Orchestra magazin broj 17/18 - PDF

Transcription

Orchestra
17/18
2000.
åasopis za umetniåku
igru
Ekskluzivno: Jiri Kylian
INTERVJU: E. Papo, A. Asilmuratova, M. Lazi}, G. Mayer
Prix de Lausanne 2000.
NY International Ballet Competition 2000.
Australija/Austrija/BiH/Engleska/Francuska/Hrvatska/Italija/
Kanada/Nema~ka/Poljska/Rusija/Slovenija/SAD/[vajcarska/
N
e æelim viãe da piãem uvodnike. Kakva vajda od njih? Prostor koji zauzimju na drugoj strani
korica moæe se mnogo bolje iskoristiti, recimo, za neku divnu baletsku fotografiju. Posle
ãest godina, uvodnici su za mene postali prava noñna mora. To nikako ne znaåi da ne znam
o åemu bih pisala. Baã naprotiv. Tema za uvodnike ima i previãe. U tome i jeste problem.
Ne æelim viãe da obaveãtavam åitaoce da se naã åasopis ne sme prodavati u baletskim ãkolama Beograda i Novog Sada. Ne æelim ni da navodim razloge koji su doveli do te odluke. Valjda
uprave ãkola znaju ãta rade? Moæda su naãa baletska deca potpuno informisana, samo ja to joã
ne znam. Naã åasopis njima, oåigledno, nije potreban, a njihove direktorke su, svakako, potpuno
u pravu kada ãest godina odbijaju svaku saradnju s naãom redakcijom. Ne æelim viãe da piãem
uvodnike u kojima molim sve, åija je to duænost i koji su za to, u krajnjoj meri, i plañeni, da spasavaju naã balet od totalne propasti. Mogu samo da molim Boga da novi direktor beogradskog
Baleta, Viãnja Œordjeviñ, bude dovoljno jaka, zdrava, mudra i veãta, pa da joj uspe da beogradskim baletskim umetnicima vrati profesionalno dostojanstvo i druãtveni ugled koji im po svemu
pripada. Da svojom ljubavlju za balet, zarazi sve oko sebe, jer, åesto nam je samo ljubav potrebna, pa da stvari krenu na bolje.
Ne mogu viãe da se plaãim za buduñnost Festivala koreografskih minijatura. Jedina igraåka
manifestacija koju imamo pojavljuje se jedanput godiãnje, kao kometa, obasja, pa nestane bez
traga. Festival åije se nagraœene koreografske kreacije ne izvode ni na jednoj pozornici u gradu
i nije festival. O organizovanim gostovanjima po Srbiji da i ne govorim. Da se razumemo, u vreme
odræavanja Festivala oseñam se potpuno svetski, a bila sam jednom i sreñni ålan æirija. Za Festival
bih uradila sve, ali, da li je to moja duænost?
Ne æelim da piãem o znaåaju i pozitivnim posledicama na naãu umetnost igre åina vrañanja
(!?) beneficiranog radnog staæa baletskim stradalnicima u Jugoslaviji. Taj bi zakon trebalo doneti
po hitnom postupku, ali...eh! Trebalo bi, valjda, da budem sreñna ãto se viãe pred zakonom ne
vode u rubrici “estrada”... Da li moj uvodnik treba da prozove Udruæenje baletskih umetnika Srbije
i podseti ih da se oni prvi moraju na sav glas, medijski i proceduralno, boriti za to? Moæda, ali
Udruæenje kao da je ponovo prestalo da postoji. Pa ko ñe onda, u ime naãih umetnika, “kupiti”
kartu za ovaj zahuktali “voz u buduñnost”? Ako se sada ne ukrcamo, kada ñemo? Pitam se, ãta to
ima Udruæenje dramskih umetnika Srbije, a UBUS ne? Ne æelim viãe da maãtam o prvoj jugoslovenskoj Akademiji za igru, o prvim baletskim pedagozima sa sveãñu o ogromnoj liånoj odgovornosti
za svako dete ponaosob, o gostujuñim pedagozima i koreografima sa svih strana sveta, o naãim,
ãkolovanim koreografima koji stvaraju na novim, savremenim igraåkim tehinkama.
Ne mogu viãe da priæeljkujem nove, obrazovane, mlade baletske kritiåare. Ni u najlepãem
snu ne mogu da zamislim mladog struånjaka, istoriåara igre, kome smo poverili da od zaborava
saåuva sve dobro ãto smo uradili? Gde je reånik baleta? Gde je enciklopedija igre?
Ima toga joã mnogo, ali - ne mogu viãe.
Od ovog broja, svako slovo naãih autora i saradnika i svaka fotografija, u s teãkom mukom
realizovanim buduñim brojevima åasopisa, biñe moj uvodnik. To je moj posao.
I niãta viãe.
S poãtovanjem
Ivana Milovanoviñ
Primabalerina Viãnja Œorœeviñ postavljena je na mesto
direktora Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu
5.decembra 2000. godine. Velikoj umetnici, stalnom
saradniku i prijatelju naãeg åasopisa, åestitamo!
Redakcija
Åasopis pomoglo Ministarstvo kultur e Republike Srbije i Sekr etarijat za kulturu grada Beograda
CENA 200,00 DINARA
Godiãnja pretplata (åetiri broja):
550,00 din / za inostranstvo 40 DEM
Prodajna mesta:
Narodno pozoriãte (biletarnica); Knjiæare: “Aleksandar Beliñ”; “Stubovi kulture” (Beograd i Uæice); “Nolit” (prod. 8);
“Nauåno delo”; “Srpska knjiæevna zadruga”; “Kultura”
(Kosovska) i “Mala knjiæara” BIGZ (Poæeãka); “Sava centar”
Prosveta; “Plato” i Baletski studio “Orchestra”.
Knjiæare: “Solaris” (Novi Sad) i “Prosveta” (Niã).
Ivana Milovanoviñ, osnivaå i direktor
Marija Jankoviñ, glavni i odgovorni urednik
Branka Rakiñ struåni savetnik i kritiåar åasopisa
Ålanovi redakcije:
Ksenija Dinjaãki, baletski pedagog
Mr Vesna Kråmar, teatrolog
Minja Katiñ-Ãerban, novinar-saradnik
Marija Babiñ-Milovanoviñ, novinar-saradnik
Ivana Milanoviñ, Internet news (urednik)
Sekretarica redakcije:
Svetlana Joåiñ
Prodaja i marketing:
Nenad Stanojeviñ, 063 275 003
Stalni saradnici:
Dobrila Doãen,
Viãnja Ðorðeviñ,
Aleksandra Ðuriåiñ,
Milica Jovanoviñ,
Nadeæda Mosusova,
Anika Radoãeviñ,
Isidora Staniãiñ,
Teodora Sujiñ,
Jelena Ãantiñ
Ksenija Ãukuljeviñ-Markoviñ,
Milica Zajcev,
Mirjana Zdravkoviñ,
Rea Æivkoviñ…
Dopisnici iz inostranstva:
Xenia Rakic (Njujork)
Judith Otten (Njujork)
Jekaterina Belova (Moskva)
Zoja Bojiñ (Sidnej)
Dragoslava Koprivica (Pariz)
Helen Ciolkoviå (Pariz)
Tamara Vajagiñ (Toronto)
Breda Pretnar (Ljubljana)
Emilija Dæipunova (Skoplje)
Dizajn:
Nenad Bañanoviñ
Sadr`aj
Jugoslavija
Gosti beogradskog Baleta
Australija
Mi{ljenja-rasizam u baletu
Austrija
BiH-intervju: E. Papo
Engleska
Ekskluzivno-intervju: J. Kylian
Francuska
Intervju: A. Asilmuratova
Hrvatska
Italija
Jubileji: L. Sotlar
Kanada
Iz baletske lo`e
Intervju: M. Lazi}
Nema~ka
Orchestra mail
Poljska
Intervju: G. Mayer
Rusija
Slovenija
NYCB-repertoar
SAD
Alternativna scena
Baletska {kola
[vajcarska
Se}anja
Nove knjige
Info
O~ima medicinskog stru~njaka
Rezime
UBUS
2
24
26
29
30
32
34
38
42
56
58
60
61
62
76
78
80
81
82
84
86
89
90
92
112
117
118
122
126
127
132
134
136
Web dizajn:
Tea Nikoliñ
Tehniåki urednik:
Duãan Ãeviñ
Prepress:
TG Design, Ãafarikova 3, Beograd, tel. 3229-250
Adresa redakcije:
Ñirila i Metodija 2a/III, Beograd,
Fax/tel. 00381 11 311-66-49, 00381 11 403-443
(posle 16h);
e-mail: [email protected]
Æiro-raåun:
40811-620-6-16-303-51-5334538 “Beobanka”
Devizni raåun:
70806-1245976172 CHASE MANHATTAN BANK AG,
FRANKFURT/M, FR GERMANY SWIFT: CHASDEFX
(na ime Ivana Milovanoviñ)
Kompjuterski unos:
Jadranka Rastoviñ i Dejan Vuceliñ
Ãtampa:
“Grafonin”, Francuska 3, Beograd, tel. 625-984
Rukopisi se ne vrañaju.
ISSN 0354-7922
naslovna strana: Instinct, D. Parsons i V. Malakhov,
kor. D. Parsons, foto L. Greenfield
1
Orchestra
❀-❄
2000.
Jugoslavija
Juå e, danas, sutra
U potrazi za
Miãa Mustapiñ
novim
Miãa Mustapiñ
Labudovo jezero,Korina Dumitresku i Denis Kasatkin
Slike,Aãhen Ataljanc i Denis Kasatkin
Orchestra
❀-❄
2000.
2
Prilikom poslednjeg gostovanja Korine Dumitresku u predstavama Labudovo jezero i Uspavana lepotica s beogradskim Baletom, otiãla sam da napokon
vidim tu toliko hvaljenu umetnicu, ali sam sve vreme,
uglavnom, posmatrala Denisa Kasatkina koji me je
zaista iznenadio i obradovao svojim tehniåkim uspehom kakav uopãte nisam oåekivala, tako da nisam
mogla åak ni da mu se potiho nadam.
Sliåno mi se dogodilo i na predstavi Grk Zorba, jednoj od poslednjih pred gostovanje u Beogradu, povodom pedesete godiãnjice novosadskog Baleta, kada
sam otiãla u pozoriãte, naroåito zbog Konstantina
Kostjukova u naslovnoj ulozi, a iznenadio me je, i gotovo svu moju paænju prikovao Milan Laziñ u ulozi
mladog ljubavnika Nika.
Ne mislim, niti æelim, da umanjim vrednosti onih
prvih imena, ali zadovoljstvo koje sam osetila otkrivajuñi ta nova, prevazilazi samo iznenaœenje.
Denisa Kasatkina nisam veoma dugo gledala u nekoj klasiånoj ulozi. Mislim da je poslednji put to bilo
u obnovljenoj Æizeli novosadskog Baleta. On je tom
prilikom nastupio u seljaåkom Pas de deux zajedno s
Dalijom Imaniñ i ja, nakon toga, nisam viãe poæelela
da ga gledam, åak sam se i klonila toga. Tako sam i
na Labudovo jezero s Korinom Dumitresku otiãla razoåarana podelom i teãka srca, ali nju je napokon
ipak trebalo da vidim — a videla sam uglavnom njega. Ne znam åija je zasluga, koji je pedagog uspeo
toliko, ali Kasatkinove noge, posebno stopalo, dobile
su potpuno novu strukturu i liniju. On je zaistinu postao pravi klasiåni igraå. Gornji deo tela joã uvek nije
idealno usaglaãen s interpretativnim uspehom donjega i on sâm, kao i njegov pedagog ili mentor, moraju da joã viãe posvete paænju Denisovom grudnom
koãu i ramenima. Time bi njegova liånost postigla visoku harmoniånost klasiånog izraza.
Ne æelim da poredim nivo Korine Dumitresku,
prve dame bukureãtanskog Baleta, trupe åije su vrednosti daleko iznad naãih, s Denisom Kasatkinom tek
u razvoju. Svejedno, moram da kaæem da me ona
ipak nije oduãevila koliko sam oåekivala. Åak ni njena
tehniåka spremnost nije zadovoljavala pojam njenog
imena. Odgledavãi samo jednu predstavu te gotovo
stalne goãñe beogradskog Baleta, nisam u poziciji da
dâm neko definitivno miãljenje o vrednostima te, u
nas, tako popularne umetnice. To ñu uz viãe iskustva
uåiniti drugi put.
naåin, jer nije åudno ãto je filmska Hortans za tu ulogu zasluæeno
dobila Oskara.
Konstantin Kostjukov nije dobio ulogu koju sam mu ja bila
namenila, ali je zato u poslednjem izdanju spektakla vrhunski odigrao samoga Zorbu i, s neãto dodatka ruskih folklornih elemenata, podigao predstavu i publiku do ushiñenja, rekli bismo gotovo
do delirijuma. To je ono zbog åega sam iãla da, nakon raznih osrednjih Zorbi (V. Litvinov, V. Lebed, K. Simiñ), pogledam i onoga koji,
po meni, uopãte nije bio predviœan za jedan takav karakterni lik.
Ali, iako je tako snaæno zablistao na tom neoåekivanom planu, on
je svejedno predstavljao manje iznenaœenje od tako rekuñ, poåetnika, Milana Laziña, åiji razvoj pratim joã od javnih åasova u srednjoj baletskoj ãkoli. Uåenik Ksenije Dinjaãki, pedagoga nekoliko
znaåajnih muãkih igraåa novosadske sredine, meœu kojima su
Aleksandar Antonijeviñ, koji se danas smatra najveñim kanadskim
baletskim umetnikom; Zlatko Paniñ, prvak Esenskog Baleta; Vladimir Kociñ, ålan Nojmajerovog Baleta u Hamburgu i drugi, on je
odavno pokazivao svoj talenat koji je u poslednjem Zorbi stigao do
punog izraza. Pravilnim postavkama tela i veñ sada zavidne tehniåke spremnosti za jednog solistu, on je u napornom finalu, bez vidnih teãkoña u tehnici izvoœenja, stizao do kraja oduãevljavajuñi gledaliãte gotovo koliko i njegov znameniti kolega, harizmatiåni Kostja. Svejedno, æelim da podvuåem da taj uspeh smatram samo
poåetkom razvitka u koji tek treba da krene. Omanji rastom, on
neodoljivo podseña na Francuza Erika Kilerea, koga smo, 1986. godine, gledali kao Malog Fauna na naãem Gala koncertu, a danas je
meœu glavnim solistima ABT iz Metropolitena.
Iako su ta moja razmiãljanja krenula prvenstveno od dvojice
mediteranskih (nije li takav na koncu postao i Amerikanac?) junaka, zadræavajuñi se na koreografu i ulozi madam Hortans, neopravdano sam zanemarila lik Marine i njenog tumaåa Oksanu
Branko Luåiñ
Sliåan efekat doæivela sam u veñ kultnoj predstavi novosadskog
Baleta Grk Zorba. Prateñi stvaranje tog folklorno-baletskog spektakla, koji je veñ doæiveo pedeset izvoœenja, i donekle savetodavno
uåestvujuñi u njegovim poåecima, danas se señam (mislim na moju
angaæovanost), kako je to poåinjalo i teklo. Dugo je i uporno trajalo, to moram da priznam, insistiranje Duãana Beliña, bivãeg upravnika pozoriãta, kod tadaãnjeg rukovodstva, dok, na svu sreñu, nije
prihvañeno da se postavi Zorba. Ja sam od prvog trenutka bila oduãevljeni pristalica moguñnosti njegovog ostvarenja, najpogodnijeg
i za naã balet i naãu publiku. Nakon ãest godina i viãe od pedeset
izvoœenja to je neosporno i dokazano.
Predloæila sam Krunislava Simiña za koreografa, Aãhen Ataljanc
za ulogu Marine, Konstantina Kostjukova za ulogu mladog Amerikanca Nika, za madame Hortans Gordanu Simiñ, a za samog Zorbu, iako svesna da u tom trenutku do toga i nije moglo da doœe,
predlagala sam Marina Turkua, i ne znajuñi zapravo u kakvom je
plesaåkom stanju. Predamnom je bila samo njegova moñna figura
snaænog karakternog zanosa. Ali, to je bila moja slika i o Zorbi i o
Turkuu. Baã kao ãto je svojom liånoãñu i pojavom, naravno i igrom,
Aãhen bila upravo idealna, uzdræana, a plahovita Grkinja Marina.
Za Jorgosa sam predlagala vrlo prihvatljivog Tonija Ranœeloviña iz
novosadskog Baleta, kao i omladinski folklorni ansambl Sonja Marinkoviñ za dopunu, posebno muãkog, ansambla.
Zbog åega sve to priåam? Zbog neke istorije koju treba upoznati i koje se treba señati, a u koju spada ne samo priåanje jedne baletske priåe, veñ i ambiciozni napori u stvaralaãtvu naãeg baleta.
Jer, moja ideja nije bila da Grk Zorba opstoji kao jedna u nizu novosadskih baletskih premijera, veñ kao jedan izvanredno znaåajan
jugoslovenski baletski spektakl. A to znaåi zajedniåki projekat Beograda i Novog Sada, Srpskog narodnog pozoriãta i Sava centra. Ali,
kako sam ja, vremenom, sve viãe udaljavana iz projekta, nije mi
Grk Zorba, Konstantin Kostjukov i Milan Laziñ
znano zaãto do toga nije doãlo. Zaãto su se odrekli velikog uspeha
i moguñe daljnje prakse u smislu zajedniåkog stvaralaãtva?
Svejedno, zadovoljna sam ãto je Krunislav Simiñ dobio koreografiju, kojom se uvrstio u istinske stvaraoce domañe baletske
scene, jer to jeste delo koje zahteva muãkog koreografa, a istovremeno i prilika da joã neko u naãoj zemlji ponese titulu tog prestiænog i retkog zvanja. Isto sam tako zadovoljna i ulogom koju je
kreirala Gordana Simiñ, iako u poåetku nije bila njome oduãevljena, pa, åak, prema njoj i odbojna. Tom ulogom, ne znam da li je
toga i svesna, ona, karakterom i zreloãñu interpretacije, kakvi su za
taj lik neophodni, svoju baletsku karijeru zakljuåuje na znaåajan
Storoæuk. Oksana nije bila bogom dana Marina, ni svojom figurom, ni svojim temperamentom, ali je ona, svojim znanjem i svojom postojanoãñu, od prvoga dana, tu ulogu postavila temeljno s
mnogo solidne tehniåke umeãnosti, ãto joj je omoguñilo objektivno priznanje za uspeh.
To bi, uglavnom, bilo ãta mislim o Grku Zorbi, o opravdanosti
njegovog stavljanja na repertoar na kome se nalazi veñ ãest godina i o sadaãnjim tumaåima njegovih likova. Da je uprava pozoriãta s viãe zainteresovanosti i poleta pristupila njegovom ostvarenju,
uspeãnost bi bila i veña, moæda åak i od internacionalnog znaåaja.
3
Orchestra
❀-❄
2000.
Mustapiñ
ije: Miãa
Fotograf
d
● ● ●
oo
A. Greenw
nde, kor.
va
la
om
is
s mir
Uspavanka
Ãta smo joã znaåajno u poslednje vreme gledali bilo u jednom ili drugom domañem Baletu? Joã samo tri kratke koreografije pod zajedniåkim naslovom Osame, u Beogradu, koje, osim jedne, nisu åak ni premijera, ali koje imaju znaåaj
kreacija profesionalnog savremenog izraza, retkoga u nas. Nije potrebno nabrajanje, ni analiza ideja koje su u savremenom plesaåkom izrazu od primarnog znaåaja, u kojima su moguña raznovrsna tumaåenja, ãto veñ nudi i sam tekst
Ãija crne maåkice. Bojana Mladenoviñ je imala odliånu zamisao kada se oslonila na literarno delo Hulija Kortasara, i da
nije bilo Marije Milanoviñ ko zna da li bi uspela toliko. Iskustvo u kreacijama Aleksandra Izrailovskog uåinilo je od
njenoga tela veoma pogodnog tumaåa Bojanine kreacije, u åemu joj je Boæin Pavlovski bio pogodan partner.
Bolni naslov Kopile simbolizuje u sebi ogoråenu patnju napuãtenog deteta åiji je otac jednog dana jednostavno
iziãao iz kuñe i viãe se nije pojavio — ni u kuñi, ni u detetovom æivotu. Ostala je samo njegova slika. Koreografija
Isidore Staniãiñ veoma je upeåatljivo i plastiåno, iako priliåno razvuåeno, ispriåala tu tragiånu i ruænu æivotnu priåu,
poveravajuñi interpretacije tih nesreñnih likova Maji Kovaåeviñ, Goranu Simiñu, Olgi Olåan i Svetozaru Adamoviñu.
Zato je najviãe radoznalosti pobuœivala Uspavanka s mirisom lavande, koliko zbog neænosti naslova, toliko i zbog
liånosti njezinog tvorca. Reå je o engleskom baletskom umetniku Endrjuu Grinvudu (Andrew Greenwood) plesaåu,
pedagogu, moguñem reæiseru i koreografu. Kompleksnost njegovih interesovanja je scenski potpuno zaokruæena i
ona predstavlja osnovicu za gradnju svake od pomenutih moguñnosti. Ãta ga je joã proãle godine dovelo u Beograd,
kod nas, teãko je odgonetnuti, jer je doãao iz Beåa, a trebalo je da ide u Ãtutgart, u koji nije otiãao. Od tada je protekla cela godina, a onda je ponovo doãao. Radio je predano s beogradskim ansamblom, kako to veñ ljudi sa zapada rade, jer su obavezni svojoj duænosti, a koliko je uspeo veoma je teãko ustvrditi. Jedno je ipak sigurno — vratio se
ponovo na naãe niske honorare i teãke prilike u baletskoj sali i izvan nje.
Jedino ãto mogu da kaæem jeste da znam da je promenio svoju æivotnu filosofiju pribliæavajuñi se viãe naãoj nego
zapadnoj, jer mu je izgledala ljudskija i mekãa od one koju je napustio. To me nije zaåudilo. Ali, zbog åega njegovo
Uspavava
nka sa mir
isom lava
nde,Iv
ana Gliãiñ
i Milica B
ezmareviñ
Orchestra
❀-❄
2000.
4
Kopile, M. Kovaåeviñ,O. Olñan,
S. Adamoviñ i G. Staniñ
Ãija crne m
aåkice, M.
Milanoviñ
i B. Pavlo
vski
kratko delo neænoga imena Uspavanka s mirisom lavande nije uspelo da u gledaliãtu izazove doæivljaj jaåe ideje, to mora
da je ili njegova greãka ili zlodelo onih koji su trebali da mu budu na pomoñi, a ne na ãtetu. Oåigledno je da sinhronizacije
izmeœu njega i svih ostalih nije bilo, ãto se oseñalo u atmosferi, a pokazalo se i na pozornici, kroz nedoreåeno oslikavanje dobra i zla (ansambl i Milica Bezmareviñ), ako je tako misleno da bude.
Na Svetski dan umetniåke igre, Balet Narodnog pozoriãta obdario nas je predstavom s åetiri kratka komada, koja kao
da nisu imala kraja. Jedini meœu njima (Silfide, M. Fokin; Jesenji pljusak, V. Logunov; Kavez, L. Pilipenko i Slike, L. Pilipenko)
koji je svojom straviånom groteskom i dramom, jaåe uzdrmao gledaliãte, nego i na samoj premijeri, bio je Kavez, u kome
je Milica Bezmareviñ plastiånoãñu svoga telesnog izraæavanja i dubokom interpretativnom dramatiånoãñu nadahunula i sve
ostale liånosti na sceni, udiãuñi im snagu savremenog izraza, kakav je doæivljaj Mac Ekove Æizele (drugi åin).
Veåe se zavrãilo dugo oåekivanom Nataãom Rostovom u komadu Slike — Aãhen Ataljanc, solistom Staatsoper-e u
Berlinu, zbog koje smo, mnogi, te veåeri i doãli u pozoriãte. Ali, kroz potpuni koreografski promaãaj, i neindividualizovanost slika Nataãinih ljubavnih doæivljavanja i preæivljavanja strasti (Kuragin), romantike (Bolkonski) i realizma (Bezuhov),
ni Aãhen, osim svoje baletske aristokratske pojave u kojoj su dominirali njen labuœe dugi vrat i elegantne noge, nije mogla
niãta viãe da kaæe.
Kritiåar Milica Jovanoviñ je, prilikom istog gostovanja, veoma pozitivno ocenila nastup Aãhen u Samsonu i Dalili i ja
samo mogu da kaæem da mi je veoma æao ãto nisam pogledala i te predstave. Señam se Aãhen kao Dalile kada je Lidija
Pilipenko, direktor beogradskog Baleta, vratila tu svoju predstavu na scenu. Predstava neosporno zasluæuje da åini repertoar beogradskog Baleta, iako bi moæda mogla da se delom doreåe, ali uvoœenjem Aãhen Ataljanc u nju, ona je prosto
postala neprepoznatljiva u odnosu na premijeru. Kao pojava, ta balerina, od oca Jermena, demonstrira svoju pripadnost
istoku Mediterana, a svojom igrom ãkolu zapadnog klasiånog stila, ãto je njenu ulogu Dalile uåinilo autentiånom pripadnicom starozavetnog podneblja.
d
oo
A Greenw
nde, kor.
va
la
om
s miris
Uspavanka
Kopile, O. Olñan, S. Adamoviñ i G. Staniñ
5
Orchestra
❀-❄
2000.
Fotografije: Srœan Mihiñ
● ● ●
Should I bite or should I throw, kor. I. Staniãiñ
Tri sestre, kor. Igor Jelen
Krug, kor. A. Izrailovski
Orchestra
❀-❄
2000.
6
Koreografske minijature, odræane pred kraj sezone u organizaciji Udruæenja
baletskih umetnika Srbije, svojim åetvrtim izdanjem postaju veñ tradicionalne.
Onima koji se señaju koreografskih nastupa sa Jugoslovenskog baletskog takmiåenja u Novom Sadu, taj je program bio veoma blizak i shvatljiv u svojim nastojanjima. Jugoslovenskom baletu, one stare i ove nove Jugoslavije, najviãe su, a
i sada nedostaju — koreografi. Zato je normalno da je beogradsko Udruæenje
baletskih umetnika oæivelo upravo ovaj deo, nekada velikog takmiåenja. Samo
ãto, åini mi se, ni ti nastupi ne idu i neñe otiñi dalje od prizora viœenog na premijeri. Ni u vreme takmiåenja, a ni sada, nema izgleda da ñe uspeãni i nagraœeni
dobiti neke veñe ãanse za dalje.
Nakon prvog baletskog takmiåenja, samo je televizija prihvatila obavezu, da
kao nagradu, za svoj program snimi dela nagraœenih. Ni novosadsko pozoriãte,
kao ono koje je takmiåenje iznedrilo i u kome ñe zauvek ostati njegovi koreni,
ni zagrebaåko, koje je prvo u tadaãnjoj Jugoslaviji imalo profesionalni balet, te
sezone 1984/1985. godine, nije prihvatilo da prva nagrada obezbedi nagraœenom jednu koreografiju s njegovim baletom. Jedino je kasnije, tadaãnji ãef novosadskog Baleta Æarko Milenkoviñ, kao iskusan baletski poslenik, angaæovao
Vlastu Dedoviña iz Ljubljane da u Novom Sadu postavi Delibovu Kopeliju.
Oåigledno da ni nakon Minijatura ne postoje neki opipljivi rezultat sveukupnih napora, i onih udruæenja i onih stvaralaca, osim same manifestacije festivala
Koreografskih minijatura.
Istina je da su se kroz programe Festivala u prvi plan veñ poåela da izdvajaju
neka imena kao ãto je Isidora Staniãiñ i Bojana Mladenoviñ, koje su dobile ãansu
da po narudæbi Narodnog pozoriãta za scenu Raãa Plaoviñ, postave dva kratka
igrana komada, prezentirana pod zajedniåkim naslovom Osame, o åemu je veñ
bilo reåi. Pored njih javlja se i Aleksandar Izrailovski, kao dobar i uspeãan stari
poznanik u svom specifiåno koncentrisanom stilu izraæavanja, kao i Aleksandar
Iliñ i Œorœe Makareviñ.
Upravo kao ãto sam, po mome oseñanju, nabrojala imena najtalentovanijih i
najuspeãnijih stvaralaca na ovogodiãnjoj manifestaciji, tako bih podelila i nagrade, poãto smatram da oni znatno nadmaãuju one kojima su dodeljene.
Na proãlom festivalu uåestvovali su i igraåi iz Novog Sada s koreografijom Olivere Kovaåeviñ-Crnjanski i Milana Laziña, bez naslova, ali sa upeåatljivim izrazom. Naæalost, ove godine oni se nisu predstavili u toj prilici, poãto im uprava
novosadskog Baleta nije omoguñila termine za rad.
Osetilo se, takoœe, i odsustvo Danice Arapoviñ i Dalije Añin.
Koristim priliku da skrenem paænju svim baletskim umetnicima i Beograda i
Novog Sada, bez obzira da li su klasiåni ili savremeni ili åak folklorni, ne bi li kao
stanovnici iste zemlje ujedinili sve svoje snage tako da Koreografske minijature ne
ostanu samo manifestacija jednog odreœenog uæeg kruga, u smislu grada, veñ da
one budu izraz zajedniåkih nastojanja u kreativnosti i postizanja rezultata, relevantnih za åitavu ovu, tako malenu, zemlju. Smatram da bi sve to, tvorac ove manifestacije, Viãnja Œorœeviñ, svojim entuzijazmom i energijom mogla da savlada.
I joã neãto: nagrada publike meri se decibelima u galami i kricima adolescenata. Da li to moæe da bude merilo objektivnih vrednosti u koje moæemo da
imamo poverenja?
Should I bite or should I throw, kor. I. Staniãiñ
● ● ●
Me Traffige il Vento, kor. B. Åakãiran
Krug, kor. A. Izrailovski
U decembru je novosadska Baletska ãkola odræala svoj koncertni spektakl na velikoj sceni Srpskog narodnog pozoriãta pod naslovom Kosovska
poema, bazirana na legendi narodne pesme o Banoviñ Strahinji, na
muziku Siniãe Blanuãe, libreto Nenada Joviåeviña, u koreografiji Dragana
Jerinkiña.
Ogromna poema kosovskog boja i ciklusa, pretoåena u tri åina s
velikim brojem igraåa iz ãkole, gostiju iz pozoriãta, pa åak i iz inostranstva, uz pomoñ dva kulturno-umetniåka druãtva — Svetozar Markoviñ iz
Novog Sada i Dr Mladen Stojanoviñ iz Baåkog Jarka, nije uspela da se
uzdigne viãe od ãkolske priredbe u smislu æivih slika s igranjem i pevanjem, bez pucanja. Koreografija i reæija nisu otiãli dalje od folklora, dok se
balet, to jest ono ãto objektivno moæemo da nazovemo baletom, izraæeno uglavnom kroz tri dueta, zadræao na obiånoj ãkolskoj bezizraæajnosti tek savladanih koraka. Tri dueta — jedan radostan, vereniåki da ga
tako nazovemo (Ikonija-Strahinja), drugi strastan (Ikonija-Vlah Alija) i
treñi, praãtanja-izmirenja (Ikonija-Strahinja), ni u jednom detalju se nisu
razlikovali jedan od drugoga. A podtekst je u svakome od njih veoma
reåit, åak snaæan, slobodno moæemo da tvrdimo.
Pomenuti gost iz inostranstva Valerij Kozlov iz Moskve nije imao
nikakvog veñeg znaåaja u predstavi nego ãto je mogao da ga ima Milan
Laziñ koji, gotovo prevazilazeñi kvalitetom Kozlova, sve viãe izrasta u
ozbiljnu baletsku liånost. Devojke, Jelena Radojeviñ, Frosina Dimovska,
Svetlana Vukosavljeviñ, Bojana Zajoviñ, Ista Stepanov i druge u ulogama
Ikonije, Devojke, Kosovske devojke, Majke Jugoviña ... pribliæno istih
kvaliteta su, za sada, bez ikakve naznaåene individualnosti u interpretaciji.
Åitav spektakl moguñe je pohvaliti jedino iz patriotskih razloga zbog
åega im odajemo puno priznanje.
A pobednici su:
Prva nagrada:
Should I bite or should I throw
(kor. Isidora Staniãiñ, muz. Æan Mark Celver)
Tri sestre
● ● ●
(kor. Igor Jelen, muz. raznih kompozitora)
Druga nagrada:
nije dodeljena
Treña nagrada:
Me Traffige il Vento
(kor. Boris Åakãiran, muz. Vedran Vuåiñ)
Specijalna nagrada æirija:
Krug
(kor. Aleksandar Izrailovski, muz. Fredi Merkjuri)
I tako je, uglavnom, protekla ova sezona. Åitavo proleñe oåekivala
sam neãto znaåajno na åemu bih se zadræala i o åemu bi valjalo pisati,
bilo sa zadovoljstvom ili kritiåkim odnosom. No, nije se iskazalo ni jedno ni drugo.
A onda se proneo glas da je Mila Dragiñeviñ, mlada solistkinja beogradskog Baleta, zapaæeno odigrala ulogu Kitri pred sam kraj sezone.
Okolnosti mi nisu dozvolile da je vidim. S velikim zadovoljstvom i radoznaloãñu, a joã veñom æeljom da prema svom baletskom ukusu otkrijem novu zvezdu, tako retku na naãim baletskim scenama, biñu veoma
sreñna ako mi se to poåetkom ove sezone i ostvari.
Potraga za novim, sreñom, ostaje do kraja.
Branka Rakiñ
Nagrada publike:
Should I bite or should I throw
(kor. Isidora Staniãiñ, muz. Æan Mark Celver)
7
Orchestra
❀-❄
2000.
Jugoslavija
Z
J
A
N
!
D
A
Letnje premijere u KPGT
maj/juli 2000. godine
Dugo smo åekali da se neka igra iznedri u Meœunarodnom
Art Centru KPGT u Beogradu. I odjednom, u talasu, na kraju
proãle sezone dogodile su se åetiri igraåke premijere mladih
koreografkinja Bojane Mladenoviñ, Dalije Añin i Isidore Staniãiñ. Njima se pridruæila i Ivanka Lukateli, veteran naãe baletske scene. Inspirisana koreografijama Nade Kokotoviñ, u
kojima je Lukatelijeva bila protagonista, postavila je koreodramu Otelo (igraju Ida Ignjatoviñ i Dejan Kolarov), i La Valse
(muz. Moris Ravel), s odliånom Anom Ignjatoviñ, Stevanom
Sremcem, Rankom Laziñem i Igorom Karakaãem.
Bojana Mladenoviñ predstavila se komadom Bacanje kocke.
Inspirisana istoimenom poemom Stefana Malarmea i njegovom nedovrãenom dramom Irodijada, ostvarila je sintezu
teatra pokreta, minimalizma, pantomime, akrobatike i fiziåkog teatra.
Podstaknuta filozofijom francuskog sholastiåara Æana Buridana, o nemoguñnosti slobodne volje i samoizboru, koreograf Dalija Añin (izvanredna muzika Andreja Añina) je prikazala svoj Buridan. U pitanju je odliåan igraåki kvartet Dalije
Añin, Ane Ignjatoviñ, Jelene Milanoviñ i Åarnija Œeriña.
Fotografije: A. Mladenoviñ, Œ. Popoviñ i S. MIhiñ
Orchestra
❀-❄
2000.
8
Otelo, kor. N. Kokotoviñ, postavila I. Lukateli
Les Valses Nobles et Sentimentales, kor. I. Staniãiñ
Bogat program zakljuåila je Isidora Staniãiñ svojom kreacijom
Les Valses Nobles et Sentimentales (muz. Moris Ravel i Igor
Karakaã), intimno doæivljavajuñi svet oko sebe, s igraåkom
ekipom koju su predvodile tri najbolje igraåice savremene
igre danas u naãoj zemlji — Isidora Staniãiñ, Bojana Mladenoviñ i Olga Olñan.
M. J.
Ana Adamoviñ
Buridan, kor. D. Añin
Les Valses Nobles et Sentimentales, kor. I. Staniãiñ
Bacanje kocke, kor. B. Mladenoviñ
Bacanje kocke, kor. B. Mladenoviñ
9
Orchestra
❀-❄
2000.
Jugoslavija
Shalom Israel!
d
Orchestra
❀-❄
2000.
10
niri savremenog plesa u Izraelu dolazili su i radili u uslovima koji
nisu evropski, te se taj njihov rad smatra za veliki liåni doprinos. Na
video projekciji je prikazana cela predstava Fraeunballett (KCDC) u
koreografiji Suzane Linke, gde se mogao sagledati stil nemaåkog
ekspresionizma (Ausdrucktanz), koji je u svom izvornom obliku
predstavljao zaåetak savremenog plesa u toj zemlji.
U nastavku veåeri prikazani su inserti iz rada velikih umetnika
Evrope i to: Mats Ek (Dom Bernarde Albe, Kulberg balet, [vedska),
Kristofer Brus (Swan Song, Random balet, Velika Britanija) i Jiræi Kilijan (Bella Figura, Nederlands Dans Teatre, Holandija). Ta ostvarenja su, iako uraœena u poslednjih desetak godina, trajno ostavila trag
na igraåkoj sceni Izraela.
Drugi blok predavanja je bio posveñen alternativnoj sceni, uticajima drugih kultura, kao i tematici kojom se bave manje trupe u
Izraelu, na taj naåin dajuñi poseban senzibilitet ovoj sceni.
Åetvrti dan je bio posveñen umetniku åije ime je Amir Kolban, a
trupa sa kojom danas radi se zove Kombina Dance Company (poznata naãoj publici sa gostovanja u Beogradu 1999. godine na ERG
status seminaru i BITEF festivalu).
Amir Kolban danas æivi i radi u Jerusalemu i vodi katedru za savremeni ples na poznatoj Rubinovoj akademiji.
Kao vrsni pedagog rado je viœen i na akademijama u Berlinu, Amsterdamu i Roterdamu, ukratko u najjaåim centrima za savremeni ples u Evropi. On predstavlja prvu
generaciju koja je okrenuta nezavisnom radu, i time stekla pravo da sama postavlja u centar interesovanja tematiku koja je inspiriãe i zanima ili
koju na odreœeni naåin kritikuje. U ovom sluåaju to je pojedinac, u sudaru sa socijalnim
okruæenjem, u dilemama koje prate savremenog åoveka.
U njegovim predstavama se mogu nañi
i kompjuterska animacija, video art, instalacije na sceni i drski nastupi egzibicionizma s nesputanim porukama.
Insert iz predstave Stardust
(Zvezdana praãina), koju je
radio na autentiånu priåu
ruskog izbeglice u Izraelu,
to jasno pokazuje. Predstava koja je zaokruæila
Gadi Dagon
voåasovna ãestodnevna predavanja s video projekcijama, odræana su u Sveåanoj sali Jevrejske opãtine Beograd (2—7. septembar), i u Kulturnom centru u Novom Sadu (13—18. septembra 2000).
Taj blok predavanja, posveñen savremenom plesu u Izraelu
danas, nastao je iz potrebe da se s tom materijom upoznaju svi koji
se bave igrom, ali i kao vid zahvalnosti Jevrejskoj opãtini u Beogradu, na gostoprimstvu, i prostoru koji su ERGstatus-u ustupili za rad.
Danaãnja scena savremenog plesa u Izraelu je, verujem, jedna od
vodeñih u svetu. Svojim specifiånim stilom åesto je iznenaœenje za
publiku Evrope i Amerike, dok se njihovo aktivno prisustvo oseña i
na Tajvanu, Australiji, Dalekom Istoku i u Juænoj Americi. Slabo poznata naãoj javnosti, sigurno je predstavljala zanimljiv materijal za
prezentaciju. S obzirom da nisam unapred pripremao materijal, bio
sam osuœen na dokumentaciju koju posedujem u privatnoj video
kolekciji, a koju sam prikupio tokom boravka u Izraelu. Kada sam
poåeo pripremu za predavanja, obratio sam se za pomoñ i savete
gospoœama Rut Eãel s Haifa univerziteta i Judit Arnon, umetniåkom
savetniku i osnivaåu Kibbutz Contemporary Dance Company i direktoru i osnivaåu MASPA studija.
U uvodnom delu, pored video projekcije, koja prikazuje predele
i prirodne lepote Izraela i delova iz predstava koje su potom prezentovane, u toku predavanja predstavljena je istorija plesa u Izraelu, s osvrtima na kljuåne momente u formiranju danaãnje fizionomije izraelskog Baleta. Nastanak stila objaãnjen je kroz uticaj nemaåkog ekspresionizma (Ausdrucktanz) u dvadesetim, preko uticaja ameriåkog modernog plesa i tehnike Grejam u pedesetim, pojavom post-modernog ameriåkog stila sedamdesetih, do dolaska u
Izrael velikih imena evropske igraåke scene poåetkom osamdesetih.
Sledi formiranje prvih ãkola i centara, kao i åuvene Rubinove akademije za muziku i ples u Jerusalemu. Vaæno je pomenuti da su i
ministarstva koje se bavi plesom i druge dræavne institucije za kulturu i sport pomogle da se igra u Izraelu razvije. Osnova je ipak
stvorena nastanakom velikih trupa i profesionalnih scena, a zatim i
formiranjem nezavisnog alternativnog polja rada koji su podræali
nacionalni festivali za ples (Curtain Up — International Exposure).
Linija vodi sve do nastanka nacionalnog centra za ples u Tel Avivu
(Suzanne Dallal Centre) poåetkom devedesetih.
Skrañeni uvid u istoriju i nastanak izraelske moderne igre, u periodu od osamdeset godina, pokazuje koliko je znaåajnih elemenata
potrebno za formiranje modernog plesa u jednoj zemlji.
Prvog dana seminara prikazan je video-dens Color of Movement
(Boja pokreta) i video projekcija predstave Almud — Almavet /
Beats of Immortality (Otkucaji besmrtnosti) obe u koreografiji potpisnika ovog teksta, koje predstavljaju dve poslednje godine rada,
u MASPA studiju u Ga’atonu. Ovaj prvi dan se nadovezuje tematski na drugi i treñi, åineñi tako jednu zaokruæenu celinu.
Naime, drugog dana, pored predavanja o sistemu edukacije u
Izraelu, predstavljen je film koji govori o æivotu i radu gospoœe Judit
Arnon, koja je osnovala MASPA studio i KCDC — Kibbutz Contemporary Dance Company, a koja, svojim pionirskim radom, danas
predstavlja legendu savremenog plesa u Izraelu.
Prikazan je i video-dens Makomshehu / Someplace (Neko mesto)
u koreografiji Rami Beera, koji predstavlja kompaniju KCDC, uraœen specijalno za Linkoln centar u Njujorku i nagraœivan najveñim
priznanjima. Pretoåena u dramatiånu æivotnu priåu, o stradanjima u
koncentracionom logoru u Auãvicu, predstava je zaokruæena sa
Aide Memoire (kor. Rami Beer), koja na slikovit naåin takoœe govori o holokaustu.
Treñi dan bio je posveñen vaænim uticajima koje su doneli umetnici iz Evrope, osamdesetih godina, upravo pred izlazak izraelske
plesne scene na svetsku pozornicu. Ti umetnici, kao poslednji pio-
veåe, govori o drami ljubavnog trougla mladiña i dve devojke s insertima iz poznatog filma Kazablanka, po kome je i nazvana. Pored specifiånog scenskog
izraza, lako je uoåiti i drugaåiji, liåni pristup samih igraåa, kao i njihovu neverovatnu energiju.
Peti dan je predstavio kulturoloãke uticaje koji su uneli svoje elemente na ovu
scenu. Nezavisni projekti, kao Eskesta Dance Theater pri Haifa univerzitetu, a
koji vodi gospoœa Rut Eãel, takoœe predstavnik alternative sedamdesetih, åine
zanimljiv prilaz socioloãkom fenomenu plesa.
Naime, taj projekat ima za cilj da okupljanjem studenata, koji nose etiopsko
poreklo, pokuãa da saåuva kulturno nasleœe te grupacije jevreja-crnaca, ali u
savremenoj formi, kao i da u interkulturalnom smislu pomogne njihovu socijalizaciju u Izraelu.
U edukativnom video kolaæu, koji je priredila izraelska televizija, moæe se
sagledati osnova rada gospode Eãel. Insert iz predstave Ingera Ha Ahava (Pita od
ljubavi) koju je radio potpisnik ovih redova i predavaå seminara s tom trupom,
predstavlja zaokruæenu formu savremenog pristupa tradicionalnoj kulturi. Kao
primer takvog naåina rada, predstava je gostovala na Rubinovoj akademiji u
Jerusalemu, uåestvovala na Festivalu deteta u Haifi i Festivalu tradicionalnog
plesa u Centru za nacionalni ples u Tel Avivu, s velikim uspehom i odliånim kritikama, i na kraju gostovala juna 2000, u Sinagogi u Berlinu.
Drugi deo iste veåeri bio je posveñen alternativi devedesetih, koju pre svega
predstavlja Liat Dror Nir Ben Gal Dance Company, s predstavom (prikazana na
video projekciji), pod nazivom Anta Oumri.
Postavio ju je umetniåki i æivotni par Dror i Ben Gal. Anta Oumri (Ti si moj
æivot) je najpoznatija pesma åuvene arapske pevaåice Um Kultsum, a za ceo arapski svet predstavlja simbol ljubavne patnje i stradanja. Uzevãi taj arapski simbol
za temu, trupa, koju åine Izraelci, veoma je smelo priãla suãtini ljubavnog bola,
kroz fiziåki teatar, s elementima arapskog trbuãnog plesa, koristivãi obnaæenost
na sceni. Liat Dror Nir Ben Gal Dance Company je veoma popularna i u Evropi, i
zbog toga ãto je u svom radu okrenuta lokalnoj priåi kao i uticajima arapske i
bliskoistoåne tematike u veoma savremenoj i slobodnoj formi.
U ta dva dana, kao prateñi element za diskusiju, pojavljuje se i fenomen
igraåa u druãtvu, kao jedan od bitnih faktora za njihov status, kao i status same
umetnosti savremenog plesa, ali i za njen opstanak i promociju.
Zadnje veåeri seminara, zatvorio se pun krug, priåom koja nas je vratila na svu
kompleksnost Izraela kao zemlje, u socioloãkom, kulturoloãkom, politiåkom i religioznom smislu. Tako se i objaãnjava åinjenica da je jedna velika trupa, kao ãto
je to Baåeva, skinuta sa zvaniånog programa proslave pedeset godina nezavisnosti Izraela, zbog politiåko-religioznog skandala bez presedana. Kritikom koju
je na tu temu napisao Giora Manor, poznati kritiåar i osnivaå åasopisa Israel
Dance, otpoåelo je poslednje veåe seminara, a u nastavku prikazan je sjajni film
o predstavi Anaphase iz 1993. godine, jedno od remek dela koreografa Ohada
Naharina. Film je snimila nemaåka televizija u saradnji s izraelskom, i predstavlja veoma uspeãan pogled na savremeni ples iznutra, kroz otvorenu predstavu.
Igraåi su izloæeni kameri na sceni ali i iza nje, tokom procesa priprema, s dilemama i promiãljanjima oko same predstave. Publika je u direktnoj interakciji s
predstavom, izvoœaåima i scenom.
Kroz oblike postojanja velikih trupa, predavanje se bavilo i formom superstar sistema na primeru Inbal trupe, gde su “zvezde” i ansambl i Sara Levi Tanai
(koji samo na taj naåin funkcioniãe), zatim Bat — Dor Dance Company (u kojoj
je postojala samo jedna “zvezda”, åuvena igraåica Æanet Ordman, åijim
odlaskom se trupa ugasila), i na kraju, super-star sistem Basheva Dance Company (u kojoj su svi igraåi “zvezde” zajedno s koreografom Naharinom). To i jeste
nova forma statusa igraåa i savremenog plesa koja omoguñava punu komercijalizaciju (obezbediti danas kartu za njihovu predstavu predstavlja pravi podvig).
Uspeãna predavanja u formi seminara, naæalost nisu videli oni koje to najpre
treba da interesuje. Pre svega mislim na igraåe. Uskratili su sebi informacije
vredne paænje. Uåinili su to na svoju ãtetu.
Grupa ERGstatus plesni teatar, uprkos veoma teãkim okolnostima (osnovana
pre svega sedam meseci, bez prostora za rad i s veoma malim sredstvima za produkciju) ipak je, zahvaljujuñi Jevrejskoj opãtini u Beogradu, priredila druæenje s
izraelskom scenom. U okviru seminara prikazana je i jedanaestominutna koreografija, pod nazivom Turtles Home (Kornjaåin dom, kor. B. Åakãiran), na predivnu kleåmersku muziku u izvoœenju Itsaka Perlmana s molitvom Kadiã, a koju su
odigrali Sanja Mitroviñ, Bojana Miãiñ i Duãko Trajkoviñ, uz pomoñ naãeg stalnog
saradnika kompozitora Vedrana Vuåiña.
Anaphase, kor. Ohad Naharin,
Batsheva Dance Company
Do novog susreta, za one koji su sa nama putovali u Izrael i za one koji nisu,
Shalom Israel!
Boris Åakãiran
Direktor ERGstatus-a
11
Orchestra
❀-❄
2000.
34. BITEF
Trijumf tela — neænih i surovih
fotografije: Srœan Mihiñ
Ovogodiãnji 34. Beogradski internacionalni teatarski festival odræan je od 17. do 26. septembra
2000. godine na temu Pozoriãte i zlo, a izmeœu ostalog, predstavio nam je i pet ostvarenja savremenog plesnog teatra Nemaåke, Francuske, Engleske i Ãvajcarske. Beogradska publika imala je
priliku da vidi novije kreacije aktuelnih koreografa, åiji se pristupi toj teatarskoj formi me|usobno veoma razlikuju.
Tela, kor. Saãa Valc
Tela
Koreografija koja je otvorila 34. Bitef, verovatno je i najvrednije ostvarenje ponuœeno beogradskoj
publici. Uostalom, festivalski æiri tu predstavu proglasio je za najbolju. Njen naslov govori o jednoj ãiroj ideji
da se na sceni tematizuje upravo to bez åega je savremeni plesni teatar naprosto nezamisliv. Telu, toj naizgled apstraktnoj temi, koreograf Saãa Valc ne prilazi, sreñom, na naåin meta-teatarskog preispitivanja, veñ
pre kao nizu sitnih ispovesti o tome ãta se sve s njim deãava.
Uprkos svojoj karakteristiånosti, liånom peåatu, prividnoj ornamentalnosti, svaka od tih slika ili ispovesti,
ipak, gotovo neprimetno, proæima åitav koreografski pokuãaj da se prostor pokretljivosti tela prikaæe od
krajnje automatskog, dirigovanog ili preraåunatog, do potpuno dekonstruisanog, kada svaki deo tela
postaje pokretljiv sam za sebe.
To, naravno, nije zamisao od koje se poãlo, veñ posledica izuzetnog koreografskog pokuãaja umetnika
sposobnog da se s ozbiljnoãñu i odvaænoãñu izbori s funkcionalnoãñu u koju su tela upletena i nereda koji
remeti svaki sistem. Protivteæa slici pripijenih, povezanih tela, åije je kretanje krajnje predvidivo, kada preciznost koreografije i izvoœenja koincidira s birokratskom rutinom koja treba da se doåara, bivaju slike u
kojima su tela gotovo iãåaãena, naizgled nakalemljena jedna na druga, gde viãe nije lako odgovoriti na
pitanje - kome koji deo tela pripada? Otud i duhovita zamisao da igraåi izgovaraju imena delova tela koja
se ne poklapaju s onima koje pokazuju. Jedno od pitanja ãto ih postavlja Saãa Valc jeste sledeñe - znamo
li uopãte ãta se deãava s naãim telima, jesu li ona dobro usklaœeni mehanizam ili prostor krajnje pometnje
i nepredvidivosti? Moguñi odgovor na to pitanje je sugerisan poåetnom slikom gde nagost tela, njegov
prirodni oblik, biva deformisan, izobliåen kretanjem u krajnje ograniåenom prostoru, na neobiånoj pozornici, na kojoj je granica izmeœu neænosti i surovosti gotovo izbrisana.
Nekada u prirodnom okruæenju, sada su tela postala zatvorena i uglavnom zgråena u skuåenom prostoru.
Njihovo neprekidno kretanje i skitanje zamenjeno je simboliåkom pokretljivoãñu. Zatvoreni prostor poput
ekrana predoåava nam sliku civilizacije koja poåiva na telima koja ne znaju ãta sve mogu. Koreografija Saãe
Valc ujedno nam kazuje da je naåin otkrivanja moguñnosti tela krajnje individualan, tj. da svako mora sam
upoznati vlastito telo. Pitanje tretiranja tela proæima celu koreografiju, ali u njoj dobijamo i jedinstven
odgovor kroz spoj apsolutne preciznosti sa individualnom kreativnoãñu i oseñajnoãñu. Najbolji naåin da se
neãto kaæe o telima jeste da sasluãamo ãta nam sama govore.
Orchestra
❀-❄
2000.
12
Besovi / Uyemboo! / Opening
Koreografski par Bouvier/Obadia iz Nacionalnog centra za savremeni ples Anæe (Francuska), koji od 1980. godine radi zajedno,
predstavio nam se prvi put, odvojenim kreacijama Besovi (Joelle
Bouvier) i Uyemboo! / Opening (Regis Obadia). Åinjenica da taj
par postoji veñ dvadeset godina govori o kvalitetu njihovog rada
ali naæalost, senka onoga ãto se u pozoriãnom æargonu naziva passé nazire se u njihovom pristupu savremenom plesnom teatru i
stoji u suprotnosti s onim ãto trenutno karakteriãe francusku
plesnu scenu.
Predstava Besovi odlikuje se zanimljivim idejama poput “devojke lebdeñeg koraka” koja se, vezana konopcem vrti visoko u vazduhu pred fasciniranim gledaocima, ili “prah-fontane”, kao i
koreografski izuzetno åulnim, fluidnim pokretom koji se nikada
ne zavrãava, korespondirajuñi sa energijom igraåa. Meœutim, to
ãto predstavi smeta je upravo preterana æelja da se dopadne.
Tako se, inaåe zanimljiva reãenja pretvaraju u efekte. Pojavljuju se
u trenucima kada ritam predstave opada, a izuzetno sposobni
igraåi, konstantnim “koketiranjem” s publikom i preterano
ekspresivnim licima, ruãe svaku moguñnost da nas u svoju priåu
ozbiljno uvedu.
Obadia se pojavio sa dve odvojene predstave izvedene u
okviru jedne veåeri. Poluåasovni Uyemboo! rezultat je istraæivaåkog procesa suåeljavanja razliåitih stilova i kultura kojima pripadaju koreograf i jedini akter u predstavi, hip-hop igraå iz Kameruna. Uyemboo! je, kako sam autor kaæe, “svet stalne metamorfoze tela, misli i oseñanja”, a prevedeno s kamerunskog dijalekta
basar oznaåava pitanje - kako si? Zvuåi interesantno, meœutim, to
ãto je na sceni Narodnog pozoriãta izvedeno pre se moæe okarakterisati kao demonstracija viãe razliåitih plesnih tehnika, od hiphopa, preko stepovanja i dæeza, sve do ritualnih igara Afrike, kojima, uslovno reåeno, igraå vlada (bolji hip-hop igraåi mogu se videti na ulicama ãirom sveta). Odlomak iz Ubistva u katedrali T. S.
Eliota (“ … Uprljali su nas crnci i Arapi neåiãñu koju ne moæemo
sprati … “), koji izgovara crni igraå, verovatno je po zamisli koreografa, sraåunat na poseban efekat. U predstavi Opening Obadia
citira delo Majstor i Margarita, koristi simboliåko znaåenje merdevina, kao i veliku, prozirnu, plastiånu zavesu. Po njoj sâm crvenim sprejom crta ili ispisuje neãto ãto predstavlja rezultat trenutne
inspiracije (moæda krvavi krst koji se razliva), koju prati gledaocima uglavnom poznata melodija æanra “muzike za liftove”. Sve u
svemu, ako taj par nastavi s odvojenim projektima, Bouvier je
ipak ta koja ñe opravdati njihovo dugo trajanje.
Opening, kor. Regis Obadia
Besovi, kor. Æoel Buvije
13
Orchestra
❀-❄
2000.
34. BITEF
Trilogija
Osnovna ideja predstave Trilogija (kor. Wayne McGregor), a u izvoœenju Random
Dance Company iz Londona, jeste odnos åoveka prema programerskom svetu u
kome je sve viãe primoran da æivi. Prazna scena, kao kutija, s video-bimom koji u
kontrasvetlu igraåe uvlaåi u sebe i åini ih delom te slike, doprinosi ideji, kao i savremeni zvuk koji sve to prati. Koreograf se okreñe pokretu kao najbitnijem naåinu
izraæavanja, meœutim, niti je taj pokret dovoljno maãtovit da bi dræao paænju sat
vremena, niti smo na sceni videli sjajne igraåe koji ga izvode. Bili su to mladi igraåi
joã nedefinisanih tela i nesavladane tehnike i kvaliteta pokreta savremenog plesa.
Tilogija, kor. Vejn MekGregor
Gopf
Gopf, kor. Gregor Mecger/Martin Cimerman
Po oceni publike, Gopf je najbolja predstava na ovogodiãnjem
Bitefu. Ona meœutim ne postavlja na scenu nikakve velike priåe, ne
koristi mitoloãke obrasce, u njoj nema pompeznosti. Svoju komunikaciju s gledaocima ona ne ostvaruje prostom dopadljivoãñu i
dovitljivoãñu. Kljuå predstave leæi u jednostavnosti, ali kako to
obiåno biva — najjednostavnije stvari je najteæe izvesti. Koreografija (Gregor Mecger i Martin Cimerman) je tako zamiãljena da se
akcija sve vreme dogaœa oko odreœenog objekta koji je teãko
definisati, a koji u datom trenutku moæe postati bilo ãta. Njegovo
åudesno mnogoobliåje je podloga za nadasve duhovito i maãtovito
kretanje igraåa. Taj gotovo lavirintski, neobiåni prostor dozvoljava
igraåima da pokaæu i svoje posebne kvalitete. Njihovo slobodno
kretanje na najbolji moguñi naåin pokazuje spoj moguñnosti
improvizacije sa potpunom i beskompromisnom uveæbanoãñu, bez
kojih je savremeni plesni teatar gotovo nemoguñ. Ta nepretenciozna predstava u velikoj meri doåarava doæivljaj sveta mladog åoveka
danas.
Znaåajan doprinos u tom pogledu je uåeãñe i di-dæeja, koji uæivo,
na ãest gramofona, tik iznad igraåa, i sam dobrim delom biva ukljuåen u idejnu i izvoœaåku koncepciju predstave. Dakle, iako na
prvi pogled priliåno jednostavna, ona je vrlo sloæen skup elemenata, plesa, scenografije, muzike, koja utisak lakoñe ostavlja upravo
zahvaljujuñi njihovom izuzetnom spoju. Predstava govori o tome da
zapadne pozoriãne stvaraoce, kao i intelektualce, ne muåe viãe
toliko velika pitanja, krupne odluke i dileme, koliko vedrina i
opuãtenost. Gopf je reå koju u Ãvajcarskoj koriste kao izraz iznenaœenja, meœutim, teãko ju je izgovoriti, a da vam se na licu ne pojavi
osmeh.
Isidora Staniãiñ i Bojana Mladenoviñ
Orchestra
❀-❄
2000.
14
Panåevaåki dani baleta
Pepeljuga
estival pod nazivom Panåevaåki dani baleta odræan je ove godine, treñi put, u organizaciji osnovne baletske ãkole Jovan Bandur, u Panåevu. Ta manifestacija ima festivalsko-takmiåarski karakter, a cilj joj je da okupi sve baletske ãkole, baletska studija, kulturno-umetniåka druãtva, kao i pozoriãta koja se bave igrom. Bilo je
predviœeno da festivalski program traje od 24. do 27. maja, ali su
nastupi predviœeni za poslednji dan, iznenada otkazani.
Prvog dana Festivala, posetioci su imali priliku da vide one koji
tek zakoraåuju u svet pokreta. Polaznici predãkolskog odeljenja osnovne baletske ãkole Jovan Bandur, izveli su nekoliko igara iz baleta kao ãto su Krcko Oraãåiñ, Silvija i Æizela. Nakon njih, nastupili su
uåenici baletskog zabaviãta, prvog i drugog razreda isturenog odeljenja paåevaåke baletske ãkole u Alibunaru i Banatskom Karlovcu, s
nekoliko dinamiånih taåaka u kome su ti sasvim mladi igraåi pokazali odliåno snalaæenje s ritmovima i elementima marãa i polke, ali i
poznavanje baziånih elemenata klasiånog baleta. Usledio je program
baletskih studija iz Beograda i Panåeva. Kulturni omladinski centar
Vladimir Dujiñ iz Beograda, predstavio se raznovrsnim programom
u okviru kategorija predãkolskog, klasiånog i modernog baleta.
Uåenici razliåitog uzrasta, pored osnovnog tehniåkog znanja, pokazali su da poseduju i senzibilnost za sceniånost u izvoœenju adaœa ili
bolera. Sliåan program i tehniåki neãto zrelije izvoœenje pripremili su
stariji polaznici beogradskog uåeniåkog kulturnog centra i Deåjeg
kulturnog centra Beograd. Panåevaåki baletski studio Interplay
predstavio se s nekoliko taåaka. Pored jedne solo taåke, posetioci su
videli i nekoliko grupnih u koreografijama sa skladno ukomponovanim modernim i osnovnim klasiånim elementima i uz æivopisan
scenski nastup. Studio Balerina, takoœe iz Panåeva, predstavio je
uåenice tri razliåita uzrasta u tri velike grupne igre zasnovane, pre
svega, na savremenim tehnikama. Na samom kraju prvog dana programa baletski studio Madlenium iz Beograda izveo je koreografiju
na muziku Pitera Gebrijela, sklopljenu suptilnim uplitanjem klasiånog baleta u osnovnu potku moderne igre. Prvi dan programa zatvorila je Baletska sekcija pri Sokolskom druãtvu Beograd s dve dinamiåne i impresivne taåke na muziku iz filma Podzemlje.
Na kraju tog dela programa, æiri je doneo odluku o nagradama.
U kategoriji predãkolskog uzrasta, prvu i drugu nagradu dobio je
baletski studio Interplay, a treñu studio Balerina. Meœu devojåicama
od sedam do deset godina, najbolje su bile polaznice studija Balerina iz Panåeva, a slede Interplay i Baletska sekcija Sokolskog druãtva.
Ta sekcija je treñu nagradu dobila i u kategoriji od deset do åetrnaest godina, gde je prvo mesto pripalo studiju Interplay, a drugo
Balerini. Prvu i drugu nagradu u kategoriji iznad åetrnaest godina
dobio je DKC Beograd, a treñu studio Madlenium.
Srœan Mihiñ
f
i joã neãto…
Drugog dana programa uåenici Osnovne baletske ãkole Jovan
Bandur iz Panåeva izveli su balet Pepeljuga. Partituru za balet napisao je Paul Reade, a koreografiju, libreto i reæiju za to izvoœenje uradile su Svetlana Vuåiniñ, Svetlana Buåevac i Ivana Pezelj. Asistenti koreografa su bile Katarina Milinkoviñ i Bosiljka Vuåkoviñ. Gosti iz Beograda, kao i panåevaåka publika bili su oduãevljeni skladnoãñu te
velike baletske kompozicije i ozbiljnoãñu, gotovo profesionalnoãñu,
balerina i baletskih igraåa najrazliåitijeg uzrasta. Posebno su dobro
izvedene i uklopljene u celinu minijature solista Srœane Slavujac,
Borisa Vidakoviña, Mirele Boæiñ, Åedomira Radonjiña i Saãe Laziåiñ.
Osim simetrije i harmonije postavljene veãtim smenjivanjem scena
po principu kontrasta, tu predstavu karakteriãe i snaæan dramski
impuls. Prisustvo takvog senzibiliteta najjasnije se vidi u sjajnim scenama dolaska vile s pratnjom, preoblaåenja Pepeljuge, probe cipelice i dueta Pepeljuge i Princa. Posebno impresivno delovale su velike grupne scene u kojima su bile ptiåice, miãevi, igraåi poloneze, mazurke i tamburin.
Folklor je bio tema treñeg dana. Nastupili su uåenici odseka za
narodnu igru osnovne baletske ãkole Jovan Bandur s viãe raznovrsnih
taåaka, ukljuåujuñi igre iz centralne Srbije, Ãumadije i Pomoravlja,
grupne i solo-pesme, koledarske igre. Ansambl Kolo predstavio se
ciganskom igrom, izvedenom tehniåki neãto slabije, ali s izvanrednom scenskom energijom. KUD Jedinstvo izveo je igre iz Banata, a
KUD Abraãeviñ raskoãne i bogato stilizovane igre iz Pomoravlja. Vlaãke igre u izvoœenju KUD Paunoviñ ostavile su snaæan utisak na publiku dobro izvedenim grupisanjem igraåa i organizacijom scenskog
prostora. Dom kulture iz Staråeva, sela kraj Panåeva, predstavio je
svoju folklornu grupu igrama Gruæe s koriãñenjem mnogobrojnih
dramskih elemenata i pevanjem, ali neãto slabijim igraåkim umeñem.
Za åetvrti dan bio je najavljen dolazak igraåa Baletske ãkole Lujo
Daviåo iz Beograda, Baletske ãkole i Srpskog narodnog pozoriãta iz
Novog Sada. To gostovanje je otkazano zbog, po reåima organizatora, nesigurnih uslova putovanja. Tako je deo programa, za koji je
publika oåekivala da bude kruna Festivala, naæalost, izostao. Naravno, sve ãto su Panåevaåki dani baleta ponudili u prva tri festivalska
dana, dovoljan je razlog da od te manifestacije oåekujemo kvalitetan program i u narednim godinama.
Jelena Nikoliñ
Picikato polka, Slavujac Srœana i Adamoviñ Aleksandra
15
Orchestra
❀-❄
2000.
Fotografije: Srœan Mihiñ
Jugoslavija
Deåja radost
Republiåko takmiåenje baletskih ãkola
u
Sanja Ninkoviñ
Jovana Milosavljeviñ
David Simiñ
Orchestra
❀-❄
2000.
16
zgradi Narodnog pozoriãta, u Beogradu, veñ od deset åasova 13. marta 2000. godine, vladala je velika uznemirenost. Uåenici baletskih ãkola iz Novog Sada, Panåeva, Bora, Beograda... su usplahireno jurili sa sprata na scenu, pa opet na sprat, s istim
paniånim pitanjem: “Gde su naãi?”
Njihova panika je preãla i na mene, kad sam shvatila da ne postoji program takmiåenja po kome ñu pratiti redosled uåesnika.
Pred prepunim gledaliãtem, taåno u podne, spikerka nam je preko mikrofona najavila prvog uåesnika — prve grupe. Od tog trenutka pa do kraja takmiåenja, imala sam
utisak da se nalazim na stadionu gde navijaåi svesrdno aplaudiraju, vriãte, ciåe, a sve radi podrãke onima na sceni. Sva sreña da nije bilo petardi i dimnih efekata. U neko doba,
jedan ålan æirija je opomenuo cenjenu publiku da smiri strasti i omoguñi takmiåarima
minimum koncentracije. Nema ãta, vidi se da mladi poseñuju baletske predstave i da su
po neãto i nauåili. Naime, treba vikati bravo i kad se igraåi krãe po sceni, tako da nije
bitna umetnost i kvalitet igre, vaæno je koliko imate navijaåa u gledaliãtu, a o davanju
laænih nada takmiåarima se i ne razmiãlja. Ta euforija publike je, verovatno, preãla i na
æiri koji je ãakom i kapom delio nagrade — nek se deca raduju!
Kao ãto sam napomenula, nisam imala priliku da obezbedim redosled uåesnika ali,
po mojim zapisima, odgledala sam u roku od åetiri sata, oko stopedeset varijacija. Mnogo!
Pauze izmeœu grupa od sat vremena uåesnici su koristili da se po prvi put upoznaju sa scenom na kojoj ñe nastupati.
A sad, neãto o prosmotri koja je, valjda, odræana pred komisijama ãkola-uåesnica na
takmiåenju. Nije mi poznato koji su baletski struånjaci bili u komisijama kad su propustili u finale toliki broj takmiåara, jedino ako osnovni kriterijum nije bio “ja tebi — ti meni”. I ãta smo dobili takvim rasuœivanjem? Da to malo talentovanih i pristojno pripremljenih uåesnika nismo imali prilike da sagledamo u punoj koncentraciji.
Pitam se, da li je moguñe da jedan profesor pripremi za takmiåenje viãe od deset
uåenika, a da im posveti maksimum paænje i kreativnosti, i da usput dræi redovne åasove za koje je i angaæovan od strane Ministarstva?!
Po mom skromnom znanju i staæu provedenom u toj profesiji, mogu konstatovati
da je takav naåin rada neodgovoran i neprofesionalan u odnosu na uåenika, a u krajnjem sluåaju i na baletsku umetnost.
Svojom blagonaklonoãñu prema takmiåarima (ili moæda prema ãkolama), æiri je
maksimalno iskoristio Pravilnik saveta republiåkog takmiåenja, ål. 41. koji ostavlja moguñnost velikog broja nagrada, pa se dobija utisak da svako dete upisano u baletsku
ãkolu stiåe pravo da se pojavi na takmiåenju, bez obzira na kvalitet, a veñ ako se takmiåi treba ga i nagraditi, valjda za uloæeni trud!
Red je da izdvojim i spomenem imena uåesnika koji su mi ostali u prijatnom señanju: Æegarac Bojana, Rudiñ Mia, Åolanoviñ Nina, Jovana Milosavljeviñ, Œuriñ Milja,
Pejoviñ Jovana, Dunja Silvija, Iviñ Milena, Ninkoviñ Sanja, Stanojeviñ Verica, Œuriñ Tanja,
Œorœeviñ Ana, Volf Jovana, Zojoviñ Bojana.
Moram priznati da sam prijatno iznenaœena uåeãñem muãkih igraåa — posebno sa
studioznim i profesionalnim odnosom prema baletu Borisa Ladiåorbiña i ãarmantnim
naslednikom prvaka baleta Duãana Simiña — Davidom Simiñem koji je vidno napredovao, ali i s muãkim kadrom novosadske ãkole, koja godinama uspeãno radi na tom
problemu.
Na æalost, uåenice zavrãnih razreda nisu nam pruæile ni tehniåku sigurnost, niti
umetniåki doæivljaj koji smo oåekivali posle osam godina ãkolovanja. Nadam se da ñe
iduñe takmiåenje imati komisiju koja ñe veñ u prosmotri napraviti strogu selekciju.
I, za kraj, dovoljno je samo smotra, bez onog “pro”.
Viãnja Œorœeviñ
A nagraœeni su:
Republiåko takmiåenje
I kategorija:
Æegarac Bojana,
specijalna nagrada (Beograd)
Œorœeviñ Ana, prva nagrada (Beograd)
Petkoviñ Natalija,
prva nagrada (Beograd)
Rudiñ Mia, prva nagrada (Novi Sad)
Mitroviñ Sonja,
druga nagrada (Beograd)
Åolanoviñ Nina,
Raiåeviñ Natalija,
druga nagrada (Subotica)
Slavujac Slaœana,
druga nagrada (Panåevo)
Adamoviñ Aleksandra,
druga nagrada (Panåevo)
Jeviñ Milica, treña nagrada (Beograd)
Raãuo Milena, treña nagrada (Beograd)
Rogiñ Sofija, treña nagrada (Bor)
Cvijetinoviñ Tajana,
treña nagrada (Subotica)
P o h v a l e:
Vidakoviñ Boris (Panåevo)
Kalember Neda (Novi Sad)
Radonjiñ Åedomir (Panåevo)
II kategorija:
Milosavljeviñ Jovana,
Dæunja Silvija, prva nagrada (Novi Sad)
Œuriñ Milja, prva nagrada (Beograd)
Volf Jovana, druga nagrada (Beograd)
Simiñ David, druga nagrada (Beograd)
Zajoviñ Bojana,
druga nagrada (Novi Sad)
Lazoviñ Nelka,
Veskoviñ Elena,
treña nagrada (Beograd)
Drinovski Viãnja,
Begojev Jovica,
treña nagrada (Novi Sad)
Stankoviñ Maja,
P o h v a l e:
Iliñ Vesna (Novi Sad)
Veselinoviñ Jovan (Beograd)
Œerakoviñ Ivan (Novi Sad)
Ivanåeviñ Ana (Beograd)
III kategorija:
Ladiåorbiñ Boris,
Ninkoviñ Sanja, prva nagrada (Beograd)
Rogiñ Milica, prva nagrada (Beograd)
Dimovska Frosina,
prva nagrada (Novi Sad)
Œuriñ Tanja, druga nagrada (Beograd)
Stepanov Ista, druga nagrada
(Novi Sad)
Iviñ Milena, treña nagrada (Beograd)
Stanojeviñ Verica,
P o h v a l e:
Mahoråiñ Dunja (Beograd)
Lepuãa Dunja (Novi Sad)
Ana Œorœeviñ
IV kategorija:
Prva nagrada nije dodeljena.
Petroviñ Elizabeta,
druga nagrada (Novi Sad)
Pamuåar Marina,
Radojeviñ Jelena,
Saviñ Milica, treña nagrada (Beograd)
P o h v a l e:
Radoviñ Mirjana (Beograd)
Savezno takmiåenje
I kategorija:
Œorœeviñ Ana, prva nagrada (Beograd)
Æegarac Bojana,
prva nagrada (Beograd)
Pekoviñ Natalija,
Boris Ladiåorbiñ
P o h v a l e:
Rudiñ Mia (Novi Sad)
II kategorija:
Milosavljeviñ Jovana, prva nagrada
(Beograd)
Œuriñ Milja, druga nagrada (Beograd)
Dæunja Silvija, treña nagrada (Novi Sad)
III kategorija:
Ladiåorbiñ Boris, prva nagrada (Beograd)
Druga nagrada nije dodeljena.
Ninkoviñ Sanja, treña nagrada (Beograd)
Rogiñ Milica, treña nagrada (Beograd)
Dimovska Frosina,
Bojana Æegarac
17
Orchestra
❀-❄
2000.
Jugoslavija
Anatomski teatar
Triptihos i Figura umana (Anatomski teatar Frensisa Bejkona)
u reæiji i koreografiji Paole Bjanki, Barski ljetopis 2000.
MMart (Montenegro Mobil Art) je prva privatna fondacija u Crnoj Gori, osnovana radi razvijanja nove
kulturne politike koja insistira na otvorenosti, pluralizmu i estetskoj raznorodnosti, promoviãuñi pre
svega individualni rad. U saradnji sa italijanskim pozoriãtem Agar iz Torina, Fondacija MMart iz
Podgorice realizovala je dva izuzetno uspela projekta na Barskom ljetopisu avgusta 2000. godine. Reå
je o predstavama Triptihos i Figura umana koreografkinje Paole Bjanki, njene asistentkinje Paole Kjame
i saradnika na svetlu i muzici.
Triptihos je inspirisan slikarskim delom Frensisa Bejkona, posebno njegovim trodelnim radovima i usamljenoãñu figura koje se na tim slikama nalaze. Protagonisti nisu profesionalni igraåi (sem Dafine Peroviñ).
“Nisam insistirala na tehniåkoj perfekciji, traæila sam
tela sposobna da sluãaju i da åuju sama sebe, da podnesu i elaboriraju slike koje je moje prouåavanje Frensisa Bejkona proizvelo — slaganje figura s ljudskim
telima, intimna usamljenost, neprestano istraæivanje
æivotinjskog u nama, ugraœenog u naãe pokrete”,
kaæe Paola Bjanki. U performansu uåestvuju: Paola
Kjama, Srœan Grabovac, Ana Vujoãeviñ, Mara Loro,
Vanja Milaåiñ, Gorana Markoviñ, Dafina Peroviñ i
Œovana Bjaœini. Videvãi predstavu, koja je premijerno
izvedena u Italiji, kritiåar Æan Klod Kapelo piãe:
“Spektakl koji nam je Agar predstavio zapanjuje slikovitoãñu tela koja izranjaju iz mraka, jedno po jedno. Telo jednog muãkog i nekoliko æenskih plesaåa
cepaju prostor u snaænoj plastiånoj sugestiji i evociraju mnoge radove britanskog umetnika, od portreta
na toaletu, do spleta tela koja se bore, ne hajuñi za
poziciju gledalaca, prepliñuñi dramaturgije koje su izmeœu teatro-plesa, performansa.”
U konceptu Anatomski teatar Frensisa Bejkona odigran je i duetni igraåki komad Figura umana, takoœe
u koreografiji Paole Bjanki, koji je izvela sa svojom
asistentkinjom i igraåicom iz trupe Paolom Kjama.
Videvãi predstavu u Italiji, na tridesetom Internacionalnom Festivalu Santarkanœelo, kritiåari je ocenjuju
kao magiåni doæivljaj u kome dva disharmoniåna, povreœena tela oæivljavaju deformisanu ljudskost Bejkonovog slikarstva. “Moja uloga nije koreografska”,
kaæe Paola Bjanki, “veñ koordinatorska, u situacijama
koje ñe postepeno proizañi iz mojih predloga, mojih
sugestija kao reæisera situacije. Samo izlaganje ñe biti
laboratorij. Radi se o istraæivanju, ne u pozoriãnom
smislu, veñ kao ãto ga podrazumeva figurativna
umetnost — prva studija jedne slike, prva radna faza
na povrãini, kako bi se dozvolilo ljudskoj figuri da
oseti unutraãnju suãtinu deformacije, jezgro od kojeg
polazi”.
Triptihos
Obe predstave nastale su u okviru Letnje ãkole koreodrame Academy of Mobil Art, koju koordinira dramaturg Ljubomir Œurkoviñ. Na umetniåkim radionicama u Crnoj Gori i Italiji uåestvovali su mladi glumci i igraåi iz obe zemlje, praktikujuñi tako umetniåke discipline koje nisu u nastavnim planovima njihovih
obrazovnih institucija, kao ãto su koreodrama, performans, instalacije, umetnost proãirenih medija i
Letnja orkestarska ãkola.
Priredila
Marija Jankoviñ
Orchestra
❀-❄
2000.
18
Literarni voz
rom mlade srpske umetnosti zamiãljen je kao reprezentativni materijal namenjen projektu Literarni voz
2000, najveñoj putujuñoj knjiæevnoj smotri u Evropi na ulasku u treñi milenijum.
CD
Preko sto pisaca iz åetrdesetosam zemalja ponelo je 1. juna 2000. godine CD romove svojih umetnika, da bi ih
prezentovalo u jedanaest zemalja i devetnaest gradova. Voz, s piscima, preãao je preko sedam hiljada kilometara za ãest nedelja, od Lisabona do Petrograda, preko Madrida, Pariza, Varãave, Kaliningrada i Berlina, s juga
na sever Evrope.
Na naãem CD romu koji su predstavili Vladislav Bajac, Aleksandar Gatalica i Stevan Tontiñ nalazili su se: knjiæevna
ostvarenja, vizuelne umetnosti, muzika, teatar, opera, umetniåka igra, arhitektura, film, fotografija i digital art,
ukupno jedanaest razliåitih umetniåkih delatnosti i stoåetrdesettri umetnika.
Organizacija projekta poverena je Evropskom savetu za kulturu, UNESCO-u i brojnim drugim institucijama.
Srpski PEN centar, kao nosilac posla, traæio je od urednika da izabrani umetnici liåno, aktivno uåestvuju u pripremi promotivnog materijala. Uz umetniåku biografiju, fotografije, tekstove i kritike, svako je predstavio i poetiku svoga rada, zvuåne uzorke ili video igraåki materijal.
U okviru igraåkog segmenta, nalaze se kreacije naãih umetnica Dalije Añin, Nele Antonoviñ, Milice Bijeliñ, Maje
Grnje, Dijane Kozarski, Sanje Krsmanoviñ-Tasiñ, Bojane Mladenoviñ, Isidore Staniãiñ i Sonje Vukiñeviñ.
Profesionalne igraåice klasiånog baleta i savremene igre, izborom su pokazale da zaista “konja za trku imamo”!
U Literarni voz 2000. “ukrcali” su se suptilna Margaret Gotje Milice Bijeliñ, Mimart Nele Antonoviñ, Dah teatar,
Isidora Staniãiñ, Pomraåenje, Medeja i Alchajmer Sonje Vukiåeviñ, Iza ogledala, Urbus Ludis i Dokumenta o vremenu Sonje Krsmanoviñ-Tasiñ, Mirta i Altum Silentium Dijane Kozarski, Izbiraåica i Karmina Burana Maje Grnje.
Ti neobiåni “putnici” proputovali su Evropom i pokazali deo savremenih zbivanja u umetnosti Srbije.
Minja Katiñ Ãerban
19
Orchestra
❀-❄
2000.
Nagrada
Dimitrije Parliñ 2000.
Laureat
Vera Kostiñ
Æiri u sastavu Ivana Vujiñ, Sonja Lapatanov, Zoran Hristiñ, Krunislav
Simiñ i Ksenija Kecojeviñ (predsednik), dana 19.10.2000. godine,
veñinom glasova, doneo je odluku
* da prema Pravilniku o dodeli nagrade Dimitrije Parliñ, ålan 2,
taåka 2, dodeli nagradu za 2000. godinu gospoœi Veri Kostiñ,
za celokupni koreografski opus.
Æiri je cenio åetiri decenije uspeãnog rada, koreografskog stvaralaãtva, koji se moæe okarakterisati kao jedinstven na naãim prostorima. Pomenuñemo neke koreografije: Vibracije, Vesnik bure,
Darinkin dar, Æar ptica, Kopelija, Tristan i Izolda, Ptico ne sklapaj
svoja krila, Petar Pan.
Njen rad i uspeh zapaæen je kako u Srbiji tako i u bivãim
jugoslovenskim republikama. Jedinstvena po izrazu, snaænog individualnog koreografskog jezika, veliki propagator muzike
jugoslovenskih kompozitora, koreograf Vera Kostiñ znaåajno je
delovala na naãu i inostranu publiku, za ãta je nagraœivana burnim aplauzima, pozitivnim kritikama, pohvalama, nagradama...
D. Kaæiñ
Smatramo da je koreografski rad Vere Kostiñ neotuœiv deo istorije
naãe baletske umetnosti, koji je doprineo razvoju i afirmaciji
jugoslovenskog baleta i da taj i takav rad zasluæuje izuzetno priznanje i nagradu Dimitrije Parliñ.
Predsednik æirija
(Saopãtenje Udruæenja baletskih umetnika Srbije)
Ksenija Kecojeviñ
Reå laureata
Oseñam se prazniåno, sunåanog oktobra 2000. godine. Tome je doprinela
i odluka poãtovanog æirija, dodelivãi mi nagradu Dimitrije Parliñ.
Mita i ja smo bili u mladosti povremeno partneri, zatim kroz zrela doba
postali prijatelji da bi nas razliåita koreografska interesovanja zbliæila u
obostranom poãtovanju naãih vizija. Mita je viãe cenio moja koreografska umeña od igraåkih i u toj oceni sam se s njim sloæila. Slaæem se i danas.
Mnogo celoveåernjih, dvoåinih i jednoåinih baleta, po svim baletskim
centrima ãirom one Jugoslavije, od Ohrida do Triglava, nose moj potpis.
Bilo je tu dobrih, manje dobrih i odliånih ostvarenja. Taj obimni opus,
zapoået 1958. godine, trajao je punih trideset godina da bi se naglo,
nenadano, mimo moje æelje prekinuo pre desetak godina. Moæda ñe se
neko zapitati da li me taj prekid zaboleo?
Izbegla sam da i sama sebi dam odgovor. Suoåena sa stvarnoãñu, naãla
sam razlog u vremenu i ljudima tog vremena. Punu podrãku i snagu dao
mi je moj ponos, te sam se liãila svakog komentara. U toj deceniji nauåila sam da i nerad ume da bude i te kako naporan.
Viãe od deset leta repertoar naãe kuñe ne krasi ni jedno delo Dimitrija
Parliña. Ni jedno od dela koja danas imaju veñ istorijsku vrednost naãe
profesije. Pitam se s kakvom hrabroãñu se nosi odgovornost za taj åin
nekulture.
Darinkin dar, L. Pilipenko, S. Vukiñeviñ i S. Panteliñ,
kor. Vera Kostiñ
Orchestra
❀-❄
2000.
20
I na kraju, joã jednom hvala æiriju i svima koji veruju da je nagradu
Dimitrije Parliñ primila dostojna ruka.
Vera Kostiñ
Nagrada za æivotno delo
Udruæenja baletskih umetnika Srbije
Laureat
Milica Jovanoviñ
Predsedniãtvo Udruæenja baletskih umetnika
Srbije donelo je nedavno odluku da se
Nagrada za æivotno delo dodeli Milici
Jovanoviñ, baletskom pedagogu, istoriåaru
baleta, publicisti i kritiåaru.
D. Kaæiñ
“Ceo svoj æivot gospoœa Jovanoviñ je
posvetila toj jedinstvenoj umetnosti: prvo
kao izvoœaå, zatim pedagog, balet-majstor,
kritiåar, a, pre svega, kao veliki poznavalac,
teoretiåar i analitiåar baleta. Svoje ogromno
znanje pretoåila je u knjige, publikacije, kritike, i tako, kroz pisanu reå, saåuvala od
zaborava mnoge kreacije naãe igraåke
scene.
Brojna priznanja i delo Milice Jovanoviñ
ostañe zabeleæeno za istoriju igre naãih
prostora. Ovom statuom, kao simbolom,
Udruæenje iskazuje zahvalnost Milici Jovanoviñ za sve ãto åini za balet,”
kaæe se u obrazloæenju Predsedniãtva
Udruæenja baletskih umetnika Srbije.
Srœam Mihiñ
Nova primabalerina
Baleta Narodnog pozoriãta
Ana Pavloviñ
Plejadi primabalerina Baleta Narodnog pozoriãta u
Beogradu pridruæila se i jedna mlada umetnica. To je
Ana Pavloviñ, beogradskoj publici dobro poznata Aurora
u Uspavanoj lepotici, Odeta i Odilija u Labudovom
jezeru, Kitri u Don Kihotu i Æena u istoimenom baletu.
Ana Pavloviñ sveåano je promovisana u primabalerinu
na jubilarnoj 300. predstavi Labudovog jezero, koreografa Dimitrija Parliña, 25. januara 2000. godine, na
kojoj je “branila” svoju titulu ulogama Odete i Odilije.
21
Orchestra
❀-❄
2000.
Saåuvano od zaborava
Gospodin
dirigent
Bogdan Babiñ (1921—1989), baletski dirigent, prijatelj i bogomdani muziåar
ojavio se u Beogradu 1941. godine. Doãao je iz Zagreba, ili bolje reñi — izbegao, s majkom i bratom
Duãanom. Obojica su imali vrlo solidno muziåko
obrazovanje, obogañeno i kultivisano ljubavlju prema
pozoriãtu. U Zagrebu je porodica imala zakupljenu loæu
u Operi i mali Bogdan se sedeñi na krilu svoga oca intuitivno opredeljivao za svoje buduñe zvanje. Kada je
doãlo vreme, studirao je muziku, a klavir uåio kod profesora Stanåiña, istaknutog pedagoga pijanistiåke ãkole.
U Beogradu je odmah dobio odgovarajuñe zaposlenje u Operi Narodnog pozoriãta. Razvijao se u uslovima
tadaãnjeg prestoniåkog æivota, a uzor mu je bio i ostao
— Kreãimir Baranoviñ. Znaåi, pravi muziåar, kompozitor,
izvrstan dirigent, direktor Opere, liånost koja je u mladosti bila cenjeni dirigent Ane Pavlove.
U Operi, Bogdan Babiñ je u poåetku radio bukvalno
sve ãto je bilo u vezi s muzikom. Korepetirao je solistima
Opere, pripremao hor, kada je bilo potrebno vodio je
scensku muziku, komponovao za dramske predstave, saraœivao s koreografima prilikom stvaranja novih baleta.
Kao liånost je bio i do kraja ostao dosledno prijateljski odan svojim kolegama i, ãto je u praksi pozoriãne svakodnevnice retko — nije imao neprijatelja. Bio je jednostavno poãtovan i voljen. Prve balete je dobio da diriguje
posle svojih uvaæenih kolega koji su veñ bili pripremili
orkestar i izveli viãe predstava. To su bili baleti Kopelija
(1948), Romeo i Julija (1948) i Labudovo jezero (1951).
Kasnije ñe preuzeti i veñi broj opera i ostvariti neverovatno obiman opus premijernih i prvih izvoœenja u Beogradu. Bogdan Babiñ je uspevao da leæerno, kao ãto je hodao ili disao, postigne da u toku jedne sezone korepetira na pripremama nove baletske premijere, proba s
orkestrom, diriguje tekuñim repertoarom i svojom premijerom. Sliåno se deãavalo i u Operi Narodnog pozoriãta, u kojoj je ostvario impozantan broj prvih izvoœenja
opera i oratorijuma u naãoj sredini.
U muziåkom æivotu Beograda, Babiñ je briljirao i kao
dirigent hora “Krsmanoviñ”. Uspevao je da uskladi svoje
obaveze, gostuje u Americi osamdeset dana s preko 500
koncerata, umetniåki trijumfuje i nastavi dalje. Ocene
ameriåkih kritiåara danas se åitaju sa uzbuœenjem: “Hor
‘Krsmanoviñ’ je duboko uzbudio ogroman broj gledalaca u Koloseumu” ... “Kao orgulje velike katedrale” ...
“Jugoslovenski hor se moæe ocenjivati samo terminom
‘veliåanstveni’.” Beogradski balet nije krio ponos na takvog svog dirigenta.
P
Æizela, Raisa Struåkova i Bogdan Babiñ
Zubin Mehta, Kosara i Bogdan Babiñ, Los Anœeles, 1967.
Orchestra
❀-❄
2000.
22
Bogdan Babiñ i Mario del Monako
Dirigentski opus Bogdana Babiña
u Operi i Baletu Narodnog pozoriãta:
(1948)
(1949)
(1951)
(1954)
(1955)
(1956)
(1957)
(1958)
(1961)
(1963)
(1964)
(1966)
(1968)
(1969)
(1970)
(1971)
(1973)
(1977)
(1979)
Kopelija
Romeo i Julija
Labudovo jezero
Suton
Don Karlos
Luåija od Lamermura
Æizela
Œavo na selu
Devojka sa zapada
Bahåisarajska fontana
Pepeljuga
Poljubac vile
Apasionato
Åovek pred ogledalom
Baletske impresije
Vesela priåa
Don Kihot (Pas de deux)
Veåe klasiånog baleta
Aida
Åetrdesetprva
Uspavana lepotica
Na uranku
Sebastijan
Ãesta simfonija
Rigoleto
Don Karlos
Porgi i Bes
Karmina Burana
Verter
Pajaci
Kavalerija rustikana
Romeo i Julija
Veñ samo letimiåan pogled na spisak baletskih i operskih premijera dirigenta Babiña
ukazuje na neverovatnu radnu sposobnost i
znanje koje se moralo posedovati da bi se
takav opus ostvario. Kao baletski dirigent,
Babiñ je bio leæeran, prisustvovao je probama, ili sedao za klavir, uåestvujuñi u procesu
ostvarivanja kontakta i unutraãnjeg oseñaja
igraåevog ritma. Naroåitih dogovaranja o
tempu izvoœenja nije bilo. Bogdan je bio prijatelj baletskih igraåa, disao je zajedno s njima. Konaåno, supruga Kosara, bila je solistkinja Baleta Narodnog pozoriãta. Dirigovao je
predstavama u kojima su nastupali slavni baletski umetnici — Margot Fontejn i Majkl
Soms, Svetlana Berjozova i Dæon Fild u baletu Labudovo jezero, Raisa Struåkova i Maris
Lijepa, Natalija Dudinska i Konstatin Sergejev u baletu Æizela. Uåesnici predstave se señaju zraånih oåiju Margot Fontejn, kada je
pred celim ansamblom zahvaljivala Babiñu,
za paæljivo i usredsreœeno dirigovanje. To su
bile reåi umetnice koja je umela da oceni
znaåaj uloge i doprinosa dirigenta njenoj
igri.
Na pitanje o tome da li je Bogdan Babiñ
bio svestan svojih vrednosti, teãko je odgovoriti. Zasluge je ipak nosio preskromno, “muziciranje udvoje” s Baletom smatrao je neåim
ãto se podrazumeva. Tako je i postalo neizbeæno da ga se señaju s nostalgijom i beskrajno veñim poãtovanjem od onoga kojeg je
uæivao za æivota.
Milica Jovanoviñ
23
Orchestra
❀-❄
2000.
Srœan Mihiñ
Miãa Mustapiñ
Gosti beogra
Labudovo jezero, Korina Dumitresku
Miãa Mustapiñ
Uspavana lepotica, Korina Dumitresku i Konstantin Teãea
Labudovo jezero,
Lilija Musovarova
Guests of Be
Orchestra
❀-❄
2000.
24
Vadim Lapin
Vadim Lapin
adskog Baleta
Æizela, Kadrija Amirova
Æizela, Kadrija Amirova
lgrade Ballet
25
Orchestra
❀-❄
2000.
Australija Melburn
Novi Krcko
G
rejem Marfi (Graeme Murphy), æiva legenda Australijskog Baleta, uradio je, prema novom libretu,
1996. godine koreografiju za Krcka Oraãåiña. Rezultat je bila nezaboravna predstava koja je taj balet
Åajkovskog odræala, mimo svih obiåaja, do danas na scenama australijskih gradova. Tokom marta, ansambl Australijskog baleta je s Marfijevim Krckom Oraãåiñem gostovao i u Melburnu gde je posle dvonedeljne
sezone odigrano ãezdesetpet predstava.
Umesto da prekraja delo koje se, zbog tanke i neinteresantne radnje retko nalazi na repertoaru svetskih kuña,
Grejem Marfi se opredelio za radikalan potez. Potpuno je odbacio scenario Marijusa Petipa i umesto njega
osmislio priåu koja odslikava rusko podneblje, pri tom podseñajuñi na prve korake klasiånog baleta u Australiji.
U duhu svog veñ toliko puta dokazanog talenta za eksperiment na sceni, a koji rezultira estetikom visokog
nivoa, Marfi je stvorio delo koje zasluæuje da dugo æivi. Kroz priåu o æivotu ostarele balerine, koja poslednje
dane æivota provodi u señanju na detinjstvo i mladost u Rusiji, koreograf je spojio razliåite scenske æanrove,
od dramskog do filmskog, a hod kroz vreme dokumentovao klasiånim i modernim igraåkim jezikom. Jedina
zamerka predstavi je ãto se hibrid govora i scenskog pokreta javlja samo na poåetku, ostavljajuñi delimiåno
utisak stilskog nejedinstva.
Novi libreto
Vremeãna Klara S, svojevremeno slavna ruska balerina, teãko se kreñe melburnãkim ulicama jedne sparne
Boæiñne veåeri, sa siromaãnim pazarom u rukama. Na pozornici su postavljene scenografije za viãe kratkih reminiscencija na Klarinu proãlost, koje gledaoce vode kroz prvi åin. Njene sanjarije podstiåe poseta prijatelja,
meœu kojima i mladi lekar koji sa sobom donosi arhivski film s Klarom dok je bila ålanica Carskog baleta.
Sanjarije se zavrãavaju, po principu asocijacija, meœu sneænim predelima, u kojima Klarina majka åeka da je
povede kroz æivot. One su, ujedno, jedina dodirna taåka dva scenarija, originalnog i novog koji je Marfi uradio u saradnji s Kristijanom Frederiksonom, prema E.T.A. Hofmanu.
Orchestra
❀-❄
2000.
26
Od radoznalosti do neponovljivosti
U drugom åinu novog Krcka Oraãåiña radnja dobija åistiji linearni
tok, u scenografiji tipiånoj za klasiåne balete. Za oæivljavanje priåe upotrebljene su sve moguñnosti scenske tehnike, ukljuåujuñi
providne paravane koji prekrajaju binu i laserske projekcije. Kako se prizor na Carskom konzervatorijumu pretvara u predstavu
Marijinskog teatra, a zatim u prijem kod cara Nikolaja i carice
Aleksandre, da bi najednom postao popriãte Oktobarske revolucije, gledaocu je teãko da zapazi. U jednom trenutku, on prisustvuje pogibiji Klarinog voljenog belogardejskog oficira, u drugom putuje po svetu s Ruskim baletom Djagiljeva, koji na pragu
Drugog svetskog rata — tada veñ predvoœen novim impresarijom De Basilom — Klaru konaåno dovodi u Australiju. Tu, poslednjih dana rata, ona igra svoju oproãtajnu predstavu u tek
oformljenom Baletu Borovanski, prvoj trupi klasiånog baletskog
profila na tom dalekom kontinentu.
Grejem Marfi je karijeru zapoåeo u provincijalnoj trupi Tasmanijskog baleta. Kao njen ålan, dobio je stipendiju za ãkolu Australijskog baleta u Sidneju, gde je proveo dve i po godine, pre nego
ãto je i sam postao ålan te trupe od saveznog znaåaja. Samo tri
godine kasnije, dok su bili na ameriåkoj turneji, shvatio je da
premalo zna o zbivanjima u modernoj igri. Stipendija australijskog Umetniåkog veña (Arts Council) omoguñila mu je da ode u
Njujork gde je, po sopstvenim reåima, “video na tone pozoriãnih
predstava”. Godine 1970. prijavio se za uåeãñe u igraåkoj radionici Pegi van Prag (Peggy van Praagh), koja je postavila balete
Dona Askera, Li Vorena i Dæona Miena, ali su tada sredstva presuãila i Marfi se obreo u Kraljevskom baletu, u Londonu. “Oseñao sam se jadno”, priåa on u jednom intervjuu iz 1977. godine.
“Upravo to nisam æeleo da radim.” Na pitanje, ãta je æeleo, odgovorio je — savremeni balet. Na veliko uæasavanje svih, Marfi
je napustio trupu Kraljevski balet posle samo ãest meseci. To ãto
ga je zanimalo pronaãao je u trupi Feliksa Blaske (Felix Blaska),
koju su saåinjavali igraåi raznih narodnosti, a gotovo sva igrana
dela su bila na muziku savremenih kompozitora. “Rad u toj
trupi oæiveo je za mene sve elemente vezane za igru,” kaæe
Marfi. “Publika (Blaska se uglavnom obrañao mladima, uglavnom studentima), nije mogla da veruje da je sva ta raznovrsnost
proizvod maãte samo jednog åoveka”, dodaje on. Kada se
“oseñanje novog” istroãilo, Marfi se upustio u “priliåno zastraãujuñu avanturu stopiranja” s trupom Baletski karavan koja
ga je odvela do Manile, odakle se konaåno vratio u Australiju.
Uprava Australijskog baleta mu je ponudila mesto u trupi, ali se
on joã godinu dana dræao svog slobodnog statusa, vezujuñi se jedino za pojedinaåne projekte regionalnih baletskih trupa. Finansijska oskudica ga je ipak primorala da se na godinu dana
pridruæi Australijskom baletu, zatim se na kratko ponovo obreo
u Londonu, da bi 1977. godine primio telegram o imenovanju
na mesto umetniåkog direktora Baletske trupe Novog Juænog
Velsa. Osamdesetih godina, pridruæuje se stoæeru klasiåne baletske umetnosti, Australijskom baletu, koji se, s Marfijevim dolaskom, preobrazio u trupu koja neguje tradiciju i istraæuje nova
pitanja u umetnosti.
I, kao ãto je svojevremeno vaæilo za Feliksa Blasku, tako danas
poznavaoci Marfijevog dela izraæavaju nevericu nad raznovrsnoãñu, sveæinom ideja i punoñom njegovih kreacija. Marfi s podjednakim uspehom istraæuje u duhu Balanãinove apstrakcije, u
domenu åiste estetike, i u sferi multi-medija. Sredinom devedesetih je napravio i izlet u operski æanr koji je ostao zabeleæen
u analima scenske umetnosti. Njegova Turandot se pamti kao
jedna od najlepãih i najoriginalnijih verzija tog Puåinijevog dela,
a señanje na scenu s lepezama i danas, pet godina po viœenju te
predstave, autoru ovog ålanka zaustavlja dah.
Jasna Novakoviñ
Krcko Oraãñiñ, Nicole Rhodes
27
Orchestra
❀-❄
2000.
Australija Sidnej
Flamenco India!
Festival azijske muzike i igre
maj, 2000.
vogodiãnji Festival azijske muzike i igre u sidnejskoj Opera House predstavio je pet koncerata i tridesetak umetnika. Australijska publika je imala retku priliku da se upozna s
dostignuñima razliåitih kultura Azije. Na Festivalu su nastupili mahom australijski umetnici azijskog porekla, koji su decenije posvetili igri i muzici kultura iz kojih su potekli. Kako je u Sidneju, a i
ãirom Australije, relativno malo prilika da se bilo koja specifiåna kultura prikaæe ãiroj publici, tako je Festival ponovo obavio
pionirski posao. Zainteresovao je publiku najveñe umetniåke
kuñe (Sydney Opera House), za umetnike koji æive i rade u Australiji, a iskazuju se na naåin relativno malo poznat onima van
te kulture. Nekoliko koncerata je prikazalo razliåite igraåke tradicije, ukljuåujuñi rekonstrukciju koreografije Tang dinastije i
savremeni buto. Posebno interesantna, meœutim, bila je saradnja Damajanti Balaradæu (Dhamayanthy Balaraju) i Veronike
Gilmer (Veronica Gilmer) koje su zajedno nastupile u novoj produkciji Flamenco India!
Flamenco India! je predstava izrasla iz prethodne saradnje Veronike Gilmer, flamenko muziåara i muziåara severne indijske
tradicije.
Ranija produkcija Rajasthan u potpunosti se oslanjala na muziåku saradnju flamenko i indijskih muziåara, a flamenko igra, u
izvoœenju Veronike Gilmer, bila je svedena na minimum, na samo ritmiåke aspekte koreografije koji su bili ukomponovani u
predstavu. Neosporna atraktivnost flamenka tako je, vremenom, postala samo dodatak sjajnoj muziåkoj predstavi.
Rajasthan, koji je poslednji put izveden na proãlogodiãnjem sidnejskom Karnevalu, dobio je brojne izvanredne muziåke kritike, ali su igraåke, mahom iz pera ovdaãnje veoma poãtovane
kritiåarke Sydney Morning Heralda, gospoœe Dæil Sajks (Jill
Sykes) bile glasne u tome da se od produkcije, u igraåkom smislu, oåekivalo viãe.
Organizatori Festivala azijske muzike i igre, Karnevala i Australijski institut za istoånu muziku, sada su se, dakle, upustili u eksperiment i veñ postojeñi Rajasthan obogatili klasiånom indijskom igraåkom formom bharatanatjam (Bharata Natyam).
Bharatanatjam je, meœutim, forma vrlo neprikladna za takvu
vrstu saradnje. Prvo, ona potiåe iz juænoindijske kulture, dok je
muzika, a i sami muziåari koji uåestvuju u projektu, iz severnoindijske. Pronañi zajedniåki jezik izmeœu te dve indijske kulture
na sceni, podvig je svoje vrste. Bharatanatjam je zatim “nezgodan” za takvu vrstu predstavljanja i zbog toga ãto su njegovi
koreni, ali i naåin na koji se danas igra svuda u svetu, i u Indiji i
van nje, duboko religiozni. Spiritualni aspekt bharatanatjam je,
naravno, moguñe ukomponovati u kakav drugi projekat, ali je
njegov religiozni smisao neodvojiv deo koreografije i scenskog
prikazivanja.
Jedan od razloga je i to ãto je publika, odana toj formi igre, relativno malobrojna i, svakako probrana, van granica Indije, ali i
nemoguñnost uklapanja te igraåke forme u bilo koji kontekst
van tradicionalnog. Originalno izvoœena, kao deo religioznog
rituala, ispred i u samom hramu, bharatanatjam prikazuje slike
Orchestra
❀-❄
2000.
28
iz æivota bogova i upuñuje vernike u etiku i filosofiju.
Logiåni odabir indijske forme igre koja je, nasuprot bharatanatjam, otvorena za takvu saradnju kultura, bio bi katak, igra koja
je u severnu Indiju stigla preko Persijanaca. Katak odlikuje sasvim drugaåiji pristup, ali i sasvim drugaåija koreografija. Imala
sam veliku sreñu da gledam katak u izvoœenju slavne Sobane
(Shobana-e) na sceni delhijskog pozoriãta pre desetak godina.
Katak, koji se zasniva na ritmu, pre nego na pokretu, odlikuje
spiritualnost sliåna onoj koja odlikuje flamenko. Dve tako
razliåite forme zaista pokazuju izvanrednu srodnost.
Katak igraåa, meœutim, u Australiji — nema. Pokuãaji da se angaæuju igraåi koji su uåili i katak, nisu doneli reãenje. Flamenco
India! je zapravo ansambl sastavljen od izvanrednih umetnika,
te je i nova igraåka komponenta produkcije morala da zadovolji iste visokoprofesionalne kriterijume.
Umesto, dakle, katak igraåa, angaæovana je Damajanti Balaradæu (Dhamayanthy Balaraju), koreograf, igraå i pedagog s tridesetogodiãnjim iskustvom. Profesionalnost gospoœe Balaradæu i njen talenat su neosporni. Njena zainteresovanost da savlada prvu prepreku, kombinovanje bharatanatjam igre sa severnoindijskom muzikom, dovela je ansambl do sledeñeg koraka — umetniåke saradnje klasiåne indijske religiozne igre s flamenkom.
U opãirnom intervjuu za sidnejski OzDans (AusDance), gospoœa
Balaradæu je skrenula paænju na mnoge prepreke. Najveñe su
bile zapravo, kulturne razlike. Bharatanatjam je igra ne samo
posveñena religioznosti, veñ je i mnogo toga u koreografiji deo
religioznog rituala. I, iako se, tom prilikom, ona kao koreograf
koncentrisala na ne-religiozne aspekte koreografije, veñ sama
priroda te igraåke forme postavljala je restrikciju. Gospoœa Balaradæu je ukazala i na jednu od suãtinskih prepreka koja je iznikla, takoreñi pre nego ãto je ta umetniåka saradnja i poåela —
bharatanatjam umetnica ne samo ãto igra bosonoga, veñ se
smatra za svetogrœe da bilo ko drugi na sceni, tokom izvoœenja
bharatanatjam igre, pokrije stopala.
U hinduistiåkoj tradiciji, jedan od osnovnih vidova ukazivanja
poãtovanja panteonu bogova u åije ime i uz åiju pomoñ se bharatanatjam igra, je i kratki religiozni ritual uoåi predstave, na
samoj sceni, ãto tom prilikom takoœe nije bilo moguñe uraditi.
I, najzad, koriãñenje elemenata bharatanatjam koreografije u
sasvim ne-religozne svrhe, predstavljalo je joã jednu opasnost
po taj projekat.
Veronika Gilmer, s druge strane, osim pukih koreografskih, nije
oseñala postojanje nikakvih restrikcija. Svejedno, ukomponovati dve tako razliåite tradicije, za obe je predstavljalo pravi
poduhvat.
Koncert Flamenco India! predstavljao je ne samo veliki uspeh,
veñ je zaista uspeo da stvori onaj tako redak momenat magije
na sceni, a publika je izaãla iz sale s pola sata zakaãnjenja. Predstava je bila proprañena ovacijama. Gospoœa Sajks, slavna kritiåarka Sydney Morning Herald je napisala koliko je bila zadovoljna. A gospoœa Balaradæu trenutno pregovara o novim eksperimentalnim umetniåkim projektima.
Zoja Bojiñ
Miãljenja — rasizam u baletu
Gde su
cr ne balerine?
Ruphin Condyzer
Dikledi Masilo,
student Nacionalne umetniåke ãkole
u Johanesburgu
Promenljivost poimanja scenske estetike uvek je posledica
raslojavanja u drustvu. Ali, kada je u pitanju obrnuto, kada
druãtveno ili neko drugo raslojavanje postaje kriterijum u
umetniåkoj sferi, dehumanizacija i apsurdnost umetnosti
dobija svoj œavolski lik. Megi Fojer (Maggie Foyer) pozabavila se problemom diskriminacije crnoputih balerina u
evropskim baletskim kompanijama. Poãto se upravo vratila
iz Juæne Afrike i uverila da problem dobija sve veñe razmere,
vrcavo, ali i upozoravajuñi, nameñe tu temu u magazinu
Dance Europe. To pitanje nije blisko naãim baletskim scenama u doslovnom smislu, ali opominje da je, kako bi Kant
rekao, umetnost u duhovnoj sferi, a nikako ne u niskim
sferama politiåarenja. Megi se vraña u istoriju i pominje
1957. godinu, kada je crnoputi Artur Miåel (Arthur Mitchel)
zaigrao u baletu Agon (kor. Balanãin), meœutim od tada
nikako da se pojave crnopute balerine. Na Kubi, u Juænoj
Americi i nekim kompanijama u SAD, kao Dance Theatre of
Harlem, prema crnoputim balerinama je blaæi kriterijum, ali
ãta je s Evropom? Na ovom kontinentu, crne balerine su
manjina. Na osnovu sveæih utisaka iz Juæne Afrike, tvrdi da
tamo ima na desetine balerina koje bi rado zaigrale i
klasiåan balet, a ne samo dela u maniru savremenih igraåkih tehnika.
Finansijski problemi oko obrazovanja nisu viãe primarni, jer
su otvorene multikulturalne, besplatne ãkole. Mnogo
ozbiljniji problem je opãti stav prema crnoputim studentkinjama u ãkolama klasiånog baleta. Problem kulturoloãke
neprihvañenosti je veliki. Megi prepoznaje tri najjaåa argumenta protiv crnih balerina. Prvi je ograniåenost fleksibilnosti stopala. Veliki procenat crnoputih balerina zaista ima
taj problem, ali to ne vaæi za sve. Drugi je zadnjica! “Pa ãta
ima loãe u lepo oblikovanoj zadnjici?” — pita se ona. Lepo
izgleda na Grejs Dæons (Grace Jones)! U vreme kada je
Petipa radio koreografije, telo plesaåa je bilo obavezno
izvajano. Idealna baletska konstitucija je promenljiv pojam i
menja se s modom. Novinarka se priseña kako je u Londonskom muzeju, svojevremeno, bio izloæen baletski triko iz
devetnaestog veka od sintetiåkog materijala, nafatiran da
bi odavao utisak punaåkih butina a la Boucher. To bi, danas,
bila noñna mora za svakog modernog plesaåa! To samo
potvrœuje da je estetika stvar ukusa publike. A treñi argument je da balet nema tradiciju u crnaåkoj kulturi. S
dubokom ironijom autorka se pita u kojoj je to kulturi tradicija da okreñemo stopala pod uglom od 180 stepeni, s
parom krila na leœima?
Balet je umetniåka konstrukcija! Kao sve umetniåke forme,
traæi vreme i obrazovanje da bi ga cenili i kao sve visoke
umetnosti ruãi elitistiåke barijere. Na kraju zakljuåuje da
smo proãli dug put demokratizacije umetnosti i da bi bio
veliki iskorak da talenat bude jedini kriterijum u novom
milenijumu.
Priredila Vesna Vukajloviñ
Dance Europe, april 2000.
29
Orchestra
❀-❄
2000.
Austrija Beå
Zanela i Van Manen
martu sam imala priliku da prisustvujem dvema probama Baleta Beåke opere pod rukovodstvom Renata Zanele. Ta trupa je iz godine
u godinu sve interesantnija. Ruska zvezda Vladimir Malahov je u Beåu åest gost, a proãle godine je i postavio svoju verziju baleta
Bajadera, koji se u Beåu nikada nije igrao.
Malahova sam videla u baletu Manon MakMilana s partnerkom Birgit Stadler, prvom zvezdom beåkog Baleta. On poseduje najlepãu plastiku
koja se moæe zamisliti kod igraåa i zadovoljstvo je videti ga kako evoluira kroz teãke koreografije MakMilana. On zna da pomiri u ulozi
Degrijua oåajnu strast i patetiku lika. Birgit Stadler je koketna Manon, ali moæda malo previãe duboka za lik æene koja voli nakit, luksuz i leprãavost. Izmeœu ljubavi za Degrijua i luksuza, ona bez ustezanja bira to drugo.
Beåka predstava se unekoliko razlikuje od one u Pariskoj operi, posebno po kostimima koji su bogatiji u pariskoj verziji. Lik Leskoa igrao je,
snaæno i duhovito Tomas Solimozi, a njegova prijateljica bila je Eva Peters, mlada, pikantna umetnica koja s lakoñom obavlja sve tehniåke
zadatke.
Iste nedelje, 11. marta, dogodila se trostruka premijera, dva baleta Hans Van Manena i jedan Renata Zanele.
Axel Zeininger
U
Axel Zeininger
Axel Zeininger
Manon, B.Stadler i V. Malahov
Bajadera, Vladimir Malahov
Orchestra
❀-❄
Manon, Vladimir Malahov
2000.
30
olandski koreograf Hans Van Manen postavio je svoj sjajni Hamerklavier
(1973. godina), na adaœo Betovenove sonate u interpretaciji Kristofa
Eãenbaha i Black Cake (1989. godina), na muziku raznih majstora
(Åajkovski, Janaåek, Stravinski, Maskanji, Masne). Na soareu baletskog kluba,
Hans Van Manen je objaãnjavao kako je kreirao te balete i zaãto viãe voli da
ostane u svom gradu, nego da optråava svet i æivi u hotelu. On je skroman, ãarmantan i duhovit umetnik. Bilo je zadovoljstvo sluãati ga kako priåa anegdote
iz svog æivota.
Hamerklavier je poverio parovima — Aleksandri Kontrus i Jirgenu Vagneru,
Dagmar Kronberger i Tomasu Solimozi, Evi Peters i Gregoru Hatali. Sva tri para
su bili sjajni interpretatori koji stapaju svoje pokrete s muzikom — lirska
evokacija!
Black Cake je zabavan i duhovit komad. Igraåice su na ãtiklama, ali kostimi su,
naæalost, veoma tamni. Tu se, takoœe, izdvajaju tri para. Spomenimo Simon
Noju i Volfganga Graãera, posebno zavodljive i impresivne.
Axel Zeininger
H
Axel Zeininger
Black Cake, W. Grascher i S. Noja
Adagio Hammerklavier
eåe se zavrãilo delom Betoven opus 73, u koreografiji Renata Zanele. Partitura
Betovenovog Petog koncerta za klavir i orkestar oslikana je vrlo snaænom koreografijom. Sa æaljenjem konstatujemo da su i tu kostimi i dekor Johana Engelsa vrlo mraåni.
Oskudno osvetljenje delu je umanjilo potpuni uspeh. Srebro, bakar, crveno i zlatno se smenjuju, ali vizuelno, kostimi ne kazuju niãta. Koreografije grupnih igara i dueta su mi se jako
dopale. Interpretacija svakog para bila je snaæna i raznolika, a u njima se osam igraåa smenjuju samouvereno: Jolanta Sifrid i Gregor Hatala (srebro), Aleksandra Kontrus i Jirgen
Vagner (bakar), Simon Noja i Hristian Rovni (crveno) i Eva Peters i Volfgang Graãer (zlato).
Aleksandra Kontrus je uzbudljiva, Simon Noja fatalna, Eva Peters blistava kao dijamant, dok
Jolanta Sifrid donosi zrelu emociju. Sve åetiri prate tri sjajna igraåa i glumac Hristian Rovni.
Uvek je izazov raditi tako monumentalna dela kakav je Betovenov Peti klavirski koncert.
Renato Zanela dao je svoju snaænu i strasnu viziju kompozitorovog univerzuma. Nadam se
da ñu to ponovo gledati, moæda, jednog dana, u Parizu. Ãteta je samo ãto su svetla i rikvand
tako mraåni. Pretpostavljam da se time isticala teæina partiture. Samo malo viãe nijansi u
osvetljenju moglo je potcrtati raznolikost delova. Ili je, moæda, to zato ãto ja volim svetlost
i bistrinu.
Axel Zeininger
V
Beethoven opus 73, A. Kontrus i J. Wagner
Axel Zeininger
Axel Zeininger
Helen Ciolkoviå
prevela: Marijana Komljenoviñ
Beethoven opus 73
Adagio Hammerklavier, A. Kontrus i J. Wagner
31
Orchestra
❀-❄
2000.
BiH Sarajevo
Razgovor s koreografom,
pedagogom i ãefom Baleta
Edinom Papo na proslavi
50. godiãnjice Baleta
Narodnog pozoriãta u
Sarajevu.
Gladni baleta
Foåo Fuad
n
aãi profesionalni putevi ukrstili su se u Sankt Peterburgu, poåetkom devedesetih.
Obe smo doãle u grad izuzetne baletske tradicije da uåimo, ona na Konzervatorijum Rimski Korsakov, ja u Akademiju A. J. Vaganova.
Vesti iz zemlje su bile loãe. Slike sruãenog Sarajeva i bombi koje su padale blizu njene
kuñe bolno su gråile njeno lice. Bliæio joj se diplomski ispit kod Edvalda Arnoldoviåa
Smirnova. Ratni uæas s malog ekrana ledio nam je krv u æilama, bio noñna mora. Kako ñe
zavrãiti svoju diplomsku koreografiju La mer Kloda Debisija u takvom stanju?
“’Znate Mehmedovna (moj otac se zvao Mehmed), veliki umetnici stvaraju kad im je
najteæe — umeo je reñi Smirnov’. Da li sam velika ili ne to u tom åasu nije bilo vaæno, ali
razumevanje mog stanja mi je mnogo znaåilo. Diplomirala sam s visokom ocenom.
Mentor mi je bio Nikita Dolguãin, koji je nesebiåno odvajao svoje vreme za mene, a jedan
odliåan solistiåki par igraåa iz Malog Opernog teatra mi je poklonio svoje poverenje igrajuñi moju koreografiju.”
Deset godina nakon tih uzbudljivih uspomena i teãkih trenutka provedenih daleko od
zemlje, bez ikakvih komunikacija sa svojima u Sarajevu, Edina Papo, elegantna, u maloj
crnoj veåernjoj haljini, s diskretnim nakitom na sebi, pozdravlja goste iz cele bivãe
Jugoslavije koji su doãli na proslavu pedeset godina Baleta sarajevskog Narodnog pozoriãta. U sveåano ukraãenom foajeu, okruæeni izloæbom fotografija i kostima iz baleta igranih
na toj sceni su Katarina Kocka, Slavko Pervan, Tonåi Mariniñ, Suada Kavazoviñ-Muãoviñ,
Muhamed Imaniñ, Bahrija Bihorac ... Nedostaje Minka Kamberoviñ, spreåena zbog svojih
obaveza u Ciriãkoj baletskoj ãkoli.
“Igraåi su napustili Sarajevo ‘glavom bez obzira’, da spasu æivot. Prvaci iz Rusije, koji su
dræali ceo naã repertoar, otiãli su, jedni u Novosibirsk, drugi u Rijeku i Pulu, Beograœani u
Beograd i Beå, Crnogorci su se vratili u Crnu Goru. Ostala je grupa entuzijasta koja je pokuãala da saåuva ovdaãnju baletsku scenu od potpunog gaãenja. Uspeli su åak i da ãesnaest puta odigraju Bolero u koreografiji Dragutina Boldina, pod baletmajstorskom rukom Bahrije Bihorac. Kada sam se posle rata vratila, zatekla sam nekoliko svojih starih kolega i mlade, tek zavrãene uåenice balatske ãkole kojima sam ja nekada predavala. Jedva
sam ih prepoznavala. Cena koju su ta deca platila, ãkolujuñi se za vreme rata, ogromna je.
Ali, mi danas imamo mali baletski ansambl. Teãko se radilo u takvim uslovima. Kad su bila
najveña bombardovanja, nisu veæbali, ali, kad se moglo, dolazili bi kamionima, biciklima,
pretråavali bi u stari deo grada po vodu, onda bi odveæbali, pa se vrañali u novi deo,
kuñama. Istina, prve dve godine nije se moglo niãta raditi, bio je haos u gradu. Tek se u
Kamernom teatru dogaœao neki manji dramski projekt, neki poetski teatar. Radila se i
Kosa s glumcima i igraåima, u koreografiji Slavka Pervana.”
Granice su se zatvorile i Edina nije mogla da se vrati u svoj grad posle diplomskog.
Otiãla je u Braãov, u Rumuniju, kod svoje sestre i zeta, baletskih igraåa, izbeglica iz
Sarajeva. Svo troje su tako naãli utoåiãte u Théâtre lirique Brasov, gde je Edina poåela kao
Pulåinela
Orchestra
❀-❄
2000.
32
... Evocirala je slavnu
kulturnu proãlost grada,
uskovitlala oluje mora i
æivota, prikazala susrete
i rastanke kojih tragovi
odzvanjaju u nama joã
mnogo vremena posle.
Iznijela je ljudske
strahove i nedoumice,
traæenja, rasplesala
obijesnu mladost, te je u
cjelini prevladala plesna
poetika koja opisuje san
jednoga grada i njegovu
ljepotu, åak i kada doœe
vrijeme za patnju
i stradanje...
Fragment iz kritike baleta
Dubrovaåki kantuni s Histria
festivala u Puli, avgusta 2000. godine.
Autor kritike je Davor Schopf
Dubrovaåki kantuni,
Belma Åeåo i Samra Mlinar
baletski pedagog, a vrlo brzo i koreograf. Za taj ansambl, koji je do tada samo opsluæivao Operu
i Operetu, napravila je nekoliko baleta. Ubrzo je i osvojila nagradu na meœunarodnom takmiåenju koreografa u Jaãiju.
“Pored mog imena stajalo je ‘Sarajevo’. Otkud ja usred Transilvanije, u tom åasu, bilo je åesto
pitanje. U Braãovu sam napravila i balet Put na Vangelisovu muziku, o naãim æivotnim putevima
koji je svak sebi veñ ucrtao.”
Njen je vodi u Jerusalem, gde je valjalo prvo nauåiti jezik, biti uporan, dokazati se. Izrael je
zemlja prepuna igraåkih trupa. Na Akademiji Rubin Edina predaje klasiåan balet i karakterne
igre, buduñi da je te studije zavrãila u Akademiji Vaganova, neposredno pre Konzervatorijuma.
Saraœuje i druguje s velikom ruskom balerinom Ninom Timofejevom, koja joj je i kao koleginica bila velika podrãka.
“Veliki i znaåajan dogaœaj u mome æivotu desio se tada, u Izraelu. Bila sam gost pedagog
trupe moderne igre Kibuc Ga’aton. To je trupa koja radi u jednom malom kibucu na severu, pod
samim Golanom, a igraju predstave po celom svetu. Oni su meãavina svih savremenih igraåkih
ãkola, raznih su nacija i ozbiljno neguju klasiåan balet kao trening.”
Priåamo o ekspanziji savremene igre u Izraelu, pri åemu Edina nalazi neke dublje korene u
dolasku uåenica Marte Grejam na tlo Izraela i nastavku te umetniåke politike, tako da je danas
u svetu vrlo prepoznatljiv stil izraelskih igraåa i koreografa.
U Sarajevu Edina zatiåe devet igraåa. Radi balet Moja zemlja na muziku E. Bretona i J. Slavenskog i Slike sa izloæbe M. Musorgskog.
“Boraveñi za vreme rata u Bosni, francuski kompozitor Erik Breton komponovao je simfonije i koncerte na bosanske teme i ta me je muzika, zajedno s mladim ansamblom, inspirisala da
napravim balet u jednoj paleti plavih boja, na prstima. Imala sam i jednu divnu belgijsku balerinu italijanskog porekla (Franceska Sola), koja je boravila u Sarajevu izvesno vreme zbog suprugovih obaveza. Ona je unela dah Evrope u neke naãe nove poåetke. Niæu se predstave: Karmen
svita (Bize—Ãåedrin), U vremenu (stare sefardske pesme), Dom Bernarde Albe, predstava na koju
sam posebno ponosna. Hoze Monleon, koji je vrstan poznavalac Lorkinog dela, a i video mnoge
verzije tog baleta, posle predstave mi je poverio da nigde nije video tu predstavu s toliko duãe”.
Balet Dubrovaåki kantuni (muz. Œelo Jusiñ), prekretnica je u koreografskom radu Edine Papo.
Kamerni balet s pet igraåa raœen je specijalno za Kamerni teatar 55 u Sarajevu, i s njim su gostovali ove godine u Parizu.
“Mi smo tamo zadivili publiku, jer kad kaæeã sarajevski Balet oni oåekuju — niãta. Iznenadili
smo ih dobrom predstavom, snagom i emocijama kojom su igraåi igrali. Pariz je za sve nas bio
jedno æivotno osveæenje, posle svih nedaña koje smo preæiveli. Muziku Œele Jusiña, koncerte za
gitaru, obou i orkestar, duboko proæivljavam u sebi i oseñam.”
Balet Pulåinela (muz. Igor Stravinski, kor. Edina Papo) prikazan je premijerno u sveåarskom
delu proslave jubileja, prañen Gala spektaklom gostiju iz naãe bivãe zemlje i inostranstva. Koreografski i likovno uraœen u stilu comedia dell’arte, u pravoj je meri sadaãnjih tehniåkih i interpretativnih moguñnosti sarajevskog Baleta.
“Mi smo jedan mlad, kreativni ansambl, meœutim, naã problem je u vizuelnoj i tehniåkoj neujednaåenosti. Za baletsku ãkolu postoji interesovanje, ali naãi uåenici pohaœaju gimnaziju posebno, tako da dok usklade smene, radije odustaju od baletske ãkole. Tako gubimo kadar. Poseban
problem kod nas je — pedagogija. Taj kadar nam je jako, jako slab. Audicija za ålanove baleta
je otvorena cele godine, za naãe i za strance, ali joã uvek nemamo sredstava da finansijski to i
adekvatno pokrijemo.”
Edina Papo je ruski œak, ali poznaje dobro i zapadnu ãkolu. Poredeñi ih, kaæe:
“Ja bih se uvek opredelila za rusku, jer smatram da je ona sistematsko obraœivanje ljudskog
tela, sistematski rad na psihofiziåkom stanju biña igraåa. Baletska tela odnegovana u Rusiji po
mom miãljenju duæe traju od onih na Zapadu. Zaãto, to je predmet dugog razgovora i analiza.”
Zapadni igraå je sasvim oslobodio svoj duh, spreman je viãe na eksperiment, kad je reå o
modernoj igri. Malahov, Bariãnjikov, Makarova su na Zapadu postali sjajni moderni igraåi, otvorili se za neke nove forme, pomerili se od ustaljenog sistema miãljenja...
“I Rusi eksperimentiãu, ali kao da nemaju smelosti da idu do kraja u svojoj ideji. Kod njih je
u glavi tradicijski i “hemijski” drugaåije postavljen moderan izraz. Ima u njemu i naivnosti. Veliki
igraåi koje spominjeã imali su u odreœenom trenutku potrebu da se izraze na drugi naåin, da
razbijaju klasiånu formu, da “rastresu” tela kroz moderan pokret. Ako joã unesu u taj svoj ples
liånosti i emocije, onda su za Zapad, koji tehnomenadæerski misli, vrlo interesantni. Naravno, sve
u krajnjoj taåki zavisi od talenta.”
U sarajevskom Baletu oseña se dobra i pozitivna energija...
“Mi smo uvek takvi bili, sloæni u tome da predstava uspe, nabijeni smo energijom. Iza nas je
tradicija od pedeset godina. Bili smo jedna velika baletska trupa u tadaãnjoj Jugoslaviji.”
Biti direktor Baleta, koreograf i pedagog podrazumeva biti i psiholog. Posebno u sluåaju
sarajevske trupe. Pretpostavljamo da se oseña trauma.
“Naravno, ali se ona potiskuje i leåi radom i æeljom da se ide napred, da se puno igra. Mi
meseåno imamo skoro isti broj predstava kao i pre. To je veliki motiv i razlog da postojimo, pre
svega zbog divne sarajevske publike koja balet voli i koja ga je gladna.”
U razgovoru dotiåemo i temu sadaãnjih i buduñih odnosa baletskih ansambala s ovih prostora...
“Tema je delikatna, svakako, ali komunikacija meœu nama treba da se ponovo uspostavi. Za
balet i umetnost nema granica. Svet se kulturno sve viãe povezuje. Mi umetnici smo ti koji to
prvi treba da uradimo. Polako idemo tim putem.”
Marija Jankoviñ
33
Orchestra
❀-❄
2000.
Engleska London
klasika
Najåistija
Silfide
Kirov Balet
31. jul — 19. avgust 2000. Royal Opera House
s
ezonu od dve nedelje gostovanja u Londonu, Kirov je otvorio Labudovim jezerom i Uspavanom lepoticom (u staro-novoj originalnoj verziji, onako kako ju je zabeleæio Nikola Sergejev,
zahvaljujuci sistemu Stepanov, a proãle godine postavio Sergej Viharev, u originalnoj verziji iz
1890). Izveden je i spektakl Ruskog Baleta Silfide, Ãeherezada i Petruãka i veåe Balanãina s baletom
Dragulji. I baletski ansambl i solisti bili su u mnogo boljoj formi nego u Sankt Peterburgu. Bilo je i
malih iznenaœenja zbog izmena u podeli uloga, koje su izvrãene u poslednji åas, usled povreda nekih
igraåa. I tako sam, umesto Lopatkine (zbog koje sam i preãla toliki put) gledala Svetlanu Zaharovu.
Ona doista izgleda kao idealna klasiåna balerina i, za svoje dvadesetdve godine, poseduje savrãenu
tehniku. Pa ipak, njenom izvoœenju Odilije-Odete nedostaju dubina i oseñajnost. Odista, linije tela
su joj izduæene kao lijane, tako da nam balerine od pre petnaest godina, iz sadaãnje vizure, deluju
predebelo! Medutim, zbog teænje ka åistom linearnom estetizmu, ærtvovana je emocija.
I ostale mlade balerine (Veronika Part, Darija Pavlenko i Sofija Gumerova), poseduju sliåne fiziåke
kvalitete. Izuzetak je Darija Pavlenko koja ima izraæen smisao i za poetsko i lirsko, ali joj nedostaje
individualnost i zrelost. Diana Viãnjeva je u tom smislu — pravi dragulj. Napomenimo kod mladih
igraåa nedostatak originalnosti i åesto nepreciznu tehniku. Meœutim prave interpretativne vrednosti
nose Altinaj Asilmuratova, Faruk Ruzimatov i Igor Zelenski. Prvi par u Ãeherezadi iskazuje åulnost
poetike Hiljadu i jedne noñi, a muzika Rimskog-Korsakova se proteæe i opåinjuje publiku koja bi
æelela da rob zlata bude poãteœen zbog åarobnih oåiju Altinaje! Veliåanstven trenutak. Silfide, koje
Rusi zovu Ãopenijana, u Kirovu se izvode s takvom stilskom preciznoãñu, s takvom poezijom, da
nijedna druga trupa ne moæe da pruæi bolji utisak åistog poetskog oseñanja. Sve balerine Kirova,
solistkinje i ansambl, odlikuje izuzetna lakoña, lirizam i prozraåna, nestvarna lepota.
Orchestra
❀-❄
2000.
34
Anthony Crick Mau
Labudovo jezero, U. Lopatkina i V. Baranov
Æana Ajupova izvela je Preludij u najåistijoj Fokinovoj tradiciji. Nasuprot tome, u treñem delu veåernjeg programa, Petruãki, izvrãene su koreografske izmene unete u vreme Sovjeta, tako da krpena marioneta
izvodi prave tehniåke vratolomije. Neobiåno i, naravno, liãeno svake
emocije. To kvari prirodu tog baleta.
Veåe Balanãina s baletom Dragulji (Smaragdi, Rubini i Dijamanti) bilo
je prava åarolija. Zanimljivo je da je taj balet samo nekoliko meseci na
repertoaru, a da je ansambl toliko ‘’upio’’ Balanãinov stil. Æana Ajupova
(Smaragdi) bila je izvanredno prefinjena, Diana Viãnjeva (Rubini) blistala je tehniåkim umeñem koje bi sigurno inspirisalo Balanãina, da je
æiv. Ãto se Dijamanata tiåe, Lopatkinu je zbog povrede, bez posebne
pripreme, zamenila Darija Pavlenko, koja je imala samo dve probe s
Igorom Zelenskim. Bio je to zaista izuzetan dogaœaj, trenutak stvarne
lepote za publiku, jedan od onih u kojima se zaboravljaju svi problemi.
Ta mlada dvadesetdvogodiãnja balerina pokazala se kao velika umetnica, zagonetna i blistava. Igrala je toliko nadahnuto, da je zasenila i
svog partnera. Ovacije su odjekivale i salom i kulisama.
Zavrãila bih kritikom o Uspavanoj lepotici, u ‘’autentiånoj’’ verziji Viharev—N. Sergejev—Petipa. Åini mi se da je pristup postavci pogreãan.
Ne moæe se publici XXI veka prikazati balet tako kako se prikazivao u
XIX veku. Pre svega, autentiånost koreografije za koju kaæu da je originalna, veoma je sumnjiva, pa åak kad bi to i bio sluåaj, sve baã i ne bi
imalo nekog smisla. Balet je u neprestanom razvoju. Åak je i Petipa
prilagoœavao varijacije osobenostima i specifiånim kvalitetima balerina
za koje je stvarao. Vaænije je saåuvati suãtinu i duh dela, nego po svaku
cenu åuvati ga kao muzejsku vrednost.
Faruk Ruzimatov
Tim Evan Cook
Da zakljuåimo, trupa Kirov ostaje izvor najåistije klasike na svetu. Otvaranje ka savremenom repertoaru je joã uvek skromno. Balerina je sve
viãe i viãe — do beskonaånosti. Baletski igraåi kao da su bez sjaja. Jednom reåju Marijinski—Kirov—Marijinski æivi i u punom je zamahu.
Helen Ciolkoviå
Prevela: Marijana Komljenoviñ
35
Orchestra
❀-❄
2000.
Engleska London
igra~ki ki{obran
Dance umbrella 2000.
edam nedelja najbolje nacionalne i meœunarodne savremene igre odigralo se u Londonu, od
18. septembra do 4. novembra 2000. godine, pod nazivom Dance Umbrella 2000. Pod pokroviteljstvom Saveta umetnosti Engleske (The Arts Council of England), Gete instituta i Ambasade
Izraela, a na bezobrazno brojnim igraåkim pozornicama engleske metropole (Queen Elisabeth
Hall, Lilian Baylis Theatre, Sadler’s Wells Theatre, Barbican Theatre, Linbury Studio Theatre — Royal Opera House ... ), fanatici savremene igre i zaljubljenici eksperimenta oåigledno su veoma uæivali u prebogatom festivalskom programu.
Ovogodiãnji Igraåki kiãobran (Dance Umbrella) je, po reåima njegovog umetniåkog direktora
(Val Bourne), bliæe sagledao veze koje postoje izmeœu savremene igre i novih tehnologija. Na prvi
pogled, to dvoje moæda i nisu “sobni drugovi”, ali koreografi, tako razliåiti kao åuveni Mers
Kaningam (Merce Cunningham) i pridoãlica Vejn Mek Gregor (Wayne McGregor) misle drugaåije. Obojica, uprkos velikoj generacijskoj razlici, radoznalo istraæuju meœusobno dejstvo virtuelne
slike i igraåa “uæivo”. I prateñi program Festivala (Dance on Screen) odvijao se u tom pravcu. U
okviru njega, prikazana je selekcija svetske produkcije najboljih novih filmova na temu igre. Istraæivaåki rad koreografa, reditelja i kamermana predstavljen je kroz razgovore s publikom, radionice, master klasove i video projekcije najznaåajnijih dela, ukljuåujuñi i poseban, specijalistiåki segment, pod imenom Igra za kameru (Dance for Camera).
Najznaåajniji deo Festivala bile su, naravno, predstave u izvoœenju ãesnaest savremenih igraåkih trupa i kompanija.
S. Berger
S
Biped,
Merce Cunningham Dance Company
Trisha Brown Dance Company
Chris Callis
Random Dance Company (The Trilogy Installation, kor. W. McGregor, viœeno na BITEF-u 2000),
ponela je epitet “inovacija godine”. Veze æive igre i virtuelnih igraåa, projektovane grafike i kinetiåke arhitekture, uz otelotvoreni zvuk uåinile su je hitom Festivala. Trupa DV8 Physical Theatre
izvela je kreaciju Can we afford this, delo o perfekciji i pretvaranju, kamufliranju i zabludama, o
maskama i osmesima, skrivanju i laænim slikama koje nudimo sebi i drugima.
Siobhan Davies Dance Company predstavila se koreografijom Of oil and water u kojoj je uoåena bogata inovacija, lucidna elegancija i stimulativni uticaj.
Koreograf Saãa Pepeljajev (Sasha Pepelyaev) i njegov Kinetic Theatre (osnovan 1994. godine)
prvi put je doãao na Festival 1998. godine. Ovoga puta izveli su dve predstave (Qu’est-ce qu’une
ulve? i Not there). Stil Saãe Pepeljajeva je kombinacija ruskih tekstova, savremenog igraåkog vokabulara i tradicionalnih ruskih narodnih igara. Njegov koreografski rukopis je originalan i seizmiåno prodrmava rusku igraåku tradiciju.
Orchestra
❀-❄
2000.
36
Uåesnici:
DV8 Physical theatre
Ariadone
Aletta Collins Dance Company
Ballet Preljocaj
Bedlam Dance Company
Thecla Schiphorst Bodymaps: artifacts of touch
Merce Cunningham Dance Company
Random Dance Company
Siobhan Davies Dance Company
Ballet Freiburg Pretty Ugly
Sasha Pepelyaev’s Kinetic theatre
Inbal Pinto Dance Company
Akram Khan
Saburo Teshigawara/Karas
Stephen Petronio Company
Trisha Brown Dance Company
Prateñi program:
Dance on Screen 2000.
Jerwood Choreography Awards
Vennes
Od 1990. godine, jedan od najuzbudljivijih tvoraca igre svakako je Saburo Teãigavara (Saburo Teshigavara, viœen na BITEF-u). Njegovo delo Absolute Zero bukvalno oduzima dah publici povezujuñi virtuoznu tehniku s
jednostavnom, saæetom estetikom pokreta. Teãigavara je igraå neviœene
brzine i retko viœene koncentracije. U svom rodnom Japanu, taj åetrdesetsedmogodiãnji umetnik, ima status kultnog heroja. Po reåima londonskih
kritiåara, igraå takve brzine izvoœenja i daha je retkost. Kada je na sceni kao
da sami atomi igre eksplodiraju u vazduhu i lete oko pozornice.
Legendarna ãezdesetdvogodiãnja koreografkinja Triãa Braun (Trisha
Brown) dovela je u London svoju trupu Trisha Brown Dance Company i s
njom izvela tri svoje kreacije — Five Part Weather Invention (vizuelizacija
dæez improvizacija u kojoj igraåi postaju deo slobodne dæez muziåke forme), Rapture to Leon James i Twelve Ton Rose. I svi koji su imali sreñe da
vide Triãu i druãtvo, tvrde — zarazno, neobuzdano, nepredvidljivo, åudesno, kao i sama Triãa!
Ballet Preljocaj najzad je doãao i u London. Koreografiju Anœelina Preljocaja Romeo i Julija engleska publika je napokon doåekala (a beogradska
odavno veñ videla!). Dueti koji oãamuñuju i koreografska reãenja koja nikada nisu literarna, veñ uvek fiziåka, oduãevili su posetioce Festivala. Postavljena na hibrid klasiånog i savremenog pokreta, a na Prokofjevu moñnu
partituru, u koju je uveden apokaliptiåni zvuk Gorana Vejvode, dvadesetåetiri igraåa Preljocajeve trupe izveli se delo s atletskom bujnoãñu.
S mnogo ponosa, organizatori festivala Dance Umbrella doåekali su najveñu zvezdu dogaœaja. Jedan od istinski velikih umetnika naãeg doba, Mers
Kaningam, doveo je u London svoju kompaniju (Merce Cunningham Dance
Company) i njene, po izvoœaãtvu, superiorne igraåe. I posle pet decenija
koreografisanja, Mers Kaningam nastavlja da pomera granice kreativnosti
u igri, a tri dela viœena na Festivalu (Biped iz 1999. Summerspace iz 1958. i
Rain Forset iz 1968.) dokazala su, po ko zna koji put, visoki nivo njegovog
rada. U koreografiji Biped, åetrnaest igraåa, uz pomoñ vizuelnog dekora,
projekcija i transparentnog ekrana na ivici pozornice, svetlucajuñi scenom,
kreiraju iluziju o stalno promenljivom prostoru. Summerspace je prelepo
delo koje donosi atmosferu toplog, letnjeg popodneva, a Rain Forset (“vitrina” za instalaciju Srebrni oblaci Endi Vorhola) je igraåki komad pun zvukova kiãnih kapi, brbljivih ptica i æivotinja.
Festival je imao i takmiåarski karakter. Dodeljena je nagrada koja se po
definiciji razlikuje od ostalih namenjenih koreografima i igraåima — Jerwood Choreography Awards. Ustanovljena je od strane Jerwood Charitable Foundation i Arts Council of England da bi ohrabrila stepen eksperimentisanja i dalji razvoj savremene koreografske misli. Od 1997. godine,
dobitnici su bili Yael Flexer, Henri Oguike, Charles Linehan, Ted Stoffer, Stephen Hughes, Fin Walker, Carlo Brown i Akram Khan.
Ove godine dodeljene su tri nagrade. Prva, u iznosu od 17.000 funti i dve
od po 8.500 funti. Ceremonija se obavila u pozoriãtu Shakespeare’s Globe,
a proglaãenje dobitnika i uruåivanje nagrada povereno je, kome drugom,
nego Mersu Kaningamu.
Priredila: Ivana Milovanoviñ
We are most grateful to The British Council Belgrade
David Scheinmann
Ravi Deepres
and Mrs. Landeka Ljubica.
Romeo i Julija,
Ballet Preljocaj
Absolute Zero, Saburo Teshigawara
37
Orchestra
❀-❄
2000.
intervju - ekskluzivno Jiri Kylian
Svi direktori su
amateri
Razgovor s Jiræijem Kilijanom o najvaænijem kapitalu igre — novim talentima.
O
dluåili ste da se postepeno povuåete, i to svojevoljno. Zaãto
neko kao Jiræi Kilijan napuãta rukovoœenje trupom Nederland
Dans Theater u vremenu kad nijedan direktor na to ni ne
pomiãlja? Da li ste æeleli da budete slobodni, najzad slobodni?
Naravno da jesam. Ali sloboda — znate veñ kako to ide ... Kada
dobrih åetvrt veka neãto radite, postanete i rob navika. Nauåili ste kojim putevima da idete. Nije baã lako oduåiti se od svega toga. Iako
sam obezbedio da svoju trupu predam drugima u najboljem moguñem stanju, sebe u stvari nisam baã najbolje pripremio za svoju novu
slobodu. Kao prvo, moram nauåiti ãta da radim s njom. Moæe se reñi
da sam sada u stanju slobodnog pada.
Postoji opasnost da jednog trenutka tresnete o zemlju.
Ako se padobran ne otvori na vreme. Joã jedan kratak period biñe
mi uzbudljivo da æivim na taj naåin i svakog dana sebe upitam: “Ãta
bih danas radio?” To pitanje je toliko zanimljivo. Vremenom sebi
omoguñavate sopstvenu buduñnost.
Da ponovim. Ãta vas je navelo da se, pre svega, odreknete odgovornosti? Mogli ste postiñi to ãto ste æeleli i na neki drugi naåin.
Mada je neko direktor, njime rukovodi ansambl i ograniåavaju ga
neke navike. Ali ja smatram da je opasno uvek iznova obavljati iste
radnje — sve do osamdesete, ako se dotle poæivi. Oseñam se mlad i
istovremeno dovoljno star da radim neãto drugo.
Nastaviñete da radite za NDT kao umetniåki savetnik, ãto je priliåno
neodreœen opis vaãe buduñe funkcije. Ipak, viãe niste u moguñnosti da
donosite “kljuåne odluke”.
Ne, nisam. Ali savetujem trupu o svim stvarima, prisustvujem audicijama i, kao uvek, utiåem na oblikovanje repertoara, to jest koje
ñemo koreografe pozvati kao goste.
NDT je vrlo otvoren kad angaæuje koreografe. Uvek ste bili tolerantni kad su i drugi pored vas odluåivali, mada to ne treba uzeti zdravo
za gotovo. Velikoduãnost i veliåina, to ãto i drugi uz vas mogu biti veliki — to se isplatilo. Da li NDT predstavlja izuzetak u takvoj pozoriãnoj
politici?
U meœuvremenu su se i druge trupe sliåno struktuirale. Meœutim,
potpuno ste u pravu. Zaista ima mnogo razloga da se drugi motiviãu
za saradnju. Tokom svog rada, pozvao sam viãe od ãezdeset koreografa iz celog sveta da saraœuju s Nederlans Dans Theater, i to su
sve bili dobri koreografi, oni koji su mnogo uticali na svet igre. Na
primer, Mac Ek (Mats Ek) je bio igraå kod mene pre nego ãto je ozbiljno poåeo da se bavi koreografijom. Viljem Forsajt (William Forsythe) je bio kod nas pre nego ãto je u Frankfurtu postigao veliki uspeh.
Ja sam doveo Ohada Naharina (Ohad Naharin) iz Amerike u Evropu pre no ãto je otiãao u Batshevu. Naåo Duato (Nacho Duato) se
razvijao u naãem ansamblu. Pol Lajtfut (Paul Lightfoot) je tu otpoåeo
prekrasnu karijeru. Johanu Ingeru (Johan Inger) se baã sada otvaraju vrata. Ponosan sam ãto im se to dogodilo kod nas. Vi se, naravno,
Orchestra
❀-❄
2000.
38
pitate da li je to svrha umetniåkog direktora? U stvari, mi, direktori i
koreografi, mi smo potpuni amateri. Gde moæe da se nauåi to ãto
smo sada?
Otkud vam hrabrost da ponovo ukljuåite Hansa van Manena (Hans
van Manen) u njegov bivãi ansambl? Zar se niste bojali sukoba? Zar
nije bilo ego problema?
Svako ima problema sa svojim egom, o tome nema ãta da se raspravlja. Ali ponekad morate zaobiñi sopstveni ego, jer je to u stvari
mnogo vaænije. Smatrao sam da Hans van Manen pripada naãem
pozoriãtu. Tog trenutka, kad je uãao u moju kancelariju i rekao: “Meni treba posao”, baã tim reåima, ja sam mu odgovorio s istom otvorenoãñu: “Dobio si ga. To je odliåno. Doœi kod nas.” Nisam se ni najmanje bojao sukoba. Kolega kao ãto je Hans moæe samo da me
inspiriãe, a ja sam duæan da pruæim igraåima (baã kao i publici) najraznovrsniji jelovnik.
Gotovo da uopãte niste stavljali na repertoar postojeña dela, nego
ste radije angaæovali koreografe za nove komade. Zaãto drugi ne mogu
da sprovedu to ãto vama uspeva?
Teãko pitanje. Moæda je to povezano s odreœenom velikoduãnoãñu.
Kao ãto sam rekao, kad uspete da sebi stvorite viãe prostora nego ãto
vam je potrebno, njega treba podeliti s drugima. Nisam radio niãta
osim toga. Ipak, tako nije bilo odmah, na poåetku. U prvo vreme sam
morao da konsolidujem sopstveni poloæaj, ali kasnije, kad je bilo moguñe, potrudio sam se da najbolji ljudi doœu u Hag.
Da li je raznorodnost repertoara u suprotnosti sa identitetom trupe?
NDT nije nikad izgubio svoj karakter. Hans i ja smo to osigurali
naãim baletima.
Znaåi da se raznolikost moæe postiñi samo kad je jedna liånost dominantna?
Samo tada. Svakom delu je potreban centar, srediãte.
Kao ãto je bilo u Ãtutgartskom baletu, kada ste vi bili na poåetku.
Pored Dæona Kranka (John Cranko), tamo je uvek bio i Kenet MakMilan (Kenneth MacMillan), a bilo je i drugih. Da li vam je Ãtutgart, svesno ili nesvesno, posluæio za primer?
Izuzetno cenim moguñnosti koje sam u to vreme imao u Ãtutgartu. Nedavno sam video na televiziji jedan stari film o Valteru Erihu
Ãaferu (Walter Erich Schäfer), koji je bio izvrãni direktor u Ãtutgartu
za vreme Kranka. Ima u tom filmu nekoliko scena gde ja radim na
baletu Dolazak i odlazak (Coming and Going). U stvari, Ãefer ulazi
u baletski studio i pita Kranka: “Gospodine Kranko, mislite li da ñe
gospodin Kilijan biti novi Kranko?” A Kranko kaæe: “Nadam se da
neñe. Nadam se da ñe biti Kilijan.” Super! Smatram da je taj odgovor zaista, zaista divan. Moæe da posluæi za primer. Nikad nisam
Ãtutgart video kao model. NDT je model.
Da li ste zaista æeleli da odete u Ãtutgart?
Jedna æena iz Ãtutgarta doãla je u Prag, imala je åasopis o igri u kome je bila slika Kranka i Marcije Hajde (Marcia Haydée). Odmah sam
rekao: “Moæda ñu jednom doñi u Ãtutgart”, a nisam ni znao ko je
Kranko, niti ko je Marsija Hajde. Iz Praga sam otiãao u London, æeleo
sam da po svaku cenu uœem u Kraljevski balet (Royal Ballet). Sreñom, nisam bio dovoljno po britanskom ukusu, pa me je Kranko otkrio
prilikom jedne svoje posete Londonu, na åasu ãminkanja. Brzo sam
skinuo ãminku i on me je smesta, tu, angaæovao, mada me nikad nije
video kako igram. “Doœite u Ãtutgart”, mamio me je, “tamo uvek sija
sunce”. Poãto nisam znao ansambl, otputovao sam u Ãtutgart na
nedelju dana, za Uskrs, taåno pre trideset godina. I sve vreme je padala
kiãa — Krankova prva laæ. Ali, kad je reå o svemu drugom ... Kranko
je baã u to vreme radio na Prisustvu (Présence), i ta otvorenost, ta
nesuzdræana atmosfera — sve me je to dirnulo na poseban naåin.
Da li ste u Ãtutgart otiãli s veñ formiranom idejom da ñete tu i debitovati kao koreograf, zahvaljujuñi pokroviteljstvu Druãtva Nover, koje vrlo
aktivno podræava nove talente?
Uvek sam æeleo da budem koreograf. Veñ sam u osnovnoj ãkoli, kad
mi je bilo devet ili deset godina, napravio svoje prve komade za druãtvo iz razreda, a na praãkom Konzervatorijumu sam koreografisao
dva baleta.
Niste li moæda plesali iz nuæde, samo kako biste mogli postati koreograf?
Ja sam uæivao u igri, mada mi se u stvari nikad nije dopadalo kako
igram. Za NDT nikad ne bih angaæovao igraåa kakav sam ja. A moæda je polazna taåka bila baã ta ãto sam imao oseñaj da zaista ne mogu
sopstvenim telom potpuno da izrazim to ãto bih æeleo. I tako sam pustio druga tela da govore. Umela su bolje da ispriåaju priåu.
Ali zaãto Ãtutgart? Da biste studirali koreografiju?
Uvek sam æeleo da nauåim koreografiju. Stoga sam zamolio Ninet d
Valoa (Ninette de Valois) da me posavetuje, a ona mi je rekla:
“Prouåavajte stara remek-dela. To je sve”.
Kad govorimo o uåenju, kakva ste iskustva ili materijal doneli sa sobom iz Praga? Koliko sistematiåno ste priãli ostvarenju svog cilja?
Iãao sam mnogo na koncerte, åesto sam iãao u dramsko pozoriãte,
upijao sam sve ãto se dogaœalo u Pragu - a toga je bilo zaista mnogo.
Druãtvo je tamo bilo priliåno otvoreno, åak i pod komunistiåkim reæimom. To ãto je bilo dobro u zabranama jeste da su one omoguñile razvitak vrlo neortodoksnih formi. Hoñu da kaæem da na moju koreografiju nije u stvari uticala igra, kojom je tada dominirao sovjetski model.
Na mene su mnogo jaåi uticaj izvrãili drugi oblici umetnosti. Recimo,
ako bi se za nekog u ãkoli doznalo da ga viãe zanima moderna igra,
odmah bi se posumnjalo u njegovu politiåku podobnost. Neverovatno.
Ne, ples je u Pragu tokom ãezdesetih, pa i sedamdesetih godina, bio potpuno beznaåajan. Kranko je mnogo viãe uticao na mene kao åovek,
nego kao koreograf. Za mene je daleko vaæniji bio Tetli (Tetley). Ili åak
MakMilan.
Ipak mi odgovorite. Kako neko uåi koreografiju? Tako ãto se upiãe na
akademiju i bar stekne teorijsko znanje o osnovnim principima?
Postoji knjiga Jarmile Kreålove (Jarmila Kröschlová), koju najzad
prevodi na engleski moja voljena uåiteljica Zora Semberova. Naslov ñe,
otprilike, glasiti Principi pokreta (Principles of Movement). To je
delo koje bi svaki koreograf poåetnik morao ozbiljno da prouåi. Ali i to
je samo teorija. Ako vam koreografija nije u krvi, teorija vam neñe pomoñi. A ako koreograf predaje koreografiju, onda su njegova estetika,
njegovo deljenje prostora, kvalitet pokreta, tehnika, toliko liåni da od
toga moæda neñete imati nikakve koristi. Morate obrañati paænju na to
ãto se dogaœa u vama.
Hoñu ponovo da naglasim — mi, direktori, reditelji i koreografi, mi
smo amateri. Niko nas nikad nije nauåio ãta da radimo. Naravno da
morate imati nekog pojma o muzici, arhitekturi, kostimima i dizajnu
svetla. Treba dobro znati anatomiju, kako bi se izbegla koreografska
reãenja koja ubogaljuju ljude. I, kao umetniåki direktor, mora se biti psiholog, psihijatar, sociolog, ginekolog, diplomata i politiåar. Morate u
stvari biti sve to, kako bi savladali taj posao. A svaki direktor uåi na
svojim greãkama, ukoliko je dovoljno pametan da ih sagleda.
Sumanuto, zar ne?
To je sliåno koreografskom poslu. Da li ste raåunali na to da ñete moñi
da se bavite koreografijom u Ãtutgartu? Ili vas je neko podstakao da
napravite balet Paradoks ?
Biografski podaci
1947
1956
1962-67
1967-68
1968
1970
1973
1975
1978
1978
1991
1995
Roœen u Pragu, u Åehoslovaåkoj
Upisuje se u baletsku ãkolu Narodnog pozoriãta u Pragu
Studira na Praãkom konzervatorijumu
Pohaœa Royal Ballet School u Londonu
Prvi ugovor u Stuttgart Ballet
Radi svoju prvu koreografiju za Stuttgart Ballet
Prva koreografija za Nederlands Dans Theater
Postavljen za ko-direktora u NDT
Postaje umetniåki direktor Nederlands Dans Theater
Prvo meœunarodno priznanje za balet Sinfonietta
na Festivalu u Spoletu, u Åarlstonu (Juæna Karolina, SAD)
Retrospektiva Jirí Kylián/Holland Festival
Proslavlja 20. godina kao umetniåki direktor NDT,
ãto se poklapa sa 35 godina postojanja ovog pozoriãta
Nagrade:
Carina Ari Medal; West End Theatre Award (London); Nederlandse
Choreografie Prijs; Hans Christian Andersen Ballet Award
(Kopenhagen); Grand Prix International Vidéo-Danse (Nim,
Francuska); Sonia Gaskellprijs (Amsterdam); Nagrada holandskih
pozoriãnih kritiåara; Oficir reda ‘Pour les arts et lettres’ (Pariz);
Premio Internazionale Gino Tani (Rim); Premio ‘Danza & Danza’
(Milano) za “Petite Mort”; Nagrada ‘Benois de la danse’ (Moskva);
Nagrada za ‘Izuzetna postignuña od kulturnog znaåaja’ (Japan);
Premio di Teatro di Roma; ‘Angel Award’ (Edinburgh International
Festival); Joost-van-den-Vondel Preis 1997. Poåasni doktor u The
Juilliard School, (New York); Holandska Kraljevska kuña dodelila
mu je orden “Oranje-Nassau”, a Åeãka republika Zlatnu medalju
za izuzetne zasluge.
39
Orchestra
❀-❄
2000.
Autor 66 koreografija (52 za NDT)
Dirk Buwalda
vaænija dela:
Return to a Strange Land (1974 / 75);
Stoolgame (1975);
Transfigured Night (1975);
Symphony in D (1976 / 77 / 81);
Children’s Games, Sinfonietta,
Symphony of Psalms (sve 1978);
Forgotten Land (1981);
Svadebka (1982);
Stamping Ground (1983);
L’Enfant et les sortilèges (1984);
Silent Cries, L’Histoire du soldat, Six Dances (sve 1986);
Kaguyahime, No more Play (obe 1988);
Tantz-Schul, Falling Angels (obe 1989);
Sweet Dreams, Sarabande (obe 1990);
Un Ballo / Nederlands Dans Theater 2,
Obscure Temptations / NDT 3 (obe 1991);
Stepping Stones (Stuttgart Ballet / 1991);
Petite Mort (1991);
As if Never Been,
No Sleep Till Dawn of Day / NDT 3 (obe 1992); Whereabouts
Unknown (1993);
Tiger Lily / NDT 1, Perfect Conception,
Double You / NDT 3 (sve 1994);
Arcimboldo / NDT 1,2,3; Bella Figura / NDT 1 (obe 1995);
Tears of Laughter / NDT 3 (1996);
Wings of Wax / NDT 1 (1997);
A Way A Lone / NDT 3, i One of a Kind / NDT 1 (obe 1998);
Half Past / NDT I (1999).
Arcimboldo 2000
Ja sam pogurao samog sebe. Æeleo sam malo da eksperimentiãem
sa sobom. Druãtvo Nover mi je bilo baã po meri. Bio sam svestan
svoje ãanse, svestan divne strukture koja je omoguñila stvaranje
mnogih izuzetnih koreografa. Taj balet mi je otvorio mnoga vrata.
Dopao se Kranku, pa je ponovo bio izveden na Gala predstavi na kojoj
je nastupila i Margot Fontejn (Margot Fonteyn). Odmah je pozvala Li
En Grifits (Leigh-Ann Griffiths) i mene u London.
Vi ste jedan od nekoliko ljudi koji su pod pokroviteljstvom Druãtva
Nover napravili samo po jedan balet. Vaãe sledeñe delo Dolazak i odlazak naruåio je Ãtutgartski Balet, a igrale su zvezde, Marsija Hajde i Riåard Kragun (Richard Cragun). Da li vas je njihova veliåina ometala u
radu?
Naprotiv, uæivao sam. Marsija i Riki su za nas onda bili poluboæanstva. A radili su ono ãto sam od njih traæio bez trunke nepoverenja.
To mogu da rade samo igraåi koje su uveæbali koreografi. Predivno
iskustvo. Nisam se ni najmanje bojao rada s njima jer sam video njihovu otvorenost.
Balet Dolazak i odlazak postigao je veliki uspeh. Posle toga ste
uglavnom radili s takozvanim Baletom Nover (Noverre Ballet), mladom, juniorskom trupom Ãtutgartskog baleta.
Rad s Baletom Nover je za mene doãao u pravi åas. Ansambl, u
kome je tada privremeno bila i Dæojs Kuoko (Joyce Cuoco), bio je za
nas fantastiåno igraliãte. Kranko mi je tada rekao: “To je tvoja trupa.
Pokaæi nam ãta znaã.”
Za Balet Nover ste koreografisali tri rada: Inkantacije (Incantations),
Usamljenik (The Loner) i Nemi Orfej (Mute Orpheus)...
... kog se vrlo stidim. S vremena na vreme åovek uradi neãto åime se
ne ponosi. Ali je taj period bio dobar, i u toj ekipi sam se oseñao kao neko kome je dozvoljeno da radi neãto novo — za razliku od velikog ansambla, koji je gajio klasike. Oseñali smo da smo drugaåiji.
Da li ste bili potpuno slobodni u koreografskom procesu? Da li su vas
kritikovali? Nije dovoljno da se jednostavno pusti da se stvari otvore
kako bi neko bio koreograf. Naravno da ste se ozbiljno bavili koreografijom, ali åini li vas to koreografom? U kom trenutku åovek to postane?
Orchestra
❀-❄
2000.
40
Koreograf ste åim vam neko plati da to budete. Ne, sada ñu ozbiljno
... Ispriåañu vam anegdotu. U Visbadenu sam u kuñi prijatelja sreo deåaka, imao je oko pet godina. Naravno, kao jedan stariji i mudriji åovek, upitao sam ga: “Ãta ñeã da bude kad porasteã?” Odgovorio mi je:
“Moæda kondukter u vozu, ili ãofer. A ãta ti hoñeã da budeã? Ili si veñ
neãto?” — i ja nisam znao kako da mu odgovorim. Nisam znao da li
sam neãto ili joã uvek æelim da neãto postanem. To bi bio odgovor na
vaãe pitanje. Uåenju nikada nije kraj.
Taj trenutak, kad neãto postanete, ne moæe se odrediti. To nije stvar
spoljnog uspeha, nego pre unutraãnjeg zadovoljstva. I da li neko neãto
dobija iz toga. Koreografija je sloæena stvar. Nije dovoljno oseñati neãto
tu, unutra. Morate biti sposobni da to prenesete izvoœaåima, koji, pak,
to moraju preneti publici. Taj trougao mora funkcionisati. Morate
imati odreœene moñi da to prevedete, neku harizmu, kako bi uverili
ljude da to ãto govorite poseduje vrednost. A igraåi treba da uvere publiku kako gleda neãto ãto vredi, komad æivota, trenutak koji je, moæda,
karakteristiåan.
Kada se pojavilo to unutraãnje zadovoljstvo?
To zadovoljstvo se uvek manifestovalo samo na trenutke, ali se u
suãtini pojavilo veñ s Paradoksom. Åovek sanja da ujedini te trenutke
u celinu, i to su onda sreñne sluåajnosti koje se dogode jednom ili dvaput u æivotu. Ja nisam neko kome je bilo lako da radi koreografije. Ja to
sam sebi oteæavam. Doslovno patim kad stvaram, iako to ne znaåi da
hoñu da budem predstavljen kao umetnik pañenik. Ali, to jeste borba.
Moram biti priteran uza zid kako bih doneo prave odluke. Potreban mi
je pritisak, koga viãe nema tako mnogo.
Ali uvek kad odluåite da radite nov balet vi se podvrgavate pritisku.
… i ako neãto mora biti isporuåeno u dvanaest, biñe gotovo u dvanaest. Ali ne u jedanaest. Ja radim na svom komadu do poslednjeg trenutka.
Do poslednjeg trenutka sumnjate jer ne znate u kom pravcu se delo
kreñe?
Ja nemam plan i u baletskoj sali pokuãavam da zaboravim sve ãto
sam pripremio. Æelim slobodu kako bih mogao da reagujem na stanje
duha, na atmosferu u studiju, na to ãto doprinose igraåi. Otvorim se
individualnim dinamiånostima plesnog komada.
Vi postavite cilj odabravãi odreœenu muziku? Ali nisu sva dela bila
stvorena za veñ postojeñu muziku.
Za svoje ranije balete ne samo da sam birao i sklapao muziku, nego
sam je åak i izvodio. Za Paradoks sam svirao klavir.
Danas åesto nije utvrœen ni naslov, jednostavno se kaæe — premijera.
Bojite li se praznog lista papira, belog platna?
Uvek. Riåard Kragun mi je jednom ispriåao kako je Kranko aranæirao åuveni solo iz Ukroñene goropadi. Uzeo je Rikija za ruku i ruka
mu je drhtala od åistog uzbuœenja. To je bio strah od prvog koraka.
Kako bi izgledao korektiv? Neko se ipak mora protiviti, inaåe biste
verovatno zavrãili kao neki egomanijak od koreografa.
Ja sam apsolutno samokritiåna osoba. Gotovo da sam patoloãki
samokritiåan. Zatim, åovek takoœe ima prijatelje åiji sud ceni. Uz to
imam sreñu da je Sabina Kupferberg moja supruga, koja zna mnogo o
igri i koja je vrlo, vrlo kritiåna. Mogu da se pouzdam u njeno oko.
Da se vratimo kompaniji Nederland Dans Theater, u åijem umetniåkom voœenju i dalje uåestvujete. Pozvali ste mnoge koreografe, a neki
od njih su potekli iz vaãeg pozoriãta. Kako prepoznate njihov talenat?
Gost-koreograf
u viãe od 40 pozoriãta i kompanija:
Stuttgarter Ballett, Royal Swedish Ballet, Royal Danish Ballet,
Royal Ballet London, Finnish National Ballet, Cullberg
Ballet,The Australian Ballet, National Ballet of Canada, Royal
Winnipeg Ballet, Joffrey Ballet, San Francisco Ballet,
American Ballet Theatre, Wiener Staatsoper, Tokyo Ballet,
Scottish Ballet, Opéra de Paris, Compania Nacional de Danza
(Madrid), Ballet Gulbenkian, Bayerisches Staatsballett,
Batsheva Dance Company, Rambert Dance Company, Les
Grands Ballets Canadiens, Lyon Opéra Ballet...
To nije vrlo komplikovano. Kad neko æeli da radi koreografiju, obrati se meni. To je pravilo. Jednom godiãnje organizujemo radionicu. Prijavljuje se vrlo mnogo igraåa, a to je dobra prilika da se posmatra hoñe
li se iz toga neãto razviti. To nije teãko prepoznati. Ja volim kreativne
ljude, a oni se u radionici ugodno oseñaju. Zbog toga kreativni talenti
tu stalno dolaze do izraæaja. A talent se jasno i glasno manifestuje. Naravno, ima mnogo epigona — ne samo mojih, veñ svih vodeñih liånosti, kao ãto su Ek, Forsajt, ili Hans van Manen. Ali ja ne traæim takve.
Ja tragam za originalnoãñu. Za liånim izrazom, izjavom. Za delom
koje je vezano za naã stvarni æivot, za naãu druãtvenu strukturu.
Takve ljude je angaæovao NDT ?
Naravno, ali nije svako kome sam dao ãansu smesta i postao neko
samo zbog toga.
U kojoj meri ste pratili njihov rad?
Govorio sam svoje miãljenje o njemu, to mi je duænost. Ali pazim da
ga uvek ne artikuliãem ja liåno. Radije pitam zainteresovanog ãta on
misli o sopstvenom radu. Vaæno je podstaknuti nekog da razmiãlja i
naœe sopstveni put. Åak i kad niste pristrasni, vi zastupate neku estetiku. Mislite da znate kako bi taj komad trebalo da izgleda i — niste
uvek u pravu.
Taj o åijem se delu radi trebalo bi sam da postane svestan problema.
Vi ga samo potaknete. To ãto je bitno je kreativna sredina.
Humus. Moguñnost da svakog trenutka neãto moæe izniknuti iz zemlje. Najveñi deo ljudi koji ovde doœu mogu to da osete. Ali, njih takoœe
privlaåi i trodimenzionalnost mog ansambla. NDT 1, 2 i 3 nadahnjuju se uzajamno, meãaju, i tako postiæu nastajanje ideja. Naravno,
tu je i naãe pozoriãte. Divno je kad vam je omoguñeno da imate neãto
takvo, a i ta tri ansambla, koji su se rodili iz stvarne potrebe. Tu sve
ima unutraãnju logiku. Niãta nije raœeno pod prisilom.
U vaãem najnovijem delu, Aråimboldo 2000, publici pokazujete
unutraãnji æivot svog pozoriãta. Koliko se ono razlikuje od Aråimbolda
1995 ?
Ja liåno nisam razvio niãta novo, nego sam samo pozajmio delove
ranijih baleta. Mladi su napravili koreografiju. Pozoriãte se opet razgleda s vodiåem pred svaku predstavu, koja takoœe treba da bude izvedena u izmenjenom obliku u Grand Palais u Parizu i Teatru Smetana
u Pragu. Berlinska verzija treba da bude posebno zanimljiva.
Deutsche Oper nije baã najlepãa meœu pozoriãtima, ali je njen prostor ispod scene izuzetan doæivljaj, neãto zaista briljantno.
Znaåi, neñe postojati “laka” verzija Aråimbolda?
Ubedio sam sva pozoriãta u neophodnost tog razgledanja pozoriãnog prostora. To je potpuno novo. Jorma Elo radi scene u foajeu. Karin Guico (Karine Guizzo) je zaduæena za “podzemlje”. Patrik Delkroa
(Patrick Delcroix), Johan Inger i Pol Lajtfut napravili su koreografiju
za scenu. Ja sam doprineo s delovima ranijeg Aråimbolda, a dodao
sam i pomalo iz mojih predstava Bella Figura i A Way A Lone.
Mladi samostalno rade koreografiju?
Ali pod mojim nadzorom.
Znaåi, vi ste ceremonijal majstor — kakav je u svoje vreme bio Œuzepe Aråimboldo u Pragu, na dvoru Maksimilijana II i Rudolfa II - i, istovremeno, ukazujete na moguñnost u kome bi pravcu mogao krenuti
Nederlands Dans Theater.
Moæe se tako reñi.
Hartmut Regitz
Ballet Tanz Aktuell International
(juni 2000, str. 24-28)
prevela: Vukica Œilas
Zahvaljujemo se Arndu Vezemanu (urednik åasopisa
Ballet Tanz Aktuell International) i Hartmutu Regicu (autor)
ãto su “od srca” i bez ikakvih finansijskih obaveza odobrili
preuzimanje intervjua za naã åasopis.
We are most grateful to Mr. Arnd Wesemann
(editor of Ballet Tanz Aktuell International)
and Mr. Hartmut Regitz (author).
Arcimboldo 2000
41
Orchestra
❀-❄
2000.
Francuska Pariz
Nurejev, za poåetak
s
ezona 1999/2000. u Pariskoj operi otpoåela je Labudovim jezerom u verziji Rudolfa Nurejeva iz
1984. godine. Ta verzija je ujedno i jedina koja se ovde izvodi, pored Burmajsterove, koja je definitivno povuåena nakon kratkog ponovnog pojavljivanja 1992. godine, u vreme dok je direktor Baleta bio Patrik Dipon. U sjajnom dekoru Ecija Frigerija, ova verzija se veoma razlikuje od prvog
pokuãaja Rudolfa Nurejeva iz 1964. godine (Beå, 15. oktobar sa Margot Fontejn) i odraæava njegovu
zrelost. Glavna liånost je Princ Zigfrid, åiji unutraãnji svet i skoro frojdovske odnose s ostalim liånostima, prikazuje ovaj balet. Naroåito onaj sa njegovim uåiteljem odnosno åarobnjakom Rotbartom, ãto
predstavlja paralelu odnosa Odete i Odilije. Delfina Musen i Æan-Gijom Bar, oboje baletski prvaci, veliåanstveno su se pokazali u svojim ulogama. Posebno treba spomenuti uzbudljivo, æenstveno i zanosno izvoœenje Delfine Musen (Odeta-Odilija), uz samo njoj svojstvene pokrete ruku kojima savrãeno
oponaãa krila labuda. Æan-Gijom Bar ima izgled otmenog igraåa par excellence koji izvanredno izvodi
solo igru Princa, uz istovremenu potpunu predanost Odeti i Odiliji. Izvoœenje Vilfrida Romolija kao
Volfganga/Rotbarta je veoma potresno, naroåito njegova varijacija koja je umetnuta u treñi åin, pre
kode Crnog labuda. Baletski ansambl je, kao i do sada, odliåan u svim scenama labudica i izvrsno je
odigrao karakterne igre u treñem åinu.
Klavigo
Klavigo, Cairemarie Osta, Nicolas Le Riche i Yann Bridard, kor. R. Petit
Oktobra 1999. godine, Rolan Peti je pozvan u Parisku operu, kuñu u kojoj je “rastao”, da napravi predstavu. Od trenutka kada je napustio rukovoœenje Baletom Marseja, koji je vodio dvadesetpet godina,
to je bila prva prilika da radi neãto novo.
Klavigo je balet iz dva dela, inspirisan romantiånom dramom Getea, na muziku Gejbrijela Jarda, u kostimima Luize Spinateli i dekoru Æan Miãel Vilmota. Kaæimo odmah, balet se bazira na glavnim likovima Klavigu i njegovom prijatelju, dvojniku Karlosu, dragani Mariji i njenom bratu. Cela radnja odvija
se oko Klaviga, ostale liånosti su tu da mu samo istaknu znaåaj.
Orchestra
❀-❄
2000.
42
“Klavigo voli veselje i devojke, ljubav od koje se gubi pamet, da bi na kraju u njoj izgubio æivot”, kaæe Rolan
Peti. Klavigo vidi u snu Mariju koja mu izmiåe dok æeli da joj objasni svoju griæu savesti. Nikola L Riã je skoro sve
vreme predstave na sceni, brilijantan, zavodljiv, pun oseñanja krivice, smenjujuñi snagu i ranjivost na sjajan naåin.
Njegov “alter ego”, izreãetanu duãu, igrao je Jan Bridar, u kome se krije ciniåna i tvrda osoba. Marija, u tumaåenju Kler Marije Oste, inaåe privatno supruge Nikole L Riãa, potresna je u bledilu svoje liånosti. Navedimo joã
izuzetnu pojavu Jana Saiza kao Marijinog brata koji “ispostavlja raåune” Klavigu.
U drugom delu, jedna scena åudno podseña na scenu “La Sirène” iz Balanãinovog Bludnog sina, i u njoj se
pojavljuje zavodnica, neznanka, koju tumaåi Mari Anjes Æijo.
Beæarov Konkurs
Poznato je da Moris Beæar, uvek okrenut buduñnosti, ne voli da se ponovo vraña svojim starim baletima. Meœutim, doãao je u Parisku operu da bi ponovo postavio Le Concours, koji je 1985. godine,
njegov Balet 20. veka izvodio prvi put u pozoriãtu Ãatle u Parizu, sa Jorge Donom u ulozi policijskog inspektora i Ãonom Mirk u ulozi mlade balerine. Oduãevljena sam izuzetno originalnom idejom tog, u neku ruku, baletskog krimiña, koji (ãto je åesta pojava kod Beæara) ujedinjuje razliåite
elemente spektakla. Hug L Bar je komponovao muziku za ovo ostvarenje.
Priåa je sledeña: tokom jednog od meœunarodnih takmiåenja, kojih sad ima u izobilju, ubijena je
mlada balerina. Ceo balet saåinjen je od skoro filmskih scena i fleãbekova koji prate inspektora åiji
lik podseña na Hamfri Bogarta, zbog njegovog ãeãira i kiãnog mantila koje nosi tokom cele istrage.
Smenjuju se napetost, sukobi i intimnosti. Reå je o jednom nemilosrdnom viœenju, zabavi na raåun
sveta igre, uz likove koji zasmejavaju (majka koja svuda prati svoju ñerku uzvikujuñi svima ‘’to je
moja ñerka’’). Radi se o baletu koji je veoma zabavan i åija svaka scena je prava poslastica za ljubitelje umetniåke igre (ima mnogo delova iz repertoara klasiånog baleta koji bolje oslikavaju
odreœene momente istrage, nalik onom kada inspektor dolazi na grob mlade devojke na muziku
iz drugog åina Æizele, kada Princ Albert ide na grob svoje voljene).
Tu je i æiri koji åine: neobuzdani Francuz — Majkl Denar, dvoje povuåenih Rusa — Vanesa Legasi i
Riåard Vilk, Japanci, jedna Amerikanka, smeãna i neobiåna Mari-Anjes Æijo koja je preuzela ulogu
Patriãe Niri.
Niæe se broj osumnjiåenih: profesorka baleta koju igra Klod Besi, majka — Fani Gaida/Delfina Musen, koja je ljubomorna na svoju ñerku i koja æivi u svojim señanjima, u kojima je joã uvek, kao nekad, oboæavana primabalerina. Kristof Diken/Sebastijen Til pruæaju veoma oseñajnu interpretaciju
mladog romantiånog mladiña ubijene devojke; tu je i Hoze Martinez/Jan Bridar, elegantni i uznemirujuñi opsenar, zatim Lionel Delanoe, veoma smeãan televizijski koreograf, kao i Benæamen Pek
koji ga zamenjuje u drugoj postavci; Jan Saiz je rok-pevaå obuåen u predivnu koæu pantera, a Karl
Paket je tu ulogu napravio ipak manje åudnom i smeãnom.
ICARE
ICARE
Kaæimo istovremeno da je Rolan Peti, koji se povukao na obalu Lemanskog jezera u Ãvajcarskoj, preplavljen poslom. Zaokupljen je premijerom Klaviga, izvoœenjem tri njegova baleta Les Forains (Opsenari), Karmen i Mladiñ
i smrt, objedinjenih pod naslovom Veåe Rolana Petija i spektaklima u Æenevi sa Zizi Æanmer. Ona, u sedamdesetoj godini æivota, joã uvek liåi na ãarmantnog deåaka koji i dalje peva pesme u mjuziklima. Hugo Gal ju je pozvao da gostuje u Operi Bastilja sledeñe jeseni. Bravo, Zizi!
Helen Ciolkoviå
prevela Marijana Komljenoviñ
Svi igraåi igraju celim biñem komiåne, herojske i lirske
igre, koje oduãevljavaju. Na scenu se ponovo vratila Oreli
Dipon, koja je bila odsutna skoro cele 1999. godine, zbog
povrede kolena, i ova uloga je kao stvorena za nju. Njen
izraz lica podseña na onaj dirljivi izraz Ãone Mirk! Manuel
Legri je grub u ulozi inspektora, i izgleda pomalo izgubljen u tom svetu baleta koji mu je nepoznat. Njegova igra
izaziva divljenje. Letisija Piæol i Kader Belarbi nastupaju
kao balerina i policajac u drugoj podeli.
Svi se zabavljaju tokom ove predstave koja traje dva sata
bez pauze. Nadam se da ñe ostati na repertoaru Pariske
opere jer je to dobro ‘’skrojen’’ balet, zanimljiv, obilat scenama razliåitih stilova i omoguñava igraåima da se pokaæu i kao glumci i kao baletski umetnici. Ovaj balet bio
je odliåno primljen od strane igraåa kao i od publike koja
mu je priredila pravi trijumf.
Helen Ciolkoviå
Le Concours, Manuel Legris, kor. M. Béjart
43
Orchestra
❀-❄
2000.
Francuska Pariz
Montalvo/Kelemenis/Balanãin
Smeh lire, kor. Jose Montalvo
Tu koegzistiraju i raskidaju se slike na platnu i ono ãto se dogaœa na sceni. Nema poklapanja usled disproporcije izmeœu ogromnog ekrana i tela igraåa koja su izgubljena
na praznoj sceni. Iako predviœen za åetiri para, Karol Arbo — Loren Iler, Anjes Letesti
— Hoze Martinez, Nolven Daniel — Stefan Favoren, i Eleonora Abanjato — Æeremi
Belingar, balet je morao biti izmenjen zbog iznenadne povrede koju je na premijeri
zadobio Stefan Favoren. Ostali igraåi su pokuãali da svojom igrom ‘’pokriju’’ izostanak
jednog od izvoœaåa. Stvaralaãtvo Montalvoa i Hervijeove je uvek veoma zanimljivo i
neuobiåajeno, puno humora i lakoñe. Meœutim, da li scena Garnijea åini ‘’medveœu
uslugu’’ koreografima åija dela na kraju bivaju ‘’uguãena’’ prevelikim prostorom? S
druge strane, åesta ponavljanja neravnomernih pokreta jednih i drugih åine balet
povremeno dosadnim. Svi igraåi su briljantni, snaæni, naroåito Iler koga nismo videli u
tako dobroj formi veñ nekoliko meseci. Abanjato i Belingar su nesumnjivo nove mlade
nade ove trupe. Oboje je uzeo Forsajt za balet Korak, gde su pokazali tehniku koja
oduzima dah.
Orchestra
❀-❄
2000.
44
ICARE
Treñi znaåajan dogaœaj ove sezone je svetsko ostvarenje Hoze Montalvoa i Dominik
Hervije Smeh lire na muziku XVIII veka i modernih kompozicija. Montalvo je sa svojom
saradnicom Hervije (oboje su imenovani za upravnike Koreografskog Nacionalnog
centra u Kreteju 1999. godine), saåinio jedan koreografski kolaæ koji se prikazije na
velikom platnu (zauzima celo dno ogromne scene) i pokazuje umetnike koji izvode
delove iz klasiånog baleta. ‘’U Smehu lire,’’ kaæe nam Montalvo ‘’hteo sam da stavim
brkove Mona Lizi (bolje reñi Æizeli), jednom reåju, da se poigram kulturnim nasleœem’’.
Iste veåeri, Miãel Kelemenis prikazuje Reversibilité (Transformacija) na muziku Koncerta za levu ruku i Pavane za preminulu infantkinju (Ravel). Tu se
sreñemo sa potpuno drugaåijim svetom, gde vladaju oseñajnost, intimnost,
poezija i duboka izraæajnost. I sam naziv je naslov jedne Bodlerove pesme,
iz zbirke Cveñe zla. Elizabeta Moren, Kader Belarbi i Vilfrid Romoli oslikavaju ovaj svet nijansi i sklada. Ansambl od 19 igraåa prati soliste u ovom poetiånom priseñanju. Kelemenis je æeleo da iskoristi trenutak razdora koji se
pojavljuje u ovim kompozicijama da bi preneo ‘’oseñaj sukoba usled kolebanja izmedu odbijanja i reãenosti, æudnje za prolaznoãñu pred snagom
neprolaznosti’’. Kostimi i scenografija Iv Kasanja i svetlo Manuel Bernara
veliåanstveno su prikazali igre svetlosti i senki. Kelemenis je koreograf napojen mediteranskom kulturom i ãkolovan kod Kaningama i Triãe Braun.
Njegova trupa se nalazi u Marseju od 1989. godine.
I za kraj, repriza Balanãinovog Kapriåa, na Kapriåo za klavir i orkestar Igora
Stravinskog, Balanãin je 1967. godine stvorio ovaj veliåanstveni balet. Delfina Musen, Benæamen Pek i Delfina Bej se poigravaju svim tehniåkim i muziåkim teãkoñama ovog toliko vrcavog baleta. Autor kostima je Karinska.
Nekoliko podela naæalost nisam uspela da vidim, izmeœu ostalog, onu sa
Oreli Dipon, koja je u par dana imala tri premijere: Konkurs, Kapriåo i
Uspavanu lepoticu.
Uspavana lepotica
Svake godine se, u Operi Bastilja tokom mesec dana, izvodi jedan veliki
balet, ãto znaåi da je angaæovano mnogo zvezda, prvih igraåa i solista u
spektaklu za novogodiãnje praznike. Ovoga puta izbor je pao na Uspavanu
lepoticu, verziju Nurejeva, ali u drugaåijoj produkciji, novom dekoru i kostimima Ecija Frigerija i Franñije Skuarñijapino.
Prvi åin je veoma tradicionalan, dok je u drugom åinu Nurejev uneo dosta
novih varijacija za Princa, kao na primer dug i spor solo koji svojim melanholiånim izrazom podseña na kraj prvog åina Labudovog jezera. Treñi åin je
oda venåanju uz Drago kamenje (zlato, srebro, rubin, smaragd, safir), Plavu
pticu i Maåke. Jedino æalim ãto se balet zavrãava jednom zaåaranom mazurkom koju pleãu svi igraåi, umesto muziåkom apoteozom, koja uvek åini jednu divnu finalnu sliku.
Oreli Dipon je imala veoma teæak zadatak da prva igra u serijalu Lepotica, a
istovremeno je i zamenjivala Izabel Geren koja je bila indisponirana. Od samog izlaska na binu, koji je prethodio Ruæinom adaœu, Oreli Dipon je isijavala mladoãñu i lepotom. Na zadivljujuñi naåin izbegla je sve teãkoñe koreografije (posebno balanse en attitude koji su najveña mora svake balerine).
Oåigledno je, meœutim, da nije imala vremena da temeljnije prouåi lik
Aurore. Ne primeñuje se ni razvoj radnje kroz åinove.
ICARE
Uspavana lepotica je veoma zahtevan balet, zbog svog klasiånog, suptilnog
stila, a zbog tanke i naivne dramske radnje. U prologu koji åine varijacije
vila, cela baletska trupa mora da pokaæe da vlada tehnikom i stilom. Na premijeri, nekoliko vila, iako su dobro tehniåki igrale, nisu se baã najbolje
snalazile u tom akademskom klasiånom stilu Petipa. Taj nedostatak se izgubio nakon nekoliko izvoœenja. Nurejev je u svim svojim postavkama naroåito obrañao paænju na lik Princa, koji je u doba Petipa sluæio samo kao pomoñ
balerini. Nurejev daje liku viãe dubine, oseñajnosti, znaåaja. Pa ipak, on niãta
nije izmenio u prologu, poãtujuñi plod bliske saradnje Åajkovskog i Petipa.
U njegovoj verziji, uloga vile Jorgovan dopunjena je mimikom i pandan je
vili Karabos. Mari-Anjes Æijo pokazuje razumevanje stila i muzikalnost, ãto je
neophodno za tumaåenje ovih varijacija. Po mom miãljenju, Delfina Musen
je oliåenje prave klasiåne balerine, åija su izvoœenja vile ili Florine u Plavoj
ptici pravi praznik za oåi. Poseduje eleganciju, pravilnost linija, gracioznost i
muzikalnost.
Reversibilité, E. Maurin, W. Romoli i K. Belarbi,
kor. M. Kelemenis
Pored nje, u ulozi Princa, Manuel Legri je oseñajan, briljantan u svim solo
nastupima u drugom åinu, i potresan u izvoœenju duge i spore varijacije koja
prikazuje Prinåevu melanholiju pre susreta sa uspavanom Aurorom.
Nedostaje nam prostor da spomenemo sve igraåe koji su izvanredni u
treñem åinu. Navedimo sjajno izvoœenje varijacije Zlata Æan-Gijom Bara, koji
je, svakako, klasiåan baletski igraå par exellence. Nisam ga videla u ulozi
Princa, ali je bio odliåan po mom señanju pri preuzimanju uloge 1997.
godine.
45
Orchestra
❀-❄
2000.
Francuska Pariz
Benæamen Pek je bio odliåan u åuvenoj dijagonali u Plavoj ptici, i dobar partner divnoj Delfini Musen. Ovaj Pas-de-deux se brzo i neprimetno moæe pretvoriti u kiå, i zato je neophodno razumeti njegov
duh, da bi se mogao preneti publici XX veka! Eleonora Abanjato je
takoœe igrala u Plavoj ptici i pokazala besprekornu tehniku, ali
njena interpretacija nije dosegla potrebnu zrelost.
Silvi Gilem, koja je bila pozvana za tri predstave, mogla je da uåestvuje samo u dve, usled virusa gripa koji je ‘’pokosio’’ i veñinu ostalih igraåa u kompaniji. Nikola L Riã je trebalo da joj bude partner, ali
je uganuo koleno, te ga je zamenio Loran Iler, koji na poåetku nije
bio predviœen za ovu ulogu. Kakvo je zadovoljstvo videti Princa sjajne pojave, åija je igra veåito obeleæena rizicima koji dræe gledaoca u
neizvesnosti. Igrao je sa zadovoljstvom i velikoduãnoãñu, naroåito
laganu varijaciju drugog åina od koje je publika zanemela. Njegov
solo za vreme svadbe bio je pravi vatromet, prepun teãkih skokova
koje je on izvanredno izveo. Uveo je åak i vrstu skoka battu sa pomeranjem tela u vazduhu koji oduzima dah, i on je jedini koji ga
izvodi. Silvi Gilem je predivna u ulozi Princeze Aurore. Ona igra s
toliko lakoñe, da podstiåe i ostale igraåe na sceni. Na æalost, previãe
koreografske slobode u treñem åinu åini ga skoro neprepoznatljivim. Opredelila se za verziju Rojal Baleta, ãto daje åudan rezultat.
Nikola L Riã je igrao dve predstave Uspavane lepotice sa Kler-Mari
Ostom. Kler-Mari je veoma sitna, isuviãe da bi åinila skladan par sa
L. Riãem. S druge strane, ona Aurori daje izgled subrete, ãto ne prolazi. L Riã igra veoma dobro, ali u njegovom izvoœenju varijacije
Princa, u drugom åinu, nedostaje dubina i oseñajnost, ãto nije bio
sluåaj pre tri godine i ãto se vrlo retko dogaœa ovom velikom umetniku.
Benæamen Pek je debitovao u ulozi Princa kraj Elizabete Moren. Ja,
naæalost, nisam mogla da prisustvujem toj predstavi, ali izgleda da
ñe biti zabeleæena u analima Opere kao znaåajan dogaœaj. Te veåeri
Æan-Gijom Bar je dobio titulu Etoile. To je i zasluæio, ali je ãteta ãto
je Hugo Gal (direktor Pariske opere) odluåio da od sada nominovanja ne proglaãava javno, pred publikom.
Kazanova
ICARE
Pariska opera smatrala je korisnim da obnovi balet Kazanova Anœelina Preljocaja, premijerno prikazanog 1998. godine, na muziku
Gorana Vejvode. To je predstava koja traje devedeset minuta, bez
pauze, i govori o organskom, telesnom aspektu veneriånih bolesti,
od kojih je zavodnik Kazanova sigurno bolovao. U predstavi je Izabel Geren zaprepastila publiku Opere Garnije åitajuñi nauåni tekst
posveñen zaraznim seksualnim bolestima. Koreograf objaãnjava:
“Hteo sam da uåinim da se oseti upotreba tela u odnosu na biologiju seksualnog.”
Kazanova, L. Hilaire i W. Romoli,
kor. A. Preljocaj
Balet je sastavljen od devet slika i sedamnaest scena åiji naslovi otkrivaju sadræaj: Analiza zadovoljstva, Molecule-Game, ili Love bussines.
Tri para Mari Anjes Æijo/Jan Bridar, Oreli Dipon/Loren Iler, Stefani
Romber/Vilfrid Romoli, rastu, igraju, govore zajedno, u situacijama
åesto vrlo neobiånim. Spomenimo jedan snaæni duet interesantnog
koreografskog jezika izmeœu Iler i Romoli.
U prvoj slici prisutni su svi izvoœaåi i u njoj ima smeãnih replika u
salonskom dekoru Teria Leprista. Sa æaljenjem navedimo vulgarnost
izvesnih scena kao ãto je Molecule-Game, gde Romoli igra s gañicama napunjenim ping pong lopticama koje izvlaåi jednu po jednu.
Umetnici “veruju” svojim ulogama i izgleda da u njima uæivaju. Ãto
se mene tiåe, ja sam se dosaœivala i æalila za kvalitetima jednog
Preljocajevog Parka.
Helen Ciolkoviå
Orchestra
❀-❄
2000.
46
Lois Greenfield
Piazzolla caldera
Howard Schatz
Paul Taylor
Le Sacre du Printemps - The rehearsal
Treba spomenuti i dolazak u Pariz trupe Pola Tejlora koja je prikazala ãest baleta u dva
programa u Palati Garnije. Radi se o åetvrtom gostovanju ove kompanije, koja je u svoj
repertoar uvrstila i nekoliko baleta ameriåkog koreografa åije ime nosi. Grupa je osnovana 1962. godine sa 17 igraåa, a 1993. godine joj se pridruæuje joã ãest mladih umetnika. Koreografsko stvaralaãtvo broji 110 baleta, od kojih se veñina izvodi u mnogo
kompanija. Pol Tejlor se ãkolovao kod Marte Grejam, i uz Mersa Kaningama predstavlja simbol moderne igre. Jedan od njegovih najznaåajnijih i najviãe izvoœenih baleta Oreol, nastao 1962. godine (muz. Hendl, Concerti grossi), oznaåen je kao ‘’prvi beli
balet’’ savremene igre. Esplanada (muz. J. S. Bah, Concerto za violinu), napravljen
1975. godine, podseña na bezbriænost, mladost, radost baleta Oreol. Ovaj balet je
izgraœen na snaænom impulsu i ritmu Bahove muzike. Pokret je neprekidan, bilo u
obliku koraka, trka, ili skoka, kombinovan padovima na pod.
Reå, na originalnu muziku Davida Izraela nas odvodi u jednu drugu sferu — mraånjaãtvo verskog fanatizma. Iako je teãko odgonetnuti simboliku bez prethodnog åitanja kratkog sadræaja, koreografija i kostimi jako dobro odslikavaju teæinu kojom su
optereñeni ljudi u æelji za jednakoãñu. Reå je o evropskoj premijeri, odigranoj 1998.
godine.
Pjacola Kaldera i muzika Astora Pjacole i Dæerzija Peterburãkog nam otkrivaju sasvim
drugu atmosferu, atmosferu strasti, åulnosti, i æudnje koje budi tango. Igraåi nam pred
oåima stvaraju sliku balske dvorane Latinske Amerike, gde se parovi sastaju i rastaju u
vatrenom raspoloæenju. I u ovom baletu, kao i u prethodnim, svi igraåi besprekorno
vladaju koreografskim jezikom Pola Tejlora i ubedljivo ga izvode. Naroåito treba spomenuti Frensi Huber, Lizu Viola i Patrika Korbena.
U drugom delu videli smo Arabesku, stvorenu 1999. godine, koja se izvodi na muziku
Debisija i koja je sada doæivela svoje prvo izvoœenje u Evropi. Po mom miãljenju utisak
je neubedljiv.
Sizigi je stvoren 1987. godine, na originalnu muziku Donalda Jorka. Naziv baleta je termin koji oznaåava savrãeno postrojavanje Sunca, Meseca i Zemlje u Kosmosu. Dva reda
igraåa konstantno napreduju na bini, obeleæavajuñi nebesni uticaj koji ovaj ‘’red’’ ima
na plimu i oseku. ‘’Veåno kretanje’’ je izraz koji vam prvi pada na pamet. Balet se zavrãava tako ãto solistkinja ostaje sama na sceni, stalno se okreñuñi na jednom stopalu,
dok se zavesa spuãta.
I za kraj ova dva programa, Posveñenje proleña (The Rehearsal), na muziku Stravinskog
(skrañena verzija kompozitora, iz 1913. godine, za dva klavira). Ovo je jedno veoma
neobiåno izvoœenje. Uz podnaslov Proba, Pol Tejlor se opredeljuje za podrugivanje —
ismevanje. Ovde se viãe ne radi o velikom paganskom ærtvovanju. Radnja je sledeca: u
toku jedne probe Posveñenja, deãava se otmica koja izaziva tuåu meœu ‘’loãim momcima’’. Naãa svest je isuviãe duboko obeleæena señanjem na veoma snaæne verzije
Beæara, Pine Bauã, Niæinskog, da bi bili zadivljeni ovom kvazi-parodijom.
Helen Ciolkoviå
47
Orchestra
❀-❄
2000.
Francuska Pariz
Veåe
Rolana Petija
Zbog ãtrajka, otkazano je prvo veåe na kome je trebalo da se prikaæu kreacije
Opsenari (prem. 1945), Karmen (prem. 1949) i Mladiñ i smrt (prem. 1946), ãto je
poremetilo sve predviœene podele, liãavajuñi izvesne igraåe da se prikaæu. Posle premijere Klavigo, u oktobru, u Pariskoj operi, to je bila prilika da ponovo vidimo balete
Rolana Petija iz njegove najbolje faze, onda kada je kreirao za Balet Ãan Zelize,
neposredno posle rata. Tri baleta prikazana tokom veåeri su iz tog vremena. Dok je
Opsenare, moæda, pregazilo vreme, Karmen i Mladiñ i smrt su baleti na kojima se “ne
vidi nijedna bora”.
Fotografije: ICARE
U Opsenarima Æeremi Belingar igra tuænog klovna, Stefani Romber je vrlo potresna
Uspavana lepotica pored Jana Saiza, vrlo zavodljivog Opsenara. U Karmen mnoge su
zvezde bile oåekivane. Fani Gaida je izvrsna igraåica, ali joj nedostaje malo viãe senzualnosti da bi ostvarila slobodnu i provokativnu æenu kakva je Karmen. Kader
Belarbi je predstavio lik Don Hozea, zaljubljenog åoveka, koji snaæno i gordo podnosi
bol, dok mu Karmen izmiåe. Koreografija dueta u sobi je joã uvek moderna, obzirom
da je predstava raœena pre pedeset godina. Da bi zaboravili prvu Karmen Zizi
Æanmer, danas je potrebno da tu ulogu igra igraåica snaæne sceniånosti, bestidne
pojave i velike senzualnosti. Karmen je slobodna æena, ali nije vulgarna.
Mladiñ i smrt,M.A.Gillot i N. Le Riche
Les Forains,Y. Saiz i S. Romberg
Ãto se tiåe baleta Mladiñ i smrt, Nikola L Riã, åiji se anœeoski skok, spektakularan koliko
i ekspresivan, nalazi na koricama programa, gradi lik mladiña 2000. godine, snaænim
i bolnim strepnjama pred ljubavnim razoåarenjima. Po Æanu Koktou, na muziku
Bahove pasakalje u C-duru, u dekoru Æoræa Vakeviåa i kostimima Karinske, taj balet
nije niãta izgubio u svojoj aktuelnosti. Uvek je tako kada jedno delo govori o univerzalnim oseñanjima koja su veåna. U ulozi Mladiña Æan Babile je svojevremeno podstakao emocije svojim izvoœenjem i ona ostaje simbol njegove velike karijere.
Interesantno je da je koreografija prvobitno bila napravljena na sinkopirane ritmove
klavira, ali je pred samu premijeru odluåeno da bude na Bahovu pasakalju.
Mari Anjes Æijo je prvi put igrala ulogu Smrti. Bila je hladna, daleka, impresivna,
krhka, ali moæda pomalo bezliåna. Videla sam i drugi par, Delfin Musen i Jan Bridara,
oboje prvi igraåi. Musen je bila veoma æenstvena, zavodljiva i potresna, ãto sasvim
odgovara ulozi. Bridar je igrao sjajno, ali mi se njegova interpretacija uåinila malo
povrãnom. Doåaravanje strepnje i bola mladog åoveka zahteva dublje poniranje u
sebe.
Jedna podela åekala se s velikim nestrpljenjem. Radi se o Eleonori Abanjato i Æeremi
Belingaru. Oboje je izabrao Rolan Peti da uåestvuju na prezentaciji njegovog naåina
rada (Pasoã za igru). Tom prilikom, Peti je objasnio publici pod kojim se okolnostima
odvijao koreografski rad. Pokazao je ta dva mlada igraåa na “progon probi” dueta u
sobi dva puta — prvo, na dæez improvizaciju s muziåarima na sceni, a drugi put, istu
koreografiju na Bahovu muziku. Rezultat je bio — zadivljujuñi! Abanjato ima
savrãenu pojavu i zna da zadræi paænju gledalaca. Doista, videli smo samo delove, ali
Abanjato i Belingar åine savrãenu alhemiju i kreiraju tu mimo dramu s potresnim
intenzitetom. Naæalost, Belingar se povredio taåno pri izlasku na scenu. Zamenio ga
je Jan Bridar. Drama se, dakle, izmestila u kulise. Za nekoliko dana trebalo je da se
odræi interni konkurs baletskog ansambla Opere, i svi su predviœali da ñe Belingar biti
nominovan za prvog igraåa. Naæalost, morañe da saåeka.
Helen Ciolkoviå
Orchestra
❀-❄
2000.
48
Karmen,A. Dupont i M. Legris
znaci
Jacques Moati
Karolin Karlson
i Olivijea Debrea
Elliott
Les Signes, S. Romberg, M. A. Gillot i D. Baey
Les Signes,Marie-Claude Pietragalla i Kader Belarbi
k
reiran 1997. godine, na specijalno komponovanu muziku, balet je u polazu trebalo
da se zove Sourires (Osmesi), ali je ipak nazvan Les Signes (Znaci). Na njemu su
zajedno radili koreograf, slikar i kompozitor. Vizuelni doæivljaj bio je veliåanstven.
Karolin Karlson kaæe: “To je vrsta poeme, o unutraãnjoj radosti i osmehu, koja prolazi kroz sedam pejzaæa. Taj osmeh moæe biti miran, ozbiljan, vedar i tuæan.” Sedam
pejzaæa se smenjuju u raskalaãnosti vrlo proåiãñenih boja i formi. Nekada je pravljen
za Mari Klod Pjetragalu, koja se sada pojavila kao gost, buduñi da je direktor trupe
u Marseju. Pjetragala i Kader Belarbi su veliåanstveni, izvrsni u pojavi i misteriji, istovremeno. Oni su ti koji nas vode kroz sedam slika.
Izdvaja se joã jedan par, Jan Saiz i Pegi Grela. Snaga slikarstva i boja dominiraju nad
muzikom Rene Obrija u kojoj ima, naæalost, ponavljanja. Ista dominacija vladala je i
nad koreografijom. S tog aspekta, koreograf je mnogo toga prepustio inprovizaciji
Pjetragale i Belarbija, kada igraju pojedinaåno, dok su grupne i duetne igre bile precizno odreœene. Da li da se usudim i kaæem da sam ostala “gladna” kada je koreografska inventivnost u pitanju? Ipak je to izvrstan uvod u savremenu igru.
Helen Ciolkoviå
49
Orchestra
❀-❄
2000.
Francuska Pariz
Kraj sezone
d
ICARE
irektor trupe Baåeva (Batsheva), Ohad Naharin, pozvan je u Parisku operu da postavi
Perpetuum, balet kreiran 1992. godine za Grand Théâtre u Æenevi. Kao veoma smeo stvaralac, koreograf ovde sa velikom slobodom prikazuje parodiju na valcere Johana Ãtrausa
Mlaœeg. Balet je sastavljen od devet sekvenci koje saåinjavaju neobuzdani kovitlac jednog
dekadentnog doba. Pegi Grela je izuzetna liånost koja blista u ovom baletu. Po prvi put je u Parisku
Apartman, Nicolas Le Riche i Céline Talon
operu pozvan i Mac Ek da bi postavio Apartman. Ovaj balet izaziva åudan utisak, jer se scena
priprema pred publikom, a nasred pozornice stoji jedan bide. U Apartmanu, gledalac se gleda kao
u ogledalu i vidi detalje svog svakodnevnog æivota na ogoljen, ironiåan, nemilosrdan naåin. Priåe
zapravo i nema. Sve je zbunjujuñe, zabavno, nesnosno. Kliãei svakodnevnice odvijaju se u okviru
jedanaest scena uz predmete kao ãto su bide i ãporet. Zapanjuje lakoña sa kojom se Mari-Anjes Æijo
provlaåi kroz svu tu guævu. Kader Belarbi, Nikola L Riã, Vilfrid Romoli i Alesio Karbone se smenjuju briljantnom igrom. Igraju i govore. Onda nas Hoze Martinez poziva da s njim gledamo televiziju. Tada vidimo Kler-Mari Ostu i Belarbija u kuhinji. Usisivaå, scena u stilu Pas-de-deux pored vrata,
ovu situaciju åine joã neobiånijom. Svi igraju s nadahnuñem i sa zadovoljstvom i — zabavljaju se.
Muziku je komponovao Fleãkvartet (kvartet sa æiåanim instrumentima, bubnjevima i kompjuterskom muzikom). Veoma åudna meãavina razliåitih æanrova — rok, dæez...
Naharin i Ek su koreografi koji odbacuju svako konformistiåko zatvaranje, dovode u pitanje svoj
svet i ispituju gledaoca o samom smislu spektakla. Bez sumnje, reå je o iskustvu koje obogañuje
umetnike Opere, jer se susreñu sa toliko razliåitim koreografskim jezicima.
Orchestra
❀-❄
2000.
50
Kraj sezone je bio obeleæen odreœenim smetnjama zbog pregovora o platama i uslovima za rad baletskog ansambla, ãto je dovelo do otkazivanja nekoliko predstava. S druge strane, zbog mnogo povreœenih igraåa doãlo je i do preuzimanja uloga i preoptereñenosti pojedinih igraåa iz baletskog ansambla.
Æizela i Rajmonda su zakljuåile sezonu i omoguñile dosta zanimljivu podelu uloga, uz dve uobiåajene
manifestacije za Parisku operu — Propusnicu za Rajmondu u auditorijumu Bastilje gde, pred nekoliko
stotina gledalaca, jedna zvezda sprema par igraåa iz ansambla za jednu od glavnih uloga baleta koji ñe
se igrati par dana kasnije. Kreator uloge Abderahmana, Æan Gizeri (Saracen u poslednjoj postavci
Rajmonde koju je osmislio Nurejev 1983), uveæbavao je Karla Paketa, igraåa koji obeñava, u toj ulozi koja
u isto vreme zahteva izuzetnu tehniåku veãtinu razliåitih stilova kao i izvesnu umetniåku zrelost. Druga
manifestacija koju je organizovao AROP (Udruæenje za oåuvanje prestiæa i sjaja Pariske opere), dala je
priliku Elizabet Platel i Patris Baru (profesor baleta u Operi) da objasne detalje izvoœenja Æizele koji su
pravo otkrovenje åak i za najobrazovanije poznavaoce baleta.
Æizela ostaje obavezna uloga za svaku veliku balerinu koja æeli da to i dokaæe, kao i prilika za pruæanje liånog viœenja lika. Elizabet Moren je u prvom åinu istovremeno krhka, jaka i potresna, a u drugom
leprãava. Predstavlja skladan par sa Kader Belarbijem. Belarbi je iskren i poseduje sigurnu tehniku i
veoma je oseñajan u ulozi Princa. Svi su se pitali kako izgleda Æizela u izvoœenju Anjes Letesti, åija telesna
konstitucija odgovara stilu Balanãina. Ona je, definitivno modernog izgleda za koji bi se reklo da nije
stvoren za izvoœenje romantiånih rola. Medutim, zapanjila je publiku svojim sasvim liånim viœenjem i
izvoœenjem uloge. Takoœe je, iako verna originalnoj koreografiji, mudro izmenila neke detalje. Hoze
Martinez je bio paæljiv partner i lakomislen Princ, i poseduje briljantnu tehniku. Sledeñe iznenaœenje —
Æizela, A. Letestu i J. Martinez
Karol Arbo, koja je takoœe trebalo da igra Rajmondu, ali je nakon jedne povrede morala da se “odluåi”
za Æizelu. Bila je to mala iskrena seljanåica, dirljiva, uz istanåano izvoœenje pored Manuel Legrija, åija je
igra bila precizna, uzbudljiva i tehniåki besprekorna. Fani Gaida i Nikola L Riã su igrali svoju prvu zajedniåku Æizelu na kraju jednog teãkog dana, kada su bili u toku sindikalni pregovori, zbog kojih je otkazano
viãe predstava, te bi bilo nepravedno ocenjivati ih, jer se videlo da su na sceni bili samo fiziåki prisutni.
Druga, veoma oåekivana Æizela je ona sa Silvi Gilem i Loran Ilerom. Oboje su bili izvanredni. Gilem ima
sasvim poseban pristup liku i Æizelu predstavlja kao prijaznu seljanåicu, koja je uvek sa svojim prijateljima vinogradarima, dok je scenu ludila odigrala veoma upeåatljivo i snaæno. Bilo bi bolje da je u drugom
åinu bila manje realna, jer, ustvari, ona postoji samo u Prinåevoj maãti. Gilem igra s velikom preciznoãñu
i sigurnoãñu. Loran Iler je bio izvanredan, neverovatno snaæan i tehniåki siguran (njegova velika varijacija u II åinu bio je trenutak uzviãene igre i glume), veoma potresan u toj ulozi. Gilem i Iler su dobro
usaglaãen par koji publici pruæa veoma jake i retke emocije.
U sporednim ulogama treba spomenuti Emanuel Tiboa i Alesia Karbonea u Pas-de-deux u berbi
groæœa, koji se nadmeñu u tehniåkim bravurama, pored Kler-Mari Oste, åiji stil i tehnika su besprekorni,
i Æeraldin Viart, koja je bila ãarmantna u ovom romantiånom delu.
51
Orchestra
❀-❄
●●●
2000.
Francuska Pariz
Fotografije: ICARE
Delfin Musen je bila veliåanstvena, leprãava i dostojanstvena u ulozi kraljice Vila. Odliåni skokovi, sjajni pasde-bourrée glissé, savrãene linije arabeski. Natali Oben je bila izuzetna, igrala je veliåanstveno, ali bez lakoñe
koju poseduje Musen. Ãto se tiåe Martel, poãteno je odigrala tu rolu koja zahteva veoma raznovrsne kvalitete.
Vilfrid Romoli bio je veoma dirljiv u ulozi Hilariona koji pati od ljubavi za Æizelom, a Jan Bridar je bio potresan, jer je svojom snagom omoguñio publici da otkrije jedno sasvim novo viœenje uloge. Baletski ansambl
pokazao je veãtinu i ujednaåenost u scenama drugog åina.
Istovremeno se u Bastilji igrala Rajmonda, i po prvi put sala nije bila prepuna. Treba spomenuti da je ovaj
balet igran proãle sezone i da je od svih klasiånih baleta koji su na repertoaru najmanje pristupaåan, obzirom
na mnoãtvo detalja u libretu i na duæinu radnje koja se mora skrañivati kako bi predstava bila ãto dinamiånija. Nurejev je Saracena Abderahmana prikazao kao veoma æivopisnu liånost, mnogo interesantniju od Æan d
Brijena, pa se na kraju moæemo zapitati zaãto je Rajmonda izabrala ovog drugog. Doista, d Brijen ubija
Abderahmana u dvoboju, ali svi bi potajno æeleli da Saracen pobedi ...
Ostaje da kaæemo da je koreografija u åistom stilu Petipa, iz perioda kada je njegovo stvaralaãtvo bilo na
vrhuncu. U ovom trenutku, malo je balerina koje bi bile u stanju da prikaæu razvoj lika kroz razvoj koreografije i klasiånog stila.
Oreli Dipon je po prvi put igrala Rajmondu, uz mnogo ãarma i poleta, ali se baã i nije udubila u lik. ÆanGijom Bar je zasigurno baletska zvezda ãkolovana u najklasiånijoj ãkoli, ali bi umetniåki morao biti zreliji, da
bi izrazio veñu dubinu u tako teãkim ulogama kao ãto je uloga Æan d Brijena! Loran Iler (Abderahman) je
igrao besprekorno, ali manje uzbudljivo nego proãle sezone, kada je zadivio svojom fantastiånom senzualnoãñu, osecajnoãñu i odliånom tehniåkom veãtinom.
Rajmonda, A. Dupont i J. G. Bart
Elizabet Platel je bila pozvana za samo jednu predstavu, ali poãto je imala povredu, njena tehnika nije bila
besprekorna. Meœutim, ulogu je tumaåila veoma åisto i neæno, iznijansirano i produbljeno, ãto je za mene
uvek vaænije od tehniåkog savrãenstva. Jan Bridar u ulozi Abderahmana bio je sugestivan i senzualan, ãto
podseña na neprevaziœeno izvoœenje Æan Gizerija koji je i bio repetitor za tu ulogu.
Ãto se likova prijatelja tiåe, Murijel Ale je bila åarobna, prekrasna u ulozi Henrijete, a Fani Fia kao Klemans
pokazala je dar za izvanredne skokove u zadovoljstvu zajedniåke igre. Æil Izoar i Kristof Diken su se zabavljali i igrali s radoãñu, ãto je njihovom kvartetu dalo poseban ãarm. Drugi kvartet, åiji sastav åine Lorens Lafon,
Fani Fia, Jan Saiz i Stefan Favoren je bio loãije ukomponovan. Uzastopne povrede poremetile su podelu
uloga i dale priliku Klotild Vaje (profesorka baleta) da igra Groficu.
Trebalo bi spomenuti sve sporedne uloge, igru Ãpanaca, Pas-de-quatre momaka u drugom åinu, ali nema
mesta za to.
Sezona 2000/2001. godine je u Garnijeu otvorena ponovnim izvoœenjem Rajmonde, åija bi podela uloga
morala biti sigurnija. Nadajmo se da je raspust dao novu snagu ovim divnim umetnicima.
Helen Ciolkoviå
Orchestra
❀-❄
2000.
52
Labudovo
jezero
Dæona Nojmajera
u izvoœenju Baleta Hamburg
Predstavljen prvi put u Parizu, posle premijere u Hamburgu 1976. godine, balet je smeãten na dvor kralja
Ludviga II Bavarskog. Moram da priznam da sam originalnost same predstave dovela u pitanje, buduñi da je i
Dæon Kranko svoje Labudovo jezero (1964. godina) “odveo”, na isti dvor, pa je moj prvi utisak bio da je balet
vrlo zastareo.
U prvom åinu prisustvujemo zatvorskoj sceni u kojoj je
kralj opsednut svojim ludilom. Sledi “skladiãte” seljaåkih i dvorskih igara koje se naizmeniåno smenjuju, na priliåno eklektiånu muziku Åajkovskog, koja u celosti ne
pripada originalnoj partituri baleta. Ãta viãe, priåa nije
ni åitljiva. Kralj ima dvojnika, svog zlog duha. U prvom
åinu slavi se njegov roœendan i podizanje zamka Neuschwanstein. Pojavljuju se majka i verenica Natalija. U
prvom, treñem i poslednjem åinu nalaze se dueti koji
podseñaju na atmosferu Majerlinga i udaljavaju nas sve
viãe od Labudovog jezera izabranom muzikom koja se
retko svira u toj predstavi. U tradicionalnu priåu vrañamo se u drugom åinu, gde kralj prisustvuje jednoj baletskoj predstavi i prelazi s druge strane ogledala, da bi
se poistovetio s licima iz priåe koju posmatra.
Holger Badekow
U treñem åinu, Natalija se preruãava u princezu — labuda da bi zavela svog princa. Sve te transformacije åine
priåu nejasnom i razvodnjavaju interes publike. Natalijina ljubav neñe biti, avaj, dovoljno jaka da otrgne kralja iz ludila, pa, na kraju baleta, vidimo tamnicu s poåetka predstave. Stvarnost se smenjuje s uspomenom, u
neredu u kome se gledalac ne snalazi.
Labudovo jezero, Joëlle Boulogne i Otto Bubenicek
Oto Bubenicek bio je vrlo dobar, ali je njegova interpretacija na momente konvencionalna. Brat blizanac, Jiræi
Bubenicek, igra njegovog dvojnika. Ana Polikarpova,
æalim ãto to konstatujem, gradi lik Odete prenaglaãenim klasiånim stilom, na samoj ivici parodije. Nema
nimalo poezije koja bi doticala njenu interpretaciju. Ãto
se Hetere Jurgensen tiåe, ona je sjajna i potresna u svojoj ulozi Natalije. Balet podseña na Viskontijev film Ludvig iz 1972. godine. Pariska kritika bila je euforiåna povodom Nojmajerovog Labudovog jezera, zadovoljivãi se
sliånoãñu atmosfere izmeœu njega i pomenutog filma. Ja
to nimalo nisam cenila i nalazim da je Nojmajerova
kreacija znatno zastarela. Ako je Senka kralja trebalo da
prikaæe homoseksualnost lika, neki koreografi su u
tome iãli mnogo dalje (Nurejev, Metju Born).
Helen Ciolkoviå
53
Orchestra
❀-❄
2000.
Francuska Pariz
Poslednje vesti
ICARE
k
ada je 1986. godine Nurejev odlucio da postavi svoju verziju Pepeljuge Prokofjeva u Pariskoj operi, s oduãevljenjem je prihvatio predlog Patrika Joneskoa (scenografa) da radnju baleta prenese u
1930/40. godinu, u svet holivudskih studija. U XX veku svet filma ima istu magiånu moñ kao i bajka. U ovom sluåaju dobra vila je producent, a Pepeljuga je devojka koju zlostavljaju otac pijanica i zla
mañeha, koja po svaku cenu æeli da njene zlobne ñerke postanu poznate (i one ne propuãtaju nijednu
audiciju). Pepeljugi ostaje da od te stvarnosti pobegne u snove. Po miãljenju Nurejeva, ‘’Pepeljugina nesreña je u prolaznosti vremena, u strahu da se njeni snovi neñe ostvariti, a da ñe sreña pobeñi sa mladoãñu ... Ona je liånost danaãnjice, koja sanja samo o jednom — da postane zvezda.’’
Balet je stvoren za Silvi Gilem, te su elementi njene biografije veoma primetni. Nurejev je igrao ulogu producenta koji od Pepeljuge stvara zvezdu. I
zaista, Nurejev, tada direktor Baleta Pariske Opere,
od Gilemove je naåinio baletsku zvezdu dajuci joj
glavne uloge dok je ona joã bila u ansamblu.
Mit o Pepeljuzi, taj magiåni uspon je i æivotni put
Nurejeva, sina tatarskih seljaka koji postaje svetska
baletska zvezda.
Dekor Patrika Joneskoa podseña na ekstravagantnost Holivuda s polovine veka; studio na sceni
je inspirisan filmom Metropolis Frica Langa, a kadar
za snimanje podseña na onaj iz filma Ziegfeld Girl
Roberta Leonarda. U sceni probe, vidi se snimanje
King Konga, a producent se preruãio u Gruåa Maksa
... Kostimi Hanae Mori takoœe podseñaju na slavu
ameriåkog filma tog doba. Prelepa je Pepeljugina
balska haljina koja je ista kao ona koju je nosila Mi
Vest. U toj haljini ulazi u bundevu koja se pretvara
u fenomenalni kabriolet.
Nakon premijere, ovaj balet se viãe nije izvodio
u Pariskoj operi do ove sezeone, kada su se u roku
od mesec dana smenjivale osam razliåitih podela, a
piãem vam o åetiri. Fani Gaida je predivna u ulozi
Pepeljuge, dirljiva kao sirotica, ali koreografija stvorena za izvanrednu lakoñu Gilemove, predstavljala
joj je mali problem. Loran Iler igrao je sjajno, ali se
nije baã snaãao u ulozi uobraæene i hvalisave
glumaåke zvezde (tj. Princa). Anjes Letesti je briljirala u scenama bala, a pratio ju je Hoze Martinez
koji je svoje varijacije odigrao izvanredno i s lakoñom. Delfin Musen je bila divna Pepeljuga, sva u
nijansama, meka, zapanjena kada san postaje java,
i blistava pored Jan Bridara, koji je izraæajan i dobro
glumi razoåaranu filmsku zvezdu, oåaran prirodnoãñu i lepotom te mlade neznanke. Mari-Klod
Pjetragala, koja je bila pozvana za nekoliko predstava Pepeljuge i Labudovog, bila je potresna raznovrsnoãñu oseñanja koja je izrazila igrajuñi i siroticu
i devojku, zadivljenu svojim ulaskom u svet filma.
Bila je posebno dobra u imitiranju Åarli Åaplina,
veãto se koristeñi njegovim åuvenim ãtapom. Nikola
Pepeljuga, DelphineMoussin i Yann Bridard
L Riã je odluåio da filmsku zvezdu prikaæe kao mangupa i bitangu. Åudno!
Sve druge uloge su bile veoma zanimljive. Vidi se da su svi uæivali u neuobiåajenim interpretacijama
svojih uloga, kao na primer Hoze Martinez u roli mañehe (neodoljiv je dok izigrava prenemagalo u ãpicpatikama veliåine 43). Lionel Delanoe je bio komiåan kao koketna mañeha. Loren Keval je bio savrãen
u svojoj uobiåajenoj karakternoj ulozi. Sve balerine koje su igrale rospije-sestre, izazivale su burni smeh
u celoj sali, pogotovo svojim grimasama i poremeñenom igrom (npr. u sceni sa profesorom baleta).
Letisija Piæol (inaåe promovisana u prvu balerinu), otkrila je izvanredan glumaåki talenat; ona i Delfin
Musen (koja je igrala ‘’tupavu’’ sestru) su zabavile i razveselile publiku. I Natali Oben je bila veoma smeã-
Orchestra
❀-❄
2000.
54
repertoar
na, Delanoe je bio ciniåan u ulozi vile-producenta, dok se Vilfrid Romoli nije uklopio u ãemu ‘’muãko igra
æensko’’. Æan-Gijom Bar je zadivio publiku svojom tehnikom, linijom i lakoñom u ulozi profesora baleta.
Nedostaje nam prostora da spomenemo ostale uloge.
Predstava je imala veliki uspeh zahvaljujuñi originalnoj promeni ovog Peroovog mita-bajke, ogromnom dekoru Patrika Joneskoa, muzici Prokofjeva, kao i koreografiji koja je izuzetno dinamiåna i åini da
pokreti i linije idu u beskraj.
Poslednja scena baleta je pravi filmski happy-end; filmska zvezda — glumac podiæe Pepeljugu, visoko
je noseñi, dok se jedna ogromna eãarpa, koju pokreñe veãtaåki vetar u filmskom studiju, leluja.
Helen Ciolkoviå
Repertoar Baleta Pariske opere
za sezonu 2000/2001
●
Rajmonda (R. Nurejev)
●
Krcko Oraãåiñ (R. Nurejev)
●
Romeo i Julija (R. Nurejev)
●
Pahita (P. Lakot)
●
Priåa o Manon (MakMilan)
●
San letnje noñi (Dæ. Nojmajer)
●
Jewels (Æ. Balanãin)
●
Veåe koreografija V. Forsajta, Dæ. Robinsa i J. Kilijana
●
Nosferatu (Æ. K. Galota)
●
Veåe koreografija L. Oãa, Æ. Balanãina, Dæ. Robinsa i A. Preljocaja
●
Demonstracija Ãkole Pariske opere
●
Predstava Ãkole Pariske opere
Na sceni Pariske opere gostovañe kompanije:
Antonia Markeza, Filipa Dekuflea i San Francisko Baleta.
Maja
Spomenimo i premijeru filma Maja Dominika Deluãa, posveñenog slavnoj ruskoj balerini Maji Pliseckoj.
Deluã je sinaasta igre veñ nekoliko decenija. Uradio je mnogo portreta znaåajnih umetnika (Ivet Ãovire,
Monik Ludijer, Nina Virubova, Vasiljev i Maksimova ... ). Njegov poslednji dokumentarni rad pokazuje
Plisecku danas, u Moskvi, zatim u studiju sa Beæarom, potom na probi baleta Labudovo jezero s tri mlada
igraåa Pariske opere. Razlika pristupu igri je fenomenalna. S jedne strane je Plisecka koja pokuãava da prenese dramu baleta, a s druge strane su mladi umetnici Opere koji se vezuju iskljuåivo za korake. U ruskoj
ãkoli tehnika je uvek bila fundamentalna, ali istovremeno i put ka izraæajnosti, dok je na zapadu ona, åesto,
sama sebi cilj. Umetniåko izraæavanje, u tom sluåaju, samo je nadogradnja.
Videli smo obilje igraåkih odlomaka iz starih predstava Maje Plisecke, gde su njeni tehniåki kvaliteti, posebno u rasponu i liniji skokova, i njena izraæajnost, zadivljujuñi. Posebno mi se dopala scena u kojoj umetnica
objaãnjava ãta je radila da bi doãla do svog karakteristiånog rada ruku, legendarnog u celom svetu i magiånog u Labudovom jezeru i Labudu. Doista, gledaocima je zastajao dah pred vizijom åiste poezije.
Helen Ciolkoviå
55
Orchestra
❀-❄
2000.
intervju
Altinaj Asilmuratova,
zvezda Marijinskog Teatra (Sankt Peterburg)
Majka pre svega
Ãkolovali ste se na Institutu Vaganova, a niste iz Sankt Peterburga. Kako ste
doæiveli taj period ?
Na poåetku mi je bilo veoma teãko, ali nisam bila sama, moja baka je
bila sa mnom. Odmah sam zavolela balet i bila potpuno opsednuta
njim. Ja naime dolazim iz Kazahstana, ali moja majka je Ruskinja,
roœena u Lenjingradu. Oba moja roditelja su se ãkolovala na Institutu,
tako da potiåem iz baletske porodice.
Koji profesori su najviãe uticali na Vas ?
Sve tri profesorke, i svima sam im veoma zahvalna na tome ãto su me
nauåile. To su gospoœa Rumjanceva, zatim Bazarova (pisala metode
uåenja baleta) i Ina Zubkovska, koja je bila zvezda Kirova i kojoj sam
se oduvek divila, kao umetnici i kao æeni. Njena lepota je i dan-danas
blistava.
U trupu Kirova stupili ste 1978. godine sa sedamnaest godina. Na koji naåin
ste napredovali?
Polako, poåela sam u ansamblu, i malo-pomalo sam se uspela na vrh.
Kada ste snimili film ‘’Deca iz Ulice Pozoriãta’’?
Dok sam joã bila u baletskoj ãkoli.
Proglaãeni ste 1982. godine za zvezdu. Kako izgledaju nominacije u Kirovu?
U Kirovu nema ceremonije nominovanja. Poåela sam s prvim ulogama i nikad se nisam optereñivala nivoom uloge. Jedina podela koja postoji u trupi je ona na ansambl i zvezde. Veñ od druge sezone bile su mi
poveravane solistiåke partije (Labudovo jezero, Bajadera), ali sam s
vremena na vreme igrala i u grupi. Postepeno sam odigrala sve uloge
s repertoara.
S Farukom Ruzimatovim ste se 1984. godine pojavili na Meœunarodnom konkursu baleta u Parizu.
Da, iako nismo pobedili, to je za nas bilo interesantno iskustvo, jer smo
imali priliku da vidimo igraåe iz mnogih drugih zemalja.
Tek od dolaska perestrojke smo Ruzimatov i ja smeli da prihvatamo
pozive i angaæmane iz inostranstva, jer, kako vam je poznato, pre perestrojke to je bilo strogo zabranjeno. Tako smo igrali u Bajaderi Natalije Makarove u ABT, kojim je tada rukovodio Mihail Bariãnjikov. Bilo
je veoma neobiåno ãto igraåi iz Kirova mogu da igraju u drugim trupama, u baletima umetnika koji su napustili Sovjetski Savez i izabrali slobodu!
B. Montagnier
Bajaderu ste igrali u Kirovu, u Njujorku u verziji Natalije Makarove, a u Parizu
u verziji Rudolfa Nurejeva. Ãta mislite o te tri verzije ?
Orchestra
❀-❄
2000.
56
Uzbudljivo je igrati taj balet u tri razliåite verzije. Verzija Makarove mi
se dopada jer je obnovila åetvrti åin Pjotra Guseva, koji ga je postavio,
van Kirovskog teatra. I Nurejev je hteo to da uradi, ali je imao materijalne teãkoñe, suoåen s negodovanjem scenografa Ecija Frigerija, koji
nije dozvoljavao da se uniãti njegov dekor! Produkcija Nurejeva je
posebno raskoãna zahvaljujuñi dekoru i kostimu. Ninel Kurgapkina je
pomogla Nurejevu da postavi Bajaderu, jer je on tada veñ bio ozbiljno
bolestan. I u jednoj i u drugoj verziji postoje elementi koje ja ne mogu
da prihvatim, ali mi se obe veoma dopadaju.
Da li imate omiljenu ulogu?
Uvek mi postavljaju to pitanje na koje je skoro nemoguñe odgovoriti. Kad sam bila mlada oboæavala sam Labudovo, Uspavanu, dok sada viãe volim Bajaderu, Æizelu, balete Rolan Petija,
gde mogu da produbim svoju interpretaciju i uvek otkrijem neãto novo. Za razliku od Balanãina, gde je sve pitanje stila, baleti Rolan Petija nude likove zanimljive za izvoœenje. Za mene je
bilo veoma korisno ãto sam igrala u njegovoj trupi.
Da li ste napustili Kirov da bi doæiveli to iskustvo?
Ja sam joã uvek u Kirovu. Iskustvo kod Rolana je bilo interesantno u svakom pogledu. On poznaje ogroman broj baletskih umetnika, radio je s njima, i ima puno toga da kaæe. Mnogo sam
volela da igram u njegovim baletima.
Kako spremate uloge?
Polazim od same priåe i od muzike, jer iz nje proizilazi emocija. Pokuãavam da se poistovetim
s likom i da mu se ’’uvuåem pod koæu’’, da proæivim situacije kroz koje lik prolazi. Na primer,
za ulogu Manon, proåitala sam roman Lakloa, pokuãala sam da govorim francuski da bih se
’’utopila’’ u francusku kulturu. Ali, suãtina je u muzici, rekla bih da je igra vizuelno izraæavanje
muzike.
Izvanredno govorite francuski (razgovor se odvija na francuskom, a ponekad prelazimo i na ruski).
Dee Conway
Uåila sam ga u baletskoj ãkoli, ali sam sve zaboravila. Obnovila sam ga u Marseju.
Upravo ste postavljeni za upravnika Akademije Vaganova. Na ãta ñete se usredsrediti?
Romeo i Julija, A. Asilmuratova
Pre svega, neophodno je vratiti se tradiciji. Dok sam bila u baletskoj ãkoli, bilo je obavezno svirati neki instrument. Po mom miãljenju, najbitnije je dublje poznavati muziku, jer je ceo æivot
umetnika vezan za nju. Znaåi, vratiñu u ãkolu kao obavezan predmet uåenje muziåkih instrumenata po izboru. Naravno, nemam nameru da napravim malu revoluciju! ... Moramo se
vratiti tradiciji i naãim temeljima, koji su izvanredni. Htela bih da postupim kao Klod Besi u
Ãkoli Pariske opere, koja se vratila francuskoj tradiciji.
Da li ñete nastaviti Vaãu baletsku karijeru ?
Ne znam, jer ova je nominacija doãla usred godine i toliko me je iznenadila, da nisam imala
vremena ni da razmislim o tome. Imam porodicu, ñerku koju oboæavam i s kojom bih htela
da provodim viãe vremena, tako da ne znam kako bih uskladila mesto direktorke baletske
ãkole, igraåku karijeru i moj porodiåni æivot. Ubeœuju me da je to moguñe .... Videñemo! Ãto se
tiåe usklaœivanja te dve karijere, sumnjam da je to izvodljivo, jer
pre ove turneje u Londonu, dva meseca sam prisutstvovala ispitima uåenika u ãkoli, i to po åetiri dnevno. Treba aktivno uåestvovati, konsultovati se s profesorima, prosuœivati, procenjivati,
a sve to oduzima dosta vremena. Inaåe, doãla sam do one taåke
u karijeri kada æelim da prenesem svo svoje iskustvo na mlade.
Trenutno u Kirovu nema novih baleta koji bi mi omoguñili da
joã viãe razvijem karijeru. Mene viãe ne zanima da veåito igram
Uspavanu lepoticu.
Ãto se tiåe Lepotice, Kirov se vratio navodno originalnoj i autentiånoj
verziji koju je Petipa stvorio 1895. godine Ãta mislite o pokuãaju da se
u XXI veku vrañamo na originalne postavke iz XIX veka?
Nije baã sigurno da se radi o pravoj, originalnoj verziji Petipa.
Ta postavka mi liåi na Diznilend, jer je kao neki potpuri kostima
iz svih moguñih baleta i opera XIX veka, a narocito u prvom
åinu. Ne razumem tu æelju vrañanja unazad. Produkcije se menjaju, evoluiraju iz godine u godinu, iz generacije u generaciju, to
je normalan proces. Za razliku od umetniåke slike, balet je æiv i
u neprekidnom je razvoju. Pavel Gert je imao pedeset godina kada je igrao Princa Dezirea, i ne moæete zahtevati od danaãnjih igraca da se vrate na nivo tehnike od pre sto godina. To je besmisleno. Ãtaviãe, verzija koju smo mi ranije izvodili bila je Konstantina Sergejeva. Preneo mu je Fjodor Lopuhov, koji je i sam radio
s Petipa, i kasnije veoma paæljivo uneo neke izmene.
Ãta mislite o produkcijama Nurejeva koje se nalaze na repertoaru
Pariske opere?
ABT i Pariska opera mogu sebi da dozvole da se poigravaju s
tradicijom ãto mi ne moæemo, jer je tradicija u nas veoma jaka.
Kako usaglaãavate ulogu majke i umetnice ?
Moja najvaænija uloga je uloga majke.
D. R
Helen Ciolkoviå
Labudovo jezero, A. Asilmuratova i M. Muru, kor. R. Peti
57
Orchestra
❀-❄
2000.
Hrvatska Zagreb
Jubilej zagrebaåke Baletske ãkole
Pedeset godina rada
Srednja baletska ãkola u Zagrebu osnovana je 22. septembra 1949. godine s ciljem da obrazuje profesionalne
baletske umetnike za ansamble u Hrvatskoj. Od osnivanja do 1961. godine stiåu se prva iskustva, a od 1961. do
1971. godine poåinje sveobuhvatan rad na reformi ãkole. U sledeñem razdoblju, od 1981, do 1989. godine u
potpunosti se afirmiãe usvojeni naåin profesionalnog ãkolovanja buduñih baletskih umetnika. Od 1983. godine
oformljuje se i Odeljenje za narodnu igru, u kojem se profesionalno obrazuju igraåki kadar za Ansambl narodnih igara i pesama Hrvatske Lado, kao i umetniåki rukovodioci folklornih ansambala i sekcija na narodnim univerzitetima i u opãteobrazovnim ãkolama.
U razdoblju 1989. do 1999. godine ãkola se organizaciono i pedagoãki potpuno osamostaljuje i “osposobljava
struåne plesaåe za kazaliãta, plesne i baletne ansamble, potpunim savladavanjem tehnike klasiånog baleta ... “
Tokom pola veka u zagrebaåkoj Baletskoj ãkoli sistematski se radilo na savladavanju
utvrœenog nastavnog plana i, paralelno, na struånom osposobljavanju nastavnika. U
tome su pomoñ pruæali strani, prvenstveno ruski pedagozi, a nastavnici ãkole su se
usavrãavali u najznaåajnijim pedagoãkim institucijama u Moskvi i Sankt Peterburgu.
Tako je u potpunosti utemeljen danaãnji naåin ãkolovanja u trajanju od osam godina s
metodikom nastave preuzete iz ruske klasiåne baletske ãkole.
Takav naåin rada redovno je bio na proveri prilikom godiãnjih ãkolskih koncerata i drugih javnih nastupa, kao i ulaskom diplomiranih uåenika u profesionalne baletske ansamble u zemlji i inostranstvu. Pri tome je bila veoma uspeãna i saradnja sa Hrvatskim
narodnim kazaliãtem u Zagrebu, u kojem su uåenici imali redovnu scensku praksu,
usvajajuñi repertoar, ãto je, razume se, uticalo i na osavremenjavanje ãkolske nastave.
Danas ãkola za klasiåni balet u Zagrebu radi s podmlaœenim nastavnim kadrom, ãkolovanim u Evropi i Americi. Njeni uåenici redovno uåestvuju na baletskim takmiåenjima,
nastavljajuñi dobru tradiciju i uspehe koje su pre viãe od jedne decenije postizali na
Jugoslovenskom baletskom takmiåenju u Novom Sadu.
Ko je ugasio svetlo?
Veåe mladih koreografa
U nedostatku prave baletske premijere, u HNK u Zagrebu, izvedena je krajem protekle
sezone predstava Ko je ugasio svetlo? Koreografisala su je åetiri mlada zagrebaåka
koreografa: Mark Boldin, Deana Grabovac, Staãa Zurovac i Barbara Novkoviñ. Svoje
postavke — Kad bi (Boldin), Bez prtljaga (Grabovac), Molim te, probudi me (Zurovac)
i Prasak (Novkoviñ) — oni su zamislili kao izraæavanje zajedniåke ideje koja je sadræana
u pitanju: “Ãta se dogaœa ako se bez prtljaga probudite s praskom?” Iako su reãenja
ove dileme, razume se, razliåita, predstava mladih zagrebaåkih koreografa postigla je
celovitost plesnog utiska.
Vera Mantero
Tako je Mark Boldin naglaãavao proticanje vremena kao konstantu u svom komaduKad bi, Deana Grabovac je
nizom karikiranih likova formirala neku vrstu baletskog stripa u postavci Bez prtljaga, dok je Staãa Zurovac
ispoljio najviãe igraåke poetike u svom komadu Molim te, probudi me, napredujuñi viãe od ostalih kolega u
graœenju plesne dramaturgije. U åetvorodelnoj koreografiji Prasak Barbara Novkoviñ je ostvarila efektan zavrãetak ove predstave kroz erotiåan ples udvoje, vidljiv kao igra utroje: Nje, Njega i Njezinog odraza u pleksiglasu,
koji ih razdvaja, i åini njihov dodir neostvarljivim.
Pojave i pomaci
Sedamnaesti Tjedan suvremenog plesa
Tradicionalna meœunarodna plesna manifestacija Nedelja suvremenog plesa u Zagrebu odræana je i ove 2000.
godine, od 1. do 7. juna. Ovogodiãnji susret plesnih trupa iz Evrope bio je, prema nastojanjima selektora i umetniåkog direktora Festivala, Mirne Æagar, koreografa i osnivaåa Hrvatskog instituta za ples, prezentacija nekih
novih pojava i pomaka na svetskoj igraåkoj sceni u proteklih nekoliko sezona. U jednoj nedelji zagrebaåki
pozoriãni prostori ugostili su dvanaest inostranih trupa, koje su izvele petnaest predstava, uz uåeãñe i najuspeãnijih hrvatskih umetnika koji danas rade u svetu.
Orchestra
❀-❄
2000.
58
Najznaåajnije plesne dogaœaje na manifestaciji pruæili su izvoœaåi, koji se danas smatraju vodeñim zvezdama savremene
umetniåke igre. To su Rasel Malifant, Vera Mantero i Vincente Saez. Nekadaãnji pokretaå grupe DV8, Rasel Malifant, åije
je fiziåko pozoriãte imalo snaæan uticaj ne samo u Britaniji, veñ i u Evropi, izveo je svoj solo Shift kojim je pokazao koliko
je fiziåki teatar odmakao u apstrakciji. On je to uåinio na zaista vrhunskom izvoœaåkom nivou.
Vera Montero, Portugalka, se u svojim koreografskim razmiãljanjima oslanja na druãtveni ples, te nije sluåajno ãto je
postavila plesni omaæ Æozefini Beker. Izvanredno dinamiåna, duboko impresivna, Vera Montero insistira na tome da ona
nije igraåica, veñ izvoœaå, ãto njenim plesnim sastavima daje ãiroku pozoriãnu dinamiku.
Treña zvezda zagrebaåkog plesnog Festivala bio je Vicente Saez, koji je zasluæan za izvesnu transformaciju onoga ãto
uporno nazivamo modernim baletom. U svom Feniksu on pokazuje da to ãto je svojevremeno “omekãalo” standarde
klasiånog baleta, kreñe u u apstraktne teme i na neki naåin proces vraña unazad. Interakcija muzike i igre je zanimljiva u
Saezovom Feniksu, jer se izvodi s udaraljkama, uæivo, umesto orkestra. Pored toga, bilo je uoåljivo da se na odreœen naåin
u umetniåku igru vraña naracija. Ona je svojevremeno “pobegla” iz baleta, kao ãto je mima pobegla od pantomime u
apstrakciju, tj. u nemimetiåko. Ipak, mimetiåko pozoriãte se pokazalo veoma otporno o åemu svedoåi nastup Vincent
kompanije iz Velike Britanije.
Zanimljiv uåesnik zagrebaåke plesne smotre bio je i Ãvajcarac Æil Æoben, åiji
rad trenutno zauzima visok umetniåki nivo u Evropi. U Zagrebu je prikazao
predstavu Braidance s pet izvoœaåa i tri muziåara i tehniåara, unoseñi u
pokret specifiåan odnos prema spontanosti, koncentriãuñi se na spajanje
elektronske muzike s plesom na njemu svojstven naåin.
Britaniju je zastupao Dæeremi Dæejms, koji je u svojoj predstavi My big pants
koristio raznovrsnu plesnu leksiku koja se viãe ne moæe nazivati mozaikom,
veñ pravim amalgamom razliåitih stilova. Radi se o koreografu, koji je, naæalost., nedavno preminuo, ali to ãto je za sobom ostavio govori o izuzetno
razvijenom urbanom ukusu i velikom interesovanju za gradske sporazume
i nesporazume, kao i za impulse i emocije koje iz njih proizilaze.
Na festivalu su gostovale dve trupe iz Holandije. Trupa Bambie prikazala
je svoju predstavu pod brojem 6 koja mimikom i plesom tumaåi probleme
oåevog autoriteta. Kompaniju Elsmont/Hander videli smo u veoma zapaæenoj predstavi Dno u kojoj igraåica i igraå u pesku ispisuju tragove emocije koja se moæe nazvati ljubavlju. Kao åeænju za neåim lepim, oni åudesno
ta svoja oseñanja prenose i na gledaoce.
Dolaskom veoma zanimljivih liånosti iz celog sveta, u Pragu se danas zbivaju veoma interesantni dogaœaji na savremenoj plesnoj sceni. Tako je i
uoåljiv veliki pomak u åeãkim umetniåkim stremljenjima na polju igre.
Praãki plesni teatar Aria Spinta prikazao je predstavu novog tipa humora,
koji svoje korene ima u Jonsekovom teatru apsurda, odriåuñi se izrugivanju plesnih postavki. Izrael, koji zauzima trenutno najprestiæniju ulogu u
plesu takozvanog evropskog kruga, zahvaljujuñi åinjenici da u njegovom
Delela centru u Tel Avivu rade danas najpoznatiji svetski koreografi, predstavio se u Zagrebu postavkom Jossija Jungmana iz Batsheva kompanije.
Posle mnogo godina, na smotri u Zagrebu, gostovala je trupa iz Afrike, Salia Nii Seydon, iz Burkine Faso, koja danas radi
u Monpeljeu. Njihov Slepi åovek se vratio korenima afriåke plesne umetnosti na jedan zanimljiv i do detalja promiãljen
naåin.
Ãto se tiåe domañih ansambala, direktorka Festivala Mirna Æagar je odluåila da se ovog puta predstave “naãi u svetu”, a
sledeñe godine ñe, verovatno, to biti “naãi kod kuñe”. Tako je nastupio Borut Ãeparoviñ, koji je promenio estetiku rada i
ime pozoriãta (nije viãe Montaæstroj, veñ Performing Unit) s trodelnim projektom, koji je izveo na ulici, u muzeju i pozoriãtu. Ivana Miler, Andrea Boæiñ i Jasna Vinovrãki zavrãile su poznate ãkole u inostranstvu. Svoje autorske radove, veñ
prikazane s uspehom u inostranstvu, ponudile su i domañoj, zagrebaåkoj publici.
Jedina predstava domañe produkcije prikazana u okviru Festivala suvremenog plesa u Zagrebu su komadi åetiri mlada
koreografa iz HNK pod zajedniåkim naslovom Ko je ugasio svetlo?
Poslednjeg dana Tjedna suvremenog plesa odræan je okrugli sto s republiåkim i gradskim zvaniånicima iz kulture na kojem
je izneto mnoãtvo nereãenih pitanja u hrvatskoj plesnoj umetnosti. Teme nisu nepoznate, ali za sada, sem naåelnih dogovora i spremnosti da se veoma teãka situacija prevaziœe, nema konkretnih rezultata. Treba se nadati da ñe do sledeñeg juna
i Osamnaestog tjedna suvremenog plesa u Zagrebu, bar neki problemi igraåke umetnosti u Hrvatskoj poåeti da se reãavaju.
Milica Zajcev
59
Orchestra
❀-❄
2000.
Italija Reggio Emilia
Ko je Mauro Bigonzetti?
u
italijanskom gradu Reœio Emilia (Reggio Emilia), nalazi se sediãte
trupe Aterballetto, jedne od najatraktivnijih plesnih kompanija koja neguje savremeni stil igre. Osnovana je 1979. godine, a Amedeo
Amodio (Amedeo Amodio) vodio ju je do 1996. godine. Od tada je umetniåki direktor Mauro Bigonzeti (Mauro Bigonzetti). Pod njegovim voœstvom
Aterballetto se razvio u jednu od najuticajnijih i inventivnijih kompanija Evrope. Proãle godine dobitnici su nagrade Danza & Danza Prizes za najbolju kompaniju, najboljeg koreografa i najbolju
produkciju.
U razgovoru s Bigoznetijem, Ema Maning (Emma
Manning) vlasnik i glavni urednik åasopisa Dance
Europe (London) razotkriva neke od tajni tog tako
uspeãnog koreografa. Za Maura klasiåna tehnika
u baletu je veoma vaæna, bez nje bi moderan balet
bio nemoguñ. U koreografskoj karijeri najviãe su
ga inspirisali Balanãin, Kilijan i Forsajt. Na pitanje
kojih pet koreografa je obeleæilo XX vek, pored
ove trojice, pominje i Djagiljeva i Nurejeva. Pokuãavajuñi da odredi mesto baleta u italijanskoj kulturi, pomalo rezignirano tvrdi da ples u Italiji neñe
dostiñi popularnost opere, jer italijanska plesna
kultura ne postoji, kao ni zakon za ples — sve je
neobavezno. Ima pravila za kinematografiju, muziku i pozoriãte, ali ne i za ples. U Skali (La Scala)
ima dovoljno novca za dve stotine predstava godiãnje, a u baletu je moguñe realizovati trideset
predstava godiãnje. Kada bismo zanemarili problem novca, Mauro bi kreirao svoj veliki san, balet
Romeo i Julija, i to na klasiåan naåin. “Ãekspir je
Ãekspir,” kaæe.
Åesto koristi moderne, nove muziåke efekte u svojim koreografijama, åak je u delu Furia Corporis, u
Betovenovu muziku, uveo zvuke vozova, kola,
slomljenih flaãa. Meœutim, on se ipak opredeljuje
za sve pravce u muzici. U februaru je u Reœio Emiliji premijerno izvedena Comoedia Canto Terzo inspirisana Danteovom trilogijom. Priznaje da je to
za njega bio jedan od najteæih komada, jer Raj je
najteæe dotañi. Svako ima svoju predstavu o Raju.
Za Maura privatno, Raj je svuda gde je okruæen
prirodom. Kada je u pitanju njegovo poreklo i plesaåki koreni kaæe da je to
åudna priåa. Njegovi roditelji se nisu bavili plesom. Majka ga je odvela u
baletsku ãkolu kada je imao jedanaest godina, jer je bilo opasno provoditi
vreme na ulici, u kraju iz kojeg potiåe. Tada nije znao niãta o baletu, a tek
kada ga je direktor ãkole angaæovao da proãeta u baletu Romeo i Julija —
zavoleo je ples. I pored svih vrhunskih uspeha u svojoj profesiji, Mauro stavlja na prvo mesto najneobiånije stvari koje su mu se dogodile u æivotu, svog
sina, pa tek onda svoju prvu koreografiju, koja mu je dala veru u moguñnost
da se bavi tim pozivom.
Priredila Vesna Vukajloviñ
Dance Europe, februar 2000.
Orchestra
❀-❄
2000.
60
jubilej
Prva dama slovenaåkog Baleta
Dræavno odlikovanje Lidije Sotlar
Romeo i Julija, Lidija Sotlar i Janez Mejaå
ovodom osamdesetogodiãnjice slovenaåkog Baleta, za svoj umetniåki opus, za postignute
izuzetne rezultate, za mentorski trud oko mladih plesaåa i za ãirenje baletske umetnosti po
åitavoj Sloveniji, Lidija Sotlar je dobila dræavno odlikovanje.
P
Bila je balerina veoma ãirokog spektra, od Belog i Crnog labuda, Vragolanke i Julije, Dezdemone
i Biljane, Zareme i Salome, Gospodarice Bakarne gore do Klorinde u Banfildovom Dvoboju.
Saraœivala je sa poznatim koreografima. Bili su to: Seræ Lifar, Aleksandra Balaãova, Anton Dolin,
Henrih Nojbauer, Dimitrije Parliñ, Ana Roje i drugi. Spisak njenih uloga prelazi brojku ãezdeset!
Treba joã dodati i veoma vaæne aktivnosti u kojima je bila åelni åovek nakon odlaska u penziju.
Svoju trupu osnovala je 1975. godine i s njom gostovala po celoj Sloveniji, Jugoslaviji i Italiji. Pored
toga bila je mentor u baletu Opere u Ljubljani, Mariboru i Rijeci. Osnovala je manifestaciju Susreti
jugoslovenskih baletskih umetnika koja je potrajala od 1974. do 1983. godine.
Lidija Sotlar je 1972. godine dobila Orden rada sa srebrenim vencem, a 1997. godine postala je prvi
dobitnik nagrade Udruæenja baletskih umetnika Slovenije.
Kao organizator trupe Lidije Sotlar, svoj je ansambl zaduæila Plaketom grada Ljubljane (1981) i nagradom Opãtine Ljubljana-centar (1982).
Mnogi naãi igraåi uåestvovali su na Lidijinim susretima i sigurno im je u divnoj uspomeni ostao njen
prisni i topli odnos prema umetnicima koje je pozivala i s kojima je delila tremu i uspehe na sceni.
Mi najbolje poznajemo Lidiju kao ålana Saveta Jugoslovenskog baletskog takmiåenja od njegovog
osnivanja 1982. godine do 1990. godine. Na prva tri takmiåenja bila je i ålan æirija, u svakoj prilici
blagonaklona prema takmiåarima i mirotvorna prema nezadovoljnima, kojih je bivalo na pretek.
Lidija je bila osoba koja je uvek sve smirivala i sreœivala, od igraåa do albuma s njihovim kritikama
i fotografijama, na åemu joj ostajemo veåito zahvalni.
To joj je naãe priznanje, odlikovanje i nagrada! Voleli bismo da doœe i liåno ih preuzme iz naãeg
zagrljaja.
Branka Rakiñ
61
Orchestra
❀-❄
2000.
Kanada Toronto
Onjegin
D. R
Rex Harrington
Orchestra
❀-❄
2000.
62
u
zimskoj sezoni Nacionalnog baleta Kanade izveden je balet
Onjegin, od 16. do 22. februara, u Hamingberd centru u
Torontu.
Koreografiju za balet napravio je Dæon Kranko 1965. godine, prvi
put za Ãtutgartski balet. Sadaãnja kanadska produkcija je verzija
Krankove revidirane postavke iz 1967. godine. Nacionalni balet Kanade je Onjegina prvi put izveo 1984. godine u produkciji Rida
Andersona, bivãeg umetniåkog direktora kuñe. Tada je ulogu Tatjane igrala Sabina Aleman, a ulogu Onjegina Frenk Ogustin.
Ovog puta su na premijeri nastupali fascinantni Reks Harington
(Onjegin) i mlada balerina Sjao Nan Ju (Xiao Nan Yu) premijerno u
ulozi Tatjane. Ta dvadesetjednogodiãnja Kineskinja je ålan ansambla Nacionalnog baleta od 1997. godine, a u prvog solistu baleta je
promovisana 24. februara 2000. godine. Interesantan je podatak
da je poverenje koje joj je ukazao umetniåki direktor Dæejms Kudelka, birajuñi je kao drugog solistu baleta za glavnu ulogu u ovoj
postavci, nekima delovalo kao hrabar potez. Pored iskusnog Haringtona, koji je åuven po svom nesvakidaãnjem dramskom izrazu,
tehniåki vrlo nadarena nova nada kanadskog baleta Sjao Nan Ju,
neosporno deluje skladno, ali je za kompleksnu ulogu Tatjane,
åinilo se, potrebno ipak viãe æivotne zrelosti. Meœutim, nakon svog
debija, koji su kritiåari okarakterisali kao izuzetno uspeãan, Sjao
Nan Ju je munjevito (nakon samo desetak dana), promovisana u
prvog solistu Nacionalnog baleta Kanade.
Onjegin, Martine Lamy
U ulozi Lenskog nastupao je precizan lirski igraå Johan Pirson, a u
ulozi Olge vrlo talentovana druga solistkinja Nacionalnog baleta,
Sonja Rodrigez.
Opãti utisak koji ostaje posle gledanja nove postavke je da je predstava osveæena vrlo talentovanom i skladnom igraåkom podelom i
uigranim mladim ansamblom, koji mnogo obeñava.
Tamara Vajagiñ
63
Orchestra
❀-❄
2000.
Kanada Toronto
Balanãinovi
Dragulji
Zimska sezona Nacionalnog baleta Kanade beleæi i kanadsku premijeru
baleta Dragulji Æoræa Balanãina, u februaru 2000. godine. Taj balet je prvi
put izveden u Njujorku, 13. aprila 1967. godine, u postavci koju je
Balanãin napravio za svoju trupu New York City Ballet.
Sada, 2000. godine, kada je Kanada najzad doåekala svoju premijeru Dragulja, u Torontu je
ponovo boravila velika balerina i Balanãinova muza
Suzan Farel, da bi kao repetitor Fonda Æoræ Balanãin za Nacionalni balet Kanade prenela to delo. Da
podsetimo, ona je u februaru 1998. godine postavila i prekrasnu Mocartijanu, balet koji je uz Teme i
varijacije i Åetiri temperamenta bio deo predstave
posveñene Balanãinovom koreografskom geniju.
Za tu postavku Dragulja, kostimi i scenografija su
pozajmljeni od Sinsineti baleta iz Amerike.
Nacionalni balet Kanade i Balanãina, pored nekadaãnje bliske, direktne veze s koreografom liåno,
povezuje i sadaãnja saradnja kanadskog baleta s
New York City Ballet, ali i duga tradicija izvoœenja
Balanãinovih dela. Ona traje joã od 1961. godine,
kada je u Torontu izveden njegov Concerto Barocco u postavci Une Kai.
Cylla von Tiedemann
Balanãinov neoklasiåni stil vrlo dobro odgovara
kanadskoj trupi, kako zbog raznovrsnosti igraåkih
senzibiliteta i visokih tehniåkih kvaliteta igraåa, tako i zbog razliåitih moguñnosti interpretacije, koje
dozvoljava apstraktna “narativnost” mnogih Balanãinovih dela. To se naroåito jasno videlo u nastupu razigranog i ãarmantnog igraåa Johana Pirsona (Johan Persson), koji je igrao glavnu ulogu u
Rubinima.
Jewels, Greta Hodgkinson i Johan Persson
Dragulji u toj postavci imaju nekoliko podela, a na
premijeri 11. februara igrali su Martin Lami (Martine Lamy) i Reks Harington kao “Prvi par”, uz
Rebeku Rimzi (Rebekah Rimsay) i Vilijema Marie
(William Marrié), kao “Drugi par” u Smaragdima.
Greta Hoåkinson (Greta Hodgkinson), pored Johana Pirsona i Dæenifer Furnije (Jennifer Fournier),
igrala je glavnu ulogu u Rubinima. Centralni igraåki par u Dijamantima bili su Åan Hon Go (Chan Hon
Goh) i Aleksandar Antonijeviñ.
Svi igraåi su svojom raznolikoãñu i kristalnom igrom doprineli skladu predstave i toplom prijemu kod publike i kritike. Kao ãto je to bio sluåaj i s
Mocartijanom, koja ñe i dalje biti jedna od najlepãih predstava koje sam
videla. U señanju ñu dugo saåuvati bistre, æive i razigrane prizore iz
Dragulja. Perfekcija nastupa ansambla kanadskih igraåa, nezaboravna je.
Tamara Vajagiñ
Orchestra
❀-❄
2000.
64
Japanska trupa
Iskustva u pokretu (1999/2000)
e,
26. februara 2000. godin
a je u Torontu od 22. do
val
se
ji
sto
ko
go
,
s
tra
ao
Ch
cen
t
Art
on
H.
rfr
Japanska trupa
experiences) Harbo
va u pokretu (Moving
sredine oktobra
u okviru serijala Iskust
Serijal, koji je trajao od
.
tre
ea
Th
nce
ene
Da
ere
mi
domañe i strane savrem
odræava u pozoriãtu Pre
. godine, predstavio je
00
20
rila
ap
e
din
sre
1999. godine do
hove novije radove.
trupe i koreografe i nji
H. Art Chaos postoji od
1989. godine. Trupu, ko
ja je sastavljena od jed
zajedno su osnovale um
anaest devojaka,
etniåki direktor kompan
ije Sakiko Oãima i igraåi
va. Japanska edicija åas
ca Naoko Ãirakaopisa Dance Magazin
e je veñ tri godine za
Oãimu za najboljeg ko
redom proglaãavala
reografa godine, a Ãir
akavu za igraåicu godin
e.
avili su
m 1997. godine predst
stupila u Torontu. Toko
na
t
rali da
pu
ab
i
od
prv
e
su
a
nij
s
Sad
ao
Trupa H. Art Ch
Posveñenje proleña.
i
bis
Am
ma
ava
dst
s pre
se u Harborfront centru
Angels 2000
Secret Club ... Floating
avu
dst
pre
ju
svo
u
kaæ
pri
Ta predstava je åetvrti
deo koreografskog ser
ijala Secret Club ... Floati
je prvobitno izveden u
ng Angels. Prvi deo
Tokiju 1992. godine i zbo
g velike popularnosti su
liko godina usledile joã
u sledeñih nekodve verzije (Secret Clu
b ... Floating Angels Ve
... Floating Angels ‘98).
r. 002 i Secret Club
Åetvrti deo koji smo im
ali prilike da vidimo je,
“verzija za novi mileniju
po reåima autora,
m”.
a meœu ljudima
odnosi na prirodu nasilj
se
ja
ko
u
ruk
po
nu
socijal
svesna da se takva
Predstava nosi snaænu
ãtvu i tradiciji. Iako je
dru
m
sko
an
jap
svoju
u
e
æen
aj
f Sakiko Oãima priznaje
i drugorazredni poloæ
stvaralaãtvo, koreogra
no
nje
z
kro
iti
reã
.
raz
du
pitanja ne mogu
oguñavaju liånu slobo
jem barijera koje onem
opsednutost uklanjan
Po objaãnjenju Oãime,
u predstavi se, kroz
gråevitu, oåajniåku sen
glavnog lika (u izvoœen
zualnu interakciju
ju Naoko Ãirakave) s ost
alim igraåima, otkrivaju
ljudske prirode i njene
najmraånije crte
slabosti.
je baa i mraåna, a kombinu
momente nerazumljiv
na
,
a, ne
åna
im
eti
reå
rm
im
he
i
en
a
stv
iåk
Predstava je fiz
, koreograf, po sop
Jer
m.
eto
ilit
zib
sen
m
derni
letsku preciznost s mo
ña.
sve ono ãto snaæno ose
e
Tamara Vajagiñ
gn
bre
ne
pre
da
æe
mo
65
Orchestra
❀-❄
2000.
Kanada Toronto
Compahnia de dança
Deborah Colker
Od 8. do 12. februara 2000. godine u Torontu je, u okviru serijala Iskustva u pokretu, nastupala i brazilska trupa Compahnia de danca Deborah Colker iz Brazila.
Debora Kolker, mladolika tridesetdevetogodiãnja igraåica i koreograf rusko-jevrejskog porekla, je svoju trupu od petnaest igraåa osnovala 1994. godine. Ta razigrana
grupa vrlo je uspeãna u Brazilu, a od 1996. godine ima i svoje malo pozoriãte u centru Rio de Æaneira.
U Torontu su izvodili svoju optimistiånu predstavu
Rota u intimnoj atmosferi pozoriãta Premiere Dance Theatre, koje se pokazalo kao savrãen prostor za
takav dogaœaj. Rota je åetvrto koreografsko ostvarenje Debore Kolker koje je nastalo 1997. godine
i po reåima ålanova trupe, koja veliki deo godine
provodi na turnejama po Brazilu, i u inostranstvu,
do sada je predstavu videlo preko 200.000 ljudi
ãirom sveta.
Predstava se bavi istraæivanjem prostora i kretanjem u razliåitim prostornim ravnima. Podeljena je u
dva dela. U vrlo veselom i svetlom prvom åinu, u
kome je u pokretima naglaãen terre-à-terre, koriãñen je jezik klasiånog baleta kao osnove, kojoj su
dodati neki svakodnevni pokreti i gestovi.
Prvi deo drugog åina se zove Gravitacija, koji svojom zamagljenom i meditativnom atmosferom
podseña na nekakvu “odiseju u svemiru”. U njemu
se igraåi kreñu usporeno, kao kroz besteæinski prostor. U njihovim gotovo akrobatskim pokretima
(kada se åesto nalaze jedni drugima na ramenima)
uoåava se snaæna vertikalnost. Istraæivanje moguñnosti pokretanja kroz prostor (iznad povrãine
poda, koje je u kontrastu s kretanjem po ravnoj i
konkretnoj povrãini scene u prvom åinu), zavrãnica
je predstave koja se zove Toåak (po velikoj vrteãci
nalik onoj iz zabavnih parkova, koja dominira scenom, a i zaãtitni je znak cele predstave). Igraåi, koji
istraæuju nove slobodne naåine kretanja po krugu,
podseñaju na neki svemirski cirkus iz buduñnosti.
Debora Kolker kaæe da je ideju za predstavu dobila 1995. godine prilikom posete Diznijevom zabavnom parku na Floridi, kada je bila fascinirana raznovrsnim moguñnostima igre, brzinom, bojama i
ushiñenjem koje je sve to izazivalo u ljudima svih
godiãta.
U predstavi je koriãñena vrlo interesantna kombinacija muzike (Mocart, Ãubert, Squarepusher i Chemical Brothers).
Predstava je i ovde, kao i u svetu, dobila dobre kritike, a publika u Torontu ju je toliko oduãevljeno prihvatila, da je na momente izgledalo kao da ñe istråati na pozornicu da u razigranoj i optimistiånoj predstavi i sama uåestvuje.
Tamara Vajagiñ
Orchestra
❀-❄
2000.
66
Æizela, Aleksandar Antonijeviñ
Vesti iz Nacionalnog baleta
Vest da je Umetniåki savet Nacionalnog baleta Kanade produæio ugovor umetniåkom direktoru
Dæejmsu Kudelki do 2003. godine, objavljena je 26. maja 2000. godine.
dæ
ejms Kudelka, åetrdesetpetogodiãnji kanadski
koreograf svetskog renomea, je u junu 1996. godine nasledio Rida Andersona — tadaãnjeg
umetniåkog direktora Nacionalnog baleta Kanade. Kudelka, bivãi igraå trupe, je svoj meœunarodni koreografski
ugled ostvario tokom osamdesetih godina. Meœu njegovim najpoznatijim koreografskim ostvarenjima su dela Åetiri godiãnja doba, Désir, Poljubac vile i novo tumaåenje Labudovog jezera.
Tokom svog prvog mandata na mestu umetniåkog
direktora Nacionalnog baleta Kanade, Kudelka je postigao
velike uspehe. Izuzetno je uoåljivo da je ansambl, iako
broji samo åetrdesetosam stalnih igraåa i petnaestak igraåa-staæista, åvrsto satkan i sposoban da izvede komplikovane i zahtevne postavke. Repertoar je interesantan i
raznovrsan — osim klasiånih, neoklasiånih i modernih dela
u repertoar su uvrãteni i baleti savremenih kanadskih koreografa, a Nacionalni balet na gostovanjima dobija pohvale kritike i publike. Ipak, u kanadskoj javnosti se åuju i
glasovi Kudelkinih kritiåara, koji istiåu da su dugovi Nacionalnog baleta za vreme njegovog trogodiãnjeg rukovoœe-
nja dostigli sumu koja se sada procenjuje na oko tri miliona
kanadskih dolara. U teatru se istiåe da to nije neobiåan i jedinstven primer, jer je vlada Ontarija u poslednjih pet godina smanjila finansiranje umetniåkih institucija, ãto je u sluåaju Nacionalnog baleta rezultiralo smanjenjem igraåkog
ansambla kao i smanjenjem broja izvoœenja predstava.
U meœuvremenu, na kraju proleñne sezone, objavljene
su i neke promene u igraåkom ansamblu. Prvak baleta
Johan Person od jesenje sezone 2000. godine postaje ålan
Kraljevskog baleta u Londonu u statusu prvaka baleta, dok
je primabalerina Nacionalnog baleta Dæenifer Furnije odluåila da zbog privatnih razloga napravi pauzu u igranju, a
objavila je i da napuãta svoju dosadaãnju matiånu kuñu.
Nacionalni balet Kanade je 7. juna objavio i imena igraåa
koji su unapreœeni u viãi status: Sonja Rodrigez — u prvakinju baleta, a Stejsi Ãiori Minagava — u rang prvog soliste
baleta, Stefani Haåinson, Gijom Kote, Matjaã Mroæevski i
Dæeremi Nasmit su iz redova ansambla unapreœeni u status drugog soliste baleta.
Tamara Vajagiñ
67
Orchestra
❀-❄
2000.
Kanada Toronto
Cylla von Tiedemann
Æizela
Aleksandar Antonijeviñ
Greta Hodgkinson
n
acionalni balet Kanade je joã tokom 1951. godine (prve sezone svog postojanja), u
okviru repertoara, izvodio delove iz baleta Æizela. Balet u celovitom izdanju izveden je prvi put 28. oktobra 1952. godine, u koreografskoj obradi Silije Franke,
prema Koraliju i Perou. Skoro osamnaest godina kasnije, Franka je pozvala britanskog koreografa Pitera Rajta da za Nacionalni balet Kanade kreira novu postavku tog romatiånog
baleta. Proslavljena od strane kritike i publike, ta uspeãna verzija (premijerno izvedena u
Nacionalnom baletu Kanade, 16. aprila 1970. godine) se odræala do danas. Na severnoameriåkom træiãtu se joã uvek moæe nañi i video zapis te produkcije koji je snimljen 1975.
godine, s Karin Kejn i Frankom Ogustinom u glavnim ulogama.
Sada je Æizela Pitera Rajta, prema koreografiji Koralija, Peroa i Petipa, ponovo na repertoaru Nacionalnog baleta. Dizajn scenografije i kostima su zadræani u originalnoj verziji,
kako ih je kreirao Dezmond Hili.
Orchestra
❀-❄
2000.
68
Andrew Oxenham
Ta verzija åuvenog romantiånog dela se u detaljima bitno razlikuje od nama poznatije verzije Leonida
Lavrovskog. Naglasak je na daljoj razradi dramske koherencije, ãto je moæda bolje postignuto i promiãljeno u
prvom nego u drugom åinu. U poreœenju s ranijom, poåetak drugog åina, odnosno ulazak Mirte i njenih Vilisa,
u toj redakciji je priliåno skrañen. Muzika je svedena na delove varijacije Mirte, a njenih pratilica na deliñe, i
sve to, na æalost, smanjuje igraåki a i dramski efekat, ne dozvoljavajuñi da se kod gledaoca stvori dovoljno
snaæan utisak strahopoãtovanja prema tim okrutnim i predivnim zagrobnim stvorenjima.
Ipak, ta Æizela je zbog razumljivosti priåe, a moæda i zbog konciznosti (i pored nedostataka) izuzetno omiljena, o åemu svedoåi njena dugoveånost i åesta prisutnost na repertoaru.
Ovogodiãnje premijerno izvoœenje baleta Æizela (24. maja 2000. godine), predstavljalo je vrhunski umetniåki doæivljaj, najviãe zahvaljujuñi odliånoj igraåkoj podeli, solidnom ansamblu, a nadasve glavnim igraåima
Greti Hoåkinson (Æizela) i Aleksandru Antonijeviñu (Albert), koji su pruæili nesvakidaãnji doæivljaj poklonicima
baleta. Te uloge neosporno vrlo dobro odgovaraju njihovom senzibilitetu, ali su, ãto je moæda i vaænije, kao
par ostvarili izvanrednu harmoniju i razumevanje. Posmatrajuñi ih iz publike shvatali smo i oseñali kompleksnost ljubavi Æizele i Alberta, baã kao ãto smo i u prvom åinu poverovali da je Greta Hoåkinson naivna, radoznala i emotivna mlada devojka, koja se u drugom åinu pretvara u krhku i istinski dirljivu eteriånu viziju. U drugom åinu je ta tehniåki vrlo precizna balerina, uz prefinjenu klasiånu liniju zaista delovala bestelesno. Njeni
pokreti su bili izuzetno laki i besteæinski, a njen bourée tako brz da je izgledalo kao da ne dotiåe tlo pod sobom. Jedino bi se moglo poneãto prigovoriti njenoj interpretaciji scene ludila na kraju prvog åina. Greta
Hoåkinson je tu teãku scenu gradila moæda nedovoljno dramatiåno, sluæeñi se priliåno dugotrajnom suptilnom
mimikom lica, tako da publika u poslednjim redovima verovatno nije mogla da stekne jasan utisak o drami
koja se odvija na pozornici.
Æizela, G. Hodgkinson i A. Antonijeviñ (The Globe and Mail, 26.maj 2000.)
Aleksandar Antonijeviñ je ponovo dokazao da je igraå koji pored snaæne tehnike poseduje i izuzetan dramski talenat i redak umetniåki senzibilitet. Antonijeviñ je odliåan i paæljiv kao partner, dok je njegova igra bila
skladna i izuzetno nadahnuta, s izraæenom i uverljivom studijomi Albertovog karaktera u prvom i drugom
åinu.
Mirtu je igrala Sjao Nan Ju, koja verovatno nije najsreñniji izbor balerine za tu ulogu. Njena dramska interpretacija bila je uverljiva i åista, ali njena igra i linije tela nisu bile dovoljno prilagoœene geometrijski preciznoj
i britkoj igri Mirte. Ansambl Vilisa je bio skladan i uveæban, ali nedovoljno precizan u åuvenom delu prolaska
preko scene u “putujuñim” arabeskama.
Vilijem Marije je jasnom mimom, ubedljivom i strastvenom glumom i tehniåki snaænom igrom ostvario
izvanrednu interpretaciju uloge Hilariona.
Seljaåki Pas de deux iz prvog åina je u sadaãnjoj verziji preraœen u Pas de quatre (dva muãka igraåa i dve
balerine). Najefektniji je bio Riåard Landri koji je izvodio drugu muãku varijaciju.
Ova kvalitetna baletska predstava je svakako bila meœu najupeåatljivijama ove sezone. Ljubiteljima igre
ostaje da se nadaju da ñe to iskustvo doprineti formiranju pravog velikog partnerstva izmeœu Aleksandra
Antonijeviña i Grete Hoåkinson.
Tamara Vajagiñ
69
Orchestra
❀-❄
2000.
Kanada Toronto
Zavrãna
godiãnja
predstava
Nacionalne baletske ãkole
j
edan od najupeåatljivijih proleñnih baletskih dogaœaja u
Torontu bila je zavrãna priredba Ãkole nacionalnog baleta. Ta ãkola, koja vaæi za jednu od najboljih u svetu je s
ponosom proslavila znaåajan jubilej — åetrdesetogodiãnjicu rada. Iako se smatra vrlo kvalitetnim, program rada
te institucije stalno se razvija i poboljãava. Pored akademskog
obrazovanja, koje je znaåajan deo nastavnog programa,
umetniåki deo je koncipiran tako da objedinjuje klasiånu
baletsku tradiciju s najnovijim dostignuñima nauke o pokretu,
sportske medicine i brige o deci. Meœu diplomcima ãkole su
vodeñi kanadski igraåi, pedagozi, koreografi i umetniåki
rukovodioci znaåajnih trupa, primabalerina i sadaãnji umetniåki savetnik Nacionalnog baleta Kanade Karin Kejn, umetniåki direktor Baleta Britanske Kolumbije Dæon Alejn, umetniåki direktor Nacionalnog baleta Kanade Dæejms Kudelka i
Mejvis Stejn, umetniåki direktor ãkole.
Impresivan repertoar zavrãne predstave je sastavljen vrlo ozbiljno — treñi åin baleta Uspavana lepotica, i odliåan savremeni repertoar koji se sastojao od koreografija Dæona
Nojmajera, Pegi Bejker i Jiræija Kilijana.
Aurora’s Wedding, odnosno treñi åin Uspavane lepotice, je na
scenu postavila Deniz Ãulc, redovni gostujuñi predavaå ãkole.
Repetitori su bili Karina Bomers, Eva Drou i Tatjana Åernova,
a vodeñe igraåe je uveæbavao Sergij Stefanski. To delo, koje je
svakako najbolji test za klasiåno baletsko obrazovanje, nije ni
malo jednostavno za mlade igraåe. Ipak, oni su, s pomalo, vrlo
razumljive, treme pokazali da su dorasli teãkim igraåkim
zadacima. Krsta Doson je zablistala u ulozi vile Jorgovan, a
Dæulija Ãramek se istakla kao vrlo ljupka i harizmatiåna balerina u ulozi princeze Florine. Nehemija Kiã je, iako uz izvesnu
tremu, vrlo elegantno izveo teãku ulogu Plave Ptice. Sada veñ
vrsna tehniåarka, mlada balerina Tara Bavnani, uverljivo je
odigrala ulogu princeze Aurore. Princ Florimund je bio Dong
Hjun Seo, izuzetno siguran igraå koji se istiåe lepim korpusom
i preciznim skokovima.
Orchestra
❀-❄
2000.
70
Tara Bhavnani, uåenica Nacionalne baletske ãkole, Toronto
Grand Pas de Deux iz Priåe o Pepeljuzi Dæona Nojmajera izveli
su Lora Bolton i Arsen Mehrabjan. Lora Bolton, mlada balerina, koja je 1999. godine diplomirala u Nacionalnoj baletskoj
ãkoli i njen partner Mehrabjan su nastupali kao studenti Hamburãke baletske ãkole. Te dve ãkole saraœuju veñ izvesno vreme
i åesto organizuju razmene studenata, kao i umetniåkih i
pedagoãkih iskustava.
Julio Lumo, novi rad Pegi Bejker, umetnika-rezidenta Nacionalne baletske ãkole, izveden je kao svetska premijera. Åini se da
je to delo, koje se odlikuje vrlo efektnom i razigranom koreografijom, bilo vrlo osveæavajuñe iskustvo za ansambl mladih
igraåa. Sa uæivanjem smo gledali razigrane mlade umetnike,
koji su izuzetno sigurno i s lakoñom izvodili koreografiju. Velike zasluge za to svakako pripadaju repetitorima Debori Hes i
Ani Jojiñ, koje su izuzetno dobro uveæbale igraåe, te su i uåenici niæih razreda bili na visokom igraåkom nivou.
Poslednji deo programa je pripao Kilijanovim delima i bio je
najupeåatljiviji utisak ionako vrlo kvalitetne predstave. Umetniåki direktor ãkole, Mejvis Stejn, je vrlo ponosna na Kilijanovo
uverenje da ñe igraåi njene ãkole poãtovati integritet njegovih
ostvarenja. Taj deo programa, naslovljen kao Studija o
Kilijanu, postavila je Arlet van Boven, uz pomoñ repetitora
Karine Bomers i Ane Jojiñ. Izvedene su keacije Nomadi — prvi
stav, Overgrown Path — odlomci, kao i prekrasna poetiåna
koreografija iz 1979. godine Dream Dances. Vrhunac veåeri je
svakako bio Kilijanov duhoviti Prvi stav Simfonije u d-molu
koja je istakla glumaåke moguñnosti igraåa i naiãla na fantastiåne reakcije gledalaca. Vrlo je teãko izdvojiti pojedince, jer
su zaista svi bili na vrlo visokom nivou. To je verovatno i najveñi
kvalitet ãkole koji se izdvaja kao utisak nakon gledanja predstave — odgajanje vrlo kvalitetne generacije igraåa koja je
sposobna za raznovrsne igraåke zahteve.
Tamara Vajagiñ
Uåenici Nacionalne baletske ãkole, Toronto
71
Orchestra
❀-❄
2000.
Kanada Toronto
Gostovanje
Tri{e Braun
a
meriåka trupa Trisha Brown Dance Company se od 4. do 8. aprila 2000.
godine prvi put u kompletnom sastavu predstavila gledaliãtu Toronta u
pozoriãtu Premiere Dance Theatre. Ipak, to nije bio i prvi susret ovdaãnje publike s Triãom Braun, jednim od najcenjenijih ameriåkih savremenih koreografa. Ta umetnica je joã od sedamdesetih godina gostovala u Torontu.
Orchestra
❀-❄
2000.
72
Triãa Braun, joã od ãezdesetih godina poznata kao jedan od revolucionara modernog pokreta, prihvata da bude svrstana meœu post-moderne koreografe i umetnike. Ona je joã
kao studentkinja prouåavala tehniku moderne igre Marte Grejam i Luisa Horsta i zainteresovala se za alternativne moguñnosti izraæavanja pokretom. Sa umetnicom Anom Halprin
istraæivala je veæbe improvizacije prema zadatim temama, kao i veæbe disanja, vokalizacije i oseñanja prostora. Ta radoznalost i istraæivanja su i danas jasno izraæena u njenom
stvaralaãtvu.
Radove Triãe Braun je potrebno posmatrati kao multimedijalne projekte. Pokret, vizuelna umetnost i zvuk su podjednako vaæne dimenzije u njenom stvaralaãtvu i zbog toga njene predstave viãe liåe na konceptualnu umetnost ili performanse, nego samo na savremenu igru. Na primer, za Set and Reset iz 1983. godine — jedan od tri komada koja su ovom
prilikom izvoœena u Torontu, scenski dizajn je napravio Robert Rauãemberg (koji je i bliski viãegodiãnji saradnik Triãe Braun), dok je izuzetno nadahnjujuñu ritmiånu muziku za
predstavu komponovala Lori Anderson. Zatamnjeni prostor pozornice uokviruje scenografiju Roberta Rauãemberga u kojoj su dominantni elementi dve piramide i jedna prizma,
koje su izdignute u vazduhu. Ispod tih geometrijskih elemenata odvija se koreografija koja
moæe asocirati na deåije igre u parku (pojavljivanje i nestajanje, pokretanje, zatim susretanje i kratka interakcija igraåa, a potom njihovo razdvajanje i zaustavljanje). Da bi na dovoljno spontani naåin razvijali te pokrete koji posmatraåu deluju kao proizvoljni, Triãa
Braun je igraåima zadavala reåenice koje bi oni uåili napamet i prema njima dalje improvizovali pokretima. U predstavi je dominantno viœenje pravougaonika — prostora scene po
åijim obodima se igraåi kreñu i tokom igre opisuju njegove konture. Prema objaãnjenju
koreografa, osnova za taj meditativni i enigmatiåni rad bila je ideja o interpretaciji jednostavne forme, pravougaonika.
Veåe se nastavilo izuzetno zanimljivim solom u izvoœenju ãezdesettrogodiãnje Triãe
Braun. Rad pod nazivom If you couldn’t see me je nastao 1994. godine. (1995. godine nastala je i druga verzija — duo sa Mihailom Bariãnjikovim, If you couldn’t see us.) Polazna
ideja, koja se izrodila tokom jednog razgovora Braunove i Rauãemberga, je zamisao da
umetnica igra sve vreme okrenuta leœima publici. Triãa Braun je, prema sopstvenim reåima, tokom stvaralaåkog proceca bila nadahnuta ograniåenjima koje takvo okretanje postavlja. Da bi mogla da razvije strukturu kretanja po sceni i vidi svoje pokrete onako kako
ñe ih videti gledaliãte, Triãa Braun je morala da radi sa asistentom koji ju je snimao video
kamerom tokom proba. Sama igra u ovom solo komadu je inspirisana njenim interesovanjem za kinetiku — pokreti se slivaju jedan u drugi, zglobovi nisu ispravljeni ili ukoåeni,
ekstremiteti deluju kao da ispisuju ornamente u prostoru i åitava igra podseña na
posmatranje nekog lepog uzburkanog
morskog pejzaæa.
Drugi deo dæez trilogije nosi naziv Repture to Leon James, i veñ je prikazan u Vaãingtonu, a ovog proleña i u Dæojs Teatru
u Njujorku, u okviru predstave koja je posveñena proslavi tridesetog roœendana
trupe.
Tamara Vajagiñ
J. Pagliuso
Treñi rad je najnoviji i pripada celoveåernjoj dæez trilogiji za koju je muziku napisao kompozitor Dejv Daglas. Deo trilogije koji je publika u Torontu mogla da
vidi (Five Part Weather Invention), nastao
je 1999. godine. Tema i inspiracija su bile
ideje o improvizaciji i slobodi, na onaj naåin na koji su dozvoljene i shvañene u
dæez muzici. Triãa Braun je u pripremi koreografije istovremeno radila s kompozitorom Daglasom kao i sa slikarom Terijem
Vintersom. On je sliku (dominantni element scenografije) stvarao posmatrajuñi
kako se razvijaju koreografija i muzika.
Predstava odiãe veseloãñu, scenom dominiraju jarke boje, a kao bitan deo koreografije, zamiãljene su i spontane reakcije
igraåa na sve ono ãto se deãava oko njih
— bilo da su to reakcije publike ili neka
prethodna uzajamna oseñanja i situacije
izmeœu samih uåesnika na sceni.
73
Orchestra
❀-❄
2000.
Kanada Toronto
Proleñni program
metnici Nacionalnog baleta Kanade su od 10. do 14. maja 2000. godine izvodili meãovit program jednostavno
naslovljen kao Proleñni program. Prikazana su dva savremena kanadska koreografska ostvarenja — Désir (kor.
Dæejms Kudelka) i Tides of Mind (kor. Dominik Dima) kao i Fokinovo remek-delo Silfide i Pas de deux iz baleta
Manon Keneta MakMilana.
U
Kako je objavljeno, ranije najavljeni novi projekat — svetska premijera Eduarda Loka, priznatog koreografa iz
Montreala, odloæen je za neku kasniju priliku. Ipak, ljubitelji baleta nisu ostali uskrañeni za uzbudljivi dogaœaj.
Istovremeno je najavljeno da ñe u ovom programu kao gosti nastupati dvoje vrlo interesantnih baletskih umetnika,
trenutno najveña kanadska baletska zvezda Evelin Hart (primabalerina Vinipeãkog kraljevskog baleta), kao i Demijan
Velå, prvak Australijskog baleta iz Sidneja.
Program je otvoren Silfidama koje je postavila Magdalena Popa, glavni repetitor baleta u ovoj trupi. Na predstavi
odræanoj 12. maja, uloge glavnih muza su igrale Rebeka Rimzi (Valcer), Åen Hon Go, koja sigurno preleñe scenu u
visokim i skladnim grand jéte skokovima (Mazurka) i Greta Hoåkinson, koja je paæljivo i precizno gradila svoj Prelude.
Aleksandar Antonijeviñ je ostavio dobar utisak senzibilnom igrom u ulozi mladiña-pesnika u solo varijaciji kao i u
duetnoj igri s Gretom Hoåkinson.
Dizajn scene je u toj postavci na odliåan naåin upotpunio doæivljaj i istakao igru. Pozornica je osvetljena toplim svetlom, a dobro odabrani dekor i kostimi su publiku romantiåno vratili åitav vek unazad.
Désir, kor. J. Kudelka
Sledeñi deo programa (Tides of mind), bio je virtuozni moderni Pas de deux koji je Åen Hon Go temperamentno
izvela s partnerom Johanom Personom. Pas de deux iz baleta Manon u izvoœenju Grete Hoåkinson i Demijana Velåa
dobio je veliki aplauz gledaliãta.
Désir, vrlo uzbudljivo koreografsko ostvarenje Dæejmsa Kudelke iz 1991. godine, poetiåni je prikaz za sedam parova, na muziku åetiri valcera Prokofjeva iz baleta Pepeljuga i na joã dva njegova valcera iz opere Rat i mir. Od svih
parova te veåeri, najdublji utisak su ostavili Evelin Hart i Reks Harington u Åetvrtom valceru, poetiånoj sceni u kojoj
je koreografija vrlo efektno izgraœena na jednostavnom detalju — svaki put kada æena naåini pokret nogom,
muãkarac se, kao opåinjen njenim stopalom, trudi da ga dotakne. Sonja Rodrigez i Damijen Velå, par iz Prvog valcera, su tehniåkim umeñem i zrelom, ali razigranom interpretacijom, takoœe ostavili vrlo snaæan utisak. Désir je
verovatno jedno od najistanåanijih, a moæda i najsenzibilnije Kudelkino koreografsko ostvarenje.
Tamara Vajagiñ
Orchestra
❀-❄
2000.
74
Sezona 2000/2001. godina
www.national.ballet.ca
Umetniåki direktor Nacionalnog baleta Kanade
Dæejms Kudelka je 7. februara 2000. godine
objavio repertoar baleta za novu sezonu. Na
programu ñe se nañi dva celoveåernja baleta iz
bogatog klasiånog repertoara kuñe — Don Kihot
i Labudovo jezero.
Za otvaranje sezone u jesen 2000. godine
priprema se novo tumaåenje Æar-ptice Igora
Stravinskog u Kudelkinoj koreografiji. Produkcija
ñe biti realizovana u saradnji s Hjustonskim baletom (Huston Ballet) i Ameriåkim baletskim
pozoriãtem (ABT).
Åuvenu Puåinijevu operu Madam Baterflaj je kao
balet u dva åina 1995. godine kreirao Stenton
Velå (Stanton Welch) za Australijski balet.
Nacionalni balet Kanade priprema tu verziju za
proleñe 2001. godine.
U februaru 2001. godine ñe ponovo biti
prikazano delo koje je imalo svoju uspeãnu premijeru u maju 1999. godine — produkcija
Labudovog jezera u koreografiji Dæejmsa
Kudelke. Najavljene su i svetske premijere
— novi balet Æana Pjera Peroa (Jean-Pierre
Perreault), koreografa iz Montreala, zatim nova
koreografija Dæejmsa Kudelke i joã jedno delo o
kome ñe informacije biti naknadno objavljene.
Na repertoaru ñe se nañi i sledeñi krañi baleti:
Åetiri godiãnja doba (kor. Dæ. Kudelka), Septet
(kor. Dæon Alen), Serenada (kor. Æ. Balanãin) i
San (kor. Frederik Eãton).
Labudovo jezero, Chan Hon Goh
75
Orchestra
❀-❄
2000.
Iz baletske loæe
Protiv proseånosti
Povodom petogodiãnjice åasopisa za umetniåku igru Orchestra
roãlo je pet godina od kada smo u zemlji dobili prvi i jedini åasopis za umetniåku igru sa simboliånim gråkim imenom Orchestra, koje podrazumeva pozornicu kao sveobuhvatni pojam za
izvoœenje, ovoga puta, igre i baleta. Godinama smo iãåekivali da nam odãtampaju makar ãta iz
tog podruåja na prostoru bivãe, takozvane “velike” Jugoslavije, ali uglavnom je bivalo uzaludno. Ni
istorije svetskog i domañeg baleta kao osnovnog ãtiva za studente igre i muzike, ni bilo ãta drugo iz
tog podruåja. Liåno sam se trudila veoma mnogo, ali nisam uspela niãta. Jedino mi je 1982. godine
objavljena zbirka kritika o baletskim premijerama na svim scenama nekadaãnje nam otadæbine. Meœutim, to je uglavnom bilo sve.
I, napokon, od vremena poåetka ratova, sankcija i svih moguñih nedaña u kojima bitiãemo veñ desetak godina, doãlo je do preokreta u izdavaãtvu koje je postalo uglavnom privatno i veoma aktivno
na svim, åak i na baletskom planu.
Privatna je i Orchestra, jer da nije, od nje ne bi bilo niãta. Proåitavãi neke od brojeva, jedna prijateljica iz zapadnih otcepljenih republika mi je, uz sve komplimente za sadræaj i tehniåku opremljenost
åasopisa, rekla: “Mi za tako neãto nemamo novaca”. Nemamo ni mi, ni novaca, a joã manje dobre volje. Za izlaæenje Orchestre se postarala iskljuåivo Ivana Milovanoviñ, osnivaå i direktor åasopisa, svojim
trudom i eventualno sponzorskim novcem i uz pomoñ Ministarstva kulture koje je, takoœe osiromaãeno, pomagalo kad god je moglo i kako je najbolje umelo. I, tako je proãlo pet godina u kojima je
na sve muke izaãlo ãesnaest brojeva åasopisa o baletu.
Dok je postojalo, Jugoslovensko baletsko takmiåenje je bilo adresa koja je okupljala ne samo mlade igraåe i koreografe u vremenu konkursa, veñ i svu poãtu koja je na ime informacija, poziva i predloga, stizala naãem baletu — naãem baletu od Ljubljane do Skoplja. Oko Jugoslovenskog baletskog
takmiåenja bili su stalno angaæovani i mladi i srednji i najstariji baletski igraåi i struånjaci kao ålanovi
Saveta, u æiriju ili raznim drugim aktivnostima u, i oko, takmiåenja. Bila je to apsolutna jugoslovenska aktivnost. Verovatno i zbog toga ãto je sve za dobrobit baleta i igre zavisilo iskljuåivo od ljudi iz
njega, iznedrenih vlastitom participacijom u njemu, jer znaåajnije pomoñi uglavnom nije bilo ni od
kuda.
Uprava Jugoslovenskog baletskog takmiåenja je uvek postizala da SIZ-ovi republika finansiraju
uåeãñe svojih takmiåara (misli se na troãkove putovanja i boravka koji, zahvaljujuñi sponzorstvu naãih
hotela, i nisu bili veliki) u Novom Sadu, kao i na raznim inostranim baletskim manifestacijama za ãto
je trebalo snositi samo putne troãkove. Tako su Lidija Sotlar (Ljubljana) i Milica Jovanoviñ (Beograd),
prisustvovale Festivalu muziåkog teatra u Minsku, pedagozi Jelisaveta Kuãevska (Skoplje) i Ljiljana
Ãariñ (Zagreb) na seminaru klasiånog baleta ãkole Vaganova u Lenjingradu, Sonja Kastl (Zagreb), tada
predsednik Saveza baletskih umetnika Jugoslavije, u Moskvi, Breda Pretnar, baletski kritiåar (Ljubljana), u Moskvi i Talinu, Ksenija Dinjaãki, pedagog iz Novog Sada, u Taãkentu i Dobrila Novkov, ãef
baleta u Novom Sadu, u Lenjingradu ... Sebe, direktora Takmiåenja i predsednika Saveta, i ne pominjem jer je ovo samo ilustracija koliko je Novi Sad, kao organizator takmiåenja i takmiåenje samo po
sebi, znaåilo ne samo bukvalno kao manifestacija, veñ i kao druãtvena aktivnost okupljanja i promovisanja baleta.
Grupa mladih balerina, naãih takmiåarki iz Skoplja, na åelu s Irenom Veterovom, s kojom smo se
veoma ponosili, gostovala je na susretu mladih balerina i plesaåa u Ulmu (SR Nemaåka). I ne samo
domañi, nego i strani baletski struånjaci, okupljali su se na ovoj adresi — pedagozi i koreografi iz
Bugarske, kritiåari i teoretiåari baleta iz SSSR, organizatori baletskih manifestacija iz Nemaåke, dopisnici iz SAD i drugi.
Nestankom Jugoslovenskog baletskog takmiåenja, njegovom i prirodnom i nasilnom smrñu i potpunim zamiranjem “neophodne druãtvene nege”, kako se izrazila Ivana Milovanoviñ prilikom
nedavne promocije ãesnaestog broja Orchestre u Novom Sadu, a koji je u celosti posveñen 75-godiãnjici Baleta Narodnog pozoriãta — nestala je i åuvena adresa. A pisma i aktivnosti nisu stizala ni na koju
drugu. Naã balet, nekada tako bitan faktor i domañe i internacionalne scene, i kao ansambli i pojedinaåno, i u teoriji i u praksi, poåeo je da se potpuno gubi u beznaåajnom provincijalizmu. Njega viãe
niko ne pominje, niti ga poziva.
P
Orchestra
❀-❄
2000.
76
I ãta ga joã spasava? Upravo Orchestra koja danas predstavlja
onu zagubljenu adresu bez koje nema pomaka, ni zakoraåenja
u veliki svet baleta. Kroz Orchestru se sada okupljaju i dogovaraju liånosti koje su nekada stajale uz Takmiåenje i kroz njega
potvrœivale i domañi i balet uopãte. Svi oni koji su tokom takmiåarskih dana doprinosili afirmaciji mladih domañih umetnika
i poåetnika u svetskim razmerama, nosilaca prvih nagrada na
viãe meœunarodnih takmiåarskih sureta, uzdizali su joã nepoznata imena na nivo velikana. Tako smo, Vladimira Malahova ili
Ninu Ananiaãvili, kao potpuno normalnu pojavu, gledali na naãim scenama. A oni su u ovom trenutku ålanovi Ameriåkog baletskog teatra pri Metropoliten Operi, a mi o sliånim prisustvima
viãe ne moæemo ni da maãtamo.
Jedini kontakti sa svetom koje imamo su dopisnici Orchestre
koji nas obaveãtavaju ãta ima novo u tom velikom svetu. Ksenija
Rakiñ, svojevremeno mlada solistkinja u Novom Sadu, iz Njujorka ili Jekaterina Belova iz Rusije. Upoznaju nas s novim imenima, stilom njihove igre i postignutim uspesima. Åak i Dæudit
Oten (Judith Otten), Amerikanka, muzikolog i baletski kritiåar iz
Njujorka...
Saznajemo tako koliko je popularan novosadski baletski
igraå Aleksandar Antonijeviñ, za koga nam je jedan kanadski
graœanin, koji nije jugoslovenskog porekla, tvrdio da je on najbolji baletski umetnik Kanade i da on putuje iz svog grada na
gotovo svaku njegovu predstavu u Toronto. Manje glamurozan,
Mihajlo Œuriñ, sada umetniåki direktor Festivala baleta, (New
England, SAD), sve se viãe afirmiãe kao koreograf na novom
kontinentu. Nosilac zlatnog i srebrnog odliåja na Jugoslovenskom baletskom takmiåenju, pozivan je åak i da radi u Ljubljani,
jedino ãto kod nas ne pobuœuje nikakvo interesovanje. Nije
niãta bolje proãao ni Antonijeviñ kada je, pre par godina, po
dogovoru, trebalo da nastupi u Beogradu i Novom Sadu ãto mu
je, od strane samih baleta, onemoguñeno.
Emilija Dæipunova, nekada znaåajan solista u skopskom Baletu i ålan Saveta naãeg takmiåenja, sada piãe iz Skoplja, a Breda
Pretnar, kritiåar iz Ljubljane, stalni takmiåarski izveãtaå iz Novog
Sada i mnogih manifestacija iz sveta, redovan je saradnik Orchestre.
Pored ovih starih poznanstava tu su i nova, Zoja Bojiñ, dopisnik iz Sidneja, Tamara Vajagiñ iz Toronta, Dragoslava Koprivica
i Helen Ciolkoviå iz Pariza, uz niz znaåajnih imena koja piãu o igri
i baletu, a koja redovno saraœuju s åasopisom. Taj naã jedinstveni åasopis s mnogo je nege od samog poåetka poveo brigu
da se meœu njegovim perima naœu ona najuvaæenija u naãem
baletskom svetu. Ona, åiji se kritiåki stavovi bore za ãto izrazitije
interpretativne kvalitete domañih baleta i ãto uspeãnije ãkolovanje mladih kadrova. Godinama veñ oni piãu i podstiåu struåna
razmiãljanja o sumnjivim vrednostima naãe baletske pedagogije
koja ne poseduje viãe vrednosti Jelene Poljakove ili Mileta
Jovanoviña, u kojima niko viãe ne uspeva da stvori velika imena
baleta.
Åitajuñi tekstove naãih “svetih åudoviãta” (les monstres sacrés) — Milice Jovanoviñ, Mirjane Zdravkoviñ, Milice Zajcev, pokojne Jelene Ãantiñ, pa i moje malenkosti, bilo koga od njih,
uoåiñe se apsolutna saglasnost u otkrivanju mnogih nedostataka i promaãaja struåne politike u naãem baletskom ãkolstvu i
naãim pozoriãtima.
Ali, to kao da nikoga ne interesuje.
Mnoge zemlje imaju i baletske akademije, specifiåna usavrãavanja znanja postignutih u srednjim ãkolama, a neke nemaju balet uopãte. Ne kaæem da se mora imati i jedno i drugo, æivot
je moguñ i bez njih. Jedino s åime se ne slaæem to je proseånost
u koju se, i pored svih stalnih upozorenja, lagano utapamo.
Branka Rakiñ
77
Orchestra
❀-❄
2000.
intervju
Uporan i
talentovan
Milan Laziñ,
Fotografije: Branko Luåiñ
solista Baleta Srpskog narodnog pozoriãta
(Novi Sad)
Grk Zorba, Oksana Storoæuk i Milan Laziñ
Grk Zorba, Milan Laziñ
m
ilan Laziñ je, za nepunih godinu dana, uåinio znaåajan umetniåki
uspon. Skrenuo je na sebe paænju pozoriãne i ãire javnosti, postao
umetniåka liånost o kojoj se govori i piãe. Njegovi nastupi na scenama SNP, Centra Sava i Madlenianuma gledaju se s interesovanjem u oåekivanju novih umetniåkih potvrœivanja. Priåu za naã åasopis zapoåeo je señanjem
na detinjstvo.
“Moja mama Katarina, ålanica hora, i moj deda Ranko Beljanski, ãminker i vlasuljar SNP vrlo su åesto, polazeñi na posao u pozoriãte, vodili i mene. Tako sam
veñ kao dete upoznao i zavoleo, meni nepoznati svet. Gledao sam sve predstave, a
najviãe sam voleo balet. On je za mene imao duãu. Imao je neãto, ãto sam poãtujuñi i operu i dramu, viãe voleo. Ustvari, voleo sam da igram i to na pozornici. To
sam jako æeleo. Zato sam se uz podrãku moje mame upisao u baletsku ãkolu i u
njoj proveo devet godina. Ãkola mi nije bila teãka, jer sam voleo igru. Sada znam
da je ona bila ‘oåenaã‘, kako mi åesto govori moja baka, ustvari dobra osnova za
moj dalji umetniåki razvoj.”
Orchestra
❀-❄
2000.
78
Unutraãnje promene
Milan Laziñ diplomirao je
1993. godine u Baletskoj
ãkoli u Novom Sadu,
u klasi Ksenije Dinjaãki.
Solistiåke uloge:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Grk Zorba - Nik;
Altum Silencijum - Sin;
Izbiraåica - Toãica;
Ãopenijana - Pesnik;
Bal kadeta - Prvi kadet;
Carmina burana - Anœeo.
Nagraœen je godiãnjom
nagradom SNP za ulogu Nika
u predstavi Grk Zorba.
Specijalna nagrada æirija za
koreografsku minijaturu na
Treñem festivalu koreografskih minijatura, u Beogradu
(zajedno s Oliverom
Kovaåeviñ-Crnjanski).
Ãest godina sam profesionalni igraå. Prateñi taj put od ãkole do mojih prvih solistiåkih
uloga, moram reñi da sam se dosta izmenio ... menjam se, nekako, iznutra.
Pre nego ãto mi je ukazano poverenje da radim na prvim ulogama, bila mi je vaæna tehnika. Stalno sam razmiãljao kako izgledam i kako sam neãto uradio. Sada je drugaåije,
imam novo iskustvo, suoåavam se s ulogom, partnerkom, prostorom ... Sve to i niz drugih
stvari moram u isto vreme da dræim u glavi. To je teãko. Ali, klupåe se odvija, stvari
dolaze na svoje mesto. Bio sam uplaãen i konfuzan na svojim prvim premijerama, u
prvim solistiåkim ulogama. Sada sam opuãteniji imajuñi to iskustvo iza sebe. To je sudbina svakog mladog igraåa na samom poåetku stvaralaãtva.
Poåetak karijere
Bio sam angaæovan dve godine u Peåuju (Maœarska) i neãto krañe u Ljubljani. Radio sam
s profesionalcima koji znaju svoj posao i koji veñ imaju neãto iza sebe. Bili su to Iãtvan
Hercog i Fred Laser. Od njih sam dosta nauåio. Igraåi se u njihovim radionicama stvaraju postepeno. Radi se na njihovom podizanju i izgraœivanju. Tako sam kod Hercoga, koreografa internacionalnog renomea, poåeo da igram. Njegova tehnika i naåin igre, bazirani
na klasici, samo njemu svojstveni, meni su izuzetno odgovarali. Razvijao sam se u igraåa.
Posle tog iskustva doãao sam u Balet SNP spreman za veñe poduhvate. Meœutim, nisam
odmah dobio poverenje da zaigram prvi repertoar. Traæio sam, znao da mogu ... Tek sticaj odreœenih okolnosti u samom Baletu, gurnuli su me u veliki posao.
Samo se odræavamo
Repertoar koji sada igramo, sem Ãopenijane, koja je tipiåan romantiåni balet, je neoklasika i savremena igra. Zadovoljava me i ispunjava rad na prvim ulogama. Mojoj fiziåkoj
konstituciji, mom telu, taj repertoar jako odgovara. Klasiku volim, ali mi je ustvari i ne
igramo. Poãteno govoreñi, nismo ni spremni da je igramo. Nemamo, pre svega, stalnog
pedagoga koji bi nas vratio u klasiånu formu. Tako, ja se liåno oseñam kao da sam u gråu
... neãto mi smeta. Oslanjamo se na sopstvene snage, znanje i talenat, a to ne traje dugo.
Kako ñemo dalje, ne znam. Sadaãnjim radom mi se samo odræavamo, na nivou, koji za
balet jednog nacionalnog teatra, nije dovoljan.
Imamo snage
Balet SNP ima tradiciju, pedeset godina postojanja. Zato bi trebalo ozbiljno razmisliti —
kuda ide? Kako ga izvesti iz situacije gde je na ivici sunovrata. Ljudi koji su odgovorni za
razvoj teatra i naãe umetnosti, morali bi da pomognu. I mi mladi smo odgovorni za svoju
buduñnost i onih koji dolaze iza nas. Treba i dalje da se obrazujemo, da vidimo ãta radi
svet i da to donesemo u naãu sredinu. Za to su nam potrebne stipendije, a novac do nas nikako, ili tek vrlo slabo stiæe. Suviãe smo zatvoreni, nemamo pogled kuda da usmerimo ne bi
li se dotakli inspiracije, sveæine i po neke novine. Ne razmenjujemo predstave s Narodnim
pozoriãtem iz Beograda, i to bi bilo neãto … Naãe Udruæenje ne moæe da zaæivi, kao da
nekome smeta. Ja mislim da bi bilo od koristi. Imamo mi snage, ali mi malo i neorganizovano radimo. Okruæeni smo problemima. Izolacija od sveta i nas samih dobro nas nagriza.
Neñu stati
Proteklu sezonu radio sam mnogo. Uloæio sam straãno mnogo truda. Mislim da se to vidi
na predstavama, po publici, kritici ... ali moram joã viãe. Kritike åitam paæljivo, primam k
znanju i razmiãljam o napisanom. Ako je kritika objektivna, ona je velika pomoñ, moæe da
usmeri, da potvrdi ili opovrgne moje stavove. Zato je vaæna. Ja je cenim. U ansamblu
imam dosta podrãke i prijatelja. Cene to ãto radim ... ipak, ima i ljudi koji to gledaju sa strane. Svi smo mi sujetni. Ali, neko se izbori i uspe, a neko se bori celog æivota i niãta. Ja sam
uporan. Dok ne uradim ãto sam zamislio, neñu stati. Kada uœete u pozoriãte, sami ste. To
je maãinerija koja guta. Jednostavno, morate se boriti. Neñu stati. Takav sam. I joã neãto
nisam rekao, æelim, imam potrebu da se bavim koreografijom, ali æelim da se ãkolujem ..
Dok je joã bio u kratkim pantalonama, njegova profesorka je imala æestokih zahteva i primedbi. No, Milan je znao da ñe to sve biti u redu i vrlo åesto je ponavljao:
“Dobro, dobro, ali ja ñu biti solista. Videñete”.
I, desio se solista. Borben, ambiciozan, åvrst momak i viãe od svega - svoj. Igra njegova teåe.
Reåi se povezuju u logiånu igraåku misao. Skok “natopljen vazduhom”, vrteãka stabilna.
Dostojanstven. Pouzdan partner. S ulogom se hvata u koãtac. One su izazov u kome stvara
strasnog i dramatiånog Nika, srameæljivog i blagom karikaturom osenåenog Toãicu...
Nemoguñe je znati ãta ñe se desiti deceniju unapred. Moguñe je strasno æeleti. Æeljom prevaziñi sebe, svoje nedostatke, nemoñi, nesporazume ... i sve to pretvoriti u ono ãto se najviãe voli. Milan voli da igra.
Ksenija Dinjaãki
79
Orchestra
❀-❄
2000.
Nema~ka Berlin
Ovacije za Kirov
gostovanje Marijinskog teatra
od 4. do 8. jula 2000. godine
m
arijinski teatar iz Sankt Peterburga, sa svojim, u svetu odliåno dirigovao Aleksandar Titov, mada se izvoœenje povremeno
åuvenim baletskim ansamblom, Kirov baletom, pred- åinilo preglasnim.
stavio se, prvi put, berlinskoj publici na gostovanju od
Dve zavrãne veåeri tog velikog i nezaboravnog gostovanja pri4. do 8. jula 2000. godine. Bila je to kruna sezone ‘99/2000. u Ne- pale su — Labudovom jezeru, u koreografiji Petipa i Ivanova, u remaåkoj operi, do ujedinjenja jedinoj operskoj kuñi u Zapadnom dakciji Konstantina Sergejeva iz 1950. godine. Zanimljivo je da su
Berlinu, a danas jednoj od tri (Dræavna i Komiãe opera) u toj evrop- praizvedbe Bajadere i Labudovog jezera bile tako reñi istovreskoj kulturnoj prestonici.
meno i da je Bajadera imala odmah uspeha, za razliku od LabuU punom sjaju i broju (200 uåesnika — solisti, ansambl, orkestar, dovog jezera, kome je tek nova koreografija, nekoliko godina
dirigenti, tehnika), s tri celoveåernja baleta — Jewels (Dragulji), Ba- posle praizvedbe, otvorila put svetske slave. U klasiånom dekoru
jadera i Labudovo jezero, Kirov balet je Berlin “oborio s nogu”.
Igora Ivanova i prelepim kostimima Galine Solovjeve, i åarobnu
Jewels ili Dragulji, baletsko veåe iz tri dela - Smaragdi, Rubini i muziku Åajkovskog, pred nama se odigravala bajka o nesreñnim
Dijamanti u koreografiji Æoræa Balanãina (roœen u Sankt Peterburgu devojkama pretvorenim u labudove, koje moæe da spase jedino
1904, a napustio ga 1933. godine) postavljeni su 1967. godine,
iskrena i verna ljubav. U glavnim ulogama Odete / Odilije
za Njujork Siti Balet, åiji je Balanãin i osnivaå (1948).
prve veåeri je blistala Svetlana Zaharova. Njen
Marijinski teatar je tu koreografiju uvrstio u svoj
Princ je bio odliåni Igor Kolb, dok je druge verepertoar u oktobru 1999. godine i tim gesåeri ne manje izuzetna bila Veronika Part
tom vratio Æoræa Balanãina u Sankt Petersa svojim sjajnim partnerom Igorom Zeburg!
lenskim u ulozi princa Zigfrida. Obe
Priåa u tom baletu kao takva ne
veåeri ulogu kobnog Rotbarta je
postoji. Sve je posveñeno, slobodno
suvereno i dominantno igrao Ilja
moæemo reñi, “igri u åistom obliKuznjecov. Publiku je osvojio
ku”. Na muziku Gabrijela Forea
vrlo zapaæeni i tehniåki odliåan
u Smaragdima je bila odliåna
Kiril Simonov kao dvorska luÆana Ajupova s Nikolajem Goda ili, lepãe, dvorski zabavdunovim kao partnerom. U
ljaå, izazivajuñi velike aplauRubinima (muz. Igor Stravinze na otvorenoj sceni.
ki), predstavila se sjajna Diana
Ansambl je bio odliåan.
Viãnjeva, koja je plenila svoUglavnom su to vrlo mlade
jom mladoãñu i izvrsnom tehsnage, balerine tehniåki ujednikom. U Dijamantima je, u
naåene, u estetskom smislu
pravom smislu reåi kao dijatanane i lake. Za muãki deo
mant, blistala Svetlana Zaharoansambla rekli bismo da je tehva u pratnji prvog igraåa Igora
niåki vrlo dobar, no malo jaåi u
Zelenskog. Orkestrom je suvereno
konstituciji. Novina za berlinsku
dirigovao Valerij Ovsjanikov. Za sva
publiku je bila pojava i crnih labutri baleta sjajne kostime je osmislila
dova u poslednjem åinu. Orkestrom
Karinska.
je dirigovao i Aleksandar Titov, pokazaBajadera, u koreografiji Petipa i redakvãi kako Åajkovski treba da se diriguje. I
ciji V. Ponomarjeva i V. Åabukijanija, na muovoga puta, s vremena na vreme, izvoœenje
ziku Ludviga Minkusa, koji je od 1872. do 1886.
je bilo prejako.
Bajadera
godine bio zvaniåni kompozitor baletske muzike za
Uz dve veåernje, poslednjeg dana gostovanja bila je i
Marijinski teatar, bila je na programu naredne dve veåeri. U glavnoj jedna prepodnevna predstava Labudovog jezera, pred prepunom
ulozi prve veåeri se predstavila Æana Ajupuva kao Nikija, igrajuñi dvoranom, kada je Odetu/Odiliju igrala krhka, ali ne manje impreodano i s mladalaåkim æarom, a druge veåeri Julija Mahalina, åija sivna Darja Pavljenko, Princa velikih i lakih skokova Daniil
izvedba je bila puna lepih pokreta i izraza. U ulozi Nikijine rivalke Korsuncev, a Rotbarta Nikolaj Godunov.
Gamzati, Elvira Tarasova je u obe veåeri pokazala hladnu uzMoæemo jedino da æalimo da od solista tog åuvenog baletskog
dræanost i perfektnu igru. Ulogu njenog izabranika, ratnika Solora, ansambla nismo videli dugo najavljivanu Ulijanu Lopatkinu i Faruigrali su Dmitrij Simeonov (prve) i Igor Zelenski (druge veåeri) i obo- ka Ruzimatova (njega smo, doduãe videli u publici) jer su se oporavjica su dobili brojne aplauze na otvorenoj sceni zbog impozantnih ljali od povreda s gostovanja u Londonu. Dugim aplauzima, skandiskokova. Obe veåeri je kao Zlatni idol veoma impresivno delovao ranjem i ovacijama berlinska publika je ispratila veliki Kirov balet sa
Ruben Bobovnjikov. Disciplina celog ansambla je imponovala. I æeljom da ga ponovi vidi i u drugim kreacijama.
opet se moæe reñi — klasika u “akademskom stilu”. Orkestrom je
Biserka Iliñ
Orchestra
❀-❄
2000.
80
mail
ORCHESTRA MAIL
?
81
Orchestra
❀-❄
2000.
Poljska Bitom
Igra-istinska sreña
Internacionalni festival savremenog plesa
28. jun - 17. jul 2000. godine
t
rupa ERGstatus plesni teatar imala je sreñu, da svojim gostovanjem na festivalu savremenog plesa u Poljskoj stekne uvid u
svet igre danas, ali i da uåestvuje u mnogim nezavisnim projektima festivala u Bitomu kao i na festivalu Krakov 2000.
Prema reåima direktora gospodina Jaceka Luminskog, ideja sedmog po redu festivala u Bitomu je da na ãto slikovitiji naåin pokaæe
domete savremenog plesa danas, u svim svojim postojeñim oblicima.
Tako se na festivalu naãla i predstava trupe Korona iz Danske, glumaca, hendikepiranih, u invalidskim kolicima. Zanimljivi dogaœaji se,
ustvari, odigravaju ispred njih (praktiåno u prostoru publike). Sliåna
je bila i predstava koju su za festival priredili u zajedniåkom procesu
rada Velcro Integrated Dance Company iz Velike Britanije i grupa
hendikepiranih osoba i fizioterapeuta iz Medicinskog centra Bitoma. Publika je sa velikom paænjom gledala te predstave. Prvu, kao
gostujuñu predstavu vrhunskog izvoœenja, a drugu, sa suzama u
oåima, uzbuœeni zbog iskrene akcije koja je pokrenula i one koji su
u ljudskoj slobodi prirodom sputani.
Za dvadeset dana, nastupilo je oko trideset trupa iz celog sveta.
Meœu njima su neke i svetskog renomea. Tako smo imali moguñnost
da vidimo remek delo, iz 1949. godine The Moor’s Pavane, poznate
ameriåke trupe Limon Dance Company. Mnogi stariji poznavaoci
plesa su uzdisali, señajuñi se samog Hoze Limona u ulozi koju viãe
niko, na taj naåin, nije mogao da ponovi. Videli smo i britansku trupu Random Dance Company, u novoj inscenaciji, gde video dens
prelazi s platna na scenu, ali i igraåe koji se pretvaraju u svetlost, nestajuñi na platnu u video projekcijama. Snaga igraåa te trupe, uz veoma efektnu elektronsku muziku, uverila nas je u moñ igre, te nam je,
na momenat, izgledalo da su prizori zaista doãli s neke druge planete. Iskreno, verovao sam da futurizam i totalna apstrakcija viãe ne
nose primat u danaãnjem svetu savremenog plesa, ali sam se
oåigledno prevario. Ostao sam bez daha.
Moram priznati da sam bio ponesen sliånim oseñanjem i dok sam
gledao Joe Alter Dance Company na åelu koje je poljski koreograf
Dæo Alter, koji se nedavno doselio iz SAD. Okupio je åetiri igraåa pre
sedam meseci, ukljuåivãi i sebe u igru. Trupa je isijavala neverovatnom energijom prefinjenog sklada, kakav se moæe prepoznati samo
kod vrhunskih profesionalaca. Kompanija je predstavila dva rada,
veñ prikazanih u Poljskoj i moæda Nemaåkoj, ali i novo premijerno
delo. Za publiku, koja prati festival, sve je bilo potpuno novo.
Oduãevljeni gledaoci su dugo pozdravljali ovo vrhunsko izvoœenje
aplauzom, zviæducima i udaranjem nogama o pod (ãto je karakteristiåno za tu publiku, kada se iskreno oduãevi nekom predstavom) i
takav aplauz tokom festivala niko drugi nije dobio. Te veåeri sam
proveo tri sata u razgovoru s priliåno skromnim koreografom, koji
zraåi zreloãñu scenske veãtine i koreografskog umeña, kakvo joã nisam doæiveo od vremena kada sam otkrivao jednog velikog Kilijana
ili Brusa.
Na Festivalu u Bitomu su zablistala, u novom izdanju, i neka stara poznata imena, kao na primer, Ãvajcarac Filip Ser (Philippe Saire),
koji se predstavio istoimenom trupom, ali ovoga puta s viãe od deset igraåa. Svojom predstavom oåarao je prisutne intelektualnom
domiãljatoãñu koreografa koji do sada nije uspevao da definiãe svoju
umetniåku formu. S velikim humorom i pravim teatarskim biserima,
taj umetnik stavlja u kontrast svet plesnog, odnosno telesnog izraza
i dramaturãki iseåak iz svakodnevice, baveñi se estradnim nastupom,
manipulacijama i svetom velikog kapitala.
Mene, kao i igraåe ERGstatusa, veoma su dirnuli Maœari (Central
Europe Dance Theatre) koji su, s åetiri priliåno usklaœena glumca i
Orchestra
❀-❄
2000.
82
dve igraåice, veoma individualnog smisla za ples, uspostavili drugaåiji svet, koji svojom etno muzikom i elementima koji podseñaju
na naivno slikarstvo, stvaraju grubu i veoma brutalnu poetiku. Predstava je zapamñena po efektnim vizuelnim prizorima, koji mnogo
viãe podseñaju na dobre bitefovske produkcije jednog Lindzija Kempa. Predstava je puna simbolike i ritualnih doæivljaja.
U sliånom maniru su nastupili i Bugari (Ataraxia — International
project), koji su u, takoœe, teatarskom maniru, nosili mekane cirkuske paåke, male kiãobrane i igrali na åetkama za pod, koristeñi karakteristiånu balkansku muziku, jezikom veoma svedene, joã ne oformljene, plesne tehnike, ali s puno ubeœenosti i snaænog doæivljaja. Ostali su ipak samo u domenu naive. Koreografkinja trupe, Galina Borisova (Galina Borissowa), dobila je priznanje za najbolju koreografiju na International Choreographers Competition u Groningenu u
Holandiji. Nagrada podrazumeva novåana sredstva za novu predstavu. Toj umetnici su se tako ãirom otvorila vrata Evrope.
Trupe Battery Dance Company i Neta Dance Company, obe iz
SAD, u novim predstavama nisu niãta novo donele, mada su u festivalskom izobilju raznih stilova, tehnika i scenskih izraza, sugestivno
definisale svoje mesto.
Meni su ipak, kao i uvek, severnjaci predstavljali otkriñe. Bila su to
dva igraåa iz Ãvedske, koji åine plesnu trupu Adekwhat. U jednostavnim crnim odelima, s belim koãuljama, na potpuno praznoj sceni, izveli su kratku predstavu u koreografiji Filipa Blanãara (Philippe Blanchard). Svojom jednostavnoãñu, energijom i åistoñom izvoœenja ostavili su za sobom prazni prostor scene koji je odzvanjao u odjecima
pokreta, dugo, nakon ãto su s nje siãli. Samo ime Blanãar treba
upamtiti. Naime taj mladi koreograf, poreklom Francuz, izuzetnog
obrazovanja, nastupao je s najveñim trupama sveta danas, kao ãto su
Nederlands Dans Theater, Batsheva Dance Company ili Cullberg
Ballet. Pre par godina, na toj istoj sceni, indentiåan utisak ostavio je
åuveni Tero Sarinen, koji je tada nastupio zajedno s novopridruæenim Pik Juvalom (takoœe bivãim igraåem Batsheva Dance Company) i
trupom Toothpick.
Od poznatih, videli smo i novu predstavu izraelskog koreografa
Urija Ivgija, nama poznatog iz perioda boravka i rada u programu
ERGstatus seminara ’98. Danas on æivi i radi u Holandiji. Za novu
predstavu, umetnik je dobio nagradu publike, na Festivalu u Groningenu. Svi koji poznaju njegov rad bili su veoma iznenaœeni snaænom vizuelizacijom i estetskom simbolizacijom, u predstavi koja govori o æivotnom putu jednog ljubavnog para.
Pored gore pomenutih, na festivalu su nastupile i velike poljske
trupe kao ãto je SDT (Silesian Dance Teather), koju vodi direktor festivala Jacek Luminski, s novom predstavom, bez koreografskih novina, ali zato u atraktivnijem scenskom dizajnu. Izgleda da koreograf
Luminski traga za novim formama, pokuãavajuñi da izaœe iz ãablona
koji je sam stvorio, a koji mu je doneo svetsku slavu. Nakon duæeg
vremena u Poljskoj su se formirale mnoge manje trupe, ali posle poåetnog snaænog inicijalnog impulsa nisu mnogo napredovale. Jedina
trupa koja je iznenadila sve prisutne je Polski Teatr Tanca — Balet
Poznanski. Prvi umetniåki direktor trupe bio je åuveni poljski igraå i
koreograf Konrad Dræevjecki (Conrad Drzewiecki). Svojim otvorenim pristupom scenskoj umetnosti on je stvorio trupu koja je dugi niz
godina predstavljala jednu od najpoznatijih u Evropi. Tokom 1988.
godine, trupu preuzima Eva Visicovska (Ewa Wycichowska) koja je
uspela da u nju dovede mnogo zanimljivih umetnika iz celog sveta.
Svojom predstavom na festivalu oni su iznenadili prisutne sklopom
moderne igre, cirkusa, travestije i egzibicionizma, i poklonom koji se
ponavlja u vidu procesije, na kraju predstave, kojom su praktiåno naterali publiku da napusti teatar. Predstava te velike trupe iz Poznana, za koju su koreografisali i jedna Birgit Kulberg, Mac Ek, Jens Ostberg i mnogi drugi, ipak je ostala neshvañena.
Verovatno bi na taj naåin moglo da se govori o mnogim uåesnicima s ovogodiãnjeg festivala u Bitomu (bilo ih je tridesetak). Ja, pak,
æelim da skrenem paænju na neka generalna zapaæanja.
Naime veñina trupa iz Istoåne Evrope (Teatr Gestu i Ruchu, Teatr
Tanca ’Alter’, Iwona Olszowska — EST, Teatr Otwartej Kreacji, Grupa
Tanca Wspolczesnego Politechniki Lubelskiej — svi iz Poljske, League
‘Level 14’ —Ukraina, New Lithuanian Dance Project — Litvanija),
ostavile su utisak, da je savremeni ples u tim zemljama u povoju i da
pored edukacije u tehnikama nedostaje prava identifikacija, kao i izvornost, ne samo pokreta veñ i umetniåkih vizija. Ipak se mogu nazreti dragoceni elementi umetniåkih esencija, proistekli iz lokalne tradicije, ali potisnuti u drugi plan neveãtom kopijom kulture zapada.
Ameriåka igraåka produkcija, koja je veoma prisutna na ovom
festivalu, (Cornfield Dance, Randy Jame’s Dance Works, Sharon
Friedler) izuzimajuñi velike i legendarne trupe, nije otiãla mnogo da-
lje od suve tehnike. Naime, ukoliko zaista æelim da budem objektivan, ta plesna scena veñ duæe vreme deluje kao “gimnastika” ili dobra socijalna terapija, na ãtetu sjajno pripremljenih igraåa.
Moram pomenuti i zaista znaåajno gostovanje Anjika Group iz
Indije, koja je nastupila u formi tradicionalnog indijskog plesa, u
veoma atraktivnim nacionalnim kostimima.
Ipak, dominantan utisak nosi scena zapadne Evrope, koja svojom
intelektualnom zreloãñu, tehnikom, inventivnim idejama, jasnom kritikom savremenog sveta u formi humora, daleko prednjaåi u toj oblasti. Jednostavnost, smelost, jasne poruke, oformljeni umetniåki stil i
vrhunski domet su karakteristike zapadnoevropskog plesnog teatra.
Vaæno je pomenuti da je festival u Bitomu, u rangu evropskih festivala. Zato je nastup ERGstatus plesnog teatra, 2. jula 2000. godine,
pretpremijerom predstave Wind Blows Through Me (Vetar prolazi
kroz mene, muz. Vedran Vuåiñ) u zvaniånom programu festivala, s
gore navedenim trupama, åinjenica koju treba zabeleæiti. I to zbog
rezultata ostvarenih na liånom planu (edukacija, kontakti, razmena
iskustava), ali i na promociji i prisustvu naãe zemlje u kulturnoj javnosti Evrope.
Tu predstavu, trupa ERGstatus je uspela da pripremi zahvaljujuñi
BITEF teatru i Jevrejskoj opãtini u Beogradu, koji su nam ustupili prostor za rad, kao i Gradskom sekretarijatu za kulturu grada Beograda,
koji nam je obezebedio sredstva za pripremu.
Tokom dvadesetodnevnog boravka na festivalu, trupa ERGstatus
se ukljuåila aktivno i u druge atraktivne programe, seminare i edukacijske radionice.
U projektu Nete Pulvermaher (Neta Pulvermacher) — The Ochid
Garden, pored igraåa iz trupe The Neta Dance Company iz Njujorka,
uåestvovale su i dve igraåice iz ERGstatus plesne trupe (Sanja Mitroviñ i Bojana Miãiñ). Projekat je izveden 12. jula, kao predstava na
otvorenom, na trgu u Kaæmieãu, u jevrejskom delu Krakova, a u
okviru festivala Krakow 2000. Projekat je realizovan uz pomoñ viãe
internacionalnih fondacija za umetnike i festivale iz SAD, Poljske i
Izraela a inspirisan je poezijom Meir Vizelter (Meir Wieseltier), dobitnice Izraelske nagrade za literaturu za 2000. godinu.
Projekat Dance Film Laboratory, video radionica koju je vodio
gost iz SAD Åarls Ãtajner (Charles Steiner), dobitnik brojnih priznanja iz oblasti plesne fotografije, videograf i producent viãe dokumentarnih filmova iz te oblasti, okupio je veliki broj polaznika. Pored
istorijata i prikazanih video radova, labaratorija je imala za cilj i praktiåan video rad. Pored mnogih uåesnika, koreografa, snimatelja i
reæisera samo je jedan igraå, po pozivu, uåestvovao u ovom projektu, i to takoœe ålan ERGstatus plesne trupe, Duãko Trajkoviñ.
Pored velikog broja seminara (20 radionica), po kojima je festival
veoma popularan u svetu, troje igraåa iz Jugoslavije, ålanovi ERGstatus plesne trupe, pohaœali su nekoliko tehnika savremenog plesa
— Kaningam, Rilesing, Dæez, Afriåki ples, Moderni ples, Pol Tejlor,
Kapoeira, i to u radu s åuvenim svetskim uåiteljima (Asane Konte —
SAD, Pol Kleiden (DV8) — Velika Britanija, Martin Sonderkamp —
Nemaåka, E.T. Dæekson — SAD, Elen Kornfild — SAD, Adam Faba —
Poljska). Mladi perspektivni igraåi tako su imali uvid u stanje savremenog plesa danas i stekli osnovnu plesnu edukaciju kakva se moæe
dobiti samo u najveñim centrima SAD i Evrope.
Najznaåajniji uspeh, je svakako nezavisan autorski projekat ERGstatus plesnog teatra, Prizivanje señanja (Bringing the Memories),
interkulturalni interakcijski projekat, potpisnika ovih redova. Projekat je specijalno osmiãljen za festival u formi rada sa starim licima
(trinaest osoba, veñim delom bivãi ålanovi hora Piekarske Klahule) i
sedmoro mladih uåesnika (igraåa, muziåara i pevaåa). Realizovan je
u dva grada, Bitomu i Piekarama Ãlonskim, a izveden kao predstava
tri puta na festivalu (11, 13. i 18. jula). Igraåica Bojana Miãiñ i kompozitor Vedran Vuåiñ su bili uåesnici u njemu. Projekat je inspirisan
priåama iz mladosti tih starih ljudi. Njihova señanja odnose se, uglavnom, na period Drugog svetskog rata, kada se dogodio jedan od
najveñih i najstraãnijih zloåina naãeg vremena — koncentracioni logor Auãvic. Projekat je realizovan na lokalnom dijalektu uz tradicionalnu etno muziku (meãavina nemaåke i poljske).
Ipak, pored svih velikih trupa i festivalske atmosfere, doæivljaj koji
ñu pamtiti sa ovogodiãnjeg festivala u Poljskoj je, sigurno, jedno
obiåno veåe, u noñnom klubu Jazz, kada su Sanja, Bojana i Duãko,
zajedno s bivãim ålanom DV 8, Polom Klejdonom, igrali s jednom
pomorandæom, dok su svi okupljeni navijali oduãevljeni sjajnom
improvizacijom. Posmatrajuñi taj prizor, razmiãljao sam sve vreme,
koliko je istinske sreñe u samoj igri!
Boris Åakãiran
83
Orchestra
❀-❄
2000.
intervju
Gilbert Mayer,
profesor Ãkole i Baleta Pariske opere
Vitez Majer
rofesora Majera “uhvatila” sam usred leta, u Parizu, izmeœu dva gostovanja u Paragvaju i Kanadi. Njegov kalendar obaveza ispunjen je za nekoliko meseci unapred, buduñi da dobija pozive baletskih ãkola i kompanija
iz celog sveta.
P
U domu g. Majera, gde god da se okrenete, sve je u znaku — igre. Na zidovima su portreti Vestrisa, Marije Taljoni
i drugih baletskih velikana minulih vekova. Tu su i originali celokupnog Noverovog stvaralaãtva. Na jednoj polici je
orden Legije åasti, koji je g. Majer dobio 7. aprila 1999. godine, a tu su i mnoge statuete i medalje koje su mu, u
znak zahvalnosti, kao renomiranom struånjaku, dodelile razne svetske baletske institucije. Na jednoj polici je i
bronzana statueta, poklon beogradske baletske ãkole “Lujo Daviåo”, za vreme njegove radne posete Beogradu,
1997. godine. Tu je i izvajano stopalo Silvi Gilem.
: , ,
U ãezdesetsedmoj godini æivota Æilber Majer je åovek iz koga izbija neverovatna æivotna energija kojom pleni sve
oko sebe. Kada ga mladi talenti Pariske opere pitaju odakle mu ta neiscrpna snaga, u åemu je tajna, odgovara:
“Kad vas mlade, svako jutro, u deset sati, vidim kako se lenjo vuåete, kaæem sebi — samo da ne budem takav.”
Ãta je odluåilo da se posvetite igri?
Muzika, tj. beåki valceri, Ãtraus. Oboæavao sam valcere … Inaåe, potiåem iz porodice koja nije imala mnogo veze s
pozoriãtem. Moj otac je dræao knjiæaru-papirnicu. Ali, majka je mnogo volela da peva, a moj deda po majci je svakog
vikenda iãao u pozoriãte. Joã kao sasvim mali, skakao sam, igrao po kuñi i moja majka je mislila da bih mogao da
se bavim nekom pozoriãnom umetnoãñu, kad veñ sama nije mogla (u to doba, æene iz dobrih porodica nisu smele
da se bave “takvim” poslom). Tako je svoj san prenela na mene i odvela me prvi put na åas baleta kad sam imao
osam godina (u pozoriãte Komedija u Æenevi). Na poslednjem spratu, jedna stara Italijanka dræala je åasove u prostoriji koja je umesto parketa imala keramiåke ploåice (!). Iãao sam jednom nedeljno, pa sve åeãñe, a zatim svaki dan.
Jednog dana profesorka mi je rekla da nema viãe åemu da me nauåi i da treba da preœem u neku ozbiljnu ãkolu u
Milano, Cirih … Poãto sam imao ujaka u Parizu, otiãao sam na audiciju u Parisku operu. Cele prethodne noñi mi
je bila muka, a na ispitu se baã i nisam najbolje pokazao. Profesor je rekao da imam neke kvalitete, ali da treba joã
da radim, tako da sam ãest meseci iãao u privatnu ãkolu i kod njega na åasove, a zatim sam uãao u Operu. To je
bilo 1948. godine, kada je postojao samo jedan razred za deåake. Nakon åetiri godine, postao sam grand sujet. Bio
sam stranac i morao sam mnogo da radim, tako da je moja karijera iãla uzlaznom linijom. Konaåno, nakon dvetri godine, postao sam premier danseur. Tada sam se zainteresovao za pedagogiju. Dræao sam åasove na
Konzervatorijumu. Tu sam savladao pedagoãku profesiju, jer ne moæete postati pedagog ako radite iskljuåivo s talentovanom decom. Dræao sam åasove i bio Prvi igraå tokom dve godine, a zatim sam u tridesetsedmoj godini
prestao da igram. Od pedeset i tri godine provedene u Pariskoj operi, trideset godina sam profesor.
Orchestra
❀-❄
2000.
84
Koja je buduñnost klasiånog baleta i kakav je njegov odnos s modernom
igrom?
Åini mi se da je klasiåan balet u poslednje vreme u opasnosti. Ja
volim igru u svim oblicima, za mene se igra piãe velikim slovom.
Volim i savremeni balet, volim sve vrste igre, pod uslovom da je
reå o savladanoj tehnici i vokabularu. Danas postoji viãe kompanija koje rade bilo ãta, igraåi se bacaju po pozornici, nekad i
goli, nema tehnike ni vokabulara, nema niåega. Za to, nisam. Ãto
se tiåe moderne igre i klasike, mislim da se mogu dopunjavati. U
Pariskoj operi se danas ne izvode sasvim savremeni baleti, ali
moderni svakako. Radi se o neoklasiånim koreografima. Beæar je
neoklasiåar, kao i Forsajt … U svakom sluåaju, akademizam ñe
uvek ostati osnova umetnosti. Pikaso je prvo bio odliåan crtaå, a
zatim stekao sopstveni stil. Klasiåan balet je u opasnosti u zemljama gde se tradicija nije oåuvala. I u Francuskoj neke klasiåne
kompanije postaju kompanije savremenog baleta. Ali, Pariska
opera ima tri veka tradicije.
Ãta je u buduñnosti obaveza Baleta Pariske opere?
Treba saåuvati repertoar i veliku tradiciju klasiånog akademskog
baleta, uz istovremeni razvoj savremenog i modernog baleta…
Ãta moæete da kaæete o talentima Istoåne Evrope, posebno Rusije, nakon raspada SSSR-a?
Citirañu Nurejeva, s kojim sam mnogo radio, a koji je rekao da
sve dok Rusija ne spozna evoluciju baleta na Zapadu, kao i rad
Balanãina, niãta neñe shvatiti, niti napredovati. Ima mnogo talenata, ali sve zavisi od njihovog ãkolovanja. Mislim da je francuska ãkola najracionalnija. Ruske ãkole ne napreduju, pa åak ni
Boljãoj. Trenutno ima darovitih mladih ljudi, ali oni treba da se
razvijaju, kako u etiåkom, tako i u tehniåkom smislu.
, ...
Recite neãto o Nurejevu?
Bio je veliki profesionalac. Zahtevao je veoma mnogo, od drugih, ali, i od samog sebe. Imao je teæak karakter. Na
poåetku naãe saradnje, nismo se baã najbolje slagali, ali vremenom je poåeo da me poãtuje. Za njega sam bio —
Uåitelj. Van åasa mogao je da bude i besan i mrzovoljan, ali kad stane pred ogledalo, sve to nestaje, i on biva
ponizan uåenik koji teæi savrãenstvu … Pre bi pogreãio hiljadu puta, nego ãto bi varao. Åesto bi dolazio iz raznih
svetskih centara na petnaestak dana i traæio da radimo i nedeljom. Dovodio bi par velikih baletskih zvezda i radili
bismo po tri sata. A kada je odlazio, rekao bi: “Doviœenja, Gospodine” (ãto je retko kome govorio), kao i “hvala”.
Jednom je, na kraju åasa, rekao: “Bilo je veoma teãko, ali i neophodno.”
Bili ste privilegovani …
Nekad je i moje radno vreme bilo isplanirano zavisno od njegovih potreba. Nazvao bi me iz Njujorka ili Japana i
rekao: “Molim Vas, Æilber, u sredu/åetvrtak sam u Parizu, ako moæe, åas u pola jedanaest.”
Da li Vas moæemo uskoro oåekivati kod nas?
Zauzet sam narednih godinu dana u Pariskoj operi i na staæevima i takmiåenjima u inostranstvu. Nakon toga,
zaãto da ne, vrlo rado bih doãao.
Koji je vaã savet mladim igraåima?
Najvaæniji od svega je rad i oåuvanje tradicije klasiånog akademizma.
Marijana Komljenoviñ
85
Orchestra
❀-❄
2000.
Rusija Sankt Peterburg
Festival Sergejev
April u Sankt Peterburgu moæe biti veoma hladan, desi se åak
i da padne sneg. Kao u åast novog veka, ovoga puta bilo je
neverovatno toplo, kao usred leta. U tako prijatnom okruæenju odræao se i Festival Sergejev, nedelja posveñena Konstantinu Sergejevu, veoma cenjenom ruskom baletskom igraåu,
pedagogu i koreografu. Bio je legendarni partner Natalije
Dudinske, kako na pozoriãnoj , tako i na æivotnoj sceni. Tom
prilikom otvorena je i mala izloæba kostima u foajeu Marijinskog pozoriãta, kome je vrañeno ime iz carskog doba i slavne epohe Petipa. Taj teatar je svetu igre podario najveña imena baleta XX veka. Njihovo prisustvo kao da se i oseñalo u sali
ukraãenoj plavim i zlatnim tonovima. Marina Vivien, kustos
Muzeja baleta pri Akademiji Vaganova, otvorila je Festival
Sergejev sledeñim reåima umetnika: ‘’Ja sam pesnik koji æivi
na obali Labudovog jezera u dvorcu Uspavane lepotice.’’
Ta dva baleta su upravo i prikazana u verziji K. Sergejeva. Julija Mahalina bila je zanosna Odeta i nemilosrdna Odilija, a
Igor Kolb je poãteno debitovao kao Princ Zigfrid. Baletski ansambl pozoriãta Kirov-Marijinski je uvek tako poetski inspirisan kao da je svaka labudica Odeta i kao da sve diãu kao jed-
na, sjedinjene u muzici i teænji za osloboœenjem od Rotbartovih åini.
Verzija Uspavane lepotice K. Sergejeva je veoma tradicionalna,
i u koreografskom i kostimskom smislu. Mladoj zvezdi Maji
Dumåenko bilo je to jedno od loãijih izvoœenja, a Adrian
Fadejev se pokazao kao Princ u najåistijoj tradiciji Kirova.
Treñi balet bio je Rajmonda, takoœe s Mahalinom i Danilom
Korzuncevim. Ta verzija, u kostimima i dekoru Simiona Virsaladzea, deluje zastarelo, kao povratak u proãlost. Mnogo umetnika, meœu kojima i Uljana Lopatkina, æelelo je da
uåestvuje u tom jedinstvenom dogaœaju, omaæu Sergejevu,
ali su bili spreåeni zbog povreda. U publici su sedeli baletski umetnici iz ãezdesetih i sedamdesetih godina, verni entuzijasti, koji su doãli da uåestvuju u señanju i pozdrave Nataliju Dudinsku, koja je uprkos svojim poodmaklim godinama (uskoro ñe napuniti 90), prisustvovala svakoj predstavi.
Helen Ciolkoviå
Poljubac vile
Delo åiste umetnosti
Aleksej Ratmanski, novi je koreograf Marijinskog teatra.
Ime mladog Ratmanskog pojavilo se prvi put na afiãi
Marijinskog teatra, novembra 1998. godine.
Aleksej je roœen u Petrogradu, a ãkolovao se u Moskvi. Radio je
u Kanadi, Ukrajini i, u Boljãom teatru.
Poziv iz Marijinskog teatra za Alekseja je bio potpuno neoåekivan. U spektaklu je trebalo da koreografiãe dela dvojice avangardnih ruskih kompozitora, Igora Stravinskog i Aleksandra
Skrjabina.
Veåe je poåelo baletom Poljubac vile na muziku Igora Stravinskog. Kao osnova za libreto posluæila je Andersenova bajka Sneæna kraljica, preraœena u duhu estetike “l’art pour l’art”. Svojim
poljupcem Sneæna kraljica daruje deåaka boæanskim darom koji
predodreœuje njegovu buduñnost — mora se odreñi zemaljske
sreñe i otisnuti se u bezvremena prostranstva gde ñe moñi da
ispolji darovani talenat, stvarajuñi dela “åiste umetnosti”.
Posle neuspele praizvedbe tog baleta, 1928. godine, Djagiljev ga
je krstio “mrtvoroœenim”. Ocena se potvrdila kao proroåanska
jer su sva sledeña izvoœenja kao po pravilu, bila neuspeãna!
Pouåen iskustvom, Aleksej Ratmanski je uåinio nekoliko bitnih
izmena u libretu, ãto mu je omoguñilo da naåini dinamiåniju i
interesantniju koreografiju. Osnovna ideja baleta, ærtvovanje u
ime umetnosti, aktuelna je i danas, pa pruæa moguñnost autoru
da jezikom igre iskaæe poruku tuæne i mudre bajke. U njegovoj
koreografiji smenjuje se ozbiljno sa zabavnim, lirika s groteskom.
Centralni dogaœaj veåeri bio je balet Srediãnji duet koji je Ratmanski postavio na muziku J. Hanina, mladog kompozitora
konceptualiste, sledbenika Aleksandra Skrjabina. Plastiåni crteæ
igre izrazito ilustrativno izraæava dramatiåan dijalog dve liånosti, muãkarca i æene. Neobiåno reãenje, uslovljeno polutonovima,
doprinosi gradaciji emocija suprotstavljenih polova.
Neoåekivani vrhunac programa bila je koreografska verzija dela
Poema ekstaza na muziku Aleksandra Skrjabina. Usaglaãen jezik muzike Aleksej Ratmanski preveo je u jezik igre, pri åemu je
otkrio nove moguñnosti u tumaåenju poznatog simfonijskog
dela. Poema ekstaza zasniva se na neobuzdanom naboju oseñanja i strasti, dostiæuñi tako uzbudljiv stepen u sukobu intimnog s kosmiåkim, ãto izvoœaåima pruæa priliku da na najbolji naåin iskaæu sva svoja igraåka dostignuña.
Teodora Sujiñ
Orchestra
❀-❄
2000.
86
Repertoar Marijinskog teatra
APOLON
Muzika i libreto: Igor Stravinski
Koreografija: Æ. Balanãin
(Prvo izvoœenje 1928. godine, “Ruski
baleti” Sergeja Djagiljeva, Pariz)
Postavljeno 1998. godine
BAJADERA
Muzika: L. Minkus
Koreografija: M. Petipa
(Prvo izvoœenje 1877. godine u
Velikom teatru Sankt Peterburga)
SAN O RUÆI
Muzika: K. M. Fon Veber
Koreografija: M. Fokin
(Prvo izvoœenje 1911. godine
“Ruski baleti”
Sergeja Djagiljeva u Monte Karlu)
DON KIHOT
Muzika: L. Minkusa
Koreografija: A. Gorski
(Prvo izvoœenje 1902. godine)
ÆIZELA
Muzika: A. Adam
Koreografija: Æ. Korali, Æ. Pero i M.
Petipa
(Prvo izvoœenje 1899. godine)
BAHÅISARAJSKA FONTANA
Muzika: B. Asafjev
Koreografija: R. Zaharov
POSVEÑENJE PROLEÑA
Muzika: Igor Stravinski
Koreografija: E. Panfilov
GOJA — DIVERTISMAN
Muzika: M. Glinka
Koreografija H. Antonio
ÆAR-PTICA
Muzika: I. Stravinski
(Prvo izvoœenje 1910. godine,
balet “Ruske sezone”
Sergeja Djagiljeva, Pariz)
KARMEN
Muzika: Æ. Bize
Koreografija: R. Peti
“Pariski balet”, London)
KORSAR (GUSAR)
Muzika: A. Adam, C. Punji,
L. Delib, R. Drigo
Koreografija: P. Gusev
(Na repertoaru Petrogradskog
baleta od 1858. godine)
LABUDOVO JEZERO
Muzika: P. Åajkovski
Koreografija: M. Petipa, L. Ivanov
(1895,
Marijinski
teatar,
Sankt
Peterburg)
GRAND PAS iz baleta Pahita
Muzika: L. Minkus
Koreografija: M. Petipa
(Prvo izvoœenje 1881, Boljãoj teatar,
Sankt Peterburg)
87
Orchestra
❀-❄
2000.
POLOVECKE IGRE
Muzika: A. Borodin
(fragment iz opere Knez Igor)
(Prvo izvoœenje “Ruske sezone”,
1909, Pariz)
POLJUBAC VILE
Muzika: I. Stravinski na temu
P. Åajkovskog
Koreografija: A. Ratmanski
RAJMONDA
Muzika: A. Glazunov
Koreografija: M. Petipa,
redakcija J. Grigoroviå
POEMA EKSTAZA
Muzika: A. Skrjabin
ROMEO I JULIJA
Muzika: S. Prokofjev
Koreografija: L. Lavrovski
LABUD
Muzika: K. Sen-Sans
Koreografska kompozicija: M. Fokin
SERENADA
Muzika: P. Åajkovski,
Serenada za gudaåe
Ãkola ameriåkog baleta, Njujork)
LEGENDA O LJUBAVI
Muzika: A. Melikov
Koreografija: J. Grigoroviå
SILFIDA
Muzika: H. Levenskold
Koreografija: A. Burnonvil
(Prvo izvoœenje 1836, u Kraljevskoj
operi, u Kopenhagenu)
PAS DE DEUX
(Prvo izvoœenje 1960,
Njujork Siti balet, Njujork)
USPAVANA LEPOTICA
Rekonstrukcija baleta iz 1890. godine,
M. Petipa
Rekonstrukcija S. Vihareva
)(
ÃEHEREZADA
Muzika: N. Rimski-Korsakov
(Prvo izvoœenje 1910. god,
Ruske sezone, Pariz)
ÃÅELKUNÅIK
(KRCKO ORAÃÅIÑ)
Koreografija: V. Vajnonen
SVADBA
Muzika: I. Stravinski
Koreografija: A. Miroãniåenko
SIMFONIJA C-dur
Muzika: Æ. Bize
Njujork Siti balet, Njujork)
SREDIÃNJI DUET
Muzika: J. Hanin
ÃOPENIJANA
Muzika: F. Ãopen
(Prvo izvoœenje 1908. godine, u
Marijinskom teatru, Sankt Peterburg)
MLADIÑ I SMRT
Muzika: J. S. Bah
Scenario: Æ. Kokto
Koreografija: R. Peti
Balet Ãanzelize, Pariz)
Kratka istorija Marijinskog teatra
1742 — ukazom carice Jelisavete Petrovne osniva se ruska baletska trupa,
1756 — ukazom carice Jelisavete Petrovne osniva se Ruski teatar, i predviœeno je da se na sceni ne daju samo dramske
predstave nego i operske,
1766 — osniva se Direkcija carskih pozoriãta,
1783 — otvaranje Velikog (Kamenog) pozoriãta, koje je projektovao arhitekta A. Rinaldi. Tom prilikom izvedena je
Paizielijeva opera Meseåev svet,
1802 — rekonstrukcija Velikog pozoriãta po projektu Æ. Toma de Tomona.
1811—1818 — rekonstrukcija Velikog pozoriãta posle uniãtenja od poæara,
1836 — otvaranje obnovljenje zgrade Velikog pozoriãta (rekonstrukcija po projektu L. Kavosa) operom Æivot za cara
Mihaila Glinke,
1847—1849 — osniva se Teatar cirkusa po projektu L. Kavosa,
1855 — operske predstave se prenose na scenu Teatra cirkusa (baletske predstave do 1866. godine daju se na sceni
Velikog pozoriãta),
1859 — poæar u Teatru cirkusa,
1860 — na mestu izgorelog Teatra cirkusa podignuta je zgrada novog pozoriãta koje je dobilo ime Marijinski teatar,
1883—1886 — rekonstrukcija Marijinskog teatra na osnovu projekta V. Ãretera,
1920 — pozoriãte je imenovano Dræavnim akademskim pozoriãtem Opere i Baleta,
1935 — pozoriãtu je dato ime S. M. Kirova,
1968—1970 — generalna rekonstrukcija pozoriãne zgrade po projektu S. Geljfera,
1992 — pozoriãtu je vrañeno istorijsko ime Marijinski teatar.
Orchestra
❀-❄
2000.
88
Slovenija Ljubljana
Chris Nash
Koreografi, naprej
Zima u Montani, kor. Javijer de Frutos
plesnom abonomanu Cankarjevog doma 2000. godine, znaåajno mesto zauzeli su poznati slovenaåki i
strani koreografi. Meœu prvima, Havijer de Frutos je u januaru prikazao svoju premijeru komada Zima
u Montani, da bi u februaru, takoœe premijerno, publika videla trupu Fourklor i koreografa Branka Potoåana, s predstavom Vrata. Istog meseca trupa En-Knop prikazala je Emanatio protei koreografa Icaka Kovaåa. Dogaœaj u Cankarjevom domu bilo je i gostovanje åuvene kanadske trupe La La La Human Steps s predstavom Eduarda Loka Sol.
U
Krajem juna 2000. godine, u Ljubljani je, na parkiraliãtu ispred slovenaåkog parlamenta, premijerno izvedena konceptualna predstava Drive-in Camillo. Sledeñe veåeri projekat je ponovljen na otvaranju evropskog
bijenala savremene umetnosti Manifest 3. Autor projekta i reditelj je Emil Hrvatin, a koreograf Ariella
Vidach.
Teresa Vido-Rzewuska
Novu sezonu u Cankarjevom domu u Ljubljani otvorio je mladi francuski koreograf Boris Ãarmac (Boris
Charmatz) svojom predstavom A bras le corps. Nastupio je zajedno s Dimitrijem Ãamblasom koji je i koautor
koreografije. Nakon dve veåeri, Ãarmac je prikazao i svoje najnovije ostvarenje Con forts fleuve.
M. J.
Sol, La La La Human Steps
89
Orchestra
❀-❄
2000.
zima 2001
repertoar
Afternoon of a faun
Debussy/Robbins
Allegro brillante
Tshaikovsky/Balanchine
Fanfare
Britten/Robbins
Fearful symmetries
Adams/Martins
The Beethoven sevent
Beethoven/Tharp
New Feld Ballet
Chaconne
Gluck/Balanchine
Concerti armonici
Music attributed to van
Wassenaer/Martins
The four seasons
Verdi/Robbins
The four temperaments
Hindemith/Balanchine
Harmonielehre
Adams/Martins
Brandenburg
Bach/Robbins
The Nutcracker
Prism
Tchaikovsky/Balanchine Beethoven/Tomasson
Prodigal son
Prokofiev/Balanchine
Robert Schumann’s
“Davidsbündertänze”
Schumann/Balanchine
Romeo and Juliet
Prokofiev/Lavery
Scotch symphony
Mandelssohn/Balanhine
Stars and stripes
Sousa(adapted and
orchestrated by
Kay/Balanchine
Symphony in three
movements
Stravinsky/Balanchine
Le tombeau de couperin
Ravel/Balanchine
Tschaikovsky pas de deux
Tchaikovsky/Balanchine
2 & 3 Part inventions
Bach/Robbins
Orchestra
The steadfast tin soldier
Bizet/Balanchine
❀-❄
2000.
90
NYCB
Concerto barocco
Bach/Balanchine
In memory of..
Berg/Robbins
Dances at a gatheing
Chopin/Robbins
In the night
Chopin/Robbins
Slaughter on Tenth avenue Slonimsky’s earbox
Rodgers/Balanchine
Adams/Martins
La Valse
Ravel/Balanchine
Variations pour une porte
et un soupir
Henry/Balanchine
Divertimento from “Le
baiser de la fee”
Donizetti variations
Donizetti/Balanchine
Duo concerant
Episodes
Webern/Balanchine
Kammermusik no.2
Hindemith/Balanchine
New Martins Ballet
Mercurial manoeuvres
Shostakovich/Wheeldon
Moves
No music/Robbins
Sonatas and interludes
Cage/Tanner
La source
Delibes/Balanchine
Square dance
Stabat Mater
Vivaldi & Corelli/Balanchine Pergolesi/Martins
Walpurgisnaht Ballet
Gounod/Balanchine
New Wheeldon Ballet
Zakouski
Rachmaninoff, Stravinsky,
Prokofiev, Tshaikovsky/Martins
www.nycballet.com
91
Orchestra
❀-❄
2000.
SAD Njujork
mark morris
Dance Group
Tom Brazil
11. - 16. januar 2000. godine
The New Victory Theater on the New 42 Street
Orfej i Euridika
Za koreografa Marka Morisa i njegovu trupu reklama
za gostovanje u Njujorku nije potrebna. Njegovo ime govori sve. Na blagajni se karte rekordno brzo rasprodaju.
Pozoriãte Victory se nalazi u 42. ulici, na Brodveju i
prima samo 500 ljudi, ãto je malo kada je u pitanju gostovanje trupe Marka Morisa. Ni scena nije mnogo prostrana, pa je i program bio tome prilagoœen.
Zaãto Mark Moris puni pozoriãta? On nije ni Bariãnjikov ni Nurejev, pa ipak ima publiku koja ga redovno prati i ne propuãta priliku da pogleda njegovu predstavu.
Mnogo se piãe da, otkako su Balanãin i Robins umrli, u
igraåkom svetu nema koreografskog imena koji bi mogao da ih zameni. Svi odaju priznanje Polu Tejloru, Vilijamu Forsajtu i Tvajli Tarp, ali — to nije to!
Mark Moris osniva svoju trupu i pojavljuje se kao koreograf 1980. godine. Roœen je 1956. godine u Sijetlu
(dræava Vaãington) gde i zapoåinje da izuåava igru kod
Verl Flowers i Perry Brunson. Bio je u raznim kompani-
Orchestra
❀-❄
2000.
92
jama (Lar Lubovitch, Eliot Feld, Koleda Balkan Dance
Ensamble). Od 1980. godine kreirao je preko sto koreografija za svoju trupu i poznate baletske kompanije
(San Francisko Ballet, Balet Pariske Opere, ABT). Definiãuñi svoj stil igre stekao je iskustvo i renome u igraåkom
svetu i uzdigao se u njegov vrh. Ogroman talenat Marka Morisa lako se uoåava. Pogotovu danas kada se
mnogi koreografi “traæe”, te muåe i publiku i igraåe.
Mark Moris zna ko je i ãta hoñe. Poslednje delo na programu to i dokazuje (Dancing Haneymoon prvi put izveden u Njujorku, kreiran 1998. godine, muz. raznih kompozitora). Sedmoro odliånih igraåa ukljuåujuñi i Morisa,
obuåeni u æute koãulje i pantalone, s tri stolice na rasklapanje, uz pesme koje peva Eileen Clark (muziåka pratnja
klavir, violina i bubnjevi), s lakoñom izvode pokrete,
igraåke zaplete koje publika ne samo da paæljivo prati
veñ i nesvesno uåestvuje u njima. Zadovoljstvo je obostrano.
Delo Greek To Me (1998) takoœe je prvi put izvedeno
u Njujorku i predstavlja solo-balet Marka Morisa.
Podeljen u tri kratke gråke igre pokazuje Morisonovo
odliåno poznavanje folklornog stila kojim se bavio u
ranoj mladosti.
Kreacija Silhuettes (1999, muz. Richard Cumming), je
duet koji mogu da igraju i dve igraåice i dva igraåa.
Moris je kreirao i delo The Argument (1999, muz. R.
Ãuman). Premijerno izvoœenje je doæivelo veliki uspeh,
ãto se i ovog puta dogodilo. Samo ime dela govori da se
tu radi o raspravi, tri igraåka para koji naizmeniåno ulaze
i izlaze.
My Party (1984, muz. Jean Francaix) je koreografija
koja se dugo nije videla u Njujorku, a meœu remek-delima je Marka Morisa. U njoj se kroz igru objaãnjavaju
razliåite faze odrastanja, posebno u mladosti. I opet je to
uåinjeno s mnogo lakoñe, igrom koja zasmejava, koja je
jasna, a koreografsko reãenje reåito. Teãko je izdvojiti
bilo kog igraåa — svi su odliåni. Mnogi su od osnivanja u
trupi i to mnogo znaåi.
Sam Mark Moris nikada nije bio poznat kao igraå, ali
njegova igra na sceni pokazuje s koliko ljubavi radi svoj
posao. Sem toga, izvanredno poznavanje muzike na koju
postavlja koreografije, poseban su kvalitet.
I na ovogodiãnjem gostovanju u Njujorku Mark Moris
i njegova trupa pokazali su zaãto se za njihove predstave
traæi karta viãe, a publika hrli u pozoriãte.
Xenia Rakic
93
Orchestra
❀-❄
2000.
Stuttgart
SAD Njujork
ballet
Ãezdesetih godina, kada je veliki engleski koreograf Dæon Kranko (John Cranko) postao direktor kompanije Stuttgart Ballet, ona je bila samo jedna od mnogih
manjih baletskih trupa u Nemaåkoj. Za sobom je imala veñ dugu istoriju, ali je tek
1961. godine, dolaskom Kranka, zapoåela uspon i postigla renome. U sledeñih
dvanaest godina uvrstila se meœu najbolje u svetu. Naæalost, iznenadnom smrñu
Kranka (1973) kompanija gubi svog velikog kreatora. Za æivota, Kranko je pronaãao muzu svojih velikih koreografskih dostignuña u brazilijanskoj balerini Marsiji
Hajde (Marcia Haydée). Ona je nastavila Krankov rad i 1976. godine postala
direktor kompanije, da bi se 1996. godine povukla posle tridesetpet godina rada.
Danaãnji direktor Reid Anderson bio je ålan kompanije sedamnaest godina.
Roœen je u New Westminster (British Columbia, Kanada) gde je i zapoåeo baletsko ãkolovanje. Uskoro dobija stipendiju Kraljevske baletske ãkole iz Londona. Po
zavrãetku ãkolovanja, na poziv Dæona Kranka, postaje ålan Ãtutgartskog Baleta.
Direktor trupe British Ballet postaje 1987. godine, a Nacionalnog baleta Kanade
1989. godine. Na mesto direktora Stuttgart Ballet postavljen je 1996. godine.
Ambicije su mu bile velike, a joã veña æelja da odræi popularnost Krankovih koreografija u svetu. Angaæovao je poznate umetnike, organizuje festivale i gostovanja. Tako je doãlo i do ovogodiãnje turneje po Americi.
Ovoga puta kompanija nije doãla s poznatim Krankovim repertoarom
(Onjegin, Romeo i Julija), veñ su na programu bile savremene koreografije, bez
kulisa i teãkih kostima. Za åetvorodnevno gostovanje u Njujorku, repertoar je
podeljen u dve veåeri.
Prvog dana izvedeni su Delta Inserts (kor. Kevin O’Day, muz. John King), Dos
Amores (kor. Christian Spuck, muz. Thierry de Mey, A. Vivaldi, Dieter Fenchel),
Initials R.B.M.E. (kor. Dæ. Kranko — 1972, muz. J. Brams).
Delo Delta Inserts je zahtevna koreografija koja traæi energiju i tehniku
igraåa, i puna je neke borbe meœu igraåkim parovima. Ona govori o ljudskim
odnosima, ali ne prelazi rampu. Koreograf O’Day poznat je u Njujorku. Roœen je
u Americi, studirao u baletskoj ãkoli Joffrey, igrao u Joffrey Ballet, kod Tvajle Tarp
i u kompaniji ABT. Radio je i s Bariãnjikovim, kada je prvi put koreografisao.
Koreograf Christian Spuck (Dos Amores) ãkolovao se u baletskoj ãkoli Dæ.
Kranka i ålan je Stuttgart Ballet. Teãko je shvatiti njegovu osnovnu ideju. Stil je
moderan, kombinacije su teãke, ali igraåki je lepo i harmoniåno.
Krankov balet Initials R.B.M.E. poznato je i viœeno delo koje su nekada izvodili
Richard Cragun, Marcia Haydée, Birgit Kail i Egon Madsen. Posle dve teãke, atletski odigrane taåke, solisti i ansambl, imali su poteãkoña pri izvoœenju, jer se trebalo vratiti u klasiåan stil Krankove koreografije, koja traæi disciplinu tela i pokreta.
Druge veåeri na programu su bili Kazimir’s Colours (kor. Mauro Bigonzetti,
muz. D. Ãostakoviå), Kleines Requiem (kor. Hans Van Manen, muz. Henryk Nikolaj
Gorecki) i Notations (kor. Uve Ãolc, muz. P. Boulez).
Kazimir’s Colours je delo puno energije i brzih kombinacija, a Van Manenova
kreacija je pokazala ãta znaåi iskustvo i majstorstvo. Iako je to delo bez teme,
igraåi su svoja oseñanja upeåatljivo izrazili igrom, ãto se publici i dopalo.
Koreograf Uve Ãolc (Uwe Scholz) zavrãio je Krankovu baletsku ãkolu i postao
ålan kompanije 1979. godine. Samo godinu dana kasnije, u dvadeset ãestoj godini imenovan je za koreografa trupe. Delo Notations napravljeno je za baletskog
igraåa Vladimira Malahova. Veliki igraå, divnih, mekih linija i izrazitih tehniåkih
moguñnosti bio je idealan za Ãolca. Koreograf je maksimalno to iskoristio, ali na
tome se i zavrãilo.
Stuttgart Ballet åine 9 prvaka, 5 solista, 26 igraåica ansambla (meœu njima i
Sandra Gnjatoviñ), 17 baletskih igraåa i 10 statista.
Sve igraåe treba pohvaliti. Vladaju odliånom tehnikom, a izdræljivost je na
zavidnom nivou. Turneja je bila veoma teãka, i program je traæio puno napora.
Na pauzi, publika je komentarisala: “Kakva atletika!” Pitanje je da li atletiku
treba da gledamo na Olimpijadama ili i u pozoriãtu?
Xenia Rakic
Orchestra
❀-❄
2000.
94
Leslie E. Spatt
19. — 22. januar 2000. godine
City Center
Initials R.M.E.
Twyla Tharp
The Beethoven Seventh
februar 2000. godine
&
NYCB
The Beethoven Seventh, Jenifer Ringer, Peter Boal i ansambl NYCB
Za igraåe baletske kompanije New York City Ballet, rad s koreografom Tvajlom Tarp znaåio je joã jednu potvrdu njihove savrãene igraåke tehnike, neverovatne brzine i neograniåenih sposobnosti.
Najzad je i Tarpova pokazala (i dokazala) to ãto je Balanãin æeleo da postigne kada je osnovao NYCB. Moæda
je i zato postavljeno pitanje posle premijere novog dela T. Tarp: “Da li taj balet moæe da igra i neka druga kompanija?”
Radi se o premijeri baleta The Beethoven Seventh!! Da li je potrebno spominjati sve koreografe koje je sedma
Betovenova simfonija inspirisala? Vagner je o njoj govorio da je to muzika koja igru, pokret i zadovoljstvo dovodi do vrhunca. Da li je sve to i Tvajlu Tarp podstaklo da baã sa NYCB realizuje svoju koreografsku zamisao, verujuñi da je to pravi izbor? Ako je to æelela, onda je i uspela. Sve se to videlo na sceni na kojoj su igraåi, opijeni lepotom Betovenove muzike i koreografijom Tarpove, izazvali pravu eksploziju pokreta. Kako su koreografska
reãenja vrlo kompleksna, potrebno je i vreme da se uigraju i da dostignu joã veñu lakoñu izvoœenja.
Potrebno je balet pogledati i viãe puta da bi oko moglo sve da vidi i primi. Prva reakcija publike je bio buran
aplauz (ãto nije åest sluåaj), a i kritike su uglavnom pozitivne. Uvek ima onih koji smatraju da Betovenova muzika ne moæe da se igra tako kako je napisana i da time muzika gubi kvalitet. Ali, vreme ñe pokazati...
Najveñi uspeh koreografa se ogleda u postignutoj brzini i tehnici igraåa koji se na sceni stalno menjaju, svi po
neãto igraju, kako solisti, tako i ansambl, koji u istom momentu izvode po nekoliko razliåitih koreografskih reãenja.
U prvom stavu simfonije solisti su Jenifer Ringer i Peter Boal u åijoj igri vlada slobodan odnos. Nastupaju odvojeno, prolazeñi jedan pored drugog, da bi se ponovo sreli u mnoãtvu igraåa koji ulaze i izlaze sa scene.
Drugi stav “nose” solisti Wendy Whelan i Nikolai Hubbe. Wendy Whelan je odliåna igraåica koja je i sada
dokazala svoju tehniku i muzikalnost. Skoro celi drugi stav oni igraju zajedno, a kada ona izaœe sa scene, on se
“gubi”, pokuãava da reprodukuje njene korake i biva sreñan videvãi je ponovo.
U treñem stavu solisti su Miranda Weese i Damian Woetzel. Odliåan igraå (moæda najbolji u kompaniji) koji
u koreografiji T. Tarp, uspeva da pokaæe sve svoje igraåke bravure.
Kako je treñi stav i vrhunac Betovenove simfonije, tako i ansambl u njemu dostiæe najviãe domete umetniåke
igre, trijumfujuñi na samom kraju.
Mudra koreografija i åinjenica da je NYCB, pre svega, kompanija koja neguje klasiåni balet, uåinili su da je u
samom finalu Tvajla Tarp klasiånim stilom realizovala svoju ideju, koji skladno satkan sa simfonijom dostiæe
vrhunac akademizma.
Xenia Rakic
95
Orchestra
❀-❄
2000.
SAD Njujork
Companhia
De Dança
Deborah Colker
16. — 20. februar 2000.
Joyce Theater
“Veliki toåak iz Brazila” — pisale su novine! Mala trupa od samo åetrnaest igraåa i direktorka
Deborah Colker (39), koja takoœe uåestvuje u predstavi, doãli su u Njujork donoseñi jedan zanimljiv
program, delo nazvano Rota. Ono oznaåava krugove, mape, linije, a u suãtini istraæuje mesto u prostoru. To åini na razne naåine. Prvi deo zapoåinje Mocartom, zavrãava se Ãubertom, a izmeœu, na
muziku pop grupa, igraåi i igraåice, pokretima, mimikom, otvaranjem i zatvaranjem usta, padanjem
i raznim kombinacijama pomalo liåe na mehaniåke lutke. U njihovoj igri nazire se i po neki klasiåan
pokret koji nam govori da su igraåi proãli i klasiåan trening. Drugi deo predstave, Granity, u pravom
smislu iskazuje prostor. Kretanja su puna balansa, sporih pokreta (kao usporen film), a sve to,
uvoœenjem na scenu velikog toåka, prelazi u jednu novu fazu koja ostavlja publiku bez daha!!!
Odjednom se ti isti igraåi pretvaraju u gimnastiåare koji bi i na Olimpijadi bili meœu najboljima.
Izuzetna elastiånost, sigurnost pokreta, sjajni skokovi zadovoljstvo su onih koji ih izvode.
Pa, ko je Deborah Colker, koja zajedno sa svojim igraåima uåestvuje u akrobacijama sopstvene
koreografije? Za predstavu Rota ona kaæe da je predstava “zadovoljstva, pokreta i zabave”. Dolazi iz
Brazila, gde je i osnovala trupu 1994. godine. Viãe od deset godina studirala je klavir, igrala odbojku,
upoznavala prirodu. U svojim koreografijama æeli da prikaæe sve ãto vidi oko sebe. Zahvaljujuñi
velikom profesionalizmu, dobila je pomoñ svoje vlade, te je, zahvaljujuñi tome, za ovih nekoliko godina gostovala u Engleskoj, Francuskoj, Nemaåkoj, Portugaliji, Argentini i Kanadi. Posle gostovanja u
Njujorku, trupa je otputovala na Novi Zeland, nakon åega ñe iñi u Evropu.
Xenia Rakic
Orchestra
❀-❄
2000.
96
Fotografije: Paul Kolnik
Scenes de
Ballet
februar 2000. godine
New York City Ballet
Proãle godine, solista NYCB Christopher Wheeldon, u saradnji sa scenografom (Ian Falconer),
na muziku Igora Stravinskog, napravio je jedan lep mali balet koji izvode uåenici Ãkole
Ameriåkog Baleta. Premijera je doæivela uspeh i balet je postao deo repertoara NYCB.
Christopher Wheeldon (26), rodio se u Yeovil (Somerset, Engleska). Zapoåeo je da uåi balet
u osmoj godini u baletskoj ãkoli East Coker. U jedanaestoj godini prelazi u Kraljevsku baletsku ãkolu. Postao je ålan The Royal Ballet 1991. godine. Iste godine dobija zlatnu medalju na
takmiåenju Prix de Lausanne. Na poziv NYCB 1993. godine postaje ålan trupe. Uåestvuje u
mnogim baletima NYCB repertoara, a poåinje i da se bavi koreografijom, ne samo u trupi
NYCB, nego i za Royal Ballet, Kraljevsku baletsku ãkolu, Colorado Ballet. Ove godine postao
je gost-koreograf Boston Baleta gde sprema Æar Pticu.
U koreografijama se dræi klasiånih formi i ne pokuãava da “izmiãlja” nove pokrete, nego ih
izvodi na svoj, kreativan naåin. Uspeva u tome i zato je traæen od strane mnogih baletskih
trupa. Za uspeh jedne kompanije smatra vrlo vaænim tesnu saradnju s baletskom ãkolom.
Sam Balanãin je na tim principima i stvorio NYCB. Wheeldon je to svojom koreografijom i
uspehom dela Scenes de Ballet ponovo dokazao. Nije potrebno ni spominjati ãta je to sve
znaåilo za mlade, buduñe balerine i njihov napredak. Baletski poziv je teæak i opstaje samo
na ljubavi prema toj profesiji. Zato je rad uåenika potrebno i nagraditi.
Xenia Rakic
97
Orchestra
❀-❄
2000.
SAD Njujork
The Washington
22. - 27. februar 2000. godine
Joyce Theatre
Ballet
Baletska trupa iz Vaãingtona nije nepoznata njujorãkoj publici, ali je sve iznenadila predstavljajuñi se sasvim novim repertoarom. Nov je i direktor trupe, Septime Webre. U programu su uåestvovali i gostujuñi baletski umetnici, solisti ABT, Amanda McKerrow i John Gardner. Oboje su zavrãili
baletsku ãkolu u Vaãingtonu, koju su 1944. godine osnovale Mary Day i Lisa Gardiner. Mary Day
osnovala je i The Washington Ballet 1976. godine. Do skoro, trupa je negovala klasiåan repertoar,
ali, dolaskom novog direktora, on se izmenio. Prvo je izvedeno delo Na Floresta (1989, kor. Nacho
Duato, muz. Hector Villa-Lobos, Wagner Tisso). Deset odliånih igraåa je duetima i solo deonicama
doåaralo kolaænu igru u prirodi.
Uåenik Jiræi Kilijana, Kirk Peterson, koreografisao je delo The Eyes That Gently Touch (1990,
muz. Filip Glas). Tri igraåka para bila su veoma bliska klasiånoj igri i formi. Delo Nuages iz 1976.
godine (kor. J. Kilijan, muz. K. Debisi) ponudilo je jedan poetiåni duet, koji su odliåno odigrali A.
McKerrow i J. Gardner.
Direktor trupe Septime Webre autor je dela Juanita y Alicia. Prañeno odliånom muzikom grupe
Sin Mideo, ispriåao je priåu o detinjstvu njegove majke na Kubi, pre revolucije. Kubanska muzika
tridesetih godina i odliåni muziåari doprinelii su da cela koreografska zamisao bude jasnija.
Uspeh cele kompanije je oåigledan, a tehnika, polet i sigurnost igraåa tome su najviãe doprineli.
Xenia Rakic
Taylor/2000.
29. februar - 12. mart 2000. godine
City Center
Ove godine koreograf Pol Tejlor (Paul Taylor) proslavlja åetrdeset pet godina rada.
Tim povodom njegova trupa je dve nedelje igrala u Njujorku, ponudivãi publici fantastiåan program. Na repertoaru su bile njegove najbolje koreografije, koje su ga i uåinile
jednim od velikih koreografa Amerike. Uz joã dve premijere, videlo se po ko zna koji put
da je odliåan poznavalac moderne igre. Stvorivãi sopstveni stil, pokazao je ãta sve telo
moæe da uradi, i s koliko brzine i lepote pokreti mogu da izraze ono ãto Tejlor æeli.
Izrazita muzikalnost koja prati njegove koreografije vrlo je uoåljiva, doprinoseñi joã viãe
uspehu dela.
Prvo je premijerno izveden balet Arabesque (muz. K. Debisi) u kome, kako sam Tejlor
kaæe, nije bilo ni jednog arabeska. Ono ãto se videlo bio je lirizam i misterija kao i
“arabesk” kostimi Santa Lokasta (Santo Loquasto).
Balet je vrlo prijatan i za gledanje i za sluãanje. Uoåljiva je struktura pokreta, brzina i
muzikalnost. Teme nema, a ni priåe. Pokreti su puni kratkih, malih, brzih skokova.
Grupacije se menjaju, muzika vodi igru, ali je, po Tejlorovim reåima, i igra transformiãe.
Druga premijera bilo je delo Cascade (muz. J. S. Bah, Treñi koncert za klavir i orkestar,
dva stava). I ovde se mora istañi Tejlorova mizikalnost, jer je u tom baletu ona najvaæniji
element igre. Kreacija pokazuje harmoniju pokreta koji su samo naizgled jednostavni. U
baletu Cascade udruæili su se skladnost, jednostavnost i muzikalnost, a odliåni igraåi,
instrumenti Tejlorovih kreacija, su sve to sjedinili. Kostimi Santa Lokasta moæda nisu u
potpunosti odgovarali stilu vremena, ali to je uslovljavala Bahova muzika. Sama koreografija je imala i pomalo klasiånu formu, tipiånu za Tejlora. Da li to, moæda, veliki koreografi, kakav je Tejlor, pribliæavaju klasiåni balet modernoj igri?
I drugi deo programa bio je odliåan. Izvedena su dela: Company B, Lost, Found and
Lost, Sunset, Esplanade, Aureole, Big Bertha, Syzygy, Le Sacre du Printemps (The Rehearsal) i Piazzulla Caldera, argentinskog kompozitora Astora Piacole. Koreografija Pola Tejlora je u potpunosti doåarala ne samo tango i temperament podneblja, nego i sve ono
ãto reå caldera znaåi — kazan!!
Xenia Rakic
Orchestra
❀-❄
2000.
98
limone
Dance Company
Riverside Churche
Mart 2000.
U åast Lukasa Hovinga
U jednoj od najlepãih sakralnih objekata u Njujorku (Riverside Churche), kompanija Hoze Limona,
åiji je sadaãnji umetniåki direktor Karla Maksvel (Carla Maxwell), dugogodiãnji ålan trupe, odræala je
kratku sezonu (åetiri dana) koja je bila posveñena æivotu i radu Lukasa Hovinga. Na programu su bile
fascinantne koreografije Evening Songs, The Moor’s Pavana i Missa Brevis. Lukas Hoving (1912—2000)
bio je odliåan igraå, koreograf i profesor, inspiracija mnogih umetnika, ålan Limonove trupe od 1949.
do 1963. godine. Od 1978. do 1984. godine bio je umetniåki savetnik. Odigrao je mnoge originalne
Limonove koreografije, ukljuåujuñi i nezaboravnu The Moor’s Pavana izvedenu prvi put avgusta 1949.
godine. Za uspeh i dugogodiãnji opstanak trupe, njegov rad je bio od velikog znaåaja. Pored Hoze
Limona, saraœivao je s poznatim umetnicima kao ãto su Martha Graham, Kurt Josse, Agnes de Mille, ali
i sa savremenicima Meredith Monk, Pina Bausch, Eiko i Koma.
Na inicijativu Karle Maksvel ustanovljena je i stipendija — nagrada Lucas Hoving Scholarship Award.
Predstave su odigrane uz uåeãñe vrlo poznatog hora i orkestra Riverside Church. Ispred oltara bila je
postavljena pozornica, ãto je veoma doprinelo atmosferi dela Missa Brevis (muz. Zoltan Kodaly, 1844—
1904), koja je izvedena veliåanstveno. Na samom poåetku, emitovan je snimak govora Lukasa Hovinga
povodom desetogodiãnjice smrti Hoze Limona.
Igraåi su bili odliåni, a meœu njima, s joã uvek puno energije i iskustva, zraåila je Karla Maksvel.
Xenia Rakic
99
Orchestra
❀-❄
2000.
SAD Njujork
Za
Djagiljeva
J. Moatti
29. mart 2000. godine
Lehman Center
J. Moatti
Silfide
Le Spectre de la Rose
Orchestra
❀-❄
osle duge i zamorne turneje po Americi, Balet Opere iz Bordoa (Ballet De L’Opera de
Bordeaux) stigao je i do Njujorka. Na repertoaru su se nalazili sve sami “baletski biseri” velikog Djagiljeva. Ideja da se takvim programom prikaæu njujorãkoj publici bila je viãe nego
zanimljiva i atraktivna, ali je scena Leman koledæa, koja se nalazi van Njujorka, bila potpuno
neprihvatljiva za takvu vrstu predstava. Pozornice ameriåkih koledæa zaista nisu mesta na kojima treba izvoditi baletske predstave. Kada su okolnosti takve, teãko je oceniti kvalitet trupe i
igraåa. Balet Opere iz Bordoa åine 60 igraåa, a na mestu direktora je Charles Jude koji i sâm joã
igra. Na åelo kompanije postavljen je 1996. godine, a zamenio je Paola Bortolucia (Paolo Bortoluzzi), poznatog igraåa Morisa Beæara, koji je od 1990. godine bio na tom mestu. Inaåe, Charles
Jude ima iza sebe zavidnu igraåku biografiju. Angaæovan je 1972. godine u Baletu Pariske
Opere; 1976. godine dobija zvanje soliste, a 1977. godine i zvanje Etoile. Odigrao je zavidan
igraåki opus, a poåinje da se bavi i koreografijom.
Za gostovanje u Americi Balet Opere iz Bordoa pripremio je veoma ambiciozan repertoar,
moæda i previãe za tako dugu turneju. Veåe u Njujorku poåelo je izvoœenjem baleta Silfide (Les
Sylphides) koji je zahtevao veliku scenu i odmorne igraåe, s viãe umetniåkog izraza, sigurnosti i
preciznosti klasiåne igre. Naæalost, sve je izostalo. Sledilo je Popodne jednog Fauna (L’apres-midi
d’un Faune) koji je izveden bolje i u kome je Charles Jude, u ulozi Fauna, bio odliåan. Ponovno
razoåarenje bio je balet Le Spectre de la Rose. Opet su se mogli uoåiti ozbiljni propusti klasiånog
stila igranja.
Na kraju je izveden balet Petruãka, koji je bio uspeãan i igraåki i scenski. Petruãku je igrao
Charles Jude, Balerinu, odliåna Emmanuella Grizot, a Crnca Eric Frederic. Ansambl je bio razigran, a scene ubedljive.
I posle svega, mora se odati priznanje kompaniji iz Bordoa ãto neguje dragulje baletske
koreografije. Veåe nije bilo posveñeno samo velikom Djagiljevu, veå i koreografu M. Fokinu koji
je poåetkom 20. veka mnogo unapredio umetniåku igru, oslobodivãi se tradicionalne klasiåne
forme. Za sobom je ostavio riznicu divnih baleta koje bi trebalo igrati i negovati.
Xenia Rakic
P
2000.
100
Eifman Ballet
(St. Petersburg)
26. mart -16. april 2000. godine
City Center
Boris Ejfman, direktor trupe Ejfman Balet doãao je u Njujork da ovdaãnjoj publici predstavi svoju novu predstavu Ruski Hamlet koja se po stilu nije mnogo razlikovala od njegovih dosadaãnjih koreografija, izuzev teme. Na muziku Betovena i
Malera, libreto, produkciju i svetlo uradio je Ejfman, a kostime i scenografiju Slave
Okuneva. Zainteresovan istorijom Rusije, Ejfman je temu dela naãao u nesreñnom
æivotu princa Pavla I, sina Katarine Velike, pronalazeñi sliånosti s Hamletovim æivotom. Veãtom koreografijom te dve æivotne priåe prepliñu se u predstavi.
Ruski Hamlet premijerno je izveden u Poljskoj, juna 1999. godine, mada je
naruåen i od uprave Boljãoj teatra, gde je odigran u februaru 2000. godine.
Ejfmanove koreografije pune su drame, te sama tema odgovara njegovom
stilu, a uz pomoñ dobrih igraåa, veãtim kostimom, scenografijom i svetlom, zaokruæena je celina. Njujorãka publika videla je veñ tri Ejfmanova baleta (Crvena Æizela,
Rekvijem, Karamazovi), pa se, naæalost, moæe lako zakljuåiti da se Ejfman ponavlja.
Kao i prethodne, Ruski Hamlet je veliki spektakl, profesionalno vrlo visoko izveden,
ali je sve to veñ viœeno. Åak je, åini se, i scena City Center bila pogreãna. Ejfmanove
koreografije nisu sasvim ni klasiåne ni moderne, ali imaju svoju umetniåku snagu
(ãto je i Njujork pozdravio, pri prvom njegovom gostovanju). Moæda bi neka druga
pozornica Brodveja bila bolji izbor.
Kritiåari se nadaju da ñe Ejfman sledeñe sezone pokazati neãto novo, a ne veñ
viœeno.
Ejfmanovi igraåi u potpunosti vladaju tehnikom koju koreograf zahteva. Dueti
su precizni, ekspresivni i emotivni, pa se ne sme biti previãe kritiåan. Mnogi se ipak
nadaju da ñe se Ejfmanove ideje razvijati dalje i da ñe se njegov baletski reånik obogatiti.
Izvedene su i veñ viœene predstave Rekvijem i Crvena Æizela.
Xenia Rakiñ
Proleñna sezona
u Linkoln Centru
26. april - 30. jun 2000. godine
Proleñna sezona otpoåela je 25. aprila i trajala je devet nedelja. Otvorio ju je
New York City Ballet, a izvedene su åetrdesettri baletske predstave. Odræana je i
specijalna proslava u åast 30-to godiãnjice Harlem Baleta, obnovljen je balet Mersa
Kaningama Summerspace, a Uspavana lepotica u koreografiji Pitera Martinsa
izvoœena je dve nedelje. Od 8. maja do 1. jula 2000. i popularni ABT igrao je svoju
sezonu, u okviru koje je proslavio ãezdeset godina postojanja. Izvedena je svetska
premijera baleta Labudovo jezero u koreografiji direktora trupe Kevina Mek
Kenzija, kao i pet celoveåernjih baleta — La Bayadere, Le Corsaire, Don Kihot,
Romeo i Julija i Silfide. Bila je to velika sezona koja je mnogo obeñavala.
NYCB nastavio je sa igranjem specijalnog programa nazvanim Dimond Project
koji je u ovoj sezoni imao devet premijera. Joã 1992. godine direktor NYCB Piter
Martins osmislio je taj program s ciljem pronalaæenja novih koreografija i koreografa. U osnovi stoji æelja da se stvori studio za mlade koreografe koji ñe moñi da
rade s igraåima NYCB-a i tako razviju i pokaæu svoj talenat, a sve to bez rokova i
pritisaka — u potpunoj slobodi stvaranja.
Organizacija na åijem je åelu gospoœa Dajmond (Dimond) veñ je uloæila 5,5 miliona dolara u projekat. Izbor koreografa svake godine vrãi meœunarodni savetodavni komitet. Njega ove godine åine Christopher Wheeldon, Damian Woetzel,
Ryan Kelly i Melissa Barak, svi igraåi NYCB, Christin Spuck (Ãtutgard Balet) i Dwight
Rhoden, osnivaå i direktor kompanije Complexions. Osnovna ideja Pitera Martinsa
je da se otkriju novi koreografi klasiånih baleta, ali za njenu realizaciju potrebno je
mnogo finansijskih sredstava.
Zato je kompanija NYCB pokrenula kampanju prikupljanja novca. Biñe potrebno 51 milion dolara!! A kolika je ljubav prema baletu u kompaniji, åini se, bar za
sada, da ñe im æelja moæda biti i ostvarena.
Xenia Rakic
101
Orchestra
❀-❄
2000.
SAD Njujork
maj - jun 2000. godine
Metropoliten Opera House
Lincoln Center
American
Ballet Theatre
od naslovom Ãezdeset godina magije proslavljeno je ãezdeset
godina postojanja kompanije American Ballet Theatre, velike i
znaåajne baletske trupe. Osnovana je 1940. godine, zaslugom
Lucie Case koja je åetrdeset godina i bila na njenom åelu. Za uspeh
su zasluæni i Oliver Smith i Mihail Bariãnjikov, koji su, takoœe, bili i
direktori kompanije. S neizmenjenim uspehom, danas je vodeña
liånost ABT Kavin McKenzie.
Jubilarna sezona bila je uzbudljiva, puna neoåekivanih iznenaœenja, a pre svega, onih neprijatnih — povreda igraåa. Zato su tu sezonu i prozvali — herojska! Dogodilo se da je iz tih razloga prvi put
igraå iz kompanije New York City Ballet, Damian Woetzel, “uskoåio”
u predstave da bi pomogao, ãto je uradio i William Marrie, solista
Nacionalnog Baleta Kanade.
Program proslave bio je prebogat predstavama, baletima kao ãto
su Romeo i Julija, Bajadera, Gusar, Don Kihot, Ukroñena goropad, i
nova produkcija Labudovog jezera (kor. Kevin McKenzie). Premijerno je izvedeno i delo The Brahms—Haydn Variation (kor. Twyla
Tharp), u formi divertismana. Ovako obiman i teæak repertoar prouzrokovao je åeste povrede igraåa. Eathan Stiefel i Guiseppe Picone
povreœuju se veñ na samom poåetku. Prava je sreña ãto ABT ima
dosta odliånih protagonista, pa se predstave nisu otkazivale.
Ãta posebno zabeleæiti s ovogodiãnje sezone? Najveñi uspeh kod
publike doæivela je premijera Labudovog jezera. Da li zato ãto je taj
balet najpopularniji ili zato ãto je to “nova produkcija”, ne moæe se
sigurno reñi. Koreografiju je uradio Kevin McKenzie po M. Petipa i
P
Swan Lake, Nina Ananiashvili
Swan Lake, Susan Jaffe
Variations on a theme by Haydn,
P. Herrera i M. Gomes
Orchestra
❀-❄
2000.
102
Other Dances, A. Ferri i J. Bocca
Other Dances, Allessandra Ferri
La Sylphide
Swan Lake,
Irina Dvorovenko i Maxim Belotserkovsky
La
La Bayadere,
Bayadere, Susan
Susan Jaffe
Jaffe
Ivanovu. Mnogi se s pravom pitaju zaãto novo Labudovo kada je staro
bilo dobro? Odgovora nema, ali ni bitnih promena u predstavi. Åak i
one koje su uåinjene, nisu baã uspele. Razne kombinacije igraåa su se
smenjivale, a u svemu tome stradale su igraåice koje su preåesto menjale partnere. Jedna predstava, i to popodnevna, sa solistima Irinom
Dvorovenko i Maksimom Beloserkovskim dobila je najbolje ocene i
pokazala koliko je vaæno da u baletu Labudovo jezero solisti moraju
pokazati svojom igrom dubinu uloga, sadræinu i tehniku igranja.
Skladnost, jednakost i sigurnost bili su razlozi uspeha tog baletskog
para. M. Beloserkovski je ulogu Princa odigrao sigurno, svaki pokret
i skok zavrãavao je u poziciji, svaku piruetu na jednom mestu, a kao
partner uvek je bio vrlo pouzdan. Irina Dvorovenko kao Odeta bila je
hipnotiåna sa besprekornim adaœom. Odilija, sigurna u svoje zavodniåke moñi, zadatak je obavila virtuozno, sa brilijantnim fueteima i
zavrãetkom od tri piruete!! U privatnom æivotu Irina i Maks su braåni
drugovi. Oboje su zavrãili baletsku ãkolu u Kijevu, gde su i zapoåeli
umetniåku karijeru. U ABT su doãli 1996. godine, da bi 1997. godine
postali solisti, a posle ovogodiãnjeg nastupa zasluæuju i mesto prvaka.
Kevin McKenzie je zbog klasiånog repertoara zaposlio odliåno
obrazovane baletske igraåe, koji sve viãe bivaju poznati kod publike.
Njihova imena pune pozoriãte, a i same predstave dobijaju na umetniåkoj snazi. Romantiåni baleti joã uvek privlaåe publiku, a kada su
igraåi kvalitetni uspeh je zagarantovan.
Sreñan ãezdeseti roœendan, ABT!
Xenia Rakic
La Bayadere, Vladimir Malakhov
Known by Heart , J. Kent i A. Corella
Romeo and Juliet,
J. Kent i V. Malakhov
Push Comes to Shove, J. M. Carreno
Konown by Heart, Ethan Stiefel
103
Orchestra
❀-❄
2000.
TDrish
anc a B
e C ro
om wn
pan
y
SAD Njujork
Orchestra
❀-❄
2000.
104
I
2. - 1
4. m
aj 20
Joyc
0
e Th
eate 0. godin
r
e
me T
r
Ona iãe Brau
n
j
na o e ne sam poznat
izvoœ d tvora o kore o je u s
o
v
c
Thea enja mo a novog graf i os etu savre
niva
gao
prav
ter ã
men
å
e
c
s
Stev
e Pa zdesetih e prvi p a u mod trupe, v e igre.
eñ i j
xton
ut v
erno
åino
godi
ed
id
m
i
ji
n
noj i koreog Simone F a. Zajed eti u Jud gri. Taj s rafis
n
gri. T
til
o
s
o
o
r
t
n
sa
e,
a
son
grup a grupa nja napr Triãa Br Yvonne Dance
a
a
k
a teæ
Rain
neãt
un je
vila r
oreo
er
o
il
g
e
stavn potpuno a je razv rafa, po voluciju novim n ,
a
o
z
u
ik to
n
n
j
u
s
a
o
a
t
vo. T
sops
uspe
g no
tve a i naz vreme
riã
ã
v
stil. no sprov og naåin a Braun nog stil vana Ju N
a
d
o
j
a
grav eodreœe di. Veom koreog e najzna , kreiraju itacij
åajni
ni p
r
ñ
a
a
i
f
j
i
e
s
ok
ji
om
an
je to
t
ona. , iznen reti, ne eãko reå ja koji i predzavis
ima
aœuj
d
ana
o
n
uña
Od k
kore i, slobod pisati nj s
ako
en
o
n
g
j
Brau
i,
e 19
rafsk
7
n
a re borba s
Ove i dokazu 0. godin
ãenja
e
sezo
, sve
ne k je da tel osnova
om m
omp
la so
Poåe
a
p
o
n
s
tv
lo je
æe
ija se
koje
d
pred da se up enu trup
se od elom Vo
s
t
a
v
graf
ila s ravlja i s u, T.
deni
prem
is
t
dva
prog vara.
Brau ano bez ijere sk mesec (W
rama
oro
nui
m
a
t
u
e
z
i
r
gri p
.
i
niml
unoj ke, vrlo nije izvo Moon —
ji
dilo.
aute
neod
Wat v je bio
1
9
7
n
D
er M
k
8
r
oon, omad A eœenih p tiåno pri elo kore )
ju i u
kazu
ccum
oiz 19
okre
o
k
v
j
i
e
8
t
ogra
ulati
ru ko
a i kr
6. go
Triãu
o
f
koja isanja ig ga Triãa dine, ko n with T etanja. Z
r
B
a
j
a
a
j
i
kraja e svoj p juñi pri raun obj je snim lking pl ljen
tom.
u
aãnja
ut k
. Priz
s
u
a slo
graœ
O
v
nata
bodn na je sv a svoj st studiena
o
d
je, s
i
m
prav nogih, om pok akako um l koreSezo
om,
retu
iuA
etnic
na k
m
spr
me
nogo
a
o
zavr
ãila G mpanije
puta rici i u E ovela do
ala p
Bariã
.
Triãe
vrop
n
r
i, na
godi jikov, pr edstavom Braun u
na i
o
N
s
n
j
l
u
a
a
j
vljen
gra
o
ogra
k
r
o
k
joj je
u us
u
i bal
fa. U
peã
uå
et
tu gr delima
savre ski igraå estvovao no se
upu
, koj
men
svak
i Miã
i
i
ako
spad h, origin posledn a
j
aiT
riãa B alnih ko ih
reraun
.
Xen
ia Ra
kic
The Neta
Dance Company
15- 18. jun 2000. godine
The Kitchen
Nova predstava koreografa Nete Pulvermaher (Neta Pulvermacher) The Orchid Show oåigledno je pripremana s
mnogo ljubavi i truda. Ideja za predstavu doãla je iznenada, pre godinu dana, kada je Neta u Engleskoj sluåajno åula
grupu XTC i njihovu pesmu River of Orchids. Vrlo inspirisana, poåela je da se raspituje, åita i saznaje sve o orhidejama.
Njihova misterioznost i lepota oåarale su je. Poãto je sakupila dovoljno informacija, stupila je u kontakt s Andy
Partridge i Colin Moulding, muziåarima iz grupe, i od njih dobila odobrenje da njihovu muziku upotrebi za koreografiju. Tako se rodila nova Netina kreacija koja je prikazana u tri dela — The Orchid Show, River of Orchid i Apple
Venus.
Do sada je Neta Pulvermaher u svojim delima bila inspirisana ozbiljnim temama, gradeñi svoje koreografije oteæalim pokretima. Sada smo bili u prilici da upoznamo novu Netu, koja je, kao i neki poznati slikari (Pikaso!), tom kreacijom preãla u jedan drugaåiji, veseo i pomalo deåiji svet. Rezultat Netinog dela je predstava puna humora, malo igraåko
pozoriãte gde igraåi ne samo da igraju, veñ pevaju, sviraju, objaãnjavaju rast orhideje i njeno poreklo. Ta predstava ima
joã jedan kvalitet, veoma je pristupaåna deci, pa je tako i poslednje njeno izvoœenje bilo namenjeno deåijoj publici od
ãest godina pa naviãe. Deca su na kraju dobila papirnate ãarene leptire koji su u jednom momentu postali deo predstave. Kostimi su originalni, od polivinila i kartona, u raznim bojama i doprineli su atmosferi predstave u potpunosti.
U predstavi je koriãñeno i bioskopsko platno na kome su video umetnici Karen Dunn i Katia Mooren predstavljali
igraåe, prikazivali njihove slike i time doprineli opãtem uspehu. Osvetljenje je bilo u duhu predstave — u bojama
orhideje.
Nova kreacija Nete Pulvermaher zraåi harmonijom. Jeremy Laverdure, Jason Marchant, Brittany Reese, Tami
Stronach i Christina Towle, zajedno s koreografom, timski su stvorili lepu predstavu koja bi se lako mogla nazvati i
Bajka o orhidejama.
Xenia Rakic
Les Ballets Trockadero
14. — 17. avgust 2000. godine
Joyce Theater
de Monte Carlo
Kao i ove, i proãle godine je Trokadero kompanija gostovala u Njujorku (Joyce Theater). Tada su sve karte bile rasprodate. Za ovogodiãnje gostovanje, koje je trajalo duplo
duæe (dve nedelje), takoœe su karte planule! Zaãto postoji
toliki interes publike za kompaniju koja je po svom sastavu
veoma specifiåna i neobiåna? Ãesnaest ålanova trupe åine
muãkarci, koji igraju pod æenskim, uglavnom ruskim imenima, æenske uloge igraju obuåeni u originalne æenske kostime, i to, na — prstima!
Program je strogo klasiåan — Paquita, Le grand pas de
quatre, Russian dance, Swan lake act II, Raymondas wedding, Les Sylphides, i Cross current (kor. M. Cunningham!).
Program je bio podeljen u dva dela i oba su doæivela
veliki uspeh. Kostimi su bili autentiåni, kao i odigrane koreografije. Tehniåki spremni, neki igraåi su pokazali i tridesetdva fuetea, svaki drugi dupli.
Ãta je podstaklo muãke igraåe da uåine toliki napor i doåaraju nam balete koji su namenjeni æenama — balerinama? Iskljuåivo ljubav prema baletu! Ona je bila i razlog da
se takva igraåka kompanija osnuje 1974. godine s ciljem da
kroz zabavan, ali profesionalni pristup, pribliæi klasiånu igru
publici. Parodija? Moæda. U celom repertoaru lako je uoåljiva, ali preovlaœuje pozitivan utisak. Publika se zabavlja,
publika se smeje, ali aplaudira i nagraœuje veliki napor i
profesionalnost igraåa Trokadero kompanije.
Xenia Rakic
105
Orchestra
❀-❄
2000.
SAD Njujork
pilobolus
Ã ta reñi za trupu od ãest igraåa koja dvadesetpet dana igra
pred punim pozoriãtem? Joyce Theater u Njujorku bio je tesan za
sve koji su æeleli da “uæivo” vide trupu Pilobolus. I kakvi su to
igraåi? Da li su to ljudska tela bez ijedne kosti, tela bez straha? Da
li je to, moæda, jedno telo sa ãest glava? Pokreti se odvijaju pred
publikom tako da ni ona sama ne zna koliko ih igraåa izvodi.
Pa ãta je Pilobolus? U programu piãe: “Pilobolus (crystallimus)
je phototropic zygomycete-fungus koji voli sunce i raste u ãtalama i na livadama. Manja je od jednog santimetra.”
Nesvakidaãnja i neobiåna trupa, s imenom jedne vrste peåuraka, formirana je pre trideset godina na Dartmouth Coledge, u
dræavi Vermont. Osnovna karakteristika njihove igre je savrãena
podela teæine meœu igraåima. Kao partneri, sve rade zajedno,
udruæeni u kolektivan koreografski proces, graœen na potpunom
poverenju i verovanju u istu ideju. Kako bi se inaåe drugaåije
mogla protumaåiti igraåka sekvenca kada oni bukvalno sede na
glavi jedan drugome, a da se ni onaj koji sedi ni onaj koji stoji ne
pridræavaju jedan za drugoga? To nije balet, to nije ni moderna
igra, ali to nije ni akrobatika! To je Pilobolus! U igri te trupe
oseña se priåa koja treba da bude ispriåana, mada je, na prvi
pogled — nema. Oseña se joã neãto, podjednako vaæno — duãe
igraåa koje su u svakom detalju predstave uvek prisutne.
Program je izveden u tri dela, svake veåeri jedna premijerna
predstava, prvi put viœena u Njujorku, sa istim igraåima.
Orchestra
❀-❄
2000.
106
27. jun - 22. jul 2000. godine
Joyce Theater
Za prvo veåe trupa Pilobolus odabrala je delo Tsu-Ku-Tsu na
muziku Leonarda Eta, poznatog u svetu kao vodeñeg izvoœaåa
taiko bubnja. Uz aktivno uåeãñe kompozitora i taiko bubnjeve,
uz ritam koji je u savrãenom skladu s pokretima — uspeh je bio
zagarantovan.
Kreacija Tantra Aranea (muz. raznih kompozitora) je u suãtini jedna erotiåna igraåka kreacija koja svojim izazovnim, ali ne
vulgarnim pokretima, dovodi do kulminacije, u kojoj æena ujedom ubija partnera.
Treñe delo Sweet Dreams (kor. Michael Tracy) tipiåno je za stil
trupe. Igraåica Rebecca Anderson, u crvenom kostimu, raspuãtene plave kose, noãena je i premeãtana iz ruke u ruku “priåajuñi” svoj æivot, da bi, na kraju, zaspala u “krevetu”, napravljenim od tela igraåa.
Pored veñ spomenutog koreografa Michael Tracy, u trupi koreografiãu i Robby Barnett, Alison Chase i Jonathan Wolken, åije
kreacije ni malo ne zaostaju za gore navedenim. Zajedno vode
trupu Pilobolus. Skoro pored svakog dela koje je izvedeno, uz
ime koreografa piãe “collaboratory” — ãto istiåe da su na koreografiji podjednako radili i sami igraåi.
Oseñaj zajedniãtva i pripadnosti, kolektivna kreacija i izvoœaãtvo, uz mnogo fiziåke snage, znanja i duãe ne mogu ostati
neprimeñeni na sceni kada igra Pilobolus. Zato se i na publiku
prenosi izrazita harmonija tela i pokreta, i sigurnost koja fascinira.
Xenia Rakic
Foto: by MARBETH
Boæiji aneli
New York International Ballet Competition
Sarah Barbara Lamb, srebro
21 - 25. jun 2000. godine
Alice Tully Hall, Lincoln Center
Hye Min Hwang, bronza
Ilya Kozadayev, srebro
Mirai Noda i Mikhail Ilyin
Mikhail Ilyin, srebro
Rene Salazar, bronza
Pod imenom Otkriñe baletskih zvezda sutraãnjice, 21. juna 2000. godine, otpoåelo je Meœunarodno baletsko takmiåenje u Njujorku. U ime gradonaåelnika Njujorka (Rudolph Giuliani), æiri,
takmiåare i goste pozdravio je glumac Tony Randall. Zatim je govorila direktorka takmiåenja Ilona Copen i umetniåki direktor Eleonora D’Antuano. Potom je predstavljen i æiri: Cynthia Gregory
(predsednik, SAD), Karin Kain (Kanada), Carla Fracci (Italija), Jean-Christophe Maillot (Francuska),
Julio Bocca (Argentina), Boris Eifman (Rusija), Zhao Ruheng (Kina) i Rudi Van Dantzig (Holandija).
Pripreme za takmiåenje otpoåele su joã 3. juna, kada su mladi, s razliåitih strana sveta, stigli u
Njujork. Tada su dobili raspored åasova i proba i veñ posle dva dana otpoåeli s napornim svakodnevnim radom. Brzo su se snaãli i upoznali meœusobno, s profesorima koji su vodili åasove (Lupe
Serrano, Stephen Pier i Luis Fuente) i s uveæbaåima zadatih varijacija Mucuy Bolles (A. Ailey — Pas
de deux), Deborah Wingert (Balanchine — Pas de deux) i Winthrop Corey (Petipa — Pas de deux).
Nacionalni profil uåesnika bio je neãto drugaåiji nego do sada. Takmiåari iz Francuske, Ãpanije, Nemaåke, Engleske i Italije — nisu doãli! Ali su doputovali mladi igraåi iz Belorusije, Brazila,
Kine, Dominikanske Republike, Islanda, Izraela, Japana, Koreje, Litvanije, Meksika, Mongolije,
Poljske, Rumunije, Rusije, Tajvana, Uzbekistana, Venecuele i SAD. Zadivljujuñe je bilo posmatrati
te mlade baletske umetnike kako na redovnim åasovima rade na poboljãanju svojih tehniåkih
sposobnosti. Takoœe je bilo lako uoåiti vidni napredak postignut u dodatnom usavrãavanju
izabrane varijacije. Nije bilo lako savladati tako teãke umetniåke zadatke, pogotovu onima koji
su doãli bez partnera.
Takmiåenje je otvoreno s Pas de Deux (Åajkovski). I prve i druge veåeri takmiåilo se po dvanaest parova. Sami igraåi su, po principu ærebanja, izvlaåili redosled i dan izvoœenja. Ocene su bile
od jedan do deset, a na osnovu srednje ocene donosila se odluka o eliminaciji ili ulasku u dalji
krug takmiåenja.
U drugom krugu, ãesnaest parova odigralo je Giggling Rapids. Iste veåeri, igraåi su izvodili i
pripremljenu solo taåku koja nije smela da bude duæa od tri minuta. Gledali smo varijacije iz baleta Don Kihot i Gusar, i vrlo uspelu koreografiju na Vivaldijevu muziku (kor. Caniparoli) pod imenom Going for Barroque koju je odliåno interpretirala igraåica iz Kine, Cong Ma. Izvedena je i
sjajna komiåna taåka na muziku Rimskog Korsakova Bumbarov let koju je odigrala Neli Beliakaite
(Litvanija). Obe numere ponovo su izvedene i na Gala predstavi.
U treñem krugu (Uspavana lepotica) veñ se videlo da je mnogo igraåa eliminisano, jer je nastupilo jedanaest parova. Pored imena nekih uåesnika stajala je zvezdica, ãto je znaåilo da oni i dalje
uåestvuju u takmiåenju i da ñe u odreœivanju nagrada, ocene odigrati najznaåajniju ulogu.
Poslednje, Gala veåe, bilo je ceremonijalno, uz uåeãñe svih takmiåara i uåesnika konkursa. To
je bilo veåe kada su se, uz veliko uzbuœenje, oåekivali i zvaniåni rezultati takmiåenja. Vrlo ãarmantna Liliane Montevecchi, svojim francuskim naglaskom i humorom, pomogla je da atmosfera bude opuãtenija.
Prvo je dodeljen Zlatni orden za æivotno delo. Dobio ga je Arthur Mitchell (direktor Harlem
Baleta) za svoju bogatu umetniåku karijeru. Zahvaljujuñi se na priznanju, citirao je legendarnu
Martu Grejam: “Igraåi su Boæiji anœeli”, a potom je dodao i svoju misao: “Æiveti i igrati, i igrati i
æiveti!”
Zatim su usledile nagrade. Neuobiåajeno, prvo su objavljena imena nagraœenih igraåa. Po
odluci æirija, zlatna medalja ove godine nije dodeljena. Srebrnu medalju dele Mikhail Ilyin i Ilia
Kozadayev (Rusija). Bronzanu medalju dobio je Rene Salazar (Brazil). Zatim su usledile igraåice.
Sarah Barbara Lamb (SAD), dobila je srebrnu medalju, a Emi Harayama (Japan) i Hye Min Hwang
(Korea) podelile su bronzano odliåje.
U programu Gala predstave uåestvovali su takmiåari i nekadaãnji uåesnici, dobitnici nagrada
na prethodnim konkursima. Anna Lucieka i Carlos Molina (dobitnik nagrade Igor Juskeviå, 1996.
godine i solista ABT) odigrali su Black Swan Lake (Åajkovski). Gennadi Saveliev (srebrna medalja,
1996. godine) izveo je efektnu taåku Gopak. Ponovljene su solistiåke numere s prethodnih takmiåarskih veåeri. Vrlo talentovana igraåica iz Brazila, Priscilla Yokoi, s velikom sigurnoãñu i temperamentom, i odliånom tehnikom, izvela je Carmen de Ameida (Bize).
Kao i na svim drugim takmiåenjima, i na ovom je bilo i suza radosnica i velikih razoåarenja.
Mladi takmiåari borili su se do “poslednjeg daha” i to su im svi priznali. Pozdravljeni su kao buduñi umetnici koji ñe, svakako, nastaviti umetniåku karijeru s uspehom. Mnogi prisutni su se zapitali da li je, ipak, moguñe na jednom takmiåenju proceniti buduñeg pravog umetnika, kao ãto se
to radi na Olimpijadi s atletiåarima ili na konjskim trkama. Odgovora nema!
Xenia Rakic
107
Emi Hariyama, bronza
Orchestra
❀-❄
2000.
SAD Njujork
Lincoln Center
Festival
2000.
Bolshoi Ballet
Nancy Ellison
19. - 21. jul 2000.godine
Labudovo jezero, Nina Ananiashvili
Orchestra
❀-❄
2000.
108
O
d poslednjeg gostovanja Boljãoj Baleta u Njujorku
proãlo je taåno deset godina. Zato se vest o gostovanju baletske kompanije iz Moskve brzo proåula, a
karte joã bræe rasprodale. Za njujorãke uslove, gostovanje je
bilo veoma kratko, pa je i to bio razlog ãto su mnogi ljubitelji
baleta ostali uskrañeni i razoåarani.
Kompanija je doãla u Njujork s dva programa. U okviru
prvog, izvodio se balet Æizela, a drugi program åinili su, tzv.
repertoarski baleti. On je obuhvatio Appian Way (Spartak),
Grand Pas (Don Kihot), Kingdome of the Shades (Bajadera) i
Balanãinova Simfonija C. Kao ãto je uobiåajeno, pred svako
znaåajno gostovanje, njujorãka ãtampa detaljno je upoznala
åitaoce s istorijatom Boljãoj Baleta, aktuelnim repertoarom i
predstavila igraåe. U ime te velike trupe govorili su direktor
Boljãoj teatra Vladimir Vasiljev i direktor Baleta Aleksej Fadejeåev. Burne promene u Rusiji poremetile su mnoge umetniåke profesije, te ni baletska umetnost nije bila poãteœena.
Trideset godina “stroge ruke” i potpune vladavine nekadaãnjeg direktora kompanije Jurija Grigoroviåa, ostavile su
mnoge posledice koje su se najviãe odrazile na samom repertoaru kompanije. Doduãe, baletska ãkola Boljãoja odræavala
je svoj uobiåajeno visoki standard, odliåni igraåi su ulazili u
kompaniju, ali se razvoj same kompanije zavrãavao, uglavnom, s koreografijama direktora Grigoroviåa i tradicionalnim,
strogo klasiånim baletima. Za Boljãoj kao da se vreme zaustavilo. Istovremeno, u svetu su koreografi poput Balanãina,
Eãtona, Robinsa polako, ali sigurno, grabili dalje ka razvoju
novih stilova igre i tehnika.
Dolaskom Vasiljeva na åelo kuñe, 1995. godine, poåelo je
novo doba Boljãoj Baleta, ali je za radikalne promene u repertoaru ipak bilo potrebno vreme. Zato se velika paænja poklanja modernizaciji repertoara s teænjom ka zapadnom modelu. Ali, i pored toga, u Boljãoju uporno neguju i ono ãto je
njima svojstveno, ekspresivnost baziranu na duhovnoj snazi
koja uvek zajedno s odliånom tehnikom izvoœenja, doseæe do
publike. To åini Boljãoj Balet uvek uzbudljivim.
Koreograf Æoræ Balanãin i njegovo delo Simfonija C, uãao
je na velika vrata u moskovsku trupu, zahvaljujuñi naporima
kompanije American Ballet Theater (ABT) i osobama ovlaãñenim za prenoãenje Balanãinovih koreografija (Mozartiana,
Agon, Bugaku). I francuski koreograf Pjer Lakot (Pierre Lacotte) pozvan je u Moskvu da kreira novu koreografsku verziju baleta iz devetnaestog veka The Pharaon’s Daughter (Kñi
faraona), skoro zaboravljenog baleta Marijusa Petipa. Na repertoaru Boljãoj Baleta igra se i delo Ruski Hamlet, poznatog
koreografa Borisa Ejfmana iz Sankt Peterburga.
Povodom gostovanja, publika je bila u prilici da åuje i zanimljivo miãljenje direktora i dirigenta Opere iz Kijeva Valeri
Gergijeva. On je predloæio da oba baletska ansambla budu
voœena pod istim rukovodstvom, kao ãto je nekada bilo u vreme Carske Rusije. Naravno, neistomiãljenici smatraju da bi to
bio kraj jedne od kompanija, ali da to sigurno ne bi bio Boljãoj Balet. No, sve se ipak zavrãava na finansijskim problemima, koje istini za volju, nekada nisu postojale u baletskoj
umetnosti Rusije (u vreme komunizma). Tada je baletska
umetnost bila jedan od instrumenata propagande. Danas,
ruski balet mora da traæi finansijsku pomoñ od onih koji ñe
tako pokazati iskenu ljubav prema umetnosti i koji ñe æeleti
da se tradicija velikih baletskih umetnika Rusije nastavi. Po
tom pitanju, Vasiljev kaæe: “Ja ñu se stideti ako pomoñ stranog kapitala bude veña od pomoñi naãih ljudi.” Moæda u
tome ima istine, ali, ako je to uslov opstanka kolevke baleta,
onda je svaka pomoñ dobro doãla i ne treba biti previãe kritiåan.
Ãta reñi za baletske umetnike Boljãoj Baleta povodom gostovanja u Njujorku? Zahvaljujuñi odliånoj ãkoli koja neguje
klasiåan balet i gde se znanje ne prenosi putem videa, veñ s
osobe na osobu, a tradicija i dalje neguje i poãtuje, Boljãoj ima
odliåne baletske umetnike. Marina Semjonova, koja je zapoåela karijeru u Sankt Peterburgu i bila balerina Boljãoj Baleta,
joã uvek vodi mlade igraåe, iako ima veñ devedesetdve godine. Ti ãkolovani igraåi i balerine, kada jednom uœu u
pozoriãte, spremni su da pokaæu svoje znanje i da se bore za
bolje mesto u kompaniji. To se vidi na sceni i to se ceni.
Njujorãka publika je ãirokih ruku primila kompaniju i nagradila je velikim aplauzima.
Gostovanje je bila prilika da upoznamo dve mlade balerine. Obe su 1997. godine diplomirale i odmah bile primljene
u kompaniju. Danas, mnogo obeñavaju. Ubrzo su postale solistkinje igrajuñi obiman repertoar. Njujork je prvo video mladu Svetlanu Lunkin (dvadeset godina), u ulozi Æizele, koju je
prvi put zaigrala u Moskvi, 1997. godine. Paæljivo je voœena
iskusnom rukom poznate balerine Jekaterine Maksimove, koja je i na predstavi u Njujorku posmatrala mladu umetnicu.
Moæe se reñi da vlada zavidnom tehnikom, nastudiranom
ulogom, ali i da ñe vreme pokazati koliko ñe se Svetlana Lunkin razviti u veliku umetnicu. Druga je bila Maria Aleksandrova (dvadeset godina) za koju se, takoœe, moæe reñi da je u
velikom usponu.
Igraå Nikolaj Ciskaridze, koji vaæi za jednog od najboljih
igraåa trupe, bio je najveñe iznenaœenje za publiku. Roœen u
Tbilisiju, gde je zapoåeo ãkolovanje, prelazi u Moskovsku dræavnu ãkolu koju zavrãava 1992. godine, i, ubrzo, postaje ålan
Boljãoj Baleta. Vrlo brzo postaje vodeñi solista. Radi s velikim
baletskim imenima kao ãto su Galina Ulanova, Marina Semjonova i Nikolaj Fadejeåev. Odigrao je skoro sve role koje su
na repertoaru kompanije. Åesto je odlazio na baletska takmiåenja gde su se reœale nagrade, i njegovo ime postaje sve
poznatije, kako u Rusiji, tako i u svetu. Odliåne graœe i linija,
s lakoñom i mekoñom kreñe se scenom. Veoma visoko skaåe,
a u duetnoj igri u skladu je s partnerkom. Na sceni zraåi, pa se
odmah uoåava da igra sa emocijama. Posebno se istakao kao
egzotiåan Princ u Kingdom of Shades. Sasvim slobodno ga
moæemo staviti rame uz rame s danaãnjim velikim igraåima
koji su veñ zauzeli visoka mesta na listi znaåajnih baletskih
igraåa. Moæda bi bilo dobro da povremeno promeni sredinu,
ne kao stalni igraå, veñ kao gost, i da se oproba u igri zapadnog stila.
Meœu ostalim igraåima, jedina iskusna balerina bila je
Nina Ananiaãvili koja je poznata njujorãkoj publici kao stalni
gost ABT. Okruæena svojom sredinom i kolegama, bila je joã
bolja i sigurnija u ulogama koje je odigrala.
Sve u svemu, Boljãoj Balet je pokazao da moæe da se izbori
sa situacijom u kojoj se naãao i da je na putu novih uspeha i
pobeda.
P. S. New York Times je, 31. avgusta 2000. godine, objavio da
je direktor Boljãoj teatra Vladimir Vasiljev — otpuãten! Sam Vasiljev
je åuo vest preko radija! Da li ñe se æelja Valeri Gergijeva, direktora
Opere i Baleta Kirov pozoriãta ostvariti?
Xenia Rakic
109
Orchestra
❀-❄
2000.
SAD Njujork
Birmingham
Royal Ballet
Bill Cooper
21. septembar - 1. oktobar 2000. godine
City Center
sambla teãko mogao sagledati. Koreografsko reãenje glavnih uloga je komplikovano, teãko, patetiåno i traæi izdræljivost i veliku energiju igraåa. Po scenskim efektima i tehniåkim moguñnostima, Edvard II je pre ãou nego balet. Meœutim, solisti kompanije Wolfgang Stollwitzer kao Edvard, Monica Zamora u ulozi kraljice Elizabete i Robert Parker kao
Gavestone bili su odliåni.
Prilikom ovogodiãnjeg gostovanja u
Njujorku, kompanija Birmingham Royal
Ballet i njen umetniåki direktor David
Bintley, izveli su delo Edward II. Libreto
je uraœen na osnovu drame (Christopher Marlowe), napisane joã 1592. godine, o æivotu kralja Edvarda II, a muziku
je komponovao John McCabe. Priåa ima
istorijsku podlogu i, kako sam Bintley
kaæe, u njoj niãta nije fiktivno. Drama
koja se odvija na sceni je razorna, gruba,
seksualna, dramatiåna i bolna. Publika ili
voli ili mrzi predstavu, a Marta Grejam bi
to drugaåije rekla — predstava je dobra
ili loãa!
Balet ima dva åina. Kralj Edvard, oæenjen,
otac jednog deteta, pokazuje strasnu
ljubav prema svom prijatelju (Piers Gavestone). Ta homoseksualna veza uæasava kraljicu i engleske barone. Po izbijanju graœanskog rata, Gavestone biva
pogubljen, a Edvard umire u straãnim
mukama. Sve to je u baletu prikazano
vrlo realno, s puno grubosti i drame.
Igra je zanemarena, pa se kvalitet an-
Dve Bintlijeve koreografije, po strukturi
veoma sliåne, pokazala su njegov talenat
i originalnost, bez obzira na ponavljanja
koreografskih reãenja. Ansambl je ovoga
puta pokazao tehniåku spremnost, uigranost i sigurnost u izvoœenju. Kostim i
scenska reãenja su bili odliåni, naroåito u
Krcku. Gostovanje bi bilo uspeãnije uz bolje odabran repertoar.
Xenia Rakic
Bill Cooper
David Bintley voli da kreira balete. PreEdvard II
pun je ideja koje prevazilaze njegove
objektivne moguñnosti. Do sada je realizovao osam baletskih dela, a deveto je,
kako sam kaæe, veñ u sali.
Drugi deo programa prikazao je kompaniju u sasvim novom svetlu. Izvedeni su
Jazz Triple (D. Elington i Richard Rodgers), Slaughter on 10th Avenue (Balanãin)
i dve koreografije The Shakespeare Suite
i The Nutcracker Sweeties (D. Bintley). Publika je ritmiåki udarala rukama sluãajuñi
muziku Djuka Elingtona u izvoœenju orkestra Royal Ballet Simfonia (dirigent
Paul Murphy).
The Shakespeare suite
Orchestra
❀-❄
2000.
110
Julio Bocca
&
Ballet
Argentino
oktobar 2000. godine
City Center
Hulio Boka (Julio Bocca) roœen je u Buenos Ajresu 1967. godine gde zapoåinje i svoju igraåku karijeru. Postao je jedan od veoma znaåajnih igraåa danaãnjice. Voœen velikom ljubavlju ne samo prema igri, veñ i zemlji
u kojoj je roœen, osnovao je 1990. godine trupu pod imenom Ballet Argentino, koju åine mladi argentinski
baletski umetnici. S njom je realizovao kratko, ali uspeãno gostovanje u Njujorku, na sceni City Center. Raznovrsni program imao je za cilj da prikaæe igraåe trupe u raznim stilovima.
Prvo je odigran Don Quixote Grand Pas de Deux u kome se predstavio Boka s odliånom partnerkom Lusijanom Paris (Luciana Paris), oboje pokazavãi zavidnu igraåku tehniku.
Sledeñe delo bilo je Adagietto (kor. Oscar Araiz, muz. Gustav Maler, IV simfonija). Izveli su ga Cecilia i
Christian Alessiandria. Igraåi su se kretali scenom kao jedno telo, u neoklasiånoj koreografiji, koja je kostimima doåaravala podzemnu, podvodnu igru.
Kreacija Suite Generis (kor. Alberto Mendez, muz. F. Hendl), koju su uz gimnastiåku egzibiciju izvela tri igraåa, nije mnogo imala veze sa igrom.
Veliki projekat Simfonia Entrelazada (kor. Mauro Bigonzeti, muz. V. A. Mocart), dosta podseña na koreografije Tvajle Tarp.
Drugi deo programa je umetniåki snaæniji. Tek tu se video pravi kvalitet Bokine kompanije. Piazzolla Tango
Vivo (kor. Ana Maria Stekelman, muz. Astor Piazzolla, uz “æivo” izvoœenje muziåara Fundacion Astor Piazzolla Quintet) doæivela je najveñi uspeh kod publike. Dovoljno je bilo sluãati muziku, gledati igraåe åija se energija stapala s njom, i uæivati u zreloj igri Hulia Boke, koji je, oåigledno, u punoj igraåkoj snazi. Ni u solo taåki,
ni u duetu (sa joã jednim igraåem) na samom kraju dela, nije ãtedeo ni sebe ni ostale ålanove trupe. Iza
uspeãnog gostovanja stoje veliki trud, ljubav i svakodnevno veæbanje, ali je moæda neãto trebalo i izostaviti.
Xenia Rakic
111
Orchestra
❀-❄
2000.
Eve in the garden of vulnerability
O tehnici i suzama
Valerie Green,
gost Erg-status seminara
- status, godiãnji seminar savremenog plesa, koji se bazira na dvonedeljnim gostovanjima
poznatih igraåkih pedagoga iz sveta, omoguñio nam je da, krajem avgusta 2000. godine, pratimo u Beogradu radionicu Valeri Grin, igraåice i koreografa iz Amerike, åetvrtog po redu pedagoga koji
uåestvuje na seminaru.
ERG
Valeri Grin je igraåku karijeru zapoåela u Klivlendu (Ohajo), uåeñi step i dæez balet. Medison je prvo mesto gde je poåela da se ozbiljno bavi raznim tehnikama modernog baleta, ali isto tako i kompjuterima i
videom. Meœutim, to ãto ñe u potpunosti obeleæiti njen igraåki razvoj je boravak u ãkoli Erika Hokinsa
u Njujorku.
Valeri Grin saraœuje s Nancy Meehan, Dura Mater, Dance/Theater Collective, Phyllis Rose Dance kompanijom, Erick Hawkins Dance kompanijom i mnogim drugim. Ono ãto je interesantno, a vezano za tu mladu umetnicu je (osim zavidne igraåke biografije) i njeno srpsko poreklo. Trenutno radi u Njujorku igraåki projekat vezan za dogaœaje koji su obeleæili zadnjih deset godina æivota na naãim prostorima.
Na radionici u Beogradu, Valeri je pokuãala da naãim igraåima pribliæi osnove Hokins tehnike. O toj tehnici kaæe:
“S Hokins tehnikom sam se prvi put susrela u Njujorku i odmah sam shvatila da je to ono åime æelim da
se bavim, da je interesantno i drugaåije od onoga ãto sam do tada radila, da je tehnika neæna i lepa, i
da zahteva da joj se igraå u potpunosti posveti.
Ona je fluidna, svi pokreti kreñu iz predela karlice, veliki je akcenat na radu ruku, pokreti su sliveni i
nema velike tenzije u miãiñima. Naravno potrebna je velika energija, ali miãiñi nisu napregnuti. Erik
Hokins je igrao s Martom Grejam, bio je i njen suprug, a kada su se razdvojili, on je oformio svoju kompaniju, radeñi s igraåima na sopstvenoj tehnici. Æeleo je prirodniji, prefinjeniji pokret. Verovao je da je
samo ta tehnika igraåima dovoljna. Ja ne mislim naravno da je to istina, mislim da igraåi treba da rade
dosta razliåitih stilova i tehnika, ali u njegovoj je sadræana zaista jedna univerzalna lepota i mnoãtvo
razliåitih igraåkih sredstava koji olakãavaju igru, i koji se prepliñu s elementima drugih tehnika. Hokins
sistem se sastoji od puno kontrakcija, i osim rada ruku dosta se insistira na kruænom radu korpusa. To je
fluidna tehnika koja se zasniva na prirodnom i prefinjenom pokretu.
Orchestra
❀-❄
2000.
112
Michael Cohen
lternativna scena
Atmosfera u Hokinsovoj ãkoli je bila drugaåija, mirna i opuãtena za
razliku od ludila koje vlada svuda oko vas u Njujorku.
Radili smo åetiri godine na raznim stvarima — repertoaru, kompoziciji, koreografiji ... Za mene je najdragoceniji bio rad na koreografiji, nakon ãto se pokreti veñ postave — kako da ona bude åistija, da dobije na intenzitetu i dinamici. Kad to jednom savladate, to
ostaje u telu i viãe se o tome ne razmiãlja. Takoœe smo posebno radili na oblikovanju svakog pokreta, na njegovoj emociji i karakteru. To je bio jedan potpuno drugaåiji pristup. Znaåi, ne kako da
kreirate novi pokret, nego ãta da radite da bi ga unapredili kad ste
ga veñ kreirali. U mom radu se oseña veliki uticaj te metode. Ne kaæem da moj rad liåi na Hokinsove radove uopãte, ali njegov uticaj
na mene je veliki.”
Osim rada na Hokins i drugim tehnikama, vi ste razvili i jedan svoj
originalni stil — Dens Entropi (Dance Entropy). O åemu se tu radi?
To je ono ãto ja pokuãavam da radim sa mojim igraåima. Entropija
je nauka, stvari se kreñu u haosu, ali ih on odræava u pokretu. Tako
i u igri — deãavaju se mnoge stvari, mnogo toga se u nama kreñe,
ali mi smo jedno biñe, kao da se entropija deãava unutar nas — u
svakom naãem molekulu. Tako i ja koristim svoje kompletno æivotno iskustvo i pokuãavam da sve to uklopim u celinu. Ponekad koristim gest kao inspiraciju za pokret,
ponekad pronalazim emociju za igru u slikarstvu ... Volim izazove i pokuãavam da nikada ne radim stvari na
isti naåin.
Kada me je zainteresovao zapadno-afriåki ples, otiãla sam u Ganu. Igrala sam s njihovim obiånim svetom i
uåila od njih. Volim ritam bubnjeva, on mi daje oseñaj slobode. To je za mene bila velika inspiracija.
Recite nam neãto o ameriåkom modernom plesu danas.
Moj je utisak da se klasiåne tehnike poput Hokins, Grejam ili Kaningam u Americi viãe ne uåe mnogo. Mislim
da je to zato ãto je igraåima postalo dosadno da rade istu stvar svakoga dana. To je moæda i deo ameriåke
kulture. Ja mislim da radeñi svaki åas neãto drugo, ne znaåi obavezno i nauåiti viãe. Shvatila sam da volim Hokins tehniku tek nakon ãest meseci svakodnevnog rada, i sada mislim da mogu joã neãto novo tu da nauåim.
To je kao i u klasiånom baletu, igraåi ga veæbaju godinama i uvek neãto novo saznaju. Mislila sam da je Hokins tehnika suptilna i laka, i da je besmisleno veæbati je svaki dan, ali sam tek vremenom shvatala koliko
stvari radim nepravilno. Meœutim, u Americi, u studijima, svaki åas gostuju razliåiti pedagozi s razliåitim
tehnikama, nekada samo po tri dana, i ljudima je jednostavno interesantnije da rade tako.
Da li ste zadovoljni svojim boravkom u Beogradu i radom s naãim igraåima?
Ja se stvarno divno oseñam ovde. A ãto se tiåe igraåa, señam se kada sam dolazila pre dve godine i gledala
neke predstave, da sam konstatovala da vaãim igraåima nedostaje svakodnevni trening. Drugo je raditi klasiåan åas svaki dan, to je u redu, ali ako æelite da budete igraå modernog stila, morate raditi moderan klas
takoœe svakodnevno. Mislim da igraåi rade stvari u pola snage od onoga ãto bi mogli. Zato mi je drago ãto
sam u Beogradu mogla da radim Hokins tehniku kontinuirano, makar i samo dve nedelje. Mislim da se veñ
moæe osetiti razlika. Igraåi su prihvatili stil, pokreti su bili åistiji i fokus je bio jasan, bræe su pamtili...
A ãto se tiåe koreografije, mislila sam da je
sebiåno da doœem i jednostavno im pokaæem neku moju kreaciju. Za mene je bilo
interesantnije da im dam priliku da sami
kreiraju ples, da im pokaæem sredstva koja
ñe im to olakãati. Radili smo na obliku,
dinamici, gestovima...
Anna Bausch
Æelela sam da govorimo o ovoj situaciji
ovde, o dogaœajima iz proãlosti, o bombardovanju. Od toga smo pravili ples, ali
ja nisam radila koreografiju, oni su kreirali
pokrete, a ja sam ih usmeravala i na neki
naåin reæirala tu prezentaciju. Htela sam
da igraåi izbace iz sebe negativnu energiju i emocije koje vezuju za taj period, jer
mislim da nije zdravo ako one ostanu u
njima. Deãavalo se i da neko zaplaåe, a åovek ne moæe da zaplaåe tek tako, tu mora
da postoji skriveni i potisnuti bol. Mislim
da im je to dosta koristilo.
Jelena Kajgo
Two inside
113
Orchestra
❀-❄
2000.
lternativna scena
TransArt 2000
Fotografije: Srœan Veljoviñ
Laboratorij / Festival za transdiscipliniranu suvremenu umjetnost
Labin (Istra)
Pilottanzt: ”E-N-D”
periodu od 26. avgusta do 23. septembra 2000. godine, u istarskom gradu Labinu odræana je meœunarodna izloæba - festival savremene umetnosti TransArt na kojoj je uåestvovalo preko sto umetnika iz dvadeset zemalja.
U
Veñina radova bila je izloæena u prostoru nekadaãnjeg rudarskog kompleksa (danas Kulturnog centra Lamparna) u kojem je izveden najveñi broj performansa, instalacija, hepeninga i pozoriãnih predstava.
Od umetnika, koji u svojim radovima koriste pokret i savremenu igru, nastupali su Kazuko Kurosaki (Japan)
sa svojim igraåkim performansom AIKO 9 i ãvajcarski koreograf Jan Maruãiñ (Yann Marussich) koji je odræao
internacionalnu igraåku radionicu Lamparna 2000 i izveo performans L’autoportrait u kojem su uåestvovali i
polaznici radionice.
Izuzetan energetski naboj i superiornu tehniåku pripremljenost pokazala je grupa austrijskih umetnika okupljenih oko projekta Pilottanzt koji su u Labinu prikazali svetsku pretpremijeru svog tech-dance performanca E-N-D (premijera se odigrala na svetskoj izloæbi EXPO 2000 u nemaåkom gradu Hanoveru).
Pilottanzt: ”E-N-D”
Orchestra
❀-❄
2000.
114
Eau d’homme, Nenad Andriñ
Mladi beogradski umetnik Nenad Andriñ je u otvorenom bazenu pored same obale Jadranskog mora predstavio site-specific verziju svog performansa Eau d’homme. Iako su uslovi za performans bili potpuno neadekvantni u odnosu na prvobitnu ideju (koncepcija je podrazumevala akvarijum odreœenih dimenzija), Andriñ
je veliåanstveno izveo asocijativni ples meduze u omeœenom prostoru.
Festival je dobio na znaåaju gostovanjem gospodina Heralda Zemana (Harald Szeemann), direktora Bijenala
u Veneciji (1999—2001). Njegova paænja je upravo i bila fokusirana na radove umetnika koji dolaze s Balkana.
Izvedeni projekti, viãednevno druæenje umetnika, zajedniåki rad i saradnja u tom pitoresknom istarskom gradiñu predstavljaju samo jedan od aspekata koji su domañini uspeãno osmislili. U iãåekivanju kataloga koji ñe
predstaviti radove u pravom svetlu, ostaje adresa www.transartnet.de gde se moæete detaljnije informisati.
Nataãa Tomiñ
115
Orchestra
❀-❄
2000.
lternativna scena
Montaæstroj
(Borut Ãeparoviñ)
rajem decembra 1999. godine, u Bitef teatru u Beogradu, gostovali su ålanovi hrvatsko-holandske
trupe Montaæstroj, koju je beogradska publika imala prilike da vidi na proãlogodiãnjem Bitefu.
Tada su nastupali u predstavi Fragile — koja je dobila nagradu publike kao najbolja predstava Bitef
festivala.
k
Ponovni susret s Montaæstrojem, sada u vidu radionica, bio je podjednako interesantan. Njihov otvoreni
pristup umetnosti pokreta, ãiroko sagledavanje znaåenja i izazova savremene pozoriãne umetnosti, duh
konceptualizma i novih medija, kao i sam naåin rada, izvan konvencionalnog i ustaljenog, oplemenio je
zimski pozoriãni æivot Beograda.
Metod rada Montaæstroja, kada je redovan trening u pitanju, vrlo je eklektiåan. Sastoji se od kondicionih
veæbi, kombinacija tehnika savremenog plesa i fiziåkog teatra i nekih njihovih autentiånih tehnika, dok
scensko izvoœenje ukljuåuje sve, i igru i glumu, kao ãto ih u nekim momentima i iskljuåuje i pretaåe u
formu performans arta.
Radionice za koje je napravljen odabir od ãest igraåa i glumaca, odvijale su se svakodnevno, u trajanju
od tri nedelje, i bile su otvorene za publiku.
U razgovoru s frontmenom trupe Montaæstroj, Borutom Ãeparoviñem, pokuãali smo da ãto bliæe sagledamo njihov princip rada.
Otvorena struktura
Trenutno radimo na jednoj, uslovno reåeno, novoj metodi rada, nezavisno od rada na predstavi, nezavisno od bilo koje teme. To bi bila metoda intermedijacije, mi je bar tako neformalno zovemo, pristup u
kome pokuãavamo radit i horizontalno i vertikalno. Znaåi da imamo i neki unapred odreœeni koncept
rada, a s druge strane, pokuãavamo koristiti iskustvo ljudi koji su ukljuåeni u proces rada — ne mislim
samo plesaåa i glumaca, veñ bilo koga ko saraœuje s nama na projektu, a moæe kreativno uåestvovati.
Te stvari se mogu ponekad sudarat, a ponekad sjajno spojiti. To je neãto ãto teæi jednoj vrsti interdisciplinarnosti opñenito. S jedne strane, prolazimo kroz jednu teatarsku hijerarhiju, a s druge se pokuãavamo
otvoriti prema performans artu, novim medijima, nastojimo napraviti jedan otvoreni pristup, otvorenu
strukturu.
Koncept beogradske radionice
Postoje neki principi rada i mi ih otkrivamo, ali ono ãto je interesantno i specifiåno i ãto radimo prvi put
u æivotu je da mi nemamo stvarno nikakav unapred odreœeni koncept i onda, pre svega, iz “materijala”
koji ljudi imaju u sebi, pokuãavamo radit neki moguñi teatar. Ali, to je samo jedan od moguñih teatara.
Moglo bi ih biti joã stotine. Sve se svodi na dve bitne stvari — da åovek u tome ãto radi pokuãava bit slobodan, ali da ne zaboravi da nosi i odgovornost koja zajedno s tim ide. Sve ãto je scensko, mora biti, na
neki naåin, komunikativno. Naravno, kada se radi jedan ovako kratkoroåni projekat, stvari se uopãte ne
mogu dovesti do kraja. To je samo neka kutija koja se otvori i gleda se ãta sve u njoj moæe biti.
Beogradsko iskustvo
Bilo je stvarno uæivanje radit. Jako bih volio ostvariti u Beogradu i neki novi projekat. U kom obliku ne
znam, i ne znam da li je to moguñe, ali to bih volio i to bi bilo jako pozitivno iskustvo. Koliko åujem i vidim i za ljude na radionici to je bilo jedno jako pozitivno iskustvo. Nadam se da smo ih neãto nauåili, a
i ja sam od njih mogao mnogo toga nauåiti. Baã to da se moæe biti slobodan. Ponekad, kad radite s vrhunskim zapadnoevropskim profesionalcima, nailazite na mnogo znanja, ali i mnogo sterilnosti. Meni je
zanimljivo kako ljudi govore o sebi samima. Da li govore o problemima, to nije bitno. Tu moæe nastati
jedan zanimljiv teatar.
Jedno moje zanimljivo iskustvo vezano za Beograd je da u Beogradu sada moæeã æiveti samo u onom
danu u kome jesi, i s obzirom na to, ne moæeã gledati mnogo u daljinu i ne moæeã mnogo planirati. Moraã biti u tom sada, i u tom “sada”, moraã jako puno toga improvizirati. Zanimljivo je da smo baã to mi
traæili od ljudi — da budu sada, tu, da ne igraju nekog drugog, da budu ãto bliæe sebi samima i da jako
puno improvizuju. Dakle, radili smo na onom ãto ja zovem umjeñe ili umjetnost improvizacije.
Holandija via Beograd
Zanimljivo je kako je æivot na zapadu vrhunski organizovan — kao po meri åoveka. Sve to funkcioniãe
i, naravno, da se tamo prvo desilo da se konvencionalni teatar razbio u neku vrstu improvizacije, ali pitanje je s åim se ta improvizacija “puni”. Æivoti su takvi da se to nema åime puniti, pa se onda improvizuje na telefonskim imenicima i sliåno, u ãta ja duboko ne verujem. Na ovim prostorima ljudi imaju bogato æivotno iskustvo, ali zbog nekih strogih konvencija, zbog ideologiziranog druãtva, nikom ne pada na
pamet da bi se moglo raditi “to ãto se æivi”. Mi nismo traæili od ljudi da priåaju o svom æivotu, veñ da
koriste svoju intuiciju i da se pokuãaju snañi u nekom materijalu. A to znaåi biti stalno u procesu, ne
pokuãavati fiksirat stvari, iñi napred, improvizirati, verovati u sebe…
Jelena Kajgo
Orchestra
❀-❄
2000.
116
Baletska ãkola
Teãko, lepo i skupo
Razgovor s Irenom Misirliñ,
novim studentom Akademije za modernu igru u Roterdamu
Irena Misirliñ je zavrãila ãkolu za klasiåni balet u Zagrebu, juna
2000. godine, u klasi primabalerine Irene Pasariñ, i danas je student Akademije za modernu igru u Roterdamu. U æelji da naãe åitaoce i uåenike baletskih ãkola bliæe upoznamo sa uslovima prijemnog ispita u toj prestiænoj Akademiji u Holandiji, razgovarali
smo letos s njom u Kninu.
Kako si doãla na ideju da konkuriãeã za Akademiju igre u Roterdamu?
Predavaåu modernog plesa u naãoj ãkoli u Zagrebu, Ivani Joziñ,
svidjelo se kako vjeæbam, pa poãto je i sama zavrãila Akademiju u
Roterdamu, savjetovala me je da pokuãam da se dalje ãkolujem u
Holandiji. Preko interneta sam saznala adrese i datume audicije,
poslala sam molbu i fotografije, odgovorila na odgovarajuñi upitnik
i izjavila æelju da se ãkolujem u odeljenju za plesaåe (postoje i odeljenja za pedagoge i koreografe). Zatim sam dobila od Akademije
knjiæicu s detaljnim informacijama u vezi prijemnog ispita.
Da li je bilo potrebno platiti kotizaciju za audiciju?
Sem putnih i smeãtajnih troãkova kandidat uplañuje i 35 guldena
pre poåetka prijemnog ispita, a to je neãto manje od 10 dem.
Kako je tekao prijemni ispit?
Najpre su mi na Akademiji odredili garderobu i dali taåan raspored ispita. Prvog dana, pre poåetka audicije, svako je dobio svoj broj
i kartonåiñ s fotografijom za identifikaciju. Usledio je åas klasiånog
baleta, od sat vremena, na kome je trebalo pokazati osnove klasiåne baletske tehnike. Nije bilo teæih elemenata. Vjeæbe kod ãtapa bile
su uobiåajene, a na sredini su kombinacije imale i elemente karakternih igara. Zahtevalo se vladanje prostorom, forsirani su skokovi, a trebalo je, razume se, pokazati i muzikalnost. Ceo åas je
tekao veoma harmoniåno i veoma blagonaklono od strane pedagoga. Posle pauze od pet minuta imali smo åas moderne igre. Na poåetku su bile lagane vjeæbe, a zatim skokovi, pa snalaæenje u prostoru, te usklaœivanje plesa s muzikom. Nakon toga sledio je ispit
improvizacije. Korepetitor je svirao razliåitu muziku po stilu i raspoloæenju, a naã zadatak je bio da samostalno improvizujemo ples
u trajanju od dva do dva i pol’ minuta.
Prvog dana su polagale dve grupe po dvadeset kandidata. Zatim
su objavljeni rezultati. Oni koji nisu proãli prvi krug pozvani su na
razgovor, pri åemu su im pedagozi govorili ãta u njihovom plesu
nije bilo dobro, a ãta jeste. Nekima su savjetovali da greãke poprave
i pokuãaju ponovo sljedeñe godine, drugima — da se viãe ne bave
umjetniåkom igrom. Oni koji su proãli prvi krug, a ja sam bila
meœu njima, dobili su raspored za drugi dan prijemnog ispita.
Sutradan je bilo mnogo teæe. Åas klasike je tekao po uobiåajenom
redosledu, ali neãto duæe. Oåekivala se, takoœe, dobra klasiåna
tehnika. To se odnosilo i na åas moderne igre, koji je bio daleko
sloæeniji od prethodnog dana. Na kraju ispita svi smo morali
prikazati unaprijed pripremljeni solo, koji je mogao trajati maksimalno minutu i pol.
Ãta si ti pokazala?
Jednu malu solo skicu na muziku iz poznatog crtanog filma Knjiga
o dæungli, koreografski postavljenu tako ãto sam igrala kao da su
me napali mravi ... Kada smo svi pokazali svoje male plesne postavke, komisija je vjeñala pola sata i zatim saopãtila konaåne rezultate. Od nas trideset, ispit je poloæilo ãest devojaka i åetiri djeåaka.
Ja sam jedina bila primljena odmah na drugu godinu studija.
Kakav je tvoj opãti utisak o prijemnom ispitu?
Za prijem na tu åuvenu plesnu Akademiju traæi se, pored znanja
tehnike klasiåne i moderne igre i ekspresivnost plesa. Na ispitu se
to gleda i vrednuje. Posebno se ceni kako kandidat usvaja primjedbe i ispravlja ih. Na osnovu toga komisija zakljuåuje kako se dalje
moæe formirati buduñi plesaå. Posle ispita su razgovarali sa mnom
i rekli da sam “dobar materijal za rad”. Obeñali su mi u svemu
pomoñ, izuzev u finansiranju studija. Moram da naglasim da je
komisija bila veoma zadovoljna mojom klasiånom i modernom
plesnom tehnikom, koju sam stekla u ãkoli u Zagrebu.
Koliko koãta svaka godina studija?
Studije traju åetiri godine i svake godine treba platiti ãkolarinu od
2.834 guldena ili oko 2000 dem. No, da bi se upisali, traæi se garancija od najmanje 14.000 dem za godinu dana. Tu su ukljuåeni pomenuta ãkolarina, smjeãtaj, ishrana (oko 400 dem mjeseåno), odjeña, patike, knjige.
A internat?
To je veoma teãko dobiti. Prve godine treba podnjeti molbu i potom
åekati da se doœe na red.
Kada se svi ti finansijski uslovi ispune i ãkolovanje zavrãi, kakva se
diploma dobija?
Posle åetvorogodiãnjih studija vlasnik ste diplome. Po mome izboru,
to bi trebalo da bude diploma plesaåa moderne igre. S njom se moæe igrati u trupama u Holandiji i u svetu i biti pedagog modernog
baleta. Akademija se obavezuje da diplomiranim studentima naœe posao, prvenstveno u svojoj zemlji.
Da li tokom ãkolovanja postoje moguñnosti rada u nekoj tamoãnjoj
plesnoj trupi?
U treñoj godini studija predviœeno je staæiranje u nekoj plesnoj kompaniji, radi sticanja neophodne scenske prakse. Tada se moæe neãto i zaraditi, jer te trupe dobro rade i dosta putuju.
Koji se predmeti izuåavaju na Akademiji za moderan ples u Roterdamu?
Ima ih dosta: koreografija, plesne tehnike, improvizacija, repertoar, individualni ples, teorijski predmeti i muzika. Studij na Akademiji modernog plesa u Roterdamu je zaista sveobuhvatan i veoma je dragocen za sve one mlade plesaåe koji imaju afiniteta prema savremenoj umjetniåkoj igri. Stoga se radujem moguñnosti da
i ja tamo uåim.
Milica Zajcev
117
Orchestra
❀-❄
2000.
[vajcarska Lozana
Beæarov Krcko
Lozani sam videla i poslednje Beæarovo ostvarenje, Krcko Oraãåiñ. Beæar je jedan sasvim poseban stvaralac u svetu igre 20. i 21. veka. Naæalost, mora se
priznati da taj balet na muziku Åajkovskog nije veliki uspeh, i ne samo to —
to je gomilanje scena åiji redosled ni najpaæljiviji gledalac ne moæe da prati. To viãe
liåi na neki potpuri u kome nema nimalo mesta za igru. Genije od reditelja, Beæar,
prikazuje svoje detinjstvo u Marseju, i svoju baku, koja se vidi na velikom crnobelom televizijskom ekranu dok priåa o svom unuku. Grupa ulazi na scenu, poput
ulaska bajaderi iz treñeg åina istoimenog baleta, ãto je originalna ideja, ali veñ koriãñena u Konkursu, i to na mnogo finiji naåin. Veliki deo scene zauzima ogromna
bista nage æene, saåinjena od specijalnog maltera. Ãta ñe u toj zbrci Ivet Horner, åuvena pariska harmonikaãica, i to odevena u belu ãuãkavu svilu, koja silazi s nekih
sanki na kraju prvog åina, za vreme valcera pahuljica? Pa drag-queens! U drugom
delu postoji samo jedan momenat åiste igre —Pas-de-deux vile Draæe i Princa koji su
obuåeni u crno i igraju originalnu verziju Petipa (tako nam objavljuje razglas). Da li
namerno ili ne, ali koreografija je prenaglaãeno odigrana, ãto se graniåi s parodijom.
U
Balet treba zaboraviti ... i iãåekivati sledeñe Beæarovo ostvarenje koje ñe se izvoditi
u julu, u Rojal Teatru Versajskog dvorca, a to je Dete—kralj, na muziku Huga L Bara
i Mocarta. Zaãto taj naslov? Beæar ga je izabrao jer su sva tri kralja koja su ostavila
svoj trag u Versaju, bili kraljevi joã u detinjstvu. Luj XIII je dolazio u lov, Luj XIV je
sagradio divni dvorac, a Luj XV napravio biser od pozoriãta, koje broji samo 600
mesta, ali åija su scena i maãinerija znaåajne kao i one u Pariskoj operi.
Helen Ciolkoviå
c. Masson/Enguerand
Casse-Noisette, kor. Maurice Béjart
Orchestra
❀-❄
2000.
118
119 Orchestra
❀-❄
2000.
[vajcarska Lozana
Laureati visokog nivoa
nternacionalni konkurs za mlade igraåe Prix de Lausanne
odræao se od 23. do 30. januara 2000. godine. Postignut je
rekord u broju uåesnika. Takmiåilo se stoãezdeset kandidata iz trideset zemalja. Tako veliki broj potvrœuje ispravnost
koncepta novog takmiåenja. Samo petnaest mladih igraåa od
stotrideset devojaka i trideset momaka uãli su u finale. Æirijem
je predsedavao Æan Kristof Majo, direktor i koreograf Baleta
Monte Karla, nekadaãnji laureat Prix de Lausanne.
l
Pored dve klasiåne i jedne slobodne, finalisti su pokazali i
savremenu varijaciju. Njima su se otvorila vrata najboljih ãkola
i kompanija, zahvaljujuñi stipendijama i staæevima kojima su
nagraœeni.
Tradicionalni Gala prethodio je objavljivanju nagraœenih. Na
njemu su uåestvovali bivãi pobednici Lozanskog takmiåenja,
meœu kojima i Itn Stifl (Ethan Stiefel), prvak ABT, kojeg kritiåari smatraju jednim od najboljih igraåa danas u svetu.
Takmiåari su imali aktivnu podrãku pedagoga, program seminara i moguñnost da rade s profesorima i internacionalnim
baletskim zvezdama, koji su bili na raspolaganju i onima koji
se nisu kvalifikovali.
Fotografije: Philippe Pache
Zadovoljstvo kandidata i publike obavezuje organizatore te poznate manifestacije i potvrœuje da novi koncept takmiåenja treba
nastaviti.
M. J.
Orchestra
Priscilla Yumi Yokoi
❀-❄
2000.
120
Sergej Kheilik
Prix de Lausanne 2000.
S TIPENDIJA :
Shimizu Kenta, Japan
Verbruggen Jeroen, Belgija
Kajiya Yuriko, Japan
Zhong-Jing Fang, Kina
Kida Mariko, Japan
S TAÆ :
Onuki Masayoshi, Japan
N AGRADA ZA MLADE NADE :
Wei Yao, Kina
Kheilik Sergej, Rusija
Odsadcenko Anna, Nemaåka
N AGRADA
ZA SAVREMENU INTERPRETACIJU :
Shimizu Kenta, Japan
N AGRADA
ZA NAJBOLJEGÃVAJCARSKOG TAKMIÅARA :
Schoch Claudine, Ãvajcarska
N AGRADA
KAO PODSTREK ZA DALJI RAD :
Masayoshi Onuki
Chung Frances, Kanada
Yokoi Priscilla Yumi, Brazil
Mühlbauer Sandra, Austrija
N AGRADA TV GLEDALACA :
Verbruggen Jeroen, Belgija
Jeroen Vergruggen
Yriko Kajiya
121
Orchestra
❀-❄
2000.
Señanja
Jelena Ãantiñ
Mirta iz meseåevog zraka
Doåekala me je veoma
raspoloæena za ugovoreni razgovor za moju drugu knjigu
Igra ãto æivot znaåi, u kojoj
sam nastavila da pisanom
reåju slikam portrete istaknutih beogradskih baletskih
umetnika. Ta knjiga joã nije
ãtampana, pa æelim da naãe
åitaoce upoznam s nekim
zanimljivim delovima umetniåke ispovesti moje drage
koleginice (tako me je ona
sama uvek oslovljavala) Jelene Ãantiñ, vredne, poærtvovane, plemenite i veoma hrabre liånosti,
koja zbog svega ãto je poklonila naãoj profesiji, a i onima koji su stradali
od nepravednog rata, zasluæuje ne samo naã nezaborav, no i veliko poãtovanje.
Svoju umetniåku ispovest Jelena je kazivala mirno, probranim reåima, iza kojih je ipak buktala njena dinamiåna liånost.
“ ... U Narodno pozoriãte u Beogradu primljena sam bez audicije, jer
sam bila odliåan œak u Baletskoj ãkoli. Bilo je to 1962. godine. Veñ
prve sezone, igrala sam dve solistiåke uloge, Vilu proleña u Pepeljugi
Prokofijeva u postavci Nine Anisimove i Vilisu u Æizeli. Od tada sam
u tom romantiånom baletu igrala sve uloge, tako da sam za njega
vezana ceo æivot.
Prva sezona rada u pozoriãtu postavila je pred mene niz pitanja. Da li
je to ono ãto zaista æelim? Kakvom kvalitetu u baletskoj umetnosti
teæim? Igra je s jedne strane veoma stroga, a s druge veoma otvorena. Stoga stalno morate razmiãljati da li fiziåki, emotivno i istinski
umetniåki moæete to da radite. Neprestano se preispitujete. Ipak,
odluåila sam se i moja karijera je trajala veoma dugo, åitave tri
decenije.
Proãla sam kroz sve æanrove umetniåke igre, romantiku, klasiku, a
veoma sam volela da se pojavljujem i u polukarakternim ulogama.
To mi je davalo moguñnost da se poigravam...”
Njena ljubav-romantizam
“ ... Ulogu Mirte sam poåela da igram veoma mlada i taj lik me je
pratio do kraja karijere. Mirtu sam igrala sa svim stranim gostima
koji su dolazili u naãe pozoriãte. To je veoma teãka i zahtevna uloga,
ali ja sam je iskreno volela ... Vilinski svet kojim Mirta vlada je svest
o samoj sebi, ali na nadrealan naåin. U taj svet utone gotovo svako,
a ponekad ga kroz umetnost otkriva. Razmiãljala sam o tome ko je
ustvari Mirta, kakva je to snaga koja vlada tim svetom naãe
podsvesti. Åitala sam stare slovenske legende, koje su inspirisale
Hajnea i uoåila u njima vezu izmeœu vode i meseca. O prvom
izlasku Mirte na scenu, na primer, pokuãala sam da istkam priåu o
njenom izlasku iz meseåevog zraka. Njen hod po dijagonali mora da
bude fascinantan, telo mora da lebdi, glava i oåi da budu tako
usmerene kao da ih neki nevidljivi konac, taj meseåev zrak, vuåe ...
Ja sam pokuãavala tako da igram, a da li sam uspela u tome, neka
drugi kaæu. Znam ãta sam æelela. Mirtino nenametljivo vladanje tim
nestvarnim svetom ogleda se u svakom pokretu ruke, torza, glave.
I kao ãto bi rekla Suzan Linke, prema drugima mora se ostvariti
virtuelan odnos, kao u ogledalu, da svi vide snagu koja proizilazi iz
njenih pokreta, a ona ne sme da bude bukvalna. Na toj energetskoj,
dinamiånoj komponenti uloge mnogo sam radila ... Veoma sam
volela i scenu odlaska Mirte, vladarke æivota i smrti, koju je istinska
ljubav pobedila. Ali samo te noñi. To njeno osluãkivanje jutarnjih
Orchestra
❀-❄
2000.
122
zvona, lagano nestajanje, volela sam, jer se time iskazivala Mirtina
nemoñ. Ona je za mene bila teæa uloga od Æizele, koju sam docnije
igrala, jer ona nema ni u åemu oslonac sem u samoj sebi. U svojoj
karijeri sam igrala uloge koje su uvek neãto nadvladavale. Ne znam
da li je to bio sticaj okolnosti, ili sam ja tako æelela, ali tako je bilo.
Sada znam da je to bilo dosta teãko — igrati æene koje moraju da
nadvladaju odreœenu situaciju...”
Pisanje, pedagogija, koreografija
“ ... Prestala sam da igram posle trideset godina rada na sceni
Narodnog pozoriãta u Beogradu. To za mene nije bilo uopãte dramatiåno, jer sam u meœuvremenu poåela da piãem, traæeñi odreœeni
smisao umetniåke igre. Teæila sam da otkrijem onu dimenziju koja
se konkretno ne vidi kada se igra, odnosno, kakva su teorijska objaãnjenja umetniåke igre.Åitala sam mnogo, pratila ãta se deãava u
svetu i smatrala da je igra jedan veliki deo ljudskog biña. Baã u njoj
se sve druge umetnosti sublimiraju, jer je u njoj åovek i subjekat i
objekat. Emocionalnim pokretom izkazuje sve to ãto je u njemu i
oko njega. Moja htenja da sagledam tu drugu stranu igre odvela su
me pisanju o njoj...”
“ ... Jedno vreme sam se bavila pedagoãkim radom u Srednjoj baletskoj ãkoli ‘Lujo Daviåo’, ãto mi je ostalo u lepoj uspomeni. Pripremala sam sa uåenicima II åin Æizele za proslavu 30. godiãnjice naãe
ãkole, i to mi je priåinjavalo veliko zadovoljstvo. Radila sam i na
reformi naãeg baletskog ãkolstva. Prvi put smo uveli u naãe baletsko
ãkolovanje moderan smer obrazovanja ... Poãtujem kada se kod
mojih kolega javi neãto lepo, ali mi je jasno da nam treba viãe znanja, racionalnosti, pozitivne energije da bismo naãli prave i ozbiljne
puteve daljeg razvoja naãe umetniåke igre...”
“ ... Moj prvi celoveåernji balet bio je Izadora. Ideju za njega sam dobila prilikom jednog boravka u Parizu, kada sam posetila mali i skroman grob Izadore Dankan. Oseñala sam snagu i potrebu da o njoj
napravim balet, jer, sve u æivotu radim samo kada to hoñu i ne robujem tome da moram neãto da radim ãto mi se istinski ne dopada.
Izadoru je muziåki izvanredno uobliåila Ivana Stefanoviñ, a sama
predstava je raœena dosta dugo, u nesreñnim druãtvenim okolnostima, za vreme rata koji je bio svuda oko nas ... Ta predstava je traæila pravu pozoriãnu, igraåku scenu, ali Narodno pozoriãte nije htelo da
je uzme, iako su u njoj protagonisti bili njegovi baletski prvaci i
solisti Aãhen Ataljanc, Konstantin Kostjukov i Maja Kovaåeviñ.
Pitanje kvaliteta oåigledno nije bilo presudno, jer je ta predstava,
iako izvedena samo jedanput u okviru Bitefa na sceni Ateljea 212
dobila nagradu kao najbolje muziåko-scensko ostvarenje te godine
u Beogradu ... Taj fenomen jedanput odigrane predstave proizilazi
iz åinjenice da niko ni za ãta ne odgovara. Rat je veñ bio poåeo ... i
to duboko traumatizovano druãtvo me je posebno pogodilo, tako da
je moj angaæman dobio neke ãire razmere. Morala sam se suprotstaviti neåemu ãto sam smatrala potpuno pogubnim za umetnost i
uopãte svet u kome æivim...”
I zaista, Jelena je dugo i uporno, do poslednjeg dana æivota, koji je
teãkom boleãñu nepravedno prekinut, vodila borbu za izbeglice i njihovu egzistenciju kroz rad u Grupi 484. No, ni u bolesniåkoj postelji
nije prestajala da radi. Posle knjige o naãem baletskom prvaku
Duãanu Trniniñu, pripremala je za ãtampu rukopise zaåetnice modernog smera igre u Beogradu, Mage Magazinoviñ. I toj novoj knjizi
veoma se radovala. A kako bi se tek radovala da je doæivela neke bolje dane. Moæda se Jelena, ipak, uz meseåev zrak koji nas obasjava,
s nama raduje.
Milica Zajcev
Razgovor voœen decembra 1995. godine
Señanja
Pia Mlakar
Talenat, um i lepota
Pie Mlakar viãe nema. Ovog proleña,
24. marta, 2000. godine zauvek nas je
napustila umetnica åiju su igru i interpretacije tokom skoro åitave umetniåke
delatnosti poistoveñivali sa dahom proleña. I u koreografijama, ostvarenim u
zajednici sa njenim æivotnim saputnikom, åesto se kao motiv na sceni moglo
videti drvo u cvatu — simbol proleña,
obnavljanja, vere u æivot.
Roœena u Nemaåkoj, poreklom iz izuzetno kultivisane graœanske porodice, kao dete, preæivala je Prvi svetski rat. Od najranije mladosti bivala je upuñivana na literaturu, muziku,
pozoriãte. U doba raœanja i naglog razvitka nemaåkog igraåkog ekspresionizma radi u ãkoli
Rudolfa Labana, a istovetnost ideja i pogleda na svet i ulogu umetnosti u svetu deli sa
mladim kolegom, Jugoslovenom — Pinom Mlakarom.
Kao mladi supruzi i igraåki par zajedniåkom plesnom savrãenoãñu predstavljaju svoje koreografije, åija novina i snaga izraza osvaja veliki broj gledalaca i privræenika. Rukovode baletskim ansamblima nemaåkih nacionalnih pozoriãta, a dolaskom u Ãvajcarsku stvaraju prve
balete na jugoslovensku temu. Pia i Pino Mlakar deluju u njima kao autori libreta i koreografije i nosioci glavnih uloga. Kompozitor je Jugosloven — Fran Lotka. Posle duæe pauze,
to su ujedno i prvi celoveåernji baleti na evropskim scenama — Balada o jednoj srednjovekovnoj ljubavi i Œavo na selu. U Parizu su veñ 1933. godine na Konkursu, kao sasvim
mladi i neafirmisani koreografi osvojili Bronzanu medalju za koreografiju baleta Srednjovekovna ljubav na muziku J. S. Baha, dok je Zlatnu dobio za svoj Zeleni sto — Kurt Jos.Vezu
sa Jugoslavijom su briæljivo negovali. Svake godine su dolazili i obavezno gostovali u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. U meœuratnom periodu, na baletsku scenu Narodnog pozoriãta
postavili su balete: Priåa o Josifu, Til Ojlenãpigel, Œavo na selu, a po zavrãetku Drugog svetskog rata — Baladu o jednoj srednjovekovnoj ljubavi, novu verziju baleta Œavo na selu i Ohridsku legendu.
Tada su se i opredelili za Balet ljubljanskog Narodnog gledaliãåa i dugi niz godina uåestvovali
u stvaralaåkom radu svih baletskih scena na tlu Jugoslavije.
Slavno ime Pie Mlakar i njeno delo joã za njena æivota zauzeli su åasno mesto u naãoj baletskoj baãtini. I, upravo zato, mi se rastajemo samo od njenog fiziåkog biña, ali ne i od njene
umetnosti koja nas nije napustila
Milica Jovanoviñ
123
Orchestra
❀-❄
2000.
Señanja
Anœelija - Anœelka Jablan
Radoznali um
Naãa koleginica, baletski pedagog, Anœelija-Anœelka Jablan umrla je
17. marta 2000. godine. Vest me straãno potresla ... nisam je dugo, dugo videla. Prvo åega sam se setila, bile su lepe i krupne plave oåi, zalizana i nisko oåeãljana punœa i dostojanstveno dræanje. Nikada ne
mogu zaboraviti naãe baletsko druæenje, razgovore u letnja predveåerja, na terasi okruæenoj zelenilom u njenom domu, u Lamartinovoj 27,
u Beogradu. Neñu da zaboravim beskrajnu toplinu kojom me je
doåekivala i zvonak, zvonak smeh koji odzvanja do ovih trenutaka.
Anœelka je umela da poãtuje i voli prijatelje. U vreme naãih intenzivnih susreta, starija i iskusnija, bila je koleginica kojoj sam verovala
i koju sam pitala.
Roœena je 17. marta 1939. godine u Beogradu, u graœanskoj porodici,
poreklom iz Sombora, kao najmlaœe, åetvrto dete Dimitrija i Vere Magliñ. Osnovnu ãkolu je uåila u ãkoli Sv. Sava u Beogradu, a srednju ãkolu je pohaœala, uporedo s baletskom, u Sedmoj æenskoj, a na kraju u
Prvoj beogradskoj gimnaziji. Balet je zapoåela 1948. ili 1949. godine,
baletskim teåajem kod gospoœe Danice Æivanoviñ, a 1950. godine
primljena je u Baletsku ãkolu “Lujo Daviåo” u Beogradu. Diplomirala
je s odliånim uspehom, u klasi gospoœe Smilje Mojiñ, u ãkolskoj
1958/59. godini. Iste godine, angaæovana je u Baletu Narodnog pozoriãta u Sarajevu u kojem je provela deset godina s prekidom u 1960/61.
godini i angaæmanom u baletu Slovenskog narodnog gledaliãåa (SNG) u
Ljubljani.
Radoznalog uma, Anœelka kreñe u svet. Tokom 1963/64. godine nalazi
se na usavrãavanju u London School of Ballet (London), u klasi Pamele
Mej (Pamella May). U ãkolskoj 1969/70. godini bila je na staæu u
pedagoãkom odeljenju moskovskog GITIS-a im. A. V. Lunaåarskog, a
1971/72. godine na pedagoãkom odeljenju Akademskog uåiliãta im. A. J. Vaganove u Lenjingradu.
U potvrdi, koju je nakon staæiranja dobila sa GITIS-a, izmeœu ostalog, napisano je: “ ... pokazala se kao visokoprofesionalni specijalista u oblasti klasiånog baleta, poseduje radoznao um, sposoban za nauåno-kreativne delatnosti ... “
Karakteristika koju je potpisala, njen pedagog, autoritativna V. S. Kostrovicka iz Lenjingradskog uåiliãta glasi: “Anœelka
Jablan s uspehom je zavrãila pedagoãko odeljenje. Ima vrlo dobra metodska poznavanja, lepo izlaganje, interesantno i
stvaralaåki komponuje kombinacije na åasovima. Vrlo je muzikalna. Moæe s uspehom da predaje u ãkolama i umetniåkim studijama, a takoœe moæe da bude repetitor i pedagog klasiåne igre u pozoriãtima.”
Znanjem, ljubavlju i beskrajnom energijom, Anœa je, 1972. godine, zapoåela rad u beogradskoj Baletskoj ãkoli “Lujo
Daviåo”. Deset godina provedenih na poslovima baletskog pedagoga doneli su joj uspeh i priznanja. “Zaåarana baletom
od ranog detinjstva,” a sada mu i potpuno posveñena, svoje uåenike vodi ka uspehu i zadovoljstvu predavanja igri, ãto je
bio smisao i njenog æivota. Uspesi njenih “pitomaca” manifestovali su se na republiåkim, jugoslovenskim i meœunarodnim takmiåenjima gde su osvajali, kako zlatne i bronzane medalje, tako i prva i druga mesta. Danas su oni poznati umetnici — Dijana Kozarski (Krstiñ), prvakinja baleta SNP, Gorica Stankoviñ, solista baleta u Esenu (Nemaåka); Milica
Bezmareviñ, solista Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu, Biljana Kneæeviñ, solista Baleta Pozoriãta na Terazijama u
Beogradu i drugi.
Na Katedri za klasiåan balet pri Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Anœelka je 1981. godine izabrana za asistenta.
Na putu izmeœu ãkole “Lujo Daviåo” i FDU na Novom Beogradu, 3. marta 1982. godine, doæivela je saobrañajni udes s
teãkim povredama desnog kuka i karlice, åime je praktiåno okonåana njena do tada veñ uspeãna karijera. U prevremenoj
penziji, Anœelka je po pozivu gostovala u baletskim trupama Italije, Nemaåke i Gråke. Polovinom devedesetih javila se
opaka bolest koja je na kraju, na njen ãezdesetprvi roœendan, pobedila. Odvojila je zauvek od nas koji smo je poãtovali
i voleli i koji smo se zajedno s njom nadali da ñe se oporaviti i ponovo vratiti njenom baletu.
“Bila je veliki borac za naãu umetnost,” kaæe Dijana Kozarski. “Sve ãto je nauåila nesebiåno je prenosila svojim uåenicima i kolegama. Nauåila me je da ne posustajem i ne predajem se kada mi je najteæe. Uåila me je æivotu. Za mene, bila
je viãe od pedagoga. I danas åujem njene reåi: ‘Kvalitet uvek mora da doœe do izraæaja. On je nepobediv’.”
Ukazom Predsedniãtva SFRJ, od 3. juna 1985. godine, odlikovana je Ordenom rada sa srebrnim vencem.
Ksenija Dinjaãki
Zahvaljujemo se Anœelkinoj porodici, pre svega, gospodinu prof. dr Kosti Magliñu, dipl. ing. maãinstva,
na iscrpnim podacima o æivotu i radu naãe koleginice i Dijani Kozarski na lepim i iskrenim señanjima.
Orchestra
❀-❄
2000.
124
Señanja
Anatolij Fjodoroviå Ãekera
Gost i prijatelj beogradske baletske scene Anatolij Fjodoroviå Ãekera umro je u martu 2000. godine, u Kijevu.
Ãekera je zavrãio koreografski odsek Visoke ãkole za umetnost u Permu 1956. godine.
Tri godine je potom bio angaæovan kao solista Permskog teatra Opere i Baleta. Put ga
zatim vodi na usavrãavanje u Moskvu na GITIS, gde stiåe diplomu i zvanje reæiserkoreograf. Bio je ãef Baleta uglednog ansambla u Kijevu, da bi nakon 1980. godine
postao slobodan umetnik. Kao koreograf gostovao je u Japanu, Nemaåkoj, Makedoniji, Åehoslovaåkoj, Poljskoj, Turskoj i Jugoslaviji, gde je 1993. godine, za Balet
Narodnog pozoriãta, postavio Romea i Juliju Prokofjeva. Bila je to sveåana premijera
povodom sedamdeset godina od osnivanja Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu, i
Ãekerin doprinos tom znaåajnom jubileju.
Duãica Vasiljeviñ
Umrla je Duãica Vasiljeviñ, jedna od prvih srpskih balerina Narodnog pozoriãta u
periodu od 1923. do 1930. godine.
Roœena je 1910. godine, u Beogradu. U devetoj godini poåela je da uåi plastiåni
balet kod Klavdije Isaåenko, da bi se po dolasku solistkinje Imperatorskog Marijinskog teatra iz Petrograda Jelene Poljakove, definitivno opredelila za klasiåan balet. Joã kao uåenica pojavljuje se u prvim baletskim predstavama na sceni Narodnog pozoriãta, s kojim ugovor potpisuje njen otac, buduñi da je Duãica bila maloletna.
Duãica Vasiljeviñ je u baletskom repertoaru igrala u ansamblu, a bila su joj poveravana i manja sola. Uåestvovala je u baletima Silfide, Ãeherezada (1923), Kopelija
(1924), Labudovo jezero (1925), Zaåarana lepotica (1927), u kojoj je njenom igrom
koreograf Fjodor Vasiljev bio posebno zadovoljan. Po dolasku Margarite Froman
u Balet Narodnog pozoriãta, Duãici bivaju poverene takoœe ansambl i manje solo
uloge u baletima Æar ptica, Priåa o Honzi, Petruãka ... Margarita Froman je Duãicu
vrlo cenila, tako da ju je krajem 1929. godine, povela sa sobom u Hrvatsko narodno kazaliãte u Zagreb. Tamo se Duãica odmah ukljuåuje u repertoar. Prave se
planovi i za njen angaæman u sledeñoj sezoni. Meœutim, pri povratku kuñi, u
Beograd, otac joj zabranjuje dalje bavljenje baletom i tu se njena karijera zavrãava. Tada joj je bilo svega devetnaest godina. Ceo æivot Duãica Vasiljeviñ nosila je
tugu za napuãtenom ljubavlju — baletom. Nastavila je da bude verna baletska
publika, prateñi s interesovanjem tokove na baletskoj sceni. Posebno je znaåajno
to ãto je Duãica Vasiljeviñ bila meœu prvim srpskim balerinama u malom kolektivu Baleta Narodnog pozoriãta koga su tada, uglavnom, åinili ruski igraåi.
Izvor: mr Ksenija Ãukuljeviñ-Markoviñ;
Pionir naãeg baleta Duãica Vasiljeviñ,
Orchestra br. 2, leto ‘95, Beograd, 1995.
125
Orchestra
❀-❄
2000.
nove knjige
NOVE KNJIGE
Kultura pokreta
Ljiljana Miãiñ, Univerzitet u Novom Sadu
Maga Magazinoviñ, Moj æivot,
priredila Jelena Ãantiñ, Klio
50 godina, Ãkola za klasiåni balet u Zagrebu
Orchestra
❀-❄
2000.
126
Mimart godovi
Nela Antonoviñ, Montavia
Atina
Helsinki 2001.
Jedinstveni omaæ igri (Homage to Dance) predstavljen je u drevnom
teatru pri Epidaurusu, 9. septembra 2000. godine. Pojavili su se: Karla
Fraåi koja je igrala Isidora’s Dances (obrada Milisent Hadson); Vladimir
Malahov u baletu Narcis (kor. Niæinski) i s Julijom Mahalinom u
Classical pas de deux; Maksimiliano Guero i Marija Gimenez odigrali su
delo Diana and Actaeon; Nikola L Riã i Oreli Dipon (Pariska opera),
Paloma Herera i Œuzepe Pikone (ABT) Pas de Deux Åajkovskog; Helen
Aleksopulos i Nikolaj Hube (NYCB) Agon Balanãina. Svetsku premijeru
kreacije Emmeleia, zasnovanoj na gråkoj tragediji Electra (kor. Luca
Veggetti) izvela je Lin Bendæamin, prvakinja Kraljevskog baleta.
Åetvrto Helsinãko takmiåenje baletskih igraåa i koreografa odræañe se u
finskom glavnom gradu (26. maj - 5. jun 2001. godine). Baletsko takmiåenje obuhvata juniore (15 - 18 godina) i seniore (19 - 25 godina), u
dve discipline - klasiåan balet i moderna igra. Za koreografski deo takmiåenja treba prijaviti radove nastale posle 10.01.2000. godine, na
muziku iz Finske. Selekcija prijavljenih radova biñe obavljena putem
video kaseta. Za detaljne informacije kontaktirajte Helsinki
International Ballet Competition, Meritullinkatu 33 A, FIN-00170
Helsinki, Finland. Tel: +358 9 135 7861. Fax: +358 9 135 5522. Email: [email protected].
Bejrut
London
Nakon prve probe svoje predstave u libanskom glavnom gradu, Moris
Beæar je prihvatio uslove islamskih cenzurista i rekonstruisao je. Scenu
u kojoj æena igra oko muãkarca dok se on moli, tamoãnji kritiåari smatrali su uvredom za islamsku religiju. Buduñi da je francuska koreografska zvezda i sam islamista, jednostavno je zamenio spornu scenu,
svestan åinjenice da se za povredu Islama dobija zatvorska kazna i do
tri godine.
Antoni Dauel saopãtio je da napuãta mesto umetniåkog direktora
Kraljevskog baleta (Royal Ballet) u Londonu 2001. godine. Govori se
da bi ga mogli zameniti — Derek Din, David Bintli ili Silvi Gilem!!
Lozana
Beograd
Iz ãtampe je izaãla knjiga MIMART godovi autora (koreografa) Nele
Antonoviñ, koja predstavlja njene iskustvene zapise o procesu nastajanja predstava (kroz radionice). To je verbalno, iskreno kazivanje o
neverbalnom procesu rada, o treningu, etici MIMART-a, o tome gde,
kako i zaãto nastaju predstave, ko su uåesnici i saradnici na projektima.
Æelja Nele Antonoviñ, koja je prva napisala knjigu te vrste u nas, je da
taj materijal posluæi mladim ljudima kao izvor iskustvenih informacija
u njihovim daljim sopstvenim putevima istraæivanja.
Berlin
Krajem ove sezone britanski koreograf Riåard Verlok napuãta Komiånu operu u Berlinu da bi preuzeo mesto direktora Baleta Opere u
Balu.
Budimpeãta
Laureati Baletskog konkursa Rudolf Nurejev koji je odræan u martu
2000. godine, u Budimpeãti, su: Roman Mahalev i Oksana Kuåeruk (iz
Malog opernog teatra iz Sankt Peterburga), koji su dobili Prvu nagradu, Leonid Sarafanov (Nacionalni balet iz Kijeva) i Sandra Muhlbauer
(Beåki konzervatorijum) su drugonagraœeni. Treñu nagradu podelili su
Dragaã Mihalcea iz Rumunije i Natalija Kliniåenko (Nacionalni balet iz
Kijeva). Nagrada za mlade nade dodeljena je Ukrajincu Jaroslavu
Slenku i Brazilki Renati Pavam (Mladi balet Francuske).
Edinburg
Posle pauze od jedanaest godina New York City Ballet gostovao je, u
Velikoj Britaniji na Edinburãkom festivalu (13.08. — 02.09.2000.
godine). Na listi gostiju bili su J. Kilijan (Sinfonijeta i Aråimboldo 2000),
Matild Monije (Les Lieux de là), Saãa Valc (Tela) i Emio Greko (Extra
Dry).
Hamburg
Dani Hamburãkog baleta (2. — 16. jul 2000. godine), koincidirali su s
pedeset godina od smrti Vaclava Niæinskog. U slavu velikog igraåa,
koreograf Dæon Nojmajer napravio je za tu priliku balet Niæinski, koji
je izveden 2. jula 2000. godine u Hamburgu. U Muzeju igre u Ãtokholmu prireœena je i izloæba na kojoj je Nojmajer priloæio materijal iz sopstvene kolekcije. Tokom jula i avgusta 2000. godine skrañena verzija
izloæbe je prikazana i u Hamburgu. Prateña prezentacija Vaclav
Niæinski — igraå koji menja svet odræañe se od oktobra 2000. do februara 2001. godine u Muzeju d’Orsej u Parizu.
Marsej
Mari Klod Pjetragala prikazala je u Marseju 18. oktobra 2000. godine
svoju premijeru Shakuntala inspirisanu istoimenim delom Kamil Klodel.
Ove sezone Nacionalni balet Marseja igrañe joã dve nove premijere klasiåno veåe sa baletima Tzigane i Capriccio (kor. Æ. Balanãin) i treñi åin
Rajmonde (kor. prema M. Petipa) koji ñe adaptirati Mari Klod Pjetragala. Taj projekat predviœen je za maj 2001. godine, a u junu, je predviœeno veåe koreografa Vilijema Forsajta i Rui Horte.
Marsej
Baletska zvezda Mari Klod Pjetragala, direktorka Nacionalnog baleta
Marseja, pozvana je da gostuje u åuvenoj Olimpiji u Parizu, u decembru 2000. godine. Veåe se sastojalo iskljuåivo od solistiåkih komada.
127
Orchestra
❀-❄
2000.
Milano
Prema najavi Milanske Skale balerina Karla Fraåi trebalo je da preuzme mesto direktora Baleta tog pozoriãta od septembra 2000.
godine. Meœutim, baletski ansambl burno je negodovao zbog Karlinog insistiranja da ostane na sceni u statusu igraåa, vrãeñi paralelno
i funkciju direktora Baleta. Kolege smatraju “da njena baletska aktivnost ne moæe biti usklaœena s njenom direktorskom funkcijom”, jer
Karla ni u jednom momentu nije najavila kraj svoje igraåke karijere.
Trenutno, italijanska balerina vodi medijsku kampanju, gorko oplakujuñi nepravdu koju joj je nanela Milanska Skala, dok ålanovi Baleta
bojkotuju koleginicu koju definitivno viãe ne æele u svojim redovima.
Ipak, na premijeri baleta Excelsior burno je pozdravljena aplauzom i
ovacijama oboæavalaca. Razbesneli direktor pozoriãta zabranio je
pristup novinarima u njenu garderobu nakon predstave, jasno ukazujuñi na manjak strpljenja za aktuelnu situaciju. Do daljnjeg, o Baletu ñe
se u Milanskoj Skali brinuti Patricia Rouanne.
Monako
siku. Program je sadræao mnoãtvo konferencija, master klasova,
okruglih stolova, seminara, radionica i predstava na kojima su uåestvovali najeminentniji rukovodioci velikih baletskih institucija sveta:
Leonid Nadirov (Akademija Vaganova), Mevis Stejn (Nacionalna baletska ãkola Kanade), Zhao Ru Heng (Nacionalna baletska ãkola Kine),
Claude Bessy (Ãkola Pariske opere), Gailene Stock (Kraljevska baletska
ãkola iz Londona), Suki Schorer (Ãkola Ameriåkog baleta). Ovoga puta
poåasni uåesnik je bila Natalija Makarova, a vodeåi njujorãki predavaå
Dejvid Hauard bio je umetniåki direktor kongresa.
Nica
Na desetom festivalu International VIDEO DANSE u Nici, decembra
1999. godine, emisija Gromade plasirala se u tri najbolje TV kreacije
o igri u konkurenciji trideset i jedne TV stanice. Gromade su nastale
na inicijativu Muziåke redakcije i FMU, u Beogradu 1998. godine.
Autori su reæiser Miãko Milojeviñ, koreograf Nela Antonoviñ s
Teatrom MIMART i kompozitor Laura Mjede, koja je dobila posebne
pohvale za muziku.
Njujork
Prva meœunarodna manifestacija posveñena igri Monaco Danses Dances Forum odræañe se u istoimenom gradu (12. - 17. 12. 2000. godine). Publika i gosti imañe priliku da vide åetrdeset multimedijalnih
projekata vezanih za igru, nakon åega ñe se u okviru Dance Screen
Project odræati takmiåenje audio-vizuelnih programa. Atelje Igra —
Muzika organizovañe se na temu odnosa informatike i novih tehnologija u koreografskim i muziåkim kreacijama. Obaviñe se i audicija za
prvo radno mesto za mlade igraåe, pri åemu ñe im se pomoñi da doœu
do svog profesionalnog ugovora.
Na 1000 m2 izloæbenog prostora biñe postavljena profesionalna berza, a tokom manifestacije organizovañe se susreti i diskusioni forum,
kao i prezentacija najveñih igraåkih trupa sveta. Ceo projekat pratiñe
izloæba fotografija iz oblasti igre. Manifestacija ñe se zavrãiti velikim
Gala spektaklom koji ñe prenositi televizija. Na toj veåeri ñe se i proglasiti najbolji igraåi i koreografi za 1999. godinu. Proceduru selekcije obavilo je veñ 150 novinara iz 38 zemalja sveta (meœu kojima i naãi
novinari); zatim tu su i 100 liånosti iz oblasti igre iz celog sveta (meœu
kojima i naãi eksperti) i internet glasaåi, koji joã uvek glasaju i nominuju svoje kandidate. Na zavrãnoj veåeri proglasiñe se laureati. Dakle,
glasajte! Sajt Monaco Danses Dances Forum je: www.mddf.com.
Najgori san se ostvario! Martha Graham Center of Contemporary
Dance, ukljuåujuñi i Martha Graham School, kao i igraåka kompanija
i ansambl—obustavili su rad zbog nedostatka fondova i finansijske
krize. Na osnovu odluke Odbora, Ron Protas, direktor Fonda Marta
Grejam koji odobrava i finansira delatnosti centra, raskinuo je ugovor
izmeœu Fonda i Centra. Prethodno najavljena evropska turneja, otvaranje Ameriåkog igraåkog festivala (American dance festival), i sezone u njujorãkom Joyce Theater, su otkazani. U otvorenom pismu
potpisanom od strane mnogih sadaãnjih i bivãih ålanova kao i drugih
saradnika Centra, umetniåki direktor Janet Eilber optuæila je Rona
Protasa za finansijske poteãkoñe i zatraæila hitno obnavljanje ugovora i dozvole kako bi Martha Graham Dance Company nastavila s radom i pripremama za narednu sezonu. U pismu je joã zatraæeno od
Monako (Dransi)
U poplavi video materijala o igri, imena nagraœenih pomoñi ñe vam
da se bolje orijentiãete. Media Dance International (podræan od strane UNESCO-a, TV kanala RTVV — Ãpanija i SVT — Ãvedska) od
pregledanih 120 radova, prvu nagradu dodelio je Macu Eku za televizijsku verziju baleta Sleeping Beauty. To mu je druga po redu
Grand Prix Carina Ari, Ostale nagrade pripale su De Kirsmejker za
Tippeke i N+N Corsinu za Captives. Nagradu za mlade talente
podelili su Avenue Of The Cosmonauts Saãe Valc i Atom By Atom
Virpi Pahkinen. Nagradom za najbolji dokumentarni film odlikovan
je rad Mari-Elen Reboa Historie d’une transmission, posveñen Carnet
Bagouet. Dobitnici nagrada ñe biti opet okupljeni u decembru 2000.
godine, u Monaku, na manifestaciji Monaco Danses Dances Forum.
Monterej
Internacionalni kongres o klasiånom i savremenom baletu Mexico Ano
2000 (8. - 15. jul 2000. godine) odræao se u gradu Monterrey, u Mek-
Orchestra
❀-❄
2000.
128
ostalih trupa i kompanija da bojkotuju koriãñenje licenci Grejam
tehnike dok Centar opet ne povrati svoj preœaãnji status. Åini se da
je po sredi interna borba oko umetniåkog voœstva i nasleœa Marte
Grejam. Centar je zabranio Protasu pristup kostimima i scenografiji
koji mu legalno pripadaju, kao vlasniku finansijskog fonda, dok on
odbija da pregovara o ponovnoj obnovi ugovora, okreñuñi se sve viãe
drugim igraåkim kompanijama. Poznata je izjava Marte Grejam da je
potrebno deset godina da dobar igraå stasa. Ako ne postoji Martha
Graham School, gde ñe se buduñi talenti i predavaåi edukovati, da li
ñe tehnika i umetniåko nasleœe Marte Grejam otiñi u istoriju? Ako ne
bude Martha Graham Dance Company ko ñe to nasleœe preneti
novim generacijama?
Béla Kanyó
Katalin Hágai i Gyula Sárközi
iz programa na zahtev gradonaåelnika Konrada Adenauera. Malo ljudi
zna da je pet godina kasnije Bela Bartok pokuãao da napravi izvestan
kompromis da bi balet — pantomimu prikazao u Budumpeãti. Ali nije
uspeo. Kasnije verzije Åudesnog mandarina bile su overene od strane
Universal Edition 1955. godine, kao originalne. Meœutim, nakon ãto je
kompozitorova kopija dela naœena skoro, u biblioteci Budimpeãtanske
opere, sa trideset novih taktova, Mandarin se tek sada smatra
zavrãenom partiturom. Takvog ga je prezentovao Pierre Boulez u
Parizu, krajem jula 2000. godine.
Pariz
Njujork
Ani Udoviåki, nekadaãnji ålan Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu,
koja veñ viãe godina æivi i radi u Njujorku, magistrirala je u maju 2000.
godine na Columbia university u Njujorku. Naslov njenog magistarskog
rada bio je Uvod u balet i istoriju pozoriãnog plesa na zapadu (Introduction to Ballet and the History of Western Theatrical Dance). Åestitamo!
Ãkola Baleta Pariske opere pod direkcijom Klod Besi, predstavila je svoj ovogodiãnji proleñni program, krajem aprila 2000. godine, i na njemu su prikazani buduñi solisti koji obeñavaju. Mladi umetnici su oåarali publiku s Fokinovim vizuelno blistavim delom Firebird. Glavnu ulogu igrala je veoma talentovana Dorot Æilber åija je interpretacija lika
bila neverovatno zrela za njene godine. Jedno od razoåarenja je kreacija Æan Gijom Bara, nazvana Sins of Youth, na muziku iz 19. veka,
kompozitora Œoakina Rosinija. Zvezda Pariske opere, Bar je svoj rad
doæiveo kao jedan od “manje intrigantnih neo-klasiånih pokuãaja” odluåivãi se za veoma konvencionalnu strukturu (dvadeset i åetiri igraåa,
dva para solista, tri para demi solista i ansambl). Previãe duetnih igara
Nacionalna akademija za balet i igru u Oslu ONCA (Oslo National College of the Arts) je od 24. do 29. juna 2000. godine organizovala radionice pod nazivom Uloga umetnika u preventivi konflikta. Od beogradskih umetnika iz oblasti igre na tim, multimedijalnim radionicama
uåestvovali su Nela Antonoviñ, Ivana Joksimoviñ i Bojana Mladenoviñ.
Od glumaca, pridruæili su im se Marija Opsenica i Marko Gvero, a iz
vizuelnih umetnosti Æana Poliakov. Radionice su bile pilot projekat za
nastavak daljeg rada u trajanju od åetiri nedelje, krajem oktobra,
takoœe u Oslu. Tada je dvadeset i pet istih uåesnika nastavilo da dalje
razvija svoje inicijalne ideje. Kao rezultat istraæivanja, u Oslu je izveden
performans pod naslovom Antigona.
Panåevo
Osnovna baletska ãkola “Jovan Bandur” u Panåevu, promenila je 13. septembra 2000. godine ime u Osnovna baletska ãkola “Dimitrije Parliñ”.
Odluka je objavljena u “Sl. glasniku”, br. 31, iz 2000. godine. Promocija
i zvaniåno objavljivanje tog znaåajnog dogaœaja za baletsku umetnost,
organizovani su 1. decembra 2000. godine na proslavi Dana ãkole. Tim
povodom odræan je koncert na kome je prikazan njen rad.
Budimpeãta - Pariz
Posle kontroverzne premijere 1926. godine, Cologne Opera je bila prinuœena da povuåe delo Åudesni mandarin (The Miraculous Mandarin)
A. Chino
Oslo
D. Gilbert i V. Chaillet
delovalo je kao serija veæbi u sali, a ne kao koherentna celina. Nadajmo
se da ñe Bar, koji evidentno ima smisla za koreografiju, izañi iz svog
uobiåajenog stila i stvoriti dela u kojima bi istakao svestranost odliåno
uveæbanih igraåa, sposobnih za bilo koji stil igre. Beæarovo senzualno i
snaæno delo Seven Greek Dances, igrano iste veåeri, bilo je odliåan
izbor, i uz interpretaciju Sirli Mitilian i Gregori Dominiak.
Pariz
Svoje najnovije delo Appartement, Mac Ek prikazao je na sceni Pariske
opere, krajem sezone 1999/2000. Scenski dizajn za predstavu kreirao je
Peter Freiij, a glavnu æensku ulogu odigrala je Mari Anjes Æijo. Jedinstvenom priåom, on navodi publiku da poæeli da iz sopstvene realnosti
pobegne u njegov Appartement. Specifiåan, vitalan i erotiåan jezik
pokreta podigao je parisku publiku na noge.
129
Orchestra
❀-❄
2000.
Split
Pariz
Posle trogodiãnjih priprema, francuska
izdavaåka kuña Larousse izdala je Reånik igre, prvi nakon trideset godina. Poåetno poglavlje nosi naziv Svet igre (La
monde de la danse) i obuhvata koreografe, igraåe i trendove koje karakteriãe interdisciplinarni rad. Imena profesora, teoretiåara, kompozitora, ãkola i
igraåkih dostignuña poreœani su alfabetski. Opseg pojmova je veliki, od dæez
igre, kojoj je dat isti status kao romantizmu, preko igraåa, pa do pisca bajki
Hansa Kristijana Andersena. Tu je i Robert Vilson i Elis Volkaston. Razmatra se
åak i Niåeova povezanost s baletom.
Mlade generacije su potpuno zanemarene: ni reåi o Borisu Ãarmacu
ili Saãi Valc, dok o Dæeromu Belu ima åak i previãe teksta. Pomenuta
je Odil Dibok, ali ne i Blek Blan Ber.
Drugo poglavlje predstavlja reånik, mestimiåno pretrpan delima 700
koreografa i indeks akademskih i popularnih termina iz baletskog
æargona. Nije u planu da se prevodi, niti da se prebaci na CD-rom.
Cena je 550 FFr.
Hrvatsko narodno kazaliãte u Splitu izvelo je krajem sezone 1999/2000. premijeru Baletskog divertismana prema koncepciji Kiline Kremone, direktorke splitskog Baleta. Tu dvodelnu predstavu åinili su ljubavni dueti iz poznatih baletskih dela. Prvo je predstavljeno pet dueta
iz baleta Pepeljuga i Romeo i Julija (Prokofjeva), Venecijanske noñi
(Haåaturijana) i duetna igra na muziku Adagia za gudaåe (Barbera). A,
zatim su prikazane postavke modernog plesnog stila, francuskog koreografa Bruna Æakina, pod nazivom Alla Valse, na muziku valcera
Ravela, Britna, Ãostakoviåa, Sibelijusa i Ãnitkea. Kritika je predstavu
ocenila kao eklektiånu, na razmeœi klasiånog i modernog izraza.
M. Z.
Ãtutgart
U Ãtatsteatru u Ãtutgartu sveåano je uruåena, deveta po redu, nagrada Benois de la danse. Kao najboljem koreografu dodeljena je Naåu
Duatu. Nagradu, koja se dodeljuje najboljoj igraåici, podelile su
Alesandra Feri i Dæuli Kent, a nagradu za najboljeg igraåa Æan Gijom
Bar i Angel Korela. Æirijem je predsedavao Juri Grigoroviå. Specijalno
priznanje dodeljeno je Alisiji Alonso za njen ogroman doprinos igri.
Sledeñe godine, za svoj deseti jubilej (2001), osnivaåi nagrade planiraju da okupe dosadaãnje laureate na Gala sveåanosti.
Zagreb
U HNK u Zagrebu, u junu 2000. godine, odræana je sveåana predstava povodom 25-godiãnjeg jubileja baleta Trijumf Afrodite (kor. Milko
Ãparemblek, muz. Karl Orf). Glavne uloge su igrali Milka Hribar
(Korifeja), Staãa Zurovac (Korifej), Olja Jovanoviñ (Mlada), Andrej
Barbanov (Mladoæenja), Deana Grabovac (Kuma) i Nicolae Vasco
(Kum). Zagrebaåka publika je srdaåno pozdravila koreografa i umetnike, koji su s izuzetnom pozitivnom energijom izveli taj, danas veñ
antologijski balet.
Rijeka
Alfred Toepfer Foundation
dodelila je Henrik Steffens Award (20.000 eura) ãvedskom koreografu Macu Eku, za njegov genre-crossing works. Prema pravilima fondacije, nagraœeni bi trebalo da predloæi kandidata za jednogodiãnju
stipendiju (vrednu 24.000 dem). Umesto za jednog od svojih kolega,
Mac Ek se opredelio za kandidata iz knjiæevnosti.
Tanja Ostojiñ
Roterdam
Samuel Wuersten, umetniåki direktor Holandskog festivala igre,
postavljen je na åelo Akademije igre u Roterdamu. Poreklom Ãvajcarac, veliki deo svoje karijere je proveo u Holandiji, ali ñe i dalje ostati na åelu Holandskog festivala igre.
Sidnej
Slavna francuska baletska zvezda Silvi Gilem, zajedno s Australijskim
baletom, igrala je Bolero Morisa Beæara, u okviru Olimpijskog umetniåkog festivala u Sidneju.
Pierre Laborde
Balet rijeåkog HNK Ivan pl. Zajc, odigrao je u julu 2000. godine,
hrvatsku praizvedbu poznatog romantiånog baleta La Sylphide H. S.
Lovenskiolda na Letnjoj pozornici u Opatiji, a premijeru, u zgradi teatra na Rijeci, sredinom septembra. Koreograf i reditelj Norman Dikson nastojao je da “podseti kako plesni pokret, koji je danas postao
sve viãe atletski i akrobatski, u prvom redu mora biti motivisan emocijom.”
5 stavova (5 Movements), performans
1999, Lion, Festival International d’Art Vivant
Performans Pet stavova Tanje Ostojiñ, na muziku Vladimira Radonjiña
izveden je dva puta tokom 1999. godine (u Lionu i Gracu). Izazvao je
kontroverzne reakcije publike i kritike. Ne treba ga shvatiti kao refleksiju na nesreñna zbivanja u naãoj zemlji, veñ kao univerzalni izraz
osude svakog nasilja, svugde...
prireœuju: Milica Peroviñ i Nenad Stanojeviñ
Orchestra
❀-❄
2000.
130
ureœuje: I. Milanoviñ
Moskva, 8. — 18. jun 2001. godine
Takmiåenje ñe se odvijati u dve kategorije:
● Juniori, roœeni posle 1. januara 1983.
i pre 31. decembra 1986. godine.
● Seniori, roœeni posle 1. januara 1975.
i pre 31. decembra 1982. godine.
Takmiåenje ñe se po kategorijama odvijati u dva dela
— solo i duetna igra.
● Takmiåenje koreografa (bez ograniåenja æivotne dobi).
Rok za prijave: 1. februar 2001. godine
Mesto deãavanja:
Dræavna akademija Boljãoj teatra Ruske federacije
Osnivaåi su:
Ministarstvo kulture Ruske Fedaracije
Ruska dræavna koncertna kompanija “Sodruæestvo”
Meœunarodna koreografska Unija
Asocijacija Ruskih koreografa
Informacije:
35, Arbat St., suite 561, 121835, Moscow, Russia,
tel: (095) 248-34-94, fax (095) 230-24-27,
e-mail: [email protected]
Za dodatne informacije obratiti se redakciji åasopisa!
wwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwww
Deveto meœunarodno takmiåenje
baletskih igraåa i koreografa
web & e-mail
www.rad.org.uk/random_1.html
www.kirovballet.com
www.balletalert.com
www.ballet-tanz.de/en/main.html
www.hamburgballet.de
www.sfballet.org/2001 season/programs.php
www.abt.org/dictionary
www.dance.net/ballet.html
www.geneva-ballet-gtg.com
www.artswire.org/artswire/www/dance/dance.html
www.stephopp.se
www.aquilaarts.com/airdance.html
ourworld.compuserve.com/homepages/chotectonics
url. carolbrowndances co.nz/
www.ascendance.org.uk
www.infoculture.cbc.ca/dance.phtml
www.folkdancing.org
dancer.com/dance-links/modern.htm
www.art.net/Resources/dtz
solair.eunet.yu/~jung
www.learn-exercise-fitness.com/muscle-ballet
www.amproductions.com/ballet.html
maya.wplus.net/ballet.htm
www.oir.ucf.edu/wm/paint/auth/degas/ballet
www.hkballet.com
131
Orchestra
❀-❄
2000.
O~ima medicinskog stru~njaka
Uvod u
lj
udsko telo poseduje neverovatne moguñnosti, ali i ograniåenja. Ostaviti trag u svetu umetnosti i izboriti se za trenutak paænje veliki je problem, pogotovo u svetu igre, gde je umetnik prikovan za svoj jedini instrument — telo. U toku dugogodiãnjeg oblikovanja, telo, kao instrument duhovnosti jednog
igraåa, prolazi kroz razne promene. Igraå kao celina metamorfozira u svakodnevnoj nemilosrdnoj borbi,
motivisan fiziåkim i psihiåkim ispunjenjem koje sledi nakon velikog napora.
Epoha u kojoj æivimo definitivno nije skromna, naprotiv, veoma je zahtevna, istovremeno traæi i savrãenstvo i
originalnost, a nudi veoma malo moguñnosti za oåuvanje individualnosti. Konstantno traganje za novim, traganje za savrãenstvom, dovodi do otuœenja igraåa od svoje telesnosti i prekoraåenja granice koju ljudsko telo
moæe da toleriãe. Tako nastaju povrede koje po svojoj prirodi i obimu nisu beznaåajne, teãko se leåe i åesto
dovode do trajnih posledica u igraåkoj karijeri.
S obzirom da se granice u svemu, pa i u pogledu umetniåke igre, sve viãe pomeraju, neizbeæno dolazi i do
pomeranja granica ãto se moguñnosti preventive povreda tiåe. Smanjiti rizik od povreœivanja znaåajan je
zadatak danas u svetu, jer je, broj igraåa koji veñ u toku ãkolovanja oseña izvesne tegobe, veliki. One se
uglavnom odnose na probleme s kolenima (slabost ligamenata, miãiña i tetiva) i stopalima (razni deformiteti
stopala), a neretko se javljaju i bolovi u donjem delu leœa, upale tetiva (tendinitis) i sindrom prenaprezanja
(overuse povrede).
Telesni sklop
Da bismo mogli da se upoznamo s najåeãñim povredama koje se sreñu kod igraåa, moramo da se upoznamo i
s osnovnim pojmovima lokomotornog sistema i njegovih delova. Lokomotorni sistem omoguñava dræanje tela
i kretanje, a time i sve æivotne i radne aktivnosti. Sastoji se od kostiju, zglobova i vanzglobnog tkiva, åija je
funkcija usklaœena s drugim sistemima (kardiovaskularni, respiratorni, nervni) i motornim centrima.
Otpornost kosti
Kosti su najåvrãñe tkivo organizma. Spajajuñi se s drugim kostima stvaraju zglobove i sistemom poluga prenosa
miãiñne kontrakcije na druge segmente, omoguñavajuñi pokrete i rad. Spoljaãnji deo kosti je kompaktan, åvrãñe
graœe, a unutraãnji je ãupljikav, sunœerast (spongiozan). Kost je pokrivena pokosnicom (periostom), koja je
dobro prokrvljena. Kost moæe da izdræi veliki pritisak, ali ako intenzitet mehaniåke sile koja deluje na kost
preœe moguñnost fizioloãke otpornosti kosti, dolazi do prekida kontinuiteta kosti (frakture). To su traumatski
prelomi za razliku od patoloãkih preloma koji nastaju na patoloãko izmenjenoj kosti. Treñu vrstu preloma, koja
nas najviãe interesuje, åine stres prelomi, prelomi koji nastaju zbog zamora kosti. Ti prelomi su åesti kod igraåa,
pogotovo prelomi kostiju stopala koja su izloæena prevelikom stresu. Moguñnost pojave tih preloma je åeãña
ako su biomehaniåki odnosi u stopalu izmenjeni.
Struktura zgloba, hroniåne i akutne povrede
Zglobovi mogu biti pokretljivi, neznatno pokretni i nepokretni. Svaki pokretljiv zglob (diarthrosis) ima svoje
biomehaniåke karakteristike. U baletu åesto dolazi do poremeñaja biomehaniåkih odnosa i to najåeãñe u
zglobu kuka i u zglobu kolena, ãto se ispoljava u kasnijim godinama, neretko i ranije. Krajevi (epifize) kostiju,
koji åine zglob, pokriveni su hijalinom, hrskavicom glatke povrãine, razliåite debljine u zavisnosti od funkcije
Orchestra
❀-❄
2000.
132
zgloba. Hrskavica nema krvne sudove i nerve, pa su zbog toga njena oãteñenja
trajna. Njena funkcija u zglobu jeste smanjenje pritiska na krajevima kostiju pri
optereñenju i pokretima. S godinama hrskavica gubi svoju elastiånost. Ishranu
hrskavice obezbeœuje sinovijalna opna koja je bogato prokrvljena. Ta opna
stvara sinovijalnu teånost, åija je osnovna uloga, pored ishrane zglobne hrskavice i zglobnih veza i podmazivanje zglobnih povrãina, te smanjenje trenja
izmeœu njih.
Spolja zglob, pripadnim miãiñima, tetivama i burzama (sluznim kesama koje
omoguñavaju lakãe klizanje tetive miãiña oko zglobova) obavija zglobna åaura,
koja zglobu daje åvrstinu. Åvrstina zgloba predstavlja veoma znaåajnu biomehaniåku karakteristiku. Nju obezbeœuju pasivni i aktivni stabilizatori. Pasivne
stabilizatore åini zglobna åaura, zglobne veze (ligamenti) i negativan atmosferski pritisak koji vlada u zglobu. Aktivni stabilizatori predstavljaju miãiñne
tetive koje mogu da se pripajaju neposredno na zglobne strukture ili mogu da
prelaze preko zgloba.
Hroniåne afekcije zglobova, poput artroza (postepeno propadanje zglobne
hrskavice i drugih zglobnih struktura), su najåeãña tema s aspekta preventive u
baletu, jer upravo loãa tehnika, izostanak predispozicija za balet i kompenzacija
istih dovode do procesa propadanja zglobova. To je dugotrajan proces koji se
odvija prvenstveno na zglobnoj hrskavici, koja vremenom gubi sjaj, boju i elastiånost, postaje neotporna na optereñenja, te poåinje njeno ljuãtenje i stvaranje
neravnih povrãina. Proces propadanja zgloba se prenosi i na deo ispod hrskavice
(subhondralna kost). Kada proces koji se dogaœa u zglobu dostigne taj stadijum,
ostaje malo moguñnosti za delovanje, te se preporuåuje rastereñenje kuka, ili, u
teæim sluåajevima, ugradnja veãtaåkog zgloba (endoproteze).
Najåeãñe akutne afekcije zglobova su uganuña i iãåaãenja. Uganuñe (distorzija)
predstavlja skup povreda ligamenata, kapsule, sinovije i tetivnih pripoja. Razlikujemo tri stepena uganuña: prvi stepen — elongacione distorzije predstavljaju
najåeãñi i najlakãi stepen povrede, gde dolazi do istezanja ligamentarnog aparata, kapsule, i sinovije; drugi stepen — rupturacione distorzije kod kojih dolazi
do delimiånog prekida kontinuiteta ligamenata i sitnih krvnih sudova; treñi stepen — rupturacione distorzije kod kojih dolazi do potpunog prekida kontinuiteta ligamenata, kapsule i nekih vaskularnih elemenata. Iãåaãenja (luksacije) su
povrede zglobova kod kojih dolazi do pomeranja (dislokacije) zglobnih povrãina pod dejstvom prekomernih sila koje obavezno dovode do cepanja zglobne
kapsule i ostalih mekih struktura. Iãåaãenje moæe biti delimiåno i potpuno, a, s
obzirom na vreme nastanka, delimo ih na sveæe (recens) i zastarele (inverterata).
Najbolja preventiva za povrede poput uganuña je veæba, jer se upravo veæbanjem jaåa ligamentarna struktura i miãiñno-tetivni aparat zglobova.
islustracije iz knjige Anatomija za umetnike, autora Baråaji Jene, Forum-Jugoslovenska knjiga 1989.
Povrede miãiña
Skeletni miãiñi pokreñu lokomotorni aparat. Mehaniåku celinu miãiña åini telo
miãiña, miãiñni pripoji (tetive) i ovojnice. Samo ako su sva tri dela ispravna (anatomski i fizioloãki), miãiñ u biomehaniåkom smislu moæe da funkcioniãe. Najåeãñi
sindrom kod igraåa je sindrom prenaprezanja. Pojava prenapezanja miãiña je
alarm za igraåa jer upozorava da postoji moguñnost pucanja (rupture) miãiña,
ako se nastavi s veæbanjem. Zbog toga je najbitnije uoåiti i pravovremeno odreagovati na svaku pojavu zadebljanja u miãiñu, i napraviti pauzu u veæbanju.
Istraæivaåki rad
i moguñnosti preventive povreda
Sa stanoviãta oåuvanja telesnog integriteta i produæenja igraåkog veka, a u cilju
preventive svih povreda koje igraåe prate u toku radnog veka, ali i posle,
poslednjih godina se u svetu mnogo toga uradilo. The International Association
for Dance Medicine and Science (IADMS) je organizacija stara deset godina koja
povezuje doktore iz oblasti sportske medicije (tj. medicine u igri) i baletske pedagoge, u cilju razliåitih istraæivanja u oblasti igre i moguñnosti preventive
najåeãñih povreda. Rezultati istraæivaåkog rada te grupe nauånika su fokusirani
na period odrastanja, jer u ovom periodu dolazi do velikih promena u lokomotornom sistemu i disproporcije u snazi i elastiånosti miãiña i rasta kostiju.
Zbog toga je intezitet i trajanje veæbanja potrebno postepeno poveñavati u
skladu s godinama, tj. rastom koji ne moæe obavezno da prati godine, i u skladu
s polom. Najveñi zadatak, dakle, postavlja se pred pedagoge, a to je da, u okviru
grupe, odneguje individualan pristup, jer je svako dete jedan poseban svet, sa
svojim sopstvenim potrebama, moguñnostima i æeljama.
Tijana Blagojeviñ,
viãi dipl.fizioterapeut
133
Orchestra
❀-❄
2000.
ballet historian, critic and our correspondent received
the Life Achievement Award - both given by Association of Ballet Artists of Serbia. A short text informs
about the promotion of the new prima ballerina Ana
Pavloviñ in Belgrade National Theatre.
This section concludes the column “Preserved From
Oblivion” about Mr Bogdan Babiñ (1921-1989), one of
the most prominent conductors and his ample opus of
opera and ballet music achieved at Belgrade National
Theatre (22-23).
Summary
This double issue of Orchestra appears with somewhat
changed editorial policy: as the main goal of the magazine is to inform general audience, as well as Yugoslav
ballet artists, we are presenting the more detailed information about dance productions on European and
world stages. From now on each of these sections will
be titled by the name of the country, and they will be
interspersed with already established columns. In this
issue we inform you about dance productions and
events in 2000.
The section YUGOSLAVIA opens the text by Branka
Rakiñ, our expert consultant and critic, In Search of the
New (U potrazi za novim). She examines the new
events on Belgrade and Novi Sad stages and IV Festival
of Choreographic Miniatures (pp. 2-7).
Ms Rakiñ has also written Against Mediocre (Protiv proseånosti) where she elaborates on the ‘state of the art’
and years of crisis on Yugoslav dance scene, comparing the extinguished international Yugoslav Ballet
Competition - although it was the only one such manifestation - with our magazine (pp. 76-77).
Other texts in this section cover the summer premieres
in KPGT theatre (8-9), weekly seminar about contemporary dance in Israel (10-11), dance productions on
34th Belgrade International Theatre Festival - BITEF 34
(12-14), Days of Ballet in Panåevo (15), Serbian and
Yugoslav ballet schools competitions (16-17).
Anatomical Theatre (Anatomski teatar) informs about
the alternative dance scene in Montenegro (p.18),
while Literary Train (Literarni voz) describes the voyage of the Yugoslav writers and their colleagues from all
over the world across Europe, a journey on which they
also took CD Rom “Young Serbian Culture” on which is
included a selection of the best classical and contemporary dance (19).
On pp. 20-21 are noted two distinguished achievements: Ms Vera Kostiñ, one of the most important Yugoslav choreographers was honoured with the Dimitrije Parliñ Award for 2000, while Ms Milica Jovanoviñ,
Orchestra
❀-❄
2000.
134
On pp. 24-25 are the photographs of the visiting artists
who appeared on the stage of The Belgrade National
Theatre since our last issue.
International section is in alphabetical order.
AUSTRALIA is represented by Australian Ballet’s The
New Nutcracker (Melbourne), choreographed by Greame Murphy (p. 26), and text Flamenco India! about The
Festival of Asian Music and Dance, held in Sydney in
May 2000 (28).
From the magazine Dance Europe we have translated
the forewarning text on racism in ballet (29).
Our Vienna correspondent writes in AUSTRIA about
two premieres of the two eminent choreographers in
Wiener Staatsopernballet, Renato Zanella’s Beethoven
Opus 73 and Hans van Manen’s Hammerklavier (30-31).
The ballet of National Theatre in Sarajevo celebrated
its 50th anniversary, so in BOSNIA AND HERZEGOVINA is the interview with Ms Edita Papo, choreographer, artistic director and pedagogue of this distinguished
company (32-33).
From ENGLAND are two texts: The Kirov Ballet’s guest
performances at Royal Opera House in London in
August 2000 (34-35) and report on the festival Dance
Umbrella 2000 (36-37).
We are most grateful to Mr Arnd Weseman, editor of
Ballet Tanz International and Mr Hartmut Regitz, who
interviewed Jirí Kylián, for their permission to publish
with no financial obligations the integral talk with this
prominent choreographer and, until recently, artistic
director of NDT. This inspiring text is published under
its original title “All Directors are Amateurs” (38-41).
Our correspondent Helene Ciolkovitch from FRANCE
has extensively covered the whole 1999/2000 season of
the Ballet de L’Opera National de Paris. She also informs
about the new repertoire in season 2000/2001 (42-55).
The star ballerina of Mariinsky Theatre Altynai Asylmuratova talked to our correspondent during this ballet’s guest performances in Paris in A Mother Above All
(Majka pre svega, pp. 56-7).
The dance scene in Zagreb, CROATIA, is presented
through the Anniversary of Zagreb Ballet School, new
pieces of five young Croatian choreographers performed together in Croatian National Theatre under the
title Who Has Turned Off the Light? (Tko je ugasio svjetlo?), and the 17th Festival of Contemporary Dance held
in June 2000 (58-59).
Who is Mario Bigonzetti? (Ko je Mario Bigonzetti?), from
Reggio Emilia, ITALY, one can find out on p. 60.
107. The performances of the Moscow Bolshoi Ballet in
New York during July 2000 are described on pp. 108-9.
On the anniversary of the 80 years of Slovenian ballet,
Slovene ballerina Lidija Sotlar was honoured with state
medal for her exceptional work and achievements - in
JUBILEES (61).
In ALTERNATIVE SCENE is the interview with American dancer and choreographer Valery Green who had
a workshop in Belgrade at the end of August 2000 (1123). On the Festival of Contemporary Art - TransArt,
held in Labin, Croatia, during August and September
2000, participated more than hundred artists from
twenty countries. One of them was young Belgrade artists Nenad Andriñ with his performance Eau d’Homme
(114-5). This section concludes the interview with Borut Šeparoviñ (p. 116), “frontman” of the Croatian-Holland company Monta stroj, The Art of Improvisation
(Umetnost improvizacije), made during his stay in
Belgrade.
The review of the premiere of Onegine by the National
Ballet of Canada (p. 62) introduces dance in CANADA.
Our Toronto correspondent Tamara Vajagiñ writes about
the rich season of this company, and also comments the
visiting dance troupes such as Japanese H.Art.Chaos
(65) and Companhia de danca Deborah Colker (66)
from Brazil. The text about annual closing performance
of The National Ballet School of Canada is on pp. 70-71.
The Toronto visit of the prominent American choreographer Trisha Brown in April 2000 is covered on pp.
72-73. The repertoire 2000/2001 of The National Ballet
of Canada is on p. 75.
Milan Laziñ, the young soloist of Serbian National
Theatre’s ballet in Novi Sad, told us quite a lot about
himself in Persevering and Talented (Uporan i talentovan, pp. 78-79).
In GERMANY, Ovations for Ballet Kirov inform about
successful performances of this large company on the
Deutschoper scene which crowned their season
1999/2000 (80).
On p. 117 is the talk with young Irena Misirliñ, who informs us about her studies and the concept of the well
known Academy for Modern Dance in Rotterdam.
Dance events in SWITZERLAND close this section. In
Lausanne was seen the renewed Nutcracker of the choreographer Maurice Bejart (pp. 118-9). In the same town
was held, during January 2000, the international concourse for the young dancers Prix de Lausanne (pp. 120-1).
In REMEMBRANCE we paid tribute and thanked the
artists, choreographers, dancers and our contributors
who have passes away (pp. 122-5).
ORCHESTRA MAIL on p. 81, reserved for the letters of
our readers has remained blank, just with a small question mark - because we received no feedback!
In NEW BOOKS are reviewed the latest ones on dance,
as this art is now receiving more attention from Yugoslav publishers.
In Bytom, POLAND, was held the 7th Annual International Contemporary Dance Conference and Performance Festival during June and July 2000, at which
also participated the Belgrade dance company ERG-status (82-83).
INFO, with short news from all over the world is on
The friend of our magazine Mr Gilbert Mayer, professor
at the ballet school of L’Opera National de Paris talked
to us again in The Knight Mayer (Vitez Mayer, pp. 84-85).
In the section RUSSIA are two texts, one about Festival
Sergeyev, held in April 2000, which honours this famous dancer, pedagogue, choreographer and partner of
Natalya Dudynska, while the Russian ballet future is
presented by the text on the work of the young choreographer Alexei Ratmansky in The Mariinsky Theatre
(86). On pp. 87-88 is the repertory of this theatre and a
short historical survey of this institution, established in
1742.
pp. 127-131.
The column UNDER THE EYES OF MEDICAL EXPERT is back again. We hope for continuing cooperation with young physiotherapist Tijana Blagojeviñ, whose Introduction to Injuries (Uvod u povrede) is just a first
in a series of texts which cover the more distressing
side of dancer’s career and bring closer to a wide range
of our readers the difficulties of this demanding profession (132-3).
On p. 136 is the important information from The Association of the Ballet Dancers of Serbia about the legal
aspects of the status of unattached (free lance) artists.
Translated by Vukica Djilas
Contemporary dance in SLOVENIA is introduced through the activities of Cankarjev Dom, Ljubljana, which
also hosted visiting choreographers Javier de Frutos,
Edward Lock... (89)
On pp. 90-91 is the NYCB repertoire for winter 2001. In
the next section are our correspondent Xenia Rakiñ’s
extensive reviews of NEW YORK ballet season, covering the work of numerous companies and troupes (92101). 60th Anniversary of American Ballet Theatre is
presented on pp. 102-3, while the report on New York
International Ballet Competition, June 2000, is on p.
135
Orchestra
❀-❄
2000.
Orchestra
❀-❄
2000.
136
Od sada i na mreæi!
www.orchestra.co.yu
Posetite nas!
Labudovo jezero, A. Asilmuratova i M. Muru, kor. R. Peti

Orchestra magazin broj 17/18 - PDF

Transcription

Similar documents

Alica v Čudežni deželi

Intervju z Majo Sonc.pdf

Orchestra magazin broj 29-31 - PDF

Orchestra magazin broj 54/55 - PDF

Orchestra magazin broj 56/58 - PDF

OBLJUBA POLJUBA - SNG Opera in balet Ljubljana

Abonmajska knjižnica 2012/13

balet - Društvo Baletnih Umetnikov Slovenije

Abonmajska knjižica 2014/15 - SNG Opera in balet Ljubljana

nočna vadba night practice

1-14August - lovropogorelich.net

5. letní soustředění - Fantasy Dance Studio

Broj 193 - Hrvatske vode

Ha-kol br.95 - Židovska općina Zagreb

JAZ IMAM PA GOSLICE - Glasbena šola Murska Sobota

BESPLATAN PRIMJERAK U pregovaranju svi moraju malo da

aka defi jana princessa video

l l l l l l l l - Mreža sodobnega plesa

Ha-kol br.97 - Židovska općina Zagreb

preuzmi pdf