pad branac

SPECIJALNI PRILOG MAGAZINA
2
63. BATAQON
[kola srpskih
specijalaca
Intervju
PROTOSIN\EL JOVAN (]ULIBRK)
Tema
Povrede
prilikom skoka
PAD
BRANAC
Snimio Radovan POPOVI]
U V O D N I K
SADR@AJ
Protosin|el Jovan (]ulibrk),
padobranac i rezervista Vojske Srbije
I sa mi se mo ra mo
po gle da ti u ogle da lu
4
63. padobranski bataqon
[kola srpskih padobranaca
8
Udru`ewe veterana 63.
padobranske brigade
Dodir iskustva
10
Specijalni desant (2)
Fotografija uspeha
12
Povrede u padobranstvu
Odmeravawe rizika
14
Zastavnik Ivan Lazarevi}
Padobranski vagabundo
19
Vazdu{nodesantna vojska Rusije
Avgustovski rat u Gruziji
20
MC-X Commando Spirit – avion za prenos
specijalaca SAD
Pogled u budu}nost
24
Padobranski bezbednosni
automat – Cypres
Filozofija pouzdanosti
25
Padobranske jedinice pre Drugog
svetskog rata
Kraqevski padobranci
26
Paraglajding
Pogled iz tre}e dimenzije
28
Urednik priloga
Vladimir PO^U^
2
Homo volans
ovek bez strasti li~i na mrtvo slovo na papiru – pisao je psihoanaliti~ar
dr Du{an Kosovi} u kwizi Na margini – uzgredna premi{qawa. Gete je govorio da su strasti prave `ar-ptice koje se stalno obnavqaju. U Talmudu ~itamo da, ukoliko je ~ovek ve}i, ja~e su i wegove strasti.
Neko u strastima vidi mane, a neko, istinske vrline. Jedno je sigurno – nezadovoqene strasti mogu se pretvoriti u ~ovekovu nevoqu i patwu. Umiriti i umeriti strasti zna~i uni{titi ih. Kona~no, ~ovek se ne nalazi u prirodnom stawu,
ravnote`i, ako se li{i svojih strasti. Bez wih se gubi puno}a `ivqewa – opomiwe nas Kosovi}.
Nije li skok padobranom, neponovqiva {etwa nebeskim prostranstvom,
upravo najve}a strast homo volansa – lete}eg ~oveka. Jer padobranski let je, svedo~e oni koji su se prepustili neobi~nom hedonizmu u vazduhu, najsli~niji ~istom
letu – igri rizika i izazova, u kojoj u~estvuju samo ~ovek i vazduh. I ba{ tu, negde
iznad oblaka, oni potvr|uju ose}awe `ivota, jedinstven duh slobode.
Zato se padobranstvo ne trenira, ono se `ivi. Vi{e je od sporta, ve{tine,
vojni~kog zadatka, jer dodiruje ~ovekovo unutra{we bi}e. Nije izazivawe sudbine,
ludost, a ponajmawe poku{aj da se nekome ne{to doka`e kada se sa vrata aviona
otisnete u ponor. U slobodnom padu, ~ovek postaje deo prirode, jednako kao {to
se ona u wemu iznova potvr|uje. Tako homo volans postaje zavisnik od skakawa padobranom – osloba|a sopstvenu prirodu.
Skok na ciq, tandem ili akrobatski skokovi samo su neke od padobranskih
disciplina. Prepozna}ete ih i na stranicama drugog broja Padobranca ukoliko
se upustite u jedinstvenu avanturu slobodnog ~itawa, ba{ kao {to se na{ kreativni tim mislima prepustio tandem masterima na 3.000 metara visine.
Taj skok mo`da nije i veliki iskorak u tajne padobranstva, ali }e, zasigurno,
biti poku{aj da ih pribli`imo radoznaloj ~itala~koj publici. Ne zaboravimo –
putevi se u~e samo putuju}i...
Stoga, u Padobrancu 2 proverite bezbednosni automat Cypres – svojevrsnu
filozofiju padobranske pouzdanosti. Razmislite i o povredama – ogledalu rizika svakog padobranaca, te podelite iskustva sa ameri~kim renxerima na borbenim skokovima u Avganistanu i Iraku, ali i pripadnicima Vazdu{nodesantne vojske Rusije u avgustovskom ratu u Gruziji.
Popri~ajmo i o kraqevskim padobrancima – padobranskim jedinicama Srbije pre Drugog svetskog rata, specijalnom desantu, 63. padobranskom bataqonu
Vojske Srbije i paraglajdingu. Ako ste raspolo`eni za savremenu, Internet komunikaciju, o~ekuje vas otac Jovan, u Jerusalimu, dobro znani padobranac i rezervista na{e 63.
Uz padobranski pozdrav blue skies – plava neba – pri brzini, na primer, od 507
kilometara na ~as, svetskim rekordom jednog padobranca u slobodnom padu, o~ekujemo, do nekog novog susreta, jo{ jedan zajedni~ki, kreativan i siguran doskok.
^
Vladimir PO^U^
1. maj 2009.
G E S T
DOGA\AJ I
H U M A N I
F I R M E
S A G A
I Z
B E O G R A D A
Laptop za Facu
ojni~ka profesija je takva, prepuna isku{ewa i rizika. U ratu ili miru, svejedno, deo zanimawa zove se – opasnost,
i stalno je prisutna. Slu~aj zastavnika
Gorana Todorovi}a Face iza{ao je daleko izvan vojnih okvira i medijski je poznat
i kod nas i u svetu. Novinarski sluh prona{ao je pravu pri~u i sjajnog junaka.
Ima tome skoro pet godina kada je Goran kao pripadnik onda{we ~uvene 63. padobranske brigade do`iveo te{ku povredu
tokom obuke.
Naravno, dugi su dani u bolesni~koj sobi. Ne mo`e se sve vreme ve`bati, izle~ewe
tra`i mnogo vremena za odmor. Puno ~ita,
pi{e, poku{ava da komunicira sa ro|acima,
brojnim prijateqima, kolegama iz Brigade...
U vreme savremene tehnologije to se lako re{ava, prozor u svet stane na krilo.
Postoji stereotip da je poslovni svet
rigidan i sebi~an, previ{e zaokupqen sticawem profita i nema vremena da slu{a o
neda}ama. Mo`da je ponegde tako, ali ne me|u humanim qudima firme Saga d. o. o. Beograd, na{em vode}em sistemu informaciono-komunikacione tehnologije. Vode}i su zato {to marqivo rade i imaju du{u, o ~emu
svedo~i slede}i ~in.
V
Na sve ~a no sti u ga le ri ji
Voj no me di cin ske
aka de mi je, pred stav ni ci
fir me Sa ga uru ~i li su
ra ~u nar za stav ni ku
Go ra nu To do ro vi }u Fa ci,
sta re {i ni Spe ci jal ne
bri ga de, ko ji je svo jom
bor be no {}u in spi ri sao
mno ge da ne od u sta nu
i ka da se na |u u na iz gled
bez iz la znoj si tu a ci ji
Simbol pobednika
Na skromnoj sve~anosti u galeriji Vojnomedicinske akademije, Vladimir Vujinovi}, direktor prodaje firme Saga, uru~io je
zastavniku Goranu Todorovi}u laptop, koji
}e mu, sem ostalog, omogu}iti najkvalitetniju
vezu sa svetom. Tom prilikom, direktor Vujinovi} istakao je da se Goranovo ime pomiwe
kao simbol borca i pobednika, a poklon smatraju tek skromnom pa`wom prema wemu.
Humanom gestu prisustvovali su pukovnik Dobrivoje Veqkovi}, {ef Kabineta na~elnika General{taba Vojske Srbije, brigadni general Ilija Todorov, komandant Specijalne brigade, pukovnik prof. dr Aleksandar \urovi}, na~elnik Klinike za fizikalnu
medicinu i rehabilitaciju, pukovnik dr Milorad Rabrenovi}, zastupnik na~elnika Sektora za le~ewe VMA, dr sci med. Elizabeta
Ristanovi}, nau~ni saradnik, Jelena Nova~iki} i Tawa Novakovi}-\uli}, in`eweri
prodaje u firmi Saga.
Brigadni general Ilija Todorov istakao je da su se u zastavniku Todorovi}u stekle
sve najboqe odlike pripadnika Brigade, ~ast
i ponos padobranaca, dostojanstvo i borbenost, li~ni primer i po`rtvovawe.
Pukovnik prof. dr Aleksandar \urovi} proveo je mnoge sate, dane i godine pored Gorana. S ponosom ka`e da nije imao
boqeg i sr~anijeg pacijenta, koji je svojim
celokupnim pona{awem podigao moral
Klinike.
Partner u svakoj
prilici
Firma Saga dugo posluje, nadasve
kvalitetno i korektno. Godinama gradi dobru saradwu i partnerski odnos sa General{tabom Vojske Srbije, ta~nije Upravom
za informatiku i telekomunikacije.
Kada je neko dugo prisutan, makar i
posao bio po sredi, a pri tom je pristojan u svakom pogledu, onda postane i prijateq. Otuda je gest dobre voqe i humani
odnos prema ~oveku koji je nastradao na
du`nosti, logi~an po svemu.
Bez obzira na to kolika je vrednost
poklona, sama odluka vredna je pa`we.
Po re~ima Vujinovi}a, nije postojala ni
trunka dileme – Goranu je laptop bio potreban i on ga je stostruko zaslu`io. Uvek
kada primi ili po{aqe poruku, oslu{ne
svet i svest preko globalne mre`e, pro~ita re~i podr{ke ili poziv za neku novu
akciju, u~ini}e to brzo, lako, jednostavno... I seti}e se dobrih qudi iz Sage...
Pro{le jeseni Goran je zadivio na{u javnost, a posebno obradovao pripadnike Vojske. Na nebu iznad Slovenije izveo je tandem padobranski skok sa rekordne visine za paraplegi~are. Taj podatak ostao je za Ginisovu kwigu. Ve} sutradan, bez i~ije pomo}i izveo je mali
ronila~ki podvig...
Za uspehe u pro{loj godini Goran je
dobio specijalnu nagradu u okviru tradicionalne akcije na{eg magazina Sportista godine Vojske Srbije i zlatnu plaketu
Vazduhoplovnog saveza Srbije.
Branko KOPUNOVI]
Snimio Nemawa SUBOTI]
3
PAD
BRANAC
PRO TO SIN \EL JO VAN (]U LI BRK), PA DO BRA NAC I RE ZER VI STA VOJ SKE SR BI JE
I sami se moramo
pogledati u ogledalu
Ka da se go vo ri
o sli~ no sti iz me |u
rat ni ka, voj ni ka i
mo na ha, sve {te ni ka,
su {ti na je u po sve }e no sti
i `r tvi. I rat nik
i voj nik, i mo nah
i sve {te nik tre ba lo
bi da, ako su istin ski
ono {to je su, `i ve za
dru ge i bu du sprem ni
na `r tvu. Na `a lost,
kao na ro du da to nam je
da se ta sprem nost
iz no va pro ve ra va u
sva koj ge ne ra ci ji.
ive}i u pomu}enom vremenu `ivot, za
koji je vladika Nikolaj Velimirovi}
umeo da ka`e da je sa hri{}anskog stanovi{ta u osnovi optimisti~ka tragedija, otac Jovan, ~ovek neiscrpne snage i duhovnosti, koji se i sam uzdizao na re~ima vladike, jer on nije isceqivao fizi~ke boli i telesne rane, ali su wegove misli isceqivale du{u, tvrdi da se i nove generacije mladih moraju ogrejati na tom izvoru. Jer, od pamtiveka vuci koqu jagawce,
opomiwe Velimirovi}, a nikada nijedno
jagwe nije zaklalo vuka, pa ipak je u svetu
vi{e jagawaca nego vukova.
Zahvaquju}i dostignu}ima Internet
komunikacije, protosin|ela Jovana, koji
dobro pronalazi u svom srcu i qudima, odnosno Bogu, i obja{wava da je na{a stvarnost oblikovana u fabrikama fikcije popkulture, kojom Zapad mo}nije vlada svetom
nego oru`jem Severnoatlantske alijanse,
Snimila Goranka MATI]
@
1. maj 2009.
pitali smo o verskoj slu`bi u Vojsci, padobranstvu, ratu, zaboravu... Prema wegovim
re~ima, mediji su nas danas povezali kao
pup~anom vrpcom i nau~ili da je na{ bli`wi svaki stanovnik planete.
Usvajawem novih zakona o odbrani i
Vojsci, pro{le godine, uvedena je
verska slu`ba u Vojsku Srbije. O~ekuju se i ostali propisi koji }e tu
oblast preciznije definisati. Nije
li to zna~ajan pomak u odnosu na vreme kada su pri~e o veri, religiji, Bogu i Crkvi predstavqale zabrawenu
temu u sistemu odbrane?
– Bilo kako da posmatramo, vojno, crkveno, u odnosu na qudska prava ili civilizacijski uop{te, bilo je krajwe vreme, ali i
potreba da se defini{e pitawe duhovni{tva u Vojsci. U ovom trenutku, mo`da, jedini sistem odbrane u Evropi u kojem vjerska
slu`ba nije ure|ena jeste sistem odbrane
Srbije, a nema razloga da to tako i ostane.
Ukoliko se analiziraju vojske me|u ~ijim pripadnicima dominira jedna religija,
kao {to su ju`noevropske ili ruska, one
koje su skoro monolitno jednokonfesionalne, poput islamskih zemaqa, ili vojske potpuno multikonfesionalnog sastava, kao
{to su oru`ane snage SAD, sve su one uo~ile da postoji prostor u vojsci, odnosno,
su{tinski u ~ovjeku, wegovoj du{i, koji ne
mogu da popune psiholozi, psihijatri, oficiri za moral ili nekada{wi komesari.
Taj prostor pripada duhovnom licu. S druge strane, sve{tenik djeluje u tom specifi~nom prostoru i ne mo`e biti ni psiholog, ni psihijatar, a naro~ito ne sme da bude komesar.
[to se ti~e konkretnog stawa u na{oj
vojsci, o wemu mnogo vi{e zna episkop jegarski Porfirije, koji je u Srpskoj crkvi
zadu`en za to pitawe. Svi mi ostali, koji
imamo iskustva u toj oblasti, stojimo na
raspolagawu i Crkvi i Vojsci. Raduje, svakako, op{ti napredak koji je vidqiv – crkva
na VMA, vjeronauka u Vojnoj gimnaziji, bogoslovska predavawa na Vojnoj akademiji.
Imate li iskustva kako su u ostalim
armijama sveta regulisana verska
pitawa?
– Moje iskustvo je nadasve prakti~no,
uglavnom proisteklo iz rada sa Kforom na
Metohiji, ta~nije u Pe}koj patrijar{iji, a
de~anski ili prizrenski monasi ga imaju,
naravno, svakodnevno. Ono je korisno kada
je re~ o ulozi sve{tenika u jedinici, o ~emu
kod nas postoji nedoumice. Sve{tenik je, na
primer, nezamewiv kada su u pitawu civilno-vojni odnosi, {to se prema terminologiji Natoa naziva J-9. Jasno je da }e on mnogo lak{e uspostaviti odnos sa lokalnim
stanovni{tvom, bilo da je u kasarni ili u
misiji. Boqe }e prepoznati i wegove specifi~nosti i wegove potrebe, preneti ih nadle`noj komandi, ali i graditi odnose sa stanovni{tvom i svakodnevno mu pomagati. Sve
to omogu}ava da jedinica deluje u zdravoj
okolini i ispuwava predvi|ene zadatke.
U Libanu, recimo, talijanski i {panski vojni sve{tenici, iz misije Unifila,
imaju izuzetnu ulogu u pomagawu lokalnog
hri{}anskog stanovni{tva, maronitskog i
pravoslavnog, koje je u mawini, a ~iji se broj
sve vi{e smawuje. Ili, kada sam bio gost u
italijanskoj Padobranskoj brigadi Folgore, 2002. godine, obilaze}i svaki wihov puk,
u razli~itim gradovima, prvi doma}in bio
mi je uvek pukovski sve{tenik. Tre}e, na primeru jednog mog prijateqa, kapetana Xorxa
Rastona Hila, koji je pravoslavni kapelan u
82. vazdu{nodesantnoj diviziji SAD, znam
koliko je on radio i u~inio na zbli`avawu i
stvarawu poverewa sa rumunskim kontingentom, koji je, u isto vreme, bio prisutan u Afganistanu, u misiji Isaf.
Kada je o Vama re~, nezaobilazna tema jeste padobranstvo. Kako se rodila ideja da ska~ete padobranom, odakle potreba ili `eqa da se bavite
tim sportom? Da li je to svojevrsni
izazov, rizik, ose}awe slobode u
slobodnom padu, mo`da, blizina smrti, Boga ili posve ne{to drugo?
– Ja sam, hvala Bogu, vojni padobranac, {to zna~i da je padobranski skok za
mene zadatak koji treba izvr{iti, a ne
sport. Uz svu radost koju skakawe donosi,
pogotovo free fall i, uz moje ogromno po{tovawe prema majstorima padobranske ve{tine, od kojih su mnogi proistekli iz na{e ~uvene 63. padobranske brigade ili su
jo{ uvek pripadnici te jedinice, odnosno
danas padobranskog bataqona, nemam iluziju da }u ikada staviti padobran na le|a
da bih sko~io kao sportista.
Jeste li slu`ili vojni rok? Se}ate li
se toga vremena, doga|aja i qudi? Koliko su oni uticali na Vas, oblikovali ono {to ste danas?
– Da mi je neko 1984. godine, kada sam
iza{ao iz tada{we Vojske, postavio ovo, danas tako odoma}eno pitawe, verovatno bih
se zgranuo. Zgra`avam se, uostalom, i sada.
Slu`ewe vojske predstavqa nezamewivo
vaspitno oru|e i jedno od kqu~nih iskustava
u `ivotu mladog ~oveka, posebno kada je re~
o gradskom detetu, kome je preko potreban
`ivot, pre svega u kolektivu, koji nije sam
odabrao, da bi se formirao kao li~nost.
Naravno, to iskustvo nije prijatno,
niti zabavno, ne bih sada mogao da pevam
ode o drugarstvu i herojstvu, kako sopstvenom tako i svojih drugova. Pri tome, napomiwem, Vojsku tada nisam slu`io u Padobranskoj brigadi, ve} u jedinici u Novom
Mestu i Vojnoj gimnaziji u Qubqani. Ipak,
fizi~ke i psihi~ke tegobe se podrazumevaju, a wihovo savladavawe ostaju moja najdra`a uspomena.
Drugarstvo i herojstvo se projavquju
tek kada za wih do|e vreme i to, vrlo ~esto, kod qudi od kojih bismo to najmawe
o~ekivali. Moram da pomenem druga iz
gimnazije, danas lekara, koji sigurno nije
bio na glasu po svojim sportskim predispozicijama. Kao lekar, u Vojsci Republike
Srpske, on je na Igmanu izgubio ruku od artiqerijske vatre. Ne samo da nije izgubio
prisebnost, nego je tako te{ko rawen pomogao prvo sebi, a onda i ostalim rawenicima okolo. Takve stvari vas postide i
stave na pravo mesto.
Lo{e iskustvo koje pamtim jeste ~iwenica da JNA tada jednostavno nije pripremala svoje vojnike za borbena dejstva. ^inilo se da je sve na svetu pre na umu komandnog kadra od ideje da bi neki momak
pred wima, jednog dana, trebalo da u|e u
borbu, a da je wihov zadatak, najpre, da ga
za to pripreme kako bi zadatak izvr{io i
sa~uvao sopstveni `ivot.
Iako Vas je `ivot odveo na drugu
stranu, gde ste se posvetili Bogu, veri i molitvi, i daqe ste rezervista
63. brigade, odnosno padobranskog
bataqona. [ta to, zapravo, zna~i?
Dru`ite se, kada Vam to obaveze dozvole, sa veteranima i sada{wim
5
PAD
stare{inama tog sastava srpske vojske, ali i ostalim padobrancima
sveta. Kako se danas odnosite prema
na{im specijalcima, ali i tradiciji
te ~uvene jedinice?
– Taj odnos je, pre svega, unutra{wi.
Podoficir sam i rezervni pripadnik padobranskog bataqona, ni mawe ni vi{e od
toga. I ako sam na ne{to u `ivotu ponosan,
posle mona{kog i sve{teni~kog ~ina, to jeste crvena padobranska beretka. Znate,
`iveti sa padobrancima podrazumeva da
se stalno dokazujete.
Se}am se da je glavni vojni rabin, general Vajs, na{em tada{wem vojnom ata{eu u Izraelu, pukovniku \urinu, rekao da
se od vojnog duhovnika zahteva da bude i dobar duhovnik i dobar vojnik. Kada sam to
prepri~ao na{im padobrancima, jedan od
wih mi je rekao – E, ovde se mora{ potvrditi i kao sve{tenik, kao vojnik, ali i kao
padobranac!
Mislim da je to vrlo va`na poruka koju treba imati na umu kada se bude organizovalo vojno sve{tenstvo u na{oj vojsci.
Mo`da su iskustva pravoslavnih zemaqa,
naro~ito Gr~ke i Rusije, nama najbli`a,
ali i na{a razlika u mentalitetu je ozbiqna. Srpski vojnik mnogo ~vr{}e stoji na zemqi kada je u pitawu odnos sa sve{tenikom.
Potkrepi}u odli~nim primerom pomenutu razliku. Nedavno je moj kolega, sve{tenik ruske Vazdu{nodesantne vojske Mihail
Vasiqev, na skoku imao vanrednu situaciju
– ono {to se stru~no naziva preba~aj konopaca. Naime, tri konopca su pre{la preko
kupole glavnog padobrana i podelila je u
~etiri dela. Kupola je, pri tom, ostala
otvorena. Otac Mihail se stegao, udario u
zemqu i pro{ao bez ve}ih ozleda. Posle
izvesnog vremena, za to {to je pre`ivio,
li~no ga je odlikovao tada{wi predsednik
Ruske Federacije Vladimir Putin.
6
Su{tina je u slede}em – prema ustaqenoj proceduri, u slu~aju preba~aja konopaca, obavezno se otvara rezervni padobran, {to otac Mihail, ko zna zbog kojih
razloga, nije u~inio. Da se ne{to sli~no,
kojim slu~ajem, meni dogodilo, dobio bih i
od instruktora i od komandanta bataqona,
a verovatno i od komandanta Specijalne
brigade ne orden ve} ozbiqnu grdwu. I zaslu`io bih je.
S druge strane, mnogo puta sam se, rade}i sa pripadnicima brojnih armija sveta, uverio koliko po{tuju na{e padobrance. Mo`e se slobodno re}i da je 63. padobranski bataqon verovatno najboqi izvozni resurs Vojske Srbije. Bilo bi lepo kada bismo po{tovali sami sebe, makar delimi~no, koliko nas po{tuju drugi.
BRANAC
Pisali ste o ratu, la`ima na kojima
po~iva, manipulaciji pop-kulturom.
Govore}i o tragi~nim doga|ajima u
Bosni, rekli ste – „ … taj rat je zaista bio najgori od svih mogu}ih ratova, a da pri tom nije odnio ni pribli`an broj `ivota kao pro{li svjetski.
Po ~emu se onda mjeri wegovo zlo?
Bez sumwe, po koli~ini la`i unesene
u wega. Za{to?” Kakva je bila priroda, bi}e sukoba koji se vodio na na{im prostorima?
– Odgovori}u malom studijom slu~aja,
koja, pri tom, nije moja, nego ju je izradio
tada{wi {ef Nacionalne bezbedonosne
agencije SAD i donedavni {ef CIA, Majkl
Hejden. On je dobro poznavao situaciju na
bosanskohercegova~kom rati{tu.
Na predavawu o etni~kom ~i{}ewu,
koje je odr`ao na univerzitetu u Pitsburgu
2000. godine, Hejden je prvo ukazao kako su
izve{tavali ameri~ki mediji tokom ofanzive Petog korpusa Armije BiH iz sigurne
zone Biha}a, u jesen 1994. godine – oni su,
naime, bili vi{e navija~i Petog korpusa
nego {to su izve{tavali o ~iwenicama.
Zatim, kada se ratna sre}a okrenula, a
Vojska Republike Srpske stigla do predgra|a Biha}a, isti ti ameri~ki mediji, ~ije se
pokrivawe zbivawa po Hejdenu retko bavilo
~iwenicom da je Biha} slu`io ne samo kao
sigurna zona nego i kao vojno upori{te, du`e od nedequ dana su, bez elementarnog znawa geografije, saop{tavali o najnemogu}nijim aktivnostima VRS, koja je, navodno, svakih nekoliko minuta bila sve bli`e zauzimawu grada. Treba pro~itati kako precizno
Hejden navodi i komentari{e besmislenost
medijskih izve{taja, da bi sve jednostavno
implodiralo 29. novembra i Biha} potpuno
Iz me |u vre me na i ve~ no sti
Protosin|el Jovan (]ulibrk) ro|en
je 1965. godine u Zenici. Studirao je kwi`evnost u Bawaluci, a 1991. diplomirao
ju`noslovenske jezike i kwi`evnost na
Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Teologiju je u~io u Beogradu, a diplomirao je na
Duhovnoj akademiji u Srbiwu.
Zamona{io se u Cetiwskom manastiru 1993. godine. Od tada u Bogosloviji svetog Petra Cetiwskog predaje slovenski i
srpski jezik i kwi`evnost. Urednik je u ~asopisu Svetigora i Radio-Svetigori, a anga`uje se i kao urednik za liturgi~ku kwi`evnost u projektu srpske kulture na Internetu Rastko. Za rad Crno sunce i oko wega
krug dobio je 1991. nagradu Matice srpske.
Tokom osamdesetih godina pro{log
veka bio je ukqu~en u alternativne umetni~ke pokrete na liniji Skopqe–Ni{–Zagreb–Qubqana.
Jedan je
od osniva~a
Bogoslovsko-filosofskog simposiona u
dane svetih
Kirila
i
Metodija, a
svakako najzanimqiviji
tuma~ na{e
nacionalne
i globalne
pop-kulture.
Osmislio je i vodio neobi~an muzi~ki projekat, ~iji je epilog svojevrsna zbirka pesama na stihove vladike Nikolaja u
rok aran`manu – Pesme iznad Istoka i
Zapada. Magistrira na temu o Jasenovcu.
1. maj 2009.
nestao iz vesti, dok je samo dan pre Vlada
SAD bila na ivici intervencije.
Hejdenov posledwi paragraf }u citirati u celini – Ton izve{tavawa bio je poo{tren i stoga {to su izve{ta~i bili locirani ne u Biha}u, nego u Sarajevu! Tokom
rata izve{ta~i su pokazivali spremnost da
prihvate izve{taje bosanske Vlade, bez potvrde nekog nezavisnog izvora. Ovo je pokrenulo bizaran logi~ki to~ak. Nakon sukoba je jedan ameri~ki zvani~nik, upitan
ba{ o Biha}u, objasnio da nisu imali sliku doga|aja iz prve ruke, pa su se oslawali
na novinare i qude iz iz CNN-a koji su bili tamo. Naravno, qudi iz CNN-a nisu bili tamo, ve} u Sarajevu.
Na osnovu toga jasno se da zakqu~iti
kako je funkcionisala bizarna fabrika la`i, gde dolazi do neobi~nog obrta – umesto
dr`ave koja manipuli{e medijima, sada mediji pokre}u dr`avu poput sopstvene poluge,
kojom na terenu stvaraju realnost, ~iju su
sliku prethodno isfabrikovali. Tvornica
fikcije, kako je to svojevremeno govorio
Dejan Kr{i}, postaje tvornica stvarnosti.
I po tome je rat na prostoru biv{e Jugoslavije, uz Pustiwsku oluju kao uvod, predstavqao potpunu novost u istoriji.
Mo`e li se, u tom smislu, podvu}i znak
jednakosti i kada govorimo o bombardovawu 1999. godine? Tvrdili ste da
je na Kosovu prestala svaka logika ratovawa i po~elo carstvo nekog metafizi~kog besa. Prepoznali ste to ose}awe kao silu koja lebdi nad nama, od
koje ceo jedan narod, samo ne~ijom odlukom, mo`e nestati sa lica zemqe.
– I sami se moramo pogledati u ogledalu. Ovih dana obele`avamo desetogodi{wicu bombardovawa Natoa. Na{i padobranci veterani imali su istaknuto mesto
u emisiji Radio televizije Srbije,
posve}enoj toj dasetogodi{wici. Bezbroj
puta se u Srbiji ponovila sintagma Milosrdni an|eo, a ona, zapravo, ne postoji. Za
wu nema potvrde ni u izvorima Natoa, jer
se akcija zvala Savezni~ka sila, a wena
ameri~ka komponenta Plemeniti nakovaw.
Milosrdni an|eo jeste izmi{qotina na{e
propagande. E sada, ako drugi la`u o nama,
{to mo`e biti i shvatqivo, vaqa nam se
zapitati za{to la`emo sami sebe?
^ini se da su `rtve zajedni~ki imeniteqi srpske istorije. Prisetimo se
i Jasenovca... Kako ih otrgnuti od zaborava? Nije li upravo on najve}i
greh i usud na{eg naroda? Nastoje}i
da `ivimo daqe, kako, posle svega, da
nau~imo da pra{tamo?
– Prvo, mi smo narod koji je nakalemqen na biblijsko stablo pam}ewa, koje
ima duboke korene. Ne bi vaqalo da na{e
sada{we stawe i
pro ble me ola ko
preslikavamo na
srpsku istoriju, koja, vr lo ~e sto, u
svetu slu`i za primer istorijskog pam }e wa, po go to vo
kad se govori o epskoj poeziji i wenoj
ulozi u oblikovawu
i predavawu istorijske samosvesti.
Dru go, pro blem zaborava `rtava proisti~e i iz
eksperimenta o na~inu pam}ewa, koji
je izvela SFRJ, po~ev{i od {ezdesetih godina. U jugoslovenskoj memorijal noj umet no sti
dolazi do uspona
apstraktne umetnosti, gde je veza spomenika, a ~esto i
prate}ih sadr`aja
kojima se doga|aji
obele`avaju krajwe nejasna, pri ~emu su najve}a `rtva
bila imena stradalih. Wihovo prikupqawe, bele`ewe
i pam}ewe bilo je
skoro tabu-tema.
Tu je i tre}i
problem – pitawe
pre`ivelih. Oni su
garant istine, jo{
malo vremena dok su
sa nama. O~it dokaz toga jesu oni koji su pre`iveli Jasenovac. [ta }e se dogoditi istini kada wih ne bude? Uzmite primer i zlo~ina u Glini – tek {to je umro Quban Jednak,
jedini pre`iveli u tom pokoqu, odmah se pojavio nau~ni rad koji dokazuje kako zlo~ina u
Glini, zapravo, nije ni bilo!
Da se vratimo padobrancima... U|ete
li u Spomen-sobu 63. padobranske brigade, na}i }ete imena svih pripadnika jedinice koji su polo`ili `ivot u borbama ili
na skokovima. To jeste jedini i vaqan na~in
i kada su u pitawu `rtve Drugog svetskog rata, konkretno Jasenovca. Ne dozvolimo da
nas hipnoti{e vremenska udaqenost, jer
ako ne po~nemo danas, sutra }e distanca
biti jo{ ve}a. Srbija ima instituciju koja
se bavi tim poslom, Muzej `rtava genocida,
a wega treba samo oja~ati i pripomo}i.
Kada govorimo o biblijskom na~inu
pam}ewa, ~iwenica jeste da sve {to ne
pro|e kroz wega, {to se na odre|eni na~in ne sakralizuje, osu|eno je na postepe-
no i{~ezavawe. O tome se, trenutno, mnogo raspravqa u Izraelu, kada su u pitawu `rtve Holokausta. Tek kada shvatimo da je ve}ina `rtava Jasenovca stradala samo zbog vere pravoslavne i srpskoga imena, kada ih budemo pamtili na onaj na~in na koji su oni sami, obi~an
srpski narod, pamtili svoje, ponekad, ni{ta
mawe mu~eni~ke pretke, mo}i }emo pamtiti sve
`rtve onako kako bi to i one same `elele – molitvom i liturgijom.
U srpskom narodu poznata je fraza da se
Boga i vojnika obi~no setimo kada nai|u
nevoqe... Mo`e li se govoriti o sli~nosti izme|u ratnika, vojnika i monaha,
sve{tenika?
– Osnovna sli~nost jeste u posve}enosti
i `rtvi. I ratnik i vojnik, i monah i sve{tenik
trebalo bi da, ako su istinski ono {to jesu, `ive za druge i budu spremni na `rtvu. Na`alost,
kao narodu nam je dato da se ta spremnost uvek
iznova proverava u svakoj generaciji.
Vladimir PO^U^
Snimio Goran SAVI]
7
PAD
6
3
.
P
A
D
O
B
R
A
N
S
BRANAC
K
I
B
A
T
A
Q
O
N
[kola srpskih
padobranaca
Jedinica `ivi i radi
na ni{kom vojnom
aerodromu. Godinama
unazad posti`e zapa`ene
rezultate u padobranskoj
obuci. Mo`e se pohvaliti
i kvalitetnim
U
toku organizacionih promena Vojske
Srbije, sredinom septembra 2006. godine, od 63. padobranske i 72. specijalne brigade, ali i pojedinih sastava
82. pomorskog centra iz Kumbora, formirana je Specijalna brigada Kopnene vojske.
Jedinicom komanduje brigadni general Ilija
Todorov, nekada najodgovorniji stare{ina
63. padobranske brigade. U sastavu Specijalne brigade su 63. padobranski, 72.
izvi|a~ko-diverzantski, protivteroristi~ki i komandni bataqon, te logisti~ka ~eta.
Padobranski bataqon nasledio je i zadatke
i tradiciju 63. padobranske brigade.
vojnici na slu`ewe vojnog roka – ka`e komandant potpukovnik Nenad Bulatovi}.
Rad sa profesionalnim kadrom ima
prednosti, mada su vojnici na slu`ewu vojnog
roka predstavqali svojevrsnu bazu za popunu jedinice profesionalnim vojnicima i
obezbe|ivawe rezervnog sastava, {to se u
ranijem vremenu, pogotovo u ratnim godinama, pokazalo kao dobro re{ewe.
Padobranski bataqon danas ~ini profesionalan, motivisan i mlad kadar. Znatan broj wegovih stare{ina i profesionalnih vojnika ima iskustva u padobranskim i
specijalnim dejstvima. Posebnu pa`wu na-
instruktorskim kadrom.
Vo|e timova
Ima dobru infrastrukturu
za uve`bavawe
i raspola`e zna~ajnim
resursima, {to obezbe|uje
da u narednom vremenu
postane regionalni
padobranski centar.
8
– U kvantitativnom obliku Bataqon
jeste mawi u odnosu na nekada{wu Padobransku brigadu, ali u kvalitativnom smislu nova organizacija donela je zna~ajne pomake. Jedinica je potpuno profesionalizovana, odnosno u svom sastavu ima samo oficire, podoficire, profesionalne vojnike i
civilna lica za pojedine specifi~ne
du`nosti. Prilikom formirawa sastava,
svi pripadnici 63. padobranske brigade dobili su odgovaraju}a formacijska mesta. Od
formirawa jedinice, u wu se nisu upu}ivali
Opremawe
Padobranski bataqon dobio je nedavno savremena borbena i tehni~ka
sredstva, poput novih padobrana i motornih vozila. U narednom vremenu jedinica }e se opremiti ve}im brojem padobrana, savremenim naoru`awem, optoelektronskim sredstvima i sredstvima veze novijih generacija, vera~kom
opremom i odgovaraju}om padobranskom za{titnom opremom.
Selekcija
Padobranski bataqon popuwava se
stare{inama ostalih jedinica Vojske, na
dobrovoqnom principu. Posle prijema u
taj sastav, na osnovu konkursa, oficiri
i podoficiri poha|aju tromese~nu selektivnu obuku, u okviru koje izvode i
padobransku obuku. Tek ako zadovoqe
propisane kriterijume postaju pripadnici 63. padobranskog bataqona.
Profesionalni vojnici biraju se
na osnovu konkursa, ukoliko zadovoqe
propisane medicinske kriterijume i po
dolasku u jedinicu zavr{e tromese~nu
obuku – probni rad. Posle probnog rada, na osnovu rezultata na padobranskoj i ostalim obukama, nadle`ni odlu~uju da li }e kandidati ostati u jedinici. Na posledwem konkursu za 63.
padobranski bataqon prijavilo se oko
70 mladi}a i desetak devojaka, a
definisane uslove ispunilo je 30 odsto
kandidata.
cijalnih jedinica Republike Italije,
u Pasadeltanalu, gde su uve`bavali alpsko skijawe i takti~ku obuku za ratovawe u
zimskim uslovima.
U narednom periodu te`i{ni zadaci
Padobranskog bataqona bi}e obuka pripadnika, unapre|ewe me|unarodne vojne
saradwe, zatim, organizacija padobranskog vi{eboja i modernizacija poligona.
Slu`ba tragawa
i spasavawa
dle`ni pridaju izboru kandidata za komandirske du`nosti, jer su
oni, u stvarnim situacijama, vo|e borbenih timova,
odgovorne za uspeh zadataka.
Obuka pripadnika 63. bataqona jeste najva`niji zadatak
jedinice. Prema re~ima referenta za padobransku obuku kapetana
Gorana Stojkova, padobranci su u
proteklom periodu izveli 360 ga|awa i
takti~kih ve`bi sa bojnim ga|awima, 25
takti~kih ve`bi i 3.584 padobranska skoka. Skokovi su organizovani u Ni{u, Batajnici, Pan~evu, E~ki, Zrewaninu, Obla~inskom jezeru i na poligonu „Me|a“.
Uz obuku na poligonima u kasarni, stare{ine Bataqona provode godi{we minimum dva meseca na terenu. Pro{le godine,
na primer, na pokretnom logorovawu Specijalne brigade, uve`bavawa padobranaca
zapo~ela su padobranskim skokom na Obla~inskom jezeru. Potom su prepe{a~ili 130
kilometara do „Pasuqanskih livada“, re-
alizuju}i, usput, razli~ite teme u oblasti
takti~ke obuke i specijalnih dejstava. Logorovawe je zavr{eno bojnim ga|awem na
poligonu.
Zajedni~ka obuka
U okviru padobranske obuke, pripadnici 63. bataqona u Ni{u izvode osnovnu i
vi{u padobransku obuku, a poha|aju i kurseve za mla|e instruktore i instruktore.
Na osnovnoj obuci padobranci ovladavaju
znawima i ve{tinama potrebnim kod slo`enijih skokova, a na vi{oj se osposobqavaju za skokove razli~itim vrstama padobrana i za skakawa na slobodna dejstva.
Na kursevima za padobranske instruktore iskusniji padobranci osposobqavaju
se za izvo|ewe padobranske obuke, skokove
svim vrstama padobrana i organizaciju
skakawa. Fizi~ka i vatrena obuka, verawe, pre`ivqavawe u prirodi, obuka na reci, skijawe, zimska alpinistika i takti~ka
obuka za specijalnih dejstava, samo su deo
sadr`aja kojima padobranci 63. bataqona
moraju ovladati.
Padobranski bataqon sara|uje sa
specijalnim jedinicama Gr~ke, Italije i
Nacionalne garde Ohaja. Dvadesetak oficira i podoficira zavr{ilo je razli~ite
kurseve i instrukta`e u inostranstvu, poput kursa za ratovawe u zimskim uslovima u
Norve{koj, kursa za usavr{avawe pripadnika Specijalnih jedinica SAD, zatim,
obuku za upravqawe bespilotnim letelicama u Izraelu i kursa tragawa i spasavawa
u planinskim uslovima u [vajcarskoj.
Nedavno su dva oficira i {est podoficira Padobranskog bataqona boravila u kampu za obuku u zimskim uslovima spe-
U sastavu 63. padobranskog bataqona je i padobranska ~eta slu`be tragawa i spasavawa, jedina profesionalna
jedinica u Republici Srbiji za borbeno
tragawe i spasavawe.
– Jedinica dejstvuje u pozadini neprijateqa kako bi spasavala eventualno oborene pilote i zarobqenike, ali i izvodila borbena dejstava u urbanoj sredini.
Obuka pripadnika ~ete je slo`ena, a karakteri{u je velika psihofizi~ka naprezawa
– isti~e komandir major Sr|an Veli~kovi}.
Jedinica se koristi i za pomo} civilnim
strukturama u slu~ajevima elementarnih
nepogoda i katastrofa. Nivo osposobqenosti stare{ine ~ete, u izvla~ewu qudi iz
ru{evina, po`ara, demonstrirali su na
nedavnoj ve`bi „Prole}e 2009“ u Novopazarskoj bawi.
Prema re~ima vodnika Ivana Miti}a, padobranac u ~eti slu`be tragawa i
spasavawa mora da zna sanitetsku obuku i
alpinizam boqe od ostalih padobranaca,
te da bude vrhunski psihofizi~ki pripremqen. Naravno, nisu zapostavqene ni ostale padobranske ve{tine. Vodnik Miti},
na primer, va`i za znalca verawa i „pauk“
tehnike. Profesionalni vojnik Miladin
Gojkovi}, snajperista, posti`e vrhunske rezultate na ga|awima. Najvi{e koristi snajpersku pu{ku SAKO 308 vin~ester, ali
kvalitete potvr|uje i na padobranskom vi{eboju, xudou i orijentiringu.
– Biti padobranac nije samo posao,
ve} svojevrstan `ivotni stil – tvrdi vodnik Miti}.
Zoran MILADINOVI]
Snimio Radovan POPOVI]
9
PAD
U D R U @ E W E
V E T E R A N A
6 3 .
BRANAC
P A D O B R A N S K E
B R I G A D E
Dodir iskustva
Udru`ewe padobranskih
veterana formirano je
kako bi se od zaborava
otrgla imena, obele`ja,
se}awa na saborce,
tradicija, ali i
neraskidivo drugarstvo
pripadnika nekada{we
63. padobranske brigade.
Sportskim i dru{tvenim
aktivnostima ~lanovi
Udru`ewa pru`aju
podsticaj mladima,
neguju}i istinske
qudske vrednosti.
trenutku kada je 63. padobranska brigada transformisana i prestala da
postoji pod tim imenom, javila se potreba da se od zaborava sa~uvaju qudi
i doga|aji koji su jedinicu postavili
na jedno od najzna~ajnijih mesta u novijoj
srpskoj istoriji i uveli je u legendu.
Udru`ewe padobranskih veterana formirano je kako bi se od zaborava otrgla
imena, obele`ja, se}awa na saborce, tradicija, ali i neraskidivo drugarstvo pripadnika nekada{we 63. padobranske brigade. Sportskim i dru{tvenim aktivnostima
~lanovi Udru`ewa pru`aju podsticaj mladima, neguju}i istinske qudske vrednosti.
Osnovano je krajem 2007. godine sa
sedi{tem u Ni{u, ali jedinstveno deluje na
teritoriji Republike Srbije. Podru`nice
Udru`ewa aktivnosti obavqaju u regionalnim centrima – Ni{u, Beogradu i ^a~ku.
Udru`ewe su osnovali veterani, qudi koji
su nesebi~no i aktivno u~estvovali u odbrani srpskog naroda na prostoru biv{e
SFRJ i tokom bombardovawa 1999. godine.
U
@ivotni stil
Okupqa vi{e od hiqadu biv{ih pripadnika 63. padobranske brigade i lica
koja su u~estvovala u ratnim dejstvima kao
rezervisti. Po~asno mesto u Udru`ewu
imaju ~lanovi porodica poginulih pripadnika jedinice. Treba podsetiti da je oko deset hiqada qudi bilo u sastavu 63. padobranske brigade.
10
Ideja o osnivawu udru`ewa padobranaca postojala je desetak godina. U tom
vremenu padobranski veterani aktivno su
se anga`ovali na promovisawu tog sporta.
Tehni~ki uslovi za osnivawe Udru`ewa
stekli su se sredinom 2007. godine, kada
su i zapo~ete aktivnosti na organizovanijem okupqawu ~lanstva, saradwi podru`nica, dr`avnih institucija i lokalne samouprave. Sledila su u~e{}a na padobranskom vi{eboju, saradwa sa srodnim udru`ewima iz inostranstva, organizovawe
vikend-kampova za obuku dece i omladine
za `ivot u prirodi i humanitarnom radu.
– Udru`ewe veterana 63. ciqeve ostvaruje brojnim humanitarnim akcijama, pro-
Prepoznatqivo ime
Biografski podaci ~lanova Udru`ewa veterana svojevrsne su pri~e. Predsednik Skup{tine Sa{a Gacik je, na primer,
bio vojnik, rezervista i vojnik po ugovoru
u padobranskoj brigadi, a potom se 1999.
godine na{ao i u stroju legendarnih boraca na Ko{arama. Sli~an put pro{ao je
i Dragan Mosi} iz Ni{a, koji je kao stariji vodnik do`iveo povredu pri skoku i
potom dobio invalidsku penziju.
^lanovi Udru`ewa okupi}e se kao i
pro{le godine u Ov~ar bawi, gde postoje
dobri uslovi za kampovawe, tereni za verawe, trim staza, auto-kamp i jedanaest
mocijom zdravog na~ina razmi{qawa i negovawem istinskih qudskih vrednosti. U
dana{we vreme, pomenute vrednosti potisnute su razli~itim uticajima. Zbog toga }e
~lanovi Udru`ewa, sara|uju}i sa srodnim
patriotskim organizacijama i Srpskom pravoslavnom crkvom, nastojati da takav trend
umawe i mla|e generacije pravilno usmere
– ka`e predsednik Skup{tine Udru`ewa veterana Sa{a Gacik.
U proteklih nekoliko godina, ~lanovi
i simpatizeri Udru`ewa bili su organizatori i u~esnici vi{e humanitarnih i promotivnih akcija u zemqi i inostranstvu. U
jednoj od humanitarnih akcija prikupqeno
je vi{e od trideset hiqada evra pomo}i za
manastira. Ekipa veterana u~estvova}e i
na 12. padobranskom vi{eboju. Specijalna brigada, odnosno wen 63. padobranski bataqon, podr`ava i poma`e aktivnosti Udru`ewa.
Veterane i sada{we profesionalce spaja qubav prema 63. padobranskoj
brigadi. Zato su veterani i pokrenuli
inicijativu da Sarajevska ulica, koja vodi prema ni{kom vojnom aerodromu, dobije naziv Ulica 63. padobranske
brigade. O~ekuje se da gradska komisija
izglasati taj predlog. Tako }e padobranci
dobiti ulicu, prepoznatqivog imena, koje
asocira na profesionalizam, patriotizam i drugarstvo.
1. maj 2009.
le~ewe pripadnika 63. padobranske brigade starijeg vodnika Gorana Todorovi}a,
koji je pre`iveo prelom ki~me prilikom
padobranskog skoka. Goran je u vi{e navrata, zahvaquju}i prikupqenim sredstvima,
bio na le~ewu i neophodnim terapijama na
eminentnim klinikama u [vedskoj i Rusiji.
^esto se organizuju i masovne akcije dobrovoqnog davawa krvi, pomo}i starijim
osobama i deci ometenoj u razvoju.
Udru`ewe je osmislilo i vikend-kampove za mlade, na kojima se u~esnicima
prikazuje obuka polaznika u padobranstvu,
verawu i letwoj alpinistici, te ishrani u
prirodi i savladavawu vodenih prepreka.
Planirano je da se u narednom periodu pove}a broj kampova – danas ih ima tri, a
planirano je 15 kampova godi{we.
Kampovima rukovode osposobqeni
~lanovi Udru`ewa, koji imaju i najvi{e
iskustava u tim oblastima. Organizacija
kampova doprinosi razvoju zdravog stila
`ivota i pozitivnog razmi{qawa dece i
omladine, a dugoro~no umawuje lo{e uticaje `ivota u gradu na mla|u populaciju.
Istovremeno, rad u grupama povezuje mlade
i uti~e na wihov psihofizi~ki razvoj u doba adolescencije.
Udru`ewe veterana 63. u~estvovalo
je u ime Republike Srbije na me|unarodnoj
manifestaciji veterana iz celog sveta
„Skok slobode“ u Izraelu. Tom prilikom
padobranski skok izveo je otac Jovan ]ulibrk. Pripadnici Udru`ewa sara|uju sa
gr~kim i italijanskim udru`ewima veterana padobranaca. Sredinom pro{le godine, u saradwi sa Kforom i Srpskom
pravoslavnom crkvom, organizovali su
obilazak sve{tenstva i mona{tva na Kosovu i Metohiji, kako bi na licu mesta sagledali probleme sa kojima se manastirska sestrinstva i bratstva svakodnevno suo~avaju u Visokim De~anima i Pe}koj patrijar{iji.
Ogranak Udru`ewa veterana 63. i
Padobranski {kolski centar „Bawaluka“ u
Republici Srpskoj organizuju obuku i padobranske skokove za mlade polaznike. Nastavnik padobranstva i ~lan Udru`ewa Nemawa Gorowa postavio je, povodom {ezdeset godina padobranstva u BiH, novi rekord – izveo je {ezdeset padobranskih skokova u jednom danu.
U duhu padobranstva
Me|u pomenutim programima, Udru`ewe organizuje obuku i u snala`ewu u prirodi za decu od deset do 15 godina, odnosno boravak u prirodi, orijentaciju, izradu
i postavqawe zaklona i {atora, paqewe
vatre, prikupqawe i pripremu hrane iz
prirode i savladavawe vodenih prepreka.
Tako|e, planira da izvodi i planinarsku
obuku, obuku u verawu za mlade od 15 do 25
godina, po~etni i napredni kurs planinarewa i verawa. Na sli~an na~in namerava
da osmisli obuku u paraglajdingu i padobranstvu.
– Programe bismo realizovali po modelu vikend-kampova, na kojima bi u~esnici,
posle uve`bavawa sa instruktorima, dobijali sertifikate, {to bi im omogu}ilo da
poha|aju i naprednije kurseve i programe.
Organizova}emo i obilaske kulturno-istorijskih spomenika, crkava i manastira.
@elimo da stipendiramo i nagradimo najuspe{niju decu veterana, jer me|u wima ima
prvaka Srbije u matematici, informatici,
borila~kim ve{tinama – isti~e Gacik.
Udru`ewe veterana 63. finansira se
iz ~lanarine i pomo}u donacija, {to je nedovoqno za realizaciju ozbiqnijih programa. Udru`ewu ne mawka stru~nog kadra, ideja i iskustva, ali mu nedostaju odgovaraju}a
finansijska sredstva, prvenstveno za nabavku savremene opreme. ^lanovi Udru`ewa
posebno `ele da mladima pribli`e padobranski duh, koji je u 63. padobranskoj brigadi podrazumevao slogu, jedinstvo, drugarstvo i uzajamno pomagawe.
Internet stranica
i forum
Aktivnosti Udru`ewa veterana 63.
mogu se, posledwih osam godina, pratiti
i na Internet stranici www.63padobranska.org. Na woj se nalazi i forum,
koji ima vi{e od tri hiqade poseta
dnevno. Posetioci pokre}u razli~ite
teme koje se odnose na vojsku, specijalne
jedinice u svetu i 63. padobranski bataqon. Sajt i prezentaciju odr`ava tim
od deset urednika, kompetentnih stru~waka iz razli~itih oblasti. Na wemu se
mogu na}i fotografije, novinski tekstovi, video bele{ke, vesti o radu Udru`ewa i prikazi razli~itih stru~nih publikacija o padobranstvu.
Zoran MILADINOVI]
Detaqi sa susreta veterana
Kako postati ~lan
Udru`ewa
Za ~lanstvo u Udru`ewu treba popuniti pristupnicu (nalazi se na Internet
stranici www.63padobranska.org) i poslati je na adresu – Udru`ewe veterana
63, Kala~ brdo 15a, 18.000 Ni{. Uz to,
potrebno je prilo`iti i fotokopiju padobranske ili vojne kwi`ice i dve fotografije. Detaqnije informacije nalaze se na sajtu Udru`ewa. Kandidati koji nisu bili padobranci ne mogu da budu
~lanovi Udru`ewa, ali mogu u~estvovati
u wegovim aktivnostima. Udru`ewe nije
nacionalno i dr`avno ome|eno.
PAD
S
P
E
C
I
J
Da bi se pri ku pi li
oba ve {taj ni po da ci
o ja ~i ni ne pri ja teq skih
A
L
N
I
D
BRANAC
E
S
A
N
T
(
2
)
Fotografija
uspeha
sna ga na me stu
de san ti ra wa, ko ri ste se
iz vi |a~ ki sa sta vi
je di ni ce ko ja iz vo di
spe ci jal ni de sant,
uba ~e ni u ras po red
ne pri ja te qa spe ci jal nim
de san tom VI VO ili VI NO
teh ni ka ma sko ka.
Po da ci do ko jih do |u
sma tra ju se
naj re le vant ni jim.
Tek ta da se mo `e
o~e ki va ti da glav ne
sna ge de san ta bu du
efi ka sne.
12
Z
Za planirawe specijalnog desanta potrebni su precizni podaci o neprijatequ u rejonu spu{tawa desanta, ali i
o ja~ini wegovih snaga u okru`ewu koje
mogu intervenisati, a ~esto mogu biti
ja~e od onih koje desant izvode. Objekat na
koji se desant priprema tako|e je neophodno
obave{tajno obraditi, kako bi se prikupilo
{to vi{e informacija zna~ajnih za desantirawe i uspeh akcije, ali i spre~ile eventualne ne`eqene posledice po specijalce.
Udar ci u pra zno
Najboqi primer koji svedo~i o va`nosti podataka o neprijatequ, wegovim snagama i prostoru na koji se desantira jeste
neuspeh HD jedinica SAD za vreme Vijetnamskog rata, u operaciji osloba|awa zarobqenika iz logora u Son Taju. I pored
apsolutne prevlasti u vazdu{nom prostoru
i neprekidnog izvi|awa prostora logora,
radio izvi|awa teritorije, ameri~ke jedinice nisu bile uspe{ne jer su Severnovijetnamci premestili logor, {to ameri~ka
obave{tajna slu`ba nije otkrila.
Pri me na sko ka VI VO
Tehnika VIVO primewuje se za ubacivawe specijalaca u neprijateqski raspored u slede}im situacijama:
– kada skokovi sa malih visina nisu
prakti~ni zbog neprijateqske vatre sa zemqe,
– ako postoji potreba za preciznim
prizemqewem na malu prostoriju,
ukoliko je neophodno momentalno okupqawe jedinice za izvo|ewe zadatka,
– kada se avion ne mo`e koristiti za
klasi~ne vazdu{ne desante,
– ako klasi~ni desant nije bezbedan
ili je teren planinski,
– ukoliko se ubacivawe odvija avionima ili formacijama koje lete na velikim
visinama,
– kada navigaciona oprema ne mo`e
da osigura zahtevanu preciznost skoka sa
malih visina,
– ako postoji potreba za niz istovremenih prizemqewa na nekoliko ta~aka,
– kada je takav vid ubacivawa odlu~uju}i za uspeh zadatka.
1. maj 2009.
Fa ze sko ka VI VO
Naime, HD je pogodio vreme i mesto,
ali je to bio udarac u prazno, jer u tom logoru, sem 23 stra`ara, nije bilo zarobqenika. Na ruku Severnovjetnamcima i{lo je i
vreme – padale su monsunske ki{e, {to je
onemogu}avalo avio-izvi|awe.
Slede}i primer je iz vremena izraelsko-egipatskog rata. Bri`qivim planirawem
i preciznom akcijom, primenom specijalnog
desanta, izraelski komandosi napali su
1969. godine prepadom radarsku stanicu.
Koristili su VINO tehniku skoka, iz civilnog aviona. Krajwi rezultat akcije bilo je
prebacivawe radara na teritoriju Izraela. Ja~ina i raspored neprijateqa prilikom
izvr{ewa tog zadatka bili su poznati, tako
da je postignut potpuni efekat iznena|ewa.
Da bi se prikupili obave{tajni podaci o ja~ini neprijateqskih snaga na mestu
desantirawa, koriste se izvi|a~ki sastavi
jedinice koja izvodi specijalni desant,
uba~eni u raspored neprijateqa specijalnim desantom VIVO ili VINO tehnikama
skoka.
U takvim situacijama izvi|a~i neposredno izvi|aju desantnu prostoriju, poma`u da se odredi ta~no vreme desantirawa
glavnine snaga na osnovu podataka o kretawu i navikama neprijateqa. Time se
obezbe|uje i wihovo vaqano maskirawe. U
zadato vreme i na odre|enom mestu, oni
prihvataju i organizuju pristigle padobrance posle specijalnog desanta,
Za {ti ta taj no sti
Za{tita tajnosti, kvalitetne i potpune pripreme za izvo|ewe specijalnog desanta, najzna~ajnije su za uspeh akcije. Da
bi se obezbedila za{tita tajnosti treba
izabrati dobro osposobqene i poverqive
specijalce. I o detaqima akcije ne treba
da zna {iru krug pripadnika jedinice. Potrebno je blagovremeno i redovno pratiti
aktivnosti ostalih vojnih sastava, na razli~itim pravcima i vremenu, ali i bezbed-
nosno pripremiti i obraditi okru`ewe u
kojoj se nalazi jedinica koja se izvodi desant. Akcija se priprema u uslovima koji
su pribli`ni stvarnim – mesto, vreme, postupci svake desantne grupe posebno od
odvoja, prizemqewa, pa sve do dejstva po
predvi|enom objektu.
Da bi se sve aktivnosti u potpunosti
uve`bale, uigralo delovawe svakog specijalca i u~esnika akcije, kako bi bili sigurni u sebe i uspeh postavqenog zadatka, komande koje planiraju specijalni desant
treba da vode ra~una o trajawu priprema
– planirawe, priprema i realizacija takvih zadataka traje od mesec do mesec i po.
Pre let pa do bra na ca
Specijalni desanti zahtevaju brzinu i
tajnost ubacivawa specijalaca u zone gde se
izvode borbena dejstava {irom boji{ta.
Tehnika VIVO, odnosno prelet, omogu}uje da
se jedinica ili grupa ubaci na odgovaraju}e
mesto ili prostor, za razliku od slu~ajeva
kada se izvodi klasi~ni vazdu{ni desant.
Primenom VIVO tehnike skoka – preleta, koji se izvodi na visinama koje se razlikuju od konvencionalnih padobranskih desanta – obezbe|uje se skok do objekata gde
se izvr{ava zadatak ili u wihovu neposrednu blizinu. Obi~no se izvode no}u ili u sumrak, kako bi se smawile {anse neprijateqa da ih uo~i osmatrawem sa zemqe. Padobrani su takvi da ih ~lanovi desantne grupe
mogu otvoriti na predvi|enoj visini. Posle
toga specijalci formiraju grupu i prizemquju se u blizini objekata po kojima }e dejstvovati i mestu gde izvr{avaju zadatak.
Tehnika VIVO omogu}ava grupi da
otvori padobrane na unapred predvi|enoj
visini i da se bezbedno prizemqi, kao takti~ka jedinica spremna da izvr{i zadatak.
Skokovi na slobodno dejstvo, pomo}u padobrana krilo, mogu obezbediti veoma precizno prizemqewe. Takav skok ne izvodi se
samo kada su vremenski uslovi nepovoqni.
Na komadu iska~i, vo|a grupe napu{ta avion, a ostali padobranci iska~u u
vremenu od 0,8 do sekunde, koriste}i isti
na~in odvoja kao i vo|a. Padobranci moraju po{tovati zadatu zadr{ku u otvarawu padobrana, kako bi kasnije lak{e
formirsali timove u vazduhu. Ukoliko padobran otka`e otvara se rezervni, jer se
na taj na~in smawuje gubitak visine u odnosu na grupu i obezbe|uje dolazak na zadato mesto prizemqewa.
Posle otvarawa padobrana, vo|a
proverava da li su ~lanovi tima na okupu i
signalizuje da zauzmu unapred odre|ena
mesta u formaciji. Ukoliko je neko od ~lanova tima na mawoj visini od ostalih, vo|a se, ukoliko na taj na~in ne ugro`ava
prilazak desantnoj prostoriji, spu{ta ispod najni`eg padobranca i formira grupu.
Let padobranom najlak{e se kontroli{e i odr`ava formacijama klin ili zmija. Tokom leta, vo|a vodi ra~una o navigaciji i dovedi tim iznad mesta prizemqewa.
U to vreme ostali odr`avaju pozicije unutar formacije prema visini i brzini leta
padobranom. Ukoliko je vidqivost ograni~ena svaki ~lan tima padobran dr`i na 50
odsto ko~ewa i pridr`ava se zadatog kursa po kompasu, sve dok ne uspostavi vizuelni kontakt sa grupom.
Vo|a grupe prati prizemqewe padobranaca, koji posebno vode ra~una o
svom mestu u formaciji po visini i udaqenosti od ostalih, kako bi izbegli
eventualne probleme pri prizemqewu,
poput istovremenog finalnog zalaza sa
drugim padobrancem ili ga{ewe kupole
padobrana usled rotora padobrana padobranca ispred.
Pomenuta vrsta skoka zahteva dobro
osposobqene padobrance i timove – dobru
koncentraciju u radu pod otvorenom kupolom od odvoja do prizemqewa.
Pomenuta tehnika skoka obezbe|uje jedinstveno ubacivawe u pozadinu neprijateqa zahvaquju}i letnim karakteristikama
padobrana – finese – za ubacivawe.
Ta~ka iskakawa padobranaca nije povezana, odnosno nije u neposrednoj blizini
objekta dejstva, ve} na udaqenosti od 15 do
25 kilometara, {to zavisi od brzine vetra
po visini i finese padobrana koji se upotrebqava – obi~no je finesa padobrana 3.
Prilikom izvo|ewa takve vrste skokova razlikuju se ~etiri faze – odvoj od aviona, zadr{ka u otvarawu padobrana i formirawe grupe, zatim, let u formaciji, grupi, te prilazak mestu prizemqewa i prizemqewe.
Slobodan JOVANOVI]
13
PAD
U
P A D O B R A N S T V U
TEMA
P O V R E D E
BRANAC
Povrede na sportskom
terenu gotovo su iste,
u 95 odsto slu~ajeva,
kao i povrede van sporta.
Ipak, u pojedinim
sportovima i sportskim
disciplinama obi~ne
povrede se vrlo ~esto
de{avaju, pa tako postaju
wegove prepoznatqive
karakteristike, poput
rva~kog uha, kopqa{kog
lakta, bokserskog nosa
ili smu~arskog kolena,
padobranske ili
paraglajderske ki~me.
Padobranac povredu
mo`e zadobiti i bez
kontakta sa drugim
takmi~arem, skaka~em.
Koji su naj~e{}i uzroci
povre|ivawa u
vazduhoplovnim
sportovima i
kako ih izbe}i?
14
Odmeravawe
rizika
P
ovrede u sportu de{avaju se i tokom
ve`bawa i u vreme takmi~ewa.
Kada je o padobranstvu re~, povrede
su sastavni deo rizika, na koji se unapred ra~una, ali se dobrom pripremom,
uve`bano{}u i pa`wom mogu spre~iti. Zato je na svakoj padobranskoj ve`bi i manifestaciji neizbe`no prisustvo lekara ili
medicinskih ekipa.
Svaki padobranac, sportista odre|enog vazduhoplovnog sporta, koji je ~lan
padobranskog kluba, mora se u odgovaraju}em vremenu, pre po~etka obuke, prilikom
produ`ewa va`nosti dozvole padobranca,
podvrgnuti obaveznim lekarskim pregledima. Na osnovu medicinskih nalaza odobrava mu se daqe bavqewe padobranskim aktivnostima.
Gre{ke po~etnika
Leta~ki sportovi, paraglajding i padobranstvo, spadaju u grupu beskontaktnih
sportova, odnosno onih koje ne karakteri{e me|usobni, direktni kontakt takmi-
~ara. Padobranac povredu mo`e zadobiti, dakle, i bez kontakta sa drugim takmi~arem, skaka~em.
Povrede se mogu razvrstati u ~etiri
grupe – povrede nastale zbog po~etni{tva,
lo{e ili neispravne opreme, zatim zbog
zamora i slabe kondicije, te kada obuku
izvode nekvalitetni nastavnici, treneri,
instruktori i sudije.
Naj~e{}e se povre|uju po~etnici jer
se izla`u opasnostima koje ne poznaju
dovoqno dobro, pa ih ne umeju izbe}i i
prevazi}i. Lako pada, gre{i, proma{uje
i izla`e se brojnim nepoznatim situacijama. Ne vlada ni opremom koju koristi i
nije siguran kako se pravilno upotrebqava i odr`ava. Tako|e, ne ume da sagleda opasnosti terena na koji ska~e.
Svaka promena prilikom izvo|ewa
skoka, koja se razlikuje od zadatka koji je
dobio, dovodi ga u nedoumicu, tako da ne
reaguje onako kako je u~io, ve} refleksno.
Zato se po~etnici ~esto povre|uju na prvim padobranskim skokovima, jer nemaju
1. maj 2009.
izgra|ene reflekse i automatizovane pokrete vezane za padobransku ve{tinu.
Instruktori ili nastavnici treba
stalno i redovno da kontroli{u po~etnike u padobranskom sportu, savetuju i
upozoravaju, kako bi se blagovremeno za{titili i spre~ili povre|ivawe. Po~etnici se moraju snabdeti odgovaraju}om
opremom, a instruktori ih osposobiti da
je pravilno koriste, odr`avaju i ~uvaju.
Sli~no je i sa ovladavawem tehnikama
skakawa – po~etnik treba da savlada najpre pravilnu {kolsku tehniku skakawa
padobranom, a potom i takmi~arsku, da
nau~i sve o opasnostima koje mu tom prilikom prete i kako da ih otkloni.
Neispravna oprema
U bilo kom vazduhoplovnom sportu
svaki deo opreme koji se koristi treba
da, na odre|en na~in, za{titi sportistu,
onoga koji ve`ba, od povre|ivawa. Potpuna i propisana oprema, izra|ena od
kvalitetnih materijala, veoma je va`na.
Opremu treba odr`avati, a kada se o{teti odmah je popraviti ili zameniti.
^esto se za obuku mladih padobranaca koristi oprema neodgovaraju}eg i
lo{eg kvaliteta. Obi~no ne ispuwava
standarde predvi|ene za padobransku
opremu u zemqama Evropske unije ili su
joj resursi i vek upotrebe na isteku.
Zbog mawka novca, pojedini delovi
opreme se ne koriste – duboka obu}a,
odgovaraju}a ode}a, za{titne kacige, instrumenti neophodni za skakawe, mod-
erni sigurnosni automati – pa se naru{ava nivo za{tite padobranca. Va`no
je da oprema koju vazduhoplovni sportisti
koriste bude u skladu sa propisima u tom
sportu i atestirana.
Kada se govori o povredama padobranaca, ne treba zanemariti ni izgled
terena na koji se ska~e, ve`ba ili takmi~i, odnosno zonu, jer od toga zavisi izbor padobrana i vrsta skoka. Vremenski
uslovi tako|e uti~u na tip padobrana koji se koristi i vrstu skoka, kao i doba
dana, te odstupawa od propisanih meteorolo{kih minimuma za padobransku aktivnost.
Zamor i slaba kondicija ~esto su
uzrok brojnih povreda padobranaca. Zbog
zamora postaje spor, trom i ne reaguje
odgovaraju}e u pojedinim situacijama. I
umoran padobranac, fizi~ki nespreman,
nije u stawu da se brzo, ve{to i lako kre}e, razmi{qa, prevazi|e ili izbegne rizi~ne situacije, na koje tokom ve`bawa,
skakawa i takmi~ewa nailazi. Nastavnici i instruktori, ali i sudije i lekari,
odgovorni su da se na takmi~ewima i uve`bavawima ne dozvoli skakawe nedovoqno dobro pripremqenom padobrancu,
umornom i bolesnom.
Sportska takmi~ewa u vazduhoplovnim sportovima izvode se prema precizno definisanim pravilima. Sve {to
je opasno zabraweno je takmi~arima.
Ukoliko se padobranci pridr`avaju pravila i izbegavaju zabrawene radwe izbe}i }e mnoge rizi~ne i opasne situacije, a na taj na~in i mogu}e povrede.
Prizemqewe i
upozorewe
Posledwih godina, padobranstvo
u na{oj zemqi je u razvoju. Organizuju
se takmi~ewa, obuka u razli~itim klubovima, a mnogi zavr{avaju kurseve
za tandem instruktore i napredne tehnike skakawa. Me|utim, ve}ina novih
instruktora su padobranci koji imaju
mali broj skokova i kratak sta` u
padobranstvu. Stoga padobrancima
po~etnicima, zbog neiskustva, ne ukazuju blagovremeno na rizi~ne postupke i situacije.
Na skakawu se, ~esto u `eqi za
dokazivawem vlastitih mogu}nosti ili
iz neznawa, vi|aju padobranci koji se
prizemquju brzim kupolama bez vaqane kontrole, izvode neodgovaraju}e
i nepropisne elemente u vazduhu. Sve
to mo`e dovesti do pogibije ili te{kog invaliditeta. Potrebno je uvesti
stru~ne komisije koje }e takvim sportistima dodeqivati `ute i crvene kartone, jer ugro`avaju sopstvenu i op{tu bezbednost prilikom skakawa.
Broj takvih upozorewa mogao bi pojedince diskvalifikovati sa takmi~ewa
i trena`nih skakawa tokom sezone.
Iskustva pokazuju da je broj povreda daleko mawi na takmi~ewima kada se maksimalno po{tuju pravila.
Nastavnici, instruktori i treneri
treba da vaspitavaju sportiste u duhu sportske etike i odgovaraju}em odnosu prema
disciplini kojom se bave, sudijama i kolegama, te protivnicima na takmi~ewima
i manifestacijama. Dobri treneri ne unose rizi~ne elemente u trening i takmi~ewe, posebno tamo gde nisu neophodni.
Naj~e{}e povrede na{ih padobranaca jesu bla`a uganu}a zglobova, lak{e
distorzije, modrice, rane ili razderotine. Vrlo je malo te{kih povreda poput
preloma kostiju nogu, ruku ili ki~menog
stuba.
Kod nas se, za sada, ne vodi statistika o povredama u padobranstvu, niti se
analiziraju uzroci pojedinih ne`eqenih
doga|aja, posebno onih sa tragi~nim ishodom. Naro~ito odsustvuju saznawa o
povre|ivawu prilikom samostalnih i rekreativnih skakawa na{ih padobranaca,
najpre u inostranstvu. Znawa o povredama i povre|ivawu rezultat su samo pojedina~nih iskustava.
No}ni skok
Miroqub JANI]IJEVI]
15
PAD
BRANAC
NA BORBENIM SKOKOVIMA U AVGANISTANU I IRAKU
Gru pa od se dam
ame ri~ kih
stru~ wa ka ana li zi ra la je
~e ti ri bor be na sko ka
ren xe ra, a re zul ta te
is tra `i va wa – Sta ti sti ka
po vre da, gu bi ta ka i
hi rur {kih za hva ta kod
Ar mij skih ren xe ra u
va zdu {no de sant nim
ope ra ci ja ma u Av ga ni sta nu
i Ira ku – ob ja vi la 2004.
go di ne u 75. bro ju
~a so pi sa Avi ja ti~ ka,
ko smi~ ka i
en vi ron men tal na
me di ci na
A
meri~ko anga`ovawe u Avganistanu i
Iraku, Rat protiv terora, dovelo je do
renesanse padobranskog desanta kao
takti~kog sredstva uba ci va wa trupa.
Do septembra 2006. oru`ane snage SAD izvele su sedam borbenih skokova, snagama
veli~ine od ~ete do brigade. Pored poznatog skoka u Irak, celokupne 173. samostalne padobranske brigade, 23. marta 2003,
75. renxerski puk izveo je {est borbenih
skokova.
Vrednovawe doskora preovla|uju}eg
stava da je masovni padobranski desant pre`ivelo sredstvo u modernom ratovawu tek
predstoji. Vojnomedicinski stru~waci, dodu{e, ve} su izvukli zakqu~ke na osnovu izvedenih borbenih skokova.
Ciq istra`ivawa bio je da se utvrdi
odnos izme|u pretpostavqenih gubitaka odre|enih pomo}u specijalisti~kog programa
MCOAT, koji koristi Depijev metod za
prognozirawe gubitaka, razvijen na osnovu 162 kopnene bitke iz Drugog svetskog rata i 53 iz perioda 1967–1973, a predvi|a gubitke u dnevnim vazdu{nodesantnim
operacijama od 1%, a 2% u no}nim i realne gubitke na terenu, te da se tako dobijeni rezultati upotrebe u usavr{avawu padobranske opreme i pripreme budu}ih padobranskih akcija.
Padobranska povreda u pomenutoj studiji definisana je kao bilo kakvo fizi~ko
o{te}ewe qudskog tela nastalo kao direktna posledica skoka padobranom, od trenutka odvajawa od aviona do prizemqewa i
osloba|awa iz sistema, a koje je moralo da
bude tretirano od sanitetskog osobqa, a
16
Povrede
ameri~kih
renxera
padobranski gubitak kao bilo kakav gubitak
gde je padobranac onemogu}en da nastavi zadatak, nastao kao posledica povrede pri
skoku, koja je zahtevala lekarsku pomo} i
pravodobnu medicinsku intervenciju da bi
se spre~ilo pogor{awe povrede i degradacija li~ne borbene sposobnosti i borbene
mo}i jedinice.
Renxerski puk jeste najve}i borbeni
element u snagama za specijalne operacije
SAD. Nameweni su mu razli~iti zadaci, me|u wima vrlo ~esto pe{adijska podr{ka
razli~itim specijalnim timovima (sli~nu
ulogu u britanskoj vojsci dobio je nedavno
1. padobranski bataqon u okviru Komande
specijalnih jedinica, a u italijanskoj 4. puk
Povrede renxera u Ratu protiv terorizma
Preporuke
Objavqeno istra`ivawe o povredama ameri~kih renxera ubrzalo je razvoj desantnog padobrana T-11, kojim }e
se opremiti oru`ane snage SAD. Novi
padobran ispuwava preporuke o slabijem dinami~kom udaru i sporijem propadawu. Drugu preporuku autora studije,
koja se odnosi na smawewe opreme padobranca (nositi samo neophodno za izvr{ewe neposrednog zadatka), verovatno
}e ispuniti budu}i pe{adijski borbeni
sistem koji se razvija.
Neobi~no je da te`ina padobranca,
vetar i tip desantne prostorije do sada
nisu bili ukqu~eni u procenu gubitaka
pri padobranskom desantu i da autori
pozivaju da se to u~ini. Obu~enost svakog
vojnika da pru`i prvu pomo}, uz integrisanu sanitetsku reakciju, koja podrazumeva saradwu sa operativnim i logisti~kim
delom jedinice, posebno doprinose pravovremenom zbriwavawu povre|enih, a
tako i borbenoj spremnosti i upotrebi
desantirane jedinice.
alpina padobranaca). Kao elitna, laka pe{adijska jedinica, renxeri borbene skokove izvode uglavnom na prinudno dejstvo (deo
pukovske izvi|a~ke jedinice sko~io je i na
slobodno u julu 2004. godine u jugoisto~nom
Afganistanu), koriste}i neupravqivi padobran T-10C te IRPS (usavr{eni rezervni padobranski sistem).
Predmet istra`ivawa bila su ~etiri
borbena skoka izvedena upravo tim tipom
padobrana, pod odre|enim uslovima.
U ~etiri skoka u~estvovala su 634 renxera – 555 bili su regularni armijski padobranci, od kojih ve}ina nije imala vi{e
od dvadeset skokova, 43 u kategoriji padobranaca seniora, a 36 renxera imalo je instruktorsko zvawe. Starost padobranaca
bila je od 18 do 48 godina, a ~in od vojnika
do pukovnika. Posebno se analizirala te`ina padobranca sa opremom – padobranci
su bili te`e opremqeni na skokovima u
Iraku. Tokom prve dve misije te`ili su, sa
opremom, oko 150 kilograma, a u tre}oj i
~etvrtoj te`ina je dostigla 180. Na taj na~in, za desetak kilograma prema{en je preporu~eni sigurnosni prag padobrana T-10S.
Na skoku je povre|eno 83 vojnika – 31 u
prvoj, devet u drugoj, 24 u tre}oj i 19 u ~etvrtoj akciji. Dva puta su se povredila sedmorica renxera. Dvadeset i sedam renxera ura~unato je u padobranske gubitke (4,3%), a me|u wima su jedanaestorica (1.7%) pretrpela
povrede koje su zahtevale hirur{ke intervencije. Smrtnih slu~ajeva nije bilo. Procene gubitaka bile su validne za prve dve akcije (2,0% i 2,2%), ali su vi{estruko nadma{ene u dve akcije u Iraku (5,7%, 5,6%).
Renxeri su naj~e{}e povre|ivali dowe ekstremitete – 57 (68,7%). Me|u tim povredama, vojnicima je najvi{e stradalo
stopalo u prve dve akcije, dok su ~lanak stopala i noga u tre}oj, a ~lanak u ~etvrtoj akciji. Ruka, ru~ni zglob i {aka pretrpeli su
najmawe povreda. Najvi{e povreda le|a i
vrata bilo je u prvoj akciji, a povreda ramena u drugoj.
Tri akcije, izvedene na pustiwske zemqane i ravne sletne piste, imale su ve}i
procenat povreda u odnosu na ~etvrtu akciju, koja je izvedena na betonsku pistu, koja je,
dodu{e, imala brojne ve{ta~ke prepreke.
Nije bilo povreda padobranaca koji su sko~ili sa rampe. Ne mo`e se re}i da su gustina vazduha, ja~i dinami~ki udar i br`e propadawe na skoku, na ve}im nadmorskim visinama desantne prostorije (3.300 stopa u Avganistanu, a 500 u Iraku), vi{e uticali na
povre|ivawe.
Autori istra`ivawa tvrde da je povre|ivawu u Iraku doprinela ABHO oprema –
za{titno odelo i maska, koje su renxeri nosili na sebi, a smetala im je prilikom prizemqewa ({lemafon koji su nosili umesto
obi~nog {lema na dva skoka nije doprineo
povredama).
S E ] A W E
J E D N O G
P A D O B R A N C A . . .
Skok u
Av ga ni stan
Ni {ta me u `i vo tu ni je
ta ko usre }i lo kao
iska ka we iz tog avi o na.
Mi slim da mi je ma lo
fa li lo da se za le tim
na svog ko man di ra
ode qe wa. Sko ~i li smo
na po qe, u ta mu.
Ka da ka `em ta mu,
mi slim na ta mu sa
ve li kim T.
Ilu mi na ci ja je bi la
nu la, me se ca jed no stav no
ni je bi lo. Mo gao sam
da vi dim svo ju re zer vu
i to je ot pri li ke bi lo to.
Ni je bi lo osma tra wa
ku po le. Ni sam mo gao
da vi dim ni ze mqu,
ni ho ri zont...
Naj zad se za ~u la bu ka
– zvuk me ne, dok uda ram
u ze mqu kao vre }a ka me wa.
S
kok u Avganistan bila je jedna od bolnijih stvari koje sam iskusio dok sam
bio u armiji. Po~elo je dobro, ali je
kombinacija nekoliko doga|aja na
kraju upropastila no}. Leteli smo u
C-130. Bio je to po{teno duga~ak let. Pre
nego {to smo krenuli, general Tomi Franks odr`ao nam je kratak govor na asfaltu. Zavr{io ga je pqusnuv{i stopalom po
asfaltu i napomenuv{i da }e tlo biti ovako tvrdo.
Ne ba{ tre ner ska
me sta
Nismo se opremali u avionu, ugegali
smo u wega u punoj opremi i sedeli tako sve
dok nije do{lo vreme da se zaka~imo. Izmerili su nas pre ukrcavawa. Kao laki pu{komitraqezac, iza{ao sam malo preko
tri stotine funti. To i bilo nije tako stra{no imaju}i u vidu da sam sam u to vreme
te`io oko 170 funti. Skakali smo ne kao
puni vod nego kao par odeqewa sa pridodatim mitraqezima. Po re~ima komandanta puka, time smo u{li u istoriju kao najmawa grupa renxera koja je ikada sko~ila
na neprijateqsku teritoriju (to je va`ilo
tada, mo`da se promenilo tokom aktuelnih
operacija, nisam siguran).
Posada je uklonila sedi{ta, te smo
celi let presedeli na metalnom podu. Nismo bili ispru`eni nego smo bili prakti~no skvr~eni. Ne ba{ posebno kul, ra~una-
J. ].
17
PAD
BRANAC
Ren xer ski trk
ju}i to da smo imali padobrane, rezerve,
GK-ran~eve i borbene ran~eve u krilu. U
svom rancu imao sam dovoqno municije da
se zauzme omawa dr`ava, tako da su mi noge brzo usnule od te`ine. Mislim da sam se
znojio od same pomisli na ustajawe. Noge
su mi bile prakti~no mrtve. Nisam mogao
mnogo ni da ih mrdam tokom leta.
Kona~no, sedimo u zamra~enoj ptici
na hladnom metalnom podu, ose}aju}i se
kao da nam noge vi{e nisu deo tela... Super. Neki renxeri su spavali, drugi su bili budni i razroga~eni. Ja sam bio malo
jedno, malo drugo. Bio je to verovatno jedan od najturbulentnijih letova na kojima
sam bio, jer sam sve vreme ose}ao da }u
povratiti. Do{ao je ~as kad su nam rekli
da ustanemo.
Ob u ~a vaj se kao
{to }e{ da se
bo ri{... osim...
Tada su svi ushramali na noge. Kao da
je najve}i broj qudi osetio neku vrstu
olak{awa kada im je krv ponovo si{la u
ekstremitete. Turbulencija je postajala
sve gora, do te mere da sam bio spreman
da zaronim iz ptice na glavu. Ne mogu ba{
da ka`em da sam ose}ao samopouzdawe pri
skoku, a bilo je nekoliko razloga za to.
Prvo, po{to smo skakali na neprijateqsku
teritoriju, kai{ koji obuhvata rezervu bio
je smotan i zaka~en sa strane.
Rezerva se samo klatila na dve
kuke. Ne znam za druge, ali ja sam voleo taj
kai{ da imam ~vrsto stegnut! Zovite to sigurnosno }ebe ako ho}ete, ba{ me briga.
Druga stvar je bila da {piqka koja se
18
protne kroz gurtnu ne}e biti kori{tena.
Tako da je ose}aj prosto bio druga~iji. Nije to bio ba{ najboqi primer slogana obu~avaj se onako kako }e{ da ratuje{, a izmene su nam saop{tili u posledwem trenutku. [ta da se radi, i to smo prihvatili.
Kroz vra ta
Ni{ta me u `ivotu nije tako usre}ilo
kao iskakawe iz tog aviona. Mislim da mi
je malo falilo da se zaletim na svog komandira odeqewa. Sko~ili smo napoqe, u
tamu. Kada ka`em tamu, mislim na tamu sa
velikim T. Iluminacija je bila nula, meseca jednostavno nije bilo. Mogao sam da vidim svoju rezervu i to je otprilike bilo to.
Nije bilo osmatrawa kupole. Morao sam
~isto da pretpostavim da je u redu, po{to
nisam mogao da je vidim! Nisam mogao da
vidim ni zemqu, ni horizont, nisam mogao
da vidim... Baaam!!! Ta buka bila je zvuk mene, dok udaram u zemqu kao vre}a kamewa.
Skakali smo sa oko 500 stopa i vazduh
je bio veoma hladan. Hladno}a ~ini da T10S propada br`e... Sre}om po mene ja sam
razdvojio stopala na deli} sekunde (ovo je
uzgred ekstremni sarkazam) i u tom trenutku dodirnuo zemqu. Nisam je video kako se
pribli`ava, nije nijedan od nas. Bio mi je
to prvi skok koji je doslovno izbio vazduh
iz plu}a. Tako, ja stavqam oru`je i lampu u
pogon {to je br`e mogu}e, bez daha... auh.
........^ak i sa lampom, sve oko mene je bilo
jedva vidqivo. Zavr{io sam sav taj proces
– udri u zemqu–proveri opremu, kad do`iveh naj~udesnije ose}awe u `ivotu. Razbio
sam petu na prizemqewu. Ose}ao sam kao
da hodam po staklu, sem {to su staklo ~inili komadi moje sopstvene kosti.
Ve}ina onih koji su sko~ili te no}i
povredila se na ovaj ili onaj na~in. I tako
je to postala duga no}. Mi smo se dali na
posao i postigli {ta je trebalo da u~inimo, kraj zadatka. Sada je do{lo vreme za
na{e izvla~ewe. Kako }emo da odemo odavde? E pa, ptice }e da slete tamo gde smo mi
prizemili, naravno! Ni{ta, nekoliko nas
je moralo da otr~i nazad do desantne prostorije i da pokupi padobrane da ih avioni
ne usisaju. Se}am se da je neko tra`io one
koji nisu povre|eni da ustanu i otr~e. Mislim da je samo jedan ustao, po{to jedini
on nije bio povre|en. Bez obzira na povrede, na kraju smo tr~ali svi.
I tako smo startovali, i daqe u punoj
opremi, tr~ao sam, nose}i pu{komitraqez,
ose}aju}i kako mi pete postepeno trnu. Nekolicina nas po~ela je da se tiho smeje divnim do`ivqajima koji su nas sna{li te no}i. Shvatio sam nekoliko stvari. Prvo, puk
je nastojao na superiornoj fizi~koj pripremi sa razlogom. I drugo, tr~ao sam kroz avganistansku pustiwu i bio takav baksuz da
proma{im tu jednu nagaznu minu koja bi me
izbavila sopstvene bede.
Vre me da se ide ku }i
Stigli smo do novog objekta za pretra`ivawe i potra`ili padobrane okolo. Ne
ba{ lak zadatak, imaju}i u vidu da je jo{ bilo mra~nije od tame. Kona~no smo ih na{li i
ptice su sletele. Sve smo potovarili i uzleteli. Jednostavno tako, bez ikakvih problema. U stvari, imali smo ~ak i ne{to vi{e
prostora, jer smo se razdvojili u dve ptice,
tako da vo`wa i nije bila lo{a. Svi su prili~no omamqeni. Neki su bili savijeni oko
punih avijati~arskih vre}a, dok su drugi spavali po podu.
Po{to je let trajao dugo, posada aviona bila je tako dobra pa je postavila petogalonske kanistere u predwem delu ptice da
mo`emo mokriti u wih. Zahvalan sam im za
to do dana{weg dana. Svi su bili prili~no
zadovoqni – bili smo na putu nazad u bazu,
obavili smo {ta smo trebali i sada mo`emo
prosto... da o’ladimo. Se}am se da sam se
probudio na ~asak, jer sam ose}ao da je neko
nalegao na svoju me{inu. Te~nost je curila
kraj mene. Le|a su mi bila natopqena, ali
nisam mario. Ughhhh, to je ... mokra}a! – povikao je jedan renxer. Ta~no... le`ali smo u celih pet galona urina. Ispalo je da je neko od
posade bio preturio kanister. Ne{to gun|awa i nekoliko psovki..., ali su ubrzo zagu{ene hrkawem. Svi su ostali tamo gde su i bili,
le`e}i u mokra}i. U tom trenutku vi{e nas
nije bilo ni briga.
Ne, nema pouke u ovoj pri~i. Samo da
ba{ moramo da volimo svoju zemqu!
Izvor
http:shadowspear.com
1. maj 2009.
Z A S T A V N I K
Ka da je dav ne
1976. go di ne iz veo
pr vi pa do bran ski
skok, na ae ro dro mu
na do mak Pod go ri ce,
Ivan La za re vi},
da nas in struk tor
pa do bran stva, bio je
si gu ran da je
pro na {ao i ostva rio
ve li ku de ~a~ ku qu bav,
ali ni je slu tio da }e
mu ona
od re di ti
osta tak
`i vo ta
Ne sre }a ni ka da
ne mi ru je...
U toku demo skoka 2003. godine
Ivan Lazarevi} nosio je na le|ima poprili~no zastareo padobran K1A. Kako
nesre}a nikada ne miruje, preba~aj konopca zakqu~ao je wegovu kupolu. Zbog
male visine, Laza nije smeo da odbaci
glavnu kupolu i otvori rezervni padobran. Sa tri komore padobrana, velikom brzinom, udario je u krov jedne seoske ku}e.
Zahvaquju}i samo dobroj kondiciji,
jakim nogama, iskustvu i pribranosti,
zadobio je lak{e povrede – prelom fibule i nagwe~ewe mi{i}a. Tada{wi ministar odbrane Boris Tadi}, koji je u to
vreme obilazio Lazinu jedinicu, iste
ve~eri posetio ga je u ni{koj vojnoj bolnici. Prijateqski su razgovarali...
Ubrzio posle tog doga|aja Vojska je dobila nove i savremenije padobrane.
I V A N
L A Z A R E V I ]
Padobranski
vagabundo
D
Da biste stekli ime ili nadimak u ni{koj padobranskoj dru`ini neophodno
je da ostavite
trag, ne{to po ~emu }e vas qudi pamtiti. Ne
mora to biti naro~it, pojedina~ni podvig,
sportski uspeh ili blistava vojni~ka karijera... Dovoqno je da po{teno i predano radite posao, da vas po{tuju kolege i budete
spremni da uvek iska`ete svoj stav. Svakako, nije na odmet da sko~ite iz aviona vi{e
stotina ili hiqada puta, i da to godinama
radite. Stoga, ako se pojavite na kapiji ni{kog vojnog aerodroma, potra`ite matorog
Lazu, niko vas i ne}e pitati za wegovo puno
ime i prezime, jedinicu u kojoj radi – samo
}e vas uputiti ka nastavnom vodu i Centru
za obuku padobranaca.
– Prvi put sam sko~io pre 33 godine,
iz malog aviona kurir. U wega staju samo pilot i dva padobranca. Se}am se, bilo je te{ko da se provu~e{ do izlaza iz aviona, nose}i glomazni padobran PD-07, iza|e{ napoqe i stane{ na papu~icu. Tek onda te pilot gurne rukom i poleti{... Sada sam malo
krupniji i sumwam da bih se mogao provu}i
do izlaza u takvom avionu... – se}a se padobranskih po~etaka instruktor padobranstva
zastavnik Ivan Lazarevi}.
Od vremena kada ga je proslavqeni as
jugoslovenskog padobranstva Perica Dedi}
u~io kako da mu porastu peru{ke i krilca,
Laza je do danas pre{ao trnovit `ivotni
put. Napredovao je brzo. Ve} posle tre}eg
skoka pre{ao je na zahtevniji, {kolski padobran P[-02. Osmim skokom upisuje prvi
slobodni pad i zadr{ku od pet sekundi.
Posle je u Novom Sadu upisao Pravni
fakultet, ali je slobodno vreme provodio
na ~enejskom aerodromu, popuwavaju}i iz
dana u dan padobransku kwi`icu. Qubav
prema nebeskom plavetnilu, u vremenu kada
su svi lepo `iveli, vodila ga je od aerodroma do aerodroma – Smederevo, Para}in,
Pri{tina, Kraqevo, U`ice, Sjenica...
– U to vreme skakalo se redovno i
mnogo. Tada{wa JNA potpisivala je ugovor sa mladi}ima koji su hteli da ska~u i
finansirala wihove tro{kove, kori{}ewe letelica i padobrana. Obavezao sam
se da }u vojni rok slu`iti u 63. padobranskoj brigadi i biti deo wenog rezervnog sastava. Ve} 1980. godine sa vojni~-
ke kapije iza{ao sam
nose}i zna~ku primeran vojnik i ~in rezervnog vodnika.
Dodu{e, kada sam
prvi put obukao uniformu imao sam 140
padobranskih skokova
i sportsku dozvolu.
Sli~na iskustva imali su tada i ostali
vojnici, {to je danas
retkost – prise}a se
Laza.
Tokom osamdesetih godina stekao je
zvawe nastavnika padobranstva i sa sportskih takmi~ewa interesovawa usmerio na
instruktorski posao. Tada je u civilnom padobranstvu obu~io vi{e od 200 padobranaca. Poput vagabunda, lutao je na{im aerodromima. Boravio je i skakao i u inostranstvu – Francuskoj i Austriji. Dogodio
se rat i raspad Jugoslavije... Vratio se u
domovinu i dobrovoqno pridru`io rezervistima. Sa padobrancima su ga sa~ekali
najte`i borbeni zadaci.
– Nisam slutio da }e mi to biti svojevrsna `ivotna prekretnica. Do tada sam radio svakojake poslove, poput osigurawa, ra~unovodstva, gra|evine, u strugari... Padobranstvo je bilo qubav, opsesija, ali je ubrzo postalo i profesionalno opredeqewe.
Podoficirske ~inove oka~io sam u 63. padobranskoj brigadi. I danas sam jo{ u woj.
Radim posao koji volim i kome sam posvetio
`ivot. Nadam se da }u uskoro u penziju, jer
ve} brojim pedeset i tre}u – ka`e zastavnik.
Bez obzira na uspehe koje je u radu
ostvario, pohvale ili kritike, ostao je
isti kao i na po~etku vojni~ke karijere –
~ovek koji po{tuje uniformu, po{teno i pouzdano radi svoj posao, doma}in. I danas,
ne razmi{qaju}i o godinama, padobranskom sta`u, Laza ne bira zadatke – padobranska obuka, organizacija i obezbe|ewe
padobranskih skokova, nastava, trena` padobranaca koji pauziraju u skakawu. Prijateqski saveti mla|im kolegama deo su
wegovog unutra{weg bi}a.
Vladica KRSTI]
19
PAD
SVET
V A Z D U [ N O D E S A N T N A
Bor be na dej stva no si la je
58. ru ska ar mi ja, po seb no
or ga ni zo va na za ra to va we
u ^e ~e ni ji, In gu {e ti ji i Kav ka zu.
Oja ~a na je je di ni ca ma
Va zdu {no de sant ne voj ske
u ko joj su bi li
45. oba ve {taj no-iz vi |a~ ki puk
spe ci jal nog na zna ~e wa,
bor be ne gru pe 76. de sant no-ju ri {ne
di vi zi je u Ju `noj Ose ti ji i
98. va zdu {no de sant ne di vi zi je
u Ab ha zi ji. One su ima le ~e ti ri
ba ta qon ske bor be ne gru pe VDV.
BRANAC
V O J S K A
R U S I J E
Av gu stov ski
rat u Gru zi ji
etko da je neki kratkotrajan sukob, poput intervencije Rusije u Gruziji u avgustu pro{le godine, bio predmet razli~itih stru~nih analiza i tuma~ewa.
Iako se studije uglavnom odnose na promenu balansa svetske mo}i i nove odnose izme|u SAD, EU i Rusije, sve vi{e je istra`ivawa o vojnim aspektima tog konflikta,
odnosno snagama koje su koristile sukobqene strane, ali i na~inu na koji su one
upotrebqene.
R
For mi ra we
bor be nih sa sta va
Borbena dejstva na ruskoj strani nosila je 58. armija, koja je posebno organizovana spram potreba ratovawa u ^e~eniji, Ingu{etiji i na Kavkazu. Pomenut borbeni sastav bio je oja~an jedinicama Vazdu{nodesantne vojske – VDV – u kojoj su bili 45. obave{tajno-izvi|a~ki puk specijalnog nazna~ewa, borbene grupe 76. desantno-juri{ne divizije u Ju`noj Osetiji i
98. vazdu{nodesantne divizije u Abhaziji,
1. maj 2009.
Zve zda He ro ja Ru si je
Ovako pri~a komandant 104. desantnojuri{nog puka Genadij Vladimirovi~
Ana{kin...
– Oko tri sata ujutro, 8. avgusta, nazvao me je komandant divizije i naredio
da do|em na prijem ratnog zadatka. De`urnom sam naredio da uzbuni puk. Dobio
sam zadatak da formiram bataqonsku
takti~ku grupu koja }e po}i na Kavkaz. Gotovost je bila planirana u sedam sati ujutro, ali je takva odluka promewena, pa je
uzletawe po~elo u {esnaest ~asova. Poletalo se sa aerodroma Krstovi. Prvu
grupu prevezlo je petnaest aviona Il-76.
Bio sam i komandant takti~ke grupe i jedini predstavnik divizije. U Beslan smo se
spustili po grupama, najpre iz osam, a potom i iz ostalih sedam aviona. Kretali
smo se pravcem Beslan–Rokski prelaz.
Pro{li smo kroz Rokski tunel, u kom je
ve} bilo mnogo vojnih vozila – u Dowu
Osetiju ulazila je 58. armija.
Zamenik komandanta vojnog okruga
naredio mi je da se javim wegovom komandantu i li~no primim zadatak. Borci su se
smestili u naseqenom mestu Xava. Komandant mi je precizirao zadatak – kretati
se do zapadnog predgra|a Chinvalija i
o~istiti nalo`eni rejon, potisnuti gruzijsku vojsku ka granici Ju`ne Osetije sa
Gruzijom i tamo postaviti odbranu. Situacija u Chinvaliju nije nam bila poznata.
Jedino {to smo znali bilo je da na tom
prostoru borbu vode na{e mirotvorne
trupe.
Tokom zaobilaznog mar{a visokim
planinskim putevima napala nas je gruzijska avijacija. Protivavionci su otvorili
vatru na avion, a bombe su pale nedaleko
od kolone. U prostoru koji nam je zadatkom
odre|en pro~e{qali smo sela, zaplenili
ubojna sredstva. Gruzijskih vojnika nije bilo. Zadatak slede}eg jutra bio je da stignemo do ju`nih predgra|a Chinvalija. Kada
smo u{li u grad, borbe u predgra|ima ve}
su utihnule.
Prema nare|ewu trebalo je da u ulozi ~elnog odreda prese~emo granicu i u|emo u Gori, u~vrstimo se na severozapadnom obodu grada, blizu naseqa Varijani,
gde se nalazio televizijski centar. Imao
sam dve nepune ~ete, bateriju od ~etiri
none i tri BTR, na koji su bila postavqena protivavionska oru|a ZU-23. To je bila sva na{a vatrena mo}. Kada smo krenuli napala nas je protivni~ka avijacija.
Protivavionci su pogodili gruzijski avion
Su-25. Pilot se katapultirao, a mi smo ga
zarobili.
Jedinica je sada imala oko dve stotine boraca, desantna vozila, BDM kopejke
ili kako ih borci u {ali zovu aluminijski
tenkovi. Kod Hetagurova smo pre{li granicu. Vatru po nama otvorili su gruzijski tenkovi. Granate su eksplodirale blizu, ali
nisu pogodile vozila. Nismo imali podatke
o situaciji – {ta je ispred nas, gde se nalaze ostale na{e jedinice. Nije bilo izvi|a~a. Brzo smo se kretali u borbenom poretku. Naredio sam protivavioncima da otvore vatru po gusti{u. Trava je bila suva i
lako je gorela. Zavijeni dimom, gruzijski
tenkovi vi{e nisu dejstvovali, jer su i borci i ni{anske sprave oslepele od dima.
Produ`ili smo mar{, tra`e}i zaklone. Pre{li smo oko ~etrdeset kilometara u
pravcu Gorija. Niko nas nije o~ekivao. Stanovnici tog mesta brali su breskve. Kada
su nas ugledali razbe`ali su se na sve
strane. Nastala je me|u wima panika. Upozorio sam vojnike da ne pucaju na wih, sve
dok neko me|u wima ne otvori vatru. Nadaqe smo izbegavali ve}a naseqa. Kre}u}i se
uz prugu, pribli`ili smo se Varijani. Od
obave{tajne slu`be dobili smo podatke da
je na stanici baza, u kojoj se ~uva velika ko-
li~ina naoru`awa, zatim, brojna skladi{ta, vozila u hangarima i wihove borbene
posade.
Primetili su nas. Zaokrenuli smo u
punoj brzini. Po~ela je borba. Gruzini su
poku{avali da se sa vozilima probiju do
baze, ali smo ih u tome spre~ili. Sukob je
trajao oko sat. Zauzeli smo bazu i uni{tili neprijateqsku tehniku.
Za na{om jedinicom kretao se 693.
puk 58. armije. Predali smo im zarobqenike i ratni plen. Zajedno sa wima postavili
smo kru`nu odbranu. Spustila se no}. Kretati se daqe, planiranim pravcem, bilo je
besmisleno.
Ujutro, 12. avgusta, dobili smo zadatak da izvedemo manevar, zauzmemo kote i
televiziju Gorija. Oko jedanaest ~asova
sve kote bile su osvojene, televizija u na{im rukama. U borbama oko televizije porazili smo gruzijsku protivoklopnu bateriju i zaplenili protivoklopna oru|a.
Pre{li smo u odbranu na osvojenim kotama. Tokom no}i, objavqeno je da su bojna
dejstva ruske vojske prekinuta.
Slede}u no}, neprijateqski vojnici su
iz Gorija izvukli veliku koli~inu borbene
tehnike. Nismo mogli ni{ta preduzeti jer je
domet na{im sredstava bio mali. Odlazili
su pani~no, bacaju}i pojedinu
tehniku i ubojna sredstva.
Kada su na{i borci u{li
u gruzijske kasarne, otvorili
zakatan~ene magacine, prona{li su ogromne koli~ine naoru`awa – u kupama su stajale nedirnute automatske
pu{ke. Vozila su bila
postrojena u koloni, ali
napu{tena. Mnoga su bila ukqu~enih motora,
naoru`ana borbenim
kompletima i rezervnim gorivom. Uhva}eni
zarobqenici su nam rekli da se posle na{eg proboja i bitke u wihovoj bazi pro{irio glas da su dve ruske divizije prodrle u
Gruziju, da razaraju sve pred sobom, ubijaju
i koqu bez milosti.
Posle obavqenog zadatka vratili
smo se u Ju`nu Osetiju, a potom u bazu divizije, u Pskov. Imali smo jednog preminulog borca od zadobijenih rana i devetoricu rawenih. Kasnije sam posetio porodicu poginulog borca i wegovoj supruzi
uru~io orden hrabrosti. I sam sam od
predsednika, u Moskvi, primio zvezdu
Heroja Rusije.
PAD
u kojima su bile prisutne ~etiri bataqonske borbene grupe VDV. I 22. brigada posebne namene Specnaza GRU – vojne obave{tajne slu`be sadejstvovala je 58. armiji.
U Gruziji su bile i bataqonske borbene
grupe 108. puka 7. divizije i 31. samostalne brigade VDV, u rejonu Chinvali.
Posebno je zanimqiva uloga 76. divizije, ogledne jedinice za reformu ruske
vojske. Wen 104. puk trebalo je da bude prva potpuno profesionalna jedinica.
Od 1. decembra 2006. godine 76. divizija je preimenovana, tako da je od vazdu{nodesantne organizovana kao desantnojuri{na – za tre}inu je pove}ano weno brojno stawe, opremqena je novim oklopnim
vozilima BMD-4, a naro~ito joj je oja~ana
divizijska artiqerija, ~ime je postala jedinica VDV najve}e vatrene mo}i, poput lake mehanizovane divizije.
Glavnu borbenu grupu 76. desantnojuri{ne divizije, koja je u~estvovala u ratu u Gruziji, ~inio je 3. bataqon 104. puka, ~uven po podvigu 6. ~ete, koja je 2000.
godine kod Ulus Kerta u ^e~eniji zaustavila dvadesetostruko ja~u muxahedinsku
formaciju, ali je bila uni{tena u neravnopravnoj borbi.
Pri me na rat nih
is ku sta va
Posle rata, u novembru, na {tampawe je predata studija o borbenim iskustvima ste~enim u Petodnevnom ratu u Gruziji,
koju je pripremila Rjazawska akademija
VDV. U woj se tvrdi da ruske oru`ane snage
nisu bile dovoqno pripremqene za dejstva,
pa se o~ekuje wihova transformacija.,
Prema sudu nadle`nih, promene nije mogao
izvesti na~elnik General{taba Jurij Balu-
Re for ma VDV
Najpre se osna`uje brojno stawe postoje}ih jedinica, odnosno pukovi se preformiraju u brigade, ~ime se i divizije dovode do
brojnosti sli~noj divizijama Natoa. Oja~ava
se vatrena mo} jedinica – obe preostale divizije VDV bi}e vazdu{nojuri{ne, znatno
poja~ane i osavremewene helikopterskom,
oklopnom i artiqerijskom komponentom. Tako|e, uve}ava se mobilnost jedinica, jer
osim padobranskog desanta one }e mo}i da
se transportuju na ve}e daqine, nose}i ve}i
broj padobranaca i zna~ajniju koli~inu
oru`ja i opreme, {to obezbe|uje ve}u autonomiju rada.
Naime, ta~ka iskakawa padobranaca nije povezana, odnosno nije u neposrednoj blizini objekta dejstva, ve} na
udaqenosti od 15 do 25 kilometara, {to
zavisi od brzine vetra po visini i finese padobrana koji se upotrebqava –obi~no je finesa padobrana 3.
Prilikom izvo|ewa takve vrste skokova razlikuju se ~etiri faze – odvoj od
aviona, zadr{ka u otvarawu padobrana
i formirawe grupe, zatim, let u formaciji, grupi, te prilazak mestu prizemqewa i prizemqewe.
BRANAC
jevski, te ga je na du`nosti zamenio general Nikolaj Makarov.
Postoje informacije da je u ishitrenom
reagovawu ruskog General{taba prvo aktivirana 58. armija, zatim vazduhoplovstvo, a
tek na kraju VDV. Iako su se jedinice VDV dobro pokazale u avgustovskom ratu (sli~no izraelskim padobrancima u Drugom libanskom
ratu 2006. godine), reforma nije ni wih zaobi{la.
Najvi{e se govori o ukidawu divizija,
kao borbenih formacija. Rusi su prili~no
odlu~ni u tome da se sa divizijama obra~unaju, sli~no kao i u ameri~koj vojsci, koja je
zadr`ala divizije, ali su one postale labava konfederacija ~etiri samostalna brigadna borbena tima i prate}ih jedinica.
Kako se ruske divizije sastoje uglavnom od dva puka, uz dodatni puk divizijske artiqerije, re{ewe jeste cepawe
svake divizije na dve velike, autonomne
i mobilne brigade, sa~iwene od dotada{wih divizijskih pukova. Takva sudbina
o~ekuje najpre slavnu 2. tamansku motorizovanu diviziju, iz koje bi do polovine
2009. trebalo da nastanu dve moto-mehanizovane brigade.
Ipak, VDV }e imati druga~iju sudbinu
i povla{}en polo`aj – zadr`a}e divizije,
ali }e se u svim vojnim okruzima (ima ih
trenutno {est, ali se o~ekuje smawewe na
tri) formirati posebne brigade VDV. Posle avgustovskog ratu pojedinci su zagovarali stvarawe posebnih snaga za brzo reagovawe, ali je odlu~eno da }e ta uloga biti poverena Vazdu{nodesantnoj vojsci. I
brigade u vojnim okruzima trebalo bi da
imaju takvu ulogu, dok bi na nivou celokupnih oru`anih snaga to obavqao reformisani VDV, koji je i do sada bio strate{ka
rezerva General{taba.
U avgustu 2007. godine, VDV su ~inile
~etiri divizije (dve padobranske – 98. i
106, dve vazdu{nojuri{ne – 7. i 76, od kojih je prva brdska), 31. vazdu{nojuri{na
brigada i 45. puk specijalnog nazna~ewa.
Od nekada{we 106. gardijske padobranske tulske divizije, do juna 2009. godine, formira}e se dve samostalne brigade. Istu sudbinu do`ive}e i 98. padobranska ivanovska divizija, koja }e jedan
puk predati 76. vazdu{nojuri{noj diviziji, dok }e drugi postati osnova samostalne brigade.
Ukazom predsednika Ruske Federacije, od 13. januara, Rjazawskoj vi{oj vazdu{nodesantnoj komandnoj vojnoj {koli
dodeqena je nova uloga – umesto komandnog kadra VDV, ona }e ubudu}e obrazovati podoficirski kadar za kompletne oru`ane snage Rusije.
Jovan ]ULIBRK
22
1. maj 2009.
VESTI
VESTI
VESTI
VESTI
VESTI
CRVENI \AVOLI U HUMANOJ MISIJI
Po~etkom pro{le godine major Fil Paker te{ko je rawen u Iraku,
gde je boravio u sastavu kontingenta britanskih oru`anih snaga. Iako
wegov oporavak jo{ traje, odlu~io se na nesvakida{wi korak –
obavezao se da }e prikupiti milion funti tako {to }e prihvatiti bilo koji izazov, opasan
ili neobi~an, i prilo`iti ga
humanitarnom fondu Help for
VESTI
VESTI
KURS ZA VI SIN SKE
SKO KO VE AME RI^KIH
MA RI NA CA
U izraelskim odbrambenim snagama – CAHAL –
padobranska obuka i padobranske jedinice oduvek su
imale poseban status. Padobranska obuka je omasovqena, a vojnici su bili dobro osposobqeni i obu~eni.
Uz 35. padobransku brigadu, 50. padobranski
bataqon brigade Nahal i specijalne jedinice poput
Sajeret Matkal, [ajetet 13, Duvdevan ili Sajeret
[aldag, padobranska obuka organizovana je i u
brigadnim bataqonima za specijalna dejstva.
Uobi~ajena praksa bila je da se padobranskom
obukom nagra|uju dobri vojnici, ~ak i oni koji su
obavqali du`nosti koje nemaju potrebu za takvom
osposobqeno{}u.
Aktuelna ekonomska kriza, ali i ve}i broj padobranskih udesa u izraelskoj vojsci tokom 2008.
godine, uslovile su da padobranska obuka pretrpi
odgovaraju}e izmene.
Komandant kopnenih snaga general-major Avi Mizrahi zadu`io je krajem 2008.
pukovnika Hagaja Mordehaja, biv{eg komandanta padobranske brigade, da ispita stawe u toj oblasti i da preporuke za vojnu padobransku obuku u budu}nosti.
Otkazano je ovogodi{we okupqawe veterana na tradicionalnom Skoku slobode,
mada se pretpostavqa da }e se odr`ati samo na nivou vojnih ata{ea u Izraelu. Masovnost padobranske obuke zameni}e kvalitet i ve}a specijalizacija za pojedine zadatke, a o~ekuje se i smawewe broja padobranaca.
Prva, probna klasa od 22 marinca,
uglavnom izvi|a~a, iz baze ameri~kih
marinaca u Kvantiku u Virxiniji, uspe{no je zavr{ila kurs za izvo|ewe visinskih skokova MMPS padobranima (Multi
Mission Parachute System – vi{emisijski
padobranski sistem) u civilnom centru
za obuku privatnog kontraktora u Kulixu
u Arizoni.
Dosada{wa obuka marinaca u skokovima na slobodno sa velike visine izvodila se iskqu~ivo pod nadzorom instruktora ameri~ke kopnene vojske, u bazi u Jumi, u Arizoni. Takvu obuku, sa pripadnicima kopnene vojske, godi{we je
zavr{avalo samo 68 marinaca, na ~etvoronedeqnom kursu. Nadaqe }e se,
prema novom sistemu obuke, za ne{to
kra}e vreme, tokom godine osposobqavati 240 marinaca, raspore|enih u deset klasa.
Plan i program obuke osmislili su
i realizovali stru~waci iz kopnene vojske, kojoj }e pomenute novine rasteretiti armijske kapacitete i omogu}iti da
ve}i broj armijskih padobranaca zavr{i kurs tokom godine.
Samostalna obuka marinaca done}e i u{tede u vremenu, jer su se dosada{we klase najpre obu~avale na armijskim M-5 padobranima, a tek po povratku u jedinice, na tronedeqnoj preobuci,
za kori{}ewe MMPS padobrana, koje
marinci upotrebqavaju na terenu.
Padobran MMPS smatra se boqim
i bezbednijim, a u upotrebu je uveden
2005. godine, posle pogibije dva marinca koji su koristili padobrane M-5.
Sigurnosne modifikacije na padobranu marinaca ~ine upotreba mekog padobran~eta umesto pilot padobran~eta
i sedi{ta integrisanog u sistem veza,
jer letewe kupolom kod NANO skokova
(VIVO – visoko iskakawe visoko otvarawe) traje i po sat. Dodat je i drog padobran koji smawuje brzinu dugotrajnog
slobodnog pada.
Padobranci mornari~ke pe{adije
ka`u da su otvarawa posle dugog slobodnog pada MMPS padobranom mek{a u odnosu na M-5 – de{avalo se da padobranci usled dinami~kog udara prilikom
otvarawa izgube svest.
J. ].
B. N.
Heroes, koji se brine o britanskim
ratnim veteranima i invalidima.
Pomo} su mu ponudili Crveni |avoli,
~uveni takmi~arsko-demonstrativni tim Kraqevskog
padobranskog puka. Po~ekom oktobra pro{le godine major Paker je, posle kratke pripreme, sko~io tandem skok sa tandem instruktorom Crvenih |avola kaplarom Bilijem
Blan~ardom. Skok su izveli sa visine od 13.000 stopa (oko 4.300 metara) na aerodromu Nederavon, kod Salizberija.
Nesebi~na pomo} Crvenih |avola u~inila je da major Paker bude za korak bli`i
ostvarewu planirane humane misije.
B. NA\
IZ RA EL SKA VOJ SKA ME WA PA DO BRAN SKU OBU KU
23
PAD
BRANAC
MC-X COMMANDO SPIRIT – AVION ZA PRENOS SPECIJALACA SAD
Pogled
u budu}nost
sebne letelice u ~iju konstrukciju bi unapred
bila ura~unata izlo`enost ve}im pretwama,
posebno kada se na|u u neprijateqskom vazdu{nom prostoru.
U tu svrhu, AFSOS je na osnovu projekta
iz 1997. godine, od 2002. godine po~ela da
razvija M-X Advanced Special Operations Forces – SOF Air Mobility Platform, odnosno M-X
usavr{enu vazdu{nopokretnu platformu za
snage za specijalne operacije. I zatra`ila je
da se na osnovu we kreira novi avion, koji
bi u operativnu upotrebu u{ao 2018. godine, jer se tada o~ekuje penzionisawe i MN53 ~inuk helikoptera. Glavnu ulogu imao bi u
periodu do 2030. godine.
Novi avion bi, uz navedene karakteristike, morao imati spretnost u zoni dejstva,
odnosno ultrakratko (USTOL) i vertikalno
(VTOL) poletawe. Takve mogu}nosti obezbedile bi slobodu za sletawe i uzletawe veoma blizu ciqa specijalne operacije, po svim
terenima. Snage, tako|e, vi{e ne bi zavisile od dugih pista i ne bi razbijale operacije u dva segmenta – qudstvo i oprema
se ne bi prebacivali iz aviona u helikoptere i obrnuto.
Karakteristike
No va is tra `i va wa u ve zi
sa za me nom C-130 u ulo zi
tran spor te ra, tan ke ra i
to pov wa ~e po ~e la su
2002. go di ne. Avi on MC-X je
ma wi u od no su na C-130,
ko ri sti ste alth teh no lo gi ju,
ve li ku pod zvu~ nu br zi nu,
i una pre |e ne ma ne var ske
spo sob no sti, krat ko ili
ver ti kal no po le ta we
i sle ta we, te mogu} nost
da mi si je oba vqa na
ve li kim raz da qi na ma.
24
odinama su tra`ena i usavr{avana
prevozna sredstva kojima bi bilo
mogu}e ubaciti specijalne jedinice
{to dubqe u neprijateqsku teritoriju, a posle izvr{enog zadatka izvu}i ih neprime}ene ili sa {to mawim gubicima.
U SAD je tu ulogu dugo obavqao C-130 u
varijanti Combat Talon. Nedavno, wemu se u
Marinskom korpusu pridru`io CV-22 Osprey.
Vazduhoplovna komanda za specijalne operacije – AFSOC tragala je za letelicom koja bi
zamenila pomenute ili dopunila wihove mogu}nosti, posle 2010. godine. Rezultat toga
bio je projekat nevidqivog transportera MCX – radi se, zapravo, o projektu firme
McDonnell Douglas, koji je preuzet od USAF i
u prvoj verziji zavr{en 1997. godine.
G
Istra`ivawa
Nova istra`ivawa u vezi sa zamenom C130 u ulozi transportera, tankera i topovwa~e po~ela su 2002. godine. Avion MC-X je
mawi u odnosu na C-130, koristi stealth tehnologiju, veliku podzvu~nu brzinu, i unapre|ene manevarske sposobnosti, kratko ili
vertikalno poletawe i sletawe, te mogu}nost
da misije obavqa na velikim razdaqinama.
Za akcije specijalnih jedinica koje idu
gde ne mo`e niko drugi, rade {to drugi ne mogu i vra}aju se neprime}ene, potrebne su po-
Kqu~ni zahtevi o kojima se vodilo ra~una prilikom dizajna M-X jesu – dopuna gorivom u vazduhu, kako bi iz SAD mogao da izvede akciju bilo gde u svetu u roku od 48 sati,
pove}awe zapremine tovarnog dela i te`ine
koju mo`e da nosi, veoma niska prime}ivawa
od integrisanih sistema protivvazdu{ne odbrane neprijateqa, prilikom misija sa sletawem ili izbacivawem qudstva ili tereta.
Uz to, bilo je potrebno obezbediti i visoku
mogu}nost izbegavawa i pre`ivqavawa protivvazdu{ne odbrane, ukoliko se letelica
primeti, zatim, visoku pouzdanost u izvr{avawu misije bez usputnih zaustavqawa radi
podr{ke, te veliku brzinu krstarewa na visini, najmawe poput C-130H, a po`eqno je i
kao brzinu putni~kog aviona.
Velika mogu}nost uspe{nog poletawa i
sletawa na nepripremqenim sletnim povr{inama i mogu}nost da se okrene na tlu na
minimalnom prostoru, tako|e su zahtevi o
kojima se posebno razmi{qalo. Wima treba dodati i potpunu operativnost unutar
integrisanog radio-servisa – Integrated
Broadcast Service IBS, komandnog i kontrolnog nadzirawa i izvi|awa – Command and
Control Information Surveillance and Reconnaissance – C2ISR, ali i potpunu uskla|enost
sa va`e}im i projektovanim National Imagery and Mapping Agency (NIMA) proizvodima i mogu}nostima.
Branko PAUNOVI]
1. maj 2009.
PADOBRANSKI
BEZBEDNOSNI
AUTOMAT
Filozofija
pouzdanosti
Isto ri ju pa do bran stva
~e sto su is pi si va le
raz li ~i te kri ti~ ne
si tu a ci je, po vre de i ude si.
No vi na ra {ta ji
pa do bra na ca u~i li su
na gre {ka ma pret hod ni ka,
po ku {a va li da ih ne
po no ve, ali i pro na |u
traj na re {e wa ka ko bi
pre va zi {li pro ble me.
Za to su una pre |i va li
pa do bran stvo i
pa do bran sku opre mu.
etko da je neki doga|aj u padobranskoj
istoriji toliko mnogo uticao na bezbednost skakawa kao {to je to bila pogibija nema~kog padobranca Fredija Lesinga. Pomenuta tragedija, kasnije se potvrdilo, bila je povod za revolucionarni
zaokret u izradi padobranskih bezbednosnih automata.
Lesing je bio mlad, ali iskusan padobranac, koji je 1986. godine u Penzingu u
Bavarskoj poku{ao da obori evropski rekord u veli~ini formacije u slobodnom padu. Tokom ube`bavawa otkazao mu je glavni
padobran. Nije otvorio rezervni, pa je skok
nesre}no okon~an. Veliki zamor padobranca, koji je nosio glomaznu i te{ku snimateqsku opremu, smatrao se najverovatnijim uz-
R
Zahtevi
Prema Klotu, novi padobranski bezbednosni ure|aj trebalo je da ispuni 13
zahteva – nikada ne sme da do|e do ne`eqenog samoaktivirawa automata, mora biti apsolutno pouzdan i ekstremno precizan, ne sme na bilo koji na~in ograni~avati padobranca, treba da ima posebno, od-
rokom za izostanak odgovaraju}e reakcije.
Tome treba dodati i ~iwenicu da je Lesing,
u kratkom vremenu, bio izlo`en vi{ednevnim naporima – izveo je {est skokova sa visine od 5.500 metara.
Saznawa vezana za pomenuti doga|aj iz
korena su promenila istoriju padobranstva
– Lesing nije nosio padobranski bezbednosni automat, o ~emu je svedo~io wegov blizak
prijateq Helmut Klot, koji je tako|e u~estvovao u skoku.
Upotreba padobranskih bezbednosnih
automata bila je tada znatno druga~ija od dana{we. Padobranske automate nosili su samo po~etnici i uglavnom neiskusni padobranci. Ure|aji su bili glomazni, velike te`ine, neprakti~ni za upotrebu i pakovawe,
te{ko podesivi, jednom re~ju
prili~no nepouzdani.
Na knad no
je utvr|eno
da je od 85
u~esnika u
pomenutom
rekordu samo jedan nosio
automat na padobranu. Taj nesre}ni
doga|aj ostao bi, verovatno, zaboravqen, da
Klot, ozbiqno potresen
stradawem prijateqa,
nije odlu~io da ne{to
preduzme kako se sli~ni udesi ne bi ponavqali. Za uobli~avawe ideje
bila su mu potrebna ~etiri dana, ali je na
wenu realizaciju ~ekao ~etiri godine.
Dok nije proizveden prvi serijski automat Cypres – Cybernetic Parachute Release System – naravqeno je dvanaest generacija pro-
vojeno mesto u padobranskom rancu, da zahteva minimalnu pa`wu, te da se wime jednostavno rukuje, ali i da ne bude uo~qiv sa
spoqne strane padobranskog ranca. Ure|aj
je, tako|e, podrazumevao minimum odr`avawa i male gabarite, lako montirawe na
postoje}e padobrane, ali i da bude lagan i
otporan na spoqne uticaje tokom skakawa,
pakovawa ili transporta.
–
CYPRES
totipova i potro{eno 850.000 dolara. Za
razliku od wega, standardni padobranski automati bili su konektovani direktno za
{piqku glavnog ili rezervnog padobrana. Automat je nakon aktivirawa povla~io {piqku
i tako omogu}avao otvarawe padobrana.
Klotova zamisao bila je da petqicu za
zatvarawe padobrana preseca specijalno se~ivo koje osloba|a poklopce rezervnog padobrana i tako obezbe|uje wegovo otvarawe.
Takva ideja potvrdila je delotvornost u brojnim slu~ajevima otvarawa rezervnog padobrana, ~ak i kada je {piqka rezervnog padobrana bila iskrivqena ili deformisana.
Cypres automat ispunio je sve zahteve koje je kao idejno re{ewe Klot predvideo. Bio
je lagan, malih dimenzija, jednostavan za pakovawe i rukovawe, {to je bilo najva`nije.
Praksa je, naknadno, potvrdila da je i izuzetno pouzdan. Ure|aj je bio podesan za kori{}ewe kod padobranaca svih nivoa obu~enosti.
Lak za rukovawe i otporan na spoqne uticaje, Cypres je zahtevao minimalnu brigu i
servisirawe.
Tokom sedamnaestogodi{we primene
tog padobranskog bezbednosnog automata
dokumentovano je vi{e od 1.000
spasavawa padobranaca. U fabrici Airtec,
koja proizvodi ure|aj, isti~u da od
11.000 primeraka nijedan
nije zakazao.
Kom pa ni ja
je odustala
od pojma prihvatqive procentualne
gre{ke i usvojila standard nulte tolerancije.
Kompanija je prona{la prostor
za poboq{awe bezbednosti ure|aja, pa je tr`i{tu 2003. godine ponudila usavr{en, poboq{an i savremeniji model – Cypres 2.
Nov automat je jo{ mawi i lak{i, ali i
pouzdaniji od prethodnog. Poboq{ani su
elektronika i softver prvobitnog modela,.
Cypres 2 je nepromo~iv sve do pet metara dubine vode.
Cypres je potrebno samo ukqu~iti na po~etku skaka~kog dana, a sam se iskqu~uje ukoliko miruje 14 ~asova. Automat sam kompenzuje i promene atmosferskog pritiska u toku
dana. Na displeju ispisuje podatke o broju
skokova. Visina aktivirawa mo`e se podesiti +/- 500 metara, tako da ne ograni~ava padobranske aktivnosti, jer radi na principu
ukqu~i i zaboravi.
Slobodan JOVANOVI]
25
PAD
BRANAC
ISTORIJA
PADOBRANSKE JEDINICE PRE DRUGOG SVETSKOG RATA
Kraqevski
padobranci
Broj ni po da ci
o pa do bran skim
je di ni ca ma na na {em
pro sto ru na la ze se
i ~u va ju u Voj nom ar hi vu,
ar hi vi ma Ni {a,
Slu `be nog voj nog li sta,
sta roj {tam pi i upu ti ma
za ~et ni~ ko ra to va we.
[ta u wi ma ima jo{ o toj
te mi po ka za }e vre me
i is tra `i va ~i...
ovanica gr~ke re~i para (protiv) i
francuske chute (padawe) nastala je
davne 1783. godine, kada je francuski fizi~ar Sebastijan Lenormand
sko~io sa torwa visine 20 metara.
Pre`iveo je zahvaquju}i napravi krute konstrukcije, u obliku kupe, ~ija je platnena kupola bila oblepqena hartijom. Sa
~vrstog ruba spu{talo se 36 konopaca privezanih za ko{aru od pru}a, u kojoj je sedeo ~ovek. On je svojoj napravi dao ime para{ut, {to je ozna~avalo spravu protiv
padawa. Mnogo godina kasnije, kada su takve naprave dobile savremenije i sigurniju oblike, na tlu nekada{we Kraqevine Jugoslavije na{i jezikoznanci stvorili su
srpsku kovanicu – padobran.
K
Prvi skok
Prvi padobranski skok u Srbiji izveden je u Beogradu 1925. godine. Kako bi plasirala proizvod na tr`i{te, francuska
fabrika padobrana Ors poslala je probnog
26
padobranca da prika`e wegove mogu}nosti.
Prema pisawu legende jugoslovenskog padobranstva Stojana Jovi}a u kwizi Jugoslovensko padobranstvo (1926–1990), francuski padobranac Beran`e, kome {tampa nije
zabele`ila ime, izveo je padobranski skok
na hipodromu Careva }uprija, u programu
izme|u dve kowi~ke trke. Po~etak padobranstva na na{im prostorima vezuje se za
1926. godinu, kada je padobran i slu`beno
uveden u upotrebu u vazduhoplovstvu. Wegova prvobitna namena bila je za spasavawe
pilota.
Jovi} u kwizi isti~e da je 1. septembra
1926. na aerodromu u Novom Sadu izvr{eno ispitivawe – padobran tipa Blanquier ba~en je sa xakom peska. Narednog dana potporu~nik Dragutin Dolanski obratio se komandantu da sko~i padobranom, ali mu nije
odobreno. Prekr{io je nare|ewe. Ra~unao
je na to da ako mu se padobran ne otvori ne}e mo}i da odgovara za nedisciplinu, a u
slu~aju uspe{nog skoka odobri}e se upotreba padobrana za vreme letewa.
Posle tog prvog, uspe{nog skoka,
potporu~nik Dolanski dobio je orden Belog orla, a za neposlu{nost je ka`wen.
Wegov podvig razbio je iluzije mnogih o
lo{oj novotariji i otvorio vrata novom
borbenom sredstvu.
Padobranstvo se brzo razvijalo narednih deset godina i kao sportska disciplina i kao vojno sredstvo za spasavawe
pilota. Dragutin Dolanski je bio i prvi
i jedini komandant Padobranske {kole,
koja je postojala od 1939. do 1941. godine. Po~etkom rata prikqu~io se domobranskim jedinicama NDH, zavr{io poseban kurs za vazduhoplovne izvi|a~e u Nema~koj 1942. godine i napredovao do ~ina pukovnika u tada{woj NDH.
Vojni stratezi najja~ih vojski tog doba uveliko su razmatrali mogu}nosti upotrebe padobrana za ubacivawe snaga u
pozadinu neprijateqa, ~ime su stvarani
uslovi za osnivawe desantnih jedinica.
Predwa~ili su Nema~ka, Sovjetski Savez, ali i zapadne zemqe poput SAD i Velike Britanije. Masovni vazdu{ni desan-
Major Milutin
Petkovi}
ti tokom Drugog svetskog rata potvrdili
su i opravdali takve ideje.
Pan~eva~ka
padobranska {kola
I vojska Kraqevine Jugoslavije shvatila je mogu}nosti vazdu{no-desantnih jedinica, pa je Planom reorganizacije Vazduhoplovstvavojske za period 1937–1941.
godine bilo predvi|eno formirawe padobranskih jedinica i vazduhoplovne pe{adije, sastava koji bi izvodili takti~ke i
operativne vazdu{ne desante.
Pomenuti plan Komande vazduhoplovstva po~eo je da se realizuje 1. oktobra
1939. kada je otvorena Padobranska {kola u Pan~evu. Bila je namewena za obuku
kadra budu}e padobranske jedinice. Te i
naredne godine izvedena su dva kursa. Jedan od najstarijih prona|enih dokumenata
o padobranskoj slu`bi jeste Naredba komandanta Vazduhoplovstva vojske, pov. br.
97 od 20. jula 1940. godine, kojom je 25
slu{alaca {kole steklo zvawe padobra1. maj 2009.
nac – jedan kapetan druge klase, dva poru~nika, jedan potporu~nik, petorica narednika, dva podnarednika i 14 kaplara.
Pod rednim brojem dva, pomenutog
spiska, ubele`eno je ime poru~nika Mom~ila Vukovi}a, koji }e kasnije formirati
padobransku ~etu. Na zajedni~koj slici vidi se da su obuku poha|ala i zavr{ila i tri
redova, ukupno 28 padobranaca, ali oni
naredbom nisu stekli zvawe padobranca.
Mo`e se re}i da su to prvi oficiri,
podoficiri i kaplari koji su osposobqeni
za vojnu slu`bu padobranca na na{im prostorima. Oni su i prete~a padobranske ~ete, koja je formirana naredne godine, kao
prva vazdu{nodesantna takti~ka jedinica.
Prema rezultatima istra`ivawa
Stojana Jovi}a, a kasnije i Du{ana Bapca
u publikaciji Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu, stoji da je
Padobranska {kola iz Pan~eva preme{tena u Novi Sad, gde je ostala do okupacije
zemqe. Nije poznata sudbina {kole tokom
aprilskog rata 1941. godine.
O na{oj padobranskoj tradiciji govori i podatak da je neposredno pred izbijawe rata u Jugoslaviji, u martu 1941. godine formirana Padobranska ~eta na aerodromu u Novom Sadu. Za komandira je postavqen kapetan druge klase Mom~ilo Vukovi}. Re~ je o dobrom oficiru, koji je zavr{io najpre izvi|a~ku leta~ku {kolu
1936. godine, a zatim se posvetio padobranstvu. Prema formaciji, ~eta je trebalo da broji oko 190 pripadnika, ima tri
juri{na voda i vod prate}ih oru|a. Planirano je da ~eta u ratu mo`e brojati vi{e od
tri stotine padobranaca. Do po~etka rata
formiran je i popuwen samo jedan vod. Padobranska ~eta, zapravo, nije do kraja za`ivela, jer je zapo~eo rat. Preseqena je
iz Novog Sada u Sarajevo, gde je do~ekala
kapitulaciju zemqe i raspored jugoslovenske vojske. Mnogi padobranci bili su zarobqeni.
Prema re~ima profesora Pavla Vasi}a, koje je zapisao Stojan Jovi}, kapeta-
na Mom~ila Vukovi}a zarobili su Italijani. Bio je u logoru Aversa kod Napuqa,
odakle je, jednom prilikom, poku{ao bekstvo. Tada je rawen i uhva}en. Posle savezni~kog osloba|awa logora, 1943. godine,
emigrirao je u Veliku Britaniju, gde je pratio kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a.
Profesor Vasi} je u logoru bio zajedno sa
kapetanom Vukovi}em.
Juri{ni bataqon
Istovremeno kada su formirane na{e
padobranske jedinice i {kole, a ve}i deo
Evrope zahvatio Drugi svetski rat, sazrela je
i svest o potrebi postojawa posebnih jedinica za specijalne namene. Tako su 24. aprila 1940. formirane posebne juri{ne jedinice i ustanovqena ^etni~ka komanda nad
wima. Kako isti~e Du{an Babac, formirani
~etni~ki bataqoni regularne vojske, osim
istovetnog naziva, nisu imali veze sa udru`ewem ~etnika Koste Pe}anca, niti sa ~etni~kim formacijama iz perioda 1941–1945.
godine. One se oslawaju na proslavqenu
tradiciju komitskih i ~etni~kih jedinica iz
vremena pre balkanskih ratova i izme|u
1912. i 1918. godine, {to su, zapravo, gerilske i rane specijalne jedinice tog doba.
Wih je zadesila ista sudbina kao i ostatak
jugoslovenske vojske. [tab se tako|e preselio u Sarajevo, gde se 18. aprila predao
okupatorima.
Istoriju juri{nih bataqona do sada je
prou~avao i Dalibor Veloji}, istori~ar,
doktorand na Katedri za istoriju Jugoslavije
Filozofskog fakulteta u Beogradu. On je
ujedno vojni padobranac i biv{i stare{ina
63. padobranske brigade.
U istra`ivawima, koje jo{ nije priveo
kraju, do{ao je do podatka o postojawu predratnih specijalnih jedinica, koje su u obuci
imale i padobransku komponentu. Formirane juri{ne (~etni~ke) jedinice bile su svojevrsni sastavi specijalne namene. Juri{ni je
~est naziv za rane specijalne jedinice. Na
primer, do danas glavna italijanska speci-
Za ro bqe ni ba ta qon
Za vreme Aprilskog rata, 5. bataqon
trebalo je da ode za Kraqevo i tamo oformi centar Juri{ne komande. Zbog haosa na
po~etku rata i nedostatka vozova, ostao je
u Ni{u da obezbe|uje [tab Pete armije.
Kada su Nemci zauzeli Pirot, bataqon je
poslat na polo`aje kod Plo~a, a prilikom
povla~ewa prema Kraqevu ceo je zarobqen 14. aprila 1941. godine.
Komandant bataqona bio je kowi~ki
major Milutin Petkovi}. Nije zavr{io
Vojnu akademiju, ali je bio u ~etni~kim jedinicama za vreme balkanskih ratova i
Prvog svetskog rata. Sa vojvodom Lunetom, za vreme Prvog svetskog rata, sa Solunskog fronta pre{ao je tajno u Srbiju,
izvodio izvi|awa i sabota`e, pa se ponovo vratio u Gr~ku. Odlikovan je brojnim odlikovawima, izme|u ostalog i Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima. Koliki
je ugled u`ivao govori to da su mu na sahrani bili komandant Pete armijske
oblasti, predsednik ni{ke op{tine i vi|enije ~etni~ke vojvode – Ilija Trifunovi} Bir~anin i Dule Dimitrijevi}.
jalna jedinica nosi naziv 9. juri{ni puk Kol
Moskin, a formirana je u isto vreme kada i
na{i juri{ni bataqoni, {to zna~i da su oni
bili u toku sa vojnim trendovima najzna~ajnijih vojski tog vremena.
U svakoj armijskoj oblasti formiran
je po jedan juri{ni bataqon. Pot~iweni su
Juri{noj komandi, ~ije je sedi{te bilo u
Novom Sadu. Pred kraj rata preme{tena je
u Kraqevo. Na teritoriji 5. armijske
oblasti, ~ija je komanda bila u Ni{u, organizovan je 5. juri{ni bataqon, koji je
imao [tab, dve juri{ne ~ete, sa po ~etiri
voda, {tabni vod, vod za vezu i komoru.
[tab bataqona po~eo je da deluje 7.
juna 1940. godine. Najpre se nalazio u
zgradi Sokolskog doma u Ni{u, do kraja oktobra, kada je, po planu, trebalo da budu
zavr{ene prostorije za sme{taj. Jedinica
je odr`avala veze sa Sokolskim dru{tvom
zbog regrutovawa mladi}a koji se bave
sportom, u juri{ne jedinice. Bataqon se u
pogledu snabdevawa oslawao na 16. pe{adijski puk (Ni{), a u pogledu garnizonske
slu`be bio je pot~iwen komandi mesta.
Juri{ni bataqoni bili su organizovani kao specijalne jedinice za izvi|awe,
a izvodili su diverzije, zasede, prepade,
obezbe|ewe aerodroma, va`nih objekata i
komandi. Stare{ine i vojnici birani su iz
jedinica na teritoriji odre|ene armijske
oblasti, u po~etku dobrovoqno, a u nedostatku dobrovoqaca po potrebi slu`be.
Imale su prioritet u popuni, a kandidati
su zavr{avali strogi selektivni kurs.
Obuka se sastojala iz osnovne vojne
obuke i specijalne obuke. Specijalna obuka obuhvatala je diverzantsku, obuku za rukovawe minsko-eksplozivnim sredstvima,
izvi|a~ku, obuku na vodi, skijawu, verawu,
zatim, obuku u pre`ivqavawu u prirodi, te
borewu, rukovawu hladnim oru`jem i za
obave{tajni rad.
Od ostalih specijalnih jedinica toga
vremena razlikovali su se po tome {to su
organizovali i padobransku obuku, odnosno
skakawe padobranom, {to je predstavqalo
jedan od na~ina ubacivawa na neprijateqsku
teritoriju. Bilo je planirano da se padobranska obuka i program skokova obave u
padobranskoj {koli u Pan~evu. Me|utim, kako su to bile novoformirane i nedovoqno
popuwene jedinice, padobransku obuku zavr{ilo je samo nekoliko stare{ina.
U obimnoj arhivi Ni{a i Vojnom arhivu za sada nisu prona|eni podaci o kojim stare{inama se radi i koliko ih je ta~no bilo. Te stare{ine su zajedno sa ostalim pripadnicima Padobranske ~ete skakali na manevru u okolini Beograda 9. septembra 1940. pred kraqem, dr`avnim i
vojnim vrhom i izveli diverzantsku ve`bu u
neprijateqskoj pozadini.
Vladica KRSTI]
27
PAD
P
A
R
A
G
L
A
J
D
I
BRANAC
N
G
Po gled iz tre }e di
i
U Sr bi ji ima 15
pa ra glaj ding klu bo va
– u Vr {cu, Ka wi `i,
ionirski koraci paraglajdinga u Srbiji vezuju se za padobranca, jedrili~ara i univerzalnog vazduhoplovca Zorana Petrovi}a Gugija, koji je
1986. godine prvi leteo na padinama Go~a.
Be o gra du, Ni {u,
Kra qe vu, Iva wi ci,
Po `a rev cu i Ra {ki.
U wi ma je vi {e od
– Presre}an sam {to je srpski paraglajding, iz godine u godinu, napredovao
na me|unarodnoj sceni. Do prvenstva u
Ni{koj Bawi, koje je letos odr`ano, osvojili smo dva puta ~etvrto mesto na svetskim prvenstvima i nekoliko puta pobedili na evropskom kupu. Danas smo Milica Bi}anin i ja prvoplasirani na svetskim paraglajding listama u disciplini precizno sletawe na
ciq. Mladi su sve vi{e
zainteresovani za
paraglajding, tako da
se konkurencija
poo{trava.
tri sta pi lo ta,
dok se oko 120
ak tiv no tak mi ~i.
Naj bo qi na ~in za
mla dog ~o ve ka da se
ukqu ~i u pa ra glaj ding
je ste da po se ti ne ki
od pa ra glaj ding
klu bo va, jer je
sa mo i ni ci ja tiv no
le te we, bez kon tro le
i an ga `o va wa
kva li fi ko va nih
in struk to ra, ile gal no
i opa sno.
28
– Po~eci su bili te{ki – ka`e Petrovi} – nisam imao paraglajding, pa sam
za letewe prepravio padobran krilo.
Oti{ao sam u Sloveniju i zahvaquju}i
uputstvima i podr{ci tamo{wih paraglajdista po~eo da se intenzivnije bavim tim sportom.
Pi o nir ski ko ra ci
Paraglajding su promovisali i Dragoqub Vlaji}, Kosta Ra~i}, Slavko Lazarevi}, Rade Kosti}, Boban Stefanovi},
Ivan Milovanovi}, Zvonko Trifunovi} i
Milko Uletilovi}. U to vreme bio je malo poznat, a u~io se po sistemu gre{ke i
ispravke. Sli~no je bilo i u kolevkama
paraglajdinga – u [vajcarskoj i Francuskoj. Sredinom devedesetih godina organizovana su prva polagawa za pilote paraglajdera i dr`avna prvenstva.
Od 2004. godine Srbija se zna~ajnije ukqu~ila u me|unarodna takmi~ewa, a
prekretnicu je najavio ni{ki klub „Albatros”, koji je organizovao etape svetskog
kupa u Si}eva~koj klisuri.
Na prvom takmi~ewu u Srbiji, 1991. godine,
imali smo {est takmi~ara, a trenutno u preciznom sletawu imamo najja~u ligu na svetu, sa 60 paraglajdista, na dr`avnim prvenstvima. I u disciplini prelet sve je vi{e dobrih leta~a – ka`e Zoran Petrovi}.
U Srbiji postoji 15 paraglajding
klubova – u Vr{cu, Kawi`i, Beogradu,
Ni{u, Kraqevu, Ivawici, Po`arevcu i
Ra{ki. U klubovima ima vi{e od trista
pilota, dok se oko 120 aktivno takmi~i.
Najboqi na~in za mladog ~oveka da se
ukqu~i u paraglajding jeste da poseti neki
od paraglajding klubova, jer je samoinicijativno letewe, bez kontrole i anga`ovawa kvalifikovanih instruktora, ilegalno i opasno.
1. maj 2009.
Paraglajding i
Vojska
di men zi je
Prilikom letova treba najpre konsultovati one koji imaju dovoqno iskustva. Najve}e opasnosti jesu iznenadna
promena vremena, slaba procena sopstvene ve{tine i neuve`banost za kori{}ewe opreme. Paraglajderisti smatraju
da paraglajding nije ekstremni sport. Jer,
kako oni iskusniji ka`u, i sa biciklom se
mogu praviti ekstremni manevri, pa biciklizam niko ne svrstava u tu kategoriju.
Pti ce u va zdu hu
Za one koji tek razmi{qaju da u|u u
svet u kome se plovi nebom potrebno je najpre razjasniti pojedine terminolo{ke odrednice. Najpopularniji vid paraglajdinga
jeste disciplina prelet – paraglajderisti
pole}u sa startnog mesta i lete po odre|enoj mar{ruti, koja je definisana geografskim koordinatama i ta~kama.
I oni, poput jedrili~ara i slobodnih zmajara, koriste
uspone vazdu{ne struje
da ostanu u vazduhu vi{e sati i prelete
vi{e desetina, pa
~ak i stotina kilometara.
Na svetu
se u toj disciplini takmi~i vi{e od pet hiqada
qudi, a na takmi~ewima se vrednuju
po{tovawe relacije i brzina kojom se
dolazi do ciqa.
U preciznom sletawu put letewa i
vreme nisu bitni, ali je zna~ajno precizno sleteti na odre|eno mesto. Na revijalnim priredbama nekada se objedine
prelet i precizno sletawe, mada Svetska
vazduhoplovna federacija ne priznaje takvu disciplinu.
Postoji jo{ jedna vrsta paraglajdinga, koja je i kod nas i u svetu skromnije zastupqena, ali je vrlo atraktivna, posebno za mlade – akrobatsko letewe. Piloti
paraglajdera ~ine slo`ene akrobatske
manevre, koji se ne mogu izvesti ni na jednom drugom vazduhoplovu. Manevri mogu
biti unapred definisani, a ponekad piloti imaju pravo da izvedu slobodnu kreaciju. Zbog tehni~ki zahtevnog manevrisawa i opasnosti koje ta vrsta paraglajdinga nosi, naj~e{}e se takmi~ewa organizuju iznad vodenih povr{ina. U Srbiji se
malo paraglajderista oku{alo u akrobatskom letewu, mada Zoran Petrovi} tvrdi
da se
akrobatski
paraglajding zasniva na simulaciji incidenta u vazduhu i da na{i
paraglajderisti isprobavaju takve situacije u okviru kursa bezbednosti.
Oprema za paraglajding je skupa i
uglavnom je nabavqaju dileri. Krilo jeste najvredniji deo opreme, koje ko{ta
oko hiqadu evra.
– Paraglajding nije jeftin – isti~e
Milica Bi}anin i dodaje da ~esto brojni
sponzori, klubovi i Vazduhoplovni savez
Srbije finansiraju odlazak takmi~ara
na sportske manifestacije.
pBrojne oru`ane snage sveta imaju
u okviru specijalnih jedinica obu~ene i
opremqene qude za kori{}ewe paraglajdinga. Paraglajding predstavqa dobro tehni~ko sredstvo za forsirawe
planina, koje se na taj na~in mogu za nekoliko minuta preleteti, a da se pri tome zaobi|u grebeni i presko~e doline.
U francuskoj vojsci paraglajderisti koriste i IC nao~are, koje im omogu}avaju
letove no}u i po magli.
Ipak, Milica, Gugi i ostali paraglajderisti zaboravqaju sve te{ko}e kada prona|u odgovaraju}e brdo i uhvate
povoqan vetar. Tada se prepuste slobodnom leti, a svet promatraju iz vazduha.
– Paraglajding i slobodno zmajarstvo – obja{wava Zoran Petrovi} – najpribli`niji su letu ptice i omogu}avaju
pogled iz tre}e dimenzije.
Prvi let
Prva dama srpskog paraglajdinga jeste Milica Bi}anin. Sa nepune tri godine
pre{la je put od po~etnika do osvaja~a
zlatne medaqe na Evropskom prvenstvu.
- Prvi let osta}e mi zauvek urezan u
se}awe. Najpre sam uve`bavala poletawe i sletawe na malim visinama i gledala iskusnije pilote. Kada me je instruktor upitao da li `elim da letim, noge su
mi se tresle od uzbu|ewa. Na prvom letu
nisam ni znala {ta se de{ava oko mene,
tek kasnije sam se opustila i u`ivala
– pri~a Milica, u ~ijem klubu ima
vi{e devojaka od mu{karaca.
Legenda paraglajdinga u
Srbiji najradije pri~a o letovima u francuskim Alpima, u Morvinu, gde je taj
sport i za~et, i iznad nepreglednih zelenih padina u Brazilu.
– U Alpima se leti tako da iznad sebe mo`e{ da vidi{ orla. Lepi su i zimski letovi na Kopaoniku i na Staroj planini. Ipak, najdra`a mi je planina Stolovi, kod Kraqeva. Najve}u neprijatnost
do`iveo sam prilikom sudara sa jednim
paraglajderistom u vazduhu. Reakcija zgu`vanog krila nakon sudara je dinami~na
i nepredvidiva i posle toga koristi se
rezervni padobran – pri~a Petrovi}.
Milica Bi}anin i Zoran Petrovi} su
vode}i paraglajderisti na svetskoj rang listi u disciplini precizno sletawe.
29
PAD
Tereni u Srbiji
Okolina Ni{a ima izuzetne terene za paraglajding, koji se svrstavaju me|u najboqe u Evropi. U Si}eva~koj klisuri nalaze se tereni koji obezbe|uju
letove od 50 i 70 kilometara. Zbog povoqnih vremenskih uslova mogu se koristiti i {est meseci. Paraglajderisti,
ina~e, sara|uju sa oblasnim meteorolo{kim slu`bama, kako bi uspe{no odgovorili varqivim }udima prirode.
– Dobre rezultate u preciznom sletawu – tvrdi Petrovi} – posti`u i takmi~ari iz biv{ih jugoslovenskih republika.
U preletu su {vajcarski takmi~ari neprikosnoveni, a potom i leta~i iz Slovenije,
Austrije, Nema~ke i ^e{ke. U akrobatskom
letewu isti~u se paraglajderisti iz [vajcarske, [panije i Francuske.
Posle pro{logodi{weg uspeha na
Evropskom prvenstvu u Ni{koj Bawi, srpske paraglajderiste u 2009. o~ekuju Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj i Svetski kup u
^e{koj, Sloveniji i Japanu.
Zoran MILADINOVI]
Padobranska tradicija
Pripadnici Vojske Srbije
sve vi{e se ukqu~uju u paraglajding. Najvi{e aktivnih leta~a je u
Ni{u, jer je u tom gradu 63. padobranski bataqon, a ~itav kraj
ima veliku padobransku tradiciju. Zastavnik Radmila \uri} ~lan
je paraglajding kluba „Albatros”
iz Ni{a.
Pre dve godine u sveukupnom
plasmanu `ena osvojila je tre}e
mesto. Zapa`ene rezultate posti`e i zastavnik Ivan \or|evi} iz
63. padobranskog bataqona.
BRANAC
PADOBRANSKO PRVENSTVO VOJVODINE
Otvoreno padobransko prvenstvo
Vojvodine – Panonia kup 2009 u disciplini skok na ciq odr`ano je, od 24.
do 26. aprila, na sportskom aerodromu u Subotici.
Organizatori manifestacije bili su suboti~ki aeroklub Ivan Sari} i Vazduhoplovni savez Srbije. Prvenstvo su podr`ali i
Vazduhoplovni savez Vojvodine, Pokrajinski sekretarijata za sport i omladinu i Op{tinski sekretarijat za
me|unarodnu i regionalnu saradwu.
U~estvovale su ekipe iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Ma|arske, padobranska reprezentacija Crne Gore i
nekoliko padobranskih ekipa Srbije.
Otvarawu manifestacije prisustvovali su konzuli
Ma|arske i Hrvatske, sekretar za me|unarodnu i regionalnu saradwu Subotice
\ula Ladocki i pokrajinski sekretar za omladinu i sport Modest Duli}.
Prvog dana takmi~ewa, posle sve~anog otvarawa, izabran je `iri i organizovan `reb startnih brojeva ekipa. Drugoga dana izvedeni su takmi~arski skokovi.
Posledweg dana padobranskog nadmetawa sumirani su rezultati i progla{eni pobednici.
U okviru takmi~ewa, Vazduhoplovni savez Vojvodine pripremio je izlo`bu fotografija o Ivanu Sari}u i prezentovao wegove radove o vazduhoplovstvu. Tako|e,
na aerodromu je priredio i mini sajam suboti~ke privrede.
Manifestacija na suboti~kom aerodromu predstavqa po~etak obele`avawa
stogodi{wice srpske avijatike i prvog leta Ivana Sari}a. On je pionir srpskog
vazduhoplovstva, koji je 1910. godine, pred oko 1.000 qudi, na~inio prvi let na
na{im prostorima avionom koji je sam konstruisao. Leteo je oko trkali{ta u Subotici, a wegova letelica ~uva se danas u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.
Milica PETROVI]
TAKMI^EWE U VAZDUHOPLOVNOM JEDRILI^ARSTVU
Discipline
U trka~koj disciplini
pilot treba da obleti
okretne ta~ke. One formiraju trougao ili poligon,
~ija je ukupna du`ina stranica oko 150 kilometara..
Pilot u brzinskoj disciplini treba da postigne
najve}u brzinu preleta, lete}i odre|eno vreme. Minimalno vreme letewa utvr|uju sudije, a odre|uje se
na dva do ~etiri sata, u zavisnosti od meteorolo{kih uslova.
Takmi~ar u daqinskoj
disciplini treba da preleti najve}u razdaqinu u
toku utvr|enog vremena.
Ako leti du`e od utvr|enog
maksimalnog vremena, smatra se da je sleteo na mestu gde mu je isteklo maksimalno dozvoqeno vreme.
Pre|ena ruta dokazuje se flajt rikorderom, koji je u osnovi GPS – pamti
vremena, geografske koordinate i visine na kojima
se nalazi jedrilica svakih
10 ili 15 sekundi.
Od 25. aprila do 2. maja, Aeroklub
Zrewanin i Vazduhoplovni savez Srbije
organizovali su takmi~ewe u vazduhoplovnom jedrili~arstvu – Zrewanin kup 2009.
Tokom manifestacije, jedrili~ari su
imali priliku da se odmere u tri vrste
zadataka – trci, brzinskom letu i preletu. Takmi~ari, koji su krenuli sa aerodroma E~ka, leteli su na visini do 2.500
metara. Bilo je predvi|eno 14 takmi~arskih mar{ruta – prema E~koj, Subotici,
^eneju, Vr{cu, Srbobranu i Oxacima.
Du`ina mar{rute iznosila je od 200 do
500 kilometara.
Zrewanin kup 2009 okupio je 10 jedrili~ara, me|u kojima su bili i gosti iz
Slovenije i dva srpska nosioca zlatnih
plaketa Vazduhoplovnog saveza Srbije –
Zoran Frenc i @iva Frenc. Na takmi~ewu je bilo 17 jedrilica i tri {leperska
aviona za vu~u jedrilica.
M. P.
31
NOVINSKI CENTAR
Monografija 63.
padobranske brigade
Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene
63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:
sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu.
Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te
elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,
po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve
ose}awa odanosti otad`bini i uniformi koju
ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim
znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.
Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je
stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu
svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.
O wima mo`ete ~itati, wih mo`ete videti na
brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu
vi{egodi{weg novinara lista „Vojska“, potom
oficira 63. padobranske brigade Vladice
Krsti}a.
Kwiga je obima 184 strane, formata 22h25 cm,
tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim
papirom.
NARUXBENICA
NC „ODBRANA“, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel. 011/3241-009, telefaks 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58
Ovim naru~ujem ___________ primeraka kwige
o 63. padobranskoj brigadi „VOJNICI SA DVE ZAKLETVE“
sa popustom 50 % - po sajamskoj ceni od 756,00 dinara.
Kwige se pla}aju unapred. Uz iznos za kwige obavezna je doplata
od 130,00 dinara za po{tarinu.
Naruxbenicu i dokaz o uplati poslati na navedenu adresu
NC „Odbrana“.
Kupac _____________________________________________________
___________________________________________________________
(ime, o~evo ime i prezime)
Ulica i broj
___________________________________________________________
___________________________________________________________
Telefon ___________________________________________________
Mesto i broj po{te
__________________________________________________________
___________________________________________________________
Datum
__________________________________________________________
Potpis naru~ioca________________________________