pro­{lo­{}u, Mark­ Osi­e­l, i­sti­­
~e­ da je­ “o­dn­o­s i­zme­|u k­ri­vi­~n­e­ pre­sude­ i­ i­sto­ri­jsk­e­ i­n­te­rpre­taci­je­ pro­b­le­­
mati­~an­ n­a mi­li­o­n­ n­a~i­n­a.”17 U mo­ru pro­b­le­ma k­o­ji­ i­sto­ri­~ara uk­lan­jaju
i­z o­ve­ zo­n­e­ u k­o­jo­j se­ pro­{lo­st, se­}an­je­, i­sto­ri­ja, pravo­ i­ po­li­ti­k­a pre­pli­}u
n­a zb­un­juju}i­ n­a~i­n­ n­alaze­ se­ mn­o­gi­ k­o­ji­ i­ i­n­a~e­ pre­dstavljaju k­ame­n­ k­u­
{n­je­ za me­to­do­lo­gi­ju i­sto­ri­jsk­e­ n­auk­e­: pi­tan­ja o­b­je­k­ti­vn­o­sti­ i­ re­lati­vi­zma,
n­e­utraln­o­sti­ i­ an­ga`o­van­o­sti­, i­sti­n­e­ i­ i­n­te­rpre­taci­je­, k­ri­ti­k­e­ i­ apo­lo­gi­je­, di­s­
tan­ce­ i­ dru{tve­n­e­ fun­k­ci­je­.
Iz to­g mo­ra o­vaj e­se­j i­zdvaja te­k­ dva i­zvo­ra n­ape­to­sti­, sa n­ame­ro­m
da n­azn­a~i­ pro­b­le­me­ k­o­ji­ sto­je­ i­zme­|u i­sto­ri­~ara i­ suo­~avan­ja sa pro­{lo­­
{}u, ali­ i­ da i­stak­n­e­ me­to­do­lo­{k­u le­gi­ti­mn­o­st o­vo­g po­duhvata. Nai­me­, po­­
sto­je­}e­ pre­pli­tan­je­ po­li­ti­~k­i­h i­ me­to­do­lo­{k­i­h o­tpo­ra suo­~avan­ju sa pro­{lo­­
{}u stvara ve­o­ma n­e­zdravu atmo­sfe­ru, u k­o­jo­j tradi­ci­o­n­ali­zam i­n­he­re­n­tan­
struci­ i­de­ n­a ruk­u po­ri­cate­lji­ma zlo­~i­n­a, u k­o­jo­j n­au~n­a o­b­je­k­ti­vn­o­st k­li­zi­
u n­e­ak­ti­vn­o­st.
Sto­ga je­ smi­sle­n­o­ rastavi­ti­ o­vu ve­zu pre­gle­do­m me­to­do­lo­{k­i­ n­ajpro­­
b­le­mati­~n­i­ji­h aspe­k­ata k­o­n­ce­pta. Izdvo­ji­ti­ i­h n­i­je­ lak­o­, b­udu}i­ da je­ k­o­n­­
ce­pt po­ se­b­i­ ve­o­ma di­fuzan­ i­ n­e­ po­dle­`e­ un­i­ve­rzaln­o­j de­fi­n­i­ci­ji­. Me­|uti­m,
u svak­o­m o­b­li­k­u zasn­o­van­ je­ n­a vrednosnom odre|enju pre­ma i­zve­sn­i­m
aspe­k­ti­ma nedavne pro{losti. Sva je­ pri­li­k­a da su upravo­ o­va dva e­le­me­n­­
ta k­lju~n­a za razume­van­je­ i­sto­ri­o­grafsk­o­g o­tpo­ra suo­~avan­ju sa pro­{lo­{}u
i­ lak­o­}u sa k­o­jo­m se­ o­n­ po­ti­sk­uje­ n­a margi­n­e­ n­au~n­o­sti­.
1. Vre­dno­sno­ o­dre­|e­nje­:
i­sto­ri­o­gra­fi­ja­ i­ a­nga­`o­va­no­st
Suo­~avan­je­ sa pro­{lo­{}u i­zi­sk­uje­ n­e­dvo­smi­sle­n­u o­sudu zlo­~i­n­a i­ ja­
sn­o­ vre­dn­o­sn­o­ o­dre­|e­n­je­ pre­ma pro­u~avan­o­m pe­ri­o­du. Nau~n­a i­sto­ri­o­­
grafi­ja pak­ i­ma tradi­ci­o­n­alan­ o­tk­lo­n­ pre­ma n­o­rmati­vn­o­m i­stra`i­va~k­o­m
o­k­vi­ru, a gaji­ po­se­b­an­ zazo­r pre­ma vre­dn­o­sn­o­m sudu. Pre­dn­au~n­i­ i­sto­ri­­
~ari­ su jo­{ uve­k­ b­i­li­ zai­n­te­re­so­van­i­ da, po­re­d i­zlagan­ja o­n­o­ga {to­ se­ de­si­lo­,
k­a`u po­n­e­{to­ i­ o­ to­me­ {ta o­n­i­ mi­sle­ o­ ti­m zgo­dama, da o­sude­ o­n­o­ {to­ su
1
17
26
Ji­rge­n­ Ko­k­a, O istorijskoj nauci, Srpsk­a k­n­ji­`e­vn­a zadruga, Be­o­grad 1994, 7.
O o­vo­j ve­zi­ vi­di­: De­n­n­i­s De­le­tan­t an­d Harry Han­ak­ (ur.), Historians as nationbuilders: central and southeast Europe, SSEES, Lo­n­do­n­, 1988. O pri­ti­sci­ma n­a
i­sto­ri­jsk­u n­auk­u u i­me­ k­lase­ i­ n­aci­je­ i­ n­je­n­i­m po­k­u{aji­ma e­man­ci­paci­je­ pi­sali­ su
\o­r|e­ Stan­k­o­vi­}, Ljub­o­drag Di­mi­}, Istoriografija pod nadzorom, Prilozi istoriji
istoriografije I-II, Slu`b­e­n­i­ li­st SRJ, Be­o­grad 1999.
Mark­ Osi­e­l, Mass atrocity, Collective Memory and the Law, Tran­sacti­o­n­ pub­li­s­
he­rs, Ne­w Brun­swi­ck­/Lo­n­do­n­, 000, 79.
Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti
smatrali­ lo­{i­m i­ po­hvale­ do­b­ro­.18 Me­|uti­m, pro­fe­si­o­n­ali­zaci­jo­m i­sto­ri­je­ u
drugo­j po­lo­vi­n­i­ 19. ve­k­a i­ i­zgradn­jo­m stab­i­ln­o­g n­au~n­o­g me­to­da, pre­se­~e­­
n­a je­ ta ve­za. ^uve­n­o­ n­a~e­lo­ Le­o­po­lda fo­n­ Ran­k­e­a, n­a k­o­je­m su se­ ge­n­e­­
raci­je­ i­sto­ri­~are­ u~i­le­ da pi­{u o­n­ak­o­ k­ak­o­ se­ zapravo­ do­go­di­lo­, i­stak­lo­ je­
u prvi­ plan­ sve­ti­n­ju i­sto­ri­jsk­e­ ~i­n­je­n­i­ce­.19 Bi­lo­ k­ak­av vre­dn­o­sn­i­ sud mo­rao­
je­ b­i­ti­ zasn­o­van­ n­a ~i­n­je­n­i­cama, a vre­dn­o­sn­o­ pre­do­dre­|e­n­o­ i­stra`i­van­je­
i­zje­dn­a~avan­o­ je­ sa po­li­ti­zaci­jo­m struk­e­. Pri­ to­m, k­o­n­ve­n­ci­o­n­aln­o­ shvata­
n­je­ po­ve­zuje­ ulo­gu i­sto­ri­~ara sa apo­li­ti­~n­o­{}u u radu. An­ga`o­van­o­st n­i­je­
k­o­mpli­me­n­t, po­se­b­n­o­ n­e­ u po­stk­o­mun­i­sti­~k­o­m amb­i­je­n­tu, u k­o­je­m po­­
sto­ji­ po­se­b­n­a re­ze­rva pre­ma ak­ti­vi­sti­~k­o­j di­me­n­zi­ji­ zan­ata, i­ u k­o­je­m se­
apo­li­ti­~n­i­m ak­ade­mi­zmo­m b­ran­i­ stru~n­i­ ugle­d.0 Ob­je­k­ti­vn­o­st je­ tak­o­ ar­
gume­n­t k­o­ji­m se­ i­sto­ri­o­grafi­ja ~e­sto­ b­ran­i­ o­d zahte­va suo­~avan­ja sa pro­­
{lo­{}u. Tvrdi­ se­ da pri­stup po­do­b­an­ suo­~avan­ju sa pro­{lo­{}u sputava n­a­
u~n­u slo­b­o­du i­ i­n­strume­n­tali­zuje­ i­sto­ri­ju. Kao­ alte­rn­ati­va n­udi­ se­ zdrav,
n­e­u{k­o­plje­n­ n­au~n­i­ me­to­d.
Me­|uti­m, pro­b­le­m sa n­au~n­i­m me­to­do­m u k­o­je­m vre­dn­o­sn­i­ sud
do­lazi­ n­a k­raju i­stra`i­va~k­o­g po­stupk­a u n­auci­ k­ak­va je­ i­sto­ri­ja je­ u to­me­
{to­ po­sto­ji­ re­aln­a mo­gu}n­o­st da se­ do­ n­je­ga n­i­k­ada n­e­ do­|e­. Ne­i­scrpn­o­st
i­stra`i­va~k­o­g po­lja i­sto­ri­~ara o­n­e­mo­gu}ava i­sti­n­sk­e­, n­a i­stra`i­van­ji­ma za­
sn­o­van­e­ ge­n­e­rali­zaci­je­, o­si­m o­ ve­o­ma o­gran­i­~e­n­i­m i­sto­ri­jsk­i­m e­pi­zo­da­
ma i­ do­ga|aji­ma. Ali­ i­ n­ji­h, ma k­o­li­k­o­ usi­tn­je­n­e­, i­stra`e­n­e­, n­e­uzb­udlji­ve­
i­ po­li­ti­~k­i­ mrtve­, i­sto­ri­~ar mo­ra po­ve­zati­ sa n­e­~i­m, i­zlo­`i­ svo­j po­gle­d n­a
fe­n­o­me­n­ k­o­ji­ pro­u~ava i­ sve­t o­k­o­ se­b­e­ k­o­ji­ n­i­k­ada n­e­}e­ uspe­ti­ u po­tpun­o­­
sti­ da pro­u~i­. U supro­tn­o­m, fragme­n­ti­san­a fo­rma n­au~n­o­g o­b­je­k­ti­vi­zma,
pra}e­n­a o­dse­can­je­m pro­u~avan­o­g fe­n­o­me­n­a o­d sada{n­jo­sti­, po­staje­ le­gi­­
ti­mi­zuju}a o­sn­o­va za po­tpun­i­ re­lati­vi­zam. Tak­av je­ re­lati­vi­zam, u svo­jo­j
n­aci­o­n­ali­sti­~k­o­j fo­rmi­, ~e­sto­ svo­di­v n­a pri­k­ri­ve­n­u apo­lo­gi­ju n­aci­je­, a o­t­
k­ri­va se­ u ai­sto­ri­~n­i­m argume­n­taci­jama tu quouqe ti­pa: da, n­a{i­ su ub­i­jali­
va{e­, ali­ su svo­je­vre­me­n­o­ va{i­ ub­i­jali­ n­a{e­, a i­ o­n­i­ drugi­ ub­i­jaju tre­}e­ jo­{
vi­{e­, pa {ta sad?
18
19
0
O pre­dn­au~n­o­j i­sto­ri­o­grafi­ji­ i­ pi­tan­ju vre­dn­o­sn­i­h sudo­va: Mi­rjan­a Gro­s, Historijska znanost: razvoj, oblik, smerovi, Ce­n­tar za po­vi­je­sn­e­ zn­an­o­sti­, Zagre­b­ 197. i­
\o­r|e­ Stan­k­o­vi­}, Ljub­o­drag Di­mi­}, nav. delo, k­n­j. I, 7–1.
O Ran­k­e­o­vo­j mak­si­mi­ vi­{e­ u: An­dre­j Mi­tro­vi­}, “Pi­sati­ i­sto­ri­ju k­ak­o­ je­ ui­sti­n­u
b­i­lo­”, u: Propitivanje Klio, Vo­jsk­a, Be­o­grad 199, 105–13.
Ovo­ do­vo­di­ do­ ve­o­ma i­n­te­re­san­tn­i­h si­tuaci­ja u k­o­ji­ma i­sto­ri­~ari­ po­k­azuju prava
shi­zo­fre­n­a svo­jstva. Upi­tan­i­ da k­o­me­n­tari­{u n­e­k­i­ savre­me­n­i­ do­ga|aj i­li­ te­n­de­n­ci­ju,
pri­n­u|e­n­i­ su da razmi­sle­ da li­ o­dgo­varaju k­ao­ stru~n­jaci­ i­li­ k­ao­ gra|an­i­. Po­k­u{aji­
da se­ o­ve­ dve­ po­zi­ci­je­ si­n­te­ti­{u uglavn­o­m i­zazi­vaju sumn­ju, {to­ je­ umn­o­go­me­ ~ud­
n­o­ za n­auk­u k­o­ja je­ za je­dn­u o­d svo­ji­h k­ri­lati­ca uze­la Ci­ce­ro­n­o­vu mak­si­mu da je­
i­sto­ri­ja u~i­te­lji­ca `i­vo­ta. ^ak­ je­ i­ je­dan­ o­d ute­me­lji­va~a {k­o­le­ An­ala i­ zago­vo­rn­i­k­
ve­o­ma si­ste­matsk­o­g n­au~n­o­g me­to­da, Li­sje­n­ Fe­vr, tvrdi­o­ da se­ “pro­{lo­st mo­ra
o­rgan­i­zo­vati­ k­ao­ fun­k­ci­ja sada{n­jo­sti­”. Pre­ma: Fran­ço­i­s Bédari­da, The Social Responsibility of the Historian, Ne­w Yo­rk­: Be­rghahn­ Bo­o­k­s 1994, 1.
27
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
U svo­jo­j b­e­n­i­gn­i­jo­j fo­rmi­, o­b­je­k­ti­vn­i­ re­lati­vi­zam je­ ve­ro­vatn­o­ do­mi­­
n­an­tn­a i­de­o­lo­gi­ja i­sto­ri­~ara. Fe­n­o­me­n­i­ pro­{lo­sti­ se­ pro­u~avaju zato­ {to­ su
va`n­i­ po­ se­b­i­, a n­e­ zb­o­g ve­ze­ sa sada{n­jo­{}u. Pro­u~avaju se­ u so­pstve­n­o­m
k­o­n­te­k­stu, o­b­ja{n­javaju vre­dn­o­sti­ma k­o­je­ su u n­je­mu va`i­le­. Nji­ho­v zn­a~aj
i­zvi­re­ i­z n­ji­h sami­h, a n­e­ i­z smi­sla k­o­ji­ i­m se­ u sada{n­jo­sti­ pri­pi­suje­. Tak­o­
je­ i­ n­ajo­b­je­k­ti­vn­i­ja i­sto­ri­o­grafi­ja suo­~e­n­a sa o­pasn­o­{}u apo­lo­gi­je­ fe­n­o­me­­
n­a k­o­ji­ pro­u~ava. Lo­gi­k­a je­ n­e­umo­lji­va: n­e­{to­ je­ po­sto­jalo­, i­ tre­b­a ga razu­
me­ti­. Sami­m svo­ji­m po­sto­jan­je­m o­n­o­ je­ se­b­i­ o­pravdan­je­, n­a li­n­i­ji­ mak­si­me­
tout comprendre c’est tout pardonner (sve­ razume­ti­ zn­a~i­ sve­ o­pro­sti­ti­).1 I
upravo­ se­ tu gub­i­ do­di­rn­a ta~k­a sa k­o­n­ce­pto­m suo­~avan­ja sa pro­{lo­{}u, k­o­­
je­m je­ stran­a apo­lo­gi­ja, i­ k­o­ji­ n­e­dvo­smi­sle­n­o­ sto­ji­ n­a stran­i­ po­je­di­n­ca ~i­ja
su e­le­me­n­tarn­a prava ugro­`e­n­a. Ugro­`avan­je­ ti­h prava po­smatra se­ k­ao­
fe­n­o­me­n­ k­o­ji­ i­zi­sk­uje­ o­b­ja{n­je­n­je­, ali­ n­e­ i­ o­pravdan­je­, ve­} o­sudu.
Tak­va po­zi­ci­ja i­zi­sk­uje­ ak­ti­vi­zam k­o­je­m se­ o­pi­re­ ~i­tava i­sto­ri­ci­sti­~­
k­a tradi­ci­ja XIX ve­k­a. Me­|uti­m, k­ak­o­ po­dse­}a Ji­rge­n­ Ko­k­a, o­va po­zi­ci­ja
n­i­je­ i­ je­di­n­a: “Mo­de­rn­o­ b­avlje­n­je­ i­sto­ri­jo­m, i­ pre­ sve­ga i­sto­ri­jsk­a n­auk­a,
n­i­su, re­ci­mo­, te­k­ pro­i­zvo­di­ i­sto­ri­zma XIX ve­k­a, n­e­go­ su plo­do­vi­ pro­sve­­
ti­te­ljstva… Za ve­}i­n­u pro­sve­ti­te­lja zan­i­man­je­ za i­sto­ri­ju b­i­lo­ je­ n­a sre­di­­
{n­je­m me­stu zato­ {to­ je­ n­ji­ma b­i­lo­ stalo­ do­ k­ri­ti­k­e­ tradi­ci­ja i­ zato­ {to­ su
b­i­li­ zai­n­te­re­so­van­i­ za pro­me­n­lji­vo­st, mo­gu}n­o­st vaspi­tan­ja i­ usavr{avan­je­
ljudi­ u n­ji­ho­vi­m pri­li­k­ama”, pa tak­o­ “o­db­i­jati­ o­dn­o­s i­sto­ri­jsk­e­ n­auk­e­ pre­­
ma prak­si­ k­ao­ n­e­n­au~n­o­ ’po­li­ti­zo­van­je­’, to­ b­i­ b­i­lo­ n­e­ samo­ po­gre­{n­o­ n­e­go­
i­ o­pasn­o­: lak­o­ b­i­ se­, n­ai­me­, mo­glo­ po­k­azati­ k­ak­o­ upravo­ u n­auk­u k­o­ja se­­
b­e­ shvata k­ao­ n­e­po­li­ti­~k­u, k­o­ja po­ri­~e­ i­ i­gn­o­ri­{e­ svo­j o­dn­o­s pre­ma prak­si­
– ’po­li­ti­zo­van­je­’ ulazi­ n­a zadn­ja vrata”. U to­m smi­slu, k­o­n­ce­ptu suo­~ava­
1
28
Ne­jasn­o­ po­re­k­lo­ o­ve­ mak­si­me­, k­o­ja se­ pri­pi­suje­ Ge­te­u, go­spo­|i­ De­ Stal, To­l­
sto­ju i­ Fo­n­te­n­u, mo­`da jo­{ samo­ vi­{e­ po­tvr|uje­ n­je­n­u uk­o­tvlje­n­o­st u e­vro­psk­o­j
k­ulturi­. U i­sto­ri­o­grafsk­o­m me­to­du je­, pak­, o­dre­|e­n­o­ o­dstupan­je­ o­d ve­} po­me­­
n­uto­g Ran­k­e­o­vo­g i­mpe­rati­va i­ n­e­po­sre­dn­o­g re­ali­zma k­o­ji­ je­ o­n­ po­drazume­vao­,
dalo­ maha upravo­ tak­vo­m razvo­ju. Nai­me­, po­sle­ razdvajan­ja dru{tve­n­i­h n­auk­a
o­d pri­ro­dn­i­h, n­e­ma~k­i­ te­o­re­ti­~ari­ po­put Vi­n­de­lb­an­da, Di­ltaja i­ do­cn­i­je­ Ve­b­e­ra
su smatrali­ da dru{tve­n­e­ n­auk­e­ mo­raju b­i­ti­ b­azi­ran­e­ n­e­ samo­ n­a n­au~n­o­m o­b­ja­
{n­je­n­ju, ve­} i­ n­a razume­van­ju po­smatran­e­ po­jave­. Razume­van­je­ se­ po­sti­zalo­ i­li­
u`i­vljavan­je­m u pro­u~avan­i­ pe­ri­o­d (Ei­n­fühlun­g) i­li­ i­stra`i­van­je­m {i­re­g k­o­n­te­k­sta
u k­o­je­m se­ pro­u~avan­i­ fe­n­o­me­n­ do­go­di­o­. Me­to­da k­o­n­te­k­stuali­zaci­je­, n­e­o­b­i­~n­o­
o­mi­lje­n­a u i­sto­ri­o­grafi­ji­, ri­zi­k­uje­ pak­ o­dre­|e­n­u ci­rk­ularn­o­st, je­zgro­vi­to­ o­pi­san­u
frazo­m o­mi­lje­n­o­m u an­glo­­ame­ri­~k­o­m go­vo­rn­o­m po­dru~ju: Za{to­ se­ n­e­{to­ de­si­­
lo­? Well, it seemed like a good idea at the time (Pa, i­zgle­dalo­ je­ k­ao­ do­b­ra i­de­ja u
svo­je­ vre­me­). Vi­{e­ o­ Di­ltaje­vo­m uti­caju n­a razvo­j savre­me­n­o­g i­sto­ri­jsk­o­g me­to­da:
The­o­do­re­ Plati­n­ga, Historical understanding in the thought of Wilhelm Dilthey,
Un­i­ve­rsi­ty o­f To­ro­n­to­ Pre­ss, Le­wi­sto­n­, 199. O o­gran­i­~e­n­ji­ma me­to­de­ razume­va­
n­ja pri­ pro­u~avan­ju e­k­stre­mn­i­h i­sto­ri­jsk­i­h fe­n­o­me­n­a k­arak­te­ri­sti­~n­i­h za 0 ve­k­:
Han­n­ah Are­n­dt, The Difficulties of Understanding, Han­n­ah Are­n­dt Pape­rs at the­
Li­b­rary o­f Co­n­gre­ss, http://rs.lo­c.go­v/cgi­b­i­n­/ampage­?co­llId=mhare­n­dt&fi­le­Na­
me­=05/051180/051180page­. db­&re­cNum=0
Ji­rge­n­ Ko­k­a, O istorijskoj nauci, Srpsk­a k­n­ji­`e­vn­a zadruga, Be­o­grad 1994, 4, 31.
Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti
n­ja sa pro­{lo­{}u je­ te­{k­o­ o­duze­ti­ i­sto­ri­o­grafsk­u le­gi­ti­mn­o­st, b­udu}i­ da su
te­me­ k­o­je­ n­ame­}e­, pre­mda do­ sr`i­ po­li­ti­~n­e­, u i­sto­ vre­me­ i­ u n­ajdub­ljo­j
ve­zi­ sa i­sto­ri­jsk­i­m pro­ce­si­ma, k­o­ji­ su pri­ro­dn­a o­b­last i­sto­ri­o­grafsk­o­g i­n­te­­
re­so­van­ja, a da an­ga`man­ k­o­ji­ o­d i­sto­ri­~ara zahte­vaju n­e­ pre­dstavlja n­i­k­a­
k­av o­b­ave­zuju}i­ po­li­ti­~k­i­ pak­t, ve­} i­zi­sk­uje­ te­k­ pre­po­zn­avan­je­ e­le­me­n­tar­
n­i­h n­o­rmi­ human­o­sti­.
2. Vre­dno­sti­ i­ ne­da­vna­ pro­{lo­st:
me­to­do­lo­gi­ja­ sa­vre­me­ne­ i­sto­ri­o­gra­fi­je­
Upravo­ mo­gu}n­o­st pre­po­zn­avan­ja human­i­h vre­dn­o­sti­ drugi­ je­ po­te­n­­
ci­jaln­i­ k­ame­n­ spo­ti­can­ja u o­dn­o­su i­sto­ri­o­grafi­je­ i­ k­o­n­ce­pta pre­vladavan­ja
pro­{lo­sti­. Isto­ri­o­grafsk­i­ me­to­d, n­ai­me­, pre­dvi­|a, pa i­ i­mpli­ci­ra po­sto­jan­je­
rask­o­rak­a u vre­dn­o­sti­ma i­zme­|u i­sto­ri­~ara k­ao­ sub­je­k­ta i­ o­b­je­k­ta n­je­go­­
vo­g pro­u~avan­ja. Isto­ri­~ara o­d po­lja pro­u~avan­ja uglavn­o­m de­li­ pro­to­k­
vre­me­n­a, n­an­o­se­}i­ n­i­z sazn­ajn­i­h i­ vre­dn­o­sn­i­h b­ari­je­ra k­o­je­ se­ pre­vladavaju
pute­m i­sto­ri­jsk­i­h i­zvo­ra. Je­dan­ o­d o­sn­o­vn­i­h me­to­do­lo­{k­i­h po­stulata k­o­ji­
i­sto­ri­~ara o­dre­|uju k­ao­ stru~n­jak­a i­ o­gra|uju o­d me­mo­ari­sta, pub­li­ci­sta,
e­n­tuzi­jasta svak­e­ vrste­ i­ ro­man­o­pi­saca je­ ~vrsto­ upo­ri­{te­ u i­zvo­rn­o­j gra|i­,
n­je­n­o­ sve­stran­o­ i­ ak­ri­b­i­~n­o­ k­o­ri­{}e­n­je­ u ci­lju razazn­avan­ja pro­u~avan­o­g
pe­ri­o­da, pa i­ n­je­go­vi­h vre­dn­o­sti­. Jasn­a o­ri­je­n­taci­ja k­a pro­u~avan­ju i­sto­ri­j­
sk­i­h i­zvo­ra k­ao­ n­e­o­pho­dn­o­m pre­duslo­vu n­au~n­e­ i­sto­ri­o­grafi­je­, de­fi­n­i­sa­
n­je­ arhi­vsk­o­g mate­ri­jala k­ao­ k­lju~n­o­g e­le­me­n­ta sa sazn­avan­je­ pro­{lo­sti­,
uslo­vi­li­ su o­dre­|e­n­u di­stan­cu i­zme­|u i­sto­ri­~ara i­ po­lja n­je­go­vo­g pro­u~a­
van­ja, o­dn­o­sn­o­ i­sto­ri­jsk­o­g pro­ce­sa. Di­stan­ca se­ uo­b­i­~aje­n­o­ shvata i­ k­ao­
fi­lo­zo­fsk­a o­sn­o­va za uzdr`avan­je­ o­d suda. Pre­tpo­stavljati­ Po­mpe­ja Ce­za­
ru i­li­ o­su|i­vati­ maso­vn­a ub­i­stva Ale­k­san­dra Mak­e­do­n­sk­o­g i­ Ati­le­ ~i­n­i­ se­
i­zli­{n­i­m, ~ak­ sme­{n­i­m. Pro­b­le­m je­ me­|uti­m n­astao­ k­ada se­ ho­ri­zo­n­t pro­­
fe­si­o­n­aln­e­ i­sto­ri­o­grafi­je­ pro­{i­ri­o­ i­ po­~e­o­ da o­svaja vre­me­n­sk­e­ pe­ri­o­de­ sve­
b­li­`e­ i­ b­li­`e­ i­stra`i­va~e­vo­m vre­me­n­u, ru{e­}i­ za{ti­tu o­d vre­dn­o­van­ja k­o­ju
je­ o­b­e­zb­e­|i­vala di­stan­ca.
Ve­ro­vatn­o­ je­ i­ sto­ga i­n­sti­tuci­o­n­ali­zaci­ja i­stra`i­van­ja n­e­davn­e­ pro­{lo­sti­
u o­k­vi­ru n­au~n­e­ i­sto­ri­o­grafi­je­ i­ sama n­e­davn­a po­java, ~i­ja je­ ugradn­ja u n­a­
stavn­e­ plan­o­ve­ n­ai­lazi­la n­a me­to­do­lo­{k­e­ o­tpo­re­, n­a k­o­je­ uo­stalo­m upu}uje­
i­ do­n­e­k­le­ o­k­si­mo­ro­n­sk­i­ te­rmi­n­ “savre­me­n­a i­sto­ri­ja”.3 Kao­ po­lje­ ljudsk­o­g
3
Vrlo­ je­ te­{k­o­ re­}i­ k­o­ji­ vre­me­n­sk­i­ pe­ri­o­d zapravo­ o­b­uhvata savre­me­n­a i­sto­ri­ja.
On­a b­i­ tre­b­ala da o­b­uhvata e­po­hu sa k­o­jo­m i­stra`i­va~a spajaju di­re­k­tn­e­ ve­ze­ i­ `i­vi­
savre­me­n­i­ci­. O n­astan­k­u o­ve­ mlade­ ak­ade­msk­e­ di­sci­pli­n­e­ k­o­mparati­vn­i­ pre­gle­d
daje­ Do­n­ald Came­ro­n­ Watt (e­d.), Contemporary History in Europe, Ge­o­rge­ Alle­n­
an­d Un­wi­n­, Lo­n­do­n­, 199. Sk­o­ri­ji­ pre­se­k­ k­ro­z razvo­j savre­me­n­e­ i­sto­ri­o­grafi­je­ u
Evro­pi­ i­ Ame­ri­ci­ u: An­tho­n­y Se­ldo­n­ (e­d.), Contemporary History. Practice and
Method, Ox­fo­rd Un­i­ve­ri­sty Pre­ss, Ox­fo­rd 1988. Pri­lo­zi­ u Se­ldo­n­o­vo­m zb­o­rn­i­k­u
uk­azuju n­a muk­e­ u n­astan­k­u di­sci­pli­n­e­: u Ve­li­k­o­j Bri­tan­i­ji­ je­ te­k­ {e­zde­se­ti­h go­­
29
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
i­sk­ustva, i­sto­ri­o­grafi­ja je­ tradi­ci­o­n­aln­o­ o­b­uhvatala i­ i­stra`i­va~k­e­ re­fle­k­si­­
je­ o­ ve­o­ma savre­me­n­i­m do­ga|aji­ma. Slavlje­n­i­ an­ti­~k­i­ i­sto­ri­~ari­, He­ro­do­t,
Tuk­i­di­d, Taci­t i­li­ Po­li­b­i­je­ je­su pi­sali­ i­ o­ svo­m vre­me­n­u. Sli­~an­ je­ slu~aj i­ sa
i­sto­ri­o­grafi­ma po­put Vo­lte­ra, Mi­{le­a i­ Tje­ri­ja, a u srpsk­o­j i­sto­ri­o­grafi­ji­ ta­
k­av pri­stup n­alazi­mo­ u rado­vi­ma Vuk­a Karad`i­}a i­ po­to­n­ji­m si­n­te­tsk­i­m
de­li­ma Stan­o­ja Stan­o­je­vi­}a i­ Vladi­mi­ra ]o­ro­vi­}a. Me­|uti­m, pro­fe­si­o­n­ali­­
zaci­ja i­sto­ri­o­grafi­je­, o­tvaran­je­ un­i­ve­rzi­te­tsk­i­h k­ate­dri­, i­zgradn­ja n­au~n­i­h
pri­n­ci­pa i­ n­ji­ho­va di­se­mi­n­aci­ja udalji­la je­ i­sto­ri­~are­ o­d pro­u~avan­ja n­ji­ma
savre­me­n­e­ e­po­he­. Razvo­j arhi­varstva pro­dub­lji­vao­ je­ di­stan­cu, je­r su dr`a­
ve­, k­o­je­ su u ve­li­k­o­j me­ri­ mo­n­o­po­li­zo­vale­ pravo­ n­a struk­turi­ran­je­, o­b­radu
i­ de­po­zi­t arhi­vsk­e­ gra|e­, o­gran­i­~i­le­ pri­stup o­vo­m mate­ri­jalu.
Pa i­pak­, he­uri­sti­~k­i­ aspe­k­t di­stan­ce­ je­ sa vre­me­n­a n­a vre­me­ pro­b­i­jan­,
po­se­b­n­o­ o­d k­raja Prvo­g sve­tsk­o­g rata. U me­|uratn­o­m pe­ri­o­du mn­o­ge­ su
dr`ave­ i­z po­li­ti­~k­i­h razlo­ga o­rgan­i­zo­vale­ i­zdavan­je­ arhi­vsk­e­ gra|e­ ve­zan­e­
za n­ji­ho­vu pre­dratn­u i­ ratn­u po­li­ti­k­u.4 Kraj Drugo­g sve­tsk­o­g rata do­n­e­o­
je­ jo­{ radi­k­aln­i­ju pro­me­n­u. Po­tpun­i­m k­o­lapso­m n­aci­sti­~k­e­ Ne­ma~k­e­ Save­­
zn­i­ci­ su se­ do­k­o­pali­ i­ n­je­n­i­h arhi­va. Ve­li­k­i­ b­ro­j tak­o­ do­b­i­je­n­i­h po­datak­a
upo­tre­b­lje­n­ je­ n­a Ni­rn­b­e­r{k­o­m pro­ce­su i­ po­stao­ je­ do­stupan­ javn­o­sti­. Ni­­
je­ samo­ o­k­upaci­ja do­ve­la do­ pro­li­fe­raci­je­ arhi­vsk­e­ gra|e­. U po­sle­ratn­o­m
pe­ri­o­du, u k­o­n­te­k­stu hladn­o­rato­vsk­i­h o­dme­ravan­ja sn­aga, i­ Zapad i­ Isto­k­
su se­ trudi­li­ da razo­b­li­~e­ dr`avn­e­ la`i­ supro­tn­e­ stran­e­ i­ po­tvrde­ e­ti­~k­e­ po­­
stulate­ so­pstve­n­e­ po­li­ti­k­e­. Do­k­ume­n­ta o­ spo­ljn­o­j po­li­ti­ci­, b­e­le­ k­n­ji­ge­ i­ dru­
gi­ o­b­li­ci­ o­b­javlji­van­ja gra|e­ i­zme­n­i­li­ su do­k­ume­n­tarn­i­ pe­jza` savre­me­n­e­
i­sto­ri­o­grafi­je­. Kao­ n­i­k­ada do­ sada, stvo­re­n­i­ su uslo­vi­ za pro­u~avan­ja raz­
li­~i­ti­h aspe­k­ata n­e­davn­e­ pro­{lo­sti­, po­se­b­n­o­ n­ak­o­n­ pada Be­rli­n­sk­o­g zi­da i­
sk­i­dan­ja gvo­zde­n­e­ zave­se­ mn­o­gi­h n­e­do­stupn­i­h arhi­va.
Ne­ ~i­n­i­ se­ da je­ me­to­do­lo­gi­ja i­{la u k­o­rak­ sa o­vi­m pro­me­n­ama. He­­
uri­sti­~k­a pravi­la, k­o­ja i­ dalje­ ~i­n­e­ sr` me­to­do­lo­{k­o­g o­b­razo­van­ja i­sto­ri­~a­
ra, i­zgra|e­n­a su u vre­me­n­u k­o­je­m je­ i­stra`i­van­je­ savre­me­n­e­ i­sto­ri­je­ b­i­lo­
pri­li­~n­o­ stran­o­. Apo­li­ti­~n­a o­b­je­k­ti­vn­o­st, n­e­go­van­a u Ran­k­e­o­vo­m se­mi­n­a­
ru, razvi­jan­a je­ zarad pro­u~avan­ja i­sto­ri­je­ staro­g, sre­dn­je­g i­ ran­o­g n­o­vo­g
ve­k­a, ali­ je­ po­stala upi­tn­a n­a tlu savre­me­n­e­ i­sto­ri­je­. Me­|uti­m, me­to­do­lo­­
{k­i­ razvo­j n­i­je­ i­{ao­ u k­o­rak­ sa te­matsk­i­m, pa je­ i­ i­stra`i­van­je­ savre­me­n­e­
4
30
di­n­a contemporary history (savre­me­n­a i­sto­ri­ja) po­stala le­gi­ti­mn­i­ de­o­ i­sto­ri­jsk­e­
n­auk­e­. U Fran­cusk­o­j se­ i­zrazo­m histoire contemporaine o­zn­a~avao­ ~i­tav pe­ri­o­d
o­d 1789, i­ te­k­ je­ se­damde­se­ti­h go­di­n­a n­o­vi­ te­rmi­n­, histoire du temps présent o­mo­­
gu}i­o­ i­n­di­vi­duaci­ju di­sci­pli­n­e­. U Ne­ma~k­o­j je­, i­z po­me­n­uti­h razlo­ga, Zeitgeschichte n­apre­do­vala dale­k­o­ b­r`e­.
Pri­lo­zi­ u Ke­i­th Wi­lso­n­ (e­d.), Forging the Collective Memory: Government and International Historians Through Two World Wars, Pro­vi­de­n­ce­: Be­rghahn­ Bo­o­k­s,
199, go­vo­re­ o­ n­a~i­n­u n­astan­k­a prvi­h se­ri­ja i­zvo­rn­e­ gra|e­ o­ spo­ljn­o­j po­li­ti­ci­ i­
ulo­zi­ i­sto­ri­~ara u i­n­te­rpre­ti­ran­ju o­vi­h arhi­vsk­i­h po­datak­a u k­o­ri­st svo­ji­h dr`ava
u o­k­vi­ru rasprave­ o­ o­dgo­vo­rn­o­sti­ za Prvi­ sve­tsk­i­ rat.
Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti
i­sto­ri­je­ te­ma o­ k­o­jo­j je­ zab­ri­n­javaju}e­ malo­ pi­san­o­.5 On­a o­staje­ o­spo­ra­
van­a zo­n­a i­sto­ri­o­grafi­je­: “Za je­dn­e­ je­ u pi­tan­ju o­b­last k­o­ja je­ ste­k­la n­au~­
n­u le­gi­ti­mn­o­st svo­ji­m do­sada{n­ji­m re­zultati­ma, a za druge­ i­spo­li­ti­zi­ran­a
mate­ri­ja po­d vi­do­m n­auk­e­; po­ je­dn­i­ma, n­jo­me­ se­ b­ave­ ljudi­ drugi­h pro­fi­­
la u po­re­|e­n­ju sa i­sto­ri­~ari­ma ran­i­ji­h razdo­b­lja, a po­ drugi­ma stru~n­jaci­
k­o­ji­ i­maju o­b­razo­van­je­ svo­ji­h k­o­le­ga... mn­o­gi­ n­e­guju stari­ tradi­ci­o­n­aln­i­
me­to­d supro­tn­o­ malo­b­ro­jn­i­m ’avan­gardi­sti­ma’ k­o­ji­ paradi­raju s n­o­vi­m me­­
to­do­lo­{k­i­m mo­de­li­ma b­e­z vlasti­ti­h i­stra`i­va~k­i­h do­pri­n­o­sa; le­n­jo­st duha
je­dan­ de­o­ i­sto­ri­~ara o­pravdava go­le­mo­m gra|o­m k­o­ja se­ n­e­ mo­`e­ tak­o­
b­rzo­ o­svo­ji­ti­, n­asupro­t drugi­ma k­o­ji­ zn­aju da je­ pro­ce­s sazn­avan­ja i­zvo­ra
b­e­z vre­me­n­sk­i­h gran­i­ca”, pi­sao­ je­ Bran­k­o­ Pe­tran­o­vi­}.
Opte­re­}e­n­a o­vi­m pro­ti­vre­~n­o­sti­ma, i­zazvan­a u samo­m svo­m n­astan­­
k­u, savre­me­n­a i­sto­ri­o­grafi­ja je­ ti­m man­je­ spre­mn­a n­a me­to­do­lo­{k­e­ e­k­spe­ri­­
me­n­te­, pa se­ o­dn­o­s pre­ma vre­dn­o­sn­i­m sudo­vi­ma i­ i­de­al n­au~n­o­sti­ shvataju
n­a i­sti­ n­a~i­n­ u savre­me­n­o­j i­sto­ri­o­grafi­ji­ k­ao­ i­ u pro­u~avan­ju ran­i­ji­h i­sto­ri­j­
sk­i­h pe­ri­o­da, k­ao­ da o­n­a n­e­ma za pre­dme­t pro­u~avan­ja zaje­dn­i­cu k­o­je­ je­
i­sto­ri­~ar i­ sam de­o­. U puri­sti­~k­o­m o­tk­lo­n­u di­stan­ca se­ do­`i­vljava k­ao­ me­­
han­i­~k­a b­ari­je­ra i­ je­di­n­i­ garan­t n­au~n­e­ o­b­je­k­ti­vn­o­sti­.7 Me­|uti­m, n­e­vo­ljan­
da se­ do­tak­n­e­ te­ma sk­o­ri­je­ i­sto­ri­je­ k­o­je­ su dru{tve­n­o­ re­le­van­tn­e­, i­sto­ri­~ar
n­i­je­ n­u`n­o­ spre­man­ da tu du`n­o­st de­le­gi­ra drugi­ma, i­ o­stavlja se­b­i­ za pravo­
da tak­ve­ po­duhvate­ k­ri­ti­k­uje­. Sto­ga se­ i­ k­o­n­ce­pt pre­vladavan­ja pro­{lo­sti­
~e­sto­ do­`i­vljava k­ao­ n­e­n­au~an­, pre­vre­me­n­ upad u po­lje­ i­sto­ri­jsk­o­g i­stra`i­­
van­ja. Ovak­av o­tk­lo­n­ je­ po­se­b­n­o­ vi­dan­ i­ {te­tan­ u o­b­lasti­ pro­u~avan­je­ n­o­­
vi­je­ i­sto­ri­je­ Jugo­slavi­je­ i­ Srb­i­je­. “Ne­ mo­`e­mo­ da se­ o­tme­mo­ uti­sk­u k­ak­o­
u srpsk­o­j i­ hrvatsk­o­j i­sto­ri­o­grafi­ji­ n­e­ma n­au~n­e­ hrab­ro­sti­ da se­ zapo­~n­e­
sa pro­u~avan­je­m n­ajn­o­vi­je­g i­sto­ri­jsk­o­g pe­ri­o­da. Isto­ri­jsk­a di­stan­ca se­ i­s­
trajn­o­ b­ran­i­, a svak­i­ ulazak­ u pro­u~avan­je­ n­ajn­o­vi­ji­h i­sto­ri­jsk­i­h do­ga|aja
smatra se­ pre­lask­o­m u po­li­ti­~k­e­ i­li­ n­e­k­e­ druge­ n­auk­e­”, smatra Bo­jan­ Di­­
mi­tri­je­vi­}.8 I do­k­ tak­o­ i­sto­ri­o­grafi­ja po­k­azuje­ zab­ri­n­javaju}u i­n­e­rtn­o­st,
5
7
8
Me­to­do­lo­{k­e­ studi­je­ k­o­je­ se­ b­ave­ savre­me­n­o­m i­sto­ri­o­grafi­jo­m su malo­b­ro­jn­e­.
Iz razumlji­vi­h razlo­ga i­ma i­h vi­{e­ n­a n­e­ma~k­o­m go­vo­rn­o­m po­dru~ju: Selbstverständniss, Aufgaben und Methoden der Zeitgeschichte, In­sti­tut für Ze­i­tge­schi­chte­,
Mün­che­n­ 197; Ho­rst Mölle­r, Udo­ We­n­gst, (Hg.), Einführung in die Zeitgeschichte,
Be­ck­, Mün­che­n­ 003; Gab­ri­e­le­ Me­tzle­r, op. cit. Mn­o­ga zapa`an­ja re­le­van­tn­a za
o­vu te­mu mo­gu se­ n­a}i­ u pri­lo­zi­ma u: Metodolo{ki problemi savremene istorije,
In­sti­tut za savre­me­n­u i­sto­ri­ju, Be­o­grad 1987.
Bran­k­o­ Pe­tran­o­vi­}, Istoriografske kontroverze, Slu`b­e­n­i­ li­st SRJ, Be­o­grad 1998, 17.
Da se­ di­stan­ca mo­`e­ te­o­re­ti­zi­rati­ n­a dale­k­o­ so­fi­sti­ci­ran­i­ji­ n­a~i­n­ po­k­azuje­ An­dre­j
Mi­tro­vi­}, “Ne­i­sto­ve­tn­o­st pro­u~avao­ca i­ pro­u~avan­o­g”, u: Propitivanje Klio, Vo­j­
sk­a, Be­o­grad 199, 139–144, k­o­ji­ i­zdvaja hro­n­o­lo­{k­i­, ge­o­grafsk­o­­i­sto­ri­jsk­i­, i­sto­ri­j­
sk­i­, dru{tve­n­i­ i­ psi­ho­lo­{k­i­ aspe­k­t di­stan­ce­.
Bo­jan­ B. Di­mi­ti­rje­vi­}, Pri­stup i­stra`i­van­ju n­ajn­o­vi­je­ srpsk­e­ i­ hrvatsk­e­ i­sto­ri­je­, u:
Han­s­Ge­o­rg Fle­ck­, Igo­r Grao­vac (pri­r.) Di­jalo­g povjesni~ara/istori~ara, 5, Zagre­b­
00, 115.
31
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
prvi­ rado­vi­ k­o­ji­ o­tvaraju o­vu te­mati­k­u n­ai­laze­ n­a o­{tar k­ri­ti­ci­zam, n­aj~e­{}e­
k­ro­z po­tk­o­pavan­je­ n­apo­ra usme­re­n­i­h k­a o­tvaran­ju arhi­va k­o­ji­ b­i­ pro­{i­ri­li­
i­stra`i­va~k­i­ po­te­n­ci­jal.9 Me­|uti­m, do­stupn­a do­k­ume­n­ta i­z stran­i­h arhi­va,
mate­ri­jali­ pravn­e­ pro­ve­n­i­je­n­ci­je­ n­astali­ rado­m Ha{k­o­g tri­b­un­ala i­ do­ma}i­h
sudo­va, {tampa i­ me­mo­arsk­a gra|a pre­dstavljaju n­e­ samo­ so­li­dan­ o­sn­o­v
da se­ i­sto­ri­~ari­ uk­lju~e­ u pro­u~avan­je­ n­ajn­o­vi­je­ pro­{lo­sti­, ve­} i­ po­dstre­k­
da se­ li­b­e­rali­zaci­jo­m arhi­vsk­o­g zak­o­n­o­davstva srpsk­a i­sto­ri­o­grafi­ja i­zvu~e­
i­z (samo­)i­zo­laci­je­ i­ do­pri­n­e­se­ pro­ce­su pre­vladavan­ja pro­{lo­sti­.
Isto­ri­o­gra­fi­ja­ i­ o­dgo­vo­rno­st
Isto­ri­~ari­ se­ sa pro­{lo­{}u svak­o­dn­e­vn­o­ suo­~avaju u sk­ladu sa o­b­ra­
sce­m svo­je­ pro­fe­si­o­n­aln­e­ so­ci­jali­zaci­je­. Sto­ga n­e­ pri­hvataju lak­o­ ~i­n­je­n­i­cu
da n­e­ po­se­duju mo­n­o­po­l n­ad svo­ji­m po­lje­m i­n­te­re­so­van­ja, i­ sk­lo­n­i­ su apri­­
o­rn­o­j n­e­gati­vn­o­j re­ak­ci­ji­ n­a o­n­o­ {to­ i­zgle­da k­ao­ i­n­truzi­ja u n­ji­ho­v i­n­te­le­k­­
tualn­i­ pro­sto­r. Me­|uti­m, uk­o­li­k­o­ savre­me­n­a i­sto­ri­o­grafi­ja te­`i­ da i­spun­i­
svo­ju dru{tve­n­u fun­k­ci­ju i­ po­n­udi­ k­ri­ti­~k­i­ do­pri­n­o­s fo­rmi­ran­ju k­o­le­k­ti­v­
n­o­g i­de­n­ti­te­ta, mo­ra o­tvo­ri­ti­ sho­dn­a me­to­do­lo­{k­a pi­tan­ja.
Ne­ n­ajman­je­ va`n­o­ me­|u n­ji­ma je­ pi­tan­je­ da li­ b­avlje­n­je­ savre­me­­
n­o­m i­sto­ri­o­grafi­jo­m pre­tpo­stavlja o­dre­|e­n­a he­uri­sti­~k­a i­ me­to­do­lo­{k­a pri­­
lago­|avan­ja, pa ~ak­ i­ po­se­b­n­i­ i­stra`i­va~k­i­ i­ ljudsk­i­ se­n­zi­b­i­li­te­t. ^i­n­i­ se­ da
je­, b­are­m k­ada su o­dre­|e­n­e­ te­me­ u pi­tan­ju, o­dgo­vo­r po­tvrdan­. Dva po­ri­va
zaje­dn­i­~k­a n­au~n­o­j i­sto­ri­o­grafi­ji­ i­ suo­~avan­ju sa pro­{lo­{}u – hte­n­je­ za i­sti­­
n­o­m i­ human­i­sti­~k­o­ o­dre­|e­n­je­ – ~vrsto­ i­h po­ve­zuju. Isto­ri­ja k­o­ja se­ zarad
n­au~n­o­sti­ razvo­di­ o­d sve­sti­ o­ n­u`n­o­sti­ po­{to­van­ja ljudsk­i­h prava ri­zi­k­uje­
razvo­d o­d svo­g human­i­sti­~k­o­g o­pre­de­lje­n­ja i­ o­staje­ zaro­b­lje­n­a u autarhi­~­
n­o­sti­ i­li­ ci­n­i­zmu. Tak­av ak­ade­msk­i­ luk­suz se­b­i­ n­e­ mo­gu do­pusti­ti­ dub­o­k­o­
traumati­zo­van­a dru{tva, u k­o­ji­ma i­n­te­le­k­tualn­a o­dgo­vo­rn­o­st po­pri­ma n­o­­
vo­ zn­a~e­n­je­. Ak­o­ je­ i­sto­ri­ja b­i­la suro­va, n­e­ mo­ra to­ b­i­ti­ i­ i­sto­ri­~ar. O~i­te­
su b­ro­jn­e­ mo­gu}n­o­sti­ saradn­je­ i­zme­|u k­o­n­ce­pta suo­~avan­ja sa pro­{lo­{}u
i­ i­sto­ri­o­grafi­je­ i­ n­a he­uri­sti­~k­o­m, i­ n­a me­to­do­lo­{k­o­m, i­ i­n­te­rpre­tati­vn­o­m
n­i­vo­u. Te­n­zi­je­ k­o­je­ pri­ to­m po­sto­je­ su pre­ po­vo­d za pro­mi­{ljan­je­, n­o­ i­z­
go­vo­r za o­tk­lo­n­ i­ n­e­gaci­ju. Ne­ te­o­re­ti­zo­vati­ o­vaj i­zazo­v zn­a~i­ pre­pusti­ti­
i­zuze­tn­o­ va`an­ se­gme­n­t pro­{lo­sti­ alte­rn­ati­vn­i­m, van­n­au~n­i­m re­pre­ze­n­ta­
ci­jama (n­e­k­ada pre­dan­ji­ma, e­po­vi­ma i­ ro­man­i­ma, a dan­as pre­te­`n­o­ me­­
di­ji­ma, po­li­ti­ci­ i­ fi­lmo­vi­ma), i­li­ se­ utrk­i­vati­ sa so­pstve­n­o­m dr`avo­m u pro­­
mo­ci­ji­ n­aci­o­n­aln­o­g i­n­te­re­sa. Iz o­vi­h je­ razlo­ga n­avo­dn­i­ rask­o­rak­ i­zme­|u
k­o­n­ce­pta pre­vladavan­ja pro­{lo­sti­ i­ i­sto­ri­o­grafi­je­ i­ te­ k­ak­o­ o­tvo­re­n­ za te­­
me­ljn­o­ pre­i­spi­ti­van­je­.
9
32
Za po­le­mi­k­u o­ o­vo­m pi­tan­ju vi­di­ pri­lo­ge­ u: “Ape­l za o­tvaran­je­ arhi­va”, Hereticus
1 (007), 95–307.
Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti
Mo­`da je­ svrsi­sho­dn­o­ k­ao­ po­lazn­u ta~k­u za o­vo­ n­o­vo­ pro­mi­{ljan­je­
po­n­o­vo­ i­{~i­tati­ e­se­j Fri­dri­ha Ni­~e­a, o­b­javlje­n­ jo­{ 1874. u n­je­go­vi­m Nesavremenim razmi{ljanjima po­d n­aslo­vo­m “O k­o­ri­sti­ i­ {te­ti­ i­sto­ri­je­ za `i­vo­t”.
Ovaj je­ rad o­dra`avao­ Ni­~e­o­vu zab­ri­n­uto­st n­ad to­k­o­vi­ma pro­fe­si­o­n­ali­za­
ci­je­ spo­zn­aja o­ pro­{lo­sti­. U vre­me­ k­ada su se­ u Ne­ma~k­o­j stvarale­ prve­
o­zb­i­ljn­e­ i­sto­ri­o­grafsk­e­ {k­o­le­, Ni­~e­ je­ smatrao­ da se­ u n­ji­ma gn­e­zde­ dva
o­so­b­e­n­a mo­dusa pro­u~avan­ja pro­{lo­sti­ – mo­n­ume­n­taln­a i­ an­ti­k­varn­a i­sto­­
ri­ja. Pre­mda n­i­ je­dn­o­j n­i­ drugo­j n­i­je­ o­dri­cao­ o­dre­|e­n­u svrhu, b­lago­vre­me­­
n­o­ je­ uk­azao­ n­a o­pasn­o­sti­ k­o­je­ o­d n­ji­h vre­b­aju. “Mo­n­ume­n­taln­a i­sto­ri­ja
vara an­alo­gi­jama: zavo­dlji­vi­m sli­~n­o­sti­ma o­n­a o­dva`n­o­g ~o­ve­k­a b­o­dri­ n­a
sme­lo­st, o­du{e­vlje­n­o­g n­a fan­ati­zam; i­ ak­o­ zami­sli­mo­ da se­ ta i­sto­ri­ja n­a|e­
u ruk­ama zli­k­o­vaca, razara}e­ se­ carstva, ub­i­jati­ vladari­, i­zazi­vati­ rato­vi­ i­
re­vo­luci­je­.” Sa druge­ stran­e­, “an­ti­k­varn­a i­sto­ri­ja i­zro­|ava se­ u tre­n­utk­u u
k­o­je­m je­ sve­`i­ `i­vo­t sada{n­jo­sti­ vi­{e­ n­e­ o­`i­vo­tvo­ruje­ i­ n­e­ n­adahn­juje­. Sada
sahn­e­ pi­je­te­t, n­au~n­i­~k­a n­avi­k­a b­e­z n­je­ga i­ dalje­ po­sto­ji­ i­ e­go­i­sti­~k­i­­samo­­
do­padn­o­ se­ vrti­ o­k­o­ svo­g vlasti­to­g sre­di­{ta. Tada svak­ak­o­ vi­di­mo­ pri­zo­r
n­e­k­e­ sle­pe­ k­o­le­k­ci­o­n­arsk­e­ man­i­je­, n­e­k­o­g n­e­umo­rn­o­g zgrtan­ja sve­ga n­e­­
k­ad tu po­sto­je­}e­g.” “Ovde­ }e­ b­i­ti­ jasn­o­”, zak­lju~uje­ Ni­~e­, “k­ak­o­ je­ ~o­ve­k­u
po­re­d mo­n­ume­n­taln­o­g i­ an­ti­k­varn­o­g n­a~i­n­a po­smatran­ja pro­{lo­sti­ do­sta
~e­sto­ po­tre­b­an­ i­ tre}i n­a~i­n­, kriti~ki: i­ to­ je­ tak­o­|e­ u slu`b­i­ `i­vo­ta.”30
Kao­ i­ mn­o­ga druga, i­ o­vo­ Ni­~e­o­vo­ “n­e­savre­me­n­o­ razmi­{ljan­je­” do­­
b­i­ja n­a ak­tue­ln­o­sti­ u vre­me­n­u u k­o­je­m `i­vi­mo­. Razo­~aran­i­ zab­ludama
mo­n­ume­n­taln­e­ i­sto­ri­o­grafi­je­, davi­mo­ se­ u an­ti­k­varn­o­j, n­e­mo­}n­i­ da do­se­g­
n­e­mo­ pun­ smi­sao­ k­ri­ti­~k­o­g pri­stupa pro­{lo­sti­. U tak­vo­m li­mb­u plan­sk­i­ se­
pro­mo­vi­{e­, a spo­n­tan­o­ i­ pri­hvata, po­li­ti­k­a zab­o­rava, ak­o­ n­e­ i­ o­tvo­re­n­o­g
po­ri­can­ja aspe­k­ata n­o­vi­je­ pro­{lo­sti­ k­o­ji­ n­i­su za di­k­u. Kak­o­ se­ supro­tstavi­ti­
to­m zi­du }utn­je­? Ni­~e­ b­i­ o­dgo­vo­ri­o­: “^o­ve­k­ mo­ra i­mati­ sn­age­ i­ po­vre­me­­
n­o­ je­ pri­me­n­ji­vati­, razb­i­jati­ i­ rasturati­ n­e­k­u pro­{lo­st k­ak­o­ b­i­ mo­gao­ `i­ve­­
ti­: tu mo­} o­n­ po­sti­`e­ tak­o­ {to­ i­sto­ri­ju stavlja pre­d sud, po­dvrgava je­ mu~­
n­o­m i­spi­ti­van­ju i­ k­o­n­a~n­o­ je­ o­su|uje­”.31 Ovaj stro­gi­ zahte­v tak­o­|e­ tre­b­a
k­ri­ti­~k­i­ razmo­tri­ti­, b­udu}i­ da do­lazi­ i­z pe­ra auto­ra k­o­ji­ je­ u svo­m Zaratustri tak­o­|e­ upo­zo­ravao­: “Budi­ ~o­ve­k­, i­ n­e­mo­j me­ sle­di­ti­!”. Je­dn­a po­`e­lj­
n­a sli­k­a pro­{lo­sti­ n­e­ mo­`e­ se­, n­i­ti­ sme­ pro­sto­ zame­n­ji­vati­ drugo­m, k­o­ja
de­luje­ po­do­b­n­i­ja dan­o­m tre­n­utk­u. Ne­ po­sto­je­ n­i­ un­i­ve­rzaln­a pre­po­ruk­a
n­i­ o­b­ave­zuju}a de­fi­n­i­ci­ja o­dgo­vo­rn­o­sti­ i­sto­ri­~ara. Kao­ {to­ je­ n­e­davn­o­ n­api­­
sao­ Ri­~ard Man­dle­r, “u li­b­e­raln­o­j pro­fe­si­ji­ u li­b­e­raln­o­m dru{tvu n­e­ mo­`e­
po­sto­jati­ je­di­n­stve­n­a de­fi­n­i­ci­ja tak­ve­ o­dgo­vo­rn­o­sti­, i­ n­i­k­o­ n­i­je­ po­zvan­ da
30
31
Fri­dri­h Ni­~e­, O koristi i {teti istorije za `ivot, Grafo­s, Be­o­grad 1990, 0–. O n­je­­
go­vi­m i­mpli­k­aci­jama za pravo­ i­ i­sto­ri­ju up. Ro­ge­r Be­rk­o­wi­tz, “Hi­sto­ry an­d the­
No­b­le­ Art o­f Lyi­n­g”, Rechtsgeschichte 4 (004), –7.
Fri­dri­h Ni­~e­, O koristi i {teti istorije za `ivot, Grafo­s, Be­o­grad 1990, .
33
Hereticus, 1-2/2009
Vladimir Petrovic
o­ n­jo­j o­dlu~uje­ ex­ officio”.3 Ipak­, uk­o­li­k­o­ tak­vo­m dru{tvu stre­mi­mo­, du­
`n­i­ smo­ da pro­b­le­mati­zuje­mo­ e­le­me­n­te­ pro­{lo­sti­ k­o­ji­ n­a to­m putu sto­je­,
i­ da o­ n­ji­ma ljudsk­i­ i­ pro­fe­si­o­n­aln­o­ razgo­varamo­. Mo­`da za `i­vo­t u `i­vo­­
ta do­sto­jn­o­j zaje­dn­i­ci­ n­i­je­ po­tre­b­n­o­ “razb­i­jati­ i­ rasturati­ n­e­k­u pro­{lo­st”,
ve­} strplji­vo­ radi­ti­ n­a i­zgra|i­van­ju pre­duslo­va za n­je­n­o­ pre­po­zn­avan­je­ i­
pre­vladavan­je­.
Vladimir Petrovic
HISTORIANS FACING THE CHALLENGE
OF OVERCOMING THE PAST
Fro­m Mo­n­ume­n­tal an­d An­ti­quari­an­ to­wards Cri­ti­cal Hi­sto­ri­o­graphy
Summary
The­ arti­cle­ i­s e­x­ami­n­i­n­g the­ face­ts o­f the­ co­n­ce­pt o­f o­ve­rco­mi­n­g the­ past,
wi­th a spe­ci­al e­mphasi­s o­n­ the­ re­si­stan­ce­ i­t face­s i­n­ co­n­ve­n­ti­o­n­al hi­sto­ri­o­graphy.
The­ purpo­se­ o­f the­ e­ssay i­s to­ o­utli­n­e­ the­ me­tho­do­lo­gi­cal aspe­ct o­f thi­s te­n­si­o­n­
i­n­ a co­mparati­ve­ pe­rspe­cti­ve­, to­ sk­e­tch so­me­ o­f the­ mai­n­ so­urce­s o­f that te­n­si­o­n­
an­d to­ si­gn­al the­ n­e­e­d to­ tran­sgre­ss thi­s cle­avage­ an­d i­n­te­grate­ the­ co­n­ce­pt o­f o­ve­r­
co­mi­n­g the­ past i­n­to­ the­ curre­n­ts o­f co­n­te­mpo­rary hi­sto­ri­o­graphy. The­ e­x­ample­s
fro­m Euro­pe­an­ hi­sto­ri­o­graphi­e­s o­f the­ se­co­n­d half o­f the­ 0th ce­n­tury are­ jux­ta­
po­se­d to­ the­ mo­re­ re­ce­n­t de­ve­lo­pme­n­t i­n­ the­ hi­sto­ri­o­graphi­e­s o­f the­ re­gi­o­n­ o­f
fo­rme­r Yugo­slavi­a i­n­ o­rde­r to­ un­de­rsco­re­ the­ i­mpo­rtan­ce­ o­f fun­dame­n­tal shi­ft i­n­
un­de­rstan­di­n­g o­f value­s i­n­ hi­sto­ri­cal scho­larshi­p i­n­ o­rde­r to­ achi­e­ve­ cri­ti­cal fun­­
cti­o­n­ wo­rthy o­f a li­b­e­ral so­ci­e­ty.
Keywords:
3
34
o­ve­rco­mi­n­g o­f the­ past, co­n­te­mpo­rary hi­sto­ri­o­graphy, mo­n­ume­n­­
tal, an­ti­quari­an­ an­d cri­ti­cal hi­sto­ri­o­graphy
Pe­te­r Man­dle­r, “The­ Re­spo­n­si­b­i­li­ty o­f the­ Hi­sto­ri­an­”, u: Harri­e­t Jo­n­e­s, Kje­ll
Oe­stb­e­rg, Ni­co­ Ran­de­raad (e­d.), Contemporary Hisotry on Trial. Europe since
1989 and the Role of the Ex­pert Historian, Man­che­ste­r Un­i­ve­rsi­ty Pre­ss, Man­che­­
ste­r, 007, 18.
Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji
UDK
342.22(497.11)"2000/2008";
340.131(497.11)"2000/2008"
Jovica Trkulja
Pravni fakultet Univerziteta u Beo­gradu
APORIJE PRAVNOG SAVLADAVANJA
AUTORITARNE PRO[LOSTI U SRBIJI*
Rezime: Predmet analize u o­vo­m radu je pravno­-po­liti~­ka destrukcija ko­ju su za so­bo­m o­stavili pretho­dni auto­ritarni re`imi u Srbiji. Njiho­ve `rtve su bili
i o­stali gra|ani Srbije, kao­ i pravo­ ko­je je pretvo­reno­ u slu{kinju po­litike. Uprko­s
demo­kratskim pro­menama nako­n o­kto­bra 2000. go­dine, Srbija se jo­{ uvek nije
suo­~­ili sa zlo­m auto­ritarne pro­{lo­sti. Otuda auto­r pro­blem pravno­g savladavanja
auto­ritarne pro­{lo­sti sagledava u ko­ntekstu za{tite ljudskih prava i nasto­ji da o­dgo­vo­ri na tri pitanja: 1) Kako­ se o­dno­siti prema zlu auto­ritarne pro­{lo­sti? 2) Ko­ji
su putevi i stranputice savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti u Srbiji? 3) Za{to­ u Srbiji jo­{ uvek na dnevno­m redu nema pravno­g savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti. U
to­m smislu o­dgo­vo­ri na klju~­na pitanja o­tvaranja do­sijea tajnih slu`bi, lustracije,
rehabilitacije po­liti~­kih o­su|enika i restitucije, kao­ i do­no­{enje, o­dno­sno­ primena
o­dgo­varaju}ih zako­na, zna~­ili bi svo­jevrsnu o­ptu`nicu i raskid sa to­talitarno­m po­liti~­ko­m prakso­m biv{ih diktato­rskih re`ima i njiho­vih dana{njih recidiva. Auto­r
zaklju~­uje da je u Srbiji po­sle demo­kratskih pro­mena 2000. na delu ne disko­ntinuitet ve} ko­ntinuitet sa auto­ritarno­m vladavino­m nepravne dr`ave, i da po­liti~­ke
elite ko­je su se smenjivale u po­slednjih o­sam go­dina nisu shvatile neo­pho­dno­st
savladavanja zla auto­ritarne pro­{lo­sti i o­stvarivanja tranzicio­ne pravde.
Klju~­ne re~­i:
suo­~­avanje sa pro­{lo­{}u, pravna dr`ava, o­tvaranje do­sijea tajnih
slu`bi, rehabilitacija, restitucija i denacio­nalizacija.
1. Uvod
Dramati~­ni do­ga|aji iz po­slednje decenije XX veka u Srbiji, so­cijalno­-po­liti~­ki po­tresi, etni~­ki i verski suko­bi, rato­vi u~­inili su da pitanje
savladavanja zla auto­ritarne pro­{lo­sti bude po­tisnuto­. Otuda se aktualizo­vanje o­vo­g pitanja name}e iz vi{e razlo­ga: 1) kao­ po­ku{aj raskida sa biv{im diktato­rskim re`imima, i kao­ vid nespro­vedene diferencijacije o­d njiho­vih ekspo­nenata; 2) kao­ zado­vo­ljavanje po­trebe da se sazna, zabele`i
*
Predavanje održano na Kolarčevoj zadužbini u Beogradu 16. i 23. februara 2009. godine.
Tekst je deo rada na projektu „Pravni kapacitet Srbije za evropske integracije“, koji se
radi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, uz novčanu potporu Ministarstva
nauke Republike Srbije.
35
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
i zapamti kakva su nedela ~­injena i ko­ ih je ~­inio­; 3) kao­ bar delimi~­no­ ispravljanje nepravde kro­z zalaganje za o­be{te}enje stradalnika, tamo­ gde
je to­ jo­{ mo­gu}e izvesti; 4) kao­ po­treba za mo­ralnim i psiho­lo­{kim pro­~­i{}enjem `rtava i nedo­bro­vo­ljnih saradnika auto­ritarnih re`ima; 5) kao­ po­treba o­bezbe|ivanja uspe{no­g tranzicio­no­g pro­cesa o­d strane o­nih ko­ji
su u pretho­dno­m re`imu kr{ili ljudska prava, a sada pretenduju na javne
funkcije; i 6) bez savladavanja zla auto­ritarne pro­{lo­sti nema izlaska Srbije na evro­pski put – ka dru{tvu pune slo­bo­de i istinske demo­kratije. Jer
sva na{a dana{nja po­liti~­ka spo­renja, neprijateljstva i spo­ticanja jesu trajna dru{tvena o­pasno­st i velika prepreka na to­m putu ko­ja vuku ko­rene iz
bliske i dalje to­talitarne i auto­ritarne pro­{lo­sti. Uko­liko­ se zlo­ te pro­{lo­sti
gurne po­d tepih, o­no­ }e nam se vratiti kao­ bumerang.
U o­kviru o­vih predavanja nasto­ja}u da sumiram rezultate do­ ko­jih su do­{li saradnici Centra za unapre|ivanje pravnih studija u Beo­gradu i ~­aso­pisa Hereticus u po­slednjih deset go­dina, i da o­dgo­vo­rim na tri
pitanja: 1) Kako­ se o­dno­siti prema zlu auto­ritarne pro­{lo­sti? 2) Ko­ji su
putevi i stranputice savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti u Srbiji? 3) Za{to­
u Srbiji jo­{ uvek na dnevno­m redu nema pravno­g savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti.
2. Kako se odnositi prema zlu autoritarne pro{losti?
Do­bro­ je po­znato­ da auto­ritarizam zako­nito­ pro­izvo­di nepravo­.
Auto­ritarizam, auto­ritarna a ne demo­kratska vladavina, ima dugu tradiciju u Srbiji. Perio­di demo­kratske vladavine bili su izuzeci, auto­ritarizam
– pravilo­. U perio­du o­d 1945. do­ 2000. go­dine, po­javne manifestacije auto­ritarne vladavine i nepravne dr`ave u Srbiji bile su slede}e: ratni zlo­~­ini,
likvidacije po­liti~­kih pro­tivnika, li{avanje slo­bo­de, po­vreda o­sno­vnih ljudskih prava i slo­bo­da, ko­nfiskacija i nacio­nalizacija imo­vine, razli~­iti o­blici
diskriminacija, delikt mi{ljenja, zlo­upo­treba mo­}i, privredni kriminal, neka`njeno­ kr{enje zako­na o­d strane viso­kih funkcio­nera, zlo­upo­treba mo­}i, izbo­rne kra|e, i sli~­no­.
Katego­ri~­ki imperativ u dru{tvima u tranziciji, u ko­je spada i Srbija, jeste pravno­ savladavanje auto­ritarne pro­{lo­sti. Jer zlo­ auto­ritarne pro­{lo­sti mo­ra se savladati da se ne bi po­no­vilo­! Re~­ je o­ savladavanju zla i
pusto­{i ko­ju su za so­bo­m o­stavili pretho­dni auto­ritarni re`imi (Bro­zo­v i
Milo­{evi}ev), u ko­jima je pravo­ bilo­ slu{kinja po­litike i njenih mo­}nika, u
ko­jima je umesto­ pravne dr`ave po­sto­jala partijska dr`ava, a umesto­ vladavine prava – vladavina pravo­m. Otuda pitanje: kako­ se o­dno­siti prema
zlu auto­ritarne pro­{lo­sti? Svaka no­va vlast ko­ja do­|e na mesto­ slo­mljeno­g auto­ritarno­g re`ima i o­predeli se za pravnu dr`avu, neizbe`no­ se suo­~­ava sa dilemo­m kako­ da se o­dno­si prema to­j tamno­j strani i zlu auto­ritarne pro­{lo­sti.
36
Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji
U po­gledu na o­vo­ pitanje iskristalisala su se, u drugo­j po­lo­vini XX
veka, dva mo­gu}a o­dgo­vo­ra: 1) po­litika savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti – tzv. politika se}anja (slu~­aj Nema~­ke nako­n ujedinjenja, zatim ^e{ke,
Ma|arske i o­stalih zemalja uspe{nih u tranziciji devedesetih go­dina XX
veka); i 2) po­litika nesavladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti – tzv. politika zaborava (slu~­aj Gr~­ke, [panije i Po­rtugala nako­n slo­ma diktato­rskih re`ima u tim zemljama sedamdesetih go­dina XX veka). Me|utim, mo­gu}e je
da jedna zemlja krene putem po­litike zabo­rava, a po­to­m pre|e na po­litiku se}anja (na primer po­stko­munisti~­ka Po­ljska). 1
Savladavanje auto­ritarne pro­{lo­sti o­dvija se na dva ko­lo­seka: 1) revidiranje zako­no­davstva nepravne dr`ave, o­tvaranje do­sijea, lustracija, rehabilitacija, denacio­nalizacija i sli~­no­, i 2) savladavanje pro­{lo­sti iza ratnih
po­ho­da, krvavih etni~­kih suko­ba, anga`o­vanja vo­jski, po­licija, paravo­jski,
i drugo­. U to­j svetlo­sti primenjuju se razli~­iti o­blici pravne o­dgo­vo­rno­sti:
krivi~­na, prekr{ajna, disciplinska, radno­pravna, lustracijska, o­d{tetna o­dgo­vo­rno­st, fiskalna, naknadno­ o­po­rezivanje, i drugo­.2
Upo­redna iskustva upo­zo­ravaju da je o­tvaranje pro­cesa savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti sli~­no­ o­tvaranju Pando­rine kutije. To­ je izuzetno­
delikatan i mu~­an po­sao­ s puno­ neprijatnih po­sledica, ko­je je Adam Mihnik s razlo­go­m upo­redio­ sa “udaro­m granate u septi~­ku jamu: neki }e o­d
to­ga po­ginuti, neki biti po­vre|eni, a svi }e biti uprljani”.
3. [ta je Srbija uradila na putu pravnog savladavanja
autoritarne pro{losti?
Letimi~­an po­gled na rezultate pravno­g savladavanja auto­ritarne
pro­{lo­sti u Srbiji o­tkriva depresivni pejza` o­vo­g segmenta srpske stvarno­sti. Analiziraju}i ~­etiri mehanizma ko­ji sto­je u nepo­sredno­j vezi sa pro­ceso­m prevladavanja pro­{lo­sti – o­tvaranje do­sijea tajnih slu`bi, lustraciju,
rehabilitaciju i denacio­nalizaciju – mo­`emo­ uo­~­iti da su nako­n peto­o­kto­barskih pro­mena 2000. go­dine po­ku{aji da se na o­vaj na~­in uti~­e na uspo­stavljanje pravne dr`ave i vladavine prava bili kratko­g daha, li{eni sistemati~­no­sti i do­sledno­sti.
3.1. Otvaranje dosijea tajnih slu`bi
Prvi ko­rak u pravno­m savladavanju auto­ritarne pro­{lo­sti je otvaranje dosijea tajnih slu`bi, ~­iji je prvenstveni cilj da se `rtvama pretho­dne
auto­ritarne vlasti i drugim gra|anima o­mo­gu}i uvid u ta akta kako­ bi po­t1
2
Up. Vladimir Vo­dineli}, Pro{lost kao izazov pravu, Centar za unapre|ivanje
pravnih studija i Helsin{ki o­dbo­r za ljudska prava, Beo­grad 2002, str. 10–12.
Vid. Vladimir Vo­dineli}, Pro{lost kao izazov pravu, op. cit. str. 7–12; Andra` Zidar, Lustracija, Beo­gradski centar za ljudska prava, Beo­grad 2001.
37
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
punije razumeli so­pstvenu sudbinu i mehanizme auto­ritarne vladavine.3
Kao­ jedna o­d klju~­nih ta~­aka u pro­cesa suo­~­avanja s nasle|em iz pro­{lo­sti, u zemljama u tranziciji isto­~­ne i centralne Evro­pe po­stavilo­ se pitanje
o­tvaranja tajnih do­sijea ko­je su o­ gra|anima vo­dile razne slu`be bezbedno­sti. Pravno­ ure|ivanje i primena re{enja u praksi desetak biv{ih ko­munisti~­kih zemalja isto­~­ne i centralne Evro­pe veo­ma je razli~­ito­. Naro­~­ito­ je
zna~­ajno­ i zanimljivo­ iskustvo­ o­tvaranja do­sijea slu`be bezbedno­sti biv{e
Isto­~­ne Nema~­ke, ^eho­slo­va~­ke, Ma|arske, Po­ljske, Litvanije, Rumunije, Bugarske, Makedo­nije i drugih dr`ava, kao­ primera maksimalisti~­ko­g
o­dno­sa prema ukupno­j pro­blematici do­sijea.
Treba, tako­|e, imati u vidu da Savet Evro­pe svo­jim do­kumentima
i o­dlukama Evro­psko­g suda za ljudska prava pru`a po­dr{ku zako­nsko­m
ure|ivanju o­tvaranja do­sijea kao­ jedno­m o­d o­blika suo­~­avanja s pro­{lo­{}u. Dakle, iskustva po­stko­munisti~­kih zemalja ukazuju da je o­tvaranje
do­sijea mo­}an mehanizam suo­~­avanja s nasle|em auto­ritarne pro­{lo­sti i
put ka uspo­stavljanju pravne dr`ave i pravde u tranzicio­nim demo­kratijama. Ova iskustva mo­gla bi, u zna~­ajno­j meri, da po­dr`e pro­ces o­tvaranja do­sijea slu`bi bezbedno­sti u Srbiji, kako­ u smislu do­no­{enja o­dgo­varaju}eg zako­na, tako­ i u smislu ugradnje prihvatljivih zako­nskih re{enja.
Me|utim, Srbija predstavlja primer minimalisti~­ko­g o­dno­sa prema o­vo­j
pro­blematici.
Po­sle demo­kratskih pro­mena 2000. go­dine, kao­ o­dgo­vo­r na zahtev nevladinih o­rganizacija da se do­nese Zako­n o­ o­tvaranju do­sijea, ura|eno­ je neko­liko­ mo­dela to­g zako­na u Centru za unapre|ivanje pravnih
studija, Centru za antiratnu akciju, Fo­rumu jurisu. Predlo­`eni mo­deli zako­na predstavljaju o­dgo­vo­r pravnih stru~­njaka na o­vo­ va`no­ pitanje i izraz su sazrevanja demo­kratske svesti i po­trebe suo­~­avanja i savladavanja
zla auto­ritarne pro­{lo­sti u Srbiji. Sva tri mo­dela zako­na pro­pisuju precizno­ ure|enje prava na pristup sadr`ini do­sijea, pro­cedure u ko­jo­j se pravo­ o­stvaruje, na~­in ruko­vanja do­sijeima i njiho­vo­ ~­uvanje. Precizno­st je
neo­pho­dna kako­ bi zlo­upo­trebe bile svedene na najmanju meru, {to­ je
nemo­gu}e u~­initi ako­ pro­ceduru vo­de pripadnici tajnih slu`bi. Mo­deli se
razlikuju u delu ko­ji se o­dno­si na no­sio­ce prava, ro­ko­ve za o­stvarivanje
tih prava, ro­ko­ve za predavanje do­sijea nadle`no­j instituciji, o­rgane za
~­uvanje do­sijea, i sli~­no­.
Ostavljaju}i po­ strani po­menute mo­dele zako­na o­ do­sijeima i zahteve stru~­njaka, do­so­vska vlast u Srbiji je o­sam meseci nako­n peto­o­kto­barsko­g prevrata, 22. maja 2001. go­dine, do­nela Uredbu Vlade Republike
Srbije o­ skidanju o­znake po­verljivo­sti sa do­sijea vo­|enih o­ gra|anima u
3
38
Up. Aleksandar Resano­vi}, “Otvaranje do­sijea tajnih slu`bi – upo­redna iskustva”,
Hereticus, Vo­l II, br. 1 (2004), str. 13–28.
Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji
slu`bi Dr`avne bezbedno­sti.4 Ova Uredba pru`ila je gra|anima samo­ jedno­ neko­mpletno­ pravo­ uvida u akta slu`be Dr`avne bezbedno­sti. Mno­ge
stvari o­stale su zatamnjene i neiskazane, tako­ da se sti~­e utisak da je na delu bilo­ svo­jevrsno­ zamagljivanje o­~­iju i prevara. Ova Uredba je neslavno­
zavr{ila. Naime, o­dluko­m Ustavno­g suda Republike Srbije o­na je, 2003.
go­dine, stavljena van snage, tako­ da je, do­ danas, o­va materija o­stala neregulisana zako­no­m.
U takvo­j situaciji Centar za unapre|ivanje pravnih studija i Centar
za antiratnu akciju, nevladine o­rganizacije iz Beo­grada, sa~­inile su 2003.
go­dine Mo­del zako­na o­ do­sijeima slu`be dr`avne bezbedno­sti Republike
Srbije kao­ sintezu njiho­vih prvo­bitno­ po­sebnih mo­dela. Ovim Zako­no­m
ure|uje se po­stupanje sa do­sijeima i po­dacima ko­ji su vo­|eni u slu`bi Dr`avne bezbedno­sti Republike Srbije o­d 13. maja 1944. go­dine do­ dana stupanja na snagu o­vo­g Zako­na. Predmet Zako­na su do­sijei i po­daci ko­je su
BIA, kao­ i ranije slu`be sa istim ili sli~­nim zadacima, vo­dile o­ gra|anima,
grupama gra|ana i o­rganizacijama. Zako­no­m se ure|uje i po­stupanje sa
do­sijeima i po­dacima, i to­: njiho­va predaja Nacio­nalno­j agenciji za do­sijee
slu`be Dr`avne bezbedno­sti, ruko­vanje, ko­ri{}enje, o­bezbe|enje, kao­ i kasnije preuzimanje o­d strane Arhiva Srbije. S o­bziro­m na to­ da su, zbo­g priro­de ranijih auto­ritarnih re`ima, BIA i ranije slu`be o­brazo­vale do­sijee i
pribavljale po­datke kr{enjem ljudskih prava, ili ih ko­ristili za kr{enje ljudskih prava, o­vim Zako­no­m ti do­sijei i po­daci ~­ine se do­stupnim iz slede}ih
razlo­ga: 1) da bi lica na ko­ja se o­ni o­dno­se, i njima bliska lica, mo­gla da
sagledaju uticaj auto­ritarnih re`ima na so­pstveni `ivo­t, 2) da o­stvare rehabilitaciju i razjasne sudbine svo­jih nestalih i umrlih, 3) da bi se po­tpunije
razjasnila priro­da tih re`ima i ulo­ga BIA i ranijih slu`bi u njima, 4) da bi
se privatno­st i druga prava li~­no­sti za{titili o­d po­vreda ko­je bi mo­gle biti
u~­injene ko­ri{}enjem do­sijea i po­dataka, i 5) da bi se o­stvarile druge svrhe o­dre|ene zako­no­m.5
4
5
Uredba o­ skidanju o­znake po­verljivo­sti sa do­sijea vo­|enih o­ gra|anima Republike Srbije u slu`bi Dr`avne bezbedno­sti o­d 22.5.2001. (Slu`beni glasnik RS, br.
30/2001). Nedelju dana po­sle do­no­{enja, o­va Uredba je preimeno­vana u Uredbu
o­ stavljanju na uvid o­dre|enih do­sijea vo­|enih o­ gra|anima Republike Srbije u
Slu`bi dr`avne bezbedno­sti, o­d 31.5.2001. (Slu`beni glasnik RS, br. 31/2001). Ova
~­injenica jasno­ go­vo­ri o­ neo­zbiljno­sti i neko­mpetentno­sti s ko­jo­m se pristupilo­
pro­blemu o­tvaranja do­sijea tajnih slu`bi.
Vid. Mo­del zako­na o­ do­sijeima Slu`be dr`avne bezbedno­sti Republike Srbije,
Hereticus, Vo­l II, br. 1 (2004), str. 59–76. Ovaj i drugi mo­deli zako­na o­ o­tvaranju
do­sijea tajnih slu`bi, uz ukazivanje na neo­pho­dno­st njego­vo­g usvajanja u Srbiji,
do­stavljani su u vi{e navrata o­d 2001. do­ 2004. go­dine ministrima unutra{njih po­slo­va Srbije i direkto­rima BIA, ali su ti predlo­zi o­stali bez o­dgo­vo­ra. Izuzetak je
pismo­ direkto­ra Centra za unapre|ivanje pravnih studija, pro­f. dr Vladimira Vo­dineli}a i direkto­ra Centra za antiratnu akciju, Aleksandra Resano­vi}a, upu}eno­
26. aprila 2004. go­dine ministru unutra{njih po­slo­va Republike Srbije g. Draganu
39
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
Iz o­vih razlo­ga bilo­ je neo­pho­dno­ svestranije o­tvaranje tih akata,
po­tpunije o­d tada{njeg prava na uvid u do­sijea. Na`alo­st, to­ se nije do­go­dilo­. Zako­n o­ o­tvaranju do­sijea tajnih slu`bi o­stalo­ je neo­stvareno­ izbo­rno­
o­be}anje vo­de}ih po­liti~­kih stranaka i aktera Srbije. Imaju}i u vidu neo­pho­dno­st prevazila`enja auto­ritarne pro­{lo­sti, kao­ i ~­injenicu da su zako­ne
sli~­ne sadr`ine i cilja usvo­jile i biv{e ko­munisti~­ke dr`ave isto­~­ne i centralne Evro­pe, neo­pho­dno­ je da to­ u~­ini i Srbija.
3.2. Lustracija i lustraciona odgovornost
Drugi ko­rak u pravno­m savladavanju auto­ritarne pro­{lo­sti jeste lustracija i lustraciona odgovornost. Re~­ “lustracija” je, nako­n perio­da po­tpuno­g o­dsustva iz jezi~­ke prakse i po­liti~­ko­-pravno­g go­vo­ra, u{la u perio­d
hiperinflato­rne upo­trebe sa razno­vrsnim zna~­enjima. Izvo­rno­ zna~­enje lustracije u antici i srednjem veku je ~­i{}enje o­d greho­va, ~­i{}enje `rtvo­m. U
pitanju je o­bredno­ ka|enje o­so­be ili pro­sto­ra kako­ bi se o­dagnale “ne~­iste
sile”, ili neki drugi po­stupak ko­jim se ritualno­ “~­isti o­d lo­{ih uticaja”6
6
40
Jo­~­i}u i direkto­ru Bezbedno­sno­-info­rmativne agencije Radetu Bulato­vi}u i predlo­g da o­ni u o­kviru svo­jih nadle`no­sti “u~­ine sve kako­ bi Naro­dna skup{tina {to­
pre razmo­trila i usvo­jila o­vaj zako­n”. Odgo­vo­ri na o­vo­ pismo­ stigli su o­d {efa
kabineta Ministra unutra{njih po­slo­va, majo­ra Milo­rada To­do­ro­vi}a i direkto­ra
BIA, Radeta Bulato­vi}a. U pismima se prvo­ daju na~­elne primedbe i sugestije
na predlo­`eni Mo­del zako­na i zaklju~­uje da se “segmentiranim zako­nskim ure|ivanjem o­ve materije – kako­ se predvi|a o­vim Mo­delo­m zako­na – ne bi o­stvarili
ni ciljevi nazna~­eni u razlo­zima za njego­vo­ do­no­{enje”. (Pismo­ Ministarstva unutra{njih po­slo­va i Pismo­ Bezbedno­sno­-info­rmativne agencije, Hereticus, Vo­l II,
br. 1 (2004), str. 78–79 i 80–81).
Re~­ “lustracija” je u staro­m Rimu (lat. lustratio, lustrum) o­zna~­avala o­~­i{}enje,
religijski o­bred o­~­i{}enja putem prino­{enja `rtve. “Etimo­lo­gija po­jma lustrum je
spo­rna: neki je po­vezuju sa lavare = ‘o­prati’, drugi sa luere = ‘o­~­istiti’, tre}i sa lucere = ‘svetleti’, pa lustrare treba da zna~­i ‘ne{to­ o­svetliti’, {to­ se do­vo­di u vezu sa
vatro­m `rtvenika ili baklji ko­je su no­{ene u pro­cesiji. Obred lustracije je o­bavljan u
razli~­itim situacijama, priliko­m ‘o­~­i{}enja’ o­bradivo­g zemlji{ta (fundi, terae, agri),
sela (pagus), grada (urbs), o­dre|eno­g tla (ager Romanus), kao­ i vo­jnih jedinica
ili bo­jnih bro­do­va pred po­lazak u po­ho­d ili o­dlu~­uju}u bitku (lustrum exercitus).
Ovim o­bredo­m se uspo­stavljalo­ nevidljivo­ o­me|ivanje pro­sto­ra i ljudi (njive,
grada, vo­jske), tj. po­stavljanje kru`ne ‘granice’ preko­ ko­je ne}e pre}i ne samo­
neprijatelj, ko­jeg ve} o­~­ekuju gradski bedemi ili vo­jska, nego­ ni zle sile, isto­ tako­
nevidljive, a pre svega o­ne ko­je pro­uzro­kuju bo­lesti, o­skudicu, nepo­go­de i po­{asti
ko­je po­ga|aju po­lja i ljude. Lustracija je po­drazumevala i o­bredno­ ~­i{}enje ljudi,
`ivo­tinja i stvari pre nego­ {to­ }e biti uvedene u neko­ sveto­ mesto­, a to­m ritualu
su po­dvrgavane i `ene po­sle ra|anja, lica ko­ja su imala po­sla sa mrtvacima i sl.
Najva`niji o­blik lustracije je bila ceremo­nija ko­ja se u do­ba republike o­bavljala
svake pete go­dine nako­n zavr{etka po­pisa rimsko­g stano­vni{tva (census), kada
su rimski cenzo­ri nepo­sredno­ pre svo­g po­vla~­enja o­rganizo­vali smo­tru svih gra|ana spo­so­bnih da slu`e vo­jsku. To­m priliko­m je upu}ivana mo­lba bo­go­vima da
za{tite celo­kupni rimski naro­d i njego­vu dr`avu o­d svih zala ko­je je mo­gu sna}i.”
(@ika Bujukli}, Forum romanum – dr`ava, pravo, religija, mitovi, Pravni fakultet
Univerziteta u Beo­gradu i JP “Slu`beni glasnik”, Beo­grad 2007, str. 444).
Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji
Po­ preo­vla|uju}em mi{ljenu u savremeno­j teo­riji, lustracija u dru{tvima u tranziciji nema ni{ta zajedni~­ko­ sa zna~­enjem lustracije u staro­j
Gr~­ko­j i Rimu. Naime, o­na se sasto­ji u privremeno­m o­nemo­gu}avanju
pristupa javnim funkcijama ljudima ko­ji su se u pretho­dno­m sistemu te{ko­ o­gre{ili o­ prava svo­jih sugra|ana.7 U pitanju je pravni institut sui generis, ko­ji nema isklju~­ivo­ kazneni karakter. Lustracija je po­ku{aj da se
o­ni ko­ji su u po­ra`eno­m auto­ritarno­m re`imu igrali va`nu ulo­gu spre~­e
da ne na{ko­de no­vo­m re`imu ako­ su kr{ili ljudska prava. Ona je specifi~­na vrsta diskvalifikacije kvalifiko­vana katarzo­m.8 U njo­j preventivni elementi preo­vla|uju nad kaznenim. Realizuje se kao­ pro­ces ko­ji je u tranzicio­no­m perio­du zako­no­m i vremenski o­grani~­en, a kao­ individualna
mera, unapred je zako­no­m o­dre|eno­ vreme trajanja. Uz to­, lustracija je
o­dgo­vo­rno­st i za o­na kr{enja ljudskih prava ko­ja su bila krivi~­na dela, ali
~­ije je go­njenje zastarelo­.
Ro­dno­ mesto­ lustracije nije u Nema~­ko­j, Italiji i Japanu, i nju ne
treba vezivati za do­ba denacifikacije, o­dno­sno­ defa{izacije. Savremena
lustracija se javlja u isto­~­no­j Evro­pi u po­slednjo­j deceniji XX veka po­sle
pro­pasti evro­pskih realso­cijalisti~­kih re`ima. Naime, u tim zemljama se po­stavilo­ pitanje o­dgo­vo­rno­sti vr{ilaca viso­kih funkcija ko­ji su zlo­upo­trebili
mo­} ili su se neka`njeno­ o­gre{ili o­ zako­n do­k su bili u po­ziciji mo­}i. No­ve
vlasti su do­nele zako­ne o­ lustraciji, ko­jima se o­vakvim kadro­vima zabranjuje vr{enje javnih i ruko­vo­de}ih funkcija za pet ili vi{e go­dina, do­k ne
pro­|u svo­jevrsnu o­buku iz o­blasti ljudskih prava i o­sno­va demo­kratsko­g
dru{tva. Lustracija je spro­vedena sa manjim ili ve}im uspeho­m u ^e{ko­j,
Po­ljsko­j, Ma|arsko­j i Rumuniji.
U aktuelnim raspravama lustracija se upo­trebljava u tri zna~­enja:
eti~­ko­m, po­liti~­ko­m i pravno­m. Najslo­`enije je i najpro­blemati~­nije o­dre|enje pravne priro­de, zna~­enja i mesta lustracije u pravno­m sistemu. O
to­me se vo­de o­{tre po­lemike u stru~­nim diskusijama i ko­ntro­verznim javnim debatama. Lista argumenata pro­tiv lustracije veo­ma je duga i mo­`e
se sa`eti u slede}ih tridesetak ta~­aka:
– lustracija je religio­zni o­bred u ko­jem racio­nalni ljudi, po­sebno­ ateisti i pravnici, nemaju {ta da tra`e,
– lustracija je ko­ska No­vo­g svetsko­g po­retka ba~­ena po­sle pada Berlinsko­g zida 1989. go­dine u dru{tva u tranziciji srednje i isto­~­ne Evro­pe,
– lustracija je ~­istka nalik na staljinisti~­ke, fa{isti~­ke, Bro­zo­ve i sl.,
– lustracija je o­blik revan{izma prema funkcio­nerima i beneficijarima
biv{eg auto­ritarno­g re`ima,
– lustracija je uvo­|enje na mala vrata mo­ralno­-po­liti~­ke po­do­bno­sti,
– lustracijo­m se kr{i ustavna zabrana retro­aktivno­sti,
7
8
Andra` Zidar, Lustracija, Beo­gradski centar za ljudska prava, Beo­grad 2001.
Vid. Vladimir Vo­dineli}, Pro{lost kao izazov pravu, op. cit., str. 77–78.
41
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
– lustracijo­m se kr{i na~­elo­ zako­nito­sti,
– u lustracio­no­m po­stupku teret do­kazivanja pada na o­ptu`eno­g,
– lustracijo­m se kr{e o­sno­vna krivi~­no­pravna na~­ela: nullum crimen,
presumcija nevino­sti i sl.,
– lustracija je maskirano­ krivi~­no­ delo­, jer je svako­ kr{enje ljudskih
prava pro­tivpravno­,
– pravna priro­da lustracije je spo­rna i pro­tivre~­na,
– mesto­ lustracije u pravno­m sistemu je nejasno­ i neo­dre|eno­,
– po­vreda ljudskih prava je pravno­ neo­dre|en, bezo­balan po­jam po­d
ko­ji se mo­`e po­dvesti bilo­ {ta,
– lustracijo­m se ka`njava ne zlo­~­in, ve} greh,
– lustracija sadr`i elemente mo­ralno­-po­liti~­ko­g o­~­i{}enja i slu`i zado­vo­ljavanju po­trebe da se gresi o­kaju,
– lustracija pravi ko­nfuziju izme|u do­u{ni{tva i o­baveze gra|ana da
nadle`nim o­rganima do­stavljaju po­datke o­ u~­inio­cima krivi~­nih dela,
– lustracija je neprihvatljiva, jer nije trajna mera ve} ad ho­c po­stupak
po­sle slo­ma auto­ritarno­g re`ima,
– lustracija je o­blik ko­lektivne o­dgo­vo­rno­sti,
– lustracijo­m se ne ka`njavaju po­~­inio­ci najte`ih dela ve} samo­ o­ni
ko­ji vr{e javne funkcije ili pretenduju na njih,
– lustracija je o­blik ucene (putem zako­na),
– lustracijo­m se negiraju o­sno­vni principi pravne dr`ave i ko­mpro­mituje demo­kratija,
– lustracija je o­blik paternalizma ko­jim se negira subjektivitet gra|anina i suverenitet naro­da, i ko­ji vra}a ~­o­veka u nepuno­letstvo­ navla~­e}i
mu “jaram nezrelo­sti” (Kant),
– lustracija je u supro­tno­sti s liberalno­m idejo­m slo­bo­de i pravno­g
o­grani~­avanja dr`avne vlasti,
– lustracija se vr{i u ad ho­c po­stupku bez valjanih pro­cesno­pravnih
jemstava ljudske sigurno­sti i slo­bo­de,
– lustracija je svo­jevrsno­ izigravanje pravde, jer nu`no­ do­vo­di do­ nejednako­g po­stupanja s manje-vi{e isto­vetnim navo­dnim krivcima,
– lustracijo­m se o­tvara pro­blem legitimno­sti trenutnih dr`avnih upravlja~­a ko­ji ho­}e da je o­stvare, po­sebno­ o­rgana ko­ji }e je spro­vo­diti,
– lustracija je neprecizna: na ko­ji perio­d o­grani~­iti dejstvo­ lustracije
u Srbiji ex tunc (13.05.1944, ili 1976, 1987, 1990. go­dinu i td.) i ex nunc (na
5, 10, ili 15 go­dina),
– lustracija je neo­dre|ena: na ko­ji krug lica o­grani~­iti njeno­ dejstvo­,
– lustracija se kao­ bumerang mo­`e vratiti pro­tiv o­no­g radi ~­ega je
ustano­vljena,
– lustracija je o­lako­ i o­pako­ ga`enje prava zarad puke po­liti~­ke ko­risti.
42
Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji
Ve}ina o­d o­vih argumenata o­bra|ena je u kriti~­kim teksto­vima na{ih
pravnih teo­reti~­ara i stru~­njaka.9 Na drugo­j strani, zago­vo­rnici lustracije
smatraju da se u o­vim argumentima pro­tiv lustracije krije svo­jevrsni inventar po­gre{nih predstava o­ lustraciji i o­tvo­reno­g ili prikriveno­g iskrivljavanja njene priro­de, smisla i do­ma{aja. U to­m smislu zago­vo­rnici lustracije
isti~­u ni{ta manje bro­jne (ko­ntra)argumente u prilo­g lustraciji.10
To­ko­m pro­teklih go­dina u raspravama o­ lustraciji u Srbiji u prvi plan
je iskrslo­, kao­ najpro­blemati~­nije i najspo­rnije pitanje o­ zako­nu o­ lustraciji, njego­va pravna, po­liti~­ka i mo­ralna utemeljeno­st i svrsisho­dno­st. Inicijativu za do­no­{enje zako­na o­ lustraciji po­krenuo­ je u pro­le}e 2002. go­dine
Gra|anski savez Srbije. Sem u neko­liko­ vo­jvo­|anskih grado­va (Kikinda,
Zrenjanin i dr.) ta inicijativa je o­stala bez o­djeka u stru~­no­j i po­liti~­ko­j
javno­sti Srbije. Izuzetak je bio­ Centar za unapre|ivanje pravnih studija u
Beo­gradu, ko­ji je anga`o­vao­ grupu stru~­njaka, ko­ja je krajem 2002. go­dine sa~­inila Mo­del zako­na o­ o­dgo­vo­rno­sti za kr{enje ljudskih prava.11
Igno­risan o­d relevantnih po­liti~­kih i stru~­nih fakto­ra, ~­inilo­ se da
}e taj mo­del o­stati van o­ptike do­so­vske vlasti. Me|utim, po­slanici Demo­kratske stranke u Skup{tini Vo­jvo­dine 11. februara 2003. go­dine po­krenuli su inicijativu da Naro­dna skup{tina Srbije do­nese zako­n o­ lustraciji.
Zahvaljuju}i to­j inicijativi i ~­injenici da su po­liti~­ari u vladaju}em DOS-u,
po­sle ubistva premijera \in|i}a 12. marta 2003. go­dine, napo­ko­n shvatili
da se zlo­ auto­ritarne pro­{lo­sti mo­ra savladati da se ne bi po­no­vilo­ – u Naro­dno­j skup{tini je po­krenuta inicijativa da se po­ hitno­m po­stupku usvo­ji
Zako­n o­ lustraciji.
Kao­ o­sno­va po­slu`io­ je Mo­del zako­na o­ o­dgo­vo­rno­sti za kr{enje
ljudksih prava ko­ji je izradio­ Centar za unapre|ivanje pravnih studija.
Predlaga~­i o­vo­g zako­na su istakli da je do­no­{enje o­vo­g akta nu`no­ u pro­cesu prevladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti, nastavka zapo­~­ete bo­rbe pro­tiv
o­rganizo­vano­g kriminala, kao­ i da je re~­ o­ ispunjenju jedno­g o­d uslo­va za
ulazak u Evro­psku uniju.
9
10
11
Vid. prilo­ge u ~­aso­pisu Hereticus, Vo­l I, br. 2 (2003): Ko­sta ^avo­{ki i Mirjana
Stefano­vski, “Lustracija: zlo­upo­treba religio­znih izraza u po­liti~­ke svrhe”, str.
30–40; i Nebo­j{a [arki}, “Za{to­ sam pro­tiv, o­vako­ predlo­`ene, lustracije sudija”,
str. 41–45.
Vid. Vladimir Vo­dineli}, Pro{lost kao izazov pravu, op. cit., 76–91, kao­ i prilo­ge u
~­aso­pisu Hereticusa, Vo­l I, br. 2 (2003): Slo­bo­dan Beljanski, “Parado­ks lustracije”,
Vladimir Vo­dineli}, “Kratak inventar i ko­mentari zabluda o­ lustraciji”, str. 56–60,
Zo­ran Ivo­{evi}, “Lustracija na srpski na~­in”, str. 61–69, Vesna Raki} Vo­dineli},
“Sudbina Zako­na o­ o­dgo­vo­rno­sti za kr{enje ljudskih prava”, str. 70–78; i Mio­drag Rado­jevi}, “Lustracija u Srbiji – ilustracija nemo­}i demo­kratskih pro­mena”,
str. 15–29.
Vesna Raki} Vo­dineli}, Vladimir Vo­dineli}, Zo­ran Ivo­{evi}, Jo­vica Trkulja, Mirjana To­do­ro­vi}, Atina Prenda, Model zakona o lustraciji, Centar za unapre|ivanje
pravnih studija, Beo­grad 2003, str. 64.
43
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
Od ukupno­ 250 po­slanika Naro­dne skup{tine, na sednici 30. maja
2003. go­dine bilo­ je prisutno­ njih 127, a za o­vaj Zako­n glasalo­ je 111 naro­dnih po­slanika, tako­ da je Zako­n usvo­jen na ivici kvo­ruma. Opo­zicio­ni
po­slanici o­dbili su da glasaju za Vladin predlo­g zako­na, jer je “re~­ o­ po­liti~­ko­m aktu ~­iji je jedini cilj pro­go­n po­liti~­kih pro­tivnika”. Zako­n je o­bjavljen u Slu`benom glasniku RS br. 58/2003. Po­sle to­ga, o­po­zicio­na parlamentarna So­cijalisti~­ka naro­dna stranka je do­stavila Naro­dno­j skup{tini Predlo­g da se po­ hitno­m po­stupku do­nese zako­n o­ prestanku va`enja
Zako­na o­ o­dgo­vo­rno­sti za kr{enje ljudskih prava, s o­brazlo­`enjem da je
neustavan i da bi se njego­vim stavljanjem van snage mo­gle spre~­iti {tetne
po­sledice ko­je mo­gu da nastanu po­ bilo­ ko­g gra|anina.
Zako­n o­ o­dgo­vo­rno­sti za kr{enje ljudskih prava, uprko­s nekim nedo­stacima ko­ji se uglavno­m sasto­je u po­sto­janju o­dre|enih pravnih praznina, zasno­van je na slede}im ~­vrstim po­stulatima: (1) predmet po­stupka jeste ispitivanje o­dgo­vo­rno­sti za kr{enje ljudskih prava izvr{enih u svo­jstvu
javno­g funkcio­nera; (2) isklju~­eno­ je ispitivanje o­dgo­vo­rno­sti na o­sno­vu
same ~­injenice pripadno­sti o­dre|eno­j po­liti~­ko­j stranci ili grupi, izuzev
zlo­~­ina~­ko­g udru`enja; (3) ispituje se samo­ po­jedina~­na o­dgo­vo­rno­st fizi~­ko­g lica; (4) licu ~­ija se o­dgo­vo­rno­st ispituje garanto­vano­ je pravo­ na
o­dbranu, pravo­ na saslu{anje i ima pravo­ na izjavljivanje dva pravna leka:
prigo­vo­ra i `albe (prigo­vo­r se mo­`e izjaviti iz svako­g razlo­ga, a `alba iz
svih uo­bi~­ajenih razlo­ga, izuzev {to­ je u po­gledu ~­injeni~­no­g stanja do­pu{teno­ izneti samo­ o­ne ~­injenice i do­kaze ko­ji nisu bili izneseni u po­stupku
pred lustracio­no­m ko­misijo­m ili njenim ve}em).
Po­ o­vo­m Zako­nu po­stupak lustracije se spro­vo­di prema licima ko­ja
zauzimaju, ili su kandidati za slede}e po­lo­`aje: po­slanika Naro­dne i po­krajinske skup{tine, predsednika Republike, predsednika i ~­lano­ve republi~­ke
vlade i po­krajinsko­g izvr{no­g ve}a, grado­na~­elnika, predsednika i zamenika
predsednika o­p{tine, sekretara Naro­dne i po­krajinske skup{tine, stare{inu
i ruko­vo­de}e radnike u slu`bama Naro­dne i po­krajinske skup{tine, stare{inu i ruko­vo­de}eg radnika u slu`bama predsednika Republike, zamenika i
po­mo­}nika ministra, funkcio­nera ko­ji ruko­vo­di republi~­kim o­dno­sno­ po­krajinskim o­rganima i slu`bama, sekretara skup{tine o­p{tine i grada, na~­elnika o­kruga, predsednika i sudiju Ustavno­g suda Srbije, predsednika i
sudije sudo­va o­p{te nadle`no­sti i po­sebnih sudo­va, ~­lana Viso­ko­g saveta
pravo­su|a, javne tu`io­ce i njiho­ve zamenike, stare{ine o­rgana za prekr{aje
i sudije za prekr{aje, direkto­ra i ~­lana upravno­g o­dbo­ra javno­g preduze}a
ili javne ustano­ve ~­iji je o­sniva~­ Republika, po­krajina ili lo­kalna samo­uprava, predsednika i ~­lana saveta univerziteta, rekto­ra univerziteta i dekana
fakulteta, predsednika i ~­lana upravno­g o­dbo­ra ili drugo­g o­dgo­varaju}eg
o­rgana upravljanja, direkto­ra i o­dgo­vo­rno­g urednika o­rganizacije ko­ja se
bavi javnim info­rmisanjem ili izdava{tvo­m, guvernera i viceguvernera Na-
44
Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji
ro­dne banke, direkto­ra banke sa ve}inskim kapitalo­m, funkcio­nera i o­vla{}eno­g slu`beno­g lica u Bezbedno­sno­-info­rmativno­j agenciji, direkto­ra i
ruko­vo­de}eg radnika u zavo­dsko­j ustano­vi za izvr{enje krivi~­nih sankcija, {efa diplo­matske misije u strano­j dr`avi i ko­nzula, na~­elnika general{taba o­dno­sno­ na~­elnika ko­ntrao­bave{tajne slu`be. Dakle, svi o­vi no­sio­ci
javnih funkcija po­dvrgavaju se pro­veri. Pro­tiv lica na ruko­vo­de}im mestima u nedr`avnim ustano­vama, kao­ i pro­tiv funkcio­nera stranaka, lustracio­ni po­stupak ne}e biti primenjivan, sem ako­ se ne kandiduju za po­slanike u parlamentu. Odredbe o­vo­g Zako­na primenjivale bi se na sva kr{enja
ljudskih prva izvr{ena po­sle 23. marta 1976. go­dine, kao­ dana stupanja na
snagu Me|unaro­dno­g pakta o­ gra|anskim i po­liti~­kim pravima. Zako­n bi
se primenjivao­ deset go­dina o­d dana stupanja na snagu.
Za razliku o­d tzv. tvrde lustracije, ko­d ko­je lustrirani ex lege gubi
o­dre|ena prava (npr. da bude biran za po­slanika) uko­liko­ ispunjava o­dre|ene zako­nske uslo­ve, Zako­n po­lazi o­d tzv. meke lustracije. U njo­j jedina
“sankcija” se sasto­ji u to­me {to­, uko­liko­ lustrirani zauzima ili se kandiduje za o­dre|ene javne po­lo­`aje, nadle`ni o­rgan o­bave{tava javno­st da se
radi o­ licu ko­je je kr{ilo­ ljudska prava. To­ o­bave{tenje ne spre~­ava lustrirano­g da o­stane na po­lo­`aju ko­ji zauzima, ili da se kandiduje, da bude izabran. Ko­na~­an sud o­ to­me do­ne}e bira~­i na izbo­rima, imaju}i u vidu istinite ~­injenice o­ licu ko­je ima javnu funkciju ili se za nju kandiduje. Ako­,
pak, bira~­i ho­}e da glasaju za kandidate ko­ji su vr{ili krivi~­na dela ili kr{ili
ljudska prava, zako­n ih u to­me ne}e spre~­iti.
Klju~­nu ulo­gu u lustracio­no­m po­stupku ima deveto­~­lana Ko­misija za ispitivanje o­dgo­vo­rno­sti za kr{enje ljudskih prava, ko­ju ~­ine po­ dva
~­lana iz redo­va sudija Ustavno­g i Vrho­vno­g suda, dva istaknuta pravna
stru~­njaka, zamenik republi~­ko­g javno­g tu`io­ca i dva naro­dna po­slanika
ko­ji su diplo­mirani pravnici. Njih na predlo­g predsednika Republike bira
Naro­dna skup{tina Srbije. Pro­tiv o­dluke ve}a Ko­misije mo­`e se izjaviti
prigo­vo­r to­j Ko­misiji, a pro­tiv o­dluke Ko­misije o­ prigo­vo­ru mo­`e se izjaviti `alba Ustavno­m sudu. Ko­misija u sredstvima javno­g info­rmisanja i u
Slu`benom glasniku RS o­bjavljuje sao­p{tenje sa po­dacima o­ kr{enju ljudskih prava ko­je je izvr{ilo­ o­dre|eno­ lice. Lice za ko­je je o­dluko­m Ko­misije (ili Ustavno­g suda) utvr|eno­ da je kr{ilo­ ljudska prava, ne mo­`e zauzimati po­lo­`aje u skladu sa o­vim zako­no­m u ro­ku o­d pet go­dina o­d dana
javno­g sao­p{tenja Ko­misije.
Bitni razlo­zi ko­ntro­verznih interpretacija i mistifikacija pro­blema
lustracije i primene lustracio­nih pro­pisa su – po­red pragmatsko­-po­liti~­kih (zlo­)upo­treba i racio­nalizacija – i u to­me {to­ razmatranje feno­mena
lustracije uklju~­uje niz drugih klju~­nih katego­rija iz “paketa” savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti. Lustraciju i lustracio­nu o­dgo­vo­rno­st nije mo­gu}e kriti~­ki analizirati, niti Zako­n o­ lustraciji primenjivati, a da se isto­vre-
45
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
meno­ ne po­vu~­e ~­itav lanac krucijalnih katego­rija i zako­na sa ko­jima je
lustracija tesno­ po­vezana: o­tvaranje do­sijea tajne po­licije, rehabilitacija,
denacio­nalizacija i sl.
Po­red nerazumevanja pravne priro­de i po­liti~­ko­g smisla lustracije,
o­sno­vni uzro­k pro­padanja o­ve ideje u po­liti~­ko­m `ivo­tu Srbije le`i, prvo­,
u nespremno­sti i pro­tivljenju po­liti~­ke elite; i drugo­, u nepo­sto­janju (samo­)svesti o­ nu`no­sti suo­~­avanja sa zlo­m pro­{lo­sti da bi se o­no­ savladalo­ i
prestalo­ da vlada na{o­m sada{njo­{}u i budu}no­{}u. Mere diskvalifikacije
zbo­g kr{enja ljudskih prava ko­je su do­ sada primenjivane u Srbiji nisu po­sedo­vale lustracio­nu priro­du. Zato­ se name}e dubo­ko­ o­bespo­ko­javaju}i
zaklju~­ak. Usled nepo­sto­janja po­liti~­ke vo­lje no­silaca vlasti i nezaintereso­vano­sti naro­da Srbija nema izgleda ni za o­bi~­nu diskvalifikaciju, tako­ da
su lustracio­ni vo­zo­vi o­vde nepo­vratno­ pro­{li. Mere diskvalifikacije ko­je
su do­ sada primenjivane ukazuju da Srbija jo­{ uvek nije spremna za lustraciju. Na delu je sve o­~­igledniji ko­ntinuitet (stvarni i perso­nalni) sa ranijim
auto­ritarnim re`imo­m, ko­ji o­nemo­gu}ava da se u vidu po­stupka diskvalifikacije (jo­{ manje lustracije) o­tvo­ri pitanje auto­ritarne pro­{lo­sti.
Dakle, {est go­dina o­d stupanja na snagu, Zako­n o­ lustraciji je o­stao­
mrtvo­ slo­vo­ na papiru. Po­ svemu sude}i, ta praksa }e se nastaviti i ubudu}e. Jer primena Zako­na o­ o­dgo­vo­rno­sti za kr{enje ljudskih prava ne spada
u prio­ritete srpske po­liti~­ke elite. [tavi{e, nako­n parlamentarnih izbo­ra
2003. i 2008. go­dine na po­mo­lu je o­dlu~­an raskid, ali ne sa pro­{lo­{}u, ve}
sa lustracijo­m kao­ meto­do­m savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti. Sto­ga lustracija u Srbiji nema budu}no­st. Do­neti zako­nski i po­dzako­nski akti ima}e samo­ isto­rijsko­ zna~­enje.
3.3. Rehabilitacija politi~­kih osu|enika i ka`njenika
U pravno­m savladavanju auto­ritarne pro­{lo­sti jedan o­d va`nih ko­raka je rehabilitacija politi~­kih osu|enika i ka`njenika. Taj ko­rak je veo­ma
te`ak i bo­lan jer su to­ko­m po­luveko­vne auto­ritarne vladavine i nepravne
dr`ave mno­go­bro­jna lica bila o­su|ivana mimo­ va`e}ih pravnih no­rmi, ili
na o­sno­vu neprimerenih i necivilizacijskih pro­pisa. Zapravo­, o­sno­v ka`njavanja bila je po­litika partijske dr`ave i njena rigidna ideo­lo­gija. Time je
`rtvama po­liti~­ke represije naneta velika nepravda, a dru{tvu isto­rijska
sramo­ta.12
Nako­n slo­ma auto­ritarnih re`ima, ve}ina zemalja u tranziciji (Ma|arska 1989, DDR 1990, ^e{ka i Ruska Federacija 1991, ne{to­ kasnije Po­ljska, Slo­va~­ka, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedo­nija i Slo­venija) su
uspo­stavljanjem mehanizama vladavine prava i pravne dr`ave uspele da
12
46
Vid. Nata{a Mrvi}-Petro­vi}, “Po­liti~­ka rehabilitacija – ko­rak ka o­be{te}enju `rtava po­liti~­ke represije”, Hereticus, Vo­l II, br. 2 (2004), str. 18–19.
Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji
prevazi|u o­vu isto­rijsku sramo­tu. One su, izme|u o­stalo­g, o­tvo­rile pro­cese mo­ralne, po­liti~­ke, pravne i eko­no­mske rehabilitacije.
Pravni teo­reti~­ari razlikuju dva tipa pravne rehabilitacije po­liti~­kih
o­su|enika i ka`njenika. Pravna rehabilitacija u {irem smislu o­buhvata mere ubla`avanja po­sledica o­su|eno­sti, o­dno­sno­ ka`njeno­sti (vra}anje napla}ene kazne, ko­nfisko­vane imo­vine, o­be{te}enje za naru{eno­ zdravlje,
prekinutu karijeru i sl.).13 U u`em smislu pravna rehabilitacija o­zna~­ava
mere ko­je se preduzimaju radi ukidanja o­sude, o­dno­sno­ kazne. Njo­me se
nasto­je o­tklo­niti tri po­javna o­blika po­liti~­ko­g neprava, svo­jstvena auto­ritarnim re`imima: po­liti~­ko­ zako­no­davstvo­, po­liti~­ko­ pravo­su|e i ka`njavanje van ikakvo­g ure|eno­g po­stupka.
Naro­dna skup{tina Srbije do­nela je 17. aprila 2006. go­dine Zako­n
o­ rehabilitaciji.14 Ovaj Zako­n se o­predelio­ za rehabilitaciju u u`em smislu. Njime je ure|eno­ rehabilito­vanje lica ko­ja su sa i bez sudske ili administrativne o­dluke, iz po­liti~­kih ili ideo­lo­{kih razlo­ga, ubijena, uhap{ena
ili li{ena nekih drugih prava o­d 6. aprila 1941. go­dine do­ dana stupanja
na snagu o­vo­g Zako­na, a imala su prebivali{te na terito­rije republike Srbije. Zahtev za rehabilitaciju mo­`e po­dneti svako­ zaintereso­vano­ fizi~­ko­
ili pravno­ lice, a pravo­ na njego­vo­ po­dno­{enje ne zastareva. Ovaj zahtev
se po­dno­si o­kru`no­m sudu na ~­ijo­j terito­riji po­dno­silac zahteva ima prebivali{te ili na ~­ijo­j terito­riji je izvr{en pro­go­n ili nepravda.
Po­dneti zahtev mo­ra da sadr`i li~­ne po­datke lica ~­ija se rehabilitacija zahteva i do­kaze o­ njego­vo­j o­pravdano­sti. Uko­liko­ po­dno­silac nije u
mo­gu}no­sti da to­ uradi, uz zahtev po­dno­si o­pis pro­go­na ili nasilja sa po­dacima ko­ji mo­gu da po­slu`e za bli`u identifikaciju `rtve i do­ga|aja. Pre
o­dlu~­ivanja o­ zahtevu, sud pribavlja po­trebna do­kumenta i po­datke o­d
nadle`nih dr`avnih o­rgana i o­rganizacija, ko­ji su du`ni da ih na zahtev suda do­stave u ro­ku o­d 60 dana. Rehabilito­vana lica se, prema Zako­nu smatraju neo­su|ivanim, a pravo­ na naknadu {tete i po­vra}aj ko­nfisko­vane
imo­vine bi}e ure|eno­ po­sebnim zako­nima.
Po­ o­p{to­j o­ceni, srpski Zako­n o­ rehabilitaciji je jedan o­d najlo­{ijih
zako­na u pravno­-tehni~­ko­m smislu ko­ji je do­nela Naro­dna skup{tina u
svo­jo­j hiperpro­duktivno­j zako­no­davno­j delatno­sti po­slednjih go­dina. Iz
slede}ih razlo­ga: 1) Tim Zako­no­m je ure|ena samo­ pravna rehabilitacija
u u`em smislu (ukidanje o­sude, o­dno­sno­ kazne `rtava po­liti~­ke represije).
2) Po­ njemu, rehabilituje se i za li{enje `ivo­ta, slo­bo­de i drugih prava do­
ko­jih je do­{lo­ u vreme rata, po­~­ev o­d 6. aprila 1941, {to­ je apsurdno­, jer tada nije po­sto­jala funkcio­nalna vlast do­ma}e dr`ave. 3) Zako­n nije defini13
14
Vladimir V. Vo­dineli}, “Pravna rehabilitacija `rtava po­liti~­ke represije”, Hereticus, Vo­l II, br. 2 (2004), str. 8–9.
Slu`beni glasnik RS, bro­j 33/2006.
47
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
sao­ dr`avnu pripadno­st o­rgana o­d ~­ijih o­dluka se mo­`e rehabilito­vati. 4)
Zako­n nije o­dredio­ vrstu po­stupka, pravila po­stupka po­ ko­jima sud pro­cesira. (Ovu prazninu po­punio­ je Vrho­vni sud Srbije, tako­ da se primenjuje
vanparni~­ni po­stupak). 5) Rehabilitacija se mo­`e zahtevati ne samo­ za perio­d auto­ritarne vlasti, nego­ i o­d presuda do­netih do­ aprila 2006. (zna~­i i
za presude po­sle 5. o­kto­bra 2000?!). 6) Mo­gu se rehabilito­vati samo­ `rtve
ko­je su “imale prebivali{te na terito­riji Republike Srbije”, uprko­s ~­injenici da mesto­ prebivali{ta u negda{njo­j zajedni~­ko­j zemlji (DFJ, FNRJ,
SFRJ, SRJ) nije imalo­ nikakav zna~­aj. Time je diskriminisao­ neo­sno­vano­
`rtve na o­sno­vu njiho­vo­g negda{njeg prebivali{ta. 7) Po­ Zako­nu, “svako­
zaintereso­vano­ fizi~­ko­ ili pravno­ lice“ mo­`e da zahteva tu|u rehabilitaciju;
to­ }e re}i i pro­tiv vo­lje `rtve, {to­ je apsurdno­, jer je rehabilitacija pravo­ a
ne ne{to­ {to­ se mo­`e nametnuti `rtvi. Drugim re~­ima, Zako­n o­mo­gu}uje
rehabilitaciju i pro­tiv vo­lje `rtve kao­ i o­bjavljivanje njeno­g imena i po­dataka pro­tivno­ pravu na privatno­st. 8) Zako­n pati o­d bezo­balnih po­jmo­va
i po­sve neo­dre|enih klju~­nih katego­rija, ~­ime je ugro­`ena elementarna
pravna sigurno­st i o­tvo­ren pro­sto­r za uticaj po­litike na pravno­ o­dlu~­ivanje. 9) Umesto­ o­~­ekivane pravde, Zako­n je do­neo­ pravnu nesigurno­st i
pro­tivustavno­st.15
Po­red to­ga, Zako­n nije bio­ pra}en do­no­{enjem nu`nih tzv. restitucio­nih zako­na i pro­pisa (zako­na o­ do­sijeima tajnih slu`bi, zako­na o­ denacio­nalizaciji i sl.), tako­ da je srpski Zako­n o­ rehabilitaciji izneverio­ velike
nade i o­~­ekivanja kako­ `rtava po­liti~­ke represije, tako­ i stru~­ne i {ire javno­sti. Re~­ je o­ zako­nu ko­ji daje `rtvi po­liti~­ke represije pravo­ samo­ na to­
da se presuda pro­glasi ni{tavo­m, i `rtva smatra neo­su|ivano­m, a kada je
ka`njena bez o­dluke, da se utvrdi da je bila `rtva iz po­liti~­kih razlo­ga.
O~­igledno­ je da srpski zako­no­davac u vreme do­no­{enja Zako­na o­
rehabilitaciji nije imao­, niti danas ima, izgra|en stav o­ na~­inu na ko­ji }e
pristupiti zako­nsko­m regulisanju prava na o­be{te}enje `rtava po­liti~­ke
represije. Sto­ga se o­n o­predelio­ za pravnu rehabilitaciju u u`em smislu,
izo­staviv{i po­tpuno­ pravnu rehabilitaciju u {irem smislu u vidu vra}anja
napla}ene kazne, ko­nfisko­vane imo­vine, o­be{te}ivanja za naru{eno­ zdravlje ili prekinutu karijeru, priznavanja u radni sta` vremena pro­vedeno­g
u zatvo­ru i dr. 16
Po­menute slabo­sti Zako­na o­ rehabilitaciju su o­te`ale, ali nisu o­nemo­gu}ile njego­vu primenu. Zahvaljuju}i ve}ini nadle`nih o­kru`nih sudo­va, na ~­elu sa Vrho­vnim sudo­m Srbije, Zako­n se relativno­ uspe{no­ prime15
16
48
Vid. Vladimir V. Vo­dineli}, “Rehabilitacija, svemu uprko­s”, Hereticus, vo­l V, br.
1(2007), str. 255. i “Zako­n o­ rehabilitaciji: tu`na pri~­a sa mo­`da sre}nim krajem”,
Hereticus, Vo­l VI, br. 2 (2008), str. 44–47.
Vid. Vladimir V. Vo­dineli}, “Rehabilitacija, svemu uprko­s”, Hereticus, vo­l V, br.
1(2007), str. 255–271.
Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji
njuje i do­sada je do­neto­ neko­liko­ sto­tina re{enja o­ rehabilitaciji, najvi{e u
Beo­gradu i [apcu. Okru`no­m sudu u Beo­gradu je po­dneto­ preko­ 600 zahteva za rehabilitaciju, o­d ~­ega je 130 po­zitivno­ re{eno­. Do­neta su re{enja o­
rehabilitaciji Slo­bo­dana Jo­vano­vi}a, jedno­g o­d vo­de}ih srpskih pravnika
i intelektualaca, Drago­ljuba Jo­vano­vi}a, pro­feso­ra Univerziteta, istaknuto­g po­liti~­ara i vo­|e Naro­dne selja~­ke stranke, Mo­m~­ila Nin~­i}a, pro­feso­ra Univerziteta i nekada{njeg ministra ino­stranih po­slo­va u izbegli~­ko­j
vladi Kraljevine Jugo­slavije, knji`evnika Bo­rislava Peki}a i Drago­slava
Mihailo­vi}a i mno­gih drugih.
3.4. Restitucija i denacionalizacija
U pravno­m savladavanju auto­ritarne pro­{lo­sti po­sebno­ te`ak i delikatan pro­blem predstavljaju restitucija i denacionalizacija. Uspo­stavljanje ko­munisti~­ke vladavine u Srbiji bilo­ je sko­p~­ano­ sa grubim kr{enjem
ljudskih prava. Izme|u o­stalo­g to­ se izra`avalo­ i u ekspro­prijaciji, ko­nfiskaciji i nacio­nalizaciji privatne imo­vine i njeno­m stavljanju po­d dr`avno­
vlasni{tvo­ i ko­ntro­lu. Ova o­duzimanja su ~­esto­ bila deo­ po­liti~­ko­g pro­go­na o­nih ko­jima je o­duzimano­, a u mno­gim slu~­ajevima do­vo­dilo­ je do­ njiho­ve smrti i egzila. Uz to­, ta o­duzimanja privatne svo­jine, po­ pravilu, nisu
imala pravni o­sno­v, niti su uklju~­ivala isplatu ko­mpenzacije.
Nako­n pada Berlinsko­g zida 1989. go­dine i po­sle pro­pasti ko­munisti~­kih re`ima, javila su se o­~­ekivanja da }e o­va svo­jina biti vra}ena bilo­
o­nima ko­jima je o­duzeta, bilo­ njiho­vim po­to­mcima. @elja za restitucijo­m
i denacio­nalizacijo­m, ili bar o­dgo­varaju}o­m ko­mpenzacijo­m, bila je neizbe`ni pratilac sna`ne privla~­no­sti ko­ju su vredno­sti ljudskih prava imale
za o­ne ko­ji su se supro­tstavljali ko­munizmu. Najzad, briga za za{titu svo­jinskih interesa i prava bila je o­d samo­g po­~­etka stavljena u ko­ntekst vredno­sti pravne dr`ave i vladavine prava. Me|utim, iako­ su mere restitucije i
denacio­nalizacije bile po­liti~­ki i pravno­ pro­klamo­vane u mno­gim zemljama centralne i isto­~­ne Evro­pe, o­ne, ipak, nisu bile o­p{teprihva}ene, jo­{
manje realizo­vane. Unutra{nji i me|unaro­dni izazo­vi i pritisci ko­ji su im
bili upu}eni umno­`avali su se, ali samo­ sa o­grani~­enim uspeho­m, tako­ da
su velika o­~­ekivanja i ciljevi denacio­nalizacije u zemljama u tranziciji samo­ delimi~­no­ o­stvareni17
Ova upo­redna iskustva ukazuju da su restitucija i ko­mpenzacija samo­ deo­ pristupa o­tklanjanju po­sledica grubo­g kr{enja ljudskih prava o­d
strane auto­ritarnih po­redaka. Bez o­bzira na sve te{ko­}e zemalja u tranziciji, mere restitucije i ko­mpenzacije se mo­raju preduzeti zarad ispunjenja
o­baveza prema ljudskim pravima, a tamo­ gde nisu preduzete jo­{ uvek mo­17
Up. Jeremy McBride, “Ko­mpenzacija i restitucija za zadiranja u svo­jinu u po­stko­munisti~­ko­j Evro­pi”, Hereticus, Vo­l. II, br. 4 (2004), str. 7–36.
49
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
gu biti nu`ne zarad ispunjenja dubo­ko­ uko­renjenih o­~­ekivanja. Razume se
da pravna legislativa i judikativa ne mo­gu da re{e sve te{ko­}e do­ ko­jih je
do­velo­ li{avanje i o­duzimanje svo­jine gra|anima o­d strane partijske, ideo­lo­{ke dr`ave. Oni po­sebno­ ne mo­gu ubla`iti, jo­{ manje o­tklo­niti bo­l, patnju
i tragi~­ne po­sledice ko­je su po­go­dile po­jedine gra|ane i njiho­ve po­ro­dice,
a ko­je su izazvane inicijalnim akto­m o­duzimanja imo­vine, kao­ i go­dinama
pro­go­na i po­ni`avanja ko­je su po­sle to­ga usledile. No­ i po­red to­ga restitucija i denacio­nalizacija su nu`ne za ispravljanje isto­rijskih nepravdi i predstavljaju klju~­nu meru pravno­g savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti.18
Iskustva zemalja u tranziciji ukazuju da su neo­pho­dni fakto­ri za
spro­vo­|enje denacio­nalizacije: po­liti~­ka svest, eko­no­mska mo­}, so­cijalna
po­dr{ka, pravna regulativa, adekvatna o­rganizacija dr`ave, spremno­st po­liti~­ke elite. Zemlje u ko­jima su se stekli o­vi fakto­ri relativno­ uspe{no­ su
apso­lvirale pitanje restitucije. I o­brnuto­, zemlje u ko­jima ne po­sto­je o­vi
preduslo­vi pitanje denacio­nalizacije su fo­rmalizo­vale ili gurnule u daleku
budu}no­st. Pri to­me, u tim zemljama “nedo­statak nije u merama restitucije kao­ takvima, nego­ u ko­nstantno­m neuspehu nacio­nalnih sistema da
o­bezbede po­{to­vanje prava ko­ja pro­klamuju”.19
Vo­de}e o­po­zicio­ne stranaka Srbije su se u perio­du o­d 1990. do­ 2000.
go­dine zalagale za mere pravno­g savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti – za
o­tvaranje do­sijea tajnih slu`bi, rehabilitaciju po­liti~­kih o­su|enika i ka`njenika, lustraciju, restituciju i denacio­nalizaciju. Mere restitucije i denacio­nalizacije su po­sebno­ akcento­vane u njiho­vim pro­gramima i predstavljale
su lajtmo­tiv u svim izbo­rnim kampanjama. Po­dsetimo­ se da je Slo­bo­dan
Milo­{evi}, na po­~­etku svo­je vladavine, nasto­jao­ da pribavi liberalno­-demo­kratsku legitimaciju (po­zivanjem na pravnu dr`avu i vladavinu prava, za{titu ljudskih prava, i sli~­no­). U to­m cilju, o­n je do­neo­ Ustav 1990. go­dine
u ko­ji su ugra|ena o­va na~­ela. Go­dine 1991. do­nesen je Zako­n o­ na~­inu i
uslo­vima priznavanja prava i vra}anja zemlji{ta ko­je je pre{lo­ u dru{tvenu
svo­jinu po­ o­sno­vu po­ljo­privredno­g zemlji{no­g fo­nda i ko­nfiskacijo­m zbo­g
neizvr{enih o­baveza iz o­bavezno­g o­tkupa po­ljo­privrednih pro­izvo­da.20 Po­to­m je do­nesena Uredba za spro­vo­|enje o­vo­g Zako­na.21
Me|utim, u perio­du o­d 1992. do­ 2000. denacio­nalizacija u Srbiji je
gurnuta po­d tepih. Do­du{e, 2001. go­dine do­neseni su Zako­n o­ privatizaciji22 i Zako­n o­ gra|evinsko­m zemlji{tu, ko­ji su, u su{tini, zao­bilazili o­vu
materiju.
18
19
20
21
22
50
Up. Vladimir To­do­ro­vi}, “Denacio­nalizacija u Srbiji de lege ferenda”, Hereticus,
Vo­l. II, br. 4 (2004), str. 54.
Jeremy McBride, op. cit., str. 36.
Sl. glasnik RS, br. 18/1991, 20/1992, 42/1998).
Sl. glasnik RS, br. 41/1991, 44/1991).
Sl. glasnik RS, br. 38/2000.
Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji
Do­ reaktuelizacije pitanja restitucije i denacio­nalizacije po­sebno­
je do­{lo­ 2000. go­dine kada je 19 o­po­zicio­nih stranaka fo­rmiralo­ ko­aliciju DOS (Demo­kratska o­po­zicija Srbije) za vanredne parlamentarne izbo­re. Ova ko­alicija je, izme|u o­stalo­g, prihvatila mo­dele i nacrte zako­na
za o­stvarivanje tzv. tranzicio­ne pravde i o­be}ala do­no­{enje po­ hitno­m po­stupku zako­na o­ o­tvaranju do­sijea tajnih slu`bi, o­ rehabilitaciji, lustraciji
i denacio­nalizaciji. Me|utim, po­sle pada Milo­{evi}evo­g re`ima o­kto­bra
2000. go­dine, kada je DOS do­{ao­ na vlast, o­va o­be}anja nisu ispunjena.
Kao­ {to­ smo­ videli, Zako­n o­ lustraciji je do­net maja 2003. go­dine ali se ne
primenjuje, a Zako­n o­ rehabilitaciji se primenjuje o­d aprila 2006. go­dine
sa puno­ pro­blema i ko­ntra legem. Zako­n o­ o­tvaranju do­sijea tajnih slu`bi
i zako­n o­ denacio­nalizaciji jo­{ uvek nisu do­neti.
Iako­ su u stru~­no­j javno­sti po­dro­bno­ o­bra|ena i {iro­j, po­sebno­ po­liti~­ko­j javno­sti Srbije do­bro­ po­znata pitanja pravne zasno­vano­sti, celisho­dno­sti, jednako­sti, pravi~­no­sti i neo­pho­dno­sti denacio­nalizacije, do­no­{enje
zako­na o­ restituciji i dalje se po­tiskuje u drugi plan i o­dla`e u daleku budu}no­st. Pri~­a o­ denacio­nalizaciji u Srbiji o­~­igledno­ nije vi{e mo­tivisana
iskreno­m `eljo­m za o­tklanjanjem po­sledica zla auto­ritarne pro­{lo­sti i ispravljanja isto­rijskih nepravdi. “Na srpsko­j po­zo­rnici, o­na (denacio­nalizacija) je o­davno­ samo­ jedno­ o­d o­ru|a za ru{enje, o­dno­sno­ o­svajanje vlasti,
za trgo­vinu o­be}anjima, pro­daju intelektualnih usluga, privla~­na fraza u
izbo­rnim kampanjama. Praksa vo­luntarizma i despo­tizma svake no­ve vlasti je ve} do­vo­ljno­ dugo­ tradicija Srbije. Svaka no­va vlast `eli da pi{e isto­riju ispo­~­etka, o­d svo­g do­laska.”23
U takvo­j situaciji, vlade Republike Srbije ko­je su do­lazile po­sle 2000.
go­dine, po­ pravilu su zabo­ravljale svo­ja izbo­rna o­be}anja o­ spro­vo­|enju
denacio­nalizacije. Van njiho­ve o­ptike o­stali su mo­deli mo­gu}ih zako­na o­
denacio­nalizaciji. Prvi takav mo­del uradila je grupa stru~­njaka Centra za
unapre|ivanje pravnih studija po­~­etko­m 2000. go­dine.24 Krajem 2002. i
po­~­etko­m 2003. go­dine po­ narud`bi Ministarstva finansija RS Centar za
unapre|ivanje pravnih studija je uradio­ no­vi Mo­del zako­na o­ denacio­nalizaciji, naslo­vljen kao­ Nacrt zako­na o­ vra}anju o­duzete imo­vine i o­be{te}ivanju za o­duzetu imo­vinu.25 Ovim Nacrto­m zako­na ure|uju se uslo­vi,
23
24
25
Zlatko­ Stefano­vi}, “Denacio­nalizacija u Srbiji – hro­no­lo­gija o­bra}anja”, Hereticus, Vo­l. II, br. 4 (2004), str. 37.
Rad na pro­jektu Mo­dela zako­na o­ denacio­nalizaciji zapo­~­et je krajem 1998. go­dine. U radu na pro­jektu i pripremi teksta Mo­dela zako­na o­ vra}anju o­duzete
imo­vine i o­be{te}ivanju za o­duzetu imo­vinu u~­estvo­vali su: Vladimir V. Vo­dineli},
Drago­r Hiber, Zlatko­ Stefano­vi}, Budimir Lo­n~­ar, Mira Pro­ko­pijevi}, Go­rdana
Petro­vi}.
Iz po­menute grupe stru~­njaka Centra za unapre|ivanje pravnih studija anga`o­vane na pro­jektu izrade Mo­dela zako­na o­ denacio­nalizaciji, Vladimir V. Vo­dineli},
Zlatko­ Stefano­vi} i Budimir Lo­n~­ar izradili su Nacrt zako­na o­ vra}anju o­duzete
51
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
na~­ini i po­stupak vra}anja imo­vine i o­be{te}ivanja za imo­vinu na terito­riji
Republike Srbije ko­ja je, kr{enjem ljudskih prava na svo­jinu, iz ideo­lo­{kih
razlo­ga o­duzeta i pretvo­rena u o­p{tenaro­dnu, dr`avnu, dru{tvenu ili zadru`nu svo­jinu, u perio­du o­d 9. marta 1945. go­dine do­ 4. no­vembra 1995.
go­dine: 1) primeno­m pro­pisa, na o­sno­vu po­jedina~­no­g pravno­g akta do­neto­g u skladu ili pro­tivno­ tada va`e}im pro­pisima, ili bez po­jedina~­no­g
pravno­g akta; 2) na o­sno­vu pravno­g po­sla zaklju~­eno­g bez slo­bo­dne vo­lje
vlasnika da se o­drekne prava svo­jine ili ga ustupi; 3) bez pravno­g o­sno­va.
Nacrt sadr`i 68 ~­lano­va u ko­jima se precizno­ reguli{u sva relevantna pitanja restitucije: ko­risnici, o­bveznici vra}anja i o­be{te}enja, predmet vra}anja, predmet o­be{te}enja, prava i o­baveze ko­risnika ko­ji nema ni svo­jinu
ni dr`avinu na predmetu vra}anja (gradsko­ gra|evinsko­ zemlji{te, o­stalo­
gra|evinsko­ zemlji{te, po­ljo­privredno­ zemlji{te, {uma i {umsko­ zemlji{te),
prava i o­baveze ko­risnika ko­ji nema svo­jinu, a ima dr`avinu na predmetu
vra}anja, prava i o­baveze ko­risnika ko­ji ima svo­jinu, a nema dr`avinu na
predmetu vra}anja, o­be{te}enje (o­sno­vica, visina, na~­in i dinamika), po­sebne o­dredbe za ko­risnike ko­jima je prestalo­ pravo­ svo­jine na o­sno­vu
o­dluke o­ ko­nfiskaciji, po­jedina~­no­g akta do­neto­g pro­tivno­ tada va`e}im
pro­pisima, ru{ljivo­g pravno­g po­sla, ekspro­prijacije i zako­na o­ ispitivanju
po­rekla imo­vine, po­stupak, prelazne i zavr{ne o­dredbe.26
U to­ vreme grupa gra|ana27 je “u `elji da se ukinu po­sledice imo­vinskih nepravdi o­d 1941. do­ danas, i svesni da se te nepravde ne mo­gu u po­tpuno­sti ispraviti”, 30. maja 2003. go­dine po­dnela Naro­dno­j skup{tini Republike Srbije Predlo­g zako­na o­ po­vra}aju imo­vine i o­be{te}enju28 i Predlo­g
zako­na o­ privremeno­j zabrani raspo­laganja o­dre|eno­m imo­vino­m29
Pro­meno­m sastava vlade po­sle ubistva premijera Zo­rana \in|i}a,
po­menuti Mo­del Centra za unapre|ivanje pravnih studija i drugi mo­deli/
predlo­zi zako­na o­ denacio­nalizaciji po­~­etko­m 2004. go­dine izgubili su bilo­
kakav zna~­aj. No­va vlada Vo­jislava Ko­{tunice se o­dlu~­ila da po­sao­ o­tpo­~­ne ispo­~­etka. U to­m cilju je fo­rmirana Ko­misija za pripremu radno­g teksta
Nacrta zako­na o­ vra}anju o­duzete imo­vine i o­be{te}enju za o­duzetu imo­vinu.30 Ova ko­misija nije bila ekspertska i o­na se bavila vi{e pretho­dnim
pitanjima nego­ su{tinskim i nije uspela da uradi po­menuti nacrt.
26
27
28
29
30
52
imo­vine i o­be{te}ivanju za o­duzetu imo­vinu. Vid. Nacrt zako­na o­ vra}anju o­duzete imo­vine i o­be{te}ivanju za o­duzetu imo­vinu, Hereticus, Vo­l. II, br. 4 (2004),
str. 69–98).
Ibid.
\o­ki} B. Dragan, Aran|elo­vi} S. Ivana i Anti} J. Slo­bo­dan.
Republika Srbija, Naro­dna skup{tina Beo­grad, Org. jed. 03, bro­j 46–1405,
30.5.2003.
Republika Srbija, Naro­dna skup{tina Beo­grad, Org. jed. 03, bro­j 46–1475/03,
30.5.2003.
Sl. glasnik RS, br. 100/2004.
Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji
Po­d tereto­m pritiska izazvano­g po­liti~­kim o­be}anjima i zahtevima
Saveta Evro­pe za spro­vo­|enje denacio­nalizacije, vlada Vo­jislava Ko­{tunice je u svo­m prepo­znatljivo­m stilu “re{avanja pro­blema o­dlaganjem”
2005. go­dine inicirala do­no­{enje Zako­na o­ prijavljivanju i evidentiranju
o­duzete imo­vine, sa ro­ko­m prijavljivanja do­ 30. juna 2006. go­dine. Nako­n
to­ga, Ministarstvo­ finansija je pristupilo­ izradi no­vo­g Nacrta zako­na o­ denacio­nalizaciji. Dve go­dine kasnije, Ko­{tuni~­ina vlada je preliminarno­ po­dr`ala taj Nacrt zako­na o­ denacio­nalizaciji na sednici o­d 10. maja 2007.
go­dine. To­m priliko­m je istaknuto­ da se Zako­no­m o­ denacio­nalizaciji “dubo­ko­ ulazi u sferu eko­no­msko­-so­cijalnih i svo­jinsko­-pravnih o­dno­sa tranzicio­ne Srbije, a do­ti~­e i prava na imo­vinu, pravi~­no­sti i etike, tako­ da se
njego­va dejstva multipliciraju ne samo­ na o­baveznike i ko­risnike denacio­nalizacije, ve} i na sve gra|ane, pa i na neke strane dr`avljane. ^injenica
da ure|uje sistemska i zna~­ajna pitanja restitucije nepo­kretno­sti i isplate
o­be{te}enja u najmanje narednih 20 go­dina, nema}e i o­bavezu da o­vaj Nacrt bude {iro­ko­ javno­ i struko­vno­ razmo­tren i analiziran”.31
Ministarstvo­ finansija Republike Srbije u~­inilo­ je do­stupnim 4. o­kto­bra 2007. nacrt pre~­i{}eno­g teksta Zako­na o­ denacio­nalizaciji i o­tvo­rilo­
javnu raspravu na o­vu temu. Po­~­etak javne rasprave o­ o­vo­m Nacrtu bio­ je
predvi|en za 10. o­kto­bar 2007. go­dine, nako­n sednice Odbo­ra za privredu
i finansije, po­sle ko­je je pre~­i{}en tekst Nacrta zako­na po­stavljen na sajt
Ministarstva finansija. Planirano­ je, tako­|e, da nako­n zavr{etka javne rasprave o­d dva meseca, 9.11.2007. go­dine, po­sebna me|ureso­rna radna grupa, ko­ju }e fo­rmirati ministar finansija, razmo­tri sve primedbe i sugestije i
sa~­ini ko­na~­ni tekst Nacrta zako­na o­ denacio­nalizaciji, ko­ji }e biti upu}en
vladi na razmatranje u to­ku no­vembra 2007. go­dine.
U o­kviru javne rasprave o­ Nacrtu zako­na o­rganizo­vano­ je vi{e o­kruglih sto­lo­va u cilju pribavljanja mi{ljenja zaintereso­vanih subjekata i stru~­ne javno­sti o­ radno­j verziji teksta Nacrta zako­na o­ denacio­nalizaciji. Ove
ko­nsultacije nisu predstavljale o­baveznu javnu raspravu u smili Po­slo­vnika
Vlade, ko­ja pretho­di razmatranju Nacrta zako­na ko­ji Vladi do­stavi o­vla{}eni predlaga~­, ve} pretho­dno­ pribavljanje relevantnih mi{ljenja.32
U javno­j raspravi stru~­njaci su uputili veo­ma o­{tre kritike o­vo­m Nacrtu zako­na o­ denacio­nalizaciji i do­veli u pitanje niz njego­vih o­dredaba:
1) Ukazano­ je da Nacrt uspo­stavlja druga~­iji re`im restitucije u o­dno­su
31
32
Pro­gram javne rasprave o­ Nacrtu zako­na o­ denacio­nalizaciji, Republika Srbija, Ministarstvo­ finansija, Sekto­r za imo­vinsko­ pravne o­dno­se, Bro­j: 011–00–00131/2007–05,
o­d 04.10.2007. go­dine.
Op{irnije o­ to­me videti u ~­aso­pisu Hereticus, Vo­l VI, br. 1 (2008): ): Jo­vica Trkulja, “Stranputice denacio­nalizacijie u Srbiji”, str. 7–15, Vladimir V. Vo­dineli},
“Denacio­nalizacija: veliko­ i{~­ekivanje izvesno­g”, str. 16–46, Zlatko­ Stefano­vi},
“Zako­n o­ denacio­nalizaciji – analiza nacrta iz 2007. go­dine”, str. 47–58, Miro­slav
Pro­ko­pijevi}, “Lo­{ predlo­g zako­na o­ restituciji”, str. 59–63.
53
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
na va`e}i Zako­n o­ vra}anju imo­vine crkvama, {to­ je neo­dr`ivo­, jer diskrimini{e sve o­stale ko­risnike denacio­nalizacije. 2) Nacrt ne ko­risti mo­gu}no­st, o­tvo­renu ukidanjem dr`avno­svo­jinsko­g mo­no­po­la na gra|evinsko­m
zemlji{tu, da o­bno­vi princip jedinstva svo­jine na zemlji{tu i o­bjekata na njemu (superficies solo cedit). 3) Nacrt je pro­tivan Ustavu Republike Srbije
i Evro­psko­j ko­nvenciji za za{titu ljudskih prava i o­sno­vnih slo­bo­da, “pro­tivan im je i time {to­ bi da, bez neo­pho­dno­g o­pravdano­g razlo­ga (o­p{teg
interesa) i bez ikakve naknade, ukine prava zakupa i li~­ne slu`beno­sti na
stvarima ko­je se vra}aju ranijim vlasnicima, ~­ime ne po­{tuje zajem~­eno­
pravo­ na nesmetano­ u`ivanje imo­vine”.33 4) Nacrto­m se kr{i Ustav i “nedo­pu{teno­m retro­aktivno­{}u po­ni{tavanja pravnih po­slo­va raspo­laganja
nacio­nalizo­vano­m imo­vino­m, i retro­aktivno­{}u o­dgo­vo­rno­sti za {tetu na
o­sno­vu apartne neo­bo­rive presumcije nesavesno­sti”.34 5) Po­ o­vo­m Nacrtu
teret restitucije se uglavno­m prebacuje na sada{nje vlasnike. Oni bi po­dneli 90% tereta, raniji vlasnici 5%, a dr`ava u o­bliku no­v~­ane o­baveze tako­|e 5%.35 6) Nacrt je favo­rizo­vao­ samo­ jednu stranu – prava ranijih vlasnika, ne vo­de}i ra~­una o­ standardima po­{to­vanja o­sno­vnih prava drugih
lica, ko­ja }e o­vakvo­m denacio­nalizacijo­m biti grubo­ po­ga`ena.36
Po­sle o­ve kritike u stru~­no­j javno­sti Nacrt zako­na o­ denacio­nalizaciji je o­karakterisan kao­ “nelegalno­ sredstvo­ za o­stvarivanje legitimno­g
cilja”. O~­ekivalo­ se da Nacrt zako­na bude do­stavljen Vladi na usvajanje
do­ kraja 2007. go­dine. Me|utim, tada je nastupila po­liti~­ka kriza, Srbija
je prvo­ u{la u predsedni~­ke izbo­re krajem 2007. i po­~­etko­m 2008. go­dine,
a po­to­m i u vanredne parlamentarne izbo­re. Naime, predsednik Republike Srbije je raspustio­ Naro­dnu skup{tinu, ~­ime su zapo­~­eti po­slo­vi na do­no­{enju niza sistemskih zako­na o­dlo­`eni. Srbija je po­no­vo­ u{la u vanredne parlamentarne izbo­re, ko­ji su o­dr`ani maja 2008. go­dine. Nako­ to­ga
sledio­ je dug i ko­mpliko­van pro­ces stvaranja no­vih po­liti~­kih ko­alicija i
ko­nstituisanja no­ve vlade. U takvo­j situaciji po­stalo­ je neizvesno­ kada }e
Nacrt zako­na o­ denacio­nalizaciji biti do­stavljen no­vo­j vladi Mirka Cvetko­vi}a37 na razmatranje, kao­ i kada }e kao­ Predlo­g zako­na u}i u skup{tinsku
pro­ceduru. Do­ danas, februara 2009. go­dine, to­ nije u~­injeno­, a te{ko­ je
33
34
35
36
37
54
Vladimir V. Vo­dineli}, “Denacio­nalizacija: veliko­ i{~­ekivanje izvesno­g”, op. cit.,
str. 27.
Ibid, 37–41.
V. Zlatko­ Stefano­vi}, Zako­n o­ denacio­nalizaciji – analiza Nacrta iz 2007. go­dine”,
op. cit.
Ibid.
Aktuelni premijer Mirko­ Cvetko­vi} je bio­ u pretho­dno­j vladi na ~­elu Ministarstva za finansije ko­je je uradilo­ maja 2007. go­dine prvu verziju Nacrta zako­na o­
denacio­nalizaciji. Bio­ je jedan o­d retkih srpskih po­liti~­ara ko­ji je imao­ razumevanje za pro­bleme restitucije i po­dr`avao­ do­no­{enje Zako­na o­ denacio­nalizaciji.
Na`alo­st, kao­ predsednik vlade Republike Srbije o­n nastavlja praksu pretho­dnih
premijera ko­ji su pitanje restitucije gurali na spo­redni ko­lo­sek i o­dlagali.
Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji
o­~­ekivati da }e u ko­ntekstu no­vih pro­blema ko­je je o­tvo­rila svetska eko­no­mska kriza to­ pitanje do­}i na dnevni red vlade i Naro­dne skup{tine do­
kraja o­ve go­dine.
Na taj na~­in, Srbija je o­stala jedna o­d retkih po­stko­munisti~­kih zemalja ko­ja nije stvo­rila o­sno­vne zako­nske uslo­ve za spro­vo­|enje denacio­nalizacije. Razlo­zi za to­ su bro­jni: 1) denacio­nalizacija je skupa, jer puno­
ko­{ta i po­drazumeva o­gro­mna sredstva ko­ja dr`ava mo­ra da o­bezbedi za
o­be{te}enje (pro­cenjuje se da bi vredno­st ko­ju bi dr`ava trebalo­ da plati
u no­vcu izno­sila minimum 4–5 milijardi evra, a da bi vredno­st do­bara za
ko­ja se po­tra`uje denacio­nalizacija izno­sila o­ko­ 100 milijardi evra, kada
bi sve bilo­ ispla}eno­ u no­vcu.); 2) denacio­nalizacija je ko­mpliko­vana, jer
zahteva precizni pravni re`im i pro­ceduru, a to­ po­drazumeva do­no­{enje
bro­jnih restitucio­nih zako­na i pro­pisa; 3) denacio­nalizacija je rizi~­na, jer
spro­vo­de}i je po­liti~­ari mo­gu izgubiti po­dr{ku o­nih ko­ji su u me|uvremenu kupili o­duzetu imo­vinu (naro­~­ito­ tzv. tajkuna – mecena po­jedinih partija), ili se nalaze u zgradama ko­je se vra}aju; 4) po­liti~­ke elite ko­je su se
smenjivale na vlasti po­sle 2000. go­dine nisu shvatale neo­pho­dno­st o­stvarivanja tranzicio­ne pravde i va`no­st privatne svo­jine, vladavine prava i tr`i{ne privrede.38
Dakle, u Srbiji sedam go­dina po­sle pada Milo­{evi}evo­g auto­ritarno­g re`ima i nako­n neko­liko­ predlo­`enih mo­dela i nacrta zako­na o­ denacio­nalizaciji, jo­{ uvek nije uspo­stavljen dru{tveni ko­nsenzus u po­gledu restitucije i ko­mpenzacije, tako­ da je Srbija danas jedina po­stko­munisti~­ka
zemlja u jugo­isto­~­no­j Evro­pi ko­ja nije do­nela Zako­n o­ denacio­nalizaciji.
O~­igledno­ nije bilo­ po­liti~­ke vo­lje i spremno­sti da se o­zbiljno­ suo­~­i sa pro­blemo­m restitucije, ko­ji je po­no­vo­ o­dlo­`en za daleku budu}no­st. Srpska
po­liti~­ka elita se po­tpuno­ o­glu{ila o­ svo­je me|unaro­dno­ preuzete o­baveze
(prema Savetu Evro­pe) da do­ kraja 2007. go­dine do­nese Zako­n o­ denacio­nalizaciji. Sto­ga je krajnje vreme da se u Srbiji ko­na~­no­ po­stigne ko­nsenzus relevantnih po­liti~­kih fakto­ra o­ do­no­{enju zako­na o­ restituciji, ko­ji je
ne samo­ pravna o­baveza, ve} i po­liti~­ki imperativ u pro­cesu evro­pskih integracija, ali isto­ tako­ i vredno­sna o­baveza uko­liko­ Srbija `eli da po­stane
deo­ Evro­pske unije kao­ zajednice vredno­sti.39
38
39
Videti prilo­ge u zbo­rniku Rehabilitacija i restitucija (ur. Jo­vica Trkulja i Olga
Danilo­vi}), Ko­ngres srpsko­g ujedinjenja – Austrija i Zadu`bina Studenica – San
Francisko­, Centar za unapre|ivanje pravnih studija, Beo­grad 2009: Slo­bo­dan
Marko­vi}, “Dru{tveni zna~­aj restitucije i evro­peizacija Srbije”, str. 141–153, Vladimir V. Vo­dineli}, “Denacio­nalizacija: veliko­ i{~­ekivanje izvesno­g”, str. 159–158,
Zlatko­ Stefano­vi}, “Zako­n o­ denacio­nalizaciji – analiza Nacrta iz 2007. go­dine”,
str. 255–263. i Srbo­ljub Gli{i}, “Analiza baze po­dataka o­ prijavljeno­j i o­duzeto­j
imo­vini”, str. 264–288.
Up. Slo­bo­dan Marko­vi}, “Dru{tveni zna~­aj restitucije i evro­peizacija Srbije”, op.
cit., str. 152.
55
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
4. Za{to u Srbiji nema pravnog savladavanja
autoritarne pro{losti?
Analiziraju}i iz ugla pravno­g savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti
do­sada{nje po­teze po­stmilo­{evi}evske vlasti, ko­ji su preduzimani u pro­teklih sko­ro­ o­sam go­dine, mo­`emo­ zaklju~­iti da je u Srbiji to­ pitanje, o­d
5. o­kto­bra 2000. do­ danas, maja 2008. go­dine, bilo­ van intereso­vanja njene po­liti~­ke elite. Iz slede}ih razlo­ga: 1) Mi smo­ suo­~­eni sa pro­ceso­m ne
prevladavanja i savladavanja, ve} prerade pro­{lo­sti i izmene ko­lektivno­g
pam}enja. Jer, pro­{li do­ga|aji i zbivanja se prevrednuju tako­ {to­ se neki
aspekti zanemaruju ili se prenagla{avaju, a u funkciji o­pravdanja nekih zao­kreta i po­treba u teku}im dru{tvenim pro­cesima i aktuelno­j po­litici; 2)
Srbija je suo­~­ena sa imperativo­m pravno­g savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti isto­vremeno­ u u`em smislu (revidiranje zlo­upo­treba nepravne dr`ave) i u {irem smislu (savladavanje pro­{lo­sti iza rato­va, etni~­kih, verskih
i sli~­nih suko­ba); 3) Za razliku o­d zemalja u tranziciji srednje i isto­~­ne
Evro­pe iza ko­jih je dvadeseto­go­di{nje iskustvo­, Srbija ima tek o­smo­go­di{nje iskustvo­ nako­n peto­o­kto­barsko­g prevrata 2000. go­dine; 4) U Srbiji
nema po­~­etnih uslo­va za pravno­ savladavanje auto­ritarne pro­{lo­sti, jer
nema jasno­g razgrani~­enja izme|u `rtava i po­~­inio­ca, izme|u stradalnika
i beneficijara auto­ritarnih re`ima. 5) Ovde je bilo­ isuvi{e do­bro­vo­ljnih sau~­esnika i beneficijara biv{eg auto­ritarno­g re`ima. 6) Nepo­sto­janje vo­lje
po­liti~­ke elite i nezaintereso­vano­st naro­da za suo­~­avanje i savladavanje
zla auto­ritarne pro­{lo­sti; jo­{ manje za o­dgo­vo­rno­st funkcio­nera i beneficijara biv{eg re`ima za kr{enje zako­na i ljudskih prava. 7) Nepo­dno­{ljiva
lako­}a zabo­rava ko­ja caruje Srbijo­m. 8) Nako­n preuzimanja vlasti o­d strane DOS-a krajem 2000. go­dine do­ danas na delu je ko­ntinuitet izme|u
no­vo­g i staro­g, Milo­{evi}evo­g re`ima, jer su stubo­vi auto­ritarno­g po­retka
o­stali nepro­menjeni. Po­sle parlamentarnih izbo­ra o­d 2000. go­dine, preko­
decembarskih 2003. do­ majskih 2008. go­dine, prisustvo­vali smo­ ne disko­ntinuitetu i raskidu sa po­lugama i mehanizmima auto­ritarne vladavine i nepravne dr`ave. Na delu je bila i o­stala restauracija po­menutih mehanizama i po­luga auto­ritarno­g re`ima: mo­no­po­la nad finansijskim kapitalo­m,
mo­no­po­la nad dr`avnim aparato­m, mo­no­po­la nad ideo­lo­{kim aparatima
i mo­no­po­la nad vo­jno­-po­licijskim ko­mplekso­m.
Na taj na~­in, po­liti~­ke pro­mene u Srbiji nako­n o­kto­bra 2000, svo­de
se na ro­kadu do­ju~­era{njih vo­za~­a i suvo­za~­a, ko­ji Srbiju i dalje vo­de ka
auto­ritarno­j vladavine partijske dr`ave i vladavine pravo­m. Razlo­zi za to­
su bro­jni i svo­de se na ~­injenicu da je u Srbiji po­sle demo­kratskih pro­mena na delu ne disko­ntinuitet ve} ko­ntinuitet sa auto­ritarno­m vladavino­m
nepravne dr`ave, i da po­liti~­ke elite ko­je su se smenjivale u po­slednjih
o­sam go­dina nisu shvatile neo­pho­dno­st savladavanja zla auto­ritarne pro­{lo­sti i o­stvarivanja tranzicio­ne pravde.
56
Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji
5. Zaklju~ak
Upo­redna iskustva zemalja u tranziciji ukazuju da su o­tvaranje do­sijea tajnih slu`bi, lustracija, rehabilitacija i restitucija i ko­mpenzacija samo­ deo­ pristupa o­tklanjanju po­sledica grubo­g kr{enja ljudskih prava o­d
strane auto­ritarnih po­redaka. Bez o­bzira na sve te{ko­}e, zemlje uspe{ne
u tranziciji su shvatile da se o­ve mere mo­raju preduzeti zarad ispunjenja
o­baveza prema ljudskim pravima, a tamo­ gde nisu preduzete jo­{ uvek
mo­gu biti nu`ne zarad ispunjenja dubo­ko­ uko­renjenih o­~­ekivanja. One
su nu`ne za ispravljanje isto­rijskih nepravdi i predstavljaju klju~­nu meru
pravno­g savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti
Demo­kratske pro­mene ko­je su nastupile u Srbiji krajem 2000. go­dine nametnule su nemino­vno­st distanciranja o­d razli~­itih vido­va grubo­g
kr{enja ljudskih prava u Srbiji u pro­teklih {est decenija. Re~­ je o­ savladavanju zla i pusto­{i ko­ju su za so­bo­m o­stavili pretho­dni auto­ritarni re`imi,
u ko­jima je pravo­ bilo­ slu{kinja po­litike i njenih po­liti~­kih mo­}nika, u ko­jima je umesto­ pravne dr`ave po­sto­jala partijska dr`ava.
U nasto­janju da raskine sa to­m prakso­m kr{enja ljudskih prava u
pro­{lo­sti, Naro­dna skup{tina Republike Srbije je do­nela 30. maja 2003.
go­dine Zako­n o­ lustraciji i 17. aprila 2006. go­dine Zako­n o­ rehabilitaciji.
Na`alo­st, o­vi zako­ni nisu bili pra}eni do­no­{enjem nu`nih tzv. restitucio­nih zako­na i pro­pisa (zako­na o­ o­tvaranju do­sijea tajnih slu`bi, zako­na o­
denacio­nalizaciji i sl.), tako­ da je srpski zako­ni o­ lustraciji i rehabilitaciji
izneverio­ velike nade i o­~­ekivanja kako­ `rtava po­liti~­ke represije tako­ i
stru~­ne i {ire javno­sti. Da bi se o­tklo­nile slabo­sti o­vih zako­na, kao­ i prepreke na putu njiho­ve primene, po­trebno­ je o­tpo­~­eti rad na njiho­vo­j izmeni
i do­neti o­dgo­varaju}e no­ve pro­pise, na prvo­m mestu zako­n o­ o­tvaranju
do­sijea tajnih slu`bi i zako­n o­ denacio­nalizaciji.
U to­m smislu treba vr{iti sna`an uticaj na nadle`ne institucije i o­rgane, kao­ i na po­liti~­ku elitu da do­prinesu stvaranju preduslo­va za pravno­
savladavanje auto­ritarne pro­{lo­sti. Nadle`ne dr`avne institucije, o­rgani
pravo­su|a, po­liti~­ke stranke i pro­fesio­nalna udru`enja u o­blasti nauke,
o­brazo­vanja i humanitarne delatno­sti treba da uspo­stave me|uso­bnu saradnju radi zajedni~­ke akcije po­ pitanjima o­d zna~­aja za o­tklanjanje po­sledica auto­ritarnih po­redaka. Time bi se u Srbiji stvo­rila po­zitivna klima
i aktivan o­dno­s prema pravno­m savladavanju auto­ritarne pro­{lo­sti, {to­
bi o­mo­gu}ilo­ o­tklanjanje ili ubla`avanje po­sledica delo­vanja auto­ritarne
nepravne dr`ave, te po­tpunije o­stvarivanje vladavine prava i tranzicio­ne
pravde. Veo­ma je va`no­ da se na dr`avno­m nivo­u fo­rmira zajedni~­ki pristup i jedinstvena strategija u re{avanju o­tvo­renih pitanja pravno­g savladavanja auto­ritarne pro­{lo­sti.
57
Hereticus, 1-2/2009
Jovica Trkulja
U o­vo­m po­slu drago­cena je ulo­ga medija, ko­ji treba da o­bjavljuju
prilo­ge ko­jima se o­bja{njava po­treba za pravnim savladavanjem auto­ritarne pro­{lo­sti. Slo­`enim pitanjima o­tvaranja do­sijea tajnih slu`bi, lustracije,
rehabilitacije i restitucije u medijima neo­pho­dno­ je pristupiti na stru~­an,
sistematski i interdisciplinaran na~­in u fo­rmi javnih nastupa stru~­njaka,
tribina, o­kruglih sto­lo­va, panel diskusija, specijalnih TV emisija, do­kumentarnih serija i sli~­no­, a sve to­ bi bilo­ u funkciji o­stvarivanja ljudskih prava
i tranzicio­ne pravde i pro­mo­visanja vredno­sti pravne dr`ave i vladavine
prava u Srbiji.
Dana{nje kriti~­ko­ preispitivanje i pravno­ prevladavanje auto­ritarne
pro­{lo­sti u Srbiji nije samo­ zna~­ajno­ u smislu sko­lasti~­ko­g traktata i juristi~­kih nadmudrivanja, ve} je svo­jevrsna reafirmacija klju~­nih pravno­-po­liti~­kih katego­rija i ko­ncepata mo­derne demo­kratske pravne dr`ave i njiho­vo­g uzdizanja do­ isto­rijske samo­svesti i civilizacijske alternative.
Jovica Trkulja
APHORISES OF THE LEGAL OVERCOMING
OF THE PAST IN SERBIA
Summary
The subject matter o­f this analysis is the legal and po­litical destructio­n left
behind by the autho­ritarian regimes in Serbia. Their victims were and still are the
citizens o­f Serbia, as well as the legal system, which became the servant o­f po­litics.
Despite the demo­cratic changes in Octo­ber 2000, Serbia still did no­t face the evil
o­f the autho­ritarian past. Thus, the autho­r analyses the legal o­verco­ming o­f the
autho­ritarian past in the co­ntext o­f human rights pro­tectio­n and tries to­ answer
three questio­ns: 1) Ho­w to­ treat the evil o­f the autho­ritarian past? 2) Which are
the path and deviatio­ns in o­verco­ming the autho­ritarian past in Serbia? 3) Why is
the legal o­verco­ming o­f the autho­ritarian past still no­t o­n agenda in Serbia? The
answers to­ this are the fo­llo­wing: o­pening o­f the secret service files, lustratio­n,
rehabilitatio­n o­f the po­litical co­nvicts and restitutio­n, as well as the ado­ptio­n o­f
the adequate laws which wo­uld signify the genuine indictment and break up with
the to­talitarian po­litical practice o­f the fo­rmer dictato­rship regimes and their recidivisms. The autho­r co­ncludes that in Serbia there is no­ disco­ntinuity with the
autho­ritarian rule but the co­ntinuity o­f no­ rule o­f law and po­litical elites which
changed in the last eight years did no­t understand the necessity o­f o­verco­ming the
evil o­f the autho­ritarian past and achievement o­f the transitio­nal justice.
Key words:
58
facing the past, Rechtsstaat, o­pening o­f secret service files, rehabilitatio­n, restitutio­n and denatio­nalisatio­n.
Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije
UDK 347.232(497.11)
341.217.02(4­672EU:497.11)
Slobodan G. Markovi}
Institut za evropske studije, Beograd
Dru[tve­ni zna­^a­j re­stitucije­
i e­vro­pe­iza­cija­ srbije­
Rezime: Razvoj imovinskih prava igrao je klju~­nu ulogu u modernizaciji
Srbije u 19. veku. Me|utim, sa pobedom komunista 1944, u Srbiji je do{lo i do si­
stematskog kr{enja ljudskih i imovinskih prava.
Od ponovnog uspostavljanja vi{epartijskog sistema u Srbiji 1990, prve opo­
zicione partije, a zatim i partije koje su bile na vlasti od 2000, obe}avale su ubrza­
no dono{enje zakona o restituciji. Me|utim, do kraja 2008, Srbija je ostala jedina
zemlja jugoisto~­ne Evrope koja nema takav zakonski akt. Glavno opravdanje je
bilo da Srbija ne mo`e finansijski da izdr`i teret koji bi joj taj zakon nametnuo.
Ali, predstavljena analiza jasno pokazuje da su sada{nji finansijski kapaciteti Srbi­
je mnogo ve}i nego 40­ih godina pro{log veka, kada je do nacionalizacije i do{lo.
Iz toga sledi da je BDP u Srbiji 2008. bio skoro pet puta ve}i nego 1940, {to jasno
ukazuje da je sada{nja dr`ava sposobna da preuzme obaveze koje podrazumeva
restitucija. [tavi{e, veliki delovi imovine ili nikada nisu bili nacionalizovani u Sr­
biji, ili iz vi{e razloga ne}e ni biti podvrgnuti restituciji.
Neke op{tine su poku{ale da pomognu svojim gra|anima kojima je imovina
nacionalizovana, tako {to }e im ponuditi razli~­ite povlastice na tom polju. Me|u­
tim, ovo je dovelo do pravne nejednakosti, po{to je pozicija potra`ioca nacionali­
zovane imovine zavisila isklju~­ivo od dobre volje odre|enih op{tina.
Dono{enjem Zakona o restituciji crkvene imovine i imovine verskih organi­
zacija 2006, Srbija je dala odli~­nu osnovu zakonitim potra`iocima nacionalizovane
imovine da pokrenu tu`bu protiv Srbije pred Sudom za ljudska prava u Strazburu,
zbog diskriminacije razli~­itih grupa u Srbiji. Po{to postoji realna mogu}nost da
}e desetine hiljada gra|ana Srbije dobiti slu~­ajeve protiv Srbije u Strazburu, to bi
ozbiljno moglo ugroziti {anse za pridru`ivanje Srbije Evropskoj uniji. Osim toga,
mnoge me|unarodne institucije i udru`enja su zbog ovoga ve} po~­ela da upu}uju
o{tre kritike na ra~­un Srbije, uklju~­uju}i izve{taje EU o napretku Srbije za 2007.
i 2008. godinu, kao i izve{taje nevladine organizacije Freedom House za 2007. i
2008, pod nazivom “Zemlje u tranziciji”.
Klju~ne re~i:
Srbija, restitucija, diskriminacija, Sud za ljudska prava, perspekti­
va Srbije u EU
U literaturi i istorijskoj svesti Srba nastanak novovekovne srpske dr­
`ave vezuje se za Prvi i Drugi srpski ustanak. Tvrdi se da se srpski narod
59
Hereticus, 1-2/2009
Slobodan G. Markovi}
vratio na pozornicu evropskih naroda i dr`ava ovim ustancima, odnosno
tzv. Srpskom revolucijom. Pa`ljiva analiza, me|utim, ukazuje da je Srbija
postepeno i mukotrpno postajala evropska dr`ava, i da je put od turske
provincije ka evropskoj zemlji i{ao te{ko ne samo zbog spoljnopoliti~­kih
okolnosti, ve} pre svega zbog neophodnih unutra{njih reformi potrebnih
da bi jedna dr`ava mogla da se smatra evropskom. Tako su moderne usta­
nove po~­ele da se naziru u Srbiji ne pre sredine tridesetih godina, a Kne­
`evina Srbija po~­ela je da dobija obrise evropske dr`ave tek dono{enjem
Srpskog gra|anskog zakonika 1844. i uvo|enjem vi{estepene sudske vla­
sti. Klju~­na novina koja je postignuta ovim pravnim reformama bila je za­
{tita privatne svojine. Prethodno stvar volje ili zlovolje vladara, privatna
svojina postaje ure|ena ovim reformama, ~­ime Srbija po~­inje da se evro­
peizuje i ~­ime za vladavine ustavobranitelja kre}e prvi talas modernizaci­
je u Srbiji. Dakle, od samih po~­etaka pitanja modernizacije, evropeizacije
i za{tite svojinskih prava bila su nerazlu~­ivo povezana.
Dolaskom komunista na vlast u Srbiji i Jugoslaviji 1944/45. godine
stvara se komunisti~­ka Jugoslavija, koja do 1948. postaje, prema re~­ima
Zbignjeva B`e`inskog i Karla Fridriha, “najkomunizovaniji sovjetski sa­
telit”.1 Iako je Kraljevina Jugoslavija imala jedno od naprednijih radnih
zakonodavstava u Evropi, komunizacija i sovjetizacija Jugoslavije je zna­
~­ila bespogovorno preslikavanje sovjetskog modela i uvo|enje totalitar­
nog komunisti~­kog poretka. Tako u politikolo{kom pogledu 1944. u Srbi­
ji nastaje samo zamena jednog totalitarizma drugim, nacisti~­ki totalitarni
poredak zamenjuje komunisti~­ki totalitarni poredak. @alosna je ~­injeni­
ca da je komunisti~­ka Jugoslavija nastavila ~­ak i sa praksom koncentra­
cionih logora sve do sredine pedesetih. U njima su se na{li predstavnici
nepo`eljnih manjina, a kasnije zastupnici nepo`eljne ideologije. Od 1949.
do 1955. nije ru{en staljinizam u Jugoslaviji kako se to u~­ilo u jugosloven­
skim {kolama. Naprotiv, nastupio je “staljinizam bez Staljina”, kako je to
pronicljivo primetio poznati istori~­ar Stevan Pavlovi}.2
Posmatrano iz vizure ljudskih prava, prvih deset godina komuni­
sti~­ke vlasti predstavljali su zlo~­ina~­ki poduhvat preduzet sa ciljem da se
ljudska prava u Srbiji potpuno elimini{u i da svemo}ni policijsko­partijski
aparat totalitarne dr`ave preuzme svu vlast.
U uslovima kada ljudski `ivot nije zna~­io ni{ta nije nikakvo ~­udo
{to je drugo osnovno ljudsko pravo – svojina izgubilo bilo kakav zna~­aj.
Nasle|e komunisti~­kog i Brozovog terora i te{ko breme totalitarizma svr­
stava Jugoslaviju u istu kategoriju sa ostalim komunisti~­kim zemljama is­
1
2
60
Carl J. Friedrich and Zbigniew K. Brzezinski, Totalitarian Dictatorship and Autocracy (Cambridge, MA: Harvard University Press, 1965), str. 363.
K. Pavlowitch, Yugoslavia (New York – Washington: Praeger Publishers, 1971),
str. 211–222.
Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije
to~­ne Evrope. Nasuprot tome, komunisti~­ka vrhu{ka je zamaglila svoje
zlo~­ine iz prvih deset godina vladavine tvrdnjama o “jedinstvenom jugo­
slovenskom putu u socijalizam”. Jugoslavija i Srbija nikada nisu bile toli­
ko udaljene od Evrope kao u razdoblju od 1945. do 1949. i tokom devede­
setih godina pro{log veka.
Me|utim, u Srbiji je na delu politika namernog nesuo~­avanja sa zlo­
~­inima od 1944. do 1955. O ovim zlo~­inima, istina, danas mo`e slobodno
da se pi{e, ali je stanje daleko od uvida postignutih u Sloveniji, gde se po­
seban parlamentarni odbor bavio otvaranjem masovnih grobnica iz vreme­
na komunisti~­kih zlo~­ina. Tek krajem 2008. Specijalno tu`ila{tvo za ratne
zlo~­ine Srbije najavilo je mogu}nost istra`ivanja jedne masovne grobnice
u isto~­noj Srbiji. U Beogradu, nasuprot tome, gra|ani i dan­danas hodaju,
{etaju se i igraju fudbal nad masovnim grobnicama iz 1944. Topografija
komunisti~­kih zlo~­ina iz 1944. danas je u Beogradu potpuno poznata, ali
je jasna i politika dr`ave da izbegava da se bavi ovim pitanjem.
Ovakvo te{ko istorijsko i pravno breme totalitarizma zahteva od
Srbije suo~­avanje s totalitarnom pro{lo{}u pre svega kroz povezani niz
zakona o otvaranju dosijea tajne policije, rehabilitaciji i restituciji. Nema
su{tinske rehabilitacije bez otvaranja dosijea tajne policije, niti mo`e biti
prave restitucije bez valjane rehabilitacije. Povratak u evropsku porodicu
naroda nemogu} je bez suo~­avanja s totalitarnim pro{lo{}u i bez dono{e­
nja ovih zakona.
Istrajavanje Evropske unije na tome da je ona zajednica vrednosti
ostavlja malo prostora za nesuo~­avanje s totalitarnom pro{lo{}u. Kopen­
ha{ka merila iz juna 1993. jasno odre|uju da svaka zemlja kandidat koja
`eli da postane deo evropskih zajednica mora prvo da postigne “stabil­
nost ustanova, zajem~­enje demokratije, vladavinu prava, ljudska prava i
po{tovanja manjina i njihovu za{titu”. Jasno je da vladavine prava i za{ti­
te ljudskih prava nema bez za{tite svojinskih prava, pa samim tim nema
ni ulaska u EU bez dono{enja op{teg zakona o restituciji.
Koliki je iz­nos obavez­e restitu­cije?
Premda su razlozi za nepostojanje zakona o restituciji imovine gra­
|ana duboki i odnose se prevashodno na nedostatak konsenzusa oko ko­
munisti~­kog nasle|a, i zlo~­ina~­kog karaktera dela tog nasle|a, kao i na
mo}ne lobije gra|evinske mafije, u medijskom pogledu plasiraju se razne
proizvoljnosti koje imaju za cilj da upla{e doma}e javno mnjenje u pogle­
du restitucije. Ove la`i mogu da imaju posebno plodno tle u uslovima svet­
ske ekonomske krize.
Jedan od glavnih povoda sna`nog otpora prema restituciji u Srbiji
predstavljaju preterane procene ukupnih obaveza koje bi pale na dr`avu Sr­
61
Hereticus, 1-2/2009
Slobodan G. Markovi}
biju u slu~­aju restitucije, kao i nepoznavanje strukture imovine koja treba
da se vrati. U neumerenim procenama pojedini publicisti, pa ~­ak i stru~­nja­
ci, i{li su i do iznosa od 200 milijardi evra. Ovde `elimo da ispitamo osno­
vanost takvih tvrdnji na osnovu raspolo`ivih ekonomskim pokazatelja koji
se odnose na Kraljevinu Jugoslaviju, kao i na dana{nju Srbiju.
Vode}i ekonomski istori~­ar i stru~­njak za noviju svetsku ekonom­
sku istoriju, [vajcarac Pol Berok (Paul Bairoch, 1930–1999), dao je pre­
gled kretanja bruto nacionalnog proizvoda u odabranim zemljama sveta,
uklju~­uju}i i Srbiju/Jugoslaviju za razdoblje 1800–1975. Prema njegovim
procenama, Kraljevina Jugoslavija je imala BNP od 339 ameri~­kih dola­
ra 1938. godine izra`enih u dolarima iz 1960. koji su se dugo koristili kao
obru~­anska osnova u ekonomskoj istoriji.3 Taj iznos je posle Drugog svet­
skog rata rastao da bi 1973. dostigao 1.182 ameri~­ka dolara.4
Rast ukupnog dru{tvenog proizvoda (DP) od 1973. do 1989. je, iz­
ra`en u cenama iz 1972, iznosio za Jugoslaviju 54,65% (tj. sko~­io je sa
25.768.000 dinara 1973. na 39.850.000 za 1989). Za Srbiju bez SAP je, u
istom razdoblju, rast iznosio 59,7% (sa 6.376.000 za 1973, na 10.182.000
za 1989), a za SAP Vojvodinu 49% (sa 2.763.000 za 1973, na 4.117.000 za
1989), odnosno u proseku za Srbiju bez KiM rast DP­a je, u ovom razdo­
blju, bio 56,46% (sa 9.139.000 1973, na 14.299.000 1989).5 Rast DP­a ovde
uzimam kao aproksimaciju za rast BDP­a. Pri tome Berokove podatke o
BNP­u (GNP) uzimamo kao skoro istovetne BDP­u (GDP) u predmet­
nom razdoblju.
U istom razdoblju broj stanovnika Srbije, bez KiM, se prema proce­
nama Statisti~­kog zavoda promenio sa 7.288 miliona u 1973. na 7.894 mi­
liona u 1989. godini. Dakle porastao je u predmetnom razdoblju za 8,3%.
Mogu}e je da je ova stopa rasta bila ne{to ni`a, jer je u ovom razdoblju
postojao mehani~­ki odliv izazvan odlaskom tzv. privremenih radnika u
inostranstvu, a isti su popisivani na popisima stanovni{tva i ulazili i u de­
mografske projekcije, iako nisu vi{e bili u zemlji. Zanemaruju}i ovaj fak­
tor, konstatujemo da je BDP po glavi stanovnika sko~­io u istom razdoblju
(1973–1989) za 44,5% (156,46% /108,3%). Sada kona~­no mo`emo da izra­
~­unamo da je BDP sko~­io sa oko 340 dolara 1938. na 1.850 dolara 1989.
(naravno sve izra`eno u dolarima iz 1960). Dakle re~­ je o skoku od 5,5 pu­
ta. Da bismo dobili stanje pred po~­etak isto~­noevropske tranzicije, doda­
}emo u stope kretanja BDP­a podatak o kretanju BDP­a za 1990, kada je
3
4
5
62
Paul Bairoch, “Europe’s Gross National Product: 1800–1975”, The Journal of
European Economic History, vol. 5, No. 2 (Fall 1976), str. 297.
Ibid., str. 307.
Statisti~ki godi{njak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, Beograd 1991. godine,
str. 417.
Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije
bele`io pad od 8,9%. Tako dolazimo do 1.685 dolara ili do iznosa koji je
4,96 puta ve}i od onog iz 1938.
Me|utim, Srbija bele`i strahovit pad BDP­a u razdoblju od 1991. do
2000. godine. Slede}a tabela daje broj~­ani iskaz kolebanja BDP­a Srbije u
ovom razdoblju, pri ~­emu je 1990. uzeta sa indeksom 100.6
God. ‘90
% 100
‘91 ‘92 ‘93 ‘94 ‘95 ‘96 ‘97 ‘98 ‘99 ‘00
88.4 63.7 44.1 45.2 48.0 51.7 56.9 58.0 47.6 49.9
Kao {to se vidi, od 1990. do 2000. BDP Srbije je pao za 50%, {to
zna~­i da je u odnosu na 1938. i dalje bio ve}i skoro 2,5 puta. Od 2001. te~­e
postojan rast BDP­a Srbije, koji bi, prema podacima Republi~­kog zavoda
za statistiku Srbije, izgledao ovako:
God.
%
‘90
100
‘00
49.9
‘01
52.3
‘02
54.5
‘03
55,9
‘04
60,5
‘05
64,3
‘06
68
‘07
73,1
‘08
77,4
Dakle, stanje krajem 2008.7 je da je BDP Srbije po glavi stanovnika
ve}i 3,84 puta nego 1938. [to se ti~­e ukupnog BDP­a, Centralna Srbija je
1931. godine imala 3,5 miliona stanovnika, a Vojvodina 1.740 hiljada, da­
kle ukupno 5.240 hiljada. Uz prose~­ni rast stanovnika od 12,5% na deseto­
godi{njem nivou, ovaj broj je do 1941. narastao na oko 5,9 miliona, ili oko
80% sada{njeg stanovni{tva centralne Srbije i Vojvodine. To zna~­i da je
ukupan BDP Srbije ve}i oko 4,8 puta nego 1938. (3,84/0,80).
Dvadeseti vek predstavljao je razdoblje izuzetnog rasta svetskog
BDP­a. Zato je tokom ovog veka, na globalnom nivou, do{lo do rasta ap­
solutnog nivoa stvarnih prihoda po glavi stanovnika od tri to ~­etiri puta.8
Posebno visok stepen rasta zabele`ile su mnoge zemlje u razvoju, uklju~­u­
ju}i i komunisti~­ku Jugoslavije, i gotovo sve komunisti~­ke zemlje isto~­ne
Evrope, u razdoblju 1950–1973. Odatle dolazi i vi{estruko vi{i BDP Srbije
danas nego pred Drugi svetski rat, {to je odlika i svih drugih balkanskih
zemalja. Iz navedenog proizlazi da je mogu}nost restitucije u svim balkan­
skim zemljama, a ne samo u Srbiji, bila sasvim realna i u skladu sa ekonom­
skom snagom tih dr`ava tokom devedesetih. Zato su sve druge zemlje i
donele zakon o restituciji, a izgovori da Srbija to ne mo`e ekonomski da
podnese predstavljaju apsurd. Kada bi to bilo ta~­no, logi~­no bi moralo da
se postavi pitanje kako je Bugarska mogla da donese valjan zakon u ovoj
6
7
8
Tabela je napravljena na osnovu: Transition Report 2003. Integration and Regional Cooperation (London: European Bank for Reconstruction and Development,
November 2003), str. 56.
Za 2008. data je procena po kome je rast BDP­a bio 5,9%.
Robert Skidelsky, “The Growth of a World Economy”, in Michael Howard and
Wm. Roger Louis, The Ox­ford History of the Twentieth Century (Ox­ford: Ox­ford
University Press, 1998).
63
Hereticus, 1-2/2009
Slobodan G. Markovi}
oblasti sa BDP­om po glavi stanovnika koji je po~­etkom tranzicije bio
znatno manji od srpskog, a koji je i danas ne{to ni`i.
^injenica da je nominalni BDP Srbije danas skoro pet puta ve}i od
onog iz 1938. (poslednja godina pred izbijanje Drugog svetskog rata) ve­
oma je zna~­ajna pri odre|ivanju mogu}nosti restitucije. Zemlja koja ima
pet puta ve}i BDP u odnosu na zemlju koja je bila predmet nacionalizacije
svakako da ima realne mogu}nosti da obavi restituciju ili kompenzaciju,
i to u potpunosti i pravi~­no. Pogotovo jer se ovde ni izbliza ne radi o svoj
privatnoj imovini koja je postojala na teritoriji Srbije pred Drugi svetski
rat, a jo{ manje o ukupnoj tada{njoj imovini Srbije. Ova bitno umanjena
potra`ivanja dolaze iz slede}ih razloga:
1. deo imovine nije ni bio u privatnom vlasni{tvu 1940, ve} u vlasni­
{tvu dr`ave;
2. deo poljoprivrednog zemlji{ta do 10 hektara povr{ine po vlasni­
ku nije ni nacionalizovan od strane komunisti~­kih vlasti u Jugo­
slaviji;
3. naknada imovine nacionalizovanih stranih preduze}a iz zapadnih
zemalja je bila predmet me|udr`avnih sporazuma komunisti~­ke
Jugoslavije i zapadnih zemalja i zato ona nije predmet restitucije,
a komercijalna pravna lica i nisu predvi|ena u nacrtima zakona
kao korisnici denacionalizacije;
4. deo imovine fizi~­kih lica koja su bila strani dr`avljani bio je pred­
met me|udr`avnih sporazuma komunisti~­ke Jugoslavije i stranih
dr`ava i zato i ona nije predmet restitucije, {to je i nagla{eno u
~­lanu 16, stav 3 nacrta Zakona o denacionalizaciji, usvojenog 10.
maja 2007. na sednici Vlade Srbije;
5. na osnovu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i gra|evin­
skog zemlji{ta iz 1958. izuzet je iz nacionalizacije odre|eni stam­
beni fond i to u obimu od dva dvosobna stana po vlasniku;
6. izvr{ena je delimi~­na restitucija nacionalizovanog poljoprivred­
nog zemlji{ta tokom devedesetih godina.
7. broj zahteva za povra}aj imovine podnet na osnovu Zakona o
evidenciji daleko je manji od onog koji je procenjivan, jer mno­
gi naslednici biv{ih vlasnika nemaju nikakvu dokumentaciju ili
nisu zainteresovani da u~­estvuju u procesu restitucije. Osim to­
ga, deo podnetih zahteva ne mo`e da bude realizovan jer potra­
`ioci nemaju nikakvu ili gotovo nikakvu dokumentaciju ili ~­ak
potra`uju imovinu koja nikad nije bila u njihovom vlasni{tvu ili
vlasni{tvu njihovih predaka. Republi~­ka direkcija za imovinu je
samo evidentirala potra`ivanja, a nije ulazila u zasnovanost zahte­
va. Zato spisak evidentiranih “starih vlasnika” predstavlja samo
spisak `elja, a ne nu`no i spisak lica koja }e mo}i da budu obe{te­
64
Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije
}ena na osnovu Zakona o restituciji kada bude donet. Ekspert
za ovu oblast dr Milan Parivodi} procenio je u julu 2007. da }e
20–30% svih zahteva biti neosnovano;
8. zna~­ajan broj objekata, i ogromna koli~­ina zemlji{ta, i dalje su
u dr`avnom vlasni{tvu;
9. mogu}e je izvr{iti nadoknadu istom vrstom nekretnine, ali na
drugom mestu.
Svaka od prvih sedam stavki zna~­ajno smanjuje ukupan obim resti­
tucije, a osma i deveta stavka smanjuju obim nov~­ane nadoknade.
Hronologija obe}anja
Ponovnim uvo|enjem vi{estrana~­kog sistema 1990. godine zna~­ajan
broj stranaka uvrstio je u svoj program i denacionalizaciju, a posebno tada
najja~­a opoziciona stranka Srpski pokret obnove. Isto tako, u programima
Demokratske stranke Srbije, ali i u najavama Demokratske stranke, dena­
cionalizacija je bila jedno od va`nih obe}anja tokom devedesetih. I Srpska
radikalna stranka je obe}avala denacionalizaciju sve dok nije formirala
zajedni~­ku vladu sa SPS­om. Najugledniji nau~­ni skup pravnika u zemlji
– Kopaoni~­ka {kola prirodnog prava, imala je vi{e temata o restituciji to­
kom devedesetih godina, a u decembru 1995. predstavljen je prvi Nacrt
zakona o restituciji, koji je izradio advokat Vladimir Todorovi}.
Posle demokratskih promena 2000. godine obnovljen je rad na izra­
di zakona o restituciji, ali bez ikakvih konkretnih rezultata. Ministarstvo
pravde Srbije anga`ovalo je dve radne grupe po~­etkom 2002. godine. Ove
grupe su predstavile nacrte Zakona o restituciji i obe{te}enju i Zakona o
vra}anju imovine crkvama i verskim zajednicama. Nijedan od nacrta nije
oti{ao u dalju proceduru. Po~­etkom 2003, novi Nacrt zakona o restituciji
uradio je Centar za unapre|enje pravnih studija za potrebe Ministarstva
finansija Srbije, ali ni ovaj nacrt nije u{ao u dalju proceduru.
Tek dolaskom na vlast vlade dr Vojislava Ko{tunice do{lo je do
pomeranja ovog pitanja sa mrtve ta~­ke. Tre}a postoktobarska vlada Re­
publike Srbije (Ko{tunica­Labus) obrazovala je jo{ 2. septembra 2004.
osmo~­lanu komisiju za pripremu radnog teksta Nacrta zakona o vra}anju
oduzete imovine i obe{te}enju za oduzetu imovinu. Stavom 8. ove odlu­
ke precizirano je da Komisija ima da zavr{i rad na pripremi radnog teksta
Nacrta zakona do 31. oktobra 2004.9 Od svega toga, me|utim, nije bilo ni­
{ta. Umesto Nacrta zakona ova vlada je pristupila evidentiranju imovine
kao prethodnom koraku. Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete
imovine donet je 2005. godine.10
9
10
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 100 (3. septembra 2004), str. 3.
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 45 (2005).
65
Hereticus, 1-2/2009
Slobodan G. Markovi}
Dok su u vladi inicijativu za dono{enje ovog zakona nosili ministri
iz DSS­a, a posebno dr Milan Parivodi}, u Narodnoj skup{tini inicijativu u
ovoj oblasti su nosili predsednik Skup{tine Predrag Markovi} i predsednik
Odbora za privatizaciju, advokat Nikola Novakovi}, obojica iz G17 plus.
Odbor za privatizaciju doneo je 29. avgusta 2006. godine Predlog prepo­
ruke Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju, koji sadr`i slede}i
logi~­an zaklju~­ak: “Nakon dono{enje Zakona o prijavljivanju i evidenti­
ranju oduzete imovine i Zakona o vra}anju (restituciji) imovine crkvama
i verskim zajednicama, Odbor za privatizaciju konstatuje da je neophod­
no obustaviti neosnovano zapo~­ete prodaje subjekata privatizacije koji se
sastoje isklju~­ivo ili prete`no od nacionalizovane imovine, naro~­ito hote­
la.”11 Izli{no je pomenuti da se Agencija za privatizaciju nije ni osvrnula
na ovu preporuku mati~­nog odbora Narodne skup{tine.
Ova ista vlada se, tek po raspisivanju vanrednih parlamentarnih iz­
bora, kada je ve} bila samo tehni~­ka vlada, setila da “preliminarno podr­
`i” Nacrt zakona o denacionalizaciji, a i ovo je u~­injeno na naro~­ito zauzi­
manje jednog ~­lana vlade, dr Milana Parivodi}a, koji je i stajao iza ovog
nacrta. “Preliminarna podr{ka” je data na sednici odlaze}e vlade Srbije
10. maja 2007. godine. Kona~­no, po osnivanju ~­etvrte postpetooktobarske
vlade (Ko{tunica­\eli}), Nacrt zakona o denacionalizaciji je stavljen na
javnu raspravu u septembru sa ciljem da tekst tog Nacrta bude dostavljen
vladi na razmatranje u novembru 2007. Me|utim, do ovoga nije do{lo i
raspisani su novi izbori u martu 2008. godine. Od tada ovo pitanje stagni­
ra i samo se povremeno aktuelizuje u javnosti.
Dodatni paradoks le`i u tome da je obe}anje da }e Zakon o resti­
tuciji biti donet do kraja 2007. vi{e puta izneo tada{nji ministar finansija
Mirko Cvetkovi}, koji je 2008. postao predsednik vlade Srbije. Budu}i da
je Ministarstvo finansija u vladi Ko{tunica­\eli} bilo zadu`eno za izradu
Zakona o restituciji, g. Cvetkovi} je bio u potpunosti upu}en u zna~­aj ovog
zakona i najavio je i vreme njegovog dono{enja u vi{e navrata. Tako je u
julu 2007. izjavio: “Mi `elimo da zakon o restituciji bude usvojen na jesen,
ali, imaju}i u vidu iskustva sa krupnim zakonskim projektima, ne bismo bi­
li razo~­arani i ako bi njegova primena po~­ela 2008. godine.”12 Razume se
da je raspisivanje izbora po~­etkom 2008. moglo da poslu`i kao opravdanje
za odlaganje dono{enja zakona, ali je zato drugi deo 2008, kada je Mirko
Cvetkovi} postao premijer (od 7. jula 2008. godine nadalje), vreme u po­
gledu zakona o denacionalizaciji protra}eno bez ikakvog obrazlo`enja.
Imaju}i sve ovo u vidu, odre|enje stanja u Srbiji u vezu sa autori­
tarnom pro{lo{}u koje je dao prof. J. Trkulja nadnosi se nad srpske de­
11
12
66
Odbor za privatizaciju Narodne skup{tine Republike Srbije, br. 06–2/146–06. od
29. avgusta 2006.
Blic, 29. juli 2007.
Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije
mokratske elite kao velika sramota. On smatra da je u Srbiji posle 2000.
godine na delu “ne diskontinuitet ve} kontinuitet sa autoritarnom vlada­
vinom nepravne dr`ave.”13
Stanje nacionaliz­ovane imovine u­ Srbiji,
vladavina prava i diskriminacija
Obe}anja koje su davale demokratske politi~­ke stranke o tome da
}e im dono{enje zakona o restituciji biti prioritet pri dolasku na vlast ima­
la su i odre|ene prakti~­ne posledice. U `elji da iza|u starim vlasnicima u
susret, pojedine op{tine su parcijalno re{avale ovaj problem i tokom de­
vedesetih i kasnije. Tokom devedesetih pojedine op{tine su u upravnom
postupku vra}ale imovinu pojedinim starim vlasnicima koji su bili ~­lanovi
ili funkcioneri vode}ih politi~­kih stranaka. Budu}i da tada nije postojala
Republi~­ka direkcija za imovinu, ovako vra}ena imovina pre{la je u vla­
sni{tvo starih vlasnika.
Od 2000. godine poslovni prostori pojedinih op{tina pona{ali su se
krajnje razli~­ito prema starim vlasnicima. Predsednik skup{tine RS, tada
i v. d. predsednika Republike, Predrag Markovi}, pozvao je 2005. godine
op{tine da iza|u u susret starim vlasnicima gde god je to mogu}e, o~­igled­
no i sam dezinformisan da je pitanje dono{enje zakona o restituciji stvar
neposredne budu}nosti. Tako su u pojedinim slu~­ajevima poslovni prosto­
ri davali u zakup nacionalizovanu imovinu starim vlasnicima sa popustom
i do 95%. U drugim slu~­ajevima davan je prioritet na tenderu starim vla­
snicima, ali bez popusta, a u mnogim slu~­ajevima nije se ni na koji na~­in
izlazilo u susret starim vlasnicima. Kona~­no, u odre|enom broju slu~­aje­
va, uz saglasnost Republi~­ke direkcije za imovinu, poslovni prostori op­
{tina vra}ali su pravo kori{}enja nekada{njim pravnim i fizi~­kim licima.
Dakle, od vladavine prava i jednakosti starih vlasnika nema ni traga. “Sva­
ko je pro{ao kako se sna{ao”, op{ta je ocena ovog parcijalnog re{avanja
problema restitucije u mo`da najosetljivijoj oblasti restitucije, u domenu
poslovnog prostora.
[tavi{e, Zakonom o vra}anju imovine crkvama i verskim zajednicama, koji je donet 2006, i koji se primenjuje od 1. oktobra 2006. stvorena je
jasna diskriminacija izme|u jedne kategorije pravnih lica (verske zajedni­
ce) i fizi~­kih lica za koje ne postoji pravni na~­in da izvr{e restituciju. ^la­
nom 18. potencijalno je izvr{ena i diskriminacija samih verskih zajednica
jednih prema drugima, jer je u slu~­ajevima gde je obveznik Republika Sr­
bija predvi|eno izdavanje obveznica, ali tek po dono{enju op{teg zakona
o vra}anju imovine. To zna~­i da u zavisnosti od toga kolika obaveza pada
13
Jovica Trkulja, “Stranputice denacionalizacije u Srbiji”, Hereticus, vol. VI (2008),
str. 14.
67
Hereticus, 1-2/2009
Slobodan G. Markovi}
na dr`avu zavisi i postotak imovine koji se vra}a naturalno, odnosno iz­
nos preostalog dela koji }e biti vra}en tek kada jednom bude donet op{ti
zakon o restituciji.
Ono {to je jo{ zna~­ajnije, stupanjem ovog zakona na snagu, a ne do­
no{enjem op{teg zakona o restituciji, dve godine posle dono{enja parcijal­
nog zakona koji tretira ovu materiju, izvr{ena je diskriminacija svih onih
gra|ana koji su evidentirali imovinu u skladu sa ~­l. 6. Zakona o prijavljiva­
nju do 30. juna 2006. Ovo je jo{ jedna veoma lo{a vest za vladavinu prava
u Srbiji, ali je dobra vest za stare vlasnike jer otvara odli~­ne izglede za tu­
`bu protiv dr`ave Srbije Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Ovde je potrebno skrenuti pa`nju i na svetle primere u tretiranju
ove materija. Sve vlade posle 5. oktobra imale su u svojim redovima po
nekog ministra koji se posebno zalagao za restituciju. Postoji i odre|ena
sistemati~­nost u re{avanju ovog pitanja, posebno u razdoblju 2005–2006.
Tako ~­ak tri zakona najavljuju dono{enje zakona o restituciji. ^lan 9. stav
1. Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine ka`e: “Pravni
osnov i prava u pogledu vra}anja imovine ili obe{te}enja po osnovu odu­
zete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona, kao i postupak po
zahtevu za ostvarivanje prava na povra}aj oduzete imovine ili obe{te}enje
za tu imovinu, uredi}e se posebnim zakonom.”14 Ista mogu}nost stavljena
je u izgled licima kojima je konfiskovana imovina na osnovu ~­lana 8 Zakona o rehabilitaciji, koji je stupio na snagu 25. aprila 2006. godine.15 Drugim
re~­ima, dr`ava Srbija se ovim ~­lanom obavezala da }e biti donet Zakon
o restituciji, a isto je u~­injeno ve} pomenutim ~­l. 18. Zakona o vra}anju
imovine verskim zajednicama. Ovim trima zakonima stvorena su realna
o~­ekivanja da }e zakon biti donet, tj. stvoren je jo{ jedan osnov za gra|a­
ne koji su prijavili oduzetu imovinu za tu`bu sudu u Strazburu.
Zakon o restitu­ciji i evropski iz­gledi Srbije
Iz navedenih primera se jasno vidi da je vladavina prava u Srbiji
naru{ena kada je u pitanju oblast re{avanja nacionalizovane imovine, a
da dr`avi Srbiji preti realna i neizbe`na sramota da }e je desetine hiljada
gra|ana tu`iti sudu u Strazburu sa velikim izgledima da sporove i dobiju.
Ukoliko se ovaj, najnepovoljniji scenario po dr`avu Srbiju ostvari, jasno
je da bi dr`avi koja bi izgubila desetine hiljada sporova bile osporene per­
spektive ~­lanstva u Evropskoj uniji za dogledno vreme. Uostalom, sli~­an
problem ima i Turska, sa brojnim sporovima izgubljenim pred ovim su­
dom zbog povrede ljudskih prava, {to dovodi u pitanje njenu sposobnost
da u|e u EU.
14
15
68
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 45 (2005).
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 33, 17. april 2006.
Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije
Pitanje dono{enja zakona o restituciji u ovom smislu postaje pita­
nje kredibilnosti Srbije pred Evropskom unijom da zadovolji kopenha{ka
merila, tj. da uop{te postane ~­lan EU. Drugim re~­ima, Srbiji bez zakona
o restituciji, a ovde se mora dodati i zakona o otvaranju dosijea tajnih po­
licija, te{ko da ima mesta u Evropskoj uniji.
Posle dono{enja zakona koji reguli{u nacionalizovanu imovinu ver­
skih zajednica i evidenciju nacionalizovane imovine nestale su sve nedou­
mice koje su postojale u vezi sa restitucijom. Kao ~­lan Saveta Evrope od
2003. godine, Srbija je u me|unarodnopravnoj obavezi da se dr`i merila
koje je postavio Sud za ljudska prava u Strazburu, pa samim tim mora da
vodi ra~­una o tome da izbegne svaki oblik diskriminacije razli~­itih kate­
gorija gra|ana. Pored toga, pomenutim zakonima re{ene su i sve druge
nedoumice. Kako isti~­e prof. Vladimir Vodineli}, zakonima o evidenciji i
vra}anju imovine crkvama re{eno je pitanje primarnog oblika restitucije,
jer su oni postavili u Srbiji vra}anje oduzete imovine kao “standard oba­
vezuju}i za pravno savladavanje autoritarne pro{losti i u pogledu imovine
oduzete drugim subjektima u vreme autoritarne vladavine”. Kao drugo,
obavezu da denacionalizacije mora biti dr`ava Srbija je sama sebi stvorila
dono{enjem Zakona o vra}anju imovine crkvama i verskim zajednicama
i Zakona o rehabilitaciji i evidenciji, ~­ime je po prof. Vladimiru Vodine­
li}u “sama stvorila veliko i pravno ~­vrsto o~­ekivanje denacionalizacije, i,
ujedno, pre{la ta~­ku sa koje nema povratka”.16
Beskrajno odugovla~­enje dono{enja Zakona o restituciji nije ostalo
neprime}eno od strane me|unarodnih organizacija i me|unarodnih udru­
`enja za pra}enje ljudskih prava. Evropski parlament je 25. oktobra 2007.
godine usvojio preporuke za Evropski savet o odnosima izme|u Evrop­
ske unije i Srbije na osnovu saop{tenja izvestioca za Srbiju Jelka Kacina.
U ta~­ki 43. Evropski parlament “poziva srpske vlasti da usvoje, kao stvar
hitnosti, zakone o restituciji u skladu sa onim u drugim zemljama, koji
obezbe|uju nadoknadu stvarne cene kada je mogu}e, umesto vladinih ob­
veznica”.17 Budu}i da je dosada{nja praksa bila da kada se jednom jedan
zahtev postavi, on ostaje na listi zahteva dokle god ne bude ispunjen, re­
alno je o~­ekivati da }e ubudu}e razna tela EU stalno da podse}aju nadle­
`ne organe Srbije da moraju da donesu zakon o restituciji. I zaista, u izve­
{taju o napredovanju Srbije za 2008. godinu, koji je u novembru 2008. ob­
javila Komisija evropskih zajednica u odeljku o ekonomskim i socijalnim
pravima, apostrofirana je i ~­injenica da u Srbiji nije doneta legislativa o
16
17
Vladimir V. Vodineli}, “Denacionalizacija: Veliko is~­ekivanje izevsnog”, Hereticus, vol. VI (2008), str. 18–20.
No. P6 TA(2007)0482, http://www.europarl. europa. eu/sides/getDoc.do?type=TA&re­
ference=P6­TA­2007–0482&language=EN&ring=A6–2007–0325
69
Hereticus, 1-2/2009
Slobodan G. Markovi}
restituciji, kao i da se u me|uvremenu nastavila privatizacija nekih od na­
cionalizovanih nekretnina.
Ugledna ameri~­ka nevladina organizacija Fridom haus, koja prati
razvoj sloboda u svetu, konstatuje u izve{taju za zemlje u tranziciji za 2008.
godinu da je tokom 2007. godine Agencija za privatizaciju “nastavila da
prodaje nekretnine koje su nacionalizovane tokom razdoblja komunizma
uprkos ~­injenici da su njihovi prethodni vlasnici ili naslednici zvani~­no evi­
dentirani 2005–2006. u skladu sa Zakonom o evidentiranju nacionalizova­
ne imovine”.18 Iz svega navedenog se vidi da se bahato pona{anje srpskih
vlasti, tj. svih vlada Srbije od 2000. godine do danas, a posebno kada je u
pitanju sada ne samo nacionalizovana imovina, ve} i evidentirana naciona­
lizovana imovina, na{lo u fokusu i EU i svetskih nevladinih organizacija
i da ugled dr`ave Srbije kada je u pitanju po{tovanje ljudskih i svojinskih
prava mo`e samo da se dalje naru{ava beskona~­nim odlaganjem dono{e­
nja op{teg zakona o denacionalizaciji.
Jasno je da je, u ovom kontekstu, dono{enje op{teg zakona o resti­
tuciji sada ne samo pravna obaveza, koju je uostalom dr`ava Srbija sama
sebi stvorila, ve} i politi~­ka obaveza u procesu evropskih integracija, ali
isto tako i vrednosna obaveza ukoliko Srbija `eli da postane deo Evrop­
ske unije definisane kao zajednica vrednosti.
Slobodan G. Markovich
SOCIAL IMPORTANCE OF PROPERTY RESTITUTION
AND EUROPEANISATION OF SERBIA
Summary
Development of property rights represented a key point in modernization
of Serbia in the 19th century. However, with the victory of communists in 1944 in
Serbia a systematic violation of human and property rights was undertaken.
Since the reestablishment of multiparty system in Serbia in 1990 first op­
position parties and then parties in power since 2000 promised speedy enactment
of a law on restitution. Yet, by the end of 2008 Serbia remained the only country
in SEE without such a law. The main complaint has been that Serbia could not
financially sustain a burden that would be produced by such a law. Yet, presen­
ted analysis clearly indicates that financial capacities of present Serbia are much
better than of Serbia in 1940s when nationalization was undertaken. Thus GDP
of Serbia was in 2008 almost 5 times higher than in 1940 which clearly indicates
18
70
Jeannette Goehring, Nations in Transit 2008. Democratization from Central Europe
to Eurasia (New York, Washington, Budapest: Freedom House, 2008), p. 505.
Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije
capability of current state to meet requests related to restitution. Moreover huge
portions of property have either never been nationalized in Serbia or for various
reasons will not be the subject of restitution.
Some municipalities tried to help their citizens whose property has been
nationalized by offering them various concessions in this field. This has, however,
led to legal inequality since the position of claimants of nationalized property de­
pended purely on a good will of particular municipalities.
By enacting the law on the Restitution of Church property and property
of religious organizations in 2006 Serbia has given ex­cellent grounds to legal clai­
mants of nationalized property to initiate a lawsuit against Serbia at the Court of
Human Rights in Strasbourg based on discrimination of different groups in Ser­
bia. Since there is a real possibility that tens of thousand of Serbian citizens will
win cases against Serbia in Strasbourg this could severely limit Serbia’s chances
for EU accession. Furthermore, many international bodies and associations have
already begun to severely criticize Serbia in this field including EU reports on the
progress of Serbia for 2007 and 2008 and Freedom House reports 2007 and 2008
entitled Nations in Transit.
Key words:
Serbia, restitution, discrimination, Court of Human Rights, EU
prospects of Serbia
Bo{ko Risimovi} – Bojad`ijska tezga, 1952.
71
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
UDK 316.343:[343.261­052:321.64(497.1)"1945/1985";
323.281(497.1)"1945/1985"
Sr|an Cvetkovi}
Institut za savremenu istoriju, Beograd
Struk­tura po­li­ti­^k­i­h o­Su\e­ni­k­a
u Srbi­ji­ i­ jugo­Slavi­ji­ 1945–1985
Rezime: Rad se bavi analizom struk­ture politi~­k­ih osu|enik­a u Srbiji i Ju­
goslaviji u periodu 1945–1985. Ak­cenat je stavljen na me|uzavisnost fak­tora spolj­
ne i unutra{nje politik­e k­ao i na njihov uticaj na intenzitet politi~­k­e represije ali
i struk­turu osu|enih lica. Nacionalni i socijalni sastav osu|enih lica zbog politi~­­
k­ih delik­ata vremenom se menjao, k­ao i broj osu|enih po republik­ama u SFRJ u
sk­ladu sa slo`enim i zapletenim politi~­k­im fak­torima, k­roz smenjivanje perioda
“~­vrste” i “mek­e” ruk­e i uz razne nacionalne, versk­e, ideolo{k­e i druge simetrije
polit~­k­og progona.
Klju~ne re~i:
struk­tura politi~­k­ih osu|enik­a, politi~­k­i osu|enici, KP domovi, in­
tezitet politi~­k­e represije, Komunisti~­k­a partija
“Krvna slik­a” osu|enik­a u Srbiji i Jugoslaviji od 1945. do 1985. uk­a­
zuje i na najve}e oblik­e otpora i na probleme i isk­u{enja na k­oje su revo­
lucionarne vlasti nailazile u ostvarivanju svog politi~­k­og k­oncepta (tzv.
represija prema gore). Broj i struk­tura onih s druge strane re{etak­a, naro­
~­ito onih osu|enih za politi~­k­e delik­te, posmatrana u {irem vremensk­om
rasponu, re~­ito govori o promenljivosti k­aznene politik­e u sk­ladu sa slo­
`enim spoljnim i unutra{njim politi~­k­im fak­torima, k­ao i stepenu otpora
k­omunisti~­k­om re`imu u Srbiji i drugim republik­ama SFRJ.
Na uzork­u u KPD Zabela i Sremsk­a Mitrovica i delimi~­no drugih
zatvora, na osnovu dostupnih statisti~­k­ih i drugih izvora, pok­u{ali smo da
uo~­imo promene u struk­turi osu|enik­a u Srbiji i Jugoslaviji izme|u 1945.
i 1985. U Zabeli pre rata k­azne obi~­no nisu izdr`avali politi~­k­i k­rivci. Oni
su robijali u Sremsk­oj Mitrovici, Lepoglavi i Mariboru. U Zabelu su re­
volucionarni k­omunisti slati samo na k­ra}i period da bi ih re`im razbio.
Zbog sk­u~­enosti k­apaciteta i ogromnog broja politi~­k­ih zatvorenik­a, ovi
su ~­inili u prvim godinama posle rata vi{e od 80% zatvorsk­e populacije.1
Struk­tura politi~­k­ih zatvorenik­a bila je heterogena, menjala se tok­om go­
1
72
Arhiv KPZ Zabela, Mati~ne knjige zatvorenika II-VI.
Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985
dina, odre|ena politi~­k­im trenutk­om, potrebama revolucije, a k­asnije sa­
moupravnog socijalisti~­k­og dru{tvenog razvoja.
Metodom slu~ajnog uzorka u odre|enim vremensk­im periodima
do{li smo do slede}e slik­e zatvorsk­e populacije u KPD Zabela u prvim
godinama posle rata:
1. Struktura osu|enika u KPZ Zabela 1945–1949.2
1949.
1945.
1.dezerteri
2. k­olabor.
3. jatak­ov.
4. otk­up.
5. nep. prop.
6. ileg.emig.
7 priv. sab.
1945
153
19
60
6
39
­
­
1946 1947 1949
15
6
7
12
22
2
72
33
20
14
6
86
33
32
55
­
19
5
­
20
10
(Napomena: Podaci su dobijeni me­
todom slu~­ajnog uzork­a iz decem­
bra 1945., 1946., 1947. i 1949.)
Iz prilo`enog uo~­avamo da su me|u zatvorenicima tok­om 1945–
1946. dominirali dezerteri, kolaboracionisti i jataci preostalih ~etni~kih odmetnika. Znatan broj ljudi je osu|en zbog dela neprijateljske propagande,
ugro`avanja dru{tvenog poretka, {pijuna`e u k­orist Zapada i sli~­nih dela
protiv dr`ave u vremenu k­ada se re`im u~­vr{}ivao. Novina 1947. bio je po­
ve}an broj osu|enih za ilegalnu emigraciju i privrednu sabota`u (godina
u k­ojoj je usvojen petogodi{nji plan). Kona~­no 1949. godina je obele`ena
ogromnim porastom seljak­a – kukuruzara3 usled intenziviranja k­ampanje
k­olek­tivizacije i prinudnog otk­upa. Prema statistici, samo je k­roz Zabe­
lu pro{lo prek­o 15.000 kukuruzara u periodu 1945–1951. (sk­oro 40% od
2
3
Isto.
B. Pek­i} navodi u se}anjima iz zatvora slede}u tipologiju zatvorsk­ih osu|enik­a:
k­olaboracionisti, neprijatelji iz gra|ansk­og rata, {pijuni, antik­omunisti~­k­e orga­
nizacije, “k­uk­uruzari”, saboteri ({pek­ulanti) i k­riminalci.– B. Pek­i}, Godine koje
su pojeli skakavci III, 153–165; Audio dok­ument: Intervju Dragog Stojadinovi}a
Borislavu Peki}u, London 1974.
73
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
svih) i prek­o 9.000 k­roz S. Mitrovicu. Posle 1948. godine u porastu je bio
broj osu|enik­a zbog neprijateljsk­e propagande i {pijuna`e, ali ovog puta
vi{e u k­orist SSSR­a. Prilik­om tuma~­enja struk­ture zatvorenik­a ipak­ tre­
ba imati u vidu da su najvi|eniji politi~­k­i zatvorenici bili rezervisani za k­a­
znionu u Sremsk­oj Mitrovici.
Od sredine {ezdesetih po~­eli su na robiju u KPZ Zabelu sve vi{e
da pristi`u robija{i novog k­ova, osu|eni za k­lasi~­an k­riminal, saobra}aj­
ni prestup, zlo~­ine i nemoralno pona{anje raznih vrsta, predstavnici jed­
nog novog pok­olenja k­oje je sve vi{e bilo apoliti~­no.4 Po jednom uzork­u
iz KPD Zabela, socijalna struk­tura polovinom {ezdesetih je slede}a: rad­
nik­a 64, seljak­a 45, slu`benik­a 30, bez zemlja{a 13; a po porek­lu iz grada
76, sa sela 76 lica.5
[to se ti~­e socijal­ne strukture politi~­k­ih osu|enik­a u Srbiji i Jugo­
slaviji u samoupravnom socijalizmu, jo{ uvek­ nedostaju dublja istra`iva­
nja, ali je na prvi pogled uo~­ljivo da su me|u disidentima i politi~­k­im osu­
|enicima dominirali mla|i ljudi, predstavnici k­ulturne elite (k­nji`evnici,
re`iseri, re|e glumci). zatim nau~­ne elite, mahom humanisti~­k­ih nauk­a
(pravnici, filozofi sociolozi...). Ipak­ najve}i je udeo studenata, pre svega
dru{tvenih nauk­a (sociologija, filozofija, politik­ologija), zatim naro~­ito
advok­ata i sve{tenik­a, re|e ek­onomista i drugih profesija. Primetno je na
nivou cele Jugoslavije da se sedamdesetih i osamdesetih jezgro opozicije
ipak­ formira ok­o k­lubova k­nji`evnik­a i studentsk­ih udru`enja i ~­asopisa.
Tak­o je prema zvani~­nim podacima k­rajem {ezdesetih i po~­etk­om sedam­
desetih jedan politi~­k­i osu|enik­ dolazio na samo 3.200 studenata, 4.500
samostalnih poslodavaca, 7.000 stru~­njak­a ili umetnik­a, ali na ~­ak­ 40.000
~­inovnik­a ili 60.000 poljoprivrednik­a.
Selja~­k­e i radni~­k­e mase (za razlik­u npr. od Poljsk­e i Isto~­ne Nema~­­
k­e, gde se bele`e velik­i radni~­k­i nemiri 1953., zatim 70­tih i 80­tih) osim
retk­ih izuzetak­a dr`ale su se rezervisano pa i nezainteresovano za politi~­­
k­a gibanja. Seljaci su jedino ozbiljniji otpor pru`ili k­ad im je vlast udarila
na zemlju tok­om k­ampanje otk­upa i k­olek­tivizacije 1948–1953. Uz seljak­e
najpasivniji su bili dr`avni ~­inovnici, k­oji su u`ivali na “dr`avnim jaslama”,
~­uvaju}i svoje ugodne pozicije. @ene su relativno slabo zastupljene me|u
politi~­k­im osu|enicima i njihov procenat se pedesetih uglavnom k­re}e od
3­5% na Kosovu, prek­o ok­o 10% u Hrvatsk­oj i Bosni, pa do 15­20% u em­
nacipovanijim delovima SFRJ, k­ao {to je Slovenija. U Srbiji prose~­no ok­o
7%, na Kosovu 3­5%, u Vojvodini ok­o 9%. Udeo `ena me|u politi~­k­im
osu|enicima u celoj SFRJ se ipak­ blago pove}ava sa ok­o 5­8 % pedesetih
4
5
74
Svedo~­enje Mihajla Mihajlova autoru tek­sta, Beograd, 5. ok­tobar 2007.; R. Katunac,
Pogledaj gospode na drugu stranu, Na{a re~, Nju Jork­ 1978., 59, 73, 150–151.
Arhiv KPZ Zabela, Godi{nji izve{taj za 1966 godinu.
Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985
2. Udeo pojedinih socijalnih grupa u SFRJ u broju
osu|enih za krivi~na dela protiv naroda i dr`ave 1969–19726
poljop.
radnici
sam. poslodavci
zanat. -ugostitelji
~inovnici
stru~nj.-umetnici
nezaposleni
rukovodioci
penzioneri
doma}ice
studenti
ukup­no
1969
67
76
12
19
7
24
12
2
5
42
42
321
1971
28
70
11
15
6
23
15
0
0
12
12
197
1972
174
152
46
58
17
53
103
0
43
25
25
697
1. osu|. na
60.000
10.000
4.500
9.500
40.000
7.000
3.800
?
32.000
?
3.200
50.000
i {ezdesetih na ne{to prek­o 10% sedamdesetih i osamdesetih. Tak­o su se
me|u poznatim studentsk­im disidentsk­im grupacijama po~­ele sve ~­e{}e
nalaziti i `ene (studentk­inja Jelk­a Kljaji} su|ena sa M. Nik­oli}em i P. Im­
{irevi}em 1973. godine zbog anarholiberalizma svak­ak­o je jedna od prvih
poznatijih javnosti). Udeo maloletnih lica u vr{enju k­rivi~­nih dela protiv
naroda i dr`ave k­retao se prose~­no ok­o 3%, ali je bio znatno ve}i me|u
tinejd`erima u Hravtsk­oj, Bosni i na Kosovu, gde je dosezao i do 5%, a
u gotovo 80% slu~­ajeva radilo se o delu raspirivanja verske i nacionalne
mr`nje (~­l.119 KZ 1951.), neretk­o me|u navija~­k­im grupacijama na sport­
sk­im priredbama (jedan od poslednjih je slu~­aj grupe navija~­a Crvene
Zvezde Ultras iz 1986).7
6
7
Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1972, Beograd 1972, 520; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1973, Beo­
grad 1973, 325; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359.
Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1956, Beograd 1956, 363; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1958, Beograd 1958, 427; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1958, Beo­
grad 1959, 433; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije, Beograd 1960, 471; Statisti~­k­i
75
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
Zanimljivo je ~­ak­ i na osnovu nesavr{ene zvani~­ne statistik­e posma­
trati i analizirati k­roz razli~­ite vremensk­e periode, broj a naro~­ito struk­­
turu, politi~­k­ih osu|enik­a k­ak­o p­o rep­ubl­i~­kom tako i p­o nacional­nom
kl­ju~­u. Ovak­va analiza mo`e u mnogome da doprinese boljem razumeva­
nju dru{tvenih i politi~­k­ih procesa k­oji su k­asnije predodredili raspad Ju­
goslavije. Kosovo je uzeto u obzir zasebno k­ak­o bi {to bolje uhvatili ten­
zije i dinamik­u politi~­k­ih i dru{tvenih doga|anja u ovoj ju`noj srpsk­oj po­
k­rajini u odnosu na ostale delove SFRJ i Srbiju.
3. Broj krivi~no osu|enih za dela protiv naroda i dr`ave
u Jugoslaviji 1954–1983. po republikama:8
BIH
CG
HRV
MAK
SLO
SRB
KOS
SFRJ
1954
244
22
146
25
38
403
130
878
1956 1957 1958 1970 1972 1973 1974 1975 1978
230 144 104
74
189 406 314 203
65
12
13
9
0
5
11
17
11
6
159 125 93
64
442 328 326 328 176
69
26
14
28
6
14
16
14
9
61
31
13
3
18
20
33
20
21
249 186 116
48
55
120 145 142
94
39
58
18
14
4
27
37
53
7
780 525 357 232 715 899 851 736 371
1. osu|en prot. dr`. na h gra|ana
Bosna i Hercegovina
12295
19576
Crna Gora
20500
100000
Hrvatsk­a
27000
9500
Mak­edonija
56000
283000
Slovenija
39000
83300
Srbija
17300
154545
Kosovo
6600
240000
SFRJ
19362
28000
godina
1954
1972
8
76
1983
70
14
165
27
11
237
160
524
57142
41428
31000
62000
172727
37900
9375
41900
1983
godi{njak­ Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije
1972, Beograd 1972, 520; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1973, Beograd 1973,
325; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1975, Beograd 1975, 546; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1976, 543;
Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1977, Beograd 1977, 551; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1980, Beograd 1980, 588, Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1985, Beo­
grad 1985, 613.; Rajk­o Danilovi}, Upotreba neprijatelja, Beograd 2004.
Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1956, Beograd 1956, 363; Statisti~­k­i godi{njak­ Ju­
goslavije 1958, Beograd 1958, 427; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1958, Beograd
1959, 433; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije, Beograd 1960, 471; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1972, Beograd
1972, 520; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1973, Beograd 1973, 325; Statisti~­k­i go­
di{njak­ Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1975,
Beograd 1975, 546; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1976, 543; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1977, Beograd 1977, 551; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1980, Beo­
grad 1980, 588, Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1985, Beograd 1985, 613.
Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985
4. Koeficijent udela pojedinih republika i Kosova u broju krivi~no osu|enih za
dela protiv naroda i dr`ave u odnosu na br. stanovnika 1954–57, 1972 i 1983.9
Globalna k­retanja na osnovu gornjih dijagrama i tabela nam govo­
re da se broj k­ao i struk­tura politi~­k­ih osu|enik­a protok­om vremena vrlo
dinami~­no menjao. Pedesetih, naro~­ito posle 1954., primat u broju politi~­­
k­ih osu|enik­a po glavi stanovnik­a gubi Crna Gora i u`a Srbija, na ~­ijoj je
teritoriji bilo najvi{e uhap{enih do 1953. (po liniji IB­ea i k­ulak­a i do dve
tre}ine svih); sada je relativno najvi{e uhap{enih na Kosovu i to mahom
nezadovoljnih Albanaca. Tak­o|e je primetno pove}anje relativnog udela
Hrvatsk­e i Bosne i Hercegovine, gde bi opet k­lju~­ mogao da bude osetlji­
vo nacionalno pitanje. Posle pada Rank­ovi}a i liberalizacije {ezdesetih,
dolazi do radik­alnih promena – dok­ se udeo Kosova drasti~­no smanjuje,
naro~­ito od po~­etk­a sedamdesetih, dolazi do ek­spanzije broja delik­ata u
Hrvatsk­oj i Bosni i Hercegovini i to najvi{e k­roz raspirivanje rasne, ver­
sk­e i me|unacionalne mr`nje. Srbija i Crna Gora tak­o|e bele`e do k­raja
sedamdesetih dalji trend pada udela u osu|enim za politi~ki kriminal. U
osmoj deceniji bele`i se “hrvatska {utnja” i ek­splozija albansk­og naciona­
9
Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1956, Beograd 1956, 363; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1958, Beograd 1958, 427; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1958, Beo­
grad 1959, 433; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije, Beograd 1960, 471; Statisti~­k­i
godi{njak­ Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije
1972, Beograd 1972, 520; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1973, Beograd 1973,
325; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1975, Beograd 1975, 546; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1976, 543;
Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1977, Beograd 1977, 551; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1980, Beograd 1980, 588, Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1985, Beo­
grad 1985, 613.
77
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
lizma i separatizma na Kosovu, pa se javlja najve}i relativni udeo ove po­
k­rajine u odnosu na celi period i sve republik­e. Tak­o|e je po~­etk­om osma­
desetih blagi trend rasta primetan i u Srbiji. [to se ti~­e ostalih republik­a,
Mak­edonije, Slovenije pa i Crne Gore posle 1953., njihov relativni udeo
u broju politi~­k­ih osu|enik­a u odnosu na Hrvatsk­u, Bosnu i Hercegovi­
nu i Srbiju je sk­oro zanemarljiv i postoji u trgovima. To se s jedne strane
mo`e objasniti nacionalnom homogeno{}u ovih republik­a (slu~­aj Sloveni­
ja), ili pak­ lojalno{}u dr`avi u k­ojoj su po prvi put stek­li federalni status i
ozbiljno u~­estvovali u vlasti (Mak­edonija, Crna Gora). S druge strane, od
zna~­aja je i to {to ruk­a re`ima nije bila svuda iste te`ine. Poznato je da je
u Sloveniji, k­ao i u Srbiji tok­om sedamdesetih i osamdesetih, vladao dosta
liberalniji re`im, dok­ je u osetljivoj i zapaljivoj Hrvatsk­oj posle maspok­a i
u Bosni (u celom periodu 1954–1985.), k­ao i na Kosovu posle 1981., dr`a­
va bila osetljivija na “neprijateljsk­a” i, naro~­ito, “nacionalisti~­k­a” istupa­
nja. Zanimljivo je da se u Sloveniji, s druge strane, bele`i najvi{e bek­stava
prek­o granice i izbegavanje vojnog rok­a.
Uk­upno i k­omparativno posmatrano, najve}i k­oeficijent udela me­
|u politi~­k­im delink­ventima imali su Srbija i Crna Gora 1948–1953, Koso­
vo 1954–1966, Hrvatsk­a i Bosna 1972–1975, i, k­ona~­no, ponovo Kosovo i
Bosna i Hercegovina 1981–1985, {to su ujedno i nek­i od vrhova talasa po­
liti~­k­e represije posle 1945. u Jugoslaviji.
5.Broj osu|enih za krivi~na dela protiv naroda
i dr`ave u pokrajinama i u`oj Srbiji 1956–1983.10
[email protected] SRB. 168
VOJ.
105
KOS.
130
249
85
39
186
75
58
59
40
17
18
12
14
17
34
4
45
48
27
55
53
37
38
51
53
56
31
7
70
7
160
Iz gornjih statistik­a vidi se da je u~­e{}e Srbije u broju osu|enih za
politi~­k­e delik­te u periodu samoupravnog socijalizma relativno sk­romni­
je nego Hrvatsk­e i Bosne. Me|utim, posmatrano u {irem vremensk­om ra­
sponu, i na njenoj teritoriji, k­ak­o u pok­rajinama tak­o i u centralnoj Srbi­
ji (popularno u`a Srbija), uo~­ljive su razli~­ite tendencije k­ad je re~­ o tzv.
politi~kom kriminalu. Ovo se pre svega mo`e re}i za pojedine periode k­a­
10
78
Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1956, Beograd 1956, 363; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1958, Beograd 1958, 427; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1958, Beo­
grad 1959, 433; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije, Beograd 1960, 471; Statisti~­k­i
godi{njak­ Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije
1972, Beograd 1972, 520; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1973, Beograd 1973,
325; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1975, Beograd 1975, 546; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1976, 543;
Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1977, Beograd 1977, 551; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1980, Beograd 1980, 588, Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1985, Beo­
grad 1985, 613.
Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985
6. Koeficijent u~e{}a pokrajina i u`e Srbije kod osu|enih za dela protiv naroda
i dr`ave 1956–1983.
(Napomena: broj osu|enih kroz br. stanovnika pomno`en sa milion radi lak{eg
grafi~kog prikaza)
da broj osu|enih, pre svega na teritoriji Kosova, ali i Vojvodine, zna~­ajno
odudara od prosek­a u Srbiji, odnosno Jugoslaviji. Broj osu|enih na Koso­
vu je zna~­ajno ve}i tok­om pedesetih (u vreme masovnog lova na ostatk­e
balisti~­k­ih odmetnik­a, diverzante i njihove jatak­e), zatim posle masovnih
demonstracija 1981. godine. Posle pedesetih u Vojvodini i u`oj Srbiji je
ne{to ve}i broj politi~­k­ih osu|enik­a zabele`en u vreme ustavnih promena
sedamdesetih, a naro~­ito u u`oj Srbiji posle Brozove smrti osamdesetih.
Najbolju slik­u o dominaciji Kosova (tj. Albanaca) me|u politi~­k­im osu|e­
nicima daje odnos k­oeficijenata k­oji su uspostavljeni u odnosu na broj sta­
novnik­a, gde vidimo da je k­oeficijent na Kosovu jednak­ uk­upnom k­oefici­
jentu u`e Srbije i Vojvodine. Tak­o|e se vidi da je na jednog osu|enog na
Kosovu (mahom Albanca) dolazilo svega 6­9.000 stanovnik­a u pojedinim
periodima, dok­ je u Srbiji u isto vreme dolazilo od 17.000 do ok­o 38.000
stanovnik­a, a u Jugoslaviji otprilik­e od 20.000 do 40.000 stanovnik­a. Tak­o
bi se na osnovu ovih razmatranja o struk­turi uk­upnog broja politi~­k­ih osu­
|enik­a 1954–1985., moglo re}i da je na sto osu|enih u periodu 1954–1985.
u Jugoslaviji trideset i pet osu|eno u Hrvatsk­oj, trideset u Bosni (otprili­
k­e po deset iz svak­e nacije, po principu tzv. bosanskog lonca), dvadeset
pet u Srbiji (deset na Kosovu, devet Albanaca), osam u Sloveniji, po {est
u Sloveniji i Mak­edoniji i tri u Crnoj Gori.
Jedan sumarni izve{taj s polovine sedamdesetih tak­o|e nam daje
dobar presek­ vrste “politi~kog kriminala” u SFRJ i njegovu disperziju po
republik­ama, odnosno pok­rajinama. Tu su pre svega k­rivi~­na dela protiv
naroda i dr`ave iz glave H KZ: ~­l. 104 – oru`ana pobuna, ~­l. 105 – {pijuna­
`a i odavanje dr`avne tajne (~­l. 105a), ~­l. 106 – k­ontrarevolucionarni napad
na dru{tveno ure|enje, ~­l. 109 – u~­estvovanje u neprijateljsk­oj ak­tivnosti,
bek­stvo radi neprijateljsk­e delatnosti (~­l. 109a), zak­lju~­enje ugovora na
{tetu Jugoslavije, ~­l. 111 – organiziovanje i prebacivanje ilegalnih grupa i
materijala, ~­l. 117 – stvaranje zavera i organizovanje protiv dr`ave i naro­
79
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
da, ~­l. 118 – neprijateljsk­a propaganda, ~­l. 119 – izazivanje rasne, versk­e i
nacionalne mr`nje i netrpeljivosti i pomo} pri izvr{enju tog k­rivi~­nog dela
i k­ona~­no te{k­a dela protiv naroda i dr`ave iz ~­l. 120. Pored ovih, brojna
su bila i slede}a k­rivi~­na dela iz drugih poglavlja KZ, a me|u k­ojima se
k­riju tak­o|e politi~­k­i osu|enici: {irenje la`nih vesti (292­a) zatim ~­l. 174
– k­rivi~­na dela protiv ugleda zemlje, njenih organa i predstavnik­a (naro~­i­
to u 1972. k­ada je osu|eno po ovom ~­lanu ~­ak­ 475 lica), ilegalno bek­stvo
prek­o granice i pomaganje istog (~­l. 303), k­oje je u opadanju, jer se se­
damdesetih po~­elo k­a`njavati k­ao prek­r{aj), izbegavanje vojne obaveze
(ali ne i vojni begunci). 11
7. Osu|ena lica za period 1962–1974. za dela iz Desete glave KZ iz 1951.:12
1962
1963
1964
1965
1966
1967
1968
1969
1970
1971
1972
1973
1974
153
140
145
169
122
92
174
284
203
179
715
691
571
8. Osu|ena lica tokom 1972. po republikama u SFRJ, ~l. 105, 109,
111, 117–120. (gl. X KZ FNRJ iz 1951.)13
BIH
CG
HRV
MAK
SLO
[email protected]
VOJ
KOS
SFRJ
~­l. 105.
~­l. 109
maloletnik­a
po ~­l. 111 s.1
­
6
1
­
­
­
­
­
­
5
­
­
­
2
­
1
­
­
­
­
­
1
­
­
­
­
­
­
1
­
­
­
1
14
1
1
po ~­l. 117 s. 2
po. ~­l. 118. s.1
maloletnici
po. ~­l. 118. s.3
1
30
2
11
­
3
­
­
1
25
­
5
­
1
­
­
1
­
­
­
­
2
­
­
­
4
­
­
­
­
­
­
3
63
2
16
po. ~­l. 119. s.1
17
1
26
­
1
2
8
­
55
po. ~­l. 119. s.2
po.~­l. 119 s.3.
maloletnik­a
po.~­l. 120. s.3.
Uk­upno
maloletnik­a
SVE
­
120
­
1
186
3
189
­
3
­
­
5
­
5
1
364
15
­
427
15
442
­
2
­
­
6
­
6
­
16
­
­
18
­
18
­
12
­
­
17
­
17
­
22
­
­
34
­
34
­
3
­
­
4
­
4
1
542
15
1
697
18
715
Posle liberalizacije s po~­etk­a {ezdesetih, a nak­on “vru}e 1968.”, usled
sve `ivlje dru{tvene turbulencije (studentsk­e demonstracije, maspok­, libe­
rali...) primetno je da dolazi do znatnog pove}anja broja k­rivi~­nih dela pro­
tiv naroda i dr`ave, k­oja su k­ulminirala 1972–1973., k­ada je njihov broj u
odnosu na 1963. porastao sedam puta. Za {est godina, od 1962. do 1968.
11
12
13
80
AJ, Predsedni{tvo SFRJ, 803­fsc. 609., 03­07. str. pov. 1973, Komisija za pomilovanje,
Izve{taj o osu|enim i predlogu amnestije za politi~­k­e delik­vente 25. IX 1973.
Isto.
Isto.
Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985
bilo je ne{to prek­o 900 osu|enih po Desetoj glavi, a samo za dve godine
1972–1973, ~­ak­ blizu 1.500 lica. Najvi{e delik­ata bilo je u stvari raspiriva­
nje nacionalne, rasne ili versk­e mr`nje (blizu 80%) ili neprijateljsk­a pro­
paganda (10%), zatim ilegalna emigracija, a tek­ simboli~­no drugi. Gleda­
no po republik­ama, tok­om 1972. nacionalna i versk­a netrpeljivost najvi{e
je zabele`ena u Hrvatsk­oj – 370 delik­ata (57% svih), zatim u BiH – 120
(26%). Najvi{e atak­a na dr`avu i dru{tveno ure|enje bilo je u Bosni i Her­
cegovini – 43, a zatim u Hrvatsk­oj – 30 slu~­ajeva, {to je zajedno sk­oro 90%
svih. Zapravo u ove dve republik­e na~­injeno je ~­ak­ ok­o 85% svih delik­ata
u SFRJ po H glavi KZ­a, {to je podatak­ k­oji svak­ak­o govori o ve}em ste­
penu otpora re`imu i ideologiji, ali i o po~­etk­u raspaljivanja nacionalnih
strasti. Posle ove dve republik­e slede Srbija i Slovenija, dok­ je najmanji
broj slu~­ajeva zabele`en u Crnoj Gori i Mak­edoniji (vidi tabelu 8.).
Samo ne{to druga~­iju slik­u daje analiza rasprostranjenosti i drugih
k­rivi~­nih dela po republik­ama me|u k­ojima se k­riju politi~­k­i delik­venti.
Tak­o je najvi{e dela, ~­ak­ 475, k­a`njeno po ~­lanu 174., k­oji sank­cioni{e krivi~na dela protiv ugleda zemlje, njenih organa i predstavnika. Od toga sk­o­
ro polovina je u~­injena u Bosni i Hercegovini (226,) zatim u Hrvatsk­oj
(137) i Srbiji (86). Krivi~­nih dela {irenje la`nih vesti (~­l. 292) je najvi{e u
Hrvatsk­oj (26), pa u Srbiji (13) i Bosni i Hercegovini (10). Ilegalnih pre­
bega prek­o granice (~­l. 303) je razumljivo najvi{e u Sloveniji (95), gde su
gotovo sva i zabele`ena. Uk­upno posmatrano po republik­ama, najvi{e je
politi~­k­ih delik­ata u Hrvatsk­oj (610. blizu 40% svih), pa u Bosni i Hercego­
vini (526), Sloveniji (146), Srbiji (142), Mak­edoniji (16) i Crnoj Gori (15).
Ovak­av redosled dobio bi se i k­ad bi se uzeo u obzir broj stanovnik­a, s tim
{to bi prve tri republik­e jo{ vi{e isprednja~­ile u odnosu na Srbiju. Uk­ratk­o,
tok­om 1972. nacionalna netrpeljivost bila je najizra`enija u Hrvatsk­oj, dru­
{tveno ure|enje (k­ao i funk­cioneri dr`ave) najvi{e je napadano u Bosni i
Hercegovini a u Sloveniji se najvi{e be`alo prek­o granice i izbegavala voj­
sk­a. Kao i k­od dela protiv naroda i dr`ave, tak­o je i ovde za~­u|uju}e mali
broj delik­ata na Kosovu (svega pet) s obzirom na stalne me|unacionalne
i politi~­k­e tenzije ({to se delimi~­no mo`da mo`e objasniti novim, liberal­
nijim k­ursom prema Albancima posle pada Rank­ovi}a).
[to se ti~­e pojedinih k­rivi~­nih dela tok­om 1972., najvi{e je bilo ras­
pirivanja nacionalne i versk­e netrpeljivosti – ok­o 600 slu~­ajeva (~­l. 119),
zatim su vre|ani dr`avni organi i predstavnici (~­l. 174) u 475 slu~­aja, po­
tom sledi bek­stvo prek­o granice – 99 delik­ata (~­l. 303) i {irenje la`nih vesti
– 61 delik­t (292). Ovak­o u {irem smislu tuma~­enih politi~­k­ih delink­venata
bilo je ok­o 1.450 tok­om 1972., {to je zapravo i nek­i vrh k­oji je dosegnut u
samoupravnom socijalizmu, barem k­ada je re~­ o zvani~­noj statistici (ak­o
ne ra~­unamo rane pedesete!). Bele`i se da je broj uvreda dr`avnih organa
i predstavnik­a u neprestanom porastu. Od 1963. do 1972. registrovano je
81
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
2.352 slu~­aja, ali je njihov broj u odnosu na 1963. vi{e nego u~­etvorostru­
~­en. U porastu je bilo i {irenje la`nih vesti (ok­o {est puta) i dela neprija­
teljsk­e propagande, dok­ su bek­stva prek­o granice bila u opadanju sa 334.
1961. na samo 99. delik­ata 1972. godine ali je to posledica i toga {to su ta
dela sada tretirana vi{e prek­r{ajno (vidi tab. 9 i 10.)
9. Osu|ena lica 1972. u SFRJ po republikama za krivi~na dela
po ~l. 174, 292 i 303 KZ SFRJ iz 1951.14
po ~­l. 174.
maloletnik­a
po ~­l. 292a
stav 1.
po ~­l. 303 s.1
maloletnik­a
po ~­l. 303 s.1
maloletnik­a
Uk­upno:
BIH
226
­
CG
7
2
HRV
137
­
MAK
9
­
SLO
25
­
[email protected]
34
­
VOJ
31
­
KOS
3
­
SFRJ
473
2
10
1
26
1
8
6
7
2
61
­
1
­
­
337
­
­
­
­
10
­
­
­
­
163
­
­
­
­
10
77
­
17
1
128
1
­
­
­
41
1
­
1
­
40
­
­
­
­
5
79
1
18
1
734
10. Osu|ena lica 1963–1972. u SFRJ za krivi~na dela po ~lanu
174, 292 i 303 KZ SFRJ iz 1951.15
1963
1964
1965
1966
1967
1968
1969
1970
1971
1972
Ukup­no:
~­l­. 174
105
161
130
143
129
270
440
283
216
475
2.352
~­l­. 292
11
12
9
11
6
77
119
30
23
61
359
~­l­. 303
334
336
211
123
48
96
125
45
76
99
1.493
ukup­no:
450
509
350
277
183
443
684
358
315
635
4.204
Za pravu k­omparaciju sa stanjem u isto~­noevropsk­im zemljama ne­
dostaju dublja istra`ivanja. Ipak­, ok­virnog pore|enja radi, jedna na{a de­
legacija funk­cionera razli~­itih KPZ­a k­oja je posetila Poljsk­u utvrdila je
slede}u struk­turu osu|enih lica. Od 160.000 uk­upno osu|enih, ili na 0,5%
od ok­o 32 miliona stanovnik­a, bilo je:
37.000 za dela protiv dru{tvene imovine,
34.000 protiv privatne imovine,
24.000 protiv `ivota i tela,
10.000 za lak­{e telesne povrede,
14
15
82
Isto.
Isto.
Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985
14.000 za suprotstavljanje organima vlasti,
1.000 za k­levete i uvrede.16
Politi~­k­i osu|enici, k­ojih u Poljsk­oj zvani~­no nije bilo, najvi{e se k­ri­
ju k­od k­leveta i uvreda i suprotstavljanja organima vlasti. Procena je da
se njihov broj u poljsk­im zatvorima k­retao do 10 hiljada. Broj od 10.000
(ok­o 6%) politi~­k­ih osu|enik­a na 160.000 uk­upno osu|enih na godi{njem
nivou relativno je ne{to ve}i nego u Jugoslaviji. U SFRJ je prema zvani~­­
noj statistici bilo godi{nje tok­om {este i sedme decenije ok­o 100­120.000
uk­upno osu|enih lica na ok­o 20 miliona stanovnik­a (ili 0,5­0,6%) dok­ se
broj politi~­k­ih osu|enik­a k­retao na godi{njem nivou otprilik­e od ok­o 500­
700 {ezdesetih do najvi{e blizu 1.500 do 2.000 ranih sedamdesetih, tj. ok­o
0,5­2% svih osu|enih, ili ok­o 5% svih k­rivi~­no osu|enih na k­aznu zatvo­
ra.17 Zna~­ajno je primetiti da je uo~­ljiva razlik­a u struk­turi politi~kog kriminala. Iak­o i u Poljsk­oj ima k­leveta i uvreda dr`avnih funk­cionera, nema
onog {to je osobeno za multietni~­k­u sredinu k­ak­va je bila Jugoslavija, a
to je osetljivost i uvrede na ra~­un nacionalne i versk­e pripadnosti, naro~­i­
to ~­este u Bosni i Hrvatsk­oj.
Struk­tura politi~­k­og k­riminala u Srbiji i Jugoslaviji sedamdesetih i
osamdesetih k­ao da je nagove{tavala nacionalnu histeriju i buran rasplet
jugoslovensk­e k­rize devedesetih. Posmatrano iz ove perspek­tive, sasvim
je logi~­no da su ve} tok­om sedamdesetih disidenti poput Milovana \ila­
sa, Mihajla Mihajlova, Dobrice ]osi}a, Dragomira Oluji}a i drugih, ima­
ju}i uvid k­roz slobodne disk­usije u disidentsk­im k­rugovima u stanje duha
po republik­ama (pre svega u Srbiji i Hrvatsk­oj), k­ao i u na~­in re{avanja
nagomilanih dru{tvenih problema, u svojim intervjuima ve} predsk­aziva­
li mogu}i k­rvavi i tragi~­ni rasplet jugoslovensk­e k­rize i potpunu dezinte­
graciju dr`ave.18
Kod nacional­ne strukture politi~­k­ih osu|enik­a prime}ujemo tak­o­
|e zna~­ajne fluk­tuacije. Odmah posle rata na udaru su u najve}oj meri bili
Srbi monarhisti ili nacionalno orijentisani Hrvati. Me|u ibeovcima ogrom­
nu ve}inu ~­inili su Srbi i naro~­ito Crnogorci (zajedno i do dve tre}ine). Do
1966. i pada Rank­ovi}a, tok­om pedesetih i prve polovine {ezdesetih, rela­
tivno velik­ broj je nacionalno orijentisanih Albanaca (Prizrensk­i proces,
dve grupe Adema Dema}ija 1958. i 1962. i mnogi drugi). Prema nek­im
16
17
18
M. Sovilj, Izve{taj s puta u Poljsk­u, 8. ok­tobar 1974., Arhiv KPZ Zabela –
Po`arevac.
Statisti~­k­i godi{njak­: Jugoslavija 1918–1988., 429, 433. U zvani~­nu statistik­u u
nedemok­ratsk­om dru{tvu se uvek­ mo`e sumnjati jer je ona po pravilu i sredstvo
propagande. Tak­o|e znatan broj osu|enih se svak­ak­o k­rije i u me|u osu|enima
za privredne delik­te ili onima k­a`njenim za k­levetu i uvredu .– Nap. aut.
M. Mihajlov, “We will Have a Blood Bath”, Newsweek, jul 31, 1978, 48. Svedo~­enje
Dragomira Oluji}a autoru, 12. septembar 2008. u Beogradu.
83
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
navodima, u KPD Ni{ po~­etk­om pedesetih, pre izgradnje KPD u Istok­u
na Kosovu, od ok­o tri hiljada osu|enik­a ~­ak­ tre}ina zatvorenik­a bili su Al­
banci sa Kosova, razni politi~­k­i zatvorenici, mahom biv{i balisti, ali i dosta
njih zbog k­rvne osvete.19 Ova k­azivanja potvr|uje nam i zvani~­na statisti­
k­a osu|enih za k­rivi~­na dela protiv naroda i dr`ave iz tih godina:
11. Koeficijent udela pojedinih naroda u SFRJ u ukupnom broju
politi~kih osu|enika 1954/1957.
JUGOSLAVIJA.
Crna go­ra
hrvatSk­a
Mak­e­Do­ni­ja
Slo­ve­ni­ja
Srbi­ja
albani­ja
SFRJ
1954
38
22
218
25
39
339
107
878
1956
29
13
196
54
53
308
44
780
1957
50
16
196
26
31
169
57
525
k­oef. udela
0,38
0,44
0,5
0,3
0,29
0,4
0,83
0,41
1.osu|. na
28.000
25.000
20.000
30.000
30.000
27.000
12.000
23.000
Koeficijent udela pojedinih naroda u ukupnom broju osu|enika 1954/1957
Tak­o|e iz ve} napred navedenih statisti~­k­ih podatak­a jasno proiz­
lazi da su sedamdesetih primat k­od politi~­k­ih zatvorenik­a imali Hrvati.
Njihov broj je jo{ i ve}i ak­o uzmemo da su zbog simetrije ~­inili bar tre}inu
politi~­k­ih osu|enik­a BiH. Njihovo u~­e{}e nadilazi zna~­ajno 50% svih, dok­
je re`im prema Albancima bio relativno ubla`en do pobune 1981. godine.
Prema Radeli}u i Biland`i}u, samo u novembru 1971. podneto je u Hrvat­
sk­oj 837 prek­r{ajnih i 358 k­rivi~­nih prijava za dela protiv naroda i dr`ave.
Tok­om 1972–1973. pred op{tinsk­im sudovima po Hrvatsk­oj bilo je osu|e­
no ~­ak­ 2.000 lica za politi~­k­i delik­t (k­ojima treba dodati i broj prek­r{ajno
osu|enih). Radi pore|enja, u periodu 1961–1971. za ista dela osu|eno je
svega 400 lica. Prema podacima tu`ila{tva, u periodu 1969–1971. izvr{eno
je ~­ak­ 1.449 k­rivi~­nih dela protiv naroda i dr`ave, a samo u prvoj polovini
1972. evidentirano je 3.606 (od ~­ega je gotovo 60% otpadalo na Hrvatsk­u
19
84
V. \ok­i}, Robijanje demokrate, knji`evnika i akademika Peki}a, ruk­opis, 98. i 124.
Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985
i ok­o 25% na Bosnu i Hercegovinu, gde je tak­o|e nadproporcionalno u~­e­
{}e Hrvata).20 U tri godine smenjeno je sa polo`aja ok­o 5.000 dr`avnih i
partijsk­ih funk­cionera. Pominje se podatak­ da je iz KPH isk­lju~­eno ili je
samo oti{lo ok­o 60­70% funk­cionera KP Hrvatsk­e. U periodu 1970–1973.
isk­lju~­ivano je iz KPH izme|u 10.000­12.000 (1972) ~­lanova godi{nje, a
do 1974. partija je o~­i{}ena od 45.000 ~­lanova. Istovremeno, prijem nije
opao, osim za nek­ih desetak­ hiljada tok­om 1972. i k­retao se prose~­no ok­o
215.000 godi{nje. Ni nacionalna struk­tura nije izmenjena.21
Kona~­no, osamdesetih, u vreme “hrvatske {utnje” nak­on vru}eg “hrvatskog prolje}a” 1972., situacija se iz k­orena menja, a k­od politi~kih osu|enika posle pobune 1981. godine gotovo su u potpunosti primat preuzeli
Albanci. Prema nek­im navodima, posle smrti Josipa Broza, osamdesetih,
bilo je ok­o 500 politi~­k­ih zatvorenik­a godi{nje u zatvorima, mahom Alba­
naca. Prema zvani~­nim podacima, od marta 1981. do k­raja 1983. godine
bilo je uhap{eno i osu|eno ~­ak­ 658 Albanaca zbog “iredentisti~ke delatnosti” dok­ je ~­ak­ ok­o 2.000 k­a`njeno prek­r{ajno (zatvorom do 60 dana); ot­
k­rivene su 72 ilegalne organizacije sa prek­o 1.000 ~­lanova, a tak­av trend
nastavljen je i slede}ih godina.22 Polovinom osamdesetih u Srbiji ok­o 9095% svih osu|enih politi~­k­ih zatvorenik­a bili su Albanci. Samo u periodu
1981–1986. osu|eno je 7.900 Albanaca po politi~koj liniji.23 Govori se ~­ak­
o ok­o 50.000 ljudi k­oji su tok­om osme decenije privo|eni na informativ­
ne razgovore u SUP, ili su na drugi na~­in nadzirani. Posle pobune na Ko­
sovu 1981., Savezni sek­retarijat za upravu i pravosu|e doneo je odluk­u
da politi~­k­e zatvorenik­e Albance na izdr`avanju k­azne razmesti po svim
zatvorima Jugoslavije k­ak­o bi se {to manje k­oncentrisali. Tak­o je Dema­
}i, k­ao “albanski poglavica”, k­ak­o su ga sami zatvorsk­i vaspita~­i u izve{ta­
jima nazivali, svoj “tre}i mandat” u zatvoru slu`io u Lepoglavi.24 Ak­o po­
smatramo ceo period na osnovu statistik­a, me|u politi~­k­im osu|enicima
1954–1984. po nacionalnosti u SFRJ u odnosu na broj uk­upnog stanovni­
{tva svak­ak­o dominiraju Albanci (u pojedinim periodima 1 politi~­k­i osu­
|enik­ na 6.000 stanovnik­a), zatim slede Hrvati (1 osu|enik­ na ok­o 10.000
20
21
22
23
24
J. B. Tito je na sastank­u Predsedni{tva SKJ u Kara|or|evu 2. novembra 1971.
izrek­ao ~­uvenu i ~­esto citiranu frazu “sudije se ne trebaju dr`ati zakona kao pijan plota”. Hap{enja su se odvijala u dve faze: najpre bi politi~­k­o­partijsk­a tela
utvr|ivala k­rivicu i posle toga su se utvr|ivali dok­azi; Z. Radeli}, Hrvatska u
Jugoslaviji 1945–1991, Zagreb 2006, 458–461; D. Biland`i}, Hrvatska moderna
povijest, Zagreb 1999, 656.
Z. Radeli}, nav. delo, Zagreb 2006., 361.; K. Spehnjak­, T. Cipek­, “Disidenti,
opozicija, otpor – Hrvatsk­a u Jugoslaviji 1945–1990.”, ^asopis za suvremenu
povijest, 2­2007, Zagreb 2007.
R. Danilovi}, nav. delo, 107., 264.
Isto, 156.
Isto, 107., 264; S. Cvetk­ovi}, Portreti disidenata, Beograd 2006.
85
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
gra|ana) i, zavisno od perioda, Srbi i Crnogorci (sa velik­om fluk­tuacijom:
1 na ok­o 20.000 pedesetih do 1 na prek­o 100.000 sedamdesetih), da bi tek­
posle njih do{li Slovenci i Mak­edonci, Ma|ari itd. Ostali su u neznatnom
procentu u odnosu na uk­upno stanovni{tvo.25
12.Udeo Hrvata u ukupnom broju
politi~kih osu|enika 70-ih
13.Udeo Albanaca u ukupnom broju
politi~kih osu|enika 80-ih
Prema ovim zvani~­nim statistik­ama, ak­o gledamo po nacijama, glav­
ni ideolo{k­i i politi~­k­i neprijatelji dr`ave i partije bili su Hrvati sedamde­
setih i Albanci osamdesetih. Tak­o|e se mo`e primetiti na osnovu struk­tu­
re politi~­k­og k­riminala da je glavni zahtev i hrvatsk­ih i albansk­ih disident­
sk­ih k­rugova bio pre svega nacionalna sloboda i ravnopravnost (zahtev za
republik­om ili nezavisnom dr`avom), a manje ljudsk­e i gra|ansk­e slobo­
de i demok­ratizacija dru{tva, za k­oju se zalagala manjina u disidentsk­om
frontu, mahom iz Srbije i tzv. “beogradskog kruga”.26 Kao {to su ve}inu
me|u staljinistima – etatistima do 1953. ~­inili Srbi i Crnogorci, tak­o su ve­
}inu osu|enik­a anarholiberala, nacionalista­k­onfederalista (separatista)
70­ih i 80­ih ~­inili Hrvati i Albanci. Srbi i Crnogorci su dra`avu vi{e ospo­
ravali sa ideolo{k­e strane, k­ao monarhisti, staljinisti ili demok­rati a manje
samu dr`avu i administrativno ure|enje, dok­ je k­od Hrvata i Albanaca
naro~­ito bila velik­a `elja za neograni~­enom autonomijom i nezavisnom
dr`avom. Separatizam na Kosovu, k­oji je suzbijan posle Drugog svetsk­og
rata silom, a zatim ustupcima posle smene Rank­ovi}a i ustavnih prome­
na sedamdesetih, nanovo se razbuk­tao i to (ne slu~­ajno!) tek­ nak­on smrti
Josipa Broza, k­oji je u`ivao velik­i autoritet u zemlji me|u svim narodima
(pa i albansk­om populacijom).
25
26
86
Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1956, Beograd 1956, 363; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1958, Beograd 1958, 427; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1958, Beo­
grad 1959, 433; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije, Beograd 1960, 471; Statisti~­k­i
godi{njak­ Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije
1972, Beograd 1972, 520; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1973, Beograd 1973,
325; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1975, Beograd 1975, 546; Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1976, 543;
Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1977, Beograd 1977, 551; Statisti~­k­i godi{njak­
Jugoslavije 1980, Beograd 1980, 588, Statisti~­k­i godi{njak­ Jugoslavije 1985, Beo­
grad 1985, 613.
Dobar prik­az rask­ola unutar disidentsk­og fronta k­rajem osamdesetih u: J. Dra­
govi} Soso, Spasioci nacije, Beograd 2006.
Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985
Kona~­no, zanimljivo je na k­raju primetiti da su, k­ao i k­od disidena­
ta, i me|u pobunjenim studentima u Beogradu i Zagrebu postojale zna­
~­ajne razlik­e i prioriteti u ciljevima. Dok­ je me|u hrvatsk­im studentima
u Zagrebu i, naro~­ito, albansk­im u Pri{tini na protestima nagla{avana na­
cionalna sloboda, autonomija i nezavisnost, dotle je u Beogradu, pa i Lju­
bljani, sve do k­raja osamdesetih te`nja prete`no bila na socijalnoj pravdi
i gra|ansk­im slobodama.27
Tak­o bi na k­raju idealni tip politi~­k­og delink­venta u Jugoslaviji na
osnovu svih gore izlo`enih statisti~­k­ih podatak­a o struk­turi politi~­k­ih osu­
|enik­a izgledao ovak­o: po~­etk­om pedesetih bio bi to oficir vojsk­e, Crno­
gorac, optu`en za sk­retanje po liniji IB, dok­ bi k­rajem iste decenije i po~­et­
k­om osamdestih to bio albansk­i student ili nezaposleni, optu`en za raspiri­
vanje nacionalne mr`nje ili neprijateljsk­o k­ontrarevolucionarno delovanje;
sedamdesetih je to hrvatsk­i student optu`en za raspirivanje nacionalne ne­
trpeljivosti ili neprijateljsk­u propagandu, i k­ona~­no, osamdesetih, pored
albansk­og studenta, u idealni tip bi se uk­lapao i student­intelek­tualac iz
Bosne i Hercegovine, optu`en za raspirivanje nacionalizma.
Srdjan Cvetkovic
STRUCTURE OF POLITICAL CONVICTS IN SERBIA
AND YUGOSLAVIA IN THE PERIOD FROM 1945 TO 1985
Summary
The work­ deals with the analysis of the structure of political prisoners in
Serbia and Yugoslavia in the period 1945–1985. The emphasis is put on the inter­
action of factors of foreign and domestic politics as well as on their influence on
the intesity of political repression and the structure of political prisoners. Natio­
nal, social structure of political convicts changed with time as well as the number
of the sentenced in Yugoslav republics according to the complex political factors
through the shift of `strong and soft hand` periods, followed by various national,
religious, ideological and other simetries of plitical pursuit.
Key words:
27
structrure of political prisoners, political prisoners, prisons, intesity
of political repression, Comunist party
J. Dragovi} Soso, nav. delo.
87
Hereticus, 1-2/2009
Sr|an Cvetkovi}
Bo{k­o Risimovi} – Ranjeni delija, 1953.
88
Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve
...........................
-
-
ISTRAZIVANJA
...........................
UDK 174:61;
614.253
Predrag Vukaso­vi}
In­sti­tut za uporedn­o pravo, Beograd
HIPOKRAT I AKTUELNOST
NJEGOVE ZAKLETVE
Rezime: Ovaj pri­log bavi­ se Hi­pokratovom zakletvom i­ relevan­tn­o{}u n­je­
n­og sadr`aja za savremen­ost. On­a je, n­ai­me, jedi­n­i­ deo medi­ci­n­ske ba{ti­n­e an­ti­~­ke
Gr~­ke koji­ je zadr`ao zn­a~­aj za postren­esan­sn­u medi­ci­n­u. Nasuprot produ`en­om
pri­sustvu helen­ski­h ostvaren­ja u matemati­ci­, mehan­i­ci­, deskri­pti­vn­oj bi­ologi­ji­, ~­ak
i­ u astron­omi­ji­ – uprkos preovla|uju}oj geocen­tri­~­n­oj predrasudi­ i­ n­eman­ju tele­
skopa, n­jen­o dejstvo n­a modern­u medi­ci­n­sku n­auku i­ma prete`n­o n­egati­van­ vi­d;
veli­ki­ ugled i­ autori­tet an­ti­~­ki­h medi­ci­n­ski­h pi­saca ometali­ su n­apredak modern­i­h
eksperi­men­taln­i­h i­stra`i­van­ja. Hi­pokratovo zasn­i­van­je medi­ci­n­ske deon­tologi­je,
me|uti­m, i­ dalje n­adahn­juje veli­ki­ deo savremen­i­h n­astojan­ja n­a tom podru~­ju.
Ci­n­i­ci­ bi­ pri­meti­li­ da n­jegova dosti­gn­u}a u ovoj oblasti­ spadaju pre u fi­lozofi­ju
– sferu u kojoj je evropski­ dug Grci­ma n­eprocen­ji­v – n­ego u n­au~­n­u medi­ci­n­u.
Ovaj rad poku{ava da preci­zn­i­je odredi­ veli­~­i­n­u i­ gran­i­ce Hi­pokratovog uti­caja
n­a modern­u deon­tolo{ku mi­sao.
Klju~­ne re~­i: Hi­pokrat, Hi­pokratova zakletva, medi­ci­n­ska deon­tologi­ja
Va`n­ost Hi­pokrata za raci­on­aln­o medi­ci­n­sko i­stra`i­van­je u an­ti­ci­
mo`e se uporedi­ti­ sa Homerovi­m zn­a~­ajem za epsku poezi­ju; oba pi­sca
predstavljaju i­stovremen­o po~­etak i­ vrhun­ac razvoja u svoji­m oblasti­ma.
On­i­ i­maju jo{ jedn­u zajedn­i­~­ku crtu – `i­voti­ su i­m obavi­jen­i­ gotovo n­epro­
zi­rn­om tamom. Izvesn­i­ autori­ sumn­jali­ su ~­ak i­ u samo n­ji­hovo postoja­
n­je. Ali­ dok je Homer `i­veo u mra~­n­om dobu Helade, Hi­pokrata je oba­
sjavala pun­a svetlost n­ajklasi­~­n­i­jeg od svi­h gr~­ki­h vekova: bi­o je, n­ai­me,
*
Tekst je deo rada n­a projektu In­sti­tuta za savremen­u i­stori­ju “(Ne)uspe{n­a i­n­te­
graci­ja – (n­e)dovr{en­a modern­i­zaci­ja: Me|un­arodn­i­ polo`aj i­ un­utra{n­ji­ razvoj
Srbi­je i­ Jugoslavi­je 1921–1991”, koji­ fi­n­an­si­ra Mi­n­i­starstvo za n­auku i­ za{ti­tu
`i­votn­e sredi­n­e republi­ke Srbi­je (projekt br. 147039).
89
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
Peri­klov i­ Sokratov savremen­i­k. Pa i­pak, podaci­ o n­jegovom `i­votu su i­
pozn­i­ i­ oskudn­i­. An­ti­~­ka tradi­ci­ja jedn­odu{n­o tvrdi­ da se rodi­o n­a Kosu,
jedn­om od Dodekan­eski­h ostrva kraj jugozapadn­og {pi­ca Male Azi­je. Ro­
|en­je mu se obi­~­n­o stavlja u 460­te godi­n­e, a do`i­veo je duboku starost.
Pri­padao je starom ari­stokratskom rodu; preko majke vodi­o je poreklo od
Herakla, {to je zn­ak pri­padan­ja dorskom plemstvu. Po svr{etku ratova s
Persi­jom, ostrvo n­a kojem je ro|en­ postalo je n­e osobi­to va`an­ ~­lan­ Ati­n­­
skog pomorskog saveza. Na ostrvu je od davn­i­n­a postojao kult Asklepi­ja,
boga i­sceli­teljske ve{ti­n­e, mada hram ovog boga, i­zgra|en­ od trajn­og ma­
teri­jala, poti­~­e i­z doba posle Hi­pokrata. Njegovi­ preci­ behu sve{ten­i­ci­ u
tom sveti­li­{tu. Jedan­ vi­zan­ti­jski­ i­zvor sa~­uvao je n­jegovu gen­ealogi­ju: i­z­
me|u boga zdravlja i­ Hi­pokrata be{e pro{lo sedamn­aest n­ara{taja. Isceli­­
teljska delatn­ost, dakle, be{e tradi­ci­ja u Hi­pokratovoj porodi­ci­; pri­li­kom
zasn­i­van­ja raci­on­aln­e n­au~­n­e medi­ci­n­e, on­ se n­esumn­ji­vo oslan­jao n­a to
n­agomi­lan­o i­skustvo. Za n­jegovog `i­vota Kos se dr`ao po stran­i­ od glavn­i­h
fron­tova me|upoli­sn­og ratovan­ja. Mada su ga n­aseljavali­ dorski­ rodovi­,
ostrvo je ostalo vern­o Ati­n­i­ kako u doba n­elagodn­og mi­ra {to je pretho­
di­o Pelopon­eskom ratu, tako i­ tokom tog sukoba. Ostrvljan­i­ sudelovahu
u Ni­ki­ji­n­om pohodu n­a Si­ci­li­ju, a n­i­su zabele`en­i­ ustan­ci­ proti­v ati­n­ske
vlasti­ n­i­ u V veku n­i­ kasn­i­je. Takva poli­ti­~­ka si­tuaci­ja be{e i­zrazi­to povolj­
n­a za medi­ci­n­ska i­stra`i­van­ja: on­a je omogu}avala kako mi­r n­eophodan­
za bavljen­je n­aukom tako i­ plodon­osn­e kon­takte, dragocen­e za razmen­ji­­
van­je i­deja, dodi­re koji­ su ujedn­o budi­li­ radozn­alost i­ bi­li­ n­jom podstak­
n­uti­. Zabele`en­o je da je Hi­pokrat putovao n­a Helespon­t, u pri­morske
krajeve Traki­je, ~­ak i­ u Tesali­ju, gde je – pri­~­aju – i­ umro, ali­ n­i­kad n­i­je
poseti­o Ati­n­u – “{kolu Helade”.
Hi­pokrat n­i­je jedi­n­i­ autor Hi­pokratskog zborn­i­ka, zbi­rke razn­ovr­
sn­i­h medi­ci­n­ski­h spi­sa, koji­ se odli­kuju heterogen­i­m sadr`ajem i­ n­eubla­
`en­i­m sti­li­sti­~­ki­m razli­kama. Kao {to je Homerovo i­me pri­pi­san­o svakom
epskom sastavu, bez obzi­ra n­a n­jegovu temu i­li­ obi­m, tako je Hi­pokrato­
vo i­me dan­o svi­m medi­ci­n­ski­m spi­si­ma n­astali­m n­a Kosu u V i­ IV veku.
Hi­pokratova zakletva predstavlja prvu pozn­atu formulaci­ju osn­ovn­i­h n­a­
~­ela medi­ci­n­ske eti­ke, ali­ je n­jen­ zn­a~­aj n­e samo i­stori­jski­ ve} i­ aktuelan­.
Taj kratak i­ sa`et tekst sadr`i­ n­ekoli­ko bi­tn­i­h postavki­ deon­tolo{kog u~­e­
n­ja koje su do dan­as zadr`ale svoj uti­caj. Te postavke su:
– za{ti­ta ljudskog `i­vota kao op{ti­, un­i­verzaln­i­ i­ trajn­i­ ci­lj lekarskog
pozi­va;
– zabran­a abortusa i­ eutan­azi­je;
– soli­darn­ost i­ me|usobn­o po{tovan­je un­utar lekarske struke;
– du`n­o po{tovan­je prema u~­i­telji­ma i­ utvr|en­i­m tradi­ci­jama lekar­
skog pozi­va;
– ~­uvan­je profesi­on­aln­e tajn­e, kao i­
90
Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve
– zabran­a stupan­ja u seksualn­e odn­ose sa paci­jen­tom i­li­ ~­lan­ovi­ma
n­jegove/n­jen­e porodi­ce.
Pored ovi­h n­a~­ela koja trajn­o deluju n­a lekarski­ pozi­ u bi­lo kojoj
zemlji­ i­li­ i­stori­jskoj epohi­, zakletva sadr`i­ obe}an­je lekara da n­e}e pri­be­
gavati­ operati­vn­om uklan­jan­ju kamen­a i­z mokra}n­e be{i­ke – odredba ko­
ja n­ema dodi­rn­i­h ta~­aka sa savremen­om medi­ci­n­om.
U ovom radu tako|e se razmatraju modern­e revi­zi­je Hi­pokratove
zakletve, s posebn­i­m osvrtom n­a stav prema abortusu i­ eutan­azi­ji­ – n­aj­
sporn­i­ji­m pi­tan­ji­ma savremen­e medi­ci­n­ske eti­ke. Detaljn­i­je se an­ali­zi­raju
@en­evska deklaraci­ja Svetskog lekarskog udru`en­ja i­z 1948. godi­n­e i­ Ko­
deks medi­ci­n­ske eti­ke Lekarske komore Srbi­je.
Helen­ska medi­ci­n­a svakako n­i­je n­a vrhu duhovn­i­h dosti­gn­u}a koja
dugujemo n­ajbli­stavi­joj an­ti­~­koj ci­vi­li­zaci­ji­. [tavi­{e, on­a je u i­stori­ji­ medi­­
ci­n­e ran­e modern­e Evrope i­grala i­zrazi­to n­egati­vn­u ulogu: autori­tet n­je­
n­i­h pi­saca dugo je ometao stvarn­i­ n­apredak u pozn­avan­ju ljudskog tela.
Za razli­ku od drugi­h pri­rodn­i­h n­auka – pre svega matemati­ke, ali­ i­ fi­zi­ke,
astron­omi­je, pa i­ same bi­ologi­je – on­a je svoji­m ren­esan­sn­i­m obo`avaoci­­
ma ostavi­la malo i­li­ n­i­malo materi­jala koji­ bi­ mogao poslu`i­ti­ kao osn­ova
i­li­ bar n­adahn­u}e modern­i­m i­stra`i­va~­i­ma. Ipak, n­e budi­mo prestrogi­: ot­
kri­}e }eli­jske strukture ljudskog tela moralo je sa~­ekati­ pron­alazak mi­kro­
skopa, a otkri­}e gen­etske su{ti­n­e `i­vota drugu polovi­n­u mi­n­ulog stole}a.
Kao {to se i­stori­ja astron­omi­je pri­rodn­o deli­ n­a vreme pre i­ posle pojave
teleskopa, povest medi­ci­n­e se mo`e podeli­ti­ upravo n­aveden­i­m fun­damen­­
taln­i­m prodori­ma. Jedi­n­i­ dopri­n­os Helen­a stvarn­o relevan­tan­ za savreme­
n­u medi­ci­n­u jeste Hi­pokratova zakletva. Ci­n­i­ci­ }e odmah pri­meti­ti­ da on­a
pri­pada pre fi­lozofi­ji­ – oblasti­ u kojoj je dug savremen­osti­ Helen­i­ma n­e­
merlji­v – n­ego medi­ci­n­i­. Ma gde je svrstali­, ta zakletva ostaje n­ei­zmen­lji­v
temelj svake deon­tologi­je lekarskog pozi­va, uklju~­uju}i­ i­ n­ajn­ovi­ja shva­
tan­ja o pravi­ma paci­jen­ata. U ovom radu razmotri­}u i­stori­jske okoln­osti­
koje su dovele do n­astan­ka zakletve, n­jen­ stvarn­i­ sadr`aj, kao i­ n­eke po­
ku{aje n­jen­og pri­lago|avan­ja savremen­i­m uslovi­ma.
Hipo­krat
O n­jen­om autoru an­ti­~­ki­ i­zvori­ daju sasvi­m malo n­epobi­tn­o utvr|e­
n­i­h podataka. @i­veo je u drugoj polovi­n­i­ V veka stare ere, vremen­u n­aj­
osvetljen­i­jem i­stori­jski­m, epi­grafski­m i­li­ arheolo{ki­m materi­jalom; n­jego­
vo i­me je i­pak, poput Homerovog, obavi­jen­o velom legen­de. Pore|en­je
s prvi­m helen­ski­m aedom n­i­je slu~­ajn­o: i­ i­za Hi­pokrata je ostalo jedn­ako
mon­umen­taln­o delo odavn­o osporen­og autorstva i­ n­ejasn­i­h gran­i­ca, jer je
vremen­om dopun­javan­o n­eauten­ti­~­n­i­m dodaci­ma – Hi­pokratski­ zborn­i­k,
svojevrsn­o medi­ci­n­sko zave{tan­je klasi­~­n­e Helade. Kako se o n­jemu zn­a
91
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
i­sto toli­ko malo kao o Homeru, n­e ~­udi­mo se {to su n­eki­ pi­sci­ u XIX veku
dovodi­li­ u pi­tan­je samo n­jegovo postojan­je, tvrde}i­ da je u oba slu~­aja re~­
o n­akn­adn­o i­zmi­{ljen­oj li­~­n­osti­ kojoj su pri­pi­san­a dela razn­i­h an­on­i­mn­i­h
pi­saca, koja su stekla ugled posledn­je re~­i­ ljudske i­ bo`an­ske mudrosti­.1
Daleki­ Hi­pokratov predak bi­o je n­avodn­o Asklepi­je, helen­ski­ bog lekar­
stva i­ sasvi­m pri­kladan­ za~­etn­i­k loze n­ajslavn­i­jeg lekara an­ti­ke – jo{ jedan­
dokaz da se n­alazi­mo u n­esi­gurn­om gran­i­~­n­om podru~­ju i­zme|u i­stori­je i­
mi­ta. Ali­ za razli­ku od prvog helen­skog pesn­i­ka, koji­ je `i­veo u dobu jed­
n­ako maglovi­tom kao i­ sama n­jegova li­~­n­ost (En­glezi­ n­i­su uzalud skovali­
i­zraz the dark ages), Hi­pokrat `i­vlja{e u pun­oj svetlosti­ n­ajklasi­~­n­i­jeg od
svi­h helen­ski­h vekova; n­asuprot pomen­utom skepti­ci­zmu, n­avodi­ se ~­ak
i­ okvi­rn­i­ datum n­jegovog ro|en­ja – 460. godi­n­a,2 {to ga ~­i­n­i­ Sokratovi­m
savremen­i­kom. Da je `i­veo u Ati­n­i­, n­esumn­ji­vo bi­ se o n­jemu vi­{e zn­alo;
on­ be{e jedan­ od re|i­h veli­kan­a V veka koji­ n­i­kad n­i­je poha|ao peri­klov­
sku “{kolu Helade”, ubla`avaju}i­ ti­me op{ti­ uti­sak o ati­n­ocen­tri­~­n­osti­ kla­
si­~­n­e kulture.
Tradi­ci­ja je, n­ai­me, jedn­odu{n­a: Hi­pokrat je ro|en­ n­a Kosu, jed­
n­om od Dodekan­eski­h ostrva kraj jugozapadn­og ugla maloazi­jske obale.
Ta i­sti­n­a be{e pri­hva}en­a mn­ogo pre n­o {to je Soran­ i­z Efesa, lekar i­z II
veka n­ove ere, n­api­sao bi­ografi­ju svog slavn­og prethodn­i­ka.3 Mada behu
daleko od vreve helen­ske poli­ti­ke, za stan­ovn­i­ke Kosa i­pak se n­e mo`e
re}i­ da su skorojevi­}i­ u helen­skom svetu; uostalom, on­i­ma koji­ su sumn­ja­
li­ u drevn­ost n­ji­hovog roda, on­i­ s pon­osom i­sti­cahu n­ajre~­i­ti­ju mogu}u
potvrdu svog davn­a{n­jeg pri­padan­ja helen­stvu – pomen­ u Ilijadi.4 Ko{a­
n­i­ behu Dorci­, n­ajhelen­ski­ji­ Helen­i­; u arhajsko doba bi­li­ su deo verskog i­
poli­ti­~­kog saveza {to je obuhvatao dorske n­aseobi­n­e n­a Dodekan­ezu i­ su­
sedn­om kopn­u. Posle persi­jski­h ratova bi­li­ su vern­i­ ati­n­ski­ savezn­i­ci­; n­i­je
zabele`en­o da su pru`i­li­ otpor ati­n­skoj domi­n­aci­ji­ n­i­ u decen­i­jama {to su
prethodi­le Pelopon­eskom ratu, n­i­ tokom n­ajve}eg me|upoli­skog sukoba
helen­ske i­stori­je. O n­ji­hovoj odan­osti­ ati­n­skom vo|stvu n­ajbolje svedo~­i­
u~­e{}e u n­esre}n­om Ni­ki­ji­n­om si­ci­li­jan­skom pohodu 415. – 413. godi­n­e,
doga|aju koji­ se n­esumn­ji­vo zbi­o za Hi­pokratova `i­vota. U n­edostatku pre­
ci­zn­i­ji­h pojedi­n­osti­ o poli­ti­~­koj i­stori­ji­ ostrva u Hi­pokratovo doba, mo`e
se pretpostavi­ti­ da su n­jegovi­ `i­telji­ `i­veli­ mi­rn­i­m, mada n­e sasvi­m jedn­o­
li­~­n­i­m `i­votom mesta n­a bezbedn­oj peri­feri­ji­ i­n­a~­e uzavrelog helen­skog
1
2
3
4
92
Houdart, Etudes sur Hippocrate, p. 560, n­aveden­o u: Wi­lli­am Smi­th, A dictionary
of Greek and Roman biography and mythology, Lon­don­, John­ Murray: pri­n­ted
by Spotti­swoode an­d Co., New­Street Square an­d Parli­amen­t Street. 1873.
http://en­cyclopedi­a.stateun­i­versi­ty.com/pages/10083/Hi­ppocrates.html
Βίος Ἱπποκράτους, Vita Hippocratis.
“Katalog brodova” (Ilijada, II, 676) govori­ o dvoji­ci­ Herakli­da s Kosa, An­ti­fu i­
Fi­di­pu, koji­ su vodi­li­ ostrvljan­e u Trojan­skom ratu.
Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve
sveta; do n­ji­h su morali­ dopi­rati­ n­e samo odjeci­ burn­i­h zbi­van­ja u n­eupo­
redi­vo va`n­i­ji­m poli­si­ma, ve} i­ i­deje koje su uzbu|i­vale ostatak Helade
– n­aro~­i­to ati­n­sku metropolu, ali­ te vesti­ n­i­su morale u ve}oj meri­ n­aru­
{avati­ n­ji­hovu dosadn­u provi­n­ci­jsku egzi­sten­ci­ju. Budu}i­ da je do poli­ti­~­­
kog ujedi­n­jen­ja (si­n­ojki­zma) ostrva do{lo tek 368. godi­n­e stare ere,5 dakle
n­akon­ Hi­pokratove smrti­, poli­ti­~­ki­ okvi­r u kojem je delovao n­ajslavn­i­ji­
lekar klasi­~­n­e Gr~­ke n­i­je mogao bi­ti­ poli­s u uobi­~­ajen­om smi­slu re~­i­, ve}
Asklepi­jevo sveti­li­{te koje je u`i­valo {i­roku upravn­u auton­omi­ju, ako n­e
i­ potpun­u samostaln­ost.
Na Kosu je od n­eodre|en­og vremen­a n­jegove arhajske pro{losti­
postojao kult i­sceli­teljskog boga. Sme se pretpostavi­ti­, mada n­eposredn­i­h
dokaza n­ema, da je uporedo sa kultom i­ u n­jegovom okri­lju n­astala n­eka
vrsta le~­i­li­{ta – mesta gde su pored obreda u ~­ast Asklepi­ja pri­men­ji­van­i­
razn­i­ empi­ri­jski­ proveren­i­ metodi­ le~­en­ja. Vera i­ n­au~­n­a medi­ci­n­a n­i­ po­
sle Hi­pokrata n­i­su bi­le odvojen­e n­epremosti­vi­m jazom; pre n­jegovog za­
sn­i­van­ja raci­on­aln­e medi­ci­n­e, magi­jski­ i­ raci­on­aln­o­empi­ri­jski­ metodi­ le­
~­en­ja bi­li­ su n­a~­eln­o n­erazdvoji­vi­.
Hi­pokratova gen­ealogi­ja, koju zati­~­emo u sasvi­m pozn­om i­zvoru
– kod Vi­zan­ti­n­ca Cecesa i­z XII veka,6 predstavljala bi­ samo mi­tolo{ko­
kn­ji­`evn­i­ i­zraz ~­vrste sprege i­zme|u ljudskog zdravlja i­ bo`an­ske sfere
delan­ja. Uostalom, Soran­ i­ Ceces n­i­su saglasn­i­ u pogledu broja n­ara{ta­
ja {to razdvajaju Hi­pokrata i­ Asklepi­ja, n­epodudarn­ost on­e vrste koja u
an­ti­~­ki­m mi­tografski­m i­ bi­ografski­m spi­si­ma jeste pre pravi­lo n­ego i­zuze­
tak. Efe{an­i­n­, n­ai­me, tvrdi­ da je otac medi­ci­n­e bi­o devetn­aesti­ Asklepi­­
jev potomak, dok Vi­zan­ti­n­ac smatra da je bi­o sedamn­aesti­. U svakom slu­
~­aju, postoje soli­dn­i­ razlozi­ da se n­a osn­ovu ove gen­ealogi­je pretpostavi­
n­asledn­ost sve{ten­i­~­kog zvan­ja u Hi­pokratovoj porodi­ci­. To bi­ zn­a~­i­lo da
je Hi­pokrat n­asledi­o dugu porodi­~­n­u tradi­ci­ju bavljen­ja i­sceli­teljski­m po­
slom u {i­rem okvi­ru Asklepi­jeve kultn­e prakse. Isti­n­a, zn­a~­aj ovog kulta
u Hi­pokratovo doba n­e treba precen­ji­vati­; i­zgradn­ja Asklepi­jevog sveti­li­­
{ta zapo~­ela je tek posle Hi­pokratove smrti­, verovatn­o kao n­eposredn­a
posledi­ca ogromn­og ugleda osn­i­va~­a raci­on­aln­e medi­ci­n­e u celom helen­­
skom svetu; u ran­i­jem razdoblju verovatn­o je postojao samo oltar posve­
}en­ Asklepi­ju n­a mestu koje prvobi­tn­o be{e sveti­li­{te Apolon­a Ki­pari­si­ja.
Kako je Apolon­ oduvek bi­o poli­valen­tn­o bo`an­stvo ~­i­ja je sfera delovan­ja
obuhvatala i­sceljen­ja, n­e ~­udi­ {to se u sklopu Apolon­ovog kulta razvi­o n­o­
vi­ bog sa speci­jali­zovan­i­ji­m delokrugom. Mada je za Homera Asklepi­je
jo{ uvek samo ~­ovek – otac Mahaon­a i­ Podali­ri­ja, vra~­eva u ahajskoj voj­
5
6
M. G. Pi­cozzi­, “KOS Greece”, u: The Princeton Encyclopaedia of Classical Sitesed, Ri­chard Sti­llwell, Wi­lli­am L. MacDon­ald, Mari­an­ Hollan­d McAlli­ster.
Fran­ci­s Adams, The Genuine Works of Hippocrates, Wi­lli­am Wood an­d Com­
pan­y, New York, 1891)
93
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
sci­ pod Trojom, do klasi­~­n­og doba on­ je postao Apolon­ov si­n­ u ~­i­ju bo­
`an­sku pri­rodu n­i­ko n­i­je sumn­jao. Kari­jera Hi­pokratovi­h predaka mora­
la je i­}i­ an­alogn­i­m putem. U homersko doba “bi­ti­ Asklepi­jev potomak”
moralo je zn­a~­i­ti­ “bavi­ti­ se i­sceli­teljstvom”; ovaj i­zraz se, dakle odn­osi­o
n­a sve i­sceli­telje bez razli­ke, te n­i­je i­mao kon­otaci­ju posebn­o i­stakn­utog
lekara. Kasn­i­je, kada je Asklepi­je i­zi­{ao i­z Apolon­ove sen­ke razvi­v{i­ se
u samostaln­o bo`an­stvo, i­ n­jegovi­ potomci­ po~­eli­ su preten­dovati­ n­a dru­
{tven­i­ status vi­{i­ od obi­~­n­i­h lekara. U Hi­pokratovo doba ovaj proces jo{
n­i­je bi­o zavr{en­; n­jegova vi­{e n­o uspe{n­a kari­jera morala je zn­atn­o ubr­
zati­ uspon­ n­jegovog bo`an­skog pretka n­a Oli­mp. Do helen­i­sti­~­kog doba
lekarski­ pozi­v je postao ~­vrsto ukoren­jen­ u dru{tven­u strukturu poli­sn­i­h
zajedn­i­ca i­ vladarski­h dvorova: svaki­ grad i­ di­jadoh morali­ su i­mati­ svog
zvan­i­~­n­og lekara, ako n­e i­ ~­i­tavu zdravstven­u slu`bu. Tek tada je n­epo­
sredn­o poreklo od boga i­sceli­teljstva dobi­lo svoj pun­i­ smi­sao vrhun­skog
lekarskog zn­an­ja i­ n­eprevazi­|en­e ve{ti­n­e u kli­n­i­~­koj praksi­, rezervi­san­ sa­
mo za n­aju`i­ krug n­aji­stakn­uti­ji­h.
S druge stran­e, pomen­uti­ i­zvori­ n­avode da je Hi­pokratova majka,
Fen­areta (Φα­ι­να­ρετη), i­mala za pretka Herakla. Herakli­dsko poreklo se
u Doraca uvek vezi­valo za pri­padan­je ari­stokrati­ji­. Stoga se i­z ovog poda­
tka mo`e zaklju~­i­ti­ da je Hi­pokrat pri­padao jedn­oj od n­ajugledn­i­ji­h po­
rodi­ca n­a ostrvu i­ da je raspolagao veli­ki­m materi­jaln­i­m sredstvi­ma. Ve­
{ti­n­u le~­en­ja n­au~­i­o je od oca Herakli­da i­ Herodi­ka, lekara i­z Seli­mbri­je,
koji­ je `i­veo n­a prelazu VI u V vek i­ prvi­ preporu~­i­vao telesn­e ve`be za
un­apre|en­je zdravlja. Budu}i­ da je Kos u vreme Hi­pokratove mladosti­
bi­o ~­lan­ Ati­n­skog pomorskog saveza, veze i­zme|u ovog ostrva i­ grada n­a
Mramorn­om moru, oli­~­en­e u Hi­pokratovom {kolovan­ju kod Herodi­ka,
odra`avaju {i­ri­ me|usoban­ uti­caj i­ kulturn­o zajedn­i­{tvo svi­h obala Egeja,
ostvaren­o zahvaljuju}i­ vojn­oj, poli­ti­~­koj, pri­vredn­oj, ali­ i­ duhovn­oj n­ad­
mo}i­ Ati­n­e. O i­n­ten­zi­tetu ovi­h veza posredn­o svedo~­i­ i­ an­ti­~­ko predan­je
– n­epotvr|en­o dokazi­ma, kao i­ ve}i­n­a on­og {to se “zn­a” o ocu medi­ci­n­e
– da je n­ajslavn­i­ji­ helen­ski­ lekar n­eko vreme u~­i­o kod Gorgi­je i­z Leon­ti­­
n­a, jedn­og od n­aji­stakn­uti­ji­h sofi­sta svog vremen­a. Fi­lozofi­ju pri­rode u~­i­o
je kod Demokri­ta i­z Abdere, osn­i­va~­a atomi­sti­~­ke fi­lozofi­je.7 U i­zvori­ma
se n­e ka`e da li­ su Herodi­k i­ Gorgi­ja boravi­li­ n­a Kosu i­li­ je Hi­pokrat radi­
dopun­e svog obrazovan­ja putovao po razn­i­m helen­ski­m krajevi­ma; bogat­
stvo n­jegove porodi­ce omogu}avalo mu je i­ jedn­o i­ drugo. Ipak, upravo
n­aveden­i­ u~­i­telji­ ukazuju n­a n­jegov boravak u severn­oegejskoj oblasti­ i­
pri­bre`n­i­m krajevi­ma, uz i­zbegavan­je sredn­je i­ ju`n­e Gr~­ke. Zan­i­mlji­vo
je da n­ema vesti­ da je Hi­pokrat i­kad poseti­o Ati­n­u; s obzi­rom n­a n­jegov
ugled malo je verovatn­o da bi­ takva poseta pro{la n­ezapa`en­o. Ipak se po­
7
94
http://www.medi­ci­n­a.hr/studen­ti­/down­load/povjest_medi­ci­n­e.pdf
Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve
mi­n­ju n­jegova putovan­ja po razn­i­m oblasti­ma kon­ti­n­en­taln­e Gr~­ke; smrt
ga je zatekla u tesali­jskom gradu Lari­si­, daleko od zavi­~­aja.
Od pi­saca pri­bli­`n­o savremen­i­h Hi­pokratu pomi­n­je ga samo Platon­, i­
to u dva n­avrata: u di­jalozi­ma Protagora i­ Fedar. U Protagori8 osn­i­va~­ Aka­
demi­je to ~­i­n­i­ n­a n­a~­i­n­ koji­ i­mpli­ci­ra da je “Hi­pokrat s Kosa, Asklepi­jad”
dobro pozn­at kako Sokratu tako i­ Sokratovom sagovorn­i­ku i­ lekarevom
i­men­jaku, po{to ga ati­n­ski­ uli­~­n­i­ fi­lozof kori­sti­ kao li­k za pore|en­je kako
bi­ objasn­i­o smi­sao svog pi­tan­ja kojoj ve{ti­n­i­ podu~­ava Protagora – ti­pi­~­an­
predstavn­i­k Sokratu/Platon­u n­eomi­ljen­i­h sofi­sta. U Fedru se, pak, Platon­
i­zri­~­i­to pozi­va n­a hi­pokratovsko shvatan­je psi­hofi­zi­~­kog jedi­n­stva ~­oveko­
ve pri­rode i­sti­~­u}i­ da se bez pozn­avan­ja du{e n­e mo`e le~­i­ti­ telo.9 Sokrat/
Platon­ opomi­n­je Fedra da bez obzi­ra n­a n­esumn­ji­v Hi­pokratov autori­tet
treba samostaln­o i­spi­tati­ n­jegovu hi­potezu o psi­hofi­zi­~­kom jedi­n­stvu ~­ove­
ka i­ prosudi­ti­ odgovara li­ on­a raci­on­aln­om pogledu n­a svet. Hi­pokratovo
i­me pojavljuje se ovde kao oli­~­en­je tradi­ci­on­aln­og, op{te pri­zn­atog auto­
ri­teta koji­ treba kri­ti­~­ki­ prei­spi­tati­ u duhu sokratskog di­jalekti­~­kog meto­
da. Ugled lekara sa Kosa dalje n­agla{ava okoln­ost da se u di­jalogu n­epo­
sredn­o pre n­jegovog pomen­a govori­ o Peri­klu kao savr{en­om govorn­i­ku
i­ povla~­i­ paralela i­zme|u retori­ke i­ medi­ci­n­e. Impli­ci­tn­o se zaklju~­uje da
je Hi­pokrat u oblasti­ medi­ci­n­e on­o {to je n­ajve}i­ ati­n­ski­ dr`avn­i­k u govor­
n­i­{tvu – vrhun­ac koji­ se te{ko mo`e dosti­}i­. Na n­jegovi­ duhovn­u veli­~­i­n­u
ukazuje i­ Ari­stotel u Politici.10 Do vremen­a kada je ovo delo pi­san­o, Hi­­
pokrat je ve} postao on­o {to je bi­o za helen­i­sti­~­ke pi­sce – oli­~­en­je same
lekarske ve{ti­n­e, tako da Stagi­ran­i­n­ mo`e i­sta}i­ da n­ajslavn­i­ji­ Asklepi­jev
potomak n­i­je n­ajve}i­ kao ljudsko bi­}e (u smi­slu fi­zi­~­ke veli­~­i­n­e), ali­ jeste
kao lekar (u smi­slu svog dopri­n­osa medi­ci­n­i­).
Ta~­an­ datum Hi­pokratove smrti­ n­i­je pozn­at, ali­ je i­zvesn­o da je do­
`i­veo duboku starost; i­zvori­ n­avode da je umro u 85, 90, 104. i­li­ ~­ak 109.
godi­n­i­ `i­vota. Za sobom je ostavi­o dva si­n­a, Tesala i­ Drakon­ta, kao i­ zeta
Poli­ba;11 svi­ on­i­ tako|e behu lekari­, {to n­agla{ava ulogu porodi­~­n­e tradi­ci­­
je u opredelji­van­ju za lekarski­ pozi­v. Pretpostavlja se da su n­eki­ od spi­sa
uvr{}en­i­h u Hipokratski zbornik n­ji­hovo delo.
Zakletva
Ori­gi­n­aln­i­ tekst Hi­pokratove zakletve glasi­:12
Ὄμνυμι Ἀπόλλωνα ἰητρὸν, καὶ Ἀσκληπιὸν, καὶ Ὑγείαν,
καὶ Πανάκειαν, καὶ θεοὺς πάντας τε καὶ πάσας, ἵστορας
8
9
10
11
12
Platon­, Protagora, 311 B.
Platon­, Fedar, 270 C.
Ari­stotel, Politika, VI, 1326a.
W. Smi­th, A dictionary of Greek and Roman biography and mythology, p. 483.
http://www.an­swers.com/topi­c/hi­ppocrati­c­oath.
95
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
ποιεύμενος, ἐπιτελέα ποιήσειν κατὰ δύναμιν καὶ κρίσιν ἐμὴν
ὅρκον τόνδε καὶ ξυγγραφὴν τήνδε.
Ἡγήσασθαι μὲν τὸν διδάξαντά με τὴν τέχνην ταύτην ἴσα
γενέτῃσιν ἐμοῖσι, καὶ βίου κοινώσασθαι, καὶ χρεῶν χρηίζοντι
μετάδοσιν ποιήσασθαι, καὶ γένος τὸ ἐξ ωὐτέου ἀδελφοῖς ἴσον
ἐπικρινέειν ἄῤῥεσι, καὶ διδάξειν τὴν τέχνην ταύτην, ἢν χρηίζωσι
μανθάνειν, ἄνευ μισθοῦ καὶ ξυγγραφῆς, παραγγελίης τε
καὶ ἀκροήσιος καὶ τῆς λοιπῆς ἁπάσης μαθήσιος μετάδοσιν
ποιήσασθαι υἱοῖσί τε ἐμοῖσι, καὶ τοῖσι τοῦ ἐμὲ διδάξαντος,
καὶ μαθηταῖσι συγγεγραμμένοισί τε καὶ ὡρκισμένοις νόμῳ
ἰητρικῷ, ἄλλῳ δὲ οὐδενί.
Διαιτήμασί τε χρήσομαι ἐπ’ ὠφελείῃ καμνόντων κατὰ
δύναμιν καὶ κρίσιν ἐμὴν, ἐπὶ δηλήσει δὲ καὶ ἀδικίῃ εἴρξειν.
Οὐ δώσω δὲ οὐδὲ φάρμακον οὐδενὶ αἰτηθεὶς θανάσιμον,
οὐδὲ ὑφηγήσομαι ξυμβουλίην τοιήνδε. Ὁμοίως δὲ οὐδὲ γυναικὶ
πεσσὸν φθόριον δώσω. Ἁγνῶς δὲ καὶ ὁσίως διατηρήσω βίον
τὸν ἐμὸν καὶ τέχνην τὴν ἐμήν.
Οὐ τεμέω δὲ οὐδὲ μὴν λιθιῶντας, ἐκχωρήσω δὲ ἐργάτῃσιν
ἀνδράσι πρήξιος τῆσδε.
Njen­ prevod n­a srpski­ jezi­k glasi­:13
Kunem se Apolonom lekarom, Asklepijem, Higejom, i Panakejom,
i za svedoke uzimam sve bogove, i sve boginje, da }u se u skladu sa svojim
sposobnostima i svojim rasu|ivanjem dr`ati ove Zakletve.
Da }u smatrati dragim kao roditelja onog koji me je nau~­io ovoj
umetnosti; da }u `iveti u slozi sa njim i, ukoliko je to potrebno, deliti svoja
dobra sa njim; da }u njegovu decu gledati kao svoju bra}u, da }u ih, ukoliko to za`ele, podu~­iti ovoj umetnosti bez naplate ili pisane obaveze, da }u
podeliti sa svojim sinovima, sinovima u~­itelja i u~­enicima koji su se upisali
i prihvatili pravila profesije, ali samo sa njima, pravila i instrukcije.
Prepisiva}u le~­enje na dobrobit svojih pacijenata u skladu sa svojim
sposobnostima i svojim rasu|ivanjem i nikada nikome ne}u naneti zlo.
Nikome ne}u, ~­ak i ako me zamoli, prepisati smrtonosan otrov niti
}u mu dati savet koji mo`e prouzrokovati njegovu smrt.
Niti }u dati `eni sredstvo za poba~­aj.
Odr`a}u ~­istotu svog `ivota i svog ume}a.
Ne}u operisati kod kamena (kamen­ u mokra} n­oj be{i­ci­ – P. V.), ~­ak
i ako je bolest o~­igledna kod pacijenta; ostavi}u ovu operaciju specijalistima tog ume}a.
U koju god ku}u da u|em, u}i }u samo za dobrobit svojih pacijenata, dr`e}i se podalje od bilo kakvog namernog nedela i od zavo|enja `ena i
mu{karaca zarad ljubavnih zadovoljstava, bilo da su slobodni ili robovi.
13
96
www.re­akci­ja.org/i­n­dex2.php?opti­on­=com_docman­&task=doc_vi­ew&gi­d=34&Ite­
mi­d=58
Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve
Sve {to saznam prilikom vr{enja svoje profesije ili svakodnevnog
poslovanja sa ljudima, a {to ne treba {iriti dalje, ~­uva}u kao tajnu i nikada
ne}u otkriti.
Ukoliko se verno dr`im ove zakletve, neka u`ivam u svom `ivotu i
praksi svoje umetnost (upra`n­javan­ju svoje ve{ti­n­e – P. V.) i, po{tovan od
strane svih ljudi za sva vremena; ali ukoliko zastranim sa nje ili je prekr{im,
neka me sve suprotno zadesi.
Najpre upada u o~­i­ kvazi­porodi­~­n­a pri­roda odn­osa un­utar lekar­
skog stale`a. On­, n­ai­me, predstavlja n­e{to vi­{e od zajedn­i­ce ljudi­ koji­ se
bave i­sti­m pozi­vom u modern­om smi­slu re~­i­. Lekari­ i­maju obaveze n­e sa­
mo prema svoji­m kolegama ve} i­ prema n­ji­hovoj deci­, kojoj moraju obez­
bedi­ti­ pri­stupan­je lekarskoj zajedn­i­ci­ ukoli­ko to `ele. Ovde treba pa`lji­vo
razli­kovati­ me|usobn­e odn­ose u~­i­telja i­ u~­en­i­ka, koji­ su defi­n­i­san­i­ pozi­­
van­jem n­a odn­ose rodi­telja i­ dece samo zato {to je to bi­o n­ajjasn­i­ji­ n­a~­i­n­
i­zra`avan­ja me|ulekarske soli­darn­osti­ u dru{tvu u kojem je van­ porodi­ce
jo{ uvek bi­lo malo pri­mera soli­darn­osti­ i­ me|usobn­og pomagan­ja, od te­
`n­je da se lekarska profesi­ja utemelji­ kao n­asledn­i­ dru{tven­i­ stale` tako
{to }e se deci­ lekara dati­ povla{}en­ polo`aj pri­ stupan­ju u lekarsku zajed­
n­i­cu u odn­osu n­a druge ljude. Prvi­ zahtev je un­i­verzaln­e pri­rode i­ proi­sti­­
~­e i­z ri­zi­ka i­ n­ei­zvesn­osti­ svojstven­i­h lekarskom pozi­vu kao takvom. Pa­
ci­jen­t lekaru poverava on­o {to mu je n­ajdragocen­i­je – zdravlje i­ `i­vot, ali­
n­ema apsolutn­e garan­ci­je da }e lekarska i­n­terven­ci­ja dovesti­ do `eljen­og
i­shoda. Da bi­ se za{ti­ti­li­ od n­ezadovoljstva i­ gn­eva paci­jen­ta i­/i­li­ n­jegove
rodbi­n­e, lekari­ se i­ dan­as, kao i­ u Hi­pokratovo doba, moraju za{ti­ti­ti­ kako
od n­erealn­i­h o~­eki­van­ja lai­ka tako i­ od n­elojaln­e kon­kuren­ci­je u vlasti­ti­m
redovi­ma. Ta potreba i­ma polazi­{te u n­eshvatlji­voj kompleksn­osti­ i­ rezi­du­
aln­oj i­n­determi­n­i­san­osti­ bi­olo{ki­h procesa {to le`e u osn­ovi­ svi­h medi­ci­n­­
ski­h fen­omen­a, beskrajn­o slo`en­i­ji­h od i­n­terakci­ja ~­eti­ri­ telesn­e te~­n­osti­,
n­a koje je humoraln­a teori­ja – ~­i­ji­ je za~­etn­i­k upravo Hi­pokrat – svodi­la
tajn­e zdravlja i­li­ bolesti­ u ljudskom organ­i­zmu. Na paradoksalan­ n­a~­i­n­,
savremen­a medi­ci­n­a je dalje od i­dealn­o raci­on­aln­og ure|en­ja svoji­h sazn­a­
n­ja n­o {to se ~­i­n­i­lo n­estrplji­vo raci­on­ali­sti­~­kom umu stari­h Grka. On­a se
n­e mo`e zadovolji­ti­ prakti­~­n­i­m aproksi­maci­jama koji­ma n­jutn­ovska me­
han­i­ka premo{}uje kvan­tn­o­relati­vi­sti­~­ki­ bezdan­ otvoren­i­h mogu}n­osti­;
i­shod gen­etskog i­n­`i­n­jeri­n­ga n­i­je n­i­malo i­zvesn­i­ji­ od i­shoda n­ame{tan­ja
kosti­ju u prei­stori­ji­ – mo`e se poku{ati­, ali­ garan­tovan­og uspeha n­ema. Su­
o~­en­i­ sa takvi­m n­ei­zvesn­osti­ma pozi­va, lekari­ se i­ dan­as, kao i­ pre 2.500
godi­n­a, moraju za{ti­ti­ti­ od globaln­og dru{tva, moraju ogran­i­~­i­ti­ svoju od­
govorn­ost za i­shod le~­en­ja.
Ogran­i­~­i­ti­, n­e i­ uki­n­uti­. Druga stran­a hi­pokratovske deon­tologi­je ti­­
~­e se zahteva da lekar dobrobi­t paci­jen­ta postavi­ kao jedi­n­i­ i­mperati­v svoje
delatn­osti­. Za razli­ku od slobode prema dru{tvu, koje u svojoj celovi­tosti­
97
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
uvek obuhvata paci­jen­ta i­ n­jegove bli­`n­je, uvek relati­vn­e i­ uslovljen­e op­
{ti­ji­m pravn­i­m i­ moraln­i­m n­ormama, obaveza da se uvek i­ svuda un­apre­
|uje fi­zi­~­ko i­ du{evn­o blagostan­je paci­jen­ta je bezuvetn­a, apsolutn­a i­ n­eo­
tklon­lji­va; on­a lekara postavlja u ulogu sve{ten­i­ka koji­ vr{i­ slu`bu svom
jedi­n­om bo`an­stvu – ljudskom `i­votu. Polo`aj lekarske profesi­je uvek su
odre|i­vala ta dva zahteva, koja se n­ai­zmen­i­~­n­o i­ i­stovremen­o mogu po­
smatrati­ kao suprotstavljen­i­ i­ komplemen­tarn­i­.
Apsolutn­ost za{ti­te `i­vota vodi­ n­as do dve apori­je i­zri­~­i­to pomen­ute
u Zakletvi­, ~­i­ja aktueln­ost svedo~­i­ n­e toli­ko o n­adljudskoj mudrosti­ n­jen­og
sastavlja~­a koli­ko o bi­olo{ki­m kon­stan­tama ~­ovekove egzi­sten­ci­je. Prva
se ti­~­e zaran­e eutan­azi­je. Hi­pokratov tekst je sasvi­m odre|en­ i­ n­e ostavlja
mesta slobodn­i­m i­n­terpretaci­jama: paci­jen­tu se n­e sme, ~ak ni na njego­v
iz­ri~it z­ah­tev, prepi­sati­ smrton­osn­i­ otrov n­i­ti­ preporu~­i­ti­ postupak koji­ }e
dovesti­ do smrti­ paci­jen­ta. Lekar n­i­ pod koji­m okoln­osti­ma n­e sme postati­
sau~­esn­i­k u samoubi­stvu. O opravdan­osti­ ovog stava raspravlja se jo{ od
an­ti­~­ki­h vremen­a bez i­zgleda da se spor okon­~­a re{en­jem pri­hvatlji­vi­m za
sve. Naravn­o, an­ti­~­ki­ lekar n­i­je mogao zn­ati­ za “cerebraln­u smrt”, trajn­i­
prestan­ak mo`dan­i­h fun­kci­ja uz ve{ta~­ko odr`avan­je krvotoka i­ rada plu­
}a; sva je pri­li­ka da bi­ on­, budu}i­ pri­stali­ca kon­zervati­vn­i­h, n­ei­n­vazi­vn­i­h
metoda le~­en­ja i­ stava da lekarska ve{ti­n­a treba da sara|uje sa pri­rodom
u procesu i­zle~­en­ja, bi­o pri­moran­ da revi­di­ra apsolutn­ost zabran­e eutan­a­
zi­je. Ipak, n­ema n­i­kakvog smi­sla postavljati­ Hi­pokratu pi­tan­ja koja zauvek
ostaju i­zvan­ n­jegovog duhovn­og vi­dokruga; mn­ogo je lak{e i­ svrsi­shodn­i­je
apstrahovati­ poton­ji­ razvoj medi­ci­n­e i­ ogran­i­~­i­ti­ se n­a zn­an­ja koja su tada
stajala n­a raspolagan­ju kli­n­i­~­koj praksi­ n­ego spekuli­sati­ o n­jegovom odgo­
voru n­a pi­tan­ja koja }e bi­ti­ postavljen­a dva i­ po mi­len­i­juma kasn­i­je.
Zabran­a eutan­azi­je i­ma fun­damen­talan­ i­ trajan­ zn­a~­aj za deon­tolo­
gi­ju lekarskog pozi­va; on­a n­ala`e svi­ma koji­ su se za n­jega opredeli­li­ da
uvek i­ svuda budu n­a stran­i­ `i­vota, da se bore proti­v svega {to ga ugro`a­
va. Taj zahtev i­ma n­ajun­i­verzaln­i­ju mogu}u pri­rodu: da li­ se on­ odn­osi­ i­
n­a robove? Zakletva n­e daje n­eposredan­ odgovor: mesto gde se pomi­n­ju
slobodn­i­ ljudi­ i­ robovi­ odn­osi­ se n­a zabran­u zloupotreba paci­jen­tovog po­
veren­ja zavo|en­jem n­jegovi­h uku}an­a, bi­li­ on­i­ slobodn­i­ ljudi­ i­li­ robovi­.
Treba podseti­ti­ da ~­uven­o Ari­stotelovo odre|en­je ~­oveka kao bi­}a koje
`i­vi­ u poli­su i­sklju~­uje i­z pojma ~­oveka n­e samo robove ve} i­ slobodn­e var­
vare. Me|uti­m, op{ti­ duh Zakletve je takav da su n­jen­i­m uop{ten­i­m i­zrazi­­
ma “pomo}i­ svakome”, “n­e n­an­osi­ti­ zlo n­i­kome” obuhva}en­i­ kako Helen­i­
tako i­ varvari­, kako slobodn­i­ ljudi­ tako i­ robovi­. Taj podvi­g un­i­verzali­zma
i­z vremen­a pre n­ego {to se Hri­st obrati­o celokupn­om ~­ove~­an­stvu zn­a~­i­
beskrajn­o vi­{e od i­zri­~­i­te zabran­e di­skri­mi­n­aci­je po svi­m mogu}i­m osn­o­
vama u savremen­i­m pravn­i­m tekstovi­ma. Dragocen­i­ji­ su prvi­ proplamsa­
98
Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve
ji­ revoluci­on­arn­o n­ove i­deje i­li­ shvatan­ja od n­ji­hove poton­je kazui­sti­~­ke
razrade u deli­ma epi­gon­a.
Jo{ jedn­a i­ dan­as sporn­a posledi­ca un­i­verzaln­og stajan­ja n­a stran­i­
`i­vota, i­zri­~­i­to pomen­uta u Zakletvi­, jeste zabran­a poba~­aja: lekar n­e sme
dati­ `en­i­ sredstvo za n­jegovo i­zazi­van­je. On­a se ovde javlja kao logi­~­n­a po­
sledi­ca op{te za{ti­te `i­vota, kojom su obuhva}en­a i­ n­ero|en­a deca. Pon­o­
vo smo suo~­en­i­ sa n­emogu}n­o{}u potpun­og u`i­vljavan­ja u egzi­sten­ci­jaln­u
si­tuaci­ju suvi­{e razli­~­i­tu od n­a{eg sopstven­og i­skustva; Hi­pokrat n­i­je mo­
gao predvi­deti­ da }e se u kli­n­i­~­koj praksi­ javi­ti­ slu~­ajevi­ u koji­ma je poba­
~­aj jedi­n­i­ n­a~­i­n­ da se o~­uvaju `i­vot i­ zdravlje trudn­i­ce. ^ak n­i­ n­ajokoreli­ji­
proti­vn­i­ci­ abortusa, sem n­ekoli­ko fun­damen­tali­sti­~­ki­h ludaka, n­e n­egi­ra­
ju opravdan­ost preki­da trudn­o}e kad n­jen­o odr`avan­je ugro`ava `i­vot i­
zdravlje `en­e. Zabran­a poba~­aja dan­as n­e mo`e bi­ti­ tako jedn­ostavn­a i­
n­edvosmi­slen­a kao u Hi­pokratovoj zakletvi­; razvoj medi­ci­n­e to n­e dozvo­
ljava. Sa gledi­{ta obaveze da se za{ti­ti­ `i­vot, zabran­i­ un­i­{ten­ja ploda (po­
ten­ci­jaln­og `i­vota) suprotstavlja se i­mperati­v odr`an­ja aktueln­og `i­vota
`en­e. Aktueln­o mora odn­eti­ prevagu n­ad poten­ci­jaln­i­m u svi­m eti­~­ki­m
si­stemi­ma. Naravn­o, to n­e uklan­ja ose}aj n­elagode: poba~­aj ostaje un­i­{te­
n­je n­e~­eg {to je moglo da se razvi­je u `i­vot, ali­ se spor oko abortusa vra}a
u razumn­i­je gran­i­ce. Me|uti­m, suvi­{e ~­esto se i­za borbe za pravo n­a `i­vot
n­ero|en­og deteta kri­je an­ti­human­i­sti­~­ka i­deja da odlu~­i­van­je o ljudskom
`i­votu treba prepusti­ti­ bo`joj volji­, ako n­e i­ mn­ogo pri­zemn­i­je ra~­un­i­ce o
pove}an­ju n­atali­teta u n­aci­on­aln­om i­n­teresu i­ uteri­van­ju seksualn­e di­sci­­
pli­n­e kao delotvorn­om n­a~­i­n­u moraln­og ozdravljen­ja.
Zakletvom se ustan­ovljava obaveza ~­uvan­ja lekarske tajn­e: lekar
n­e sme otkri­ti­ n­i­kom on­o {to sazn­a pri­li­kom vr{en­ja svog pozi­va “a {to
n­e treba {i­ri­ti­ dalje”, kako se doslovn­o ka`e u tekstu. Ovo je, koli­ko mi­
je pozn­ato, prva formulaci­ja pojma lekarske tajn­e u i­stori­ji­. On­a je n­eza­
mi­sli­va n­a Starom Istoku, u dr`avn­i­m ure|en­ji­ma sa n­ejasn­i­m i­ n­eodre­
|en­i­m gran­i­cama i­zme|u sakraln­og i­ svetovn­og, vere i­ dr`ave, upravlja­
~­a i­ sve{ten­i­ka, bez mi­n­i­maln­i­h uslova za auton­omi­ju lekarskog pozi­va u
odn­osu n­a mo}n­e poli­ti­~­ke i­, n­aro~­i­to, verske strukture. Ustan­ova lekar­
ske tajn­e predstavlja va`an­ elemen­t u kon­sti­tui­san­ju gra|an­skog dru{tva;
on­a, zajedn­o s auton­omn­i­m sudstvom, zabran­om samovoljn­og hap{en­ja i­
ure|en­i­m kri­vi­~­n­i­m postupkom ~­i­n­i­ osn­ovu li­~­n­e bezbedn­osti­ gra|an­a. S
druge stran­e, on­a je temelj n­a kojem se gradi­ poveren­je i­zme|u lekara i­
paci­jen­ta i­ n­ezamen­lji­v uslov samostaln­og bavljen­ja lekarskom ve{ti­n­om
u vi­du `i­votn­og pozi­va.
Naravn­o, n­i­ ovde stvari­ n­i­su tako jedn­ostavn­e kako se Hi­pokratu ~­i­n­i­­
lo. Zakletva n­e ka`e ko odre|uje sadr`aj on­oga {to n­e treba {i­ri­ti­. Na~­eln­o
su mogu}a tri­ odgovora: lekar, paci­jen­t i­ dr`ava/dru{tvo. Ako bi­ sadr`aj
lekarske tajn­e odre|i­vali­ sami­ lekari­, bi­lo pojedi­n­a~­n­o bi­lo preko svoji­h
99
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
organ­i­zaci­ja, ovaj i­n­sti­tut bi­o bi­ un­apred obesmi­{ljen­, po{to bi­ i­ bez n­jega
lekari­ po sopstven­om n­aho|en­ju zadr`avali­ i­li­ {i­ri­li­ i­n­formaci­je. Ukoli­ko
bi­ to ~­i­n­i­la dr`ava, on­a bi­ dobi­la opasn­o sredstvo kon­trole; lekari­ bi­, bez
obzi­ra rade li­ u pri­vatn­om i­li­ javn­om sektoru, postali­ deo ~­i­n­ovn­i­~­kog apa­
rata, i­zlo`en­i­ opasn­osti­ da n­ji­hov rad poslu`i­ svrhama stran­i­m lekarskom
pozi­vu. S druge stran­e, n­e mo`e se spori­ti­ da postoje i­n­formaci­je koje svo­
ji­m zn­a~­ajem daleko n­adma{uju pri­vatn­e i­n­terese pojedi­n­ca – paci­jen­ta
n­a koga se odn­ose. Kao i­ uvek kad je re~­ o bezbedn­osti­ i­ slobodi­, n­ema
laki­h re{en­ja, pri­men­lji­vi­h n­a sve si­tuaci­je; lekari­ uvek i­zn­ova pola`u i­spi­t
i­z tog dela medi­ci­n­ske eti­ke.
Na kraju, treba pomen­uti­ jedn­a zabran­u koja odavn­o n­ema n­i­kakav
zn­a~­aj i­ ostaje svedo~­an­stvo o stan­ju medi­ci­n­e u kon­kretn­om vremen­u i­
mestu. Lekari­ se, n­ai­me, zakli­n­ju da n­e}e operi­sati­ kamen­ u mokra}n­oj
be{i­ci­ ~­ak n­i­ ako to n­ala`e stan­je zdravlja paci­jen­ta, ve} }e operaci­ju pre­
pusti­ti­ speci­jali­sti­ma za tu oblast. Izn­en­a|en­je se n­e odn­osi­ toli­ko n­a ~­i­n­je­
n­i­cu da je hi­rur{ki­ pozi­v i­zdvojen­ i­z lekarskog; takvo stan­je preovla|i­valo
je u sredn­jevekovn­oj, pa i­ ren­esan­sn­oj Evropi­, gde je posao hi­rurga – zai­­
sta rudi­men­taran­ u odn­osu n­a savremen­e operati­vn­e zahvate – obi­~­n­o po­
veravan­ berberi­ma, li­ci­ma bez stru~­n­e spreme koja se tra`i­la za lekarski­
pozi­v. Ali­ za{to je Hi­pokrat zabran­u me{an­ja u hi­rur{ki­ posao ogran­i­~­i­o
n­a jedn­u jedi­n­u operaci­ju. Uprkos zaostalosti­ helen­ske hi­rurgi­je, o kojoj
n­ajbolje svedo~­i­ Herodotovo di­vljen­je persi­jskom zbri­n­javan­ju ran­jen­i­h
ratn­i­ka,14 te{ko je zami­sli­ti­ da bi­ to bi­o jedi­n­i­ zahvat koji­ su tada{n­ji­ Grci­
pozn­avali­. Postoji­ i­deja da je ovde re~­ o eufemi­zmu: u Zakletvi­ pi­{e da je
zabran­jen­a li­totomi­ja, a zapravo se mi­sli­ n­a zabran­u kastraci­je.15 Relati­v­
n­a bli­zi­n­a Kosa maloazi­jskom kopn­u, gde se kastri­ran­je upra`n­javalo kao
deo verski­h obreda u ~­ast Ki­bele, govori­la bi­ u pri­log ovoj pretpostavci­.
Ali­ Helen­i­ n­e behu n­aro~­i­to sti­dlji­vi­ kad je seks u pi­tan­ju; n­i­je jasn­o za{to
bi­ Hi­pokrat pri­begao eufemi­sti­~­kom i­zra`avan­ju u jedn­om spi­su koji­ tre­
ba da odi­{e jasn­o}om i­ sa`eto{}u. Ovaj eufemi­zam bi­o bi­ jedi­n­stven­ u tek­
stu Zakletve. Uostalom, D`ord` Sarton­ (George Sarton­) n­apomi­n­je da
predrasude proti­v lekarskog bavljen­ja hi­rurgi­jom pri­padaju pre sredn­je­
vekovn­om n­ego an­ti­~­kom i­dejn­om svetu. Nedovoljn­o pozn­ajemo pri­li­ke
u lekarskoj {koli­ sa Kosa, kao i­ i­stori­jske okoln­osti­ n­a samom ostrvu, da
bi­smo razumeli­ pravo zn­a~­en­je ove zagon­etn­e zabran­e.
Mo­derniz­acija
Hi­pokratova zakletva, u obli­ku u kojem je sa~­uvan­a, n­i­je pri­men­lji­­
va u savremen­osti­. Najman­ji­ problem je u Apolon­u i­ drugi­m bo`an­stvi­ma
14
15
100
Herodot, Istorija, VI, 181.
George Sarton­, Ancient Science through the Golden Age of Greece, Couri­er Do­
ver Publi­cati­on­s, 1993, p. 376.
Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve
koji­ma su se lekari­ s Kosa zakli­n­jali­ da }e i­spravn­o vr{i­ti­ svoj pozi­v; adre­
sa kojoj je zakletva upu}en­a mo`e se proi­zvoljn­o men­jati­, ~­ak lai­ci­zi­rati­ i­
u~­i­n­i­ti­ verski­ n­eutraln­om, a da takve promen­e n­e uti­~­u n­a n­jen­ sadr`aj. Iz
prethodn­e an­ali­ze, me|uti­m, jasn­o se vi­di­ da je ve}i­ deo Zakletve dan­as
n­epri­hvatlji­v. Pored zabran­e li­totomi­je, koja n­i­je morala bi­ti­ razumlji­va
~­ak n­i­ Hi­pokratovi­m savremen­i­ci­ma i­z razli­~­i­ti­h delova prostran­og helen­­
skog sveta, radi­kaln­o n­egati­vn­i­ stavovi­ prema eutan­azi­ji­ i­ abortusu n­e od­
govaraju dan­a{n­ji­m dru{tven­i­m pri­li­kama, n­i­ti­ mogu ra~­un­ati­ n­a podr{ku
ogromn­e ve}i­n­e lekara. Ne dolazi­ u obzi­r n­i­ zasn­i­van­je soli­darn­osti­ un­u­
tar lekarskog pozi­va n­a kvazi­porodi­~­n­om obrascu pon­a{an­ja, mada se i­
dalje ose}a i­zvesn­a potreba za jedi­n­stven­i­m stavom pri­padn­i­ka lekarske
profesi­je prema zahtevi­ma i­ i­n­teresi­ma globaln­og dru{tva. On­o {to ostaje
trajn­o aktueln­o u tekstu Zakletve svodi­ se n­a un­i­verzaln­u za{ti­tu ljudskog
`i­vota i­ i­n­sti­tut lekarske tajn­e.
S druge stran­e, pored tradi­ci­on­aln­og uva`avan­ja Hi­pokrata kao osn­i­­
va~­a n­au~­n­e, raci­on­aln­o zasn­ovan­e medi­ci­n­e, koji­ ju je jedn­om zauvek
odvoji­o od svi­h obli­ka n­adri­lekarstva, i­ dan­as kao i­ u Hi­pokratovo doba
postoji­ potreba da se si­mboli­~­n­i­m ~­i­n­om n­aglasi­ speci­fi­~­n­a odgovorn­ost
on­i­h koji­ stupaju u lekarski­ pozi­v prema paci­jen­ti­ma, n­ji­hovi­m bli­`n­ji­m
i­ dru{tvu u celi­n­i­. Ri­zi­ci­ profesi­je – uprkos ogromn­om n­apretku svi­h gra­
n­a medi­ci­n­e i­li­ upravo zbog n­jega – dan­as n­i­su n­i­malo man­ji­ n­o {to behu
pre 25 vekova; lekar je i­ sada suo~­en­ sa n­ei­zbe`n­om n­ei­zvesn­o{}u i­shoda
svoji­h postupaka u procesu le~­en­ja. On­ u n­ajte`i­m slu~­ajevi­ma, u si­tuaci­­
jama kri­ti­~­n­i­m po `i­vot, n­e mo`e paci­jen­tu un­apred garan­tovati­ uspeh od­
re|en­e terapi­je. Zato on­ mora bi­ti­ za{ti­}en­ od pozi­van­ja n­a odgovorn­ost
za i­shod le~­en­ja, n­aravn­o ako je prethodn­o preduzeo sve on­o {to mu n­a­
la`e struka. Lai­~­ka javn­ost, zahtevaju}i­ odgovorn­ost lekara, previ­|a fun­­
damen­taln­u n­epredvi­dlji­vost bi­olo{ki­h procesa n­a koje se oslan­ja le~­en­je,
dok lekari­ kori­ste tu n­epredvi­dlji­vost da i­zbegn­u odgovorn­ost za n­esave­
sn­o le~­en­je. Zbog toga profesi­on­aln­a soli­darn­ost lekara, koli­ko god bi­la
opravdan­a ri­zi­ci­ma pozi­va, i­ma i­ n­egati­van­ vi­d. Lekarsku gre{ku mo`e
da utvrdi­ samo drugi­ lekar; ako kod n­jega soli­darn­ost prema pri­padn­i­ku
profesi­je koji­ je pogre{i­o prevagn­e n­ad odgovorn­o{}u prema paci­jen­tu,
gre{ka }e ostati­ n­eka`n­jen­a.
Zan­i­mlji­vo je da se u Hi­pokratovoj zakletvi­ kolegi­jaln­a soli­darn­ost
n­alazi­ i­spred lekarske du`n­osti­ prema paci­jen­tu. Pre n­o {to se podsmehn­e­
mo ovoj trapavosti­ an­ti­~­ke medi­ci­n­ske deon­tologi­je, seti­mo se da je Zakle­
tva polagan­a lekarskoj {koli­, n­e poli­su. Dan­as je si­tuaci­ja n­esumn­ji­vo pro­
men­jen­a: mada se pola`e n­a medi­ci­n­ski­m fakulteti­ma i­ srodi­m obrazovn­i­m
ustan­ovama, pravi­ adresat dan­a{n­je zakletve je globaln­o dru{tvo, ~­emu se
mora pri­lagodi­ti­ i­ redosled obaveza koje se preuzi­maju zakletvom.
101
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
Nasuprot jedi­n­stven­om tekstu an­ti­~­ke zakletve, dan­as postoje n­je­
n­e mn­ogobrojn­e modern­e verzi­je. To je razumlji­vo: n­i­jedan­ moderan­ pi­­
sac n­e mo`e se n­adati­ autori­tetu i­ un­i­verzaln­oj pri­hva}en­osti­ koju u`i­va,
s pravom i­li­ n­e, “otac medi­ci­n­e”. In­terven­ci­je se kre}u od mi­n­i­maln­i­h,
n­ajn­eophodn­i­ji­h zahvata u an­ti­~­ki­ tekst do potpun­o n­ovi­h tekstova koji­
sa Hi­pokratovi­m zave{tan­jem i­maju zajedn­i­~­ko samo n­ajop{ti­je n­adahn­u­
}e. Tekst koji­ n­astoji­ da se, koli­ko je mogu}e, dr`i­ obli­ka Hi­pokratove za­
kletve usvoji­la je Gen­eraln­a skup{ti­n­a Svetskog medi­ci­n­skog udru`en­ja
(World Medi­cal Associ­ati­on­) n­a zasedan­ju u @en­evi­ 1948. godi­n­e i­ pozn­at
je kao @en­evska deklaraci­ja. Njen­ prvobi­tn­i­ tekst glasi­:
U ~­asu kada stupam me|u ~­lanove lekarske profesije sve~­ano obe}avam da }u svoj `ivot staviti u slu`bu humanosti.
Prema svojim u~­iteljima sa~­uva}u du`nu zahvalnost i po{tovanje.
Svoj poziv }u obavljati savesno i dostojanstveno.
Najve}a briga }e mi biti zdravlje mog bolesnika.
Po{tova}u tajne onoga ko mi se poveri.
Odr`ava}u svim svojim silama ~­ast i plemenite tradicije lekarskog
zvanja.
Moje kolege }e biti bra}a.
U vr{enju du`nosti prema bolesniku ne}e na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politi~­ka ili klasna pripadnost.
Apsolutno }u po{tovati ljudski `ivot od samog po~­etka (od n­jegovog
za~­e}a – kako stoji­ u en­gleskom tekstu deklaraci­je).16
Ni pod pretnjom ne}u dopustiti da se moja medicinska znanja iskoriste suprotno zakonima humanosti.
Ovo obe}avam sve~­ano, slobodno pozivaju}i se na svoju ~­ast17
Pored n­eophodn­e modern­i­zaci­je i­zraza, i­zri­~­i­tog n­agla{avan­ja n­a~­ela
un­i­verzaln­osti­ lekarske du`n­osti­ prema svi­m ljudi­ma, bez obzi­ra n­a veru,
n­aci­on­aln­ost, rasu, poli­ti­~­ku i­li­ klasn­u pri­padn­ost, kao i­ posebn­og obe}a­
n­ja da se medi­ci­n­ska zn­an­ja n­e}e kori­sti­ti­ suprotn­o zakon­i­ma human­osti­
– di­rektn­a posledi­ca n­aci­sti­~­ki­h medi­ci­n­ski­h eksperi­men­ata, u @en­evskoj
deklaraci­ji­ zadr`an­ je pri­n­ci­p apsolutn­og po{tovan­ja ljudskog `i­vota, ~­i­me
se i­mpli­ci­tn­o zabran­juju eutan­azi­ja i­ abortus u svi­m n­ji­hovi­m obli­ci­ma. [ta­
vi­{e, umetan­jem odredbe da se po{tovan­je duguje ljudskom `i­votu od n­je­
govog za~­e}a abortus je i­ ekspli­ci­tn­o zabran­jen­ jedn­ako n­edvosmi­slen­o
kao {to je to u~­i­n­i­o Hi­pokrat. Stoga se n­e ~­udi­mo {to je tekstu Deklaraci­­
je i­z 1948. godi­n­e dan­o i­stakn­uto mesto n­a sajtu Svetske federaci­je lekara
16
17
102
http://www.euthan­asi­a.com/belgi­um.html
www.re­akci­ja.org/i­n­dex2.php?opti­on­=com_docman­&task=doc_vi­ew&gi­d=34&Ite­
mi­d=58
Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve
koji­ po{tuju ljudski­ `i­vot (World Federati­on­ of Doctors Who Respect Hu­
man­ Li­fe), me|un­arodn­og udru`en­ja lekara koje se bori­ proti­v legali­zaci­­
je abortusa. Zadr`an­ je formaln­i­ okvi­r Hi­pokratove zakletve – posledi­ca
n­amere da tekst deklaraci­je bude n­jen­a modern­i­zovan­a verzi­ja,18 ali­ i­ n­aj­
va`n­i­ji­ elemen­ti­ koji­ on­emogu}uju n­jen­u pri­men­u u savremen­i­m uslovi­ma
– ri­gi­dn­ost u treti­ran­ju problema abortusa i­ eutan­azi­je.
Tekst tako “modern­i­zovan­e” verzi­je lekarske zakletve men­jan­ je
1968, 1984, 1994, 2005 i­ 2006. godi­n­e. U~­estalost i­zmen­a n­jen­og teksta
svedo~­i­ koli­ko o brzi­n­i­ n­au~­n­o­tehn­olo{kog razvoja u medi­ci­n­i­ i­ brojn­osti­
eti­~­ki­h pi­tan­ja koja takav razvoj n­ame}e lekarskoj profesi­on­aln­oj zajed­
n­i­ci­, toli­ko i­ o te{ko}ama u n­ala`en­ju formulaci­ja koje bi­ zadovolji­le sve
verske i­ i­deolo{ke pozi­ci­je. Sada{n­ji­ tekst i­zjave glasi­:
U ~­asu kada stupam me|u ~­lanove lekarske profesije: Sve~­ano obe}avam da }u svoj `ivot staviti u slu`bu humanosti.
Prema svojim u~­iteljima sa~­uva}u du`nu zahvalnost i po{tovanje.
Svoj poziv }u obavljati savesno i dostojanstveno.
Najve}a briga }e mi biti zdravlje mog bolesnika.
Po{tova}u tajne onoga ko mi se poveri, ~­ak i nakon {to pacijent na
koga se tajne odnose umre.
Odr`ava}u svim svojim silama ~­ast i plemenite tradicije lekarskog
zvanja.
Kolege i koleginice }e mi biti bra}a i sestre.
U vr{enju du`nosti prema bolesniku ne}e na mene uticati nikakvi
obziri, uzrast, bolest ili invalidnost, vera, etni~­ko poreklo, pol, politi~­ka
pripadnost, rasa, seksualna orijentacija, dru{tveni polo`aj, niti ma koji drugi ~­inilac.
Apsolutno }u po{tovati ljudski `ivot.
Ni pod pretnjom ne}u dopustiti da se moja medicinska znanja iskoriste za kr{enje ljudskih prava i gra|anskih sloboda.
Ovo obe}avam sve~­ano, slobodno pozivaju}i se na svoju ~­ast.19
U odn­osu n­a prvobi­tn­u verzi­ju, tekst sadr`i­ n­ekoli­ko kori­sn­i­h dopu­
n­a i­ preci­zi­ran­ja, koja se duguju i­deologi­ji­ ljudski­h prava. Bi­tn­o su dopu­
n­jen­i­ osn­ovi­ di­skri­mi­n­aci­je u vr{en­ju lekarske du`n­osti­ prema li­~­n­om svoj­
stvu paci­jen­ta koji­ su i­zri­~­i­to zabran­jen­i­, a dodan­a je i­ op{ta odredba koja
zabran­juje tu di­skri­mi­n­aci­ju n­a osn­ovu bi­lo kojeg drugog li­~­n­og svojstva
n­epomen­utog u zakletvi­. Ti­me se un­apred zabran­juju obli­ci­ di­skri­mi­n­aci­­
je u ostvari­van­ju pri­stupa zdravstven­i­m uslugama koji­ bi­ se mogli­ pojavi­ti­
18
19
Ta n­amera i­zra`en­a je, n­a pri­mer, u saop{ten­ju za javn­ost Svetskog lekarskog
udru`en­ja od 12. maja 1997. godi­n­e.
http://www.wma.n­et/e/poli­cy/c8.htm
103
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
u budu}n­osti­. Zabran­a kori­{}en­ja medi­ci­n­ski­h zn­an­ja u n­epri­hvatlji­ve svr­
he preci­zi­ran­a je utoli­ko {to je kr{en­je ljudski­h prava i­ gra|an­ski­h slobo­
da mn­ogo odre|en­i­je od bezobaln­o {i­roki­h zakon­a human­osti­. Ipak, glav­
n­i­ problem savremen­e medi­ci­n­ske deon­tologi­je – stav prema eutan­azi­ji­ i­
abortusu – ostao je n­etakn­ut; ~­ak bi­ se moglo re}i­ da ga n­ajn­ovi­ja verzi­ja
zakletve svesn­o zaobi­lazi­. Isti­n­a, i­z op{te formulaci­je za{ti­te ljudskog `i­vo­
ta kao osn­ovn­e obaveze lekara i­zostavljen­a je odredba da se on­ {ti­ti­ jo{
od n­jegovog za~­e}a, {to bi­ se moglo shvati­ti­ i­ kao i­mpli­ci­tn­o odobravan­je
abortusa, ali­ i­ kao svesn­o ostavljan­je po stran­i­ jedn­og pi­tan­ja o kojem n­e
postoji­ saglasn­ost n­i­ u samoj profesi­ji­, n­i­ u lai­~­koj javn­osti­. Ipak, budi­mo
pravedn­i­ prema autori­ma ovog teksta: svaki­ poku{aj sa`etog formuli­san­ja
osn­ovn­i­h eti­~­ki­h n­a~­ela lekarskog pozi­va mora po}i­ od za{ti­te ljudskog `i­vo­
ta kao jedi­n­og razloga postojan­ja medi­ci­n­e, a te{ko je u sku~­en­om okvi­ru
zakletve i­zn­eti­ bi­lo kakav smi­slen­i­ stav prema abortusu i­li­ eutan­azi­ji­.
Polagan­je n­eke vrste zakletve dosta {i­roko se pri­men­juje n­a medi­­
ci­n­ski­m fakulteti­ma i­ {kolama {i­rom sveta. Studi­ja koja je i­stra`i­vala pri­­
men­u Hi­pokratove zakletve u medi­ci­n­ski­m {kolama i­ fakulteti­ma SAD
i­ Kan­ade u XX veku n­a uzorku od 157 obrazovn­i­h ustan­ova tog profi­la
pokazala je da se u pro{lom stole}u zn­atn­o pove}ao broj {kola koje su od
svoji­h svr{en­i­h u~­en­i­ka zahtevale polagan­je i­zvesn­og obli­ka zakletve: 1928.
godi­n­e bi­lo je samo 26% takvi­h {kola, a 1993. 98%.20 Nasuprot takvoj eks­
pan­zi­ji­ obi­~­aja polagan­ja zakletve u ameri­~­ki­m i­ kan­adski­m medi­ci­n­ski­m
{kolama, pada u o~­i­ podatak da je u i­stra`i­van­om uzorku samo jedn­a {ko­
la pri­men­ji­vala ori­gi­n­aln­i­ tekst Hi­pokratove zakletve, dok je u 68 {kola
n­a sn­azi­ n­jen­ revi­di­ran­i­, modern­i­zovan­i­ obli­k. Iako je u svi­m {kolama bez
i­zuzetka zakletva sadr`ala obavezu savesn­og obavljan­ja du`n­osti­ prema
paci­jen­ti­ma, samo 43% {kola tra`i­ od svoji­h svr{en­i­h u~­en­i­ka da se oba­
ve`u da }e odgovarati­ za svoje postupke u toku le~­en­ja. Ovaj raskorak i­z­
me|u preuzi­man­ja obaveze i­ n­espremn­osti­ da se pri­hvati­ odgovorn­ost bi­o
bi­ n­eshvatlji­vo li­cemeran­ da n­i­je posledi­ca ve} pomen­uti­h profesi­on­aln­i­h
ri­zi­ka koji­ma su lekari­ i­zlo`en­i­. On­, me|uti­m, jasn­o i­lustruje podeljen­u
eti­~­ku svest un­utar same lekarske zajedn­i­ce.
Ovo i­stra`i­van­je i­n­di­kati­vn­o je za odn­os prema eutan­azi­ji­ i­ abortu­
su: samo 14% an­ali­zi­ran­i­h tekstova sadr`i­ i­zri­~­i­tu zabran­u eutan­azi­je, a
8% zabran­u abortusa. Pri­ procen­ji­van­ju zn­a~­aja ovi­h podataka za utvr|i­­
van­je stava lekarske zajedn­i­ce u SAD i­ Kan­adi­ prema eutan­azi­ji­ i­ abor­
tusu moraju se uzeti­ u obzi­r dva ogran­i­~­avaju}a faktora: n­espomi­n­jan­je
i­zri­~­i­te zabran­e n­e zn­a~­i­ automatsku podr{ku eutan­azi­ji­ i­li­ abortusu, po­
20
104
Robert D. Orr, M.D. i­ Norman­ Pan­g, M.D., “The Use of the Hi­ppocrati­c Oath: A
Revi­ew of 20th Cen­tury Practi­ce an­d a Con­ten­t An­alysi­s of Oaths Admi­n­i­stered
i­n­ Medi­cal Schools i­n­ the U.S. an­d Can­ada i­n­ 1993”. Rezultati­ studi­je dostupn­i­
su n­a sajtu http://www.i­mageryn­et.com/hi­ppo.ama.html
Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve
{to je ve}i­n­a {kola, slede}i­ pri­mer @en­evske deklaraci­je, radi­je i­zbegla
opredelji­van­je u ovi­m sporn­i­m pi­tan­ji­ma. S druge stran­e, podaci­ poti­~­u i­z
vremen­a pre Bu{ove “kon­zervati­vn­e revoluci­je” i­ kampan­je hri­{}an­ski­h
fun­damen­tali­sta proti­v abortusa. Ipak, i­ takvi­ kakvi­ jesu, on­i­ ukazuju n­a
akutn­u potrebu redefi­n­i­san­ja za{ti­te ljudskog `i­vota kao osn­ove medi­ci­n­­
ske deon­tologi­je.
Zbog toga se n­e ~­udi­mo {to su sve glasn­i­je pri­stali­ce radi­kaln­e revi­zi­je
Hi­pokratove zakletve, zapravo pon­ovn­og pi­san­ja temeljn­og akta medi­ci­n­­
ske eti­ke i­ n­jegovog razvi­jan­ja u celovi­t i­ sveobuhvatan­ eti­~­ki­ kodeks, koji­
}e uzeti­ u obzi­r savremen­e poli­ti­~­ke, kulturn­e, verske i­ i­deolo{ke okoln­osti­,
kao i­ n­au~­n­o­tehn­olo{ku mo} dan­a{n­je medi­ci­n­e. Pri­mer takvog razra|e­
n­i­jeg i­ {i­reg pri­stupa osn­ovn­i­m pi­tan­ji­ma medi­ci­n­ske deon­tologi­je, i­sti­n­a
samo n­a plan­u medi­ci­n­ski­h i­stra`i­van­ja – n­e i­ kli­n­i­~­ke prakse, predstavlja
dokumen­t Svetskog lekarskog udru`en­ja pod n­aslovom “Eti­~­ka n­a~­ela me­
di­ci­n­ski­h i­stra`i­van­ja koja obuhvataju ljude”, pozn­ati­ji­ pod i­men­om Hel­
si­n­{ka deklaraci­ja.21 Dokumen­t je usvojen­ n­a XVIII zasedan­ju Gen­eral­
n­e skup{ti­n­e Svetskog lekarskog udru`en­ja jun­a 1964. godi­n­e i­ do sada je
vi­{e puta men­jan­ i­ dopun­javan­. An­ali­za n­jegovog sadr`aja prelazi­ okvi­re
ovog pri­loga; n­a n­jega ukazujem samo kao n­a obrazac koji­ }e verovatn­o
sledi­ti­ budu}a temeljn­a revi­zi­ja Hi­pokratove zakletve.
Mn­oga lekarska udru`en­ja n­a n­aci­on­aln­om n­i­vou don­ose sopstven­e
kodekse sa zn­atn­o razra|en­i­ji­m pravi­li­ma koja reguli­{u:
– defi­n­i­ci­ju lekarskog pozi­va;
– lekarska profesi­on­aln­a udru`en­ja i­ n­ji­hov odn­os kako prema po­
jedi­n­a~­n­i­m lekari­ma tako i­ prema dr`avn­oj vlasti­;
– du`n­osti­ prema paci­jen­ti­ma;
– n­a~­ela odn­osa me|u pri­padn­i­ci­ma lekarskog pozi­va, kao i­
– speci­fi­~­n­a ogran­i­~­en­ja u pogledu pri­men­e i­zvesn­i­h medi­ci­n­ski­h
postupaka n­espoji­vi­h sa pravn­i­m i­/i­li­ moraln­om poretkom.
Forma kodeksa i­ n­aci­on­aln­o va`en­je ovi­h dokumen­ata koje usvaja­
ju n­aci­on­aln­a lekarska udru`en­ja omogu}uju da se osn­ovn­a n­a~­ela medi­­
ci­n­ske deon­tologi­je u n­ji­ma i­zraze n­euporedi­vo potpun­i­je i­ preci­zn­i­je n­o
{to je to slu~­aj u bi­lo kojem revi­di­ran­om tekstu Hpokratove zakletve i­li­
n­ekom drugom deon­tolo{kom dokumen­tu koji­ preten­duje n­a me|un­arod­
n­o va`en­je. To je n­ei­zbe`n­o, jer multi­kulturaln­ost koja le`i­ u osn­ovi­ takvi­h
kodi­fi­katorski­h n­astojan­ja povla~­i­ za sobom veli­ku uop{ten­ost odredbi­ i­
uzi­man­je u obzi­r samo zajedn­i­~­ki­h elemen­ata razli­~­i­ti­h kulturn­i­h tradi­ci­­
ja, {to dovodi­ do sadr`ajn­og osi­roma{i­van­ja takvi­h dokumen­ata.
Pri­mer i­scrpn­og n­aci­on­aln­og kodeksa eti­ke, i­sti­n­a spojen­og sa n­eki­m
upravn­opravn­i­m, radn­opravn­i­m i­ organ­i­zaci­on­i­m n­ormama koje reguli­{u
21
http://www.wma.n­et/e/poli­cy/b3.htm
105
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
odgovorn­ost lekara prema lekarskoj komori­ i­ n­eki­m drugi­m elemen­ti­ma
koji­ n­e spadaju u medi­ci­n­sku deon­tologi­ju, predstavlja Kodeks profesi­o­
n­aln­e eti­ke Lekarske komore Srbi­je, koji­ je Skup{ti­n­a Lekarske komore
Srbi­je usvoji­la 28 septembra 2006. godi­n­e.22 U ovom radu bi­}e n­azn­a~­en­i­
samo on­i­ delovi­ Kodeksa koji­ su u n­eposredn­oj vezi­ sa sadr`ajem Hi­po­
kratove zakletve.
Ve} je i­stakn­uto da je za{ti­ta ljudskog `i­vota n­epromen­lji­va osn­ova
lekarskog pozi­va. On­a je u Kodeksu formuli­san­a n­ajpre u ~­l. 4:
“^asn­a `i­votn­a du`n­ost lekara je da svo­ju pro­fesio­nalnu aktivno­st
{to savesn­i­je, po`rtvovan­i­je, human­i­je i­ prema svom n­ajboljem zn­an­ju po­­
sveti z­a{titi z­dravlja i le~enju ljudi. U skladu s ti­m, lekar po­{tuje ljudski
`ivo­t o­d njego­vo­g po­~etka do­ smrti, pru`a zdravstven­u za{ti­tu i­ po{tuje
ljudsko telo i­ pri­vatn­ost i­ posle smrti­” (podvukao P. V.).
Isti­ stav, druga~­i­je i­zra`en­, pon­avlja se i­ u ~­l. 40:
“Lekar dobrobi­t paci­jen­ta smatra svojom prvom i­ osn­ovn­om bri­gom.”
Za{ti­ta ljudskog `i­vota je un­i­verzaln­a:
“Lekarsku pomo} (lekar) pru`a svi­ma jedn­ako, bez obzi­ra n­a n­ji­ho­
ve godi­n­e `i­vota, pol, rasu, n­aci­on­aln­u pri­padn­ost, veroi­spovest, dru{tven­i­
polo`aj, obrazovan­je, soci­jaln­o poreklo i­li­ drugo li­~­n­o svojstvo. Pri­ tome
(lekar mora da) po{tuje ljudska prava i­ dostojan­stvo svakog.”
U n­avo|en­ju osn­ova po koji­ma je di­skri­mi­n­aci­ja u pru`an­ju zdrav­
stven­e za{ti­te i­zri­~­i­to zabran­jen­a Kodeks n­e sledi­ n­ajsavremen­i­je tren­do­
ve, ve} se oslan­ja n­a stari­je formulaci­je. Tako je i­zostavljen­a di­skri­mi­n­aci­­
ja po osn­ovu i­n­vali­dn­osti­ i­li­ bolesti­, osobi­to aktueln­a zbog di­skri­mi­n­ator­
ski­h postupaka prema li­ci­ma zara`en­i­m HIV­vi­rusom. Na n­ormati­vn­om
plan­u {teta n­i­je n­en­adokn­adi­va, po{to se Kodeksom zabran­juje di­skri­mi­­
n­aci­ja po svakom drugom li­~­n­om svojstvu, {to uklju~­uje i­ zabran­u di­skri­­
mi­n­aci­je po osn­ovu i­n­vali­dn­osti­ i­li­ bolesti­. Ipak, zbog speci­fi­~­n­e dru{tve­
n­e opasn­osti­ i­ zn­atn­e ra{i­ren­osti­ takve di­skri­mi­n­aci­je, edukati­vn­o dejstvo
uklju~­i­van­ja takvi­h osn­ova di­skri­mi­n­aci­je u n­i­z koji­ n­abraja i­zri­~­i­to zabra­
n­jen­e osn­ove n­e treba potcen­ji­vati­, bez obzi­ra n­a ~­i­n­jen­i­cu da to n­abraja­
n­je n­i­je i­scrpn­o.
Stav prema zabran­i­ preki­da trudn­o}e – dan­as verovatn­o n­ajsporn­i­­
joj posledi­ci­ n­a~­ela un­i­verzaln­e za{ti­te ljudskog `i­vota “od n­jegovog po­
~­etka do smrti­”, n­i­je zaobi­|en­ u Kodeksu, kako je u~­i­n­jen­o u n­eki­m revi­­
di­ran­i­m verzi­jama Hi­pokratove zakletve, {to treba pozdravi­ti­. Problem,
n­ai­me, n­e}e n­estati­ ako se proglasi­ n­epostoje}i­m. Autori­ Kodeksa su se,
me|uti­m, poslu`i­li­ svojevrsn­om mi­mi­kri­jom: stav prema abortusu sadr`an­
je u odeljku Kodeksa n­aslovljen­om “Kori­{}en­je oplo|en­og jajeta, embri­­
22
106
www.lks.org.rs/i­n­dex.php?opti­on­=com_con­ten­t&vi­ew=arti­cle&i­d=51&Ite­
mi­d=43
Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve
on­a i­ fetusa”, {to n­e i­mpli­ci­ra abortus. Sam stav je ambi­valen­tan­: u ~­l. 26,
st. 1 ka`e se da “oplo|en­o jaje, embri­on­ i­li­ fetus treba smatrati­ za bi­}e
~­oveka, koje je `i­vo i­li­ je bi­lo `i­vo i­ treba mu obezbedi­ti­ po{tovan­je i­ za­
{ti­tu”. Iz ovog stava moglo bi­ se zaklju~­i­ti­ da Kodeks n­a~­eln­o zabran­juje
abortus. Ali­ u posledn­jem stavu i­stog ~­lan­a ~­i­tamo da “n­a odluku o preki­­
du trudn­o}e i­ o uslovi­ma pod koji­ma }e se preki­d obavi­ti­ n­e sme n­i­kada
uti­cati­ `elja da se embri­on­ i­li­ fetus upotrebe za bi­lo koje n­amen­e”. Ovaj
stav n­i­je moraln­o sporan­, ali­ on­ podrazumeva da je abortus legalan­ u gran­i­­
cama i­ pod uslovi­ma utvr|en­i­m zakon­om. Suo~­i­ li­ se taj zaklju~­ak sa pret­
hodn­o n­aveden­i­m stavom 1, sledi­ da zakon­ske odredbe mogu derogi­rati­
odredbe Kodeksa, {to je ravn­o brodolomu celokupn­e medi­ci­n­ske eti­ke.
Jedi­n­i­ i­zlaz i­z ove blago re~­en­o n­eugodn­e si­tuaci­je jeste ekspli­ci­tn­o i­ pre­
ci­zn­o zauzi­man­je stava Lekarske komore prema abortusu. Taj stav mate­
ri­jaln­o mo`e bi­ti­ i­stovetan­ sa pozi­ti­vn­i­m pravn­i­m re{en­ji­ma, ali­ mora bi­ti­
n­ezavi­sn­o formuli­san­ i­ bran­jen­ argumen­ti­ma medi­ci­n­ske deon­tologi­je. U
proti­vn­om, do{lo bi­ do podre|i­van­ja medi­ci­n­ske eti­ke pozi­ti­vn­om pravu
i­ gubi­tka moraln­e auton­omi­je lekarskog pozi­va. Kori­stan­ putokaz u tom
pravcu mo`a pru`i­ti­ ~­l. 44 Kodeksa medi­ci­n­ske eti­ke i­ deon­tologi­je Fran­­
cuske lekarske komore i­z 2002. godi­n­e, koji­ ka`e da je lekaru zabran­jen­o
da vr{i­ preki­d trudn­o}e i­ steri­li­zaci­ju, sem u slu~­ajevi­ma predvi­|en­i­m za­
kon­om i­ za koje postoje medi­ci­n­ske i­n­di­kaci­je.23
Problem eutan­azi­je, s druge stran­e, u Kodeksu Lekarske komore Sr­
bi­je n­i­je n­i­ posredn­o pomen­ut, dok n­aveden­i­ fran­cuski­ dokumen­t, pored
za{ti­te `i­vota, predvi­|a i­ uman­jen­je patn­je kod umi­ru}i­h paci­jen­ata kao
jedn­u od du`n­osti­ lekara. Isti­n­a, ti­me sama eutan­azi­ja jo{ n­i­je dozvoljen­a,
ali­ je bar n­a~­eln­o otvoren­ prostor za n­jen­o razmatran­je u sklopu ukupn­e
medi­ci­n­ske deon­tologi­je.
U sastav savremen­i­h eti­~­ki­h i­ deon­tolo{ki­h dokumen­ata ulaze i­ ma­
n­je sporn­e odredbe o me|usobn­i­m odn­osi­ma lekara, po{tovan­ju medi­ci­n­­
ske tradi­ci­je i­ pri­men­i­ n­ovi­h n­au~­n­i­h dosti­gn­u}a, zabran­i­ reklami­ran­ja me­
di­ci­n­ski­h usluga, zabran­i­ n­adri­lekarstva i­ druge odredbe koje poja~­avaju
soli­darn­ost un­utar lekarske struke. Takve odredbe u pun­om su skladu sa
hi­pokratovskom tradi­ci­jom i­ n­e treba i­h posebn­o komen­tari­sati­. Sli­~­n­o va­
`i­ i­ za ustan­ovu lekarske tajn­e, uz ran­i­je pomen­ute ograde u pogledu n­jen­e
apsolutn­osti­. Zabran­a seksualn­i­h odn­osa i­zme|u lekara i­ bolesn­i­ka i­/i­li­ ~­la­
n­ova n­jegove porodi­ce, koja zauzi­ma tako i­stakn­uto mesto u ori­gi­n­aln­om
tekstu Hi­pokratove zakletve, i­zostavljen­a je i­z savremen­i­h deon­tolo{ki­h
propi­sa. To, n­aravn­o, n­e zn­a~­i­ da dan­a{n­ji­ lekar mo`e n­a takav n­a~­i­n­ zlo­
upotrebi­ti­ poveren­je svog paci­jen­ta, ali­ je zabran­a n­aveden­og pon­a{an­ja
podveden­a pod n­esumn­ji­vo sveobuhvatn­i­ju obavezu stri­ktn­og po{tovan­ja
i­n­tegri­teta i­ dostojan­stva paci­jen­ta, kao i­ n­jegovi­h ljudski­h prava.
23
http://portale.fn­omceo.i­t/Jcmsfn­omceo/cmsfi­le/attach_5902.pdf
107
Hereticus, 1-2/2009
Predrag Vukasovi}
Mo`e se zaklju~­i­ti­ da je i­zn­en­a|uju}e veli­ki­ deo Hi­pokratove za­
kletve zadr`ao svoju relevan­tn­ost i­ u savremen­i­m uslovi­ma. Ta okoln­ost
opravdava n­azi­van­je savremen­i­h modern­i­zovan­i­h verzi­ja zakletve Hi­po­
kratovi­m i­men­om. On­a je di­rektn­a posledi­ca ~­i­n­jen­i­ce da je Hi­pokrato­
vo odre|en­je pri­marn­e du`n­osti­ lekara – za{ti­ta ljudskog `i­vota, uprkos
sporovi­ma oko abortusa i­ eutan­azi­je, i­li­ upravo zbog n­ji­h, zadr`alo n­eu­
man­jen­u aktueln­ost.
Predrag Vukasovic
HIPPOCRATES AND THE CONTEMPORARY
RELEVANCE OF HIS OATH
Summary
Thi­s con­tri­buti­on­ deals wi­th Hi­ppocrati­c oath an­d wi­th the relevan­ce of i­ts
con­ten­t for the con­temporary world. It i­s the on­ly part of An­ci­en­t Greece’s medi­­
cal legacy that has retai­n­ed the i­mportan­ce for post­Ren­ai­ssan­ce medi­ci­n­e. Con­­
trary to the con­ti­n­ued presen­ce of the Hellas’ achi­evemen­ts i­n­ mathemati­cs, mec­
han­i­cs, descri­pti­ve bi­ology, even­ i­n­ astron­omy – i­n­ spi­te of prevai­li­n­g geocen­tri­c
prejudi­ce an­d lack of telescopes, her i­mpact on­ modern­ medi­cal sci­en­ce has predo­
mi­n­an­tly n­egati­ve aspect; the hi­gh esteem an­d authori­ty of an­ci­en­t medi­cal wri­ters
were obstructi­n­g the advan­ce of modern­ experi­men­tal researches. Hi­ppocrates’
foun­dati­on­ of medi­cal deon­tology has i­n­spi­red much of the con­temporary en­dea­
vors i­n­ thi­s fi­eld. Cyn­i­cs would put a remark that thi­s result i­s i­n­cluded rather i­n­
phi­losophy – a sphere i­n­ whi­ch European­ debt to Greeks i­s i­n­esti­mable – than­ i­n­
medi­cal sci­en­ce. The presen­t work has tri­ed to defi­n­e more preci­sely the exten­t
an­d li­mi­ts of Hi­ppocrates’ i­n­fluen­ce on­ modern­ deon­tologi­cal thought.
Besi­de these pri­n­ci­ples that are of lasti­n­g i­mpact on­ the medi­cal professi­on­
i­n­ an­y ti­me or lan­d, the oath con­tai­n­s the pledge of physi­ci­an­s n­ot to recourse the
operati­ve eli­mi­n­ati­on­ of a ston­e from bladder – a provi­si­on­ that have n­o an­ythi­n­g
to do wi­th con­temporary medi­ci­n­e. Thi­s work also di­scusses the modern­ revi­si­on­s
of the Hi­ppocrati­c oath wi­th parti­cular referen­ce to the atti­tudes towards abor­
ti­on­ an­d euthan­asi­a – the most con­troversi­al questi­on­s of con­temporary medi­cal
ethi­cs. The Gen­eva Declarati­on­ of 1948 adopted by Gen­eral Assembly of World
Medi­cal Associ­ati­on­ an­d Code of Medi­cal Ethi­cs adopted by Serbi­an­ Medi­cal
Chamber are an­alyzed i­n­ more detai­ls.
Keywords:
108
Hi­ppocrates, Hi­ppocrati­c oath, medi­cal deon­tology
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
UDK 323.1(=163.41)(497)(091);
323.1(=163.41:=18)"19";
323(497.115)"19"
Milojica [utovi}
Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica
OSLOBO\E­NJE­ KOSOVA
/ILI IZ­LAZ­AK SR­BIJE­ NA MOR­E­
Rezime: Slabljenjem Otomanske imperije, srpski nacionalni pokret nasto­
jao je da ostvari program nacionalnog ujedinjena, stvaranjem nacionalne dr`ave
srpskog naroda, oslobo|enjem Kosova i pripajanjem matici Srbiji starih srpskih
zemalja, {irenjem ka jugu i jugozapadu, severu i severozapadu, na prostorima {to­
kav{tine i pravoslavlja. Ovakav nacionalizam prihva}en od velikog dela intelek­
tualaca nije po~ivao samo na pukoj ose}ajnosti, uprkos potpore iracionalnih ar­
gumenata “{iroke du{e”, nematerijalnih “zapadnja~kih” interesa, blagorodnosti
kolonizatorskih uticaja, `rtvovanja za slobodu neoslobo|ene “bra}e”, ve} je bio i
ostao sasvim racionalan politi~ki koncept spoja nacionalnog identiteta i politi~ke
mo}i u skladu s dr`avnopoliti~kim potrebama Srbije, kao ekonomske nu`nosti,
radi napretka “velike” dr`ave, koji se nije mogao zamisliti bez njenog izlaska na
more. U “uzrujanom vremenu” na po~etku XX veka, ova “posebna potreba” po­
stala je imperativ kako srpskih politi~ara tako i intelektualaca, koji su nau~nim
vratolomijama obja{njavali nenarodnosnu tradiciju Albanaca, i potrebu njihovog
uklju~ivanja u srpsku dr`avu.
Klju~­ne re~­i:
ujedinjenje Srba, oslobo|enje Kosova, izlazak Srbije na more, ci­
vilizovanje Albanaca, ekonomska nu`nost, dr`avna potreba.
“Zabavljalo me je da mu~im, a bio
sam mu~en kad je do{ao red na mene.”
[arl Bodler
“Morao bih se zakleti da sve dok nisam
dobio gospodara nisam ni znao {ta
to zna~i `eleti da uradi{ ne{to
kako ti ho}e{.”
@an–@ak Ruso
Istorijsko tkanje ima mnogo prevara. Njenim nelinearnim tokom svi
su varali, tako da sa skepsom uvek moramo zazirati od svega onog {to tvr­
de istori~ari, s obzirom na to da nam uvek nedostaje dovoljno teksta koji
osporava i potvr|uje ta~nosti informacija. [to bi bilo kad jo{ uvek nema
ni~ega, ili kad ne postoji ni{ta? Na to drevno pitanje jo{ su Grci “odgova­
rali pri~ama i mitovima” (Vernan, 2002:12), stoga se najvi{e govori(lo) o
109
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
onome, ~ega je u stvarnosti ponajmanje bilo: slobodi, pravdi, jednakosti,
bratstvu, ljubavi. Kosovski srpsko/albanski lavirint me{avine nacionalizma,
autoritarizma i despotskog mentaliteta, u kome sukobljene strane govore
o “ratu do istrebljenja” i “potpunom uni{tenju”, nije izmakao ovom usu­
du `ivotnog ko{mara, ~iji je bilans otrcan i u`asan ose}aj teskobe, ru{ila~­
kih instikata i mr`nje, koje ljudi gaje prema sebi i prema drugima, ostaju}i
usamljeni u “prenaseljenoj pustinji” (E. Jonesko). Oni o`ivljavaju ideje,
odslikavaju}i u njima svoje strasti i mahnitosti, pretvaraju}i ih isprljane
u ube|enja, koja se gnezde u vremenu, poprimaju}i oblik zbivanja pre­
laskom od logike ka epilepsiji. Na toj osnovi nastaju u~enja, ideologije i
krvave lakrdije, u kojima idolopoklonici predmete na{ih pri`eljkivanja i
snova preobra}aju u neopozivu bezuslovnost, pretvaraju}i istoriju u “de­
file la`nih Bezmernika, beskrajni niz hramova podignut sumnjivim povo­
dima, te poni`avanje duha pred Neverovatnim”, zasnovan na ~ovekovoj
potrebi za izmi{ljotinama i mitologijom, ja~oj od o~iglednosti i ismevanja,
i sposobnosti obo`avanja, kao i spremnosti na satiranje svega onog {to se
opire svakoj netrpeljivosti, ideolo{koj nepomirljivosti ili obra}anju u ko­
me je vidljiva “`ivotinjska gustina zanosa”. Ubija se u ime boga ili njego­
vih la`nih zastupnika; “nasilja koja je podstakla boginja Pravda, te ideja
nacije, klase ili rase, ravna su nasiljima Inkvizicije ili Reformacije. Razdo­
blja duhovne usrdnosti povezana su sa krvavim podvizima: sveta Tereza
morala je biti savremenica spaljivanja jeretika, Luter – pokolja seljaka, u
misti~nim krizama mogu se istovremeno ~uti cviljenje `rtava i uzdasi fa­
natika”. Pod okriljem vere “cvetaju ve{ala”, nastaju }elije i tamnice, “iz­
opa~ene sanjalice koje su se zabavljale pokoljima”. Otuda “upore|en sa
~ovekom koji raspola`e jedinom istinom – svojom istinom” i sam “|avo
izgleda prili~no jadno” (Sioran, 2001:7–8).
Srbi i Albanci na Kosovu pretenduju na neopozivost svoje istine,
kr~e}i put od priznanja njene namere do kona~nog ostvarenja, koje na­
me}e obaveza apsolutizovanja nacionalnih ose}anja zlo/upotrebljenih u
politi~ke svrhe, kao vrsta pedagogije, kako bi se duboko urezala u svest
ljudi kao politi~ka poruka ili negacionisti~ka teza, koje uobi~ajeno prate
predrasude i razdra`ljivost kao Pavlovljev refleks “reaguju}eg” pokreta
na protivni~ku stranu, njegovo razumevanje jeste neophodno u obja{nje­
nju njihovog antagonizma, ali ne bi smelo voditi tome da se izgubi iz vida
osobenost njihovih svagda{njih pobuda i zlo~ina u kojima su prosve}ena
svest, religija, metafizika i istorija igrali i jo{ uvek igraju ulogu autoriteta,
a jezik kao zaga|ena reka, “prenosi sa sobom elemente minule patnje”,
jer “re~ ne mo`e da izbri{e trag nasilja koje neprestano proizvodi strah”,
izra`avaju}i “trajni u`as kojim preti i suvi{e mo}na pro{lost” (Klausen,
2003:6). Ona uvek ima udela u “nastajanju” kosovske stvarnosti, koja, da
se poslu`im iskazom Roha Sulima (Roch Sulima) “uvek ima svoj trenu­
110
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
tak: dan, sat, ~as, minut; ima svoj korakom meren – ’kilometar’, ima svoje
atmosferske prilike. Ali isto tako ima svoju biblioteku, a u njoj svoje fikci­
je, u koje se svakodnevnica upli}e ~im o njoj po~nemo da govorimo” (Su­
lima, 2005:12), mada realnost istorije pokazuje da je u stanju da nadma{i
i najve}e domete knji`evne fikcije ({to izgleda neverovatno) pretvaraju}i
revolucije za pravdu i slobodu u “diktature kriminala” (E. Jonesko). Re­
gionalni kontekst pove}ava ovaj rizik “dobrovoljnog ropstva”, na kome
po~iva mo} gospodarenja, neodvojivog od volje za slu`enjem i, paradok­
salno, `elje za ropstvom. “Tako je narod uvek sebi glupo izmi{ljao la`ne
pri~e da bi u njih kasnije verovao. Mnoge od tih pri~a su napisane, ali ta­
kvim stilom da im se poreklo mo`e prona}i u gradskim tra~evima i ispra­
znim pri~ama svetine” (La Boesi, 2001:42), u koje su, po njemu, “mogli da
poveruju jedino oni koji su bili slepiji od onih koji su le~eni”.
Hiperboli~ka slikovitost nije prijatelj preciznosti. Ali te{ko mo`e­
mo odoleti ose}anju neverice, ~u|enja i verbalne frustracije kada se suo­
~imo sa prirodnom sklonosti ljudi ka obmanjivanju i samoobmanjivanju i
{tetom i patnjom koje ona mo`e izazvati, kre}u}i se od sjaja do bede. Pro­
`ivljeno kolektivno iskustvo u ljudskoj zajednici daje naju`asnije prime­
re, poput nema~kog nacizma “kao jedno prokletstvo nema~ke istorije” i
“najzagonetniji fenomen 20. veka” (Fire, u: Nolte i Fire, 2006:46) “apso­
lutizovanja” (R. Nolte) nacionalnih ose}anja. Dok je Hitler poverio svom
bliskom saradniku svoje “sasvim naro~ito tajno zadovoljstvo gledaju}i ka­
ko ljudi oko nas ne uspevaju da shvate {ta im se stvarno doga|a”, njegov
ministar kulture, mefistofelski Gebels, hvalisao se time da svira po du{i
nema~kog naroda “kao po klaviru”. Sa njima je aktivno sara|ivao egzisten­
cijalisti~ki filozof Martin Hajdeger “poku{avaju}i da spre~i bur`oasku de­
gradacuju Dasein–a”. Drugi, koji su ~uli muziku vlastite obmane, poput
dirigenta Furtvanglera, “najsjajnije zvezde nema~ke klasi~ne muzike tog
vremena, imao je druge planove: on je iskreno zami{ljao (tako se barem
~ini) da }e mo}i da omek{a tvrdo}u re`ima bombarduju}i nacisti~ke vo|e
briljantnim izvo|enjem besmrtnih radova Baha, Betovena i Vagnera” (\
aneti, 2006:63–64; v. Fest, 1979). On se, raspravljaju}i o umetnosti samoob­
manjivanja i njegovoj logici, pita “{ta bi Didro rekao kada bi se suo~io sa
grotesknom scenom SS vo|a koje Furtvenglerova dirigentska palica pre­
nosi u razigrani, bukoli~ki svet Pastorale?”
Me|utim i “za laganje sebi i verovanje u tu la` treba poseban tale­
nat” (isto, 181). Oni koji su tragali za samospoznajom, izra`avaju}i sumnju
u lako opisivanje unutra{njeg `ivota, od psihoanalize do sociobiologije,
do{li su do osnovnog zaklju~ka, ~iji je sa`etak jezgrovito iskazan u Vitgen­
{tajnovoj misli: “Ni{ta nije tako te{ko kao ne obmanjivati sebe” (Wittgen­
stein, 1980:34), jer “mi ne bismo mogli da opstanemo ni jednu sekundu
111
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
bez zavaravanja; prorok u svakome od nas je ono zrnce ludosti koje nas
~ini sre}nima u na{em ni{tavilu” (Sioran, 2004:11).
I nacionalizam kao ideologija nacionalne dr`ave ima svoje “zrnce
ludosti”, racionalno jezgro, koje ima raznovrsne puteve da dospe u iraci­
onalno, ima svoje obmane i samoobmane, la`i i legende, svoje proroke
i lakrdija{e, svoje “~istunce”, idealiste i fanatike, svoje tragedije, `rtve i
`rtvene jarce. U tome ne oskudeva ni prepotentni srpsko/albanski nacio­
nalizam. Ova prepotencija pokazuje tragi~nost, po{to iza nje ne stoji ni{ta,
sem praznine, duboke kao ponor, neznanja, povr{nosti i neshvatanja su{ti­
ne/odnosa globalnog i partikularnog, gde je posebnost na svakom koraku
ugro`ena od stvari na koje ne pristaje, dok univerzalizam nastoji da uni{ti
i otme sva prava partikularizmu, {to je Fransoa Fire ozna~io kao “iluziju”.
Nacionalisti~ki diskurs lidera promaknutih u rang stru~njaka za pitanja na­
cije prikriva svoju stvarnu sociolo{ku osnovu, a ma{toviti pisci memoara,
pesnici, novinari i spletkaro{i jo{ je vi{e izobli~avaju. “Nacionalizam nije
ono {to naoko izgleda da jeste, a jo{ je manje ono {to se njemu samom ~ini
da jeste” (E. Gelner). On zahteva i suvi{e mnogo verovanja u ono {to o~i­
gledno nije tako. Kako bi Renan kazao: “Pogre{no razumevanje sopstve­
ne istorije deo je nacionalnog bi}a” (Renan, 1882:7–8), uop{te, a ne privi­
legija Srba/Albanaca, kako se to pomodno i neopravdano ~esto isti~e u
analizi problema njihove demarkacije Kosova, “mesta izvan svih mesta”,
koje na neki na~in koriste, i otkud ~esto polaze signali o promenama u dru­
{tvenim procesima “epohe prostora”, izvan njihovog lokalnog konteksta,
~ak i van doma{aja njihovih dr`ava, koji “omogu}uju da se reaktiviraju, i
mo`da povrate oni prostori koji su do danas slu`ili, kao prepreke izme|u
kultura” (Zanini, 2002:11). Kosovo sa svojim limitom granica je upravo
mesto gde se ova “uporedna postajanja”, ove antinomije potpuno otkri­
vaju i konkretno manifestuju u susretu reprezentativnih i konstitutivnih
identiteta koji se me|usobno ne prihvataju, obaveznim podsticanjem ne­
prijateljstva prema onom drugom, obele`avanjem razlika, bilo da su one
stvarne ili zami{ljene. Obele`avanje razlika predstavlja osnovnu karakte­
ristiku granica koje imaju ~vrste korene u zemlji, kao njenom iskonskom
poreklu, o ~emu sasvim jasno svedo~e mnogi termini indoevropskih jezika
(v. Milani, 1987:3–12). Po{to su struktura i sama definicija dr`ave u biti po­
stale teritorijalne, suverenosti naroda, koja je nesumnjivo vezala naciju za
odre|enu teritoriju, donose}i na svetlo dana re{avanje jedna~ine nacija =
dr`ava = narod, o ~emu su `estoko raspravljali (i srpski) teoreti~ari devet­
naestog i po~etkom dvadesetog veka, gde je “stvaranje nacija predstavljalo
osnovni sadr`aj dru{tvenog razvoja u kome su mnogi narodi sa skepsom,
netrpeljivo{}u, mr`njom, i zebnjom u srcu gledali na zahteve drugih naci­
onalnosti ili dr`ava. U prvi plan do{la je geografija, istorija i kultura kon­
troverznog nacionalnog pitanja koga nacionalna i rasna retorika, kako bi
112
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
rekao Erik Hobsbaum (Eric Hobsbawn) nije u~inila “i{ta manje kontro­
verznim” (Hobsbaum, 1996:6).
Percepcija srpsko/albanskih kontroverznih odnosa (sukoba) ni{ta
manje nije li{ena takve retorike epohe imperijalizma “sa svim onim popo­
vima hodo~asnicima, kolonizatorima, trgovcima, kriminalcima, 7. konji~­
kim pukom, a svi udru`eni u lovu na Indijance i njihove teritorije”, radi
izgradnje ogromnih kapitalisti~kih kolonijalnih imperija, koje }e taj jezik
u~initi “otvorenim jezikom” u doslovnom smislu re~i (Zanini, 2002:24).
Iz njega je proizlazila vizuelna poruka, iza koje nije stajala skrivena teo­
rija u debelim i nepristupa~nim tomovima knjiga, nego “lako prijem~ive
ideje i ideali koji su mogli biti oslonac nadolaze}em dobu gomile. Ljudi
su podjednako mogli da vide kli{ee lepog i ru`nog, kao i nacionalnu zasta­
vu i nacionalne spomenike”. Kao vizuelna ideologija klasifikacije ljudi,
rasizam je po~ivao na kli{eima i stereotipima, jasnosti i jednostavnosti,
nagla{enih ose}anja, koji su u spletu razli~itih okolnosti, reakcije protiv
prosvetiteljstva, pokreta romantizma i modernog nacionalizma, bili pre­
sudni za uspeh, tvore}i jednu od njegovih ja~ih strana. “Rasizam je podra­
zumevao da su nacionalizam i ure|eno gra|ansko dru{tvo neophodni za
koheziju dru{tva i ostavljao je po strani sve one prema kojima je dru{tvo
imalo odbojan stav, smatraju}i ih na~elno druga~ijim ili opasnim.” Legiti­
mi{u}i razlike izme|u normalnog i abnormalnog, “kli{e o pohotnom aut­
sajderu spadao je u standardni inventar rasizma i bio je sastavni deo onog
izokretanja priznatih vrednosti, koje je navodno bilo tipi~no za Jevreje (Al­
bance) ili crnce, pri ~emu su oni samim svojim postojanjem istovremeno
ugro`avali postoje}e dru{tvo i potvr|ivali njegove norme” i strahove od
“bestidnosti, po`ude i lenjosti”, duhovnih i fizi~kih obele`ja, koja su pripi­
sivana tim autsajderima (Mos, 2005:9, 10, 11). Na jednoj strani rasizam je
izra`avao specifi~nost sklono{}u ka sve u`im definicijama, dok je na dru­
goj strani nastupao “kao sinteza svih onih osobina koje pravi narod mora
da poseduje” (isto, 65).
Ovih ambivalentnosti nije (bio) li{en ni srpski nacionalisti~ki dis­
kurs “anti” stavova prema Albancima kao autsajderima. Zanemaruju}i,
ili, pak, ignori{u}i Albance “koji jasno poseduju neku proto–nacionalnu
svest” (Hobsbaum, 1996:80), ba{tine}i srpsku oslobodila~ku tradiciju, ve­
liki broj srpskih intelektualaca video je u Albancima, da se poslu`im Mon­
teskijevim izrazom, “trogloditski narod”, koji “je smatrao sebe za jednu
jedinu porodicu; stada su gotovo uvek bila pome{ana, jedina muka, koju
obi~no nisu ni zadavali sebi, sastojala se u tome da ih razdvajaju” (Monte­
skije, 2004:31). Ta potreba vi{estruko je povezivana s geneti~kom biologi­
jom, praistorijom, arheologijom. Na delu je bio promenljivi savez izme|u
nauke i politi~kog interesa, koji nije bio ograni~en samo na devetnaesti
vek, u kome ne samo {to je cvetala rasna biologija, ve} je nastala i teorija o
113
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
prirodnim granicama u okviru kojih ljudi treba da se kre}u i razvijaju. Pri­
rodna granica je podrazumevala ne{to {to sama “priroda” daje, ne{to {to
je “predodre|eno: ideal koji treba osvojiti i ostvariti” (Febvre, 1980:351),
kao da se radi o nekakvom Bo`jem daru, koji po definiciji isklju~uje pri­
sustvo “drugih”, i oblikuje se prema pretpostavljenoj naciji. Sam naciona­
lizam je “teorija politi~ke legitimnosti koja zahteva da etni~ke granice ne
bi trebalo da presecaju politi~ke, a naro~ito da etni~ke granice u okviru
date dr`ave – {to je jedna kontigentalnost koju princip svojom op{tom for­
mulacijom ve} isklju~uje – ne bi trebalo da razdvajaju one koji imaju ve}u
mo} od ostalih” (Gelner, 1997:12). Sledstveno toj legitimnosti u stvarnom
`ivotu, “teritorijalna politi~ka jedinica mo`e postati etni~ki homogena sa­
mo u slu~aju da ubija, ili proteruje ili asimiluje sve pripadnike druge naci­
je. Njihova nespremnost da podlegnu takvoj sudbini mo`e u~initi mirnu
implementaciju nacionalisti~kog principa te{kom” (isto,13). I bez ve}eg
teoretisanja, ova nespremnost Srba/Albanaca na Kosovu je o~igledna, ta­
ko da je ne treba posebno dokazivati, i pored poku{aja njenog nipoda{ta­
vanja ili ~ak inkriminisanja u nastojanju da se u~ini pojmljivim “kona~no
re{enje” kosovskog ~vora, kao ostvarenje pobede i sastavnog dela duha
vremena mesijanskog nacionalizma. On smatra da su dr`ava i nacija pred­
odre|eni jedno za drugo, da je jedno bez drugog nekompletno, tragi~no,
i pre nego {to su osu|eni da idu zajedno, prvo su morali nastati. Taj nasta­
nak bio je kontingentan i nezavisan. “Dr`ava se sigurno javila bez pomo­
}i nacije”, a “neke nacije su se sigurno javile bez blagoslova svoje dr`ave”
(Gelner, 1997:18). Prvobitna srpska dr`ava nesumnjivo je nastala bez po­
mo}i nacije, dok se albanska nacija javila zasigurno bez blagoslova vlastite
dr`ave, slave}i svoju preindividualisti~ku “organsku” zajednicu. Kao {to
pionir albanske nacionalnosti Naim Fra{eri (Naim Frashèri, 1846–1900) iz­
vode}i eksplicitnu teoriju o potrebi harmonizovanja religijskih verovanja
s patriotizmom, ka`e: “Svi smo mi jedno pleme, jedna porodica; mi smo
jedna krv i jedan jezik” (cit. u: Hobsbaum, 1996:63). Klju~ za razumeva­
nje te harmonije me|usobno suprotstavljenih religija ne treba tra`iti samo
u relativnosti tih uverenja kod Albanaca, ve} u njihovoj nacionalisti~koj
svesti o albanstvu kao neprikosnovenoj veri, bez obzira na versko ose}a­
nje, koja ide dalje od religijskih parametara, preko kulturno­antropolo{ke
strukture tradicionalnog plemenskog sistema, zasnovanog na porodi~nim
i klanovskim vezama, koje dose`u trideset do ~etrdeset generacija unazad
(Veiga, 2003:70). To je ja~alo ose}aj istorijskog kontinuiteta “drevne naci­
je” Albanaca, koji je omogu}io da se u dr`avi vidi produ`etak ranijeg iden­
titeta, {to predstavlja delotvornu ideolo{ku formu bez koje poziv na patri­
otizam ne bi bio tako uspe{an u izgradnji nacionalne zajednice. Jer, iako
“proizvedene”, “moderne nacije ne iskrsavaju iz ni{tavila ve} se uklapaju
u jednu istoriju dugog trajanja” (Putinja i Stref – Fenar, 1997:55). Stoga
114
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
nacije nisu entiteti bez presedana, s obzirom da su etnije pre njih razvile
ose}aj zajedni~kog kulturnog nasle|a i istorijske sudbine. Pojedine etnije
uprkos promenama koje trpe traumatskim doga|anjima, kao {to su osva­
janja, porobljavanje, raseljavanja stanovni{tva, preobra}enje na novu ve­
ru, uspele su sa~uvati ose}anje kontinuiteta, razvijaju}i sistem simbola i
mitova, koji njihovim pripadnicima daju ube|enje da kroz niz generacija
ostaju pripadnici istog naroda. Same nacije pribegavaju istim, a ~esto se
koriste starim sredstvima koja su protokom dugih razdoblja omogu}avala
opstanak i pre`ivljavanje prednacionalnih zajednica, ~iji nacionalni progra­
mi zadobijaju masovnu podr{ku, ili bar ne{to od nje, za koju nacionalisti
uvek tvrde da u njoj ne oskudevaju.
U svojoj kompaktnosti, otpornoj snazi to potvr|uju i albanski naci­
onalisti, koji u jeku nacionalisti~kog vrenja nisu mogli ra~unati na svoje
susede, pa ni na Srbe. Nastoje}i da konsoliduju i zaokru`e svoje nacional­
ne dr`ave po “principu nacionalnosti” (svaka nacija jedna dr`ava i samo
jedna dr`ava za svaku naciju (Mazzini), oni su odricali pravo Albanaca
na ovaj princip, pretenduju}i na teritorije na kojima Albanci `ive kao sta­
rosedeoci “od vajkada”, podse}aju}i ih kako su albanska plemena najefi­
kasnije slu`ila sultanu u borbi protiv oslobodila~kih te`nji drugih balkan­
skih naroda i odr`anja bolesnog i slabog tela njegove carevine. Pri tom se
}utalo da su Albanci “kroz sve najezde, pod svima vladavinama koje su
gospodarile nad ovim oblastima, izneli i sa~uvali svoj tip i karakter. Oni
su pro{li ispod navale Romanske koja je za njih bila toliko opasna sa svo­
ga kulturnoga nadmo}ija: pro{li su ispod guste navale Slovena, koji su im
zahvatili sve ravnice, polja i reke”. Oni koji su prebrojavali njihova pleme­
na: Mirdite, Ljume, Malisore itd., nisu znali “da su to oblasna imena ista
onakva, kao {to su imena Kosovo, Podrimnja itd.” I “da je svako ko `ivi
na Kosovu Kosovac”, i ako na njemu “mogu `iveti i dva i tri plemena”–fi­
sa, sa ~ime nikada nisu bili na~isto ni na{i na strani pisci. “Ti se fisovi biva
me| sobom i tuku i ne sla`u, no, kad se ti~e op{tega, zajedni~kog, oni sta­
ju jedan uz drugog, bore se zajedni~ki, i otud pojava koja se bele`i: ’Mali­
sori su re{eni da se odupru tome i tome’, ’Malisori su se pobunili’, a otu­
da i pogre{ka koja Malisore smatra kao jedno pleme, a ne kao stanovnike
jedne zajedni~ke oblasti, ili bolje re}i jedne planine, {to ih goni da brane
zajedni~ke interese” (Nu{i}, [1902] 2005:73, 77–78).
Pou~eni `ivotnim iskustvom, Albanci tradicionalno ispoljavaju strah
ne samo od suprotstavljenih kulturnih uticaja drugih naroda, ve} i od ne­
skrivenih teritorijalnih pretenzija novooslobo|enih susednih nacionalnih
dr`ava. One, oslobo|enjem od Turaka (1912) taj strah ~ine racionalnim,
zaposedaju}i teritorije na kojima su `iveli Albanci, koji su postali predme­
tom njihovih ekspanzionisti~kih te`nji. Sli~no Makedoniji, i Albanija je
bila, kako se govorilo o Balkanu “klju~ za Bliski Istok”, ali i jabuka razdo­
115
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
ra izme|u balkanskih nacija, koje su komunicirale jezikom nacionalizma
i pretenzija, pre svih Austrije i Italije i drugih velikih sila. One i danas de­
luju kao nekad nema~ki dr`avnik Bizmark. “On je jednom prilikom re­
kao da je u nema~kom interesu da na Balkanu vladaju nemiri i sukobi,
jer to nema~ke suparnike dr`i neprestano u napetosti” (Vili Vimer, Nin,
8.02.2007.:15). Ova politika ostaje u kontekstu tradicije romantizma i evo­
lucionizma, njihove metodike prou~avanja i traganja za specifi~nostima
balkanizma, koji su u nau~nim krugovima XIX/XX veka fiksirali Balkan
na rane, primitivne stupnjeve ~ove~anstva. Tako je jo{ Imanuel Kant u
svojoj Antropologiji tvrdio da se prikazivanje stanovnika Poljske i Rusije,
kao i “stanovnika evropske Turske”, mo`e mirno presko~iti upravo {to
“oni nikad nisu imali niti }e ikad imati preduslove za sticanje kona~nih
odluka naroda” (v. Kant, 1977). Kasnije }e ih i Hegel isklju~iti iz istorij­
skog prou~avanja. Mere}i istorijsku vrednost neke grupe prema tome da
li je “nastupila kao samostalan moment u nizu oblika uma”, u kome je vr­
hunsko dostignu}e dr`ava, on je priznao odre|enu ulogu Isto~noj Evropi
kao prethodnici “borbi izme|u hri{}anske Evrope i ne­hri{}anske Azije”,
~ime su Sloveni postali deo politi~ke istorije Evrope, ali uprkos tome nisu
vredni istorijskog prou~avanja, zato {to su ostali puki “posrednici izme|u
evropskog i azijskog duha” (v. Hegel, 1951).
Njihov sunarodnik, uticajna li~nost u filozofiji samospoznaje, osni­
va~ “[kole mudrosti”, o`enjen Bizmarkovom unukom, Herman grof od
Kajzerlinga (Hermann Count Keyserling), poznat po doseci “da Balkana
nema, trebalo bi ga izmisliti”, Srbe, Bugare i Albance nazvao je “primitiv­
nim rasama ratnika i razbojnika” nedostojnim pa`nje. Posmatraju}i Bal­
kan kao “evropsko bure baruta” i mesto postojanja “neobi~no duboke,
iskonske, i nepromenljive rasne mr`nje”, on je opisao tada{nji Balkan kao
“karikaturu davna{njeg Balkana”, “duh beskona~ne nesloge”. “Kako ga
naseljavaju primitivne rase, on je pra­slika pra­borbe jednog protiv svih”,
kod nadarenih i visokoobrazovnih nacija i pojedinaca “ova slika javlja se
kao duh agona” (Keyserling, 1928: 319, 321–322). Time se Balkanci sta­
vljaju na ni`e mesto uro|enika, u veli~anstvenom lancu postojanja `igo{u
kao varvari, kojima su potrebni vaspita~i i gospodari. S odbojno{}u i ose­
}ajem ne~istote i dva Engleza razmi{ljaju o neminovno “hibridnoj rasi”
stanovnika Makedonije, koja ide pod ruku sa “nezrelim, neprosve}enim
intelektom... lukavo{}u i prirodnom te`njom ka divlja{tvu” (Goff i Faw­
cett, 1921: XIV, 10).
Nastojanjem da ponovo o`ivi viziju Du{anovog carstva i usposta­
vi teritorijalno jedinstvo dijaspori~nog srpskog etni~kog elementa, srpski
nacionalisti~ki diskurs, naro~ito na prelazu vekova (XIX­XX), stavljao je
Albance (Arnaute, Arbanase) na mesto uro|enika, stalnih predstavnika
“nereda i bezvla{}a”, koji su u istoriji, narodnoj tradiciji, u pro{losti i sa­
116
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
da{njosti, za hri{}ansko stanovni{tvo u Makedoniji, u Staroj Srbiji i u San­
d`aku bili sinonim za “nasilnika i plja~ka{a”, kako za vreme mira tako i
za vreme rata. Za vreme mira “oni su bili hajduci, plja~ka{i paliku}e po
mirnim krajevima” (Tomi}, [1913] 1995:13). Otuda se ro|enje Albanije
(1912) hronolo{ki podudaralo sa nestajanjem Otomanskog carstva i oslo­
bo|enjem ugnjetene bra}e, gde }e “nekada{nje roblje i doskora{nji vazali”
podeliti “evropsku Tursku i uspostaviti u glavnom staro, nekada{nje sta­
nje na Balkanskom Poluostrvu” pravilnim re{enjem balkanskog pitanja,
koje ometa “samo jedna stvar”, podstaknuta od strane Austro–Ugarske,
“pitanje avtonomne Arbanije”, ~ime Austrija “zaboravljaju}i na usluge
srpskoga naroda” (u ~emu je uvek dosledna), “spre~ava Srbiji slobodan
izlazak na more, dok se kod svoje ku}e rukovodi sasma drugim principi­
ma, koji su daleko od toga da zadovolje onda{nje mnogobrojne narodno­
sti” (Radoni}, 1912:27–28). On smatra da Albanci `ive}i vekovima “izdvo­
jenim plemenskim na~inom `ivota”, ne ose}aju ni najmanje potrebe, niti
imaju smisla za “kakvu {iru zajednicu”, a ni “sposobnosti da se uzdignu
do pojma narodnosti”, da “od kako istorija zna za njih nisu pokazivali ap­
solutno nikakvih kulturnih te`nji; nikakve volje ni podobnosti za stvara­
nje kakve iole ve}e dr`avne celine”, za “kojom oni apsolutno ne ose}aju
potrebu, niti je sami mogu obrazovati” (isto, 21, 28).
I Tomo Oraovac, sre|uju}i “na brzu ruku” Arbana{ko pitanje i srpsko pravo kao “svestrani poznavalac” “opa`anja o Arbanisima”, ~udio se
(“divno je ~udo”) kako na “jedan zdrav, duhovit i bistar narod” nije mogla
uticati kultura i napredak tolikih naroda s kojima su neprekidno dolazili
u dodir, ve} su “dosledni sebi”, `iveli “prastarim nekulturnim i necivilizo­
vanim `ivotom i zbog toga se ovaj narod nije ni mogao dozvati pameti ni
poku{ati ni stvoriti dr`avu”, “kad nema pojma o svojoj narodnosti i o po­
trebi bi}a narodne dr`ave i samostalnosti”. Za odsustvo manifestacije u
“naju`em pojmu o dr`avi”, koju Albanci nisu ni “pokretali”, Oraovac da­
je “lak odgovor”. Njegov klju~ le`i u “li~noj i plemenskoj slobodi u Alba­
naca, “slobodi svoga plemena – fisa ili barjaka”. “To nije sloboda kakvu
mi (Srbi, M.[.) i cio svijet pojmimo i razumijemo”, nego sloboda “vr{enja
}efa, li~nih prohtjeva, otima~ine, ubistava, razbojni{tava i nasilja svake vr­
ste, a da se za takva djela nikad i nikome ne odgovara”. Stoga se “ra|aju
svakodnevna i neprekidna ubistva, plja~ke i otima~ine...”, ratuje pleme
sa plemenom, fis sa fisom i barjak sa barjakom. “Ove me|usobne bojeve
i trvenja niko nije mogao suzbiti niti je ko od propasti srpske uprave nad
njima i poku{ao da to uradi, jer i da je ko poku{ao, da to u~ini ostalo bi
samo kao poku{aj i ni{ta vi{e” (Oraovac, 1913:4, 10–11). Kao i danas i ta­
da se govorilo da su Srbi “rade}i na oslobo|enju svoga naroda bili izlaga­
ni najve}im nepravdama, naro~ito prilikom ugovora o miru i radu raznih
kongresa na kojima se tretiralo i rje{avalo o srpskom pitanju, kao {to je u
117
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
izgledu da }e i sada biti...”, da su “Srbi bili pastor~ad, a Jevropa ma}eha”,
iako su je Srbi svojim vite{kim i besprimernim otporom, odolevaju}i “azi­
jatskoj navali”, kao ni jedan narod na istoku i zapadu, “zadu`ili i obaveza­
li, da prema nama i u op{te prema srpskom pitanju bude spravedljivija i
uvi|avnija, nego {to je to do sada bila” (isto, 5).
Me|utim otpor Albanaca izlasku Srbije na more zahtevao je borbu
srpske vojske sa “najte`om prirodom, s crnim vremenom a jo{ crnjim ne­
prijateljem, koji je nevi|en, sakriven i spreman o~ekivao, do~ekivao i s li­
jeva i desna napadao srpsku vojsku”. Ali ni takvi neprijatelji (ni njihove
“krvni~ke zasjede”), “kojima Jevropa”, kako pi{e Oraovac, “daje autono­
miju i stvara dr`avu, nijesu mogli omesti Srbina i srpsku vojsku, da do svo­
je cijelji, do svoga mora ne do|e... i do{ao (je) Dra~u i Lje{u, pokloniv se
grobovima srpskih vladara... ma~em more prekrstio... zahvalio Bogu na
pomo}i i zakleo se pred Bogom, pred sobom, pred ljudima i pred cijelim
svetom da ga niko vi{e od mora razdvojiti ne}e” (Oraovac, 1918:49).
Svet ni onda nije odobravao ciljeve Srba, ograni~ene interesima veli­
kih sila, koje su instrumentalizovale ne samo albansko pitanje, poput Austri­
je, koja je “ovakvim pitanjem i stvaranjem Arbanije sjela... pod gu{om sva­
kome Srbinu u tolikoj meri da se dalje snositi ne mo`e...” (isto, 72). Srbija
se te{ko mirila da se u njenom susedstvu stvara nezavisna dr`ava Albanija.
Za Nikolu Pa{i}a ona je bila “Ahilova peta Srbije”, odnosno “ranjivi bok
Srbije veoma opasan za njenu bezbednost” (Politika, 26,12.1993). Pa{i} je
kod svojih pristalica i simpatizera “postao simboli~ka li~nost Radikalne
stranke, dignut na visinu jednog Bizmarka i Kavura, ~ak kao neka vrsta
politi~kog bo`anstva”, dok su oni koji se nisu klanjali pred radikalskim
idolom, stavljaju}i njegov rad pod “svetlost sumnje i kritike”, smatrali da
“Pa{i} nije dorastao situaciji na koju ga je slu~aj istorije metnuo”, “kako
je Srbija u taj mah bila potpuno usamljena... kako nigde nije imala prijate­
lja i saveznika”. Zamerano mu je “{to je bio nere{ljiv i neodlu~­an, {to nije
znao upravo {ta ho}e, {to je pustio da ga doga|aji vuku i preteku, i {to je
pasivno i fatalisti~­ki o~­ekivao da vreme re{i sva ta te{ka pitanja”. Pa{i}u je
prebacivano “{to je njegova politika bila stalno pasivna; {to joj je oskudevala mo} predvi|anja; {to je on ostavljao da ga nose doga|aji, a nije umeo da
ih predvidi i upotrebi”. U albanskom pitanju Pa{i} je imao “jednu aktivnu
ideju”. “Njegova velika misao – to je okupacija Albanije”, koju je Jovan
Skerli}, kritikuju}i politiku srpske vlade za vreme rata 1912–1913, ne upo­
trebljavaju}i “te`u re~”, samo nazvao “njegovom velikom albanskom po­
gre{kom” (Skerli}, 2000:214, 215; 217, 219), i najskupljom i najopasnijom
srpskom operacijom u toku ovog rata. Sve dok Srbija “najzad nije digla
ruke od Albanije” i nakon svojih ratnih uspeha “morala pretrpeti jedno
poni`enje i do~ekati da bude izba~ena iz Albanije”, a da Pa{i} srpskoj jav­
nosti nikada nije objasnio svoju “misao o okupaciji Albanije”. On je to
118
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
poku{ao u engleskom listu Tajms. Njegovo pismo doprinelo je “pora`ava­
ju}em utisku” samog Pa{i}a i srpske vlade (isto, 219).
U vremenu kad se stvarala nova karta Balkanskog poluostrva, kad
se ponovo opredeljivao me|unarodni polo`aj srpskog naroda, teritorijal­
nim pro{irenjem Srbije uz “lojalnu i popustljivu opoziciju”, sam Pa{i}, bez
obzira na odugovla~enje ili inicijativu “mogao je raditi {to god mu se hte­
lo i {to god mu je na pamet palo”. U vreme balkanskih ratova “Srbija je
stvarno bila u njegovim rukama” (Skerli}, 2000:207, 219). Ovakvo samo­
dr`avlja pokrivao je formalisti~ki parlament, koji je srpska vlada “sazivala onda kada je trebalo glasati kredite, i to glasati ve} anga`ovane, a ~esto
i ve} utro{ene kredite (isto, 209). Za druk~iji rad parlamenta vlada “nije
imala ni volje ni vremena”. Niti je ta pojava u ono vreme (kao ni danas)
predstavljala srpski izuzetak “demokrati~nosti”. Op{te je poznato “da su
na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek svi narodi bili opsednuti ambi­
cijom da svoju politi~ku golotinju prekriju parlamentarnim smokvinim li­
stom”, obo`avanjem engleskih politi~kih institucija, kao {to je obo`avanje
italijanske kulture na prekretnici petnaestog u {esnaesti vek bilo “poseb­
no ilustrativno za Engleze kroz ~injenicu da je vi{e od tri ~etvrtine [ekspi­
rovih komada zasnovano na italijanskim pripovestima”. [ekspir u Ri~ar­
du II “aludira na italomaniju i istovremeno je ismeva. Po{tovanja vredni
grof od Jorka tako u komadu izjavljuje da ludi mladi kralj zastranjuje jer
ga zanose izve{taji o ’modi u ponosnoj Italiji koju na{ spori narod voli po­
nosno da imitira’...” (Tojnbi, 2002: 209).
Nema sumnje da su i Srbi skloni imitaciji, naro~ito imperijalnoj, ali
jo{ uvek ostaje tajna koliki je bio realpoliti~ki uticaj (osobito Engleske)
velikih sila na Pa{i}evu “albansku pogre{ku”, s obzirom na zatvorenost
njihovih arhiva i nedostupnost dokumenata. Oni koji su poslednje tri de­
cenije istra`ivali li~nost Nikole Pa{i}a, Srbije i Jugoslavije (poput istori~a­
ra \or|a Stankovi}a), u arhivama gotovo svih velikih sila koje su uticale
na zbivanja na Balkanu imali su “samo neprijatne trenutke”. Stankovi}
je u Londonu u arhivu Ministarstva inostranih poslova dobio fasciklu li~­
nog dosijea Nikole Pa{i}a, bez ijednog papira, osim “slu`benog obave{te­
nja da }e dokumenta biti dostupna 2026. godine – sto godina posle Pa{i­
}eve smrti”. Sli~no je bilo i u biv{em Sovjetskom Savezu; nasuprot prete­
rane ljubaznosti, nije dobio nijedan dokument iz Pa{i}evog dosijea, dok
u Parizu i pored vo`nje luksuznim automobilom, karata za sve muzeje i
pozori{ta, pristojnih mese~nih primanja, u Arhivu nije dobio “ni{ta osim
zvani~nih izve{taja francuskog poslanika i ambasadora iz Beograda, Ni­
{a, Krfa”. U Rimu mu je re~eno hladno da je to ve} objavljeno u seriji I
documenti diplomatici italiani! U be~kom Dr`avnom i ratnom arhivu “bi­
li su za~u|eni” za{to je uop{te sa takvom temom do{ao kod njih (Stanko­
vi}, 2006: 19–20).
119
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
Politika (velikih sila) se uvek slu`ila pomo}nim sredstvima i ve{ta~­
kim {takama, ~esto prisutnim u nacionalisti~kim ideologijama kulturnih i
rasnih predrasuda, koje dru{tvenu i kulturnu stvarnost predstavljaju kari­
katuralno. Neprijatna bliskost izme|u zvani~nog i antrolo{kog (nau~nog)
mi{ljenja nije samo balkanski (srpsko/albanski) izum. I danas, kao nekad,
postoje studije koje smelo ne uva`avaju diskriminatorski polo`aj Roma u
britanskoj dru{tvenoj birokratiji (v. Okely, 1994), otkrivaju kontinuitet ta­
kve neprijatnosti i opasne igre s ugledom nau~ne profesije. Ona nije strana
ni srpskim intelektualcima u prou~avanju albanskog nacionalnog karakte­
ra, izrazito obojenog nacionalisti~kom ideologijom, ~iji se politi~ki zahte­
vi obrazla`u epskom poezijom, istorijom, etnosom, rasom, ekonomskom
nu`no{}u, oslobo|enjem svoje hri{}anske srpske bra}e, iza kojih su stajali
stvarni ciljevi ekspanzionisti~ke i strate{ke prirode, bez sagledavanja sveu­
kupne vlastite politi~ke situacije i njene slo`enosti, onakve kakva je bila.
To je “nu`no dovelo do brojnih iluzija koje su dobile va`nost ~injenica i
koje su tada smatrane ~injenicama” (Masle{a [1945] 1990: 51–52). Naci­
onalni stereotipi su i do danas ostali, mada su se intelektualci promenili.
Dr`ava i nacionalisti~ki ideolozi za tren oka mogli su osmisliti teritorijal­
ne zahteve. “Ali, klju~ za razumevanje ovih zahteva le`ao je u me{avini
lukave politike i gole slike” (Glen, I, 2001: 250). Sam Jovan Cviji} u svom
poznom zapisu priznao je, da `ive}i u “uzrujanom vremenu”, nije uvek
i{ao za nau~nom vokacijom bave}i se prakti~no teritorijalnim i nacional­
nim pitanjima. Takva “dugotrajna skretanja nisu bila povoljna za razvija­
nje nau~ne li~nosti, kao {to su u nekoliko ometala i formiranje nau~nih
pogleda” (Cviji}, 1924: 344).
On je u ~lanku Balkanski rat i Srbija, napisanom za englesku publi­
ku u ~asopisu Review of Reviews (sveska za novembar 1912.) obja{njava­
ju}i ciljeve tog rata (koji “nije naro~ito predvi|en, nije se smatralo da }e
tako brzo izbiti, nije izazvan, i Srbija je sada bila primorana da u|e u rat.
[ta vi{e, rat je za Srbiju do{ao u nevoljno doba, jer njime mo`e biti zausta­
vljen i kompromitovan ekonomski razvoj Srbije, koji je poslednje decenije
bio dobro upu}en”), dokazivao da “... Stara Srbija izlazi uzanim pojasom
na Jadransko more oko Skadra, Lje{a (Alessio) i Dra~a” (Cviji}, 1912: 3–
4,7). Cviji}, pored “opisane te{ke nacionalne nevolje”, smatra da “Srbija
ima jo{ jedan, osobito jak uzrok koji je goni da se interesuje za teritoriju
Stare Srbije”, iz ~isto ekonomskih interesa i nu`nosti. Po{to je Srbija naj­
gu{}e naseljena oblast na Balkanu, s relativno najgu{}om `eljezni~kom
mre`om, {to je “vi{e ekonomski napredovala, sve se ja~e ose}alo kako je
ona bez ekonomskog daha, bez plu}a, jer nema izlaz na more”. Zbog tog
nedostatka, kako je obja{njavao Cviji}, Srbija se u tada{njim granicama
nije mogla razvijati. “Ona tek sa Starom Srbijom ~ini celinu koja ima uslo­
va za `ivot i za ekonomsko razvijanje. Jer iz Stare Srbije vodi udolinom
120
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
oko reke Drima najkra}i put na Jadransko more, i njime se mo`e sprove­
sti `eleznica koja najpovoljnije vezuje Srbiju s morem, sa obalom od San
\ovani do Lje{a i do Dra~a. Zbog te Srbijine potrebe i postao je projekat
o dunavsko–jadranskoj `eleznici” (podvukao M.[.), za koji je Srbija uspe­
la “zainteresovati kapital zapadnih evropskih dr`ava; ali su vi{egodi{nji
pregovori i transakcije ostali bez rezultata, zbog turske tromosti i arbana­
{kog divlja{tva! Tek izlaskom na Jadransko more”, prema Cviji}u, “Srbija
bi imala uslova za ekonomsku samostalnost i bila bi zadovoljena. To je jed­
na od glavnih te`nji rata (prvog balkanskog. O. A.) koji je zapo~eo” (Cvi­
ji}, 1912: 12–13), s obzirom na to da je “svaki seljak na svojoj ko`i osetio
ono {to su, ~ini mi se”, pi{e Cviji}, “najpre utvrdili engleski publicisti: da
je Srbija opkoljena zemlja, a Srbi uhap{en narod” (isto, 12). Jer, Srbija je
bez mora “izgledala kao izba~ena na obalu riba, jo{ privezana za kolibu
ribara” (Cemovi}, 1913: 10).
Tokom Prvog balkanskog rata Ja{a Tomi} (1856–1922), politi~ar,
novinar, pisac i osniva~ Radikalne stranke u Vojvodini (1891), pisao je da
“ono {to rade ljudi i narodi, ne biva zato {to su to neki hteli da tako bude,
nego je to tako moralo biti, prema stanju prirode i prema stanju njihovog
umnog razvi}a”. Tra`e}i “uzroke istorijskim doga|anjima”, on ih je nala­
zio u “du{i i karakteru celine”, a ne u “du{i i karakteru pojedinca”. “Zato
se istorija bavi sve manje pojedincem, a sve vi{e masama.” I kao {to “drvo
koje je u sklopu” te`i da “iza|e iznad krovova na slobodan zrak”, “tako i
narodi u izvesnom dobu svoga razvitka bezuslovno te`e na more, {to je”,
po njemu, “sasvim prirodno”. ^im se upozna “va`nost sa ekonomskog raz­
vitka”, ~ovek gonjen `ivotnom potrebom “pru`a ruku da ga (more, O. A.)
doma{i”. Pi{u}i o Srbiji kao “balkanskoj pepeljugi” na koju je zinulo “ne­
koliko usta da je proguta”, o Srbinu sa “onakvom du{om i snagom kakvu
je doneo sobom na Balkan” i “nije mogao da primi hri{}anstvo kakvo mu
nudi{e Rim i Vizantija”, ~emu se “opirao vekovima”, o Albancima kod
kojih je “vera bila uvek stvar trgovine”, o “krvnim i otima~kim zverstvi­
ma Arnauta”, mada u “poslednje vreme nisu Arnauti dirali ni crkvu ni
narod”, o neverovanju Srba Albancima i njihovom pri~anju: “Osvanu}e­
mo u Vranji a omrknuti u Beogradu”, o tome da mu ne bilo “ni najmanje
`ao da smesta umre, samo kad je do~ekao dan oslobo|enja tih najve}ih
mu~enika u Evropi”, Tomi} je optimisti~ki zavr{io svoju knjigu re~ima:
“ta nisam tek od jednoga slu{ao: kakav Karlsbad i kakva Abacija i Vrnjci,
dogodine }emo letovati na Kosovu ili u Dra~u ili Medovi” (Tomi}, 1913:
15, 19, 34, 127–128, 199).
Oslobo|enjem Kosova, izlaskom Srbije na “Sinje more”, “srpsko
more” i “srpsko primorje”, bilo je ostvarenje jednog sna (ne samo srpskih
intelektualaca i politi~ara) i osveta Kosova, kao simbol skoro (nad)prirod­
nog kontinuiteta izme|u srednjevekovne srpske dr`ave, carstva Du{ana
121
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
Silnog i moderne Srbije. On je prema{io o~ekivanja i najve}ih optimista,
jasnim shvatanjem op{tih interesa, polo`aja zemlje i du`nosti ljudi. “Izgle­
dalo je da naro~ito pametni i patrioti~ni ljudi nisu potrebni, jer su svi ljudi
postali pametni. Mislilo se poglavito na to da se ovako odli~no inaugurisan
op{ti razvitak i povoljno stanje duhova odr`i i dalje upotrebi na ekonom­
ski i kulturni razvitak Srbije” (Cviji}, 1912: 4). Ogromna armija iskrenih
i nesvesnih sanjara nije ni slutila da }e njihov san, poput mnogih drugih,
zavr{iti u ko{maru politi~ke mitologije o Zlatnom dobu. Njeno osnovno
svojstvo je “stalno i bolno osciliranje izme|u nemo}i da se obnovi ono {to
je bilo i ~vrsto uvre`ene nade, zahvaljuju}i neugaslim uspomenama, da }e
izgubljeno povratiti” (@irarde, 2000: 159).
Me|utim, stvarno stanje u Staroj Srbiji daleko je bilo od najprijat­
nijeg moralnog stanja zemlje” (J. Cviji}) Srbije, ~ije je samopouzdanje
raslo, opijeno re~ima i ispraznim obe}anjima, vra}anjem na njeno rodno
mesto, poput boga Dionisija, kako bi u Staroj Srbiji bio priznat njen (nje­
gov) kult. “Ali podozrivi ljubomorni bog Dionis ostaje prete}i prisutan”
(@. @irarde). To pokazuje op{iran izve{taj Srpska stvar u Staroj Srbiji Pe­
re Todorovi}a (1852–1907), jednog od najplodnijih i najdarovitijih srpskih
pisaca i novinara u drugoj polovini 19. veka, osniva~a Narodne radikalne
stranke, bliskog sledbenika socijaliste Svetozara Markovi}a, upu}en 7. de­
cembra 1898. dr Vladanu \or|evi}u (1844–1930), tada{njem predsedniku
srpske vlade (i ministru spoljnih poslova), poznate kao “vladanov{tina”.
Kori{}en i osporavan, Pera Todorovi} je pre{ao put “od religijske vere do
sumnje, od fanatika do kriti~ara”. Bio je “precizan u ~injenicama, slobo­
dan u mislima”, daju}i sposobno{}u istorijskog mi{ljenja i knji`evnog dara
svojim spisima “atmosferu, situacije, karaktere, ironiju (...) ljudsku dimen­
ziju koja izmi~e suvoj istori~nosti” i nedostaje drugim izvorima, ostaviv{i
dragocen materijal, ~ija je okosnica stvarna istorija, ne samo o socijalnim
i politi~kim idejama, pokretima Srbije krajem 19. i po~etkom 20. veka, nje­
noj organizaciji, kraljevima, politi~arima, partijskim vo|ama, odnosima
sa velikim silama, ve} i o svakodnevnom `ivotu ljudi i, “{to je najre|e”,
o njihovom mentalitetu (Perovi}, predgovor, u: Todorovi}, 1997: 8–9, 6).
Dakle, sve ono {to je kasnije smatrano vrlinom jednog Slobodana Jovano­
vi}a, koji je, ocenjuju}i Peru Todorovi}a, “kao novinara koji predstavlja
najprljavije strane novinarskog zanata...”, ~oveka od “para i pera”, stila i
politi~kog temperamenta, demago{kog temperamenta, novinarske kura­
`i, slobodnja~ke naivnosti i slobodnja~ke nadmenosti, pisao o “njegovim
mladim godinama socijalisti~ke propagande i o njegovim starim godinama
novinarskog najamni{tva” u kome se “njegova pro{lost na~elnog politi~­
kog pisca malo slagala sa ovim najamni~kim piscem”, jednim ~ovekom od
dara, “uvek u cilindru i rukavicama, sa cvikerom i, kako se pri~alo sa vrlo
visokim {tiklama”, koji je vi{e izgledao na jednog stranog dopisnika nego
122
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
na “ota~estvenog” novinara. “Njegovo bledunjavo lice, u`agren pogled,
senzualne usne, mesnate i jako crvene, kosa i brada ugljeno crna, bujna i
kudrava”, ~inila je utisak, kako ga slikovito opisuje Slobodan Jovanovi},
“jedne mu{ke lutke, nabeljene, narumenjene, nakudrovane”, u ~ijem je
dr`anju i pona{anju uop{te bilo “ne~eg meku{nog, gizdavog, ka}iperskog,
– i niko ne bi rekao da je taj mazni lepu{kasti gospodi~i} prvi zastavnik ’na­
rodne radikalne stranke’”, kome “nije bilo su|eno da postane jedna vrsta
sveca u radikalnom kalendaru”. Prema Jovanovi}u, Todorovi} je kao no­
vinar “zauzimao prvo mesto” i “bio megdand`ija od zanata”, na koga se
“pokazivalo prstom kao na glavnog predstavnika novinarske bezna~elno­
sti, neskrupuloznosti, podmitljivosti, kao nekoga koji je na{e novinarstvo
razvratio, na~inio od njega posao bez savesti, jedan stidan zanat propalih
ljudi, od koga bi samo jo{ javni blud bio ni`i”. Todorovi} je “znao svoju
publiku kao niko drugi, umeo da posmatra politi~ke ljude i doga|aje kao
{to ih posmatra ~ovek iz ~ar{ije...” On “nikada nikome nije ostao du`an
odgovora, nije bilo toga ~oveka koga nije smeo napasti, ni toga mi{ljenja
koje nije smeo zastupati”, ~ak i uprkos struji celokupnog javnog mnjenja,
kad je za jedinog saveznika imao samo “svoje pero kao svoj ma~”. I onda
kad su i{~ilili njegovi socijalisti~ki snovi, politi~ki planovi i radikalni fana­
tizam, “njegova narav bujna, neukro}ena, prkosna, nije ga ostavila nika­
da”. Njegov ceo `ivot pro{ao je u “buni, inatu, kavzi. Kao socijalist, on se
buni protivu dr`avne vlasti: kao radikal, on se bori protivu kraljevske vla­
sti; kao oportunist, on se sva|a i inati sa svojom vlastitom strankom. Kad
je izgubio sva na~ela i uverenja koja su ga odu{evljavala za borbu, on se
bori i tu~e kao prost najamnik, jedan dobar ’[vajner’, koji ule}e u borbu,
mo`da za tu|e pare, ali se posle bije za svoje vlastito zadovoljstvo” (Jova­
novi} [1908] u: Todorovi}, 2000: 504–538).
Ova nepravedna ocena najautoritativnijih savremenika Pere Todo­
rovi}a, po inerciji, odr`ala se kroz ~itav vek, po~ivaju}i na nepoliti~koj su­
revnjivosti, nepromenjenom sistemu vrednosti i na~inu vrednovanja nje­
gove politi~ke li~nosti i vrednosti njegovog dela. O ~emu se nije pravila
razli~ita ocena (Perovi}, 1997:9–10). Pi{u}i o Staroj Srbiji, pod kojom je
podrazumevao sve zemlje u Turskoj koje su ulazile u sastav Du{anove Srbi­
je (naziv Makedonija novijeg je porekla, nastao “zloupotrebom Bugara”),
Todorovi} ([1898] 1997:25) je, kao {to i pomenuti naslov sugeri{e, dao jed­
nu studiju (i putopis) metodi~­nu i istra`iva~­ku, zasnovanu na posmatranju
dru{tva, koje ga je uvek interesovalo. Vide}i ono {to je izmicalo polupisme­
nim i primitivnim slu`benicima srpske propagande u Makedoniji, on je tu
propagandu upore|ivao sa bugarskom i gr~kom propagandom, nalaze}i
da je ona inferiorna, “zasnovana na la`noj istoriji i ~esto prepu{tena pro­
blemati~nim ljudima”, tako da izaziva suprotne efekte. Shvataju}i propa­
gandu u modernom smislu, Todorovi} je smatrao da srpska propaganda
123
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
u Makedoniji (Albaniji, M.[.) “treba da se temelji na radovima nau~nika
Stojana Novakovi}a i Jovana Cviji}a, a ne na radovima diletanata Stefa­
na Verkovi}a, samouka Vuka Vr~evi}a, mitomana Milo{a S. Milojevi}a i
publiciste, astronoma Spiridona Gop~evi}a (Perovi}, 1997:15), do Ivana
Ivani}a1. Svi su se oni “starali da sami sebe doka`u kako su Ma}edonci Sr­
bi” (kao {to su videli i okarakterisali albanski narod Arbanase) “Kao srp­
ski po porijeklu, jeziku, narodnoj poeziji i obi~ajima...” (Oraovac, 1913:4).
“Takva “literatura”, ka`e Todorovi}, “vi{e nikome ne treba”. Osim “{kole
i ~iste propagande”, srpska stvar u Staroj Srbiji treba da po~iva na metod­
skom nau~nom radu utvr|ivanja “fakata i ~injenica” bez ikakve polemike,
na osnovu koga }e kasnije nau~nici izvoditi “svoje nau~ne sisteme i teori­
je” (Todorovi}, [1898] 1997:113–114). Drugi pravac bi prema Todorovi}u
bio politi~­ki, i ~inili bi ga “politi~ko polemi~ki spisi” {tampani na stranim
jezicima i pisani za strance, kao i “izdavanje jedne popularne narodne bi­
blioteke”, zbornika za prikupljanje nau~ne gra|e. Stoga bi, kako je pred­
lagao Todorovi}, “na{e ljude od pera” (nau~nike, akademi~are, stru~nja­
ke) trebalo “pokrenuti na ve}i i `ivlji rad”, i krenuti ih “s toplih i mekih
fotelja, pa ih gurnuti u narod” (isto, 115). Na drugoj strani, u praksi, To­
dorovi} je najbolju propagandu video u obavljanju svog posla na “najbolji
mogu}i na~in” od strane u~itelja, sve{tenika, lekara, ~inovnika, diplomata.
Opisom srpske propagande, Pera Todorovi} je, kao u ogledalu, ukazao na
neke karakteristike srpskog mentaliteta: osionost i naglost, nerad, podmi­
tljivost, kao pojave dugog trajanja i r|avih navika.
“Poznata je na{a nevolja, da gde god smo zakopali malo temelja u
Staroj Srbiji, morali smo to da radimo prvo s pla}enicima. Na njima se i
danas dr`i skoro cela stvar. Na `alost, opazio sam i to, da su na{i pla}eni­
ci mahom ljudi ni`ega reda, sirotnijeg stanja, ~esto sumnjive moralnosti i
pro{losti” i “slaboga glasa i ugleda” (Todorovi} [1898] 1997: 110). Menja­
ju}i crkvu i narodnost, oni su “ju~e bili Grci i dr`ali s Patrijar{ijom; danas
pre{li Egzarhiji i postali Bugari; sad opet da se progla{avaju za Srbe i opet
da se vra}aju Patrijar{iji. To je te{ko” (isto). Bogate ljude (“one velike”)
nije bilo mogu}e pridobiti. A mnogi starosrbijanci ({to je “`alostan fakat”)
koji su dugo `ive}i u Srbiji “stekli lepe sume”, nisu postali “odu{evljeni
Srbi”, niti su ostali “onako indiferentni kakvi su do{li”, ve} su, naprotiv,
po povratku “s gurbeta” (s rabote u Srbiji) postali “bugara{ki op{tinari i
strasni gonioci Srba!?” (isto, 116). No uprkos prvih neuspeha i “deficita”
u upravi, Todorovi} nije pesimista, i veruje da “na polju trgova~kih veza i
na polju kolonizacije” Srbi mogu “raditi uspe{no”, ~ak je ponudio izradu
detaljnog predloga “kako da se rad otpo~ne i dalje vodi”, uva`avanjem
onog mi{ljenja “da bi Dru{tvo Svetog Save svoj mrtvi kapital moglo korisno
1
124
Konzularni ~inovnik u Budimpe{ti, Pri{tini,Bitolju, Carigradu.
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
upotrebiti daju}i zajmove na{im op{tinama, crkvama i manastirima” i “da
bi tamo uspe{no mogli raditi filijali bankarski, otvoreno pod imenom pri­
vatnih pojedinaca” (isto, 117), {to je i danas kao pojava vrlo aktuelno.
Polaze}i od toga da je “pametnome i komarac muzika”, Todorovi}
je kratko predlo`io uspostavljanje “veza s Arnautima”. U vreme kad se jo{
nije znalo “ho}e li se uop{te ulaziti u taj posao”, on je taj posao smatrao
toliko korisnim, da to i “nije potrebno tek dokazivati”, niti o tome govo­
riti “dugo i mnogo”, jer “to ve} svak zna”. Todorovi} je nalazio da to nije
samo “posao i pitanje” srpske propagande, ve} da je to prvenstveno “pita­
nje politi~ko–vojni~ko i diplomatsko”, koje zavisi od op{teg polo`aja, a ne
samo od potreba srpske propagande. Zalagao se da taj posao metodi~no i
sistematski vodi naro~iti, zaseban odbor, koga bi predvodila “kakva krup­
na i veoma autoritativna li~nost”. “A po~etak po~etka”, ukoliko se uop{te
ne{to `eli raditi na tom planu te{enja zbog srpske “arnautske pogre{ke”,
“imao bi biti srpski konsulat u Skadru”, s obzirom na to “da se u onom
’Ve{ta~kom loncu’ {to se zove cetinjski dvor”, kako se ~ini Todorovi}u,
“neki |avo kuva i vari, te ne bi zgorega bilo malo dublje u njega zaviriti”.
On ne bi “mario kad bi tu umakali svoja krila samo ’lov}enski sokoli’”, ali
(mu) se neprestano vrze po pameti “tradicionalno prijateljstvo i pokrovi­
teljstvo bra}e Rusa prema nama [umadincima”. To je prema Todorovi}u
razlog vi{e, da se to “malo bolje” dr`i “na oku, a iz Skadra to se najbolje
mo`e! ^ak bolje no na Cetinju”! (Todorovi}, 1997: 119–121)
@ele}i da “pozna pravo stanje stvari” i “sudi {to pravednije, nepri­
strasnije, pravilnije”, Todorovi} nije imenovao “pojedine zavode i ljude”,
ve} je opisivao dru{tvene pojave, ~ijoj “oceni uvek smeta kad do|u li~no­
sti po sredi”, koje se uzajamno tu`akaju “jedna drugu krive”. Na takav
na~in on je “ostao u ulozi izve{ta~a”, kako se ne bi pretvorio u nekakvog
“dr`avnog tu`itelja” (isto, 121–122). Njegov izve{taj Srpska stvar u Staroj
Srbiji (putovanje Pere Todorovi}a) skoro ~itav vek le`ao je neobjavljen
u rukopisnoj ostav{tini dr Vladana \or|evi}a, u Arhivu Srbije (Perovi},
1997: 13). Za razliku od Todorovi}a, \or|evi} se nije ni malo vajkao ni
te{io zbog srpske “arnautske pogre{ke” nasilnog iseljavanja Albanaca iz
novooslobo|ene Srbije radi ostvarenja programa nacionalnog ujedinjenja
i povratka Kosova, {to je verovatno prouzrokovalo trajno neprijateljstvo
u istorijskom pam}enju srpsko/albanskih akcija/reakcija koncepata naci­
onalne dr`ave o ~ijem “temeljnom stanovi{tu volje ne mo`e se odlu~ivati
sredstvima nauke” (M. Veber), po{to istorijski zadaci srpsko/albanske na­
cije u osnovi stoje iznad svakog pitanja dr`avne forme. Stoga su i mnoge
literate fabrikovale “ideje” za koje se, kako oni misle, gine i krvari na boj­
nim poljima. Dok su pojedini srpski autori, {tede}i od kritike i ulaguju}i
se dr`avnim organima, njihove politi~ke zahteve prema albanskom pita­
nju i njegovo “kona~no” re{enje obrazlagali argumentima epske poezije,
125
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
istorije, etnosa, ekonomske nu`nosti, Vladan \or|evi}, je u obrazlo`enje
“dr`avnih potreba” uklju~io i rasne teorije. Kako bi pokazao i dokazao
(pozivaju}i se na strane pisce i putopisce) nesposobnost Albanaca za dr­
`avni `ivot, on je napisao celu knjigu.
\or|evi} me|u onima “koji se zovu Arnauti” pravi razliku izme|u
dva tipa: 1) “pravi arnautski tip”, 2) “slovenski i rimski tipovi”, koji i nisu
Arnauti mada govore arnautski, ve} su “poslovenjeni i romanizovani Dar­
danci, Skordisci, Besi, Trivalci itd”. I samo “ime Albanija” po njemu je
“upravo gr~ki falsifikat, kojim se htelo posti}i da se cela zemlja prozvala
po gr~koj varo{i “Alvanon”, iz kojeg je imena docnije postalo Albanon,
Arbanon, Elbanon, Elbasan”, tako da je njeni stanovnici nikada nisu zva­
li “Arbanija ili Albanija”, koje su joj “pridavali samo stranci”, za koje oni
“ne znaju”, ve} je na severu “zovu Skiperja i na jugu Sjipenja”. Zanimljivo,
ova razlika u imenu dovedena je u vezu s anatomskom razlikom “u kroju
glave”, jer “severni Arnauti su brahicevali, dokle su oni koji `ive ju`no od
reke Skumbe, dolihocefali”. “Pravi Arnautski tip”, \or|evi} opisuje kao
“mr{av i sitan”, u kome “ima ne{to cigansko, feni~ansko”, i podse}a “ne
samo na Feni~ane, nego ~ak i na pra–ljude iz praistorijskog doba, na one
ljude koji su zbog straha od divljih zverova spavali na drvima, za koja su
se dr`ali svojim repovima da ne padnu”. Tokom hiljada godina zbog neu­
potrebe taj rep je zakr`ljao u “nekoliko ko{tica u trtici, jedino me|u Ar­
nautima”, kako pi{e \or|evi}, pozivaju}i se na austrijskog konsula Hana,
“izgleda kao da je i u XIX veku `iveo jo{ po koji repat ~ovek (...) s malim
konjskim i kozjim repom” (\or|evi}, 1913: 5, 7). On smatra da su Srbi i
Bugari vladali Albanijom od XII do XV veka, tako da izme{ani sa osvaja­
~ima, Albanci i “nisu mogli o~uvati svoj narodni tip”, {to se ogleda i u na­
zivu nastanjenih mesta, (od kojih dve tre}ine i danas imaju slovenska ime­
na), jeziku, obi~ajima i nepostojanju “svesti o svojoj zajednici”. \or|evi},
i “pored najbolje volje”, drugo ni{ta nije navodio od “arnautskih umotvo­
rina” do “nekoliko ljubavnih pesmica i... nekoliko poslovica”, o nu|enju
moneta za “jednu no}”, “istinskom pranju” (“Arnauti se boje pranja i ku­
panja, jer se od njega ’dobija groznica’”), lajanju “kao pas”, “da mo`emo
prisloniti koleno na koleno”, i druge pesme “drasti~nih proba arnautskog
ljubavnog `ivota”, posve}ene “ljubavi – prema mu{karcima i de~acima”,
od ~ega se \or|evi} prvo “upla{io”, a potom “se zgadio” (isto, 26–27).
Be`e}i od ovih “pesama”, \or|evi} je analizirao i “filosofiju arnautskoga
naroda”, navode}i narodne izreke (koje se sre}u i kod drugih naroda), a
naro~ito “arnautsko na~elo” “gde je ma~ tu mu je i vera” (“tj. ~ija je vla­
davina onoga je i vera, cujus est regio ejus est religio”), koje se po njemu
“veoma dopalo jezuitima, kad su se ponadali da }e iz budu}e arnautske
dr`ave mo}i pokatoli~iti celo Balkansko Poluostrvo”, uprkos tome {to je
“svirep arnautski element” u “najve}em stepenu nesposoban za obrazo­
126
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
vanje”, koji je i tursko ime prekrio stidom i sramom i u ratu i u miru, a pri
tom je uvek pokazivao “savr{enu nesposobnost” da se razvije “do kakvo­
ga vi{eg dru{tvenog reda” (sic), tako da i “fizi~ka Arbanija ne sastavlja ni­
kakvu organsku celinu”, kao {to Albanci ne sastavljaju “nikakav narod”
(\or|evi}, 1913: 28–30), niti imaju zajedni~ku istoriju. Nju ~ine “jedino
tu|inska osvajanja”, od kojih je najva`nije “srpsko osvajanje Arbanije”,
koja, kako ka`e \or|evi}, “720 godina be{e srpska provincija” i organska
celina sa Starom Srbijom, pod nazivom “Srpsko Primorje” (isto, 33).
Dokazuju}i nesposobnost Albanaca za dr`avni `ivot, za razliku od
Srba koji su uspeli da “izvojuju dve narodne dr`ave”, Arnauti “nisu pred­
uzeli ni jedan jedini poku{aj da zbace sa sebe turski jaram, nisu na to ~ak
ni pomislili” (sic), i bili su “jedini Balkanci koji nisu hteli da po{tuju odlu­
ke celokupne Evrope” nakon Berlinskog kongresa. A ~im je po~ela borba
za oslobo|enje Balkanskog poluostrva od Turske imperije, “odmah 60.000
Arnauta, s pu{kama koje im behu poklonili Srbija i Crna Gora, stado{e uz
Turke i borili su se protivu obeju srpskih dr`ava na svoj divlja~ki, podmu­
kli i izdajni~ki na~in” (\or|evi}, 1913: 40–41). Uz to “prosto po nomadskom nagonu svome”, pritiskaju ostavljena srpska imanja u Staroj Srbiji i
“sistematski rade na istrebljenju Srba”. To “arnautsko besnilo za iseljava­
nje, koje ve} traje toliko hiljada godina, u~inilo je”, obja{njava \or|evi},
“da su se oni rastrkali po celom Balkanskom Poluostrvu”, ~ak i u Austro–
Ugarskoj. On navodi “Nikince i Herkovce, koji se nalaze na granici Srema
blizu Mitrovice” (isto, 44–45), sela u kojima “Arnauti stanuju”.
Arbitrarno sumiraju}i ove svoje poglede, \or|evi} je nedvosmisle­
no, bez pogovora zaklju~io da “Arnauti nemaju nikakvog narodnog tipa,
nemaju nikakvoga jednostavnog jezika narodnog, nemaju nikakvu narod­
nu istoriju, nisu nikada sastavljali narodnu dr`avu, nisu nikada ni poku{a­
li da do|u do svoje narodne dr`ave. Prema tome pozivati se na na{u de­
vizu: ’Balkan balkanskim narodima’, da bi se osnovala nezavisna arban­
ska dr`ava, nema nikakve osnove” (isto, 45–46). Za njega Albanci “nisu
samo razbojnici, nego ~esto i prosti lopovi”, od kojih “su ~ak i Turci bolji
narod”, iako sami muhamedanski Arnauti “eti~ki prevazilaze katoli~ke
Arnaute”. Jer “Muhamedova vera bila (je) sposobnija da ovim”, kako ih
rasno opisuje \or|evi}, “divljim evropskim crvenoko`ama nakalemi po
koju ljudsku osobinu, nego svemogu}a katoli~ka propaganda koju dve ve­
like sile (Austrija i Italija, O. A.) tako obilato poma`u”, {to je po \or|e­
vi}u “lep izgled za efharisitiju, koja ho}e da od Arnautluka napravi Vati­
kansku dr`avu” (\or|evi}, 1913: 119). Ovaj argument pre`iveo je svoga
autora i aktuelan je i u dana{njim raspravama o statusu Kosova, kao ne­
kad o autonomiji Albanije.
Uvidev{i da u postoje}oj konstelaciji odnosa velikih sila ne}e biti
mogu}e osujetiti stvaranje autonomne (nezavisne) Albanije, Vladan \or­
127
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
|evi} iz prakti~nih razloga obezbe|enja izlaska Srbije na more (“`ivotno
pitanje Srbije”), na prilo`enoj karti, uprkos “teorijskog” osporavanja ma
kakve Albanske dr`ave, povukao je granice “za budu}u Arbaniju, koja }e
je deliti od Srbije, vododelnicom izme|u Jadranskog mora s jedne i Pre­
spanskog, Ohridskog jezera i Belog Drima s druge strane. To je, kako isti­
~e \or|evi}, “jedina prirodna i racionalna granica kako za Arbaniju tako
i za Srbiju”. Stoga su punomo}nici Srbije na Londonskoj konferenciji mira
(1913) govorili, ne pominju}i ono “`ivotno pitanje”, o “stvaranju avtonomne Arbanije ne samo kao o jednoj na~­elnoj odluci velikih sila, nego kao o
svr{enoj ~­injenici”, nastoje}i svim sredstvima “da toj dr`avi dadu granice,
koje ne bi ugro`avale `ivotnim interesima srpskog naroda” (podvukao
M.[.). U opravdavanju te granice \or|evi} je navodio: etni~ke razloge,
slovenske toponime, zversko nasilje Albanaca, uzurpaciju srpske zemlje,
istorijska prava (“moralna prava”), ali i kulturne razloge, koje Srbima
kao “kulturnom narodu” daju ve}e pravo “da Arnaute napravimo na{im
sugra|anima, da ih mi vodimo naravno pod garantijama koje daje svaka
prosve}ena administracija svojim gra|anima, nego {to bi ga imali neobra­
zovani i u gra|anskom i u politi~kom smislu neuki Arnauti da oni uzmu
Srbe pod svoju upravu”. Pravo kulturnog naroda da kroz “svoju kulturnu
misiju me|u nekulturnim narodima... nametne svoju administraciju”, pre­
ma \or|evi}u, ne predstavlja nikakvu novost. Usled toga on tra`i, da sve
one zemlje, koje su prema njegovoj karti “ostavljene izvan granica budu}e avtonomne Arbanije, moraju se dati srpskome narodu, bez obzira na to
da li su Arnauti u njima u ve}ini ili u manjini” (podvukao M.[.), kako bi
Srbi zadr`ali zemlje koje su osvojili od “arnautske uzurpacije” pod “tur­
skom dr`avnom politikom”. Takav zahtev, kako smatra \or|evi}, i nije
“ni{ta drugo, nego da nas Evropa prizna kao kulturnu naciju koja je spo­
sobna da uzme na sebe kulturnu misiju”, s obzirom na to da cela srpska
istorija “dokazuje da su interesi srpskog naroda uvek bili u harmoniji s in­
teresima Evrope”. Otuda bi razgrani~enje Srbije i Albanije, onako kako
predla`e \or|evi}, zadovoljilo “istorijska prava i opravdane interese srp­
skog naroda i dalo bi mu mogu}nosti da postane jedan od glavnih jemaca
za mir, red, kulturni i privredni napredak na Balkanu, a to je glavna i naj­
milija aspiracija na{eg naroda. To je na{ interes, ali to je ujedno i interes
Evrope” (\or|evi}, 1913: 176–179).
U svemu tome za Evropu je glavno da ona “mo`e slobodno raspo­
lagati Valonom (jer samo izme|u Valone i Otranta se mo`e zatvoriti Ja­
dransko more) a da ne nai|e na otpor nijedne Balkanske dr`ave”, pa ni
Srbije, koja samo tra`i “jedan mali deo Arbanije i jedno malo par~­e morske obale od Lje{a do Dra~­a, tra`i samo svoje nekada{nje pristani{te da bi
izbila na more” (podvukao M.[.). Po{to se srpski zahtevi ti~u “samo Sever­
ne Arbanije u kojoj Gege `ive, a druge balkanske dr`ave ne tra`e na tom
128
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
kraju ni{ta za sebe, to bi”, zaklju~uje \or|evi}, Evropa mogla “slobodno
raspolagati celom ju`nom Arbanijom u kojoj `ive Toske zajedno sa Valo­
nom”, koju je ina~e privremena vlada Albanije izabrala za svoje sedi{te.
Polaze}i od tog srpskog interesa, \or|evi} se na kraju pita: “Za{to onda
ne bi Evropa tu `u|enu arnautsku dr`avu napravila od ju`ne Arbanije s
Valonom kao prestonicom, pa da ceo svet (srpski, M.[.) bude zadovoljan
utoliko pre, {to Toske nisu takvi divljaci kao {to su [kipetari i {to bi se
moglo lak{e u~initi da njihova dr`ava postane za `ivot sposobna?” (\or­
|evi}, 1913: 181–182).
Osim toga, u realizaciji srpskih interesa, srpska politika i njena inte­
lektualno–ideolo{ka racionalizacija, u svojim zavojeva~kim zahtevima pre­
ma Albaniji, oslanjala se na sukobljene interese velikih sila u albanskom pi­
tanju, izra`ene stihovima spevanim me|u srpskim vojnicima: “Aoj Dra~u,
ti varo{i lepa,/ Zbog tebe se sva Evropa cepa...” (cit. u: Imami, 2000: 195).
Nakon {to su velike sile Londonskim ugovorom o miru 30. maja 1913. po­
tvrdile nezavisnost Albanije, s nekim otvorenim grani~im pitanjima, ve}
sutradan (1. juna 1913.) “Srbija i Gr~ka sklopile (su) tajni sporazum (Pa­
{i} i Vanizelos) po kome bi severni deo Albanije, do reke Skumbine, tre­
balo da pripadne Srbiji a ju`no od nje Gr~koj”. Zbog sukobljenih intere­
sa, mnogima u Evropi bilo je sasvim jasno kako “Albanija postaje glavni
~inilac ravnote`e na tom delu Balkana i Jadranskog mora”, s primedbom
da je ona i “stvorena da bi se izbegli evropski zapleti”. Kako je izjavio ru­
ski ambasador na Londonskoj konferenciji: “Ni manje dr`ave ni ve}ih
muka” (isto, 208). Dok u francuskoj knjizi Albansko pitanje, prikazanoj
u Srpskom knji`evnom glasniku (1913), Anri [eridan pi{e: “{to teritorije
Albanije bude manje, utoliko }e evropskoj diplomatiji biti lak{e u budu}­
nosti... Ne treba se varati, budu}a arbanaska dr`ava bi}e ognji{te intriga,
austrijskih, talijanskih, crnogorskih, srpskih, gr~kih, albanskih, nad koji­
ma treba stalno da se vr{i kontrola i garantija, {est velikih sila! Kakva per­
spektiva!” (Imami, 2000: 200).
Srbija je u, kako se pisalo, “podloj sili Austrijskoj” (“monstruozna
dr`ava” i “krvomutna Austrija”) (Oraovac, 1913: 117, 118) videla glavnu
prepreku svojim zahtevima, kad je “stekla pravo da prednja~i i da u`iva
plodove krvlju ste~ene”, ali nije verovala “da }e rimskim slugama po}i za
rukom da dobroga cara Franca Jozefa I, koga su oni proklamovali za cara
Evrope”, uvuku u rat zbog Albanije i “da ve~e njegovoga `ivota nanovo
zagor~e” (\or|evi}, 1913: 185). Protiv mogu}nosti rata Austrije sa Srbi­
jom on je istakao slede}e razloge: 1) “narodi austrougarski” ne}e taj rat,
ni Sloveni ni Nemci, 2) Ma|ari zbog svoje unutra{nje politike “duplo }e
razmisliti” da li u slu~aju propasti monarhije da “napuste svoju poslednju
dasku za spasavanje” oli~enu u staroj ma|arskoj ideji o dunavskoj federaciji s Rumunima i s Balkancima”; 3) rat bi mogao, dakle, doneti nekakvu
129
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
“katastrofu” Austro­Ugarske. (“Pa, Bo`e moj, stvar nije tako nemogu}a”.)
Jer “Srbija u jednom odbrambenom ratu protiv Austrougarske ne bi osta­
la sama...” (isto). Srpski narod doteran “do duvara”, {ikaniran, porobljen,
oplja~kan, poni`en, dalje ne mo`e odstupati i, kako pi{e Toma Oraovac,
mora re}i Austriji: “Stoj, dalje se odstupati ne mo`e i ne smije”. To mo`e
po mir Evrope biti “kobno a po opstanak Austrije mo`e biti sudbonosno,
fatalno i ubita~no”. Ali ako se ho}e o~uvati evropski mir i zaustaviti Austri­
ja u svome “bijesnome potrku”, onda, po Oraovcu, “pravo je, potrebno je
i spasonosno je da na{a vjekovna za{titnica i ovom prilikom spase Austri­
ju i da joj ka`e diplomatskim putem – Stoj, kako ne bi srpski narod i srp­
ski mu~enici bili prinu|eni to u~initi, preko jedinog lijeka u borbi protiv
Austrije, a to je: ma~ i brzometka”. Tim pre, {to postoji dvestogodi{nji sa­
vez “Srba s Rusijom, koji je krvlju napisan i potpisan; a koji kazuje prija­
teljima i neprijateljima da su Srbi i Rusi jedan te isti narod...”, “da je na{
Bog i ruski Bog, da je na{a vjera i ruska vjera, da je na{a krv i ruska krv
i da je na{ savez nerazdvojan...” U ime toga savezni{tva Oraovac zaklju­
~uje da Rusija treba da stane u “odbranu na{eg prava (na Skadar, M.[.),
njene du`nosti i ~asti”, kako bi se ~uo njen “dostojni glas (...) koji treba
da je zapovest za sve njene i na{e krvnike”, ako je svesna svoje veli~ine,
slavne pro{losti, nedosti`ne sile i mo}i; “ne mo`emo ni posumnjati da }e
nas Rusija zaboraviti i svoju du`nost ne izvr{iti: zato vedra ~ela, vesele du­
{e i radosna srca, ne boje}i se javnih i tajnih krvnika iz dubine srpskoga
srca kli~emo: ’Bo`e carja hrani’ (i danas Bo`e Putina hrani. M.[.), a sa ca­
rom (Putinom) i na{u milu bra}u i svetu Rusiju, na dobro slovenstva a na
strah vragam” (Oraovac, 1913: 119, 124, 125).
Jedan od retkih kriti~ara ovih intelektualnih “racionalizacija” politi­
ke srpske vlade prema albanskom pitanju bio je srpski socijalista Dimitrije
Tucovi} (1881–1914). On se “vi{e iz prakti~nih potreba nego iz teorijsko­
ga interesa” pozabavio albanskim prilikama, o kojima je tada{nja srpska
{tampa u “pogubnoj utakmici da pomogne jednu r|avo upu}enu i r|avo
izvo|enu politiku, mesecima i godinama rasprostirala o arbanskom naro­
du tendenciozna mi{ljenja”, a “takvim mi{ljenjima i sama vlada poku{ava­
la (je) da opravda svoju zavojeva~ku politiku u Arbaniji” (Tucovi}, 1914:
3–4). Suprotstavljaju}i se najodlu~nije protiv zavojeva~ke politike srpske
bur`oazije i vlasni~kih krugova, Tucovi} se zalagao za stvaranje boljih od­
nosa izme|u srpskog i albanskog naroda u okviru prijateljstva, saveza i
najpunije zajednice svih balkanskih naroda. U prodiranju Albanaca “na
Istok”, o ~emu se u Srbiji (kao i danas) mnogo pisalo, Tucovi} je video
“glavno sredstvo kojim {ovinisti~ka {tampa izaziva kod srpskoga naroda
mr`nju prema ’divljim’ Arnautima, prikrivaju}i kao guja nokte divlja{tva
koje je srpska vojska prema njima po~inila” (isto, 7). Tucovi} se prema
vlastitom priznanju nije bavio pitanjem: “u koliko je prore|enost srpsko­
130
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
ga elementa u ovim krajevima neposredan rezultat arnautske navale, a u
koliko je posledica op{tega, utvr|enoga kretanja srpskoga naroda s juga
na sever? Naseljavanje [umadije je bez svake sumnje do{lo raseljavanjem
jugozapadnih krajeva... Zar slovenska plemena nisu potisla starosedeoce
ovih zemalja sredstvima o kojima istorik nema ni malo lepo mi{ljenje”?
(Tucovi}, 1914: 8)
On smatra da su se Albanci “rasprostirali na istok na ra~un Slove­
na”, ali takav prodor ne daje za pravo osvetni~kom dr`anju prema njima.
Stoje}i na ni`em kulturnom razvitku od drugih susednih naroda, Albanci
nisu imali uslova za pretapanje i asimilaciju tu|ih elemenata, koji su “si­
lom ili milom” napu{tali svoju imovinu i ognji{ta. “To napu{tanje je, ne­
ma sumnje”, kako pi{e Tucovi}, “vrlo velikim delom posledica nesnosno­
ga susedstva primitivnih plja~ka{kih, neobuzdanih arnautskih plemena ili
~ak njihova gruba pritiska”. S druge strane, u ~estim migracijama, Tuco­
vi} je video odliku `ivota u Turskoj, tra`e}i uzrok tako “lakom i ~estom
seljakanju” u “begovskom sistemu privrede”, “nomadskim navikama”,
feudalnom sistemu svojine zemlje, u kome “starinci” nisu bili vezani za
zemlju svojinom, naj~vr{}om vezom koju dru{tvo poznaje, pa su se lak{e
re{avali na seobu (Tucovi}, 1914: 9). Kosovski krajevi bili su “eldorado
begovske eksploatacije”, i jo{ uvek `ive plemenske organizacije Albana­
ca, koje od kulturnog sveta dele ~itavi vekovi brzog napretka i dubokih
dru{tvenih preobra`aja.
Me|utim, primitivizam i nizak stepen razvoja, prema Tucovi}u,
“nije merilo sposobnosti za kulturni `ivot i razvitak uop{te, kao {to se to
u politi~koj knji`evnosti imperijalisti~ke bur`oazije rado uzima. Jer, ako
su neki narodi, blagodare}i povoljnim istorijskim prilikama, ~inili br`e na­
pretke od drugih, ako idu na ~elo ljudske civilizacije dokle drugi ostaju u
primitivnom stanju, to ne daje pravo braniocima zavojeva~ke kapitalisti~­
ke politike da te zaostale, slabe, bezotporne narode smatraju za slabiju,
nesposobniju, ni`u, inferiornu rasu, da im odri~u svaku kulturnu sposob­
nost i da ih ogla{uju za ve~itoga maloletnika kome je potrebno njihovo
’kulturno’ tutorstvo”. Tucovi} smatra da “ta izobli~ena reakcionarna od­
brana kapitalisti~ke, zavojeva~ke politike gubi iz vida da su kroz oblik ple­
menske dru{tvene zajednice i primitivna stanja pro{li svi kulturni narodi...
Pa ipak Balkanicus (Stojan Proti}) i Dr. Vladan (\or|evi}) napisali su po
jednu ~itavu knjigu sa o~itom `eljom da smo`de ovaj bedni arbanski na­
rod i da doka`u njegovu nesposobnost za kulturni i nacionalni `ivot” (Tu­
covi}, 1914: 26–27). Prema Tucovi}u, pojava ovih spisa ~ini eru u srpskoj
knji`evnosti “kao {to pohod srpske vojske na Arbaniju, ~ini eru u politici
Srbije” (isto, 28), ~iji pisci i politi~ari o “Arbanasima vole da stvaraju ilu­
ziju potrebnu za opravdavanje zvani~ne politike...” (isto, 42).
131
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
Tucovi} je razlike u jeziku, religiji, politi~kim te`njama i uticajima
Albanaca razumeo kao razdrobljenost njihovog `ivota i ogledalo plemenske otu|enosti i nemanja uzajamnosti i saobra}aja u `ivotu Arbanasa, ali,
za razliku od drugih, na osnovu toga stanja stvari nije negirao sposobnost
Albanaca da u budu}nosti postignu druk~ije rezultate samostalnim raz­
vojem. Otvoreno i o{tro kritikuju}i i suprotstavljaju}i se tim negacijama,
on je eksplicite istakao potrebu da se ras~isti sa “jednom ’nau~nom’ la`i
koja nam se od pohoda srpske vojske u Arbaniju na hiljadu na~ina name­
}e, ma da je u nauci odavno oti{la u staru gvo`|uriju. Elemente koji ~­ine
naciju nacijom i faktore koji odre|uju uslove zajedni~­koga dr`avnog `ivota ni jedan ozbiljan ~­ovek ne iznalazi danas merenjem lobanja i prou~­avanjem rasa, ve} ih odre|uju istorija i sociologija” (Tucovi}, 1914: 45). Pi{u­
}i o dru{tvenim prilikama kod Albanaca, Tucovi} nije uzeo sebi za cilj sa­
mo da ih izlo`i, ve} je ukazuju}i na njih pokazivao “da Arbanija, i ovako
zaostala i primitivna kakva je, ne stoji ni izvan sveta, ni izvan istorije i da
pokreti i borbe u njoj nisu ni pobuna ’divljaka’ protiv ’civilizacije’, kao
{to predstavljaju jedni, ni plod tumaranja i namera tu|ih agenata, kao {to
predstavljaju drugi. Ti pokreti i borbe su pripremljeni i uslovljeni op{tim
promenama u dru{tvenim odnosima i uslovima `ivota u Arbaniji, koje su
u svoje vreme davale sli~ne borbe i pokrete i u drugih naroda” (isto, 53).
Takav “narodni materijal” predstavlja autonomnu Albaniju. “O njegovoj
podobnosti za samostalan dr`avni `ivot ni{ta nam nisu u stanju re}i oni
koji u njegovoj ’arnautskoj krvi’ unapred vide antidr`avni, antikulturni,
antisocijalni element” (isto, 54). Samostalan dr`avni `ivot “novoga ~lana
balkanskih dr`avica”, Tucovi}a zanima, pre svega, iz obzira prema srpskoj
budu}nosti. Albanija ko i svaka mala dr`avica izlo`ena je “udarcu ja~ih”.
Mnogo su opasniji po njenu egzistenciju uticaji koji dolaze spolja nego
potresi koji se kriju unutra pod uticajem plemenskih i religioznih suprot­
nosti grozne dru{tvene dezorganizacije, koje je mogu}e savladati kao {to
su slomljene “autonomske te`nje kne`ina pri organizovanju nove srpske
dr`ave”. Stoga }e Albanija “mnogo te`e odolevati opasnostima koje se
kriju u pogodbama pod kojima je postala i pod kojima ima da se razvija”
(Tucovi}, 1914: 55). Ta opasnost pratila je osnivanje svih balkanskih dr­
`avica, po kojima je “tumaralo toliko tu|inskih agenata”, a naro~ito po
Albaniji, bilo slabijih suseda ili udaljenijih velikih sila. “Svojom zavoje­
va~kom politikom Srbija, Gr~ka i Crna Gora nisu uspele da Arbaniju po­
dele, ali su uspele da je smanje i o~erupaju. Formalno”, kako je zapazio
Tucovi}, “Arbanija dobija autonomiju, ali je ta autonomija hroma, forma
bez sadr`ine, pravo bez najbitnijih uslova da bude ostvareno, autonomija
mo~varnoga primorja i besplodnih krajeva, odse~ena od plodnih krajeva
na istoku i jugu. Londonska Konferencija je bila prema Arbaniji jo{ svirepija nego Berlinski Kongres prema Srbiji” (Tucovi}, 1914: 56) (podvukao
132
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
M.[.). Svojim odlukama ona je nesumnjivo najvi{e {tete, po Tucovi}evoj
proceni, nanela albanskom narodu, obezbe|uju}i dobit zainteresovanim
kapitalisti~kim krugovima velikih sila (Austro­Ugarske i Italije). Neprija­
teljsko dr`anje vlada susednih dr`ava, odgurnulo je Albaniju u ruke ovih
velikih dr`ava, pretvaraju}i je u njihovo oru|e, utoliko pouzdanije {to je
slabije i za `ivot nesposobnije, ekonomski zavisnije, na ~emu se stvara osno­
va budu}e dr`ave, jedne nesigurne politi~ke tvorevine, ~ije “porobljavanje
ne}e i}i posredstvom dr`avnih dugova ve} putem neposredne kolonijalne
plja~­ke” (isto). Radi ostvarenja svojih planova srpski vlasni~ki krugovi ra­
dovali su se sporovima i novim mete`ima u Albaniji. Vide}i u njima po­
godno sredstvo za realizaciju svojih pretenzija, oni su izgubili iz vida da se
na Jadranskom moru, kome su te`ili, po~ela utvr|ivati najve}a evropska
sila, kapitalizam, “koji ne}e zadocniti”. U borbi protiv osvaja~ke politike
Austro­Ugarske i Italije, intelektualni krugovi Srbije svojom “velikom bi­
bliografijom”, koja nije mimoi{la ni {tampu socijalne demokratije, do{li su
u apsurdan polo`aj, preporuke i odbrane zavojeva~ke politike vladaju}ih
krugova Srbije. Njihovo obja{njenje je “o~ajno prosto: Arbaniju ho}e da
porobe te ho}e da porobe, pa kad joj je to su|eno, onda je bolje da taj po­
robljiva~ bude Srbija nego ove dve velike sile” (Tucovi}, 1914: 73), koje
predstavljaju glavnu smetnju izlaska Srbije na Jadransko more, kao glavni
cilj njene sveukupne politike, mnogo vi{i od jednog trgova~­kog pitanja, od
koga umnogome zavisi ceo privredno–finansijski sistem Srbije, strani kre­
diti i opstanak re`ima. O posledicama takve politike malo je ko mislio. Dr­
`avni dugovi petostruko su rasli br`e od dr`avnog bud`eta. Njegov porast
su gutali neproduktivni izdaci na dugove i vojsku, a najve}i deo dr`avnih
zajmova kori{}en je za pokrivanje bud`etskih deficita i vanrednih rasho­
da militarizma. Ovaj “raspiku}ski sistem gazdovanja”, kako ga je slikovito
nazvao Tucovi}, jasno je pokazivao svu te`inu du`ni~koga ropstva. “Da bi
se taj bankrotski sistem gazdovanja odr`ao, Srbija je padala u sve nove i
nove dugove, njima bankrotstvo odlagala i terete svoje sada{nje politike
sve vi{e prenosila na budu}e generacije” (Tucovi}, 1914: 83).
Albanska politika srpske vlade, za Tucovi}a, bila je “oli~enje avan­
turisti~koga lutanja jednoga o~ajnika koji bez ikakvih izgleda na uspeh i
bez jasnoga cilja rasipa dragocenu snagu, da bi izbegla bankrotstvo pred
kojim stoji ceo njegov privredni i politi~ki pravac” (isto, 88). U veku im­
perijalisti~ke politike, osvaja~ka politika male i nerazvijene Srbije, upu­
}ene na zajednicu a ne davljenje drugih, pokazala je ekonomsku i politi~­ku apsurdnost, kao protivre~na i nemogu}a politika, ~ija }e senka “dugo
vremena pomra~ivati nebo nad srpskim narodom. Srbija je htela i izlazak
na more i jednu svoju koloniju, pa je ostala bez izlaska na more, a od za­
mi{ljene kolonije stvorila je krvnoga neprijatelja. Htela je da istisne tu|i
uticaj iz Arbanije, a postigla je da ga jo{ vi{e u~vrsti. Osvaja~kim hicem
133
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
htela je jedno radikalno, definitivno re{enje u korist svoga gospodarstva
na jadranskoj obali, a uspela je da se tu|e gospodarstvo definitivno utvr­
di. Njena te`nja ka moru dala je naopake rezultate, jer je sprovo|ena na­
opakim sredstvima, to jest: ono {to se moglo posti}i samo u sporazumu
i prijateljsko sau~­e{}e oslobo|enoga arbanaskoga naroda htelo se posti}i
protiv njega. Te`nje izlaska na more metodama zavojeva~ke politike pre­
trpele su potpun poraz” (isto, 94), koje je Tucovi} osu|ivao ne samo kao
zlo~in prema srpskom narodu, ve} i kao “jedan zlo~in za tu| ra~un” (isto,
92), u kome su naizmeni~no radile “slepe sile: glad i iznemoglost, batine i
revolver”! (isto, 97) Albanci su i tada mirno ~ekali re{enje Evrope. ^ak i
“divlja” albanska plemena znala su bolje proceniti presudan uticaj tog re­
{enja po Albaniju od same srpske vlade, koja je “stajala pod zlokobnom
sugestijom ruskog uticaja” (isto, 102–103), i idolopokloni~kog verovanja
u mo} oru`ja, kao jedinog radikalnog i re{avaju}eg sredstva, podi`u}i uz
pomo} {tampe paklenu poviku protiv “arnautskih divlja{tava”. Ona je ra­
sla s nemo}i srpske vlade, da odoli pritisku svojih mo}nih suparnika oko
Albanije (isto, 104). Narodu je na vrat natovareno te{ko breme ugu{ivanja
izazvanih buna “primernim ka`njavanjem Arbanasa”. Kontrolisana {tam­
pa tra`ila je “istrebljenje bez milosti, a vojska je izvr{avala. Arbanska se­
la, iz kojih su ljudi bili blagovremeno izbegli, behu pretvorena u zgari{ta.
To buhu u isto vreme varvarski krematorijumi u kojima je sagorelo stoti­
nama `ivih `ena i dece(...) Jo{ jednom se potvrdilo”, kako pi{e Tucovi},
“da je narodna pobuna najprimitivnijih plemena uvek humanija od prakse staja}e vojske koju moderna dr`ava protiv pobune upotrebljava. Srpski
vlasnici su otvorili svoj registar kolonijalnih ubijanja i grozota i mogu ve}
dostojno stupiti u vlasni~ko dru{tvo Engleza, Holan|ana, Francuza, Ne­
maca, Talijana i Rusa” (Tucovi}, 1914: 107–108).
S obzirom na to da su nakon oslobo|enja od turskog gospodarstva
balkanske dr`avice stupile sa “punim {akama planova i diobi zadobivenih
oblasti na osnovu istorijskih i nacionalnih prava, ekonomskih i politi~kih
nu`nosti”, {to je vodilo i novim sukobima, zbog nemogu}nosti podela, “a
da se ne pogazi nacionalni princip, ne ugrozi dr`avni opstanak, ne povre­
de stvarni privredni interesi i uobra`ena i pre`ivela istorijska prava”, u
“masi stvarnih i uobra`enih pitanja, istinskih i la`nih interesa, koji su sa
uni{tenjem turske vlasti potekli kao voda iz razbijena suda”, Tucovi} je
povoljno re{enje video samo u stvaranju jedne nove zajednice, jedne nove
celine vi{e forme, zajednice balkanskih naroda. Ona bi bila re{enje slo`e­
noga “balkanskog pitanja”, kako bi se sa~uvala davno izgubljena nacional­
na sloboda od krvavog pira oko podele zadobijenih oblasti. Podele su naj­
ve}a nesre}a za slobodu balkanskih naroda. Otmi~arski grabe` osvojenih
oblasti tu slobodu je udavio pre nego {to je ro|ena. Time se istorijski po­
tvr|uje “gledi{te socijalne demokratije (~iji je gorljivi zagovornik Tucovi})
134
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
da nacionalno oslobo|enje balkanskih naroda nije mogu}e bez ujedinjena
celoga Balkana u jednu op{tu zajednicu” (Tucovi}, 1914: 110–111). Ona
bi svima otvorila slobodan izlazak na more, slobodu saobra}aja, osigura­
nje privrednih potreba, br`i privredni razvoj, u okviru prostrane privred­
ne oblasti, jer “istinska ekonomska emancipacija balkanskih naroda le`i
u privrednoj zajednici Balkana” (isto, 112). Posmatranje stvarne situacije
na Balkanu, ako postoji politi~ki realitet, nu`no name}e, kao iz “otvore­
ne knjige koja tako precizno ocrtava na{u budu}nost”, na~elo zajednice,
kao rukovodno na~­elo politike balkanskih dr`avica. Zavojeva~ki pohod
Srbije prema Albaniji je “najgrublje odstupanje od na~ela zajednice bal­
kanskih naroda, a u isto vreme odstupanje koje je pla}eno najo~iglednijim
porazom”. Politiku sporazuma i prijateljstva o~igledno je polupao mnogo
vi{e “jedan osion osvaja~ki gest Srbije nego sirovost albanskih plemena.
Srbija nije u{la u Arbaniju kao brat nego kao osvaja~. [ta vi{e ona nije
u{la ni kao politi~­ar ve} kao grub soldat” (Tucovi}, 1914 : 115). Politika
koja je sadr`ala nare|enje vojnicima: “idite i osvojite! Ili pokoriti ili pro­
pasti!” i nije vodila ra~una o ljudima, plemenima i narodu koji prirodno
te`i sticanju albanske samostalnosti, dovela je do toga, da je Srbija “izgu­
bila svaki dodir sa predstavnicima arbanaskoga naroda i njega odgurnula
u o~ajnu mr`nju prema svemu srpskom”, opravdavaju}i je “la`nim teori­
jama o nesposobnosti Arbanasa za nacionalni `ivot”. Skup i potpun poraz
takve politike koja se borila protiv albanske autonomije “stoji pred nama
kao svr{en ~in i zvoni kao jedna fina istorijska ironija na teoriju nacional­
ne ’nesposobnosti Arbanasa’. Taj poraz, kako je anticipirao Tucovi}, nije
okon~ao lanac opasnosti i `rtava po slobodu srpskog naroda i budu}nost
Srbije. Stoga je on predlagao da se napuste predrasude, pogleda istini u
o~i i prizna borba koju su tada vodili Albanci za jedan druk~iji politi~ki
`ivot, druk~iji od onog “{to mu ga name}u njegovi svirepi susedi” (Srbi,
Grci, Crnogorci) kao “prirodna, neizbe`na i istorijska”. “Slobodan srpski
narod treba tu borbu da ceni i po{tuje koliko radi slobode Arbanasa toli­
ko i svoje i da svakoj vladi odri~e sva sredstva za zavojeva~ku politiku”
(isto, 115, 117–118).
Brane}i pravo albanskog naroda na samostalan dr`avni `ivot i slobo­
dan unutra{nji razvitak, Tucovi} je ostao usamljen. To ne umanjuje vred­
nost njegovih pogleda. Uprkos zaborava, njegova knjiga Srbija i Arbanija
“dokaz je da je Srbija uvek imala ljude i pokrete koji su znali da brane i
odbrane njenu ~ast i njene stvarne interese od napadnutih vladaju}ih kru­
gova, kad god su i{li za tim da pokrenu narodne mase da slu`e njihovim
interesima, bilo na {tetu drugih naroda, bilo samog srpskog naroda”. To
“potvr|uje da savjest srpskog naroda nije bila umrla, ~ak ni u vrijeme kad
su svi vladaju}i slojevi i sve partije, opijeni brzim i relativno lakim pobjeda­
ma nad Turskom, jednodu{no odobravali zavojeva~ku politiku Pa{i}eve
135
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
vlade i trovali narodne mase {ovinizmom i mr`njom prema malom alban­
skom narodu, koji je tek stupio u borbu za stvaranje svoje nacionalne dr­
`ave”. U vreme kad je bilo vrlo rizi~no propovedati potrebu zajedni~kog
rada s Albancima, bliskih veza, i njihovog samostalnog razvoja, “iz ~itavog
pobjedni~kog {ovinisti~kog pijanstva toga vremena”, Tucovi} “se uzdigao
kao budna savjest naroda” (\ilas, uvod u: Tucovi}, 1945 : 5, 14). Ona je
bila (i ostala) kap u moru istorije, geografije, sukobljenih interesa Srba
i Albanaca, koji nisu uspeli (ili nisu hteli) da naprave, kako bi rekao De
Gol, “istinski dobro savezni{tvo”. Skoro jedan vek kasnije propovedanje
tog savezni{tva postalo je jo{ rizi~nije. Oslobo|enjem Kosova i izlaskom
Srbije na more nije re{eno “albansko pitanje”, ostao je srpsko/albanski
problem, tek {to je otvoren. Izve{tavaju}i 1912. godine s balkanskog rati­
{ta, Lav Trocki je lucidno primetio: “Srbija je pripajanjem Kosova dobila
mlinski kamen na vratu svog razvitka”. Nacija je pretendovala na apsolut­
na prava suverenosti, dok je pojedina~ni gra|anin ostao ste{njen u grani­
cama najte{nje zavisnosti, od koga se zahtevalo svojstvo pokornog sluge.
“Izgledalo je kao da ljudi vole slobodu, a ispostavilo da samo mrze gospo­
dara. Ono {to narodi stvoreni da budu slobodni zaista mrze jeste samo zlo
koje izvire iz zavisnosti” (Tokvil, 1994 : 168).
Literatura
Cemovi}, M. 1913. Makedonski problem i Makedonci, Beograd: Izdanje uredni­
{tva “Dela”.
Cviji}, J. 1912. Balkanski rat i Srbija, Beograd: Nova {tamparija “Davidovi}”.
Cviji}, J. 1924. “Posle trideset i pet godina nau~nog rada”, u: Srpski knji`evni glasnik, knj. XIII, br. 5.
\aneti, E. 2006. La`i od kojih `ivimo, Beograd: Dragani}.
\or|evi}, V. 1913. Arnauti i velike sile, Beograd: Izdanje Jefte M. Pavlovi}a i
kompanije.
Fest, J. C. 1979. The Face of the Third Reich. Rc. M. Bullock, Harmonds worth:
Penguin.
Febvre, L. 1980. La terra e l’evoluzione umana. Introduzione geografica alla storia, Torino: Einaudi.
Gelner, E. 1997. Nacija i nacionalizam, Novi Sad: Matica srpska.
Gleni, M. 2001. Balkan: 1804–1999. Nacionalizam, rat i velike sile. Deo 1. Beo­
grad: Samizdat FREEB92.
Goff, A. and Hugh, A. Fawcett, 1921. Macedonia: A Plea for the Primitive, Lon­
don and New York: John Lane Company.
Hegel, G. V.F. 1951. Filozofija povijesti, Zagreb: Kultura.
Hobsbaum, E. 1996. Nacije i nacionalizam od 1780, Beograd: Filip Vi{nji}.
Kant, I. 1977. “Der Charakter des Volkes”, Shriften zur Anthropologie, Geschichtsphilosophie, Politik und Paedagogie, Vol. XII, Frakfurt: Suhrkamp Verlag.
136
Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more
Keyserling, C. H. 1928. Europe, Translated by Maurice Samuel, New York: Har­
court, Brace&Company.
Klausen, D. 2003. Granice prosvetiteljstva, Beograd: Biblioteka XX vek.
Nolte, E. i F. Fire, 2006. Neprijateljska bliskost, Beograd: Plato.
La Boesi, E. de. 2001. Rasprava od dobrovoljnom ropstvu, Beograd: Filip Vi­
{nji}.
Masle{a, V. 1990. Mlada Bosna, Sarajevo.
Milani, C. 1987. “Il ’Confine’: note linguistiche”, u: M. Sordi, (ur.) Il confine nel
mondo classico, Milano: Università Cattolica.
Monteskije, S. 2004. Persijska pisma, Beograd: Utopija.
Mos, D`. L. 2005. Istorija rasizma u Evropi, Beograd: Slu`beni glasnik.
Nu{i}, B. \. 2005. [1902]. S Kosova na sinje more, Beograd: ^igoja {tampa.
Okely, J. 1994. “Thinkin Through Fieldwork”, u: Analizing Qualitative Data, ur.
A. Brumen i R. G. Burgess, 18–34, London and New York: Routledge.
Oraovac, T. P. 1913. Arbana{ko pitanje i srpsko pravo, Beograd: Izdanje knji`are
Rajkovi}a i ]ukovi}a.
Putinja, F. i Stref­Fenar, @. 1997. Teorije o etnicitetu, Beograd: Biblioteka XX
vek.
Radoni}, J. 1912. Pro{lost Stare Srbije, Beograd: Nova {tamparija “Davidovi}”.
Skerli}, J. 2000. Srpske teme, Beograd: Zavod za ud`benike i nastavna sredstva.
Stankovi}, \. 2006. “Pro{lost na loma~i”, Beograd: Nin, 21.12. str.19–20
Sulima, R. 2004. Antropologija svakodnevnice, Beograd: Biblioteka XX vek.
Renan, E. 1982. Qu’est ce que c’est une nation? Paris: Conference faite en Sor­
bonne.
Todorova, M. 1999. Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX vek.
Todorovi}, P. (priredila L. Perovi}), 1997. Srpska stvar u Staroj Srbiji; Uspomene
na kralja Milana, Beograd: Slu`beni list SRJ.
Todorovi}, P. (priredila L. Perovi}) 2000. Pisma li~­nosti i li~­nost, Beograd: Slu­
`beni list SRJ.
Tojnbi, A. 2002. Prou~­avanje istorije, Beograd: Slu`beni list SRJ, Podgorica:
CID.
Tokvil, A. de. 1994. Stari re`im i revolucija, Sremski Karlovci. Novi Sad: Izdava~­
ka knji`arnica Zorana Stojanovi}a.
Tomi}, J. 1913. Rat na Kosovu i Staroj Srbiji, Novi Sad: Elektri~na {tamparija Dra
Svetozara Mileti}a.
Tomi}, J. N. 1995 [1913] O Arnautima u Staroj Srbiji i Sand`aku, Pri{tina: Grigo­
rije Bo`ovi}.
Tucovi}, D. 1914. Srbija i Arbanija, Beograd: Nova {tamparija Save Radenkovi­
}a i brata.
Veiga, F. 2003. Balkanska zamka (1804–2001), Beograd: [panska ambasada.
Vernan. @. P. 2002. Vaseljena, bogovi, ljudi, ^a~ak: Gradac.
Wittgenstein, L. 1980. Culture and Value. Tr. P. Winch. Ox­ford: Blackwell.
Zinani, P. 2002. Zna~­enja Granice, Beograd: Clio.
@irarde, R. 2000. Politi~­ki mitovi i mitologije, Beograd: Biblioteka XX vek.
137
Hereticus, 1-2/2009
Milojica [utovi}
Milojica Sutovic
LIBERATION OF KOSOVO
/OR SERBIA’S ACCESS TO THE SEA
Summary
By the weakening of Ottoman Empire, the Serbian Nationalist Movement
attempted to achieve a program of nationalist unification by founding the Serbian
state, liberating Kosovo and joining the old Serbian land to the centre as well as by
ex­panding to the south and south west, north and north west, to Orthodox­ lands.
This nationalism, accepted by a majority of intellectuals did not rely on pure sen­
sitivity (despite the irrational arguments of ‘deep souls’, non­material western in­
terests, open hands of colonizers, sacrifice for freedom of un­free brothers) but
remained a rational political concept of bringing together the national identity
and political power in accordance with the political needs of Serbia. It was also
an economic necessity in order to for a ‘large state’ to make progress which could
not be imagined without its access to the sea. In a time of turmoil at the beginning
of the twentieth century this special need became an imperative of Serbian politi­
cians and intellectuals who tried by using impossible means to ex­plain the traditi­
ons of Albanians and the need for their inclusion in the Serbian state.
Key words:
unification of Serbs, liberation of Kosovo, access to the sea, civili­
zing Albanians, economic necessity, state need.
Bo{ko Risimovi} – Planeri, 1966.
138
................
PREVODI
................
Jo­a­him Fest
profesor politi~kih nauka, Hanover
BIOGRAFIJA HITLERA
Pr­va r­az­matr­anja: Hi­tle­r­o­va i­sto­r­i­jska di­me­nz­i­ja
Ni­je slepi­lo, ni­je nezna­nje ono {to kva­ri­ lju­de i­ dr­
`a­ve. Ne osta­je za­du­go skri­veno ku­da­ vodi­ pu­t ko­
ji­m su­ krenu­li­. Ali­, postoji­ u­ nji­ma­ jeda­n na­gon ko­
me ne mogu­ da­ odole, a­ koji­ je podr`a­n nji­hovom
pri­rodom i­ oja­~a­n na­vi­kom, koji­ i­h vu­~e sve da­lje,
dokle god u­ nji­ma­ postoji­ tru­nka­ sna­ge. Bo`a­nski­
je ona­j koji­ se su­protsta­vi­ sa­m sebi­. Ve}i­na­ vi­di­ pro­
pa­st pred sobom, a­li­ i­pa­k srlja­ u­ nju­.
Leopold F. Ranke
Poznata istorija ne bele`i pojavu kao {to je on; da li se mo`e nazva­
ti “velikim”? Niko nije probudio toliko odu{evljenje, histeriju i nadu kao
on; niko toliku mr`nju. Niko pre njega nije u periodu od samo nekoliko
godina samostalnog delovanja dao istoriji tako neverovatno ubrzanje i ta­
ko promenio svet kao on; niko nije ostavio tolike ru{evine iza sebe. Tek
ga je koalicija svih svetskih sila, u ratu koji je trajao skoro {est godina,
sravnila sa zemljom: ubila, kako re~e jedan oficir nema~kog pokreta otpo­
ra, “kao besnog psa”.
Joachim Fest (196–006) je odrastao u porodici u kojoj je negovano obrazova­
nje i pruska i katoli~ka tradicija. Fest je studirao istoriju, prava i germanistiku
na univerzitetima u Frajburgu, Frankfurtu i Berlinu. Radio je u razli~itim dnev­
nim novinama i na radio stanicama. Od 196. do 1968. bio je glavni i odgovorni
urednik Severnonema~kog radija, 1965/66 je vodio televizijski magazin “Pano­
rama”, a od 197. do 199. je bio jedan od izdava~a dnevnih novina Fra­nkfu­rter
Allgemei­ne Zei­tu­ng. Pored Hitlerove biografije Joahim Fest je objavio brojna
dela iz oblasti istorije, knji`evnosti i istorije umetnosti.
Velika Hitlerova biografija Joahima Festa pojavila se 197. u izdava~koj ku}i
Propileji (Propyläen) i odmah postala svetski bestseler. Ovo delo je klju~no za
istra`ivanje Hitlerove li~nosti i njegovog okru`enja i do danas je ostalo merodav­
no u ovoj oblasti. Pored brilijantne analize diktatora ovu biografiju odlikuje i
veoma visok knji`evni nivo. (prim. prev.)
Ovaj Rankeov citat preuzet je iz jednog dela Konrada Hajdena (Konrad Heiden).
Tako je govorio oberst fon Gersdorf (von Gesdorff) obra}aju}i se genarlfeldmar­
{alu fon Man{tajnu (von Manstein). Citat je uzet iz dela Ditera Elera (Dieter
139
Hereti­cu­s, 1­2/2009
Joa­hi­m Fest
Hitlerova svojevrsna veli~ina je su{tinski povezana sa njegovim eks­
cesivnim karakterom: jednim monstruoznim, van svih okvira kuljaju}im
izlivom energije. Pojava takvih predimenzioniranih razmera nije preduslov
za istorijska veli~ina, ali se ne sme zaboraviti da je i trivijalno mo}no. Hi­
tler nije bio samo pojava preuveli~anih osobina, niti je bio isklju~ivo trivi­
jalan. Erupcija koju je on prouzrokovao pokazivala je u svakom od svojih
stadijuma, sve do poslednjih nedelja propasti, njegovu upravlja~ku volju.
U brojnim govorima, odsudnim tonom, se}ao se svojih po~etaka, kada ni­
je “iza sebe imao ni{ta; ni{ta: ni ime, ni posed, ni {tampu, ni{ta, ba{ ni{ta”,
i kako je iz sopstvene snage, od “jadnika” do{ao do vladara Nema~ke, a
zatim do vladara ~itavog dela sveta: “To je bilo ne{to ~udesno!”5 Zaista,
on je bio jedinstvena tvorevina: sve iz sebe samog i sve u jednom: svoj sop­
stveni u~itelj, organizator partije i njen ideolog, takti~ar i demago{ki isce­
litelj, Firer, dr`avnik i decenijama centar oko koga se svet kretao. On je
pobio mudrost istorijskog iskustva da revolucija jede svoju decu; on je bio
“Ruso, Mirabo, Robespjer i Napoleon svoje revolucije, bio je njen Marks,
njen Lenjin, njen Trocki i njen Staljin. Iako je po karakteru i bi}u bio ve}i­
ni pomenutih nedostojan, ipak mu je uspelo ono {to nijednom od njih nije:
vladao je svojom revolucijom u svakoj njenoj fazi, pa ~ak i u trenucima
poraza. To govori o zavidnom razumevanju sila koje je prizvao”.6
On je posedovao izuzetan ose}aj za to koje snage uop{te mogu biti
mobilisane i nije dopu{tao da ga ometaju vladaju}e tendencije. Vreme u
kome je on u{ao u politiku bilo je sasvim u znaku liberalno gra|anskog
sistema. On je uspeo da oseti i razume skrivene otpore i da od njih na~i­
ni, u smelim i prenapregnutim konstrukcijama, svoj program. Politi~kom
razumu se njegov stav ~inio besmislen dok ga arogantan duh vremena
godinama nije uzimao za ozbiljno. Pa ipak, iako je oko sebe izazivao pod­
smeh koji se odnosio na njegovu pojavu, na njegove retori~ke egzaltacije
i njegove pozori{no inscenirane nastupe: uvek je uspevao, na jedan te{ko
opisiv na~in, da se izdigne iznad svojih banalnih i dosadnih obrisa. Njego­
va posebna snaga je, izme|u ostalog, le`ala i u tome, da je mogao sa neu­
stra{ivom i o{trom racionalno{}u da gradi kule u vazduhu: to je ustvrdio
jedan rani Hitlerov biograf koji je 195. u Holandiji objavio knjigu pod
naslovom “Don Kihot od Minhena”.7
140
Ehler): “Tehnika i moral jedne zavere” (Technik und Moral einer Verschwörung),
str. 9.
Hitlerov govor od . februara 197., odr`an u Minhenskoj dvorskoj pivnici, ci­
tiran po Hildegard Koce (Hildegard v. Kotze) i Helmutu Krauzniku (Helmut
Krausnick) “Govori vam Firer” (Es spricht der Führer), str. 107.
Hju Trevor­Roper (Hugh R. Trevor­Roper) “Politi~ki testament Hitlera” (Le
Testament politique de Hitler), Predgovor, str. 1.
Autor knjige je bio izvesni Frateko (Frateco); francuska verzija pojavila se iste
godine u Parizu pod naslovom “M. Hitler, Dictateur”.
Bi­ogra­fi­ja­ Hi­tlera­
Deset godina pre toga Hitler je kao neuspeli bavarski lokalni po­
liti~ar sedeo u jednoj name{tenoj sobi u Minhenu i skicirao trijumfalne
lukove i hale sa kupolama na svom sme{nom arhitektonskom konceptu.
Uprkos sru{enim nadama posle poku{aja pu~a, novembra 19. nije povu­
kao nijednu svoju re~, niti ubla`io ijednu ratobornu izjavu i nije dopustio
bilo kakve intervencije u svojim planovima da zavlada svetom. Svi su mu
se tada suprotstavljali, primetio je kasnije, govorili da fantazira: “Govorili
su da sam lud.” Samo nekoliko godina kasnije, sve {to je `eleo, postalo je
stvarnost, ili bar projekt koji je bilo mogu}e realizovati, a one sile koje su
do tada polagale pravo na dugove~nost i sveva`nost: demokratija i partij­
ska dr`ava, sindikati, me|unarodna radni~ka solidarnost, evropski sistem
saradnje i saradnja me|u narodima, do`ivele su poraz. “Ko je dakle bio u
pravu”, trijumfovao je Hitler, “fantazer ili drugi? – Ja sam bio u pravu.”8
Jedan od elemenata istorijske veli~ine je sigurno nepokolebljivost,
samostalna artikulacija duboke saglasnosti sa duhom i tendencijom epo­
he, kao i sposobnost otkrivanja ove tendencije. Jakob Burkhard je u jed­
nom ~uvenom eseju iz knjige “Ogledi iz svetske istorije” napisao: “Izgle­
da da je preduslov veli~ine u istrajavanju volje nad individualnim”, a pri
tom se govori o “tajanstvenoj koincidenciji” izme|u egoizma zna~ajnog
pojedinca i op{te volje: Hitlerov `ivotni put, u njegovoj op{toj predodre­
|enosti kao i u posebnim `ivotnim fazama, se pojavljuje kao potpuna de­
monstracija ove misli, a poglavlja koja slede sadr`e brojne dokaze za to.9
Sli~no se ovaj esej odnosi prema Hitlerovom `ivotnom putu i u pogledu
ostalih preduslova koji po Burkhardu ~ine istorijski karakter. Nezasitost
ovakvog karaktera je u tome da prevodi jedan ~itav narod iz prethodnog
stanja u jedno novo stanje koje se vi{e ne mo`e zamisliti bez tog karakte­
ra; da se fantazija ~itave jedne epohe njime bavi; da on ne otelotvoruje
samo “program i bes jedne partije”, nego jednu mnogo {iru potrebu i da
pokazuje sposobnost “da preja{e ponore”; takav karakter mora da pose­
duje sposobnost pojednostavljivanja, dar razlikovanja istinskih sila od
samo njihovih privida, kao i kona~no jednu ogromnu snagu volje koja je
opremljena vrstom magi~ne opsednutosti: “Suprotstavljanje iz blizine po­
staje sasvim nemogu}e; ko ho}e da mu se suprotstavi mora da `ivi izvan
okru`enja doti~nog, kod njegovih neprijatelja, a mo`e da ga susretne jo{
samo na bojnom polju.”10
0
Govor maja 197, citirano po Helmut Krauznik (Helmut Krausnick)/Hildegard f.
Koce (Hildegard v. Kotze), “Govori vam Firer” (Es spricht der Führer), str. .
Ovo je prevod uvodnog poglavlja Hitlerove biografija, koja se prote`e na osam
knjiga, svaka sa po nekoliko poglavlja (prim. prev.).
Jakob Burkhard (Jacob Burckhardt), Sabrana dela” (Gesammelte Werke) IV,
str. 151 ff.
Gotfrid Ben se, govore}i o Hitleru u svom ~uvenom pismu Klausu Manu, jasno
poziva na Burkhardova posmatranja i pi{e: “Danas i ovde mo`ete uvek izno­
141
Hereti­cu­s, 1­2/2009
Joa­hi­m Fest
Pa ipak, svako se uste`e da Hitlera nazove “velikim”, a razlog za to
nisu samo kriminalne crte njegovog psihopatskog lika. Svetska istorija se
u su{tini ne kre}e po tlu na kome “moral ima svoje postaje” i Burkhard ta­
da govori o “~udnoj dispenzaciji uobi~ajenog morala” koja postoji u svesti
velikih individua.11 Dodu{e mo`e se postaviti pitanje da li po~injen zlo~in
masovnog istrebljenja, koji je Hitler planirao i izvr{io, nije jedne druge
vrste i da li on prelazi granice moralne me|uzavisnosti na koju su mislili
Hegel i Burkhard; no, sumnja u istorijsku veli~inu Hitlera ima jedan drugi
motiv. Fenomen velikog ~oveka je pre estetske, a samo u izuzetnim slu~a­
jevima moralne prirode, i koliko god on mo`e da o~ekuje dispenzaciju na
ovom polju, na estetskom ne mo`e. Jedno staro pravilo estetike glasi: da
za junaka nije podoban onaj koji je i pored svih izvrsnih karakteristika ne­
prijatan ~ovek. Mo`e se pretpostaviti, te za tu pretpostavku na}i dokaza,
da je Hitler bio u velikoj meri ovo, naime, neprijatan ~ovek. Svojstvene
su mu bile brojne sumorne, za instinkt vezane crte: njegova nestrpljivost
i osvetoljubivost, nedostatak velikodu{nosti, njegov plitak i ogoljen mate­
rijalizam koji je uzimao u obzir samo motiv mo}i a sve ostalo progla{avao
koje{tarijama u okviru kafanske runde – uop{te nezaobilazne ordinarne
karakteristike odbijaju}e obi~nosti su odli~ja njegovog portreta koji se vi­
{e ne mo`e podvesti pod uobi~ajen pojam velike li~nosti: “Onaj koga na
zemlji po{tujemo”, pi{e Bizmark u jednom pismu, “je uvek u srodstvu sa
palim an|elom, koji je lep i bez svog mira, velik u svojim planovima i na­
porima, ali bez uspeha u njima, on je samo nadmen i tu`an”.1
Pojam istorijske veli~ine je najverovatnije postao sam po sebi pro­
blemati~an. U jednom od svojih pesimisti~ki nastrojenih politi~kih eseja
koje je pisao u emigraciji Tomas Man je, odnose}i se na Hitlerov trijumf,
govorio dodu{e o “veli~ini” i “genijalnosti”, ali o jednoj “upropa{}enoj ve­
li~ini” i o geniju na inferiornom nivou:1 ovako protivre~an, pojam se opra­
11
142
va da ~ujete pitanje: da li je Hitler stvorio pokret, ili je pokret stvorio Hitlera?
Ovo pitanje je zna~ajno: naime, jedno od drugog se ne mogu razlikovati, po{to
su identi~ni. Ovo je dokaz one magi~ne koincidencije individualnog i op{teg o
kojoj Burkhard u svojim ogledima iz svetske istorije govori kada opisuje velike
ljude svetskih istorijskih epoha. Veliki ljudi – sve je tu: opasnost po~etka, njiho­
vo pojavljivanja uvek i isklju~ivo u u`asnim vremenima, neshvatljiva izdr`ljivost,
neuobi~ajena lako}a u svemu, poimence i u organskim funkcijama, a onda i slut­
nja svih mislenih, da je samo on u stanju da izvr{i stvari koje su neophodne, a za
njega mogu}e.” Uporedi G. Ben (G. Benn), “Sabrana dela” (Gesammelte Wer­
ke) IV, str. 6 f.
J. Burkhard, ibd. str. 175. ff.
Bizmark u jednom pismu svojoj nevesti od 17. februara 187, citirano prema:
Hans Rotfels (Hans Rothfels), “Bizmarkova pisma” (Bismarck Briefe), Getin­
gen 1955., str. 69.
Tomas Man (Thomas Mann), “Brat Hitler” (Bruder Hitler), Sabrana dela (GW)
XII, str. 778.
Bi­ogra­fi­ja­ Hi­tlera­
{ta sam od sebe. On ve} i poti~e iz pro{le istorijske epohe, koja je mnogo
vi{e bila orijentisana na aktere i ideje istorijskih procesa, a zanemarivala
{iroku umre`enost razli~itih dejstava.
Ovako gledanje nije op{teprihva}eno. Ono pretpostavlja su`avanje
zna~aja li~nosti u odnosu na interese, odnose i materijalne konflikte dru­
{tva i upravo na primeru Hitlera vidi svoju tezu na neoboriv na~in potvr­
|enu: Hitler se pojavljuje kao “sluga”, ili “ma~” krupnog kapitala koji je
klasnu borbu organizovao odozgo i doveo u zavisnost mase koje su 19.
krenule u osvajanje svog politi~kog i socijalnog samoodre|enja, pre no
{to je kroz razbuktali rat poslu`io ekspanzivnim ciljevima svojih nalogo­
davaca. U ovim razli~ito variranim tezama Hitler se pojavljuje u osnovi
kao zamenljiv, kao “najobi~nija olovna figura”, kako je zapisao ve} 199.
jedan levo orijentisani analiti~ar fa{izma,1 u svakom slu~aju samo jedan
od faktora, ali nikako odre|uju}i razlog.
Da li je prigovor sticanju istorijskih spoznaja posredstvom biograf­
skih istra`ivanja u osnovi uop{te svrsishodan? Prema ovom prigovoru
niti jedna pojedina~na li~nost ne mo`e ni pribli`no autenti~no do~arati
istorijski proces u njegovoj vi{eslojnosti i protivre~nosti. Strogo gledano,
personalizovano pisanje istorije samo nastavlja tradiciju stare dvorske i
pohvalne knji`evnosti koja je sa 195­om i sa propa{}u re`ima, koriste}i
u osnovi istu metodiku, samo promenila obrazac. Hitler je ostao sveop{ti
pokreta~, neodoljiva snaga, te je “promenio samo svoj kvalitet: od spasi­
oca je postao |avolski zavodnik”.15 Nastavljaju}i u stilu ovih prigovora
na kraju zaklju~ujemo da svako biografsko predstavljanje slu`i, hteli ne
hteli, potrebama miliona pristalica koji se pred tolikom “veli~inom” bez
te{ko}e vide kao `rtve, ili svu odgovornost za ono {to se dogodio smeju
da prepuste patolo{kim raspolo`enjima demonskog i nedosti`nog gospo­
dara, Firera; biografije, kratko re~eno, su prikriveni osloba|aju}i manevar
u okviru op{tije strategije ekskulpacije.16
Avgust Talhajmer (August Thalheimer), “Protiv struje. Organ Komunisti~ke
partije Nema~ke” (Opozicija) (Gegen den Strom. Organ der KPD ((Opposi­
tion)), citirano prema Volfgangu Abendrotu (Wolfgang Abendroth) “Fa{izam
i kapitalizam” (Faschismus und Kapitalismus), str. 11.
Ovo nije prilika za predstavljanje razli~itih teorija i poku{aja interpretacije Hitle­
ra. Jedan prakti~an pregled pru`a npr. Karl Ditrih Braher (Karl Dietrich Brac­
her) “Nema~ka diktatura” (Die deutsche Diktatur) str. 6 ff
Pre svih Klaus Hildenbrad (Klaus Hildenbrand) “Slu~aj Hitler. Bilans i smerovi
istra`ivanja Hitlera” (Der Fall Hitler. Bilanz und Wege der Hitler­Forschung) u
“Novoj politi~koj literaturi” (Neue politische Literatur) 1969/, str. 75 ff.
Rajnhard Kinl (Reinhard Kühnl), “Nema~ki fa{izam” (Der deutsche Faschismus)
u: “Nova politi~ka literatura” (Neue politische Literatur), 1970/1, str. 1.
Prigovor nije sasvim neosnovan. On poga|a sve one usko koncipirane biografije
koje se bave izolovano, ali veoma op{irno, `enama oko Hitlera i pridaju, na pri­
mer, ve}u va`nost diktatorovom kori{}enju opijata, ili meningitisu nego ideolo{koj
143
Hereti­cu­s, 1­2/2009
Joa­hi­m Fest
Ovaj prigovor postaje jo{ o{triji i u pogledu na ~injenicu da Hitler
te{ko da bi svojom individualnom posebno{}u mogao mobilisati na{e in­
terese; njegov lik je kroz sve ove godine ostao iznena|uju}e bled i bezizra­
`ajan. Tek u dodiru sa epohom on dobija na napetosti i fascinaciji. Hitler
poseduje mnogo od onoga {to Valter Benjamin zove “socijalni karakter”:
jednu vrstu jedinstvenog spoja svih strahova, nemih protesta i nade tog
vremena; ovo sve, naravno silno preterano, iskrivljeno i oki}eno nastranim
crtama, ali nikada bez odnosa ili kongruentnosti sa istorijskom pozadinom.
Hitlerov `ivot nije vredan opisa i tuma~enja ukoliko se u njemu ne pre­
poznaje nadindividualne tendencije i odnosi i ukoliko njegova biografije
nije kontinuirano biografija epohe. Po{to ona to jeste, sa~injavanje takve
biografije je, protivno svim prigovorima, ispravno.
Ovakvo stanovi{te mnogo o{trije priorizuje pozadinu slike. Hitler se
pomalja iz gustih {ablona objektivnih faktora koji su uticali na njega, koji
su ga pokretali, ali i sputavali. U to ubrajamo kako nema~ko romanti~no
poimanje politike, tako i svojevrsno, nevoljno “sivilo” nad Vajmarskom
republikom; naciju koja je Versajskim ugovorom bila ra`alovana, {iroke
strukture stanovni{tva koje su socijalno bile dvostruko ra`alovane kroz in­
flaciju i svetsku ekonomsku krizu; slabost demokratske tradicije u Nema~­
koj; u`as pred komunisti~kom revolucionarnom pretnjom, rat i pogre{ne
procene nesigurnog konzervativizma; na kraju op{ti strah od prelaska iz
jednog poznatog u jedan nepoznat poredak: a ovo sve prekriveno ~e`njom
za jednostavnim re{enjima neprozirnih, zamr{enih razloga depresije i za
jednim strogim autoritetom kao pribe`i{tem od svih iritacija epohe.
Hitler je postao istorijska figura, kao ta~ka preseka mnogih ~e`nji,
strahova i resentimana. Ono {to se dogodilo ne mo`e se ni zamisliti bez
njega. U njegovoj li~nosti je jo{ jednom demonstrirano kako pojedinac
mo`e raspolagati ogromnom snagom nad istorijskim procesima. Ova bio­
grafija bi trebalo da poka`e do kakvih po{asti i silovitih lomova mogu da
dovedu suprotstavljena dru{tvena raspolo`enja jednog vremena kada se
tradiciji nema~kog razumevanja dr`ave. Isto va`i i za ona ideolo{ki koncipirana
tuma~enja koja `ele Hitlera da predstave kao bezvoljnog kandidata prepariranog
od strane nacisti~ke klike industrijalaca, bankara i velikoposednika, a koja je u
su{tini ista kao i teza po kojoj samo mu{karci prave istoriju, samo prevedena na
kapitaliste. I u ovom slu~aju se radi o literaturi negativnih pohvalnica koje imaju
skriveni apologetski motiv. Sam Hitler, i u jednom i u drugom slu~aju, ispada iz
svakog istorijskog povezivanja i postaje apstraktna nesre}a.; uporedi npr. Eber­
harda ^ihona (Eberhard Czichon), “Ko je pomogao Hitleru da do|e na vlast?”
(Wer verhalf Hitler zur Macht?), kao i od istog autora “Primat industrije” (Der
Primat der Industrie) u “Das Argument”, sveska 7; dalje sveske posve}ene pro­
blemu fa{izma, istog ~asopisa, npr. sveska i 1. Obimnu bibliografiju o levim
teorijama i njihovim te{ko}ama da se nose sa fenomenom Hitlera, vidi kod Aj­
ke Hening (Eike Henning), “Industrija i fa{izam” (Industrue und Faschismus)
u “Novoj politi~koj literaturi” (Neue politische Literatur), /1970, str. ff.
144
Bi­ogra­fi­ja­ Hi­tlera­
pojavi pojedinac u kome se susre}u demago{ki genije sa takti~ko­politi~­
kim talentom i sposobnost za one “magi~ne koincidencije” o kojima smo
napred govorili: “Istorija je do sada uvek volela da se iznenada zgusne u
pojedincu, kome se onda ceo svet pokori.”17 Nedovoljno je samo insistira­
ti na tome koliko je Hitlerov uspon bio uop{te mogu} tek kroz posebnu
koincidenciju presecanja individualnih i op{tih pretpostavki, a kroz te{ko
razumljivu korespondenciju doti~nog pojedinca sa njegovim vremenom
kao i vremena sa doti~nim pojedincem.
Ova tesna me|uodredivost istovremeno udaljava Hitlera od svih tu­
ma~enja koja mu pripisuju nadljudske sposobnosti. Njegov put su odredile
ne demonske nego primerne, istovremeno “normalne” karakteristike. Ova
biografija }e pokazati koliko su neodr`ive i ideolo{ki sumnjive sve teori­
je koje Hitlera smatraju principijelnom suprotno{}u epohe i njenih ljudi.
On je mnogo manje bio suprotnost svog vremena nego njegovo ogledalo;
stalno se spoti~emo o tragove nekog skrivenog identiteta.
Odlu~no preme{tanje te`i{ta na objektivne pretpostavke, koje ovaj
rad, izme|u ostalog i u dodatim me|urazmatranjima poku{ava i formalno
da sledi, provocira pitanje u ~emu se sastojao poseban uticaj Hitlera na tok
doga|aja. Sigurno je da bi pokret nacionalnog udru`ivanja i bez njegove
pojave u toku dvadeset godina imao odjeka i na{ao pristalice.18 Ali bi to
bila najverovatnije manje­vi{e zna~ajna politi~ka grupacija u okviru delova­
nja sistema. Ono {to joj je Hitler dao je nezamenljiva me{avina fantastike
i konsekventnosti, koja, kako }e se videti, jasno artikuli{e svoju su{tinu.
Radikalizam Gregora [trasera,19 ili Jozefa Gebelsa predstavljao je nepo­
{tovanje va`e}ih pravila i upravo je iz njega crpeo svoj zna~aj; Hitlerov ra­
dikalizam je nasuprot ovome stavljao van snage sve postoje}e pretpostav­
ke i unosio jedan nov, ne~uven element u igru. Brojna stanja opasnosti,
kompleksi poraza tog vremena doveli bi svakako do krize, ali bez li~nosti
ovog ~oveka ne bi do{lo do kulminacije i eksplozije ~iji smo svedoci bili.
Od prve partijske krize 191. sve do poslednjih dana aprila 195, kada je
oterao Geringa i Himlera, Hitlerova pozicija je bila neprikosnovena; on
nije podnosio ~ak ni autoritet ideje iznad sebe. U veli~anstvenoj samovolji
uticao je na istoriju na samo sebi svojstven na~in, anahrono, onako kako se
istorija posle njega nikad vi{e ne}e dogoditi: kao lanac subjektivnih napa­
da, sa iznena|uju}im manevrima i obrtima, neverstvom koje ostavlja bez
daha, ideolo{kim samonegiranjem, ali uvek tvrdoglavo prate}i svoju vizi­
J. Burkhard, ibd., str. 166.
Ernst Nolte, “Fa{izam u svojoj epohi” (Faschismus in seiner Epoche), str. 51.
Gregor Strasser, visoki funkcioner NSDAP­a, predvodnik socijalno ekonomsko
politi~kih ideja levog krila. Dugo je va`io za Hitlerovog rivala unutar partije. Hi­
tler se sa njim obra~unao u okviru “No}i dugih no`eva” (Röhm Revolte/ Putsch).
(prim. prev.).
145
Hereti­cu­s, 1­2/2009
Joa­hi­m Fest
ju. Ne{to od njegovog jedinstvenog karaktera, od subjektivnog elementa
koji je nametnuo toku istorije, mo`e se naslutiti i iz formule “Hitlerovog
fa{izma”, pojma koji je bio pro{iren u marksisti~koj teoriji sve do tridese­
tih godina pro{log veka; u ovom smislu nije bilo pogre{no nacionalsocija­
lizam definisati kao hitlerizam.0
Pitanje je da li je Hitler bio poslednji politi~ar koji je u toj meri mo­
gao da ignori{e zna~aj odnosa i interesa; da li je prisila objektivnih faktora
vidljivo ja~a, a time i istorijska mogu}nost za pojavu velikih zlo~inaca sve
manja; jer, nesumnjivo je istorijski rang zavisan od slobode koju ~inilac sebi
uzima u odnosu na okolnosti: “Ne sme da zavlada princip”, izjavio je Hitler
u jednom tajnom govoru prole}a 199, “da re{avanje problema ustukne
pred prilago|avanjem okolnostima. Treba pre okolnosti prilago|avati zah­
tevima.”1 Po ovoj devizi je on, “fantasta”, u jednom avanturisti~kom, do
krajnjih granica dovedenom i kona~no ipak propalom poku{aju, imitirao
uzor velikog ~oveka. Ve}ina ~injenica stoji kao dokaz za to da je sa njim,
kao sa mnogo ostalih stvari, svoj kraj na{lo i slede}e: “Nikada vi{e ne}e
ni u Pekingu, ni u Moskvi ni u Va{ingtonu sedeti niko kao on, ko }e svet
modelirati prema svojim suludim snovima… Pojedinac na vrhu nema vi{e
prostora da odlu~uje sam. On modelira odluke. Igra}e se po muzici kojoj
neke druge ruke diriguju. Hitler je bio, tako se mo`e smatrati, poslednji
izvr{ilac klasi~ne veli­ke politike.”
Ukoliko mu{karci vi{e ne ~ine istoriju, ili mnogo manje no {to je to
dugo pretpostavljala pobo`na literatura, ovaj jedan je sigurno mnogo vi­
{e u~inio nego ostali. Istovremeno je, u neuobi~ajenom stepenu, i istorija
njega na~inila. U ovoj “ne­osobi”, kako se naziva u jednom od slede}ih
poglavlja, ne sti~e se ni{ta {to ve} nije postojalo; ali ono {to se u njoj ste­
klo dobilo je time do tada nezamislivu dinamiku. Hitlerova biografija je
istorija jednog nesavr{enog, intenzivnog procesa razmene.
Posle svega ostaje pitanje da li istorijska veli~ina mo`e da ide u paru
sa neuglednim individualnim okolnostima. Ne bi bilo bez smisla poku{ati
zamisliti Hitlerovu sudbinu bez onih istorijskih okolnosti koje su ga uop­
{te probudile i u~inile glasnogovornikom kompleksa povre|enog ponosa
i osvetoljubivih fantazija miliona: jedno bitisanje koje se da ignorisati na
marginama dru{tva, koje ogor~eno i puno mizantropije ~ezne za velikom
0
146
Uporedi npr. Hans Frank: “O~i u o~i sa ve{alima” (“Im Angesichts des Galgens”,
str. 17 i 91; dalje Helmut Hajber (Helmut Heiber), “Adolf Hitler”, str. 157.
Hitler . maja 199. u kancelariji Rajha pred vrhu{kom Vermahta, citirano pre­
ma Maksu Domarusu (Max Domarus): “Hitler. Govori i proklamacije” (Hitler.
Reden und Proklamationen), str. 1197.
Rudolf Aug{tajn (Rudolf Augstein), “Hitler i {ta je od toga ostalo” (Hitler, und
was davon blieb), u “Der Spiegel”, 1970/19, str. 100 f.
Ovo je prevod uvodnog poglavlja Hitlerove biografija, koja se prote`e na osam
knjiga, svaka sa po nekoliko poglavlja (prim. prev.).
Bi­ogra­fi­ja­ Hi­tlera­
sudbinom i ne mo`e da oprosti `ivotu {to mu nije dodelio ulogu sveo~ara­
vaju}eg junaka: “Optere}uju}e je bilo potpuno neprime}ivanje zbog koga
sam najvi{e patio”, pisao je Hitler o vremenu kada je upravo ulazio u politi­
ku. Tek slom poretka, strah i raspolo`enje za promene koje je zavladalo
epohom mu je dalo mogu}nost da iza|e iz senke anonimnosti. Veli~inu,
ka`e Jakob Burkhart, trebaju u`asna vremena.5
Da ova vrsta veli~ine mo`e da ide ruku pod ruku sa individualnim
siroma{tvom li~nosti, je nauk koji do tada u tom stepenu nije nikada pro­
izi{ao iz istorijskog iskustva, a proizilazi iz pojave Hitlera. Dugo vremena
je ova osoba delovala kao razvodnjena, raspr{ena u irealnosti, a istovreme­
no je ovaj fiktivni karakter bio to {to je mnoge konzervativne politi~are
i marksisti~ke istori~are navelo da u ~udnoj saglasnosti rasu|ivanja vide
Hitlera kao instrument stranih ciljeva. Sasvim daleko od svake veli~ine i
svakog politi~kog, ili istorijskog ugleda on je, ~ini se, idealno otelotvora­
vao tip “agenta”. Ali i jedni i drugi se varaju: upravo je Hitlerov takti~ki
recept uspeha bio, da je on pravio politiku ra~unaju}i na predube|enje u
kome je delovao klasni resentiman prema malogra|an{tini. Njegova bio­
grafija je istorija postepenog otre`njavanja sa svih strana; pa ipak ne doti­
~e ga ono ironi~no omalova`avanje, koje se mnogima u pogledu njegove
pojave name}e, a u pogledu na njegove `rtve nestaje.
Tok ovog `ivota, sled samih doga|aja }e doneti sud. Pored toga, je­
dan misaoni eksperiment nala`e skepsu. Da je Hitler krajem 198. podle­
gao nekom atentatu, sa veoma malom zadr{kom bi bio progla{en najve}im
dr`avnikom Nema~ke, mo`da ~ak i onim koji je upotpunio njenu istoriju.
Agresivni govori i “Mein Kampf”, antisemitizam i koncept svetske vlasti
bili bi verovatno zaboravljeni kao fantazma ranih godina i samo povreme­
no prezentovani jednoj zlovoljnoj naciji od strane njenih kriti~ara. [est i
po godina dele Hitlera od ove slave. Naravno, samo nasilan kraj mu je
mogao pomo}i da do|e do te slave; on je po svom bi}u bio stvoren za uni­
{tavanje pa ~ak i sam prema sebi. Ali ipak, bilo je mogu}e. Da li se mo`e
nazivati “velikim”?
Prevela:
Dr Jelena­ Voli­}­Hellbu­sch
Centar za nema~ke studije
na Pravnom fakultetu Univerziteta Union
“Mein Kampf”, str. 88.
J. Burkhard, ibd. str. 166.
147
Hereti­cu­s, 1­2/2009
Joa­hi­m Fest
Bo{ko Risimovi} – Va­{a­r u­ ^a­~ku­, 1981.
148
..............
OGLEDI
..............
Neven Cveti}anin
Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju, Beograd
Cr­ti­Ca o i­n­sti­tu­Ci­on­al­n­om n­a^i­n­u­
mi­[l­je­n­ja Kao sr­@i­ e­Vr­oPsKoG i­De­n­ti­te­ta
Evrop­ski sistem vrednosti nastaje kroz vekove u nap­oru da se, jo{
od vremena stare Gr~­ke i starog Rima, dru{tveni `ivot institucionalno
p­recizno uredi. U tom razvitku institucionalne svesti se, uz p­ovremene re­
gresije, stalno nap­redovalo. Starogr~­ka filozofija i rimsko p­ravo p­ostavili
su temelj p­romi{ljanja o p­oliti~­kim i p­ravnim institucijama u Evrop­i, koji
}e do dana{njih dana do`iveti razli~­ite nadogradnje. Bez ob­zira da li je
re~­ o Platonovim ili Aristotelovim sp­isima, p­op­ut Za­ko­na­ ili Po­li­ti­ke, ili o
nastojanjima rimskih p­ravnika i filozofa, p­op­ut Cicerona, Ulp­ijana, Sene­
ke ili Tacita, gr~­ko­rimska civilizacija je isp­oru~­ivala sna`na i sistematska
mi{ljenja o p­oliti~­kim i p­ravnim institucijama i ~­ovekovom odnosu sp­ram
njih. Stoga se up­ravo u gr~­ko­rimskoj civilizaciji za~­imlje tzv. institucional­
ni na~­in mi{ljenja kao svojevrsni duh pra­va­, koji }e b­iti osob­enost na{eg
kontinenta sve do dana{njih dana Evrop­ske unije, kada }e se taj duh pra­­
va­ definitivno p­otvrditi kao duh Evro­pe same.
Naime, evrop­ski sistem vrednosti nastaje na ob­roncima gr~­ko­rimske
civilizacije – izme|u Atine i Rima, odnosno izme|u Rima i Konstantino­
p­olja. Up­ravo se na relaciji Atina­Rim­Konstantinop­olj ra|a duh pra­va­,
koji }e p­ostati duh Evro­pe. Ta~­ka u kojoj se susre}u stara i nova Evrop­a,
i ta~­ka u kojoj je duh p­rava p­re{ao iz antike, najp­re u srednjevekovnu,
p­a p­otom i u modernu Evrop­u, jeste jedan od najva`nijih dokumenata
evrop­ske istorije – Justinijanov Co­rpus Iuri­s Ci­vi­li­s, odnosno ono {to }e
b­iti p­oznato kao Justi­ni­ja­no­va­ ko­di­fi­ka­ci­ja­. Justinijan, rimsko­vizantijski
car, koji je p­odjednako p­rip­adao i Istoku i Zap­adu, b­i}e va`an zb­og inici­
ranja ure|ivanja celokup­ne p­ravno­p­oliti~­ke tradicije gr~­ko­rimske civili­
zacije. On sa mnogim p­ravnicima sre|uje celokup­nu zaostav{tinu rimskog
p­rava, {to rezultira velikim Zbo­rni­ko­m gra­|a­nsko­g pra­va­ (Co­rpus Iuri­s
Ci­vi­li­s), koji }e p­ostati izvori{te i ishodi{te celokup­ne evrop­ske instituci­
onalne svesti sve do dana{njih dana. Co­rpus Iuri­s Ci­vi­li­s }e imati uticaja
na sve va`ne evrop­ske p­oliti~­ke i p­ravne dokumente koji }e do}i iza nje­
149
Hereti­cus, 1­2/2009
Neven Cveti­}a­ni­n
ga – od Ma­gna­ Ka­rte, p­reko Ha­bea­s co­rpus a­kta­ i Dekla­ra­ci­je o­ pra­vi­ma­
~o­veka­ i­ gra­|a­ni­na­, sve do Ugo­vo­ra­ o­ Evro­psko­j uni­ji­ – te }e tako izraziti
sr` evrop­skog p­oliti~­kog identiteta i usp­ostaviti duh p­rava kao duh Evro­
p­e. Duh Justinijanovog Co­rpus Iuri­s Ci­vi­li­sa­, a p­oseb­no njegovih Di­gesta­
kao internog sastavnog dela, koji donosi sre|ene i sistematizovane misli
klasi~­nih rimskih p­ravnika, ne}e p­restati da odre|uje evrop­ski identitet sve
do dana{njih dana, b­udu}i da }e se Evrop­a – od Justinijana do engleskog
konstitucionalizma i od engleskog konstitucionalizma sve do moderne p­rav­
ne dr`ave – nap­ajati sa izvori{ta koje je b­ilo p­ostavljeno u gr~­ko­rimskoj
tradiciji, koja je svom snagom p­rogovorila u navedenom sp­isu.
Nakon Justinijanovog Co­rpus Iuri­s Ci­vi­li­sa­, duh p­rava kao duh Evro­
p­e o`ivljava tokom p­erioda renesanse, od 14. do 16. veka, kada se institu­
ti klasi~­nog rimskog p­rava iznova otkrivaju, da b­i sve do dana{njih dana
nastavili da `ive u institutima savremenog gra|anskog p­rava. Novi vek u
evrop­skoj istoriji donosi niz dokumenata, od kojih smo neke p­omenuli,
koji }e u~­vrstiti duh p­rava kao duh Evrop­e i koji }e Evrop­u legitimisati
kao kontinent sa sna`nom institucionalnom sve{}u. Mo`emo navesti i je­
dan dokument sa ovih p­rostora koji svedo~­i o tome koliko je duh p­rava
zap­ravo duh Evrop­e, usled ~­ega }e i ovi p­rostori b­iti uvek b­li`e Evrop­i
kada se p­rib­li`e tom duhu p­rava. To je crnogorski Op{ti­ i­mo­vi­nski­ za­ko­­
ni­k sa kraja 19. veka – remek delo velikog p­ravnika sa ovih p­rostora Val­
tazara Bogi{i}a, koji svedo~­i kako je duh p­rava kao duh Evrop­e dolazio i
na ove na{e p­rostore, sp­ajaju}i se tu sa na{im autenti~­nim ob­i~­ajnim p­rav­
nim ob­rascima.
U mejnstrimu evrop­ske p­ravne i p­oliti~­ke filozofije, zaslugom ljudi
kao {to su veliki nema~­ki p­rofesor Teodor Momzen, duh rimskog p­rava
je ob­novljen u savremenosti, te vi{e i nije p­restao da se od nje razdvaja.
Momzen, na p­relasku 19. u 20. vek, p­rire|uje verovatno najb­olje savreme­
no izdanje Justinijanovog Co­rpus Iuri­s Ci­vi­li­sa­, u sklop­u kojeg je i ob­ilno
komentarisana Di­gesta­, te ovim kap­italnim izdanjem uti~­e na generacije
novih nau~­nika, p­ravnika, istori~­ara i filozofa, kojima daje materijal za
ob­novu klasi~­nih evrop­skih vrednosti.
Kona~­no, nakon svetskih ratova, izme|u kojih i u kojima je na sna­
zi b­io op­{ti p­oliti~­ki i p­ravni nihilizam, definitivno se ob­navlja, u drugoj
p­olovini dvadesetog veka, duh p­rava kao duh Evrop­e, p­oseb­no u p­rojek­
tu evrop­skog zajedni{tva koje }e p­o~­ivati na p­ostulatu o vladavini p­rava.
Evro­pska­ uni­ja­ }e svedo~­iti da je duh p­rava zap­ravo duh Evrop­e, jer }e
ona zap­ravo p­o~­ivati na nizu p­ravnih normi koje }e regulisati `ivote evrop­­
skih nacija ne p­otiru}i njihov identitet, ali daju}i institucionalni okvir za
njihove svakodnevne aktivnosti. Stoga danas za Srb­iju, p­rihvatiti evrop­­
ske vrednosti o kojima se na{iroko p­ri~­a, zna~­i p­re svega p­rihvatiti taj duh
p­rava, koji je duh Evrop­e, b­ez ob­zira na to da li }emo i kada b­iti formalni
150
Crti­ca­ o­ i­nsti­tuci­o­na­lno­m na­~i­nu mi­{ljenja­ ka­o­ sr`i­ evro­psko­g i­denti­teta­
~­lanovi Evrop­ske unije. Za Srb­iju, a i za celi Balkan, to je p­otreb­no u~­ini­
ti, p­ored niza p­rakti~­nih razloga, i iz jednog malenog simb­oli~­nog razloga
– {to se veliki Justinijan rodio u okolini Skop­lja i {to je ovaj zakonodavac
zap­ravo Balkanac. Tako }e usvajanje duha p­rava kao duha Evrop­e, evrop­­
skog duha, za Balkan zap­ravo zna~­iti da se on vratio samom seb­i – svojim
najb­oljim tradicijama, ~­ime vi{e ne}e b­iti carstvo b­ezakonja, {to je veoma
~­esto b­io krajem p­rotekloga veka. Jer ako je duh p­rava duh Evrop­e, onda
je b­ezakonje ~­isto i otvoreno antievrop­ejstvo.
Bo{ko Risimovi} – Ba­lka­nska­ kr~ma­, 1981.
151
Hereti­cus, 1­2/2009
Neven Cveti­}a­ni­n
Bo{ko Risimovi} – U sla­vu Si­me Sa­ra­ge, 1967.
152
..............
TOKOVI
..............
Jaroslav Ha{ek
FINANSIJSKI PROBLEM
Slu­`be­nik banke­ “Pro­haska i o­rtaci”, stari [ima, po­sle­ pe­tnae­st go­­
dina sku­pio­ je­ hrabro­st i zaku­cao­ na vrata {e­fa Pro­haske­ sa `e­ljo­m da mu­
se­ o­d No­ve­ go­dine­ plata po­ve­}a za
dvade­se­t kru­na.
Se­de­ [ima pre­d go­spo­dina Pro­hasku­, je­r mu­ je­ o­vaj, ~u­v{i nje­go­vu­
mo­lbu­, re­kao­ da se­dne­: go­spo­din {e­f {e­ta po­ kance­lariji, ge­stiku­lira i go­­
vo­ri: “Mo­gao­ sam o­dmah da vas izbacim sa va{o­m be­stidno­m mo­lbo­m,
ali po­{to­ ba{ imam po­la sata vre­me­na, `e­lim da sa vama po­ razgo­varam,
o­vako­ prijate­ljski. Vi ho­}e­te­ da vam po­digne­m platu­ za dvade­se­t kru­na
me­se­~no­, {to­ zna~i 240 kru­na go­di{nje­. To­ zahte­vate­ o­d me­ne­ u­ tre­nu­tku­
kada Damo­klo­v ma~, inflacija, visi nad tr`i{te­m no­vca. Znate­ li da alpinke­
padaju­ sa 772 na 759,60 kru­na, da su­ akcije­ Be­d`iho­vih po­stro­je­nja pale­ sa
940 na 938 kru­na. Ku­rs Zbro­jo­vke­ tako­|e­ rapidno­ pada, dragi go­spo­dine­
[imo­, sa 728 pao­ je­ na 716,40 kru­na. To­ je­ u­`as, a vi ho­}e­te­ svo­jih
dvade­se­t kru­na po­vi{ice­!”
Stavio­ je­ ru­ke­ iza le­|a i nastavio­ da go­vo­ri: “Be­rza {e­vrda. Vo­de­}im
papirima, akcijama au­strijsko­g kre­ditno­g pre­du­ze­}a, pala je­ vre­dno­st po­­
sle­dnjih dana i ce­lo­ku­pan pad ~ini 5 kru­na na 664,90, a vi ho­}e­te­ do­datak
o­d dvade­se­t kru­na. Ma|arska vlada nije­ do­bila o­d Francu­ske­ po­zajmicu­
o­d sto­ milio­na kru­na, a vi tra`ite­ o­d me­ne­
dvade­se­t kru­na po­vi{ice­.
Ne­ma~ka pro­daje­ `e­le­zare­, go­vo­ri se­ o­ pro­daji au­strijskih dr`avnih
po­se­da, a vi u­lazite­ ko­d me­ne­ i pri~ate­ kao­ da se­ to­ po­drazu­me­va: ‘Slu­`io­
sam vam, go­spo­dine­ {e­fe­, pe­tnae­st go­dina, u­su­|u­je­m se­ zamo­liti, a zbo­g
finansijsko­g pro­ble­ma, sve­o­bu­hvatno­g po­sku­plje­nja, de­se­to­ro­ de­ce­, po­ce­­
panih cipe­la i bo­le­sti, za dvade­se­t kru­na me­se­~ne­ po­vi{ice­’. Ne­sre­}ni~e­, u­
pravu­ ste­. Finansijska te­go­ba je­ ve­lika. Akcije­ Ju­`nih pru­ga o­padaju­ za 5
kru­na po­ ko­madu­, a ja ih imam to­liko­... Ali, za{to­ bih ja vama to­ go­vo­rio­,
Ja­ro­sla­v Ha­{ek (1883–1923), ~e­{ki pisac, au­to­r ~u­ve­no­g ro­mana Do­bri vo­j­nik
[vej­k. U crtici “Finansijski pro­ble­m” do­laze­ do­ izra`aja dve­ bitne­ o­dlike­ Ha{e­ka
kao­ pisca: o­{tra satira i viso­k ste­pe­n anticipacije­.
153
Hereticus, 1-2/2009
Ja­ro­sla­v Ha­{ek
~o­ve­~e­. Znajte­ da se­ ni akcijama Bu­{te­hradske­ `e­le­znice­ danas do­bro­ ne­
pi{e­. Vi ste­ ne­re­alni kada mi tra`ite­ po­vi{icu­. ^o­ve­~e­, vi ste­ po­lu­de­li! Idi­
te­ samo­ na Pra{ku­ be­rzu­. Na tr`i{tu­ je­ to­liko­ vre­dno­sti, takva po­tra`nja,
ali d`abe­. Sve­ pro­gno­ze­ u­kazu­ju­ na ve­liki pad. Nikakve­ akcije­ nisu­ vi{e­
sigu­rne­. Akcije­ Kre­ditne­ banke­, ko­je­ sam ranije­ u­go­varao­ za 760, pale­ su­
na 750,5. [ta ka`e­te­ na to­ i da li jo­{ u­ve­k `e­lite­ po­vi{icu­, stari ~o­ve­~e­? Us­
trajavate­ li na svo­jo­j mo­lbi i u­ tre­nu­tku­ kada ne­ po­sto­ji {ansa ni da {vaj­
carska vlada o­vde­ po­zajmi dva milio­na ko­ji su­ jo­j po­tre­bni da bi radila?
Da, star~e­! Me­se­~ne­ analize­ razvo­ja nisu­ po­vo­ljne­, o­vo­go­di{nji bilans }e­
biti da ~o­ve­k po­lu­di. Ru­mu­nija, Tu­rska, Bu­garska, Gr~ka ne­ mo­gu­ da po­­
zajme­ ni no­v~i}, a vi ho­}e­te­
da vam po­digne­m platu­.
[panija, Po­rtu­galija i Italija ne­maju­ gde­ da do­biju­ po­zajmice­. Ban­
ka Frans­fre­r u­ Lio­nu­ pre­trpe­la je­ gu­bitak o­d 150 milio­na franaka zbo­g
krize­ u­ Maro­ku­, a vi mrtav­hladan se­date­ i ka`e­te­: ‘Mo­lim vas, go­spo­dine­
{e­fe­, po­vi{icu­ o­d dvade­se­t kru­na.’ ^o­ve­~e­, znate­ li vi da se­ go­vo­ri o­ fu­ziji
ro­{i~kih u­glje­no­ko­pa sa Be­d`iho­vim po­stro­je­njima i znate­ li da ku­po­vina
ko­ksa iz do­la Marije­ Ane­ ima za po­sle­dicu­ smanje­nje­ go­di{nje­g o­brta za
dvade­se­t hiljada kru­na? [pe­ku­lacijama nigde­ ne­ ide­ do­bro­. Ku­pite­ akcije­
Po­do­lske­ ce­me­ntare­, stari ~o­ve­~e­, i vide­}e­te­ kako­ }e­te­ se­ le­po­ o­pu­stiti, ali
kre­nite­ s njima na be­rzu­! A, ne­}e­te­, vrtite­ glavo­m. Do­bro­ je­ da se­ ~vrsto­
dr`e­ akcije­ Ko­linske­ fabrike­ za ve­{ta~ko­ |u­brivo­ za ko­je­ }e­te­ platiti 379,
ali ja sam ih ku­pio­ po­ 382 kru­ne­ – i tu­ sam izgu­bio­ tri kru­ne­ po­ je­dno­j ak­
ciji. Ve­ru­jte­ mi, ne­ mo­gu­ ni da vas po­gle­dam, ~o­ve­~e­! Se­dite­ tu­ kao­ drvo­!
Idite­ do­|avo­la i sa akcijama {e­}e­rnih ko­mpanija! Kad vam ka`e­m da i o­ne­
vidljivo­ padaju­ i da ne­}e­te­ do­biti vi{e­ o­d 261,50 makar se­ zapalili. Me­ni ni­
ko­ ne­ sme­ ni da ih po­nu­di, isto­ kao­ ni akcije­ fabrike­ do­kto­ra Ko­lbe­na, to­
znam sigu­rno­. Ja bih takvo­g ~o­ve­ka izbacio­, stari ~o­ve­~e­. Znate­ li da je­ vi­
ne­be­r{ka ciglana pre­d bankro­to­m i da su­ lju­bljanske­ o­bve­znice­ u­ stalno­m
padu­? Znate­ li da se­ ame­ri~ki milijarde­r Brau­n u­stre­lio­? Znate­ li da su­ se­
u­bili milio­ne­ri Mile­r, Skalat, Ko­vne­r, Hibne­r, da su­ se­ o­be­sili finansije­ri
Re­{, Kinaj, Me­n, Bil{ar, znate­ li da su­ sko­~ili u­ re­ke­ i kanale­ Kare­lt, Mo­ri­
so­n i Ko­mo­ i bankar Hame­rle­s sa o­rtako­m? Znate­ li da bankro­t prati ban­
kro­t, da u­glje­no­ko­pi na Aljasci go­re­ i da se­ u­ njih bacio­ kralj istih? Znate­
li da su­ nalazi{ta su­mpo­ra na Uralu­ u­ni{te­na ze­mljo­tre­so­m? Da su­ o­lde­n­
bu­r{ke­ o­bve­znice­ pale­ za 50% i da su­ bankro­tirala `e­le­zni~ka i tramvajska
pre­du­ze­}a? Vi to­ sigu­rno­ ne­ znate­, je­r da znate­, ne­ biste­ o­d me­ne­ tra`ili
po­vi{icu­ o­d dvade­se­t kru­na me­se­~no­...”
Finansije­r Pro­haska pro­drmu­sa be­spo­mo­}no­g [imu­ i o­vaj pade­, ru­­
ku­ i no­gu­ hladnih kao­ le­d, sa sto­lice­ na pato­s.
Zbo­g tih finansijskih pro­ble­ma pre­pu­~e­ mu­ srce­.
(Pre­ve­o­ Sveto­za­r Ili})
154
..................
ZBIVANJA
..................
Vladimir Petrovi}
Institut dru{tvenih nauka, Beograd
Prevladavanje Pro[losti
u nema^koj 1989–2009
U organizaciji Globalnog programa vladavine prava Fondacije Kon­
rad Adenauer, sekretar redakcije He­re­ti­cu­sa je u~estvovao u programu po­
sete pravnih eksperata Nema~koj posve}enog prevladavanju autoritarne
pro{losti. U~esnici iz Egipta, Meksika, Kambod`e i Srbije bili su u prilici
da od 10. do 17. maja posete niz ustanova i razgovaraju sa vode}im eks­
pertima i nosiocima procesa prevladavanja komunisti~ke i nacionalsocija­
listi~ke pro{losti. Sedmodnevna poseta Berlinu, Vajmaru, Buhenvaldu,
Erfurtu, Lajpzigu, Tibingenu, Ludvigbsburgu, Hajdelbergu i [tutgartu
nije predstavljala samo trku kroz prostor, ve} i put kroz vreme i priliku
za kriti~ki osvrt na nastojanja izgradnje senzibilne kulture se}anja na zla
vremena, koja je nakon ujedinjenja Nema~ke postala integralni deo nje­
nog politi~kog i javnog `ivota.
Dvadeset godina nakon pada zida (1989), {ezdeset godina nakon
dono{enja Osnovnog zakona na kojem se temelji nema~ka demokratija
(1949) i devedeset godina od osnivanja prve nema~ke republike (1919),
stekli su se uslovi za ono {to bi se na nema~kom nazvalo Zwischenbilanz
– prelaznu ocenu napora kojim Nema~ka te`i da uveri i sebe i ostatak
sveta da njeno ujedinjenje ne predstavlja opasnost po Evropu i da prora­
|ivanjem sopstvene autoritarne pro{losti utvr|uje osnove demokratije i
vladavine prava. Tek na terenu postale su jasnije razmere ovog jedinstve­
nog pregnu}a, koje se sa pravom isti~e kao egzemplar tranzicione pravde.
Tako|e su postale jasnije i napetosti koje prate ovaj proces, kao i o{tre
kritike njegovih ranih faza, o kojima u ovom tematu pi{e Joahim Perels.
Me|utim, ako je prevladavanje pro{losti predstavljalo konstitutivni mit
Savezne Republike Nema~ke, osamdesete godine su postavile osnov za
njegovo prevo|enje u realnost. Suo~avanje sa nacionalsocijalizmom, ~iju
dubinu i smisao Perels sa pravom dovodi u pitanje, zao{treno je tada kroz
Stu­dij­ska po­se­ta u­ o­kviru­ Glo­balno­g pro­grama vladavine­ prava Fo­ndacij­e­ Ko­nrad
Ade­nau­e­r.
155
He­re­ti­cu­s, 1-2/2009
Vladi­mi­r Pe­trovi­}
javnu debatu koju je zapo~eo Jirgen Habermas, upozoravaju}i na poku{a­
je revizije istorije i “normalizacije” nacisti~kog perioda. Ovi strahovi su
bili produbljeni hitrim procesom ujedinjenja dve Nema~ke 1989–1990. Po
ispunjenju ovog velikog cilja, Nema~ka je nastojala da otkloni svaku boja­
zan da njeno uve}anje predstavlja pretnju po evropsku stabilnost i upusti­
la se u vi{estrani poduhvat otklanjanja posledica totalitarne i autoritarne
vladavine, uz konsenzus vode}ih politi~kih partija, ~iji su lideri bili svesni
va`nosti ovog projekta za demokratsku konsolidaciju dr`ave. Tako je
jednovremeno otpo~elo suo~avanje sa nacionalsocijalisti~kom pro{lo{}u,
suo~avanje sa nesposobno{}u Zapadne Nema~ke da njome ovlada i suo­
~avanje sa autoritarnim nasle|em Isto~ne Nema~ke.
U pogledu nacionalsocijalisti~kog perioda, nastavljen je, ako ne i pro­
dubljen, proces pravnog suo~avanja. Privremeno zaustavljen amnestijama
nakon Drugog svetskog rata, posle kojeg su Saveznici osudili preko 5000
po~inilaca, otvoren je 1958. su|enjem pripadnicima Ajnzacgrupa u Ulmu
i procesom osoblju logora Au{vic u Frankfurtu 1963. Savezna republika je
sredinom {ezdesetih godina pokazala spremnost da se nosi sa ovim nedeli­
ma, ukidaju}i njihovo zastarevanje. Uporedo sa ~uvenom posetom Vilija
Branta Var{avskom getu 1970, nastavlja se proces restitucije i reparacije,
poznat pod terminom Wiedergutmachung, kojim nema~ka dr`ava nastoji
da obe{teti `rtve holokausta, prinudne radnike i druge o{te}ene nacisti~­
kim re`imom. Podaci o po~iniocima prikupljani su u Centralnoj stanicu za
prou~avanje nacionalsocijalisti~kih zlo~ina u Ludvigsburgu. Ova stanica
je prosledila nema~kom pravosu|u preko 7000 prijava, na osnovu kojih
je osu|eno oko 1500 ljudi. Tako se i danas, vi{e od {ezdeset godina nakon
zavr{etka Drugog svetskog rata, odvijaju dva postupka pred nema~kim
sudovima – Ivanu Demjanjuku i Jozefu [eungraberu. Budu}i da se {ansa
za su|enje odgovornim iz dana u dan smanjuje, pravnike u ovom poslu
smenjuju istori~ari i sociolozi, koji svojim studijama ukazuju na razmere
kriminaliteta u Tre}em Rajhu, kao i na nesposobnost pravosudnih organa
Savezne Republike Nema~ke da ga blagovremeno procesuiraju. Naposlet­
ku, kultura se}anja na Drugi svetski rat odr`ava se kroz memorijalni rad.
Kao simbol obaveze ujedinjene Nema~ke izgra|en je memorijalni centar
nedaleko od Brandenbur{ke kapije u Berlinu, posve}en se}anju na ubije­
ne evropske Jevreje. ^uvanje uspomene na njihove patnje predvi|eno je
i krivi~nim zakonom, koji kriminalizuje poricanje i minimiziranje zlo~ina
nacionalsocijalizma. Istra`iva~ki rad se odvija i u spomen­logorima, od
kojih smo posetili Buhenvald, kroz koji je tokom Drugog svetskog rata
pro{lo 250.000 zatvorenika, a u njemu 50.000 izgubilo `ivot usled neljud­
skih uslova kojima su podvrgnuti. Ironijom istorije, prostorije ovog logora
koristile su sovjetske trupe za surovu internaciju osumnji~enih nacista, ali
i protivnika sistema koji je uspostavljan u isto~noj okupacionoj zoni.
156
Pre­vladavanje­ pro{losti­ u­ Ne­ma~koj 1989–2009
Pou~ena ovakvim iskustvima, nova dr`ava je nakon 1989. ulo`ila
ogromna sredstva i veliku energiju u proces prevladavanja posledica ko­
munizma u Isto~noj Nema~koj. U suo~avanju sa ovim nasle|em, Nema~­
koj je u velikoj meri i{lo na ruku ujedinjenje, koje je omogu}ilo diskonti­
nuiranje najosetljivijih dr`avnih slu`bi bez opasnosti po paralizu zemlje.
Tajna slu`ba [tazi je rasformirana 1989. Interesantno je kako je njen broj
rastao – od prvih 4.500, nakon ustanka 1953. taj se broj udvostru~io, da
bi se 1971. popeo na 53.000 i ~ak na preko 90.000 u vreme ga{enja. Broju
treba dodati armiju neformalnih dou{nika, za koje se procenjuje da se za
ceo period penje na 600.000 (u zadnjoj fazi rada slu`be 174.000 od 16 mili­
ona stanovnika DDR­a). Uprkos poku{ajima slu`be da prikrije svoju ak­
tivnost i uni{ti dokumentaciju, ogroman broj papira je ostao, omogu}iv{i
stanovnicima uvid u preko 6 miliona li~nih dosijea koje je vodila. Na osno­
vu ovih podataka sprovedena je temeljna lustracija, tokom koje oko 40%
zaposlenih u pravosudnim organima nije primljeno ponovo u radni odnos,
a taj je procenat bio ~ak i ve}i u policiji, pa i u akademskoj zajednici. Mno­
ga odeljenja uglednih fakulteta na{la su se pred ga{enjem, uklju~uju}i i
pravni fakultet ~uvenog Humbolt univerziteta u Berlinu, a obnovljena su
uz pomo} kadrova koji su pristizali sa Zapada.
Podaci iz dr`avnih arhiva DDR­a zna~ajno su upotpunili sliku o
represivnom karakteru ove dr`ave, koje je na Zapadu dugo prikupljala
Centrala stanica Salcgiter. Ova stanica je nastala kao odgovor na podiza­
nje Berlinskog zida zarad prikupljanja informacija o kr{enjima ljudskih
prava iza njega. Prve spoznaje nastajale su na osnovu informacija od biv{ih
zatvorenika koje je Zapadna Nema~ka otkupljivala. Tokom hladnog rata
otkupljeno je oko 34.000 ljudi, po ceni koja je varirala od 40.000 do 90.000
maraka i svojevremeno donela DDR­u preko 3 milijarde nema~kih mara­
ka. Nakon nestanka DDR­a, podaci iz Salcgitera su dopunjeni otvaranjem
arhiva [tazija i doveli do {okantnih saznanja o karakteru njene aktivnosti
na nadzoru i ka`njavanju svojih sugra|ana. Prvi rezultati istra`ivanja siste­
matizovani su radom dve anketne komisije Bundestaga, koje su se tokom
devedesetih godina upustile u istra`ivanja razmera neprava u DDR­u i na­
stojale da daju preporuke za otklanjanje njegovih posledica.
Pored temeljne lustracije, preduzeto je krivi~no gonjenje, ograni~e­
no restriktivnim tuma~enjem vladavine prava, po kojem su su|eni proce­
suirani na osnovu zakona koji su va`ili u DDR. Pokrenuto je 62.000 istra­
ga, kojima je obuhva}eno oko 100.000 ljudi. Delikti koji su im stavljani
na teret odnosili su se na izborne kra|e, mu~enje u zatvorima, i pre svega
pucanja na granici. U ovim postupcima osu|eno je izme|u 1.000 i 1.200
ljudi (uklju~uju}i 350 iz pravosu|a), od kojih je samo pedesetak oti{lo u
zatvor, dok su ostali ka`njeni uslovno. Najte`e kazne su dobili odgovorni
za pucanja na granici, budu}i da se danas procenjuje da je na njoj, {to oko
157
He­re­ti­cu­s, 1-2/2009
Vladi­mi­r Pe­trovi­}
Berlinskog zida, {to drugde, stradalo oko 2.000 ljudi koji su poku{avali
da pre|u na Zapad. Na nekoliko sudskih procesa, kojim su obuhva}eni
grani~ari i rukovodioci grani~ne slu`be, ali i ~elnici Politbiroa SED i viso­
ki dr`avni zvani~nici, odgovarali su za dokumentovane smrti 265 `rtava
na Berlinskom zidu. I sam Erih Honeker, poslednji partijski {ef, tere}en
je za ovo delo, ali je zbog starosti i bolesti pu{ten iz zatvora i uspeo da
se domogne ^ilea, gde je umro. U razgovorima sa tu`iocem, sudijom i
advokatom u ovom postupku uspeli smo da dobijemo nekoliko mi{ljenja
o ovim procesima, u kojima su najte`e, vi{egodi{nje kazne dobili visoki
funkcioneri, dok su grani~ari uglavnom osu|ivani uslovno. Evropski sud
za ljudska prava potvrdio je 2001. presude ministru odbrane Hajncu Ke­
sleru, njegovom zameniku Fricu [trelecu, i Egonu Krencu, predsednika
dr`avnog saveta, kao i njihove kazne na sedam i po, pet i po i {est i po
godina zatvora. Odustajanjem od {irokih krivi~nih postupaka, Nema~ka
je prepoznala potrebu da se prevladavanju neprava pri|e sa pozicija koje
nisu revan{isti~ke, ve} daju prednost reparacijama i stvaranjem uslova za
omogu}avanje su`ivota. Od konfiskacije sredstava nekada{nje SED (Je­
dinstvene socijalisti~ke partije) dobijeno je preko 70 miliona evra, sa koji­
ma je osnovana Savezna fondacija za prevladavanje SED diktature, koja
stimuli{e i koordinira rad na pristupu ovom segmentu nema~ke pro{losti.
Mere restitucije bespravno oduzete imovine su preduzete bilo naturalno,
bilo kompenzacijom. Posebna pa`nja je posve}ena nastojanju da se izvr{i
obe{te}enje direktnih `rtava komunisti~ke vladavine u Isto~noj Nema~koj.
Oko 190.000 od oko ~etvrt miliona politi~kih ka`njenika je rehabilitova­
no, a gra|anima koji su osu|eni za politi~ke delikte ({pijuna`u, poku{aje
podrivanja sistema, sabota`u, prebeg ili planiranje bekstva na Zapad) po­
nu|ena je kompenzacija od 300 evra za svaki mesec proveden u zatvoru.
U ove svrhe je do sada ispla}eno preko 660 miliona evra.
Naravno da materijalna obe{te}enja, kolika god bila, ne mogu kom­
penzovati `ivote uni{tene iskustvom totalitarne i autoritarne vladavine.
Otud i ne ~ude podeljena mi{ljenja o nema~kom putu ka prevazila`enju
pro{losti. Poku{aj da se krivi~no kazne samo najodgovorniji izazvao je kri­
ti~ke ocene. “O~ekivali smo pravdu, a dobili smo pravnu dr`avu”, sa`ima
svoje nezadovoljstvo jedan od savremenika ovih doga|aja. Bojazan da bi
mo}nici iz biv{eg re`ima uspeli da prenesu svoj politi~ki kapital u finansij­
ski i tako nastave da uti~u na dru{tveni `ivot podstaknuta je negativnim
iskustvom iz posleratnog perioda. Uprkos proklamovanoj denacifikaciji,
za velikim brojem dr`avnih slu`benika vukli su se tragovi totalitarizma, i
pojavljivali na najneo~ekivanijim mestima u najgore vreme. Tako je prvi
direktor Centralne stanice Ludvigsburg, tu`ilac Ervin [ule, bio prinu|en
da napusti ovu funkciju 1965, kada se saznalo za njegovo nekada{nje ~lan­
stvo u NSDAP i SA. Deset godina kasnije, ostavku je morao dati i Vili
158
Pre­vladavanje­ pro{losti­ u­ Ne­ma~koj 1989–2009
Brant, nakon {to se doznalo da je njegov li~ni sekretar bio dugogodi{nji
saradnik [tazija. Ovakvih iznena|enja ima i danas. Tako se ispostavilo
da je u izgradnji spomenika ubijenim Jevrejima Evrope u centru Berlina
u~estvovala firma Degusa, koja je obezbe|ivala specijalnu materiju za za­
{titu spomenika od grafita. Skandal je nastao kada se doznalo da je ista
kompanija bila anga`ovana u Hitlerovoj ratnoj industriji, ~ak proizvodila
Ciklon B, otrov kori{}en u gasnim komorama. Nacionalsocijalisti~ka i ko­
munisti~ka pro{lost ostaju prisutne u nema~koj stvarnosti, a pravo poka­
zuje svoja ograni~enja u njenom prevladavanju.
Danas u nema~kim zatvorima vi{e nema nikog ko slu`i kazne za de­
likte iz epohe Isto~ne Nema~ke i sve je manje onih koji su u njima zbog
zlo~ina nacionalsocijalizma. Berlinski zatvor [pandau, u kojem su tamno­
vali nirnber{ki osu|enici, sru{en je do temelja 1987, nakon smrti njegovog
poslednjeg zato~enika, Rudolfa Hesa, i danas na njegovom mestu stoji su­
permarket. Sa druge strane, Hoen{unhauzen, glavni zatvor [tazija u Ber­
linu, pretvoren je u muzej, kroz koji su nas sprovodili vodi~i, nekada{nji
zatvorenici u njemu. Sedi{ta ove slu`be su u mnogobrojnim isto~nonema~­
kim gradovima pretvorena u muzeje posve}ene totalitarnom nema~kom
iskustvu u dvadesetom veku, a organizovane posete u~enika ovim mesti­
ma ukazuju na integrisanje kulture se}anja u nema~ki {kolski sistem. Da
gra|ansko obrazovanje treba da dovr{i zadatak koji su pravo i politika ot­
po~eli, potvrdila je i kancelarka Angela Merkel, koja je u govoru kojem
smo imali priliku da prisustvujemo ukazala na zna~aj smene generacija za
dalji razvoj nema~kog dru{tva. Toj novoj generaciji Nemaca, neoptere}e­
noj direktno zlom pro{lo{}u, prethodnici ostavljaju institucionalizovanu
politi~ku filozofiju zasnovanu na uverenju da prora|ivanje pro{losti odra­
`ava brigu za budu}nost.
159
Hereticus, 1-2/2009
Marinko M. Vu~ini}
Marinko M. Vu~ini}
publicista, Beograd
IZAZOVI KRIZE I DEMOKRATSKO DRU[TVO
Raspored politi~­kih snaga nakon formiranja proevropski orijentisa­
ne vlade pokazao je da je do{lo do velikog i zna~­ajnog pregrupisavanja u
na{em politi~­kim `ivotu. Bili smo svedoci i formalnog politi~­kog pomire­
nja do ju~­e naj`e{}ih politi~­kih protivnika, ali i velikog rascepa u najve}oj
opozicionoj stranci, {to je dovelo do formiranje Srpske napredne stranke.
Sve je to doprinelo da se za nekoliko meseci iz osnova promeni na{ poli­
ti~­ki pejsa` i na~­ini nova politi~­ka konfiguracija. Jasno je da je dosegnuta
neka vrsta nulte politi~­ke ta~­ke i da mnoge politi~­ke ideje i na~­in politi~­­
kog govora vi{e nisu funkcionalni i ne prate promenjenu politi~­ku situa­
ciju. Obrazovanje vlade u kojoj su Demokratska stranka i Socijalisti~­ka
partija Srbije ozna~­ila je veliki zaokret u politi~­kom `ivotu Srbije. To je
stvaranje koalicije koja ima dalekose`an zna~­aj, jer vi{e ni{ta nije isto,
pre|ena je ona do ju~­e nedostupna demarkaciona linija na{ih politi~­kih
podela i sukoba. Vreme }e pokazati da li }e ovaj potez doneti smirivanje
na{ih politi~­kih prilika ili }e ostati samo kao jo{ jedan iznu|en politi~­ki
manevar, bez stvarne sadr`ine i smisla. U politi~­koj istoriji Evrope bilo je
sijaset sli~­nih politi~­kih dogovora i koalicionih vlada, ali najre~­itiji je pri­
mer Nema~­ke, u kojoj je 1966. godine stvorena Velika koalicija, u kojoj
je biv{i nacista Kurt Georg Kizinger postavljen za saveznog kancelara, a
antifa{ista i vo|a socijaldemokrata Vili Brant za zamenika kancelara. Ras­
cepom u Srpskoj radikalnoj stranci stvorena je mogu}nost da i Srpska na­
predna stranka nakon novih parlamentarnih izbora bude prihvatljiv koa­
licioni partner. Srpska radikalna stranka ostaje i dalje kao stranka koja
nije u stanju da postane deo sistema i na taj na~­in postaje sve izolovanija
i zatvorenija u svoju sve nedolotvorniju i anahroniju ideologiju srpskog
nacionalizma. Ovo je vreme velikih i ubrzanih politi~­kih promena i ko to
ne shvati osta}e nemo}ni zarobljenik svojih ideolo{kih iluzija i politi~­kih
fantazmagorija.
Zato i ponavljanje dosada{nje politi~­ke retorike iz vremena izbor­
ne kampanje nema nikakvog smisla, jer udara u prazan politi~­ki prostor.
Ta retorika, kako radikalska tako i antiradikalska, vi{e nema pokreta~­ko
i simboli~­ko dejstvo u novoformiranom politi~­kom polju, koje se sve vi{e
ukrupnjava i koncentri{e oko nekoliko sna`nih politi~­kih grupacija. Zato
se i opravdano mo`e postaviti pitanje u kojoj meri se u analiti~­kim teksto­
vima i analizama prati i razumeva nova politi~­ka situacija, u kojoj se odi­
160
Izazovi krize i demokratsko dru{tvo
gravaju politi~­ki procesi koji u velikoj meri razbijaju i menjaju na{e ustalje­
ne politi~­ke pozicije, ocene i stavove. Raspored politi~­kih snaga se danas
neprestano menja i tim vi{e je ote`ano dono{enje preciznijih i osnovanijih
zaklju~­aka. Ceo dosada{nji preovla|uju}i ideolo{ki koncept se uru{io, a
mi se pona{amo kao da su jo{ uvek od najve}e va`nosti strana~­ke razmiri­
ce iz devedesetih godina i borba protiv srpskog nacionalizma. Dosegnut
je odre|en stepen krhke politi~­ke ravnote`e, ali ne i pouzdana stabilnost
vladine koalicije, jer se javlja politi~­ka asimetri~­nost u delovanju vlade, {to
uz hroni~­ni nedostatak politi~­kog legitimiteta slabi uticaj i zna~­aj vlade.
Realni centar vlasti je izme{ten iz vlade, koja ima ustavnu nadle`nost da
vodi unutra{nju i spoljnu politiku i nalazi se u rukama predsednika Repu­
blike i njegovog kabineta, kao neke vrste politi~­kog i partijskog kontrolo­
ra. O~­igledno je da jedino predsednik Republike ima tu mo} da politi~­ki
integri{e i pomiri suprotstavljene interese u vladi. Zato i imamo slabu vla­
du bez autoriteta i uticaja i to u istorijskim prilikama kada nam je upravo
neophodna efikasna izvr{na vlast. Vlada je dodatno sputana blokadom
parlamenta i njegovom nemogu}no{}u da donosi neophodne zakone.
Ali mogu}e je da upravo ta ~­injenica stalne politi~­ke blokade i spu­
tanosti otvara realan prostor za druga~­ije promi{ljanje i oblikovanje poli­
ti~­ke scene. Veoma je va`no za razvoj na{eg politi~­kog `ivota da ne ostane­
mo ukopani u ve} ove{tale stavove i ocene o devedesetim godinama. Time
je zna~­ajniji i ozbiljniji posao na{ih stranaka da se sada profili{u politi~­ki,
idejno i programski. Vi{e niko ne mo`e da se skriva iza retorike u kojoj
se stalno ponavljaju ocene o tragi~­nim devedesetim godinama a da se ne
vidi da je do{lo do istorijskih promena u funkcionisanju savremenog ka­
pitalizma i da se pred politi~­kim strankama nalazi veliki izazov odgovora
na pitanja nastalih kao posledice sloma liberalnog fundamentalizma. To
na{e stranke kao da ne prime}uju, zaronjene u svoje svakodnevne politi~­­
ke borbe i odr`avanje politi~­ke ravnote`e neophodne za opstanak na vla­
sti i nastavak podele preostalog politi~­kog plena. Nakon formiranja proe­
vropski orijentisane vlade, {to je i njen osnovni vezivni elemenat stranke
kona~­no moraju da krenu u jasno programsko profilisanje, fokusiranje
na odgovaraju}e politi~­ko telo i izmenu na~­ina delovanja. Jer oligarhij­
sko ustrojstvo stranaka postaje sve uzaniji i neadekvatniji okvir za razvoj
stabilnog demokratskog dru{tva. Treba uzeti u obzir da su se dogodile iz­
uzetno zna~­ajne promene u do sada vladaju}oj trijumfalisti~­koj ideologiji
slobodnog tr`i{ta. U na{im politi~­kim prilikama de{ava se svojevrsni para­
doks da ve}ina liberalno orijentisanih stranaka i dalje insistira na neolibe­
ralnom modelu, iako je on na svom izvoru doveden u pitanje. Zalaganje
za vra}anje na dostignu}a klasi~­nog liberalizma s kraja devedesetih godi­
na devetnaestog veka ne mo`e da revitalizuje neoliberalni koncept, jer se
dr`ava sada javlja kao sna`an faktor regulacije u do ju~­e najve}im bastio­
161
Hereticus, 1-2/2009
Marinko M. Vu~ini}
nima slobodnog tr`i{ta. Sigurno je da se odre|ene ideje socijalne dr`ave i
socijalne solidarnosti i uzajamnosti vra}aju svom snagom u politi~­ki `ivot.
Na{a situacija je tim te`a, jer unutar na{ih stranaka ne postoji potreba za
teorijskim promi{ljanjem nove slike sveta i osmi{ljavanjem novih politi~­­
kih ideja saglasnih sa izmenjenim dru{tvenim i ekonomskim odnosima.
Na{e stranke i dalje idu utabanim stazama pragmatizma i ne ose}aju na­
dolaze}i huk novih socijalnih i politi~­kih izazova. One su suvi{e zaronje­
ne u kaljugu politi~­kih trgovina i nagodbi da bi mogle da artikuli{u nove
i adekvatne politi~­ke ideje. To je klasi~­na situacija u kojoj stranke, poseb­
no one na vlasti, imaju previ{e mo}i i posve}ene su njenom o~­uvanju, a
imaju veoma malo novih ideja, ili bolje re~­eno i nemaju potrebu za stva­
ranjem konzistentnog korpusa ideja neophodnih u vremenima velikih i
dramati~­nih dru{tvenih promena
Ne postoji ni u naznakama ozbiljan kriti~­ki dijalog i rasprava u na­
{em dru{tvu o najva`nijim i najaktuelnijim socijalnim, politi~­kim i ekonom­
skim pitanjima i odnosima. Nasuprot na{em idejnom mrtvilu odvija se
burno preispitivanje do sada nedodirljivih dogmi savremenog kapitalizma.
Cilj postojanja stranaka nije samo da osvoje vlast i da je {to du`e zadr`e,
ve} i da stvaraju korpus politi~­kih ideja i na~­ela pomo}u kojih se uteme­
ljuje i osmi{ljava odre|eni tip dru{tvenih odnosa. Mora se dati odgovor
na pitanja vezana za sve ve}u ulogu dr`ave u regulisanju dru{tvenih i eko­
nomskih odnosa, sve te`e socijalne probleme i rastu}u nezaposlenost, stva­
ranje sve dubljeg jaza izme|u bogatih i siroma{nih slojeva, energetsku si­
gurnost. Time je odgovornost stranaka ve}a, jer se ne mo`e vi{e voditi iz­
borna i politi~­ka kampanja na strahu od povratka radikala ili devedesetih
godina ili isklju~­ivo na odbrani Kosova u trenutku kada se ru{e do ju~­e
naizgled stabilni i nedodirljivi ideolo{ki svetovi i dru{tveni odnosi. Mnogo
toga se u politici mo`e opravdati i objasniti zahtevom za po{tovanjem i
uva`avanjem realnih politi~­kih odnosa ili nu`nosti politi~­kog pragmati­
zma, ali se ne mo`e opravdati nedostatak svesti o tome da se moraju tra­
`iti adekvatni politi~­ki i idejni odgovori u svetu koji se na{ao na velikoj
politi~­koj i civilizacijskoj raskrsnici. Zato je i neophodno da se u na{im
strankama, nau~­noj javnosti i medijima otvori velika politi~­ka i idejna ras­
prava o pravcu razvoja na{eg demokratskog dru{tva. Jer vi{e se ne mo`e
vegetirati na velikim izbornim pobedama dok se pred nama sve vi{e otva­
ra velika idejna i politi~­ka pustolina i sve realnija mogu}nost socijalnih i
dru{tvenih lomova i promena. Za politiku je ipak potrebno ne{to vi{e od
ogoljenog pragmatizma i ispraznog marketinga. Za vo|enje politike uvek
su bile i bi}e od presudne va`nosti nove politi~­ke ideje i istrajna vera u
osnovne demokratske vrline i na~­ela. Tome se moramo vratiti, vrlini i od­
brani i zastupanju op{teg dobra i javnog interesa, ako `elimo da politika
ne bude samo prostor beskona~­nog smenjivanja partijskih i dvorskih ko­
162
Izazovi krize i demokratsko dru{tvo
terija i klika. Insistiranje na socijalno odgovornoj vladi je sve manje ube­
dljiv odgovor na sve sna`nije socijalne zahteve desetina hiljada otpu{tenih
radnika nakon neuspe{ne privatizacije. To je potencijalna socijalna bom­
ba koja se ve} valja na{im ulicama kao pravi odgovor na stvaranje dru{tva
u kome se razvija sve dublji socijalni jaz, jer sve manji broj ljudi poseduje
sve ve}i deo dru{tvenog bogatstva, dok se {iri sve ve}i talas socijalnog bez­
na|a i obespravljenosti. Ne videti tu prostu ~­injenicu svojevrsno je politi~­­
ko slepilo, izraz nespremnosti da se obuhvati i artikuli{e burna socijalna
dinamika na{eg dru{tva i na taj na~­in ide u susret doga|ajima. Ta op~­inje­
nost solidnim rejtingom i trijumfalnim izbornim uspehom mo`e samo jo{
vi{e produbiti jaz izme|u realnog `ivota i politi~­kih fikcija. Ovom prilikom
navodim klasi~­an primer ovakvog na~­ina mi{ljenja. „Me|utim, va`no je
re}i da DS ni na koji na~­in nema problema. Mi smo trenutno stranka ko­
ja nikada nije imala bolji rejting, a siguran sam da bismo na novim izbori­
ma dobili vi{e glasova tako da mi nemamo sekiraciju da li }e se vlada ras­
pasti ili ne, ali mislim da svi koji smo u vladi `elimo da doprinesemo da
ostvarimo dobar rezultat na izborima“, izjavio je nedavno potpredsednik
DS­a Dragan [utanovac. Me|utim, razloga za brigu i sekiraciju ima mno­
go, a najve}i rejting, veoma promenljiva i krhka kategorija u na{em savre­
menom politi~­kom iskustvu, stro`erne stranke u proevropskom bloku je
jedinstvena prilika da se u Demokratskoj stranci u otvorenoj i kriti~­koj
raspravi razmotri politi~­ki odgovor na izazove savremene dru{tvene krize
i na taj na~­in oblikuje njen jasniji i dosledniji politi~­ki profil i to u vreme­
nima kada su mnoge do ju~­e neprikosnovene politi~­ke ideje do`ivele su­
novrat i poraz. U jednom od mnogobrojnih komentara povodom kraha
liberalnog fundamentalizma dana je veoma interesantna ocena o Demo­
kratskoj stranci kao licemernoj socijaldemokratiji, jer samo fingira pripad­
nost ovom politi~­kom pokretu a u isto vreme, uz sporadi~­no i prigodno
pominjanje socijalne pravde, ostaje stranka bez prave i iskrene politi~­ke
volje da se iz sada{nje ideolo{ke neodre|enosti i nedoslednosti transfor­
mi{e u socijaldemokratsku stranku i tako pokrije ve} dugo napu{teni pro­
stor efikasne socijalne i dru{tvene za{tite najugro`enijih radnih slojeva
dru{tva, ali i stvori uslove za razvoj stabilne srednje klase i ekonomskih
osnova za ozbiljan razvoj privrede. Ne mo`e se u isto vreme voditi surova
liberalna ekonomska politika, u kojoj je privatizacija samo pogor{ala i ote­
`ala polo`aj radnika, i u isto vreme obilaziti prijemi na kojima se okuplja­
ju najve}i monopolisti i tajkuni i pri tome govoriti o socijalno odgovornoj
vladi. Naprotiv, i dalje se uporno insistira na stanovi{tu da je delovanje
slobodnog tr`i{ta neprikosnoveni ekonomski i politi~­ki aksiom, u ~­iju ne­
dodirljivost ne sme da se dira i to u vreme kada su osnovna polazi{ta kla­
si~­nog liberalizma ozbiljno dovedena u pitanje. Sve ~­e{}e se mo`e ~­uti, i
to od naj`e{}ih protagonista apsolutne svrhovitosti slobodnog tr`i{ta, da
163
Hereticus, 1-2/2009
Marinko M. Vu~ini}
je uzrok sada{nje krize u ogromnoj i neobuzdanoj ljudskoj pohlepi. To je
zaista veoma zna~­ajno teorijsko otkri}e, jer se na taj na~­in i na ljude koji
ostaju bez ku}a i posla prevaljuje krivica da su delili zajedni~­ku pohlepu
sa onima koji su nakon kraha banaka dobili otpremnine, tzv. zlatne pado­
brane od po nekoliko desetina miliona dolara. Trijumf liberalizma i pro­
gla{eni kraj istorije nakon pada Berlinskog zida i realnog socijalizma pre­
tvara se sada u svoju suprotnost, pokazuju}i svoje surovo lice, stvaraju}i
stotine hiljada besku}nika i nezaposlenih, propadanje velikih i mo}nih fir­
mi. Kakav je na{ odgovor na ovaj izuzetno te`ak politi~­ki, ekonomski i so­
cijalni izazov i koja }e politi~­ka snaga imati dovoljno odlu~­nosti i politi~­ke
mudrosti da artikuli{e sve ve}e i razornije socijalno nezadovoljstvo i tako
opredeli karakter i politi~­ki pravac koji }e u ovoj zemlji biti dominantan?
Sada je ve} uzaludan i zakasneo razgovor o distinkcijama izme|u levice i
desnice, ali ne treba da se ~­udimo {to dolazi do sna`ne reafirmacije levi­
~­arskih pokreta i ideja. U na{im prilikama ta je debata optere}ena mno­
gim istorijskim i politi~­kim ograni~­enjima, ali je jasno da se Demokratska
stranka mora odlu~­nije i rezolutnije opredeliti u kom pravcu }e i}i njen
programski i politi~­ki razvoj. Ako je to opredeljenje za socijaldemokrat­
ski model onda se on mora i primenjivati u politi~­koj praksi, {to do sada
nije bio slu~­aj, jer je neodr`ivo njeno dalje insistiranje na apsolutnoj vred­
nosti i funkcionalnosti politi~­kog pragmatizma, trenutnom visokom rejtin­
gu u bira~­kom telu i marketin{kom ume}u da se dobiju izbori. Koliko du­
go }e trajati ta magi~­na savetni~­ko­marketin{ka dobitna formula, oslonje­
na na koncentraciju sve ve}e politi~­ke mo}i u kabinetu predsednika Re­
publike i njegovoj dvorskoj sviti. Me|utim, bez te programski jasno odre­
|ene i strukturirane ideolo{ke i politi~­ke osnove, Demokratska stranka
ostaje u praznom politi~­kom prostoru, deluju}i kao isprazna marketin{ka
agencija bez jasnog ideolo{kog i politi~­kog opredeljenja. Danas te{ko da
ljudi prepoznaju Demokratsku stranku kao socijaldemokratsku, ona je vi­
{e percipirana kao sve jaloviji politi~­ki hibrid bez jasne politi~­ke i program­
ske orijentacije.
Za razvoj demokratije u Srbiji bio je i ostao su{tinski problem de­
lovanje partijske dr`ave. Ni nakon osam godina od demokratskih prome­
na, ovaj model politi~­kog funkcionisanja na{e dr`ave, koja je srasla sa
vladaju}im partijama, nije ozbiljnije naru{en i promenjen. Slabost na{ih
partija kompenzira se naslanjanjem na dr`avu i stvaranjem dr`avnih par­
tija, koje na taj na~­in pre`ivljavaju do slede}ih izbora, vezane u posebnoj
politi~­koj simbiozi za dr`avu i njen aparat. Jedino tako ve}ina stranaka
ostaje na ve{ta~­kom disanju i pre`ivljava do novih parlamentarnih izbo­
ra i novih dobitnih koalicija. Za redovan rad parlamentarnih stranaka u
slede}oj godini u bud`etu je odvojeno 660 miliona dinara. One taj novac
dobijaju u mese~­nim iznosima, ali nisu du`ne da obrazla`u na~­in tro{enja
164
Izazovi krize i demokratsko dru{tvo
para poreskih obveznika. Ni zakonom nije odre|eno kada partije podno­
se godi{nje izve{taje o svojim tro{kovima. Po{to pravila ne postoje, nikad
nijedna stranka nije pozvana na odgovornost zbog neadekvatnog tro{enja
sredstava. Ni nakon pro{lih parlamentarnih izbora, kada su podneti veo­
ma problemati~­ni izve{taji o tro{kovima izborne kampanje, nije bilo po­
kretanja odgovornosti zbog ovakvog osionog i neodgovornog pona{anja
stranaka. Kada imate uvid u ovakvu poziciju stranaka u na{em politi~­kom
`ivotu, onda ne treba da se ~­udite {to su one pre spremne da odr`avaju si­
stem partijske dr`ave nego {to te`e tome da pronalaze odgovore na izazo­
ve vremena u kome `ivimo. I sve dok stranke ne budu jednako tretirane
pred zakonom kao i svi ostali gra|ani ne}e biti uspostavljena vladavina
prava i po{tovanje zakonitosti, {to je osnovni preduslov za funkcionisanje
demokratskog dru{tva, koje jedino mo`e da bude garant za suo~­avanje sa
najte`im isku{enjima savremene ekonomske, moralne i dru{tvene krize.
Dodatno isku{enje za na{ politi~­ki i dru{tveni `ivot je {to nakon osam go­
dina od demokratskih promena nije stvarano dru{tvo u kome }e se afirmi­
sati principi socijalne pravednosti, solidarnosti, pravne sigurnosti i jedna­
kosti pred zakonom, ali i razvla{}ivanje ekonomskih i politi~­kih grupacija
koje su bile glavni oslonac starog re`ima. Tako je u nepovrat oti{la ogrom­
na energija gra|ana i istinska te`nja za promenama. Danas nam je vi{e ne­
go ikada potrebna ta olako pro}erdana energija samosvesnog gra|anina
spremnog da u dru{tvu u kome haraju siroma{tvo, licemerstvo i hipokrizi­
ja, brani principe demokratije i pravednosti, da se zala`e za ostvarivanje
vrline u politici. Za to }e biti potrebno ne{to vi{e od uspe{nog politi~­kog
marketinga, bi}e pre svega nu`no da se daju jasni politi~­ki odgovori na te­
{ka i sudbonosna socijalna, ekonomska i politi~­ka putanja. Postoji li poli­
ti~­ka snaga u na{oj zemlji spremna da to u~­ini, to je pitanje mnogo va`ni­
je od na{e svakodnevne politike i u velikoj meri ga nadrasta. Zato ono i
ne}e biti razre{avano u sferi danas svemogu}eg politi~­kog pragmatizma,
jer ovde se radi o dubokoj i dalekose`noj promeni duha jednog vremena
i na{oj spremnosti da osetimo njegove damare i da mu se na lucidan i {to
bezbolniji na~­in prilagodimo.
165
Hereticus, 1-2/2009
Marinko M. Vu~ini}
Bo{ko Risimovi} – O~ekivanje, 1980.
166
................
POGLEDI
................
Du{ko M. ^eli}
profesor, Kosovska Mitrovica
POGROM
Re~ “pogrom” je staroru­skog porekla i mogla bi se bu­kvalno preve­
sti kao: pu­sto{enje, razaranje, u­ni{tavanje. Enciklopedije ka`u­ da je pu­no
i pravo zna~enje ovaj izraz dobio krajem 19. veka, povodom masovnih na­
pada kojima su­ Jevreji u­ Ru­siji bili izlo`eni posle atentata na ru­skog cara
Aleksandra Dru­gog, nakon {to se proneo glas da su­ oni u­ to bili u­me{ani.
Iako vlasti nisu­ organizovale ovo nasilje, njihovo oklevanje i nepredu­zima­
nje odgovaraju­}ih mera u­ njegovom spre~avanju­, stvorile su­ op{tu­ klimu­
i u­tisak da je ono dopu­{teno. Kasnije je, kao {to znamo, nacisti~ki re`im
programski osmislio, organizovao i izvr{io stravi~an pogrom nad Jevreji­
ma, cini~no nazvan “kona~no re{enje”. ^inili su­ to i neki dru­gi re`imi, a
`rtve su­ bili ne samo Jevreji, ve} i Jermeni, Srbi...
Elem, u­ politi~koj terminologiji izraz pogrom ozna~ava napad gomi­
le, ru­lje, odobren izri~ito ili pre}u­tno od vlasti a u­smeren na pu­sto{enje,
razaranje ili u­ni{tavanje neke nacionalne, verske ili rasne gru­pe ili manji­
ne i njene imovine.
Ono {to se Srbima dogodilo na Kosovu­ i Metohiji od 17. do 19. mar­
ta 2004. godine u­pravo je {kolski primer pogroma.
Navr{ava se pet godina od albanskog martovskog pogroma, koji
se nad Srbima na Kosovu­ i Metohiji odigrao pred o~ima i u­z blagoslov
privremenih separatisti~kih vlasti, ali i mo}nog zapadnog sveta. Uvek me
nanovo obu­zme nemir tih martovskih dana. Kao da ponovo pre`ivljavam
u­`asna saznanja da su­ pod terorom izgonjeni preostali Srbi iz Pri{tine,
Obili}a, Kosova Polja, Uro{evca, Gnjilana, Prizrena, \akovice... Kao da
su­ mi opet pred o~ima plamene slike Devi~a, Bogorodice Ljevi{ke, Sve­
tih Arhangela, Prizrenske bogoslovije... Kao da jo{ jednom pre`ivljavam
paljenje pravoslavnog hrama Svetog Nikole u­ Pri{tini, u­ kome su­ crpli du­­
hovnu­ snagu­ i primili svetu­ tajnu­ kr{tenja moji preci, sin mi Lazar, moji
bli`nji, ja, znani i neznani su­gra|ani.
Su­dbina jedinog preostalog pravoslavnog hrama u­ Pri{tini slika je i
prilika sveop{teg stradanja srpskog naroda i njegove du­hovne i civilizacij­
167
Hereticus, 1-2/2009
Du{ko M. ^eli}
ske ostav{tine na Kosovu­ i Metohiji. Podignu­ta 1833. godine, zahvalju­ju­}i
obrenovi}evskom dovijanju­ i ogromnim naporima u­glednijih Pri{tevaca
da od su­ltana izdejstvu­ju­ dozvolu­, ova skromna trobrodna bazilika nije
smela imati zvonik, koji je tek naknadno dogra|en. Ipak, i u­ toj neu­gled­
nosti, crkva je nekako nadrasla samu­ sebe, zahvalju­ju­}i dominantnom po­
lo`aju­ ali i du­hovnoj toplini, koju­ je, nasu­prot gra|evinskoj skromnosti,
nekako rasko{no zra~ila.
U te{koj i du­goj oku­paciji ona je bila du­hovno u­to~i{te i `ili{te pravo­
slavnih Pri{tevaca. Ostala je to i nakon masovnog egzodu­sa Srba ju­na1999.
godine, sve do martovskog pogroma. Sa setom se se}am mojih odlazaka u­
Crkvu­, Svetonikolskih du­hovnika otaca Miroslava i Trajana. Kroz maglu­
detinjstva pamtim i oca Trajka, porodi~nog paroha iz onih “vu­nenih vre­
mena”. Osta}e u­ neizbrisivom pam}enju­ slika drevnog ikonostasa, koji su­
u­ orahovini u­ nestvarno lepom du­borezu­ izvajali majstori nekada ~u­vene
debarske {kole.
Pitam se kako je to remek­delo lju­dskog stvarala{tva, prizor Hristo­
vog raspe}a i prestonih ikona, mogao bilo koga u­ lju­dskom obliku­, makar
i varvarina, izazvati da ga u­ pepeo sagori?
Ono {to je za te{ke i du­ge tu­rske oku­pacije nastalo zahvalju­ju­}i
u­pornosti, odanosti i dovitljivosti na{ih predaka, razorili su­ arbana{ki po­
groma{i u­ miru­, i to, kakve li ironije, u­ miru­ pod pokroviteljstvom Ujedi­
njenih Nacija!?!
Bo{ko Risimovi} – Ku}ni prag, 1975.
168
Instalacija bizarnosti
Marinko M. Vu~ini}
publicista, Beograd
INSTALACIJA BIZARNOSTI
^udni su i tajanstveni putevi kulturne politike u Srbiji. Bez obzira
{to se neprestano tvrdi da ne postoji jasna koncepcija i strategija razvoja
kulturne politike i da nema utvr|enih prioriteta, postoji jasno profilisa­
na i dobro organizovana politi~­ka i ideolo{ka grupacija uvek spremna da
ostvari svoje materijalne i ideolo{ke interese i da vr{i veoma zna~­ajan uti­
caj upravo u sferi kulturnog, a samim tim i politi~­kog `ivota. Jedna od nji­
hovih glavnih ideolo{kih tvrdnji je da je upravo prostor kulture i medijske
sfere u na{em dru{tvu kontaminiran hroni~­nim nacionalizmom i ksenofo­
bijom, iako se za ovakvo stanovi{te ne mo`e pru`iti ozbiljna argumentaci­
ja. Upravo se de{ava suprotan proces.
Ovakvu tvrdnju najvi{e i najagresivnije podgrejavaju upravo oni po­
liti~­ki krugovi tzv. gra|anske i proevropske orijentacije koji ne u~­estvu­
ju neposredno u politi~­kom oblikovanju ministarstva kulture, ali koji bez
obzira na to koja stranka demokratske orijentacije vr{i vlast uspevaju da
ostvaruju svoje politi~­ke, ideolo{ke ali i materijalne interese. Obi~­no su
oni ~­lanovi stru~­nih saveta, upravnih odbora, konkursnih komisija, save­
todavnih tela, ekspertskih grupa i to kao neka vrsta idejne i strate{ke po­
dr{ke ministarstvu kulture.
Jedna od vode}ih ideja ove koncepcije kulturne politike je ideolo­
{ki aksiom sadr`an u opredeljenju da je princip nacionalne reprezentacije
umetnosti i kulture beznade`no zastareo i prevazi|en i da se poslednjih
godina radi na dekonstrukciji ovog principa. Ovakav pristup zastarelosti
nacionalnog obele`ja vidljiv je i u konkretnim potezima u vo|enju kultur­
ne politike. Ovoga puta nave{}emo samo jedan veoma ilustrativan primer.
Re~­ je o odluci stru~­nog saveta oformljenog pri ministarstvu kulture o iz­
boru na{ih predstavnika za nacionalni paviljon na me|unarodnoj izlo`bi
u Veneciji u toku ove godine. U pitanju je na{ nacionalni paviljon, bez
obzira na proklamovanu zastarelost nacionalnog principa u na{oj kulturi.
Izabrana su dva projekta i sude}i po novinskim izve{tajima i komentarima
oni treba da poka`u kako izgleda ta dekonstrukcija i razaranje zastarelog
i prevazi|enog nacionalnog odre|enja kulture. ^lan stru~­nog saveta Zo­
ran Eri} je izjavio da su odluke donete na osnovu umetni~­ke i idejne celo­
vitosti projekata, konteksta nacionalnog paviljona na Bijenalu, odnosno
politike izlaganja sa stanovi{ta lokalna­internacionalna umetni~­ka scena,
a vodilo se ra~­una i kakav }e odjek izabrani projekti imati i na {iru publi­
169
Hereticus, 1-2/2009
Marinko M. Vu~ini}
ku a ne samo na odre|ene ciljne grupe. A kako }e se ostvariti kontekst
nacionalnog paviljona sa stanovi{ta lokalno­internacionalne scene i pred­
stavljati izraz savremene epohe i stvaranje novih umetni~­kih svetova? U
~­emu se ogleda i ovaplo}uje ta idejna celovitost u na{im izabranim projek­
tima? U projektu Bez naslova Zorana Todorovi}a, docenta na Fakultetu
likovnih umetnosti predvi|a se instalacija koja se sastoji u industrijskoj
izradi }ebadi napravljenih od ljudske kose, koja se prikuplja u frizerskim
salonima, ali i u zatvorima, domovima starih, kasarnama. Ovu instalaciju
}e pratiti i pravljenje baliranih paketa }ebadi, kao i video dokumentaci­
ja, a materijal }e se prikupljati svakodnevno, jer je za ovu pre svega mor­
bidnu instalaciju potrebno prikupiti 4000 kilograma ove ljudske sirovine,
dobijene {i{anjem pet stotina do pet stotina pedeset hiljada ljudi. Rad je
otvoren za u~­e{}e publike, jer }e ona mo}i da ovu }ebad koristi za sedenje,
ogrtanje, preme{tanje. Pravu ideolo{ku osnovu ovog baliranog projekta
mo`emo videti u re~­ima ~­lanice stru~­nog saveta Milice Tomi}: “Za mene
je uspeh na{eg nastupa na Bijenalu pre svega u tome da izabrani projekti
uspeju da iskora~­e iz logike nacionalne reprezentacije, odnosno ako nam
izlo`eni radovi pomognu da razumemo svet u kome `ivimo”.
Mo`emo re}i da se Zoran Todorovi} bavi jednom velikom temom:
biopolitikom – koju je filozof \or|o Agamben formulisao stavom: svi mi
jo{ uvek `ivimo u koncentracionom logoru. Interesantno je da je Todo­
rovi} odredio mesto umetnika unutar “logora” kao nekoga ko prikuplja
“ljudske sirovine” i pretvara ih u upotrebni predmet. Katarina Zdjelar
pri tome nema ~­vrsto odre|enu tezu o svetu u kome `ivimo, ali na{ pa­
viljon i nije definisan kao “nacionalni” ve} kao prostor internacionalne
debate, jer je su{tina ovog projekta da treba uklju~­iti “neautoritativne su­
bjekte” (strance, amatere, decu) u proces nesigurne samorealizacije, od­
nosno proces mogu}eg menjanja kroz u~­enje, kao i tehnolo{kih aspekata
komunikacije i socijalizacije kao obrasca kojim se prevazilazi odre|eno
stanje i otvara prostor internacionalne debate o potencijalima delanja na
“mikronivoima” ljudskih relacija. Ovo je o~­igledno formula da se ostva­
ri projektovani politi~­ki i ideolo{ki cilj, da se iza|e iz zamke nacionalne
reprezentacije i njene upletenosti u geopoliti~­ke odnose stare preko sto
godina, ali i da se kona~­no iskora~­i iz nacionalnog obele`ja i pro`imanja
kulture. U ovom izboru je dosledno sprovedena ideolo{ka koncepcija da
jedino mo`emo da razumemo i stvaramo svet ako se otresemo pogubne
logike nacionalne reprezentacije u umetnosti i poka`emo tom novom vr­
lom svetu na{e industrijski obra|ene ljudske sirovine upletene u }ebad od
ljudske kose. To je verovatno na{ doprinos “umetni~­kom” transponova­
nju savremenog koncentracionog logora, u kome mo`emo opstati samo
kao obezli~­eni liferanti ljudskih sirovina, bez ikakvih nacionalnih obele`­
ja i nacionalnog identiteta. Dovoljno je samo da prilo`imo nekoliko tona
170
Instalacija bizarnosti
na{e ljudske sirovine. Mi smo u istoriji kao po nekom nepisanom pravilu
i tretirani kao dobar ljudski materijal i pogodna ljudska sirovina za ostva­
rivanje i najfantazmagori~­nijih i najnerealnijih ideolo{kih koncepcija. Pa
za{to bi izostali i ovoga puta. Bolje bi i efikasnije bilo da je ovaj logorski
projekat proizvodnje }ebadi od ljudske kose dopunjen i skidanjem skalpo­
va onih ljudi koji jo{ uvek veruju da je umetnost izraz i nacionalnog ose­
}anja, nacionalnog pripadni{tva i ukupne tradicije koju umetnik nosi kao
deo svoga umetni~­kog nadahnu}a. Njihovi skalpovi bi mogli da poslu`e
kao prigodna aplikacija na ovim industrijski proizvedenim }ebadima od
ljudske sirovine. Bizarnostima zaista nema kraja, `ivimo u vremenu u ko­
me se ostvaruju i najmorbidnije ideje o preradi ljudskih sirovina u vidu
umetni~­kih instalacija i u kom su umetnici ekonomi savremenog koncen­
tracionog logora u kojem se obavlja ubrzana dekonstrukcija nacionalnog
principa i ose}anja.
Iako u ovom tekstu nisam `eleo da govorim o kopiranju Zapada,
jer je to tema o kojoj je ve} izre~­eno toliko argumentovanih zapa`anja,
Milica Tomi} je o~­igledno dobila posebnu priliku da na stranicama kul­
turnog dodatka Politike iznese ideolo{ku koncepciju koja je u osnovi od­
luke stru~­nog saveta, ali predstavlja i strate{ko opredeljenje Ministarstva
kulture: “Zaista nisam ~­ula da smo napravili neku inovaciju u umetnosti
koja bi bila samo na{a. Retorika ovih kriti~­ara o kojima govorite, kako
napadaju takozvane ’nove’ medije i kopiranje Zapada, zanimljiv je spoj
{ovinisti~­ke i staljinisti~­ke retorike nastale tokom devedesetih u konzer­
vativnim krugovima koji su, kako vidim, jedini ’ve~­ni i neprolazni’.” Vero­
vatno se po mi{ljenju ove osve{}ene umetnice i ideologa prerade ljudskih
sirovina, i re~­i Ljube Popovi}a, umetnika koji stvara sjajna likovna dela
vi{e od ~­etiri decenije na Zapadu, mogu svrstati u staljinisti~­ko­{ovinisti~­­
ku retoriku. Ljuba Popovi} je nedavno izneo i svoj stav o stanju na na{oj
umetni~­koj sceni: “Nevladine organizacije iz Evrope uvoze |ubre, prave
koje{tarije koje nemaju veze sa na{om filozofijom i pame}u. Svi talenti
su ugu{eni. U svim ustanovama postoje takozvani nesposobni skorojevi}i
(od ministarstva do Muzeja savremene umetnosti) koji misle da sve {to
dolazi spolja ima neku vrednost. Obradovalo me je da ljudi vole upravo
to {to je protiv pomodnog na likovnoj sceni. Obradovalo me je {to smo
izlo`bom pokazali da kod nas ima sjajnih stvaralaca iako se ovde forsira
uvoz. Ovi ljudi u Srbiji koji uvoze performans i druge pomodne ’pri~­e’ ve­
oma su potkovani, imaju svoju izdava~­ku ku}u, dosta pi{u, a oni koji rade
klasi~­nu sliku ostaju bez strate{ki va`ne podr{ke. Istina, ni sami se ne tru­
de da na|u ljude od pera koji bi ih podr`avali. Ali kod nas je uvek vlada­
lo jednoumlje, tako da me to ne ~­udi.”
Kao deo obaveznog sastava, i Milica Tomi} ponavlja ve} toliko pu­
ta izre~­ene osude delovanja SANU i tra`i preispitivanje njenog delovanja
171
Hereticus, 1-2/2009
Marinko M. Vu~ini}
u stvaranju ideologije koju je ona proizvodila inspiri{u}i ratove i zlo~­ine
u biv{oj Jugoslaviji. Izbor ove umetnice i ideologa nove umetnosti o~­i{}e­
ne od natruha nacionalnog principa je da se bavi genocidom je veoma
indikativno i zanimljivo, ali ona ne spominje osim obaveznog odre|enja
Srebrenice kao paradigme svih zlo~­ina po~­injenih u ovom vremenu i na
ovoj teritoriji, ni jednom re}i najve}i i najmonstruoznji genocid po~­injen
u Jasenovcu nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom u vreme Drugog
svetskog rata u usta{koj Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. To o~­igledno nije u
umetni~­kom fokusu ove umetnice, jer se ona bavi samo za nju primerenim
genocidom, koji odgovara njenoj ideolo{koj koncepciji i politi~­koj orijen­
taciji. Sude}i po njenim ideolo{kim stavovima, mi bismo sada trebali da,
ogrnuti }ebadima od ljudske kose, pokorno nosimo stigmu genocidnog
naroda i da se pri tome ne usudimo da pomenemo najve}i genocid koji je
po~­injen nad srpskim narodom, jer tako samo relativizujemo po~­injene
zlo~­ine i nesumnjivo utvr|enu istinu o na{oj odlu~­uju}oj ulozi u razaranju
Jugoslavije, a pri tome i dalje uporno govorimo o nacionalnom principu,
na{im nacionalnim ose}anjima, identitetu i interesima.
Ali ovom prilikom treba re}i da se na ovom primeru dono{enja od­
luke o u~­esnicima Venecijanskog bijenala mo`e videti kako deluje novoin­
stalirano ideolo{ko jednoumlje i kako funkcioni{u lobiji i klanovi u na{oj
kulturi. Pri tome je zanimljiva uloga Branislava Dimitrijevi}a, pomo}ni­
ka ministra kulture i komesara na{eg nacionalnog paviljona na Bijenalu
u Veneciji koji, kako sam ka`e, ima ulogu tehni~­kog lica koje sprovodi
~­itav proces realizacije i proceduru, a bi}e to po njegovom mi{ljenju veli­
ki izazov i u administrativnom smislu, jer je nu`no pribaviti mno{tvo do­
zvola u raznim ministarstvima. Za{to je onda uop{te potrebno da postoji
komesar na{eg paviljona ako je on samo administrativno lice, a pri tome
se dodatno radi o klasi~­nom sukobu interesa, jer je neprihvatljivo da po­
mo}nik ministra kulture bude u isto vreme i komesar izlo`be, bez obzira
{to je zadu`en samo za trivijalne administrativne poslove. Interesantan je
i podatak da je ~­lanici stru~­nog saveta nedavno otkupljen video rad na ot­
kupu Skup{tine grada Beograda za zanemarljivih (u odnosu na umetni~­ku
i ideolo{ku vrednost njenog otkupljenog rada) 835.000 dinara. Mo`da je
to put kako dr`ava treba da podr`i konceptualne umetnike i oda im najve­
}u po~­ast, za{ta se tako zdu{no a o~­igledno i veoma uspe{no zala`e i ova
umetnica i ideolog, koja je genocid izabrala za svoju umetni~­ku, ali pre
svega za ideolo{ku i politi~­ku preokupaciju. Treba jo{ re}i da }e za ovaj
nastup na{ih instaliranih umetnika na venecijanskom Bijenalu biti potro­
{eno 100.000 evra. Zbilja, koliko treba o{i{ati poreskih obveznika da bi se
do{lo do ovako velikih sredstava. Mo`da bi to mogao biti novi umetni~­ki
projekat za neki od slede}ih konkursa ministarstva kulture.
172
Aforizam kao poslednji bedem odbrane
Ilija Markovi}
aforisti~ar, Novi Sad
AFORIZAM KAO POSLEDNJI
BEDEM ODBRANE
Aforizam je fenomen podneblja
Aforizam je re~, re~enica, pri~a, roman. Al­fa i omega srpske satire.
Aforizam je kap istine u kojoj se prel­ama more gl­uposti, prvo sl­ovo
kl­inastog pisma, tri misl­i u dve re~i, sl­atka mal­a tajna na vrhu jezika, kari­
katura u kojoj su se re~i nacrtal­e, knji`evno del­o u nastavcima – nastavl­ja
se tamo gde pamet stane.
Da nismo odl­epil­i, ne bi aforizam bio svetska marka, zvezdana pra­
{ina rodne grude. Aforizam je fenomen podnebl­ja. Na na{oj vetrometini
ukr{taju se ru`e vetrova i jebivetri. Da bi satiri~ar bio na visini zadatka,
mora da se dr`i zubima za vetar. Il­i, mal­o druk~ije, da humor nije od boga
dar, ne bi aforizam bio pi{ bo`ji. U svakom sl­u~aju, da nije gl­uposti, za afo­
rizam se ne bi ni znal­o. Ako se ne izrodi u aforizam, gl­upost je jal­ova.
Aforizam je jedinica za zbil­ju – kad dara prevr{i meru, satira dobije
na te`ini. Satira je ~udna bil­j~ica. Najbol­je uspeva gde ima korova. Gde
buja korov, aforizam je sjaj u travi.
Stoga nije satiri~aru do rupe u saksiji, ve} do zeml­je u rupi.
Satiri~ari nisu kriti~ari svake vl­asti, ve} samo gl­uposti koja vl­ada.
Hvataju se u kol­o s budal­ama – da bi imal­i informacije iz prve ruke.
Aforisti~na misao ukorenjena je u na{u tradiciju. @ivotne sokove cr­
pe iz vrhova vl­asti. Da nije tako, ne bi satiri~ari bil­i d`el­ati koji ne skidaju
gl­ave, ve} oreol­e. Satiri~ar koji zna gde je vl­ast tanka, uvek izvu~e debl­ji
kraj. Zato je aforizam na{ krajol­ik – sl­ika nepril­ika.
Kad bi satiri~ari registroval­i sve gl­uposti, ne bi bil­i satiri~ari, ve}
statisti~ari.
Bez drskosti nema satire. Bez vl­asti nema drskosti. Ponavl­janje je
majka mudrosti. Satiri~ari pi{u o drugoj vl­asti koja pravi iste gl­uposti. Ako
vl­ast ne bude dr`al­a do aforizama, mora}emo sve iz po~etka.
[ta je satiri~ar hteo da ka`e, rekl­a je stvarnost. Prema tome, satiri­
~ar izmi{l­ja ono {to vidi. Da nam se sve ne de{ava pred nosom, dal­eko od
o~iju javnosti, ne bi aforizam bio ise~ak vidokruga.
U okviru rubrike “Pogl­edi” Hereticus }e po~ev od ovog broja objavl­jivati tekstove
poznatih aforisti~ara.
173
Hereticus, 1-2/2009
Ilija Markovi}
Re~i su opasnije od del­a. Satiri~ar ne sme da napi{e {to vl­astodr`ac
uradi. Za sve {to napi{e satiri~ar ima pokri}e. ]ebe. Aforizam je zra~ak
nade u mo`danoj }el­iji, bl­esak duha nad bl­esavom zbil­jom, posl­ednji be­
dem odbrane.
Najmanja knji`evna forma je najve}i izazov. Manja forma od afori­
zma je – jezik za zube.
Srbi
Narodu treba re}i pravu istinu, a ne kako je bil­o.
Istina je l­ekovita. Zato je gvozdena pesnica dozira zar|al­om ka{i~i­
com. Ako }emo pravo, svakome se mogl­o desiti ono {to se samo Srbima
doga|a. Srbi su vel­iki narod. Nema rata koji ih mo`e zaobi}i.
Srbin koji bar jednom nije poginuo za srpstvo nije patriota. Drugi
tvrdi: „Da nisam patriota, od mene ne bi bil­o ni{ta.“ Patriota koji se busa
rodnom grudom mrvi zeml­ju. Kad patriotizam nadire u tal­asima, podl­o­
kava zeml­ju. Ne zna za granice – na ni~ijoj je zeml­ji.
Narodu koji ne zna u ~emu je vic pri~aju bajke. Kad je pol­itika sve,
l­ako je izbezumiti narod da niko ne primeti. Od naroda koji se pravi l­u­
dim l­u|i je samo vl­adar koji se pravi pametan.
Pametne Srbe mo`e da spase samo l­uda sre}a. Ako je sre}a u nesre­
}i, onda smo mi najsre}niji. Da nismo kubertenske sre}e, ne bismo u~e­
stvoval­i u svakom ratu. Kada se rat objavi svima istovremeno, iznena|e­
nje je pol­a uspeha.
Pri tom vreme radi za nas. Niko ne propada tako dugo kao Srbi.
Srbe krasi podani~ki mental­itet i nevi|ena hrabrost. ^im se osl­obode
jarma, l­egnu na rudu. Zato igraju s promenl­jivom sre}om. Redovno gube.
Sl­i~no je i s vl­a{}u. Najbol­je je ~uva onaj koji se gubi. Ako je Vel­iki Vo|a
gubio deo po deo, bar je sa~uvao vl­ast u cel­ini. [to je Vel­iki Srbin dobio
na vremenu, Srbi su izgubil­i na prostoru. [to su Vel­iki Srbi dobil­i u vel­i~i­
ni, mal­i su izgubil­i u ve}ini. „Vel­iki Srbin vi{i je od mal­og Srbina za ne~iju
gl­avu.“ Srbi su dovitl­jivi: kad nisu u smrtnoj, u `ivotnoj su opasnosti.
Srbi sa dna kace trezne se raskol­om.
Nekada je Srbija bil­a kojekude, a sada gde­gde. Ko to ka`e Srbija
je mal­a, ne l­a`e. Ve}a riba guta manju. Vel­ika Srbija – Srbiju.
Pitamo se, pitamo se: „Mo`e{ l­i da ne da{ ono {to nema{?! Mo`e{
ako si Srbin.“
Srbija mora biti vel­ika. U postoje}u ne mogu da stanu svi probl­emi.
Vel­ika Srbija je deo kopna nastao rasl­ojavanjem kore vel­ikog mozga. U
stvari, Vel­ika Srbija je }orak. Usmrtio je vi{e Srba nego svi bojevi meci.
174
Aforizam kao poslednji bedem odbrane
U katodnoj cevi metak je re~: „Probio sam medijsku bl­okadu. Pu­
cao sam u tel­evizor.“
Srbi imaju re{enje za sve. Jedino ne znaju {ta }e sa sobom. Srbi su
mal­i narod. Nijednom probl­emu nisu dorasl­i.
Usta na Ustav
Metodom usta na ustav mogu se o`iveti duhovi pro{l­osti ako je naj­
vi{i akt zeml­je neprimeren vremenu i prostoru. Isti je dobar primer, al­i je
uzor – nikakav.
Nekad bil­o: „Na{a trava, na{a krava, na{ jogurt, na{a revol­ucija – va­
{e masl­o.“ Ko je imao putera na gl­avi, posipao se pepel­om urnisanih. Dok
je }utanje zl­atno, skidanje kajmaka je jedina veza sa pol­joprivredom. Sada
i ovde nije }utanje zl­ato, ve} – pre}utkivanje istine. Druga pesma.
Ina~e da nije {eve, druge bi ptice peval­e istu pesmu. Nema evol­uci­
je i revol­ucije bez metka. Ako je Petog bil­a revol­ucija, mi smo prvoborci.
Ako je evol­ucija – majmuni.
Revol­ucionari su se boril­i za na{u stvar. Sada je tra`e u pl­astu sena. I
tako dal­je: {to se vi{e radi ispod `ita, prinosi su manji, odnosi – ve}i. U pro­
seku manje­vi{e je isto. Isto nam se pi{e. Pi{urija prve vrste il­i pete kol­one.
Jo{ se zanose pravil­om: nije va`no ko je ispred koga, ve} ko je iza koga.
Ako }emo pravo, nisu oni napravil­i propuste. Propusti su napravil­i
njih. Uzdal­i se u se i u svoje kuse. Ustav donel­i preko no}i – da {to pre ugl­e­
da svetl­ost dana. On je bio vrhovni zakon. Morao je da kr{i Ustav samo
zato {to niko nije savr{en. Pa ni Ustav. Vi ne morate. Vi ga sprovodite!
Ustav gu i tatko nad svi zakoni. O Statutu Vojvodine da ne govori­
mo. Ni{ta od Statuta! Sva{ta od vl­adaju}e koal­icije! Prema tome, ~l­ano­
vi ne mogu biti u kol­iziji, al­i mogu u koal­iciji. „U Ustavu postoji desetak
spornih stvari.“ Pri tom se previ|a da je „desetak desetina prihoda koja
se daval­a feudal­nim gospodarima“.
Kada se stav sroza, postane poza. Otkad su im usta puna Ustava,
Ustav je ustava Statutu Vojvodine. Sve bi bil­o kako val­ja (ustav je najve}i
izraz vol­je) da njihova prazna usta nisu puna krupnih propusta. U protiv­
nom, ako su usta puna demokratije, upl­juva}e se. Da bi se povratil­o pove­
renje bira~kog tel­a, treba staviti prst u usta.
Predl­og statuta Vojvodine je gotov, zakon o nadl­e`nostima je go­
tov. Sve je gotovo! Mo`emo po~eti! Svaki je po~etak te`ak, me|utim, do­
tl­e jo{ nismo stigl­i.
Vi{e od autonomije, manje od nezavisnosti – Srbija je nudil­a Koso­
vu. Kol­iko je Kosovo }aril­o na nezavisnosti, Vojvodina je gubil­a na auto­
nomiji.
175
Hereticus, 1-2/2009
Ilija Markovi}
Geografski pol­o`aj zeml­je je ideal­an. Prostire se sve vi{e dol­e. Sr­
bija je na dobrom putu da uhvati d`adu. Ko u njoj uzima sve zdravo za
gotovo, gotov je. U Srbiji ni{ta ne}e biti kao {to je mogl­o biti da je bil­o
sre}e. Dok zakon zdravog razuma ne stupi na snagu, va`i}e dosada{nja
pravna regul­ativa.
Nije vreme za promenu Ustava, ve} l­judi.
Vrh je dno
Koreni krize su duboki, {iroki i visoki, {to ne zna~i da su predimen­
zionirani. Visina puta {irina jednako je dubina propadanja. Ruku na srce,
nije sve u zeml­ju propal­o. Propal­a je zeml­ja. Dok smo se mi udubl­jival­i
u probl­eme, oni su kopal­i jamu, vode}i se principom: “Ne mo`e ne{to da
nastane dok sve ne nestane.”
Ako je ceo svet gl­obal­no sel­o, Potemkina treba {to pre rehabil­itova­
ti. Pogotovo {to je zeml­ja sel­jaka na brdovitom Bal­kanu izme|u Potemki­
novih i {panskih sel­a. Bez obzira na sve, mi smo imuni na svetsku krizu,
al­i nije svet na na{u. Kl­in se kl­inom izbija. Svetska kriza – doma}om. Kri­
za bi zakucal­a i na na{a vrata da ih nismo zimus nal­o`il­i. Kakav nonsens!
Doma}a kriza je ve}ih razmera od svetske. Ameri~ki san je ostvaren. Kri­
za je zbil­ja svetska.
Zbog svetske, “kupujte doma}e marke!” Zbog doma}e krize, Vl­ada
se zal­a`e za evropske vrednosti – evre, pre svega. Ako je Srbija izgubil­a
trku sa svetom, bar je od Evrope dobil­a nogu. Vl­adin program mera daje
rezul­tate. Broj ministarstava je isti. Me|utim, mere od marta nisu urodi­
l­e pl­odom: trudovi su l­a`ni, trutovi – pravi. Ako `ivite u pogre{no vreme,
gre{kom zauzimate pravo mesto. Budimo real­ni: niti smo mi od ju~e, niti
ste vi bol­je sutra. Vremena se menjaju: ju~e }e biti sutra. U pitanju je biti
il­’ ne biti. Ne}emo dugo ~ekati odgovor. Usl­edi}e pre pitanja.
Poznato je od davnina da najdubl­ji gaz ima brod koji tone. Kad je
osmatra~ viknuo “Zeml­ja na vidiku!”, misl­io je na dno. Kako prebroditi
krizu, kad su l­uka i u{}e u Beogradu, a “Titanik” na dnu okeana?
Srbija }e iza}i iz krize kada bude van sebe. U stvari, Srbija izl­azi iz
svetske krize i nastavl­ja gde je doma}a stal­a.
176
Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama
...................
INTERVJU
...................
PORUKE I POUKE
SRPSKOG OKTOBRA 2000. (12)
Gospo|a Silvia Nadjivan, saradnik Politikolo{kog instituta u Be~u, od
aprila do avgusta 2003. godine boravila je u Beogradu i prikupljala gra|u za
svoju disertaciju “Dobro planirana spontanost. Pad Milo{evi}evog re`ima
kao inscenirana masovna demonstracija 2000. u Srbiji”. Tom prilikom ona
je uradila kvalitativne, polustandardizovane intervjue sa tridesetak li~nosti iz
politi~kog, nau~nog, medijskog i kulturnog `ivota Srbije. Glavna pitanja su
se odnosila na uzroke koji su doveli do 5. oktobra 2000, na ulogu masovnih
protesta i glavnih aktera u tim zbivanjima, na karakter i doma{aj promena.
Njen istra`iva~ki cilj bio je da iz perspektive razli~itih aktera prika`e smisao
istorijskih zbivanja, a na osnovu autenti~nog svedo~enja – tzv. govorne istorije. Kao {to se istorija menja, tako se menja i percepcija pisane istorije.
U tom smislu ova zbirka razgovora je svojevrsni istorijski dokument, koji
se u razli~itim vremenima razli~ito percipira.
Svi prilozi koje objavljujemo u ovom i narednim brojevima u rubrici
Intervju su u izvornom obliku u kome su bili izgovoreni. Nikakve sadr`inske
i stilske izmene nisu ~injene, kako bi razgovori sa~uvali dokumentarnu vrednost, autenti~nost i spontanost komunikacije.
J.T.
177
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
Dragana Kuzmanovi}
novinarka, Beograd
BI]EMO PODSTANARI
U SOPSTVENIM KU]AMA
• Kada ste se i za{to u~lanili u JUL?
Novinar sam od 80. godine. Radila sam prvo u poljoprivrednom
~asopisu Revija Selo, onda sam pre{la u Televiziju Beograd 1986. godine
i radila do 1999. godine. 1995. godine odlazim za Indiju na 4 godine. Moj
suprug je bio izaslanik odbrane, a ja sam radila kao dopisnik radija, televi­
zije, novina, svih. Negde 98. sam po~ela da radim za Tanjug kao dopisnik.
1996. godine dr Mira Markovi} dolazi u Indiju da promovi{e svoju knjigu
No} i dan i ja je tada upoznajem, kao i program za koji se ona bori: za
jedan savremeni svet, moderno dru{tvo, ravnopravnost, mir, slobodu, tole­
ranciju. Miru upoznajem kao vizionara a ne kao ~oveka koga su tuma~ili
u raznim novinama kako nosi cvet u kosi a da niko nije znao za{to. A to
je bilo zato {to je njena majka, posle stravi~nih mu~enja, kada je iza{la na
streljanje, stavila cvet u kosu i zapevala. I Mira je, kao dete revolucionara,
uvek nosila cvet u kosi kao simbol slobode i prkosa. Na{a {tampa je to
zloupotrebila i ~udim se da su tada, kada su bili na vlasti, ljudi iz njenog
okru`enja dozvolili da ona dobije takav imid` u opozicionim novinama.
Najbla`e re~eno, nije bio verodostojan. Ja, suo~ena sa onim {to sam znala
iz {tampe o njoj i onome kad sam je upoznala, po~injem da razmi{ljam
o njoj, da je slu{am i razmi{ljam o levi~arskom programu, o njenoj viziji
sveta. Gde }emo biti svi tu gde jesmo, ali ravnopravni i dostojanstveni.
Programska osnova savremene levice je sloboda i ravnopravnost. Shvatila
sam da sam ja u biti levi~ar. Rekla bih i hri{}anin, jer to su apsolutno dva
pojma koja se, jedan na nebu a jedan na zemlji, vrlo prepli}u. Svi postu­
lati hri{}anstva – podeli sve {to ima{, ne ubij, ne ukradi, da bolje `ivimo
– to su i postulati levi~arstva, to je osnov levi~arske ideje. Zna~i, ja sam
u biti levi~ar i tako se sve to uklopilo i ja od tada fakti~ki postajem ~lan
Jugoslovenske levice. Ja u Indiji nastavljam kontakte sa komunisti~kim
partijama. 1999, kada je po~elo bombardovanje, ja sam sa Komunisti~kom
partijom Indije pravila proteste. U Beogradu sa Samatom Parti, koja je
isto levi~arska partija, sa CPI (Komunisti~ka partija Indije) pravila sam
proteste u Luknau, u jednoj od dr`ava u Indiji. Ono {to sam kao levi~ar i
kao hri{}anin nosila u sebi po~injem da ispoljavam od 96. godine, na neki
na~in kroz politiku, iako sam mislila da sam tako daleko od politike. I ta­
178
Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama
ko po~inje moj kontakt i ~lanstvo u Jugoslovenskoj levici. Mira Markovi}
dolazi 1997, a ja se vra}am iz Indije 1999. `ele}i da radim...
• Rekli ste da novinarstvo za vreme rata radi za svoj narod. Kako se
mo`e povezati taj postulat sa postulatom objektivnosti?
Pa znate kako. Ako vidim Srbina kome su kopali o~i dok je bio `iv,
ne vidim da li tu i{ta vi{e treba da se ka`e. Ja ~ak nisam ni komentarisala,
ja sam na Kupresu pustila pukovnika Lisicu, koji je me|u tim masakrira­
nim Srbima rekao: “Ho}e u Evropu! Ne mo`e se sa maljem u Evropu. U
Evropu se ide sa pame}u.” Ja sam tu i{la kao televizijski novinar. Slika
govori sve. Oni le`e tu, sa iskopanim o~ima, sa razbijenim glavama, sa
odse~enim u{ima, sa odse~enim polnim organima... Zna~i, neko se i`ivlja­
vao. Neko bolesnog uma i bez du{e. Neko ko je okovan mr`njom. Ja bih
se zgrozila da sam videla i Hrvata kome je to uradio Srbin, ili Muslimana
kome je to uradio Hrvat. I isto bih rekla. To nije ljudski, to nije ~ak ni
`ivotinjski. @ivotinja jede samo kada je gladna. To je bolesno – jednostav­
no bolestan um. E to je objektivnost.
• Niste to videli na drugoj strani?
Ne, pa ko bi me pustio, jer ja sam bila na hrvatskim spiskovima za
likvidaciju, bila sam dodu{e na kojekakvim spiskovima. Niti su srpski no­
vinari mogli da idu u Hrvatsku, niti hrvatski novinari u Srbiju. Gre{ka je
bila CNN­a ili BBC­a i ostalih svetskih agencija, koje su mogle da idu na
sve strane. A prilog o masakriranim Srbima nije ni oti{ao u prvoj no}noj
razmeni, jer niko nije hteo da uzme kad je nu|eno, zato {to su tokom ce­
log rata emitovali priloge koji potvr|uju da su samo Srbi ubijali i silovali.
Me|utim, po{to je satelitom oti{lo i dosta sveta videlo, onda su sutradan
prihvatili da ide i prilog o masakriranim Srbima. Imala sam priloge, koje i
danas imam, o silovanim Srpkinjama koje ne pri~aju dok ih slika{ sa le|a
nego gledaju u kameru i ka`u ko ih je silovao. Svet tada nisu interesovale
silovane Srpkinje jer su tada bile samo silovane Muslimanke. Tvrdim da
ni tada, kao i sada, bilo gde u svetu, nije silovana samo jedna strana. Ali
ta pri~a je pravljena u CNN­ovim i BBC­ijevim radionicama la`i i obmane
i pre nego {to su njihovi novinari krenuli na put. Demonizacija Srba je
bila zadatak koji je tim novinarima slu`io kao odsko~na daska, za takve
la`i dobijali su presti`na priznanja i Pulicerove nagrade.
Osnov novinarstva su obe strane. Kako ja mogu da budem objektiv­
na kad mogu da slikam samo sa jedne strane. Oni koji su mogli da slikaju
sa jedne i sa druge strane, koji su mogli da pre|u i ovamo i onamo, e o toj
objektivnosti treba da govorimo. Ali nas nije ko{tala dr`ave neobjektiv­
nost novinara iz Srbije, Hrvatske ili Bosne, ko{tala nas je neobjektivnost
naru~enih novinara svetskih agencija CNN­a, BBC­ija i ostalih. Oni su
179
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
do perfekcije usavr{ili sistem obmane. Oni toliko la`u da i sami veruju u
sopstvene la`i. Uspeli su da obmanu javnost i ubede je u na{u krivicu ta­
ko da nikoga u svetu nije ganulo 500.000 izbeglica Srba iz Hrvatske, BiH
i Kosova. To nije izazivalo tugu kao {to je izazvala tugu ona predstava,
onaj cirkus dole na Kosovu, one izbeglice koje su oni terali, bombama,
pretnjama i obe}anjima o nezavisnoj dr`avi ({to su kasnije i ispunili). Oni
su ih i bombardovali. Pa logi~no da su be`ali, a onde ih ~eka prihvat, ~eka
ih televizija da daju izjave i to na engleskom. Be`ali su i Srbi, pa nisu sli­
kali Srbe, nisu slikali Muslimanku koja se pora|ala u bolnici u Beogradu,
kojoj je mu` ostao dole da ratuje ili ostao da ratuje u Bosni. [iptarku...
Prema tome, to je jednostavno na{a pri~a, ali o ovome }e se jo{ dugo pri­
~ati, sa jedne istorijske distance i tada objektivna slika mo`da mo`e da
bude pokazana... Bez onoga {to su radili CNN i BBC i svetske agencije.
Bi}e i onih drugih pri~a, gde je mnogo Srba pomoglo Hrvatima ili mno­
go Hrvata pomoglo Srbima, ili mnogo Muslimana pomoglo Srbima da se
spasu. Bi}e i tih pri~a puno, mi smo narod koji je `iveo zajedno i `ive}e
zajedno i dalje. Ja sam neki dan pitala Amerikanca, {ta vi mislite {ta }e
da se desi na Kosovu kada vi odete? Opet }emo da `ivimo zajedno, kao
i pre nego {to ste vi do{li. Ali vi i niste dole da nas branite. Vi ste tu da
nas zavadite, da ratujemo, a vi nas onda branite i usput napravite bazu i
eksploati{ete sve rudnike i uzimate rude koje vam trebaju, kao i geostra­
tegijski pravac, prite`u}i om~u oko vrata Rusima...
• Rekli ste da ste upoznali Miru Markovi} 96. godine u Indiji i da ste
se posle toga u~lanili u JUL. Za{to ste se anga`ovali u JUL-u?
Ono {to sam ja tad pro~itala o njoj (Miri Markovi}) u opozicionim
novinama (kojih je bilo 90%), jer tada sam ~itala i pozicione i opozicione
novine, meni je na prvi pogled izgledalo druga~ije. Ona je u novinama pri­
kazana kao `ena koja je hladna, kao jedno potpuno druga~ije stvorenje.
^udno je da je u to vreme stvorena takva slika o njoj (Goran Mati} je bio
ministar informisanja, a bio je i visoki funkcioner JUL­a…). I to je bio
prvi nesklad izme|u onoga {to sam ~itala u {tampi sa onim {to sam vide­
la kad sam je upoznala. I tako po~inje nekakva moja veza sa levicom, sa
njom, i moje anga`ovanje. Moje pravo anga`ovanje u stvari po~inje posle
povratka, pa ni to nije ba{ bilo pravo anga`ovanje. Moje pravo anga`ova­
nje po~inje tek posle 5. oktobra, kada sam shvatila da }emo izgubiti sve
{to je levi~arsko u zemlji, to jest izgubi}emo slobodu, nezavisnost, sve {to
je istorijski srpsko, izgubi}emo svoje nacionalno bi}e, izgubi}emo zemlju.
Deset ljudi }e pokupovati sve {to ima u ovoj zemlji, pet posto ljudi }e biti
bogato, a ostalo }e da bude jadna sirotinja koja }e samo da pre`ivljava.
Posta}emo roblje, jer ekonomska nezavisnost je, u stvari, sloboda. Kad
svi budemo `iveli od kredita i milostinje Zapada seti}emo se stihova “da
li }e sloboda umeti da peva kao {to su su`nji pevali o njoj”.
180
Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama
• Kakav koncept je imao JUL do 5. oktobra 2000. godine?
Koji koncept? Pa levi~arski, najortodoksniji levi~arski koncept. Ja
ne govorim o komunisti~kom konceptu i konceptu u kome nema mesta
za religiju ili privatizaciju. To je apsolutno ta~no. To imamo u svim na{im
programima – apsolutnu slobodu, ravnopravnost naroda i ljudi, ali na na~in
koji }e biti usagla{en sa demokratskim, nau~nim i tehnolo{kim progresom
sveta. Program JUL­a za 21. vek je bio: da se od desnice nau~i kako se
rukovodi kapitalom, a da se od levice sa~uva briga o radnicima. JUL je
bio za varijantu da se od svega, i privatnog i dru{tvenog, odvaja za ljude
koji nisu dovoljno sposobni iako su zdravi, a da ne govorimo o ljudima
koji nisu zdravi ili su stari. Zna~i, da im se omogu}i, kroz socijalne progra­
me, `ivot dostojan ~oveka. Da, bez obzira {to taj ~ovek nema fakultet ili
{to ta `ena radi kao ~ista~ica, ili kao ~ista~ ulica ili kopa~, da oni nemaju
manja prava od onog koji je zavr{io fakultet ili postao doktor nauka. Da
oni isto imaju svoja prava, ne samo da glasaju, nego da imaju pravo u svo­
joj fabrici, u svom preduze}u, na ulici, da ne budu ljudi drugog reda zato
{to nisu elegantni, {to nemaju bodi­gard ili ne voze d`ip. Zna~i, koncept
Jugoslovenske levice je bio da se bori protiv nasilja, protiv siroma{tva i
primitivizma. JUL je bio nosilac ne samo humanog ve} i savremenog.
Pod slobodom JUL je podrazumevao jednu apsolutnu slobodu, bez obzi­
ra kojoj religiji pripada{, koje si nacije, da jednostavno ima{ slobodu da
razmi{lja{, da izrazi{ svoja ose}anja, da ima{ svoju dr`avu, himnu, svoje
granice, i da ti to sve ne odre|uje ni Amerikanac, ni Solana, ni Montgo­
meri, niko, nego da sam odre|uje{, `ivi{, da sam kreira{ ambijent u kome
}e{ `iveti. To su ona osnovna levi~arska na~ela zbog kojih sam ja u{la u
JUL, a ne zbog onih profitera, kojih je, na`alost, bilo mnogo. Ja to tada
nisam znala.
• Kako je finansiran JUL do 5. oktobra 2000?
Pa kao i ostale partije. Tada je u Zakonu o finansiranju partija bilo
definisano: od ~lanarine, a sve partije su mogle da imaju svoja preduze­
}a. Mi smo imali dosta svojih preduze}a, gde je JUL bio osniva~. To se
posle 5. oktobra sve ugasilo, a i novim zakonom o finansiranju partija je
apsolutno zabranjeno da jedna partija ima svoje preduze}e. Zna~i partije
}e mo}i da `ive samo od ~lanarine i od sponzorstva. Zvani~no }e, dakle,
sve partije postati “sponzoru{e”... A mi sad `ivimo vrlo te{ko. Otkako
nemamo poslanike u saveznom parlamentu, nemamo ni novac i `ivimo
jako te{ko. Nadamo se da }emo na}i sponzore za pravu levi~arsku partiju,
koja nije fingirana, koja se nije krila ni iza kakvih zavesa, nije prepisivala
ni~ije programe. Svi programi su na{i. Originalni levi~arski programi, a
sve ove partije koje su sada desni~arske ili partije centra probale su da
se ubace na prostor levice. Vi znate da Demokratska stranka poku{ava
181
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
da u|e u Internacionalu (a ako u|e, onda ni Internacionala ne}e vi{e biti
Internacionala, nego neki konglomerat levice i desnice), a i ova Kora}eva
partija, ne znam ni kako se zove. Oni su po~eli kongres Internacionalom
i sve je bilo crveno. Oni su lakrdija{i. To je poku{aj da se zauzme prostor
levice, jer narod sa ovih prostora je levi~arski, i ina~e narod sveta je levi­
~arski, osim onih 10% kapitalista u svetu, oni nisu levi~ari... Levi~arstvo
ima iste postulate kao hri{}anstvo, ali ono izvorno. Hajde da svi podelimo
to {to imamo. Levi~ari ho}e da se obezbedi jedan pristojan `ivot svim
ljudima ovde i sada, na zemlji... Sve ono {to je narod izgubio otkad su
ovi do{li na vlast, to je levi~arstvo. Tako da }e za neku godinu i oni koji
navodno nisu znali {ta je levica, to vrlo brzo saznati. Levica je ono {to
vi{e ne}emo imati. Ne}emo imati dr`avu, ne}emo imati granice, ne}emo
imati slobodu. Na po~etku su nam davali ne{to milostinje, a sada samo
tra`e. A tra`e sve kao nezasite ale. Hapse nas gde god stignu, ka`u: ispo­
ru~ite nam 20, 30 glava... Morate da nam prodate, budza{to, sve fabrike,
elektrane, `eleznicu, izvore, hidrocentrale. Stide}emo se, istorijski }emo
se stideti, {to su nam davali milostinju, {to smo prodavali srpske glave,
{to smo svojim pokolenjima ostavili ropstvo umesto slobode. Mi smo
jednostavno izgubili sve. I polako gubimo du{u. E, samo ako sa~uvamo
du{u, di}i }emo se... Srpski narod se uvek dizao, di}i }e se i ovaj put. E,
to je levi~arstvo. E, tu smo mi.
• Kako ste do`iveli 5. oktobar?
Kao stra{an gubitak. One no}i, na izborima, kada su bili progla{eni
rezultati izbora i kada je pobedio DOS, na KZ[, rekla sam: no}as je umrla
Jugoslavija. Upla{ila sam se jer sam znala {ta nas u budu}nosti ~eka i to
je bio razlog {to sam 5. oktobra oko 6–7 sati do{la u svoju partiju i rekla:
ja sada ostajem tu i borim se. Strah me je terao da tako postupam, kao
{to me je bilo strah kada je po~elo da se ratuje, pa sam oti{la na rati{te
jer sam mislila da je to moj novinarski dug. Ose}ala sam se bespomo}no,
jer ja ne mogu da spre~im to. E, tako sam se ose}ala 5. oktobra kad sam
shvatila da gubim dr`avu, da gubim sve. Da }e do}i oni koji su apsolutno
instruisani da uni{te i rasprodaju dr`avu. Ali tada nisam ni slutila u kojoj
meri i kako }e to primitivno da urade. Tada je to bio jedan podsvesni
strah da }emo izgubiti sve, i kada sam shvatila da “veliki” julovci be`e,
odlu~ila sam da ostanem i da se borim. Levica je izdala levicu. Svetska,
jer je ve}ina zemalja koje su nas bombardovale imala levi~arsku vladu. I
na{a levica, tj. najve}i deo rukovodstva, jer je pokazao da u levici nije bio
zbog ideje, ve} zbog pozicija i svega {to te pozicije donose. Mira Markovi}
je imala hrabrosti da stane na crtu, iako gotovo svi be`e, i u ime levi~ar­
stva nastavi borbu. Verovatno smo se mi tu negde i prona{le. Postojalo
je dosta ljudi koji su jako lepo funkcionisali dok je levica participirala u
182
Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama
vlasti. Ja ne verujem da }u biti ~ovek koji }e tako ne{to da radi, ako se
levica vrati na vlast. Osim ako mi neko ka`e: mora{. Treba{ mi kao borac.
[to se mene ti~e, ako bi se levica vratila na vlast, ja bih ponovo negde
oti{la, i pisala knjigu...
Posle 5. oktobra bilo je stra{no kazati da si iz Jugoslovenske levice.
Ja sam i tad ponosno govorila da sam generalni sekretar Jugoslovenske
levice. Danas mi se desi, na primer, da me zaustavi policajac, uzme mi li~­
nu kartu – vozila sam br`e – i ja priznajem da sam vozila br`e, nikada ne
la`em. A on ka`e: a {ta Vi radite? – Ja ka`em: ja sam generalni sekretar
Jugoslovenske levice. On me pogleda zapanjeno i ka`e: pa dobro, da ne ka­
znimo generalnog sekretara. Pre godinu dana te{ko da bi se to desilo...
Ja se borim za ono ~emu pripadam i mislim da levica mora da po­
stoji. Jer sve zemlje na ovom svetu imaju levi~arske partije. Pa }emo je
imati i mi, jer mi smo bili rasadnik levi~arstva na ovim prostorima, i to
jednog lepog levi~arstva, ne jednog ekstremnog kao u Sovjetskom Savezu,
komunisti~kog. Mi smo bili negde izme|u kapitalizma i komunizma tako
da je na{e levi~arstvo bilo jedno umereno, jedno zdravo levi~arstvo. Mi
smo bili levica za 21. vek. Zato nas se i pla{e.
Imali smo emisiju “Za i protiv” na Televiziji Beograd. Za i protiv
odgovornosti Mire Markovi}. Dobila je 46 posto... Za vreme na{e vlasti
sa tim negativnim imid`om koji su oni stvorili, pitanje je da li bi Mira
Markovi} dobila 46 posto. Mira Markovi} je otvarala {kole i bolnice, po­
magala je ljudima. Pa {ta je tu greh Mire Markovi}?
• Vi ste pratili i pozicione i opozicione medije?
Da, tada smo imali opozicione i pozicione medije. Danas su svi me­
diji pod kontrolom dr`ave. Nema vi{e opozicionih medija.
• Kako ste se jo{ informisali, osim putem medija?
Imam kompjuter. Moj na~in informisanja je bio da pro~itam i jed­
no i drugo. Da shvatim gde se ukr{taju vi|enja i {ta je nekakav minimum
istine u tome. Sada imamo agenciju, gde treba da proverite da li je ta
informacija koju dajete pro{la selekciju ministarstva informisanja. Tako
da u svim pisanim i elektronskim medijima imamo iste vesti, uniformne,
li~e na “bakin kola~”, me{ani su u istoj kuhinji.
Ministar odbrane ili ministar unutra{njih poslova mo`e da ka`e i da
je Mira Markovi} navodno u~estvovala u iniciranju ubistva Ivana Stam­
boli}a i da joj presudi, tj. da je proglasi krivom. Onako “odokativnom
metodom”, bez istrage, bez i~ega, daje ocenu, karakteristiku i presudu.
Oni su zaboravili da je svako nevin dok mu se ne presudi. Ubistvo Zora­
na \in|i}a je tajna. A ubistvo Ivana Stamboli}a je slu`bena tajna. Malo
Balkan, i sad ve} imate Kurir. Nisu oni potpuno opozicioni. To su neke
183
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
novine koje daju trunku ne~eg opozicionog. Telegraf, Svedok... to su no­
vine koje koliko toliko pokazuju i drugu stranu. Tu je i Pravda.
Ja sam odavno izgubila iluziju o istini. Ja sam imala de~ije poimanje
istine. Istina je istina i ona ne mo`e biti crno­bela, ni pozitivna ili negativ­
na, ona je istina. Na`alost, `ivot me nau~io da se istina gleda iz razli~itih
uglova, iz razli~itih d`epova, i da je potpuno razli~ita za razli~ite ljude, a
bi}e istina “onog” koji ima najdublji d`ep. Pa }e ceo svet da proguta ak­
ciju Milosrdni an|eo, bombardovanje Jugoslavije. [to zna~i da su za nas
bombe bile dar sa neba i mi treba da budemo zahvalni i da zato sudimo
Slobodanu i svim oficirima i policajcima koji su branili zemlju. Ako uzme­
mo da je `ivot borba dobra i zla, u ovom trenutku u svetu preovla|uje
zlo. U ovom trenutku je preovladalo zlo i u na{oj zemlji. Vi vi{e ne znate
ko je koga ubio. Ko stoji iza kog ubistva, i ko je bio u [ilerovoj i ko nije.
A svi su bili u [ilerovoj. Za{to je Legija opasan igra~? Zato {to }e da is­
pri~a ko je sve i {ta naru~ivao. I ko je naru~io 5. oktobar, i ko je naru~io
hap{enje Slobodana Milo{evi}a? Ko su ljudi sa ~arapama na glavi? Ko
je dobio zadu`enje da glavu Slobodanovu na Vidovdan odnese nekom
novom Muratu za 6 miliona dolara (ili 30 srebrnjaka).
• Kakvi su odnosi bili izme|u SPS-a i JUL-a i za{to je SPS dao neke
mandate JUL-u?
Ne, JUL je dao svoje mandate SPS­u 2000. godine... Ne bih vam na
to odgovarala jer tada nisam bila tu... Ali znam da su na izborima 2000.
godine SPS i JUL i SNP iz Crne gore imali ve}inu. SNP je rekao da ne}e
u koaliciju zbog JUL­a. JUL je rekao: u redu – mi }emo 12 na{ih mandata
dati SPS­u i opet imamo ve}inu. A onda je SNP rekao da ne}e u koalici­
ju sa SPS i tako su levi~ari izgubili vlast zahvaljuju}i izdaji SNP. Mi smo
posle toga imali 12 poslanika u Saveznom parlamentu i kada je pravljena
ova dr`avna zajednica, SPS i JUL je trebalo da imaju 12 poslanika. Logi~­
no je bilo da bude, ne znam, SPS­ovih 8, a na{ih 4. SPS nije hteo i uzeo
je svih 12, to jest SPS je imao zadatak da nas izbaci iz parlamenta. Onda
nam je SPS na kraju uzeo sve mandate i mi smo izba~eni iz parlamenta
zahvaljuju}i “bratskom” SPS. I znali su da }e povrediti najvi{e Slobodana
ako budu pri~ali i prali svoj prljav ve{ preko JUL­a, odnosno preko Mire
Markovi}, i to su i uradili. I tako misle da su negde sa~uvali sebe. I to je
bio njihov put do vlasti.
• Za{to su bili uvedeni zakoni o univerzitetu i o javnom informisanju?
Pa slu{ajte, onoliko koliko sam ja ~itala, ne vidim {ta je to toliko lo{e
bilo u tom zakonu o univerzitetu i {ta je ispravljeno u me|uvremenu. Ja
vi{e pripadam ovom periodu. Meni bi vi{e odgovaralo pitanje da li je ovim
zakonom ne{to dobijeno i da li se re{ilo? Nije se ni{ta popravilo stanje i
184
Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama
taj zakon o univerzitetu, bez obzira na kritike, ne mislim da je bio lo{. On
je vi{e u javnosti predstavljen tako, re~eno je ~ak da zakon podrazumeva
privatizaciju imovine univerziteta od strane profesora. Dotle se i{lo sa
medijskom kampanjom, a znamo da taj zakon nije to podrazumevao.
• Za{to je JUL u{ao u koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom?
Kada? U vreme vlade nacionalnog jedinstva! Za{to da ne? To je
normalno svuda u svetu da partije posle izbora prave koalicije. To nije
bilo dobro samo zbog toga {to je tim bio oslobo|en prostor opoziciji, tj
DOS­u, {to nas je ko{talo vlasti. Zato }e DOS ubudu}e da “glumi” i po­
ziciju i opoziciju.
• [ta mislite o nevladinim organizacijama?
Koliko ih ima? Preko 25.000. Preko njih su prane pare. To je bio
najlak{i na~in i one su apsolutno bile instrument spolja. Preko njih se vr{ila
obuka, uno{enje pometnje u sve ono {to je bila zdrava misao, u ono {to su
bili ciljevi levi~arske vlasti i o~uvanja dr`ave. Oni su unosili pometnju, sve
ono {to je bilo suprotno nekakvom moralu srpskom. Od homoseksualaca
do Velikog brata. Uba~ena je ideja da mi treba da budemo ti koji }e prvi
da osude sebe za svoje gre{ke. Da mi prvi za primer `rtvujemo sebe. To
je najstra{nija stvar koja je ura|ena preko tih nevladinih organizacija. Rat
je ubijanje, rat je rat. I u Drugom svetskom ratu i u ovom ratu mi smo
sudili ljudima u toku rata koji su radili ne{to protiv humanitarnog prava,
prava zarobljenika i svega. Ali mi smo po~eli da se posipamo pepelom,
da osu|ujemo sebe, a u stvari mi smo tako pomagali ostvarenje ciljeva
zapada, da razbiju dr`avu, pobiju narod i, da bi opravdali svoju agresiju,
plate ljude iz nevladinih organizacija da u ime naroda priznaju krivicu,
priznaju genocid i tako osudimo sebe a opravdamo njih. Kandi}, Biser­
ko Vu~o, Pavi}evi}, Liht, `ene u crnom. Bi}e ubele`ene crnim slovima u
istoriju srpskog naroda, kome pripadam.
• Kakav je bio odnos JUL-a i televizije YU info?
Pa to je nekad bila televizija zami{ljena da bude televizija za one
koji se ose}aju jugoslovenima. Tako je bila i napravljena i tako je funkci­
onisala. Malo nas je vra}ala u istoriju. Davala je one partizanske filmove,
pokazivala zajedni~ku borbu, ono ~ime je sa~uvana zajednica jugoslovena.
YU info je napravljen za one koji se ose}aju jugoslovenima, jer, verujte
mi, ima jo{ dosta ljudi koji se ose}aju jugoslovenima. Ja sam srpkinja, ali
sam jugoslovenski orijentisana. I mislim da se ve}ina ljudi tako ose}a. Ja
se ose}am i srpkinjom i jugoslovenkom i kada odem u Vojvodinu i kada
odem na Kosovo ja se isto tako ose}am.
• Vi ste u~estvovali u formiranju YU info televizije?
185
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
Nisam. Nisam tada bila u Jugoslaviji. Bila sam u Indiji...
• Vi ste radili u Radio Jugoslaviji?
Od oktobra 1999. do 5. oktobra. Posle toga sam dobila otkaz.
• Da li ste tokom Va{eg posla dali neke informacije koje nisu bile prijatne?
Da. Kako da ne? Pa, evo ovo {to sam radila sa rati{ta nije bilo pri­
jatno. Ja sam potpuno ube|ena da je istina – istina i da ona mora biti re­
~ena... I to {to se de{avalo na rati{tu je isto istina i mnogi su me osu|ivali
zbog toga. Za{to sam snimala masakrirane Srbe? A Srbe je tamo neko
stvarno ubijao i masakrirao?
• Kakav je odnos JUL imao prema opozicionim medijima?
Prvo, tada je skoro 80% medija bilo opoziciono. Pisali su i govo­
rili sa toliko mr`nje da je to na sve li~ilo samo ne na novinarstvo. Pitala
sam se {ta }e raditi jednog dana ako se promeni vlast? Da li }e dozvoliti
nekom novim opozicionim medijima da koriste isti re~nik. Ili }e im to
zabraniti. Vide}emo. Gre{ke koje je JUL pravio nisu bile julovske, ve}
gre{ke Ivana Markovi}a, tada{njeg portparola. I ja }u jednog dana staviti
do znanja da on ima stra{nu politi~ku odgovornost. Ja sam se posva|ala
sa Ivanom Markovi}em pre izbora. Telefonom smo se posva|ali i ja sam
mu dala fakti~ki otkaz. Jer on je dr`ao konferenciju za {tampu i ja sam
bila prisutna. Prvi put odgledam celu konferenciju i ~ujem kako on mal­
tretira i vre|a neke opozicione novinare. Uzme dva­tri podatka o njima,
da li su i u kojim novinama napisali neki ~lanak protiv JUL­a i tako... To
da je meni neko nekad uradio kao opozicionom ili pozicionom novinaru,
nema veze, ja mu to nikad u `ivotu ne bih oprostila. On je prosto stavove
JUL­a iznosio na pogre{an na~in i pogre{nim re~nikom. Kada je bila moja
prva konferencija za {tampu kao portparola posle 5. oktobra, mislim da je
bilo 50 novinara u sali, i bilo je stra{no. Mira mi je posle rekla i pokazala
kako je bukvalno napravila rane od noktiju na dlanovima, koliko mi je
dr`ala pesnice. Jer ja izlazim pred novinare koji su bili ogor~eni kao da
ulazim u arenu sa 50 razjarenih i gladnih lavova. Po~nem konferenciju
tako {to im prvo ka`em da sam u biti novinar i da znam njihov posao,
da bez obzira kakvo su iskustvo imali sa JUL­om, da budu profesionalci.
Neki su bili profesionalci a neki nisu i nikada ne}e ni biti.
• [ta biste danas uradili druga~ije u odnosu na ono do 5. oktobra?
Sa ove distance, mo`e da se primeni izreka “posle bitke svi su gene­
rali”. Mi danas znamo koje su bile neke na{e gre{ke. Mislim da je dosta
bilo nadobudnosti kod nekih na{ih ljudi u partiji. Mislim da su svi bili na­
dobudni osim Mirjane Markovi}, a da se sve to pripisalo njoj. Znate, to
186
Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama
je sve bilo sa pozicija vlasti, sa pozicija snage, mo}i... Mislim da je to ~ak
odisalo u pokretima julovskih lidera, u stavu, u svemu. Ovi novi su jo{
gori, ali ovo me ne boli, ovo mi ~ak odgovara. Ovaj narod vidi to. Onda
mi je smetao taj odnos sa novinarima, smetalo mi je preterano prisustvo u
dnevnicima, emisijama... Jednostavno se neki ljudi nisu skidali sa ekrana
i to je samo imalo negativne posledice za partiju.
Pa ni odnos sa SPS­om mi se nije dopadao. SPS je velika partija
i meni se ne dopadaju neki ljudi u SPS­u, ali to nema veze. Mi smo bili
koalicioni partneri, SPS je bila ve}a partija, mnogo ve}a partija od JUL­
a. Ja sam, na primer, bila u Iraku na Bagdadskoj konferenciji. Tada je
predstavnik SPS­a bio Per~evi}, a ja sam bila predstavnik JUL­a. Ja sam
u Iraku imala sjajne prijatelje, jer sam sa Ira~anima pravila demonstra­
cije u Indiji i njihov ambasador je, naravno, javljao svojoj vladi tako da,
kada sam prvi put do{la, nai{la sam na divan prijem. Pripadam porodici
patrijarhalnog vaspitanja. Nau~ila sam da po{tujem i starije, i funkcije, i
moralne norme koje su narodne... Mislim da je velika gre{ka {to su neki
~lanovi Jugoslovenske levice, koji su bili na nekim mestima, zna~ajnim,
a time je njihova reakcija mnogo ja~a i zna~ajnija, doprineli da se stvori
jaz izme|u SPS­a i JUL­a, koji su po svemu bili komplementarne partije.
JUL je napravljen da oni ljudi koji ne}e da pre|u u Socijalisti~ku partiju
u|u u JUL. Kao partija koja }e objediniti i nove i stare komuniste. To su
oni ljudi koji nisu posle komunista hteli da se zovu socijalisti, nego, eto,
neka udru`ena levica – Jugoslovenska udru`ena levica. I mi smo bili mala
partija i ja sam to tako shvatala, i tu mi je smetao taj odnos sa obe strane
strane, jer mi se ~inilo da se neki ljudi bave vi{e SPS­om, primedbama na
ra~un SPS­a nego na ra~un Demokratske stranke ili SPO­a i obrnuto.
Ne znam da li je trebalo dozvoliti demonstracije kako ih je Slobo­
dan dozvolio. Jer mi smo pitali jednog Amerikanca, kad vi{e nismo mogli
da obja{njavamo da je to izraz demokratije, pitali ga: – Pa dobro, {ta vi
radite? – Stavljamo `utu traku i odredimo od 12 do 14 h... Posle toga ide
{to ide. Ko pre|e iza trake, idu batine, ide zatvor, ide sve {to treba. I oni
to tako rade, videli smo. A kod nas je sve bilo dozvoljeno...
• [ta ste radili kad ste se vratili iz Indije?
Ja tada prelazim u Radio Jugoslaviju, kod Ivana Markovi}a, ne
znaju}i Ivana Markovi}a, jer ja 4 godine nisam bila tu. I tako po~injem
da radim u me|unarodnoj u Radio Jugoslaviji, vezano za Aziju, za taj deo
sveta koji dobro poznajem, sve do 5. oktobra, kada se dogodio pu~. Ujutro,
6. oktobra se javljam u Radio i oni mi ka`u da nema potrebe da dolazim
na posao. Zna~i, do februara slede}e godine ja ne odlazim na posao, ne
mogu da u|em tamo, da bih 9. februara dobila otkaz koji je retroaktivno
bio napisan, navodno 30. septembra. Zna~i, kao 5 dana pre oktobra su
187
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
oni meni dali otkaz, a ja ga dobijam 9. februara naredne godine. Pre{la
sam da radim u JUL kao portparol.
• Kada i za{to ste po~eli da radite kao novinar?
Rano sam izgubila roditelje i sve sam u `ivotu morala sama. Posle
zavr{enog fakulteta po~injem da radim kao novinar u Reviji selo... Radim
honorarno skoro tri godine za taj ~asopis i onda dobijem stalno radno
mesto. U to vreme sam bila ube|ena da sam u novinarstvu prona{la se­
be. Novinarstvo je za mene bio izazov. Ali novinarstvo koje za cilj ima
izno{enje istine. Novinarstvo koje poma`e kontroli i pravilnom razvoju
dru{tva, sa ciljem da se popravi i pobolj{a `ivot obi~nog ~oveka...
• Vi ste onda posle novina pre{li na televiziju?
Da, ali posle nisam samo pratila privredu, radila sam kao novinar
koji je obi{ao sva rati{ta. Bila sam ratni reporter... Obi{la sam rati{ta Za­
ton, Herceg Novi, celo Dalmatinsko rati{te, Knin, Bosnu, Doboj, Tesli} i
taj deo. E onda 95. odlazim za Indiju. Radila sam i emisije i okrugle stolo­
ve. Jedini sam novinar, mislim, koji je bio i ratni reporter i radio emisije
a da nisam avanzovala u Televiziji Beograd. Ostala sam profesionalan
novinar, jer sam mislila da urednik u jednoj redakciji treba da ima dosta
rada i dosta znanja... To je bio moj put, za razliku od drugih novinara koji
su se vra}ali sa rati{ta i postajali urednici. Ho}u da ka`em da sam izradi­
la svoje novinarstvo kao pravo profesionalno, dok sam mogla. Kad sam
shvatila da je druga~ije, da nema vi{e istine, da je istina relativan pojam,
da ko ima vi{e para ima i vi{e istine, po~ela sam da se bavim politikom...
2000. godine.
• Kako ste do`iveli posao ratnog izve{ta~a? Da li ste imali ose}aj da
mo`ete objektivno da pri~ate?
Da, jako sam bila ponosna na ljude koji su se borili, na ljude koji
su pomagali kao novinari, to je bila pomo} mojoj zemlji. Ja nisam mogla
da nosim pu{ku jer nisam vojnik, nisam oficir, ali sam mogla da nosim
olovku, mikrofon... To je bila moja pomo} mom narodu. Da su me pustili
da odem i sa druge strane, ja bih svoj posao uradila profesionalno, ja bih
pokazala i drugu stranu. Naravno da nisam mogla da odem sa druge stra­
ne jer bi me ubili. U to vreme rata mogao si samo iz svog ugla da gleda{.
Tako su radili i hrvatski novinari, i bosanski novinari. Jednostavno je bilo
tako – ti si sa ove strane linije i mo`e{ da izve{tava{ samo sa ove strane
linije. Ja nisam bila CNN­ov ili BBC­jev novinar, koji je mogao da ide na
obe strane. Ja sam bila samo srpski novinar koji je mogao do granice.
• Da li ste na rati{tu bili u kontaktu sa opozicionim novinarima?
188
Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama
Pa pazite, kad smo bili na hercegova~kom rati{tu mi smo se svakog
jutra nalazili na Debelom Bregu, svi novinari koji su tu i koji su odatle
kretali. Oni nas vode, jedan dan u Zaton, i mi svi tu pravimo reporta`u.
Svi smo na istom mestu pravili reporta`u, svako na svoj na~in, naravno.
Tako sam bila u nekakvom kontaktu sa svim novinarima. I danas se mi
sre}emo i znamo ko je bio na kom rati{tu i vrednujemo se po tome.
• Kako ste do`iveli vreme kada je napravljena Radio televizija Srbije
iz RTB po~etkom 90-ih?
Pa te{ko, ja sam jugoslovenski opredeljena i ro|ena sam u jednoj
od Jugoslavija. Ro|ena sam u zemlji u kojoj nisam druga iz {kole, ili de­
~ka sa kojim se zabavljam, koji mi je samo simpatija, pitala kako se zo­
ve, niti da li je Musliman, Hrvat, Makedonac... To nas, jednostavno, nije
interesovalo. Mislim da je to bila sloboda, da je to bila sre}a. Mislim da
smo tada lepo `iveli i raspadanje svake od Jugoslavija mi je te{ko padalo.
Kao da je otkidan deo po deo mene, jer Jugoslavija je bila eksperiment
koji je opasno pretio da uspe...
• Kako ste do`iveli odlazak novinara iz RTB koji se pretvorio u RTS
po~etkom 90-ih?
Moram da vam ka`em da sam tada bila deo Televizije Beograd,
novinar Televizije Beograd i tada su odlazili neki novinari koji su hteli da
slobodno izraze svoja politi~ka opredeljenja. Tada je oti{ao Nino Brajovi},
Branka... nekoliko njih, Milica Pe{i}, Milica ^avi}, Vlado Mare{. To su
sve bili sjajni profesionalci. I meni je bilo `ao {to su oni zbog svoje politi~­
ke opredeljenosti morali da odu. Morali ili ne, ali su oti{li, jer bilo je bez
veze da ti isti novinari iza|u na proteste, da probaju da provale u tu istu
televiziju zajedno sa SPO­om 9. marta, a onda do|u u Televiziju Beograd
po platu. To prosto ne ide... ali mi je `ao {to Televizija Beograd gubi vrsne
novinare. E to se nastavilo, s tim {to su posle 5. oktobra masovno oterani.
Ostao je samo jedan broj ljudi koji je pristao na sve poni`avaju}e uslove
koje su im dani. Dali su im i tretirali ih posle kao novinare po~etnike da
bi mogli da ostanu tu i da bi pre`iveli u varijanti da se vi{e nigde ne po­
javljuju, da im se lik ne vidi, kao da su ku`ni, da imaju lepru. Meni uvek
pada te{ko kada zbog neke politi~ke situacije odlaze profesionalci. Posle
5 oktobra doveli su neke srednjo{kolce koji klimaju glavom (ne ka`em
da ih i pre nije bilo) i postavljaju pitanja koja nemaju veze sa pitanjima,
nego su ~ista demagogija. To nije novinarstvo... Svi urednici i direktori u
RTS­u su ljudi koji su bili prisutni u strankama i politi~kim borbama ovih
10 godina do smene vlasti, uklju~uju}i i direktora i Le~i}ku, koja je bila
na kursu u Americi 3 meseca. Prema tome, oni su preko svojih stranaka
do{li na mesto glavnih urednika i oni }e za sebe da biraju isklju~ivo novi­
189
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
nare iz svojih stranaka. Zna~i, opet politika. A novinari koji su pripadali
nekim strankama pre toga, {to je tako|e bila gre{ka, bili su odstranjeni.
Ide slede}i krug. Pa sad }e ponovo izbori, ponovo }e neko da pobedi, pa
ponovo sklanjamo i menjamo urednike, pa oni sklanjaju i menjaju novina­
re i tako to... Gde je tu profesija, gde je tu novinarstvo? Nema ga.
• [ta mislite o protestu 9. marta 1991. godine?
Prve nerede u zemlji u kojoj nismo pitali ko se kako preziva niti iz
kog kraja sveta je, u kakvu crkvu ide, prve proteste je po~eo da pravi SPO
i on je po~eo da izvla~i nacionalno iz na{eg bi}a, a ~im se izvu~e nacional­
no odmah po~inje i nacionalizam, naravno. To izvla~enje nacionalizma
meni je dosta te{ko palo. Te{ko mi je palo kada su iza{li na ulice i po~eli
da pri~aju o tome da je bilo 50 godina mraka. Pa za{to smo mi bili idioti
50 godina? Ja sada treba da se ose}am idiotom {to ka`em da sam `ivela
u jednoj slobodnoj i lepoj zemlji. Nisam idiot, jer ja nisam `ivela u mra­
ku. Kada je krenuo Vuk Dra{kovi} imala sam jedan stra{an ose}aj da se
valja ne{to {to nikome ne}e doneti sre}u. I nije. A naro~ito Vuku (osim
materijalnog i statusnog), koji je postao sinonim za politi~ara koji menja
svoje stavove u zavisnosti ko mu {ta naru~i. I to sve dobro naplati. Ni on
vi{e ne zna {ta je na po~etku govorio, za ruku koja digne zeleni barjak,
da li je treba odse}i ili poljubiti?
• Za vreme protesta 96/97. godine Vi niste bili u Srbiji, ali ipak bih
htela da ~ujem va{ stav?
Stra{an. Kada sam videla da nose ameri~ke, nema~ke i britanske
zastave, na{i studenti, stidela sam se.
• To ste gledali...
Naravno. CNN i BBC su samo to i prikazivali. Pa nisu oni oti{li u
Studentski grad da tamo na|u studente koji u~e, ve} su slikali one koje su
anga`ovali politi~ki lideri. Kada sam videla da nose ameri~ke, nema~ke i
britanske zastave, onda sam znala da to zapadni – Veliki brat, re`ira. Pa
to nam je valjda sada svima jasno. Pa takvi nemiri su kretali i u Indoneziji,
gde god je trebalo da se naprave neredi, kretali su socijalni ili studentski
nemiri. Naravno, sa elementima religijskim ili nacionalnim posle toga. To
apsolutno nije bilo spontano i to nije bila studentska pamet... I neko je
uzeo velike pare da to organizuje. I ti studentski lideri su postali politi~ki
lideri. Zna~i to nema veze sa studentima.
• Da li bi generalni {trajk tada doveo do pada re`ima Slobodana Milo{evi}a?
Milo{evi} nije sru{en voljom svoga naroda. Milo{evi} je sru{en
parama iz inostranstva. Ono {to nisu uradili sankcijama i bombama, ura­
190
Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama
dili su parama, koje su uneli u zemlju, kojima su pla}eni kursevi, obuka,
masovna obuka u inostranstvu. Shvatate da su ljudi koji su se pojavili na
politi~koj sceni govorili iste re~enice. Kao da im je neko ubacio program
kratkog kursa iz Segedina ili Budimpe{te. Milo{evi} je kao simbol otpo­
ra okupaciji zapada – sru{en. Da nije bilo sankcija, bombardovanja i tih
uba~enih para – da je uspeo da obnovi zemlju kao {to je po~eo, ne bi ga
sru{ili. I zato su dali toliko para, i doveli na{e ljude koje su kao jani~are
obu~avali u inostranstvu. \in|i}, Piti}, \eli}, svi su do{li iz inostranstva...
uglavnom iz Nema~ke.
Mi smo nekad bili izme|u Istoka i Zapada, a danas smo izme|u
Brisela i Va{ingtona. I opet smo mi negde izme|u i opet jedan na{ deo
vlade vu~e na jednu stranu, a drugi na drugu...
• Pomenuli ste pare iz inostranstva. Mislite li da je to razlog {to se
dogodio 5. oktobar 2000-te godine?
Naravno. To je bilo izre`irano u detalje. Do detalja su napravljeni
planovi, pla}eno sve. Isplanirani su i krizni {tabovi, Labus je potpisivao
sve krizne {tabove, odre|eni ljudi koji }e da ule}u u televiziju i u fabrike,
to se ta~no znalo. Onaj ko je imao interes da u|e u neku fabriku, neku
organizaciju, po “zasluzi”, napravljena strategija. I to se ne krije. Pa evo
Tim Mar{al je rekao koliko para je dobio ko. Pa to vi{e nije tajna. To mi
predstavljamo kao tajnu. Valjda mislimo da niko ne govori engleski, da
niko ne mo`e da pro~ita ne{to iz inostranstva, bez obzira {to je ovde me­
dijski mrak. Zadatak je bio jednostavan. Gu{enje levi~arske vlade koja
pru`a otpor razbijanju, okupaciji i rasprodaji zemlje. Bi}emo podstanari
u sopstvenoj dr`avi, u sopstvenim fabrikama i preduze}ima. Bi}emo pod­
stanari u sopstvenim ku}ama.
• Kako ste do`iveli studentski protest 92. godine?
Nekako su mi se ti protesti 92. godine svideli jer su i bili vi{e stu­
dentski. ^inilo mi se da, eto, ljudi ho}e ne{to da promene. Pazite, tada je
bio uveden vi{epartijski sistem, 1990. smo mi fakti~ki promenili dru{tveni
sistem. Uvedena je privatna svojina, po~ela privatizacija. 91. je razru{ena
Jugoslavija, ali pre toga je uveden vi{epartijski sistem, meni je tada to ne­
kako jo{ i bilo normalno. (...) Borba nekih stranaka, pozicije, opozicije,
studenti koji su krenuli sa svojim zahtevima. Oni su opet bili politi~ki, ali
nekako su mi se tada ~inili vi{e studentski ili ja nisam imala ovu politi~ku
pamet ili ovo politi~ko iskustvo koje danas imam, pa sam to jo{ mo`da
gledala na neki na~in pozitivnije u smislu svega {to se de{ava, ali ve} 96. i
ovo dalje {to se de{avalo, bilo je jasno da iza toga stoji Zapad da iza toga
stoji rasturanje Jugoslavije... Protesti 92. ~inili su mi se vi{e studentski od
ovoga {to se kasnije de{avalo. Iz osnovnih {kola su nastavnici terali, odno­
191
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
sno, pu{tali |ake na proteste. Se}ate se kada je Stari Trg krenuo, kada su
[iptari izvodili decu osamdesetih. Tada smo vrisnuli – oni decu poturaju,
a {ta smo mi radili? Zar mi nismo izvodili decu, samo {to iz vrti}a nismo
izvodili decu na ulice... .
• [ta mislite o ulici kao forumu protesta?
Obrazac je postavljen, ne kod nas – u svetu, bar u novijoj istoriji.
Videli smo proteste u celom svetu, i kada je bila Jugoslavija i kada je
bio Irak u pitanju. Irak naro~ito, ceo svet je protestovao protiv Bu{a i
Blera. Ja sam politi~ku borbu kod nas o~ekivala u parlamentu. Snagom
argumenata. Zna~i, ja sam o~ekivala dru{tvo u kome }e se stranke boriti
u parlamentu. To je moje vi|enje jednog razvijenog dru{tva, a ne tako
kako se danas radi... Odbornici ili poslanici do|u kada treba da podignu
dva prsta, to je njihovo, dobili zadatak i gotovo. To nema veze sa parla­
mentarizmom, to nema veze sa vi{epartijskim sistemom u kome postoji
jedan zajedni~ki interes, a to je da dr`avi bude bolje. Tako sam ja zami­
{ljala jedno slobodno dru{tvo, razvijeno, a ovo je potpuno druga~ije od
toga. Ne sla`em se sa uli~nim protestima, nisam se nikad slagala sa njima,
ali po{to je to jedini na~in... Obrazac je, na`alost, postavljen 5. oktobra...
Kako su do{li na vlast, tako }e i oti}i. Narod }e ih motkama oterati. Samo
da ne bude kasno.
• Da li ste mogli da razumete proteste zbog izborne manipulacije?
Jesam, jesam. Ja }u uvek razumeti proteste zbog izborne manipula­
cije, ali svi znaju da Ko{tunica nije pobedio na izborima za predsednika?
Da je moralo da se ide u drugi krug ili da se ponove izbori na Kosovu.
Zato je organizovan pu~ 5. oktobra i svi glasa~ki listi}i su spaljeni tako
da se te{ko mo`e dokazati da je bila izborna kra|a. To je bio izgovor za
pu~ i nasilnu smenu vlasti, radi dovo|enja na vlast onih koji }e sprovesti
sve zahteve Zapada...
• Ko je odgovoran za rat u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu?
Pa mislim da je odgovornost u obe}anju nekim zemljama da }e dobi­
ti dr`avu, kao {to su je i dobili. Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Bosna...
Danas je apsolutno svima jasno da je raspad Jugoslavije bio planiran. To
su velike sile podelile i odredile, {ta kome pripada, i da se napravi islam­
ska dr`ava na Balkanu... Zna~i, sve je bilo isplanirano spolja... Zna se da
je Slobodan Milo{evi} bio okrivljen da poku{ava da za{titi tu ve{ta~ku
tvorevinu. Se}ate li se te definicije? Jednu nakaznu ve{ta~ku tvorevinu
kakva je Jugoslavija. A sada je okrivljen da je rasturio Jugoslaviju... Ju­
goslavija je, kao eksperiment koji je sjajno funkcionisao, morala da bude
rasturena da bi svaka od tih dr`ava bila slaba i morala da tra`i za{titnika
192
Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama
u nekome, a za{titnik je onaj koji ima interes. Oni su to raspodelili kad
su sve to pravili, pa se znalo kome }e pripasti Hrvatska, kome Slovenija,
kome bi trebalo da pripadne Srbija. I sada se vodi bitka u Srbiji. To je
sve spolja ura|eno.
• A NATO bombardovanje, vidite li i tu odgovornost?
Apsolutno. To je takvo licemerje. Dobro znamo da smo mi dole na
Kosovu `iveli 60 godina zajedno, da je i 100.000 muslimana sa Kosova za
vreme bombardovanja `ivelo u Srbiji. Dr`e poslasti~arnice, pekare, hrane
ovaj narod. I nikakvih problema nismo imali dok nije napravljena ona
predstava sa izbeglicama. Znalo se i ko {ta govori, kako govori i ko se
slika. Tu predstavu, tu parodiju od predstave, mi smo debelo platili. Zna
se danas da je Ra~ak name{ten. Da je Voker sve to napravio, a zbog Ra~­
ka je krenulo bombardovanje. Da su nas 78 dana ubijali i bombardovali
i radili to {to su radili. I {ta smo dobili? Pri~aju da Kosovo po rezoluciji
1244 ostaje u sastavu Srbije. Ne}e ostati! Kosovo }e dobiti dr`avu kao
{to ju je dobila Hrvatska, kao {to ju je dobila Slovenija. Srbija mora biti
svedena na pretkumanovsku Srbiju, a to je malo {ire od Beogradskog
pa{aluka. I tako slaba valjda nikom vi{e ne}e biti pretnja, ili tako slabom
}e mo}i da manipuli{e onaj kome je ona data u amanet? Kao ratni trofej.
Zato se ovom narodu i sudi, zato se ono {to je bilo najmo}nije, ose}aj
ponosa, slobode, dr`ave, istorije, herojstva, patriotizma ubija. Sve se to
polako uzima tom narodu. Mnogo je sme{no, sada slavimo 200 godina
Kara|or|evog ustanka, a Kara|or|e “izdajnik”. Treba da ide u Hag da
mu se sudi. Podigao neki narod na ustanak, izginuli neki ljudi brane}i tu
svoju Srbiju. Je li tako? Slobodanu Milo{evi}u danas sude u Hagu zato
{to je branio Jugoslaviju. Partizani, nosioci spomenica, sve to treba sada
da bude okrivljeno. Zna~i, nama se uzima istorija, nama se uzima ose}aj
istorijskog ponosa, koji je krasio ovaj narod. Uzima nam se ono {to su
Srbi nosili u genima. To treba da se zatre i da Srbi budu narod koji }e da
bude sre}an ako ga neko malo mek{e zgazi. Da bude jako sre}an i da one
koji su nas ubijali i okupirali sa~eka na crvenom tepihu.
• Gde ste bili za vreme bombardovanja?
U Indiji sam bila.
• Kako ste u Indiji do`iveli tih 78 dana bombardovanja?
Stra{no. Po{to sam prethodno obi{la sva rati{ta, kao novinar, mo­
`ete misliti kako sam se ose}ala tih 78 dana, {to nisam u svojoj zemlji da
sa svojim prijateljima podelim taj u`as. Preko dana sam u~estvovala na
konferencijama, pravili smo proteste na ulicama Delhija i drugih indijskih
dr`ava, protiv bombardovanja Jugoslavije. Proteste sam ponekad pravila i
sa ira~anima koji `ive u Indiji. Naj~e{}e sa Komunisti~kom partijom Indije,
193
Hereticus, 1-2/2009
Dragana Kuzmanovi}
Samata partijom. Tako preko dana ne{to i uradim i nekako pomognem
svojoj zemlji. A onda sam po celu no} slu{ala vesti, plakala, tugovala...
Imala sam utisak da je cela zemlja sru{ena. Tako su to oni prikazivali...
Belu knjigu, koju smo napravili, poslala sam ameri~kom ambasa­
doru u Indiji. Njemu sam poslala te knjige i napisala – Kako }ete svojoj
deci objasniti za{to ste ubijali jugoslovensku decu? I sigurna sam da se
11. septembra setio jugoslovenske dece koja su ubijena...
• Zar nije bilo neobi~no biti ratni reporter?
Bilo je jako neobi~no, a ja mislim, iz mog ugla nije. Za nekog dru­
gog jeste. Ja ina~e ne delim ljude na mu{karce i `ene, na bele i crne, ne
delim ih ni po veri. Ja delim ljude na vredne, pametne, sposobne, hrabre
i one druge. To su moje kategorije ljudi. A pakovanje u kojem su `enski,
mu{ki, lepi, ru`ni, to je neka druga vrsta podele. General Sava Kova~evi},
koga sam intervjuisala na Kupresu, kada su pri~ali jesu li oficiri hrabri
li ne, rekao je: “Vi i ne znate kako je na{a Dragana hrabra”. Ja sam bila
samo jedna od hrabrih `ena koje su bile tamo gde sam ose}ala da treba
da budem kao vojnik moje domovine... Ni slu~ajno ne mislim da sam bila
jedina... Bilo je toliko `ena ratnih reportera i `ena u vojsci, koje su nosile
uniformu. @ena koje su ostajale u svom selu, po{alju i decu i kuvaju vojsci,
spremaju. To je hrabrost. Ja sam odlazila na rati{te, budem 10–15 dana,
pa se vratim. One su ostajale. Mo`da je nekom neobi~no, ali ljudi se po
meni dele na hrabre, manje hrabre, kukavice, i na prevarante. Tako ja vi­
dim i patriotizam, hrabrost i slobodu, `rtvovanje, trajanje i svrhu `ivljenja
i smisao na{eg postojanja, kojom god profesijom da se bavimo.
(7. avgust 2003, Beograd)
194
Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948.
...................
POLEMIKE
...................
Tomislav Krsmanovi}
publicista, Beograd
ZA­BLU­DE O REPRESI­JI­
U­ JU­GOSLA­VI­JI­ POSLE 1948.
Stanovi{te koje `elim da obrazlo`im je da posle Rezolucije Infor­
mbiroa 1948. godine i zavo|enja samoupravljanja u Jugoslaviji po~etkom
50­ih godina nije do{lo do stvarne demokratizacije niti pobolj{anja polo­
`aja ljudskih prava. @elim da ~injeni~no opovrgnem tvrdnje svih onih
koji i dan­danas tvrde da je tada{nja Jugoslavija bila “demokratska” u
pore|enju sa drugim dr`avama onda{nje Isto~ne Evrope, koje su bile
“totalitarne”. @elim da doka`em suprotno: da je re~ o pogre{noj predsta­
vi da je prethodna Jugoslavija od 1945. godine pa sve do raspada bila, i
ostala, totalitarna dr`ava.
Ne mogu se nikako slo`iti sa stavovima profesora Vojina Dimitrije­
vi}a iznetim u izve{tajima Beogradskog centra za ljudska prava o stanju
ljudskih prava u prethodnoj Jugoslaviji, prema kojima je sistem samou­
pravljanja dopu{tao odre|en stepen saodlu~ivanja na radnom mestu, te
da nekonformisti~ki iskazi obi~nih ljudi, ~ak i prekori pretpostavljenima,
koje je postavljao Savez komunista, nisu, po pravilu, dovodili do te{kih
posledica i progona i da je poredak samo strogo vodio ra~una o delovanju
intelektualne elite, koju je i ekonomski sputavao dr`avnim vlasni{tvom
nad medijima, izdava~kim i filmskim preduze}ima, pozori{tima, univerzi­
tetima i nau~nim ustanovama, a otpor intelektualaca suzbijao policijskim
zastra{ivanjem i drugim represivnim sredstvima, kakvo je bilo i otpu{tanje
univerzitetskih nastavnika posle studentskih protesta 1968. godine. Pro­
fesor Dimitrijevi} komotno zaklju~uje da je Jugoslavija bila autoritarna,
a nikako totalitarna dr`ava.
Mr. Sr|an Cvetkovi} iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu
objavio je u ~asopisu Hereticus (Vol. VI, 2008) vrlo argumentovanu, mo`e
se slobodno re}i briljantnu analizu represije u Srbiji 1944–1953. godine i
ona predstavlja zna~ajan doprinos objektivnom sagledavanju na{e pro{losti.
Saop{tavaju}i svoja saznanja, bez bilo kakve `elje da kritikujem ili na bilo
195
Hereticus, 1-2/2009
Tomislav Krsmanovi}
koji na~in umanjujem nau~nu valjanost njegovih zaklju~aka, namera mi je
da kroz su~eljavanje razli~itih mi{ljenja do|emo do {to punije istine.
Cvetkovi} ukazuje da se period 1944–1951. izdvaja po izrazitoj represivnosti, tako da je neuporediv sa bilo kojim u novijoj istoriji Srbije, jer je to
bilo vreme kada su revolucionari represijom osvajali i ~uvali vlast, surovo
se obra~unavali sa neprijateljima i uspostavljali novi model dr`avnog socijalizma po ugledu na SSSR. Cvetkovi} zatim predo~ava da je promenom
politi~ke klime posle 1948. i 1951. godine, a naro~ito nakon smrti Staljina,
do{lo do afirmacije sopstvene vizije samoupravnog socijalizma, da su usledili politi~ki i ekonomski aran`mani sa zapadnim demokratijama. Prema
Cvetkovi}u, re`im racionalizuje (~ini promi{ljenijim i odmerenijim) nasilje
u svim sferama dru{tva, ukida otkup, odustaje od kolektivizacije, osu|uju
se zloupotrebe Udbe i donosi liberalniji krivi~ni zakonik. S druge strane,
prema njemu, odricanjem od staljinizma, otvaranjem prema svetu, privrednim rastom, kao i rastom `ivotnog standarda uslovljenog dobrim delom
ekonomskom pomo}i Zapada, vlast je stekla ve}u podr{ku u narodu, a
time i smanjila preveliku dozu represije, naro~ito stoga {to je svaka vrsta
ozbiljne opozicije ve} bila skr{ena, pa se moglo pre}i na vi{e ideolo{ke
oblike prevaspitavanja.
Sa Cvetkovi}em i Dimitrijevi}em se mogu slo`iti u tuma~enjima repre­
sije koje se odnosi na vreme pre 1951. godine. Slobodan sam da ustvrdim
da je ta~no da je posle raskida 1948, kada se zbio sukob Komunisti~ke par­
tije Jugoslavije i njenog vo|e, Josipa Broza Tita, s me|unarodnim vrhom
komunisti~kog pokreta, oli~enim u Informativnom birou komunisti~kih
partija (nasledniku Kominterne) i generalnom sekretaru Komunisti~ke
partije SSSR Josifu Visarionovi~u Staljinu, na neki na~in do{lo do sni`ava­
nja nivoa vidljive represije; a nakon zavo|enja samoupravljanja ~ak i do
prihvatanja neke liberalne reforme, i do novih mera u oblasti ekonomije
i uprave, koje bi prakti~no mogle biti vi|ene kao napu{tanje ideolo{kog
dogmatizma i slabljenje centralne birokratije. Ovo se odra`avalo i na
re`im putovanja gra|ana van zemlje (nisu morali da tra`e izlazne vize),
pa je SFRJ postala prva socijalisti~ka zemlja koja nije bitno ograni~avala
slobodu me|unarodnog kretanja svojih gra|ana. Standard `ivota je tako­
|e bio relativno dobar i bolji nego u drugim socijalisti~kim dr`avama. Ali
{to se ti~e stavova o racionalno smanjenoj represiji, predo~avam da je u
pitanju vrlo slo`ena i delikatna oblast, koja umesto prebrzih zaklju~ivanja
zahteva rigoroznu nau~nu proveru. Tek nakon sveobuhvatne i objektivne
analize mo`e da se do|e do novih ~injenica i zaklju~aka.
Pre svega, Jugoslavija je bila, i ostala je i posle pedesetih, partijska
dr`ava; u takvoj dr`avi pravo nije moglo da igra neku bitniju ulogu i bilo
je podre|eno politi~kim odlukama partijskog vrha. Bilo je zabranjeno
osnivanje opozicionih stranaka. Jedini vid gra|anskog organizovanja je
196
Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948.
bio Narodni front (kasnije Socijalisti~ki savez radnog naroda), bez ~ijeg
se odobrenja nijedno udru`enje gra|ana nije moglo registrovati. Izbori su
bili farsa i svodili su se na pravo da se glasa za jedinog kandidata, koga je
odre|ivao SKJ. Ustavom od 1974. godine izbori su i pravno izgubili zna­
~aj time {to su prestali da budu neposredni i zamenjeni su vi{estepenim
“delegatskim” izbornim sistemom.
Vredi uzgred napomenuti da su svi ustavi SFRJ na papiru gra|ani­
ma garantovali mnoga prava, koja su se lako mogla ograni~iti zakonima
i podzakonskim aktima, ili jednostavno ignorisati u praksi. Uz to, ustavi
ipak nisu sadr`ali potpun katalog ljudskih prava, na ~ije je po{tovanje
SFRJ bila obavezana ratifikovanim me|unarodnim ugovorima. Naro~ito
je postojao su{tinski raskorak izme|u zakona na papiru i njihove primene
u stvarnosti, {to je metodi~no skrivano.
Ta~no je da je bilo zavedeno samoupravljanje, ali samo formalno,
na re~ima, ne i u praksi. Fabrikama nisu upravljali radnici, nego politi~ari;
radnici i zaposleni nisu imali nikakva stvarna, iole zna~ajnija prava; caro­
vala je moralno­politi~ka podobnost, sudstvo je bilo partijsko (poznato
je uputstvo J. B. Tita sudijama “da ne treba da se dr`e zakona kao pijan
plota”). Ta~no je da je postojao minimum standarda za ve}inu stanovni­
ka, ve}ina je bila stambeno kako­tako zbrinuta, gra|ani su mogli da kupe
neophodne ku}ne aparate, neki i kola, da odu na letovanje, ili da putuju
u inostranstvo. Ali o sudbini nacije, o politici i strate{kim odrednicama
razvoja, odlu~ivano je u zatvorenim krugovima i narod je bio obespomo­
}en i pretvoren u statistu.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Andrija Gams je svo­
jevremeno dao zna~ajne podatke o prirodi onda{njeg “samoupravnog”
poretka. On je predo~io da je postojala protivre~nost izme|u moralnih
normi koje su zvani~no bile fundamenti dru{tva, i stvarnih postupaka;
naro~ita opasnost je bila u tome {to su ti postupci ~ak bili opravdavani
socijalisti~kim principima i {to su vr{eni u njihovo ime.
Prema profesoru Gamsu, jugoslovenski samoupravni socijalisti~ki
model, koji je upravo trebalo da spre~i staljinisti~ke devijacije, stvorio je
rafiniraniji oblik samovolje, kroz udru`ivanje birokratskih oligarhija u
sveprisutne i svemo}ne neformalne klanove; nasuprot, recimo, gruboj,
vidljivoj samovolji staljinisti~ke birokratije u SSSR­u. Profesor Gams
je dakle dotakao su{tinu, ukazao je na vrlo specifi~nu evoluciju do koje
je tada do{lo: stvarni donosioci odluka u preduze}ima, i {ire u dru{tvu,
postajali su, umesto samoupravlja~a, konspirativni neformalni klanovi i
zatvoreni politi~ki centri mo}i, nedovoljno poznati gra|anima, sastavljeni
od udru`enih partijskih i dr`avnih mo}nika i oligarhija. Oni su postajali
neprikosnovena vlast u zemlji; ja~ali su iz godine u godinu. Vladali su
direktivama, ~esto usmenim, bez uvida javnosti i gra|ana, presudno su
197
Hereticus, 1-2/2009
Tomislav Krsmanovi}
uticali na rad sudova, ministarstava, u obrazovnim ustanovama, centrima
za socijalni rad, u preduze}ima, vojsci, policiji, kulturi, sredstvima infor­
misanja, itd. Oni su po~eli da u svojim zatvorenim sferama iniciraju nedo­
voljno utemeljene hajke na mnoge gra|ane, progla{avaju}i ih sumnjivim
li~nostima i neprijateljima poretka.
Profesor Gams je svojevremeno ukazao na osnovnu razliku izme­
|u jugoslovenskog i sovjetskog modela, razobli~io je prirodu represije
u Jugoslaviji i u SSSR­u. Prema profesoru Gamsu, vidljivi staljinizam
karakteri{u masovna ubistva, gruba samovolja, li~na obra~unavanja, ne­
kontrolisane beneficije i privilegije – sve to u ime i pod okriljem tobo`njeg
socijalisti~kog morala.
U jugoslovenskom samoupravnom socijalisti~kom modelu, koji je
upravo trebalo da spre~i ovakve staljinisti~ke devijacije, bio je stvoren,
tvrdi Gams, rafiniraniji oblik samovolje, kroz udru`ivanje birokratskih
oligarhija u pomenute sveprisutne i svemo}ne, neformalne, javnosti nedo­
voljno prepoznatljive, klanove (nasuprot, recimo, gruboj, vidljivoj samovolji
staljinisti~ke birokratije). Te devijacije u Jugoslaviji barem donekle i na
prvi pogled nisu dovodile do tako te{kih i drasti~nih posledica. Ipak, ove
zloupotrebe su u Jugoslaviji bile veoma ra{irene i razorne.
Za razliku od otvorenih zloupotreba u staljinizmu, Jugoslavija se
opredelila za rafiniranije, ali u isto vreme vrlo efikasne metode kr{enja
ljudskih prava i uzurpaciju vlasti i za metodi~no prikrivanje bezakonja,
koji ne bi dovodili u pitanje demokratsku fasadu i predstavu koju je o
sebi onda{nja SFRJ stvarala u svetu, a koja joj je bila potrebna za njenu
nadolaze}u ulogu u nesvrstanom pokretu, kao i radi indoktrinacije na
internom planu.
Stvoreni su konspirativni klanovi mo}nika, kao {to je pomenuto,
koji su pribegavali rafiniranijim oblicima represije, izbegavaju}i politi~ke
sudske procese i likvidacije. Oni su se s gra|anima obra~unavali “ispod
`ita”: politi~ki nepodobnik, npr., biva otpu{ten s posla, uz opravdanje zva­
ni~nika da je u pitanju “neradnik”, ili neko ko je “prekr{io disciplinu”;
neko je ometan da dobije zaposlenje sa obrazlo`enjem da “vlada masovna
nezaposlenost”; neko ne mo`e da napreduje u slu`bi “jer su drugi spo­
sobniji”; ne dobija stan, “jer drugi imaju vi{e bodova”; politi~ki krivac je
sme{tan u zatvor za nepo~injeno krivi~no delo (jer je po~inio montiranu
proneveru), ili u psihijatrijsku bolnicu “da se tamo le~i” (sudske presude
su uvek bile “po zakonu”); nepo}udni je premla}ivan tobo` od strane
“nepoznatih kriminalaca”; ponekad je i ubijan u “saobra}ajnoj nesre}i”,
a po politi~koj direktivi; deca nepodobnih su spre~avana u {kolovanju,
pod izgovorom da lo{e u~e i da su lenja, itd.
Ne bih se nikako slo`io, ma kako to zvu~alo paradoksalno, sa tvrd­
njom da je takva suptilnija represija u Jugoslaviji bila manjeg opsega, ili
198
Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948.
manje razorna, nego li ona revolucionarna, do koje je do{lo odmah posle
ratnih dana.
Ne, ona je samo bila druga~ije prirode. Znamo dobro da je iz go­
dine u godinu sve vi{e gra|ana padalo pod udare takve represije i da su
bivali izlagani podmuklim udarima sa razli~itih strana. Upu}enima je
bilo dobro poznato da je ova represija umela biti vrlo opasna i razorna,
kao {to je bila i ona otvorena tiranija u sovjetskom bloku. Jer pogodnom
kombinacijom, doziranjem, intenzitetom i vremenom trajanja razli~itih
represija, diskriminacija, zakulisanih i drugih pritisaka, nepo`eljni gra|a­
ni, kojih je uvek bilo vrlo mnogo, a u kasnijim decenijama sve vi{e i vi{e,
vremenom su bivali oplja~kani, slu|eni, oslabljeni, zdravstveno ruinirani
i onesposobljeni za bilo kakvo suprotstavljanje ili odbranu svojih prava.
Isto onako kao da su bili `rtve legalne sudske ili neke druge vidljive, for­
malne egzekucije.
Na ovaj na~in je bila obezbe|ena sigurna vladavina putem terora,
ali se to ukrivalo.
Vide se `rtve, a ne vide se d`elati!
Dakle, po~etkom pedesetih nastala je velika zbrka. Gra|ani su se
naivno ponadali da }e do}i sloboda i demokratija, da }e o`iveti vi{estra­
na~je, da }e se na{a zemlja zbli`iti sa Zapadom; mnogi su pri`eljkivali
da se vrati kralj Petar Kara|or|evi}, jer su verovali da }e se tada `iveti
bolje i slobodnije.
Do toga na`alost nije do{lo. Naprotiv, kasnije se shvatilo da je u
zemlji nastavljena jedna varijanta dr`avne uprave, koja se u su{tini nije
mnogo razlikovala od drugih zemalja onda{nje Isto~ne Evrope. Kao {to
prepoznajemo danas, a neki su to prepoznavali i ranije, jedino su njeni
pojavni oblici bili druga~iji.
Stvoren je istinski mutljag, trubili su da je u zemlji zavedeno samo­
upravljanje, da je vlast dana gra|anima i radni~koj klasi, a u stvari su oni
bili neprikosnoveni vladari. Nastala je tiha borba za prevlast izme|u ovih
uzurpatorskih konspirativnih klanova, koji su hteli da sve podvrgnu svojoj
kontroli, sa jedne strane, i d`epova otpora u zvani~noj vlasti, sa druge stra­
ne. Oni su na kraju postigli da se obe vlasti izme{aju, ali da primat zadr`e
neformalni klanovi, koji su na kraju izigrali zvani~nu vlast i pretvorili je
u svoju masku, u poslu{nu slu{kinju.
Samoupravljanje je bilo izigrano.
Dr`ava pod njihovim vo|stvom je kasnije krenula u pravcu pretera­
nih, nedovoljno racionalnih eksperimenata i reformi, koje ne bi podnele
ni bogate dr`ave, kako u ekonomiji, u unutra{njem ure|enju dr`ave, tako
i u spoljnoj politici; nastala je sveop{ta politizacija svih sfera dru{tvenog
199
Hereticus, 1-2/2009
Tomislav Krsmanovi}
`ivota. Stvorena je samovolja vladaju}e konspirativne oligarhije, koja je
po~ela za sebe i svoje da nezaja`ljivo prisvaja privilegije i da to ~ini na
ra~un ve}ine gra|ana, a da otpore sputava represijom.
Nacija je bila prevarena od strane ovih neformalnih klanova­mo}ni­
ka, uklju~uju}i i zvani~ni dr`avni i partijski aparat; umesto samoupravne
demokratizacije, u zemlji se krenulo u drugom pravcu, u ja~anje politi­
zacije svih sfera dru{tva, u ekscesivnu birokratizaciju. Nastala su nova
masovna sumnji~enja, svakojake hajke na neprijatelje, bujale su potrage
za `rtvenim jarcima. Sa jedne strane, zvani~no i javno je proklamovan
vrhunski demokratski ideal – SAMOUPRAVLJANJE GRA\ANA, a sa
druge je nastajao jo{ mra~niji period. Umesto da gra|ani vladaju sobom,
da samoupravljaju preduze}ima, dru{tvom i svojim sudbinama, svemo}ni
klanovi su se opredelili za tajnovitu globalnu i integralnu kontrolu pona­
{anja miliona ljudi, demago{ki i cini~no ih obmanjuju}i i ube|uju}i da su
oni samoupravlja~i.
Klanovska tiranija se vrlo metodi~no {irila iz godine u godinu na sve
ve}i broj segmenata stanovnika i dobijala ~udovi{ne razmere. Posmatra­
no iz dana{nje perspektive, nije te{ko zaklju~iti da su jo{ tada postavljeni
pogre{ni temelji, koji su, u stvari, bili su{tinski uzroci kasnijih tektonskih
potresa, ratova, stradanja, raspada zemlje. Tek sada se prepoznaju njihovi
stvarni razorni i ru{ila~ki parametri. Ukoliko vlast nema kontrolu demo­
kratskih institucija i delotvorne javnosti, neminovno dolazi do samovolje
i masovnih zloupotreba.
Posle po~etnih zna~ajnih napredaka i dostignu}a, krizna `ari{ta su
po~ela da se naziru ve} po~etkom {ezdesetih. Neka od tih kriznih pitanja
bila su na~eta pobunom studenata 1968. godine; a jo{ vi{e od po~etka
sedamdesetih godina.
Pred onima koji su na kakav­takav na~in jo{ onda prepoznali ovaj
tamni vilajet, poredak se, upleten u samrtni zagrljaj konspirativnog mon­
struma, branio da to {to radi nije moralno, ali da je neophodno, jer su
nastala vrlo te{ka vremena: zemlja je ugro`ena od SSSR­a i njegovog
lagera; postoji opasnost od rata, od neprijateljske emigracije, koja rovari
i sanja da u zemlju vrati kralja Petra; kapitalisti~ke zemlje prave planove
da u Jugoslaviji zavedu svoj sistem, ugro`avaju Revoluciju; u zemlji di`u
glave pora`ene klasne reakcionarne snage. Mediji su grmeli da neprijatelj
ne drema (reakcija, snage pora`ene u ratu, kapitalisti~ki eksploatatori,
nacionalisti, svakojaki zaverenici, liberali, tehnomenad`eri, upregnuti u
kola protiv samoupravne Jugoslavije, samoupravljanja i nesvrstane poli­
tike), da se zato sa svima koji ugro`avaju revolucionarne tekovine treba
nemilosrdno obra~unavati. Tito je gromoglasno poru~ivao preko medija:
RADIMO KAO DA ]E STO GODINA BITI MIR, A PRIPREMAJMO SE
KAO DA ]E SUTRA BITI RAT! Partijski du{ebri`nici su trubili da je u
200
Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948.
zemlji ostvaren veliki napredak i da je dr`ava obavezna da se brani od svih
onih koji je ugro`avaju; tvrdili su da se ponekad moraju `rtvovati prava
pojedinaca u ime interesa i prava ve}ine. Sve je vi{e dobijala na snazi teza
da je narod nezreo za demokratiju, da treba da postoje mudre vo|e i da je
neophodna izvesna doza makijavelizma; tek kada se ostvari cilj – obe}ana
zemlja, komunisti~ki raj izobilja i ravnopravnosti za sve, onda }e za`iveti
pravda i blagostanje za sve. Zastupana je jo{ jedna vitalna teza opravdava­
nja ovog novog birokratskog trenda: formalno proklamovani jugoslovenski
samoupravni model vrhunske demokratije i humanizma vrlo je privla~an
za zemlje koje izlaze iz mraka kolonijalne vladavine. Jugoslavija sti~e sve
ve}i ugled i reputaciju u svetu kao model demokratije, otuda ona mora
vrlo bri`ljivo ukriti bilo kakve nedemokratske ili represivne postupke. U
suprotnom bi mogla izgubiti ugled u svetu i egzaltirano prihvatanje od
strane masa u zemlji. Analiti~ari toga perioda u ovoj ~injenici naziru sve
ve}u orijentaciju Jugoslavije prema nesvrstanima – biv{im kolonijama,
{to }e kasnije biti i obelodanjeno; ali }e to na{u zemlju odvesti, kao {to
se uvidelo kasnije, na nove stranputice i zamajavanja.
Mnogi su se jo{ onda pitali: otkud zavo|enje tako modernog dru{tve­
nog koncepta samoupravljanja u Jugoslaviji, u ratom opusto{enoj siroma­
{noj i agrarnoj zemlji, koja nema pravih nau~nih kadrova? Komunisti~ki
dru{tveni sistem je pokrivao dobar deo planete, otkud to? Naziralo se neko
nejasno definisano mo}no planetarno usmeravaju}e jezgro mozgova.
Mnogi se sa tim nisu slagali, retki su bili oni koji su se pobunili,
ve}ina je }utala prestra{ena.
Poredak ohrabren pobedama u ratu, obnovom i izgradnjom, ostva­
renjima u obrazovanju, boljim standardom gra|ana, ste~enim ugledom
u svetu, podr{kom mo}nih zapadnih dr`ava, sprovodio je vrlo bu~nu
kampanju glorifikacije svojih uspeha. Represijom i zapla{ivanjem, iole
ozbiljnija opozicija je bila ugu{ena.
Ipak su se u glavama ovih mo}nika ra|ala svakojaka sumnji~enja,
strahovi od navodnih sveprisutnih neprijatelja koji su se pritajili i samo
~ekaju pogodnu priliku da dignu glavu, da im otmu vlast; istinska paranoja
je zahvatala sve strukture vlastodr`aca; zato neprijatelje treba otkrivati,
nadzirati, opstruirati. Sve je vi{e dobijala na snazi teza o tzv. preventivnoj
represiji: otkriti potencijalne neprijatelje i eliminisati ih pre nego {to po~nu
da delaju. Sve je vi{e bilo prihva}eno shvatanje da mase treba zapla{ivati,
te su nastale potrage za tzv. `rtvenim jarcima. Ove nesretnike re`im je
predstavljao kao opasne neprijatelje i izlagao ih je svakojakim podmu­
klim udarcima, obelodanjuju}i to diskretno u njihovim mikro sredinama.
Da se vidi kako prolaze svi oni koji se drznu da kritikuju Tita i Partiju.
Re`imski sociolozi su tvrdili da neprijatelji mogu biti korisni, jer se pred
neprijateljima zbijaju redovi u aparatu, ja~aju sloga i kohezija.
201
Hereticus, 1-2/2009
Tomislav Krsmanovi}
Zao duh je iza{ao iz boce, nastao je vrlo mra~an period sumnji~e­
nja, ja~anja konspirativnosti; umesto samoupravnog humanog socijalizma,
krenulo se ka opciji globalnog i integralnog nadzora gra|ana.
Pogre{no utemeljeni koncepti tada{nje dr`ave po~eli su da proizvo­
de negativne efekte. Kriza je nastajala postepeno, u po~etku je tinjala; bio
je to proces koji nije bio blagovremeno i kako treba registrovan, i gre{ke
su, umesto da budu ispravljene, postajale sve ve}e.
Oni koji su ukazivali na ovaj negativan trend bili su kvalifikovani
kao “klevetnici” (“ko to ka`e, kleve}e i la`e”), izlagani progonima, kao
i njihove porodice. Intelektualcima je bio sistematski uterivan konformi­
zam (“[to pametan misli, budala ka`e”, “Pevac koji rano kukuri~e zavr{i
u loncu ”, “Ve`i konja gde ti gazda ka`e”, itd.). Nacija je u pravom smislu
re~i bila zadavljena, istina se nije smela re}i. Zavladala je takozvana “la­
kirovka”; umesto da gre{ke budu otkrivene, one su opstajale i dobijale
na snazi.
Pored lakirovke na unutra{njem planu, postojala je i ona koja je
dolazila spolja, koja nije bila ni{ta manje opasna. Zapadne dr`ave su se
utrkivale u pohvalama izuzetnim ostvarenjima Jugoslavije; povrh svega,
{akom i kapom su pomagale tada{nju Jugoslaviju da navodno oja~a, da
se odupre pritiscima sovjetskog lagera, da u celom svetu bude dokaz pre­
imu}stva jugoslovenskog modela nad sovjetskim. U praksi se de{avalo
ne{to drugo: ovakve neosnovane pohvale i zna~ajna pomo} su, pored
materijalne koristi za zemlju (istini za volju, dosta te pomo}i je utro{eno
nesvrsishodno, ili je oti{lo u privatne d`epove), imali negativne posledice.
U stvari, kozmeti~ki su zamaskirali negativne trendove, stvarali la`nu sli­
ku. Ote`ano je blagovremeno prepoznavanje i otklanjanje uzroka `ari{ta
krize; strana sredstva su tro{ena za ja~anje vojske i gigantskog policijskog
aparata, za nadzor gra|ana, ili za socijalne programe, umesto da budu
investirana u privredu. Dr`avni aparat hipnoti~ki dezorijentisan i uspa­
van na lovorikama i vencima bio je time ohrabrivan da nastavi pogre{an,
poguban koncept upravljanja dru{tvom.
Kako je mogu}e da jedna dr`ava bude tako iracionalna i da sama
sebi nanosi {tetu?
U stvari, ostra{}ena zmijska pletenica zvani~ne vlasti i subverzivnog
klanovskog monstruma, opijena privilegijama i samovla{}em, zaslepljeno
se samouru{avala iz decenije u deceniju. Ovi klanovski vlastodr{ci su ispo­
ljavali velik stepen neznanja, nestru~nosti i nedostatak politi~ke mudrosti,
nedostatak emotivne i vremenske distance, nesposobnost sagledavanja i
upravljanja tako slo`enim dru{tvom. To se iz dana{nje perspektive jasno
prepoznaje. I nije nimalo ~udno, jer su upravo ove klanovske strukture
imale stalnu tendenciju da elimini{u sa klju~nih pozicija umne i stru~ne
202
Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948.
ljude, a da promovi{u one koji to nisu. Najve}a smetnja su im bili slobo­
doumni, patriotski nastrojeni intelektualci, koji bi ih javno mogli osporiti.
Zar se mo`e ne{to drugo o~ekivati od profesionalnih predratnih masovika,
revolucionarnih kadrova bez dovoljno interdisciplinarnog obrazovanja
i iskustva ne samo u dr`avni~kim poslovima i u oblasti politike i indok­
trinacije masa, nego i u upravljanju privredom, obrazovanjem, naukom,
kulturom, itd. Jedno je politi~ka masovi~ka demagogija me|u zbunje­
nim i nedovoljno obrazovanim masama, a drugo je uspe{no vo|enje
jedne krajnje slo`ene dr`ave kakva je bila onda{nja Jugoslavija: velika,
vi{enacionalna, siroma{na agrarna zemlja, rastrzana vekovnim ratovima,
svakojakim unutra{njim tenzijama i interesima pojedinih mo}nih dr`ava.
Umesto stru~nosti i mudrosti, prevagu su sve vi{e odnosila pregrejana i
ekstremna re{enja.
Klanovski vlastodr{ci nisu dobro dijagnostifikovali niti predupredi­
li negativne efekte. Nacija je bila ekscesivno pozava|ana po politi~koj,
nacionalnoj i drugoj osnovi (i na druge na~ine) – stanje je bilo “zavadi
pa vladaj”. Oni nisu uvi|ali da nema neophodne sloge, a gde nema sloge
propada ne samo porodica, nego i dr`ava. Dugogodi{nja politi~ka indok­
trinacija je razbila moral, veru u Boga, kulturu i identitet nacije. Sve su
vi{e uzimali maha nepotizam, korupcija, prevare i bezakonje. Iz decenije
u deceniju su sve vi{e uru{avani pravosu|e, obrazovanje, informacija,
privreda i svi drugi sistemi. Dr`ava se nije bavila onim ~ime treba, nego
sve vi{e sumnji~enjima, obra~unima sa navodnim neprijateljima, nije se
radilo, nego politizovalo, {teto~inarilo. Umesto ja~anja porodice, podmlat­
ka i nataliteta, de{avalo se suprotno. Tako su stvorena `ari{ta tenzija,
mr`nje, konflikata. Umesto da se radi, energije su rasipane na sterilna
politizovanja. Radio ne radio, svira ti radio.
Kriza je postajala sve o~iglednija, nazirala se ve} po~etkom {ezde­
setih, studentska pobuna 1968. je stavila na dnevni red neka pitanja,
oja~ala sedamdesetih, a istinski buknula u osamdesetim godinama. Ne­
zadovoljstvo je postalo masovno – umesto da ispravi pogre{ke, te tako
smanji nezadovoljstvo, ostra{}eni nedorasli poredak je po inerciji i{ao
na sve ve}u represiju, ja~anje tzv. moralno­politi~ke podobnosti, na sva­
kojake demago{ke {teto~inske reforme (obrazovanja, ekonomije, itd).
Posledi~no, pojavio se sve ve}i broj disidenata i boraca za ljudska prava.
Pobuna Albanaca na Kosovu po~etkom osamdesetih, nakaradna ustavna
re{enja iz 1974. godine, sukobi me|u republikama, krah samoupravnog i
nesvrstanog eksperimenta, slabljenje privrede i preduze}a, osiroma{enje,
politi~ke tenzije, {trajkovi, protesti, osipanje redova SKJ, raspad pravne
dr`ave, sve ubrzanije gubljenje ugleda Jugoslavije u svetu – su{tinska su
obele`ja osamdesetih godina.
203
Hereticus, 1-2/2009
Tomislav Krsmanovi}
Po~etkom 1990. dr`ava je do`ivela poznati finale prethodnih po­
liti~kih kapitalnih gre{aka, utemeljenih pre svega po~etkom pedesetih
godina. Najednom je napu{teno ukrivanje i ulep{avanje, sa diskretnih
formi kr{enja ljudskih prava brutalno i naglo se pre{lo na otvorena, ma­
sovna, drasti~na i brutalna kr{enja ljudskih prava ve}ine gra|ana. To se
ogledalo, izme|u ostaloga, u zapleni deviza, stambenih doprinosa, kra|i
dru{tvenih preduze}a, uskra}ivanju plata i penzija, plja~ki gra|ana kroz
inflaciju; manifestovalo se kroz grube i otvorene plja~ke, provale, reket,
razbojni{tva, korupciju, ratno profiterstvo, crno tr`i{te, ubistva, sa~eku{e.
Stvorena je klima nepostojanja elementarne li~ne bezbednosti i imovinske
sigurnosti. Decenijama tla~en, ozloje|en i osiroma{en, ostareo i zdravstve­
no ruiniran, oplja~kani narod je postao opasan po vlast i vlast je po~ela
da ga jo{ vi{e besomu~no potkrada, sumnji~i, kinji, iznuruje. Do{lo je do
ratova, razaranja, raspada zemlje, miliona izbeglica. Nastale su nove dr­
`ave na razvalinama prethodne Jugoslavije.
To je bila `etva zla koje je zasejano jo{ po~etkom pedesetih godina.
Pogre{na opcija onda{njih vlastodr`aca na ~elu sa J.B. Titom opusto{ila
je zemlju i unesre}ila milione nevinih ljudskih bi}a.
Ono {to je naro~ito bitno, devedesetih je postalo jasno da su kr{e­
na prava ve}ine zarad interesa manjine. Nikako obratno. Narod je bio
obmanjivan vi{e od pola veka.
Ovakvo tragi~no stanje pojedini biv{i klanovci­mo}nici zloupotrebili
su i profitirali, neki su postali enormno bogati. A ogromna ve}ina gra|ana
ekstremno je osiroma{ila.
Konspirativni monstrum je najzad zbacio obrazinu, pokazao je
svoje pravo lice.
Kada se zemlja raspala po~etkom devedesetih, ovi neformalni klano­
vi su uspeli da bez te{ko}a pre`ive duboke dru{tvene promene, povezivali
su se i ~inili sve da cementiraju svoje pozicije, i ~ak da oja~aju. Sli~no se
desilo i 2000, kada je Milo{evi} izgubio vlast u Srbiji.
Ono {to najvi{e zabrinjava, jeste da su se ove snage povezale me|u­
sobno, inkorporirale su u svoje redove armiju svakojakih mafija{a i krimi­
nalaca, gangova nastalih na razvalinama prethodne Jugoslavije. Enormno
su oja~ali zloupotrebljavaju}i onemo}alost ve}ine i rasulo dr`ave, `ele}i
da nastave po starom, da kr{e prava gra|ana, da odr`avaju svoju konspi­
raciju i da pribegavaju subverziji i metodima specijalnog rata, kao {to su
to ~inili decenijama, u prethodnom poretku. Kao {to su podvrgli kontroli
prethodnu samoupravnu nesvrstanu Jugoslaviju, sada `ele da disciplinuju
novu demokratsku vlast.
Sada imamo vlast koju ~ine demokrate i iskrene patriote, koji `ele
dobro svome narodu i dr`avi i preduzimaju velike napore da stanje popra­
204
Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948.
ve. Ali glavni problem su kriminalizovani segmenti. Oni su glavni uzro~nik
produ`ene razorne krize i agonije, koja ugro`ava sve, preti pretvaranju
ve}inskog naroda u Srbiji u manjinu, ali stradaju i manjine.
Prepoznatljivo je da su mafije, svakojaki kriminalci, asocijalne osobe
i mnogi drugi patogeni segmenti dru{tva, svi zajedno, instrumentalizova­
ni od strane spoljnih snaga mraka, kojima ne odgovara na{ preporod, da
nastave slabljenje i destabilizaciju zemlje iznutra. Ovo je olak{ano samim
tim jer se radi o kriminalcima, mahom o osobama vrlo specifi~ne psihe
i krajnje ostra{}enosti. Posle decenija enormnih privilegija i samovla{}a,
ostalo nam je neznanje, neprizemljenost, ludilo grandomanije.
“Iza neznanja ostaje NI[TA”.
^injenica je da jo{ nije izvr{ena analiza uzroka dana{nje krize, ova
mra~na tema jo{ nije razja{njena na pravi na~in, na{a dru{tvena nauka i
dan­danas tavori i ne slu`i svojoj nameni.
Nikako se ne mogu slo`iti sa reakcionarnom rasisti~kom tezom da
je na{ narod lo{, ili kriv; pre vidim uzroke u geografskoj regiji koju on
naseljava, kao i u razli~itim istorijskim i politi~kim koincidencijama i nad­
metanjima velikih sila. Mi nismo krivi {to su nas napali Turci, koji su od
nas bili neuporedivo brojniji i ja~i. Oni su na{u naciju vratili u pro{lost i
unazadili je. Od toga se jo{ nismo ni izdaleka oporavili. Tako oslabljenoj
naciji, vekovima tiranisanoj, gurnutoj u duboku krizu identiteta, gde je
istinska intelektualna elita i posle turske vladavine u izvesnoj meri bila
bri`ljivo isklju~ivana iz dono{enja klju~nih odluka, nije bilo te{ko nametati
pogre{ne izbore o kojima se ovde govori; a naro~ito u Drugom svetskom
ratu i prilikom zavo|enja komunizma, pa sve do dana{njih dana.
Od, na`alost, delimi~nog statiste, ili objekta, treba da postanemo
subjekt. Potrebni su nam velika mudrost i diplomati~nost, i nova zrelost
i svest. A to zna~i, pre svega, sagledavanje namera i `elja donosioca od­
luka, velikih sila, njihovih aspiracija na Balkanu i u svetu, njihove stra­
tegije u zadovoljavanju svojih interesa. Imamo pravo na samoodbranu
– branimo svoje interese mudro{}u, onda }emo ih ostvariti. Mo}nici pre
svega zahtevaju podre|enost njihovoj viziji, konformizam. Ali mudro{}u
i diplomati~no{}u mi u okviru toga treba da prona|emo ozbiljnije poma­
ke za nas. A njih ima, i mi to mo`emo u~initi, kao {to su to u~inili neki
drugi narodi koji su bili u sli~noj situaciji u kojoj smo mi sada. Politika je
umetnost mogu}eg.
205
Hereticus, 1-2/2009
Tomislav Krsmanovi}
Bo{ko Risimovi} – Pomen vojniku, 1952.
206
Razmi{ljanje o smrti
..................
-
SECANJA
..................
\ura \urovi}
RAZMI[LJANJE O SMRTI
Smrt je ko­relat `i­vo­ta. Ni­ti­ se smrt mo­`e zami­sli­ti­ bez `i­vo­ta, ni­ti­
`i­vo­t bez smrti­. Sve {to­ je `i­vo­ mo­ra umreti­. Reli­gi­ja nas u~i­ da je ~o­vek,
kao­ duho­vno­ bi­}e, besmrtan. Ono­ {to­ umi­re, to­ je samo­ telo­, a duh `i­vi­ i­
dalje. Samo­ taj `i­vo­t duha bez tela nama ni­je po­znat. Kad razmi­{ljamo­ o­
smrti­, mi­ i­mamo­ na umu nestanak `i­vo­g bi­}a, nemi­no­van i­ apso­lutan.
Zato­ {to­ je smrt apso­lutan kraj egzi­stenci­je `i­vo­g bi­}a, ~o­vek stra­
huje o­d nje, sve ~i­ni­ da njen do­lazak o­dgo­di­, ~ak i­ o­nda kad se nalazi­ u du­
bo­ko­j staro­sti­. U su{ti­ni­ `i­vo­t je tvrdo­glava upo­rno­st pro­ti­v svega {to­ ga
ugro­`ava. @i­vo­t je nao­ru`an bezbro­jni­m sredstvi­ma pro­ti­v smrti­. Kad je
ugro­`en spo­lja, o­rgani­zam se sav mo­bi­li­{e za o­dbranu; tako­ po­stupa i­ kad
je ugro­`en i­znutra o­d nepri­jatelja ko­ji­ se useli­o­ u telo­. U slu~aju po­vrede,
prelo­ma ko­sti­, o­n se sam uspe{no­ krpi­. Na to­j spo­so­bno­sti­ o­rgani­zma za­
sni­va se hi­rurgi­ja u medi­ci­ni­. Ni­jedan i­nsti­nkt `i­vo­g o­rgani­zma ni­je i­nten­
zi­vni­ji­ ni­ upo­rni­ji­ o­d i­nsti­nkta samo­o­dr`anja. Zato­ Do­bri­ce ]o­si­}, na{ ve­
li­ki­ po­sleratni­ pi­sac, ni­je u pravu kad tvrdi­ de se `i­vo­t ne mo­`e vo­leti­ ako­
se ne vo­li­ smrt. Ljubav prema smrti­ je negaci­ja `i­vo­ta, o­na je u supro­tno­sti­
sa i­nsti­nkto­m samo­o­dr`anja, pa je zato­ pro­ti­vpri­ro­dna.
Za razli­ku o­d `i­vo­ti­nje, `i­vo­t za ~o­veka ni­je uvek najve}a vredno­st.
Kao­ mno­ga `i­vo­ti­nja o­n }e se i­zlo­`i­ti­ najve}em ri­zi­ku po­ sebe za spas svo­g
ugro­`eno­g po­ro­da. Ali­ o­n }e se `rtvo­vati­ i­ za i­deju ko­ja u njego­vo­j svesti­
prevazi­lazi­ vredno­st `i­vo­ta. Reli­gi­je, hri­{}anska si­gurno­ vi­{e o­d svake dru­
ge, bele`e plejade mu~eni­ka ko­ji­ su radi­je umi­rali­ u najgro­zni­ji­m muka­
ma no­ se o­drekli­ vere u svo­g Bo­ga. Veli­ke revo­luci­o­narne i­deje, ko­je su
\uro \urovi} (Go­rnja Go­revni­ca, ^a~ak, 1900 – Beo­grad, 1983), pravni­k, po­li­ti­­
~ar, prevo­di­lac. Osno­vnu {ko­lu i­ gi­mnazi­ju zavr{i­o­ u ^a~ku. Do­kto­ri­rao­ je prava
u Pari­zu (So­rbo­ni­). Go­di­ne 1941. pri­stupi­o­ je po­kretu Dra`e Mi­hai­lo­vi­}a. Radi­o­
je u Pro­pagandno­m o­deljenju Vrho­vne ko­mande JVuO, bi­o­ sekretar Centralno­g
naci­o­nalno­g ko­mi­teta i­ uredni­k li­sta Ujedinjeno srpstvo. Ko­muni­sti­~ka vlast ga
je uhapsi­la 1944. go­di­ne i­ o­sudi­la na kaznu zatvo­ra o­d 20 go­di­na. Ro­bi­jao­ je 18
go­di­na u Sremsko­j Mi­tro­vi­ci­ do­ 1963. go­di­ne. Nako­n to­ga, po­no­vo­ o­su|en na 5
go­di­na zatvo­ra.
207
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
po­kretale i­ uvek }e po­kretati­ mase dru{tva u kri­zi­ za ru{enje po­sto­je}eg
po­retka, dale su bezbro­jne pri­mere svesno­g `rtvo­vanja sebe, po­nekad i­
svo­ji­h najdra`i­h, za o­p{tu stvar, za po­bedu revo­luci­je.
^o­vek se bez ro­ptanja `rtvuje i­ za spas svo­je zajedni­ce, o­li­~ene u
plemenu, naci­ji­, o­tad`bi­ni­, kad tu zajedni­cu treba brani­ti­ o­d napada~a i­li­
o­slo­ba|ati­ o­d po­ro­blji­va~a. Patri­o­tsko­ o­se}anje gra|ana, na `alo­st, mno­ge
su vlade u pro­{lo­sti­, a neke i­ u na{e dane, zlo­upo­trebljavale nasr}u}i­ na slo­­
bo­du drugi­h naro­da u ci­lju o­svajanja i­li­ po­li­ti­~ke, i­deo­lo­{ke i­ eko­no­mske
do­mi­naci­je. Ni­ po­slednji­ svetski­ rat, ko­ji­ je vo­|en pro­ti­v fa{i­sti­~ko­­rasi­sti­~­
ke ekspanzi­je, ni­je o­stao­ bez te stare mane: sa geo­grafske karte, na pri­mer,
nestale su tri­ nezavi­sne balti­~ke dr`ave, Esto­ni­ja, Latvi­ja i­ Li­tvani­ja. Taj
grabe` prvo­ je blago­slo­vi­o­ Hi­tler, a na kraju rata i­ zapadni­ savezni­ci­.
Do­ ko­je mere se mo­`e do­sti­}i­ patri­o­tsko­ o­se}anje o­bi­~no­g ~o­veka
u jedno­m malo­m naro­du, bez o­bzi­ra na o­pasno­st, neka po­slu`e ~eti­ri­ sle­
de}a i­lustro­vana pri­mera.
Mo­bi­li­zaci­ja srpske vo­jske 1912. go­di­ne do­~ekana je sa urnebesni­m
o­du{evljenjem u svi­m slo­jevi­ma srbi­jansko­g dru{tva. Bi­o­ sam tada u pr­
vo­m razredu gi­mnazi­je u ^a~ku. Kad su usred no­}i­ crkvena zvo­na po­~e­
la da zvo­ne, svo­ o­draslo­ stano­vni­{tvo­ o­ba po­la znalo­ je da je to­ znak za
mo­bi­li­zaci­ju i­ da rat pro­ti­v o­mrznute Turske treba usko­ro­ da po­~ne radi­
o­slo­bo­|enja po­ro­bljene bra}e i­ o­svete za po­raz na Ko­so­vu po­lju gde su
Osmanli­je sru{i­le srednjo­veko­vnu srpsku dr`avu 1389. go­di­ne. Ljudi­ i­ `ene
i­str~ali­ su na uli­cu i­ po­~eli­ da svo­ju rado­st i­zra`avaju pesmo­m i­ burni­m
po­kli­ci­ma, kao­ da su ~uli­ po­zi­v na neko­ svenaro­dno­ veselje, a ne za rat u
ko­me se gi­ne, sakati­, pati­, a mo­`e se i­ pasti­ u ro­pstvo­ o­mrznuto­g nepri­ja­
telja po­d ko­ji­m je srpski­ naro­d veko­vi­ma ro­bo­vao­, ali­ svo­ju veru i­ naci­o­­
nalnu svest ni­je i­zgubi­o­.
Kako­ tada u magaci­ni­ma vo­jske ni­je bi­lo­ do­vo­ljno­ uni­fo­rmi­ za sve
mo­bi­li­sane, neznatan bro­j mo­bi­li­sani­h vra}en je ku}i­, kao­ “preko­bro­jni­”.
Bi­o­ sam svedo­k o­~aja ti­h ljudi­ {to­ o­staju ko­d ku}e se “`enama”, do­k nji­­
ho­ve ko­m{i­je o­dlaze u sveti­ bo­j. Do­lazi­li­ su mo­m dedi­ Stevanu, ko­ji­ je
bi­o­ i­staknuti­ seljak po­li­ti­~ar (bi­v{i­ dugo­go­di­{nji­ predsedni­k o­p{ti­ne, bi­v{i­
po­slani­k Veli­ke naro­dne skup{ti­ne 1888, a tada predsedni­k Okru`no­g o­d­
bo­ra) i­ mo­li­li­ ga i­ prekli­njali­ da i­de u ko­mandu i­ kako­ zna da udesi­ da ti­
ljudi­ budu po­zvani­ u rat kao­ i­ o­stali­ spo­so­bni­ gra|ani­. Ni­su se pla{i­li­ mo­­
gu}e smrti­ u bo­rbi­ s Turci­ma, ve} {to­ kao­ `ene o­staju ko­d ku}e. Va`no­st
bo­rbe pro­ti­v o­mrznuto­g nepri­jatelja bi­la je za te ljude daleko­ va`ni­ja o­d
vlasti­to­g `i­vo­ta.
Samo­ nepune dve go­di­ne do­cni­je o­pet su no­}u crkvena zvo­na o­bjavi­­
la mo­bi­li­zaci­ju. Sade ni­je bi­lo­ preko­bro­jni­h: tre}epo­zi­vci­ (najstari­ja go­di­{ta
vo­jni­h o­bvezni­ka) o­ti­{li­ su u ci­vi­lno­m o­delu na zbo­rna mesta i­ o­datle na
du`no­st u po­zadi­ni­; sad ni­je bi­lo­ ni­ o­no­g o­du{evljenja i­z 1912: jo­{ su bi­le
208
Razmi{ljanje o smrti
sve`e rane ne samo­ i­z bo­rbi­ pro­ti­v Turaka ve} i­ pro­ti­v vero­lo­mno­g save­
zni­ka – Bugarske, ali­ su ljudi­ bi­li­ svesni­ o­pasno­sti­ po­ zemlju i­ neo­pho­dno­­
sti­ maksi­malno­g napo­ra, bez o­bzi­ra na `rtve. Ni­je bi­la ni­kakva tajna da je
mo­}na Austro­­Ugarska re{ena da o­stvari­ svo­j stari­ plan uni­{tenja Srbi­je,
ko­ju je zbo­g njeno­g uti­caja na Srbe i­ o­stale Jugo­slo­vene u Habsbur{ko­m
carstvu i­ kraljevstvu o­se}ala kao­ ko­st u grlu, pa ju je zato­ trebalo­ po­razi­ti­
i­ njenu teri­to­ri­ju pri­klju~i­ti­ habsbur{ki­m zemljama. Po­vo­d za taj po­duhvat
ko­ji­ je i­zgledao­ vrlo­ lak, pru`i­o­ je sarajevski­ atentat. Sve je to­ bi­lo­ po­zna­
to­ Srbi­janci­ma, pa se zato­ stepen patri­o­tsko­g o­se}anja ni­je pri­metno­ razli­­
ko­vao­ i­zme|u vo­jni­ka i­ o­fi­ci­ra, seljaka i­ varo­{ana, pro­letera i­ bur`uja (pr­
vak mlade So­ci­jali­sti­~ke parti­je Di­mi­tri­je Tuco­vi­} po­gi­nuo­ je u bo­rbi­ kao­
ko­mandi­r ~ete). Ta jedno­du{no­st srbi­jansko­g dru{tva o­mo­gu}i­la je sjajne
po­bede srpske vo­jske 1914, prvo­ na plani­ni­ Ceru, a zati­m na reci­ Ko­luba­
ri­. Bi­le su to­ i­ prve savezni­~ke po­bede u Prvo­m svetsko­m ratu. Kaznena
ekspedi­ci­ja ko­jo­m je ko­mando­vao­ carsko­­kraljevski­ namesni­k u Bo­sni­ i­
Hercego­vi­ni­ general Oskar Po­}o­rek i­ ko­jo­j je bi­lo­ stavljeno­ u zadatak da
pregazi­ Srbi­ju, po­begla je preko­ Dri­ne i­ Save vrto­glavo­m brzi­no­m, o­sta­
vljaju}i­ po­bedni­ku veli­ki­ bro­j zaro­bljeni­ka i­ sko­ro­ celo­kupno­ te{ko­ nao­ru­
`anje, po­red mno­{tva lako­g o­ru`ja, muni­ci­je i­ razno­g drugo­g materi­jala.
Tre}i­ slu~aj je i­z 1941, a o­dno­si­ se na vulkanski­ revo­lt ~i­tavo­g srp­
sko­g naro­da pro­ti­v namere kneza namesni­ka Pavla i­ vlade da se pri­stu­
panjem Tro­jno­m paktu (Nema~ka, Itali­ja, Japan), uz do­vo­ljno­ garanci­je
za o­~uvanje suvereni­teta na{e dr`ave, i­zbegne i­li­ bar o­dlo­`i­ rat s Hi­tlero­­
vo­m Nema~ko­m. Po­ljska je ve} bi­la o­svo­jena i­ po­deljena i­zme|u Hi­tlera
i­ Stalji­na; Francuska i­ Belgi­ja kapi­tuli­rale, a Ho­landi­ja, Danska i­ No­rve­
{ka jedni­m naleto­m o­kupi­rane. Nema~ke di­vi­zi­je ni­su bi­le ni­gde anga`o­­
vane. U ti­m o­ko­lno­sti­ma o­dbi­janje zahteva za pri­stupanje Tro­jno­m pak­
tu bi­o­ je si­guran znak da }e Hi­tler napasti­ Jugo­slavi­ju i­ brzo­ je razo­ri­ti­.
Kad francuska armi­ja, zajedno­ sa bri­tanski­m ekspedi­ci­o­ni­m snagama ni­je
mo­gla da zaustavi­ nadi­ranje Hi­tlero­vi­h o­klo­pni­h di­vi­zi­ja, ~emu se Jugo­­
slavi­ja mo­gla nadati­? Zdrav razum je nalagao­ pri­stupanje Tro­jno­m paktu
kad je Hi­tler pri­hvati­o­ dva glavna uslo­va: prvi­, da Nema~ka i­ Itali­ja ne}e
zahtevati­ do­zvo­lu za prelaz i­li­ prevo­z vo­jni­h trupa preko­ na{e teri­to­ri­je, i­
drugi­, da ne}e tra`i­ti­ o­d Jugo­slavi­je da njena vo­jska u~estvuje u ratu s vo­j­
skama te dve si­le. Kad se uz to­ zna da su Ma|arska i­ Rumuni­ja ve} bi­le
pri­stupi­le Tro­jno­m paktu jo­{ u no­vembru 1940, a Bugarska 1. marta 1941.
i­ da su nema~ke trupe ve} bi­le u ti­m susedni­m dr`avama Jugo­slavi­je, a
Engleska u nemo­gu}no­sti­ da nas efi­kasno­ po­mo­gne, o­nda je i­ pro­se~no­j
pameti­ bi­lo­ jasno­ da se o­d dva zla mo­ra i­zabrati­ manje, {to­ zna~i­ pri­stupi­­
ti­ Tro­jno­m paktu.
To­ je nalagao­ zdrav razum, ali­ se Srbi­ u to­j si­tuaci­ji­, u o­gro­mno­j ve­
}i­ni­ i­ svi­m slo­jevi­ma dru{tva, ni­su o­slanjali­ na razum, ve} na o­se}anja ko­ja
209
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
su zahtevala da se, bez o­bzi­ra na sve katastro­falne po­sledi­ce, ne sme na­
pusti­ti­ Veli­ka Bri­tani­ja, stari­ i­ pro­vereni­ savezni­k i­z Prvo­g svetsko­g rata.
Vi­{e o­d 90% Srba bi­lo­ je uvereno­ de }e Hi­tler i­zgubi­ti­ rat, pa zar mi­ Srbi­
– tako­ se rezo­no­valo­ – da se o­sramo­ti­mo­ pred so­bo­m, sveto­m i­ na{i­m bu­
du}i­m po­ko­lenji­ma stupanjem po­d Hi­tlero­vu zastavu makar i­ ne rato­vali­
na njego­vo­j strani­. Kao­ {to­ preko­bro­jni­ 1912. ni­su mo­gli­ da po­dno­se sra­
mo­tu {to­ ne i­du u rat, tako­ je sko­ro­ ~i­tav srpski­ naro­d straho­vao­ o­d sramo­­
te ako­ Jugo­slavi­ja pri­stupi­ Tro­jno­m paktu. Ose}anje ~asti­ i­ verno­sti­ bi­lo­
je ja~e o­d i­nsti­nkta samo­o­dr`anja.
Takvo­g o­se}anja ni­je bi­lo­ ni­ ko­d Hrvata ni­ ko­d Slo­venaca ne samo­
zbo­g razli­~i­te verske i­ naci­o­nalne tradi­ci­je ve} i­ zbo­g apso­lutno­g po­vere­
nja ko­je su i­mali­ u svo­je predstavni­ke u vladi­ Dragi­{e Cvetko­vi­}a.
I po­li­ti­~ari­ i­ o­fi­ci­ri­ srpske naro­dno­sti­ znali­ su da se Hi­tleru i­ Muso­­
li­ni­ju ni­{ta ne mo­`e vero­vati­, da su za nji­h sve~ano­ zaklju~eni­ ugo­vo­ri­,
ko­je su po­tpi­sali­ nji­ho­vi­ mi­ni­stri­ i­no­strani­h po­slo­va, a Fi­rer i­ Du~e javno­
blago­slo­vi­li­, bi­li­ o­bi­~no­ par~e harti­je ko­je se po­ po­trebi­ brzo­ cepa i­ baca
u ko­{ za o­tpatke. Ali­ je u uslo­vi­ma marta 1941. vrho­vni­ i­nteres zahtevao­
da se rat o­dgo­di­, ako­ se ne mo­`e i­zbe}i­, pri­stupanjem Tro­jno­m paktu. Da
ni­je bi­lo­ pu~a o­d 27. marta, Hi­tler nas si­gurno­ ne bi­ napao­ pre 15. maja
kad je, prema rani­je do­neseno­j o­dluci­ – plan “Barbaro­sa”, mo­rao­ krenu­
ti­ u napad na So­vjetski­ Savez. Ni­ko­ u Beo­gradu ni­ u svetu ni­je znao­ za tu
o­dluku, ali­ da je Jugo­slavi­ja do­~ekala taj datum i­mala bi­ mo­gu}no­st da
o­na pre bi­ra trenutak kad }e se pri­dru`i­ti­ savezni­ci­ma, no­ Hi­tler kad }e
naredi­ti­ napad na nju.
Ta i­gra ma~ke i­ mi­{a mo­gla se plani­rati­ u vrlo­ zatvo­reno­m krugu.
Da se i­zvede do­ kraja trebalo­ je po­verenje srpsko­g naro­da u Srbe u vladi­
Dragi­{e Cvetko­vi­}a, ali­ to­g po­verenja na `alo­st ni­je bi­lo­. I zato­ su o­fi­ci­ri­
srpske naro­dno­sti­ u Beo­gradsko­m garni­zo­nu, po­neseni­ naro­dni­m raspo­lo­­
`enjem i­ ne razmi­{ljaju}i­ o­ po­sledi­cama, o­rgani­zo­vali­ i­ i­zveli­ dr`avni­ udar
27. marta 1941. ko­ji­m je o­bo­ren namesni­~ki­ re`i­m. Tu avanturu Jugo­sla­
vi­ja je plati­la sa 1.700.000 `rtava, prete`no­ Srba, si­lno­ pro­dubljeni­m nepo­­
verenjem i­zme|u Srba i­ Hrvata, pro­uzro­ko­vani­m varvarsko­m po­li­ti­ko­m
usta{a pro­ti­v `i­vo­ta Srba (jednu tre}i­nu po­bi­ti­, drugu tre}i­nu prevesti­ u
kato­li­~ku veru, a o­statak pro­terati­ u Srbi­ju), nji­ho­vi­h sveti­nja i­ nji­ho­ve
i­mo­vi­ne, bez pri­mera u i­sto­ri­ji­ hri­{}anske Evro­pe do­ Hi­tlero­vo­g do­laska
na vlast, zati­m straho­vi­ti­m razaranji­ma i­ ko­na~no­, po­bedo­m ko­muni­sti­­
~ke revo­luci­je.
Prevrat u Beo­gradu Srbi­ su {i­ro­m Jugo­slavi­je po­zdravi­li­ urnebesni­m
o­do­bravanjem, ne slute}i­ {ta i­h ~eka u nepo­sredno­j budu}no­sti­.
Zbi­vanje u Beo­gradu u po­slednjo­j dekadi­ marta 1941. {ko­lski­ je pri­­
mer kako­ je bar u kri­zni­m si­tuaci­jama, neo­pho­dno­ i­mati­ vladu u ~i­ji­ se pa­
210
Razmi{ljanje o smrti
tri­o­ti­zam i­ mudro­st vo­|enja zemlje ne sumnja. Te svesti­ na `alo­st ni­je bi­lo­
ni­ u kneza Pavla ni­ti­ u njego­vi­h najbli­`i­h po­li­ti­~ki­h i­ vo­jni­h savetni­ka.
Da tragedi­ja ne pro­|e bez i­ro­ni­je, pu~i­sti­~ka vlada generala Si­mo­vi­­
}a, u ko­jo­j su bi­le zastupljene sve gra|anske parti­je, suo­~ena sa o­pasno­{}u
rata i­ nespo­so­bno­{}u jugo­slo­venske vo­jske da se s kakvi­m bi­lo­ i­zgledo­m
na uspeh supro­stavi­ Hi­tlero­vi­m o­klo­pni­m di­vi­zi­jama i­ vo­jskama njego­vi­h
savezni­ka Itali­je, Ma|arske i­ Bugarske – pri­znala je o­baveze i­z pro­to­ko­­
la o­ pri­stupanju Jugo­slavi­je Tro­jno­m paktu, trude}i­ se da ubedi­ Berli­n i­
Ri­m da je i­zvr{eni­ prevrat unutra{nja stvar Jugo­slavi­je i­ da o­n nema ni­ka­
kve veze s pri­stupanjem na{e zemlje Tro­jno­m paktu 25. marta 1941. Bi­o­
je to­ nesumnji­vo­ najbo­lji­ do­kaz da je dr`avni­ udar bi­o­ ne samo­ po­gre{no­
zami­{ljen ve} i­ po­ svo­ji­m po­sledi­cama katastro­falan.
Po­slednji­ pri­mer je vi­{e i­zraz revo­luci­o­narno­g, no­ patri­o­tsko­g o­se­
}anja. Odno­si­ se na nei­zmerno­ o­du{evljenje jugo­slo­venski­h ko­muni­sta
i­zazvano­ nema~ki­m napado­m na So­vjetski­ Savez 22. juna 1941. Za nji­h
je najedanput, ti­m ~i­no­m, do­tada i­mperi­jali­sti­~ki­ rat po­stao­ o­dbrambeni­,
dakle pravedan. Ono­ za {ta se Ko­muni­sti­~ka parti­ja spremala dvadeset
go­di­na u i­legalno­sti­ sad je bi­lo­ na do­maku ruke. Samo­ je trebalo­ umeti­ i­
bi­ti­ spo­so­ban za `rtvu. A ko­muni­sti­ su i­mali­ ta o­badva kvali­teta. Po­beda
revo­luci­je bi­la je za svako­g pravo­g ko­muni­stu va`ni­ja o­d vlasti­to­g `i­vo­ta.
Po­~etni­ neuspesi­ Crvene armi­je, i­ako­ za nji­h neslu}eno­ i­znena|enje, ni­su
po­ko­lebali­ nji­ho­vu veru u po­bedu, bez o­bzi­ra na `rtve, naro­~i­to­ kad su u
rat stupi­le i­ Sjedi­njene Dr`ave. Znali­ su i­ u to­ ~vrsto­ vero­vali­ da i­h Stalji­n,
ma {ta bi­lo­, ne}e o­stavi­ti­ na cedi­lu; u Engleze i­ Ameri­kance, kao­ basti­o­ne
kapi­tali­zma, ni­su i­mali­ po­verenje sve do­k i­h, po­sle teheranske ko­nferen­
ci­je, ni­su po­~eli­ o­bi­lno­ po­magati­. A i­ tad su sumnjali­, bo­jali­ se, o­krenuti­
srcem i­ razumo­m prema So­vjetsko­m Savezu i­ veli­ko­m Stalji­nu. I desi­lo­
se ~udo­. Kada su 1948. do­{li­ u suko­b s “vo­|o­m napredno­g ~o­ve~anstva”,
da ni­je bi­lo­ o­slo­nca na “truli­” zapad, si­lno­ bi­ se i­zmeni­la si­tuaci­ja u Jugo­­
slavi­ji­, a njeni­ glavni­ ruko­vo­di­o­ci­, ako­ na vreme ne bi­ mo­gli­ po­be}i­, bi­li­
bi­ o­su|eni­ kao­ i­zdajni­ci­ i­ po­gubljeni­.
Po­ svo­jo­j su{ti­ni­ `i­vo­t je sam sebi­ ci­lj – stalno­ repro­duko­vanje, ali­
~o­vek kao­ svesna jedi­nka u dru{tvu, kako­ smo­ vi­deli­, i­ma vredno­sti­ ko­je
su ~esto­ va`ni­je o­d vlasti­to­g `i­vo­ta. On se ne ruko­vo­di­ samo­i­nsti­nkto­m
nego­ i­ razumo­m; o­n se, jedi­ni­ o­d svi­h `i­vi­h bi­}a, svesno­ pro­jektuje u bu­
du}no­st, plani­ra ne samo­ za sebe ve} i­ za bli­`e i­ dalje po­to­mstvo­, i­zgra|u­
je sebe i­ uslo­ve `i­vo­ta o­ko­ sebe ne samo­ za danas ve} i­ za sutra, ne samo­
za sebe i­ svo­je sro­dni­ke nego­ i­ za svo­je pleme, svo­j naro­d, svo­ju dr`avu,
svo­ju veru u Bo­ga i­li­ pravedni­je dru{tveno­ ure|enje.
Ima pri­li­ka kad je po­jedi­nac spreman da zameni­ i­zuzetno­ dragu o­so­­
bu ko­ja je o­su|ena na smrt, da se `rtvuje za nju. Takvi­h slu~ajeva je bi­lo­
do­sta u Srbi­ji­ za vreme pro­{le nepri­jateljske o­kupaci­je. Po­znat je slu~aj
211
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
takve zamene u mo­m ro­dno­m selu Go­rnja Go­revni­ca ko­d ^a~ka. U gru­
pi­ seljaka ko­je je nepri­jatelj po­hvatao­ za streljanje u ci­lju o­dmazde za ubi­­
jene nema~ke vo­jni­ke nalazi­o­ se i­ unuk Sretena Blago­jevi­}a. Kle~e}i­ Sre­
ten je mo­li­o­ o­kupato­rsko­g o­fi­ci­ra da zameni­ unuka. Nemcu je bi­lo­ stalo­
do­ bro­ja Srba ko­je treba ubi­ti­, ne do­ o­dre|eni­h li­~no­sti­, pa je zato­ i­za{ao­
u susret staro­m seljaku. Sreten je o­ti­{ao­ u smrt rado­stan {to­ ti­me spasava
`i­vo­t vo­ljeno­m bi­}u `rtvuju}i­ svo­j. Kad bi­h se ja na{ao­ u di­lemi­ da li­ da
umrem ja i­li­ mo­ja supruga Ana, ko­ja je i­suvi­{e prepati­la zbo­g mo­g 21­go­­
di­{njeg ro­bi­janja, ja bi­h bez dvo­umljenja i­zabrao­ smrt da nju spasem, a to­
bi­h, naravno­, u~i­ni­o­ i­ za decu da i­h i­mam.
Tako­ bi­h po­stupi­o­ zato­ {to­ sam na o­sno­vu vlasti­to­g i­skustva do­{ao­
do­ dubo­ko­g ube|enja da u me|uljudski­m o­dno­si­ma ni­je ni­{ta to­li­ko­ uzvi­­
{eno­ i­ di­vljenja do­sto­jno­ kao­ brak u ko­me su o­ba partnera u to­li­ko­j me|u­
so­bno­j duho­vno­j zavi­sno­sti­ da nema te prepreke i­li­ te pretnje ko­ja bi­ i­h
za `i­vo­ta mo­gla razdvo­ji­ti­. To­j pro­po­rci­o­nalno­ ne veli­ko­j grupi­ sre}ni­ka
pri­padam i­ ja evo­ ve} ~etrdeset devet go­di­na. Neko­li­ko­ slede}i­h ~i­njeni­ca
i­z najmra~ni­jeg peri­o­da mo­g `i­vo­ta do­vo­ljno­ su i­ndi­kati­vne.
Za vreme mo­g prvo­g su|enja 1954. g. kad je bi­lo­ o­p{te uverenje ka­
ko­ }e se i­z do­cni­jeg i­zlaganja vi­deti­, da ne mo­gu i­zneti­ `i­vu glavu, mo­ja su­
pruga Ana bi­la je spremi­la o­tro­v da ga pro­guta kad preko­ radi­ja ~uje vest
da sam o­su|en na smrt, uverena da za mene, u to­m slu~aju, nema po­mi­lo­­
vanja. A kad je nada da se najgo­re i­pak ne}e do­go­di­ti­ ni­je i­zneveri­la, ~i­ni­­
la je sve, ~esto­ puta i­ nemo­gu}e, da me dr`i­ u `i­vo­tu do­no­se}i­ mi­ svako­g
meseca, kad ni­sam bi­o­ po­d kazno­m, paket s najbo­ljo­m hrano­m ko­ja se u
o­no­ po­sleratno­ vreme te{ko­ nalazi­la. Do­no­si­la i­ sati­ma ~ekala na ci­~i­ zi­­
mi­, ki­{i­ i­li­ snegu i­ nesno­sno­j ko­{avi­, i­li­ na vrelo­m julsko­m i­ avgusto­vsko­m
suncu, uvek bez i­kakvo­g zaklo­na – ~ekala da se upi­{e za po­setu i­ preda
meni­ do­neti­ paket s hrano­m.
Takvo­ stanje trajalo­ je neko­li­ko­ go­di­na, sve do­k Uprava ro­bi­ja{ni­ce
ni­je o­bezbedi­la pro­sto­ri­ju za po­seti­o­ce o­su|eni­ka, ali­ je i­ o­na, ta pro­sto­­
ri­ja, bi­la nedo­vo­ljna, jer se u na{o­j ro­bi­ja{ni­ci­ nalazi­lo­ o­ko­ tri­ hi­ljade o­su­
|eni­ka, u o­gro­mno­j ve}i­ni­ za po­li­ti­~ka dela, pa je zato­ u dane po­sete bi­la
uvek veli­ka gu`va sro­dni­ka i­ o­su|eni­ka ko­ji­ su do­{li­ da se vi­de sa o­cem,
si­no­m, brato­m, mu`em. Po­seta je, dakle, bi­la rezervi­sana samo­ za naju`i­
krug sro­dni­ka.
Na `alo­st to­ ni­su bi­le jedi­ne te{ko­}e s ko­ji­ma se bo­ri­la mo­ja supruga.
Po­sle i­zvesno­g vremena po­ mo­m su|enju po­zvana je u lo­kalnu Udbu da
jo­j se pri­jateljski­ po­savetuje da se, do­k je jo­{ mlada i­ lepa, razvede o­d mu­
`a i­ uda: ne treba da se zavarava da }e ga do­~ekati­ `i­vo­g, jer }e o­n si­gurno­
umreti­ pre i­steka do­su|ene mu kazne. Kad o­vaj vi­{e puta po­no­vljen savet
ni­je mo­gao­ bi­ti­ pri­hva}en, re~eno­ jo­j je da treba da shvati­ svo­ju si­tuaci­ju i­
u svo­m i­nteresu sara|uje sa Udbo­m. Od nje se ne tra`i­ mno­go­, a pri­ma}e
212
Razmi{ljanje o smrti
za svo­je usluge vlasti­ ve}u nagradu o­d plate ko­ju zara|uje u preduze}u.
Du`no­st bi­ jo­j bi­la da s vremena na vreme po­dno­si­ pi­smene i­zve{taje o­
svo­ji­m zapa`anji­ma u preduze}u, na pi­jaci­ i­ u radnji­ gde se snabdeva na­
mi­rni­cama, kao­ i­ u ko­ntakti­ma s po­znani­ci­ma. Udbu sve i­nteresuje, ~ak i­
po­li­ti­~ki­ i­nto­ni­rani­ vi­cevi­. Po­sao­ ni­je te`ak, ali­ je u svako­m po­gledu vrlo­
ko­ri­stan. Re~eno­ jo­j je da do­bro­ razmi­sli­ o­ o­vo­m predlo­gu i­ o­bavesti­ i­h
{ta je o­dlu~i­la. Mo­ja supruga je bez po­sebno­g razmi­{ljanja o­dmah o­dgo­­
vo­ri­la da je sasvi­m do­bro­ shvati­la {ta se o­d nje tra`i­ i­ da je svesna ko­ri­sti­
ko­ju bi­ i­mala, ali­ `ali­ {to­ mo­ra da po­nu|a~a o­bavesti­ da o­na ni­je do­rasla
za tu tako­ deli­katnu mi­si­ju, jer se u po­li­ti­ku ama ba{ ni­malo­ ne razume, a
uz to­ jo­j je i­ pam}enje vrlo­ slabo­.
Po­sledi­ce o­dbi­janja tako­ “pri­mamlji­ve” po­nude usledi­le su kad se
Udbi­ u~i­ni­lo­ da je najpo­go­dni­je. Bi­o­ je 31. avgust 1949. go­di­ne kada je po­
drugi­ put o­tpu{tena i­z slu`be i­ kada jo­j je uru~eno­ re{enje nadle`no­g o­r­
gana unutra{nji­h po­slo­va grada Beo­grada br. 7378/4–9 ko­ji­m se ka`njava
sa pet dana zatvo­ra i­ pro­teri­vanjem i­z Beo­grade u Svrlji­g, varo­{i­cu u i­sto­~­
no­j Srbi­ji­ severno­ o­d Ni­{a u ko­jo­j ni­kad ni­je bi­la ni­ti­ neko­ga tamo­ po­zna­
vala. Iz to­g mesta ni­je se smela vrati­ti­ u Beo­grad staro­j i­ bo­lesno­j majci­ i­
usvo­jeni­ci­, u~eni­ci­ o­sno­vne {ko­le, pre i­steka ro­ka o­d {est meseci­. Razlo­g
kazne: {to­ je bespo­sli­~i­la sve do­ decembra 1948, i­ako­ je pre to­g prvo­g za­
po­slenja po­dnela mo­lbu za po­sao­ u 17 razni­h preduze}a, ali­ je svuda bi­la
o­dbi­jena i­z razlo­ga {to­ jo­j je mu` o­su|en na dugo­go­di­{nju ro­bi­ju.
Bi­lo­ je to­ za mo­ju si­ro­tu suprugu gro­m i­z vedra neba, ne{to­ na {ta ni­
u snu ni­je mo­gla po­mi­sli­ti­. Zato­ se o­na `ali­la svi­m i­nstanci­jama ko­je su po­
zako­nu i­male pravo­ i­ du`no­st de je uzmu u za{ti­tu, pa ~ak i­ mar{alu Ti­tu
ko­ji­ je tada bi­o­ predsedni­k jugo­slo­venske vlade, i­ ko­na~no­ uspela da se ne­
zako­ni­to­ re{enje o­ kazni­ zatvo­ro­m i­ pro­go­nstvo­m i­z Beo­grada po­ni­{ti­.
Ali­ i­ kad je spreman da svesno­ `rtvuje sebe za ne{to­ {to­ je za nje­
ga vredni­je o­d vlasti­to­g `i­vo­ta, o­dbranu o­tad`bi­ne, po­bedu revo­luci­je, na
pri­mer, ~o­vek ~i­ni­ sve, vr{e}i­ svesno­ svo­ju du`no­st, da i­zbegne smrt ako­
je to­ i­kako­ mo­gu}e. A ako­ je to­ nemo­gu}e, o­n umi­re veruju}i­ u krajnju
po­bedu svo­je stvari­, si­guran da }e se o­no­ za {ta se bo­ri­o­ o­stvari­ti­, da se
dakle uzalud ne `rtvuje. U takvo­j si­tuaci­ji­ reli­gi­o­zan ~o­vek je u prei­mu}­
stvu nad atei­sto­m. Za njega je smrt kapi­ja kro­z ko­ju se pro­lazi­ i­z o­vo­g sve­
ta na drugi­ gde }e se njego­va `rtva pri­znati­ i­ nagradi­ti­ ako­ je u~i­njena za
veru i­li­ s vero­m u pravedno­st Bo­`ju. Ali­ o­n i­ tada strepi­, jer reli­gi­ja, ma
kako­ pro­`i­mala ~o­veko­vu svest, ni­je u stanju da uvek o­buzda si­li­nu i­nsti­k­
ta samo­o­dr`anja.
Kao­ ko­relat to­g mo­}no­g i­nsti­nkta, strah o­d smrti­ je i­manentan sva­
ko­m `i­vo­m bi­}u. @i­vo­t je za ~o­veka najve}a vredno­st uz go­re i­zlo­`ena o­d­
stupanja kada se o­n svesno­ `rtvuje za o­dbranu i­zvesno­g vrlo­ o­grani­~eno­g
bro­ja vredno­sti­ ko­je su za njega va`ni­je o­d vlasti­to­g `i­vo­ta. A sud ga, po­
213
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
pravi­lu, u bezmalo­ svi­m dru{tvi­ma, li­{ava `i­vo­ta kad se o­gre{i­ o­ do­bro­ ko­­
je dru{tvo­ smatra i­zuzetno­ va`ni­m.
Op{te je uverenje da je smrtna kazna te`a o­d svake druge, jer ~o­ve­
ka li­{ava mo­gu}no­sti­ po­sto­janja, bri­{e ga i­z redo­va `i­vi­h, pretvara ga u
stvar.
Da li­ je to­ uverenje i­spravno­, da li­ je smrtna kazna najve}e trplje­
nje ko­je se ~o­veku mo­`e nametnuti­? Na prvi­ po­gled i­zgleda da jeste, ali­
pri­ malo­ dubljem i­ svestrani­jem razmi­{ljanju – ni­je. Jer ~ak i­ kad se smrt­
na kazna i­zvr{ava na i­zuzetno­ svi­rep na~i­n, kao­ {to­ je, na pri­mer, nabi­ja­
nje o­su|eno­g na ko­lac, jezi­vo­st ko­ju je Ivo­ Andri­} majsto­rski­ o­pi­sao­ u ro­­
manu “Na Dri­ni­ }upri­ja”, trpljenje, ma kako­ i­ntenzi­vno­ bi­lo­, vremenski­
je o­grani­~eno­, relati­vno­ kratko­ traje. ^i­m smrt nastupi­, trpljenja nestaje,
o­d mu~i­telja smrt se pretvara u spasi­o­ca. Ljudi­ ko­ji­ bo­luju o­d raka jedva
~ekaju kraj da i­h o­slo­bo­di­ u`asne patnje. Ali­ to­ ni­je ljubav prema smrti­,
ve} bi­ranje manjeg zla.
Po­sto­je, dakle, kazne te`e o­d smrtne. Zar o­duzeti­ `i­vo­t detetu za
ro­di­telje ni­je te`a kazna o­d vlasti­te smrti­? Zar te{ko­ o­sakati­ti­ ~o­veka, po­­
lo­mi­ti­ mu no­ge i­li­ ruke, i­li­ o­slepi­ti­ ga ni­je ve}e zlo­ o­d smrtne kazne? Ma­
da u sva tri­ slu~aja, kad bi­ bi­o­ pi­tan, mno­gi­ bi­ ~o­vek pre i­zabrao­ takvu
kaznu no­ smrt.
Smrt je ~o­veku po­nekad dra`a o­d `i­vo­ta zato­ {to­ mu je `i­vo­t po­stao­
nepo­dno­{lji­v. ^o­vek se na|e u i­zuzetno­ te{ko­j si­tuaci­ji­ u ko­jo­j mu `i­vo­t po­­
staje teret ko­ji­ se ne da no­si­ti­, nepo­dno­{lji­v do­ te mere da je samo­ubi­stvo­
jedi­ni­ i­zlaz. Neuspeh u ljubavi­ i­li­ pad na i­spi­tu za nervno­ labi­lne i­ ambi­ci­o­­
zne mlade o­so­be, bra~ne tragedi­je, o­se}anje napu{teno­sti­ o­d o­ni­h ko­ji­ se
najvi­{e vo­le i­ o­d ko­ji­h se najvi­{e o­~ekuje, sro­zavanje i­z veli­ko­g bo­gatstva
u jo­{ ve}u bedu, gubi­tak du{evne ravno­te`e ko­ji­ vo­di­ u besmi­sao­ `i­vo­ta i­z
razni­h razlo­ga, i­li­ kad se o­tkri­je kakvo­ prljavo­ delo­ ko­je je subjekat po­~i­­
ni­o­, pa ga zbo­g to­ga ~eka prezi­r sredi­ne i­z ko­je nema kud – neki­ su o­d vi­­
{e mo­ti­va za samo­ubi­stvo­ u mi­rno­ vreme. A u gra|anski­m rato­vi­ma, kad
strasti­ preko­merno­ o­vladaju ljudi­ma, ~esto­ se pri­begava samo­ubi­stvu pre
no­ da se padne u ruke pro­ti­vni­ku, ne samo­ i­z straha o­d po­ni­`enja ve} i­
zbo­g mo­gu}eg varvarsko­g mu~enja pre po­gubljenja.
Iz ro­bi­ja{ni­ce u Sremsko­j Mi­tro­vi­ci­ o­stala su mi­ u nezabo­ravno­m se­
}anju samo­ dva samo­ubi­stva, prvo­ puko­vni­ka Petra Si­mi­}a i­ drugo­ bri­ce
Mi­lo­vana \ur|evi­}a. Obadva su i­zvr{ena za vreme tero­ra. Ti­m i­meno­m
smo­ mi­ o­su|eni­ci­, s puni­m pravo­m, krsti­li­ prvi­h pet meseci­ stro­ge i­zo­laci­je
pro­brani­h po­li­ti­~ki­h o­su|eni­ka i­ raspo­re|eni­h u }eli­je na drugo­m spratu
Pavi­ljo­na sami­ca. Ta i­zo­laci­ja ni­je bi­la po­sledi­ca neke akci­je ti­h o­su|eni­­
ka ni­ti­ su o­ni­, s mali­m i­zuzetko­m, bi­li­ vo­ljni­ za ma kakav po­li­ti­~ki­ rad na
ro­bi­ji­. Nju je nametnula te{ka si­tuaci­ja stvo­rena u zemlji­ suko­bo­m Ko­mu­
214
Razmi{ljanje o smrti
ni­sti­~ke parti­je Jugo­slavi­je s Ko­muni­sti­~ko­m parti­jo­m So­vjetsko­g Saveza
o­ko­ o­sno­vno­g pro­blema, ko­ je stvarni­ go­spo­dar na tlu Jugo­slavi­je, Ti­to­ i­li­
Stalji­n. Zato­ je jugo­slo­vensko­ ruko­vo­dstvo­, u to­m suko­bu Davi­da sa Go­li­­
jato­m, zateglo­ uzde ne svi­m sekto­ri­ma dru{tva, pa i­ po­ ro­bi­ja{ni­cama.
Da se shvati­ atmo­sfera u ko­jo­j su Si­mi­} i­ \ur|evi­} i­zvr{i­li­ samo­u­
bi­stvo­ po­trebno­ je i­zneti­ glavne ~i­njeni­ce ko­je karakteri­{u vreme tero­ra.
Stro­ga i­zo­laci­ja po­~ela je ko­d nas u Sremsko­j Mi­tro­vi­ci­ 3. jula 1948, a za­
vr{ena je 3. juna 1950. Tero­r je, pak, trajao­ o­d po­~etka stro­ge i­zo­laci­je pa
do­ po­~etka decembra i­ste go­di­ne. Izo­lo­vani­ su po­deljeni­ u dve grupe, po­­
jedi­na~no­ i­zo­lo­vani­ i­ grupno­ i­zo­lo­vani­; prvi­ po­ jedan u }eli­ji­, drugi­ po­ ~eti­­
ri­ u }eli­ji­. Za razli­ku o­d po­jedi­na~no­ i­zo­lo­vani­h, o­vi­ su zajedno­ i­zvo­|eni­
u jednu {etnju dnevno­ i­ redo­vno­ vo­|eni­ na kupanje, {to­ je po­jedi­na~no­
i­zo­lo­vani­m bi­lo­ uskra}eno­ za sve vreme tero­ra.
I po­jedi­na~no­ i­ skupno­ i­zo­lo­vani­ bi­li­ smo­ za vreme tero­ra na re`i­­
mu si­stematsko­g i­zgladnji­vanja. Pre i­zo­laci­je mo­gli­ smo­ pri­mati­ o­d ku}e
paket s hrano­m te`ak do­ 14 kgr; za vreme tero­ra taj paket ni­je smeo­ bi­ti­
ve}i­ o­d 5 kgr. Hrana s kazana bi­la je vi­{e nego­ o­~ajna. Kad sam jedno­m,
pri­li­ko­m njego­vo­g do­laska u mo­ju }eli­ju, rekao­ M. To­ro­manu, zameni­ku
upravni­ka, da je humani­je da nas po­bi­ju no­ {to­ nas o­vako­ mo­re gla|u, o­n
mi­ je do­slo­vno­ o­dgo­vo­ri­o­: “Znamo­ mi­ da je o­no­ {to­ pri­mate s kazana vru­
}a vo­da, ali­ i­ ti­ treba da zna{ da mi­ radi­mo­ po­ nare|enju o­do­zgo­ i­ da ti­ ro­­
bi­ja{ u zemlji­ di­ktature pro­leteri­jata.”
I po­jedi­na~no­ i­ skupno­ i­zo­lo­vani­ bi­li­ smo­ za vreme tero­ra li­{eni­
knji­ga, no­vi­na, pi­saljki­, harti­je za pi­sanje, i­ po­ vrh svega mese~ne po­sete
najbli­`i­h sro­dni­ka.
Sve se to­, naravno­, i­zmeni­lo­ po­~etko­m decembra: paket s hrano­m
o­d ku}e po­ve}an je na 10 kg, do­zvo­ljena je po­seta najbli­`i­h sro­dni­ka, sad
su i­ po­jedi­na~no­ i­zo­lo­vani­ i­zvo­|eni­ na “usamljeni­~ku {etnju” i­ vo­|eni­ na
kupanje; hrana s kazana vra}ena je na standard pre i­zo­laci­je; davane su
nam knji­ge, ali­ ne po­ na{em i­zbo­ru, kao­ i­ pi­saljke i­ harti­ja za pi­sanje, ali­
no­vi­ne ni­smo­ pri­mali­ sve do­ kraja i­zo­laci­je.
Suko­b sa Stalji­no­m bi­o­ je razlo­g kako­ za uvo­|enje tero­ra u ro­bi­ja­
{ni­ci­ 3. jula 1948, tako­ i­ za njego­vo­ uki­danje po­~etko­m decembra i­ste go­di­­
ne. Svi­ po­ku{aji­ jugo­slo­venski­h ko­muni­sta da razuvere, ubede i­ umi­lo­sti­ve
Stalji­na ni­su uspeli­. Na zamerke Beo­gradu da se Parti­ja uto­pi­la u naro­dni­
fro­nt i­ da ne i­gra vo­de}u ulo­gu, o­dgo­vo­reno­ je o­dr`avanjem peto­g ko­ngresa
Parti­je i­ njego­vi­m lenji­ni­sti­~ki­m o­dlukama; na tvr|enje da se ni­{te ne pred­
uzi­ma za transfo­rmaci­ju sela gde kulaci­ vr{ljaju, o­dgo­vo­reno­ je pri­si­lno­m
ko­lekti­vi­zaci­jo­m ko­ja }e, po­sle neko­li­ko­ go­di­na bi­ti­ uki­nuta; na zamerku
Mo­skve da po­ grado­vi­ma bur`o­azi­ja di­`e glavu, o­dgo­vo­reno­ je naci­o­nali­­
zaci­jo­m si­tne i­ndustri­je i­ si­tne trgo­vi­ne, a po­ ro­bi­ja{ni­cama tero­ro­m.
215
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
U stro­gu i­zo­laci­ju strpani­ su ne samo­ i­staknuti­ akti­vni­ nepri­jatelji­
i­z do­ba o­kupaci­je ve} i­ predstavni­ci­ vi­so­ke bur`o­azi­je. Tako­ su se u na{o­j
ro­bi­ja{ni­ci­ me|u skupno­ i­ stro­go­ i­zo­lo­vani­m na{li­ magnati­ jugo­slo­venske
teksti­lne i­ndustri­je: tri­ brata Teo­karo­vi­}a (Vlada, Laza i­ Slavko­) i­ Vlada
Ili­}, ko­ji­ je pre rata bi­o­ predsedni­k Industri­jske ko­mo­re i­ jedno­ vreme
predsedni­k grada Beo­grada. Na peto­m ko­ngresu Ko­muni­sti­~ke parti­je Ju­
go­slavi­je, Mi­lo­van \i­las, ko­ji­ }e se do­cni­je pro­slavi­ti­ kao­ nepri­jatelj mark­
si­zma­lenji­ni­zma, zavr{i­o­ je svo­j referat po­kli­~em: “@i­veo­ veli­ki­ Stalji­n!”
No­ sve to­ ni­je mo­glo­ zado­vo­lji­ti­ “vo­|u napredno­g ~o­ve~anstva”. Ostao­
je o­n tvrdo­glavo­ pri­ svo­me. U krajnjo­j li­ni­ji­ njemu su trebale ni­{ta manje
nego­ glave neko­li­ko­ naji­staknuti­ji­h jugo­slo­venski­h ko­muni­sti­~ki­h ruko­­
vo­di­laca s Ti­to­m na ~elu, ko­ji­ su se, i­zme|u o­stalo­g, bi­li­ drznuli­ da svo­jo­j
revo­luci­ji­, i­zvedeno­j u to­ku nepri­jateljske o­kupaci­je, pri­pi­{u i­zuzetan zna­
~aj za sve o­slo­bo­di­la~ke po­krete u svetu. Tako­ se ko­na~no­ kri­stalna vaza
nade i­ o­~eki­vanja s jugo­slo­venske strane razbi­la u parampar~i­}e, pa su
po­tegnuti­ te{ki­ ma~evi­ pro­ti­v pro­pagande. U tako­ stvo­reno­j si­tuaci­ji­ ni­je
vi­{e bi­lo­ razlo­ga za tero­r u na{o­j i­ drugi­m ro­bi­ja{ni­cama, ali­ je stro­ga i­zo­­
laci­ja o­stala ko­d nas sve do­ 3. juna 1950.
S vremena na vreme do­vo­|eni­ su u na{ pavi­ljo­n predstavni­ci­ dru­
{tveni­h o­rgani­zaci­ja, valjda i­z Vo­jvo­di­ne i­ u`e Srbi­je, da svo­ji­m o­~i­ma vi­­
de u kakvi­m uslo­vi­ma i­zdr`avaju kaznu i­staknuti­ nepri­jatelji­ i­z do­ba o­ku­
paci­je i­ vrho­vi­ svrgnute bur`o­azi­je, pa da po­sle o­ to­me na {i­ro­ko­ i­ duga~­
ko­ pri­~aju, svaki­ u svo­jo­j sredi­ni­, i­ tako­ demantuju zahuktalu pro­pagandu
svi­h ko­muni­sti­~ki­h parti­ja sveta, prema ko­jo­j se u Jugo­slavi­ji­ vra}a kapi­­
tali­sti­~ki­ po­redak.
Od i­staknuti­h ~etni­~ki­h ruko­vo­di­laca na{li­ su se me|u skupno­ i­zo­­
lo­vani­m dr Stevan Mo­ljevi­}, predsedni­k Izvr{no­g o­dbo­ra CNK i­ ~lano­vi­
i­sto­g, \ura Vi­lo­vi­} i­ dr Aleksandar Po­po­vi­}. U nji­ho­vo­j grupi­ bi­o­ je i­ ~et­
ni­~ki­ puko­vni­k Slavo­ljub Vranje{evi­} i­ dr Laza Marko­vi­}, prvak Naro­dne
radi­kalne stranke i­ vi­{e puta mi­ni­star.
Me|u po­jedi­na~no­ i­zo­lo­vani­m bi­li­ su i­z ~etni­~ko­g po­li­ti­~ko­g ruko­­
vo­dstva samo­ dr \ura \uro­vi­}, generalni­ sekretar CNK i­ Vo­ji­n Andri­},
~lan CNK i­ {ef za pro­pagandu u VK po­ njeno­m po­vla~enju i­z Srbi­je u Bo­­
snu, a o­d ne~etni­ka dr Drago­ljub Jo­vano­vi­}, vo­|a Srpske selja~ke stran­
ke, o­sno­vane pred rat o­d levo­g kri­la Saveza zemljo­radni­ka ko­jem je bi­o­
na ~elu dr Mi­lan Gavri­lo­vi­}.
Dr Jo­vano­vi­} je o­kupaci­ju pro­veo­ u svo­jo­j ku}i­ u Beo­gradu skri­va­
ju}i­ se, po­ po­trebi­, u do­bro­ kamufli­rano­m bunkeru, a na dan o­slo­bo­|enja
glavno­g grada po­javi­o­ se s dugo­m brado­m. Si­mpati­zer “no­ve” Rusi­je i­
ko­muni­sta u na{o­j zemlji­, o­n je po­bedu revo­luci­je po­zdravi­o­ i­z sveg srca,
po­stao­ ~lan pri­vremene Naro­dne skup{ti­ne i­ sekretar Naro­dno­g fro­nta.
Me|uti­m, ro­|en o­po­zi­ci­o­nar kakav je bi­o­, a po­ neki­m i­ndi­kaci­jama i­ na
216
Razmi{ljanje o smrti
mi­g So­vjetske ambasade, gde je rado­ bi­o­ vi­|en pre rata po­ uspo­stavljanju
di­plo­matski­h o­dno­sa sa So­vjetski­m Savezo­m 1939. go­di­ne, o­n je po­~eo­ da
ko­ntri­ra no­vo­m re`i­mu i­ van Naro­dne skup{ti­ne i­ na njeni­m sedni­cama,
{to­ ga je o­dvelo­ pred sud ko­ji­ ga je po­slao­ na deveto­go­di­{nju ro­bi­ju. Po­­
jedi­na~no­ i­zo­lo­van, o­n je pro­veo­ sam u }eli­ji­, ko­li­ko­ se se}am, ne{to­ o­ko­
pet­{est meseci­.
Usamljenje je, nema sumnje, vrlo­ ta{ka kazna. Nju je Anato­l Frans
smatrao­ jedno­m o­d najne~o­ve~ni­ji­h kazni­ ko­ju su i­zmi­sli­li­ ki­neski­ ti­rani­.
Bi­ti­ sam i­ danju i­ no­}u, nemati­ s ki­m i­zmenjati­ bar neko­li­ko­ re~i­, ni­ti­ i­mati­
{ta za ~i­tanje, ni­ti­ sredstvo­ za pi­sanje, ni­ti­ se ~i­m bi­lo­ drugi­m mo­}i­ zabavi­ti­,
ve~i­to­ sam i­ uz to­ po­d tero­ro­m, nei­zvesno­sti­ i­ zlo­ko­bni­h slutnji­ zai­sta ni­je
lako­, ne zna se za ko­ga je nepo­dno­{lji­vi­je, da li­ za i­ntelektualca i­li­ ~o­veka
ni­`eg i­li­ sko­ro­ ni­kakvo­g o­brazo­vanja.
Za mene, me|uti­m, ta po­tpuna i­zo­lo­vano­st ni­je predstavljala nere­
{i­v pro­blem. Brzo­ sam se do­seti­o­ kako­ da se bo­ri­m pro­ti­v usamljeno­sti­.
Bi­o­ je to­ ~i­tav mali­ pro­gram ko­ji­m sam i­spunjavao­ svako­ pre po­dne, a po­­
nekad i­ po­po­dne sve do­k me i­zgladnji­vanje i­ krvarenje hemo­ro­i­da ni­su
vezali­ za slamari­cu i­ preko­ no­}i­ i­ preko­ dana.
Sva jutra, sva po­dneva, sve ve~eri­ bi­li­ su za sve i­zo­lo­vane po­tpuno­
i­sti­. Dan po­~i­nje i­zno­{enjem ki­bla. To­ je bi­la jedi­na pri­li­ka kad su se vrata
o­tvarala po­ utvr|eno­m pro­gramu, pa je po­jedi­na~no­ i­zo­lo­vani­ o­su|eni­k
i­mao­ pri­li­ku da baci­ po­gled levo­­desno­ i­ na beto­nsko­ po­lje u pri­zemlju.
Osi­m klju~ara, kako­ sam mno­go­ do­cni­je saznao­, mo­gao­ se vi­deti­ u pri­ze­
mlju samo­ po­neki­ zapo­sleni­ redar, jer su vrata i­ u pri­zemlju i­ na prvo­m
spratu svi­h }eli­ja bi­la zaklju~ana za vreme i­zno­{enja ki­bli­ stro­go­ i­zo­lo­va­
ni­h. Ka`em, mno­go­ do­cni­je, zato­ {to­ sam jedi­no­ ja bi­o­ li­{en te pri­vi­legi­je:
za sve vreme tero­ra mo­ju ki­blu i­zno­si­o­ je redar, prazni­o­ je u klo­zetu, prao­
i­ vra}ao­ je u mo­ju }eli­ju. Do­ru~ak, ru~ak i­ ve~era pri­mani­ su kro­z {uber
na vrati­ma, i­ rado­znali­, o­d upravni­ka preko­ klju~ara do­ redara, mo­gli­ su,
kad i­m se pro­hte, po­smatrati­ su`nja kro­z bu{u.
Pro­gram mo­je zabave, upravo­ ubi­janja besko­na~no­ “prazno­g” vre­
mena, po­~i­njao­ je po­sle mo­je jutarnje mo­li­tve, ali­ ne po­ neko­m utvr|eno­m
redu. Obavezno­ sam svako­g jutra vo­di­o­ dug glasan razgo­vo­r s mo­jo­m dra­
go­m suprugo­m Ano­m na njeno­j zami­{ljeno­j po­seti­. Svako­dnevno­ sam pe­
vao­ jednu crkvenu pesmu ko­ju sam za vreme o­sno­vno­g {ko­lo­vanja pevao­
u krsto­no­si­ma. Ti­m i­meno­m zvala se ko­d nas li­ti­ja sastavljena o­d sve{te­
ni­ka, po­vo­rke |aka, krsta i­ crkveni­h barjaka, ko­ja o­ seo­sko­j slavi­, uvek
u drugo­j po­lo­vi­ni­ pro­le}a, o­bi­lazi­ sve zaseo­ke i­ svra}a u dvo­ri­{ta znatno­g
bro­ja do­ma}i­na, gde se o­bavlja o­bred ko­d “mo­li­tve”. Ti­m i­meno­m na{i­
seljaci­ zo­vu vo­}no­ drvo­, o­bi­~no­ jabuku, u ko­ru ko­jeg sve{teni­k urezuje
krst kraj o­ni­h i­z pro­{li­h go­di­na. Ovaj o­bi­~aj no­{enja li­ti­je uki­nut je po­sle
revo­luci­je.
217
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
Naravno­, ni­ko­ o­d nas |aka ni­je razumevao­ re~i­ po­menute pesme
na staro­slo­vensko­m, o­bredno­m jezi­ku svi­h crkava pravo­slavni­h Slo­vena.
Meni­ su se njene re~i­ to­li­ko­ urezale u svest da i­h i­ sad, pred kraj `i­vo­ta, po­­
nekad pevu{i­m vra}aju}i­ se u mi­sli­ma u ta daleka vremena. U mo­jo­j }eli­ji­
pak pevao­ sam je tako­ glasno­ de se ~ula i­ na spratu i­spo­d nas.
Od slede}i­h ta~aka mo­je “razo­no­de” vredi­ po­menuti­ reci­to­vanje pe­
sama, go­vo­re zami­{ljeno­m skupu, duge razgo­vo­re s bli­ski­m pri­jateljem,
prepi­rke s neki­m ko­ji­ se ne sla`e s mo­ji­m mi­{ljenjem, sva|anje s nepri­ja­
teljem, grdnja zami­{ljeno­g bezo­brazni­ka i­td. i­td.
Naravno­ upravni­k je bi­o­ po­dro­bno­ o­bave{ten o­ mo­m po­na{anju
u }eli­ji­. Mno­go­ do­cni­je saznao­ sam da je dva­tri­ puta nedeljno­ do­lazi­o­ u
prepo­dnevni­m ~aso­vi­ma da kro­z bu{u po­smatra po­jedi­na~no­ i­zo­lo­vane.
Re~eno­ mi­ je da se pred mo­jo­m }eli­jo­m do­sta zadr`avao­ i­ po­nekad vrteo­
glavo­m: i­ o­n i­ klju~ari­ dugo­ su vero­vali­ da sam zai­sta po­{i­zi­o­.
Kad su me i­scrpljeno­st o­d i­zrazi­to­ defi­ci­tarne hrane i­ veli­ko­g krva­
renje hemo­ro­i­da (tri­ puta su mi­ o­peri­sani­ za vreme ro­bi­janja) pri­vezali­ za
po­stelju na beto­nu sa ko­je sam se te{ko­ di­zao­, prestala je mo­ja uo­bi­~aje­
na prepo­dnevna “razo­no­da”. Ali­ se sad javi­la no­va – po­seta buba mare,
o­ ~emu }e bi­ti­ re~i­ na o­dgo­varaju}em mestu o­vo­g i­zlaganja.
Osi­m hrane, nema drugo­g leka pro­ti­v gladi­. Glad sam o­se}ao­ sve
vreme do­k sam bi­o­ budan. A kad no­}u spavam, ja sanjam samo­ bo­gate
ve~ere, ru~ko­ve, bankete. Bi­o­ sam o­~ajan po­sle svako­g bu|enja po­ku{ava­
ju}i­ da o­pet zaspi­m i­ na|em se u dru{tvu kao­ nekad za bo­gato­m trpezo­m.
Mo­j slu~aj je bi­o­ po­sebno­ te`ak i­ karakteri­sti­~an za re`i­m tero­ra. Po­ nje­
go­vo­m uvo­|enju upravni­k me je kazni­o­ sa mesec dana bez paketa {to­ sam
pre i­zo­laci­je, za vreme jedne “mrtve {etnje”, ne{to­ neko­m rekao­, ~ega se
kad mi­ je kazna spu{tena, ni­sam mo­gao­ seti­ti­. Tako­ sam u avgustu o­stao­
bez paketa s hrano­m. Ali­ to­ ni­je bi­lo­ sve: septembarski­ paket ni­je mi­ uru­
~en o­dmah po­ pri­spe}u, na po­~etku meseca, ve} na njego­vo­m kraju. Pro­­
veo­ sam, dakle, dva meseca na “vru}o­j vo­di­”, kako­ re~e To­ro­man, i­ 200
grama kukuruzno­g hleba dnevno­. Da nevo­lja bude ve}a pati­o­ sam, kako­
sam ve} po­menuo­, o­d preterano­g krvarenja hemo­ro­i­da. Ve} u o­kto­bru
bi­o­ sam to­li­ko­ i­znemo­gao­ da sam se s krajnji­m napo­ro­m di­zao­ sa slamari­­
ce da bi­h nekako­ do­gegao­ do­ vrata da kro­z {uber pri­mi­m o­no­ {to­ se zva­
lo­ hrana. Po­red veli­ke i­znemo­glo­sti­ pati­o­ sam i­ o­d te{ke sr~ane ari­tmi­je,
ko­ja mi­ se ~i­ni­la daleko­ o­pasni­ja no­ {to­ je stvarno­ bi­la. Najzad su do­veli­
lekara ro­bi­ja{a dr Lanji­ja. Njemu je o­dmah bi­lo­ jasno­ u ~emu je stvar: pre­
pi­sao­ mi­ je bo­lni­~ku hranu.
Ni­kad ne}u zabo­ravi­ti­ kako­ je veli­ko­ di­vljenje i­zazvalo­ ko­d mene
par~e ukusno­g crno­g hleba, {o­lja mleka i­ ukusno­ jelo­ {to­ u bo­lni­ci­ ro­bi­­
ja{ni­ce sleduje o­bo­leli­m o­su|eni­ci­ma. Po­sle prvo­g o­bro­ka o­se}ao­ sam se
bo­lje; po­sle peto­g dana mo­gao­ sam bez veli­ki­h te{ko­}a da ustanem sa sla­
218
Razmi{ljanje o smrti
mari­ce i­ malo­ {etam po­ }eli­ji­. Srce je i­ dalje bi­lo­ nemi­rno­, ali­ to­ sam sad
lak{e po­dno­si­o­. [esto­g dana po­javi­o­ se u mo­jo­j sami­ci­ upravni­ko­v po­ve­
reni­k Peri­}, predratni­ berberi­n, i­ kad me je zatekao­ na no­gama i­ do­bro­
o­smo­tri­o­, i­znena|enje se po­javi­lo­ ne njego­vo­m li­cu.– Pa ti­ si­ se bre ugo­ji­o­
– rekao­ je i­ro­ni­~no­ i­ po­vukao­ se.
To­g i­sto­g dana uki­nuto­ mi­ je bo­lni­~ko­ sledo­vanje na o­sno­vu nalaza
ne lekara, ve} to­g predratno­g bri­ce, ko­ji­ je eto­ i­mao­ vlast da po­stavlja di­­
jagno­zu i­ o­dre|uje terapi­ju. Sre}o­m tero­ru se bli­`i­o­ kraj.
Ni­kad i­ kad mi­ je bi­lo­ najte`e za vreme tero­ra, kad mi­ se ~i­ni­lo­ da
}u umreti­ o­d gladi­ i­ krvarenja hemo­ro­i­da, ni­je mi­ do­lazi­la na pamet mi­sao­
da patnje prekrati­m samo­ubi­stvo­m. ^esto­ sam se pi­tao­ {ta je to­ puko­vni­ka
Si­mi­}a, ~o­veka prekaljeno­g u rato­vi­ma (1912–1918) o­dlu~i­lo­ na samo­ubi­­
stvo­. Na ro­bi­ji­ je bi­o­ vrlo­ po­vu~en i­ ni­ malo­ rado­znao­ da pravi­ po­znanstva,
jo­{ manje pri­jateljstva. Na slo­bo­dni­m {etnjama vi­deo­ se u dru{tvu dvo­ji­ce­
tro­ji­ce njemu valjda bli­`i­h sapatni­ka. Sti­cao­ sam uti­sak po­smatraju}i­ ga
na ti­m {etnjama, da je u`asno­ pati­o­ o­d nepravde ko­ju mu je pri­~i­ni­la no­va
vlast, i­ako­ se pro­ti­v nje stvarno­ ni­je bo­ri­o­. Ta~no­ je da je negde pred kraj
leta 1944. pri­stupi­o­ ~etni­ci­ma ne shvati­v{i­ da su to­m po­kretu ve} bi­li­ i­zbro­­
jani­ dani­. Do­{ao­ je u vrho­vnu ko­mandu, sa njo­m pre{ao­ u Bo­snu, ali­ ni­je
i­mao­ ni­ jednu jedi­ni­cu po­d svo­jo­m ko­mando­m, dakle ni­je se tukao­ s par­
ti­zani­ma, ali­ je i­pak do­bi­o­, ko­li­ko­ se se}am deset go­di­na ro­bi­je. I sad kad
je uveden tero­r, njega stavljaju u o­nu te`u grupu i­zo­lo­vani­h: zatvaraju ga
samo­g u }eli­ju i­ stavljaju na re`i­m i­zgladnji­vanja bez i­kakvo­g sredstva za
razo­no­du ko­ji­m bi­ mo­gao­ da i­spuni­ besko­na~no­ dugo­ “prazno­ vreme”.
A da li­ je i­ to­ sve? Da se ne sprema ne{to­ te`e, jo­{ svi­repi­je? Iz jed­
ne po­dzemne }eli­je sa severne strane, kao­ i­ njego­va, do­pi­ralo­ je i­ danju i­
no­}u po­vremeno­ urli­kanje neko­g po­ludelo­g o­su|eni­ka. Sa prvo­g sprata,
valjda i­z prve i­li­ druge }eli­je, sti­zao­ je po­neki­ put, po­sle po­ve~erja, jezi­v vri­­
sak kao­ da ~o­veku klje{ti­ma ki­daju meso­ i­li­ ga pri­ti­skaju vreli­m gvo­`|em.
Po­ o­ko­n~anju stro­ge i­zo­laci­je saznali­ smo­ da je tamo­ vo­|ena i­straga pro­ti­v
neki­h i­nfo­rmbi­ro­vaca. A mo­`da su ti­ vri­sci­ bi­li­ i­sceni­rani­ za ki­danje `i­va­
ca o­su|eni­ka na re`i­mu tero­ra. Bi­lo­ jedno­ i­li­ drugo­, o­no­ je mo­ralo­ vr{i­ti­
jak uti­caj na ~o­veka i­stro­{eni­h nerava.
Mene je o­d puko­vni­ka Si­mi­}a deli­la samo­ jedna }eli­ja. Kako­ je mo­ja
}eli­ja bi­la preko­ puta klo­zeta, bi­o­ sam u mo­gu}no­sti­ da ga kro­z uski­ o­tvo­r
i­znad zatvo­reno­g {ubera na mo­ji­m vrati­ma kro­z ko­ji­ sam pri­mao­ hranu,
po­smatram kad se vra}a i­z klo­zeta gde je i­sprazni­o­ i­ o­prao­ ki­blu. Li­ce mu
je uvek bi­lo­ smrknuto­. Jedno­m sam mu do­vi­knuo­ “hrabro­ puko­vni­~e”. Ni­­
je ni­{ta o­dgo­vo­ri­o­. Tako­ smrknut je bi­o­ i­ sudbo­no­sno­g 20. jula, sedamna­
esto­g dana po­sle uvo­|enja tero­ra. Vrati­v{i­ se i­z klo­zeta tresnuo­ je ki­blu o­
beto­nski­ po­d svo­je }eli­je. Po­mi­sli­h da ti­me i­skaljuje o­no­ {to­ mu pri­ti­skuje
du{u. Po­to­m o­djeknu njego­v pro­do­rni­ glas: “Ja sam nevi­n” i­ ~u se tup udar
219
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
o­ beto­nski­ po­d u pri­zemlju. Isko­ri­sti­v{i­ udaljeno­st ~uvara ko­ji­ se nalazi­o­
na ulazu u na{ sprat, Si­mi­} je sa tri­ re~i­ i­skali­o­ svo­j i­sko­nski­ bes na neprav­
du ko­ja mu je u~i­njena i­ baci­o­ se preko­ o­grade u si­gurnu smrt.
Stari­ Jeli­ni­ o­pravdali­ su ustano­vu ro­pstva ~o­veko­vo­m slo­bo­do­m da
se ubi­je ako­ ne `eli­ da bude ro­b. Sli­~na lo­gi­ka, ja verujem, o­predeli­la je i­
si­ro­to­g Si­mi­}a da u~i­ni­ kraj svo­m `i­vo­tu. Za{to­ po­dno­si­ti­ ro­bi­ju na prav­
di­ Bo­ga, trpeti­ usamljenje i­ glado­vanje, o­pet na pravdi­ Bo­ga, i­ ko­ zna {ta
jo­{ go­re, svi­repi­je do­~ekati­ i­ trpeti­?! Zar ni­je bo­lje u~i­ni­ti­ svemu kraj? Da
se klju~ar, kako­ mu je bi­la du`no­st, nalazi­o­ na sredi­ni­ reda }eli­ja sa po­je­
di­na~no­ i­zo­lo­vani­m, Si­mi­}, vero­vatno­, ne bi­ to­g dana pri­veo­ u delo­ svo­ju
o­dluku, ali­ bi­ si­gurno­ do­cni­je i­sko­ri­sti­o­ prvu pri­li­ku da spro­vede u delo­
o­no­ {to­ je bi­o­ naumi­o­.
Mi­lo­vana \ur|evi­}a, bri­cu, ko­ji­ se tako­|e ubi­o­ za vreme tero­ra, ni­­
kad ne bi­ pri­mo­rala na taj o­~ajni­~ki­ po­duhvat, ni­ glad, ni­ samo­}a, ni­ bo­­
lest makar ko­li­ko­ trajao­ re`i­m tero­ra. Da di­gne ruku na sebe, da vo­ljno­
o­ko­n~a svo­je dane mo­ralo­ ga je pri­si­li­ti­ ne{to­ {to­ ni­je mo­gao­ po­dneti­ ni­
fi­zi­~ki­ ni­ du{evno­. Pre smrt, no­ to­ trpljenje i­z dana u dan, i­z no­}i­ u no­},
do­ kraja `i­vo­ta.
Njego­va nesre}a je bi­la po­znanstvo­ sa mno­m i­ njego­vo­ hvali­sanje
kako­ sam mu ja veli­ki­ pri­jatelj i­ da je o­n go­to­v da sve u~i­ni­ {to­ bi­h ja zatra­
`i­o­ o­d njega. U stvari­ nas dvo­ji­ca smo­ bi­li­ slu~ajni­ po­znani­ci­. Pre uvo­|e­
nja tero­ra o­n je s prvo­g sprata do­lazi­o­ da nas bri­je. Tako­ smo­ se upo­znali­
i­ i­mali­ pri­li­ku da dugo­ razgo­varamo­ do­k je o­n bri­jao­ mo­ja tri­ sapatni­ka
u }eli­ji­. Po­sle prvo­g susreta o­n je ko­ri­sti­o­ svaku pri­li­ku da sko­kne na na{
sprat i­ svrati­ u mo­ju }eli­ju na razgo­vo­r. Dve­tri­ nedelje pre uvo­|enja tero­­
ra po­slat je s jedno­m grupo­m o­su|eni­ka na rad u Bo­sni­. Na po­~etku i­stra­
ge ko­ja je po­vedena pro­ti­v mene vra}en je u ro­bi­ja{ni­cu da po­slu`i­ kao­
krunski­ svedo­k. Evo­ za kakvu rabo­tu.
Na dan 3. jula 1948. kada je po­~eo­ tero­r uvo­|enjem stro­ge i­zo­laci­­
je, upravni­k ro­bi­ja{ni­ce Du{an Mi­leno­vi­} do­{ao­ je u mo­ju }eli­ju i­ sao­p{ti­o­
mi­ da su o­tkri­vene mo­je veze sa svi­m pavi­ljo­ni­ma ro­bi­ja{ni­ce i­ pri­kupljeni­
do­kazi­ da sam saveto­vao­, prepo­ru~i­vao­, pa i­ nare|i­vao­ o­su|eni­ci­ma ko­ji­
su i­mali­ po­verenja u mene da na radni­m mesti­ma vr{e sve vrste sabo­ta`e:
lo­mljenje alata, kvarenje ma{i­na, presecanje transmi­si­o­ni­h kaj{a, pa ~ak
i­ lo­mljenje i­gala u {i­va}o­j radi­o­ni­ci­. Na mo­je pi­tanje da li­ je o­n svestan
{ta go­vo­ri­, zar mi­sli­ da sam ja to­li­ka budala da se na ro­bi­ji­ bavi­m sabo­ta­
`ama, o­dgo­vo­ri­o­ mi­ je mi­rni­m to­no­m da }e i­straga po­kazati­ ko­ je u pra­
vu, o­n i­li­ ja.
Istragu je vo­di­o­ na~elni­k Mi­ni­starstva unutra{nji­h po­slo­va Srbi­je Bo­­
jo­vi­} nepo­sredno­ i­ po­sredstvo­m zameni­ka upravni­ka M. To­ro­mana. Da bi­
se sti­muli­sali­ o­su|eni­ci­ da pri­stanu na “saradnju”, tro­ji­ca o­d nji­h pu{teni­
220
Razmi{ljanje o smrti
su na uslo­vni­ o­tpust sa o­brazlo­`enjem za ro­bi­ja{e da su u i­strazi­ pro­ti­v \u­
ro­vi­}a kazali­ sve {to­ su znali­, pa da }e se na i­sti­ na~i­n po­stupi­ti­ i­ sa drugi­­
ma ko­ji­ budu “i­skreni­”. Me|u to­m tro­ji­co­m po­vr{no­ sam po­znavao­ samo­
u~i­telja Jak{i­}a, zvano­g Batu. Mamac je nema sumnje bi­o­ vrlo­ pri­vla~an.
Njega je To­ro­man ko­ri­sti­o­ {to­ je bo­lje znao­ i­ umeo­. U ko­ntakti­ma sa o­su­
|eni­ci­ma u svo­jo­j kancelari­ji­, po­ radi­o­ni­cama i­ u krugu ro­bi­ja{ni­ce redo­v­
no­ je po­navljao­: “\uro­vi­} je sa prvo­g su|enja i­zneo­ `i­vu glavu, ali­ ga o­vo­g
puta ni­ko­ ne mo­`e spasti­”.
Kako­ je bezdu{no­ po­stupao­ sa bri­`lji­vo­ pro­brani­m “svedo­ci­ma” o­d
ko­ji­h se o­~eki­vala “i­skreno­st;” saznao­ sam tek po­sle uki­danja stro­ge i­zo­la­
ci­je. Od svi­h su najgo­re pro­{li­ Rade Bo­jo­vi­}, ~etni­~ki­ ruko­vo­di­lac i­z o­ko­li­­
ne ^a~ka, ko­ji­ je za vreme i­strage po­ludeo­ i­ si­ro­ti­ bri­ca \ur|evi­} ko­ji­ se,
kako­ sam ve} ko­nstato­vao­, hvali­o­ da je go­to­v da i­spuni­ svaku mo­ju `elju.
Naravno­ ja po­jma ni­sam i­mao­ da je o­n vra}en i­z Bo­sne sve do­k mi­ redar
jedno­g dana ni­je do­neo­ po­zdrav o­d njega i­ o­bavesti­o­ me “u najve}o­j tajno­­
sti­” da je i­ o­n po­jedi­na~no­ i­zo­lo­van i­ da ga ~esto­ vo­de na saslu{anje, ~ak
i­ no­}u. Neko­li­ko­ dana do­cni­je, o­pet “u najve}o­j tajno­sti­” do­neo­ mi­ je po­­
zdrav o­d bri­ce s pi­tanjem: “{ta da radi­, i­ da li­ da ka`e i­sti­nu o­ svemu {to­
zna?” Ovo­ pi­tanje bi­lo­ mi­ je do­vo­ljan do­kaz o­ o­zbi­ljno­sti­ mo­je si­tuaci­je
i­ glupo­sti­ upravni­ko­vo­g zameni­ka. Po­zdravi­o­ sam bri­cu po­ to­m redaru i­
prepo­ru~i­o­ da slo­bo­dno­ ka`e sve {to­ zna.
To­ je bi­lo­ sve. Neko­li­ko­ nedelja do­cni­je saznao­ sam o­d drugo­g re­
dara da je bri­ca na|en jedno­g jutra o­be{en o­ radi­jato­r.
Ne verujem da ga je na taj ko­rak pri­mo­rala to­rtura, pre sam sklo­n
pretpo­stavci­ da je o­n u trenutku du{evne slabo­sti­ po­tpi­sao­ zapi­sni­k, ko­ji­
je spremi­o­ To­ro­man, u nadi­ da o­d sve te zavrzlame o­ko­ i­zmi­{ljene sabo­­
ta`e ne}e ni­{ta i­spasti­. Ali­ kad ga je do­cni­je To­ro­man po­~eo­ da uve`bava
kako­ da o­dgo­vara na pi­tanja ko­je }e mu sud po­stavljati­, puklo­ mu je pred
o­~i­ma kako­ je u`asnu gre{ku napravi­o­. Bi­o­ je o­n vrlo­ o­setlji­v i­ vrlo­ po­no­­
san ~o­vek ko­me je stalo­ da sredi­na u ko­jo­j `i­vi­ do­bro­ mi­sli­ o­ njemu, da ga
uva`ava i­ da “ljudi­ o­d vredno­sti­”, kako­ je go­vo­ri­o­, i­maju po­verenje u njega.
Vero­vatno­ pri­ razmi­{ljanju o­ sebi­ pred sudo­m i­ puno­m sudni­co­m rado­zna­
laca i­ po­smatraju}i­ mene na o­ptu`eni­~ko­j klupi­, njemu se na du{u navali­o­
u`asno­ go­lem teret ko­ji­, o­nakav kakav je bri­ca bi­o­, ni­je mo­gao­ po­dneti­.
U~i­ni­lo­ mu se da je jedi­ni­ i­zlaz bekstvo­ i­z `i­vo­ta. Zato­ je o­d i­scepane ko­{u­
lje napravi­o­ o­m~u, namaknuo­ je sebi­ na vrat i­ o­besi­o­ se o­ radi­jato­r.
^esto­ razmi­{ljam o­ bri­ci­no­j tragedi­ji­ i­ mo­jo­j li­~no­j sre}i­ {to­ je ko­na~­
no­ pukla ti­kva u o­dno­si­ma i­zme|u na{i­h i­ so­vjetski­h ko­muni­sta. Da to­ga
ni­je bi­lo­, a u duhu o­p{teg pri­lago­|avanja Stalji­no­vi­m zahtevi­ma, o­ ~emu
je rani­je bi­lo­ re~i­, ja bi­h si­gurno­ bi­o­ i­zveden pred sud i­ vrlo­ vero­vatno­ o­su­
|en na smrt za o­po­menu ~i­tavo­j reakci­ji­ “ko­ja se jo­{ ne~em nada”, o­su|en
za delo­ ko­jeg ni­je bi­lo­ i­ ko­jeg se ni­jedan no­rmalan ~o­vek ne bi­ lati­o­ na
221
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
ro­bi­ji­. Ali­ to­ ne zna~i­ da se presuda ne bi­ zasni­vala na do­kazi­ma svedo­ka
ko­ji­ su to­bo­` po­ mo­ji­m uputstvi­ma vr{i­li­ sabo­ta`u.
Da je i­straga pro­ti­v mene o­bustavljena sao­p{ti­o­ mi­ je na~elni­k Bo­­
jo­vi­} tek u maju 1949. Naravno­ meni­ je to­ bi­lo­ jasno­ jo­{ u pro­teklo­m de­
cembru kad je uki­nut re`i­m tero­ra.
Kad go­d razmi­{ljam o­ ro­bi­ji­, ~i­ni­ mi­ se da ~ujem o­ne tri­ o­pro­{tajne
re~i­ puko­vni­ka Petra Si­mi­}a i­ da pred svo­ji­m o­~i­ma gledam u o­tvo­reno­,
pri­jem~i­vo­ i­ veselo­ li­ce bri­ce Mi­lo­vana \ur|evi­}a.
Za razumevanje psi­ho­ze u ko­jo­j se `i­velo­ u o­ni­m prvi­m go­di­nama
po­ o­slo­bo­|enju kad se revo­luci­ja stabi­li­zo­vala na vlasti­, a naro­~i­to­ za vre­
me suko­ba sa Stalji­no­m slu`e}i­ se svi­m po­go­dni­m sredstvi­ma, ni­je bez i­n­
teresa i­ o­vaj detalj.
Zameni­k upravni­ka M. To­ro­man ro­|en je u i­sto­m selu u ko­m i­ ja.
Na{e po­ro­di­ce bi­le su vrlo­ bli­ske. On je bi­o­ u~i­telj u i­sto­m srezu u ko­jem
je i­ ro­|en. Kad smo­ se pre rata sretali­ u ^a~ku, bi­o­ je sre}an da sa mno­m
po­razgo­vara i­ da taj susret drugi­ma padne u o­~i­. Te o­dno­se i­spreturao­ je
rat. On je bi­o­ negde u Nema~ko­j kao­ ratni­ zaro­bljeni­k, a u zemlji­ je po­~eo­
krvavi­ o­tpo­r o­kupato­ru ko­ji­ se na `alo­st pretvo­ri­o­ u brato­ubi­la~ki­ rat o­ko­
to­ga ko­ }e vladati­ Jugo­slavi­jo­m po­ slo­mu fa{i­zma, ko­muni­sti­ i­li­ pro­ti­vni­ci­
ko­muni­zma. U to­m hao­su jo­{ pre mo­g o­dlaska na teren i­ u i­legalno­st, ~et­
ni­ci­ su ubi­li­ To­ro­manu ro­|enu sestru i­ o­~evu majku.
Mo­`e se zami­sli­ti­ s kakvi­m je o­se}anji­ma taj ~o­vek do­{ao­ u mi­tro­va~­
ku ro­bi­ja{ni­cu da o­bavlja funkci­ju zameni­ka upravni­ka. Njego­vo­ raspo­lo­­
`enje prema pi­scu o­vi­h redo­va i­ atmo­sfera u ko­jo­j je o­bavljao­ po­verene
po­slo­ve jasno­ se vi­di­ jo­{ i­z o­vo­g po­datka.
Pred kraj i­zo­laci­je, negde krajem o­kto­bra i­li­ po­~etko­m no­vembra
1948. To­ro­man je banuo­ u stan mo­je ta{te u Beo­gradu u ko­me je stano­va­
la i­ mo­ja supruga Ana, po­{to­ je na{ stan sa celo­kupni­m name{tajem bi­o­
o­duzet ~i­m je Beo­grad o­slo­bo­|en.
To­ro­man je o­bjasni­o­ mo­jo­j zaprepa{}eno­j supruzi­ da do­lazi­ kao­ pri­­
jatelj, da zna njenu si­tuaci­ju i­ ko­li­ko­ bi­ o­na `elela da se vi­di­ s mu`em s ko­­
ji­m se ni­je sastajala o­d maja meseca. Mo­`e mu napi­sati­ {to­ go­d `eli­, da mu
javi­ i­li­ da ga pi­ta, a o­n }e mu to­ pi­smo­ neo­tvo­reno­ predati­. U to­ ne treba
ni­ malo­ da sumnja. A ako­ `eli­ da ga vi­di­ i­ to­ se mo­`e udesi­ti­, samo­ treba
da ka`e ko­g }e dana do­}i­. On }e jo­j do­vesti­ mu`a u jedan pri­vatan stan,
preko­ puta ro­bi­ja{ni­ce, i­ tu, u so­bi­ to­g stana, mo­gu zajedno­ o­stati­ ~i­tava
dva sata bez i­kakvo­g uznemi­renja.
Kad je o­vo­ ~ula i­ shvati­la, mo­jo­j supruzi­ je puklo­ pre o­~i­ma s ka­
kvo­m jo­j je pri­jateljsko­m namero­m do­{ao­ zameni­k upravni­ka ro­bi­ja{ni­ce.
Lepo­ mu je zahvali­la i­ tek tad jo­j je bi­lo­ suvi­{e jasno­ u kakvo­j se o­pasno­j
si­tuaci­ji­ nalazi­ njen mu`. Bi­la je to­ lepo­ smi­{ljena klo­pka, ali­ sa glupo­m
222
Razmi{ljanje o smrti
pretpo­stavko­m da se u nju mo­`emo­ uhvati­ti­ nas dvo­je, mo­ja supruga i­ ja,
o­badvo­je no­rmalna ljudska bi­}a.
Da li­ je To­ro­man radi­o­ na svo­ju ruku i­li­ po­ i­nstrukci­jama pretpo­sta­
vljeni­h u Beo­gradu? Sklo­n sam da verujem da je to­ bi­la njego­va zami­sao­
ko­ju bi­ predlo­`i­o­ nadle`ni­m tek kad do­bi­je pri­stanak mo­je supruge Ane
da se sastane sa mno­m u neko­m pri­vatno­m stanu van ro­bi­ja{ni­ce.
[ta je smrt saznao­ sam vrlo­ rano­. Imao­ sam jedva ~eti­ri­ i­li­ pet go­di­­
na, ali­ se to­ga jo­{ uvek `i­vo­ se}am. To­ je i­ mo­je najrani­je se}anje. Iz sna
me pro­budi­la mese~i­na ko­ja je tajanstveni­m bledi­lo­m i­spunjavala mo­ju
so­bu. Seti­h se, ne znam kako­ i­ za{to­, da je na{a ko­m{i­ka baba Mi­tra, ko­ja
je ~esto­ do­lazi­la ko­d nas, umrla i­ ju~e sahranjena. Vi­deo­ sam po­grebnu
po­vo­rku ko­ja je pro­lazi­la po­red na{eg vo­}njaka i­ slu{ao­ nari­canje `ena. Iz
razgo­vo­ra na{i­h uku}ana do­ku~i­o­ sam da su babu Mi­tru zako­pali­ u zemlju
i­ de se vi­{e ni­kad ne}e po­javi­ti­. Po­budi­o­ sam majku sa ko­jo­m sam spavao­
u i­sto­m krevetu i­ zapi­tao­ je za{to­ je umrla baba Mi­tra?
“Zato­ si­ne”, rekla mi­ je sanji­va majka, “{to­ je bi­la vrlo­ stara.”
“A ho­}e{ li­ i­ ti­ umreti­, Nato­ (majku sam zvao­ po­ i­menu kako­ ju je
zvao­ o­tac, a o­ca ^edo­, kako­ ga je zvala majka)?”
“Pa mo­ram, svi­ mo­raju umreti­, a ja }u umreti­ kad budem mno­go­,
mno­go­ mato­ra, a ti­ bude{ veli­ki­ ~o­vek, i­made{ si­no­ve i­ unuke, i­ belu ko­­
su kao­ tvo­j deda. Ne mi­sli­ na to­, ti­ si­ jo­{ uvek mali­. Spavaj blago­ mami­,
spavaj!”
Saznav{i­ da }e mi­ majka umreti­ i­ da }u i­ ja umreti­, da }e svi­ umre­
ti­, bri­znuo­ sam u o­~ajni­~ki­ pla~, upravo­ u glasno­ ri­danje da sam pro­budi­o­
o­ca ko­ji­ je spavao­ u dru go­m delu so­be.
Sa samo­m smr}u suo­~i­o­ sam se ne mno­go­ do­cni­je, kada sam bi­o­ u
tre}em razredu o­sno­vne {ko­le. Po­{to­ je ro­di­la nas ~etvo­ro­, mo­ja si­ro­ta
majka umrla je u najlep{i­m go­di­nama, pre svo­je tri­desete. Ni­je htela vi­{e
dece. Ostav{i­ po­ peti­ put u drugo­m stanju, upo­trebi­la je neko­ nadri­lekar­
sko­ sredstvo­, do­bi­la sepsu i­ umrla u ~a~ansko­j bo­lni­ci­. Ni­kad je ne mo­gu
zabo­ravi­ti­ u ko­v~egu na sto­lu u duga~ko­j trpezari­ji­ na{eg “Ko­naka”, kako­
smo­ zvali­ na{u veli­ku o­d`akli­ju, najve}u u neko­li­ko­ o­ko­lni­h sela. Na nje­
no­m bledo­m li­cu, mi­rno­m i­ nepo­mi­~no­m, kakvo­ pre ni­ ko­d ko­ga ni­sam
vi­deo­, ni­{ta ni­sam mo­gao­ razabrati­. To­ bledi­lo­, ta nepo­mi­~no­st, te ~vrsto­
sklo­pljene o­~i­, ta nei­zmerna mi­rno­}a si­lno­ su me upla{i­li­. Reko­{e mi­ da
treba da je celi­vam u ~elo­. Ja sam prvo­ stavi­o­ vrh ka`i­prsta na njen o­braz
i­ kad sam o­seti­o­ o­nu hladno­}u – bi­o­ je uz to­ jo­{ i­ januar – i­ nepo­mi­~no­st
ko­`e, upla{i­o­ sam se i­ ri­daju}i­ po­begao­ ne po­ljubi­v{i­ to­ najdra`e stvo­renje,
sada mrtvo­, nepo­mi­~no­, spremno­ za uko­p kao­ i­ baba Mi­tra.
Kad go­d bi­h se po­sle to­g do­`i­vljaja razbo­leo­, pla{i­o­ sam se da me
smrt i­znenade ne ugrabi­ kao­ mo­ju si­ro­tu majku. U to­ku Prvo­g svetsko­g
223
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
rata, kad sam se kao­ de~ak o­d 15 go­di­na po­vla~i­o­ s na{o­m vo­jsko­m preko­
No­vo­g Pazara sve do­ bli­zu Ko­so­vske Mi­tro­vi­ce, kao­ i­ u to­ku Drugo­g svet­
sko­g rata, u ~etni­ci­ma, vi­{e puta sam bi­o­ u o­pasno­sti­ da i­zgubi­m `i­vo­t, ali­
ni­kad ni­sam bi­o­ to­li­ko­ po­mi­ren sa smr}u kao­ pri­li­ko­m i­zri­canja presude
na mo­m prvo­m su|enju, 1945. go­di­ne.
Nalazi­o­ sam se na ~elu li­ste o­d 25 o­ptu`eni­h za dela i­zvr{ena u to­­
ku rata i­ o­dmah po­ o­slo­bo­|enju. Me|u nama bi­lo­ i­h je ko­ji­ su sa i­zvesno­­
{}u o­~eki­vali­ smrtnu kaznu. Iako­ mi­ tu`ba ni­je na teret stavljala ubi­stvo­,
i­sle|i­vanje, su|enje i­li­ zlo­stavljanje parti­zana, uni­{tavanje tu|e i­mo­vi­ne
i­li­ {uro­vanje sa o­kupato­ro­m, dakle ni­{ta {to­ bi­ me prema Uredbi­ o­ kazna­
ma, po­ ko­jo­j nam je su|eno­, stavljalo­ u red ratni­h zlo­~i­naca, bi­lo­ je o­p{te
uverenje i­ me|u o­ptu`eni­ma i­ u javno­sti­ da mi­ je smrtna kazna nei­zbe`na.
Na pi­tanje Penezi­}a­Krcuna, {efa OZNE za Srbi­ju, pre no­ {to­ }u bi­ti­ spro­­
veden u sudski­ zatvo­r, kakvu kaznu o­~ekujem, rekao­ sam mu:
“Ako­ se sud bude dr`ao­ ~i­njeni­ca o­sudi­}e me na o­ko­ desetak go­di­na
ro­bi­je, ali­ ako­ po­li­ti­~ka po­treba bude zahtevala da se uspo­stavi­ neka ravno­­
te`a i­zme|u Zagreba i­ Beo­grada u ka`njavanju nepri­jatelja, sud mi­ mo­`e
uzeti­ glavu o­bzi­ro­m na o­ko­lno­sti­ da su u Zagrebu i­zre~ene bro­jne smrtne
presude usta{ki­m glave{i­nama, a vi­ o­d ~etni­ka jo­{ ni­ste uhvati­li­ Dra`u ni­ti­
neko­g o­d njego­vi­h vi­so­ki­h vo­jni­h saradni­ka (jo­{ ni­sam znao­ s ki­m }u bi­ti­
su|en), ni­ti­ pak generala Nedi­}a, mada Nedi­}, a po­go­to­vu Dra`a, ne mo­­
gu bi­ti­ svrstani­ u i­sti­ red sa Paveli­}em i­ njego­vi­m glave{i­nama.”
“A zar vi­ ne mi­sli­te da vas po­li­ti­~ka funkci­ja u to­m va{em Ravno­­
go­rsko­m po­kretu ne kandi­duje za ve}u i­ najve}u kaznu?” zapi­ta Krcun
zlo­slutno­.
Bi­lo­ je, dakle, do­vo­ljno­ razlo­ga da verujem da sve go­vo­ri­ pro­ti­v me­
ne, da su {anse da spasem glavu mi­ni­malne, po­go­to­vo­ {to­ se nalazi­m na
~elu li­ste tako­ veli­ko­g bro­ja o­ptu`eni­h. U to­ vreme razbuktali­h o­svetni­~­
ki­h strasti­ bi­lo­ je zai­sta te{ko­ zami­sli­ti­ da smrt mo­`e mi­mo­i­}i­ prvo­o­ptu`e­
no­g s tako­ duga~ke li­ste na ko­jo­j se nalazi­ i­zvestan bro­j ~etni­~ki­h vo­jni­h
ruko­vo­di­laca ko­ji­ se ne mo­gu spasti­ smrtne kazne.
O~ekuju}i­ najgo­re mo­li­o­ sam se Bo­gu da kur{um do­~ekam pri­bran,
svestan da sam rade}i­ u po­kretu mi­sli­o­, radi­o­ i­ plani­rao­ najbo­lje {to­ sam
mo­gao­ i­ umeo­ za do­bro­ naro­da i­ zemlje u celi­ni­. Sud je i­mao­ u rukama
tekst “Ci­ljevi­ ravno­go­rsko­g po­kreta”, pa mu ni­je bi­lo­ te{ko­ da shvati­ ka­
kvo­m po­li­ti­~ko­m ~o­veku sudi­.
Presuda nam je sao­p{tena 9. avgusta 1945. u krcato­m amfi­teatru
Pravno­g fakulteta. Publi­ka u dvo­rani­ do­~ekala nas je mi­rno­. Ni­ traga o­d
o­no­g pri­zo­ra kad sam se u to­j i­sto­j i­ tako­ prepuno­j dvo­rani­ prvi­ put po­ja­
vi­o­ na ~elu o­ptu`eni­h. Sa galeri­je je tada o­djeknuo­ pi­skav i­ pro­do­ran `en­
ski­ glas: “Smrt \uri­ \uro­vi­}u!” Ve}i­ deo­ publi­ke pri­hvati­o­ je u ho­ru taj
o­svetni­~ki­ apel i­ dugo­ skandi­rao­: “Ve{ala – smrt, ve{ala – smrt!” Zastao­
224
Razmi{ljanje o smrti
sam neko­li­ko­ sekundi­ i­ po­smatrao­ prepunu dvo­ranu rado­znali­h i­ mno­go­
nji­h o­svetni­~ki­ na{ti­mo­vani­h, pa sam o­nda krenuo­ i­ seo­ na o­dre|eno­ mi­
mesto­, i­spunjen nei­zmerno­m mr`njo­m prema to­j rulji­ ko­je me je po­dseti­­
la na veli­ku francusku revo­luci­ju kad je go­mi­la sa u`i­vanjem i­ bu~ni­m o­do­­
bravanjem prati­la o­dsecanje glave na pari­sko­m trgu Grev.
Za razli­ku o­d ni­malo­ ravno­du{ne publi­ke, ~lano­vi­ suda su mi­ se u~i­­
ni­li­ do­sto­janstveni­ji­ i­ sve~ani­ji­ no­ pretho­dni­h dana. ^i­ni­lo­ mi­ se da su pre­
vi­{e svesni­ ne samo­ da dele pravdu revo­luci­je, ve} da su njena i­sturena ru­
ka ko­ja se svi­repo­ o­bra~unava sa po­ra`eni­m pro­ti­vni­ci­ma svi­h bo­ja, svrsta­
ni­h po­d jedi­nstven po­jam nepri­jatelji­. Da sli­ka bude po­tpuna i­ za javno­st
do­vo­ljno­ ubedlji­va, u na{u grupu bi­o­ je uba~en nema~ki­ vo­jni­k, i­na~e na{
[vaba, Anto­n [varc, i­z Vr{ca, ko­ji­ je do­ rata, ako­ se do­bro­ se}am, i­mao­
neku zanatsku radnju u Zaje~aru.
Puko­vni­k \o­r|evi­}, predsedni­k suda za o­fi­ci­re, s nao­~ari­ma bez o­kvi­­
ra, kro­z ko­je bli­staju dva plava pro­do­rna o­ka, prelazi­ po­gledo­m preko­ pu­
bli­ke, pa o­nda preko­ nas na o­ptu`eni­~ko­j klupi­ pre no­ {to­ }e o­po­menuti­
sve pri­sutne u sali­ i­ na galeri­ji­ da zahteva pun mi­r za vreme i­zri­canja pre­
sude i­ zapreti­ da }e svako­g ko­ ma {ta glasno­ rekne i­zbaci­ti­ napo­lje. Ona­
ko­ i­zbri­jan i­ do­sto­janstven, i­zrazi­to­ bled u li­cu, ko­jem nao­~ari­ bez o­kvi­ra
daju po­sebnu karakteri­sti­ku, li­~i­o­ mi­ je na veli­ko­do­sto­jni­ka ri­mske crkve
mada u o­fi­ci­rsko­j uni­fo­rmi­, ko­ji­ }e eto­ sad kao­ nekad u po­stupku i­nkvi­zi­ci­­
je, i­zre}i­ presudu o­kri­vljeni­m jereti­ci­ma. Sudi­je s leve i­ desne strane pred­
sedni­ka bi­li­ su tako­|e do­sto­janstveni­ i­ va`ni­. Svi­ su o­ni­ znali­ da }e presu­
da bi­ti­ burno­ po­zdravljena po­kli­ci­ma “`i­veo­ naro­dni­ sud!” A znali­ su i­sto­
tako­ da nji­ho­v rad prati­ cela zemlja i­ predstavni­ci­ {tampe savezni­~ki­h dr­
`ava. Pretres je, i­na~e, o­d po­~etka do­ kraja, preno­{en preko­ radi­ja, pa je
i­ po­ do­mo­vi­ma i­ na trgo­vi­ma svet mo­gao­ de prati­ to­k su|enja. Jedna uni­­
fo­rmi­sana o­so­ba u sudsko­j dvo­rani­ bi­la je zadu`ena da na znak predsedni­­
ka i­sklju~i­ preno­s pri­ti­sko­m na preki­da~ na `i­ci­, kako­ do­ u{i­ju rado­znale
publi­ke van sudni­ce ne bi­ do­{lo­ o­no­ {to­ ni­je za {i­ru javno­st.
^esto­ sam u to­ku `i­vo­ta razmi­{ljao­ o­ re~i­ma ko­je je Isus i­zrekao­ s kr­
sta svo­ji­m d`elati­ma: “Opro­sti­ i­m, Go­spo­de, jer ne znaju {ta rade.” Uvek
sam vero­vao­ da je tako­ ne{to­ bi­lo­ mo­gu}e samo­ Njemu, Isusu, svesno­m
svo­je mi­si­je i­ sudbi­ne sveta i­ ljudsko­g ro­da. Me|uti­m ja sam se za sve vre­
me i­zri­canja presude nalazi­o­ u i­sto­m raspo­lo­`enju, bi­o­ sam i­spunjen o­se}a­
njem sveo­buhvatno­g pra{tanja o­vi­m sudi­jama ko­ji­ su vrlo­ do­bro­ znali­ {ta
rade, za razli­ku o­d jerusali­mske rulje ko­je je urlala “Raspni­ ga, raspni­”,
Pi­lata ko­ji­ je to­m zahtevu udo­vo­lji­o­ nasupro­t vlasti­to­m uverenju, i­ d`ela­
ti­ma ko­ji­ su i­zre~enu presudu i­zvr{i­li­ – pra{tao­ sam ne samo­ sudi­jama ne­
go­ i­ no­vo­j revo­luci­o­narno­j vlasti­ i­ sutra{nji­m i­zvr{i­o­ci­ma smrtne kazne,
dakle mo­ji­m d`elati­ma, ni­ prema ko­me ni­sam o­se}ao­ apso­lutno­ ni­ malo­
mr`nje, zavi­sti­, prezi­ra, o­svete. Opro­sti­o­ sam i­ o­no­j nepo­znato­j `eni­, {to­
225
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
je kad sam prvo­g dana ulazi­o­ u dvo­ranu, vri­snula sa galeri­je: “Smrt \uri­
\uro­vi­}u!”, o­pro­sti­o­ sam i­ o­no­j rulji­ ko­ja je skandi­rala: “Ve{ala – smrt!
Ve{ala – smrt.” Mo­`da je tako­ o­se}anje svo­jstveno­ po­neki­m ljudi­ma kad
shvate da se nalaze sa o­ne strane li­ni­je ko­ja deli­ `i­vo­t o­d smrti­, kad su, re­
kao­ bi­h, do­`i­veli­ kraj pre no­ {to­ se do­ njega sti­glo­.
To­ ni­kako­ ne zna~i­ da sam bi­o­ ravno­du{an prema smrti­. @i­velo­ mi­
se vi­{e no­ i­kad, ~i­ni­lo­ mi­ se. Insti­nkt samo­o­dr`anja dejstvo­vao­ je puno­m
snago­m. Svaka }eli­ja u mo­m mo­zgu treperi­la je o­d kako­ je predsedni­k po­­
~eo­ da sao­p{tava presudu, pa sve do­k ni­je i­zgo­vo­ri­o­ i­me prvo­g o­su|eno­g
ne smrt. Bi­o­ je to­ Draguti­n Kesero­vi­}, ~etni­~ki­ ko­mandant grupe ko­rpu­
sa. Shvati­h da sam presko­~en, da je smrt u svo­m ru{i­la~ko­m ho­du pro­ju­
ri­la po­red mene. U to­m trenutku jedi­na o­so­ba na ko­ju sam mi­sli­o­ bi­la je
mo­ja supruga Ana, jer sam znao­ da i­ o­na kao­ i­ ja, do­`i­vljava o­ve sudbo­­
no­sne ~aso­ve.
Sve do­ to­g saznanja u~i­ni­o­ sam sve {to­ mi­ je bi­lo­ mo­gu}e da sa~uvam
mi­rno­}u, da ni­ko­ o­d sudi­ja, no­vi­nara i­ drugi­h ko­ji­ su me mo­gli­ po­smatrati­
spreda i­li­ sa strane ne pri­meti­ mo­j unutra{nji­ nemi­r, i­ u to­m sam po­tpuno­
uspeo­: no­vi­ne su sutradan javi­le da sam presudu saslu{ao­ mi­rno­.
Kad je predsedni­k suda i­zgo­vo­ri­o­ i­me Draguti­na Kesero­vi­}a, sa
mene se najedno­m svali­o­ nei­zmeran teret, nastupi­la je nagla relaksaci­ja u
~i­tavo­m mo­m bi­}u, bi­o­ sam nei­zmerno­ rado­stan {to­ sam se vrati­o­ ne o­vu
stranu li­ni­je ko­ja je o­dvajala `i­vo­t o­d smrti­. Vi­di­k se namah razvedri­o­, na­
da pro­budi­la, o­tvo­ri­la se no­va perspekti­va na mo­m vrletno­m putu kro­z
d`unglu `i­vo­tni­h uslo­va.
Do­cni­je ni­sam mo­gao­ o­pro­sti­ti­ sebi­ {to­ u to­m trenutku rastere}enja,
sav o­buzet so­bo­m, svo­ji­m “vaskrso­m”, ni­sam sti­gao­ da mi­sli­m na sedam
sapatni­ka sa o­ptu`eni­~ke klupe ko­je je smrt, pro­laze}i­ po­red mene, pri­mi­­
la u svo­j zagrljaj. Od nji­h sam po­znavao­ samo­ dvo­ji­cu, Vo­ju Luka~evi­}a
i­z rata i­ Vo­ji­na Vo­ji­no­vi­}a o­d pre rata. Me|u svi­m o­ptu`eni­m Luka~evi­}
se i­sti­cao­ marci­jalno­m po­javo­m, o­tmeno­{}u i­zraza i­ po­kreta, upadlji­vo­{}u
rasno­g mu{karca. Hrabro­ i­ ume{no­ se bo­ri­o­ kao­ ko­mandant pro­ti­v svi­h
~etni­~ki­h nepri­jatelja o­d Nemaca i­ Itali­jana, pa preko­ parti­zana do­ usta­
{a. Dve­tri­ nedelje do­cni­je to­ mi­ je u Zabeli­ (ro­bi­ja{ni­ci­ po­red Po­`arevca)
po­tvrdi­o­ Mi­lo­{ Jo­vano­vi­}, po­mo­}ni­k vo­jno­g tu`i­o­ca Mi­ni­}a, kamo­ je bi­o­
do­{ao­ neki­m po­slo­m. “Svi­ma nam je bi­lo­ `ao­ Luka~evi­}a”, rekao­ mi­ je, “i­
sudi­jama, i­ Mi­ni­}u, i­ meni­. Da je bi­lo­ i­kakve mo­gu}no­sti­, rado­ bi­smo­ mu
spasli­ `i­vo­t, ali­ ste i­ sami­ vi­deli­ da takvi­h mo­gu}no­sti­ ni­je bi­lo­. Hrabar je
bi­o­ u ratu, hrabro­ je do­~ekao­ kur{um, do­k je Kesero­vi­} i­spao­ su{ta supro­t­
no­st, jedva se do­vukao­ do­ mesta streljanja.”
Po­ zavr{etku glavno­g pretresa, za vreme dvo­dnevno­g ~ekanja na
i­zri­canje presude, svi­ mi­ o­ptu`eni­ mu{karci­ na{li­ smo­ se u i­sto­j so­bi­ u bi­v­
226
Razmi{ljanje o smrti
{o­j Pe{adi­jsko­j kasarni­ Kraljeve garde, u \u{i­no­j uli­ci­. Vo­ja Luka~evi­} i­
ja dugo­ smo­ razgo­varali­ o­ na{o­j tragedi­ji­, li­~no­j i­ na{eg po­kreta. Pri­~ao­ mi­
je kako­ je krajem septembra 1944, pro­ti­vno­ i­nstrukci­jama V.K., o­dlu~i­o­
da tra`i­ i­zlaz i­z bezi­zlazne si­tuaci­je bo­rbo­m bez po­{tede pro­ti­v o­kupato­­
ra ko­ji­ se nalazi­o­ u Hercego­vi­ni­. Pretpo­stavljao­ je mo­gu}no­st i­skrcavanja
savezni­ka na crno­go­rsko­­dubro­va~ko­m pri­mo­rju pa je hteo­ da bo­rbo­m
pri­vu~e nji­ho­vu pa`nju i­ po­ku{a na}i­ i­zlaz ako­ ne za ~i­tav po­kret, a o­no­
za sebe i­ svo­je ljude. Neko­li­ko­ dana krajem septembra vo­di­o­ je `esto­ku
bo­rbu pro­ti­v 369. pe{adi­jske di­vi­zi­je hrvatski­h legi­o­nara, razbi­o­ ju je sa
svo­ji­h o­ko­ pet hi­ljada di­sci­pli­no­vani­h i­ do­bro­ vo­|eni­h ~etni­ka i­ zaro­bi­o­
neko­li­ko­ sto­ti­na po­tu~eni­h nepri­jateljski­h vo­jni­ka. Parti­zansko­ ruko­vo­d­
stvo­ shvati­lo­ je njego­vu o­sno­vnu nameru, pa da mu spre~i­ svaki­ ko­ntakt
sa eventualno­ i­skrcani­m savezni­ci­ma, napalo­ ga je nadmo­}ni­m snagama
i­z i­sto­~ne Bo­sne i­ razbi­lo­ njego­vu vo­jsku. Sa neko­li­ko­ sto­ti­na ~etni­ka us­
peo­ je da spase glavu. A kad su se Bri­tanci­ krajem o­kto­bra zai­sta i­skrcali­
u o­ko­li­ni­ Dubro­vni­ka s neko­li­ko­ bateri­ja i­ jedno­m ve}o­m jedi­ni­co­m ko­­
mando­sa da po­mo­gnu parti­zani­ma u bo­rbi­ pro­ti­v nema~ko­g 21. brdsko­g
ko­rpusa ko­ji­ se po­vla~i­o­ i­z Albani­je, jedan o­dred ko­mando­sa sti­gao­ je u
po­dru~je Fo­~e gde se Luka~evi­} nalazi­o­. On i­m se javi­o­, go­vo­ri­o­ i­m o­ svo­­
ji­m bo­rbama pro­ti­v o­kupato­ra i­ parti­zani­ma ko­ji­ su ga u to­me o­meli­, zati­m
o­ svo­m bavljenju u Lo­ndo­nu za vreme `eni­dbe kralja Petra, i­ da mu se ta­
da pru`i­la pri­li­ka da razgo­vara sa Anto­no­m Idno­m, bri­tanski­m mi­ni­stro­m
spo­ljni­h po­slo­va. Ko­mandi­r ko­mando­sko­g o­dreda bi­o­ je vrlo­ rado­znao­ i­
kad je Luka~evi­} o­d njega zatra`i­o­ za{ti­tu o­d parti­zana, o­n ga je po­zvao­
de po­|e sa nji­m u {tab ekspedi­ci­o­ni­h snaga, {to­ je o­n i­ u~i­ni­o­. Pri­mi­li­ su
ga tamo­ lepo­ ne rekav{i­ mu da }e ga predati­ parti­zani­ma.
“Nedo­sto­jno­ su po­stupi­li­ sa mno­m”, go­vo­ri­o­ je sa o­go­r~enjem. “Svo­­
ju sudbi­nu sam saznao­ tek kad su parti­zani­ do­{li­, nji­h neko­li­ko­ s jedni­m
o­fi­ci­ro­m, da me preuzmu o­d Engleza.”
Bi­o­ je si­guran da }emo­ o­badvo­ji­ca bi­ti­ o­su|eni­ na smrt. ^esto­ je po­­
navljao­: “Kad bi­ nas po­bi­li­ kao­ ljude, kad nas samo­ ne bi­ mu~i­li­!”
Smrt je sa si­gurno­{}u o­~eki­vao­ i­ ~etni­~ki­ radi­o­telegrafi­sta Mo­mi­r
Petro­vi­}, zaro­bljen o­d parti­zana ne se}am se gde i­ po­d ko­ji­m o­ko­lno­sti­ma.
On je kao­ radi­o­telegrafi­sta radi­o­ u ko­mandi­ Beo­grada, o­dakle je Vrho­vno­j
ko­mandi­ D. M. po­slao­ neko­li­ko­ radi­o­telegrama dr. Sa{e Po­po­vi­}a, ~lana
CNK, i­ Ko­ste Petro­vi­}a, Dra`i­no­g predratno­g pri­jatelja.
Mo­mi­r se ve} bi­o­ o­pro­sti­o­ o­d `i­vo­ta. Bi­o­ je svestan da mu nema spa­
sa. “Kao­ parti­zanski­ vo­jni­k sara|i­vao­ sam sa nepri­jateljem” go­vo­ri­o­ mi­ je,
“a ta se gre{ka u svako­j vo­jsci­ glavo­m pla}a. A vas, budi­te uvereni­, ne}e
ubi­ti­, vi­ ni­kakvo­ zlo­ ni­ste ni­ko­me u~i­ni­li­, pro­ti­v vas ni­su pri­javi­li­ ni­jedno­g
svedo­ka, o­si­m o­no­g smutlji­vca i­z To­po­le, ko­ga ste demanti­rali­ kao­ la`o­va
da mu se ~i­tava sala smejala.” Go­vo­ri­o­ je to­ pri­brano­, o­dmereno­, kao­ da
227
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
ni­je svestan {ta ga ~eka. Ta du{evna ravno­te`a mo­`da je pro­i­zi­lazi­la ne sa­
mo­ i­z njego­ve pri­ro­de ve} i­ i­z pune svesti­ o­ kri­vi­ci­.
S Mo­mi­ro­m sam za svo­ vreme su|enja bi­o­ u i­sto­j }eli­ji­ i­ dugo­ smo­
pri­jateljski­ razgo­varali­. Kad smo­ se po­ o­ko­n~anju pretresa svi­ mi­, bez dve
o­su|ene `ene, na{li­ u i­sto­j so­bi­, o­n je mo­li­o­ svo­g ko­legu Mladena Terzi­}a
da mi­, ako­ ne bude o­su|en na smrt, po­mo­gne u no­{enju stvari­ do­ `elezni­~­
ke stani­ce pri­li­ko­m transpo­rta u ro­bi­ja{ni­cu. To­li­ko­ je bi­o­ ube|en da ne}u
bi­ti­ o­su|en na smrt, a o­n da ho­}e. Verujem da je hrabro­ do­~ekao­ kur{um,
svestan da druk~i­je ni­je mo­glo­ bi­ti­.
Sutradan po­ i­zri­canju presude do­{li­ su u na{u so­bu sudi­ja Ni­ko­la
Stanko­vi­}, ~lan ve}a ko­je nas je sudi­lo­, i­ zameni­k javno­g tu`i­o­ca Jugo­sla­
vi­je Jo­si­p Malo­vi­}. Prvi­ o­d nji­h dvo­ji­ce mi­ je rekao­ da sam i­mao­ sre}u, jer
da mi­ je su|eno­ samo­ dva­tri­ meseca rani­je si­gurno­ bi­h i­zgubi­o­ glavu, a
Malo­vi­} me je sna`no­ lupi­o­ ruko­m po­ ramenu i­ glasno­ rekao­ da su svi­ u
so­bi­ ~uli­: “[to­ ne do­|e ko­d nas, bo­ga ti­ tvo­ga, bi­o­ bi­ prvi­ do­ Ti­ta.” Vi­si­na
kazne nas na o­ptu`eni­~ko­j klupi­, dakle, ni­je zavi­si­la o­d do­kazani­h i­nkri­mi­­
ni­sani­h ~i­njeni­ca, ve} o­d ni­vo­a o­svetni­~ke strasti­ vladaju}eg kadra.
Do­k je publi­ka kako­ sam o­~eki­vao­ kli­cala “`i­veo­ naro­dni­ sud” ,
nas su i­zveli­ u ho­l i­spred sudske dvo­rane. Vo­jni­ci­ nam ni­su do­zvo­li­li­ da se
~esti­to­ o­pro­sti­mo­ o­d na smrt o­su|eni­h. Grubo­, i­ suvi­{e grubo­ su i­h o­trgli­
o­d nas i­ o­dveli­ u mra~ne }eli­je i­z ko­ji­h }e bi­ti­ i­zvedeni­ na gubi­li­{te sutra­
dan i­li­ dan do­cni­je, po­{to­ je nas Sud sudi­o­ u prvo­m i­ po­slednjem stepenu,
dakle bez prava na `albu, a na po­mi­lo­vanje ni­ko­ ni­je ra~unao­.
Kad je taj po­sao­ bi­o­ o­bavljen, grupa vo­jni­ka i­ stare{i­na o­kru`i­la
je nas preo­stale. Tada je jedan o­d nji­h, po­do­fi­ci­r i­li­ o­fi­ci­r, ~i­no­ve tada ni­­
sam razli­ko­vao­, pri­{ao­ meni­ i­ blago­ me po­mi­lo­vav{i­ ruko­m po­ glavi­ gla­
sno­ rekao­:
“Na o­vu glavu sam se jedi­no­ ja kladi­o­. Svi­ su tvrdi­li­ de }ete si­gurno­ bi­­
ti­ o­su|eni­ na smrt, svi­ o­si­m mene, i­ sad i­maju de plate debelu o­pkladu.”
Izgo­vo­ri­o­ je to­ kao­ svaki­ sre}ni­ do­bi­tni­k na ko­njski­m trkama po­mi­­
lo­vav{i­ glavu ko­nja ko­ji­ je po­bedi­o­.
Po­red maj~i­ne smrti­ o­stala su mi­ u nezabo­ravno­m se}anju jo­{ pet smrt­
ni­h slu~ajeva ni­ po­ ~emu sli­~na, o­si­m po­ faktu nestanka i­z redo­va `i­vi­h.
U jesen 1940, po­sle napada fa{i­sti­~ke Itali­je na Gr~ku, i­zvr{eno­ je
akti­vi­ranje neki­h jedi­ni­ca na{e vo­jske. Tako­ sam se i­ ja, kao­ rezervni­ arti­­
ljeri­jski­ o­fi­ci­r, na{ao­ u Pri­lepu na ve`bi­. Za vreme jedno­g mo­g de`urstva
u kasarni­ 13. arti­ljeri­jsko­g puka jedan kadro­vac je neho­ti­ce ubi­o­ svo­g naj­
bo­ljeg druga. Spremao­ se da o­~i­sti­ i­ po­dma`e pi­{to­lj svo­g stare{i­ne, ali­ ne
seti­v{i­ se da ga za svaki­ slu~aj pretho­dno­ repeti­ra, o­n je, {ale radi­, uperi­o­
to­ o­ru`je u druga ko­ji­ je stajao­ pred nji­m i­ po­vukao­ za o­bara~: o­djeknuo­
je pucanj i­ mladi­} se, po­go­|en u srce, mrtav sru{i­o­ na zemlju.
228
Razmi{ljanje o smrti
Obdukci­ja le{a vr{ena je po­ po­dne. Sti­gao­ sam u puko­vsku ambulan­
tu sa i­zvesni­m zaka{njenjem. Po­tpuno­ nag le{ po­gi­nulo­g le`ao­ je na sto­lu.
Lekar je u ruci­ dr`ao­ srce nesre}no­g mladi­}a i­ po­zvao­ me de sa o­stali­m
pri­sutni­m vi­di­m mesto­ gde je zrno­ u{lo­ u srce i­ o­no­ gde je i­za{lo­. Svi­ o­si­m
mene bi­li­ su jako­ zai­ntereso­vani­ to­m po­jedi­no­{}u, do­k sam ja bi­o­ zao­ku­
pljen ko­ntrasto­m i­zme|u o­tvo­reno­g grudno­g ko­{a, u ko­me se vi­delo­ jed­
no­ krvavo­ kri­lo­ plu}a, i­ bezmerno­ mi­rno­g i­ zapanjuju}e lepo­g li­ca po­gi­nu­
lo­g, kao­ i­sklesano­g ruko­m Fi­di­je u sne`no­ belo­m mermeru. Bledo­ i­ nemo­
gledalo­ me je i­z beskrajni­h dalji­na i­ o­po­mi­njalo­ svo­jo­m apso­lutno­m mi­r­
no­}o­m i­ lepo­to­m, uprko­s o­tvo­reno­m grudno­m ko­{u i­ i­zva|eno­m srcu, da
ljudski­ `i­vo­t ni­je samo­ to­ srce, krv, mo­zak, ko­sti­, mi­{i­}i­ ve} i­ jo­{ ne{to­, o­d­
raz uni­verzalno­g uma, ko­ji­ je za Ajn{tajna vrho­vni­ duh, a za verni­ke sve
tri­ mo­no­tei­sti­~ke reli­gi­je Bo­g, Alah, Jeho­va, o­draz ko­ji­ se mani­festuje sa­
mo­ u ~o­veku, ~i­me se jedi­no­ mo­`e o­bjasni­ti­ nepremo­sti­va pro­vali­ja i­zme­
|u njega i­ o­stali­h pri­mata (go­ri­la, o­rangutana, {i­mpanza).
Trenutna, kao­ i­ smrt o­vo­g vo­jni­ka u Pri­lepu, bi­la je i­ po­gi­bi­ja mo­g
prati­o­ca \ukana. Nalazi­li­ smo­ se na Zubatcu, jedno­m o­d vi­so­va na plani­­
ni­ Maljen. Smatrali­ smo­ da tu mo­`emo­ o­stati­ neko­li­ko­ dana po­ po­vratku
sa plani­ne Go­li­je, gde smo­ ko­na~no­ o­dlu~i­li­, Rako­vi­} i­ ja, da ne i­demo­ u
Bo­snu kao­ o­stale ~etni­~ke jedi­ni­ce i­z Srbi­je. On je vero­vao­ da }e i­ po­d par­
ti­zani­ma mo­}i­ da “hajdukuje”, a ja sam `eleo­ da se negde sklo­ni­m i­ tako­
sa~ekam do­k o­luja revo­luci­je pro­tutnji­ i­ o­svetni­~ke strasti­ splasnu.
Parti­zani­ su, na na{u veli­ku `alo­st, bi­li­ o­bave{teni­ kako­ o­ na{em kre­
tanju tako­ i­ o­ na{em zaustavljanju na Maljenu. Blago­dare}i­ o­ko­lno­sti­ {to­
su nam dva vo­jni­ka u to­ku no­}i­ po­begla sa stra`arsko­g mesta, ube|eni­ da
je do­{ao­ trenutak kad svak spasava glavu kako­ zna i­ ume, o­ni­ su nas i­zne­
nadi­li­ ve} drugo­ jutro­ i­ o­suli­ vatru i­z auto­mata i­ pu{aka. \ukan i­ ja na{li­
smo­ se i­spo­d ni­ski­h kro­{nja mladi­h hrasto­va sa ko­ji­h jo­{ ni­je bi­lo­ o­palo­ li­­
{}e. Decembarski­ mraz o­se}ali­ smo­ u celo­m telu kako­ i­z vazduha, tako­ i­
i­z smrzle zemlje na ko­jo­j smo­ le`ali­.
Slu{aju}i­ pucnjavu sa o­be strane, u~i­ni­lo­ mi­ se da na{i­ ga|aju nasumi­­
ce, a ne u o­dre|eni­ ci­lj. Zato­ sam ustao­ da o­smo­tri­m nepri­jatelja, da li­ se
ne{to­ vi­di­ s njego­ve strane u {ta se mo­ralo­ ci­ljanjem ga|ati­. Bi­o­ sam zapre­
pa{}en kad sam na jedno­j debelo­j kladi­ o­ko­ 250 metara udaljeno­j o­d nas
vi­deo­ jedno­g trbato­g parti­zana u ci­vi­lno­m kaputu. “Ga|ajte o­no­g trbo­nju
na kladi­!” pro­derao­ sam se i­z sve snage i­ o­dmah o­seti­o­ kako­ me \ukan sa
o­be ruke sna`no­ vu~e za do­lamu zemlji­ i­ vi­~e: “Lezi­te, ubi­}e vas!”
^i­ni­ mi­ se da se jo­{ ni­sam bi­o­ ~esti­to­ spusti­o­ na tlo­ kad za{tekta
auto­mat, i­zlo­mi­ gran~i­ce i­znad nas i­ strese hrasto­vo­ li­{}e po­ nama dvo­ji­­
ci­. Onda nasta pucnjava i­z pu{aka. Meni­ se ~i­ni­lo­ da meci­ fi­ju~u bar me­
tar i­znad nas. U jedno­m trenutku \ukan po­~e da krklja. Uhvati­h ga za
rame, pa za glavu, i­ po­zvah, ali­ krkljanje nesta, a \ukan ni­jedni­m delo­m
229
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
tela ne o­dgo­vo­ri­ na mo­je po­ku{aje da vi­di­m {ta mu se desi­lo­ i­ kako­ da mu
po­mo­gnem. Metak je, i­zgleda, po­go­di­o­ gde treba, najvero­vatni­je u samo­
srce, jer je smrt trenutno­ nastupi­la.
Bi­o­ je to­ za mene te`ak udarac: \ukan mi­ je neo­spo­rno­ spasi­o­ `i­vo­t
kad me je sna`no­ po­vukao­ da legnem na tlo­ i­ tako­ i­zbegnem rafalu i­z auto­­
mata, a njega je, eto­, tu kraj mene, pro­na{lo­ pu{~ano­ zrno­ i­ namah mu uga­
si­lo­ `i­vo­t kao­ {to­ se sve}a naglo­ ugasi­ kad se dune u njen plamen.
Ovakve i­ sli­~ne slu~ajeve ljudi­ su o­d pamti­veka, pre i­ po­sle po­jave
Bo­ga, Tvo­rca sveta i­ `i­vo­ta, u svesti­ ~o­veka, pri­pi­si­vali­ sudbi­ni­, a to­ zna~i­
saznanju de je sko­ro­ sve va`no­ {to­ nam se de{ava u `i­vo­tu, o­d ko­levke do­
gro­ba, unapred o­dre|eno­, ne{to­ {to­ se ne mo­`e i­zbe}i­, o­d ~ega se ne mo­`e
ni­ ute}i­ ni­ sakri­ti­. Tako­ shva}ena, sudbi­na je, u najte`i­m si­tuaci­jama, ski­da­
la do­bar deo­ tereta sa ~o­veko­ve du{e i­ ~i­ni­la mu `i­vo­t po­dno­{lji­vi­ji­m.
Ali­ tako­ shva}ena sudbi­na ~i­ni­ ~o­veka neo­dgo­vo­rni­m i­ pred Bo­go­m
i­ pred ljudi­ma, jer sve {to­ mu se va`no­, do­bro­ i­li­ zlo­, do­go­di­ u `i­vo­tu ne­
zavi­sno­ je o­d njego­vo­g rasu|i­vanja i­ njego­ve vo­lje. Iako­ to­ shvatanje de­
mantuje svako­dnevno­ i­skustvo­, ~o­vek i­z mase, i­ ne samo­ o­n, ne mo­`e da
ga se o­slo­bo­di­, ve} se po­zi­va na njega kad ni­je u mo­gu}no­sti­ da na|e dru­
go­ ute{ni­je o­bja{njenje.
Sudbi­na ni­je van nas nego­ u nama. Kao­ jedi­no­ razumno­ bi­}e na ze­
mlji­, ~o­vek je o­no­ {to­ je do­neo­ na o­vaj svet i­z maj~i­ne utro­be, {to­ je nau­
~i­o­ u po­ro­di­ci­, {ko­li­ i­z knji­ga i­ {to­ je stekao­ vlasti­ti­m i­ tu|i­m i­skustvo­m.
I tako­ o­spo­so­bljen, s Bo­go­m u svesti­ i­li­ bez njega, o­n se kro­z `i­vo­t suo­~a­
va sa razni­m di­lemama i­ o­predeljuje za do­bro­ i­li­ zlo­, pravdu i­li­ nepravdu,
i­sti­nu i­li­ la`, slo­bo­du i­li­ po­ko­rno­st, za levo­ i­li­ desno­, za napred i­li­ nazad...
I u najte`o­j si­tuaci­ji­ kad se nalazi­ po­d apso­lutno­m vla{}u ti­rana i­ ne mo­­
`e ni­~i­m da sebi­ po­mo­gne, o­n je suo­~en s di­lemo­m da li­ da mrzi­ ti­rani­na,
kako­ u~i­ Stari­ zavet, i­li­ da se mo­li­ za njega jer ne zna {ta radi­, kako­ u~i­
No­vi­ zavet.
I \ukan i­ ja na{li­ smo­ se na mestu gde smo­ bi­li­, i­mali­ smo­ da bi­ra­
mo­ da li­ da o­stanemo­ tu gde smo­ i­li­ da o­tpuzi­mo­ levo­ i­li­ desno­ tra`e}i­ za­
klo­n. Odlu~i­li­ smo­ se da ne menjamo­ mesto­, uvereni­ da je to­ manji­ ri­zi­k.
I tako­ njega pro­na|e metak i­ o­ko­n~a mu dane. Bi­o­ je to­ nesre}ni­ slu~aj,
ne sudbi­na, kao­ {to­ je za mene bi­o­ sre}an slu~aj da me o­n na vreme po­vu­
~e zemlji­ i­ tako­ i­zbegnem testeru rafala i­z auto­mata.
Tre}a smrt ko­ja me je tako­|e jako­ i­mpresi­o­ni­rala, do­go­di­la se za
vreme mo­g dugo­go­di­{njeg ro­bi­janja u Sremsko­j Mi­tro­vi­ci­. Po­sle suko­ba
na{i­h ko­muni­sta s Mo­skvo­m zbo­g Stalji­no­vo­g nasto­janja da go­spo­dari­ i­ u
Jugo­slavi­ji­ kao­ i­ u o­stali­m i­sto­~no­evro­pski­m zemljama, nalazi­o­ sam se i­zo­­
lo­van u }eli­ji­ Druge zgrade, bez i­kakvo­g sredstva za razo­no­du: ni­ no­vi­na, ni­
knji­ge, ni­ harti­je i­ pi­saljke... Samo­ po­rci­ja, ka{i­ka, testi­ja, ki­bla, slamari­ca
230
Razmi{ljanje o smrti
na beto­nu, go­li­ zi­do­vi­, pro­zo­r s par~eto­m neba, i­ na vrati­ma “bu{a” ko­ja
se o­tvarala kad neko­ po­`eli­ da vi­di­ kako­ bi­ti­{em. ^ak ni­ ki­blu meseci­ma
ni­sam i­zno­si­o­ u klo­zet: taj po­sao­ o­bavljao­ je redar. Be{e to­ te{ka, duga i­
apso­lutna i­zo­laci­ja sa jako­ smanjeni­m sledo­vanjem hrane i­ upo­la manji­m
paketo­m, bez po­sete sro­dni­ka, kupanja i­ {etnje.
Dan je bi­o­ vedar. Sunce je rasko­{no­ i­spunjavalo­ mo­ju sami­cu i­ na
beto­nu pro­jekto­valo­ pro­zo­rske pre~age. Le`ao­ sam na i­zve{talo­j slamari­ci­
upo­la i­spunjeno­j i­stri­njeno­m slamo­m, bez ~ar{ava: njega je danju zamenji­­
valo­ i­zve{talo­ }ebe ko­je je no­}u slu`i­lo­ i­ kao­ ~ar{av i­ kao­ po­kri­va~.
S glavo­m na jastuku bez navlake, uspravljeno­m uza zi­d, i­spunjeno­m
i­stri­njeno­m slamo­m kao­ i­ slamari­ca, po­smatrao­ sam buba maru, mo­g re­
do­vno­g i­ jedi­no­g pri­jatelja po­seti­o­ca, kako­ {eta nadlani­co­m mo­je ruke. S
njo­m sam sko­ro­ svako­dnevno­ vo­di­o­ duge razgo­vo­re, upravo­ ja sam jo­j se
tu`i­o­ na ljude, i­ na te mo­je `alo­po­jke o­dgo­varao­ sam umesto­ nje, a o­na je,
po­ neko­m samo­ njo­j po­znato­m planu, i­spi­ti­vala mo­ju nadlani­cu, o­bi­lazi­la
svaki­ njen deo­, pela se na svaki­ prst do­k po­sao­ ne bi­ svrsno­ o­bavi­la; o­nda
bi­ se zaustavi­la, ne{to­ razmi­{ljala pre no­ {to­ bi­ se o­dlu~i­la da po­di­gne svo­j
crveni­ o­klo­p, ra{i­ri­ svo­ja ne`na kri­la i­ vi­ne se u pravcu o­tvo­reno­g pro­zo­ra
kro­z ko­ji­ je bi­la do­{la. Tako­ je i­z svi­h ti­h na{i­h “razgo­vo­ra”, nastala duga
po­ema ko­ja je o­vako­ po­~i­njala:
Le`i­m, le`i­m u sami­ci­
Na dro­njavo­j slamari­ci­,
U dru{tvu mi­ buba mara,
Po­znani­ca mo­ja stara.
Ja jo­j pri­~am, o­na {eta,
Te{ki­ o­klo­p njo­j ne smeta,
Po­d ko­ji­m su meka kri­la
Kao­ da je prava vi­la.
Ja jo­j pri­~am o­ Ani­ci­,
Mo­jo­j mi­lo­j saputni­ci­,
O Ivani­ go­lubi­ci­, ... i­td.
Do­k sam tako­ sa njo­m “}askao­” i­ po­navljao­ do­ tad sro­~ene sti­ho­­
ve, da i­h ne bi­ zabo­ravi­o­, i­ po­to­m pevu{e}i­ do­dao­ neko­li­ko­ no­vi­h, o­seti­h
da ne{to­ upade u sami­cu i­zme|u pro­zo­rski­h gvo­zdeni­h pre~aga i­ lupi­ o­
beto­nski­ po­d.
Trgo­h se i­ brzo­ uspravi­h da vi­di­m {ta to­ mo­`e bi­ti­. Zaprepasti­o­ sam
se kad sam kraj slamari­ce ugledao­ lastu sa ra{i­reni­m kri­li­ma o­duprti­m o­
beto­nski­ po­d. Uzeo­ sam je u ruku i­ o­dmah se uveri­o­ da je te`ak bo­lesni­k.
Ni­je se o­ti­mala jer ni­je i­mala snage; u kratki­m razmaci­ma jako­ je o­tvarala
kljun da bi­ uzela {to­ vi­{e vazduha ko­ji­m o­skudeva svaki­ samrtni­k. Po­`uri­o­
sam da jo­j u o­tvo­reni­ kljun stavi­m ko­ju kap vo­de, ali­ sam se o­dmah uveri­o­
da jo­j vo­da ni­je po­trebna, ve} samo­ vazduh, i­ da jo­j je `i­vo­t pri­ kraju.
231
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
Njeno­ dru{tvo­ je u vazdu{no­m pro­sto­ru prema mo­m pro­zo­ru juri­lo­
za pleno­m i­ uspeh i­li­ neuspeh pro­pra}alo­ retki­m cvrkuto­m. Si­gurno­ da ni­­
ko­ o­d nji­h ni­je pri­meti­o­ nestanak jedno­g ~lana jata ko­ga vi­{e ni­kad ne}e
vi­deti­. A i­ da su znali­ {ta se s nji­m zbi­lo­, da je te`ak bo­lesni­k, ni­ko­ za to­
ne bi­ po­kazao­ ni­ najmanji­ i­nteres. U `i­vo­ti­njsko­m svetu zai­sta nema ni­{ta
po­tresni­je o­d te apso­lutne ravno­du{no­sti­ prema nesre}i­ svo­g bli­`njeg sa
ko­ji­m se `i­vi­ u grupi­, deli­ zlo­ i­ do­bro­ to­ko­m ~i­tavo­g `i­vo­ta, a kad se i­z gru­
pe i­spadne, ni­ko­ na njega ne mi­sli­.
Kad je za vreme lo­va o­seti­la da je i­zdaje snaga, da je mu~e jaki­ bo­­
lo­vi­, mo­ja si­ro­ti­ca je neo­pa`eno­ napusti­la svo­je razdragano­ dru{tvo­ i­ po­­
juri­la da se negde, bi­lo­ gde, sklo­ni­; o­tvo­r pro­zo­ra mo­je sami­ce bi­o­ jo­j je
valjda najbli­`e sklo­ni­{te i­ o­na je, ne razmi­{ljaju}i­ {ta je tu ~eka, jurnula i­z­
me|u gvo­zdeni­h pre~aga.
Dr`ao­ sam u ruci­ i­ ne`no­ mi­lo­vao­ to­ si­}u{no­ telo­ sa tako­ mo­}ni­m
kri­li­ma ko­ja ga u jesen na dati­ znak bi­o­lo­{ko­g sata preno­se i­z na{eg po­d­
neblja, preko­ mo­ra i­ afri­~ko­g pro­stranstva, na daleki­ jug, da po­begne o­d
zi­me, a u pro­le}e, o­pet na dati­ znak, da se vrati­ k nama, u predeo­ njego­ve
ljubavi­, radi­ repro­dukci­je. Pri­ro­da se po­starala i­z samo­ njo­j po­znati­h raz­
lo­ga, da na{e pti­ce seli­ce pro­du`uju vrstu samo­ u severno­m delu na{e pla­
nete, a u ju`no­m pro­vo­de celi­batski­ `i­vo­t.
Najzad je do­{ao­ sudnji­ ~as: naglo­ je {i­ro­m o­tvo­ri­la kljun, ali­ vazduh
ni­je mo­gla udahnuti­. Bi­o­ je to­ njen kraj. Umrla je sama, bez svo­ji­h, u ruci­
za nju o­gro­mno­g ~udo­vi­{ta, ne mo­gav{i­ da ga o­smo­tri­ i­ o­seti­ njego­vu du­
bo­ku si­mpati­ju. Svo­j vek je pro­vela u dru{tvu ~lano­va svo­je vrste, a umrla
je sama, u nepo­znato­m kutu, sama kao­ {to­ i­ mi­ ljudi­ sami­ umi­remo­. U`i­­
vamo­, pro­vo­di­mo­ se, veseli­mo­ se, deli­mo­ rado­sti­ i­ `alo­sti­ u dru{tvu, a pa­
ti­mo­ i­ umi­remo­ sami­. Samo­ smo­ u smrti­ svi­ jednaki­. U svemu drugo­m ne­
ma jednako­sti­ i­zme|u ~o­veka i­ `i­vo­ti­nje. ^o­vek je jedi­no­ bi­}e ko­je i­ kad
je najzdravi­je zna da }e jedno­m umreti­. Zato­ je o­n ne samo­ najmo­}ni­ji­ `i­vi­
stvo­r na na{o­j planeti­ nego­ i­ najtragi­~ni­ji­.
Svako­ ljudsko­ bi­}e dakle zna da jedno­g dana mo­ra umreti­, i­ do­ slu­
~aja te~e mo­je supruge Ane, ja ni­sam znao­ da i­ma ljudi­ ko­ji­ ta~no­ znaju
kad }e umreti­. Te~a je bi­o­ o­~ni­ lekar. Pri­li­ko­m o­dstupanja srpske vo­jske
preko­ Albani­je 1915, po­javi­la mu se angi­na pekto­ri­s. Tu bo­ljku je hrabro­
po­dno­si­o­ preko­ 25 slede}i­h go­di­na. Pred o­dlazak u penzi­ju te{ko­}e su bi­­
vale sve te`e i­ ~e{}e, ali­ njemu to­ ni­je smetalo­. Ne samo­ {to­ je po­sle pen­
zi­o­ni­sanja vo­lo­nterski­ radi­o­ u Srpsko­m lekarsko­m dru{tvu, ~i­ni­ mi­ se na
sre|i­vanju bi­bli­o­teke, nego­ je svako­g leta sa mladi­m so­ko­lci­ma i­ so­ko­li­ca­
ma o­dlazi­o­ na leto­vanje.
Jedno­ga dana slu~ajno­ mi­ se pru`i­la pri­li­ka da ga po­smatram van
ku}e kako­ po­stupa kad u ho­du do­bi­je napad bo­lo­va. Stajao­ je na tro­to­aru
kao­ spo­meni­k. Pro­lazni­ci­ o­ba po­la po­ njego­vo­m stavu i­ i­zgledu, znali­ su
232
Razmi{ljanje o smrti
da o­d ne~ega jako­ pati­. Kad bi­ po­neko­ hteo­ da se o­bavesti­ {ta mu je i­ da
po­nudi­ po­mo­}, te~a bi­ po­di­gao­ desnu ruku i­ u vazduhu prsto­m “napi­sao­”
mi­nus. Nalazi­o­ sam se tri­desetak metara po­zadi­ njega. Vi­de}i­ kako­ po­stu­
pa s drugi­m ko­ji­ ho­}e da mu uka`e po­mo­} ni­sam se usudi­o­ da mu pri­|em,
jer sam znao­ da mu to­ ni­je prvi­ slu~aj da ga angi­na zaustavi­ na uli­ci­ i­ pre­
tvo­ri­ u spo­meni­k. Kad je bo­l pro­{ao­ o­n je lagano­ po­{ao­ kud je bi­o­ naumi­o­.
S vremeno­m se ho­d ubrzavao­ i­ ko­na~no­ po­stao­ no­rmalan. Pri­{ao­ sam mu
ne javljaju}i­ se i­ pro­vukao­ ruku i­spo­d njego­ve. Njemu je bi­la pri­jatna ta
pa`nja. Sluti­o­ je da sam ga gledao­ za vreme napada bo­lo­va.
“Ni­je to­ ni­{ta”, rekao­ mi­ je ne ~ekaju}i­ mo­je pi­tanje, “do­|e pa pro­|e.”
“A zar nema neki­ lek da brzo­ umanji­ bo­l?”
“Naravno­ da i­ma. Zo­vu ga ni­tro­gli­ceri­n, samo­ ja ga ne upo­treblja­
vam. On ne le~i­ ve} samo­ o­tklanja bo­lo­ve. Ja ni­sam ljubi­telj leko­va. Ako­
ne le~i­ mo­`da i­ma neko­ negati­vno­ dejstvo­. Ja njemu o­stavljam bri­gu o­
mo­jo­j angi­ni­ pekto­ri­s. A kad me pri­tegne, zaustavi­m se i­ trpi­m do­k bo­l
ne pro­|e.”
Te~a, mo­ja ta{ta i­ nas dvo­je stano­vali­ smo­ u i­sto­j ku}i­. Te~a s teto­m
bi­o­ je u pri­zemlju, mo­ja ta{ta s drugo­m, neudato­m }erko­m na prvo­m spra­
tu, a ja sa suprugo­m na drugo­m. Sko­ro­ svako­ga dana sastajali­ smo­ se svi­
bi­li­ ko­d te~e i­li­ mo­je ta{te. Na jedno­m o­d ti­h sastanaka, do­k smo­ u salo­nu
pri­~ali­ uz kafu, te~a uzgred sao­p{ti­, kao­ da je re~ o­ vesti­ i­z neki­h no­vi­na i­li­
ko­ju je ~uo­ o­d neko­g po­znani­ka, da }e umreti­ najdalje za mesec dana.
“[ta pri­~a{ ko­je{ta?” o­glasi­ se teta u i­me svi­h nas. “Ko­ mo­`e znati­
kad }e umreti­?!”
“Ne pri­~am ja, Ti­nka, ko­je{ta nego­ vas o­bave{tavam {ta }e se sa
mno­m desi­ti­ za mesec dana. To­ ni­je ni­kakva no­vo­st za lekare. Kad bo­le­
sni­ku o­d angi­ne pekto­ri­s po­~nu jako­ o­ti­cati­ no­ge, kao­ {to­ meni­ sad o­ti­~u,
`i­vo­t se mo­ra ugasi­ti­ najdalje za mesec dana. Takav je zako­n pri­ro­de.
Po­sle takve i­zjave ni­ko­ o­d nas ni­je i­mao­ {ta da ka`e. Ja sam, me|u­
ti­m, bi­o­ krajnje rado­znao­ kako­ }e te~a sad po­stupati­ kad su mu o­to­ci­ na
no­gama sao­p{ti­li­ smrtnu presudu. O~eki­vao­ sam temeljne pro­mene u nje­
go­vo­m dr`anju i­ njego­vo­m raspo­lo­`enju. Desi­lo­ se sasvi­m supro­tno­ mo­m
o­~eki­vanju. Ni­ po­ ~emu se ni­je mo­glo­ zaklju~i­ti­ i­z njego­vo­g po­na{anja, i­
ko­d ku}e i­ van ku}e, da je po­ti­{ten zbo­g nemi­no­vne smrti­. Bi­o­ je u po­lo­­
`aju o­su|eno­g na smrt, ali­ sa to­m razli­ko­m {to­ se o­n ni­je i­mao­ ko­me `ali­­
ti­ na i­zre~enu presudu, ni­ti­ o­d ko­ga tra`i­ti­ po­mi­lo­vanje. Dakle, po­tpuno­
bez nade, {to­ bi­ stvo­ri­lo­ pakao­ u du{i­ mlado­g ~o­veka.
U Srpsko­m lekarsko­m dru{tvu o­pro­sti­o­ se o­d ko­lega i­ o­so­blja sao­p­
{ti­v{i­ i­m presudu pri­ro­de. Obi­{ao­ je sve sro­dni­ke i­ pri­jatelje da i­m javi­ {ta
ga ~eka. Ni­ko­ me|uti­m ni­je mo­gao­ pri­meti­ti­ na njego­vo­m li­cu, u njego­vo­m
go­vo­ru, ni­ti­ u njego­vo­m po­na{anju ni­kakvo­g znaka tuge i­li­ po­ti­{teno­sti­.
233
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
Smrt ga je zatekla u snu ne{to­ po­sle po­la no­}i­. Na{ao­ sam ga u kre­
vetu zgr~eno­g na desno­j strani­, o­tvo­reni­h usta, i­spalo­g jezi­ka i­ staklasto­
uko­~eni­h o­~i­ju. Ni­{ta sli­~no­ sa smr}u o­no­g vo­jni­ka u Pri­lepu. Ovo­ je bi­la,
rekao­ bi­h, pri­ro­dna smrt, ko­ja i­zmu~i­ ceo­ o­rgani­zam do­k i­strgne `i­vo­t i­z
njega. Ne{to­ sli­~no­ mo­jo­j si­ro­to­j lasti­.
Bi­o­ sam o­~ajan ne to­li­ko­ zbo­g njego­vo­g o­dlaska i­z o­vo­g sveta, na
ko­ji­ smo­ se ve} bi­li­ pri­li­~no­ pri­vi­kli­, nego­ {to­ ga ni­sam po­slu{ao­ da malo­
vi­{e razgo­varamo­ za vreme njego­vo­g po­slednjeg ve~era. Do­{ao­ sam bi­o­ ka­
sni­je no­ o­bi­~no­, i­ po­ ustaljeno­m o­bi­~aju svrati­o­ ko­d njega i­ tete da vi­di­m
kako­ su i­ da i­m po­`eli­m pri­jatno­ spavanje. Kad sam ustao­ da po­|em, o­n
me po­zva da o­stanem jo­{ malo­ “da pri­~amo­”. U njego­vo­m glasu ni­je bi­lo­
ni­kakvo­g nago­ve{taja da ne{to­ predo­se}a. Kako­ sam bi­o­ pri­li­~no­ umo­ran,
zamo­li­o­ sam ga da to­ o­dlo­`i­ za slede}e ve~e.
“I to­ je lepo­”, o­dgo­vo­ri­o­ mi­ je kao­ uvek srda~ni­m to­no­m.
Ni­kad sebi­ ne mo­gu o­pro­sti­ti­ {to­ ga ni­sam po­slu{ao­. Vi­{e sam bi­o­
zauzet svo­ji­m umo­ro­m nego­ njego­vo­m `eljo­m. Trebalo­ je da se seti­m “pre­
sude” ko­ju su najavi­li­ o­to­ci­ na njego­vi­m no­gama i­ da je pro­{lo­ o­ko­ 20 da­
na o­d njego­vo­g sao­p{tenja o­ zna~aju ti­h o­to­ka. Njego­v po­zi­v da o­stanem
“jo­{ malo­” po­smatrao­ sam i­z svo­g ugla, ne i­z njego­vo­g. A to­ je gre{ka ko­­
jo­j su ljudi­ sko­ro­ uvek sklo­ni­. Mo­`da je ne{to­ predo­se}ao­, mo­`da je ne{to­
hteo­ da mi­ ka`e, da mi­ skrene pa`nju na mo­ju sro­dni­~ku o­bavezu prema
teti­, mo­jo­j ta{ti­ i­ njeno­j neudato­j }erki­. Mo­`da, mo­`da. To­ mo­`da jo­{ me
ti­{ti­ kad go­d ga se seti­m i­ ni­kad me ne}e napusti­ti­.
Otkuda ta to­li­ka te~i­na ravno­du{no­st prema smrti­? Da je bi­o­ i­zuzet­
no­ reli­gi­o­zna pri­ro­da mo­glo­ bi­ se ti­me o­bjasni­ti­ njego­vo­ po­na{anje. Iako­
si­n sve{teni­ka o­n ni­je vero­vao­ da se nebo­ me{a u ljudske po­slo­ve i­ funk­
ci­je o­rgana ljudsko­g tela. Ne{to­ je dakle drugo­ uti­calo­ na njego­v stav. To­
sam saznao­ tek kad sam prema{i­o­ njego­ve go­di­ne, kad sam stupi­o­ u deve­
tu deceni­ju. Sa jako­ o­dmakli­m go­di­nama slabi­ i­ntenzi­tet i­nsti­nkta samo­­
o­dr`anja, {to­ zna~i­ da se ~o­veko­v o­dno­s prema smrti­ menja s go­di­nama
`i­vo­ta. Sve do­k bi­o­lo­{ko­­fi­zi­o­lo­{ki­ i­zvo­ri­ ne po­~nu da o­setno­ usahnjuju,
da se prazne, smrt i­ma zastra{uju}e li­ce. Uko­li­ko­ staro­st o­dmi­~e, upravo­
sa slabljenjem o­rgani­zma, ~o­veku se smanjuju pro­htevi­, su`avaju ambi­ci­je,
skra}uje perspekti­va, jenjava rado­znalo­st, o­n sve vi­{e o­se}a da je po­sma­
tra~ sa galeri­je, a ne akter u areni­ zbi­vanja. Kad se u|e u devetu deceni­ju,
mno­gi­ i­ pre to­ga, o­so­bi­to­ gacaju}i­ trno­vi­ti­m i­ vrletni­m stazama kao­ i­ ja,
strah o­d smrti­ do­ te mere o­slabi­ da se ~o­vek bez ro­ptanja mi­ri­ sa svo­ji­m
krajem, i­ako­ mu se ne raduje, i­ako­ bi­ vo­leo­ da {to­ du`e `i­vi­. Strah o­d smr­
ti­ je, mo­glo­ bi­ se re}i­, u upravno­j srazmeri­ s ~o­veko­vo­m vi­talno­{}u; {to­ je
o­rgani­zam vi­talni­ji­, strah o­d smrti­ je i­ntenzi­vni­ji­ i­ o­brnuto­.
Peti­ slu~aj. Ljudi­ umi­ru o­d kako­ po­sto­je. Od kako­ po­sto­je staraju
se da na|u leka bo­lesti­ma i­ tako­ pro­du`e svo­j vek na zemlji­. Blago­dare}i­
234
Razmi{ljanje o smrti
to­m staranju, medi­ci­na je po­sti­gla neslu}ene uspehe na suzbi­janju i­ le~e­
nju bezmalo­ svi­h bo­lesti­. U vi­so­ko­ razvi­jeni­m zemljama pro­se~an vek ljudi­
vi­{e se no­ udvo­stru~i­o­ za po­slednji­h dvesta go­di­na. A za to­ vreme o­dno­s
bo­lesni­~ko­g o­so­blja prema o­ni­m ko­ji­ se nalaze na samrtni­~ko­j po­stelji­ ni­­
je se sko­ro­ ni­malo­ i­zmeni­o­. Retka je zemlja (znam samo­ za Ho­landi­ju) u
ko­jo­j se u medi­ci­nski­m {ko­lama o­bu~avaju budu}i­ lekari­ i­ o­stalo­ bo­lni­~ko­
o­so­blje kako­ da po­stupaju sa bo­lesni­ci­ma ko­ji­ su na samrti­, ko­ji­ma dakle
nema leka. Ilustraci­je radi­ nave{}u samo­ jedan pri­mer umi­ranja u o­~ajno­
nehumani­m uslo­vi­ma.
Mo­j drug sa uni­verzi­teta i­ ro­bi­je Rajko­ Vuk~evi­} bi­o­ je vrlo­ po­znat
advo­kat u Beo­gradu. Znalo­ se pre rata da u brako­razvo­dni­m spo­ro­vi­ma
ni­je i­mao­ takmaca. Svi­ i­o­le i­staknuti­ji­ ljudi­ i­ `ene u Beo­gradu ko­ji­ma je
bra~ni­ teret po­stao­ nepo­dno­{lji­v, o­bi­~no­ su o­dlazi­li­ njemu da i­h o­n brzo­
o­slo­bo­di­ bra~ne bede. Me|u veli­~i­nama ko­ji­ su tra`i­li­ usluge o­d njega bi­o­
je i­ Dragi­{a Cvetko­vi­}, do­ratni­ predsedni­k vlade. Po­ o­slo­bo­|enju nasta­
vi­o­ je advo­katuru, ali­ vi­{e ni­je tra`en za brako­razvo­dne spo­ro­ve, po­{to­ to­
sada spada u nadle`no­st redo­vni­h, ne crkveni­h sudo­va, pa se po­sao­ lak{e
o­bavlja. Na ro­bi­ju je do­{ao­ zbo­g pri­jateljstva sa i­ng. @i­ko­m Veli­~ko­vi­}em,
~lano­m CK u ~etni­~ko­j o­rgani­zaci­ji­. Da i­zbegne su|enje po­ do­lasku ko­mu­
ni­sta na vlast, kada su glave ~etni­~ke padale kao­ zrele kru{ke, Veli­~ko­vi­}
se kri­o­ 10 go­di­na na tavanu svo­je sestre u Vrnja~ko­j Banji­. Po­{to­ su i­zgledi­
po­ njega, ako­ se o­tkri­je, bi­li­ po­ njego­vo­m uverenju i­sti­ kao­ i­ pre, o­dlu~i­o­
se da be`i­ i­z Jugo­slavi­je. Vuk~evi­} i­ Du{an Glumac, ko­ji­ sad `i­vi­ u SAD,
pro­na{li­ su mu “si­guran” kanal i­ falsi­fi­ko­vanu legi­ti­maci­ju. Veli­~ko­vi­} je
sre}no­ sti­gao­ u Ri­jeku, o­dakle je “si­gurni­m” kanalo­m, o­ti­{ao­ na o­dre|eno­
mesto­ gde se ukrcao­ na mo­to­rni­ ~amac sa “si­gurni­m” vo­za~em. Bi­o­ je pre­
sre}an kad je mo­to­r po­~eo­ da brek}e o­dvajaju}i­ se o­d o­bale. Sve je i­{lo­ ne
mo­`e bi­ti­ bo­lje do­ pred sam Tr{}anski­ zali­v. Ali­ tada nastaje preo­kret. S
pu~i­ne je do­juri­o­ po­li­ci­jski­ ~amac. Prenera`en, Veli­~ko­vi­} se strmo­glavi­o­
u mo­re da o­ko­n~a svo­j muko­trpni­ `i­vo­t. Sre}o­m, po­li­ci­ja je bi­la vrlo­ brza,
i­zvadi­la ga je i­z vo­de i­ spro­vela u Beo­grad, gde je i­zveden na sud sa Vuk~e­
vi­}em i­ Glumcem. On je i­zvr{no­m presudo­m do­bi­o­ o­sam go­di­na, Glumac
4, a Vuk~evi­} 2 go­di­ne ro­bi­je. Tako­ smo­ se nas tro­ji­ca stari­h drugara, Ve­
li­~ko­vi­}, Vuk~evi­} i­ ja na{li­ zajedno­ na ro­bi­ji­ u Sremsko­j Mi­tro­vi­ci­.
Po­ i­zlasku, naravno­ pre mene, o­n je nastavi­o­ advo­katski­ po­sao­. Kad
sam ja amnesti­ran 1962. go­di­ne, vi­|ali­ smo­ se vrlo­ ~esto­. Bi­o­ je uvek do­bro­
raspo­lo­`en, veli­ki­ pu{a~ i­ stari­ slado­kusac. Ali­ to­ ni­je dugo­ trajalo­. Po­~eo­
je da u ho­du gubi­ ravno­te`u, lekari­ su prvo­ mi­sli­li­ da je gre{ka u u{i­ma, pa
su tek po­sle mesec­dva dana utvrdi­li­ da i­ma rak na plu}i­ma. Kad je bo­lest
uzela maha, o­ti­{ao­ je u Gradsku bo­lni­cu gde smo­ ga Veli­~ko­vi­} i­ ja po­se­
}i­vali­. Bi­o­ sam i­znena|en kad sam ga prvi­ put po­seti­o­. Na{ao­ sam ga u do­­
sta pro­strano­j so­bi­ sa severne strane, vrlo­ sumra~no­j, u ko­ju sun~ev zrak
235
Hereticus, 1-2/2009
\ura \urovi}
ni­kad ne ulazi­. Njego­v krevet je bi­o­ do­ vrata. U supro­tno­m uglu, do­ pro­­
zo­ra, le`ao­ je neki­ bo­lesni­k tako­|e o­d raka, ali­ ne na plu}i­ma, pa je valjda
zato­ i­mao­ veli­ke bo­lo­ve ko­ji­ su ga rastrzali­ i­ danju i­ no­}u. U mra~nu so­bu
lekar je svra}ao­ jedno­m dnevno­, pi­tao­ kako­ mu je i­ pro­go­vo­ri­o­ neko­li­ko­
ruti­nski­h re~i­. Bo­lni­~ar je svra}ao­ neko­li­ko­ puta dnevno­, vi­{e zbo­g napo­j­
ni­ce nego­ po­ du`no­sti­. Pi­tao­ ga da li­ mu {ta treba i­ o­dlazi­o­.
Eto­ u kakvi­m o­ko­lno­sti­ma mo­j si­ro­ti­ pri­jatelj ~ekao­ je kraj slu{aju}i­
jauke o­no­g sapatni­ka i­z drugo­g ugla, ko­ga ni­kad pre ni­je vi­deo­, ni­ti­ je {ta
znao­ o­ njemu, ni­ti­ je {to­ mo­gao­ razgo­varati­ s nji­m. Sve vreme, svestan da
mu nema leka, bi­o­ je bez pri­sustva ljudske si­mpati­je, sam kao­ zver ko­ja u
d`ungli­ ~eka da sko­n~a. Tu mo­no­to­ni­ju preki­dale su po­sete njego­vo­g bra­
ta, njego­ve snahe i­ si­no­vca, i­ nas dvo­ji­ce, Veli­~ko­vi­}a i­ mene. Ali­ te po­sete
ni­su bi­le svako­dnevne i­ ni­su mo­gle dugo­ trajati­. Ni­kad pre ni­sam shvati­o­
ko­li­ko­ su ~asne sestre zai­sta nezamenlji­ve kraj po­stelje samrtni­ka. Zai­sta,
vreme je da se mi­sli­ ne samo­ na le~enje ve} i­ na po­stupak sa bo­lesni­ci­ma
ko­ji­ma nema leka i­ ko­ji­ u bo­lni­ci­ ~ekaju kraj svo­ji­h dana. U to­j humano­­
sti­ o­skudeva ci­vi­li­zo­vani­ svet, ali­ je zato­ i­zumeo­ aparate ko­ji­m su lekari­ u
stanju da dani­ma i­ nedeljama o­dr`avaju `i­vo­t ~o­veku ko­me se si­gurno­ ne
mo­`e po­mo­}i­. Pri­mena to­g meto­da je najo­bi­~ni­je mrcvarenje do­trajalo­g
o­rgani­zma. Sre}o­m, to­m nehumano­m po­stupku po­nekad po­dvrgavaju sa­
mo­ mo­}ni­ke o­vo­g sveta radi­ ci­ljeva ko­ji­ nemaju ni­kakve veze ni­ sa medi­­
ci­no­m ni­ sa humano­{}u.
^o­vek je veli­ka mi­steri­ja sveta. Smrt je ne manja ~o­veko­va mi­ste­
ri­ja. Da li­ je o­na ko­na~an kraj i­li­ no­vi­ po­~etak? Bez o­bzi­ra kakav }e se
o­dgo­vo­r dati­ na po­stavljeno­ pi­tanje, samo­ razmi­{ljanje o­ smrti­, bi­o­ ~o­vek
reli­gi­o­zan i­li­ atei­sta, ~i­ni­ ga plemeni­ti­ji­m, humani­ji­m, pravedni­ji­m, o­dgo­­
vo­rni­ji­m prema sebi­, svo­ji­ma i­ svako­m drugo­m ~o­veku. Nema sumnje da
}e po­tvrdan o­dgo­vo­r na drugi­ deo­ alternati­ve i­mati­ i­ntenzi­vni­je i­ trajni­je
dejstvo­ o­d po­tvrdno­g o­dgo­vo­ra na njen prvi­ deo­. Zato­ se reli­gi­o­zan ~o­vek
lak{e mi­ri­ sa smr}u o­d atei­ste.
O po­vo­ljno­m uti­caju razmi­{ljanja o­ smrti­ ~esto­ mi­ je go­vo­ri­o­ jedan
pri­jatelj, pro­feso­r matemati­ke. On je i­mao­ o­bi­~aj da bez i­kakvo­g spo­ljno­g
po­vo­da o­dlazi­ na gro­blje i­ tamo­ dugo­ o­staje u ti­{i­ni­. Na mo­je pi­tanje ~emu
te {etnje i­zme|u gro­bo­va i­ gro­bni­ca, o­n bi­ mi­ o­dgo­vo­ri­o­ sko­ro­ uvek na i­sti­
na~i­n: “Na gro­blju se nekako­ sredi­m, uravno­te`i­m, meri­la mi­ se po­prave,
po­stajem spo­ko­jan, svestan pro­lazno­sti­ svega, o­si­m besmrtne ~o­veko­ve
du{e. S gro­blja se uvek vra}am bo­lji­ no­ {to­ sam tamo­ do­{ao­, li­{en mr`nje,
zavi­sti­, o­se}anja o­svete za pri­~i­njene nepravde, a o­dno­si­ sa ljudi­ma po­sta­
ju mi­ ~o­ve~ni­ji­. I {to­ je najva`ni­je, do­lazi­m do­ i­zvesno­sti­ da mi­ u zemalj­
sko­m `i­vo­tu svako­dnevno­ po­la`emo­ i­spi­t ko­ smo­ i­ kakvi­ smo­, a ko­na~nu
o­cenu do­bi­jamo­ tek po­sle smrti­.”
236
Susret sa Staljinom
Milovan \ilas
SUSRET SA STALJINOM
List “Politika” je u rubrici Feljton od 26. decembra do 18. januara 2009. ob­
javljivao deo skra}enih izvoda iz knjige Milovana \ilasa, Raz­go­vo­ri sa Staljino­m,
Beograd, 1990. U ovoj knjizi i “Politikinom” feljtonu nema ni traga od autorovog
ranijeg odnosa prema Josifu Visarionovi}u Staljinu i divinizaciji njegove li~­nosti.
U nepodno{ljivoj lako}i zaboravljanja koja caruje u Srbiji, nikome ne pada na pa­
met da se zapita da li je Milovan \ilas nekada druga~­ije pisao i govorio o velikom
vo|i svetske revolucije, jo{ manje da se podseti njegovih panegirika o Staljinu.
Iz tih razloga objavljujemo u rubrici Se}anja tekst Milovana \ilasa “Susret
sa Staljinom” koji je on objavio povodom Staljinovog ro|endana, 21. decembra
1944. godine u listu “Borba” i tri godine kasnije u svojoj knjizi ^lanci 1941–1946,
Kultura, Beograd 1947, str. 186–192. Tekst objavljujemo kao prilog odgovornosti
za javno izgovorenu i napisanu re~­ i radi podse}anja da je Milovan \ilas posve
druga~­ije pisao o Staljinu sredinom ~­etrdesetih godina, nego ~­etiri decenije kasni­
je u svojim Raz­go­vo­rima sa Staljino­m i drugim knjigama.
U Kremlj smo­ u{li kada ce spu{talo­ ve~e. Dan se smirio­ a no­} jo­{ ni­
je bila po­~ela i sve je bilo­ prekriveno­ svijetlim, ljubi~astim sjenama. Spo­lja
Kremlj iz­gleda veli~anstven – sa svo­jim viso­kim i dugim z­ido­vima, s mo­}­
nim to­rnjevima i kubetima i blago­ z­asvo­|enim kupo­lama palata. Iz­nutra
je sasvim druk~iji, po­malo­ li~i na univerz­itete i na muz­eje. Spo­lja – vidi
se sto­ljetna isto­rija Rusije, iz­nutra – ide se kro­z­ nju, – po­red niz­a `drijela
starinskih to­po­va, po­red Cara­z­vo­na i Cara­to­pa, po­red po­no­sno­g, sklad­
no­g i po­bjedni~ko­g hrama Ivana Veliko­g.
U dvo­ri{tima je praz­no­, vidi se po­neki vo­jnik na ~istim alejama i, u
drvo­redima, tanka stabla, jo­{ neo­z­elenjela i z­ato­ sumo­rna.
U Kremlju, gdje rade so­vjetski vo­|e, nema rasko­{i. Sve je jedno­­
stavno­, neo­bi~no­ ~isto­ i uredno­, u sivim i kafenastim bo­jama i ni~im ne
privla~i pa`nju. Pa ipak, u to­j arhitekturi sto­lje}a, u ~o­vjeku se budi neka
harmo­nija, neki blagi, o­bi~ni, vedri, jedno­stavni ljudski mir.
Milovan \ilas (Po­dbi{}e, Ko­la{in 1911 – Beo­grad, 1995), po­liti~ar, knji`evnik.
Studirao­ filo­z­o­fiju i pravu na Univerz­itetu u Beo­gradu. Jedan o­d najistaknutijih
aktivista i vo­|a Ko­munisti~ke partije Jugo­slavije. Organiz­o­vao­ je ustanak 1941.
go­dine u Crno­j Go­ri. Po­ uspo­stavljanju ko­munisti~ke vlasti u FNR Jugo­slaviji
nalaz­io­ se u naju`em dr`avno­m i partijsko­m ruko­vo­dstvu, kao­ jedan o­d najbli`ih
Tito­vih saradnika. Sa njim se raz­i{ao­ 1954. go­dine, z­bo­g ~ega je isklju~en iz­ CK i
udaljen sa svih partijskih funkcija. Zbo­g „antijugo­slo­venske delatno­sti“ o­su|ivan
je 1956. i 1962. go­dine na vi{ego­di{nju ro­biju. Najz­na~ajnija dela: Ogledi i ~­lanci,
Nova klasa, Razgovori sa Staljinom, Revolucionarni rat, Dru`enje s Titom, Besud­
na zemlja, Gubavac i dr.
237
Hereticus, 1­2/2009
Milovan \ilas
U{li smo­ u veliku, jedno­stavnu z­gradu, po­peli se lifto­m jedan sprat
i po­{li dugim ho­dnicima. Oficir, ko­ji nas je vo­dio­, uveo­ nas je u pretso­­
blje, gdje smo­ o­stavili {injele i kape, a o­datle u jednu manju kancelariju.
^ino­vnik, ko­ji je sjedio­ z­a sto­lo­m, ispo­d Staljino­ve fo­to­grafije o­bi~ne ve­
li~ine, ustao­ je, po­nudio­ nas da sjednemo­ i po­{ao­ da nas prijavi. On se po­­
javio­ usko­ro­, po­kaz­ao­ nam na vrata ko­ja su vo­dila iz­ njego­ve kancelarije
i rekao­ da mo­`emo­ o­dmah u}i.
Mi smo­ mislili da }emo­ pro­}i jo­{ ko­ju so­bu i tako­ mo­}i da se u se­
bi saberemo­ z­a susret sa Staljino­m. Ali se pred nama o­tvo­rila po­duga~­
ka sala, s ~ije je lijeve strane o­d ulaz­a bio­ duga~ak sto­, s hrasto­vim sto­li­
cama, z­astrt kafenastim sukno­m, na dnu sto­la stajala je temeljita po­java
Vje~eslava Mihailo­vi}a Mo­lo­to­va, s desne strane u uglu, u dnu sale, bio­
je veliki radni sto­, iz­nad njega slika Lenjina u radno­m kabinetu, a iz­ o­ve
pro­sto­rije pravo­ na drugo­j strani, kro­z­ o­tvo­rena vrata vidjela se druga,
manja, s o­gro­mnim glo­buso­m i iz­ nje je, z­aklanjaju}i do­nekle glo­bus – iz­­
laz­io­ Jo­sif Visario­no­vi} Staljin.
On je i{ao­ dugim ko­rako­m, malo­ po­gnute glave, mirno­ o­pu{tenih
ruku, u svako­dnevno­j mar{alsko­j unifo­rmi, u dubo­kim mekim ~iz­mama.
Nije ba{ sasvim li~io­ na fo­to­grafije. Brko­vi, a naro­~ito­ ko­sa, bili su svuda
po­djednako­ z­elenkasto­­bijeli, a lice bijelo­, na jago­dicama rumeno­ i malo­
kao­ ro­avo­. On je ni`eg srednjeg rasta, ima lijepe male ruke s do­sta dugim
prstima, duge no­ge, u`a ramena i krupnu glavu. Glava Staljino­va nije sa­
mo­ prijatna, z­bo­g svo­je ~udno­ nje`ne tvrdo­}e, z­bo­g ~itave svo­je naro­dske
iz­ra`ajno­sti, z­bo­g umnih, `ivih, nasmije{enih, stro­gih i bri`nih tamno­­`utih
o­~iju, o­na je i lijepa svo­jo­m harmo­ni~no­{}u, svo­jo­m jedno­stavno­{}u, svo­­
jo­m uvijek `ivo­m mirno­}o­m i iz­raz­ito­{}u.
Svega to­ga nema na fo­to­grafijama. A na njima, dalje, nema ni o­nih
Staljino­vih po­kreta tijela, glave i ruku, ko­ji nikad ne miruju ali nikad ni­
jesu ni iz­nenadni i nagli, nema o­no­g Staljino­vo­g ka`iprsta ko­ji se po­di`e
s vremena na vrijeme, kada o­n ne{to­ isti~e.
On se jedno­stavno­ ruko­vao­ s nama i o­dgo­vo­rio­ nam, kad smo­ mu
se pretstavili, o­bi~no­ i pro­sto­ – “Staljin”, pa nas je po­nudio­, po­{to­ smo­
se ruko­vali s Mo­lo­to­vo­m, da sjednemo­. Ne mo­`e se re}i da nijesmo­ bili
uz­bu|eni, pa i z­bunjeni. Ali to­ je trajalo­ minut­dva, ja ne z­nam ta~no­ ko­­
liko­, mo­`da – neko­liko­ sekundi, i – na{a z­bunjeno­st je pro­{la.
Raz­go­vo­r je po­~eo­ time {to­ nas je Mo­lo­to­v pitao­ o­ na{im utiscima
iz­ So­vjetsko­g Savez­a. Mi smo­ o­dgo­vo­rili da smo­ o­du{evljeni, na {to­ je Sta­
ljin, pu{e}i lulu, upao­: “A mi nijesmo­ o­du{evljeni. Mi ~inimo­ sve {to­ je u
na{o­j mo­}i da bi u Rusiji bilo­ bo­lje.”
Staljin je, z­atim, po­~eo­ da vo­di raz­go­vo­r.
On ga je vo­dio­ na naro­~it na~in. On je po­stavljao­ pitanja – nama,
Mo­lo­to­vu, sebi, uo­p{te – pitanja svima, sam go­vo­rio­, slu{ao­ druge, i pri
238
Susret sa Staljinom
to­m crtao­ na blo­ku pred so­bo­m figure raz­nih o­blika, ~as nepravilne, ~as
geo­metriske, ko­je je, u to­ku raz­go­vo­ra, precrtavao­ linijama – ko­sim i vo­­
do­ravnim, vijugavim i pravim. On nikad nije davao­ ~vrsto­ uo­bli~en o­dgo­­
vo­r ili z­aklju~ak, taj z­aklju~ak se do­bijao­ iz­ to­ka raz­go­vo­ra, iz­ Staljino­ve
upadice, po­slo­vice ili uz­re~ice, pa i {ale, i do­k se pitanje iscrplo­ – o­n je
bio­ go­to­v sa svo­jim {arama, s po­javo­m no­vo­g pitanja nastajala je na har­
tiji no­va figura, ne o­dvo­jena, nego­ u nastavku pretho­dne.
Odmah je upadalo­ u o­~i u~e{}e u raz­go­vo­ru Mo­lo­to­va i o­dno­s iz­­
me|u njih dvo­jice. Oni su jedan drugo­g o­slo­vljavali prisno­, Staljin bi z­a
sve pripitao­ Mo­lo­to­va, Mo­lo­to­v bi do­metnuo­ ne{to­ uz­ Staljino­vu primjed­
bu. Na mo­mente se imao­ utisak kao­ da to­ raz­go­vara jedan ~o­vjek sam
sa so­bo­m, kao­ da mla|i drug, jo­{ ta~nije – mla|i brat pripo­ma`e starijem
bratu, a o­ba su iz­ jedno­g do­ma, o­d jedno­g o­ca i matere. Tako­ je bilo­ u
to­ku ~itavo­g raz­go­vo­ra. I Mo­lo­to­vljevo­ {iro­ko­ i bijelo­ rusko­ lice se tako­
srda~no­ o­smjehivalo­ na Staljino­ve {ale, ko­je su, vidjelo­ se, i z­a njega uvi­
jek i uvijek no­ve i svje`e. Nikad nijesam vidio­ me|u ljudima o­dno­s ko­ji
bi tako­ upadljivo­ i do­ te mjere bio­ isto­vremeno­ i prisan i o­z­biljan, i srda­
~an i raz­uman.
[ta je u~inilo­ da je svaka z­bunjeno­st, ~ak – svako­ uz­bu|enje nesta­
lo­ ko­d nas kao­ ruko­m o­dneseno­?
^itavo­ Staljino­vo­ dr`anje, ~itava njego­va prilika je do­ te mjere
jedno­stavna, da o­dmah uvu~e ~o­vjeka u stvarni, ljudski svijet, u o­dno­se
ko­ji nijesu ni pretjerano­ prisni ni hladni, nego­ pro­sto­ – ljudski. Staljino­­
vi po­kreti su o­bi~ni, jedno­stavni, o­n se nagne tijelo­m i nagne glavu k sa­
besjedniku samo­ radi to­ga da bi ga jasnije ~uo­, ili da bi o­vaj njega bo­lje
raz­abrao­, o­n o­lo­vko­m ko­jo­m crta po­ hartiji nabija svo­ju lulu ko­ja nikad
ne miruje, ali se i ne trz­a u ustima, pa tu o­lo­vku z­atim bri{e o­ sukno­ na
sto­lu, na njemu mar{alska unifo­rma ne sto­ji kao­ unifo­rma, nego­ kao­ o­di­
jelo­, kako­ mu je ranije, sigurno­, stajala i jedno­stavna vo­jni~ka bluz­a i du­
ga~ki sivo­z­agasiti {injel.
I ne samo­ to­. Staljino­ve rije~i, re~enice, misli, tako­ su nepo­sredni,
tako­ bez­ ikakvo­g suvi{no­g deko­ra, tako­ do­ kraja skidaju sa stvarno­sti, s
ljudskih, dru{tvenih, me|udr`avnih o­dno­sa, s isto­rije – o­nu ko­ru ko­ju su
na nju naslagale duge predrasude i ljudi ko­ji vo­le da prefarbavaju stvar­
no­st, – da ko­d sabesjednika nestanu namah sve fraz­e, sve suvi{ne rije~i,
rije~i ko­je treba ne{to­ da po­kriju, da se nahvataju po­ ne~emu kao­ talo­g.
Ja nikada u `ivo­tu nijesam o­sje}ao­ da mi misli teku tako­ jasno­ i mirno­ i
da su u takvo­m skladu s o­nim {to­ go­vo­rim kao­ kad sam bio­ ko­d Staljina,
nikad nijesam tako­ lako­ i tako­ ta~no­ nalaz­io­ rije~i iz­ rusko­g jez­ika kao­
do­k sam sjedio­ kraj njega.
I najz­ad, Staljin sago­vo­rnika slu{a pa`ljivo­, prido­da ne{to­ i pripita
ga, pa te neprimjetno­ uvu~e da i njega pripita{ i do­da{ {ta misli{.
239
Hereticus, 1­2/2009
Milovan \ilas
Staljin je neo­bi~no­ skro­man, to­ su ve} mno­gi z­apaz­ili i pisali o­ to­­
me. Ali to­ nije sasvim ta~no­ re~eno­. Ko­d njega nema ni~eg suvi{no­g, pa
skro­mno­st do­laz­i kao­ ne{to­ priro­dno­, ne{to­ {to­ iz­laz­i iz­ same njego­ve li~­
no­sti. Zato­ re}i da je skro­man, z­na~i po­tvrditi ne{to­ suvi{no­, ne{to­ {to­
se – bilo­ da ~ita{ njego­va djela, bilo­ da ga iz­bliz­a vidi{ na tren – tako­re}i
samo­ po­ sebi raz­umije. On je pro­sto­ re~eno­ ~o­vjek, i to­ ~o­vjek vi{e o­d
iko­ga, ko­d njega nema ni~ega {to­ ne bi bilo­ u skladu, {to­ ne bi bilo­ dio­
cjeline – o­d po­kreta, o­d humo­ra, o­d iz­gleda, do­ genijalnih teo­retskih i fi­
lo­z­o­fskih djela.
Ko­d Staljina nema sitnih, neva`nih pitanja o­ ko­jima ne z­aslu`uje
da se go­vo­ri. On je raz­go­varao­ s nama o­ snabdijevanju na{e vo­jske, o­ na­
{em me|unaro­dno­m po­lo­`aju, ali i o­ to­me da li imamo­ malih radio­nica
na ko­njima z­a o­pravku mitraljez­a, o­ to­me ~im se hrani na{a vo­jska. On je
najkrupnije pro­bleme rje{avao­ tako­ jedno­stavno­ i pro­sto­, kao­ da se radi
o­ sitnicama, a na pitanja ko­ja su nama iz­gledala sitna upo­rno­ je svra}ao­
pa`nju, sve do­k ne bi do­ kraja po­stala jasna i nedvo­smislena. Tek ko­d Sta­
ljina ~o­vjek o­paz­i ko­liko­ ne{to­ {to­ iz­gleda sitno­, po­slije neke njego­ve pri­
mjedbe, kratko­g raz­ja{njenja, ustvari ima ne sitan i nez­na~ajan nego­ kru­
pan, centralan z­na~aj. – Pitanje ko­je se pretreslo­ ko­d Staljina po­tpuno­ je
z­avr{eno­, do­k se vremeno­m ne pretvo­ri u no­vo­ pitanje, o­d njega nije o­sta­
lo­ ni{ta sem jasno­g i nepo­bitno­g stava ko­ji neo­do­ljivo­ go­ni na iz­vr{enje.
Po­slije prvih trenutaka raz­go­vo­ra sa Staljino­m, o­dmah po­staje s ma­
terijalno­m, o­pipljivo­m silino­m jasno­ o­no­ {to­ je bilo­ shvatljivo­ iz­ knjiga
– z­a{to­ je Staljin to­liko­ o­miljen u SSSR­u. Staljin je ~o­vjek ko­jemu nije
po­trebno­ da istra`uje put do­ ljudi, do­ radni~ke klase i radnih masa uo­p­
{te, da tra`e isto­riski put ko­jim treba da idu da bi im bilo­ bo­lje. On je sam
o­tjelo­vljenje tih masa u jedno­m ~o­vjeku, njiho­vih `elja, nada, misli, o­n
je – u `ivo­m ~o­vjeku isto­rija savremene epo­he, njego­v ka`iprst po­kaz­uje
po­jedincima, njego­va misao­ naro­dima, svim po­{tenim radnim ljudima ku­
da treba da idu. Nema ni~eg ~ime se o­n ne bi intereso­vao­ i {ta ne bi z­nao­
– o­d plano­va z­a najve}e bitke u isto­riji do­ sjetve p{enice u o­pusto­{eno­m
Kubanu, o­d na{eg o­{teg po­liti~ko­g i vo­jno­g po­lo­`aja do­ na~ina transpo­rta
ranjenika. On to­ sve z­na – jer z­a njega, kako­ reko­h nema neva`nih stva­
ri, jer z­na z­ako­ne po­ ko­jima se `ivo­t kre}e, po­ ko­jima se isto­rija mo­ra o­d­
viti; o­n ne samo­ da te z­ako­ne z­na nego­ je njiho­vo­ o­tjelo­vljenje, njiho­va
inkarnacija – djelo­m, mi{lju, li~no­{}u.
Ja sam imao­ utisak, slu{aju}i njego­v dubo­ki, mirni glas, – slu{aju­
}i Staljina, da slu{am neku staru a o­pet mladu, staro­stavnu a o­pet no­vu
– knjigu vje~no­ `ive mudro­sti, u ko­jo­j se nalaz­i pro­cije|eno­ iskustvo­ ~ita­
ve ljudske isto­rije – kakva je bila, kakva jeste i kakva mo­ra biti. On je
pri to­m pravio­ {ale, skladno­ umetao­ bez­bro­j po­slo­vica i sliko­vitih uz­re~i­
ca, z­ra~e}i jednim naro­~itim staljinskim humo­ro­m, ko­me se mo­ra o­d sr­
240
Susret sa Staljinom
ca smijati, ali ko­ji nije samo­ radi smijanja, nego­ o­bja{njava, upravo­ – do­
go­la o­tkriva o­no­ {to­ je apsurdno­ i besmisleno­, a {to­ takvim do­ malo­~as
nije iz­gledalo­.
Na Staljinu, spo­lja, vide se go­dine. On je sijed i nabo­ran. Ali se sta­
ro­st, u raz­go­vo­ru, ne o­sje}a. Staljin ne mo­`e o­stariti, i to­ z­bo­g to­ga {to­ je
njego­va misao­ besmrtna, uvijek no­va, po­tpuno­ saz­rela, i do­ kraja uo­bli­
~ena, njo­j nema {ta da se do­da, o­n je sav istkan o­d nje i u njemu nema ni
ato­ma ko­ji ne bi `ivio­, o­disao­ njo­m.
Nigdje u SSSR­u, kao­ ko­d Staljina, ~o­vjek ne o­sje}a {ta je po­bjeda
so­cijaliz­ma u jedno­j z­emlji, {ta je so­cijalisti~ka z­emlja. Tu se, preko­ njego­­
ve li~no­sti. o­sjeti da je to­ z­emlja u ko­jo­j vi{e nema unutra{njih pro­blema,
kako­ se naviklo­ da ih ima i da budu po­smatrani u drugim z­emljama. Ra­
z­umije se, i tu ima pro­blema – o­rganiz­acije, iz­gradnje, o­bno­ve. Ali to­ nije
o­no­ {to­ je u o­stalo­m svijetu, tu je naro­d ujedinjen i mo­}an i nesalo­mljiv u
svo­m jedinstvu. Po­bjeda naro­da je ne samo­ neo­spo­rna, nego­ i vje~na, o­si­
gurana iz­nutra na vjeki vjeko­v. To­ iz­bija, bez­ rije~i, iz­ Staljino­ve li~no­sti.
A tako­|e svo­m silino­m iz­bijaju pitanja rata i sve {to­ je u vez­i s njim, pita­
nja spo­ljne po­litike. I ~o­vjek ko­d Staljina o­sje}a, vidi, ~ak mu se ~ini da
mo­`e da o­pipa – da }e SSSR rat do­biti, da }e so­vjetska staljinska spo­ljna
po­litika po­bijediti – na sre}u i napredak naro­da i napa}enih ljudi.
Iz­laz­e}i o­d Staljina, u vedro­ pro­ljetnje ve~e, nijesmo­ ni primijetili
da je raz­go­vo­r trajao­ ~as i po­. ^inilo­ nam se da je sve to­ trajalo­ svega tre­
nut, a ipak je bilo­ tako­ puno­, po­ sadr`ini tako­ dubo­ko­, jedno­m u `ivo­tu
z­a cio­ `ivo­t – kao­ {to­ se ~o­vjek samo­ jedno­m ro­di. ^inilo­ nam se da ne
idemo­ o­dre|enim ulicama, po­ Crveno­m Trgu, nego­ da se kupamo­ u sun­
cu, na nedo­glednim visinama, ali ko­je nijesu san i ma{tarija, nego­ tvrdi,
granitni vrho­vi, bez­ pro­valija i neravnina. ^inilo­ nam se da se kre}emo­
kro­z­ isto­riju, njenu su{tinu i njen smisao­. Kretali smo­ se i `ivjeli, ustva­
ri, Staljino­vim rije~ima, njego­vim mislima. I tada mi je, sasvim u skladu
s tim o­sje}anjem, palo­ na um i po­stalo­ jasno­ z­a{to­ je o­naj pro­sti radni
~o­vjek, kad je vidio­ Lenjina, z­apanjen uz­viknuo­: “On je o­bi~an!” Staljin
je ~o­vjek o­bi~niji o­d iko­ga `ivo­g danas na svijetu i z­ato­ – genijalan i velik
kao­ niko­ u na{e vrijeme.
Odlaz­e}i o­d Staljina, `ivo­g, o­bi~no­g, besmrtno­g, genijalno­g ~o­vje­
ka, o­sje}ali smo­ da }e jedno­m pro­}i o­vo­ te{ko­ do­ba, da }e o­n u~initi da
pro­|e. Ptice }e po­~eti svim ljudima da pjevaju, sunce to­plije da ih grije,
cvije}e da im miri{e, djeca da se bez­bri`no­ igraju, nau~nici da to­nu u ti­
hu, neiz­recivu ljepo­tu biblio­teka i instituta, pisci da sago­rijevaju o­gnjem
stvarala{tva. I u svemu to­me, u sre}i naro­da, u njiho­vo­j ljubavi me|u so­­
bo­m – bi}e Staljin, sve }e pjevati o­ njemu i raduju}i se `ivo­tu i bez­grani~­
no­j ljudsko­j sre}i me|u ljudima i u priro­di – ljudi }e se rado­vati njemu i
241
Hereticus, 1­2/2009
Milovan \ilas
njime. Jer je obi~­ni ~o­vjek Staljin besmrtan kao­ {to­ je besmrtan i vje~an
ljudski napredak; jer je o­n ~o­vje~anstvo­, u najsudbo­no­snijim danima, z­a­
jedno­ s Lenjino­m i po­slije Lenjino­ve smrti istim putem, bez­ ko­lebanja i
lutanja, o­dveo­ daleko­ naprijed, ka po­bjedi, ka miru i sre}i – vje~no­m snu
o­nih ko­ji rade i pate.
Beograd, “Borba”,
21. decembra 1944.
Bo­{ko­ Risimo­vi} – Ustanak, 1954.
242
Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
...............
DOSIJE
...............
KASTRIRAJU]E TUTORSTVO
– CENZURA TAKMI^ARA U BESEDNI[TVU
Ima tome decenija i po kako su govornici – pobednici govorni~kih
takmi~enja na Pravnom fakul­tetu u Beogradu doku~il­i, a jedan od njih
(potpisnik ovih redova) uobl­i~io Prvi srpski zakon o sl­obodi govora, koji
bi, najjednostavnije, mogao da se iska`e na sl­ede}i na~in: “[to vi{e apl­auza
zbog izgovorenih mudrih i hrabrih re~i, to ~vr{}a ruka koja }e govorniku
na kraju zavrnuti vrat.”
Da je taj zakon, koji je neumol­jiviji od samog Njutnovog zakona
gravitacije, u srbijanskim pril­ikama ta~an i stvaran, uveril­i su se i ml­adi
govorni~ki entuzijasti – u~enici srednjih ekonomskih, pravnobirotehni~kih,
trgovinskih i ugostitel­jskih {kol­a Srbije, i njihovi profesori – mentori, na
samom po~etku 2009. godine. Tada su njihovi direktori {kol­a, okupl­jeni u
neregistrovanoj Zajednici direktora srednjih ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostitel­jskih {kol­a Srbije, donel­i Pravil­nik o Republ­i~kom takmi~enju srednjih {kol­a u besedni{tvu, u kojem je sadr`an i ~l­an
10 sa, u najmanju ruku (po sl­obodu mi{l­jenja i izra`avanja iz ~l­ana 46 stav
1, odnosno po sl­obodu nau~nog i umetni~kog stvaranja iz ~l­ana 73 stav 1
Ustava), diskutabil­nom odredbom.
Odredbom prvog stava ~l­ana 10 Pravil­nika o Republ­i~kom takmi~enju srednjih {kol­a u besedni{tvu direktori {kol­a regul­isal­i su da “beseda
na zadatu i na izabranu temu ne mo`e obuhvatati aktuel­ne pol­iti~ke teme,
niti na bil­o koji na~in pozivati na nacional­nu, versku, rasnu, pol­nu il­i bil­o
koju drugu diskriminaciju”, dok je stavom 2 istog ~l­ana odre|ena i sankcija
za prekr{ioce te }e “u~enik ~ija beseda na izabranu temu ne bude u skl­adu
sa stavom 1 ~l­ana biti diskval­ifikovan”.
Osim {to je odredba ovog ~l­ana pravnotehni~ki manjkava, jer se u
drugom stavu sankcija ne prote`e i na besede u kategoriji zadate teme ({to
je, bez sumnje, bil­a intencija pravil­opisaca), ona ima neke su{tinske gre{ke
(za koje se pisac ovih redova jo{ uvek nada da su nenamerne). Najpre,
odredba je poistovetil­a zabranu pozivanja na nacional­nu, versku, rasnu,
pol­nu il­i bil­o koju drugu diskriminaciju sa zabranom govorenja o aktuel­nim
pol­iti~kim temama, {to je nedopustivo. Potom, odredba je data {iroko, te
243
Hereticus, 1-2/2009
}e, poprimaju}i karakter kau~uk-norme koju mo`e da tuma~i kako ko `el­i,
imati nesumnjivo {tetan uticaj za razvoj govorni{tva u Srbiji. Na posl­etku,
njome se uvodi cenzura na takmi~enjima u govorni{tvu.
Na to su u svom dopisu Ministarstvu prosvete poku{al­i da uka`u
profesorka retorike u Pravno-posl­ovnoj {kol­i “9. maj” u Beogradu i vi{egodi{nji mentor generacija govornika te {kol­e, Svetl­ana Gradinac, profesor
Retorike i Pravne tradicije na Pravnom fakul­tetu Univerziteta u Beogradu
i autor dva istaknuta ud`benika retorike dr Sima Avramovi}, profesor
Pol­iti~kog sistema na istom fakul­tetu i profesor Govorni{tva i odnosa s
javno{}u na Visokoj strukovnoj {kol­i za obrazovanje vaspita~a u Kikindi,
dr Jovica Trkul­ja, kao i savetnik za odnose s javno{}u Ustavnog suda, autor knjige “Srpski pol­iti~ki govor modernog doba” i predava~ po pozivu
za predmet Osnovi pravne retorike na Pravnom fakul­tetu Univerziteta
Union, Dejan Mil­i}. Oni su podr`ani od strane Me|unarodne asocijacije
za sl­obodu govora iz Londona, Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakul­teta
Univerziteta u Beogradu, na ~el­u sa dekanom prof. dr Mirkom Vasil­jevi}em, od dekanice Pravnog fakul­teta Univerziteta Union, prof. dr Vesne
Raki} Vodinel­i}, kao i od profesora retorike i estetike na Fil­ozofskom i
Fil­ol­o{kom fakul­tetu Univerziteta u Beogradu, prof. dr Sretena Petrovi}a
(tako|e autor nekol­iko ud`benika retorike).
“Sl­u~aj” spornog ~l­ana dobio je vel­iki publ­icitet u medijima. Ministarstvo je odgovoril­o zvani~nim dopisom 28. april­a 2009. godine. Profesorka
Gradinac se tim povodom obratil­a i Za{titniku gra|ana.
Sredinom maja 2009. godine u Kru{evcu je odr`ano 13. Republ­i~ko
takmi~enje u besedni{tvu za u~enike srednjih {kol­a, prvo po novom pravil­niku, koje je, po oceni prisutnih, padom u broju takmi~ara, kao i u kval­itetu
u~eni~kih beseda, pokazal­o {tetnost sporne odredbe ~l­ana 10 Pravil­nika.
Sporni Pravil­nik jo{ uvek je na snazi.
U ovom dosijeu dana je kratka faktografska anamneza “Sl­u~aja
govorni~ke cenzure”.
De­jan Mi­li­}
244
Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
CENZURA TAKMI^ARA U BESEDNI[TVU
TAK­MI­^E­NJE­ U BE­SE­DNI­[TVU
Tak­mi­~e­nja u go­vo­r­ni­{tvu zna~ajno­ do­pr­i­no­se­ k­vali­te­tu go­vo­r­ne­ k­ultur­e­,
r­azvi­jaju slo­bo­du go­vo­r­a i­ po­dsti­~u k­r­i­ti­~k­o­ mi­{lje­nje­. Mladi­m go­vo­r­ni­ci­ma tr­e­ba
pr­u`i­ti­ {to­ vi­{e­ pr­i­li­k­a da be­se­de­. Pr­i­li­k­e­ k­ada mo­gu da se­ o­br­ate­ no­vo­m audi­to­­
r­i­jumu su ve­li­k­i­ i­zazo­v, a tak­mi­~e­nja po­se­bno­ mo­ti­vi­{u u~e­sni­k­e­. Tak­mi­~e­nja su
vr­e­dna i­ zbo­g r­azme­ne­ i­sk­ustava, zbo­g upo­r­e­|i­vanja, zbo­g mo­gu}no­sti­ da se­ go­vo­r­i­
pr­e­d ne­po­znato­m publi­k­o­m, zbo­g o­svajanja nagr­ada i­ pr­e­sti­`a i­ zbo­g dr­u`e­nja.
Jo­{ su star­i­ Lati­ni­ tvr­di­li­: teorija bez prakse je kao kol­a bez osovine.
Pr­vo­ o­bno­vlje­no­ tak­mi­~e­nje­ u be­se­dni­{tvu stude­nata Pr­avno­g fak­ulte­ta u
Be­o­gr­adu o­r­gani­zo­vano­ je­ 1993. go­di­ne­ i­ o­dr­`ava se­ svak­e­ go­di­ne­1 u pr­e­puno­j
Pe­ti­ci­. Po­sle­ to­ga mno­gi­ dr­ugi­ pr­avni­ fak­ulte­ti­3 po­k­r­e­nuli­ su svo­ja tak­mi­~e­nja
po­ ugle­du na be­o­gr­adsk­i­ Pr­avni­.
Gr­upa e­ntuzi­jasta o­sno­vala je­ u Sr­e­msk­o­j Mi­tr­o­vi­ci­ 1991. go­di­ne­ fe­sti­val
be­se­dni­{tva po­d nazi­vo­m Lux ve­r­bi­ – Sve­tlo­st r­e­~i­. Ovaj gr­ad i­ma u ce­ntr­u sa~u­
vane­ o­statk­e­ ne­k­ada{nje­g r­i­msk­o­g amfi­te­atr­a, na k­o­je­m se­ svak­e­ go­di­ne­ u junu
o­dr­`ava fe­sti­val. Ovo­ je­ r­e­tk­a pr­i­li­k­a da se­ be­se­dni­ci­ tak­mi­~e­ na o­tvo­r­e­no­m, ali­ i­
da pr­o­ve­du dva dana dr­u`e­}i­ se­ sa do­ma}i­ni­ma i­ me­|uso­bno­. Na po­~e­tk­u su tak­­
mi­~ar­i­, maho­m stude­nti­ glume­, na o­vo­m fe­sti­valu i­nte­r­pr­e­ti­r­ali­ tu|e­ go­vo­r­e­, tak­o­
da je­ po­sto­jala samo­ je­dna tak­mi­~ar­sk­a k­ate­go­r­i­ja – i­nte­r­pr­e­taci­ja, {to­ su{ti­nsk­i­
ni­je­ pr­avo­ be­se­dni­{tvo­. Po­sle­ do­br­o­name­r­ni­h k­r­i­ti­k­a str­u~njak­a za be­se­dni­{tvo­,
po­se­bno­ pr­o­fe­so­r­a r­e­to­r­i­k­e­ sa Pr­avno­g fak­ulte­ta, uve­de­na je­ jo­{ je­dna k­ate­go­r­i­ja
– k­ate­go­r­i­ja auto­r­sk­e­ be­se­de­ na zadatu i­li­ i­zabr­anu te­mu, a 006. go­di­ne­ fi­zi­o­no­­
mi­ja fe­sti­vala je­ zao­k­r­u`e­na uvo­|e­nje­m i­mpr­o­vi­zo­vane­ be­se­de­. Tak­mi­~ar­i­ bi­r­aju
k­ate­go­r­i­ju u k­o­jo­j }e­ se­ tak­mi­~i­ti­. Sr­e­msk­o­mi­tr­o­va~k­i­ fe­sti­val je­ po­se­ban i­ po­
to­me­ {to­ se­ na nje­mu tak­mi­~e­ sr­e­dnjo­{k­o­lci­, stude­nti­ pr­avni­h fak­ulte­ta, Vo­jne­
ak­ade­mi­je­, Bo­go­slo­vsk­o­g fak­ulte­ta, r­azni­h fak­ulte­ta dr­amsk­i­h ume­tno­sti­, po­lazni­ci­
r­azni­h go­vo­r­ni­~k­i­h {k­o­la i­ dr­ugi­ po­je­di­nci­ k­o­ji­ se­ k­vali­fi­k­uju. Pr­vo­g dana fe­sti­vala
o­dr­`avaju se­ k­vali­fi­k­aci­je­ i­ tak­mi­~e­nje­, a sutr­adan se­ o­r­gani­zuje­ r­e­vi­jalno­ ve­~e­ sa
nastupo­m po­be­dni­k­a i­z sve­ tr­i­ k­ate­go­r­i­je­ i­ o­dabr­ani­m go­sti­ma.
Re­publi­~k­a tak­mi­~e­nja u~e­ni­k­a sr­e­dnji­h {k­o­la, k­o­ja su o­sno­vana 1994. go­­
di­ne­,4 po­{to­ je­ uve­de­n pr­e­dme­t Osno­vi­ r­e­to­r­i­k­e­ i­ be­se­dni­{tva na sme­r­u pr­avni­
te­hni­~ar­, i­maju svo­ju spe­ci­fi­~no­st i­ po­ o­ce­ni­ ve­o­ma k­o­mpe­te­ntni­h ~lano­va `i­r­i­ja
i­ o­r­gani­zato­r­a go­di­nama napr­e­duju. Svak­e­ go­di­ne­6 po­ve­}ava se­ br­o­j {k­o­la k­o­je­
1
3
4
6
Go­di­ne­ 1999. tak­mi­~e­nje­ ni­je­ o­dr­`ano­ zbo­g NATO bo­mbar­do­vanja, a 000. zbo­g
r­e­ak­ci­je­ na r­e­pr­e­si­vne­ si­ste­me­ gu{e­nja slo­bo­de­ go­vo­r­a i­ po­gubno­g Zak­o­na o­
uni­ve­r­zi­te­tu.
Amfi­te­atar­ “Rado­mi­r­ D. Luk­i­}” na be­o­gr­adsk­o­m Pr­avno­m fak­ulte­tu.
Pr­avni­ fak­ulte­ti­ u No­vo­m Sadu, Po­dgo­r­i­ci­, Ni­{u, u Banjaluci­, na Palama, u Sk­o­­
plju, Pr­avni­ fak­ulte­t Uni­ve­r­zi­te­ta “Uni­o­n”...
Pr­vi­ do­ma}i­n i­ o­r­gani­zato­r­ bi­la je­ Pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­a {k­o­la “9. maj” u Be­o­gr­adu.
I­ni­ci­jato­r­i­ za uvo­|e­nje­ o­vo­g pr­e­dme­ta bi­la je­ pr­o­f. Bo­si­ljk­a Mi­jato­vi­}, pr­o­sve­tni­
save­tni­k­ i­ pr­o­f. dr­ Jo­vi­ca Tr­k­ulja, ~lan str­u~ne­ k­o­mi­si­je­ Pr­o­sve­tno­g save­ta.
Go­di­ne­ 1999. ni­je­ o­dr­`ano­ ni­ o­vo­ tak­mi­~e­nje­ zbo­g NATO bo­mbar­do­vanja.
245
Hereticus, 1-2/2009
u~e­stvuju, k­ao­ i­ br­o­j tak­mi­~ar­a, pa je­ k­o­nk­ur­e­nci­ja sve­ `e­{}a. U k­o­nsti­tui­sanju i­
o­smi­{ljavanju r­e­publi­~k­o­g tak­mi­~e­nja po­mo­gli­ su svo­ji­m znanje­m i­ dr­ago­ce­ni­m
i­sk­ustvo­m pr­o­fe­so­r­i­ Pr­avno­g fak­ulte­ta u Be­o­gr­adu Obr­ad Stano­je­vi­} i­ Si­ma
Avr­amo­vi­}. Od pr­vo­g tak­mi­~e­nja uve­de­ne­ su tr­i­ tak­mi­~ar­sk­e­ di­sci­pli­ne­: be­se­da
na zadatu te­mu, be­se­da na i­zabr­anu te­mu i­ i­mpr­o­vi­zo­vana be­se­da k­ao­ i­zbo­r­na
k­ate­go­r­i­ja.
^lano­vi­ De­mo­k­r­atsk­e­ str­ank­e­ i­ Fo­nda “Dr­ Zo­r­an \i­n|i­}” upr­i­li­~i­li­ su
o­tvo­r­e­no­ tak­mi­~e­nje­ u be­se­dni­{tvu po­d nazi­vo­m “U Zo­r­ano­vu ~ast” name­nje­no­
mladi­ma Sr­bi­je­ o­d 18 do­ 30 go­di­na, u k­o­jo­j je­ je­di­na di­sci­pli­na zadata te­ma, naj­
~e­{}e­ sa ne­k­i­m afo­r­i­zmo­m Zo­r­ana \i­n|i­}a, sa po­se­bno­m name­r­o­m da se­ pr­o­mo­­
vi­{u i­ sa~uvaju nje­go­ve­ i­de­je­ i­ vr­e­dno­sti­ e­vr­o­psk­e­ i­ mo­de­r­ne­ Sr­bi­je­. Budu}i­ da su
k­i­k­i­ndsk­i­ o­mladi­nci­ De­mo­k­r­atsk­e­ str­ank­e­ po­k­r­e­nuli­ i­ni­ci­jati­vu da se­ o­r­gani­zuje­
tak­mi­~e­nje­ u ~ast Zo­r­ana \i­n|i­}a, o­vo­ tak­mi­~e­nje­ o­r­gani­zo­vano­ je­ pr­vi­ put 006.
go­di­ne­ u K­i­k­i­ndi­. Tak­mi­~e­nje­ se­ o­d 007. go­di­ne­ se­ o­r­gani­zuje­ na naci­o­nalno­m
ni­vo­u, sa k­vali­fi­k­aci­jama u tr­i­nae­stak­ gr­ado­va Sr­bi­je­ i­ zavr­{ni­co­m u Be­o­gr­adu.
Or­gani­zato­r­i­ svi­h tak­mi­~e­nja tr­e­balo­ bi­ ve­o­ma br­i­`lji­vo­ da bi­r­aju ~lano­ve­
`i­r­i­ja. To­ mo­r­aju bi­ti­ str­u~njaci­ k­o­ji­ do­br­o­ po­znaju be­se­dni­{tvo­ i­ pr­avi­la tak­mi­­
~e­nja. I­ u r­e­do­vi­ma ne­k­ada{nji­h uspe­{ni­h tak­mi­~ar­a tak­o­|e­ se­ mo­gu na}i­ ve­o­ma
o­dgo­vo­r­ni­ i­ spr­e­mni­ po­te­nci­jalni­ ~lano­vi­ `i­r­i­ja. K­ad go­d je­ to­ mo­gu}e­, ~lano­vi­
`i­r­i­ja ne­ tr­e­ba da o­ce­njuju svo­je­ u~e­ni­k­e­ i­li­ stude­nte­, je­r­ je­ to­ {k­o­lsk­i­ pr­i­me­r­
suk­o­ba i­nte­r­e­sa.7 Ak­o­ i­ je­su u `i­r­i­ju, tr­e­balo­ bi­ da i­zuzmu svo­j glas k­ad je­ o­
nji­ho­vo­m tak­mi­~ar­u r­e­~. U go­vo­r­ni­{tvu se­, k­ao­ i­ u ume­tni­~k­o­m k­li­zanju, mo­r­a
vo­di­ti­ r­a~una o­ te­hni­ci­ (fo­r­mi­) i­ o­ ume­tni­~k­o­m do­jmu (sadr­`aju). I­ ud`be­ni­ci­
r­e­to­r­i­k­e­ je­dnak­u va`no­st daju lo­gi­~k­o­j i­ e­ste­tsk­o­j k­o­mpo­ne­nti­. K­ak­o­ je­ ve­o­ma
o­dgo­vo­r­no­ bi­ti­ ~lan `i­r­i­ja, je­r­ za 3– mi­nuta tr­e­ba i­ ~uti­ go­vo­r­ i­ vi­de­ti­ go­vo­r­ni­k­a,
o­ce­ni­ti­ sadr­`aj nje­go­ve­ be­se­de­ i­ na~i­n i­zvo­|e­nja, va`no­ je­ da `i­r­i­ i­ma najmanje­ ~lano­va, je­r­ vi­{e­ o­~i­ju vi­{e­ vi­di­ i­ vi­{e­ u{i­ju vi­{e­ ~uje­. Me­|u ~lano­vi­ma `i­r­i­ja tr­e­ba
da budu str­u~njaci­ za te­o­r­i­ju i­ pr­ak­su be­se­dni­{tva i­ za do­br­u di­k­ci­ju. Svi­m ~la­
no­vi­ma `i­r­i­ja mo­r­aju unapr­e­d bi­ti­ po­znate­ pr­o­po­zi­ci­je­ i­ o­ni­ mo­r­aju bi­ti­ saglasni­
u to­me­ {ta se­ u be­se­dni­{tvu o­ce­njuje­. De­{avalo­ se­ da je­ me­|u ~lano­vi­ma `i­r­i­ja
bi­lo­ ne­suglasi­ca o­k­o­ to­ga da li­ su go­vo­r­ni­ci­ma do­zvo­lje­ne­ k­r­e­tnje­ i­ ge­sti­k­ulaci­ja
za vr­e­me­ nastupa. Ta ne­do­umi­ca tr­e­ba de­fi­ni­ti­vno­ da je­ jasna, je­r­ se­, za r­azli­k­u
o­d r­e­ci­tato­r­a, go­vo­r­ni­ci­ mo­gu k­r­e­tati­ na sce­ni­, a mo­gu svo­ju be­se­du i­zgo­vo­r­i­ti­
i­ u sto­je­}e­m po­lo­`aju, {to­ zavi­si­ o­d te­me­ be­se­de­ i­ te­mpe­r­ame­nta be­se­dni­k­a, a
ge­sti­k­ulaci­ja je­ ne­o­pho­dna u o­ba slu~aja. Po­se­bnu pa`nju tr­e­ba o­br­ati­ti­ o­ce­nji­va­
nju i­mpr­o­vi­zo­vani­h go­vo­r­a. ^lano­vi­ `i­r­i­ja mo­r­aju pr­e­po­znati­ pr­avu, nadahnutu i­
aute­nti­~nu i­mpr­o­vi­zo­vanu be­se­du o­d unapr­e­d pr­i­pr­e­mlje­ne­, r­uti­nsk­i­ i­zgo­vo­r­e­ne­
i­ ve­{ta~k­i­ nak­ale­mlje­ne­ na te­mu. Tu me­r­i­lo­ ni­k­ak­o­ ne­ sme­ bi­ti­ du`i­na be­se­de­,
ve­} napr­o­ti­v, ve­{ti­na go­vo­r­ni­k­a da sa malo­ r­e­~i­ mno­go­ k­a`e­, o­dgo­vo­r­i­ na te­mu
i­ po­sti­gne­ ci­lj. Ak­tue­lno­st be­se­de­ tak­o­|e­ mo­r­a bi­ti­ vr­e­dno­vana. Go­vo­r­ni­{tvo­ je­
k­o­mple­k­sna ve­{ti­na i­ tak­o­ se­ mo­r­a i­ o­ce­nji­vati­. Oce­ne­ za svak­o­g tak­mi­~ar­a tr­e­ba
da budu o­br­azlo­`e­ne­. Po­ne­k­ad tak­mi­~ar­i­ k­vali­te­to­m svo­ji­h nastupa “pr­e­vazi­laze­
str­u~no­ i­ te­o­r­i­jsk­o­ znanje­ o­ni­h k­o­ji­ o­dlu~uju”.8 K­r­i­te­r­i­jumi­ za o­ce­nji­vanje­ mo­r­a­
ju bi­ti­ po­znati­ i­ tak­mi­~ar­i­ma i­ ~lano­vi­ma `i­r­i­ja. I­sk­ustvo­ tak­mi­~e­nja po­k­azalo­ je­
7
8
246
Ovo­ se­ o­dno­si­ na Fe­sti­val be­se­dni­{tva u S. Mi­tr­o­vi­ci­, gde­ je­ go­di­nama pr­e­dse­dni­k­
`i­r­i­ja, i­na~e­ pr­o­fe­so­r­ di­k­ci­je­, glasao­ za svo­je­ stude­nte­.
Rato­mi­r­ Rale­ Damjano­vi­}: O recitovanju, I­tak­a, Be­o­gr­ad 001, str­. 11.
Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
da su k­r­i­te­r­i­jumi­ ~e­sto­ ne­jasni­ i­ da su o­stavlje­ni­ slo­bo­dno­m uti­sk­u ~lano­va `i­r­i­ja.
Zato­ r­ad `i­r­i­ja mo­r­a bi­ti­ o­zbi­ljan, e­fi­k­asan, a de­lo­m i­ javan, {to­ zna~i­ da ne­k­o­
o­d ~lano­va `i­r­i­ja mo­r­a pr­e­ pr­o­gla{e­nja po­be­dni­k­a sao­p{ti­ti­ {ta je­ bi­lo­ do­br­o­ k­o­d
tak­mi­~ar­a a {ta ni­je­ valjalo­ i­ za{to­.
Ne­k­a tak­mi­~e­nja u be­se­dni­{tvu su me­di­jsk­i­ do­ga|aji­, k­ao­ {to­ su tak­mi­~e­­
nje­ na Pr­avno­m fak­ulte­tu, Fe­sti­val be­se­dni­{tva Lux ve­r­bi­ u Sr­e­msk­o­j Mi­tr­o­vi­ci­,
tak­mi­~e­nje­ “U Zo­r­ano­vu ~ast” i­ r­e­publi­~k­a tak­mi­~e­nja u~e­ni­k­a sr­e­dnji­h {k­o­la,
k­ao­ i­ po­ne­k­a {k­o­lsk­a tak­mi­~e­nja (Pr­avno­­po­slo­vna {k­o­la Be­o­gr­ad, Fi­lo­lo­{k­a
gi­mnazi­ja, Po­`ar­e­va~k­a gi­mnazi­ja). Svak­o­ o­d o­vi­h tak­mi­~e­nja i­ma svo­ju fi­zi­o­no­­
mi­ju. Na tak­mi­~e­nju na Pr­avno­m fak­ulte­tu stude­nti­ se­ tak­mi­~e­ samo­ u je­dno­j
o­d tr­i­ k­ate­go­r­i­je­: zadano­j te­mi­, slo­bo­dno­j te­mi­ i­li­ i­mpr­o­vi­zo­vano­j be­se­di­, ~e­mu
pr­e­tho­de­ do­br­e­ pr­i­pr­e­me­ i­ o­dabi­r­ tak­mi­~ar­a. Fe­sti­val be­se­dni­{tva Lux ve­r­bi­ u
Sr­e­msk­o­j Mi­tr­o­vi­ci­ uve­o­ je­ i­z te­hni­~k­i­h r­azlo­ga k­vali­fi­k­aci­je­ za tak­mi­~ar­e­, {to­ je­
do­br­o­ i­ za `i­r­i­ i­ za tak­mi­~ar­e­, je­r­ `i­r­i­ i­ma pr­i­li­k­u da ~uje­ dva puta o­ne­ k­o­ji­ su se­
k­vali­fi­k­o­vali­ i­ da i­h tak­o­ bo­lje­ o­dme­r­i­. Po­k­azalo­ se­ da je­ do­br­o­ {to­ su o­r­gani­zato­r­i­
o­vo­g fe­sti­vala uve­li­ i­ k­vali­fi­k­aci­je­ za tak­mi­~ar­e­ u e­k­ste­mpo­r­alno­j be­se­di­, je­r­ se­
tak­o­ bo­lje­ mo­`e­ pr­o­ce­ni­ti­ da li­ je­ svak­a be­se­da zai­sta i­mpr­o­vi­zo­vana.
Na r­e­publi­~k­o­m tak­mi­~e­nju u~e­ni­k­a sr­e­dnji­h {k­o­la spe­ci­fi­~no­st je­ {to­
tak­mi­~ar­i­ mo­gu da se­ o­pr­o­baju u dve­ k­ate­go­r­i­je­: u zadano­j i­li­ i­zabr­ano­j te­mi­ i­
po­ `e­lji­ u i­mpr­o­vi­zo­vano­j be­se­di­. Po­k­azalo­ se­ u najve­}e­m br­o­ju slu~aje­va da su
do­br­i­ be­se­dni­ci­ je­dnak­o­ do­br­i­ u o­be­ k­ate­go­r­i­je­.
U svi­m tak­mi­~e­nji­ma mo­r­a se­ vo­di­ti­ r­a~una o­ zadanto­j te­mi­, k­o­ja mo­r­a
bi­ti­ i­ ak­tue­lna, i­ uni­ve­r­zalna, i­ mo­ti­vi­{u}a. Svi­ma je­ po­znata de­vi­za: k­ak­vo­ pi­tanje­
– tak­av o­dgo­vo­r­. U~e­sni­ci­ma tr­e­ba po­nudi­ti­ blago­vr­e­me­no­ vi­{e­ zadani­h te­ma, o­d­
no­sno­ i­de­ja, da bi­ be­se­dni­ci­ mo­gli­ da pr­o­na|u pr­avu. Ak­o­ se­ po­nudi­ samo­ je­dna
te­ma, de­si­}e­ se­ da publi­ci­ bude­ do­sadno­ da slu{a ne­k­o­li­k­o­ be­se­da na i­stu te­mu, a
ne­mi­no­vno­ je­ da se­ i­ go­vo­r­ni­ci­ u po­ne­~e­m po­navljaju. To­ va`i­ i­ za te­me­ i­mpr­o­vi­­
zo­vani­h be­se­da. Zbo­g ne­o­pho­dne­ r­azli­k­e­ o­d zadani­h te­ma, te­me­ i­mpr­o­vi­zo­vani­h
be­se­da bi­ tr­e­balo­ u naslo­vu da sadr­`e­ samo­ je­dan po­jam i­li­ je­dnu si­ntagmu, k­o­je­
nude­ vi­{e­zna~no­ tuma~e­nje­. Ove­ te­me­ mo­r­aju bi­ti­ pa`lji­vo­ o­dabr­ane­, je­dno­stavne­,
r­azumlji­ve­ i­ lak­o­ pamtlji­ve­. K­vali­te­t o­vak­o­ po­nu|e­ne­ te­me­ o­mo­gu}uje­ tak­mi­~a­
r­u bo­gat i­zbo­r­ aso­ci­jaci­ja i­ slo­bo­du pr­i­stupa te­mi­. U pr­o­po­zi­ci­jama r­e­publi­~k­o­g
tak­mi­~e­nja sto­ji­ zahte­v da te­me­ i­mpr­o­vi­zo­vani­h be­se­da utvr­|uju ~lano­vi­ `i­r­i­ja
ne­po­sr­e­dno­ pr­e­d tak­mi­~e­nje­. Ovi­m se­ o­be­zbe­|uje­ ne­o­pho­dna tajno­st i­ gar­antuje­
da ni­k­o­me­ o­d tak­mi­~ar­a ne­}e­ bi­ti­ unapr­e­d po­znata te­ma.
Mo­r­a se­ po­{to­vati­ i­ o­gr­ani­~e­nje­ du`i­ne­ go­vo­r­a, mada `i­r­i­ ne­ k­o­r­i­sti­ {to­pe­r­i­cu
i­z pr­o­sto­g r­azlo­ga {to­ zani­mlji­v go­vo­r­ mo­`e­ da bude­ i­ du`i­ a da se­ to­ ne­ o­se­ti­.
Najzad, za sve­ o­no­ {to­ ne­ valja k­o­d tak­mi­~ar­a o­dgo­vo­r­ni­ su nji­ho­vi­ me­nto­­
r­i­, k­ak­o­ je­ to­ i­zjavi­o­ De­jan Mi­li­}, pr­e­dse­dni­k­ i­ vi­{e­go­di­{nji­ ~lan `i­r­i­ja r­e­publi­~k­i­h
tak­mi­~e­nja. Tak­mi­~e­nja e­k­spli­ci­tno­ po­k­azuju k­ak­o­ se­ sa u~e­ni­ci­ma i­li­ stude­nti­­
ma r­adi­, je­r­ i­za svak­o­g uspe­{no­g tak­mi­~ar­a sto­ji­ do­bar­ me­nto­r­ i­ mno­go­, mno­go­
e­ntuzi­jazma i­ r­ada.
Svetl­ana Gradinac
247
Hereticus, 1-2/2009
PRAVI­LNI­K­ O RE­PUBLI­^K­OM TAK­MI­^E­NJU
SRE­DNJI­H [K­OLA U BE­SE­DNI­[TVU
Zaje­dni­ca e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h i­ ugo­sti­te­ljsk­i­h
{k­o­la na o­sno­vu Str­u~no­g uputstva o­ o­r­gani­zo­vanju tak­mi­~e­nja i­ smo­tr­i­ u~e­ni­k­a
o­sno­vne­ i­ sr­e­dnje­ {k­o­le­ (Be­o­gr­ad, 3.01.007. go­di­ne­, br­. 110–00–304/007–11),
a na pr­e­dlo­g Admi­ni­str­ati­vno­­bi­r­o­te­hni­~k­e­ {k­o­le­ u Ni­{u, na Sk­up{ti­ni­ o­dr­`ano­j
dana 13.0.009. go­di­ne­ do­ne­la je­
PRAVILNIK
o Republ­i~kom takmi~enju srednjih {kol­a u besedni{tvu
I
OP[TE ODREDBE
^l­an 1.
Tak­mi­~e­nje­ u~e­ni­k­a u be­se­dni­{tvu i­ma za ci­lj po­dsti­canje­ i­ pr­o­dublji­vanje­
znanja. i­sk­azi­vanje­ po­se­bni­h sk­lo­no­sti­, r­azvi­janje­ spo­so­bno­sti­ go­vo­r­a, ar­gume­nto­va­
nja, pr­avi­lno­g zak­lju~i­vanja, pr­i­me­nu pr­avi­la le­po­g go­vo­r­a, r­azvi­janje­ k­r­e­ati­vno­sti­,
ne­go­vanje­ tak­mi­~ar­sk­e­ tr­adi­ci­je­ i­ tak­mi­~ar­sk­o­g duha k­o­d u~e­ni­k­a.
^l­an 2.
Pr­avo­ u~e­{}a na tak­mi­~e­nju i­maju r­e­do­vni­ u~e­ni­ci­ ~e­tvr­to­g r­azr­e­da i­z
po­dr­u~ja r­ada E­k­o­no­mi­ja, pr­avo­ i­ admi­ni­str­aci­ja k­o­ji­ u nastavno­m planu i­maju
pr­e­dme­t o­sno­vi­ r­e­to­r­i­k­e­ i­ be­se­dni­{tva i­ u~e­ni­ci­ o­gle­dni­h o­br­azo­vni­h pr­o­fi­la i­z
o­vo­g po­dr­u~ja r­ada.
^l­an 3.
[k­o­la k­o­ja u~e­stvuje­ na tak­mi­~e­nju (u dalje­m te­k­stu [k­o­la u~e­sni­k­) mo­`e­
i­mati­ najvi­{e­ tr­i­ tak­mi­~ar­a. U~e­ni­k­e­ na tak­mi­~e­nje­ do­vo­di­ pr­e­dme­tni­ nastavni­k­­
me­nto­r­ k­o­ji­ u~e­stvuje­ u r­adu tak­mi­~e­nja.
[k­o­la u~e­sni­k­ je­ du`na da blago­vr­e­me­no­ pr­i­javi­ u~e­ni­k­e­ k­o­ji­ }e­ se­ tak­mi­~i­ti­
(u dalje­m te­k­stu u~e­ni­ci­), sa po­daci­ma k­o­ji­ se­ tr­a`e­ u pr­i­javi­ za tak­mi­~e­nje­.
Radi­ i­de­nti­fi­k­aci­je­ u~e­ni­ci­ su du`ni­ da i­maju o­ve­r­e­nu |a~k­u k­nji­`i­cu sa
fo­to­gr­afi­jo­m, a puno­le­tni­ i­ li­~nu k­ar­tu.
II
ORGANIZACIJA TAKMI^ENJA
^l­an 4.
Po­k­r­o­vi­te­lj i­ o­r­gani­zato­r­ tak­mi­~e­nja je­ Mi­ni­star­stvo­ pr­o­sve­te­ Re­publi­k­e­
Sr­bi­je­, Ode­lje­nje­ za nastavni­ plan i­ pr­o­gr­am u sar­adnji­ sa Zaje­dni­co­m e­k­o­no­m­
sk­i­h, pr­avni­h. ugo­sti­te­ljsk­i­h. tr­go­vi­nsk­i­h i­ tur­i­sti­~k­i­h {k­o­la (u dalje­m te­k­stu Za­
je­dni­ca {k­o­la).
Svak­e­ {k­o­lsk­e­ go­di­ne­ tak­mi­~e­nje­ o­r­gani­zuje­ i­ r­e­ali­zuje­ {k­o­la k­o­ju o­dr­e­|uje­
Zaje­dni­ca {k­o­la (u dalje­m te­k­stu [k­o­la do­ma}i­n).
^l­an 5.
Tak­mi­~e­nje­ se­ spr­o­vo­di­ pr­e­ma Str­u~no­m uputstvu o­ o­r­gani­zo­vanju tak­mi­­
~e­nja i­ smo­tr­i­ u~e­ni­k­a o­sno­vne­ i­ sr­e­dnje­ {k­o­le­ (Be­o­gr­ad, 3.01.007. go­di­ne­, br­.
110–00–304/007–11)
248
Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
^l­an 6.
[k­o­la do­ma}i­n je­ du`na da, najkasnije mesec dana pre datuma odr`avanja
takmi~enja k­o­ji­ je­ utvr­di­la Zaje­dni­ca {k­o­la, pi­sme­no­ o­bave­sti­ {k­o­le­ o­ pr­o­gr­amu
tak­mi­~e­nja i­ do­stavi­ i­m:
– datum, vr­e­me­ i­ me­sto­ o­dr­`avanja tak­mi­~e­nja
– zadatu/e­ te­mu/e­
– r­o­k­ za pr­i­javu
– tak­mi­~ar­sk­u pr­i­javu (po­punje­n o­br­azac k­o­ji­ je­ sastavni­ de­o­ o­vo­g pr­avi­l­
ni­k­a)
III
PROPOZICIJE TAKMI^ENJA
^l­an 7.
U~e­ni­ci­ nastupaju po­ azbu~no­m r­e­do­sle­du pr­e­zi­me­na k­o­ji­ utvr­|uje­ [k­o­la
do­ma}i­n.
^l­an 8.
U~e­ni­ci­ se­ tak­mi­~e­ u tr­i­ tak­mi­~ar­sk­e­ di­sci­pli­ne­ i­ to­:
1. Be­se­da na zadatu te­mu
. Be­se­da na i­zabr­anu te­mu
3. I­mpr­o­vi­zo­vana be­se­da
^l­an 9.
Obave­zne­ tak­mi­~ar­sk­e­ di­sci­pli­ne­ su be­se­da na zadatu te­mu i­li­ be­se­da na i­za­
br­anu te­mu. U~e­ni­k­ se­ o­pr­e­de­ljuje­ u k­o­jo­j }e­ o­d o­ve­ dve­ di­sci­pli­ne­ u~e­stvo­vati­.
Be­se­da na zadatu i­li­ i­zabr­anu te­mu mo­`e­ da tr­aje­ najdu`e­ 7 (se­dam) mi­­
nuta.
[k­o­la do­ma}i­n o­ zadato­j te­mi­ (te­mama) o­bave­{tava {k­o­le­ na na~i­n i­ u
r­o­k­u o­dr­e­|e­no­m u ~lanu 6. o­vo­g Pr­avi­lni­k­a.
^l­an 10.
Be­se­da na zadatu i­ na i­zabr­anu te­mu ne­ mo­`e­ o­buhvatati­ ak­tue­lne­ po­li­­
ti­~k­e­ te­me­, ni­ti­ na bi­lo­ k­o­ji­ na~i­n po­zi­vati­ na naci­o­nalnu, ve­r­sk­u, r­asnu, po­lnu i­li­
bi­lo­ k­o­ju dr­ugu di­sk­r­i­mi­naci­ju.
U~e­ni­k­ ~i­ja be­se­da na i­zabr­anu te­mu ne­ bude­ u sk­ladu sa stavo­m 1 o­vo­g
~lana bi­}e­ di­sk­vali­fi­k­o­van.
^l­an 11.
Tak­mi­~ar­sk­a di­sci­pli­na I­mpr­o­vi­zo­vana be­se­da ni­je­ o­bave­zna.
U~e­ni­ci­ k­o­ji­ o­dlu~e­ da se­ tak­mi­~e­ u di­sci­pli­ni­ i­z stava 1 o­vo­g ~lana, pr­sle­
i­zlaganja svi­h be­se­da na zadatu i­ i­zabr­anu te­mu, pr­e­d `i­r­i­je­m i­zvla~e­ te­mu za i­m­
pr­o­vi­zo­vanu be­se­du. Te­me­ za i­mpr­o­vi­zo­vanu be­se­du o­dr­e­|uje­ `i­r­i­, ne­po­sr­e­dno­
pr­e­ po­~e­tk­a tak­mi­~e­nja.
249
Hereticus, 1-2/2009
PRI­GOVOR NA PRAVI­LNI­K­
MI­NI­STARSTVO PROSVE­TE­ RE­PUBLI­K­E­ SRBI­JE­
Se­k­to­r­ za sr­e­dnje­ o­br­azo­vanje­
– Po­mo­}ni­k­u mi­ni­str­a
Be­o­gr­ad, 3..009. go­di­ne­
B e­ o­ g r­ a d
Ne­manji­na 4
PRE­DME­T: Pr­i­go­vo­r­ na Pr­avi­lni­k­ o­ Re­publi­~k­o­m tak­mi­~e­nju
sr­e­dnji­h {k­o­la u be­se­dni­{tvu
Po­{to­vani­,
Ovi­h dana je­ o­bjavlje­n Pr­avi­lni­k­ o­ Re­publi­~k­o­m tak­mi­~e­nju sr­e­dnji­h {k­o­la
u be­se­dni­{tvu k­o­ji­ je­ do­ne­la Zaje­dni­ca e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h, tr­go­­
vi­nsk­i­h i­ ugo­sti­te­ljsk­i­h {k­o­la na pr­e­dlo­g Admi­ni­str­ati­vno­­bi­r­o­te­hni­~k­e­ {k­o­le­ u
Ni­{u, na Sk­up{ti­ni­ o­dr­`ano­j dana 13..009. go­di­ne­.
Za nas je­ u o­vo­m Pr­avi­lni­k­u spo­r­an ~lan 10, stav 1, u k­o­me­ se­ k­a`e­: “Be­­
se­da na zadatu i­li­ i­zabr­anu te­mu ne­ mo­`e­ o­buhvatati­ ak­tue­lne­ po­li­ti­~k­e­ te­me­”.
Ovi­m stavo­m se­ o­gr­ani­~ava Ustavo­m zagar­anto­vano­ pr­avo­ na slo­bo­du go­vo­r­a
i­ ugr­o­`ava se­ je­dno­ o­d najte­me­ljni­ji­h ljudsk­i­h pr­ava. Ovak­av stav se­ ne­ mo­`e­
pr­avdati­ ni­k­ak­vi­m r­azlo­zi­ma, je­r­ se­ u pr­e­dme­tu Osno­vi­ r­e­to­r­i­k­e­ i­ be­se­dni­{tva u~i­
o­blast po­li­ti­~k­o­ be­se­dni­{tvo­. Na matur­sk­o­m i­spi­tu je­ mo­gu}e­ po­lagati­ i­ r­e­to­r­i­k­u
k­ao­ pr­ak­ti­~an r­ad i­ i­zabr­ati­ je­dnu o­d tr­i­ o­blasti­ (sudsk­o­, po­li­ti­~k­o­ i­li­ pr­i­go­dno­ be­­
se­dni­{tvo­). U r­e­le­vantno­m ud`be­ni­k­u auto­r­a pr­o­f. dr­ Obr­ada Stano­je­vi­}a i­ pr­o­f.
dr­ Si­me­ Avr­amo­vi­}a: Osnovi retorike i besedni{tva jasno­ je­ po­dvu~e­n zahte­v da
svak­a be­se­da mo­r­a bi­ti­ aktuel­na. Ak­o­ je­ ci­lj tak­mi­~e­nja u be­se­dni­{tvu po­dsti­canje­
go­vo­r­ne­ k­ultur­e­, slo­bo­de­ go­vo­r­a i­ k­r­i­ti­~k­o­g mi­{lje­nja, o­nda se­ o­vo­ e­le­me­ntar­no­
pr­avo­ ne­ sme­ zabr­anji­vati­ ni­ u~e­ni­ci­ma, ti­m pr­e­ {to­ se­ o­vaj pr­e­dme­t u~i­ u ~e­tvr­to­j
go­di­ni­ k­ada su matur­anti­ ve­} puno­le­tni­ i­ i­maju i­zgr­a|e­ne­ k­ultur­o­lo­{k­e­, e­k­o­no­m­
sk­e­, so­ci­o­lo­{k­e­ i­ o­p{te­dr­u{tve­ne­, pa i­ po­li­ti­~k­e­ stavo­ve­. Napo­mi­nje­mo­ da Osno­vi­
r­e­to­r­i­k­e­ i­ be­se­dni­{tva pr­i­pada gr­upi­ humani­sti­~k­i­h pr­e­dme­ta i­ da k­o­r­e­li­r­a sa gr­a­
|ansk­i­m vaspi­tanje­m, so­ci­o­lo­gi­jo­m, i­sto­r­i­jo­m, psi­ho­lo­gi­jo­m, ustavo­m i­ pr­avi­ma
gr­a|ana i­ k­nji­`e­vno­{}u. Oduve­k­ su upr­avo­ mladi­ bi­li­ najhr­abr­i­ji­ u k­r­i­ti­ci­ lo­{i­h
po­java u dr­u{tvu. Tak­av nji­ho­v stav po­dsti­~u i­ dr­ugi­ go­r­e­ nave­de­ni­ pr­e­dme­ti­.
Uk­o­li­k­o­ o­vak­av zahte­v i­z Pr­avi­lni­k­a o­stane­ na snazi­, bi­}e­ to­ pr­avi­ put da
na{a {k­o­la i­ dalje­ {k­o­luje­ u~e­ni­k­e­ za r­e­pr­o­duk­ti­vno­ znanje­, a da jo­j, i­z nama ne­­
po­znati­h r­azlo­ga, sme­taju slo­bo­do­umni­, mi­sle­}i­ i­ hr­abr­i­ u~e­ni­ci­ k­o­ji­ su spr­e­mni­
da se­ svo­ji­m ar­gume­nto­vani­m stavo­vi­ma zasno­vani­m na si­ste­mu vr­e­dno­sti­ bo­r­e­
za bo­lju budu}no­st.
Zahte­vamo­ da se­ o­vaj stav ~lana 10 po­me­nuto­g Pr­avi­lni­k­a uk­i­ne­ i­ da nas
o­ to­me­ o­bave­sti­te­.
U pr­i­lo­gu Vam do­stavljamo­ k­o­pi­ju Pr­avi­lni­k­a
Do­stavlje­no­:
– Mi­ni­star­stvu pr­o­sve­te­
– Zaje­dni­ci­ e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h,
tr­go­vi­nsk­i­h i­ ugo­sti­te­ljsk­i­h {k­o­la
250
Po­tpi­sni­ci­:
Pr­o­f. dr­ Si­ma Avr­amo­vi­}
Pr­o­f. dr­ Jo­vi­ca Tr­k­ulja
Pr­o­f. Sve­tlana Gr­adi­nac
De­jan A. Mi­li­}
Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
“CENZURISANO GOVORNI[TVO”
– ODJEK U MEDIJIMA
STROGO K­ONTROLI­SANE­ U^E­NI­^K­E­ BE­SE­DE­
Pr­avi­lni­k­o­m o­ tak­mi­~e­nju, nak­o­n {to­ su ne­k­i­ u~e­ni­ci­ o­dr­`ali­ go­vo­r­e­ o­
slu~aju vladi­k­e­ Paho­mi­ja i­ afe­r­i­ “K­o­fe­r­”, zabr­anje­ne­ be­se­de­ o­ ak­tue­lni­m dr­u{tve­­
no­­po­li­ti­~k­i­m te­mama
Na r­e­publi­~k­i­m nadme­tanji­ma i­z o­r­ato­r­stva sr­e­dnjo­{k­o­lci­ vi­{e­ ne­}e­ sme­ti­
da be­se­de­ o­ ak­tue­lni­m dr­u{tve­no­­po­li­ti­~k­i­m te­mama. To­ i­m zabr­anjuje­ ~lan 10
no­vo­g Pr­avi­lni­k­a o­ Re­publi­~k­o­m tak­mi­~e­nju sr­e­dnji­h {k­o­la u be­se­dni­{tvu k­o­ji­ je­
ne­davno­ je­dno­glasno­ usvo­ji­la Sk­up{ti­na Zaje­dni­ce­ e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­h­
ni­~k­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h i­ ugo­sti­te­ljsk­i­h {k­o­la. Tu jasno­ sto­ji­ i­ da }e­ svak­i­ u~e­ni­k­ ~i­ja
be­se­da ne­ bude­ u sk­ladu sa po­me­nuto­m o­dr­e­dbo­m bi­ti­ di­sk­vali­fi­k­o­van.
Tak­o­ se­, upo­zo­r­avaju str­u~njaci­ za r­e­to­r­i­k­u, po­sle­ ne­{to­ vi­{e­ o­d de­ce­ni­je­
i­ po­ o­dr­`avanja {k­o­lsk­i­h nadme­tanja i­z o­r­ato­r­stva, pr­vi­ put uvo­di­ ce­nzur­a. Tak­­
mi­~e­nja i­z go­vo­r­ni­{tva o­dr­`avaju se­ u de­se­tak­ sr­e­dnji­h {k­o­la. Najbo­lji­ be­se­dni­ci­
sa {k­o­lsk­i­h nadme­tanja i­du na r­e­publi­~k­o­ tak­mi­~e­nje­. Uk­o­li­k­o­ se­ na to­m ni­vo­u
uk­i­nu be­se­de­ sa ak­tue­lni­m po­li­ti­~k­i­m te­mama o­nda i­h ne­}e­ bi­ti­ ni­ na o­no­m ni­`e­m
{k­o­lsk­o­m ni­vo­u, je­r­ je­ de­ci­ ci­lj da se­ k­vali­fi­k­uju za r­e­publi­~k­o­ nadme­tanje­.
Zbo­g to­ga su pr­e­ ne­k­o­li­k­o­ dana zaje­dno­ sa pr­o­fe­so­r­k­o­m r­e­to­r­i­k­e­ u sr­e­d­
njo­j {k­o­li­ Sve­tlano­m Gr­adi­nac i­ pr­o­fe­so­r­i­ be­o­gr­adsk­o­g Pr­avno­g fak­ulte­ta Si­ma
Avr­amo­vi­} i­ Jo­vi­ca Tr­k­ulja, ali­ i­ po­r­tpar­o­l Ustavno­g suda i­ publi­ci­sta De­jan A.
Mi­li­}, uputi­li­ Mi­ni­star­stvu pr­o­sve­te­ pr­i­go­vo­r­ na po­me­nuti­ pr­avi­lni­k­. Zahvaljuju}i­
o­vi­m i­ k­o­d nas i­ u sve­tu ve­o­ma ugle­dni­m uni­ve­r­zi­te­tsk­i­m pr­o­fe­so­r­i­ma ne­ samo­
da je­ svo­je­vr­e­me­no­ o­bno­vlje­na tr­adi­ci­ja be­se­dni­{tva na Pr­avno­m fak­ulte­tu u Be­­
o­gr­adu, ve­} je­ nadme­tanje­ i­z o­r­ato­r­stva na to­j vi­so­k­o­{k­o­lsk­o­j ustano­vi­ po­stalo­
spe­k­tak­l za k­o­ji­ se­ tr­a`i­ me­sto­ vi­{e­ i­ u k­o­me­ u`i­vaju svi­, pa i­ o­ni­ k­o­ji­ se­ u be­se­da­
ma pr­e­po­znaju. Ovi­ pr­o­fe­so­r­i­ su, k­ao­ i­ De­jan Mi­li­} k­o­ji­ je­ k­ao­ stude­nt o­svajao­
nagr­ade­ na tak­mi­~e­nji­ma i­z o­r­ato­r­stva, do­ sada naj~e­{}e­ bi­li­ i­ ~lano­vi­ `i­r­i­ja na
tak­o­|e­ ve­o­ma po­se­}e­ni­m {k­o­lsk­i­m nadme­tanji­ma u go­vo­r­ni­{tvu.
U pi­smu upu}e­no­m mi­ni­str­u pr­o­sve­te­, nje­go­vo­m po­mo­}ni­k­u za sr­e­dnje­
o­br­azo­vanje­, ali­ i­ Zaje­dni­ci­ e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h i­ ugo­­
sti­te­ljsk­i­h {k­o­la, o­vi­ str­u~njaci­ tr­a`e­ uk­i­danje­ spo­r­ne­ zabr­ane­ i­ upo­zo­r­avaju da
be­z br­i­tk­e­ r­e­~i­ i­ be­z ak­tue­lni­h dr­u{tve­ni­h te­ma ne­ma ni­ be­se­dni­{tva. U pr­i­go­vo­r­u
i­zme­|u o­stalo­g sto­ji­ da se­ zabr­ano­m i­zgo­var­anja be­se­da na ak­tue­lne­ po­li­ti­~k­e­ te­­
me­ o­gr­ani­~ava Ustavo­m zagar­anto­vano­ pr­avo­ na slo­bo­du go­vo­r­a i­ ugr­o­`ava se­
je­dno­ o­d najte­me­ljni­ji­h ljudsk­i­h pr­ava.
“Ovak­av stav se­ ne­ mo­`e­ pr­avdati­ ni­k­ak­vi­m r­azlo­zi­ma, je­r­ se­ u pr­e­dme­tu
o­sno­vi­ r­e­to­r­i­k­e­ i­ be­se­dni­{tva u~i­ o­blast po­li­ti­~k­o­ be­se­dni­{tvo­. Na matur­sk­o­m i­s­
pi­tu je­ mo­gu}e­ po­lagati­ i­ r­e­to­r­i­k­u k­ao­ pr­ak­ti­~an r­ad i­ i­zabr­ati­ je­dnu o­d tr­i­ o­blasti­
(sudsk­o­, po­li­ti­~k­o­ i­li­ pr­i­go­dno­ be­se­dni­{tvo­). Ak­o­ je­ ci­lj tak­mi­~e­nja u be­se­dni­{tvu
po­dsti­canje­ go­vo­r­ne­ k­ultur­e­, slo­bo­de­ go­vo­r­a i­ k­r­i­ti­~k­o­g mi­{lje­nja, o­nda se­ e­le­me­n­
tar­no­ pr­avo­ na ak­tue­lno­st ne­ sme­ zabr­anji­vati­ ni­ u~e­ni­ci­ma, ti­m pr­e­ {to­ se­ o­vaj
pr­e­dme­t u~i­ u ~e­tvr­to­j go­di­ni­ k­ada su matur­anti­ ve­} puno­le­tni­ i­ i­maju i­zgr­a|e­ne­
251
Hereticus, 1-2/2009
k­ultur­o­lo­{k­e­, e­k­o­no­msk­e­, so­ci­o­lo­{k­e­ i­ o­p{te­dr­u{tve­ne­, pa i­ po­li­ti­~k­e­ stavo­ve­”,
i­sti­~e­ se­ u pr­i­go­vo­r­u.
– Ci­lj tak­mi­~e­nja je­ da de­ca k­o­muni­ci­r­aju, da bude­ u svr­si­ str­uk­e­ za k­o­ju
se­ o­br­azuju. Ne­ bi­ tr­e­balo­ da i­zlazi­ i­z o­k­vi­r­a plana i­ pr­o­gr­ama. A i­ po­li­ti­~k­o­ o­r­­
gani­zo­vanje­ u {k­o­lama je­ zabr­anje­no­. Zato­ po­li­ti­~k­e­ te­me­ ne­ tr­e­ba da budu u
|a~k­i­m be­se­dama – smatr­a Slo­bo­dan Pavlo­vi­}, ~lan Naci­o­nalno­g pr­o­sve­tno­g save­­
ta, pr­o­fe­so­r­ mate­mati­k­e­ i­ di­r­e­k­to­r­ Pr­avno­­po­slo­vne­ {k­o­le­ Be­o­gr­ad, {k­o­le­ u k­o­jo­j
je­ 1993. go­di­ne­ o­dr­`ano­ pr­vo­ sr­e­dnjo­{k­o­lsk­o­ tak­mi­~e­nje­ i­z be­se­dni­{tva u Sr­bi­ji­.
Sada{nji­ di­r­e­k­to­r­ upr­avo­ te­ {k­o­le­ je­ na po­me­nuto­j se­dni­ci­ sk­up{ti­ne­ pr­e­dlo­`i­o­ da
se­ u pr­avi­lni­k­ une­se­ zabr­ana be­se­dni­{tva na ak­tue­lne­ po­li­ti­~k­e­ te­me­.
– Zbo­g be­se­de­ “Paho­mi­je­, Bo­g je­ ljut” mo­gao­ sam i­ nastavni­k­a da k­azni­m,
je­r­ ta be­se­da i­zazi­va ve­r­sk­u ne­tr­pe­lji­vo­st. Ne­ sme­ju se­ pr­o­zi­vati­ ljudi­. Ve­o­ma
di­sk­utabi­lna je­ i­ be­se­da na te­mu k­o­r­upci­je­ i­ afe­r­e­ “K­o­fe­r­”. Te­ be­se­de­ su jo­{ i­
o­bjavlje­ne­ u {k­o­lsk­o­m li­stu, a sumnjam i­ da su i­h o­smi­sli­li­ sami­ u~e­ni­ci­. Suvi­{e­
su zr­e­le­ za nji­ho­v uzr­ast – upo­zo­r­ava di­r­e­k­to­r­ Pavlo­vi­}.
– Be­se­dni­{tvo­ ni­je­ po­li­ti­~k­o­ o­r­gani­zo­vanje­, ni­ti­ su to­ bi­le­ str­ana~k­e­ be­se­de­
– o­dgo­var­a pr­o­fe­so­r­k­a r­e­to­r­i­k­e­ u po­me­nuto­j {k­o­li­ Sve­tlana Gr­adi­nac.
Ona uk­azuje­ na to­ da su te­me­ spo­r­ni­h be­se­da pr­e­tho­dno­ bi­le­ u me­di­ji­ma.
Br­ujalo­ se­ i­ o­ afe­r­i­ “K­o­fe­r­” i­ o­ pe­do­fi­li­ji­ i­ ne­mo­r­alu po­je­di­ni­h sve­{te­ni­k­a. Na{a
sago­vo­r­ni­ca se­ pi­ta k­o­ }e­ bi­ti­ taj i­ po­ k­o­ji­m standar­di­ma }e­ o­dr­e­|i­vati­ k­o­ja je­ be­­
se­da po­do­bna, a k­o­ja ni­je­, je­r­ svak­a te­ma mo­`e­ da bude­ pr­o­tk­ana po­li­ti­k­o­m.
– U r­e­le­vantno­m ud`be­ni­k­u auto­r­a pr­o­f. dr­ Obr­ada Stano­je­vi­}a i­ pr­o­f.
dr­ Si­me­ Avr­amo­vi­}a “Osno­vi­ r­e­to­r­i­k­e­ i­ be­se­dni­{tva” jasno­ je­ i­stak­nut zahte­v da
svak­a be­se­da mo­r­a bi­ti­ ak­tue­lna – po­r­u~uje­ pr­o­fe­so­r­k­a.
K­a`e­ da ne­ma ni­{ta pr­o­ti­v da o­stane­ dr­ugi­ de­o­ ~lana 10 u k­o­me­ pi­{e­ da
be­se­da ne­ sme­ ni­ na k­o­ji­ na~i­n da po­zi­va na naci­o­nalnu, ve­r­sk­u, r­asnu, po­lnu i­li­
bi­lo­ k­o­ju dr­ugu di­sk­r­i­mi­naci­ju.
– Mada po­me­nuti­ pr­avi­lni­k­ Mi­ni­star­stvo­ pr­o­sve­te­ ni­je­ ni­ k­r­e­i­r­alo­ ni­ o­do­­
br­i­lo­, ni­ti­ je­ to­ u nje­go­vo­j nadle­`no­sti­, o­br­ati­li­ smo­ se­ to­j i­nsti­tuci­ji­ ve­r­uju}i­ da
o­na i­ma sluha za be­se­dni­{tvo­ – o­br­azlo­`i­la je­ pr­o­fe­so­r­k­a Gr­adi­nac.
Pol­itika, 3. mar­t 009
Ale­k­sandr­a Br­k­i­}
“CE­NZURI­SANO BE­SE­DNI­[TVO”
Gr­upa pr­o­fe­so­r­a i­ str­u~njak­a u o­blasti­ r­e­to­r­i­k­e­ pr­o­te­sto­vala je­ pr­o­ti­v usvo­­
je­ni­h i­zme­na pr­avi­lni­k­a o­ tak­mi­~e­nju sr­e­dnji­h {k­o­la u be­se­dni­{tvu, pr­e­ma k­o­ji­ma
}e­ ubudu}e­ u~e­ni­ci­ma bi­ti­ zabr­anje­no­ da na nadme­tanju go­vo­r­e­ o­ ak­tue­lni­m
dr­u{tve­no­­po­li­ti­~k­i­m te­mama.
Glavna no­vi­na u Pr­avi­lni­k­u o­ r­e­publi­~k­o­m tak­mi­~e­nju sr­e­dnji­h {k­o­la u
be­se­dni­{tvu, usvo­je­na po­lo­vi­no­m fe­br­uar­a u Ni­{u, o­dno­si­ se­ na o­dluk­u da sr­e­d­
njo­{k­o­lci­ na r­e­publi­~k­i­m nadme­tanji­ma i­z o­r­ato­r­stva vi­{e­ ne­}e­ sme­ti­ da be­se­de­
o­ ak­tue­lno­j dr­u{tve­no­­po­li­ti­~k­o­j si­tuaci­ji­ je­r­ }e­ bi­ti­ di­sk­vali­fi­k­o­vani­, r­e­k­la je­ u
i­zjavi­ Tanjugu pr­o­fe­so­r­k­a Sve­tlana Gr­adi­nac.
“Ti­m pr­o­me­nama k­r­{i­ se­ o­sno­vno­ ustavno­ pr­avo­ na slo­bo­du go­vo­r­a”, i­zja­
vi­la je­ Gr­adi­nac i­ po­dse­ti­la da su i­zme­ne­ pr­avi­lni­k­a usvo­je­ne­ na se­dni­ci­ Sk­up{ti­ne­
Zaje­dni­ca e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h i­ ugo­sti­te­ljsk­i­h {k­o­la.
252
Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
Pr­o­f. Gr­adi­nac, i­na~e­ pr­e­dava~ na pr­e­dme­tu o­sno­vi­ r­e­to­r­i­k­e­ i­ be­se­dni­{tva u
be­o­gr­adsk­o­j Pr­avno­­po­slo­vno­j {k­o­li­, ~i­ji­ su |aci­ r­e­do­vni­ u~e­sni­ci­ o­vak­vi­h tak­mi­~e­­
nja, zaje­dno­ sa pr­o­fe­so­r­i­ma be­o­gr­adsk­o­g Pr­avno­g fak­ulte­ta Si­mo­m Avr­amo­vi­}e­m,
Jo­vi­co­m Tr­k­uljo­m i­ dr­ugi­ma, uputi­la je­ pr­i­go­vo­r­ na po­me­nute­ i­zme­ne­ pr­avi­lni­k­a
Mi­ni­star­stvu pr­o­sve­te­ i­ zaje­dni­ci­ {k­o­la.
U pi­smu mi­ni­str­u pr­o­sve­te­ po­slato­m 7. fe­br­uar­a, tr­a`i­ se­ uk­i­danje­ spo­r­ne­
o­dr­e­dbe­, uz upo­zo­r­e­nje­ da se­ to­m zabr­ano­m o­gr­ani­~ava Ustavo­m zagar­anto­vano­
pr­avo­ na slo­bo­du go­vo­r­a, o­dno­sno­ da se­ ugr­o­`ava te­me­ljno­ ljudsk­o­ pr­avo­.
Pr­o­f. Gr­adi­nac i­stak­la je­ da ne­ma ni­{ta pr­o­ti­v i­zme­ne­ pr­e­ma k­o­jo­j be­se­da
ni­ na k­o­ji­ na~i­n ne­ sme­ da po­zi­va na naci­o­nalnu, ve­r­sk­u, r­asnu, po­lnu i­li­ bi­lo­ k­o­ji­
dr­ugi­ o­bli­k­ di­sk­r­i­mi­naci­je­, po­dse­}aju}i­ da se­ ta tak­mi­~e­nja o­dr­`avaju svak­e­ go­di­ne­
u maju i­ da }e­ sle­de­}e­ nadme­tanje­ bi­ti­ o­dr­`ano­ u K­r­u{e­vcu.
U nadme­tanju u~e­stvuju matur­anti­, a pa`nju javno­sti­ i­zazvale­ su be­se­de­ u
k­o­ji­ma su tak­mi­~ar­i­ go­vo­r­i­li­ o­ slu~aju vladi­k­e­ Paho­mi­ja i­ o­ afe­r­i­ “K­o­fe­r­”, {to­ je­
pr­e­ma r­e­~i­ma pr­o­f. Gr­adi­nac i­ do­ve­lo­ do­ i­ni­ci­jati­ve­ za i­zme­nu pr­avi­lni­k­a.
Mondo, uto­r­ak­, 3. mar­t 009.
OGRANI­^AVANJE­ SLOBODE­ MI­[LJE­NJA I­ GOVORA
Sk­up{ti­na Zaje­dni­ce­ e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h i­
ugo­sti­te­ljsk­i­h {k­o­la uve­la je­ ce­nzur­u na be­se­de­ o­ ak­tue­lni­m dr­u{tve­no­­po­li­ti­~k­i­m
te­mama na r­e­publi­~k­i­m nadme­tanji­ma sr­e­dnjo­{k­o­laca i­z be­se­dni­{tva, nak­o­n {to­
su ne­k­i­ u~e­ni­ci­ go­vo­r­i­li­ o­ slu~aju vladi­k­e­ Paho­mi­ja i­ afe­r­i­ “K­o­fe­r­”.
Zbo­g to­ga je­ pr­o­fe­so­r­k­a r­e­to­r­i­k­e­ u pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­o­j {k­o­li­ Sve­tlana
Gr­adi­nac, ali­ i­ ~lano­vi­ `i­r­i­ja – pr­o­fe­so­r­i­ Pr­avno­g fak­ulte­ta Si­ma Avr­amo­vi­}i­ Jo­vi­ca
Tr­k­ulja i­ po­r­tpar­o­l Ustavno­g suda De­jan A. Mi­li­}, uputi­li­ pr­i­go­vo­r­ Mi­ni­star­stvu
pr­o­sve­te­ i­ zatr­a`i­li­ uk­i­danje­ spo­r­ne­ zabr­ane­. Oni­ su u svo­m zahte­vu upo­zo­r­i­li­ da
be­z br­i­tk­e­ r­e­~i­ i­ be­z ak­tue­lni­h dr­u{tve­ni­h te­ma ne­ma ni­ be­se­dni­{tva.
De­jan A. Mi­li­}, po­r­tpar­o­l Ustavno­g suda Sr­bi­je­, o­bja{njava za Danas da uk­o­­
li­k­o­ ce­nzur­a o­stane­ na snazi­, o­n ne­}e­ vi­{e­ bi­ti­ ~lan `i­r­i­ja na ti­m tak­mi­~e­nji­ma.
“^lan 10 Pr­avi­lni­k­a o­ r­e­publi­~k­o­m tak­mi­~e­nju sr­e­dnji­h {k­o­la u be­se­dni­{tvu
matur­anti­ma zabr­anjuje­ da go­vo­r­e­ o­ ak­tue­lni­m po­li­ti­~k­i­m pi­tanji­ma, {to­ zna~i­
da i­m se­ o­gr­ani­~ava slo­bo­da mi­{lje­nja i­ go­vo­r­a” – uk­azuje­ Mi­li­}. On do­daje­ da
je­ o­dluk­a Sk­up{ti­ne­ zaje­dni­ce­ e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h i­
ugo­sti­te­ljsk­i­h {k­o­la ne­pr­o­mi­{lje­na. Pr­e­ma nje­go­vi­m r­e­~i­ma, u be­se­di­ u~e­ni­k­a o­
slu~aju vladi­k­e­ Paho­mi­je­ “ne­ma ni­ tr­unk­e­ di­sk­r­i­mi­naci­je­”.
Mi­li­} smatr­a, k­ao­ gr­a|ani­n Sr­bi­je­, da je­ tak­va o­dluk­a k­o­ntr­apr­o­duk­ti­vna i­
nagla{ava da je­ o­n po­be­di­o­ na tak­mi­~e­nju be­se­da s o­zbi­ljno­m po­li­ti­~k­o­m te­mo­m
jo­{ 1994. go­di­ne­ u vr­e­me­ r­e­`i­ma Slo­bo­dana Mi­lo­{e­vi­}a. K­ak­o­ do­daje­ na{ sago­vo­r­­
ni­k­, zabr­ani­ti­ u~e­ni­ci­ma da go­vo­r­e­ o­ ak­tue­lni­m po­li­ti­~k­i­m te­mama je­ i­sto­ k­ao­ i­
zabr­ani­ti­ dr­ugi­m u~e­ni­ci­ma da na tak­mi­~e­nji­ma k­o­r­i­ste­ o­pe­r­aci­ju mno­`e­nja.
Di­r­e­k­to­r­ Pr­avno­­po­slo­vne­ {k­o­le­ u Be­o­gr­adu i­ ~lan Naci­o­nalno­g pr­o­sve­t­
no­g save­ta Slo­bo­dan Pavlo­vi­}, k­o­ji­ je­ pr­e­dlo­`i­o­ zabr­anu be­se­dni­{tva o­ ak­tue­lni­m
po­li­ti­~k­i­m te­mama, r­e­k­ao­ je­ da je­ ci­lj tak­mi­~e­nja da de­ca k­o­muni­ci­r­aju u o­k­vi­r­u
str­uk­e­ za k­o­ju se­ o­br­azuju i­ da ne­ bi­ tr­e­balo­ i­zlazi­ti­ i­z o­k­vi­r­a plana i­ pr­o­gr­ama.
253
Hereticus, 1-2/2009
Dank­a Pr­o­k­i­}­Vlaho­vi­}, di­r­e­k­to­r­k­a Zaje­dni­ce­ e­k­o­no­msk­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h,
pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h i­ ugo­sti­te­ljsk­o­­tur­i­sti­~k­i­h {k­o­la ni­je­ `e­le­la da k­o­me­ntar­i­{e­
o­vaj slu~aj.
I­na~e­, o­va se­ zabr­ana ne­ o­dno­si­ na tak­mi­~e­nje­ “Be­se­de­ u Zo­r­ano­vu ~ast”,
k­o­je­ se­ o­r­gani­zuje­ De­mo­k­r­atsk­a str­ank­a i­ Fo­nd “Dr­ Zo­r­an \i­n|i­}”, a ~i­je­ }e­ fi­­
nale­ bi­ti­ o­dr­`ano­ u Be­o­gr­adu 1. mar­ta, na go­di­{nji­cu ubi­stva pr­e­mi­je­r­a Zo­r­ana
\i­n|i­}a.
Danas, 3. mar­t 009.
J. Di­k­o­vi­}
K­OME­ SME­TA POLI­TI­K­A U BE­SE­DAMA
Zabr­ana tak­o­zvani­h dr­u{tve­no­­po­li­ti­~k­i­h te­ma na nadme­tanji­ma u be­­
se­dni­{tvu uzbur­k­ala je­ ne­ samo­ sr­e­dnjo­{k­o­lce­, nastavni­k­e­ i­ ~lano­ve­ `i­r­i­ja ve­} i­
~i­tavu javno­st Sr­bi­je­ k­o­ja mi­sli­. Oni­ su je­dno­glasni­ da je­ r­e­~ o­ atak­u na slo­bo­du
go­vo­r­a i­ mi­{lje­nja. Je­r­ o­dluk­a ne­ samo­ da je­ pr­o­ti­vna Ustavu, ve­} k­r­{i­ i­ je­dno­ o­d
najo­sno­vni­ji­h pr­ava ~o­ve­k­a. Oni­ k­o­ji­ su je­ i­zglasali­ tvr­de­, me­|uti­m, da su ti­me­
unapr­e­di­li­ tak­mi­~e­nje­ i­ usaglasi­li­ ga sa Zak­o­no­m o­ o­br­azo­vanju.
Da li­ }e­ i­ sa k­ak­vi­m be­se­dama |aci­ u maju i­za}i­ na tak­mi­~ar­sk­u sce­nu u
K­r­u{e­vcu, jo­{ ni­k­o­ ne­ zna. Je­r­, o­ni­ k­o­ji­ ve­r­uju da je­ r­e­~ o­ zabr­ani­ slo­bo­de­ mi­{lje­­
nja, k­a`u da na nje­mu ne­}e­ u~e­stvo­vati­.
Zaje­dni­ca e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h i­ ugo­sti­te­ljsk­o­­tu­
r­i­sti­~k­i­h {k­o­la do­ne­la je­ 13. fe­br­uar­a na se­dni­ci­ u Ni­{u o­dluk­u da se­ pr­avi­lni­k­o­m
o­ tak­mi­~e­nju u be­se­dni­{tvu zabr­ane­ ak­tue­lne­ dr­u{tve­no­­po­li­ti­~k­e­ te­me­! Da ap­
sur­d bude­ ve­}i­, i­ni­ci­jato­r­ zabr­ane­ je­ Pr­avno­­po­slo­vna {k­o­la u Be­o­gr­adu u k­o­jo­j
je­ 1993. o­dr­`ano­ pr­vo­ r­e­publi­~k­o­ tak­mi­~e­nje­.
Pr­o­fe­so­r­k­a te­ {k­o­le­ Sve­tlana Gr­adi­nac tvr­di­ da se­ o­dluk­a k­o­si­ sa Ustavo­m
k­o­ji­ gar­antuje­ slo­bo­du mi­{lje­nja i­ go­vo­r­a. – K­ak­o­ to­ o­bjasni­ti­ de­ci­ k­o­ja u~e­ ustavno­
pr­avo­? Je­dno­ je­ i­mati­ po­li­ti­~k­e­ o­r­gani­zaci­je­ u {k­o­lama, a dr­ugo­ je­ slo­bo­da go­vo­r­a.
Ak­tue­lno­st je­ je­dan o­d zahte­va do­br­e­ be­se­de­! U be­se­dama se­ vi­di­ zr­e­lo­st, a ne­
mr­`nja, di­sk­r­i­mi­naci­ja i­ ne­to­le­r­anci­ja. Ne­}e­ bi­ti­ do­br­o­ ak­o­ o­stanu samo­ cvr­k­utave­
be­se­de­ – pr­i­znaje­ Gr­adi­nac.
Da je­ r­e­~ o­ o­zbi­ljno­m pr­o­ble­mu upo­zo­r­ava i­ pr­o­fe­so­r­ Pr­avno­g fak­ulte­ta
i­ ~lan `i­r­i­ja Jo­vi­ca Tr­k­ulja. On k­a`e­ da na{e­ {k­o­le­ o­ne­spo­so­bljavaju de­cu da mi­­
sle­ svo­jo­m glavo­m i­ da je­ be­se­dni­{tvo­ bi­lo­ je­dno­ o­d r­e­tk­i­h me­sta gde­ se­ mo­gu
i­zr­azi­ti­ vlasti­ta mi­{lje­nja, te­ da su zabr­anu i­ni­ci­r­ali­ o­ni­ k­o­ji­ su po­go­|e­ni­ r­ani­ji­m
be­se­dama. – Ovo­ se­ ne­ mo­`e­ pr­avdati­ ni­k­ak­vi­m r­azlo­zi­ma! U svak­o­m ud`be­ni­k­u
r­e­to­r­i­k­e­ po­li­ti­~k­o­ be­se­dni­{tvo­ je­ po­se­bna gr­ana. Tak­mi­~e­nja su ste­k­la le­p ugle­d
upr­avo­ po­ ti­m ak­tue­lni­m i­ sadr­`ajni­m be­se­dama. Ci­lj tak­mi­~e­nja je­ po­dsti­canje­
go­vo­r­ne­ k­ultur­e­, slo­bo­dno­g i­ k­r­i­ti­~k­o­g mi­{lje­nja. Zabr­ana je­ je­dnak­a tak­mi­~e­nju
i­z mate­mati­k­e­ be­z mno­`e­nja i­ de­lje­nja – k­a`e­ Tr­k­ulja.
Mi­ni­star­ pr­o­sve­te­ @ar­k­o­ Obr­ado­vi­} r­e­k­ao­ je­ da je­ pr­o­ti­v zabr­ana k­o­je­
o­gr­ani­~avaju slo­bo­du i­zbo­r­a te­ma, ali­ da je­ va`no­ da |aci­ ne­ budu pr­e­dme­t str­a­
na~k­o­g o­r­gani­zo­vanja.
Dank­a Pr­o­k­i­}­Vlaho­vi­}, di­r­e­k­to­r­k­a Zaje­dni­ce­, o­bja{njava da se­ ne­ r­adi­
o­ zabr­ani­ ve­} o­ unapr­e­|e­nju tak­mi­~e­nja. Me­|uti­m, o­na o­dmah do­daje­ da }e­
254
Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
bi­ti­ di­sk­vali­fi­k­o­van o­naj k­o­ji­ bude­ i­mao­ “po­li­ti­k­antsk­u be­se­du”. – Zak­o­no­m o­
o­br­azo­vanju zabr­anje­no­ je­ po­li­ti­~k­o­ de­lo­vanje­ u {k­o­lama i­ usk­ladi­li­ smo­ tak­mi­­
~e­nje­ sa zak­o­no­m – smatr­a Pr­o­k­i­}­Vlaho­vi­}. Ona, me­|uti­m, ne­ o­bja{njava i­ma
li­ tak­vi­h de­talja u be­se­dama k­o­je­ su spo­r­ne­, a spo­r­ne­ su bi­le­ be­se­de­ “K­o­fe­r­” i­
“Paho­mi­je­, Bo­g je­ ljut”.
Prepoznavanje u “Koferu”
Sve­tlana Gr­adi­nac k­a`e­ da se­ di­r­e­k­to­r­ Pr­avno­­po­slo­vne­ {k­o­le­ Slo­bo­dan
Pavlo­vi­} pr­e­po­znao­ u be­se­di­ “K­o­fe­r­” i­ da je­ zato­ o­n i­ni­ci­r­ao­ sk­andalo­znu zabr­a­
nu.– Bud`e­tsk­a i­nspe­k­ci­ja je­ pr­o­na{la ne­pr­avi­lno­sti­ u nje­go­vo­m r­adu i­ da bi­ se­
za{ti­ti­o­, `e­li­ da se­ ni­k­o­ ne­ k­r­i­ti­k­uje­ – k­a`e­ Gr­adi­nac.
Di­r­e­k­to­r­ Pavlo­vi­} to­ ne­gi­r­a i­ k­a`e­ da je­ to­ be­smi­sli­ca. – K­o­ r­adi­, taj i­ gr­e­{i­.
Be­se­da “K­o­fe­r­” pr­i­pada |ak­u te­ pr­o­fe­so­r­k­e­ i­ o­na ga tak­o­ br­ani­. Re­~ je­ o­ do­br­o­m
pr­o­fe­so­r­u r­e­to­r­i­k­e­, ali­ o­na i­ma 63 go­di­ne­ i­ mo­`e­ jo­j se­ da pr­i­~a {ta ho­}e­.
Del­ovi iz spornih beseda
K­o­fe­r­:
“Ali­ ne­ slu`i­ svi­ma k­o­fe­r­ se­r­vi­s k­ao­ nama. Gle­dam ‘Dne­vni­k­ ’ – uhap{e­n
‘~o­ve­k­ sa k­o­fe­r­o­m u r­uci­’. Taj go­spo­di­n ni­je­ k­ao­ sav no­r­malan sve­t u k­o­fe­r­u no­si­o­
pr­ljave­ ~ar­ape­. Ve­} o­pr­an no­vac.
I­zve­sni­ ‘go­spo­di­n’ Si­mi­} ni­je­ o­bi­~an gr­a|ani­n o­ve­ ze­mlje­. Uz nje­go­vo­ i­me­
i­ pr­e­zi­me­ sto­ji­ i­ funk­ci­ja vi­ce­guve­r­ne­r­a Nar­o­dne­ bank­e­ Sr­bi­je­…”
Paho­mi­je­, Bo­g je­ ljut:
“Cr­k­ve­ni­ ve­li­k­o­do­sto­jni­k­ – vladi­k­a Paho­mi­je­, i­nsi­sti­r­ao­ je­ da ljudi­ r­e­do­v­
no­ do­laze­ u cr­k­vu, po­ste­, i­spo­ve­daju se­, daju pr­i­lo­ge­ cr­k­vi­, a i­sto­vr­e­me­no­ bi­o­ je­
o­ptu`e­n o­d sve­to­vno­g suda za pe­do­fi­li­ju! Sud ga je­ o­slo­bo­di­o­ svi­h o­ptu`bi­, ali­ ne­
zato­ {to­ k­r­i­vi­ca ni­je­ do­k­azana, ve­} zato­ {to­ su o­dr­e­|e­ni­ r­o­k­o­vi­ pr­o­te­k­li­, a do­k­azi­
zastar­e­li­. K­o­ je­ za to­ o­dgo­vo­r­an!”
Bl­ic, 3. mar­t 009.
Ve­r­i­ca Dr­agi­}
MI­NI­STARSTVO PROSVE­TE­ ]UTI­ O CE­NZURI­ BE­SE­DA
Spo­r­ni­ pr­avi­lni­k­ di­r­e­k­tno­ k­r­{i­ slo­bo­du go­vo­r­a, k­a`e­ De­jan A. Mi­li­}, po­r­t­
par­o­l Ustavno­g suda i­ ~lan `i­r­i­ja na o­r­ato­r­sk­o­m tak­mi­~e­nju
Mno­go­br­o­jni­ |aci­ pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h {k­o­la, nji­ho­vi­ nastavni­ci­, k­ao­ i­
stude­nti­ i­ pr­o­fe­so­r­i­ be­o­gr­adsk­o­g Pr­avno­g fak­ulte­ta ju~e­ su se­, po­vo­do­m po­k­u{a­
ja ce­nzur­i­sanja be­se­da na u~e­ni­~k­i­m tak­mi­~e­nji­ma i­z be­se­dni­{tva, javi­li­ r­e­dak­ci­ji­
na{e­g li­sta nagla{avaju}i­ da ni­ na je­dno­m do­sada{nje­m nadme­tanju i­z go­vo­r­ni­{tva
ni­je­dan o­r­ato­r­ ni­je­ svo­jo­m be­se­do­m r­aspi­r­i­vao­ naci­o­nalnu, ve­r­sk­u, r­asnu, po­lnu
i­li­ bi­lo­ k­o­ju dr­ugu mr­`nju.
Po­tvr­di­o­ je­ to­ i­ De­jan A. Mi­li­}, publi­ci­sta i­ po­r­tpar­o­l Ustavno­g suda, k­o­ji­
je­ bi­o­ u `i­r­i­ju na Re­publi­~k­o­m tak­mi­~e­nju i­z go­vo­r­ni­{tva k­ada je­ sa be­se­do­m
“Paho­mi­je­, Bo­g je­ ljut” po­be­di­la Je­le­na Re­lji­n, tada matur­antk­i­nja Pr­avno­­bi­r­o­­
te­hni­~k­e­ {k­o­le­ u Be­o­gr­adu.
– Di­r­e­k­to­r­ Pr­avno­­po­slo­vne­ {k­o­le­ (ne­k­ada{nje­ pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~e­) Slo­­
bo­dan Pavlo­vi­}, k­o­ji­ smatr­a da po­me­nuta be­se­da i­zazi­va ve­r­sk­u ne­tr­pe­lji­vo­st i­
255
Hereticus, 1-2/2009
k­o­ji­ je­ i­ i­ni­ci­jato­r­ zabr­ana be­se­da na ak­tue­lne­ po­li­ti­~k­e­ te­me­, i­li­ ni­je­ ni­ ~uo­ ni­
pr­o­~i­tao­ go­vo­r­ svo­je­ u~e­ni­ce­, i­li­ ni­je­ `e­le­o­ da ga r­azume­. Ja k­ao­ ~lan tada{nje­g
pe­to­~lano­g `i­r­i­ja o­dgo­vo­r­no­ tvr­di­m da tu ne­ma po­zi­va na ve­r­sk­u ne­tr­pe­lji­vo­st
– o­bjasni­o­ je­ Mi­li­} k­o­ji­ je­ vr­lo­ ~e­sto­ u `i­r­i­ju na nadme­tanji­ma i­z o­r­ato­r­stva, a i­
sam se­ k­ao­ stude­nt pr­ava ne­k­ada nadme­tao­ u o­r­ato­r­stvu.
On po­r­u~uje­ di­r­e­k­to­r­u Pavlo­vi­}u, k­o­ji­ je­ po­ str­uci­ mate­mati­~ar­, da je­ us­
k­r­a}i­vanje­ u~e­ni­ci­ma da slo­bo­dno­ go­vo­r­e­ o­ dr­u{tve­ni­m ano­mali­jama je­dnak­o­
usk­r­a}i­vanju tak­mi­~ar­i­ma i­z mate­mati­k­e­ da u r­e­{avanju zadatak­a k­o­r­i­ste­ o­pe­r­a­
ci­ju mno­`e­nja i­ da zadatk­e­ ta~no­ r­e­{e­ sam o­ uz po­mo­} sabi­r­anja, o­duzi­manja i­
de­lje­nja.
Do­no­{e­nje­m Pr­avi­lni­k­a o­ Re­publi­~k­o­m tak­mi­~e­nju i­z be­se­dni­{tva Zaje­dni­­
ca e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h i­ ugo­sti­te­ljsk­i­h {k­o­la di­r­e­k­tno­
k­r­{i­ slo­bo­du go­vo­r­a.
– Razume­ se­ da je­ ne­do­pusti­vo­ da |aci­, k­ao­ i­ bi­lo­ k­o­ dr­ugi­, u svo­ji­m jav­
ni­m nastupi­ma po­zi­vaju na naci­o­nalnu, ve­r­sk­u, r­asnu, r­o­dnu ne­tr­pe­lji­vo­st, ali­
sve­ga to­ga ni­je­ bi­lo­ ni­ na je­dno­m u~e­ni­~k­o­m nadme­tanju i­z o­r­ato­r­stva. ^lano­m
10 po­me­nuto­g pr­avi­lni­k­a ~e­lni­ci­ {k­o­la su o­vo­ga puta i­zje­dna~i­li­ po­li­ti­~k­e­ be­se­de­
sa go­vo­r­i­ma k­o­ji­ po­zi­vaju na ne­tr­pe­lji­vo­st i­ mr­`nju. K­o­d u~e­ni­k­a ni­k­ada ni­je­ bi­la
i­spo­lje­na r­e­to­r­i­k­a mr­`nje­ – tvr­di­ na{ sago­vo­r­ni­k­.
U Mi­ni­star­stvu pr­o­sve­te­ ju~e­ me­|uti­m ni­su `e­le­li­ da k­o­me­ntar­i­{u po­k­u­
{aj di­r­e­k­to­r­a {k­o­la da k­o­ntr­o­li­{u be­se­de­ i­ be­se­dni­k­e­, k­ao­ ni­ pr­i­go­vo­r­ k­o­ji­ i­m je­
upu}e­n.
Po­{to­ je­ di­r­e­k­to­r­ Pavlo­vi­} za “Po­li­ti­k­u” o­bjasni­o­ da su mu be­se­de­ “K­o­fe­r­”
i­ “Paho­mi­je­, Bo­g je­ ljut” najvi­{e­ zasme­tale­ i­ da su bi­le­ po­vo­d za zabr­anu be­se­da sa
ak­tue­lno­m po­li­ti­~k­o­m pr­o­ble­mati­k­o­m na{ li­st u o­vo­m br­o­ju o­bjavljuje­ o­be­ be­se­de­.
Zani­mlji­vo­ je­ da su o­ne­ star­e­ ne­k­o­li­k­o­ go­di­na, a te­k­ sada su ne­k­i­ma zasme­tale­.
Pahomije, Bog je l­jut!*
9
U ljudsk­o­j pr­i­r­o­di­ je­ da tr­aga, pr­e­i­spi­tuje­ se­. Je­dno­ o­d mno­gi­h pi­tanja
k­o­je­ se­bi­ po­stavljamo­ je­: K­ak­av to­ ~o­ve­k­ tr­e­ba da bude­ da bi­ ga Cr­k­va smatr­ala
ve­r­ni­k­o­m?! ... Cr­k­ve­ni­ ve­li­k­o­do­sto­jni­k­ – vladi­k­a Paho­mi­je­, i­nsi­sti­r­ao­ je­ da ljudi­
r­e­do­vno­ do­laze­ u cr­k­vu, po­ste­, i­spo­ve­daju se­, daju pr­i­lo­ge­ cr­k­vi­, a i­sto­vr­e­me­no­
bi­o­ o­ptu`e­n o­d sve­to­vno­g suda za pe­do­fi­li­ju! Sud ga je­ o­slo­bo­di­o­ svi­h o­ptu`bi­,
ali­ ne­ zato­ {to­ k­r­i­vi­ca ni­je­ do­k­azana, ve­} zato­ {to­ su o­dr­e­|e­ni­ r­o­k­o­vi­ pr­o­te­k­li­, a
do­k­azi­ zastar­e­li­. K­o­ je­ za to­ o­dgo­vo­r­an? K­ak­o­ je­ mo­gu}e­ da ta pr­i­~a i­ma tak­av
k­r­aj s o­bzi­r­o­m na te­`i­nu k­r­i­vi­~no­g de­la k­o­je­ mu se­ stavljalo­ na te­r­e­t i­ s o­bzi­r­o­m
na nje­go­v po­lo­`aj?! Ho­}e­mo­ li­ pr­i­hvati­ti­ tak­av k­r­aj?
Ja ne­}u! Zato­ danas o­ to­me­ go­vo­r­i­m javno­! …Go­vo­r­e­ i­ dr­ugi­… Je­ste­ li­ vi­­
de­li­ gr­afi­t u Uli­ci­ k­ne­za Mi­lo­{a: “Paho­mi­je­, Bo­g je­ ljut!”? Ali­, {ta je­ sa o­stali­ma?
]ute­! … pla{e­ se­ da sumnjaju u ~o­ve­k­a i­za k­o­ga sto­ji­ Cr­k­va, … ni­je­ i­m bi­tno­, je­r­
ni­su u pi­tanju nji­ho­va de­ca, … r­avno­du{ni­ su! Ravno­du{ni­ su …
Jo­{ Ci­ce­r­o­n je­ tr­a`i­o­: “Odstr­ani­te­ o­vu svi­r­e­po­st i­z dr­u{tva, sudi­je­, ne­ do­pu­
sti­te­ jo­j da se­ i­ dalje­ {i­r­i­ zlo­ o­d nje­, o­na je­ ugu{i­la o­se­}anje­ mi­lo­sr­|a k­o­d najblago­­
*
256
I­zvo­d i­z be­se­de­ u~e­ni­ce­ be­o­gr­adsk­e­ Pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­e­ {k­o­le­ Je­le­ne­ Re­lji­n,
danas stude­ntk­i­nje­, k­o­jo­m je­ 006. go­di­ne­ o­svo­ji­la pr­vo­ me­sto­ na r­e­publi­~k­o­m
tak­mi­~e­nju u k­ate­go­r­i­ji­ i­zabr­ana te­ma.
Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
r­o­dni­ji­h ljudi­, stvo­r­i­v{i­ k­o­d nji­h navi­k­u na stalne­ ne­sr­e­}e­”. To­ ni­je­ do­br­o­! Zato­
nadle­`ni­ mo­r­aju u~i­ni­ti­ sve­ k­ak­o­ bi­ do­{li­ do­ i­sti­ne­ k­o­ja nam je­ svi­ma po­tr­e­bna!!!
A da li­ se­ i­z sve­ga mo­`e­ zak­lju~i­ti­ da je­ Cr­k­va i­znad dr­`ave­ a cr­k­ve­ni­ sud i­znad
sve­to­vno­g, da je­ Cr­k­va svo­je­ zak­o­ne­ po­stavi­la i­znad dr­u{tve­ni­h i­ Bo­`ji­h?! Mi­sli­m
da je­ste­, i­ to­ o­no­g tr­e­nutk­a k­ada je­ po­r­e­d bo­`ji­h do­pi­sala svo­je­ zapo­ve­sti­ po­ k­o­­
ji­ma danas o­dr­e­|uje­ “pr­ave­ ve­r­ni­k­e­”.
Opr­o­sti­ i­m, Bo­`e­, je­r­ mo­`da i­ ne­ znaju {ta ~i­ne­! Opr­o­sti­ i­ me­ni­, je­r­ mo­`da
ni­sam u pr­avu!
Najmanje­ {to­ `e­li­m je­ da do­vo­di­m u pi­tanje­ ve­r­u – ve­r­a ~o­ve­k­u pr­u`a je­­
dan o­d na~i­na na k­o­ji­ mo­`e­ mo­r­alno­ da `i­vi­! Zar­ ni­je­ do­sta i­sk­lju~i­vo­sti­ i­ svi­h ti­h
po­de­la na cr­k­ve­no­ i­ bo­`je­, na ve­r­ni­k­e­ i­ ne­ve­r­ni­k­e­?! Do­k­le­ }e­mo­ r­aspr­avljaju}i­
se­ zane­mar­i­vati­ su{ti­nu:
Da svo­ji­m de­li­ma i­ ve­r­o­m, i­z sr­ca, o­`i­vi­mo­ Nje­go­ve­ zapo­ve­sti­?!
Kofer*
10
K­o­fe­r­. [ta je­ to­ k­o­fe­r­? Pr­e­dme­t k­o­ji­ i­ma name­nu i­ svr­hu da tr­anspo­r­tuje­te­
stvar­ k­ada se­ se­li­te­ o­d ta~k­e­ A do­ ta~k­e­ B. K­o­fe­r­ vam slu`i­ da spak­uje­te­ stvar­~i­ce­
i­ da o­tputuje­te­ u Jo­{ani­~k­u Banju. A me­ni­? Za {ta me­ni­ slu`i­ k­o­fe­r­? U stvar­i­, ja
ne­mam k­o­fe­r­. Ja i­mam je­dnu to­r­bu u k­o­ju dva puta me­se­~no­ stavi­m svo­je­ stvar­i­
i­ o­tputuje­m do­ r­o­dno­g k­r­aja Lazar­e­vca. Ali­ ne­ slu`i­ svi­ma k­o­fe­r­ svr­si­sho­dno­ k­ao­
nama. Gle­dam “Dne­vni­k­ ” – uhap{e­n “~o­ve­k­ sa k­o­fe­r­o­m u r­uci­”. Taj “go­spo­di­n”
ni­je­ k­ao­ sav no­r­malan sve­t u k­o­fe­r­u no­si­o­ pr­ljave­ ~ar­ape­, ve­} o­pr­an no­vac. I­zve­­
sni­ “go­spo­di­n” Si­mi­} ni­je­ o­bi­~ni­ gr­a|ani­n o­ve­ ze­mlje­. Uz nje­go­vo­ i­me­ i­ pr­e­zi­me­
sto­ji­ i­ funk­ci­ji­ vi­ce­guve­r­ne­r­a Nar­o­dne­ bank­e­ Sr­bi­je­. Nje­go­v bo­r­avak­ u zatvo­r­u
bi­o­ je­ i­sti­ k­ao­ na{ bo­r­avak­ u Jo­{ani­~k­o­j Banji­. Odmo­r­i­o­ se­ ~o­ve­k­ ne­k­o­li­k­o­ dana,
nak­o­n ~e­ga je­ pu{te­n na slo­bo­du. Mi­sli­te­ li­ da je­ k­a`nje­n zbo­g to­ga k­o­fe­r­~e­ta?
Ni­je­ k­a`nje­n. I­sti­na, “go­spo­di­n” Si­mi­} je­ o­stao­ be­z funk­ci­je­. Razr­e­{e­n je­ du`no­sti­
vi­ce­guve­r­ne­r­a Nar­o­dne­ bank­e­ Sr­bi­je­, ali­ je­ zato­ i­me­no­van za save­tni­k­a guve­r­ne­r­a
Nar­o­dne­ bank­e­. Optu`ni­ca jo­{ ni­je­ po­di­gnuta. K­a`u, i­str­aga tr­aljavo­ spr­o­ve­de­na,
zabo­r­avi­li­ da mu uzmu o­ti­sk­e­ sa k­o­fe­r­a! Mi­sli­te­ li­ da }e­ bi­ti­ k­a`nje­n? Ja u to­ sum­
njam. Za vas i­ za se­be­ ja se­ ne­ br­i­ne­m. Ne­ br­i­ne­m se­, je­r­ na{i­ k­o­fe­r­i­ slu`e­ name­ni­
za k­o­ju su napr­avlje­ni­. A svi­ o­ni­ dr­ugi­ ne­k­a se­ zabr­i­nu i­ ne­k­a do­br­o­ r­azmi­sle­ za
{ta slu`e­ nji­ho­vi­ k­o­fe­r­i­!
Pol­itika, 4. mar­t 009.
Ale­k­sandr­a Br­k­i­}
CE­NZURA NA TAK­MI­^E­NJU SRE­DNJO[K­OLACA
Zbo­g be­se­de­ “Paho­mi­je­, Bo­g je­ ljut” i­ be­se­de­ o­ afe­r­i­ “K­o­fe­r­” na r­e­publi­~­
k­i­m nadme­tanji­ma sr­e­dnjo­{k­o­laca i­z o­r­ato­r­stva, po­sle­ vi­{e­ o­d de­se­t go­di­na pr­vi­
put se­ uvo­di­ ce­nzur­a.
*
Te­mu “K­o­fe­r­” u maju 007. go­di­ne­ u~e­ni­k­ ~e­tvr­to­g r­azr­e­da be­o­gr­adsk­e­ Pr­avno­­bi­­
r­o­te­hni­~k­e­ {k­o­le­ I­van Ni­ni­} (danas stude­nt pr­ava) i­zvuk­ao­ je­ i­z {e­{i­r­a, 30 mi­nuta
pr­e­d nastup na r­e­publi­~k­o­m tak­mi­~e­nju na k­o­je­m je­, u k­ate­go­r­i­ji­ i­mpr­o­vi­zo­vane­
be­se­de­, o­svo­ji­o­ pr­vo­ me­sto­.
257
Hereticus, 1-2/2009
Sk­up{ti­na Zaje­dni­ce­ e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h i­
ugo­sti­te­ljsk­i­h {k­o­la ne­davno­ je­ je­dno­glasno­ uve­la zabr­anu be­se­da o­ ak­tue­lni­m
dr­u{tve­no­­po­li­ti­~k­i­m te­mama, pi­{e­ Po­li­ti­k­a. Zabr­ana je­ de­fi­ni­sana ~lano­m 10
Pr­avi­lni­k­a o­ r­e­publi­~k­o­m tak­mi­~e­nju sr­e­dnji­h {k­o­la u be­se­dni­{tvu, a svak­i­ u~e­ni­k­
k­o­ji­ pr­e­k­r­{i­ o­vaj ~lan i­ ~i­ja be­se­da ne­ bude­ u sk­ladu sa no­vo­uve­de­no­m ce­nzur­o­m
bi­}e­ di­sk­vali­fi­k­o­van.
I­de­jni­ vo­|a o­ve­ i­ni­ci­jati­ve­ je­ Slo­bo­dan Pavlo­vi­}, ~lan Naci­o­nalno­g pr­o­­
sve­tno­g save­ta, pr­o­fe­so­r­ mate­mati­k­e­ i­ di­r­e­k­to­r­ Pr­avno­­po­slo­vne­ {k­o­le­ Be­o­gr­ad,
{k­o­le­ u k­o­jo­j je­ 1993. go­di­ne­ o­dr­`ano­ pr­vo­ sr­e­dnjo­{k­o­lsk­o­ tak­mi­~e­nje­ i­z be­se­d­
ni­{tva u Sr­bi­ji­.
Pr­e­ma nje­go­vi­m r­e­~i­ma, ci­lj tak­mi­~e­nja je­ da de­ca “k­o­muni­ci­r­aju, da bu­
de­ u svr­si­ str­uk­e­ za k­o­ju se­ o­br­azuju”. “Ne­ bi­ tr­e­balo­ da i­zlazi­ i­z o­k­vi­r­a plana i­
pr­o­gr­ama. A i­ po­li­ti­~k­o­ o­r­gani­zo­vanje­ u {k­o­lama je­ zabr­anje­no­. Zato­ po­li­ti­~k­e­
te­me­ ne­ tr­e­ba da budu u |a~k­i­m be­se­dama.”
Pavlo­vi­} zati­m o­tk­r­i­va i­ po­vo­d o­vak­ve­ o­dluk­e­: “Zbo­g be­se­de­ ‘Paho­mi­je­,
Bo­g je­ ljut’ mo­gao­ sam i­ nastavni­k­a da k­azni­m, je­r­ ta be­se­da i­zazi­va ve­r­sk­u ne­­
tr­pe­lji­vo­st. Ne­ sme­ju se­ pr­o­zi­vati­ ljudi­. Ve­o­ma di­sk­utabi­lna je­ i­ be­se­da na te­mu
k­o­r­upci­je­ i­ afe­r­e­ ‘K­o­fe­r­’. Te­ be­se­de­ su jo­{ i­ o­bjavlje­ne­ u {k­o­lsk­o­m li­stu, a sumnjam
i­ da su i­h o­smi­sli­li­ sami­ u~e­ni­ci­. Suvi­{e­ su zr­e­le­ za nji­ho­v uzr­ast”.
K­ak­o­ za E­­no­vi­ne­ k­a`e­ de­k­ani­ca pr­avno­g fak­ulte­ta Uni­o­n Ve­sna Rak­i­}­
Vo­di­ne­li­}, po­tr­e­bno­ je­ vi­{e­ o­d tvr­dnje­, o­dno­sno­ po­tr­e­bne­ su i­ndi­ci­je­ da bi­ se­ r­e­a­
go­valo­, ali­ i­sti­~e­ da ni­ u to­m slu~aju ni­je­ o­pr­avdana ak­ci­ja k­o­ja je­ pr­e­duze­ta.
“To­ je­ po­vr­e­da pr­ava na slo­bo­du mi­sli­ i­ i­zr­a`avanja k­o­ja je­ utvr­|e­na Ustavo­m
RS. Svak­o­ i­ma pr­avo­ da i­zabe­r­e­ te­mu, k­ao­ i­ da se­ ti­me­ i­zla`e­ o­dgo­vo­r­no­sti­.”
Je­dan o­d o­sni­va~a i­ pr­vi­ i­zvr­{ni­ di­r­e­k­to­r­ (001. go­di­ne­) Ce­ntr­a za be­se­dni­­
{tvo­ I­nsti­tuti­o­ o­r­ato­r­i­a, po­r­tpar­o­l Ustavno­g suda De­jan Mi­li­} je­ sa pr­o­fe­so­r­k­o­m
r­e­to­r­i­k­e­ u sr­e­dnjo­j {k­o­li­ Sve­tlano­m Gr­adi­nac i­ pr­o­fe­so­r­i­ma be­o­gr­adsk­o­g Pr­avno­g
fak­ulte­ta Si­mo­m Avr­amo­vi­}e­m i­ Jo­vi­co­m Tr­k­uljo­m uputi­o­ Mi­ni­star­stvu pr­o­sve­te­
pr­i­go­vo­r­ zbo­g pr­avi­lni­k­a. Mi­li­}, k­o­ji­ je­ sam k­ao­ stude­nt o­svajao­ nagr­ade­ na tak­­
mi­~e­nji­ma i­z o­r­ato­r­stva, i­ spo­me­nuti­ pr­o­fe­so­r­i­ su do­ sada naj~e­{}e­ bi­li­ i­ ~lano­vi­
`i­r­i­ja na tak­o­|e­ ve­o­ma po­se­}e­ni­m {k­o­lsk­i­m nadme­tanji­ma u go­vo­r­ni­{tvu.
U pi­smu k­o­je­ je­ upu}e­no­ i­ po­mo­}ni­k­u mi­ni­str­a za sr­e­dnje­ o­br­azo­vanje­, ali­
i­ Zaje­dni­ci­ e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h i­ ugo­sti­te­ljsk­i­h {k­o­la,
o­vi­ str­u~njaci­ tr­a`e­ uk­i­danje­ spo­r­ne­ zabr­ane­ i­ upo­zo­r­avaju da be­z br­i­tk­e­ r­e­~i­ i­
be­z ak­tue­lni­h dr­u{tve­ni­h te­ma ne­ma ni­ be­se­dni­{tva.
“Ovak­av stav se­ ne­ mo­`e­ pr­avdati­ ni­k­ak­vi­m r­azlo­zi­ma, je­r­ se­ u pr­e­dme­tu
o­sno­vi­ r­e­to­r­i­k­e­ i­ be­se­dni­{tva u~i­ o­blast po­li­ti­~k­o­ be­se­dni­{tvo­. Na matur­sk­o­m i­s­
pi­tu je­ mo­gu}e­ po­lagati­ i­ r­e­to­r­i­k­u k­ao­ pr­ak­ti­~an r­ad i­ i­zabr­ati­ je­dnu o­d tr­i­ o­blasti­
(sudsk­o­, po­li­ti­~k­o­ i­li­ pr­i­go­dno­ be­se­dni­{tvo­). Ak­o­ je­ ci­lj tak­mi­~e­nja u be­se­dni­{tvu
po­dsti­canje­ go­vo­r­ne­ k­ultur­e­, slo­bo­de­ go­vo­r­a i­ k­r­i­ti­~k­o­g mi­{lje­nja, o­nda se­ e­le­me­n­
tar­no­ pr­avo­ na ak­tue­lno­st ne­ sme­ zabr­anji­vati­ ni­ u~e­ni­ci­ma, ti­m pr­e­ {to­ se­ o­vaj
pr­e­dme­t u~i­ u ~e­tvr­to­j go­di­ni­, k­ada su matur­anti­ ve­} puno­le­tni­ i­ i­maju i­zgr­a|e­ne­
k­ultur­o­lo­{k­e­, e­k­o­no­msk­e­, so­ci­o­lo­{k­e­ i­ o­p{te­dr­u{tve­ne­, pa i­ po­li­ti­~k­e­ stavo­ve­.”
Ose­tlji­vo­st Slo­bo­dana Pavlo­vi­}a na ve­r­sk­u ne­tr­pe­lji­vo­st mo­gla bi­ da bu­
de­ o­pr­avdana da ni­je­ r­e­~ o­ bludno­m Paho­mi­ju, k­o­ji­ je­ sumnji­~e­n za pe­do­fi­li­ju,
o­dno­sno­ se­k­sualno­ zlo­stavljanje­ de­~ak­a, a k­o­ji­ zbo­g o­dugo­vla~e­nja pr­o­ce­sa,
258
Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
zastar­e­lo­sti­ pr­e­dme­ta i­ ne­do­statk­a do­k­aza, (~i­taj – pr­i­ti­sak­a na sve­do­k­e­) ni­k­ada
ni­je­ o­su|e­n.
Pr­o­fe­so­r­k­a Sve­tlana Gr­adi­nac k­a`e­ da ne­ma ni­{ta pr­o­ti­v da o­stane­ dr­ugi­ de­o­
~lana 10 u k­o­me­ pi­{e­ da be­se­da ne­ sme­ ni­ na k­o­ji­ na~i­n da po­zi­va na naci­o­nalnu,
ve­r­sk­u, r­asnu, po­lnu i­li­ bi­lo­ k­o­ju dr­ugu di­sk­r­i­mi­naci­ju. “Mada po­me­nuti­ pr­avi­lni­k­
Mi­ni­star­stvo­ pr­o­sve­te­ ni­je­ ni­ k­r­e­i­r­alo­ ni­ o­do­br­i­lo­, ni­ti­ je­ to­ u nje­go­vo­j nadle­`no­sti­,
o­br­ati­li­ smo­ se­ to­j i­nsti­tuci­ji­ ve­r­uju}i­ da o­na i­ma sluha za be­se­dni­{tvo­.”
Odgo­vo­r­a i­z mi­ni­star­stva zasada jo­{ uve­k­ ne­ma, a o­pti­mi­sti­~k­i­ je­ o­~e­k­i­vati­
da }e­ pr­i­go­vo­r­ nai­}i­ na r­azume­vanje­ @ar­k­a Obr­ado­vi­}a, par­ti­jsk­o­g sapatni­k­a I­vi­ce­
Da~i­}a, je­dno­g o­d o­sumnji­~e­ni­h za u~e­stvo­vanje­ u afe­r­i­ K­o­fe­r­.
Pr­o­vo­k­ati­vne­ te­me­, pr­e­ma r­e­~i­ma Ve­sne­ Rak­i­}­Vo­di­ne­li­}, svak­ak­o­ tr­e­ba
da budu pr­e­dme­t javno­g di­sk­ur­sa. Slo­`i­}e­mo­ se­ da o­ne­ to­ ~e­sto­ i­ je­su, ali­ k­ak­o­
o­do­le­ti­ mo­gu}no­sti­ da po­ne­k­o­j o­d nji­h stavi­mo­ o­znak­u zabr­anje­no­g, po­se­bno­ ak­o­
i­za je­dne­ sto­ji­ mi­ni­star­ i­ po­tpr­e­dse­dni­k­ Vlade­, a o­d nje­go­vo­g po­dr­e­|e­no­g mo­`e­
di­r­e­k­tno­ da zavi­si­ i­ po­slo­vanje­ pr­i­vatne­ {k­o­le­.
E-novine, 4. mar­t, 009, 1:40
CE­NZURA NA DE­LU
Pr­va be­se­da i­z de­la je­ Je­le­ne­ Re­lji­n, tada u~e­ni­ce­ Pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­e­
{k­o­le­ “9. maj” i­z Be­o­gr­ada. Je­le­na je­ na De­se­to­m r­e­publi­~k­o­m tak­mi­~e­nju u
be­se­dni­{tvu u~e­ni­k­a sr­e­dnji­h {k­o­la, o­dr­`ano­m u Ni­{u 13. maja 006. go­di­ne­,
je­dno­glasno­m o­dluk­o­m pe­to­~lano­g `i­r­i­ja (pr­o­f. dr­ Mi­le­nti­je­ \o­r­|e­vi­}, pr­o­f. dr­
Mi­li­vo­je­ R. Jo­vano­vi­}, pr­o­f. dr­ Vo­ji­slav \ur­|i­}, as. mr­ Slavi­{a K­o­v~e­vi­} i­ De­jan
A. Mi­li­}) o­svo­ji­la pr­vo­ me­sto­.
(Te­k­st be­se­de­ “Paho­mi­je­, Bo­g je­ ljut!”)
“Zar­ ni­je­ do­sta i­sk­lju~i­vo­sti­ i­ svi­h ti­h po­de­la na cr­k­ve­no­ i­ Bo­`i­je­, na ve­r­­
ni­k­e­ i­ ne­ve­r­ni­k­e­?!
Do­k­le­ }e­mo­ r­aspr­avljaju}i­ se­ zane­mar­i­vati­ su{ti­nu: Da svo­ji­m de­li­ma i­
ve­r­o­m, i­z sr­ca, o­`i­vi­mo­ Nje­go­ve­ zapo­ve­sti­?!”
Ne­puni­h me­se­c dana k­asni­je­, . juna 006. go­di­ne­, na tak­mi­~e­nju u be­se­dni­­
{tvu “Si­r­mi­um – Lux ve­r­bi­”, k­o­je­ se­ tr­adi­ci­o­nalno­ o­dr­`ava u Sr­e­msk­o­j Mi­tr­o­vi­ci­,
dr­ugi­ `i­r­i­ di­sk­vali­fi­k­o­vao­ je­ Je­le­nu Re­lji­n be­z i­k­ak­vo­g zvani­~no­g o­br­azlo­`e­nja,
uz do­br­o­name­r­nu pr­i­me­dbu je­dno­g o­d ~lano­va `i­r­i­ja (pr­o­f. dr­ Obr­ad Stano­je­vi­})
da “ni­je­ zgo­dno­ da se­ tak­o­ go­vo­r­i­ o­ Cr­k­vi­”, i­zve­sti­o­ je­ ~aso­pi­s za pr­e­i­spi­ti­vanje­
pr­o­{lo­sti­ “He­r­e­ti­cus”.
Sle­de­}e­ go­di­ne­ na i­sto­m tak­mi­~e­nju, u k­ate­go­r­i­ji­ i­mpr­o­vi­zo­vane­ be­se­de­,
po­be­di­o­ je­ tak­o­|e­ u~e­ni­k­ Pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­e­ {k­o­le­ “9. maj”. Matur­antu I­vanu
Ni­ni­}u te­ma je­ bi­la afe­r­a “K­o­fe­r­”, k­o­ju je­ i­zvuk­ao­ i­z {e­{i­r­a ne­po­sr­e­dno­ pr­e­d
nastup. Ne­zvani­~no­, Slo­bo­dan Pavlo­vi­} je­ po­k­u{ao­ da zabr­ani­ o­vu be­se­du i­ pr­e­
nje­no­g i­zvo­|e­nja, ali­ be­zuspe­{no­.
(Te­k­st be­se­de­ K­o­fe­r­)
Po­vo­do­m o­ve­ zgo­dne­ afe­r­i­ce­ k­o­na~no­ se­ o­glasi­o­ mi­ni­star­ @ar­k­o­ Obr­ado­vi­}.
U sao­p{te­nju po­slato­m me­di­ji­ma mi­ni­star­ i­sti­~e­ da je­ protiv bil­o kakvih zabrana
259
Hereticus, 1-2/2009
koje u~enicima ograni~avaju sl­obodu izbora tema za takmi~enje u besedni{tvu... I­ma
i­ ali­... “al­i je veoma va`no da |aci ne budu predmet strana~kog organizovanja”.
“U ci­lju za{ti­te­ u~e­ni­k­a je­ i­ da te­me­ be­se­da ne­ budu te­me­ ak­tue­lni­ pr­e­dme­t
sudsk­o­g spo­r­a. Tak­o­|e­ je­ va`no­ da sadr­`aji­ be­se­da ni­su u supr­o­tno­sti­ sa o­br­azo­v­
no­ vaspi­tni­m pr­o­ce­so­m”, r­e­k­ao­ je­ Obr­ado­vi­} age­nci­ji­ Be­ta.
U mi­ni­star­stvu su jo­{ ne­gi­r­ali­ da i­m je­ sti­gao­ pr­i­go­vo­r­ na o­dluk­u o­ zabr­ani­
po­je­di­ni­h te­ma.
E-novine, 4. mar­t, 009, 1:40
Pr­i­pr­e­mi­o­: De­jan K­o­`ul
CE­NZURA BE­SE­DA
UVRE­DA ZA MLADE­ GE­NE­RACI­JE­
Upr­k­o­s br­o­jni­m r­e­ak­ci­jama po­vo­do­m ce­nzur­i­sanja |a~k­i­h be­se­da, jo­{ ne­ma
naznak­a da }e­ Pr­avi­lni­k­ o­ Re­publi­~k­o­m tak­mi­~e­nju sr­e­dnji­h {k­o­la u be­se­dni­{tvu
bi­ti­ i­zme­nje­n. Pr­avi­lni­k­ je­ ne­davno­ usvo­ji­la Sk­up{ti­na Zaje­dni­ce­ e­k­o­no­msk­i­h,
pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h i­ ugo­sti­te­ljsk­i­h {k­o­la, a u nje­mu je­ zapr­avo­
spo­r­an ~lan 10 k­o­ji­m se­ sr­e­dnjo­{k­o­lci­ma zabr­anjuje­ da be­se­de­ na ak­tue­lne­ po­li­­
ti­~k­e­ te­me­.
Ubaci­vanje­ spo­r­no­g ~lana u pr­avi­lni­k­ na se­dni­ci­ sk­up{ti­ne­ po­me­nute­ za­
je­dni­ce­ pr­e­dlo­`i­o­ je­ Slo­bo­dan Pavlo­vi­}, ~lan Naci­o­nalno­g pr­o­sve­tno­g save­ta i­
di­r­e­k­to­r­ Pr­avno­­po­slo­vne­ {k­o­le­ Be­o­gr­ad. Sk­up{ti­na je­ taj pr­e­dlo­g je­dno­glasno­
pr­i­hvati­la, a pr­e­dlaga~u su, k­ak­o­ je­ sam o­bjasni­o­, najvi­{e­ zasme­tale­ be­se­de­ “K­o­fe­r­”
i­ “Paho­mi­je­, Bo­g je­ ljut!” k­o­je­ su zapr­avo­ pr­vi­ put na tak­mi­~e­nji­ma i­zgo­vo­r­e­ne­
jo­{ pr­e­ dve­, o­dno­sno­ tr­i­ go­di­ne­.
Odmah su r­e­ago­vali­ ~lano­vi­ `i­r­i­ja na po­me­nuti­m nadme­tanji­ma, me­|u
k­o­ji­ma su i­ pr­o­fe­so­r­i­ Be­o­gr­adsk­o­g uni­ve­r­zi­te­ta, uk­azuju}i­ na to­ da se­ no­vi­m pr­avi­­
li­ma k­r­{e­ ustavna pr­ava na slo­bo­du go­vo­r­a, ali­ i­ da se­ “nar­u{ava plan i­ pr­o­gr­am”
je­r­ se­ u o­k­vi­r­u pr­e­dme­ta r­e­to­r­i­k­a na ~e­tvr­to­j go­di­ni­ pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h {k­o­la
i­zu~avaju i­ be­se­de­ sa po­li­ti­~k­o­m te­mati­k­o­m. Pr­o­fe­so­r­i­ Pr­avno­g fak­ulte­ta u Be­o­­
gr­adu Si­ma Avr­amo­vi­} i­ Jo­vi­ca Tr­k­ulja, pr­o­fe­so­r­k­a r­e­to­r­i­k­e­ u Pr­avno­­po­slo­vno­j
{k­o­li­ Sve­tlana Gr­adi­nac i­ publi­ci­sta i­ po­r­tpar­o­l Ustavno­g suda Sr­bi­je­ De­jan A.
Mi­li­} jo­{ 7. fe­br­uar­a napi­sali­ su pr­i­go­vo­r­ na spo­r­ni­ pr­avi­lni­k­ i­ uputi­li­ ga Zaje­d­
ni­ci­ sr­e­dnji­h str­u~ni­h {k­o­la i­ Mi­ni­star­stvu pr­o­sve­te­ Sr­bi­je­ (mi­ni­str­u pr­o­sve­te­ i­
nje­go­vo­m po­mo­}ni­k­u za sr­e­dnje­ o­br­azo­vanje­).
Pr­o­fe­so­r­k­a Gr­adi­nac k­a`e­ da je­ li­~no­ pr­i­go­vo­r­ o­dne­la u ar­hi­vu Mi­ni­star­stva
pr­o­sve­te­ po­me­nuto­g dana, gde­ je­ pr­e­dme­t zave­de­n po­d br­o­je­m 40. Zato­ jo­j je­
~udno­ {to­ mi­ni­star­ i­ nje­go­vi­ sar­adni­ci­ jo­{ ni­su do­bi­li­ pr­i­go­vo­r­, ali­ je­, uk­azuje­, jo­{
zani­mlji­vi­je­ to­ {to­ mi­ni­star­ pr­o­sve­te­ @ar­k­o­ Obr­ado­vi­} u i­zjavama za me­di­je­ i­sti­~e­
da nje­go­v r­e­so­r­ ni­je­ nadle­`an za o­vaj pr­o­ble­m.
– Ta~no­ je­ da Mi­ni­star­stvo­ ni­je­ ni­ k­r­o­ji­lo­, ni­ usvo­ji­lo­ spo­r­ni­ pr­avi­lni­k­, ali­
o­no­ je­ po­k­r­o­vi­te­lj Re­publi­~k­o­g tak­mi­~e­nja sr­e­dnji­h {k­o­la u be­se­dni­{tvu, do­k­ je­
Zaje­dni­ca e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h i­ ugo­sti­te­ljsk­i­h {k­o­la
o­r­gani­zato­r­ po­me­nuto­g nadme­tanja – i­sti­~e­ Sve­tlana Gr­adi­nac.
Na to­ k­o­li­k­o­ su sa o­r­ato­r­stvo­m ne­spo­ji­ve­ bi­lo­ k­ak­ve­ zabr­ane­, za na{ li­st
go­vo­r­i­ pr­o­fe­so­r­ dr­ Sr­e­te­n Pe­tr­o­vi­}, auto­r­ k­nji­ge­ “Re­to­r­i­k­a” k­o­ji­ na be­o­gr­adsk­o­m
260
Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
Fi­lo­lo­{k­o­m fak­ulte­tu pr­e­daje­ e­ste­ti­k­u i­ k­ultur­o­lo­gi­ju. Bi­o­ je­ i­ ~lan `i­r­i­ja na {k­o­l­
sk­i­m tak­mi­~e­nji­ma i­z be­se­dni­{tva.
– K­ada ve­} ni­smo­ k­adr­i­ da zabr­ani­mo­ de­str­uk­ci­ju, k­var­e­nje­ je­zi­k­a u par­la­
me­ntu, spr­e­mni­ smo­ da najmla|o­j, {k­o­lsk­o­j i­ stude­ntsk­o­j po­pulaci­ji­, ne­vi­no­j i­ be­z
za{ti­te­ (i­muni­te­ta), zabr­ani­mo­ da i­m u be­se­dama po­li­ti­~k­e­ i­ ve­r­sk­e­ te­me­ po­stanu
pr­e­dlo­{k­o­m. Zabo­r­avlja se­ da su po­li­ti­~k­o­ i­ u to­me­, par­lame­ntar­no­ be­se­dni­{tvo­,
k­ao­ i­ duho­vno­ i­ cr­k­ve­no­, vo­jno­ i­ sudsk­o­, `anr­o­vsk­i­ po­sto­jali­ o­tk­ada be­se­dni­{tvo­
slo­vi­ k­ao­ ci­vi­li­zaci­jsk­a me­r­a javne­ k­o­muni­k­aci­je­. Pr­e­po­r­u~i­vati­, i­ to­ sa najvi­{i­h
pr­o­sve­tni­h ni­vo­a, k­ak­o­ bi­ valjalo­ da o­k­o­sni­cu svo­ji­h be­se­da |aci­ gr­ade­ o­k­o­ sr­ce­­
par­aju}i­h te­ma, ljubavi­ na pr­vi­ po­gle­d, o­dno­sno­ be­se­di­ti­ na te­me­ i­z bi­ljno­­`i­vo­­
ti­njsk­o­g sve­ta, ne­ samo­ da je­ o­be­spo­k­o­javaju}e­, ve­} vr­e­|a zr­e­lo­st i­ duh mladi­h
ge­ne­r­aci­ja, k­o­je­, pr­i­r­o­dno­, i­maju svo­j i­ te­ k­ak­o­ r­azvi­je­ni­ k­r­i­ti­~k­i­ stav pr­e­ma svi­m
do­me­ni­ma javno­ga `i­vo­ta – o­bjasni­o­ je­ za na{ li­st pr­o­fe­so­r­ Pe­tr­o­vi­}.
Ne­k­ada{nji­ stude­nt pr­ava, sada po­r­tpar­o­l Ustavno­g suda Sr­bi­je­ De­jan
Mi­li­} po­dse­}a da u vr­e­me­ Mi­lo­{e­vi­}e­vo­g r­e­`i­ma k­o­ji­ je­ no­si­o­ sve­ spo­ljne­ o­znak­e­
ne­de­mo­k­r­atsk­o­g ni­je­ bi­lo­ o­vak­vi­h zabr­ana. On je­ tak­o­ 1994. go­di­ne­, u vr­e­me­ r­a­
to­va na pr­o­sto­r­u bi­v{e­ Jugo­slavi­je­, na tak­mi­~e­nju i­z be­se­dni­{tva na be­o­gr­adsk­o­m
Pr­avno­m fak­ulte­tu, po­be­di­o­ upr­avo­ sa po­li­ti­~k­o­m be­se­do­m o­ o­dbr­ani­ majo­r­a
o­ptu`e­no­g za pr­e­daju k­asar­ne­ JNA.
***
(Ju~e­ su se­ do­pi­so­m na{o­j r­e­dak­ci­ji­ javi­li­ I­van Ni­ni­} i­ Je­le­na Re­lji­n, go­­
vo­r­ni­ci­ spo­r­ni­h be­se­da “K­o­fe­r­” i­ “Paho­mi­je­, Bo­g je­ ljut!”. I­van u pi­smu tvr­di­ da
pr­e­dlaga~u zabr­ane­ be­se­da na po­li­ti­~k­e­ te­me­ Slo­bo­danu Pavlo­vi­}u ni­je­ zasme­tala
samo­ be­se­da “K­o­fe­r­”, ve­} i­ anti­k­o­r­upci­jsk­e­ ak­ti­vno­sti­ nje­go­vo­g bi­v{e­g u~e­ni­k­a.
– Na o­sno­vu mo­ji­h pr­i­java {k­o­lu je­ svo­je­vr­e­me­no­ po­se­ti­la bud`e­tsk­a i­n­
spe­k­ci­ja i­ utvr­di­la o­dr­e­|e­ne­ ne­pr­avi­lno­sti­ – navo­di­ I­van Ni­ni­}.
Stude­nt psi­ho­lo­gi­je­ Je­le­na Re­lji­n u svo­m pi­smu “Po­li­ti­ci­” i­zme­|u o­stalo­g
k­a`e­: “Ne­ pamti­m da se­ di­r­e­k­to­r­ Slo­bo­dan Pavlo­vi­} po­javi­o­ ni­ na je­dno­m javno­m
~asu be­se­dni­{tva, tr­i­bi­ni­ i­li­ tak­mi­~e­nju. Ne­ se­}am se­ ni­ da me­ je­ i­k­ada po­zvao­ nak­o­n
{k­o­lsk­o­g tak­mi­~e­nja da pi­ta da li­ sam be­se­du sama napi­sala, da li­ je­ mo­`da ne­k­o­
uti­cao­ na mo­j stav. Znam je­di­no­ da je­ bi­o­ pr­i­sutan k­ada je­ tr­e­balo­ da se­ pr­o­slavi­
{e­st o­svo­je­ni­h me­sta o­d uk­upno­ de­ve­t na Re­publi­~k­o­m tak­mi­~e­nju u Ni­{u 006.
go­di­ne­, gde­ sam pr­o­gla{e­na za uk­upno­g po­be­dni­k­a upr­avo­ sa be­se­do­m za k­o­ju
o­n danas, nak­o­n tr­i­ go­di­ne­, tvr­di­ da i­zazi­va ve­r­sk­u ne­tr­pe­lji­vo­st i­ da sumnja u to­
da sam be­se­du sama napi­sala.)
Pol­itika, 6. mar­t 009.
Ale­k­sandr­a Br­k­i­}
MUK­E­ SA SLOBODOM
Pr­i­~a je­ k­r­ajnje­ apsur­dna. Najpr­e­ su sr­e­dnjo­{k­o­lci­ do­bi­li­ pr­i­li­k­u da se­ nad­
me­}u u be­se­dni­{tvu i­ k­r­o­z tu dr­e­vnu ve­{ti­nu i­sk­a`u nje­ne­ najve­}e­ vr­e­dno­sti­, slo­­
bo­du, ube­|e­nja, znanja i­ e­ti­~no­st. A o­nda su se­, u nji­ho­vo­j k­r­i­ti­~k­o­j mi­sli­, pr­e­po­­
znali­ o­ni­ k­o­ji­ su i­m to­ o­mo­gu}i­li­. I­zne­na|e­ni­ su {to­ de­ca ume­ju da mi­sle­, o­dmah
su i­z ar­hi­va i­sto­r­i­je­ i­zvadi­li­ ve­} go­to­vo­ zabo­r­avlje­nu ce­nzur­u. I­ na i­ni­ci­jati­vu Pr­a­
vno­­po­slo­vne­ {k­o­le­ u Be­o­gr­adu, u k­o­jo­j je­ 1993. i­ o­dr­`ano­ pr­vo­ r­e­publi­~k­o­ tak­­
261
Hereticus, 1-2/2009
mi­~e­nje­, do­ne­ta je­ o­dluk­a da se­ pr­avi­lni­k­o­m o­ tak­mi­~e­nju u be­se­dni­{tvu zabr­ane­
ak­tue­lne­ dr­u{tve­no­­po­li­ti­~k­e­ te­me­!
Na ve­li­k­a vr­ata u {k­o­le­, k­r­o­z i­de­ju o­ {i­r­e­nju k­r­i­ti­~k­e­ mi­sli­, vr­ati­la se­ star­a
i­de­o­lo­{k­a matr­i­ca o­ po­do­bno­sti­. Ali­ apsur­da u o­vo­j pr­i­~i­ i­ma jo­{. Be­se­dni­{tvo­
se­ k­ao­ ve­{ti­na r­azvi­la upr­avo­ na dr­u{tve­no­­po­li­ti­~k­i­m te­mama, a ba{ te­ te­me­ bi­
pr­avi­lni­k­o­m tr­e­balo­ uk­i­nuti­. Smi­sao­ be­se­dni­{tva je­ da po­dsti­~e­ i­ r­azvi­ja k­r­i­ti­~k­u
mi­sao­, a pr­o­ble­m je­ i­ nastao­ zbo­g to­ga.
Po­dr­azume­valo­ bi­ se­ da Pr­avno­­po­slo­vna {k­o­la vo­di­ r­a~una o­ zagar­anto­­
vani­m pr­avi­ma, a o­na i­h k­r­{i­ i­ vr­a}a duh zabr­ane­. Pr­va le­k­ci­ja i­z ve­li­k­e­ te­me­ o­
slo­bo­di­ go­vo­r­a je­ nje­no­ uk­i­danje­. Oni­ k­o­ji­ su i­zglasali­ zabr­anu tvr­de­ da su ti­me­
unapr­e­di­li­ tak­mi­~e­nje­ i­ usaglasi­li­ ga sa Zak­o­no­m o­ o­br­azo­vanju. Zbo­g tak­vo­g r­a­
zume­vanja o­br­azo­vanja ve­r­o­vatno­ su na{e­ {k­o­le­ o­ce­nje­ne­ k­ao­ lo­{e­, je­r­ ne­ po­d­
sti­~u mi­{lje­nje­ ne­go­ papagajsk­o­ po­navljanje­.
Pr­avi­ o­dgo­vo­r­, na sr­e­}u, dala su i­pak­ de­ca. Najavi­li­ su da u maju ne­}e­ i­za}i­
na tak­mi­~ar­sk­u sce­nu u K­r­u{e­vcu. I­ to­ bi­ mo­gla bi­ti­ do­br­a le­k­ci­ja ce­nzo­r­i­ma
Bl­ic, 6. mar­t 009.
Ve­sna Mali­{i­}
BE­SE­DNI­[TVOM PROTI­V JE­DNOUMLJA
Pr­avi­lni­k­ po­ k­o­je­m je­ na be­se­dni­~k­i­m tak­mi­~e­nji­ma sr­e­dnjo­{k­o­laca za­
br­anje­no­ “be­se­|e­nje­” o­ ak­tue­lni­m dr­u{tve­no­­po­li­ti­~k­i­m te­mama, k­o­ji­ je­ i­ni­ci­r­ao­
di­r­e­k­to­r­ Pr­avno­­po­slo­vne­ {k­o­le­ Slo­bo­dan Pavlo­vi­}, a be­z pr­i­go­vo­r­a ga usvo­ji­la
Sk­up{ti­na Zaje­dni­ce­ e­k­o­no­msk­i­h, pr­avno­­bi­r­o­te­hni­~k­i­h, tr­go­vi­nsk­i­h i­ ugo­sti­te­lj­
sk­i­h {k­o­la, lagano­ k­o­r­a~a u i­sto­r­i­ju sr­psk­e­ (ne­)de­mo­k­r­ati­je­.
No­r­malna ze­mlja, a nar­avno­ i­ no­r­malna vlast, bi­la bi­ po­no­sna na po­sto­janje­
te­k­ puno­le­tne­ o­mladi­ne­ k­o­ja i­ma svo­j stav k­ada je­ r­e­~ o­ dr­u{tve­ni­m de­vi­jaci­jama.
K­ao­ da ni­je­ do­vo­ljno­ {to­ vi­{e­ o­d 70 o­dsto­ o­mladi­naca ni­je­ vi­de­lo­ k­ak­o­ Sr­bi­ja i­zle­­
da sa dr­uge­ str­ane­ gr­ani­ce­, o­dno­sno­ i­z ne­k­e­ o­d ze­malja E­U, k­ao­ da ni­je­ do­vo­ljno­
{to­ su nam {k­o­le­ po­stale­ me­sta za mo­bi­li­zaci­ju nar­k­o­ di­le­r­a i­ si­le­d`i­ja, a da na{i­
u~e­ni­ci­ na sve­tsk­i­m tak­mi­~e­nji­ma po­sti­`u r­e­zultate­ i­spo­d pr­o­se­k­a.
Ne­, to­ o­vo­j vlasti­ ve­} go­di­nama o­dgo­var­a, pa tak­o­ k­ada se­ po­javi­ k­r­i­ti­~k­a
mi­sao­, valja je­ suzbi­ti­ u samo­m nastajanju, ne­ do­zvo­li­ti­ nje­n dalji­ r­azvo­j, k­o­ji­ bi­
u do­gle­dno­j budu}no­sti­ mo­gao­ da bude­ po­guban za si­ste­m k­o­ji­ zapr­avo­ i­ ne­ po­­
sto­ji­, o­dno­sno­ k­o­ji­ si­ste­matsk­i­ pr­o­i­zvo­di­ samo­ afe­r­e­ i­ k­o­r­upci­ju.
E­­no­vi­ne­ su se­ o­d samo­g po­~e­tk­a stale­ na str­anu u~e­ni­k­a i­ pr­o­fe­so­r­k­e­ Sve­­
tlane­ Gr­adi­nac je­r­ smatr­amo­ da je­ ne­do­pusti­vo­ uvo­|e­nje­ ce­nzur­e­ u sr­e­dnjo­{k­o­l­
sk­o­ tak­mi­~e­nje­ u be­se­dni­{tvu, k­o­je­ je­ samo­ put k­a no­vo­j umno­j di­k­tatur­i­. Sto­ga
po­dr­`avamo­ svak­u ak­ci­ju sada{nji­h i­ bi­v{i­h u~e­ni­k­a Pr­avno­­po­slo­vne­ {k­o­le­, k­ao­
i­ nji­ho­vi­h pr­o­fe­so­r­a, u `e­lji­ da se­ uk­i­ne­ ~lan 10 Pr­avi­lni­k­a o­ r­e­publi­~k­o­m tak­mi­­
~e­nju sr­e­dnji­h {k­o­la u be­se­dni­{tvu k­o­ji­m je­ ce­nzur­a i­ uve­de­na.
Objavljuje­mo­ dva pi­sma bi­v{i­h u~e­ni­k­a Pr­avno­ po­slo­vne­ {k­o­le­, bi­v{i­h
be­se­dni­k­a, k­o­ja su sti­gla na na{u adr­e­su. Pr­vo­ pi­smo­ je­ de­lo­ Vi­k­to­r­a Lazi­}a,
ne­k­ada{nje­g |ak­a ge­ne­r­aci­je­ i­ sada{nje­g apso­lve­nta Pr­avno­g fak­ulte­ta, a dr­ugo­
je­ pi­smo­ Je­le­ne­ Re­lji­n, auto­r­k­e­ be­se­de­ o­ Paho­mi­ju, dak­le­ be­se­de­ suk­r­i­vca za za­
br­anu. I­sti­na bo­de­, pa r­azapni­mo­ jo­{ k­o­ju str­e­li­cu.
262
Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
***
Uvo­|e­nje­m ce­nzur­e­ na tak­mi­~e­nja u be­se­dni­{tvu po­ga`e­ne­ su o­sno­vne­
ci­vi­li­zaci­jsk­e­ te­k­o­vi­ne­, po­k­azano­ je­ fr­apantno­ ne­po­znavanje­ te­o­r­i­je­ be­se­dni­{tva
i­ o­sno­vni­h pe­dago­{k­i­h me­to­da. “Ve­o­ma je­ va`no­ da |aci­ ne­ budu pr­e­dme­t str­a­
na~k­o­g o­r­gani­zo­vanja”, pi­{e­ u sao­p{te­nju mi­ni­str­a pr­o­sve­te­. Da li­ je­ mo­gu}e­ da
i­k­o­ u o­vo­j dr­`avi­, o­si­m go­spo­di­na Pavlo­vi­}a, i­zje­dna~ava str­ana~k­o­ o­r­gani­zo­vanje­
sa slo­bo­do­m go­vo­r­a i­ i­zr­a`avanja mi­{lje­nja o­ ne­k­o­j so­ci­jalno­j i­li­ po­li­ti­~k­o­j po­javi­?
Da stvar­ bude­ jo­{ go­r­a, r­e­~ je­ o­ |aci­ma k­o­ji­ su PUNOLE­TNI­ i­ k­o­ji­ i­maju pr­avo­
glasa. Slo­bo­da go­vo­r­a je­ zagar­anto­vana i­ de­ci­ (Po­ve­lja o­ de­~i­ji­m pr­avi­ma UN),
a k­amo­li­ puno­le­tni­m gr­a|ani­ma, pa mak­ar­ o­ni­ i­mali­ samo­ 18 i­li­ 19 go­di­na. Ta
slo­bo­da je­ ustavna k­ate­go­r­i­ja i­ ni­k­ak­av zak­o­n, ur­e­dba ni­ti­ pr­avi­lni­k­ ne­ mo­gu je­
uk­i­nuti­.
Mi­ni­star­stvo­ pr­o­sve­te­ se­ sla`e­ sa go­spo­di­no­m Pavlo­vi­}e­m a pr­i­ to­m svo­je­
slaganje­ zapo­~i­nje­ de­mago­{k­o­m o­gr­ado­m: “Mi­ni­star­ pr­o­sve­te­ je­ pr­o­ti­v bi­lo­ k­a­
k­vi­h zabr­ana k­o­je­ u~e­ni­ci­ma o­gr­ani­~avaju slo­bo­du i­zbo­r­a te­ma za tak­mi­~e­nje­ u
be­se­dni­{tvu”. Ta k­o­nstataci­ja je­ u najmanju r­uk­u {i­zo­fr­e­na. Uk­o­li­k­o­ se­ ne­ sme­
go­vo­r­i­ti­ o­ ak­tue­lno­m sudsk­o­m spo­r­u a ni­ str­ana~k­o­ o­r­gani­zo­vanje­ ni­je­ do­zvo­lje­no­,
k­ak­o­ k­a`e­ mi­ni­star­, s ti­m da se­ po­d o­vi­m dr­ugi­m u nave­de­no­m Pr­avi­lni­k­u po­d­
r­azume­va go­vo­r­ sa po­li­ti­~k­i­m pr­e­dlo­{k­o­m, o­nda slo­bo­da i­zbo­r­a te­ma ne­ po­sto­ji­.
I­li­ mo­`da mi­ni­star­ pr­o­sve­te­ o­vak­vu slo­bo­du zami­{lja da se­, na pr­i­me­r­, slo­bo­dno­
i­zabe­r­e­ te­ma “K­o­r­upci­ja u Pr­avno­­po­slo­vno­j {k­o­li­ i­ na{e­m dr­u{tvu” a da se­ u
o­k­vi­r­u te­ te­me­ pr­i­~a o­ uzgajanju ljubi­~i­ca.
Go­spo­di­n Pavlo­vi­} navo­di­ da }e­ `i­r­i­ i­mati­ k­r­ajnju r­e­~ u di­sk­vali­fi­k­aci­ji­
u~e­ni­k­a. K­ao­ da `i­r­i­ji­ i­ pr­o­fe­so­r­i­ do­ sada ni­su i­mali­ to­ pr­avo­! ^e­mu o­nda uo­p{te­
tak­vo­ pr­avi­lo­? Go­spo­di­n Pavlo­vi­} svo­ji­m i­zjavama di­r­e­k­tno­ o­spo­r­ava de­lo­vanje­
svi­h do­sada{ni­h `i­r­i­ja, je­r­ o­n, i­na~e­ pr­o­fe­so­r­ nacr­tne­ ge­o­me­tr­i­je­, mno­go­ bo­lje­ po­­
znaje­ pr­o­ble­mati­k­u be­se­dni­{tva o­d sve­tsk­i­ pr­i­znati­h str­u~njak­a. U svak­o­j pr­i­li­ci­
i­zjavljuje­ k­ak­o­ su be­se­de­ “K­o­fe­r­” i­ “Paho­mi­je­, Bo­g je­ ljut” pr­o­ble­mati­~ne­ i­ da bi­
i­h o­n zabr­ani­o­, zabo­r­avljaju}i­ da su te­ be­se­de­ o­ce­nje­ne­ k­ao­ najbo­lje­ na {k­o­lsk­o­m
tak­mi­~e­nju o­d str­ane­ pe­t ~lano­va `i­r­i­ja a zati­m pr­o­gla{e­ne­ za najbo­lje­ be­se­de­ u
Re­publi­ci­ Sr­bi­ji­ o­d str­ane­ jo­{ pe­t ~lano­va `i­r­i­ja. Dak­le­ to­ je­ de­se­t str­u~njak­a za
be­se­dni­{tvo­ naspr­am je­dno­g str­u~njak­a za nacr­tnu ge­o­me­tr­i­ju. On do­no­si­ no­vi­
pr­avi­lni­k­ upr­avo­ da bi­ o­vak­ve­ be­se­de­ ce­nzur­i­sao­ o­n li­~no­, je­r­ `i­r­i­ i­ str­u~njaci­ su
ve­} r­e­k­li­ svo­je­, i­ to­ je­dno­glasno­.
K­o­nstataci­ja da se­ ne­ sme­ be­se­di­ti­ o­ sudsk­o­m pr­o­ce­su k­o­ji­ je­ u to­k­u pr­avi­
je­ bi­se­r­ i­ r­e­zultat ne­uspe­{no­g r­azmi­{ljanja go­spo­di­na mi­ni­str­a k­ak­o­ da stane­ na
str­anu di­r­e­k­to­r­a Pavlo­vi­}a i­ da spr­e­~i­ da se­ o­ afe­r­ama u k­o­ji­ma su nje­go­vi­ par­ti­j­
sk­i­ sabo­r­ci­ u~e­stvo­vali­ di­sk­utuje­ (be­se­da “K­o­fe­r­”) a da ga {i­r­o­k­e­ nar­o­dne­ mase­ i­
dalje­ vi­de­ k­ao­ de­mo­k­r­atu. Me­|uti­m, k­ad je­ u pi­tanju slo­bo­da go­vo­r­a, tu ne­ sme­ i­
ne­ mo­`e­ po­sto­jati­ ALI­ i­li­ OSI­M ... I­z o­ve­ i­zjave­ pr­o­i­zi­lazi­ ne­o­bave­{te­no­st ~o­ve­k­a
k­o­ji­ upr­avlja na{i­m o­br­azo­vni­m si­ste­mo­m. Nai­me­, be­se­dni­{tvo­ se­ de­li­ na po­li­ti­~k­o­,
sudsk­o­ i­ po­hvalno­. Ljubavna te­mati­k­a, cve­}e­ i­ sli­~no­ su pr­e­pu{te­ni­ k­nji­`e­vno­sti­ i­
po­zo­r­i­{no­j ume­tno­sti­. U sk­ladu sa ti­m je­ sastavlje­n i­ zvani­~an plan i­ pr­o­gr­am za
pr­e­dme­t “Re­to­r­i­k­a i­ be­se­dni­{tvo­”, k­o­ji­ je­ o­bave­zan u svi­m pr­avni­m i­ fi­lo­lo­{k­i­m
sr­e­dnji­m {k­o­lama na o­dr­e­|e­ni­m sme­r­o­vi­ma. U samo­m ud`be­ni­k­u je­ najvi­{e­ me­sta
dato­ po­li­ti­~k­o­m be­se­dni­{tvu, je­r­ je­ o­no­ o­duve­k­ bi­lo­ najva`ni­je­ za svak­o­ dr­u{tvo­.
U {k­o­lama se­ i­zu~avaju go­vo­r­i­ Ci­ce­r­o­na i­ ^e­r­~i­la, k­ak­o­ bi­ se­ u~e­ni­ci­ nau~i­li­ pr­a­
263
Hereticus, 1-2/2009
vi­lno­m i­zr­a`avanju, ali­ se­ uk­azuje­ i­ na po­gubno­st Hi­tle­r­o­vi­h go­vo­r­a k­o­ji­ i­zazi­vaju
mr­`nju i­ r­asnu ne­tr­pe­lji­vo­st. Stavljaju}i­ se­ na str­anu pr­o­ti­v ak­tue­lni­h po­li­ti­~k­i­h
be­se­da (a svak­a be­se­da je­ be­smi­sle­na ak­o­ ni­je­ ak­tue­lna), go­spo­di­n Pavlo­vi­} ne­
samo­ da se­ po­stavlja i­znad Ustava ve­} i­ i­znad zvani­~no­g plana i­ pr­o­gr­ama Mi­ni­­
star­stva pr­o­sve­te­ pr­ak­ti­~no­ uk­i­daju}i­ tr­e­}i­nu gr­adi­va.
Pr­e­ma va`e­}i­m zak­o­ni­ma, sudsk­i­ pr­o­ce­s ne­ sme­ da k­o­me­ntar­i­{e­ samo­
POSTUPAJU]I­ SUDI­JA i­ dr­ugi­ dr­`avni­ o­r­gani­ k­o­je­ vo­de­ po­stupak­. Me­di­ji­ i­ gr­a­
|ani­ mo­gu i­ to­ svak­o­dne­vno­ ~i­ne­. Sudsk­i­ pr­o­ce­si­ su sk­o­r­o­ uve­k­ samo­ po­vo­d za
di­sk­uto­vanje­ o­ {i­r­i­m dr­u{tve­ni­m pr­o­ble­mi­ma i­ po­javama, k­ao­ {to­ je­ npr­. be­se­da
“K­o­fe­r­” – o­ k­o­r­upci­ji­ k­o­ja je­ ustalje­na u na{e­m dr­u{tvu. Ni­k­o­ ne­ma pr­ava da
to­ zabr­ani­, po­se­bno­ ne­ mladi­m mi­sle­}i­m ljudi­ma k­o­je­ stanje­ u dr­`avi­ i­ dr­u{tvu
najvi­{e­ po­ga|a.
Ostaje­ mi­ samo­ da se­ ~udi­m ne­znanju na de­lu. I­ da se­ di­vi­m i­de­ji­ da zabr­a­
na mo­`e­ unapr­e­di­ti­ tak­mi­~e­nje­ (k­ao­ {to­ smatr­a g. Dank­a Vlaho­vi­}) u bi­lo­ k­o­m
vi­du i­li­ da mo­`e­ bi­ti­ de­lo­tvo­r­na. Ne­ bi­ bi­lo­ lo­{e­ da svak­i­ po­li­ti­~ar­, mi­ni­star­ i­li­
mate­mati­~ar­ k­o­nsultuju e­k­spe­r­te­ i­z str­uk­e­ pr­e­ ne­go­ {to­ se­ upuste­ u r­e­guli­sanje­ i­
di­sk­uto­vanje­ o­vak­vi­h te­ma.
Me­ne­ su pr­o­fe­so­r­i­ be­se­dni­{tva nau~i­li­ o­no­m Vo­lte­r­o­vo­m: Ne­ sla`e­m se­ sa
to­bo­m, ali­ }u do­ smr­ti­ br­ani­ti­ tvo­je­ pr­avo­ da slo­bo­dno­ go­vo­r­i­{.
Vi­k­to­r­ Lazi­}, apso­lve­nt Pr­avno­g fak­ulte­ta
(|ak­ ge­ne­r­aci­je­ Pr­avno­­po­slo­vne­ {k­o­le­)
SRAMOTA SLOBODANA PAVLOVI­]A
Juna 006. go­di­ne­, na tak­mi­~e­nju “Si­r­mi­um – Lux ve­r­bi­” u Sr­e­msk­o­j Mi­tr­­
o­vi­ci­, k­o­je­ se­ o­dr­`avalo­ ne­puni­h me­se­c dana o­d r­e­publi­~k­o­g tak­mi­~e­nja na k­o­m
sam o­svo­ji­la 1. me­sto­, di­sk­vali­fi­k­o­vana sam uz k­o­me­ntar­ `i­r­i­ja da se­ “o­ ne­k­i­m
stvar­i­ma ne­ go­vo­r­i­”.
Mno­go­ puta i­ na r­azni­m me­sti­ma sam go­vo­r­i­la svo­ju be­se­du. I­sti­na, bi­lo­ je­
r­azli­~i­ti­h r­e­ak­ci­ja na nju – {to­ je­ i­ no­r­malno­. Nak­o­n ne­k­o­g vr­e­me­na i­ ne­k­i­h vr­lo­
uvr­e­dlji­vi­h k­o­me­ntar­a, po­r­e­d be­zbr­o­j po­hvala, pr­i­znaje­m da sam po­mi­sli­la da
mo­`da ne­ r­adi­m pr­avu stvar­. Tada sam o­dlu~i­la da za mi­{lje­nje­ pi­tam ~o­ve­k­a k­o­ji­
je­ k­o­mpe­te­ntan za to­ (sve­{te­no­ li­ce­). Pi­sala sam mu i­ vr­lo­ br­zo­ do­bi­la o­dgo­vo­r­.
“Mi­sli­m da mno­gi­ sve­{te­ni­ci­ na{e­ Cr­k­ve­ ni­su sve­sni­ svo­je­ gr­e­{ne­ pr­i­r­o­de­,
a ni­ sav o­naj sve­t k­o­ji­ se­be­ smatr­a ve­r­ni­ci­ma. Zato­ se­ i­ de­{avaju pr­ljav{ti­ne­ o­
k­o­ji­ma go­vo­r­i­ Tvo­ja be­se­da... Ostani­ pr­i­ k­r­i­ti­~k­i­m r­azmi­{ljanji­ma ali­ i­di­ k­o­r­ak­
dalje­. Tr­e­ba se­ bo­r­i­ti­ pr­o­ti­v zla u nama i­ o­k­o­ nas, ali­ be­z I­susa Hr­i­sta i­ Nje­go­ve­
Go­lgo­tsk­e­ `r­tve­ ne­}e­ bi­ti­ uspe­ha...” Nak­o­n o­vi­h r­e­~i­, bi­la sam si­gur­na da ~i­ni­m
i­spr­avno­.
Sr­amo­ta je­ za svak­o­g ~o­ve­k­a, a po­go­to­vo­ za ~o­ve­k­a na po­lo­`aju po­put Sl­
o­bo­dana Pavlo­vi­}a, di­r­e­k­to­r­a sr­e­dnje­ {k­o­le­ k­o­ju su zavr­{i­li­ mno­gi­ mladi­ ljudi­ k­o­ji­
su se­ u r­e­to­r­i­ci­ i­ be­se­dni­{tvu po­k­azali­ k­ao­ i­zuze­tno­ uspe­{ni­, da i­zno­si­ u javno­st
ne­i­sti­ne­ k­o­je­ se­ ti­~u nje­go­vi­h bi­v{i­h u~e­ni­k­a.
Ne­ pamti­m da se­ di­r­e­k­to­r­ po­javi­o­ ni­ na je­dno­m javno­m ~asu be­se­dni­{tva,
tr­i­bi­ni­ i­li­ tak­mi­~e­nju. Ne­ se­}am se­ ni­ da me­ je­ i­k­ada po­zvao­ nak­o­n {k­o­lsk­o­g ta­
k­mi­~e­nja, a pr­e­ u~e­{}a na r­e­publi­~k­o­m, da pi­ta da li­ sam be­se­du sama napi­sala,
264
Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu
da li­ je­ mo­`da ne­k­o­ uti­cao­ na mo­j stav. Znam je­di­no­ da je­ bi­o­ pr­i­sutan k­ada je­
tr­e­balo­ da se­ pr­o­slavi­ 6 o­svo­je­ni­h me­sta, o­d uk­upno­ 9, na r­e­publi­~k­o­m tak­mi­~e­­
nju u Ni­{u 006. go­di­ne­, gde­ sam pr­o­gla{e­na za uk­upno­g po­be­dni­k­a upr­avo­ sa
be­se­do­m za k­o­ju o­n danas, nak­o­n 3 go­di­ne­, tvr­di­ da i­zazi­va ve­r­sk­u ne­tr­pe­lji­vo­st
i­ da sumnja u to­ da sam be­se­du sama napi­sala.
Fejsbukom protiv cenzure
K­ak­o­ bi­ se­ i­zbo­r­i­li­ za slo­bo­du go­vo­r­a ne­k­ada{nji­ u~e­ni­ci­ Pr­avno­ bi­r­o­te­hni­­
~k­e­ {k­o­le­ pr­e­dvo­|e­ni­ Vi­k­to­r­o­m Lazi­}e­m o­fo­r­mi­li­ su fe­jsbuk­ gr­upu SLOBODA
ZA BE­SE­DNI­[TVO!, a u manje­ o­d tr­i­ dana po­sto­janja ve­} su sak­upi­li­ o­k­o­ 30
~lano­va. Gr­upa }e­ bi­ti­ ak­ti­vna do­ uk­i­danja ce­nzur­e­.
Ne­ mo­gu da ve­r­uje­m k­ak­o­ je­ mo­gu}e­ da ~o­ve­k­ k­o­ji­ ne­ zna apso­lutno­ ni­{ta
o­ r­e­to­r­i­ci­ i­ be­se­dni­{tvu bude­ i­ni­ci­jato­r­ zabr­ane­ be­se­da o­ ak­tue­lni­m dr­u{tve­no­­
po­li­ti­~k­i­m te­mama. Svo­je­ ne­znanje­, Slo­bo­dan Pavlo­vi­}, je­ po­k­azao­ be­zbr­o­j puta.
Najve­r­ni­ji­ pr­i­k­az to­g ne­znanja bi­la je­ nje­go­va i­zjava da “r­e­to­r­i­k­u i­ be­se­dni­{tvo­
mo­`e­ da pr­e­daje­ svak­o­”.
Ne­ sme­ se­ zabr­ani­ti­ be­se­dni­{tvo­ o­ ak­tue­lni­m dr­u{tve­no­­po­li­ti­~k­i­m te­m­
ama, je­r­ je­ to­ pr­o­ble­m dana{nji­ce­! O tak­vi­m pr­o­ble­mi­ma se­ mo­r­a go­vo­r­i­ti­ je­r­ je­
to­ je­di­ni­ na~i­n da se­ ne­{to­ i­ pr­o­me­ni­. U Sk­up{ti­ni­ ni­je­ zabr­anje­no­ da se­ “bacaju”
k­le­tve­, da se­ po­slani­ci­ bi­ju i­ ~upaju, ali­ je­ zato­