Preuzmi PDF izdanje

#89
OD 25. FEBRUARA DO 10. MARTA 2013.
citymagazine.rs
Besplatni magazin za urbani životni stil
trend
NOVE NADE
SRPSKOG
FILMA
intervjui
Lazar Džamić
Marko Prokić
Daniel Dej Luis
destinacija
Zagreb
sadržaj
#89
OD 25. FEBRUARA DO 10. MARTA 2013.
citymagazine.rs
Besplatni magazin za urbani životni stil
trend
NOVE NADE
SRPSKOG
FILMA
intervjui
Lazar Džamić
Marko Prokić
Daniel Dej Luis
destinacija
Zagreb
03
Ima nade
# 89
Nema mnogo stvari koje u
današnje vreme mogu da nas
pomere, dodirnu, šokiraju, da
nas nateraju da se zamislimo,
pogledamo u sebe i oko sebe...
Filmovi spadaju u stvari koje to
još uvek mogu da urade, i
zahvalni smo im na tome. A
OD 25. FeBRuARA DO
10. MARTA 2013.
citymagazine.rs
Naslovna strana:
thinkstockphoto.com
Besplatni magazin za urbani životni stil
Izdavač : City Magazine Roularta d.o.o.
Adresa redakcije :
Kapetan Mišina 8, 11000 Beograd - [email protected]
Direktor :
Ivan Bevc - [email protected]
Glavna i odgovorna urednica :
Marija Milosavljević - [email protected]
Prodaja oglasnog prostora :
Ivana Hibner - [email protected]
Jasna Jovanović - [email protected]
Grafički urednik : Branko Bobić - [email protected]
Layout : Samourai.fr
Saradnici : Aleksandar S. Janković, Marko Herman, Jelena
Glušac, Dušan Milojević, Lara Marinković, Ivan Jovanović, Ivan
Tokin, Dimitrije Vojnov, Ljubinka Tomić, Jelena Karakaš, Anastasija
Milojević, Slobodan Avramović, Bojan Cvejić, Ljubica Slavković
Foto : Aleksandar Đorđević
Lektura i korektura: Marko Nikolić
Distribucija : Peđa Kresojević - [email protected]
Tiraž : 70.000 primeraka
Štampa : Rotografika D.O.O., Segedinski
put 72, 24000 Subotica
Izdavač ne odgovara za sadržinu
objavljenih oglasa
14 - destinacija
©thinkstockphoto.com
24 - Red Bull Flugtag
Glavna i odgovorna
urednica
25 - intervju
©DreamWorks II Distribution Co.
kulturna dešavanja
6 - trend
16 - tehnologije
25 - intervju
9 - urban flash
18 - deca
26 - muzika
12 - intervju
19 - moda
27 - film
14 - destinacija
20 - intervju
28 - art
22 - gastro
29 - pozorište
Lazar Džamić
Zagreb
3D iskustvo
Informacije za najmlađe
Modne vesti
Marko Prokić
Intervju: Igor Luković
IMATE INFORMACIJU
KOJU ŽELITE DA
OBJAVIMO?
PIŠITE NAM NA
[email protected]
ILI NAS POZOVITE NA
+381 11 328 60 88,
+381 11 218 82 12
Marija
Milosavljević
puls grada
Gradske vesti
!
ali kada su naši mladi režeseri u
pitanju, to jednostavno nije
istina. Proverite sami._
u vazduhu
Mlade nade srpskog filma
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
79
CITY magazine/ glavna i odgovorna
urednica Marija Milosavljević.
- Beograd (Kapetan Mišina 8) :
City Magazine Roularta, 2008 - .
- 30 cm
Dvonedeljno
ISSN 1820 – 9556 = City magazine
COBISS.SR – ID 152269580
najlepše od svega je to što
takve „pametne“ filmove možete
da gledate i na srpskom jeziku,
a prave ih neki fini mladi ljudi
koji imaju talenta ali i petlje da
kažu šta misle i pokažu svetu
kako stvarnost izgleda iz
njihovog ugla. Čini mi se da
smo kao narod skloni tome da
uvek mislimo da je tuđe bolje,
Daniel Dej Luis
Vesti iz sveta muzike
Recenzije
Aktuelne izložbe
Nove predstave
24 - Red Bull
Red Bull Flugtag u Srbiji
CITY MAGAZINE NA
LETOVIMA JATA
CITY MAGAZINE
NA EKO PUMPAMA
agenda
04
Predstavljamo vam događaje i datume koje bi trebalo da upišete u svoj planer
za vikend
četvrtak
28/2.
subota
2/3.
film
četvrtak
28/2.
manifestacija
do
nedelje
3/3.
film
Jadnici
Filmska adaptacija globalne pozorišne
senzacije nastale po romanu Viktora
Igoa „Jadnici“, nakon premijere na
Festu, naći će se i na redovnom
bioskopskom repertoaru. Ovaj mjuzikl,
u kome su glumci pevali direktno na
setu, a ne na plejbek, okupio je velika
imena poput Hjua Džekmana, En
Hatavej, Rasela Kroua i Amande Sejfrid.
www.taramountfilm.com
četvrtak
28/2.
film
Salon knjiga i Art Expo
18. Međunarodna izložba umetnosti, na
kojoj se predstavljaju umetnici različitih
umetničkih izraza, galeristi, ali i trgovci
pribora za rad likovnih umetnika i
pribora za opremanje slika, održaće se
na Novosadskom sajmu. Izložba
predstavlja veliku galeriju umetničkih
slika, rukotvorina i drugih vidova
umetničkih ostvarenja. Istovremeno,
biće održan i 19. Međunarodni salon
knjiga koji okuplja delatnike iz
izdavaštva, književnosti i medija, a biće
predstavljeno više hiljada naslova.
Organizuje se i književna manifestacija
„Dani Laze Kostića“ na kojoj gostuju
najeminentniji domaćih književnici.
Traje do 5/3.
Hajduk Veljkova 11, Novi Sad
www.sajam.net
utorak
5/3.
41. FEST
Međunarodni filmski festival FEST, 41.
po redu, održava se u Beogradu, i to u
Sava Centru, Domu omladine, Dvorani
kulturnog centra, kao i u bioskopu
Fontana na Novom Beogradu. U okviru
ove manifestacije biće prikazano 75
premijernih filmova. Festival je otvorio
film nagrađen Zlatnom palmom – „Ljubav“ Mihaela Hanekea, dok će novo
ostvarenje Gorana Markovića „Falsifikator“ zatvoriti ovogodišnji FEST.
Cena ulaznice: od 200 do 350 dinara
www.fest.rs
četvrtak
7/3.
film
koncert
Hičkok
Malo ko zna da je za jednu od najvećih
promena koju je u istoriji filma doneo
Hičkok, zapravo odgovorno dvoje ljudi.
Slavni reditelj Alfred Hičkok, ima i
skrivenu stranu – kreativno eksplozivnu romansu sa jakom ženom i
filmskim saradnikom Almom Revil.
Priča o njihovoj zanosnoj i kompleksnoj
ljubavi, u vreme snimanja filma „Psiho”,
okupila je sjajnu glumačku ekipu koju
predvodi Entoni Hopkins.
www.mcf.rs
25/02/13 CITY MAGAZINE
Bojan Zulfikarpašić sekstet
Jedan od najautentičnijih evropskih
džez stvaralaca Bojan Zulfikarpašić
održaće koncert za beogradsku publiku
na velikoj sceni Sava Centra. Prvi album
„Bojan Z Quartet“ objavio je početkom
devedesetih, a posebno se izdvaja
njegov multietnički projekat „Koreni“ u
kojem su učestvovali muzičari iz Turske,
Makedonije, Alžira i Srbije. Na koncertu
u Sava Centru na sceni će imati
podršku vrsnih muzičara.
Milentija Popovića 9, Beograd, u 20.30 časova
Cena ulaznice: 1.000 dinara
www.savacentar.net
Linkoln
Dok Građanski rat divlja, 16. američki
predsednik pokušava da izdrži u borbi
za ukidanje ropstva, sukobljavajući se
sa političkim protivnicima, ali i ljudima
iz svog kabineta. Stiven Spilberg u
svom najnovijem ostvarenju, biografskoj drami «Linkoln», okupio je
veličanstvenu glumačku ekipu,
Oskarom nagrađene veterane: Danijela
Dej-Luisa, Seli Fild i Tomija Li Džounsa.
www.mcf.rs
Opera Parsifal
Vagnerova opera „Parsifal“ u režiji Fransoe
Žirara biće direktno iz
Metropolitena prenošena
u bioskopu Cineplexx
Delta City. Tenor Jonas
Kafman prvi put igra
Parsifala u toj operskoj
kući. Katarina Dalajman
je Kandri, a Piter Matej
ima debitantsku ulogu
kao Amfortas, kralj vitezova Svetog Grala. Rene
Pape je u ulozi mudrog
viteza Gurnemanca, a
Evgenije Nikitin izvodi
mađioničara Klingsora.
Cineplexx delta City
jurija Gagarina 16,
beograd
Početak u 18 časova.
Petak\
& subota
8. & 9/3.
Sajam
obrazovanja
U hotelu Metropol
Palas održaće se Sajam
obrazovanja Edufair,
gde će posetioci moći da
dobiju sve informacije
prilikom izbora fakulteta
ili visoke škole. Izlagači
na sajmu su državni
i privatni fakulteti,
univerziteti i više škole
iz zemlje i inostranstva.
Oni će maturantima
predstaviti nastavne
i naučne oblasti, programe, cene, školarine,
mogućnost stipendiranja
i zapošljavanja posle
diplomiranja.
bulevar kralja aleksandra 69, beograd
radno vreme: od 10 do 18
časova
Cena ulaznice: 100, a za
grupne posete od tri i
više osoba - 70 dinara
www.edufair.rs
05
četvrtak
7/3.
šou
Chippendales
Muška plesna atrakcija Chippendales
poznata po provokativnom, erotskom
izvođenju namenjenom isključivo za
žensku publiku, nastupiće u Domu
sindikata. Trupa broji 48 izvođača koji
provode ukupno 59.725 sati u teretani
godišnje. Među izvođačima su studenti,
profesori, veb dizajneri, fotografi,
brokeri, pevači, kikbokseri...
Dečanska 14, Beograd, u 20 časova
Cena ulaznica: 2.200, 2.500, 2.900, 3.500 i 5.000
dinara, specijalna VIP ulaznica od 5.000 dinara
uključuje upoznavanje s momcima iza scene,
čašu šampanjca i mesto u prvim redovima.
www.chippendales.com, www.dds.co.rs
četvrtak
7/3.
petak
8/3.
koncert
koncert
Massimo Savić
Hrvatski pevač Massimo Savić ponovo
će nastupiti pred domaćom publikom, i
to na četiri koncerta. Prvi koncert biće
održan u Beogradu, u Bitef Art Kafeu, a
nastupiće i u Lazarevcu, Nišu i
Pančevu. Solo karijeru popularnog
pevača karakteristične boje glasa
obeležili su hitovi „Stranac u noći“,
„Samo jedan dan“, „Zar više nema nas“ i
„Iz jednog pogleda“.
Skver Mire Trailović 1, Beograd
8/3. Centar za kulturu Lazarevac
9/3. Dom vojske Niš
10/3. KC Pančevo
www.longplay.rs
Frajle
Na Dan žena novosadski kvartet
održaće koncert u Sava Centru u duhu
svog studijskog prvenca „Naš prvi
album sa putovanja“. Četiri vokala:
Marija, Nataša, Jelena i Nevena, pored
svojih hitova kao što su „Ich Liebe Dich“,
„Štiklice“ i drugi, izvešće i neke od
svojih obrada popularnih svetskih
numera.
Milentija Popovića 9, Beograd, u 20.00 časova
Cena ulaznice: 1.300, 1.500, 1.700 i 1.900 dinara
www.savacentar.net
za vikend
petak\
& subota
8. & 9/3.
Elemental
Pod nazivom „Vertigo –
konačni obračun“, Elemental
će održati koncert u Beogradu
u Božidarcu, a dan kasnije i
u novosadskoj Fabrici. I na
beogradskom i na novosadskom koncertu podrška će biti
pančevački sastav Iskaz.
božidarac, radoslava Grujića 3,
beograd, u 20 časova
Fabrika, bulevar Despota
stefana 5, Novi sad, u 21 čas
Cena ulaznica: beograd – 800
dinara u pretprodaji, 1.000 na
dan koncerta; Novi sad – 600
dinara u pretprodaji, a 800 na
dan koncerta
trend
06
u vazduhu
NOVE NADE
SRPSKOG
FILMA
Tekst: Ivan Velisavljević
Rođeni su krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka.
Bili su među poslednjim generacijama pionira. Dobijali su pravo glasa nakon Dejtona.
Najvažniji istorijski događaji su im NATO bombardovanje i Peti oktobar. Diplomirali
su režiju i sad snimaju svoje debitantske filmove u vreme digitalne revolucije. Oni su
nove nade srpskog i evropskog filma
Maja Miloš
„Klip“ prikazuje srednjoškolku Jasnu koja mobilnim telefonom dokumentuje svoju trnovitu
potragu za ljubavlju kroz maglu seksa, droge,
turbo-folka i tegobne atmosfere u porodici iz
radničkog predgrađa. U jednoj rečenici, Maja
Miloš svoj film opisuje kao „film koji se kroz
prizmu naizgled jednostavne ljubavne priče
bavi nekontrolisanim sudarima euforije, apatije, besa i nežnosti među mladima“.
U
prethodnih pet godina, neki od njih, kao Mladen Đorđević („Život i smrt porno bande“), Nikola Ležajić („Tilva Roš“) i Vladimir Perišić („Ordinary People“), doneli su stilski specifične,
društveno angažovane radove, često dokumentarne i naturalističke fakture, na tragu
autorskog art filma, s motivima nasilja, pornografije, samodestrukcije i ratnih zločina, dok
su drugi, poput Stefana Arsenijevića („Ljubav
i drugi zločini“) i Bojana Vuletića („Praktični
vodič kroz Beograd s pevanjem i plakanjem“),
krenuli putem komunikativnog repertoarskog
filma s melodramskom osnovom.
Predstavićemo neke od reditelja pomenute
generacije, u kojoj, prvi put u istoriji srpskog
filma, rediteljke imaju značajnu ulogu...
25/02/13 CITY MAGAZINE
Maja Miloš
„Želela sam da napravim film koji se direktno
i otvoreno bavi problemima mladih“, kaže
Maja Miloš. „Mene inspiriše realnost i želim da
se i dalje bavim filmovima koji su socijalno i
kulturološki utemeljeni u stvarnosti.“
Stilski, reč je o naturalističkom filmu koji dokumentarnu fakturu stilizuje u pravcu turbo-folk
spotovske estetike, uz insistiranje na erotskom
i egzibicionističkom. Za Maju Miloš, kao i za
druge reditelje nove generacije, dokumentarci
su bili važna škola zanata: „Rad na dokumentarnim filmovima mi je posebno pomogao
pošto je često realnost mnogo uzbudljivija od
nečeg što možemo da zamislimo. Postala sam
mnogo otvorenija za mogućnosti koje se tako
otvaraju.“
Nakon glavne nagrade na prestižnom festivalu
u Roterdamu, „Klip“ je nagrađen na brojnim
festivalima, a sve vreme pratila ga je kontroverza eksplicitnog prikazivanja tinejdžerskog
seksa, zbog čega je zaradio i zabranu u Rusiji.
Nedavno su ga kritičari proglasili za najbolji
srpski film 2012. Čini se da je pred Majom
Miloš perspektiva, te smo je pitali šta misli o
budućnosti domaće kinematografije.
„Mislim da je autorski kontinuitet jedan od
većih problema u srpskoj kinematografiji.
Svaki snimljeni film je eksces i ne postoji jasna
kulturna politika. S druge strane, dobro je što
su filmovi mladih autora stilski veoma različiti
i beskompromisno se bave problemima koji
su prisutni u našem društvu. Takođe je dobro
što reditelji srednje generacije trenutno prave
svoje najbolje filmove, tako da imamo razlog
da budemo optimistični.“
Tamara Drakulić
„Ako negde kreneš, negde ćeš i da stigneš –
rečenica je koja se ponavlja više puta u filmu,
sama sebe sapliće, poništava i dodaje, i baš
kao takva u potpunosti predstavlja moj debitantski rad“, kaže Tamara Drakulić, rediteljka
niskobudžetne „Ljuljaške“, u kojoj dve radiovoditeljke kreću na put po Americi u potrazi
za andergraund muzičarom Džekom Oblivianom. Međutim, iako žanrovski definisan kao
drumski film, zbog nekonvencionalne forme,
„Ljuljaška“ ipak pripada art filmu.
„Meni se čini da art film, posebno u Evropi, odstupa od žanra, ali i dalje ima zadatu
formu koju, nauštrb ličnog izraza, u većini
slučajeva pokušava da ispuni. ’Ljuljaška’ je
uradila obrnuto.“
07
u vazduhu
Tamara
Drakulić
U ovom igrano-dokumentarno-animiranom
filmu vidimo mitologizaciju Amerike i oduševljenost njenom andergraund kulturom. Alternativni pristup produkciji i snimanju doneo
je karakterističan film-esej, s puno ironičnosti
i nehaja prema stvarnom svetu Amerike, uz
glumce naturščike, cinema verite situacije,
replike koje direktno govore o samom mediju
filma...
„Školu mog zanata možda najpre treba tražiti
u pionirima kinematografije uopšte, kao i amaterskog filma u Srbiji. Entuzijazam početaka,
istraživanja, odsutnost straha od greške i igra
kao osnovni pokretač“, napominje Tamara.
Ipak, ona nije optimistična po pitanju svog
daljeg rada u Srbiji, jer ne vidi da ovde postoji
organizovana kinematografija.
„Moj novi film je počeo da klija. Veliki deo
produkcije neće biti u Srbiji, a budžet, nano
budžet, po svemu sudeći, neće doći iz Srbije
već sa različitih strana sveta“, kaže rediteljka
filma „Ljuljaška“.
Mina Đukić
Priprema se još jedan drumski film –
„Neposlušni“, a govori o dvoje mladih, Lazaru i
Leni, koji biciklima kreću na put po predelima
svog detinjstva. Rediteljka Mina Đukić opisuje
ga kao „ljubavni road movie o nemogućem odnosu, koji je poprilično lišen fondovskih i trendovskih kalkulacija i upadljivog angažmana,
zasnovan na intimnom promišljanju sveta, i
slavi slobodu“, a zatim šaljivo dodaje: „Srpska
i evropska kinematografija dobiće road movie
koji je sniman po vojvođanskim zabitima!“
Filmski uzori Mine Đukić na tom putu su francuski novi talas, novi Holivud i jugoslovenski
crni talas, a velika škola zanata bio joj je rad
na amaterskim filmovima, reklamama i dokumentarcima: „Na reklamama sam učila kako
da sprovedem svoj koncept i stilski nešto
uobličim, uprkos opstrukcijama i raznim uslovnostima, a često i uprkos čistom besmislu.
Na dokumentarcima, kako da se oslobodim
predubeđenja i kako da pratim ono što se
dešava u trenutku, a ljubav prema amaterskom
filmu i dalje gajim i verujem da amaterizam
čuva esenciju profesionalizma bar u činjenici
da dok snimaš amaterski film, znaš da to radiš
samo zato što želiš da snimaš film, sve druge
motivacije su ili nepostojeće ili nebitne.“
Još od studentskih radova i dokumentarca
„Yugo“, Mina Đukić pokazala je izgrađen,
upečatljiv vizuelni stil. Međutim, po pitanju
kontinuiteta svog kreativnog rada u Srbiji,
nije entuzijasta: „Izabrala sam da se ne bavim razmišljanjem o kontinuitetu. Trenutne
okolnosti su depresivne, uvredljive i čak vrlo
cinične, za film je izdvojeno nula dinara. Oseća
se i uviđa jasan napredak u srpskom filmu i radikalnije promene i zaokreti, ali se te činjenice
trenutno prilično drsko ignorišu i film se tretira
kao neka jeres i neistraženi medijum, kao da je
kod nas voz tek ušao u stanicu, pa čekamo da
vidimo šta ćemo dalje. Sve to zajedno čini da
je bavljenje filmom u Srbiji čista kamikaznost“,
završava Mina.
Ivan Ikić
pljačka prodavnice obuće, odlučuje da krene
u potragu za ocem koji ga je davno napustio.
„’Varvari’ su surov ali ne i sirov film o odrastanju
i potrazi za identitetom tinejdžera iz srpske
provincije, koji traže odgovor na pitanje: Gde
pripadam kad nigde ne pripadam?“, sumira
ukratko svoj film Ikić. Na pitanje šta ga je kao
autora najviše odredilo u stilskom smislu, Ikić
takođe ističe dokumentarce „zbog neposrednog odnosa prema stvarnim ljudima i pričama
koje u sebi nose“: „Neprocenjivo je dragocena
ta spoznaja stvarnosti za mene kao reditelja,
jer me provocira da je oblikujem prema svojoj
potrebi u fikciju i da od tog sirovog materijala
stvorim što verodostojnije filmske karaktere.“
Kao i njegove kolege, za svoj debitantski film
Ivan Ikić odlučio se za rad s naturščicima: „U
scenariju sam napisao sve ono što bih voleo
da se u tom filmu dogodi, pronašao prave
tinejdžere koji bi u tom filmu glumili, prošao s
njima četiri meseca intenzivnih proba u kojima
smo inscenirali sukobe iz njihovog života, te
sukobe integrisao u scenario, a ostatak priče
prilagodio njihovim likovima. Tako se stvorio
jedan reverzibilni postupak u kome je stvarnost uticala na fikciju a fikcija na stvarnost. Bilo
mi je najbitnije da ne izneverim svoje junake.“
Ivan Ikić
Da je snimanje filma u Srbiji iracionalno iskustvo, smatra i Ivan Ikić: „Konačni udarac je stigao od Ministarstva kulture koje će ove godine
izdvojiti nula dinara za film. To u praksi znači da
će se filmovi snimati samo uz ozbiljan blagoslov političke elite i za njihove uske stranačke ili
lične interese.“
Ikićev film „Varvari“, koji je u postprodukciji,
smešten je u 2008. godinu, i govori o Luki,
mladom navijaču iz Mladenovca, koji stiže
na demontracije protiv nezavisnosti Kosova.
Ali umesto da, kao pripadnici njegove grupe,
Mina Đukić
info
Režiseri dolaze
Osim ovde predstavljenih, i drugi mladi
ljudi bore se za svoje prve filmove. Bojan
Vuk Kosovčević snimio je omnibus „Vir“,
koji je već imao bioskopsku distribuciju
kod nas, a videli smo i horor komediju
„Crna Zorica“ Hristine Hatziharalabous i
Radoslava Pavkovića. U postprodukciji
su romantična tragedija „Ljubav dolazi
kasnije“ Hadži-Aleksandra Đurovića,
akcioni triler „Bog“ Filipa Miloševića i
ljubavna priča o tinejdžerima „S/Kidanje“
Koste Đorđevića.
urban flash
09
u vazduhu
studenti
Job Fair 2013
Studenti, diplomci i postdiplomci
svih fakulteta mogu ostaviti svoj
CV na adresi www.jobfairnis.rs/
ostavicv i na taj način povećaju
šansu da ih zapazi neki od poslodavaca koji će se pojaviti na
sajmu poslova i stručnih praksi
Job Fair 2013, 4. i 5. marta u
holu Elektronskog fakulteta u
Nišu.
Pored kontakta sa poslodavcima učesnici sajma biće
u prilici da poboljšaju svoje
veštine pisanja CV-ja i da
učestvuju u raznim radionicama i seminarima. Za studente će biti organizovano Inženjersko takmičenje, dok će
srednjoškolci i ovog puta svoje znanje
moći da provere u kvizu Infomanija.
Od svih CV-jeva pristiglih na sajt Job
Fair-a biće napravljena baza podataka,
koja će biti dostavljena svim kompanijama, uz pomoć koje će oni moći da
izaberu kadrove čiji im profil najviše
odgovara.
www.jobfairnis.rs
fotografija Novi program
Novi umetničko-obrazovni program u Šumatovačkoj – Fotografija,
koji vodi Ivan Petrović, diplomirani fotograf i vizuelni umetnik bogatog opusa i angažovan u prostoru savremene fotografske edukacije,
počinje od prve nedelje marta.
Tokom tri meseca, svake nedelje u dva termina od po dva časa, polaznici/ce će upoznati tehnike snimanja, istoriju fotografije, primere
savremene produkcije s osvrtom na teoretsku praksu tumačenja
fotografskog medija, učiće i oprobaće se u kritičkom procenjivanju,
naučiće osnove upotrebe crno-belog negativskog materijala s hemijskom obradom, radiće fotografije u foto-laboratoriji, imaće priliku da
upoznaju i otvoreno razgovaraju s gostujućim umetnicima, da prikažu
svoje radove u Galeriji Stepenište i tako dalje. Prijavljivanje je u toku._
Za dodatne informacije 064/550-14-68
Fotografija,
novi umetničkoobrazovni
program u
Šumatovačkoj
manifestacija
Festival irske
kulture
Prvo izdanje Beo-
gradskog Irskog Festivala biće održano
od 11. do 17. marta
na više lokacija u
Beogradu. Tokom
sedam festivalskih
dana biće prikazana
najznačajnija i najnovija filmska ostvarenja iz Irske, kao i
aktuelna pozorišna
produkcija uz atraktivan muzički program.
Beogradski Irski
Festival održaće se
u novoj zgradi Kinoteke (Uzun Mirkova), bioskopu Fontana, Jugoslovenskom
dramskom pozorištu
i Domu omladine
Beograda.
Pored pridruživanja
globalnoj irskoj zabavi u nedelji živahnih
proslava (uključujući
Svetog Patrika 17.
marta), beogradska
publika upoznaće
se kroz program
Beogradskog Irskog
Festivala sa zanimljivim pregledom irske
kulture, koji uključuje
društvene, istorijske i kulturološke
elemente pomoću
kojih će ispratiti tok najznačajnijih
dešavanja irskog
istorijskog i vizuelnog
identiteta.
kolumne
Ivan Tokin
Zima 3: Molekuli
Reka, đubre, brodovi, ptice.
Ušće Save u Dunav. Plave
patike za fudbal s isplaženim
jezikom, pas, splavovi. Grad,
talasi, krovovi. Most, čovek koji
stavlja kapu, sneg. Počinje da
pada. Zakopčavam se. Livade.
Betonski blokovi, kamene
kocke, trava, meka duša. Splet okolnosti,
slučajnost. Skromnost. Spomenik mrtvim
ljudima, ka nebu. Metal na travi, na blatu, ka
nebu. Mrtve duše pričaju priču o besmrtnosti.
Mrtve duše pevaju. Mrtve duše rastu iz blata.
Metalom.
Hodanje. Noga pored noge, noga ispred
noge, posmatranje. Brzo hodanje. Jake noge
nose daleko. Disanje. Život. Životinje. Šleperi.
Polako plove uzvodno. Skreću precizno. Sneg
u vazduhu, nežne neponovljive pahuljice.
Umiru po betonu i travi. I svuda po reci. Smrt.
Smrt kao reč. Smrt kao priča o životu. Smrt
kao agregatno stanje pahuljice u vodi. Reka.
Fina, iscrtana talasima, moćna. Ribe, somovi,
šarani. Šarani u akvarijumima na pijaci, zbijeni, jedva dišu. Životare. Čekaju gladne koji
imaju da plate. Ribe.
dimitrije vojnov
Servisiranje
U proteklih
nekoliko sedmica
javnost je imala
priliku da odreaguje na nekoliko
zanimljivih informacija o javnim
medijskim servisima kojih u Srbiji
ima nekoliko.
Najbučnije reakcije izazvalo
je obnarodovanje računice o
izdržavanju RTS-a u javnost, kad
je izloženo koliko je opala naplata
pretplate, koliko naš servis zaostaje za hrvatskim po budžetima,
eksternalizovan je problem
brojnih i programski apsurdnih
repriza, i ova priča je na neki
način sumirala razna obostrana
nezadovoljstva i kontradikcije
koje povremeno izbijaju već
godinama.
Druga priča o javnim servisima je
slučaj Ivon Jafali kojoj je ukinuta emisija na Studiju B, javnom
25/02/13 CITY MAGAZINE
10
u vazduhu
Ribe na plaži. Ženske grudi, mleko, hrana,
mama. Pesak, grudi, plaža, bikini. Grudi, plaža,
želja. Život. Zeleni kokteli, bosa muška stopala
pored ženskih bosih stopala. Razlike. Seks.
Beba. Život. Život kao slučajnost, život kao
posledica, posledica kao dužnost, dužnost kao
radost. Dužnost kao sreća. Dužnost kao uspon.
Stepenice. Desno gore, ili levo dole. Stepenice
kao prepreka, stepenice kao nauka, stepenice
kao pouka, kao poruka. Kao zavejana poruka.
Gomile snega od pre tri nedelje, crne. Beo
sneg crn od nas. Tvrd i prljav. Sneg za sankanje, sneg za grudvanje. Za skijanje. Sneg isti
kao i u Šamoniju, samo prljav. To je sve taj isti
sneg, samo nije tamo, nego je ovde, trenutno.
Ali sačekajte samo malo, i naći ćete ga tamo, u
Francuskoj. Iste te molekule, samo bele. Naše
molekule bez smoga. Probrane. Sačekajte,
samo malo, i naći ćete sebe, svoje molekule,
možda baš u Šamoniju, kako se skijaju, samo
se ne zovu tako kao vi, nego kao neko ko u tom
trenutku večnosti ima kintu ili sreću za Šamoni,
zimi. Sačekajte, ako možete.
Čovek pored automobila, pas pored čoveka,
plave patike za fudbal s isplaženim jezikom na
čovekovim stopalima. Molekuli. Molekuli psa,
patika i čoveka. Molekuli jakne. Molekuli svuda.
Raspoređeni tako da čine tu sliku. Uskoro će se
drugačije rasporediti, pa će patika biti jakna a
čovek pas. Videćete. Sačekajte, ako možete._
medijskom servisu građana Beograda. I zbilja, u senci RTS-a kao
simbola takve institucije, kod nas
već decenijama opstaju „diskretni
heroji“ sa Studija B koji s prilično
ograničenim budžetom uspevaju
da proizvode program koji liči
na jedan skroman javni servis i
ne iskoračuje iz te forme, imaju
svoje autohtone zvezde među
kojima je i Ivon, i ulažu veliku
energiju u praćenje nekomercijalnih sadržaja. Otud, ova priča
deluje kao šarmantna parodija
na sukobe „velikih TV zvezda“ i
matičnih kuća samo na jednom
mikronivou.
Konačno, možda je najintrigantnija vest o RT Vojvodine koja je
naručila seriju o Lazi Kostiću
od Košutnjak Filma (glavnog
dobavljača RTS-a), reditelja
Zdravka Šotre i pisca Milovana
Vitezovića. Izbor teme sugeriše da
je RTV odlučila da snima materijal
koji dolikuje javnom servisu, a
izbor producenta i autorske ekipe
pokazuje kako žele da uđu u ozbiljne mejnstrim vode. Poslednjih
nekoliko godina, RTV prolazi kroz
transformaciju, pa od negledljive
lokalne televizije koja je delovala
jednako razrušeno kao i njena
zgrada nastradala tokom NATO
bombardovanja, počinje da liči na
skroman javni servis koji ispunjava dužnost prema građanima.
Okupljanje novinarskih kadrova
sa snažnom aromom B92 ukazuje
da bi u slučaju ponavljanja „crnogorskog scenarija“, RTV mogao
biti značajno autonomaško glasilo. Međutim, isto tako zanimljivo
je da su fejsliftinzi RTV praćeni
padom gledanosti i da se drže
samo stari formati poput „Dnevnika“ ili „Petkazanja“. Dakle, čini
se da vojvođanska publika odbija
„strana tela“, ali isto tako RTV-u
raste popularnost u centralnoj
Srbiji i sve više gledalaca u
Beogradu prijatno je iznenađeno
ovom televizijom.
Ukoliko se ovakve tendencije
nastave, možda će baš RTV uspeti
da popuni onaj prostor koji ne
uspevaju da pokriju televizije s
nacionalnom frekvencijom._
lara marinković
Sentimenti – samo danas
Ima taj pevač Srđan Marjanović, koji je sad u gradskom miljeu poznatiji kao pionir privatnog sektora a
ne kao tvorac besmrtnih hitova „Mi smo jedno drugom govorili Vi“ ili „Sentimenti“. Ovi moji iz redakcije
me ubeđuju da je čovek skoro izdao album i best of,
ali ostala sam na tome da smo jedno drugom govorili
Vi iako smo delili jorganče i gužvali posteljinu. Ako
postoji išta perverznije od toga, da se neko javi. Meni
su poznate one prepotopske uvale „Gospodine, nismo
mi zajedno ovce čuvali - Nisam ja gospodin, ja sam
drug“, ali ovo je nešto što moram sama da probam
i da jedno drugome govorimo Vi u intimi kao takvoj.
Nego, pišem ovo baš na taj sveti dan industrije ljubavi,
Sent Velentajnz, i opet čitam kako Srbende traže da se
zbog našeg sveca Sv. Trifuna, ovaj dan proslavi kao
dan alkoholnih jedinica ili predivne opojnosti, a sva
prozapadna dečurlija i malo stariji traže da ovo bude
dan ljubavi. Lepo im kažem, nemojte da zloupotrebimo
i ovaj dan kao i 8. mart, kada se po običaju supruga
ne tuče, ne vezuje za radijator i ne psuje, nego joj
se kupuje stručak karanfila ili vodi na ćevape. To
znači da samo 14. februara ima nade za ljubav i treba
obradovati (samo tada) voljenu osobu nekim lepim
poklonom. Znači (samo tada) uzmite spa vaučer za
omiljenu osobu, odvedite je (samo tada) na večeru ili
na koncert koji se (samo tada) obraća zaljubljenima.
Ako ćemo štiklom o pod, procenat zaljubljenih u
odnosu na procenat onih koji misle da su zaljubljeni ili onih u patološkim vezama, ništavan je, jer
psihološkim rečnikom rečeno, magnetna rezonanca
i biohemijski proces zaljubljenih traje od tri do šest
meseci, kad je dozvoljeno da se prave sentimentalne
gluposti. Tu dolazimo do večite borbe sentimentalnog
i romantičnog. Prostačkim jezikom, sentimentalno
je sve ono što unižava emociju i svodi je na produkt
s bar-kodom. Sentimentalno je neretko kič, često i
šund. Sentimentalno je histerija oko jednog datuma,
visinska priprema da se voljenoj osobi pokaže
koliko se zaista voli, jer će sve oko vas biti pufnasto
i crveno. Ali već sutra, devojka pored vas će biti
glupa koza ili nedokazana ćurka, a muškarac svinja
koja se ne kupa i ne brije i ne-znam-zašto-sam-sanjim-uopšte. Zato je sentimentalnost jedna pufnasta
zaslepljenost jer je industrija htela da tako bude, i
pazite da ne budete romantični jer to može da vas
odvede dalje u ozbiljnost veze, čak i ako vaša devojka
ne ume da razlikuje sentimentalno od romantičnog.
Ne pekmezite se, kupite pekmez, ili makar CD Srđana
Marjanovića. Govorite jednom drugom Vi, i idite tako
na ono mesto u spavaćoj sobi gde je posteljina a nije
ormar. Probajte da sve vreme govorite Vi, hvala Vam
što ste pomerili nogu u desno, ne hvala Vama što
ste me ugrizli za vrat, ali za ime sveta, ostaće Vam
šljiva, oh, da, ali to je Vaša šljiva, a ne, neka tuđa.
Tako ste uviđavni, tako ste zavodljivi. Sad bih Vas
strasno poljubio, ali zašto to ne uradite? Pa, malo je
neprikladno..._
urban flash
igra
Učimo da
igramo
mankalu
publikacija
Za umetničku
igru
Udruženje profe-
U okviru izložbe „Mankala, misaona igra“, Muzej
afričke umetnosti u saradnji
s Klubom „C 22“ organizuje program učenja pravila
igre mankala pod nazivom
Mankala Rules. Program se
održava svakog četvrtka u
Muzeju od 18 do 20 časova,
tokom trajanja izložbe (do
jula 2013).
Mankala je društvena igra
misaonog karaktera koja se
igra u Africi, Aziji, Južnoj i
Severnoj Americi. Pravila
su jednostavna, ali se rezultat ne postiže lako. Učenjem
mankale razvija se sposobnost kalkulacije, strateškog
mišljenja i taktike.
Učešće u programu je
besplatno, a table za igru
obezbediće Muzej afričke
umetnosti. Ukoliko posedujete mankalu, svakako je
ponesite sa sobom_.
sionalnih baletskih
igrača, koreografa
i baletskih pedagoga Srbije pokrenulo je publikaciju
za umetničku igru
CTE ART, koja će
donositi informacije o
najvažnijim plesnim
događajima u Srbiji
i regionu. Naslov
publikacije je tendenciozno smišljen poigravanjem dve reči:
„step“ (ćirilično) kao
korak i „art” (latinično)
kao umetnost. Neka
igra počne!_
www.museumofafricanart.org
11
u vazduhu
nauka Laboratorija slavnih
British Council i RTS pozivaju mlade naučnike, studente i istraživače u oblasti prirodnih i
tehničkih nauka da se prijave za „Laboratoriju slavnih“, međunarodno takmičenje za izbor
najboljeg komunikatora nauke u Srbiji. Rok za prijavljivanje je 5. mart.
„Laboratorija slavnih“ je namenjena mladim ljudima (18-35 godina) koji studiraju ili rade u
oblasti prirodnih, tehničkih nauka ili matematike i imaju ideju kako da u samo tri minuta,
na zabavan, jednostavan i originalan način objasne neki naučni koncept pred žirijem,
publikom u studiju i TV kamerama. Izlaganje treba da bude naučno ispravno, ali i razumljivo za publiku koja se ne bavi naukom. Pobednik će predstavljati Srbiju na FameLab
finalu koje se održava u junu u britanskom gradu Čeltnemu. Najbolji takmičari osvojiće i
vredne nagrade, dok je za sve finaliste obezbeđen trodnevni trening u oblasti komunikacije nauke, koji će održati Timandra Harknes, pisac, producent i FameLab komunikator._
Za više informacija: www.britishcouncil.rs
coworking Smart Office
Od nedavno je na radost freelancera
zaživeo coworking koncept pod nazivom Smart Office. Reč je o modernom
open space kancelarijskom prostoru
koji se sastoji iz 12 poslovnih jedinica i
jedne kompletno opremljene kancelarije za sastanke koja može da primi pet
osoba. Smartt Office nudi mogućnost
virtuelne kancelarije koja omogućava
prijavljivanje firme na njihovu adresu,
ali i administrativnu pomoć, usluge
slanja i primanja pošte, telefonskih
poziva i još mnogo toga.
Topličin venac 3
intervju
Alan Ford je parodija na klasične priče o tajnim agentima, a kreirali su ga Italijani
Maks Bunker (Luciano Secchi) i Magnus (Roberto Raviola) 1969. godine. U jugoslovenskim izdanjima (od 1972) značajan autorski doprinos stripu dao je hrvatski
prevodilac Nenad Briksi. U knjizi „Cvjećarnica u kući cveća“ čija se beogradska
promocija očekuje u aprilu, Lazar Džamić objašnjava i skenira Alana Forda, uz
puno primera i ilustracija. Knjiga je i sociološka i umetnička analiza i zabavno
podsećanje i pokušaj da se objasni tajna popularnosti i sveopšteg obožavanja
stripa na našim prostorima.
– Alan Ford spada u malobrojne primere kako se jedan strani kulturni artefakt
„primi“ u novoj sredini i postane neodvojivi deo kulturne baštine zemlje primaoca.
Život je ono
što nam se dešava…
12
u vazduhu
se krije iza njih. Ako me pitate zašto hrvatska reč „cvjećarnica“ umesto srpske
„cvećara“ u naslovu, bilo mi je interesantno (kao još jedan mali ex-YU simbol) da
imam hrvatsku reč u naslovu knjige napisane na srpskom.
Odakle ideja, podsticaj, vreme i energija za pisanje ove knjige?
Sve što u životu radimo, radimo iz dva razloga: navike ili strasti. A ta dva su
često jedno. Alan Ford je bio deo mog odrastanja, i još tada, u vreme kad smo
mislili da živimo u budućnosti (mada je u pitanju bila samo iluzija), strip je rezonovao vrlo jako. On je isto toliko deo mene koliko i, recimo, znanje o tome kako se
pravi slavsko žito ili baklava. Mojim odlaskom u Britaniju, pre 15 godina, postalo
mi je još zanimljivije pitanje zašto je jedan opskurni italijanski strip postao deo
jugoslovenske kulturne baštine. Knjiga je mene pronašla, ne ja
nju. Godinama sam u sebi nosio samo nejasno osećanje, zujanje
u duši, da je taj strip mnogo značajniji od sume fantastičnih trenutaka koje mi je pružio kao mladom čitaocu. Tek nedavno, s distance od jedne decenije i hiljadu i nešto kilometara koji dele London od naših prostora, to zujanje se izoštrilo u jasan glas: odgovor
na pitanje „Zašto su Jugosloveni usvojili Alana Forda“? Zašto je
došao, ostao i postao deo nas?
Knjiga „Cvjećarnica u kući cveća“ koja se nedavno pojavila, zanimljiva je studija o specifičnostima stripa „Alan
Ford” i njegovoj popularnosti u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Autor knjige Lazar Džamić, marketinški stručnjak koji
već 15 godina živi i radi u Londonu, jedan je od brojnih
zaljubljenika u ovaj strip koji je stekao kultni status
zahvaljujući specifičnom i autentičnom humoru
Tekst: Jelena Jovanović
U Jugoslaviji je postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u ostalim zemljama gde je prevod pokušan ugašen nakon nekoliko izdanja. Nikada,
na primer, nije preveden na engleski. Za to postoji nekoliko razloga koje sam
objasnio u knjizi, ali glavni je taj što je naš prirodni oblik mentalnog i društvenog
funkcionisanja nadrealna farsa. Ni kapitalizam, ni socijalizam, nego nadrealizam.
Takođe, strip je modernizovana verzija commedia dell’arte, stare i arhetipske
umetničke forme koja je dosta oblikovala modernu kulturu masovnih medija. Ima
i drugih razloga, od društvene satire kao jake umetničke forme komunističkih
zemalja, preko načina na koji je hrvatski jezik percipiran u ostatku Jugoslavije, do
preovlađujućeg kulta amaterizma u našim društvima. Naravno, detalji i primeri
su u knjizi.
Zbog čega ste nazvali knjigu „Cvjećarnica u Kući cveća“?
To je samo mala, potpuno veštački kreirana s moje strane, karmička simetrija i
zanimljiva metafora. Srce grupe TNT, njihovo sklonište, bila je cvećara („cvjećarnica“
u originalu). Poslednje utočište našeg stvarnog istorijskog Broja 1, Tita, jeste Kuća
cveća. Obe kuće cveća simboli su pretvaranja, diskrepance između realnosti i
želja, izneverenih nada i disfunkcionalnosti. Obe su fasade za nešto drugo što
25/02/13 CITY MAGAZINE
Koliko su prevod Nenada Briksija i specifičan jezik stripa
doprineli njegovoj popularnosti?
Jezik je na našim prostorima važniji od pasoša. I rat je kod nas
počeo gramatikom. Jedan od najčešćih odgovora koje sam dobijao na pitanje zašto je strip kod nas postao to što nije nigde drugde, glasi – „hrvatski prevod“. Na pitanje „A šta je to u hrvatskom
prevodu što ga je učinilo toliko smešnim i adekvatnim?“, dobijao sam uglavnom tišinu. Mada niko za koga znam nije ni video
izdanje Alana Forda na originalnom italijanskom, a kamoli da ga
je razumeo i bio u stanju da uporedi, činjenica je da je Briksijev prevod bio ključni element uspeha. Bilo je to više od prevoda
– takav stepen intervencija se na Zapadu naziva transkreacija,
skoro ponovno pisanje dela na domaćem jeziku. U knjizi detaljno
pišem o tom jeziku. Briksijev hrvatski je bio smešan i Hrvatima
jer nije bio svakodnevni već ceremonijalni, krležijanski, uzvišeni
gornjo-gradski hrvatski. Hrvatski izgovor je fantastično korespondirao s farsičnom nadrealnom satirom stripa.
Koje su druge specifičnosti stripa „Alan Ford“?
Strip je priča o disfunkcionalnoj grupi diletantskih „tajnih agenata“, u suštini
malih muvaroša kojima upravlja beskonačno stari diktator u invalidskim kolicima, Broj 1. Strip je antiteza Džejmsu Bondu i čitavom žanru špijunskog trilera koji
je preovlađivao u to vreme. Likovi su groteskni, zapleti su nadrealni i ima dosta
crnog humora, sve to napajano je oštrom satirom na svet hladnog rata sedamdesetih godina. Alan Ford je stripovski ekvivalent atmosfere koja preovlađuje u filmu
„Dr Strejndžlav“.
Koliko je Alan Ford bio politička satira i, u Briksijevom prevodu, društveno
angažovan strip?
Alan Ford je kritika svakog nekompetentnog, korumpiranog i propagandističkog
sistema. I kapitalizma i komunizma, i svega između što ima te karakteristike. Siguran sam, mada to nemam potvrđeno od autora, da je bio i kritika Italije i Rusije
isto toliko koliko i Amerike. Alan Ford je nadrealna farsa uvijena u snažnu satiru. Činjenica da je kreiran u Italiji je važna, jer ta zemlja ima dosta kulturoloških
sličnosti s nama.
13
u vazduhu
Koliki je uticaj ovog stipa na druge
jugoslovenske umetnike?
U jednom poglavlju knjige probao sam
da odgovorim na to pitanje. Teško je pripisati direktan uticaj stripa na bilo koga,
ali je interesantno da mnoge situacije u
Kusturičinim filmovima imaju atmosferu
Alana Forda, neki likovi čak i čitaju strip
u nekim scenama. Sličnu atmosferu imaju
i mnogi skečevi „Top-liste nadrealista“ i
„Audicije“; Rambo Amadeus je „Frenk
Zapa na Alanu Fordu“; Duško Kovačević
je naš „najfordovskiji“ pisac. Ipak, mislim
da ovi umetnici inspiraciju više crpe iz iste
nadrealno-farsične balkanske žile, nego
što je u pitanju kopiranje stripa.
Koji su vaši dalji planovi? Planirate li možda rad na nekoj novoj knjizi?
Uvek. Ideja ne manjka, ali je vreme problem. Trenutno pišem prvi roman, na
engleskom, za englesko tržište. Imam isplanirane naredne tri knjige, ali pitanje je
koliko će mi biti potrebno da ih zaista i napišem. Kako reče Džon Lenon: „Život je
ono što nam se dešava dok kujemo druge planove.“_
digitalni marketing
Lazar Džamić (52) radi kao direktor planiranja u agenciji Kitcatt Nohr Digitas, gde
je jedan je od najiskusnijih digitalnih stratega. U Velikoj Britaniji živi i radi već 15 godina. Pre
odlaska, u Srbiji se bavio novinarstvom i marketingom, a zanimljivo je i da je autor jedinstvene
knjige o bubnjevima, udžbenika koji prezentuje tehnike sviranja ovog instrumenta. Autor je
brojnih knjiga iz oblasti marketinga, posebno iz oblasti digitalnog marketinga.
promocija „Cvjećarnice“
Lazar Džamić
– Trenutni plan je da beogradska promocija bude početkom aprila. Datum i mesto još se
ne znaju, ali sam vrlo zainteresovan za Muzej 25. maj, zato što je to fizička manifestacija
teme knjige. Takođe, u susedstvu je Kuća cveća.
destinacija
14
u vazduhu
zagreb
Zabava u komšiluku
Elis kafe
Tekst: Jelena Karakaš / konevolicipele.com
morate svratiti u Elis, maleni
lokal u centru za koji (baš svi)
kažu da nudi zaista najbolju
kafu. Radi se o posebnim
blendovima kafe, a vlasnik Nik
Orosi je vrlo stravstven po
pitanju spremanja crnog
napitka. Nemamo šta da
dodamo, osim da pripremite
nepca za uživanje.
Glavni grad Hrvatske je vrlo šarmantno mesto za kratki gradski predah, savršen je
za kvalitetno punjenje baterija i za, kako oni kažu, istinsko guštanje. Pratite naše male
znakove pored puta i prepustite se uživanju
RestoRani
Kad vas šetnja, istraživanje i
ispijanje kafe izmore, isprobajte
neki od zagrebačkih restorana.
U samom centru je
Lari&Penati, maleni intimni
bistro čiji se jelovnik menja na
dnevnoj bazi, a konstanta je da
se sve sprema od kvalitetnih i
svežih namirnica. Često je
Zagreb
ThinkStockPhoto
Kafići
Velvet
25/02/13 CITY MAGAZINE
Kao start u vašem istraživanju
Zagreba predlažemo nekoliko
zaista simpatičnih i ušuškanih
kafića, tamo ćete popiti zaista
vrlo dobru „kavu“. Prvi na mapi
neka vam bude Velvet,
omiljeno mesto šik i umetničke
ekipe Zagreba. Enterijer je delo
Saše Šekoranje, slikara i
dizajnera. Njegov senzibilitet se
jasno vidi u sjajnom rešenju
prostora. Postoje dva Velveta,
nalaze se jedan do drugog –
prvi je potpuno beo i savršen
je izbor za dan, dok je drugi
malo ozbiljniji u tamnim
nijansama, što ga čini idealnim
izborom za večernje piće.
Ukoliko se u Zagrebu zateknete
u subotu, obavezno izađite na
zagrebačku špicu, naime u
popodnevnim satima
obavezan je đir po centru, tada
vlada oštra borba za stolicu, a
najbolje je da zauzmete onu u
kafiću Flores.
Ipak, ako ste za nešto intimnije,
Bistro Lari&Penati
dupke pun, što je dokaz
njegovog kvaliteta. Ukoliko
tražite nešto ozbiljnije, možda
za neku lepu večeru, zaputite
se u tržni centar Green Gold
gde se nalazi restoran Mano2
– oni se ponose lepim
spiskom gastro delicija, a i
vinska karta nije zanemarljiva.
Naravno da su tu i egzotični
restorani, najbolji je Takenoko,
japanski restoran gde šef
kuhinje Mota Machizuki
sprema odlične suši i sašimi.
15
u vazduhu
slatKiši
Kad vam padne šećer,
shvatićete da je Zagreb baš
dobar grad, naime on krije
nekoliko poslastičarskih bisera.
Prvi je lanac poslastičarnica
Torte i to. Vlasnica Martina
Bračić napustila je kancelarijski posao kako bi se posvetila
kolačima, a rezultat su njeni
lokali širom bivše Jugoslavije.
Svratite u prvootvoren u Kaptol
centru i odaberite tortu s
bananama, ili čokoladni kolač,
ili čizkejk, ili... Shvatili ste,
morate probati sve! Ipak,
klasika zagrebačke slatke
ponude jeste sladoled Vincek
u Ilici. Skoro svaki Zagrepčanin
će vas tamo poslati na dozu
slatkog. A kakvi bismo mi bili
vodiči kad vas ne bismo poveli
u Tkalčićevu ulicu – to je žila
kucavica zagrebačkog
turizma, a u sebi krije sjajnu
poslatičarnicu Cookie
Factory. Tamo umeju da
naprave fantasičan sendvič od
čokoladnog kolačića sa
sladoledom. Kalorijska bomba
– grešno ukusna!
Klabing
Iako se Zagrepčani često žale
na noćni život, to ne znači da
se vi ne možete zabaviti. Istina,
ovaj grad nije toliko živahan.
Danju i radnim danima posle
ponoći ćete morati malo da se
potrudite da pronađete zabavu,
ali vikendom je to sasvim
druga priča.
U samom centru grada
locirano je nekoliko klubova i
barova, i ekipa u toku noći
jednostavno prelazi iz jednog u
drugi, nema mnogo smaranja
s redovima, izbacivačima i
rezervisanjem stolova.
Nasmešite se i unutra ste.
Jedan od najpopularnijih je
svakako klub Pepermint,
opušteno mesto na kojem se
sluša fank, soul, hiphop, r’n’b,
disko... Vrlo blizu je i Vip klub,
tik do Gradske kavane, Vip je
malo alternativnije i beskrajno
interesantno mesto. Tu se često
održavaju koncerti mladih
bendova, izložbe, modne revije
i performansi, to je jedan od
retkih klubova koji ume da
bude pun radnim danima, a
najbolji dan je – utorak.
Za malo glamurozniji provod tu
je klub koji je otvoren krajem
prošle godine – The Room,
koji se nalazi u hotelu Westin i
donosi sjaj i luksuz disko ere.
Sjajno mesto da uposlite svoje
najbolje cipele za ples!
kada su smeštaj i dizajn u
pitanju, za vas je idealno
rešenje hostel City Design.
Nalazi se u poslovnoj zgradi, a
enterijer odlikuju jednostavne
linije i kombinacija crne i bele.
Još jedno zanimljivo mesto je
B&B Studio Kairos. Sastoji se
od četiri sobe, a svaka je
sređena u drugačijem fazonu.
U ponudi su: muzička soba,
soba za pisca, bakina soba i
zanatlijska soba. Naravno, ako
preferirate klasični hotelski
smeštaj, postoji mnogo izbora,
a naša preporuka su botique
hotel President okružen
zelenilom, i Esplenada, hotel
koji zaista opravdava svojih pet
zvezdica.
šoping
Kad je u pitanju kulturni
turizam, prva stanica u vašoj
turi neka bude Lauba. Lauba
je mesto doživljaja, učenja,
zabave i društvene interakcije.
Kino Tuškanac
KaKo doći
Lauba
Concept Store Maria
kinotekom, kako bi ljubitelji
sedme umetnosti mogli da
uživaju u nekomercijalnim,
alternativnim, amaterskim i
eskperimentalnim filmovima.
Takođe, nemojte propustiti
jedno zaista jedinstveno mesto,
a to je Muzej prekinutih
veza. Ovaj muzej je nastao iz
putujuće izložbe koja je kao
koncept imala propale veze i
njihove ruševine. Do sada je
izložba obišla svet zahvaljujući
čemu je sakupljena bogata
zbirka eskponata._
KultuRa
U Zagrebu će svi
šopingholičari pronaći nešto za
sebe, tu je cela paleta high
street brendova bez kojih ne
možemo da zamislimo svoje
garderobere, kao što su: H&M,
Zara, Massimo Dutti, Oysho,
smeštaj
Ukoliko u Zagreb dolazite s
nategnutim budžetom, ali ne
želite da pravite kompromis
Mango... Naravno, i oni koji
preferiraju dizajnirane komade
mogu naći nešto za sebe.
Preporučujemo Concept
Store Maria, njihova ponuda
je mala modna biblija:
Valentino, Tom Ford, Lanvin,
Givenchy, Balenciaga, Proenza
Schouler...
Ako vas zanimaju komadi
hrvatskih dizajnera, obavezno
posetite Prostor, jedinstveni
prodajno-izložbeni butik odeće
i modnih dodataka.
Tamo će vam ispričati priču o
savremenoj umetnosti na
sasvim poseban način.
Sledeća tačka koju neizostavno morate posetiti jeste Kino
Tuškanac. Kino je stvorio
2001. godine Hrvatski filmski
savez zajedno s Hrvatskom
Nažalost, još uvek ne postoje
letovi. Ukoliko nemate auto,
možete krenuti vozom ili autobusom. Postoji nekoliko
polazaka svakog dana,
putovanje traje oko pet sati, a
povratna karta je oko 55 evra.
Takođe, tu je i kombi privatnog prevoznika kojim
ćete se voziti oko tri i po sata, a
put ćete platiti 60 evra.
tehnologije
16
puls grada
AvATAR JE
KRIv zA SvE!
Tekst: Marko Herman
Zabava u trećoj dimenziji, a posebno filmska, nije novost, ali je savremena
tehnologija omogućila da uđe u svaki kutak naše svakodnevice...
P
risetite se drugog nastavka filma „Povratak
u budućnost“. U jednoj sceni iz budućnosti,
Marti Mekflaj se potpuno pogubi kad ga
proguta virtuelna 3D ajkula, reklama za 19.
nastavak filma Ajkula. On nešto kasnije od
nas shvata da je u pitanju holograf – čudo
moderne tehnologije, ali u tadašnoj
realnosti jedno od sredstava promocije
„mlade” 3D bioskopske tehnologije s crveno-plavim naočarima.
Holografi još nisu stigli do tog nivoa, ali se ubrzano približavaju i možda do 21. oktobra
2015. godine takva scena s 3D ajkulom bude
moguća.
S druge strane, filmska 3D tehnologija neko
vreme je stagnirala, a onda se početkom 21.
veka vratila u novom ruhu. Neko vreme je bila
rezervisana za malobrojna ostvarenja koja su
više bila eksperimenti nego komercijalni
poduhvati. A onda se desio „Avatar“!
Prava pomama
Kada je 2009. godine u bioskope stigao „Avatar“ i naterao milione širom sveta da na lice
stave poveće 3D naočare, postalo je jasno da
nova dimenzija zabave nije samo prolazna
moda. Počelo je utrkivanje u proizvodnji 3D
filmova, pa su neki, čija je produkcija počela,
iznova snimani da se uklope u trendove, a
ubrzo se trka prenela na manje ekrane i
uvođenje treće dimenzije u dnevne sobe.
Ipak, do kulminacije je došlo dve godine kasnije, kad su 3D filmovi već bili uobičajeni, a 3D
25/02/13 CITY MAGAZINE
3D pri ruci
Danas možete bez problema napraviti 3D
kućni bioskop uz neki od brojnih televizora
koji podržavaju ovu tehnologiju i pripadajuće
Blu-ray plejere sa sistemima zvučnika.
Praktično nema proizvođača koji se nije
upustio u ovu oblast, a dominiraju LG i Samsung, kako brojnošću tako i kvalitetom rešenja.
U 3D sadržajima možete uživati i u pokretu, ali
broj laptopova koji to podržavaju i dalje nije
veliki, a izbor se svodi na jedan nešto stariji HP
Envy model i nekoliko Toshiba Qosmio
uređaja.
A ako želite da sami pravite 3D sadržaje, morate se malo više potruditi jer je podrška među
foto-aparatima i kamerama i dalje relativno
skromna, a to obično znači da treba izdvojiti
nešto više novca za modele koji su istovremeno i nešto kvalitetniji od uređaja bazičnih
mogućnosti. Nećete pogrešiti ako pogledate
šta nude Sony i Panasonic.
Šta donosi sutra?
Holografi, poput onih iz „Ratova zvezda”, već
su mogući, ali tehnologija je skupa i daleko od
šire primene. Još 2008. godine kompanija
Cisco je na sceni svoje godišnje konferencije
svog direktora postavila pred holografskog
gosta koji je uživo učestvovao s druge lokacije. Dakle, moguće je, ali tada je više desetina
ljudi radilo na tome da iznenadi goste prezentacije Ciscovog TelePresence sistema za video-konferencije.
Ništa manje iznenađenje nije bilo pojavljivanje Tupac Shakura na prošlogodišnjem
Coachela festivalu. Iako tada nije korišćena
holografska tehnologija, prikaz je bio spektakularan i ljubiteljima tehnologije opet su zaiskrile oči. Kad će novi oblik 3D zabave ući u
bioskope, pa posledično i u naše domove –
još je nepoznato, ali to vreme svakako dolazi...
kućni bioskop dokazan u praksi, mada i dalje
neprivlačno skup za većinu potencijalnih korisnika. Te 2011. godine, brojne kompanije su
se utrkivale da 3D tehnologiju ubace na
najrazličitije moguće uređaje.
Tako su i HTC i LG napravili Android smartfone koji su imali i 3D prikaz (bez upotrebe
naočara) i 3D fotografisanje. Modeli HTC Evo
3D i LG Optimus 3D i do danas su jedini relevantni telefoni s podrškom za treću dimenziju, a još uvek nema najava da će se pojaviti novi modeli. Iako bi procesori, ekrani i
kamere tehnički još bolje radili, i dalje su
problem baterije čiji kapacitet nije dovoljan
za aktivniju upotrebu 3D rešenja. Među prenosivim rešenjima pojavilo se i nekoliko laptopova, ali je tehnologija ostala rezervisana
za skuplje modele.
Na svim „frontovima“
I proizvođači foto-aparata i kamera nisu ostali
imuni na trend. Fujifilm je krajem 2010. predstavio model FinePix Real 3D W3 uz prateći
digitalni ram s 3D podrškom. Ipak, 3D je u video sferi dalje napredovao, naročito u kategoriji naprednijih kamera, dok među osnovnim
modelima treća dimenzija nije postala rasprostranjena. Ni gejmeri nisu bili zanemareni
– pored toga što PlayStation 3 i Xbox-360
podržavaju 3D igre, ipak je najbolji korak napravio Nintendo predstavljanjem prenosive
konzole 3DS čija je XL verzija predstavljena
sredinom prošle godine.
info
Iz digitalnog u analogno
U poslednje vreme sve je veća konvergencija
digitalnog i analognog, a jedna od oblasti gde
će to biti najvidljivije je 3D štampa. Kako to rade
gikovi, mogli su videti ljubitelji serije „The Big Bang
Theory” u jednoj od skorijih epizoda. Dovoljno je
nekoliko hiljada dolara i 3D štampač stiže u vaš dom.
Potom digitalni model formiran na računaru možete
pretvoriti u realnu, plastičnu kreaciju. A da li ćete tako
napraviti unikatnu omiljenu šolju ili igračku za dete ili
nešto treće – izbor je na vama.
17
puls grada
LG
47LM860V
LG-ov adut je smart televizor dijagonale
47 inča (119 cm) koji će odgovarati
nešto većim prostorijama. No, ono što
LG definitivno izdvaja jesu 3D naočare
koje su mnogo laganije i drastično manje
zamaraju oči. Pored toga, ovaj televizor
podržava Wi-Fi povezivanje.
Cena: oko 195.000 dinara
Sony Cybershot DSCHX20V
Japanska kompanija
LG
HC906TX
Ovo je 5.1 sistem koji kreira efekat 9.1 okruženja
uz 3D virutal surround efekat. HC906TX se lako
povezuje u kućnu mrežu i pušta različite sadržaje s
eksternih uređaja.
Cena: oko 85.000 dinara
se potrudila da
3D fotografije
približi masama. U
kompaktnom telu nalazi
se moćan hardver, a 3D
fotke nastaju upotrebom
samo jednog objektiva
– aparat u vrlo kratkom
razmaku pravi dve za
malo različite fotografije
radi stvaranja 3D efekta.
A tu je i 20x zum uz 18
megapiksela, Full HD
video podršku...
Cena: oko 43.000 dinara
Panasonic
HC-X900
Ovaj kamkorder podržava
kreiranje 3D filmova, ali da bi se
to ostvarilo, potrebno je
nabaviti i dodatni
objektiv za
3D konverziju
(oko 300
evra). Pored
toga ima
12x optički
zum, može da
pravi i fotografije rezolucije
7 megapiksela, a snima na
ugrađenu memoriju (32 GB) ili
na SD kartice i podržava sve
bitnije formate.
Cena: oko 120.000 dinara
Toshiba Qosmio
X870-13D
Za sada samo Toshiba
istrajava u kreiranju
laptopova s 3D podrškom.
Aktuelni model koristi
najmoćnije Intel i Nvidia
komponente, ima čak 16
GB memorije i 2 hard-diska
od po jednog terabajta. A
pored 3D prikaza, tu je i 3D
web kamera.
Cena: oko 220.000 dinara
Samsung UE40ES8000
Ovo je smart televizor
izvanrednog dizajna i s najnovijim
tehnologijama, a postoji i drugih
dimenzija, mada je dijagonala
od 40 inča (101 cm) za većinu
prostora sasvim dovoljna. Pored
prikaza 3D sadržaja, olakšaće
vam uživanje u internet pristupu
u dnevnoj sobi._
Cena: oko 167.000 dinara
Samsung
HT-E6750W
Radi punog užitka, televizoru je neophodno dodati
Blu-ray plejer s 3D podrškom i sistem surround
zvučnika. Ovaj komplet daje 7.1 zvuk, a reprodukuje
sve najbitnije formate. S drugim uređajima i zvučnicima
povezuje se i bežičnim putem.
Cena: oko 119.000 dinara
puls grada
Креативни центар © 2013.
U ediciji Kreativnog centra
„Ana i Filip istražuju“ pojavilo
se novo izdanje, knjiga „U
šumi“ koju je napisao Simeon
Marinković, a ilustrovao Dušan
Pavlić.
Ana Lukić, junakinja ove
knjige, poznata je čitaocima iz
slikovnica iz edicije „Šta sve
Ana zna“ koja je prevedena na
osam jezika. Ana pomaže
najmlađima da steknu mnoge
dobre navike za bolji, lepši i
zdraviji život.
U prvoj knjizi iz serije „Ana i
Filip istražuju”, ta devojčica s
drugom Filipom vodi najmlađe
čitaoce u uzbudljivo
istraživanje šume. U želji da
upoznaju svet koji ih okružuje,
radoznali junaci kreću u
avanturu u kojoj će im se
pridružiti čitaoci listanjem
strana koje se preklapaju i
otkrivanjem slika koje se iza
njih kriju. Zajedno s glavnim
junacima deca će steći nova
znanja o biljnom i životinjskom
svetu šume i otkriti mnoge
zanimljivosti koje priroda krije.
Druženje s Anom i Filipom
probudiće u deci istraživački
duh, koji je važan za njihovo
odrastanje._
www.kreativnicentar.rs
Едиција
Овако се
живело
Побегните од велике политичке
историје и сазнајте занимљиве
детаље из свакодневног живота
људи на нашим просторима од
преисторије до данас!
Уз куповину 4 од 14 књига
по избору, с попустом
од 40%,
на поклон добијате
еко-торбу!
www.kcknjizara.rs/akcije
Градиштанска 8, Београд
тел. 011 / 38 20 483
e-mail: [email protected]
www.kreativnicentar.rs
www.kcknjizara.rs
Bajka je u nama
Dvojezična knjiga
„Careve uši“ (na
italijanskom i
srpskom jeziku)
prva je knjiga
nastala iz pera
dece koja se leče
na hematoonkološkim
odeljenjima.
Adaptacija bajke
„U cara Trojana
kozje uši“, u
izdanju Carthusia
Edizioni, deo je blizanac projekta koji
NURDOR već pet godina sprovodi s
udruženjem roditelja Ageop Ricerca iz
Bolonje. Pored materijalnih sredstava,
koja će biti prikupljena prodajom knjige,
a koja su namenjena poboljšanju
kvaliteta lečenja i života dece obolele od
raka u Srbiji, pisanje ove ilustrovane
bajke značajan je korak ka socijalizaciji
obolelih mališana.
Knjigu možete naručiti putem sajta Udruženja
(www.nurdor.org/publikacije) ili direktno
u kancelarijama Udruženja, svakog radnog
dana od 8 do 16h (Bulevar vojvode Mišića 37).
Cena je 700 dinara.
izložba
U šumi
knjiga
knjiga
deca
18
PREDSTAVA
Deca na internetu
Nakon zapaženog uspeha
kod publike, predstava
„Deca na internetu” ponovo
se vraća na pozorišne
daske, pa će osim nekoliko izvođenja početkom
februara, biti izvedena
i 26. februara, kao i 5. i
26. marta. Predstava se
bavi zloupotrebom dece
na internetu, a čine je
četiri različite priče (Sveta
otmica, Ispovest jedne
tinejdžerke, Nigerijska
prevara, Foto-model), koje
obrađuju teme pedofilije
i lažnih profila, zavisnosti
od interneta, prevare zarad
finansijske koristi i trgovine
dece putem interneta.
Početak u 20 časova
Dečji kulturni centar
Telefon: 011/324-20-13
Ilustracija srpskih
narodnih bajki
21. veka
Posebnu vrednost knjizi daju
vrhunske ilustracije, a do 10.
marta u izložbenom prostoru
Dečjeg kulturnog centra biće
otvorena izložba posvećena
upravo njima. Po mišljenju
stručnjaka, u poslednjih 20
godina nijednom nije okupljena tako kvalitetna ekipa
ilustratora na jednom
domaćem izdavačkom
projektu, a sačinjavaju je Petar
Meseldžija (jedan od najpoznatijih svetskih ilustratora,
dobitnik najvećeg svetskog
priznanja u oblasti ilustracije
fantastike „Spektruma 16“),
Dragan Bibin (prošlogodišnji
laureat „Zlatnog pera Beograda”), Aleksa Gajić (jedan od
naših najistaknutijih ilustratora
i strip crtača, autor animiranog
filma „Edit i ja“), Željko Pahek
(istaknuti ilustrator i jedan od
najznačajnijih autora zlatne
generacije stripa), Siniša
Banović, Vladimir Matić
Kuriljov, Vanja Todorić, Duško
Bjeljac, Goran Josić i Vladislav
Pantić (autori mlađe i srednje
generacije, čiji su radovi
uvrštavani u najbolje antologije
ilustracije na svetu, kao što su
Spectrum, Expos, 2Dartist
magazine, ImagineFx).
Izložba ilustracija Srpske bajke
traje do 10. marta
moda
19
puls grada
atelje
Roi et Moi
Krajem februara otvoren je ekskluzivni Roi et Moi
atelje u samom srcu Beograda, u Knez Mihailovoj
ulici. Brend Roi et Moi kreatorke Anie Nebrenchine
kombinuje francuski šik uz ruski aristokratski dodir.
Pošto zakažete svoju posetu, u ovom ateljeu ćete
pronaći aktuelne modele, ali ćete istovremeno moći
da udahnete atmosferu kolekcija u pripremi i da
osetite užurbani bit modnih radnika. Umesto gotovih kreacija dočekaće vas krojački metar i ručno
ispisan dnevnik svakog kupca. Svaka od kreacija
izrađuje se po merama, a u dnevnik se beleže sve
želje, napomene i porudžbine, čime se uživanje u
kupovini podiže na novi nivo._
Knez Mihailova 42 – III/7
www.roietmoi.com
šminka
Clump Defy maskara
Novu Max Factor maskaru odlikuje Anty Clump četkica, prva
četkica protiv grudvica, specijalno dizajnirana sa zakrivljenim
punjačem koji natapa trepavice i pruža im mega volumen. Nova
maskara poseduje formulu koja sadrži specijalne sastojke za
povećanje volumena poput voskova i gline, kao i dupli polimerski sistem koji stvara fleksibilan film koji se sporije fiksira,
osmišljen da bi se volumen lakše uvećavao – svaki put nanosite
na ’čistu’ površinu – sve dok se ne postigne željeni izgled. Poseduje moć nadogradnje, što znači da volumen raste sa svakim
potezom, kao i definisanost trepavica, ali bez grudvica. Dostupna u crnoj boji. Oftamološki testirana._
vintage
Jane Doe
Beograd se baš i ne može pohvaliti bogatom vintage scenom,
ali će svi oni koji uživaju u igranju
modom iz nekih prohujalih vremena istaći butik Jane Doe kao
jedan od najboljih te vrste.
Jane Doe je zapravo prva
specijalizovana vintage radnja u
našem glavnom gradu. Posebno
su ponosni na raritete u ponudi
koji obuhvataju period od 1920.
do 1980. godine. I ne samo da
se tu mogu pronaći dizajnirani
komadi, već i unikatno redizajnirani modeli.
Ime butika označava žensku
osobu koja nema identitet, simbolika je u tome da su vintage stvari
izgubile svog vlasnika a time i
svoj identitet. Zato se kupovinom
vintage artikla skida Jane Doe
etiketa i tako se kupljenom artiklu
dodeljuje nov identitet vlasnika._
Telefon: 061/724-33-94
Kapetan Mišina 17, Beograd
UKRATKO
Moda za kuću
Ukoliko se sećate zanimljivih postavki s mnoštvom
lepih i korisnih upotrebnih
predmeta za kuću koje je
KC Grad predstavljao tokom
2010. godine, obradovaće
vas vest da će tokom 2013.
biti organizovane dve izložbe
pod nazivom Moda za kuću.
Akcenat je na nameštaju i
upotrebnim predmetima koji
su delo domaćih autora.
Izložba Moda za kuću
održaće se od 20. do 30.
marta u Velikoj galeriji KC
Grada, a prijave s opisom
i fotografijom predloženih
predmeta treba poslati do 10.
marta.
Prijave slati na
[email protected]
intervju
Po zvaničnom zvanju umetnički direktor u agenciji McCann Erickson, po
unutrašnjem glasu, senzibilitetu i intimnom oblikovanju svog talenta – ilustrator.
Đavo se krije u detaljima, suština u jednostavnosti. Marko Prokić to zna i svoju
tajnu deli s nama.
Kako si odabrao profesiju, odnosno kad si shvatio da je ona odabrala tebe?
Prošlo je dosta vremena dok nisam uspeo da shvatim šta ja u stvari volim da
radim. Pa još više do ilustracija. Ilustracije su čista ljubav, nikako profesija. Prilika da osećanje, kakvo god ono bilo, lepo upakuješ i sakriješ iza slike. Onaj
drugi deo, komercijalni, u stvari je kompromis između tvog i tuđih pogleda na
jednu istu stvar.
20
puls grada
Kako je nastao baš „fuckinfine“ izraz?
Onog trenutka kad završim ilustraciju, kad izađe iz mene ne znam ni sam kog
uzastopno dočekanog jutra, ostavljam je. Gledam je tek sledeće noći ponovo.
I nikad nisam zadovoljan, uvek bih još nešto da promenim. Dok jedne od tih
noći, poluglasno obraćanje sebi samom nisam završio sa: „Hoćeš li već jednom
izgledati jebeno kako treba?“
Sećaš li se prve sličice, skice, zabeleške, trenutka?
Ne. Ja se inače ničega ne sećam. Nekako isfiltriram šta mi je bitno i ono do čega
mi je stalo, i to nekim čudom ostane, ostalo ne. Jedino što znam jeste da sam se
opasno „borio“ između kolaža i čiste ilustracije i da su prvi radovi bili vezani za
pesme Block Outa. I čuvam ih.
Gde si sve i kada predstavljao svoje radove?
Kad mrak upali maštu
Ako ste prošli pored Beoizloga i zastali oduševljeni dizaj­
nom novih suvenira i ilustracijom na njima; ako vas je
virtuelni put sajber prostora naveo do nekih duhovitih/
dragih/oštrih/bolnih crteža; ako ste videli, pa obavezno i
sačuvali neke rečenice koje su samo tako stajale i gledale
vas krhkih slova i teških emocija, savršene u tih svojih
nekoliko reči, opisujući bolje i govoreći više nego cela
romantična komedija, a potajno drama; ako ste, dakle,
učinili nešto od toga, onda već znate za dragocenost
zvanu f.ckinfine i Marka Prokića
Tekst: Jelena Glušac
Imaju li dodirnih tačaka ilustrator i art direktor ili je ovo drugo više direktor
nego art?
Nedavno mi se desilo da me službenica u banci, popunjavajući hiljade
besmislenih papira, pita: „Kako se osećate kao tako mladi, a već direktor?“
Reč „direktor“ nema to poznato i opšte prihvaćeno značenje u ovom poslu;
od mene se očekuje da postavim art direkciju, pravac kako će nešto vizuelno da izgleda, i zatim da nađem način da ga realizujem. Da li ću koristiti fotografiju, ilustraciju, tipografiju, 3D ili kombinovane tehnike zavisi od
prirode posla, klijenta, retko i od mene samog. Tehnički, mene ilustratora
mogu nekada da pozajmim meni art direktoru, ali bežim od toga koliko god
mogu.
Kako radiš? Danju direktor – noću ilustrator, ili crtkaš po ivicama beleški
na sastancima i upijaš inspiraciju non-stop?
Sačekam da svi odu na spavanje, da ne zvoni mobilni telefon, da se ne
dešava apsolutno ništa oko mene. Potrebno mi je tih par sati. Oduvek mi
je bilo žao da spavam noću, kao da će se nešto desiti, a ja ću to propustiti. A u stvari, uvek je sve bilo oko tišine. Obećavam tako sebi svakog
jutra, posle sedamdeset i trećeg snooza pred posao da ću večeras leći
kao normalan čovek...
25/02/13 CITY MAGAZINE
U Beogradu, poslednja samostalna izložba je bila na Mixeru
2012. Od grupnih bih izdvojio „Illustrative“ u Berlinu, „CMS“
u NYC, Belgrade Design Week 12 u Beogradu, „Dan D“ u
Zagrebu i trenutno aktuelnu izlozbu „36 mountains“ u Le
Mat Galerie u Monpeljeu. Iskustva su različita, Njujork je bio
moje tadašnje ostvarenje sna, dok sam na nekim drugim
mestima morao da jurim svoje grafike od organizatora koji
su ih prodavali u toku izložbe, a ja to nisam znao.
Kako je došlo do toga da dizajniraš beogradske suvenire?
Imao sam tu ideju odavno, još dok sam crtao ilustraciju za
Njujork. Taj njen uspeh, između ostalog i na BDW-u, ponovo
je oživeo ideju da možda sve može da se prevede i na beogradsku priču, da zadrži isti stil, a u isto vreme ispuni sve ostale
kriterijume: primenljivost, reprezentativnost i, najvažnije, profitabilnost. Na moju sreću, u Beoizlogu sam naišao na sjajne ljude
na čelu s Draganom Rusalić, a ostalo je bilo lako. Četiri meseca
kasnije imali smo novu kolekciju beogradskih suvenira.
Ti i Beograd – kakav je to odnos, kakva veza?
Najviše ga volim zimi. I po kiši. I noću, kad spava. Onda prošetam
ili se provozam i imam sve što mi je od njega potrebno.
Hand lettering serijal „Osam i trideset“, izazvao je velike
simpatije. Te male obične iskrene rečenice na prvi pogled
pridobiju, „zagrle“ ljude. Kako nastaju?
U hand letteringu predmet ilustracije je reč i svako njeno slovo, različito lepo u
svojoj nesavršenosti i anomaliji. Takvo slovo onda nema više niko drugi. Album
„Osam i trideset“ je ogoljena, iskrena i lična priča, ispričana na jedan možda
malo lepši način. Kao dnevnik jedine želje. Ljudi onda, prepoznajući se, otkinu
neki komad te priče, podele ga ili poklone, sačuvaju...
Danas, kad nečiji portfolio mogu da vide svi klijenti na planeti, šta to konkretno znači za jednog ilustratora iz Srbije?
Internet je sve promenio. Ukoliko se ono što ja radim svidi nekome, pratiće me
bio ja u Beogradu, Londonu ili Antananarivu. Isto je i za ponude. Poslednji primer,
predstavniku jedne male francuske galerije svideo se Hand-lettering album na
Behance profilu, kontaktirao je sa mnom, pitao da li mogu to isto da uradim na
bloku od 18 strana i da pošaljem, i sada je „Dnevnik“ na putovanju kroz Evropu.
Postoji li mogućnost da se tvoji radovi pojave i u street art obliku?
Pojavili su se. U stvari, pojavio se. I taj mi je najdraži.
Na čemu trenutno radiš?
Trenutno razmišljam da napravim mali crtani film. Ili bar najavu u vidu crtanog
filma za sledeću izložbu. I spremam tu istu izložbu za septembar._
21
puls grada
on lajn
Marko Prokić
www.fuckinfine.net
www.facebook.com/f.ckinfine
i još:
Na FB profilu f.ckinfine osim ilustracija,
hand letteringa i dizajna novih beogradskih
suvenira, preporučujemo i foto album Bez/
Without.
„Čudno. Lepo. Teško. Stvarno. I sve to zajedno“ bio je opis Markove izložbe na Mikser
festivalu. On je, pak, poručio: „Nikog nemoj
da pitaš šta znači neka izložba. Izložba nije
ono što ti je pokazano“.
p.s.
Beogradski
suveniri u
Beoizlogu
Možda najdublji uvid u prirodu onoga što
će kasnije prisvojiti mnogobrojna publika,
ima umetnikovo najbliže okruženje. Tako
prijatelji Marka Prokića imaju privilegiju da
dobijaju originalne i unikatne rođendanske
čestitke i raznovrsne, drugom prigodom,
kreirane pozdrave. Njegov moto je - Dream
big or go home.
puls grada
Tekst: Peđa Kresojević
intervju
gastro
22
organic
Slobodan
Petrović,
Svetlana
Glumac,
Srđan
Popović
vinski kritičar, degustator, eno-gastro publicista, predavač, ali i
somelijer. Po funkcijama urednik magazina Wine & Fine, predsednik Udruženja somelijera Vojvodine, predsednik Upravnog
odbora Udruženja somelijera Srbije ...
Raste li zaista potrošnja vina u Srbiji onoliko koliko se o vinskoj kulturi u
poslednje vreme priča?
Svakako da raste. Pre svega je to migracija konzumenata drugih vrsta pića i jeftinih, masovnih vina prema vinima dobrog kvaliteta. Edukacija potrošača i popularizacija vinske kulture daje rezultate. To se vidi i po broju novih vinoteka, vinskih
barova, ali i vinarija koje proizvode sve bolja vina. Takođe, svi ozbiljni restorani
danas nude i dobre vinske karte.
Ko su glavni nosioci širenja vinske kulture i zašto ona toliko dobija na važnosti?
Vinska kultura je deo opšte kulture jer je vino daleko više od pića. Ono ima svoju
društvenu, kulturološku i istorijsku dimenziju, a uz to je i prvo kultivisano piće
koje je napravio čovek. Bogatstvo onoga što vino nosi sobom, i u čaši ali i oko nje,
neuporedivo je s bilo čim drugim. Iz tih razloga, vino se i kod nas vraća na mesto
koje zaslužuje, pošto smo mi vinski region s dugom tradicijom. Na širenju tih ideja
najviše rade vinari, ali i udruženja somelijera, obrazovani novinari, ljubitelji vina...
Koliko je hrana važna kad pričamo o vinu?
Veoma važna. Jedno bez drugog ne ide. Vrhunski zalogaj postaje još bolji ako
je uparen s istim takvim vinom, ali i obrnuto. Za to je potrebno poznavati ono što
pijemo i jedemo, naravno, a to je u okviru priče o vinskoj kulturi disciplina za sebe.
Ona ima svoja pravila, ali, na kraju, najbolje je ono što vama prija kao kombinacija.
Da li radije pijete uvozna ili domaća vina?
Ne bih pravio podele na taj način. Vina se, kao i ljudi, dele na dobra i loša. Ipak,
pošto u Srbiji ima sve boljih vina koja zaista raduju, autentičnih, naslonjenih na
lokalnu tradiciju, a proizvedenih najsavremenijom tehnologijom, svakako da prvo
preporučujem njih, jer tek treba da se razvijamo kao vinska zemlja. Opet, ako ste
pravi vinofil, morate da upoznajete i druge regione, da učite i uživate u tome._
25/02/13 CITY MAGAZINE
fast food
Igor
Luković
Po obrazovanju profesor književnosti i novinar, a po zvanju
Domaći organski
proizvodi
Srpsko tržište je bogatije za
jedinstveni asortiman
domaćih proizvoda od
organskog mleka kompanije
Imlek. Zahvaljujući ekološki
zdravom okruženju u kojem
zemlja nije tretirana veštačkim
đubrivom, herbicidima i
pesticidima duže od četiri
godine, organsko mleko
dobijeno s domaće farme
nalazi se na samom vrhu
Vruć krompir
Originalan i neobičan
koncept, zasnovan na
namirnici koju često koristimo, ali ne obraćamo
doboljno pažnje na njene
hranjive vrednosti. Pažljivo i
temeljno obrađen, detaljno
oriban spolja, ručno sečen,
pa dva puta pržen u ulju od
uljane repice, koje ima
najmanji procenat zasićenih
masnih kiselina, pred vas
stiže ukusan i naravno vruć
krompir u jedinstvenom
pakovanju. Standardna
verzija podrazumeva dve
opcije (mala i velika) uz koje
lestvice po kvalitetu sastojaka
i njihovoj hranljivosti. Upravo
takvo mleko osnovni je
sastojak novih Imlekovih
proizvoda. Pod zajedničkim
imenom Bello organic, na
rafovima prodavnica širom
Srbije mogu se naći Bello
organsko mleko, zatim Bello
jogurt od organskog mleka,
dugotrajno Bello organsko
mleko, Bello kisela pavlaka i
Bello sir od organskog
mleka._
se sosovi „kače“ za pakovanje i omogućavaju laku
konzumaciju, a favoriti su
blue cheese, karimayo, ajoli,
mediteranski, bavarski, a tu
su i baziliko, ljuti, barbecue,
Heinz kečap... „Specijali“ stižu
u vidu obroka, naš zimski
predlog je vruć krompir
preliven sporo kuvanim
gurmanskim gulašem, a u
ponudi su čili (preliven
dinstanim mlevenim mesom)
i vegetarijanski s bogatim
sosom od pečuraka, dok iz
rerne stiže takođe zdravo
pečen krompir sa začinskim
biljem u društvu šargarepe i
crvenog luka._
Dečanska 4
065/888-14-56
www.vruckrompir.com
23
Šumatovac
Mesto koje je ostavilo neizbrisiv trag na kulturološkoj,
ugostiteljskoj i boemskoj mapi
Beograda, posle nekoliko
različitih eksperimenata, od
ekskluzivnog restorana do
pivnice, sada se ponovo vraća
originalnom konceptu.
Novi vlasnici, s obzirom na
restoransko iskustvo s
primorja, doneli su deo mediteranskog duha u ponudu ribljih
specijaliteta i plodova mora.
Probali smo odlične pohovane
dagnje, dok je dominantan deo
ponude tradicionalna i
prepoznatljiva nacionalna
kuhinja. Od pihtija i nekoliko
vrsta pršuta, preko odlične
selekcije sireva i salata, do
domaće turšije i kiselog
kupusa, uz veliki izbor toplih i
hladnih predjela, već uvod
nagoveštava bogat gurmanski
doživljaj. Ukusne jagnjeće
sarmice i odličan podvarak,
servirani u zemljanim posudama potvrđuju kvalitet kuhinje, a
nastavak u vidu njeguškog
steka, vešalice i kobasica
zaokružuje priču obilnim
porcijama uz pristupačne cene.
Donja sala preuređena je u vrlo
prijatan prostor namenjen
manjim okupljanjima i
prezentacijama, dok se čuvena
bašta priprema za sledeću
sezonu._
Makedonska 33
011/337-35-57
konferencijske sale
nacionalno
puls grada
Hotel Prag
Ako tragate za savremenim
prostorom u kom biste mogli
da organizujete seminar,
sastanak, predavanje ili neku
drugu vrstu skupa, rešenje
mogu biti konferencijske sale
Hotela Prag.
Hotel Prag raspolaže s tri
konferencijske sale različitih
veličina i oblika, kapaciteta
do 70 osoba. Sve konferencijske sale su kompletno
tehnički opremljene i
ispunjavaju visoke zahteve
poslovnih ljudi.
Pored konferencijskih sala,
Hotel Prag raspolaže i s dve
biznis kancelarije koje su
izuzetno pogodne za organizovanje manjih sastanaka ili
razgovora, a naravno pogodne
su i za obavljanje svih
kancelarijskih poslova na kraći
ili duži vremenski period.
Celokupnu organizaciju
događaja, uz neizostavnu
ponudu posluženja, ručkova,
kanapea, pauza, budno prate
zaposleni hotela koji su uvek
prisutni za bilo kakvu
pomoć._
Prezentaciju konferencijskih sala
možete pogledati na sajtu www.
hotelprag.rs, a stručno i ljubazno
osoblje očekuje vas na adresi
Kraljice Natalije 27.
iz red bull sveta
24
specijal
info
Red Bull Flugtag u Srbiji
Ada Ciganlija ili „more Beograda“, 22. juna biće pretvoreno u pistu za kreativne letelice
na 1. Red Bull Flugtagu u Srbiji. Flugtag (nem. dan letenja) najveće je dešavanje koje Red
Bull organizuje, a pored pilota i timova koji žele da izmene istoriju vazduhoplovstva svojim
ručno izrađenim letelicama na ljudski pogon, okuplja i do 300.000 gledalaca. Prijave za
učešće primaju se do 15. marta putem sajta www.redbullflugtag.rs
Red Bullov dan za letenje, poznatiji pod imenom Red
Bull Flugtag stiže u Srbiju 22. juna. Jezero Ada Ciganlija biće pretvoreno u poligon za letenje na kojem će
se takmičiti odvažni piloti i timovi u svojim kreativnim
ručno izrađenim letelicama. Takmičenje se zasniva na
pokušajima da letelice na ljudski pogon polete s rampe
visoke šest, a duge 30 metara.
Na takmičenju mogu da učestvuju svi građani Srbije,
od Subotice do Vranja, od Loznice do Pirota. Potrebno
je samo poslati prijavu do 15. marta, nakon čega slede
skice koje će izraditi stručna komisija, koja će napraviti
i selekciju. Čak 30 timova direktno će se plasirati na
takmičenje, dok će dodatnih pet timova biti izabrano
putem sajta www.redbullflugtag.rs, gde će publika
moći da glasa i popuni listu od 35 timova. Letelice će
se birati na osnovu inventivnosti, kreativnosti i tehničke
izvodljivosti koju predlažu da naprave. Svaki tim mora
da ima pilota i tri člana posade, koji će pomoći pilotu u
pokušaju da poleti.
jale od kojih će letelica biti napravljena, poziciju pilota,
sigurnosne sisteme za sletanje u jezero, i mnoge druge
stvari. Detaljna uputstva i pravila mogu se pronaći na
sajtu dešavanja.
Kreativne letelice
Put do završnog nastupa je dug i zahteva dosta truda.
Nakon selekcije timova, dvorišta, garaže, hale, možda
čak i dnevne sobe biće pretvorene u radionice za izradu letelica, gde će timovi u polutajnosti sastavljati svoje
leteće objekte. Da li će oni biti u obliku letećeg tanjira,
betmobila, dupljajskih kolica ili pak praseta, videćemo
nakon selekcije, a gde će timovi vežbati na njima je
da odluče, baš kao što su to radili pioniri vazduhoplovstva. Ono o čemu će svakako morati da vode
računa jesu bezbednosne mere. To uključuje materi-
Srbija je jedna od retkih zemalja koja
može da se pohvali tako bogatom istorijom vazduhoplovstva. Dupljajska
kolica pronađena na arheološkom
lokalitetu u blizini sela Dupljaja,
predstavljaju najstariji materijalni
dokaz u Evropi o želji čoveka za
letenjem. Rani pokušaji letenja u
Srbiji beleže se davne 1841. godine,
kada je Kalfa Manojlo pokušao da
poleti krilima prikačenim za svoje
ruke. Mnoge poznate ličnosti u Srbij,i
poput Jovana Jovanovića Zmaja i
Nikole Tesle, bile su zainteresovane
za letenje. Ognjeslav Kostić bio je
prvi Srbin koji je ostavio značajan
trag u istoriji vazduhoplovstva, a
već je 1879. godine demonstrirao
letove svojih letećih konstrukcija
poput helikoptera, mahokrilaca
i preteče aviona s nepomičnim
krilima. Početkom 20. veka srpsko
vazuhoplovstvo je krenulo uzlaznom
putanjom. Sto godina od prvih
letova avionom u Srbiji obeleženo je
2010. godine.
Današnje stanje vazduhoplovstva
u Srbiji teško se može povezati s
bogatom istorijom letenja koja se
povezuje s našom zemljom. Možda
je 1. Red Bull Flugtag u Srbiji pravo
mesto da se pokaže da smo i dalje
rame uz rame sa svetom!
Više informacija o 1. Red Bull Flugtagu možete
pronaći na zvaničnoj strani dešavanja www.
redbullflugtag.rs ili putem info telefona
060/606-09-12.
Biranje pobednika
Na Red Bull Flugtagu prvenstveno je bitna kreativnost
letelice, ali i nastup tima na rampi i daljina. Pre poletanja, svaki tim će imati 30 sekundi vremena da prikaže
svoj performans, a poželjno je da članovi tima budu
odeveni u skladu sa svojom letelicom. Nastup na rampi, letelicu i postignutu daljinu ocenjivaće četvoročlana
komisija za letenje ocenama od 5 do 10. Iz tog razloga, može da se desi da pobedi letelica koja nije imala
najduži let već je nasmejala publiku do suza. Timove
koji se nađu na pobedničkom postolju, kao i tim koji
obori svetski rekord u daljinskom letu, očekuju nezaboravne nagrade!_
25/02/13 CITY MAGAZINE
Srpska istorija
vazduhoplovstva
Šampioni letenja
Red Bull Flugtag prvi put je održan
na Dunavu u Beču davne 1992.
godine. Do danas je ovo dešavanje
održano više od 100 puta u 33 zemlje sveta, a pored velikog broja pilota
i timova okupljalo je i do 300.000
gledalaca. Svetski rekord u daljinskom letu iznosi neverovatnih 69,79
metara, a ostvaren je 2012. godine u
Majncu u Nemačkoj.
www.redbull.rs
intervju
25
kulturna dešavanja
Film je zasnovan na knjizi „Tim rivala: Politički genije, Abraham Linkoln“, koju je
napisala dobitnica Pulicerove nagrade Doris Kerns Gudvin, i prikazuje na koji
način su se u predsedništvu donosile najbitnije odluke, kakvi su se dogovori
sklapali iza zatvorenih vrata i koje su političke mahinacije bile u toku.
Da li ste odmah prihvatili ulogu u filmu?
U početku uopšte nisam bio siguran da li ću glumiti u filmu. Mislio sam da ja
nemam to nešto što je potrebno da bi se posao obavio. Ipak, interesovalo me je
šta Stiven ima da mi predloži, pa sam proveo neko vreme razgovarajući s njim.
Ali, i pored svega, imao sam sumnju da, iz brojnih razloga, nisam prava osoba
za ulogu.
Šta se desilo nakon što ste pročitali scenario?
Tonijev scenario me je odmah zaintrigirao, ali nisam bio oduševljen celom
idejom za način na koji bi to trebalo da se desi. Potrebno je da osetim da me
nešto privlači. Istina je da to nisam odmah osetio. Ipak, prepoznao sam kvalitet
scenarija koji sam pročitao.
Zašto ste na kraju odlučili da prihvatite ulogu?
Ljubav na treći pogled
©DreamWorks II Distribution Co.
Daniel Dej Luis je zvezda novog Spilbergovog filma
„Linkoln“, koji prati poslednja četiri meseca života
16. američkog predsednika. Uz sjajnu glumu Danijela
Dej Luisa, i briljantnu režiju Stivena Spilberga, film
prikazuje političkog genija koji je bio i moralni vizionar i topao, saosećajan čovek
Film „Linkoln“ naći će se na
bioskopskom repertoaru od 7. marta.
Ono što me je privuklo bila je mogućnost da
se ispita Linkolnov život u celosti. Čak ni nakon sledećeg sastanka, nisam bio ubeđen da
sam ja prava osoba za posao. Međutim, imali
smo jednu konstruktivnu diskusiju. Tokom
nekoliko narednih meseci, Toni se posvetio
doradi scenarija, jer to i dalje nije bila gotova
stvar. Razišli smo se, a ja sam za to vreme
počeo da čitam Dorisinu knjigu. Nakon toga
sam se javio Stivenu i rekao da više nemam
izgovora. Shvatio sam da nam je ono čega se
najviše plašimo ponekad najpotrebnije. Strah
je zajednička crta koju smo imali moj otac i ja,
što sam shvatio posle čitanja njegove biografije (pesnik Sesil Dej Luis), nakon njegove smrti
1972. Osetio sam se čudno kad sam shvatio
da postoji ta crta ličnosti koja nas je u isto
vreme spajala i razdvajala.
filmografija
Da li smatrate da je Linkoln uvideo da je ropstvo evoluiralo tokom vremena, ili je od početka
bio protiv toga?
oskarovska ekipa
To je kontroverzna tema. Ljudi imaju različita
shvatanja te teme, pa mislim da je deo problema to što procenjuju njegovo mišljenje na
osnovu trenutno zastupljenog. Ja sam siguran
da je on, kad je po prvi put kao mladić video
robove na Misisipiju, bio zgrožen. On je u dubini duše shvatao da je to pogrešno i grešno.
Sumnjam da je tada pomišljao da će ikad biti u
poziciji da uradi nešto po tom pitanju. Ali i tad
je imao izuzetnu empatiju prema robovima.
Ako ništa, shvatao je da su crni ljudi bili osobe
i ljudska bića. U to vreme ljudi nisu čak ni prihvatali crnce kao ljudska bića._
Daniel Dej Luis prvog Oskara dobio
je za ulogu irskog umetnika u filmu
„Moje levo stopalo“ (1989). Po drugi
put je nominovan za Oskara za ulogu
u filmu „U ime oca“, a „Bande Njujorka“ mu je doneo treću nominaciju.
Drugog Oskara je dobio za ulogu
Daniela Plejnvjua u filmu „Biće krvi“.
Njegova neverovatna gluma i sposobnost da se transformiše obeležile
su filmove: „Poslednji Mohikanac“,
„Doba nevinosti“, „Bokser“,
„Balada o Džeku i Rouz“, za koji
je scenario i režiju radila njegova
supruga.
„Linkoln“ je okupio četvoro dobitnika
Oskara. Dodelu Oskara 2013. godine
Stiven Spilberg dočekao je sa tri
Oskara, Danijel D. Luis i Sali Fild sa po
dva Oskara, Tomi Li Džons sa jednim,
a film „Linkoln“ sa najviše nominacija
– 12, među kojima su nominacije za
najbolji film, reditelja, glavnu mušku
ulogu, sporednu žensku ulogu i
sporednu mušku ulogu. Jedna od šala
u vezi sa filmom je da bi pravo ime
filma trebalo da bude, zapravo, „svi
oni želeli su još jednog Oskara“.
muzika
26
kulturna dešavanja
agenda
28/2.
hardcore
recenzija
Pro-Pain
Coldplay: Live 2012
EMI/Dallas
•••••
The
Beatles
Miljenici domaće
publike će u okviru
evropske „Straight to
the Dome“ turneje ponovo nastupiti u klubu
Gun. Gosti: Six Reasons to Kill, Undivided,
Don Gatto. Početak u 21.30 časova.
Ulaznice u pretprodaji od 1.300 dinara u
kafeu Šikarica (Skadarska 22), na dan
koncerta i na ulazu u klub 1.600 dinara.
Miloša Pocerca 10
1/3.
funk i soul
Ušće, te u celoj mreži Eventima i Tiketlajna. Sve
rezervacije ulaznica i loža mogu se izvršiti pozivom na broj direkcije festivala 011/220-62-44 i
na mejl [email protected]._
recital
Coldplay
LIVE 2012
Dokaz da se muzička industrija na samrtnoj
postelji i dalje menja jeste novi multimedijalni
proizvod trenutno najvećeg svetskog benda
Coldplay: Live 2012 , gde su kako zvučno tako
i vizuelno zabeleženi najbolji momenti koncerata u Parizu i Montrealu tokom turneje Myloto
Xyloto.
Baraž najvećih hitova, atraktivna scenografija i
egzaltirana publika dovoljan su dokaz zašto su
Coldplay začarali milione, a opet, možda je ovo
i valjan epitaf bendu koji se raspada._
projekcije, izložba i koncert
Guitar Art obeležava
50 godina Bitlsa
Manifestacija „The Beatles On“ biće sastavni
deo programa ovogodišnjeg Guitar Art festivala koji se održava u Beogradu od 12. do 17.
marta. Publika će imati priliku da učestvuje u
obeležavanju 50 godina od izlaska prvog albuma grupe The Beatles kroz izložbu, filmske projekcije, tribine i veliki koncert 12. marta u Domu
sindikata, čime će festival biti i svečano otvoren.
Ulaznice za veliki koncertni događaj i
celovečernju zabavu posvećenu 50-godišnjici
Bitlsa, prodaju se u ograničenom broju po cenama od 1.700, 2.300 i 2.800 dinara, na blagajni Doma sindikata, prizemlju šoping centra
25/02/13 CITY MAGAZINE
Stefan Milenković
Jedan od najtraženijih violinista sveta Stefan
Milenković, već sada zna gde i kada će nastupati tokom čitave 2013. i 2014. godine, a 8.
marta održaće koncert pred domaćom publikom u Madlenianumu.
Na koncertu nazvanom Neobični recital Stefana
Milenkovića na klaviru će ga pratiti njegova
dugogodišnja saradnica Srebrenka Poljak.
Sviraće dela Čajkovskog , Geršvina, Ravela,
a kako je sam rekao, biće i nekih prijatnih
iznenađenja.
Njegovi nastupi na kojima osim sviranja voli
da razgovara direktno sa publikom koncert
učine veoma zabavnim i nikoga ne ostavljaju
ravnodušnim u čitavom svetu._
Bojana Stamenov
Srpska Areta Frenklin, kako je zovu,
jedan od najmoćnijih
ženskih vokala na našoj
sceni Bojana Stamenov
i bend Jam Innovation
nastupiće na sceni
„Aleksandar Popović“ u
UK Vuk Karadžić. Početak u 21 čas.
Ćirila i Metodija 2 a
7/3.
pop
Goran Karan
Hrvatski pevač Goran
Karan održaće koncert
u Sava Centru. Posetioci će moći da uživaju
u izvođenju najpoznatijih
hitova - „Ja sam samo
vagabundo“, „Ostani“, „Kad zaspe anđeli“,
kao i pesme „Prijatelju“ koja će se naći na
novom albumu.
Milentija Popovića 9, Beograd, u 20.00 h
Ulaznice: 1.400, 1.600, 1.800, 2.000 i 2.200 din.
www.savacentar.net
8/3.
pop
Nina Badrić
Stefan
Milenković
Jedna od najvećih zvezda regiona nastupiće
u beogradskom klubu
Kasina – u čast Dana
žena. Autorka većine
svojih pesama, Nina
Badrić je pevačica
koja se okušala u gotovo svim muzičkim
žanrovima i u svakome od njih ostavlja lični pečat prepoznatljive i snažne
interpretacije.
film
27
kulturna dešavanja
Tekst: Aleksandar Janković
preporuka
•••••
biografski, drama
Hičkok
Režija: Saša Gervasi; Uloge: Entoni Hopkins, Helen Miren, Skarlet
Johanson, Džesika Bil, Toni Kolet
Distribucija: Mcf
Biografski filmovi s potentnim glumačkim imenima nikad nisu bili potvrda
izvanrednog uspeha. Poput
„Čelične lejdi“, „Hičkok“ je
više upoznavanje a genijem i talentom (možda)
najvećeg filmskog reditelja nego višeslojna ekspertiza nesigurnog fetišiste.
Ako ste ser Entoniju Hopkinsu verovali kao Niksonu,
onda ćete mu verovati i sada, međutim, film igra na
previše sentimentalizacije umesto na dramu kako se
snimao „Psiho“. Hičkok je bio dovoljno kontroverzna
ličnost, tako da insistiranje na dečačkoj sebičnosti, ljubomori i destrukciji ne vodi na pravu stranu.
Uz HBO film „The Girl“ o snimanju ptica, ali s mnogo
manje zvezda u kadru, pruža se kompletnija slika. Veliki umetnici zaslužuju više pažnje čak i u ovom našem
karantinskom dobu političke korektnosti. Solidno.
•••••
komedija Ovako
Distribucija: Taramount
je sa 40
Kontroverzna porodična komedija o stranputicama srednjeg doba i koliko je čovek zaista
mlad sa 40, kad je u njegovo vreme bila
najbolja muzika i najbolji filmovi. U trećem
planu provejava ekonomska kriza, međutim,
ovo je film o svođenju dečačkih ambicija
ispričan (ponekad) šarmantno vulgarnim jezikom o vremenu kad je
polako bliži kraj nego početak života. Ne baš „Jagode u grlu“, ali fino
raskrinkavanje najbolje čuvane tajne koliko roditeljstvo utiče na vezu.
Uz odlične epizode, ovo je prilično ličan, oštrouman i iskren film o
seksu, ljubavi i rokenrolu..._
•••••
drama Ana
Karenjina
Distribucija: Taramount
Zanimljivo brehtijansko izmeštanje moralnih
nedoumica carske Rusije s početka 19. veka
u kontekst postfeminističke epohe. Raskošan,
na trenutke bajkovit, ovaj film nije toliko
kompleksan kao „(P)okajanje“ reditelja Džoa
Rajta (remek-delo), ali ima dovoljno kapaciteta
za novo čitanje klasične lektire. Stamen kasting, zanimljiva rediteljska
rešenja i ponovno otvaranje gorućeg pitanja ženske (i)racionalnosti
kad je rastrzana u ljubavnom trouglu._
ukratko
Bosifest
Četvrti Beogradski filmski
festival osoba sa invaliditetom biće održan od 5.
do 7. juna 2013. u Domu
omladine Beograda. Slogan
ovogodišnjeg festivala je
„Energija stvaralaštva”, a
tema su rad i život osoba
s invaliditetom. Svi zainteresovani mogu da prijave
svoje radove do 31. marta.
Festival je takmičarskog
karaktera, dok celokupan
program sadrži takmičarski
i revijalni deo. Filmovi
koji ne budu izabrani za
takmičarski deo programa, a ispunjavaju uslove
konkursa, biće prikazani u
revijalnom delu programa.
Više o uslovima konkursa na
www.bosifest.rs
art
28
kulturna dešavanja
Tekst: Anica Tucakov
grafika
Socijalna grafika, između
propagande i likovnog
izraza
Posebno se ističe izbor amblematskih radova socijalne
umetnosti iz mapa Mirka Kujačića „Ribari”, koji su nastali nakon umetnikovog boravka na jadranskim ostrvima s ribarima, kao i delâ iz mape „Krvavo zlato” Đorđa
Andrejevića Kuna, o životu borskih rudara iz 1937.
Galerija-Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Rodoljuba Čolakovića 2
Traje do 10. marta
posetite i...
Tafil Musović - Stanje raja
dizajn
Đorđe
Andrejević
Kun - Krvavo
zlato, 1936,
detalj.
Izložba o vremenu ekspanzije socijalno-angažovane
umetnosti, ali i grafike kao umetničkog medija, o borbi za ljudsko dostojanstvo i intelektualne slobode, o
snažnim reakcijama umetnika na vladajući društveni i
kulturni poredak. U periodu dvadesetih i početka tridesetih godina 20. veka, vremenu iz kojeg potiču izložene
grafike, socijalno nezadovoljstvo pokrenuto teškom
društvenom i ekonomskom situacijom, uticalo je na formiranje socijalnih pokreta, koji su se suprotstavili sistemu vladavine i ugrožavanju građanskih prava i sloboda,
okupljajući pripadnike radničke i seljačke klase, kao i
levo orijentisanu društvenu inteligenciju. Umetnici su
počeli da reaguju, pokazuju stav prema pojavama koje
nisu mogli da ignorišu. Najpre su Vilko Gecan, Arpad
Balaž, France i Tone Kralj koncipirali dela jasnog socijalnog kritičkog stava, vođeni i čistotom života seljaka.
U tom periodu koje će moralizatorskim porukama otvoriti put ka socijalnoj grafici, posebno se ističu radovi
Krste Hegedušića, kao i jasna kritika crkvenog klera
u delima Vilima Svećnjaka („Pariske reminiscence” i
„Popovi”, 1933). Postavka prati potonje tendencije autora da koncipiraju radove u okviru grafičkih mapa, ali
i individualnih radova, te da organizovano nastupaju u
okviru grupa Zemlja (osnovana 1929) i Život (osnovana
1934), dok punu ekspanziju grafika doživljava na Prvoj
grafičkoj izložbi u Beogradu 1934.
Lucijan Bernhard (18831972) – reklama i dizajn
u osvit 20. veka
Lucijan Bernhard je nemački umetnik koji je imao
značajnu ulogu u oblikovanju vizuelnog jezika moderne
reklame. On je tvorac plakata svedenih na prikaz predmeta i ime robne marke (nem.„Schachplakat“, eng.„object poster“), tako da se savremeni plakat ne može zamisliti bez njegovog doprinosa. Logotipi brojnih velikih
preduzeća, kao što su Boš, Kafa HAG, Pelikan, i danas
se zasnivaju na rešenjima koja je Bernhard predložio
počekom prošlog veka.
Značaj ove izložbe je utoliko veći jer predstavlja prvu samostalnu retrospektivu stvaralaštva Lucijana Bernharda
koncipiranu po muzeološkim standardima i napravljenu
za muzejske galerijske prostore. Izložba, koju čini 218
eksponata (pretežno hromolitografija), omogućava detaljno sagledavanje dela jednog od pionira oglašavanja i
dizajna („ikone dizajna“) s početka 20. veka.
Muzej primenjene umetnosti, Vuka Karadžića 18
Traje do 14. marta
Lucijan
Bernhard
REM
©VG Bildkunst,
Bon i ifa.
Izložba novih radova Tafila Musovića,
umetnika koji već 25 godina živi i stvara
u Holandiji. Izložbu čini konceptualna celina od šest slika pejzaža i sedam erotskih
crteža.
Likovna galerija Kulturnog centra Beograd
Knez Mihailova 6
Traje do 3. marta
Razotkrivanje tela
U prizemlju hale
3
Beogradskog sajma u
toku je izložba
Razotk rivanje
tela, koja predstavlja projekat
američke kompanije Premier
Exhibitions. Posetioci imaju priliku da vide
180 posebno pripremljenih eksponata, od
toga osam primeraka celih ljudskih tela.
Glavni cilj organizatora je promocija zdravog načina života i edukacija ljudi, tako da
se očekuju gosti svih starosnih doba.
Traje do 17. marta.
pozorište
tragedija
Otelo
•••••
Nikola Đuričko Nijedna pozorišna predstava nije izazvala toi Vojin Ćetković, like kontroverze kao Šekspirov „Otelo“ u režiji
jednog od najuspešnijih mladih reditelja –
Otelo
Miloša Lolića. Kontroverze nisu nastale samo
iz sadržaja, kvaliteta ili stila predstave, već
su daleko dublje i polarizovale su publiku od
onih kojima je ovakvo čitanje Šekspira nešto
najbolje što su videli u životu do onih kojima
je ovo najogavnija simplifikacija složenog dela
jednog od najvećih (ili najvećeg) dramskog
pisca u istoriji književnosti.
O čemu je reč? O vrlo simplifikovanom čitanju
lika Otela i njegovih problema, kao i ozbiljnom
skraćivanju i re-definisanju dramskog teksta
kako bi Otelo ostao samo simbol, i vizuelni i
značenjski, nekoga ko po svaku cenu želi da
se razlikuje od okoline i time postaje ultimativan tragički lik. Rediteljski postupak Otela
premijere
Ay Karmela
Na sceni „Petar Kralj“ Ateljea 212,
28. februara biće održana premijera predstave „Ay Karmela“ Hoze
Sančiz Sinistera u režiji Marka
Manojlovića i koprodukciji Ateljea
212 s gledališčem Kopra. Uloge
tumače Branislav Trifunović i
slovenačka glumica Lara Janković.
Komad predstavlja emotivnu i
intimnu hroniku građanskog rata,
koja se odvija u magičnom varijeteu kroz ljubavnu priču na granici
između života i smrti. U vremenu
29
kulturna dešavanja
Tekst: Ivan Jovanović
bukvalno vizuelno odvaja od ostalih likova na
uprošćen ali tačan način: crnom bojom, koja
se, kako se bliži kraj komada, menja u druge,
svetlije i jasnije boje. Time je Otelo već jasno
obeležen i njegova tragedija postaje njegova
boja: boja kože, boja izbora i, na simboličkom
kraju, boja s kojom se mogu identifikovati
manjinske grupe progonjene u Srbiji.
Tok predstave, kao i fenomenalna scenografija, kostim i vrlo ubedljiva glumačka ostvarenja, na prvom mestu Vojina Ćetkovića i
Nikole Đurička, a zatim i Nebojše Glogovca
koji još jednom dokazuje da, kad se izmesti
iz tipskih uloga, maestralno tumači karaktere
klasičnog teatra, vode do finala autorske teze:
nemogućnost različitosti. Ta teza je jedino
čime autori teže i svode komad na sat i po
vremena, što je za Šekspira nezabeležno na
našim scenama.
Da li se ovako simplifikovan i donekle detinjast Šekspir može izvesti na sceni bez ikakve
odgovornosti prema pređašnjim postavkama
i klasičnoj scenskoj percepciji ovog komada?
Da li je dovoljno Šekspira sravniti s aktuelnim
društvenim temama i tako, možda, omalovažiti
njegov značaj? Srpsko pozorište je toliko
okoštalo da „Otelo“, smatrali ga skandalom ili
remek-delom, može samo označiti početak
neophodnog procesa u kome 19-vekovne
norme moraju da zamene hrabri iskoraci. Makar oni bili detinjasti, a ovaj „Otelo“ to, ma kako
izgledao, svakako nije.
Vilijam Šekspir
Režija: Miloš Lolić
Uloge: Vojin Ćetković, Nikola Đuričko,
Nebojša Glogovac
Jugoslovensko dramsko pozorište
kad se sve vrednosti dovode u
pitanje i sve društvene tekovine
stavljaju u drugačije političke i
istorijske kontekste, dva pozorišta
iz Srbije i Slovenije, pokušaće da
pronađu odgovor na pitanje da
li umetnik može da ostane dostojanstven i častan u borbi s bilo
kojim oblikom fašizma koji trajno
uništava kulturu i sve moralne vrednosti._
Čorba od kanarinca
U Zvezdara Teatru je po drugi put
postavljena predstava po komadu
Miloša Radovića „Čorba od kanarinca“ u režiji Staše Koprivice. Uloge
u melodramskoj priči o paru koji je
već 13 godina u vezi a nikako da se
ohrabri da uđe u brak, tumače Ljubomir Bandović i Mina Lazarević.
Kroz jednostavan, duhovit zaplet,
Radović se poigrava s arhetipskim
situacijama koje nosi muško-ženski
odnos. Autor uspeva da krivicu i
zasluge podeli na ravne časti, pri
tom vešto i oprezno igrajući na tankoj ivici između dinamične komedije i nežne melodrame.
Ova postavka „Čorbe od kanarinca“ donosi jedno savremeno
čitanje Radovićevog teksta iz 1998,
prilagođeno današnjim parovima i
njihovim mukama._
vesti
novi format Shop&Go
Delhaize Srbija otvara novi format prodavnica
pod imenom Shop&Go. Na tri adrese u Beogradu, u ovim prodavnicama kupovina će se,
zahvaljujući optimizaciji asortimana i prostora, obavljati brže i jednostavnije. Uz slogan
„Dobro jutro, komšija“ svi oni koji u Shop&Go
prodavnicama kupuju u svom kraju ili u prolazu, imaće i ponudu polugotovih jela, pakovanog mesa i svežeg voća i povrća uz bogatu
ponudu grickalica, konditora i pića._
kupovina Veći izbor tehnike
Beogradski Tempo na Adi i Tempo na Kvantašu donose potpuno
novu ponudu na odeljenjima tehnike. Od četvrtka, 21. februara,
u ova dva objekta prodavaće se roba gotovo 50 svetski poznatih
brendova. U novom asortimanu tehnike koji će u Tempu imati više
od 2.000 artikala moći će da se kupuju bela tehnika, televizori,
audio i video oprema, foto-aparati, fiksni i mobilni telefoni, mali
kućni aparati, IT tehnika i tako dalje.
Osim gotovinom i karticama, robu sa odeljenja tehnike u Tempu
biće moguće platiti i čekovima građana, odloženo na 360 dana._
30
promo
maskara
Zapanjujući
volumen
Jednom je neko rekao – ono što je
mala crna haljina u svetu mode, to
je maskara u svetu šminke.
Do volumena bez grudvica sada je
moguće doći jednim brzim pokretom četkice. Žene često menjaju
svoj izgled i tome prilagođavaju
šminku koju koriste. Ukoliko su
izraženi volumen trepavica i
razdvojene trepavice bez grudvica
efekat koji želite da postignete,
Maybelline New York je osmislio
maskaru za vas – Volum’ Express
Rocket, koja trepavicama daje čak
i do osam puta veći volumen od
obične maskare. To se postiže
zahvaljujući supersoničnoj četkici,
prvoj takvoj četkici od Maybellina. Ona brzo nanosi formulu od
korena do vrhova trepavica, dajući
im bujnost i ujednačenost, ne
ostavljajući grudvice._
stambeni kredit
Vreme je da živite sami
Komercijalna banka u svojoj ponudi ima više modela
stambenih kredita, kako bi odgovorila različitim potrebama i mogućnostima klijenata koji rešavanju svoje
stambeno pitanje. Najaktuelniji model kredita je subvencionisani stambeni kredit, s učešćem klijenta od 10% i kamatnom stopom 6M EURIBOR + 4,5%. Rok otplate je do
30 godina, a predmet kupovine može biti novoizgrađeni
ili objekat u izgradnji, koji se kupuje od investitora.
U ponudi su i stambeni krediti osigurani kod NKOSK, kod
kojih iznos kredita zavisi od cene nekretnine i visine kreditne sposobnosti klijenta. Rok otplate je do 30 godina,
učešće korisnika kredita je 20%, a kamatna stopa 6M
EURIBOR + 4,65%.
Korisnici stambenih kredita mogu da koriste grejs period
do 12 meseci._
www.maybelline.com
stambeni kredit Nova ponuda
Hypo Alpe Adria banka građanima će ponuditi stambene kredite uz subvenciju Republike Srbije, kao i
mogućnost oslobađanja od naknade za obradu kredita, ukoliko zahtev podnesu do kraja juna.
Ova ponuda je klijentima na raspolaganju zahvaljujući ugovoru koji je Hypo banka potpisala s Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita i Ministarstvom finansija i privrede.
Za subvencionisani stambeni kredit moći će da apliciraju državljani Srbije čija su primanja niža od
150.000 dinara i kojima neće biti više od 70 godina u vreme otplate poslednje rate. Maksimalan iznos
kredita je 100.000 evra. Nominalna kamatna stopa na kredit banke iznosi 4,5% (EKS od 5,12) plus
šestomesečni EURIBOR, a na kredit države 0%. Ukupan period otplate kredita može biti do 360 meseci,
odnosno kredit banke do 300 meseci i kredit države poslednjih 60 meseci otplate kredita.
Prema postojećoj uredbi, predviđeno je da banka finansira maksimalno 80% kredita, Republika Srbija
10%, kao i da korisnik kredita obezbedi 10% za minimalno učešće. Ovi krediti namenjeni su kupovini
novoizgrađenih stanova ili kuća, kao i stanova ili kuća u izgradnji._
25/02/13 CITY MAGAZINE
napitak
Više
od osveženja
Multivita je od sada u novom,
osveženom pakovanju i sa
nikad boljim ukusima. Ubrzajte korak i budite uvek spremni
za nove izazove! Odaberite
kombinaciju vitamina i minerala koja najviše odgovara
vašem ritmu i osetite snagu
osveženja._