docHereticus 2009/1-2
download 
Report Transcription
Hereticus 2009/1-2
HERETICUS Casopis za preispitivanje proslosti Vol. VII (2009), No. 1-2 Glavni i odgovrni urednik prof. dr Jovica Trkulja Članovi uredništva mr Srđan Cvetković Marinko Arsić Ivkov dr Predrag J. Marković Dejan Milić doc. dr Slobodan G. Marković, zamenik glavnog urednika mr Vladimir Petrović (sekretar) prof. dr Vladimir V. Vodinelić Izdavač Centar za unapređivanje pravnih studija E-mail: [email protected] • www.cups.rs Adresa uredništva Novi Beograd, Goce Delčeva 36, tel/fax: 011/2095-512 www.hereticus.org Za izdavača prof. dr Vladimir V. Vodinelić, direktor Lektura i korektura Marinko Arsić Ivkov Izvršni izdavač Dosije, Beograd www.dosije.rs Tiraž 400 primeraka Godišnja pretplata: za pojedince 1.200 din., za ustanove 2.000 din. Ilustracija na naslovnoj strani Boško Risimović, U slavu Čede Rogana 1953. © 2009. Centar za unapređivanje pravnih studija HERETICUS a magazine for re-examination of the past Vol. VII (2009), No. 1-2 Editor-in-chief Prof. Jovica Trkulja Members of Editorial Board Srđan Cvetković, MA Marinko Arsić Ivkov Dr. Predrag J. Marković Dejan Milić Dr. Slobodan G. Marković, Deputy Editor Vladimir Petrović, MA (secretary) Prof. Vladimir V. Vodinelić Publisher Center for Advanced Legal Studies E-mail: [email protected] • www.cups.rs Editorial Board Address Belgrade, Goce Delčeva 36, tel/fax: +381 11/2095-512 www.hereticus.org Za izdavača Prof. Vladimir V. Vodinelić, Director Language editing and proofreading Marinko Arsić Ivkov Executive publisher Dosije, Belgrade www.dosije.rs Printrun 400 copies Front-page illustration Boško Risimović, Tribute to Čeda Rogan 1953 © 2009. Center for Advanced Legal Studies H E R E T I C U S ^ ^ Casopis za preispitivanje proslosti Vol. VII (2009), No. l-2 SADR@AJ Uvodnik .................................................. 5 PREVLADAVANJE PRO[LOSTI – MIT ILI STVARNOST Joahim Perels Mit o prevladavanju pro{losti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vladimir Petrovi} Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti . . . . . . . . . . . . . Jovica Trkulja Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Slobodan G. Markovi} Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije . . . . . . . . . . . . . Sr|an Cvetkovi} Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 19 35 59 72 Istra`ivanja Predrag Vukasovi} Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Milojica [utovi} Oslobo|enje Kosova / ili izlazak Srbije na more . . . . . . . . . . . . . 109 Prevodi Joahim Fest Biografija Hitlera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Ogledi Neven Cveti}anin Crtica o institucionalnom na~inu razmi{ljanja kao sr`i evropskog identiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Jaroslav Ha{ek Finansijski problem Tokovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Hereticus, -2/2009 Uvodnik Zbivanja Vladimir Petrovi} Prevladavanje pro{losti u Nema~koj 1989–2009 . . . . . . . . . . . . . . 155 Marinko M. Vu~ini} Izazovi krize i demokratsko dru{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Pogledi Du{ko M. ^eli} Pogrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Marinko M. Vu~ini} Instalacija bizarnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 Ilija Markovi} Aforizam kao poslednji bedem odbrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Intervjui Poruke i pouke srpskog oktobra (2) Dragana Kuzmanovi} Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama ..................... Polemike Tomislav Krsmanovi} Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948. ................ 178 195 Se}anja \uro \urovi} Razmi{ljanje o smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 Milovan \ilas Susret sa Staljinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 Dosije Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu Uvodna napomena (Dejan Mili}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cenzura takmi~ara u besedni{tvu Takmi~enje u besedni{tvu (Svetlana Gradinac) . . . . . . . . . . . . . . Pravilnik o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prigovor na Pravilnik (S. Avramovi}, J. Trkulja, S. Gradinac, Dejan Mili}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . “Cenzurisano govorni{tvo” – odjek u medijima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Epilog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 245 248 250 251 279 Osvrti, prikazi, recenzije Jovica Trkulja “Politi~ke uspomene” Dragoljuba Jovanovi}a 2 ............... 283 Uvodnik Miodrag Rai~evi} Zapis o Dragoljubu Jovanovi}u, knji`evniku . . . . . . . . . . . . . . . . . Ratomir Damjanovi} Logos–Etos–Patos (povodom knjige “Rhetorike techne – ve{tina besedni{tva” dr Sime Avramovi}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . Ljubomir Petrovi} Izme|u nauke i politike (Mira Radojevi}, Nau~nik i politika, politi~ka biografija Bo`idara V. Markovi}a, 874–946) . . . . . . . Miroslav Svir~evi} Novi pogledi na principe pravde i politi~ke slobode (F.A. Hajek, Pravo, zakonodavstvo i sloboda) . . . . . . . . . . . . . . . Vladimir Petrovi} Od bespu}a do puteva i stranputice pravne dr`ave (Jovica Trkulja (ur.), Putevi i stranputice pravne dr`ave u Srbiji) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vladimir Markovi} Plima restitucije u savremenom svetu (Elazar Barkan, Krivica nacija, Restitucija i ispravljanje istorijskih nepravdi) . . . . . . . . . . . 290 295 305 310 314 316 In memoriam @eljko Simi} Epski lirizam Ksenije Ze~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 Uputstvo za saradnike ....................................... 323 Hereticus, -2/2009 4 Uvodnik ..................... UVODN I K ..................... Òokom poslednjih pet godina ~asopis Hereticus se kontinuirano i sistematski bavio problemima suo~avanja sa pro{lo{}u. Ve}ina temata i stalnih rubrika ~asopisa bila je posve}ena pitanjima savladavanja autoritarne pro{losti. Osvetljeni su razli~iti aspekti ove slo`ene problematike, kao i putevi i stranputice Srbije u savladavanju zla autoritarne pro{losti. Teme i dileme koje su obra|ivane na stranicama Hereticusa nametale su se snagom svoje predominacije u sumornoj stvarnosti Srbije. To je pravno-politi~ka destrukcija i pusto{ koju su za sobom ostavili prethodni autoritarni re`imi, koji u svom malignom nastupu gotovo da nisu ostavili prazan prostor. Njihove `rtve bili su i ostali gra|ani Srbije, kao i pravo koje je pretvoreno u slu{kinju politike. Uprkos demokratskim promenama, mi se jo{ uvek nismo ozbiljno suo~ili sa zlom autoritarne pro{losti. Valja nam iza}i na kraj sa minulim mra~nim vremenima, ovladati pro{lo{}u koja je gospodarila nama. I dalje }e, ukoliko se ne ovlada njome. Uredni{tvo Hereticusa je zauzelo stav da je ova zapostavljena pitanja, o kojima se, od Brozove i Milo{evi}eve vladavine do danas, tako malo govorilo i pisalo, neophodno izneti na svetlo dana. Ova pitanja neophodno je sagledavati u kontekstu za{tite ljudskih prava. Me|utim, danas se za ta prava bore oni koji su ih najvi{e kr{ili – biv{i lakeji i beneficijari autoritarnih re`ima, koji su uspeli da operu svoje biografije i proglase se avangardom demokratije. Oni koji su bili od njih proganjani ponovo su na margini i u nemilosti. Novim vlastima ni na pamet ne pada da rehabilituju i obe{tete ljude koje su prethodni autoritarni re`imi progonili. Naprotiv, postigli su sporazum sa biv{im re`imima o nenapadanju. Zbog toga bi odgovori na pitanja pravnog savladavanja autoritarne pro{losti zna~ili svojevrsnu optu`nicu i raskid sa totalitarnom politi~kom praksom biv{ih diktatorskih re`ima i njihovih dana{njih recidiva, koji su svojevrsna potvrda kako je zlo bilo (i ostalo) odoma}eno i sveprisutno. Nastavljaju}i tu ure|iva~ku koncepciju, temu ovog broja Hereticusa posve}ujemo dilemi da li je savladavanje autoritarne pro{lost mit li stvarnost? U odgovoru na ovo pitanje Joahim Perels iznosi dragocena iskustva Nema~ke u njenom suo~avanju sa zlom autoritarne pro{losti i mukotrpnom savladavanju njenih te{kih posledica. U toj funkciji je i prevod teksta Joahima Festa o Hitleru. Vladimir Petrovi} osvetljava probleme i dileme sa kojima se suo~avaju istori~ari pred izazovom savladavanja pro{losti. Nakon toga, Jovica Trkulja, Slobodan Markovi} i Sr|an Cvetkovi} kriti- Hereticus, -2/2009 ~ki preispituju konkretne mere koje su u Srbiji preduzete poslednjih osam godina na planu savladavanja autoritarne pro{losti. U rubrici “Istra`ivanja” Predrag Vukasovi} pi{e o zna~aju i aktuelnosti Hipokratove zakletve, a Milojica [utovi} podse}a na vreme slabljenja Otomanske imperije, kada je srpski nacionalni pokret nastojao da ostvari program nacionalnog ujedinjenja, stvaranjem nacionalne dr`ave srpskog naroda, osloba|anjem Kosova i pripajanjem matici Srbiji starih srpskih zemalja i izlazak na more. U rubrici “Ogledi” objavljujemo razmi{ljanja Nevena Cveti~anina o evropskom identitetu, a u “Tokovima” i danas aktuelnu pri~u Jaroslava Ha{eka. U “Zbivanjima” Vladimir Petrovi} nastoji da sumira iskustva savladavanja pro{losti u Nema~koj posle ujedinjenja, u periodu od 989. do 2009. godine, a Marinko Vu~ini} razmatra uticaj svetske ekonomske krize na demokratske procese. Nakon “Pogleda” sa prilozima Du{ana ^eli}a, Marinka Vu~ini}a i Ilije Markovi}a na aktuelne teme, sledi rubrika “Intervju”, u kojoj objavljujemo razgovor Silvije Nadjivan sa Draganom Kuzmanovi} i time zavr{avamo serijal razgovora na temu “Poruke i pouke srpskog oktobra 2000. godine”. Tomislav Krsmanovi} polemi{e sa razli~itim stavovima i zabludama o opsegu represije u Jugoslaviji posle Rezolucije Informbiroa 948. godine. U rubrici “Se}anja” objavljujemo razmi{ljanja \ure \urovi}a o smrti i podse}amo da je Milovan \ilas posve druga~ije opisao svoj susret sa Staljinom 944. godine nego pet decenija kasnije. Po~etkom februara ove godine, Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravno-birotehni~kih i ugostiteljskih {kola uvela je cenzuru na besede o aktuelnim dru{tveno-politi~kim temama na republi~kim nadmetanjima srednjo{kolaca iz besedni{tva. Na`alost, poslednjih godina je bilo jo{ primera cenzurisanja mladih besednika i njihovih beseda na takmi~enjima, ili u medijima. Ove zabrane i represija u {kolama (i medijima) zastra{uju}i su znak povampirenog jednoumlja, ubedljiv dokaz da kod nas jo{ preovla|uju monolozi mo}nih zasnovani na argumentu snage, a ne na snazi argumenta, na dogmatskoj isklju~ivosti i neargumentovanoj uzurpaciji prava na jedino ispravno gledi{te. Iz tih razloga jedan broj uglednih stru~njaka i javnih li~nosti odlu~no se suprotstavio ovim poku{ajima cenzurisanja besednika. Njihovi tekstovi i polemika vo|ena o ovom pitanju ~ini sadr`inu rubrike “Dosije”. Rubrika “Osvrti, prikazi, recenzije” ovog puta je veoma bogata. Zapo~inje prikazima Jovice Trkulje i Miodraga Rai~evi}a Politi~kih uspomena i Medaljona Dragoljuba Jovanovi}a, knjiga objavljen u okviru “Sabranih dela Dragoljuba Jovanovi}a”. Ratomir Damjanovi} je prikazao knjigu Sime Avramovi}a, Rhetorike techne – ve{tina besedni{tva, a Ljubomir Petrovi} studiju istori~arke Mire Radojevi} o profesoru Bo`idaru V. Markovi}u kao nau~niku i politi~aru. Tu su i prikazi Hajekove knjige, Pravo, 6 Uvodnik zakonodavstvo i sloboda (Miroslav Svir~evi}), zbornika radova Putevi i stranputice pravne dr`ave (Vladimir Petrovi}) i kontroverzne knjige Elazara Barkana Krivica nacija, Restitucija i ispravljanje istorijskih nepravdi (Vladimir Markovi}). Broj zavr{avamo tekstom @eljka Simi}a o epskom lirizmu rano preminule Ksenije Ze~evi}. U celini uzev, izbor tekstova u ovom broju izra`ava te`nju Uredni{tva da presekom kroz dosada{nja saznanja o autoritarnoj pro{losti u Srbiji podstakne dalja istra`ivanja razli~itih aspekata srpske i jugoslovenske autoritarne pro{losti, te doprinese njenom kriti~kom savladavanju. Uredni{tvo se nada da }e dosada objavljeni tekstovi u Hereticusu o savladavanju autoritarne pro{losti predstavljati solidnu osnovu i svojevrsni pledoaje za dijalog o ovoj temi, koja ima dalekose`ni zna~aj za tranziciju iz autoritarnog u demokratski poredak. Otuda dana{nje kriti~ko preispitivanje i prevladavanje autoritarne pro{losti u Srbiji nije samo zna~ajno u smislu skolasti~kog traktata i juristi~kih nadmudrivanja, ve} je svojevrsna reafirmacija klju~nih pravno-politi~kih kategorija i koncepata moderne demokratske pravne dr`ave i njihovog uzdizanja do istorijske samosvesti i civilizacijske alternative. Beograd, jula 2009. Uredni{tvo 7 Hereticus, -2/2009 8 Uvodnik Uvodnik .......................... TEMA BR O J A .......................... Prevladavanje pro{losti – mit ili stvarnost Bo{ko Risimovi} – Uskrsnu}e, 1969. 9 Hereticus, -2/2009 0 Uvodnik Mit o prevladavanju pro{losti UDK 34.3.5:343.(430)"945... Joahim Perels profesor politi~kih nauka, Hanover Mit o prevladavanju pro[losti Rezime: Autor polazi od teze da je najdra`i mit Savezne republike Nema~ke je onaj o uspe{nom pravnom suo~avanju sa vladavinom nacionalsocijalizma. No ovaj mit ne mo`e da izdr`i niti jednu ozbiljnu proveru. U stvarnosti, krivi~no gonjenje zlo~ina nacionalsocijalisti~kog re`ima nije bilo uspe{no. Njegov zaklju~ak je da je krivi~ni progon nacisti~kih dr`avnih zlo~ina – i pored va`nih procesa kao {to je Au{vic-proces – ostalo samo u naznakama. [ta to zna~i ustavno pravno, nije te{ko zaklju~iti: Na~elo, po kome su sve grane javne vlasti vezane ustavnim pravima (~lan , stav 3. Ustava SR Nema~ke) i me|unarodnim pravom (~lan 4. Ustava SR Nema~ke) nije imalo zapravo nikakvo stvarno va`enje u krivi~nom gonjenju mnogih nacisti~kih zlo~ina. [to se materijala i dokaza ti~e, bilo je mogu}e jo{ 950. zapo~eti veliki proces protiv Glavnog {taba bezbednosti Rajha, no uprkos obimnim predistra`nim radnjama protiv 600 osumnji~enih, ovakav proces nije nikada pokrenut. Sa izuzetkom pojedina~nih sudskih procesa, Hitlerova komandna centrala je za zlo~ine po~injene nad milionima ljudi, ostala neka`njena. Klju~ne re~i: vladavina nacionalsocijalizma, zlo~ini, suo~avanje s pro{lo{}u, pravno prevladavanje pro{losti, pravna dr`ava, mit Najdra`i mit Savezne Republike Nema~ke je onaj o uspe{nom pravnom suo~avanju sa vladavinom nacionalsocijalizma. No ovaj mit ne mo`e da izdr`i ni jednu ozbiljnu proveru. U stvarnosti, krivi~no gonjenje zlo~ina nacionalsocijalisti~kog re`ima nije bilo uspe{no. [tavi{e: pojam “zakonskog neprava” (Gustav Radbruh),3 koji se odnosi na kriminalna Profesor dr Joachim Perels, ro|en 94, studirao je prava, filozofiju, sociologiju i politi~ke nauke na univerzitetima u Frankfurtu na Majni i Tibingenu. Od 983. docira, u me|uvremenu je emiritiran, kao profesor politi~kih nauka, na Lajbnicovom univerzitetu u Hanoveru. Autor je brojnih knjiga, izme|u ostalih: Ukla njanje vladavine nacionalsocijalizma? Linija sporenja u suo~avanju sa Hitlerovim re`imom (Entsorgung der NSHerrschaft? Konfliktlinien im Umgang mit dem Hi tlerRegime) i Da li je desni radikalizam marginalan fenomen? (Der Rechtsradi kalismus – ein Randphänomen?). Prim. prev. Tekst “Der Mythos von der Vergangenheitsbewältigung” profesora Joahima Perelsa objavljen je u nedeljniku Die Zeit, 6.0.006., Nr. 5. Gustav Radbruch (878–949) va`i za jednog od najuticajnijih filozofa prava 0. veka. Radbruh je bio ~ovek svog vremena, veoma anga`ovan u politi~kim previranjima sa po~etka 0. veka, cenjen profesor Univerziteta u Kenigsbergu, dekan 11 Hereticus, 12/2009 Joahim Perels dela nacionalsocijalisti~ke dr`ave i podrazumeva njihovo sankcionisanje, u SR Nema~koj je zapostavljen i delimi~no odba~en. Ova namera da se pravno vrednovanje vladavine nacionalsocijalizma vi{e ne vezuje bezrezervno za ustav, za nesalomivost va`enja ustavnih prava i za krivi~ni zakonik, posebno je bila nagla{ena pedesetih godina pro{log veka. U vi{e navrata je sudstvo ~ak preuzimalo pravnu doktrinu Hitlerovog re`ima – sa zastra{uju}im rezultatom: da se unutar savezne republikanske pravne dr`ave stvorila jedna posebna pravna zona. Ona je u izvesnoj meri pratila logiku nacionalsocijalisti~kog pojma prava. Da bi se razumeo ovaj razvoj, neophodno je jo{ jednom baciti pogled na jednu od najva`nijih studija o pravnoj doktrini nacionalsocijalisti~ke diktature, koja je i danas va`e}a – na studiju Ernsta Frenkela4 “Dvostruka dr`ava” iz 94.godine. U ovoj studiji Frenkel opisuje strukture nacionalsocijalisti~kog re`ima kao “dr`avu mera”5 u kojoj je ukinut veliki broj pravnih garancija za pojedince. Nacionalsocijalisti~ka dr`ava je po svom naho|enju mogla da raspola`e slobodom i imovinom ljudi. U izvr{noj praksi SS-a i Gestapoa, ~esto pokrivenoj sudskom praksom, bezvla{}e “dr`ave mera” dobilo je svoje jezivo obli~je. Ova dr`ava se pokazala posebno svirepom u zlo~inu koji je po~inila nad osobama sa invaliditetom, Jevrejima, Romima i Sintima, nad sovjetskim ratnim zarobljenicima i politi~kim protivnicima. Ova masovna ubistva su imala utemeljenje u ukidanju prava na `ivot, koje je izvr{no-tehni~ki sprovodio Hitlerov re`im. Pogre{no bi bilo verovati da je na~in razmi{ljanja u kategorijama “dr`ave mera” nestao posle 945. Naprotiv, veliki paradoks Savezne Re- 12 Univerziteta u Kilu; bio je dva puta biran za ministra pravde: 90. i 94. 96. vra}a se na Univerzitet u Hajdelberg, gde zavr{ava tre}u i poslednju verziju svoje Pravne filozofije. 933. na osnovu Zakona o ponovnom uspostavljanju statusa dr`avnih slu`benika biva prvi nema~ki profesor koga je nacionalsocijalisti~ki re`im otpustio, ne zbog rasne, ve} zbog politi~ke pripadnosti. U toku jednogodi{njeg boravka na Univerzitetu u Oksfordu nastala je njegova, tek 945. objavljena, knjiga Duh engleskog prava. 945. Radbruh se vra}a kao prvi posleratni dekan ponovo u Hajdelberg, gde nastaju njegova ~uvena kasna dela, me|u kojima i 946. objavljeni esej “Zakonsko nepravo i nadzakonsko pravo” (“Gesetzliches Unrecht und übergesetzliches Recht”). Pojam zakonskog neprava: “Kad je pozitivni zakon u toliko nepodno{ljivoj meri nepravedan, onda on kao zakonsko nepravo mora odstupiti pred pravdom, nadzakonskim pravom”. Prim. prev. Ernst Fraenkel je postao poznat po svojim delima iz oblasti politi~kih nauka, me|u kojima je Dvostruka dr`ava (Der Doppelstaat) verovatno najva`nije i na ~ijoj je prvoj verziji radio sve do emigracije, 938. godine. Frenkel je iskusio u stvarnosti kako funkcioni{e jedna fa{isti~ka dr`ava, te je mogao da opi{e veliki broj politi~kih, administrativnih i pravnih procedura koje su bile tipi~ne za funkcionisanje nacionalsocijalisti~kog re`ima. Prim. prev. Teza Ernsta Frenkela bila je da se sistem vladavine nacionalsocijalizma sastoji iz dva dela: dr`ave pravila i dr`ave mera. U dr`avi mera po Frenkelu suverena nema~ka diktatura nalazi svoj pravi izraz. Prim . prev. Mit o prevladavanju pro{losti publike je bio sadr`an upravo u tome da su, bez obzira na va`enje Ustava, pojedini strukturni elementi ovoga na~ina mi{ljenja postali dejstvuju}i u zakonodavstvu, sudstvu i u izvr{noj vlasti. Najpre su nai{le na dobar prijem sve pravne tvorevine koje su imale za cilj da onemogu}e gonjenje za dr`avne zlo~ine. Na osnovi toga je zakonodavac u okviru amnestije od 949. oslobodio krivice pojedine nacisti~ke zlo~ince, ~ime je proglasio ponovo va`e}im Hitlerovo pravilo amnestije odre|enih nacisti~kih zlo~inaca iz Kristalne no}i 938. Zakon o amnestiji iz 954. je sledio sli~nu logiku. On nije ni{ta manje nego poku{aj da se odre|ena akta dr`avnih mera Hitlerove diktature u~ine sastavnim delom posleratnog pravnog poretka. U svetlu ovog zakona o amnestiji, ubistva glavnih nacionalsocijalisti~kih aktera se, ako kazneni okviri za takva dela nisu predvideli vi{e od tri godine zatvora, preobra`avaju u krivi~ne delikte nare|ene odozgo, bez sopstvene odgovornosti, za koje je krivi~no gonjenje isklju~eno. Kako je to dokazao istori~ar Norbert Fraj,6 na osnovu ovog zakona o amnestiji oslobo|eni su krivi~nog gonjenja nacisti koji su po~inili 44 ubistva, kao na primer ubistvo gradona~elnika Ahena, koga su Amerikanci doveli na vlast, a koga su ubili pripadnici SS-a. Adenauerova vlada je tako|e preuzela elemente pravne nacionalsocijalisti~ke doktrine. U Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima iz 950. utvr|eno je da je mogu}e osuditi u~esnika u dr`avnoteroristi~kom delu koji se poziva na pravo diktature ako to delo “u trenutku njegovog izvr{enja po op{tim, od civilizovanih naroda priznatim osnovnim pravima, podle`e krivi~nom gonjenju” (~lan 7, stav ). Ova, takozvana Nirnber{ka klauzula, koja se nadovezuje na zakon br. 0 Kontrolnog saveta iz decembra 945., postala je 95. u Nema~koj neva`e}a zahvaljuju}i rezervi Savezne vlade. Signal je bio nedvosmislen: nacionalsocijalisti~ki pravni sistem ne sme biti stavljen pod sumnju sa stanovi{ta povrede principa pravne dr`ave. Time je u osnovi ostao da va`i. Upravo to su i zahtevali branioci u Nirnber{kom procesu. Ukidanje ka`njivosti dr`avnih zlo~ina bilo je 968. ~ak znatno pro{ireno. Nema~ki parlament je Krivi~nom zakoniku dodao jo{ jednu odredbu (paragraf 50, stav ), po kojoj se razlikuju obele`ja dela i obele`ja koja se odnose na po~inioca. Po tome su administratori uni{tenja progla{eni samo za tzv. pomaga~e u vezi sa delom ubistva onim po~iniocima koji su navodno bili jedini pravi gospodari zlo~ina na licu mesta. Za pomaga~e zlo~ina je va`ilo zastarevanje posle 5 godina – sa posledicom da je Norbert Frei (955) je poznati nema~ki istori~ar. On predaje noviju i modernu istoriju na Fridrih [iler Univerzitetu u Jeni. Veoma je zapa`ena bila njegova habilitaciona teza koja se bavila politikom suo~avanja sa pro{lo{}u u eri Konrada Adenauera. Prim . prev. 13 Hereticus, 12/2009 Joahim Perels odgovorna vlast Glavnog {taba bezbednosti Rajha7 bila u najve}oj meri oslobo|en krivi~nog gonjenja. Justicijar SS-a Verner Best zahteva amnestiju za politi~ke krivce Ova, tada nova verzija paragrafa 50, stava Krivi~nog zakonika, kasnije je protuma~ena kao “oma{ka”; tada{nji ministar pravde, Hajneman, nije nikada shvatio pravu nameru tog poku{aja. U su{tini, ova nova verzija na odre|en na~in je povezana sa onom kategorijom u vezi sa ekskulpiranjem dr`avnog zlo~ina koju je po~etkom pedesetih godina razvio Verner Best.8 On je u Glavnom {tabu bezbednosti Rajha bio zadu`en za 8 14 Glavni {tab bezbednosti Rajha (RSHA) osnovan je 939. godine, kada je zapo~eo Drugi svetski rat, a osnovao ga je vo|a SS-a Hajnrih Himler, tako {to je u jednu instituciju spojio tajnu policiju i tajnu slu`bu. [tab je bio jedna od glavnih institucija Rajha i brojao je oko 3.000 zaposlenih. Osnivanjem [taba za bezbednost Rajha Hajnrih Himler je krunisao svoje napore da potpuno osamostali nacionalsocijalisti~ki izvr{ni aparat. Opseg zadu`enja [taba bezbednosti (RSHA) protezao se od policijsko-bezbednosnih do informativnih zadataka. Me|u njima su bila i hap{enja “politi~ki labilnih” osoba. Specijalne jedinice SS-a, koje su bile pod komandom [taba, u okupiranim oblastima su imale zadu`enje da iskorene “sve neprijateljske elemente Rajha i Nema~ke”. U Poljskoj, a kasnije i u Sovjetskom Savezu, to je zna~ilo planske masakre dr`avnih i kulturnih predstavnika ovih zemalja, posebno katoli~kih sve{tenika i komunisti~kih funkcionera, kao i Roma i Jevreja. Putem propagandnog {irenja nacionalne mr`nje ciljano su izazivani pogromi. U Sovjetskom Savezu [tab je sprovodio tzv. “akcije ~i{}enja” protiv sovjetskih komunista i Jevreja. Preko 500.000 ljudi bili su `rtve ovih akcija. U okviru referata IV [taba, SS-ober{turmbanfirer Adolf Ajhman, sinonim zlo~inca za pisa}im stolom, vodio je administrativni deo “kona~nog re{enja jevrejskog pitanja”. Unutar Nema~ke [tab je imao sudski nedodirljiva i nekontrolisana ovla{}enja da se obra~unava sa svim “rasnim” protivnicima Rajha, Jevrejima i “Ciganima”. Prim. prev. Karl Rudolf Werner Best (903–989), doktor pravnih nauka, {ef policije, Generalmajor SS-a i nacionalsocijalista. Poznat je u istoriji kao planer pu~a koji je izvela Nacionalsocijalisti~ka nema~ka radni~ka partija (NSDAP) 93, kasnije kao zamenik Rajnharda Hajdriha te kao upravnik nema~ke okupacione vlade u Danskoj. Kao zamenik Rajnharda Hajdriha bio je i glavni pravni savetnik Gestapoa. U ovoj funkciji je uklonio sve osnove demokratskog policijskog prava time {to je uveo da o “preventivnom pritvoru” odlu~uje isklju~ivo kriminalisti~ka policija bez ikakvog sudskog naloga, te je ustanovio instrument pomo}u koga je Gestapo po slobodnom naho|enju slao ljude u koncentracione logore bez ikakvog vremenskog ograni~enja, ali iza legalne fasade. Po Bestovom mi{ljenju, policija je imala za zadatak da uklanja “simptome bolesti” iz “narodnog tela”, da hapsi dr`avne neprijatelje, a postupanje Gestapoa je bilo legalno sve dok je pratilo volju vo|stva. Od 7. septembra 939. do . juna 940. bio je rukovodilac Slu`be (uprava i pravni sistem) Glavnog {taba za bezbednost Rajha i u toj funkciji sau~esnik u masovnom ubistvu Jevreja i poljskih intelektualaca. Mit o prevladavanju pro{losti pravno utemeljivanje planiranih i izvedenih nasilnih akcija i radnji. Best je zahtevao da se tzv. politi~ka ka`njiva dela nacionalsocijalisti~kog dr`avnog aparata potpuno amnestiraju zato {to ne po~ivaju na nekoj li~noj kriminalnoj motivaciji. Ova konstrukcija na{la je svoj izraz i u promeni Krivi~nog zakonika iz 968., po kojoj su po~inioci koji su krivi~no delo “po~inili za pisa}im stolom” privilegovani. To {to je SS-justicijar Best uop{te bio u stanju da sa ovakvom konstrukcijom uti~e na osloba|anje od ka`njavanja za zlo~ine koje je po~inio Glavni {tab bezbednosti Rajha posle 945. pokazuje koliko je veliki bio uticaj jednog na~ina mi{ljenja, koji je, uprkos Ustavu i njegovom zna~aju, sistematski negirao vezanost dr`ave pravnim poretkom. Ta tendencija da se centralne norme nacionalsocijalisti~kog nasilja ne podvrgnu sumnji bila je realizovana i u sudskoj praksi. U slu~ajevima takozvane “rasne sramote” nacionalsocijalisti~kom sudstvu je sudska praksa u na~elu priznala punova`nost, ~ak i u pogledu o{trine kazni. Istovremeno su dr`avni tu`ioci tuma~ili okupacioni teror Vermahta u okviru dr`avne mo}i diktature i time opravdavali povrede me|unarodnog javnog prava. Savezni sud SR Nema~ke je godinama potvr|ivao legalnost proterivanja Sinti i Roma sve do 943. Tako je politi~ki otpor Ditriha Bonhefera, Hansa fon Donanija i admirala Kanarisa, zbog tzv. pravnog suvereniteta nacionalsocijalisti~ke dr`ave, najvi{i krivi~ni sud obele`io Kainovim `igom protivpravnosti. Da jedan “o~igledno name{teni proces bude prihva}en kao ispravan”, pisao je tada{nji predsednik Saveznog suda Ginter Hir{, “predstavlja mra~no poglavlje istorije nema~kog pravosu|a, i kao takav }e ostati i zapisan.” Pravne tvorevine koje su pravnici upotrebljavali u vezi sa nacionalsocijalisti~kom eutanazijom, zlo~inima u koncentracionim logorima i pokretnim vojnim komandama za egzekucije, svodile su se na poku{aje ograni~avanja krivi~nog gonjenja dr`avnih zlo~ina i slabljenja veze izme|u povre|enog pravnog dobra i sankcije za te povrede. Ovo strukturno umanjivanje kazne za dr`avne, organizovane masovne zlo~ine, obezvre94. Best je postao rukovodilac uprave Vojnog glavnokomanduju}eg {taba u Francuskoj, gde je, izme|u ostalog, potpisao “Prvo nare|enje mera protiv Jevreja”, po kome je izvr{eno masovno okupljanje Jevreja u okupiranim zonama i ~ime su postavljene legalne osnove za kasniju masovnu deportaciju. Dalja nare|enja su imala za cilj oduzimanje imovine Jevrejima, odnosno deportiranima. 946. Best je svedo~io u Nirnber{kom procesu u funkciji predstavnika Gestapoa. 948. Best je u Kopenhagenu bio osu|en na smrt zbog svojih zlo~ina po~injenih u Danskoj. Kazna je u `albenom postupku smanjena na dvanaest godina zatvora. 95. Best je na pritisak nema~kih vlasti pomilovan i izru~en SR Nema~koj, te na urgenciju tada{njeg ministra pravde Tomasa Delera, oslobo|en. 969. ponovo je uhap{en i 97. godine u Berlinu optu`en za ubistvo 8.73 osobe u Poljskoj. Iste godine je pu{ten zbog nesposobnosti da u~estvuje u procesu. Te godine je proces zbog njegove navodne nesposobnosti i prekinut. Prim. prev. 15 Hereticus, 12/2009 Joahim Perels |ivanje dr`avnopravnih standarda uop{te, tada{nji glavni dr`avni tu`ilac Fric Bauer,9 koji je predstavljao neku vrstu pravne savesti Republike, svojevremeno je prokomentarisao re~ima “da mu to skandalozno nalikuje na karikiranje `rtava”. ^injenica je da su visoki funkcioneri nacionalsocijalisti~ke ma{inerije za masovna ubistva – kao {to su: zamenik komandanta logora u Majdaneku, a|utant komandanta logora Au{vic, vo|a nacionalsocijalisti~ke trupe za eutanaziju i komandanti specijalnih jedinica – progla{eni najobi~nijim pomaga~ima dela koje je neko drugi po~inio, za koje su samo Hitler, Himler i Hajdrih odgovorni. Stru~njak za krivi~no pravo Jirgen Bauman0 je povodom pravne konstrukcije “pomaga~a”, zastupljene u svim procesima nacionalsocijalisti~kim zlo~inima, izjavio da je stvorena jedna slika o Tre}em Rajhu po kojoj se nema~ki narod sastojao od Hitlera i 60 miliona njegovih pomaga~a. Od 6.497 pravosna`nih presuda u procesima protiv nacisti~kih zlo~ina, prema najnovijim statistikama Centrale za rasvetljavanje nacisti~kih zlo~ina u Ludvigsburgu, samo njih 66 su presude na do`ivotnu kaznu zatvora. Oni koji su bili u slu`bi specijalnih jedinica Glavnog {taba za bezbednost Tre}eg Rajha, u preko 90% slu~ajeva 9 0 16 Fritz Bauer (903–968) je bio nema~ki sudija i dr`avni tu`ilac koji je imao odlu~uju}u ulogu u zasnivanju i sprovo|enju tzv. Au{vic-procesa. Bauer, doktor prava i ~lan Socijaldemokratske partije Nema~ke, zbog svoje politi~ke pripadnosti i jevrejskog porekla bio je uhap{en i suspendovan sa dr`avne du`nosti. 935. je emigrirao u Dansku, a zatim u [vedsku, gde je zajedno sa Vilijem Brantom osnovao i vodio novine Socijalisti~ki tribun. 949. Bauer se vra}a u Nema~ku, gde postaje generalni tu`ilac u Braun{vajgu, a 956. dr`avni tu`ilac pokrajine Hesen, {to je bio do svoje smrti 968. Bauer je uspeo da spoji pojedina~ne optu`be i da zapo~ne Au{vic-procese 963. On je 960. izraelskoj tajnoj slu`bi Mosad dojavio da se Adolf Ajhman krije u Argentini, zato {to je sumnjao u nema~ko sudstvo. Fric Bauer je svoj `ivot posvetio izgradnji demokratskog nezavisnog sudstva, konsekventnom krivi~no-pravnom gonjenju nacionalsocijalisti~kih zlo~ina i reformi kaznene politike. Bez Frica Bauera i njegovog upornog anga`mana Au{vic-procesi nikada ne bi bili sprovedeni. Unutar posleratnog nema~kog sudstva, Fric Bauer je bio osporavan i tu se ose}ao, kako je jednom sam izjavio, kao u egzilu. Istra`ni postupak koji je Fric Bauer po~eo u vezi sa planskim sprovo|enjem eutanazije odmah posle njegove smrti je bio obustavljan. Prim. prev. Jürgen Bauman (9–003), profesor pravnih nauka na Univerzitetu u Tibingenu i prominentni ~lan nema~ke Liberalne stranke (Freie Demokratische Partei). Prim .prev. Centrala pokrajinske uprave pravde za rasvetljavanje nacionalsocijalisti~kih zlo~ina, u javnosti poznata kao Centrala u Ludvigsburgu, zadu`ena je za prikupljanje informacija za dr`avne tu`ioce koji istra`uju nacisti~ke zlo~ine. Centrala je osnovana 958. i tek je njenim osnivanjem u SR Nema~koj zapo~elo sistematsko krivi~no gonjenje zlo~ina. Centrala u Ludvigsburgu je vodila preko .000 istra`nih postupaka protiv pripadnika Vermahta. Nijedan istra`ni postupak nije rezultirao optu`bom, ve} se od svih odustalo. Prim .prev. Mit o prevladavanju pro{losti ozna~eni su kao pomaga~i, odnosno sau~esnici: oni, navodno, nisu li~no bili po~inioci, nego su to bili neki drugi. Proces protiv Hitlerove centralne komande nije nikada vo|en Pravde radi, mora se naglasiti da se brojnim poku{ajima da se nacionalsocijalisti~koj diktaturi naknadno obezbedi pravni legitimitet suprotstavila mala grupa politi~ara, sudija i krivi~ara. Pre svih politi~ar Jozef Miler (Hri{}ansko-socijalna unija pokrajine Bavarske, CSU) i Oto Hajnrih Greve3 (Socijaldemokratska partija, SPD), rukovodioci Centrale u Ludvigsburgu: Adalbert Rikerl i Alfred [trajm,4 te krivi~ari Ginter [pendel i Herbert Jeger moraju ovde biti pomenuti. Savezni ustavni sud je tako|e u cilju osude nacisti~kog re`ima utemeljio merilo koje je eksplicitno kriti~ko prema diktaturi. Pedesetih godina Savezni ustavni sud je proglasio dr`avne slu`benike Tre}eg Rajha sastavnim delom nacisti~kog re`ima, ~ija je o{trica vi{estruko bila uperena protiv protivnika Hitlera, te da su sva njihova prava kapitulacijom te dr`ave izbrisana. Ali iznena|uju}a ve}ina profesora ustavnog prava i sudija Vrhovnog suda, koji su li~no bili nosioci ideja starog re`ima, odlu~no su odbacili poziciju Saveznog ustavnog suda. Objektivni i nadideolo{ki pogled na mehanizme Hitlerove vlasti u nema~kom pravnom sistemu nije imao ve}inu. U zaklju~ku, mora se re}i da je krivi~ni progon nacisti~kih dr`avnih zlo~ina – i pored va`nih procesa kao {to je Au{vic-proces – ostao samo u naznakama. [ta to zna~i za ustavno pravno, nije te{ko zaklju~iti: Na~elo po kome su sve grane javne vlasti vezane ustavnim pravima (~lan , stav 3 4 Josef Müller (898–979), ~lan Parlamenta Vajmarske republike i prvi predsednik Hri{}ansko-demokratske partije posle Drugog svetskog rata, sin bavarskih seljaka koji je postao doktor prava i otvorio advokatsku kancelariju 97. u Minhenu. U vreme nacionalsocijalizma Miler se pridru`io katoli~kom otporu, te je kao advokat branio pred sudom brojne protivnike nacisti~kog re`ima. Zbog poku{aja svrgavanja Hitlera sa vlasti, Miler biva 943. uhap{en i deportovan u koncentracioni logor Buhenvald, a potom, sa ostalim uhap{enim ~lanovima pokreta otpora, me|u kojima je bio i Ditrih Bonhefer, u koncentracioni logor Flosenbirg. Oslobo|enje je do~ekao u koncentracionom logoru Dahau. Posle rata Miler se vratio svom pravni~kom pozivu i politici. Od 947. do 95. Jozef Miler je bio ministar pravde pokrajine Bavarske. Prim . prev. Otto Heinrich Greve (908–968), pravnik i istaknutu ~lan Socijaldemokratske partije. Greve je od 955. do 958. predsedavao komisijom Bundestaga za obe{te}enje `rtava nacionalsocijalizma. Prim. prev. Adalbert Rückerl je preko dvadeset godina bio na ~elu Centrale u Ludvigsburgu, gde ga je 986. zamenio Alfred [trajm. Oba ova velika pravnika su ulo`ila svoj `ivot u proces pravnog prevladavanja pro{losti, na`alost bez velikog efekta. Glavni dr`avni tu`ilac Alfred Streim je naglasio da je politika SR Nema~ke kriva za neuspelo krivi~no gonjenje nacisti~kih zlo~inaca. Prim. prev. 17 Hereticus, 12/2009 Joahim Perels 3. Ustava SR Nema~ke) i me|unarodnim pravom (~lan 4. Ustava SR Nema~ke) nije zapravo imalo nikakvo stvarno va`enje u krivi~nom gonjenju mnogih nacisti~kih zlo~ina. [to se materijala i dokaza ti~e, bilo je mogu}e jo{ 950. zapo~eti veliki proces protiv Glavnog {taba bezbednosti Rajha, no uprkos obimnim predistra`nim radnjama protiv 600 osumnji~enih, ovakav proces nije nikada pokrenut. Sa izuzetkom pojedina~nih sudskih procesa, Hitlerova komandna centrala je za zlo~ine po~injene nad milionima ljudi ostala neka`njena.5 Joahim Perels MYTH ON OVERCOMING THE PAST Summary The author’s starting point is the dearest myth of the Federal Republic of Germany about the successful surmounting of the National Socialist regime. However, this myth cannot sustain any serious testing. In reality, the criminal prosecution of crimes committed by Nazi regime was not successful. The author concludes that the criminal prosecution of the Nazi crimes, regardless of the important trials such as the Auschwitz trials, was just a token. It is not hard to conclude what is the constitutional law – principle according to which all branches of power are bound by constitutional law (Article , paragraph 3 of German Constitution) and international law (Article 4 of the German Constitution). This did not have any significance in criminal prosecution of many Nazi crimes. In regard to material and evidence it was possible already in 950 to initiate a great number of proceedings against the leadership of the Third Reich. Although extensive pre-trial measures were taken against 600 suspects these proceedings were never initiated with the exceptions of few trials. Thus, Hitler’s accomplices were not punished for crimes committed against millions of people. Key words: 5 18 National Socialist regime, crimes, facing the past, legal overcoming of the past, Rechtsstaat, myth Prevela dr Jelena Voli}-Hellbusch, predava~ za nema~ki jezik i koordinator Centra za nema~ke studije na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti UDK 930.3:174 Vladimir Petrovi} Institut za savremenu istoriju, Beograd ISTORI^ARI PRED IZAZOVOM PREVLADAVANJA PRO[LOSTI Od monumentalne i antikvarne ka kriti~koj istoriografiji Rezime: Autor analizira genezu prevladavanja pro{losti u razvojnoj i upo rednoj perspektivi, sa posebnim osvrtom na izazov koji ovaj koncept predstavlja za istoriografiju. Isti~e polimorfnost koncepta, koji je predugo vezivan isklju~ivo za nema~ko posleratno iskustvo, premda su njegovi osnovni postulati znatno stariji, a njegove savremene manifestacije daleko prevazilaze ne samo granice Nema~ke, ve} i disciplinarne barijere razli~itih dru{tvenih nauka. Namera je autora da ozna~i razmere otpora na koje koncept suo~avanja sa pro{lo{}u nailazi u evropskim isto riografijama, a posebno u postkonfliktnim dru{tvima poput onih na prostoru biv {e Jugoslavije. U tekstru su skicirani klju~ni metodolo{ki aspekti, kao i politi~ke implikacije ove averzije prema vrednosnom odre|enju spram nedavne pro{losti. Nagla{ena je potreba za prevazila`enjem te tenzije i odgovornim integrisanjem koncepta prevladavanja pro{losti u tokove savremene istoriografije. Klju~ne re~i: prevladavanje pro{losti, savremena istoriografija, monumentalna, antikvarna i kriti~ka istorija Prevladavanje pro{losti: skica za nacrt jednog koncepta Koncept kojem je ovaj temat posve}en jedan je od onih ~ije je zna ~enje intuitivno jasno, ali izmi~e preciznoj definiciji. Prvi put ga je jasno artikulisao Teodor Adorno u eseju “[ta zna~i: ‘rad na pro{losti‘” (1959). Polaze}i od pretpostavke da je posleratno nema~ko dru{tvo duboko i traj no traumatizovano poraznim iskustvom nacisti~ke diktature i Drugog svet skog rata, Adorno je naglasio potrebu za stalnim preispitivanjem nedav ne zle pro{losti u cilju oja~avanja demokratskih vrednosti nove dr`ave i ponovne izgradnje moralnog konsenzusa njenih gra|ana. Nema~ki izraz 1 ^lanak je deo rada na projektu Instituta za savremenu istoriju “(Ne)uspe{na in tegracija – (ne)dovr{ena modernizacija: Me|unarodni polo`aj i unutra{nji razvoj Srbije i Jugoslavije 191 – 1991”, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije (projekt br. 147039). Teodor Adorno, “[ta zna~i ‘rad na pro{losti‘”, Re~, 57 (000), 49–57. 19 Hereticus, 1-2/2009 Vladimir Petrovic koji je Adorno upotrebio, Aufarbeitung der Vergangenheit, te{ko je preve sti na druge jezike. Prora|ivanje pro{losti ili rad na pro{losti bi verovatno bio zadovoljavaju}i prevod, smisaono blizak drugoj nema~koj kovanici, Vergangenheitsbewältigung, koja bi imala zna~iti prevladavanje pro{lo{}u. Obe re~i su u{le u englesko govorno podru~je pojednostavljanjem, prevo de se naj~e{}e kao obra~unavanje sa pro{lo{}u (dealing with the past) ili suo~avanje sa pro{lo{}u (facing the past). Lingvisti~ka difuzija umnogome je posledica strukturnog prilago|a vanja koncepta, koji je u raznim sredinama prihva}en na razli~ite na~ine, primerene potrebama dru{tava koja su iskusila veoma razli~it istorijski raz voj i ~ija je kohezija razjedana razli~itim manifestacijama zla. Tako se u srpskom jeziku, pored suo~avanja, koristi i termin prevladavanje pro{losti, mada se sa pro{lo{}u u javnom diskursu ~e{}e razra~unava i obra~unava, {to ukazuje na odre|ene te{ko}e u prihvatanju osnovnog zajedni~kog po riva ovog koncepta. On se, uprkos veoma slo`enim konceptualizacijama, u biti oslanja na nekoliko jednostavnih humanisti~kih postulata ne dozvo liti nepravdama i zlo~inima da potonu u zaborav, ne nalaziti im kontekstu alna opravdanja, ne podre|ivati pisanje i mi{ljenje nacionalnom interesu, dati glas `rtvama istorije, ne dozvoliti da je pi{u pobednici. Sama ideja nije tako nova. Eti~ki uvidi u nedavnu pro{lost motivisa ni didakti~kim pobudama, u veoma razli~itim oblicima, dodu{e, nastaju u najrazli~itijim dru{tvenim okolnostima. Nalazimo ih u delima poput Kratkog izve{taja o uni{tavanju Indija Bartolomea de las Kazasa, ili Optu`ujem Emila Zole.3 Ova pregnu}a odudaraju od drugih dru{tvenih kritika svojim osnovnim usmerenjem ka za{titi ugro`enih pojedinaca od dr`avne samo volje. Te{ko je uspostaviti koherentnu vezu izme|u njih, budu}i da u ovoj oblasti, po @aku Mur`onu, “ne mo`e biti re~i o postojanju istorije potra`i vanja prava, ve} samo fragmenata istorije. Oni su sazdani od plime i oseke, trenutaka pobede i poraza, dugih razdoblja tokom kojih se postignu}a na planu prava ~ine kona~nim, pa do drugih, dugotrajnih faza poni{tavanja.”4 Me|utim, vi{e od tri veka koja dele Las Kazasov izve{taj od Zolinog tek sta iznedrila su novi istorijski kvalitet. Na izmaku devetnaestog i po~etku dvadesetog veka nastala je nova dru{tvena grupa, nazvana intelektualcima, koja se samoodre|ivala kroz odre|ene obaveze prema dru{tvu, i izme|u ostalih vrednosti prigrlila i odbranu osnovnih ljudskih prava. Ambiciozno zami{ljena, ideja je ubrzo propala. Progutala su je dva svetska rata, nacionalizam i komunizam, masovni pokreti ~ijem su nastan ku i razvoju intelektualci doprinosili ne manje, a verovatno i vi{e, od dru 3 4 20 Bartolome de las Kazas, Kratak izve{taj o uni{tavanju Indija, Filip Vi{nji}, Beo grad 00; Emil Zola, Optu`ujem: ~lanci i ostali materijal u vezi sa Drajfusovom aferom, Rad, Beograd 1955. @ak Mur`on, Ljudska prava, Plato, Beograd 1998, 3. Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti gih dru{tvenih grupa.5 Me|utim, zajedno sa njom nestao je i ~itav jedan poredak, a dubina katastrofe koju je danas te{ko premeriti, a u kojoj se Evropa nalazila 1945, donela je i neke promene. U posleratnom periodu potpisan je niz me|udr`avnih ugovora koji su definisali i potvrdili neo tu|ivost ljudskih prava. Ti potpisi nisu zna~ili mnogo: u drugoj polovini 0.veka, u svetu koji se ubrzano delio na dva geopoliti~ka i ideolo{ka po la, stradalo je nasilnom smr}u vi{e ljudi nego u njegovoj prvoj polovini. Slab, ali ipak nekakav napredak, sastojao se tome {to su ponegde prepo znati kao `rtve ozakonjenog bezumlja, a ne kao neprijatan, nu`an danak na oltaru nacionalne, rasne ili klasne dr`ave. Ako se nije mnogo postiglo na polju za{tite neotu|ivih ljudskih prava, pone{to je ipak u~injeno u iz gradnji univerzalnog konsenzusa da je rat zlo, da je ubijanje zlo~in, da je patnja nedopustiva. U kontekstu borbe da se pone{to od ovog konsenzu sa nametne surovom jeziku politike, zna~ajno mesto pripada i konceptu prevladavanja pro{losti. Ne ~udimo se {to je koncept prvi put teoretski fundiran u poslerat noj Nema~koj. Materijalno i duhovno uni{tena zemlja pro{la je kroz kra tak period nametnute denacifikacije, zamenjen ubrzo politikom blagosti, koju je inaugurisao Konrad Adenauer.7 Takva Nema~ka nije bila po{te |ena od podozrivosti, ne samo spolja, ve} i iznutra. Ekonomsko blagosta nje, koje }e Jirgen Habermas docnije podsme{ljivo nazvati generatorom nacionalizma nema~ke marke, i odsustvo otvorenih nacionalisti~kih istu pa, nisu uverili ni mnoge nema~ke intelektualce da je obra~un sa nasle|em r|ave pro{losti okon~an. Adornovoj inicijativi pridru`ili su se tako i drugi glasovi, osna`eni smenom generacija, pa se imperativ preispitivanja pro {losti ustalio u nema~kom politi~kom diskursu.8 Ta potraga za odr`ivim identitetom, za adekvatnim kolektivnim se}anjem, za primerenom pro{lo 5 7 8 Klasi~na studija o ovom pitanju: Julies Benda, Izdaja intelektualaca, Politi~ka kultura, Zagreb 1997. Na doma}i teren ovu tematiku seli Jovica Trkulja (prir.), Intelektualci u tranziciji, Skup{tina op{tine Kikinda, Narodna biblioteka Jovan Popovic, Kikinda 003. Depresivne slike o ovoj statistici je je sakupio i analizirao Matthew White, Historical Atlas of the 20th century, http://users.erols.com/mwhite8/warstat8.htm, (pristupljeno 5.3.00.) Detaljno o Adenauerovoj politici i njenom odnosu prema nacisti~koj pro{losti: Norbert Frei, Adenauer’s Germany and the Nazi past: the politics of amnesty and integration, Columbia University Press, New York 00. Snagu istorijskih argumenata u politi~kim raspravama u Nema~koj dobro oslikava Helmut Debil, Niko nije oslobo|en istorije: Nacionalsocijalisti~ka vlast u debatama u Bundestagu, Samizdat B9, Beograd 00. Nakon ujedinjenja dve Nema~ke nastupio je novi talas suo~avanja sa pro{lo{}u, ovoga puta nacisti~kom i komu nisti~kom. O nastavku ovog trenda svedo~i niz su|enja, kao i izve{taj komisije opunomo}ene od Bundestaga: Getrennte Vergangenheit, gemeinsame Zukunft. Bericht der Enquette-Kommission. Aufarbeitung von Geschichte und Folgen der SED-Diktatur in Deutschland, DTV, München 1997. 21 Hereticus, 1-2/2009 Vladimir Petrovic {}u, jo{ uvek je `ivo diskutovana. Nema~ko dru{tvo zarad svoje budu}no sti ne dozvoljava da se odre|ene teme iz pro{losti normalizuju, istorizuju i prepuste zaboravu. U me|uvremenu, koncept je umnogome nadrastao razmere Nema~ ke. Pokret za ljudska prava je prihvatio ideju razra~unavanja sa problema ti~nim istorijskim periodima kao jedan od osnovnih zahteva, {to je dovelo do preispitivanja mnogih op{tih mesta u okvirima nacionalnih istoriogra fija. Pitanja kolaboracije sa nema~kim okupacionim snagama potresala su Francusku, pitanja odgovornosti za rat u Vijetnamu, Hiro{imu, istre bljenje Indijanaca i rasnu segregaciju postala su deo ameri~ke politi~ke i istoriografske scene. Proces poznat pod imenom “tre}i talas demokrati zacije”, koji je zahvatio Latinsku Ameriku i ju`nu Evropu tokom sedam desetih godina, kao i borba za za{titu ljudskih prava u okviru sovjetskog bloka, definitivno su pru`ili globalni, trajni zamah konceptu suo~avanja sa pro{lo{}u.9 Komisije za istinu i niz su|enja najavile su dinamiku koja }e nakon 1989. zahvatiti mnoge postsocijalisti~ke zemlje. Koncept suo~a vanja sa pro{lo{}u je tako dobio i svoju pravnu dimenziju, uobli~enu poj mom tranziciona pravda, i time se iz sfere intelektualne debate preselio i u politi~ku arenu i u sudnice, u kojima doskora{nji mo}nici odgovaraju za zlo~ine koji su im decenijama ulazili u opis radnog mesta.10 Prevladavanje pro{losti se od apstraktnog koncepta prelilo u aktivnost usmerenu ka otva ranjima arhiva tajnih slu`bi, lustraciji, rehabilitaciji, su|enjima i drugim na~inima da se utvrdi odgovornost za kr{enja ljudskih prava iz nedavne, pa i davnije pro{losti. Skupa uzev, fenomen suo~avanja sa pro{lo{}u prav nim ili vanpravnim sredstvima danas je tipi~an za demokratska dru{tva, i sva je prilika da }e se taj trend nastaviti u budu}nosti. Pro{lost tako posta 9 10 22 O konfliktnim se}anjima na Drugi svetski rat u Francuskoj: Henry Rousso, The Vichy syndrome: history and memory in France since 1944, Harvard University Press, Cambridge, Mass, 1991. O probijanju koncepta ljudskih prava u ameri~ kim sudnicama i istoriografiji vidi Vladimir Petrovi}, “Law and social sciences in the struggle against discrimination. Brown vs. Board of Education in the United States Supreme Court”, Hereticus 3–4 (008), 147–17. Komisije za istinu i pomirenje su istra`ene u Priscila B. Hayner, Unspeakable truths: confronting state terror and atrocity, New York, 000. O pravnom suo~ava nju sa pro{lo{}u: Aleksandar Molnar, “Pravno savladavanje totalitarne pro{losti”, Re~, 5 (00), 149–1. O globalnom zaokretu ka suo~avanju sa pro{lo{}u Palu ma Aigullar et alia, The politics of memory : transitional justice in democratizing societies, Oxford University Press, Oxford, 001. O tranzicionoj pravdi vidi Neil Kritz, Transitional Justice. United Institute of Peace Press, Washington, D.C, 1995; John Borneman, Settling Accounts: Violence, Justice and Accountability in Postsocialist Europe. Princeton University Press, Princeton, N.J, 1997; James McAdams (ed.): Transitional Justice and the Rule of Law in New Democracies, University of Notre Dame, Notre Dame, 1997; Ruti Teitel, Transitional Justice, Oxford University Press, Oxford 000; Jon Elster, Closing the Books: Transitional Justice in Historical Perspective, Cambridge University Press, New York 004. Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti je tema kojom se bave pravnici, politi~ari, novinari, sociolozi, pa i sve{te nici. Uprkos tome, sa te{ko}om bi se me|u stvaraocima ili promoterima ovog koncepta na{la imena istori~ara. Istori~ari i otpor prevladavanju pro{losti Za ve}inu profesionalnih istori~ara sintagma prevladavanje pro {losti naj~e{}e ne zna~i vi{e od politizovane, nenau~ne fraze. Mahom ne znaju, ili ne `ele da znaju, da je re~ o slo`enom konceptu koji zavre|uje ozbiljnu pa`nju. Ovo odsustvo interesovanja ravno je paradoksu, imaju}i u vidu da su upravo istori~ari obu~eni, pozvani i pla}eni da se sa pro{lo {}u svakodnevno suo~avaju. Paradoks postaje jo{ manje shvatljiv ako se uzme u obzir da su reakcije retkih istori~ara koji su se upustili u su{tinu koncepta uglavnom kriti~ki nastrojene ili otvoreno odbojne. Nije naime isprva sasvim jasno o kakvoj se pro{losti radi i kakvo se prevladavanje tra `i. Koncept postaje ne{to jasniji kada se razjasni da se radi o kriminalnoj pro{losti, o nizu zlo~ina po~injenih za vreme autoritarnih re`ima, u mir nodopskim uslovima ili u ratu. Me|utim, ovo obja{njenje te{ko da mo`e umanjiti animozitet. Neki razlozi su o~evidni i ne zahtevaju dublju analizu. Mnogi istori~ari su dali i li~ni i profesionalni doprinos izgradnji upravo ta kve pro{losti, i od njih se ne mo`e o~ekivati da se druga~ije no negativno i sa nipoda{tavanjem odrede prema konceptu suo~avanja sa njom.11 Drugi rezonuju da se radi o doga|ajima koji prete`no nemaju veze sa njihovim u`im profesionalnim opredeljenjem te jednostavno nemaju neposredan razlog da se za temu zainteresuju. Ukoliko polje interesovanja istori~ara nije nedavna dr`avna represi ja, rat ili diktatura, prevladavanje pro{losti ne izgleda kao naro~ito bitan koncept. Ukoliko jeste, sva je prilika da }e koncept biti radije okarakteri san kao opstrukcija nau~nom saznanju nego kao smisleno pregnu}e. Ova neobi~na me{avina politi~kih i metodolo{kih otpora potvr|uje se istorijski u gotovo svim primerima. U Nema~koj je Adornova inicijativa nai{la na pre}utnu osudu istoriografije, shva}ena ~ak kao napad na poziv istori~a ra. Nedemokratska ube|enja su se branila zaklanjanjem iza na~ela objek tivnosti i apoliti~nosti. Tek je neposrednom dr`avnom intervencijom, otvaranjem novih instituta i katedri osvojen novi intelektualni prostor i zapo~eta su temeljna istra`ivanja istorije Tre}eg Rajha.1 Ne bez borbe. 11 1 Kontinuiteti nema~ke istoriografije nacisti~kog i posleratnog perioda postaju tek u poslednje vreme predmet istra`ivanja nema~ke istorije istoriografije: Rüdiger Hohls, Konrad H. Jarausch, Versäumte Fragen: deutsche Historiker im Schatten des Nationalsozialismus, Deutsche Verlag, Stuttgart 000. Me|u novim institucijama, nastalim nakon Drugog svetskog rata, na{li su se In stitut za savremenu istoriju u Minhenu, Institut za evropsku istoriju u Majncu, Institut za me|unarodno istra`ivanje ud`benika Georg Ekert i brojne katedre za 23 Hereticus, 1-2/2009 Vladimir Petrovic ^uveni Historikerstreit (sva|a istori~ara) iz 198. samo je jedna od bu~ni jih konfliktnih epizoda izme|u prista{a i protivnika suo~avanja sa pro{lo {}u. U Nema~koj se ta napetost ogledala jo{ tokom {ezdesetih godina, u napadima usmerenim na rezultate istra`ivanja Frica Fi{era o uzrocima Pr vog svetskog rata.13 Kritika nije dolazila samo od istori~ara. Na sli~an na~in i u isto vreme je i nema~ki pravnik Ernst Forstof kritikovao doprinos saradnika minhenskog Instituta za savremenu istoriju sudskom procesu ~uvarima iz Au{vica. Forstof je ovu sudsku upotrebu rezultata istorijskog istra`iva nja okarakterisao “forenzi~kim istoricizmom” i “nasiljem nad istorijom.” I van Nema~ke, prvi poku{aji istori~ara da se sa lo{om pro{lo{}u obra~u naju poma`u}i pravni sistem izazvali su burne reakcije, u kojima je te{ko razdvojiti umesni metodolo{ki oprez od politi~ki motivisanog napada. Sa takvih je pozicija Hana Arent kritikovala strategiju tu`ila{tva na Ajhma novom su|enju, u okviru koje je ameri~ki istori~ar Salo Vitmajer Baron ve{ta~io svojim izve{tajem o me|uratnim jevrejskim zajednicama u Evro pi i njihovom uni{tenju.14 Od tada je svaki poku{aj istori~ara da doprine su suo~avanju sa pro{lo{}u po pravilu podlo`an ozbiljnoj kritici. Ipak, sa novim trendovima u istoriografiji, pomeranjem njenog fokusa od dr`ave ka dru{tvu, a zatim i od dru{tva ka pojedincu (studije roda, postkolonijal ne studije, istorija svakodnevnog `ivota, mikroistorija), u~vrstila se ideja da bi istori~ar mogao {togod pomo}i u procesu suo~avanja sa pro{lo{}u i rasvetljavanju okolnosti pod kojima su ljudska prava kr{ena i ugro`ava na. Ameri~ki istori~ari su svedo~ili kao ve{taci u nizu slu~ajeva vezanih za rasnu i polnu diskriminaciju. Tenzija ni u ovim slu~ajevima, koji se uglav 13 14 24 noviju i savremenu istoriju u nema~kim univerzitetskim centrima. Vi{e o kontek stu u kojem su nastali u Gabriele Metzler, Einführung in das Studium der Zeitgeschichte. Ferdinand Schöning, Paderborn 004, –4. Vidi Fritz Fischer, Griff nach der Weltmacht. Die Kriegszielpolitike des kaiserlichen Deutschland 1914–1918, Droste Verlag, Düsseldorf, 197. Klju~ni tekstovi vezani za sva|u istori~ara skupljeni su u: Ernst Piper, Forever in the Shadow of Hitler. Original Documents of the Historikerstreit, Humanities Press, New Jersey, 1993. Komplikovane pozicije u~esnika kratko su i dobro obja{njene u Peter Baldwin, “The Historikerstreit in Context”, u: Peter Baldwin, Reworking the past. Hitler the Holocaust, and the Historians’ Debate, Beacon Press, Boston, 1990. O politi ~koj pozadini metodolo{kih pozicija nekih Nolteovih pristalica: Andrej Mitrovi}, “Klio opet postaje }udljiva”, u: Propitivanje Klio, Vojska, Beograd 199, 31–35. O kontroverzi izazvanoj u~e{}em istori~ara u su|enjima vezanim za Au{vic: Ernst Forsthoff, “Der Zeithistoriker als gerichtlicher Sachverständiger”, Neue Juristische Wochenschrift 13, (195), 574–75; Irmtrud Wojak, “Die Verschmelzung von Geschichte und Kriminologie. Historische Gutachten im ersten Frankfurter Auschwitzprozess”, u: Norbert Frei et alia (ed.), Geschichte von Gericht, Historiker, Richter und die Suche nach Gerechtigkeit, München, 000, 9–45. Kritika Hane Arent u: Hannah Arendt, Eichmann in Jerusalem: a report on banality of evil, Faber and Faber, London, 193, 1. Vi{e u: Vladimir Petrovi}, “Historians as Experts in the first Holocaust related trials”, Istorija 20 veka 1 (007), 19–144. Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti nom odnose na prili~no davnu pro{lost, nije izostala, a prerasla je u pravi rat oko u~e{}a istori~ara u slu~ajevima vezanim za zlo~ine iz skorije pro {losti – u su|enjima za zlo~ine protiv ~ove~nosti u Francuskoj i u su|enji ma pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju, od kojih su mnoga, ne najmanje zaslugom istori~ara, postala popri{te odbrane rat nih ciljeva i kontekstualnog opravdavanja ratnih zlo~ina.15 Nasuprot pojedinim istori~arima, istorijske institucije su prete`no nesklone da se sistematski upu{taju u projekte vezane sa suo~avanje sa pro{lo{}u, sa ponovnim izuzetkom Nema~ke, ~iji se Institut za savremenu istoriju u Minhenu specijalizovao za kriti~ko istra`ivanje nacisti~ke pro{lo sti. Sa sli~nim pobudama, ali na druga~iji na~in, takve projekte organizuje i pariski Institut za savremenu istoriju. U Srbiji se pak istorijske instituci je slabo bave ovom problematikom, dok razli~ite projekte suo~avanja sa pro{lo{}u razvijaju nevladine organizacije, ~ija delatnost te{ko da je nai {la na razumevanje u istorijskom esnafu. ^ini se da je od o{tre kritike jo{ gora zabrinjavaju}a ti{ina u krugovima profesionalnih istori~ara, koji kao da se nadaju da }e ih, ukoliko budu dovoljno strpljivi, i to ~udo mimoi}i i ostaviti na miru. Ovaj neuspeh istoriografije da valjano konceptualizu je suo~avanje sa pro{lo{}u, koje je postalo njena slepa mrlja, produbljuje jaz izme|u istorijske nauke i dru{tva. Takav razvoj, koji je riskantan i za istoriografiju i za dru{tvo, posebno u sredinama koje su nedavno iskusile istoriju u njenom najgorem obli~ju, obavezuje istorijsku nauku na teorij sku refleksiju i metodolo{ko preispitivanje. Rasplitati metodolo{ke uzroke otpora nau~ne istoriografije koncep tu suo~avanja sa pro{lo{}u daleko je te`e od uo~avanja o~iglednih veza izme|u nacionalnih istoriografija i izgradnje nacionalne dr`ave. “Razvi tak istorijske svesti i istorijske nauke u XIX veku bio je veoma tesno po vezan sa usponom i razvitkom nacionalne dr`ave... Ovome kontekstu je istoriografija imala da zahvali za dobar deo svog visokog ugleda, za obi latu pomo} javnosti, ali i za tematske svojstvenosti i slabosti: za nagla{a vanje dr`avne vlasti, za intenzivnu orijentaciju prema dr`avi i politici...”, 15 Dok je u francuskom slu~aju te`i{te prete`no na metodolo{kim problemima koji prate sudsku ulogu istori~ara (pokrenutim knjigom Henry Rousso, The Haunting Past, Univeristy of Pennsylvania Press, Pennsylvania 00), u slu~aju Ha{kog tribunala politi~ki motivi podrivanja aktivnosti Tribunala nadvladavaju metodolo{ke. Up. Kosta ^avo{ki, Presu|ivanje istoriji u Hagu, Hri{}anska misao, Beograd, 00; Kosta ^avo{ki, Badingova protiv Badingove. Dva lica istog pisca u slu~aju Slobodana Milo{evi}a, by Nikola Pa{i}, Beograd, 00; The Witness Expert Mladen Ancic on the role of the prosecution in the ICTY, http://www.her cegbosna.org/engleski/ancic.html, (.3.00.); Mladen An~i}, Ideolo{ki svjedoci, http://www.hercegbosna.org/ostalo/ideoloski.html, (.3.00.). Vi{e u Vladimir Petrovi}, “Weltgericht ohne Weltgeschichte: Historians as Expert Witnesses in the ICTY”, Ab Imperio (007), 195–17 25 Hereticus, 1-2/2009 Vladimir Petrovic pi{e Jirgen Koka.1 Me|utim, o~ito je da odbojnost profesionalnih istori ~ara prema suo~avanju sa pro{lo{}u ima duboku metodolo{ku dimenziju, koja ih, ~esto i nenamerno, gura u tabor nacionalista. Ne slu~ajno, jedan od vode}ih teoreti~ara pravnog suo~avanja sa pro{lo{}u, Mark Osiel, isti ~e da je “odnos izme|u krivi~ne presude i istorijske interpretacije proble mati~an na milion na~ina.”17 U moru problema koji istori~ara uklanjaju iz ove zone u kojoj se pro{lost, se}anje, istorija, pravo i politika prepli}u na zbunjuju}i na~in nalaze se mnogi koji i ina~e predstavljaju kamen ku {nje za metodologiju istorijske nauke: pitanja objektivnosti i relativizma, neutralnosti i anga`ovanosti, istine i interpretacije, kritike i apologije, dis tance i dru{tvene funkcije. Iz tog mora ovaj esej izdvaja tek dva izvora napetosti, sa namerom da nazna~i probleme koji stoje izme|u istori~ara i suo~avanja sa pro{lo {}u, ali i da istakne metodolo{ku legitimnost ovog poduhvata. Naime, po stoje}e preplitanje politi~kih i metodolo{kih otpora suo~avanju sa pro{lo {}u stvara veoma nezdravu atmosferu, u kojoj tradicionalizam inherentan struci ide na ruku poricateljima zlo~ina, u kojoj nau~na objektivnost klizi u neaktivnost. Stoga je smisleno rastaviti ovu vezu pregledom metodolo{ki najpro blemati~nijih aspekata koncepta. Izdvojiti ih nije lako, budu}i da je kon cept po sebi veoma difuzan i ne podle`e univerzalnoj definiciji. Me|utim, u svakom obliku zasnovan je na vrednosnom odre|enju prema izvesnim aspektima nedavne pro{losti. Sva je prilika da su upravo ova dva elemen ta klju~na za razumevanje istoriografskog otpora suo~avanju sa pro{lo{}u i lako}u sa kojom se on potiskuje na margine nau~nosti. 1. Vrednosno odre|enje: istoriografija i anga`ovanost Suo~avanje sa pro{lo{}u iziskuje nedvosmislenu osudu zlo~ina i ja sno vrednosno odre|enje prema prou~avanom periodu. Nau~na istorio grafija pak ima tradicionalan otklon prema normativnom istra`iva~kom okviru, a gaji poseban zazor prema vrednosnom sudu. Prednau~ni istori ~ari su jo{ uvek bili zainteresovani da, pored izlaganja onoga {to se desilo, ka`u pone{to i o tome {ta oni misle o tim zgodama, da osude ono {to su 1 17 26 Jirgen Koka, O istorijskoj nauci, Srpska knji`evna zadruga, Beograd 1994, 7. O ovoj vezi vidi: Dennis Deletant and Harry Hanak (ur.), Historians as nationbuilders: central and southeast Europe, SSEES, London, 1988. O pritiscima na istorijsku nauku u ime klase i nacije i njenim poku{ajima emancipacije pisali su \or|e Stankovi}, Ljubodrag Dimi}, Istoriografija pod nadzorom, Prilozi istoriji istoriografije I-II, Slu`beni list SRJ, Beograd 1999. Mark Osiel, Mass atrocity, Collective Memory and the Law, Transaction publis hers, New Brunswick/London, 000, 79. Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti smatrali lo{im i pohvale dobro.18 Me|utim, profesionalizacijom istorije u drugoj polovini 19. veka i izgradnjom stabilnog nau~nog metoda, prese~e na je ta veza. ^uveno na~elo Leopolda fon Rankea, na kojem su se gene racije istori~are u~ile da pi{u onako kako se zapravo dogodilo, istaklo je u prvi plan svetinju istorijske ~injenice.19 Bilo kakav vrednosni sud morao je biti zasnovan na ~injenicama, a vrednosno predodre|eno istra`ivanje izjedna~avano je sa politizacijom struke. Pri tom, konvencionalno shvata nje povezuje ulogu istori~ara sa apoliti~no{}u u radu. Anga`ovanost nije kompliment, posebno ne u postkomunisti~kom ambijentu, u kojem po stoji posebna rezerva prema aktivisti~koj dimenziji zanata, i u kojem se apoliti~nim akademizmom brani stru~ni ugled.0 Objektivnost je tako ar gument kojim se istoriografija ~esto brani od zahteva suo~avanja sa pro {lo{}u. Tvrdi se da pristup podoban suo~avanju sa pro{lo{}u sputava na u~nu slobodu i instrumentalizuje istoriju. Kao alternativa nudi se zdrav, neu{kopljen nau~ni metod. Me|utim, problem sa nau~nim metodom u kojem vrednosni sud dolazi na kraju istra`iva~kog postupka u nauci kakva je istorija je u tome {to postoji realna mogu}nost da se do njega nikada ne do|e. Neiscrpnost istra`iva~kog polja istori~ara onemogu}ava istinske, na istra`ivanjima za snovane generalizacije, osim o veoma ograni~enim istorijskim epizoda ma i doga|ajima. Ali i njih, ma koliko usitnjene, istra`ene, neuzbudljive i politi~ki mrtve, istori~ar mora povezati sa ne~im, izlo`i svoj pogled na fenomen koji prou~ava i svet oko sebe koji nikada ne}e uspeti u potpuno sti da prou~i. U suprotnom, fragmentisana forma nau~nog objektivizma, pra}ena odsecanjem prou~avanog fenomena od sada{njosti, postaje legi timizuju}a osnova za potpuni relativizam. Takav je relativizam, u svojoj nacionalisti~koj formi, ~esto svodiv na prikrivenu apologiju nacije, a ot kriva se u aistori~nim argumentacijama tu quouqe tipa: da, na{i su ubijali va{e, ali su svojevremeno va{i ubijali na{e, a i oni drugi ubijaju tre}e jo{ vi{e, pa {ta sad? 18 19 0 O prednau~noj istoriografiji i pitanju vrednosnih sudova: Mirjana Gros, Historijska znanost: razvoj, oblik, smerovi, Centar za povijesne znanosti, Zagreb 197. i \or|e Stankovi}, Ljubodrag Dimi}, nav. delo, knj. I, 7–1. O Rankeovoj maksimi vi{e u: Andrej Mitrovi}, “Pisati istoriju kako je uistinu bilo”, u: Propitivanje Klio, Vojska, Beograd 199, 105–13. Ovo dovodi do veoma interesantnih situacija u kojima istori~ari pokazuju prava shizofrena svojstva. Upitani da komentari{u neki savremeni doga|aj ili tendenciju, prinu|eni su da razmisle da li odgovaraju kao stru~njaci ili kao gra|ani. Poku{aji da se ove dve pozicije sinteti{u uglavnom izazivaju sumnju, {to je umnogome ~ud no za nauku koja je za jednu od svojih krilatica uzela Ciceronovu maksimu da je istorija u~iteljica `ivota. ^ak je i jedan od utemeljiva~a {kole Anala i zagovornik veoma sistematskog nau~nog metoda, Lisjen Fevr, tvrdio da se “pro{lost mora organizovati kao funkcija sada{njosti”. Prema: François Bédarida, The Social Responsibility of the Historian, New York: Berghahn Books 1994, 1. 27 Hereticus, 1-2/2009 Vladimir Petrovic U svojoj benignijoj formi, objektivni relativizam je verovatno domi nantna ideologija istori~ara. Fenomeni pro{losti se prou~avaju zato {to su va`ni po sebi, a ne zbog veze sa sada{njo{}u. Prou~avaju se u sopstvenom kontekstu, obja{njavaju vrednostima koje su u njemu va`ile. Njihov zna~aj izvire iz njih samih, a ne iz smisla koji im se u sada{njosti pripisuje. Tako je i najobjektivnija istoriografija suo~ena sa opasno{}u apologije fenome na koji prou~ava. Logika je neumoljiva: ne{to je postojalo, i treba ga razu meti. Samim svojim postojanjem ono je sebi opravdanje, na liniji maksime tout comprendre c’est tout pardonner (sve razumeti zna~i sve oprostiti).1 I upravo se tu gubi dodirna ta~ka sa konceptom suo~avanja sa pro{lo{}u, ko jem je strana apologija, i koji nedvosmisleno stoji na strani pojedinca ~ija su elementarna prava ugro`ena. Ugro`avanje tih prava posmatra se kao fenomen koji iziskuje obja{njenje, ali ne i opravdanje, ve} osudu. Takva pozicija iziskuje aktivizam kojem se opire ~itava istoricisti~ ka tradicija XIX veka. Me|utim, kako podse}a Jirgen Koka, ova pozicija nije i jedina: “Moderno bavljenje istorijom, i pre svega istorijska nauka, nisu, recimo, tek proizvodi istorizma XIX veka, nego su plodovi prosve titeljstva… Za ve}inu prosvetitelja zanimanje za istoriju bilo je na sredi {njem mestu zato {to je njima bilo stalo do kritike tradicija i zato {to su bili zainteresovani za promenljivost, mogu}nost vaspitanja i usavr{avanje ljudi u njihovim prilikama”, pa tako “odbijati odnos istorijske nauke pre ma praksi kao nenau~no ’politizovanje’, to bi bilo ne samo pogre{no nego i opasno: lako bi se, naime, moglo pokazati kako upravo u nauku koja se be shvata kao nepoliti~ku, koja pori~e i ignori{e svoj odnos prema praksi – ’politizovanje’ ulazi na zadnja vrata”. U tom smislu, konceptu suo~ava 1 28 Nejasno poreklo ove maksime, koja se pripisuje Geteu, gospo|i De Stal, Tol stoju i Fontenu, mo`da jo{ samo vi{e potvr|uje njenu ukotvljenost u evropskoj kulturi. U istoriografskom metodu je, pak, odre|eno odstupanje od ve} pome nutog Rankeovog imperativa i neposrednog realizma koji je on podrazumevao, dalo maha upravo takvom razvoju. Naime, posle razdvajanja dru{tvenih nauka od prirodnih, nema~ki teoreti~ari poput Vindelbanda, Diltaja i docnije Vebera su smatrali da dru{tvene nauke moraju biti bazirane ne samo na nau~nom obja {njenju, ve} i na razumevanju posmatrane pojave. Razumevanje se postizalo ili u`ivljavanjem u prou~avani period (Einfühlung) ili istra`ivanjem {ireg konteksta u kojem se prou~avani fenomen dogodio. Metoda kontekstualizacije, neobi~no omiljena u istoriografiji, rizikuje pak odre|enu cirkularnost, jezgrovito opisanu frazom omiljenom u angloameri~kom govornom podru~ju: Za{to se ne{to desi lo? Well, it seemed like a good idea at the time (Pa, izgledalo je kao dobra ideja u svoje vreme). Vi{e o Diltajevom uticaju na razvoj savremenog istorijskog metoda: Theodore Platinga, Historical understanding in the thought of Wilhelm Dilthey, University of Toronto Press, Lewiston, 199. O ograni~enjima metode razumeva nja pri prou~avanju ekstremnih istorijskih fenomena karakteristi~nih za 0 vek: Hannah Arendt, The Difficulties of Understanding, Hannah Arendt Papers at the Library of Congress, http://rs.loc.gov/cgibin/ampage?collId=mharendt&fileNa me=05/051180/051180page. db&recNum=0 Jirgen Koka, O istorijskoj nauci, Srpska knji`evna zadruga, Beograd 1994, 4, 31. Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti nja sa pro{lo{}u je te{ko oduzeti istoriografsku legitimnost, budu}i da su teme koje name}e, premda do sr`i politi~ne, u isto vreme i u najdubljoj vezi sa istorijskim procesima, koji su prirodna oblast istoriografskog inte resovanja, a da anga`man koji od istori~ara zahtevaju ne predstavlja nika kav obavezuju}i politi~ki pakt, ve} iziskuje tek prepoznavanje elementar nih normi humanosti. 2. Vrednosti i nedavna pro{lost: metodologija savremene istoriografije Upravo mogu}nost prepoznavanja humanih vrednosti drugi je poten cijalni kamen spoticanja u odnosu istoriografije i koncepta prevladavanja pro{losti. Istoriografski metod, naime, predvi|a, pa i implicira postojanje raskoraka u vrednostima izme|u istori~ara kao subjekta i objekta njego vog prou~avanja. Istori~ara od polja prou~avanja uglavnom deli protok vremena, nanose}i niz saznajnih i vrednosnih barijera koje se prevladavaju putem istorijskih izvora. Jedan od osnovnih metodolo{kih postulata koji istori~ara odre|uju kao stru~njaka i ogra|uju od memoarista, publicista, entuzijasta svake vrste i romanopisaca je ~vrsto upori{te u izvornoj gra|i, njeno svestrano i akribi~no kori{}enje u cilju razaznavanja prou~avanog perioda, pa i njegovih vrednosti. Jasna orijentacija ka prou~avanju istorij skih izvora kao neophodnom preduslovu nau~ne istoriografije, definisa nje arhivskog materijala kao klju~nog elementa sa saznavanje pro{losti, uslovili su odre|enu distancu izme|u istori~ara i polja njegovog prou~a vanja, odnosno istorijskog procesa. Distanca se uobi~ajeno shvata i kao filozofska osnova za uzdr`avanje od suda. Pretpostavljati Pompeja Ceza ru ili osu|ivati masovna ubistva Aleksandra Makedonskog i Atile ~ini se izli{nim, ~ak sme{nim. Problem je me|utim nastao kada se horizont pro fesionalne istoriografije pro{irio i po~eo da osvaja vremenske periode sve bli`e i bli`e istra`iva~evom vremenu, ru{e}i za{titu od vrednovanja koju je obezbe|ivala distanca. Verovatno je i stoga institucionalizacija istra`ivanja nedavne pro{losti u okviru nau~ne istoriografije i sama nedavna pojava, ~ija je ugradnja u na stavne planove nailazila na metodolo{ke otpore, na koje uostalom upu}uje i donekle oksimoronski termin “savremena istorija”.3 Kao polje ljudskog 3 Vrlo je te{ko re}i koji vremenski period zapravo obuhvata savremena istorija. Ona bi trebala da obuhvata epohu sa kojom istra`iva~a spajaju direktne veze i `ivi savremenici. O nastanku ove mlade akademske discipline komparativni pregled daje Donald Cameron Watt (ed.), Contemporary History in Europe, George Allen and Unwin, London, 199. Skoriji presek kroz razvoj savremene istoriografije u Evropi i Americi u: Anthony Seldon (ed.), Contemporary History. Practice and Method, Oxford Univeristy Press, Oxford 1988. Prilozi u Seldonovom zborniku ukazuju na muke u nastanku discipline: u Velikoj Britaniji je tek {ezdesetih go 29 Hereticus, 1-2/2009 Vladimir Petrovic iskustva, istoriografija je tradicionalno obuhvatala i istra`iva~ke refleksi je o veoma savremenim doga|ajima. Slavljeni anti~ki istori~ari, Herodot, Tukidid, Tacit ili Polibije jesu pisali i o svom vremenu. Sli~an je slu~aj i sa istoriografima poput Voltera, Mi{lea i Tjerija, a u srpskoj istoriografiji ta kav pristup nalazimo u radovima Vuka Karad`i}a i potonjim sintetskim delima Stanoja Stanojevi}a i Vladimira ]orovi}a. Me|utim, profesionali zacija istoriografije, otvaranje univerzitetskih katedri, izgradnja nau~nih principa i njihova diseminacija udaljila je istori~are od prou~avanja njima savremene epohe. Razvoj arhivarstva produbljivao je distancu, jer su dr`a ve, koje su u velikoj meri monopolizovale pravo na strukturiranje, obradu i depozit arhivske gra|e, ograni~ile pristup ovom materijalu. Pa ipak, heuristi~ki aspekt distance je sa vremena na vreme probijan, posebno od kraja Prvog svetskog rata. U me|uratnom periodu mnoge su dr`ave iz politi~kih razloga organizovale izdavanje arhivske gra|e vezane za njihovu predratnu i ratnu politiku.4 Kraj Drugog svetskog rata doneo je jo{ radikalniju promenu. Potpunim kolapsom nacisti~ke Nema~ke Save znici su se dokopali i njenih arhiva. Veliki broj tako dobijenih podataka upotrebljen je na Nirnber{kom procesu i postao je dostupan javnosti. Ni je samo okupacija dovela do proliferacije arhivske gra|e. U posleratnom periodu, u kontekstu hladnoratovskih odmeravanja snaga, i Zapad i Istok su se trudili da razobli~e dr`avne la`i suprotne strane i potvrde eti~ke po stulate sopstvene politike. Dokumenta o spoljnoj politici, bele knjige i dru gi oblici objavljivanja gra|e izmenili su dokumentarni pejza` savremene istoriografije. Kao nikada do sada, stvoreni su uslovi za prou~avanja raz li~itih aspekata nedavne pro{losti, posebno nakon pada Berlinskog zida i skidanja gvozdene zavese mnogih nedostupnih arhiva. Ne ~ini se da je metodologija i{la u korak sa ovim promenama. He uristi~ka pravila, koja i dalje ~ine sr` metodolo{kog obrazovanja istori~a ra, izgra|ena su u vremenu kojem je istra`ivanje savremene istorije bilo prili~no strano. Apoliti~na objektivnost, negovana u Rankeovom semina ru, razvijana je zarad prou~avanja istorije starog, srednjeg i ranog novog veka, ali je postala upitna na tlu savremene istorije. Me|utim, metodolo {ki razvoj nije i{ao u korak sa tematskim, pa je i istra`ivanje savremene 4 30 dina contemporary history (savremena istorija) postala legitimni deo istorijske nauke. U Francuskoj se izrazom histoire contemporaine ozna~avao ~itav period od 1789, i tek je sedamdesetih godina novi termin, histoire du temps présent omo gu}io individuaciju discipline. U Nema~koj je, iz pomenutih razloga, Zeitgeschichte napredovala daleko br`e. Prilozi u Keith Wilson (ed.), Forging the Collective Memory: Government and International Historians Through Two World Wars, Providence: Berghahn Books, 199, govore o na~inu nastanka prvih serija izvorne gra|e o spoljnoj politici i ulozi istori~ara u interpretiranju ovih arhivskih podataka u korist svojih dr`ava u okviru rasprave o odgovornosti za Prvi svetski rat. Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti istorije tema o kojoj je zabrinjavaju}e malo pisano.5 Ona ostaje ospora vana zona istoriografije: “Za jedne je u pitanju oblast koja je stekla nau~ nu legitimnost svojim dosada{njim rezultatima, a za druge ispolitizirana materija pod vidom nauke; po jednima, njome se bave ljudi drugih profi la u pore|enju sa istori~arima ranijih razdoblja, a po drugima stru~njaci koji imaju obrazovanje svojih kolega... mnogi neguju stari tradicionalni metod suprotno malobrojnim ’avangardistima’ koji paradiraju s novim me todolo{kim modelima bez vlastitih istra`iva~kih doprinosa; lenjost duha jedan deo istori~ara opravdava golemom gra|om koja se ne mo`e tako brzo osvojiti, nasuprot drugima koji znaju da je proces saznavanja izvora bez vremenskih granica”, pisao je Branko Petranovi}. Optere}ena ovim protivre~nostima, izazvana u samom svom nastan ku, savremena istoriografija je tim manje spremna na metodolo{ke eksperi mente, pa se odnos prema vrednosnim sudovima i ideal nau~nosti shvataju na isti na~in u savremenoj istoriografiji kao i u prou~avanju ranijih istorij skih perioda, kao da ona nema za predmet prou~avanja zajednicu koje je istori~ar i sam deo. U puristi~kom otklonu distanca se do`ivljava kao me hani~ka barijera i jedini garant nau~ne objektivnosti.7 Me|utim, nevoljan da se dotakne tema skorije istorije koje su dru{tveno relevantne, istori~ar nije nu`no spreman da tu du`nost delegira drugima, i ostavlja sebi za pravo da takve poduhvate kritikuje. Stoga se i koncept prevladavanja pro{losti ~esto do`ivljava kao nenau~an, prevremen upad u polje istorijskog istra`i vanja. Ovakav otklon je posebno vidan i {tetan u oblasti prou~avanje no vije istorije Jugoslavije i Srbije. “Ne mo`emo da se otmemo utisku kako u srpskoj i hrvatskoj istoriografiji nema nau~ne hrabrosti da se zapo~ne sa prou~avanjem najnovijeg istorijskog perioda. Istorijska distanca se is trajno brani, a svaki ulazak u prou~avanje najnovijih istorijskih doga|aja smatra se prelaskom u politi~ke ili neke druge nauke”, smatra Bojan Di mitrijevi}.8 I dok tako istoriografija pokazuje zabrinjavaju}u inertnost, 5 7 8 Metodolo{ke studije koje se bave savremenom istoriografijom su malobrojne. Iz razumljivih razloga ima ih vi{e na nema~kom govornom podru~ju: Selbstverständniss, Aufgaben und Methoden der Zeitgeschichte, Institut für Zeitgeschichte, München 197; Horst Möller, Udo Wengst, (Hg.), Einführung in die Zeitgeschichte, Beck, München 003; Gabriele Metzler, op. cit. Mnoga zapa`anja relevantna za ovu temu mogu se na}i u prilozima u: Metodolo{ki problemi savremene istorije, Institut za savremenu istoriju, Beograd 1987. Branko Petranovi}, Istoriografske kontroverze, Slu`beni list SRJ, Beograd 1998, 17. Da se distanca mo`e teoretizirati na daleko sofisticiraniji na~in pokazuje Andrej Mitrovi}, “Neistovetnost prou~avaoca i prou~avanog”, u: Propitivanje Klio, Voj ska, Beograd 199, 139–144, koji izdvaja hronolo{ki, geografskoistorijski, istorij ski, dru{tveni i psiholo{ki aspekt distance. Bojan B. Dimitirjevi}, Pristup istra`ivanju najnovije srpske i hrvatske istorije, u: HansGeorg Fleck, Igor Graovac (prir.) Dijalog povjesni~ara/istori~ara, 5, Zagreb 00, 115. 31 Hereticus, 1-2/2009 Vladimir Petrovic prvi radovi koji otvaraju ovu tematiku nailaze na o{tar kriticizam, naj~e{}e kroz potkopavanje napora usmerenih ka otvaranju arhiva koji bi pro{irili istra`iva~ki potencijal.9 Me|utim, dostupna dokumenta iz stranih arhiva, materijali pravne provenijencije nastali radom Ha{kog tribunala i doma}ih sudova, {tampa i memoarska gra|a predstavljaju ne samo solidan osnov da se istori~ari uklju~e u prou~avanje najnovije pro{losti, ve} i podstrek da se liberalizacijom arhivskog zakonodavstva srpska istoriografija izvu~e iz (samo)izolacije i doprinese procesu prevladavanja pro{losti. Istoriografija i odgovornost Istori~ari se sa pro{lo{}u svakodnevno suo~avaju u skladu sa obra scem svoje profesionalne socijalizacije. Stoga ne prihvataju lako ~injenicu da ne poseduju monopol nad svojim poljem interesovanja, i skloni su apri ornoj negativnoj reakciji na ono {to izgleda kao intruzija u njihov intelek tualni prostor. Me|utim, ukoliko savremena istoriografija te`i da ispuni svoju dru{tvenu funkciju i ponudi kriti~ki doprinos formiranju kolektiv nog identiteta, mora otvoriti shodna metodolo{ka pitanja. Ne najmanje va`no me|u njima je pitanje da li bavljenje savreme nom istoriografijom pretpostavlja odre|ena heuristi~ka i metodolo{ka pri lago|avanja, pa ~ak i posebni istra`iva~ki i ljudski senzibilitet. ^ini se da je, barem kada su odre|ene teme u pitanju, odgovor potvrdan. Dva poriva zajedni~ka nau~noj istoriografiji i suo~avanju sa pro{lo{}u – htenje za isti nom i humanisti~ko odre|enje – ~vrsto ih povezuju. Istorija koja se zarad nau~nosti razvodi od svesti o nu`nosti po{tovanja ljudskih prava rizikuje razvod od svog humanisti~kog opredeljenja i ostaje zarobljena u autarhi~ nosti ili cinizmu. Takav akademski luksuz sebi ne mogu dopustiti duboko traumatizovana dru{tva, u kojima intelektualna odgovornost poprima no vo zna~enje. Ako je istorija bila surova, ne mora to biti i istori~ar. O~ite su brojne mogu}nosti saradnje izme|u koncepta suo~avanja sa pro{lo{}u i istoriografije i na heuristi~kom, i na metodolo{kom, i interpretativnom nivou. Tenzije koje pri tom postoje su pre povod za promi{ljanje, no iz govor za otklon i negaciju. Ne teoretizovati ovaj izazov zna~i prepustiti izuzetno va`an segment pro{losti alternativnim, vannau~nim reprezenta cijama (nekada predanjima, epovima i romanima, a danas prete`no me dijima, politici i filmovima), ili se utrkivati sa sopstvenom dr`avom u pro mociji nacionalnog interesa. Iz ovih je razloga navodni raskorak izme|u koncepta prevladavanja pro{losti i istoriografije i te kako otvoren za te meljno preispitivanje. 9 32 Za polemiku o ovom pitanju vidi priloge u: “Apel za otvaranje arhiva”, Hereticus 1 (007), 95–307. Istori~ari pred izazovom prevladavanja pro{losti Mo`da je svrsishodno kao polaznu ta~ku za ovo novo promi{ljanje ponovo i{~itati esej Fridriha Ni~ea, objavljen jo{ 1874. u njegovim Nesavremenim razmi{ljanjima pod naslovom “O koristi i {teti istorije za `ivot”. Ovaj je rad odra`avao Ni~eovu zabrinutost nad tokovima profesionaliza cije spoznaja o pro{losti. U vreme kada su se u Nema~koj stvarale prve ozbiljne istoriografske {kole, Ni~e je smatrao da se u njima gnezde dva osobena modusa prou~avanja pro{losti – monumentalna i antikvarna isto rija. Premda ni jednoj ni drugoj nije odricao odre|enu svrhu, blagovreme no je ukazao na opasnosti koje od njih vrebaju. “Monumentalna istorija vara analogijama: zavodljivim sli~nostima ona odva`nog ~oveka bodri na smelost, odu{evljenog na fanatizam; i ako zamislimo da se ta istorija na|e u rukama zlikovaca, razara}e se carstva, ubijati vladari, izazivati ratovi i revolucije.” Sa druge strane, “antikvarna istorija izro|ava se u trenutku u kojem je sve`i `ivot sada{njosti vi{e ne o`ivotvoruje i ne nadahnjuje. Sada sahne pijetet, nau~ni~ka navika bez njega i dalje postoji i egoisti~kisamo dopadno se vrti oko svog vlastitog sredi{ta. Tada svakako vidimo prizor neke slepe kolekcionarske manije, nekog neumornog zgrtanja svega ne kad tu postoje}eg.” “Ovde }e biti jasno”, zaklju~uje Ni~e, “kako je ~oveku pored monumentalnog i antikvarnog na~ina posmatranja pro{losti dosta ~esto potreban i tre}i na~in, kriti~ki: i to je tako|e u slu`bi `ivota.”30 Kao i mnoga druga, i ovo Ni~eovo “nesavremeno razmi{ljanje” do bija na aktuelnosti u vremenu u kojem `ivimo. Razo~arani zabludama monumentalne istoriografije, davimo se u antikvarnoj, nemo}ni da doseg nemo pun smisao kriti~kog pristupa pro{losti. U takvom limbu planski se promovi{e, a spontano i prihvata, politika zaborava, ako ne i otvorenog poricanja aspekata novije pro{losti koji nisu za diku. Kako se suprotstaviti tom zidu }utnje? Ni~e bi odgovorio: “^ovek mora imati snage i povreme no je primenjivati, razbijati i rasturati neku pro{lost kako bi mogao `ive ti: tu mo} on posti`e tako {to istoriju stavlja pred sud, podvrgava je mu~ nom ispitivanju i kona~no je osu|uje”.31 Ovaj strogi zahtev tako|e treba kriti~ki razmotriti, budu}i da dolazi iz pera autora koji je u svom Zaratustri tako|e upozoravao: “Budi ~ovek, i nemoj me slediti!”. Jedna po`elj na slika pro{losti ne mo`e se, niti sme prosto zamenjivati drugom, koja deluje podobnija danom trenutku. Ne postoje ni univerzalna preporuka ni obavezuju}a definicija odgovornosti istori~ara. Kao {to je nedavno napi sao Ri~ard Mandler, “u liberalnoj profesiji u liberalnom dru{tvu ne mo`e postojati jedinstvena definicija takve odgovornosti, i niko nije pozvan da 30 31 Fridrih Ni~e, O koristi i {teti istorije za `ivot, Grafos, Beograd 1990, 0–. O nje govim implikacijama za pravo i istoriju up. Roger Berkowitz, “History and the Noble Art of Lying”, Rechtsgeschichte 4 (004), –7. Fridrih Ni~e, O koristi i {teti istorije za `ivot, Grafos, Beograd 1990, . 33 Hereticus, 1-2/2009 Vladimir Petrovic o njoj odlu~uje ex officio”.3 Ipak, ukoliko takvom dru{tvu stremimo, du `ni smo da problematizujemo elemente pro{losti koji na tom putu stoje, i da o njima ljudski i profesionalno razgovaramo. Mo`da za `ivot u `ivo ta dostojnoj zajednici nije potrebno “razbijati i rasturati neku pro{lost”, ve} strpljivo raditi na izgra|ivanju preduslova za njeno prepoznavanje i prevladavanje. Vladimir Petrovic HISTORIANS FACING THE CHALLENGE OF OVERCOMING THE PAST From Monumental and Antiquarian towards Critical Historiography Summary The article is examining the facets of the concept of overcoming the past, with a special emphasis on the resistance it faces in conventional historiography. The purpose of the essay is to outline the methodological aspect of this tension in a comparative perspective, to sketch some of the main sources of that tension and to signal the need to transgress this cleavage and integrate the concept of over coming the past into the currents of contemporary historiography. The examples from European historiographies of the second half of the 0th century are juxta posed to the more recent development in the historiographies of the region of former Yugoslavia in order to underscore the importance of fundamental shift in understanding of values in historical scholarship in order to achieve critical fun ction worthy of a liberal society. Keywords: 3 34 overcoming of the past, contemporary historiography, monumen tal, antiquarian and critical historiography Peter Mandler, “The Responsibility of the Historian”, u: Harriet Jones, Kjell Oestberg, Nico Randeraad (ed.), Contemporary Hisotry on Trial. Europe since 1989 and the Role of the Expert Historian, Manchester University Press, Manche ster, 007, 18. Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji UDK 342.22(497.11)"2000/2008"; 340.131(497.11)"2000/2008" Jovica Trkulja Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu APORIJE PRAVNOG SAVLADAVANJA AUTORITARNE PRO[LOSTI U SRBIJI* Rezime: Predmet analize u ovom radu je pravno-politi~ka destrukcija koju su za sobom ostavili prethodni autoritarni re`imi u Srbiji. Njihove `rtve su bili i ostali gra|ani Srbije, kao i pravo koje je pretvoreno u slu{kinju politike. Uprkos demokratskim promenama nakon oktobra 2000. godine, Srbija se jo{ uvek nije suo~ili sa zlom autoritarne pro{losti. Otuda autor problem pravnog savladavanja autoritarne pro{losti sagledava u kontekstu za{tite ljudskih prava i nastoji da odgovori na tri pitanja: 1) Kako se odnositi prema zlu autoritarne pro{losti? 2) Koji su putevi i stranputice savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji? 3) Za{to u Srbiji jo{ uvek na dnevnom redu nema pravnog savladavanja autoritarne pro{losti. U tom smislu odgovori na klju~na pitanja otvaranja dosijea tajnih slu`bi, lustracije, rehabilitacije politi~kih osu|enika i restitucije, kao i dono{enje, odnosno primena odgovaraju}ih zakona, zna~ili bi svojevrsnu optu`nicu i raskid sa totalitarnom politi~kom praksom biv{ih diktatorskih re`ima i njihovih dana{njih recidiva. Autor zaklju~uje da je u Srbiji posle demokratskih promena 2000. na delu ne diskontinuitet ve} kontinuitet sa autoritarnom vladavinom nepravne dr`ave, i da politi~ke elite koje su se smenjivale u poslednjih osam godina nisu shvatile neophodnost savladavanja zla autoritarne pro{losti i ostvarivanja tranzicione pravde. Klju~ne re~i: suo~avanje sa pro{lo{}u, pravna dr`ava, otvaranje dosijea tajnih slu`bi, rehabilitacija, restitucija i denacionalizacija. 1. Uvod Dramati~ni doga|aji iz poslednje decenije XX veka u Srbiji, socijalno-politi~ki potresi, etni~ki i verski sukobi, ratovi u~inili su da pitanje savladavanja zla autoritarne pro{losti bude potisnuto. Otuda se aktualizovanje ovog pitanja name}e iz vi{e razloga: 1) kao poku{aj raskida sa biv{im diktatorskim re`imima, i kao vid nesprovedene diferencijacije od njihovih eksponenata; 2) kao zadovoljavanje potrebe da se sazna, zabele`i * Predavanje održano na Kolarčevoj zadužbini u Beogradu 16. i 23. februara 2009. godine. Tekst je deo rada na projektu „Pravni kapacitet Srbije za evropske integracije“, koji se radi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, uz novčanu potporu Ministarstva nauke Republike Srbije. 35 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja i zapamti kakva su nedela ~injena i ko ih je ~inio; 3) kao bar delimi~no ispravljanje nepravde kroz zalaganje za obe{te}enje stradalnika, tamo gde je to jo{ mogu}e izvesti; 4) kao potreba za moralnim i psiholo{kim pro~i{}enjem `rtava i nedobrovoljnih saradnika autoritarnih re`ima; 5) kao potreba obezbe|ivanja uspe{nog tranzicionog procesa od strane onih koji su u prethodnom re`imu kr{ili ljudska prava, a sada pretenduju na javne funkcije; i 6) bez savladavanja zla autoritarne pro{losti nema izlaska Srbije na evropski put – ka dru{tvu pune slobode i istinske demokratije. Jer sva na{a dana{nja politi~ka sporenja, neprijateljstva i spoticanja jesu trajna dru{tvena opasnost i velika prepreka na tom putu koja vuku korene iz bliske i dalje totalitarne i autoritarne pro{losti. Ukoliko se zlo te pro{losti gurne pod tepih, ono }e nam se vratiti kao bumerang. U okviru ovih predavanja nastoja}u da sumiram rezultate do kojih su do{li saradnici Centra za unapre|ivanje pravnih studija u Beogradu i ~asopisa Hereticus u poslednjih deset godina, i da odgovorim na tri pitanja: 1) Kako se odnositi prema zlu autoritarne pro{losti? 2) Koji su putevi i stranputice savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji? 3) Za{to u Srbiji jo{ uvek na dnevnom redu nema pravnog savladavanja autoritarne pro{losti. 2. Kako se odnositi prema zlu autoritarne pro{losti? Dobro je poznato da autoritarizam zakonito proizvodi nepravo. Autoritarizam, autoritarna a ne demokratska vladavina, ima dugu tradiciju u Srbiji. Periodi demokratske vladavine bili su izuzeci, autoritarizam – pravilo. U periodu od 1945. do 2000. godine, pojavne manifestacije autoritarne vladavine i nepravne dr`ave u Srbiji bile su slede}e: ratni zlo~ini, likvidacije politi~kih protivnika, li{avanje slobode, povreda osnovnih ljudskih prava i sloboda, konfiskacija i nacionalizacija imovine, razli~iti oblici diskriminacija, delikt mi{ljenja, zloupotreba mo}i, privredni kriminal, neka`njeno kr{enje zakona od strane visokih funkcionera, zloupotreba mo}i, izborne kra|e, i sli~no. Kategori~ki imperativ u dru{tvima u tranziciji, u koje spada i Srbija, jeste pravno savladavanje autoritarne pro{losti. Jer zlo autoritarne pro{losti mora se savladati da se ne bi ponovilo! Re~ je o savladavanju zla i pusto{i koju su za sobom ostavili prethodni autoritarni re`imi (Brozov i Milo{evi}ev), u kojima je pravo bilo slu{kinja politike i njenih mo}nika, u kojima je umesto pravne dr`ave postojala partijska dr`ava, a umesto vladavine prava – vladavina pravom. Otuda pitanje: kako se odnositi prema zlu autoritarne pro{losti? Svaka nova vlast koja do|e na mesto slomljenog autoritarnog re`ima i opredeli se za pravnu dr`avu, neizbe`no se suo~ava sa dilemom kako da se odnosi prema toj tamnoj strani i zlu autoritarne pro{losti. 36 Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji U pogledu na ovo pitanje iskristalisala su se, u drugoj polovini XX veka, dva mogu}a odgovora: 1) politika savladavanja autoritarne pro{losti – tzv. politika se}anja (slu~aj Nema~ke nakon ujedinjenja, zatim ^e{ke, Ma|arske i ostalih zemalja uspe{nih u tranziciji devedesetih godina XX veka); i 2) politika nesavladavanja autoritarne pro{losti – tzv. politika zaborava (slu~aj Gr~ke, [panije i Portugala nakon sloma diktatorskih re`ima u tim zemljama sedamdesetih godina XX veka). Me|utim, mogu}e je da jedna zemlja krene putem politike zaborava, a potom pre|e na politiku se}anja (na primer postkomunisti~ka Poljska). 1 Savladavanje autoritarne pro{losti odvija se na dva koloseka: 1) revidiranje zakonodavstva nepravne dr`ave, otvaranje dosijea, lustracija, rehabilitacija, denacionalizacija i sli~no, i 2) savladavanje pro{losti iza ratnih pohoda, krvavih etni~kih sukoba, anga`ovanja vojski, policija, paravojski, i drugo. U toj svetlosti primenjuju se razli~iti oblici pravne odgovornosti: krivi~na, prekr{ajna, disciplinska, radnopravna, lustracijska, od{tetna odgovornost, fiskalna, naknadno oporezivanje, i drugo.2 Uporedna iskustva upozoravaju da je otvaranje procesa savladavanja autoritarne pro{losti sli~no otvaranju Pandorine kutije. To je izuzetno delikatan i mu~an posao s puno neprijatnih posledica, koje je Adam Mihnik s razlogom uporedio sa “udarom granate u septi~ku jamu: neki }e od toga poginuti, neki biti povre|eni, a svi }e biti uprljani”. 3. [ta je Srbija uradila na putu pravnog savladavanja autoritarne pro{losti? Letimi~an pogled na rezultate pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji otkriva depresivni pejza` ovog segmenta srpske stvarnosti. Analiziraju}i ~etiri mehanizma koji stoje u neposrednoj vezi sa procesom prevladavanja pro{losti – otvaranje dosijea tajnih slu`bi, lustraciju, rehabilitaciju i denacionalizaciju – mo`emo uo~iti da su nakon petooktobarskih promena 2000. godine poku{aji da se na ovaj na~in uti~e na uspostavljanje pravne dr`ave i vladavine prava bili kratkog daha, li{eni sistemati~nosti i doslednosti. 3.1. Otvaranje dosijea tajnih slu`bi Prvi korak u pravnom savladavanju autoritarne pro{losti je otvaranje dosijea tajnih slu`bi, ~iji je prvenstveni cilj da se `rtvama prethodne autoritarne vlasti i drugim gra|anima omogu}i uvid u ta akta kako bi pot1 2 Up. Vladimir Vodineli}, Pro{lost kao izazov pravu, Centar za unapre|ivanje pravnih studija i Helsin{ki odbor za ljudska prava, Beograd 2002, str. 10–12. Vid. Vladimir Vodineli}, Pro{lost kao izazov pravu, op. cit. str. 7–12; Andra` Zidar, Lustracija, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2001. 37 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja punije razumeli sopstvenu sudbinu i mehanizme autoritarne vladavine.3 Kao jedna od klju~nih ta~aka u procesa suo~avanja s nasle|em iz pro{losti, u zemljama u tranziciji isto~ne i centralne Evrope postavilo se pitanje otvaranja tajnih dosijea koje su o gra|anima vodile razne slu`be bezbednosti. Pravno ure|ivanje i primena re{enja u praksi desetak biv{ih komunisti~kih zemalja isto~ne i centralne Evrope veoma je razli~ito. Naro~ito je zna~ajno i zanimljivo iskustvo otvaranja dosijea slu`be bezbednosti biv{e Isto~ne Nema~ke, ^ehoslova~ke, Ma|arske, Poljske, Litvanije, Rumunije, Bugarske, Makedonije i drugih dr`ava, kao primera maksimalisti~kog odnosa prema ukupnoj problematici dosijea. Treba, tako|e, imati u vidu da Savet Evrope svojim dokumentima i odlukama Evropskog suda za ljudska prava pru`a podr{ku zakonskom ure|ivanju otvaranja dosijea kao jednom od oblika suo~avanja s pro{lo{}u. Dakle, iskustva postkomunisti~kih zemalja ukazuju da je otvaranje dosijea mo}an mehanizam suo~avanja s nasle|em autoritarne pro{losti i put ka uspostavljanju pravne dr`ave i pravde u tranzicionim demokratijama. Ova iskustva mogla bi, u zna~ajnoj meri, da podr`e proces otvaranja dosijea slu`bi bezbednosti u Srbiji, kako u smislu dono{enja odgovaraju}eg zakona, tako i u smislu ugradnje prihvatljivih zakonskih re{enja. Me|utim, Srbija predstavlja primer minimalisti~kog odnosa prema ovoj problematici. Posle demokratskih promena 2000. godine, kao odgovor na zahtev nevladinih organizacija da se donese Zakon o otvaranju dosijea, ura|eno je nekoliko modela tog zakona u Centru za unapre|ivanje pravnih studija, Centru za antiratnu akciju, Forumu jurisu. Predlo`eni modeli zakona predstavljaju odgovor pravnih stru~njaka na ovo va`no pitanje i izraz su sazrevanja demokratske svesti i potrebe suo~avanja i savladavanja zla autoritarne pro{losti u Srbiji. Sva tri modela zakona propisuju precizno ure|enje prava na pristup sadr`ini dosijea, procedure u kojoj se pravo ostvaruje, na~in rukovanja dosijeima i njihovo ~uvanje. Preciznost je neophodna kako bi zloupotrebe bile svedene na najmanju meru, {to je nemogu}e u~initi ako proceduru vode pripadnici tajnih slu`bi. Modeli se razlikuju u delu koji se odnosi na nosioce prava, rokove za ostvarivanje tih prava, rokove za predavanje dosijea nadle`noj instituciji, organe za ~uvanje dosijea, i sli~no. Ostavljaju}i po strani pomenute modele zakona o dosijeima i zahteve stru~njaka, dosovska vlast u Srbiji je osam meseci nakon petooktobarskog prevrata, 22. maja 2001. godine, donela Uredbu Vlade Republike Srbije o skidanju oznake poverljivosti sa dosijea vo|enih o gra|anima u 3 38 Up. Aleksandar Resanovi}, “Otvaranje dosijea tajnih slu`bi – uporedna iskustva”, Hereticus, Vol II, br. 1 (2004), str. 13–28. Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji slu`bi Dr`avne bezbednosti.4 Ova Uredba pru`ila je gra|anima samo jedno nekompletno pravo uvida u akta slu`be Dr`avne bezbednosti. Mnoge stvari ostale su zatamnjene i neiskazane, tako da se sti~e utisak da je na delu bilo svojevrsno zamagljivanje o~iju i prevara. Ova Uredba je neslavno zavr{ila. Naime, odlukom Ustavnog suda Republike Srbije ona je, 2003. godine, stavljena van snage, tako da je, do danas, ova materija ostala neregulisana zakonom. U takvoj situaciji Centar za unapre|ivanje pravnih studija i Centar za antiratnu akciju, nevladine organizacije iz Beograda, sa~inile su 2003. godine Model zakona o dosijeima slu`be dr`avne bezbednosti Republike Srbije kao sintezu njihovih prvobitno posebnih modela. Ovim Zakonom ure|uje se postupanje sa dosijeima i podacima koji su vo|eni u slu`bi Dr`avne bezbednosti Republike Srbije od 13. maja 1944. godine do dana stupanja na snagu ovog Zakona. Predmet Zakona su dosijei i podaci koje su BIA, kao i ranije slu`be sa istim ili sli~nim zadacima, vodile o gra|anima, grupama gra|ana i organizacijama. Zakonom se ure|uje i postupanje sa dosijeima i podacima, i to: njihova predaja Nacionalnoj agenciji za dosijee slu`be Dr`avne bezbednosti, rukovanje, kori{}enje, obezbe|enje, kao i kasnije preuzimanje od strane Arhiva Srbije. S obzirom na to da su, zbog prirode ranijih autoritarnih re`ima, BIA i ranije slu`be obrazovale dosijee i pribavljale podatke kr{enjem ljudskih prava, ili ih koristili za kr{enje ljudskih prava, ovim Zakonom ti dosijei i podaci ~ine se dostupnim iz slede}ih razloga: 1) da bi lica na koja se oni odnose, i njima bliska lica, mogla da sagledaju uticaj autoritarnih re`ima na sopstveni `ivot, 2) da ostvare rehabilitaciju i razjasne sudbine svojih nestalih i umrlih, 3) da bi se potpunije razjasnila priroda tih re`ima i uloga BIA i ranijih slu`bi u njima, 4) da bi se privatnost i druga prava li~nosti za{titili od povreda koje bi mogle biti u~injene kori{}enjem dosijea i podataka, i 5) da bi se ostvarile druge svrhe odre|ene zakonom.5 4 5 Uredba o skidanju oznake poverljivosti sa dosijea vo|enih o gra|anima Republike Srbije u slu`bi Dr`avne bezbednosti od 22.5.2001. (Slu`beni glasnik RS, br. 30/2001). Nedelju dana posle dono{enja, ova Uredba je preimenovana u Uredbu o stavljanju na uvid odre|enih dosijea vo|enih o gra|anima Republike Srbije u Slu`bi dr`avne bezbednosti, od 31.5.2001. (Slu`beni glasnik RS, br. 31/2001). Ova ~injenica jasno govori o neozbiljnosti i nekompetentnosti s kojom se pristupilo problemu otvaranja dosijea tajnih slu`bi. Vid. Model zakona o dosijeima Slu`be dr`avne bezbednosti Republike Srbije, Hereticus, Vol II, br. 1 (2004), str. 59–76. Ovaj i drugi modeli zakona o otvaranju dosijea tajnih slu`bi, uz ukazivanje na neophodnost njegovog usvajanja u Srbiji, dostavljani su u vi{e navrata od 2001. do 2004. godine ministrima unutra{njih poslova Srbije i direktorima BIA, ali su ti predlozi ostali bez odgovora. Izuzetak je pismo direktora Centra za unapre|ivanje pravnih studija, prof. dr Vladimira Vodineli}a i direktora Centra za antiratnu akciju, Aleksandra Resanovi}a, upu}eno 26. aprila 2004. godine ministru unutra{njih poslova Republike Srbije g. Draganu 39 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja Iz ovih razloga bilo je neophodno svestranije otvaranje tih akata, potpunije od tada{njeg prava na uvid u dosijea. Na`alost, to se nije dogodilo. Zakon o otvaranju dosijea tajnih slu`bi ostalo je neostvareno izborno obe}anje vode}ih politi~kih stranaka i aktera Srbije. Imaju}i u vidu neophodnost prevazila`enja autoritarne pro{losti, kao i ~injenicu da su zakone sli~ne sadr`ine i cilja usvojile i biv{e komunisti~ke dr`ave isto~ne i centralne Evrope, neophodno je da to u~ini i Srbija. 3.2. Lustracija i lustraciona odgovornost Drugi korak u pravnom savladavanju autoritarne pro{losti jeste lustracija i lustraciona odgovornost. Re~ “lustracija” je, nakon perioda potpunog odsustva iz jezi~ke prakse i politi~ko-pravnog govora, u{la u period hiperinflatorne upotrebe sa raznovrsnim zna~enjima. Izvorno zna~enje lustracije u antici i srednjem veku je ~i{}enje od grehova, ~i{}enje `rtvom. U pitanju je obredno ka|enje osobe ili prostora kako bi se odagnale “ne~iste sile”, ili neki drugi postupak kojim se ritualno “~isti od lo{ih uticaja”6 6 40 Jo~i}u i direktoru Bezbednosno-informativne agencije Radetu Bulatovi}u i predlog da oni u okviru svojih nadle`nosti “u~ine sve kako bi Narodna skup{tina {to pre razmotrila i usvojila ovaj zakon”. Odgovori na ovo pismo stigli su od {efa kabineta Ministra unutra{njih poslova, majora Milorada Todorovi}a i direktora BIA, Radeta Bulatovi}a. U pismima se prvo daju na~elne primedbe i sugestije na predlo`eni Model zakona i zaklju~uje da se “segmentiranim zakonskim ure|ivanjem ove materije – kako se predvi|a ovim Modelom zakona – ne bi ostvarili ni ciljevi nazna~eni u razlozima za njegovo dono{enje”. (Pismo Ministarstva unutra{njih poslova i Pismo Bezbednosno-informativne agencije, Hereticus, Vol II, br. 1 (2004), str. 78–79 i 80–81). Re~ “lustracija” je u starom Rimu (lat. lustratio, lustrum) ozna~avala o~i{}enje, religijski obred o~i{}enja putem prino{enja `rtve. “Etimologija pojma lustrum je sporna: neki je povezuju sa lavare = ‘oprati’, drugi sa luere = ‘o~istiti’, tre}i sa lucere = ‘svetleti’, pa lustrare treba da zna~i ‘ne{to osvetliti’, {to se dovodi u vezu sa vatrom `rtvenika ili baklji koje su no{ene u procesiji. Obred lustracije je obavljan u razli~itim situacijama, prilikom ‘o~i{}enja’ obradivog zemlji{ta (fundi, terae, agri), sela (pagus), grada (urbs), odre|enog tla (ager Romanus), kao i vojnih jedinica ili bojnih brodova pred polazak u pohod ili odlu~uju}u bitku (lustrum exercitus). Ovim obredom se uspostavljalo nevidljivo ome|ivanje prostora i ljudi (njive, grada, vojske), tj. postavljanje kru`ne ‘granice’ preko koje ne}e pre}i ne samo neprijatelj, kojeg ve} o~ekuju gradski bedemi ili vojska, nego ni zle sile, isto tako nevidljive, a pre svega one koje prouzrokuju bolesti, oskudicu, nepogode i po{asti koje poga|aju polja i ljude. Lustracija je podrazumevala i obredno ~i{}enje ljudi, `ivotinja i stvari pre nego {to }e biti uvedene u neko sveto mesto, a tom ritualu su podvrgavane i `ene posle ra|anja, lica koja su imala posla sa mrtvacima i sl. Najva`niji oblik lustracije je bila ceremonija koja se u doba republike obavljala svake pete godine nakon zavr{etka popisa rimskog stanovni{tva (census), kada su rimski cenzori neposredno pre svog povla~enja organizovali smotru svih gra|ana sposobnih da slu`e vojsku. Tom prilikom je upu}ivana molba bogovima da za{tite celokupni rimski narod i njegovu dr`avu od svih zala koje je mogu sna}i.” (@ika Bujukli}, Forum romanum – dr`ava, pravo, religija, mitovi, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i JP “Slu`beni glasnik”, Beograd 2007, str. 444). Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji Po preovla|uju}em mi{ljenu u savremenoj teoriji, lustracija u dru{tvima u tranziciji nema ni{ta zajedni~ko sa zna~enjem lustracije u staroj Gr~koj i Rimu. Naime, ona se sastoji u privremenom onemogu}avanju pristupa javnim funkcijama ljudima koji su se u prethodnom sistemu te{ko ogre{ili o prava svojih sugra|ana.7 U pitanju je pravni institut sui generis, koji nema isklju~ivo kazneni karakter. Lustracija je poku{aj da se oni koji su u pora`enom autoritarnom re`imu igrali va`nu ulogu spre~e da ne na{kode novom re`imu ako su kr{ili ljudska prava. Ona je specifi~na vrsta diskvalifikacije kvalifikovana katarzom.8 U njoj preventivni elementi preovla|uju nad kaznenim. Realizuje se kao proces koji je u tranzicionom periodu zakonom i vremenski ograni~en, a kao individualna mera, unapred je zakonom odre|eno vreme trajanja. Uz to, lustracija je odgovornost i za ona kr{enja ljudskih prava koja su bila krivi~na dela, ali ~ije je gonjenje zastarelo. Rodno mesto lustracije nije u Nema~koj, Italiji i Japanu, i nju ne treba vezivati za doba denacifikacije, odnosno defa{izacije. Savremena lustracija se javlja u isto~noj Evropi u poslednjoj deceniji XX veka posle propasti evropskih realsocijalisti~kih re`ima. Naime, u tim zemljama se postavilo pitanje odgovornosti vr{ilaca visokih funkcija koji su zloupotrebili mo} ili su se neka`njeno ogre{ili o zakon dok su bili u poziciji mo}i. Nove vlasti su donele zakone o lustraciji, kojima se ovakvim kadrovima zabranjuje vr{enje javnih i rukovode}ih funkcija za pet ili vi{e godina, dok ne pro|u svojevrsnu obuku iz oblasti ljudskih prava i osnova demokratskog dru{tva. Lustracija je sprovedena sa manjim ili ve}im uspehom u ^e{koj, Poljskoj, Ma|arskoj i Rumuniji. U aktuelnim raspravama lustracija se upotrebljava u tri zna~enja: eti~kom, politi~kom i pravnom. Najslo`enije je i najproblemati~nije odre|enje pravne prirode, zna~enja i mesta lustracije u pravnom sistemu. O tome se vode o{tre polemike u stru~nim diskusijama i kontroverznim javnim debatama. Lista argumenata protiv lustracije veoma je duga i mo`e se sa`eti u slede}ih tridesetak ta~aka: – lustracija je religiozni obred u kojem racionalni ljudi, posebno ateisti i pravnici, nemaju {ta da tra`e, – lustracija je koska Novog svetskog poretka ba~ena posle pada Berlinskog zida 1989. godine u dru{tva u tranziciji srednje i isto~ne Evrope, – lustracija je ~istka nalik na staljinisti~ke, fa{isti~ke, Brozove i sl., – lustracija je oblik revan{izma prema funkcionerima i beneficijarima biv{eg autoritarnog re`ima, – lustracija je uvo|enje na mala vrata moralno-politi~ke podobnosti, – lustracijom se kr{i ustavna zabrana retroaktivnosti, 7 8 Andra` Zidar, Lustracija, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2001. Vid. Vladimir Vodineli}, Pro{lost kao izazov pravu, op. cit., str. 77–78. 41 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja – lustracijom se kr{i na~elo zakonitosti, – u lustracionom postupku teret dokazivanja pada na optu`enog, – lustracijom se kr{e osnovna krivi~nopravna na~ela: nullum crimen, presumcija nevinosti i sl., – lustracija je maskirano krivi~no delo, jer je svako kr{enje ljudskih prava protivpravno, – pravna priroda lustracije je sporna i protivre~na, – mesto lustracije u pravnom sistemu je nejasno i neodre|eno, – povreda ljudskih prava je pravno neodre|en, bezobalan pojam pod koji se mo`e podvesti bilo {ta, – lustracijom se ka`njava ne zlo~in, ve} greh, – lustracija sadr`i elemente moralno-politi~kog o~i{}enja i slu`i zadovoljavanju potrebe da se gresi okaju, – lustracija pravi konfuziju izme|u dou{ni{tva i obaveze gra|ana da nadle`nim organima dostavljaju podatke o u~iniocima krivi~nih dela, – lustracija je neprihvatljiva, jer nije trajna mera ve} ad hoc postupak posle sloma autoritarnog re`ima, – lustracija je oblik kolektivne odgovornosti, – lustracijom se ne ka`njavaju po~inioci najte`ih dela ve} samo oni koji vr{e javne funkcije ili pretenduju na njih, – lustracija je oblik ucene (putem zakona), – lustracijom se negiraju osnovni principi pravne dr`ave i kompromituje demokratija, – lustracija je oblik paternalizma kojim se negira subjektivitet gra|anina i suverenitet naroda, i koji vra}a ~oveka u nepunoletstvo navla~e}i mu “jaram nezrelosti” (Kant), – lustracija je u suprotnosti s liberalnom idejom slobode i pravnog ograni~avanja dr`avne vlasti, – lustracija se vr{i u ad hoc postupku bez valjanih procesnopravnih jemstava ljudske sigurnosti i slobode, – lustracija je svojevrsno izigravanje pravde, jer nu`no dovodi do nejednakog postupanja s manje-vi{e istovetnim navodnim krivcima, – lustracijom se otvara problem legitimnosti trenutnih dr`avnih upravlja~a koji ho}e da je ostvare, posebno organa koji }e je sprovoditi, – lustracija je neprecizna: na koji period ograni~iti dejstvo lustracije u Srbiji ex tunc (13.05.1944, ili 1976, 1987, 1990. godinu i td.) i ex nunc (na 5, 10, ili 15 godina), – lustracija je neodre|ena: na koji krug lica ograni~iti njeno dejstvo, – lustracija se kao bumerang mo`e vratiti protiv onog radi ~ega je ustanovljena, – lustracija je olako i opako ga`enje prava zarad puke politi~ke koristi. 42 Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji Ve}ina od ovih argumenata obra|ena je u kriti~kim tekstovima na{ih pravnih teoreti~ara i stru~njaka.9 Na drugoj strani, zagovornici lustracije smatraju da se u ovim argumentima protiv lustracije krije svojevrsni inventar pogre{nih predstava o lustraciji i otvorenog ili prikrivenog iskrivljavanja njene prirode, smisla i doma{aja. U tom smislu zagovornici lustracije isti~u ni{ta manje brojne (kontra)argumente u prilog lustraciji.10 Tokom proteklih godina u raspravama o lustraciji u Srbiji u prvi plan je iskrslo, kao najproblemati~nije i najspornije pitanje o zakonu o lustraciji, njegova pravna, politi~ka i moralna utemeljenost i svrsishodnost. Inicijativu za dono{enje zakona o lustraciji pokrenuo je u prole}e 2002. godine Gra|anski savez Srbije. Sem u nekoliko vojvo|anskih gradova (Kikinda, Zrenjanin i dr.) ta inicijativa je ostala bez odjeka u stru~noj i politi~koj javnosti Srbije. Izuzetak je bio Centar za unapre|ivanje pravnih studija u Beogradu, koji je anga`ovao grupu stru~njaka, koja je krajem 2002. godine sa~inila Model zakona o odgovornosti za kr{enje ljudskih prava.11 Ignorisan od relevantnih politi~kih i stru~nih faktora, ~inilo se da }e taj model ostati van optike dosovske vlasti. Me|utim, poslanici Demokratske stranke u Skup{tini Vojvodine 11. februara 2003. godine pokrenuli su inicijativu da Narodna skup{tina Srbije donese zakon o lustraciji. Zahvaljuju}i toj inicijativi i ~injenici da su politi~ari u vladaju}em DOS-u, posle ubistva premijera \in|i}a 12. marta 2003. godine, napokon shvatili da se zlo autoritarne pro{losti mora savladati da se ne bi ponovilo – u Narodnoj skup{tini je pokrenuta inicijativa da se po hitnom postupku usvoji Zakon o lustraciji. Kao osnova poslu`io je Model zakona o odgovornosti za kr{enje ljudksih prava koji je izradio Centar za unapre|ivanje pravnih studija. Predlaga~i ovog zakona su istakli da je dono{enje ovog akta nu`no u procesu prevladavanja autoritarne pro{losti, nastavka zapo~ete borbe protiv organizovanog kriminala, kao i da je re~ o ispunjenju jednog od uslova za ulazak u Evropsku uniju. 9 10 11 Vid. priloge u ~asopisu Hereticus, Vol I, br. 2 (2003): Kosta ^avo{ki i Mirjana Stefanovski, “Lustracija: zloupotreba religioznih izraza u politi~ke svrhe”, str. 30–40; i Neboj{a [arki}, “Za{to sam protiv, ovako predlo`ene, lustracije sudija”, str. 41–45. Vid. Vladimir Vodineli}, Pro{lost kao izazov pravu, op. cit., 76–91, kao i priloge u ~asopisu Hereticusa, Vol I, br. 2 (2003): Slobodan Beljanski, “Paradoks lustracije”, Vladimir Vodineli}, “Kratak inventar i komentari zabluda o lustraciji”, str. 56–60, Zoran Ivo{evi}, “Lustracija na srpski na~in”, str. 61–69, Vesna Raki} Vodineli}, “Sudbina Zakona o odgovornosti za kr{enje ljudskih prava”, str. 70–78; i Miodrag Radojevi}, “Lustracija u Srbiji – ilustracija nemo}i demokratskih promena”, str. 15–29. Vesna Raki} Vodineli}, Vladimir Vodineli}, Zoran Ivo{evi}, Jovica Trkulja, Mirjana Todorovi}, Atina Prenda, Model zakona o lustraciji, Centar za unapre|ivanje pravnih studija, Beograd 2003, str. 64. 43 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja Od ukupno 250 poslanika Narodne skup{tine, na sednici 30. maja 2003. godine bilo je prisutno njih 127, a za ovaj Zakon glasalo je 111 narodnih poslanika, tako da je Zakon usvojen na ivici kvoruma. Opozicioni poslanici odbili su da glasaju za Vladin predlog zakona, jer je “re~ o politi~kom aktu ~iji je jedini cilj progon politi~kih protivnika”. Zakon je objavljen u Slu`benom glasniku RS br. 58/2003. Posle toga, opoziciona parlamentarna Socijalisti~ka narodna stranka je dostavila Narodnoj skup{tini Predlog da se po hitnom postupku donese zakon o prestanku va`enja Zakona o odgovornosti za kr{enje ljudskih prava, s obrazlo`enjem da je neustavan i da bi se njegovim stavljanjem van snage mogle spre~iti {tetne posledice koje mogu da nastanu po bilo kog gra|anina. Zakon o odgovornosti za kr{enje ljudskih prava, uprkos nekim nedostacima koji se uglavnom sastoje u postojanju odre|enih pravnih praznina, zasnovan je na slede}im ~vrstim postulatima: (1) predmet postupka jeste ispitivanje odgovornosti za kr{enje ljudskih prava izvr{enih u svojstvu javnog funkcionera; (2) isklju~eno je ispitivanje odgovornosti na osnovu same ~injenice pripadnosti odre|enoj politi~koj stranci ili grupi, izuzev zlo~ina~kog udru`enja; (3) ispituje se samo pojedina~na odgovornost fizi~kog lica; (4) licu ~ija se odgovornost ispituje garantovano je pravo na odbranu, pravo na saslu{anje i ima pravo na izjavljivanje dva pravna leka: prigovora i `albe (prigovor se mo`e izjaviti iz svakog razloga, a `alba iz svih uobi~ajenih razloga, izuzev {to je u pogledu ~injeni~nog stanja dopu{teno izneti samo one ~injenice i dokaze koji nisu bili izneseni u postupku pred lustracionom komisijom ili njenim ve}em). Po ovom Zakonu postupak lustracije se sprovodi prema licima koja zauzimaju, ili su kandidati za slede}e polo`aje: poslanika Narodne i pokrajinske skup{tine, predsednika Republike, predsednika i ~lanove republi~ke vlade i pokrajinskog izvr{nog ve}a, gradona~elnika, predsednika i zamenika predsednika op{tine, sekretara Narodne i pokrajinske skup{tine, stare{inu i rukovode}e radnike u slu`bama Narodne i pokrajinske skup{tine, stare{inu i rukovode}eg radnika u slu`bama predsednika Republike, zamenika i pomo}nika ministra, funkcionera koji rukovodi republi~kim odnosno pokrajinskim organima i slu`bama, sekretara skup{tine op{tine i grada, na~elnika okruga, predsednika i sudiju Ustavnog suda Srbije, predsednika i sudije sudova op{te nadle`nosti i posebnih sudova, ~lana Visokog saveta pravosu|a, javne tu`ioce i njihove zamenike, stare{ine organa za prekr{aje i sudije za prekr{aje, direktora i ~lana upravnog odbora javnog preduze}a ili javne ustanove ~iji je osniva~ Republika, pokrajina ili lokalna samouprava, predsednika i ~lana saveta univerziteta, rektora univerziteta i dekana fakulteta, predsednika i ~lana upravnog odbora ili drugog odgovaraju}eg organa upravljanja, direktora i odgovornog urednika organizacije koja se bavi javnim informisanjem ili izdava{tvom, guvernera i viceguvernera Na- 44 Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji rodne banke, direktora banke sa ve}inskim kapitalom, funkcionera i ovla{}enog slu`benog lica u Bezbednosno-informativnoj agenciji, direktora i rukovode}eg radnika u zavodskoj ustanovi za izvr{enje krivi~nih sankcija, {efa diplomatske misije u stranoj dr`avi i konzula, na~elnika general{taba odnosno na~elnika kontraobave{tajne slu`be. Dakle, svi ovi nosioci javnih funkcija podvrgavaju se proveri. Protiv lica na rukovode}im mestima u nedr`avnim ustanovama, kao i protiv funkcionera stranaka, lustracioni postupak ne}e biti primenjivan, sem ako se ne kandiduju za poslanike u parlamentu. Odredbe ovog Zakona primenjivale bi se na sva kr{enja ljudskih prva izvr{ena posle 23. marta 1976. godine, kao dana stupanja na snagu Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima. Zakon bi se primenjivao deset godina od dana stupanja na snagu. Za razliku od tzv. tvrde lustracije, kod koje lustrirani ex lege gubi odre|ena prava (npr. da bude biran za poslanika) ukoliko ispunjava odre|ene zakonske uslove, Zakon polazi od tzv. meke lustracije. U njoj jedina “sankcija” se sastoji u tome {to, ukoliko lustrirani zauzima ili se kandiduje za odre|ene javne polo`aje, nadle`ni organ obave{tava javnost da se radi o licu koje je kr{ilo ljudska prava. To obave{tenje ne spre~ava lustriranog da ostane na polo`aju koji zauzima, ili da se kandiduje, da bude izabran. Kona~an sud o tome done}e bira~i na izborima, imaju}i u vidu istinite ~injenice o licu koje ima javnu funkciju ili se za nju kandiduje. Ako, pak, bira~i ho}e da glasaju za kandidate koji su vr{ili krivi~na dela ili kr{ili ljudska prava, zakon ih u tome ne}e spre~iti. Klju~nu ulogu u lustracionom postupku ima deveto~lana Komisija za ispitivanje odgovornosti za kr{enje ljudskih prava, koju ~ine po dva ~lana iz redova sudija Ustavnog i Vrhovnog suda, dva istaknuta pravna stru~njaka, zamenik republi~kog javnog tu`ioca i dva narodna poslanika koji su diplomirani pravnici. Njih na predlog predsednika Republike bira Narodna skup{tina Srbije. Protiv odluke ve}a Komisije mo`e se izjaviti prigovor toj Komisiji, a protiv odluke Komisije o prigovoru mo`e se izjaviti `alba Ustavnom sudu. Komisija u sredstvima javnog informisanja i u Slu`benom glasniku RS objavljuje saop{tenje sa podacima o kr{enju ljudskih prava koje je izvr{ilo odre|eno lice. Lice za koje je odlukom Komisije (ili Ustavnog suda) utvr|eno da je kr{ilo ljudska prava, ne mo`e zauzimati polo`aje u skladu sa ovim zakonom u roku od pet godina od dana javnog saop{tenja Komisije. Bitni razlozi kontroverznih interpretacija i mistifikacija problema lustracije i primene lustracionih propisa su – pored pragmatsko-politi~kih (zlo)upotreba i racionalizacija – i u tome {to razmatranje fenomena lustracije uklju~uje niz drugih klju~nih kategorija iz “paketa” savladavanja autoritarne pro{losti. Lustraciju i lustracionu odgovornost nije mogu}e kriti~ki analizirati, niti Zakon o lustraciji primenjivati, a da se istovre- 45 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja meno ne povu~e ~itav lanac krucijalnih kategorija i zakona sa kojima je lustracija tesno povezana: otvaranje dosijea tajne policije, rehabilitacija, denacionalizacija i sl. Pored nerazumevanja pravne prirode i politi~kog smisla lustracije, osnovni uzrok propadanja ove ideje u politi~kom `ivotu Srbije le`i, prvo, u nespremnosti i protivljenju politi~ke elite; i drugo, u nepostojanju (samo)svesti o nu`nosti suo~avanja sa zlom pro{losti da bi se ono savladalo i prestalo da vlada na{om sada{njo{}u i budu}no{}u. Mere diskvalifikacije zbog kr{enja ljudskih prava koje su do sada primenjivane u Srbiji nisu posedovale lustracionu prirodu. Zato se name}e duboko obespokojavaju}i zaklju~ak. Usled nepostojanja politi~ke volje nosilaca vlasti i nezainteresovanosti naroda Srbija nema izgleda ni za obi~nu diskvalifikaciju, tako da su lustracioni vozovi ovde nepovratno pro{li. Mere diskvalifikacije koje su do sada primenjivane ukazuju da Srbija jo{ uvek nije spremna za lustraciju. Na delu je sve o~igledniji kontinuitet (stvarni i personalni) sa ranijim autoritarnim re`imom, koji onemogu}ava da se u vidu postupka diskvalifikacije (jo{ manje lustracije) otvori pitanje autoritarne pro{losti. Dakle, {est godina od stupanja na snagu, Zakon o lustraciji je ostao mrtvo slovo na papiru. Po svemu sude}i, ta praksa }e se nastaviti i ubudu}e. Jer primena Zakona o odgovornosti za kr{enje ljudskih prava ne spada u prioritete srpske politi~ke elite. [tavi{e, nakon parlamentarnih izbora 2003. i 2008. godine na pomolu je odlu~an raskid, ali ne sa pro{lo{}u, ve} sa lustracijom kao metodom savladavanja autoritarne pro{losti. Stoga lustracija u Srbiji nema budu}nost. Doneti zakonski i podzakonski akti ima}e samo istorijsko zna~enje. 3.3. Rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika U pravnom savladavanju autoritarne pro{losti jedan od va`nih koraka je rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika. Taj korak je veoma te`ak i bolan jer su tokom poluvekovne autoritarne vladavine i nepravne dr`ave mnogobrojna lica bila osu|ivana mimo va`e}ih pravnih normi, ili na osnovu neprimerenih i necivilizacijskih propisa. Zapravo, osnov ka`njavanja bila je politika partijske dr`ave i njena rigidna ideologija. Time je `rtvama politi~ke represije naneta velika nepravda, a dru{tvu istorijska sramota.12 Nakon sloma autoritarnih re`ima, ve}ina zemalja u tranziciji (Ma|arska 1989, DDR 1990, ^e{ka i Ruska Federacija 1991, ne{to kasnije Poljska, Slova~ka, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija i Slovenija) su uspostavljanjem mehanizama vladavine prava i pravne dr`ave uspele da 12 46 Vid. Nata{a Mrvi}-Petrovi}, “Politi~ka rehabilitacija – korak ka obe{te}enju `rtava politi~ke represije”, Hereticus, Vol II, br. 2 (2004), str. 18–19. Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji prevazi|u ovu istorijsku sramotu. One su, izme|u ostalog, otvorile procese moralne, politi~ke, pravne i ekonomske rehabilitacije. Pravni teoreti~ari razlikuju dva tipa pravne rehabilitacije politi~kih osu|enika i ka`njenika. Pravna rehabilitacija u {irem smislu obuhvata mere ubla`avanja posledica osu|enosti, odnosno ka`njenosti (vra}anje napla}ene kazne, konfiskovane imovine, obe{te}enje za naru{eno zdravlje, prekinutu karijeru i sl.).13 U u`em smislu pravna rehabilitacija ozna~ava mere koje se preduzimaju radi ukidanja osude, odnosno kazne. Njome se nastoje otkloniti tri pojavna oblika politi~kog neprava, svojstvena autoritarnim re`imima: politi~ko zakonodavstvo, politi~ko pravosu|e i ka`njavanje van ikakvog ure|enog postupka. Narodna skup{tina Srbije donela je 17. aprila 2006. godine Zakon o rehabilitaciji.14 Ovaj Zakon se opredelio za rehabilitaciju u u`em smislu. Njime je ure|eno rehabilitovanje lica koja su sa i bez sudske ili administrativne odluke, iz politi~kih ili ideolo{kih razloga, ubijena, uhap{ena ili li{ena nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog Zakona, a imala su prebivali{te na teritorije republike Srbije. Zahtev za rehabilitaciju mo`e podneti svako zainteresovano fizi~ko ili pravno lice, a pravo na njegovo podno{enje ne zastareva. Ovaj zahtev se podnosi okru`nom sudu na ~ijoj teritoriji podnosilac zahteva ima prebivali{te ili na ~ijoj teritoriji je izvr{en progon ili nepravda. Podneti zahtev mora da sadr`i li~ne podatke lica ~ija se rehabilitacija zahteva i dokaze o njegovoj opravdanosti. Ukoliko podnosilac nije u mogu}nosti da to uradi, uz zahtev podnosi opis progona ili nasilja sa podacima koji mogu da poslu`e za bli`u identifikaciju `rtve i doga|aja. Pre odlu~ivanja o zahtevu, sud pribavlja potrebna dokumenta i podatke od nadle`nih dr`avnih organa i organizacija, koji su du`ni da ih na zahtev suda dostave u roku od 60 dana. Rehabilitovana lica se, prema Zakonu smatraju neosu|ivanim, a pravo na naknadu {tete i povra}aj konfiskovane imovine bi}e ure|eno posebnim zakonima. Po op{toj oceni, srpski Zakon o rehabilitaciji je jedan od najlo{ijih zakona u pravno-tehni~kom smislu koji je donela Narodna skup{tina u svojoj hiperproduktivnoj zakonodavnoj delatnosti poslednjih godina. Iz slede}ih razloga: 1) Tim Zakonom je ure|ena samo pravna rehabilitacija u u`em smislu (ukidanje osude, odnosno kazne `rtava politi~ke represije). 2) Po njemu, rehabilituje se i za li{enje `ivota, slobode i drugih prava do kojih je do{lo u vreme rata, po~ev od 6. aprila 1941, {to je apsurdno, jer tada nije postojala funkcionalna vlast doma}e dr`ave. 3) Zakon nije defini13 14 Vladimir V. Vodineli}, “Pravna rehabilitacija `rtava politi~ke represije”, Hereticus, Vol II, br. 2 (2004), str. 8–9. Slu`beni glasnik RS, broj 33/2006. 47 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja sao dr`avnu pripadnost organa od ~ijih odluka se mo`e rehabilitovati. 4) Zakon nije odredio vrstu postupka, pravila postupka po kojima sud procesira. (Ovu prazninu popunio je Vrhovni sud Srbije, tako da se primenjuje vanparni~ni postupak). 5) Rehabilitacija se mo`e zahtevati ne samo za period autoritarne vlasti, nego i od presuda donetih do aprila 2006. (zna~i i za presude posle 5. oktobra 2000?!). 6) Mogu se rehabilitovati samo `rtve koje su “imale prebivali{te na teritoriji Republike Srbije”, uprkos ~injenici da mesto prebivali{ta u negda{njoj zajedni~koj zemlji (DFJ, FNRJ, SFRJ, SRJ) nije imalo nikakav zna~aj. Time je diskriminisao neosnovano `rtve na osnovu njihovog negda{njeg prebivali{ta. 7) Po Zakonu, “svako zainteresovano fizi~ko ili pravno lice“ mo`e da zahteva tu|u rehabilitaciju; to }e re}i i protiv volje `rtve, {to je apsurdno, jer je rehabilitacija pravo a ne ne{to {to se mo`e nametnuti `rtvi. Drugim re~ima, Zakon omogu}uje rehabilitaciju i protiv volje `rtve kao i objavljivanje njenog imena i podataka protivno pravu na privatnost. 8) Zakon pati od bezobalnih pojmova i posve neodre|enih klju~nih kategorija, ~ime je ugro`ena elementarna pravna sigurnost i otvoren prostor za uticaj politike na pravno odlu~ivanje. 9) Umesto o~ekivane pravde, Zakon je doneo pravnu nesigurnost i protivustavnost.15 Pored toga, Zakon nije bio pra}en dono{enjem nu`nih tzv. restitucionih zakona i propisa (zakona o dosijeima tajnih slu`bi, zakona o denacionalizaciji i sl.), tako da je srpski Zakon o rehabilitaciji izneverio velike nade i o~ekivanja kako `rtava politi~ke represije, tako i stru~ne i {ire javnosti. Re~ je o zakonu koji daje `rtvi politi~ke represije pravo samo na to da se presuda proglasi ni{tavom, i `rtva smatra neosu|ivanom, a kada je ka`njena bez odluke, da se utvrdi da je bila `rtva iz politi~kih razloga. O~igledno je da srpski zakonodavac u vreme dono{enja Zakona o rehabilitaciji nije imao, niti danas ima, izgra|en stav o na~inu na koji }e pristupiti zakonskom regulisanju prava na obe{te}enje `rtava politi~ke represije. Stoga se on opredelio za pravnu rehabilitaciju u u`em smislu, izostaviv{i potpuno pravnu rehabilitaciju u {irem smislu u vidu vra}anja napla}ene kazne, konfiskovane imovine, obe{te}ivanja za naru{eno zdravlje ili prekinutu karijeru, priznavanja u radni sta` vremena provedenog u zatvoru i dr. 16 Pomenute slabosti Zakona o rehabilitaciju su ote`ale, ali nisu onemogu}ile njegovu primenu. Zahvaljuju}i ve}ini nadle`nih okru`nih sudova, na ~elu sa Vrhovnim sudom Srbije, Zakon se relativno uspe{no prime15 16 48 Vid. Vladimir V. Vodineli}, “Rehabilitacija, svemu uprkos”, Hereticus, vol V, br. 1(2007), str. 255. i “Zakon o rehabilitaciji: tu`na pri~a sa mo`da sre}nim krajem”, Hereticus, Vol VI, br. 2 (2008), str. 44–47. Vid. Vladimir V. Vodineli}, “Rehabilitacija, svemu uprkos”, Hereticus, vol V, br. 1(2007), str. 255–271. Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji njuje i dosada je doneto nekoliko stotina re{enja o rehabilitaciji, najvi{e u Beogradu i [apcu. Okru`nom sudu u Beogradu je podneto preko 600 zahteva za rehabilitaciju, od ~ega je 130 pozitivno re{eno. Doneta su re{enja o rehabilitaciji Slobodana Jovanovi}a, jednog od vode}ih srpskih pravnika i intelektualaca, Dragoljuba Jovanovi}a, profesora Univerziteta, istaknutog politi~ara i vo|e Narodne selja~ke stranke, Mom~ila Nin~i}a, profesora Univerziteta i nekada{njeg ministra inostranih poslova u izbegli~koj vladi Kraljevine Jugoslavije, knji`evnika Borislava Peki}a i Dragoslava Mihailovi}a i mnogih drugih. 3.4. Restitucija i denacionalizacija U pravnom savladavanju autoritarne pro{losti posebno te`ak i delikatan problem predstavljaju restitucija i denacionalizacija. Uspostavljanje komunisti~ke vladavine u Srbiji bilo je skop~ano sa grubim kr{enjem ljudskih prava. Izme|u ostalog to se izra`avalo i u eksproprijaciji, konfiskaciji i nacionalizaciji privatne imovine i njenom stavljanju pod dr`avno vlasni{tvo i kontrolu. Ova oduzimanja su ~esto bila deo politi~kog progona onih kojima je oduzimano, a u mnogim slu~ajevima dovodilo je do njihove smrti i egzila. Uz to, ta oduzimanja privatne svojine, po pravilu, nisu imala pravni osnov, niti su uklju~ivala isplatu kompenzacije. Nakon pada Berlinskog zida 1989. godine i posle propasti komunisti~kih re`ima, javila su se o~ekivanja da }e ova svojina biti vra}ena bilo onima kojima je oduzeta, bilo njihovim potomcima. @elja za restitucijom i denacionalizacijom, ili bar odgovaraju}om kompenzacijom, bila je neizbe`ni pratilac sna`ne privla~nosti koju su vrednosti ljudskih prava imale za one koji su se suprotstavljali komunizmu. Najzad, briga za za{titu svojinskih interesa i prava bila je od samog po~etka stavljena u kontekst vrednosti pravne dr`ave i vladavine prava. Me|utim, iako su mere restitucije i denacionalizacije bile politi~ki i pravno proklamovane u mnogim zemljama centralne i isto~ne Evrope, one, ipak, nisu bile op{teprihva}ene, jo{ manje realizovane. Unutra{nji i me|unarodni izazovi i pritisci koji su im bili upu}eni umno`avali su se, ali samo sa ograni~enim uspehom, tako da su velika o~ekivanja i ciljevi denacionalizacije u zemljama u tranziciji samo delimi~no ostvareni17 Ova uporedna iskustva ukazuju da su restitucija i kompenzacija samo deo pristupa otklanjanju posledica grubog kr{enja ljudskih prava od strane autoritarnih poredaka. Bez obzira na sve te{ko}e zemalja u tranziciji, mere restitucije i kompenzacije se moraju preduzeti zarad ispunjenja obaveza prema ljudskim pravima, a tamo gde nisu preduzete jo{ uvek mo17 Up. Jeremy McBride, “Kompenzacija i restitucija za zadiranja u svojinu u postkomunisti~koj Evropi”, Hereticus, Vol. II, br. 4 (2004), str. 7–36. 49 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja gu biti nu`ne zarad ispunjenja duboko ukorenjenih o~ekivanja. Razume se da pravna legislativa i judikativa ne mogu da re{e sve te{ko}e do kojih je dovelo li{avanje i oduzimanje svojine gra|anima od strane partijske, ideolo{ke dr`ave. Oni posebno ne mogu ubla`iti, jo{ manje otkloniti bol, patnju i tragi~ne posledice koje su pogodile pojedine gra|ane i njihove porodice, a koje su izazvane inicijalnim aktom oduzimanja imovine, kao i godinama progona i poni`avanja koje su posle toga usledile. No i pored toga restitucija i denacionalizacija su nu`ne za ispravljanje istorijskih nepravdi i predstavljaju klju~nu meru pravnog savladavanja autoritarne pro{losti.18 Iskustva zemalja u tranziciji ukazuju da su neophodni faktori za sprovo|enje denacionalizacije: politi~ka svest, ekonomska mo}, socijalna podr{ka, pravna regulativa, adekvatna organizacija dr`ave, spremnost politi~ke elite. Zemlje u kojima su se stekli ovi faktori relativno uspe{no su apsolvirale pitanje restitucije. I obrnuto, zemlje u kojima ne postoje ovi preduslovi pitanje denacionalizacije su formalizovale ili gurnule u daleku budu}nost. Pri tome, u tim zemljama “nedostatak nije u merama restitucije kao takvima, nego u konstantnom neuspehu nacionalnih sistema da obezbede po{tovanje prava koja proklamuju”.19 Vode}e opozicione stranaka Srbije su se u periodu od 1990. do 2000. godine zalagale za mere pravnog savladavanja autoritarne pro{losti – za otvaranje dosijea tajnih slu`bi, rehabilitaciju politi~kih osu|enika i ka`njenika, lustraciju, restituciju i denacionalizaciju. Mere restitucije i denacionalizacije su posebno akcentovane u njihovim programima i predstavljale su lajtmotiv u svim izbornim kampanjama. Podsetimo se da je Slobodan Milo{evi}, na po~etku svoje vladavine, nastojao da pribavi liberalno-demokratsku legitimaciju (pozivanjem na pravnu dr`avu i vladavinu prava, za{titu ljudskih prava, i sli~no). U tom cilju, on je doneo Ustav 1990. godine u koji su ugra|ena ova na~ela. Godine 1991. donesen je Zakon o na~inu i uslovima priznavanja prava i vra}anja zemlji{ta koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemlji{nog fonda i konfiskacijom zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.20 Potom je donesena Uredba za sprovo|enje ovog Zakona.21 Me|utim, u periodu od 1992. do 2000. denacionalizacija u Srbiji je gurnuta pod tepih. Dodu{e, 2001. godine doneseni su Zakon o privatizaciji22 i Zakon o gra|evinskom zemlji{tu, koji su, u su{tini, zaobilazili ovu materiju. 18 19 20 21 22 50 Up. Vladimir Todorovi}, “Denacionalizacija u Srbiji de lege ferenda”, Hereticus, Vol. II, br. 4 (2004), str. 54. Jeremy McBride, op. cit., str. 36. Sl. glasnik RS, br. 18/1991, 20/1992, 42/1998). Sl. glasnik RS, br. 41/1991, 44/1991). Sl. glasnik RS, br. 38/2000. Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji Do reaktuelizacije pitanja restitucije i denacionalizacije posebno je do{lo 2000. godine kada je 19 opozicionih stranaka formiralo koaliciju DOS (Demokratska opozicija Srbije) za vanredne parlamentarne izbore. Ova koalicija je, izme|u ostalog, prihvatila modele i nacrte zakona za ostvarivanje tzv. tranzicione pravde i obe}ala dono{enje po hitnom postupku zakona o otvaranju dosijea tajnih slu`bi, o rehabilitaciji, lustraciji i denacionalizaciji. Me|utim, posle pada Milo{evi}evog re`ima oktobra 2000. godine, kada je DOS do{ao na vlast, ova obe}anja nisu ispunjena. Kao {to smo videli, Zakon o lustraciji je donet maja 2003. godine ali se ne primenjuje, a Zakon o rehabilitaciji se primenjuje od aprila 2006. godine sa puno problema i kontra legem. Zakon o otvaranju dosijea tajnih slu`bi i zakon o denacionalizaciji jo{ uvek nisu doneti. Iako su u stru~noj javnosti podrobno obra|ena i {iroj, posebno politi~koj javnosti Srbije dobro poznata pitanja pravne zasnovanosti, celishodnosti, jednakosti, pravi~nosti i neophodnosti denacionalizacije, dono{enje zakona o restituciji i dalje se potiskuje u drugi plan i odla`e u daleku budu}nost. Pri~a o denacionalizaciji u Srbiji o~igledno nije vi{e motivisana iskrenom `eljom za otklanjanjem posledica zla autoritarne pro{losti i ispravljanja istorijskih nepravdi. “Na srpskoj pozornici, ona (denacionalizacija) je odavno samo jedno od oru|a za ru{enje, odnosno osvajanje vlasti, za trgovinu obe}anjima, prodaju intelektualnih usluga, privla~na fraza u izbornim kampanjama. Praksa voluntarizma i despotizma svake nove vlasti je ve} dovoljno dugo tradicija Srbije. Svaka nova vlast `eli da pi{e istoriju ispo~etka, od svog dolaska.”23 U takvoj situaciji, vlade Republike Srbije koje su dolazile posle 2000. godine, po pravilu su zaboravljale svoja izborna obe}anja o sprovo|enju denacionalizacije. Van njihove optike ostali su modeli mogu}ih zakona o denacionalizaciji. Prvi takav model uradila je grupa stru~njaka Centra za unapre|ivanje pravnih studija po~etkom 2000. godine.24 Krajem 2002. i po~etkom 2003. godine po narud`bi Ministarstva finansija RS Centar za unapre|ivanje pravnih studija je uradio novi Model zakona o denacionalizaciji, naslovljen kao Nacrt zakona o vra}anju oduzete imovine i obe{te}ivanju za oduzetu imovinu.25 Ovim Nacrtom zakona ure|uju se uslovi, 23 24 25 Zlatko Stefanovi}, “Denacionalizacija u Srbiji – hronologija obra}anja”, Hereticus, Vol. II, br. 4 (2004), str. 37. Rad na projektu Modela zakona o denacionalizaciji zapo~et je krajem 1998. godine. U radu na projektu i pripremi teksta Modela zakona o vra}anju oduzete imovine i obe{te}ivanju za oduzetu imovinu u~estvovali su: Vladimir V. Vodineli}, Dragor Hiber, Zlatko Stefanovi}, Budimir Lon~ar, Mira Prokopijevi}, Gordana Petrovi}. Iz pomenute grupe stru~njaka Centra za unapre|ivanje pravnih studija anga`ovane na projektu izrade Modela zakona o denacionalizaciji, Vladimir V. Vodineli}, Zlatko Stefanovi} i Budimir Lon~ar izradili su Nacrt zakona o vra}anju oduzete 51 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja na~ini i postupak vra}anja imovine i obe{te}ivanja za imovinu na teritoriji Republike Srbije koja je, kr{enjem ljudskih prava na svojinu, iz ideolo{kih razloga oduzeta i pretvorena u op{tenarodnu, dr`avnu, dru{tvenu ili zadru`nu svojinu, u periodu od 9. marta 1945. godine do 4. novembra 1995. godine: 1) primenom propisa, na osnovu pojedina~nog pravnog akta donetog u skladu ili protivno tada va`e}im propisima, ili bez pojedina~nog pravnog akta; 2) na osnovu pravnog posla zaklju~enog bez slobodne volje vlasnika da se odrekne prava svojine ili ga ustupi; 3) bez pravnog osnova. Nacrt sadr`i 68 ~lanova u kojima se precizno reguli{u sva relevantna pitanja restitucije: korisnici, obveznici vra}anja i obe{te}enja, predmet vra}anja, predmet obe{te}enja, prava i obaveze korisnika koji nema ni svojinu ni dr`avinu na predmetu vra}anja (gradsko gra|evinsko zemlji{te, ostalo gra|evinsko zemlji{te, poljoprivredno zemlji{te, {uma i {umsko zemlji{te), prava i obaveze korisnika koji nema svojinu, a ima dr`avinu na predmetu vra}anja, prava i obaveze korisnika koji ima svojinu, a nema dr`avinu na predmetu vra}anja, obe{te}enje (osnovica, visina, na~in i dinamika), posebne odredbe za korisnike kojima je prestalo pravo svojine na osnovu odluke o konfiskaciji, pojedina~nog akta donetog protivno tada va`e}im propisima, ru{ljivog pravnog posla, eksproprijacije i zakona o ispitivanju porekla imovine, postupak, prelazne i zavr{ne odredbe.26 U to vreme grupa gra|ana27 je “u `elji da se ukinu posledice imovinskih nepravdi od 1941. do danas, i svesni da se te nepravde ne mogu u potpunosti ispraviti”, 30. maja 2003. godine podnela Narodnoj skup{tini Republike Srbije Predlog zakona o povra}aju imovine i obe{te}enju28 i Predlog zakona o privremenoj zabrani raspolaganja odre|enom imovinom29 Promenom sastava vlade posle ubistva premijera Zorana \in|i}a, pomenuti Model Centra za unapre|ivanje pravnih studija i drugi modeli/ predlozi zakona o denacionalizaciji po~etkom 2004. godine izgubili su bilo kakav zna~aj. Nova vlada Vojislava Ko{tunice se odlu~ila da posao otpo~ne ispo~etka. U tom cilju je formirana Komisija za pripremu radnog teksta Nacrta zakona o vra}anju oduzete imovine i obe{te}enju za oduzetu imovinu.30 Ova komisija nije bila ekspertska i ona se bavila vi{e prethodnim pitanjima nego su{tinskim i nije uspela da uradi pomenuti nacrt. 26 27 28 29 30 52 imovine i obe{te}ivanju za oduzetu imovinu. Vid. Nacrt zakona o vra}anju oduzete imovine i obe{te}ivanju za oduzetu imovinu, Hereticus, Vol. II, br. 4 (2004), str. 69–98). Ibid. \oki} B. Dragan, Aran|elovi} S. Ivana i Anti} J. Slobodan. Republika Srbija, Narodna skup{tina Beograd, Org. jed. 03, broj 46–1405, 30.5.2003. Republika Srbija, Narodna skup{tina Beograd, Org. jed. 03, broj 46–1475/03, 30.5.2003. Sl. glasnik RS, br. 100/2004. Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji Pod teretom pritiska izazvanog politi~kim obe}anjima i zahtevima Saveta Evrope za sprovo|enje denacionalizacije, vlada Vojislava Ko{tunice je u svom prepoznatljivom stilu “re{avanja problema odlaganjem” 2005. godine inicirala dono{enje Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, sa rokom prijavljivanja do 30. juna 2006. godine. Nakon toga, Ministarstvo finansija je pristupilo izradi novog Nacrta zakona o denacionalizaciji. Dve godine kasnije, Ko{tuni~ina vlada je preliminarno podr`ala taj Nacrt zakona o denacionalizaciji na sednici od 10. maja 2007. godine. Tom prilikom je istaknuto da se Zakonom o denacionalizaciji “duboko ulazi u sferu ekonomsko-socijalnih i svojinsko-pravnih odnosa tranzicione Srbije, a doti~e i prava na imovinu, pravi~nosti i etike, tako da se njegova dejstva multipliciraju ne samo na obaveznike i korisnike denacionalizacije, ve} i na sve gra|ane, pa i na neke strane dr`avljane. ^injenica da ure|uje sistemska i zna~ajna pitanja restitucije nepokretnosti i isplate obe{te}enja u najmanje narednih 20 godina, nema}e i obavezu da ovaj Nacrt bude {iroko javno i strukovno razmotren i analiziran”.31 Ministarstvo finansija Republike Srbije u~inilo je dostupnim 4. oktobra 2007. nacrt pre~i{}enog teksta Zakona o denacionalizaciji i otvorilo javnu raspravu na ovu temu. Po~etak javne rasprave o ovom Nacrtu bio je predvi|en za 10. oktobar 2007. godine, nakon sednice Odbora za privredu i finansije, posle koje je pre~i{}en tekst Nacrta zakona postavljen na sajt Ministarstva finansija. Planirano je, tako|e, da nakon zavr{etka javne rasprave od dva meseca, 9.11.2007. godine, posebna me|uresorna radna grupa, koju }e formirati ministar finansija, razmotri sve primedbe i sugestije i sa~ini kona~ni tekst Nacrta zakona o denacionalizaciji, koji }e biti upu}en vladi na razmatranje u toku novembra 2007. godine. U okviru javne rasprave o Nacrtu zakona organizovano je vi{e okruglih stolova u cilju pribavljanja mi{ljenja zainteresovanih subjekata i stru~ne javnosti o radnoj verziji teksta Nacrta zakona o denacionalizaciji. Ove konsultacije nisu predstavljale obaveznu javnu raspravu u smili Poslovnika Vlade, koja prethodi razmatranju Nacrta zakona koji Vladi dostavi ovla{}eni predlaga~, ve} prethodno pribavljanje relevantnih mi{ljenja.32 U javnoj raspravi stru~njaci su uputili veoma o{tre kritike ovom Nacrtu zakona o denacionalizaciji i doveli u pitanje niz njegovih odredaba: 1) Ukazano je da Nacrt uspostavlja druga~iji re`im restitucije u odnosu 31 32 Program javne rasprave o Nacrtu zakona o denacionalizaciji, Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Sektor za imovinsko pravne odnose, Broj: 011–00–00131/2007–05, od 04.10.2007. godine. Op{irnije o tome videti u ~asopisu Hereticus, Vol VI, br. 1 (2008): ): Jovica Trkulja, “Stranputice denacionalizacijie u Srbiji”, str. 7–15, Vladimir V. Vodineli}, “Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog”, str. 16–46, Zlatko Stefanovi}, “Zakon o denacionalizaciji – analiza nacrta iz 2007. godine”, str. 47–58, Miroslav Prokopijevi}, “Lo{ predlog zakona o restituciji”, str. 59–63. 53 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja na va`e}i Zakon o vra}anju imovine crkvama, {to je neodr`ivo, jer diskrimini{e sve ostale korisnike denacionalizacije. 2) Nacrt ne koristi mogu}nost, otvorenu ukidanjem dr`avnosvojinskog monopola na gra|evinskom zemlji{tu, da obnovi princip jedinstva svojine na zemlji{tu i objekata na njemu (superficies solo cedit). 3) Nacrt je protivan Ustavu Republike Srbije i Evropskoj konvenciji za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, “protivan im je i time {to bi da, bez neophodnog opravdanog razloga (op{teg interesa) i bez ikakve naknade, ukine prava zakupa i li~ne slu`benosti na stvarima koje se vra}aju ranijim vlasnicima, ~ime ne po{tuje zajem~eno pravo na nesmetano u`ivanje imovine”.33 4) Nacrtom se kr{i Ustav i “nedopu{tenom retroaktivno{}u poni{tavanja pravnih poslova raspolaganja nacionalizovanom imovinom, i retroaktivno{}u odgovornosti za {tetu na osnovu apartne neoborive presumcije nesavesnosti”.34 5) Po ovom Nacrtu teret restitucije se uglavnom prebacuje na sada{nje vlasnike. Oni bi podneli 90% tereta, raniji vlasnici 5%, a dr`ava u obliku nov~ane obaveze tako|e 5%.35 6) Nacrt je favorizovao samo jednu stranu – prava ranijih vlasnika, ne vode}i ra~una o standardima po{tovanja osnovnih prava drugih lica, koja }e ovakvom denacionalizacijom biti grubo poga`ena.36 Posle ove kritike u stru~noj javnosti Nacrt zakona o denacionalizaciji je okarakterisan kao “nelegalno sredstvo za ostvarivanje legitimnog cilja”. O~ekivalo se da Nacrt zakona bude dostavljen Vladi na usvajanje do kraja 2007. godine. Me|utim, tada je nastupila politi~ka kriza, Srbija je prvo u{la u predsedni~ke izbore krajem 2007. i po~etkom 2008. godine, a potom i u vanredne parlamentarne izbore. Naime, predsednik Republike Srbije je raspustio Narodnu skup{tinu, ~ime su zapo~eti poslovi na dono{enju niza sistemskih zakona odlo`eni. Srbija je ponovo u{la u vanredne parlamentarne izbore, koji su odr`ani maja 2008. godine. Nako toga sledio je dug i komplikovan proces stvaranja novih politi~kih koalicija i konstituisanja nove vlade. U takvoj situaciji postalo je neizvesno kada }e Nacrt zakona o denacionalizaciji biti dostavljen novoj vladi Mirka Cvetkovi}a37 na razmatranje, kao i kada }e kao Predlog zakona u}i u skup{tinsku proceduru. Do danas, februara 2009. godine, to nije u~injeno, a te{ko je 33 34 35 36 37 54 Vladimir V. Vodineli}, “Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog”, op. cit., str. 27. Ibid, 37–41. V. Zlatko Stefanovi}, Zakon o denacionalizaciji – analiza Nacrta iz 2007. godine”, op. cit. Ibid. Aktuelni premijer Mirko Cvetkovi} je bio u prethodnoj vladi na ~elu Ministarstva za finansije koje je uradilo maja 2007. godine prvu verziju Nacrta zakona o denacionalizaciji. Bio je jedan od retkih srpskih politi~ara koji je imao razumevanje za probleme restitucije i podr`avao dono{enje Zakona o denacionalizaciji. Na`alost, kao predsednik vlade Republike Srbije on nastavlja praksu prethodnih premijera koji su pitanje restitucije gurali na sporedni kolosek i odlagali. Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji o~ekivati da }e u kontekstu novih problema koje je otvorila svetska ekonomska kriza to pitanje do}i na dnevni red vlade i Narodne skup{tine do kraja ove godine. Na taj na~in, Srbija je ostala jedna od retkih postkomunisti~kih zemalja koja nije stvorila osnovne zakonske uslove za sprovo|enje denacionalizacije. Razlozi za to su brojni: 1) denacionalizacija je skupa, jer puno ko{ta i podrazumeva ogromna sredstva koja dr`ava mora da obezbedi za obe{te}enje (procenjuje se da bi vrednost koju bi dr`ava trebalo da plati u novcu iznosila minimum 4–5 milijardi evra, a da bi vrednost dobara za koja se potra`uje denacionalizacija iznosila oko 100 milijardi evra, kada bi sve bilo ispla}eno u novcu.); 2) denacionalizacija je komplikovana, jer zahteva precizni pravni re`im i proceduru, a to podrazumeva dono{enje brojnih restitucionih zakona i propisa; 3) denacionalizacija je rizi~na, jer sprovode}i je politi~ari mogu izgubiti podr{ku onih koji su u me|uvremenu kupili oduzetu imovinu (naro~ito tzv. tajkuna – mecena pojedinih partija), ili se nalaze u zgradama koje se vra}aju; 4) politi~ke elite koje su se smenjivale na vlasti posle 2000. godine nisu shvatale neophodnost ostvarivanja tranzicione pravde i va`nost privatne svojine, vladavine prava i tr`i{ne privrede.38 Dakle, u Srbiji sedam godina posle pada Milo{evi}evog autoritarnog re`ima i nakon nekoliko predlo`enih modela i nacrta zakona o denacionalizaciji, jo{ uvek nije uspostavljen dru{tveni konsenzus u pogledu restitucije i kompenzacije, tako da je Srbija danas jedina postkomunisti~ka zemlja u jugoisto~noj Evropi koja nije donela Zakon o denacionalizaciji. O~igledno nije bilo politi~ke volje i spremnosti da se ozbiljno suo~i sa problemom restitucije, koji je ponovo odlo`en za daleku budu}nost. Srpska politi~ka elita se potpuno oglu{ila o svoje me|unarodno preuzete obaveze (prema Savetu Evrope) da do kraja 2007. godine donese Zakon o denacionalizaciji. Stoga je krajnje vreme da se u Srbiji kona~no postigne konsenzus relevantnih politi~kih faktora o dono{enju zakona o restituciji, koji je ne samo pravna obaveza, ve} i politi~ki imperativ u procesu evropskih integracija, ali isto tako i vrednosna obaveza ukoliko Srbija `eli da postane deo Evropske unije kao zajednice vrednosti.39 38 39 Videti priloge u zborniku Rehabilitacija i restitucija (ur. Jovica Trkulja i Olga Danilovi}), Kongres srpskog ujedinjenja – Austrija i Zadu`bina Studenica – San Francisko, Centar za unapre|ivanje pravnih studija, Beograd 2009: Slobodan Markovi}, “Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacija Srbije”, str. 141–153, Vladimir V. Vodineli}, “Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog”, str. 159–158, Zlatko Stefanovi}, “Zakon o denacionalizaciji – analiza Nacrta iz 2007. godine”, str. 255–263. i Srboljub Gli{i}, “Analiza baze podataka o prijavljenoj i oduzetoj imovini”, str. 264–288. Up. Slobodan Markovi}, “Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacija Srbije”, op. cit., str. 152. 55 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja 4. Za{to u Srbiji nema pravnog savladavanja autoritarne pro{losti? Analiziraju}i iz ugla pravnog savladavanja autoritarne pro{losti dosada{nje poteze postmilo{evi}evske vlasti, koji su preduzimani u proteklih skoro osam godine, mo`emo zaklju~iti da je u Srbiji to pitanje, od 5. oktobra 2000. do danas, maja 2008. godine, bilo van interesovanja njene politi~ke elite. Iz slede}ih razloga: 1) Mi smo suo~eni sa procesom ne prevladavanja i savladavanja, ve} prerade pro{losti i izmene kolektivnog pam}enja. Jer, pro{li doga|aji i zbivanja se prevrednuju tako {to se neki aspekti zanemaruju ili se prenagla{avaju, a u funkciji opravdanja nekih zaokreta i potreba u teku}im dru{tvenim procesima i aktuelnoj politici; 2) Srbija je suo~ena sa imperativom pravnog savladavanja autoritarne pro{losti istovremeno u u`em smislu (revidiranje zloupotreba nepravne dr`ave) i u {irem smislu (savladavanje pro{losti iza ratova, etni~kih, verskih i sli~nih sukoba); 3) Za razliku od zemalja u tranziciji srednje i isto~ne Evrope iza kojih je dvadesetogodi{nje iskustvo, Srbija ima tek osmogodi{nje iskustvo nakon petooktobarskog prevrata 2000. godine; 4) U Srbiji nema po~etnih uslova za pravno savladavanje autoritarne pro{losti, jer nema jasnog razgrani~enja izme|u `rtava i po~inioca, izme|u stradalnika i beneficijara autoritarnih re`ima. 5) Ovde je bilo isuvi{e dobrovoljnih sau~esnika i beneficijara biv{eg autoritarnog re`ima. 6) Nepostojanje volje politi~ke elite i nezainteresovanost naroda za suo~avanje i savladavanje zla autoritarne pro{losti; jo{ manje za odgovornost funkcionera i beneficijara biv{eg re`ima za kr{enje zakona i ljudskih prava. 7) Nepodno{ljiva lako}a zaborava koja caruje Srbijom. 8) Nakon preuzimanja vlasti od strane DOS-a krajem 2000. godine do danas na delu je kontinuitet izme|u novog i starog, Milo{evi}evog re`ima, jer su stubovi autoritarnog poretka ostali nepromenjeni. Posle parlamentarnih izbora od 2000. godine, preko decembarskih 2003. do majskih 2008. godine, prisustvovali smo ne diskontinuitetu i raskidu sa polugama i mehanizmima autoritarne vladavine i nepravne dr`ave. Na delu je bila i ostala restauracija pomenutih mehanizama i poluga autoritarnog re`ima: monopola nad finansijskim kapitalom, monopola nad dr`avnim aparatom, monopola nad ideolo{kim aparatima i monopola nad vojno-policijskim kompleksom. Na taj na~in, politi~ke promene u Srbiji nakon oktobra 2000, svode se na rokadu doju~era{njih voza~a i suvoza~a, koji Srbiju i dalje vode ka autoritarnoj vladavine partijske dr`ave i vladavine pravom. Razlozi za to su brojni i svode se na ~injenicu da je u Srbiji posle demokratskih promena na delu ne diskontinuitet ve} kontinuitet sa autoritarnom vladavinom nepravne dr`ave, i da politi~ke elite koje su se smenjivale u poslednjih osam godina nisu shvatile neophodnost savladavanja zla autoritarne pro{losti i ostvarivanja tranzicione pravde. 56 Aporije pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji 5. Zaklju~ak Uporedna iskustva zemalja u tranziciji ukazuju da su otvaranje dosijea tajnih slu`bi, lustracija, rehabilitacija i restitucija i kompenzacija samo deo pristupa otklanjanju posledica grubog kr{enja ljudskih prava od strane autoritarnih poredaka. Bez obzira na sve te{ko}e, zemlje uspe{ne u tranziciji su shvatile da se ove mere moraju preduzeti zarad ispunjenja obaveza prema ljudskim pravima, a tamo gde nisu preduzete jo{ uvek mogu biti nu`ne zarad ispunjenja duboko ukorenjenih o~ekivanja. One su nu`ne za ispravljanje istorijskih nepravdi i predstavljaju klju~nu meru pravnog savladavanja autoritarne pro{losti Demokratske promene koje su nastupile u Srbiji krajem 2000. godine nametnule su neminovnost distanciranja od razli~itih vidova grubog kr{enja ljudskih prava u Srbiji u proteklih {est decenija. Re~ je o savladavanju zla i pusto{i koju su za sobom ostavili prethodni autoritarni re`imi, u kojima je pravo bilo slu{kinja politike i njenih politi~kih mo}nika, u kojima je umesto pravne dr`ave postojala partijska dr`ava. U nastojanju da raskine sa tom praksom kr{enja ljudskih prava u pro{losti, Narodna skup{tina Republike Srbije je donela 30. maja 2003. godine Zakon o lustraciji i 17. aprila 2006. godine Zakon o rehabilitaciji. Na`alost, ovi zakoni nisu bili pra}eni dono{enjem nu`nih tzv. restitucionih zakona i propisa (zakona o otvaranju dosijea tajnih slu`bi, zakona o denacionalizaciji i sl.), tako da je srpski zakoni o lustraciji i rehabilitaciji izneverio velike nade i o~ekivanja kako `rtava politi~ke represije tako i stru~ne i {ire javnosti. Da bi se otklonile slabosti ovih zakona, kao i prepreke na putu njihove primene, potrebno je otpo~eti rad na njihovoj izmeni i doneti odgovaraju}e nove propise, na prvom mestu zakon o otvaranju dosijea tajnih slu`bi i zakon o denacionalizaciji. U tom smislu treba vr{iti sna`an uticaj na nadle`ne institucije i organe, kao i na politi~ku elitu da doprinesu stvaranju preduslova za pravno savladavanje autoritarne pro{losti. Nadle`ne dr`avne institucije, organi pravosu|a, politi~ke stranke i profesionalna udru`enja u oblasti nauke, obrazovanja i humanitarne delatnosti treba da uspostave me|usobnu saradnju radi zajedni~ke akcije po pitanjima od zna~aja za otklanjanje posledica autoritarnih poredaka. Time bi se u Srbiji stvorila pozitivna klima i aktivan odnos prema pravnom savladavanju autoritarne pro{losti, {to bi omogu}ilo otklanjanje ili ubla`avanje posledica delovanja autoritarne nepravne dr`ave, te potpunije ostvarivanje vladavine prava i tranzicione pravde. Veoma je va`no da se na dr`avnom nivou formira zajedni~ki pristup i jedinstvena strategija u re{avanju otvorenih pitanja pravnog savladavanja autoritarne pro{losti. 57 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja U ovom poslu dragocena je uloga medija, koji treba da objavljuju priloge kojima se obja{njava potreba za pravnim savladavanjem autoritarne pro{losti. Slo`enim pitanjima otvaranja dosijea tajnih slu`bi, lustracije, rehabilitacije i restitucije u medijima neophodno je pristupiti na stru~an, sistematski i interdisciplinaran na~in u formi javnih nastupa stru~njaka, tribina, okruglih stolova, panel diskusija, specijalnih TV emisija, dokumentarnih serija i sli~no, a sve to bi bilo u funkciji ostvarivanja ljudskih prava i tranzicione pravde i promovisanja vrednosti pravne dr`ave i vladavine prava u Srbiji. Dana{nje kriti~ko preispitivanje i pravno prevladavanje autoritarne pro{losti u Srbiji nije samo zna~ajno u smislu skolasti~kog traktata i juristi~kih nadmudrivanja, ve} je svojevrsna reafirmacija klju~nih pravno-politi~kih kategorija i koncepata moderne demokratske pravne dr`ave i njihovog uzdizanja do istorijske samosvesti i civilizacijske alternative. Jovica Trkulja APHORISES OF THE LEGAL OVERCOMING OF THE PAST IN SERBIA Summary The subject matter of this analysis is the legal and political destruction left behind by the authoritarian regimes in Serbia. Their victims were and still are the citizens of Serbia, as well as the legal system, which became the servant of politics. Despite the democratic changes in October 2000, Serbia still did not face the evil of the authoritarian past. Thus, the author analyses the legal overcoming of the authoritarian past in the context of human rights protection and tries to answer three questions: 1) How to treat the evil of the authoritarian past? 2) Which are the path and deviations in overcoming the authoritarian past in Serbia? 3) Why is the legal overcoming of the authoritarian past still not on agenda in Serbia? The answers to this are the following: opening of the secret service files, lustration, rehabilitation of the political convicts and restitution, as well as the adoption of the adequate laws which would signify the genuine indictment and break up with the totalitarian political practice of the former dictatorship regimes and their recidivisms. The author concludes that in Serbia there is no discontinuity with the authoritarian rule but the continuity of no rule of law and political elites which changed in the last eight years did not understand the necessity of overcoming the evil of the authoritarian past and achievement of the transitional justice. Key words: 58 facing the past, Rechtsstaat, opening of secret service files, rehabilitation, restitution and denationalisation. Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije UDK 347.232(497.11) 341.217.02(4672EU:497.11) Slobodan G. Markovi} Institut za evropske studije, Beograd Dru[tveni zna^aj restitucije i evropeizacija srbije Rezime: Razvoj imovinskih prava igrao je klju~nu ulogu u modernizaciji Srbije u 19. veku. Me|utim, sa pobedom komunista 1944, u Srbiji je do{lo i do si stematskog kr{enja ljudskih i imovinskih prava. Od ponovnog uspostavljanja vi{epartijskog sistema u Srbiji 1990, prve opo zicione partije, a zatim i partije koje su bile na vlasti od 2000, obe}avale su ubrza no dono{enje zakona o restituciji. Me|utim, do kraja 2008, Srbija je ostala jedina zemlja jugoisto~ne Evrope koja nema takav zakonski akt. Glavno opravdanje je bilo da Srbija ne mo`e finansijski da izdr`i teret koji bi joj taj zakon nametnuo. Ali, predstavljena analiza jasno pokazuje da su sada{nji finansijski kapaciteti Srbi je mnogo ve}i nego 40ih godina pro{log veka, kada je do nacionalizacije i do{lo. Iz toga sledi da je BDP u Srbiji 2008. bio skoro pet puta ve}i nego 1940, {to jasno ukazuje da je sada{nja dr`ava sposobna da preuzme obaveze koje podrazumeva restitucija. [tavi{e, veliki delovi imovine ili nikada nisu bili nacionalizovani u Sr biji, ili iz vi{e razloga ne}e ni biti podvrgnuti restituciji. Neke op{tine su poku{ale da pomognu svojim gra|anima kojima je imovina nacionalizovana, tako {to }e im ponuditi razli~ite povlastice na tom polju. Me|u tim, ovo je dovelo do pravne nejednakosti, po{to je pozicija potra`ioca nacionali zovane imovine zavisila isklju~ivo od dobre volje odre|enih op{tina. Dono{enjem Zakona o restituciji crkvene imovine i imovine verskih organi zacija 2006, Srbija je dala odli~nu osnovu zakonitim potra`iocima nacionalizovane imovine da pokrenu tu`bu protiv Srbije pred Sudom za ljudska prava u Strazburu, zbog diskriminacije razli~itih grupa u Srbiji. Po{to postoji realna mogu}nost da }e desetine hiljada gra|ana Srbije dobiti slu~ajeve protiv Srbije u Strazburu, to bi ozbiljno moglo ugroziti {anse za pridru`ivanje Srbije Evropskoj uniji. Osim toga, mnoge me|unarodne institucije i udru`enja su zbog ovoga ve} po~ela da upu}uju o{tre kritike na ra~un Srbije, uklju~uju}i izve{taje EU o napretku Srbije za 2007. i 2008. godinu, kao i izve{taje nevladine organizacije Freedom House za 2007. i 2008, pod nazivom “Zemlje u tranziciji”. Klju~ne re~i: Srbija, restitucija, diskriminacija, Sud za ljudska prava, perspekti va Srbije u EU U literaturi i istorijskoj svesti Srba nastanak novovekovne srpske dr `ave vezuje se za Prvi i Drugi srpski ustanak. Tvrdi se da se srpski narod 59 Hereticus, 1-2/2009 Slobodan G. Markovi} vratio na pozornicu evropskih naroda i dr`ava ovim ustancima, odnosno tzv. Srpskom revolucijom. Pa`ljiva analiza, me|utim, ukazuje da je Srbija postepeno i mukotrpno postajala evropska dr`ava, i da je put od turske provincije ka evropskoj zemlji i{ao te{ko ne samo zbog spoljnopoliti~kih okolnosti, ve} pre svega zbog neophodnih unutra{njih reformi potrebnih da bi jedna dr`ava mogla da se smatra evropskom. Tako su moderne usta nove po~ele da se naziru u Srbiji ne pre sredine tridesetih godina, a Kne `evina Srbija po~ela je da dobija obrise evropske dr`ave tek dono{enjem Srpskog gra|anskog zakonika 1844. i uvo|enjem vi{estepene sudske vla sti. Klju~na novina koja je postignuta ovim pravnim reformama bila je za {tita privatne svojine. Prethodno stvar volje ili zlovolje vladara, privatna svojina postaje ure|ena ovim reformama, ~ime Srbija po~inje da se evro peizuje i ~ime za vladavine ustavobranitelja kre}e prvi talas modernizaci je u Srbiji. Dakle, od samih po~etaka pitanja modernizacije, evropeizacije i za{tite svojinskih prava bila su nerazlu~ivo povezana. Dolaskom komunista na vlast u Srbiji i Jugoslaviji 1944/45. godine stvara se komunisti~ka Jugoslavija, koja do 1948. postaje, prema re~ima Zbignjeva B`e`inskog i Karla Fridriha, “najkomunizovaniji sovjetski sa telit”.1 Iako je Kraljevina Jugoslavija imala jedno od naprednijih radnih zakonodavstava u Evropi, komunizacija i sovjetizacija Jugoslavije je zna ~ila bespogovorno preslikavanje sovjetskog modela i uvo|enje totalitar nog komunisti~kog poretka. Tako u politikolo{kom pogledu 1944. u Srbi ji nastaje samo zamena jednog totalitarizma drugim, nacisti~ki totalitarni poredak zamenjuje komunisti~ki totalitarni poredak. @alosna je ~injeni ca da je komunisti~ka Jugoslavija nastavila ~ak i sa praksom koncentra cionih logora sve do sredine pedesetih. U njima su se na{li predstavnici nepo`eljnih manjina, a kasnije zastupnici nepo`eljne ideologije. Od 1949. do 1955. nije ru{en staljinizam u Jugoslaviji kako se to u~ilo u jugosloven skim {kolama. Naprotiv, nastupio je “staljinizam bez Staljina”, kako je to pronicljivo primetio poznati istori~ar Stevan Pavlovi}.2 Posmatrano iz vizure ljudskih prava, prvih deset godina komuni sti~ke vlasti predstavljali su zlo~ina~ki poduhvat preduzet sa ciljem da se ljudska prava u Srbiji potpuno elimini{u i da svemo}ni policijskopartijski aparat totalitarne dr`ave preuzme svu vlast. U uslovima kada ljudski `ivot nije zna~io ni{ta nije nikakvo ~udo {to je drugo osnovno ljudsko pravo – svojina izgubilo bilo kakav zna~aj. Nasle|e komunisti~kog i Brozovog terora i te{ko breme totalitarizma svr stava Jugoslaviju u istu kategoriju sa ostalim komunisti~kim zemljama is 1 2 60 Carl J. Friedrich and Zbigniew K. Brzezinski, Totalitarian Dictatorship and Autocracy (Cambridge, MA: Harvard University Press, 1965), str. 363. K. Pavlowitch, Yugoslavia (New York – Washington: Praeger Publishers, 1971), str. 211–222. Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije to~ne Evrope. Nasuprot tome, komunisti~ka vrhu{ka je zamaglila svoje zlo~ine iz prvih deset godina vladavine tvrdnjama o “jedinstvenom jugo slovenskom putu u socijalizam”. Jugoslavija i Srbija nikada nisu bile toli ko udaljene od Evrope kao u razdoblju od 1945. do 1949. i tokom devede setih godina pro{log veka. Me|utim, u Srbiji je na delu politika namernog nesuo~avanja sa zlo ~inima od 1944. do 1955. O ovim zlo~inima, istina, danas mo`e slobodno da se pi{e, ali je stanje daleko od uvida postignutih u Sloveniji, gde se po seban parlamentarni odbor bavio otvaranjem masovnih grobnica iz vreme na komunisti~kih zlo~ina. Tek krajem 2008. Specijalno tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije najavilo je mogu}nost istra`ivanja jedne masovne grobnice u isto~noj Srbiji. U Beogradu, nasuprot tome, gra|ani i dandanas hodaju, {etaju se i igraju fudbal nad masovnim grobnicama iz 1944. Topografija komunisti~kih zlo~ina iz 1944. danas je u Beogradu potpuno poznata, ali je jasna i politika dr`ave da izbegava da se bavi ovim pitanjem. Ovakvo te{ko istorijsko i pravno breme totalitarizma zahteva od Srbije suo~avanje s totalitarnom pro{lo{}u pre svega kroz povezani niz zakona o otvaranju dosijea tajne policije, rehabilitaciji i restituciji. Nema su{tinske rehabilitacije bez otvaranja dosijea tajne policije, niti mo`e biti prave restitucije bez valjane rehabilitacije. Povratak u evropsku porodicu naroda nemogu} je bez suo~avanja s totalitarnim pro{lo{}u i bez dono{e nja ovih zakona. Istrajavanje Evropske unije na tome da je ona zajednica vrednosti ostavlja malo prostora za nesuo~avanje s totalitarnom pro{lo{}u. Kopen ha{ka merila iz juna 1993. jasno odre|uju da svaka zemlja kandidat koja `eli da postane deo evropskih zajednica mora prvo da postigne “stabil nost ustanova, zajem~enje demokratije, vladavinu prava, ljudska prava i po{tovanja manjina i njihovu za{titu”. Jasno je da vladavine prava i za{ti te ljudskih prava nema bez za{tite svojinskih prava, pa samim tim nema ni ulaska u EU bez dono{enja op{teg zakona o restituciji. Koliki je iznos obaveze restitucije? Premda su razlozi za nepostojanje zakona o restituciji imovine gra |ana duboki i odnose se prevashodno na nedostatak konsenzusa oko ko munisti~kog nasle|a, i zlo~ina~kog karaktera dela tog nasle|a, kao i na mo}ne lobije gra|evinske mafije, u medijskom pogledu plasiraju se razne proizvoljnosti koje imaju za cilj da upla{e doma}e javno mnjenje u pogle du restitucije. Ove la`i mogu da imaju posebno plodno tle u uslovima svet ske ekonomske krize. Jedan od glavnih povoda sna`nog otpora prema restituciji u Srbiji predstavljaju preterane procene ukupnih obaveza koje bi pale na dr`avu Sr 61 Hereticus, 1-2/2009 Slobodan G. Markovi} biju u slu~aju restitucije, kao i nepoznavanje strukture imovine koja treba da se vrati. U neumerenim procenama pojedini publicisti, pa ~ak i stru~nja ci, i{li su i do iznosa od 200 milijardi evra. Ovde `elimo da ispitamo osno vanost takvih tvrdnji na osnovu raspolo`ivih ekonomskim pokazatelja koji se odnose na Kraljevinu Jugoslaviju, kao i na dana{nju Srbiju. Vode}i ekonomski istori~ar i stru~njak za noviju svetsku ekonom sku istoriju, [vajcarac Pol Berok (Paul Bairoch, 1930–1999), dao je pre gled kretanja bruto nacionalnog proizvoda u odabranim zemljama sveta, uklju~uju}i i Srbiju/Jugoslaviju za razdoblje 1800–1975. Prema njegovim procenama, Kraljevina Jugoslavija je imala BNP od 339 ameri~kih dola ra 1938. godine izra`enih u dolarima iz 1960. koji su se dugo koristili kao obru~anska osnova u ekonomskoj istoriji.3 Taj iznos je posle Drugog svet skog rata rastao da bi 1973. dostigao 1.182 ameri~ka dolara.4 Rast ukupnog dru{tvenog proizvoda (DP) od 1973. do 1989. je, iz ra`en u cenama iz 1972, iznosio za Jugoslaviju 54,65% (tj. sko~io je sa 25.768.000 dinara 1973. na 39.850.000 za 1989). Za Srbiju bez SAP je, u istom razdoblju, rast iznosio 59,7% (sa 6.376.000 za 1973, na 10.182.000 za 1989), a za SAP Vojvodinu 49% (sa 2.763.000 za 1973, na 4.117.000 za 1989), odnosno u proseku za Srbiju bez KiM rast DPa je, u ovom razdo blju, bio 56,46% (sa 9.139.000 1973, na 14.299.000 1989).5 Rast DPa ovde uzimam kao aproksimaciju za rast BDPa. Pri tome Berokove podatke o BNPu (GNP) uzimamo kao skoro istovetne BDPu (GDP) u predmet nom razdoblju. U istom razdoblju broj stanovnika Srbije, bez KiM, se prema proce nama Statisti~kog zavoda promenio sa 7.288 miliona u 1973. na 7.894 mi liona u 1989. godini. Dakle porastao je u predmetnom razdoblju za 8,3%. Mogu}e je da je ova stopa rasta bila ne{to ni`a, jer je u ovom razdoblju postojao mehani~ki odliv izazvan odlaskom tzv. privremenih radnika u inostranstvu, a isti su popisivani na popisima stanovni{tva i ulazili i u de mografske projekcije, iako nisu vi{e bili u zemlji. Zanemaruju}i ovaj fak tor, konstatujemo da je BDP po glavi stanovnika sko~io u istom razdoblju (1973–1989) za 44,5% (156,46% /108,3%). Sada kona~no mo`emo da izra ~unamo da je BDP sko~io sa oko 340 dolara 1938. na 1.850 dolara 1989. (naravno sve izra`eno u dolarima iz 1960). Dakle re~ je o skoku od 5,5 pu ta. Da bismo dobili stanje pred po~etak isto~noevropske tranzicije, doda }emo u stope kretanja BDPa podatak o kretanju BDPa za 1990, kada je 3 4 5 62 Paul Bairoch, “Europe’s Gross National Product: 1800–1975”, The Journal of European Economic History, vol. 5, No. 2 (Fall 1976), str. 297. Ibid., str. 307. Statisti~ki godi{njak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, Beograd 1991. godine, str. 417. Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije bele`io pad od 8,9%. Tako dolazimo do 1.685 dolara ili do iznosa koji je 4,96 puta ve}i od onog iz 1938. Me|utim, Srbija bele`i strahovit pad BDPa u razdoblju od 1991. do 2000. godine. Slede}a tabela daje broj~ani iskaz kolebanja BDPa Srbije u ovom razdoblju, pri ~emu je 1990. uzeta sa indeksom 100.6 God. ‘90 % 100 ‘91 ‘92 ‘93 ‘94 ‘95 ‘96 ‘97 ‘98 ‘99 ‘00 88.4 63.7 44.1 45.2 48.0 51.7 56.9 58.0 47.6 49.9 Kao {to se vidi, od 1990. do 2000. BDP Srbije je pao za 50%, {to zna~i da je u odnosu na 1938. i dalje bio ve}i skoro 2,5 puta. Od 2001. te~e postojan rast BDPa Srbije, koji bi, prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku Srbije, izgledao ovako: God. % ‘90 100 ‘00 49.9 ‘01 52.3 ‘02 54.5 ‘03 55,9 ‘04 60,5 ‘05 64,3 ‘06 68 ‘07 73,1 ‘08 77,4 Dakle, stanje krajem 2008.7 je da je BDP Srbije po glavi stanovnika ve}i 3,84 puta nego 1938. [to se ti~e ukupnog BDPa, Centralna Srbija je 1931. godine imala 3,5 miliona stanovnika, a Vojvodina 1.740 hiljada, da kle ukupno 5.240 hiljada. Uz prose~ni rast stanovnika od 12,5% na deseto godi{njem nivou, ovaj broj je do 1941. narastao na oko 5,9 miliona, ili oko 80% sada{njeg stanovni{tva centralne Srbije i Vojvodine. To zna~i da je ukupan BDP Srbije ve}i oko 4,8 puta nego 1938. (3,84/0,80). Dvadeseti vek predstavljao je razdoblje izuzetnog rasta svetskog BDPa. Zato je tokom ovog veka, na globalnom nivou, do{lo do rasta ap solutnog nivoa stvarnih prihoda po glavi stanovnika od tri to ~etiri puta.8 Posebno visok stepen rasta zabele`ile su mnoge zemlje u razvoju, uklju~u ju}i i komunisti~ku Jugoslavije, i gotovo sve komunisti~ke zemlje isto~ne Evrope, u razdoblju 1950–1973. Odatle dolazi i vi{estruko vi{i BDP Srbije danas nego pred Drugi svetski rat, {to je odlika i svih drugih balkanskih zemalja. Iz navedenog proizlazi da je mogu}nost restitucije u svim balkan skim zemljama, a ne samo u Srbiji, bila sasvim realna i u skladu sa ekonom skom snagom tih dr`ava tokom devedesetih. Zato su sve druge zemlje i donele zakon o restituciji, a izgovori da Srbija to ne mo`e ekonomski da podnese predstavljaju apsurd. Kada bi to bilo ta~no, logi~no bi moralo da se postavi pitanje kako je Bugarska mogla da donese valjan zakon u ovoj 6 7 8 Tabela je napravljena na osnovu: Transition Report 2003. Integration and Regional Cooperation (London: European Bank for Reconstruction and Development, November 2003), str. 56. Za 2008. data je procena po kome je rast BDPa bio 5,9%. Robert Skidelsky, “The Growth of a World Economy”, in Michael Howard and Wm. Roger Louis, The Oxford History of the Twentieth Century (Oxford: Oxford University Press, 1998). 63 Hereticus, 1-2/2009 Slobodan G. Markovi} oblasti sa BDPom po glavi stanovnika koji je po~etkom tranzicije bio znatno manji od srpskog, a koji je i danas ne{to ni`i. ^injenica da je nominalni BDP Srbije danas skoro pet puta ve}i od onog iz 1938. (poslednja godina pred izbijanje Drugog svetskog rata) ve oma je zna~ajna pri odre|ivanju mogu}nosti restitucije. Zemlja koja ima pet puta ve}i BDP u odnosu na zemlju koja je bila predmet nacionalizacije svakako da ima realne mogu}nosti da obavi restituciju ili kompenzaciju, i to u potpunosti i pravi~no. Pogotovo jer se ovde ni izbliza ne radi o svoj privatnoj imovini koja je postojala na teritoriji Srbije pred Drugi svetski rat, a jo{ manje o ukupnoj tada{njoj imovini Srbije. Ova bitno umanjena potra`ivanja dolaze iz slede}ih razloga: 1. deo imovine nije ni bio u privatnom vlasni{tvu 1940, ve} u vlasni {tvu dr`ave; 2. deo poljoprivrednog zemlji{ta do 10 hektara povr{ine po vlasni ku nije ni nacionalizovan od strane komunisti~kih vlasti u Jugo slaviji; 3. naknada imovine nacionalizovanih stranih preduze}a iz zapadnih zemalja je bila predmet me|udr`avnih sporazuma komunisti~ke Jugoslavije i zapadnih zemalja i zato ona nije predmet restitucije, a komercijalna pravna lica i nisu predvi|ena u nacrtima zakona kao korisnici denacionalizacije; 4. deo imovine fizi~kih lica koja su bila strani dr`avljani bio je pred met me|udr`avnih sporazuma komunisti~ke Jugoslavije i stranih dr`ava i zato i ona nije predmet restitucije, {to je i nagla{eno u ~lanu 16, stav 3 nacrta Zakona o denacionalizaciji, usvojenog 10. maja 2007. na sednici Vlade Srbije; 5. na osnovu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i gra|evin skog zemlji{ta iz 1958. izuzet je iz nacionalizacije odre|eni stam beni fond i to u obimu od dva dvosobna stana po vlasniku; 6. izvr{ena je delimi~na restitucija nacionalizovanog poljoprivred nog zemlji{ta tokom devedesetih godina. 7. broj zahteva za povra}aj imovine podnet na osnovu Zakona o evidenciji daleko je manji od onog koji je procenjivan, jer mno gi naslednici biv{ih vlasnika nemaju nikakvu dokumentaciju ili nisu zainteresovani da u~estvuju u procesu restitucije. Osim to ga, deo podnetih zahteva ne mo`e da bude realizovan jer potra `ioci nemaju nikakvu ili gotovo nikakvu dokumentaciju ili ~ak potra`uju imovinu koja nikad nije bila u njihovom vlasni{tvu ili vlasni{tvu njihovih predaka. Republi~ka direkcija za imovinu je samo evidentirala potra`ivanja, a nije ulazila u zasnovanost zahte va. Zato spisak evidentiranih “starih vlasnika” predstavlja samo spisak `elja, a ne nu`no i spisak lica koja }e mo}i da budu obe{te 64 Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije }ena na osnovu Zakona o restituciji kada bude donet. Ekspert za ovu oblast dr Milan Parivodi} procenio je u julu 2007. da }e 20–30% svih zahteva biti neosnovano; 8. zna~ajan broj objekata, i ogromna koli~ina zemlji{ta, i dalje su u dr`avnom vlasni{tvu; 9. mogu}e je izvr{iti nadoknadu istom vrstom nekretnine, ali na drugom mestu. Svaka od prvih sedam stavki zna~ajno smanjuje ukupan obim resti tucije, a osma i deveta stavka smanjuju obim nov~ane nadoknade. Hronologija obe}anja Ponovnim uvo|enjem vi{estrana~kog sistema 1990. godine zna~ajan broj stranaka uvrstio je u svoj program i denacionalizaciju, a posebno tada najja~a opoziciona stranka Srpski pokret obnove. Isto tako, u programima Demokratske stranke Srbije, ali i u najavama Demokratske stranke, dena cionalizacija je bila jedno od va`nih obe}anja tokom devedesetih. I Srpska radikalna stranka je obe}avala denacionalizaciju sve dok nije formirala zajedni~ku vladu sa SPSom. Najugledniji nau~ni skup pravnika u zemlji – Kopaoni~ka {kola prirodnog prava, imala je vi{e temata o restituciji to kom devedesetih godina, a u decembru 1995. predstavljen je prvi Nacrt zakona o restituciji, koji je izradio advokat Vladimir Todorovi}. Posle demokratskih promena 2000. godine obnovljen je rad na izra di zakona o restituciji, ali bez ikakvih konkretnih rezultata. Ministarstvo pravde Srbije anga`ovalo je dve radne grupe po~etkom 2002. godine. Ove grupe su predstavile nacrte Zakona o restituciji i obe{te}enju i Zakona o vra}anju imovine crkvama i verskim zajednicama. Nijedan od nacrta nije oti{ao u dalju proceduru. Po~etkom 2003, novi Nacrt zakona o restituciji uradio je Centar za unapre|enje pravnih studija za potrebe Ministarstva finansija Srbije, ali ni ovaj nacrt nije u{ao u dalju proceduru. Tek dolaskom na vlast vlade dr Vojislava Ko{tunice do{lo je do pomeranja ovog pitanja sa mrtve ta~ke. Tre}a postoktobarska vlada Re publike Srbije (Ko{tunicaLabus) obrazovala je jo{ 2. septembra 2004. osmo~lanu komisiju za pripremu radnog teksta Nacrta zakona o vra}anju oduzete imovine i obe{te}enju za oduzetu imovinu. Stavom 8. ove odlu ke precizirano je da Komisija ima da zavr{i rad na pripremi radnog teksta Nacrta zakona do 31. oktobra 2004.9 Od svega toga, me|utim, nije bilo ni {ta. Umesto Nacrta zakona ova vlada je pristupila evidentiranju imovine kao prethodnom koraku. Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine donet je 2005. godine.10 9 10 Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 100 (3. septembra 2004), str. 3. Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 45 (2005). 65 Hereticus, 1-2/2009 Slobodan G. Markovi} Dok su u vladi inicijativu za dono{enje ovog zakona nosili ministri iz DSSa, a posebno dr Milan Parivodi}, u Narodnoj skup{tini inicijativu u ovoj oblasti su nosili predsednik Skup{tine Predrag Markovi} i predsednik Odbora za privatizaciju, advokat Nikola Novakovi}, obojica iz G17 plus. Odbor za privatizaciju doneo je 29. avgusta 2006. godine Predlog prepo ruke Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju, koji sadr`i slede}i logi~an zaklju~ak: “Nakon dono{enje Zakona o prijavljivanju i evidenti ranju oduzete imovine i Zakona o vra}anju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama, Odbor za privatizaciju konstatuje da je neophod no obustaviti neosnovano zapo~ete prodaje subjekata privatizacije koji se sastoje isklju~ivo ili prete`no od nacionalizovane imovine, naro~ito hote la.”11 Izli{no je pomenuti da se Agencija za privatizaciju nije ni osvrnula na ovu preporuku mati~nog odbora Narodne skup{tine. Ova ista vlada se, tek po raspisivanju vanrednih parlamentarnih iz bora, kada je ve} bila samo tehni~ka vlada, setila da “preliminarno podr `i” Nacrt zakona o denacionalizaciji, a i ovo je u~injeno na naro~ito zauzi manje jednog ~lana vlade, dr Milana Parivodi}a, koji je i stajao iza ovog nacrta. “Preliminarna podr{ka” je data na sednici odlaze}e vlade Srbije 10. maja 2007. godine. Kona~no, po osnivanju ~etvrte postpetooktobarske vlade (Ko{tunica\eli}), Nacrt zakona o denacionalizaciji je stavljen na javnu raspravu u septembru sa ciljem da tekst tog Nacrta bude dostavljen vladi na razmatranje u novembru 2007. Me|utim, do ovoga nije do{lo i raspisani su novi izbori u martu 2008. godine. Od tada ovo pitanje stagni ra i samo se povremeno aktuelizuje u javnosti. Dodatni paradoks le`i u tome da je obe}anje da }e Zakon o resti tuciji biti donet do kraja 2007. vi{e puta izneo tada{nji ministar finansija Mirko Cvetkovi}, koji je 2008. postao predsednik vlade Srbije. Budu}i da je Ministarstvo finansija u vladi Ko{tunica\eli} bilo zadu`eno za izradu Zakona o restituciji, g. Cvetkovi} je bio u potpunosti upu}en u zna~aj ovog zakona i najavio je i vreme njegovog dono{enja u vi{e navrata. Tako je u julu 2007. izjavio: “Mi `elimo da zakon o restituciji bude usvojen na jesen, ali, imaju}i u vidu iskustva sa krupnim zakonskim projektima, ne bismo bi li razo~arani i ako bi njegova primena po~ela 2008. godine.”12 Razume se da je raspisivanje izbora po~etkom 2008. moglo da poslu`i kao opravdanje za odlaganje dono{enja zakona, ali je zato drugi deo 2008, kada je Mirko Cvetkovi} postao premijer (od 7. jula 2008. godine nadalje), vreme u po gledu zakona o denacionalizaciji protra}eno bez ikakvog obrazlo`enja. Imaju}i sve ovo u vidu, odre|enje stanja u Srbiji u vezu sa autori tarnom pro{lo{}u koje je dao prof. J. Trkulja nadnosi se nad srpske de 11 12 66 Odbor za privatizaciju Narodne skup{tine Republike Srbije, br. 06–2/146–06. od 29. avgusta 2006. Blic, 29. juli 2007. Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije mokratske elite kao velika sramota. On smatra da je u Srbiji posle 2000. godine na delu “ne diskontinuitet ve} kontinuitet sa autoritarnom vlada vinom nepravne dr`ave.”13 Stanje nacionalizovane imovine u Srbiji, vladavina prava i diskriminacija Obe}anja koje su davale demokratske politi~ke stranke o tome da }e im dono{enje zakona o restituciji biti prioritet pri dolasku na vlast ima la su i odre|ene prakti~ne posledice. U `elji da iza|u starim vlasnicima u susret, pojedine op{tine su parcijalno re{avale ovaj problem i tokom de vedesetih i kasnije. Tokom devedesetih pojedine op{tine su u upravnom postupku vra}ale imovinu pojedinim starim vlasnicima koji su bili ~lanovi ili funkcioneri vode}ih politi~kih stranaka. Budu}i da tada nije postojala Republi~ka direkcija za imovinu, ovako vra}ena imovina pre{la je u vla sni{tvo starih vlasnika. Od 2000. godine poslovni prostori pojedinih op{tina pona{ali su se krajnje razli~ito prema starim vlasnicima. Predsednik skup{tine RS, tada i v. d. predsednika Republike, Predrag Markovi}, pozvao je 2005. godine op{tine da iza|u u susret starim vlasnicima gde god je to mogu}e, o~igled no i sam dezinformisan da je pitanje dono{enje zakona o restituciji stvar neposredne budu}nosti. Tako su u pojedinim slu~ajevima poslovni prosto ri davali u zakup nacionalizovanu imovinu starim vlasnicima sa popustom i do 95%. U drugim slu~ajevima davan je prioritet na tenderu starim vla snicima, ali bez popusta, a u mnogim slu~ajevima nije se ni na koji na~in izlazilo u susret starim vlasnicima. Kona~no, u odre|enom broju slu~aje va, uz saglasnost Republi~ke direkcije za imovinu, poslovni prostori op {tina vra}ali su pravo kori{}enja nekada{njim pravnim i fizi~kim licima. Dakle, od vladavine prava i jednakosti starih vlasnika nema ni traga. “Sva ko je pro{ao kako se sna{ao”, op{ta je ocena ovog parcijalnog re{avanja problema restitucije u mo`da najosetljivijoj oblasti restitucije, u domenu poslovnog prostora. [tavi{e, Zakonom o vra}anju imovine crkvama i verskim zajednicama, koji je donet 2006, i koji se primenjuje od 1. oktobra 2006. stvorena je jasna diskriminacija izme|u jedne kategorije pravnih lica (verske zajedni ce) i fizi~kih lica za koje ne postoji pravni na~in da izvr{e restituciju. ^la nom 18. potencijalno je izvr{ena i diskriminacija samih verskih zajednica jednih prema drugima, jer je u slu~ajevima gde je obveznik Republika Sr bija predvi|eno izdavanje obveznica, ali tek po dono{enju op{teg zakona o vra}anju imovine. To zna~i da u zavisnosti od toga kolika obaveza pada 13 Jovica Trkulja, “Stranputice denacionalizacije u Srbiji”, Hereticus, vol. VI (2008), str. 14. 67 Hereticus, 1-2/2009 Slobodan G. Markovi} na dr`avu zavisi i postotak imovine koji se vra}a naturalno, odnosno iz nos preostalog dela koji }e biti vra}en tek kada jednom bude donet op{ti zakon o restituciji. Ono {to je jo{ zna~ajnije, stupanjem ovog zakona na snagu, a ne do no{enjem op{teg zakona o restituciji, dve godine posle dono{enja parcijal nog zakona koji tretira ovu materiju, izvr{ena je diskriminacija svih onih gra|ana koji su evidentirali imovinu u skladu sa ~l. 6. Zakona o prijavljiva nju do 30. juna 2006. Ovo je jo{ jedna veoma lo{a vest za vladavinu prava u Srbiji, ali je dobra vest za stare vlasnike jer otvara odli~ne izglede za tu `bu protiv dr`ave Srbije Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ovde je potrebno skrenuti pa`nju i na svetle primere u tretiranju ove materija. Sve vlade posle 5. oktobra imale su u svojim redovima po nekog ministra koji se posebno zalagao za restituciju. Postoji i odre|ena sistemati~nost u re{avanju ovog pitanja, posebno u razdoblju 2005–2006. Tako ~ak tri zakona najavljuju dono{enje zakona o restituciji. ^lan 9. stav 1. Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine ka`e: “Pravni osnov i prava u pogledu vra}anja imovine ili obe{te}enja po osnovu odu zete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona, kao i postupak po zahtevu za ostvarivanje prava na povra}aj oduzete imovine ili obe{te}enje za tu imovinu, uredi}e se posebnim zakonom.”14 Ista mogu}nost stavljena je u izgled licima kojima je konfiskovana imovina na osnovu ~lana 8 Zakona o rehabilitaciji, koji je stupio na snagu 25. aprila 2006. godine.15 Drugim re~ima, dr`ava Srbija se ovim ~lanom obavezala da }e biti donet Zakon o restituciji, a isto je u~injeno ve} pomenutim ~l. 18. Zakona o vra}anju imovine verskim zajednicama. Ovim trima zakonima stvorena su realna o~ekivanja da }e zakon biti donet, tj. stvoren je jo{ jedan osnov za gra|a ne koji su prijavili oduzetu imovinu za tu`bu sudu u Strazburu. Zakon o restituciji i evropski izgledi Srbije Iz navedenih primera se jasno vidi da je vladavina prava u Srbiji naru{ena kada je u pitanju oblast re{avanja nacionalizovane imovine, a da dr`avi Srbiji preti realna i neizbe`na sramota da }e je desetine hiljada gra|ana tu`iti sudu u Strazburu sa velikim izgledima da sporove i dobiju. Ukoliko se ovaj, najnepovoljniji scenario po dr`avu Srbiju ostvari, jasno je da bi dr`avi koja bi izgubila desetine hiljada sporova bile osporene per spektive ~lanstva u Evropskoj uniji za dogledno vreme. Uostalom, sli~an problem ima i Turska, sa brojnim sporovima izgubljenim pred ovim su dom zbog povrede ljudskih prava, {to dovodi u pitanje njenu sposobnost da u|e u EU. 14 15 68 Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 45 (2005). Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 33, 17. april 2006. Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije Pitanje dono{enja zakona o restituciji u ovom smislu postaje pita nje kredibilnosti Srbije pred Evropskom unijom da zadovolji kopenha{ka merila, tj. da uop{te postane ~lan EU. Drugim re~ima, Srbiji bez zakona o restituciji, a ovde se mora dodati i zakona o otvaranju dosijea tajnih po licija, te{ko da ima mesta u Evropskoj uniji. Posle dono{enja zakona koji reguli{u nacionalizovanu imovinu ver skih zajednica i evidenciju nacionalizovane imovine nestale su sve nedou mice koje su postojale u vezi sa restitucijom. Kao ~lan Saveta Evrope od 2003. godine, Srbija je u me|unarodnopravnoj obavezi da se dr`i merila koje je postavio Sud za ljudska prava u Strazburu, pa samim tim mora da vodi ra~una o tome da izbegne svaki oblik diskriminacije razli~itih kate gorija gra|ana. Pored toga, pomenutim zakonima re{ene su i sve druge nedoumice. Kako isti~e prof. Vladimir Vodineli}, zakonima o evidenciji i vra}anju imovine crkvama re{eno je pitanje primarnog oblika restitucije, jer su oni postavili u Srbiji vra}anje oduzete imovine kao “standard oba vezuju}i za pravno savladavanje autoritarne pro{losti i u pogledu imovine oduzete drugim subjektima u vreme autoritarne vladavine”. Kao drugo, obavezu da denacionalizacije mora biti dr`ava Srbija je sama sebi stvorila dono{enjem Zakona o vra}anju imovine crkvama i verskim zajednicama i Zakona o rehabilitaciji i evidenciji, ~ime je po prof. Vladimiru Vodine li}u “sama stvorila veliko i pravno ~vrsto o~ekivanje denacionalizacije, i, ujedno, pre{la ta~ku sa koje nema povratka”.16 Beskrajno odugovla~enje dono{enja Zakona o restituciji nije ostalo neprime}eno od strane me|unarodnih organizacija i me|unarodnih udru `enja za pra}enje ljudskih prava. Evropski parlament je 25. oktobra 2007. godine usvojio preporuke za Evropski savet o odnosima izme|u Evrop ske unije i Srbije na osnovu saop{tenja izvestioca za Srbiju Jelka Kacina. U ta~ki 43. Evropski parlament “poziva srpske vlasti da usvoje, kao stvar hitnosti, zakone o restituciji u skladu sa onim u drugim zemljama, koji obezbe|uju nadoknadu stvarne cene kada je mogu}e, umesto vladinih ob veznica”.17 Budu}i da je dosada{nja praksa bila da kada se jednom jedan zahtev postavi, on ostaje na listi zahteva dokle god ne bude ispunjen, re alno je o~ekivati da }e ubudu}e razna tela EU stalno da podse}aju nadle `ne organe Srbije da moraju da donesu zakon o restituciji. I zaista, u izve {taju o napredovanju Srbije za 2008. godinu, koji je u novembru 2008. ob javila Komisija evropskih zajednica u odeljku o ekonomskim i socijalnim pravima, apostrofirana je i ~injenica da u Srbiji nije doneta legislativa o 16 17 Vladimir V. Vodineli}, “Denacionalizacija: Veliko is~ekivanje izevsnog”, Hereticus, vol. VI (2008), str. 18–20. No. P6 TA(2007)0482, http://www.europarl. europa. eu/sides/getDoc.do?type=TA&re ference=P6TA2007–0482&language=EN&ring=A6–2007–0325 69 Hereticus, 1-2/2009 Slobodan G. Markovi} restituciji, kao i da se u me|uvremenu nastavila privatizacija nekih od na cionalizovanih nekretnina. Ugledna ameri~ka nevladina organizacija Fridom haus, koja prati razvoj sloboda u svetu, konstatuje u izve{taju za zemlje u tranziciji za 2008. godinu da je tokom 2007. godine Agencija za privatizaciju “nastavila da prodaje nekretnine koje su nacionalizovane tokom razdoblja komunizma uprkos ~injenici da su njihovi prethodni vlasnici ili naslednici zvani~no evi dentirani 2005–2006. u skladu sa Zakonom o evidentiranju nacionalizova ne imovine”.18 Iz svega navedenog se vidi da se bahato pona{anje srpskih vlasti, tj. svih vlada Srbije od 2000. godine do danas, a posebno kada je u pitanju sada ne samo nacionalizovana imovina, ve} i evidentirana naciona lizovana imovina, na{lo u fokusu i EU i svetskih nevladinih organizacija i da ugled dr`ave Srbije kada je u pitanju po{tovanje ljudskih i svojinskih prava mo`e samo da se dalje naru{ava beskona~nim odlaganjem dono{e nja op{teg zakona o denacionalizaciji. Jasno je da je, u ovom kontekstu, dono{enje op{teg zakona o resti tuciji sada ne samo pravna obaveza, koju je uostalom dr`ava Srbija sama sebi stvorila, ve} i politi~ka obaveza u procesu evropskih integracija, ali isto tako i vrednosna obaveza ukoliko Srbija `eli da postane deo Evrop ske unije definisane kao zajednica vrednosti. Slobodan G. Markovich SOCIAL IMPORTANCE OF PROPERTY RESTITUTION AND EUROPEANISATION OF SERBIA Summary Development of property rights represented a key point in modernization of Serbia in the 19th century. However, with the victory of communists in 1944 in Serbia a systematic violation of human and property rights was undertaken. Since the reestablishment of multiparty system in Serbia in 1990 first op position parties and then parties in power since 2000 promised speedy enactment of a law on restitution. Yet, by the end of 2008 Serbia remained the only country in SEE without such a law. The main complaint has been that Serbia could not financially sustain a burden that would be produced by such a law. Yet, presen ted analysis clearly indicates that financial capacities of present Serbia are much better than of Serbia in 1940s when nationalization was undertaken. Thus GDP of Serbia was in 2008 almost 5 times higher than in 1940 which clearly indicates 18 70 Jeannette Goehring, Nations in Transit 2008. Democratization from Central Europe to Eurasia (New York, Washington, Budapest: Freedom House, 2008), p. 505. Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacije Srbije capability of current state to meet requests related to restitution. Moreover huge portions of property have either never been nationalized in Serbia or for various reasons will not be the subject of restitution. Some municipalities tried to help their citizens whose property has been nationalized by offering them various concessions in this field. This has, however, led to legal inequality since the position of claimants of nationalized property de pended purely on a good will of particular municipalities. By enacting the law on the Restitution of Church property and property of religious organizations in 2006 Serbia has given excellent grounds to legal clai mants of nationalized property to initiate a lawsuit against Serbia at the Court of Human Rights in Strasbourg based on discrimination of different groups in Ser bia. Since there is a real possibility that tens of thousand of Serbian citizens will win cases against Serbia in Strasbourg this could severely limit Serbia’s chances for EU accession. Furthermore, many international bodies and associations have already begun to severely criticize Serbia in this field including EU reports on the progress of Serbia for 2007 and 2008 and Freedom House reports 2007 and 2008 entitled Nations in Transit. Key words: Serbia, restitution, discrimination, Court of Human Rights, EU prospects of Serbia Bo{ko Risimovi} – Bojad`ijska tezga, 1952. 71 Hereticus, 1-2/2009 Sr|an Cvetkovi} UDK 316.343:[343.261052:321.64(497.1)"1945/1985"; 323.281(497.1)"1945/1985" Sr|an Cvetkovi} Institut za savremenu istoriju, Beograd Struktura politi^kih oSu\enika u Srbiji i jugoSlaviji 1945–1985 Rezime: Rad se bavi analizom strukture politi~kih osu|enika u Srbiji i Ju goslaviji u periodu 1945–1985. Akcenat je stavljen na me|uzavisnost faktora spolj ne i unutra{nje politike kao i na njihov uticaj na intenzitet politi~ke represije ali i strukturu osu|enih lica. Nacionalni i socijalni sastav osu|enih lica zbog politi~ kih delikata vremenom se menjao, kao i broj osu|enih po republikama u SFRJ u skladu sa slo`enim i zapletenim politi~kim faktorima, kroz smenjivanje perioda “~vrste” i “meke” ruke i uz razne nacionalne, verske, ideolo{ke i druge simetrije polit~kog progona. Klju~ne re~i: struktura politi~kih osu|enika, politi~ki osu|enici, KP domovi, in tezitet politi~ke represije, Komunisti~ka partija “Krvna slika” osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji od 1945. do 1985. uka zuje i na najve}e oblike otpora i na probleme i isku{enja na koje su revo lucionarne vlasti nailazile u ostvarivanju svog politi~kog koncepta (tzv. represija prema gore). Broj i struktura onih s druge strane re{etaka, naro ~ito onih osu|enih za politi~ke delikte, posmatrana u {irem vremenskom rasponu, re~ito govori o promenljivosti kaznene politike u skladu sa slo `enim spoljnim i unutra{njim politi~kim faktorima, kao i stepenu otpora komunisti~kom re`imu u Srbiji i drugim republikama SFRJ. Na uzorku u KPD Zabela i Sremska Mitrovica i delimi~no drugih zatvora, na osnovu dostupnih statisti~kih i drugih izvora, poku{ali smo da uo~imo promene u strukturi osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji izme|u 1945. i 1985. U Zabeli pre rata kazne obi~no nisu izdr`avali politi~ki krivci. Oni su robijali u Sremskoj Mitrovici, Lepoglavi i Mariboru. U Zabelu su re volucionarni komunisti slati samo na kra}i period da bi ih re`im razbio. Zbog sku~enosti kapaciteta i ogromnog broja politi~kih zatvorenika, ovi su ~inili u prvim godinama posle rata vi{e od 80% zatvorske populacije.1 Struktura politi~kih zatvorenika bila je heterogena, menjala se tokom go 1 72 Arhiv KPZ Zabela, Mati~ne knjige zatvorenika II-VI. Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985 dina, odre|ena politi~kim trenutkom, potrebama revolucije, a kasnije sa moupravnog socijalisti~kog dru{tvenog razvoja. Metodom slu~ajnog uzorka u odre|enim vremenskim periodima do{li smo do slede}e slike zatvorske populacije u KPD Zabela u prvim godinama posle rata: 1. Struktura osu|enika u KPZ Zabela 1945–1949.2 1949. 1945. 1.dezerteri 2. kolabor. 3. jatakov. 4. otkup. 5. nep. prop. 6. ileg.emig. 7 priv. sab. 1945 153 19 60 6 39 1946 1947 1949 15 6 7 12 22 2 72 33 20 14 6 86 33 32 55 19 5 20 10 (Napomena: Podaci su dobijeni me todom slu~ajnog uzorka iz decem bra 1945., 1946., 1947. i 1949.) Iz prilo`enog uo~avamo da su me|u zatvorenicima tokom 1945– 1946. dominirali dezerteri, kolaboracionisti i jataci preostalih ~etni~kih odmetnika. Znatan broj ljudi je osu|en zbog dela neprijateljske propagande, ugro`avanja dru{tvenog poretka, {pijuna`e u korist Zapada i sli~nih dela protiv dr`ave u vremenu kada se re`im u~vr{}ivao. Novina 1947. bio je po ve}an broj osu|enih za ilegalnu emigraciju i privrednu sabota`u (godina u kojoj je usvojen petogodi{nji plan). Kona~no 1949. godina je obele`ena ogromnim porastom seljaka – kukuruzara3 usled intenziviranja kampanje kolektivizacije i prinudnog otkupa. Prema statistici, samo je kroz Zabe lu pro{lo preko 15.000 kukuruzara u periodu 1945–1951. (skoro 40% od 2 3 Isto. B. Peki} navodi u se}anjima iz zatvora slede}u tipologiju zatvorskih osu|enika: kolaboracionisti, neprijatelji iz gra|anskog rata, {pijuni, antikomunisti~ke orga nizacije, “kukuruzari”, saboteri ({pekulanti) i kriminalci.– B. Peki}, Godine koje su pojeli skakavci III, 153–165; Audio dokument: Intervju Dragog Stojadinovi}a Borislavu Peki}u, London 1974. 73 Hereticus, 1-2/2009 Sr|an Cvetkovi} svih) i preko 9.000 kroz S. Mitrovicu. Posle 1948. godine u porastu je bio broj osu|enika zbog neprijateljske propagande i {pijuna`e, ali ovog puta vi{e u korist SSSRa. Prilikom tuma~enja strukture zatvorenika ipak tre ba imati u vidu da su najvi|eniji politi~ki zatvorenici bili rezervisani za ka znionu u Sremskoj Mitrovici. Od sredine {ezdesetih po~eli su na robiju u KPZ Zabelu sve vi{e da pristi`u robija{i novog kova, osu|eni za klasi~an kriminal, saobra}aj ni prestup, zlo~ine i nemoralno pona{anje raznih vrsta, predstavnici jed nog novog pokolenja koje je sve vi{e bilo apoliti~no.4 Po jednom uzorku iz KPD Zabela, socijalna struktura polovinom {ezdesetih je slede}a: rad nika 64, seljaka 45, slu`benika 30, bez zemlja{a 13; a po poreklu iz grada 76, sa sela 76 lica.5 [to se ti~e socijalne strukture politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugo slaviji u samoupravnom socijalizmu, jo{ uvek nedostaju dublja istra`iva nja, ali je na prvi pogled uo~ljivo da su me|u disidentima i politi~kim osu |enicima dominirali mla|i ljudi, predstavnici kulturne elite (knji`evnici, re`iseri, re|e glumci). zatim nau~ne elite, mahom humanisti~kih nauka (pravnici, filozofi sociolozi...). Ipak najve}i je udeo studenata, pre svega dru{tvenih nauka (sociologija, filozofija, politikologija), zatim naro~ito advokata i sve{tenika, re|e ekonomista i drugih profesija. Primetno je na nivou cele Jugoslavije da se sedamdesetih i osamdesetih jezgro opozicije ipak formira oko klubova knji`evnika i studentskih udru`enja i ~asopisa. Tako je prema zvani~nim podacima krajem {ezdesetih i po~etkom sedam desetih jedan politi~ki osu|enik dolazio na samo 3.200 studenata, 4.500 samostalnih poslodavaca, 7.000 stru~njaka ili umetnika, ali na ~ak 40.000 ~inovnika ili 60.000 poljoprivrednika. Selja~ke i radni~ke mase (za razliku npr. od Poljske i Isto~ne Nema~ ke, gde se bele`e veliki radni~ki nemiri 1953., zatim 70tih i 80tih) osim retkih izuzetaka dr`ale su se rezervisano pa i nezainteresovano za politi~ ka gibanja. Seljaci su jedino ozbiljniji otpor pru`ili kad im je vlast udarila na zemlju tokom kampanje otkupa i kolektivizacije 1948–1953. Uz seljake najpasivniji su bili dr`avni ~inovnici, koji su u`ivali na “dr`avnim jaslama”, ~uvaju}i svoje ugodne pozicije. @ene su relativno slabo zastupljene me|u politi~kim osu|enicima i njihov procenat se pedesetih uglavnom kre}e od 35% na Kosovu, preko oko 10% u Hrvatskoj i Bosni, pa do 1520% u em nacipovanijim delovima SFRJ, kao {to je Slovenija. U Srbiji prose~no oko 7%, na Kosovu 35%, u Vojvodini oko 9%. Udeo `ena me|u politi~kim osu|enicima u celoj SFRJ se ipak blago pove}ava sa oko 58 % pedesetih 4 5 74 Svedo~enje Mihajla Mihajlova autoru teksta, Beograd, 5. oktobar 2007.; R. Katunac, Pogledaj gospode na drugu stranu, Na{a re~, Nju Jork 1978., 59, 73, 150–151. Arhiv KPZ Zabela, Godi{nji izve{taj za 1966 godinu. Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985 2. Udeo pojedinih socijalnih grupa u SFRJ u broju osu|enih za krivi~na dela protiv naroda i dr`ave 1969–19726 poljop. radnici sam. poslodavci zanat. -ugostitelji ~inovnici stru~nj.-umetnici nezaposleni rukovodioci penzioneri doma}ice studenti ukupno 1969 67 76 12 19 7 24 12 2 5 42 42 321 1971 28 70 11 15 6 23 15 0 0 12 12 197 1972 174 152 46 58 17 53 103 0 43 25 25 697 1. osu|. na 60.000 10.000 4.500 9.500 40.000 7.000 3.800 ? 32.000 ? 3.200 50.000 i {ezdesetih na ne{to preko 10% sedamdesetih i osamdesetih. Tako su se me|u poznatim studentskim disidentskim grupacijama po~ele sve ~e{}e nalaziti i `ene (studentkinja Jelka Kljaji} su|ena sa M. Nikoli}em i P. Im {irevi}em 1973. godine zbog anarholiberalizma svakako je jedna od prvih poznatijih javnosti). Udeo maloletnih lica u vr{enju krivi~nih dela protiv naroda i dr`ave kretao se prose~no oko 3%, ali je bio znatno ve}i me|u tinejd`erima u Hravtskoj, Bosni i na Kosovu, gde je dosezao i do 5%, a u gotovo 80% slu~ajeva radilo se o delu raspirivanja verske i nacionalne mr`nje (~l.119 KZ 1951.), neretko me|u navija~kim grupacijama na sport skim priredbama (jedan od poslednjih je slu~aj grupe navija~a Crvene Zvezde Ultras iz 1986).7 6 7 Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1972, Beograd 1972, 520; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1973, Beo grad 1973, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359. Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1956, Beograd 1956, 363; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1958, Beograd 1958, 427; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1958, Beo grad 1959, 433; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije, Beograd 1960, 471; Statisti~ki 75 Hereticus, 1-2/2009 Sr|an Cvetkovi} Zanimljivo je ~ak i na osnovu nesavr{ene zvani~ne statistike posma trati i analizirati kroz razli~ite vremenske periode, broj a naro~ito struk turu, politi~kih osu|enika kako po republi~kom tako i po nacionalnom klju~u. Ovakva analiza mo`e u mnogome da doprinese boljem razumeva nju dru{tvenih i politi~kih procesa koji su kasnije predodredili raspad Ju goslavije. Kosovo je uzeto u obzir zasebno kako bi {to bolje uhvatili ten zije i dinamiku politi~kih i dru{tvenih doga|anja u ovoj ju`noj srpskoj po krajini u odnosu na ostale delove SFRJ i Srbiju. 3. Broj krivi~no osu|enih za dela protiv naroda i dr`ave u Jugoslaviji 1954–1983. po republikama:8 BIH CG HRV MAK SLO SRB KOS SFRJ 1954 244 22 146 25 38 403 130 878 1956 1957 1958 1970 1972 1973 1974 1975 1978 230 144 104 74 189 406 314 203 65 12 13 9 0 5 11 17 11 6 159 125 93 64 442 328 326 328 176 69 26 14 28 6 14 16 14 9 61 31 13 3 18 20 33 20 21 249 186 116 48 55 120 145 142 94 39 58 18 14 4 27 37 53 7 780 525 357 232 715 899 851 736 371 1. osu|en prot. dr`. na h gra|ana Bosna i Hercegovina 12295 19576 Crna Gora 20500 100000 Hrvatska 27000 9500 Makedonija 56000 283000 Slovenija 39000 83300 Srbija 17300 154545 Kosovo 6600 240000 SFRJ 19362 28000 godina 1954 1972 8 76 1983 70 14 165 27 11 237 160 524 57142 41428 31000 62000 172727 37900 9375 41900 1983 godi{njak Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1972, Beograd 1972, 520; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1973, Beograd 1973, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1975, Beograd 1975, 546; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1976, 543; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1977, Beograd 1977, 551; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1980, Beograd 1980, 588, Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1985, Beo grad 1985, 613.; Rajko Danilovi}, Upotreba neprijatelja, Beograd 2004. Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1956, Beograd 1956, 363; Statisti~ki godi{njak Ju goslavije 1958, Beograd 1958, 427; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1958, Beograd 1959, 433; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije, Beograd 1960, 471; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1972, Beograd 1972, 520; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1973, Beograd 1973, 325; Statisti~ki go di{njak Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1975, Beograd 1975, 546; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1976, 543; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1977, Beograd 1977, 551; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1980, Beo grad 1980, 588, Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1985, Beograd 1985, 613. Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985 4. Koeficijent udela pojedinih republika i Kosova u broju krivi~no osu|enih za dela protiv naroda i dr`ave u odnosu na br. stanovnika 1954–57, 1972 i 1983.9 Globalna kretanja na osnovu gornjih dijagrama i tabela nam govo re da se broj kao i struktura politi~kih osu|enika protokom vremena vrlo dinami~no menjao. Pedesetih, naro~ito posle 1954., primat u broju politi~ kih osu|enika po glavi stanovnika gubi Crna Gora i u`a Srbija, na ~ijoj je teritoriji bilo najvi{e uhap{enih do 1953. (po liniji IBea i kulaka i do dve tre}ine svih); sada je relativno najvi{e uhap{enih na Kosovu i to mahom nezadovoljnih Albanaca. Tako|e je primetno pove}anje relativnog udela Hrvatske i Bosne i Hercegovine, gde bi opet klju~ mogao da bude osetlji vo nacionalno pitanje. Posle pada Rankovi}a i liberalizacije {ezdesetih, dolazi do radikalnih promena – dok se udeo Kosova drasti~no smanjuje, naro~ito od po~etka sedamdesetih, dolazi do ekspanzije broja delikata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i to najvi{e kroz raspirivanje rasne, ver ske i me|unacionalne mr`nje. Srbija i Crna Gora tako|e bele`e do kraja sedamdesetih dalji trend pada udela u osu|enim za politi~ki kriminal. U osmoj deceniji bele`i se “hrvatska {utnja” i eksplozija albanskog naciona 9 Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1956, Beograd 1956, 363; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1958, Beograd 1958, 427; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1958, Beo grad 1959, 433; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije, Beograd 1960, 471; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1972, Beograd 1972, 520; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1973, Beograd 1973, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1975, Beograd 1975, 546; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1976, 543; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1977, Beograd 1977, 551; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1980, Beograd 1980, 588, Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1985, Beo grad 1985, 613. 77 Hereticus, 1-2/2009 Sr|an Cvetkovi} lizma i separatizma na Kosovu, pa se javlja najve}i relativni udeo ove po krajine u odnosu na celi period i sve republike. Tako|e je po~etkom osma desetih blagi trend rasta primetan i u Srbiji. [to se ti~e ostalih republika, Makedonije, Slovenije pa i Crne Gore posle 1953., njihov relativni udeo u broju politi~kih osu|enika u odnosu na Hrvatsku, Bosnu i Hercegovi nu i Srbiju je skoro zanemarljiv i postoji u trgovima. To se s jedne strane mo`e objasniti nacionalnom homogeno{}u ovih republika (slu~aj Sloveni ja), ili pak lojalno{}u dr`avi u kojoj su po prvi put stekli federalni status i ozbiljno u~estvovali u vlasti (Makedonija, Crna Gora). S druge strane, od zna~aja je i to {to ruka re`ima nije bila svuda iste te`ine. Poznato je da je u Sloveniji, kao i u Srbiji tokom sedamdesetih i osamdesetih, vladao dosta liberalniji re`im, dok je u osetljivoj i zapaljivoj Hrvatskoj posle maspoka i u Bosni (u celom periodu 1954–1985.), kao i na Kosovu posle 1981., dr`a va bila osetljivija na “neprijateljska” i, naro~ito, “nacionalisti~ka” istupa nja. Zanimljivo je da se u Sloveniji, s druge strane, bele`i najvi{e bekstava preko granice i izbegavanje vojnog roka. Ukupno i komparativno posmatrano, najve}i koeficijent udela me |u politi~kim delinkventima imali su Srbija i Crna Gora 1948–1953, Koso vo 1954–1966, Hrvatska i Bosna 1972–1975, i, kona~no, ponovo Kosovo i Bosna i Hercegovina 1981–1985, {to su ujedno i neki od vrhova talasa po liti~ke represije posle 1945. u Jugoslaviji. 5.Broj osu|enih za krivi~na dela protiv naroda i dr`ave u pokrajinama i u`oj Srbiji 1956–1983.10 U@A SRB. 168 VOJ. 105 KOS. 130 249 85 39 186 75 58 59 40 17 18 12 14 17 34 4 45 48 27 55 53 37 38 51 53 56 31 7 70 7 160 Iz gornjih statistika vidi se da je u~e{}e Srbije u broju osu|enih za politi~ke delikte u periodu samoupravnog socijalizma relativno skromni je nego Hrvatske i Bosne. Me|utim, posmatrano u {irem vremenskom ra sponu, i na njenoj teritoriji, kako u pokrajinama tako i u centralnoj Srbi ji (popularno u`a Srbija), uo~ljive su razli~ite tendencije kad je re~ o tzv. politi~kom kriminalu. Ovo se pre svega mo`e re}i za pojedine periode ka 10 78 Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1956, Beograd 1956, 363; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1958, Beograd 1958, 427; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1958, Beo grad 1959, 433; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije, Beograd 1960, 471; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1972, Beograd 1972, 520; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1973, Beograd 1973, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1975, Beograd 1975, 546; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1976, 543; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1977, Beograd 1977, 551; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1980, Beograd 1980, 588, Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1985, Beo grad 1985, 613. Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985 6. Koeficijent u~e{}a pokrajina i u`e Srbije kod osu|enih za dela protiv naroda i dr`ave 1956–1983. (Napomena: broj osu|enih kroz br. stanovnika pomno`en sa milion radi lak{eg grafi~kog prikaza) da broj osu|enih, pre svega na teritoriji Kosova, ali i Vojvodine, zna~ajno odudara od proseka u Srbiji, odnosno Jugoslaviji. Broj osu|enih na Koso vu je zna~ajno ve}i tokom pedesetih (u vreme masovnog lova na ostatke balisti~kih odmetnika, diverzante i njihove jatake), zatim posle masovnih demonstracija 1981. godine. Posle pedesetih u Vojvodini i u`oj Srbiji je ne{to ve}i broj politi~kih osu|enika zabele`en u vreme ustavnih promena sedamdesetih, a naro~ito u u`oj Srbiji posle Brozove smrti osamdesetih. Najbolju sliku o dominaciji Kosova (tj. Albanaca) me|u politi~kim osu|e nicima daje odnos koeficijenata koji su uspostavljeni u odnosu na broj sta novnika, gde vidimo da je koeficijent na Kosovu jednak ukupnom koefici jentu u`e Srbije i Vojvodine. Tako|e se vidi da je na jednog osu|enog na Kosovu (mahom Albanca) dolazilo svega 69.000 stanovnika u pojedinim periodima, dok je u Srbiji u isto vreme dolazilo od 17.000 do oko 38.000 stanovnika, a u Jugoslaviji otprilike od 20.000 do 40.000 stanovnika. Tako bi se na osnovu ovih razmatranja o strukturi ukupnog broja politi~kih osu |enika 1954–1985., moglo re}i da je na sto osu|enih u periodu 1954–1985. u Jugoslaviji trideset i pet osu|eno u Hrvatskoj, trideset u Bosni (otprili ke po deset iz svake nacije, po principu tzv. bosanskog lonca), dvadeset pet u Srbiji (deset na Kosovu, devet Albanaca), osam u Sloveniji, po {est u Sloveniji i Makedoniji i tri u Crnoj Gori. Jedan sumarni izve{taj s polovine sedamdesetih tako|e nam daje dobar presek vrste “politi~kog kriminala” u SFRJ i njegovu disperziju po republikama, odnosno pokrajinama. Tu su pre svega krivi~na dela protiv naroda i dr`ave iz glave H KZ: ~l. 104 – oru`ana pobuna, ~l. 105 – {pijuna `a i odavanje dr`avne tajne (~l. 105a), ~l. 106 – kontrarevolucionarni napad na dru{tveno ure|enje, ~l. 109 – u~estvovanje u neprijateljskoj aktivnosti, bekstvo radi neprijateljske delatnosti (~l. 109a), zaklju~enje ugovora na {tetu Jugoslavije, ~l. 111 – organiziovanje i prebacivanje ilegalnih grupa i materijala, ~l. 117 – stvaranje zavera i organizovanje protiv dr`ave i naro 79 Hereticus, 1-2/2009 Sr|an Cvetkovi} da, ~l. 118 – neprijateljska propaganda, ~l. 119 – izazivanje rasne, verske i nacionalne mr`nje i netrpeljivosti i pomo} pri izvr{enju tog krivi~nog dela i kona~no te{ka dela protiv naroda i dr`ave iz ~l. 120. Pored ovih, brojna su bila i slede}a krivi~na dela iz drugih poglavlja KZ, a me|u kojima se kriju tako|e politi~ki osu|enici: {irenje la`nih vesti (292a) zatim ~l. 174 – krivi~na dela protiv ugleda zemlje, njenih organa i predstavnika (naro~i to u 1972. kada je osu|eno po ovom ~lanu ~ak 475 lica), ilegalno bekstvo preko granice i pomaganje istog (~l. 303), koje je u opadanju, jer se se damdesetih po~elo ka`njavati kao prekr{aj), izbegavanje vojne obaveze (ali ne i vojni begunci). 11 7. Osu|ena lica za period 1962–1974. za dela iz Desete glave KZ iz 1951.:12 1962 1963 1964 1965 1966 1967 1968 1969 1970 1971 1972 1973 1974 153 140 145 169 122 92 174 284 203 179 715 691 571 8. Osu|ena lica tokom 1972. po republikama u SFRJ, ~l. 105, 109, 111, 117–120. (gl. X KZ FNRJ iz 1951.)13 BIH CG HRV MAK SLO U@AS VOJ KOS SFRJ ~l. 105. ~l. 109 maloletnika po ~l. 111 s.1 6 1 5 2 1 1 1 1 14 1 1 po ~l. 117 s. 2 po. ~l. 118. s.1 maloletnici po. ~l. 118. s.3 1 30 2 11 3 1 25 5 1 1 2 4 3 63 2 16 po. ~l. 119. s.1 17 1 26 1 2 8 55 po. ~l. 119. s.2 po.~l. 119 s.3. maloletnika po.~l. 120. s.3. Ukupno maloletnika SVE 120 1 186 3 189 3 5 5 1 364 15 427 15 442 2 6 6 16 18 18 12 17 17 22 34 34 3 4 4 1 542 15 1 697 18 715 Posle liberalizacije s po~etka {ezdesetih, a nakon “vru}e 1968.”, usled sve `ivlje dru{tvene turbulencije (studentske demonstracije, maspok, libe rali...) primetno je da dolazi do znatnog pove}anja broja krivi~nih dela pro tiv naroda i dr`ave, koja su kulminirala 1972–1973., kada je njihov broj u odnosu na 1963. porastao sedam puta. Za {est godina, od 1962. do 1968. 11 12 13 80 AJ, Predsedni{tvo SFRJ, 803fsc. 609., 0307. str. pov. 1973, Komisija za pomilovanje, Izve{taj o osu|enim i predlogu amnestije za politi~ke delikvente 25. IX 1973. Isto. Isto. Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985 bilo je ne{to preko 900 osu|enih po Desetoj glavi, a samo za dve godine 1972–1973, ~ak blizu 1.500 lica. Najvi{e delikata bilo je u stvari raspiriva nje nacionalne, rasne ili verske mr`nje (blizu 80%) ili neprijateljska pro paganda (10%), zatim ilegalna emigracija, a tek simboli~no drugi. Gleda no po republikama, tokom 1972. nacionalna i verska netrpeljivost najvi{e je zabele`ena u Hrvatskoj – 370 delikata (57% svih), zatim u BiH – 120 (26%). Najvi{e ataka na dr`avu i dru{tveno ure|enje bilo je u Bosni i Her cegovini – 43, a zatim u Hrvatskoj – 30 slu~ajeva, {to je zajedno skoro 90% svih. Zapravo u ove dve republike na~injeno je ~ak oko 85% svih delikata u SFRJ po H glavi KZa, {to je podatak koji svakako govori o ve}em ste penu otpora re`imu i ideologiji, ali i o po~etku raspaljivanja nacionalnih strasti. Posle ove dve republike slede Srbija i Slovenija, dok je najmanji broj slu~ajeva zabele`en u Crnoj Gori i Makedoniji (vidi tabelu 8.). Samo ne{to druga~iju sliku daje analiza rasprostranjenosti i drugih krivi~nih dela po republikama me|u kojima se kriju politi~ki delikventi. Tako je najvi{e dela, ~ak 475, ka`njeno po ~lanu 174., koji sankcioni{e krivi~na dela protiv ugleda zemlje, njenih organa i predstavnika. Od toga sko ro polovina je u~injena u Bosni i Hercegovini (226,) zatim u Hrvatskoj (137) i Srbiji (86). Krivi~nih dela {irenje la`nih vesti (~l. 292) je najvi{e u Hrvatskoj (26), pa u Srbiji (13) i Bosni i Hercegovini (10). Ilegalnih pre bega preko granice (~l. 303) je razumljivo najvi{e u Sloveniji (95), gde su gotovo sva i zabele`ena. Ukupno posmatrano po republikama, najvi{e je politi~kih delikata u Hrvatskoj (610. blizu 40% svih), pa u Bosni i Hercego vini (526), Sloveniji (146), Srbiji (142), Makedoniji (16) i Crnoj Gori (15). Ovakav redosled dobio bi se i kad bi se uzeo u obzir broj stanovnika, s tim {to bi prve tri republike jo{ vi{e isprednja~ile u odnosu na Srbiju. Ukratko, tokom 1972. nacionalna netrpeljivost bila je najizra`enija u Hrvatskoj, dru {tveno ure|enje (kao i funkcioneri dr`ave) najvi{e je napadano u Bosni i Hercegovini a u Sloveniji se najvi{e be`alo preko granice i izbegavala voj ska. Kao i kod dela protiv naroda i dr`ave, tako je i ovde za~u|uju}e mali broj delikata na Kosovu (svega pet) s obzirom na stalne me|unacionalne i politi~ke tenzije ({to se delimi~no mo`da mo`e objasniti novim, liberal nijim kursom prema Albancima posle pada Rankovi}a). [to se ti~e pojedinih krivi~nih dela tokom 1972., najvi{e je bilo ras pirivanja nacionalne i verske netrpeljivosti – oko 600 slu~ajeva (~l. 119), zatim su vre|ani dr`avni organi i predstavnici (~l. 174) u 475 slu~aja, po tom sledi bekstvo preko granice – 99 delikata (~l. 303) i {irenje la`nih vesti – 61 delikt (292). Ovako u {irem smislu tuma~enih politi~kih delinkvenata bilo je oko 1.450 tokom 1972., {to je zapravo i neki vrh koji je dosegnut u samoupravnom socijalizmu, barem kada je re~ o zvani~noj statistici (ako ne ra~unamo rane pedesete!). Bele`i se da je broj uvreda dr`avnih organa i predstavnika u neprestanom porastu. Od 1963. do 1972. registrovano je 81 Hereticus, 1-2/2009 Sr|an Cvetkovi} 2.352 slu~aja, ali je njihov broj u odnosu na 1963. vi{e nego u~etvorostru ~en. U porastu je bilo i {irenje la`nih vesti (oko {est puta) i dela neprija teljske propagande, dok su bekstva preko granice bila u opadanju sa 334. 1961. na samo 99. delikata 1972. godine ali je to posledica i toga {to su ta dela sada tretirana vi{e prekr{ajno (vidi tab. 9 i 10.) 9. Osu|ena lica 1972. u SFRJ po republikama za krivi~na dela po ~l. 174, 292 i 303 KZ SFRJ iz 1951.14 po ~l. 174. maloletnika po ~l. 292a stav 1. po ~l. 303 s.1 maloletnika po ~l. 303 s.1 maloletnika Ukupno: BIH 226 CG 7 2 HRV 137 MAK 9 SLO 25 U@AS 34 VOJ 31 KOS 3 SFRJ 473 2 10 1 26 1 8 6 7 2 61 1 337 10 163 10 77 17 1 128 1 41 1 1 40 5 79 1 18 1 734 10. Osu|ena lica 1963–1972. u SFRJ za krivi~na dela po ~lanu 174, 292 i 303 KZ SFRJ iz 1951.15 1963 1964 1965 1966 1967 1968 1969 1970 1971 1972 Ukupno: ~l. 174 105 161 130 143 129 270 440 283 216 475 2.352 ~l. 292 11 12 9 11 6 77 119 30 23 61 359 ~l. 303 334 336 211 123 48 96 125 45 76 99 1.493 ukupno: 450 509 350 277 183 443 684 358 315 635 4.204 Za pravu komparaciju sa stanjem u isto~noevropskim zemljama ne dostaju dublja istra`ivanja. Ipak, okvirnog pore|enja radi, jedna na{a de legacija funkcionera razli~itih KPZa koja je posetila Poljsku utvrdila je slede}u strukturu osu|enih lica. Od 160.000 ukupno osu|enih, ili na 0,5% od oko 32 miliona stanovnika, bilo je: 37.000 za dela protiv dru{tvene imovine, 34.000 protiv privatne imovine, 24.000 protiv `ivota i tela, 10.000 za lak{e telesne povrede, 14 15 82 Isto. Isto. Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985 14.000 za suprotstavljanje organima vlasti, 1.000 za klevete i uvrede.16 Politi~ki osu|enici, kojih u Poljskoj zvani~no nije bilo, najvi{e se kri ju kod kleveta i uvreda i suprotstavljanja organima vlasti. Procena je da se njihov broj u poljskim zatvorima kretao do 10 hiljada. Broj od 10.000 (oko 6%) politi~kih osu|enika na 160.000 ukupno osu|enih na godi{njem nivou relativno je ne{to ve}i nego u Jugoslaviji. U SFRJ je prema zvani~ noj statistici bilo godi{nje tokom {este i sedme decenije oko 100120.000 ukupno osu|enih lica na oko 20 miliona stanovnika (ili 0,50,6%) dok se broj politi~kih osu|enika kretao na godi{njem nivou otprilike od oko 500 700 {ezdesetih do najvi{e blizu 1.500 do 2.000 ranih sedamdesetih, tj. oko 0,52% svih osu|enih, ili oko 5% svih krivi~no osu|enih na kaznu zatvo ra.17 Zna~ajno je primetiti da je uo~ljiva razlika u strukturi politi~kog kriminala. Iako i u Poljskoj ima kleveta i uvreda dr`avnih funkcionera, nema onog {to je osobeno za multietni~ku sredinu kakva je bila Jugoslavija, a to je osetljivost i uvrede na ra~un nacionalne i verske pripadnosti, naro~i to ~este u Bosni i Hrvatskoj. Struktura politi~kog kriminala u Srbiji i Jugoslaviji sedamdesetih i osamdesetih kao da je nagove{tavala nacionalnu histeriju i buran rasplet jugoslovenske krize devedesetih. Posmatrano iz ove perspektive, sasvim je logi~no da su ve} tokom sedamdesetih disidenti poput Milovana \ila sa, Mihajla Mihajlova, Dobrice ]osi}a, Dragomira Oluji}a i drugih, ima ju}i uvid kroz slobodne diskusije u disidentskim krugovima u stanje duha po republikama (pre svega u Srbiji i Hrvatskoj), kao i u na~in re{avanja nagomilanih dru{tvenih problema, u svojim intervjuima ve} predskaziva li mogu}i krvavi i tragi~ni rasplet jugoslovenske krize i potpunu dezinte graciju dr`ave.18 Kod nacionalne strukture politi~kih osu|enika prime}ujemo tako |e zna~ajne fluktuacije. Odmah posle rata na udaru su u najve}oj meri bili Srbi monarhisti ili nacionalno orijentisani Hrvati. Me|u ibeovcima ogrom nu ve}inu ~inili su Srbi i naro~ito Crnogorci (zajedno i do dve tre}ine). Do 1966. i pada Rankovi}a, tokom pedesetih i prve polovine {ezdesetih, rela tivno velik broj je nacionalno orijentisanih Albanaca (Prizrenski proces, dve grupe Adema Dema}ija 1958. i 1962. i mnogi drugi). Prema nekim 16 17 18 M. Sovilj, Izve{taj s puta u Poljsku, 8. oktobar 1974., Arhiv KPZ Zabela – Po`arevac. Statisti~ki godi{njak: Jugoslavija 1918–1988., 429, 433. U zvani~nu statistiku u nedemokratskom dru{tvu se uvek mo`e sumnjati jer je ona po pravilu i sredstvo propagande. Tako|e znatan broj osu|enih se svakako krije i u me|u osu|enima za privredne delikte ili onima ka`njenim za klevetu i uvredu .– Nap. aut. M. Mihajlov, “We will Have a Blood Bath”, Newsweek, jul 31, 1978, 48. Svedo~enje Dragomira Oluji}a autoru, 12. septembar 2008. u Beogradu. 83 Hereticus, 1-2/2009 Sr|an Cvetkovi} navodima, u KPD Ni{ po~etkom pedesetih, pre izgradnje KPD u Istoku na Kosovu, od oko tri hiljada osu|enika ~ak tre}ina zatvorenika bili su Al banci sa Kosova, razni politi~ki zatvorenici, mahom biv{i balisti, ali i dosta njih zbog krvne osvete.19 Ova kazivanja potvr|uje nam i zvani~na statisti ka osu|enih za krivi~na dela protiv naroda i dr`ave iz tih godina: 11. Koeficijent udela pojedinih naroda u SFRJ u ukupnom broju politi~kih osu|enika 1954/1957. JUGOSLAVIJA. Crna gora hrvatSka MakeDonija Slovenija Srbija albanija SFRJ 1954 38 22 218 25 39 339 107 878 1956 29 13 196 54 53 308 44 780 1957 50 16 196 26 31 169 57 525 koef. udela 0,38 0,44 0,5 0,3 0,29 0,4 0,83 0,41 1.osu|. na 28.000 25.000 20.000 30.000 30.000 27.000 12.000 23.000 Koeficijent udela pojedinih naroda u ukupnom broju osu|enika 1954/1957 Tako|e iz ve} napred navedenih statisti~kih podataka jasno proiz lazi da su sedamdesetih primat kod politi~kih zatvorenika imali Hrvati. Njihov broj je jo{ i ve}i ako uzmemo da su zbog simetrije ~inili bar tre}inu politi~kih osu|enika BiH. Njihovo u~e{}e nadilazi zna~ajno 50% svih, dok je re`im prema Albancima bio relativno ubla`en do pobune 1981. godine. Prema Radeli}u i Biland`i}u, samo u novembru 1971. podneto je u Hrvat skoj 837 prekr{ajnih i 358 krivi~nih prijava za dela protiv naroda i dr`ave. Tokom 1972–1973. pred op{tinskim sudovima po Hrvatskoj bilo je osu|e no ~ak 2.000 lica za politi~ki delikt (kojima treba dodati i broj prekr{ajno osu|enih). Radi pore|enja, u periodu 1961–1971. za ista dela osu|eno je svega 400 lica. Prema podacima tu`ila{tva, u periodu 1969–1971. izvr{eno je ~ak 1.449 krivi~nih dela protiv naroda i dr`ave, a samo u prvoj polovini 1972. evidentirano je 3.606 (od ~ega je gotovo 60% otpadalo na Hrvatsku 19 84 V. \oki}, Robijanje demokrate, knji`evnika i akademika Peki}a, rukopis, 98. i 124. Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985 i oko 25% na Bosnu i Hercegovinu, gde je tako|e nadproporcionalno u~e {}e Hrvata).20 U tri godine smenjeno je sa polo`aja oko 5.000 dr`avnih i partijskih funkcionera. Pominje se podatak da je iz KPH isklju~eno ili je samo oti{lo oko 6070% funkcionera KP Hrvatske. U periodu 1970–1973. isklju~ivano je iz KPH izme|u 10.00012.000 (1972) ~lanova godi{nje, a do 1974. partija je o~i{}ena od 45.000 ~lanova. Istovremeno, prijem nije opao, osim za nekih desetak hiljada tokom 1972. i kretao se prose~no oko 215.000 godi{nje. Ni nacionalna struktura nije izmenjena.21 Kona~no, osamdesetih, u vreme “hrvatske {utnje” nakon vru}eg “hrvatskog prolje}a” 1972., situacija se iz korena menja, a kod politi~kih osu|enika posle pobune 1981. godine gotovo su u potpunosti primat preuzeli Albanci. Prema nekim navodima, posle smrti Josipa Broza, osamdesetih, bilo je oko 500 politi~kih zatvorenika godi{nje u zatvorima, mahom Alba naca. Prema zvani~nim podacima, od marta 1981. do kraja 1983. godine bilo je uhap{eno i osu|eno ~ak 658 Albanaca zbog “iredentisti~ke delatnosti” dok je ~ak oko 2.000 ka`njeno prekr{ajno (zatvorom do 60 dana); ot krivene su 72 ilegalne organizacije sa preko 1.000 ~lanova, a takav trend nastavljen je i slede}ih godina.22 Polovinom osamdesetih u Srbiji oko 9095% svih osu|enih politi~kih zatvorenika bili su Albanci. Samo u periodu 1981–1986. osu|eno je 7.900 Albanaca po politi~koj liniji.23 Govori se ~ak o oko 50.000 ljudi koji su tokom osme decenije privo|eni na informativ ne razgovore u SUP, ili su na drugi na~in nadzirani. Posle pobune na Ko sovu 1981., Savezni sekretarijat za upravu i pravosu|e doneo je odluku da politi~ke zatvorenike Albance na izdr`avanju kazne razmesti po svim zatvorima Jugoslavije kako bi se {to manje koncentrisali. Tako je Dema }i, kao “albanski poglavica”, kako su ga sami zatvorski vaspita~i u izve{ta jima nazivali, svoj “tre}i mandat” u zatvoru slu`io u Lepoglavi.24 Ako po smatramo ceo period na osnovu statistika, me|u politi~kim osu|enicima 1954–1984. po nacionalnosti u SFRJ u odnosu na broj ukupnog stanovni {tva svakako dominiraju Albanci (u pojedinim periodima 1 politi~ki osu |enik na 6.000 stanovnika), zatim slede Hrvati (1 osu|enik na oko 10.000 20 21 22 23 24 J. B. Tito je na sastanku Predsedni{tva SKJ u Kara|or|evu 2. novembra 1971. izrekao ~uvenu i ~esto citiranu frazu “sudije se ne trebaju dr`ati zakona kao pijan plota”. Hap{enja su se odvijala u dve faze: najpre bi politi~kopartijska tela utvr|ivala krivicu i posle toga su se utvr|ivali dokazi; Z. Radeli}, Hrvatska u Jugoslaviji 1945–1991, Zagreb 2006, 458–461; D. Biland`i}, Hrvatska moderna povijest, Zagreb 1999, 656. Z. Radeli}, nav. delo, Zagreb 2006., 361.; K. Spehnjak, T. Cipek, “Disidenti, opozicija, otpor – Hrvatska u Jugoslaviji 1945–1990.”, ^asopis za suvremenu povijest, 22007, Zagreb 2007. R. Danilovi}, nav. delo, 107., 264. Isto, 156. Isto, 107., 264; S. Cvetkovi}, Portreti disidenata, Beograd 2006. 85 Hereticus, 1-2/2009 Sr|an Cvetkovi} gra|ana) i, zavisno od perioda, Srbi i Crnogorci (sa velikom fluktuacijom: 1 na oko 20.000 pedesetih do 1 na preko 100.000 sedamdesetih), da bi tek posle njih do{li Slovenci i Makedonci, Ma|ari itd. Ostali su u neznatnom procentu u odnosu na ukupno stanovni{tvo.25 12.Udeo Hrvata u ukupnom broju politi~kih osu|enika 70-ih 13.Udeo Albanaca u ukupnom broju politi~kih osu|enika 80-ih Prema ovim zvani~nim statistikama, ako gledamo po nacijama, glav ni ideolo{ki i politi~ki neprijatelji dr`ave i partije bili su Hrvati sedamde setih i Albanci osamdesetih. Tako|e se mo`e primetiti na osnovu struktu re politi~kog kriminala da je glavni zahtev i hrvatskih i albanskih disident skih krugova bio pre svega nacionalna sloboda i ravnopravnost (zahtev za republikom ili nezavisnom dr`avom), a manje ljudske i gra|anske slobo de i demokratizacija dru{tva, za koju se zalagala manjina u disidentskom frontu, mahom iz Srbije i tzv. “beogradskog kruga”.26 Kao {to su ve}inu me|u staljinistima – etatistima do 1953. ~inili Srbi i Crnogorci, tako su ve }inu osu|enika anarholiberala, nacionalistakonfederalista (separatista) 70ih i 80ih ~inili Hrvati i Albanci. Srbi i Crnogorci su dra`avu vi{e ospo ravali sa ideolo{ke strane, kao monarhisti, staljinisti ili demokrati a manje samu dr`avu i administrativno ure|enje, dok je kod Hrvata i Albanaca naro~ito bila velika `elja za neograni~enom autonomijom i nezavisnom dr`avom. Separatizam na Kosovu, koji je suzbijan posle Drugog svetskog rata silom, a zatim ustupcima posle smene Rankovi}a i ustavnih prome na sedamdesetih, nanovo se razbuktao i to (ne slu~ajno!) tek nakon smrti Josipa Broza, koji je u`ivao veliki autoritet u zemlji me|u svim narodima (pa i albanskom populacijom). 25 26 86 Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1956, Beograd 1956, 363; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1958, Beograd 1958, 427; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1958, Beo grad 1959, 433; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije, Beograd 1960, 471; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1971, Beograd 1971, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1972, Beograd 1972, 520; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1973, Beograd 1973, 325; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1974, Beograd 1974, 359; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1975, Beograd 1975, 546; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1976, 543; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1977, Beograd 1977, 551; Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1980, Beograd 1980, 588, Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 1985, Beo grad 1985, 613. Dobar prikaz raskola unutar disidentskog fronta krajem osamdesetih u: J. Dra govi} Soso, Spasioci nacije, Beograd 2006. Struktura politi~kih osu|enika u Srbiji i Jugoslaviji 1945–1985 Kona~no, zanimljivo je na kraju primetiti da su, kao i kod disidena ta, i me|u pobunjenim studentima u Beogradu i Zagrebu postojale zna ~ajne razlike i prioriteti u ciljevima. Dok je me|u hrvatskim studentima u Zagrebu i, naro~ito, albanskim u Pri{tini na protestima nagla{avana na cionalna sloboda, autonomija i nezavisnost, dotle je u Beogradu, pa i Lju bljani, sve do kraja osamdesetih te`nja prete`no bila na socijalnoj pravdi i gra|anskim slobodama.27 Tako bi na kraju idealni tip politi~kog delinkventa u Jugoslaviji na osnovu svih gore izlo`enih statisti~kih podataka o strukturi politi~kih osu |enika izgledao ovako: po~etkom pedesetih bio bi to oficir vojske, Crno gorac, optu`en za skretanje po liniji IB, dok bi krajem iste decenije i po~et kom osamdestih to bio albanski student ili nezaposleni, optu`en za raspiri vanje nacionalne mr`nje ili neprijateljsko kontrarevolucionarno delovanje; sedamdesetih je to hrvatski student optu`en za raspirivanje nacionalne ne trpeljivosti ili neprijateljsku propagandu, i kona~no, osamdesetih, pored albanskog studenta, u idealni tip bi se uklapao i studentintelektualac iz Bosne i Hercegovine, optu`en za raspirivanje nacionalizma. Srdjan Cvetkovic STRUCTURE OF POLITICAL CONVICTS IN SERBIA AND YUGOSLAVIA IN THE PERIOD FROM 1945 TO 1985 Summary The work deals with the analysis of the structure of political prisoners in Serbia and Yugoslavia in the period 1945–1985. The emphasis is put on the inter action of factors of foreign and domestic politics as well as on their influence on the intesity of political repression and the structure of political prisoners. Natio nal, social structure of political convicts changed with time as well as the number of the sentenced in Yugoslav republics according to the complex political factors through the shift of `strong and soft hand` periods, followed by various national, religious, ideological and other simetries of plitical pursuit. Key words: 27 structrure of political prisoners, political prisoners, prisons, intesity of political repression, Comunist party J. Dragovi} Soso, nav. delo. 87 Hereticus, 1-2/2009 Sr|an Cvetkovi} Bo{ko Risimovi} – Ranjeni delija, 1953. 88 Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve ........................... - - ISTRAZIVANJA ........................... UDK 174:61; 614.253 Predrag Vukasovi} Institut za uporedno pravo, Beograd HIPOKRAT I AKTUELNOST NJEGOVE ZAKLETVE Rezime: Ovaj prilog bavi se Hipokratovom zakletvom i relevantno{}u nje nog sadr`aja za savremenost. Ona je, naime, jedini deo medicinske ba{tine anti~ke Gr~ke koji je zadr`ao zna~aj za postrenesansnu medicinu. Nasuprot produ`enom prisustvu helenskih ostvarenja u matematici, mehanici, deskriptivnoj biologiji, ~ak i u astronomiji – uprkos preovla|uju}oj geocentri~noj predrasudi i nemanju tele skopa, njeno dejstvo na modernu medicinsku nauku ima prete`no negativan vid; veliki ugled i autoritet anti~kih medicinskih pisaca ometali su napredak modernih eksperimentalnih istra`ivanja. Hipokratovo zasnivanje medicinske deontologije, me|utim, i dalje nadahnjuje veliki deo savremenih nastojanja na tom podru~ju. Cinici bi primetili da njegova dostignu}a u ovoj oblasti spadaju pre u filozofiju – sferu u kojoj je evropski dug Grcima neprocenjiv – nego u nau~nu medicinu. Ovaj rad poku{ava da preciznije odredi veli~inu i granice Hipokratovog uticaja na modernu deontolo{ku misao. Klju~ne re~i: Hipokrat, Hipokratova zakletva, medicinska deontologija Va`nost Hipokrata za racionalno medicinsko istra`ivanje u antici mo`e se uporediti sa Homerovim zna~ajem za epsku poeziju; oba pisca predstavljaju istovremeno po~etak i vrhunac razvoja u svojim oblastima. Oni imaju jo{ jednu zajedni~ku crtu – `ivoti su im obavijeni gotovo nepro zirnom tamom. Izvesni autori sumnjali su ~ak i u samo njihovo postoja nje. Ali dok je Homer `iveo u mra~nom dobu Helade, Hipokrata je oba sjavala puna svetlost najklasi~nijeg od svih gr~kih vekova: bio je, naime, * Tekst je deo rada na projektu Instituta za savremenu istoriju “(Ne)uspe{na inte gracija – (ne)dovr{ena modernizacija: Me|unarodni polo`aj i unutra{nji razvoj Srbije i Jugoslavije 1921–1991”, koji finansira Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine republike Srbije (projekt br. 147039). 89 Hereticus, 1-2/2009 Predrag Vukasovi} Periklov i Sokratov savremenik. Pa ipak, podaci o njegovom `ivotu su i pozni i oskudni. Anti~ka tradicija jednodu{no tvrdi da se rodio na Kosu, jednom od Dodekaneskih ostrva kraj jugozapadnog {pica Male Azije. Ro |enje mu se obi~no stavlja u 460te godine, a do`iveo je duboku starost. Pripadao je starom aristokratskom rodu; preko majke vodio je poreklo od Herakla, {to je znak pripadanja dorskom plemstvu. Po svr{etku ratova s Persijom, ostrvo na kojem je ro|en postalo je ne osobito va`an ~lan Atin skog pomorskog saveza. Na ostrvu je od davnina postojao kult Asklepija, boga isceliteljske ve{tine, mada hram ovog boga, izgra|en od trajnog ma terijala, poti~e iz doba posle Hipokrata. Njegovi preci behu sve{tenici u tom svetili{tu. Jedan vizantijski izvor sa~uvao je njegovu genealogiju: iz me|u boga zdravlja i Hipokrata be{e pro{lo sedamnaest nara{taja. Isceli teljska delatnost, dakle, be{e tradicija u Hipokratovoj porodici; prilikom zasnivanja racionalne nau~ne medicine, on se nesumnjivo oslanjao na to nagomilano iskustvo. Za njegovog `ivota Kos se dr`ao po strani od glavnih frontova me|upolisnog ratovanja. Mada su ga naseljavali dorski rodovi, ostrvo je ostalo verno Atini kako u doba nelagodnog mira {to je pretho dio Peloponeskom ratu, tako i tokom tog sukoba. Ostrvljani sudelovahu u Nikijinom pohodu na Siciliju, a nisu zabele`eni ustanci protiv atinske vlasti ni u V veku ni kasnije. Takva politi~ka situacija be{e izrazito povolj na za medicinska istra`ivanja: ona je omogu}avala kako mir neophodan za bavljenje naukom tako i plodonosne kontakte, dragocene za razmenji vanje ideja, dodire koji su ujedno budili radoznalost i bili njom podstak nuti. Zabele`eno je da je Hipokrat putovao na Helespont, u primorske krajeve Trakije, ~ak i u Tesaliju, gde je – pri~aju – i umro, ali nikad nije posetio Atinu – “{kolu Helade”. Hipokrat nije jedini autor Hipokratskog zbornika, zbirke raznovr snih medicinskih spisa, koji se odlikuju heterogenim sadr`ajem i neubla `enim stilisti~kim razlikama. Kao {to je Homerovo ime pripisano svakom epskom sastavu, bez obzira na njegovu temu ili obim, tako je Hipokrato vo ime dano svim medicinskim spisima nastalim na Kosu u V i IV veku. Hipokratova zakletva predstavlja prvu poznatu formulaciju osnovnih na ~ela medicinske etike, ali je njen zna~aj ne samo istorijski ve} i aktuelan. Taj kratak i sa`et tekst sadr`i nekoliko bitnih postavki deontolo{kog u~e nja koje su do danas zadr`ale svoj uticaj. Te postavke su: – za{tita ljudskog `ivota kao op{ti, univerzalni i trajni cilj lekarskog poziva; – zabrana abortusa i eutanazije; – solidarnost i me|usobno po{tovanje unutar lekarske struke; – du`no po{tovanje prema u~iteljima i utvr|enim tradicijama lekar skog poziva; – ~uvanje profesionalne tajne, kao i 90 Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve – zabrana stupanja u seksualne odnose sa pacijentom ili ~lanovima njegove/njene porodice. Pored ovih na~ela koja trajno deluju na lekarski pozi u bilo kojoj zemlji ili istorijskoj epohi, zakletva sadr`i obe}anje lekara da ne}e pribe gavati operativnom uklanjanju kamena iz mokra}ne be{ike – odredba ko ja nema dodirnih ta~aka sa savremenom medicinom. U ovom radu tako|e se razmatraju moderne revizije Hipokratove zakletve, s posebnim osvrtom na stav prema abortusu i eutanaziji – naj spornijim pitanjima savremene medicinske etike. Detaljnije se analiziraju @enevska deklaracija Svetskog lekarskog udru`enja iz 1948. godine i Ko deks medicinske etike Lekarske komore Srbije. Helenska medicina svakako nije na vrhu duhovnih dostignu}a koja dugujemo najblistavijoj anti~koj civilizaciji. [tavi{e, ona je u istoriji medi cine rane moderne Evrope igrala izrazito negativnu ulogu: autoritet nje nih pisaca dugo je ometao stvarni napredak u poznavanju ljudskog tela. Za razliku od drugih prirodnih nauka – pre svega matematike, ali i fizike, astronomije, pa i same biologije – ona je svojim renesansnim obo`avaoci ma ostavila malo ili nimalo materijala koji bi mogao poslu`iti kao osnova ili bar nadahnu}e modernim istra`iva~ima. Ipak, ne budimo prestrogi: ot kri}e }elijske strukture ljudskog tela moralo je sa~ekati pronalazak mikro skopa, a otkri}e genetske su{tine `ivota drugu polovinu minulog stole}a. Kao {to se istorija astronomije prirodno deli na vreme pre i posle pojave teleskopa, povest medicine se mo`e podeliti upravo navedenim fundamen talnim prodorima. Jedini doprinos Helena stvarno relevantan za savreme nu medicinu jeste Hipokratova zakletva. Cinici }e odmah primetiti da ona pripada pre filozofiji – oblasti u kojoj je dug savremenosti Helenima ne merljiv – nego medicini. Ma gde je svrstali, ta zakletva ostaje neizmenljiv temelj svake deontologije lekarskog poziva, uklju~uju}i i najnovija shva tanja o pravima pacijenata. U ovom radu razmotri}u istorijske okolnosti koje su dovele do nastanka zakletve, njen stvarni sadr`aj, kao i neke po ku{aje njenog prilago|avanja savremenim uslovima. Hipokrat O njenom autoru anti~ki izvori daju sasvim malo nepobitno utvr|e nih podataka. @iveo je u drugoj polovini V veka stare ere, vremenu naj osvetljenijem istorijskim, epigrafskim ili arheolo{kim materijalom; njego vo ime je ipak, poput Homerovog, obavijeno velom legende. Pore|enje s prvim helenskim aedom nije slu~ajno: i iza Hipokrata je ostalo jednako monumentalno delo odavno osporenog autorstva i nejasnih granica, jer je vremenom dopunjavano neautenti~nim dodacima – Hipokratski zbornik, svojevrsno medicinsko zave{tanje klasi~ne Helade. Kako se o njemu zna 91 Hereticus, 1-2/2009 Predrag Vukasovi} isto toliko malo kao o Homeru, ne ~udimo se {to su neki pisci u XIX veku dovodili u pitanje samo njegovo postojanje, tvrde}i da je u oba slu~aja re~ o naknadno izmi{ljenoj li~nosti kojoj su pripisana dela raznih anonimnih pisaca, koja su stekla ugled poslednje re~i ljudske i bo`anske mudrosti.1 Daleki Hipokratov predak bio je navodno Asklepije, helenski bog lekar stva i sasvim prikladan za~etnik loze najslavnijeg lekara antike – jo{ jedan dokaz da se nalazimo u nesigurnom grani~nom podru~ju izme|u istorije i mita. Ali za razliku od prvog helenskog pesnika, koji je `iveo u dobu jed nako maglovitom kao i sama njegova li~nost (Englezi nisu uzalud skovali izraz the dark ages), Hipokrat `ivlja{e u punoj svetlosti najklasi~nijeg od svih helenskih vekova; nasuprot pomenutom skepticizmu, navodi se ~ak i okvirni datum njegovog ro|enja – 460. godina,2 {to ga ~ini Sokratovim savremenikom. Da je `iveo u Atini, nesumnjivo bi se o njemu vi{e znalo; on be{e jedan od re|ih velikana V veka koji nikad nije poha|ao periklov sku “{kolu Helade”, ubla`avaju}i time op{ti utisak o atinocentri~nosti kla si~ne kulture. Tradicija je, naime, jednodu{na: Hipokrat je ro|en na Kosu, jed nom od Dodekaneskih ostrva kraj jugozapadnog ugla maloazijske obale. Ta istina be{e prihva}ena mnogo pre no {to je Soran iz Efesa, lekar iz II veka nove ere, napisao biografiju svog slavnog prethodnika.3 Mada behu daleko od vreve helenske politike, za stanovnike Kosa ipak se ne mo`e re}i da su skorojevi}i u helenskom svetu; uostalom, onima koji su sumnja li u drevnost njihovog roda, oni s ponosom isticahu najre~itiju mogu}u potvrdu svog davna{njeg pripadanja helenstvu – pomen u Ilijadi.4 Ko{a ni behu Dorci, najhelenskiji Heleni; u arhajsko doba bili su deo verskog i politi~kog saveza {to je obuhvatao dorske naseobine na Dodekanezu i su sednom kopnu. Posle persijskih ratova bili su verni atinski saveznici; nije zabele`eno da su pru`ili otpor atinskoj dominaciji ni u decenijama {to su prethodile Peloponeskom ratu, ni tokom najve}eg me|upoliskog sukoba helenske istorije. O njihovoj odanosti atinskom vo|stvu najbolje svedo~i u~e{}e u nesre}nom Nikijinom sicilijanskom pohodu 415. – 413. godine, doga|aju koji se nesumnjivo zbio za Hipokratova `ivota. U nedostatku pre ciznijih pojedinosti o politi~koj istoriji ostrva u Hipokratovo doba, mo`e se pretpostaviti da su njegovi `itelji `iveli mirnim, mada ne sasvim jedno li~nim `ivotom mesta na bezbednoj periferiji ina~e uzavrelog helenskog 1 2 3 4 92 Houdart, Etudes sur Hippocrate, p. 560, navedeno u: William Smith, A dictionary of Greek and Roman biography and mythology, London, John Murray: printed by Spottiswoode and Co., NewStreet Square and Parliament Street. 1873. http://encyclopedia.stateuniversity.com/pages/10083/Hippocrates.html Βίος Ἱπποκράτους, Vita Hippocratis. “Katalog brodova” (Ilijada, II, 676) govori o dvojici Heraklida s Kosa, Antifu i Fidipu, koji su vodili ostrvljane u Trojanskom ratu. Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve sveta; do njih su morali dopirati ne samo odjeci burnih zbivanja u neupo redivo va`nijim polisima, ve} i ideje koje su uzbu|ivale ostatak Helade – naro~ito atinsku metropolu, ali te vesti nisu morale u ve}oj meri naru {avati njihovu dosadnu provincijsku egzistenciju. Budu}i da je do politi~ kog ujedinjenja (sinojkizma) ostrva do{lo tek 368. godine stare ere,5 dakle nakon Hipokratove smrti, politi~ki okvir u kojem je delovao najslavniji lekar klasi~ne Gr~ke nije mogao biti polis u uobi~ajenom smislu re~i, ve} Asklepijevo svetili{te koje je u`ivalo {iroku upravnu autonomiju, ako ne i potpunu samostalnost. Na Kosu je od neodre|enog vremena njegove arhajske pro{losti postojao kult isceliteljskog boga. Sme se pretpostaviti, mada neposrednih dokaza nema, da je uporedo sa kultom i u njegovom okrilju nastala neka vrsta le~ili{ta – mesta gde su pored obreda u ~ast Asklepija primenjivani razni empirijski provereni metodi le~enja. Vera i nau~na medicina ni po sle Hipokrata nisu bile odvojene nepremostivim jazom; pre njegovog za snivanja racionalne medicine, magijski i racionalnoempirijski metodi le ~enja bili su na~elno nerazdvojivi. Hipokratova genealogija, koju zati~emo u sasvim poznom izvoru – kod Vizantinca Cecesa iz XII veka,6 predstavljala bi samo mitolo{ko knji`evni izraz ~vrste sprege izme|u ljudskog zdravlja i bo`anske sfere delanja. Uostalom, Soran i Ceces nisu saglasni u pogledu broja nara{ta ja {to razdvajaju Hipokrata i Asklepija, nepodudarnost one vrste koja u anti~kim mitografskim i biografskim spisima jeste pre pravilo nego izuze tak. Efe{anin, naime, tvrdi da je otac medicine bio devetnaesti Asklepi jev potomak, dok Vizantinac smatra da je bio sedamnaesti. U svakom slu ~aju, postoje solidni razlozi da se na osnovu ove genealogije pretpostavi naslednost sve{teni~kog zvanja u Hipokratovoj porodici. To bi zna~ilo da je Hipokrat nasledio dugu porodi~nu tradiciju bavljenja isceliteljskim po slom u {irem okviru Asklepijeve kultne prakse. Istina, zna~aj ovog kulta u Hipokratovo doba ne treba precenjivati; izgradnja Asklepijevog svetili {ta zapo~ela je tek posle Hipokratove smrti, verovatno kao neposredna posledica ogromnog ugleda osniva~a racionalne medicine u celom helen skom svetu; u ranijem razdoblju verovatno je postojao samo oltar posve }en Asklepiju na mestu koje prvobitno be{e svetili{te Apolona Kiparisija. Kako je Apolon oduvek bio polivalentno bo`anstvo ~ija je sfera delovanja obuhvatala isceljenja, ne ~udi {to se u sklopu Apolonovog kulta razvio no vi bog sa specijalizovanijim delokrugom. Mada je za Homera Asklepije jo{ uvek samo ~ovek – otac Mahaona i Podalirija, vra~eva u ahajskoj voj 5 6 M. G. Picozzi, “KOS Greece”, u: The Princeton Encyclopaedia of Classical Sitesed, Richard Stillwell, William L. MacDonald, Marian Holland McAllister. Francis Adams, The Genuine Works of Hippocrates, William Wood and Com pany, New York, 1891) 93 Hereticus, 1-2/2009 Predrag Vukasovi} sci pod Trojom, do klasi~nog doba on je postao Apolonov sin u ~iju bo `ansku prirodu niko nije sumnjao. Karijera Hipokratovih predaka mora la je i}i analognim putem. U homersko doba “biti Asklepijev potomak” moralo je zna~iti “baviti se isceliteljstvom”; ovaj izraz se, dakle odnosio na sve iscelitelje bez razlike, te nije imao konotaciju posebno istaknutog lekara. Kasnije, kada je Asklepije izi{ao iz Apolonove senke razviv{i se u samostalno bo`anstvo, i njegovi potomci po~eli su pretendovati na dru {tveni status vi{i od obi~nih lekara. U Hipokratovo doba ovaj proces jo{ nije bio zavr{en; njegova vi{e no uspe{na karijera morala je znatno ubr zati uspon njegovog bo`anskog pretka na Olimp. Do helenisti~kog doba lekarski poziv je postao ~vrsto ukorenjen u dru{tvenu strukturu polisnih zajednica i vladarskih dvorova: svaki grad i dijadoh morali su imati svog zvani~nog lekara, ako ne i ~itavu zdravstvenu slu`bu. Tek tada je nepo sredno poreklo od boga isceliteljstva dobilo svoj puni smisao vrhunskog lekarskog znanja i neprevazi|ene ve{tine u klini~koj praksi, rezervisan sa mo za naju`i krug najistaknutijih. S druge strane, pomenuti izvori navode da je Hipokratova majka, Fenareta (Φαιναρετη), imala za pretka Herakla. Heraklidsko poreklo se u Doraca uvek vezivalo za pripadanje aristokratiji. Stoga se iz ovog poda tka mo`e zaklju~iti da je Hipokrat pripadao jednoj od najuglednijih po rodica na ostrvu i da je raspolagao velikim materijalnim sredstvima. Ve {tinu le~enja nau~io je od oca Heraklida i Herodika, lekara iz Selimbrije, koji je `iveo na prelazu VI u V vek i prvi preporu~ivao telesne ve`be za unapre|enje zdravlja. Budu}i da je Kos u vreme Hipokratove mladosti bio ~lan Atinskog pomorskog saveza, veze izme|u ovog ostrva i grada na Mramornom moru, oli~ene u Hipokratovom {kolovanju kod Herodika, odra`avaju {iri me|usoban uticaj i kulturno zajedni{tvo svih obala Egeja, ostvareno zahvaljuju}i vojnoj, politi~koj, privrednoj, ali i duhovnoj nad mo}i Atine. O intenzitetu ovih veza posredno svedo~i i anti~ko predanje – nepotvr|eno dokazima, kao i ve}ina onog {to se “zna” o ocu medicine – da je najslavniji helenski lekar neko vreme u~io kod Gorgije iz Leonti na, jednog od najistaknutijih sofista svog vremena. Filozofiju prirode u~io je kod Demokrita iz Abdere, osniva~a atomisti~ke filozofije.7 U izvorima se ne ka`e da li su Herodik i Gorgija boravili na Kosu ili je Hipokrat radi dopune svog obrazovanja putovao po raznim helenskim krajevima; bogat stvo njegove porodice omogu}avalo mu je i jedno i drugo. Ipak, upravo navedeni u~itelji ukazuju na njegov boravak u severnoegejskoj oblasti i pribre`nim krajevima, uz izbegavanje srednje i ju`ne Gr~ke. Zanimljivo je da nema vesti da je Hipokrat ikad posetio Atinu; s obzirom na njegov ugled malo je verovatno da bi takva poseta pro{la nezapa`eno. Ipak se po 7 94 http://www.medicina.hr/studenti/download/povjest_medicine.pdf Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve minju njegova putovanja po raznim oblastima kontinentalne Gr~ke; smrt ga je zatekla u tesalijskom gradu Larisi, daleko od zavi~aja. Od pisaca pribli`no savremenih Hipokratu pominje ga samo Platon, i to u dva navrata: u dijalozima Protagora i Fedar. U Protagori8 osniva~ Aka demije to ~ini na na~in koji implicira da je “Hipokrat s Kosa, Asklepijad” dobro poznat kako Sokratu tako i Sokratovom sagovorniku i lekarevom imenjaku, po{to ga atinski uli~ni filozof koristi kao lik za pore|enje kako bi objasnio smisao svog pitanja kojoj ve{tini podu~ava Protagora – tipi~an predstavnik Sokratu/Platonu neomiljenih sofista. U Fedru se, pak, Platon izri~ito poziva na hipokratovsko shvatanje psihofizi~kog jedinstva ~oveko ve prirode isti~u}i da se bez poznavanja du{e ne mo`e le~iti telo.9 Sokrat/ Platon opominje Fedra da bez obzira na nesumnjiv Hipokratov autoritet treba samostalno ispitati njegovu hipotezu o psihofizi~kom jedinstvu ~ove ka i prosuditi odgovara li ona racionalnom pogledu na svet. Hipokratovo ime pojavljuje se ovde kao oli~enje tradicionalnog, op{te priznatog auto riteta koji treba kriti~ki preispitati u duhu sokratskog dijalekti~kog meto da. Ugled lekara sa Kosa dalje nagla{ava okolnost da se u dijalogu nepo sredno pre njegovog pomena govori o Periklu kao savr{enom govorniku i povla~i paralela izme|u retorike i medicine. Implicitno se zaklju~uje da je Hipokrat u oblasti medicine ono {to je najve}i atinski dr`avnik u govor ni{tvu – vrhunac koji se te{ko mo`e dosti}i. Na njegovi duhovnu veli~inu ukazuje i Aristotel u Politici.10 Do vremena kada je ovo delo pisano, Hi pokrat je ve} postao ono {to je bio za helenisti~ke pisce – oli~enje same lekarske ve{tine, tako da Stagiranin mo`e ista}i da najslavniji Asklepijev potomak nije najve}i kao ljudsko bi}e (u smislu fizi~ke veli~ine), ali jeste kao lekar (u smislu svog doprinosa medicini). Ta~an datum Hipokratove smrti nije poznat, ali je izvesno da je do `iveo duboku starost; izvori navode da je umro u 85, 90, 104. ili ~ak 109. godini `ivota. Za sobom je ostavio dva sina, Tesala i Drakonta, kao i zeta Poliba;11 svi oni tako|e behu lekari, {to nagla{ava ulogu porodi~ne tradici je u opredeljivanju za lekarski poziv. Pretpostavlja se da su neki od spisa uvr{}enih u Hipokratski zbornik njihovo delo. Zakletva Originalni tekst Hipokratove zakletve glasi:12 Ὄμνυμι Ἀπόλλωνα ἰητρὸν, καὶ Ἀσκληπιὸν, καὶ Ὑγείαν, καὶ Πανάκειαν, καὶ θεοὺς πάντας τε καὶ πάσας, ἵστορας 8 9 10 11 12 Platon, Protagora, 311 B. Platon, Fedar, 270 C. Aristotel, Politika, VI, 1326a. W. Smith, A dictionary of Greek and Roman biography and mythology, p. 483. http://www.answers.com/topic/hippocraticoath. 95 Hereticus, 1-2/2009 Predrag Vukasovi} ποιεύμενος, ἐπιτελέα ποιήσειν κατὰ δύναμιν καὶ κρίσιν ἐμὴν ὅρκον τόνδε καὶ ξυγγραφὴν τήνδε. Ἡγήσασθαι μὲν τὸν διδάξαντά με τὴν τέχνην ταύτην ἴσα γενέτῃσιν ἐμοῖσι, καὶ βίου κοινώσασθαι, καὶ χρεῶν χρηίζοντι μετάδοσιν ποιήσασθαι, καὶ γένος τὸ ἐξ ωὐτέου ἀδελφοῖς ἴσον ἐπικρινέειν ἄῤῥεσι, καὶ διδάξειν τὴν τέχνην ταύτην, ἢν χρηίζωσι μανθάνειν, ἄνευ μισθοῦ καὶ ξυγγραφῆς, παραγγελίης τε καὶ ἀκροήσιος καὶ τῆς λοιπῆς ἁπάσης μαθήσιος μετάδοσιν ποιήσασθαι υἱοῖσί τε ἐμοῖσι, καὶ τοῖσι τοῦ ἐμὲ διδάξαντος, καὶ μαθηταῖσι συγγεγραμμένοισί τε καὶ ὡρκισμένοις νόμῳ ἰητρικῷ, ἄλλῳ δὲ οὐδενί. Διαιτήμασί τε χρήσομαι ἐπ’ ὠφελείῃ καμνόντων κατὰ δύναμιν καὶ κρίσιν ἐμὴν, ἐπὶ δηλήσει δὲ καὶ ἀδικίῃ εἴρξειν. Οὐ δώσω δὲ οὐδὲ φάρμακον οὐδενὶ αἰτηθεὶς θανάσιμον, οὐδὲ ὑφηγήσομαι ξυμβουλίην τοιήνδε. Ὁμοίως δὲ οὐδὲ γυναικὶ πεσσὸν φθόριον δώσω. Ἁγνῶς δὲ καὶ ὁσίως διατηρήσω βίον τὸν ἐμὸν καὶ τέχνην τὴν ἐμήν. Οὐ τεμέω δὲ οὐδὲ μὴν λιθιῶντας, ἐκχωρήσω δὲ ἐργάτῃσιν ἀνδράσι πρήξιος τῆσδε. Njen prevod na srpski jezik glasi:13 Kunem se Apolonom lekarom, Asklepijem, Higejom, i Panakejom, i za svedoke uzimam sve bogove, i sve boginje, da }u se u skladu sa svojim sposobnostima i svojim rasu|ivanjem dr`ati ove Zakletve. Da }u smatrati dragim kao roditelja onog koji me je nau~io ovoj umetnosti; da }u `iveti u slozi sa njim i, ukoliko je to potrebno, deliti svoja dobra sa njim; da }u njegovu decu gledati kao svoju bra}u, da }u ih, ukoliko to za`ele, podu~iti ovoj umetnosti bez naplate ili pisane obaveze, da }u podeliti sa svojim sinovima, sinovima u~itelja i u~enicima koji su se upisali i prihvatili pravila profesije, ali samo sa njima, pravila i instrukcije. Prepisiva}u le~enje na dobrobit svojih pacijenata u skladu sa svojim sposobnostima i svojim rasu|ivanjem i nikada nikome ne}u naneti zlo. Nikome ne}u, ~ak i ako me zamoli, prepisati smrtonosan otrov niti }u mu dati savet koji mo`e prouzrokovati njegovu smrt. Niti }u dati `eni sredstvo za poba~aj. Odr`a}u ~istotu svog `ivota i svog ume}a. Ne}u operisati kod kamena (kamen u mokra} noj be{ici – P. V.), ~ak i ako je bolest o~igledna kod pacijenta; ostavi}u ovu operaciju specijalistima tog ume}a. U koju god ku}u da u|em, u}i }u samo za dobrobit svojih pacijenata, dr`e}i se podalje od bilo kakvog namernog nedela i od zavo|enja `ena i mu{karaca zarad ljubavnih zadovoljstava, bilo da su slobodni ili robovi. 13 96 www.reakcija.org/index2.php?option=com_docman&task=doc_view&gid=34&Ite mid=58 Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve Sve {to saznam prilikom vr{enja svoje profesije ili svakodnevnog poslovanja sa ljudima, a {to ne treba {iriti dalje, ~uva}u kao tajnu i nikada ne}u otkriti. Ukoliko se verno dr`im ove zakletve, neka u`ivam u svom `ivotu i praksi svoje umetnost (upra`njavanju svoje ve{tine – P. V.) i, po{tovan od strane svih ljudi za sva vremena; ali ukoliko zastranim sa nje ili je prekr{im, neka me sve suprotno zadesi. Najpre upada u o~i kvaziporodi~na priroda odnosa unutar lekar skog stale`a. On, naime, predstavlja ne{to vi{e od zajednice ljudi koji se bave istim pozivom u modernom smislu re~i. Lekari imaju obaveze ne sa mo prema svojim kolegama ve} i prema njihovoj deci, kojoj moraju obez bediti pristupanje lekarskoj zajednici ukoliko to `ele. Ovde treba pa`ljivo razlikovati me|usobne odnose u~itelja i u~enika, koji su definisani pozi vanjem na odnose roditelja i dece samo zato {to je to bio najjasniji na~in izra`avanja me|ulekarske solidarnosti u dru{tvu u kojem je van porodice jo{ uvek bilo malo primera solidarnosti i me|usobnog pomaganja, od te `nje da se lekarska profesija utemelji kao nasledni dru{tveni stale` tako {to }e se deci lekara dati povla{}en polo`aj pri stupanju u lekarsku zajed nicu u odnosu na druge ljude. Prvi zahtev je univerzalne prirode i proisti ~e iz rizika i neizvesnosti svojstvenih lekarskom pozivu kao takvom. Pa cijent lekaru poverava ono {to mu je najdragocenije – zdravlje i `ivot, ali nema apsolutne garancije da }e lekarska intervencija dovesti do `eljenog ishoda. Da bi se za{titili od nezadovoljstva i gneva pacijenta i/ili njegove rodbine, lekari se i danas, kao i u Hipokratovo doba, moraju za{tititi kako od nerealnih o~ekivanja laika tako i od nelojalne konkurencije u vlastitim redovima. Ta potreba ima polazi{te u neshvatljivoj kompleksnosti i rezidu alnoj indeterminisanosti biolo{kih procesa {to le`e u osnovi svih medicin skih fenomena, beskrajno slo`enijih od interakcija ~etiri telesne te~nosti, na koje je humoralna teorija – ~iji je za~etnik upravo Hipokrat – svodila tajne zdravlja ili bolesti u ljudskom organizmu. Na paradoksalan na~in, savremena medicina je dalje od idealno racionalnog ure|enja svojih sazna nja no {to se ~inilo nestrpljivo racionalisti~kom umu starih Grka. Ona se ne mo`e zadovoljiti prakti~nim aproksimacijama kojima njutnovska me hanika premo{}uje kvantnorelativisti~ki bezdan otvorenih mogu}nosti; ishod genetskog in`injeringa nije nimalo izvesniji od ishoda name{tanja kostiju u preistoriji – mo`e se poku{ati, ali garantovanog uspeha nema. Su o~eni sa takvim neizvesnostima poziva, lekari se i danas, kao i pre 2.500 godina, moraju za{tititi od globalnog dru{tva, moraju ograni~iti svoju od govornost za ishod le~enja. Ograni~iti, ne i ukinuti. Druga strana hipokratovske deontologije ti ~e se zahteva da lekar dobrobit pacijenta postavi kao jedini imperativ svoje delatnosti. Za razliku od slobode prema dru{tvu, koje u svojoj celovitosti 97 Hereticus, 1-2/2009 Predrag Vukasovi} uvek obuhvata pacijenta i njegove bli`nje, uvek relativne i uslovljene op {tijim pravnim i moralnim normama, obaveza da se uvek i svuda unapre |uje fizi~ko i du{evno blagostanje pacijenta je bezuvetna, apsolutna i neo tklonljiva; ona lekara postavlja u ulogu sve{tenika koji vr{i slu`bu svom jedinom bo`anstvu – ljudskom `ivotu. Polo`aj lekarske profesije uvek su odre|ivala ta dva zahteva, koja se naizmeni~no i istovremeno mogu po smatrati kao suprotstavljeni i komplementarni. Apsolutnost za{tite `ivota vodi nas do dve aporije izri~ito pomenute u Zakletvi, ~ija aktuelnost svedo~i ne toliko o nadljudskoj mudrosti njenog sastavlja~a koliko o biolo{kim konstantama ~ovekove egzistencije. Prva se ti~e zarane eutanazije. Hipokratov tekst je sasvim odre|en i ne ostavlja mesta slobodnim interpretacijama: pacijentu se ne sme, ~ak ni na njegov izri~it zahtev, prepisati smrtonosni otrov niti preporu~iti postupak koji }e dovesti do smrti pacijenta. Lekar ni pod kojim okolnostima ne sme postati sau~esnik u samoubistvu. O opravdanosti ovog stava raspravlja se jo{ od anti~kih vremena bez izgleda da se spor okon~a re{enjem prihvatljivim za sve. Naravno, anti~ki lekar nije mogao znati za “cerebralnu smrt”, trajni prestanak mo`danih funkcija uz ve{ta~ko odr`avanje krvotoka i rada plu }a; sva je prilika da bi on, budu}i pristalica konzervativnih, neinvazivnih metoda le~enja i stava da lekarska ve{tina treba da sara|uje sa prirodom u procesu izle~enja, bio primoran da revidira apsolutnost zabrane eutana zije. Ipak, nema nikakvog smisla postavljati Hipokratu pitanja koja zauvek ostaju izvan njegovog duhovnog vidokruga; mnogo je lak{e i svrsishodnije apstrahovati potonji razvoj medicine i ograni~iti se na znanja koja su tada stajala na raspolaganju klini~koj praksi nego spekulisati o njegovom odgo voru na pitanja koja }e biti postavljena dva i po milenijuma kasnije. Zabrana eutanazije ima fundamentalan i trajan zna~aj za deontolo giju lekarskog poziva; ona nala`e svima koji su se za njega opredelili da uvek i svuda budu na strani `ivota, da se bore protiv svega {to ga ugro`a va. Taj zahtev ima najuniverzalniju mogu}u prirodu: da li se on odnosi i na robove? Zakletva ne daje neposredan odgovor: mesto gde se pominju slobodni ljudi i robovi odnosi se na zabranu zloupotreba pacijentovog po verenja zavo|enjem njegovih uku}ana, bili oni slobodni ljudi ili robovi. Treba podsetiti da ~uveno Aristotelovo odre|enje ~oveka kao bi}a koje `ivi u polisu isklju~uje iz pojma ~oveka ne samo robove ve} i slobodne var vare. Me|utim, op{ti duh Zakletve je takav da su njenim uop{tenim izrazi ma “pomo}i svakome”, “ne nanositi zlo nikome” obuhva}eni kako Heleni tako i varvari, kako slobodni ljudi tako i robovi. Taj podvig univerzalizma iz vremena pre nego {to se Hrist obratio celokupnom ~ove~anstvu zna~i beskrajno vi{e od izri~ite zabrane diskriminacije po svim mogu}im osno vama u savremenim pravnim tekstovima. Dragoceniji su prvi proplamsa 98 Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve ji revolucionarno nove ideje ili shvatanja od njihove potonje kazuisti~ke razrade u delima epigona. Jo{ jedna i danas sporna posledica univerzalnog stajanja na strani `ivota, izri~ito pomenuta u Zakletvi, jeste zabrana poba~aja: lekar ne sme dati `eni sredstvo za njegovo izazivanje. Ona se ovde javlja kao logi~na po sledica op{te za{tite `ivota, kojom su obuhva}ena i nero|ena deca. Pono vo smo suo~eni sa nemogu}no{}u potpunog u`ivljavanja u egzistencijalnu situaciju suvi{e razli~itu od na{eg sopstvenog iskustva; Hipokrat nije mo gao predvideti da }e se u klini~koj praksi javiti slu~ajevi u kojima je poba ~aj jedini na~in da se o~uvaju `ivot i zdravlje trudnice. ^ak ni najokoreliji protivnici abortusa, sem nekoliko fundamentalisti~kih ludaka, ne negira ju opravdanost prekida trudno}e kad njeno odr`avanje ugro`ava `ivot i zdravlje `ene. Zabrana poba~aja danas ne mo`e biti tako jednostavna i nedvosmislena kao u Hipokratovoj zakletvi; razvoj medicine to ne dozvo ljava. Sa gledi{ta obaveze da se za{titi `ivot, zabrani uni{tenja ploda (po tencijalnog `ivota) suprotstavlja se imperativ odr`anja aktuelnog `ivota `ene. Aktuelno mora odneti prevagu nad potencijalnim u svim eti~kim sistemima. Naravno, to ne uklanja ose}aj nelagode: poba~aj ostaje uni{te nje ne~eg {to je moglo da se razvije u `ivot, ali se spor oko abortusa vra}a u razumnije granice. Me|utim, suvi{e ~esto se iza borbe za pravo na `ivot nero|enog deteta krije antihumanisti~ka ideja da odlu~ivanje o ljudskom `ivotu treba prepustiti bo`joj volji, ako ne i mnogo prizemnije ra~unice o pove}anju nataliteta u nacionalnom interesu i uterivanju seksualne disci pline kao delotvornom na~inu moralnog ozdravljenja. Zakletvom se ustanovljava obaveza ~uvanja lekarske tajne: lekar ne sme otkriti nikom ono {to sazna prilikom vr{enja svog poziva “a {to ne treba {iriti dalje”, kako se doslovno ka`e u tekstu. Ovo je, koliko mi je poznato, prva formulacija pojma lekarske tajne u istoriji. Ona je neza misliva na Starom Istoku, u dr`avnim ure|enjima sa nejasnim i neodre |enim granicama izme|u sakralnog i svetovnog, vere i dr`ave, upravlja ~a i sve{tenika, bez minimalnih uslova za autonomiju lekarskog poziva u odnosu na mo}ne politi~ke i, naro~ito, verske strukture. Ustanova lekar ske tajne predstavlja va`an element u konstituisanju gra|anskog dru{tva; ona, zajedno s autonomnim sudstvom, zabranom samovoljnog hap{enja i ure|enim krivi~nim postupkom ~ini osnovu li~ne bezbednosti gra|ana. S druge strane, ona je temelj na kojem se gradi poverenje izme|u lekara i pacijenta i nezamenljiv uslov samostalnog bavljenja lekarskom ve{tinom u vidu `ivotnog poziva. Naravno, ni ovde stvari nisu tako jednostavne kako se Hipokratu ~ini lo. Zakletva ne ka`e ko odre|uje sadr`aj onoga {to ne treba {iriti. Na~elno su mogu}a tri odgovora: lekar, pacijent i dr`ava/dru{tvo. Ako bi sadr`aj lekarske tajne odre|ivali sami lekari, bilo pojedina~no bilo preko svojih 99 Hereticus, 1-2/2009 Predrag Vukasovi} organizacija, ovaj institut bio bi unapred obesmi{ljen, po{to bi i bez njega lekari po sopstvenom naho|enju zadr`avali ili {irili informacije. Ukoliko bi to ~inila dr`ava, ona bi dobila opasno sredstvo kontrole; lekari bi, bez obzira rade li u privatnom ili javnom sektoru, postali deo ~inovni~kog apa rata, izlo`eni opasnosti da njihov rad poslu`i svrhama stranim lekarskom pozivu. S druge strane, ne mo`e se sporiti da postoje informacije koje svo jim zna~ajem daleko nadma{uju privatne interese pojedinca – pacijenta na koga se odnose. Kao i uvek kad je re~ o bezbednosti i slobodi, nema lakih re{enja, primenljivih na sve situacije; lekari uvek iznova pola`u ispit iz tog dela medicinske etike. Na kraju, treba pomenuti jedna zabranu koja odavno nema nikakav zna~aj i ostaje svedo~anstvo o stanju medicine u konkretnom vremenu i mestu. Lekari se, naime, zaklinju da ne}e operisati kamen u mokra}noj be{ici ~ak ni ako to nala`e stanje zdravlja pacijenta, ve} }e operaciju pre pustiti specijalistima za tu oblast. Iznena|enje se ne odnosi toliko na ~inje nicu da je hirur{ki poziv izdvojen iz lekarskog; takvo stanje preovla|ivalo je u srednjevekovnoj, pa i renesansnoj Evropi, gde je posao hirurga – zai sta rudimentaran u odnosu na savremene operativne zahvate – obi~no po veravan berberima, licima bez stru~ne spreme koja se tra`ila za lekarski poziv. Ali za{to je Hipokrat zabranu me{anja u hirur{ki posao ograni~io na jednu jedinu operaciju. Uprkos zaostalosti helenske hirurgije, o kojoj najbolje svedo~i Herodotovo divljenje persijskom zbrinjavanju ranjenih ratnika,14 te{ko je zamisliti da bi to bio jedini zahvat koji su tada{nji Grci poznavali. Postoji ideja da je ovde re~ o eufemizmu: u Zakletvi pi{e da je zabranjena litotomija, a zapravo se misli na zabranu kastracije.15 Relativ na blizina Kosa maloazijskom kopnu, gde se kastriranje upra`njavalo kao deo verskih obreda u ~ast Kibele, govorila bi u prilog ovoj pretpostavci. Ali Heleni ne behu naro~ito stidljivi kad je seks u pitanju; nije jasno za{to bi Hipokrat pribegao eufemisti~kom izra`avanju u jednom spisu koji tre ba da odi{e jasno}om i sa`eto{}u. Ovaj eufemizam bio bi jedinstven u tek stu Zakletve. Uostalom, D`ord` Sarton (George Sarton) napominje da predrasude protiv lekarskog bavljenja hirurgijom pripadaju pre srednje vekovnom nego anti~kom idejnom svetu. Nedovoljno poznajemo prilike u lekarskoj {koli sa Kosa, kao i istorijske okolnosti na samom ostrvu, da bismo razumeli pravo zna~enje ove zagonetne zabrane. Modernizacija Hipokratova zakletva, u obliku u kojem je sa~uvana, nije primenlji va u savremenosti. Najmanji problem je u Apolonu i drugim bo`anstvima 14 15 100 Herodot, Istorija, VI, 181. George Sarton, Ancient Science through the Golden Age of Greece, Courier Do ver Publications, 1993, p. 376. Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve kojima su se lekari s Kosa zaklinjali da }e ispravno vr{iti svoj poziv; adre sa kojoj je zakletva upu}ena mo`e se proizvoljno menjati, ~ak laicizirati i u~initi verski neutralnom, a da takve promene ne uti~u na njen sadr`aj. Iz prethodne analize, me|utim, jasno se vidi da je ve}i deo Zakletve danas neprihvatljiv. Pored zabrane litotomije, koja nije morala biti razumljiva ~ak ni Hipokratovim savremenicima iz razli~itih delova prostranog helen skog sveta, radikalno negativni stavovi prema eutanaziji i abortusu ne od govaraju dana{njim dru{tvenim prilikama, niti mogu ra~unati na podr{ku ogromne ve}ine lekara. Ne dolazi u obzir ni zasnivanje solidarnosti unu tar lekarskog poziva na kvaziporodi~nom obrascu pona{anja, mada se i dalje ose}a izvesna potreba za jedinstvenim stavom pripadnika lekarske profesije prema zahtevima i interesima globalnog dru{tva. Ono {to ostaje trajno aktuelno u tekstu Zakletve svodi se na univerzalnu za{titu ljudskog `ivota i institut lekarske tajne. S druge strane, pored tradicionalnog uva`avanja Hipokrata kao osni va~a nau~ne, racionalno zasnovane medicine, koji ju je jednom zauvek odvojio od svih oblika nadrilekarstva, i danas kao i u Hipokratovo doba postoji potreba da se simboli~nim ~inom naglasi specifi~na odgovornost onih koji stupaju u lekarski poziv prema pacijentima, njihovim bli`njim i dru{tvu u celini. Rizici profesije – uprkos ogromnom napretku svih gra na medicine ili upravo zbog njega – danas nisu nimalo manji no {to behu pre 25 vekova; lekar je i sada suo~en sa neizbe`nom neizvesno{}u ishoda svojih postupaka u procesu le~enja. On u najte`im slu~ajevima, u situaci jama kriti~nim po `ivot, ne mo`e pacijentu unapred garantovati uspeh od re|ene terapije. Zato on mora biti za{ti}en od pozivanja na odgovornost za ishod le~enja, naravno ako je prethodno preduzeo sve ono {to mu na la`e struka. Lai~ka javnost, zahtevaju}i odgovornost lekara, previ|a fun damentalnu nepredvidljivost biolo{kih procesa na koje se oslanja le~enje, dok lekari koriste tu nepredvidljivost da izbegnu odgovornost za nesave sno le~enje. Zbog toga profesionalna solidarnost lekara, koliko god bila opravdana rizicima poziva, ima i negativan vid. Lekarsku gre{ku mo`e da utvrdi samo drugi lekar; ako kod njega solidarnost prema pripadniku profesije koji je pogre{io prevagne nad odgovorno{}u prema pacijentu, gre{ka }e ostati neka`njena. Zanimljivo je da se u Hipokratovoj zakletvi kolegijalna solidarnost nalazi ispred lekarske du`nosti prema pacijentu. Pre no {to se podsmehne mo ovoj trapavosti anti~ke medicinske deontologije, setimo se da je Zakle tva polagana lekarskoj {koli, ne polisu. Danas je situacija nesumnjivo pro menjena: mada se pola`e na medicinskim fakultetima i srodim obrazovnim ustanovama, pravi adresat dana{nje zakletve je globalno dru{tvo, ~emu se mora prilagoditi i redosled obaveza koje se preuzimaju zakletvom. 101 Hereticus, 1-2/2009 Predrag Vukasovi} Nasuprot jedinstvenom tekstu anti~ke zakletve, danas postoje nje ne mnogobrojne moderne verzije. To je razumljivo: nijedan moderan pi sac ne mo`e se nadati autoritetu i univerzalnoj prihva}enosti koju u`iva, s pravom ili ne, “otac medicine”. Intervencije se kre}u od minimalnih, najneophodnijih zahvata u anti~ki tekst do potpuno novih tekstova koji sa Hipokratovim zave{tanjem imaju zajedni~ko samo najop{tije nadahnu }e. Tekst koji nastoji da se, koliko je mogu}e, dr`i oblika Hipokratove za kletve usvojila je Generalna skup{tina Svetskog medicinskog udru`enja (World Medical Association) na zasedanju u @enevi 1948. godine i poznat je kao @enevska deklaracija. Njen prvobitni tekst glasi: U ~asu kada stupam me|u ~lanove lekarske profesije sve~ano obe}avam da }u svoj `ivot staviti u slu`bu humanosti. Prema svojim u~iteljima sa~uva}u du`nu zahvalnost i po{tovanje. Svoj poziv }u obavljati savesno i dostojanstveno. Najve}a briga }e mi biti zdravlje mog bolesnika. Po{tova}u tajne onoga ko mi se poveri. Odr`ava}u svim svojim silama ~ast i plemenite tradicije lekarskog zvanja. Moje kolege }e biti bra}a. U vr{enju du`nosti prema bolesniku ne}e na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politi~ka ili klasna pripadnost. Apsolutno }u po{tovati ljudski `ivot od samog po~etka (od njegovog za~e}a – kako stoji u engleskom tekstu deklaracije).16 Ni pod pretnjom ne}u dopustiti da se moja medicinska znanja iskoriste suprotno zakonima humanosti. Ovo obe}avam sve~ano, slobodno pozivaju}i se na svoju ~ast17 Pored neophodne modernizacije izraza, izri~itog nagla{avanja na~ela univerzalnosti lekarske du`nosti prema svim ljudima, bez obzira na veru, nacionalnost, rasu, politi~ku ili klasnu pripadnost, kao i posebnog obe}a nja da se medicinska znanja ne}e koristiti suprotno zakonima humanosti – direktna posledica nacisti~kih medicinskih eksperimenata, u @enevskoj deklaraciji zadr`an je princip apsolutnog po{tovanja ljudskog `ivota, ~ime se implicitno zabranjuju eutanazija i abortus u svim njihovim oblicima. [ta vi{e, umetanjem odredbe da se po{tovanje duguje ljudskom `ivotu od nje govog za~e}a abortus je i eksplicitno zabranjen jednako nedvosmisleno kao {to je to u~inio Hipokrat. Stoga se ne ~udimo {to je tekstu Deklaraci je iz 1948. godine dano istaknuto mesto na sajtu Svetske federacije lekara 16 17 102 http://www.euthanasia.com/belgium.html www.reakcija.org/index2.php?option=com_docman&task=doc_view&gid=34&Ite mid=58 Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve koji po{tuju ljudski `ivot (World Federation of Doctors Who Respect Hu man Life), me|unarodnog udru`enja lekara koje se bori protiv legalizaci je abortusa. Zadr`an je formalni okvir Hipokratove zakletve – posledica namere da tekst deklaracije bude njena modernizovana verzija,18 ali i naj va`niji elementi koji onemogu}uju njenu primenu u savremenim uslovima – rigidnost u tretiranju problema abortusa i eutanazije. Tekst tako “modernizovane” verzije lekarske zakletve menjan je 1968, 1984, 1994, 2005 i 2006. godine. U~estalost izmena njenog teksta svedo~i koliko o brzini nau~notehnolo{kog razvoja u medicini i brojnosti eti~kih pitanja koja takav razvoj name}e lekarskoj profesionalnoj zajed nici, toliko i o te{ko}ama u nala`enju formulacija koje bi zadovoljile sve verske i ideolo{ke pozicije. Sada{nji tekst izjave glasi: U ~asu kada stupam me|u ~lanove lekarske profesije: Sve~ano obe}avam da }u svoj `ivot staviti u slu`bu humanosti. Prema svojim u~iteljima sa~uva}u du`nu zahvalnost i po{tovanje. Svoj poziv }u obavljati savesno i dostojanstveno. Najve}a briga }e mi biti zdravlje mog bolesnika. Po{tova}u tajne onoga ko mi se poveri, ~ak i nakon {to pacijent na koga se tajne odnose umre. Odr`ava}u svim svojim silama ~ast i plemenite tradicije lekarskog zvanja. Kolege i koleginice }e mi biti bra}a i sestre. U vr{enju du`nosti prema bolesniku ne}e na mene uticati nikakvi obziri, uzrast, bolest ili invalidnost, vera, etni~ko poreklo, pol, politi~ka pripadnost, rasa, seksualna orijentacija, dru{tveni polo`aj, niti ma koji drugi ~inilac. Apsolutno }u po{tovati ljudski `ivot. Ni pod pretnjom ne}u dopustiti da se moja medicinska znanja iskoriste za kr{enje ljudskih prava i gra|anskih sloboda. Ovo obe}avam sve~ano, slobodno pozivaju}i se na svoju ~ast.19 U odnosu na prvobitnu verziju, tekst sadr`i nekoliko korisnih dopu na i preciziranja, koja se duguju ideologiji ljudskih prava. Bitno su dopu njeni osnovi diskriminacije u vr{enju lekarske du`nosti prema li~nom svoj stvu pacijenta koji su izri~ito zabranjeni, a dodana je i op{ta odredba koja zabranjuje tu diskriminaciju na osnovu bilo kojeg drugog li~nog svojstva nepomenutog u zakletvi. Time se unapred zabranjuju oblici diskriminaci je u ostvarivanju pristupa zdravstvenim uslugama koji bi se mogli pojaviti 18 19 Ta namera izra`ena je, na primer, u saop{tenju za javnost Svetskog lekarskog udru`enja od 12. maja 1997. godine. http://www.wma.net/e/policy/c8.htm 103 Hereticus, 1-2/2009 Predrag Vukasovi} u budu}nosti. Zabrana kori{}enja medicinskih znanja u neprihvatljive svr he precizirana je utoliko {to je kr{enje ljudskih prava i gra|anskih slobo da mnogo odre|enije od bezobalno {irokih zakona humanosti. Ipak, glav ni problem savremene medicinske deontologije – stav prema eutanaziji i abortusu – ostao je netaknut; ~ak bi se moglo re}i da ga najnovija verzija zakletve svesno zaobilazi. Istina, iz op{te formulacije za{tite ljudskog `ivo ta kao osnovne obaveze lekara izostavljena je odredba da se on {titi jo{ od njegovog za~e}a, {to bi se moglo shvatiti i kao implicitno odobravanje abortusa, ali i kao svesno ostavljanje po strani jednog pitanja o kojem ne postoji saglasnost ni u samoj profesiji, ni u lai~koj javnosti. Ipak, budimo pravedni prema autorima ovog teksta: svaki poku{aj sa`etog formulisanja osnovnih eti~kih na~ela lekarskog poziva mora po}i od za{tite ljudskog `ivo ta kao jedinog razloga postojanja medicine, a te{ko je u sku~enom okviru zakletve izneti bilo kakav smisleni stav prema abortusu ili eutanaziji. Polaganje neke vrste zakletve dosta {iroko se primenjuje na medi cinskim fakultetima i {kolama {irom sveta. Studija koja je istra`ivala pri menu Hipokratove zakletve u medicinskim {kolama i fakultetima SAD i Kanade u XX veku na uzorku od 157 obrazovnih ustanova tog profila pokazala je da se u pro{lom stole}u znatno pove}ao broj {kola koje su od svojih svr{enih u~enika zahtevale polaganje izvesnog oblika zakletve: 1928. godine bilo je samo 26% takvih {kola, a 1993. 98%.20 Nasuprot takvoj eks panziji obi~aja polaganja zakletve u ameri~kim i kanadskim medicinskim {kolama, pada u o~i podatak da je u istra`ivanom uzorku samo jedna {ko la primenjivala originalni tekst Hipokratove zakletve, dok je u 68 {kola na snazi njen revidirani, modernizovani oblik. Iako je u svim {kolama bez izuzetka zakletva sadr`ala obavezu savesnog obavljanja du`nosti prema pacijentima, samo 43% {kola tra`i od svojih svr{enih u~enika da se oba ve`u da }e odgovarati za svoje postupke u toku le~enja. Ovaj raskorak iz me|u preuzimanja obaveze i nespremnosti da se prihvati odgovornost bio bi neshvatljivo licemeran da nije posledica ve} pomenutih profesionalnih rizika kojima su lekari izlo`eni. On, me|utim, jasno ilustruje podeljenu eti~ku svest unutar same lekarske zajednice. Ovo istra`ivanje indikativno je za odnos prema eutanaziji i abortu su: samo 14% analiziranih tekstova sadr`i izri~itu zabranu eutanazije, a 8% zabranu abortusa. Pri procenjivanju zna~aja ovih podataka za utvr|i vanje stava lekarske zajednice u SAD i Kanadi prema eutanaziji i abor tusu moraju se uzeti u obzir dva ograni~avaju}a faktora: nespominjanje izri~ite zabrane ne zna~i automatsku podr{ku eutanaziji ili abortusu, po 20 104 Robert D. Orr, M.D. i Norman Pang, M.D., “The Use of the Hippocratic Oath: A Review of 20th Century Practice and a Content Analysis of Oaths Administered in Medical Schools in the U.S. and Canada in 1993”. Rezultati studije dostupni su na sajtu http://www.imagerynet.com/hippo.ama.html Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve {to je ve}ina {kola, slede}i primer @enevske deklaracije, radije izbegla opredeljivanje u ovim spornim pitanjima. S druge strane, podaci poti~u iz vremena pre Bu{ove “konzervativne revolucije” i kampanje hri{}anskih fundamentalista protiv abortusa. Ipak, i takvi kakvi jesu, oni ukazuju na akutnu potrebu redefinisanja za{tite ljudskog `ivota kao osnove medicin ske deontologije. Zbog toga se ne ~udimo {to su sve glasnije pristalice radikalne revizije Hipokratove zakletve, zapravo ponovnog pisanja temeljnog akta medicin ske etike i njegovog razvijanja u celovit i sveobuhvatan eti~ki kodeks, koji }e uzeti u obzir savremene politi~ke, kulturne, verske i ideolo{ke okolnosti, kao i nau~notehnolo{ku mo} dana{nje medicine. Primer takvog razra|e nijeg i {ireg pristupa osnovnim pitanjima medicinske deontologije, istina samo na planu medicinskih istra`ivanja – ne i klini~ke prakse, predstavlja dokument Svetskog lekarskog udru`enja pod naslovom “Eti~ka na~ela me dicinskih istra`ivanja koja obuhvataju ljude”, poznatiji pod imenom Hel sin{ka deklaracija.21 Dokument je usvojen na XVIII zasedanju General ne skup{tine Svetskog lekarskog udru`enja juna 1964. godine i do sada je vi{e puta menjan i dopunjavan. Analiza njegovog sadr`aja prelazi okvire ovog priloga; na njega ukazujem samo kao na obrazac koji }e verovatno slediti budu}a temeljna revizija Hipokratove zakletve. Mnoga lekarska udru`enja na nacionalnom nivou donose sopstvene kodekse sa znatno razra|enijim pravilima koja reguli{u: – definiciju lekarskog poziva; – lekarska profesionalna udru`enja i njihov odnos kako prema po jedina~nim lekarima tako i prema dr`avnoj vlasti; – du`nosti prema pacijentima; – na~ela odnosa me|u pripadnicima lekarskog poziva, kao i – specifi~na ograni~enja u pogledu primene izvesnih medicinskih postupaka nespojivih sa pravnim i/ili moralnom poretkom. Forma kodeksa i nacionalno va`enje ovih dokumenata koje usvaja ju nacionalna lekarska udru`enja omogu}uju da se osnovna na~ela medi cinske deontologije u njima izraze neuporedivo potpunije i preciznije no {to je to slu~aj u bilo kojem revidiranom tekstu Hpokratove zakletve ili nekom drugom deontolo{kom dokumentu koji pretenduje na me|unarod no va`enje. To je neizbe`no, jer multikulturalnost koja le`i u osnovi takvih kodifikatorskih nastojanja povla~i za sobom veliku uop{tenost odredbi i uzimanje u obzir samo zajedni~kih elemenata razli~itih kulturnih tradici ja, {to dovodi do sadr`ajnog osiroma{ivanja takvih dokumenata. Primer iscrpnog nacionalnog kodeksa etike, istina spojenog sa nekim upravnopravnim, radnopravnim i organizacionim normama koje reguli{u 21 http://www.wma.net/e/policy/b3.htm 105 Hereticus, 1-2/2009 Predrag Vukasovi} odgovornost lekara prema lekarskoj komori i nekim drugim elementima koji ne spadaju u medicinsku deontologiju, predstavlja Kodeks profesio nalne etike Lekarske komore Srbije, koji je Skup{tina Lekarske komore Srbije usvojila 28 septembra 2006. godine.22 U ovom radu bi}e nazna~eni samo oni delovi Kodeksa koji su u neposrednoj vezi sa sadr`ajem Hipo kratove zakletve. Ve} je istaknuto da je za{tita ljudskog `ivota nepromenljiva osnova lekarskog poziva. Ona je u Kodeksu formulisana najpre u ~l. 4: “^asna `ivotna du`nost lekara je da svoju profesionalnu aktivnost {to savesnije, po`rtvovanije, humanije i prema svom najboljem znanju po sveti za{titi zdravlja i le~enju ljudi. U skladu s tim, lekar po{tuje ljudski `ivot od njegovog po~etka do smrti, pru`a zdravstvenu za{titu i po{tuje ljudsko telo i privatnost i posle smrti” (podvukao P. V.). Isti stav, druga~ije izra`en, ponavlja se i u ~l. 40: “Lekar dobrobit pacijenta smatra svojom prvom i osnovnom brigom.” Za{tita ljudskog `ivota je univerzalna: “Lekarsku pomo} (lekar) pru`a svima jednako, bez obzira na njiho ve godine `ivota, pol, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, dru{tveni polo`aj, obrazovanje, socijalno poreklo ili drugo li~no svojstvo. Pri tome (lekar mora da) po{tuje ljudska prava i dostojanstvo svakog.” U navo|enju osnova po kojima je diskriminacija u pru`anju zdrav stvene za{tite izri~ito zabranjena Kodeks ne sledi najsavremenije trendo ve, ve} se oslanja na starije formulacije. Tako je izostavljena diskriminaci ja po osnovu invalidnosti ili bolesti, osobito aktuelna zbog diskriminator skih postupaka prema licima zara`enim HIVvirusom. Na normativnom planu {teta nije nenadoknadiva, po{to se Kodeksom zabranjuje diskrimi nacija po svakom drugom li~nom svojstvu, {to uklju~uje i zabranu diskri minacije po osnovu invalidnosti ili bolesti. Ipak, zbog specifi~ne dru{tve ne opasnosti i znatne ra{irenosti takve diskriminacije, edukativno dejstvo uklju~ivanja takvih osnova diskriminacije u niz koji nabraja izri~ito zabra njene osnove ne treba potcenjivati, bez obzira na ~injenicu da to nabraja nje nije iscrpno. Stav prema zabrani prekida trudno}e – danas verovatno najsporni joj posledici na~ela univerzalne za{tite ljudskog `ivota “od njegovog po ~etka do smrti”, nije zaobi|en u Kodeksu, kako je u~injeno u nekim revi diranim verzijama Hipokratove zakletve, {to treba pozdraviti. Problem, naime, ne}e nestati ako se proglasi nepostoje}im. Autori Kodeksa su se, me|utim, poslu`ili svojevrsnom mimikrijom: stav prema abortusu sadr`an je u odeljku Kodeksa naslovljenom “Kori{}enje oplo|enog jajeta, embri 22 106 www.lks.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=51&Ite mid=43 Hipokrat i aktuelnost njegove zakletve ona i fetusa”, {to ne implicira abortus. Sam stav je ambivalentan: u ~l. 26, st. 1 ka`e se da “oplo|eno jaje, embrion ili fetus treba smatrati za bi}e ~oveka, koje je `ivo ili je bilo `ivo i treba mu obezbediti po{tovanje i za {titu”. Iz ovog stava moglo bi se zaklju~iti da Kodeks na~elno zabranjuje abortus. Ali u poslednjem stavu istog ~lana ~itamo da “na odluku o preki du trudno}e i o uslovima pod kojima }e se prekid obaviti ne sme nikada uticati `elja da se embrion ili fetus upotrebe za bilo koje namene”. Ovaj stav nije moralno sporan, ali on podrazumeva da je abortus legalan u grani cama i pod uslovima utvr|enim zakonom. Suo~i li se taj zaklju~ak sa pret hodno navedenim stavom 1, sledi da zakonske odredbe mogu derogirati odredbe Kodeksa, {to je ravno brodolomu celokupne medicinske etike. Jedini izlaz iz ove blago re~eno neugodne situacije jeste eksplicitno i pre cizno zauzimanje stava Lekarske komore prema abortusu. Taj stav mate rijalno mo`e biti istovetan sa pozitivnim pravnim re{enjima, ali mora biti nezavisno formulisan i branjen argumentima medicinske deontologije. U protivnom, do{lo bi do podre|ivanja medicinske etike pozitivnom pravu i gubitka moralne autonomije lekarskog poziva. Koristan putokaz u tom pravcu mo`a pru`iti ~l. 44 Kodeksa medicinske etike i deontologije Fran cuske lekarske komore iz 2002. godine, koji ka`e da je lekaru zabranjeno da vr{i prekid trudno}e i sterilizaciju, sem u slu~ajevima predvi|enim za konom i za koje postoje medicinske indikacije.23 Problem eutanazije, s druge strane, u Kodeksu Lekarske komore Sr bije nije ni posredno pomenut, dok navedeni francuski dokument, pored za{tite `ivota, predvi|a i umanjenje patnje kod umiru}ih pacijenata kao jednu od du`nosti lekara. Istina, time sama eutanazija jo{ nije dozvoljena, ali je bar na~elno otvoren prostor za njeno razmatranje u sklopu ukupne medicinske deontologije. U sastav savremenih eti~kih i deontolo{kih dokumenata ulaze i ma nje sporne odredbe o me|usobnim odnosima lekara, po{tovanju medicin ske tradicije i primeni novih nau~nih dostignu}a, zabrani reklamiranja me dicinskih usluga, zabrani nadrilekarstva i druge odredbe koje poja~avaju solidarnost unutar lekarske struke. Takve odredbe u punom su skladu sa hipokratovskom tradicijom i ne treba ih posebno komentarisati. Sli~no va `i i za ustanovu lekarske tajne, uz ranije pomenute ograde u pogledu njene apsolutnosti. Zabrana seksualnih odnosa izme|u lekara i bolesnika i/ili ~la nova njegove porodice, koja zauzima tako istaknuto mesto u originalnom tekstu Hipokratove zakletve, izostavljena je iz savremenih deontolo{kih propisa. To, naravno, ne zna~i da dana{nji lekar mo`e na takav na~in zlo upotrebiti poverenje svog pacijenta, ali je zabrana navedenog pona{anja podvedena pod nesumnjivo sveobuhvatniju obavezu striktnog po{tovanja integriteta i dostojanstva pacijenta, kao i njegovih ljudskih prava. 23 http://portale.fnomceo.it/Jcmsfnomceo/cmsfile/attach_5902.pdf 107 Hereticus, 1-2/2009 Predrag Vukasovi} Mo`e se zaklju~iti da je iznena|uju}e veliki deo Hipokratove za kletve zadr`ao svoju relevantnost i u savremenim uslovima. Ta okolnost opravdava nazivanje savremenih modernizovanih verzija zakletve Hipo kratovim imenom. Ona je direktna posledica ~injenice da je Hipokrato vo odre|enje primarne du`nosti lekara – za{tita ljudskog `ivota, uprkos sporovima oko abortusa i eutanazije, ili upravo zbog njih, zadr`alo neu manjenu aktuelnost. Predrag Vukasovic HIPPOCRATES AND THE CONTEMPORARY RELEVANCE OF HIS OATH Summary This contribution deals with Hippocratic oath and with the relevance of its content for the contemporary world. It is the only part of Ancient Greece’s medi cal legacy that has retained the importance for postRenaissance medicine. Con trary to the continued presence of the Hellas’ achievements in mathematics, mec hanics, descriptive biology, even in astronomy – in spite of prevailing geocentric prejudice and lack of telescopes, her impact on modern medical science has predo minantly negative aspect; the high esteem and authority of ancient medical writers were obstructing the advance of modern experimental researches. Hippocrates’ foundation of medical deontology has inspired much of the contemporary endea vors in this field. Cynics would put a remark that this result is included rather in philosophy – a sphere in which European debt to Greeks is inestimable – than in medical science. The present work has tried to define more precisely the extent and limits of Hippocrates’ influence on modern deontological thought. Beside these principles that are of lasting impact on the medical profession in any time or land, the oath contains the pledge of physicians not to recourse the operative elimination of a stone from bladder – a provision that have no anything to do with contemporary medicine. This work also discusses the modern revisions of the Hippocratic oath with particular reference to the attitudes towards abor tion and euthanasia – the most controversial questions of contemporary medical ethics. The Geneva Declaration of 1948 adopted by General Assembly of World Medical Association and Code of Medical Ethics adopted by Serbian Medical Chamber are analyzed in more details. Keywords: 108 Hippocrates, Hippocratic oath, medical deontology Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more UDK 323.1(=163.41)(497)(091); 323.1(=163.41:=18)"19"; 323(497.115)"19" Milojica [utovi} Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica OSLOBO\ENJE KOSOVA /ILI IZLAZAK SRBIJE NA MORE Rezime: Slabljenjem Otomanske imperije, srpski nacionalni pokret nasto jao je da ostvari program nacionalnog ujedinjena, stvaranjem nacionalne dr`ave srpskog naroda, oslobo|enjem Kosova i pripajanjem matici Srbiji starih srpskih zemalja, {irenjem ka jugu i jugozapadu, severu i severozapadu, na prostorima {to kav{tine i pravoslavlja. Ovakav nacionalizam prihva}en od velikog dela intelek tualaca nije po~ivao samo na pukoj ose}ajnosti, uprkos potpore iracionalnih ar gumenata “{iroke du{e”, nematerijalnih “zapadnja~kih” interesa, blagorodnosti kolonizatorskih uticaja, `rtvovanja za slobodu neoslobo|ene “bra}e”, ve} je bio i ostao sasvim racionalan politi~ki koncept spoja nacionalnog identiteta i politi~ke mo}i u skladu s dr`avnopoliti~kim potrebama Srbije, kao ekonomske nu`nosti, radi napretka “velike” dr`ave, koji se nije mogao zamisliti bez njenog izlaska na more. U “uzrujanom vremenu” na po~etku XX veka, ova “posebna potreba” po stala je imperativ kako srpskih politi~ara tako i intelektualaca, koji su nau~nim vratolomijama obja{njavali nenarodnosnu tradiciju Albanaca, i potrebu njihovog uklju~ivanja u srpsku dr`avu. Klju~ne re~i: ujedinjenje Srba, oslobo|enje Kosova, izlazak Srbije na more, ci vilizovanje Albanaca, ekonomska nu`nost, dr`avna potreba. “Zabavljalo me je da mu~im, a bio sam mu~en kad je do{ao red na mene.” [arl Bodler “Morao bih se zakleti da sve dok nisam dobio gospodara nisam ni znao {ta to zna~i `eleti da uradi{ ne{to kako ti ho}e{.” @an–@ak Ruso Istorijsko tkanje ima mnogo prevara. Njenim nelinearnim tokom svi su varali, tako da sa skepsom uvek moramo zazirati od svega onog {to tvr de istori~ari, s obzirom na to da nam uvek nedostaje dovoljno teksta koji osporava i potvr|uje ta~nosti informacija. [to bi bilo kad jo{ uvek nema ni~ega, ili kad ne postoji ni{ta? Na to drevno pitanje jo{ su Grci “odgova rali pri~ama i mitovima” (Vernan, 2002:12), stoga se najvi{e govori(lo) o 109 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} onome, ~ega je u stvarnosti ponajmanje bilo: slobodi, pravdi, jednakosti, bratstvu, ljubavi. Kosovski srpsko/albanski lavirint me{avine nacionalizma, autoritarizma i despotskog mentaliteta, u kome sukobljene strane govore o “ratu do istrebljenja” i “potpunom uni{tenju”, nije izmakao ovom usu du `ivotnog ko{mara, ~iji je bilans otrcan i u`asan ose}aj teskobe, ru{ila~ kih instikata i mr`nje, koje ljudi gaje prema sebi i prema drugima, ostaju}i usamljeni u “prenaseljenoj pustinji” (E. Jonesko). Oni o`ivljavaju ideje, odslikavaju}i u njima svoje strasti i mahnitosti, pretvaraju}i ih isprljane u ube|enja, koja se gnezde u vremenu, poprimaju}i oblik zbivanja pre laskom od logike ka epilepsiji. Na toj osnovi nastaju u~enja, ideologije i krvave lakrdije, u kojima idolopoklonici predmete na{ih pri`eljkivanja i snova preobra}aju u neopozivu bezuslovnost, pretvaraju}i istoriju u “de file la`nih Bezmernika, beskrajni niz hramova podignut sumnjivim povo dima, te poni`avanje duha pred Neverovatnim”, zasnovan na ~ovekovoj potrebi za izmi{ljotinama i mitologijom, ja~oj od o~iglednosti i ismevanja, i sposobnosti obo`avanja, kao i spremnosti na satiranje svega onog {to se opire svakoj netrpeljivosti, ideolo{koj nepomirljivosti ili obra}anju u ko me je vidljiva “`ivotinjska gustina zanosa”. Ubija se u ime boga ili njego vih la`nih zastupnika; “nasilja koja je podstakla boginja Pravda, te ideja nacije, klase ili rase, ravna su nasiljima Inkvizicije ili Reformacije. Razdo blja duhovne usrdnosti povezana su sa krvavim podvizima: sveta Tereza morala je biti savremenica spaljivanja jeretika, Luter – pokolja seljaka, u misti~nim krizama mogu se istovremeno ~uti cviljenje `rtava i uzdasi fa natika”. Pod okriljem vere “cvetaju ve{ala”, nastaju }elije i tamnice, “iz opa~ene sanjalice koje su se zabavljale pokoljima”. Otuda “upore|en sa ~ovekom koji raspola`e jedinom istinom – svojom istinom” i sam “|avo izgleda prili~no jadno” (Sioran, 2001:7–8). Srbi i Albanci na Kosovu pretenduju na neopozivost svoje istine, kr~e}i put od priznanja njene namere do kona~nog ostvarenja, koje na me}e obaveza apsolutizovanja nacionalnih ose}anja zlo/upotrebljenih u politi~ke svrhe, kao vrsta pedagogije, kako bi se duboko urezala u svest ljudi kao politi~ka poruka ili negacionisti~ka teza, koje uobi~ajeno prate predrasude i razdra`ljivost kao Pavlovljev refleks “reaguju}eg” pokreta na protivni~ku stranu, njegovo razumevanje jeste neophodno u obja{nje nju njihovog antagonizma, ali ne bi smelo voditi tome da se izgubi iz vida osobenost njihovih svagda{njih pobuda i zlo~ina u kojima su prosve}ena svest, religija, metafizika i istorija igrali i jo{ uvek igraju ulogu autoriteta, a jezik kao zaga|ena reka, “prenosi sa sobom elemente minule patnje”, jer “re~ ne mo`e da izbri{e trag nasilja koje neprestano proizvodi strah”, izra`avaju}i “trajni u`as kojim preti i suvi{e mo}na pro{lost” (Klausen, 2003:6). Ona uvek ima udela u “nastajanju” kosovske stvarnosti, koja, da se poslu`im iskazom Roha Sulima (Roch Sulima) “uvek ima svoj trenu 110 Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more tak: dan, sat, ~as, minut; ima svoj korakom meren – ’kilometar’, ima svoje atmosferske prilike. Ali isto tako ima svoju biblioteku, a u njoj svoje fikci je, u koje se svakodnevnica upli}e ~im o njoj po~nemo da govorimo” (Su lima, 2005:12), mada realnost istorije pokazuje da je u stanju da nadma{i i najve}e domete knji`evne fikcije ({to izgleda neverovatno) pretvaraju}i revolucije za pravdu i slobodu u “diktature kriminala” (E. Jonesko). Re gionalni kontekst pove}ava ovaj rizik “dobrovoljnog ropstva”, na kome po~iva mo} gospodarenja, neodvojivog od volje za slu`enjem i, paradok salno, `elje za ropstvom. “Tako je narod uvek sebi glupo izmi{ljao la`ne pri~e da bi u njih kasnije verovao. Mnoge od tih pri~a su napisane, ali ta kvim stilom da im se poreklo mo`e prona}i u gradskim tra~evima i ispra znim pri~ama svetine” (La Boesi, 2001:42), u koje su, po njemu, “mogli da poveruju jedino oni koji su bili slepiji od onih koji su le~eni”. Hiperboli~ka slikovitost nije prijatelj preciznosti. Ali te{ko mo`e mo odoleti ose}anju neverice, ~u|enja i verbalne frustracije kada se suo ~imo sa prirodnom sklonosti ljudi ka obmanjivanju i samoobmanjivanju i {tetom i patnjom koje ona mo`e izazvati, kre}u}i se od sjaja do bede. Pro `ivljeno kolektivno iskustvo u ljudskoj zajednici daje naju`asnije prime re, poput nema~kog nacizma “kao jedno prokletstvo nema~ke istorije” i “najzagonetniji fenomen 20. veka” (Fire, u: Nolte i Fire, 2006:46) “apso lutizovanja” (R. Nolte) nacionalnih ose}anja. Dok je Hitler poverio svom bliskom saradniku svoje “sasvim naro~ito tajno zadovoljstvo gledaju}i ka ko ljudi oko nas ne uspevaju da shvate {ta im se stvarno doga|a”, njegov ministar kulture, mefistofelski Gebels, hvalisao se time da svira po du{i nema~kog naroda “kao po klaviru”. Sa njima je aktivno sara|ivao egzisten cijalisti~ki filozof Martin Hajdeger “poku{avaju}i da spre~i bur`oasku de gradacuju Dasein–a”. Drugi, koji su ~uli muziku vlastite obmane, poput dirigenta Furtvanglera, “najsjajnije zvezde nema~ke klasi~ne muzike tog vremena, imao je druge planove: on je iskreno zami{ljao (tako se barem ~ini) da }e mo}i da omek{a tvrdo}u re`ima bombarduju}i nacisti~ke vo|e briljantnim izvo|enjem besmrtnih radova Baha, Betovena i Vagnera” (\ aneti, 2006:63–64; v. Fest, 1979). On se, raspravljaju}i o umetnosti samoob manjivanja i njegovoj logici, pita “{ta bi Didro rekao kada bi se suo~io sa grotesknom scenom SS vo|a koje Furtvenglerova dirigentska palica pre nosi u razigrani, bukoli~ki svet Pastorale?” Me|utim i “za laganje sebi i verovanje u tu la` treba poseban tale nat” (isto, 181). Oni koji su tragali za samospoznajom, izra`avaju}i sumnju u lako opisivanje unutra{njeg `ivota, od psihoanalize do sociobiologije, do{li su do osnovnog zaklju~ka, ~iji je sa`etak jezgrovito iskazan u Vitgen {tajnovoj misli: “Ni{ta nije tako te{ko kao ne obmanjivati sebe” (Wittgen stein, 1980:34), jer “mi ne bismo mogli da opstanemo ni jednu sekundu 111 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} bez zavaravanja; prorok u svakome od nas je ono zrnce ludosti koje nas ~ini sre}nima u na{em ni{tavilu” (Sioran, 2004:11). I nacionalizam kao ideologija nacionalne dr`ave ima svoje “zrnce ludosti”, racionalno jezgro, koje ima raznovrsne puteve da dospe u iraci onalno, ima svoje obmane i samoobmane, la`i i legende, svoje proroke i lakrdija{e, svoje “~istunce”, idealiste i fanatike, svoje tragedije, `rtve i `rtvene jarce. U tome ne oskudeva ni prepotentni srpsko/albanski nacio nalizam. Ova prepotencija pokazuje tragi~nost, po{to iza nje ne stoji ni{ta, sem praznine, duboke kao ponor, neznanja, povr{nosti i neshvatanja su{ti ne/odnosa globalnog i partikularnog, gde je posebnost na svakom koraku ugro`ena od stvari na koje ne pristaje, dok univerzalizam nastoji da uni{ti i otme sva prava partikularizmu, {to je Fransoa Fire ozna~io kao “iluziju”. Nacionalisti~ki diskurs lidera promaknutih u rang stru~njaka za pitanja na cije prikriva svoju stvarnu sociolo{ku osnovu, a ma{toviti pisci memoara, pesnici, novinari i spletkaro{i jo{ je vi{e izobli~avaju. “Nacionalizam nije ono {to naoko izgleda da jeste, a jo{ je manje ono {to se njemu samom ~ini da jeste” (E. Gelner). On zahteva i suvi{e mnogo verovanja u ono {to o~i gledno nije tako. Kako bi Renan kazao: “Pogre{no razumevanje sopstve ne istorije deo je nacionalnog bi}a” (Renan, 1882:7–8), uop{te, a ne privi legija Srba/Albanaca, kako se to pomodno i neopravdano ~esto isti~e u analizi problema njihove demarkacije Kosova, “mesta izvan svih mesta”, koje na neki na~in koriste, i otkud ~esto polaze signali o promenama u dru {tvenim procesima “epohe prostora”, izvan njihovog lokalnog konteksta, ~ak i van doma{aja njihovih dr`ava, koji “omogu}uju da se reaktiviraju, i mo`da povrate oni prostori koji su do danas slu`ili, kao prepreke izme|u kultura” (Zanini, 2002:11). Kosovo sa svojim limitom granica je upravo mesto gde se ova “uporedna postajanja”, ove antinomije potpuno otkri vaju i konkretno manifestuju u susretu reprezentativnih i konstitutivnih identiteta koji se me|usobno ne prihvataju, obaveznim podsticanjem ne prijateljstva prema onom drugom, obele`avanjem razlika, bilo da su one stvarne ili zami{ljene. Obele`avanje razlika predstavlja osnovnu karakte ristiku granica koje imaju ~vrste korene u zemlji, kao njenom iskonskom poreklu, o ~emu sasvim jasno svedo~e mnogi termini indoevropskih jezika (v. Milani, 1987:3–12). Po{to su struktura i sama definicija dr`ave u biti po stale teritorijalne, suverenosti naroda, koja je nesumnjivo vezala naciju za odre|enu teritoriju, donose}i na svetlo dana re{avanje jedna~ine nacija = dr`ava = narod, o ~emu su `estoko raspravljali (i srpski) teoreti~ari devet naestog i po~etkom dvadesetog veka, gde je “stvaranje nacija predstavljalo osnovni sadr`aj dru{tvenog razvoja u kome su mnogi narodi sa skepsom, netrpeljivo{}u, mr`njom, i zebnjom u srcu gledali na zahteve drugih naci onalnosti ili dr`ava. U prvi plan do{la je geografija, istorija i kultura kon troverznog nacionalnog pitanja koga nacionalna i rasna retorika, kako bi 112 Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more rekao Erik Hobsbaum (Eric Hobsbawn) nije u~inila “i{ta manje kontro verznim” (Hobsbaum, 1996:6). Percepcija srpsko/albanskih kontroverznih odnosa (sukoba) ni{ta manje nije li{ena takve retorike epohe imperijalizma “sa svim onim popo vima hodo~asnicima, kolonizatorima, trgovcima, kriminalcima, 7. konji~ kim pukom, a svi udru`eni u lovu na Indijance i njihove teritorije”, radi izgradnje ogromnih kapitalisti~kih kolonijalnih imperija, koje }e taj jezik u~initi “otvorenim jezikom” u doslovnom smislu re~i (Zanini, 2002:24). Iz njega je proizlazila vizuelna poruka, iza koje nije stajala skrivena teo rija u debelim i nepristupa~nim tomovima knjiga, nego “lako prijem~ive ideje i ideali koji su mogli biti oslonac nadolaze}em dobu gomile. Ljudi su podjednako mogli da vide kli{ee lepog i ru`nog, kao i nacionalnu zasta vu i nacionalne spomenike”. Kao vizuelna ideologija klasifikacije ljudi, rasizam je po~ivao na kli{eima i stereotipima, jasnosti i jednostavnosti, nagla{enih ose}anja, koji su u spletu razli~itih okolnosti, reakcije protiv prosvetiteljstva, pokreta romantizma i modernog nacionalizma, bili pre sudni za uspeh, tvore}i jednu od njegovih ja~ih strana. “Rasizam je podra zumevao da su nacionalizam i ure|eno gra|ansko dru{tvo neophodni za koheziju dru{tva i ostavljao je po strani sve one prema kojima je dru{tvo imalo odbojan stav, smatraju}i ih na~elno druga~ijim ili opasnim.” Legiti mi{u}i razlike izme|u normalnog i abnormalnog, “kli{e o pohotnom aut sajderu spadao je u standardni inventar rasizma i bio je sastavni deo onog izokretanja priznatih vrednosti, koje je navodno bilo tipi~no za Jevreje (Al bance) ili crnce, pri ~emu su oni samim svojim postojanjem istovremeno ugro`avali postoje}e dru{tvo i potvr|ivali njegove norme” i strahove od “bestidnosti, po`ude i lenjosti”, duhovnih i fizi~kih obele`ja, koja su pripi sivana tim autsajderima (Mos, 2005:9, 10, 11). Na jednoj strani rasizam je izra`avao specifi~nost sklono{}u ka sve u`im definicijama, dok je na dru goj strani nastupao “kao sinteza svih onih osobina koje pravi narod mora da poseduje” (isto, 65). Ovih ambivalentnosti nije (bio) li{en ni srpski nacionalisti~ki dis kurs “anti” stavova prema Albancima kao autsajderima. Zanemaruju}i, ili, pak, ignori{u}i Albance “koji jasno poseduju neku proto–nacionalnu svest” (Hobsbaum, 1996:80), ba{tine}i srpsku oslobodila~ku tradiciju, ve liki broj srpskih intelektualaca video je u Albancima, da se poslu`im Mon teskijevim izrazom, “trogloditski narod”, koji “je smatrao sebe za jednu jedinu porodicu; stada su gotovo uvek bila pome{ana, jedina muka, koju obi~no nisu ni zadavali sebi, sastojala se u tome da ih razdvajaju” (Monte skije, 2004:31). Ta potreba vi{estruko je povezivana s geneti~kom biologi jom, praistorijom, arheologijom. Na delu je bio promenljivi savez izme|u nauke i politi~kog interesa, koji nije bio ograni~en samo na devetnaesti vek, u kome ne samo {to je cvetala rasna biologija, ve} je nastala i teorija o 113 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} prirodnim granicama u okviru kojih ljudi treba da se kre}u i razvijaju. Pri rodna granica je podrazumevala ne{to {to sama “priroda” daje, ne{to {to je “predodre|eno: ideal koji treba osvojiti i ostvariti” (Febvre, 1980:351), kao da se radi o nekakvom Bo`jem daru, koji po definiciji isklju~uje pri sustvo “drugih”, i oblikuje se prema pretpostavljenoj naciji. Sam naciona lizam je “teorija politi~ke legitimnosti koja zahteva da etni~ke granice ne bi trebalo da presecaju politi~ke, a naro~ito da etni~ke granice u okviru date dr`ave – {to je jedna kontigentalnost koju princip svojom op{tom for mulacijom ve} isklju~uje – ne bi trebalo da razdvajaju one koji imaju ve}u mo} od ostalih” (Gelner, 1997:12). Sledstveno toj legitimnosti u stvarnom `ivotu, “teritorijalna politi~ka jedinica mo`e postati etni~ki homogena sa mo u slu~aju da ubija, ili proteruje ili asimiluje sve pripadnike druge naci je. Njihova nespremnost da podlegnu takvoj sudbini mo`e u~initi mirnu implementaciju nacionalisti~kog principa te{kom” (isto,13). I bez ve}eg teoretisanja, ova nespremnost Srba/Albanaca na Kosovu je o~igledna, ta ko da je ne treba posebno dokazivati, i pored poku{aja njenog nipoda{ta vanja ili ~ak inkriminisanja u nastojanju da se u~ini pojmljivim “kona~no re{enje” kosovskog ~vora, kao ostvarenje pobede i sastavnog dela duha vremena mesijanskog nacionalizma. On smatra da su dr`ava i nacija pred odre|eni jedno za drugo, da je jedno bez drugog nekompletno, tragi~no, i pre nego {to su osu|eni da idu zajedno, prvo su morali nastati. Taj nasta nak bio je kontingentan i nezavisan. “Dr`ava se sigurno javila bez pomo }i nacije”, a “neke nacije su se sigurno javile bez blagoslova svoje dr`ave” (Gelner, 1997:18). Prvobitna srpska dr`ava nesumnjivo je nastala bez po mo}i nacije, dok se albanska nacija javila zasigurno bez blagoslova vlastite dr`ave, slave}i svoju preindividualisti~ku “organsku” zajednicu. Kao {to pionir albanske nacionalnosti Naim Fra{eri (Naim Frashèri, 1846–1900) iz vode}i eksplicitnu teoriju o potrebi harmonizovanja religijskih verovanja s patriotizmom, ka`e: “Svi smo mi jedno pleme, jedna porodica; mi smo jedna krv i jedan jezik” (cit. u: Hobsbaum, 1996:63). Klju~ za razumeva nje te harmonije me|usobno suprotstavljenih religija ne treba tra`iti samo u relativnosti tih uverenja kod Albanaca, ve} u njihovoj nacionalisti~koj svesti o albanstvu kao neprikosnovenoj veri, bez obzira na versko ose}a nje, koja ide dalje od religijskih parametara, preko kulturnoantropolo{ke strukture tradicionalnog plemenskog sistema, zasnovanog na porodi~nim i klanovskim vezama, koje dose`u trideset do ~etrdeset generacija unazad (Veiga, 2003:70). To je ja~alo ose}aj istorijskog kontinuiteta “drevne naci je” Albanaca, koji je omogu}io da se u dr`avi vidi produ`etak ranijeg iden titeta, {to predstavlja delotvornu ideolo{ku formu bez koje poziv na patri otizam ne bi bio tako uspe{an u izgradnji nacionalne zajednice. Jer, iako “proizvedene”, “moderne nacije ne iskrsavaju iz ni{tavila ve} se uklapaju u jednu istoriju dugog trajanja” (Putinja i Stref – Fenar, 1997:55). Stoga 114 Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more nacije nisu entiteti bez presedana, s obzirom da su etnije pre njih razvile ose}aj zajedni~kog kulturnog nasle|a i istorijske sudbine. Pojedine etnije uprkos promenama koje trpe traumatskim doga|anjima, kao {to su osva janja, porobljavanje, raseljavanja stanovni{tva, preobra}enje na novu ve ru, uspele su sa~uvati ose}anje kontinuiteta, razvijaju}i sistem simbola i mitova, koji njihovim pripadnicima daju ube|enje da kroz niz generacija ostaju pripadnici istog naroda. Same nacije pribegavaju istim, a ~esto se koriste starim sredstvima koja su protokom dugih razdoblja omogu}avala opstanak i pre`ivljavanje prednacionalnih zajednica, ~iji nacionalni progra mi zadobijaju masovnu podr{ku, ili bar ne{to od nje, za koju nacionalisti uvek tvrde da u njoj ne oskudevaju. U svojoj kompaktnosti, otpornoj snazi to potvr|uju i albanski naci onalisti, koji u jeku nacionalisti~kog vrenja nisu mogli ra~unati na svoje susede, pa ni na Srbe. Nastoje}i da konsoliduju i zaokru`e svoje nacional ne dr`ave po “principu nacionalnosti” (svaka nacija jedna dr`ava i samo jedna dr`ava za svaku naciju (Mazzini), oni su odricali pravo Albanaca na ovaj princip, pretenduju}i na teritorije na kojima Albanci `ive kao sta rosedeoci “od vajkada”, podse}aju}i ih kako su albanska plemena najefi kasnije slu`ila sultanu u borbi protiv oslobodila~kih te`nji drugih balkan skih naroda i odr`anja bolesnog i slabog tela njegove carevine. Pri tom se }utalo da su Albanci “kroz sve najezde, pod svima vladavinama koje su gospodarile nad ovim oblastima, izneli i sa~uvali svoj tip i karakter. Oni su pro{li ispod navale Romanske koja je za njih bila toliko opasna sa svo ga kulturnoga nadmo}ija: pro{li su ispod guste navale Slovena, koji su im zahvatili sve ravnice, polja i reke”. Oni koji su prebrojavali njihova pleme na: Mirdite, Ljume, Malisore itd., nisu znali “da su to oblasna imena ista onakva, kao {to su imena Kosovo, Podrimnja itd.” I “da je svako ko `ivi na Kosovu Kosovac”, i ako na njemu “mogu `iveti i dva i tri plemena”–fi sa, sa ~ime nikada nisu bili na~isto ni na{i na strani pisci. “Ti se fisovi biva me| sobom i tuku i ne sla`u, no, kad se ti~e op{tega, zajedni~kog, oni sta ju jedan uz drugog, bore se zajedni~ki, i otud pojava koja se bele`i: ’Mali sori su re{eni da se odupru tome i tome’, ’Malisori su se pobunili’, a otu da i pogre{ka koja Malisore smatra kao jedno pleme, a ne kao stanovnike jedne zajedni~ke oblasti, ili bolje re}i jedne planine, {to ih goni da brane zajedni~ke interese” (Nu{i}, [1902] 2005:73, 77–78). Pou~eni `ivotnim iskustvom, Albanci tradicionalno ispoljavaju strah ne samo od suprotstavljenih kulturnih uticaja drugih naroda, ve} i od ne skrivenih teritorijalnih pretenzija novooslobo|enih susednih nacionalnih dr`ava. One, oslobo|enjem od Turaka (1912) taj strah ~ine racionalnim, zaposedaju}i teritorije na kojima su `iveli Albanci, koji su postali predme tom njihovih ekspanzionisti~kih te`nji. Sli~no Makedoniji, i Albanija je bila, kako se govorilo o Balkanu “klju~ za Bliski Istok”, ali i jabuka razdo 115 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} ra izme|u balkanskih nacija, koje su komunicirale jezikom nacionalizma i pretenzija, pre svih Austrije i Italije i drugih velikih sila. One i danas de luju kao nekad nema~ki dr`avnik Bizmark. “On je jednom prilikom re kao da je u nema~kom interesu da na Balkanu vladaju nemiri i sukobi, jer to nema~ke suparnike dr`i neprestano u napetosti” (Vili Vimer, Nin, 8.02.2007.:15). Ova politika ostaje u kontekstu tradicije romantizma i evo lucionizma, njihove metodike prou~avanja i traganja za specifi~nostima balkanizma, koji su u nau~nim krugovima XIX/XX veka fiksirali Balkan na rane, primitivne stupnjeve ~ove~anstva. Tako je jo{ Imanuel Kant u svojoj Antropologiji tvrdio da se prikazivanje stanovnika Poljske i Rusije, kao i “stanovnika evropske Turske”, mo`e mirno presko~iti upravo {to “oni nikad nisu imali niti }e ikad imati preduslove za sticanje kona~nih odluka naroda” (v. Kant, 1977). Kasnije }e ih i Hegel isklju~iti iz istorij skog prou~avanja. Mere}i istorijsku vrednost neke grupe prema tome da li je “nastupila kao samostalan moment u nizu oblika uma”, u kome je vr hunsko dostignu}e dr`ava, on je priznao odre|enu ulogu Isto~noj Evropi kao prethodnici “borbi izme|u hri{}anske Evrope i nehri{}anske Azije”, ~ime su Sloveni postali deo politi~ke istorije Evrope, ali uprkos tome nisu vredni istorijskog prou~avanja, zato {to su ostali puki “posrednici izme|u evropskog i azijskog duha” (v. Hegel, 1951). Njihov sunarodnik, uticajna li~nost u filozofiji samospoznaje, osni va~ “[kole mudrosti”, o`enjen Bizmarkovom unukom, Herman grof od Kajzerlinga (Hermann Count Keyserling), poznat po doseci “da Balkana nema, trebalo bi ga izmisliti”, Srbe, Bugare i Albance nazvao je “primitiv nim rasama ratnika i razbojnika” nedostojnim pa`nje. Posmatraju}i Bal kan kao “evropsko bure baruta” i mesto postojanja “neobi~no duboke, iskonske, i nepromenljive rasne mr`nje”, on je opisao tada{nji Balkan kao “karikaturu davna{njeg Balkana”, “duh beskona~ne nesloge”. “Kako ga naseljavaju primitivne rase, on je praslika praborbe jednog protiv svih”, kod nadarenih i visokoobrazovnih nacija i pojedinaca “ova slika javlja se kao duh agona” (Keyserling, 1928: 319, 321–322). Time se Balkanci sta vljaju na ni`e mesto uro|enika, u veli~anstvenom lancu postojanja `igo{u kao varvari, kojima su potrebni vaspita~i i gospodari. S odbojno{}u i ose }ajem ne~istote i dva Engleza razmi{ljaju o neminovno “hibridnoj rasi” stanovnika Makedonije, koja ide pod ruku sa “nezrelim, neprosve}enim intelektom... lukavo{}u i prirodnom te`njom ka divlja{tvu” (Goff i Faw cett, 1921: XIV, 10). Nastojanjem da ponovo o`ivi viziju Du{anovog carstva i usposta vi teritorijalno jedinstvo dijaspori~nog srpskog etni~kog elementa, srpski nacionalisti~ki diskurs, naro~ito na prelazu vekova (XIXXX), stavljao je Albance (Arnaute, Arbanase) na mesto uro|enika, stalnih predstavnika “nereda i bezvla{}a”, koji su u istoriji, narodnoj tradiciji, u pro{losti i sa 116 Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more da{njosti, za hri{}ansko stanovni{tvo u Makedoniji, u Staroj Srbiji i u San d`aku bili sinonim za “nasilnika i plja~ka{a”, kako za vreme mira tako i za vreme rata. Za vreme mira “oni su bili hajduci, plja~ka{i paliku}e po mirnim krajevima” (Tomi}, [1913] 1995:13). Otuda se ro|enje Albanije (1912) hronolo{ki podudaralo sa nestajanjem Otomanskog carstva i oslo bo|enjem ugnjetene bra}e, gde }e “nekada{nje roblje i doskora{nji vazali” podeliti “evropsku Tursku i uspostaviti u glavnom staro, nekada{nje sta nje na Balkanskom Poluostrvu” pravilnim re{enjem balkanskog pitanja, koje ometa “samo jedna stvar”, podstaknuta od strane Austro–Ugarske, “pitanje avtonomne Arbanije”, ~ime Austrija “zaboravljaju}i na usluge srpskoga naroda” (u ~emu je uvek dosledna), “spre~ava Srbiji slobodan izlazak na more, dok se kod svoje ku}e rukovodi sasma drugim principi ma, koji su daleko od toga da zadovolje onda{nje mnogobrojne narodno sti” (Radoni}, 1912:27–28). On smatra da Albanci `ive}i vekovima “izdvo jenim plemenskim na~inom `ivota”, ne ose}aju ni najmanje potrebe, niti imaju smisla za “kakvu {iru zajednicu”, a ni “sposobnosti da se uzdignu do pojma narodnosti”, da “od kako istorija zna za njih nisu pokazivali ap solutno nikakvih kulturnih te`nji; nikakve volje ni podobnosti za stvara nje kakve iole ve}e dr`avne celine”, za “kojom oni apsolutno ne ose}aju potrebu, niti je sami mogu obrazovati” (isto, 21, 28). I Tomo Oraovac, sre|uju}i “na brzu ruku” Arbana{ko pitanje i srpsko pravo kao “svestrani poznavalac” “opa`anja o Arbanisima”, ~udio se (“divno je ~udo”) kako na “jedan zdrav, duhovit i bistar narod” nije mogla uticati kultura i napredak tolikih naroda s kojima su neprekidno dolazili u dodir, ve} su “dosledni sebi”, `iveli “prastarim nekulturnim i necivilizo vanim `ivotom i zbog toga se ovaj narod nije ni mogao dozvati pameti ni poku{ati ni stvoriti dr`avu”, “kad nema pojma o svojoj narodnosti i o po trebi bi}a narodne dr`ave i samostalnosti”. Za odsustvo manifestacije u “naju`em pojmu o dr`avi”, koju Albanci nisu ni “pokretali”, Oraovac da je “lak odgovor”. Njegov klju~ le`i u “li~noj i plemenskoj slobodi u Alba naca, “slobodi svoga plemena – fisa ili barjaka”. “To nije sloboda kakvu mi (Srbi, M.[.) i cio svijet pojmimo i razumijemo”, nego sloboda “vr{enja }efa, li~nih prohtjeva, otima~ine, ubistava, razbojni{tava i nasilja svake vr ste, a da se za takva djela nikad i nikome ne odgovara”. Stoga se “ra|aju svakodnevna i neprekidna ubistva, plja~ke i otima~ine...”, ratuje pleme sa plemenom, fis sa fisom i barjak sa barjakom. “Ove me|usobne bojeve i trvenja niko nije mogao suzbiti niti je ko od propasti srpske uprave nad njima i poku{ao da to uradi, jer i da je ko poku{ao, da to u~ini ostalo bi samo kao poku{aj i ni{ta vi{e” (Oraovac, 1913:4, 10–11). Kao i danas i ta da se govorilo da su Srbi “rade}i na oslobo|enju svoga naroda bili izlaga ni najve}im nepravdama, naro~ito prilikom ugovora o miru i radu raznih kongresa na kojima se tretiralo i rje{avalo o srpskom pitanju, kao {to je u 117 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} izgledu da }e i sada biti...”, da su “Srbi bili pastor~ad, a Jevropa ma}eha”, iako su je Srbi svojim vite{kim i besprimernim otporom, odolevaju}i “azi jatskoj navali”, kao ni jedan narod na istoku i zapadu, “zadu`ili i obaveza li, da prema nama i u op{te prema srpskom pitanju bude spravedljivija i uvi|avnija, nego {to je to do sada bila” (isto, 5). Me|utim otpor Albanaca izlasku Srbije na more zahtevao je borbu srpske vojske sa “najte`om prirodom, s crnim vremenom a jo{ crnjim ne prijateljem, koji je nevi|en, sakriven i spreman o~ekivao, do~ekivao i s li jeva i desna napadao srpsku vojsku”. Ali ni takvi neprijatelji (ni njihove “krvni~ke zasjede”), “kojima Jevropa”, kako pi{e Oraovac, “daje autono miju i stvara dr`avu, nijesu mogli omesti Srbina i srpsku vojsku, da do svo je cijelji, do svoga mora ne do|e... i do{ao (je) Dra~u i Lje{u, pokloniv se grobovima srpskih vladara... ma~em more prekrstio... zahvalio Bogu na pomo}i i zakleo se pred Bogom, pred sobom, pred ljudima i pred cijelim svetom da ga niko vi{e od mora razdvojiti ne}e” (Oraovac, 1918:49). Svet ni onda nije odobravao ciljeve Srba, ograni~ene interesima veli kih sila, koje su instrumentalizovale ne samo albansko pitanje, poput Austri je, koja je “ovakvim pitanjem i stvaranjem Arbanije sjela... pod gu{om sva kome Srbinu u tolikoj meri da se dalje snositi ne mo`e...” (isto, 72). Srbija se te{ko mirila da se u njenom susedstvu stvara nezavisna dr`ava Albanija. Za Nikolu Pa{i}a ona je bila “Ahilova peta Srbije”, odnosno “ranjivi bok Srbije veoma opasan za njenu bezbednost” (Politika, 26,12.1993). Pa{i} je kod svojih pristalica i simpatizera “postao simboli~ka li~nost Radikalne stranke, dignut na visinu jednog Bizmarka i Kavura, ~ak kao neka vrsta politi~kog bo`anstva”, dok su oni koji se nisu klanjali pred radikalskim idolom, stavljaju}i njegov rad pod “svetlost sumnje i kritike”, smatrali da “Pa{i} nije dorastao situaciji na koju ga je slu~aj istorije metnuo”, “kako je Srbija u taj mah bila potpuno usamljena... kako nigde nije imala prijate lja i saveznika”. Zamerano mu je “{to je bio nere{ljiv i neodlu~an, {to nije znao upravo {ta ho}e, {to je pustio da ga doga|aji vuku i preteku, i {to je pasivno i fatalisti~ki o~ekivao da vreme re{i sva ta te{ka pitanja”. Pa{i}u je prebacivano “{to je njegova politika bila stalno pasivna; {to joj je oskudevala mo} predvi|anja; {to je on ostavljao da ga nose doga|aji, a nije umeo da ih predvidi i upotrebi”. U albanskom pitanju Pa{i} je imao “jednu aktivnu ideju”. “Njegova velika misao – to je okupacija Albanije”, koju je Jovan Skerli}, kritikuju}i politiku srpske vlade za vreme rata 1912–1913, ne upo trebljavaju}i “te`u re~”, samo nazvao “njegovom velikom albanskom po gre{kom” (Skerli}, 2000:214, 215; 217, 219), i najskupljom i najopasnijom srpskom operacijom u toku ovog rata. Sve dok Srbija “najzad nije digla ruke od Albanije” i nakon svojih ratnih uspeha “morala pretrpeti jedno poni`enje i do~ekati da bude izba~ena iz Albanije”, a da Pa{i} srpskoj jav nosti nikada nije objasnio svoju “misao o okupaciji Albanije”. On je to 118 Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more poku{ao u engleskom listu Tajms. Njegovo pismo doprinelo je “pora`ava ju}em utisku” samog Pa{i}a i srpske vlade (isto, 219). U vremenu kad se stvarala nova karta Balkanskog poluostrva, kad se ponovo opredeljivao me|unarodni polo`aj srpskog naroda, teritorijal nim pro{irenjem Srbije uz “lojalnu i popustljivu opoziciju”, sam Pa{i}, bez obzira na odugovla~enje ili inicijativu “mogao je raditi {to god mu se hte lo i {to god mu je na pamet palo”. U vreme balkanskih ratova “Srbija je stvarno bila u njegovim rukama” (Skerli}, 2000:207, 219). Ovakvo samo dr`avlja pokrivao je formalisti~ki parlament, koji je srpska vlada “sazivala onda kada je trebalo glasati kredite, i to glasati ve} anga`ovane, a ~esto i ve} utro{ene kredite (isto, 209). Za druk~iji rad parlamenta vlada “nije imala ni volje ni vremena”. Niti je ta pojava u ono vreme (kao ni danas) predstavljala srpski izuzetak “demokrati~nosti”. Op{te je poznato “da su na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek svi narodi bili opsednuti ambi cijom da svoju politi~ku golotinju prekriju parlamentarnim smokvinim li stom”, obo`avanjem engleskih politi~kih institucija, kao {to je obo`avanje italijanske kulture na prekretnici petnaestog u {esnaesti vek bilo “poseb no ilustrativno za Engleze kroz ~injenicu da je vi{e od tri ~etvrtine [ekspi rovih komada zasnovano na italijanskim pripovestima”. [ekspir u Ri~ar du II “aludira na italomaniju i istovremeno je ismeva. Po{tovanja vredni grof od Jorka tako u komadu izjavljuje da ludi mladi kralj zastranjuje jer ga zanose izve{taji o ’modi u ponosnoj Italiji koju na{ spori narod voli po nosno da imitira’...” (Tojnbi, 2002: 209). Nema sumnje da su i Srbi skloni imitaciji, naro~ito imperijalnoj, ali jo{ uvek ostaje tajna koliki je bio realpoliti~ki uticaj (osobito Engleske) velikih sila na Pa{i}evu “albansku pogre{ku”, s obzirom na zatvorenost njihovih arhiva i nedostupnost dokumenata. Oni koji su poslednje tri de cenije istra`ivali li~nost Nikole Pa{i}a, Srbije i Jugoslavije (poput istori~a ra \or|a Stankovi}a), u arhivama gotovo svih velikih sila koje su uticale na zbivanja na Balkanu imali su “samo neprijatne trenutke”. Stankovi} je u Londonu u arhivu Ministarstva inostranih poslova dobio fasciklu li~ nog dosijea Nikole Pa{i}a, bez ijednog papira, osim “slu`benog obave{te nja da }e dokumenta biti dostupna 2026. godine – sto godina posle Pa{i }eve smrti”. Sli~no je bilo i u biv{em Sovjetskom Savezu; nasuprot prete rane ljubaznosti, nije dobio nijedan dokument iz Pa{i}evog dosijea, dok u Parizu i pored vo`nje luksuznim automobilom, karata za sve muzeje i pozori{ta, pristojnih mese~nih primanja, u Arhivu nije dobio “ni{ta osim zvani~nih izve{taja francuskog poslanika i ambasadora iz Beograda, Ni {a, Krfa”. U Rimu mu je re~eno hladno da je to ve} objavljeno u seriji I documenti diplomatici italiani! U be~kom Dr`avnom i ratnom arhivu “bi li su za~u|eni” za{to je uop{te sa takvom temom do{ao kod njih (Stanko vi}, 2006: 19–20). 119 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} Politika (velikih sila) se uvek slu`ila pomo}nim sredstvima i ve{ta~ kim {takama, ~esto prisutnim u nacionalisti~kim ideologijama kulturnih i rasnih predrasuda, koje dru{tvenu i kulturnu stvarnost predstavljaju kari katuralno. Neprijatna bliskost izme|u zvani~nog i antrolo{kog (nau~nog) mi{ljenja nije samo balkanski (srpsko/albanski) izum. I danas, kao nekad, postoje studije koje smelo ne uva`avaju diskriminatorski polo`aj Roma u britanskoj dru{tvenoj birokratiji (v. Okely, 1994), otkrivaju kontinuitet ta kve neprijatnosti i opasne igre s ugledom nau~ne profesije. Ona nije strana ni srpskim intelektualcima u prou~avanju albanskog nacionalnog karakte ra, izrazito obojenog nacionalisti~kom ideologijom, ~iji se politi~ki zahte vi obrazla`u epskom poezijom, istorijom, etnosom, rasom, ekonomskom nu`no{}u, oslobo|enjem svoje hri{}anske srpske bra}e, iza kojih su stajali stvarni ciljevi ekspanzionisti~ke i strate{ke prirode, bez sagledavanja sveu kupne vlastite politi~ke situacije i njene slo`enosti, onakve kakva je bila. To je “nu`no dovelo do brojnih iluzija koje su dobile va`nost ~injenica i koje su tada smatrane ~injenicama” (Masle{a [1945] 1990: 51–52). Naci onalni stereotipi su i do danas ostali, mada su se intelektualci promenili. Dr`ava i nacionalisti~ki ideolozi za tren oka mogli su osmisliti teritorijal ne zahteve. “Ali, klju~ za razumevanje ovih zahteva le`ao je u me{avini lukave politike i gole slike” (Glen, I, 2001: 250). Sam Jovan Cviji} u svom poznom zapisu priznao je, da `ive}i u “uzrujanom vremenu”, nije uvek i{ao za nau~nom vokacijom bave}i se prakti~no teritorijalnim i nacional nim pitanjima. Takva “dugotrajna skretanja nisu bila povoljna za razvija nje nau~ne li~nosti, kao {to su u nekoliko ometala i formiranje nau~nih pogleda” (Cviji}, 1924: 344). On je u ~lanku Balkanski rat i Srbija, napisanom za englesku publi ku u ~asopisu Review of Reviews (sveska za novembar 1912.) obja{njava ju}i ciljeve tog rata (koji “nije naro~ito predvi|en, nije se smatralo da }e tako brzo izbiti, nije izazvan, i Srbija je sada bila primorana da u|e u rat. [ta vi{e, rat je za Srbiju do{ao u nevoljno doba, jer njime mo`e biti zausta vljen i kompromitovan ekonomski razvoj Srbije, koji je poslednje decenije bio dobro upu}en”), dokazivao da “... Stara Srbija izlazi uzanim pojasom na Jadransko more oko Skadra, Lje{a (Alessio) i Dra~a” (Cviji}, 1912: 3– 4,7). Cviji}, pored “opisane te{ke nacionalne nevolje”, smatra da “Srbija ima jo{ jedan, osobito jak uzrok koji je goni da se interesuje za teritoriju Stare Srbije”, iz ~isto ekonomskih interesa i nu`nosti. Po{to je Srbija naj gu{}e naseljena oblast na Balkanu, s relativno najgu{}om `eljezni~kom mre`om, {to je “vi{e ekonomski napredovala, sve se ja~e ose}alo kako je ona bez ekonomskog daha, bez plu}a, jer nema izlaz na more”. Zbog tog nedostatka, kako je obja{njavao Cviji}, Srbija se u tada{njim granicama nije mogla razvijati. “Ona tek sa Starom Srbijom ~ini celinu koja ima uslo va za `ivot i za ekonomsko razvijanje. Jer iz Stare Srbije vodi udolinom 120 Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more oko reke Drima najkra}i put na Jadransko more, i njime se mo`e sprove sti `eleznica koja najpovoljnije vezuje Srbiju s morem, sa obalom od San \ovani do Lje{a i do Dra~a. Zbog te Srbijine potrebe i postao je projekat o dunavsko–jadranskoj `eleznici” (podvukao M.[.), za koji je Srbija uspe la “zainteresovati kapital zapadnih evropskih dr`ava; ali su vi{egodi{nji pregovori i transakcije ostali bez rezultata, zbog turske tromosti i arbana {kog divlja{tva! Tek izlaskom na Jadransko more”, prema Cviji}u, “Srbija bi imala uslova za ekonomsku samostalnost i bila bi zadovoljena. To je jed na od glavnih te`nji rata (prvog balkanskog. O. A.) koji je zapo~eo” (Cvi ji}, 1912: 12–13), s obzirom na to da je “svaki seljak na svojoj ko`i osetio ono {to su, ~ini mi se”, pi{e Cviji}, “najpre utvrdili engleski publicisti: da je Srbija opkoljena zemlja, a Srbi uhap{en narod” (isto, 12). Jer, Srbija je bez mora “izgledala kao izba~ena na obalu riba, jo{ privezana za kolibu ribara” (Cemovi}, 1913: 10). Tokom Prvog balkanskog rata Ja{a Tomi} (1856–1922), politi~ar, novinar, pisac i osniva~ Radikalne stranke u Vojvodini (1891), pisao je da “ono {to rade ljudi i narodi, ne biva zato {to su to neki hteli da tako bude, nego je to tako moralo biti, prema stanju prirode i prema stanju njihovog umnog razvi}a”. Tra`e}i “uzroke istorijskim doga|anjima”, on ih je nala zio u “du{i i karakteru celine”, a ne u “du{i i karakteru pojedinca”. “Zato se istorija bavi sve manje pojedincem, a sve vi{e masama.” I kao {to “drvo koje je u sklopu” te`i da “iza|e iznad krovova na slobodan zrak”, “tako i narodi u izvesnom dobu svoga razvitka bezuslovno te`e na more, {to je”, po njemu, “sasvim prirodno”. ^im se upozna “va`nost sa ekonomskog raz vitka”, ~ovek gonjen `ivotnom potrebom “pru`a ruku da ga (more, O. A.) doma{i”. Pi{u}i o Srbiji kao “balkanskoj pepeljugi” na koju je zinulo “ne koliko usta da je proguta”, o Srbinu sa “onakvom du{om i snagom kakvu je doneo sobom na Balkan” i “nije mogao da primi hri{}anstvo kakvo mu nudi{e Rim i Vizantija”, ~emu se “opirao vekovima”, o Albancima kod kojih je “vera bila uvek stvar trgovine”, o “krvnim i otima~kim zverstvi ma Arnauta”, mada u “poslednje vreme nisu Arnauti dirali ni crkvu ni narod”, o neverovanju Srba Albancima i njihovom pri~anju: “Osvanu}e mo u Vranji a omrknuti u Beogradu”, o tome da mu ne bilo “ni najmanje `ao da smesta umre, samo kad je do~ekao dan oslobo|enja tih najve}ih mu~enika u Evropi”, Tomi} je optimisti~ki zavr{io svoju knjigu re~ima: “ta nisam tek od jednoga slu{ao: kakav Karlsbad i kakva Abacija i Vrnjci, dogodine }emo letovati na Kosovu ili u Dra~u ili Medovi” (Tomi}, 1913: 15, 19, 34, 127–128, 199). Oslobo|enjem Kosova, izlaskom Srbije na “Sinje more”, “srpsko more” i “srpsko primorje”, bilo je ostvarenje jednog sna (ne samo srpskih intelektualaca i politi~ara) i osveta Kosova, kao simbol skoro (nad)prirod nog kontinuiteta izme|u srednjevekovne srpske dr`ave, carstva Du{ana 121 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} Silnog i moderne Srbije. On je prema{io o~ekivanja i najve}ih optimista, jasnim shvatanjem op{tih interesa, polo`aja zemlje i du`nosti ljudi. “Izgle dalo je da naro~ito pametni i patrioti~ni ljudi nisu potrebni, jer su svi ljudi postali pametni. Mislilo se poglavito na to da se ovako odli~no inaugurisan op{ti razvitak i povoljno stanje duhova odr`i i dalje upotrebi na ekonom ski i kulturni razvitak Srbije” (Cviji}, 1912: 4). Ogromna armija iskrenih i nesvesnih sanjara nije ni slutila da }e njihov san, poput mnogih drugih, zavr{iti u ko{maru politi~ke mitologije o Zlatnom dobu. Njeno osnovno svojstvo je “stalno i bolno osciliranje izme|u nemo}i da se obnovi ono {to je bilo i ~vrsto uvre`ene nade, zahvaljuju}i neugaslim uspomenama, da }e izgubljeno povratiti” (@irarde, 2000: 159). Me|utim, stvarno stanje u Staroj Srbiji daleko je bilo od najprijat nijeg moralnog stanja zemlje” (J. Cviji}) Srbije, ~ije je samopouzdanje raslo, opijeno re~ima i ispraznim obe}anjima, vra}anjem na njeno rodno mesto, poput boga Dionisija, kako bi u Staroj Srbiji bio priznat njen (nje gov) kult. “Ali podozrivi ljubomorni bog Dionis ostaje prete}i prisutan” (@. @irarde). To pokazuje op{iran izve{taj Srpska stvar u Staroj Srbiji Pe re Todorovi}a (1852–1907), jednog od najplodnijih i najdarovitijih srpskih pisaca i novinara u drugoj polovini 19. veka, osniva~a Narodne radikalne stranke, bliskog sledbenika socijaliste Svetozara Markovi}a, upu}en 7. de cembra 1898. dr Vladanu \or|evi}u (1844–1930), tada{njem predsedniku srpske vlade (i ministru spoljnih poslova), poznate kao “vladanov{tina”. Kori{}en i osporavan, Pera Todorovi} je pre{ao put “od religijske vere do sumnje, od fanatika do kriti~ara”. Bio je “precizan u ~injenicama, slobo dan u mislima”, daju}i sposobno{}u istorijskog mi{ljenja i knji`evnog dara svojim spisima “atmosferu, situacije, karaktere, ironiju (...) ljudsku dimen ziju koja izmi~e suvoj istori~nosti” i nedostaje drugim izvorima, ostaviv{i dragocen materijal, ~ija je okosnica stvarna istorija, ne samo o socijalnim i politi~kim idejama, pokretima Srbije krajem 19. i po~etkom 20. veka, nje noj organizaciji, kraljevima, politi~arima, partijskim vo|ama, odnosima sa velikim silama, ve} i o svakodnevnom `ivotu ljudi i, “{to je najre|e”, o njihovom mentalitetu (Perovi}, predgovor, u: Todorovi}, 1997: 8–9, 6). Dakle, sve ono {to je kasnije smatrano vrlinom jednog Slobodana Jovano vi}a, koji je, ocenjuju}i Peru Todorovi}a, “kao novinara koji predstavlja najprljavije strane novinarskog zanata...”, ~oveka od “para i pera”, stila i politi~kog temperamenta, demago{kog temperamenta, novinarske kura `i, slobodnja~ke naivnosti i slobodnja~ke nadmenosti, pisao o “njegovim mladim godinama socijalisti~ke propagande i o njegovim starim godinama novinarskog najamni{tva” u kome se “njegova pro{lost na~elnog politi~ kog pisca malo slagala sa ovim najamni~kim piscem”, jednim ~ovekom od dara, “uvek u cilindru i rukavicama, sa cvikerom i, kako se pri~alo sa vrlo visokim {tiklama”, koji je vi{e izgledao na jednog stranog dopisnika nego 122 Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more na “ota~estvenog” novinara. “Njegovo bledunjavo lice, u`agren pogled, senzualne usne, mesnate i jako crvene, kosa i brada ugljeno crna, bujna i kudrava”, ~inila je utisak, kako ga slikovito opisuje Slobodan Jovanovi}, “jedne mu{ke lutke, nabeljene, narumenjene, nakudrovane”, u ~ijem je dr`anju i pona{anju uop{te bilo “ne~eg meku{nog, gizdavog, ka}iperskog, – i niko ne bi rekao da je taj mazni lepu{kasti gospodi~i} prvi zastavnik ’na rodne radikalne stranke’”, kome “nije bilo su|eno da postane jedna vrsta sveca u radikalnom kalendaru”. Prema Jovanovi}u, Todorovi} je kao no vinar “zauzimao prvo mesto” i “bio megdand`ija od zanata”, na koga se “pokazivalo prstom kao na glavnog predstavnika novinarske bezna~elno sti, neskrupuloznosti, podmitljivosti, kao nekoga koji je na{e novinarstvo razvratio, na~inio od njega posao bez savesti, jedan stidan zanat propalih ljudi, od koga bi samo jo{ javni blud bio ni`i”. Todorovi} je “znao svoju publiku kao niko drugi, umeo da posmatra politi~ke ljude i doga|aje kao {to ih posmatra ~ovek iz ~ar{ije...” On “nikada nikome nije ostao du`an odgovora, nije bilo toga ~oveka koga nije smeo napasti, ni toga mi{ljenja koje nije smeo zastupati”, ~ak i uprkos struji celokupnog javnog mnjenja, kad je za jedinog saveznika imao samo “svoje pero kao svoj ma~”. I onda kad su i{~ilili njegovi socijalisti~ki snovi, politi~ki planovi i radikalni fana tizam, “njegova narav bujna, neukro}ena, prkosna, nije ga ostavila nika da”. Njegov ceo `ivot pro{ao je u “buni, inatu, kavzi. Kao socijalist, on se buni protivu dr`avne vlasti: kao radikal, on se bori protivu kraljevske vla sti; kao oportunist, on se sva|a i inati sa svojom vlastitom strankom. Kad je izgubio sva na~ela i uverenja koja su ga odu{evljavala za borbu, on se bori i tu~e kao prost najamnik, jedan dobar ’[vajner’, koji ule}e u borbu, mo`da za tu|e pare, ali se posle bije za svoje vlastito zadovoljstvo” (Jova novi} [1908] u: Todorovi}, 2000: 504–538). Ova nepravedna ocena najautoritativnijih savremenika Pere Todo rovi}a, po inerciji, odr`ala se kroz ~itav vek, po~ivaju}i na nepoliti~koj su revnjivosti, nepromenjenom sistemu vrednosti i na~inu vrednovanja nje gove politi~ke li~nosti i vrednosti njegovog dela. O ~emu se nije pravila razli~ita ocena (Perovi}, 1997:9–10). Pi{u}i o Staroj Srbiji, pod kojom je podrazumevao sve zemlje u Turskoj koje su ulazile u sastav Du{anove Srbi je (naziv Makedonija novijeg je porekla, nastao “zloupotrebom Bugara”), Todorovi} ([1898] 1997:25) je, kao {to i pomenuti naslov sugeri{e, dao jed nu studiju (i putopis) metodi~nu i istra`iva~ku, zasnovanu na posmatranju dru{tva, koje ga je uvek interesovalo. Vide}i ono {to je izmicalo polupisme nim i primitivnim slu`benicima srpske propagande u Makedoniji, on je tu propagandu upore|ivao sa bugarskom i gr~kom propagandom, nalaze}i da je ona inferiorna, “zasnovana na la`noj istoriji i ~esto prepu{tena pro blemati~nim ljudima”, tako da izaziva suprotne efekte. Shvataju}i propa gandu u modernom smislu, Todorovi} je smatrao da srpska propaganda 123 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} u Makedoniji (Albaniji, M.[.) “treba da se temelji na radovima nau~nika Stojana Novakovi}a i Jovana Cviji}a, a ne na radovima diletanata Stefa na Verkovi}a, samouka Vuka Vr~evi}a, mitomana Milo{a S. Milojevi}a i publiciste, astronoma Spiridona Gop~evi}a (Perovi}, 1997:15), do Ivana Ivani}a1. Svi su se oni “starali da sami sebe doka`u kako su Ma}edonci Sr bi” (kao {to su videli i okarakterisali albanski narod Arbanase) “Kao srp ski po porijeklu, jeziku, narodnoj poeziji i obi~ajima...” (Oraovac, 1913:4). “Takva “literatura”, ka`e Todorovi}, “vi{e nikome ne treba”. Osim “{kole i ~iste propagande”, srpska stvar u Staroj Srbiji treba da po~iva na metod skom nau~nom radu utvr|ivanja “fakata i ~injenica” bez ikakve polemike, na osnovu koga }e kasnije nau~nici izvoditi “svoje nau~ne sisteme i teori je” (Todorovi}, [1898] 1997:113–114). Drugi pravac bi prema Todorovi}u bio politi~ki, i ~inili bi ga “politi~ko polemi~ki spisi” {tampani na stranim jezicima i pisani za strance, kao i “izdavanje jedne popularne narodne bi blioteke”, zbornika za prikupljanje nau~ne gra|e. Stoga bi, kako je pred lagao Todorovi}, “na{e ljude od pera” (nau~nike, akademi~are, stru~nja ke) trebalo “pokrenuti na ve}i i `ivlji rad”, i krenuti ih “s toplih i mekih fotelja, pa ih gurnuti u narod” (isto, 115). Na drugoj strani, u praksi, To dorovi} je najbolju propagandu video u obavljanju svog posla na “najbolji mogu}i na~in” od strane u~itelja, sve{tenika, lekara, ~inovnika, diplomata. Opisom srpske propagande, Pera Todorovi} je, kao u ogledalu, ukazao na neke karakteristike srpskog mentaliteta: osionost i naglost, nerad, podmi tljivost, kao pojave dugog trajanja i r|avih navika. “Poznata je na{a nevolja, da gde god smo zakopali malo temelja u Staroj Srbiji, morali smo to da radimo prvo s pla}enicima. Na njima se i danas dr`i skoro cela stvar. Na `alost, opazio sam i to, da su na{i pla}eni ci mahom ljudi ni`ega reda, sirotnijeg stanja, ~esto sumnjive moralnosti i pro{losti” i “slaboga glasa i ugleda” (Todorovi} [1898] 1997: 110). Menja ju}i crkvu i narodnost, oni su “ju~e bili Grci i dr`ali s Patrijar{ijom; danas pre{li Egzarhiji i postali Bugari; sad opet da se progla{avaju za Srbe i opet da se vra}aju Patrijar{iji. To je te{ko” (isto). Bogate ljude (“one velike”) nije bilo mogu}e pridobiti. A mnogi starosrbijanci ({to je “`alostan fakat”) koji su dugo `ive}i u Srbiji “stekli lepe sume”, nisu postali “odu{evljeni Srbi”, niti su ostali “onako indiferentni kakvi su do{li”, ve} su, naprotiv, po povratku “s gurbeta” (s rabote u Srbiji) postali “bugara{ki op{tinari i strasni gonioci Srba!?” (isto, 116). No uprkos prvih neuspeha i “deficita” u upravi, Todorovi} nije pesimista, i veruje da “na polju trgova~kih veza i na polju kolonizacije” Srbi mogu “raditi uspe{no”, ~ak je ponudio izradu detaljnog predloga “kako da se rad otpo~ne i dalje vodi”, uva`avanjem onog mi{ljenja “da bi Dru{tvo Svetog Save svoj mrtvi kapital moglo korisno 1 124 Konzularni ~inovnik u Budimpe{ti, Pri{tini,Bitolju, Carigradu. Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more upotrebiti daju}i zajmove na{im op{tinama, crkvama i manastirima” i “da bi tamo uspe{no mogli raditi filijali bankarski, otvoreno pod imenom pri vatnih pojedinaca” (isto, 117), {to je i danas kao pojava vrlo aktuelno. Polaze}i od toga da je “pametnome i komarac muzika”, Todorovi} je kratko predlo`io uspostavljanje “veza s Arnautima”. U vreme kad se jo{ nije znalo “ho}e li se uop{te ulaziti u taj posao”, on je taj posao smatrao toliko korisnim, da to i “nije potrebno tek dokazivati”, niti o tome govo riti “dugo i mnogo”, jer “to ve} svak zna”. Todorovi} je nalazio da to nije samo “posao i pitanje” srpske propagande, ve} da je to prvenstveno “pita nje politi~ko–vojni~ko i diplomatsko”, koje zavisi od op{teg polo`aja, a ne samo od potreba srpske propagande. Zalagao se da taj posao metodi~no i sistematski vodi naro~iti, zaseban odbor, koga bi predvodila “kakva krup na i veoma autoritativna li~nost”. “A po~etak po~etka”, ukoliko se uop{te ne{to `eli raditi na tom planu te{enja zbog srpske “arnautske pogre{ke”, “imao bi biti srpski konsulat u Skadru”, s obzirom na to “da se u onom ’Ve{ta~kom loncu’ {to se zove cetinjski dvor”, kako se ~ini Todorovi}u, “neki |avo kuva i vari, te ne bi zgorega bilo malo dublje u njega zaviriti”. On ne bi “mario kad bi tu umakali svoja krila samo ’lov}enski sokoli’”, ali (mu) se neprestano vrze po pameti “tradicionalno prijateljstvo i pokrovi teljstvo bra}e Rusa prema nama [umadincima”. To je prema Todorovi}u razlog vi{e, da se to “malo bolje” dr`i “na oku, a iz Skadra to se najbolje mo`e! ^ak bolje no na Cetinju”! (Todorovi}, 1997: 119–121) @ele}i da “pozna pravo stanje stvari” i “sudi {to pravednije, nepri strasnije, pravilnije”, Todorovi} nije imenovao “pojedine zavode i ljude”, ve} je opisivao dru{tvene pojave, ~ijoj “oceni uvek smeta kad do|u li~no sti po sredi”, koje se uzajamno tu`akaju “jedna drugu krive”. Na takav na~in on je “ostao u ulozi izve{ta~a”, kako se ne bi pretvorio u nekakvog “dr`avnog tu`itelja” (isto, 121–122). Njegov izve{taj Srpska stvar u Staroj Srbiji (putovanje Pere Todorovi}a) skoro ~itav vek le`ao je neobjavljen u rukopisnoj ostav{tini dr Vladana \or|evi}a, u Arhivu Srbije (Perovi}, 1997: 13). Za razliku od Todorovi}a, \or|evi} se nije ni malo vajkao ni te{io zbog srpske “arnautske pogre{ke” nasilnog iseljavanja Albanaca iz novooslobo|ene Srbije radi ostvarenja programa nacionalnog ujedinjenja i povratka Kosova, {to je verovatno prouzrokovalo trajno neprijateljstvo u istorijskom pam}enju srpsko/albanskih akcija/reakcija koncepata naci onalne dr`ave o ~ijem “temeljnom stanovi{tu volje ne mo`e se odlu~ivati sredstvima nauke” (M. Veber), po{to istorijski zadaci srpsko/albanske na cije u osnovi stoje iznad svakog pitanja dr`avne forme. Stoga su i mnoge literate fabrikovale “ideje” za koje se, kako oni misle, gine i krvari na boj nim poljima. Dok su pojedini srpski autori, {tede}i od kritike i ulaguju}i se dr`avnim organima, njihove politi~ke zahteve prema albanskom pita nju i njegovo “kona~no” re{enje obrazlagali argumentima epske poezije, 125 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} istorije, etnosa, ekonomske nu`nosti, Vladan \or|evi}, je u obrazlo`enje “dr`avnih potreba” uklju~io i rasne teorije. Kako bi pokazao i dokazao (pozivaju}i se na strane pisce i putopisce) nesposobnost Albanaca za dr `avni `ivot, on je napisao celu knjigu. \or|evi} me|u onima “koji se zovu Arnauti” pravi razliku izme|u dva tipa: 1) “pravi arnautski tip”, 2) “slovenski i rimski tipovi”, koji i nisu Arnauti mada govore arnautski, ve} su “poslovenjeni i romanizovani Dar danci, Skordisci, Besi, Trivalci itd”. I samo “ime Albanija” po njemu je “upravo gr~ki falsifikat, kojim se htelo posti}i da se cela zemlja prozvala po gr~koj varo{i “Alvanon”, iz kojeg je imena docnije postalo Albanon, Arbanon, Elbanon, Elbasan”, tako da je njeni stanovnici nikada nisu zva li “Arbanija ili Albanija”, koje su joj “pridavali samo stranci”, za koje oni “ne znaju”, ve} je na severu “zovu Skiperja i na jugu Sjipenja”. Zanimljivo, ova razlika u imenu dovedena je u vezu s anatomskom razlikom “u kroju glave”, jer “severni Arnauti su brahicevali, dokle su oni koji `ive ju`no od reke Skumbe, dolihocefali”. “Pravi Arnautski tip”, \or|evi} opisuje kao “mr{av i sitan”, u kome “ima ne{to cigansko, feni~ansko”, i podse}a “ne samo na Feni~ane, nego ~ak i na pra–ljude iz praistorijskog doba, na one ljude koji su zbog straha od divljih zverova spavali na drvima, za koja su se dr`ali svojim repovima da ne padnu”. Tokom hiljada godina zbog neu potrebe taj rep je zakr`ljao u “nekoliko ko{tica u trtici, jedino me|u Ar nautima”, kako pi{e \or|evi}, pozivaju}i se na austrijskog konsula Hana, “izgleda kao da je i u XIX veku `iveo jo{ po koji repat ~ovek (...) s malim konjskim i kozjim repom” (\or|evi}, 1913: 5, 7). On smatra da su Srbi i Bugari vladali Albanijom od XII do XV veka, tako da izme{ani sa osvaja ~ima, Albanci i “nisu mogli o~uvati svoj narodni tip”, {to se ogleda i u na zivu nastanjenih mesta, (od kojih dve tre}ine i danas imaju slovenska ime na), jeziku, obi~ajima i nepostojanju “svesti o svojoj zajednici”. \or|evi}, i “pored najbolje volje”, drugo ni{ta nije navodio od “arnautskih umotvo rina” do “nekoliko ljubavnih pesmica i... nekoliko poslovica”, o nu|enju moneta za “jednu no}”, “istinskom pranju” (“Arnauti se boje pranja i ku panja, jer se od njega ’dobija groznica’”), lajanju “kao pas”, “da mo`emo prisloniti koleno na koleno”, i druge pesme “drasti~nih proba arnautskog ljubavnog `ivota”, posve}ene “ljubavi – prema mu{karcima i de~acima”, od ~ega se \or|evi} prvo “upla{io”, a potom “se zgadio” (isto, 26–27). Be`e}i od ovih “pesama”, \or|evi} je analizirao i “filosofiju arnautskoga naroda”, navode}i narodne izreke (koje se sre}u i kod drugih naroda), a naro~ito “arnautsko na~elo” “gde je ma~ tu mu je i vera” (“tj. ~ija je vla davina onoga je i vera, cujus est regio ejus est religio”), koje se po njemu “veoma dopalo jezuitima, kad su se ponadali da }e iz budu}e arnautske dr`ave mo}i pokatoli~iti celo Balkansko Poluostrvo”, uprkos tome {to je “svirep arnautski element” u “najve}em stepenu nesposoban za obrazo 126 Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more vanje”, koji je i tursko ime prekrio stidom i sramom i u ratu i u miru, a pri tom je uvek pokazivao “savr{enu nesposobnost” da se razvije “do kakvo ga vi{eg dru{tvenog reda” (sic), tako da i “fizi~ka Arbanija ne sastavlja ni kakvu organsku celinu”, kao {to Albanci ne sastavljaju “nikakav narod” (\or|evi}, 1913: 28–30), niti imaju zajedni~ku istoriju. Nju ~ine “jedino tu|inska osvajanja”, od kojih je najva`nije “srpsko osvajanje Arbanije”, koja, kako ka`e \or|evi}, “720 godina be{e srpska provincija” i organska celina sa Starom Srbijom, pod nazivom “Srpsko Primorje” (isto, 33). Dokazuju}i nesposobnost Albanaca za dr`avni `ivot, za razliku od Srba koji su uspeli da “izvojuju dve narodne dr`ave”, Arnauti “nisu pred uzeli ni jedan jedini poku{aj da zbace sa sebe turski jaram, nisu na to ~ak ni pomislili” (sic), i bili su “jedini Balkanci koji nisu hteli da po{tuju odlu ke celokupne Evrope” nakon Berlinskog kongresa. A ~im je po~ela borba za oslobo|enje Balkanskog poluostrva od Turske imperije, “odmah 60.000 Arnauta, s pu{kama koje im behu poklonili Srbija i Crna Gora, stado{e uz Turke i borili su se protivu obeju srpskih dr`ava na svoj divlja~ki, podmu kli i izdajni~ki na~in” (\or|evi}, 1913: 40–41). Uz to “prosto po nomadskom nagonu svome”, pritiskaju ostavljena srpska imanja u Staroj Srbiji i “sistematski rade na istrebljenju Srba”. To “arnautsko besnilo za iseljava nje, koje ve} traje toliko hiljada godina, u~inilo je”, obja{njava \or|evi}, “da su se oni rastrkali po celom Balkanskom Poluostrvu”, ~ak i u Austro– Ugarskoj. On navodi “Nikince i Herkovce, koji se nalaze na granici Srema blizu Mitrovice” (isto, 44–45), sela u kojima “Arnauti stanuju”. Arbitrarno sumiraju}i ove svoje poglede, \or|evi} je nedvosmisle no, bez pogovora zaklju~io da “Arnauti nemaju nikakvog narodnog tipa, nemaju nikakvoga jednostavnog jezika narodnog, nemaju nikakvu narod nu istoriju, nisu nikada sastavljali narodnu dr`avu, nisu nikada ni poku{a li da do|u do svoje narodne dr`ave. Prema tome pozivati se na na{u de vizu: ’Balkan balkanskim narodima’, da bi se osnovala nezavisna arban ska dr`ava, nema nikakve osnove” (isto, 45–46). Za njega Albanci “nisu samo razbojnici, nego ~esto i prosti lopovi”, od kojih “su ~ak i Turci bolji narod”, iako sami muhamedanski Arnauti “eti~ki prevazilaze katoli~ke Arnaute”. Jer “Muhamedova vera bila (je) sposobnija da ovim”, kako ih rasno opisuje \or|evi}, “divljim evropskim crvenoko`ama nakalemi po koju ljudsku osobinu, nego svemogu}a katoli~ka propaganda koju dve ve like sile (Austrija i Italija, O. A.) tako obilato poma`u”, {to je po \or|e vi}u “lep izgled za efharisitiju, koja ho}e da od Arnautluka napravi Vati kansku dr`avu” (\or|evi}, 1913: 119). Ovaj argument pre`iveo je svoga autora i aktuelan je i u dana{njim raspravama o statusu Kosova, kao ne kad o autonomiji Albanije. Uvidev{i da u postoje}oj konstelaciji odnosa velikih sila ne}e biti mogu}e osujetiti stvaranje autonomne (nezavisne) Albanije, Vladan \or 127 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} |evi} iz prakti~nih razloga obezbe|enja izlaska Srbije na more (“`ivotno pitanje Srbije”), na prilo`enoj karti, uprkos “teorijskog” osporavanja ma kakve Albanske dr`ave, povukao je granice “za budu}u Arbaniju, koja }e je deliti od Srbije, vododelnicom izme|u Jadranskog mora s jedne i Pre spanskog, Ohridskog jezera i Belog Drima s druge strane. To je, kako isti ~e \or|evi}, “jedina prirodna i racionalna granica kako za Arbaniju tako i za Srbiju”. Stoga su punomo}nici Srbije na Londonskoj konferenciji mira (1913) govorili, ne pominju}i ono “`ivotno pitanje”, o “stvaranju avtonomne Arbanije ne samo kao o jednoj na~elnoj odluci velikih sila, nego kao o svr{enoj ~injenici”, nastoje}i svim sredstvima “da toj dr`avi dadu granice, koje ne bi ugro`avale `ivotnim interesima srpskog naroda” (podvukao M.[.). U opravdavanju te granice \or|evi} je navodio: etni~ke razloge, slovenske toponime, zversko nasilje Albanaca, uzurpaciju srpske zemlje, istorijska prava (“moralna prava”), ali i kulturne razloge, koje Srbima kao “kulturnom narodu” daju ve}e pravo “da Arnaute napravimo na{im sugra|anima, da ih mi vodimo naravno pod garantijama koje daje svaka prosve}ena administracija svojim gra|anima, nego {to bi ga imali neobra zovani i u gra|anskom i u politi~kom smislu neuki Arnauti da oni uzmu Srbe pod svoju upravu”. Pravo kulturnog naroda da kroz “svoju kulturnu misiju me|u nekulturnim narodima... nametne svoju administraciju”, pre ma \or|evi}u, ne predstavlja nikakvu novost. Usled toga on tra`i, da sve one zemlje, koje su prema njegovoj karti “ostavljene izvan granica budu}e avtonomne Arbanije, moraju se dati srpskome narodu, bez obzira na to da li su Arnauti u njima u ve}ini ili u manjini” (podvukao M.[.), kako bi Srbi zadr`ali zemlje koje su osvojili od “arnautske uzurpacije” pod “tur skom dr`avnom politikom”. Takav zahtev, kako smatra \or|evi}, i nije “ni{ta drugo, nego da nas Evropa prizna kao kulturnu naciju koja je spo sobna da uzme na sebe kulturnu misiju”, s obzirom na to da cela srpska istorija “dokazuje da su interesi srpskog naroda uvek bili u harmoniji s in teresima Evrope”. Otuda bi razgrani~enje Srbije i Albanije, onako kako predla`e \or|evi}, zadovoljilo “istorijska prava i opravdane interese srp skog naroda i dalo bi mu mogu}nosti da postane jedan od glavnih jemaca za mir, red, kulturni i privredni napredak na Balkanu, a to je glavna i naj milija aspiracija na{eg naroda. To je na{ interes, ali to je ujedno i interes Evrope” (\or|evi}, 1913: 176–179). U svemu tome za Evropu je glavno da ona “mo`e slobodno raspo lagati Valonom (jer samo izme|u Valone i Otranta se mo`e zatvoriti Ja dransko more) a da ne nai|e na otpor nijedne Balkanske dr`ave”, pa ni Srbije, koja samo tra`i “jedan mali deo Arbanije i jedno malo par~e morske obale od Lje{a do Dra~a, tra`i samo svoje nekada{nje pristani{te da bi izbila na more” (podvukao M.[.). Po{to se srpski zahtevi ti~u “samo Sever ne Arbanije u kojoj Gege `ive, a druge balkanske dr`ave ne tra`e na tom 128 Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more kraju ni{ta za sebe, to bi”, zaklju~uje \or|evi}, Evropa mogla “slobodno raspolagati celom ju`nom Arbanijom u kojoj `ive Toske zajedno sa Valo nom”, koju je ina~e privremena vlada Albanije izabrala za svoje sedi{te. Polaze}i od tog srpskog interesa, \or|evi} se na kraju pita: “Za{to onda ne bi Evropa tu `u|enu arnautsku dr`avu napravila od ju`ne Arbanije s Valonom kao prestonicom, pa da ceo svet (srpski, M.[.) bude zadovoljan utoliko pre, {to Toske nisu takvi divljaci kao {to su [kipetari i {to bi se moglo lak{e u~initi da njihova dr`ava postane za `ivot sposobna?” (\or |evi}, 1913: 181–182). Osim toga, u realizaciji srpskih interesa, srpska politika i njena inte lektualno–ideolo{ka racionalizacija, u svojim zavojeva~kim zahtevima pre ma Albaniji, oslanjala se na sukobljene interese velikih sila u albanskom pi tanju, izra`ene stihovima spevanim me|u srpskim vojnicima: “Aoj Dra~u, ti varo{i lepa,/ Zbog tebe se sva Evropa cepa...” (cit. u: Imami, 2000: 195). Nakon {to su velike sile Londonskim ugovorom o miru 30. maja 1913. po tvrdile nezavisnost Albanije, s nekim otvorenim grani~im pitanjima, ve} sutradan (1. juna 1913.) “Srbija i Gr~ka sklopile (su) tajni sporazum (Pa {i} i Vanizelos) po kome bi severni deo Albanije, do reke Skumbine, tre balo da pripadne Srbiji a ju`no od nje Gr~koj”. Zbog sukobljenih intere sa, mnogima u Evropi bilo je sasvim jasno kako “Albanija postaje glavni ~inilac ravnote`e na tom delu Balkana i Jadranskog mora”, s primedbom da je ona i “stvorena da bi se izbegli evropski zapleti”. Kako je izjavio ru ski ambasador na Londonskoj konferenciji: “Ni manje dr`ave ni ve}ih muka” (isto, 208). Dok u francuskoj knjizi Albansko pitanje, prikazanoj u Srpskom knji`evnom glasniku (1913), Anri [eridan pi{e: “{to teritorije Albanije bude manje, utoliko }e evropskoj diplomatiji biti lak{e u budu} nosti... Ne treba se varati, budu}a arbanaska dr`ava bi}e ognji{te intriga, austrijskih, talijanskih, crnogorskih, srpskih, gr~kih, albanskih, nad koji ma treba stalno da se vr{i kontrola i garantija, {est velikih sila! Kakva per spektiva!” (Imami, 2000: 200). Srbija je u, kako se pisalo, “podloj sili Austrijskoj” (“monstruozna dr`ava” i “krvomutna Austrija”) (Oraovac, 1913: 117, 118) videla glavnu prepreku svojim zahtevima, kad je “stekla pravo da prednja~i i da u`iva plodove krvlju ste~ene”, ali nije verovala “da }e rimskim slugama po}i za rukom da dobroga cara Franca Jozefa I, koga su oni proklamovali za cara Evrope”, uvuku u rat zbog Albanije i “da ve~e njegovoga `ivota nanovo zagor~e” (\or|evi}, 1913: 185). Protiv mogu}nosti rata Austrije sa Srbi jom on je istakao slede}e razloge: 1) “narodi austrougarski” ne}e taj rat, ni Sloveni ni Nemci, 2) Ma|ari zbog svoje unutra{nje politike “duplo }e razmisliti” da li u slu~aju propasti monarhije da “napuste svoju poslednju dasku za spasavanje” oli~enu u staroj ma|arskoj ideji o dunavskoj federaciji s Rumunima i s Balkancima”; 3) rat bi mogao, dakle, doneti nekakvu 129 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} “katastrofu” AustroUgarske. (“Pa, Bo`e moj, stvar nije tako nemogu}a”.) Jer “Srbija u jednom odbrambenom ratu protiv Austrougarske ne bi osta la sama...” (isto). Srpski narod doteran “do duvara”, {ikaniran, porobljen, oplja~kan, poni`en, dalje ne mo`e odstupati i, kako pi{e Toma Oraovac, mora re}i Austriji: “Stoj, dalje se odstupati ne mo`e i ne smije”. To mo`e po mir Evrope biti “kobno a po opstanak Austrije mo`e biti sudbonosno, fatalno i ubita~no”. Ali ako se ho}e o~uvati evropski mir i zaustaviti Austri ja u svome “bijesnome potrku”, onda, po Oraovcu, “pravo je, potrebno je i spasonosno je da na{a vjekovna za{titnica i ovom prilikom spase Austri ju i da joj ka`e diplomatskim putem – Stoj, kako ne bi srpski narod i srp ski mu~enici bili prinu|eni to u~initi, preko jedinog lijeka u borbi protiv Austrije, a to je: ma~ i brzometka”. Tim pre, {to postoji dvestogodi{nji sa vez “Srba s Rusijom, koji je krvlju napisan i potpisan; a koji kazuje prija teljima i neprijateljima da su Srbi i Rusi jedan te isti narod...”, “da je na{ Bog i ruski Bog, da je na{a vjera i ruska vjera, da je na{a krv i ruska krv i da je na{ savez nerazdvojan...” U ime toga savezni{tva Oraovac zaklju ~uje da Rusija treba da stane u “odbranu na{eg prava (na Skadar, M.[.), njene du`nosti i ~asti”, kako bi se ~uo njen “dostojni glas (...) koji treba da je zapovest za sve njene i na{e krvnike”, ako je svesna svoje veli~ine, slavne pro{losti, nedosti`ne sile i mo}i; “ne mo`emo ni posumnjati da }e nas Rusija zaboraviti i svoju du`nost ne izvr{iti: zato vedra ~ela, vesele du {e i radosna srca, ne boje}i se javnih i tajnih krvnika iz dubine srpskoga srca kli~emo: ’Bo`e carja hrani’ (i danas Bo`e Putina hrani. M.[.), a sa ca rom (Putinom) i na{u milu bra}u i svetu Rusiju, na dobro slovenstva a na strah vragam” (Oraovac, 1913: 119, 124, 125). Jedan od retkih kriti~ara ovih intelektualnih “racionalizacija” politi ke srpske vlade prema albanskom pitanju bio je srpski socijalista Dimitrije Tucovi} (1881–1914). On se “vi{e iz prakti~nih potreba nego iz teorijsko ga interesa” pozabavio albanskim prilikama, o kojima je tada{nja srpska {tampa u “pogubnoj utakmici da pomogne jednu r|avo upu}enu i r|avo izvo|enu politiku, mesecima i godinama rasprostirala o arbanskom naro du tendenciozna mi{ljenja”, a “takvim mi{ljenjima i sama vlada poku{ava la (je) da opravda svoju zavojeva~ku politiku u Arbaniji” (Tucovi}, 1914: 3–4). Suprotstavljaju}i se najodlu~nije protiv zavojeva~ke politike srpske bur`oazije i vlasni~kih krugova, Tucovi} se zalagao za stvaranje boljih od nosa izme|u srpskog i albanskog naroda u okviru prijateljstva, saveza i najpunije zajednice svih balkanskih naroda. U prodiranju Albanaca “na Istok”, o ~emu se u Srbiji (kao i danas) mnogo pisalo, Tucovi} je video “glavno sredstvo kojim {ovinisti~ka {tampa izaziva kod srpskoga naroda mr`nju prema ’divljim’ Arnautima, prikrivaju}i kao guja nokte divlja{tva koje je srpska vojska prema njima po~inila” (isto, 7). Tucovi} se prema vlastitom priznanju nije bavio pitanjem: “u koliko je prore|enost srpsko 130 Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more ga elementa u ovim krajevima neposredan rezultat arnautske navale, a u koliko je posledica op{tega, utvr|enoga kretanja srpskoga naroda s juga na sever? Naseljavanje [umadije je bez svake sumnje do{lo raseljavanjem jugozapadnih krajeva... Zar slovenska plemena nisu potisla starosedeoce ovih zemalja sredstvima o kojima istorik nema ni malo lepo mi{ljenje”? (Tucovi}, 1914: 8) On smatra da su se Albanci “rasprostirali na istok na ra~un Slove na”, ali takav prodor ne daje za pravo osvetni~kom dr`anju prema njima. Stoje}i na ni`em kulturnom razvitku od drugih susednih naroda, Albanci nisu imali uslova za pretapanje i asimilaciju tu|ih elemenata, koji su “si lom ili milom” napu{tali svoju imovinu i ognji{ta. “To napu{tanje je, ne ma sumnje”, kako pi{e Tucovi}, “vrlo velikim delom posledica nesnosno ga susedstva primitivnih plja~ka{kih, neobuzdanih arnautskih plemena ili ~ak njihova gruba pritiska”. S druge strane, u ~estim migracijama, Tuco vi} je video odliku `ivota u Turskoj, tra`e}i uzrok tako “lakom i ~estom seljakanju” u “begovskom sistemu privrede”, “nomadskim navikama”, feudalnom sistemu svojine zemlje, u kome “starinci” nisu bili vezani za zemlju svojinom, naj~vr{}om vezom koju dru{tvo poznaje, pa su se lak{e re{avali na seobu (Tucovi}, 1914: 9). Kosovski krajevi bili su “eldorado begovske eksploatacije”, i jo{ uvek `ive plemenske organizacije Albana ca, koje od kulturnog sveta dele ~itavi vekovi brzog napretka i dubokih dru{tvenih preobra`aja. Me|utim, primitivizam i nizak stepen razvoja, prema Tucovi}u, “nije merilo sposobnosti za kulturni `ivot i razvitak uop{te, kao {to se to u politi~koj knji`evnosti imperijalisti~ke bur`oazije rado uzima. Jer, ako su neki narodi, blagodare}i povoljnim istorijskim prilikama, ~inili br`e na pretke od drugih, ako idu na ~elo ljudske civilizacije dokle drugi ostaju u primitivnom stanju, to ne daje pravo braniocima zavojeva~ke kapitalisti~ ke politike da te zaostale, slabe, bezotporne narode smatraju za slabiju, nesposobniju, ni`u, inferiornu rasu, da im odri~u svaku kulturnu sposob nost i da ih ogla{uju za ve~itoga maloletnika kome je potrebno njihovo ’kulturno’ tutorstvo”. Tucovi} smatra da “ta izobli~ena reakcionarna od brana kapitalisti~ke, zavojeva~ke politike gubi iz vida da su kroz oblik ple menske dru{tvene zajednice i primitivna stanja pro{li svi kulturni narodi... Pa ipak Balkanicus (Stojan Proti}) i Dr. Vladan (\or|evi}) napisali su po jednu ~itavu knjigu sa o~itom `eljom da smo`de ovaj bedni arbanski na rod i da doka`u njegovu nesposobnost za kulturni i nacionalni `ivot” (Tu covi}, 1914: 26–27). Prema Tucovi}u, pojava ovih spisa ~ini eru u srpskoj knji`evnosti “kao {to pohod srpske vojske na Arbaniju, ~ini eru u politici Srbije” (isto, 28), ~iji pisci i politi~ari o “Arbanasima vole da stvaraju ilu ziju potrebnu za opravdavanje zvani~ne politike...” (isto, 42). 131 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} Tucovi} je razlike u jeziku, religiji, politi~kim te`njama i uticajima Albanaca razumeo kao razdrobljenost njihovog `ivota i ogledalo plemenske otu|enosti i nemanja uzajamnosti i saobra}aja u `ivotu Arbanasa, ali, za razliku od drugih, na osnovu toga stanja stvari nije negirao sposobnost Albanaca da u budu}nosti postignu druk~ije rezultate samostalnim raz vojem. Otvoreno i o{tro kritikuju}i i suprotstavljaju}i se tim negacijama, on je eksplicite istakao potrebu da se ras~isti sa “jednom ’nau~nom’ la`i koja nam se od pohoda srpske vojske u Arbaniju na hiljadu na~ina name }e, ma da je u nauci odavno oti{la u staru gvo`|uriju. Elemente koji ~ine naciju nacijom i faktore koji odre|uju uslove zajedni~koga dr`avnog `ivota ni jedan ozbiljan ~ovek ne iznalazi danas merenjem lobanja i prou~avanjem rasa, ve} ih odre|uju istorija i sociologija” (Tucovi}, 1914: 45). Pi{u }i o dru{tvenim prilikama kod Albanaca, Tucovi} nije uzeo sebi za cilj sa mo da ih izlo`i, ve} je ukazuju}i na njih pokazivao “da Arbanija, i ovako zaostala i primitivna kakva je, ne stoji ni izvan sveta, ni izvan istorije i da pokreti i borbe u njoj nisu ni pobuna ’divljaka’ protiv ’civilizacije’, kao {to predstavljaju jedni, ni plod tumaranja i namera tu|ih agenata, kao {to predstavljaju drugi. Ti pokreti i borbe su pripremljeni i uslovljeni op{tim promenama u dru{tvenim odnosima i uslovima `ivota u Arbaniji, koje su u svoje vreme davale sli~ne borbe i pokrete i u drugih naroda” (isto, 53). Takav “narodni materijal” predstavlja autonomnu Albaniju. “O njegovoj podobnosti za samostalan dr`avni `ivot ni{ta nam nisu u stanju re}i oni koji u njegovoj ’arnautskoj krvi’ unapred vide antidr`avni, antikulturni, antisocijalni element” (isto, 54). Samostalan dr`avni `ivot “novoga ~lana balkanskih dr`avica”, Tucovi}a zanima, pre svega, iz obzira prema srpskoj budu}nosti. Albanija ko i svaka mala dr`avica izlo`ena je “udarcu ja~ih”. Mnogo su opasniji po njenu egzistenciju uticaji koji dolaze spolja nego potresi koji se kriju unutra pod uticajem plemenskih i religioznih suprot nosti grozne dru{tvene dezorganizacije, koje je mogu}e savladati kao {to su slomljene “autonomske te`nje kne`ina pri organizovanju nove srpske dr`ave”. Stoga }e Albanija “mnogo te`e odolevati opasnostima koje se kriju u pogodbama pod kojima je postala i pod kojima ima da se razvija” (Tucovi}, 1914: 55). Ta opasnost pratila je osnivanje svih balkanskih dr `avica, po kojima je “tumaralo toliko tu|inskih agenata”, a naro~ito po Albaniji, bilo slabijih suseda ili udaljenijih velikih sila. “Svojom zavoje va~kom politikom Srbija, Gr~ka i Crna Gora nisu uspele da Arbaniju po dele, ali su uspele da je smanje i o~erupaju. Formalno”, kako je zapazio Tucovi}, “Arbanija dobija autonomiju, ali je ta autonomija hroma, forma bez sadr`ine, pravo bez najbitnijih uslova da bude ostvareno, autonomija mo~varnoga primorja i besplodnih krajeva, odse~ena od plodnih krajeva na istoku i jugu. Londonska Konferencija je bila prema Arbaniji jo{ svirepija nego Berlinski Kongres prema Srbiji” (Tucovi}, 1914: 56) (podvukao 132 Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more M.[.). Svojim odlukama ona je nesumnjivo najvi{e {tete, po Tucovi}evoj proceni, nanela albanskom narodu, obezbe|uju}i dobit zainteresovanim kapitalisti~kim krugovima velikih sila (AustroUgarske i Italije). Neprija teljsko dr`anje vlada susednih dr`ava, odgurnulo je Albaniju u ruke ovih velikih dr`ava, pretvaraju}i je u njihovo oru|e, utoliko pouzdanije {to je slabije i za `ivot nesposobnije, ekonomski zavisnije, na ~emu se stvara osno va budu}e dr`ave, jedne nesigurne politi~ke tvorevine, ~ije “porobljavanje ne}e i}i posredstvom dr`avnih dugova ve} putem neposredne kolonijalne plja~ke” (isto). Radi ostvarenja svojih planova srpski vlasni~ki krugovi ra dovali su se sporovima i novim mete`ima u Albaniji. Vide}i u njima po godno sredstvo za realizaciju svojih pretenzija, oni su izgubili iz vida da se na Jadranskom moru, kome su te`ili, po~ela utvr|ivati najve}a evropska sila, kapitalizam, “koji ne}e zadocniti”. U borbi protiv osvaja~ke politike AustroUgarske i Italije, intelektualni krugovi Srbije svojom “velikom bi bliografijom”, koja nije mimoi{la ni {tampu socijalne demokratije, do{li su u apsurdan polo`aj, preporuke i odbrane zavojeva~ke politike vladaju}ih krugova Srbije. Njihovo obja{njenje je “o~ajno prosto: Arbaniju ho}e da porobe te ho}e da porobe, pa kad joj je to su|eno, onda je bolje da taj po robljiva~ bude Srbija nego ove dve velike sile” (Tucovi}, 1914: 73), koje predstavljaju glavnu smetnju izlaska Srbije na Jadransko more, kao glavni cilj njene sveukupne politike, mnogo vi{i od jednog trgova~kog pitanja, od koga umnogome zavisi ceo privredno–finansijski sistem Srbije, strani kre diti i opstanak re`ima. O posledicama takve politike malo je ko mislio. Dr `avni dugovi petostruko su rasli br`e od dr`avnog bud`eta. Njegov porast su gutali neproduktivni izdaci na dugove i vojsku, a najve}i deo dr`avnih zajmova kori{}en je za pokrivanje bud`etskih deficita i vanrednih rasho da militarizma. Ovaj “raspiku}ski sistem gazdovanja”, kako ga je slikovito nazvao Tucovi}, jasno je pokazivao svu te`inu du`ni~koga ropstva. “Da bi se taj bankrotski sistem gazdovanja odr`ao, Srbija je padala u sve nove i nove dugove, njima bankrotstvo odlagala i terete svoje sada{nje politike sve vi{e prenosila na budu}e generacije” (Tucovi}, 1914: 83). Albanska politika srpske vlade, za Tucovi}a, bila je “oli~enje avan turisti~koga lutanja jednoga o~ajnika koji bez ikakvih izgleda na uspeh i bez jasnoga cilja rasipa dragocenu snagu, da bi izbegla bankrotstvo pred kojim stoji ceo njegov privredni i politi~ki pravac” (isto, 88). U veku im perijalisti~ke politike, osvaja~ka politika male i nerazvijene Srbije, upu }ene na zajednicu a ne davljenje drugih, pokazala je ekonomsku i politi~ku apsurdnost, kao protivre~na i nemogu}a politika, ~ija }e senka “dugo vremena pomra~ivati nebo nad srpskim narodom. Srbija je htela i izlazak na more i jednu svoju koloniju, pa je ostala bez izlaska na more, a od za mi{ljene kolonije stvorila je krvnoga neprijatelja. Htela je da istisne tu|i uticaj iz Arbanije, a postigla je da ga jo{ vi{e u~vrsti. Osvaja~kim hicem 133 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} htela je jedno radikalno, definitivno re{enje u korist svoga gospodarstva na jadranskoj obali, a uspela je da se tu|e gospodarstvo definitivno utvr di. Njena te`nja ka moru dala je naopake rezultate, jer je sprovo|ena na opakim sredstvima, to jest: ono {to se moglo posti}i samo u sporazumu i prijateljsko sau~e{}e oslobo|enoga arbanaskoga naroda htelo se posti}i protiv njega. Te`nje izlaska na more metodama zavojeva~ke politike pre trpele su potpun poraz” (isto, 94), koje je Tucovi} osu|ivao ne samo kao zlo~in prema srpskom narodu, ve} i kao “jedan zlo~in za tu| ra~un” (isto, 92), u kome su naizmeni~no radile “slepe sile: glad i iznemoglost, batine i revolver”! (isto, 97) Albanci su i tada mirno ~ekali re{enje Evrope. ^ak i “divlja” albanska plemena znala su bolje proceniti presudan uticaj tog re {enja po Albaniju od same srpske vlade, koja je “stajala pod zlokobnom sugestijom ruskog uticaja” (isto, 102–103), i idolopokloni~kog verovanja u mo} oru`ja, kao jedinog radikalnog i re{avaju}eg sredstva, podi`u}i uz pomo} {tampe paklenu poviku protiv “arnautskih divlja{tava”. Ona je ra sla s nemo}i srpske vlade, da odoli pritisku svojih mo}nih suparnika oko Albanije (isto, 104). Narodu je na vrat natovareno te{ko breme ugu{ivanja izazvanih buna “primernim ka`njavanjem Arbanasa”. Kontrolisana {tam pa tra`ila je “istrebljenje bez milosti, a vojska je izvr{avala. Arbanska se la, iz kojih su ljudi bili blagovremeno izbegli, behu pretvorena u zgari{ta. To buhu u isto vreme varvarski krematorijumi u kojima je sagorelo stoti nama `ivih `ena i dece(...) Jo{ jednom se potvrdilo”, kako pi{e Tucovi}, “da je narodna pobuna najprimitivnijih plemena uvek humanija od prakse staja}e vojske koju moderna dr`ava protiv pobune upotrebljava. Srpski vlasnici su otvorili svoj registar kolonijalnih ubijanja i grozota i mogu ve} dostojno stupiti u vlasni~ko dru{tvo Engleza, Holan|ana, Francuza, Ne maca, Talijana i Rusa” (Tucovi}, 1914: 107–108). S obzirom na to da su nakon oslobo|enja od turskog gospodarstva balkanske dr`avice stupile sa “punim {akama planova i diobi zadobivenih oblasti na osnovu istorijskih i nacionalnih prava, ekonomskih i politi~kih nu`nosti”, {to je vodilo i novim sukobima, zbog nemogu}nosti podela, “a da se ne pogazi nacionalni princip, ne ugrozi dr`avni opstanak, ne povre de stvarni privredni interesi i uobra`ena i pre`ivela istorijska prava”, u “masi stvarnih i uobra`enih pitanja, istinskih i la`nih interesa, koji su sa uni{tenjem turske vlasti potekli kao voda iz razbijena suda”, Tucovi} je povoljno re{enje video samo u stvaranju jedne nove zajednice, jedne nove celine vi{e forme, zajednice balkanskih naroda. Ona bi bila re{enje slo`e noga “balkanskog pitanja”, kako bi se sa~uvala davno izgubljena nacional na sloboda od krvavog pira oko podele zadobijenih oblasti. Podele su naj ve}a nesre}a za slobodu balkanskih naroda. Otmi~arski grabe` osvojenih oblasti tu slobodu je udavio pre nego {to je ro|ena. Time se istorijski po tvr|uje “gledi{te socijalne demokratije (~iji je gorljivi zagovornik Tucovi}) 134 Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more da nacionalno oslobo|enje balkanskih naroda nije mogu}e bez ujedinjena celoga Balkana u jednu op{tu zajednicu” (Tucovi}, 1914: 110–111). Ona bi svima otvorila slobodan izlazak na more, slobodu saobra}aja, osigura nje privrednih potreba, br`i privredni razvoj, u okviru prostrane privred ne oblasti, jer “istinska ekonomska emancipacija balkanskih naroda le`i u privrednoj zajednici Balkana” (isto, 112). Posmatranje stvarne situacije na Balkanu, ako postoji politi~ki realitet, nu`no name}e, kao iz “otvore ne knjige koja tako precizno ocrtava na{u budu}nost”, na~elo zajednice, kao rukovodno na~elo politike balkanskih dr`avica. Zavojeva~ki pohod Srbije prema Albaniji je “najgrublje odstupanje od na~ela zajednice bal kanskih naroda, a u isto vreme odstupanje koje je pla}eno najo~iglednijim porazom”. Politiku sporazuma i prijateljstva o~igledno je polupao mnogo vi{e “jedan osion osvaja~ki gest Srbije nego sirovost albanskih plemena. Srbija nije u{la u Arbaniju kao brat nego kao osvaja~. [ta vi{e ona nije u{la ni kao politi~ar ve} kao grub soldat” (Tucovi}, 1914 : 115). Politika koja je sadr`ala nare|enje vojnicima: “idite i osvojite! Ili pokoriti ili pro pasti!” i nije vodila ra~una o ljudima, plemenima i narodu koji prirodno te`i sticanju albanske samostalnosti, dovela je do toga, da je Srbija “izgu bila svaki dodir sa predstavnicima arbanaskoga naroda i njega odgurnula u o~ajnu mr`nju prema svemu srpskom”, opravdavaju}i je “la`nim teori jama o nesposobnosti Arbanasa za nacionalni `ivot”. Skup i potpun poraz takve politike koja se borila protiv albanske autonomije “stoji pred nama kao svr{en ~in i zvoni kao jedna fina istorijska ironija na teoriju nacional ne ’nesposobnosti Arbanasa’. Taj poraz, kako je anticipirao Tucovi}, nije okon~ao lanac opasnosti i `rtava po slobodu srpskog naroda i budu}nost Srbije. Stoga je on predlagao da se napuste predrasude, pogleda istini u o~i i prizna borba koju su tada vodili Albanci za jedan druk~iji politi~ki `ivot, druk~iji od onog “{to mu ga name}u njegovi svirepi susedi” (Srbi, Grci, Crnogorci) kao “prirodna, neizbe`na i istorijska”. “Slobodan srpski narod treba tu borbu da ceni i po{tuje koliko radi slobode Arbanasa toli ko i svoje i da svakoj vladi odri~e sva sredstva za zavojeva~ku politiku” (isto, 115, 117–118). Brane}i pravo albanskog naroda na samostalan dr`avni `ivot i slobo dan unutra{nji razvitak, Tucovi} je ostao usamljen. To ne umanjuje vred nost njegovih pogleda. Uprkos zaborava, njegova knjiga Srbija i Arbanija “dokaz je da je Srbija uvek imala ljude i pokrete koji su znali da brane i odbrane njenu ~ast i njene stvarne interese od napadnutih vladaju}ih kru gova, kad god su i{li za tim da pokrenu narodne mase da slu`e njihovim interesima, bilo na {tetu drugih naroda, bilo samog srpskog naroda”. To “potvr|uje da savjest srpskog naroda nije bila umrla, ~ak ni u vrijeme kad su svi vladaju}i slojevi i sve partije, opijeni brzim i relativno lakim pobjeda ma nad Turskom, jednodu{no odobravali zavojeva~ku politiku Pa{i}eve 135 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} vlade i trovali narodne mase {ovinizmom i mr`njom prema malom alban skom narodu, koji je tek stupio u borbu za stvaranje svoje nacionalne dr `ave”. U vreme kad je bilo vrlo rizi~no propovedati potrebu zajedni~kog rada s Albancima, bliskih veza, i njihovog samostalnog razvoja, “iz ~itavog pobjedni~kog {ovinisti~kog pijanstva toga vremena”, Tucovi} “se uzdigao kao budna savjest naroda” (\ilas, uvod u: Tucovi}, 1945 : 5, 14). Ona je bila (i ostala) kap u moru istorije, geografije, sukobljenih interesa Srba i Albanaca, koji nisu uspeli (ili nisu hteli) da naprave, kako bi rekao De Gol, “istinski dobro savezni{tvo”. Skoro jedan vek kasnije propovedanje tog savezni{tva postalo je jo{ rizi~nije. Oslobo|enjem Kosova i izlaskom Srbije na more nije re{eno “albansko pitanje”, ostao je srpsko/albanski problem, tek {to je otvoren. Izve{tavaju}i 1912. godine s balkanskog rati {ta, Lav Trocki je lucidno primetio: “Srbija je pripajanjem Kosova dobila mlinski kamen na vratu svog razvitka”. Nacija je pretendovala na apsolut na prava suverenosti, dok je pojedina~ni gra|anin ostao ste{njen u grani cama najte{nje zavisnosti, od koga se zahtevalo svojstvo pokornog sluge. “Izgledalo je kao da ljudi vole slobodu, a ispostavilo da samo mrze gospo dara. Ono {to narodi stvoreni da budu slobodni zaista mrze jeste samo zlo koje izvire iz zavisnosti” (Tokvil, 1994 : 168). Literatura Cemovi}, M. 1913. Makedonski problem i Makedonci, Beograd: Izdanje uredni {tva “Dela”. Cviji}, J. 1912. Balkanski rat i Srbija, Beograd: Nova {tamparija “Davidovi}”. Cviji}, J. 1924. “Posle trideset i pet godina nau~nog rada”, u: Srpski knji`evni glasnik, knj. XIII, br. 5. \aneti, E. 2006. La`i od kojih `ivimo, Beograd: Dragani}. \or|evi}, V. 1913. Arnauti i velike sile, Beograd: Izdanje Jefte M. Pavlovi}a i kompanije. Fest, J. C. 1979. The Face of the Third Reich. Rc. M. Bullock, Harmonds worth: Penguin. Febvre, L. 1980. La terra e l’evoluzione umana. Introduzione geografica alla storia, Torino: Einaudi. Gelner, E. 1997. Nacija i nacionalizam, Novi Sad: Matica srpska. Gleni, M. 2001. Balkan: 1804–1999. Nacionalizam, rat i velike sile. Deo 1. Beo grad: Samizdat FREEB92. Goff, A. and Hugh, A. Fawcett, 1921. Macedonia: A Plea for the Primitive, Lon don and New York: John Lane Company. Hegel, G. V.F. 1951. Filozofija povijesti, Zagreb: Kultura. Hobsbaum, E. 1996. Nacije i nacionalizam od 1780, Beograd: Filip Vi{nji}. Kant, I. 1977. “Der Charakter des Volkes”, Shriften zur Anthropologie, Geschichtsphilosophie, Politik und Paedagogie, Vol. XII, Frakfurt: Suhrkamp Verlag. 136 Oslobo|enje Kosova /ili izlazak Srbije na more Keyserling, C. H. 1928. Europe, Translated by Maurice Samuel, New York: Har court, Brace&Company. Klausen, D. 2003. Granice prosvetiteljstva, Beograd: Biblioteka XX vek. Nolte, E. i F. Fire, 2006. Neprijateljska bliskost, Beograd: Plato. La Boesi, E. de. 2001. Rasprava od dobrovoljnom ropstvu, Beograd: Filip Vi {nji}. Masle{a, V. 1990. Mlada Bosna, Sarajevo. Milani, C. 1987. “Il ’Confine’: note linguistiche”, u: M. Sordi, (ur.) Il confine nel mondo classico, Milano: Università Cattolica. Monteskije, S. 2004. Persijska pisma, Beograd: Utopija. Mos, D`. L. 2005. Istorija rasizma u Evropi, Beograd: Slu`beni glasnik. Nu{i}, B. \. 2005. [1902]. S Kosova na sinje more, Beograd: ^igoja {tampa. Okely, J. 1994. “Thinkin Through Fieldwork”, u: Analizing Qualitative Data, ur. A. Brumen i R. G. Burgess, 18–34, London and New York: Routledge. Oraovac, T. P. 1913. Arbana{ko pitanje i srpsko pravo, Beograd: Izdanje knji`are Rajkovi}a i ]ukovi}a. Putinja, F. i StrefFenar, @. 1997. Teorije o etnicitetu, Beograd: Biblioteka XX vek. Radoni}, J. 1912. Pro{lost Stare Srbije, Beograd: Nova {tamparija “Davidovi}”. Skerli}, J. 2000. Srpske teme, Beograd: Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. Stankovi}, \. 2006. “Pro{lost na loma~i”, Beograd: Nin, 21.12. str.19–20 Sulima, R. 2004. Antropologija svakodnevnice, Beograd: Biblioteka XX vek. Renan, E. 1982. Qu’est ce que c’est une nation? Paris: Conference faite en Sor bonne. Todorova, M. 1999. Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX vek. Todorovi}, P. (priredila L. Perovi}), 1997. Srpska stvar u Staroj Srbiji; Uspomene na kralja Milana, Beograd: Slu`beni list SRJ. Todorovi}, P. (priredila L. Perovi}) 2000. Pisma li~nosti i li~nost, Beograd: Slu `beni list SRJ. Tojnbi, A. 2002. Prou~avanje istorije, Beograd: Slu`beni list SRJ, Podgorica: CID. Tokvil, A. de. 1994. Stari re`im i revolucija, Sremski Karlovci. Novi Sad: Izdava~ ka knji`arnica Zorana Stojanovi}a. Tomi}, J. 1913. Rat na Kosovu i Staroj Srbiji, Novi Sad: Elektri~na {tamparija Dra Svetozara Mileti}a. Tomi}, J. N. 1995 [1913] O Arnautima u Staroj Srbiji i Sand`aku, Pri{tina: Grigo rije Bo`ovi}. Tucovi}, D. 1914. Srbija i Arbanija, Beograd: Nova {tamparija Save Radenkovi }a i brata. Veiga, F. 2003. Balkanska zamka (1804–2001), Beograd: [panska ambasada. Vernan. @. P. 2002. Vaseljena, bogovi, ljudi, ^a~ak: Gradac. Wittgenstein, L. 1980. Culture and Value. Tr. P. Winch. Oxford: Blackwell. Zinani, P. 2002. Zna~enja Granice, Beograd: Clio. @irarde, R. 2000. Politi~ki mitovi i mitologije, Beograd: Biblioteka XX vek. 137 Hereticus, 1-2/2009 Milojica [utovi} Milojica Sutovic LIBERATION OF KOSOVO /OR SERBIA’S ACCESS TO THE SEA Summary By the weakening of Ottoman Empire, the Serbian Nationalist Movement attempted to achieve a program of nationalist unification by founding the Serbian state, liberating Kosovo and joining the old Serbian land to the centre as well as by expanding to the south and south west, north and north west, to Orthodox lands. This nationalism, accepted by a majority of intellectuals did not rely on pure sen sitivity (despite the irrational arguments of ‘deep souls’, nonmaterial western in terests, open hands of colonizers, sacrifice for freedom of unfree brothers) but remained a rational political concept of bringing together the national identity and political power in accordance with the political needs of Serbia. It was also an economic necessity in order to for a ‘large state’ to make progress which could not be imagined without its access to the sea. In a time of turmoil at the beginning of the twentieth century this special need became an imperative of Serbian politi cians and intellectuals who tried by using impossible means to explain the traditi ons of Albanians and the need for their inclusion in the Serbian state. Key words: unification of Serbs, liberation of Kosovo, access to the sea, civili zing Albanians, economic necessity, state need. Bo{ko Risimovi} – Planeri, 1966. 138 ................ PREVODI ................ Joahim Fest profesor politi~kih nauka, Hanover BIOGRAFIJA HITLERA Prva razmatranja: Hitlerova istorijska dimenzija Nije slepilo, nije neznanje ono {to kvari ljude i dr `ave. Ne ostaje zadugo skriveno kuda vodi put ko jim su krenuli. Ali, postoji u njima jedan nagon ko me ne mogu da odole, a koji je podr`an njihovom prirodom i oja~an navikom, koji ih vu~e sve dalje, dokle god u njima postoji trunka snage. Bo`anski je onaj koji se suprotstavi sam sebi. Ve}ina vidi pro past pred sobom, ali ipak srlja u nju. Leopold F. Ranke Poznata istorija ne bele`i pojavu kao {to je on; da li se mo`e nazva ti “velikim”? Niko nije probudio toliko odu{evljenje, histeriju i nadu kao on; niko toliku mr`nju. Niko pre njega nije u periodu od samo nekoliko godina samostalnog delovanja dao istoriji tako neverovatno ubrzanje i ta ko promenio svet kao on; niko nije ostavio tolike ru{evine iza sebe. Tek ga je koalicija svih svetskih sila, u ratu koji je trajao skoro {est godina, sravnila sa zemljom: ubila, kako re~e jedan oficir nema~kog pokreta otpo ra, “kao besnog psa”. Joachim Fest (196–006) je odrastao u porodici u kojoj je negovano obrazova nje i pruska i katoli~ka tradicija. Fest je studirao istoriju, prava i germanistiku na univerzitetima u Frajburgu, Frankfurtu i Berlinu. Radio je u razli~itim dnev nim novinama i na radio stanicama. Od 196. do 1968. bio je glavni i odgovorni urednik Severnonema~kog radija, 1965/66 je vodio televizijski magazin “Pano rama”, a od 197. do 199. je bio jedan od izdava~a dnevnih novina Frankfurter Allgemeine Zeitung. Pored Hitlerove biografije Joahim Fest je objavio brojna dela iz oblasti istorije, knji`evnosti i istorije umetnosti. Velika Hitlerova biografija Joahima Festa pojavila se 197. u izdava~koj ku}i Propileji (Propyläen) i odmah postala svetski bestseler. Ovo delo je klju~no za istra`ivanje Hitlerove li~nosti i njegovog okru`enja i do danas je ostalo merodav no u ovoj oblasti. Pored brilijantne analize diktatora ovu biografiju odlikuje i veoma visok knji`evni nivo. (prim. prev.) Ovaj Rankeov citat preuzet je iz jednog dela Konrada Hajdena (Konrad Heiden). Tako je govorio oberst fon Gersdorf (von Gesdorff) obra}aju}i se genarlfeldmar {alu fon Man{tajnu (von Manstein). Citat je uzet iz dela Ditera Elera (Dieter 139 Hereticus, 12/2009 Joahim Fest Hitlerova svojevrsna veli~ina je su{tinski povezana sa njegovim eks cesivnim karakterom: jednim monstruoznim, van svih okvira kuljaju}im izlivom energije. Pojava takvih predimenzioniranih razmera nije preduslov za istorijska veli~ina, ali se ne sme zaboraviti da je i trivijalno mo}no. Hi tler nije bio samo pojava preuveli~anih osobina, niti je bio isklju~ivo trivi jalan. Erupcija koju je on prouzrokovao pokazivala je u svakom od svojih stadijuma, sve do poslednjih nedelja propasti, njegovu upravlja~ku volju. U brojnim govorima, odsudnim tonom, se}ao se svojih po~etaka, kada ni je “iza sebe imao ni{ta; ni{ta: ni ime, ni posed, ni {tampu, ni{ta, ba{ ni{ta”, i kako je iz sopstvene snage, od “jadnika” do{ao do vladara Nema~ke, a zatim do vladara ~itavog dela sveta: “To je bilo ne{to ~udesno!”5 Zaista, on je bio jedinstvena tvorevina: sve iz sebe samog i sve u jednom: svoj sop stveni u~itelj, organizator partije i njen ideolog, takti~ar i demago{ki isce litelj, Firer, dr`avnik i decenijama centar oko koga se svet kretao. On je pobio mudrost istorijskog iskustva da revolucija jede svoju decu; on je bio “Ruso, Mirabo, Robespjer i Napoleon svoje revolucije, bio je njen Marks, njen Lenjin, njen Trocki i njen Staljin. Iako je po karakteru i bi}u bio ve}i ni pomenutih nedostojan, ipak mu je uspelo ono {to nijednom od njih nije: vladao je svojom revolucijom u svakoj njenoj fazi, pa ~ak i u trenucima poraza. To govori o zavidnom razumevanju sila koje je prizvao”.6 On je posedovao izuzetan ose}aj za to koje snage uop{te mogu biti mobilisane i nije dopu{tao da ga ometaju vladaju}e tendencije. Vreme u kome je on u{ao u politiku bilo je sasvim u znaku liberalno gra|anskog sistema. On je uspeo da oseti i razume skrivene otpore i da od njih na~i ni, u smelim i prenapregnutim konstrukcijama, svoj program. Politi~kom razumu se njegov stav ~inio besmislen dok ga arogantan duh vremena godinama nije uzimao za ozbiljno. Pa ipak, iako je oko sebe izazivao pod smeh koji se odnosio na njegovu pojavu, na njegove retori~ke egzaltacije i njegove pozori{no inscenirane nastupe: uvek je uspevao, na jedan te{ko opisiv na~in, da se izdigne iznad svojih banalnih i dosadnih obrisa. Njego va posebna snaga je, izme|u ostalog, le`ala i u tome, da je mogao sa neu stra{ivom i o{trom racionalno{}u da gradi kule u vazduhu: to je ustvrdio jedan rani Hitlerov biograf koji je 195. u Holandiji objavio knjigu pod naslovom “Don Kihot od Minhena”.7 140 Ehler): “Tehnika i moral jedne zavere” (Technik und Moral einer Verschwörung), str. 9. Hitlerov govor od . februara 197., odr`an u Minhenskoj dvorskoj pivnici, ci tiran po Hildegard Koce (Hildegard v. Kotze) i Helmutu Krauzniku (Helmut Krausnick) “Govori vam Firer” (Es spricht der Führer), str. 107. Hju TrevorRoper (Hugh R. TrevorRoper) “Politi~ki testament Hitlera” (Le Testament politique de Hitler), Predgovor, str. 1. Autor knjige je bio izvesni Frateko (Frateco); francuska verzija pojavila se iste godine u Parizu pod naslovom “M. Hitler, Dictateur”. Biografija Hitlera Deset godina pre toga Hitler je kao neuspeli bavarski lokalni po liti~ar sedeo u jednoj name{tenoj sobi u Minhenu i skicirao trijumfalne lukove i hale sa kupolama na svom sme{nom arhitektonskom konceptu. Uprkos sru{enim nadama posle poku{aja pu~a, novembra 19. nije povu kao nijednu svoju re~, niti ubla`io ijednu ratobornu izjavu i nije dopustio bilo kakve intervencije u svojim planovima da zavlada svetom. Svi su mu se tada suprotstavljali, primetio je kasnije, govorili da fantazira: “Govorili su da sam lud.” Samo nekoliko godina kasnije, sve {to je `eleo, postalo je stvarnost, ili bar projekt koji je bilo mogu}e realizovati, a one sile koje su do tada polagale pravo na dugove~nost i sveva`nost: demokratija i partij ska dr`ava, sindikati, me|unarodna radni~ka solidarnost, evropski sistem saradnje i saradnja me|u narodima, do`ivele su poraz. “Ko je dakle bio u pravu”, trijumfovao je Hitler, “fantazer ili drugi? – Ja sam bio u pravu.”8 Jedan od elemenata istorijske veli~ine je sigurno nepokolebljivost, samostalna artikulacija duboke saglasnosti sa duhom i tendencijom epo he, kao i sposobnost otkrivanja ove tendencije. Jakob Burkhard je u jed nom ~uvenom eseju iz knjige “Ogledi iz svetske istorije” napisao: “Izgle da da je preduslov veli~ine u istrajavanju volje nad individualnim”, a pri tom se govori o “tajanstvenoj koincidenciji” izme|u egoizma zna~ajnog pojedinca i op{te volje: Hitlerov `ivotni put, u njegovoj op{toj predodre |enosti kao i u posebnim `ivotnim fazama, se pojavljuje kao potpuna de monstracija ove misli, a poglavlja koja slede sadr`e brojne dokaze za to.9 Sli~no se ovaj esej odnosi prema Hitlerovom `ivotnom putu i u pogledu ostalih preduslova koji po Burkhardu ~ine istorijski karakter. Nezasitost ovakvog karaktera je u tome da prevodi jedan ~itav narod iz prethodnog stanja u jedno novo stanje koje se vi{e ne mo`e zamisliti bez tog karakte ra; da se fantazija ~itave jedne epohe njime bavi; da on ne otelotvoruje samo “program i bes jedne partije”, nego jednu mnogo {iru potrebu i da pokazuje sposobnost “da preja{e ponore”; takav karakter mora da pose duje sposobnost pojednostavljivanja, dar razlikovanja istinskih sila od samo njihovih privida, kao i kona~no jednu ogromnu snagu volje koja je opremljena vrstom magi~ne opsednutosti: “Suprotstavljanje iz blizine po staje sasvim nemogu}e; ko ho}e da mu se suprotstavi mora da `ivi izvan okru`enja doti~nog, kod njegovih neprijatelja, a mo`e da ga susretne jo{ samo na bojnom polju.”10 0 Govor maja 197, citirano po Helmut Krauznik (Helmut Krausnick)/Hildegard f. Koce (Hildegard v. Kotze), “Govori vam Firer” (Es spricht der Führer), str. . Ovo je prevod uvodnog poglavlja Hitlerove biografija, koja se prote`e na osam knjiga, svaka sa po nekoliko poglavlja (prim. prev.). Jakob Burkhard (Jacob Burckhardt), Sabrana dela” (Gesammelte Werke) IV, str. 151 ff. Gotfrid Ben se, govore}i o Hitleru u svom ~uvenom pismu Klausu Manu, jasno poziva na Burkhardova posmatranja i pi{e: “Danas i ovde mo`ete uvek izno 141 Hereticus, 12/2009 Joahim Fest Pa ipak, svako se uste`e da Hitlera nazove “velikim”, a razlog za to nisu samo kriminalne crte njegovog psihopatskog lika. Svetska istorija se u su{tini ne kre}e po tlu na kome “moral ima svoje postaje” i Burkhard ta da govori o “~udnoj dispenzaciji uobi~ajenog morala” koja postoji u svesti velikih individua.11 Dodu{e mo`e se postaviti pitanje da li po~injen zlo~in masovnog istrebljenja, koji je Hitler planirao i izvr{io, nije jedne druge vrste i da li on prelazi granice moralne me|uzavisnosti na koju su mislili Hegel i Burkhard; no, sumnja u istorijsku veli~inu Hitlera ima jedan drugi motiv. Fenomen velikog ~oveka je pre estetske, a samo u izuzetnim slu~a jevima moralne prirode, i koliko god on mo`e da o~ekuje dispenzaciju na ovom polju, na estetskom ne mo`e. Jedno staro pravilo estetike glasi: da za junaka nije podoban onaj koji je i pored svih izvrsnih karakteristika ne prijatan ~ovek. Mo`e se pretpostaviti, te za tu pretpostavku na}i dokaza, da je Hitler bio u velikoj meri ovo, naime, neprijatan ~ovek. Svojstvene su mu bile brojne sumorne, za instinkt vezane crte: njegova nestrpljivost i osvetoljubivost, nedostatak velikodu{nosti, njegov plitak i ogoljen mate rijalizam koji je uzimao u obzir samo motiv mo}i a sve ostalo progla{avao koje{tarijama u okviru kafanske runde – uop{te nezaobilazne ordinarne karakteristike odbijaju}e obi~nosti su odli~ja njegovog portreta koji se vi {e ne mo`e podvesti pod uobi~ajen pojam velike li~nosti: “Onaj koga na zemlji po{tujemo”, pi{e Bizmark u jednom pismu, “je uvek u srodstvu sa palim an|elom, koji je lep i bez svog mira, velik u svojim planovima i na porima, ali bez uspeha u njima, on je samo nadmen i tu`an”.1 Pojam istorijske veli~ine je najverovatnije postao sam po sebi pro blemati~an. U jednom od svojih pesimisti~ki nastrojenih politi~kih eseja koje je pisao u emigraciji Tomas Man je, odnose}i se na Hitlerov trijumf, govorio dodu{e o “veli~ini” i “genijalnosti”, ali o jednoj “upropa{}enoj ve li~ini” i o geniju na inferiornom nivou:1 ovako protivre~an, pojam se opra 11 142 va da ~ujete pitanje: da li je Hitler stvorio pokret, ili je pokret stvorio Hitlera? Ovo pitanje je zna~ajno: naime, jedno od drugog se ne mogu razlikovati, po{to su identi~ni. Ovo je dokaz one magi~ne koincidencije individualnog i op{teg o kojoj Burkhard u svojim ogledima iz svetske istorije govori kada opisuje velike ljude svetskih istorijskih epoha. Veliki ljudi – sve je tu: opasnost po~etka, njiho vo pojavljivanja uvek i isklju~ivo u u`asnim vremenima, neshvatljiva izdr`ljivost, neuobi~ajena lako}a u svemu, poimence i u organskim funkcijama, a onda i slut nja svih mislenih, da je samo on u stanju da izvr{i stvari koje su neophodne, a za njega mogu}e.” Uporedi G. Ben (G. Benn), “Sabrana dela” (Gesammelte Wer ke) IV, str. 6 f. J. Burkhard, ibd. str. 175. ff. Bizmark u jednom pismu svojoj nevesti od 17. februara 187, citirano prema: Hans Rotfels (Hans Rothfels), “Bizmarkova pisma” (Bismarck Briefe), Getin gen 1955., str. 69. Tomas Man (Thomas Mann), “Brat Hitler” (Bruder Hitler), Sabrana dela (GW) XII, str. 778. Biografija Hitlera {ta sam od sebe. On ve} i poti~e iz pro{le istorijske epohe, koja je mnogo vi{e bila orijentisana na aktere i ideje istorijskih procesa, a zanemarivala {iroku umre`enost razli~itih dejstava. Ovako gledanje nije op{teprihva}eno. Ono pretpostavlja su`avanje zna~aja li~nosti u odnosu na interese, odnose i materijalne konflikte dru {tva i upravo na primeru Hitlera vidi svoju tezu na neoboriv na~in potvr |enu: Hitler se pojavljuje kao “sluga”, ili “ma~” krupnog kapitala koji je klasnu borbu organizovao odozgo i doveo u zavisnost mase koje su 19. krenule u osvajanje svog politi~kog i socijalnog samoodre|enja, pre no {to je kroz razbuktali rat poslu`io ekspanzivnim ciljevima svojih nalogo davaca. U ovim razli~ito variranim tezama Hitler se pojavljuje u osnovi kao zamenljiv, kao “najobi~nija olovna figura”, kako je zapisao ve} 199. jedan levo orijentisani analiti~ar fa{izma,1 u svakom slu~aju samo jedan od faktora, ali nikako odre|uju}i razlog. Da li je prigovor sticanju istorijskih spoznaja posredstvom biograf skih istra`ivanja u osnovi uop{te svrsishodan? Prema ovom prigovoru niti jedna pojedina~na li~nost ne mo`e ni pribli`no autenti~no do~arati istorijski proces u njegovoj vi{eslojnosti i protivre~nosti. Strogo gledano, personalizovano pisanje istorije samo nastavlja tradiciju stare dvorske i pohvalne knji`evnosti koja je sa 195om i sa propa{}u re`ima, koriste}i u osnovi istu metodiku, samo promenila obrazac. Hitler je ostao sveop{ti pokreta~, neodoljiva snaga, te je “promenio samo svoj kvalitet: od spasi oca je postao |avolski zavodnik”.15 Nastavljaju}i u stilu ovih prigovora na kraju zaklju~ujemo da svako biografsko predstavljanje slu`i, hteli ne hteli, potrebama miliona pristalica koji se pred tolikom “veli~inom” bez te{ko}e vide kao `rtve, ili svu odgovornost za ono {to se dogodio smeju da prepuste patolo{kim raspolo`enjima demonskog i nedosti`nog gospo dara, Firera; biografije, kratko re~eno, su prikriveni osloba|aju}i manevar u okviru op{tije strategije ekskulpacije.16 Avgust Talhajmer (August Thalheimer), “Protiv struje. Organ Komunisti~ke partije Nema~ke” (Opozicija) (Gegen den Strom. Organ der KPD ((Opposi tion)), citirano prema Volfgangu Abendrotu (Wolfgang Abendroth) “Fa{izam i kapitalizam” (Faschismus und Kapitalismus), str. 11. Ovo nije prilika za predstavljanje razli~itih teorija i poku{aja interpretacije Hitle ra. Jedan prakti~an pregled pru`a npr. Karl Ditrih Braher (Karl Dietrich Brac her) “Nema~ka diktatura” (Die deutsche Diktatur) str. 6 ff Pre svih Klaus Hildenbrad (Klaus Hildenbrand) “Slu~aj Hitler. Bilans i smerovi istra`ivanja Hitlera” (Der Fall Hitler. Bilanz und Wege der HitlerForschung) u “Novoj politi~koj literaturi” (Neue politische Literatur) 1969/, str. 75 ff. Rajnhard Kinl (Reinhard Kühnl), “Nema~ki fa{izam” (Der deutsche Faschismus) u: “Nova politi~ka literatura” (Neue politische Literatur), 1970/1, str. 1. Prigovor nije sasvim neosnovan. On poga|a sve one usko koncipirane biografije koje se bave izolovano, ali veoma op{irno, `enama oko Hitlera i pridaju, na pri mer, ve}u va`nost diktatorovom kori{}enju opijata, ili meningitisu nego ideolo{koj 143 Hereticus, 12/2009 Joahim Fest Ovaj prigovor postaje jo{ o{triji i u pogledu na ~injenicu da Hitler te{ko da bi svojom individualnom posebno{}u mogao mobilisati na{e in terese; njegov lik je kroz sve ove godine ostao iznena|uju}e bled i bezizra `ajan. Tek u dodiru sa epohom on dobija na napetosti i fascinaciji. Hitler poseduje mnogo od onoga {to Valter Benjamin zove “socijalni karakter”: jednu vrstu jedinstvenog spoja svih strahova, nemih protesta i nade tog vremena; ovo sve, naravno silno preterano, iskrivljeno i oki}eno nastranim crtama, ali nikada bez odnosa ili kongruentnosti sa istorijskom pozadinom. Hitlerov `ivot nije vredan opisa i tuma~enja ukoliko se u njemu ne pre poznaje nadindividualne tendencije i odnosi i ukoliko njegova biografije nije kontinuirano biografija epohe. Po{to ona to jeste, sa~injavanje takve biografije je, protivno svim prigovorima, ispravno. Ovakvo stanovi{te mnogo o{trije priorizuje pozadinu slike. Hitler se pomalja iz gustih {ablona objektivnih faktora koji su uticali na njega, koji su ga pokretali, ali i sputavali. U to ubrajamo kako nema~ko romanti~no poimanje politike, tako i svojevrsno, nevoljno “sivilo” nad Vajmarskom republikom; naciju koja je Versajskim ugovorom bila ra`alovana, {iroke strukture stanovni{tva koje su socijalno bile dvostruko ra`alovane kroz in flaciju i svetsku ekonomsku krizu; slabost demokratske tradicije u Nema~ koj; u`as pred komunisti~kom revolucionarnom pretnjom, rat i pogre{ne procene nesigurnog konzervativizma; na kraju op{ti strah od prelaska iz jednog poznatog u jedan nepoznat poredak: a ovo sve prekriveno ~e`njom za jednostavnim re{enjima neprozirnih, zamr{enih razloga depresije i za jednim strogim autoritetom kao pribe`i{tem od svih iritacija epohe. Hitler je postao istorijska figura, kao ta~ka preseka mnogih ~e`nji, strahova i resentimana. Ono {to se dogodilo ne mo`e se ni zamisliti bez njega. U njegovoj li~nosti je jo{ jednom demonstrirano kako pojedinac mo`e raspolagati ogromnom snagom nad istorijskim procesima. Ova bio grafija bi trebalo da poka`e do kakvih po{asti i silovitih lomova mogu da dovedu suprotstavljena dru{tvena raspolo`enja jednog vremena kada se tradiciji nema~kog razumevanja dr`ave. Isto va`i i za ona ideolo{ki koncipirana tuma~enja koja `ele Hitlera da predstave kao bezvoljnog kandidata prepariranog od strane nacisti~ke klike industrijalaca, bankara i velikoposednika, a koja je u su{tini ista kao i teza po kojoj samo mu{karci prave istoriju, samo prevedena na kapitaliste. I u ovom slu~aju se radi o literaturi negativnih pohvalnica koje imaju skriveni apologetski motiv. Sam Hitler, i u jednom i u drugom slu~aju, ispada iz svakog istorijskog povezivanja i postaje apstraktna nesre}a.; uporedi npr. Eber harda ^ihona (Eberhard Czichon), “Ko je pomogao Hitleru da do|e na vlast?” (Wer verhalf Hitler zur Macht?), kao i od istog autora “Primat industrije” (Der Primat der Industrie) u “Das Argument”, sveska 7; dalje sveske posve}ene pro blemu fa{izma, istog ~asopisa, npr. sveska i 1. Obimnu bibliografiju o levim teorijama i njihovim te{ko}ama da se nose sa fenomenom Hitlera, vidi kod Aj ke Hening (Eike Henning), “Industrija i fa{izam” (Industrue und Faschismus) u “Novoj politi~koj literaturi” (Neue politische Literatur), /1970, str. ff. 144 Biografija Hitlera pojavi pojedinac u kome se susre}u demago{ki genije sa takti~kopoliti~ kim talentom i sposobnost za one “magi~ne koincidencije” o kojima smo napred govorili: “Istorija je do sada uvek volela da se iznenada zgusne u pojedincu, kome se onda ceo svet pokori.”17 Nedovoljno je samo insistira ti na tome koliko je Hitlerov uspon bio uop{te mogu} tek kroz posebnu koincidenciju presecanja individualnih i op{tih pretpostavki, a kroz te{ko razumljivu korespondenciju doti~nog pojedinca sa njegovim vremenom kao i vremena sa doti~nim pojedincem. Ova tesna me|uodredivost istovremeno udaljava Hitlera od svih tu ma~enja koja mu pripisuju nadljudske sposobnosti. Njegov put su odredile ne demonske nego primerne, istovremeno “normalne” karakteristike. Ova biografija }e pokazati koliko su neodr`ive i ideolo{ki sumnjive sve teori je koje Hitlera smatraju principijelnom suprotno{}u epohe i njenih ljudi. On je mnogo manje bio suprotnost svog vremena nego njegovo ogledalo; stalno se spoti~emo o tragove nekog skrivenog identiteta. Odlu~no preme{tanje te`i{ta na objektivne pretpostavke, koje ovaj rad, izme|u ostalog i u dodatim me|urazmatranjima poku{ava i formalno da sledi, provocira pitanje u ~emu se sastojao poseban uticaj Hitlera na tok doga|aja. Sigurno je da bi pokret nacionalnog udru`ivanja i bez njegove pojave u toku dvadeset godina imao odjeka i na{ao pristalice.18 Ali bi to bila najverovatnije manjevi{e zna~ajna politi~ka grupacija u okviru delova nja sistema. Ono {to joj je Hitler dao je nezamenljiva me{avina fantastike i konsekventnosti, koja, kako }e se videti, jasno artikuli{e svoju su{tinu. Radikalizam Gregora [trasera,19 ili Jozefa Gebelsa predstavljao je nepo {tovanje va`e}ih pravila i upravo je iz njega crpeo svoj zna~aj; Hitlerov ra dikalizam je nasuprot ovome stavljao van snage sve postoje}e pretpostav ke i unosio jedan nov, ne~uven element u igru. Brojna stanja opasnosti, kompleksi poraza tog vremena doveli bi svakako do krize, ali bez li~nosti ovog ~oveka ne bi do{lo do kulminacije i eksplozije ~iji smo svedoci bili. Od prve partijske krize 191. sve do poslednjih dana aprila 195, kada je oterao Geringa i Himlera, Hitlerova pozicija je bila neprikosnovena; on nije podnosio ~ak ni autoritet ideje iznad sebe. U veli~anstvenoj samovolji uticao je na istoriju na samo sebi svojstven na~in, anahrono, onako kako se istorija posle njega nikad vi{e ne}e dogoditi: kao lanac subjektivnih napa da, sa iznena|uju}im manevrima i obrtima, neverstvom koje ostavlja bez daha, ideolo{kim samonegiranjem, ali uvek tvrdoglavo prate}i svoju vizi J. Burkhard, ibd., str. 166. Ernst Nolte, “Fa{izam u svojoj epohi” (Faschismus in seiner Epoche), str. 51. Gregor Strasser, visoki funkcioner NSDAPa, predvodnik socijalno ekonomsko politi~kih ideja levog krila. Dugo je va`io za Hitlerovog rivala unutar partije. Hi tler se sa njim obra~unao u okviru “No}i dugih no`eva” (Röhm Revolte/ Putsch). (prim. prev.). 145 Hereticus, 12/2009 Joahim Fest ju. Ne{to od njegovog jedinstvenog karaktera, od subjektivnog elementa koji je nametnuo toku istorije, mo`e se naslutiti i iz formule “Hitlerovog fa{izma”, pojma koji je bio pro{iren u marksisti~koj teoriji sve do tridese tih godina pro{log veka; u ovom smislu nije bilo pogre{no nacionalsocija lizam definisati kao hitlerizam.0 Pitanje je da li je Hitler bio poslednji politi~ar koji je u toj meri mo gao da ignori{e zna~aj odnosa i interesa; da li je prisila objektivnih faktora vidljivo ja~a, a time i istorijska mogu}nost za pojavu velikih zlo~inaca sve manja; jer, nesumnjivo je istorijski rang zavisan od slobode koju ~inilac sebi uzima u odnosu na okolnosti: “Ne sme da zavlada princip”, izjavio je Hitler u jednom tajnom govoru prole}a 199, “da re{avanje problema ustukne pred prilago|avanjem okolnostima. Treba pre okolnosti prilago|avati zah tevima.”1 Po ovoj devizi je on, “fantasta”, u jednom avanturisti~kom, do krajnjih granica dovedenom i kona~no ipak propalom poku{aju, imitirao uzor velikog ~oveka. Ve}ina ~injenica stoji kao dokaz za to da je sa njim, kao sa mnogo ostalih stvari, svoj kraj na{lo i slede}e: “Nikada vi{e ne}e ni u Pekingu, ni u Moskvi ni u Va{ingtonu sedeti niko kao on, ko }e svet modelirati prema svojim suludim snovima… Pojedinac na vrhu nema vi{e prostora da odlu~uje sam. On modelira odluke. Igra}e se po muzici kojoj neke druge ruke diriguju. Hitler je bio, tako se mo`e smatrati, poslednji izvr{ilac klasi~ne velike politike.” Ukoliko mu{karci vi{e ne ~ine istoriju, ili mnogo manje no {to je to dugo pretpostavljala pobo`na literatura, ovaj jedan je sigurno mnogo vi {e u~inio nego ostali. Istovremeno je, u neuobi~ajenom stepenu, i istorija njega na~inila. U ovoj “neosobi”, kako se naziva u jednom od slede}ih poglavlja, ne sti~e se ni{ta {to ve} nije postojalo; ali ono {to se u njoj ste klo dobilo je time do tada nezamislivu dinamiku. Hitlerova biografija je istorija jednog nesavr{enog, intenzivnog procesa razmene. Posle svega ostaje pitanje da li istorijska veli~ina mo`e da ide u paru sa neuglednim individualnim okolnostima. Ne bi bilo bez smisla poku{ati zamisliti Hitlerovu sudbinu bez onih istorijskih okolnosti koje su ga uop {te probudile i u~inile glasnogovornikom kompleksa povre|enog ponosa i osvetoljubivih fantazija miliona: jedno bitisanje koje se da ignorisati na marginama dru{tva, koje ogor~eno i puno mizantropije ~ezne za velikom 0 146 Uporedi npr. Hans Frank: “O~i u o~i sa ve{alima” (“Im Angesichts des Galgens”, str. 17 i 91; dalje Helmut Hajber (Helmut Heiber), “Adolf Hitler”, str. 157. Hitler . maja 199. u kancelariji Rajha pred vrhu{kom Vermahta, citirano pre ma Maksu Domarusu (Max Domarus): “Hitler. Govori i proklamacije” (Hitler. Reden und Proklamationen), str. 1197. Rudolf Aug{tajn (Rudolf Augstein), “Hitler i {ta je od toga ostalo” (Hitler, und was davon blieb), u “Der Spiegel”, 1970/19, str. 100 f. Ovo je prevod uvodnog poglavlja Hitlerove biografija, koja se prote`e na osam knjiga, svaka sa po nekoliko poglavlja (prim. prev.). Biografija Hitlera sudbinom i ne mo`e da oprosti `ivotu {to mu nije dodelio ulogu sveo~ara vaju}eg junaka: “Optere}uju}e je bilo potpuno neprime}ivanje zbog koga sam najvi{e patio”, pisao je Hitler o vremenu kada je upravo ulazio u politi ku. Tek slom poretka, strah i raspolo`enje za promene koje je zavladalo epohom mu je dalo mogu}nost da iza|e iz senke anonimnosti. Veli~inu, ka`e Jakob Burkhart, trebaju u`asna vremena.5 Da ova vrsta veli~ine mo`e da ide ruku pod ruku sa individualnim siroma{tvom li~nosti, je nauk koji do tada u tom stepenu nije nikada pro izi{ao iz istorijskog iskustva, a proizilazi iz pojave Hitlera. Dugo vremena je ova osoba delovala kao razvodnjena, raspr{ena u irealnosti, a istovreme no je ovaj fiktivni karakter bio to {to je mnoge konzervativne politi~are i marksisti~ke istori~are navelo da u ~udnoj saglasnosti rasu|ivanja vide Hitlera kao instrument stranih ciljeva. Sasvim daleko od svake veli~ine i svakog politi~kog, ili istorijskog ugleda on je, ~ini se, idealno otelotvora vao tip “agenta”. Ali i jedni i drugi se varaju: upravo je Hitlerov takti~ki recept uspeha bio, da je on pravio politiku ra~unaju}i na predube|enje u kome je delovao klasni resentiman prema malogra|an{tini. Njegova bio grafija je istorija postepenog otre`njavanja sa svih strana; pa ipak ne doti ~e ga ono ironi~no omalova`avanje, koje se mnogima u pogledu njegove pojave name}e, a u pogledu na njegove `rtve nestaje. Tok ovog `ivota, sled samih doga|aja }e doneti sud. Pored toga, je dan misaoni eksperiment nala`e skepsu. Da je Hitler krajem 198. podle gao nekom atentatu, sa veoma malom zadr{kom bi bio progla{en najve}im dr`avnikom Nema~ke, mo`da ~ak i onim koji je upotpunio njenu istoriju. Agresivni govori i “Mein Kampf”, antisemitizam i koncept svetske vlasti bili bi verovatno zaboravljeni kao fantazma ranih godina i samo povreme no prezentovani jednoj zlovoljnoj naciji od strane njenih kriti~ara. [est i po godina dele Hitlera od ove slave. Naravno, samo nasilan kraj mu je mogao pomo}i da do|e do te slave; on je po svom bi}u bio stvoren za uni {tavanje pa ~ak i sam prema sebi. Ali ipak, bilo je mogu}e. Da li se mo`e nazivati “velikim”? Prevela: Dr Jelena Voli}Hellbusch Centar za nema~ke studije na Pravnom fakultetu Univerziteta Union “Mein Kampf”, str. 88. J. Burkhard, ibd. str. 166. 147 Hereticus, 12/2009 Joahim Fest Bo{ko Risimovi} – Va{ar u ^a~ku, 1981. 148 .............. OGLEDI .............. Neven Cveti}anin Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju, Beograd CrtiCa o instituCionalnom na^inu mi[ljenja Kao sr@i eVroPsKoG iDentiteta Evropski sistem vrednosti nastaje kroz vekove u naporu da se, jo{ od vremena stare Gr~ke i starog Rima, dru{tveni `ivot institucionalno precizno uredi. U tom razvitku institucionalne svesti se, uz povremene re gresije, stalno napredovalo. Starogr~ka filozofija i rimsko pravo postavili su temelj promi{ljanja o politi~kim i pravnim institucijama u Evropi, koji }e do dana{njih dana do`iveti razli~ite nadogradnje. Bez obzira da li je re~ o Platonovim ili Aristotelovim spisima, poput Zakona ili Politike, ili o nastojanjima rimskih pravnika i filozofa, poput Cicerona, Ulpijana, Sene ke ili Tacita, gr~korimska civilizacija je isporu~ivala sna`na i sistematska mi{ljenja o politi~kim i pravnim institucijama i ~ovekovom odnosu spram njih. Stoga se upravo u gr~korimskoj civilizaciji za~imlje tzv. institucional ni na~in mi{ljenja kao svojevrsni duh prava, koji }e biti osobenost na{eg kontinenta sve do dana{njih dana Evropske unije, kada }e se taj duh pra va definitivno potvrditi kao duh Evrope same. Naime, evropski sistem vrednosti nastaje na obroncima gr~korimske civilizacije – izme|u Atine i Rima, odnosno izme|u Rima i Konstantino polja. Upravo se na relaciji AtinaRimKonstantinopolj ra|a duh prava, koji }e postati duh Evrope. Ta~ka u kojoj se susre}u stara i nova Evropa, i ta~ka u kojoj je duh prava pre{ao iz antike, najpre u srednjevekovnu, pa potom i u modernu Evropu, jeste jedan od najva`nijih dokumenata evropske istorije – Justinijanov Corpus Iuris Civilis, odnosno ono {to }e biti poznato kao Justinijanova kodifikacija. Justinijan, rimskovizantijski car, koji je podjednako pripadao i Istoku i Zapadu, bi}e va`an zbog inici ranja ure|ivanja celokupne pravnopoliti~ke tradicije gr~korimske civili zacije. On sa mnogim pravnicima sre|uje celokupnu zaostav{tinu rimskog prava, {to rezultira velikim Zbornikom gra|anskog prava (Corpus Iuris Civilis), koji }e postati izvori{te i ishodi{te celokupne evropske instituci onalne svesti sve do dana{njih dana. Corpus Iuris Civilis }e imati uticaja na sve va`ne evropske politi~ke i pravne dokumente koji }e do}i iza nje 149 Hereticus, 12/2009 Neven Cveti}anin ga – od Magna Karte, preko Habeas corpus akta i Deklaracije o pravima ~oveka i gra|anina, sve do Ugovora o Evropskoj uniji – te }e tako izraziti sr` evropskog politi~kog identiteta i uspostaviti duh prava kao duh Evro pe. Duh Justinijanovog Corpus Iuris Civilisa, a posebno njegovih Digesta kao internog sastavnog dela, koji donosi sre|ene i sistematizovane misli klasi~nih rimskih pravnika, ne}e prestati da odre|uje evropski identitet sve do dana{njih dana, budu}i da }e se Evropa – od Justinijana do engleskog konstitucionalizma i od engleskog konstitucionalizma sve do moderne prav ne dr`ave – napajati sa izvori{ta koje je bilo postavljeno u gr~korimskoj tradiciji, koja je svom snagom progovorila u navedenom spisu. Nakon Justinijanovog Corpus Iuris Civilisa, duh prava kao duh Evro pe o`ivljava tokom perioda renesanse, od 14. do 16. veka, kada se institu ti klasi~nog rimskog prava iznova otkrivaju, da bi sve do dana{njih dana nastavili da `ive u institutima savremenog gra|anskog prava. Novi vek u evropskoj istoriji donosi niz dokumenata, od kojih smo neke pomenuli, koji }e u~vrstiti duh prava kao duh Evrope i koji }e Evropu legitimisati kao kontinent sa sna`nom institucionalnom sve{}u. Mo`emo navesti i je dan dokument sa ovih prostora koji svedo~i o tome koliko je duh prava zapravo duh Evrope, usled ~ega }e i ovi prostori biti uvek bli`e Evropi kada se pribli`e tom duhu prava. To je crnogorski Op{ti imovinski zako nik sa kraja 19. veka – remek delo velikog pravnika sa ovih prostora Val tazara Bogi{i}a, koji svedo~i kako je duh prava kao duh Evrope dolazio i na ove na{e prostore, spajaju}i se tu sa na{im autenti~nim obi~ajnim prav nim obrascima. U mejnstrimu evropske pravne i politi~ke filozofije, zaslugom ljudi kao {to su veliki nema~ki profesor Teodor Momzen, duh rimskog prava je obnovljen u savremenosti, te vi{e i nije prestao da se od nje razdvaja. Momzen, na prelasku 19. u 20. vek, prire|uje verovatno najbolje savreme no izdanje Justinijanovog Corpus Iuris Civilisa, u sklopu kojeg je i obilno komentarisana Digesta, te ovim kapitalnim izdanjem uti~e na generacije novih nau~nika, pravnika, istori~ara i filozofa, kojima daje materijal za obnovu klasi~nih evropskih vrednosti. Kona~no, nakon svetskih ratova, izme|u kojih i u kojima je na sna zi bio op{ti politi~ki i pravni nihilizam, definitivno se obnavlja, u drugoj polovini dvadesetog veka, duh prava kao duh Evrope, posebno u projek tu evropskog zajedni{tva koje }e po~ivati na postulatu o vladavini prava. Evropska unija }e svedo~iti da je duh prava zapravo duh Evrope, jer }e ona zapravo po~ivati na nizu pravnih normi koje }e regulisati `ivote evrop skih nacija ne potiru}i njihov identitet, ali daju}i institucionalni okvir za njihove svakodnevne aktivnosti. Stoga danas za Srbiju, prihvatiti evrop ske vrednosti o kojima se na{iroko pri~a, zna~i pre svega prihvatiti taj duh prava, koji je duh Evrope, bez obzira na to da li }emo i kada biti formalni 150 Crtica o institucionalnom na~inu mi{ljenja kao sr`i evropskog identiteta ~lanovi Evropske unije. Za Srbiju, a i za celi Balkan, to je potrebno u~ini ti, pored niza prakti~nih razloga, i iz jednog malenog simboli~nog razloga – {to se veliki Justinijan rodio u okolini Skoplja i {to je ovaj zakonodavac zapravo Balkanac. Tako }e usvajanje duha prava kao duha Evrope, evrop skog duha, za Balkan zapravo zna~iti da se on vratio samom sebi – svojim najboljim tradicijama, ~ime vi{e ne}e biti carstvo bezakonja, {to je veoma ~esto bio krajem protekloga veka. Jer ako je duh prava duh Evrope, onda je bezakonje ~isto i otvoreno antievropejstvo. Bo{ko Risimovi} – Balkanska kr~ma, 1981. 151 Hereticus, 12/2009 Neven Cveti}anin Bo{ko Risimovi} – U slavu Sime Sarage, 1967. 152 .............. TOKOVI .............. Jaroslav Ha{ek FINANSIJSKI PROBLEM Slu`benik banke “Prohaska i ortaci”, stari [ima, posle petnaest go dina skupio je hrabrost i zakucao na vrata {efa Prohaske sa `eljom da mu se od Nove godine plata pove}a za dvadeset kruna. Sede [ima pred gospodina Prohasku, jer mu je ovaj, ~uv{i njegovu molbu, rekao da sedne: gospodin {ef {eta po kancelariji, gestikulira i go vori: “Mogao sam odmah da vas izbacim sa va{om bestidnom molbom, ali po{to ba{ imam pola sata vremena, `elim da sa vama po razgovaram, ovako prijateljski. Vi ho}ete da vam podignem platu za dvadeset kruna mese~no, {to zna~i 240 kruna godi{nje. To zahtevate od mene u trenutku kada Damoklov ma~, inflacija, visi nad tr`i{tem novca. Znate li da alpinke padaju sa 772 na 759,60 kruna, da su akcije Bed`ihovih postrojenja pale sa 940 na 938 kruna. Kurs Zbrojovke tako|e rapidno pada, dragi gospodine [imo, sa 728 pao je na 716,40 kruna. To je u`as, a vi ho}ete svojih dvadeset kruna povi{ice!” Stavio je ruke iza le|a i nastavio da govori: “Berza {evrda. Vode}im papirima, akcijama austrijskog kreditnog preduze}a, pala je vrednost po slednjih dana i celokupan pad ~ini 5 kruna na 664,90, a vi ho}ete dodatak od dvadeset kruna. Ma|arska vlada nije dobila od Francuske pozajmicu od sto miliona kruna, a vi tra`ite od mene dvadeset kruna povi{ice. Nema~ka prodaje `elezare, govori se o prodaji austrijskih dr`avnih poseda, a vi ulazite kod mene i pri~ate kao da se to podrazumeva: ‘Slu`io sam vam, gospodine {efe, petnaest godina, usu|ujem se zamoliti, a zbog finansijskog problema, sveobuhvatnog poskupljenja, desetoro dece, poce panih cipela i bolesti, za dvadeset kruna mese~ne povi{ice’. Nesre}ni~e, u pravu ste. Finansijska tegoba je velika. Akcije Ju`nih pruga opadaju za 5 kruna po komadu, a ja ih imam toliko... Ali, za{to bih ja vama to govorio, Jaroslav Ha{ek (1883–1923), ~e{ki pisac, autor ~uvenog romana Dobri vojnik [vejk. U crtici “Finansijski problem” dolaze do izra`aja dve bitne odlike Ha{eka kao pisca: o{tra satira i visok stepen anticipacije. 153 Hereticus, 1-2/2009 Jaroslav Ha{ek ~ove~e. Znajte da se ni akcijama Bu{tehradske `eleznice danas dobro ne pi{e. Vi ste nerealni kada mi tra`ite povi{icu. ^ove~e, vi ste poludeli! Idi te samo na Pra{ku berzu. Na tr`i{tu je toliko vrednosti, takva potra`nja, ali d`abe. Sve prognoze ukazuju na veliki pad. Nikakve akcije nisu vi{e sigurne. Akcije Kreditne banke, koje sam ranije ugovarao za 760, pale su na 750,5. [ta ka`ete na to i da li jo{ uvek `elite povi{icu, stari ~ove~e? Us trajavate li na svojoj molbi i u trenutku kada ne postoji {ansa ni da {vaj carska vlada ovde pozajmi dva miliona koji su joj potrebni da bi radila? Da, star~e! Mese~ne analize razvoja nisu povoljne, ovogodi{nji bilans }e biti da ~ovek poludi. Rumunija, Turska, Bugarska, Gr~ka ne mogu da po zajme ni nov~i}, a vi ho}ete da vam podignem platu. [panija, Portugalija i Italija nemaju gde da dobiju pozajmice. Ban ka Fransfrer u Lionu pretrpela je gubitak od 150 miliona franaka zbog krize u Maroku, a vi mrtavhladan sedate i ka`ete: ‘Molim vas, gospodine {efe, povi{icu od dvadeset kruna.’ ^ove~e, znate li vi da se govori o fuziji ro{i~kih ugljenokopa sa Bed`ihovim postrojenjima i znate li da kupovina koksa iz dola Marije Ane ima za posledicu smanjenje godi{njeg obrta za dvadeset hiljada kruna? [pekulacijama nigde ne ide dobro. Kupite akcije Podolske cementare, stari ~ove~e, i vide}ete kako }ete se lepo opustiti, ali krenite s njima na berzu! A, ne}ete, vrtite glavom. Dobro je da se ~vrsto dr`e akcije Kolinske fabrike za ve{ta~ko |ubrivo za koje }ete platiti 379, ali ja sam ih kupio po 382 krune – i tu sam izgubio tri krune po jednoj ak ciji. Verujte mi, ne mogu ni da vas pogledam, ~ove~e! Sedite tu kao drvo! Idite do|avola i sa akcijama {e}ernih kompanija! Kad vam ka`em da i one vidljivo padaju i da ne}ete dobiti vi{e od 261,50 makar se zapalili. Meni ni ko ne sme ni da ih ponudi, isto kao ni akcije fabrike doktora Kolbena, to znam sigurno. Ja bih takvog ~oveka izbacio, stari ~ove~e. Znate li da je vi neber{ka ciglana pred bankrotom i da su ljubljanske obveznice u stalnom padu? Znate li da se ameri~ki milijarder Braun ustrelio? Znate li da su se ubili milioneri Miler, Skalat, Kovner, Hibner, da su se obesili finansijeri Re{, Kinaj, Men, Bil{ar, znate li da su sko~ili u reke i kanale Karelt, Mori son i Komo i bankar Hamerles sa ortakom? Znate li da bankrot prati ban krot, da ugljenokopi na Aljasci gore i da se u njih bacio kralj istih? Znate li da su nalazi{ta sumpora na Uralu uni{tena zemljotresom? Da su olden bur{ke obveznice pale za 50% i da su bankrotirala `elezni~ka i tramvajska preduze}a? Vi to sigurno ne znate, jer da znate, ne biste od mene tra`ili povi{icu od dvadeset kruna mese~no...” Finansijer Prohaska prodrmusa bespomo}nog [imu i ovaj pade, ru ku i nogu hladnih kao led, sa stolice na patos. Zbog tih finansijskih problema prepu~e mu srce. (Preveo Svetozar Ili}) 154 .................. ZBIVANJA .................. Vladimir Petrovi} Institut dru{tvenih nauka, Beograd Prevladavanje Pro[losti u nema^koj 1989–2009 U organizaciji Globalnog programa vladavine prava Fondacije Kon rad Adenauer, sekretar redakcije Hereticusa je u~estvovao u programu po sete pravnih eksperata Nema~koj posve}enog prevladavanju autoritarne pro{losti. U~esnici iz Egipta, Meksika, Kambod`e i Srbije bili su u prilici da od 10. do 17. maja posete niz ustanova i razgovaraju sa vode}im eks pertima i nosiocima procesa prevladavanja komunisti~ke i nacionalsocija listi~ke pro{losti. Sedmodnevna poseta Berlinu, Vajmaru, Buhenvaldu, Erfurtu, Lajpzigu, Tibingenu, Ludvigbsburgu, Hajdelbergu i [tutgartu nije predstavljala samo trku kroz prostor, ve} i put kroz vreme i priliku za kriti~ki osvrt na nastojanja izgradnje senzibilne kulture se}anja na zla vremena, koja je nakon ujedinjenja Nema~ke postala integralni deo nje nog politi~kog i javnog `ivota. Dvadeset godina nakon pada zida (1989), {ezdeset godina nakon dono{enja Osnovnog zakona na kojem se temelji nema~ka demokratija (1949) i devedeset godina od osnivanja prve nema~ke republike (1919), stekli su se uslovi za ono {to bi se na nema~kom nazvalo Zwischenbilanz – prelaznu ocenu napora kojim Nema~ka te`i da uveri i sebe i ostatak sveta da njeno ujedinjenje ne predstavlja opasnost po Evropu i da prora |ivanjem sopstvene autoritarne pro{losti utvr|uje osnove demokratije i vladavine prava. Tek na terenu postale su jasnije razmere ovog jedinstve nog pregnu}a, koje se sa pravom isti~e kao egzemplar tranzicione pravde. Tako|e su postale jasnije i napetosti koje prate ovaj proces, kao i o{tre kritike njegovih ranih faza, o kojima u ovom tematu pi{e Joahim Perels. Me|utim, ako je prevladavanje pro{losti predstavljalo konstitutivni mit Savezne Republike Nema~ke, osamdesete godine su postavile osnov za njegovo prevo|enje u realnost. Suo~avanje sa nacionalsocijalizmom, ~iju dubinu i smisao Perels sa pravom dovodi u pitanje, zao{treno je tada kroz Studijska poseta u okviru Globalnog programa vladavine prava Fondacije Konrad Adenauer. 155 Hereticus, 1-2/2009 Vladimir Petrovi} javnu debatu koju je zapo~eo Jirgen Habermas, upozoravaju}i na poku{a je revizije istorije i “normalizacije” nacisti~kog perioda. Ovi strahovi su bili produbljeni hitrim procesom ujedinjenja dve Nema~ke 1989–1990. Po ispunjenju ovog velikog cilja, Nema~ka je nastojala da otkloni svaku boja zan da njeno uve}anje predstavlja pretnju po evropsku stabilnost i upusti la se u vi{estrani poduhvat otklanjanja posledica totalitarne i autoritarne vladavine, uz konsenzus vode}ih politi~kih partija, ~iji su lideri bili svesni va`nosti ovog projekta za demokratsku konsolidaciju dr`ave. Tako je jednovremeno otpo~elo suo~avanje sa nacionalsocijalisti~kom pro{lo{}u, suo~avanje sa nesposobno{}u Zapadne Nema~ke da njome ovlada i suo ~avanje sa autoritarnim nasle|em Isto~ne Nema~ke. U pogledu nacionalsocijalisti~kog perioda, nastavljen je, ako ne i pro dubljen, proces pravnog suo~avanja. Privremeno zaustavljen amnestijama nakon Drugog svetskog rata, posle kojeg su Saveznici osudili preko 5000 po~inilaca, otvoren je 1958. su|enjem pripadnicima Ajnzacgrupa u Ulmu i procesom osoblju logora Au{vic u Frankfurtu 1963. Savezna republika je sredinom {ezdesetih godina pokazala spremnost da se nosi sa ovim nedeli ma, ukidaju}i njihovo zastarevanje. Uporedo sa ~uvenom posetom Vilija Branta Var{avskom getu 1970, nastavlja se proces restitucije i reparacije, poznat pod terminom Wiedergutmachung, kojim nema~ka dr`ava nastoji da obe{teti `rtve holokausta, prinudne radnike i druge o{te}ene nacisti~ kim re`imom. Podaci o po~iniocima prikupljani su u Centralnoj stanicu za prou~avanje nacionalsocijalisti~kih zlo~ina u Ludvigsburgu. Ova stanica je prosledila nema~kom pravosu|u preko 7000 prijava, na osnovu kojih je osu|eno oko 1500 ljudi. Tako se i danas, vi{e od {ezdeset godina nakon zavr{etka Drugog svetskog rata, odvijaju dva postupka pred nema~kim sudovima – Ivanu Demjanjuku i Jozefu [eungraberu. Budu}i da se {ansa za su|enje odgovornim iz dana u dan smanjuje, pravnike u ovom poslu smenjuju istori~ari i sociolozi, koji svojim studijama ukazuju na razmere kriminaliteta u Tre}em Rajhu, kao i na nesposobnost pravosudnih organa Savezne Republike Nema~ke da ga blagovremeno procesuiraju. Naposlet ku, kultura se}anja na Drugi svetski rat odr`ava se kroz memorijalni rad. Kao simbol obaveze ujedinjene Nema~ke izgra|en je memorijalni centar nedaleko od Brandenbur{ke kapije u Berlinu, posve}en se}anju na ubije ne evropske Jevreje. ^uvanje uspomene na njihove patnje predvi|eno je i krivi~nim zakonom, koji kriminalizuje poricanje i minimiziranje zlo~ina nacionalsocijalizma. Istra`iva~ki rad se odvija i u spomenlogorima, od kojih smo posetili Buhenvald, kroz koji je tokom Drugog svetskog rata pro{lo 250.000 zatvorenika, a u njemu 50.000 izgubilo `ivot usled neljud skih uslova kojima su podvrgnuti. Ironijom istorije, prostorije ovog logora koristile su sovjetske trupe za surovu internaciju osumnji~enih nacista, ali i protivnika sistema koji je uspostavljan u isto~noj okupacionoj zoni. 156 Prevladavanje pro{losti u Nema~koj 1989–2009 Pou~ena ovakvim iskustvima, nova dr`ava je nakon 1989. ulo`ila ogromna sredstva i veliku energiju u proces prevladavanja posledica ko munizma u Isto~noj Nema~koj. U suo~avanju sa ovim nasle|em, Nema~ koj je u velikoj meri i{lo na ruku ujedinjenje, koje je omogu}ilo diskonti nuiranje najosetljivijih dr`avnih slu`bi bez opasnosti po paralizu zemlje. Tajna slu`ba [tazi je rasformirana 1989. Interesantno je kako je njen broj rastao – od prvih 4.500, nakon ustanka 1953. taj se broj udvostru~io, da bi se 1971. popeo na 53.000 i ~ak na preko 90.000 u vreme ga{enja. Broju treba dodati armiju neformalnih dou{nika, za koje se procenjuje da se za ceo period penje na 600.000 (u zadnjoj fazi rada slu`be 174.000 od 16 mili ona stanovnika DDRa). Uprkos poku{ajima slu`be da prikrije svoju ak tivnost i uni{ti dokumentaciju, ogroman broj papira je ostao, omogu}iv{i stanovnicima uvid u preko 6 miliona li~nih dosijea koje je vodila. Na osno vu ovih podataka sprovedena je temeljna lustracija, tokom koje oko 40% zaposlenih u pravosudnim organima nije primljeno ponovo u radni odnos, a taj je procenat bio ~ak i ve}i u policiji, pa i u akademskoj zajednici. Mno ga odeljenja uglednih fakulteta na{la su se pred ga{enjem, uklju~uju}i i pravni fakultet ~uvenog Humbolt univerziteta u Berlinu, a obnovljena su uz pomo} kadrova koji su pristizali sa Zapada. Podaci iz dr`avnih arhiva DDRa zna~ajno su upotpunili sliku o represivnom karakteru ove dr`ave, koje je na Zapadu dugo prikupljala Centrala stanica Salcgiter. Ova stanica je nastala kao odgovor na podiza nje Berlinskog zida zarad prikupljanja informacija o kr{enjima ljudskih prava iza njega. Prve spoznaje nastajale su na osnovu informacija od biv{ih zatvorenika koje je Zapadna Nema~ka otkupljivala. Tokom hladnog rata otkupljeno je oko 34.000 ljudi, po ceni koja je varirala od 40.000 do 90.000 maraka i svojevremeno donela DDRu preko 3 milijarde nema~kih mara ka. Nakon nestanka DDRa, podaci iz Salcgitera su dopunjeni otvaranjem arhiva [tazija i doveli do {okantnih saznanja o karakteru njene aktivnosti na nadzoru i ka`njavanju svojih sugra|ana. Prvi rezultati istra`ivanja siste matizovani su radom dve anketne komisije Bundestaga, koje su se tokom devedesetih godina upustile u istra`ivanja razmera neprava u DDRu i na stojale da daju preporuke za otklanjanje njegovih posledica. Pored temeljne lustracije, preduzeto je krivi~no gonjenje, ograni~e no restriktivnim tuma~enjem vladavine prava, po kojem su su|eni proce suirani na osnovu zakona koji su va`ili u DDR. Pokrenuto je 62.000 istra ga, kojima je obuhva}eno oko 100.000 ljudi. Delikti koji su im stavljani na teret odnosili su se na izborne kra|e, mu~enje u zatvorima, i pre svega pucanja na granici. U ovim postupcima osu|eno je izme|u 1.000 i 1.200 ljudi (uklju~uju}i 350 iz pravosu|a), od kojih je samo pedesetak oti{lo u zatvor, dok su ostali ka`njeni uslovno. Najte`e kazne su dobili odgovorni za pucanja na granici, budu}i da se danas procenjuje da je na njoj, {to oko 157 Hereticus, 1-2/2009 Vladimir Petrovi} Berlinskog zida, {to drugde, stradalo oko 2.000 ljudi koji su poku{avali da pre|u na Zapad. Na nekoliko sudskih procesa, kojim su obuhva}eni grani~ari i rukovodioci grani~ne slu`be, ali i ~elnici Politbiroa SED i viso ki dr`avni zvani~nici, odgovarali su za dokumentovane smrti 265 `rtava na Berlinskom zidu. I sam Erih Honeker, poslednji partijski {ef, tere}en je za ovo delo, ali je zbog starosti i bolesti pu{ten iz zatvora i uspeo da se domogne ^ilea, gde je umro. U razgovorima sa tu`iocem, sudijom i advokatom u ovom postupku uspeli smo da dobijemo nekoliko mi{ljenja o ovim procesima, u kojima su najte`e, vi{egodi{nje kazne dobili visoki funkcioneri, dok su grani~ari uglavnom osu|ivani uslovno. Evropski sud za ljudska prava potvrdio je 2001. presude ministru odbrane Hajncu Ke sleru, njegovom zameniku Fricu [trelecu, i Egonu Krencu, predsednika dr`avnog saveta, kao i njihove kazne na sedam i po, pet i po i {est i po godina zatvora. Odustajanjem od {irokih krivi~nih postupaka, Nema~ka je prepoznala potrebu da se prevladavanju neprava pri|e sa pozicija koje nisu revan{isti~ke, ve} daju prednost reparacijama i stvaranjem uslova za omogu}avanje su`ivota. Od konfiskacije sredstava nekada{nje SED (Je dinstvene socijalisti~ke partije) dobijeno je preko 70 miliona evra, sa koji ma je osnovana Savezna fondacija za prevladavanje SED diktature, koja stimuli{e i koordinira rad na pristupu ovom segmentu nema~ke pro{losti. Mere restitucije bespravno oduzete imovine su preduzete bilo naturalno, bilo kompenzacijom. Posebna pa`nja je posve}ena nastojanju da se izvr{i obe{te}enje direktnih `rtava komunisti~ke vladavine u Isto~noj Nema~koj. Oko 190.000 od oko ~etvrt miliona politi~kih ka`njenika je rehabilitova no, a gra|anima koji su osu|eni za politi~ke delikte ({pijuna`u, poku{aje podrivanja sistema, sabota`u, prebeg ili planiranje bekstva na Zapad) po nu|ena je kompenzacija od 300 evra za svaki mesec proveden u zatvoru. U ove svrhe je do sada ispla}eno preko 660 miliona evra. Naravno da materijalna obe{te}enja, kolika god bila, ne mogu kom penzovati `ivote uni{tene iskustvom totalitarne i autoritarne vladavine. Otud i ne ~ude podeljena mi{ljenja o nema~kom putu ka prevazila`enju pro{losti. Poku{aj da se krivi~no kazne samo najodgovorniji izazvao je kri ti~ke ocene. “O~ekivali smo pravdu, a dobili smo pravnu dr`avu”, sa`ima svoje nezadovoljstvo jedan od savremenika ovih doga|aja. Bojazan da bi mo}nici iz biv{eg re`ima uspeli da prenesu svoj politi~ki kapital u finansij ski i tako nastave da uti~u na dru{tveni `ivot podstaknuta je negativnim iskustvom iz posleratnog perioda. Uprkos proklamovanoj denacifikaciji, za velikim brojem dr`avnih slu`benika vukli su se tragovi totalitarizma, i pojavljivali na najneo~ekivanijim mestima u najgore vreme. Tako je prvi direktor Centralne stanice Ludvigsburg, tu`ilac Ervin [ule, bio prinu|en da napusti ovu funkciju 1965, kada se saznalo za njegovo nekada{nje ~lan stvo u NSDAP i SA. Deset godina kasnije, ostavku je morao dati i Vili 158 Prevladavanje pro{losti u Nema~koj 1989–2009 Brant, nakon {to se doznalo da je njegov li~ni sekretar bio dugogodi{nji saradnik [tazija. Ovakvih iznena|enja ima i danas. Tako se ispostavilo da je u izgradnji spomenika ubijenim Jevrejima Evrope u centru Berlina u~estvovala firma Degusa, koja je obezbe|ivala specijalnu materiju za za {titu spomenika od grafita. Skandal je nastao kada se doznalo da je ista kompanija bila anga`ovana u Hitlerovoj ratnoj industriji, ~ak proizvodila Ciklon B, otrov kori{}en u gasnim komorama. Nacionalsocijalisti~ka i ko munisti~ka pro{lost ostaju prisutne u nema~koj stvarnosti, a pravo poka zuje svoja ograni~enja u njenom prevladavanju. Danas u nema~kim zatvorima vi{e nema nikog ko slu`i kazne za de likte iz epohe Isto~ne Nema~ke i sve je manje onih koji su u njima zbog zlo~ina nacionalsocijalizma. Berlinski zatvor [pandau, u kojem su tamno vali nirnber{ki osu|enici, sru{en je do temelja 1987, nakon smrti njegovog poslednjeg zato~enika, Rudolfa Hesa, i danas na njegovom mestu stoji su permarket. Sa druge strane, Hoen{unhauzen, glavni zatvor [tazija u Ber linu, pretvoren je u muzej, kroz koji su nas sprovodili vodi~i, nekada{nji zatvorenici u njemu. Sedi{ta ove slu`be su u mnogobrojnim isto~nonema~ kim gradovima pretvorena u muzeje posve}ene totalitarnom nema~kom iskustvu u dvadesetom veku, a organizovane posete u~enika ovim mesti ma ukazuju na integrisanje kulture se}anja u nema~ki {kolski sistem. Da gra|ansko obrazovanje treba da dovr{i zadatak koji su pravo i politika ot po~eli, potvrdila je i kancelarka Angela Merkel, koja je u govoru kojem smo imali priliku da prisustvujemo ukazala na zna~aj smene generacija za dalji razvoj nema~kog dru{tva. Toj novoj generaciji Nemaca, neoptere}e noj direktno zlom pro{lo{}u, prethodnici ostavljaju institucionalizovanu politi~ku filozofiju zasnovanu na uverenju da prora|ivanje pro{losti odra `ava brigu za budu}nost. 159 Hereticus, 1-2/2009 Marinko M. Vu~ini} Marinko M. Vu~ini} publicista, Beograd IZAZOVI KRIZE I DEMOKRATSKO DRU[TVO Raspored politi~kih snaga nakon formiranja proevropski orijentisa ne vlade pokazao je da je do{lo do velikog i zna~ajnog pregrupisavanja u na{em politi~kim `ivotu. Bili smo svedoci i formalnog politi~kog pomire nja do ju~e naj`e{}ih politi~kih protivnika, ali i velikog rascepa u najve}oj opozicionoj stranci, {to je dovelo do formiranje Srpske napredne stranke. Sve je to doprinelo da se za nekoliko meseci iz osnova promeni na{ poli ti~ki pejsa` i na~ini nova politi~ka konfiguracija. Jasno je da je dosegnuta neka vrsta nulte politi~ke ta~ke i da mnoge politi~ke ideje i na~in politi~ kog govora vi{e nisu funkcionalni i ne prate promenjenu politi~ku situa ciju. Obrazovanje vlade u kojoj su Demokratska stranka i Socijalisti~ka partija Srbije ozna~ila je veliki zaokret u politi~kom `ivotu Srbije. To je stvaranje koalicije koja ima dalekose`an zna~aj, jer vi{e ni{ta nije isto, pre|ena je ona do ju~e nedostupna demarkaciona linija na{ih politi~kih podela i sukoba. Vreme }e pokazati da li }e ovaj potez doneti smirivanje na{ih politi~kih prilika ili }e ostati samo kao jo{ jedan iznu|en politi~ki manevar, bez stvarne sadr`ine i smisla. U politi~koj istoriji Evrope bilo je sijaset sli~nih politi~kih dogovora i koalicionih vlada, ali najre~itiji je pri mer Nema~ke, u kojoj je 1966. godine stvorena Velika koalicija, u kojoj je biv{i nacista Kurt Georg Kizinger postavljen za saveznog kancelara, a antifa{ista i vo|a socijaldemokrata Vili Brant za zamenika kancelara. Ras cepom u Srpskoj radikalnoj stranci stvorena je mogu}nost da i Srpska na predna stranka nakon novih parlamentarnih izbora bude prihvatljiv koa licioni partner. Srpska radikalna stranka ostaje i dalje kao stranka koja nije u stanju da postane deo sistema i na taj na~in postaje sve izolovanija i zatvorenija u svoju sve nedolotvorniju i anahroniju ideologiju srpskog nacionalizma. Ovo je vreme velikih i ubrzanih politi~kih promena i ko to ne shvati osta}e nemo}ni zarobljenik svojih ideolo{kih iluzija i politi~kih fantazmagorija. Zato i ponavljanje dosada{nje politi~ke retorike iz vremena izbor ne kampanje nema nikakvog smisla, jer udara u prazan politi~ki prostor. Ta retorika, kako radikalska tako i antiradikalska, vi{e nema pokreta~ko i simboli~ko dejstvo u novoformiranom politi~kom polju, koje se sve vi{e ukrupnjava i koncentri{e oko nekoliko sna`nih politi~kih grupacija. Zato se i opravdano mo`e postaviti pitanje u kojoj meri se u analiti~kim teksto vima i analizama prati i razumeva nova politi~ka situacija, u kojoj se odi 160 Izazovi krize i demokratsko dru{tvo gravaju politi~ki procesi koji u velikoj meri razbijaju i menjaju na{e ustalje ne politi~ke pozicije, ocene i stavove. Raspored politi~kih snaga se danas neprestano menja i tim vi{e je ote`ano dono{enje preciznijih i osnovanijih zaklju~aka. Ceo dosada{nji preovla|uju}i ideolo{ki koncept se uru{io, a mi se pona{amo kao da su jo{ uvek od najve}e va`nosti strana~ke razmiri ce iz devedesetih godina i borba protiv srpskog nacionalizma. Dosegnut je odre|en stepen krhke politi~ke ravnote`e, ali ne i pouzdana stabilnost vladine koalicije, jer se javlja politi~ka asimetri~nost u delovanju vlade, {to uz hroni~ni nedostatak politi~kog legitimiteta slabi uticaj i zna~aj vlade. Realni centar vlasti je izme{ten iz vlade, koja ima ustavnu nadle`nost da vodi unutra{nju i spoljnu politiku i nalazi se u rukama predsednika Repu blike i njegovog kabineta, kao neke vrste politi~kog i partijskog kontrolo ra. O~igledno je da jedino predsednik Republike ima tu mo} da politi~ki integri{e i pomiri suprotstavljene interese u vladi. Zato i imamo slabu vla du bez autoriteta i uticaja i to u istorijskim prilikama kada nam je upravo neophodna efikasna izvr{na vlast. Vlada je dodatno sputana blokadom parlamenta i njegovom nemogu}no{}u da donosi neophodne zakone. Ali mogu}e je da upravo ta ~injenica stalne politi~ke blokade i spu tanosti otvara realan prostor za druga~ije promi{ljanje i oblikovanje poli ti~ke scene. Veoma je va`no za razvoj na{eg politi~kog `ivota da ne ostane mo ukopani u ve} ove{tale stavove i ocene o devedesetim godinama. Time je zna~ajniji i ozbiljniji posao na{ih stranaka da se sada profili{u politi~ki, idejno i programski. Vi{e niko ne mo`e da se skriva iza retorike u kojoj se stalno ponavljaju ocene o tragi~nim devedesetim godinama a da se ne vidi da je do{lo do istorijskih promena u funkcionisanju savremenog ka pitalizma i da se pred politi~kim strankama nalazi veliki izazov odgovora na pitanja nastalih kao posledice sloma liberalnog fundamentalizma. To na{e stranke kao da ne prime}uju, zaronjene u svoje svakodnevne politi~ ke borbe i odr`avanje politi~ke ravnote`e neophodne za opstanak na vla sti i nastavak podele preostalog politi~kog plena. Nakon formiranja proe vropski orijentisane vlade, {to je i njen osnovni vezivni elemenat stranke kona~no moraju da krenu u jasno programsko profilisanje, fokusiranje na odgovaraju}e politi~ko telo i izmenu na~ina delovanja. Jer oligarhij sko ustrojstvo stranaka postaje sve uzaniji i neadekvatniji okvir za razvoj stabilnog demokratskog dru{tva. Treba uzeti u obzir da su se dogodile iz uzetno zna~ajne promene u do sada vladaju}oj trijumfalisti~koj ideologiji slobodnog tr`i{ta. U na{im politi~kim prilikama de{ava se svojevrsni para doks da ve}ina liberalno orijentisanih stranaka i dalje insistira na neolibe ralnom modelu, iako je on na svom izvoru doveden u pitanje. Zalaganje za vra}anje na dostignu}a klasi~nog liberalizma s kraja devedesetih godi na devetnaestog veka ne mo`e da revitalizuje neoliberalni koncept, jer se dr`ava sada javlja kao sna`an faktor regulacije u do ju~e najve}im bastio 161 Hereticus, 1-2/2009 Marinko M. Vu~ini} nima slobodnog tr`i{ta. Sigurno je da se odre|ene ideje socijalne dr`ave i socijalne solidarnosti i uzajamnosti vra}aju svom snagom u politi~ki `ivot. Na{a situacija je tim te`a, jer unutar na{ih stranaka ne postoji potreba za teorijskim promi{ljanjem nove slike sveta i osmi{ljavanjem novih politi~ kih ideja saglasnih sa izmenjenim dru{tvenim i ekonomskim odnosima. Na{e stranke i dalje idu utabanim stazama pragmatizma i ne ose}aju na dolaze}i huk novih socijalnih i politi~kih izazova. One su suvi{e zaronje ne u kaljugu politi~kih trgovina i nagodbi da bi mogle da artikuli{u nove i adekvatne politi~ke ideje. To je klasi~na situacija u kojoj stranke, poseb no one na vlasti, imaju previ{e mo}i i posve}ene su njenom o~uvanju, a imaju veoma malo novih ideja, ili bolje re~eno i nemaju potrebu za stva ranjem konzistentnog korpusa ideja neophodnih u vremenima velikih i dramati~nih dru{tvenih promena Ne postoji ni u naznakama ozbiljan kriti~ki dijalog i rasprava u na {em dru{tvu o najva`nijim i najaktuelnijim socijalnim, politi~kim i ekonom skim pitanjima i odnosima. Nasuprot na{em idejnom mrtvilu odvija se burno preispitivanje do sada nedodirljivih dogmi savremenog kapitalizma. Cilj postojanja stranaka nije samo da osvoje vlast i da je {to du`e zadr`e, ve} i da stvaraju korpus politi~kih ideja i na~ela pomo}u kojih se uteme ljuje i osmi{ljava odre|eni tip dru{tvenih odnosa. Mora se dati odgovor na pitanja vezana za sve ve}u ulogu dr`ave u regulisanju dru{tvenih i eko nomskih odnosa, sve te`e socijalne probleme i rastu}u nezaposlenost, stva ranje sve dubljeg jaza izme|u bogatih i siroma{nih slojeva, energetsku si gurnost. Time je odgovornost stranaka ve}a, jer se ne mo`e vi{e voditi iz borna i politi~ka kampanja na strahu od povratka radikala ili devedesetih godina ili isklju~ivo na odbrani Kosova u trenutku kada se ru{e do ju~e naizgled stabilni i nedodirljivi ideolo{ki svetovi i dru{tveni odnosi. Mnogo toga se u politici mo`e opravdati i objasniti zahtevom za po{tovanjem i uva`avanjem realnih politi~kih odnosa ili nu`nosti politi~kog pragmati zma, ali se ne mo`e opravdati nedostatak svesti o tome da se moraju tra `iti adekvatni politi~ki i idejni odgovori u svetu koji se na{ao na velikoj politi~koj i civilizacijskoj raskrsnici. Zato je i neophodno da se u na{im strankama, nau~noj javnosti i medijima otvori velika politi~ka i idejna ras prava o pravcu razvoja na{eg demokratskog dru{tva. Jer vi{e se ne mo`e vegetirati na velikim izbornim pobedama dok se pred nama sve vi{e otva ra velika idejna i politi~ka pustolina i sve realnija mogu}nost socijalnih i dru{tvenih lomova i promena. Za politiku je ipak potrebno ne{to vi{e od ogoljenog pragmatizma i ispraznog marketinga. Za vo|enje politike uvek su bile i bi}e od presudne va`nosti nove politi~ke ideje i istrajna vera u osnovne demokratske vrline i na~ela. Tome se moramo vratiti, vrlini i od brani i zastupanju op{teg dobra i javnog interesa, ako `elimo da politika ne bude samo prostor beskona~nog smenjivanja partijskih i dvorskih ko 162 Izazovi krize i demokratsko dru{tvo terija i klika. Insistiranje na socijalno odgovornoj vladi je sve manje ube dljiv odgovor na sve sna`nije socijalne zahteve desetina hiljada otpu{tenih radnika nakon neuspe{ne privatizacije. To je potencijalna socijalna bom ba koja se ve} valja na{im ulicama kao pravi odgovor na stvaranje dru{tva u kome se razvija sve dublji socijalni jaz, jer sve manji broj ljudi poseduje sve ve}i deo dru{tvenog bogatstva, dok se {iri sve ve}i talas socijalnog bez na|a i obespravljenosti. Ne videti tu prostu ~injenicu svojevrsno je politi~ ko slepilo, izraz nespremnosti da se obuhvati i artikuli{e burna socijalna dinamika na{eg dru{tva i na taj na~in ide u susret doga|ajima. Ta op~inje nost solidnim rejtingom i trijumfalnim izbornim uspehom mo`e samo jo{ vi{e produbiti jaz izme|u realnog `ivota i politi~kih fikcija. Ovom prilikom navodim klasi~an primer ovakvog na~ina mi{ljenja. „Me|utim, va`no je re}i da DS ni na koji na~in nema problema. Mi smo trenutno stranka ko ja nikada nije imala bolji rejting, a siguran sam da bismo na novim izbori ma dobili vi{e glasova tako da mi nemamo sekiraciju da li }e se vlada ras pasti ili ne, ali mislim da svi koji smo u vladi `elimo da doprinesemo da ostvarimo dobar rezultat na izborima“, izjavio je nedavno potpredsednik DSa Dragan [utanovac. Me|utim, razloga za brigu i sekiraciju ima mno go, a najve}i rejting, veoma promenljiva i krhka kategorija u na{em savre menom politi~kom iskustvu, stro`erne stranke u proevropskom bloku je jedinstvena prilika da se u Demokratskoj stranci u otvorenoj i kriti~koj raspravi razmotri politi~ki odgovor na izazove savremene dru{tvene krize i na taj na~in oblikuje njen jasniji i dosledniji politi~ki profil i to u vreme nima kada su mnoge do ju~e neprikosnovene politi~ke ideje do`ivele su novrat i poraz. U jednom od mnogobrojnih komentara povodom kraha liberalnog fundamentalizma dana je veoma interesantna ocena o Demo kratskoj stranci kao licemernoj socijaldemokratiji, jer samo fingira pripad nost ovom politi~kom pokretu a u isto vreme, uz sporadi~no i prigodno pominjanje socijalne pravde, ostaje stranka bez prave i iskrene politi~ke volje da se iz sada{nje ideolo{ke neodre|enosti i nedoslednosti transfor mi{e u socijaldemokratsku stranku i tako pokrije ve} dugo napu{teni pro stor efikasne socijalne i dru{tvene za{tite najugro`enijih radnih slojeva dru{tva, ali i stvori uslove za razvoj stabilne srednje klase i ekonomskih osnova za ozbiljan razvoj privrede. Ne mo`e se u isto vreme voditi surova liberalna ekonomska politika, u kojoj je privatizacija samo pogor{ala i ote `ala polo`aj radnika, i u isto vreme obilaziti prijemi na kojima se okuplja ju najve}i monopolisti i tajkuni i pri tome govoriti o socijalno odgovornoj vladi. Naprotiv, i dalje se uporno insistira na stanovi{tu da je delovanje slobodnog tr`i{ta neprikosnoveni ekonomski i politi~ki aksiom, u ~iju ne dodirljivost ne sme da se dira i to u vreme kada su osnovna polazi{ta kla si~nog liberalizma ozbiljno dovedena u pitanje. Sve ~e{}e se mo`e ~uti, i to od naj`e{}ih protagonista apsolutne svrhovitosti slobodnog tr`i{ta, da 163 Hereticus, 1-2/2009 Marinko M. Vu~ini} je uzrok sada{nje krize u ogromnoj i neobuzdanoj ljudskoj pohlepi. To je zaista veoma zna~ajno teorijsko otkri}e, jer se na taj na~in i na ljude koji ostaju bez ku}a i posla prevaljuje krivica da su delili zajedni~ku pohlepu sa onima koji su nakon kraha banaka dobili otpremnine, tzv. zlatne pado brane od po nekoliko desetina miliona dolara. Trijumf liberalizma i pro gla{eni kraj istorije nakon pada Berlinskog zida i realnog socijalizma pre tvara se sada u svoju suprotnost, pokazuju}i svoje surovo lice, stvaraju}i stotine hiljada besku}nika i nezaposlenih, propadanje velikih i mo}nih fir mi. Kakav je na{ odgovor na ovaj izuzetno te`ak politi~ki, ekonomski i so cijalni izazov i koja }e politi~ka snaga imati dovoljno odlu~nosti i politi~ke mudrosti da artikuli{e sve ve}e i razornije socijalno nezadovoljstvo i tako opredeli karakter i politi~ki pravac koji }e u ovoj zemlji biti dominantan? Sada je ve} uzaludan i zakasneo razgovor o distinkcijama izme|u levice i desnice, ali ne treba da se ~udimo {to dolazi do sna`ne reafirmacije levi ~arskih pokreta i ideja. U na{im prilikama ta je debata optere}ena mno gim istorijskim i politi~kim ograni~enjima, ali je jasno da se Demokratska stranka mora odlu~nije i rezolutnije opredeliti u kom pravcu }e i}i njen programski i politi~ki razvoj. Ako je to opredeljenje za socijaldemokrat ski model onda se on mora i primenjivati u politi~koj praksi, {to do sada nije bio slu~aj, jer je neodr`ivo njeno dalje insistiranje na apsolutnoj vred nosti i funkcionalnosti politi~kog pragmatizma, trenutnom visokom rejtin gu u bira~kom telu i marketin{kom ume}u da se dobiju izbori. Koliko du go }e trajati ta magi~na savetni~komarketin{ka dobitna formula, oslonje na na koncentraciju sve ve}e politi~ke mo}i u kabinetu predsednika Re publike i njegovoj dvorskoj sviti. Me|utim, bez te programski jasno odre |ene i strukturirane ideolo{ke i politi~ke osnove, Demokratska stranka ostaje u praznom politi~kom prostoru, deluju}i kao isprazna marketin{ka agencija bez jasnog ideolo{kog i politi~kog opredeljenja. Danas te{ko da ljudi prepoznaju Demokratsku stranku kao socijaldemokratsku, ona je vi {e percipirana kao sve jaloviji politi~ki hibrid bez jasne politi~ke i program ske orijentacije. Za razvoj demokratije u Srbiji bio je i ostao su{tinski problem de lovanje partijske dr`ave. Ni nakon osam godina od demokratskih prome na, ovaj model politi~kog funkcionisanja na{e dr`ave, koja je srasla sa vladaju}im partijama, nije ozbiljnije naru{en i promenjen. Slabost na{ih partija kompenzira se naslanjanjem na dr`avu i stvaranjem dr`avnih par tija, koje na taj na~in pre`ivljavaju do slede}ih izbora, vezane u posebnoj politi~koj simbiozi za dr`avu i njen aparat. Jedino tako ve}ina stranaka ostaje na ve{ta~kom disanju i pre`ivljava do novih parlamentarnih izbo ra i novih dobitnih koalicija. Za redovan rad parlamentarnih stranaka u slede}oj godini u bud`etu je odvojeno 660 miliona dinara. One taj novac dobijaju u mese~nim iznosima, ali nisu du`ne da obrazla`u na~in tro{enja 164 Izazovi krize i demokratsko dru{tvo para poreskih obveznika. Ni zakonom nije odre|eno kada partije podno se godi{nje izve{taje o svojim tro{kovima. Po{to pravila ne postoje, nikad nijedna stranka nije pozvana na odgovornost zbog neadekvatnog tro{enja sredstava. Ni nakon pro{lih parlamentarnih izbora, kada su podneti veo ma problemati~ni izve{taji o tro{kovima izborne kampanje, nije bilo po kretanja odgovornosti zbog ovakvog osionog i neodgovornog pona{anja stranaka. Kada imate uvid u ovakvu poziciju stranaka u na{em politi~kom `ivotu, onda ne treba da se ~udite {to su one pre spremne da odr`avaju si stem partijske dr`ave nego {to te`e tome da pronalaze odgovore na izazo ve vremena u kome `ivimo. I sve dok stranke ne budu jednako tretirane pred zakonom kao i svi ostali gra|ani ne}e biti uspostavljena vladavina prava i po{tovanje zakonitosti, {to je osnovni preduslov za funkcionisanje demokratskog dru{tva, koje jedino mo`e da bude garant za suo~avanje sa najte`im isku{enjima savremene ekonomske, moralne i dru{tvene krize. Dodatno isku{enje za na{ politi~ki i dru{tveni `ivot je {to nakon osam go dina od demokratskih promena nije stvarano dru{tvo u kome }e se afirmi sati principi socijalne pravednosti, solidarnosti, pravne sigurnosti i jedna kosti pred zakonom, ali i razvla{}ivanje ekonomskih i politi~kih grupacija koje su bile glavni oslonac starog re`ima. Tako je u nepovrat oti{la ogrom na energija gra|ana i istinska te`nja za promenama. Danas nam je vi{e ne go ikada potrebna ta olako pro}erdana energija samosvesnog gra|anina spremnog da u dru{tvu u kome haraju siroma{tvo, licemerstvo i hipokrizi ja, brani principe demokratije i pravednosti, da se zala`e za ostvarivanje vrline u politici. Za to }e biti potrebno ne{to vi{e od uspe{nog politi~kog marketinga, bi}e pre svega nu`no da se daju jasni politi~ki odgovori na te {ka i sudbonosna socijalna, ekonomska i politi~ka putanja. Postoji li poli ti~ka snaga u na{oj zemlji spremna da to u~ini, to je pitanje mnogo va`ni je od na{e svakodnevne politike i u velikoj meri ga nadrasta. Zato ono i ne}e biti razre{avano u sferi danas svemogu}eg politi~kog pragmatizma, jer ovde se radi o dubokoj i dalekose`noj promeni duha jednog vremena i na{oj spremnosti da osetimo njegove damare i da mu se na lucidan i {to bezbolniji na~in prilagodimo. 165 Hereticus, 1-2/2009 Marinko M. Vu~ini} Bo{ko Risimovi} – O~ekivanje, 1980. 166 ................ POGLEDI ................ Du{ko M. ^eli} profesor, Kosovska Mitrovica POGROM Re~ “pogrom” je staroruskog porekla i mogla bi se bukvalno preve sti kao: pusto{enje, razaranje, uni{tavanje. Enciklopedije ka`u da je puno i pravo zna~enje ovaj izraz dobio krajem 19. veka, povodom masovnih na pada kojima su Jevreji u Rusiji bili izlo`eni posle atentata na ruskog cara Aleksandra Drugog, nakon {to se proneo glas da su oni u to bili ume{ani. Iako vlasti nisu organizovale ovo nasilje, njihovo oklevanje i nepreduzima nje odgovaraju}ih mera u njegovom spre~avanju, stvorile su op{tu klimu i utisak da je ono dopu{teno. Kasnije je, kao {to znamo, nacisti~ki re`im programski osmislio, organizovao i izvr{io stravi~an pogrom nad Jevreji ma, cini~no nazvan “kona~no re{enje”. ^inili su to i neki drugi re`imi, a `rtve su bili ne samo Jevreji, ve} i Jermeni, Srbi... Elem, u politi~koj terminologiji izraz pogrom ozna~ava napad gomi le, rulje, odobren izri~ito ili pre}utno od vlasti a usmeren na pusto{enje, razaranje ili uni{tavanje neke nacionalne, verske ili rasne grupe ili manji ne i njene imovine. Ono {to se Srbima dogodilo na Kosovu i Metohiji od 17. do 19. mar ta 2004. godine upravo je {kolski primer pogroma. Navr{ava se pet godina od albanskog martovskog pogroma, koji se nad Srbima na Kosovu i Metohiji odigrao pred o~ima i uz blagoslov privremenih separatisti~kih vlasti, ali i mo}nog zapadnog sveta. Uvek me nanovo obuzme nemir tih martovskih dana. Kao da ponovo pre`ivljavam u`asna saznanja da su pod terorom izgonjeni preostali Srbi iz Pri{tine, Obili}a, Kosova Polja, Uro{evca, Gnjilana, Prizrena, \akovice... Kao da su mi opet pred o~ima plamene slike Devi~a, Bogorodice Ljevi{ke, Sve tih Arhangela, Prizrenske bogoslovije... Kao da jo{ jednom pre`ivljavam paljenje pravoslavnog hrama Svetog Nikole u Pri{tini, u kome su crpli du hovnu snagu i primili svetu tajnu kr{tenja moji preci, sin mi Lazar, moji bli`nji, ja, znani i neznani sugra|ani. Sudbina jedinog preostalog pravoslavnog hrama u Pri{tini slika je i prilika sveop{teg stradanja srpskog naroda i njegove duhovne i civilizacij 167 Hereticus, 1-2/2009 Du{ko M. ^eli} ske ostav{tine na Kosovu i Metohiji. Podignuta 1833. godine, zahvaljuju}i obrenovi}evskom dovijanju i ogromnim naporima uglednijih Pri{tevaca da od sultana izdejstvuju dozvolu, ova skromna trobrodna bazilika nije smela imati zvonik, koji je tek naknadno dogra|en. Ipak, i u toj neugled nosti, crkva je nekako nadrasla samu sebe, zahvaljuju}i dominantnom po lo`aju ali i duhovnoj toplini, koju je, nasuprot gra|evinskoj skromnosti, nekako rasko{no zra~ila. U te{koj i dugoj okupaciji ona je bila duhovno uto~i{te i `ili{te pravo slavnih Pri{tevaca. Ostala je to i nakon masovnog egzodusa Srba juna1999. godine, sve do martovskog pogroma. Sa setom se se}am mojih odlazaka u Crkvu, Svetonikolskih duhovnika otaca Miroslava i Trajana. Kroz maglu detinjstva pamtim i oca Trajka, porodi~nog paroha iz onih “vunenih vre mena”. Osta}e u neizbrisivom pam}enju slika drevnog ikonostasa, koji su u orahovini u nestvarno lepom duborezu izvajali majstori nekada ~uvene debarske {kole. Pitam se kako je to remekdelo ljudskog stvarala{tva, prizor Hristo vog raspe}a i prestonih ikona, mogao bilo koga u ljudskom obliku, makar i varvarina, izazvati da ga u pepeo sagori? Ono {to je za te{ke i duge turske okupacije nastalo zahvaljuju}i upornosti, odanosti i dovitljivosti na{ih predaka, razorili su arbana{ki po groma{i u miru, i to, kakve li ironije, u miru pod pokroviteljstvom Ujedi njenih Nacija!?! Bo{ko Risimovi} – Ku}ni prag, 1975. 168 Instalacija bizarnosti Marinko M. Vu~ini} publicista, Beograd INSTALACIJA BIZARNOSTI ^udni su i tajanstveni putevi kulturne politike u Srbiji. Bez obzira {to se neprestano tvrdi da ne postoji jasna koncepcija i strategija razvoja kulturne politike i da nema utvr|enih prioriteta, postoji jasno profilisa na i dobro organizovana politi~ka i ideolo{ka grupacija uvek spremna da ostvari svoje materijalne i ideolo{ke interese i da vr{i veoma zna~ajan uti caj upravo u sferi kulturnog, a samim tim i politi~kog `ivota. Jedna od nji hovih glavnih ideolo{kih tvrdnji je da je upravo prostor kulture i medijske sfere u na{em dru{tvu kontaminiran hroni~nim nacionalizmom i ksenofo bijom, iako se za ovakvo stanovi{te ne mo`e pru`iti ozbiljna argumentaci ja. Upravo se de{ava suprotan proces. Ovakvu tvrdnju najvi{e i najagresivnije podgrejavaju upravo oni po liti~ki krugovi tzv. gra|anske i proevropske orijentacije koji ne u~estvu ju neposredno u politi~kom oblikovanju ministarstva kulture, ali koji bez obzira na to koja stranka demokratske orijentacije vr{i vlast uspevaju da ostvaruju svoje politi~ke, ideolo{ke ali i materijalne interese. Obi~no su oni ~lanovi stru~nih saveta, upravnih odbora, konkursnih komisija, save todavnih tela, ekspertskih grupa i to kao neka vrsta idejne i strate{ke po dr{ke ministarstvu kulture. Jedna od vode}ih ideja ove koncepcije kulturne politike je ideolo {ki aksiom sadr`an u opredeljenju da je princip nacionalne reprezentacije umetnosti i kulture beznade`no zastareo i prevazi|en i da se poslednjih godina radi na dekonstrukciji ovog principa. Ovakav pristup zastarelosti nacionalnog obele`ja vidljiv je i u konkretnim potezima u vo|enju kultur ne politike. Ovoga puta nave{}emo samo jedan veoma ilustrativan primer. Re~ je o odluci stru~nog saveta oformljenog pri ministarstvu kulture o iz boru na{ih predstavnika za nacionalni paviljon na me|unarodnoj izlo`bi u Veneciji u toku ove godine. U pitanju je na{ nacionalni paviljon, bez obzira na proklamovanu zastarelost nacionalnog principa u na{oj kulturi. Izabrana su dva projekta i sude}i po novinskim izve{tajima i komentarima oni treba da poka`u kako izgleda ta dekonstrukcija i razaranje zastarelog i prevazi|enog nacionalnog odre|enja kulture. ^lan stru~nog saveta Zo ran Eri} je izjavio da su odluke donete na osnovu umetni~ke i idejne celo vitosti projekata, konteksta nacionalnog paviljona na Bijenalu, odnosno politike izlaganja sa stanovi{ta lokalnainternacionalna umetni~ka scena, a vodilo se ra~una i kakav }e odjek izabrani projekti imati i na {iru publi 169 Hereticus, 1-2/2009 Marinko M. Vu~ini} ku a ne samo na odre|ene ciljne grupe. A kako }e se ostvariti kontekst nacionalnog paviljona sa stanovi{ta lokalnointernacionalne scene i pred stavljati izraz savremene epohe i stvaranje novih umetni~kih svetova? U ~emu se ogleda i ovaplo}uje ta idejna celovitost u na{im izabranim projek tima? U projektu Bez naslova Zorana Todorovi}a, docenta na Fakultetu likovnih umetnosti predvi|a se instalacija koja se sastoji u industrijskoj izradi }ebadi napravljenih od ljudske kose, koja se prikuplja u frizerskim salonima, ali i u zatvorima, domovima starih, kasarnama. Ovu instalaciju }e pratiti i pravljenje baliranih paketa }ebadi, kao i video dokumentaci ja, a materijal }e se prikupljati svakodnevno, jer je za ovu pre svega mor bidnu instalaciju potrebno prikupiti 4000 kilograma ove ljudske sirovine, dobijene {i{anjem pet stotina do pet stotina pedeset hiljada ljudi. Rad je otvoren za u~e{}e publike, jer }e ona mo}i da ovu }ebad koristi za sedenje, ogrtanje, preme{tanje. Pravu ideolo{ku osnovu ovog baliranog projekta mo`emo videti u re~ima ~lanice stru~nog saveta Milice Tomi}: “Za mene je uspeh na{eg nastupa na Bijenalu pre svega u tome da izabrani projekti uspeju da iskora~e iz logike nacionalne reprezentacije, odnosno ako nam izlo`eni radovi pomognu da razumemo svet u kome `ivimo”. Mo`emo re}i da se Zoran Todorovi} bavi jednom velikom temom: biopolitikom – koju je filozof \or|o Agamben formulisao stavom: svi mi jo{ uvek `ivimo u koncentracionom logoru. Interesantno je da je Todo rovi} odredio mesto umetnika unutar “logora” kao nekoga ko prikuplja “ljudske sirovine” i pretvara ih u upotrebni predmet. Katarina Zdjelar pri tome nema ~vrsto odre|enu tezu o svetu u kome `ivimo, ali na{ pa viljon i nije definisan kao “nacionalni” ve} kao prostor internacionalne debate, jer je su{tina ovog projekta da treba uklju~iti “neautoritativne su bjekte” (strance, amatere, decu) u proces nesigurne samorealizacije, od nosno proces mogu}eg menjanja kroz u~enje, kao i tehnolo{kih aspekata komunikacije i socijalizacije kao obrasca kojim se prevazilazi odre|eno stanje i otvara prostor internacionalne debate o potencijalima delanja na “mikronivoima” ljudskih relacija. Ovo je o~igledno formula da se ostva ri projektovani politi~ki i ideolo{ki cilj, da se iza|e iz zamke nacionalne reprezentacije i njene upletenosti u geopoliti~ke odnose stare preko sto godina, ali i da se kona~no iskora~i iz nacionalnog obele`ja i pro`imanja kulture. U ovom izboru je dosledno sprovedena ideolo{ka koncepcija da jedino mo`emo da razumemo i stvaramo svet ako se otresemo pogubne logike nacionalne reprezentacije u umetnosti i poka`emo tom novom vr lom svetu na{e industrijski obra|ene ljudske sirovine upletene u }ebad od ljudske kose. To je verovatno na{ doprinos “umetni~kom” transponova nju savremenog koncentracionog logora, u kome mo`emo opstati samo kao obezli~eni liferanti ljudskih sirovina, bez ikakvih nacionalnih obele` ja i nacionalnog identiteta. Dovoljno je samo da prilo`imo nekoliko tona 170 Instalacija bizarnosti na{e ljudske sirovine. Mi smo u istoriji kao po nekom nepisanom pravilu i tretirani kao dobar ljudski materijal i pogodna ljudska sirovina za ostva rivanje i najfantazmagori~nijih i najnerealnijih ideolo{kih koncepcija. Pa za{to bi izostali i ovoga puta. Bolje bi i efikasnije bilo da je ovaj logorski projekat proizvodnje }ebadi od ljudske kose dopunjen i skidanjem skalpo va onih ljudi koji jo{ uvek veruju da je umetnost izraz i nacionalnog ose }anja, nacionalnog pripadni{tva i ukupne tradicije koju umetnik nosi kao deo svoga umetni~kog nadahnu}a. Njihovi skalpovi bi mogli da poslu`e kao prigodna aplikacija na ovim industrijski proizvedenim }ebadima od ljudske sirovine. Bizarnostima zaista nema kraja, `ivimo u vremenu u ko me se ostvaruju i najmorbidnije ideje o preradi ljudskih sirovina u vidu umetni~kih instalacija i u kom su umetnici ekonomi savremenog koncen tracionog logora u kojem se obavlja ubrzana dekonstrukcija nacionalnog principa i ose}anja. Iako u ovom tekstu nisam `eleo da govorim o kopiranju Zapada, jer je to tema o kojoj je ve} izre~eno toliko argumentovanih zapa`anja, Milica Tomi} je o~igledno dobila posebnu priliku da na stranicama kul turnog dodatka Politike iznese ideolo{ku koncepciju koja je u osnovi od luke stru~nog saveta, ali predstavlja i strate{ko opredeljenje Ministarstva kulture: “Zaista nisam ~ula da smo napravili neku inovaciju u umetnosti koja bi bila samo na{a. Retorika ovih kriti~ara o kojima govorite, kako napadaju takozvane ’nove’ medije i kopiranje Zapada, zanimljiv je spoj {ovinisti~ke i staljinisti~ke retorike nastale tokom devedesetih u konzer vativnim krugovima koji su, kako vidim, jedini ’ve~ni i neprolazni’.” Vero vatno se po mi{ljenju ove osve{}ene umetnice i ideologa prerade ljudskih sirovina, i re~i Ljube Popovi}a, umetnika koji stvara sjajna likovna dela vi{e od ~etiri decenije na Zapadu, mogu svrstati u staljinisti~ko{ovinisti~ ku retoriku. Ljuba Popovi} je nedavno izneo i svoj stav o stanju na na{oj umetni~koj sceni: “Nevladine organizacije iz Evrope uvoze |ubre, prave koje{tarije koje nemaju veze sa na{om filozofijom i pame}u. Svi talenti su ugu{eni. U svim ustanovama postoje takozvani nesposobni skorojevi}i (od ministarstva do Muzeja savremene umetnosti) koji misle da sve {to dolazi spolja ima neku vrednost. Obradovalo me je da ljudi vole upravo to {to je protiv pomodnog na likovnoj sceni. Obradovalo me je {to smo izlo`bom pokazali da kod nas ima sjajnih stvaralaca iako se ovde forsira uvoz. Ovi ljudi u Srbiji koji uvoze performans i druge pomodne ’pri~e’ ve oma su potkovani, imaju svoju izdava~ku ku}u, dosta pi{u, a oni koji rade klasi~nu sliku ostaju bez strate{ki va`ne podr{ke. Istina, ni sami se ne tru de da na|u ljude od pera koji bi ih podr`avali. Ali kod nas je uvek vlada lo jednoumlje, tako da me to ne ~udi.” Kao deo obaveznog sastava, i Milica Tomi} ponavlja ve} toliko pu ta izre~ene osude delovanja SANU i tra`i preispitivanje njenog delovanja 171 Hereticus, 1-2/2009 Marinko M. Vu~ini} u stvaranju ideologije koju je ona proizvodila inspiri{u}i ratove i zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji. Izbor ove umetnice i ideologa nove umetnosti o~i{}e ne od natruha nacionalnog principa je da se bavi genocidom je veoma indikativno i zanimljivo, ali ona ne spominje osim obaveznog odre|enja Srebrenice kao paradigme svih zlo~ina po~injenih u ovom vremenu i na ovoj teritoriji, ni jednom re}i najve}i i najmonstruoznji genocid po~injen u Jasenovcu nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom u vreme Drugog svetskog rata u usta{koj Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. To o~igledno nije u umetni~kom fokusu ove umetnice, jer se ona bavi samo za nju primerenim genocidom, koji odgovara njenoj ideolo{koj koncepciji i politi~koj orijen taciji. Sude}i po njenim ideolo{kim stavovima, mi bismo sada trebali da, ogrnuti }ebadima od ljudske kose, pokorno nosimo stigmu genocidnog naroda i da se pri tome ne usudimo da pomenemo najve}i genocid koji je po~injen nad srpskim narodom, jer tako samo relativizujemo po~injene zlo~ine i nesumnjivo utvr|enu istinu o na{oj odlu~uju}oj ulozi u razaranju Jugoslavije, a pri tome i dalje uporno govorimo o nacionalnom principu, na{im nacionalnim ose}anjima, identitetu i interesima. Ali ovom prilikom treba re}i da se na ovom primeru dono{enja od luke o u~esnicima Venecijanskog bijenala mo`e videti kako deluje novoin stalirano ideolo{ko jednoumlje i kako funkcioni{u lobiji i klanovi u na{oj kulturi. Pri tome je zanimljiva uloga Branislava Dimitrijevi}a, pomo}ni ka ministra kulture i komesara na{eg nacionalnog paviljona na Bijenalu u Veneciji koji, kako sam ka`e, ima ulogu tehni~kog lica koje sprovodi ~itav proces realizacije i proceduru, a bi}e to po njegovom mi{ljenju veli ki izazov i u administrativnom smislu, jer je nu`no pribaviti mno{tvo do zvola u raznim ministarstvima. Za{to je onda uop{te potrebno da postoji komesar na{eg paviljona ako je on samo administrativno lice, a pri tome se dodatno radi o klasi~nom sukobu interesa, jer je neprihvatljivo da po mo}nik ministra kulture bude u isto vreme i komesar izlo`be, bez obzira {to je zadu`en samo za trivijalne administrativne poslove. Interesantan je i podatak da je ~lanici stru~nog saveta nedavno otkupljen video rad na ot kupu Skup{tine grada Beograda za zanemarljivih (u odnosu na umetni~ku i ideolo{ku vrednost njenog otkupljenog rada) 835.000 dinara. Mo`da je to put kako dr`ava treba da podr`i konceptualne umetnike i oda im najve }u po~ast, za{ta se tako zdu{no a o~igledno i veoma uspe{no zala`e i ova umetnica i ideolog, koja je genocid izabrala za svoju umetni~ku, ali pre svega za ideolo{ku i politi~ku preokupaciju. Treba jo{ re}i da }e za ovaj nastup na{ih instaliranih umetnika na venecijanskom Bijenalu biti potro {eno 100.000 evra. Zbilja, koliko treba o{i{ati poreskih obveznika da bi se do{lo do ovako velikih sredstava. Mo`da bi to mogao biti novi umetni~ki projekat za neki od slede}ih konkursa ministarstva kulture. 172 Aforizam kao poslednji bedem odbrane Ilija Markovi} aforisti~ar, Novi Sad AFORIZAM KAO POSLEDNJI BEDEM ODBRANE Aforizam je fenomen podneblja Aforizam je re~, re~enica, pri~a, roman. Alfa i omega srpske satire. Aforizam je kap istine u kojoj se prelama more gluposti, prvo slovo klinastog pisma, tri misli u dve re~i, slatka mala tajna na vrhu jezika, kari katura u kojoj su se re~i nacrtale, knji`evno delo u nastavcima – nastavlja se tamo gde pamet stane. Da nismo odlepili, ne bi aforizam bio svetska marka, zvezdana pra {ina rodne grude. Aforizam je fenomen podneblja. Na na{oj vetrometini ukr{taju se ru`e vetrova i jebivetri. Da bi satiri~ar bio na visini zadatka, mora da se dr`i zubima za vetar. Ili, malo druk~ije, da humor nije od boga dar, ne bi aforizam bio pi{ bo`ji. U svakom slu~aju, da nije gluposti, za afo rizam se ne bi ni znalo. Ako se ne izrodi u aforizam, glupost je jalova. Aforizam je jedinica za zbilju – kad dara prevr{i meru, satira dobije na te`ini. Satira je ~udna bilj~ica. Najbolje uspeva gde ima korova. Gde buja korov, aforizam je sjaj u travi. Stoga nije satiri~aru do rupe u saksiji, ve} do zemlje u rupi. Satiri~ari nisu kriti~ari svake vlasti, ve} samo gluposti koja vlada. Hvataju se u kolo s budalama – da bi imali informacije iz prve ruke. Aforisti~na misao ukorenjena je u na{u tradiciju. @ivotne sokove cr pe iz vrhova vlasti. Da nije tako, ne bi satiri~ari bili d`elati koji ne skidaju glave, ve} oreole. Satiri~ar koji zna gde je vlast tanka, uvek izvu~e deblji kraj. Zato je aforizam na{ krajolik – slika neprilika. Kad bi satiri~ari registrovali sve gluposti, ne bi bili satiri~ari, ve} statisti~ari. Bez drskosti nema satire. Bez vlasti nema drskosti. Ponavljanje je majka mudrosti. Satiri~ari pi{u o drugoj vlasti koja pravi iste gluposti. Ako vlast ne bude dr`ala do aforizama, mora}emo sve iz po~etka. [ta je satiri~ar hteo da ka`e, rekla je stvarnost. Prema tome, satiri ~ar izmi{lja ono {to vidi. Da nam se sve ne de{ava pred nosom, daleko od o~iju javnosti, ne bi aforizam bio ise~ak vidokruga. U okviru rubrike “Pogledi” Hereticus }e po~ev od ovog broja objavljivati tekstove poznatih aforisti~ara. 173 Hereticus, 1-2/2009 Ilija Markovi} Re~i su opasnije od dela. Satiri~ar ne sme da napi{e {to vlastodr`ac uradi. Za sve {to napi{e satiri~ar ima pokri}e. ]ebe. Aforizam je zra~ak nade u mo`danoj }eliji, blesak duha nad blesavom zbiljom, poslednji be dem odbrane. Najmanja knji`evna forma je najve}i izazov. Manja forma od afori zma je – jezik za zube. Srbi Narodu treba re}i pravu istinu, a ne kako je bilo. Istina je lekovita. Zato je gvozdena pesnica dozira zar|alom ka{i~i com. Ako }emo pravo, svakome se moglo desiti ono {to se samo Srbima doga|a. Srbi su veliki narod. Nema rata koji ih mo`e zaobi}i. Srbin koji bar jednom nije poginuo za srpstvo nije patriota. Drugi tvrdi: „Da nisam patriota, od mene ne bi bilo ni{ta.“ Patriota koji se busa rodnom grudom mrvi zemlju. Kad patriotizam nadire u talasima, podlo kava zemlju. Ne zna za granice – na ni~ijoj je zemlji. Narodu koji ne zna u ~emu je vic pri~aju bajke. Kad je politika sve, lako je izbezumiti narod da niko ne primeti. Od naroda koji se pravi lu dim lu|i je samo vladar koji se pravi pametan. Pametne Srbe mo`e da spase samo luda sre}a. Ako je sre}a u nesre }i, onda smo mi najsre}niji. Da nismo kubertenske sre}e, ne bismo u~e stvovali u svakom ratu. Kada se rat objavi svima istovremeno, iznena|e nje je pola uspeha. Pri tom vreme radi za nas. Niko ne propada tako dugo kao Srbi. Srbe krasi podani~ki mentalitet i nevi|ena hrabrost. ^im se oslobode jarma, legnu na rudu. Zato igraju s promenljivom sre}om. Redovno gube. Sli~no je i s vla{}u. Najbolje je ~uva onaj koji se gubi. Ako je Veliki Vo|a gubio deo po deo, bar je sa~uvao vlast u celini. [to je Veliki Srbin dobio na vremenu, Srbi su izgubili na prostoru. [to su Veliki Srbi dobili u veli~i ni, mali su izgubili u ve}ini. „Veliki Srbin vi{i je od malog Srbina za ne~iju glavu.“ Srbi su dovitljivi: kad nisu u smrtnoj, u `ivotnoj su opasnosti. Srbi sa dna kace trezne se raskolom. Nekada je Srbija bila kojekude, a sada gdegde. Ko to ka`e Srbija je mala, ne la`e. Ve}a riba guta manju. Velika Srbija – Srbiju. Pitamo se, pitamo se: „Mo`e{ li da ne da{ ono {to nema{?! Mo`e{ ako si Srbin.“ Srbija mora biti velika. U postoje}u ne mogu da stanu svi problemi. Velika Srbija je deo kopna nastao raslojavanjem kore velikog mozga. U stvari, Velika Srbija je }orak. Usmrtio je vi{e Srba nego svi bojevi meci. 174 Aforizam kao poslednji bedem odbrane U katodnoj cevi metak je re~: „Probio sam medijsku blokadu. Pu cao sam u televizor.“ Srbi imaju re{enje za sve. Jedino ne znaju {ta }e sa sobom. Srbi su mali narod. Nijednom problemu nisu dorasli. Usta na Ustav Metodom usta na ustav mogu se o`iveti duhovi pro{losti ako je naj vi{i akt zemlje neprimeren vremenu i prostoru. Isti je dobar primer, ali je uzor – nikakav. Nekad bilo: „Na{a trava, na{a krava, na{ jogurt, na{a revolucija – va {e maslo.“ Ko je imao putera na glavi, posipao se pepelom urnisanih. Dok je }utanje zlatno, skidanje kajmaka je jedina veza sa poljoprivredom. Sada i ovde nije }utanje zlato, ve} – pre}utkivanje istine. Druga pesma. Ina~e da nije {eve, druge bi ptice pevale istu pesmu. Nema evoluci je i revolucije bez metka. Ako je Petog bila revolucija, mi smo prvoborci. Ako je evolucija – majmuni. Revolucionari su se borili za na{u stvar. Sada je tra`e u plastu sena. I tako dalje: {to se vi{e radi ispod `ita, prinosi su manji, odnosi – ve}i. U pro seku manjevi{e je isto. Isto nam se pi{e. Pi{urija prve vrste ili pete kolone. Jo{ se zanose pravilom: nije va`no ko je ispred koga, ve} ko je iza koga. Ako }emo pravo, nisu oni napravili propuste. Propusti su napravili njih. Uzdali se u se i u svoje kuse. Ustav doneli preko no}i – da {to pre ugle da svetlost dana. On je bio vrhovni zakon. Morao je da kr{i Ustav samo zato {to niko nije savr{en. Pa ni Ustav. Vi ne morate. Vi ga sprovodite! Ustav gu i tatko nad svi zakoni. O Statutu Vojvodine da ne govori mo. Ni{ta od Statuta! Sva{ta od vladaju}e koalicije! Prema tome, ~lano vi ne mogu biti u koliziji, ali mogu u koaliciji. „U Ustavu postoji desetak spornih stvari.“ Pri tom se previ|a da je „desetak desetina prihoda koja se davala feudalnim gospodarima“. Kada se stav sroza, postane poza. Otkad su im usta puna Ustava, Ustav je ustava Statutu Vojvodine. Sve bi bilo kako valja (ustav je najve}i izraz volje) da njihova prazna usta nisu puna krupnih propusta. U protiv nom, ako su usta puna demokratije, upljuva}e se. Da bi se povratilo pove renje bira~kog tela, treba staviti prst u usta. Predlog statuta Vojvodine je gotov, zakon o nadle`nostima je go tov. Sve je gotovo! Mo`emo po~eti! Svaki je po~etak te`ak, me|utim, do tle jo{ nismo stigli. Vi{e od autonomije, manje od nezavisnosti – Srbija je nudila Koso vu. Koliko je Kosovo }arilo na nezavisnosti, Vojvodina je gubila na auto nomiji. 175 Hereticus, 1-2/2009 Ilija Markovi} Geografski polo`aj zemlje je idealan. Prostire se sve vi{e dole. Sr bija je na dobrom putu da uhvati d`adu. Ko u njoj uzima sve zdravo za gotovo, gotov je. U Srbiji ni{ta ne}e biti kao {to je moglo biti da je bilo sre}e. Dok zakon zdravog razuma ne stupi na snagu, va`i}e dosada{nja pravna regulativa. Nije vreme za promenu Ustava, ve} ljudi. Vrh je dno Koreni krize su duboki, {iroki i visoki, {to ne zna~i da su predimen zionirani. Visina puta {irina jednako je dubina propadanja. Ruku na srce, nije sve u zemlju propalo. Propala je zemlja. Dok smo se mi udubljivali u probleme, oni su kopali jamu, vode}i se principom: “Ne mo`e ne{to da nastane dok sve ne nestane.” Ako je ceo svet globalno selo, Potemkina treba {to pre rehabilitova ti. Pogotovo {to je zemlja seljaka na brdovitom Balkanu izme|u Potemki novih i {panskih sela. Bez obzira na sve, mi smo imuni na svetsku krizu, ali nije svet na na{u. Klin se klinom izbija. Svetska kriza – doma}om. Kri za bi zakucala i na na{a vrata da ih nismo zimus nalo`ili. Kakav nonsens! Doma}a kriza je ve}ih razmera od svetske. Ameri~ki san je ostvaren. Kri za je zbilja svetska. Zbog svetske, “kupujte doma}e marke!” Zbog doma}e krize, Vlada se zala`e za evropske vrednosti – evre, pre svega. Ako je Srbija izgubila trku sa svetom, bar je od Evrope dobila nogu. Vladin program mera daje rezultate. Broj ministarstava je isti. Me|utim, mere od marta nisu urodi le plodom: trudovi su la`ni, trutovi – pravi. Ako `ivite u pogre{no vreme, gre{kom zauzimate pravo mesto. Budimo realni: niti smo mi od ju~e, niti ste vi bolje sutra. Vremena se menjaju: ju~e }e biti sutra. U pitanju je biti il’ ne biti. Ne}emo dugo ~ekati odgovor. Usledi}e pre pitanja. Poznato je od davnina da najdublji gaz ima brod koji tone. Kad je osmatra~ viknuo “Zemlja na vidiku!”, mislio je na dno. Kako prebroditi krizu, kad su luka i u{}e u Beogradu, a “Titanik” na dnu okeana? Srbija }e iza}i iz krize kada bude van sebe. U stvari, Srbija izlazi iz svetske krize i nastavlja gde je doma}a stala. 176 Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama ................... INTERVJU ................... PORUKE I POUKE SRPSKOG OKTOBRA 2000. (12) Gospo|a Silvia Nadjivan, saradnik Politikolo{kog instituta u Be~u, od aprila do avgusta 2003. godine boravila je u Beogradu i prikupljala gra|u za svoju disertaciju “Dobro planirana spontanost. Pad Milo{evi}evog re`ima kao inscenirana masovna demonstracija 2000. u Srbiji”. Tom prilikom ona je uradila kvalitativne, polustandardizovane intervjue sa tridesetak li~nosti iz politi~kog, nau~nog, medijskog i kulturnog `ivota Srbije. Glavna pitanja su se odnosila na uzroke koji su doveli do 5. oktobra 2000, na ulogu masovnih protesta i glavnih aktera u tim zbivanjima, na karakter i doma{aj promena. Njen istra`iva~ki cilj bio je da iz perspektive razli~itih aktera prika`e smisao istorijskih zbivanja, a na osnovu autenti~nog svedo~enja – tzv. govorne istorije. Kao {to se istorija menja, tako se menja i percepcija pisane istorije. U tom smislu ova zbirka razgovora je svojevrsni istorijski dokument, koji se u razli~itim vremenima razli~ito percipira. Svi prilozi koje objavljujemo u ovom i narednim brojevima u rubrici Intervju su u izvornom obliku u kome su bili izgovoreni. Nikakve sadr`inske i stilske izmene nisu ~injene, kako bi razgovori sa~uvali dokumentarnu vrednost, autenti~nost i spontanost komunikacije. J.T. 177 Hereticus, 1-2/2009 Dragana Kuzmanovi} Dragana Kuzmanovi} novinarka, Beograd BI]EMO PODSTANARI U SOPSTVENIM KU]AMA • Kada ste se i za{to u~lanili u JUL? Novinar sam od 80. godine. Radila sam prvo u poljoprivrednom ~asopisu Revija Selo, onda sam pre{la u Televiziju Beograd 1986. godine i radila do 1999. godine. 1995. godine odlazim za Indiju na 4 godine. Moj suprug je bio izaslanik odbrane, a ja sam radila kao dopisnik radija, televi zije, novina, svih. Negde 98. sam po~ela da radim za Tanjug kao dopisnik. 1996. godine dr Mira Markovi} dolazi u Indiju da promovi{e svoju knjigu No} i dan i ja je tada upoznajem, kao i program za koji se ona bori: za jedan savremeni svet, moderno dru{tvo, ravnopravnost, mir, slobodu, tole ranciju. Miru upoznajem kao vizionara a ne kao ~oveka koga su tuma~ili u raznim novinama kako nosi cvet u kosi a da niko nije znao za{to. A to je bilo zato {to je njena majka, posle stravi~nih mu~enja, kada je iza{la na streljanje, stavila cvet u kosu i zapevala. I Mira je, kao dete revolucionara, uvek nosila cvet u kosi kao simbol slobode i prkosa. Na{a {tampa je to zloupotrebila i ~udim se da su tada, kada su bili na vlasti, ljudi iz njenog okru`enja dozvolili da ona dobije takav imid` u opozicionim novinama. Najbla`e re~eno, nije bio verodostojan. Ja, suo~ena sa onim {to sam znala iz {tampe o njoj i onome kad sam je upoznala, po~injem da razmi{ljam o njoj, da je slu{am i razmi{ljam o levi~arskom programu, o njenoj viziji sveta. Gde }emo biti svi tu gde jesmo, ali ravnopravni i dostojanstveni. Programska osnova savremene levice je sloboda i ravnopravnost. Shvatila sam da sam ja u biti levi~ar. Rekla bih i hri{}anin, jer to su apsolutno dva pojma koja se, jedan na nebu a jedan na zemlji, vrlo prepli}u. Svi postu lati hri{}anstva – podeli sve {to ima{, ne ubij, ne ukradi, da bolje `ivimo – to su i postulati levi~arstva, to je osnov levi~arske ideje. Zna~i, ja sam u biti levi~ar i tako se sve to uklopilo i ja od tada fakti~ki postajem ~lan Jugoslovenske levice. Ja u Indiji nastavljam kontakte sa komunisti~kim partijama. 1999, kada je po~elo bombardovanje, ja sam sa Komunisti~kom partijom Indije pravila proteste. U Beogradu sa Samatom Parti, koja je isto levi~arska partija, sa CPI (Komunisti~ka partija Indije) pravila sam proteste u Luknau, u jednoj od dr`ava u Indiji. Ono {to sam kao levi~ar i kao hri{}anin nosila u sebi po~injem da ispoljavam od 96. godine, na neki na~in kroz politiku, iako sam mislila da sam tako daleko od politike. I ta 178 Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama ko po~inje moj kontakt i ~lanstvo u Jugoslovenskoj levici. Mira Markovi} dolazi 1997, a ja se vra}am iz Indije 1999. `ele}i da radim... • Rekli ste da novinarstvo za vreme rata radi za svoj narod. Kako se mo`e povezati taj postulat sa postulatom objektivnosti? Pa znate kako. Ako vidim Srbina kome su kopali o~i dok je bio `iv, ne vidim da li tu i{ta vi{e treba da se ka`e. Ja ~ak nisam ni komentarisala, ja sam na Kupresu pustila pukovnika Lisicu, koji je me|u tim masakrira nim Srbima rekao: “Ho}e u Evropu! Ne mo`e se sa maljem u Evropu. U Evropu se ide sa pame}u.” Ja sam tu i{la kao televizijski novinar. Slika govori sve. Oni le`e tu, sa iskopanim o~ima, sa razbijenim glavama, sa odse~enim u{ima, sa odse~enim polnim organima... Zna~i, neko se i`ivlja vao. Neko bolesnog uma i bez du{e. Neko ko je okovan mr`njom. Ja bih se zgrozila da sam videla i Hrvata kome je to uradio Srbin, ili Muslimana kome je to uradio Hrvat. I isto bih rekla. To nije ljudski, to nije ~ak ni `ivotinjski. @ivotinja jede samo kada je gladna. To je bolesno – jednostav no bolestan um. E to je objektivnost. • Niste to videli na drugoj strani? Ne, pa ko bi me pustio, jer ja sam bila na hrvatskim spiskovima za likvidaciju, bila sam dodu{e na kojekakvim spiskovima. Niti su srpski no vinari mogli da idu u Hrvatsku, niti hrvatski novinari u Srbiju. Gre{ka je bila CNNa ili BBCa i ostalih svetskih agencija, koje su mogle da idu na sve strane. A prilog o masakriranim Srbima nije ni oti{ao u prvoj no}noj razmeni, jer niko nije hteo da uzme kad je nu|eno, zato {to su tokom ce log rata emitovali priloge koji potvr|uju da su samo Srbi ubijali i silovali. Me|utim, po{to je satelitom oti{lo i dosta sveta videlo, onda su sutradan prihvatili da ide i prilog o masakriranim Srbima. Imala sam priloge, koje i danas imam, o silovanim Srpkinjama koje ne pri~aju dok ih slika{ sa le|a nego gledaju u kameru i ka`u ko ih je silovao. Svet tada nisu interesovale silovane Srpkinje jer su tada bile samo silovane Muslimanke. Tvrdim da ni tada, kao i sada, bilo gde u svetu, nije silovana samo jedna strana. Ali ta pri~a je pravljena u CNNovim i BBCijevim radionicama la`i i obmane i pre nego {to su njihovi novinari krenuli na put. Demonizacija Srba je bila zadatak koji je tim novinarima slu`io kao odsko~na daska, za takve la`i dobijali su presti`na priznanja i Pulicerove nagrade. Osnov novinarstva su obe strane. Kako ja mogu da budem objektiv na kad mogu da slikam samo sa jedne strane. Oni koji su mogli da slikaju sa jedne i sa druge strane, koji su mogli da pre|u i ovamo i onamo, e o toj objektivnosti treba da govorimo. Ali nas nije ko{tala dr`ave neobjektiv nost novinara iz Srbije, Hrvatske ili Bosne, ko{tala nas je neobjektivnost naru~enih novinara svetskih agencija CNNa, BBCija i ostalih. Oni su 179 Hereticus, 1-2/2009 Dragana Kuzmanovi} do perfekcije usavr{ili sistem obmane. Oni toliko la`u da i sami veruju u sopstvene la`i. Uspeli su da obmanu javnost i ubede je u na{u krivicu ta ko da nikoga u svetu nije ganulo 500.000 izbeglica Srba iz Hrvatske, BiH i Kosova. To nije izazivalo tugu kao {to je izazvala tugu ona predstava, onaj cirkus dole na Kosovu, one izbeglice koje su oni terali, bombama, pretnjama i obe}anjima o nezavisnoj dr`avi ({to su kasnije i ispunili). Oni su ih i bombardovali. Pa logi~no da su be`ali, a onde ih ~eka prihvat, ~eka ih televizija da daju izjave i to na engleskom. Be`ali su i Srbi, pa nisu sli kali Srbe, nisu slikali Muslimanku koja se pora|ala u bolnici u Beogradu, kojoj je mu` ostao dole da ratuje ili ostao da ratuje u Bosni. [iptarku... Prema tome, to je jednostavno na{a pri~a, ali o ovome }e se jo{ dugo pri ~ati, sa jedne istorijske distance i tada objektivna slika mo`da mo`e da bude pokazana... Bez onoga {to su radili CNN i BBC i svetske agencije. Bi}e i onih drugih pri~a, gde je mnogo Srba pomoglo Hrvatima ili mno go Hrvata pomoglo Srbima, ili mnogo Muslimana pomoglo Srbima da se spasu. Bi}e i tih pri~a puno, mi smo narod koji je `iveo zajedno i `ive}e zajedno i dalje. Ja sam neki dan pitala Amerikanca, {ta vi mislite {ta }e da se desi na Kosovu kada vi odete? Opet }emo da `ivimo zajedno, kao i pre nego {to ste vi do{li. Ali vi i niste dole da nas branite. Vi ste tu da nas zavadite, da ratujemo, a vi nas onda branite i usput napravite bazu i eksploati{ete sve rudnike i uzimate rude koje vam trebaju, kao i geostra tegijski pravac, prite`u}i om~u oko vrata Rusima... • Rekli ste da ste upoznali Miru Markovi} 96. godine u Indiji i da ste se posle toga u~lanili u JUL. Za{to ste se anga`ovali u JUL-u? Ono {to sam ja tad pro~itala o njoj (Miri Markovi}) u opozicionim novinama (kojih je bilo 90%), jer tada sam ~itala i pozicione i opozicione novine, meni je na prvi pogled izgledalo druga~ije. Ona je u novinama pri kazana kao `ena koja je hladna, kao jedno potpuno druga~ije stvorenje. ^udno je da je u to vreme stvorena takva slika o njoj (Goran Mati} je bio ministar informisanja, a bio je i visoki funkcioner JULa…). I to je bio prvi nesklad izme|u onoga {to sam ~itala u {tampi sa onim {to sam vide la kad sam je upoznala. I tako po~inje nekakva moja veza sa levicom, sa njom, i moje anga`ovanje. Moje pravo anga`ovanje u stvari po~inje posle povratka, pa ni to nije ba{ bilo pravo anga`ovanje. Moje pravo anga`ova nje po~inje tek posle 5. oktobra, kada sam shvatila da }emo izgubiti sve {to je levi~arsko u zemlji, to jest izgubi}emo slobodu, nezavisnost, sve {to je istorijski srpsko, izgubi}emo svoje nacionalno bi}e, izgubi}emo zemlju. Deset ljudi }e pokupovati sve {to ima u ovoj zemlji, pet posto ljudi }e biti bogato, a ostalo }e da bude jadna sirotinja koja }e samo da pre`ivljava. Posta}emo roblje, jer ekonomska nezavisnost je, u stvari, sloboda. Kad svi budemo `iveli od kredita i milostinje Zapada seti}emo se stihova “da li }e sloboda umeti da peva kao {to su su`nji pevali o njoj”. 180 Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama • Kakav koncept je imao JUL do 5. oktobra 2000. godine? Koji koncept? Pa levi~arski, najortodoksniji levi~arski koncept. Ja ne govorim o komunisti~kom konceptu i konceptu u kome nema mesta za religiju ili privatizaciju. To je apsolutno ta~no. To imamo u svim na{im programima – apsolutnu slobodu, ravnopravnost naroda i ljudi, ali na na~in koji }e biti usagla{en sa demokratskim, nau~nim i tehnolo{kim progresom sveta. Program JULa za 21. vek je bio: da se od desnice nau~i kako se rukovodi kapitalom, a da se od levice sa~uva briga o radnicima. JUL je bio za varijantu da se od svega, i privatnog i dru{tvenog, odvaja za ljude koji nisu dovoljno sposobni iako su zdravi, a da ne govorimo o ljudima koji nisu zdravi ili su stari. Zna~i, da im se omogu}i, kroz socijalne progra me, `ivot dostojan ~oveka. Da, bez obzira {to taj ~ovek nema fakultet ili {to ta `ena radi kao ~ista~ica, ili kao ~ista~ ulica ili kopa~, da oni nemaju manja prava od onog koji je zavr{io fakultet ili postao doktor nauka. Da oni isto imaju svoja prava, ne samo da glasaju, nego da imaju pravo u svo joj fabrici, u svom preduze}u, na ulici, da ne budu ljudi drugog reda zato {to nisu elegantni, {to nemaju bodigard ili ne voze d`ip. Zna~i, koncept Jugoslovenske levice je bio da se bori protiv nasilja, protiv siroma{tva i primitivizma. JUL je bio nosilac ne samo humanog ve} i savremenog. Pod slobodom JUL je podrazumevao jednu apsolutnu slobodu, bez obzi ra kojoj religiji pripada{, koje si nacije, da jednostavno ima{ slobodu da razmi{lja{, da izrazi{ svoja ose}anja, da ima{ svoju dr`avu, himnu, svoje granice, i da ti to sve ne odre|uje ni Amerikanac, ni Solana, ni Montgo meri, niko, nego da sam odre|uje{, `ivi{, da sam kreira{ ambijent u kome }e{ `iveti. To su ona osnovna levi~arska na~ela zbog kojih sam ja u{la u JUL, a ne zbog onih profitera, kojih je, na`alost, bilo mnogo. Ja to tada nisam znala. • Kako je finansiran JUL do 5. oktobra 2000? Pa kao i ostale partije. Tada je u Zakonu o finansiranju partija bilo definisano: od ~lanarine, a sve partije su mogle da imaju svoja preduze }a. Mi smo imali dosta svojih preduze}a, gde je JUL bio osniva~. To se posle 5. oktobra sve ugasilo, a i novim zakonom o finansiranju partija je apsolutno zabranjeno da jedna partija ima svoje preduze}e. Zna~i partije }e mo}i da `ive samo od ~lanarine i od sponzorstva. Zvani~no }e, dakle, sve partije postati “sponzoru{e”... A mi sad `ivimo vrlo te{ko. Otkako nemamo poslanike u saveznom parlamentu, nemamo ni novac i `ivimo jako te{ko. Nadamo se da }emo na}i sponzore za pravu levi~arsku partiju, koja nije fingirana, koja se nije krila ni iza kakvih zavesa, nije prepisivala ni~ije programe. Svi programi su na{i. Originalni levi~arski programi, a sve ove partije koje su sada desni~arske ili partije centra probale su da se ubace na prostor levice. Vi znate da Demokratska stranka poku{ava 181 Hereticus, 1-2/2009 Dragana Kuzmanovi} da u|e u Internacionalu (a ako u|e, onda ni Internacionala ne}e vi{e biti Internacionala, nego neki konglomerat levice i desnice), a i ova Kora}eva partija, ne znam ni kako se zove. Oni su po~eli kongres Internacionalom i sve je bilo crveno. Oni su lakrdija{i. To je poku{aj da se zauzme prostor levice, jer narod sa ovih prostora je levi~arski, i ina~e narod sveta je levi ~arski, osim onih 10% kapitalista u svetu, oni nisu levi~ari... Levi~arstvo ima iste postulate kao hri{}anstvo, ali ono izvorno. Hajde da svi podelimo to {to imamo. Levi~ari ho}e da se obezbedi jedan pristojan `ivot svim ljudima ovde i sada, na zemlji... Sve ono {to je narod izgubio otkad su ovi do{li na vlast, to je levi~arstvo. Tako da }e za neku godinu i oni koji navodno nisu znali {ta je levica, to vrlo brzo saznati. Levica je ono {to vi{e ne}emo imati. Ne}emo imati dr`avu, ne}emo imati granice, ne}emo imati slobodu. Na po~etku su nam davali ne{to milostinje, a sada samo tra`e. A tra`e sve kao nezasite ale. Hapse nas gde god stignu, ka`u: ispo ru~ite nam 20, 30 glava... Morate da nam prodate, budza{to, sve fabrike, elektrane, `eleznicu, izvore, hidrocentrale. Stide}emo se, istorijski }emo se stideti, {to su nam davali milostinju, {to smo prodavali srpske glave, {to smo svojim pokolenjima ostavili ropstvo umesto slobode. Mi smo jednostavno izgubili sve. I polako gubimo du{u. E, samo ako sa~uvamo du{u, di}i }emo se... Srpski narod se uvek dizao, di}i }e se i ovaj put. E, to je levi~arstvo. E, tu smo mi. • Kako ste do`iveli 5. oktobar? Kao stra{an gubitak. One no}i, na izborima, kada su bili progla{eni rezultati izbora i kada je pobedio DOS, na KZ[, rekla sam: no}as je umrla Jugoslavija. Upla{ila sam se jer sam znala {ta nas u budu}nosti ~eka i to je bio razlog {to sam 5. oktobra oko 6–7 sati do{la u svoju partiju i rekla: ja sada ostajem tu i borim se. Strah me je terao da tako postupam, kao {to me je bilo strah kada je po~elo da se ratuje, pa sam oti{la na rati{te jer sam mislila da je to moj novinarski dug. Ose}ala sam se bespomo}no, jer ja ne mogu da spre~im to. E, tako sam se ose}ala 5. oktobra kad sam shvatila da gubim dr`avu, da gubim sve. Da }e do}i oni koji su apsolutno instruisani da uni{te i rasprodaju dr`avu. Ali tada nisam ni slutila u kojoj meri i kako }e to primitivno da urade. Tada je to bio jedan podsvesni strah da }emo izgubiti sve, i kada sam shvatila da “veliki” julovci be`e, odlu~ila sam da ostanem i da se borim. Levica je izdala levicu. Svetska, jer je ve}ina zemalja koje su nas bombardovale imala levi~arsku vladu. I na{a levica, tj. najve}i deo rukovodstva, jer je pokazao da u levici nije bio zbog ideje, ve} zbog pozicija i svega {to te pozicije donose. Mira Markovi} je imala hrabrosti da stane na crtu, iako gotovo svi be`e, i u ime levi~ar stva nastavi borbu. Verovatno smo se mi tu negde i prona{le. Postojalo je dosta ljudi koji su jako lepo funkcionisali dok je levica participirala u 182 Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama vlasti. Ja ne verujem da }u biti ~ovek koji }e tako ne{to da radi, ako se levica vrati na vlast. Osim ako mi neko ka`e: mora{. Treba{ mi kao borac. [to se mene ti~e, ako bi se levica vratila na vlast, ja bih ponovo negde oti{la, i pisala knjigu... Posle 5. oktobra bilo je stra{no kazati da si iz Jugoslovenske levice. Ja sam i tad ponosno govorila da sam generalni sekretar Jugoslovenske levice. Danas mi se desi, na primer, da me zaustavi policajac, uzme mi li~ nu kartu – vozila sam br`e – i ja priznajem da sam vozila br`e, nikada ne la`em. A on ka`e: a {ta Vi radite? – Ja ka`em: ja sam generalni sekretar Jugoslovenske levice. On me pogleda zapanjeno i ka`e: pa dobro, da ne ka znimo generalnog sekretara. Pre godinu dana te{ko da bi se to desilo... Ja se borim za ono ~emu pripadam i mislim da levica mora da po stoji. Jer sve zemlje na ovom svetu imaju levi~arske partije. Pa }emo je imati i mi, jer mi smo bili rasadnik levi~arstva na ovim prostorima, i to jednog lepog levi~arstva, ne jednog ekstremnog kao u Sovjetskom Savezu, komunisti~kog. Mi smo bili negde izme|u kapitalizma i komunizma tako da je na{e levi~arstvo bilo jedno umereno, jedno zdravo levi~arstvo. Mi smo bili levica za 21. vek. Zato nas se i pla{e. Imali smo emisiju “Za i protiv” na Televiziji Beograd. Za i protiv odgovornosti Mire Markovi}. Dobila je 46 posto... Za vreme na{e vlasti sa tim negativnim imid`om koji su oni stvorili, pitanje je da li bi Mira Markovi} dobila 46 posto. Mira Markovi} je otvarala {kole i bolnice, po magala je ljudima. Pa {ta je tu greh Mire Markovi}? • Vi ste pratili i pozicione i opozicione medije? Da, tada smo imali opozicione i pozicione medije. Danas su svi me diji pod kontrolom dr`ave. Nema vi{e opozicionih medija. • Kako ste se jo{ informisali, osim putem medija? Imam kompjuter. Moj na~in informisanja je bio da pro~itam i jed no i drugo. Da shvatim gde se ukr{taju vi|enja i {ta je nekakav minimum istine u tome. Sada imamo agenciju, gde treba da proverite da li je ta informacija koju dajete pro{la selekciju ministarstva informisanja. Tako da u svim pisanim i elektronskim medijima imamo iste vesti, uniformne, li~e na “bakin kola~”, me{ani su u istoj kuhinji. Ministar odbrane ili ministar unutra{njih poslova mo`e da ka`e i da je Mira Markovi} navodno u~estvovala u iniciranju ubistva Ivana Stam boli}a i da joj presudi, tj. da je proglasi krivom. Onako “odokativnom metodom”, bez istrage, bez i~ega, daje ocenu, karakteristiku i presudu. Oni su zaboravili da je svako nevin dok mu se ne presudi. Ubistvo Zora na \in|i}a je tajna. A ubistvo Ivana Stamboli}a je slu`bena tajna. Malo Balkan, i sad ve} imate Kurir. Nisu oni potpuno opozicioni. To su neke 183 Hereticus, 1-2/2009 Dragana Kuzmanovi} novine koje daju trunku ne~eg opozicionog. Telegraf, Svedok... to su no vine koje koliko toliko pokazuju i drugu stranu. Tu je i Pravda. Ja sam odavno izgubila iluziju o istini. Ja sam imala de~ije poimanje istine. Istina je istina i ona ne mo`e biti crnobela, ni pozitivna ili negativ na, ona je istina. Na`alost, `ivot me nau~io da se istina gleda iz razli~itih uglova, iz razli~itih d`epova, i da je potpuno razli~ita za razli~ite ljude, a bi}e istina “onog” koji ima najdublji d`ep. Pa }e ceo svet da proguta ak ciju Milosrdni an|eo, bombardovanje Jugoslavije. [to zna~i da su za nas bombe bile dar sa neba i mi treba da budemo zahvalni i da zato sudimo Slobodanu i svim oficirima i policajcima koji su branili zemlju. Ako uzme mo da je `ivot borba dobra i zla, u ovom trenutku u svetu preovla|uje zlo. U ovom trenutku je preovladalo zlo i u na{oj zemlji. Vi vi{e ne znate ko je koga ubio. Ko stoji iza kog ubistva, i ko je bio u [ilerovoj i ko nije. A svi su bili u [ilerovoj. Za{to je Legija opasan igra~? Zato {to }e da is pri~a ko je sve i {ta naru~ivao. I ko je naru~io 5. oktobar, i ko je naru~io hap{enje Slobodana Milo{evi}a? Ko su ljudi sa ~arapama na glavi? Ko je dobio zadu`enje da glavu Slobodanovu na Vidovdan odnese nekom novom Muratu za 6 miliona dolara (ili 30 srebrnjaka). • Kakvi su odnosi bili izme|u SPS-a i JUL-a i za{to je SPS dao neke mandate JUL-u? Ne, JUL je dao svoje mandate SPSu 2000. godine... Ne bih vam na to odgovarala jer tada nisam bila tu... Ali znam da su na izborima 2000. godine SPS i JUL i SNP iz Crne gore imali ve}inu. SNP je rekao da ne}e u koaliciju zbog JULa. JUL je rekao: u redu – mi }emo 12 na{ih mandata dati SPSu i opet imamo ve}inu. A onda je SNP rekao da ne}e u koalici ju sa SPS i tako su levi~ari izgubili vlast zahvaljuju}i izdaji SNP. Mi smo posle toga imali 12 poslanika u Saveznom parlamentu i kada je pravljena ova dr`avna zajednica, SPS i JUL je trebalo da imaju 12 poslanika. Logi~ no je bilo da bude, ne znam, SPSovih 8, a na{ih 4. SPS nije hteo i uzeo je svih 12, to jest SPS je imao zadatak da nas izbaci iz parlamenta. Onda nam je SPS na kraju uzeo sve mandate i mi smo izba~eni iz parlamenta zahvaljuju}i “bratskom” SPS. I znali su da }e povrediti najvi{e Slobodana ako budu pri~ali i prali svoj prljav ve{ preko JULa, odnosno preko Mire Markovi}, i to su i uradili. I tako misle da su negde sa~uvali sebe. I to je bio njihov put do vlasti. • Za{to su bili uvedeni zakoni o univerzitetu i o javnom informisanju? Pa slu{ajte, onoliko koliko sam ja ~itala, ne vidim {ta je to toliko lo{e bilo u tom zakonu o univerzitetu i {ta je ispravljeno u me|uvremenu. Ja vi{e pripadam ovom periodu. Meni bi vi{e odgovaralo pitanje da li je ovim zakonom ne{to dobijeno i da li se re{ilo? Nije se ni{ta popravilo stanje i 184 Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama taj zakon o univerzitetu, bez obzira na kritike, ne mislim da je bio lo{. On je vi{e u javnosti predstavljen tako, re~eno je ~ak da zakon podrazumeva privatizaciju imovine univerziteta od strane profesora. Dotle se i{lo sa medijskom kampanjom, a znamo da taj zakon nije to podrazumevao. • Za{to je JUL u{ao u koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom? Kada? U vreme vlade nacionalnog jedinstva! Za{to da ne? To je normalno svuda u svetu da partije posle izbora prave koalicije. To nije bilo dobro samo zbog toga {to je tim bio oslobo|en prostor opoziciji, tj DOSu, {to nas je ko{talo vlasti. Zato }e DOS ubudu}e da “glumi” i po ziciju i opoziciju. • [ta mislite o nevladinim organizacijama? Koliko ih ima? Preko 25.000. Preko njih su prane pare. To je bio najlak{i na~in i one su apsolutno bile instrument spolja. Preko njih se vr{ila obuka, uno{enje pometnje u sve ono {to je bila zdrava misao, u ono {to su bili ciljevi levi~arske vlasti i o~uvanja dr`ave. Oni su unosili pometnju, sve ono {to je bilo suprotno nekakvom moralu srpskom. Od homoseksualaca do Velikog brata. Uba~ena je ideja da mi treba da budemo ti koji }e prvi da osude sebe za svoje gre{ke. Da mi prvi za primer `rtvujemo sebe. To je najstra{nija stvar koja je ura|ena preko tih nevladinih organizacija. Rat je ubijanje, rat je rat. I u Drugom svetskom ratu i u ovom ratu mi smo sudili ljudima u toku rata koji su radili ne{to protiv humanitarnog prava, prava zarobljenika i svega. Ali mi smo po~eli da se posipamo pepelom, da osu|ujemo sebe, a u stvari mi smo tako pomagali ostvarenje ciljeva zapada, da razbiju dr`avu, pobiju narod i, da bi opravdali svoju agresiju, plate ljude iz nevladinih organizacija da u ime naroda priznaju krivicu, priznaju genocid i tako osudimo sebe a opravdamo njih. Kandi}, Biser ko Vu~o, Pavi}evi}, Liht, `ene u crnom. Bi}e ubele`ene crnim slovima u istoriju srpskog naroda, kome pripadam. • Kakav je bio odnos JUL-a i televizije YU info? Pa to je nekad bila televizija zami{ljena da bude televizija za one koji se ose}aju jugoslovenima. Tako je bila i napravljena i tako je funkci onisala. Malo nas je vra}ala u istoriju. Davala je one partizanske filmove, pokazivala zajedni~ku borbu, ono ~ime je sa~uvana zajednica jugoslovena. YU info je napravljen za one koji se ose}aju jugoslovenima, jer, verujte mi, ima jo{ dosta ljudi koji se ose}aju jugoslovenima. Ja sam srpkinja, ali sam jugoslovenski orijentisana. I mislim da se ve}ina ljudi tako ose}a. Ja se ose}am i srpkinjom i jugoslovenkom i kada odem u Vojvodinu i kada odem na Kosovo ja se isto tako ose}am. • Vi ste u~estvovali u formiranju YU info televizije? 185 Hereticus, 1-2/2009 Dragana Kuzmanovi} Nisam. Nisam tada bila u Jugoslaviji. Bila sam u Indiji... • Vi ste radili u Radio Jugoslaviji? Od oktobra 1999. do 5. oktobra. Posle toga sam dobila otkaz. • Da li ste tokom Va{eg posla dali neke informacije koje nisu bile prijatne? Da. Kako da ne? Pa, evo ovo {to sam radila sa rati{ta nije bilo pri jatno. Ja sam potpuno ube|ena da je istina – istina i da ona mora biti re ~ena... I to {to se de{avalo na rati{tu je isto istina i mnogi su me osu|ivali zbog toga. Za{to sam snimala masakrirane Srbe? A Srbe je tamo neko stvarno ubijao i masakrirao? • Kakav je odnos JUL imao prema opozicionim medijima? Prvo, tada je skoro 80% medija bilo opoziciono. Pisali su i govo rili sa toliko mr`nje da je to na sve li~ilo samo ne na novinarstvo. Pitala sam se {ta }e raditi jednog dana ako se promeni vlast? Da li }e dozvoliti nekom novim opozicionim medijima da koriste isti re~nik. Ili }e im to zabraniti. Vide}emo. Gre{ke koje je JUL pravio nisu bile julovske, ve} gre{ke Ivana Markovi}a, tada{njeg portparola. I ja }u jednog dana staviti do znanja da on ima stra{nu politi~ku odgovornost. Ja sam se posva|ala sa Ivanom Markovi}em pre izbora. Telefonom smo se posva|ali i ja sam mu dala fakti~ki otkaz. Jer on je dr`ao konferenciju za {tampu i ja sam bila prisutna. Prvi put odgledam celu konferenciju i ~ujem kako on mal tretira i vre|a neke opozicione novinare. Uzme dvatri podatka o njima, da li su i u kojim novinama napisali neki ~lanak protiv JULa i tako... To da je meni neko nekad uradio kao opozicionom ili pozicionom novinaru, nema veze, ja mu to nikad u `ivotu ne bih oprostila. On je prosto stavove JULa iznosio na pogre{an na~in i pogre{nim re~nikom. Kada je bila moja prva konferencija za {tampu kao portparola posle 5. oktobra, mislim da je bilo 50 novinara u sali, i bilo je stra{no. Mira mi je posle rekla i pokazala kako je bukvalno napravila rane od noktiju na dlanovima, koliko mi je dr`ala pesnice. Jer ja izlazim pred novinare koji su bili ogor~eni kao da ulazim u arenu sa 50 razjarenih i gladnih lavova. Po~nem konferenciju tako {to im prvo ka`em da sam u biti novinar i da znam njihov posao, da bez obzira kakvo su iskustvo imali sa JULom, da budu profesionalci. Neki su bili profesionalci a neki nisu i nikada ne}e ni biti. • [ta biste danas uradili druga~ije u odnosu na ono do 5. oktobra? Sa ove distance, mo`e da se primeni izreka “posle bitke svi su gene rali”. Mi danas znamo koje su bile neke na{e gre{ke. Mislim da je dosta bilo nadobudnosti kod nekih na{ih ljudi u partiji. Mislim da su svi bili na dobudni osim Mirjane Markovi}, a da se sve to pripisalo njoj. Znate, to 186 Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama je sve bilo sa pozicija vlasti, sa pozicija snage, mo}i... Mislim da je to ~ak odisalo u pokretima julovskih lidera, u stavu, u svemu. Ovi novi su jo{ gori, ali ovo me ne boli, ovo mi ~ak odgovara. Ovaj narod vidi to. Onda mi je smetao taj odnos sa novinarima, smetalo mi je preterano prisustvo u dnevnicima, emisijama... Jednostavno se neki ljudi nisu skidali sa ekrana i to je samo imalo negativne posledice za partiju. Pa ni odnos sa SPSom mi se nije dopadao. SPS je velika partija i meni se ne dopadaju neki ljudi u SPSu, ali to nema veze. Mi smo bili koalicioni partneri, SPS je bila ve}a partija, mnogo ve}a partija od JUL a. Ja sam, na primer, bila u Iraku na Bagdadskoj konferenciji. Tada je predstavnik SPSa bio Per~evi}, a ja sam bila predstavnik JULa. Ja sam u Iraku imala sjajne prijatelje, jer sam sa Ira~anima pravila demonstra cije u Indiji i njihov ambasador je, naravno, javljao svojoj vladi tako da, kada sam prvi put do{la, nai{la sam na divan prijem. Pripadam porodici patrijarhalnog vaspitanja. Nau~ila sam da po{tujem i starije, i funkcije, i moralne norme koje su narodne... Mislim da je velika gre{ka {to su neki ~lanovi Jugoslovenske levice, koji su bili na nekim mestima, zna~ajnim, a time je njihova reakcija mnogo ja~a i zna~ajnija, doprineli da se stvori jaz izme|u SPSa i JULa, koji su po svemu bili komplementarne partije. JUL je napravljen da oni ljudi koji ne}e da pre|u u Socijalisti~ku partiju u|u u JUL. Kao partija koja }e objediniti i nove i stare komuniste. To su oni ljudi koji nisu posle komunista hteli da se zovu socijalisti, nego, eto, neka udru`ena levica – Jugoslovenska udru`ena levica. I mi smo bili mala partija i ja sam to tako shvatala, i tu mi je smetao taj odnos sa obe strane strane, jer mi se ~inilo da se neki ljudi bave vi{e SPSom, primedbama na ra~un SPSa nego na ra~un Demokratske stranke ili SPOa i obrnuto. Ne znam da li je trebalo dozvoliti demonstracije kako ih je Slobo dan dozvolio. Jer mi smo pitali jednog Amerikanca, kad vi{e nismo mogli da obja{njavamo da je to izraz demokratije, pitali ga: – Pa dobro, {ta vi radite? – Stavljamo `utu traku i odredimo od 12 do 14 h... Posle toga ide {to ide. Ko pre|e iza trake, idu batine, ide zatvor, ide sve {to treba. I oni to tako rade, videli smo. A kod nas je sve bilo dozvoljeno... • [ta ste radili kad ste se vratili iz Indije? Ja tada prelazim u Radio Jugoslaviju, kod Ivana Markovi}a, ne znaju}i Ivana Markovi}a, jer ja 4 godine nisam bila tu. I tako po~injem da radim u me|unarodnoj u Radio Jugoslaviji, vezano za Aziju, za taj deo sveta koji dobro poznajem, sve do 5. oktobra, kada se dogodio pu~. Ujutro, 6. oktobra se javljam u Radio i oni mi ka`u da nema potrebe da dolazim na posao. Zna~i, do februara slede}e godine ja ne odlazim na posao, ne mogu da u|em tamo, da bih 9. februara dobila otkaz koji je retroaktivno bio napisan, navodno 30. septembra. Zna~i, kao 5 dana pre oktobra su 187 Hereticus, 1-2/2009 Dragana Kuzmanovi} oni meni dali otkaz, a ja ga dobijam 9. februara naredne godine. Pre{la sam da radim u JUL kao portparol. • Kada i za{to ste po~eli da radite kao novinar? Rano sam izgubila roditelje i sve sam u `ivotu morala sama. Posle zavr{enog fakulteta po~injem da radim kao novinar u Reviji selo... Radim honorarno skoro tri godine za taj ~asopis i onda dobijem stalno radno mesto. U to vreme sam bila ube|ena da sam u novinarstvu prona{la se be. Novinarstvo je za mene bio izazov. Ali novinarstvo koje za cilj ima izno{enje istine. Novinarstvo koje poma`e kontroli i pravilnom razvoju dru{tva, sa ciljem da se popravi i pobolj{a `ivot obi~nog ~oveka... • Vi ste onda posle novina pre{li na televiziju? Da, ali posle nisam samo pratila privredu, radila sam kao novinar koji je obi{ao sva rati{ta. Bila sam ratni reporter... Obi{la sam rati{ta Za ton, Herceg Novi, celo Dalmatinsko rati{te, Knin, Bosnu, Doboj, Tesli} i taj deo. E onda 95. odlazim za Indiju. Radila sam i emisije i okrugle stolo ve. Jedini sam novinar, mislim, koji je bio i ratni reporter i radio emisije a da nisam avanzovala u Televiziji Beograd. Ostala sam profesionalan novinar, jer sam mislila da urednik u jednoj redakciji treba da ima dosta rada i dosta znanja... To je bio moj put, za razliku od drugih novinara koji su se vra}ali sa rati{ta i postajali urednici. Ho}u da ka`em da sam izradi la svoje novinarstvo kao pravo profesionalno, dok sam mogla. Kad sam shvatila da je druga~ije, da nema vi{e istine, da je istina relativan pojam, da ko ima vi{e para ima i vi{e istine, po~ela sam da se bavim politikom... 2000. godine. • Kako ste do`iveli posao ratnog izve{ta~a? Da li ste imali ose}aj da mo`ete objektivno da pri~ate? Da, jako sam bila ponosna na ljude koji su se borili, na ljude koji su pomagali kao novinari, to je bila pomo} mojoj zemlji. Ja nisam mogla da nosim pu{ku jer nisam vojnik, nisam oficir, ali sam mogla da nosim olovku, mikrofon... To je bila moja pomo} mom narodu. Da su me pustili da odem i sa druge strane, ja bih svoj posao uradila profesionalno, ja bih pokazala i drugu stranu. Naravno da nisam mogla da odem sa druge stra ne jer bi me ubili. U to vreme rata mogao si samo iz svog ugla da gleda{. Tako su radili i hrvatski novinari, i bosanski novinari. Jednostavno je bilo tako – ti si sa ove strane linije i mo`e{ da izve{tava{ samo sa ove strane linije. Ja nisam bila CNNov ili BBCjev novinar, koji je mogao da ide na obe strane. Ja sam bila samo srpski novinar koji je mogao do granice. • Da li ste na rati{tu bili u kontaktu sa opozicionim novinarima? 188 Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama Pa pazite, kad smo bili na hercegova~kom rati{tu mi smo se svakog jutra nalazili na Debelom Bregu, svi novinari koji su tu i koji su odatle kretali. Oni nas vode, jedan dan u Zaton, i mi svi tu pravimo reporta`u. Svi smo na istom mestu pravili reporta`u, svako na svoj na~in, naravno. Tako sam bila u nekakvom kontaktu sa svim novinarima. I danas se mi sre}emo i znamo ko je bio na kom rati{tu i vrednujemo se po tome. • Kako ste do`iveli vreme kada je napravljena Radio televizija Srbije iz RTB po~etkom 90-ih? Pa te{ko, ja sam jugoslovenski opredeljena i ro|ena sam u jednoj od Jugoslavija. Ro|ena sam u zemlji u kojoj nisam druga iz {kole, ili de ~ka sa kojim se zabavljam, koji mi je samo simpatija, pitala kako se zo ve, niti da li je Musliman, Hrvat, Makedonac... To nas, jednostavno, nije interesovalo. Mislim da je to bila sloboda, da je to bila sre}a. Mislim da smo tada lepo `iveli i raspadanje svake od Jugoslavija mi je te{ko padalo. Kao da je otkidan deo po deo mene, jer Jugoslavija je bila eksperiment koji je opasno pretio da uspe... • Kako ste do`iveli odlazak novinara iz RTB koji se pretvorio u RTS po~etkom 90-ih? Moram da vam ka`em da sam tada bila deo Televizije Beograd, novinar Televizije Beograd i tada su odlazili neki novinari koji su hteli da slobodno izraze svoja politi~ka opredeljenja. Tada je oti{ao Nino Brajovi}, Branka... nekoliko njih, Milica Pe{i}, Milica ^avi}, Vlado Mare{. To su sve bili sjajni profesionalci. I meni je bilo `ao {to su oni zbog svoje politi~ ke opredeljenosti morali da odu. Morali ili ne, ali su oti{li, jer bilo je bez veze da ti isti novinari iza|u na proteste, da probaju da provale u tu istu televiziju zajedno sa SPOom 9. marta, a onda do|u u Televiziju Beograd po platu. To prosto ne ide... ali mi je `ao {to Televizija Beograd gubi vrsne novinare. E to se nastavilo, s tim {to su posle 5. oktobra masovno oterani. Ostao je samo jedan broj ljudi koji je pristao na sve poni`avaju}e uslove koje su im dani. Dali su im i tretirali ih posle kao novinare po~etnike da bi mogli da ostanu tu i da bi pre`iveli u varijanti da se vi{e nigde ne po javljuju, da im se lik ne vidi, kao da su ku`ni, da imaju lepru. Meni uvek pada te{ko kada zbog neke politi~ke situacije odlaze profesionalci. Posle 5 oktobra doveli su neke srednjo{kolce koji klimaju glavom (ne ka`em da ih i pre nije bilo) i postavljaju pitanja koja nemaju veze sa pitanjima, nego su ~ista demagogija. To nije novinarstvo... Svi urednici i direktori u RTSu su ljudi koji su bili prisutni u strankama i politi~kim borbama ovih 10 godina do smene vlasti, uklju~uju}i i direktora i Le~i}ku, koja je bila na kursu u Americi 3 meseca. Prema tome, oni su preko svojih stranaka do{li na mesto glavnih urednika i oni }e za sebe da biraju isklju~ivo novi 189 Hereticus, 1-2/2009 Dragana Kuzmanovi} nare iz svojih stranaka. Zna~i, opet politika. A novinari koji su pripadali nekim strankama pre toga, {to je tako|e bila gre{ka, bili su odstranjeni. Ide slede}i krug. Pa sad }e ponovo izbori, ponovo }e neko da pobedi, pa ponovo sklanjamo i menjamo urednike, pa oni sklanjaju i menjaju novina re i tako to... Gde je tu profesija, gde je tu novinarstvo? Nema ga. • [ta mislite o protestu 9. marta 1991. godine? Prve nerede u zemlji u kojoj nismo pitali ko se kako preziva niti iz kog kraja sveta je, u kakvu crkvu ide, prve proteste je po~eo da pravi SPO i on je po~eo da izvla~i nacionalno iz na{eg bi}a, a ~im se izvu~e nacional no odmah po~inje i nacionalizam, naravno. To izvla~enje nacionalizma meni je dosta te{ko palo. Te{ko mi je palo kada su iza{li na ulice i po~eli da pri~aju o tome da je bilo 50 godina mraka. Pa za{to smo mi bili idioti 50 godina? Ja sada treba da se ose}am idiotom {to ka`em da sam `ivela u jednoj slobodnoj i lepoj zemlji. Nisam idiot, jer ja nisam `ivela u mra ku. Kada je krenuo Vuk Dra{kovi} imala sam jedan stra{an ose}aj da se valja ne{to {to nikome ne}e doneti sre}u. I nije. A naro~ito Vuku (osim materijalnog i statusnog), koji je postao sinonim za politi~ara koji menja svoje stavove u zavisnosti ko mu {ta naru~i. I to sve dobro naplati. Ni on vi{e ne zna {ta je na po~etku govorio, za ruku koja digne zeleni barjak, da li je treba odse}i ili poljubiti? • Za vreme protesta 96/97. godine Vi niste bili u Srbiji, ali ipak bih htela da ~ujem va{ stav? Stra{an. Kada sam videla da nose ameri~ke, nema~ke i britanske zastave, na{i studenti, stidela sam se. • To ste gledali... Naravno. CNN i BBC su samo to i prikazivali. Pa nisu oni oti{li u Studentski grad da tamo na|u studente koji u~e, ve} su slikali one koje su anga`ovali politi~ki lideri. Kada sam videla da nose ameri~ke, nema~ke i britanske zastave, onda sam znala da to zapadni – Veliki brat, re`ira. Pa to nam je valjda sada svima jasno. Pa takvi nemiri su kretali i u Indoneziji, gde god je trebalo da se naprave neredi, kretali su socijalni ili studentski nemiri. Naravno, sa elementima religijskim ili nacionalnim posle toga. To apsolutno nije bilo spontano i to nije bila studentska pamet... I neko je uzeo velike pare da to organizuje. I ti studentski lideri su postali politi~ki lideri. Zna~i to nema veze sa studentima. • Da li bi generalni {trajk tada doveo do pada re`ima Slobodana Milo{evi}a? Milo{evi} nije sru{en voljom svoga naroda. Milo{evi} je sru{en parama iz inostranstva. Ono {to nisu uradili sankcijama i bombama, ura 190 Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama dili su parama, koje su uneli u zemlju, kojima su pla}eni kursevi, obuka, masovna obuka u inostranstvu. Shvatate da su ljudi koji su se pojavili na politi~koj sceni govorili iste re~enice. Kao da im je neko ubacio program kratkog kursa iz Segedina ili Budimpe{te. Milo{evi} je kao simbol otpo ra okupaciji zapada – sru{en. Da nije bilo sankcija, bombardovanja i tih uba~enih para – da je uspeo da obnovi zemlju kao {to je po~eo, ne bi ga sru{ili. I zato su dali toliko para, i doveli na{e ljude koje su kao jani~are obu~avali u inostranstvu. \in|i}, Piti}, \eli}, svi su do{li iz inostranstva... uglavnom iz Nema~ke. Mi smo nekad bili izme|u Istoka i Zapada, a danas smo izme|u Brisela i Va{ingtona. I opet smo mi negde izme|u i opet jedan na{ deo vlade vu~e na jednu stranu, a drugi na drugu... • Pomenuli ste pare iz inostranstva. Mislite li da je to razlog {to se dogodio 5. oktobar 2000-te godine? Naravno. To je bilo izre`irano u detalje. Do detalja su napravljeni planovi, pla}eno sve. Isplanirani su i krizni {tabovi, Labus je potpisivao sve krizne {tabove, odre|eni ljudi koji }e da ule}u u televiziju i u fabrike, to se ta~no znalo. Onaj ko je imao interes da u|e u neku fabriku, neku organizaciju, po “zasluzi”, napravljena strategija. I to se ne krije. Pa evo Tim Mar{al je rekao koliko para je dobio ko. Pa to vi{e nije tajna. To mi predstavljamo kao tajnu. Valjda mislimo da niko ne govori engleski, da niko ne mo`e da pro~ita ne{to iz inostranstva, bez obzira {to je ovde me dijski mrak. Zadatak je bio jednostavan. Gu{enje levi~arske vlade koja pru`a otpor razbijanju, okupaciji i rasprodaji zemlje. Bi}emo podstanari u sopstvenoj dr`avi, u sopstvenim fabrikama i preduze}ima. Bi}emo pod stanari u sopstvenim ku}ama. • Kako ste do`iveli studentski protest 92. godine? Nekako su mi se ti protesti 92. godine svideli jer su i bili vi{e stu dentski. ^inilo mi se da, eto, ljudi ho}e ne{to da promene. Pazite, tada je bio uveden vi{epartijski sistem, 1990. smo mi fakti~ki promenili dru{tveni sistem. Uvedena je privatna svojina, po~ela privatizacija. 91. je razru{ena Jugoslavija, ali pre toga je uveden vi{epartijski sistem, meni je tada to ne kako jo{ i bilo normalno. (...) Borba nekih stranaka, pozicije, opozicije, studenti koji su krenuli sa svojim zahtevima. Oni su opet bili politi~ki, ali nekako su mi se tada ~inili vi{e studentski ili ja nisam imala ovu politi~ku pamet ili ovo politi~ko iskustvo koje danas imam, pa sam to jo{ mo`da gledala na neki na~in pozitivnije u smislu svega {to se de{ava, ali ve} 96. i ovo dalje {to se de{avalo, bilo je jasno da iza toga stoji Zapad da iza toga stoji rasturanje Jugoslavije... Protesti 92. ~inili su mi se vi{e studentski od ovoga {to se kasnije de{avalo. Iz osnovnih {kola su nastavnici terali, odno 191 Hereticus, 1-2/2009 Dragana Kuzmanovi} sno, pu{tali |ake na proteste. Se}ate se kada je Stari Trg krenuo, kada su [iptari izvodili decu osamdesetih. Tada smo vrisnuli – oni decu poturaju, a {ta smo mi radili? Zar mi nismo izvodili decu, samo {to iz vrti}a nismo izvodili decu na ulice... . • [ta mislite o ulici kao forumu protesta? Obrazac je postavljen, ne kod nas – u svetu, bar u novijoj istoriji. Videli smo proteste u celom svetu, i kada je bila Jugoslavija i kada je bio Irak u pitanju. Irak naro~ito, ceo svet je protestovao protiv Bu{a i Blera. Ja sam politi~ku borbu kod nas o~ekivala u parlamentu. Snagom argumenata. Zna~i, ja sam o~ekivala dru{tvo u kome }e se stranke boriti u parlamentu. To je moje vi|enje jednog razvijenog dru{tva, a ne tako kako se danas radi... Odbornici ili poslanici do|u kada treba da podignu dva prsta, to je njihovo, dobili zadatak i gotovo. To nema veze sa parla mentarizmom, to nema veze sa vi{epartijskim sistemom u kome postoji jedan zajedni~ki interes, a to je da dr`avi bude bolje. Tako sam ja zami {ljala jedno slobodno dru{tvo, razvijeno, a ovo je potpuno druga~ije od toga. Ne sla`em se sa uli~nim protestima, nisam se nikad slagala sa njima, ali po{to je to jedini na~in... Obrazac je, na`alost, postavljen 5. oktobra... Kako su do{li na vlast, tako }e i oti}i. Narod }e ih motkama oterati. Samo da ne bude kasno. • Da li ste mogli da razumete proteste zbog izborne manipulacije? Jesam, jesam. Ja }u uvek razumeti proteste zbog izborne manipula cije, ali svi znaju da Ko{tunica nije pobedio na izborima za predsednika? Da je moralo da se ide u drugi krug ili da se ponove izbori na Kosovu. Zato je organizovan pu~ 5. oktobra i svi glasa~ki listi}i su spaljeni tako da se te{ko mo`e dokazati da je bila izborna kra|a. To je bio izgovor za pu~ i nasilnu smenu vlasti, radi dovo|enja na vlast onih koji }e sprovesti sve zahteve Zapada... • Ko je odgovoran za rat u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu? Pa mislim da je odgovornost u obe}anju nekim zemljama da }e dobi ti dr`avu, kao {to su je i dobili. Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Bosna... Danas je apsolutno svima jasno da je raspad Jugoslavije bio planiran. To su velike sile podelile i odredile, {ta kome pripada, i da se napravi islam ska dr`ava na Balkanu... Zna~i, sve je bilo isplanirano spolja... Zna se da je Slobodan Milo{evi} bio okrivljen da poku{ava da za{titi tu ve{ta~ku tvorevinu. Se}ate li se te definicije? Jednu nakaznu ve{ta~ku tvorevinu kakva je Jugoslavija. A sada je okrivljen da je rasturio Jugoslaviju... Ju goslavija je, kao eksperiment koji je sjajno funkcionisao, morala da bude rasturena da bi svaka od tih dr`ava bila slaba i morala da tra`i za{titnika 192 Bi}emo podstanari u ro|enim ku}ama u nekome, a za{titnik je onaj koji ima interes. Oni su to raspodelili kad su sve to pravili, pa se znalo kome }e pripasti Hrvatska, kome Slovenija, kome bi trebalo da pripadne Srbija. I sada se vodi bitka u Srbiji. To je sve spolja ura|eno. • A NATO bombardovanje, vidite li i tu odgovornost? Apsolutno. To je takvo licemerje. Dobro znamo da smo mi dole na Kosovu `iveli 60 godina zajedno, da je i 100.000 muslimana sa Kosova za vreme bombardovanja `ivelo u Srbiji. Dr`e poslasti~arnice, pekare, hrane ovaj narod. I nikakvih problema nismo imali dok nije napravljena ona predstava sa izbeglicama. Znalo se i ko {ta govori, kako govori i ko se slika. Tu predstavu, tu parodiju od predstave, mi smo debelo platili. Zna se danas da je Ra~ak name{ten. Da je Voker sve to napravio, a zbog Ra~ ka je krenulo bombardovanje. Da su nas 78 dana ubijali i bombardovali i radili to {to su radili. I {ta smo dobili? Pri~aju da Kosovo po rezoluciji 1244 ostaje u sastavu Srbije. Ne}e ostati! Kosovo }e dobiti dr`avu kao {to ju je dobila Hrvatska, kao {to ju je dobila Slovenija. Srbija mora biti svedena na pretkumanovsku Srbiju, a to je malo {ire od Beogradskog pa{aluka. I tako slaba valjda nikom vi{e ne}e biti pretnja, ili tako slabom }e mo}i da manipuli{e onaj kome je ona data u amanet? Kao ratni trofej. Zato se ovom narodu i sudi, zato se ono {to je bilo najmo}nije, ose}aj ponosa, slobode, dr`ave, istorije, herojstva, patriotizma ubija. Sve se to polako uzima tom narodu. Mnogo je sme{no, sada slavimo 200 godina Kara|or|evog ustanka, a Kara|or|e “izdajnik”. Treba da ide u Hag da mu se sudi. Podigao neki narod na ustanak, izginuli neki ljudi brane}i tu svoju Srbiju. Je li tako? Slobodanu Milo{evi}u danas sude u Hagu zato {to je branio Jugoslaviju. Partizani, nosioci spomenica, sve to treba sada da bude okrivljeno. Zna~i, nama se uzima istorija, nama se uzima ose}aj istorijskog ponosa, koji je krasio ovaj narod. Uzima nam se ono {to su Srbi nosili u genima. To treba da se zatre i da Srbi budu narod koji }e da bude sre}an ako ga neko malo mek{e zgazi. Da bude jako sre}an i da one koji su nas ubijali i okupirali sa~eka na crvenom tepihu. • Gde ste bili za vreme bombardovanja? U Indiji sam bila. • Kako ste u Indiji do`iveli tih 78 dana bombardovanja? Stra{no. Po{to sam prethodno obi{la sva rati{ta, kao novinar, mo `ete misliti kako sam se ose}ala tih 78 dana, {to nisam u svojoj zemlji da sa svojim prijateljima podelim taj u`as. Preko dana sam u~estvovala na konferencijama, pravili smo proteste na ulicama Delhija i drugih indijskih dr`ava, protiv bombardovanja Jugoslavije. Proteste sam ponekad pravila i sa ira~anima koji `ive u Indiji. Naj~e{}e sa Komunisti~kom partijom Indije, 193 Hereticus, 1-2/2009 Dragana Kuzmanovi} Samata partijom. Tako preko dana ne{to i uradim i nekako pomognem svojoj zemlji. A onda sam po celu no} slu{ala vesti, plakala, tugovala... Imala sam utisak da je cela zemlja sru{ena. Tako su to oni prikazivali... Belu knjigu, koju smo napravili, poslala sam ameri~kom ambasa doru u Indiji. Njemu sam poslala te knjige i napisala – Kako }ete svojoj deci objasniti za{to ste ubijali jugoslovensku decu? I sigurna sam da se 11. septembra setio jugoslovenske dece koja su ubijena... • Zar nije bilo neobi~no biti ratni reporter? Bilo je jako neobi~no, a ja mislim, iz mog ugla nije. Za nekog dru gog jeste. Ja ina~e ne delim ljude na mu{karce i `ene, na bele i crne, ne delim ih ni po veri. Ja delim ljude na vredne, pametne, sposobne, hrabre i one druge. To su moje kategorije ljudi. A pakovanje u kojem su `enski, mu{ki, lepi, ru`ni, to je neka druga vrsta podele. General Sava Kova~evi}, koga sam intervjuisala na Kupresu, kada su pri~ali jesu li oficiri hrabri li ne, rekao je: “Vi i ne znate kako je na{a Dragana hrabra”. Ja sam bila samo jedna od hrabrih `ena koje su bile tamo gde sam ose}ala da treba da budem kao vojnik moje domovine... Ni slu~ajno ne mislim da sam bila jedina... Bilo je toliko `ena ratnih reportera i `ena u vojsci, koje su nosile uniformu. @ena koje su ostajale u svom selu, po{alju i decu i kuvaju vojsci, spremaju. To je hrabrost. Ja sam odlazila na rati{te, budem 10–15 dana, pa se vratim. One su ostajale. Mo`da je nekom neobi~no, ali ljudi se po meni dele na hrabre, manje hrabre, kukavice, i na prevarante. Tako ja vi dim i patriotizam, hrabrost i slobodu, `rtvovanje, trajanje i svrhu `ivljenja i smisao na{eg postojanja, kojom god profesijom da se bavimo. (7. avgust 2003, Beograd) 194 Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948. ................... POLEMIKE ................... Tomislav Krsmanovi} publicista, Beograd ZABLUDE O REPRESIJI U JUGOSLAVIJI POSLE 1948. Stanovi{te koje `elim da obrazlo`im je da posle Rezolucije Infor mbiroa 1948. godine i zavo|enja samoupravljanja u Jugoslaviji po~etkom 50ih godina nije do{lo do stvarne demokratizacije niti pobolj{anja polo `aja ljudskih prava. @elim da ~injeni~no opovrgnem tvrdnje svih onih koji i dandanas tvrde da je tada{nja Jugoslavija bila “demokratska” u pore|enju sa drugim dr`avama onda{nje Isto~ne Evrope, koje su bile “totalitarne”. @elim da doka`em suprotno: da je re~ o pogre{noj predsta vi da je prethodna Jugoslavija od 1945. godine pa sve do raspada bila, i ostala, totalitarna dr`ava. Ne mogu se nikako slo`iti sa stavovima profesora Vojina Dimitrije vi}a iznetim u izve{tajima Beogradskog centra za ljudska prava o stanju ljudskih prava u prethodnoj Jugoslaviji, prema kojima je sistem samou pravljanja dopu{tao odre|en stepen saodlu~ivanja na radnom mestu, te da nekonformisti~ki iskazi obi~nih ljudi, ~ak i prekori pretpostavljenima, koje je postavljao Savez komunista, nisu, po pravilu, dovodili do te{kih posledica i progona i da je poredak samo strogo vodio ra~una o delovanju intelektualne elite, koju je i ekonomski sputavao dr`avnim vlasni{tvom nad medijima, izdava~kim i filmskim preduze}ima, pozori{tima, univerzi tetima i nau~nim ustanovama, a otpor intelektualaca suzbijao policijskim zastra{ivanjem i drugim represivnim sredstvima, kakvo je bilo i otpu{tanje univerzitetskih nastavnika posle studentskih protesta 1968. godine. Pro fesor Dimitrijevi} komotno zaklju~uje da je Jugoslavija bila autoritarna, a nikako totalitarna dr`ava. Mr. Sr|an Cvetkovi} iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu objavio je u ~asopisu Hereticus (Vol. VI, 2008) vrlo argumentovanu, mo`e se slobodno re}i briljantnu analizu represije u Srbiji 1944–1953. godine i ona predstavlja zna~ajan doprinos objektivnom sagledavanju na{e pro{losti. Saop{tavaju}i svoja saznanja, bez bilo kakve `elje da kritikujem ili na bilo 195 Hereticus, 1-2/2009 Tomislav Krsmanovi} koji na~in umanjujem nau~nu valjanost njegovih zaklju~aka, namera mi je da kroz su~eljavanje razli~itih mi{ljenja do|emo do {to punije istine. Cvetkovi} ukazuje da se period 1944–1951. izdvaja po izrazitoj represivnosti, tako da je neuporediv sa bilo kojim u novijoj istoriji Srbije, jer je to bilo vreme kada su revolucionari represijom osvajali i ~uvali vlast, surovo se obra~unavali sa neprijateljima i uspostavljali novi model dr`avnog socijalizma po ugledu na SSSR. Cvetkovi} zatim predo~ava da je promenom politi~ke klime posle 1948. i 1951. godine, a naro~ito nakon smrti Staljina, do{lo do afirmacije sopstvene vizije samoupravnog socijalizma, da su usledili politi~ki i ekonomski aran`mani sa zapadnim demokratijama. Prema Cvetkovi}u, re`im racionalizuje (~ini promi{ljenijim i odmerenijim) nasilje u svim sferama dru{tva, ukida otkup, odustaje od kolektivizacije, osu|uju se zloupotrebe Udbe i donosi liberalniji krivi~ni zakonik. S druge strane, prema njemu, odricanjem od staljinizma, otvaranjem prema svetu, privrednim rastom, kao i rastom `ivotnog standarda uslovljenog dobrim delom ekonomskom pomo}i Zapada, vlast je stekla ve}u podr{ku u narodu, a time i smanjila preveliku dozu represije, naro~ito stoga {to je svaka vrsta ozbiljne opozicije ve} bila skr{ena, pa se moglo pre}i na vi{e ideolo{ke oblike prevaspitavanja. Sa Cvetkovi}em i Dimitrijevi}em se mogu slo`iti u tuma~enjima repre sije koje se odnosi na vreme pre 1951. godine. Slobodan sam da ustvrdim da je ta~no da je posle raskida 1948, kada se zbio sukob Komunisti~ke par tije Jugoslavije i njenog vo|e, Josipa Broza Tita, s me|unarodnim vrhom komunisti~kog pokreta, oli~enim u Informativnom birou komunisti~kih partija (nasledniku Kominterne) i generalnom sekretaru Komunisti~ke partije SSSR Josifu Visarionovi~u Staljinu, na neki na~in do{lo do sni`ava nja nivoa vidljive represije; a nakon zavo|enja samoupravljanja ~ak i do prihvatanja neke liberalne reforme, i do novih mera u oblasti ekonomije i uprave, koje bi prakti~no mogle biti vi|ene kao napu{tanje ideolo{kog dogmatizma i slabljenje centralne birokratije. Ovo se odra`avalo i na re`im putovanja gra|ana van zemlje (nisu morali da tra`e izlazne vize), pa je SFRJ postala prva socijalisti~ka zemlja koja nije bitno ograni~avala slobodu me|unarodnog kretanja svojih gra|ana. Standard `ivota je tako |e bio relativno dobar i bolji nego u drugim socijalisti~kim dr`avama. Ali {to se ti~e stavova o racionalno smanjenoj represiji, predo~avam da je u pitanju vrlo slo`ena i delikatna oblast, koja umesto prebrzih zaklju~ivanja zahteva rigoroznu nau~nu proveru. Tek nakon sveobuhvatne i objektivne analize mo`e da se do|e do novih ~injenica i zaklju~aka. Pre svega, Jugoslavija je bila, i ostala je i posle pedesetih, partijska dr`ava; u takvoj dr`avi pravo nije moglo da igra neku bitniju ulogu i bilo je podre|eno politi~kim odlukama partijskog vrha. Bilo je zabranjeno osnivanje opozicionih stranaka. Jedini vid gra|anskog organizovanja je 196 Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948. bio Narodni front (kasnije Socijalisti~ki savez radnog naroda), bez ~ijeg se odobrenja nijedno udru`enje gra|ana nije moglo registrovati. Izbori su bili farsa i svodili su se na pravo da se glasa za jedinog kandidata, koga je odre|ivao SKJ. Ustavom od 1974. godine izbori su i pravno izgubili zna ~aj time {to su prestali da budu neposredni i zamenjeni su vi{estepenim “delegatskim” izbornim sistemom. Vredi uzgred napomenuti da su svi ustavi SFRJ na papiru gra|ani ma garantovali mnoga prava, koja su se lako mogla ograni~iti zakonima i podzakonskim aktima, ili jednostavno ignorisati u praksi. Uz to, ustavi ipak nisu sadr`ali potpun katalog ljudskih prava, na ~ije je po{tovanje SFRJ bila obavezana ratifikovanim me|unarodnim ugovorima. Naro~ito je postojao su{tinski raskorak izme|u zakona na papiru i njihove primene u stvarnosti, {to je metodi~no skrivano. Ta~no je da je bilo zavedeno samoupravljanje, ali samo formalno, na re~ima, ne i u praksi. Fabrikama nisu upravljali radnici, nego politi~ari; radnici i zaposleni nisu imali nikakva stvarna, iole zna~ajnija prava; caro vala je moralnopoliti~ka podobnost, sudstvo je bilo partijsko (poznato je uputstvo J. B. Tita sudijama “da ne treba da se dr`e zakona kao pijan plota”). Ta~no je da je postojao minimum standarda za ve}inu stanovni ka, ve}ina je bila stambeno kakotako zbrinuta, gra|ani su mogli da kupe neophodne ku}ne aparate, neki i kola, da odu na letovanje, ili da putuju u inostranstvo. Ali o sudbini nacije, o politici i strate{kim odrednicama razvoja, odlu~ivano je u zatvorenim krugovima i narod je bio obespomo }en i pretvoren u statistu. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Andrija Gams je svo jevremeno dao zna~ajne podatke o prirodi onda{njeg “samoupravnog” poretka. On je predo~io da je postojala protivre~nost izme|u moralnih normi koje su zvani~no bile fundamenti dru{tva, i stvarnih postupaka; naro~ita opasnost je bila u tome {to su ti postupci ~ak bili opravdavani socijalisti~kim principima i {to su vr{eni u njihovo ime. Prema profesoru Gamsu, jugoslovenski samoupravni socijalisti~ki model, koji je upravo trebalo da spre~i staljinisti~ke devijacije, stvorio je rafiniraniji oblik samovolje, kroz udru`ivanje birokratskih oligarhija u sveprisutne i svemo}ne neformalne klanove; nasuprot, recimo, gruboj, vidljivoj samovolji staljinisti~ke birokratije u SSSRu. Profesor Gams je dakle dotakao su{tinu, ukazao je na vrlo specifi~nu evoluciju do koje je tada do{lo: stvarni donosioci odluka u preduze}ima, i {ire u dru{tvu, postajali su, umesto samoupravlja~a, konspirativni neformalni klanovi i zatvoreni politi~ki centri mo}i, nedovoljno poznati gra|anima, sastavljeni od udru`enih partijskih i dr`avnih mo}nika i oligarhija. Oni su postajali neprikosnovena vlast u zemlji; ja~ali su iz godine u godinu. Vladali su direktivama, ~esto usmenim, bez uvida javnosti i gra|ana, presudno su 197 Hereticus, 1-2/2009 Tomislav Krsmanovi} uticali na rad sudova, ministarstava, u obrazovnim ustanovama, centrima za socijalni rad, u preduze}ima, vojsci, policiji, kulturi, sredstvima infor misanja, itd. Oni su po~eli da u svojim zatvorenim sferama iniciraju nedo voljno utemeljene hajke na mnoge gra|ane, progla{avaju}i ih sumnjivim li~nostima i neprijateljima poretka. Profesor Gams je svojevremeno ukazao na osnovnu razliku izme |u jugoslovenskog i sovjetskog modela, razobli~io je prirodu represije u Jugoslaviji i u SSSRu. Prema profesoru Gamsu, vidljivi staljinizam karakteri{u masovna ubistva, gruba samovolja, li~na obra~unavanja, ne kontrolisane beneficije i privilegije – sve to u ime i pod okriljem tobo`njeg socijalisti~kog morala. U jugoslovenskom samoupravnom socijalisti~kom modelu, koji je upravo trebalo da spre~i ovakve staljinisti~ke devijacije, bio je stvoren, tvrdi Gams, rafiniraniji oblik samovolje, kroz udru`ivanje birokratskih oligarhija u pomenute sveprisutne i svemo}ne, neformalne, javnosti nedo voljno prepoznatljive, klanove (nasuprot, recimo, gruboj, vidljivoj samovolji staljinisti~ke birokratije). Te devijacije u Jugoslaviji barem donekle i na prvi pogled nisu dovodile do tako te{kih i drasti~nih posledica. Ipak, ove zloupotrebe su u Jugoslaviji bile veoma ra{irene i razorne. Za razliku od otvorenih zloupotreba u staljinizmu, Jugoslavija se opredelila za rafiniranije, ali u isto vreme vrlo efikasne metode kr{enja ljudskih prava i uzurpaciju vlasti i za metodi~no prikrivanje bezakonja, koji ne bi dovodili u pitanje demokratsku fasadu i predstavu koju je o sebi onda{nja SFRJ stvarala u svetu, a koja joj je bila potrebna za njenu nadolaze}u ulogu u nesvrstanom pokretu, kao i radi indoktrinacije na internom planu. Stvoreni su konspirativni klanovi mo}nika, kao {to je pomenuto, koji su pribegavali rafiniranijim oblicima represije, izbegavaju}i politi~ke sudske procese i likvidacije. Oni su se s gra|anima obra~unavali “ispod `ita”: politi~ki nepodobnik, npr., biva otpu{ten s posla, uz opravdanje zva ni~nika da je u pitanju “neradnik”, ili neko ko je “prekr{io disciplinu”; neko je ometan da dobije zaposlenje sa obrazlo`enjem da “vlada masovna nezaposlenost”; neko ne mo`e da napreduje u slu`bi “jer su drugi spo sobniji”; ne dobija stan, “jer drugi imaju vi{e bodova”; politi~ki krivac je sme{tan u zatvor za nepo~injeno krivi~no delo (jer je po~inio montiranu proneveru), ili u psihijatrijsku bolnicu “da se tamo le~i” (sudske presude su uvek bile “po zakonu”); nepo}udni je premla}ivan tobo` od strane “nepoznatih kriminalaca”; ponekad je i ubijan u “saobra}ajnoj nesre}i”, a po politi~koj direktivi; deca nepodobnih su spre~avana u {kolovanju, pod izgovorom da lo{e u~e i da su lenja, itd. Ne bih se nikako slo`io, ma kako to zvu~alo paradoksalno, sa tvrd njom da je takva suptilnija represija u Jugoslaviji bila manjeg opsega, ili 198 Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948. manje razorna, nego li ona revolucionarna, do koje je do{lo odmah posle ratnih dana. Ne, ona je samo bila druga~ije prirode. Znamo dobro da je iz go dine u godinu sve vi{e gra|ana padalo pod udare takve represije i da su bivali izlagani podmuklim udarima sa razli~itih strana. Upu}enima je bilo dobro poznato da je ova represija umela biti vrlo opasna i razorna, kao {to je bila i ona otvorena tiranija u sovjetskom bloku. Jer pogodnom kombinacijom, doziranjem, intenzitetom i vremenom trajanja razli~itih represija, diskriminacija, zakulisanih i drugih pritisaka, nepo`eljni gra|a ni, kojih je uvek bilo vrlo mnogo, a u kasnijim decenijama sve vi{e i vi{e, vremenom su bivali oplja~kani, slu|eni, oslabljeni, zdravstveno ruinirani i onesposobljeni za bilo kakvo suprotstavljanje ili odbranu svojih prava. Isto onako kao da su bili `rtve legalne sudske ili neke druge vidljive, for malne egzekucije. Na ovaj na~in je bila obezbe|ena sigurna vladavina putem terora, ali se to ukrivalo. Vide se `rtve, a ne vide se d`elati! Dakle, po~etkom pedesetih nastala je velika zbrka. Gra|ani su se naivno ponadali da }e do}i sloboda i demokratija, da }e o`iveti vi{estra na~je, da }e se na{a zemlja zbli`iti sa Zapadom; mnogi su pri`eljkivali da se vrati kralj Petar Kara|or|evi}, jer su verovali da }e se tada `iveti bolje i slobodnije. Do toga na`alost nije do{lo. Naprotiv, kasnije se shvatilo da je u zemlji nastavljena jedna varijanta dr`avne uprave, koja se u su{tini nije mnogo razlikovala od drugih zemalja onda{nje Isto~ne Evrope. Kao {to prepoznajemo danas, a neki su to prepoznavali i ranije, jedino su njeni pojavni oblici bili druga~iji. Stvoren je istinski mutljag, trubili su da je u zemlji zavedeno samo upravljanje, da je vlast dana gra|anima i radni~koj klasi, a u stvari su oni bili neprikosnoveni vladari. Nastala je tiha borba za prevlast izme|u ovih uzurpatorskih konspirativnih klanova, koji su hteli da sve podvrgnu svojoj kontroli, sa jedne strane, i d`epova otpora u zvani~noj vlasti, sa druge stra ne. Oni su na kraju postigli da se obe vlasti izme{aju, ali da primat zadr`e neformalni klanovi, koji su na kraju izigrali zvani~nu vlast i pretvorili je u svoju masku, u poslu{nu slu{kinju. Samoupravljanje je bilo izigrano. Dr`ava pod njihovim vo|stvom je kasnije krenula u pravcu pretera nih, nedovoljno racionalnih eksperimenata i reformi, koje ne bi podnele ni bogate dr`ave, kako u ekonomiji, u unutra{njem ure|enju dr`ave, tako i u spoljnoj politici; nastala je sveop{ta politizacija svih sfera dru{tvenog 199 Hereticus, 1-2/2009 Tomislav Krsmanovi} `ivota. Stvorena je samovolja vladaju}e konspirativne oligarhije, koja je po~ela za sebe i svoje da nezaja`ljivo prisvaja privilegije i da to ~ini na ra~un ve}ine gra|ana, a da otpore sputava represijom. Nacija je bila prevarena od strane ovih neformalnih klanovamo}ni ka, uklju~uju}i i zvani~ni dr`avni i partijski aparat; umesto samoupravne demokratizacije, u zemlji se krenulo u drugom pravcu, u ja~anje politi zacije svih sfera dru{tva, u ekscesivnu birokratizaciju. Nastala su nova masovna sumnji~enja, svakojake hajke na neprijatelje, bujale su potrage za `rtvenim jarcima. Sa jedne strane, zvani~no i javno je proklamovan vrhunski demokratski ideal – SAMOUPRAVLJANJE GRA\ANA, a sa druge je nastajao jo{ mra~niji period. Umesto da gra|ani vladaju sobom, da samoupravljaju preduze}ima, dru{tvom i svojim sudbinama, svemo}ni klanovi su se opredelili za tajnovitu globalnu i integralnu kontrolu pona {anja miliona ljudi, demago{ki i cini~no ih obmanjuju}i i ube|uju}i da su oni samoupravlja~i. Klanovska tiranija se vrlo metodi~no {irila iz godine u godinu na sve ve}i broj segmenata stanovnika i dobijala ~udovi{ne razmere. Posmatra no iz dana{nje perspektive, nije te{ko zaklju~iti da su jo{ tada postavljeni pogre{ni temelji, koji su, u stvari, bili su{tinski uzroci kasnijih tektonskih potresa, ratova, stradanja, raspada zemlje. Tek sada se prepoznaju njihovi stvarni razorni i ru{ila~ki parametri. Ukoliko vlast nema kontrolu demo kratskih institucija i delotvorne javnosti, neminovno dolazi do samovolje i masovnih zloupotreba. Posle po~etnih zna~ajnih napredaka i dostignu}a, krizna `ari{ta su po~ela da se naziru ve} po~etkom {ezdesetih. Neka od tih kriznih pitanja bila su na~eta pobunom studenata 1968. godine; a jo{ vi{e od po~etka sedamdesetih godina. Pred onima koji su na kakavtakav na~in jo{ onda prepoznali ovaj tamni vilajet, poredak se, upleten u samrtni zagrljaj konspirativnog mon struma, branio da to {to radi nije moralno, ali da je neophodno, jer su nastala vrlo te{ka vremena: zemlja je ugro`ena od SSSRa i njegovog lagera; postoji opasnost od rata, od neprijateljske emigracije, koja rovari i sanja da u zemlju vrati kralja Petra; kapitalisti~ke zemlje prave planove da u Jugoslaviji zavedu svoj sistem, ugro`avaju Revoluciju; u zemlji di`u glave pora`ene klasne reakcionarne snage. Mediji su grmeli da neprijatelj ne drema (reakcija, snage pora`ene u ratu, kapitalisti~ki eksploatatori, nacionalisti, svakojaki zaverenici, liberali, tehnomenad`eri, upregnuti u kola protiv samoupravne Jugoslavije, samoupravljanja i nesvrstane poli tike), da se zato sa svima koji ugro`avaju revolucionarne tekovine treba nemilosrdno obra~unavati. Tito je gromoglasno poru~ivao preko medija: RADIMO KAO DA ]E STO GODINA BITI MIR, A PRIPREMAJMO SE KAO DA ]E SUTRA BITI RAT! Partijski du{ebri`nici su trubili da je u 200 Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948. zemlji ostvaren veliki napredak i da je dr`ava obavezna da se brani od svih onih koji je ugro`avaju; tvrdili su da se ponekad moraju `rtvovati prava pojedinaca u ime interesa i prava ve}ine. Sve je vi{e dobijala na snazi teza da je narod nezreo za demokratiju, da treba da postoje mudre vo|e i da je neophodna izvesna doza makijavelizma; tek kada se ostvari cilj – obe}ana zemlja, komunisti~ki raj izobilja i ravnopravnosti za sve, onda }e za`iveti pravda i blagostanje za sve. Zastupana je jo{ jedna vitalna teza opravdava nja ovog novog birokratskog trenda: formalno proklamovani jugoslovenski samoupravni model vrhunske demokratije i humanizma vrlo je privla~an za zemlje koje izlaze iz mraka kolonijalne vladavine. Jugoslavija sti~e sve ve}i ugled i reputaciju u svetu kao model demokratije, otuda ona mora vrlo bri`ljivo ukriti bilo kakve nedemokratske ili represivne postupke. U suprotnom bi mogla izgubiti ugled u svetu i egzaltirano prihvatanje od strane masa u zemlji. Analiti~ari toga perioda u ovoj ~injenici naziru sve ve}u orijentaciju Jugoslavije prema nesvrstanima – biv{im kolonijama, {to }e kasnije biti i obelodanjeno; ali }e to na{u zemlju odvesti, kao {to se uvidelo kasnije, na nove stranputice i zamajavanja. Mnogi su se jo{ onda pitali: otkud zavo|enje tako modernog dru{tve nog koncepta samoupravljanja u Jugoslaviji, u ratom opusto{enoj siroma {noj i agrarnoj zemlji, koja nema pravih nau~nih kadrova? Komunisti~ki dru{tveni sistem je pokrivao dobar deo planete, otkud to? Naziralo se neko nejasno definisano mo}no planetarno usmeravaju}e jezgro mozgova. Mnogi se sa tim nisu slagali, retki su bili oni koji su se pobunili, ve}ina je }utala prestra{ena. Poredak ohrabren pobedama u ratu, obnovom i izgradnjom, ostva renjima u obrazovanju, boljim standardom gra|ana, ste~enim ugledom u svetu, podr{kom mo}nih zapadnih dr`ava, sprovodio je vrlo bu~nu kampanju glorifikacije svojih uspeha. Represijom i zapla{ivanjem, iole ozbiljnija opozicija je bila ugu{ena. Ipak su se u glavama ovih mo}nika ra|ala svakojaka sumnji~enja, strahovi od navodnih sveprisutnih neprijatelja koji su se pritajili i samo ~ekaju pogodnu priliku da dignu glavu, da im otmu vlast; istinska paranoja je zahvatala sve strukture vlastodr`aca; zato neprijatelje treba otkrivati, nadzirati, opstruirati. Sve je vi{e dobijala na snazi teza o tzv. preventivnoj represiji: otkriti potencijalne neprijatelje i eliminisati ih pre nego {to po~nu da delaju. Sve je vi{e bilo prihva}eno shvatanje da mase treba zapla{ivati, te su nastale potrage za tzv. `rtvenim jarcima. Ove nesretnike re`im je predstavljao kao opasne neprijatelje i izlagao ih je svakojakim podmu klim udarcima, obelodanjuju}i to diskretno u njihovim mikro sredinama. Da se vidi kako prolaze svi oni koji se drznu da kritikuju Tita i Partiju. Re`imski sociolozi su tvrdili da neprijatelji mogu biti korisni, jer se pred neprijateljima zbijaju redovi u aparatu, ja~aju sloga i kohezija. 201 Hereticus, 1-2/2009 Tomislav Krsmanovi} Zao duh je iza{ao iz boce, nastao je vrlo mra~an period sumnji~e nja, ja~anja konspirativnosti; umesto samoupravnog humanog socijalizma, krenulo se ka opciji globalnog i integralnog nadzora gra|ana. Pogre{no utemeljeni koncepti tada{nje dr`ave po~eli su da proizvo de negativne efekte. Kriza je nastajala postepeno, u po~etku je tinjala; bio je to proces koji nije bio blagovremeno i kako treba registrovan, i gre{ke su, umesto da budu ispravljene, postajale sve ve}e. Oni koji su ukazivali na ovaj negativan trend bili su kvalifikovani kao “klevetnici” (“ko to ka`e, kleve}e i la`e”), izlagani progonima, kao i njihove porodice. Intelektualcima je bio sistematski uterivan konformi zam (“[to pametan misli, budala ka`e”, “Pevac koji rano kukuri~e zavr{i u loncu ”, “Ve`i konja gde ti gazda ka`e”, itd.). Nacija je u pravom smislu re~i bila zadavljena, istina se nije smela re}i. Zavladala je takozvana “la kirovka”; umesto da gre{ke budu otkrivene, one su opstajale i dobijale na snazi. Pored lakirovke na unutra{njem planu, postojala je i ona koja je dolazila spolja, koja nije bila ni{ta manje opasna. Zapadne dr`ave su se utrkivale u pohvalama izuzetnim ostvarenjima Jugoslavije; povrh svega, {akom i kapom su pomagale tada{nju Jugoslaviju da navodno oja~a, da se odupre pritiscima sovjetskog lagera, da u celom svetu bude dokaz pre imu}stva jugoslovenskog modela nad sovjetskim. U praksi se de{avalo ne{to drugo: ovakve neosnovane pohvale i zna~ajna pomo} su, pored materijalne koristi za zemlju (istini za volju, dosta te pomo}i je utro{eno nesvrsishodno, ili je oti{lo u privatne d`epove), imali negativne posledice. U stvari, kozmeti~ki su zamaskirali negativne trendove, stvarali la`nu sli ku. Ote`ano je blagovremeno prepoznavanje i otklanjanje uzroka `ari{ta krize; strana sredstva su tro{ena za ja~anje vojske i gigantskog policijskog aparata, za nadzor gra|ana, ili za socijalne programe, umesto da budu investirana u privredu. Dr`avni aparat hipnoti~ki dezorijentisan i uspa van na lovorikama i vencima bio je time ohrabrivan da nastavi pogre{an, poguban koncept upravljanja dru{tvom. Kako je mogu}e da jedna dr`ava bude tako iracionalna i da sama sebi nanosi {tetu? U stvari, ostra{}ena zmijska pletenica zvani~ne vlasti i subverzivnog klanovskog monstruma, opijena privilegijama i samovla{}em, zaslepljeno se samouru{avala iz decenije u deceniju. Ovi klanovski vlastodr{ci su ispo ljavali velik stepen neznanja, nestru~nosti i nedostatak politi~ke mudrosti, nedostatak emotivne i vremenske distance, nesposobnost sagledavanja i upravljanja tako slo`enim dru{tvom. To se iz dana{nje perspektive jasno prepoznaje. I nije nimalo ~udno, jer su upravo ove klanovske strukture imale stalnu tendenciju da elimini{u sa klju~nih pozicija umne i stru~ne 202 Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948. ljude, a da promovi{u one koji to nisu. Najve}a smetnja su im bili slobo doumni, patriotski nastrojeni intelektualci, koji bi ih javno mogli osporiti. Zar se mo`e ne{to drugo o~ekivati od profesionalnih predratnih masovika, revolucionarnih kadrova bez dovoljno interdisciplinarnog obrazovanja i iskustva ne samo u dr`avni~kim poslovima i u oblasti politike i indok trinacije masa, nego i u upravljanju privredom, obrazovanjem, naukom, kulturom, itd. Jedno je politi~ka masovi~ka demagogija me|u zbunje nim i nedovoljno obrazovanim masama, a drugo je uspe{no vo|enje jedne krajnje slo`ene dr`ave kakva je bila onda{nja Jugoslavija: velika, vi{enacionalna, siroma{na agrarna zemlja, rastrzana vekovnim ratovima, svakojakim unutra{njim tenzijama i interesima pojedinih mo}nih dr`ava. Umesto stru~nosti i mudrosti, prevagu su sve vi{e odnosila pregrejana i ekstremna re{enja. Klanovski vlastodr{ci nisu dobro dijagnostifikovali niti predupredi li negativne efekte. Nacija je bila ekscesivno pozava|ana po politi~koj, nacionalnoj i drugoj osnovi (i na druge na~ine) – stanje je bilo “zavadi pa vladaj”. Oni nisu uvi|ali da nema neophodne sloge, a gde nema sloge propada ne samo porodica, nego i dr`ava. Dugogodi{nja politi~ka indok trinacija je razbila moral, veru u Boga, kulturu i identitet nacije. Sve su vi{e uzimali maha nepotizam, korupcija, prevare i bezakonje. Iz decenije u deceniju su sve vi{e uru{avani pravosu|e, obrazovanje, informacija, privreda i svi drugi sistemi. Dr`ava se nije bavila onim ~ime treba, nego sve vi{e sumnji~enjima, obra~unima sa navodnim neprijateljima, nije se radilo, nego politizovalo, {teto~inarilo. Umesto ja~anja porodice, podmlat ka i nataliteta, de{avalo se suprotno. Tako su stvorena `ari{ta tenzija, mr`nje, konflikata. Umesto da se radi, energije su rasipane na sterilna politizovanja. Radio ne radio, svira ti radio. Kriza je postajala sve o~iglednija, nazirala se ve} po~etkom {ezde setih, studentska pobuna 1968. je stavila na dnevni red neka pitanja, oja~ala sedamdesetih, a istinski buknula u osamdesetim godinama. Ne zadovoljstvo je postalo masovno – umesto da ispravi pogre{ke, te tako smanji nezadovoljstvo, ostra{}eni nedorasli poredak je po inerciji i{ao na sve ve}u represiju, ja~anje tzv. moralnopoliti~ke podobnosti, na sva kojake demago{ke {teto~inske reforme (obrazovanja, ekonomije, itd). Posledi~no, pojavio se sve ve}i broj disidenata i boraca za ljudska prava. Pobuna Albanaca na Kosovu po~etkom osamdesetih, nakaradna ustavna re{enja iz 1974. godine, sukobi me|u republikama, krah samoupravnog i nesvrstanog eksperimenta, slabljenje privrede i preduze}a, osiroma{enje, politi~ke tenzije, {trajkovi, protesti, osipanje redova SKJ, raspad pravne dr`ave, sve ubrzanije gubljenje ugleda Jugoslavije u svetu – su{tinska su obele`ja osamdesetih godina. 203 Hereticus, 1-2/2009 Tomislav Krsmanovi} Po~etkom 1990. dr`ava je do`ivela poznati finale prethodnih po liti~kih kapitalnih gre{aka, utemeljenih pre svega po~etkom pedesetih godina. Najednom je napu{teno ukrivanje i ulep{avanje, sa diskretnih formi kr{enja ljudskih prava brutalno i naglo se pre{lo na otvorena, ma sovna, drasti~na i brutalna kr{enja ljudskih prava ve}ine gra|ana. To se ogledalo, izme|u ostaloga, u zapleni deviza, stambenih doprinosa, kra|i dru{tvenih preduze}a, uskra}ivanju plata i penzija, plja~ki gra|ana kroz inflaciju; manifestovalo se kroz grube i otvorene plja~ke, provale, reket, razbojni{tva, korupciju, ratno profiterstvo, crno tr`i{te, ubistva, sa~eku{e. Stvorena je klima nepostojanja elementarne li~ne bezbednosti i imovinske sigurnosti. Decenijama tla~en, ozloje|en i osiroma{en, ostareo i zdravstve no ruiniran, oplja~kani narod je postao opasan po vlast i vlast je po~ela da ga jo{ vi{e besomu~no potkrada, sumnji~i, kinji, iznuruje. Do{lo je do ratova, razaranja, raspada zemlje, miliona izbeglica. Nastale su nove dr `ave na razvalinama prethodne Jugoslavije. To je bila `etva zla koje je zasejano jo{ po~etkom pedesetih godina. Pogre{na opcija onda{njih vlastodr`aca na ~elu sa J.B. Titom opusto{ila je zemlju i unesre}ila milione nevinih ljudskih bi}a. Ono {to je naro~ito bitno, devedesetih je postalo jasno da su kr{e na prava ve}ine zarad interesa manjine. Nikako obratno. Narod je bio obmanjivan vi{e od pola veka. Ovakvo tragi~no stanje pojedini biv{i klanovcimo}nici zloupotrebili su i profitirali, neki su postali enormno bogati. A ogromna ve}ina gra|ana ekstremno je osiroma{ila. Konspirativni monstrum je najzad zbacio obrazinu, pokazao je svoje pravo lice. Kada se zemlja raspala po~etkom devedesetih, ovi neformalni klano vi su uspeli da bez te{ko}a pre`ive duboke dru{tvene promene, povezivali su se i ~inili sve da cementiraju svoje pozicije, i ~ak da oja~aju. Sli~no se desilo i 2000, kada je Milo{evi} izgubio vlast u Srbiji. Ono {to najvi{e zabrinjava, jeste da su se ove snage povezale me|u sobno, inkorporirale su u svoje redove armiju svakojakih mafija{a i krimi nalaca, gangova nastalih na razvalinama prethodne Jugoslavije. Enormno su oja~ali zloupotrebljavaju}i onemo}alost ve}ine i rasulo dr`ave, `ele}i da nastave po starom, da kr{e prava gra|ana, da odr`avaju svoju konspi raciju i da pribegavaju subverziji i metodima specijalnog rata, kao {to su to ~inili decenijama, u prethodnom poretku. Kao {to su podvrgli kontroli prethodnu samoupravnu nesvrstanu Jugoslaviju, sada `ele da disciplinuju novu demokratsku vlast. Sada imamo vlast koju ~ine demokrate i iskrene patriote, koji `ele dobro svome narodu i dr`avi i preduzimaju velike napore da stanje popra 204 Zablude o represiji u Jugoslaviji posle 1948. ve. Ali glavni problem su kriminalizovani segmenti. Oni su glavni uzro~nik produ`ene razorne krize i agonije, koja ugro`ava sve, preti pretvaranju ve}inskog naroda u Srbiji u manjinu, ali stradaju i manjine. Prepoznatljivo je da su mafije, svakojaki kriminalci, asocijalne osobe i mnogi drugi patogeni segmenti dru{tva, svi zajedno, instrumentalizova ni od strane spoljnih snaga mraka, kojima ne odgovara na{ preporod, da nastave slabljenje i destabilizaciju zemlje iznutra. Ovo je olak{ano samim tim jer se radi o kriminalcima, mahom o osobama vrlo specifi~ne psihe i krajnje ostra{}enosti. Posle decenija enormnih privilegija i samovla{}a, ostalo nam je neznanje, neprizemljenost, ludilo grandomanije. “Iza neznanja ostaje NI[TA”. ^injenica je da jo{ nije izvr{ena analiza uzroka dana{nje krize, ova mra~na tema jo{ nije razja{njena na pravi na~in, na{a dru{tvena nauka i dandanas tavori i ne slu`i svojoj nameni. Nikako se ne mogu slo`iti sa reakcionarnom rasisti~kom tezom da je na{ narod lo{, ili kriv; pre vidim uzroke u geografskoj regiji koju on naseljava, kao i u razli~itim istorijskim i politi~kim koincidencijama i nad metanjima velikih sila. Mi nismo krivi {to su nas napali Turci, koji su od nas bili neuporedivo brojniji i ja~i. Oni su na{u naciju vratili u pro{lost i unazadili je. Od toga se jo{ nismo ni izdaleka oporavili. Tako oslabljenoj naciji, vekovima tiranisanoj, gurnutoj u duboku krizu identiteta, gde je istinska intelektualna elita i posle turske vladavine u izvesnoj meri bila bri`ljivo isklju~ivana iz dono{enja klju~nih odluka, nije bilo te{ko nametati pogre{ne izbore o kojima se ovde govori; a naro~ito u Drugom svetskom ratu i prilikom zavo|enja komunizma, pa sve do dana{njih dana. Od, na`alost, delimi~nog statiste, ili objekta, treba da postanemo subjekt. Potrebni su nam velika mudrost i diplomati~nost, i nova zrelost i svest. A to zna~i, pre svega, sagledavanje namera i `elja donosioca od luka, velikih sila, njihovih aspiracija na Balkanu i u svetu, njihove stra tegije u zadovoljavanju svojih interesa. Imamo pravo na samoodbranu – branimo svoje interese mudro{}u, onda }emo ih ostvariti. Mo}nici pre svega zahtevaju podre|enost njihovoj viziji, konformizam. Ali mudro{}u i diplomati~no{}u mi u okviru toga treba da prona|emo ozbiljnije poma ke za nas. A njih ima, i mi to mo`emo u~initi, kao {to su to u~inili neki drugi narodi koji su bili u sli~noj situaciji u kojoj smo mi sada. Politika je umetnost mogu}eg. 205 Hereticus, 1-2/2009 Tomislav Krsmanovi} Bo{ko Risimovi} – Pomen vojniku, 1952. 206 Razmi{ljanje o smrti .................. - SECANJA .................. \ura \urovi} RAZMI[LJANJE O SMRTI Smrt je korelat `ivota. Niti se smrt mo`e zamisliti bez `ivota, niti `ivot bez smrti. Sve {to je `ivo mora umreti. Religija nas u~i da je ~ovek, kao duhovno bi}e, besmrtan. Ono {to umire, to je samo telo, a duh `ivi i dalje. Samo taj `ivot duha bez tela nama nije poznat. Kad razmi{ljamo o smrti, mi imamo na umu nestanak `ivog bi}a, neminovan i apsolutan. Zato {to je smrt apsolutan kraj egzistencije `ivog bi}a, ~ovek stra huje od nje, sve ~ini da njen dolazak odgodi, ~ak i onda kad se nalazi u du bokoj starosti. U su{tini `ivot je tvrdoglava upornost protiv svega {to ga ugro`ava. @ivot je naoru`an bezbrojnim sredstvima protiv smrti. Kad je ugro`en spolja, organizam se sav mobili{e za odbranu; tako postupa i kad je ugro`en iznutra od neprijatelja koji se uselio u telo. U slu~aju povrede, preloma kosti, on se sam uspe{no krpi. Na toj sposobnosti organizma za sniva se hirurgija u medicini. Nijedan instinkt `ivog organizma nije inten zivniji ni uporniji od instinkta samoodr`anja. Zato Dobrice ]osi}, na{ ve liki posleratni pisac, nije u pravu kad tvrdi de se `ivot ne mo`e voleti ako se ne voli smrt. Ljubav prema smrti je negacija `ivota, ona je u suprotnosti sa instinktom samoodr`anja, pa je zato protivprirodna. Za razliku od `ivotinje, `ivot za ~oveka nije uvek najve}a vrednost. Kao mnoga `ivotinja on }e se izlo`iti najve}em riziku po sebe za spas svog ugro`enog poroda. Ali on }e se `rtvovati i za ideju koja u njegovoj svesti prevazilazi vrednost `ivota. Religije, hri{}anska sigurno vi{e od svake dru ge, bele`e plejade mu~enika koji su radije umirali u najgroznijim muka ma no se odrekli vere u svog Boga. Velike revolucionarne ideje, koje su \uro \urovi} (Gornja Gorevnica, ^a~ak, 1900 – Beograd, 1983), pravnik, politi ~ar, prevodilac. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io u ^a~ku. Doktorirao je prava u Parizu (Sorboni). Godine 1941. pristupio je pokretu Dra`e Mihailovi}a. Radio je u Propagandnom odeljenju Vrhovne komande JVuO, bio sekretar Centralnog nacionalnog komiteta i urednik lista Ujedinjeno srpstvo. Komunisti~ka vlast ga je uhapsila 1944. godine i osudila na kaznu zatvora od 20 godina. Robijao je 18 godina u Sremskoj Mitrovici do 1963. godine. Nakon toga, ponovo osu|en na 5 godina zatvora. 207 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} pokretale i uvek }e pokretati mase dru{tva u krizi za ru{enje postoje}eg poretka, dale su bezbrojne primere svesnog `rtvovanja sebe, ponekad i svojih najdra`ih, za op{tu stvar, za pobedu revolucije. ^ovek se bez roptanja `rtvuje i za spas svoje zajednice, oli~ene u plemenu, naciji, otad`bini, kad tu zajednicu treba braniti od napada~a ili osloba|ati od porobljiva~a. Patriotsko ose}anje gra|ana, na `alost, mnoge su vlade u pro{losti, a neke i u na{e dane, zloupotrebljavale nasr}u}i na slo bodu drugih naroda u cilju osvajanja ili politi~ke, ideolo{ke i ekonomske dominacije. Ni poslednji svetski rat, koji je vo|en protiv fa{isti~korasisti~ ke ekspanzije, nije ostao bez te stare mane: sa geografske karte, na primer, nestale su tri nezavisne balti~ke dr`ave, Estonija, Latvija i Litvanija. Taj grabe` prvo je blagoslovio Hitler, a na kraju rata i zapadni saveznici. Do koje mere se mo`e dosti}i patriotsko ose}anje obi~nog ~oveka u jednom malom narodu, bez obzira na opasnost, neka poslu`e ~etiri sle de}a ilustrovana primera. Mobilizacija srpske vojske 1912. godine do~ekana je sa urnebesnim odu{evljenjem u svim slojevima srbijanskog dru{tva. Bio sam tada u pr vom razredu gimnazije u ^a~ku. Kad su usred no}i crkvena zvona po~e la da zvone, svo odraslo stanovni{tvo oba pola znalo je da je to znak za mobilizaciju i da rat protiv omrznute Turske treba uskoro da po~ne radi oslobo|enja porobljene bra}e i osvete za poraz na Kosovu polju gde su Osmanlije sru{ile srednjovekovnu srpsku dr`avu 1389. godine. Ljudi i `ene istr~ali su na ulicu i po~eli da svoju radost izra`avaju pesmom i burnim poklicima, kao da su ~uli poziv na neko svenarodno veselje, a ne za rat u kome se gine, sakati, pati, a mo`e se i pasti u ropstvo omrznutog neprija telja pod kojim je srpski narod vekovima robovao, ali svoju veru i nacio nalnu svest nije izgubio. Kako tada u magacinima vojske nije bilo dovoljno uniformi za sve mobilisane, neznatan broj mobilisanih vra}en je ku}i, kao “prekobrojni”. Bio sam svedok o~aja tih ljudi {to ostaju kod ku}e se “`enama”, dok nji hove kom{ije odlaze u sveti boj. Dolazili su mom dedi Stevanu, koji je bio istaknuti seljak politi~ar (biv{i dugogodi{nji predsednik op{tine, biv{i poslanik Velike narodne skup{tine 1888, a tada predsednik Okru`nog od bora) i molili ga i preklinjali da ide u komandu i kako zna da udesi da ti ljudi budu pozvani u rat kao i ostali sposobni gra|ani. Nisu se pla{ili mo gu}e smrti u borbi s Turcima, ve} {to kao `ene ostaju kod ku}e. Va`nost borbe protiv omrznutog neprijatelja bila je za te ljude daleko va`nija od vlastitog `ivota. Samo nepune dve godine docnije opet su no}u crkvena zvona objavi la mobilizaciju. Sade nije bilo prekobrojnih: tre}epozivci (najstarija godi{ta vojnih obveznika) oti{li su u civilnom odelu na zborna mesta i odatle na du`nost u pozadini; sad nije bilo ni onog odu{evljenja iz 1912: jo{ su bile 208 Razmi{ljanje o smrti sve`e rane ne samo iz borbi protiv Turaka ve} i protiv verolomnog save znika – Bugarske, ali su ljudi bili svesni opasnosti po zemlju i neophodno sti maksimalnog napora, bez obzira na `rtve. Nije bila nikakva tajna da je mo}na AustroUgarska re{ena da ostvari svoj stari plan uni{tenja Srbije, koju je zbog njenog uticaja na Srbe i ostale Jugoslovene u Habsbur{kom carstvu i kraljevstvu ose}ala kao kost u grlu, pa ju je zato trebalo poraziti i njenu teritoriju priklju~iti habsbur{kim zemljama. Povod za taj poduhvat koji je izgledao vrlo lak, pru`io je sarajevski atentat. Sve je to bilo pozna to Srbijancima, pa se zato stepen patriotskog ose}anja nije primetno razli kovao izme|u vojnika i oficira, seljaka i varo{ana, proletera i bur`uja (pr vak mlade Socijalisti~ke partije Dimitrije Tucovi} poginuo je u borbi kao komandir ~ete). Ta jednodu{nost srbijanskog dru{tva omogu}ila je sjajne pobede srpske vojske 1914, prvo na planini Ceru, a zatim na reci Koluba ri. Bile su to i prve savezni~ke pobede u Prvom svetskom ratu. Kaznena ekspedicija kojom je komandovao carskokraljevski namesnik u Bosni i Hercegovini general Oskar Po}orek i kojoj je bilo stavljeno u zadatak da pregazi Srbiju, pobegla je preko Drine i Save vrtoglavom brzinom, osta vljaju}i pobedniku veliki broj zarobljenika i skoro celokupno te{ko naoru `anje, pored mno{tva lakog oru`ja, municije i raznog drugog materijala. Tre}i slu~aj je iz 1941, a odnosi se na vulkanski revolt ~itavog srp skog naroda protiv namere kneza namesnika Pavla i vlade da se pristu panjem Trojnom paktu (Nema~ka, Italija, Japan), uz dovoljno garancije za o~uvanje suvereniteta na{e dr`ave, izbegne ili bar odlo`i rat s Hitlero vom Nema~kom. Poljska je ve} bila osvojena i podeljena izme|u Hitlera i Staljina; Francuska i Belgija kapitulirale, a Holandija, Danska i Norve {ka jednim naletom okupirane. Nema~ke divizije nisu bile nigde anga`o vane. U tim okolnostima odbijanje zahteva za pristupanje Trojnom pak tu bio je siguran znak da }e Hitler napasti Jugoslaviju i brzo je razoriti. Kad francuska armija, zajedno sa britanskim ekspedicionim snagama nije mogla da zaustavi nadiranje Hitlerovih oklopnih divizija, ~emu se Jugo slavija mogla nadati? Zdrav razum je nalagao pristupanje Trojnom paktu kad je Hitler prihvatio dva glavna uslova: prvi, da Nema~ka i Italija ne}e zahtevati dozvolu za prelaz ili prevoz vojnih trupa preko na{e teritorije, i drugi, da ne}e tra`iti od Jugoslavije da njena vojska u~estvuje u ratu s voj skama te dve sile. Kad se uz to zna da su Ma|arska i Rumunija ve} bile pristupile Trojnom paktu jo{ u novembru 1940, a Bugarska 1. marta 1941. i da su nema~ke trupe ve} bile u tim susednim dr`avama Jugoslavije, a Engleska u nemogu}nosti da nas efikasno pomogne, onda je i prose~noj pameti bilo jasno da se od dva zla mora izabrati manje, {to zna~i pristupi ti Trojnom paktu. To je nalagao zdrav razum, ali se Srbi u toj situaciji, u ogromnoj ve }ini i svim slojevima dru{tva, nisu oslanjali na razum, ve} na ose}anja koja 209 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} su zahtevala da se, bez obzira na sve katastrofalne posledice, ne sme na pustiti Velika Britanija, stari i provereni saveznik iz Prvog svetskog rata. Vi{e od 90% Srba bilo je uvereno de }e Hitler izgubiti rat, pa zar mi Srbi – tako se rezonovalo – da se osramotimo pred sobom, svetom i na{im bu du}im pokolenjima stupanjem pod Hitlerovu zastavu makar i ne ratovali na njegovoj strani. Kao {to prekobrojni 1912. nisu mogli da podnose sra motu {to ne idu u rat, tako je skoro ~itav srpski narod strahovao od sramo te ako Jugoslavija pristupi Trojnom paktu. Ose}anje ~asti i vernosti bilo je ja~e od instinkta samoodr`anja. Takvog ose}anja nije bilo ni kod Hrvata ni kod Slovenaca ne samo zbog razli~ite verske i nacionalne tradicije ve} i zbog apsolutnog povere nja koje su imali u svoje predstavnike u vladi Dragi{e Cvetkovi}a. I politi~ari i oficiri srpske narodnosti znali su da se Hitleru i Muso liniju ni{ta ne mo`e verovati, da su za njih sve~ano zaklju~eni ugovori, koje su potpisali njihovi ministri inostranih poslova, a Firer i Du~e javno blagoslovili, bili obi~no par~e hartije koje se po potrebi brzo cepa i baca u ko{ za otpatke. Ali je u uslovima marta 1941. vrhovni interes zahtevao da se rat odgodi, ako se ne mo`e izbe}i, pristupanjem Trojnom paktu. Da nije bilo pu~a od 27. marta, Hitler nas sigurno ne bi napao pre 15. maja kad je, prema ranije donesenoj odluci – plan “Barbarosa”, morao krenu ti u napad na Sovjetski Savez. Niko u Beogradu ni u svetu nije znao za tu odluku, ali da je Jugoslavija do~ekala taj datum imala bi mogu}nost da ona pre bira trenutak kad }e se pridru`iti saveznicima, no Hitler kad }e narediti napad na nju. Ta igra ma~ke i mi{a mogla se planirati u vrlo zatvorenom krugu. Da se izvede do kraja trebalo je poverenje srpskog naroda u Srbe u vladi Dragi{e Cvetkovi}a, ali tog poverenja na `alost nije bilo. I zato su oficiri srpske narodnosti u Beogradskom garnizonu, poneseni narodnim raspolo `enjem i ne razmi{ljaju}i o posledicama, organizovali i izveli dr`avni udar 27. marta 1941. kojim je oboren namesni~ki re`im. Tu avanturu Jugosla vija je platila sa 1.700.000 `rtava, prete`no Srba, silno produbljenim nepo verenjem izme|u Srba i Hrvata, prouzrokovanim varvarskom politikom usta{a protiv `ivota Srba (jednu tre}inu pobiti, drugu tre}inu prevesti u katoli~ku veru, a ostatak proterati u Srbiju), njihovih svetinja i njihove imovine, bez primera u istoriji hri{}anske Evrope do Hitlerovog dolaska na vlast, zatim strahovitim razaranjima i kona~no, pobedom komunisti ~ke revolucije. Prevrat u Beogradu Srbi su {irom Jugoslavije pozdravili urnebesnim odobravanjem, ne slute}i {ta ih ~eka u neposrednoj budu}nosti. Zbivanje u Beogradu u poslednjoj dekadi marta 1941. {kolski je pri mer kako je bar u kriznim situacijama, neophodno imati vladu u ~iji se pa 210 Razmi{ljanje o smrti triotizam i mudrost vo|enja zemlje ne sumnja. Te svesti na `alost nije bilo ni u kneza Pavla niti u njegovih najbli`ih politi~kih i vojnih savetnika. Da tragedija ne pro|e bez ironije, pu~isti~ka vlada generala Simovi }a, u kojoj su bile zastupljene sve gra|anske partije, suo~ena sa opasno{}u rata i nesposobno{}u jugoslovenske vojske da se s kakvim bilo izgledom na uspeh suprostavi Hitlerovim oklopnim divizijama i vojskama njegovih saveznika Italije, Ma|arske i Bugarske – priznala je obaveze iz protoko la o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, trude}i se da ubedi Berlin i Rim da je izvr{eni prevrat unutra{nja stvar Jugoslavije i da on nema nika kve veze s pristupanjem na{e zemlje Trojnom paktu 25. marta 1941. Bio je to nesumnjivo najbolji dokaz da je dr`avni udar bio ne samo pogre{no zami{ljen ve} i po svojim posledicama katastrofalan. Poslednji primer je vi{e izraz revolucionarnog, no patriotskog ose }anja. Odnosi se na neizmerno odu{evljenje jugoslovenskih komunista izazvano nema~kim napadom na Sovjetski Savez 22. juna 1941. Za njih je najedanput, tim ~inom, dotada imperijalisti~ki rat postao odbrambeni, dakle pravedan. Ono za {ta se Komunisti~ka partija spremala dvadeset godina u ilegalnosti sad je bilo na domaku ruke. Samo je trebalo umeti i biti sposoban za `rtvu. A komunisti su imali ta obadva kvaliteta. Pobeda revolucije bila je za svakog pravog komunistu va`nija od vlastitog `ivota. Po~etni neuspesi Crvene armije, iako za njih neslu}eno iznena|enje, nisu pokolebali njihovu veru u pobedu, bez obzira na `rtve, naro~ito kad su u rat stupile i Sjedinjene Dr`ave. Znali su i u to ~vrsto verovali da ih Staljin, ma {ta bilo, ne}e ostaviti na cedilu; u Engleze i Amerikance, kao bastione kapitalizma, nisu imali poverenje sve dok ih, posle teheranske konferen cije, nisu po~eli obilno pomagati. A i tad su sumnjali, bojali se, okrenuti srcem i razumom prema Sovjetskom Savezu i velikom Staljinu. I desilo se ~udo. Kada su 1948. do{li u sukob s “vo|om naprednog ~ove~anstva”, da nije bilo oslonca na “truli” zapad, silno bi se izmenila situacija u Jugo slaviji, a njeni glavni rukovodioci, ako na vreme ne bi mogli pobe}i, bili bi osu|eni kao izdajnici i pogubljeni. Po svojoj su{tini `ivot je sam sebi cilj – stalno reprodukovanje, ali ~ovek kao svesna jedinka u dru{tvu, kako smo videli, ima vrednosti koje su ~esto va`nije od vlastitog `ivota. On se ne rukovodi samoinstinktom nego i razumom; on se, jedini od svih `ivih bi}a, svesno projektuje u bu du}nost, planira ne samo za sebe ve} i za bli`e i dalje potomstvo, izgra|u je sebe i uslove `ivota oko sebe ne samo za danas ve} i za sutra, ne samo za sebe i svoje srodnike nego i za svoje pleme, svoj narod, svoju dr`avu, svoju veru u Boga ili pravednije dru{tveno ure|enje. Ima prilika kad je pojedinac spreman da zameni izuzetno dragu oso bu koja je osu|ena na smrt, da se `rtvuje za nju. Takvih slu~ajeva je bilo dosta u Srbiji za vreme pro{le neprijateljske okupacije. Poznat je slu~aj 211 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} takve zamene u mom rodnom selu Gornja Gorevnica kod ^a~ka. U gru pi seljaka koje je neprijatelj pohvatao za streljanje u cilju odmazde za ubi jene nema~ke vojnike nalazio se i unuk Sretena Blagojevi}a. Kle~e}i Sre ten je molio okupatorskog oficira da zameni unuka. Nemcu je bilo stalo do broja Srba koje treba ubiti, ne do odre|enih li~nosti, pa je zato iza{ao u susret starom seljaku. Sreten je oti{ao u smrt radostan {to time spasava `ivot voljenom bi}u `rtvuju}i svoj. Kad bih se ja na{ao u dilemi da li da umrem ja ili moja supruga Ana, koja je isuvi{e prepatila zbog mog 21go di{njeg robijanja, ja bih bez dvoumljenja izabrao smrt da nju spasem, a to bih, naravno, u~inio i za decu da ih imam. Tako bih postupio zato {to sam na osnovu vlastitog iskustva do{ao do dubokog ube|enja da u me|uljudskim odnosima nije ni{ta toliko uzvi {eno i divljenja dostojno kao brak u kome su oba partnera u tolikoj me|u sobnoj duhovnoj zavisnosti da nema te prepreke ili te pretnje koja bi ih za `ivota mogla razdvojiti. Toj proporcionalno ne velikoj grupi sre}nika pripadam i ja evo ve} ~etrdeset devet godina. Nekoliko slede}ih ~injenica iz najmra~nijeg perioda mog `ivota dovoljno su indikativne. Za vreme mog prvog su|enja 1954. g. kad je bilo op{te uverenje ka ko }e se iz docnijeg izlaganja videti, da ne mogu izneti `ivu glavu, moja su pruga Ana bila je spremila otrov da ga proguta kad preko radija ~uje vest da sam osu|en na smrt, uverena da za mene, u tom slu~aju, nema pomilo vanja. A kad je nada da se najgore ipak ne}e dogoditi nije izneverila, ~ini la je sve, ~esto puta i nemogu}e, da me dr`i u `ivotu donose}i mi svakog meseca, kad nisam bio pod kaznom, paket s najboljom hranom koja se u ono posleratno vreme te{ko nalazila. Donosila i satima ~ekala na ci~i zi mi, ki{i ili snegu i nesnosnoj ko{avi, ili na vrelom julskom i avgustovskom suncu, uvek bez ikakvog zaklona – ~ekala da se upi{e za posetu i preda meni doneti paket s hranom. Takvo stanje trajalo je nekoliko godina, sve dok Uprava robija{nice nije obezbedila prostoriju za posetioce osu|enika, ali je i ona, ta prosto rija, bila nedovoljna, jer se u na{oj robija{nici nalazilo oko tri hiljade osu |enika, u ogromnoj ve}ini za politi~ka dela, pa je zato u dane posete bila uvek velika gu`va srodnika i osu|enika koji su do{li da se vide sa ocem, sinom, bratom, mu`em. Poseta je, dakle, bila rezervisana samo za naju`i krug srodnika. Na `alost to nisu bile jedine te{ko}e s kojima se borila moja supruga. Posle izvesnog vremena po mom su|enju pozvana je u lokalnu Udbu da joj se prijateljski posavetuje da se, dok je jo{ mlada i lepa, razvede od mu `a i uda: ne treba da se zavarava da }e ga do~ekati `ivog, jer }e on sigurno umreti pre isteka dosu|ene mu kazne. Kad ovaj vi{e puta ponovljen savet nije mogao biti prihva}en, re~eno joj je da treba da shvati svoju situaciju i u svom interesu sara|uje sa Udbom. Od nje se ne tra`i mnogo, a prima}e 212 Razmi{ljanje o smrti za svoje usluge vlasti ve}u nagradu od plate koju zara|uje u preduze}u. Du`nost bi joj bila da s vremena na vreme podnosi pismene izve{taje o svojim zapa`anjima u preduze}u, na pijaci i u radnji gde se snabdeva na mirnicama, kao i u kontaktima s poznanicima. Udbu sve interesuje, ~ak i politi~ki intonirani vicevi. Posao nije te`ak, ali je u svakom pogledu vrlo koristan. Re~eno joj je da dobro razmisli o ovom predlogu i obavesti ih {ta je odlu~ila. Moja supruga je bez posebnog razmi{ljanja odmah odgo vorila da je sasvim dobro shvatila {ta se od nje tra`i i da je svesna koristi koju bi imala, ali `ali {to mora da ponu|a~a obavesti da ona nije dorasla za tu tako delikatnu misiju, jer se u politiku ama ba{ nimalo ne razume, a uz to joj je i pam}enje vrlo slabo. Posledice odbijanja tako “primamljive” ponude usledile su kad se Udbi u~inilo da je najpogodnije. Bio je 31. avgust 1949. godine kada je po drugi put otpu{tena iz slu`be i kada joj je uru~eno re{enje nadle`nog or gana unutra{njih poslova grada Beograda br. 7378/4–9 kojim se ka`njava sa pet dana zatvora i proterivanjem iz Beograde u Svrljig, varo{icu u isto~ noj Srbiji severno od Ni{a u kojoj nikad nije bila niti nekoga tamo pozna vala. Iz tog mesta nije se smela vratiti u Beograd staroj i bolesnoj majci i usvojenici, u~enici osnovne {kole, pre isteka roka od {est meseci. Razlog kazne: {to je besposli~ila sve do decembra 1948, iako je pre tog prvog za poslenja podnela molbu za posao u 17 raznih preduze}a, ali je svuda bila odbijena iz razloga {to joj je mu` osu|en na dugogodi{nju robiju. Bilo je to za moju sirotu suprugu grom iz vedra neba, ne{to na {ta ni u snu nije mogla pomisliti. Zato se ona `alila svim instancijama koje su po zakonu imale pravo i du`nost de je uzmu u za{titu, pa ~ak i mar{alu Titu koji je tada bio predsednik jugoslovenske vlade, i kona~no uspela da se ne zakonito re{enje o kazni zatvorom i progonstvom iz Beograda poni{ti. Ali i kad je spreman da svesno `rtvuje sebe za ne{to {to je za nje ga vrednije od vlastitog `ivota, odbranu otad`bine, pobedu revolucije, na primer, ~ovek ~ini sve, vr{e}i svesno svoju du`nost, da izbegne smrt ako je to ikako mogu}e. A ako je to nemogu}e, on umire veruju}i u krajnju pobedu svoje stvari, siguran da }e se ono za {ta se borio ostvariti, da se dakle uzalud ne `rtvuje. U takvoj situaciji religiozan ~ovek je u preimu} stvu nad ateistom. Za njega je smrt kapija kroz koju se prolazi iz ovog sve ta na drugi gde }e se njegova `rtva priznati i nagraditi ako je u~injena za veru ili s verom u pravednost Bo`ju. Ali on i tada strepi, jer religija, ma kako pro`imala ~ovekovu svest, nije u stanju da uvek obuzda silinu instik ta samoodr`anja. Kao korelat tog mo}nog instinkta, strah od smrti je imanentan sva kom `ivom bi}u. @ivot je za ~oveka najve}a vrednost uz gore izlo`ena od stupanja kada se on svesno `rtvuje za odbranu izvesnog vrlo ograni~enog broja vrednosti koje su za njega va`nije od vlastitog `ivota. A sud ga, po 213 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} pravilu, u bezmalo svim dru{tvima, li{ava `ivota kad se ogre{i o dobro ko je dru{tvo smatra izuzetno va`nim. Op{te je uverenje da je smrtna kazna te`a od svake druge, jer ~ove ka li{ava mogu}nosti postojanja, bri{e ga iz redova `ivih, pretvara ga u stvar. Da li je to uverenje ispravno, da li je smrtna kazna najve}e trplje nje koje se ~oveku mo`e nametnuti? Na prvi pogled izgleda da jeste, ali pri malo dubljem i svestranijem razmi{ljanju – nije. Jer ~ak i kad se smrt na kazna izvr{ava na izuzetno svirep na~in, kao {to je, na primer, nabija nje osu|enog na kolac, jezivost koju je Ivo Andri} majstorski opisao u ro manu “Na Drini }uprija”, trpljenje, ma kako intenzivno bilo, vremenski je ograni~eno, relativno kratko traje. ^im smrt nastupi, trpljenja nestaje, od mu~itelja smrt se pretvara u spasioca. Ljudi koji boluju od raka jedva ~ekaju kraj da ih oslobodi u`asne patnje. Ali to nije ljubav prema smrti, ve} biranje manjeg zla. Postoje, dakle, kazne te`e od smrtne. Zar oduzeti `ivot detetu za roditelje nije te`a kazna od vlastite smrti? Zar te{ko osakatiti ~oveka, po lomiti mu noge ili ruke, ili oslepiti ga nije ve}e zlo od smrtne kazne? Ma da u sva tri slu~aja, kad bi bio pitan, mnogi bi ~ovek pre izabrao takvu kaznu no smrt. Smrt je ~oveku ponekad dra`a od `ivota zato {to mu je `ivot postao nepodno{ljiv. ^ovek se na|e u izuzetno te{koj situaciji u kojoj mu `ivot po staje teret koji se ne da nositi, nepodno{ljiv do te mere da je samoubistvo jedini izlaz. Neuspeh u ljubavi ili pad na ispitu za nervno labilne i ambicio zne mlade osobe, bra~ne tragedije, ose}anje napu{tenosti od onih koji se najvi{e vole i od kojih se najvi{e o~ekuje, srozavanje iz velikog bogatstva u jo{ ve}u bedu, gubitak du{evne ravnote`e koji vodi u besmisao `ivota iz raznih razloga, ili kad se otkrije kakvo prljavo delo koje je subjekat po~i nio, pa ga zbog toga ~eka prezir sredine iz koje nema kud – neki su od vi {e motiva za samoubistvo u mirno vreme. A u gra|anskim ratovima, kad strasti prekomerno ovladaju ljudima, ~esto se pribegava samoubistvu pre no da se padne u ruke protivniku, ne samo iz straha od poni`enja ve} i zbog mogu}eg varvarskog mu~enja pre pogubljenja. Iz robija{nice u Sremskoj Mitrovici ostala su mi u nezaboravnom se }anju samo dva samoubistva, prvo pukovnika Petra Simi}a i drugo brice Milovana \ur|evi}a. Obadva su izvr{ena za vreme terora. Tim imenom smo mi osu|enici, s punim pravom, krstili prvih pet meseci stroge izolacije probranih politi~kih osu|enika i raspore|enih u }elije na drugom spratu Paviljona samica. Ta izolacija nije bila posledica neke akcije tih osu|eni ka niti su oni, s malim izuzetkom, bili voljni za ma kakav politi~ki rad na robiji. Nju je nametnula te{ka situacija stvorena u zemlji sukobom Komu 214 Razmi{ljanje o smrti nisti~ke partije Jugoslavije s Komunisti~kom partijom Sovjetskog Saveza oko osnovnog problema, ko je stvarni gospodar na tlu Jugoslavije, Tito ili Staljin. Zato je jugoslovensko rukovodstvo, u tom sukobu Davida sa Goli jatom, zateglo uzde ne svim sektorima dru{tva, pa i po robija{nicama. Da se shvati atmosfera u kojoj su Simi} i \ur|evi} izvr{ili samou bistvo potrebno je izneti glavne ~injenice koje karakteri{u vreme terora. Stroga izolacija po~ela je kod nas u Sremskoj Mitrovici 3. jula 1948, a za vr{ena je 3. juna 1950. Teror je, pak, trajao od po~etka stroge izolacije pa do po~etka decembra iste godine. Izolovani su podeljeni u dve grupe, po jedina~no izolovani i grupno izolovani; prvi po jedan u }eliji, drugi po ~eti ri u }eliji. Za razliku od pojedina~no izolovanih, ovi su zajedno izvo|eni u jednu {etnju dnevno i redovno vo|eni na kupanje, {to je pojedina~no izolovanim bilo uskra}eno za sve vreme terora. I pojedina~no i skupno izolovani bili smo za vreme terora na re`i mu sistematskog izgladnjivanja. Pre izolacije mogli smo primati od ku}e paket s hranom te`ak do 14 kgr; za vreme terora taj paket nije smeo biti ve}i od 5 kgr. Hrana s kazana bila je vi{e nego o~ajna. Kad sam jednom, prilikom njegovog dolaska u moju }eliju, rekao M. Toromanu, zameniku upravnika, da je humanije da nas pobiju no {to nas ovako more gla|u, on mi je doslovno odgovorio: “Znamo mi da je ono {to primate s kazana vru }a voda, ali i ti treba da zna{ da mi radimo po nare|enju odozgo i da ti ro bija{ u zemlji diktature proleterijata.” I pojedina~no i skupno izolovani bili smo za vreme terora li{eni knjiga, novina, pisaljki, hartije za pisanje, i po vrh svega mese~ne posete najbli`ih srodnika. Sve se to, naravno, izmenilo po~etkom decembra: paket s hranom od ku}e pove}an je na 10 kg, dozvoljena je poseta najbli`ih srodnika, sad su i pojedina~no izolovani izvo|eni na “usamljeni~ku {etnju” i vo|eni na kupanje; hrana s kazana vra}ena je na standard pre izolacije; davane su nam knjige, ali ne po na{em izboru, kao i pisaljke i hartija za pisanje, ali novine nismo primali sve do kraja izolacije. Sukob sa Staljinom bio je razlog kako za uvo|enje terora u robija {nici 3. jula 1948, tako i za njegovo ukidanje po~etkom decembra iste godi ne. Svi poku{aji jugoslovenskih komunista da razuvere, ubede i umilostive Staljina nisu uspeli. Na zamerke Beogradu da se Partija utopila u narodni front i da ne igra vode}u ulogu, odgovoreno je odr`avanjem petog kongresa Partije i njegovim lenjinisti~kim odlukama; na tvr|enje da se ni{te ne pred uzima za transformaciju sela gde kulaci vr{ljaju, odgovoreno je prisilnom kolektivizacijom koja }e, posle nekoliko godina biti ukinuta; na zamerku Moskve da po gradovima bur`oazija di`e glavu, odgovoreno je nacionali zacijom sitne industrije i sitne trgovine, a po robija{nicama terorom. 215 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} U strogu izolaciju strpani su ne samo istaknuti aktivni neprijatelji iz doba okupacije ve} i predstavnici visoke bur`oazije. Tako su se u na{oj robija{nici me|u skupno i strogo izolovanim na{li magnati jugoslovenske tekstilne industrije: tri brata Teokarovi}a (Vlada, Laza i Slavko) i Vlada Ili}, koji je pre rata bio predsednik Industrijske komore i jedno vreme predsednik grada Beograda. Na petom kongresu Komunisti~ke partije Ju goslavije, Milovan \ilas, koji }e se docnije proslaviti kao neprijatelj mark sizmalenjinizma, zavr{io je svoj referat pokli~em: “@iveo veliki Staljin!” No sve to nije moglo zadovoljiti “vo|u naprednog ~ove~anstva”. Ostao je on tvrdoglavo pri svome. U krajnjoj liniji njemu su trebale ni{ta manje nego glave nekoliko najistaknutijih jugoslovenskih komunisti~kih ruko vodilaca s Titom na ~elu, koji su se, izme|u ostalog, bili drznuli da svojoj revoluciji, izvedenoj u toku neprijateljske okupacije, pripi{u izuzetan zna ~aj za sve oslobodila~ke pokrete u svetu. Tako se kona~no kristalna vaza nade i o~ekivanja s jugoslovenske strane razbila u parampar~i}e, pa su potegnuti te{ki ma~evi protiv propagande. U tako stvorenoj situaciji nije vi{e bilo razloga za teror u na{oj i drugim robija{nicama, ali je stroga izo lacija ostala kod nas sve do 3. juna 1950. S vremena na vreme dovo|eni su u na{ paviljon predstavnici dru {tvenih organizacija, valjda iz Vojvodine i u`e Srbije, da svojim o~ima vi de u kakvim uslovima izdr`avaju kaznu istaknuti neprijatelji iz doba oku pacije i vrhovi svrgnute bur`oazije, pa da posle o tome na {iroko i duga~ ko pri~aju, svaki u svojoj sredini, i tako demantuju zahuktalu propagandu svih komunisti~kih partija sveta, prema kojoj se u Jugoslaviji vra}a kapi talisti~ki poredak. Od istaknutih ~etni~kih rukovodilaca na{li su se me|u skupno izo lovanim dr Stevan Moljevi}, predsednik Izvr{nog odbora CNK i ~lanovi istog, \ura Vilovi} i dr Aleksandar Popovi}. U njihovoj grupi bio je i ~et ni~ki pukovnik Slavoljub Vranje{evi} i dr Laza Markovi}, prvak Narodne radikalne stranke i vi{e puta ministar. Me|u pojedina~no izolovanim bili su iz ~etni~kog politi~kog ruko vodstva samo dr \ura \urovi}, generalni sekretar CNK i Vojin Andri}, ~lan CNK i {ef za propagandu u VK po njenom povla~enju iz Srbije u Bo snu, a od ne~etnika dr Dragoljub Jovanovi}, vo|a Srpske selja~ke stran ke, osnovane pred rat od levog krila Saveza zemljoradnika kojem je bio na ~elu dr Milan Gavrilovi}. Dr Jovanovi} je okupaciju proveo u svojoj ku}i u Beogradu skriva ju}i se, po potrebi, u dobro kamufliranom bunkeru, a na dan oslobo|enja glavnog grada pojavio se s dugom bradom. Simpatizer “nove” Rusije i komunista u na{oj zemlji, on je pobedu revolucije pozdravio iz sveg srca, postao ~lan privremene Narodne skup{tine i sekretar Narodnog fronta. Me|utim, ro|en opozicionar kakav je bio, a po nekim indikacijama i na 216 Razmi{ljanje o smrti mig Sovjetske ambasade, gde je rado bio vi|en pre rata po uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Sovjetskim Savezom 1939. godine, on je po~eo da kontrira novom re`imu i van Narodne skup{tine i na njenim sednicama, {to ga je odvelo pred sud koji ga je poslao na devetogodi{nju robiju. Po jedina~no izolovan, on je proveo sam u }eliji, koliko se se}am, ne{to oko pet{est meseci. Usamljenje je, nema sumnje, vrlo ta{ka kazna. Nju je Anatol Frans smatrao jednom od najne~ove~nijih kazni koju su izmislili kineski tirani. Biti sam i danju i no}u, nemati s kim izmenjati bar nekoliko re~i, niti imati {ta za ~itanje, niti sredstvo za pisanje, niti se ~im bilo drugim mo}i zabaviti, ve~ito sam i uz to pod terorom, neizvesnosti i zlokobnih slutnji zaista nije lako, ne zna se za koga je nepodno{ljivije, da li za intelektualca ili ~oveka ni`eg ili skoro nikakvog obrazovanja. Za mene, me|utim, ta potpuna izolovanost nije predstavljala nere {iv problem. Brzo sam se dosetio kako da se borim protiv usamljenosti. Bio je to ~itav mali program kojim sam ispunjavao svako pre podne, a po nekad i popodne sve dok me izgladnjivanje i krvarenje hemoroida nisu vezali za slamaricu i preko no}i i preko dana. Sva jutra, sva podneva, sve ve~eri bili su za sve izolovane potpuno isti. Dan po~inje izno{enjem kibla. To je bila jedina prilika kad su se vrata otvarala po utvr|enom programu, pa je pojedina~no izolovani osu|enik imao priliku da baci pogled levodesno i na betonsko polje u prizemlju. Osim klju~ara, kako sam mnogo docnije saznao, mogao se videti u prize mlju samo poneki zaposleni redar, jer su vrata i u prizemlju i na prvom spratu svih }elija bila zaklju~ana za vreme izno{enja kibli strogo izolova nih. Ka`em, mnogo docnije, zato {to sam jedino ja bio li{en te privilegije: za sve vreme terora moju kiblu iznosio je redar, praznio je u klozetu, prao i vra}ao je u moju }eliju. Doru~ak, ru~ak i ve~era primani su kroz {uber na vratima, i radoznali, od upravnika preko klju~ara do redara, mogli su, kad im se prohte, posmatrati su`nja kroz bu{u. Program moje zabave, upravo ubijanja beskona~no “praznog” vre mena, po~injao je posle moje jutarnje molitve, ali ne po nekom utvr|enom redu. Obavezno sam svakog jutra vodio dug glasan razgovor s mojom dra gom suprugom Anom na njenoj zami{ljenoj poseti. Svakodnevno sam pe vao jednu crkvenu pesmu koju sam za vreme osnovnog {kolovanja pevao u krstonosima. Tim imenom zvala se kod nas litija sastavljena od sve{te nika, povorke |aka, krsta i crkvenih barjaka, koja o seoskoj slavi, uvek u drugoj polovini prole}a, obilazi sve zaseoke i svra}a u dvori{ta znatnog broja doma}ina, gde se obavlja obred kod “molitve”. Tim imenom na{i seljaci zovu vo}no drvo, obi~no jabuku, u koru kojeg sve{tenik urezuje krst kraj onih iz pro{lih godina. Ovaj obi~aj no{enja litije ukinut je posle revolucije. 217 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} Naravno, niko od nas |aka nije razumevao re~i pomenute pesme na staroslovenskom, obrednom jeziku svih crkava pravoslavnih Slovena. Meni su se njene re~i toliko urezale u svest da ih i sad, pred kraj `ivota, po nekad pevu{im vra}aju}i se u mislima u ta daleka vremena. U mojoj }eliji pak pevao sam je tako glasno de se ~ula i na spratu ispod nas. Od slede}ih ta~aka moje “razonode” vredi pomenuti recitovanje pe sama, govore zami{ljenom skupu, duge razgovore s bliskim prijateljem, prepirke s nekim koji se ne sla`e s mojim mi{ljenjem, sva|anje s neprija teljem, grdnja zami{ljenog bezobraznika itd. itd. Naravno upravnik je bio podrobno obave{ten o mom pona{anju u }eliji. Mnogo docnije saznao sam da je dvatri puta nedeljno dolazio u prepodnevnim ~asovima da kroz bu{u posmatra pojedina~no izolovane. Re~eno mi je da se pred mojom }elijom dosta zadr`avao i ponekad vrteo glavom: i on i klju~ari dugo su verovali da sam zaista po{izio. Kad su me iscrpljenost od izrazito deficitarne hrane i velikog krva renje hemoroida (tri puta su mi operisani za vreme robijanja) privezali za postelju na betonu sa koje sam se te{ko dizao, prestala je moja uobi~aje na prepodnevna “razonoda”. Ali se sad javila nova – poseta buba mare, o ~emu }e biti re~i na odgovaraju}em mestu ovog izlaganja. Osim hrane, nema drugog leka protiv gladi. Glad sam ose}ao sve vreme dok sam bio budan. A kad no}u spavam, ja sanjam samo bogate ve~ere, ru~kove, bankete. Bio sam o~ajan posle svakog bu|enja poku{ava ju}i da opet zaspim i na|em se u dru{tvu kao nekad za bogatom trpezom. Moj slu~aj je bio posebno te`ak i karakteristi~an za re`im terora. Po nje govom uvo|enju upravnik me je kaznio sa mesec dana bez paketa {to sam pre izolacije, za vreme jedne “mrtve {etnje”, ne{to nekom rekao, ~ega se kad mi je kazna spu{tena, nisam mogao setiti. Tako sam u avgustu ostao bez paketa s hranom. Ali to nije bilo sve: septembarski paket nije mi uru ~en odmah po prispe}u, na po~etku meseca, ve} na njegovom kraju. Pro veo sam, dakle, dva meseca na “vru}oj vodi”, kako re~e Toroman, i 200 grama kukuruznog hleba dnevno. Da nevolja bude ve}a patio sam, kako sam ve} pomenuo, od preteranog krvarenja hemoroida. Ve} u oktobru bio sam toliko iznemogao da sam se s krajnjim naporom dizao sa slamari ce da bih nekako dogegao do vrata da kroz {uber primim ono {to se zva lo hrana. Pored velike iznemoglosti patio sam i od te{ke sr~ane aritmije, koja mi se ~inila daleko opasnija no {to je stvarno bila. Najzad su doveli lekara robija{a dr Lanjija. Njemu je odmah bilo jasno u ~emu je stvar: pre pisao mi je bolni~ku hranu. Nikad ne}u zaboraviti kako je veliko divljenje izazvalo kod mene par~e ukusnog crnog hleba, {olja mleka i ukusno jelo {to u bolnici robi ja{nice sleduje obolelim osu|enicima. Posle prvog obroka ose}ao sam se bolje; posle petog dana mogao sam bez velikih te{ko}a da ustanem sa sla 218 Razmi{ljanje o smrti marice i malo {etam po }eliji. Srce je i dalje bilo nemirno, ali to sam sad lak{e podnosio. [estog dana pojavio se u mojoj samici upravnikov pove renik Peri}, predratni berberin, i kad me je zatekao na nogama i dobro osmotrio, iznena|enje se pojavilo ne njegovom licu.– Pa ti si se bre ugojio – rekao je ironi~no i povukao se. Tog istog dana ukinuto mi je bolni~ko sledovanje na osnovu nalaza ne lekara, ve} tog predratnog brice, koji je eto imao vlast da postavlja di jagnozu i odre|uje terapiju. Sre}om teroru se bli`io kraj. Nikad i kad mi je bilo najte`e za vreme terora, kad mi se ~inilo da }u umreti od gladi i krvarenja hemoroida, nije mi dolazila na pamet misao da patnje prekratim samoubistvom. ^esto sam se pitao {ta je to pukovnika Simi}a, ~oveka prekaljenog u ratovima (1912–1918) odlu~ilo na samoubi stvo. Na robiji je bio vrlo povu~en i ni malo radoznao da pravi poznanstva, jo{ manje prijateljstva. Na slobodnim {etnjama video se u dru{tvu dvojice trojice njemu valjda bli`ih sapatnika. Sticao sam utisak posmatraju}i ga na tim {etnjama, da je u`asno patio od nepravde koju mu je pri~inila nova vlast, iako se protiv nje stvarno nije borio. Ta~no je da je negde pred kraj leta 1944. pristupio ~etnicima ne shvativ{i da su tom pokretu ve} bili izbro jani dani. Do{ao je u vrhovnu komandu, sa njom pre{ao u Bosnu, ali nije imao ni jednu jedinicu pod svojom komandom, dakle nije se tukao s par tizanima, ali je ipak dobio, koliko se se}am deset godina robije. I sad kad je uveden teror, njega stavljaju u onu te`u grupu izolovanih: zatvaraju ga samog u }eliju i stavljaju na re`im izgladnjivanja bez ikakvog sredstva za razonodu kojim bi mogao da ispuni beskona~no dugo “prazno vreme”. A da li je i to sve? Da se ne sprema ne{to te`e, jo{ svirepije? Iz jed ne podzemne }elije sa severne strane, kao i njegova, dopiralo je i danju i no}u povremeno urlikanje nekog poludelog osu|enika. Sa prvog sprata, valjda iz prve ili druge }elije, stizao je poneki put, posle pove~erja, jeziv vri sak kao da ~oveku klje{tima kidaju meso ili ga pritiskaju vrelim gvo`|em. Po okon~anju stroge izolacije saznali smo da je tamo vo|ena istraga protiv nekih informbirovaca. A mo`da su ti vrisci bili iscenirani za kidanje `iva ca osu|enika na re`imu terora. Bilo jedno ili drugo, ono je moralo vr{iti jak uticaj na ~oveka istro{enih nerava. Mene je od pukovnika Simi}a delila samo jedna }elija. Kako je moja }elija bila preko puta klozeta, bio sam u mogu}nosti da ga kroz uski otvor iznad zatvorenog {ubera na mojim vratima kroz koji sam primao hranu, posmatram kad se vra}a iz klozeta gde je ispraznio i oprao kiblu. Lice mu je uvek bilo smrknuto. Jednom sam mu doviknuo “hrabro pukovni~e”. Ni je ni{ta odgovorio. Tako smrknut je bio i sudbonosnog 20. jula, sedamna estog dana posle uvo|enja terora. Vrativ{i se iz klozeta tresnuo je kiblu o betonski pod svoje }elije. Pomislih da time iskaljuje ono {to mu pritiskuje du{u. Potom odjeknu njegov prodorni glas: “Ja sam nevin” i ~u se tup udar 219 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} o betonski pod u prizemlju. Iskoristiv{i udaljenost ~uvara koji se nalazio na ulazu u na{ sprat, Simi} je sa tri re~i iskalio svoj iskonski bes na neprav du koja mu je u~injena i bacio se preko ograde u sigurnu smrt. Stari Jelini opravdali su ustanovu ropstva ~ovekovom slobodom da se ubije ako ne `eli da bude rob. Sli~na logika, ja verujem, opredelila je i sirotog Simi}a da u~ini kraj svom `ivotu. Za{to podnositi robiju na prav di Boga, trpeti usamljenje i gladovanje, opet na pravdi Boga, i ko zna {ta jo{ gore, svirepije do~ekati i trpeti?! Zar nije bolje u~initi svemu kraj? Da se klju~ar, kako mu je bila du`nost, nalazio na sredini reda }elija sa poje dina~no izolovanim, Simi}, verovatno, ne bi tog dana priveo u delo svoju odluku, ali bi sigurno docnije iskoristio prvu priliku da sprovede u delo ono {to je bio naumio. Milovana \ur|evi}a, bricu, koji se tako|e ubio za vreme terora, ni kad ne bi primorala na taj o~ajni~ki poduhvat, ni glad, ni samo}a, ni bo lest makar koliko trajao re`im terora. Da digne ruku na sebe, da voljno okon~a svoje dane moralo ga je prisiliti ne{to {to nije mogao podneti ni fizi~ki ni du{evno. Pre smrt, no to trpljenje iz dana u dan, iz no}i u no}, do kraja `ivota. Njegova nesre}a je bila poznanstvo sa mnom i njegovo hvalisanje kako sam mu ja veliki prijatelj i da je on gotov da sve u~ini {to bih ja zatra `io od njega. U stvari nas dvojica smo bili slu~ajni poznanici. Pre uvo|e nja terora on je s prvog sprata dolazio da nas brije. Tako smo se upoznali i imali priliku da dugo razgovaramo dok je on brijao moja tri sapatnika u }eliji. Posle prvog susreta on je koristio svaku priliku da skokne na na{ sprat i svrati u moju }eliju na razgovor. Dvetri nedelje pre uvo|enja tero ra poslat je s jednom grupom osu|enika na rad u Bosni. Na po~etku istra ge koja je povedena protiv mene vra}en je u robija{nicu da poslu`i kao krunski svedok. Evo za kakvu rabotu. Na dan 3. jula 1948. kada je po~eo teror uvo|enjem stroge izolaci je, upravnik robija{nice Du{an Milenovi} do{ao je u moju }eliju i saop{tio mi da su otkrivene moje veze sa svim paviljonima robija{nice i prikupljeni dokazi da sam savetovao, preporu~ivao, pa i nare|ivao osu|enicima koji su imali poverenja u mene da na radnim mestima vr{e sve vrste sabota`e: lomljenje alata, kvarenje ma{ina, presecanje transmisionih kaj{a, pa ~ak i lomljenje igala u {iva}oj radionici. Na moje pitanje da li je on svestan {ta govori, zar misli da sam ja tolika budala da se na robiji bavim sabota `ama, odgovorio mi je mirnim tonom da }e istraga pokazati ko je u pra vu, on ili ja. Istragu je vodio na~elnik Ministarstva unutra{njih poslova Srbije Bo jovi} neposredno i posredstvom zamenika upravnika M. Toromana. Da bi se stimulisali osu|enici da pristanu na “saradnju”, trojica od njih pu{teni 220 Razmi{ljanje o smrti su na uslovni otpust sa obrazlo`enjem za robija{e da su u istrazi protiv \u rovi}a kazali sve {to su znali, pa da }e se na isti na~in postupiti i sa drugi ma koji budu “iskreni”. Me|u tom trojicom povr{no sam poznavao samo u~itelja Jak{i}a, zvanog Batu. Mamac je nema sumnje bio vrlo privla~an. Njega je Toroman koristio {to je bolje znao i umeo. U kontaktima sa osu |enicima u svojoj kancelariji, po radionicama i u krugu robija{nice redov no je ponavljao: “\urovi} je sa prvog su|enja izneo `ivu glavu, ali ga ovog puta niko ne mo`e spasti”. Kako je bezdu{no postupao sa bri`ljivo probranim “svedocima” od kojih se o~ekivala “iskrenost;” saznao sam tek posle ukidanja stroge izola cije. Od svih su najgore pro{li Rade Bojovi}, ~etni~ki rukovodilac iz okoli ne ^a~ka, koji je za vreme istrage poludeo i siroti brica \ur|evi} koji se, kako sam ve} konstatovao, hvalio da je gotov da ispuni svaku moju `elju. Naravno ja pojma nisam imao da je on vra}en iz Bosne sve dok mi redar jednog dana nije doneo pozdrav od njega i obavestio me “u najve}oj tajno sti” da je i on pojedina~no izolovan i da ga ~esto vode na saslu{anje, ~ak i no}u. Nekoliko dana docnije, opet “u najve}oj tajnosti” doneo mi je po zdrav od brice s pitanjem: “{ta da radi, i da li da ka`e istinu o svemu {to zna?” Ovo pitanje bilo mi je dovoljan dokaz o ozbiljnosti moje situacije i gluposti upravnikovog zamenika. Pozdravio sam bricu po tom redaru i preporu~io da slobodno ka`e sve {to zna. To je bilo sve. Nekoliko nedelja docnije saznao sam od drugog re dara da je brica na|en jednog jutra obe{en o radijator. Ne verujem da ga je na taj korak primorala tortura, pre sam sklon pretpostavci da je on u trenutku du{evne slabosti potpisao zapisnik, koji je spremio Toroman, u nadi da od sve te zavrzlame oko izmi{ljene sabo ta`e ne}e ni{ta ispasti. Ali kad ga je docnije Toroman po~eo da uve`bava kako da odgovara na pitanja koje }e mu sud postavljati, puklo mu je pred o~ima kako je u`asnu gre{ku napravio. Bio je on vrlo osetljiv i vrlo pono san ~ovek kome je stalo da sredina u kojoj `ivi dobro misli o njemu, da ga uva`ava i da “ljudi od vrednosti”, kako je govorio, imaju poverenje u njega. Verovatno pri razmi{ljanju o sebi pred sudom i punom sudnicom radozna laca i posmatraju}i mene na optu`eni~koj klupi, njemu se na du{u navalio u`asno golem teret koji, onakav kakav je brica bio, nije mogao podneti. U~inilo mu se da je jedini izlaz bekstvo iz `ivota. Zato je od iscepane ko{u lje napravio om~u, namaknuo je sebi na vrat i obesio se o radijator. ^esto razmi{ljam o bricinoj tragediji i mojoj li~noj sre}i {to je kona~ no pukla tikva u odnosima izme|u na{ih i sovjetskih komunista. Da toga nije bilo, a u duhu op{teg prilago|avanja Staljinovim zahtevima, o ~emu je ranije bilo re~i, ja bih sigurno bio izveden pred sud i vrlo verovatno osu |en na smrt za opomenu ~itavoj reakciji “koja se jo{ ne~em nada”, osu|en za delo kojeg nije bilo i kojeg se nijedan normalan ~ovek ne bi latio na 221 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} robiji. Ali to ne zna~i da se presuda ne bi zasnivala na dokazima svedoka koji su tobo` po mojim uputstvima vr{ili sabota`u. Da je istraga protiv mene obustavljena saop{tio mi je na~elnik Bo jovi} tek u maju 1949. Naravno meni je to bilo jasno jo{ u proteklom de cembru kad je ukinut re`im terora. Kad god razmi{ljam o robiji, ~ini mi se da ~ujem one tri opro{tajne re~i pukovnika Petra Simi}a i da pred svojim o~ima gledam u otvoreno, prijem~ivo i veselo lice brice Milovana \ur|evi}a. Za razumevanje psihoze u kojoj se `ivelo u onim prvim godinama po oslobo|enju kad se revolucija stabilizovala na vlasti, a naro~ito za vre me sukoba sa Staljinom slu`e}i se svim pogodnim sredstvima, nije bez in teresa i ovaj detalj. Zamenik upravnika M. Toroman ro|en je u istom selu u kom i ja. Na{e porodice bile su vrlo bliske. On je bio u~itelj u istom srezu u kojem je i ro|en. Kad smo se pre rata sretali u ^a~ku, bio je sre}an da sa mnom porazgovara i da taj susret drugima padne u o~i. Te odnose ispreturao je rat. On je bio negde u Nema~koj kao ratni zarobljenik, a u zemlji je po~eo krvavi otpor okupatoru koji se na `alost pretvorio u bratoubila~ki rat oko toga ko }e vladati Jugoslavijom po slomu fa{izma, komunisti ili protivnici komunizma. U tom haosu jo{ pre mog odlaska na teren i u ilegalnost, ~et nici su ubili Toromanu ro|enu sestru i o~evu majku. Mo`e se zamisliti s kakvim je ose}anjima taj ~ovek do{ao u mitrova~ ku robija{nicu da obavlja funkciju zamenika upravnika. Njegovo raspolo `enje prema piscu ovih redova i atmosfera u kojoj je obavljao poverene poslove jasno se vidi jo{ iz ovog podatka. Pred kraj izolacije, negde krajem oktobra ili po~etkom novembra 1948. Toroman je banuo u stan moje ta{te u Beogradu u kome je stanova la i moja supruga Ana, po{to je na{ stan sa celokupnim name{tajem bio oduzet ~im je Beograd oslobo|en. Toroman je objasnio mojoj zaprepa{}enoj supruzi da dolazi kao pri jatelj, da zna njenu situaciju i koliko bi ona `elela da se vidi s mu`em s ko jim se nije sastajala od maja meseca. Mo`e mu napisati {to god `eli, da mu javi ili da ga pita, a on }e mu to pismo neotvoreno predati. U to ne treba ni malo da sumnja. A ako `eli da ga vidi i to se mo`e udesiti, samo treba da ka`e kog }e dana do}i. On }e joj dovesti mu`a u jedan privatan stan, preko puta robija{nice, i tu, u sobi tog stana, mogu zajedno ostati ~itava dva sata bez ikakvog uznemirenja. Kad je ovo ~ula i shvatila, mojoj supruzi je puklo pre o~ima s ka kvom joj je prijateljskom namerom do{ao zamenik upravnika robija{nice. Lepo mu je zahvalila i tek tad joj je bilo suvi{e jasno u kakvoj se opasnoj situaciji nalazi njen mu`. Bila je to lepo smi{ljena klopka, ali sa glupom 222 Razmi{ljanje o smrti pretpostavkom da se u nju mo`emo uhvatiti nas dvoje, moja supruga i ja, obadvoje normalna ljudska bi}a. Da li je Toroman radio na svoju ruku ili po instrukcijama pretposta vljenih u Beogradu? Sklon sam da verujem da je to bila njegova zamisao koju bi predlo`io nadle`nim tek kad dobije pristanak moje supruge Ane da se sastane sa mnom u nekom privatnom stanu van robija{nice. [ta je smrt saznao sam vrlo rano. Imao sam jedva ~etiri ili pet godi na, ali se toga jo{ uvek `ivo se}am. To je i moje najranije se}anje. Iz sna me probudila mese~ina koja je tajanstvenim bledilom ispunjavala moju sobu. Setih se, ne znam kako i za{to, da je na{a kom{ika baba Mitra, koja je ~esto dolazila kod nas, umrla i ju~e sahranjena. Video sam pogrebnu povorku koja je prolazila pored na{eg vo}njaka i slu{ao naricanje `ena. Iz razgovora na{ih uku}ana doku~io sam da su babu Mitru zakopali u zemlju i de se vi{e nikad ne}e pojaviti. Pobudio sam majku sa kojom sam spavao u istom krevetu i zapitao je za{to je umrla baba Mitra? “Zato sine”, rekla mi je sanjiva majka, “{to je bila vrlo stara.” “A ho}e{ li i ti umreti, Nato (majku sam zvao po imenu kako ju je zvao otac, a oca ^edo, kako ga je zvala majka)?” “Pa moram, svi moraju umreti, a ja }u umreti kad budem mnogo, mnogo matora, a ti bude{ veliki ~ovek, imade{ sinove i unuke, i belu ko su kao tvoj deda. Ne misli na to, ti si jo{ uvek mali. Spavaj blago mami, spavaj!” Saznav{i da }e mi majka umreti i da }u i ja umreti, da }e svi umre ti, briznuo sam u o~ajni~ki pla~, upravo u glasno ridanje da sam probudio oca koji je spavao u dru gom delu sobe. Sa samom smr}u suo~io sam se ne mnogo docnije, kada sam bio u tre}em razredu osnovne {kole. Po{to je rodila nas ~etvoro, moja sirota majka umrla je u najlep{im godinama, pre svoje tridesete. Nije htela vi{e dece. Ostav{i po peti put u drugom stanju, upotrebila je neko nadrilekar sko sredstvo, dobila sepsu i umrla u ~a~anskoj bolnici. Nikad je ne mogu zaboraviti u kov~egu na stolu u duga~koj trpezariji na{eg “Konaka”, kako smo zvali na{u veliku od`akliju, najve}u u nekoliko okolnih sela. Na nje nom bledom licu, mirnom i nepomi~nom, kakvo pre ni kod koga nisam video, ni{ta nisam mogao razabrati. To bledilo, ta nepomi~nost, te ~vrsto sklopljene o~i, ta neizmerna mirno}a silno su me upla{ili. Reko{e mi da treba da je celivam u ~elo. Ja sam prvo stavio vrh ka`iprsta na njen obraz i kad sam osetio onu hladno}u – bio je uz to jo{ i januar – i nepomi~nost ko`e, upla{io sam se i ridaju}i pobegao ne poljubiv{i to najdra`e stvorenje, sada mrtvo, nepomi~no, spremno za ukop kao i baba Mitra. Kad god bih se posle tog do`ivljaja razboleo, pla{io sam se da me smrt iznenade ne ugrabi kao moju sirotu majku. U toku Prvog svetskog 223 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} rata, kad sam se kao de~ak od 15 godina povla~io s na{om vojskom preko Novog Pazara sve do blizu Kosovske Mitrovice, kao i u toku Drugog svet skog rata, u ~etnicima, vi{e puta sam bio u opasnosti da izgubim `ivot, ali nikad nisam bio toliko pomiren sa smr}u kao prilikom izricanja presude na mom prvom su|enju, 1945. godine. Nalazio sam se na ~elu liste od 25 optu`enih za dela izvr{ena u to ku rata i odmah po oslobo|enju. Me|u nama bilo ih je koji su sa izvesno {}u o~ekivali smrtnu kaznu. Iako mi tu`ba nije na teret stavljala ubistvo, isle|ivanje, su|enje ili zlostavljanje partizana, uni{tavanje tu|e imovine ili {urovanje sa okupatorom, dakle ni{ta {to bi me prema Uredbi o kazna ma, po kojoj nam je su|eno, stavljalo u red ratnih zlo~inaca, bilo je op{te uverenje i me|u optu`enima i u javnosti da mi je smrtna kazna neizbe`na. Na pitanje Penezi}aKrcuna, {efa OZNE za Srbiju, pre no {to }u biti spro veden u sudski zatvor, kakvu kaznu o~ekujem, rekao sam mu: “Ako se sud bude dr`ao ~injenica osudi}e me na oko desetak godina robije, ali ako politi~ka potreba bude zahtevala da se uspostavi neka ravno te`a izme|u Zagreba i Beograda u ka`njavanju neprijatelja, sud mi mo`e uzeti glavu obzirom na okolnosti da su u Zagrebu izre~ene brojne smrtne presude usta{kim glave{inama, a vi od ~etnika jo{ niste uhvatili Dra`u niti nekog od njegovih visokih vojnih saradnika (jo{ nisam znao s kim }u biti su|en), niti pak generala Nedi}a, mada Nedi}, a pogotovu Dra`a, ne mo gu biti svrstani u isti red sa Paveli}em i njegovim glave{inama.” “A zar vi ne mislite da vas politi~ka funkcija u tom va{em Ravno gorskom pokretu ne kandiduje za ve}u i najve}u kaznu?” zapita Krcun zloslutno. Bilo je, dakle, dovoljno razloga da verujem da sve govori protiv me ne, da su {anse da spasem glavu minimalne, pogotovo {to se nalazim na ~elu liste tako velikog broja optu`enih. U to vreme razbuktalih osvetni~ kih strasti bilo je zaista te{ko zamisliti da smrt mo`e mimoi}i prvooptu`e nog s tako duga~ke liste na kojoj se nalazi izvestan broj ~etni~kih vojnih rukovodilaca koji se ne mogu spasti smrtne kazne. O~ekuju}i najgore molio sam se Bogu da kur{um do~ekam pribran, svestan da sam rade}i u pokretu mislio, radio i planirao najbolje {to sam mogao i umeo za dobro naroda i zemlje u celini. Sud je imao u rukama tekst “Ciljevi ravnogorskog pokreta”, pa mu nije bilo te{ko da shvati ka kvom politi~kom ~oveku sudi. Presuda nam je saop{tena 9. avgusta 1945. u krcatom amfiteatru Pravnog fakulteta. Publika u dvorani do~ekala nas je mirno. Ni traga od onog prizora kad sam se u toj istoj i tako prepunoj dvorani prvi put poja vio na ~elu optu`enih. Sa galerije je tada odjeknuo piskav i prodoran `en ski glas: “Smrt \uri \urovi}u!” Ve}i deo publike prihvatio je u horu taj osvetni~ki apel i dugo skandirao: “Ve{ala – smrt, ve{ala – smrt!” Zastao 224 Razmi{ljanje o smrti sam nekoliko sekundi i posmatrao prepunu dvoranu radoznalih i mnogo njih osvetni~ki na{timovanih, pa sam onda krenuo i seo na odre|eno mi mesto, ispunjen neizmernom mr`njom prema toj rulji koje me je podseti la na veliku francusku revoluciju kad je gomila sa u`ivanjem i bu~nim odo bravanjem pratila odsecanje glave na pariskom trgu Grev. Za razliku od nimalo ravnodu{ne publike, ~lanovi suda su mi se u~i nili dostojanstveniji i sve~aniji no prethodnih dana. ^inilo mi se da su pre vi{e svesni ne samo da dele pravdu revolucije, ve} da su njena isturena ru ka koja se svirepo obra~unava sa pora`enim protivnicima svih boja, svrsta nih pod jedinstven pojam neprijatelji. Da slika bude potpuna i za javnost dovoljno ubedljiva, u na{u grupu bio je uba~en nema~ki vojnik, ina~e na{ [vaba, Anton [varc, iz Vr{ca, koji je do rata, ako se dobro se}am, imao neku zanatsku radnju u Zaje~aru. Pukovnik \or|evi}, predsednik suda za oficire, s nao~arima bez okvi ra, kroz koje blistaju dva plava prodorna oka, prelazi pogledom preko pu blike, pa onda preko nas na optu`eni~koj klupi pre no {to }e opomenuti sve prisutne u sali i na galeriji da zahteva pun mir za vreme izricanja pre sude i zapreti da }e svakog ko ma {ta glasno rekne izbaciti napolje. Ona ko izbrijan i dostojanstven, izrazito bled u licu, kojem nao~ari bez okvira daju posebnu karakteristiku, li~io mi je na velikodostojnika rimske crkve mada u oficirskoj uniformi, koji }e eto sad kao nekad u postupku inkvizici je, izre}i presudu okrivljenim jereticima. Sudije s leve i desne strane pred sednika bili su tako|e dostojanstveni i va`ni. Svi su oni znali da }e presu da biti burno pozdravljena poklicima “`iveo narodni sud!” A znali su isto tako da njihov rad prati cela zemlja i predstavnici {tampe savezni~kih dr `ava. Pretres je, ina~e, od po~etka do kraja, preno{en preko radija, pa je i po domovima i na trgovima svet mogao de prati tok su|enja. Jedna uni formisana osoba u sudskoj dvorani bila je zadu`ena da na znak predsedni ka isklju~i prenos pritiskom na prekida~ na `ici, kako do u{iju radoznale publike van sudnice ne bi do{lo ono {to nije za {iru javnost. ^esto sam u toku `ivota razmi{ljao o re~ima koje je Isus izrekao s kr sta svojim d`elatima: “Oprosti im, Gospode, jer ne znaju {ta rade.” Uvek sam verovao da je tako ne{to bilo mogu}e samo Njemu, Isusu, svesnom svoje misije i sudbine sveta i ljudskog roda. Me|utim ja sam se za sve vre me izricanja presude nalazio u istom raspolo`enju, bio sam ispunjen ose}a njem sveobuhvatnog pra{tanja ovim sudijama koji su vrlo dobro znali {ta rade, za razliku od jerusalimske rulje koje je urlala “Raspni ga, raspni”, Pilata koji je tom zahtevu udovoljio nasuprot vlastitom uverenju, i d`ela tima koji su izre~enu presudu izvr{ili – pra{tao sam ne samo sudijama ne go i novoj revolucionarnoj vlasti i sutra{njim izvr{iocima smrtne kazne, dakle mojim d`elatima, ni prema kome nisam ose}ao apsolutno ni malo mr`nje, zavisti, prezira, osvete. Oprostio sam i onoj nepoznatoj `eni, {to 225 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} je kad sam prvog dana ulazio u dvoranu, vrisnula sa galerije: “Smrt \uri \urovi}u!”, oprostio sam i onoj rulji koja je skandirala: “Ve{ala – smrt! Ve{ala – smrt.” Mo`da je tako ose}anje svojstveno ponekim ljudima kad shvate da se nalaze sa one strane linije koja deli `ivot od smrti, kad su, re kao bih, do`iveli kraj pre no {to se do njega stiglo. To nikako ne zna~i da sam bio ravnodu{an prema smrti. @ivelo mi se vi{e no ikad, ~inilo mi se. Instinkt samoodr`anja dejstvovao je punom snagom. Svaka }elija u mom mozgu treperila je od kako je predsednik po ~eo da saop{tava presudu, pa sve dok nije izgovorio ime prvog osu|enog ne smrt. Bio je to Dragutin Keserovi}, ~etni~ki komandant grupe korpu sa. Shvatih da sam presko~en, da je smrt u svom ru{ila~kom hodu proju rila pored mene. U tom trenutku jedina osoba na koju sam mislio bila je moja supruga Ana, jer sam znao da i ona kao i ja, do`ivljava ove sudbo nosne ~asove. Sve do tog saznanja u~inio sam sve {to mi je bilo mogu}e da sa~uvam mirno}u, da niko od sudija, novinara i drugih koji su me mogli posmatrati spreda ili sa strane ne primeti moj unutra{nji nemir, i u tom sam potpuno uspeo: novine su sutradan javile da sam presudu saslu{ao mirno. Kad je predsednik suda izgovorio ime Dragutina Keserovi}a, sa mene se najednom svalio neizmeran teret, nastupila je nagla relaksacija u ~itavom mom bi}u, bio sam neizmerno radostan {to sam se vratio ne ovu stranu linije koja je odvajala `ivot od smrti. Vidik se namah razvedrio, na da probudila, otvorila se nova perspektiva na mom vrletnom putu kroz d`unglu `ivotnih uslova. Docnije nisam mogao oprostiti sebi {to u tom trenutku rastere}enja, sav obuzet sobom, svojim “vaskrsom”, nisam stigao da mislim na sedam sapatnika sa optu`eni~ke klupe koje je smrt, prolaze}i pored mene, primi la u svoj zagrljaj. Od njih sam poznavao samo dvojicu, Voju Luka~evi}a iz rata i Vojina Vojinovi}a od pre rata. Me|u svim optu`enim Luka~evi} se isticao marcijalnom pojavom, otmeno{}u izraza i pokreta, upadljivo{}u rasnog mu{karca. Hrabro i ume{no se borio kao komandant protiv svih ~etni~kih neprijatelja od Nemaca i Italijana, pa preko partizana do usta {a. Dvetri nedelje docnije to mi je u Zabeli (robija{nici pored Po`arevca) potvrdio Milo{ Jovanovi}, pomo}nik vojnog tu`ioca Mini}a, kamo je bio do{ao nekim poslom. “Svima nam je bilo `ao Luka~evi}a”, rekao mi je, “i sudijama, i Mini}u, i meni. Da je bilo ikakve mogu}nosti, rado bismo mu spasli `ivot, ali ste i sami videli da takvih mogu}nosti nije bilo. Hrabar je bio u ratu, hrabro je do~ekao kur{um, dok je Keserovi} ispao su{ta suprot nost, jedva se dovukao do mesta streljanja.” Po zavr{etku glavnog pretresa, za vreme dvodnevnog ~ekanja na izricanje presude, svi mi optu`eni mu{karci na{li smo se u istoj sobi u biv 226 Razmi{ljanje o smrti {oj Pe{adijskoj kasarni Kraljeve garde, u \u{inoj ulici. Voja Luka~evi} i ja dugo smo razgovarali o na{oj tragediji, li~noj i na{eg pokreta. Pri~ao mi je kako je krajem septembra 1944, protivno instrukcijama V.K., odlu~io da tra`i izlaz iz bezizlazne situacije borbom bez po{tede protiv okupato ra koji se nalazio u Hercegovini. Pretpostavljao je mogu}nost iskrcavanja saveznika na crnogorskodubrova~kom primorju pa je hteo da borbom privu~e njihovu pa`nju i poku{a na}i izlaz ako ne za ~itav pokret, a ono za sebe i svoje ljude. Nekoliko dana krajem septembra vodio je `estoku borbu protiv 369. pe{adijske divizije hrvatskih legionara, razbio ju je sa svojih oko pet hiljada disciplinovanih i dobro vo|enih ~etnika i zarobio nekoliko stotina potu~enih neprijateljskih vojnika. Partizansko rukovod stvo shvatilo je njegovu osnovnu nameru, pa da mu spre~i svaki kontakt sa eventualno iskrcanim saveznicima, napalo ga je nadmo}nim snagama iz isto~ne Bosne i razbilo njegovu vojsku. Sa nekoliko stotina ~etnika us peo je da spase glavu. A kad su se Britanci krajem oktobra zaista iskrcali u okolini Dubrovnika s nekoliko baterija i jednom ve}om jedinicom ko mandosa da pomognu partizanima u borbi protiv nema~kog 21. brdskog korpusa koji se povla~io iz Albanije, jedan odred komandosa stigao je u podru~je Fo~e gde se Luka~evi} nalazio. On im se javio, govorio im o svo jim borbama protiv okupatora i partizanima koji su ga u tome omeli, zatim o svom bavljenju u Londonu za vreme `enidbe kralja Petra, i da mu se ta da pru`ila prilika da razgovara sa Antonom Idnom, britanskim ministrom spoljnih poslova. Komandir komandoskog odreda bio je vrlo radoznao i kad je Luka~evi} od njega zatra`io za{titu od partizana, on ga je pozvao de po|e sa njim u {tab ekspedicionih snaga, {to je on i u~inio. Primili su ga tamo lepo ne rekav{i mu da }e ga predati partizanima. “Nedostojno su postupili sa mnom”, govorio je sa ogor~enjem. “Svo ju sudbinu sam saznao tek kad su partizani do{li, njih nekoliko s jednim oficirom, da me preuzmu od Engleza.” Bio je siguran da }emo obadvojica biti osu|eni na smrt. ^esto je po navljao: “Kad bi nas pobili kao ljude, kad nas samo ne bi mu~ili!” Smrt je sa sigurno{}u o~ekivao i ~etni~ki radiotelegrafista Momir Petrovi}, zarobljen od partizana ne se}am se gde i pod kojim okolnostima. On je kao radiotelegrafista radio u komandi Beograda, odakle je Vrhovnoj komandi D. M. poslao nekoliko radiotelegrama dr. Sa{e Popovi}a, ~lana CNK, i Koste Petrovi}a, Dra`inog predratnog prijatelja. Momir se ve} bio oprostio od `ivota. Bio je svestan da mu nema spa sa. “Kao partizanski vojnik sara|ivao sam sa neprijateljem” govorio mi je, “a ta se gre{ka u svakoj vojsci glavom pla}a. A vas, budite uvereni, ne}e ubiti, vi nikakvo zlo niste nikome u~inili, protiv vas nisu prijavili nijednog svedoka, osim onog smutljivca iz Topole, koga ste demantirali kao la`ova da mu se ~itava sala smejala.” Govorio je to pribrano, odmereno, kao da 227 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} nije svestan {ta ga ~eka. Ta du{evna ravnote`a mo`da je proizilazila ne sa mo iz njegove prirode ve} i iz pune svesti o krivici. S Momirom sam za svo vreme su|enja bio u istoj }eliji i dugo smo prijateljski razgovarali. Kad smo se po okon~anju pretresa svi mi, bez dve osu|ene `ene, na{li u istoj sobi, on je molio svog kolegu Mladena Terzi}a da mi, ako ne bude osu|en na smrt, pomogne u no{enju stvari do `elezni~ ke stanice prilikom transporta u robija{nicu. Toliko je bio ube|en da ne}u biti osu|en na smrt, a on da ho}e. Verujem da je hrabro do~ekao kur{um, svestan da druk~ije nije moglo biti. Sutradan po izricanju presude do{li su u na{u sobu sudija Nikola Stankovi}, ~lan ve}a koje nas je sudilo, i zamenik javnog tu`ioca Jugosla vije Josip Malovi}. Prvi od njih dvojice mi je rekao da sam imao sre}u, jer da mi je su|eno samo dvatri meseca ranije sigurno bih izgubio glavu, a Malovi} me je sna`no lupio rukom po ramenu i glasno rekao da su svi u sobi ~uli: “[to ne do|e kod nas, boga ti tvoga, bio bi prvi do Tita.” Visina kazne nas na optu`eni~koj klupi, dakle, nije zavisila od dokazanih inkrimi nisanih ~injenica, ve} od nivoa osvetni~ke strasti vladaju}eg kadra. Dok je publika kako sam o~ekivao klicala “`iveo narodni sud” , nas su izveli u hol ispred sudske dvorane. Vojnici nam nisu dozvolili da se ~estito oprostimo od na smrt osu|enih. Grubo, i suvi{e grubo su ih otrgli od nas i odveli u mra~ne }elije iz kojih }e biti izvedeni na gubili{te sutra dan ili dan docnije, po{to je nas Sud sudio u prvom i poslednjem stepenu, dakle bez prava na `albu, a na pomilovanje niko nije ra~unao. Kad je taj posao bio obavljen, grupa vojnika i stare{ina okru`ila je nas preostale. Tada je jedan od njih, podoficir ili oficir, ~inove tada ni sam razlikovao, pri{ao meni i blago me pomilovav{i rukom po glavi gla sno rekao: “Na ovu glavu sam se jedino ja kladio. Svi su tvrdili de }ete sigurno bi ti osu|eni na smrt, svi osim mene, i sad imaju de plate debelu opkladu.” Izgovorio je to kao svaki sre}ni dobitnik na konjskim trkama pomi lovav{i glavu konja koji je pobedio. Pored maj~ine smrti ostala su mi u nezaboravnom se}anju jo{ pet smrt nih slu~ajeva ni po ~emu sli~na, osim po faktu nestanka iz redova `ivih. U jesen 1940, posle napada fa{isti~ke Italije na Gr~ku, izvr{eno je aktiviranje nekih jedinica na{e vojske. Tako sam se i ja, kao rezervni arti ljerijski oficir, na{ao u Prilepu na ve`bi. Za vreme jednog mog de`urstva u kasarni 13. artiljerijskog puka jedan kadrovac je nehotice ubio svog naj boljeg druga. Spremao se da o~isti i podma`e pi{tolj svog stare{ine, ali ne setiv{i se da ga za svaki slu~aj prethodno repetira, on je, {ale radi, uperio to oru`je u druga koji je stajao pred njim i povukao za obara~: odjeknuo je pucanj i mladi} se, pogo|en u srce, mrtav sru{io na zemlju. 228 Razmi{ljanje o smrti Obdukcija le{a vr{ena je po podne. Stigao sam u pukovsku ambulan tu sa izvesnim zaka{njenjem. Potpuno nag le{ poginulog le`ao je na stolu. Lekar je u ruci dr`ao srce nesre}nog mladi}a i pozvao me de sa ostalim prisutnim vidim mesto gde je zrno u{lo u srce i ono gde je iza{lo. Svi osim mene bili su jako zainteresovani tom pojedino{}u, dok sam ja bio zaoku pljen kontrastom izme|u otvorenog grudnog ko{a, u kome se videlo jed no krvavo krilo plu}a, i bezmerno mirnog i zapanjuju}e lepog lica poginu log, kao isklesanog rukom Fidije u sne`no belom mermeru. Bledo i nemo gledalo me je iz beskrajnih daljina i opominjalo svojom apsolutnom mir no}om i lepotom, uprkos otvorenom grudnom ko{u i izva|enom srcu, da ljudski `ivot nije samo to srce, krv, mozak, kosti, mi{i}i ve} i jo{ ne{to, od raz univerzalnog uma, koji je za Ajn{tajna vrhovni duh, a za vernike sve tri monoteisti~ke religije Bog, Alah, Jehova, odraz koji se manifestuje sa mo u ~oveku, ~ime se jedino mo`e objasniti nepremostiva provalija izme |u njega i ostalih primata (gorila, orangutana, {impanza). Trenutna, kao i smrt ovog vojnika u Prilepu, bila je i pogibija mog pratioca \ukana. Nalazili smo se na Zubatcu, jednom od visova na plani ni Maljen. Smatrali smo da tu mo`emo ostati nekoliko dana po povratku sa planine Golije, gde smo kona~no odlu~ili, Rakovi} i ja, da ne idemo u Bosnu kao ostale ~etni~ke jedinice iz Srbije. On je verovao da }e i pod par tizanima mo}i da “hajdukuje”, a ja sam `eleo da se negde sklonim i tako sa~ekam dok oluja revolucije protutnji i osvetni~ke strasti splasnu. Partizani su, na na{u veliku `alost, bili obave{teni kako o na{em kre tanju tako i o na{em zaustavljanju na Maljenu. Blagodare}i okolnosti {to su nam dva vojnika u toku no}i pobegla sa stra`arskog mesta, ube|eni da je do{ao trenutak kad svak spasava glavu kako zna i ume, oni su nas izne nadili ve} drugo jutro i osuli vatru iz automata i pu{aka. \ukan i ja na{li smo se ispod niskih kro{nja mladih hrastova sa kojih jo{ nije bilo opalo li {}e. Decembarski mraz ose}ali smo u celom telu kako iz vazduha, tako i iz smrzle zemlje na kojoj smo le`ali. Slu{aju}i pucnjavu sa obe strane, u~inilo mi se da na{i ga|aju nasumi ce, a ne u odre|eni cilj. Zato sam ustao da osmotrim neprijatelja, da li se ne{to vidi s njegove strane u {ta se moralo ciljanjem ga|ati. Bio sam zapre pa{}en kad sam na jednoj debeloj kladi oko 250 metara udaljenoj od nas video jednog trbatog partizana u civilnom kaputu. “Ga|ajte onog trbonju na kladi!” proderao sam se iz sve snage i odmah osetio kako me \ukan sa obe ruke sna`no vu~e za dolamu zemlji i vi~e: “Lezite, ubi}e vas!” ^ini mi se da se jo{ nisam bio ~estito spustio na tlo kad za{tekta automat, izlomi gran~ice iznad nas i strese hrastovo li{}e po nama dvoji ci. Onda nasta pucnjava iz pu{aka. Meni se ~inilo da meci fiju~u bar me tar iznad nas. U jednom trenutku \ukan po~e da krklja. Uhvatih ga za rame, pa za glavu, i pozvah, ali krkljanje nesta, a \ukan nijednim delom 229 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} tela ne odgovori na moje poku{aje da vidim {ta mu se desilo i kako da mu pomognem. Metak je, izgleda, pogodio gde treba, najverovatnije u samo srce, jer je smrt trenutno nastupila. Bio je to za mene te`ak udarac: \ukan mi je neosporno spasio `ivot kad me je sna`no povukao da legnem na tlo i tako izbegnem rafalu iz auto mata, a njega je, eto, tu kraj mene, prona{lo pu{~ano zrno i namah mu uga silo `ivot kao {to se sve}a naglo ugasi kad se dune u njen plamen. Ovakve i sli~ne slu~ajeve ljudi su od pamtiveka, pre i posle pojave Boga, Tvorca sveta i `ivota, u svesti ~oveka, pripisivali sudbini, a to zna~i saznanju de je skoro sve va`no {to nam se de{ava u `ivotu, od kolevke do groba, unapred odre|eno, ne{to {to se ne mo`e izbe}i, od ~ega se ne mo`e ni ute}i ni sakriti. Tako shva}ena, sudbina je, u najte`im situacijama, skida la dobar deo tereta sa ~ovekove du{e i ~inila mu `ivot podno{ljivijim. Ali tako shva}ena sudbina ~ini ~oveka neodgovornim i pred Bogom i pred ljudima, jer sve {to mu se va`no, dobro ili zlo, dogodi u `ivotu ne zavisno je od njegovog rasu|ivanja i njegove volje. Iako to shvatanje de mantuje svakodnevno iskustvo, ~ovek iz mase, i ne samo on, ne mo`e da ga se oslobodi, ve} se poziva na njega kad nije u mogu}nosti da na|e dru go ute{nije obja{njenje. Sudbina nije van nas nego u nama. Kao jedino razumno bi}e na ze mlji, ~ovek je ono {to je doneo na ovaj svet iz maj~ine utrobe, {to je nau ~io u porodici, {koli iz knjiga i {to je stekao vlastitim i tu|im iskustvom. I tako osposobljen, s Bogom u svesti ili bez njega, on se kroz `ivot suo~a va sa raznim dilemama i opredeljuje za dobro ili zlo, pravdu ili nepravdu, istinu ili la`, slobodu ili pokornost, za levo ili desno, za napred ili nazad... I u najte`oj situaciji kad se nalazi pod apsolutnom vla{}u tirana i ne mo `e ni~im da sebi pomogne, on je suo~en s dilemom da li da mrzi tiranina, kako u~i Stari zavet, ili da se moli za njega jer ne zna {ta radi, kako u~i Novi zavet. I \ukan i ja na{li smo se na mestu gde smo bili, imali smo da bira mo da li da ostanemo tu gde smo ili da otpuzimo levo ili desno tra`e}i za klon. Odlu~ili smo se da ne menjamo mesto, uvereni da je to manji rizik. I tako njega prona|e metak i okon~a mu dane. Bio je to nesre}ni slu~aj, ne sudbina, kao {to je za mene bio sre}an slu~aj da me on na vreme povu ~e zemlji i tako izbegnem testeru rafala iz automata. Tre}a smrt koja me je tako|e jako impresionirala, dogodila se za vreme mog dugogodi{njeg robijanja u Sremskoj Mitrovici. Posle sukoba na{ih komunista s Moskvom zbog Staljinovog nastojanja da gospodari i u Jugoslaviji kao i u ostalim isto~noevropskim zemljama, nalazio sam se izo lovan u }eliji Druge zgrade, bez ikakvog sredstva za razonodu: ni novina, ni knjige, ni hartije i pisaljke... Samo porcija, ka{ika, testija, kibla, slamarica 230 Razmi{ljanje o smrti na betonu, goli zidovi, prozor s par~etom neba, i na vratima “bu{a” koja se otvarala kad neko po`eli da vidi kako biti{em. ^ak ni kiblu mesecima nisam iznosio u klozet: taj posao obavljao je redar. Be{e to te{ka, duga i apsolutna izolacija sa jako smanjenim sledovanjem hrane i upola manjim paketom, bez posete srodnika, kupanja i {etnje. Dan je bio vedar. Sunce je rasko{no ispunjavalo moju samicu i na betonu projektovalo prozorske pre~age. Le`ao sam na izve{taloj slamarici upola ispunjenoj istrinjenom slamom, bez ~ar{ava: njega je danju zamenji valo izve{talo }ebe koje je no}u slu`ilo i kao ~ar{av i kao pokriva~. S glavom na jastuku bez navlake, uspravljenom uza zid, ispunjenom istrinjenom slamom kao i slamarica, posmatrao sam buba maru, mog re dovnog i jedinog prijatelja posetioca, kako {eta nadlanicom moje ruke. S njom sam skoro svakodnevno vodio duge razgovore, upravo ja sam joj se tu`io na ljude, i na te moje `alopojke odgovarao sam umesto nje, a ona je, po nekom samo njoj poznatom planu, ispitivala moju nadlanicu, obilazila svaki njen deo, pela se na svaki prst dok posao ne bi svrsno obavila; onda bi se zaustavila, ne{to razmi{ljala pre no {to bi se odlu~ila da podigne svoj crveni oklop, ra{iri svoja ne`na krila i vine se u pravcu otvorenog prozora kroz koji je bila do{la. Tako je iz svih tih na{ih “razgovora”, nastala duga poema koja je ovako po~injala: Le`im, le`im u samici Na dronjavoj slamarici, U dru{tvu mi buba mara, Poznanica moja stara. Ja joj pri~am, ona {eta, Te{ki oklop njoj ne smeta, Pod kojim su meka krila Kao da je prava vila. Ja joj pri~am o Anici, Mojoj miloj saputnici, O Ivani golubici, ... itd. Dok sam tako sa njom “}askao” i ponavljao do tad sro~ene stiho ve, da ih ne bi zaboravio, i potom pevu{e}i dodao nekoliko novih, osetih da ne{to upade u samicu izme|u prozorskih gvozdenih pre~aga i lupi o betonski pod. Trgoh se i brzo uspravih da vidim {ta to mo`e biti. Zaprepastio sam se kad sam kraj slamarice ugledao lastu sa ra{irenim krilima oduprtim o betonski pod. Uzeo sam je u ruku i odmah se uverio da je te`ak bolesnik. Nije se otimala jer nije imala snage; u kratkim razmacima jako je otvarala kljun da bi uzela {to vi{e vazduha kojim oskudeva svaki samrtnik. Po`urio sam da joj u otvoreni kljun stavim koju kap vode, ali sam se odmah uverio da joj voda nije potrebna, ve} samo vazduh, i da joj je `ivot pri kraju. 231 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} Njeno dru{tvo je u vazdu{nom prostoru prema mom prozoru jurilo za plenom i uspeh ili neuspeh propra}alo retkim cvrkutom. Sigurno da ni ko od njih nije primetio nestanak jednog ~lana jata koga vi{e nikad ne}e videti. A i da su znali {ta se s njim zbilo, da je te`ak bolesnik, niko za to ne bi pokazao ni najmanji interes. U `ivotinjskom svetu zaista nema ni{ta potresnije od te apsolutne ravnodu{nosti prema nesre}i svog bli`njeg sa kojim se `ivi u grupi, deli zlo i dobro tokom ~itavog `ivota, a kad se iz gru pe ispadne, niko na njega ne misli. Kad je za vreme lova osetila da je izdaje snaga, da je mu~e jaki bo lovi, moja sirotica je neopa`eno napustila svoje razdragano dru{tvo i po jurila da se negde, bilo gde, skloni; otvor prozora moje samice bio joj je valjda najbli`e skloni{te i ona je, ne razmi{ljaju}i {ta je tu ~eka, jurnula iz me|u gvozdenih pre~aga. Dr`ao sam u ruci i ne`no milovao to si}u{no telo sa tako mo}nim krilima koja ga u jesen na dati znak biolo{kog sata prenose iz na{eg pod neblja, preko mora i afri~kog prostranstva, na daleki jug, da pobegne od zime, a u prole}e, opet na dati znak, da se vrati k nama, u predeo njegove ljubavi, radi reprodukcije. Priroda se postarala iz samo njoj poznatih raz loga, da na{e ptice selice produ`uju vrstu samo u severnom delu na{e pla nete, a u ju`nom provode celibatski `ivot. Najzad je do{ao sudnji ~as: naglo je {irom otvorila kljun, ali vazduh nije mogla udahnuti. Bio je to njen kraj. Umrla je sama, bez svojih, u ruci za nju ogromnog ~udovi{ta, ne mogav{i da ga osmotri i oseti njegovu du boku simpatiju. Svoj vek je provela u dru{tvu ~lanova svoje vrste, a umrla je sama, u nepoznatom kutu, sama kao {to i mi ljudi sami umiremo. U`i vamo, provodimo se, veselimo se, delimo radosti i `alosti u dru{tvu, a pa timo i umiremo sami. Samo smo u smrti svi jednaki. U svemu drugom ne ma jednakosti izme|u ~oveka i `ivotinje. ^ovek je jedino bi}e koje i kad je najzdravije zna da }e jednom umreti. Zato je on ne samo najmo}niji `ivi stvor na na{oj planeti nego i najtragi~niji. Svako ljudsko bi}e dakle zna da jednog dana mora umreti, i do slu ~aja te~e moje supruge Ane, ja nisam znao da ima ljudi koji ta~no znaju kad }e umreti. Te~a je bio o~ni lekar. Prilikom odstupanja srpske vojske preko Albanije 1915, pojavila mu se angina pektoris. Tu boljku je hrabro podnosio preko 25 slede}ih godina. Pred odlazak u penziju te{ko}e su bi vale sve te`e i ~e{}e, ali njemu to nije smetalo. Ne samo {to je posle pen zionisanja volonterski radio u Srpskom lekarskom dru{tvu, ~ini mi se na sre|ivanju biblioteke, nego je svakog leta sa mladim sokolcima i sokolica ma odlazio na letovanje. Jednoga dana slu~ajno mi se pru`ila prilika da ga posmatram van ku}e kako postupa kad u hodu dobije napad bolova. Stajao je na trotoaru kao spomenik. Prolaznici oba pola po njegovom stavu i izgledu, znali su 232 Razmi{ljanje o smrti da od ne~ega jako pati. Kad bi poneko hteo da se obavesti {ta mu je i da ponudi pomo}, te~a bi podigao desnu ruku i u vazduhu prstom “napisao” minus. Nalazio sam se tridesetak metara pozadi njega. Vide}i kako postu pa s drugim koji ho}e da mu uka`e pomo} nisam se usudio da mu pri|em, jer sam znao da mu to nije prvi slu~aj da ga angina zaustavi na ulici i pre tvori u spomenik. Kad je bol pro{ao on je lagano po{ao kud je bio naumio. S vremenom se hod ubrzavao i kona~no postao normalan. Pri{ao sam mu ne javljaju}i se i provukao ruku ispod njegove. Njemu je bila prijatna ta pa`nja. Slutio je da sam ga gledao za vreme napada bolova. “Nije to ni{ta”, rekao mi je ne ~ekaju}i moje pitanje, “do|e pa pro|e.” “A zar nema neki lek da brzo umanji bol?” “Naravno da ima. Zovu ga nitroglicerin, samo ja ga ne upotreblja vam. On ne le~i ve} samo otklanja bolove. Ja nisam ljubitelj lekova. Ako ne le~i mo`da ima neko negativno dejstvo. Ja njemu ostavljam brigu o mojoj angini pektoris. A kad me pritegne, zaustavim se i trpim dok bol ne pro|e.” Te~a, moja ta{ta i nas dvoje stanovali smo u istoj ku}i. Te~a s tetom bio je u prizemlju, moja ta{ta s drugom, neudatom }erkom na prvom spra tu, a ja sa suprugom na drugom. Skoro svakoga dana sastajali smo se svi bili kod te~e ili moje ta{te. Na jednom od tih sastanaka, dok smo u salonu pri~ali uz kafu, te~a uzgred saop{ti, kao da je re~ o vesti iz nekih novina ili koju je ~uo od nekog poznanika, da }e umreti najdalje za mesec dana. “[ta pri~a{ koje{ta?” oglasi se teta u ime svih nas. “Ko mo`e znati kad }e umreti?!” “Ne pri~am ja, Tinka, koje{ta nego vas obave{tavam {ta }e se sa mnom desiti za mesec dana. To nije nikakva novost za lekare. Kad bole sniku od angine pektoris po~nu jako oticati noge, kao {to meni sad oti~u, `ivot se mora ugasiti najdalje za mesec dana. Takav je zakon prirode. Posle takve izjave niko od nas nije imao {ta da ka`e. Ja sam, me|u tim, bio krajnje radoznao kako }e te~a sad postupati kad su mu otoci na nogama saop{tili smrtnu presudu. O~ekivao sam temeljne promene u nje govom dr`anju i njegovom raspolo`enju. Desilo se sasvim suprotno mom o~ekivanju. Ni po ~emu se nije moglo zaklju~iti iz njegovog pona{anja, i kod ku}e i van ku}e, da je poti{ten zbog neminovne smrti. Bio je u polo `aju osu|enog na smrt, ali sa tom razlikom {to se on nije imao kome `ali ti na izre~enu presudu, niti od koga tra`iti pomilovanje. Dakle, potpuno bez nade, {to bi stvorilo pakao u du{i mladog ~oveka. U Srpskom lekarskom dru{tvu oprostio se od kolega i osoblja saop {tiv{i im presudu prirode. Obi{ao je sve srodnike i prijatelje da im javi {ta ga ~eka. Niko me|utim nije mogao primetiti na njegovom licu, u njegovom govoru, niti u njegovom pona{anju nikakvog znaka tuge ili poti{tenosti. 233 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} Smrt ga je zatekla u snu ne{to posle pola no}i. Na{ao sam ga u kre vetu zgr~enog na desnoj strani, otvorenih usta, ispalog jezika i staklasto uko~enih o~iju. Ni{ta sli~no sa smr}u onog vojnika u Prilepu. Ovo je bila, rekao bih, prirodna smrt, koja izmu~i ceo organizam dok istrgne `ivot iz njega. Ne{to sli~no mojoj sirotoj lasti. Bio sam o~ajan ne toliko zbog njegovog odlaska iz ovog sveta, na koji smo se ve} bili prili~no privikli, nego {to ga nisam poslu{ao da malo vi{e razgovaramo za vreme njegovog poslednjeg ve~era. Do{ao sam bio ka snije no obi~no, i po ustaljenom obi~aju svratio kod njega i tete da vidim kako su i da im po`elim prijatno spavanje. Kad sam ustao da po|em, on me pozva da ostanem jo{ malo “da pri~amo”. U njegovom glasu nije bilo nikakvog nagove{taja da ne{to predose}a. Kako sam bio prili~no umoran, zamolio sam ga da to odlo`i za slede}e ve~e. “I to je lepo”, odgovorio mi je kao uvek srda~nim tonom. Nikad sebi ne mogu oprostiti {to ga nisam poslu{ao. Vi{e sam bio zauzet svojim umorom nego njegovom `eljom. Trebalo je da se setim “pre sude” koju su najavili otoci na njegovim nogama i da je pro{lo oko 20 da na od njegovog saop{tenja o zna~aju tih otoka. Njegov poziv da ostanem “jo{ malo” posmatrao sam iz svog ugla, ne iz njegovog. A to je gre{ka ko joj su ljudi skoro uvek skloni. Mo`da je ne{to predose}ao, mo`da je ne{to hteo da mi ka`e, da mi skrene pa`nju na moju srodni~ku obavezu prema teti, mojoj ta{ti i njenoj neudatoj }erki. Mo`da, mo`da. To mo`da jo{ me ti{ti kad god ga se setim i nikad me ne}e napustiti. Otkuda ta tolika te~ina ravnodu{nost prema smrti? Da je bio izuzet no religiozna priroda moglo bi se time objasniti njegovo pona{anje. Iako sin sve{tenika on nije verovao da se nebo me{a u ljudske poslove i funk cije organa ljudskog tela. Ne{to je dakle drugo uticalo na njegov stav. To sam saznao tek kad sam prema{io njegove godine, kad sam stupio u deve tu deceniju. Sa jako odmaklim godinama slabi intenzitet instinkta samo odr`anja, {to zna~i da se ~ovekov odnos prema smrti menja s godinama `ivota. Sve dok biolo{kofiziolo{ki izvori ne po~nu da osetno usahnjuju, da se prazne, smrt ima zastra{uju}e lice. Ukoliko starost odmi~e, upravo sa slabljenjem organizma, ~oveku se smanjuju prohtevi, su`avaju ambicije, skra}uje perspektiva, jenjava radoznalost, on sve vi{e ose}a da je posma tra~ sa galerije, a ne akter u areni zbivanja. Kad se u|e u devetu deceniju, mnogi i pre toga, osobito gacaju}i trnovitim i vrletnim stazama kao i ja, strah od smrti do te mere oslabi da se ~ovek bez roptanja miri sa svojim krajem, iako mu se ne raduje, iako bi voleo da {to du`e `ivi. Strah od smr ti je, moglo bi se re}i, u upravnoj srazmeri s ~ovekovom vitalno{}u; {to je organizam vitalniji, strah od smrti je intenzivniji i obrnuto. Peti slu~aj. Ljudi umiru od kako postoje. Od kako postoje staraju se da na|u leka bolestima i tako produ`e svoj vek na zemlji. Blagodare}i 234 Razmi{ljanje o smrti tom staranju, medicina je postigla neslu}ene uspehe na suzbijanju i le~e nju bezmalo svih bolesti. U visoko razvijenim zemljama prose~an vek ljudi vi{e se no udvostru~io za poslednjih dvesta godina. A za to vreme odnos bolesni~kog osoblja prema onim koji se nalaze na samrtni~koj postelji ni je se skoro nimalo izmenio. Retka je zemlja (znam samo za Holandiju) u kojoj se u medicinskim {kolama obu~avaju budu}i lekari i ostalo bolni~ko osoblje kako da postupaju sa bolesnicima koji su na samrti, kojima dakle nema leka. Ilustracije radi nave{}u samo jedan primer umiranja u o~ajno nehumanim uslovima. Moj drug sa univerziteta i robije Rajko Vuk~evi} bio je vrlo poznat advokat u Beogradu. Znalo se pre rata da u brakorazvodnim sporovima nije imao takmaca. Svi iole istaknutiji ljudi i `ene u Beogradu kojima je bra~ni teret postao nepodno{ljiv, obi~no su odlazili njemu da ih on brzo oslobodi bra~ne bede. Me|u veli~inama koji su tra`ili usluge od njega bio je i Dragi{a Cvetkovi}, doratni predsednik vlade. Po oslobo|enju nasta vio je advokaturu, ali vi{e nije tra`en za brakorazvodne sporove, po{to to sada spada u nadle`nost redovnih, ne crkvenih sudova, pa se posao lak{e obavlja. Na robiju je do{ao zbog prijateljstva sa ing. @ikom Veli~kovi}em, ~lanom CK u ~etni~koj organizaciji. Da izbegne su|enje po dolasku komu nista na vlast, kada su glave ~etni~ke padale kao zrele kru{ke, Veli~kovi} se krio 10 godina na tavanu svoje sestre u Vrnja~koj Banji. Po{to su izgledi po njega, ako se otkrije, bili po njegovom uverenju isti kao i pre, odlu~io se da be`i iz Jugoslavije. Vuk~evi} i Du{an Glumac, koji sad `ivi u SAD, prona{li su mu “siguran” kanal i falsifikovanu legitimaciju. Veli~kovi} je sre}no stigao u Rijeku, odakle je “sigurnim” kanalom, oti{ao na odre|eno mesto gde se ukrcao na motorni ~amac sa “sigurnim” voza~em. Bio je pre sre}an kad je motor po~eo da brek}e odvajaju}i se od obale. Sve je i{lo ne mo`e biti bolje do pred sam Tr{}anski zaliv. Ali tada nastaje preokret. S pu~ine je dojurio policijski ~amac. Prenera`en, Veli~kovi} se strmoglavio u more da okon~a svoj mukotrpni `ivot. Sre}om, policija je bila vrlo brza, izvadila ga je iz vode i sprovela u Beograd, gde je izveden na sud sa Vuk~e vi}em i Glumcem. On je izvr{nom presudom dobio osam godina, Glumac 4, a Vuk~evi} 2 godine robije. Tako smo se nas trojica starih drugara, Ve li~kovi}, Vuk~evi} i ja na{li zajedno na robiji u Sremskoj Mitrovici. Po izlasku, naravno pre mene, on je nastavio advokatski posao. Kad sam ja amnestiran 1962. godine, vi|ali smo se vrlo ~esto. Bio je uvek dobro raspolo`en, veliki pu{a~ i stari sladokusac. Ali to nije dugo trajalo. Po~eo je da u hodu gubi ravnote`u, lekari su prvo mislili da je gre{ka u u{ima, pa su tek posle mesecdva dana utvrdili da ima rak na plu}ima. Kad je bolest uzela maha, oti{ao je u Gradsku bolnicu gde smo ga Veli~kovi} i ja pose }ivali. Bio sam iznena|en kad sam ga prvi put posetio. Na{ao sam ga u do sta prostranoj sobi sa severne strane, vrlo sumra~noj, u koju sun~ev zrak 235 Hereticus, 1-2/2009 \ura \urovi} nikad ne ulazi. Njegov krevet je bio do vrata. U suprotnom uglu, do pro zora, le`ao je neki bolesnik tako|e od raka, ali ne na plu}ima, pa je valjda zato imao velike bolove koji su ga rastrzali i danju i no}u. U mra~nu sobu lekar je svra}ao jednom dnevno, pitao kako mu je i progovorio nekoliko rutinskih re~i. Bolni~ar je svra}ao nekoliko puta dnevno, vi{e zbog napoj nice nego po du`nosti. Pitao ga da li mu {ta treba i odlazio. Eto u kakvim okolnostima moj siroti prijatelj ~ekao je kraj slu{aju}i jauke onog sapatnika iz drugog ugla, koga nikad pre nije video, niti je {ta znao o njemu, niti je {to mogao razgovarati s njim. Sve vreme, svestan da mu nema leka, bio je bez prisustva ljudske simpatije, sam kao zver koja u d`ungli ~eka da skon~a. Tu monotoniju prekidale su posete njegovog bra ta, njegove snahe i sinovca, i nas dvojice, Veli~kovi}a i mene. Ali te posete nisu bile svakodnevne i nisu mogle dugo trajati. Nikad pre nisam shvatio koliko su ~asne sestre zaista nezamenljive kraj postelje samrtnika. Zaista, vreme je da se misli ne samo na le~enje ve} i na postupak sa bolesnicima kojima nema leka i koji u bolnici ~ekaju kraj svojih dana. U toj humano sti oskudeva civilizovani svet, ali je zato izumeo aparate kojim su lekari u stanju da danima i nedeljama odr`avaju `ivot ~oveku kome se sigurno ne mo`e pomo}i. Primena tog metoda je najobi~nije mrcvarenje dotrajalog organizma. Sre}om, tom nehumanom postupku ponekad podvrgavaju sa mo mo}nike ovog sveta radi ciljeva koji nemaju nikakve veze ni sa medi cinom ni sa humano{}u. ^ovek je velika misterija sveta. Smrt je ne manja ~ovekova miste rija. Da li je ona kona~an kraj ili novi po~etak? Bez obzira kakav }e se odgovor dati na postavljeno pitanje, samo razmi{ljanje o smrti, bio ~ovek religiozan ili ateista, ~ini ga plemenitijim, humanijim, pravednijim, odgo vornijim prema sebi, svojima i svakom drugom ~oveku. Nema sumnje da }e potvrdan odgovor na drugi deo alternative imati intenzivnije i trajnije dejstvo od potvrdnog odgovora na njen prvi deo. Zato se religiozan ~ovek lak{e miri sa smr}u od ateiste. O povoljnom uticaju razmi{ljanja o smrti ~esto mi je govorio jedan prijatelj, profesor matematike. On je imao obi~aj da bez ikakvog spoljnog povoda odlazi na groblje i tamo dugo ostaje u ti{ini. Na moje pitanje ~emu te {etnje izme|u grobova i grobnica, on bi mi odgovorio skoro uvek na isti na~in: “Na groblju se nekako sredim, uravnote`im, merila mi se poprave, postajem spokojan, svestan prolaznosti svega, osim besmrtne ~ovekove du{e. S groblja se uvek vra}am bolji no {to sam tamo do{ao, li{en mr`nje, zavisti, ose}anja osvete za pri~injene nepravde, a odnosi sa ljudima posta ju mi ~ove~niji. I {to je najva`nije, dolazim do izvesnosti da mi u zemalj skom `ivotu svakodnevno pola`emo ispit ko smo i kakvi smo, a kona~nu ocenu dobijamo tek posle smrti.” 236 Susret sa Staljinom Milovan \ilas SUSRET SA STALJINOM List “Politika” je u rubrici Feljton od 26. decembra do 18. januara 2009. ob javljivao deo skra}enih izvoda iz knjige Milovana \ilasa, Razgovori sa Staljinom, Beograd, 1990. U ovoj knjizi i “Politikinom” feljtonu nema ni traga od autorovog ranijeg odnosa prema Josifu Visarionovi}u Staljinu i divinizaciji njegove li~nosti. U nepodno{ljivoj lako}i zaboravljanja koja caruje u Srbiji, nikome ne pada na pa met da se zapita da li je Milovan \ilas nekada druga~ije pisao i govorio o velikom vo|i svetske revolucije, jo{ manje da se podseti njegovih panegirika o Staljinu. Iz tih razloga objavljujemo u rubrici Se}anja tekst Milovana \ilasa “Susret sa Staljinom” koji je on objavio povodom Staljinovog ro|endana, 21. decembra 1944. godine u listu “Borba” i tri godine kasnije u svojoj knjizi ^lanci 1941–1946, Kultura, Beograd 1947, str. 186–192. Tekst objavljujemo kao prilog odgovornosti za javno izgovorenu i napisanu re~ i radi podse}anja da je Milovan \ilas posve druga~ije pisao o Staljinu sredinom ~etrdesetih godina, nego ~etiri decenije kasni je u svojim Razgovorima sa Staljinom i drugim knjigama. U Kremlj smo u{li kada ce spu{talo ve~e. Dan se smirio a no} jo{ ni je bila po~ela i sve je bilo prekriveno svijetlim, ljubi~astim sjenama. Spolja Kremlj izgleda veli~anstven – sa svojim visokim i dugim zidovima, s mo} nim tornjevima i kubetima i blago zasvo|enim kupolama palata. Iznutra je sasvim druk~iji, pomalo li~i na univerzitete i na muzeje. Spolja – vidi se stoljetna istorija Rusije, iznutra – ide se kroz nju, – pored niza `drijela starinskih topova, pored Carazvona i Caratopa, pored ponosnog, sklad nog i pobjedni~kog hrama Ivana Velikog. U dvori{tima je prazno, vidi se poneki vojnik na ~istim alejama i, u drvoredima, tanka stabla, jo{ neozelenjela i zato sumorna. U Kremlju, gdje rade sovjetski vo|e, nema rasko{i. Sve je jedno stavno, neobi~no ~isto i uredno, u sivim i kafenastim bojama i ni~im ne privla~i pa`nju. Pa ipak, u toj arhitekturi stolje}a, u ~ovjeku se budi neka harmonija, neki blagi, obi~ni, vedri, jednostavni ljudski mir. Milovan \ilas (Podbi{}e, Kola{in 1911 – Beograd, 1995), politi~ar, knji`evnik. Studirao filozofiju i pravu na Univerzitetu u Beogradu. Jedan od najistaknutijih aktivista i vo|a Komunisti~ke partije Jugoslavije. Organizovao je ustanak 1941. godine u Crnoj Gori. Po uspostavljanju komunisti~ke vlasti u FNR Jugoslaviji nalazio se u naju`em dr`avnom i partijskom rukovodstvu, kao jedan od najbli`ih Titovih saradnika. Sa njim se razi{ao 1954. godine, zbog ~ega je isklju~en iz CK i udaljen sa svih partijskih funkcija. Zbog „antijugoslovenske delatnosti“ osu|ivan je 1956. i 1962. godine na vi{egodi{nju robiju. Najzna~ajnija dela: Ogledi i ~lanci, Nova klasa, Razgovori sa Staljinom, Revolucionarni rat, Dru`enje s Titom, Besud na zemlja, Gubavac i dr. 237 Hereticus, 12/2009 Milovan \ilas U{li smo u veliku, jednostavnu zgradu, popeli se liftom jedan sprat i po{li dugim hodnicima. Oficir, koji nas je vodio, uveo nas je u pretso blje, gdje smo ostavili {injele i kape, a odatle u jednu manju kancelariju. ^inovnik, koji je sjedio za stolom, ispod Staljinove fotografije obi~ne ve li~ine, ustao je, ponudio nas da sjednemo i po{ao da nas prijavi. On se po javio uskoro, pokazao nam na vrata koja su vodila iz njegove kancelarije i rekao da mo`emo odmah u}i. Mi smo mislili da }emo pro}i jo{ koju sobu i tako mo}i da se u se bi saberemo za susret sa Staljinom. Ali se pred nama otvorila poduga~ ka sala, s ~ije je lijeve strane od ulaza bio duga~ak sto, s hrastovim stoli cama, zastrt kafenastim suknom, na dnu stola stajala je temeljita pojava Vje~eslava Mihailovi}a Molotova, s desne strane u uglu, u dnu sale, bio je veliki radni sto, iznad njega slika Lenjina u radnom kabinetu, a iz ove prostorije pravo na drugoj strani, kroz otvorena vrata vidjela se druga, manja, s ogromnim globusom i iz nje je, zaklanjaju}i donekle globus – iz lazio Josif Visarionovi} Staljin. On je i{ao dugim korakom, malo pognute glave, mirno opu{tenih ruku, u svakodnevnoj mar{alskoj uniformi, u dubokim mekim ~izmama. Nije ba{ sasvim li~io na fotografije. Brkovi, a naro~ito kosa, bili su svuda podjednako zelenkastobijeli, a lice bijelo, na jagodicama rumeno i malo kao roavo. On je ni`eg srednjeg rasta, ima lijepe male ruke s dosta dugim prstima, duge noge, u`a ramena i krupnu glavu. Glava Staljinova nije sa mo prijatna, zbog svoje ~udno nje`ne tvrdo}e, zbog ~itave svoje narodske izra`ajnosti, zbog umnih, `ivih, nasmije{enih, strogih i bri`nih tamno`utih o~iju, ona je i lijepa svojom harmoni~no{}u, svojom jednostavno{}u, svo jom uvijek `ivom mirno}om i izrazito{}u. Svega toga nema na fotografijama. A na njima, dalje, nema ni onih Staljinovih pokreta tijela, glave i ruku, koji nikad ne miruju ali nikad ni jesu ni iznenadni i nagli, nema onog Staljinovog ka`iprsta koji se podi`e s vremena na vrijeme, kada on ne{to isti~e. On se jednostavno rukovao s nama i odgovorio nam, kad smo mu se pretstavili, obi~no i prosto – “Staljin”, pa nas je ponudio, po{to smo se rukovali s Molotovom, da sjednemo. Ne mo`e se re}i da nijesmo bili uzbu|eni, pa i zbunjeni. Ali to je trajalo minutdva, ja ne znam ta~no ko liko, mo`da – nekoliko sekundi, i – na{a zbunjenost je pro{la. Razgovor je po~eo time {to nas je Molotov pitao o na{im utiscima iz Sovjetskog Saveza. Mi smo odgovorili da smo odu{evljeni, na {to je Sta ljin, pu{e}i lulu, upao: “A mi nijesmo odu{evljeni. Mi ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da bi u Rusiji bilo bolje.” Staljin je, zatim, po~eo da vodi razgovor. On ga je vodio na naro~it na~in. On je postavljao pitanja – nama, Molotovu, sebi, uop{te – pitanja svima, sam govorio, slu{ao druge, i pri 238 Susret sa Staljinom tom crtao na bloku pred sobom figure raznih oblika, ~as nepravilne, ~as geometriske, koje je, u toku razgovora, precrtavao linijama – kosim i vo doravnim, vijugavim i pravim. On nikad nije davao ~vrsto uobli~en odgo vor ili zaklju~ak, taj zaklju~ak se dobijao iz toka razgovora, iz Staljinove upadice, poslovice ili uzre~ice, pa i {ale, i dok se pitanje iscrplo – on je bio gotov sa svojim {arama, s pojavom novog pitanja nastajala je na har tiji nova figura, ne odvojena, nego u nastavku prethodne. Odmah je upadalo u o~i u~e{}e u razgovoru Molotova i odnos iz me|u njih dvojice. Oni su jedan drugog oslovljavali prisno, Staljin bi za sve pripitao Molotova, Molotov bi dometnuo ne{to uz Staljinovu primjed bu. Na momente se imao utisak kao da to razgovara jedan ~ovjek sam sa sobom, kao da mla|i drug, jo{ ta~nije – mla|i brat pripoma`e starijem bratu, a oba su iz jednog doma, od jednog oca i matere. Tako je bilo u toku ~itavog razgovora. I Molotovljevo {iroko i bijelo rusko lice se tako srda~no osmjehivalo na Staljinove {ale, koje su, vidjelo se, i za njega uvi jek i uvijek nove i svje`e. Nikad nijesam vidio me|u ljudima odnos koji bi tako upadljivo i do te mjere bio istovremeno i prisan i ozbiljan, i srda ~an i razuman. [ta je u~inilo da je svaka zbunjenost, ~ak – svako uzbu|enje nesta lo kod nas kao rukom odneseno? ^itavo Staljinovo dr`anje, ~itava njegova prilika je do te mjere jednostavna, da odmah uvu~e ~ovjeka u stvarni, ljudski svijet, u odnose koji nijesu ni pretjerano prisni ni hladni, nego prosto – ljudski. Staljino vi pokreti su obi~ni, jednostavni, on se nagne tijelom i nagne glavu k sa besjedniku samo radi toga da bi ga jasnije ~uo, ili da bi ovaj njega bolje razabrao, on olovkom kojom crta po hartiji nabija svoju lulu koja nikad ne miruje, ali se i ne trza u ustima, pa tu olovku zatim bri{e o sukno na stolu, na njemu mar{alska uniforma ne stoji kao uniforma, nego kao odi jelo, kako mu je ranije, sigurno, stajala i jednostavna vojni~ka bluza i du ga~ki sivozagasiti {injel. I ne samo to. Staljinove rije~i, re~enice, misli, tako su neposredni, tako bez ikakvog suvi{nog dekora, tako do kraja skidaju sa stvarnosti, s ljudskih, dru{tvenih, me|udr`avnih odnosa, s istorije – onu koru koju su na nju naslagale duge predrasude i ljudi koji vole da prefarbavaju stvar nost, – da kod sabesjednika nestanu namah sve fraze, sve suvi{ne rije~i, rije~i koje treba ne{to da pokriju, da se nahvataju po ne~emu kao talog. Ja nikada u `ivotu nijesam osje}ao da mi misli teku tako jasno i mirno i da su u takvom skladu s onim {to govorim kao kad sam bio kod Staljina, nikad nijesam tako lako i tako ta~no nalazio rije~i iz ruskog jezika kao dok sam sjedio kraj njega. I najzad, Staljin sagovornika slu{a pa`ljivo, pridoda ne{to i pripita ga, pa te neprimjetno uvu~e da i njega pripita{ i doda{ {ta misli{. 239 Hereticus, 12/2009 Milovan \ilas Staljin je neobi~no skroman, to su ve} mnogi zapazili i pisali o to me. Ali to nije sasvim ta~no re~eno. Kod njega nema ni~eg suvi{nog, pa skromnost dolazi kao ne{to prirodno, ne{to {to izlazi iz same njegove li~ nosti. Zato re}i da je skroman, zna~i potvrditi ne{to suvi{no, ne{to {to se – bilo da ~ita{ njegova djela, bilo da ga izbliza vidi{ na tren – takore}i samo po sebi razumije. On je prosto re~eno ~ovjek, i to ~ovjek vi{e od ikoga, kod njega nema ni~ega {to ne bi bilo u skladu, {to ne bi bilo dio cjeline – od pokreta, od humora, od izgleda, do genijalnih teoretskih i fi lozofskih djela. Kod Staljina nema sitnih, neva`nih pitanja o kojima ne zaslu`uje da se govori. On je razgovarao s nama o snabdijevanju na{e vojske, o na {em me|unarodnom polo`aju, ali i o tome da li imamo malih radionica na konjima za opravku mitraljeza, o tome ~im se hrani na{a vojska. On je najkrupnije probleme rje{avao tako jednostavno i prosto, kao da se radi o sitnicama, a na pitanja koja su nama izgledala sitna uporno je svra}ao pa`nju, sve dok ne bi do kraja postala jasna i nedvosmislena. Tek kod Sta ljina ~ovjek opazi koliko ne{to {to izgleda sitno, poslije neke njegove pri mjedbe, kratkog razja{njenja, ustvari ima ne sitan i nezna~ajan nego kru pan, centralan zna~aj. – Pitanje koje se pretreslo kod Staljina potpuno je zavr{eno, dok se vremenom ne pretvori u novo pitanje, od njega nije osta lo ni{ta sem jasnog i nepobitnog stava koji neodoljivo goni na izvr{enje. Poslije prvih trenutaka razgovora sa Staljinom, odmah postaje s ma terijalnom, opipljivom silinom jasno ono {to je bilo shvatljivo iz knjiga – za{to je Staljin toliko omiljen u SSSRu. Staljin je ~ovjek kojemu nije potrebno da istra`uje put do ljudi, do radni~ke klase i radnih masa uop {te, da tra`e istoriski put kojim treba da idu da bi im bilo bolje. On je sam otjelovljenje tih masa u jednom ~ovjeku, njihovih `elja, nada, misli, on je – u `ivom ~ovjeku istorija savremene epohe, njegov ka`iprst pokazuje pojedincima, njegova misao narodima, svim po{tenim radnim ljudima ku da treba da idu. Nema ni~eg ~ime se on ne bi interesovao i {ta ne bi znao – od planova za najve}e bitke u istoriji do sjetve p{enice u opusto{enom Kubanu, od na{eg o{teg politi~kog i vojnog polo`aja do na~ina transporta ranjenika. On to sve zna – jer za njega, kako rekoh nema neva`nih stva ri, jer zna zakone po kojima se `ivot kre}e, po kojima se istorija mora od viti; on ne samo da te zakone zna nego je njihovo otjelovljenje, njihova inkarnacija – djelom, mi{lju, li~no{}u. Ja sam imao utisak, slu{aju}i njegov duboki, mirni glas, – slu{aju }i Staljina, da slu{am neku staru a opet mladu, starostavnu a opet novu – knjigu vje~no `ive mudrosti, u kojoj se nalazi procije|eno iskustvo ~ita ve ljudske istorije – kakva je bila, kakva jeste i kakva mora biti. On je pri tom pravio {ale, skladno umetao bezbroj poslovica i slikovitih uzre~i ca, zra~e}i jednim naro~itim staljinskim humorom, kome se mora od sr 240 Susret sa Staljinom ca smijati, ali koji nije samo radi smijanja, nego obja{njava, upravo – do gola otkriva ono {to je apsurdno i besmisleno, a {to takvim do malo~as nije izgledalo. Na Staljinu, spolja, vide se godine. On je sijed i naboran. Ali se sta rost, u razgovoru, ne osje}a. Staljin ne mo`e ostariti, i to zbog toga {to je njegova misao besmrtna, uvijek nova, potpuno sazrela, i do kraja uobli ~ena, njoj nema {ta da se doda, on je sav istkan od nje i u njemu nema ni atoma koji ne bi `ivio, odisao njom. Nigdje u SSSRu, kao kod Staljina, ~ovjek ne osje}a {ta je pobjeda socijalizma u jednoj zemlji, {ta je socijalisti~ka zemlja. Tu se, preko njego ve li~nosti. osjeti da je to zemlja u kojoj vi{e nema unutra{njih problema, kako se naviklo da ih ima i da budu posmatrani u drugim zemljama. Ra zumije se, i tu ima problema – organizacije, izgradnje, obnove. Ali to nije ono {to je u ostalom svijetu, tu je narod ujedinjen i mo}an i nesalomljiv u svom jedinstvu. Pobjeda naroda je ne samo neosporna, nego i vje~na, osi gurana iznutra na vjeki vjekov. To izbija, bez rije~i, iz Staljinove li~nosti. A tako|e svom silinom izbijaju pitanja rata i sve {to je u vezi s njim, pita nja spoljne politike. I ~ovjek kod Staljina osje}a, vidi, ~ak mu se ~ini da mo`e da opipa – da }e SSSR rat dobiti, da }e sovjetska staljinska spoljna politika pobijediti – na sre}u i napredak naroda i napa}enih ljudi. Izlaze}i od Staljina, u vedro proljetnje ve~e, nijesmo ni primijetili da je razgovor trajao ~as i po. ^inilo nam se da je sve to trajalo svega tre nut, a ipak je bilo tako puno, po sadr`ini tako duboko, jednom u `ivotu za cio `ivot – kao {to se ~ovjek samo jednom rodi. ^inilo nam se da ne idemo odre|enim ulicama, po Crvenom Trgu, nego da se kupamo u sun cu, na nedoglednim visinama, ali koje nijesu san i ma{tarija, nego tvrdi, granitni vrhovi, bez provalija i neravnina. ^inilo nam se da se kre}emo kroz istoriju, njenu su{tinu i njen smisao. Kretali smo se i `ivjeli, ustva ri, Staljinovim rije~ima, njegovim mislima. I tada mi je, sasvim u skladu s tim osje}anjem, palo na um i postalo jasno za{to je onaj prosti radni ~ovjek, kad je vidio Lenjina, zapanjen uzviknuo: “On je obi~an!” Staljin je ~ovjek obi~niji od ikoga `ivog danas na svijetu i zato – genijalan i velik kao niko u na{e vrijeme. Odlaze}i od Staljina, `ivog, obi~nog, besmrtnog, genijalnog ~ovje ka, osje}ali smo da }e jednom pro}i ovo te{ko doba, da }e on u~initi da pro|e. Ptice }e po~eti svim ljudima da pjevaju, sunce toplije da ih grije, cvije}e da im miri{e, djeca da se bezbri`no igraju, nau~nici da tonu u ti hu, neizrecivu ljepotu biblioteka i instituta, pisci da sagorijevaju ognjem stvarala{tva. I u svemu tome, u sre}i naroda, u njihovoj ljubavi me|u so bom – bi}e Staljin, sve }e pjevati o njemu i raduju}i se `ivotu i bezgrani~ noj ljudskoj sre}i me|u ljudima i u prirodi – ljudi }e se radovati njemu i 241 Hereticus, 12/2009 Milovan \ilas njime. Jer je obi~ni ~ovjek Staljin besmrtan kao {to je besmrtan i vje~an ljudski napredak; jer je on ~ovje~anstvo, u najsudbonosnijim danima, za jedno s Lenjinom i poslije Lenjinove smrti istim putem, bez kolebanja i lutanja, odveo daleko naprijed, ka pobjedi, ka miru i sre}i – vje~nom snu onih koji rade i pate. Beograd, “Borba”, 21. decembra 1944. Bo{ko Risimovi} – Ustanak, 1954. 242 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu ............... DOSIJE ............... KASTRIRAJU]E TUTORSTVO – CENZURA TAKMI^ARA U BESEDNI[TVU Ima tome decenija i po kako su govornici – pobednici govorni~kih takmi~enja na Pravnom fakultetu u Beogradu doku~ili, a jedan od njih (potpisnik ovih redova) uobli~io Prvi srpski zakon o slobodi govora, koji bi, najjednostavnije, mogao da se iska`e na slede}i na~in: “[to vi{e aplauza zbog izgovorenih mudrih i hrabrih re~i, to ~vr{}a ruka koja }e govorniku na kraju zavrnuti vrat.” Da je taj zakon, koji je neumoljiviji od samog Njutnovog zakona gravitacije, u srbijanskim prilikama ta~an i stvaran, uverili su se i mladi govorni~ki entuzijasti – u~enici srednjih ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola Srbije, i njihovi profesori – mentori, na samom po~etku 2009. godine. Tada su njihovi direktori {kola, okupljeni u neregistrovanoj Zajednici direktora srednjih ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola Srbije, doneli Pravilnik o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu, u kojem je sadr`an i ~lan 10 sa, u najmanju ruku (po slobodu mi{ljenja i izra`avanja iz ~lana 46 stav 1, odnosno po slobodu nau~nog i umetni~kog stvaranja iz ~lana 73 stav 1 Ustava), diskutabilnom odredbom. Odredbom prvog stava ~lana 10 Pravilnika o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu direktori {kola regulisali su da “beseda na zadatu i na izabranu temu ne mo`e obuhvatati aktuelne politi~ke teme, niti na bilo koji na~in pozivati na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu diskriminaciju”, dok je stavom 2 istog ~lana odre|ena i sankcija za prekr{ioce te }e “u~enik ~ija beseda na izabranu temu ne bude u skladu sa stavom 1 ~lana biti diskvalifikovan”. Osim {to je odredba ovog ~lana pravnotehni~ki manjkava, jer se u drugom stavu sankcija ne prote`e i na besede u kategoriji zadate teme ({to je, bez sumnje, bila intencija pravilopisaca), ona ima neke su{tinske gre{ke (za koje se pisac ovih redova jo{ uvek nada da su nenamerne). Najpre, odredba je poistovetila zabranu pozivanja na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu diskriminaciju sa zabranom govorenja o aktuelnim politi~kim temama, {to je nedopustivo. Potom, odredba je data {iroko, te 243 Hereticus, 1-2/2009 }e, poprimaju}i karakter kau~uk-norme koju mo`e da tuma~i kako ko `eli, imati nesumnjivo {tetan uticaj za razvoj govorni{tva u Srbiji. Na posletku, njome se uvodi cenzura na takmi~enjima u govorni{tvu. Na to su u svom dopisu Ministarstvu prosvete poku{ali da uka`u profesorka retorike u Pravno-poslovnoj {koli “9. maj” u Beogradu i vi{egodi{nji mentor generacija govornika te {kole, Svetlana Gradinac, profesor Retorike i Pravne tradicije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i autor dva istaknuta ud`benika retorike dr Sima Avramovi}, profesor Politi~kog sistema na istom fakultetu i profesor Govorni{tva i odnosa s javno{}u na Visokoj strukovnoj {koli za obrazovanje vaspita~a u Kikindi, dr Jovica Trkulja, kao i savetnik za odnose s javno{}u Ustavnog suda, autor knjige “Srpski politi~ki govor modernog doba” i predava~ po pozivu za predmet Osnovi pravne retorike na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, Dejan Mili}. Oni su podr`ani od strane Me|unarodne asocijacije za slobodu govora iz Londona, Nastavno-nau~nog ve}a Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na ~elu sa dekanom prof. dr Mirkom Vasiljevi}em, od dekanice Pravnog fakulteta Univerziteta Union, prof. dr Vesne Raki} Vodineli}, kao i od profesora retorike i estetike na Filozofskom i Filolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, prof. dr Sretena Petrovi}a (tako|e autor nekoliko ud`benika retorike). “Slu~aj” spornog ~lana dobio je veliki publicitet u medijima. Ministarstvo je odgovorilo zvani~nim dopisom 28. aprila 2009. godine. Profesorka Gradinac se tim povodom obratila i Za{titniku gra|ana. Sredinom maja 2009. godine u Kru{evcu je odr`ano 13. Republi~ko takmi~enje u besedni{tvu za u~enike srednjih {kola, prvo po novom pravilniku, koje je, po oceni prisutnih, padom u broju takmi~ara, kao i u kvalitetu u~eni~kih beseda, pokazalo {tetnost sporne odredbe ~lana 10 Pravilnika. Sporni Pravilnik jo{ uvek je na snazi. U ovom dosijeu dana je kratka faktografska anamneza “Slu~aja govorni~ke cenzure”. Dejan Mili} 244 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu CENZURA TAKMI^ARA U BESEDNI[TVU TAKMI^ENJE U BESEDNI[TVU Takmi~enja u govorni{tvu zna~ajno doprinose kvalitetu govorne kulture, razvijaju slobodu govora i podsti~u kriti~ko mi{ljenje. Mladim govornicima treba pru`iti {to vi{e prilika da besede. Prilike kada mogu da se obrate novom audito rijumu su veliki izazov, a takmi~enja posebno motivi{u u~esnike. Takmi~enja su vredna i zbog razmene iskustava, zbog upore|ivanja, zbog mogu}nosti da se govori pred nepoznatom publikom, zbog osvajanja nagrada i presti`a i zbog dru`enja. Jo{ su stari Latini tvrdili: teorija bez prakse je kao kola bez osovine. Prvo obnovljeno takmi~enje u besedni{tvu studenata Pravnog fakulteta u Beogradu organizovano je 1993. godine i odr`ava se svake godine1 u prepunoj Petici. Posle toga mnogi drugi pravni fakulteti3 pokrenuli su svoja takmi~enja po ugledu na beogradski Pravni. Grupa entuzijasta osnovala je u Sremskoj Mitrovici 1991. godine festival besedni{tva pod nazivom Lux verbi – Svetlost re~i. Ovaj grad ima u centru sa~u vane ostatke nekada{njeg rimskog amfiteatra, na kojem se svake godine u junu odr`ava festival. Ovo je retka prilika da se besednici takmi~e na otvorenom, ali i da provedu dva dana dru`e}i se sa doma}inima i me|usobno. Na po~etku su tak mi~ari, mahom studenti glume, na ovom festivalu interpretirali tu|e govore, tako da je postojala samo jedna takmi~arska kategorija – interpretacija, {to su{tinski nije pravo besedni{tvo. Posle dobronamernih kritika stru~njaka za besedni{tvo, posebno profesora retorike sa Pravnog fakulteta, uvedena je jo{ jedna kategorija – kategorija autorske besede na zadatu ili izabranu temu, a 006. godine fiziono mija festivala je zaokru`ena uvo|enjem improvizovane besede. Takmi~ari biraju kategoriju u kojoj }e se takmi~iti. Sremskomitrova~ki festival je poseban i po tome {to se na njemu takmi~e srednjo{kolci, studenti pravnih fakulteta, Vojne akademije, Bogoslovskog fakulteta, raznih fakulteta dramskih umetnosti, polaznici raznih govorni~kih {kola i drugi pojedinci koji se kvalifikuju. Prvog dana festivala odr`avaju se kvalifikacije i takmi~enje, a sutradan se organizuje revijalno ve~e sa nastupom pobednika iz sve tri kategorije i odabranim gostima. Republi~ka takmi~enja u~enika srednjih {kola, koja su osnovana 1994. go dine,4 po{to je uveden predmet Osnovi retorike i besedni{tva na smeru pravni tehni~ar, imaju svoju specifi~nost i po oceni veoma kompetentnih ~lanova `irija i organizatora godinama napreduju. Svake godine6 pove}ava se broj {kola koje 1 3 4 6 Godine 1999. takmi~enje nije odr`ano zbog NATO bombardovanja, a 000. zbog reakcije na represivne sisteme gu{enja slobode govora i pogubnog Zakona o univerzitetu. Amfiteatar “Radomir D. Luki}” na beogradskom Pravnom fakultetu. Pravni fakulteti u Novom Sadu, Podgorici, Ni{u, u Banjaluci, na Palama, u Sko plju, Pravni fakultet Univerziteta “Union”... Prvi doma}in i organizator bila je Pravnobirotehni~ka {kola “9. maj” u Beogradu. Inicijatori za uvo|enje ovog predmeta bila je prof. Bosiljka Mijatovi}, prosvetni savetnik i prof. dr Jovica Trkulja, ~lan stru~ne komisije Prosvetnog saveta. Godine 1999. nije odr`ano ni ovo takmi~enje zbog NATO bombardovanja. 245 Hereticus, 1-2/2009 u~estvuju, kao i broj takmi~ara, pa je konkurencija sve `e{}a. U konstituisanju i osmi{ljavanju republi~kog takmi~enja pomogli su svojim znanjem i dragocenim iskustvom profesori Pravnog fakulteta u Beogradu Obrad Stanojevi} i Sima Avramovi}. Od prvog takmi~enja uvedene su tri takmi~arske discipline: beseda na zadatu temu, beseda na izabranu temu i improvizovana beseda kao izborna kategorija. ^lanovi Demokratske stranke i Fonda “Dr Zoran \in|i}” uprili~ili su otvoreno takmi~enje u besedni{tvu pod nazivom “U Zoranovu ~ast” namenjeno mladima Srbije od 18 do 30 godina, u kojoj je jedina disciplina zadata tema, naj ~e{}e sa nekim aforizmom Zorana \in|i}a, sa posebnom namerom da se promo vi{u i sa~uvaju njegove ideje i vrednosti evropske i moderne Srbije. Budu}i da su kikindski omladinci Demokratske stranke pokrenuli inicijativu da se organizuje takmi~enje u ~ast Zorana \in|i}a, ovo takmi~enje organizovano je prvi put 006. godine u Kikindi. Takmi~enje se od 007. godine se organizuje na nacionalnom nivou, sa kvalifikacijama u trinaestak gradova Srbije i zavr{nicom u Beogradu. Organizatori svih takmi~enja trebalo bi veoma bri`ljivo da biraju ~lanove `irija. To moraju biti stru~njaci koji dobro poznaju besedni{tvo i pravila takmi ~enja. I u redovima nekada{njih uspe{nih takmi~ara tako|e se mogu na}i veoma odgovorni i spremni potencijalni ~lanovi `irija. Kad god je to mogu}e, ~lanovi `irija ne treba da ocenjuju svoje u~enike ili studente, jer je to {kolski primer sukoba interesa.7 Ako i jesu u `iriju, trebalo bi da izuzmu svoj glas kad je o njihovom takmi~aru re~. U govorni{tvu se, kao i u umetni~kom klizanju, mora voditi ra~una o tehnici (formi) i o umetni~kom dojmu (sadr`aju). I ud`benici retorike jednaku va`nost daju logi~koj i estetskoj komponenti. Kako je veoma odgovorno biti ~lan `irija, jer za 3– minuta treba i ~uti govor i videti govornika, oceniti sadr`aj njegove besede i na~in izvo|enja, va`no je da `iri ima najmanje ~lanova, jer vi{e o~iju vi{e vidi i vi{e u{iju vi{e ~uje. Me|u ~lanovima `irija treba da budu stru~njaci za teoriju i praksu besedni{tva i za dobru dikciju. Svim ~la novima `irija moraju unapred biti poznate propozicije i oni moraju biti saglasni u tome {ta se u besedni{tvu ocenjuje. De{avalo se da je me|u ~lanovima `irija bilo nesuglasica oko toga da li su govornicima dozvoljene kretnje i gestikulacija za vreme nastupa. Ta nedoumica treba definitivno da je jasna, jer se, za razliku od recitatora, govornici mogu kretati na sceni, a mogu svoju besedu izgovoriti i u stoje}em polo`aju, {to zavisi od teme besede i temperamenta besednika, a gestikulacija je neophodna u oba slu~aja. Posebnu pa`nju treba obratiti ocenjiva nju improvizovanih govora. ^lanovi `irija moraju prepoznati pravu, nadahnutu i autenti~nu improvizovanu besedu od unapred pripremljene, rutinski izgovorene i ve{ta~ki nakalemljene na temu. Tu merilo nikako ne sme biti du`ina besede, ve} naprotiv, ve{tina govornika da sa malo re~i mnogo ka`e, odgovori na temu i postigne cilj. Aktuelnost besede tako|e mora biti vrednovana. Govorni{tvo je kompleksna ve{tina i tako se mora i ocenjivati. Ocene za svakog takmi~ara treba da budu obrazlo`ene. Ponekad takmi~ari kvalitetom svojih nastupa “prevazilaze stru~no i teorijsko znanje onih koji odlu~uju”.8 Kriterijumi za ocenjivanje mora ju biti poznati i takmi~arima i ~lanovima `irija. Iskustvo takmi~enja pokazalo je 7 8 246 Ovo se odnosi na Festival besedni{tva u S. Mitrovici, gde je godinama predsednik `irija, ina~e profesor dikcije, glasao za svoje studente. Ratomir Rale Damjanovi}: O recitovanju, Itaka, Beograd 001, str. 11. Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu da su kriterijumi ~esto nejasni i da su ostavljeni slobodnom utisku ~lanova `irija. Zato rad `irija mora biti ozbiljan, efikasan, a delom i javan, {to zna~i da neko od ~lanova `irija mora pre progla{enja pobednika saop{titi {ta je bilo dobro kod takmi~ara a {ta nije valjalo i za{to. Neka takmi~enja u besedni{tvu su medijski doga|aji, kao {to su takmi~e nje na Pravnom fakultetu, Festival besedni{tva Lux verbi u Sremskoj Mitrovici, takmi~enje “U Zoranovu ~ast” i republi~ka takmi~enja u~enika srednjih {kola, kao i poneka {kolska takmi~enja (Pravnoposlovna {kola Beograd, Filolo{ka gimnazija, Po`areva~ka gimnazija). Svako od ovih takmi~enja ima svoju fiziono miju. Na takmi~enju na Pravnom fakultetu studenti se takmi~e samo u jednoj od tri kategorije: zadanoj temi, slobodnoj temi ili improvizovanoj besedi, ~emu prethode dobre pripreme i odabir takmi~ara. Festival besedni{tva Lux verbi u Sremskoj Mitrovici uveo je iz tehni~kih razloga kvalifikacije za takmi~are, {to je dobro i za `iri i za takmi~are, jer `iri ima priliku da ~uje dva puta one koji su se kvalifikovali i da ih tako bolje odmeri. Pokazalo se da je dobro {to su organizatori ovog festivala uveli i kvalifikacije za takmi~are u ekstemporalnoj besedi, jer se tako bolje mo`e proceniti da li je svaka beseda zaista improvizovana. Na republi~kom takmi~enju u~enika srednjih {kola specifi~nost je {to takmi~ari mogu da se oprobaju u dve kategorije: u zadanoj ili izabranoj temi i po `elji u improvizovanoj besedi. Pokazalo se u najve}em broju slu~ajeva da su dobri besednici jednako dobri u obe kategorije. U svim takmi~enjima mora se voditi ra~una o zadantoj temi, koja mora biti i aktuelna, i univerzalna, i motivi{u}a. Svima je poznata deviza: kakvo pitanje – takav odgovor. U~esnicima treba ponuditi blagovremeno vi{e zadanih tema, od nosno ideja, da bi besednici mogli da prona|u pravu. Ako se ponudi samo jedna tema, desi}e se da publici bude dosadno da slu{a nekoliko beseda na istu temu, a neminovno je da se i govornici u pone~em ponavljaju. To va`i i za teme improvi zovanih beseda. Zbog neophodne razlike od zadanih tema, teme improvizovanih beseda bi trebalo u naslovu da sadr`e samo jedan pojam ili jednu sintagmu, koje nude vi{ezna~no tuma~enje. Ove teme moraju biti pa`ljivo odabrane, jednostavne, razumljive i lako pamtljive. Kvalitet ovako ponu|ene teme omogu}uje takmi~a ru bogat izbor asocijacija i slobodu pristupa temi. U propozicijama republi~kog takmi~enja stoji zahtev da teme improvizovanih beseda utvr|uju ~lanovi `irija neposredno pred takmi~enje. Ovim se obezbe|uje neophodna tajnost i garantuje da nikome od takmi~ara ne}e biti unapred poznata tema. Mora se po{tovati i ograni~enje du`ine govora, mada `iri ne koristi {topericu iz prostog razloga {to zanimljiv govor mo`e da bude i du`i a da se to ne oseti. Najzad, za sve ono {to ne valja kod takmi~ara odgovorni su njihovi mento ri, kako je to izjavio Dejan Mili}, predsednik i vi{egodi{nji ~lan `irija republi~kih takmi~enja. Takmi~enja eksplicitno pokazuju kako se sa u~enicima ili studenti ma radi, jer iza svakog uspe{nog takmi~ara stoji dobar mentor i mnogo, mnogo entuzijazma i rada. Svetlana Gradinac 247 Hereticus, 1-2/2009 PRAVILNIK O REPUBLI^KOM TAKMI^ENJU SREDNJIH [KOLA U BESEDNI[TVU Zajednica ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola na osnovu Stru~nog uputstva o organizovanju takmi~enja i smotri u~enika osnovne i srednje {kole (Beograd, 3.01.007. godine, br. 110–00–304/007–11), a na predlog Administrativnobirotehni~ke {kole u Ni{u, na Skup{tini odr`anoj dana 13.0.009. godine donela je PRAVILNIK o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu I OP[TE ODREDBE ^lan 1. Takmi~enje u~enika u besedni{tvu ima za cilj podsticanje i produbljivanje znanja. iskazivanje posebnih sklonosti, razvijanje sposobnosti govora, argumentova nja, pravilnog zaklju~ivanja, primenu pravila lepog govora, razvijanje kreativnosti, negovanje takmi~arske tradicije i takmi~arskog duha kod u~enika. ^lan 2. Pravo u~e{}a na takmi~enju imaju redovni u~enici ~etvrtog razreda iz podru~ja rada Ekonomija, pravo i administracija koji u nastavnom planu imaju predmet osnovi retorike i besedni{tva i u~enici oglednih obrazovnih profila iz ovog podru~ja rada. ^lan 3. [kola koja u~estvuje na takmi~enju (u daljem tekstu [kola u~esnik) mo`e imati najvi{e tri takmi~ara. U~enike na takmi~enje dovodi predmetni nastavnik mentor koji u~estvuje u radu takmi~enja. [kola u~esnik je du`na da blagovremeno prijavi u~enike koji }e se takmi~iti (u daljem tekstu u~enici), sa podacima koji se tra`e u prijavi za takmi~enje. Radi identifikacije u~enici su du`ni da imaju overenu |a~ku knji`icu sa fotografijom, a punoletni i li~nu kartu. II ORGANIZACIJA TAKMI^ENJA ^lan 4. Pokrovitelj i organizator takmi~enja je Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Odeljenje za nastavni plan i program u saradnji sa Zajednicom ekonom skih, pravnih. ugostiteljskih. trgovinskih i turisti~kih {kola (u daljem tekstu Za jednica {kola). Svake {kolske godine takmi~enje organizuje i realizuje {kola koju odre|uje Zajednica {kola (u daljem tekstu [kola doma}in). ^lan 5. Takmi~enje se sprovodi prema Stru~nom uputstvu o organizovanju takmi ~enja i smotri u~enika osnovne i srednje {kole (Beograd, 3.01.007. godine, br. 110–00–304/007–11) 248 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu ^lan 6. [kola doma}in je du`na da, najkasnije mesec dana pre datuma odr`avanja takmi~enja koji je utvrdila Zajednica {kola, pismeno obavesti {kole o programu takmi~enja i dostavi im: – datum, vreme i mesto odr`avanja takmi~enja – zadatu/e temu/e – rok za prijavu – takmi~arsku prijavu (popunjen obrazac koji je sastavni deo ovog pravil nika) III PROPOZICIJE TAKMI^ENJA ^lan 7. U~enici nastupaju po azbu~nom redosledu prezimena koji utvr|uje [kola doma}in. ^lan 8. U~enici se takmi~e u tri takmi~arske discipline i to: 1. Beseda na zadatu temu . Beseda na izabranu temu 3. Improvizovana beseda ^lan 9. Obavezne takmi~arske discipline su beseda na zadatu temu ili beseda na iza branu temu. U~enik se opredeljuje u kojoj }e od ove dve discipline u~estvovati. Beseda na zadatu ili izabranu temu mo`e da traje najdu`e 7 (sedam) mi nuta. [kola doma}in o zadatoj temi (temama) obave{tava {kole na na~in i u roku odre|enom u ~lanu 6. ovog Pravilnika. ^lan 10. Beseda na zadatu i na izabranu temu ne mo`e obuhvatati aktuelne poli ti~ke teme, niti na bilo koji na~in pozivati na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu diskriminaciju. U~enik ~ija beseda na izabranu temu ne bude u skladu sa stavom 1 ovog ~lana bi}e diskvalifikovan. ^lan 11. Takmi~arska disciplina Improvizovana beseda nije obavezna. U~enici koji odlu~e da se takmi~e u disciplini iz stava 1 ovog ~lana, prsle izlaganja svih beseda na zadatu i izabranu temu, pred `irijem izvla~e temu za im provizovanu besedu. Teme za improvizovanu besedu odre|uje `iri, neposredno pre po~etka takmi~enja. 249 Hereticus, 1-2/2009 PRIGOVOR NA PRAVILNIK MINISTARSTVO PROSVETE REPUBLIKE SRBIJE Sektor za srednje obrazovanje – Pomo}niku ministra Beograd, 3..009. godine B e o g r a d Nemanjina 4 PREDMET: Prigovor na Pravilnik o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu Po{tovani, Ovih dana je objavljen Pravilnik o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu koji je donela Zajednica ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgo vinskih i ugostiteljskih {kola na predlog Administrativnobirotehni~ke {kole u Ni{u, na Skup{tini odr`anoj dana 13..009. godine. Za nas je u ovom Pravilniku sporan ~lan 10, stav 1, u kome se ka`e: “Be seda na zadatu ili izabranu temu ne mo`e obuhvatati aktuelne politi~ke teme”. Ovim stavom se ograni~ava Ustavom zagarantovano pravo na slobodu govora i ugro`ava se jedno od najtemeljnijih ljudskih prava. Ovakav stav se ne mo`e pravdati nikakvim razlozima, jer se u predmetu Osnovi retorike i besedni{tva u~i oblast politi~ko besedni{tvo. Na maturskom ispitu je mogu}e polagati i retoriku kao prakti~an rad i izabrati jednu od tri oblasti (sudsko, politi~ko ili prigodno be sedni{tvo). U relevantnom ud`beniku autora prof. dr Obrada Stanojevi}a i prof. dr Sime Avramovi}a: Osnovi retorike i besedni{tva jasno je podvu~en zahtev da svaka beseda mora biti aktuelna. Ako je cilj takmi~enja u besedni{tvu podsticanje govorne kulture, slobode govora i kriti~kog mi{ljenja, onda se ovo elementarno pravo ne sme zabranjivati ni u~enicima, tim pre {to se ovaj predmet u~i u ~etvrtoj godini kada su maturanti ve} punoletni i imaju izgra|ene kulturolo{ke, ekonom ske, sociolo{ke i op{tedru{tvene, pa i politi~ke stavove. Napominjemo da Osnovi retorike i besedni{tva pripada grupi humanisti~kih predmeta i da korelira sa gra |anskim vaspitanjem, sociologijom, istorijom, psihologijom, ustavom i pravima gra|ana i knji`evno{}u. Oduvek su upravo mladi bili najhrabriji u kritici lo{ih pojava u dru{tvu. Takav njihov stav podsti~u i drugi gore navedeni predmeti. Ukoliko ovakav zahtev iz Pravilnika ostane na snazi, bi}e to pravi put da na{a {kola i dalje {koluje u~enike za reproduktivno znanje, a da joj, iz nama ne poznatih razloga, smetaju slobodoumni, misle}i i hrabri u~enici koji su spremni da se svojim argumentovanim stavovima zasnovanim na sistemu vrednosti bore za bolju budu}nost. Zahtevamo da se ovaj stav ~lana 10 pomenutog Pravilnika ukine i da nas o tome obavestite. U prilogu Vam dostavljamo kopiju Pravilnika Dostavljeno: – Ministarstvu prosvete – Zajednici ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola 250 Potpisnici: Prof. dr Sima Avramovi} Prof. dr Jovica Trkulja Prof. Svetlana Gradinac Dejan A. Mili} Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu “CENZURISANO GOVORNI[TVO” – ODJEK U MEDIJIMA STROGO KONTROLISANE U^ENI^KE BESEDE Pravilnikom o takmi~enju, nakon {to su neki u~enici odr`ali govore o slu~aju vladike Pahomija i aferi “Kofer”, zabranjene besede o aktuelnim dru{tve nopoliti~kim temama Na republi~kim nadmetanjima iz oratorstva srednjo{kolci vi{e ne}e smeti da besede o aktuelnim dru{tvenopoliti~kim temama. To im zabranjuje ~lan 10 novog Pravilnika o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu koji je nedavno jednoglasno usvojila Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravnobiroteh ni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola. Tu jasno stoji i da }e svaki u~enik ~ija beseda ne bude u skladu sa pomenutom odredbom biti diskvalifikovan. Tako se, upozoravaju stru~njaci za retoriku, posle ne{to vi{e od decenije i po odr`avanja {kolskih nadmetanja iz oratorstva, prvi put uvodi cenzura. Tak mi~enja iz govorni{tva odr`avaju se u desetak srednjih {kola. Najbolji besednici sa {kolskih nadmetanja idu na republi~ko takmi~enje. Ukoliko se na tom nivou ukinu besede sa aktuelnim politi~kim temama onda ih ne}e biti ni na onom ni`em {kolskom nivou, jer je deci cilj da se kvalifikuju za republi~ko nadmetanje. Zbog toga su pre nekoliko dana zajedno sa profesorkom retorike u sred njoj {koli Svetlanom Gradinac i profesori beogradskog Pravnog fakulteta Sima Avramovi} i Jovica Trkulja, ali i portparol Ustavnog suda i publicista Dejan A. Mili}, uputili Ministarstvu prosvete prigovor na pomenuti pravilnik. Zahvaljuju}i ovim i kod nas i u svetu veoma uglednim univerzitetskim profesorima ne samo da je svojevremeno obnovljena tradicija besedni{tva na Pravnom fakultetu u Be ogradu, ve} je nadmetanje iz oratorstva na toj visoko{kolskoj ustanovi postalo spektakl za koji se tra`i mesto vi{e i u kome u`ivaju svi, pa i oni koji se u beseda ma prepoznaju. Ovi profesori su, kao i Dejan Mili} koji je kao student osvajao nagrade na takmi~enjima iz oratorstva, do sada naj~e{}e bili i ~lanovi `irija na tako|e veoma pose}enim {kolskim nadmetanjima u govorni{tvu. U pismu upu}enom ministru prosvete, njegovom pomo}niku za srednje obrazovanje, ali i Zajednici ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugo stiteljskih {kola, ovi stru~njaci tra`e ukidanje sporne zabrane i upozoravaju da bez britke re~i i bez aktuelnih dru{tvenih tema nema ni besedni{tva. U prigovoru izme|u ostalog stoji da se zabranom izgovaranja beseda na aktuelne politi~ke te me ograni~ava Ustavom zagarantovano pravo na slobodu govora i ugro`ava se jedno od najtemeljnijih ljudskih prava. “Ovakav stav se ne mo`e pravdati nikakvim razlozima, jer se u predmetu osnovi retorike i besedni{tva u~i oblast politi~ko besedni{tvo. Na maturskom is pitu je mogu}e polagati i retoriku kao prakti~an rad i izabrati jednu od tri oblasti (sudsko, politi~ko ili prigodno besedni{tvo). Ako je cilj takmi~enja u besedni{tvu podsticanje govorne kulture, slobode govora i kriti~kog mi{ljenja, onda se elemen tarno pravo na aktuelnost ne sme zabranjivati ni u~enicima, tim pre {to se ovaj predmet u~i u ~etvrtoj godini kada su maturanti ve} punoletni i imaju izgra|ene 251 Hereticus, 1-2/2009 kulturolo{ke, ekonomske, sociolo{ke i op{tedru{tvene, pa i politi~ke stavove”, isti~e se u prigovoru. – Cilj takmi~enja je da deca komuniciraju, da bude u svrsi struke za koju se obrazuju. Ne bi trebalo da izlazi iz okvira plana i programa. A i politi~ko or ganizovanje u {kolama je zabranjeno. Zato politi~ke teme ne treba da budu u |a~kim besedama – smatra Slobodan Pavlovi}, ~lan Nacionalnog prosvetnog save ta, profesor matematike i direktor Pravnoposlovne {kole Beograd, {kole u kojoj je 1993. godine odr`ano prvo srednjo{kolsko takmi~enje iz besedni{tva u Srbiji. Sada{nji direktor upravo te {kole je na pomenutoj sednici skup{tine predlo`io da se u pravilnik unese zabrana besedni{tva na aktuelne politi~ke teme. – Zbog besede “Pahomije, Bog je ljut” mogao sam i nastavnika da kaznim, jer ta beseda izaziva versku netrpeljivost. Ne smeju se prozivati ljudi. Veoma diskutabilna je i beseda na temu korupcije i afere “Kofer”. Te besede su jo{ i objavljene u {kolskom listu, a sumnjam i da su ih osmislili sami u~enici. Suvi{e su zrele za njihov uzrast – upozorava direktor Pavlovi}. – Besedni{tvo nije politi~ko organizovanje, niti su to bile strana~ke besede – odgovara profesorka retorike u pomenutoj {koli Svetlana Gradinac. Ona ukazuje na to da su teme spornih beseda prethodno bile u medijima. Brujalo se i o aferi “Kofer” i o pedofiliji i nemoralu pojedinih sve{tenika. Na{a sagovornica se pita ko }e biti taj i po kojim standardima }e odre|ivati koja je be seda podobna, a koja nije, jer svaka tema mo`e da bude protkana politikom. – U relevantnom ud`beniku autora prof. dr Obrada Stanojevi}a i prof. dr Sime Avramovi}a “Osnovi retorike i besedni{tva” jasno je istaknut zahtev da svaka beseda mora biti aktuelna – poru~uje profesorka. Ka`e da nema ni{ta protiv da ostane drugi deo ~lana 10 u kome pi{e da beseda ne sme ni na koji na~in da poziva na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu diskriminaciju. – Mada pomenuti pravilnik Ministarstvo prosvete nije ni kreiralo ni odo brilo, niti je to u njegovoj nadle`nosti, obratili smo se toj instituciji veruju}i da ona ima sluha za besedni{tvo – obrazlo`ila je profesorka Gradinac. Politika, 3. mart 009 Aleksandra Brki} “CENZURISANO BESEDNI[TVO” Grupa profesora i stru~njaka u oblasti retorike protestovala je protiv usvo jenih izmena pravilnika o takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu, prema kojima }e ubudu}e u~enicima biti zabranjeno da na nadmetanju govore o aktuelnim dru{tvenopoliti~kim temama. Glavna novina u Pravilniku o republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu, usvojena polovinom februara u Ni{u, odnosi se na odluku da sred njo{kolci na republi~kim nadmetanjima iz oratorstva vi{e ne}e smeti da besede o aktuelnoj dru{tvenopoliti~koj situaciji jer }e biti diskvalifikovani, rekla je u izjavi Tanjugu profesorka Svetlana Gradinac. “Tim promenama kr{i se osnovno ustavno pravo na slobodu govora”, izja vila je Gradinac i podsetila da su izmene pravilnika usvojene na sednici Skup{tine Zajednica ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola. 252 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu Prof. Gradinac, ina~e predava~ na predmetu osnovi retorike i besedni{tva u beogradskoj Pravnoposlovnoj {koli, ~iji su |aci redovni u~esnici ovakvih takmi~e nja, zajedno sa profesorima beogradskog Pravnog fakulteta Simom Avramovi}em, Jovicom Trkuljom i drugima, uputila je prigovor na pomenute izmene pravilnika Ministarstvu prosvete i zajednici {kola. U pismu ministru prosvete poslatom 7. februara, tra`i se ukidanje sporne odredbe, uz upozorenje da se tom zabranom ograni~ava Ustavom zagarantovano pravo na slobodu govora, odnosno da se ugro`ava temeljno ljudsko pravo. Prof. Gradinac istakla je da nema ni{ta protiv izmene prema kojoj beseda ni na koji na~in ne sme da poziva na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koji drugi oblik diskriminacije, podse}aju}i da se ta takmi~enja odr`avaju svake godine u maju i da }e slede}e nadmetanje biti odr`ano u Kru{evcu. U nadmetanju u~estvuju maturanti, a pa`nju javnosti izazvale su besede u kojima su takmi~ari govorili o slu~aju vladike Pahomija i o aferi “Kofer”, {to je prema re~ima prof. Gradinac i dovelo do inicijative za izmenu pravilnika. Mondo, utorak, 3. mart 009. OGRANI^AVANJE SLOBODE MI[LJENJA I GOVORA Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola uvela je cenzuru na besede o aktuelnim dru{tvenopoliti~kim temama na republi~kim nadmetanjima srednjo{kolaca iz besedni{tva, nakon {to su neki u~enici govorili o slu~aju vladike Pahomija i aferi “Kofer”. Zbog toga je profesorka retorike u pravnobirotehni~koj {koli Svetlana Gradinac, ali i ~lanovi `irija – profesori Pravnog fakulteta Sima Avramovi}i Jovica Trkulja i portparol Ustavnog suda Dejan A. Mili}, uputili prigovor Ministarstvu prosvete i zatra`ili ukidanje sporne zabrane. Oni su u svom zahtevu upozorili da bez britke re~i i bez aktuelnih dru{tvenih tema nema ni besedni{tva. Dejan A. Mili}, portparol Ustavnog suda Srbije, obja{njava za Danas da uko liko cenzura ostane na snazi, on ne}e vi{e biti ~lan `irija na tim takmi~enjima. “^lan 10 Pravilnika o republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu maturantima zabranjuje da govore o aktuelnim politi~kim pitanjima, {to zna~i da im se ograni~ava sloboda mi{ljenja i govora” – ukazuje Mili}. On dodaje da je odluka Skup{tine zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola nepromi{ljena. Prema njegovim re~ima, u besedi u~enika o slu~aju vladike Pahomije “nema ni trunke diskriminacije”. Mili} smatra, kao gra|anin Srbije, da je takva odluka kontraproduktivna i nagla{ava da je on pobedio na takmi~enju beseda s ozbiljnom politi~kom temom jo{ 1994. godine u vreme re`ima Slobodana Milo{evi}a. Kako dodaje na{ sagovor nik, zabraniti u~enicima da govore o aktuelnim politi~kim temama je isto kao i zabraniti drugim u~enicima da na takmi~enjima koriste operaciju mno`enja. Direktor Pravnoposlovne {kole u Beogradu i ~lan Nacionalnog prosvet nog saveta Slobodan Pavlovi}, koji je predlo`io zabranu besedni{tva o aktuelnim politi~kim temama, rekao je da je cilj takmi~enja da deca komuniciraju u okviru struke za koju se obrazuju i da ne bi trebalo izlaziti iz okvira plana i programa. 253 Hereticus, 1-2/2009 Danka Proki}Vlahovi}, direktorka Zajednice ekonomskih, trgovinskih, pravnobirotehni~kih i ugostiteljskoturisti~kih {kola nije `elela da komentari{e ovaj slu~aj. Ina~e, ova se zabrana ne odnosi na takmi~enje “Besede u Zoranovu ~ast”, koje se organizuje Demokratska stranka i Fond “Dr Zoran \in|i}”, a ~ije }e fi nale biti odr`ano u Beogradu 1. marta, na godi{njicu ubistva premijera Zorana \in|i}a. Danas, 3. mart 009. J. Dikovi} KOME SMETA POLITIKA U BESEDAMA Zabrana takozvanih dru{tvenopoliti~kih tema na nadmetanjima u be sedni{tvu uzburkala je ne samo srednjo{kolce, nastavnike i ~lanove `irija ve} i ~itavu javnost Srbije koja misli. Oni su jednoglasni da je re~ o ataku na slobodu govora i mi{ljenja. Jer odluka ne samo da je protivna Ustavu, ve} kr{i i jedno od najosnovnijih prava ~oveka. Oni koji su je izglasali tvrde, me|utim, da su time unapredili takmi~enje i usaglasili ga sa Zakonom o obrazovanju. Da li }e i sa kakvim besedama |aci u maju iza}i na takmi~arsku scenu u Kru{evcu, jo{ niko ne zna. Jer, oni koji veruju da je re~ o zabrani slobode mi{lje nja, ka`u da na njemu ne}e u~estvovati. Zajednica ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskotu risti~kih {kola donela je 13. februara na sednici u Ni{u odluku da se pravilnikom o takmi~enju u besedni{tvu zabrane aktuelne dru{tvenopoliti~ke teme! Da ap surd bude ve}i, inicijator zabrane je Pravnoposlovna {kola u Beogradu u kojoj je 1993. odr`ano prvo republi~ko takmi~enje. Profesorka te {kole Svetlana Gradinac tvrdi da se odluka kosi sa Ustavom koji garantuje slobodu mi{ljenja i govora. – Kako to objasniti deci koja u~e ustavno pravo? Jedno je imati politi~ke organizacije u {kolama, a drugo je sloboda govora. Aktuelnost je jedan od zahteva dobre besede! U besedama se vidi zrelost, a ne mr`nja, diskriminacija i netolerancija. Ne}e biti dobro ako ostanu samo cvrkutave besede – priznaje Gradinac. Da je re~ o ozbiljnom problemu upozorava i profesor Pravnog fakulteta i ~lan `irija Jovica Trkulja. On ka`e da na{e {kole onesposobljavaju decu da mi sle svojom glavom i da je besedni{tvo bilo jedno od retkih mesta gde se mogu izraziti vlastita mi{ljenja, te da su zabranu inicirali oni koji su pogo|eni ranijim besedama. – Ovo se ne mo`e pravdati nikakvim razlozima! U svakom ud`beniku retorike politi~ko besedni{tvo je posebna grana. Takmi~enja su stekla lep ugled upravo po tim aktuelnim i sadr`ajnim besedama. Cilj takmi~enja je podsticanje govorne kulture, slobodnog i kriti~kog mi{ljenja. Zabrana je jednaka takmi~enju iz matematike bez mno`enja i deljenja – ka`e Trkulja. Ministar prosvete @arko Obradovi} rekao je da je protiv zabrana koje ograni~avaju slobodu izbora tema, ali da je va`no da |aci ne budu predmet stra na~kog organizovanja. Danka Proki}Vlahovi}, direktorka Zajednice, obja{njava da se ne radi o zabrani ve} o unapre|enju takmi~enja. Me|utim, ona odmah dodaje da }e 254 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu biti diskvalifikovan onaj koji bude imao “politikantsku besedu”. – Zakonom o obrazovanju zabranjeno je politi~ko delovanje u {kolama i uskladili smo takmi ~enje sa zakonom – smatra Proki}Vlahovi}. Ona, me|utim, ne obja{njava ima li takvih detalja u besedama koje su sporne, a sporne su bile besede “Kofer” i “Pahomije, Bog je ljut”. Prepoznavanje u “Koferu” Svetlana Gradinac ka`e da se direktor Pravnoposlovne {kole Slobodan Pavlovi} prepoznao u besedi “Kofer” i da je zato on inicirao skandaloznu zabra nu.– Bud`etska inspekcija je prona{la nepravilnosti u njegovom radu i da bi se za{titio, `eli da se niko ne kritikuje – ka`e Gradinac. Direktor Pavlovi} to negira i ka`e da je to besmislica. – Ko radi, taj i gre{i. Beseda “Kofer” pripada |aku te profesorke i ona ga tako brani. Re~ je o dobrom profesoru retorike, ali ona ima 63 godine i mo`e joj se da pri~a {ta ho}e. Delovi iz spornih beseda Kofer: “Ali ne slu`i svima kofer servis kao nama. Gledam ‘Dnevnik ’ – uhap{en ‘~ovek sa koferom u ruci’. Taj gospodin nije kao sav normalan svet u koferu nosio prljave ~arape. Ve} opran novac. Izvesni ‘gospodin’ Simi} nije obi~an gra|anin ove zemlje. Uz njegovo ime i prezime stoji i funkcija viceguvernera Narodne banke Srbije…” Pahomije, Bog je ljut: “Crkveni velikodostojnik – vladika Pahomije, insistirao je da ljudi redov no dolaze u crkvu, poste, ispovedaju se, daju priloge crkvi, a istovremeno bio je optu`en od svetovnog suda za pedofiliju! Sud ga je oslobodio svih optu`bi, ali ne zato {to krivica nije dokazana, ve} zato {to su odre|eni rokovi protekli, a dokazi zastareli. Ko je za to odgovoran!” Blic, 3. mart 009. Verica Dragi} MINISTARSTVO PROSVETE ]UTI O CENZURI BESEDA Sporni pravilnik direktno kr{i slobodu govora, ka`e Dejan A. Mili}, port parol Ustavnog suda i ~lan `irija na oratorskom takmi~enju Mnogobrojni |aci pravnobirotehni~kih {kola, njihovi nastavnici, kao i studenti i profesori beogradskog Pravnog fakulteta ju~e su se, povodom poku{a ja cenzurisanja beseda na u~eni~kim takmi~enjima iz besedni{tva, javili redakciji na{eg lista nagla{avaju}i da ni na jednom dosada{njem nadmetanju iz govorni{tva nijedan orator nije svojom besedom raspirivao nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu mr`nju. Potvrdio je to i Dejan A. Mili}, publicista i portparol Ustavnog suda, koji je bio u `iriju na Republi~kom takmi~enju iz govorni{tva kada je sa besedom “Pahomije, Bog je ljut” pobedila Jelena Reljin, tada maturantkinja Pravnobiro tehni~ke {kole u Beogradu. – Direktor Pravnoposlovne {kole (nekada{nje pravnobirotehni~e) Slo bodan Pavlovi}, koji smatra da pomenuta beseda izaziva versku netrpeljivost i 255 Hereticus, 1-2/2009 koji je i inicijator zabrana beseda na aktuelne politi~ke teme, ili nije ni ~uo ni pro~itao govor svoje u~enice, ili nije `eleo da ga razume. Ja kao ~lan tada{njeg peto~lanog `irija odgovorno tvrdim da tu nema poziva na versku netrpeljivost – objasnio je Mili} koji je vrlo ~esto u `iriju na nadmetanjima iz oratorstva, a i sam se kao student prava nekada nadmetao u oratorstvu. On poru~uje direktoru Pavlovi}u, koji je po struci matemati~ar, da je us kra}ivanje u~enicima da slobodno govore o dru{tvenim anomalijama jednako uskra}ivanju takmi~arima iz matematike da u re{avanju zadataka koriste opera ciju mno`enja i da zadatke ta~no re{e sam o uz pomo} sabiranja, oduzimanja i deljenja. Dono{enjem Pravilnika o Republi~kom takmi~enju iz besedni{tva Zajedni ca ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola direktno kr{i slobodu govora. – Razume se da je nedopustivo da |aci, kao i bilo ko drugi, u svojim jav nim nastupima pozivaju na nacionalnu, versku, rasnu, rodnu netrpeljivost, ali svega toga nije bilo ni na jednom u~eni~kom nadmetanju iz oratorstva. ^lanom 10 pomenutog pravilnika ~elnici {kola su ovoga puta izjedna~ili politi~ke besede sa govorima koji pozivaju na netrpeljivost i mr`nju. Kod u~enika nikada nije bila ispoljena retorika mr`nje – tvrdi na{ sagovornik. U Ministarstvu prosvete ju~e me|utim nisu `eleli da komentari{u poku {aj direktora {kola da kontroli{u besede i besednike, kao ni prigovor koji im je upu}en. Po{to je direktor Pavlovi} za “Politiku” objasnio da su mu besede “Kofer” i “Pahomije, Bog je ljut” najvi{e zasmetale i da su bile povod za zabranu beseda sa aktuelnom politi~kom problematikom na{ list u ovom broju objavljuje obe besede. Zanimljivo je da su one stare nekoliko godina, a tek sada su nekima zasmetale. Pahomije, Bog je ljut!* 9 U ljudskoj prirodi je da traga, preispituje se. Jedno od mnogih pitanja koje sebi postavljamo je: Kakav to ~ovek treba da bude da bi ga Crkva smatrala vernikom?! ... Crkveni velikodostojnik – vladika Pahomije, insistirao je da ljudi redovno dolaze u crkvu, poste, ispovedaju se, daju priloge crkvi, a istovremeno bio optu`en od svetovnog suda za pedofiliju! Sud ga je oslobodio svih optu`bi, ali ne zato {to krivica nije dokazana, ve} zato {to su odre|eni rokovi protekli, a dokazi zastareli. Ko je za to odgovoran? Kako je mogu}e da ta pri~a ima takav kraj s obzirom na te`inu krivi~nog dela koje mu se stavljalo na teret i s obzirom na njegov polo`aj?! Ho}emo li prihvatiti takav kraj? Ja ne}u! Zato danas o tome govorim javno! …Govore i drugi… Jeste li vi deli grafit u Ulici kneza Milo{a: “Pahomije, Bog je ljut!”? Ali, {ta je sa ostalima? ]ute! … pla{e se da sumnjaju u ~oveka iza koga stoji Crkva, … nije im bitno, jer nisu u pitanju njihova deca, … ravnodu{ni su! Ravnodu{ni su … Jo{ Ciceron je tra`io: “Odstranite ovu svirepost iz dru{tva, sudije, ne dopu stite joj da se i dalje {iri zlo od nje, ona je ugu{ila ose}anje milosr|a kod najblago * 256 Izvod iz besede u~enice beogradske Pravnobirotehni~ke {kole Jelene Reljin, danas studentkinje, kojom je 006. godine osvojila prvo mesto na republi~kom takmi~enju u kategoriji izabrana tema. Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu rodnijih ljudi, stvoriv{i kod njih naviku na stalne nesre}e”. To nije dobro! Zato nadle`ni moraju u~initi sve kako bi do{li do istine koja nam je svima potrebna!!! A da li se iz svega mo`e zaklju~iti da je Crkva iznad dr`ave a crkveni sud iznad svetovnog, da je Crkva svoje zakone postavila iznad dru{tvenih i Bo`jih?! Mislim da jeste, i to onog trenutka kada je pored bo`jih dopisala svoje zapovesti po ko jima danas odre|uje “prave vernike”. Oprosti im, Bo`e, jer mo`da i ne znaju {ta ~ine! Oprosti i meni, jer mo`da nisam u pravu! Najmanje {to `elim je da dovodim u pitanje veru – vera ~oveku pru`a je dan od na~ina na koji mo`e moralno da `ivi! Zar nije dosta isklju~ivosti i svih tih podela na crkveno i bo`je, na vernike i nevernike?! Dokle }emo raspravljaju}i se zanemarivati su{tinu: Da svojim delima i verom, iz srca, o`ivimo Njegove zapovesti?! Kofer* 10 Kofer. [ta je to kofer? Predmet koji ima namenu i svrhu da transportujete stvar kada se selite od ta~ke A do ta~ke B. Kofer vam slu`i da spakujete stvar~ice i da otputujete u Jo{ani~ku Banju. A meni? Za {ta meni slu`i kofer? U stvari, ja nemam kofer. Ja imam jednu torbu u koju dva puta mese~no stavim svoje stvari i otputujem do rodnog kraja Lazarevca. Ali ne slu`i svima kofer svrsishodno kao nama. Gledam “Dnevnik ” – uhap{en “~ovek sa koferom u ruci”. Taj “gospodin” nije kao sav normalan svet u koferu nosio prljave ~arape, ve} opran novac. Izve sni “gospodin” Simi} nije obi~ni gra|anin ove zemlje. Uz njegovo ime i prezime stoji i funkciji viceguvernera Narodne banke Srbije. Njegov boravak u zatvoru bio je isti kao na{ boravak u Jo{ani~koj Banji. Odmorio se ~ovek nekoliko dana, nakon ~ega je pu{ten na slobodu. Mislite li da je ka`njen zbog toga kofer~eta? Nije ka`njen. Istina, “gospodin” Simi} je ostao bez funkcije. Razre{en je du`nosti viceguvernera Narodne banke Srbije, ali je zato imenovan za savetnika guvernera Narodne banke. Optu`nica jo{ nije podignuta. Ka`u, istraga traljavo sprovedena, zaboravili da mu uzmu otiske sa kofera! Mislite li da }e biti ka`njen? Ja u to sum njam. Za vas i za sebe ja se ne brinem. Ne brinem se, jer na{i koferi slu`e nameni za koju su napravljeni. A svi oni drugi neka se zabrinu i neka dobro razmisle za {ta slu`e njihovi koferi! Politika, 4. mart 009. Aleksandra Brki} CENZURA NA TAKMI^ENJU SREDNJO[KOLACA Zbog besede “Pahomije, Bog je ljut” i besede o aferi “Kofer” na republi~ kim nadmetanjima srednjo{kolaca iz oratorstva, posle vi{e od deset godina prvi put se uvodi cenzura. * Temu “Kofer” u maju 007. godine u~enik ~etvrtog razreda beogradske Pravnobi rotehni~ke {kole Ivan Nini} (danas student prava) izvukao je iz {e{ira, 30 minuta pred nastup na republi~kom takmi~enju na kojem je, u kategoriji improvizovane besede, osvojio prvo mesto. 257 Hereticus, 1-2/2009 Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola nedavno je jednoglasno uvela zabranu beseda o aktuelnim dru{tvenopoliti~kim temama, pi{e Politika. Zabrana je definisana ~lanom 10 Pravilnika o republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu, a svaki u~enik koji prekr{i ovaj ~lan i ~ija beseda ne bude u skladu sa novouvedenom cenzurom bi}e diskvalifikovan. Idejni vo|a ove inicijative je Slobodan Pavlovi}, ~lan Nacionalnog pro svetnog saveta, profesor matematike i direktor Pravnoposlovne {kole Beograd, {kole u kojoj je 1993. godine odr`ano prvo srednjo{kolsko takmi~enje iz besed ni{tva u Srbiji. Prema njegovim re~ima, cilj takmi~enja je da deca “komuniciraju, da bu de u svrsi struke za koju se obrazuju”. “Ne bi trebalo da izlazi iz okvira plana i programa. A i politi~ko organizovanje u {kolama je zabranjeno. Zato politi~ke teme ne treba da budu u |a~kim besedama.” Pavlovi} zatim otkriva i povod ovakve odluke: “Zbog besede ‘Pahomije, Bog je ljut’ mogao sam i nastavnika da kaznim, jer ta beseda izaziva versku ne trpeljivost. Ne smeju se prozivati ljudi. Veoma diskutabilna je i beseda na temu korupcije i afere ‘Kofer’. Te besede su jo{ i objavljene u {kolskom listu, a sumnjam i da su ih osmislili sami u~enici. Suvi{e su zrele za njihov uzrast”. Kako za Enovine ka`e dekanica pravnog fakulteta Union Vesna Raki} Vodineli}, potrebno je vi{e od tvrdnje, odnosno potrebne su indicije da bi se rea govalo, ali isti~e da ni u tom slu~aju nije opravdana akcija koja je preduzeta. “To je povreda prava na slobodu misli i izra`avanja koja je utvr|ena Ustavom RS. Svako ima pravo da izabere temu, kao i da se time izla`e odgovornosti.” Jedan od osniva~a i prvi izvr{ni direktor (001. godine) Centra za besedni {tvo Institutio oratoria, portparol Ustavnog suda Dejan Mili} je sa profesorkom retorike u srednjoj {koli Svetlanom Gradinac i profesorima beogradskog Pravnog fakulteta Simom Avramovi}em i Jovicom Trkuljom uputio Ministarstvu prosvete prigovor zbog pravilnika. Mili}, koji je sam kao student osvajao nagrade na tak mi~enjima iz oratorstva, i spomenuti profesori su do sada naj~e{}e bili i ~lanovi `irija na tako|e veoma pose}enim {kolskim nadmetanjima u govorni{tvu. U pismu koje je upu}eno i pomo}niku ministra za srednje obrazovanje, ali i Zajednici ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola, ovi stru~njaci tra`e ukidanje sporne zabrane i upozoravaju da bez britke re~i i bez aktuelnih dru{tvenih tema nema ni besedni{tva. “Ovakav stav se ne mo`e pravdati nikakvim razlozima, jer se u predmetu osnovi retorike i besedni{tva u~i oblast politi~ko besedni{tvo. Na maturskom is pitu je mogu}e polagati i retoriku kao prakti~an rad i izabrati jednu od tri oblasti (sudsko, politi~ko ili prigodno besedni{tvo). Ako je cilj takmi~enja u besedni{tvu podsticanje govorne kulture, slobode govora i kriti~kog mi{ljenja, onda se elemen tarno pravo na aktuelnost ne sme zabranjivati ni u~enicima, tim pre {to se ovaj predmet u~i u ~etvrtoj godini, kada su maturanti ve} punoletni i imaju izgra|ene kulturolo{ke, ekonomske, sociolo{ke i op{tedru{tvene, pa i politi~ke stavove.” Osetljivost Slobodana Pavlovi}a na versku netrpeljivost mogla bi da bu de opravdana da nije re~ o bludnom Pahomiju, koji je sumnji~en za pedofiliju, odnosno seksualno zlostavljanje de~aka, a koji zbog odugovla~enja procesa, 258 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu zastarelosti predmeta i nedostatka dokaza, (~itaj – pritisaka na svedoke) nikada nije osu|en. Profesorka Svetlana Gradinac ka`e da nema ni{ta protiv da ostane drugi deo ~lana 10 u kome pi{e da beseda ne sme ni na koji na~in da poziva na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu diskriminaciju. “Mada pomenuti pravilnik Ministarstvo prosvete nije ni kreiralo ni odobrilo, niti je to u njegovoj nadle`nosti, obratili smo se toj instituciji veruju}i da ona ima sluha za besedni{tvo.” Odgovora iz ministarstva zasada jo{ uvek nema, a optimisti~ki je o~ekivati da }e prigovor nai}i na razumevanje @arka Obradovi}a, partijskog sapatnika Ivice Da~i}a, jednog od osumnji~enih za u~estvovanje u aferi Kofer. Provokativne teme, prema re~ima Vesne Raki}Vodineli}, svakako treba da budu predmet javnog diskursa. Slo`i}emo se da one to ~esto i jesu, ali kako odoleti mogu}nosti da ponekoj od njih stavimo oznaku zabranjenog, posebno ako iza jedne stoji ministar i potpredsednik Vlade, a od njegovog podre|enog mo`e direktno da zavisi i poslovanje privatne {kole. E-novine, 4. mart, 009, 1:40 CENZURA NA DELU Prva beseda iz dela je Jelene Reljin, tada u~enice Pravnobirotehni~ke {kole “9. maj” iz Beograda. Jelena je na Desetom republi~kom takmi~enju u besedni{tvu u~enika srednjih {kola, odr`anom u Ni{u 13. maja 006. godine, jednoglasnom odlukom peto~lanog `irija (prof. dr Milentije \or|evi}, prof. dr Milivoje R. Jovanovi}, prof. dr Vojislav \ur|i}, as. mr Slavi{a Kov~evi} i Dejan A. Mili}) osvojila prvo mesto. (Tekst besede “Pahomije, Bog je ljut!”) “Zar nije dosta isklju~ivosti i svih tih podela na crkveno i Bo`ije, na ver nike i nevernike?! Dokle }emo raspravljaju}i se zanemarivati su{tinu: Da svojim delima i verom, iz srca, o`ivimo Njegove zapovesti?!” Nepunih mesec dana kasnije, . juna 006. godine, na takmi~enju u besedni {tvu “Sirmium – Lux verbi”, koje se tradicionalno odr`ava u Sremskoj Mitrovici, drugi `iri diskvalifikovao je Jelenu Reljin bez ikakvog zvani~nog obrazlo`enja, uz dobronamernu primedbu jednog od ~lanova `irija (prof. dr Obrad Stanojevi}) da “nije zgodno da se tako govori o Crkvi”, izvestio je ~asopis za preispitivanje pro{losti “Hereticus”. Slede}e godine na istom takmi~enju, u kategoriji improvizovane besede, pobedio je tako|e u~enik Pravnobirotehni~ke {kole “9. maj”. Maturantu Ivanu Nini}u tema je bila afera “Kofer”, koju je izvukao iz {e{ira neposredno pred nastup. Nezvani~no, Slobodan Pavlovi} je poku{ao da zabrani ovu besedu i pre njenog izvo|enja, ali bezuspe{no. (Tekst besede Kofer) Povodom ove zgodne aferice kona~no se oglasio ministar @arko Obradovi}. U saop{tenju poslatom medijima ministar isti~e da je protiv bilo kakvih zabrana 259 Hereticus, 1-2/2009 koje u~enicima ograni~avaju slobodu izbora tema za takmi~enje u besedni{tvu... Ima i ali... “ali je veoma va`no da |aci ne budu predmet strana~kog organizovanja”. “U cilju za{tite u~enika je i da teme beseda ne budu teme aktuelni predmet sudskog spora. Tako|e je va`no da sadr`aji beseda nisu u suprotnosti sa obrazov no vaspitnim procesom”, rekao je Obradovi} agenciji Beta. U ministarstvu su jo{ negirali da im je stigao prigovor na odluku o zabrani pojedinih tema. E-novine, 4. mart, 009, 1:40 Pripremio: Dejan Ko`ul CENZURA BESEDA UVREDA ZA MLADE GENERACIJE Uprkos brojnim reakcijama povodom cenzurisanja |a~kih beseda, jo{ nema naznaka da }e Pravilnik o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu biti izmenjen. Pravilnik je nedavno usvojila Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola, a u njemu je zapravo sporan ~lan 10 kojim se srednjo{kolcima zabranjuje da besede na aktuelne poli ti~ke teme. Ubacivanje spornog ~lana u pravilnik na sednici skup{tine pomenute za jednice predlo`io je Slobodan Pavlovi}, ~lan Nacionalnog prosvetnog saveta i direktor Pravnoposlovne {kole Beograd. Skup{tina je taj predlog jednoglasno prihvatila, a predlaga~u su, kako je sam objasnio, najvi{e zasmetale besede “Kofer” i “Pahomije, Bog je ljut!” koje su zapravo prvi put na takmi~enjima izgovorene jo{ pre dve, odnosno tri godine. Odmah su reagovali ~lanovi `irija na pomenutim nadmetanjima, me|u kojima su i profesori Beogradskog univerziteta, ukazuju}i na to da se novim pravi lima kr{e ustavna prava na slobodu govora, ali i da se “naru{ava plan i program” jer se u okviru predmeta retorika na ~etvrtoj godini pravnobirotehni~kih {kola izu~avaju i besede sa politi~kom tematikom. Profesori Pravnog fakulteta u Beo gradu Sima Avramovi} i Jovica Trkulja, profesorka retorike u Pravnoposlovnoj {koli Svetlana Gradinac i publicista i portparol Ustavnog suda Srbije Dejan A. Mili} jo{ 7. februara napisali su prigovor na sporni pravilnik i uputili ga Zajed nici srednjih stru~nih {kola i Ministarstvu prosvete Srbije (ministru prosvete i njegovom pomo}niku za srednje obrazovanje). Profesorka Gradinac ka`e da je li~no prigovor odnela u arhivu Ministarstva prosvete pomenutog dana, gde je predmet zaveden pod brojem 40. Zato joj je ~udno {to ministar i njegovi saradnici jo{ nisu dobili prigovor, ali je, ukazuje, jo{ zanimljivije to {to ministar prosvete @arko Obradovi} u izjavama za medije isti~e da njegov resor nije nadle`an za ovaj problem. – Ta~no je da Ministarstvo nije ni krojilo, ni usvojilo sporni pravilnik, ali ono je pokrovitelj Republi~kog takmi~enja srednjih {kola u besedni{tvu, dok je Zajednica ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola organizator pomenutog nadmetanja – isti~e Svetlana Gradinac. Na to koliko su sa oratorstvom nespojive bilo kakve zabrane, za na{ list govori profesor dr Sreten Petrovi}, autor knjige “Retorika” koji na beogradskom 260 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu Filolo{kom fakultetu predaje estetiku i kulturologiju. Bio je i ~lan `irija na {kol skim takmi~enjima iz besedni{tva. – Kada ve} nismo kadri da zabranimo destrukciju, kvarenje jezika u parla mentu, spremni smo da najmla|oj, {kolskoj i studentskoj populaciji, nevinoj i bez za{tite (imuniteta), zabranimo da im u besedama politi~ke i verske teme postanu predlo{kom. Zaboravlja se da su politi~ko i u tome, parlamentarno besedni{tvo, kao i duhovno i crkveno, vojno i sudsko, `anrovski postojali otkada besedni{tvo slovi kao civilizacijska mera javne komunikacije. Preporu~ivati, i to sa najvi{ih prosvetnih nivoa, kako bi valjalo da okosnicu svojih beseda |aci grade oko srce paraju}ih tema, ljubavi na prvi pogled, odnosno besediti na teme iz biljno`ivo tinjskog sveta, ne samo da je obespokojavaju}e, ve} vre|a zrelost i duh mladih generacija, koje, prirodno, imaju svoj i te kako razvijeni kriti~ki stav prema svim domenima javnoga `ivota – objasnio je za na{ list profesor Petrovi}. Nekada{nji student prava, sada portparol Ustavnog suda Srbije Dejan Mili} podse}a da u vreme Milo{evi}evog re`ima koji je nosio sve spoljne oznake nedemokratskog nije bilo ovakvih zabrana. On je tako 1994. godine, u vreme ra tova na prostoru biv{e Jugoslavije, na takmi~enju iz besedni{tva na beogradskom Pravnom fakultetu, pobedio upravo sa politi~kom besedom o odbrani majora optu`enog za predaju kasarne JNA. *** (Ju~e su se dopisom na{oj redakciji javili Ivan Nini} i Jelena Reljin, go vornici spornih beseda “Kofer” i “Pahomije, Bog je ljut!”. Ivan u pismu tvrdi da predlaga~u zabrane beseda na politi~ke teme Slobodanu Pavlovi}u nije zasmetala samo beseda “Kofer”, ve} i antikorupcijske aktivnosti njegovog biv{eg u~enika. – Na osnovu mojih prijava {kolu je svojevremeno posetila bud`etska in spekcija i utvrdila odre|ene nepravilnosti – navodi Ivan Nini}. Student psihologije Jelena Reljin u svom pismu “Politici” izme|u ostalog ka`e: “Ne pamtim da se direktor Slobodan Pavlovi} pojavio ni na jednom javnom ~asu besedni{tva, tribini ili takmi~enju. Ne se}am se ni da me je ikada pozvao nakon {kolskog takmi~enja da pita da li sam besedu sama napisala, da li je mo`da neko uticao na moj stav. Znam jedino da je bio prisutan kada je trebalo da se proslavi {est osvojenih mesta od ukupno devet na Republi~kom takmi~enju u Ni{u 006. godine, gde sam progla{ena za ukupnog pobednika upravo sa besedom za koju on danas, nakon tri godine, tvrdi da izaziva versku netrpeljivost i da sumnja u to da sam besedu sama napisala.) Politika, 6. mart 009. Aleksandra Brki} MUKE SA SLOBODOM Pri~a je krajnje apsurdna. Najpre su srednjo{kolci dobili priliku da se nad me}u u besedni{tvu i kroz tu drevnu ve{tinu iska`u njene najve}e vrednosti, slo bodu, ube|enja, znanja i eti~nost. A onda su se, u njihovoj kriti~koj misli, prepo znali oni koji su im to omogu}ili. Iznena|eni su {to deca umeju da misle, odmah su iz arhiva istorije izvadili ve} gotovo zaboravljenu cenzuru. I na inicijativu Pra vnoposlovne {kole u Beogradu, u kojoj je 1993. i odr`ano prvo republi~ko tak 261 Hereticus, 1-2/2009 mi~enje, doneta je odluka da se pravilnikom o takmi~enju u besedni{tvu zabrane aktuelne dru{tvenopoliti~ke teme! Na velika vrata u {kole, kroz ideju o {irenju kriti~ke misli, vratila se stara ideolo{ka matrica o podobnosti. Ali apsurda u ovoj pri~i ima jo{. Besedni{tvo se kao ve{tina razvila upravo na dru{tvenopoliti~kim temama, a ba{ te teme bi pravilnikom trebalo ukinuti. Smisao besedni{tva je da podsti~e i razvija kriti~ku misao, a problem je i nastao zbog toga. Podrazumevalo bi se da Pravnoposlovna {kola vodi ra~una o zagaranto vanim pravima, a ona ih kr{i i vra}a duh zabrane. Prva lekcija iz velike teme o slobodi govora je njeno ukidanje. Oni koji su izglasali zabranu tvrde da su time unapredili takmi~enje i usaglasili ga sa Zakonom o obrazovanju. Zbog takvog ra zumevanja obrazovanja verovatno su na{e {kole ocenjene kao lo{e, jer ne pod sti~u mi{ljenje nego papagajsko ponavljanje. Pravi odgovor, na sre}u, dala su ipak deca. Najavili su da u maju ne}e iza}i na takmi~arsku scenu u Kru{evcu. I to bi mogla biti dobra lekcija cenzorima Blic, 6. mart 009. Vesna Mali{i} BESEDNI[TVOM PROTIV JEDNOUMLJA Pravilnik po kojem je na besedni~kim takmi~enjima srednjo{kolaca za branjeno “bese|enje” o aktuelnim dru{tvenopoliti~kim temama, koji je inicirao direktor Pravnoposlovne {kole Slobodan Pavlovi}, a bez prigovora ga usvojila Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostitelj skih {kola, lagano kora~a u istoriju srpske (ne)demokratije. Normalna zemlja, a naravno i normalna vlast, bila bi ponosna na postojanje tek punoletne omladine koja ima svoj stav kada je re~ o dru{tvenim devijacijama. Kao da nije dovoljno {to vi{e od 70 odsto omladinaca nije videlo kako Srbija izle da sa druge strane granice, odnosno iz neke od zemalja EU, kao da nije dovoljno {to su nam {kole postale mesta za mobilizaciju narko dilera i siled`ija, a da na{i u~enici na svetskim takmi~enjima posti`u rezultate ispod proseka. Ne, to ovoj vlasti ve} godinama odgovara, pa tako kada se pojavi kriti~ka misao, valja je suzbiti u samom nastajanju, ne dozvoliti njen dalji razvoj, koji bi u doglednoj budu}nosti mogao da bude poguban za sistem koji zapravo i ne po stoji, odnosno koji sistematski proizvodi samo afere i korupciju. Enovine su se od samog po~etka stale na stranu u~enika i profesorke Sve tlane Gradinac jer smatramo da je nedopustivo uvo|enje cenzure u srednjo{kol sko takmi~enje u besedni{tvu, koje je samo put ka novoj umnoj diktaturi. Stoga podr`avamo svaku akciju sada{njih i biv{ih u~enika Pravnoposlovne {kole, kao i njihovih profesora, u `elji da se ukine ~lan 10 Pravilnika o republi~kom takmi ~enju srednjih {kola u besedni{tvu kojim je cenzura i uvedena. Objavljujemo dva pisma biv{ih u~enika Pravno poslovne {kole, biv{ih besednika, koja su stigla na na{u adresu. Prvo pismo je delo Viktora Lazi}a, nekada{njeg |aka generacije i sada{njeg apsolventa Pravnog fakulteta, a drugo je pismo Jelene Reljin, autorke besede o Pahomiju, dakle besede sukrivca za za branu. Istina bode, pa razapnimo jo{ koju strelicu. 262 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu *** Uvo|enjem cenzure na takmi~enja u besedni{tvu poga`ene su osnovne civilizacijske tekovine, pokazano je frapantno nepoznavanje teorije besedni{tva i osnovnih pedago{kih metoda. “Veoma je va`no da |aci ne budu predmet stra na~kog organizovanja”, pi{e u saop{tenju ministra prosvete. Da li je mogu}e da iko u ovoj dr`avi, osim gospodina Pavlovi}a, izjedna~ava strana~ko organizovanje sa slobodom govora i izra`avanja mi{ljenja o nekoj socijalnoj ili politi~koj pojavi? Da stvar bude jo{ gora, re~ je o |acima koji su PUNOLETNI i koji imaju pravo glasa. Sloboda govora je zagarantovana i deci (Povelja o de~ijim pravima UN), a kamoli punoletnim gra|anima, pa makar oni imali samo 18 ili 19 godina. Ta sloboda je ustavna kategorija i nikakav zakon, uredba niti pravilnik ne mogu je ukinuti. Ministarstvo prosvete se sla`e sa gospodinom Pavlovi}em a pri tom svoje slaganje zapo~inje demago{kom ogradom: “Ministar prosvete je protiv bilo ka kvih zabrana koje u~enicima ograni~avaju slobodu izbora tema za takmi~enje u besedni{tvu”. Ta konstatacija je u najmanju ruku {izofrena. Ukoliko se ne sme govoriti o aktuelnom sudskom sporu a ni strana~ko organizovanje nije dozvoljeno, kako ka`e ministar, s tim da se pod ovim drugim u navedenom Pravilniku pod razumeva govor sa politi~kim predlo{kom, onda sloboda izbora tema ne postoji. Ili mo`da ministar prosvete ovakvu slobodu zami{lja da se, na primer, slobodno izabere tema “Korupcija u Pravnoposlovnoj {koli i na{em dru{tvu” a da se u okviru te teme pri~a o uzgajanju ljubi~ica. Gospodin Pavlovi} navodi da }e `iri imati krajnju re~ u diskvalifikaciji u~enika. Kao da `iriji i profesori do sada nisu imali to pravo! ^emu onda uop{te takvo pravilo? Gospodin Pavlovi} svojim izjavama direktno osporava delovanje svih dosada{nih `irija, jer on, ina~e profesor nacrtne geometrije, mnogo bolje po znaje problematiku besedni{tva od svetski priznatih stru~njaka. U svakoj prilici izjavljuje kako su besede “Kofer” i “Pahomije, Bog je ljut” problemati~ne i da bi ih on zabranio, zaboravljaju}i da su te besede ocenjene kao najbolje na {kolskom takmi~enju od strane pet ~lanova `irija a zatim progla{ene za najbolje besede u Republici Srbiji od strane jo{ pet ~lanova `irija. Dakle to je deset stru~njaka za besedni{tvo naspram jednog stru~njaka za nacrtnu geometriju. On donosi novi pravilnik upravo da bi ovakve besede cenzurisao on li~no, jer `iri i stru~njaci su ve} rekli svoje, i to jednoglasno. Konstatacija da se ne sme besediti o sudskom procesu koji je u toku pravi je biser i rezultat neuspe{nog razmi{ljanja gospodina ministra kako da stane na stranu direktora Pavlovi}a i da spre~i da se o aferama u kojima su njegovi partij ski saborci u~estvovali diskutuje (beseda “Kofer”) a da ga {iroke narodne mase i dalje vide kao demokratu. Me|utim, kad je u pitanju sloboda govora, tu ne sme i ne mo`e postojati ALI ili OSIM ... Iz ove izjave proizilazi neobave{tenost ~oveka koji upravlja na{im obrazovnim sistemom. Naime, besedni{tvo se deli na politi~ko, sudsko i pohvalno. Ljubavna tematika, cve}e i sli~no su prepu{teni knji`evnosti i pozori{noj umetnosti. U skladu sa tim je sastavljen i zvani~an plan i program za predmet “Retorika i besedni{tvo”, koji je obavezan u svim pravnim i filolo{kim srednjim {kolama na odre|enim smerovima. U samom ud`beniku je najvi{e mesta dato politi~kom besedni{tvu, jer je ono oduvek bilo najva`nije za svako dru{tvo. U {kolama se izu~avaju govori Cicerona i ^er~ila, kako bi se u~enici nau~ili pra 263 Hereticus, 1-2/2009 vilnom izra`avanju, ali se ukazuje i na pogubnost Hitlerovih govora koji izazivaju mr`nju i rasnu netrpeljivost. Stavljaju}i se na stranu protiv aktuelnih politi~kih beseda (a svaka beseda je besmislena ako nije aktuelna), gospodin Pavlovi} ne samo da se postavlja iznad Ustava ve} i iznad zvani~nog plana i programa Mini starstva prosvete prakti~no ukidaju}i tre}inu gradiva. Prema va`e}im zakonima, sudski proces ne sme da komentari{e samo POSTUPAJU]I SUDIJA i drugi dr`avni organi koje vode postupak. Mediji i gra |ani mogu i to svakodnevno ~ine. Sudski procesi su skoro uvek samo povod za diskutovanje o {irim dru{tvenim problemima i pojavama, kao {to je npr. beseda “Kofer” – o korupciji koja je ustaljena u na{em dru{tvu. Niko nema prava da to zabrani, posebno ne mladim misle}im ljudima koje stanje u dr`avi i dru{tvu najvi{e poga|a. Ostaje mi samo da se ~udim neznanju na delu. I da se divim ideji da zabra na mo`e unaprediti takmi~enje (kao {to smatra g. Danka Vlahovi}) u bilo kom vidu ili da mo`e biti delotvorna. Ne bi bilo lo{e da svaki politi~ar, ministar ili matemati~ar konsultuju eksperte iz struke pre nego {to se upuste u regulisanje i diskutovanje ovakvih tema. Mene su profesori besedni{tva nau~ili onom Volterovom: Ne sla`em se sa tobom, ali }u do smrti braniti tvoje pravo da slobodno govori{. Viktor Lazi}, apsolvent Pravnog fakulteta (|ak generacije Pravnoposlovne {kole) SRAMOTA SLOBODANA PAVLOVI]A Juna 006. godine, na takmi~enju “Sirmium – Lux verbi” u Sremskoj Mitr ovici, koje se odr`avalo nepunih mesec dana od republi~kog takmi~enja na kom sam osvojila 1. mesto, diskvalifikovana sam uz komentar `irija da se “o nekim stvarima ne govori”. Mnogo puta i na raznim mestima sam govorila svoju besedu. Istina, bilo je razli~itih reakcija na nju – {to je i normalno. Nakon nekog vremena i nekih vrlo uvredljivih komentara, pored bezbroj pohvala, priznajem da sam pomislila da mo`da ne radim pravu stvar. Tada sam odlu~ila da za mi{ljenje pitam ~oveka koji je kompetentan za to (sve{teno lice). Pisala sam mu i vrlo brzo dobila odgovor. “Mislim da mnogi sve{tenici na{e Crkve nisu svesni svoje gre{ne prirode, a ni sav onaj svet koji sebe smatra vernicima. Zato se i de{avaju prljav{tine o kojima govori Tvoja beseda... Ostani pri kriti~kim razmi{ljanjima ali idi korak dalje. Treba se boriti protiv zla u nama i oko nas, ali bez Isusa Hrista i Njegove Golgotske `rtve ne}e biti uspeha...” Nakon ovih re~i, bila sam sigurna da ~inim ispravno. Sramota je za svakog ~oveka, a pogotovo za ~oveka na polo`aju poput Sl obodana Pavlovi}a, direktora srednje {kole koju su zavr{ili mnogi mladi ljudi koji su se u retorici i besedni{tvu pokazali kao izuzetno uspe{ni, da iznosi u javnost neistine koje se ti~u njegovih biv{ih u~enika. Ne pamtim da se direktor pojavio ni na jednom javnom ~asu besedni{tva, tribini ili takmi~enju. Ne se}am se ni da me je ikada pozvao nakon {kolskog ta kmi~enja, a pre u~e{}a na republi~kom, da pita da li sam besedu sama napisala, 264 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu da li je mo`da neko uticao na moj stav. Znam jedino da je bio prisutan kada je trebalo da se proslavi 6 osvojenih mesta, od ukupno 9, na republi~kom takmi~e nju u Ni{u 006. godine, gde sam progla{ena za ukupnog pobednika upravo sa besedom za koju on danas, nakon 3 godine, tvrdi da izaziva versku netrpeljivost i da sumnja u to da sam besedu sama napisala. Fejsbukom protiv cenzure Kako bi se izborili za slobodu govora nekada{nji u~enici Pravno birotehni ~ke {kole predvo|eni Viktorom Lazi}em oformili su fejsbuk grupu SLOBODA ZA BESEDNI[TVO!, a u manje od tri dana postojanja ve} su sakupili oko 30 ~lanova. Grupa }e biti aktivna do ukidanja cenzure. Ne mogu da verujem kako je mogu}e da ~ovek koji ne zna apsolutno ni{ta o retorici i besedni{tvu bude inicijator zabrane beseda o aktuelnim dru{tveno politi~kim temama. Svoje neznanje, Slobodan Pavlovi}, je pokazao bezbroj puta. Najverniji prikaz tog neznanja bila je njegova izjava da “retoriku i besedni{tvo mo`e da predaje svako”. Ne sme se zabraniti besedni{tvo o aktuelnim dru{tvenopoliti~kim tem ama, jer je to problem dana{njice! O takvim problemima se mora govoriti jer je to jedini na~in da se ne{to i promeni. U Skup{tini nije zabranjeno da se “bacaju” kletve, da se poslanici biju i ~upaju, ali je zato mladim ljudima zabranjeno da to kritikuju!? Ukoliko se zabrani mladim ljudima da javno iznose svoje stavove i na taj na~in razviju kriti~ko mi{ljenje, ne mo`e se o~ekivati da ti mladi ljudi postanu oni koji }e ovaj svet u~initi boljim. Ukoliko ~oveku bude uskra}ena sloboda govora i bude mu zabranjeno da iznosi u javnost ono sa ~im se ne sla`e, sa ciljem da to i promeni, ~ovek }e postati pasivno bi}e koje }e mehani~ki prihvatati sve {to postoji, okru`uje ga i name}e mu se, bez volje da ne{to promeni i svoj `ivot u~ini lep{im i kvalitetnijim. Svoje potrebe }e potisnuti i bi}e ono {to se od njega tra`i da bude. ^ovek ne podnosi sputanost i zabrane, pogotovo ne mladi ~ovek koji je u periodu odrastanja u kome je najskloniji buntu. On `eli aktivno da u~estvuje, pita se i bude deo ne~ega {to se oko njega de{ava. On `eli bitno da uti~e, a govor i njegova akcija u tom smeru, mu to omogu}uje. Ako im se uskrati da kroz retoriku i besedni{tvo, na najkulturniji i najpr ihvatljiviji na~in, izraze svoje nezadovoljstvo i osude krivce za to, koji im drugi na~in preostaje?! Jelena Reljin, pisac besede “Pahomije, Bog je ljut”, (sada student III godine psihologije) E-novine, 9. mart.009 – 1:9 Pripremio: Dejan Ko`ul SVE VE]A PODR[KA SLOBODI GOVORA Koliko god odgovorni negirali problem koji je nastao dono{enjem novog pravilnika za Republi~ko takmi~enje u besedni{tvu kojim se odre|uje da besede ne mogu obuhvatati aktuelne politi~ke teme i da 265 Hereticus, 1-2/2009 }e takve besede biti diskvalifikovane, grupa profesora zajedno sa nekada{njim ali i sada{njim |acima srednjih {kola dobija sve ve}u podr{ku u javnosti u borbi za slobodu govora. Fejsbuk grupa je sakupila ve} oko 700 ~lanova, Pravni fakultet na ~elu sa Mirkom Vasiljevi} otvoreno je podr`ao “buntovnike”, a direktor Pravno-poslovne {kole Slobodan Pavlovi}, koji je i inicirao dono{enje novog pravilnika, u`iva u sne`nom belilu na padinama Alpa u Austriji. Pitanje je ima li Pavlovi} mogu}nost da do|e do {tampanih medija kako bi se informisao o razvoju situacije, ali se nadamo da mu je barem internet dostupan. Ovoga puta objavljujemo pismo Jovice Trkulje, profesora sa Pravnog fakulteta u Beogradu i ~lana `irija sa takmi~enja besedni{tvu. Idealno {tivo uz vru} ~aj u planinskoj ku}ici. Kastriraru}e tutorstvo Kada sam pre 0 godina sa nekoliko tada{njih “don kihota” u Prosvetnom savetu Srbije zagovarao uvo|enje retorike u srednje {kole bilo mi je jasno i tada, kao i danas, da je podu~avanje retorici jo{ od Sterije i Nu{i}a, zaludan posao u Srbiji – zemlji prejakih re~i od kojih se strada kao od metka; u zemlji politi~kih bajalica i op{te graje, gde niko nikoga ne slu{a. Gde nije bitno ni {ta se ni kako govori, ve} samo ko govori; u zemlji prepunoj politi~kih narcisa i barbarogenija kojima Demosten, Ciceron, D`eferson i Danton nisu ni do kolena; u zemlji ~iji vo de}i politi~ari i javni delatnici “kada uzmu re~, ne znaju o ~emu }e da govore, kada govore, ne znaju o ~emu govore i kada zavr{e, ne znaju {ta su kazali (^er~il)”. Uprkos tome prihvatili smo se nezahvalnog posla da se borimo za uvo |enje retorike u nastavne planove srednjih {kola i fakulteta, da organizujemo kurseve retorike i takmi~enja u besedni{tvu. Odlu~uju}u podr{ku u tome imali smo u nastavnicima Pravnobirotehni~ke {kole “9. maj” u Beogradu, Pravnog fakulteta u Beogradu, pojedinaca i entuzijasta u Sremskoj Mitrovici, Ni{u, Pirotu, Po`arevcu, Kikindi. Oni su se izborili da se retorika uvede u nastavne programe ili alternativne oblike nastave. Prva takmi~enja u besedni{tvu po~ela su 1993. u Beogradu u Pravnobirotehni~koj {koli “9. maj”, na Pravnom fakultetu i u Srem skoj Mitrovici. Kome to danas u Srbiji nisu potrebni mladi ljudi koji misle svojom glavom, koji u hrabrosti za istinu vide najvi{i izraz ljudskog dostojanstva a u ljubavi prema pravdi najja~u odrednicu karaktera? Osnovna svrha ovih nastojanja bila je da popuni prazninu koju redovni {kolski programi ostavljaju u govornom izra`avanju. Da se mladi osposobe za gov orni~ko ume}e, radi razvoja njihove sposobnosti i ja~anja u njima te`nje prema intelektualnom elitizmu. Jer, u modernom dru{tvu govorni~ka mo} je prvorazredni uslov za dosezanje visokog ugleda i mesta u dru{tvu, a besedni{tvo je so slobode i k}i demokratije. Re~itost je “u isti mah i ma~ i {tit: njome ~ovek napada i odbija napade; ona obezbe|uje postizanje ~asti ili dobijanje parnice, ljubav naroda ili dobru volju sudija; ona je najutrveniji put polo`aju i sre}i, njome ~ovek mo`e na glas iza}i vi{e nego vojni~kim podvizima” (Milo{ \uri}). Tokom proteklih godina, na brojnim takmi~enjima u besedni{tvu {irom Srbije (preko 0 takmi~enja sa vi{e stotina u~esnika), ponadali smo se da je nepovr atno pro{lo vreme jednoumlja, uzurpacije prava na istinu, progona autonomnih 266 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu autora, cenzurisanja i zabrana. Poverovali smo da dolazi novo vreme, u kojem je uslov dostojanstvenog `ivota ~oveka i zaloga na{e ljudskije budu}nosti – sloboda mi{ljenja i govora i to mi{ljenja {to smelijeg, raznovrsnijeg i slobodnijeg. Me|utim, 13. februara ove godine, na inicijativu direktora Pravnoposlovne {kole u Beog radu, Slobodna Pavlovi}a, Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih i ugostiteljskih {kola uvela je cenzuru na besede o aktuelnim dru{tvenim i po liti~kim temama na republi~kim nadmetanjima srednjo{kolaca iz besedni{tva. Direktor Pavlovi} je obrazlo`io da su mu besede njegovih u~enika Jelene Reljin “Pahomije, Bog je ljut” i Ivana Nini}a “Kofer” zasmetale, jer naru{avaju ugled Crkve, pozivaju na netrpeljivost i mr`nju. Svojom autorskom besedom Jelana Reljin je jednoglasnom odlukom str u~nog `irija (prof. dr Milentije \or|evi}, prof. dr Milivoje R. Jovanovi}, prof. dr Vojislav \ur|i}, mr Slavi{a Kova~evi} i Dejan A. Mili}) osvojila prvo mesto na X republi~kom takmi~enju u besedni{tvu u~enika srednjih {kola, odr`anom u Ni{u 13. maja 006. godine. Ubrzo nakon toga, . juna 006. godine, na takmi~enju u besedni{tvu u Sremskoj Mitrovici, drugi `iri diskvalifikovao je mladu besednicu i njenu besedu bez ikakvog zvani~nog obrazlo`enja uz “dobronamernu” primedbu jednog od ~lanova `irija da “nije zgodno da se tako govori o Crkvi”. Ne zavaravajmo se: {kolski i medijski kredo u Srbiji je bio i ostao proizvodnja politi~ke lojalnosti, kastriraju}e tutorstvo, onesposobljavanje u~enika i studenata da misle svojom glavom, manipulacija i industrijsko oblikovanje javnog mnjenja. Godinu dana posle toga, 1. maja 007. godine, na XI takmi~enju u besedni{tvu u beogradskoj Pravnoposlovnoj {koli jednoglasnom odlukom stru~nog `irija u sastavu prof. dr Ljiljana Mrki} Popovi}, prof. dr Jovica Trkulja, Dejan A. Mili}, vi{estruki pobednik na takmi~enju studenata Pravnog fakulteta u besedni{tvu, sve{tenik Vladimir Zamahajev, dipl. in`. i teolog i Ljubi{a Jovanovi}, koordinator savetnik za srpki jezik, Ivan Nini} je osvojio prvu nagradu u disciplini improvizacije (za koju se tema dobija 30 minuta pre nastupa) na temu “Kofer”. Kao predsednik `irija, sa zadovoljstvom sam obrazlagao nagradu `irija za Nini}evu besedu, koja je lep primer hrabre, argumentovane i ubedljive besede. Pobednici Jelena i Ivan su sada te{ko pora`eni. Ho}e li iz ovog primera cenzure koji su osetili na sopstvenoj ko`i nau~iti da ne treba da misle svojom glavom i da treba da govore ono {to misle njihovi pretpostavljeni ili }e nastaviti da govore {to misle i ve} sada biti marginalizovani? Ne}e li ova direktorska cenzura obeshrabriti i kazniti sve u~enike kojima je ideal bio da misle svojom glavom. Na`alost, poslednjih godina je bilo jo{ primera cenzurisanja mladih besed nika i njihovih beseda na takmi~enjima ili u medijima. Ove zabrane u {kolama (i medijima) zastra{uju}i su znak povampirenog jednoumlja, ubedljiv dokaz da kod nas jo{ preovla|uju monolozi mo}nih zasnovani na argumentu snage, a ne na snazi argumenta, na dogmatskoj isklju~ivosti i neargumentovanoj uzurpaciji prava na jedini ispravan sud. Stoga se name}u te{ka i bolna pitanja. Kome to danas u Srbiji nisu potr ebni mladi ljudi koji misle svojom glavom, koji u hrabrosti za istinu vide najvi{i izraz ljudskog dostojanstva a u ljubavi prema pravdi najja~u odrednicu karaktera? Kome su potrebni u~enici i studenti koji naizust ponavljaju lekcije svojih u~itelja, lakejska novinarska {krabala, korumpirani direktori i ambiciozno disciplinovani urednici, koji }e zarad vi{eg statusa, privilegija, lukrativnog }ara, ekspresne polit 267 Hereticus, 1-2/2009 i~ke ili profesionalne promocije, prihvatiti podani~ki odnos vazala i sluga? Da li je sada{nji re`im u industriji svesti koja dr`avnu kontrolu praktikuje autoritarno, {koli i medijima ponovo namenio ulogu transmisije, pukog izvr{ioca a ne kreatora? Ne zavaravajmo se: {kolski i medijski kredo u Srbiji je bio i ostao proizv odnja politi~ke lojalnosti, kastriraju}e tutorstvo, onesposobljavanje u~enika i studenata da misle svojom glavom, manipulacija i industrijsko oblikovanje javnog mnjenja. Daljinski upravlja~i {kolskim i medijskim mrakom Srbije prelaze samo iz jedne u drugu ruku. U modernom dru{tvu govorni~ka mo} je prvorazredni uslov za dosezanje visokog ugleda i mesta u dru{tvu, a besedni{tvo je so slobode i k}i demokratije. Ako je tako, nove zabrane i cenzure nisu iznena|enje. One su razumljive posledice straha da slobodna, kriti~ka re~ ne ugrozi autoritarni poredak. To {kolski lakeji dobro znaju, te ih koriste za za{titu svojih pili}arskih interesa. Tu ih instinkt vladanja i dominacije ne vara. Stoga se od njih ne mo`e o~ekivati da toleri{u i podupiru autonomno, slobodno i kriti~ko mi{ljenje, peda gogiju osvajanja a ne usvajanja znanja. Time bi potkopali temelje sopstvene mo}i i svog polo`aja. Tom trendu pridru`ili su se, izgleda, Zajednica ekonomskih, pravnobiro tehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola i Ministarstvo prosvete, koje }uti, ne odgovara na prigovore struke i javnosti na ~lan 10. Pravilnika o Republi~kom takmi~enju u besedni{tvu, kojim se ograni~ava sloboda govora i mi{ljenja i kr{i jedno od osnovnih ljudskih prava. Direktor Pavlovi} i njegovi istomi{ljenici u Za jednici i Ministarstvu prosvete svoj autoritarni jaram i stege jednoumlja sada bi da navuku i svojim u~enicima, da kazne njihovo slobodoumlje. Time su se uputili stranputicom neprofesionalnog i vazalnog odnosa prema vlasti i na{li u bespu}u (auto)cenzure, kastriraju}eg tutorstva, profesionalnog i moralnog posrnu}a. Jesu li takvi direktori {kola pravi reprezenti prosvetne populacije Srbije? Ako jesu, kakve li tek budu}e ministre oni {koluju? Kad Bog ho}e da kazni jedan narod, onda mu po{alje ovakve direktore!* 11 E-novine, 11. mart 009 – 10: Pripremio: Dejan Ko`ul SLOBODA GOVORA ZA BUDU]NOST U petak, 13. marta, navr{ilo se ta~no mesec dana otkako je usvojen Pravilnik po kojem je na besedni~kim takmi~enjima srednjo{kolaca zabranjeno “bese|enje” o aktuelnim dru{tvenopoliti~kim temama. Profesori i u~enici, u~esnici takmi~enja, uspeli su u jednoj stvari – javnost su pridobili na svoju stranu. Ipak, oni najodgovorniji i dalje izbegavaju da u~ine konkretne korake ka ukidanju besmislene odluke kojom je uvedena cenzura u takmi~enje. Pridobili su na svoju stranu medije, oformili fejsbuk grupu “Sloboda za besedni{tvo”, koja je za nedelju dana uspela da sakupi vi{e od hiljadu ~lanova, podr{ku su dobili i od Pravnog fakulteta, odnosno dekana Mirka Vasiljevi}a, i * 268 Tekst Jovice Trkulje u skra}enoj verziji objavila je Politika, 16. marta 009. Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu Studentskog parlamenta, oglasio se i Me|unarodni centar za obrazovanje “Public Speaking Union” (“Udru`enje za besedni{tvo”) iz Londona sa tradicijom dugom vi{e od 90 godina... Ukratko, tu bitku su dobili. Ipak, to je samo prvi korak ka ponovnom uspostavljanju slobode govora na srednjo{kolskom takmi~enju u besedni{tvu, ali dalje su potrebni mnogo odlu~niji koraci jer je jasno da odgovorni za uvo|enje cenzure ne mare mnogo. U razgovorima sa profesorima i nekada{njim u~enicima Pravnobirotehni~ke {kole “9.maj”, odnosno Pravnoposlovne {kole, kako se danas zove, primetan je bio njihov optimizam nakon {to su pojedini mediji, naravno ne svi, stali na njihovu stranu. Optimizam je dodatno dobio na snazi kada je i ministar policije Ivica Da~i}, koji je indirektno ume{an u jednu od afera, a koja je i bila inspiracija Ivanu Ni ni}u da “probesedi” o tome, rekao da mu se u~enici slobodno jave i da }e ih on li~no podr`ati. Mala parafraza, ali to je tako shva}eno. Ohrabrilo ih je ~ak i ogla{avanje ministra prosvete @arka Obradovi}a. Njima je i to bilo dovoljno – ministar je dao do znanja da je upoznat sa ~itavim slu~ajem, iako je oprao ruke rekav{i da on nije nadle`an, kao i da protestno pismo nikada nije stiglo do Ministarstva. Profesorka Svetlana Gradinac, me|utim, u svojim dokumentima poseduje potvrdu da je pismo uredno predato pisarnici Ministarstva. Dakle, ministar la`e? Ni{ta ~udno, uostalom to je ~injeni~no stanje ~im zinu, osim kada se ne “besedi” pod po`areva~kom lipom. [ta je slede}i korak? Ova slo`na ekipa ve} se obratila ombudsmanu za ljud ska prava, nevladinim organizacijama za za{titu ljudskih prava {irom Evrope i sveta, ali treba da im bude jasno da to ne}e biti dovoljno. Ako je odluka o uvo|enju zabrane doneta iz kuhinje gde nam mantija{i iz SPC dosoljavaju i zagor~avaju `ivot u sprezi sa uposlenicima u Vladi Srbi je, a sigurno jeste, jer je Slobodan Pavlovi}, direktor Pravnoposlovne {kole i inicijator uvo|enja cenzure, poslu{no }utao dok je to moglo da se trpi, od nosno dok crkvenim, ali i pojedinim vladinim slu`benicima nije zasmetalo, onda treba da im bude jasno da je jedini na~in da se izbore za svoja Ustavom garan tovana prava – gra|anska neposlu{nost. O predlozima valja razmisliti, ali za po~etak bojkotovanje takmi~enja nije lo{a ideja. Posustajanje bi u ovom slu~aju zna~ilo i predavanje i aminovanje cenzure, a vreme bi, kako to obi~no biva, izbledelo ~itavu aferu. Re~ je o mladim ljudima koji i te kako znaju da razmi{ljaju svojom glavom, {to su u vi{e navrata potvrdili. Ono {ta im me|utim nedostaje svakako je iskustvo. Ne sumnjamo da }e im u tome pomo}i sjajna profesorka Svetlana Gradinac, pro fesori sa Pravnog fakulteta Jovica Trkulja i Sima Avramovi}, portparol Ustavnog suda i vi{estruki pobednik na besedni~kim takmi~enjima Dejan Mili}, ali i slobo dnomisle}a javnost. Njihova re~, a jo{ vi{e sam ~in dodatna je energija ovim mladim ljudima i njihovom kriti~kom na~inu razmi{ljanja na koji bi svaka zemlja bila ponosna. Svaka, ali ne i zemlja Srbija. Budu}nost je njihova, a na nama je da im je obez bedimo ovde i SADA. E-novine, 16. mart 009 Pi{e: Dejan Ko`ul 269 Hereticus, 1-2/2009 NAROD PROTIV BESEDNIKA Jedan od prvih i najlep{ih modernih tekstova napisanih u odbranu slobode govora potpisuje D`on Milton. Ovaj filozof i pesnik uporno je isticao i da kraljevi imaju biti tek izvr{ioci poverenih poslova, te da ih se zbog takvog stanja stvari ima pozivati na odgovornost. ^inio je to u 17. veku, u vremenu koje nije bilo posve zgodno za ovakve stavove (ako je, optimisti~ki, ovo ikada i postalo zgodno i be zopasno), zbog ~ega i umire slep i siroma{an. U “Areopagitici” (1644), Milton i blistavo i brutalno osporava parlamentarnu uredbu o cenzuri iz 1643. godine. Odre|ivanje odnosa izme|u istine i la`i ne sme biti dato u ruke politi~arima, pisao je. A uvo|enje cenzure ve}i je gubitak od zatvaranja svih engleskih luka. ^ime izmeriti gubitak srbijanskog dru{tva zbog uvo|enja cenzure u re publi~ko takmi~enje srednjo{kolaca u besedni{tvu? Izvesna Skup{tina zajednice raznih srednjih {kola jednoglasno je uvela zabranu beseda o aktuelnim dru{t venopoliti~kim temama. U~enici koji se usude da progovore koju na doti~ne aktuelne teme, bi}e diskvalifikovani. Kako uspeti u tome da se otvaraju usta, a o dru{tvenoj stvarnosti ni{ta ne ka`e, nije navedeno. Ovu odluku inicirale su dve besede: jedna o odnosu crkve i dr`ave (“Pahomije, bog je ljut” Jelene Reljin) i druga o korupciji u vlasti (“Kofer” Viktora Lazi}a). Osporavanje prava na politi~nost i aktuelnost besede {kolski je primer povrede slobode govora, ali i neznanja o tome {ta besedni{tvo jeste. Naime, mir, ljubav, cve}e i prole}e teme su za knji`evnost i teatar, a i tamo su, sre}om, doti~ne sve manje prisutne. Jo{ jednom valja upitati: kako izbrojati gubitke Srbije zbog zabrane mladim ljudima da retori~ki iznose svoje politi~ke stavove? Kako shvatiti zna~aj gubitka prava da se javno i ume{no govori o aktuelnim dru{tvenim temama? Ili, jednostavno, da se govori o ~emu god i na na~in koji god se po`eli. Da bi se do{lo do odgovora na ova pitanja, temu je neophodno uop{titi. Navodno, malo ko }e danas braniti cenzuru. Miltonovi stavovi o ovim pitanjima danas se ne smatraju kontroverznim i politi~ki radikalnim. I obi~ni gra|ani }e pred mikrofonom televizijskog anketara pohvalno govoriti o slobodi govora. Me|utim, i Miltonovi savremenici bi se na~elno slo`ili sa time da cenzura nije najlep{a stvar pod kapom nebeskom. A da li su moderna dru{tva istinski privr`ena idealima slobode govora i izra`avanja? Kakvo je stanje sa ismevanjem osniva~a monoteisti~kih religija? Vicevima na ra~un holokausta? Reklamiranjem vibratora u prepodnevnom terminu? I danas se otvoreno cenzuri{u informacije koje se ti~u morala, politike, vojske, religije, privrede i sli~no. Paradigmatski primer ovog problema bile su karikature Muhameda u danskim novinama. Zapanjuju}e veliki deo javnosti na Zapadu tada nije ustao u odbranu tekovina slobode govora i izra`avanja. Ni{ta neobi~no za dru{tva sa crvenim kru`i}ima i brojem koji ozna~ava uzrast u uglu TV ekrana. Nije re~ samo o mnogobrojnim Galilejima, Spinozama i Orvelima. I popularna kultura je sasvim dovoljna i savremena ilustracija. U Finskoj je 197. godine bio zabranjen “Prljavi Hari” (1971), a u Nema~koj 198. godine “Teksa{ki masakr motornom testerom” (1974); u Irskoj od 1996. do 000. “Od sumraka do svitanja” (1996), a u Norve{koj od 1980 do 006. “@itije Brajanovo” Monti Pajtona (1979) koji je i danas legalan samo u cenzurisanoj varijanti. A ovo nisu teokratije i/ili diktature kakvih tako|e ima u politi~kim atlasima 1. veka. 270 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu Politi~ki konzervativci i danas ~esto nemaju problem sa zagovaranjem cen zure razli~itih sadr`aja – od antiklerikalnih tekstova do {tampanih ili pokretnih slika seksa i nasilja. Me|utim, dana{nji liberali tako|e gaje istovrsnu sklonost ka cenzuri sadr`aja koje oni smatraju uvredljivim, naj~e{}e spram razli~itih manjin skih grupacija. Kako povu}i granicu izme|u politi~ki korektnog i cenzurisanog govora? I, naravno, kako odrediti granicu uvredljive opscenosti i/ili (ne)ukusa? Ko mo`e biti arbitar u tom zadatku kada me|u nama postoje pojedinci kojima je malo {ta opsceno i pojedinci kojima malo {ta nije opsceno. I da li se ovog za datka uop{te treba la}ati? Najop{tije pitanje u sr`i ovih dilema zapravo glasi: imamo li pravo da ne budemo uvre|eni u modernom i slobodnom demokratskom dru{tvu? I, ako to pravo sa~uvamo, kojih se tada drugih i va`nijih prava odri~emo? Fleming Rouz, urednik kulture u danas ~uvenim danskim novinama JilandsPosten, povodom si tuacije sa karikaturama Muhameda, rekao je tako jereti~ku i tako ispravnu misao: u dru{tvima savremene demokratije i slobode govora mora se biti spremnim na uvrede, sprdnju i ismevanje. Kao {to politi~ari nemaju pravo na uvredu zbog Ko raksovih karikatura, to pravo vi{e nema niko od nas. I u tome nema ni~eg proble mati~nog. Ako sloboda ne{to zna~i, onda je to pravo da se ljudima ka`e ono {to ne `ele i ne vole da ~uju. Mo`da najkvalitetniji popkulturni rad na temu cenzure i slobode govora dolazi od Milo{a Formana i njegovog filma “Narod protiv Larija Flinta” (1996). U pitanju je i najbolja savremena dramatizacija Volterove opaske da valja do smrti braniti tu|e pravo na slobodu govora, i onda kada se sa tim mi{ljenjem ne sla`e. To jest, najvi{e tada. Jer, podr`ati ono sa ~ime se sla`emo i nije naro~ita ve{tina. Dok podr{ka slobodi izra`avanja onoga {to sami smatramo vulgarnim, opscenim, neprimerenim i groznim – zapravo je pravi test na{e privr`enosti idea lu slobode. Danas, 18. mart 009. Aleksej Ki{juhas OSUDE CENZURE \A^KIH BESEDA IZ INOSTRANSTVA Povodom zabrane srednjo{kolcima u Srbiji da besede na aktuelne politi~ke teme, oglasilo se i Udru`enje mladih “Bona fide studio” sa sedi{tem u Londonu. U pismu upu}enom mladima u na{oj zemlji ka`e se da }e ova organizacija tra`iti da njihova zemlja, Velika Britanija, prekine kulturnu saradnju sa Srbijom dokle god se u Srbiji ne ukine cenzura beseda. U pismu se, izme|u ostalog, ka`e: “Bili smo ube|eni da su vremena represije na Balkanu pro{lost. Razo~arani smo {to se devet godina posle Milo{evi}a ponovo dozvoljava uvo|enje represije i to u je dnom javnom propisu...” Ovoj, kao i drugim me|unarodnim institucijama, obratili su se ovih dana mladi iz Srbije ogor~eni {to jo{ nema nikakvih naznaka da }e nadle`ni ukinuti cenzuru za besede, a srednjo{kolska nadmetanja iz oratorstva su ve} u aprilu kada se zapravo odr`avaju kvalifikacije za Republi~ko takmi~enje u govorni{tvu koje se po tradiciji ve} godinama odr`ava u maju. Skup{tina Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugo stiteljskih {kola je, da podsetimo, polovinom pro{log meseca jednoglasno usvojila 271 Hereticus, 1-2/2009 novi pravilnik o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu kojim se zapravo maturantima zabranjuje da besede na politi~ke teme. Reagovali su mnogi |aci, studenti, nastavnici, univerzitetski profesori... Me|u njima je i Viktor Lazi} kome je ostao jo{ samo jedan ispit do diplomiranja na beogradskom Pravnom fakultetu, a nekada je bio u~enik pravnobirotehni~ke {kole ~iji je direktor upravo sada bio inicijator uvo|enja pomenute zabrane. – Nezadovoljni ovom zabranom slobode govora formirali smo na “Fejs buku” svoje udru`enje koje za sada broji vi{e od hiljadu i po ~lanova i zatra`ili pomo} od me|unarodnih institucija – obja{njava Viktor. Za sada su na njihova pisma odgovorili i ameri~ki ekspert za obrazovanje Volter Brounsvord i Udru`enje za besedni{tvo Me|unarodnog instituta za obrazo vanje u Londonu. U tim odgovorima se zapravo upozoravaju vlasti u na{oj zemlji da se cenzurisanjem beseda kr{e osnovna ljudska prava na slobodu govora. Politika, subota, 1. mart 009. Aleksandra Brki} KEC ZA POLITIKU Malo je stru~njaka za retoriku koje nije uznemirila nedavna odluka Skup {tine Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola da srednjo{kolci na takmi~enjima iz besedni{tva vi{e ne smeju da govore o politi~kim i dru{tvenim temama. Oni koji progovore o njima, izgubi}e pravo da se nadme}u. Posle gotovo decenije organizovanja {kolskih takmi~enja iz retorike po prvi put se uvodi zabrana. Besednike je izgleda najvi{e ra`alostio jedan od pre dlaga~a ove mere Slobodan Pavlovi}, ~lan Nacionalnog saveta za prosvetu i direktor Pravnoposlovne {kole u Beogradu. Kako se veruje, njemu su najvi{e zasmetale nagra|ivane besede minulih godina “Pahomije, Bog je ljut” Jelene Reljin iz ^ente i “Kofer” Ivana Nini}a iz Beograda, tada u~enika Pravnoposlovne {kole.– Iako se pri~a da je ideja moja, ja sam samo jedan od predlaga~a. Odluku su prihvatili i ostali direktori. Srednjo{kolcima niko ne `eli da zabrani slobodu govora. Ranijih godina se de{avalo da u~enici budu malo politi~ki obojeni, a to {koli ne treba – tvrdi Pavlovi}. Me|utim, ~lanovima `irija na Republi~kom takmi~enju iz besedni{tva u Ni{u 006. godine nije smetala sada sporna beseda “Pahomije, Bog je ljut” koja, navodno. poziva na versku netrpeljivost. Njen autor Jelena Reljin nije ni sanjala da }e biti jedan od “krivaca” za novonastalu gu`vu. Kad je pre tri godine pobedila u Ni{u, malo je bilo onih kojima se nije svidela njena britka beseda “O crkvi i veri”, kako se ta~no zove. Vi{e puta spominjan naslov “Pahomije, Bog je ljut” izvu~en je iz konteksta, kako tvrdi dana{nja studentkinja psihologije.– Bila sam iznena|ena da je profesor Pavlovi} inicirao takvu odluku – ka`e Jelena. – Zajedno s nama je proslavio {est osvojenih mesta od ukupno devet te 006. godine u Ni{u. Prema re~ima Jelene Reljin, njena pri~a nije povod za ovakvu odluku. Problem le`i u delu “Kofer” njenog tada{njeg {kolskog druga Ivana Nini}a, na gra|enog 007. godine za improvizovanu besedu. Profesor Pavlovi} se, navodno, prepoznao u spornoj besedi i odmah zatim predlo`io pomenutu zabranu. Me|utim, on negira ovakve tvrdnje. 272 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu Da je re~ o ozbiljnom problemu svedo~i i nedavni prigovor na sporni pra vilnik koji su Ministarstvu prosvete uputili profesori Pravnog fakulteta u Beogradu Sima Avramovi} i Jovica Trkulja, profesorka retorike u Pravnoposlovnoj {koli Svetlana Gradinac i Dejan Mili}, autor kod nas jedine knjige o srpskom politi~kom besedni{tvu. Odgovor ni do danas nisu dobili. Ministar prosvete @arko Obradovi} je nekoliko puta istakao kako njegov resor nije nadle`an za ovaj problem, a koji dan kasnije dodao da |aci treba slobodno da biraju teme, ali ne i da budu predmet strana~kog organizovanja. Dejan Mili}, diplomirani pravnik, i sam nekada{nji pobednik nekoliko be sedni~kih takmi~enja, upozorava da ni u vreme re`ima Slobodana Milo{evi}a nije bilo ovakvih zabrana.– Mo`da je namera direktora bila dobra, ali je gest kontra produktivan. Taj famozni ~lan 10 u svemu je poistovetio govor mr`nje, protiv koga se svi mi borimo, s politi~kim govorom. koji samo nekima smeta. Ljudi koji se profesionalno bave govorni{tvom ne mogu da prihvate zabra ne “politikantskim” – politi~kim besedama jer su one jo{ od anti~ke Gr~ke rav nopravna govorni~ka kategorija. Uz to, iole uve`bani govornici sposobni su da, raspravljaju}i o sasvim drugim temama, nazna~e i politi~ku konotaciju govora. Kako obja{njava na{ sagovornik, ovakva odluka mo`e da dovede do jo{ zanimljivijih beseda koje }e dobiti alegorijski oblik. Tako da je Zajednica {kola, zanatski posmatrano, zapravo u~inila “uslugu” na{oj retorici. Isti~u}i da se politi~ki govor me|u Srbima ~uo i u vreme ropstva, kad je takva re~ pla}ana i glavom, pa da je tragikomi~no da je se sada pla{e neki dire ktori {kola, Mili} podse}a da je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju jo{ 004. godine izdala zbirku politi~kih eseja u~enika srednjih {kola u Srbiji: “Kad bih bio predsednik Vlade, ja bih ..."– S jedne strane imamo me|unarodnu organizaciju koja podsti~e |ake u Srbiji da budu politi~ki misle}a bi}a, a s druge se, odlukom jednog broja direktora na{ih {kola, poku{ava da u kavez stavi poli ti~ko besedni{tvo. Kakvu to poruku {aljemo Evropi? Stru~njaci za retoriku ipak veruju da }e Ministarstvo prosvete imati sluha za besede, a srednjo{kolci koji se budu nadmetali na najavljenom takmi~enju iz govorni{tva u Kru{evcu u maju mora}e, zasad, dobro da odmere svoje govore. Ilustrovana politika, 6. mart 009. J. Bo{kovi} ^AS ZA SLOBODU GOVORA Prvi put u Beogradu odr`a}e se alternativno |a~ko nadmetanje u govor ni{tvu. Bi}e to zapravo javni ~as iz oratorstva za maturante koji ne pristaju na cenzurisanje beseda. Organizova}e se . aprila u nekoj od institucija kulture grada Beograda, i to u organizaciji Svetlane Gradinac koja u beogradskoj Pravnoj poslovnoj {koli predaje retoriku i srpski jezik i knji`evnost. – Ove godine ne}u u~estvovati u organizovanju ni {kolskog ni Republi~kog takmi~enja iz besedni{tva ukoliko se ne ukine ~lan 10 Pravilnika o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu kojim se zabranjuje u~enicima da na po menutim nadmetanjima besede o aktuelnim politi~kim temama. Kako bih matu rantima pru`ila mogu}nost da slobodno besede, odlu~ila sam da ovoga puta orga 273 Hereticus, 1-2/2009 nizujem javni ~as iz besedni{tva. Na tu svojevrsnu smotru pozvani su i studenti, kao i oni koji su ve} diplomirali a `ele da poka`u svoja oratorska ume}a i da na taj na~in podignu glas protiv zabrane slobode govora – obja{njava profesorka Gradinac, koja je u~estvovala u organizaciji zvani~nih |a~kih takmi~enja iz bese dni{tva otkako su pre 17 godina po~ela da se odr`avaju u Srbiji. Ona upozorava da se pomenutim pravilnikom ograni~ava Ustavom zaga rantovano pravo na slobodu govora i isti~e da za to nema opravdanja po{to u~enici pravnobirotehni~kih i poslovnih {kola u ~etvrtom razredu u okviru predmeta osnovi retorike i besedni{tva u~e i politi~ko besedni{tvo. Ukazuje i da je sloboda govora uslov svih uslova za besedni{tvo. Na to podse}aju i njeni |aci – maturanti. Me|u njima su i Zaga Savi}, Nata{a Vu~ini} i Milan Josi}. – Ako nam se ne dozvoli da slobodno besedimo ne}u u~estvovati na {kolskom takmi~enju, a samim tim ne}u ni imati priliku da se probijem i u~est vujem na ovogodi{njem republi~kom nadmetanju. Samo }u besediti na javnom ~asu. Profesorka Gradinac radi profesionalno, a optu`uju je da kvari omladinu. Tako je nekada i Sokrat optu`ivan {to zna~i da je na{a profesorka na pravom putu – smatra Zaga koja za javni ~as priprema besedu o tome kako u te{kim si tuacijama ~oveka mo`e da spase samo ideja. I Nata{a }e besediti samo na javnom ~asu, i to o “maminim i tatinim si novima”, dakle, o aktuelnoj politi~kosociolo{koj temi. Njihov drug iz odeljenja Milan }e tako|e besediti na javnom ~asu, ali }e mo`da “iz prkosa, inata” iza}i i na {kolsko takmi~enje. Jo{, veli, nije odlu~io da li }e da govori o tome “{ta je to pravda za Uro{a” ili o tome da nema “ili – ili”, ve} samo “i, i”. Dakle, “i }irilica i latinica” i “Zvezda i Partizan” i “Gu~a i Egzit”. Da podsetimo, upravo je polovinom februara direktor Pravnoposlovne {kole Beograd Slobodan Pavlovi} predlo`io da se |acima onemogu}i da besede o aktuelnim politi~kim temama {to je na sednici Skup{tine Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola jednoglasno prihva}eno i uba~eno u novi pravilnik o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu. Ve} 7. februara grupa stru~njaka uputila je na pomenuti pravilnik prigovor mi nistru prosvete @arku Obradovi}u, ali, kako ka`u, iz Ministarstva im nije stigao nikakav odgovor. Uprkos negodovanju velikog broja nastavnika, univerzitetskih profesora, studenata i |aka, zabrana nije ukinuta. Zato }e sada |aci u Srbiji dobiti jo{ jedno nadmetanje iz govorni{tva. U aprilu se, naime, organizuju {kolska nadmetanja sa kojih se najbolji u~enici oratori kvalifikuju za (zavr{no) Republi~ko takmi~enje iz besedni{tva. Pravo u~estvovanja na ovim takmi~enja imaju u~enici srednjih {kola u kojima se u~i retorika. Tako su u po~etku na republi~kim nadmetanjima u~estvovali i |aci filolo{kih gimna zija. U poslednje vreme ta takmi~enja su “rezervisana” samo za u~enike stru~nih {kola, dok “filolozi” imaju svoje susrete u besedni{tvu. Do odvajanja je do{lo jer su prosvetne vlasti organizaciju takmi~enja prepustile Zajednici ekonomskih, pra vnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola. – Na{a deca su za besede uzimala druga~ije teme od njihovih vr{njaka iz stru~nih {kola, mada im mi nikada ni{ta nismo branili. Njih, me|utim, ne in teresuju politi~ke, ve} filozofske teme – ka`e profesorka Violeta SrbuljJela~i} koja u Filolo{koj gimnaziji u Beogradu predaje retoriku. Pojedini njeni u~enici u~estvuju i u nadmetanju iz duhovnog besedni{tva koje uprili~uje otac Vladimir Zamahajev iz hrama Sv. apostola Petra i Pavla na Top~ideru. 274 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu U Novom Sadu se ve} tradicionalno krajem februara organizuje jo{ jedno nadmetanje iz retorike i to pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, a u organizaciji Gimnazije “Svetozar Markovi}” u Novom Sadu. Na menjeno je pre svega u~enicima vojvo|anskih srednjih {kola u kojima se ne u~i re torika, ali mogu da se nadme}u i deca iz {kola u kojima se izu~ava oratorstvo. – Nas pomenuti pravilnik ne obavezuje, ali smo mi sami uspostavili pro pozicije koje zabranjuju pominjanje li~nosti involvirane u dnevnu politiku, kako niko ne bi mogao da nas tu`i – obja{njava profesor filozofije u toj novosadskoj gimnaziji Aleksandar Krsti} zadu`en za realizaciju pomenute manifestacije. Politika, 1. april 009. Aleksandra Brki} BESEDA BEZ CENZURE Javni ~as “Beseda bez cenzure” odr`a}e se u subotu, 25. aprila u De~ijem kulturnom centru u podne. Ovim ~asom }e mladi besednici protestovati protiv uvo|enja cenzure, govorenjem svojih autorskih beseda na aktuelne politi~ke teme Besede na izabrane, zadate i improvizovane teme, govori}e sada{nji i biv{i u~enici Pravno poslovne {kole Beograd. Kako niko od nadle`nih, na ~ije adrese je kolektiv profesora Pravno poslo vne {kole poslao prigovor na Pravilnik o republi~kom takmi~enju u besedni{tvu i ~lan 10 kojim se ukida pravo na slobodu govora na aktuelne politi~ke teme ta kmi~arima maturantima, punoletnim gra|anima, nije odgovorio na prigovor, or ganizovan je Javni ~as Beseda bez cenzure. Oni u svom saop{tenju ka`u kako }e, ukoliko se na {kolskim i republi~kim takmi~enjima ne bude po{tovao ~lan 10, takmi~ari iz Pravno poslovne {kole go voriti i besede na aktuelne politi~ke teme. Oni su i dalje spremni da se bore za ukidanje ~lana 10, kojim je uvedeno cenzurisanje beseda. U~enici i profesor Pravno poslovne {kole pozivaju sve zainteresovane da do|u u subotu i prisustvuju Javnom ~asu i da ~uju kako mladi besednici svojim britkim i odmerenim, ali i kriti~kim besedama iznose svoje stavove o aktuelnim dru{tvenopoliti~kim pojavama. E-novine, 0. april 009. PRVA POBEDA ZA SLOBODU \A^KOG BESEDNI[TVA Na ju~era{njem {kolskom nadmetanju iz besedni{tva u Pravnoposlovnoj {koli Beograd ukinuta je zapravo novouvedena zabrana izgovaranja beseda na ak tuelne politi~ke teme. Ukinuli su je sami |aci – takmi~ari, jer su gotovo svi oni di rektno ili indirektno besedili upravo o zabranjenim temama. A titulu najbesedni ka i lovorov venac u Pravnoposlovnoj {koli Beograd ponela je Bojana Stankovi} koja se kroz besede “Dobro jutro, lepi dane” i “Re~” borila za slobodu govora. Ona }e, zajedno sa Bojanom Mu~ibabi} i Jelenom Kolarski, oti}i u Kru{e vac gde }e 16. maja biti odr`ano republi~ko nadmetanje maturanata srednjih stru 275 Hereticus, 1-2/2009 ~nih {kola u besedni{tvu. Za razliku od Bojane Stankovi}, koja je ukupni pobednik {kolskog nadmetanja, Bojana Mu~ibabi} je bila najbolja u disciplini izabrane teme, dok je Jelena Kolarski osvojila prvo mesto u kategoriji improvizacije. Upravo ju~era{nje takmi~enje iz govorni{tva bilo je prvi pokazatelj toga da li }e se u praksi primenjivati novouvedeno pravilo po kojem na |a~kim nad metanjima nema mesta za besede o aktuelnim politi~kim temama. Zahvaljuju}i hrabrosti u~enika koji nisu prihvatili podani~ki odnos, ali i njihovim profesorima retorike, kao i stavu ~lanova `irija, ju~e je pobedila sloboda govora, uprkos tome {to je na inicijativu direktora ove {kole, Slobodana Pavlovi}a, na sednici Skup{tine Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgova~kih i ugostiteljskih {kola uvedena cenzura na |a~kim nadmetanjima u oratorstvu. Svojom objektivnom odlukom `iri, u sastavu Ljubi{a Jovanovi}, savetnik za srpski jezik i knji`evnost u Zavodu za unapre|ivanje vaspitanja i obrazovanja, reditelj Miroslav Joki}, pro fesori srpskog jezika u pomenutoj {koli Ljubica Jolovi} i Nenad Stupar i profesor latinskog @eljko Macura, zapravo je podr`ao borbu u~enika za slobodu govora. A upravo ta Pravnoposlovna {kola iz koje su pre 13 godina i krenula |a~ka nad metanja iz govorni{tva u Srbiji, u poslednja dva i po meseca bila je `ari{te borbe u~enika protiv cenzure govora. Gotovo svi besednici su pribegli alegoriji, `estoko kritikuju}i rad dr`avnih organa, pona{anje politi~ara, tajkunizaciju Srbije… Navodili su mladi brojne ne gativne pojave u dru{tvu kao {to su osloba|aju}e kazne za ~etvorostruka ubistva, enormno boga}enje politi~ara, sticanje privilegija, trgovinu belim robljem… Zorana Radivojevi} je zapitala za{to umesto {oping centra na U{}u nije izgra|ena bolnica. Bojana Stankovi} je upozorila da u 1. veku nemaju svi isto pravo na slobodu govora. Pavle O`egovi} je “udario” po korumpiranim direkto rima {kola, a Milan Josi} ne samo da je kritikovao one koji sebe progla{avaju ikonama, ve} i one koji se tim “ikonama” klanjaju. U~enica Bojana Mu~ibabi} je besedu sastavila od “udarnih, kratkih tele vizijskih vesti”. Najavila je uvo|enje poreza na antikvitete, objavila je da nema vakcine protiv besnila, ali, veli, to i nije bitno jer na{e gra|ane nema za {ta pas da ujede. Zaposleni zavide nezaposlenima jer nezaposleni ne mogu da izgube posao, niti mo`e da im bude smanjena plata. Obavestila je gra|ane da se na novo beogradskom buvljaku prodaju cipele na komad, popularne za ga|anje politi~ara. Ukazala je i na to da je {teta u Srbiji biti samo u jednoj stranci. A Jelena Kolarski je pozvala ljude da budu samokriti~ni i da preuzmu odgovornost za svoja dela. Besede}i o Ustavu, Zaga Savi} je govorila o ~udnoj {umi Srbiji u kojoj `ivotinje nisu znale {ta }e da rade sa slobodom koju im je Ustavom dao car – lav. Tek kada je lav ponovo uveo diktaturu, njegovi podanici – ze~evi, lisice, vukovi – bili su sre}ni. I to do kraja `ivota. Ovo {kolsko nadmetanje jo{ ne zna~i i apsolutnu pobedu slobode govora na |a~kim takmi~enjima u Srbiji. Da li }e se u praksi ukinuti cenzura beseda po kaza}e se 16. maja na Republi~kom nadmetanju srednjih {kola u besedni{tvu. To }e biti najbolji pokazatelj: cenzura se direktno odnosi na republi~ko nadmetanje, ali indirektno i na {kolska, jer svim takmi~arima je cilj da stignu do republi~kog nadmetanja i da pobede, a ne da ih zbog politi~ke besede izbace iz “besedni~kog ringa”. Politika, 9. april 009. 276 Aleksandra Brki} Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu DOBRO JUTRO, LEPI DANE* 1 Zabranjuju nam da besedimo na aktuelne politi~ke teme! Za{to, zar misle da mi sa svojih 18 godina nismo svesni {ta nam se doga|a, zar misle da ne treba da imamo stav prema brojnim nepravdama, zar misle da ne znamo da rasu|ujemo? Ili da nismo dovoljno zreli da odgovaramo za svaku svoju izgovorenu re~? Svi dobro znamo da su sloboda govora i gra|anska ravnopravnost uslov za demokratiju! A zar se nismo deklarisali kao demokratska dr`ava? Zamazuju nam o~i kojekakvim glupostima, ne daju mladim ljudima da ka`u {ta imaju. Ima i onih koji ka`u da su apoliti~ni. Svaka tema je na odre|eni na~in povezana sa politikom. ^ak su stari Grci pre 00 godina delili svoje gra|ane na homopolitikos i homoidiotes. Ja ne}u da budem homoidiotes, jer ne `murim kad treba da gledam! Pa mo`e li tema o Univerzijadi biti apoliti~na, mo`e li tema o vr{nja~kom nasilju biti apoliti~na? Ko to nama mo`e da zabrani da javno iznosimo li~ne stavove, komenta ri{emo i kritikujemo njihov rad? Ko se to tamo boji da mu prljav ve{ ne iza|e na videlo, ko to tamo gura pra{inu pod tepih, a i sam zna da }e kadtad iza}i na drugu stanu? Kako je mogu}e da nam zabranjuju da govorimo na aktuelne politi~ke teme, kad sam predmet retorika i besedni{tvo izu~ava oblast politi~kog besedni{tva. To onda zna~i da direktori {kola mogu da zabrane da se iz matematike u~i izra~unavanje procentualne vrednosti, kako u~enici ne bi znali koliko su se oni ugradili od kre~enja u~ionica. Zar to nije isto? O kakvoj demokratiji se govori u Srbiji kad mladi moraju da `mure pred nepravdom? Ako ne smem da govorim na aktuelne politi~ke teme, dajte mi bar jedan predlog o ~emu da govorim, a da to {to ka`em ima svrhu. Ja imam jedan predlog: Po~nimo da po{tujemo svoja, a i tu|a prava! Probudimo se i pobunimo se protiv nepravde. Nadam se da }emo se sresti tu negde na putu ka istini i pravdi. I zato, dobro jutro, lepi dane! Politika, 9. april 009. POBEDNICI U BESEDNI[TVU PROTIV CENZURE U Kru{evcu odr`ano 13. republi~ko takmi~enje u besedni{tvu za u~enike srednjih pravno-birotehni~kih i ekonomskih-trgovinskih {kola, na kojima je apsolutni pobednik postala Jelena Kolarski iz Beograda Na XIII republi~kom takmi~enju u~enika pravnobirotehni~kih i ekonom skotrgovinskih {kola u besedni{tvu, koje je odr`ano u Kulturnom centru, u or ganizaciji kru{eva~ke Ekonomskotrgovinske {kole, apsolutni pobednici postali su Jelena Kolarski – Beograd, i u ekipnoj kategoriji Ekonomskotrgovinska {kola * Pobedni~ka beseda Bojane Stankovi}, u~enice Pravnoposlovne {kole u Beogradu. 277 Hereticus, 1-2/2009 iz Beograda. Mladi su pokrenuli i inicijativu da Ministarstvo prosvete dozvoli be sede i o aktuelnim politi~kim temama. ^etrnaest mladih ljubitelja retorike iz {est stru~nih srednjih {kola takmi~ili su se u tri kategorije: zadata tema, izabrana te ma i improvizovana beseda. Zadate teme za srednjo{kolske finaliste iz Beograda, Zemuna, [apca, Ki kinde i Kru{evca bile su: Neka se ~uje i druga strana; Dobro jutro, lepi dane i Ko ho}e da ~ini zlo, uvek na|e dobar razlog. U ovoj kategoriji pobedila je Bojana Stankovi} iz Beograda. U kategoriji slobodne, ili izabrane teme, pobedila je Ro mana Lazi} iz Kikinde, a u kategoriji improvizacije Jelena Kolarski iz Beograda. Kako je Jelena Kolarski osvojila i drugo mesto u kategoriji izabrane teme, ona je progla{ena za apsolutnog pobednika ovog takmi~enja. Ekonomskotrgovinska {kola u Kru{evacu, doma}in i organizator takmi~enja, morala se zadovoljiti dru gim mestom u ekipnoj konkurenciji, {to mentor ove ekipe Ana Milosavljevi}, profesor, smatra sasvim zadovoljavaju}im plasmanom s obzirom na snagu ovo godi{nje konkurencije. Pobednica zadate teme Bojana Stankovi} iz Beograda govorila je “o cen zuri” koju je nedavno, ~lanom 10. Pravilnika o takmi~enju u besedni{tvu uvela Zajednica srednjih {kola.– Ne daju nam da govorimo o aktuelnim politi~kim te mama. Nadam se da }e i ova beseda, koja je pobedila, doprineti ukidanju cenzure koja nam je uvedena – izjavila je za “Politiku” Bojana Stankovi}. Zalaganje za “skidanje embarga na aktuelne politi~ke teme” izrazio je i pravnik i portparol Ustavnog suda Srbije Dejan Mili} iz Beograda, nekada{nji vi{estruki pobednik u besedni{tvu na Pravnom fakultetu u Beogradu Kultura, Kru{evac, 18. maj. 009. 278 Rade Stankovi} Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu EPILOG ODGOVOR MINISTARSTVA PROSVETE Republika Srbija MINISTARSTVO PROSVETE Sektor za srednje obrazovanje i vaspitanje Broj: 614–0–0088/009–03 Datum: 8.04.009. godine Beograd Nemanjina –6 PRAVNOPOSLOVNA [KOLA BEOGRAD Svetlana Gradinac, profesor retorike 11000 BEOGRAD Svetogorska 48 Ministarstvu prosvete uputili ste prigovor na Pravilnik o Republi~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu u kome zahtevate da se iz ~lana 10. na vedenog pravilnika ukine stav 1, u kome se ka`e “Beseda na zadatu ili izabranu temu ne mo`e obuhvatati aktuelne politi~ke teme”. S tim u vezi obave{tavamo Vas da Pravilnik i izmene pravilnika o Republ i~kom takmi~enju srednjih {kola u besedni{tvu usvaja Zajednica ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskih {kola a na osnovu Stru~nog uputstva o organizovanju takmi~enja i smotri u~enika osnovne i srednje {kole i u skladu sa ~lanom 46. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. S po{tovanjem, DR@AVNI SEKRETAR prof. dr Radivoje Mitrovi} MI[LJENJE ZA[TITNIKA GRA\ANA REPUBLIKA SRBIJA ZA[TITNIK GRA\ANA del. br. 616 Beograd, 0.08.009. Na osnovu ~l. 4. st. . Zakona o Za{titniku gra|ana (“Sl. glasnik RS” br. 79/00 i 4/007), postupaju}i po inicijativi Svetlane Gradinac iz Beograda, Za{titnik gra|ana daje Mi{ljenje U dobroj besedi, jo{ od anti~kih vremena pa do danas, besednik iskazuje poznavanje jedne ili vi{e nau~nih, stru~nih i drugih oblasti, zrelost, bogatstvo duha... Jedan od osnovnih uslova za dobru besedu je aktuelnost. Dobra beseda ne sme da bude diskriminatorska, uvredljiva, poni`avaju}a, nepristojna; u njoj nema mesta govoru mr`nje i zloupotrebi slobode govora. Slobodu besedni{tva, 279 Hereticus, 1-2/2009 posebno mladih ljudi, nije po`eljno sputavati, ve} usmeravati u pravcu navedenih i drugih standarda dobre besede. Zajednica ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljsko turisti~kih {kola organizuje u~eni~ka takmi~enja u besedni{tvu, koja se odvijaju prema Pravilniku o Republi~kom takmi~enju iz retorike i besedni{tva. Sagledava ju}i pravila o odvijanju takmi~enja sa stanovi{ta Ustavom garantovane slobode izra`avanja, posebno imaju}i u vidu odredbu ~lana 1. (“Takmi~enje u~enika u besedni{tvu ima za cilj podsticanje i produbljivanje znanja, iskazivanje posebnih sklonosti, razvijanje sposobnosti govora, argumentovanja, pravilnog zaklju~ivanja, primenu pravila lepog govora, razvijanje kreativnosti, negovanje takmi~arske tradicije i takmi~arskog duha kod u~enika”), Za{titnik gra|ana nije na{ao osnov za ocenu da je ~lanom 10. stav 1. Pravilnika, kojim se zabranjuju besede na aktuelne politi~ke teme, ciljno i obavezno osuje}ena sloboda govora na takmi~enjima koje Zajednica organizuje. Zajednica je me|utim, ve{tijom formulacijom te odredbe mogla, i od nje se to s obzirom na prirodu tog udru`enja o~ekuje, da na kvalitet niji na~in predupredi uvredljive, poni`avaju}e i nepristojne besede, kao i druge oblike zloupotrebe slobode govora. Razlozi Za{titniku gra|ana obratila se Svetlana Gradinac, profesorka Pravnopo slovne {kole iz Beograda, osporavaju}i sa stanovi{ta ljudskih sloboda i prava ~lan 10. Pravilnika o Republi~kom takmi~enju iz retorike i besedni{tva, od 13.0.009. godine (dalje: Pravilnik), Zajednice ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskoturisti~kih {kola (dalje: Zajednica), jer se tim ~lanom u~enicima koji su u~esnici takmi~enja zabranjuje da govore besede na “aktuelne politi~ke teme”, ~ime se, prema njenom mi{ljenju ukida sloboda govora. Za{titnik gra|ana je od Svetlane Gradinac primio i dodatne informacije po ovom pitanju, i ostvario je kontakte sa gospo|om Dankom Proki}Vlahovi}, predsednicom Zajednice. Za{titnik gra|ana upoznat je i sa dopisom Ministarstva prosvete u vezi s ovim pitanjem. Najzad, izvr{en je uvid u odgovaraju}u dokumen taciju, kao i propise, posebno u Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspi tanja (“Sl. glasnik” br. 6/03, 64/03, 8/04, 6/04), Zakon o privrednim dru{tvima (“Sl. glasnik” br. 1/004), ranije va`e}i Zakon o dru{tvenim organizacijama i udru`enjima gra|ana (“Sl. glasnik” br. 4/8, 39/83, 17/84, 0/84, 4/8 i 1/89), Stru~no uputstvo o organizovanju takmi~enja i smotri u~enika osnovne i srednje {kole, od decembra 008, Kalendar takmi~enja i smotri u~enika srednjih {kola za {kolsku 008/009. godinu, od decembra 008, kao i sam Pravilnik. ^lan 10. Pravilnika glasi: “Beseda na zadatu i na izabranu temu ne mo`e obuhvatiti aktuelne politi~ke teme, niti na bilo koji na~in pozivati na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu diskriminaciju. U~enik ~ija beseda na izabranu temu ne bude u skladu sa stavom 1 ovog ~lana bi}e diskvalifikovan.” Predsednica Zajednice Danka Proki}Vlahovi} istakla je u postupku da je odredba ~lana 10. stav 1. uneta u Pravilnik s namerom da na takmi~enjima iz besede ne dolazi, kao {to je to ranije bio slu~aj, “do vre|anja ne~ije li~nosti, stra na~kog delovanja ili drugih neprimerenih aktivnosti”. Predsednica je istakla i da Zajednici nikako nije bila namera da ograni~i slobodu govora mladih ljudi, ve} 280 Dosije: Kastriraju}e tutorstvo – cenzura takmi~ara u besedni{tvu suprotno tome da, samim organizovanjem takmi~enja iz besedni{tva, promovi{e ne samo besedni{tvo nego i slobodu govora. U pogledu stava . ~lana 10. predsednica Zajednice je iznela da je obave zna diskvalifikacija u~enika ~ija je beseda samo na izabranu temu, a ne i druge besede iz ~lana 8. Pravilnika (besede na zadatu temu i improvizovane besede), rezultat neuspe{ne pravne kvalifikacije ove odredbe, a ne `elje za uspostavljanje bilo kakve diskriminacije u~enika po ovom ili nekom drugom osnovu. Za{titnik gra|ana je imao u vidu da se ve} 13 godina odr`avaju republi~ka takmi~enja u besedni{tvu, kao i da je nekoliko ~lanova `irija takmi~enja, kao i profesora retorike, podr`alo brisanje spornog ~lana 10. Pravilnika, {to nije usvo jeno od strane nadle`nog organa Zajednice. Ustavom Republike Srbije i Zakonom o Za{titniku gra|ana ovaj organ us tanovljen je kao nezavisan dr`avni organ koji {titi prava gra|ana i kontroli{e rad organa dr`avne uprave, organa nadle`nog za pravnu za{titu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduze}a i ustanova kojima su poverena javna ovla{}enja (~lan 1. stav 1. Zakona o Za{titniku gra|a na). S obzirom da Zajednici nije povereno vr{enje javnih ovla{}enja, Za{titnik gra|ana nema kontrolna ovla{}enja prema tom udru`enju. Za{titnik gra|ana, me|utim, pored pokretanja i vo|enja postupaka kontrole, ima pravo da pru`a njem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mi{ljenja o pitanjima iz svoje nadle`nosti deluje preventivno, kao i u cilju unapre|enja za{tite ljudskih sloboda i prava (~lan 4. stav . Zakona o Za{titniku gra|ana). Uzimaju}i u obzir pravo i obavezu Za{titnika gra|ana da se stara o za{titi i unapre|enju ljudskih i manjinskih sloboda i prava (~l. 1. st. . Zakona o Za{titni ku gra|ana), a posebno cene}i ~injenicu da takmi~enje u besedni{tvu organizuje udru`enje obrazovnih ustanova, a na njemu u~estvuju u~enici, ovaj organ ocenio je kao svrsishodno da uputi mi{ljenje o pitanju iz svoje nadle`nosti, veruju}i da }e uva`avanje tog mi{ljenja od strane Zajednice doprineti unapre|ivanju i za{titi ostvarivanja slobode govora. ZA[TITNIK GRA\ANA Sa{a Jankovi} Dostaviti : – Svetlani Gradinac – Zajednici ekonomskih, pravnobirotehni~kih, trgovinskih i ugostiteljskoturisti~kih {kola – Ministarstvu prosvete – Javnosti, preko internet sajta – U spise predmeta DIREKTOR SLOBODAN PAVLOVI] PODNEO OSTAVKU Na sednici Nastavnog ve}a Pravnoposlovne {kole u Beogradu, 0. avgu sta 009. godine, direktor Slobodan Pavlovi} je podneo neopozivu ostavku, bez obrazlo`enja. 281 Hereticus, 1-2/2009 Bo{ko Risimovi} – Legenda, 1981. 282 “Politi~ke uspomene” Dragoljuba Jovanovi}a ................................. OSVRTI, PRIKAZI, RECENZIJE ................................. Jovica Trkulja Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu “POLITI^KE USPOMENE” DRAGOLJUBA JOVANOVI]A Dozvolite mi da vas pozdravim i da izrazim zadovoljstvo {to se danas u Pirotu govori o Dragoljubu Jovanovi}u, a povodom izdavanja 16 tomo va njegovih Sabranih dela. Naime, JP “Slu`beni list”, Pravni fakultet Uni verziteta u Beogradu, KIZ “Kultura” i “Filip Vi{nji}” objavili su Jovano vi}eve “Politi~ke uspomene” u 12 knjiga i “Medaljone” u 4 knjige. Da bi savremeni ~itaoci razumeli sadr`inu “Politi~kih uspomena” i “Medaljona”, da bi shvatili va`nost objavljivanja Sabranih dela Dragoljuba Jovanovi}a, neophodno je kratko prikazati `ivotopis ovog zaboravljenog velikana, na rodnog tribuna, profesora, politi~ara i ve~itog disidenta. Nakon toga, uka za}u na sadr`inu i zna~aj njegovih “Politi~kih uspomena”. 1. – Dragoljub Jovanovi} je ro|en u selu Gnjilan kod Pirota 8. aprila 1895. godine u siroma{noj zanatlijskoj porodici. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pirotu, a gimnaziju u Beogradu. Dragoljub je rastao kao skromni zana tlijski sin, odmalena “pro`et mirisom materijala, prizorom ljudi nagnutih nad poslom”. Veoma mlad je prihvatio ideje socijalista (socijalne pravde, jednakosti i bratstva) kojima }e ostati veran do kraja `ivota, a slike tegob nog `ivota seljaka, radnika i zanatlija predstavlja}e idejni i moralni kom pas u njegovoj borbi za njihova osnovna ljudska prava. Nakon zavr{ene osnovne {kole u Pirotu i gimnazije u Beogradu, doktorske studije zavr{io je u Parizu 1923. godine sa dve disertacije “Les rendements optimums du travail ouvrier” i “Les stumulants du travail ouvier”. Na Pravnom fakul tetu u Beogradu izabran je 1924. godine za docenta i 1926. godine za van rednog profesora za ekonomske nauke. Zalagao se za socijalnu pravdu i re{enje selja~kog pitanja. Jedan je od osniva~a Grupe za socijalnu i kulturnu akciju. Bio je na ~elu levice Ze Izlaganje u Narodnom pozori{tu u Pirotu, 11. februara 2009. godine, na predsta vljanju Sabranih dela Dragoljuba Jovanovi}a. 283 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja mljoradni~ke stranke, a 1940. godine je osnovao Narodnu selja~ku stran ku. Delovao je kao autonomni kriti~ki intelektualac i narodni tribun, pro tivnik autokratskog i centralisti~kog re`ima. Iz tih razloga je 1929. i 1930. godine bio hap{en i osu|ivan. Maja 1932. godine osu|en je na godinu dana zatvora i udaljen sa Univerziteta, a 1938. godine ponovo je uhap{en i osu |en na ~etrnaest meseci zatvora. Svojim javnim delovanjem afirmisao je etos samosvojnog delatnika utemeljenog na jedinstvu mi{ljenja, govora i ~injenja. Pored toga, krasila ga je li~na hrabrost, po`rtvovanost, istrajnost i beskompromisnost u borbi za liberalnodemokratska na~ela, za po{tova nje ljudskih prava i sloboda. Uvi|ao je da je tada{nja Srbija i Jugoslavija rastrzana primitivizmom, partijskim sukobima, bespo{tednom borbom za vlast, grubim ga`enjem gra|anskih sloboda i prava. Ispravno je zaklju~io da nema politi~ke emancipacije i liberalnodemokratske dr`ave bez op {teg socijalnog i duhovnog preporoda naroda u Srbiji. Aktivno se anga`ovao u borbi protiv fa{izma i u osnivanju Antifa {isti~kog fronta. Vreme okupacije proveo je u Beogradu. Posle oslobo|e nja zemlje 1945. godine ponovo je postao profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu. Nastavio je da se bavi politikom i bio je sekretar Narodnog fronta Narodne republike Srbije i poslanik u Skup{tini Srbije. Zalagao se za parlamentarnu demokratiju i vi{epartijski sistem. Bio je odlu~ni protiv nik komunisti~ke diktature i kolektivizacije seoskog poseda. Zbog toga je udaljen sa Fakulteta jula 1946. Godinu dana posle toga, 13. maja 1947. godine, profesor je uhap{en da bi u montiranom procesu 8. oktobra 1947. godine bio osu|en zbog veleizdaje na devet godina te{ke robije. Ali ni duge godine robije nisu uspele da slome njegov slobodarski duh, ogrom nu energiju i borbu za bolju Srbiju, punu slobode i istinske demokratije. Smogao je snage da u tamnici u stra{nim uslovima, napi{e desetine hiljada stranica svojih politi~kih uspomena i tzv. medaljona o svojim savremeni cima. Dragoljub je u radu bio neumoran; radio je kao da ne zna za umor, bez odmora ili predaha. A bio je u svojim idejama, stru~nim i politi~kim stavovima, dubok i originalan, iako je polje njegovog interesovanja bilo veoma {iroko. Posle devet godina robije Dragoljub Jovanovi} se vratio iz Mitro va~kog zatvora, ali nije iza{ao iz tamnice. Surovo ostrakizovan i margina lizovan, on je pribe`i{te na{ao u svojoj porodici i veoma uskom krugu pri jatelja. Do kraja `ivota `iveo je u te{koj materijalnoj oskudici, u politi~koj izolaciji, sa zabranom javnog delovanja, ostav{i veran svojim ljudskim prin cipima. Iako je 13 godina proveo u tamnicama kao da je “najgori i naj{tet niji ~ovek”, nije dopustio da mu strah ukalja obraz. Umro je 1977. godine, ne do~ekav{i da se zidovi njegove izolacije sru{e i da tada{nji autoritarni re`im do`ivi kraj. Ostavio je veliki nau~ni i 284 “Politi~ke uspomene” Dragoljuba Jovanovi}a memoarski opus: Agrarna Politika, Novi Antej, U~itelji energije, Vedrina, Politi~ke uspomene 1–12, Medaljoni 1–4. 2. – “Politi~ke uspomene” i “Medaljoni” Dragoljuba Jovanovi}a su dragoceno svedo~anstvo o dramati~nim zbivanjima, doga|ajima i ljudima u periodu od po~etka XX veka do kraja {ezdesetih godina. “Medaljone” – portrete svojih savremenika koje je susretao i sa ko jima je sara|ivao ili se sukobljavao na raznim poljima, Dragoljub je zapi sivao na robiji, u zatvoru u Sremskoj Mitrovici od 1948. do 1956. godine. Zavr{io ih je nakon izlaska iz zatvora i prvi put objavio 54 portreta od 392 kao samostalno izdanje autora 1977. godine pod naslovom Ljudi, ljudi. Na predlog Istorijskog odeljenja Instituta dru{tvenih nauka u Be ogradu, Dragoljub Jovanovi} je po~eo da zapisuje svoje “Politi~ke uspo mene” 1963. godine posle zavr{etka rukopisa “Medaljona”, a zavr{io ih 1968. godine. Jovanovi} je ove tekstove pisao u vidu memoarskih zapisa, koji su plod njegovih li~nih razmi{ljanja, ispovesti i uverenja, osvetljava nih do`ivljajima i iskustvom u godinama te{kih isku{enja, kada su strani ce istorije popunjavane zlom. Rukopis je dopunio i obogatio brojnim prilozima, izvodima iz no vina, ~asopisa, oglasima, fotografijama, karikaturama iz doma}e i strane {tampe, dokumentima iz li~ne arhive i sl. Svakoj knjizi je dao naslov i na slove glavnih poglavlja u svakoj knjizi, obele`avaju}i i period na koji se svaka knjiga odnosi. U poslednjoj, dvanaestoj knjizi napisao je Registar li~nih imena, u kojem je dao obja{njenja i napomene o li~nostima i doga |ajima koje je pominjao, obja{njenja skra}enica i sl. Ovako pripremljen rukopis ukori~io je u dvanaest knjiga obima oko deset hiljada strana u A4 formatu, ra~unaju}i da rukopis ne}e biti objavljen zbog velikog obima. Zato ga je za `ivota predao Dr`avnom arhivu SFRJ, koji se obavezao da }e memoare davati na kori{}enje isklju~ivo nau~nim radnicima. U po~etku, stav recenzenata i uprave Arhiva je bio da su Jova novi}eve “Politi~ke uspomene samo memoarski izvor, i da ne dolazi u ob zir eventualno {tampanje, s obzirom na razne stavove i ocene autora, koje su toliko subjektivnog karaktera, posebno u odnosu prema KPJ i komuni stima, te da ne mogu da izdr`e ozbiljnu nau~nu i istorijsku kritiku”. Tri decenije kasnije uprava Arhiva i novi recenzenti su promenili ne gativni stav prema “Politi~kim uspomenama” i zaklju~ili sa “punim uvere njem” da se ovi “memoari baziraju na autorovoj bogatoj gra|i o prilikama i zbivanjima u vreme njegovih dru{tvenopoliti~kih aktivnosti, odnosno da se mogu publikovati na korist mnogih ~italaca, a pre svega istra`iva~a koji se bave istorijom na{eg politi~kog `ivota.” Zahvaljuju}i tome i promenje nom dru{tvenopoliti~kom kontekstu, Arhiv Jugoslavije i KIZ “Kultura” su 1997. godine, povodom dvadesete godi{njice smrti Dragoljuba Jovano 285 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja vi}a, pristupili objavljivanju njegovih “Politi~kih uspomena”. Oni su anga `ovali nekoliko saradnika na ~elu sa prof. dr Petrom Kozi}em, koji su, uz svesrdnu podr{ku Sr|ana Jovanovi}a, Dragoljubovog unuka, pripremili za {tampu i objavili prvih sedam knjiga “Politi~kih uspomena”. Na`alost, sticajem nepovoljnih okolnosti, realizacija ovog izdava~ kog projekta je prekinuta, tako da su stru~na i {ira javnost, brojni ~itaoci i po{tovaoci Dragoljuba Jovanovi}a morali da ~ekaju deset godina da se pojavi novih pet knjiga i time kompletiraju njegove “Politi~ke uspomene”. Naime, JP “Slu`beni glasnik” zajedni~kim naporom i uz podr{ku Arhiva Jugoslavije, KIZ “Kultura”, Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, IP “Filip Vi{nji}” i porodice Dragoljuba Jovanovi}a uspeo je da pripremi za {tampu i objavi knjige 8–12 “Politi~kih uspomena”. Prire|iva~i prvih sedam knjiga (prof. dr Petar Kozi}) i drugih pet (prof. dr Jovica Trkulja) su nastojali da Jovanovi}ev rukopis zadr`i prvo bitni oblik i sadr`inu. U tom smislu, sem lektorskokorektorskih interven cija, sve je ostalo kako je prvobitno bilo napisano, tako da su zapisi sa~uva li svoju dokumentacionu vrednost i autenti~nost. Autorov registar li~nih imena objavljen je u izvornom obliku bez ikakvih dopuna i obja{njenja. Na taj na~in su li~nosti i akteri koje pominje autor ostali onakvi kakvi su i {ta su bili, bez obzira na njihov docniji `ivot i sudbinu. Ipak, u slu~aju ne kih du`ih autorovih priloga koji su pratili rukopis (novine, op{irni izvodi iz ~asopisa i knjiga, proglasi, pisma, fotografije i sl.) redakcija je u~inila iz vesna skra}enja. Knjige su objavljene u B5 formatu u tvrdom povezu: 1. Zanosi (1906–1927), 2. Saznanja (1927–1933), 3. Propovedi (1933–1936), 4. Iskustva (1936–1938), 5. Isku{enja (1938–1940), 6. Uzlet u buri (1940–1943), 7. Mezza Voce (1943–1945), 8. Otpor i kazna (1945–1946), 9. Opozicija – robija (1946–1948), 10. Robijo, majko! (1948–1952), 11. Uspravno (1952–1956), 12. Registar li~nih imena, Pi{u}i ove memoarske zapise autor je te`io da pronikne u protiv re~na zbivanja prve polovine XX veka u Srbiji, Jugoslaviji i svetu. On je izlazio u susret potrebi suo~avanja sa sudbinskim pitanjima i izazovima vremena. Tekstovi su nastali prvenstveno po unutra{njem nalogu autoro vom, kao potvrda njegovog `ivotnog iskustva i na~elnog opredeljenja. Iz 286 “Politi~ke uspomene” Dragoljuba Jovanovi}a raz su njegovog misaonog otvaranja prema povesnosti, poku{aj da sa~uva svoju autonomnu poziciju i autenti~no iskustvo. Posmatrani sa dana{nje distance, Jovanovi}evi zapisi imaju zna~aj dragocenog svedo~anstva o dramati~nim i tragi~nim doga|ajima koji su izazvali dva svetska rata i tektonska pomeranja u Evropi i svetu. U tom smislu njegove “Politi~ke uspomene” nisu samo li~ni dokument, nego sli ka vremena, deli} ogromnog mozaika srpske i jugoslovenske tragedije. 3. – U decenijama posle smrti Dragoljuba Jovanovi}a njegovo delo je ostalo nedostupno i nepoznato stru~noj i {iroj javnosti. Tek predstoji napor da se izvr{i recepcija Jovanovi}evog obimnog i veoma raznovrsnog dela i da se ono kriti~ki preispita i valorizuje. Ve} na prvi pogled se mo`e uo~iti da su mnoge njegove ideje o modernizaciji Srbije, o slobodi, vlada vini prava i socijalnoj pravdi, o modernoj federativnoj dr`avi i sl. odolele zubu vremena i izdr`ale sud istorije. Pomenimo samo nekoliko ideja Dra goljuba Jovanovi}a koje se kao lajtmotiv provla~e kroz njegove “Politi ~ke uspomene”: – “Srbija je tu`na, du`na i ru`na, oja|ena i osaka}ena.” – “Srbija je jedan veliki partijski logor sa razvijenim partijskim {ato rima koji jedni drugima podvaljuju.” – U nas “nema dovoljno istrajnosti, kontinuiteta i moralnih metoda da politika postane posao, ve{tina, da prestane biti stvar strasti i postane stvar razuma, a demokratija u Srbiji dobije svoju ulogu u napredovanju ~ovekove svesti o svom dostojanstvu, tj. u civilizaciji”. – “Slobode se ostvaruju izra`avanjem li~nih sposobnosti, stavlja njem u pokret nacionalne energije, po{tovanjem tu|ih prava, ispunjava njem svojih du`nosti.” – “Stvarati ljude polaze}i od sebe.” – “Lak{e je dobro `iveti nego dobro umreti, lak{e je imati uspeha u `ivotu nego uspe{no `iveti.” U celini posmatrano, stru~noteorijski rad, dru{tvenopoliti~ki an ga`man i prosvetiteljska delatnost Dragoljuba Jovanovi}a uspe{an su ple doaje za odgovoran, hrabar i principijelan anga`man intelektualca u smut nom vremenu XX veka. Svojim tekstovima, javnim istupima, ure|ivanjem brojnih listova i glasila, organizovanjem antiautoritarnih i antifa{isti~kih pokreta, uvek na strani porobljenih, progonjenih i poni`enih, i doslednom borbom protiv svih vidova diktature, on je postavio svojevrstan obrazac i meru takvog anga`mana s te`i{tem na autonomnoj principijelnoj poziciji, na nagla{enom li~nom stavu i na jedinstvu mi{ljenja, govora i delanja. Zahvaljuju}i tome Dragoljub Jovanovi} se u svim svojim istupima javljao kao ~ovek stava, tako da je posebna vrednost njegovih tekstova kura`an stav i kriti~ki sud. On se nije ustezao da javno iznese i brani svo 287 Hereticus, 1-2/2009 Jovica Trkulja je mi{ljenje ma koliko ono bilo nepopularno i u suprotnosti sa zvani~nim gledi{tem i ma kako bile te{ke posledice po njega li~no. Ostajao je dosle dan svom shvatanju bez obzira na to {ta drugi misle o tome. Treba posebno ista}i da njegove “Politi~ke uspomene” nose obele` je autenti~nosti, principijelnosti i individualizma. Njih krasi bogat, jasan i precizan jezik, koji govori i o knji`evnom daru Dragoljuba Jovanovi}a. Na`alost, uprkos njegovoj bespo{tednoj borbi za slobodu od straha, za svestrani prosperitet srpskog naroda i jugoslovenske zajednice, Jovano vi} je surovo ostrakizovan. Zbog svojih slobodarskih ideja i demokratskog anga`ovanja on je vi{e puta osu|ivan i trinaest godina je robijao po zatvo rima Kraljevine Jugoslavije i Brozove satrapije. Na taj na~in pridru`io se plejadi brojnih srpskih intelektualaca koji su i{li putem autonomnog kriti~ kog anga`ovanja i zato do`ivljavali marginalizaciju, izgone, zatvore i zabra ne. Za razliku od Francuske, Srbija je vazda progonila svoje Voltere. U XX veku, koji se s razlogom naziva “stole}e zlih”, profesor Dra goljub Jovanovi} je pripadao onoj izuzetno malobrojnoj grupi srpskih in telektualaca koja je ostala verna sebi, svojim politi~kim idealima i svojoj autonomnoj kriti~koj poziciji, koja je odolela isku{enjima da sebe izgubi ili da okalja svoju intelektualnu ~estitost. Objavljivanjem dvanaest knjiga “Politi~kih uspomena” u okviru Gla snikovog ambicioznog projekta Sabrana dela Dragoljuba Jovanovi}a u ce lini se prikazuju njegova vi|enja i svedo~enja o zbivanjima i doga|ajima u kojima je u~estvovao. Time se otvara prostor za izvla~enje iz zaborava mnogih va`nih doga|aja i li~nosti, te stvaraju pretpostavke za svestranije izu~avanje na{e istorije XX veka. Na taj na~in Dragoljub Jovanovi} je, kao savremenik i u~esnik mnogih va`nih doga|aja iz istorije i dru{tvenopoli ti~kog `ivota Srbije i Jugoslavije, ostavio u nasle|e mla|im generacijama veoma va`an izvor za prou~avanje. 4. – Na kraju, treba odati priznanje: porodici Dragoljuba Jovanovi }a, posebno unuku Sr|anu Jovanovi}u, istori~arki dr Nade`di Jovanovi}, saizdava~ima (Arhivu Jugoslavije, izdava~kim preduze}ima KIZ “Kultu ri”, “Slu`benom glasniku”, Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i “Filipu Vi{nji}u”) koji su uspeli da, tek nakon pola veka od kada su na pisane, objave svih dvanaest knjiga “Politi~kih uspomena” i ~etiri knjige “Medaljona” sa portretom 392 Jovanovi}eva savremenika. Time se ispra vlja velika nepravda koja je naneta Dragoljubu Jovanovi}u i bar donekle odu`uje dug prema ovom velikanu Pirota, Pravnog fakulteta u Beogradu i Srbije. ^injenica da su Pirot i Srbija dali takvog velikana jeste i ostaje ponos toga grada i srpskog naroda. Ali istovremeno ona je i ozbiljna oba veza. Ona name}e du`nost sistematskog, {irokog i predanog rada kako bi sve mogu}nosti i sva duhovna bogatstva Dragoljubove li~nosti i dela bili iskori{}eni. 288 “Politi~ke uspomene” Dragoljuba Jovanovi}a Nadam se da }e objavljivanjem “Politi~kih uspomena”, “Medaljona” i narednih tomova Sabranih dela Dragoljuba Jovanovi}a biti otvorena vrata za svestranu i kriti~ku raspravu o njegovom delu i doprinosu modernizaci ji i demokratizaciji Srbije. To delo rasuto u vi{e stotina bibliografskih jedi nica, na desetinama hiljada stranica teksta i do sada nedovoljno poznato {iroj stru~noj javnosti, svakako zaslu`uje posebnu pa`nju na{e nauke. Jer bogati i veoma raznovrsni opus Dragoljuba Jovanovi}a je svedo~anstvo o talentu, snazi, demokrati~nosti i evropejstvu srpske politi~ke misli. Iako je `iveo i radio u mra~nim i vunenim vremenima, on je, nasuprot autoritar nim re`imima koji su ga proganjali, uprkos rigidnim oficijelnim ideologija ma i teorijama, stvorio osnove za jedno moderno demokratsko shvatanje politike i nagovestio sopstveno u~enje. Ono je najpotpuniji izraz dobilo u njegovim doktorskim disertacijama, politi~kim raspravama i sociolo{kim analizama dru{tva. Svojim samosvojnim dru{tvenopoliti~kim anga`ova njem i radovima iz ovih oblasti u preko 500 bibliografskih jedinica, on je dao izuzetan doprinos modernizaciji srpskog dru{tva i razvoju srpske so ciologije i politikologije. Jovanovi}evi radovi nalikuju na «rasuti teret» neobjavljenog ili rasutog materijala po novinama, listovima, ~asopisima i zbornicima. Kada se oni prikupe u tomove sabranih dela, bi}e to opus do stojan svakog po{tovanja, ma kako i iz bilo kog ugla on bio posmatran. Najzad, objavljivanje Sabranih dela Dragoljuba Jovanovi}a omogu}i }e povratak njegovog dela u svoje zavi~ajno okrilje i svojevrsnu moralnu i politi~ku rehabilitaciju Jovanovi}a kao pisca, politi~ara i disidenta. Va`an korak u tom pravcu je, svakako, i njegova pravna rehabilitacija. Krajnje je vreme da pravosudni organi Srbije nakon {ezdeset godina ukinu neza konitu i drakonsku presudu za veleizdaju, koju je Dragoljubu Jovanovi}u izrekao partijski, komunisti~ki sud 8. oktobra 1947. godine. 289 Hereticus, 1-2/2009 Miodrag Rai~evi} Miodrag Rai~evi} knji`evnik, Beograd ZAPIS O DRAGOLJUBU JOVANOVI]U, KNJI@EVNIKU Mo`e se desiti dana{njem, “odsvud stije{njenom” ~itaocu, u trci s vremenom, a pre svega s tranzicijom, da ustukne kad osmotri {esnaest to mova, koji su tek deo onoga {to su Pravni fakultet u Beogradu i “Slu`be ni glasnik”, izdava~i Sabranih dela Dragoljuba Jovanovi}a, u skorijoj bu du}nosti namerni da objavi, ali pro}i }e ga taj ose}aj ~im okom kro~i na prvu stranu. Ovaj tekst je pisan s namerom da skrene pa`nju na delo Dragolju ba Jovanovi}a – pisca – i ne}emo se u njemu baviti njegovom politi~kom delatno{}u. Opisuju}i detinjstvo, daju}i vrlo `ive portrete svojih roditelja, bra }e i sestara, prijatelja od kojih je u~io kako se “vodi politika”, Jovanovi} pred ~itaocem rasklapa korice jednog vremena o kome bi se sigurno ma nje znalo da nije njegovih zapisa. ^itaoca namah osvaja `ivopisna slika jednog po svemu patrijarhalnog sveta, sveta koji se polako navikava na `ivot skrojen po novim merilima, ali i sveta koji polako ali neminovno uz mi~e pred novim dobom. Saose}anje, ali i veliko razumevanje, izbija skoro iz svake re~enice kojima “hvata” portrete savremenika, poznatih i manje poznatih ljudi s kojima se sretao. Ti opisi, dani lepim, rasko{nim srpskim jezikom, kome posebnu aromu daju arhai~ne i neke danas ve} zaboravlje ne re~i, ~ine naro~itu vrednost “medaljona”. Ova `iva i uverljivo pisana istorija jednog `ivota neosporno ima i veliku literarnu vrednost, i to je ono {to, pored Jovanovi}eve izuzetne erudicije i skoro savr{enog poznavanja ljudi i ljudskog karaktera, fascinira. Prija}e Dragoljubu pohvala jednog Bore Gli{i}a, koji se lepo izra zio o njegovom knji`evnom daru i on }e taj njegov utisak, ne bez ponosa, vi{e puta pominjati. Sposobnost Dragoljubova da naj~e{}e jednom re~enicom oslika karakter onoga kome je medaljon posve}en, zaista je redak dar. Njegovi utisci nikad nisu jednosmerni, osim ako nije re~ o nekoj preispoljnoj do bri~ini kojoj se nema {ta dodati, ili nekom nikogovi}u kome se nema {ta oduzeti. 290 Izlaganje u Narodnom pozori{tu u Pirotu, 11. februara 2009. godine, na predsta vljanju Sabranih dela Dragoljuba Jovanovi}a. Zapis o Dragoljubu Jovanovi}u, knji`evniku Mene kao pisca interesovali su, pre svega, medaljoni posve}eni na {im poznatim i priznatim literatama. Nije te{ko primetiti da nijedan od tih portreta nije u saglasju s predstavom koju su o toj gospodi stvorili knji`ev ni istori~ari, pa su samim tim portreti iz Jovanovi}eve galerije intrigantni ji. I{~itavaju}i ovo ~etvoroknji`je, da se primetiti da je Jovanovi} bio od li~no upu}en u “poslove i dane” na{ih klasika. Da bih vas uverio u verodostojnost mojih tvrdnji, neka mi bude do pu{teno da vam predo~im i poneki citat, koji }e biti najbolja potvrda ov de iznetim tvrdnjama. Za Krle`u }e napisati: “Po daru, inteligenciji i kulturi mogao bi biti veliki, najve}i savre meni pisac na Balkanu. [to je junak, da je ~ovjek taki! Ali du{a izgleda malena, i telo se pokazuje slabo. Ne ume da samu je i da sirotuje. Voli udobnost i robuje formama. Stvorio je savr{eni uzo rak salonskog komuniste.” O \ilasu }e re}i slede}e: “Govori sporo, pravi duga~ke re~enice, ubacuje mnogo sporednog mesta, nije ni jasan ni efektan. Mnogo povoljnije deluje njegova fizi~ka pojava nego ono {ta i kako ka`e.” Sledi medaljon, po meni, jedan od najduhovitijih i najuspelijih, s prefinjenim opservacijama – re~ je o medaljonu vladike Nikolaja Velimi rovi}a, koji po~inje slede}om re~enicom: “Znatan pozori{ni ~ovek u jednom narodu koji nikad nije oskude vao u velikim glumcima.” Ali posle jednog takvog uvoda sledi jedan od najlep{ih opisa koje pamte Medaljoni Dragoljuba Jovanovi}a: “Na visokoj predikaonici, obavijen opalnim i mirisnim velom dima od tamjana, bez ikakve hartije, vran kao gavran, sa prijatnim i ve{to upra vljanim baritonom, dr`ao je i sigurno vodio svoje slu{aoce. Kao umetnik, ne kao hri{}anski fanatik. Re~itost je bila ne{to tu|inska, zapadnja~ka, svakako ne slovenska ni pravoslavna. Suvi{e je zvukova i boja, premalo vere i unutra{nje topline. Ali re~itost prava, velika, rasko{na i skladna. Takva se kod nas nije ~ula, bar ne u Srbiji, koja sjajno pri~a, ali slabo be sedi. Nije Nikolaj ni deklamovao kako kakav Srbin iz Preka, Hrvat ili Dal matinac. On je govorio, menjao visinu tona, {arao kvalitet sadr`ine. Na mahove se spu{tao do srbijanske prisnosti, pribli`avao se vulgarnosti, ali je nije doticao. Samo za ~asak, a onda bi se opet vinuo u visinu, do vrha kosovske tragedije.” Du~i} nije tako dobro pro{ao: 291 Hereticus, 1-2/2009 Miodrag Rai~evi} “U gimnaziji smo ga vi{e voleli zbog Skerli}evih pohvala nego zbog hladnih stihova koje nismo mogli patiti kao Raki}eve. Du~i} nam je osta jao samo u o~ima, po lepom slogu u Bogdanovoj Antologiji.” Malo ironije ne}e nikom {koditi, osim, mo`da, Du~i}u. Samu Du~i}evu pojavu Jovanovi} ovako opisuje: “On je odista bio sjajan, blistav, mlad, sve`. Svaki put smo ga na{li u drugom odelu. Pravio je razne kombinacije, sa modrim, sivim, krem i belim. Vrlo ~ist i ukusno obu~en. Uvek marljivo izbrijan.” A o njegovom knji`evnom radu ovako sudi: “Proza je ~esto bolja od stihova. Ali i ona je obi~no hladna i neube dljiva kao uputstvo za `ivot. Ose}a se ponekad seoski u~itelj koji sve zna i rado docira, a jo{ radije izri~e definitivne, ~e{}e negativne nego pozitiv ne sudove. Nije imao ljubavi za druge, za ~oveka, ni za koga osim za sebe. Na ljude, ~ak i na svoje dobrotvore, gledao je s visine.” U medaljonu Isidore Sekuli} sre}emo se s jednom Isidorom koja polako napu{ta ovaj svet ali koja nije voljna da se sa svima opra{ta. Jova novi} njen karakter crta jasnim i kratkim potezima, ne idealizuju}i njen lik, ~emu smo mi Srbi ina~e skloni, ve} nam ga, iako obojenog tavnim to novima, prezentira s neskrivenim simpatijama. “Odmah posle oslobo|enja, uzeli su je srpski knji`evnici za svog pr vog predsednika, ali ona se brzo izmakla ispod kamd`ije Radovana Zogo vi}a i Milovana \ilasa, povukla se na svoj ’Aventin’ i skoro vi{e nije sila zila. Kad je navr{ila 80 godina, ljutito je odbijala sve ~estitke: ’[to mi nisu donosili cve}e kad sam imala 25 godina?’” “Ovim postupkom je obele`ila svoj kontradiktorni duh”, pi{e Jova novi}. “Uvek se ljutila, uvek joj nije bilo pravo. Nije marila Skerli}a, nije priznavala nijednog `ivog pisca, bar na{eg. U razgovoru je uvek zastupala mi{ljenje suprotno od onog koje je neko drugi izneo.” A kad bi neko gorljivo po~eo da zastupa njene stavove, imala je obi~aj da promeni stranu i po~ela bi da napada ono {to je do malopre branila. Toliko o Isidori. A u medaljonu Vase Staji}a, osim o uredniku Letopisa Matice srpske, ~italac }e pone{to saznati i o Veljku Petrovi}u, jednom od najve}ih bonvivana srpske knji`evnosti, kome je dobra bila svaka vlast, pogotovo kad uspe, a uspevao je, da od nje izvu~e korist za sebe. U tom medaljonu stoji zapisano slede}e: “Sem nacionalne stvari, Vasa Staji} je imao dva li~na zanosa: svoju k}er i Veljka Petrovi}a.7 Kako nije imao sina, uzdao se u }erku da }e pro du`iti njegovo delo. Veljka je smatrao genijalnim. K}er sam video i nije mi se u~inilo da opravdava o~eve nade. Ve} kao gimnazisti u`ivali smo u lepoj pojavi Veljka Petrovi}a kad je prolazio Knez Mihailovom, ~itali smo 292 Zapis o Dragoljubu Jovanovi}u, knji`evniku njegovu rodoljubivu poeziju i sve {to je objavio, ali vi{e zato {to je Skerli} bio potpisao njegovu menicu. Kasnije sam nai{ao na njegovu pripovetku Moloh, a jo{ kasnije zavoleo njegove vojvo|anske pri~e, osobito opise se oskog `ivota. Naposletku sam otkrio njegove ’agrarne’ pesme i antejsku propoved u njima. Nikad za mene nije bio onako veliki kao za Vasu Sta ji}a, bar u periodu 1925–1928. kad sam se vi|ao sa apostolom srpske Voj vodine. Pomi{ljam da je njegovo odu{evljenje Veljkom splaslo, bilo zato {to je malo davao ili {to je bio ma`en od svih re`ima koji su se smenjivali u Beogradu. Morao je znati da je malo ko, kao Veljko, izvla~io iz raznih fondova, da je u`ivao sinekure, da je dobro stajao na dvoru, da je potpisao antikomunisti~ki manifest Nedi}ev i Joni}ev, a da se odmah po dolasku Rusa i partizana prilagodio novom stanju i ponovo postao miljenik i kori snik. To sve mora da je bolelo Vasu Staji}a, jer je, pored dara, od knji`ev nika i umetnika zahtevao i visok moral.” O Mihizu, kao i o Miodragu Pavlovi}u ne{to kasnije, Jovanovi} do sta o{tro sudi: “Mihiz mi je postao manje zanimljiv kad sam ~uo da sedi no}u, da strasno igra poker, da mu dan po~inje u jedanaest ~asova na sinekurnom polo`aju upravnika biblioteke Matice srpske: uostalom on se sve re|e ja vlja. Nisam izgubio svaku nadu, ali }e te{ko od njega biti novi Skerli}!” Mihiz nije postao “novi Skerli}”, ako je to ikad i `eleo da postane, ali se nije ni Dragoljubovo predvi|anje do kraja ispunilo. Isto va`i i za Mi odraga Pavlovi}a, za koga Dragoljub ka`e da je “tako|e podbacio. Prvo je oti{ao u saveznu administraciju, zatim je postao direktor drame u Narod nom pozori{tu, nije vi{e ni pesnik ni lekar. I on mi nije kazao poslednju re~, jer je nesumnjivo darovit, i kao esejist i kao dramski pisac. Pitanje je da li ga ma`enje i laki uspesi ne}e pokvariti. R|avo je ve} to {to s njim ni je zadovoljan jedan tako obave{ten i suptilan duh kao {to je njegov otac Branko, s kojim se vi|am i plodno razgovaram.” Na kraju, pomenuo bih opet Boru Gli{i}a, prevodioca, novinara Politike i NINa, potonjeg pozori{nog kriti~ara, ali i skeptika, kao {to }e se videti. On }e jednom prilikom Dragoljubu re}i: “Ja se divim va{em umu, gospodine profesore, ali svetom ne vlada um nego bezumlje!”. Dragoljub Jovanovi} je ceo svoj `ivot potro{io na to da nekako ude si da um caruje a da bezumlje klade valja. A sve {to je u `ivotu radio, kad bih, eto, morao da dam definiciju njegovog `ivota, onda bi se tom titulom okitila ona re~enica iz pisma koje mu je, dok je robovao u Sremskoj Mi trovici, ispratila njegova supruga Dana: “Kakvo je bla`enstvo biti po{ten, biti human, biti ~ovek!” Dragoljub ovome, verovatno ne bi imao {ta da doda, jer cilj njego vog `ivota i njegove porodice jeste bilo upravo to: biti ~ovek. Znaju}i sve 293 Hereticus, 1-2/2009 Miodrag Rai~evi} to, ostaje gorak okus u ustima dok o njemu govorim, iz razloga {to ni da nas, posle vi{e od trideset godina, Dragoljub Jovanovi} nije rehabilitovan. Vi{e se ne postavlja pitanje da li to treba ili ne treba da se u~ini; to je da nas moralni imperativ: u~initi to {to pre! Rehabilituju}i Dragoljuba Jovanovi}a, dr`ava Srbija rehabilitovala bi samu sebe. Srbija to, na `alost, jo{ uvek duguje i Dragoljubu Jovanovi }u i sebi. Krajnje je vreme da Ova dr`ava ka`e Onoj dr`avi da je pogre{i la, i da se ta konstatacija stavi na papir, a onda da neko to potpi{e i overi gde treba, i da se s imena Dragoljuba Jovanovi}a ve} jednom otka~i taj nekad tako omiljeni apendiks: “dr`avni neprijatelj”. Svestan sam da sam ovim tekstom samo vrhovima prstiju dotakao jedan svetli stub u Panteonu zaboravljenih Srba, stoga bih ovo moje ne ba{ tako kratko slovo zavr{io jednom, ~ini mi se, nespornom konstataci jom: kako je verno davao likove svojih savremenika, bave}i se samo oni ma koje je li~no upoznao, medaljoni Dragoljuba Jovanovi}a pamti}e se i po nizu nezaboravnih slika iz njegovog `ivota, plasti~nih opisa mesta u kojima je boravio, predela kroz koje prolazio sa svojim, kako se tada go vorilo, “~ove~anskim” prtljagom, s listi}ima u kojima su tako jasno na{li odraza njegov knji`evni talenat i sam njegov `ivot. Zato bih, ako mi ne}e biti zamereno {to iznosim jedno posve intimno ose}anje, na kraju rekao i ovo: se}aju}i se tih `ivopisnih i re~itih fotografija vezanih za rane dane Dragoljubove, ~ini mi se da i sad gledam tog nekada{njeg de~aka kako izme|u Tijabare i Pazara juri za svojim snovima koje je nekad sustizao, ~e{}e prestizao; dakle, otkad sam stigao u ovaj pitomi grad, iako u Pirotu ranije nikad nisam bio, zahvaljuju}i Dragoljubu Jovanovi}u imam ose}aj da sam se vratio ku}i. Njemu sam zahvalan {to me je me|u vas doveo, a vama hvala {to ste imali strpljenja i dobre volje da me saslu{ate. 294 Ratomir Damjanovi} LOGOS – ETOS – PATOS Dr Sima Avramovi}, Rhetorike techne – ve{tina besedni{tva, Slu`beni glasnik, Beograd 2008. 1. Zna~enje (misao), etika (istina), iskrenost i emocionalnost (istinitost ose }anja), to bi, u glavnim okvirima, bila osnova diskursa retorike i valjanog be sedni{tva. Ali, vremena su se menjala pa je i shvatanje besedni~kog posla i re torike donosilo promene i novine, za koje jo{ stari Grci znaju u svojim sofi sti~kim teorijskim tuma~enjima. Teorij ske rasprave defini{u besedni~ku prak su kao besedni{tvo, a retoriku kao nau ku o besedni{tvu. Retorika, dakle, pred stavlja teorijski uobli~ena pravila i prin cipe koji }e pomo}i da se odr`i uspe{an govor, dok je samo besedni{tvo (govor ni{tvo) prakti~na sfera u kojoj se ta pra vila primenjuju. Ve} naslovom “Rhetorike techne – ve{tina besedni{tva i javni nastup” knjiga dr Sime Avramovi}a ukazuje na ideju autora da se retorika kao poseb na oblast govora i delovanja utemelji u javni `ivot, da se, zapravo, u njega vra ti kao ve{tina lepog, ubedljivog govora koji posti`e odre|eni cilj i neretko osta vlja dragocen tekst iza sebe, kao para digmu re~itosti, mudrosti, ubedljivosti, argumentovanog rasvetljavanja predme ta govora, neke situacije, odluke, optu `nice, odbrane. Slabost ve}ine retorika je u tome {to ostaju na istorijskom, bez dodira sa savremenom praksom. Ne mo`e se re torici pristupati kao mrtvoj stvari, kao latinskom jeziku na primer. U njoj je sintetizovano dejstvo `ive retorike, ko ja je u najdubljoj vezi sa retorikom i besedni{tvom dana{njeg vremena ko je postavlja pitanje kraja retorike i po ~etka komunikologije i pablik spikinga koji odgovara duhu vremena i novom “auditorijumu”. @ivimo u vreme nove “medijske re alnosti”, i medijskog privida realnosti, ra znih opsena koje za posledicu imaju da se do`ivljaj realnosti u dana{nje vreme radikalno izmenio pod uticajem medij skih komunikacija, {to proizvodi i “pri vid istinitosti”. “Medijska retorika” da nas dominira u formiranju na{eg stava i kriti~kog mi{ljenja, i sve njene forme su poput {iroko razastrte mre`e u kojoj se koprca savremeni ~ovek, subjekat i objekat specifi~ne “teleegzistencije”. Umesno je, stoga, postaviti pitanje koli ko se takva praksa otima klasi~nim for mama retorike i logosa. Tema vi{estruko interesantna i iza zovna za teoreti~are javne komunikaci je i retori~are. Po svom interesovanju za nove forme i oblike medijske retori 295 Hereticus, 12/2009 ke i njenog uticaja na sveukupni `ivot izdvaja se knjiga “Mediji i na~ela dija loga”, dr Dobrivoja Stanojevi}a. Njen autor je zarezao duboko u “duh vreme na”, posebno u poglavljima “Retorika javne komunikacije”, sa hijerarhijom “lukavstava” u domenu dana{nje eri stike. U poglavlju “Prokletstva politi~ kog govora” i “Kako se besedi”, sa iz vanrednom analiti~kom celinom “Pro mene Zorana \in|i}a”, Stanojevi} teo rijski iskora~uje, utemeljuje i anticipira razvoj medijske retorike. Avramovi}e va “Retorike tehne” se jednim svojim delom bavi i tim pitanjima, oblicima medijske retorike i njenim uticajem na sveukupni `ivot, ali je u celini okrenu ta svim aspektima retorike. Ona je ud` benik besedni{tva, ali i istorija, estetika, politika, svojevrsni re~nik besedni{tva. Pisana sa prvorazrednom erudicijom, pregledna i zanimljiva, ona slikovito i znala~ki ukazuje na unutra{nju besed ni~ku gra|evinu, na to kako se menja la retorika, kako su nastajale velike pa radigmati~ne besede, kako su se “ra|a li” veliki besednici, kako su prilike uti cale na nastajanje velikih i poznatih i trajnih beseda, na svu vatru kovanja si rovog `ivota, na nastajanje istorije, na istinitost besede kao bitnu vrlinu, njenu duboku vezu sa stvarno{}u. Najkompletnija knjiga sa temom besedni{tva, istorije, teorije i prakse, “Ars rhetorica – ve{tina besedni{tva”, ~iji su autori dr Obrad Stanojevi}, legen darni profesor i dekan Pravnog fakulte ta u Beogradu i dr Sima Avramovi}, do bila je tako svoj prirodni nastavak: “Re torike tehne – ve{tina besedni{tva i jav ni nastup”. Njen autor, dr Sima Avra movi}, isti~e da ona “predstavlja organ sku nadgradnju na ud`benik “Ars rhe torica ve{tina besedni{tva”. Nove celi ne u Avramovi}evoj knjizi su odeljak o rimskoj retorici, poglavlje o osobinama 296 Ratomir Damjanovi} govornika i auditorijuma, o sudskom i politi~kom besedni{tvu, kao i tematska celina koja se odnosi na govor za medi je. Izbor beseda na kraju knjige sadr`i jedan broj novih govora u odnosu na “Ars rhetorica”, dok su neki izostavlje ni. Avramovi} permanentno baca svetlo na pablik spiking, kao novu formu, ko ja su{tinu besedni~kog nastupa posma tra sa stanovi{ta cilja i funckije ostvari vanja prakti~ne koristi. Koreni toga su, kako je ve} re~eno, duboki, oni vode do sofista koji su to stanovi{te priznavali i afirmisali, za razliku od dana{njih sofi sta koji se maskiraju u nevine govorni ke, one koji odgovaraju idealu da govor nik pre svega mora biti po{ten ~ovek i mora govoriti istinu. Avramovi}eva Retorika ima pet te matskih celina. U prvoj se razmatraju uvodni pojmovi, retorike, besedni{tva i javnog nastupa, i autor postavlja jasnu i preglednu distinckiju, uklju~uju}i i ras pravu o zna~aju talenta “za taj posao”. U tom je poglavlju obra|en i odnos re torike i besedni{tva, kao ve{tine i umet nosti, sa karakteristikama publik spikin ga (javnog nastupa) kao dana{njeg obli ka metamorfoze besedni{tva. U svom ”istorijskom delu”, koji je na~inom tretiranja gra|e nezaobilazan za razumevanje dana{njeg pojma retori ke i javnog nastupa, Avramovi}, sa svoj stvenom erudicijom i “estetskom doku mentacijom” daje “pouke iz istorije re torike i besedni{tva”. Ukazuje na Gr~ ku kao kolevku besedni{tva i na slav ne gr~ke besednike, na rimsku tradici ju i rimske besednike, hri{}ansko i sre njevekovno iskustvo, stilove i besedni ke u “revolucionarnom i novom veku” (Engleska revolucija, Francuska revo lucija, Ameri~ka revolucija, Srpska re volucija). U tre}em i najzanimljivijem delu se razmatra sve ono od ~ega zavisi us Logos – etos – patos pe{an javni nastup. Talenat, uverenost i znanje, samouverenost (samopouzda nje), sugestivnost („govor iz srca"), obra zovanje, inteligencija, temperament i vladanje sobom, memorija, duhovitost i vedrina, trema, itd. Ne manje va`no poglavlje je ono u kojem je rasprava usmerena na izbor predmeta besede, cilj besede, pripremu besede, kao i kompoziciju besede, odno sno koncept (organizovanje) govora, uvod, razradu, zaklju~ak, op{te odlike stila, vokalnu ekspresiju, odnos prema auditorijumu. U ~etvrtom delu su specifi~nosti po jedinih vrsta govora. Razmatraju se poli ti~ko besedni{tvo, sudsko besedni{tvo, prigodno besedni{tvo (sve~ana beseda, vojni~ki govor, pogrebno besedni{tvo). Raspravom je obuhva}ena i omilitika, apostrofirani su hri{}anski besednici i karakteristike njihovog stila. Govor za medije je predmet poseb nog autorovog interesovanja, i u tom se poglavlju razmatraju retori~ki fragmenti i metamorfoza klasi~nih formi, njihova adaptacija novim uslovima, novom du hu vremena i novom “odsutnom” audi torijumu. Otvaraju}i razgovor o novim oblicima komunikacije autor dovodi re toriku do komunikologije. U petom delu su izabrane bese de, od Perikla do [redera, govori ko ji su menjali svet, ili sudbinu pojedina ca. To nisu lepe, lirske besede, niti one sro~ene po meri govornika, nego bese de koje su nastale po meri stvarnosti. One stvarnosti koja je, pokatkad, izra zito formirala besednike da govore ono {to je stvarnost (~itaj: masa, vreme, duh vremena) zahtevala. U tom antologijskom izboru zastu pljeni su: Perikle, Sokrat, Isokrat, Niki ja, Isej, Demosten, Ciceron, Marko An tonije, Apostol Pavle, Simenon Nema nja, Tomas Mor, Petar Prvi Veliki, Dan ton, Kara|or|e, Dositej, Major Gavrilo vi}, Nikolaj Velimirovi}, D`on F. Kene di, Veljko Guberina, Martin Luter King, mla|i, Mihailo \uri} (govor o ustavnim amandmanima), Matija Be}kovi} (po smrtno slovo Branku ]opi}u), Slobodan Milo{evi} (govor na Gazimestanu), Do brica ]osi} (govor na Palama o Vens Ovenovom planu), Gerhard [reder (go vor o `rtvama holokausta). Knjiga “Retorike tehne”, dr Sime Avramovi}a je ud`benik, ali je istovreme no i teorijska rasprava o “besedni{tvu”, u rasponu od terminolo{kih odre|enja i shvatanja osnovnih pojmova, preko isto rijskog pregleda stilova i slavnih besed nika, do uputstava i sugestija, artikulisa nih i dobro promi{ljenih pravila obliko vanja besede u njenom pisanom i govor nom obliku. Knjiga ve} svojim naslovom implicira transformaciju klasi~nog besed ni{tva, ~injenicu da je novo doba ustoli ~ilo nove oblike, nove auditorijume, no va pravila, nove ciljeve, nove na~ine ma nipulacije besedom, besednikom, audi torijumom. Autor daje teorijske okvire tog “novog” u besedni{tvu, ne zaobila ze}i ni staro polemi~ko pitanje da li je retorika ve{tina ili umetnost. Dragoceno je to {to Avramovi}eva knjiga “popisuje” i otkriva pravila staro ga besedni{tva, ali i registruje, utvr|uje i teorijski defini{e nove “`anrove”, no ve retori~ke izraze i njihovu primenu u praksi. Govor za medije, na primer. Re torika nije mrtva stvar, naprotiv, ona je `iva i promenjena. Znanje stare retorike poma`e u formiranju sopstvenog govor ni~kog profila u dana{njem vremenu, i onda kada imamo mogu}nosti da ne iz neverimo tradiciju, i onda kada smo pri morani da besedni~ki impuls razvijamo u nekim novim okolnostima; miting, pro test, mediji, izborni skupovi, itd. Ve} je Ciceron predskazao krizu retorike kao teorije i bio daleki rodona 297 Hereticus, 12/2009 ~elnik prakti~nijeg pristupa. On se `esto ko obru{io na tada{nje stanje: “Ne tre ba mi nekakav gr~ki u~itelj da mi peva op{te poznata pravila, kada sam nika da nije video ni sud ni sudnicu... Ono u ~emu sami nemaju iskustva, tome podu ~avaju druge.” Public speaking (pablik spiking) se prilago|ava novim okolnostima i dru ga~ijoj publici. Dok je ranije govor mo gao da traje veoma dugo i da bude oki }en brojnim stilskim figurama, savreme ni slu{alac o~ekuje kratku, jasnu i efekt no saop{tenu poruku. To, naravno, mo ra dovesti i do promena u na~inu na ko ji se priprema govornik. Kratak efektan govor ne tra`i vi{e dugi proces „obrazo vanja govornika", temeljnu op{tu kultu ru i znanje, {to su naro~ito zahtevali Iso krat i Kvintilijan. Besedni{tvo je uvek u vezi sa `ivotom, bilo da je u pitanju istorija, religija, socijalna pravda, slobo da, ljubav, itd. Ono ima knji`evnih i filo sofskih vrednosti, ali govorbeseda nije usmerena na knji`evnost nego na slu{a oce, na neku konkretnu situaciju. Svo jom knji`evnom vredno{}u nadrasta tu direktnu komunikaciju i ostaje zabele`e na, me|utim, ne trpi previ{e metafora i drugih figura karakteristi~nih za tekst. Beseda uvek ima jasnost. Jasnost dana ili jasnost no}i, nije ba{ svejedno, ali “poseduje” razumljivost i poziv na raz govor, na formiranje mi{ljenja, na ube |ivanje, polemiku, neslaganje, otpor ili saglasnost. Ukratko, beseda se uvek ti ~e publike. Ako to ne postigne, nije us pela. Mo`e biti da }e ostaviti traga kao tekst, esej, ali sam govor je pao odmah pred noge govornika. Besedni{tvo podrazumeva niz sloje va i detalja koji tra`e bri`ljivu obradu. Avramovi} navodi ~itav registar takvih organski povezanih postupaka u nastaja nju “teksta” i besede. Pogled na primer, govor o~iju, pauza, gradacija kao ~isto 298 Ratomir Damjanovi} govorni~ka figura… Govornik uvek ima svoje gradacije, i semnati~ke i zvu~ne. Dinamika golog teksta kao i dinamika govora obuhvata oblikovanje zvu~nih mikro celina. U pitanju je uzajamnost, kreativni proces prelaska teksta u glas i glasa u odre|eno zna~enje. Tu slivenost, organski spoj re~i i glasa, teksta i govora, posti`u najbolji. Hegel u Estetici nagla{ava da onaj koji govori mora ne samo da “dovede u pot puni sklad svoju unutra{nju i spolja{nju individualnost, ve} mora svojom vlasti tom produktivno{}u da vr{i, u mnogim ta~kama, dopune, da ispunjava prazni ne, da nalazi zgodne prelaze, i da uop {te svojom igrom “protuma~i” tekst. Ni je li besednik uvek u toj ulozi tuma~a koji ube|uje u svoje gledi{te i mi{lju i emotivnim stavom. Taj proces nastaja nja besedeteksta te~e paralelno, ali je u osnovi tuma~enje i pridobijanje. Avramovi}eva Retorika ukazuje na kreativan pristup, na stvarala~ko uranja nje u tekst, iz izranjanje iz teksta, na pri stup koji }e ga stvarala~ki preobraziti, i kad iznosi istinu i kad prodaje maglu, {to Avramovi} naziva “govorom man tri”. Sve to ubedljivo. Da otkrivaju ili ube|uju, polemi{u raspravljaju, ali suge stivno. Da po{tuju principe besede ko ja tra`i anga`ovanje u formalnom smi slu. Da misle tekst. Da ga stvaraju tog ~asa kad ga govore. Da stvarala~ki ob likuju celokupnu atmosferu, pro`ima nje govornikatekstapublike, da anti cipiraju i asocijativni tok, sve mogu}e rukavce i refleksije, reminiscencije, tre nutne impulse koje tekst podsti~e. I da je sve to {to govore u vezi sa `ivotom. Da se postigne na~elo istine i istinito sti besede. 2. Samo ljudski glas dolazi od Boga – sve ostalo su |avolje izmi{ljotine. I Logos – etos – patos |avolja isku{avanja. Isku{enja za one koji treba da prepoznaju |avolju rabo tu i podvalu, “jer su {iroka vrata i {irok put {to vode u propast i mnogo ih ima koji njim idu. (Matej, 7/13) Jer su mno gi |avolovi advokati. “Sve ovo da}u te bi ako padne{ i pokloni{ mi se”(Matej, 4/9) podmi}uje onaj koji kupuje du{u. I telo je na ceni. Takvo je vreme. “I iza}i }e mnogi la`ni proroci i prevari}e mno ge.” (Matej, 34/8) A tu su i oni koji se povijaju kako re~i nailaze. “Ali nema ko rijena u sebi, nego je nepostojan”, veli Jevan|elista, “pa kad bude do nevolje, ili ga potjeraju rije~i radi, odmah udari natrag.” (Matej, 13/21) U vremenu kada “briga ovoga sve ta i prevara i bogatstvo zagu{e re~” (Ma tej, 13/23), na svaku ~istu javi se stotinu ne~istih. Prikrivenih. Koje je te{ko pre poznati. Jer proroka je mnogo u “pe}ini hajdu~koj”. I glasni su veoma, i mo}ni, jer su im u rukama mo}na sredstva. A kad je tako, besedni~ki logos etospatos nije pitanje umetnosti, iako jeste i to kada ima katarsi~no dejstvo i kada iza besede ostane vredan tekst. Za to vrednostima govora treba da se u~e i oni koji nikada ne dr`e govore. Da bi prepoznali prazne re~i. I da bi prepo znali istinske Re~i, one koje vode ~isto ti logosa. Koje te`e da se izjedna~e sa prvobitnom ~istotom. Iz Vede ili Biblije, svejedno. Mo}na re~, mo} re~i i mo} govora vode Spoznanju. U Vedi, u pesmi Re~, govori Ona sama: “Ja sam ta koja ra|a Oca na vrhu ovoga sveta. Moje je poreklo u vodama, u okeanu, Otud sam se rasprostrla preko svih bi}a I doti~em samo nebo potiljkom svoje lobanje.” Dakle, postoji vrhovno bo`anstvo re~, ona je Alfa i Omega, ona stvara, ra|a “Oca na vrhu ovoga sveta”, stvo ritelja i svedr`itelja, ona je na po~etku i kraju, ona je iznad, ona stvara po~e tak, ona je bog nad bogovima, misao o Bogu je starija, ukratko vrhovno bo `anstvo je re~. Ona je svetlost. Videlo ljudima, kao {to stoji u: Jevan|elju po Jovanu (1, 1 5). “U po~etku bje{e rije~, i rije~ bje{e u Boga, i Bog bje{e rije~. Ona u po~etku bje{e u boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ni{ta nije postalo {to je postalo. U njoj bje{e `ivot, i `ivot bje{e vidjelo ljudima. I vidjelo se svijetli u tami, a ta ma ga ne obuze.” Istog je smisla i ono {to je rekao Matej, ili Luka, ili obojica, ~ini mi se: “Nebo i zemlja pro}i }e, a ri je~i moje ne}e pro}i.” Re~ je povratak u onu RE^. Pro stiranje kroz vreme. Smisao. Besednici bi rekli da je u po~etku bila izgovorena re~, to jest Glas. Mo`da. Po tome, svaka je beseda povratak Gla su. Svetlosti re~i. Protiv ti{ine, gluvo}e, tame. Svaki je ~ist govor i govor ~istote i izjedna~avanje sa Bogom. S verom, na dom i ljubavlju. Re~ pre svega tra`i za sebe veru, nadu i ljubav. Ube|enost. Sugestiju. Sili nu nadahnu}a i razuma kao jedinstvene i prepletene sile. Beseda je stvar nadah nu}a ali i stvar racia, jedinstvenog sliva re~i i izgovorene re~i, govornog oblika koji je neka vrsta skulpture, i to zvu~ne skulpture. Tek kada se postigne takva harmonija, mo`emo govoriti o Re~i ko ja je bila u Po~etku, o tom zvu~nom oti sku u vremenu. U celoj Avramovi}evoj knjizi pa `ljivom ~itaocu otkriva se taj ideal. Knji ga je dvostruki i vi{estruki put (proces), od besednika ka publici i ~itaocima, od publike i vremena u kom besednik `ivi, 299 Hereticus, 12/2009 ka univerzalnoj Knjizi, do vremenskog prostiranja ka na{im danima. Zanimljiv je taj put od teksta do glasa i od glasa do teksta. Tekst ima svoj prvobitni `ivot. Ono no {to je na hartiji, makar jednom je (dok je besed nik ve`bao) bilo izgovoreno pa mo`da tek kasnije preto~eno u slova (zabele `eno), nastajalo je prvobitno u glavi, kao “zvuk”, nemi govor. Ili kao }utnja.1 Tekst se, zna~i, vra}a u glas, u svoj zvu~ ni oblik, kroz do`ivljaj, percepciju i stil sku postavku nekog (novog) besednika. I njegov je zadatak da tu besedu u~ini dostupnom, sugestivnom, u ne~emu va `nom za publiku i besednike, za neku drugu, novu generaciju, za neki sve~a ni besedni~ki ~in. U drugom slu~aju prisustvujemo obrnutom procesu, putu besede u tekst, odnosno, stvarala~kom pristupu u ko me dominira nastajanje teksta kroz ob lik javno izre~ene besede. Specifi~na "govorna aktivnost" parezijasti~kog ti pa dobija izrazit oblik: "Ja sam onaj ko ji misli to i to”. I: “Ja sam onaj koji go vori to i to.” Re~ parezija se tada odno si na vrstu odnosa izme|u govornika i onoga {to on ka`e. Govornik je "`ivi pergament". On je Re~, on je "slavo slovljenje veliko". 3. Se}amo se {ta o dobrom govorni ku ka`e ve~ni Homer, koji je poeti~ki zapa`ao (u “Odiseji” susret sa Pene 300 “Prihvatanje mogu}nosti vi|enja nu `no pretpostavlja izlazak iz svojstava ~ovjekovog identiteta, uni{tenja nje govog vlastitog bi}a… [to zna~i pre stanak pisanja, transformisanja u ri je~ samu, a sama rije~ nije ni{ta dru go do duboka {utnja.” (Ahmet Be d`et: Alah, islamsko poimanje i vje rovanje.) Ratomir Damjanovi} lopom), da preobu~eni “Odisej pri~a {e (Penelopi) la`i istini sli~ne”. O nje govom povratku saznajemo u pri~anji ma kod Alkinoja, koja su vi{e od bese de. Jedno od najdramati~nijih je peva nje o Kiklopu i Odiseju. Tu jedna jedina re~ odnosi pobedu. [ta se ta~no dogodilo u Kiklopo voj pe}ini? Znamo da je Odisej, brane }i goli `ivot, svoj i svojih drugova („jer propast beja{e blizu”), oslepio Polife ma, da mu je za`arenim maslinovim ko cem izbio jedino oko. Ali, {ta je tome prethodilo? Kiklop je na ljudsku re~ i ljubaznu ponudu odgovorio smr}u. Junakovo je i da daruje i da bude darovan. Osim ma ~a i hrabrosti, njega nosi i Re~ ili po~ast. Kiklop je ignorisao i jedno i drugo. To Odisej ne mo`e da mu oprosti. Zato ga zove „nejunakom”. Njegova ozloje |enost je tolika da ne mo`e a da mu to i ne dovikne kada se izvu~e iz klopke, iako ponovo dovodi i sebe i posadu u smrtnu opasnost. Odisej nije bez razloga dobio epite te lukavi, dovitljivi, mudri. Osim {to je sr~an i hrabar kao i ostali ratnici, on je pronicljiv i oprezan, spreman da u pra vom trenutku najbolje reaguje. Re~ je njegovo oru`je. Odisej zna vrednost re ~i i govora. Nije mu nebitno da, pri~a ju}i Ahileju, u Hadu, o njegovom sinu Neoptolemu, istakne da je ovaj dobar govornik, ali da su ga, ipak, „nadgova rali” on – Odisej i „bogoliki Nestor”. Alkinoje odaje priznanje njegovoj ma {tovitosti, ne osporavaju}i istinitost pri povesti. „Kad gledam tebe, Odiseju, na umu nam nije da si prevarljiv ti i kovaran, ko {to ih mnogo crna ishranjuje zemlja po {irokom rasute svetu, koji izmi{ljaju la`i, Logos – etos – patos te niko ih ne bi raspozno. Al ti osvaja{ re~ma, a srce ~estito ima{, Sve {to si nama ispri~o ko umetnik peva~ si reko.” (Odiseja, 11. pevanje) Homer ceni tu osobinu junaka, da ju}i pomalo i sebi pohvalu. Setimo se samo kako Odisej reaguje u dvoru Al kinojevu, kada ga jedan od izaziva~a, Eurijal, optu`i: „Samo na tovare misli{ i robu ima{ na umu, lakom na dobit, a borcu u igrama podoban nisi.” (Odiseja, 8. pevanje) Prekaljeni ratnik, „ujeden re~ju”, ne ma{a se ma~a, {to uostalom, kao gost kod Fea~ana ne bi ni smeo da u~ini, ne go na uvredu odgovara oprezno, isti~u }i vrlinu govorni~kog dara: „Tako ljudima svima darova ne daju bozi ljupkih, ni lepote, ni duha, ni izraza di~na. Jedan je neznatan ~ovek u licu, ali {to ka`e, bog mu daje milinu u svemu, i s rado{}u svi ga gledaju ljudi, a njegova re~ je ~vrsta i glatka, postidna, prijatna, ona u ljudskoj skup{tini sija. A kad kroz grad kora~a, ko bogu svet mu se divi. Drugi je obli~jem svojim na bogove nali~an ve~ne, ali besedom njemu milinom ne obli{e bozi; tako i obli~je tvoje se sja, da ne bi ga ni bog lep{e u~init mogo, a duhom svojim si prazan.” (Odiseja, 8. pevanje) Umesto ma~a, potegnuta je re~. Po ruga koja se odnosi na Eurijala mogla bi se uputiti i Kiklopu. On je grub i ogra ni~en, li{en bilo kakvog dara. Zanimlji vo je kako Homer opisuje Kiklope. Odi sej za njih ka`e da su silnici, opsednuti besmrtno{}u, otu|eni jedni od drugih: „No samotan ve`bo se u zlu.” Kiklop je dobar predstavnik ljudo `derske vrste. Kanibalizam, u vidu do brog apetita, diplomatije ili u slu`bi si le menja oblike kroz vekove, ali ne i cilj. Za Kiklopa ~ovek je samo dobar usputni zalogaj. Homerov Kiklop pro`dire jednog po jednog, onoliko koliko mu apetit do zvoljava, i o~ekuje da zarobljenici prihva te njegovu odluku. I njegovu logiku da je to {to ~ini u redu, da je u pitanju sa mo prirodan sled doga|aja i logi~na po sledica u datim okolnostima. Trebalo bi da budu sre}ni i zahvalni {to nisu sada u ~eljustima, nego }e do}i na red kasni je. Odisej – „Niko” – bi}e nagra|en ta ko {to }e ga poslednjeg pojesti. Svako suprotstavljanje toj „filozofiji” poretka stvari vodi ka tome da budu ranije poje deni. Osnovni smisao silni~ke logike je strah. To zapa`aju dva najve}a pobunje nika u svetskoj literaturi, biblijski Jov i anti~ki Prometej. To je velika i ve~ita tema knji`evnosti do dana{njih dana, i savremenog Kiklopa koji ~itavu plane tu shvata kao, svoju, kiklopsku pe}inu. Planetape}ina se, misli taj bogmon strum, jednooki Kiklop, ne mo`e odr `ati idejom o Porodici, Poeziji, Pravdi, Demokratiji, Slobodi. Planeta se mora kontrolisati. Strahom od kazne. Nadom `rtve da }e biti poslednja pojedena. „Ti prkosi{, pod gorkom tom/ ne savija{ se nevoljom,/ a re~ ti drska suvi{e”, tako ka`e hor nepokornom Prometeju, koji ne}e ili ne mo`e da pronikne u novi od nos snaga, pa je zbog toga na udaru i re ~i i bi~a, i svake vrste kazne. Svaki otpor se pla}a. Geteov Pro metej se kune u „do svetosti za`areno sr 301 Hereticus, 12/2009 ce”, stavljaju}i iznad volje bogova „sve mo}no vreme”, no kakav }e biti ishod te hrabrosti? Koja je cena? Cena je veliko stradanje, i veliki strah u srcu, kao jo{ ve}a kazna. Ali, u odre|enom momentu, taj strah se tran sformi{e u mr`nju i vra}a ka izvoru stra ha, ka Kiklopu. On je sveop{ti, ne mo `e se imenovati, on je Niko. On }e biti onaj Odisejev usijani {iljak u Kiklopo vo oko. To Novo Veliko Carstvo u svo joj silni~koj zaslepljenosti i kiklopskoj pro`drljivosti nije u stanju da vidi. Iz me|u ostalog i zato {to joj je nepozna to poslanstvo Govora i Re~i. Jov, koji „me}e ruku svoju na us ta svoja”2 a ipak govori, zapa`a kakvo dejstvo ima njegova sudbina na ostale: „Tako i vi, postaste ni{ta; vidjeste pogi bao moju, i strah vas je”.3 Efekat stra ha koji treba da spre~i i govorenje i bi lo kakvo delanje, koji treba da proizve de pokornost i poslu{nost, istaknut je kao klju~na poenta gneva mo}nog Di va u Eshilovom Okovanom Prometeju. „Sve na mene pada strah da mi zada” ka `e anti~ki junak. I kada taj isti junak ko ji skupo pla}a svoj otpor na kraju ka`e: “Al celog mene ubiti ne}e”, on se osla nja i na re~, na pismo, na knjigu, tragedi ju, dramu, u kojima se i “izgovara” ova re~ o otporu i veri da sila ne mo`e ubi ti re~. Niti je zaglu{iti. Ko god da je u pitanju. Izme|u tih polova, dobra i zla, svetlosti i tame, u ve~itom `rvnju se na lazi “Niko”, obi~an ~ovek koji ho}e da bude Neko, uzdaju}i se u Re~. 4. Knjiga Sime Avramovi}a ukazuje na put kojim moraju da idu oni koji ho }e svoj govor da formiraju ili poprave, ali ne zaobilazi ni pitanje govorni~kog 302 Knjiga o Jovu, XXIX, 37. Knjiga o Jovu, glava 6, 21. Ratomir Damjanovi} talenta. Me|utim, dobar govornik se ra |a, bez sumnje. I velika beseda se pone kad ra|a iz neke konkretne istorijske si tuacije, nekog vrenja, neke promene, dra mati~ne odluke, velikog isku{enja. Do bar govornik uti~e na ljude, pojedinca, masu, a nekad masa uti~e na govornika da ka`e, ubedljivo, ponesen upravo ma som, ono {to masa `eli da ka`e, da doso li pobunu masa. Talenat nikako ne zna ~i lepu pojavu, lep stas, prodoran glas, i sli~no. On pre svega podrazumeva mu drost, znanje i sugestiju, misao i smisao za slike, parabole, efektne poente, dina miku govora, promene nijansi, razumeva nje psihologije auditorijuma. Harizmu, prime}uje Avramovi}. U tome je su{ti na, ali kako se do nje dolazi. Bog sveti zna kakav je govornik bio Ciceron, ili Demosten, ili Perikle. O tome vrlo iscrp nu i literarno uobli~enu pri~u daje Avra movi}. Naslu}ujemo kako su vladali ne ki drugi govornici novijeg vremena. Ro bespjer Steve @igona bio je kao sam Ro bespjer, a sam Robespjer je bio najvi{e Robespjer u @igonu. “Retorika je mo}ni instrument ob mane”, rekao je D`on Lok, “Re~itost je i ma~ i {tit” zapisao je Milo{ \uri}, koji je u svemu odgovarao idealu mo}nog i moralnog besednika. To su dva magistral na toka javno izgovorene re~i. Jedan se dr`i etike, drugi politike, one politike za koju je Prota Matija jo{ onda rekao: “Politika, da ne reknem – la`.” Avramovi}eva knjiga pomera gra nice retorike, utemeljuje je na najbolji na~in u (dana{nji) `ivot, prate}i i teo rijski uobli~avaju}i njenu metamorfo zu, mimikriju, adaptaciju novim `ivot nim okolnostima. Autor, u tom pogle du daje jasne koordinate, uklju~uju}i i ~itanje i u~itavanje sofisti~ke ekvilibri stike s re~ima i zna~enjima. I to se u~i. I za to se ima dar. U~i se kako da se ve {to iskoristi ono {to znamo, kako da to Logos – etos – patos uspe{no plasiramo, kako da manipuli {emo govorom, kako da zatajimo ono {to ne znamo, odnosno, kako da ne skli znemo u ono {to ne znamo, kako da nas ne otkriju. Retorika podrazumeva mi{ljenje, kriti~ki anga`man, ne retko pokrenut emocionalnim motivima i emocional nom inteligencijom kao osnovom subjek tivnog odnosa prema stvarnosti, razgo vor sa drugima i sa samim sobom, dija log koji ne ostaje bez odgovora ili bar nema za posledicu la` kao odgovor, ma skiranu istinu i dezinformaciju. Nova, dnevna retorika isklju~uje velike govo re koji se pamte i usmerena je na prag mati~no, dnevno, na dobro isplanirano sutra koje se produ`uje i postaje trajnije u pogledu budu}nosti upravo zato {to je ono, to danas i sutra, u prvom planu. Postmoderni komunikacioni svet posta vlja pitanje svrhe i efektne snage tradi cionalnih oblika komunikacije, ukida oblike klasi~nog tipa zamenjuju}i ih in teraktivnom mre`om u koju su uplete ni nove strukture i modeli susreta o~i u o~i. Televizijski ~ovek, nekada{nje a i dana{nje televizijsko dete, ve} su u fa zi kada su potpuno obra|eni i vi{e ~ak i ne mogu da prihvate stare komunika cione vrednosti. Dana{nje “obrazovanje govornika” je izneveravanje svih oblika nekada{njih postulata “obrazovanja go vornika” kako je to zami{ljao Kvintili jan. Nasuprot dana{njem govorniku je televizijska masa koja je smenila “zaro bljeni um” iz komunisti~kog perioda, anatiglobalista kao ~ist produkt globali zacije, zaokupljen svojom hipotekom u odnosu na one koji sve vi{e dr`e ne sa mo medije nego i njegov intelektualni mehanizam i mehanizam pre`ivljavanja. Korupcija je potpuna. Duha, tela, uma, d`epa. Podrivena je njegova ekonomska nezavisnost kao uslov svih drugih slobo da i nezavisnosti. Retorika koja temelji na etici je mrtva. Uostalom, kao i etika. Patos je izmenjen i zamenjen. Sva sta ra pitanja postavljena na tradicionalan na~in deplasirana su i treba ih ponovo postaviti zbog toga da se vidi kako smo od njih udaljeni ne samo vremenski ne go i moralnim i intelektualnim vredno stima novog vremena.. Da li je dobar besednik samo onaj besednik koji govori istinu? I da li je do bar samo onaj besednik koji je po{ten ~ovek? Mora li on da bude i po{ten go vornik? Da li on ka`e sve {to mu je na umu u vezi sa tom istinom? Da li ne{to skriva i prikriva, da li zame}e sopstveni trag vode}i ljude na trag “istine” o ko joj govori? I da li je istina to za {ta on veruje i ka`e da je istina ili je zaista isti na ono {to taj govornik ka`e? [ta zna ~i Pilatovo retori~ko pitanje: “Istina? [ta je istina?” Da li je dobar onaj govornik koji ~ini sve da bi ostvario cilj, bez obzira na eti~nost cilja? [ta zna~i govoriti istinu a {ta govo riti istinito? Da li je istinit govor iskren govor ili samo ubedljiv i sugestivan go vor? Da li neiskren govor mo`e da bu de ubedljiv i sugestivan? [ta je to retori~ka ekvilibristika? Nije li retorika manipulativna ve{ti na koja upotrebljava potajna sredstva ko ja besedniku poma`u da nadvlada umo ve svoje publike, bez obzira na to {ta on uistinu misli o onome {to govori? Kako prepoznati govornika koji go vori ono {to je istina zato {to zna da je to istina, a zna da je to istina zato {to to zaista jeste istina? Da li govornik koji ka`e sve {to mi sli rizikuje da bude svrstan u one koji su gestivno brbljaju i tim svojim brbljivim “verovanjem” ugro`avaju i tro{e vreme onih koji tragaju za istinom ili nekom formom dola`enja do istine? Kada se 303 Hereticus, 12/2009 Ratomir Damjanovi} iskreno mi{ljenje poklapa sa istinom? Kad se iskreno uverenje poklapa sa isti nom? Kako prepoznati zamke govora? Kako ih postaviti i prikriti? Kako prepo znati la`ni govor nove realnosti i obma nu “vlasnika istine”? Nekad su se time bavili sofisti, danas je to posao timova i agencija za modelovanje javnog mne nja, i, naravno, pojedinca, bilo da pripa da amorfnoj masi ili sebe svrstava u “ne zavisne intelektualce” “~iji pristanak tre ba dobiti”, kako o savremenim najamni cima govori nobelovac Pinter. Pitanja je mnogo i ona prevazila ze okvire prikaza jedne dobre otvore ne knjige, koja je dobra i zato {to pre vazilazi sopstvene okvire i otvara i po kre}e mnoga pitanja. Bo{ko Risimovi} – Predeo iz Srbije, 1954. 304 Ljubomir Petrovi} IZME\U NAUKE I POLITIKE Mira Radojevi}, Nau~nik i politika, Politi~ka biografija Bo`idara V. Markovi}a (1874-1946), Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Beograd 2007, str. 436. Srpska istoriografija deficitarna je u pogledu biografija istorijskih li~nosti, posebno kada je re~ o 20. veku. Vlada ri i oficiri predstavljali su prirodnu me tu politi~ke i vojne istorije. Malom bro ju monografija, posve}enih elitama po znanju i mo}i, pridru`ila se knjiga dr Mire Radojevi} Nau~nik i politika, Politi~ka biografija Bo`idara V. Markovi}a (1874–1946 ). Jedan od vo|a Samo stalne radikalne stranke, li~nost iz vrha Demokratske stranke u Kraljevini Ju goslaviji, zna~ajan svedok na Fridjun govom procesu, nau~nik koji je presud no doprineo uvo|enju uslovnih kazni i u~estvovao u oblikovanju krivi~nog pra va i preno{enju znanja na brojne gene racije studenata, propagandni stru~njak koji je kroz Slovenski jug i radom u srp skom presbirou u @enevi doprineo tri jumfu gra|anske ideje o Jugoslaviji, sa govornik i svedok u re{avanju proble ma sa Hrvatima u vremenu izme|u svet skih ratova, dobio je adekvatno mesto u istorijskoj nauci. Knjiga sa uspehom prevazilazi za mke neizbe`nih nedostataka izvora ili „tiranije malih stvari“ sa kojima revno sni biografi ~esto suo~avaju ~itala~ku publiku. Namera autora bila je da pre ko Bo`idara Markovi}a i kroz njegovo vreme progovori o vezi srpskih intelek tualaca sa politikom. Ambivalentan od nos intelektualaca prema politici mo `da je najbolje opisao Andre Malro, ministar kulture u vreme [arla de Go la, u knjizi U`e i mi{evi: „Nasuprot ono me {to misle politi~ari, politi~ari ne ra de ni{ta. Oni okupljaju zemlje, o~eku ju}i da ih izgube. Brane interese, o~e kuju}i da ih iznevere.” Pa ipak, tvorac misli nije uspeo da se suprotstavi svom sopstvenom politi~kom anga`manu. Mo `da ovu izjavu treba ~itati na druga~iji na~in, kao priznanje da je razlika izme |u `eljenog i postignutog konstanta is kustva susreta misle}ih ljudi i politi~ke arene. To iskustvo bilo je sastavni deo `ivota Bo`idara Markovi}a i njegovih savremenika. Kompoziciono tkanje monografije, predgovor sa naslovom Politi~ka biografija: za{to i kako? (5–19) i pet hro nolo{ko tematskih poglavlja (21–397), sa inspirativnim Zaklju~kom (399–402), obimnim izvorima i literaturom (407– 424), podre|eno je zanemarenoj i u iz vorima nedovoljno sa~uvanoj li~nosti koja nije bila okaljana aferama, sa izra zitom snagom savesti. Jedan od retkih moralno prihvatljivih politi~ara i za Hr vate i za komuniste, na kraju svog `ivot nog puta, Bo`idar Markovi}, godinama 305 Hereticus, 1-2/2009 ro|enja i smrti, predstavljao je me|a{e uspona i kraja gra|anske ideje o jugo slovenskoj dr`avi. Generacija poslednje tre}ine 19. veka, kojoj je pripadao i Bo`i dar Markovi}, svoje moralne i politi~ke kredibilitete stvarala je sa uverenjem o neophodnosti moderne gra|anske dr`a ve za Srbiju, sa sna`nom nacionalnom sve{}u, prate}i njima savremene ideolo {ke tokove i bore}i se protiv autoritarnih re`ima poslednjih Obrenovi}a. Dr Mira Radojevi} u predgovoru navodi da se opredelila za politi~ku bi ografiju pod pritiskom malog broja do stupnih izvora o `ivotu i delu Bo`idara Markovi}a, jer vreme nije bilo sklono o~uvanju tragova koje je ovaj politi~ar i nau~nik ostavio za sobom. U tami uni {tenih ili nedostupnih izvora ostali su ~ak i osnovni porodi~ni podaci. Tamo gde su izvori onemogu}avali junaka mo nografije da progovori svojim jezikom, autor je izveo premo{}enje na osnovu zapisa ljudi iz okru`enja koji su bili bli ski Bo`idaru Markovi}u, tragaju}i za otiskom njegovih utisaka u o~ima dru gih. Zato ova biografija nije samo pri ~a o jednom ~oveku i vremenima kroz koje je prolazio, ve} i dragoceno sve do~anstvo o pokoljenju koje je nosilo sli~ne ideje, zajedni~ka verovanja i nit moralne ideje vodilje u modernoj srp skoj politici. Prva glava, Mladost i politika (1874 –1903), upoznaje ~itaoca sa mladim go dinama Bo`idara Markovi}a i zajedni ~kim politi~kim isku{enjima njega i sa vremenika. Ro|en u radikalskoj u~itelj skoj porodici, u sukob sa politikom Obre novi}a u{ao je kao student veoma poli tizovane Velike {kole, zbog ~ega je iz nje bio isklju~en na 12 meseci. Po zavr {etku studija do{ao je zbog verbalnog delikta protiv vladara u sukob sa zako nom, ali je dugo trajanje sudskog proce sa iskoristio da doktorira u Nema~koj, na univerzitetu u Frajburgu. Svest o po trebi sticanja znanja kao neophodnosti 306 Ljubomir Petrovi} za napredak dr`ave i njega samog bila je dominantna od samog po~etka {ko lovanja u inostranstvu. Za razliku od mnogih prijatelja i budu}ih politi~kih saradnika, nije bio frankofonski usme ren. Ivandanjski atentat bio je prekret nica za tek zaposlenog sudskog pisara. Te{ke re~i za krunisane glave u privat noj prepisci i psihoza progona stvarnih i izmi{ljenih protivnika Obrenovi}a ko {tale su ga presude na 8 godina zatvora. Pomilovan tokom 1900. godine, oprede lio sa za Samostalnu radikalnu stranku, koja je 1901. iza{la na izbornu scenu Sr bije. Tako je u{ao u redove osoba koje }e se kasnije gordo nazivati „moralnom `andarmerijom“ Srbije. Kada je 1901. godine Bo`idar Markovi} postao profe sor Pravnog fakulteta, odredio je li~ne smerove za ceo `ivot: u zavetrini nauke i kovitlacu politike. Drugo poglavlje, Godine politi~kog zrenja (1903–1914), posve}eno je epohi demokratskog napretka Srbije i {irenja jugoslovenske ideje, u ~emu je Bo`idar Markovi} imao va`nu ulogu. Po oba ranju dinastije Obrenovi}a, Markovi} se na{ao u krugu neuspe{nih zagovor nika republikanskog ure|enja dr`ave. Nesklon `estokim strana~kim borbama u politi~koj areni, mladi profesor opre delio se za prakti~no promovisanje ide ologije jugoslovenstva, stvaraju}i poro dicu i bave}i se nau~nim radom. Odsu stvo iz dnevne politike omogu}ilo mu je da postane poznavalac tokova, zemalja i ljudi koji su bili posve}eni, tada se ~ini lo, zajedni~koj jugoslovenskoj ideologi ji. Bez harizme politi~kog vo|e za ma se, na{ao je sebe 1907. godine u funkci ji predsednika dru{tva „Slovenski jug“ i urednika istoimenog lista. Jugosloven ski nacionalizam bio je ideja vodilja na stojanja {irenja kulturne uzajamnosti i politi~kog zajedni{tva na prostorima `ivota Ju`nih Slovena. Tada su usposta vljene saradni~ke i prijateljske veze Bo `idara Markovi}a sa Toma{om Masari Izme|u nauke i politike kom, ali su „Slovenski jug“ i Bo`idar Markovi} postali meta austrougarskih obave{tajnih krugova. To je verovatno jedan od razloga za{to Bo`idar Marko vi} nije za sobom ostavio dublje pisane tragove o prostoru i vremenima u koji ma je delovao. Aneksija Bosne i Herce govine omogu}ila je Bo`idaru Markovi }u da evropsku javnost, putem bro{ura, izvesti o nau~nom vi|enju srpskog po gleda na spor sa Habzburzima oko ove teritorije. Nacionalni rad Bo`e Marko vi}a bio je i povod odluke da postane ~lan organizacije „Narodna odbrana“, zadu`en za Hrvatsku, Bosnu i Slavoni ju. U o~ima SitonVotsona pripadao je krugovima mla|ih, idealisti~kih javnih radnika. Fridjungov proces 1909. diskre ditovao je austrougarsku propagandu, u kojoj je dru{tvo „Slovenski jug“ ozna~e no kao navodni posrednik vlasti iz Be ograda u finansijskom podr`avanju hr vatskosrpske koalicije, sa namerom ru {enja Habsburga i stvaranja jugosloven ske dr`ave. Svedo~enje Bo`idara Marko vi}a na sudu, uprkos zastra{ivanju sve doka i izaziva~kim pitanjima Fridjungo ve odbrane, zadalo je jak moralni uda rac Be~u u o~ima evropske javnosti. Proces je, po re~ima Bo`e Markovi}a, su{tinski odbranio pravo i potrebu ju goslovenske ideje da postoji, kao odgo vor na austrijski pritisak prema sloven skim narodima, a tvr|enje Be~a da se ti me ugro`ava imperija bilo je opovrgnu to. Za njega, proces je predstavljao pr vu pobedu jugoslovenstva. Kao urednik Slovenskog juga i pisac brojnih potpisa nih i nepotpisanih uvodnika lista, kriti kovao je, po njemu, nedovoljnu orijen tisanost srpske vlade prema jugosloven skoj politici. U toj fazi jugoslovenstva bilo mu je sporedno pitanje da li je re~ o jednom narodu ili o narodima, mada je tu ideologiju do`ivljavao kao nacio nalnu ideju. Akcenat njegove propagan de bio je usmeren ka dokazivanju jedin stva Srba i Hrvata. Otvoreno je pisao da je to prvi korak prema budu}oj poli ti~koj zajednici. Samostalci, u ~ijim se redovima nalazio, bili su uspe{niji u pro pagandi ideologije dr`ave koja jo{ nije postojala, nego na politi~koj sceni Srbi je. Te`ina neizbe`nih kompromisa, stra na~ke borbe i izborni neuspesi poga|a li su i psiholo{ki pritiskali vrh stranke, pa su povremeno izbijali me|usobni su kobi. Stvarao se generacijski jaz izme|u mladih i starijih samostalaca. U poku{a ju da se o`ivi rad stranke u~estvovao je i Bo`idar Markovi}, koga je bliskost sa Ljubom Davidovi}em i Jovanom Skerli }em dovela do vrhova politike, uprkos tome {to je odbijao polo`aje u koalicio noj vladi samostalaca i radikala, a unu tra{nji `ivot stranke odvijao se bez nje govih aktivnosti. Tre}e i najobimnije poglavlje, U slu`bi nacije, ideje i dr`ave (1914–1918), posve}eno je ulozi Bo`idara Markovi}a u vihorima ratnih godina. Rezervni ofi cir u vojsci Srbije, nakon povla~enja sa rati{ta, u~estvovao je u stvaranju ratnih ciljeva kao nau~ni ekspert, posebno an ga`ovan na kreiranju unutra{njeg ure |enja budu}e dr`ave. Pratio je strane misije koje su pose}ivale Srbiju. Tako je po~eo njegov intenzivan ratni rad na stvaranju jugoslovenske propagande. U drugoj godini rata, za Bo`u Markovi}a bila je predvi|ena politi~ka misija u @ enevi sa ciljem odbrane jugoslovenskih granica i interesa. Iako nije imao razvi jene veze sa nau~nicima i politi~arima u svetu, kao poznavalac jugoslovenskih prilika bio je od koristi u gradu neutral ne zemlje, gde su se propaganda i {piju na`a zara}enih strana razvijale velikom `estinom. Bio je posrednik u komunika cionom lancu izme|u vlade Srbije i Jugo slovenskog odbora. Prisustvovao je sed nicama Odbora i imao je ulogu saveto davca. Sredinom 1915. godine, u~estvo vao je u skiciranju programa rada Jugo slovenskog odbora. @enevski bilten bio je propagandni pomak za koga se vezu 307 Hereticus, 1-2/2009 je ime Bo`e Markovi}a, iako se spor o njegovom tvorcu vodio me|u savreme nicima tokom Prvog svetskog rata. Pre ko 50 listova, uklju~uju}i 3 iz [vajcarske, bili su predmet bri`ljive analize Bo`idara Markovi}a i njegovih slu`benika. Dvor, vlada, Skup{tina, diplomatska predstav ni{tva Srbije, va`nije strane li~nosti ko je su podr`avale srpske ciljeve i znale srpski jezik, primali su biltene iz @ene ve. Osnovni propagandni cilj bio je pri kazati Bugare i Ma|are kao protivnike Antante i spre~iti razvoj simpatija kod saveznika prema njima. Nesporazumi sa vladom koja je nameravala da uki ne srpski bilten 1917. godine, a zatim to i u~inila godinu dana kasnije, poka zali su da u vladi nije bilo dovoljno ra zumevanja za ciljeve biroa. Prihvatio je Krfsku deklaraciju, zameraju}i joj iz ugla modernog propagandiste njenu du `inu. Bio je sklon ideji balkanske federa cije kao odbrani od nema~kog prodora u te krajeve. Neprijatelji iz krugova ra dikala prebacivali su Markovi}u i kru gu oko njega da su imali previ{e simpa tija prema Bugarima. Prelazak `enev skog biroa na stranu Jugoslovenskog odbora zna~io je zao{travanje u odno sima sa srpskim vlastima na Krfu. Su kob oko koncepcija ujedinjenja, oko saziva Op{te narodne skup{tine, poka zao je dubinu nepoverenja srpskih vla sti prema pristalicama ideja Jugosloven skog odbora. Izjedna~avanje srpskog i jugoslovenskog doprinosa ujedinjenju i pristajanje na autonomije i federalizam postali su osnovni ~inioci razlaza Bo`e Markovi}a sa srpskom vladom. Pre{ao je put od lojalnog slu`benika dr`ave do kriti~ara njene politike i ideologa ujedi njenja na ravnopravnim osnovama. Za brana {irenja {tampanog predavanja Bo `e Markovi}a Na{e narodno ujedinjenje iz 1918. godine, zvani~no iz vojnih raz loga, pokazivala je svu podeljenost srp skih politi~ara oko jugoslovenskog pi tanja. Pred kraj rata, novinarski biro u 308 Ljubomir Petrovi} @enevi bio je raspu{ten. Korist od nje govog rada bio je u upoznavanju stra nih centara mo}i sa svim aspektima ju goslovenske ideje. Period izme|u dva svetska rata je obuhva}en ~etvrtim poglavljem, Izme|u ideala i stvarnosti (1919–1941). Vre me delovanja Bo`e Markovi}a u Jugo slaviji zapo~elo je stvaranjem Jugoslo venske demokratske lige i njegovim u~e {}em na Mirovnoj konferenciji u Parizu kao ~lana etnografskoistorijske sekcije, koja je bila zadu`ena da odbrani grani ce nove dr`ave. Posle neuspeha lige, koja je ispovedala sredinu izme|u cen tralizma i federalizma preko autonomi ja sa zakonodavnom vla{}u, Bo`a Mar kovi} je pristupio Demokratskoj stran ci, jer je, za razliku od nekih biv{ih stra na~kih prijatelja, koji su postali republi kanci, jugoslovensku dr`avu smatrao va `nijom od oblika njenog dr`avnog ure |enja. Mada nevoljno, prihvatio je ide ju centralizma nove partije. U listu Nedeljni glasnik, ~iji je urednik bio, nasta vio je promociju ideje jugoslovenstva. Dok je popu{tao Hrvatima, bio je mno go o{trije protiv slovena~kih autonom nih te`nji. Bio je me|u organizatorima konferencija na Ilid`i i u Zagrebu, a slu `io je kao „~ovek za vezu“ izme|u srp ske i hrvatske opozicije u vremenu vla sti integralnog jugoslovenstva. Zbog svog politi~kog anga`mana prisilno je penzionisan. Kritikovao je stvaranje Banovine Hrvatske, pokazuju}i da srp ska popu{tanja Zagrebu ipak imaju gra nice. Odbio je da preuzme stranku pos le smrti Ljube Davidovi}a, prepu{taju}i je Milanu Grolu. Poslednje, peto poglavlje, U emigraciji (1941–1946), svedo~i o drugoj, po slednjoj, emigrantskoj etapi razo~ara nog politi~ara i intelektualca. U izbegli ~kim vladama obavljao je du`nosti mi nistra pravde i ministra bez portfelja. Bio je ~lan ministarske misije u SAD. Saznanja o nacionalnim i politi~kim po Izme|u nauke i politike delama u vladi i emigraciji, genocidu nad Srbima u NDH, uz bolest, pogibiju sina u ratu, krah ideja u koje je verovao, za tamnila su poslednje godine `ivota poli ti~aru ~ije su eti~ke vrednosti prevazila zile domete skromnih li~nih ambicija, pretvaraju}i ga u moralnog misionara jugoslovenstva. Kao {to postoje osobe sklone preu veli~avanju sopstvenog zna~aja u vreme nu u kome su `ivele, tako, kao njihov antipod, postoje ljudi koji su posve}eni skrivanju svoje veli~ine iz moralnih obzi ra ili drugih potreba. Bo`idar Markovi} bio je jedan od njih, „ljudi iz senki“, pa je svako traganje za zapisanim svedo ~anstvima bilo pod pritiskom nametnute „nevidljivosti“. Spremnost autora da se do|e do svakog podatka koji bi uklonio zastore vremena, prepreke nestale i ne dostupne gra|e, ~ini biografiju Bo`idara Markovi}a mnogo kompleksnijom nego da se zadr`ala na nivou li~nih `ivotnih stremljenja. Prelazi iz op{teg u pojedi na~no i iz pojedina~nog u op{tu sliku dru{tva i osoba iz vremena Bo`e Marko vi}a ~ine da ~italac stekne vernu, iako nepotpunu, predstavu o „liku i delu“ ~i tave grupe njemu bliskih ljudi, poput Milorada Dra{kovi}a, Milana Grola, Milana Markovi}a, Ljube Davidovi}a i mnogih drugih u~esnika srpske i ju goslovenske drame u 20. veku. Knjiga dr Mire Radojevi} Nau~nik i politika, Politi~ka biografija Bo`idara V. Markovi}a osta}e nezaobilazna za prou~avanje is torije srpske elite i ideologije jugoslo venstva. Nametnu}e se kao svojevrsni priru~nik za pisanje biografija, a u stil skom i knji`evnom smislu osta}e puto kaz koji treba slediti, mada }e zadatak prevazila`enja dostignutih nau~nih i lite rarnih standarda biti te{ko dosti`an. Bo{ko Risimovi} – Za ma{inom, 1964. 309 Hereticus, 1-2/2009 Miroslav Svir~evi} HAJEKOVI POGLEDI NA LIBERALNE PRINCIPE PRAVDE F. A. Hajek, Pravo, zakonodavstvo i sloboda, CID Podgorica 2002. “^itajte Hajekove knjige! I to po nekoliko puta istu knjigu. Uvek }ete saznati ne{to novo o filozofiji slobode u pravu, politici i ekonomiji, {to vam je promaklo prilikom prethodnog ~itanja.” Ovo su preporu~ili profesori Ri~ard Ebe ling i Izrael Kirzner brojnim studentima osnovnih, magistarskih i doktorskih stu dija iz ~itavog sveta na letnjem seminaru o perspektivi i mogu}nostima Austrijske ekonomske {kole u XXI veku, jula 2005, u organizaciji Fondacije za ekonomsko obrazovanje (Foundation for Economic Education – FEE) u Ajrvingtonu na Hadsonu (dr`ava Njujork), na kojem je u~estvovao i autor ovog prikaza. I stvarno, svako novo ~itanje bilo koje 310 Miroslav Svir~evi} knjige iz impresivnog nau~nog opusa sigurno najve}eg liberalnog mislioca u drugoj polovini XX veka, nobelovca Fri driha Augusta fon Hajeka (1899–1992) (npr. Teorija novca i konjunkture, Cene i proizvodnja, Poredak slobode, Put u ropstvo, itd.), predstavlja pravi inte lektualni izazov i veliko zadovoljstvo. Hajekove knjige su po svojoj sadr`ini toliko bogate i vi{eslojne, s raznim ni voima suptilnih analiti~kih prikaza, koji se ne mogu identifikovati posle jednog ~itanja. To je mogu}e u~initi tek posle sistematskog ~itanja, {to podrazumeva njihovo stalno i{~itavanje, bez `urbe i nestrpljenja. Sve to pogotovo va`i za knjigu Pravo, zakonodavstvo i sloboda (Law, Legislation and Liberty), koja predstavlja pravo remekdelo o filozofiji slobode u modernom svetu, i to u svim njenim aspekitma: pravnopoliti~kom, moralnom, kulturnom, ekonomskom. Drugim re~ima, u pitanju je analiti~ka studija o su{tini i na~inu politi~kog i ekonomskog organizovanja moderne civilizacije. U vezi s tim, ova knjiga se nadovezuje na Hajekovu prethodnu knjigu Poredak slobode (Constitution of Liberty), i predstavlja njenu dalju razradu. Niko valjda nije dostigao Hajeka, posebno ne u modernoj filozofiji prava i politi~koj ekonomiji, u doslednom, argumentovanom i majstorskom razob li~avanju i obaranju istorijskih zabluda, koje su u XX veku pretile da potpuno podriju i uni{te temelje moderne poli ti~ke organizacije dru{tva. Re~ je o tzv. konstruktivisti~kom racionalizmu, tj. o fatalnoj ideolo{koj zabludi da bilo koje dru{tvo mo`e svesnim usmeravanjem upravljati svojim razvojem i da mo`e pove}ati obim svog duhovnog i materi jalnog blagostanja ostvarivanjem nepo sredne vladine (dr`avne) intervencije i detaljnim planiranjem na svim nivoima politi~kog i ekonomskog odlu~ivanja. Hajek je u ovoj knjizi ubedljivo dokazao Hajekovi pogledi na liberalne principe pravde da se u okvirima svesno dirigovanog i usmeravanog politi~kog poretka sa ko mandnom ekonomijom razvija arbitrar na dr`ava, koja direktno vodi u tiraniju i samovolju. U takvom poretku nema ni slobode, ni pravne sigurnosti, niti uslo va za privredni razvoj, jer je privatno vlasni{tvo – kao oli~enje individualne slobode, razvoja preduzetni{tva i nau~ notehni~kog progresa – sputano dr`av nim interevencionizmom na tr`i{tu, {to u krajnjem slu~aju dovodi do pove}avanja tro{kova proizvodnje i pada privrednih aktivnosti. I upravo je to glavna odlika socijalisti~ke doktrine, koja je obele`ila istoriju XX veka. Ona je imala dve gla vne varijante: nacionalsocijalizam i mar ksizamlenjinizam. Nijedan od njih nije bio u mogu}nosti da ostvari obe}anja o „pravednom dru{tvu“, usled sistemskih gre{aka socijalizma, koje je Hajek tako uspe{no otkrio i objasnio. Ova premisa o pravednom dru{tvu obezbedila je so cijalisti~kim vlastodr{cima filozofsko utemeljenje i politi~ko opravdanje za zamenu vladavine prava vladavinom lju di. Otuda se Hajek i pokazuje kao od lu~ni protivnik socijalizma i bilo kakvog socijalnog in`enjeringa koji bi poreme tio evolutivni proces razvoja moderne civilizacije utemeljene na katalaksiji. To zapravo zna~i da je Hajek pokazao da je spontani poredak imanentan ljudskoj slobodi i da upravo takav poredak omo gu}uje punu afirmaciju svih stvarala ~kih mogu}nosti pojedinaca. Da bi jasni je predstavio su{tinsku razliku izme|u spontanog i planiranog (usmerenog) po retka, Hajek je u svoju filozofiju prava i politi~ku ekonomiju uveo dva pojma, vra}aju}i se starogr~kim leksi~kim kore nima. To su: kosmos, kao spontano izra sli poredak zasnovan na sistemu zakona nomos, i taxis, kao svesno stvoreni i od strane ~oveka planirani poredak, kome odgovara zakonski sistem thesis. Spontani poredak (zapravo slobo dno tr`i{te kao njegov najizrazitiji oblik), na~in njegovog utemeljenja i reproduk cije predstavlja glavnu temu ove knjige. U pitanju je poredak koji izrasta iz ne gativno definisanih pravila pravi~nog pona{anja. To su pravila koja nijednom pojedincu ne propisuju {ta treba ili mora da ~ini, nego samo ono {to ne sme da se radi, kako bi se obezbedila sloboda za sve pripadnike politi~ke zajednice. Ni ta pravila nisu proizvod nekog svesnog i unapred definisanog plana, nego pred stavljaju izdanak spontane i dugotrajne primene odgovaraju}ih obi~aja, saobra znih pravnopoliti~kom, ekonomskom i socijalnom nivou razvoja neke lokalne sredine. Da bi se pravila pravi~nog pona {anja primenjivala i tako omogu}avala samoreprodukciju spontanog poretka, potrebno je da se nivo dr`avne interven cije svede na potrebnu meru. To zapra vo zna~i da i vlada u svom delovanju mora biti ograni~ena. Ona ne bi smela da svojim intervencionizmom poreme ti evolutivne procese unutar spontanog poretka, jer bi na taj na~in uvela arbitrer nost u jednu vrlo osetljivu sferu ljud skog `ivljenja, {to bi vodilo tiraniji i ugro`avanju slobode pojedinaca. To se najbolje mo`e videti na primeru tr`i {ta, kao jednog od najva`nijih podsiste ma u okviru spontanog poretka, koji ima svoju logiku i zakonitosti funkcio nisanja. Ako bi se dr`avi dozvolilo da, iz sebi znanog razloga, svojim merama poremeti uspostavljeni mehanizam od nosa ponude i tra`nje i “ve{ta~ki” pre usmeri deo nacionalnog bogatstva u korist odre|enih politi~kih ili socijalnih grupa, stvorili bi se osnovni preduslovi za politi~ku i ekonomsku paralizu dru {tva. Upravo se to dogodilo u svim ob licima socijalisti~kog poretka. Hajek je ubedljivo i argumentovano pokazao da nikakav dr`avni intervencionizam u po stoje}u sferu ponude i tra`nje ne mo`e ostvariti tzv. “dru{tvenu pravdu”, {to je oduvek bila omiljena parola raznih so cijalisti~kih doktrinara. Pravedno je za 311 Hereticus, 1-2/2009 pravo ono {to je ostvareno na tr`i{tu, pa makar ono i bilo ste~eno bez rada. Jer tr`i{te (ba{ kao i svaki drugi podsi stem u okviru spontanog poretka) uvek podrazumeva rizik. Tu se ishod nikada unapred ne zna. Znaju se samo pravila koja kanali{u tr`i{ne procese. Na tr`i{tu se mo`e ostvariti basnoslovno bogatstvo, ali i izgubiti sva imovina. I zbog toga to jeste “pravedno”. To je onaj motivacioni elemenat koji podsti~e konkurenciju me |u razli~itim pojedincima – u~esnicima u tr`i{noj utakmici. Takvi procesi spon tano vode efikasnoj upotrebi znanja, razvoju tehni~kotehnolo{ke opremlje nosti u proizvodnji i podizanju nivoa nacionalnog bogatstva. Nasuprot ovome, u strogo kontrolisanom poretku obele `enom komandnom ekonomijom i vi sokim stepenom dr`avnog intervencio nizma, nema prave konkurencije me|u pojedincima, jer se ishod ekonomskih procesa unapred zna, ili se bar osnovano mo`e predvideti. U takvom poretku i ne ma istinskih takmi~enja me|u ljudima, po{to nema ni motivacionih mehaniza ma. Ekonomski procesi se odvijaju u znaku prinude, {to je oli~enje autoritar nosti i neslobode. Hajek je do{ao do svojih nau~nih otkri}a i obja{njenja razra|uju}i ideje klasi~nih liberalnih mislilaca koji su pri padali raznim izvorima rane liberalne politi~ke filozofije: engleskoj vigovskoj tradiciji od 1688. (D`on Lok) i ne{to kasnijoj liberalnoj misli (D`on Stjuart Mil, Dåjvid Hjum, D`on Akton), francu skom `irondizmu (Ben`amen Konstan, Fransoa Gizo), {kotskom prosvetitelj stvu (Adam Smit, Adam Ferguson, Dej vid Rikardo) i ameri~kom konstituciona lizmu (Tomas D`eferson). Oslanjaju}i se na u~enje osniva~a Austrijske ekonom ske {kole Karla Mengera i svog u~itelja Fridriha fon Vajzera, Fridrih Hajek je izgradio jedan sistem pravnopoliti~ke i ekonomske teorije u kome su sa~uvani najva`niji postulati klasi~nih liberala 312 Miroslav Svir~evi} (posebno ekonomista), ali uz potrebnu korekciju i ispravljanje njihovih naju padljivijih zabluda. To posebno va`i za Smitovu teoriju radne vrednosti, koju je svojevremeno preuzeo i Karl Marks. Pre ma Hajekovom neoaustrijskom subjekti visti~kom gledi{tu, ekonomska vrednost – vrednost nekog preimu}stva ili aktive, odnosno izvora – proisti~e iz preferen ci ili vrednovanja koje vr{e pojedinci na tr`i{tu, a ne iz bilo kakve njihove obje ktivne osobine, kao {to je npr. koli~ina ulo`enog rada potrebna da se te vredno sti proizvedu. Presudna su samo zbiva nja na tr`i{tu u okvirima spontanog po retka. Hajekova subjektivisti~ka me todologija u oblasti politi~ke ekonomije navela ga je da odbaci ideje generalne ravnote`e, za koju su se zalagali neokla si~ni autori, kao i da ospori vrednost makroekonomike kao takve. Tako su i udareni temelji libertarijanizma, tj. mo derne posleratne filozofije slobode, koja u osnovnim crtama odstupa od teorijskih postavki klasi~ne liberalne ekonomske misli, usled bitno izmenjenih politi~kih i ekonomskih uslova `ivota. To je ujedno i glavna osobina Austrijske ekonomske {kole, koja je svoj procvat do`ivela tek posle propasti ekonomske paradigme D`ona Majnarda Kejnza, koja je podra zumevala zna~ajnu intervenciju dr`ave u ekonomske procese na tr`i{tu. Tokom Ruzveltovog “Nju dila”, i trideset godi na posle Drugog svetskog rata, kada je liberalnoj ekonomiji na Zapadu ozbilj no „zapretio“ socijalisti~ki oblik privre |ivanja, argumenti Austrijske ekonom ske {kole gotovo da i nisu uzimani u obzir. Me|utim, tokom sedamdesetih godina XX veka, njeno je u~enje ponovo postalo aktuelno i popularno, posebno u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama, za {ta su, osim Hajeka, bili zaslu`ni i Lu dvig fon Mise, Mari Rotbard, D`ejms Bjukenen, Daglas Nort, Izrael Kirzner. Ova pojava je nekako koincidirala s Ha jekovim dobijanjem Nobelove nagra Hajekovi pogledi na liberalne principe pravde de za ekonomiju (1974). Sticao se uti sak da je osnovni lek za prevazila`enje privredne recesije, smanjenje nezapo slenosti i inflacije, povla~enje vlade iz privrede i povratak na tr`i{te i sveop{tu restriktivnu praksu. Ova Hajekova knji ga je sve to izvrsno opisala i objasnila. Naposletku, radi intelektualnog po{tenja, autor ovog prikaza `eli da skre ne pa`nju da je i sam nekada bio prista lica Kejnzove ekonomske teorije. No, vremenom je autor i sam evoluirao, te je posle letnjeg seminara o Austrijskoj ekonomskoj {koli postao pravi „austri janac“. Saslu{av{i argumente ove teorij ske {kole, duboko zasnovane na mno gim Hajekovim istra`ivanjima u oblasti prava, politike i ekonomije, koja su me todolo{ki izvrsno predstavljena u knji zi, autor prikaza je definitivno prihvatio njene ideje o razvoju dru{tva, smatraju}i ih najadekvatnijim preporukama za sa vremeno ~ove~anstvo. Zbog toga i ovu Hajekovu knjigu iskreno preporu~uje za stalno i{~itavanje, ba{ onako kako su i njemu i njegovim kolegama iz ~itavog sveta preporu~ili profesori Ebeling i Kirzner. Bo{ko Risimovi} – Kovin salon, 1981. 313 Hereticus, 1/2009 Vladimir Petrovi} OD BESPU]A DO PUTEVA I STRANPUTICA PRAVNE DR@AVE Jovica Trkulja (ur.), Putevi i stranputice pravne dr`ave u Srbiji. Fondacija Konrad Adenauer, Centar za unapre|ivanje pravnih studija, Beograd 2009, 76 str. Obimom nevelika, a sadr`ajem bo gata publikacija Putevi i stranputice prav ne dr`ave u Srbiji ishodi iz okruglog sto la odr`anog decembra 2008. u beograd skom Medija centru. Organizatori, Cen tar za unapre|ivanje pravnih studija i Fondacija Konrad Adenauer, su nasto jali da na ovom skupu okupe zaintere sovane iz vladinog i nevladinog sektora, nau~nike i stru~njake, teoreti~are i prak ti~are posve}ene procesu uvo|enja vla davine prava u Srbiji. Izlaganjima uvod ni~ara nazna~eno je nekoliko te{kih pro blema ~ija je alarmantna dijagnoza pod 314 Vladimir Petrovi} stakla debatu o putevima i stranputica ma pravne dr`ave u Srbiji. Obzirom na zna~aj radova i kvalitet diskusije, orga nizatori su se opredelili da njen sadr`aj predo~e {iroj javnosti. Sadr`aj ove publikacije odra`ava te matske krugove otvorene na okruglom stolu. Prilogom Jovice Trkulje Pravno savladavanje autoritarne pro{losti u Sr biji oslikan je depresivni pejza` ovog segmenta srpske stvarnosti. Analizira ju}i ~etiri mehanizma koji stoje u ne posrednoj vezi sa procesom prevlada vanja pro{losti – otvaranje dosijea taj nih slu`bi, lustraciju, rehabilitaciju i de nacionalizaciju – autor je istakao da su nakon petooktobarskih promena poku {aji da se na ovaj na~in uti~e na uvo|e nje pravne dr`ave bili kratkog daha, li {eni sistemati~nosti i doslednosti. Ovu kolebljivost autor pripisuje nevoljnosti politi~ke elite da se istinski uhvati u ko {tac sa vi{edecenijskim nasle|em auto ritarne vladavine i tako nepovratno li{i prednosti koje kori{}enje takvih poluga donosi. Stoga procenjuje da je, uz kra tak prekid od marta do decembra 2003, uklanjanje Slobodana Milo{evi}a sa vla sti obele`eno opasnim kontinuitetom sa vladavinom nepravne dr`ave i promovi sanjem „politike zaborava“. Koliki je istinski manevarski pro stor u tako sku~enom politi~kom polju nazna~avaju radovi ostalih izlaga~a. Ve sna Raki}Vodineli}, u tekstu posve}e nom Problemu osporavanja ratnih zlo ~ina u Srbiji izla`e pravnu i politi~ku di lemu svrsishodnosti inkriminacije ospo ravanja ratnih zlo~ina. Isti~u}i razvojne, preventivne i eti~ke razloge koji nala`u prevladavanje i delegitimisanje zlo~ina~ kih aspekata nedavne pro{losti, autorka sa zabrinuto{}u analizira odsustvo sve sti o zlo~inima i nedostatak spremno sti u srpskom dru{tvu da se za njih pre uzme politi~ka, moralna i pravna odgo vornost. Kao zna~ajan doprinos debati o inkriminaciji osporavanja ratnih zlo~i Od bespu}a do puteva i stranputice pravne dr`ave na, autorka pru`a uporedni pregled prav ne prakse po ovom pitanju, kako iz kon tinentalnog, tako i iz anglosaksonskog prava. Ovim radom isti~e se potreba za otvaranjem {irokog dijaloga o na~inima prevencije osporavanja ratnih zlo~ina i {irenja govora mr`nje, a vladine i nevla dine organizacije se podsti~u da blago vremeno i temeljno krenu u prikuplja nje relevantnih podataka koji bi dali od govor na pitanje da li je, i u kom obliku, propisivanje ovog novog krivi~nog dela svrisishodan i po`eljan put ka prevlada vanju autoritarne pro{losti. Pitanju promena u zakonodavstvu posvetio se i Vladimir Vodineli} u pri logu Pravno zatvaranje informacionog trougla posvetio pitanju normativnog re gulisanja protoka informacija i mogu} nostima stvaranja atmosfere informa cione izvesnosti u srpskom dru{tvu. Is takao je da su ustavne garancije, kako one o pravu na informaciju, tako i one o pravu na privatnost, razra|ene Zako nom o slobodnom pristupu informacija ma od javnog zna~aja (2004) i Zakonom o za{titi podataka o li~nosti (2008). Me |utim, isti~e autor, u odsustvu adekvat nog zakona o tajnosti informacija, nije zakrovljena normativna struktura u ovoj oblasti, pa je otud i praksa bremenita primerima netransparentnosti i zloupo trebe. Autor smatra da bi zakonom ko ji jasno defini{e prava i nadle`nosti dr `avnih struktura informacije bile tran sparentnije klasifikovane, a stepen nji hove pristupnosti jasno regulisan. Izra zio je nadu da }e model ovog zakona, koji je pripremio Centar za unapre|iva nje pravnih studija, poslu`iti kao osnov za javnu debatu i zakonodavnu inicija tivu kojom bi se popunila postoje}a za konska rupa. Osnovanost ove nade poja~ana je izlaganjem Sa{e Gajina, koji je ispred Centra za unapre|ivanje pravnih studi ja u~estvovao u stvaranju modela antidi skriminacionih zakona. Autor se, obra zla`u}i va`nost ove dimenzije stvara nja pravne dr`ave, pozvao na iskustvo zapadnih demokratija, u kojima je tek sa talasom antidiskriminacionog zako nodavstva diskontinuirana praksa obes pravljivanja dru{tvenih grupa na osno vu svojstava koja su smatrana nepo`elj nim. Isti~u}i zna~aj neprestane borbe protiv diskriminacije, autor je analizi rao srpsko iskustvo, po~ev{i od dono {enja zakona o spre~avanju diskrimina cije osoba sa invaliditetom iz 2006, do izrade op{teg antidiskriminacionog za kona. Podsetio je da u ovoj, mo`da i vi {e no u drugim oblastima, postoji stal na opasnost da zakoni ostanu mrtvo slo vo na papiru, i da se samo jasnim meha nizmima evaluacije njihovog sprovo|e nja mo`e obezbediti ostvarenje njihove prvobitne namene. U kratkom vremenu izme|u odr`a vanja ovog skupa i objavljivanja publika cije, doga|aji su potvrdili opravdanost ovog iskoraka ka kriti~koj debati o pu tevima i stranputicama pravne dr`ave u Srbiji. Mart 2009. bio je obele`en parla mentarnim natezanjem povodom predlo ga Zakona protiv diskriminacije, koji je krajem meseca jedva usvojen. Javna de bata koju je ovaj zakonski predlog iza zvao je me|utim obilovala izlivima kse nofobije, homofobi~nim izjavama politi ~ara i otvorenim atakom na sekularnost dr`ave. Time je zatamnjen ovaj zna~ajan pomak na polju uvo|enja vladavine pra va u Srbiji, ali i osna`ena spremnost da se borbom za stvaranje puteva ka prav noj dr`avi i ukazivanjem na njene stran putice izbegne povratak u hod kroz bes pu}e o kojem je prire|iva~ ove publika cije do pre par godina pisao, a kroz koji smo svi nolens volens kro~ili. 315 Hereticus, 1/2009 Vladimir Markovi} PLIMA RESTITUCIJE U SAVREMENOM SVETU Elazar Barkan, Krivica nacija, Restitucija i ispravljanje istorijskih nepravdi, Stylos art, Novi Sad, 2007. Pre dve godine (2007), u Novom Sadu je prevedena i {tampana jedna vrlo ozbiljna, informativna i dokumen tarnonau~na, knjiga, obima skoro 500 stranica i u tira`u od samo 500 prime raka. Re~ je o knjizi Elazara Barkana Krivica nacija, Restitucija i ispravljanje istorijskih nepravdi. Prvi put je objavljena 2000. godine u SAD, a zatim i u mnogim drugim ze mljama. Gotovo svuda gde se pojavila izazvala je prili~nu pa`nju i razli~ite polemike. Kod nas, me|utim, do sada je, sasvim neopravdano, ostala po strani pa`nje javnosti i mas medija. Na poslednjoj strani korica ove knjige stoji i: “Zahtev da se nacije po na{aju moralno i da priznaju istorijske 316 Vladimir Markovi} nepravde koje su po~inile drugima je fenomen novijeg doba... Od kraja Dru gog svetskog rata, a naro~ito nakon za vr{etka ’Hladnog rata’, pitanje morala i pravde zaokuplja sve vi{e pa`nje kao politi~ko pitanje. Kao takva, potreba restitucije `rtava postaje zna~ajan deo nacionalnih politika i me|unarodne di plomatije...” Pojam restitucija, naravno, ovde ne obuhvata samo pravno i materijalno obe {te}enje `rtava ili njihovih porodica, ne go i javno priznanje po~injenih nepravdi prema nedu`noj `rtvi i nanetih patnji, kako njoj tako i njenoj porodici. Na po~etku predgovora Elazar Bar kan ka`e: “Po~eo sam da pi{em ovu knjigu zato {to sam bio fasciniran izne nadnom pojavom slu~ajeva restitucije {irom sveta... Slu~ajevi restitucije kojima se ja bavim ne uklju~uju prinudu, nego radije proizlaze iz spremnosti po~inilaca da priznaju, i njihovog slobodnog izbora da pru`e naknadu svojim `rtvama ili nji hovim potomcima... Ispravljanje istorij skih nepravdi u me|unarodnom moralu ({to autor ta~no i pronicljivo uo~ava), kao novi fenomen, bio je nagla{en ras cepom me|u, uglavnom liberalnim i levi~arskim zapadnim intelektualcima u prvoj polovini 1999. godine, koji su tradicionalno protiv rata, ali su u velikoj ve}ini podr`avali oru`anu intervenciju NATO u slu~aju Kosova.” Kongres SAD je 1988. godine pred lo`io nacrt zakona pod nazivom Akt o gra|anskim slobodama, koji je omogu }io ameri~koj vladi da plati kompenza ciju ameri~kim Japancima koji su bili internirani tokom Drugog svetskog rata. Akt je predvi|ao restituciju u ukupnom iznosu od 1,25 milijardi dolara, svotu koja je, kako je zvani~no tvr|eno, bila prihvatljiva kao tro{ak ameri~ke vlade i ujedno zadovoljavaju}a za, jo{ uvek, `ive `rtve. Ina~e, poznato je da je tokom rata ~ak oko 120.000 japanskih civila – ameri~kih dr`avljana (uglavnom sa Plima restitucije u savremenom svetu zapadne, pacifi~ke, obale) bilo silom internirano u ne{to, po mnogo ~emu, nalik na koncentracione logore. I to, da apsurd bude jo{ ve}i, ne samo mu{karci sposobni za vojsku, nego i nebora~ko stanovni{tvo: `ene, deca, stare osobe... S obzirom na toliki broj, samo po ovom osnovu, nedu`nih `rtava, navedena od {tetna suma, podeljena na broj ‘korisni ka’, uop{te nije velika. Navedeni slu~aj ameri~kih Japa naca ujedno je, de facto, prekretnica u istoriji restitucije, ne samo u SAD, nego i u ~itavom svetu. Taj paket zakona je obuhvatio i izvinjenje i deklaraciju vlade Sjedinjenih Dr`ava da istorijske neprav de moraju biti ispravljene, pogotovo s obzirom na ulogu SAD u me|unarodnoj politici. Ovaj zakon }e postati putokaz za legitimizaciju zahteva za restituciju {irom sveta. On je, {tavi{e, postao model za slu~ajeve restitucije i za ispravljanje istorijskih nepravdi raznih vrsta. U drugom delu knjige. “Kolonijali zam i njegove posledice”, govori se i o ameri~kim uro|enicima (Indijancima), ameri~kim crncima, australijskim Abo rid`inima... Tu se, razumljivo, kao inte gralni deo zahteva za restituciju uklju~u je potreba hitnih i dodatnih napora na o~uvanje specifi~ne kulture, umetnosti, obi~aja... ovih i ovakvih autohtonih gru pa stanovni{tva {irom sveta. Za nas, Srbe, i uop{te isto~noevro pljane, najaktuelnije je {esto poglavlje knjige, pod naslovom “Restitucija u is to~nocentralnoj Evropi – Zaslu`ene i nezaslu`ene `rtve”. Na samom po~etku sasvim ta~no se konstatuje: “Isto~no centralna Evropa je 1910. godine bila oli~enje evropskog multikulturalizma. Nacionalizam je predstavljao sna`nu silu, ali je isto tako sna`nu silu predsta vljao i njen etni~ki mozaik. U slede}ih osamdeset godina region je preturio preko glave genocid, etni~ko ~i{}enje, revolucije, fa{isti~ke i komunisti~ke di ktature i dva svetska rata.” Govore}i o sada{njem – najnovi jem, postkomunisti~kotranzicionom razdoblju (nakon 1989–1990. godine) biv{ih komunisti~kih dr`ava sa ovog podru~ja, autor knjige prime}uje i: “u ve}ini ovih zemalja nije pokazan neki poseban entuzijazam u pogledu lustraci je ili nekog drugog oblika ka`njavanja za zlo~ine iz (ne)davne pro{losti, izuzev ponegde, par ljudi iz vrha komunisti~ke piramide. Mali broj kaznenih mera, kao {to su su|enja isto~nonema~kim grani~a rima ili otvaranje dosijea tajne policije, slu`i kao dokaz toga koliko je pravni sistem bio nespreman i nesposoban da se bavi pro{lo{}u”. Nedugo nakon 5. oktobra 2000. go dine u Srbiji je, istina, bio izglasan Zakon o lustraciji, ali, na nesre}u, u praksi nije primenjivan. Na`alost, Zakon o restuti tuciji i dandanas nemamo. Opravdane su sumnje da navede nim i drugim oblicima restitucije bogati pojedinci, organizacije i institucije, pa i dr`ave, nastoje, pa i uspevaju, da za rela tivno mali novac poku{avaju da ulep{aju vlastiti imid`. U tom pogledu je i sam au tor opravdano dosta oprezan i kriti~an prema “bogatom Zapadu”, tamo{njim “restitucionalnim filantropima i mece nama”. Drugi, pak, tvrde i dokazuju da je ipak bolje da `rtve i njihovi najbli`i dobiju barem ne{to nego ni{ta! Ova opisana “rastu}a plima resti tutivnosti” u svetu, i pored svih manjka vosti i ograni~enja, verovatno (nadajmo se), barem u izvesnoj meri poja~ava ionako prili~no male izglede Srbije da ipak, u neko dogledno vreme, poku{a da dobije kakvutakvu od{tetu za NATO razaranja i pogibije tokom njihove inter vencije. Mo`da, ~ak, i za sve pretrpljeno u Drugom, pa i Prvom svetskom ratu. Jer, evo, ~ak i restitucionalna prava i opravdana od{tetna potra`ivanja iz jo{ ranijih vremena kao da polako, malo po malo, dolaze na dnevni red. Zbog toga moramo i mi uporno poku{avati da idemo tim putem. 317 Hereticus, 1/2009 Vladimir Markovi} Bo{ko Risimovi} – U oluji, 1943. 318 Epski lirizam Ksenije Ze~evi} (1956 – 2006) ......................... IN MEMORIAM ......................... EPSKI LIRIZAM KSENIJE ZE^EVI] (1956 – 2006) Ksenija Ze~evi} predstavlja jednu od najzna~ajnijih i najosebujni jih stvarala~kih li~nosti srpske kulture druge polovine dvadesetog veka i prve decenije novog milenijuma. Obdarena mnogim, na prvi pogled ~ak i nespojivim, gotovo opre~nim talentima koji su ostavili neizbrisive tragove u raznim vidovima umetni~kog kazivanja – od osobenog pijani sti~kog izvo|a~kog ume}a, preko razu|enog, raznovrsnog i prebogatog kompozitorskog opusa, ~iji se obim jo{ ne da ni pribli`no sagledati a jo{ manje precizno odrediti, sve do autenti~nih pesni~kih uzleta, lucidnih literarnoesejisti~kih ogleda i akribi~nih muzi~kokriti~arskih novinskih uvida – ova samorodna umetnica ostavila je za sobom delo koje svekoliku kulturnu javnost obavezuje da ga preispita i prevrednuje, a samu autor ku postavi na ono vrednosno mesto koje joj istinski pripada i koje ona bespogovorno zaslu`uje. To je osnovni razlog koji je motivisao i nagnao ~elne ljude BELEFa da objave monografiju o Kseniji Ze~evi} i da tu osetljivu i slo`enu obave zu ispisivanja njenog `ivotopisa i ocenjivanja dometa njenog stvarala{tva povere uglednoj teoreti~arki muzike, meritornoj kriti~arki i hroni~arki muzi~kih zbivanja u nas, Branki Radovi}. Knjiga koja je pred ~itaocima trebalo bi da simbolizuje ne samo oma` jednoj prerano nestaloj umetnici renesansnih osobina, niti protokolarni otaljavaju}i dug jedne institucije prema svom odanom i dirljivo posve}enom saradniku, ve} je, podjednako, i podsticaj za intradisciplinarno i smotreno izu~avanje njenog dela koje iz mi~e svim konvencijama i formalnoteorijskim standardima, ali i impuls za ozbiljno antropolo{kokarakterolo{ko dijagnostikovanje na{e kolektivne sklonosti da osen~imo, da osujetimo i, ako je mogu}e, unizimo svaku stva rala~ku personalnost koja se, ~ak i nesvesna same sebe i svojih vrednosti – uzdi`e iznad mirne povr{ine prose~nosti na koju su svi svikli. Jer, “slu~aj” Ksenije Ze~evi} – da ga mo`da i nezgrapno, eufemi sti~ki nazovemo – najpregnantnije i najuzbudljivije dokazuje da, na`alost, u ovoj opakoj sredini nema ve}e zavisti od one koju izaziva milost dara. Tako se ova umetnica i svojim delom, i svojim stradalni~kim posrtanji 319 Hereticus, 1-2/2009 In memoriam ma i vite{kim uspenjima, pridru`ila onima koji su zbog svoje darovitosti, zbog svoje apartnosti i zbog svoje “neprilago|enosti” palana~kom duhu, tom istom duhu morali da plate najvi{u mogu}u cenu – svoj `ivot: ona se, dakle, svojom sudbinom, a bez svoje volje, priklju~ila onom sramnom redu za `ivota `igosanih, odba~enih ili “prisilom” prihva}enih (“prisilom” belodanog, nastrljivoo~iglednog, neukrotivog talenta) izrednih glava na{e kulture kakve su, da pomenemo samo najmarkantnije, u dalekoj pro{losti, bile Laza Kosti}, od te neuni{tive a svemo}ne ~ar{ije nazvan “ludi Laza”, ili Slobodan Jovanovi}, ili, u novije doba, Danilo Ki{ ili Borislav Peki}. Mihiz je svojevremeno izrekao jednu smelu a njemu svojstvenu tvrdnju da nema ve}e po~asti koju srpska kultura mo`e odati jednom stvaraocu od one da se taj umetnik nazove samo po svom imenu. Branka Radovi} je, mo`da i bez znanja o ovoj otre`njavaju}oj primedbi vrcavog Sremca, osetila – dobro upoznav{i njen `ivot iz dugih i o~igledno dirljivih razgo vora sa kompozitorkinom majkom, i pomno analiziraju}i njeno delo, ne ostavljaju}i pritom nijedan segment njenih raznovrsnih tvorevina u senci, neosvetljenim – da monografija o ovoj umetnici treba da nosi naziv samo po njenom imenu, “Ksenija”, a da je njeno prezime naprosto izli{no: i za njenog `ivota, a napose nakon njene iznenadne smrti, koja je dala obol njenoj celokupnoj li~nosti, bilo je sasvim dovoljno u muzi~kim i {irim kulturnim krugovima uskliknuti samo njeno ime – Ksenija – pa da se zna da je re~ o jednoj nepatvorenoj prepoznatljivoj esteti~koj pojavi, kojoj je prezime slu`ilo kao oznaka za li~nu kartu, ali ne i kao oznaka za stvara la~ku legitimaciju. Ona je bila i ostala isklju~ivo reprezentant svoje samobitnosti, svoje samo}e i svog usamljeni{tva, ali nikako ne i nekakvog kolektivnog pokreta ili pravca: ona nikad nije predstavljala – iako su se mnogi upinjali da to doka`u, da je svrstaju – ono imaginarno, a u dvadesetom veku vi{e puta politi~ki ili ideolo{ki materijalizovano, zamjatinovsko “MI”. Zbog toga nije nimalo slu~ajno {to se autorka ove knjige o Kseniji na vi{e mesta latila upravo njenih sopstvenih re~i, u kojima se ona o{tro suprotstavlja svemu {to nema pe~at izrazite individualnosti, i {to se lako mo`e podvesti pod ritualni, pokad{to i paganski uobli~eni plural: “... in spiracija le`i u meni.” “Ovo jeste velika nesre}a (misli na rat iz 90ih – na{a primedba) i ona je samo na neki na~in fokusirala pravac kuda }e se moja energija prenijeti. Ali ne dao Bog da to bude povod da se inspiracije ra|aju. Mo`e te me zatvoriti u iglo na Aljasci ili u neko pleme u Africi, stvara}u isto. Kompletna strast i rat i propast, sve nosim u sebi, Ja ne znam za jedan spoljni uticaj. Ne pamtim da se desilo ne{to povodom ~ega sam ja ne{to napravila... Sve je ovdje unutra”. (Na{i kurzivi). 320 Epski lirizam Ksenije Ze~evi} (1956 – 2006) Nema boljeg demantija od ovog koji smo upravo naveli, da je Kseni ja Ze~evi} bila povodljiva za bilo kakvim dnevnopoliti~kim stimulusima, {to nipo{to ne zna~i da je bila imuna na nepravdu, na tu|e patnje i tu|e tragedije. Naprotiv. Ali i kada je stvarala~kim ~inom stigmatizovala dramu svog naroda i gubljenja kontura, odnosno definicije njegovog nacionalnog bi}a, ona je to ~inila – da se na~as oslonimo na Jungovsku terminologiju – kao “metafizi~ko ozvu~enje jednog kolektivnog arhetipa” – zbog ~ega je i svaki poku{aj zloupotrebe njenih tvorevina u neke trenutne, partiku larne potrebe i interese bio osu|en na totalni debakl. Jer ona je `ivela i stvarala vo|ena mi{lju da nema “rodoljublja bez ~ovekoljublja”, pa je i to jedan od razloga zbog kojih njena romanti~arska, nesvrhovita priroda nije mogla biti instrumentalizovana u banalne ciljeve ove obezlju|ene, bezlogosne, bezose}ajne, roboti~ke civilizacije. Otud i plemenita potreba autorke ove monografije Branke Radovi} da intenzivni sklop kriti~arske svetlosti spusti na izrazitu individualnost Ksenije Ze~evi}, individualnost koja mo`e biti – u neizbe`nim te`njama ka svo|enju – zajedni~kim imeniteljima svih njenih talenata, od kojih svakom slu{aocu Ksenijinih kompozicija i ~itaocu njene literature zastaje dah. “Poslednji o~ajni~ki krik koji je postojao u ovom veku je ’hipi’ pokret... Hipi pokret nije bio bitan samo zbog ljubavi i mira koji je pro pagirao, ve} pre svega zato {to je u osnovi imao princip improvizacije, a ona je osnova individualnosti... Nije bitno koju muziku volite ve} princip po kome se ona stvara. Bila je to strahovita snaga koja te`i ka slobodi, samim tim opre~na tendenciji ovog veka za uni{tavanjem individualnosti”. (Na{i kurzivi). Tom naporu da svim svojim stvarala~kim silama, svojim moralnim bi}em i svojom `udnjom da “omuzikali” lepotu samotni~ke pobune, da se, dakle, odupre “tendenciji” ovog veka da zatre kosmi~ku izuzetnost svakog pojedina~nog, jedinstvenog umetni~kog glasa, Ksenija Ze~evi} je posvetila svoj prerano ugasli `ivot, o ~emu re~ito, ne i pateti~no, verodo stojno svedo~i knjiga Branke Radovi}, koja nije apologetska, ali koja je, po svojim smelim uvi|anjima, provokativna i opominju}a istovremeno. ^ak i kada sa svog utemeljenog muzikolo{kog svetonazora stavlja odre|ene, ne tako bitne primedbe upu}ene Ksenijinoj “muzi~koj poeti ci”, Branka Radovi} nijednom ne dovodi u pitanje originalnost njenih ekstati~nih pijanisti~kih interpretacija, interpretacija obojenih osobenim Ksenijinim erotizmom, niti originalnost njenog kompozitorskog nastoja nja: “Nije to bilo besprekorno, nije mo`da ni sasvim pijanisti~ki stasalo sviranje, ali je bilo originalno, samo njeno i o~aravaju}e. Dok sam je slu{a la kako muzicira, pomislila bih – samo je klavir njeno polje. A kad bi se neke ~udesne dubine poezije u muzici razotkrivale iz njenih kompozicija, rekla bih – ne, ona je ro|eni kompozitor. 321 Hereticus, 1-2/2009 In memoriam Ni kao kompozitor nije imala potrebu da dovr{ava stvari, da perfek cionisti~ki posla`e sve slojeve i elemente. Nekada nabacani, taktovi njene invencije, me|utim, prepoznatljivi su u svakom papiru koji je ostavila...” (Na{i kurzivi). Ima li ve}e pohvale jednom prebogatom umetni~kom opusu od ove, upravo citirane? Naravno da nema! Ksenija Ze~evi} osetila je u sebi bruj korena koji se`u daleko u vekove, ali je i umela i morala da ih upodobi, da ih saobrazi svom ranjivom i drhturavom stvarala~kom lirizmu. Otuda i naziv ovog skromnog predgovora “epski lirizam Ksenije Ze~evi}”, koji sigurno obuhvata makar deo njene filozofije `ivota i umet nosti, ali koji je, jo{ sigurnije to tvrdimo, nedostatan da prepokrije sve proplamsaje, ozarenja i zra~enja Ksenijine neponovljive li~nosti i njenog samosvojnog umetni~kog traganja, traganja i lutanja za slobodnim izra zom, za otiskom devetnaestovekovnog nemirnog srca u uzravnjenom pustinjskom pejza`u dvadesetog veka. Namerno izbegavamo da pominjemo skandal zbog kojeg je Ksenija Ze~evi} postala gra|anin drugog reda i zbog kojeg su njena potonja dela do~ekivana organizovanom i dobro orkestriranom “zaverom }utanja”. Svojim darom ona je dokazala da je izvan svih redova, prvih ili drugih... Utoliko pre {to je, kao i svaki veliki, istinski umetnik imala ose}anje za prekogniciju: “\avolje rabote na plo~niku. Ja imam potrebu za sigurno{}u, ali tu sigurnost ja stvaram i ome|ujem. Vani, izvan mog prostora ~eka sva{ta, ~eka neumijesna rije~ i ne{to mnogo u`asnije.” (Na{ kurziv). Kao izdava~i, zahvalni smo Branki Radovi} {to se uop{te odva`i la da napi{e jednu tako ozbiljnu i izazovnu knjigu, a Ksenijinim bliskim prijateljima na dirljivo potresnim ispovestima, koje }e, mo`da, Kseniji ipak do{anuti da je vani, izvan njenog prostora slobode i sigurnosti, ~eka i poneka umijesna, ~asna i ne`na rije~... To je najmanje {to je ona kao umetnik zaslu`ila. @eljko Simi} 322 Epski lirizam Ksenije Ze~evi} (1956 – 2006) UPUTSTVO ZA SARADNIKE Po`eljan font – Times New Roman, 12 pt Prored – Nije va`an, po`eljan 1,5. Margine – Po`eljno je da leva bude 3,5 cm, a desna 3 cm. Naslov rada – Pi{e se na sredini, velikim slovima (font 14 pt) i boldom. Podnaslovi se pi{u na sredini, malim slovima i boldom, i numeri{u se arapskim brojevima. Ukoliko u podnaslovu ima vi{e celina, one se tako|e ozna~avaju arapskim brojevima (npr. 1.1., 1.1.1., itd.) Du`ina teksta – Tekstovi po pravilu ne treba da budu du`i od jednog au torskog tabaka, koji iznosi 16 strana od 28 redova sa 66 znakova u redu, odnosno 28.800 znakova (font Times New Roman, 12 pt). U slu~aju da tekst, iz odre|enog razloga, mora da pre|e ovaj obim, molimo saradnike da se obrate glavnom ure dniku ili njegovom zameniku, koji }e proveriti da li postoje tehni~ke mogu}nosti za objavljivanje du`eg teksta. Fusnote – Koristiti za citiranje autora i izvora (font 10 pt). U fusnotama obavezno navesti broj strane izvora odakle je preuzet navod, odnosno podatak. Tabele, slike i grafikoni – Ukoliko u radu postoje tabele, slike i grafikoni, oni treba da se na|u u tekstu (isti font i prored kao za osnovni tekstu koristi se i za tabele i grafikone). Svaka tabela, slika i grafikon moraju da budu ozna~eni rednim brojem. Nakon oznake i broja, navesti naziv tabele, slike ili grafikona. Izvor iz kojeg su preuzeti mora da bude naveden u radu, i to u fusnoti. Pisanje stranih imena i re~i – Strana imena se transkribuju }irilicom na srpskom jeziku kako je predvi|eno pravopisom srpskog jezika, odnosno kako se izgovaraju, a prilikom prvog pominjanja u tekstu njihovo prezime se navodi u zagradi u izvornom obliku (na stranom jeziku) italikom, npr: Maks Veber (Max Weber). Pravila citiranja – Pri navo|enju odrednica u fusnotama molimo saradni ke ~asopisa Hereticus da se dr`e slede}ih pravila: 1. Citiranje monografija (knjiga): • U fusnoti se najpre navodi ime, a zatim prezime autora. Ukoliko je re~ o grupi autora, navode se imena i prezimena svih autora. Ukoliko je re~ o zborniku stavlja se ime urednika (prire|iva~a), a u zagradu se stavlja (ur.). • Naziv dela se pi{e italikom. • Nakon naziva dela pi{e se izdava~, koji se zapetom odvaja od naslova dela. • Nakon izdava~a sledi zapeta i mesto i godina izdanja dela. Izme|u mesta i godine izdanja dela ne pi{e se zapeta. • Iza godine navodi se strana ili stranice, ukoliko ih je vi{e, iz kojih je preuzet citat. • Na kraju fusnote obavezno se stavlja ta~ka. • Kada je u pitanju zbornik, prvo se navodi ime i prezime autora ~lanka koji je iz zbornika citiran. Zatim sledi naziv ~lanka pod navodinicima. 323 Hereticus, 1-2/2008 • Iza naziva ~lanka sledi zapeta i “u:”, a zatim se zbornik citira na isti na~in kao i monografija, osim {to se iza imena urednika stavlja “(ur.)”. • Ukoliko postoji vi{e autora knjige ili ~lanka (do tri), razdvajaju se za petom. • Ukoliko se citira knjiga ili ~lanak sa vi{e od tri autora, navodi se samo ime i prezime prvog od njih, uz dodavanje skra}enice et alia (et. al.) italikom. • Za “vidi” koristi se skra}enica V., a za “uporedi” skra}enica Upor. Primer za monografiju: Veselin ^ajkanovi}, O srpskom vrhovnom bogu, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1941, 25; ili Veselin ^ajkanovi}, O srpskom vrhovnom bogu, Srpska kraljevska aka demija, Beograd 1941, str. 25. Primer za zbornik: Dragi{a Vasi}, “Karakter i mentalitet jednog pokoljenja”, u: Bojan Jovanovi} (ur.), Karakterologija Srba, Nau~na knjiga, Beograd 1992, str. 56. 2. Citiranje ~lanaka iz ~asopisa: • Prvo se navodi ime i prezime autora. • Naziv ~lanka se navodi pod navodnicima. • Nakon naziva ~lanka slede znaci izvoda, zapeta, i naziv ~asopisa otkucan italikom. • Iza naziva ~asopisa navodi se broj ~asopisa. • Godina se navodi nakon broja i to u zagradi. • Nakon godine navedene u zagradi sledi zapeta i broj strane koja je ci tirana. • Na kraju fusnote obavezno se stavlja ta~ka. Primer za citiranje ~lanka: Milo{ \uri}, “Problem zavisnosti kultura”, Novi vidici, br. 1 (1928), str. 223; ili Marinko Arsi} Ivkov, “Gu{enje umetni~kih sloboda u komunisti~koj Srbi ji”, Hereticus. ^asopis za preispitivanje pro{losti, tom I, br. 1 (2003), str. 31. 3. Ponovljeno citiranje: • Ukoliko se u radu citira samo jedan tekst odre|enog autora, kod ponov ljenog citiranja tog teksta, posle imena i prezimena autora, sledi op. cit., ili nav. delo, zapeta i broj strane koja je citirana. Primer: Veselin ^ajkanovi}, op. cit., str. 55. • Ukoliko se citira vi{e radova istog autora, bilo knjiga ili ~lanaka, prvi put naziv svakog rada se navodi u punom obliku. Svaki naredni put vodi se ra~una o tome koji je poslednji citirani rad tog autora u fusnoti. Ako prethodni citirani rad nije isti onda se navodi ime autor, naziv dela italikom, zapeta i broj strane koja citirana. Primer: Veselin ^ajkanovi}, O srpskom vrhovnom Bogu, str. 66. • Ukoliko se citira tekst sa vi{e strana koje su ta~no odre|ene, one se razdvajaju crticom, posle ~ega sledi ta~ka. Ukoliko se citira vi{e strana koje se ne odre|uju ta~no, posle broja koji ozna~ava prvu stranu navodi se “i dalje” sa ta~kom na kraju. Primer: Veselin ^ajkanovi}, O srpskom vrhovnom Bogu, 5561. 324 Uputstvo za saradnike Primer: Veselin ^ajkanovi}, O srpskom vrhovnom Bogu, 66 i dalje. • Ukoliko se citira podatak sa iste strane iz istog dela kao u prethodnoj fu snoti, koristi se latini~na skra}enica za ibidem italikom, sa ta~kom na kraju (bez navo|enja imena i prezimena autora). Primer: Ibid. • Ukoliko se citira podatak iz istog dela kao u prethodnoj fusnoti, ali sa razli~ite strane, koristi se latini~na skra}enica Ibid., sa zapetom, i navodi se odgovaraju}a strana i stavlja ta~ka na kraju. Primer: Ibid., 75 4. Citiranje propisa • Propisi se navode punim nazivom u kurentu – obi~no, potom se italikom navodi glasilo u kojem je propis objavljen, a posle zapete broj i godina objav ljivanja, ponovo u kurentu – obi~no. Primer: Zakon o izvr{nom postupku, Slu`beni glasnik RS, br. 125/04. • Ukoliko se pomenuti zakon citira i kasnije, prilikom prvog pominjanja posle crte navodi se skra}enica pod kojom }e se propis dalje pojavljivati. Primer: Zakon o izvr{nom postupku – ZIP, Slu`beni glasnik RS, br. 125/04. • Ukoliko je propis izmenjivan i dopunjavan, navode se sukcesivno brojevi i godine objavljivanja izmena i dopuna. Primer: Zakon o dru{tvenoj brizi o deci, Slu`beni glasnik RS, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 8/94. • ^lan, stav i ta~ka propisa ozna~ava se skra}enicama ~l., st., i ta~. Primer: ~l. 7, st. 2, ta~. 4, ili ~l. 3, 4, 5, i 7., ili ~l. 59, itd. 4. Citiranje tekstova sa interneta • Citiranje tekstova sa interneta treba da sadr`i naziv citiranog teksta, adresu internet stranice i datum pristupa stranici. Primer: Roger Clarke, “Biometrics and Privacy”, studija preuzeta sa ad rese htpp://www.anu.edu.su/people/Roger.Clarke/Biometrics.html. 15. april 2001. Posebne napomene: • Radovi se predaju u {tampanom i elektronskom obliku, s napomenom autora u kom pismu treba da se {tampaju – }irilicom ili latinicom. • Svaki ~lanak treba da ima sa`etak i klju~ne re~i na engleskom. Rezime i klju~ne re~i mo`ete da po{aljete na srpskom po{to ~asopis ima mogu}nost da obezbedi prevod sa`etka i klju~nih re~i na engleski. • Redakcija zadr`ava pravo da prilago|ava rad op{tim pravilima ure|ivanja ~asopisa i standarda srpskog jezika. • Svi ~lanci se daju na UDK klasifikaciju, i posle {est meseci do godinu dana dostupni su i preko vebsajta ~asopisa. Za sada su dostupni besplatno. • ^asopis, na`alost, nema sredstva da saradnicima ispla}uje honorar, ali zato svaki saradnik mo`e da dobije broj primeraka koji mu je potreban. Redakcija ~asopisa Hereticus 325 Hereticus, 1-2/2009 326 In memoriam H E R E T I C U S Journal for the Re-examination of the Past Vol. VII (2009), No. l-2 TABLE OF CONTENTS Introductory Note . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 OVERCOMING THE PAST – MYTH OR REALITY Joahim Perels Myth about Overcoming the Past . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vladimir Petrovic Historians facing the Challenge of Overcoming the Past . . . . . . . Jovica Trkulja Aphorises of the Legal Overcoming of the Past in Serbia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Slobodan G. Markovic Social Importance of Property Restitution and Europeanisation of Serbia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Srdjan Cvetkovic Structure of Political Convicts in Serbia and Yugoslavia in the period from 1945 to 1985 . . . . . . . . . . . . . 11 19 35 59 72 Research Predrag Vukasovic Hippocrates and the Contemporary Relevance of his Oath . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Milojica Sutovic Liberation of Kosovo/or Serbia’s Access to the Sea . . . . . . . . . . 109 Translations Joahim Fest Hitler’s Biography . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Essays Neven Cveticanin A Note on the Institutional School of Thought as the Essence of European Identity . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 327 Hereticus, 3-4/2008 Jaroslav Hasek A Financial Problem Uvodnik Developments . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Events Vladimir Petrovic Overcoming the Past in Germany 1989–2009 . . . . . . . . . . . . . . . . 155 Marinko M. Vucinic Challenges of a Crisis and the Democratic Society . . . . . . . . . . . . 160 Views Dusko M. Celic Pogrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marinko M. Vucinic IInstallation of Bizarreness . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ilija Markovic Aphorism as the Last Fortress of Resistance . . . . . . . . . . . . . . . . Interviews Messages and Morals of Serbian October (12) Dragana Kuzmanovic We shall be Tenants in Our Own Homes ................... Controversies Tomislav Krsmanovic On Misconceptions of Repression after 1948 ................ 167 169 173 178 195 Memories Djuro Djurovic Contemplations about Death . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 Milovan Djilas Encounter with Stalin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 Dossier Castrated Tutorship – Censorship of Competitors in Orations Introductory Note (Dejan Mili}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Censorship of Competitors in Orations Competition in Oration (Svetlana Gradinac) . . . . . . . . . . . . . . . . Rulebook on Republic Competition of Secondary Schools in Orations . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Objections on Rulebook (S. Avramovi}, J. Trkulja, S. Gradinac, Dejan Mili}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . “Censorship in Orations” – Media Coverage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Epilogue . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 243 245 248 250 251 279 Uvodnik Retrospectives and Review Articles Jovica Trkulja “Political Memories” of Dragoljub Jovanovi} . . . . . . . . . . . . . . . . Miodrag Rai~evi} A Note on Dragoljub Jovanovi}, the writer . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ratomir Damjanovi} Logos–Etos–Patos (regarding the book “Rhetorike techne – Oration Skills” of Professor Sima Avramovi}) . . . . . . . . . . . . . . . Ljubomir Petrovi} Between Science and Politics (Mira Radojevi}, Scientist and Politics, Political Biography of Bo`idar V. Markovi}, 1874–1946) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Miroslav Svir~evi} New Views on Principles of Justice and Political Freedom (F.A. Hayek, Law, Legislation and Liberty) . . . . . . . . . . . . . . . . . Vladimir Petrovi} From No Way Out to Paths and Deviations of Rechtsstaat (Jovica Trkulja (ed), Paths and deviations of Serbia’s Rechtsstaat) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vladimir Markovi} Tide of Restitution in Contemporary World (Elazar Barkhan, Guilt, Nation, Restitution and Correction of Historical Injustice) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . In memoriam @eljko Simi} Epic Lyrics of Ksenija Ze~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 290 295 305 310 314 316 319 Guidelines for Contributors . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 329 Hereticus, 3-4/2008 Uvodnik Objavljivanje ovog broja pomogao je B alkanski fond za demokratiju CIP – Êàòàëîãèçàöè¼à ó ïóáëèêàöè¼è Íàðîäíà áèáëèîòåêà Ñðáè¼å, Áåîãðàä 1-2/2009 HERETICUS: ~asopis za preispitivanje pro{losti / glavni i odgovorni urednik Jovica Trkulja. - Vol. 7, No. 1-2 (2009) . - Beograd (Goce Del~eva 36): Centar za unapre|ivanje pravnih studija, 2009-. - 23 cm ISSN 1451-1582 = Hereticus COBISS.SR-ID 109429004 330
