cela knjiga - Biblioteka

Comments

Transcription

cela knjiga - Biblioteka
UREDNIK
Vidak Perić
RECENZENTI
Milinko Đurović, g e n e r a l - p u k o v n i k u penziji
akademik, Milorad Ehnečić
a k a d e m i k . Metod Mikuž
dr Vuk Vinaver
Veće naučnih i stručnih radnika Instituta za savremenu istoriju u Beogradu na
svojoj sednici od 8. oktobra 1980. godine, na osnovu recenzija akademika
profesora dr Metoda Mikuža i dr Vuka Vinavera, preporučilo je izdavanje ovog
dela
REDAKTOR, LEKTOR I RECISTRI
OPREMA.
MILUTIN SL'SOVIC
FR.ANJO KOMERlCKl.
pukovnik u penziji
a k a d e m s k i slikar
/3-
0Z6ZS/1
VELIMIR TERZIĆ
SLOM
KRALJEVINE
JUGOSLAVIJE
1941
Uzroci i posledice poraza
i
N A R O D N A KNJIGA
BEOGRAD
PARTIZANSKA KNJIGA
LJUBLJANA - BEOGRAD
POBJEDA
TITOGRAD
»Idi svojim putem,
a neka svet priča šta hoće«
Karl Marks
PREDGOVOR
Proteklo je više od 18 godina od pojave moje knjige »Jugoslavija u aprilskom ratu
1941«. U tom periodu nastojao sam da otkrijem što više novih podataka iz
postojeće literature i drugih izvora, da bi se na osnovu njih mogli svestranije
sagledati glavni uzroci i posledice tako brzog sloma Kraljevine Jugoslavije u
proleće 1941. godine. Pri tome sam pokušao da u najkraćim potezima iznesem
neke korene poraza koji potiču još iz vremena prvog svetskog rata i njegovog
završetka, kada se pristupilo realizaciji ideje o »ujedinjenju« na način koji nije
odgovarao interesima i težnjama naroda u novoj zajedničkoj državi stvorenoj
1918. god. No, iako se neki koreni sloma mogu naći i u idejama i zbivanjima još
ranije, ipak sam najveću pažnju poklonio unutrašnjoj i spoljnoj politici
Kraljevine Jugoslavije od anšlusa 1938. godine, kada je otpočeo buran razvoj, a
zatim i rasplet svetske, poglavito evropske situacije, tj. u periodu kada je državna
kriza u Jugoslaviji, započeta 1918, uzimala sve šire razmere preteći opstanku
zemlje. Zbog toga će čitalac zapaziti da je sam opis toka ovog kratkotrajnog rata
potisnut u pozadinu, jer se iz njega ne mogu izvući neka dragocena iskustva u
pogledu planiranja i izvođenja operacija, sem pouka kako ne treba raditi u
budućnosti. To znači da postoji prostorni nesklad između opisa političkih
događaja koji su prethodili ovom ratu i priprema za rat, s jedne, i opisa toka
događaja u toku samog rata, s druge strane, jer sam smatrao da je najvažnije
otkriti glavne uzroke poraza, a time i njegove posledice. Otuda i podnaslov ove
knjige »Uzroci i posledice poraza«.
Od plodne delatnosti Komunističke partije Jugoslavije pre rata izneo sam
uglavnom ono što se odnosilo na odbranu zemlje, na rešavanje nacionalnog
pitanja i unutrašnju i spoljnu politiku, kao i mere koje su protiv njene delatnosti
preduzimane uglavnom od sirane merodavnih faktora u bivšoj jugoslovenskoj
vojsci
Nikako ne smatram da sam u ovom radu izneo sve što je trebalo izneti,
niti mi je to bilo moguće, a možda sam iznosio i ponešto što nije bilo potrebno,
ali je nesumnjivo da sam težio da bar približno otkrijem istinu o najvažnijim
događajima koji čine suštinu predratne jugoslovenske politike i aprilske drame.
Zato ni u ovom delu nije sve završeno niti savršeno, jer još ima događaja koji
nisu mogli biti sasvim pouzdano objašnjeni i osvetljeni - ostalo je još mnogo toga
da se istražuje, otkriva, proverava i novim činjenicama dopunjuje - i tu nema
kraja, tim pre što je neosporno da pored pregleda mnogobrojnih dokumenata
navedenih u ovom radu, postoje još neki veoma važni izvori (arhive i razni
dokumenti) koji još nisu dostupni istoričarima istraživačima kako u našoj zemlji,
tako i u inostranstvu, kao i dokumenti koje nisam uspeo da iskoristim ili
pronađem.
Prihvalajući se ovoga posla i kao suvremenik i kao učesnik u tome ralu,
svestan sam svoje moralno-političke odgovornosti u pogledu istinitosti, vernosti
i kritičnosti prema literaturi i izvorima kojima sam raspolagao. U tim
petnaestogodišnjim istraživačkim naporima, preda mnom je hio stalno samo
jedan cilj - da najsavesnije i najobjektivnije iznesem istorijsku istinu. A da bi
slika o potresnoj aprilskoj drami bila što potpunija, o događajima na frontu i u
pozadini izneta su i neka sečanja učesnika, očevidaca i starešina na raznim
dužnostima, koja mogu doprineti istorijskoj istini i to samo ona koja su mi kao
suvremeniku i očevicu mnogih događaja izgledala objektivna. Zato sam nastojao
da ne prečutkujem ni mnoge greške, nedostatke i zablude, kao ni paušalne ocene
0 nekim događajima kojih svakako ima ponegde i u našoj posleratnoj
istoriografiji, a naročito u širim laičkim krugovima. A poznato je da je traganje
za istinom mukotrpno i dugotrajno i da do objektivnog opisa događaja mogu
doći samo oni istoričari koji nisu opterećeni predrasudama i koji se neće
povoditi za nekim trenutno važećim rasprostranjenim gledištima i stavovima.
Pred takvim veoma osetljivim i složenim zahtevima u obradi, ustezao sam
se da o navedenim dokumentima i gledištima mnogih pisaca svuda dajem svoje
ocene i objašnjenja i da prema njima iznosim svoj stav, ostavljajući čitaocima da
sami o tome donose svoj sud. Svoje celovito gledište o bitnim uzrocima poraza
izneo sam u odeljku Opšti zaključak, ali je na čitaocima da ocene koliko sam u
tome uspeo. A radi detaljnijeg objašnjenja nekih događaja i problema dodalo je
1 17 posebnih priloga.
Ovom prilikom izražavam duboku zahvalnost recenzentima: Milinku
Đuroviću. gene ral-p ukovniku JNA. akademiku dr Milorađu Ekmećiću, profesoru
Univerziteta u Sarajevu, akademiku dr Metodu Mikužu, profesoru Univerziteta
u Ljubljani, i doktoru Vuku Vinaveru, naučnom savetniku Instituta za
suvremenu istoriju u Beogradu, koji su mi svojim sugestijama i konkretnim
primedbama veoma mnogo pomogli da poboljšam kvalitet ovog dela. Takođe
zahvaljujem istoričarima dr Petru Kačavendi i dr Miroljubu Vasiću, koji
su, na zahtev izdavača, pregledali rukopis pred štampu i dali mi neke korisne
primedbe.
Posebnu, upravo izuzetnu zahvalnost, dugujem svome školskom drugu iz
mladosti i intimnom prijatelju Milutinu Sušoviću, pukovniku JNA u penziji, koji
je višegodišnjim upornim zalaganjem sarađivao u obradi ovog rukopisa, a
kasnije u njegovoj preradi i konačnoj redakciji uložio veliki trud i ukazao mi
lime neizmerna pomoć.
Na kraju, osećam obavezu da iskreno zahvalim dr Peri Damjanoviću,
direktoru Instituta za savremenu istoriju u Beogradu za značajan doprinos radu
na tiaučnoj oceni ovoga dela.
1. maj 1982. godine
u Beogradu
VELI MIR
TERZlC
UNUTRAŠNJA POLITIČKA
SITUACIJA
STVARANJE ZAJEDNIČKE DRŽAVE
Stvaranje nove jugoslovenske državne zajednice 1918. godine predstavlja jedan od najsudbonosnijih p e r i o d a naše novije istorije, jer tada, posle 13 vekova, otpočinje novo d o b a zajedničkog života naših naroda. Iako su uoči proglašenja ujedinjenja postojala dva gledišta: za centralističko i federalističko
u r e đ e n j e b u d u ć e države, ipak su narodni zastupnici iz svih naših pokrajina i
oblasti odlučili da se ujedinjenje sprovede što pre i da se osnuje država sa centralističkim u r e đ e n j e m , s tim da ustavotvorna skupština odredi konačan oblik vladavine. Međutim, o d m a h posle ujedinjenja izbili su mnogobrojni problemi i sukobi m e đ u klasama novostvorene države, p o s e b n o između vladajuće buržoazije i radničke klase, naročito zbog n e p r a v e d n o postavljenog nacionalnog pitanja. Već tih d a n a prve radosti i velike nade naših ljudi p o ć t l e
su da se pretvaraju u velika razočaranja zbog načina na koji je ujedinjenje izvršeno i apsolutističke vladavine prestolonaslednika Aleksandra Karađordevića. Već prvih d a n a posle ujedinjenja, ambiciozni vrhovi p o b e d n i č k e srbijanske buržoazije, ostajući na pozicijama nenasitog klasnog egoizma i uskog
nacionalizma, počeli su zajedno sa vladaocem da zavode centralizam, da nemilosrdno guše revolucionarni radnički pokret i da ugnjetavaju nesrpske nacionalnosti, p o s e b n o Hrvate. Tako je nacionalno i socijalno pitanje ubrzo preraslo u p e r m a n e n t n u državnu krizu, koja će trajati sve do aprilskog sloma
1941.
U v r e m e rađanja nove jugoslovenske države i n e p o s r e d n o posle toga, njeno državno rukovodstvo imalo je na m e đ u n a r o d n o m i na u n u t r a š n j e m planu
veoma m n o g o raznovrsnih teškoća, nevolja i p r o b l e m a koji su novu državu
jako potresali tako da je njen položaj bio veoma nestabilan, neizvestan pa i
kritičan. Svi susedi, na čelu sa Italijom, koji su imali teritorijalne pretenzije
na prigranične oblasti i pokrajine, bili su u stvari neprijatelji njenog nastajanja, a i p o b e d n i č k e imperijalističke sile r a v n o d u š n o su, pa čak i nepovoljno,
gledale na n j e n o stvaranje, odugovlačeći m e đ u n a r o d n o priznanje i k o n a č n o
određivanje granica. One su bile s p r e m n e da žrtvuju jugoslovenske interese
u pogađanju sa Italijom, dok je Vatikan činio k r a j n j e n a p o r e da spasi trulu
Austro-Ugarsku. Zato su predstavnici velikih sila u Parizu 13. I 1919. godine
delegate Kraljevine SHS (Pašić, Trumbić i Vesnić) priznali s a m o kao delegate
Srbije. Takav stav vidno je pogoršavao i o n a k o v e o m a teško stanje dugotrajnim r a t o m o p u s t o š e n e zemlje koja je u to v r e m e bila zahvaćena r a d n i č k i m
štrajkovima, seljačkim b u n a m a , bolestima i n e m a š t i n o m , kao i a k c i j a m a separatista u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Nade i p o m o ć i nije n i o t k u d a bilo. Radilo
se biti ili ne biti, tj. da li će vekovne težnje i bezbrojne žrtve i n e i z m e r n e p a t n j e
i s t r a d a n j a naših n a r o d a biti, najzad, krunisani u s p e š n i m o s l o b o đ e n j e m i ujed i n j e n j e m , tj. da li će se ratni ciljevi Srbije, postavljeni 7. d e c e m b r a 1914. godine u Nišu, i kasnije Krfskom d e k l a r a c i j o m 20. jula 1917. godine, kao i hrvatske težnje, realizovati s t v a r a n j e m zajedničke nove države ili neće doći do tog
velikog istorijskog ostvarenja.
U takvim n e p r e d v i đ e n i m p o r o đ a j n i m m u k a m a , r u k o v o d s t v o n o v e zajedničke države, o k r u ž e n o neprijateljima sa svih strana, m e đ u n a r o d n o još nepriznato, u situaciji kad još nisu bile o d r e đ e n e državne granice i kad je stalno
pretilo izbijanje novog rata sa agresivnom Italijom, a bez p o d r š k e i p o m o ć i
svojih d o j u č e r a š n j i h saveznika ( F r a n c u s k e i Engleske), moglo je da r a č u n a
s a m o na s o p s t v e n e snage. Nalazeći se t a k o na pragu haosa i anarhije, o n o je
činilo o g r o m n e n a p o r e da p r e b r o d i d u b o k u državnu krizu, kako na spoljnopolitičkom tako i na u n u t r a š n j e m planu. U toj borbi za o p s t a n a k , d r ž a v n o rukovodstvo (iako u z d r m a n o g autoriteta), i pored svih p r e p r e k a , uspelo je da
održi novu državu kao celinu služeći se i sredstvima nasilja, tj. u p o t r e b o m vojske i policije, što je imalo dalekosežnih negativnih posledica za kasnije politićko-društvene o d n o s e u zemlji.
Posle dugih, višemesečnih pregovora, p o g a đ a n j a i ubeđivanja, ipak su pob e d n i č k e e v r o p s k e imperijalističke sile bile p r i n u đ e n e da iz sopstvenih računa, a n a r o č i t o pred o p a s n o š ć u od uticaja o k t o b a r s k e revolucije, priznaju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), n a j p r e Velika Britanija 1, a F r a n c u s k a
5. j u n a 1919. godine, nadajući se da će ona u b u d u ć n o s t i , kao kapitalistička
država, predstavljati b e d e m protiv n a d i r a n j a boljševizma ka j u g o i s t o k u Evrope i, istovremeno, z a j e d n o sa velikim p o b e d n i ć k i m silama biti č u v a r status
quo-a na Balkanu protiv revandikacija p o b e d n i č k i h država. Zatim su zvanićni
predstavnici nove jugoslovenske države 28. j u n a iste g o d i n e potpisali m i r o v n i
ugovor 1 Treba istaći da su Sjedinjene Američke Države priznale novu državu
još p o č e t k o m f e b r u a r a 1919. godine.
Dr Ante Trumbić, za v r e m e prvog svetskog rata p r e d s e d n i k Jugoslovenskog o d b o r a u L o n d o n u , potpisnik Krfske deklaracije, prvi m i n i s t a r inostranih poslova Kraljevine S H S 1918. godine i ćlan naše delegacije na m i r o v n o j
konferenciji u Parizu 1919-1920. godine, kaže: »Naša država nije imala na
konferenciji mira (u Parizu 1919-1920) n i j e d n o g pravog prijatelja, nigde pravu p o t p o r u . Mi s m o ipak uspeli, ali je to u prvom r e d u bio rezultat r a d a Srbije
i n j e n e vojske« 2 .
Drug Tito je rekao: »Ovde se ne radi o tome da li je trebalo doći do stvaranja
nove države, odnosno do ujedinjenja. Ne, do ujedinjenja Južnih Slovena je trebalo i moralo doći: to je bila ideja najnaprednijih ljudi u zemljama koje su se nazivale Južno-slovenskim. Radilo se o tome da se ostvari vjekovni san naroda koji
su se otresli austrougarskog ugnjetavanja, da budu nacionalno ravnopravni i
slobodni u novoj državi.«3.
Termin »versajska tvorevina«, koji se često može ćuti ćak i danas, bio je
zloupotrebljavan sve do tzv. Splitskog p l e n u m a CK KPJ, koji je održan 9. i 10.
j u n a 1935. tj. p r e VII kongresa K o m i n t e r n e , na kojem je Blagoje Parović istakao tezu da je fašizam glavni neprijatelj ne s a m o r a d n i č k e klase nego i svih
d e m o k r a t s k i h slojeva.
Na P l e n u m u je utvrđen i novi stav p r e m a državnoj zajednici n a r o d a Jugoslavije. Naime, tada je KPJ prestala da poistovećuje državnu zajednicu sa velikosrpskom hegemonijom i napustila tezu o neophodnosti razbijanja Jugoslavije ( p o d v u k a o V.T.).4
Na velikom n a u č n o m skupu, koji je k r a j e m 1968. godine organizovala Jugoslovenska a k a d e m i j a znanosti u u m j e t n o s t i u Zagrebu p o v o d o m pedesetogodišnjice stvaranja prve jugoslovenske države, svi učesnici su se složili da je
neodrživa koncepcija o Jugoslaviji kao veštačkoj »versajskoj tvorevini«.
» . . . Komunistička partija Jugoslavije, koja se duže v r e m e zalagala za razbijanje Kraljevine Jugoslavije kao tipične versajske tvorevine i t a m n i c e naroda, sada (tj. od 1935. godine - V.T.) zauzela je drukčiji stav u pogledu nacionalnog pitanja i konstatovala da bi svako razbijanje Jugoslavije išlo samo u korist
fašističkim
agresorima«5.
U svom r e f e r a t u o frontu narodne slobode, Blagoje Parović je na p l e n u m u
CK u Splitu 9. i 10. jula 1935. godine, analizirajući u n u t r a š n j e političke o d n o s e
u Jugoslaviji i k a r a k t e r d r u š t v e n i h s u p r o t n o s t i koje p r e o v l a đ u j u u tim odnosima, ukazao na to da ne treba suprostavljati pojam narod pojmu radnička klasa, j e r »protiv vladajućeg režima vladajuće buržoazije, d a n a s je cijeli narod (a
ne s a m o r a d n i č k a klasa): i hrvatski, i srpski, i slovenački, i n a c i o n a l n e manjine. Naša p r e d s t o j e ć a revolucija po svom k a r a k t e r u - jeste n a r o d n a revolucija...
»Splitski p l e n u m je ukazao da »isticanjem stava da pravo na s a m o o p r e deljenje ne m o r a značiti i bezuslovno otcepljenje« i da to p o k a z u j e d a j e u Partiji p o s t e p e n o naraslo saznanje o m o g u ć n o s t i rešavanja nacionalnog pitanja
u sklopu jugoslovenske državne zajednice, a ne njenim razbijanjem i stvaranjem patuljastih država . . . «
Pol it biro CK KPJ je 1935. ovako izložio n e p o s r e d n e zahteve Partije:
»Mi nastavljamo svom snagom b o r b u protiv režima s r p s k o g ugnjetavanja
za s l o b o d u i prava ugnjetenih n a r o d a . . . p r a v o s a m o o p r e d e l j e n j a , sve do prava na odcepljenje.mi ne m e n j a m o . Ali ne smemo postaviti težište na otcepljenje,
nego potcrtavati da svaki narod ima pravo i treba da sam odluči o svojoj sudbini
(podvukao V.T.). Težište se, dakle, postavlja na pravo samoopredeljenja...«®
I u toku prvog svetskog rata za o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e jugoslovenskihzemlja izvan Austro-Ugarske u zajedničku jugoslovensku državu zalagali su
se i razvijali živu p r o p a g a n d u vlada Kraljevine Srbije i e m i g r a n t i koji su za
v r e m e rata izbegli iz H a z b u r š k e Monarhije. Karakteristično je da je Srbija u
prvim g o d i n a m a rata u dva navrata istupila sa zahtevom o s l o b o đ e n j a i ujed i n j e n j a jugoslovenskih zemalja i istakla d a j e to njen osnovni ratni cilj. Prvi
put je s r p s k a N a r o d n a s k u p š t i n a 7. d e c e m b r a 1914. godine u Nišu d o n e l a sledeči zaključak: » . . . u v e r e n a u rešenost celog srpskog n a r o d a da istraje u svetoj borbi za o d b r a n u svoga svetog ognjišta i slobode, vlada Kraljevine s m a t r a
kao svoj najglavniji i u ovim s u d b o n o s n i m t r e n u c i m a jedini zadatak da obezbedi uspešan završetak ovog vojevanja koje je u t r e n u c i m a , kada je započeto,
postalo u j e d n o b o r b o m za o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e sve naše n e s l o b o d n e brace Srba, Hrvata i Slovenaca . . . « .
N a r o d n a s k u p š t i n a je drugi put na svom zasedanju, t a k o đ e u Nišu 23. avgusta 1915. godine (tj. u v r e m e kad je i Bugarska napala Srbiju), d o n e l a ovaj
zaključak: » .. . Pošto je saslušala izjavu vlade-i o b a v e š t e n j a d a t a u t a j n o j sjednici, n a r o d n a skupština, odajući p o š t u palim j u n a c i m a i ponavljajući svoju rešenost da b o r b u za o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e s r p s k o h r v a t s k o - s l o v e n a ć k o g naroda produži uz svoje Saveznike po c e n u žrtava n e o p h o d n i h za o b e z b e đ e n j e
životnih interesa našeg naroda, o d o b r a v a vladinu politiku . . . « 7 .
Odgovarajući na a d r e s u N a r o d n o g vijeća, 1. d e c e m b r a 1918. godine, regent Aleksandar se obavezao: »Da će ostati uvijek veran velikim u s t a v n i m i
p a r l a m e n t a r n i m i širokim d e m o k r a t s k i m načelima, zasnovanim na o p š t e m
pravu glasanja«. Ali, u p o s l e r a t n o j r e v o l u c i o n a r n o j situaciji, koja je posle okt o b a r s k e revolucije nastala u čitavoj Evropi, predstavnici g r a đ a n s k i h stranaka u svim o n d a š n j i m jugoslovenskim p o k r a j i n a m a nastojali su da o n e m o g u ć e
odlučivanje r a d n i k a i seljaka i njihovo učešće u vlasti, t a k o da su d e k l a r a c i j e
0 p a r l a m e n t a r n o j i d e m o k r a t s k o j vladavini bili s a m o p r a z n o slovo na p a p i r u
- č i s t a prevara. Tako je 1. m a r t a 1919. godine, u k a z o m vlade Kraljevine SHS,
o d r e đ e n prvi jugoslovenski p a r l a m e n t , tj p r i v r e m e n o n a r o d n o predstavništvo 8
»Za v r e m e t r a j a n j a improvizirane i p r i v r e m e n e Države Slovenaca, Hrvata
1 Srba, i vladavine N a r o d n o g vijeća SHS u južnoslovenskim z e m l j a m a bivše
m o n a r h i j e predstavnici Koalicije (misli se na hrvatsko-srpsku koaliciju - V.T)
najviše su zagovarali da se što prije i što brže proglasi i ostvari u j e d i n j e n j e sa
Srbijom, dok su starćevićevci, a p o g o t o v o Stjepan Radić, bili u t o m e m n o g o
suzdržljiviji. Na k r a j u su u Središnjem o d b o r u . 2 4 r n o v e m b r a , izglasali zaključak o u j e d i n j e n j u »Države SHS« sa Srbijom i C r n o m G o r o m u j e d i n s t v e n u državu Slovenaca. Hrvata i Srba i odašilju delegacije Veća u Beograd da taj zaključak, p r e m a »Naputku«, t a m o p r o v e d e u život. Protiv toga zaključka glasao
je j e d i n o p r e d s e d n i k »Hrvatske p u č k e seljačke stranke« S. Radić« 9 .
Naročito, t r e b a istaći d a j e N a r o d n o vijeće u Zagrebu m a k s i m a l n o ubrzavalo rad na u j e d i n j e n j u sa Srbije m, nalazeći se pod p r e t n j o m italijanske
o k u p a c i j e naših severo-zapadnih i zapadnih oblasti, kao i iz s t r a h a od revol u c i o n a r n o g vala, koji je posle O k t o b r a bio z; hvatio sve jugoslovenske zemlje,
p o s e b n o one teritorije koje su dotle b.le pod Austro-Ugarskom.
Na kraju t r e b a istaći da se n e o p r a v d a n o rapostavlja 1. d e c e m b a r 1918. godine kada je prvi put stvorena na*.a ajednić.<a država j e r je tada stvoren temelj za stvaranje nove Jugoslaviie posle p o b e d o n o s n o g n a r o d n o o s l o b o d i l a č kog rata i revolucije. Isto tako, t . e b u im iti u - idu da su za s t v a r a n j e s t a r e države položili svoje živote mnogi pripadnici svih naših n a r o d a . To zašto je došlo do ujedinjenja na n e d e m o k r a t s k ' način - sto naši n a r o d i nisu imali prilike
da se izjasne na p a r l a m e n t a r n u i izborima i oosle n e o p h o d n o g razmatranja
svih p r o b l e m a o d r u š t v e n o m ur . đ e n j u nove države - ima o p r a v d a n j a a k o se
objektivno proceni o n d a š n j a un l t r a š t j a i spoljna situacija. Naime, p r i m i i j e z a
prekid prvog svetskog rata sklcoljenc je l i . n o v e m b r a 1918. godine, tj. nepunih 20 d a n a do proglašenja ujedi ljenja. To znači da se m o r a l o utrkivati sa vrem e n o m i b l a g o v r e m e n o , u p r a v o što pre, staviti saveznike pred svršen čin, jer
su oni za v r e m e p r e g o v o r a u Ve -saju priznavali s a m o delegate Srbije k a o što
je već navedeno. Sem toga saveznici su n e r a d o gledali na s t v a r a n j e j e d n e jake
države na Balkanu, a imali su i d r u g e k o m b i n a c i j e na p r i m e r da se, p o r e d Ve-
like Srbije stvori i neka katolička država kao naslednica Austro-Ugarske. Zato
su posle velikih natezanja, tek p o č e t k o m j u n a 1919. godine priznali Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Z n a č a j n o je i to što su saveznici p o d pritiskom
činjenica (jugoslovenske trupe su držale znatan deo teritorije bivše AustroUgarske), popustili i pored odlučnog nastojanja Italije da se izvrši Londonski
ugovor iz 1915. godine. Da li se u takvim uslovima s m e l o čekati da se sprovedu izbori i da se posle njih u skupštini rešava način stvaranja zajedničke države i oblik njenog u n u t r a š n j e g u r e đ e n j a . Mislim da se nije smelo čekati. Zato
se u p o t p u n o s t i slažem s k o n s t a t a c i j o m Veselina Đuretića koji
je u »Politici« od 27. j u n a 1981. godine na strani 8. između ostalog napisao:
» .. .Činimo n e p r a v d u našim najistaknutijim r e v o l u c i o n a r n i m predstavnicima iz godina u j e d i n j e n j a k a d a ih o k r i v l j u j e m o zbog »unitarizma«, odnosno zbog neslagledavanja federalističkih alternativa. Nije k o r e k t a n ni o d n o s
p r e m a progresivnim dijelovima nacionalnih buržoazija, izniklih na talasu nar o d n o d e m o k r a t s k e revolucije j e r zapostavljamo činjenicu da su oni sa unitar i z m o m i c e n t r a l i z m o m željeli da prevaziđu n e s p o r a z u m e i s u k o b e u budućnosti, koji su bili neminovni k a k o zbog n e j e d n a k o g kulturno-istorijskog razvitka pojedinih naroda, t a k o i zbog nacionalno-teritorijalne s t r u k t u r e koja je
otvarala nepredvidive s u k o b e o k o razgraničenja pomiješanih n a r o d a . »Unitarizam« se tada javljao i kao o d r e đ e n a e v r o p s k a i k a o d o m a ć a politička realnost. Alternativa mu je bila s v e s r p s k o ujedinjenje, a taj s m j e r su stimulisali
i veliki saveznici.
Događaji koji su slijedili pokazali su snagu ovih dilema, o p t e r e ć u j u ć i zajednički život n e s p o r a z u m i m a i s u k o b i m a između s r p s k o g i hrvatskog istorijskog »prava« na p u n o n a c i o n a l n o objedinjavanje. C r n o g o r s k o »pravo« u ovo
d o b a ni na kakav način nije bilo s u p r o s t a v l j e n o s r p s k o m . Ostvarivanje slovenaćkog prava bilo je s k o p č a n o s m e đ u n a r o d n i m p r o b l e m i m a , što je podsticalo jugosloveski imenitelj nacionalne hegemonizacije, k a o o p š t u snagu nužnu radi p o v r a t k a o t u đ e n i h dijelova m a t i c i . . . « Isto tako, p o t p u n o prihvatam
sledeći stav Predraga Matvejevića koji je izneo u intervjuu objavljenom u
NIN-u br. 1599 od 23. avgusta 1981. na strani 23:
» . . . Pripisivati svakom jugoslavenskom o p r e d j e l j e n j u a priori težnju da
b u d e n a d n a c i o n a l n o ili želju da se n a m e t n e kao neki privilegovani status,
iako je ono, u stvari, p o n e k a d u vrlo nezavidnom položaju; sumnjičiti jugoslovenstvo za unitarizam i kad nije ni n a j m a n j e unitarističko itd. A u pitanju
su, zapravo, d r u g e stvari.«
U uvodnom izlaganju na 21.sednici Predsedništva SKJ 1. d e c e m b r a 1971. godine drug Tito je naglasio:
»Pored toga, rekao sam da se ne slažem da je stalno na jeziku taj unitarizam,
pa sam tražio da se jedanput utvrdi o kakvom unitarizmu je riječ. Ako se radi o unitarizmu versajske Jugoslavije, ja sam, razumije se, takode, najoštrije protiv njega.
Ako se, pak, radi o ostacima dogmatskog, ja sam, naravno, isto tako protiv njega.
Ali, ako se radi o jedinstvu naše zemlje, o Jugoslaviji kao nedeljivoj cjelini - onda
sam ja za takav .unitarizam', za takvu jedinstvenu Jugoslaviju. A onda to nije unitarizam, nego jedinstvo - naše jedinstvo«. <0 kakvom je unitarizmu riječ, A'IM br.
1636 od 9. maja 1982; str. 12).
Očigledno je da se ovom preciznom tumačenju pojma unitarizam koje je
dao drug Tito ne može ništa dodati ni oduzeti.
Sto su n a d e naših n a r o d a izneverene posle u j e d i n j e n j a 1918. g o d i n e istorijska o d g o v o r n o s t p a d a na m o n a r h i j u i buržoaziju, u p r v o m r e d u s r p s k u ,
koja je unitarizam pretvorila u hegemoniju. Prema tome, unitarizam u smislu
istinskog jedinstva i r a v n o p r a v n o s t i naših n a r o d a i n a r o d n o s t i ne t r e b a izjednačavati sa h e g e m o n i j o m .
NAPOMENE
'
B o g d a n Krizman, Pitanje međunarodnog priznanja jugoslovenske države 1919.
torija XX veka, Zbornik radova. III. Beograd, 1962, str. 345 - 384.
godine.
Is-
1
Zapisnici sa s e d n i c a delegacija Kraljevine SHS, br. 253 od 30. j u n a 1920, str. 302. Institut
d r u š t v e n i h n a u k a . B e o g r a d . 1960.
5
J o s i p Broz Tito, Politički izveitaj na V kongresu KPJ 1948, »Kultura«, B e o g r a d , 1948. str.
4
Kolektiv a u t o r a : R o d o l j u b Čolaković, P e r o Damjanović, dr Sergije Dimitrijević, K i r o Had i i Vasilev, Mito Hadži Vasilev, dr Dragoslav Janković. P e r o M o r a č a . dr N a j d a n PaSić, J u l i j a n a
Vićinac, Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije (PISKJ), ćirilično izdanje, B e o g r a d , 1963,
str. 216-217; g e n e r a l - m a j o r Fabijan Trgo. Komunistička partija Jugoslawe i odbrana zemlje (do
aprilskog rata 1941), »Vojnoistorijski glasnik« br. 2. B e o g r a d . 1971, str. 12.
5
Jugoslavija nije bila versajska tvorevina. .Gledišta« b r . 4 , april 1969. B e o g r a d str. 617-620.
' Dr D u i a n B i b e r . Kraljevinu Jugoslavija >ia raskršču 1939. godine, •Politika«, 25. s e p t e m b a r 1971, B e o g r a d . Pregled istorije Sa u .-u kmmonsta Jugoslavije, ćirilićko izdanje. B e o g r a d . 1963.
str. 216-217
'
Sišic F e r d o . Dokumenti o postanku Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca 1914-1918, Zagreb,
1920, str. 10; Dr Dragoslav Janković, Niika deklaracija (nastajanje programa jugoslavenskog ujedinjenja u Srbijil, Z b o r n i k r a d o v a , Istorija XX veka br. X. B e o g r a d , 1969.
8
Branislav Gligorijević. Parlamentarni sistem u Kraljevini SHS 1919-1929. Zbornik radova. B e o g r a d . 1973, str. 365-388; T o d o r Stojkov, Vnutrašnia politika vladaiućih krugova u Jugoslaviji (1929-1939), Z b o r n i k r a d o v a , str. 389^»10.
® B o g d a n Krizman, Politički život Jugoslavije 1914-1945 - Hrvatske stranke o ujedinjenju.
Istorija XX veka. Z b o r n i k r a d o v a . B e o g r a d . 1973.
DELATNOST GRAĐANSKIH
POLITIČKIH STRANAKA-DOMINACIJA
SRPSKE BURŽOAZIJE
Prvi p a r l a m e n t a r n i izbori za Ustavotvornu skupštinu izvršeni su dve godine
posle ujedinjenja, tj. 12. n o v e m b r a 1920. godine. Ove izbore je sprovodila koncentraciona vlada Kraljevine SHS, u kojoj su bile zastupljene četiri najjače političke partije: Demokratska (DS), Radikalna (RS), Hrvatska zajednica i Slovenska ljudska stranka (SLS). Prve dve stranke, koje su imale d o m i n a n t a n uticaj u vladi, u svojim p r o g r a m i m a usvojile su unitarističku koncepciju nacionalnog pitanja, zalažući se za centralističko državno u r e đ e n j e sa monarhističkim oblikom vladavine. Na drugoj strani, Slovenska ljudska stranka i Hrvatska zajednica izjasnile su se za monarhistički oblik vladavine, ali sa federalističkim državnim u r e đ e n j e m u kojem bi Hrvati, o d n o s n o Slovenci, imali posebne vlade i predstavnike, uz postojanje j e d n o g centralnog parlamenta.
Na parlamentarnim izborima 1920. godine od 12,706.945 stanovnika upisano je 2,480.623 birača, od kojih je glasalo 1,607.265, ili 64,95% birača. Najviše glasova i poslaničkih m a n d a t a dobile su Demokratska stranka (za 319.448 glasova 92 poslanička mandata) i Radikalna stranka (za 284.575 glasova 91 poslanički mandat). Najviše birača apstiniralo je u Srbiji - 43,67%, a n a j m a n j e u
Sloveniji-26,5%. Izabrano je u k u p n o 419 poslanika. Stranke koje su se borile
za federativno u r e đ e n j e dobile su sledeći broj mandata: Komunistička partija
Jugoslavije (KPJ) za 198.730 glasova 59 mandata, Hrvatska republikanska seljačka stranka (HRSS) za 230.590 glasova 50 poslanika, Jugoslovenska muslim a n s k a organizacija (JMO) za 110.895 glasova 24 m a n d a t a i Slovenska ljudska
stranka (SLS), zajedno sa Bunjevcima, za 111.274 glasa 27 mandata. Ustavotvorna skupština, izabrana 28. n o v e m b r a 1920. godine, izglasala je 28. juna
1921. godine Vidovdanski ustav prostom većinom. Pedeset poslanika HRSS
nije glasalo, jer ova stranka nije priznavala p r v o d e c e m b a r s k i akt ujedinjenja.
Za podneti tekst Ustava glasalo je 223 poslanika, 33 bilo je protiv, a 158 uzdržalo se od glasanja. Nisu glasali ili su glasali protiv poslanici KPJ, HRSS,
SLS, Zemljoradničke stranke i drugi. Kasnije - 1. avgusta donet je Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi (skraćeno Zakon o zaštiti države) kada
su komunistički poslanici izbačeni iz Narodne skupštine. To je značilo svestrani progon komunista, tako da se KPJ morala povući u ilegalnost. Tim postupkom autoritet Narodne skupštine znatno je opao, jer je Zakon donet nez-
n a t n o m većinom glasova. Ovom Zakonu p r e t h o d i l a je a n t i k o m u n i s t i č k a nar e d b a ministra u n u t r a š n j i h poslova Milorada D r a š k o v i ć a , tzv. Obznana od 30.
d e c e m b r a 1920. godine. Tom n a r e d b o m bilo je p r e d v i đ e n o : da se do d o n o š e nja novog Ustava z a b r a n j u j e k o m u n i s t i č k a i svaka slična p r o p a g a n d a i rad komunističkih organizacija, zatvaraju njihove prostorije, z a b r a n j u j u njihovi listovi i publikacije koje bi remetile mir u državi, svi pozivi na generalni štrajk,
manifestacije i d e m o n s t r a c i j e za v r e m e zasedanja Skupštine, p r e d v i đ a j u o š t r e
m e r e protiv, p o t s t r e k a ć a n e r e d a itd. Prema tome, cilj Obznane bio je da se
buržoazija i dinastija učvrste na vlasti i o n e m o g u ć i legalna aktivnost k o m u nista i r a d n i č k e klase.
Prema Vidovdanskom ustavu, kralj je bio n e p r i k o s n o v e n a ličnost - nije
mu se moglo ništa staviti u odgovornost, niti je m o g a o biti o p t u ž e n i suđen
- za njegove p o s t u p k e odgovarala je vlada. I m a o je z a k o n o d a v n u , izvršnu i
s u d s k u vlast. Bez njegove p o t v r d e nije se mogao d o n e t i nijedan zakon, a u pogledu m e đ u n a r o d n i h o d n o s a i m a o je o d l u č u j u ć u reč. U stvari, kralj Aleksandar, kao apsolutni vladar, vladao je pod m a s k o m lažnog p a r l a m e n t a r i z m a .
Sprovodio je nacionalni unitarizam (na principu: j e d a n narod, j e d n a država)
na p o t p u n o p o g r e š n o m gledištu o postojanju j e d n e j e d i n s t v e n e jugoslovenske nacije. Zvanični Beograd priznavao je s a m o »plemenske« razlike.
Desetog n o v e m b r a 1927. godine došlo je do stvaranja Seljačko-demokratske koalicije (SDK), tj, između Hrvatske seljačke s t r a n k e (HSS, koja je to ime
dobila 1924. godine u m e s t o HRSS). To je bio tzv. blok Radić - Pribićević sa
političkom koncepcijom: »Ući ć e m o samo u takvu vladu koja će značiti prom j e n u d a n a š n j e g političkog sistema u d u h u d e m o k r a t i j e , p a r l a m e n t a r i z m a i
ravnopravnosti« 1 M e đ u t i m tom koalicijom s t r a n k e se nisu o d r e k l e svoje sam o s t a l n e partijske organizacije, j e r su se njihova s t r a n a č k a vodstva spojila
radi zajedničke političke akcije protiv centralističkog režima i b o r b e protiv
hegemonističkih e l e m e n a t a iz redova dvorske kamarile.
Pošto je kralj Aleksandar, uz p o d r š k u vlade i srbijanskih g r a đ a n s k i h partija, energično o d b i o zahtev SDK od 1. avgusta 1928. godine da se država u r e d i
na f e d e r a t i v n o m principu, period od tada, pa i od a t e n t a t a na h r v a t s k e poslanike u N a r o d n o j skupštini, do kraja godine, predstavlja p o s e b n u e t a p u ustavne i državne krize. U toj k r a j n j e n a p e t o j političkoj atmosferi, kada je n e r e š e n o
nacionalno pitanje postalo centralni problem, neki prvaci HSS govorili su o nemogućnosti zajedničkog života sa Srbijom, o »dva sveta«, »dve kulture«, o obeležavanju granica između Srbije i Hrvatske p u t e m koji je delio dva carstva
- istočno i r i m s k o - o »rastavi« sa Srbijom, o p e r o n a l n o j uniji itd.
I velikosrpski separatisti u radikalskim k r u g o v i m a i d v o r s k o j kamarili
(koji su predviđali m o g u ć n o s t Velike Srbije) saglašavali su se sa velikohrvatskim separatističkim e l e m e n t i m a koji su isto tako priželjkivali razbijanje države, s a m o s n e š t o d r u k č i j e g a s p e k t a i s drugim pretenzijama, ali se u svojim
razbijačkim t e ž n j a m a nisu bitno razlikovali. Treba imati u vidu d a j e vodstvo
SDK o d l u č n o ustalo protiv k o m b i n a c i j e o »amputaciji«. Naime, p r e d s e d n i k
SDK Svetozar Pribićević je, p o v o d o m takvih glasina, u »Politici« od 7. s e p t e m bra 1928. godine, između ostalog, napisao:
» . . . Naša d r ž a v a je s t v o r e n a j e d n i m m e đ u n a r o d n i m u g o v o r o m u k o j e m je n a r o č i t o naglašeno, da su i Srbi i Hrvati i Slovenci iz bivše A u s t r o u g a r s k e m o n a r h i j e s v o j o m s l o b o d n o m
o d l u k o m rešili svoje u j e d i n j e n j e sa S r b i j o m u j e d n u d r ž a v u i da je S r b i j a na to u j e d i n j e n j e
pristala. S t v a r a n j e naše d r ž a v e imala je d a k l e m e đ u n a r o d n i značaj. Veliko je pitanje, da li
bi njeno rasturanje moglo da ostane unutrašnje pitanje ...«
I drugi prvak, p r e d s e d n i k HSS, Vlatko Maćek je 9. s e p t e m b r a (tj. dva
d a n a kasnije) na s t r a n a č k o m z b o r u u Zaprešiću k r a j Zagreba, d a o sličnu izjavu:
» . . . Kažem o t v o r e n o , ne i d e m o za lim da r u š i m o državu, ne i d e m o izvan državnih granica. ali u n u t a r ovih g r a n i c a ove d r ž a v e m o r a biti Hrvat jedini g o s p o d a r na h r v a t s k o m teritoriju M o r a imati svoj s a b o r , svoju vladu, ali i u svim o s t a l i m p o s l o v i m a koji o s t a n u u državi zajednički, m o r a biti p u n a r a v n o p r a v n o s t , a ne da m a n j i n a vlada n a d v e ć i n o m k a o ovih
z a d n j i h 10 godina. To znaju i oni. I za to se javila treća s t r u j a i kaže: Kad se H r v a t i m a ne da
da b u d u s n a m a , kad h o ć e imati svoje, p r o v e s t ć e m o a m p u t a c i j u . Što to znači? Oduzet ć e m o
o n o što n a m se svidi - gde je hrvatski n a r o d najgušći i n a j k o m p a k t n i j i , o d r e z a t ć e m o i n e k a
idu s milim Bogom, a o s t a l o bit će Velika Srbija. To je isto b r a ć o , kad n e t k o sa m n o m stvori
n e k a k v u z a j e d n i c u i d o n e s e svoj i m e t a k na kup. pa n a j e d n o m veli: »Ako ti nije p r a v o idi!«
D o b r o b r a t e , ja i d e m . ali d a j mi moje!« O a m p u t a c i j i bi mogli govoriti Srbijanci, da su ovo
osvojili, ali nisu. Ali a k o su se p o k a j a l i - mi na žalost m n o g o p u t a - k a ž e m , a k o su se pokajali,
mote biti rastava, ali amputacija ne moie biti. . . «2
U takvoj situaciji, posle neuspele audijencije dr Vlatka Mačeka i Sveto/ a r a Pribićevića 4. j a n u a r a 1929. godine, kralj Aleksandar je u k i n u o Ustav i 6.
januara zaveo diktaturu« To je bio državni u d a r kralju Aleksandra, tj. akt samovolje kojim su uništeni i najminimalniji ostaci b u r ž o a s k o g d e m o k r a t i z m a .
Nerešeno nacionalno, a g r a r n o i r a d n i č k o pitanje izazivalo je t o k o m dvadesetih godina nezadovoljstvo n a r o d a i nestabilnost države, jačala je opozicija ne
s a m o KPJ nego i SDK koja je svodila b o r b u na kritiku velikosrpskog režima
i o d l u č n o postavljala zahtev za reviziju Vidovdanskog ustava, t a k o da je predstavljala o p a s n o s t za velikosrpsku hegemoniju. Udar je izvršen uz p o d r š k u
k r u p n e buržoazije, velikoposednika, vrhova vojske i priznatih crkava. Kraljevu p r o k l a m a c i j u za z a v o đ e n j e d i k t a t u r e vidi Prilog la.
U sastav vlade generala Petra Živkovića ušli su predstavnici vojske, bankara, v e l e p o s e d n i k a i industrijalaca, s tim što je i dalje o b e z b e đ e n a prevlast
velikosrpske buržoazije. Kralju je kao »nosiocu vlasti u zemlji« o b e z b e đ e n a
n e o g r a n i č e n a izvršna, z a k o n o d a v n a i vojna vlast. Z a b r a n j e n e su sve političke
partije; sindikalne, n a c i o n a l n e i verske organizacije; zavedena je najstroža
cenzura; z a b r a n j e n a je u p o t r e b a nacionalnih i m e n a i a m b l e m a , ugušene su i
p o s l e d n j e klice o p š t i n s k e i o b l a s n e s a m o u p r a v n o s t i . Nešto kasnije Kraljevina
SHS dobila je naziv Kraljevina Jugoslavija, p r o š i r e n j e i d o p u n j e n Zakon o zaštiti države i uveden specijalni Državni sud za zaštitu države u Beogradu. U
svom p r o g r a m u vlada generala Petra Živkovića, pored ostalog, obavila je ostv a r e n j e »duhovnog jedinstva Jugoslavije«, zavođenje reda i discipline i sprov o đ e n j e m e r a za s a n i r a n j e privrede, negirajući p o s t o j a n j e više nacija u Jugoslaviji, proglasivši p o s t o j a n j e j e d n o g jugoslovenskog naroda, t j. da su svi državljani Jugoslaveni, a u stvari p r o d u ž e n o je n a c i o n a l n o ugnjetavanje. Režim je
gušio svaki d e m o k r a t s k i pokret, znatno pojačao p r o g o n r a d n i č k e klase i njenih organizacija, p o h a p s i o i p o u b i j a o veliki b r o j partijskih i sindikalnih funkcionera, članova KPJ i SKOJ-a itd 3 .
Izdvojeni položaj kralja u ustavnom sistemu i njegova n a d r e đ e n o s t ostalim ustavnim činiocima - uz političke b o r b e u nerazvijenoj d r u š t v e n o j sredini, u z d r m a n o j socijalnim s u k o b i m a i nacionalnim p o d e l a m a - pogodovali su
koncentraciji vlasti u njegovim r u k a m a , na osnovu ili m i m o ustavnih propisa,
e k s p r o p r i j a c i j o m prava d r u g i h nosilaca odlučivanja.
Kralj Aleksandar je uticao na politički život oslanjajući se i na s t r a n e sile,
n a r o č i t o na F r a n c u s k u i Cehoslovaćku, k a o i na finansijske krugove u zemlji
i van nje.
Regent je, n e p o s r e d n o posle ujedinjenja, d a v a n j e m miga Svetozaru Pribićeviću, uticao da se ne stvori jedinstveni srpski politički f r o n t udruživan j e m radikala i d e m o k r a t a u j e d n u s t r a n k u - jer bi taj snažni politički blok
m o g a o da ograniči njegovu m o ć - ne obazirući se na njihovu privrženost monarhiji i centralističko-unitarističkom p r o g r a m u . Njegovom nastojanju naruku su išle i težnje vodstva Radikalne s t r a n k e da sačuva svoju individualnost
i tradiciju, a na d r u g o j strani rezerve Hrvatsko-srpske koalicije u D e m o k r a t skoj stranci da ova s p a j a n j e m s r a d i k a l i m a ne ugrozi svoju j u g o s l o v e n s k u orijentaciju. Aleksandar je znao da s političke scene p o t i s n e Nikolu Pašića snažnog m a d a već s t a r o g radikalskog vođu, i s t o v r e m e n o i n e s p o s o b n o g da se
suprotstavi vladaru - ali se nije ustručavao da mu ponovo ukaže poverenje i
d o v e d e ga na političko p o p r i š t e k a d a su to tražili interesi m o n a r h i j e i s r p s k e
buržoazije. Kao i radikalski vođi, n a i z m e n i č n o je p r i m e n j i v a o m e t o đ p r i n u d e
i psihološkog o m e k š a v a n j a , u zavisnosti od toga šta je s m a t r a o korisnijim u
o d r e đ e n o m t r e n u t k u . H r v a t s k u opoziciju je plašio veštom p r o p a g a n d o m o
a m p u t a c i j i Hrvatske, političkim savezima s r p s k e buržoazije s v r h o v i m a slovenaćkog i m u s l i m a n s k o g građanstva, te s hrvatskim disidentima, p o v r a t k o m
Habsburgovaca (koga se sam pribojavao), vojnim p r i t i s k o m i p o o š t r a v a n j e m
policijskog režima.« 3 ».
Tako su u p e r i o d u od 1918-29. g o d i n e stvorena dva politička t a b o r a . Jedan, uglavnom sastavljen od srbijanskih građanskih partija, koji se zalagao za
državni unitarizam i centralizam, i drugi tabor, u g l a v n o m »prečanski«, kojeg
su obrazovale g r a đ a n s k e partije na ćelu sa HSS. Oba ova t a b o r a su bila u perm a n e n t n o m sukobu sve do aprilskog sloma 1941. godine.
U t r e n u t k u zavođenja d i k t a t u r e većina prvaka političkih s t r a n a k a nije se
solidarisala sa kraljevim režimom, a nije se ni suprotstavila.Srpske g r a đ a n s k e
partije su već bile toliko razbijene i obezglavljene da nisu mogli- predstavljati
neku ozbiljniju opoziciju. Deo njihovih političara p o d r ž a o je diktaturu, a
kasnije - posle d o n o š e n j a oktroisanog Ustava 1931. godine ušao u r e ž i m s k u
stranku, tzv. Jugoslovensku radikalno-seljačku demokratiju, koja je s l e d e č e godine »prerasla« u Jugoslovensku nacionalnu stranku (JNS), u kojoj je taj d e o
političara igrao vodeću ulogu, iako je ta stranka služila kao p a r l a m e n t a r n a
kamuflaža Aleksandrove d i k t a t o r s k e politike. Očigledno, d i k t a t u r a se oslanjala na vojsku i na s r b i j a n s k e g r a đ a n s k e partije i bogate p r i v r e d n e krugove
u Srbiji i Hrvatskoj. (Kraljeva p r o k l a m a c i j a - Prilog lb).
Iako je diktatura formalno završena 1931. oktroisanim Ustavom, (v. Prilog
la i lb), ona je, de facto, trajala sve do 1935. tj. do stvaranja Udružene opozicije)
sa katastrofalnim posledicama, j e r nije uspela da reši nijedan jedini a k t u e l n i
p r o b l e m . Umesto da postigne n a c i o n a l n o jedinstvo, kralj Aleksandar je atomizirao s r b i j a n s k e političke stranke, lišio ih njihove snage i p o v e ć a o snagu
i dejstvo s t r a n a k a u d r u g i m p o k r a j i n a m a . Na taj naćin, nijedna s r b i j a n s k a politička stranka nije bila dovoljno jaka da predstavlja značajniji d e o b i r a č k o g
tela, j e r su se p o č e p a l e u male g r u p e političara sa v o d a m a bez većeg b r o j a pristalica. One su bile s p o s o b n e s a m o da se m e đ u s o b n o t a k m i č e u t o m e ko će
se d o m o ć i važnijeg državnog položaja i da se p r e p i r u o k o toga da li Hrvate
treba potćiniti ili se sa njima miriti. One nisu ni pomišljale da rešavaju nacionalno pitanje u celini, a Makedoniju su s m a t r a l e kao koloniju pod nazivom
»Južna Srbija«, što je ostalo sve do n a r o d n o - o s l o b o d i l a č k o g rata. Tako je nastalo znatno gore stanje nego što je ranije bilo. Kakvo je stanje bilo u Makedoniji uoči rata može se videti iz Priloga 1.
U svom referatu, na svečanoj sednici CK KPJ 19. aprila 1959. godine, d r u g
Tito je, između ostalog, rekao:
»Monarhistička Jugoslavija bila je, k a o rijetko koja zemlja, p u n a unutrašnjh suprotnosti. U njoj se, od s a m o g njenog postanka, vodila p e r m a n e n t n a
b o r b a između eksploatisane r a d n i č k e klase, i m l a d e buržoazije željne brzog
bogaćenja, između n a c i o n a l n o ugnjetavanih n a r o d a i a n t i n a r o d n i h režima.
Nju su razdirale s u p r o t n o s t i koje su proizilazile i iz kapitalističke eksploatacije sela, iz feudalnih ostataka, iz b o r b e između crkvenih vrhova, itd. Sve te
s u p r o t n o s t i pojačavale su se i produbljivale i usled b o r b e imperijalističkih zemalja za stvaranje sfera uticaja i o b e z b e đ e n j a pozicija u našoj zemlji za g r u b o
eksploatisanje naših bogatstava i r a d n i h masa. Te s u p r o t n o s t i su postojale od
samog početka p o s t o j a n j a versajske Jugoslavije, da bi dostigle n a r o č i t u žestinu 1928. i 1929. godine, u v r e m e političke krize i š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e ,
u v r e m e većih p o t r e s a u kapitalističkom svetu, k a o što je bila velika e k o n o m ska kriza 1929. godine. 4
Glavna politička borba vodila se između zvaničnog beogradskog buržoaskog centra, nosioca vlasti i ideologije unitarizma i centralizma, i zagrebačkog
burloaskog centra, tada zastupnika federalnog uređenja driave.
Kao što je ranije istaknuto, Jugoslovenska n a c i o n a l n a s t r a n k a (JNS) bila
je i n s t r u m e n t kraljeve d i k t a t u r e i nosilac ideologije: centralizma, unitarizma,
intergalnog jugoslovenstva, kao m a s k e za h e g e m o n i j u i d o m i n a c i j u beogradskog b u r ž o a s k o g c e n t r a . Protiv kraljeve d i k t a t u r e istupili su s a m o neki ostaci
g r a đ a n s k i h partija s r b i j a n s k e buržoazije, a n a r o č i t o jak i organizovan otvor
pružila je S a m o s t a l n a d e m o k r a t s k a s t r a n k a p o d vodstvom Svetozara Pribićevića.
Radikalno m e n j a n j e š e s t o j a n u a r s k o g k u r s a nije dolazilo u obzir pod kraljem Aleksandrom. Pre svega, zato što bi j e d n a radikalna p r o m e n a značila ist o v r e m e n o i priznavanje sopstvenog poraza. Ali, već p r e m a r s e j s k o g atentata,
nastojalo se da se vladajuća ekipa JNS proširi i ojača g r u p a m a nekih političkih stranaka, koje su, inače, posle š e s t o j a n u a r s k o g u d a r a bile z a b r a n j e n e , a
d e o njihovih vodstava zauzeo opoziciono d r ž a n j e p r e m a m o n a r h o - d i k t a t u r i .
U k o m b i n a c i j u za p r o š i r e n j e vladajuće ekipe dolazile su s a m o one g r a đ a n s k e
političke g r u p e koje su pokazivale sklonost da, uz n e b i t n e političke p r o m e n e
svojim u l a s k o m u vladajuću ekipu, d a d u političkom životu u zemlji privid demokratizacije. To su bili vodeći krugovi Radikalne s t r a n k e (grupa o k o tzv.
Glavnog odbora, na čelu sa A. Stan<>|i'uivm), Slovenaćki klerikalci (dr A. Korošca) i bosanski Muslimani (dr M. Spahe).
Posle marseljskog atentata, kada je sa političke scene iznenada nestao
kralj Aleksandar, glavni p r o t a g o n i s t a š e s t o j a n u a r s k o g kursa, p o t r e b a za modifikacijama n e p o p u l a r n o g režima bila je p o t r e b n a i lakše izvodljiva.
Namesništvo, u k o m e je o d l u č u j u ć a ličnost bio knez Pavle, relativno brzo
je g u r n u l o sa političkog k o r m i l a najveći d e o vodećih ljudi iz JNS u pozadinu.
Sama ta činjenica, m a d a se u pogledu političkog i socijalnog p o r e t k a u zemlji
ništa bitno nije izmenilo, bila je. u stvari, priznanje n e u s p e h a d o t a d a š n j e po-
litike i doživljena je kao satisfakcija u r e d o v i m a političkih snaga koje su zadržale opozicioni stav p r e m a š e s t o j a n u a r s k o j politici i institucijama m o n a r ho-diktature. Cilj kneza Pavla i njegove najbliže o k o l i n e bio je da se u opozicionim krugovima i širokim n a r o d n i m slojevima p r o b u d e n a d e da će sa novim ljudima i novim k o m b i n a c i j a m a doći do p o b o l j š a n j a političkih i društven o - e k o n o m s k i h prilika u zemlji.
Vlada B. Jevtića, koja je d e c e m b r a 1934. zamenila vladu n e p o p u l a r n o g N.
Uzunovića, m o r a l a je, m e đ u t i m , da p a d n e relativno brzo i neslavno. Ona je
p r a k t i č n o bila prelaz od vlade JNS ka vladi S t o j a d i n o v i ć - K o r o š e c - S p a h o , tj,
ka vladi Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). Vlada B. Jevtića je bila
n e u s p e š a n p o k u š a j da se sa d e l i m i č n o novim ličnostima i novim p a r o l a m a
produži po s t a r o m e . Skupštinski izbori 5. m a j a 1935. bili su prilika da, u p r k o s
javnog glasanja i izbornih falsifikata, ipak d o đ e do izražaja raspoloženje biračkog tela. Kao glavni k o n k u r e n t Jevtićevoj i z b o r n o j listi istupila je koalicija
starih s t r a n a k a pod i m e n o m Udružena opozicija (UO).s Nosilac o p o z i c i o n e izb o r n e liste bio je dr V. Maćek. Prema zvaničnim i z b o r n i m rezultatima, vladina lista je dobila nešto p r e k o milion i s e d a m s t o hiljada glasova, a Mačekova
p r e k o milion i sto hiljada. Kad se u z m e u obzir i veliki b r o j birača koji nije
hteo da glasa, o n d a čitav rezultat p e t o m a j s k i h izbora u p u ć u j e na zaključak da
je p o b e d a Jevtićeve liste bila vrlo sumnjiva. Milionski b r o j glasova, dat za kand i d a t e opozicije, koju je podržala i KPJ, nije bio toliko o p r e d e l j e n j e za program u d r u ž e n i h opozicionih grupa, nego više izraz nezadovoljstva n a r o d a političkim i socijalnim prilikama u zemlji.
P r o b l e m a t i č n a izborna p o b e d a i t e r o r o r g a n a vlasti nad političkim protivnicima. n a r o č i t o na h r v a t s k o m p o d r u č j u , imali su za posledicu o p a s n o zao š t r a v a n j e političkih o d n o s a u zemlji. Verbalna agitacija »stišavanja« političke napetosti, č i m e je istupila Jevtićeva vlada n a k o n svog obrazovanja, praktično se pokazala lažnom i izvrgla se u očiglednu s u p r o t n o s t . Na taj način sudbina Jevtićeve vlade bila je zapečaćena, a time i J u g o s l o v e n s k e n a c i o n a l n e
s t r a n k e (JNS).
Knez Pavle nije, m e đ u t i m , ni tada, a j o š m a n j e kasnije, želeo da na vlasti
vidi p r e d s t a v n i k e U d r u ž e n e opozicije iz Srbije. Dva su razloga bila od presudnog značaja: 1) s m a t r a o je da su redovi Udružene opozicije preplavljeni prip a d n i c i m a levičarskih s h v a t a n j a i 2) želeo je vezivanje za London, d o k su se
prvaci Udružene opozicije držali tradicionalnog o s l o n c a na Pariz.
Mandat za sastav nove vlade d o b i o je dr M. Stojadinović 8 , do t a d a minist a r finansija u Jevtićevoj vladi. Pored Stojadinovića, glavne ličnosti u vladi obrazovanoj k r a j e m j u n a 1935. bile su dr A. Korošec i dr M. Spaho. Još p r e form i r a n j a vlade njih trojica su imali r e c e p t o novoj političkoj stranci, sa č i m e
se u m e đ u v r e m e n u saglasio i prvi n a m e s n i k knez Pavle. Naime, u b r z o po njihovom dolasku na vlast, objavljeno je da su predstavnici triju starih s t r a n a k a
- Radikalne. Slovenske ljudske s t r a n k e i Jugoslovenske m u s l i m a n s k e organizacije - odlučili da se ove tri stranke spoje i obrazuju jednu stranku pod imenom Jugoslavenska radikalna zajednica (JRZ). Kao što je JNS t r e b a l o da b u d e
m a s o v n a socijalno-politička osnovica ranijih vlada, počev od k o n c e p c i j a Petra Živkovića i B. Jevtića. t a k o je JRZ t r e b a l o da to o b e z b e d i vladi Stojadinov i ć - K o r o š e c - S p a h o . Drugim rećima, tvorevina kralja Aleksandra i j e d a n od
njegovih glavnih političkih i n s t r u m e n a t a bila je JNS, a za v r e m e kneza Pavla
i njegove vladavine to je imala da b u d e JRZ. S a m a činjenica d a j e knez Pavle
o d g u r n u o JNS svedoči da se on u pogledu taktike o p r e d e l i o za d r u k č i j u unutr a š n j u politiku nego što je to bilo pod kraljem A l e k s a n d r o m 7 .
Između JNS i JRZ bilo je i sličnosti i razlika. Sličnosti su se sastojale pre
svega u t o m e što su se o b e f o r m i r a l e na temelju o d r e d a b a o k t r o i s a n o g Ustava
od s e p t e m b r a 1931. i što su u b e stajale na p r i n c i p u n a c i o n a l n o g i državnog
unitarizma. Isto tako, i jedna i d r u g a s t r a n k a f o r m i r a n e su odozgo, od vlasti,
uz obilno koriščenje d r ž a v n o g a p a r a t a . S d r u g e strane, m e đ u n j i m a postojale
su i dosta z n a č a j n e razlike. Dok je JNS stvarana ne s a m o m i m o starih p r e d š e s t o j a n u a r s k i h s t r a n a k a nego i protiv njih, sa n a m e r o m da im o t m e pristalice, da ih d o k r a j č i (u č e m u je imala v e o m a malo uspeha), JRZ je s t v o r e n a ujed i n j a v a n j e m p r i p a d n i k a tri stare p r e d š e s t o j a n u a r s k e stranke, čija su vodstva
imala čak i opoziciono d r ž a n j e p r e m a š e s t o j a n u a r s k o j diktaturi. U stvari, JRZ
kao nova režimska stranka, predstavljala je heterogenu političku formaciju koja
je bila u službi kneza Pavla.
Obrazovanje vlade S t o j a d i n o v i ć - K o r o š e c - S p a h o i JRZ u stvari je trebalo
da ostavi utisak da će novi režim likvidirati sistem š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e ,
a time sprovesti i d e m o k r a t i z a c i j u političkog života u zemlji. Uostalom, s a m a
vlada je u tom smislu nastupila. Relativno brzo se, m e đ u t i m , p o k a z a l o da niti
je vlada Stojadinovića učinila o n o što je prilikom svog o b r a z o v a n j a proklamovala, niti je JRZ, kao stranka, postala o n o što se n j o m e želelo. Kao ilustracija neprincipijelnosti Stojadinovićeve vlade i o n d a š n j e N a r o d n e s k u p š t i n e
može poslužiti okolnost d a j e Stojadinovićeva vlada bila s p r e m n a da s a r a đ u j e
sa poslanicima izabranim na Jevtićevoj listi na p e t o m a j s k i m i z b o r i m a - i z b o r i m a p r o v e d e n i m javnim glasanjem, uz t e r o r i falsifikovanje, d a j e većina poslanika izabranih na Jevtićevoj listi podržala novu vladu, iako je Stojadinović,
p o r e d kneza Pavla i g e n e r a l a P. Živkovića. bio j e d a n od glavnih a k t e r a koji je,
bez imalo sentimentalnosti, o b o r i o sa vlasti B. Jevtića.
Uprkos o b e ć a n j a o n o v o m i z b o r n o m z a k o n u i novim s l o b o d n i m izborima
sa tajnim glasanjem, Stojadinovićeva vlada je sarađivala sa P e t o m a j s k o m
s k u p š t i n o m s k o r o tri i po godine, a izbore za novu N a r o d n u s k u p š t i n u sprovela je p o č e t k o m d e c e m b r a 1938. godine, ali po s t a r o m i z b o r n o m zakonu.
Knez Pavle je prihvatio ideju o fuziji radikala, SLS i JMO sa n a d o m da će
o b r a z o v a n j e JRZ naterati vodstvo HSS na p o p u š t a n j e , da će se naći neki komp r o m i s između vodstva JRZ i HSS i da će se n a k o n r e š e n j a hrvatskog pitanja
i HSS uliti u JRZ. Na taj način stvorio bi se široki jedinstveni f r o n t građanskih
snaga protiv j a č a n j a KPJ i n j e n o g uticaja u širokim n a r o d n i m slojevima. Napori činjeni u tom pravcu nisu n i k a k o uspevali. Sef HSS, Vlatko Maček, iako
nije o d b i j a o razgovore sa knezom Pavlom ( n o v e m b r a 1936) i Stojadinovićem
(januara 1937), nije ni p o m i š l j a o na r e š e n j e hrvatskog pitanja bez p r o m e n e
o d r e d a b a O k t r o i s a n o g ustava od s e p t e m b r a 1931, na koje nisu pristajali ni
knez Pavle ni Stojadinović. Tako JRZ, ne s a m o da nije uspela da u svoje okvire
uklopi i HSS, nego o n a n i k a d a ni je uspela da se konstituiše u jedinstvenu, masovnu i stabilnu političku organizaciju. U tom pogledu JRZ je doživela sudbinu sličnu njenoj p r e t h o d n i c i - JNS. Ona je f o r m a l n o egzistirala k a o jedinstvena politička stranka, a u stvari su vodstva SLS i JMO iskoristila vlast da
ojačaju svoje organizacije i pozicije na p o d r u č j u Slovenije, o d n o s n o Bosne i
Hercegovine, i pozicije izvesnog dela p r i p a d n i k a Radikalne s t a n k e u Srbiji i
izvan nje. Između Glavnog o d b o r a RS i Stojadinovića, koji je žurio da ojača
svoje lične pozicije u vladi i stranci (primajući u JRZ d i s i d e n t e iz d r u g i h stranaka - Acu Stanojevića, M. Trifunovića, dr Lazara Markovića i dr.), d o š l o je
već u jesen 1935. do sukoba, a d e c e m b r a iste godine i do o t v o r e n o g razlaza.
Prvaci Glavnog o d b o r a su računali da će moći da o b o r e Stojadinovića i da će
na čelo vlade doći n e k o od njih (htelo se da to b u d e Miša Trifunović). To je
bilo novo d r o b l j e n j e u r e d o v i m a Radikalne s t r a n k e koje je započelo j o š pred
kraj života njenog d u g o g o d i š n j e g vođe N. Pašića.
Stojadinović se ipak održao na čelu vlade, a p o s t a o je i p r e d s e d n i k JRZ,
zahvaljujući p o v e r e n j u kneza Pavla. Zbog toga ga nisu napustili ni šefovi SLS
i JMO - Korošec i S p a h o - iako su to od njih tražili članovi Glavnog o d b o r a
radikala. Uz p o d r š k u kneza Pavla i svojih p a r t n e r a iz vlade i JRZ, Stojadinović
je u s p e o m a r t a 1936. da iz vlade i vojske izbaci svog glavnog k o n k u r e n t a , generala Petra Živkovića, koji je. povezan sa svojim privrženicima u vojsci i sa
p r v a c i m a o d b a č e n e JNS, više meseci intrigirao protiv Stojadinovića, pa i kneza Pavla, ciljajući na položaj p r e d s e d n i k a vlade i p o v r a t a k na m e t o d e šestoj a n u a r s k e d i k t a t u r e . Stojadinović se o d r ž a o na vlasti, u stvari, dotle d o k je uživao p o v e r e n j e kneza Pavla i dok je JRZ mogla biti za njega privlačan instrument u u n u t r a š n j o j politici. Međutim, Stojadinović nije o p r a v d a o n a d e kneza
Pavla u pogledu k o m p r o m i s a sa Maćekom. Pokazao se k a o n e p o d e s n a ličnost
da se s p o r a z u m e v a sa v o đ o m HSS i da svoje razgovore sa njim d o v e d e do obo s t r a n o prihvatljivog k o m p r o m i s a , iako su zaoštravanje m e đ u n a r o d n e situacije i o p a s n o s t od r a t n o g konflikta u Evropi nametali p o t r e b u da se što hitnije
s r e d e u n u t r a š n j e političke prilike u Jugoslaviji. U tom smislu, knezu Pavlu su
dolazile i sugestije iz V. Britanije, čiju je spoljnu politiku u to v r e m e n a s t o j a o
da sledi.
Mada je Stojadinovićeva politika približavanja fašističkoj Italiji i nacističkoj N e m a ć k o j o d g o v a r a l a o n d a š n j o j spoljno-politićkoj orijentaciji V. Britanije i težnjama kneza Pavla, ipak je k o p i r a n j e izvesnih pojava i a t r i b u t a fašističkih režima bila stvar s a m o Stojadinovića i njegovih t r a b a n a t a (odredi »Zelenih košulja«, s k a n d i r a n j e » v o d a , . . . voda . . . « i si.). To je, s j e d n e strane, povećavalo o g o r č e n j e u širokim n a r o d n i m slojevima protiv vrhova JRZ i Stojadinovića lično, a s druge, izazivalo p o d o z r e n j e kneza Pavla o a m b i c i j a m a Stojadinovića, u s m e r e n i m čak i protiv s a m o g kneza.
Rezultati izbora za N a r o d n u s k u p š t i n u d e c e m b r a 1938. godine d o p r i n e l i
su da položaj M. Stojadinovića, i u vladi, i na čelu JRZ, b u d e v e o m a poljuljan. 8 .
On je k a o nosilac vladine izborne liste, u k o n k u r e n c i j i sa o p o z i c i o n o m listom,
čiji je nosilac o p e t bio Maček, p r o š a o još gore nego njegov p r e t h o d n i k B. Jevtić na p e t o m a j s k i m izborima 1935. Naime, na d e c e m b a r s k i m i z b o r i m a 1938.
godine vladina lista dobila je 1,643.783. ili 54% glasova, Mačekova lista
1,364 524 ili 44.90%, a Ljotićeva lista 30.734 ili 1,01% glasova. Sem toga, t r e b a
imat i u vidu d a j e za vladinu listu, po direktivi iz Berlina (a po izjavi Herena),
glasalo i o k o 120 hiljada folksdojčera, tj. jugoslovenskih g r a đ a n a n e m a ć k e narodnosti, t a k o d a j e Stojadinović na ovim izborima p o b e d i o n e u b e d l j i v o m većinom. Kad se ima u vidu d a j e glasanje bilo javno i da su državni službenici,
iz s t r a h a da ne izgube službu, morali dati svoje glasove za vladinu listu, o n d a
je jasno da je Stojadinović, u stvari, doživeo n e u s p e h . Za u k l a n j a n j e Stojadinovića iz vlade moglo se, p o r e d ostalog, upotrebiti o b j a š n j e n j e da iza sebe
n e m a p o t r e b n u socijalno-političku osnovicu i da nije politički kvalifikovan za
pregovore sa vodstvom HSS o k o rešenja hrvatskog pitanja. Kada je Stojadinović saopštio izborne rezultate knezu Pavlu (naglasivši pri t o m e d a j e vladina lista dobila 300 hiljada glasova više nego Maček), knez o č e v i d n o nije bio
zadovoljan, po priznanju s a m o g Stojadinovića posle rata.
U spoljno-političkom pogledu Stojadinović je, uglavnom, s p r o v o d i o kneževu liniju, čije je s k r e t a n j e ka približavanju N e m a č k o j i Italiji bilo u skladu
sa l o n d o n s k o m politikom. Tek o n d a kada se uvidelo i u L o n d o n u d a j e Stojadinović isuviše d u b o k o zagazio u o d n o s i m a sa Osovinom Rim-Berlin, britanska vlada je, posle d e c e m b a r s k i h izbora 1938. godine, zahtevala da se taj
isti Stojadinović (kojeg je 1935. godine predložila knezu da se postavi za premijera) ukloni sa dužnosti p r e d s e d n i k a vlade. Pošto su sasvim neočekivano,
noću između 3. i 4. f e b r u a r a 1939. godine, pet ministara podneli ostavke Stojadinoviću, n a v o d n o zbog n e r e š e n o g hrvatskog pitanja, Stojadinović je sutradan, 4. f e b r u a r a , p o d n e o knezu n a m e s n i k u ostavku c e l o k u p n e vlade, koju je
ovaj r a d o prihvatio, i o d m a h poverio m a n d a t za sastav nove vlade Dragiši
Cvetkoviću, d o t a d a š n j e m ministru u vladi Stojadinovića.
Knezu Pavlu nije bilo teško da n a đ e s a r a d n i k e za o b a r a n j e Stojadinovića.
Našao ih je ne s a m o u glavnim p r e d s t a v n i c i m a SLS - Antonu Korošecu i JMO
- M e h m e d u Spahu, nego i u Dragiši Cvetkoviću d o s k o r a najbližem Stojadinovićevom saradniku. Tako se u poslednjoj deceniji života stare Jugoslavije
i po treći put ponovio slučaj da jedan p r e d s e d n i k vlade i i s t o v r e m e n o nosilac
vladine izborne liste posle »pobede« na izborima b u d e uklonjen sa vlasti. To
se dogodilo P. Zivkoviću ne d u g o posle n o v e m b a r s k i h izbora 1931, B. Jevtiću
posle p e t o m a j s k i h izbora 1935. i sada M. Stojadinoviću posle d e c e m b a r s k i h
izbora 1938. godine. To su očigledni dokazi d u b o k e krize u koju je sa monarho-diktaturom bio zapao društveno-politički život u s t a r o j Jugoslaviji.
Cvetković je sastavio vladu 5. f e b r u a r a 1939. godine »sa specijalnom misijom, da sredi u n u t r a š n j e prilike u zemlji i, pre svega, da reši hrvatsko pitanje« - izjavio je Cvetković 10. m a r t a 1939, jer je njegova vlada na sednici 16.
f e b r u a r a kao osnovni zadatak postavila da počne razgovore o rešenju hrvatskog pitanja sa vođom HSS Mačekom.
Padom Stojadinovića, o d n o s n o d o v o đ e n j e m Dragiše Cvetkovića na vlast,
zaključena je epoha samostalne vladavine JRZ, za koju je knez Pavle izgubio
svako interesovanje. Ona mu je bila p o t r e b n a dok je stajao na pozicijama očuvanja Ustava od 1931, a u proleće 1939, kada je u s p o r a z u m e v a n j u sa Mačekom n a p u š t a o tu poziciju, JR7 se sama po sebi gasila i u b r z o nestajala sa političko-društvene pozornice. 8
U pregovorima sa Mačekom, Cvetković je istupao kao predstavnik - opunomoćenik kneza Pavla, tj. krune, a ne kao predstavnik jugoslovenske vlade ili JRZ.
Tako se dogodilo da državni poglavar građanske Jugoslavije knez Pavle, u ime
srpske buržoazije, pregovara sa zagrebačkim buržoaskim centrom, odnosno sa
vrhovima hrvatske buržoazije, o podeli vlasti.
Posle S p o r a z u m a Cvetković-Maček (26. avgusta 1939. godine) JRZ praktično je prestaia da postoji, iako nije u k i n u t a ili raspuštena, a vlada Cvetković-Maćek predstavljala je s p o j raznih buržoaskih grupa, sa jedinstvenim ciljem: da se očuva vlast uz p o d r š k u kneza Pavla i a u t o r i t e t a krune.
Predsednik vlade Cvetković bio je građanski političar lokalnog značaja,
bez ugleda u zemlji i inostranstvu, bez oslonca u nekoj jačoj političkoj grupi
i bez političke veze sa n e k o m od velikih sila. Svoj a u t o r i t e t c r p e o je isključivo
iz položaja koji je i m a o i onih koji su ga držali na tom položaju - kneza Pavla
i MaCcka Maček ga je podržavao kao \ e o m a slabog političkog partnera, kao
p o g o d n u ličnost koja će mu obezbediti s p r o v o đ e n j e težnji hrvatske buržoazije i o d r ž a v a n j e svoga uticaja u Hrvatskoj. Isto tako, hrvatska g r u p a u vladi
uglavnom je bila najviše zainteresovana za sprovođenje svoga političkog plana
i p r o g r a m a u Hrvatskoj i o b e z b e đ e n j e rastućih pozicija hrvatske burzoazije.
Ukoliko je u vladi bilo lica sa izraženim političkim p r o f i l o m , to su bili - izuzev
dr Maćeka - m a h o m izraziti anglofili i članovi s l o b o d n o g zidarstva. P r e m a
tome, knez Pavle je bio stvarni a u t o r i t e t koji je u s m e r a v a o politiku jugoslov e n s k e vlade.
O d m a h posle S p o r a z u m a Cvetković-Maćek, Slovenska ljudska s t r a n k a i
Jugoslovenska m u s l i m a n s k a organizacija su se odvojile i. u suštini, protiv
Cvetkovića vodile svoju politiku na svome r e g i o n a l n o m području. Tako se u
p e r i o d u n a m e s n i š t v a 1934.-1941. d o v r š a v a o p r o c e s r a s p a d a n j a svih građanskih stranaka, sa izuzetkom HSS-a i SLS, koje su i dalje, sve do a p r i l s k o g sloma 1941. ostale jake, k o m p a k t n e i d o b r o organizovane političke s t r a n k e sa
jasnim planovima i p r o g r a m i m a .
U toku 1939. godine u n u t r a š n j e nezadovoljstvo i spoljna o p a s n o s t sve više
su rasli: strepnje, s l u t n j e i psihološka napetost u zemlji d o m i n i r a l i su u svak o d n e v n o m životu - pitalo se: »Sta će biti sutra?« Diplomatije o b e j u r a t u j u ć i h
strana, p o s e b n o V. Britanije i Nemačke, vodile su o g o r č e n u b o r b u za pridobijanje Jugoslavije u kritičnom p e r i o d u od jeseni 1940. do aprila 1941. godine.
U d v a d e s e t o g o d i š n j e m p e r i o d u zajedničkog života u novoj državi bilo je
n u ž n o da se za polaznu tačku u n u t r a š n j e g u r e đ e n j a p r i m e n i usvojeno n a č e l o
n a r o d n o g s a m o o p r e d e l j e n j a . Krfska Deklaracija j a s n o je p r e d v i đ a l a da će Ustav koji će d o n e t i Ustavotvorna s k u p š t i n a biti osnova ć e l o m d r ž a v n o m životu,
izvor i u t o k a svih vlasti i p r a v a i da će se po n j e m u uređivati c e l o k u p n i državni život. To se m o g l o videti i iz svih zaključaka N a r o d n o g vijeća u Zagrebu,
n a r o č i t o iz njegove Adrese 1. d e c e m b r a 1918, kao i iz o d l u k a s r p s k e N a r o d n e
skupštinfe. Međutim, do toga nije došlo.
Gledajući u Srbiji p i j e m o n t jugoslovenstva i o t v o r e n o , i s k r e n o priznajući
n j e n o vodstvo i o d l u č u j u ć u ulogu u velikom delu o s l o b o đ e n j a i u j e d i n j e n j a
naših n a r o d a u p r v o m svetskom ratu, s v a k o j e očekivao od srbijanskih vodećih političara - od zvanične Srbije - reč i mišljenje o u n u t r a š n j e m u r e đ e n j u
b u d u ć e zajedničke države, nadajući se da će to biti r a z u m n a , d a l e k o v i d n a i
realistička o d l u k a ( d o n e t a s h o d n o ranijim dogovorima). Međutim, vodstvo
p o b e d n i č k e s r b i j a n s k e buržoazije, na čelu sa m o n a r h o m , u cilju o b e z b e đ e n j a
vlasti i dominacije, kao što s m o već istakli, ne uzimajući u obzir nikakve napred navedene faktore, odlučilo se za centralističko i unitarističko državno
u r e đ e n j e - s u p r o t n o volji i težnji najvećeg dela naših n a r o d a i, ne poštujući
p r a v o n a r o d a na s a m o o p r e d e l j e n j e , p r o s t o je silom n a m e t n u l o većini takav
oblik državnog u r e đ e n j a 1918-1921. godine. Time je bilo sve p o r e m e ć e n o , iznevereno, a u n a r o d u , u m e s t o p r v o b i t n o g velikog oduševljenja, u b r z o je nastalo r a z o č a r e n j e i ogorčenje, tako da kralj Aleksandar i kasnije knez-namesnik Pavle, kao n e o g r a n i č e n i vlastodršci, ne shvatajući d u h novog d o b a , držeći
se načela i m e t o d a s r e d n j o v e k o v m h vladara u vladanju Jugoslavijom, s n o s e
najveću istorijsk' o d g o v o r n o s t i - kao takvi - ne m o g u izbeći najoštriji sud
istorije.
N a p o m e n a : K o n k r e t n a d e l a t n o s t vodećih političkih s t r a n a k a iznosiće se u n a r e d n i m
o d e l j c i m a p r i l i k o m r a z m a t r a n j a p o j e d i n i h d r ž a v n i h i d r u š t v e n i h p r o b l e m a , s tim š t o će se
d e l a t n o s t H r v a t s k e seljačke s t r a n k e i K o m u n i s t i č k e p a r t i j e Jugoslavije, zbog n j i h o v e značajne uloge, izneti i u p o s e b n i m o d e l j c i m a .
NAPOMENE
' Branislav Gligorijević, n d.. str. 494: F e r d o Culinović, Jugoslavija i z m e đ u dva rata, I. Zag r e b . 1961, str. 264, 278-291
' F e r d o Culinović. n. d., str. 544-547
3
Mala e n c i k l o p e d i j a . 3. Prosveta. B e o g r a d . 1978. str. 710
3a
B r a n k o Petranović, Istorija Jugoslavije 1945-1978. Nolit, B e o g r a d . 1970, str. 77-78.
4
Josip Broz Tito na s v e č a n o j sednici CK KPJ od 19. aprila 1959 - J. B Tito, •Socijalizam«,
g o d i n a II. br. 2, B e o g r a d . 1959, s t r 4 i'5.
5
U d r u ž e n u opoziciju sačinjavale su: SDS, HSS, D e m o k r a t s k a s t r a n k a (DS). J u g o s l o v e n s k a
m u s l i m a n s k a organizacija (JMO) i Z e m l j o r a d n i č k a s t r a n k a (ZS). Posle izbora, U d r u ž e n u opoziciju n a p u s t i l a je JMO (koja je ušla u JRZ). a aprila 1936. prišia joj je N a r o d n a r a d i k a l n a s t r a n k a
INRS) sa glavnim o d b o r o m na čelu Blok n a r o d n o g s p o r a z u m a (BNS) o b r a z o v a n je 1937 undine. T Stojkov. Opoziciju u vreme Sestojanuarske diktature 1929 - /935, Beugrad. 1969. str. 292
4
Dva d a n a p r e p a d a Jevtićeve vlade, Stojadinović je p o d n e o m e m o r a n d u m k n e / u Pavlu
o s t v a r a n j u nove političke s t r a n k e koju bi pomagali JLS, JMO i Aca Stanojevic, voda n e k a d a |ake
Radikalne stranke Cilj ove stranke bio je da tra/j Maćekovu saradnju, da umanji unutra&nK tr
zavice, da zakaže nove izbore i o r g a n i z u j e vladu koja bi
p r e d s t a v l j a l a m i š l j e n j a i želje velike
većine n a r o d a « , Stojadinovicev m e m o r a n d u m o o b r a z o v a n j u JRZ, 18. j u n a 1935. (Dokumenti u
arhivi Univerziteta Kolumbija u Njujorku - Skraćeno UK; M e đ u t i m kasnije je S t o j a d i n o v i ć izneverio o v a j p r o g r a m s t r a n k e - p r i m . V.T.). Dr T o d o r Stojkov, n. d.. str. 320.
7
V Rezoluciji CK KPJ od decembra 1938. godine, i z m e đ u o s t a l o g kaže se:
»Snage na koje se o s l a n j a r e a k c i j a u Jugoslaviji i koje su u p o r i š t e o s v a j a č k i h p l a n o v a nem a č k o g i italijanskog fašizma jesu sledeče- vlada Stojadinovića. Jugoslavenska radikalna zajednica ( p o d v u k a o V.T.), fašističke organizacije f r a n k o v a c a u H r v a t s k o j , h o đ e r o v a c a (pristalica S.
H o đ e r e koji je za v r e m e S e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e bio šef k a b i n e t a p r e d s e d n i k a vlade Petra Živkovića - kasnije su po o r g a n u »Borba« prozvani »borbaši« i zalagali se za j u g o s l o v e n s t v o centralističkog v e j i k o s r p s k o g tipa), n e m a č k i h fašista, r u s k i h b e l o g a r d e j a c a , k a o i j e d n a g r u p a trockističkih a g e n a t a fašizma.
N a s u p r o t t o m e p r o t i v n a r o d n o m f r o n t u r e a k c i j e i r e ž i m a u Jugoslaviji stoji n a c i o n a l n i
f r o n t d e m o k r a t i j e koji se o k u p l j a o k o d e m o k r a t s k o g bloka s r p s k e U d r u ž e n e opozicije i Seliaćk o - d e m o k r a t s k e p a r t i j e u zemlji i sloga bi svaki p o k u š a j s t v a r a n j a n a r o d n o g f r o n t a van log bloka izazvao c e p a n j e u t a b o r u d e m o k r a t i j e i t i m e p o m o g a o reakciji. Takvim se p o k u š a j i m a m o r a
KP o d l u č n o o p r e t i .
Ali demokratski blok može da se suprotstavi frontu reakcije i da osigura pobedu demokratije i nezavisnosti zemlje s a m o u s l u č a j u ako se pretvori u pravi demokratski narodni blok (podv u k a o V.T.) priključenjem svih stranaka i organizacije radničke klase i seljaštva« (AR 1941. ZD. I,
d o k , br. 29, str. 124-126). Za M a ć e k o v u listu 1938, glasali su svi p r i p a d n i c i u s t a š k o g p o k r e t a , po
direktivi Pavelića.
3
U junu 1940. n e p o s r e d n o p o s l e a d m i n i s t r a t i v n i h izbora u H r v a t s k o j , p r e d s e d n i k vlade
Cvetković je izjavio da je z a d o v o l j a n rezultatima koje je postigla JRZ i p o t v r d i o da će se aktivnost ove v l a d a j u ć e s t r a n k e i u b u d u ć n o s t i zasnivati na politici s p o r a z u m a sa H r v a t i m a , nastojeći
da p o s t i g n e saglasnost JRZ i SDS, š t o ne zavisi toliko od njega koliko od vođe S a m o s t a l n e dem o k r a t s k e s t r a n k e . . . ( A R 1941. ZD. I. dok. br. 231. str. 686: Documenti Diplomatici Italiani
(DDI). IX. 4. d o k 688.
DELATNOST HRVATSKE SELJAČKE
STRANKE (HSS)*
Delatnost Hrvatske seljačke stranke (HSS), od samog ujedinjenja 1918, bila
je u s m e r e n a prvenstveno na rešavanje tzv. hrvatskog pitanja, koje je u unutrašnjoj politici d o m i n i r a l o za sve vreme postojanja p r e d r a t n e Jugoslavije. Zaj e d n o sa nerešenim nacionalnim pitanjem ostalih n a r o d a i narodnosti, u vezi
sa socijalnim i e k o n o m s k i m i drugim problemima, o n o je potresalo celokupan život u zemlji i izazivalo p e r m a n e n t n u državnu nestabilnost i stalne unutrašnje potrese koji su se negativno odražavali i na spoljnopolitičku situaciju
Jugoslavije.
U p e r m a n e n t n o m suparništvu sa vladajućom velikosrpskom buržoazijom, koja je uvek bila na pozicijama svojih egoističko-nacionalnih interesa, ciljevi i težnje progresivnog dela HSS za pravedno rešenje svih otvorenih pitanja bili su p o t p u n o opravdani. Međutim, metodi b o r b e često su varirali u zavisnosti od o d n o s a snaga, stanja unutrašnjih prilika, spoljnopolitičke situacije, pa i stanja, o d n o s n o stavova u n u t a r pojedinih političkih s t r u k t u r a u sam o m vodstvu HSS. Zbog toga su se progresivne i p r a v e d n e težnje ove stranke
i hrvatskog n a r o d a preplitale sa neopravdanim, reakcionarnim, a ponekad
ekstremističkim i neprijateljskim zahtevima i p o s t u p c i m a vodstva u pogledu
održavanja zajedničke države. Pri t o m e treba istaći činjenicu da se nijedan narod ili narodnost u p r e d r a t n o j Jugoslaviji ne može i ne sme optuživati za takvo stanje, jer su svi bili žrtve ne samo buržoazije u celini već i svoje sopstvene
buržoazije kojoj su, u granicama mogućnosti, pružale o t p o r n a r o d n e mase,
naročito ugnjetena i eksploatisana radnička klasa pod vodstvom KPJ. To znači da su povremeni, duži ili kratkotrajniji k o m p r o m i s i vrhova nacionalnih
buržoazija bili stvarani isključivo u njihovom sopstvenom interesu.
Prva vlada u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) osnovana je tek
20. d e c e m b r a 1918, s tim što je regent Aleksandar o d l u č n o o d b i o da Nikola
Pašić b u d e p r e d s e d n i k vlade, tako d a j e prvi predsednik bio Stojan Protić, a
ministar spoljnih poslova Ante Trumbić, koji je u telegramu M. Trifkoviću,
* Napomena. Ovaj odeljak je Iznet z n a t n o opširnije zato Sto je delatnost ove » r a n k e povezana sa aktivnošću ostalih stranaka, tako da se jasnije mogu videti njihovi odnosi i dobili i t o v e m i j a slika o njihovoj m e đ u s o b n o j borbi ili
p r i v r e m e n o m savezništvu - r a z u m e se iz čislo političkih razloga - kada je to odgovaralo njihovim t r e n u t n i m i n t e r e s i m a
Ljubi Davidoviću, Svet. Pribićeviću i Joži Smodlaki. prihvatajući resor, između ostalog naveo: »Naše je načelo jedan narod, jedna država ( p o d v u č e n o u originalu) o s n o v a n a na d e m o k r a t s k i m načelima s l o b o d e i jednakosti« 1 .
Međutim, »vladini krugovi pokazivali su se j e d n a k o politički kratkovidi
p r e m a n a c i o n a l n o m , k a o što su bili preduzetni s o b z i r o m na socijalno pitanje.
Oni su se oslanjali na silu i uglavnom takvim sredstvima smatrali da će se osloboditi i j e d n o g i d r u g o g pitanja . . .«2.
Kada je k o m a n d a n t zagrebačkog pešadijskog p u k a Teslić u j a n u a r u 1919.
godine p o k u š a o da »kratkim putem« riješi n a c i o n a l n o pitanje svojom naredbom koju je zagrebačka š t a m p a nazvala »Kaznene o d r e d b e « , j e r je uglavnom
predviđala batinanje, kao n a j p o g o d n i j e sredstvo protiv raznih p r e s t u p a , došlo
je do p o j a č a n e reakcije na d r u g o j strani, naročito federalističkog pokreta.
Zbog toga je u velikoj N a r o d n o j skupštini 3. f e b r u a r a 1919. godine u Zagrebu
vodstvo tog p o k r e t a (po n e k i m o b a v j e š t e n j i m a uglavnom Stj. Radić) odlučilo
da uputi »Memorandum« z a p a d n i m silama, p r v e n s t v e n o p r e d s e d n i k u SAD
Vilsonu (Wilson W o o d r o w ) »da p o m o g n e do o s t v a r e n j a i priznanja Mirotvorne seljačke neutralne čovjećanske republike Hrvatske« ( p o d v u č e n o u originalu) 3 .
Zbog sve većeg zaoštravanja unutrašnje političke situacije i jačanja radničkog pokreta, n a r o č i t o K o m u n i s t i č k e partije Jugoslavije (KPJ) i pristalica
federalističkog u r e đ e n j a države, Vesnićeva vlada je noću između 29. i 30. dec e m b r a 1920. godine d o n e l a poznatu »Obznanu« u p e r e n u protiv KPJ i svih
protivnika centralističkog u r e đ e n j a države. Zatim je 28. j u n a 1921. godine, u
k r n j e m p a r l a m e n t u , d o n e t Vidovdanski ustav (glasalo je u k u p n o 258 poslanika, od kojih 223 za i 35 protiv), tj. sa nešto više od n a d p o l o v i č n e većine. Pošto je Ustavotvornu s k u p š t i n u napustilo 59 poslanika KP, zatim predstavnici
Jugosloveskog k l u b a i poslanici tzv. N a r o d n o g kluba, dok su 59 poslanika iz
redova Radićeve s t r a n k e i 2 poslanika Hrvatske s t r a n k e prava od početka
apstinirali od svakog r a d a u Skupštini, j a s n o je da Vidovdanski ustav nije mogao {Predstavljati p o u z d a n o sredstvo za vladanje n o v o s t v o r e n o m d r ž a v o m i da
je nosio izrazito ozbiljne razloge i klice za kasnije n e s p o r a z u m e 4 .
Stanje se p o g o r š a l o d o n o š e n j e m tzv. »Zakona o zaštiti države« 1. avgusta
1921, kojim je sa n e z n a t n o m većinom glasova sankcionisana samovolja izvršne vlasti p r e m a svim tzv. »antidržavnim elementima«, p r v e n s t v e n o p r e m a
k o m u n i s t i m a i federalistima. Tada je ( p o č e t k o m avgusta iste godine) osnovan
Hrvatski blok od HRSS, Hrvatske zajednice i Hrvatske stranke prava sa izrazito federalističkim p r o g r a m o m 5 .
Kada su se, na inicijativu engleske vlade, Francuska, Italija, Belgija i Engleska, s p o r a z u m e l e da u proleće 1922. godine sazovu u Đenovi m e đ u n a r o d nu k o n f e r e n c i j u na kojoj će učestvovati delegati vlada svih evropskih država
i Sovjetskog Saveza radi »osiguranja m i r a u svijetu«, vodstvo Hrvatskog bloka
( p o s e b n o Stj. Radić) odlučilo je da na tu k o n f e r e n c i j u pošalje svoje delegate
»da bi se p r e d tim svjetskim f o r u m o m p o t a k l o »hrvatsko pitanje« i požurilo
njegovo rješenje. Ovu m e đ u n a r o d n u k o n f e r e n c i j u u Đenovi iskoristilo je vodstvo Hrvatskog bloka, da »hrvatskom pitanju d a d e svjetskopolitićki karakter« 6 .
U Memorandumu Hrvatskog bloka, objavljenom 8. f e b r u a r a 1922. u beogradskom dnevniku »Politika« između ostalog, citirano je:
»U Z a g r e b u , p r i j e s t o l n i c i H r v a t s k e . 14. j a n u a r a 1922. g o d i n e . J a v n o m u m n i j e n j u civiliz o v a n o g svijeta, a s p e c i j a l n o d e l e g a t i m a Đ e n o v s k e k o n f e r e n c i j e . . .
Politička nezavisnost H r v a t s k e nije p r a v n o nikad p r e k i d a n a , i u stvari H r v a t s k a je uvijek zauzimala m j e s t o j e d n e države, koja je imala p o s e b n i svoj teritorij, svoj zasebni parlam e n t i svoju z a s e b n u vladu . . .
.. . Objava p o t p u n e nezavisnosti H r v a t s k e j e d n o g l a s n o m o d l u k o m h r v a t s k o g a parlam e n t a na d a n 29. X 1918. bila je. d a k l e , s a m o vrlo logična i vrlo p r i r o d n a p o s l j e d i c a više n e g o
h i l j a d u g o d i š n j e g a razvoja h r v a t s k e politike i k u l t u r e , tim više š t o je o b j a v l j u j u ć i nezavisnost
H r v a t s k e h r v a t s k i p a r l a m e n t izjavio želju, d a o s n u j e j e d n u z a j e d n i č k u d r ž a v u s a Kraljevin o m S r b i j o m i C r n o m G o r o m pod u v j e t o m , da o obliku i u s t a v u te n o v e d r ž a v e d o n e s u odluku n a c i o n a l n e g r u p e , a n i k a k o p o j e d i n a č n o glasanje .. . 7 .
Hrvatski blok, k o m e su prišli i frankovci (predstavnici velikohrvatskog
šovinizma), u p r k o s pritiscima centralističke vlade, p o s t a j a o je sve agresivniji,
razvijajući svoju a n t i s r p s k u i antijugoslovensku politiku. »U uvjetima j a č a n j a
s u p r o t n o s t i između tih protivničkih političkih s t r a n a pojavile su se u državi
tri organizacije, koje su, u stvari, bile u d a r n i o d r e d i svojih s t r a n a č k i h zaštitnika«. To su bile: Hanao »Hrvatska nacionalistička organizacija« - koja je
okupljala o m l a d i n c e iz buržoaskih i s i t n o b u r ž o a s k i h redova, uglavnom frankovce, koji su, »braneći hrvatstvo«, napadali sve što je bilo jugoslovensko, pos e b n o srpsko), Srnao (»Srpska nacionalna organizacija«, sa sličnim stavovima
i z a d a c i m a k a o Hanao, s a m o što je »branila srpstvo«, n a p a d a l a sve što je bilo
jugoslovensko, a n a r o č i t o hrvatsko) i Orjuna (»Organizacija jugoslovenskih
nacionalista«, k a o » b o r b e n a organizacija« radi fizičkog likvidiranja »protivdržavnih elemenata«, da bi sprečila s p r o v o đ e n j e njihovih vladi nepoželjnih,
a »državi štetnih akcija«, a njen politički p r o g r a m bio je o d b r a n a integralnog
jugoslovenskog n a c i o n a l n o g unitarizma i postojećeg centralističko-monarhističkog sistema 7 ».
M e đ u t i m , ovaj M e m o r a n d u m nije u p u ć e n m e đ u n a r o d n o j konferenciji,
jer je Hrvatski blok f o r m u l i s a o »jednu rezoluciju sa sličnim zahtjevom, ali pomirljivijom r e d a k c i j o m , te ju je u p u t i o p r e d s j e d n i k u vlade Nikoli Pašiću, sa
p r e d l o g o m da u sastav delegacije Kraljevine SHS za m e đ u n a r o d n u k o n f e r e n ciju u Đenovi b u d e u k l j u č e n a i zasebna delegacija Hrvatske. U toj rezoluciji
od 25. f e b r u a r a 1922, između ostalog, kaže se:
» . . . 1 1 isto v r i j e m e i z j a v l j u j e m o da se - zahtijevajući za h r v a t s k i n a r o d p r a v o na o v a k v o
m e d u n a r o d n o z a s t u p n i š t v o - s m a t r a m o o v l a š t e n i m izabrati o s o b e , koje će poći na konferenciju (u Ženevi - p r i m . V.T.) k a o izaslanici H r v a t s k e i h r v a t s k o g n a r o d a , u d e l e g a c i j u iz međ u n a r o d n o p r i z n a t o g a p o d r u č j a Srba, H r v a t a i S l o v e n a c a . A
Ovakav stav Hrvatskog bloka r a d i k a l s k o - d e m o k r a t s k a vlada proglasila je
separatističkim. Navedeni m e m o r a n d u m i objavljeni su u v r e m e k a d a se vlada
Kraljevine S H S borila s italijanskim imperijalizmom, koji je n a d i r a o p r e m a
Dalmaciji, ugrožavajući u p r a v o hrvatsku teritoriju, što je svakako bilo negativno, ali se ne može tvrditi d a j e Hrvatski blok time istupio separatistički, j e r
se u o v o m p o s l e d n j e m m e m o r a n d u m u »ističe nužnost o d r ž a n j a m e đ u n a r o d ne zajednice Srba, Hrvata i Slovenaca, j e r se ovde radilo o federalizmu o š t r o
izraženom, na način koji taktički nije bio pravilan, a još m a n j e opravdan«.
Pošto je na izborima od 18. m a r t a 1923. godine opozicija dobila veliki b r o j
m a n d a t a (naročito HRSS, koja je bila istupila iz Hrvatskog bloka) u vodstvu
N a r o d n e r a d i k a l n e s t r a n k e (NRS) i u d v o r s k o j kamarili nastupilo je zaprepašćenje. Zato su »za spas države« počeli p r e d u z i m a t i još drastičnije m e r e da bi
očuvali svoje m o n a r h i s t i č k e , e k o n o m s k e pozicije. Govorilo se kako se »s Hr-
vatima ne može, da treba kidati, t a k o da o s t a n e Velika Srbija«, ( p o d v u k a o V.T.)
U Zagrebu je š t a m p a n a b r o š u r a Amputacija sa k a r t o m o g r a n i c a m a »Velike
Srbije«. Ta granica bi t r e b a l a ići od Virovitice i G r u b i š n o g polja do Siska, uključujući Karlovac, zatim K r k o m do mora, t a k o da bi Hrvatskoj pripalo Hrvatsko p r i m o r j e od Bakra do Rijeke, kao i Slovenija. J u g o i s t o č n o od ove »amp u t a c i o n e linije« prostirala bi se »Velika Srbija«. (O ideji amputacije, kao separatističko-šovinistićkim a m b i c i j a m a velikosrpske buržoazije, čiji je protagonista bio i p r e d s e d n i k vlade Nikola Pašić još za v r e m e rata, biće još govora
u kasnijem izlaganju). Nasuprot tome, vodstvo HRSS nije želelo da ide tom
separatističkom linijom. Stjepan Radić je na velikoj Zagrebačkoj skupštini 15.
aprila 1923. godine, između ostalog rekao:
».. Ali i u p r k o s toga, Hrvati i n a d a l j e hoće, žele i traže p r a v e d a n , i p o š t e n s p o r a z u m
sa s r p s k i m n a r o d o m . Oni d r ž e da je taj s p o r a z u m o d m a h m o g u ć , ali ne više niti s Pašicem.
niti s r a d i k a l i m a . Hrvali će svaku s u r o v u silu sa s t r a n e Pašića i radikala suzbiti s n a g o m svojega d u h a . n e o d o l j i v o m s n a g o m svoje seljačke r e p u b l i k a n s k e i č o v j e ć a n s k e politike. Neka
se t o j politici ne r u g a j u u B e o g r a d u , ier ce im d o s k o r a prisjesti njihov podrugljivi smijeh,
b u d u ć i da ce sada u naše m i r o t v o r n o r e p u b l i k a n s k o kolo j a v n u i o t v o r e n o stupiti t a k o đ e r
iumadinski i makedonski i crnogorski seljak ( p o d v u č e n o u origninalu). Prelazimo p r e k o Pašića. te ć e m o se pozdraviti s Davidovićem, a k o b u d e i m a o s r c a riješili se Pribićevića. Prelazimo r a v n o k s r p s k o m s e l j a k u - ali ne kao b r a t u , j e r je n e u m j e s n o govoriti o bratstvu, kad
n a m g o s p o d s k i Beograd prijeti krvlju i p o k o r i m a . n e g o k a o č o v j e k u , r a d n i k u i m u č e n i ku....5
Posle toga su se delegati N a r o d n e radikalne stranke, na p r e g o v o r i m a u
Zagrebu 12. i 13. aprila 1923. godine s vodstvom HRSS (na čelu sa S. Radićem),
p r e d s t a v n i c i m a Slovenske ljudske s t r a n k e (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO) sporazumeli: da HRSS ne n a p u š t a svoju d o t a d a š n j u
politiku apstinencije b e o g r a d s k e N a r o d n e skupštine, tj. da ljudi iz te s t r a n k e
»ostaju vjerni svojoj d o t a d a š n j o j taktici«, da u novu vladu uđu predstavnici
SLS. JMO i Bunjevačko-šokaćke stranke, kao neki »centrum« između radikala i opozicije, i da vlada neće sprovoditi o n e o d r e d b e Vidovdanskog ustava
koje predstavljaju d e o b u države na oblasti. Sam S. Radić d a o je naziv ovom
s p o r a z u m u »Markov protokol«, jer je prvi potpisnik bio Marko Durićić, kao
najstariji m e đ u n j i m a . ' 0
Bez obzira na s p o r a z u m p r e m a tzv. »Markovom protokolu«, centralistička r a d i k a l s k o - d e m o k r a t s k a vlada se o d l u č n o suprotstavlja federalizmu
HRSS iz nacionalno-ideoloških i klasnih razloga, jer je federalizam za nju postao bauk. S d r u g e strane, HRSS je gajila n e p o v e r e n j e p r e m a Pašićevoj Radikalnoj stranci kako zbog n j e n o g p r o g r a m a , t a k o i zbog s a r a d n j e sa Pribićevićem i D e m o k r a t s k o m s t r a n k o m bez saglasnosti sa HRSS. Radi toga je Radić
14. aprila 1923. na sednici poslanika HRSS u z a g r e b a č k o m p r e d g r a đ u Borongaj o š t r o istupio nazivajući m a g a r c e m Ljubu Jovanovića (sa kojim je ranije
vodio polemiku, small ajući ga »mozgom Radikalske stranke«, pa se zbog toga
pojavio i naziv Bororigajski magarac«). 1 1 Ovaj Radićev govor izazvao je pravu
u z b u n u u Beogradu, tako da se vladina š t a m p a žestoko okomila na njega i
HRSS, kako zbog j e d n o s t r a n o g r a s k i d a n j a »Markovog protokola«, tako i zbog
u d a r a n j a protiv dinastije i povratka na neprihvatljive pozicije. U takvim uslovima, a i zbog opasnosti od hapšenja, jer je j a v n o v r e đ a o kralja (naročito
kraljicu), Stjepan Radić je 21. jula 1923. godine p o b e g a o iz zemlje i u Beću.
Berlinu, Parizu i L o n d o n u p o k u š a v a o da p o m o ć u inostranih sila ostvari svoj
politički p r o g r a m - federalizam. Najzad je stigao i u Moskvu, tražeći oslonac
za rešenje hrvatskog n a c i o n a l n o g pitanja. Tamo je u j u n u 1924. g o d i n e d a o izjavu o ulasku HRSS u Seljačku international u, Stoje po p o v r a t k u u z e m l j u 14.
jula iste godine o v a k o objasnio:
« . . . U S e l j a č k o j i n t e r n a c i o n a l i sam r e k a o d a j e Jugoslavija j e d a n švindl. Riječi »Jugoslavija« n e m a n i g d j e u Ustavu. To je ideja S l o v e n a c a i nas H r v a t a j o š više. a po d a n a š n j e m Ustavu postoji s a m o Eshaezija. Kraljevina Srba, H r v a t a i Slovenaca- Mi k a o n a r o d ne s m i j e m o
dozvoliti, d a n a m s e n e š t o n a m e ć e v e r s a j s k i m u g o v o r o m . T o t r e b a d a s e r a s ć i s t i . .
. . . Ja sam već 8. prosinca 1920. g. kao i svuda i na svim z a s t u p n i č k i m sjednicama naglasio, da p r i z n a j e m o granice države S H S . . . U n a š o j akciji n e m a
ništa protiv Srba .. . 1 2
Pošto je u m e đ u v r e m e n u 26. m a r t a 1924. Svetozar Pribićević sa 14 poslanika istupio iz D e m o k r a t s k e s t r a n k e i o b r a z o v a o Samostalnu demokratsku
stranku (SDS) radi č u v a n j a n a r o d n o g i državnog j e d i n s t v a u d u h u »Vidovdanskog ustava«, s u t r a d a n je obrazovana Pašić-Pribićevićeva vlada (»PP-vlada«)
n a č e l u s Nikolom Pašićem i Svetozarom Pribičevićem k a o m i n i s t r o m prosvete. Time je f e d e r a l i s t i m a zapretila o p a s n o s t od »parcelacije Hrvatske« (jer je
Vidovdanskim u s t a v o m bila p r e d v i đ e n a p o d e l a države na 33 oblasti). Zato su
hrvatski poslanici (po o d o b r e n j u Stj. Radića) počeli da dolaze u Beograd, ali
je u N a r o d n o j skupštini do 20. m a r t a 1924. od 70 m a n d a t a H R S S n a m e r n o verifikovano s a m o 20, j e r bi u p r o t i v n o m , »PP-vlada« v e r i f i k o v a n j e m m a n d a t a
svih hrvatskih poslanika izgubila većinu u Skupštini. Zatim je 21. m a j a 1924.
o b r a z o v a n a d r u g a »PP-vlada« sa sličnim sastavom k a o i prva, ali je i o n a odugovlačila verifikovanje m a n d a t a hrvatskih poslanika, t a k o da je tek 27. m a j a
verifikovala i ostale m a n d a t e HRSS. Da vlada ne bi ostala u manjini, p r e d s e d nik S k u p š t i n e je istog d a n a zaključio z a s e d a n j e p r e d s t a v n i š t v a do 20. o k t o b r a
i tako p r o t i v p r a v n o p r o d u ž i o život ove vlade i o m o g u ć i o joj, da izbegne krizu
u koju je bila zapala. Zbog toga je vodstvo Opozicionog bloka (DS, JMO, SLS
i HRSS) 29. m a j a 1924. izdalo Proglas, u kojem je o š t r o n a p a l o politiku
»PP-vlade«, t a k o d a j e 27. jula 1924. od p r e d s t a v n i k a ovog b l o k a i r a d i k a l s k o g
disidenta poslanika Nastasa Petroviča obrazovana Davidovićeva vlada, u kojoj su bila p r e d v i đ e n a četiri ministar; ka mesta za p o s l a n i k e HRSS. Međutim,
iako je d o b i l a p o d r š k u u Skupštini, dvorska k a m a r i l a i centralistički političari - uplašeni u l a s k o m hrvatskih p r e d s t a v r i k a u v l a d u - razvili su veliku
k a m p a n j u protiv Davidovićeve vlade, t a k o d a j e 15. o k t o b r a 1924. p o d n e o ostavku sa sledečim obrazloženjem (k >jim je, u stvari, o s u d i o n e p o s r e d n o kraljevo m e š a n j e u p a r l a m e n t a r n i život):
• Vaše Veličanstvo! Pošto mi je Vaše Veličanstvo izrazilo potrebu da dam ostavku ( p o d v u k a o V. T.) u cilju p r o š i r e n j a vlade za p r o d u ž e n j e naše d a n a š n j e p o l i t i k e m i r a . r e d a , z a k o n a ,
b o r b e protiv k o r u p c i j e do k o n a č n o g s p o r a z u m a izmet u S r b a . H r v a t a i Slovenaca, s l o b o d a n
s a m d a Vam p o d n e s e m o s t a v k u svog ki.bineta«
Tako je 6. n o v e m b r a 1924. o b r a z o v a n a treća »PP-vlada« koja nije imala
većinu, pa se nije ni pojavila pred S k u p š t i n o m , već je Ukazom od 10. novembra 1924. r a s p u š t e n a , a za 8. f e b r u a r 1925. raspisani su novi izbori. M e đ u t i m ,
ta vlada je, u p r k o s svemu, p r e k o vog ministra u n u t r a š n j i h poslova B o ž i d a r a
Maksimovića sprovodila oštar ki rs protiv federalistićkih »antidržavnih elemenata«. Tako je o v a j ministar d o b i o n a d i m a k »Boža Kundak«, a njegov ozloglašeni režim »režim kundaka«. 1 3
S m a t r a j u ć i da se HRSS, u cilju s p r o v o đ e n j a svoje »antidržavne politike«,
povezala s K o m u n i s t i č k o m i n t e r n a c i o n a l o m s protivjugoslovenskim elemen-
tima u s u s e d n i m zemljama, n a r o č i t o s U n u t r a š n j o m m a k e d o n s k o m revoluc i o n a r n o m organizacijom (VMRO) u Bugarskoj, Pašić - Pribićeviča vlada je
1. j a n u a r a 1925. godine, između ostalog, d o n e l a sledeče zaključke:
• 1) da se o d m a h r a s t u r i HRSS, koja je s t u p a n j e m u S e l j a č k u i n t e r n a c i o n a l u p o s t a l a sastavni d e o K o m u n i s t i č k e i n t e r n a c i o n a l e ;
2) da se u b u d u ć e z a b r a n e svi zborovi - k o n f e r e n c i j e i svaki rad ove partije, k a o i izlaženje svih n j e n i h publikacija, knjiga i novina;
3) da se na HRSS n a j s t r o ž e p r i m e n e p r o p i s i čl. 18 Z a k o n a o zaititi b e z b e d n o s t i i por e t k a u državi;
4) da se o d m a h z a p l e n e sve arhive, novine, p u b l i k a c i j e i p r e p i s k a H R S S i
5) da se h i t n o p r e d u z m e krivični p o s t u p a k p r e m a vodstvu HRSS«.
O d m a h posle toga sav policijski a p a r a t u državi bio je stavljen u pokret,
t a k o da su u b r z o p o h a p š e n i svi članovi vodstva HRSS, izuzev S t j e p a n a Radića, ali je i on 5. ili 6. j a n u a r a 1925. godine p r o n a đ e n u svom skrovištu u Zagrebu i u h a p š e n . ' 4
Međutim, i n t e r e s a n t n o je d a j e Okružni sud u Zagrebu o d b i o predlog državnog tužioca za p o k r e t a n j e krivičnog p o s t u p k a protiv HRSS zbog veleizdaje. Iako je S. Radić zadržan u zatvoru, a HRSS i dalje ostala pod »Obznanom«,
ona je na izborima 8. f e b r u a r a 1925. dobila 67 m a n d a t a , dok je opozicija - i
p o r e d policijskog t e r o r a na izborima - dobila nešto više glasova nego vladin
centralistički blok. To znači da je federalistički blok o d n e o p o b e d u i p o s t a o
otporniji i stabilniji, u p r k o s svakog vladinog t e r o r a . ' 5
Vlada Pašić - Pribićević i dalje je u N a r o d n o j skupštini sprovodila svoju
samovolju, Stjepan Radić je i dalje ostao u zatvoru, a pripadnici H R S S su i dalje bili pod u d a r o m vladinih m e r a i o r g a n a vlasti ne birajući sredstva. Pripadnici HRSS s m a t r a n i su k o m u n i s t i m a , ili njihovim bliskim e l e m e n t i m a , iako
su pripadnici HRSS dokazivali da su protivnici KPJ. U takvim p r i l i k a m a došlo
je do tešnjih veza između vodstva HRSS i onih opozicionih g r u p a koje su istupale protiv Pašić - Pribićevićeve vlade, tj. D e m o k r a t s k a s t r a n k a (DS), JMO
i SLS. Tako je k r a j e m f e b r u a r a 1925. godine zaključeno da se p o v e d e zajec nička akcija i f o r m i r a n tzv. Blok narodnog sporazuma i seljačke demokratije.
O t o m e je, u ime šefova u d r u ž e n i h opozicionih grupa, 22. m a r t a 1925. godine
p r e d s e d n i k D e m o k r a t s k e s t r a n k e Ljuba Davidović u Skupštini p r o č i t a o izjavu da » p a r l a m e n t a r n e stranke, koje su do sada bile u d r u ž e n e p o d nazivom
Opozicionog bloka osnivaju stalnu političku zajednicu pod i m e n o m Blok narodnog sporazuma i seljačke (ljudske) demokratije i n a s t u p a j u u N a r o d n o j
skupštini kao j e d n a celina u svim p i t a n j i m a u kojima se radi o z a j e d n i č k o j politici ove zajednice.
»Kao osnova r a d n o g p r o g r a m a Bloka uzima se deklaracija Davidovićeve
vlade od 12. avgusta 1924. g o d i n e i p r o g r a m a t s k a načela koja su d e l i m i č n o izražena u s a o p š t e n j u p r e d s e d n i š t v a HRSS od 24. s e p t e m b r a iste godine. No,
u p r k o s velike zaoštrenosti između vlade i opozicije, ipak nisu prestali pokušaji da između njih d o đ e do neke d o d i r n e linije. Pored izjava nekolicine poslanika iz redova h r v a t s k e opozicije, i s vladine strane, o d n o s n o dvora, pokušavalo se da se uspostavi k o n t a k t sa zatvorenim p r e d s e d n i k o m H R S S Stjepanom Radićem. O t o m e je bivši radikalski poslanik Mita Dimitrijević u svojoj
knjizi Mi i Hrvati, Beograd, 1939, str. 174 i dalje, d a o nekoliko p o d a t a k a o
t o m e k a k o je kralj Aleksandar o t p o č e o akciju da se uspostavi k o n t a k t s zatvorenim Radićem i nagovori da izmeni politički k u r s HRSS. S tim u vezi, do-
šao je predlog vodstva HRSS da kralj Aleksandar primi Pavla Radića u audijenciju, pa je pet d a n a pre audijencije Dimitrijević, n a v o d n o , po drugi p u t posetio S t j e p a n a Radića u zatvoru. Prilikom posete S t j e p a n Radić je izjavio Dimitrijev ie u svoju s p r e m n o s t za s p o r a z u m s r e ž i m o m i izdiktirao direktivu potpredsedniku IIRSS Pavlu Radiću šta će u ime vodstva s t r a n k e i njegovo (Stjepanovo) ime reci u N a r o d n o j Skupštini. U toj o p š i r n o j direktivi, između ostalog, Stjepan Radić je naglasio:
• Mi m o ž e m o izvršiti d j e l o n a r o d n o g s p o r a z u m a u s k l a d u s o s j e ć a j i m a i i n t e r e s i m a i srp s k o g i h r v a t s k o g n a r o d a u j e d n o j monarhiji engleskog lipa. Li želji za t a k v o m m o n a r h i j o m
e n g l e s k o g tipa H R S S p r i z n a j e s a d a š n j e s t a n j e i sa V i d o v d a n s k i m u s t a v o m k a o već postojeći
politički fakt. sa d i n a s t i j o m K a r a đ o r đ e v i c a n a č e l u , t a k o đ e k a o fakt koji mi b e z u s l o v n o priz n a j e m o i s kojim s m o se mi složili k o n a č n o . Taj nas fakt veže izvan svega, kao i j e d i n s t v o
d r ž a v e SHS. Ovo t e k s t u a l n o reći«! Zatim je o n a r o d n o m j e d i n s t v u r e k a o : » S m a t r a m o se k a o
tri n a r o d a . Hrvati, Srbi i Slovenci, koji h o ć e m o i s r c e m i sviješću da živimo z a j e d n o , j e r s m o
u m e đ u n a r o d n o m p o g l e d u jedno i ne m o ž e m o živjeti u m e đ u n a r o d n o m s k l o p u svaki za sebe
i o d v o j e n o j e d a n od d r u g o g a . Ovo n a r o č i t o istaci i reći: »Jedinstvo p r e k o noći ne s t v a r a se.
o n o je n e p r i r o d n o i mi ga ne o d o b r a v a m o . Ali n a š je ideal, nas H r v a t a , š t o s m o mi svi, nar o č i t o u s e l j a č k o m e l e m e n t u j e d n a n e r a z r i v n a cjelina, e t n i č k a cjelina, sa j e d n i m istim priv r e d n i m i socijalnim i n t e r e s i m a
Ali mi s t o j i m o protiv c e n t r a l i z a c i j e « . Još t r e b a reci: »Hrvati prvi put sad našli su se u j e d i n j e n i i s l o b o d n i u svojoj državi i njihov n a c i o n a l n i o s j e ć a j
p o č e o je svom s n a g o m da se razvija i on se ne m o ž e i n e d a ugušiti i zbrisati. Istaci stav protiv
f r a n k o v a c a naših političkih p r o t i v n i k a j o š iz v r e m e n a H a b s b u r š k e M o n a r h i j e « . Dalje je govorio o p o t r e b i revizije V i d o v d a n s k o g ustava na o s n o v u s p o r a z u m a n a r o d a s r p s k o g , hrvatskog, slovenaćkog. 1 ®
Na osnovi ove direktive, Pavle Radić je već 27. m a r t a , kao p r e d s j e d n i k Hrvatskog seljačkog kluba, kao zamjenik p r e d s j e d n i k a Radića, u svoje ime, u
ime c j e l o k u p n o g vodstva i u ime samog p r e d s j e d n i k a S t j e p a n a Radića, u Nar o d n o j skupštini izjavio:
• . . p r i z n a j e m o s v e u k u p n o političko stanje, k a k o j e d a n a s p o V i d o v d a n s k o m ustavu
sa d i n a s t i j o m K a r a đ o r đ e v i ć a na čelu . . . Ne s a m o po d a n a š n j e m p o l i t i č k o m životu, n e g o i po
n a š e m p r o g r a m a t s k o m s h v a ć a n j u s m a t r a m o j e d i n s t v o d r ž a v e izvan svake s u m n j e
Mi to
jedinstvo, koje s e h o ć e stvoriti p r e k o noći. n e m o ž e m o o d o b r i t i zato. j e r j e o n o n e p r i r o d n o ,
j e r d o k postoji politička svijest h r v a t s k o g i s r p s k o g n a r o d a , o n d a je to politički f a k a t s kojim
ljudi m o r a j u r a č u n a t i Mislim da nije n i k a k v a nesreća, a k o b i s m o se mi s m a t r a l i i p o s e b n i m
narodima .
P o t r e b n o je. to p o t p u n o lojalno p r i z n a j e m , da ima j a k a realna baza. a to je Ustav .. . Priznajem, u m n o g i m s t v a r i m a je naš Ustav vrlo d o b a r . No. n e g d j e bi se m o g a o da popravi
H R S S nije stupila e f e k t i v n o u Seljačku i n t e r n a c i o n a l u , izjavljujem da n i j e s m o imali
p r e m a n j o j i da n e m a m o p r e m a njoj nikakvih obaveza i n i k a k v i h o d n o s a , šta ce i n a š Glavni
o d b o r ustanoviti p r v o m p r i l i k o m z a čitavu s t r a n k u . .
Međutim, centralističko državno r u k o v o d s t v o s m a t r a l o je b e z n a č a j n o m
ovu izjavu Pavla Radića, pa je N a r o d n a s k u p š t i n a istog d a n a usvojila predlog
jednog radikalnog poslanika da August Košutić, Vlatko Maček, Josip Predavec, dr Juraj Krnjević, Stjepan Radić i dr Stjepan Košutić po ćL 18 Zakona o
zaštiti države ne m o g u biti n a r o d n i poslanici, pa p r e m a t o m e N a r o d n a skupština rešava da se njihovi mandati ponište,18
U takvoj situaciji, p r e m a pisanju Mite Dimitrijevića, d v o r s k o g posrednika između kralja i S t j e p a n a Radića, Pavle Radić je i m a o četiri audijencije kod
kralja koji je nastojao da veže HRSS sa radikalima u vladi. Posle toga, 2. aprila,
došlo je do s a s t a n k a između Pavla Radića i Nikole Pašića, ali nije došlo do
s p o r a z u m a zato što je kralj tražio da Stjepan Radić o d u s t a n e od revizije Ustava, pa je Stjepan Radić sa vodstvom svoje stranke, koje je n a k n a d n o pritvoreno, ostao u zatvoru. 1 9
U novoj izjavi od 22. aprila 1925. (koja je s u t r a d a n objavljena u štampi, a
24. aprila p r e d a t a kralju) Stjepan Radič je. između ostalog rekao:
» . . . Mi u b u d u ć e n e ć e m o učiniti ništa što bi otežalo s p o r a / u m S r b a i Hrvata. Srbi i Hrvati se t o l i k o k o m p l e t i r a j u da m o r a j u ići z a j e d n o . Ako su Srbi bolji v o j s k o v o đ e i bolji diplomate, mi opet z n a d e m o graditi ceste i u r e đ i v a t i škole. Srbi su, r e c i m o , b o r c i a mi mirotvorci. Važno je i j e d n o i d r u g o . S a m o već j e d n o m t r e b a početi raditi. A mi to h o ć e m o i neć e m o da sa svoje s t r a n e p o s t a v l j a m o i n a j m a n j e t e š k o ć e z a j e d n i č k o m r a d u sa R a d i k a l n o m
s t r a n k o m . Zato mi sada i ne t r a ž i m o revizije Ustava, već p r i h v a ć a m o gledište gosp. Pašića.
n e k a se Ustav o p r o b a , na g o d i n u , dvije, tri i više, pa n e k a se o n d a m i j e n j a p r e m a n a r o d n o j
p o t r e b i a k o s e t o p o k a ž e d a j e p o t r e b n o . M i n e p o s t a v l j a m o n i k a k v i h d r ž a v n o p r a v n i h zahtjeva i ne k a n i m o ih p o s t a v l j a t i . . . 2 0
Posle ove izjave nastalo je p o g a đ a n j e između HRSS i N a r o d n e r a d i k a l n e
stranke, koje je s r e d i n o m jula završeno s p o r a z u m o m , na osnovi kojeg je 18.
jula 1925. o b r a z o v a n a radikalsko-radićevska Vlada narodnog sporazuma (u
kojoj je Stj. Radić dobio resor Ministarstva narodnog vaspitanja i p r o s v r u i
S u t r a d a n 19. jula 1925. S t j e p a n Radić je, p o š t o je izašao iz zatvora, u p u t i o kralju Aleksandru sledeći telegram:
»Njegovom veličanstvu kralju A l e k s a n d r u - B e o g r a d .
S l a v e n s k o m vidovitošću, d r ž a v n i č k o m o c j e n o m prilika i ljudi, m i r o m uzvišenog roditelja, o d l u ć n o š c u p l e m e n i t o g a z n a č a j a svoga, a u s a v r š e n o m s k l a d u sa sjajnim s l o b o d a r s k i m
i u s t a v n o - p a r l a m e n t a r n i m t r a d i c i j a m a d o m a K a r a đ o r đ a , pospješili ste i osigurali ste n a r o d ni s p o r a z u m k a o veliko d j e l o n a r o d n o g izmirenja na s e l j a č k o m o s n o v u r a d a i p o š t e n j a , na
u s t a v n o m t e m e l j u zakonitosti, r a v n o p r a v n o s t i i s l o b o d e , a u težnji k vječnim i d e a l i m a čovječnosti, p r a v i c e i mira.
Da bog blagoslovi i poživi Vaše veličanstvo i naš cijeli vladalački d o m - S t j e p a n Radić«. 2 '
Kad je nešto kasnije kralj Aleksandar 15. avgusta d o š a o u Zagreb, povod o m proslave 1000-godišnjice hrvatskog kraljevstva, Stjepan Radić je u svom
političkom zanosu, pored ostalog, ispevao himnu koja je ovako počinjala:
• Hrvatski sokol k Tebi leti,
Zvijezdo K a r a đ o r đ e v a d o m a .
Iznad oblaka, m u n j a i zvona
Pozdrav će Tebi donijeti
.«. 22
Kao što se vidi, S t j e p a n Radić je i do tada, a i kasnije m e n j a o svoje stavove, p o n e k a d i u sasvim s u p r o t n o m pravcu. U to v r e m e HRSS p r o m e n i l a je
ime u Hrvatska seljačka stranka (HSS).
Uskoro posle toga p o n o v o su otpočela trvenja između HSS i N a r o d n e radikalne s t r a n k e ne s a m o zato što hegemonistički sistem nije prestajao, kako
je to sam Radić j e d n o m kvalifikovao rećima: »Mi n i s m o u vladi nego pri vladi«, nego i zato što je Radić na raznim s k u p š t i n a m a d r ž a o govore koji se nisu
sviđali radikalima i što se k r a j e m m a r t a 1926. godine p r i d r u ž i o opoziciji koja
je u N a r o d n o j skupštini p o d n e l a interpelaciju zbog k o r u p c i o n a š k i h poslova
R a d o m i r a Pašića, sina p r e d s e d n i k a vlade Nikole Pašića, što je 4. aprila dovelo
do pada Pašićeve vlade. Iako je ušao i u novu vladu Nikole Uzunovića, opet
kao ministar prosvete, Stjepan Radić je, zbog protesta poslanika »pašićevaca«, posle n e k o l i k o d a n a ( u p r a v o 15. aprila) ispao iz d r u g e Uzunovićeve vlade
u koju su ušli neki disidenti iz vodstva HSS, ali su i oni 1. f e b r u a r a 1927. godine ispali iz vlade. 2 3
U borbi protiv c e n t r a l i z m a Radićeva HSS je o š t r o istupila protiv c e n t r a
oligarhije i k o r u p c i o n a š k o g režima koji je sprečavao d e m o k r a t s k o r e š e n j e na-
c i o n a l n o g pitanja. Ta b o r b a je dobila n a r o č i t o o š t r e f o r m e ujesen 1927. godine, kada je o b r a z o v a n a Seljačko-demokratska koalicija (SDK) od Radićeve
HSS i Pribićevićeve SDS. Tako je d o t a d a š n j i najvatreniji p o b o r n i k m o n a r h i j e
i centralizma, b e s k o m p r o m i s n i branilac jugoslovenskog n a c i o n a l n o g unitarizma, Svetozar Pribićević - kad je bio o d g u r n u t sa vlasti - p o s t a o j e d a n od
najodlučnijih p r o t i v n i k a dvorske kamarile i centralizma. On je, z a j e d n o sa dot a d a š n j i m svojim najvećim p r o t i v n i k o m S t j e p a n o m Radićem organizovao
snažnu političku akciju za o b a r a n j e centralističkog režima i za uspostavljanje
federalizma. A t a d a je federalizam i m a o o d l u č n o g p o b o r n i k a i u KPJ koja se
oslobodila od ranijih f r a k c i o n a š k i h skretanja, što se vidi i iz n j e n e p o z n a t e Rezolucije o n a c i o n a l n o m pitanju iz 1926. godine. U toj Rezoluciji se, i z m e đ u ostalog kaže:
» . . . Imperijalistički režim v l a d a j u ć e s r p s k e buržoazije z a s n o v a n je na politici nacionalnog u g n j e t a v a n j a i e k o n o m s k o g iscrpljivanja n e s r p s k i h nacija . . . I m p e r i j a l i s t i č k a politika
v l a d a j u ć e s r p s k e b u r ž o a z i j e izazvala je sasvim o p r a v d a n o silno n e z a d o v o l j s t v o k o d svih nes r p s k i h n a r o d a . I to n e z a d o v o l j s t v o d o š l o je do izražaja u f o r m i r a n j u n a c i o n a l n i h p o k r e t a
u Hrvatskoj, Sloveniji. Makedoniji, Vojvodini i C r n o j Gori. Na ćelu svih tih p o k r e t a stoji j o š
uvek buržoazija, koja se t r u d i da i n a c i o n a l n o p i t a n j e iskoristi za j a č a n j e svoga u t i c a j a u narodnim masama ...«.
Kao što se vidi, KPJ je postavljala nacionalno p i t a n j e na široj i pravilnoj
osnovi, j e r je u Rezoluciji dalje istakla » d a j e buržoazija n e s p o s o b n a da nacionalnu b o r b u d o v e d e do kraja: ona izdaje n a c i o n a l n u b o r b u u o n o m t r e n u t k u ,
kad nacionalni p o k r e t masa zapreti da p o s t a n e o p a s n o s t za n j e n u klasnu vladavinu .. .«.24
Posle izbora od 11. s e p t e m b r a 1927. u opoziciju protiv vlade Vukićevića
istupile su HSS i S a m o s t a l n a d e m o k r a t s k a stranka, a ni radikali ni d e m o k r a t i
nisu se slagali sa njime.
U borbi o k o osvajanja e k o n o m s k i h interesa, a time i o b e z b e đ e n j a vlasti,
centralistički krugovi su - u težnji da uguše federalistićku opoziciju - u s k o r o
prešli na o t v o r e n e pretnje. U »Politici« od 7. m a j a 1928. godine j e d a n političar
Radikalne s t r a n k e zapretio je S t j e p a n u Radiću da će se »i sami g r a đ a n i ove
države o b r a č u n a t i sa njime k a k o znadu«. Zbog toga je Svetozar Pribićević 8.
m a j a u N a r o d n o j skupštini rekao: »Ovdje se, dakle, j a v n o prijeti j e d n o m parl a m e n t a r n o m vođi, koji još ima taj specijalni karakter, da predstavlja Hrvate,
da će se s njim fizički obračunati. I to čini j e d n a ličnost, koja je bliska m i n i s t r u
finansija . . . Današnje s r b i j a n s k e s t r a n k e uzele su svu vlast u svoje r u k e i gnjave p r e č a n s k e k r a j e v e na bezdušan način. Otjerali su sve Hrvate u opoziciju,
a od p r e č a n s k i h ljudi uzimaju s a m o one, koji im k u l u č e .. .«. 2S
Na to je radikalski poslanik Puniša Račić (sa još 19 radikalskih poslanika)
19. j u n a 1928. godine, tj. uoči s a m o g atentata na S t j e p a n a Radića i h r v a t s k e
n a r o d n e poslanike u N a r o d n o j skupštini predložio:
» . . . 1. Da se S t j e p a n Radić p r e g l e d a lekarski, te da se u t v r d i da l i j e u n o r m a l n o m stanju ili ne, j e r su mu d o s a d a š n j i p o s t u p c i takvi, da izazivaju s u m n j u , da je n o r m a l a n .
2. Ako l e k a r s k i konzilium ne b u d e utvrdio, da je S t j e p a n Radić u m n o p o r e m e ć e n ,
o n d a t r a ž i m o d a s e kazni m a k s i m a l n o m k a z n o m , koju p r o p i s u j e Poslovnik N a r o d n e skupštine .. ,«. 28
U nastavku d e b a t e u N a r o d n o j skupštini sledećeg dana, 20. j u n a 1928. godine, n a k o n pretnji radikalskog poslanika vojvode Luna Jovanovića, upućenih federalističkim opozicionim poslanicima SDK rečima:
»Pridite se m e n i a k o smijete!« i T o m e Popovića: »Ako vaš voda, a k o S t j e p a n Radič bruka hrvatski n a r o d i dalje p r o d u ž i s v r i j e đ a n j e m , ja vam j a m č i m da če njegova glava p a s t i . . . « ,
javio se radi ličnog o b j a š n j e n j a poslanik P t n i š a Račić. On je. b r a n e ć i »interese s r p s k o g nar o d a . i n t e r e s e svoje o t a d ž b i n e « r e k a o : » . . . k a o S r b i n i n a r o d n i poslanik, kad vidim o p a s n o s t
p r e m a svojoj naciji i o t a d ž b i n i , ja o t v o r e n o k a ž e m , da ću u p o t r e b i t i i d r u g o oružje, koje t r e b a
da zaštiti i n t e r e s e s r p s t v a . « . N a to je dr Ivan P e r n a r uzviknuo: »Opljačkali ste begove«! A
Puniša Račić je sa g o v o r n i c e r e k a o : »Tražim g o s p o d i n e p r e d s e d n i ć e , da ga kaznite ili ću ja
da ga kaznim. Ko god bi o v d e p o k u š a o da se stavi i z m e đ u m e n e i P e r n a r a p o g i n u ć e ... «
Pošto je p r e d s e d n i k S k u p š t i n e p r e k i n u o s e d n i c u Puniša Račić je izvršio
nečuven zločin - u b i o je Pavla Radića i d r a Basaričeka, a teško ranio S t j e p a n a
Radića i lakše Ivana G r a n d u i Ivana Pernara. Od zadobijene r a n e Stjepan Radić je 8. avgusta 1928. u m r o u Zagrebu. 2 7
O Radićevoj ličnosti, koja se odlikovala impulzivnošću i često beskomp r o m i s n o m neustrašivošću i govorništvom, a time p o s r e d n o i o delatnosti
njegove s t r a n k e do njegove smrti, n a v e š ć e m o još n e k o l i k o p o d a t a k a .
Karakteristično je d a j e S. Radić o d m a h posle atentata, ne verujući d a j e
u njega u m e š a n i kralj Aleksandar (o č e m u se u javnosti p o t a j n o govorilo), izjavio da »sada postoji s a m o kralj i narod«. On je n a p i s a o i p o r u k u koju je 3
d a n a posle atentata, 23. juna, na p o g r e b u žrtava a t e n t a t a - Pavla Radića i Đ u r e
Basaričeka - u njegovo ime p r o č i t a o Svetozar Pribićević, u kojoj naglašava da
»HSS ima p o v e r e n j a u kralja i da v e r u j e da će »srpsko-hrvatsko-slovenački
narod« i kralj d o n e t i r e š e n j e t e š k o m pitanju koje je p r o u z r o k o v a n o zločinom
u Skupštini, iako su tih d a n a predstavnici HSS i SDK j a v n o isticali da je u
atentat u Skupštini u m e š a n m i n i s t a r d v o r a Dragomir Janković, a t a j n o su bacali s u m n j u i na kralja Aleksandra. 2 8
Međutim, suprotno ovome s a m o mesec d a n a kasnije (24. jula 1928. godine)
S. Radić je d a o sledeću izjavu d o p i s n i k u n o v i n a r s k e agencije »Telegraf
union« (»Telegraph union«) iz Berlina:
»Hrvati su p o š t e n o priznali d i n a s t i j u K a r a đ o r đ e v i ć a i j e d i n s t v e n u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Oni su se nadali da će im u s p e t i da se sa S r b i m a s p o r a z u m e j u i da će se
moći z a j e d n o živeti u Kraljevini Srba, H r v a t a i S l o v e n a c a (SHS) u b r a t s k o j slozi, u k o j o j će
svi n a r o d i i sva p l e m e n a , z d r u ž e n a u j e d n u n a c i o n a l n u državu, imati sva p r a v a i p o t p u n o jedn a k u s l o b o d u . I s k u s t v o p o s l e d n j i h tri do četiri g o d i n e d e f i n i t i v n o je nas r a z u v e r i l o da sa srpskim s t r a n k a m a i sa s r p s k i m o d l u č u j u ć i m političkim k r u g o v i m a m o ž e u o p š t e d o ć i do kakvog p o š t e n o g s p o r a z u m a . Ja sam čak u v e r e n da je to i u b u d u ć n o s t i n e m o g u ć e .
Hrvali i Srbi dva su r a z n o l i k a n a r o d a , raznolike p r i r o d e i raznolikih tradicija. Oni su
(misli na H r v a t e - V. T.) j e d n o m krvi. j e d n o m istorijom i k u l t u r o m vezani sa Z a p a d o m , dok
su Srbi vezani sa I s t o k o m . Hrvati su n a r o d e v r o p s k e k u l t u r e . Srbi istoćno-vizantijske. Ako
se u z m u u obzir stalni n a p o r i S r b a za a p s o l u t n o m h e g e m o n i j o m u državi, koja se u t o m e sastoji da sva d r u g a p l e m e n a Kraljevine S.H.S. p o t č i n e u k a t e g o r i j u politički p o d r e đ e n i h elem e n a t a B e o g r a d u p o d niži nivo s r p s k e a d m i n i s t r a c i j e , o n d a će se r a z u m e t i z a š t o Hrvati i zaš t o Srbi u H r v a t s k o j koji su bili sviknuti j e d n o j d r u g o j d r ž a v n o j a d m i n i s t r a c i j i i d r u g i m uslovima za državni i javni p o r e d a k , da se oni ne mogu slotili sa Srbima u Srbiji i zašto jugoslovensko drtava u današnjem svom obliku kao jedinstvena driavna zajednica ne može postojati
i zašto je ona osuđena da se raspadne.
Zahtevi koji su usled t o g a n a č e l n o političkog i m o r a l n o g razilaženja stavljeni od celok u p n o g g r a đ a n s t v a i n a r o d a u H r v a t s k o j i Dalmaciji jasni su i lojalni. Hrvati n e ć e stupiti ni
u kakve p r e g o v o r e i n e ć e voditi nikakve r a z g o v o r e sa S r b i j a n s k i m s t r a n k a m a koje potpomažu vladu Velje Vukićevića ili vladu koja bi d o š l a n j e g o v o m p o t p o r o m . U tu S k u p š t i n u , u
kojoj je izvršeno o n a k o z l o č i n a č k o delo, n e ć e se Hrvati nikad .vratiti. Oni traže s t v a r a n j e
n e u t r a l n e vlade s a p o t p u n o i n t a k t i v n i m političkim l i č n o s t i m a kbje n e p r i p a d a j u n i j e d n o j
s t r a n c i i koje u ć e l o m n a r o d u uživaju p o v e r e n j e i p o š t o v a n j e .
Ova vlada imala bi taj zadatak da sprovede slobodne izbore za novu skupštinu, koja bi vlada onda trebala da sprovede reviziju ustava i da nanovo sagradi kralje\inu Srba, Hrvata i S/o-
venaca. da je reorganizira na novoj osnovi. Pri ovoi reorganizaciji države Jugoslavije traže Hrvati potpuno odvajanje od Srbije t osnivanje potpuno samostalne države Hrvatske koja bi sa Srbijom bila vezana s a m o personalnom unijom.
Srpski krali imao bi biti i kralj Hrvatske Ovo bi bila jedina veza, koja bi u budućnosti vezala Hrvale sa Srbima.
U svima drugim pitanjima morala bi biti Hrvatska potpuno nezavisna. Trebala bi imati
svoj vlastiti parlament i svoju vlastitu upravu, svoju vlastitu vojsku itd. drugim rećima: trebalo
bi da Hrvatska bude slobodna država, slična Irskoj. Ovo potpuno odvajanje Hrvatske od Srbije
predstavi/a jednu mogućnost za dalji zajednički život Hrvata i Srba.
Vojvodini, Bačkoj. Dalmaciji, Bosni i Hercegoxini i Slavoniji imalo bi se ustupiti pravo da
traže prisajedinjenje sa Hrvatskom ili sa Srbijom.
Ni za tednu tačku neće Hrvati popustiti od ovih zahteva, koji predstavljaju minimum zahteva.
Na p i l a n j e da li se on ne boji vojničke d i k t a t u r e . Radić je o d g o v o r i o da se toga ne boji.
»Vojnička d i k t a t u r a bila bi u stvari n a s t a v a k d a n a š n j i h prilika i p o č e t a k p o t p u n o g sloma.
Sto se tiče t a l i j a n s k o g pitanja, mi m i s l i m o tia je s p o r a z u m sa Italijom sasvim m o g u ć uz
p o t p u n o o č u v a n j e e k o n o m s k o g , k u l t u r n o g i s o c i j a l n o g i n t e r e s a n a r o d a u Dalmaciji. Mi Hrvati ne b o j i m o se Talijana i mi s m o u v e r e n i u to, da ne t r e b a imati nikakvih b o j a z n i r a d i Dalmacije i da Italijani n e m a j u z a p r a v o želju da je o s v o j e n e g o d » sa n a m a žive u s p o r a z u m u
i u miru.» 2 9
Ova izjava S t j e p a n a Radića, d a t a n e k o l i k o d a n a uoći njegove smrti, u
stvari predstavlja njegov politički testament za njegove političke naslednike, na
k o m e su oni zasnivali čitavu svoju političku d e l a t n o s t sve do aprilskog sloma
Kraljevine Jugoslavije 1941.
»Stjepan Radić je, istina, u s v o m e p o l i t i č k o m d j e l o v a n j u varirao, m i j e n j a o p r o g r a m e ,
prelazio s jedne p o l i t i č k e linije na d r u g u (od p r v o b i t n o g r e p u b l i k a n s t v a u m o n a r h i z a m nak o n p o m i r e n j a s d v o r o m I925.g itd), ali ipak mu se m o r a priznati, da je n e r i j e t k o n a g l a š a v a o
p o t r e b u da H r v a t s k a o s t a n e u j u g o s l o v e n s k o m okviru .. -« 30
U svome g o v o r u na sastanku 4. jula 1971. g o d i n e članovima Izvršnog komiteta CK SKH i d r u g i m n a j o d g o v o r n i j i m političkim f u n k c i o n e r i m a , pored
ostalog, d r u g Tito je rekao:
» . . . Dozvolili ste Matici (odnosi se na Maticu hrvatsku - p o d v u k a o V. T.)
da se pretvori u političku oranizaciju do te m j e r e da ćete sada to teško savladati. Priješla vas je, niste u stanju d a j e zauzdate. Maćekovština je tu preplavila.
Ja znam njihove metode. Znam Radića i Mačekovce od prije rata. Radićeva organizacija bila je kulačka oranizacija na vrhovima, a prema sitnom seljaštvu bio
je demagog. On je mrzeo komuniste i nije zastupao interese radničke klase. Mi
smo mu nudili saradnju, ali s nama nije htio. To što je nastradao u Skupštini,
to je tragična stvar, ali se ne može po tome ocjenjivati njegova politika .. ,«3'
(Podvukao V. T.).
I pored Radićeve smrti, HSS je ostala kompaktna', ali kad je ušla u sastav
SDK. Pribićević, k a o drugi p r e d s e d n i k ove koalicije, počeo je da vrši na nju
jak uticaj. Između njega i Maćeka, koji je izabran za Rađićevog naslednika, došlo je do r a z m i m o i l a ž e n j a u pogledu d i k t a t u r e . Maćek je prilikom svojih audijencija kod kralja Aleksandra, pre 6. januara 1929. godine, p r v e n s t v e n o zahtevao u k i d a n j e Vidovdanskog ustava i c e l o k u p n o g u n u t r a š n j e g ustrojstva
države, a Pribićević je nastojao da SDK o b r a z u j e vladu koja bi sprovela nove
izbore. Maćek je p r e d l a g a o kralju isto što i Radić p r e godinu dana, tj. da se
o b r a z u j e n e u t r a l n a vlada, na čelu sa jednim g e n e r a l o m (izgleda da je bilo govora o generalu Petru Živkoviću, o k o m e je u svoje d o b a govorio i Radić), koja
bi pripremila teren za novi ustav radi priznavanja istorijskih oblasti, sprovođ e n j a novog državnog u r e đ e n j a i iskorenjivanja s t r a n a č k e korupcije. 3 2
Između 20. j u n a 1928. i 6. j a n u a r a 1929. kralj Aleksandar je konsultovao
šefove s t r a n a k a kada mu je dr Maček p r e d a o svoje »uvjete«, sa kojima se složio i Pribićević. Kralj je potražio savet p r o f e s o r a S l o b o d a n a Jovanovića, a ovaj
je - kada se u p o z n a o sa sadržajem opštih i teritorijalnih uvjeta - r e k a o kralju
da je to čisti dualizam, o n a k a v kakav je p o s t o j a o u Austro-Ugarskoj. Na to je
Aleksandar rekao: »Ja to, k a o kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, ne mogu da prihvatim«. 3 3
Kad je uvidela da p r e k o svojih s t r a n a k a ne može dalje da se o d u p i r e zahtevima Hrvatske, niti da održi državnu celinu koja joj je bila nužna radi zadovoljavanja svojih interesa, s r p s k a buržoazija je kralju Aleksandru pružila
p o t p o r u . Međutim, Svetozar Pribićević, p r e d s e d n i k S a m o s t a l n e d e m o k r a t s k e
stranke, već se bio p o t p u n o razišao s kraljem u pogledu državnog u r e đ e n j a .
Prilikom njegove prve audijencije jula 1928, tj. n e p o s r e d n o posle atentata u
Skupštini, kralj mu je, između ostalog, rekao:
» G o s p o d i n e Pribićeviću, izgleda mi da g. Radić odlazi s u t r a u Zagreb. Molim Vas da mu
p r e d a t e m o j u p o r u k u , da sutra može u Zagrebu da proklamuje rascep ( p o d v u k a o V.T.) Mi vi Se
ne m o ž e m o da o s t a n e m o z a j e d n o sa H r v a t i m a . Neću da i m a m nikakav rat s H r v a t i m a . Pošto
ne m o ž e m o da o s t a n e m o z a j e d n o , bolje je da se r a z d v o j i m o . Bolje je da se r a s t a n e m o u miru,
kao Š v e d s k a i N o r v e š k a Ako Radić p r i m a m o j p r e d l o g , on m o ž e s u t r a da p r o k l a m u j e otcepljenje. Mi ć e m o o t u d a p o v u ć i t r u p e , a o s l a v i ć e m o t a m o s a m o n e k o l i k o j e d i n i c a na granici,
da ne m o ž e da se kaže da s m o te k r a j e v e ostavili Italijanima. Pa k a d t a m o b u d e u r e đ e n a na
r o d n a o d b r a n a , povući c e m o i te j e d i n i c e . . . «
• Vidite, g o s p o d i n e Pribićeviću, Vi n e ć e t e da p r i z n a t e da je n a j b o l j e da se o d v o j i m o od
Hrvata. Sa o n i m š t o će n a m ostati, i m a ć e m o b a r č v r s t u d r ž a v u I m o j p o k o j n i o t a c mi je č e s t o
govorio, da se sa H r v a t i m a ne m o ž e m o s p o r a z u m e t i , da su to vekovni neprijatelji S r b a i da
s n j i m a ne m o ž e m o voditi z a j e d n i č k u politiku .. ,« 34
O razgovoru kralja Aleksandra sa Pribićevićem prilikom njegove d r u g e
audijencije 4. j a n u a r a 1429. godine, kao i o razgovoru kralja Aleksandra sa
Vlatkom Mačekom prilikom njegove audijencije 4. i 5. j a n u a r a iste godine
može se videti iz sledeče Maćekove interpretacije:
».
P r e d s e d n i k k r a l j e v s k o g s u d a je 3. j a n u a r a 1929. g o d i n e t e l e g r a m o m pozvao Pribicevica i m e n e lično na k o n s u l t a c i j u sa k r a l j e m A l e k s a n d r o m . ..
.. Nas dvojica s m o se dogovorili p r e n e g o s m o odlučili da p r i h v a t i m o poziv. Stigli s m o
u B e o g r a d 4. j a n u a r a . Istog j u t r a ja s a m p r i m l j e n kod Kralja, d o k je Pribićeviću red bio posle
p o d n e Moj i n t e r v j u je t r a j a o n e p u n a pola časa, iako je to b i o m o j prvi r a z g o v o r sa k r a l j e m
A l e k s a n d r o m . Predstavio sam s e s a u o b i č a j e n i m p o z d r a v o m , p r e n o s e ć i m u m o j e mišljenje
i rekavši mu da stav ljam s e b e na n j e g o v o r a s p o l a g a n j e . Za uzvrat, on je p o n u d i o stolicu i,
bez uvoda, p i t a o m e d a m u o b j a s n i m t a ć n e u z r o k e n e z a d o v o l j s t v a H r v a t a s a r e ž i m o m . Htio
je da sazna da li ima m o g u ć n o s t i da se p o s t i g n e n j i h o v a s a r a d n j a u p o g l e d u o s t v a r e n j a bolje
i m i r n i j e d r ž a v e . Ja sam mu d e t a l j n o iznio sve p o t e š k o ć e koje su Hrvati imali protiv r e ž i m a
počevši od 1918. g o d i n e Naglasio s a m mu glavni uzrok p o t e š k o ć a , navodeći da d r ž a v n a politika ne s a m o da je r e š a v a n a bez Hrvata, već im je ista škodila i išla na š t e t u njihovih prava
i interesa. Pi i n c i p i j e l n o su grešili oni u Srbiji koji su smatrali Jugoslaviju k a o u v e ć a n u Srbiju,
više n e g o k a o n o v u držav u s a s t a v l j e n u od više državica. Ja sam mu o n d a n a v e o istorijske reći
s t a r o g m a đ a r s k o g d r ž a v n i k a F e r e n c a Deaka (Deak Ferenc) u p u ć e n e F r a n c u J o s i f u (Franz
Joseph): »ukoliko je košul ja z a k o p č a n a na p o g r e š a n način, s a m o vam p r e o s t a j e da je o t k o p č a t e i z a k o p č a t e prav im n a č i n o m « Da bi Jugoslavija postala č v r š ć a p o t r e b n o se vratiti unazad na 1918. g o d i n u i p o č e t i sve iz p o č e t k a , ovoga p u t a sa p r a v i m p r e d s t a v n i k o m H r v a t a koji
t r e b a biti uzet u obzir. Kralj je s l u š a o u tišini sve š t o s a m i m a o da k a ž e m , p r i p i s u j u ć i n e š t o
u svojoj beležniti. Kada s a m završio, o n d a mi je "milostivo« r e k a o da ga m o g u napustiti. Posle toga p o š a o s a m na r u č a k Pribicevicevoj kući kod n j e g o v e p o r o d i c e , gdje s a m ga s a č e k a o
d o k se i on ne vrati. Kada se v r a t i o bio je u z r u j a n i ljut na kralja i r e k a o mi da se o d m a h
p o s v a đ a o sa njim. Prišao mu je neshvatljivo na političku situaciju, ističući mu da » n e m a više
s l o b o d n o g v r e m e n a od 20 m i n u t a da r a z g o v a r a s a m n o m « k a o p r e d s t a v n i k o m H r v a t a , a i m a o
je v r e m e n a s a t i m a razgovarati sa m a n j i m l i č n o s t i m a iz S r b i j e Na o d g o v o r Pribićevica. k r a l j
je s a m o z a v r n u o r u k a v e svoje u n i f o r m e p o k a z u j u ć i svoje vene i d o d a o k a o p r i m j e d b u »nem o g u ć e m i j e o d b i t i m o j u krv», n a š t o mu je Pribićević r e k a o » m o r a t e se o p r e d e l i t i da li hoćete da b u d e t e kralj S r b a s a m o ili Hrvata t a k o d e . Ukoliko bi ovo d r u g o bio vaš izbor, o n d a
d o đ i t e u Z a g r e b da r e š i m o h r v a t s k a p i t a n j a na licu mjesta«
Poslije ovoga Pribićević mi je r e k a o da se o k r e n u o i o t i š a o iz k r a l j e v s k e k a n c e l a r i j e , zat\ a r a j u ć i v r a t a j a k o za s o b o m , ne p r o g o v a r a j u ć i ništa. Poslije m o g r a z g o v o r a sa Pribićevicem
p o š a o s a m p r e k o Save b r o d o m za 2U;mun. Tu sam p o s e t i o s t a r o g p r i j a t e l j a S c k u l u Drljevića,
imajući n a m j e r u da p r o d u ž i m vozom za Z a g r e b isto veće.
Sat v r e m e n a p r i j e m o g odlaska. P r e d s e d n i k k r a l j e v s k o g s u d a p o z v a o m e j e t e l e f o n o m
da d o đ e m idućeg j u t r a kod kralja. Na n a š e m d r u g o m s a s t a n k u 5. j a n u a r a A l e k s a n d a r me je
pitao d a m u o b j a s n i m m o j u k o n c e p c i j u r e o r g a n i z o v a n e Jugoslavije. J a sam t o o d m a h u r a d i o .
R e k a o sam mu da p o s t a j a n j e Jugoslavije zavisi na z a s n i v a n j u istinski f e d e r a l n e baze koja bi
sadržala 7 f e d e r a l n i h jedinica u s k l a d u sa istorijskim g r a n i c a m a , k a o š t o su p o s t a j a l e 1918.
godine: 1. Slovenija. 2. H r v a t s k a . Slavonija i Dalmacija: 3. B o s n a i Hercegovina; 4. C r n a
Gora; 5. Srbija; 6. Vojvodina (južni dio M a đ a r s k e ) : 7. M a k e d o n i j a . Sve o n e t r e b a da i m a j u
svoje p o s e b n e vlade i p a r l a m e n t e za n j i h o v e a u t o n m n e stvari. C e n t r a l n a vlada i p a r l a m e n t
će p r e u z e t i vlast nad svim o p š t i m s t v a r i m a , povezujući različite n a r o d e u o d n o s u na s t r a n e
zemlje k a o j e d n u p r e d s t a v l j a j u ć u državu. Na kraljevu p r i m e d b u u vezi m o g u ć i h o d s t u p a n j a
i z m e đ u z a k o n a i u j e d i n j e n j a ja sam o d g o v o r i o da ne v j e r u j e m u t a k v e svađe, j e r bi svi aut o n o m n i zakoni bili o d o b r e n i o d s t r a n e kralja. A l e k s a n d a r nije i m a o ništa d a kaže n a m o j e
p o s l e d n j e riječi, n e g o mi je zahvalio na »važne informacije«, d o d a j u ć i o d l u č n o »budi s i g u r a n
da s a m t a ć n o u v e r e n da stvari ne m o g u ići na ovaj način«. Uzet ću ih u svoje r u k e i s u g u r a n
sam da ja m o g u učiniti k r a j svim n e s l a g a n j i m a . Sa o v o m n e j a s n o m nagovijesti d o p u s t i o je
da o d e m . Kada s a m d o š a o do kola. j e d a n od njegovih sluga p o t r č a o je z a m n o m i r e č e da k r a l j
želi da se v r a t i m za m o m e n a t . Kada s a m p o n o v o u š a o u n j e g o v u k a n c e l a r i j u n a š a o s a m ga
d v e n o g e u d a l j e n o g od vrata. O d m a h s a m mislio da ima n e š t o da mi reče, ali da se ne m o ž e
p r i b r a t i d a p r o g o v o r i . P o g l e d a o s a m g a iščekujući n e k o l i k o s e k u n d i , o n d a m i j e d n o s t a v n o
r e ć e »ja s a m s a m o želeo da Vam kažem da ne želim Vašu službu ni d a n a više« - s l o b o d n i
ste nastaviti put za Zagreb.
»Vaše v e l i č a n s t v o to je bila m o j a n a m j e r a i ja ću s t v a r n o uzeti prvi s l o b o d n i b r o d za
Z e m u n , a o d a t l e sledeči voz za Zagreb.« U r e d u , »kralj r e ć e p o s l e p r e d a h a , o n d a d o d a d e :
» k o n s u l t o v a c u se sa p r o f e s o r o m S l o b o d a n o m J o v a n o v i ć e m . p o z n a t i m s p e c i j a l i s t o m za organizovanje države, p r e m a vašim i z n e s e n i m p r e d l o z i m a « . 3 5
Dr Ferdo C u l i n o v i ć k o n s t a t o v a o je:
»1 u r a d i k a l n i m političkim k r u g o v i m a , a - k a k o su č i n j e n i c e p o k a z a l e - i u s a m o m dvoru. pojavila se i stala isticati i ideja o t o m e da se H r v a t s k a »amputira« od o s t a l e države, o č i t o
zbog f e d e r a l i s t i č k o g stava većine n j e n i h političkih p r e d s t a v n i k a u S k u p š t i n i . Federalistički
političari iz H r v a t s k e o n e m o g u ć i v a l i su. dakle, c e n t r a l i s t i č k o j oligarhiji n e s m e t a n o v r š e n j e
d r ž a v n e vlasti, i stoga, d a k l e , t r e b a H r v a t s k u »amputirati« . . . Ta m i s a o o »amputaciji« . . . se
javlja u s a m o m d v o r u . Ima p o d a t a k a , iz kojih se d a d e zaključiti, da je i s a m k r a l j A l e k s a n d a r
i s t a k a o m o g u ć n o s t »amputacije» H r v a t s k e . . Kralj A l e k s a n d a r K a r a đ o r đ e v i ć p o k a z i v a o j e
još za v r i j e m e p r v o g svjetskog r a t a s l a b o p r i k r i v e n i svoj velikosrpski stav .. . 3 e
Međutim, kralj Aleksandar je 6. j a n u a r a 1929. godine svojom Proklamacijom objavio nepovredivost jugoslovenskog n a c i o n a l n o g u n i t a r i z m a i zaveo
tzv. šestojanuarsku diktaturu, raspustio Skupštinu i odlućio da p r e s t a n e važnost listava od 28, j u n a 1921. g. (v. Prilog la). Za p r e d s e d n i k a vlade postavio
je generala Petra Živkovića, a Z a k o n o m od 3. o k t o b r a 1929. regulisano je: » . . .
Službeni naziv države Srba, Hrvata i Slovenaca je: Kraljevina Jugoslavija . . . «
Posle toga nastaje p r o g a n j a n j e ne s a m o separatista vel i k o h r v a t s k e političke
organizacije »Hanao«, koji su z a j e d n o sa velikohrvaiskim separatističkim elem e n t i m a u inostranstvu produžili da a g u u j u /a uspostavu »nezavisne države
Hrvatske«, nego i svih drugih opozicionara, a naročito komunista Samo u razdoblju od 192y. do 1931. godine ubijeni su mnogi komunistički prvaci: Đuro
Daković, Paja Marganović, Josip Debeljak, Risto Samardžic, Bracan Bracanović. Pero Popovič-Aga, Mijo Oreški i dr. 3 7
Lijevo, n a p r e d n o krilo HSS nije bilo odlučan protivnik Jugoslavije. Jedan
d e o vodstva s t r a n k e s m a t r a o je d a j e ostanak Hrvata u g r a n i c a m a Jugoslavije
moguć a k o se država temeljito p r e u r e d i u pravcu federacije ili k o n f e d e r a c i j e
i time se o b e z b e d e interesi h r v a t s k e buržoazije. (Takvo stanovište z a s t u p a o
je i dr Ante Pavelić-Zubar, koji je 1918, kao p o t p r e s e d n i k N a r o d n o g vijeća, postigao s p o r a z u m sa s r p s k o m vladom o stvaranju zajedničke države). Međutim. sada su HSS i hrvatska buržoazija bili izigrani. Naime, oni su se nadali
da će vlada g e n e r a l a Živkovića omogućiti p r e u r e đ e n j e države na federalističkom principu, koji bi hrvatskoj buržoaziji d a o a u t o n o m n i s a b o r u Zagrebu i
hrvatsku zemaljsku vladu. Umesto toga, u novom režimu, koji je p o t e n c i r a o
centralizam, srpski d e o vlade predstavljao je s k u p istaknutih političara srpskih g r a đ a n s k i h partija sa kojima je HSS odbijala svaku s a r a d n j u . U stvari,
šestojanuarski režim je predstavljao novo izdanje vladavine s r p s k e buržoazije
(s tim što je kralj za tu vladavinu p r e u z e o o d g o v o r n o s t na sebe i i s t o v r e m e n o
založio svoj lični autoritet), bez obzira što je u tu vladu ušlo i nekoliko članova
HSS. U o b r a z o v a n j u takve vlade vidnu ulogu imala je jugoslovenska masonerija, a i velike sile, kojima je bilo stalo da se održi državna celina Jugoslavije. 3 8
Kasnije, oktroisanim Ustavom od 3. septembra 1931. godine sankcionisan
je olicijelni jugoslovenski nacionalni unitarizam kao o p r a v d a n j e c e n t r a l i z m a
p o t r e b n o g d v o r u i h e g e m o n i s t i ć k i m e l e m e n t i m a o k o njega. Tada je d e k r e t o m
proglašeno da u Kraljevini Jugoslaviji postoji s a m o je'dan n a r o d jugoslovenske nacionalnosti. Iako se u ovom oktorisanom Ustavu ne govori o jugoslovenstvu, ipak se iz niza njegovih o d r e d a b a vidi takav nacionalno-unitaristićki
stav p r e m a n a c i o n a l n o m pitanju. Ali, u v o đ e n j e m p s e u d o p a r l a m e n t a r i z m a sa
N a r o d n o m s k u p š t i n o m i S e n a t o m , tj. o b n o v o m političko-stranaćkog života,
stvorene su nove m o g u ć n o s t i za akciju i od strane opozicije protiv centralizma. Naime, d v o r je p o l o v i n o m d e c e m b r a 1931. godine f o r m i r a o tzv. Jugo slovensku radikalno-seljaćku demokratiju, kao vladinu stranku, o k u p l j a n j e m političkih ljudi iz svih ranijih g r a đ a n s k i h političkih stranaka, p o s e b n o iz Radikalne, D e m o k r a t s k e i HSS, a n a s u p r o t njoj razvija se i opozicija. Iako je Sel j a č k o - d e m o k r a t s k a koalicija bila z a b r a n j e n a od 6. j a n u a r a 1929. godine, ona
je i dalje delovala, a njena aktivnost se naročito ispoljavala p o d uslovima policijskih p r o g o n a federalističkih »antidržavnih elemenata«.
Obnavljajući svoj rad, Izvršni o d b o r ove koalicije sastao se od 5. do 7. nov e m b r a 1932. godine u Z a g r e b u i tom prilikom je usvojena rezolucija (njen nacrt p r i p r e m i o je Ante T r u m b i ć ) poznata pod i m e n o m »Zagrebačke p u n k t a c i j e
S e l j a č k o - d e m o k r a t s k e koalicije«. U ovom političkom m a n i f e s t u o š t r o se osuđ u j e s r b i j a n s k a hegemonija, ističe zahtev d a j e vraćanje na 1918. godinu »kao
ishodnićku tačku« p r e k a p o t r e b a da se povede o d l u č n a i što bolje organi*ovana b o r b a protiv te hegemonije, da se pristupi n o v o m u r e đ e n j u državne zajednice u kojoj će biti isključena prevlast j e d n o g ili više njenih članova nad
ostalima, t a k o da b u d e j e d n a asocijacija interesa, zasnovana na s l o b o d n o j volji njenih članova, i da svaki član u svojoj zemlji, kao i da svi, udruženi u zaj e d n i č k o m s a r a đ i v a n j u na poslovima opšteg interesa zajednice - koji će se
s p o r a z u m n o utvrditi - b u d u mogli osigurati p o s e b n e i s k u p n e interese, te zajamčiti n a p r e d a k i procvat m o r a l n o g i materijalnog života n a r o d a srpskog.
naroda hrvatskog i naroda slovenačkog. Posebni interesi inojezičnih manjina
p o t p u n o će se zajamčiti. 3 9
»Punktacije« su izazvale naročit odjek zato što se S e l j a č k o - d e m o k r a t s k a
koalicija u njima prvi put sasvim jasno i o d r e đ e n o izjasnila za federaciju, a
centralistička vlada ih je uzela kao povod za p o o š t r e n j e svojih represalija protiv federalista u svim p r e ć a n s k i m krajevima. 4 0
U ostalim opozicionim krugovima taj politički m a n i f e s t ukazivao je na
k o n s t r u k t i v n u s t r a n u politike »prećanske« SDK i vladi izbijao iz r u k u njen
d o t a d a š n j i politički adut d a j e »prečanska« opozicija, n a v o d n o , »listom separatistička« i »antidržavna«. Posle objavljivanja »Punktacija« u r e d o v i m a drugih opozicionih krugova počeli su se javljati glasovi o p o t r e b i r a z m a t r a n j a njihove osnovanosti. S m a t r a j u ć i da se »Punktacijama« u d a r a na osnove n j e n e
politike i da je takav p o s t u p a k SDK u s u p r o t n o s t i s p o s t o j e ć i m d r u š t v e n i m
p o r e t k o m , tako da n a m e ć e p o t r e b u krivičnog g o n j e n j a protiv njihovih autora. Vladu je p o d s t a k l a na oštar istup protiv opozicije zbog sve jače delatnosti
iz inostranstva p o t a k n u t i h separatističkih velikohrvatskih e l e m e n a t a . 4 '
U nizu m e r a koje je Srškićeva vlada p r e d u z e ć a protiv svojih p r o t i v n i k a
p o v o d o m zagrebačkih »Punktacija« treba istaći p r o c e s protiv Vlatka Mačeka
koji je p o č e o 31. j a n u a r a 1933. (kada je zatvoren i d e p o r t o v a n u Čajniće), što
je dalo p o v o d a opoziciji, naročito velikohrvatskim separatističkim elementima. da p r o n o s e glasove k a k o vlada progoni Hrvate s v a k o m prilikom. A kad
je Maček, p o v o d o m optužnice državnog tužioca 13. aprila 1933. zatvoren u
Beogradu, opozicija je organizovala v e o m a j a k u a n t i r e ž i m s k u d e m o n s t r a c i j u
angažovanjem velikog b r o j a istaknutih pravnika za njegovu o d b r a n u i upućivanjem velikog broja pozdravnih t e l e g r a m a koji su, u stvari, bili p r o t e s t protiv režima. Posle Mačekove o s u d e na tri godine strogog zatvora na osnovu Zak o n a o zaštiti 29. aprila 1933. vlada je protiv sebe izazvala novi talas p r o t e s t a .
Tako se pokazalo da je d o t r a j a l a Srškićeva »politika j a k e ruke« i da je Mačekova p o p u l a r n o s t sve više rasla. Takvo stanje nisu mogle p r o m e n i t i ni tri
vlade Nikole Uzunovića u toku 1934. godine. 4 2
Ni prva vlada Bogoljuba Jevtića za vreme Namesništva, posle pogibije
kralja Aleksandra u Marseju 9. o k t o b r a 1934. godine nije uspela da otkloni dotadašnju zaoštrenost i nepomirljivost s u p r o t n o s t i s o b z i r o m na o s n o v n a pitanja države, j e r je i ona, posle prvih u m i r u j u ć i h izjava iznetih u Deklaraciji
od 3. j a n u a r a 1935. pred N a r o d n o m s k u p š t i n o m , produžila s ranijim političkim k u r s o m bezobzirnosti protiv svih »antidržavnih« k o m u n i s t a i hrvatskih
federalista. Razuml jivo je da na takvim o s n o v a m a nije mogla naći »zajednički
jezik« s opozicionim e l e m e n t i m a ni u pogledu socijalnog, ni u p o g l e d u nacionalnog pitanja, jer je u p o t p u n o s t i ostala na starim t e m e l j i m a »kraljeve politike«, tj. na p r o d u ž a v a n j u oštrog nacionalno-unitarističkog i centralističkog
političkog kursa - u stvari na o s n o v a m a koje su istakli š e s t o j a n u a r s k a diktatura i oktroisani Ustav. Pored p r o g o n a komunista, Jevtićeva vlada se o k o m i l a
na s t u d e n t e n a r o č i t o posle studentskih d e m o n s t r a c i j a 6. j a n u a r a i 1. f e b r u a r a
1935. godine, kao i na hrvatske federaliste, n a r o č i t o k r a j e m 1934. p o s l e marsejskog a t e n t a t a i p o č e t k o m 1935. kada su velikohrvatski separatistički elementi izveli nekoliko d e m o n s t r a t i v n i h ispada. Tom prilikom vlada je sprovodila t e r o r protiv m n o š t v a g r a đ a n a i time postigla baš o n o što su f r a n k o v a č k i
elementi želeli da izazovu svojim ispadima. I ne s a m o to, ž a n d a r m e r i j a i po-
lici ja razvile su svoju samovolju i o k r u t n o s t i zlostavljanje g r a đ a n a i seljaka
i na ostalim delovima Hrvatske gde nije bilo f r a n k o v a č k i h ispada. Takvo pos t u p a n j e ž a n d a r m e r i j e izazivalo je na svim s t r a n a m a u zemlji d u b o k o ogorčen j e - i u srbijanskim opozicionim krugov ima javno je osuđivana takva samovolja vladinih o r g a n a koji su se »izdigli iznad zakona« k a k o se tada govorilo
u tim redovima. Po Hrvatskoj i ostalim »prečanskim« krajevima opozicija se
prikupljala i sve otvorenije pretila Jevtićevoj vladi, tražeći da p o d n e s e ostavku. Uočavajući o p a d a n j e b r o j a svojih pristalica i naglo j a č a n j e opozicije i njene političke aktivnosti, vlada je pribegla izborima da bi pojačala svoje pozicije, nadajući se da će dobiti većinu samim lim što će izbore sprovoditi javnim
glasanjem, uz pretnje, nasilja i falsifikate, kao i uz p r i m e n u izbornog zakona
od 10. s e p t e m b r a 1931. sa i z m e n a m a od 24. m a r t a 1933. godine, koji opoziciju
dovodi u n e r a v n o p r a v a n položaj. Tako je došlo do p e t o m a j s k i h izbora 1935.
godine. 4 3
Prema službenim statističkim p o d a c i m a , lista Bogoljuba Jevtića na petoinajskim izborima dobila je 1,746.982 ili 60.6% od u k u p n o g broja glasača, a lista Udružene opozicije (s dr M a č e k o m na čelu) 1.076.345 ili 37,4%, t a k o da je
lista Bogoljuba Jevtića, p r e m a r e a k c i o n a r n o m I z b o r n o m z a k o n u za najveći
broj glasova, dobila tri p e t i n e m a n d a t a . Međutim, kad se ima u vidu pod kak\ im uslovima su vršeni izbori, o n d a se može j a s n o zaključiti da režim na ovim
izborima nije postigao cilj koji je želeo, već je, u stvari, p o r e t r p e o k r u p a n poraz, tim p r e što je o g r o m n a većina, glasača, naročito u svim n a c i o n a l n o ugnjetenim krajevima, glasala protiv p r o d u ž e n j a ugnjetačke politike jugoslovenske vlade. 4 4
U Rezoluciji CK KPJ od j u n a 1935. kaže se » d a j e i poslije o d b i j a n j a zajedničkog i s t u p a n j a od s t r a n e socijalne d e m o k r a t i j e i opozicije«, s a m o s t a l n a lista r a d n i č k e klase mogla i trebala biti istaknuta. Neisticanjem liste, neostvar e n j e m dovoljnog broja radnićko-seljačkih k a n d i d a t a po srezovima i nedovoljnim javnim i s t u p a n j e m r a d n i č k e klase, otežano je bilo proletarijatu da u
ovim izborima istupi pred najširim n a r o d n i m m a s a m a kao ozbiljan pretendent na r u k o v o d e ć u ulogu u n a r o d n o j b o r b i protiv velikosrpskog fašizma . ..
Kurs partije na s a m o s t a l n o i s t u p a n j e r a d n i č k e klase na osnovi najšire primjene taktike b o r b e n o g s p o r a z u m a bio je a p s o l u t n o pravilan . . .
K o m u n i s t i č k a partija bila je p r i n u đ e n a da na tim izborima ima tek podr e đ e n u ulogu ili, k a k o je r e č e n o u p o m e n u t o j Rezoluciji, da se članovima KPJ
stvori neka »prirepaška orijentacija na klipsanje za Ujedinjenom opozicijom
i za socijai-demokratskim v o đ a m a .. .« 45
P r e m a tome, j a s n o se vidi da su i vlada i g r a đ a n s k a opozicija i tom prilikom imale j e d n a k stav p r e m a k o m u n i s t i m a , jer su ih njihovi klasni interesi
i dalje upućivali da nastavljaju svoj neprijateljski stav, ne želeći sa n j i m a nikakvu bližu političku s a r a d n j u .
Do p e t o m a j s k i h izbora (1935) Maček je vodio politiku o š t r e distance prema s l u ž b e n o m Beogradu, a u praksi i p r e m a opozicionom, zbog propalih pokušaja da se usaglase gledišta opozicionih g r u p a u Srbiji i Hrvatskoj, odbacujući bilo kakvu s a r a d n j u sa B e o g r a d o m . Govoreći o razvoju političke situacije u Hrvatskoj posle 1935. dr Ljubo Boban ističe:
'Dogodilo se luko da je Hrvatska seljačka stranka izgubila svoju stranačku fizionomiju i
stvarno se pretvorila u jedan pokret, sastavljen od više komponenata, ona se pretvorila u tzv. Hr-
vatski narodni pokret. (, P o d v u k a o V. T.) H r v a t s k a seljačka s t r a n k a , s t i c a j e m okolnosti, nalazila
se na čelu ovog p o k r e t a , koji je d a k l e p r e v a z i š a o d i m e n z i j e r a n i j e H S S i u o p ć e s t r a n a č k e dimenzije . . .
Želeći da se p r e d s t a v i k a o politički izraz cijele H r v a t s k e , da se u o d n o s u na B e o g r a d
i m a j u š t o jače pozicije, vodstvo HSS prihvatilo j e pod svoje o r g a n i z a c i o n e f o r m e sve o n e političke k o m p o n e n t e , koje su bilo s kojih pozicija zauzimale negativan stav p r e m a r e ž i m u i
imale isti globalni cilj: r j e š e n j e h r v a t s k o g pitanja. Nalazeći se p r e d p r i o r i t e t n i m z a d a t k o m ,
n a c i o n a l n i m p i t a n j e m , v o d s t v o H S S nije želelo da se o b r a č u n a v a sa s t v a r n i m p r o t i v n i č k i m
političkim k o m p o n e n t a m a a k o su o n e m o g l e biti k o r i š ć e n e u političkoj b o r b i za o s t v a r e n j e
p r i o r i t e t n o g cilja. Suradnju sa frankovačkim elementima diktirali su i klasni interesi vodstva
HSS. Na taj način se Hrvatska seljačka stranka opteretila ustaškim pokretom kao jednim neugodnim partnerom. Frankovački element formirao se u tzv. Hrvatskom narodnom pokretu kao
njegovo desno krilo. ( P o d v u k a o V. T.). Ukoliko se h r v a t s k o p i t a n j e odugovlačilo, u t o l i k o je
ovo krilo d o b i j a l o jači u t j e c a j . N j e g o v o m j a č a n j u p r i d o n o s i o je i vanjsko-politićki razvoj, osobito j a č a n j e N j e m a č k e i Italije, za koje je o v o krilo i vezivalo o s t v a r i v a n j e svojih ciljeva. Djelujući u o k v i r u HSS, o n o se spolja pojavljivalo k a o njen sastavni dio, pa su o t u d . s p o l j a gled a n o . identificiralo s a H r v a t s k o m s e l j a č k o m s t r a n k o m . 4 6
Pokušaji opozicionih s t r a n a k a u Srbiji da se s p o r a z u m e j u sa SDK posle
»Zagrebačkih punktacija« propali su zato što je SDK zahtevala da se opozicija
u Srbiji kao celina izjasni u prilog gledišta koja su o d r ž a v n o m u r e đ e n j u izneta
u »Zagrebačkim p u n k t a c i j a m a « , a opozicione s t r a n k e u Srbiji nisu uspevale
da f o r m u l i š u takvo zajedničko gledište, sada - u uslovima kada je vlada sprovodila nasilje i k a d a je njen uticaj p o č e o naglo da opada, tj. posle raspisivanja
p e t o m a j s k i h izbora d o š l o je do intenzivnijih k o n t a k a t a vodstava opozicionih
s t r a n a k a - D e m o k r a t s k e i Zemljoradničke s t r a n k e i SDK - radi d o n o š e n j a zaj e d n i č k e liste, pa su postigli s p o r a z u m da na izbore p o d n e s u zajedničku listu
Udružene opozicije, s tim da nosilac k o n d i d a t s k e liste b u d e p r e d s e d n i k SDK,
o d n o s n o HSS, Vlatko Maček. Radikalna stranka, JMO i SLS su p r e g o v a r a l e
sa p r e d s e d n i k o m vlade B. Jevtićem o učešću na vladinoj listi, a u isto v r e m e
su. na inicijativu s t r a n a k a Udružene opozicije, sa njima vođeni pregovori da
se p r i d r u ž e Udruženoj opoziciji. Pošto su ovi pregovori propali, Radikalna
s t r a n k a i SLS su odlučile da apstiniraju, a JMO je prišla listi Udružene opozicije 4 7 .
Unutrašnji politički razlozi za zajedničku akciju opozicije protiv vlade
Milana Stojadinovića nametali su se uglavnom zbog sve oštrijeg pritiska režima protiv svih njegovih političkih protivnika. Samovolja i n e o d g o v o r n o s t
o r g a n a vlasti, na čelu s Milanom Stojadinovićem. ispoljavala se sve očiglednije. Policijski a p a r a t p o s t u p a o je sve surovije sa p r o t i v n i c i m a režima. Opozicija se nalazila u sve g o r e m položaju, j e r je Stojadinović svojim fašističkim
m e t o d a m a p r o g o n i o svoje protivnike, sve tešnje povezujući Kraljevinu Jugoslaviju sa silama Osovine. U takvim uslovima, za r u š e n j e njegovog režima bilo
je p o t r e b n o da se organizuje j e d n a m a s o v n a opoziciona politička organizacija
- n a r o d n i front - koja će prinuditi i kneza Pavla i Stojadinovića da p r e k i n u
p r o t i v n a r o d n u u n u t r a š n j u i spoljnu politiku. S takvim p l a n o m n a j p r e je istupila KPJ i još 1935. p o k r e n u l a tzv. Jedinstvenu radničku partiju, sa ciljem da
iegalizuje svoj politički rad i o k u p i šire n a r o d n e mase. O t o m e je na Drugom
kongresu KPH (21. do 25. n o v e m b r a 1948.) rečeno:
» . . . Tražeći legalne f o r m e političkog rada partija organizira 1935. Jedinstvenu r a d n i č k u partiju, koja se kasnije proširila u Stranku radnog naroda.
Oko S t r a n k e r a d n o g n a r o d a - za razliku od Jedinstvene r a d n i č k e partije
- okupljali su se ne s a m o radnici, nego i d e m o k r a t s k i raspoloženi g r a đ a n i i
seljaci, koji su p o d uticajem naše partije otpadali od HSS i ostalih građanskih
političkih stranaka.
S t r a n k a radnog n a r o d a imala je m n o g o širu p l a t f o r m u od Jedinstvene
radničke partije . . 4 8
U avgustu 1935. Politbiro CK KPJ je istakao: » . . . Treba ujediniti b o r b u
raznih slojeva n a r o d a u m o č a n i jedinstven p o k r e t u Frontu narodne slobode...«
O zadacima ovog f r o n t a kaže se:
» . . . Fronta n a r o d n e s l o b o d e je istinski i bratski savez sviju protivnika
šestojanuarskog režima, a nije nikakav manevar. Organizacije i stranke, koje
ulaze u FNS, treba zajednički da izrade p l a t f o r m u zahtjeva i zajednički utvrde
zadaće FNS. Komunisti predlažu i zauzeće se za to, da FNS prihvati ove tri
glavne zadaće:
1. u n i š t e n j e š e s t o j a n u a r s k o g režima;
2. r a v n o p r a v n o s t m e đ u n a r o d i m a Jugoslavije;
3. s p r e č a v a n j e da se tereti krize p r e b a c e na leđa n a r o d a i poboljšanje položaja širokih n a r o d n i h slojeva na r a č u n bogataša.
Slične apele upućivala je KPJ i kasnije. Tako je CK KPJ na P l e n u m u aprila
1936. pozivao na u d r u ž e n j e svih slobodarskih snaga u zemlji da se o b r a z u j e
Narodni front, ali građanski političari nisu hteli ni da čuju /a zajedničku političku akciju sa k o m u n i s t i m a , s m a t r a j u ć i ih svojini primarnim neprijateljem. 4 9
Posle p e t o m a j s k i h izbora. Udružena opozicija je bojkotovala N a r o d n u
skupštinu, ali se s t r a n k e nisu mogle tešnje povezati i usaglasiti svoja gledišta,
iako je ujesen 1935. f o r m i r a n Radni o d b o r opozicije sa tim ciljem. Pošto je odb o r Radikalne stranke r a s k i n u o veze sa JRZ, t a k o da su se radikali p o č e t k o m
1936. godine pridružili s t r a n k a m a Udružene opozicije i ušli u njen Radni odbor, čitava 1936. godina je prošla u m e đ u s o b n o m n a g a đ a n j u Radikalne, Dem o k r a t s k e i Z e m l j o r a d n i č k e stranke, s jedne, i SDK sa ovim s t r a n k a m a , s druge strane. K r a j e m d e c e m b r a 1936. g o d i n e knez Pavle je i n d i f e r e n t n o primio
m e m o r a n d u m ovih triju srbijanskih stranaka, u k o j e m su bili izneti osnovni
pogledi i sugestije za rešavanje otvorenih pitanja.
Posle n e u s p e h a razgovora sa Stojadinovićem s r e d i n o m j a n u a r a 1937. u
Brežicama, Maček je p o k u š a o da pojača veze sa Udruženom opozicijom. Posle dužeg pregovaranja, na osnovi n a c r t a Z e m l j o r a d n i č k e s t r a n k e uz korekcije ostalih stranaka, kao i na zahtev Mačeka, šefovi s t r a n a k a obrazovali su
tzv. Blok narodnog sporazuma (BNS) i 8. oktobra potpisali Sporazum.
»Tim S p o r a z u m o m je bilo p r e d v i đ e n o da će se o b r a z o v a t i k o n c e n t r a c i o n a vlada od
onih s t r a n a k a koje imaju . k o r e n j a u n a r o d u ' i da će ta vlada, u saglasnosti s K r u n o m , proglasiti p r i v r e m e n i Osnovni zakon kojim se u k i d a postojeći Ustav. U o v o m O s n o v n o m zakonu. u k o j e m će biti s a d r ž a n i o s n o v n i principi koji su van s p o r a i vredeti do d o n o š e n j a novog
Ustava, li principi biće i n k o r p o r i r a n i u n o v o m Ustavu i to: »Jugoslavija je n a s l j e d n a , u s t a v n a
i p a r l a m e n t a r n a m o n a r h i j a , u kojoj vlada kralj Petar II iz d i n a s t i j e K a r a đ o r đ e v i c a . a do njegova p u n o l j e t s t v a k r a l j e v s k u vlast vršit ce n a m j e s n i š t v o : g r a đ a n s k e i politićke s l o b o d e i parl a m e n t a r n a vladavina m o r a j u biti z a g a r a n t o v a n e . Istoga d a n a k a d a vlada stupi n a u p r a v u
proglasit će se novi izborni z a k o n i raspisati izbori za U s t a v o t v o r n u s k u p š t i n u . Novi Ustav
d o n i j e t će se s a m o p r i s t a n k o m većine Slovenaca, većine H r v a t a i većine S r b a u Ustavotvornoj skupštini». 5 0
S p r o v o đ e n j e ovog S p o r a z u m a zavisilo je najviše od kneza Pavla, koji je
p r e m a n j e m u od s a m o g početka imao negativan stav, a njegovom sprovode-
nju su se protivili Stojadinović, Korošec i Spaho. Prilikom audijencije kod
kneza Pavla, k r a j e m j u n a 1938, Maćek je p o n o v o zahtevao da se raspišu izbori
za Ustavotvornu s k u p š t i n u i predložio knezu da prihvati S p o r a z u m od 8. okt o b r a 1937. godine, ali je knez odgovorio da sam o t o m e ne može d o n e t i odluku, da to zavisi od stava d r u g a dva namesnika, d a j e Srbija protiv Sporazuma opozicije i da je položaj Stojadinovićeve vlade stabilan. Maćek je r e k a o da
»druga dvojica n a m j e s n i k a ne znaće ništa, niti će postojati a k o bi se prihvatio
i realizirao S p o r a z u m opozicije«. 1 Stojadinović je o d b a c i o S p o r a z u m kao
bazu za s p o r a z u m s Mačekom. 5 1
Prilikom p o s e t e Mačeka Beogradu, predstavnici Bloka S p o r a z u m a su 15.
avgusta 1938. godine doneli novu Rezoluciju kojom je p o t v r đ e n a vernost Spor a z u m u od 8. o k t o b r a 1937. i p o n o v o naglašena p o t r e b a n e o d l o ž n o g u k i d a n j a
Ustava. Posle dolaska u Beograd, Maćek je tražio da ga primi knez Pavle da
bi ga obavestio o stavu opozicije p r e m a Stojadinovićevoj vladi. Posle izvesnog
oklevanja, knez Pavle g a j e ipak p r i m i o u d v o r s k o m vozu na p u t u od Zidanog
Mosta do Zagreba 9. o k t o b r a 1938. godine. (Maćek je zbog tog o d u g o v l a č e n j a
bio o d u s t a o od audijencije). U svojim Memoarima Maček je naveo d a j e knez
Pavle tom prilikom n a m e r n o izbegavao da razgovara o političkim pitanjima,
m a d a je. s u p r o t n o tome, u j e d n o m razgovoru sa M. T u p a n j a n i n o m , u m a r t u
1939. godine, izjavio d a j e s knezom Pavlom tada razgovarao o t e r i t o r i j a l n o m
a s p e k t u hrvatskog pitanja. 5 2
U Rezoluciji od 15. avgusta 1938. godine na kraju se kaže:
•.
Jedino u n a r o d n o m režimu i jedino u složnom zalaganju Srba i Hrvata država može
naći i m o r a l n u i političku i vojničku snagu, dovoljnu, da odoli k u š n j a m a , koje o d a s v u d navaljuju . . . Kada su ova dva n a r o d a (srpski i hrvatski - p r i m V. T.), svaki za s e b e u raznim
v r e m e n i m a i u n e j e d n a k o j b o r b i , pokazali toliko životne snage, j a s n o je. da o n i z a j e d n o m o g u
imati d o v o l j n o s n a g e da u s v a k o m s l u č a j u protiv s v a k o g a b r a n e i o d b r a n e svoju s l o b o d u i
svoju s a m o s t a l n o s t .
P o t r e b n o j e stoga, d a s e o d s t r a n e sve z a p r e k e , koje s p r e č a v a j u s l o b o d n u o r g a n i z a c i j u
n a r o d a u slozi, u j e d n o j u r e đ e n o j d r ž a v n o j zajednici.
Zato p o z i v a m o sve S r b e i Hrvate, da zbiju svoje r e d o v e , te da se j e d n o m o d l u č n o m , ustr a j n o m i n e p o k o l e b l j i v o m b o r b o m ukloni ova n e n a r o d n a i n a m e t n u t a v l a d a v i n a . . .
S a m o z a j e d n i č k a volja i p u n a s o l i d a r n o s t i S r b a i H r v a t a j a m s t v o su bolje b u d u ć nosti naše d r ž a v n e z a j e d n i c e . 5 3
Iz ove, kao i iz Rezolucije od 8. o k t o b r a 1937. godine, i p o r e d m a n j k a v o s t i
njihovog sadržaja, n a r o č i t o u pogledu isticanja p r a v a s a m o dva n a r o d a - srpskog i hrvatskog - i zadržavanja m o n a r h i s t i č k o g sistema vladavine - vidi se
konstruktivan stav Maćeka, o d n o s n o vodstva HSS i SDK i vodstva s t r a n a k a
Udružene opozicije u Srbiji da se o t v o r e n a p i t a n j a rešavaju s p o r a z u m i m a .
U letku Radnom narodu grada i sela, od 10. s e p t e m b r a 1939. godine. Inicijativni o d b o r za s t v a r a n j e »Stranke radnog n a r o d a Hrvatske« (za šta se zalagala KPJ - p r i m . V. T.), između ostalog kaže se:
•
Sav radni narod svesrdno je pozdravio i temeljna načela Bloka opozicije (to je b i o tzv.
Blok n a r o d n o g s p o r a z u m a , i z m e đ u SDK i U d r u ž e n e opozicije, koji je izneo svoj opozicioni
stav p r e m a S t o j a d i n o v i ć e v o j vladi - V. T.). utvrđena na Konferenciji u Zagrebu 8. listopada
1937. godine ( p o d v u č e n o u originalu), znajući da su s m e r n i c e u t o m a k t u d o b r e i p o u z d a n e
za razvitak u n u t r a š n j i h političkih prilika u s m j e r u n a c i o n a l n e r a v n o p r a v n o s t i i d e m o k r a c i je .
Radni n a r o d je zahtevao da t radnička klasa preko svog samostalnog političkog pokreta
bude uključena u Blok narodnog sporazuma kao rai'nopravan politički faktor ( p o d v u č e n o u
originalu) M e đ u t i m , s t r a n k e Bloka opozicije odbijale su o v a j zahtjev, a ni s a m taj Blok nikad
nije u s p e o da iz s t r a n a k a koje su ga sastavljale stvori j e d i n s t v e n i i b o r b e n i blok s j e d i n s t v e nim m i n i m a l n i m p r o g r a m o m za o ž i v o t v o r e n j e s v e č a n o p o t p i s a n i h s m j e r n i c a o r e š e n j u na-
rodno-političkih p i t a n j a . . P r o c e s c i j e p a n j a Bloka opozicije u b r z a n je posle izbora od II
dec. 1938.
Mjesto d a velika n a r o d n a p o b j e d a b u d e p o d s t r e k z a izvojevanje k o n a č n e p o b j e d e ,
mjesto da ona bude uvod u zajedničku i jedinstvenu b o r b u za oživotvorenje pravilno postavljenih s m j e r n i c a , k a k o su to z a h t j e v a l e najšire n a r o d n e m a s e u č i t a v o j zemlji, vodstva stran a k a Bloka su se sve više u d a l j a v a l a j e d n o od d r u g i h , ne vodeći r a č u n a da se time u d a l j u j u
i od n a r o d a . To d o k a z u j e i ulazak p r v a k a b e o g r a d s k e U d r u ž e n e opozicije u S t o j a d i n o v i ć e v u
s k u p š t i n u . Kad je d o š l o do prvih razgovora dr M a č e k a i p r e d s e d n i k a vlade Drag. Cvetkovića
jaz između većeg dela s r b i j a n s k e U d r u ž e n e opozicije i S c l j a ć k o - d e m o k r a t s k e koalicije prob u d i o se još više i jasnije, z a h v a l j u j u ć i m e đ u s o b n o j b o r b i za vlast i d v o l i č n o s t i vodstava pojedinih opozicionih s t r a n a k a « . 5 4
Posle dolaska Hitlera na vlast u N e m a č k o j 1933. godine, Maćek i vodstvo
HSS su se p o s e b n o zalagali da zainteresuju Rim i Berlin za h r v a t s k o pitanje.
»Jedan d o b a r d e o vodstva i uticajnih ljudi HSS-a, n a r o ć i t o u krugovima omladine, postaje, m e đ u t i m , vrlo »impresioniran«! d o l a s k o m Hitlera na vlast u
Nemačkoj, te se utjecaj fašizma na vrhove HSS od toga d o b a sve više i više
pojačavao. Ostali dio tjera sve više logika d o g a đ a j a t a k o đ e r da p o s t a n e rezerva n j e m a č k e i talijanske imperijalističke politike na Balkanu«. 5 5 (Detaljnije
o p o k u š a j i m a za rešavanje hrvatskog pitanja p o m o ć u inostranih sila biće izneto u sledečem odeljku »Hrvatsko pitanje kao m e đ u n a r o d n i problem«).
NAPOMENE
'
2
F e r d o Culinović. Jugoslavija između dva rala. I, Zagreb, 1961. str. 172-173.
Isto, str. 178.
3
Isto, s t r 179-180. Izgleda d a j e to bio prvi p o k u š a j da se h r v a t s k o p i t a n j e postavi k a o međ u n a r o d n i p r o b l e m ( s a m o j e d o tog v r e m e n a S . Radić k u p i o p o t p i s e radi o b r a ć a n j a m i r o v n o j
k o n f e r e n c i j i u Parizu koja je p o č e l a 18. j a n u a r a 1919 P o č e t k o m f e b r u a r a iste g o d i n e j e d i n o su
SAD priznale n o v o n a s t a l u d r ž a v u S H S - v ideti F. Culinović, isto, str. 298 i 202). P o v o d o m ovog
Memoranduma F. Culinović je u cit. d e l u na str. 180 d a o sledeči k o m e n t a r : »Takav a p e l na inostr a n s t v o nije .. bio p o s l e d n j i u k r u g o v i m a o k o S t j e p a n a Radića. Teško je naći o p r a v d a n j e za takvo t r a ž e n j e p o m o ć i sa s t r a n e , ali je j o š teže o d o b r i t i taj apel a k o se iznosi d a j e on u p u ć e n na
svog a d r e s a t a n a v o d n o p r e k o t a l i j a n s k e vojne misije u Ljubljani, a d a j e Vilsonu (Wilson Woodrow) izgleda već bilo poznato, k a k o je Stj. Radić i m a o veze s talijanskim š p i j u n i m a u Trstu
Cak je dr Ante T r u m b i c izjavio »kako u o v a k v i m a k t u vidi n e š t o s r a m o t n o , s m i j e š n o , što ne bi
n a p r a v i l o ni j e d n o dijete«. Zatim Culinović kaže dđ je u n a j m a n j u r u k u š t e t n o po i n t e r e s n a r o d a
jugoslovenskih kraieva. a p r v e n s t v e n o hrvatskih, »da se Radić za o s l o b o đ e n j e H r v a t s k e od srpskog j a r m a o b r a ć a o talijanskim i r e d e n t i s t i č k i m k r u g o v i m a , čiji su o r u ž a n i o d r e d i prijetili sam o m Karlovcu, d o k NU Rijeku već zahvatili, k a k o bi k a s n i j e p r e k o i n s c e n i r a n e D a n u n c i j a d e pripremili njenu skoru aneksiju Italiji...«
4
5
Isto, str. 315, 319-320, 336, 344. 348. 351.
Isto. str. 364. 367, 372-373.
' Isto. sir. 381
7
11
a
Dr F e r d o Culinović, Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958. str. 65.
F. Culinović. Jugoslavija između dva rata, 1. Zagreb, 1961, str. 388-389.
F. Culinović, Jugoslavija između dva rata, I. str. 404. 412-416.
» Isto.
,0
Isto.
"
F Culinović, Slom stare Jugoslavije, str. 69. i Jugoslavija između dva rata. 1. str. 419—121.
12
F. Culinović, Jugoslavija između dva rata, I, str. 422-i 436 i Slom stare Jugoslavije, str. 70.
3
F. Culinović. Jugoslavija između dva rata. I, str. 424-434.
14
F. Culinović. n. d.. str. 442-443.
'
"
18
F. Culinović, Slom stare Jugoslavije, str. 72-74.
F. Culinović, Jugoslavija između dva rata, I. str. 459-460 i 464—467.
17
F. Culinović. Slom stare Jugoslavije, str. 72-74; Jugoslavija između dva rata. I, str.
471-474; Stenografske beleške Narodne skupštine Kraljevine Srba, Hrvala i Slovenaca, V a n r e d a n
saziv za 1925. godinu, B e o g r a d , str. 230-232. Od tada je HRSS dobila ime H r v a t s k a seljačka
s t r a n k a (HSS).
18
Stenografske beleške.
. str. 234.
19
Mita Dimitrijević, Prvi kontakt (pismomI između kralja Aleksandra
B e o g r a d , 1939, str. 15: F Culinović, Jugoslavija između dva rata, I, str. 475.
20
2
i Stjepana
Radića,
List » H r v a t s k o pravo», 6. avgust 1925, Zagreb; F Culinović. n. d., str. 475-476.
' F. Culinović, n. d., str. 477-478.
22
23
Josip Horvat. Politička povijest Hrvatske 1918-1929. Zagreb, 1938, str. 397.
F. Culinović. n. d.. str 481-485.
24
Istorijski arhiv KPJ. II. B e o g r a d . 1950; dr F. Culinović. Slom stare Jugoslavije, str. 75-76;
Pregled istorije SKJ. str. 136-137, 113 i 116
25
Stenografske beleške Narodne skupštine SHS sa s e d n i c e od 8. m a j a
28
Stenografske beleške Narodne skupštine SHS od
27
Stenografske beleške Narodne skupštine SHS od 20. j u n a
79-80.
juna
1928.
1928; F. Culinović, n.d., str.
28
Istorija građanskih partija Jugoslavije (IGPJ), II. SUP. B e o g r a d . 1952, str. 4 7 - 4 8 .
29
»Politika«. 30. juli 1928, str. 3, B e o g r a d .
30
F. Culinović, Slom stare Jugoslavije, str. 67-68.
31
Sta je Tito letos rekao hrvatskim rukovodiocima. »Politika«. 9. m a j 1972. B e o g r a d , str. 9.
32
IGPJ. str, 48-49. Enciklopedija Jugoslavije. ', Leksikografski zavod, Zagreb, 1968, str. 14.
33
Košta Pavlović,
1969, str. 52-53.
77.
19
1928.
Razgovori sa
Slobodanom Jovanovićem
1941-1945,
Vindzor,
Kanada,
34
Svetozar Pribićević. Diktatura kralja Aleksandra, d r u g o izdanje. B e o g r a d 1953, str. 73 i
35
Vlatko Maćek. In the Strugle for Freedom. New York. 36, 1957, str. 121-124.
36
F. Culinović, n.d., str. 82.
37
F. Culinović, Jugoslavija između dva rata. II, Zagreb. 1961, s t r 9, 13, 17.
38
IGPJ, str. 50-53.
39
»Novosti«, z a g r e b a č k i d n e v n i k od 8. n o v e m b r a 1932. g o d i n e .
40
F. Culinović. Slom stare Jugoslavije,
Beograd. 1949. str. 115 i dalje.
4
'
str. 86; Ivan Ribar. Politički zapisi. II. »Prosveta«,
F e r d o Culinović. Jugoslavija između dva rata. 11, Zagreb. 1961. str. 58.
42
Isto, str. 59-60.
43
Isto, str. 74-76, 83-84, 86.
44
Isto, str. 89.
45
Istorijski arhiv CK KPJ, II. Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919-1937.
44
Dr L j u b o B o b a n . Sporazum Cvetkovič-Maćek, B e o g r a d . 1965, str. 266-267.
47
Isto, str. 17 i 19.
48
Drugi kongres KPH. Zagreb, 1948, str. 101-102.
49
Istorijski arhiv CK KPJ, II
50
Dr L j u b o B o b a n . n. d., str. 21-24: F. Culinović, Slom stare Jugoslavije
"
str. 368 i 392.
str. 87-88.
Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetkovič-Maćek, str. 25-26.
52
Isto, str. 26-27.
53
Isto, str. 398-399.
54
.Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata. I, (AR 1941, ZD. I). Vojnoistorijski institut JNA,
B e o g r a d . 1969. dok. 85, str. 331-333; AVII, reg. br. 12/3-2, kutija (k.) 6.
65
Drugi k o n g r e s KPH, . . . str.
HRVATSKO PITANJE
KAO M E Đ U N A R O D N I P R O B L E M
Još 3. f e b r u a r a 1919. godine, na Velikoj n a r o d n o j skupštini (saboru), odlučeno je da se uputi »Memorandum« zapadnim silama, prvenstveno predsedniku SAD Vilsonu, »da p o m o g n e do ostvarenja i priznanja Mirotvorne seljačke
neutralne čovječanske republike Hrvatske«, vodstvo Hrvatskog bloka je u
proleče 1922. godine odlučilo da na M e đ u n a r o d n u konferenciju u Đenovi pošalje svoje delegate da pred tim f o r u m o m hrvatskom pitanju d a d e »svjetskopolitički karakter«, a predsednik Hrvatske republikanske seljačke stranke
Stjepan Radić je jula 1923. godine pobegao iz zemlje i u Beču, Berlinu, Parizu
i Londonu pokušavao da p o m o ć u inostranih sila reši hrvatsko pitanje, i kad
je. najzad, stigao u Moskvu, on je u junu 1924. godine d a o izjavu o ulasku svoje
stranke u Seljačku internacionalu, zbog čega je po povratku u zemlju početkom januara 1925. godine bio p r o n a đ e n i uhapšen, a zatim - posle puštanja
iz zatvora i odricanja republikanskog p r o g r a m a - ušao u Pašićevu vladu.
Posle krvoprolića u Narodnoj skupštini juna 1928. godine, vodstvo HSS donelo je odluku da, paralelno sa pregovorima s kraljem Aleksandrom, iznese hrvatsko pitanje kao međunarodni problem. (Podvukao V. T.). Ono, u t o m cilju
krajem 1928. godine, upućuje u inostranstvo dr Antu Trumbića,' dr Vlatka
Maćeka, dr Juraja Krnjevića, a već u januaru 1929. godine, posle proglašenja
monarho-diktature, dr Antu Pavelića, sa zadatkom da m e đ u n a r o d n e političke faktore u glavnim političkim centrima Evrope zainteresuju za u n u t r a š n j u
politićko-državnu krizu Kraljevine SHS i da se vodstvu HSS, kao legitimnom
predstavniku hrvatskog naroda, ukaže pomoć i p o d r š k a u ostvarenju postavljenih političkih ciljeva pred vladajućim krugovima u Beogradu, da bi se rešilo hrvatsko pitanje. Tu, u stvari, razlikujemo tri perioda njegove spoljnopolitičke aktivnosti. Prvi period obuhvata vreme od 1928. do 1935. godine, drugi
od 1935 godine do dolaska Cvetkovića za predsednika vlade 1939. godine, i
treći period od početka drugog svetskog rata pa do 10. aprila 1941. godine,
tj. do proglašenja Nezavisne Države Hrvatske (NDH).
U prvom periodu spoljnopolitičke aktivnosti HSS vidno su zapažene misije u glavnim evropskim političkim centrima, i to: Trumbića u Beču, Parizu
i Londonu, Krnjevića u Berlinu na Konferenciji I n t e r p a r l a m e n t a r n e unije,
dra Vladka Maćeka u Beču i Pragu, dra Antii Pavelića u Beču i Rimu, kao i
političkih emigranata: Krnjevića, Košutića, Perčeca i drugih.
T r u m b i č e v a misija u Beču, Parizu i Londonu uoči proglašenja sestojan u a r s k e d i k t a t u r e ( o k t o b r a - d e c e m b r a 1928. godine), imala je za cilj »da pokuša t a m o š n j e političke krugove angažirati protiv s r p s k e hegemonije«. 2
T r u m b i ć je u Beču posetio kancelara I. Sajpela (Sajpel Ignac), a zatim J.
Šobera (Schober), koji su mu savetovali u m e r e n o s t u zahtevima p r e m a Beogradu, s tim da se o d r e k n e n a m e r e o otcepljenju Hrvatske i traženja p o d r š k e
od Italije. Prilikom bavljenja u Beču, T r u m b i ć se povezao sa g r u p o m bivših
a u s t r o u g a r s k i h oficira - Hrvata (general S. Sarkotić, 3 potpukovnik Perčević
i drugi), koji su bili zagriženi neprijatelji nove jugoslovenske države i već kao
takvi uključeni u m e đ u n a r o d n u zaveru za razbijanje Kraljevine SHS. Da su
ovi ljudi u Beču bili njegovi verni saradnici vidi se i po t o m e što su oni bili
glavni punkt za vezu, p r e k o kojega je išla njegova pošta za Zagreb Paveliću i
Maćeku, i o b r a t n o . 4
T r u m b i ć je iz Beča poslao izveštaj Maćeku i p i s m o Paveliću. On u pismu
Maćeku ističe d a j e sa zadovoljstvom u p o z n a o Pavelićeve »ovdašnje prijatelje,
naše d o b r e i o t m e n e Hrvate«. 5
Posle Beča, posetio je Pariz i London, gde je najduže boravio i sastajao
se sa m n o g i m f r a n c u s k i m i d r u g i m d i p l o m a t s k i m predstavnicima. I pored
žive političke aktivnosti od mesec d a n a u Parizu, T r u m b i ć nije naišao na željenu p o m o ć i r a z u m e v a n j e zvanične Francuske, koja je bila saveznik države
SHS i glavni garant njenog teritorijalnog integriteta. Iz Pariza je b e z u s p e š n o
p o k u š a o da se p r e k o p u n k t a u Beču poveže sa zvanićnim krugovima Nemačke. Ali tu vezu su p r e k o Beča uspostavili sa Rimom i Berlinom Sarkotić i njegov bliski saradnik dr Ante Pavelić. Za v r e m e svog b o r a v k a u Parizu T r u m b i ć
je s a m o u s p e o da nagovori pariške b a n k a r e da ne d a j u zajam Kraljevini SHS,
kojeg je kralj Aleksandar tražio prilikom posete f r a n c u s k o j prestonici.
Krajem avgusta 1928. godine, k a d a se u Berlinu održavala XXV konferencija I n t e r p a r l a m e n t a r n e unije, vodstvo SHS uputilo je Juraja Krnjevića da na
licu mesta tumači »hrvatsko pitanje«. Vraćajući se p r e k o Beča u Zagreb, u
Beču je i m a o sastanak sa izaslanikom m a đ a r s k e vlade g r o f o m Aporom (Apor
Gabor b a r o n ) - sastanak koji je ranije, iz Zagreba, dr Ante Pavelić p r i p r e m i o
p r e k o m a đ a r s k o g konzulata. Tada je Mačeku o b e ć a n o da Hrvatska može računati na p o m o ć Mađarske. 6
U o k t o b r u 1930. Maćek je. pod izgovorom da ide na lečenje u Karlove
Vari, u stvari p l a n i r a o da se s r e t n e sa e m i g r a n t i m a i izvesnim političkim ličnostima zemalja kroz koje će proći i u kojima će boraviti, da bi ih zainteresovao za h r v a t s k o pitanje. Tako se u Beču sastao sa g e n e r a l o m Sarkotićem
( p r e d s t a v n i k o m g r u p e Sarkotić - Perčević - Perčec), a zatim i sa Krnjevićem
i Košutićem, koji su 9. o k t o b r a u tom cilju doputovali u Beč. Maček je p r e k o
Sarkotića o b e z b e d i o sastanak, u m e s t o sa austrijskim k a n c e l a r o m (kako je
Maček želeo), sa bivšim kancelarom Sajpelom (Saipel Ignac). Na Sajpelovo pitanje: »Da li bi Hrvati za slučaj nezavisne Hrvatske, ušli u užu vezu sa Austrijom i Mađarskom«?, Maćek je na ovo neprijatno pitanje, po Trumbicevim
beleškama, nešto odgovorio, »da. a k o bi bila konstelacija, za to bi moglo biti«.
Ali je idejno protiv toga.
Na sastanku, 9. o k t o b r a , sa Krnjevićem i Košutićem. Krnjević je izvestio
Maćeka d a j e p r e d a o M e m o r a n d u m f r a n c u s k o m ministru inostranih poslova
A. Brijanu (Brian Aristide) sa ciljem da se pri organizaciji evropskog p o r e t k a
m o r a voditi r a č u n a i o srpsko-hrvatskim odnosima.
Pored nekoliko političkih s u s r e l a u Karlovim Varima i Pragu. Maćek se
sastao i sa S. Duićem. p r i p a d n i k o m Sarkotićeve e m i g r a n t s k e grupe, a zatim
i sa M. Hodžom, predsednikom Agrarne stranke, kao i sa predstavnicima agrarnih s t r a n a k a S r e d n j e Evrope. U povratku, u Linču, p o n o v o se sastao sa Košuiicem i Krnjevićem, a posle izleta u Salzburg na poziv im se p r i d r u ž i o Kežman iz Pariza i Ante Pavelić iz Verone, prateći Maćeka do Vilaha. Prema t o m e
može se zaključiti da je cil j ov og Maćekovog političkog p u t o v a n j a u inostranslvo bio da o v a k o podeli uloge svojim sagovornicima, da: »Pavelić vodi politiku sa Talijanima. Košutić između Italije i V. Britanije. Krnjević se drži Engleza, a Kežman da legalno održava vezu sa Francuzima«. 7
Di T o d o r Stojkov piše:
t d i p l o m a t s k i m m a đ a r s k i m d o k u m e n t i m a iz toga v r e m e n a navodi se da je h r v a t s k o
o p o z i c i o n o v o d s t v o i m a l o k o n t a k t e i sa nali|anski>m vladom, da je Maćek tražio od Musolinija (Mussolini B e n i t o ) novac i o r u ž j e i da je Musolini n a v o d n o s p r e m a n , u slučaju ozbiljnog p o k r e t a u H r v a t s k o j da i n t e r v e n i š e i prizna nezavisnu H r v a t s k u d r ž a v u
,« 8
K r a j e m d e c e m b r a 1928 u Z a g r e b u su se sreli vodeći političari SDK. Maćek i Pribiće vic. sa b r i t a n s k i m p o s l a n i k o m u B e o g r a d u V K e n a r d o n i ( K e n n a r d H o w a r d Wiliam
prilikom otvaranja britanske izložbe - prim V T J Do susreta je došlo u jeku v e o m a zategn u t e političke situacije. Tom prilikom Macek |e b r i t a n s k o m p o s l a n i k u izložio plan p r e u r e đ e n j a države p o d e l o r n na s e d a m l e d e r a l n i h jedinica, i to: 1. Slovenija. 2 H r v a t s k a sa Slavonijom i d e l o m B o s n e i s e v e r n o m Dalmacijom. 3 Banal. Bačka i d e o Srerna (Vojvodina). 4
d e o B o s n e H e r c e g o v i n e i južne Dalmacije. 5 Srbija. 6. M a k e d o n i j a , 7. C i n a G o r a sa Sandža k o m i Nov i Pazar) i najjužnijim d e l o m J a d r a n s k o g p r i m o r j a P o r e d te v a r i j a n t e . Maćek je za
p r e u r e đ e n j e d r ž a v e izmislio i p o d e l u d r ž a v e na sesi l e d e r a l n i h jedinica ili s a m o na d v a d e l a
sa c e n t r i m a »u B e o g r a d u i Zagrebu«. H r v a t s k o m delu p r i p a l e bi s l e d e č e oblasti: Slovenija,
H r v a t s k a s.i Slavonijom, cela Dalmacija, cela Bosna i H e r c e g o v i n a i d e o S r e m a i B a č k e
Posle razgovora sa M a č e k o m , K e n a r d se s a s t a o sa J P r e d a v e c o r n i Sv Pribicevicem. Pribićević je bio d a l e k o u m e r e n i j i od Maćeka istakavši p o t r e b u šire a d m i n i s t r a t i v n e a u t o n o m i je . . .
Na k r a j u s u s r e t a sa K e n a r d o n i Maćek je izneo svoje gledište na o d n o s sa s u s e d m m
d r ž a v a m a On se izjasnio, u k o l i k o bi d o š l o do rata protiv Italije, pa Beograd n a r e d i o hrvatsk o m vodstvu da p o v e d e rezerviste u rat, ovi ne bi poslušali Na p i t a n j e i z n e n a đ e n o g Kenarda, da li je to mišljenje i d r u g i h voda SDK Macek je o d g o v o r i o da su svi Hrvati u t o m pogledu ledinstveni. 9
Zvanični krugovi u Beogradu o š t r o su reagovali na n a v e d e n e političke
misije prvaka HSS u inostranstvu i na njihove k o n t a k t e sa nekim i n o s t r a n i m
d i p l o m a t s k i m p r e d s t a v n i c i m a u zemlji, i to u 1928. godini, kada je u n u t r a š n j a
politička kriza u Kraljevini S H S bila dostigla v r h u n a c . Velikosrpska buržoazija, na ćelu sa kraljem, zavela je apsolutistički režim u zemlji, a u v o đ e n j e m
oktroisanog Ustava, 3. s e p t e m b r a 1931. u suštini se nije ništa p r o m e n i l o , jer
je i dalje ostao n a j k r u ć i centralizam, b r e m e n i t n a c i o n a l n i m bespravijem. Zato
je razumljivo što su se narodi Jugoslavije, koji su težili za s l o b o d o m i nacion a l n o m r a v n o p r a v n o š ć u , oduprli d e s p o t s k o j vladavini kralja Aleksandra i
njegove d v o r s k e k l i k e ' 0 .
Posle š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e hrvatski buržoaski političari nisu više
hteli ništa da traž.e od b e o g r a d s k e vladajuće grupe, već su prekinuli sve veze
sa Beogradom. Najizraziiiji predstavnik hrvatske buržoazije, dr Vlatko Maček. koristeći n e r e š e n o nacionalno pitanje i m n o g e d r u g e u n u t r a š n j e suprotnosti i slabosti centralističke države, p r e d u z e o je v e o m a široku i s v e s t r a n u
političku aktivnost za razbijanje jugoslovenske državne zajednice i stvaranja
s a m o s t a l n e Hrvatske. Ogorčen na beogradsku v l a d a j u ć u g r u p u . Maček je
tada izjavio: »Nema s p o r a z u m a , n e m a izmirenja« i u ime HSS o t v o r e n o tražio
»da se sve zemlje s one strane Drine. Save i Dunava, koje d a n a s sačinjavaju
deo Kraljevine Jugoslavije, v r a t e u stanje 1918. godine kakvo je o n o nastalo
s l o m o m Austro-Ugarske Monarhije«, s tim da granica nove Velike Hrvatske
b u d e na liniji: Kolor - Drina - S o m b o r " I n t e r e s a n t n o je da je i 1932. u Kupincu, dopisniku »Le Petit Parisien«. R u b o u ( R o u b u n d Louis), ponovio: »Granica bi išla pored Kotora na Jadran, ostavljajući p r e d r a t n u Srbiju i Crnu
Goru. popela bi se do S. Mitrovice, prelazeći p r e k o Uzica i Valjeva, pa bi se
spustila k Vukovaru, ostavljajući S o m b o r u j e d n o m t a b o r u , Osijek u drugom«.' 2 On je u razgovoru sa britanskim parlamentarcirna, objavljenom u
»Manchester Guardian-u« - od 30. L\ 1932, pored ostalog, izjavio: »Nema smisla ubiti j e d n o g bogatog ujaka od koga o č e k u j e t e nasledstvo, kad znate da će,
ako ga ostavile s a m o m sebi. s k o r o umreti p r i r o d n o m s m r ć u . Jugoslavija je
kao čovek koji boluje od neizlečive bolesti, koji sigurno m o r a umreti. Ta s m r t
oslobodiće Hrvate«.' 3
U d r u g o m peridu od 1935. godine, kada su počeli pregovori vodstva HSS
sa knezom Pavlom, Francuska i V. Britanija, iako nisu bile zadovoljne spoljnopolitićkom orijentacijom Stojadinovićeve vlade zbog njenog približavanja
Nemačkoj. o n e su ipak težile da održe status quo u Jugoslaviji. Njima tada nikako nije o d g o v a r a o ma kakav zaplet na Balkanu, tim p r e što je njihov položaj
u tom p r o s t o r u sve više slabio ukoliko se povećavao pritisak N e m a ć k e . Zbog
loga o n e nisu podržavale zahteve HSS u pogledu u n u t r a š n j e g u r e đ e n j a Jugoslavije. bez obzira što su u nekim slučajevima njihove vlade s m a t r a l e da su zahtevi HSS opravdani. I Parizu su d e l o m više podržavali opoziciju koja je bila
u p e r e n a protiv Stpjadinov ićevog spoljnopolitićkog kursa, a poznato je d a j e
Francuska, s vojničkog gledišta, s m a t r a l a d a j e unitarističko u r e đ e n j e u Jugoslaviji najbolja garancija za njenu vojničku stabilnost.' 4
S d r u g e strane, V. Britanija je s m a n j e nervoze pratila Stojadinovićevu
politiku približavanja osovinskim silama, a njena službena politika se u odnosu na Jugoslav iju znatnim d e l o m rukovodila istim razlozima kojima se rukovodila i f r a n c u s k a službena politika. Maćek je očigledno bio nezadovoljan
takvim stavom, pa je u j e d n o m intervjuu »Dejli Telegrafu« (»Daily Telegraph"), n o v e m b r a 1935. godine, izrazio n a d u da britanska politika u odnosu
na Hrvatsku neće slediti politiku koju je u tom pogledu vodila Francuska. On
je lom prilikom rekao:
•Ali ne v e r u j e m o da ce p r o s v e c e n a b r i t a n s k a >poljna politika učiniti iste g r e š k e zbog
kojih je F r a n c u s k a izgubila ljubav koju su Hrvati n e k a d a p r e m a njoj gajili, ij, da b r i t a n s k a
spuljna politika n e ć e p o d r ž a t i agresivne m e r e kojima je cilj da p r i k r i v a j u n e z a d o v o l j s t v o sau n j a v a i u c i laZnu l a s a d u jedinstva J u g o s l o v c n s k a u n u t r a š n j a polilika došla je na m r t v u tacku i tu ne moZe biti p o p r a v k e sve d o t l e d o k se naši zahtevi, koji se ne m o g u m e n j a l i , p o t p u n o
ne zadovolje Da li je Velika Britanija svesna da H r v a t s k u ne i n i e r e s u j u k o n c e s i j e na p a r ć e ?
Mi Iražimo takvo p o t p u n o p r i z n a v a n j e n a c i o n a l n o g s u v e r e n i t e t a da s u t r a š n j a b e o g r a d s k a
v lada b u d e u n e m o g u ć n o s t i da o d u z m e o n o š t o bi bila e v e n t u a l n o s p r e m n a tia da d a n a š n j a
heogradska vlada-.'5
I s britanske s t r a n e se sve više naglašavalo da je p o t r e b n a u n u t r a š n j a
konsolidacija Jugoslavije, s obzirom na sve veće zaoštravanje m e đ u n a r o d n i h
odnosa, savetujući i vladi i Mačeku u m e r e n o s t i p o p u s t l j i v o s t . ' 6
Za v r e m e pregovora za re menje hrvatskog pitanja sa knezom Pavlom, njegovim m a n d a t o r o m i zvanićnim predstavnicima jugoslovenske vlade, naročito k r a j e m 1936. i u toku 1939. godine, sve do potpisivanja S p o r a z u m a , vodstvo
HSS je p a r a l e l n o ispoljavalo svoju veliku aktivnost i na d r u g o m koloseku.
p r e g o v a r a n j e m sa p r e d s t a v n i c i m a stranih sila - Italije, N e m a ć k e i Mađarske,
s j e d n e , i Francuske i V. Britanije, s d r u g e strane, da bi p o m o ć u njih ostvarilo
•
svoj cilj. Aktivnost u tim n a p o r i m a oscilirala je i zavisila ne s a m o od s t e p e n a
saglasnosti ili nesaglasnosti sa p r e d s t a v n i c i m a jugoslovenske vlade, nego i od
razvoja spoljno-politićke situacije. Ukoliko su pozicije jugoslovenske vlade na
u n u t r a š n j e m i spoljnopolitićkom planu bile slabije, utoliko su zahtevi vodstva HSS p r e m a njoj bili veći i odlučniji, a aktivnost p r e m a i n o s t r a n s t v u intenzivnija. prelazeći granice koje bi se mogle tolerisati, bez obzira na opravdanost nekih zahteva i tvrdoglavu u p o r n o s t zvaničnih jugoslovenskih krugova da opravdane zahteve ne usvoje. Ta aktivnost je često imala razbijački i nepi i|jtel|ski k a u i k t e r u o d n o s u na državnu zajednicu.
Vodstv o HSS težilo je da hrvatsko pitanje prikaže kao m e đ u n a r o d n i problem koji treba p o s m a t r a t i kroz stav velikih sila p r e m a Jugoslaviji u celini i
p r e m a h r v a t s k o m pitanju, j e r su o n e na njega različito gledale s o b z i r o m na
svoje sopstvene interese. Aktivnost A. Košutića bila je p r v e n s t v e n o orijentisana p r e m a Italiji i Nemačkoj. Ustaška emigracija i emigracija HSS nalazile
su se u stalnom, jačem ili slabijem s u k o b u oko uticaja nafiseljenike i o k o toga
ko od njih predstavlja hrvatski narod pred i n o s t r a n s t v o m . Dok je Krnjević bio
u jačoj konfrontaciji s Pavelićem, vodstvo HSS se interesovalo za k o n t a k t e s
Italijom i N e m a ć k o m . Tako je Musolini (Mussolini Benito) u j u l u 1936. godine
primio Košutića. izgleda kao Mačekovog izaslanika. Na Musolinijevo pitanje
kakav je p r o g r a m HSS, Košutić je. p r e m a rečima Trumbića, odgovorio:
»I) H r v a t s k a k a o n e z a v i s n a država,
2) a k o se to ne m o ž e postići o n d a o b r a z o v a n j e f e d e r a c i j e u P o d u n a v l j u u koju bi ušle
Austrija, M a đ a r s k a i H r v a t s k a b a r e m sa Slavonijom i,
3) a k o bi se m o r a l o o s t a t i u Jugoslaviji, o n d a a u t o n o m n a H r v a t s k a , ali s v a k a k o sa obalom J a d r a n s k o g m o r a . H r v a t s k a s v a k a k o m o r a dobiti svoj individualitet. Koji bi oblik imala
P o d u n a v s k a f e d e r a c i j a , da li s a m o e k o n o m s k i , to je p i t a n j e s p o r a z u m a . U s v a k o m s l u č a j u Hrvatskoj ima da o s t a n e m o r e « Košutić u to v r e m e nije d o b i o n e k u j a č u p o d r š k u , j e r se »Mu
solini p r i p r e m a o z a k o r e n i t u p r o m e n u d o t a d a š n j e politike p r e m a Jugoslaviji, o d u s t a j u ć i o d
toga d a radi n a n j e n o m r a z b i j a n j u « ' 7 .
U razgovoru je p o k r e n u t o i pitanje ustaške emigracije. P r e m a Košutićevom kazivanju. T r u m b i ć je zapisao d a j e Musolini postavio p i t a n j e Košutiću
šta će s ustašama? »Nervozni su i nemirni, svađaju se između sebe i traže posao ili da se vrate kući u Hrvatsku, nalaze se na o t o c i m a Lipari pa i na Stromboli.« Košutić mu je odgovorio da ih nikako ne treba predavati Beogradu, jer
bi to bila izdaja. Ako se m o r a j u vratiti kući, o n d a uputiti s a m o n e p o z n a t e da
ne bi vlada imala razloga da ih progoni, a biće zadovoljna da na strani ima
m a n j e e m i g r a n a t a za atentate. Ako ostale ustaše ne mogu ostati u Italiji, najbolje je da se pošalju na rad u Belgiju ili Južnu Ameriku. 1 8
Prema nekim p o d a c i m a , Maćeku su s r e d i n o m 1936. godine dolazile por u k e od ustaške emigracije, pa i od samog Pavelića i njegovog užeg kruga. Pored ostalog, ti k o n t a k t i su omogućili Maćeku da ima uvid u ciljeve i planove
ustaške emigracije i na neki način »kontrolu« nad n j o m . Međutim, njegovi
kontakti s tom e m i g r a c i j o m išli su paralelno s k o n f r o n t a c i j o m p r e m a njoj. U
to v r e m e Maćeku je došla p o r u k a i od strane M. Lorkovića sa ciljevima i planovima ustaške emigracije. U poruci se tvrdilo kako će Italija pružiti p u n u
p o d r š k u ustaškoj o r u ž a n o j akciji u Jugoslaviji bez ikakvih teritorijalnih zahteva ili drugih protivusluga i najavljivao napad u toku 1936, a n a j d a l j e 1937. godine. Prema tom planu, ustaške o r u ž a n e g r u p e upale bi na više m e s t a u Hrvatsku. posle čega bi došlo do opšteg ustanka i proglašenja nezavisne države.
U poruci je dalje stajalo da Pavelić priznaje da Maćek u zemlji d o b r o radi, da
mu se priznaje vodstvo, da Pavelić ne n a m e r a v a da zavodi d i k t a t u r u ili faši-
zam nego če »Maček biti na čelu kad Hrvatska b u d e svoja«. Za Pribičeviča je
r e č e n o d a j e »neprijatelj hrvatskog n..roda, kao i u p o č e t k u . Njega slijedi Krnjević, ali Košutić ne«.Lorković je p o r u č i o da se p o r u k a u ime Pavelića saopšti
Maćeku i T r u m b i ć u , a o t o m e je V. Košak obavestio Maćeka. T r u m b i ć je o
t o m e zapisao:
»Kad mu je p o č e o davali izvješće, bio je M(aček) n e k a k o n e r a s p o l o ž e n , pa k a d a je spom e n u o Pavelića prvi put ili f r a n k o v c e , o n d a je s r d i t o p l a n u o : ,To su fakini, to je bogaža, n e k a
idu sa svojih 20.000 glasova, ja ih ne trebam!' M e đ u t i m , kad mu je kazivao k a k o P(avelić) priznaje da d o b r o radi kod kuće, da je on voda n a r o d a i slično, p o k a z i v a o je da mu je drago . . .«'•
K r a j e m jula ili p o č e t k o m a v g u s t a iste g o d i n e bivši a u s t r o u g a r s k i m a j o r u penziji Sabljak p r e n e o je Paveiicevu p o r u k u M a č e k u i u p i t a o ga:
»Za svaki s l u č a j da se ne bi mogla postići p o t p u n a d r ž a v n a s a m o s t a l n o s t H r v a t s k e , da
li p r i h v a ć a t e k o m b i n a c i j u podunavske federacije, u koju bi i H r v a t s k a ušla k a o s l o b o d n a država?«. Maček je o d g o v o r i o : »Prihvaćam, ali s a m o pod u v j e t o m da H r v a t s k a u đ e u tu kombinaciju k a o s a m o s t a l n a država« Maček je p o t v r d i o da bi mu bila n a j s i m p a t i č n i j a kombinacija s Austrijom zato što se o n e k a o s u s e d n e z e m l j e e k o n o m s k i u p o t p u n j u j u , š t o i z m e đ u
njih n e m a nikakvih s p o r o v a , š t o p o s t o j e i istorijske veze. Maćek je j o š d o d a o : » N e m a m ništa
protiv toga da i Srbija u đ e u tu p o d u n a v s k u k o n f e d e r a c i j u , ali n i k a k o s n a m a . n e g o ona posebno, a Hrvatska posebno«.
Na p i t a n j e »Kakvo će biti d r ž a n j e u H r v a t s k o j u slučaju da vojska b u d e mobilizirana?,
Maćek je o d g o v o r i o da nije d a o nikakve u p u t e , ali iz r a z g o v o r a sa s e l j a c i m a zna da su svi
seljaci r e v o l u c i o n a r n i , po s v o m r a s p o l o ž e n j u , ali svaki na svoj način. T r e b a n a r o d u p r e p u s titi». A na pitanje: »Ako B e o g r a d na vaše z a h t e v e ne popusti, n e g o nastavi k a o i do sada? .Maček je o d g o v o r i o : »Mi ć e m o ih. umciglovati (opkoliti, zahvaliti sa svih strana - V.T.). Evo na
p r i m j e r . Vojvodinu s m o posve osvojili. Sad r a d i m o da i ostale k r a j e v e i d e j n o i politički, a
o s o b i t o p u t e m »Sloge« o s v o j i m o . Tu s m o već postigli z n a t n e u s p j e h e . Na pr. u B e o g r a d u narod već viče Živio Maćek! Mi k o l a b o r i r a m o i sa d r o m Drag. J o v a n o v i ć e m , koji je više c r v e n
nego crn, ali to je naša t a k t i k a . ' 0
U j e s e n 1936. godine Maćek je vodio u m e r e n i j u politiku p r e m a Stojadinovićevoj vladi, pa je zbog njegovih s u s r e t a sa knezom Pavlom i Stojadinović e m nastupilo nezadovoljstvo ustaške emigracije, a n a r o č i t o zbog njegove
»sporazumaške politike i priznanja granica države i dinastije«. Njegova audijencija kod kneza Pavla Karađordevića, koji je o d m a h p o š a o u L o n d o n i u nov e m b r u to iskazao kao d o k a z k a k o se država s r e đ u j e i Hrvati p o s t a j u dobri,
sve je to njih (Lorković, B. Jelić, A. Artuković i dr. e m i g r a n t i u Berlinu - V.
T.) uvjerilo d« Maček je p r i p r a v a n pokorit se Beogradu, što ih ispunjava upravo bijesom. Tu je Jelić prvi put prasnuo, ali strašno«. 2 '
Posle zaključenja italijansko-jugoslovenskog p a k t a o prijateljstvu 25.
m a r t a 1937. godine ustaška delatnost u Italiji bila je o n e m o g u ć e n a .
Ali, »slijedeći svoju p r a k s u k o n t a k t i r a n j a i i n f o r m i r a n j a na svim s t r a n a m a . Maćek nač e l n o takvu p r a k s u nije n a p u s t i o ni n a k o n t a l i j a n s k o - j u g o s l o v e n s k o g pakta. On je. pri t o m ,
z a s t u p a o š i r o k u lepezu r e š e n j a koja po svojoj širini ostavljaju m o g u ć n o s t za k o n t a k t e na više
s t r a n a . T a k o je s r e d i n o m r u j n a T r u m b i ć z a p i s a o da je r a z g o v a r a o s M a č e k o m . p o v o d o m
m o g a p u t o v a n j a u V e n e c i j u ' . . . za slučaj kakva s u s r e t a u Italiji, koji stav i r e b a držati«.
S tim u vezi T r u m b i ć je zapisao: » O d n o s n o Italije i s t a k a o je ovo: Mi t r a ž i m o s l o b o d n u
Hrvatsku. Ovo s t a n j e ne p r i z n a j e m o i n e ć e m o se prilagodit. Ideal je da d o b i j e m o nezavisnu
državu. To je naša najviša želja, ali ne zavisi s a m o od n a s n e g o od d o g a đ a j a . Ako ne m o ž e m o
nezavisnost p u n u , a o n d a h o ć e m o da b u d e m o g o s p o d a r i u svojoj kuci u najglavnijim pitan j i m a n a r o d n o g života, a u o n i m a koji bi bili zajednički da i m a m o u d j e l a
Dakle i nezavisnu d r ž a v u Hrvatsku, k a o Š v a j c a r s k a . p o d u n a v s k u k o n f e d e r a c i j u ili j u g o s ( l o v e n s k u ) federaciju, sve to zavisi ne s a m o od nas n e g o i od d o g a đ a j a « . 2 2
Još p o č e t k o m m a r t a 1937. Maček se sastao sa Krnjevićem u Gracu (Graz),
a pre toga se iz emigracije bio vratio Košutić, ali se o cilju sastanka sa Krnjevićem m n o g o nagađalo. Zna se d a j e Krnjević u julu 1937. godine posetio Lon-
don s a n a m e r o m d a britanskim vlastima p r e d a m e m o r a n d u m kao š t o g a j e
već p r e d a o f r a n c u s k o m ministru inostranih poslova Delbosu (Delbos Yvon).
Uspeo je s a m o da ga primi vojvotkinja od Atola (Atholl). Izgleda da je cilj njegove p o s e t e bio da b r i t a n s k a vlada pritiskom na Beograd prinudi kneza Pavla
i Stojadinovića da postignu sporazum sa Mačekom, ali da do toga nije došlo
zbog loga što je Udružena opozicija požurila da sa njim postigne s p o r a z u m .
T r u m b i ć je zapisao: »Ništa očekivati od Francuske ni Engleske . . . Francuzi
čine ljepše lice Hrvatima! (Delbos pozivlje Krnjevića na razgovore!) s a m o zato
da time prijete Beogradu. Englezi pak drže se uvijek rezervirano u pitanju
u n u t r a š n j i h prilika u d r u g i m državama«. 2 3
S r e d i n o m januara 1938. Maček se u f r a n c u s k o m konzulatu u Z a g r e b u sastao sa f r a n c u s k i m poslanikom u B e o g r a d u Brižerom (Brugere R a y m o n d ) sa
kojim je razgovarao o u n u t r a š n j o j i spoljnoj politici Jugoslavije. Na Brižerovo
p i t a n j e o p r o b l e m u u r e đ e n j a Podunavlja i o t o m e kakav je bio položaj Hrvata
u Austro-Ugarskoj Monarhiji, Maćek je odgovorio da je
»u Monarhiji p o s t a j a l a p r a v n a sigurnost i d o b r a a d m i n i s t r a c i j a m i nije bilo r a v n o p r a v nosti n a r o d a Zbog loga njeni n a r o d i nisu imali interesa da je b r a n e i m o r a l a je p r o p a s t i .
I a k o ce se d o g o d i t i i sa Jugoslavijom, a k o Srbi b u d u ustrajali k a o do sada. Hrvati h o ć e da
b u d u s u v e r e n i u svojoj kući. bilo to u Jugoslaviji ili izvan nje. Mi s m o svi j e d n o g a m i š l j e n j a
o tome. •
Na p i t a n j e k a k o gleda na o d n o s e sa Nernačkom i na anSlus ( p r i k l j u č e n j e - Anschluss)
Austrije N e m a č k o j . Maček je o d g o v o r i o : - S r p s k i n a r o d ima sve zahvaliti F r a n c u s k o j ,
zato
n e o d o b r a v a s a d a n j u S t o j a d i n o v i c e v u politiku prilaZenja N e m a č k o j Hrvatski n a r o d ima d o
sada m a l o zahvaliti F r a n c u s k o | . ali on vidi u N e m a č k o j svoju n e p o s r e d n u i veliku p o g i b e l j . . .
Hrvati su viSe protiv Anslusa a Srbi (proti) r e s t a u r a c i j i H a b s b u r g o v a c a . . . 90°o H r v a t a nije
z a d o v o l j n o i želi da ide van s a d a n i e d r ž a v e radi prilika u k o j i m a živi Ali da postoji n a d a da
se te prilike m o g u izmjeniti i Hrvali zadovoljiti« 2 *
Posle anšlusa Maček je u intervjuu švajcarskom listu »Neue Z ü r c h e r Zeitung«, između ostalog izjavio: »Zbog n j e m a č k e o p a s n o s t i mi s m o više nego
ikad s p r e m n i da se s p o r a z u m j e m o sa S r b i m a . . . Ljuto se varaju u B e o g r a d u
a k o misle da ce nas n j e m a č k a opasnost primorati da se definitivno prilagod i m o postojećoj situaciji«. 2 5
Iako je vodstvo HSS s m a t r a l o d a j e anšlusom pojačan Stojadinovićev položaj. a pogoršan položaj opozicije, ipak je Maček s m a t r a o da je Stojadinovićeva prednost p r i v r e m e n a . O razgovoru s njim T r u m b i ć je zapisao: »Maćek
je iskazao o t v o r e n o k a k o on. i p o r e d politike Stojadinovića sa Berlinom, ne
drži da je naš položaj ojačan pače misli da ima m n o g o razloga nadati se da
će naše pitanje dobiti i sa međunarodnog gledišta na važnosti«. 2 6
Posle anšlusa j e d a n Maćekov e m i s a r posetio je j e d n o g f u n k c i o n e r a u nernaćkom Ministarstvu inostranih poslova, interesujući se da li bi n e m a ć k a
vlada bila s p r e m n a da p o t p o m o g n e pokret za nezavisnom h r v a t s k o m državom, o č e m u je Ministarstvo inostranih poslova o d m a h obavestilo jugoslovensku vladu. Nemački poslanik u B e o g r a d u fon H e r e n pisao je Ministarstvu
inostranih poslova u Berlinu da Maćekove izjave listu »Neue Z ü r c h e r Zeitung«-u »stoje o č e v i d n o u vezi s n e u s p e h o m ranijih s o n d i r a n j a u vezi s približavanjem Hrvata osovini Berlin - Rim. Pri tom je n a r o č i t o k a r a k t e r i s t i č n o
kako Maćek pokušava da prikrije slabljenje svojih separatističkih ciljeva usled delovanja anšlusa pod p a r o l o m n e m a ć k e o p a s n o s t i . . ,« 27
Početkom 1938. j e d a n poverenik. čiji su izvešlaji uvek bili taćni. izvestio
je: d a j e »dr Andres po nalogu Maćeka bio kod m a đ a r s k o g konzula, koji d a n a s
ili sutra p u t u j e u Peštu da i n f o r m i š e vladu o p r i l i k a m a u Jugoslaviji. Andres
je. to sigurnu znam, r e k a o konzulu, da s m o se mi razočarali u politici na demokracijama, pa moli konzula da p r e n e s e p o r u k u dr Maćeka: da se ieli priključiti politici Rim - Berlin ( p o d v u k a o V. T.), k a o i m a đ a r s k o j revizionistićkoj
politici, ali da pre toga želi znati uvjete koje Mađari traže od Hrvata. Konzul
je o b e ć a o da će doneti m o d a l i t e t e s p o r a z u m a i zajedničke akcije . ..«. Delegat
Ministarstva u n u t r a š n j i h poslova Banković, u svom izveštaju od 2. j a n u a r a
1939. iz Beća. govori da je ustaški emigrant Perčević dolazio u Grac i Beč i
jednom svom prijatelju izjavio da su »Mađari posle izbora konsullovali i Maćeka o zajedničkoj saradnji na reviziji granica i o d c e p l j e n j a Hrvatske«. Međutim. Maćek je ovom m a đ a r s k o m izaslaniku, navodno, izjavio da bi to bilo nemoguće, j e r se Nemačka i Italija, kao i d r u g e z a p a d n e zemlje, protive slabljenju i razbijanju Jugoslavije. Zbog toga on želi da dobije a u t o n o m a n položaj
Hrvatske u okviru Jugoslavije, a da na p o t p u n o o d v a j a n j e Hrvatske od Jugoslavije može pomišljati s a m o u m o m e n t u kada za to b u d u povoljne m e đ u n a r o d n e okolnosti. Dalje je Perčev ić izjavio da će Maćek pred verifikacionu debatu sazvati svoje poslanike izabrane na d e c e m b a r s k i m izborima koji će hrvatsko pitanje postavili na legalnu osnovu i ovlastiti Maćeka za p r e g o v o r e s
Beogradom, zbog čega se Maćek razišao s Pavelićem, »iako u osnovi vodi istu
politiku«. 2 8
Maćek je p r e k o m a đ a r s k o g konzula u Zagrebu d o b i o gledište m a đ a r s k o g
ministra inostranih poslova Kalmana Kanje (Kaiman de Kanva), o uticaju prisajedinjenja Austrije Nemačkoj. On je između ostalog, rekao:
Ako bi se .. o s i g u r a o n u r . o n d a bi se n a s t o j a l o da se s p r o v e d e miroljubiva revizijo
pariških m i r o v n i h ugovora. Ako to ne uspiie t e š k o ce se moći zapriječiti rat Dakle: mir ili
:
ral. L p r v o m ce se slućaju m e d u različnim t e r i t o r i j a l n i m p i t a n j i m a n a m e t n u t i i hrvatsku pila n/e. pod p r e t p o s t a v k o m da h r v a t s k o vodstvo ne počini g r i j e š k u da se kak v im s p o r a z u m o m
sa B e o g r a d o m s amo o d r e k n e svojih zahtjeva
H r v a t s k o p i t a n j e m o r a i dalje vrijediti kao
međunarodnu pitanje, a ne k a o u n u l a r n i e piianie Jugoslavije .. ni p o d kojim u.slovom ne napuštali n a c i o n a l n e zahtjeve, biti jako n a c i o n a l n o , a nikada i n t e r n a c i o n a l n o o b o j e n , j e r s koje
se god s t r a n e o č e k i v a o s p a s Hrvala, p o m a ž e se s a m o onim narodnim pokretima koji su iako
nacionalnu obilježeni. Dakle, nikakva n a r o d n a f r o n t a , nikakve o p ć e n i t e fraze o m e đ u n a r o d nim d e m o k r a c i j a m a , n e g o p r a v o i s l o b o d a za Hrvate«
Dalje je Kanja g o v o r i o o t o m e da » f r a n c u s k a vlada ne zaslužuje ni n a j n e z n a t n i j e poverenje, j e r joj je cilj da h r v a t s k o p i t a n j e p r e o b r a t i u opsti j u g o s l o v e n s k o - d e m o k r a t s k i f r o n t ,
da bi p o m o ć u Hrvata srušila b e o g r a d s k u vladu l a k o da m e s t o nje d o d e vlada n a k l o n j e n a
F r a n c u s k o j i Cehoslovaćkoj. a zalim bi o d m a h n a p u s t i l a Hrvate. Zato bi bilo poželjno da se
K r n j e vic u d a d u u p u t s t v a da ne p r u ž a p o v o d a da se o n j e m u govori, jer ga s m a t r a j u za pou z d a n i k a f r a n c u s k o g n a r o d n o g f r o n t a , a njegove veze sa B l u m o m (Blum Leon) i d r u g o v i m a
bacaju s a m o loše svetio na stav h r v a t s k o g p o k r e t a « . J 8 a
Posle anšlusa britanski konzul u Zagrebu Rap n a j p r e je razgovarao sa Košutićem, a zatim dva puta s Andresom, interesujući se o raspoloženju i gledištima vodstva HSS. jer je Andresa s m a t r a o kao Mačekovog savetnika za spoljnopolitićka pitanja. Rap je p r e p o r u č i o Andresu »umereniju politiku i zbliženje s B e o g r a d o m zbog opasnosti od Velike Nemaćke«, pošto postoji povoljno
raspoloženje kod kneza Pavla i Stojadinovića za s p o r a z u m e v a n j i , n a p o m i n j u ći da
»kod M a ć e k o v e o k o l i n e postoji n e s l a g a n j e s n j e g o v o m o k o l i n o m i k a o p r i m e r n a v e o
Trumbića
U o p š i r n i j e m r a z g o v o r u o p o s l e d i c a m a a n š l u s a T r u m b i ć je M a ć e k u o b j a s n i o
svoje gledište, na koga da se mi Hrvati u z m o g n e m o kušati oslonili se a k o Srbija nastavi svoju
h e g e m o n i j u o v a k o d e s t r u k t i v n o za nas i d o d e j e d n o g d a n a do razlaza ili r a s p a d a Jugoslavije
. O N j e m a č k o j m o r a m o voditi r a č u n a .. jer n a m a je na granici, na vratu sa sv im svojim
t e r e t o m gravitirajuci p r e m a jugu«
Zalim je izneo m i š l j e n j e da se t r e b a »orijentirati p r e m a osovini Rim - L o n d o n koja bi
išla p r e k o Pariza .
Najprije m o r a m o r a č u n a t i s Italijom
a mi Hrvati malen i oslabljen
n a r o d m o r a m o nastojati da u skladu s Italijom u d e s i m o i t o bolje b u d e se m o g l o n a š u bud u ć n o s t . . . Ali Italija n e m a snage, nije d o v o l j n o j a k a da to ostvari. Zato je p o t r e b a s v a k a k o
da se z a u z m e i Engleska koja bi dala d o v o l j n o snage a koju bi slijedila i F r a n c u s k a . . . Rap
(Rapp T. C.) je izlagao o t o m e k a k o je nastala nova situacija n a k o n anšlusa. Iz svega toga š t o
je Englez z a t o o p r e z n o iznio proizlazi j a s n o da n a m on s a v j e t u j e da se približimo današnjoj
vladi, da napustimo pasivnost kao štetnu za nas. To je o b r a z l a g a o p o g l a v i t o time š t o je anšlusom p o s t a o ugrožen i položaj Jugoslavije i time u g r o ž e n i o p o s t a n a k ne s a m o S l o v e n a c a i
S r b a n e g o i H r v a l a i lo ne s a m o od N j e m a č k e n e g o i od Italije .. V 9
U v e o m a o p š i r n o m razgovoru u b r i t a n s k o m konzulatu u Zagrebu Trumbić je na p r e p o r u k u konzula Rapa da se treba s p o r a z u m e v a t i sa Srbijom, izm e đ u ostalog, rekao:
. N'i a n š l u s ni ništa d r u g o ne m o ž e d a n a s više poslužiti da svoje i n t e r e s e ž r t v u j e m o
za s o l i d a r n o s t i n t e r e s a sa S r b i j o m , za koju je iskustvo d o s a d a š n j e z a j e d n i c e d o k a z a l o i uvjerilo i p o s l e d n j e g n a š e g č o v j e k a da u B e o g r a d u ne postoji nimalo, n e g o da o v d j e postoji na
a p s o l u t a n način s a m o s h v a t a n i e p o s e b n i h s r b i j a n s k i h i n t e r e s a u z ž r t v o v a n j e b e z o b z i r n o naših h r v a t s k i h i n t e r e s a m o r a l n i h i m a t e r i j a l n i h sve do n a š e istrage«. 3 0
I Krnjević je p o k u š a v a o da zainteresuje Forin ofis (Foreign Office) za rešavanje hrvatskog pitanja. Pošto je s r e d i n o m m a r t a 1938. godine d o p u t o v a o
u London, on je, na p r e p o r u k u Vikema Stida (Steed Wicham), bio p r i m l j e n
od strane Čerčila, ali ga u Forin ofisu nisu hteli primiti, ćak ni na p r e p o r u k u
vojvotkinje od Atola i lorda Roberta Sesila (Cecil Robert) člana Gornjeg
d o m a V. Britanije. 3 '
Posle b o r a v k a u Londonu, Krnjević se u Zenevi s u s r e o s Jančikovićem
koji je nosio Maćekovu p o r u k u . Prenoseći T r u m b i ć u razgovor sa Krnjevićem.
J a n č i k o v i ć mu je r e k a o da je Krnjevićeva opća p r i m j e d b a :
»Kolika razlika u susretljivosti od zadnjega p u t a i sada. Prije z a k o p č a n o s t , rezervisanost, s o b i č n o m o g r a d o m o n e p a č a n j u u t u d e u n u t r a š n j e stvari! Sad p r i m a n j e , ispitivanje,
veliko z a n i m a n j e i t r a ž e n j e čak i M e m o r a n d u m a , bez r e z e r v e o u n u t r a š n j i m p i t a n j i m a . To
je posljedica anšlusa, što se o č i t o vidi. Svi ističu k a k o je N j e m a č k a jaka. Radi se na t o m e da
se s p o r a z u m e Engleska, F r a n c u s k a . Italija, k a k o bi zaokružile N j e m a č k u i o g r a n i č i l e n j e n u
daljnju ekspanzivnost«.
Zato je Krnjevič. i z m e đ u ostalog, p o r u č i o Mačeku da ne s t u p a ni u k a k a v d o d i r sa Stoj a d i n o v i ć e m i n j e g o v o m v l a d o m , da n a s t u p i o d l u č n o i o š t r o a k o se s l u č a j n o s a s t a n e sa knezom Pavlom, da se na svaki način p o b i j a »pučku f r o n t u « , jer je to k o m u n i s t i č k i izum, da treba stupiti u akciju, j e r se vanjski svijet zanima za h r v a t s k o p i t a n j e i »da se kroz četiri t j e d n a
sazove tzv. H r v a t s k o n a r o d n o zastupstvo, koje će izraditi rezoluciju, da bi je zatim Maćek
predložio na j a v n o m z b o r u u Z a g r e b u (dvijesto do t r i s t o tisuća ljudi), gdje bi bila p r i h v a ć e n a
aklamacijom«.
On dalje p r e p o r u č u j e da se u rezoluciji h r v a t s k o p i t a n j e istakne » o d l u č n o i stvarno«
i da niko. osim h r v a t s k o g n a r o d n o g zastupstva, n e m a p r a v a da govori u ime h r v a t s k o g nar o d a , da se o d r e d e »linije h r v a t s k e vanjske politike, o s o b i t o i m a j u ć i o b z i r a na s t a n j e stvor e n o u s r e d n j o j Evropi poslije anšlusa« i »da se n i k a k o ne smije zauzimati stav p r o t i v Njemačke. iako je o n a u p r i j a t e l j s t v u s B e o g r a d o m , n e g o s n j o m t r e b a tražiti veze, a isto t a k o
i s Italijom. 3 2
Sporazum u Minhenu i kriza oko Cehoslovaćke uticali su na u n u t r a š n j e
prilike u Jugoslaviji, u prvom redu zbog hrvatskog pitanja. U to v r e m e vršene
su p r e d i z b o r n e p r i p r e m e u Jugoslaviji, pa je vodstvo HSS u p r e d i z b o r n o j agitaciji ukazivalo na m e đ u n a r o d n e d o g a đ a j e i p o u k e iz razvoja krize u Cehoslovaćkoj. Tako je »Politički vjesnik« 5. n o v e m b r a 1938. godine, između ostalog, pisao da će se izjaloviti Stojadinovićeva n a d a da će mu N e m a č k a omogućiti polovično r e š e n j e hrvatskog pitanja i da će se »jako prevariti i bit će
iznenađen brzinom d o g a đ a j a isto onako, kako je Prag bio iznenađen u poslednjih nekoliko tjedna«.
»Politički vjesnik« je dalje nastavio:
»Ne b u d e li B e o g r a d p r i s t u p i o r j e š a v a n j u h r v a t s k o g p i t a n j a na osnovi h r v a t s k i h zahtjeva i zadovoljio ih u n j i h o v o j cjelosti i p o t p u n o , zadovoljit će ih p o d p r i t i s k o m vanjskih dog a đ a j a p o d m n o g o težim u v j e t i m a i o k o l n o s t i m a . Cim d o d e do bilo kakvog izmirenja i z m e đ u
4 velesile, h r v a t s k o p i t a n j e i sva d r u g a n e r i j e š e n a p i t a n j a u vezi sa z a h t j e v i m a M a đ a r s k e , Bug a r s k e i Albanije d o ć i će na tapet. B e o g r a d n e ć e imati u p o r i š t e ni kod j e d n e velesile, da bi
m o g a o spriječiti da ta p i t a n j a ne d o đ u na t a p e t i ne b u d u r i j e š e n a t e m e l j i t o u smislu pravednih hrvatskih zahtjeva kao i zahtjeva drugih naroda u ovoj d r ž a v i . . . « .
Ovakvih i sličnih pretnji bilo je mnogo. A »Hrvatski dnevnik« je priključenje S u d e t a N e m a č k o j t u m a č i o kao o s t v a r e n j e načela o s a m o o p r e d e l j e n j u
naroda33.
Još 29. o k t o b r a 1938. godine Maček je u svom s t a n u u Zagrebu p r i m i o ing.
Karnelutija, (Carnelutti Amadeo) d o p i s n i k a »Hrvatskog dnevnika«, zvaničnog o r g a n a HSS, i u d u ž e m razgovoru izneo mu svoje poglede na r e š e n j e hrvatskog pitanja i p r e k o njega stupio u d o d i r s italijanskim m i n i s t r o m inostranih poslova, g r o f o m Ćanom (Ciano Galeazzo) da bi se hrvatsko pitanje rešilo p o m o ć u Italije. U tom razgovoru (kojem - p r e m a Karnelutijevoj izjavi »nije prisustvovalo treće lice«), nazvanom Promemoria, Maćek je rekao:
»U s a d a š n j e m p o l i t i č k o m u s t r o j s t v u Kraljevine Jugoslavije hrvatski n a r o d se osjeća politički i p r i v r e d n o n e s l o b o d n i m , p o d v l a d a v i n o m Srba, p o t l a č e n , iskorišćavan i razbijen i rasp a r ć a n na r a z n e b a n o v i n e , te stoga za svoj s l o b o d a n i n e o m e t a n razvitak p r e d o č i m a ima d v a
cilja.
PRVI UŽI CIU ( p o d v u k a o V. T.):
U j e d i n j e n j e svih o n i h oblasti u g r a n i c a m a Jugoslavije, p o d s k i p t r o m d i n a s t i j e K a r a đ o r đevića, na k o j i m a žive p r e t e ž n o Hrvati, bez o b z i r a na religiju (katolici i m u s l i m a n i ) . Ove pok r a j i n e bi bile u k o n f e d e r a t i v n o m o d n o s u sa o s t a l i m o b l a s t i m a Jugoslavije, sa s o p s t v e n i m
p a r l a m e n t o m , s o p s t v e n i m z a k o n o d a v s t v o m i finansijama, i sa d r ž a v o m Jugoslavijom bi imale z a j e d n i č k o s a m o sledeće: dinastiju, vojsku, c a r i n s k e granice, p o š t u , s p o l j n u politiku i nekoliko d r ž a v n o - f i n a n s i j s k i h u s t a n o v a , k a o š t o su m o n o p o l , takse, p o r e z e itd.
Teritorija p o k r a j i n e H r v a t s k e bi o b u h v a t a l a bivšu H r v a t s k u i Slavoniju. Dalmaciju bez
italijanske t e r i t o r i j e o k o Z a d r a i Rijeke, d a l j e d e l o v e V r b a s k e i Drinske b a n o v i n e z a p a d n o
od linije r. V r b a s - r. Neretva. Ovde se misli na m i n i m a l n i p r o s t o r .
Ža oblasti i s t o č n o od r. Vrbasa i Neretve bio bi p r e d v i đ e n plebiscit kojim bi se tamošnje s t a n o v n i š t v o s l o b o d n o izjasnilo da li želi ili ne želi da p r i p a d n e provinciji Hrvatskoj. Dr
Maček je o v d e naglasio da on ne r e f l e k t i r a na grad i o k r u g Sarajevo.
P r i p a d n o s t d e l o v a V r b a s k e b a n o v i n e provinciji H r v a t s k o j je istorijska, e t n o g r a f s k a , a
p r i v r e d n a . . . od o d l u č u j u ć e g značaja. Ovde se nalazi k o l e v k a h r v a t s k i h kraljeva i h r v a t s k e
kraljevine.
Hrvati m u s l i m a n s k e veroispovesti. izuzimajući inteligenciju, još nisu d o v o l j n o svesni
i n a p r e d n i da bi mogli da s h v a t e veličinu i o b i m h r v a t s k o g .. i u j e d i n j e n j e h r v a t s k i h oblasti
sa s o p s t v e n i m p a r l a m e n t o m u Zagrebu, te stoga t r e b a cela ova oblast z a p a d n o od linije Vrbas - N e r e t v a da b u d e bez plebiscita d o d e l j e n a Hrvatskoj. Na žalost. Hrvati m u s l i m a n s k e
vere j o š ni d a n a s n e m a j u z d r a v e političke svesti i stoga se j o š uvek m o g u da nazivaju Turcima, p o š t o kod njih v e r a ima p r e d n o s t nad političkim o s j e ć a j e m .
IDEALNI
CIU
Idealni cilj hrvatskog naroda je slobodna hrvatska republika u napred navedenim graniIpodvukao V.T.).
Ako se p o k a ž e da . . . n a p r e d a k ove nezavisne d r ž a v e nije moguć, ili da je nepoželjan
s o b z i r o m na i n t e r e s e z a p a d n i h sila. o n d a h r v a t s k i n a r o d p r i s t a j e na z a j e d n i c u sa z e m l j a m a
K r u n e sv. S t e v a n a ( M a đ a r s k o m ) .
Ova z a j e d n i c a bi se mogla da proširi i na R e p u b l i k u Poljsku, u k o l i k o bi se uspostavile
z a j e d n i č k e granice i z m e đ u nezavisnih d r ž a v a Slovaka i Rusina (Malorusa), i kad bi ove m a l e
d r ž a v e stupile u g r u p u d r ž a v a K r u n e Sv. S t e v a n a i R e p u b l i k e Poljske. (Ovo su slične ideje
koje je r a n i j e z a s t u p a o S t j e p a n Radić - prim. V T).
cama
O/'S 7/1 r,LEDIST A ( p o d v u k a o \ I )
Hrvatski n a r o d je d a l e k o od k o m u n i / m a . Većinu n a r o d a ć i n e seljaci koji ne m o g u da
b u d u k o m u n i s t i , a i stoga jer:
1) d u b o k o je religiozan i s t r o g o se pridržava katoličke vjere,
2) p o r o d i c u s m a t r a o s n o v n i m n a č e l o m l)udskog života.
3) n j e m u je d u b o k o u s a đ e n a ljubav p r e m a svujoi g r u d i koju o b r a d u j e i koja ga h r a n i
i na k o j o j je on p o s e d n i k svoje zemlje, svoga d o m a i imovine.
P o t p u n o j e t e n d e n c i o z n o pokazivati hrvatski n a r o d k o m u n i s t i č k i m . Ovo j e kleveta
koja ima za cilj da se h r v a t s k o m n a r o d u spreči da d o d e do svoje s l o b o d n e p o k r a j i n e , svoje
slobodne države.
H r v a t s k a inteligencija n e m a nikakvih o d n o s a sa k o m u n i s t i m a , nil i ce ih pak imati. O n a
ce u slobodi naci svoj ideal političkog i p r i v r e d n o g života. H r v a t s k a nacija n e m a p r o l e t a r i lata l velikim g r a d o v i m a radništvo, ćiji se b r o j u p o r e đ e n j u sa b r o j e m seljaka i i n t e l i g e n c i j e
p o t p u n o gubi leži ciljevima i idealima ostalog h r v a t s k o g n a r o d a
D e m o k r a t i j a je p o t r e b n a da bi h r v a t s k o m s e l j a š t v u bio o t v o r e n put za u č e š ć e u upravljanju svojom d o m o v i n o m .
S i m p a t i j e hrv a t s k o g n a r o d a p r e m a Italiji su velike, o n e p o l i č u i/ s a z n a n j a da s a m o Iialija može da s p a s e hrvatski n a r o d u p o l i t i č k o m i p r i v r e d n o m p o g l e d u i o v o s a z n a n j e je dub o k o u s a đ e n o u sve n a r o d n e slojeve«
Znajući da je voda m o d e r n e Italije Musolini stvarni a r b i t a r n e u t r a l n i h i i s t o č n o e v r o p s kih država. želj3 je dr M a ć e k a da ga zamoli za p o m o ć za p o s t i z a n j e ciljeva h r v a t s k o g n a r o d a ,
pri č e m u bi mu on svoje težnje i ciljeve istinito izneo.
Dr Maćek o s u đ u j e p i s a n j e dr Krnjevića kojega on k a r a k l e r i š e k a o p a t r i o t u koji iznalazi način k o p bi m o g a o da želje h r v a t s k o g n a r o d a ne o d v e d e do ispunienia. Dr Krnjević
bio je o s a m g o d i n a u i n o s t r a n s i v u i put kojim je on t a m o p o š a o ne o d g o v a r a ideologiji hrvatskog n a c i o n a l n o g p o k r e t a .
Gornji r a z g o v o r p o č e o je u 9,30 i t r a j a o je do 10,30 časova.
Zagreb. 29 o k t o b r a 1938. g o d i n e . "
Posle d e c e m b a r s k i h i / b o r a 1938, uoči o t v a r a n j a skupštine, u Zagrebu su
se 15. i 16. j a n u a r a 1939. sastali izabrani poslanici HSS, pod nazivom tzv. »Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva«. Na tom sastanku izdala je sledeča Deklaracija,
koja je u p u ć e n a v l a d a m a velikih sila:
H r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o , k a o j e d i n o l e g i t i m n o p r e d s t a v n i š t v o h r v a t s k o g nar o d a . i z a b r a n o I I d e c e m b r a 1938. d o š l o je d a n a s . 15 j a n u a r a 1939. godine, u glavni g r a d Zag r e b na s a v e t o v a n j e p o d p r e d s e d n i š t v o m dr Vlatka Maćeka. Posle izveštaja p o s l a n i k a razm o t r e n a je s v e s t r a n o politička situacija i n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o h r v a t s k e d o š l o je do sledečih zaključaka:
Svetski rat je završen u s v a j a n j e m p r i n c i p a s a m o o p r e d e l j e n j a svih n a r o d a . H r v a t s k i narod m e đ u t i m izuzimajući t o p r i n c i p i j e l n o p r a v o o p r e d e l j e n j a svakog n a r o d a , n e m a još svote h r v a t s k o d r ž a v n o pravo, koje mu se i p r e rata de ture p r i z n a v a l o i k o j e g a se on nije n i k a d a
o d r e k a o A to p r a v o znači da on b u d e g o s p o d a r na svojoj teritoriji.
U m e đ u v r e m e n u p r e n e b r e g l o se to p r a v o h r v a t s k o g n a r o d a p o d v a l a m a i silom. To je
usledilo d v a d e s e t g o d i š n j o m b o r b o m h r v a t s k o g n a r o d a za o s t v a r e n j e toga prava, i z b o g loga
on o d b a c u j c t r a j n i m o t p o r o m ne s a m o nasilnu d r ž a v n u moc. već i o s t a l e s r p s k e političke
faktore
Prvo laza te boi be završila se u b i s l v o m hrvatskih p o s l a n i k a 'i b e o g r a d s k o j S k u p š t i n i
na d a n 20 juna 1928. g o d i n e . Među u b i j e n i m a n a š a o se i voda i učitelj h r v a t s k o g n a r o d a , lično S t j e p a n Radić
Pošto se videlo da to sve nije m o g l o da s l o m i j e želju h r v a t s k o g n a r o d a , z a v e d e n a je 6.
j a n u a r a 1129 g o d i n e d i k t a t u r a Ta d i k t a t u r a traje još i d a n a s sa r a z l i k o m š t o se apsolutistička golotinja h o ć e d a p r i k r i j e k r a j n j e p r o v i d n i m velom p a r l a m e n t a r i z m a .
I m e đ u v r e m e n u je i s r p s k i n a r o d n a j p i e van S r b i | e - a zalim i u s a m o j Srbiji - u video
da je život u | e d n o j d r ž a v n o j zajednici sa H r v a t i m a jedino m o g u ć a k o se u takvoj zajednici
h r v a t s k o m n a r o d u d a d n e p u n a s l o b o d a i p o t p u n o d a v a n j e prava, k a o i j e m s t v o isto k a o i
srpskom narodu.
Vlastodržac, u m e s t o da o\ u situaciiu š ć e p a č v r s t o r u k a m a da bi najteži p r o b l e m Jugoslavije resio na z a d o v o l j s t v o Hrvala i Srba, u korist i o č u v a n j a d r ž a v n e z a j e d n i c e , p r e d u z i m a
sve da produži h e g e m o n i j u nad h r v a t s k i m n a r o d o m , u p r k o s i želje s a m i h S r b a
I/ uh razloga su izbori od 11, d e c e m b r a r a s p i s a n i po t a k v o m Z a k o n u za koji je tadašnji
i sadašnji m i n i s t a r p r e d s e d n i k 1935. godine s l u ž b e n o izjavio da t a j Zakon p r e d a j e izbore policiji u r u k e Na o s n o v u d o k a z a je u t v r đ e n o da su ovi izbori s p r o v e d e n i p o m o ć u t e r o r a , prevare. k o r u p c i j e i falsifikata Z a t o se oni koji su dobili većinu, s t o je o b j a v l j e n o na d a n 10. jan u a r a 1939 g o d i n e u B e o g r a d u , ne m o g u s m a t r a t i n a r o d n i m z a s t u p n i c i m a (predstavnicima). J e d n o takvo s a s t a v l i e n o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o nije ništa d r u g o n e g o j e d a n p o k u š a j
više da se prisilni apsolutistički režim p r i k r i j e p o d o g r t a č e m p a r l a m e n t a r i z m a i da se l a k o
i d a l j e održi Zbog toga h r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o o d b i j a s v a k u s a r a d n j u sa takvim
jednim p r i v i d n i m p r e d s t a v n i š t v o m .
H r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o ne m o ž e da prizna z a k o n i t i m takav nasilni i s t r a n i
režim koji ne o d g o v a r a h r v a t s k o m n a r o d u Hrvatski n a r o d n i s k u p (sabor) o b j a v l j u j e sve
u g o v o r e i o b a v e z e n i š t a v n i m i n e o b a v e z n i m koje n e o d g o v o r n i režimi z a k l j u č e ili p r e u z m u ,
k a o i a k o to učini u ime h r v a t s k o g n a r o d a .
Hrvatski n a r o d je p r u ž i o m n o g o d o k a z a da želi da se politička p i t a n j a na prijateljski
način reše. i to po c e n u najvećih žrtava. Ali p r i r o d n o je i r a z u m l j i v o da j e d a n civilizovani narod n e ć e većito i m i r n o da p o d n o s i da mu se o d u z i m a p r a v o b i v s t v o v a n j a i s l o b o d e i da mu
se nasilno o t k a z u j e p r a v o da o d r e d u j e svoju s u d b i n u u s l o b o d n o j zajednici s l o b o d n i h naroda.
Hrvatski n a r o d je pri svim izborima, k a o i u svim m a n i f e s t a c i j a m a svog n a c i o n a l n o g
živoia uvek n a g l a š a v a o svoje neizbrisivo p r a v o na s a m o o p r e d e l j e n j e i to čini i o v o m prilik o m p r e k o svoga legitimnog p r e d s t a v n i š t v a
H r v a t s k o n a c i o n a l n o p r e d s t a v n i š t v o i s p u n j a v a j u ć i svoju d u ž n o s t , s k r e ć e p a ž n j u svih
o d g o v o r n i h f a k t o r a k a k o ove d r ž a v n e z a j e d n i c e t a k o i svih e v r o p s k i h država, n a r o č i t o velikih sila, na n e o d r ž i v o s t i o p a s n o s t s a d a š n j e g s t a n j a Princip prava i s l o b o d e k a o i savesti
i d u ž n o s t i nalaze da se u i n t e r e s u m i r a p r e d u z m u t a k v e m e r e p u t e m kojih ce bili o s i g u r a n o
sprovođenje prava samoopredeljenja hrvatskog naroda.
Hrvatski n a r o d se n a d a da n e ć e biti prisiljen da p r i s t u p i s a m o o d b r a n i u svojoj osnovanoj težnji da živi u p r a v i č n o m miru. U s u p r o t n o m slučaju h r v a t s k o n a r o d n o predstavništvo o d b a c u j e od sebe, u ime h r v a t s k o g n a r o d a , s v a k u o d g o v o r n o s t za d o g a đ a j e koje bi mogli
da n a s t a n u u o v o m d e l u E v r o p e bez njegove krivice.
H r v a t s k o n a c i o n a l n o p r e d s t a v n i š t v o d a j e s v o m e p r e d s e d n i k u i vođi h r v a t s k o g n a r o d a ,
dr Vlatku M a ć e k u . n e o g r a n i č e n o p o v e r e n j e i p o t p u n o s l o b o d n e r u k e , da on u svoje ime sve
p o t r e b n o p r e d u z m e d a b i s e ostvarilo p r a v o s a m o o p r e d e l j e n j a h r v a t s k o g n a r o d a - . 3 6
Tom prilikom Maćek je održao govor, u kojem je. između ostalog, rekao:
Prilike su vanjske takve, da je u interesu hrv latskog) i srpskog naroda, da nađemo rješenje u granicama države I p o d v u k a o V T.) Blokovi vode b o r b u za g o s p o d s t v o u svijetu Mali
n a r o d i sluze kao sitni n o v a c kojim se izravnjavaju računi To n a m n a j b o l j e p o k a z u j e p r i m j e r
C e h o s l o v a ć k e . . Za s p o r a z u m t r e b a dvojica R e k a o sam u B e o g r a d u : »Mi h o ć e m o da ostan e m o , da se z a j e d n i č k i b o r i m o . \u a k o Vam nije stalo. Vi ć e l e više izgubiti nego mi
Mor a m o p r e m a l o m e tu n a š u b o r b u udesiti i voditi u dva pravca, i to: prvo. o b z i r o m na unutr a š n j e prilike i. d r u g o , o b z i r o m na vanjske prilike Sto se tiče prvoga, t r e b a d r ž a n savez sa
svima o n i m a š t o je svijesno i p o š t e n o , što h o ć e da sruši d i k t a t o r s k u vlast. U p o g l e d u drugoga. i r e b a hvatati veze na sve s i r a n e da se u z m o g n e hrv (atsko) pitanje riješiti na zadovoljstvo hrv (atskog) n a r o d a
»3e
P r e m a j e d n o j s a č u v a n o j zabelešci iz štaba Firerovog (Führer) z a m e n i k a
vidi se da je 12. f e b r u a r a tog f u n k c i o n e r a posetio jedan izaslanik sa Mačekovim p u n o m o ć j e m .
l/aslanik je izjavio k a k o je Versajskim ugov o r o m hrvatski n a r o d , koji je u r a t u bio saveznik N e m a ć k e . p r e d a n Srbiji i već 20 g o d i n a vodi b o r b u protiv svoga p o r o b l j a v a n j a . Pob e d a načela o p r a v u n a r o d a na s a m o o p r e d e l j e n j e p r i k l j u č e n j e m Austrije i S u d e l a N e m a č k o j
pojačala je s n a g u i h r v a t s k o m p o k r e t u i p o v e ć a l a n a c i o n a l n u svest d r u g i h u g n j e t e n i h nar o d a u Jugoslaviji, što je d o v e l o do a k u t n e krize koja se očituje: u r e z u l t a t i m a p a r l a m e n t a r nih izbora u d e c e m b r u 1938. k a d a je 98°o Hi v ata d a l o svoj glas »za ideju nezavisne d r ž a v e
H r v a t s k e - ; r e v o l u c i o n a r n i m p o i a v a m a n a t e r i t o r i j a l n a n a s t a n j e n i m H r v a t i m a ; rezoluciji o d
15 j a n u a r a 1939. u kojot H r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o ističe p r a v o na s a m o o p r e d e l j e n j e i
h r v a t s k o d r ž a v n o p r a v o k a o o s n o v u za r e š e n j e h r v a t s k o g p n a n | a i skreće p a ž n j u velikim silama na neodrživ p o l o ž a j H r v a t s k e
H r v a t s k o p i t a n j e se ne m o ž e više odlagati i hrvatski
n a r o d traži o d l u č n a dela: 400.000 č l a n o v a H r v a t s k e seljačke zaštite s p r e m n o je da siupi u
b o r b u za u s p o s t a v l j a n j e . h r v a t s k e nezavisne države'
U s k l a d u s o d l u k o m H r v a t s k o g na-
r o d n o g z a s t u p n i š t v a od 15. siječnja 1939 Maćek moli p o m o ć N e m a ć k e , izjavljujući da će .nezavisna h r v a t s k a d r ž a v a biti s p r e m n a da za vječita v r e m e n a n a j t j e š n j e s u r a đ u j e na v o j n o m ,
p r i v r e d n o m i p o l i t i č k o m p l a n u ' s N e m a č k o m i s p r e m n a je p r i s t u p i t i Osovini i p a k t u protiv
K o m i n t e r n e , a k o bi n e m a ć k a vlada bila voljna: pružiti H r v a t i m a m o r a l n u p o m o ć u p r e d s t o jećoj b o r b i za o s l o b o đ e n j e : z a j e d n o sa Italijom preuzeti ulogu a r b i t r a u m o m e n t u k a d a borl>.i b u d e u o d l u i iiiiKni la/i I,ik\• > r j e š e n j e , kaže se na k r a j u beleške, značilo bi uspostavljanje mira u ovom djelu jugoistočne E v r o p e i isključenje uticaja koji u ovaj p r o s t o r d o l a z e sa
m i a u e -<io n sve u i n i c u su In v.iiskog n a r o d a , d r u g i h n a r o d a Jugoslavije, k a o i s a m e Nemaćke.
S p o m e n u t i f u n k c i o n e r d o s t a v i o je zabilješku o tim r a z g o v o r i m a M i n i s t a r s t v u v a n j s k i h
poslova, s m o l b o m da b u d e d o s t a v l j e n a fon R i b e n t r o p u , a s a m je u r a z g o v o r u bio rezervisan«. 3 7
Evo šta je o t o m e izjavio Nojhauzen (Neuhasen Franz) posle rata:
• O d m a h posle u s p o s t a v l j a n j a p r o t e k t o r a t a N e m a ć k e n a d Č e h o s l o v a č k o m , ing. Košutić
iz Zagreba tražio je da mu o m o g u ć i m da p r e g o v a r a sa m n o m u ime M a ć e k a . Predložio je da
se p r e g o v o r i vode u Beču. O d b i o sam to i r e k a o da ću za neki d a n s v a k a k o o t p u t o v a t i avion o m za Berlin, ali da se u Beču n e ć u zaustaviti. Dan p o s l e m o g d o i a s k a u Berlin javio mi se
u hotelu »Kaiserhof« ing Košutić, koji je t a k o đ e r stigao u Berlin bez m o g a z n a n j a . Razgovor
i z m e đ u m e n e i Košutića vodio se u četiri oka. O b j a s n i o mi je da r a z g o v a r a u ime M a ć e k a
i z a m o l i o me da mu u d e s i m s a s t a n a k sa G e r i n g o m ( G o e r i n g H e r m a n n ) i H i t l e r o m , j e r će on
u ime M a ć e k a zamoliti N e m a ć k u da uspostavi p r o t e k t o r a t n a d H r v a t s k o m , s tim da ovo pren e s e m dalje i u d e s i m d a l j n j e s a s t a n k e .
Odgovorio sam da mu ne m o g u dati nikakove izjave po tom predlogu, ali
da ću se postarati da mu u s k o r o d o n e s e m odgovor da li postoje m o g u ć n o s t i
za ovakove pregovore. O d m a h zatim otišao sam kod Geringa i izvestio ga o
tome. On je mašući glavom rekao: »Mi na ovo ne mislimo - sasvim isključeno!« Zatim je d o d a o da će kroz sat otići kod Hitlera da ga izvesti o tome.
P o p o d n e istoga d a n a Gering m i j e r e k a o da sopštim Košutiću: »Nemaćka
n e m a nikakvih planova ni n a m j e r a protiv integriteta prijateljske Jugoslavije«.
O d b i o je svaku diskusiju po predlogu Maćeka o d n . njegovog predstavnika.
Ovaj odgovor p r e n e o sam ing. Košutiću, kojeg niko nije p r i m i o i koji je zatim
o t p u t o v a o natrag«. 3 8
R i b e n t r o p ( R i b b e n t r o p Joachim) je 20. m a r t a 1939. p o t v r d i o Canu da su
u Berlinu
»po prilici p r e m j e s e c d a n a bili Mačekovi o p u n o m o ć e n i c i da bi ispitali stav N e m a ć k e
p r e m a h r v a t s k o m p i t a n j u . R i b e n t r o p je u p i s m u n a v e o da se 12. f e b r u a r a n a v o d n o j e d a n Mačekov o p u n o m o ć e n i k o b r a t i o j e d n o m f u n k c i o n e r u iz š t a b a Firerovog z a m e n i k a , s m o l b o m
da traži n e m a ć k u p o m o ć u r e š e n j u h r v a t s k o g p i t a n j a i da je ta m o l b a d o s t a v l j e n a R i b e n t r o pu. II toj molbi je n a v e d e n o : » H r v a t s k o p i t a n j e ne m o ž e se više o d g a đ a t i i h r v a t s k i n a r o d zahtjeva o d l u č n a djela. 400.000 n a o r u ž a n i h članova H r v a t s k e seljačke zaštite s p r e m n o j e d a
stupi u b o r b u za u s p o s t a v l j a n j e »nezavisne h r v a t s k e države». Pregovori s B e o g r a d o m o rješ a v a n j u h r v a t s k o g p i t a n j a ne p r u ž a j u n i k a k a v izgled »i p o r e d svih n a s t o j a n j a koja se u t o m
p r a v c u p r e d u z i m a j u s e n g l e s k e s t r a n e .. .« 3aa
Treći period od dolaska Cvetkovića za p r e d s e d n i k a vlade k a r a k t e r i š e se
u p o r e d n i m p r e g o v a r a n j e m sa Cvetkovićem i sa m e đ u n a r o d n i m f a k t o r i m a , o
ć e m u će biti govora u sledećem odeljku.
Pad Stojadinovićeve vlade 4. f e b r u a r a 1939. izazvao je p r e k r e t n i c u u italijansko-jugoslovenskim o d n o s i m a ; nastalo je u b r z a n o zahlađenje, nepoverenje i p o s t e p e n o udaljavanje od ranije sklopljenih s p o r a z u m a . To n e p o v e r e n j e
je d o p r i n e l o p o n o v n o j orijentaciji sila Osovine za razbijanje Jugoslavije, u
sklopu opšte osvajačke politike, uz p o d r š k u M a đ a r s k e i Bugarske. Zato je hrvatsko pitanje p o n o v o iskrslo u prvi plan. Vesti o zaoštravanju o d n o s a u Hrvatskoj izazvale su sve veću z a b r i n u t o s t u Rimu. Musolini je izdao n a r e đ e n j e
da se izvesne jedinice k o n c e n t r i š u o k o Venecije (Venezia) radi u p a d a u Hr-
vaisku u slučaju da t a m o izbije p o b u n a 3 9 . Ako bi to Nemci sprečavali, bio je
s p r e m a n da prihvati b o r b u . Pošto su događaji mogli nastupiti svakog trenutka, p o k u š a o je da p o v e d e p r e g o v o r e sa Mačekom. Sem toga, put A. Košutića,
prvog p r e d s e d n i k a HSS, u Prag polovinom m a r t a i j e d n o g dela Mačekovih
pristalica u Berlin, u isto vreme, u posetu Geringu (koji ih je u p u t i o na Italijane. a k o ne žele da pregovaraju sa j u g o s l o v e n s k o m vladom - V.T.) izazvao
je surevnjivost i n e p o v e r e n j e između N e m a ć k e i Italije, iako je N e m a ć k a zvanićno obavestila Italiju da n e m a nikakvih aspiracija p r e m a Hrvatskoj i da Jugoslavija p o t p u n o p o t p a d a pod italijansku sferu uticaja. 4 0
Posle pada Stojadinovićeve vlade, nova Cvetkovićeva vlada izjavila je da
joj je osnovni zadatak rešavanje hrvatskog pitanja, t a k o da je u o d n o s u na hrvatsko pitanje nastala nova u n u t r a š n j a situacija, a na njega su se odnosili i
novi događaji u m e đ u n a r o d n i m o d n o s i m a . Tako je »Politički vjesnik«, ističući
publicitet koji je u svjetskoj štampi davan h r v a t s k o m pitanju p o v o d o m p a d a
Stojadinovićeve vlade, pisao d a j e time »došla do jasnoga izražaja činjenica,
da je hrvatsko pitanje doista međunarodno pitanje i da ga beogradski vlastodršci
ne mogu rješavati ili prelaziti preko njega, kako ih je volja«. Dalje je ovaj list pisao da će se m e đ u n a r o d n i k a r a k t e r hrvatskog pitanja sve više pojačavati bez
obzira na moguće pravce razvoja m e đ u n a r o d n i h o d n o s a 4 1 .
Pad Stojadinovićeve vlade i ulazak nemačkih t r u p a u Prag 15. marta izazvali su zabrinutost i u Italiji. O t o m e ministar inostranih poslova Ćano 17.
m a r t a 1939. piše: »Duće (Duce) je izvanredno z a b r i n u t i potišten. Prvi put ga
vidim u ovakvom raspoloženju. Cak u t r e n u c i m a anšlusa sačuvao je veću prisebnost. Obuzima ga hrvatski problem ( p o d v u k a o V.T.): Boji se da Maček proglasi nezavisnost i stavi se pod n e m a ć k u zaštitu. U tom slučaju n e m a izbora
- kaže on - osim ovih: ili ispaliti prvi hitac protiv Nemaćke, ili će nas smrviti
revolucija, koju će podići sami fašisti: nitko ne bi m o g a o podnijeti da vidi kukasti križ na Jadranu«. 4 2
U proleće 1939. baš kad su pregovori sa Cvetkovićem zapali u krizu, Maček je p r e k o svojih a g ć n a t a p r e g o v a r a o sa vladom Italije o r e š e n j u hrvatskog
pitanja, želeći u j e d n o da zaplaši vladu u Beogradu o t c e p l j e n j e m Hrvatske i
razbijanjem Jugoslavije. U izjavi datoj dopisniku »Asošijated presa« (Associated Press) 21. m a r t a 1939. Maćek je, između ostalog, rekao:
»Ovo p i t a n j e može se b r z o rešiti. T r e b a uvidjeti da je za H r v a t s k u prilično s v e j e d n o da
li će ovo p i t a n j e biti s t a v l j e n o na d n e v n i red od A m e r i k a n a c a ili od Hitlera«
Za v r e m e svog b o r a v k a u Rimu Gering je 15. aprila 1939. u ime Hitlera
čestitao Musoliniju za u p a d italijanskih t r u p a u Albaniju. On je t o m prilikom
obavestio Musolinija da je o d b i o da primi nekog Maćekovog e m i s a r a i da ga
je u p u t i o u Rim, pošto je s m a t r a o »da Jugoslavija s t o p r o c e n t n o ulazi u interesnu sferu Italije«. Iako je žalio za Stojadinovićem, koji je bio bolji p a r t n e r
Osovine od njegovog b e z n a č a j n o g naslednika (Cvetkovića), Gering je ipak verovao da će Jugoslavija ostati d o b r o n a m e r n o neutralna. On je tom prilikom
izjavio:
«Jugoslavija moZe živeti s a m o o n d a a k o se p o v e ž e sa d r u g a dva s u s e d a - Italijom i Nem a ć k o m . Osovina s a m a po sebi ima i n t e r e s da se stvari m i r n o razvijaju u Jugoslaviji. I slučaju r a t a N e m a ć k e s a Z a p a d o m , o č e k u j e m o b l a g o n a k l o n u n e u t r a l n o s t Jugoslavije«. 4 3
O p r e g o v o r i m a sa N e m a ć k o m Kren kaže: »Dio vocstva s m a t r a o je da je s t v a r z a p a d n i h
sila izgubljena i da t r e b a s v a k a k o stati na s t r a n u N e m a ć k e i učiniti neki a r a n ž m a n s Nemaćkom. T a k o su se iziažavali i na t o m e insistirali dr P e r n a r i dr A n d r e s . .
Kren navodi da je veza sa n e m a ć k o m v l a d o m o d r ž a v a n a p r e k o Dolanskog. koji je bio
istaknuti član HSS. ali u j e d n o i agent n e m a ć k e o b a v e š t a j n e službe. Kren kaže da je Dolanski
dovodio u vezu predstavnike Nemaca s Članovima vodstva, a jednom je r e k a o da sledečih
d a n a ide u N e m a ć k u . te da je od dr P e r n a r a d o b i o m n o g o loga sto una t a m o posvršavati.
Naglašavao |e da s \ e što n a m a donosi, govori i predlaže, čini po d o b i v e n i m u p u t i m a od voćslva. On je i m a o z a d a ć u da voćstvo Sto l e š n j e poveže sa N e m c i m a .. . Maček je i s a m preg o v a r a o s N e m c i m a O t o m poslu je Dolanski p u t o v a o k a o kurir u N e m a č k u te p o s r e d o v a o
0 d o d i r u s N e m c i m a Maćeku. Košutiću i P e r n a r u u cilju v o d e n j a političkih r a z g o v o r a i pregovora«. 4 3 *
J a n k o Tortić, jedan od bliskih Mačekovih s a r a d n i k a (za v r e m e NDH ministar u Pavelicevoj vladi) održavao je u ime voćstva HSS tajnu vezu sa nem a č k i m agentima. O t o m e dr Vladimir Židovec kaže da je cilj n e m a ć k e politike bio u t o m e da se s p o r a z u m e sa HSS-om, da je on »sa z n a n j e m i odobr e n j e m dr Maćeka još u godini 1940, a pogotovu ona prva tri m e s e c a 1941.
godine, vodio p r e g o v o r e s Nemcima« da su oni »baš tim p r e g o v o r i m a pridavali najveće značenje«.' 1 4
N e m a č k i inženjer Derfler ( D ö r f l e r Michel koji se p r i v i d n o bavio p r i v r e d n i m p i t a n j i m a
u Jugoslaviji, p o s e b n o u H r v a t s k o j - p r i m V.T), u s v o m izveštaju V r h o v n o j k o m a n d i Verm a h t a od 7. nov e m b r a 1940. g o d i n e n a v e o je da njegov rad nailazi na p o d r š k u hrv a t s k o g ruk o v o d s t v a i njegovih v o d e ć i h ljudi, s k o j i m a stoji u s r d a č n i m i p r i j a t e l j s k i m o d n o s i m a , a isto
1 na p o d r š k u n a d l e ž n i h m i n i s t a t a da je p r i l i k o m p o s l e d n j e g j e s e n j e g s a j m a - i m a o čast da
u svojoj kući p o z d r a v i v o d e ć e ličnosti jugoslovenske delagacije. m i n i s l t a t r g o v i n e A n d r e s a .
s e n a t o r a i p o t p r e d s e d n i k a HSS inž Košutića i u r e d n i k a - H r v a t s k o g d n e v n i k a « . Tom prilikom saglasili su se o m n o g i m p r i v r e d n i m i e k o n o m s k i m p r o b l e m i m a u H r v a t s k o j . Na p u l u
/a Beogi ad, na poziv m i n i s t r a A n d r e s a , vozio se z a j e d n o sa njim i n j e g o v i m m i n i s t a r s k i m kolegama u vladinim s a l o n s k i m kolima i l o m prilikom k o n s t a t o v a o »njihovu b e z u s l o v n u orijentaciju na N e m a č k u
S u t r a d a n su mu ministri saopštili da su sa r a z g o v o r i m a upoznali
kneza Pavla koji je bio z a d o v o l j a n i p r i m i o ga u a u d i j e n c i j u , č i m e su ministri, n a r o č i t o Hrvati,
ocenili ne s a m o k a o o d a v a n j e p r i z n a n j a n j e m u (Derfleru), n e g o k a o i svoj u s p e h u izgradnji
z a j e d n i č k e j u g o s l o v e n s k e d r ž a v e u t e s n o j p o v e z a n o s t i sa N e m a ć k o m 4 5
Međutim, Maček se o b r a ć a o za p o m o ć i z a p a d n i m d e m o k r a t i j a m a , npr.
k r a j e m m a r t a 1939. godine poslao je Jukica kod Krnjevića sa i n s t r u k c i j a m a
da se b r i t a n s k o j i f r a n c u s k o j vladi ukaže na hitnost rešavanja hrvatskog pitanja da bi te vlade uticale na krieza Pavla. Tako je u razgovoru sa F. Nikolsom
(Nichols Philip) u Forin ofisu 30. m a r t a Krnjević istakao da kao glavni tajnik
HSS ima pravo da govori u iine c e l o k u p n o g hrvatskog n a r o d a ; da i on i njegova stranka veruju u uzdržavanje od u p o t r e b e sile kako u d o m a ć i m tako i
u m e đ u n a r o d n i m poslov ima, pa su zbog toga r e d o v n o odbijali m n o g e p o n u d e
od italijanske i n e m a ć k e vlade da ce podržati njihovu stvar; »da njegovi zemljaci, Hrvati, ne žive s a m o u Hrvatskoj već po čitavoj d a l m a t i n s k o j obali«; da
Hrvati u p o t p u n o s t i shvataju o p a s n o s t od p r o m e n e s t a t u s kvoa na Sredozemlju i da bi Italijani mogli lako pokušati da z a u z m u d a l m a t i n s k u o b a l u a k o bi
engleska i f r a n c u s k a snaga oslabila u lom p o d r u č j u . Nikols mu je o d g o v o r i o
da britanska vlada n i k a k o ne n a m e r a v a da interveniše o k o hrvatskog pitanja,
da je od p r v o r a z r e d n e važnosti da Jugoslavija b u d e iznutra u j e d i n j e n a da ne
bi došlo do intervenci je bilo koje od diktatorskih sila, što p o t v r đ u j u i p o n u d e
Nemaćke i Italije da ne intervenišu i da bi bilo d o b r o da Hrvati pokažu š t o
veću pomirljivost k a k o bi došlo do rešenja. Posle Londona Krnjević i Jukić
su otputovali u Pariz, gde su s pažnjom saslušali Krnjevićeva izlaganja, ali se
ne s p o m i n j e s kim se Krnjević sastao. 4 8
Dok je bila u neizvesnosti u pogledu stava jugoslovenske vlade u vezi s
o k u p a c i j o m Albanije, italijanska vlada se živo interesovala za Maćekovu inicijativu da se p o m o ć u italijanske vojske razbije Jugoslavija. Stoga je Ćano
r a d o primio M a č e k o v e agente, B o m b e l e s a (Bombelles Josip markiz de) i
Karnelutija. On je, na Mačekov zahtev, doveo B o m b e l e s a u vezu s Pavelićem.
Međutim, p o š t u j e Cinear-Marković ponizno primio svršen ćin u Albaniji, Italijani su rešili da t r e n u t n o ne p r e d u / i m a j u ništa što bi tada oslabilo Jugoslaviju. tako da je Cano 2. maja u tom smislu i ubavestiu Maćeka. 4 7
Kad je Namesništvo odbilo pripremljeni sporazum od 27. aprila 1939. Hrvatsko n a r o d n o zastupstvo je na sednici od 8. maja donelo Rezoluciju da se
hrvatsko pitanje postavi kao međunarodni problem.*1*
Međutim. Musolini je ovlastio Cana da ojača Maćekov pokret. Kad se posle dva d a n a Karneluti vratio iz Zagreba s Mačekovom p o r u k u m da ce odbaciti sporazum s Beogradom i pripremiti pobunu, Canoje s njim 26. maja 1939.
sačinio sledeči ugovor, kojeg je nemački generalni konzul Kaše (Kasche Siegfried) 31. maja 1941. iz Zagreba uputio Ministarstvu inostranih p o s l o v a u Berlin, a koji u prevodu glasi:
• P a r a l e l n o sa a k t i v n o š ć u za r e š a v a n j e h r v a t s k o g p i t a n j a k a o m e đ u n a r o d n o g p r o b l e m a
Maćek je vodio p r e g o v o r e sa C v e t k o v i c e m i kao rezultat tih p r e g o v o r a , bio je postignut spor a z u m 2t> aprila, ali ga je N a m e s n i š t v o s u t r a d a n o d b i l o Zhog loga se 8. m a j a u Z a g r e b u sa
stalo H r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o , ko|e )e izdalo rezoluciju u kojoj je, kao i u rezoluciji od
15. januara, izražena p o t r e b a i n t e r v e n c i j e velikih sila u r e š a v a n j u h r v a t s k o g pitania. jer je
- h r v a t s k i n a r o d n e p r a v e d n o i bez svoje k r i v n j e i protiv svoje volje isključen iz svake m e đ u narodne suradnje
-4e
Pošto poseta kneza Pavla Rimu polovinom maja, p r e m a Ćanovim rećima,
nije dala zadovoljavajuće rezultate, jer Beograd nije preuzeo nikakvu obavezu
o pristupanju Osovini, Karneluti je 18. maja saopštio Canu Maćekovu poruku,
u kojoj je bilo rečeno da on n e m a namjere da se sporazumeva s Beogradom,
da želi da nastavi akciju za otcepljenje Hrvatske i da se obavezuje da ce. na
zahtev Italije, u roku od 6 meseci podići ustanak i zatražiti italijansku pomoć,
zato moli zajam od 10 miliona dinara. 4 9
Cano je odgodio odgovor do povratka iz Berlina. A pošto je u Berlinu stekao utisak da s nemaćke strane ne bi bilo većih p r e p r e k a eventualnoj italijanskoj akciji p r e m a Jugoslaviji, i s obzirom na Maćekovu p o r u k u da želi nastaviti akciju za otcepljenje Hrv atske, Rim je p r o m e n i o ono držanje u odnosu
na Jugoslaviju koje je Cano zauzeo u razgovoru sa Bombelesom od 2. maja,
pa je Musolini 24. maja - kad je dobio Canov izveštaj o putu u Berlin - ovlastio
Cana da Maćekov pokret p o d u p r e novčanim sredstvima. 5 0
Kad se 26. maja vratio iz Zagreba, Karneluti je saopštio Canu da je Maček
još odlučnije s p r e m a n za p r i p r e m a n j e ustanka. Tom prilikom formulisan je
nacrt sporazuma između Italije i Maćeka koji je predviđao podizanje ustanka
u Hrvatskoj i italijansku intervenciju. Zapisnik je poslat u Zagreb da ga Maćek
potpiše. 5 1 Tekst s p o r a z u m a glasi:
»1 da bi hrvatski p o k r e t p o s t i g a o cilj koji je sebi postavio, p o t r e b a n mu je p e r i o d od
4-6 m e s e c i
P o s r e d s t v o m D k a i n c l u t i i a u t v r đ e n o je da će H r v a t s k a seljačka s t r a n k a u slučaju konflikta tražiti d a s e s m e s t a o k u p i r a c e l o k u p n a teritorija čije o s l o b o đ e n j e o n a želi.
2. Po z a v r š e t k u p r i p r e m a koje t r e b a da d o v e d u do u n u t r a š n j e g u s t a n k a na h r v a t s k o j
teritoriji, d r Maček c e u p u t n i m o l b u Italiji d a p r e d u z m e vojnu i n t e r v e n c i j u .
? N e p o s r e d n o po o k u p a c i j i o b r a z o v a ć e se vlada sa dr M a č e k o m k a o p r e d s e d n i k o m i l e d n i m italijanskim n a r n e s n i k o m
4 H r v a t s k a će biti s l o b o d n a država p o v e z a n a sa l i a h | o m u n u t a i u t v r đ e n i h g r a n i c a
^ Ministarstvo rata i m i n i s t a r s t v o spoljnih poslova biće z a j e d n i č k o sa Italijom
6 Italija ce da ima | e đ a n garnizon i j e d n o g n a m e s n i k a u s l o b o d n o j h r v a t s k o j državi
7 U v r e m e posle o k u p a c i j e , koja ce se još d e t a l j n i j e utv rdili. o d l u ć i ć e se o p i t a n j u mogućnosti tedne p e r s o n a l n e u n i j e sa ltali|om
8. Kraljevska italijanska vlada ce dr Mačeku, u cilju organizacije u n u t r a š n j e g ustanka. dati zajam u visini od 20 miliona d i n a r a . (U C a n o v o m Diario, str. 106, stoji 21 milion dinara).
Potpisao:
u ime italijanske vlade
Cano
Potpisao:
za dr Maćeka
ing. Carnelutti« 5 2
Original se nalazi kod Anfusoa (Anfuso Filippo).
N a p o m e n a : S. Kaše u s p r o v o d n o m a k t u od 31. m a j a 1941. n a p o m i n j e da poglavnik Pavelić t a k o đ e p o s e d u j e » p u n o m o ć j e koje j e d r Maćek d a o italijanskom Jevrejinu i n ž e n j e r u
Karnelutiju, koji je po nalogu dr Maćeka p r e g o v a r a o sa m i n i s t r o m s p o l j n i h poslova g r o f o m
Canom u pogledu pomenutog sporazuma«.
Povodom ovog sporazuma, Ćano je napisao:
»Musolini je sav o b u z e t mišlju da na k o m a d e razbije Jugoslaviju i prisjedini H r v a t s k u .
S m a t r a da je p o d u h v a t d o s t a lak i. k a k o stvari sada stoje, s m a t r a m da ima p r a v o . U isto vreme mislim na bolje o r g a n i z o v a n j e k o s o v s k i h Albanaca koji bi mogli p r e d s t a v l j a t i nož u bok
Beogradu«.53
Musolini je o d o b r i o ovaj plan i za nekoliko d a n a je trebalo da o t p o č n e
isplata novca u Cirihu (Zürich). Međutim, Maček je o d b i o da p o t p i š e protokol, s o b j a š n j e n j e m da ponovo vodi pregovore s Beogradom i da treba da izvede načisto još neke tačke protokola.
Pre zaključenja ovog ugovora, Maček je održavao vezu sa Canom i preko
svoga drugog poverenika - markiza Bombellesa koji se predstavio Canu da
govori u ime ustaša, opisujući surovo ponašanje Srba p r e m a Hrvatima i izražavajući želju da Hrvatska postane a u t o n o m n a kraljevina kojom bi upravljao
italijanski princ. Da bi ga iskoristio. Cano g a j e povezao sa Pavelićem, koga
je Italija smatrala najefikasnijim svojim p r o p a g a t o r o m m e đ u Hrvatima. Italijanski planovi o rušenju Jugoslavije bili su površni - sastojali su se od iredentističkog p o d b a d a n j a albanske manjine u Jugoslaviji do davanja novčane
p o t p o r e Mačeku i njegovom separatističkom pokretu. 5 4
Bombeles je stalno podsticao Italijane da Italija preduhitri n e m a ć k u intervenciju u Hrvatskoj, pa je Cano stvarno pomišljao o slanju t r u p a - s l u š a j u ć i
savet ovog »poverljivog čoveka«, da preko njega utre put do Maćeka. Međutim, Ćanove nade su propale kad g a j e Pavelić obavestio d a j e n e m a ć k a obaveštajna služba utvrdila d a j e Bombeles beogradski špijun 5 5 . Tada je na pozornicu stupio Karneluti koji se prijavio Canu u velikoj tajnosti kao Maćekov
specijalni izaslanik. I on je upozoravao Cana da bi Hrvati, iako su antinemaćki
orijentisani, tražili p o m o ć od Nemaćke ako Italija odbaci njihov apel, i molio
ga da interveniše da im Beograd da širu samoupravu, u protivnom oni bi se
»pobunili protiv Beograda i apelovali na Italiju za pomoć«. Karneluti je r e k a o
da bi Hrvati obrazovali hrvatsku republiku koja bi bila povezana sa Italijom
e k o n o m s k o m i carinskom unijom, a zatim se sjedinila sa njom. Musolini se
saglasio sa tim i r e k a o Canu »da pomaže Hrvate u izvođenju ovih planova«. 5 6
Međutim, Maćek je posle rata tu stvar drukčije predstavio. On kaže:
»U m a r t u 1939 p o s e t i o me K a r n e l u l i građevinski p o d u z e t n i k iz Z a g r e b a , koga C a n o
s p o m i n j e u svom Dnevniku. U p r k o s njegovog italijanskog p o r e k l a (njegov o t a c n e k a d a je bio
italijanski konzul u Z a g r e b u ) K a r n e l u t i je bio p o t p u n o Hrvat, štaviše član S e l j a č k e s t r a n k e
Izjavio mi je da je p r i j a t e l j ili r o đ a k (zaboravio sam što) Dina Alfijerija (Dino Alfieri), zamenika m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova, s kojim je n e d a v n o razgovarao. Alnjeri ga je o b a s u o pitanjima o hrvatskim stvarima kao > o mojoj ličnosti. Pošlo ću se u s k o r o opet sastati, doda' •
je Karneluti, želeo je da sazna da Ii |a imam n e š t o p o s e b n o za njega da p r e n e s e Altijeriju. Nisam imao n i k a k v u p o r u k u , ali s a m molio K a r n e l u t i j a da ispila kod Alfijerija da li je s t v a r n o
p o s t o j a o tajni C a n o - Stojadinovićev s p o r a z u m On je o b e ć a o da će to pokušati, ali nikada
nije d o š a o da mi kaže šta je s a z n a o a k o je išta saznao, a ja ga o t o m e nisam pitao«. 5 7
U izjavi Hoptneru, Maćek je priznao da je Karneluti došao da ga vidi uskoro posle Canovog povratka iz Beograda (22. januara 1939, tj. n e p o s r e d n o
posle Rezolucije hrvatskog zastupstva od 15. j a n a u a r a - prim. V.T.). »Mada italijanskog porekla (imao je jednog brata u italijanskoj d i p l o m a t s k o j službi),
Karneluti se smatrao Hrvatom«. On je bioćlan Hrvatske seljačke stranke i dopisnik »Hrvatskog dnevnika«, službenih novina. Na svome putu za Trst da
vidi jednog rođaka, italijanskog ministra propagande Alfijerija, Karneluti se
zaustavio da pita Maćeka da li bi mogao ućiniti štogod za hrvatsku stvar. Maćek je rekao da bi mogao. Mogao bi da sazna šta se desilo između Stojadinovića i Čana. Karneluti je prihvatio misiju i tražio pismeno ovlašćenje. Pismo
koje mu je Maćek dao govorilo je samo d a j e donosilac pisma ćlan HSS, i ništa
više. Ovaj sastanak bio je u martu 1939. i Maćek nije video Karnelutija ponov o
do maja 1939. godine. 5 8
Postavlja se pitanje kako je moguće da Karneluti, prilikom ovog novog
susreta u maju nije ništa rekao Maćeku i da ga ovaj nije pitao. Pa o ć e m u su
onda razgovarali? Očigledno je da je Karnelutijeva misija uspela - d o n e o je
koncept ugovora.
I za Ugovor Maćek - Cano od 26. maja 1939. Maćek ima drukčiju interpretaciju, koja se ne slaže sa Canovom u Dnevniku. On kaže da mu je Karneluti
d o n e o da potpiše ugovor koji je bio otkucan na mašini na hrvatskom jeziku
i da nije imao nikakav potpis, đa nije bilo ni pomena o nekoj italijanskoj subvenciji za njegov pokret niti ikakve izjave koja bi ga obavezivala da digne pobunu. Umesto toga. sporazum je predviđao da bi, u slučaju italijansko-jugoslovenskog rata, Hrvati pozvali italijansku vojsku da im p o m o g n e protiv Beograda. Oni bi tada proglasili Hrvatsku nezavisnom državom vezanu za Italiju
personalnom unijom i zajedničkim ministarstv ima n a r o d n e o d b r a n e . Karneluti je rekao Maćeku da može promeniti svaku taćku ovog d o k u m e n t a izuzev
jedne, pitanje personalne unije sa Italijom.
Maćekova reakcija na sve ovo bila je brza. On je rekao Karnelutiju da ga
je poslao u Italiju da prikupi informacije, a ne da ulazi u pregovore ma kakve
vrste. Sa ovim, on savi m e m o r a n d u m (ugovor - prim. V.T.), stavi ga u džep
i napusti sobu. 5 9
Karneluti je obavestio Cana da Maček nije potvrdio ugovor zato što je obnovio pregovore s Beogradom i što želi da sa Canom razjasni neke tačke, a
Bombeles - koji još nije bio otkriven kao špijun - rekao je Canu d a j e Maćek
to mogao odbiti zbog drugih obaveza ili zato što je d e m o k r a t a i što želi da izbegne svako sporazumevanje sa fašizmom 6 0 . Kad se Maćek vratio sa o d m o r a
iz Slovenije, u Zagrebu su profašistički elementi već šaputali kako je propustio priliku da oslobodi Hrvatsku. 6 1
Hoptner. međutim, pretpostav lja da je Karnelutijeva misija u Rimu bila
onakva kakvu je on (Karneluti) opisao, s obzirom na otvorenu Maćekovu pretnju da će tražiti stranu pomoć u borbi Hrvatske za samoupravu. Ipak, on je
najviše želeo da postigne autonomiju za svoj narod, prvenstveno u granicama
jugoslovenske države, ali da nije bio ni protiv toga da upotrebi druga sredstva
da zaštiti svoje Hrvate. 6 2
Po svemu izgleda da je Maček s m a t r a o da je dovoljan potpis njegovog
o p u n o m o ć e n i k a Karnelutija i da bi njegov potpis m o g a o da b u d e nezgodan
ako bi iskrsla neka o p a s n a situacija: s d r u g e strane, Cano je želeo da vidi i Maćekov potpis da bi bio sigurniji u izvršenju ovog dalekosežnog d o k u m e n t a .
Ova p r e t p o s t a v k a može se potkrepiti sledećim č i n j e n i c a m a :
1) N e o s p o r n o je, jer i sam Maćek priznaje, da je slao B o m b e l e s a i K a r n e l u t i j a u Italiju
sa » p i s m i m a - i radi »informacija«, da je Karneluti («koji se o s e ć a o H r v a t o m « ) i m a o brata
u italijanskoj d i p l o m a t s k o j službi i da se s a s t a j a o i sa italijanskim m i n i s t r o m p r o p a g a n d e Alfijerijem* 3 . N e u b e d l j i v o je da su ti d u g o t r a j n i p r e g o v o r i i o d n o s i bili n a i v n o g k a r a k t e r a kad
s e zna d a j e Maćek o t v o r e n o p r e t i o B e o g r a d u s t r a n o m i n t e r v e n c i j o m ;
2) Polovinom m a r t a , kad je N e m a ć k a proglasila p r o t e k t o r a t nad t e š k o m i S l o v a ć k o m .
prvi p o t p r e d s e d n i k H S S A. Košutić išao je u Prag »zbog lićnih razloga«, a u stvari da vidi na
koji bi naćin i H r v a t s k a mogla p o s t a t i n e m a ć k i p r o t e k t o r a t . U isto v r e m e j e d a n d e o Mačekovih pristalica p o k u š a o je da se s a s t a n e sa G e r i n g o m . ali ih on nije primio, već r e k a o i n j i m a
i Canu da t r e b a da p r e g o v a r a j u sa Itali|om a k o n e c e sa s v o j o m vladom, jer Jugoslavija pot p u n o p o t p a d a pod italijansku sferu uticaja; 6 4
3) Posle o k u p a c i j e Albanije. 7. aprila 1939. C a n o je r a d o p r i m i o M a ć e k o v e a g e n t e Bombelesa i K a r n e l u t i j a da bi iskoristio Maćekovu inicijativu da se p o m o ć u italijanske vojske
razbile Jugoslavija, a na Maćekov zahtev povezao je B o m b e l e s a sa Pavelicem; 6 5
4) Ugovor od 26 m a j a p r i p r e m a se u v r e m e kad p r e g o v o r i sa C v e t k o v i ć e m d o l a z e u
krizu (kad je 28. a p r i l a N a m e s n i š t v o o d b i l o p r i p r e m l j e n i s p o r a z u m Maćek - Cvetković). jer
je u s k o r o posle toga Maček S m a j a i p r e k o š t a m p e o b j a v i o da su p r e g o v o r i p r e k i n u l i , okrivljuiuci kneza Pav la. a vec tri d a n a kasnije. 8. maja. H r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o je d o n e l o
Rezoluciju u kojoj se traži i n t e r v e n c i j a s t r a n i h sila. v e r o v a t n o u nadi da će Italija intcrvenisaii kad se vec radi na s p o r a z u m u o t o m e .
5) Iako Maćek tvrdi da je u g o v o r ( m e m o r a n d u m ) bio napisan na h r v a t s k o m jeziku,
ipak se ne m o ž e p o s u m n j a t i da je original koji se nalazio kod A n f u s o a bio n a p i s a n i na italijanskom jeziku, j e r je pisan u Rimu i t a m o potpisan, tim p r e š t o su ga i Nemci preveli na
n e m a ć k i jezik i dostavili n e m a ć k o m Ministarstvu i n o s t r a n i h poslova
Dok je Karneluti radio u Rimu drugi Mačekovi izaslanici Krnjević i Jukić
produžili su svoju aktivnost u Berlinu i Parizu, sa z a d a t k o m da ukazuju na hitnost rešavanja hrvatskog pitanja time što bi britanska i f r a n c u s k a vlada vršili
svoj uticaj na kneza Pavla. Pri t o m e su u razgovoru sa britanskim i f r a n c u s k i m
političarima izjavljivali da i Hrvati i Srbi žele sporazum, da Hrvati n e m a j u nam e r e da se o b r a ć a j u inostranstvu za p o t p o r u i d a j e c e o n a r o d za prijateljstvo
sa zapadnim d e m o k r a t i j a m a . Svuda su njihova izlaganja p r i m a n a sa interesovanjem, a u L o n d o n u su primani k o r e k t n o i prijateljski, ali im je stavljeno do
znanja da V. Britanija ne želi da se meša u hrvatsko-srpski spor. 6 6
Za v r e m e p r e g o v o r a sa Cvetkovićem o rešavanju hrvatskog pitanja, Maćek je 1. avgusta 1939. godine d a o o p š i r n u izjavu dopisniku a m e r i č k e agencije
»Asošiated Pres« (»Associated Press«), koju je u celini objavila a m e r i č k a
štampa. Istovremeno, najugledniji američki list »Njujork Tajms« (»The New
York Times«) u svom broju od 2. avgusta iste godine p r e n e o je ovu izjavu, koja
glasi:
»Maćek je za o t c e p l j e n j e H r v a t s k e uz p o m o ć Ra|ha a k o Srbi b u d u u p o r n i « .
Kupinec, I avgust. - Dr Vladimir Maćek. vod Hrvata, z a p r e t i o je d a n a s da o t c e p i Hrvatsku od Jugoslav ije - čak i a k o bi to v e r o v a t n o značilo svetski rat' - u k o l i k o njegov n a r o d
ne d o b i j e hitno p o t p u n u a u t o n o m i j u . Dr Maček je n e d v o s m i s l e n o izjavio da će H r v a t s k a da
se otcepi od Jugoslavije a k o se ne udovolji njegovim z a h t e v i m a za a u t o n o m i j o m . Upitan da
li bi takav gest z n a č i o revoluciju, on je odgovorio: .To bi značilo još više - to bi v e r o v a t n o
izazvalu svetski rat'
Seljački vod je p r i z n a o da bi v e r o v a t n o d o š l o do p r o t e k t o r a t a nad H r v a t i m a . Ta je izjava usledila na p i t a n j e da li s m a t r a da bi Nezavisna H r v a t s k a mogla da o p s t a n e od Srbije.
U pogledu uloge koju bi N e m a ć k a . s c v e r o z a p a d m sused Jugoslavije, "đ k a k o su nacisti pripojili Austriju, m o g l a da o d i g r a p r i l i k o m oleepljelija Hrvatski di VI.nek je izjavio: ,U r e d u
- neka bude Nemaćka
p u s t i m o je n e k a di Je i z a v e d e red. Neko m o r a zavesti r e d u Jugoslaviji Ako Beograd nije u s t a n j u da z a v e d e red u Jugoslaviji. N e m a ć k a to m o ž e Postoji izvesna slićnost između našeg slučaja i C e h o s i o v a ć k e Isti e l e m e n t i se p o j a v l j u j u u o b e zemlje.
N a d a m se da j o š i m a \ r e m e n a da se s p a s e m o . ali se bojim da nije suviše d o c k a n . Kad bi zavisilo s a m o o n a m a . H r v a t s k a bi imala svoju nezavisnost vec o d a v n o ' .
Dr Maćek je r e k a o da p o s t o j e velike p o t e š k o ć e na p u t u za s p o r a z u m ' u p o g l e d u njegovih zahteva i b a t a krivicu na o n o što on naziva . B e o g r a d s k a klika' koja se m e š a u t o « " .
O karakteru Mačekovih pregovora za rešenje hrvatskog pitanja kao međ u n a r o d n o g problema u našoj literaturi postoji nekoliko ocena koje se, uglavnom, slažu i u pojedinostima razlikuju. Navešćemo neke:
Viktor Novak u svom delu Magnum Crimen, između ostalog kaže:
• M e m o a r i g r o f a Ciana s v a k a k o ne o s v j e t l j u j u s a m o p r e g o v o r e i razgovore, p r i j e d l o g e
i z a k l j u č e n j a i z m e đ u Ciana i M a ć e k a u 1939. n e g o o n a b a c a j u iz ove p e r s p e k t i v e i sva osvjetljenja na d o g a đ a j e od s a m o g s p o r a z u m a od 24. avgusta (26 avgusta
VT.) 1939. do 25
m a r t a , a o n d a n a r o č i t o od 25. m a r t a do 6 aprila 1941. k a o i Maćekov stav u v r i j e m e o k u p a cije Sv a k a k o p a d a u oči z a s t o j u p r e g o v o r i m a sa B e o g r a d o m od m a j a do avgusta, i u ž u r b a n a
akcija Karnelutija kod g r o f a Ciana! N e m a s u m n j e da sa svega toga nije još d i g n u t a čitav a zavjesa. ali već i o v o što je slijedilo, u b r z o poslije s p o r a z u m a o b a n o v i n i H r v a t s k o j , uveliko govori. p o s r e d n i m j e z i k o m ne s a m o o kolebljivosti dr Maćeka. n e g o o p r a v o m j a n u s o v s k o m
liku p r e p r e d e n o g fiškala, koji ide ka istom cil|u. k a o i Pavelić. s a m o kroz e t a p e i d r u g i m sredstvima i m e t o d a m a Jer. i z m e đ u Pavelića i Maćeka u tim njihov im n a s t o j a n j i m a n e m a nikak
ve razlike Naprotiv, oni se d o p u n j u j u i o n d a kad su različni, k a o i o n d a kad su isti«.' 8
Međutim, ovakvo kategoi ic ko u p o r e đ e n j e Maćeka sa Pavelićem nije taćno, jer je Maćek više puta pokušav ao da reši hrvatsko pitanje i u okviru jugoslovenske zajednice.
Dr Ferdo Culinović je 1958. godine postavio pitanje da li se može sumnjati u o n o što Cano piše, pa odgovara:
• Naprotiv, m n o g e č i n j e n i c e p o k a z u j u da ove Ć a n o v e bilješke o d g o v a r a j u istini. Na to
u k a z u j u i poslije r a l a p r o n a đ e n i tajni arhivi fašističkog Rima. P r e o s t a j e j e d i n o o d g o v o r na
pitanje da li su Karneluti i B o m b e l e s zaista bili Maćekovi emisari: nisu li se oni m o ž d a krivo
predstav Ijali' Na to p i t a n j e d a j u o d g o v o r ne s a m o t a d a n j e o p c e prilike u Hrvatskoj, k a o i
o t p r i j e vec poznat Maćekov stav p r e m a c e n t r a l i z m u i h e g e m o n i s t i m a o k o d v o r s k e kamarile,
n e g o i okolnost da ima v e o m a m a l o v j e r o j a t n o s t i da bi se Karneluti i B o m b e l e s usudili da
na tai naćin varaiu fašističku vladu u Rimu .
Preostaje. dakle, zakl/ućak, da Čanovt navodi
zaista odgovaraju istim« (podv u č e n o u originalu) To znači da su v e l i k o h r v a t s k i separatistički
e l e m e n t i (i u vodstvu HSS) tražili . o s l o b o đ e n j e ' H r v a t s k e na taj naćin š t o su joj p r i p r e m a l i
talijanski p r o t e k t o r a t 1 A to je po prilici baš o n o . š t o je lašistićki Rim želio i o s t v a r i o (iako
p r i v r e m e n o ! ) za t/v Nezavisne držav e Hrv a t s k e p o s r e d s t v o m sv og d r u g o g a g e n t a - Ante Pavelića. Naprijed n a v e d e n a O k r u ž n i c a .hrvatskog n a r o d n o g p o k r e t a ' (tzv. S t r o g o poverljiva
o k r u ž n i c a iz 1939. godine. ko|a ima sličnosti sa ciljev ima tzv m a s o v n o g p o k r e t a 1971. g o d i n e
- V.T.) o d a j e d a k l e i po t o m e svoj pravi izvor« 6 9
Za postavku d a j e Maćek u pregovorima sa Canom bezrezervno želeo italijansku intervenciju i da je to bio njegov primarni cilj tvrdi Nikola B Milovanovic. On, između ostalog, kaže:
Od n a v e d e n e M a ć e k o v e izjave listu .Dejli E k s p r e s (Dailv E x p r e s s od 10. aprila
1934
V.T.) do ove n a g o d b e n j e g o v o g tajnog izaslanika Karnelutija sa C a n o m ( p r i p r e m l j e n
ugovor od 26 m a j a 1939 - V T ) nije p r o š l o ili m e s e c i po d a n a . Pa ipak to vrlo k r a t k o v r e m e
bilo je, kao što se vidi, d o v o l j n o da se Maček u b o r b i /a vlasi spusti rta pozicije t o t a l n o g izd a j n i k a h r v a t s k o g n a r o d a , s p r e m n o g da njegovu s u d b i n u p r e d a na milost i n e m i l o s t fašističko! Italiji. Njegovo b u s a n j e p r e d svetom da se bori za i n t e r e s e h r v a t s k o g n a r o d a - koji je,
kao i d r u g i n a r o d i Jugoslavi|e. i m a o zaista p r a v o da se bori za svoju s l o b o d u , n a c i o n a l n u ravn o p r a v n o s t i socijalnu p r a v d u - p o k a z a l o se. u sivari. kao prljava b o r b a h r v a t s k e b u r ž o a s k e
g r u p e , k o j o j je Maćek bio na čelu za vlast i zadobijanie e k o n o m s k i h pozicija, m a k a r i po
c e n u s t r a n o g p o r o b l j a v a n j a . Maćekov se stav. dakle, u suštini vec lada p o k l a p a o sa stavom
zloglasnog n e p r i j a t e l j a i izdajnika h r v a t s k o g n a r o d a b u d u ć e g kvislinga i t e š k o g r a t n o g zločinca Ante Pavelića . « 7 0
No, N. Milovanović priznaje d a j e dopisnik »Dejli Ekspresa« (»Dailv Express«) napisao:
»Dr Maćek m i j e r e k a o da su n e t a ć n e sve vesti o t o m e da su Nemci ili Italijani p o n u d i l i
n e k u p o m o ć Dr Maček i d a l j e vodi p r e g o v o r e koji m o g u d o v e s t i do a u t o n o m i j e H r v a t s k e
i do s r e đ i v a n j a prilika u J u g o s l a v i j i .
Na p i t a n j e k a k o bi d r ž a n j e z a u z e o da mu se o b r a t e
diktatori?« Maćek je o d g o v o r i o : -Ako b u d e d o š a o Musolini i r e k a o : .Slušajte vi, Hrvati, ja
ć u u p o t r e b i t i svoj u t i c a j d a vas p o m o g n e m d a d o b i j e t e a u t o n o m i j u ' m i ć e m o reci: Bravo
Musolini!' Ako b u d e d o š a o Hitler sa istom p o n u d o m mi ć e m o reci: B r a v o Hitler!' a a k o Cemb e r l e n ( C h a m b e r l a i n Neville) b u d e r e k a o : .Šaljem jednu veliku e s k a d r u u J a d r a n s k o m o r e
i save t u j e m S r b i m a da vam d a j u a u t o n o m i j u ' , mi ć e m o o n d a uzviknuti
Bravo Cemberlen!'
O n o š t o mi t r a ž i m o to je a u t o n o m i j a , ali a u t o n o m i j a u g r a n i c a m a , a ne van g r a n i c a jugoslovenske d r ž a v e . « , 0 a
Prema tome, ova izjava ne može se okarakterisati kao izdaja - V. T.
Slično mišljenje o kontaktima Maćeka sa grofom Ćanom dao je Nikola
Milovanović u svojoj knjizi Od nuirseljskog atentata do Trojnog pakta, a najoštrija
osuda Maćeka izneta je u Predgovoru prevoda Dnevnik grofa Ćana.7}
Međutim, ako se u celini posmatraju napori HSS i njenog p r e d s e d n i k a
Vlatka Maćeka za rešavanje hrvatskog pitanja kao m e đ u n a r o d n o g problema,
izgleda mi da su najispravniji sledeći zaključci dr Ljuba Bobana:
»1) kontakti s Rimom nisu bili izolirana, usamljena i jedina akcija vodstva HSS na m e đ u n a r o d n o m planu. Oni su bili sastavni dio šire aktivnosti
u s m j e r e n e u raznim pravcima i p r e m a totalitarnim silama i p r e m a zapadnim
demokracijama;
2) cilj vanjskopolitičke aktivnosti vodstva HSS. pored ostalog, bio je i u
t o m e da se iskorištava antagonizam zainteresiranih zemalja oko Jugoslavije
i Hrvatske s ciljem da se postigne veća sigurnost pred opasnostima izvana i
radi jačanja pozicija u sukobima s Beogradom. Maček je nastojao da na vanjskopolitičkom planu razbije izolaciju u kojoj se nalazila HSS, što joj je slabilo
pozicije u u n u t r a š n j o j politici. Nastojanja da se HSS p r e m a vani izolira bilo
je j e d n o od važnih obilježja Stojadinovićeve vanjske politike;
3) kontaktiranja na m e đ u n a r o d n o m planu služila su Maćeku kao orijentacija u toku p r i p r e m a i u toku pregovora s Cvetkovićem i imala su utjecaja
na njegove zahtjeve, stavove i taktiku. Iako se vodstvo HSS stvarno p r e m a
vani nalazilo u izolaciji. Maćek je ipak pridavao p o s e b n u važnost vanjskopolitičkom faktoru, vjerujući da će razvoj m e đ u n a r o d n i h o d n o s a primorati i zainteresirane sile i vladajuće krugove u Jugoslaviji da se založe za sporazum
o hrvatskom pitanju:
4). .. Pokušaji k o n t a k a t a predstavnika HSS s Berlinom jasno su otkrivali
činjenicu d a j e Hrvatska »u nadležnosti« Rima. Utvrditi što to stvarno znači,
na što je sve s p r e m a n Rim. i kakvi su njegovi ciljevi p r e m a Hrvatskoj, svakako
je bilo važno za Maćekovu orijentaciju, kako za odnose p r e m a Rimu tako i za
odnose prema Beogradu;
5) . . . Karneluti je s prijedlogom za talijansku intervenciju d o š a o u trenutku prekida pregovora zbog odbijanja kneza Pavla da potvrdi sporazum od
27. travnja. Nakon toga . . . rezolucija Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva 8. svibnja n a p a d n o je naglašavala m e đ u n a r o d n i aspekt hrvatskog pitanja, u formi
koja je trebala značiti o p o m e n u i vladajućim krugov ima u Beogradu i zainteresiranim zemljama .. . Nekoliko dana posle rezolucije od 8. svibn ja Karneluti se pojavljuje kod Cana .. , 72
Dalje Boban, s pravom, kaže da Mačekove kontakte s Rimom treba posmatrati »kao jedan isječak iz cjelokupne aktivnosti vodstva HSS u inozem-
stvu, koja je na različitim m j e s t i m a i u različitim m o m e n t i m a imala i različite
metode, taktičke ciljeve i svrhu, pa p r e m a t o m e različite m o g u ć e rezultate i
posledice . . . Isto t a k o . . . aktivnost u inozemstvu imala je u p r v o m redu za
cilj postizanje čvršćih pozicija u o d n o s i m a s B e o g r a d o m « . 7 3
Međutim, i pored ispravnosti n a p r e d navedenih konstatacija, po svemu
izgleda da je krajnji strategijski najviše željeni cilj, cilj d e s n o g krila HSS, pa
i s a m o g Maćeka, bio da se uspostavi nezavisna Hrvatska, n a r o č i t o u onim periodima kada je u n u t r a š n j a i spoljnopolitička situacija Jugoslavije bila najteža
i kada su jugoslovenski vladajući krugovi tvrdoglavo i bezobzirno odbijali da
udovolje o p r a v d a n i m zahtevima hrvatskog n a r o d a da d o b i j e istinsku s l o b o d u
i r a v n o p r a v n o s t u državnoj zajednici. Do toga k r a j n j e g cilja p o k u š a v a l o se da
se d o đ e mirnim, p a r l a m e n t a r n i m p u t e m , p r e k o što šire a u t o n o m i j e do potpunog otcepljenja u p o g o d n o m t r e n u t k u , ne prezajući ni od p r i h v a t a n j a strane
intervencije. Da su koreni takvih težnji u o n o v r e m e bili v e o m a jaki pokazali
su i nedavni događaji u eri tzv. m a s o v n o g pokreta, kojeg su, na žalost, bili prihvatili i neki revolucionari-učesnici NOR-a, iako su s m e r n i c e tog p o k r e t a ličile na Strogo poverljivu tajnu okružnicu HSS iz 1939. godine, a u p o n e č e m u
je i prevazišle, ali u negativnom smislu.
NAPOMENE
' Dr Arne T r u m b i ć . bivši p r e d s e d n i k J u g o s l o v e n s k o g o d b o r a u L o n d o n u za v r e m e p r v o g
svetskog rala, p o t p i s n i k Krfskc d e k l a r a c i j e (7. jula 1917j o s t v a r a n j u z a j e d n i č k e d r ž a v e Srba, Hrvata i Slovenaca, prvi m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Kraljevine SHS, izabran je 1927. g o d i n e za poslanika na lisli hrvatskih f e d e r a l i s t a . Posle pogibije p o s l a n i k a H r v a t s k e seljačke s t r a n k e u Nar o d n o j s k u p š t i n i j u n a 1928. T r u m b i ć je z a j e d n o sa Antom Pavelićem preSao u poslanički klub
HSS
2
Dr B o g d a n Krizman. Trumbićeva misija u inozemstvu uoči proglašenja Sestojanuarske diktature, »Historijski pregled« b r o j 3, Zagreb. 1962, str. 176.
3
S t j e p a n b a r o n Sarkotić, n e g d a š n j i zloglasni zemaljski poglavar Bosne i H e r c e g o v i n e u
p e r i o d u posle prvog svetskog r a t a . n e p r e k i d n o je s a n j a o u o b n o v i A u s t r o - u g a r s k e m o n a r h i j e .
Zato je bio o g o r č e n i n e p r i j a t e l j nove j u g o s l o v e n s k e države i z m e đ u dva svetska rata. On je održavao stalnu vezu sa o p o z i c i o n i m k r u g o v i m a Zagreba. Kod njega su u Beču č e s t o svraćali najviši r u k o v o d i o c i vodstva HSS i u s t a š k o g p o k r e t a k a o T r u m b i ć . Maćek, Pavelić, Košutić. Krnjević i d r u g i i sa n j i m a se d o g o v a r a l i o s v o m e politic k o m p l a n u i p r o g r a m u u cilju s t v a r a n j a velike
samostalne države Hrvatske.
*
Dr T o d o r Stojkov, O spoljnopolitićkoj aktivnosti vodstva Seljačko-demokratske koalicije
uoči šestojanuarske diktature. Institut d r u š t v e n i h n a u k a . Beograd 1968, str. 312.
s
Dr B o g d a n Krizman. Trumbićeva misija u inozemstvu,
diktature. »Historijski pregled« b r o j 3/1962. Zagreb, str. 180.
6
uoči proglašenja
šestojanuarske
Dr T o d o r Stojkov. n. d. str. 245.
7
Lj B o b a n , Maćek i politika Hrvatske seljačke stranke od 1928-1941. godine, I knjiga »Libern« Zagreb. 1974, str. 52-53.
8
Dr T o d o r Stojkov, n. d.. str. 245.
9
Dr T o d o r Stojkov, n d.. str. 327-328
,0
F Culinović. Slom stare Jugoslavije, Š k o l s k a knjiga. Z a g r e b . 1958, str. 85.
" Dr T o d o r Stojkov. n. d„ str. 328.
,J
M. Glojnarić. Vođa govori. »Dantea«. Zagreb, 1936,str. 1 6 1
s t ove knjige i l i . j a n u a r a 1936. d a o saglasnost z a š t a m p a n j e .
Maćek
je lično p r e g l e d a o tek
13
M Glojnarić. n. d.. s t r 143; AVII. reg. br. 1/3, 1.0.10, str. 58. P o z n a t o je da su, p o s l e potpisivanja s p o r a z u m a Cvetković - Maček u avgustu 1939, i prvaci H S S j a v n o izrazili svoje neg o d o v a n j e zbog g r a n i c a B a n o v i n e Hrvatske, zbog toga što o n a nije p o s t a v l j e n a na Drini (videti
dela M. Glojnarića Vođa govori i Borba Hrvala, k a o i ilegalni list vodstva H S S »Politički dnevnik«
iz p e r i o d a 1938-1941).
14
L j u b o B o b a n . Oko Maćekovih pregowra s grofom Canom. Istorija XX veka, Z b o r n i k radova. VI. B e o g r a d . 1964, str. 311-312.
'» »Daily Telegraph«, 12 XI 1935.. Zbirka Stojadinović. F-3; Lj. B o b a n . n. d., str. 312.
,8
Lj. B o b a n , n. d., str. 313.
" L j u b o B o b a n , Maček i politika Hrvdtske seljačke stranke 1928-1941. godine. I knjiga. »Liber«. Zagreb. 1974, str. 392 i 402.
18
Isto, s t r 402. P r e m a M a ć e k u . T r u m b i ć je z a p i s a o d a j e Musolini p o s t a v i o p i t a n j e Sla će
s u s t a š a m a k a o da ih ne m o ž e više držati, pa će ih vratiti kući ili poslati n e k a m o u J u ž n u Ameriku, a da je Košutić i n t e r v e n i s a o da ih n i k a k o ne t r e b a vraćati kući, j e r ih t a m o č e k a j u vješala.
,9
Isto. sir. 403.
20
Isto. str. 404-405.
21
Zbirka T r u m b i ć . p r i m , od 26. XI 1936. o r a z g o v o r u s D. V r a n e š i ć e m ; Lj. B o b a n . n . d . , s t r .
407-408.
22
Lj. B o b a n . Maček i politika HSS. I, str. 414.
23
Isto. str. 418-420.
24
Isto. s t r 416-417; K r i z m a n . Dnevnik. 31. 1 1938.
25
»Neue Z ü r c h e r Zeitung«. 15. m a j 1938.
2
* Lj. B o b a n . n. d„ str. 422.
27
2
Isto. str. 423-424.
" Zbirka S t o j a d i n o v i ć , F-34. 8. X 1938; Lj
28
°
28
B o b a n , Oko Mačekovih pregovora. . ..str. 322.
Lj. B o b a n , Maćek i politika HSS. 1 , . . . str. 426-427.
Lj B o b a n . Maćek i politika HSS. I
str. 430-431.
»o Isto. str. 433.
3
' Isto. str. 435.
32
Isto, str. 437-438.
33
»Politički vjesnik« 4 n o v e m b r a 1938. g o d i n e
34
Prevod u AVII, m i k r o f i l m L o n d o n - I I , s n i m a k 305240, 31
m a j a 1941.
36
Diplomatski a r h i v S e k r e t a r i j a t a i n o s t r a n i h p o s l o v a Jugoslavije (DASIP). m i k r o f i l m
T-120/1327. serija 2481. s n i m a k br. D517706-517707.
36
Lj. B o b a n , Oko Maćekovih pregovora .
., str. 323.
37
Lj. B o b a n . Maček i politika HSS, 2, sir. 80-81.
N o j h a u z e n o v a izjava 15. m a j a 1949. p r e d Državnom k o m i s i j o m za u t v r đ i v a n j e zločina
o k u p a t o r a i njegovih p o m a g a č a (DKUZO) u B e o g r a d u .
38
38
» Lj. B o b a n , n.d.. str. 336-337; DGFP. D. VI. dok. 64, p r i m 1.
« Dne\~nik grofa Cana. 19. m a r t 1939, Zagreb, 1948, str. 54-55.
40
Documents on German Foreign Policy fDGFP) D. VI. dok. 205; J a c o b B. H o p t n e r . Yugoslavia in crisis 1934-1941, New York a n d L o n d o n . 1962 - p r e v o d : Jugoslavija u krizi 1941, Š t a m p a n
ćirilicom 1964. u Z a p a d n o j N e m a č k o j , str. 194-195. (i u b u d u ć e će se navoditi s t r a n e p r e m a o v o m
prevodu).
4
' » P o l i t i č k i vjesnik« 10. f e b r u a r 1939. godine.
42
Lj. B o b a n , Oko Maćekovih pregovora
don, 1947. str. 58.
43
431
44
. str. 328. p r i m 59; Ciano's Diary 1939-1943, Lon-
Nimherski proces ( f r a n c u s k o izdanje) XXIX. str. 53; DGFP. D. VI, dok. 248.
AVII. reg. br
1/3-580 - izjava Krena.
AVII, reg. br. 1/3-580. str. 106.
45
Aprilski rat, Zbornik d o k u m e n a t a . I knjiga. Vojnoistorijski institut, B e o g r a d . 1969 (AR
1941. ZD. I), d o k . 299. str. 891-894; AVII. m i k r o f i l m NAV - N - T - 77. reg br. 1312/525-529.
48
Lj. B o b a n , n. d., str. 90-32 i 95.
47
Dnevnik grofa Cana. str. 73.
47>
G. Ciano. Diario 1939-1940. 1. Rizzoli Editore. Milano. Roma. 1950. str. 93; Lj. B o b a n .
n.d.. str. 342.
48
Lj
B o b a n . Oko Maćekovih pregovora, str. 342.
49
G. Ciano. Diario 1939-1940, I. Rizzoli Editore. Milano. Roma. 1950. str 93; Lj. B o b a n , n.
d.. str. 342.
50
Ciano. Diario. str. 105; Lj. Boban, n. d.. str. 342.
81
Lj. Boban, n. d.. str. 342-343.
52
Prevod sa n e m a ć k o g , kopija Pol IV 345 g Rs. N e m a ć k o poslanstvo. Pol 2 N' 3-A 37/41
Prilog 2 - p r e d m e t : Odnosi između d r a Maćeka i Italije; Lj. Boban. Maček t politika HSS. 2, str.
I l l ; C i m o . Diario. str. 106.
83
Ciano. Diario, str. 106; Lj. B o b a n . Oko Maćekovih pregovora, str. 343, prim. 119.
54
H o p t n e r , n. d-, str. 197
56
Ciano Galleazzo, Ciano's Diarv 1939-1943, London, str. 247. Walter Hagen, Die Geheime
Front. Wien. 1950, str. 209-210. H o p t n e r . n. d., str. 197-198.
88
Ciano. Ciano s Diary, 1939-1943, str 51. H o p t n e r . n. d., str. 198.
" V l a t k o Maček. In Struggle for Freedom. New York, 1957, str. 187
58
Maček - H o p t n e r u ; H o p t n e r . n. d., str. 198-199
69
Maček - H o p t n e r u ; H o p t n e r . str 200
80
Ciano's Diary, 1939-1943, str 96-97; H o p t n e r , n. d, str. 200.
61
Maček - H o p t n e r u ; H o p t n e r . n. d., str. 201.
82
H o p t n e r , n. d., str. 201.
83
H o p t n e r . n. d., str. 198-199; Maček - H o p t n e r u .
K a k o s u tekli tajni p r e g o v o r i i z m e đ u Maćeka, o d n o s n o n j e g o v i h o p u n o m o ć e n i k a B o m b e la i Karnelutija, i g r o f a Cana, n a r o č i t o u p e r i o d u p r e k i d a p r e g o v o r a o p o s t i z a n j u s p o r a z u m a sa
p r e d s e d n i k o m vlade C v e t k o v i ć e m , može se j a s n o videli iz Dnevnika grofa Cana, od 9, 19. 21.i 30.
m a r t a . 5. aprila, 2, 18, 24. i 31. maja, 22. avgusta, 20. s e p t e m b r a i 12. o k t o b r a 1939. godine, str.
48—49, 54-55, 59, 62. 73.78, 80, 82-83, 105, 119, 126 i 21. 22. i 23. j a n u a r a . 9. aprila, 10. m a j a . 5. jula
i 6. i 7. avgusta 1940. godine, str. 148. 170, 196, 200 i 202.
64
DGFP. D, VI, d o k , 205, H o p t n e r , n. d., str. 194-195.
66
Dnevnik grofa Cana, Zagreb. 1948. str. 73.
86
Lj. Boban. Oko Maćekovih pregovora
87
Milan Stojadinović. Ni ral ni pak•
88
Viktor Novak, Magnum crimen, Zagreb. 1948. sir
89
Dr F e r d o Culinović. Slom stare Jugoslavije, »Školska knjiga«, Zagreb, 1958, str. 105-106.
70
Nikola Milovanović, Od marseljskog atentata do Trojnog pakta. Zagreb, 1963, str. 105-106.
708
, str
350-351
-Otokar KerSovani«. Rijeka, 1970. str. 584-585.
Isto, str. 189-190.
71
Dnevnik grofa Cana, Zagreb, 1948, str. 10
72
Lj. B o b a n , Maček i politika HSS. 2. str
73
Lj. B o b a n , n. d., str. 118.
117-118.
487.
PREGOVORI VODSTVA HSS
SA K R A L J E V S K O M V L A D O M ZA
R E Š A V A N J E H R V A T S K O G PITANJA
SPORAZUM CVETKOVIĆ-MACEK
Kao s t o j e već navedeno, hrvatsko pitanje potiće još od 1918. godine. Za njegovo rešavanje, kao i za rešavanje nacionalnog pitanja u širem smislu, u okviru nove zajednice i ostalih problema koji su potresali tu zajednicu od samog
početka pa sve do aprilskog rata, istinski se zalagala samo Komunistička partija Jugoslavije. Istina, u tim n a p o r i m a bilo je lutanja, nesporazuma, nerazumevanja i sukoba, dok je vodstvo HSS, koje je bilo najviše tangirano i zainteresovano, u toj borbi primenjivalo razne taktike, m e t o d e i sredstva. Ono je
do šestojanuarske diktature prvenstveno pokušavalo da ga reši ustavnim-legalnim putem, a kad u t o m e nije uspevalo - postavljalo g a j e kao m e đ u n a r o d n i
problem, ponekad i na način koji je dovodio u pitanje i opstanak državne zajednice. Glavna p r e p r e k a na tom putu bila je dinastija u sprezi sa vladajućom
velikosrpskom i nekim delovima ostalih nacionalnih buržoazija. NTa njegovo
rešavanje. o d n o s n o nerešavanje imali su znatnog uticaja i spoljnopolitićki
faktori i događaji.
Još 1932. godine kralj Aleksandar je Gvidu Kapiu (Cappi Guido Malagola)
izjavio: »Hrvatsko pitanje postoji. Ono ne treba ni da se poriče ni da se krije,
ali ono nije s m r t o n o s n a bolest za našu zemlju. Mi smo u stanju da ga kontrolišemo. Mi raspolažemo svima sredstvima da bismo mogli to postići. Kad kažem sva sredstva, kažem da sam raspoložen i rešen da ih sva u p o t r e b i m za dob r o zemlje. 1
Konstatujući da su Jugoslaviju pred drugi svetski rat pritiskivali mnogi
teški problemi. H o p t n e r kaže da su u njoj »postojali Hrvati, koji su, po gledištu Srba, bili jedna krajnje bučna nacionalna grupa, koja se nije mogla lako
asimilovati i čiji su politički zahtevi dovodili u opasnost bezbednost države.
Postojale su, takođe, i druge nacionalne manjine, koje su žudele za priznanjem i svojim pokrajinskim zahtevima stvarale nesklad, koji je nekad bio glavno obeležje višenacionalne dvojne monarhije (Austro-Ugarske - V.T). Bilo je
tu i nezadovoljnih suseda - Italija, Mađarska i Bugarska - koje su tražile teritorije na štetu J u g o s l a v i j e . . .«2 Ovome pojednostavljenom gledištu treba
dodali da su vladajući krugovi Jugoslavije sve to znali, ali su ostajali i gluvi
i slepi, s a m o da bi sačuvali svoje uske klasne interese. Pa ipak, bilo je nekih
pokušaja sa obe strane - kneza Pavla i njegove vlade i Maćeka, n a j p r e interniranog, a zatim puštenog iz zatvora, da se hrvatsko pitanje p o k r e n e s mrtve
tačke. Naime, o d m a h posle smrti kralja Aleksandra, dok se Maćek nalazio u
zatvoru, Maćekov lekar Luj Saler, k o m e je Maćek izneo svoje poglede, p r e n e o
je te poglede (bez Mačekovog znanja) n a m e s n i k u R a d e n k u Stankoviću, a ovaj,
svakako, knezu Pavlu (tako d a j e na taj naćin ostvaren prvi. ali p o s r e d a n kontakt između kneza i Mače k a). »Maček je bio odlučan, pisao je dr Saler (Shaller
Lujo), u svome uverenju da Hrvatska može postojati samo kao deo Jugoslavije.
Ako ne bi bila deo Kraljevine, Hrvati bi bili »samo sluge slugu«. ( P o d v u k a o V.
T). Maćek je r e k a o da bi voleo da učestvuje u opštim izborima. Lično, priznao
je, on je voleo politiku kralja Aleksandra izjutra 6. j a n u a r a 1929, ali nije voleo
politiku ljudi koji su ušli u vladu to posle p o d n e « 3 Treba imati u vidu da je
Maček d a o ovu izjav u dok je još bio u zatvoru, tj. pod psihološkim i fizičkim
pritiskom svoga političkog protivnika, kojeg je trebalo m a l o »omekšati«.
Susreti između kneza Pavla (koji se koliko-toliko zalagao za r e š e n j e hrvatskog pitanja, svakako s a m o polovično) i Maćeka nastavili su se poćev od
1935, kada je Maćek na izborima bio šef opozicije, zatim 1936, k a d a g a j e knez
pozvao na razgovor na B r d o kod Kranja, i kasnije r e d o v n o u toku 1937. i 1938.
godine. U tim nezvanićnim razgovorima Maćek je u p o r n o zahtevao p r o m e n u
Ustava i f e d e r a t i v n o u r e đ e n j e države, a knez je to odbijao. Knez je p r e d l a g a o
Maćeku da razgovara sa p r e d s e d n i k o m vlade Stojadinovićem i da p o k u š a postići delimično r e š e n j e hrvatskog pitanja. Tako je u j a n u a r u 1937. došlo do sastanka između Stojadinovića i Maćeka u Brežicama. Pošto tada nije zaključen
nikakav s p o r a z u m , j e r Maćek nije h t e o da uđe u vladu (svakako zato što Stojadinović nije h t e o da prihvati njegove zahteve i uslove - V. T.), knez Pavle je
nastavio k o n t a k t e sa njim u nadi da će ga e v e n t u a l n o ubediti da u đ e u vladu. 4
U tim razgovorima Stojadinović se držao instrukcija koje mu je knez Pavle p r e t h o d n o dao: »Sa Mačekom možete voditi razgovore o svemu, ali s a m o
pod uslovom da se Ustav ne m e n j a niti da se zavodi f e d e r a t i v n o u r e đ e n j e države« 5 . U dužem, prilično s r d a č n o m razgovoru, u kojem su r a z m o t r e n a spoljno-politička i u n u t r a š n j a politička pitanja, bilo je najviše saglasnosti i pitanjima jugoslovenske spoljne politike, a u pogledu u n u t r a š n j i h o d n o s a saglasili
su se da bi t r e b a l o što pre raspisati o p š t e izbore, »ali svakako ne sa ovim izb o r n i m zakonom«, p r i m e t i o je Maćek, sa čim se Stojadinović saglasio. Sem
toga, na Stojadinovićev predlog da se hrvatska emigracija vrati u zemlju, Maćek se saglasio, s tim da t a m o o s t a n e Krnjević, a u pogledu K o n k o r d a t a , Maćek je izjavio: »Mene to pitanje ne interesuje, ali Vam u n a p r e d m o g u reći ovo:
ako Vi b u d e t e zastupali Konkordat, ja ću biti protiv njega . . . 6 Ipak, do opštih
izbora došlo je tek u d e c e m b r u 1938, tj. s k o r o dve godine posle ovog razgovora i po s t a r o m i z b o r n o m zakonu, s a m o je Stojadinović u n o v e m b r u iste godine o d o b r i o svom ministru Cvetkoviću da »sondira teren« za j e d a n sporazum sa Hrvatima, i to s a m o zato što je knez Pavle bio za ovu misiju, 7 j e r je
Cvetković još pred kraj leta 1937. izveštavao d a j e u m o g u ć n o s t i da dva važna
Mačekova s a r a d n i k a - P e r n a r a i Košutića - ubedi d a j e d o š l o v r e m e da Maček
e n e r g i č n o radi za s p o r a z u m . Ako bi o b e strane činile u s t u p k e i o m o g u ć i l e dogovor, one bi zadale »smrtni u d a r a c svima onim raznoraznim e l e m e n t i m a ,
koji žele da koriste svaku priliku za rušenje poretka« 8 .
Krajem j a n u a r a 1938, o k o tri meseca posle Mačekovog s p o r a z u m a sa tri
opozicione s t r a n k e da zajednički r a d e na novom Ustavu Jugoslavije, Cvetković je od Pernara i Košutića saznao da Maćek s m a t r a da njegov s p o r a z u m sa
opozicijom nije u s p e o i da »jedino on i Knez Pavle mogu da reše hrvatski pro-
blem«. Zato je Maček u avgustu 1938, kao gost opozicije, posetio Beograd, gde
g a j e dočekalo oko 100.000 ljudi. Mada je to bila Mačekova ideja, njegovi prijatelji su smatrali da će iz te posete drugi d e o opozicije izvući veće koristi
nego Maćek, ali se Cvetković trudio da ubedi Pernara u nužnost sklapanja
sporazuma kojim se Hrvatima obećava da će se, uz nove izbore, čak i s postojećim Ustavom, putem saradnje u novoj Skupštini rešavati njihovi zahtevi.9
U toku 1938, zbog poznatih događaja - anšlusa, Minhenskog s p o r a z u m a
i čehoslovačke krize - hrvatsko pitanje postaje sve aktuelnije ne s a m o za Jugoslaviju, nego i za njene susede i velike sile. Tako je jugoslovenski poslanik
u Rimu B. Hristić još 29. m a j a 1938. obavestio Stojadinovića da mu je Musolini prilikom ispraćaja Hitlera (koji je posetio Italiju od 3. do 9. maja 1938),
pored ostalog, rekao: »Hrvati sada ne mogu ništa da učine«, i da ga je Cano
uveravao da mađarski revizionistićki planovi neće uspeti, jer to ne odgovara
ni politici nemačkih odgovornih f a k t o r a ' 0 . U izveštaju 2. odeljenja Abvera
(Abwehr) od 26. o k t o b r a 1938. o uticaju čehoslovačke krize na Jugoslaviju
kaže se da
»postoji bojazan da će M a đ a r s k a p o n o v o p o k r e n u t i h r v a t s k o p i t a n j e i gaji se n a d a da
će N e m a ć k a uticali na M a đ a r s k u u p r a v c u u z d r t l j i v o s t i . . . V e r u j e se da će S t o j a d i n o v i ć dobiti u p e ć a t l j i v u p o b e d u na izborima, m a d a će Hrvali p o k u š a t i sve da u s p e j u . Postoji p o s e b n a
bojazan o d m a k e d o n s k o g p i t a n j a . . . « "
Ukoliko se bližio početak drugog svetskog rata, vodstvo HSS-a je sve više
naglašavalo međunarodni karakter hrvatskog pitanja i upućivalo stalne pretnje
Beogradu. U svemu t o m e se koristilo progresivnim pogoršanjem spoljno-politićke situacije Jugoslavije, naročito usled ekspanzije osovinskih sila ka Jugoistoku. Pred anšlus Maćek je uputio »apel« zapadnim d e m o k r a t i j a m a , u kojem je naglasio d a j e Stojadinović izdao Hrvate i Slovence, tako da hrvatsko
pitanje p o p r i m a karakter m e đ u n a r o d n o g p i t a n j a ' 2 . U organu HSS »Hrvatski
dnevnik« br. 866 od 4. X 1938. i br. 948 od 21. XII 1938, pozdravljene su minhenske odluke, o d n o s n o priključenje sudetskih oblasti Nemačkoj, ističući da
su Hitler i Musolini priznali princip s a m o o p r e d e l j e n j a n a r o d a i d a j e »Nemaćka - ostvarujući svoje želje za jedinstvo nemačkog naroda - priznala načelo
narodnog s a m o o p r e d e l j e n j a i zaustavila se na etičkoj granici. »U t o m e se svakako vidi analogija i težnja da se takvo rešenje postigne i u okviru Jugoslavije.
Međutim, posle anšlusa n e m a ć k a vlada je izdala instrukcije svima konzulatima u Jugoslaviji da se ne upuštaju u neko uključenje hrvatske politike u politiku Osovine B e r l i n - R i m . ' 3
Dr Ljubo Boban je konstatovao:
»U toku izborne k a m p a n j e za d e c e m b a r s k e izbore, vodstvo HSS naglašeno je isticalo vanjskopolitički faktor i hrvatsko pitanje prikazivalo kao međunarodno pitanje. Pri t o m e su se imale u vidu p o u k e iz događaja u Cehoslovaćkoj.
Na zboru HSS u Zagrebu, Maćek je nastavio: »Ako s bilo koga razloga to ne
bi uspjelo, vjerujte da hrvatska stvar ni o n d a nije propala, jer ć e m o mi Hrvati
naći drugoga puta i načina, da d o đ e m o do svoje slobode .. .«'*
Kad je u d e c e m b r u 1938. došlo do izbora, na kojima je Stojadinović dobio
mršavu pobedu, ili bolje reći p r e t r p e o poraz,' 5 i pored toga što je Cvetković
od svojih ljudi u HSS saznao d a j e Maćek bio d u b o k o razočaran ograničenim
uspehom opozicije, i da su Mačekovi saradnici radili »u pomirljivom d u h u da
poprave atosferu za razgovore«, ' 6 Cvetković je ocenio d a j e došlo vreme da
počne pregovore sa Mačekom, pa je kao m a n d a t o r kneza Pavla o t p u t o v a o u
Zagreb, ali mu je 22. d e c e m b r a , tj. istog d a n a kad je trebalo da se sastane sa
Mačekom, Stojadinović n a r e d i o da se vrati u Beograd. Pošto je saznao da je
Stojadinović u vladu u m e s t o ministra u n u t r a š n j i h poslova A. Korošca postavio svog o d a n o g prijatelja, u p r a v n i k a grada Beograda Milana Aćimovica,
Cvetković se v ratio, a Aćimović je tvrdio knezu Pavlu da Stojadinović n e m a
diktatorskih ambicija. 1 7
L zbirci Dokumenti o Jugoslaviji - Srpsko-hn-atsko pitanje i putevi sporazuma š t a m p a n o j u Parizu. Cvetković piše:
Poslanički izbori d e c e m b r a I 9 3 8 . s u pokazali d a š i r o k e n a r o d n e m a s e t r a ž e p r o m e n u
u t a d a š n j e m s i s t e m u u n u t r a š n j e u p r a v e i r e š e n j e j e d n o g ud najvažnijih p i t a n j a . . . r e š e n j e
tzv. h r v a t s k o g p i t a n j a .. Dr Milan Stojadinović .. nije h t e o da izvuče zakliučke iz objavljenih izbora, već je p r i p r e m a n j e m novih m e r a . p r e k o Finansijskog z a k o n a za b u d ž e t s k u 1939.
h t e o ( p r o t u u s t a v n i m p u t e m i nasilnim m e r a m a ) da p r o d u ž i i o b e z b e d i svoju d o t a d a š n j u \ lad a u n u . U to v r e m e , po o v l a š ć e n j u N a m e s n i š t v a . s t u p i o s a m u k o n t a k t sa izvesnim h r v a t s k i m
političkim k r u g o v i m a , u cil|u t r a ž e n j a j e d n o g m i r n o g i p r a v e d n o g r e š e n j a s r p s k o - h r v a t s k i h
o d n o s a D e c e m b r a 1938. na lični zahtev kneza Namesnika,.-otputovao s a m u Z a g r e b , radi priv o đ e n j a u d e l o ove zamisli.
Dr S t o j a d i n o v i ć je z n a o za m o j odlazak, za misiiu koju m i j e knez Namesnik d a o . Odobravajući p r i v i d n o ovu m o j u misiju, on je u duši. m e đ u t i m , bio p r o t i v a n ovim n a s t o j a n j i m a .
On je još uvek s m a t r a o , da se s a m o o š t r i m m e r a m a , a ne s p o r a z u m o m , m o ž e rešiti o \ a j t a k o
v a / a n , u n u t r a š n j i , politički p r o b l e m . « 1 8
Međutim, p r e d s e d n i k vlade M. Stojadinović d r u k č i j e opisuje te događaje:
• O d m a h posle izbora, k a d a su Mačekovi poslanici odlučili da ne d o l a z e u Beograd i da
sazovu svoj istorijski hrvatski S a b o r u Zagrebu, knez Pavle ne s a m o da nije p o k a z i v a o nikak
ve z n a k e n e g o d o v a n j a usled ove s e p a r a t i s t i č k e pojave, n e g o se ž u r i o da hvala vezu sa dr Ma
č e k o m Sličnu n a m e r u i m a o je i Dragiša Cvetković, m i n i s t a r s o c i j a l n e politike u m o j o j Vladi
Pod izgovorom n e k o g r e s o r n o g posla, on je o t i š a o u Zagreb, da s t u p i u vezu sa dr Mačekom
Ovaj se, pak. n a j e n e r g i č n i j e u s p r o t i v i o bilo k a k v o m s a s t a n k u , uz p o r u k u : .Ako Cvetkovic dolazi k a o m i n i s t a r n e k a se vrati natrag, a a k o želi da r a z g o v a r a k a o s r b i j a n s k i političar o n d a n e k a n a j p r e p o d n e s e o s t a v k u u Vladi . . O n d a je p o s e t i o dr Mažuranića, člana
JNS. k a o i Kožula. da se kod njega o b a v e s t i o p r i l i k a m a u Z a g r e b u . Cim sam s a z n a o za ovo
vrši janje o d s t r a n e j e d n o g č l a n a m o j e Vlade, o d m a h sam m u n e r e d i o . p r e k o b a n a Ružica, d a
se s m e s t a vrati u B e o g r a d i da ne p o k u š a v a da vodi bilo k a k v e političke r a z g o v o r e o t o m e
Z n a o sam da je brzoplet i p o v r š a n , pa s a m ga na o v a j naćin u p o z o r i o na o s n o v a n r e d da ne
petlja ništa sam. na svoju ruku.« 1 9
Bilo kako bilo, Cvetković je sa većim ili m a n j i m p r e k i d i m a i uspesinia nastavio pregovore sa Mačekom, naročito posle p a d a Stojadinovića. Međutim,
p o č e t k o m j a n u a r a 1939, Maćek je tražio otcepljenje svih hrvatskih oblasti od
Jugoslav ije, tražeći za novu veliku Hrvatsku staru a u s t r i j s k u granicu na Drini,
što je svakako otežalo pregovore. Naime, pitanje p r i p a d n o s t i Bosne i Hercegovine u p r e g o v o r i m a Cvetković-Maček javilo se kao jedan od najvažnijih
p r o b l e m a , jer je velikohrvatska buržoazija, tražeći »hrvatski životni prostor«,
tražila granicu na Drini, tj. staru austrijsku granicu p r e m a Srbiji i Crnoj Gori
iz 1914. - pre p o č e t k a prvog svetskog rata. No, posle dugih pogađanja, ovo pitanje je ostalo da se definitivno kasnije reši, uz prigušen revolt i o g o r č e n j e prvaka HSS-a, vrhova katoličkog klera, f r a n k o v a c a i ustaša. 2 0
Na p o r u k u kneza Pavla od januara 1939, u p u ć e n u Maćeku, u kojoj je knez
Pavle naglasio p o t r e b u za s k l a p a n j e sporazuma, Maćek, izgleda, nije negativno reagovao kao ranije, dok je Cvetković 2. f e b r u a r a saznao da je Maček
o d o b r i o o b r a z o v a n j e o d b o r a za p r o u č a v a n j e srpsko-hrvatskog s p o r a z u m a .
Sem toga, saznao je da je s p r e m a n i da uđe u vladu sa m l a đ i m ljudima iz svoje
stranke i da u k o a l i c i o n o m kabinetu radi s novom S k u p š t i n o m i z a b r a n o m u
d e c e m b r u s tim da se novi izbori održe do jeseni 1939. Maček se, po Cvetko-
vićevim rečima, najlepše izražavao, imao najveće p o v e r e n j e u kneza Pavla i
sve polagao na njegovu reć. 2 1 Tako je Cvetković u to vreme, pred pad Stojadinovićeve vlade, a još više posle pada, imao d o b r e izglede za pregovore.
U izveštaju nertiaćkog p o v e r e n i k a od 11. j a n u a r a 1939. o razgovoru sa
knezom Pavlom kaže se da su se knez Pavle i p r e d s e d n i k vlade Cvetković optimistički izražavali o ishodu srpsko-hrvatskog s p o r a z u m a i da je do ovog sporazumevanja došlo pod pritiskom spoljnopolitičkih događaja. Naglasili su da
postoji još dosta teškoća, ali se nadaju da će se otkloniti i da su zadovoljni do
sada postignutim rezultatima. Podstaknut sa hrvatske strane, knez je ispoljio
s p r e m n o s t da u s k o r o i zvanićno poseti Zagreb. 2 2
Kao što je već navedeno, ukoliko se više pogoršavala spoljnopolitička situacija Jugoslavije i sve očiglednije ispoljavala ekspanzija sila Osovine p r e m a
Jugoslaviji u proleće 1939. (naročito posle Hitlerovog govora od 10. j a n u a r a
te godine u kojem je istakao princip s a m o o p r e d e l j e n j a n a r o d a - posle otcepljen ja Slovačke, kada je Košutić išao u Prag i Bratislavu »da se o l o m e uveri
na licu mesta«), vodstvo HSS-a je još više pojačalo pritisak n a z v a n i č n i Beograd, stalno ističući d a ć e hrvatsko pitanje biti izneto na m e đ u n a r o d n u pozornicu. U tom cilju je 15. i 16. januara 1939. održan sastanak hrvatskih n a r o d n i h
zastupnika izabranih na d e c e m b a r s k i m izborima 1938. U Rezoluciji koju su
tom prilikom doneli p r e d v i đ e n o je da se ne ide u Skupštinu u Beograd i da
se uputi poziv velikim silama za p o m o ć u rešavanju hrvatskog pitanja. Oni su
konstatovali da hrvatsko n a r o d n o zastupstvo ima m n o g o više n a d e u Osovinu
Rim-Berlin nego u Pariz i London. Na taj način su hrvatsko pitanje postavili
kao m e đ u n a r o d n i p r o b l e m u igri velikih sila uoči drugog svetskog rata. 2 3
(Ova Rezolucija izneta je u celini u p r e t h o d n o m odeljku Hrvatsko pitanje kao
međunarodni
problem).
Ova d v o s t r u k a akcija vodstva HSS - pregovori na u n u t r a š n j e m i angažovanje inostranstva na s p o l j n j e m planu - verovatno je nastala kao posledica
nestrpljenja posle izbora, od kojih se očekivalo d a ć e o p o z i c i j a o d n e t i p o b e d u
i brzo doneti novi Ustav koji bi p r e d v i d e o novo ustrojstvo države, vraćajući
se na polaznu osnovu iz 1918. Osim toga, Maćek je, posle p o s e t e Cana Belju
i Beogradu u j a n u a r u 1939. izjavio da je Zagreb b r u j a o od prića, da su se Stojadinović i Cano sporazumeli na štetu hrvatskih interesa. 2 4
Pošto je p o s t e p e n o došlo do političkog sukoba između Cvetkovica, Korošca (koga je Stojadinović optužio za n e u s p e h u izborima i uklonio iz vlade)
i Stojadinovića, pa i sumnji kneza Pavla u Stojadinovićevu politiku, Stojadinovićeva vlada je pala 4. f e b r u a r a 1939. A tada nastaje neka vrsta prekretnice
u politici jugoslovenske vlade na unutrašnjem planu, prvenstveno u pogledu ubrzanja rešavanja hrvatskog pitanja, dok su jugoslovenski m e r o d a v n i faktori
verbalno izjavljivali da se p a d o m vlade nije i neće ništa menjati u spoljnoj politici Jugoslavije. Naime, Cvetković je potvrdio n e m a ć k o m poslaniku u Beogradu fon H e r e n u (Viktor von Heeren) d a ć e nastaviti prijateljstvo svoje zemlje
p r e m a Nemačkoj, da će se truditi da jača nemaćko-jugoslovenske o d n o s e i
obavestio ga da će novi ministar inostranih poslova biti dotadašnji poslanik
u Berlinu Cincar-Markovic. Međutim, Heren je žalio Stojadinov ićev pad i slutio da ce u novoj vlasti znatan uticaj imati Hrvati i »Srbi levičari«. pa je zaključio da će biti korisno za Nemaćku a k o p o m o g n e Hrvatima, jer oni imaju
jake k u l t u r n e veze s N e m a ć k o m i boje se italijanskog p r o d o r a u jugoslovenske poslove. 2 5 Povodom p a d a Stojadinovićeve vlade poverljivi organ HSS
»Politički vjesnik« je k o n s t a t o v a o »da je time došla do jasnog izražaja ćinje-
nica da je h r v a t s k o pitanje doista m e đ u n a r o d n o p i t a n j e i da ga beogradski
vlastodršci ne m o g u rješavati ili prelaziti p r e k o njega k a k o im je volja« . . .
»Konačno u slučaju p o o š t r a v a n j a sukoba između velesila hrvatsko pitanje igraće veliku ulogu i u k o m b i n a c i j a m a njihova o b a t a b o r a , a Beograd će biti
o s u đ e n voditi politiku vazalne države sve dotle dok h r v a t s k o pitanje ne b u d e
r j e š e n o kao što t r e b a biti riješeno«. 2 6
U svojoj izjavi u N a r o d n o j skupštini 10. m a r t a 1939. godine, Cvetković je
o h r v a t s k o m pitanju, između ostalog, rekao:
Deklaracija Kraljevske vlade (koja je o b j a v l j e n a 16. f e b r u a r a - V. T.) j a s n o je obrazložila
novu o r i j e n t a c i j u n a š e u n u t r a š n j e politike: o d l u č n o i b r z o p r i s t u p i t i r e š a v a n j u svega onoga,
što d a n a s o b u h v a t a p o j a m H r v a t s k o g p i t a n j a . . . Ovo j e iedan o d i z v a n r e d n o važnih problema i n j e g o v o m r e š a v a n j u ima se pristupiti u punoj ozbiljnosti i punoj iskrenosti ( p o d v u k a o
V.T.). Ovo je j e d a n p r o b l e m koji se ne m o ž e rešiti j e d n i m p o t e z o m p e r a , a ne m o ž e se rešiti
n i j e d n o s t r a n i m a k t o m , već s a m o p u t e m z a j e d n i č k o g političkog d o g o v o r a .
Analizujući s a d a š n j e s t a n j e u k o m e se i o v o važno p i t a n j e nalazi, mi m o ž e m o , a mislim
da se s tim slažu i n a š a b r a ć a Hrvati, p r e svega k o n s t a t o v a t i da je u p r v o m r e d u p o t r e b n o
stvoriti bolje m e đ u s o b n e o d n o s e i veće p o v e r e n j e . G r u b e g r e š k e , u č i n j e n e usled p o g r e š n o g
s h v a t a n j a ovoga p r o b l e m a , m o r a j u s e ispravljati.
Ovo i s p r a v l j a n j e ima se izvršiti š t o pre. O n o ima da o s i g u r a da se stvori p u n a prijateljska a t m o s f e r a u k o j o j ce se p r e g o v o r i moći m n o g o lakše voditi i sa m n o g o v e ć i m izgledima
na u s p e h . .
Bilo bi sasvim n e u p u t n o već o v d e sada objavljivati g r a n i c e tog b u d u ć e g , ž e l j e n o g spor a z u m a . O n e će se p o k a z a t i s a m e s o b o m , k a d a se b u d e p r i s t u p i l o r a z g o v o r i m a i p r e g o v o r i m a i z m e đ u m e r o d a v n i h činilaca.
Ima stvari koje su izvan diskusije, ima stvari koje m o g u biti p r e d m e t d i s k u s i j a . Ovde
nije s a d a m e s t o , a ni m o m e n a t , da u k a z u j e m o na sve detalje; to će biti u č i n j e n o u p r a v o vreme. Glavno je da vam m o g u m i r n o reći. a ja vas m o l i m da to p r i m i t e sa p o v e r e n j e m , vi a i
c e l a zemlja, da će Kraljevska vlada, ne sužavajući g r a n i c e ovih r a z g o v o r a , svima s n a g a m a nastojati da se sva pitanja, koja t a n g i r a j u r e š e n j e ovog p r o b l e m a , izvedu na čistinu i da se pogledi i interesi svakoga j a s n o o p r e d e l e .
Kad je reć o s p o r a z u m u , o n d a s v a k a k o ne m o ž e biti reći o d i k t o v a n j u j e d n e volje Ovaj
p r e d u s l o v m o r a j u p o š t e n o i lojalno ispuniti o b e p r e g o v a r a č k e s t r a n e .
Važno je za sve nas. da se j e d n o m za svagda o d b a c e sve p r e d r a s u d e iz prošlosti, da se
r a č u n a sa s t v a r n i m č i n j e n i c a m a i da se radi iskreno, o d l u č n o i brzo. Razum m o r a da vlada
nad o s e ć a n j i m a .
Ako su izvesni krajevi naše d o m o v i n e (bez n j i h o v e krivice i volje), u p r o š l o s t i geografski i k u l t u r n o bili p o d v o j e n i , u t a k v o m e životu razvijali i svoj p o s e b n i n a r o d n i individualitet,
pa se posle 20 g o d i n a z a j e d n i č k o g života i d a n a s t a k o o s e ć a j u , o n d a t r e b a r a č u n a t i sa lim
č i n j e n i c a m a i tražiti t a k v o r e š e n j e . koje će u okviru ove d r ž a v e realizovati n j i h o v e p o g l e d e
i o m o g u ć i t i n o r m a l a n i z a j e d n i č k i život.
R e š e n j e u s v a k o m slučaju m o r a biti t a k v o da H r v a t i m a stvori i f o r m a l n u i s t v a r n u ravn o p r a v n o s t u g r a n i c a m a o v e d r ž a v n e zajednice, koju oni ni j e d n i m svojim p o l i t i č k i m a k t o m
nisu porekli. S a m o t a k o m o ž e m o učvrstiti Jugoslaviju, n j e n u u n u t r a š n j u snagu, a p r e k o toga
i n j e n u o t p o r n o s t i prestiž u m e đ u n a r o d n o m životu.
Ako se do o v a k v o g s h v a t a n j a i rezultata, posle 20 g o d i n a našeg z a j e d n i č k o g života ne
d o đ e . m o r a l n u o d g o v o r n o s t p r e d n a r o d o m i i s t o r i j o m n o s i ć e oni koji svojim u s k i m i jedn o s t r a n i m s h v a t a n j e m o n e m o g u ć e o v o veliko d e l o k o n s o l i d a c i j e i u n u t r a š n j e g m i r a . . .
Kraljevska vlada s m a t r a da se nova o r i e n t a c i j a n a š e u n u t r a š n j e politike ne m o ž e zamisliti bez novih političkih z a k o n a koji bi o m o g u ć i l i n o r m a l i z o v a n j e n a š e g p o l i t i č k o g živo2
ta«. '
U o d n o s u na vladinu deklaraciju Maček je izjavio da u njoj ima izvesnih
e l e m e n a t a po kojima se razlikuje od deklaracija p r e t h o d n i h vlada. Međutim,
u izjavi u r e d n i k u »Hrvatskog dnevnika« on je rekao:
• Nema ničega n o v o g a u o v o j deklaraciji što nije bilo r e č e n o
Ona p o m i n j e , istina, hrvatski p r o b l e m , ali nejeaže na koji naćin bi
š t o je najvažnije, u o v o j d e k l a r a c i j i n e m a o n i h b a n a l n i h fraza o
dinstvu. Bilo bi zaista p o g r e š n o s m a t r a t i ovo k a o korak u n a p r e d ,
o v o j e d a n polu-obrt n a d o b r u s i r a n u . « 2 '
u izjavama r a n i j i h vlada.
se on i m a o rešiti. Ali o n o
nacionalnom i driavnom jeali ja ipak nalazim da je
Posle toga u i n o s t r a n o j i d o m a ć o j š t a m p i učestali su glasovi da se Maćek
o d r e k a o revizije Ustava i da je s p r e m a n na s p o r a z u m i bez toga. Iako Maćek
u tom m o m e n t u stvarno nije p o m i š l j a o na reviziju Ustava, »Hrvatski dnevnik« je u p o r n o d e m a n t o v a o te glasine, ali su se u »Hrvatskom dnevniku« nalazili i napisi u kojima se govorilo o s p r e m n o s t i vodstva HSS da se prihvati
i d r u k č i j a p r o c e d u r a za s p o r a z u m . Osvrćući se na pisanje b e o g r a d s k o g lista
»Vreme« d a j e Maćek o d u s t a o od zahteva za u k i d a n j e Ustava kao p r e t h o d n i m
uslovom za s p o r a z u m , »Hrvatski dnevnik« je pisao:
»Poznato je m e đ u t i m , da p r e d s j e d n i k dr Maček nije u t o m e smislu u o p č e d a v a o nikakvih izjava, te da je stoga n e u m j e s n o govoriti o o d u s t a j a n j u od bilo čega .. .« 2S
I opozicija u Srbiji i opozicija u Hrvatskoj s m a t r a l a je d a j e Deklaracija
u m n o g o č e m u n e p o t p u n a - nije ništa rekla o suštini hrvatskog p i t a n j a i nije
ništa r e č e n o na koji način misli vlada da priđe izvršenju svoga zadatka, tj. koje
se p r e t h o d n e m e r e p r e d v i đ a j u koje je vlada nagovestila i u k o m v r e m e n u će
se one preduzeti. U debati o b u d ž e t u Ministarstva u n u t r a š n j i h poslova Cvetković je 10. m a r t a još j e d n o m p o t v r d i o gledište izneseno u Deklaraciji o važnosti i hitnosti rešavanja hrvatskog pitanja, k a o i odlučnost vlade da t o m poslu stvarno priđe. Cvetković je izjavio da vlada ovom pitanju p o k l a n j a »svoju
naročitu pažnju« i s m a t r a da je to »jedan od izvanredno važnih p r o b l e m a i
njegovom rešavanju ima se pristupiti u p u n o j ozbiljnosti i p u n o j iskrenosti«.
Vlada je time j o š j e d n o m potvrdila svoju »specijalnu misiju«. 3 0
Osvrćući se na ovu Cvetkovićevu izjavu, »Hrvatski dnevnik« od 12. m a r t a
zaključio je: »Nakon j u č e r a š n j e g govora Dragiše Cvetkovića stav hrvatskog
n a r o d n o g vodstva ostaje isti koji je bio i n a k o n vladine Deklaracije od 16. februara, j e r se predsjednik dr Maček ravna s a m o p r e m a d j e l i m a i p r e m a garancijama koje za d j e l i m a stoje. A u tom p r o m j e n e nema«. Maćek je s m a t r a o da
vlada n e m a p o t r e b n o g autoriteta, ni m o r a l n o g ni stvarnog, pa nije u stanju da
ulazi u t a k e o d g o v o r a n p o s a o k a o što je zaključenje s p o r a z u m a HSS, da n e m a
p o t r e b n u snagu ni u n a r o d u , ni p r e m a kruni. Za Maćeka je bilo p r v e n s t v e n o
pitanje koliko će se u tom pitanju angažovati kruna. Za njegov stav bilo je pres u d n o da li će knez Pavle celu stvar p r e n e t i na vladu i njoj prepustiti odgovornost ili će sve držati u svojim r u k a m a , pri č e m u bi vlada bila s a m o paravan
iza koga bi se pravili a r a n ž m a n i između Mačeka i krune. U prvom slučaju, Maček nije i m a o m n o g o šta da o č e k u j e od vlade, pa nije želeo da s takvom vlad o m ulazi u pregovore, a u d r u g o m slučaju bio je s p r e m a n da p r e g o v a r a s
knezom Pavlom. »Hrvatski dnevnik« je naglašavao p o t r e b u da se što hitnije
pristupi stvarnim k o r a c i m a za postizanje s p o r a z u m a i da se »prihvati svaka
p r o c e d u r a koja se pokaže n a j p o g o d n i j o m za postizanje o n o g što se želi, j e r je
sigurno da se d a n a s više ne smije izgubiti ni j e d a n čas«. 3 '
Rezervisanost vodstva HSS p r e m a Cvetkovićevoj vladi nastala je zbog
toga što nije znala prave n a m e r e kneza Pavla. Posle p r e k i d a k o n t a k t a između
kneza i Maćeka u j a n u a r u , kontakti su obnovljeni polovinom m a r t a p r e k o Subašića. Naime, p o č e t k o m m a r t a n e m a č k i konzul u Zagrebu Frojnd (Freundt
Alfred) je izveštavao da je Maček »nedavno« p r e k o Subašića u p u t i o knezu
Pavlu m e m o r a n d u m , izrađen od pravnih stručnjaka, u kojem je r a z m o t r e n a
m o g u ć n o s t da se s p o r a z u m postigne na o s n o v u čl. 116 Ustava, koji bi t a k o form a l n o ostao i dalje u p o t p u n o s t i na snazi. »Po izjavi moga pouzdanika, jednog
od najbližih suradnika L' Mačeka. zapisao je dalje Frojnd, knez Pavle je d a o
ovaj m e m o r a n d u m na pVoučavanje pravnim stručnjacima koji su ga pozitivno
ocenili«. 3 2 Izgleda da je Snbašić ponovo bio kod kneza Pavla 16. marta i doneo mu četvrti Mačekov predlog o teritorijalnom razgraničenju, po kojemu
su bili povećani Maćekov i zahtevi. Tome se usprotivio knez Pavle pa je došlo
do prekida pregovora. Naime, knez Pavle se žalio J. Jovanoviću na teškoće u
svojim pregovorima s Mačekom: »Mnogo traži. Četiri godine razgovaram s
njim, ali ja ne mogu na federativnoj bazi. Staje federativna baza«. Kad mu je
Jovanović p r e p o r u č i o da pregovore s Mačekom prepusti Udruženoj opoziciji,
knez Pavle je odgovorio: «Ja ću. ali teško .. . Maček je težak pregovarač . . . ne
vidi daleko, neće da razume državne interese . . . on gleda uske lokalne .. .«
Na Jovanovićevu p r i m e d b u : »Ne on je vod nezadovoljnog n a r o d a hrvatskog . . . kao Gandi«. Knez Pav le je dodao: »Narod bi popustio, ali on tvrda Slovenaćka glava neće . . . sitan, mali, lokalan . . . mozak«. 3 3
Posle poslednjeg kontakta s Mačekom p r e k o Subašića, knez Pavle je odlučio da se pov uče iz prvog plana u kome se do tada nalazio zato što se nije
slagao s Mačekovim zahlevima, te je radije p r e n e o pregovore na predsednika
v lade Cv etkov ića koji je, posle završetka budžetske debate, mogao da se preorijentiše na osnovni zadatak pregovora, kako je to knez Pavle bio zamislio
od samog početka. Kad je Maćek obavešten o predstojećem dolasku Cvetkovića u Zagreb, Maček je na ovu poruku uputio Subašiću da prenese knezu
Pavlu da ne može pregovarati s Cvetkovićem ako dolazi kao predstavnik
Srba, već samo ako dolazi kao m a n d a t o r krune. Pošto je knez Pavle dolazio
kao m a n d a t o r krune, Cvetkoviću je bio otvoren put u Zagreb. 3 4
Prvi susret Cvetkovića i Maćeka 2. aprila imao je s a m o kurtoazni karakter. U toku sledeča dva dana, 3. i 4. aprila politički razgovori tekli su povoljno
- razmatrana su sva pitanja koja se odnose na položaj Hrvala u državi i nastojalo se da se udovolji svim njihovim opravdanim težnjama, kako bi se uspostavilo p u n o poverenje Srba, Hrvata i Slovenaca u svim manifestacijama
njihovog zajedničkog života. Posle razgovora Cvetković je rekao: »Zasad ide
vrlo dobro!« »Hrvatski dnevnik« od 6. aprila pisao je da se »očekuje da će nastavak pregovora značiti d o n o š e n j e odluka bez zavlačenja«. a »Politički vjesnik« br. II. mart-april, 10. april 1939. s m a t r a o je da se ne treba zanositi pretjeranim optimizmom, ali »ipak treba konstatirali da je to prvi razgovor vode
hrvatskog naroda s predsjednikom beogradske vlade, koji je dobio ozbiljan karakter«.
Samo tri dana posle Maćekovih razgovora s Cvetkovićem, tj. 7. aprila italijanske trupe ušle su u Albaniju, što je jugoslovenska vlada primila kao svršen čin, svakako i zato što nije rešeno hrvatsko pitanje, iako je knez Pavle bio
svestan da je time pogoršan spoljnopolitički položaj Jugoslavije, pa je računao da na osnovu toga može iznuditi koncesije od Maćeka. Zato je p r e k o Košutića. koji je došao u Beograd avionom koji mu je poslao u Karlovac, poručio
Maćeku da zbog o p a s n e m e đ u n a r o d n e situacije o d m a h pošalje svoje predstavnike u vladu. No, i Maćek je u tome v ideo mogućnost da iznudi koncesije
od kneza Pavla. Tri dana posle ove kneževe p o r u k e «Politički vjesnik« je, između ostalog, pisao:
S u d b o n o s n i d o g a đ a j i u Evropi i n e p r e s t a n a r a t n a o p a s n o s t stvorili su veliko uzbuđenu: ne s a m u u političkim krugovima, n e g o i u svim n a r o d i m a E v r o p e Naročito je veliko uzbuđenje nastalo u onim zemljama kore nisu iznutra sređene i u kojima narodi nisu zadovoljni
l Jugoslaviji u z b u đ e n j e dostiže veliki s t e p e n
Ali u m j e s t o da krugovi v l a s i r o d r ž a e a u
B e o g r a d u i/ loga p o v u k u p i a v i l a n zaključak i u b r z a n i m t e m p o m riješe h r v a t s k o pitanje na
zadovoljstvo Hrvala, a bez obzira na l o r m a l n o s t i i sitne s u k o b e političkih f a k t o r a i s t r a n a k a ,
oni nisu
čini se
iz teške s u d b i n e Ceho-Slovaćke ništa naučili« 5 5
Rezultat koji se m o g a o nazreli iz k o m i n i k e a od 4. aprila o razgovorima
između Maćeka i Cvetkovića izazvao je nezadovoljstvo Udružene opozicije
(UO) zato što se pokazalo da Maćek n e o d s t u p n o zahteva da se n a j p r e utvrdi
teritorijalni obim Hrvatske i njene kompetencije, a Udružena opozicija je upravo željela da se ta pitanja odlože za n a k n a d n o s p o r a z u m e v a n j e . S. Jovanović
je istakao da način k a k o je Maćek postavio hrvatsko pitanje u razgovorima
sa knezom Pavlom znači u isto v r e m e i postavljanje srpskog pitanja. »Sprećiti
dr Maćeka a k o se može da ne ide tim p u t e m , ali ne sprećiti ništa što bi moglo
da zaoštri o d n o s e između Srba i Hrvata«. S d r u g e strane. Maćek je tražio prekid p r e g o v o r a da bi od opozicije tražio o b j a š n j e n j e o o n o m e što se načelno
dogovorio s Cvetkovićem, tj. o teritoriji i k o m p e t e n c i j a m a , pa je poslao Košutića u Beograd, a i vodstvo Udružene opozicije tražilo je da o d m a h d o đ e delegat HSS. Tako su održane tri k o n f e r e n c i j e Košutića s p r e d s t a v n i c i m a UO i
JNS. Košutić im je p o d n i o i n f o r m a c i j u da su razgovori imali informativni karakter. da se raspravljalo o svemu, pa i o teritorijalnim p i t a n j i m a i o kompetencijama, d a j e Cvetković izjavio kako ne govori u ime JRZ već kao predsednik vlade i m a n d a t o r k r u n e i da Maćek želi da s p o r a z u m postigne s Udruženom opozicijom, tako da bi se n a j p r e postigla saglasnost o teritorijalnim gran i c a m a i k o m p e t e n c i j a m a , o n d a bi knezu Pavlu m o g a o da p o d n e s e predlog:
Ja sam se s p o r a z u m e o s UO i s p r e m a n sam da sa n j o m u đ e m u vladu i sprovedeni rešenje. Zatim je Košutić izjavio da Maćek ne može ulaziti u vladu koja
ne bi imala već gotovo r e š e n j e hrvatskog pitanja, j e r neće da vlada radi vlad a n j a već m o r a n a r o d u da da o n o što je o b e ć a o - »vladu ali koja ima da izvede r e š e n j e - inače ne«. 3 6 Ali, knez Pavle nije želeo da s k l a p a n j e s p o r a z u m a
i njegovo izvođenje poveri s t r a n k a m a Udružene opozicije iz više razloga.
Prvo, zato što bi bilo n e p o v o l j n o p r i m l j e n o u Berlinu i Rimu, jer bi Udružena
opozicija mogla izmeniti d o t a d a š n j u spoljnopolitićku orijentaciju Jugoslavije
na njihovu štetu; drugo, zato što je i sam knez Pavle bio protiv ma kakve demokratizacije političkog života, pored ostalog, i zato što su N e m a ć k a i Italija
p o t p o m a g a l e autoritativni režim u Jugoslaviji - on je u j e d n o m razgovoru sa
J. Jovanovićem rekao: »Slobode, slobode . . . , ali neće to N e m a ć k a i Italija, one
bi da njih d a m protestovale o d m a h . « 3 7 A knez Pavle je bio k r a j n j e rezervisan
p r e m a U d r u ž e n o j opoziciji u velikoj meri u p r a v o zato što su p a r o l e N a r o d n o g
f r o n t a p r i h v a t a n e u m a s a m a , pa je s t r a h o v a o da bi dolazak Udružene opozicije na vlast m o g a o dovesti do jačeg širenja levičarskih tendencija, naročito
s obzii om na r a s p o l o ž e n j e i težnje omladine. Treći razlog što je knez Pavle bio
protiv p r e g o v o r a Udružene opozicije i HSS sastojao se u t o m e što je s m a t r a o
da s p o r a z u m t r e b a što pre zaključiti i da se m o r a pristati na p r o c e d u r u koju
je Maček tražio, tj, s p o r a z u m o teritoriji i k o m p e t e n c i j a m a Hrvatske, pa se u
celoj stvari u p u n o j meri angažovao i sve p r e u z e o u svoje ruke, j e r je s m a t r a o
ne s a m o da Udružena opozicija može biti p r e p r e k a za o s t v a r e n j e ovog plana,
nego i da nije u stanju zbog svoje heterogenosti, razjedinjenosti i neodlučnosti
da zadovolji o b a zahteva - brzinu u izvođenju s p o r a z u m a i s p o r a z u m pod uslovima koje Maček postavlja. Iako je Maček više želeo da u pregovore b u d e
u k l j u č e n a Udružena opozicija nego da ih vodi s a m o JRZ, on se nije hteo suviše
angažovati i vezati za Udruženu opoziciju da ne bi d o v e o u pitanje svoje odnose s d r u g i m p a r t n e r o m za pregovore - Cvetkovićem i knezom Pavlom, jer
je i m a o u vidu stav kneza Pavla p r e m a UO i d r ž a n j e samog vodstva njenih stranaka p r e m a HSS. 3 8
Pošto je knez Pavle d a o garancije da će se ozbiljno pristupiti k o n k r e t n i m
r a s p r a v a m a , a Maček učinio koncesiju da ne insistira na o b a v e z n o učešće Udružene opozicije u pregovorima, bio je p r i p r e m l j e n drugi Cvetkovićev put u
Zagreb, gde je stigao 15. aprila. U prvim razgovorima p o s t i g n u t a je načelna saglasnost; Cvetković je p o n u d i o spajanje Savske i P r i m o r s k e banov ine i grada
Dubrovnika s o k o l i n o m , s tim da se izve s ne k o r e k t u r e izvrše prilikom konačnog p r e u r e đ e n j a države. Maćek je predložio:
1) razgraničenje p r e m a isiorijskim j e d i n i c a m a u smislu rezolucije SDK
od 1. avgusta 1928;
2) Hrvatska u ovim granicama: Savska banovina do Sida, srezovi Brčko,
Gradačac i Derventa, zatim Savom do Une, Unom do ušća Sane, S a n o m do Jajca, Zenice, Visokog, odatle na granicu P r i m o r s k e banov ine, zatim Dubrovnik
do Herceg-Novog. s tim da takvo razgraničenje dolazi u obzir u slučaju da preostali delovi Bosne i Vojvodine b u d u zasebne jedinice, a a k o ne bi bile zasebne jedinice, o n d a
3) granica između Hrvatske i Srbije išla bi od Subotice p r a v o m linijom
na Ilok i Savu, zatim do Bosne, Bosnom do pod Sarajevo i odatle na granicu
Primorske banovine i do Herceg-Novog. 3 9
Posle sastanka C v e t k o v i ć a s a Korošcem i S p a h o m 16. aprila u Rogaškoj
Slatini, Cvetković se s u t r a d a n ponovo sastao sa Mačekom. Tom pr ilikom teškoće su nastale zbog Maćekovih zahteva kojim su tražene teritorije p r e k o
Savske i P r i m o r s k e b a n o v i n e i Dubrovnika o ć e m u je o d m a h p o s t i g n u t a saglasnost. a najviše se sporilo o k o dela Bosanske krajine, tzv. »Turske Hrvatske« koju je Maćek tražio Postignuta je saglasnost da se na Hrvatsku sa pojedinih ministarstava p r e n e s u o d r e đ e n e k o m p e t e n c i j e i da se o b r a z u j e vlada
koja će imati zadatak da sporazum sprovodi u život i izvrši p r i p r e m e za kon a č n o p r e u r e đ e n j e zemlje, ali se nije raspravljalo o s a m i m k o m p e t e n c i j a m a .
Pošto nije postignut s p o r a z u m o teritorijama, čekalo se da Cvetković d o n e s e
odgovor na Maćekove predloge. 4 0
Posle Cvetkovićevog odlaska iz Zagreba, Maček je p o n o v o o d l u č i o da pokuša da UO i JNS dobije o d o b r e n j e da s Cvetkov ićem može razgovarati i u ime
ovih stranaka, pa su u tom cilju u Beograd poslati samostalni d e m o k r a t i Vild e r i Kosanovic. Oni su u ime Mećeka i SDK u celini tražili da UO i JNS prihvate Maćekov predlog o razgraničenju i da ga ovlaste za razgovore s Cvetkovićem. Međutim, svi predstavnici ovih s t r a n a k a »odbili su da udu sa Dragišom u rad o k o d e o b e zemlje, a pogotovo na naćin na koji je dr Maček izložio
stvari u .diktandu' koji je Maćek p r e d a o Vilderu da UO i JNS saopšti - usmeno«. U o d g o v o r u oni su naglasili »da rešavanje hrvatskog pitanja, zadovoljavajući p o t r e b e Hrvata za svojstven r a v n o p r a v a n razvoj u zajednici, čini organski d e o opšteg p r e u r e đ e n j a našeg državnog i n a r o d n o g života; da se to pitanje može resiti s a m o kao delo pravih predstavnika n a r o d a srpskog, hrvatskog i slovenačkog u zajednici sa K r u n o m . . da se predstavnici UO i JNS ne
mogu izjašnjavati o radu u k o m e ne sudeluju aktivno i na čiji tok i rezultate
n e m a j u uticaja« i da ponavljaiu predlog koji su izneli M a č e k o v o m delegatu
Košutiću: »da se u ovom s u d b o n o s n o m času učini apel na Kneza n a m e s n i k a
da uzme inicijativu za sastanak takvog f o r u m a i za takav naćin rešavanja« 4 1
Cvetković je 22. aprila i po treći put d o š a o u Zagreb sa o d g o v o r o m na Maćekov predlog o razgraničenju, pa je istog d a n a postigao sa M a č e k o m sledeče:
»1) Na osnov u p a r a g r a f a 116. Ustava o d m a h izvršiti s p a j a n j e Savske i Prim o r s k e banov ine s g r a d o m i k o t a r o m Dubrovnik u j e d n u jedinicu pod ime-
num Banovina Hrvatska. Definitivan pak opseg Banovine Hrvatske odredit
ce se o d l u k o m n a r o d a p u t e m glasanja u preostalim dijelovima Bosne i Hercegovine, Dalmacije, te Srijema i Vojvodine.
2)Izvršiti o d m a h p r e n o s k o m p e t e n c i j a s Centralne vlasti na Banovinu Hrvatsku tako, da opća nadležnost ostaje zajedničkoj c e n t r a l n o j vlasti za poslove vanjske politike, n a r o d n e o b r a n e i vrhovne državne uprave; poseban po
ložaj Hrvatske zagarantirat ce se ustavnom o d r e d b o m - u g o v o r o m .
3) Radi definitivnog p r e u r e đ e n j a države sastavlja se zajednička vlada,
koja ima p r i p r e m i t i i provesti nov o u r e đ e n j e državne zajednice. U novostvorenim j e d i n i c a m a bit će osiguran pun reciprocitet Srba i Hrvata i p u n a ravnopravnost vjeroispovjesti na bazi p r o p o r c i o n a l n o g sudjelovanja kroz ustanove. M o m e n a t kada će se to privesti u djelo, odredit će se s p o r a z u m n o s mjerodavnim faktorima.« 4 2
U javnosti nije d a t o nikakvo s a o p š t e n j e o rezultatima razgovora, s a m o je
posle sastanka Cvetkovica i Maćeka sutradan, 23. aprila, s a o p š t e n o da ce se
opet sastati za dva do tri d a n a . 4 3
Pošto se Cvetković 26. aprila vratio u Zagreb s o d g o v o r o m da Namesništvo ne prihvata stilizaciju sporazuma, naročito na o d r e d b e o plebiscitu u delu
Dalmacije (Boka Kotorska) i Vojvodine, Maćek je d a o koncesiju na taj naćin
što je ta| d e o s p o r a z u m a formulisan ovako: »Definitivni pak opseg Banov ine
Hrvatske odredit će se o d l u k o m n a r o d a p u t e m glasovanja u preostalim dijelovima Bosne i Hercegovine, te Srijema.« 4 4
Posle s a s t a n k a od 27. aprila u kominikeu za javnost r e č e n o je:
»Konačni razgovori između g. Dragi se Cvetkovica. p r e d s e d n i k a M i n i s t a r s k o g veča i g.
dr Vlatka Maćeka, p r e d s j e d n i k a H r v a t s k e s e l j a č k e s t r a n k e i Seljačko d e m o k r a t s k e kaolictje o rcseniu h r v a t s k o g p i t a n j a završeni su d a n a s u Z a g r e b u . Delinitivna ce se o d l u k a donijeti u n a j k r a ć e m v r e m e n u « . 4 6
Sutradan, 28. aprila. »Hrvatski dnevnik« je, odajući priznanje Cvetkoviću,
istakao d a j e »prvi slučaj od kako postoji ova zajednica, da se predsjednik jedne vlade našao na istom t e r e n u s p r e d s t a v n i k o m hrvatskog n a r o d a u ovako
važnoj i k r u p n o j stvari .. . Kad je d o š a o na čelo vlade izjavio je da neće taktizirati i da će se ozbiljno prihvatiti posla .. .« 45
Posle u s p e š n o završenih razgovora Maćek je očekivao poziv kod kneza
Pavla, pa su i b u d u ć i ministri bili s p r e m n i za put. Prema i n f o r m a c i j a m a nemaćkog poslanstva u Beogradu, navodno, bilo je d o g o v o r e n o da u vlad u uđu
6 predstavnika SDK (4 iz HSS i 2 iz SDS) za resore: trgovine, pravde, socijalnog staranja, građevina i fizičkog vaspitanja, s tim da j e d a n ministar bez
portfelja u isto v r e m e b u d e i ban Banovine Hrvatske. Maćeku je, navodno,
bilo p o n u đ e n o p r e d s e d n i š t v o vlade, a Cvetković bi zadržao r e s o r u n u t r a š n j i h
poslova, a k o bi Maćek prihvatio položaj p r e d s e d n i k a vlade. 4 6
Kako od Cvetkovica nisu stizale nikakve vesti. Maćek je u p u t i o Subašića
u Beograd da ispila u č e m u je stvar. Subašić se zadržao tri d a n a u Beogradu,
gde se sastao sa knezom Pavlom i Cvetkovićem, kada mu je Cvetković konačno izjav io da Namesni >tvo nije prihvatilo s p o r a z u m o n a k o k a k o je bio formulisan 27. aprila, ali da bi se mogla naći neka d r u g a osnova. Posle povratka u
Zagreb 4. maja uveće, Subašić je, posle referisanja vodstvu HSS o svom putu
u Beograd, d o b i o zadatak od Maćeka da uputi pismo Cvetkoviću da Maćek
s m a t r a da je Namesništvo odbilo s p o r a z u m od 27. aprila, pa je u specijalnom
izdanju »Hrvatskog dnevnika« od 5. maja to i p o t v r đ e n o . Međutim, Cvetković
je s u t r a d a n izjavio n o v i n a r i m a da se obostrani predloži, koji su izneti u toku
poslednjih d a n a između njega i Maćeka, još uvek nalaze na p r o u č a v a n j u , a to
znači da s p o r a z u m nije o d b a č e n , već da se i dalje proučava. Po s v e m u izgleda
da je Namesništvo o d b i l o s p o r a z u m ne s a m o zato što se nije složilo sa plebiscitom kako će se odrediti obim teritorije Banovine Hrvatske, nego i zbog protivljenja svih faktora, političkih, vojnih i drugih i onih na vlasti i onih u opoziciji.
Oko pitanja teritorijalnog razgraničenja i koncesija Maćeka u Bosni energično se suprotstavljao M. Spaho, kao i sve političke s t r a n k e koje su okupljale
Srbe. Sem toga, vojni krugovi su se suprotstavljali f e d e r a t i v n o j organizaciji
države, j e r su smatrali da to slabi o d b r a m b e n u m o ć i s p o s o b n o s t zemlje. Prema pisanju lista »Njus Hronikl« (»News Cronicle«) viši oficiri su knezu Pavlu
o t v o r e n o stavili do znanja da se ne slažu sa s p o r a z u m o m u smislu Maćekovih
zahteva, j e r se time slabi o d b r a m b e n a sposobnost i da u tom slučaju skidaju
sa sebe o d g o v o r n o s t za o d b r a n u zemlje. 4 7 Na pitanje dr Lj. Bobana, da li je
kao načelnik G e n e r a l š t a b a bio obavešten o p r e g o v o r i m a Cvetkovič-Maćek,
general Simović je odgovorio da u toku p r e g o v o r a nije bio obaveštavan i da
od Glavnog g e n e r a l š t a b a nije traženo mišljenje u nekoj zvanićnoj formi.
»Cvetković me je o t o m e privatno pitao. Bio sam protiv toga da se č e p a Bosna. da Brčko, Mostar, Travnik i neki drugi delovi idu u sastav Banovine Hrvatske« (Izjava od 23. j u n a 1939). 48
Jedan od razloga što je Namesništvo o d b i l o s p o r a z u m od 27. aprila svakako je bio i spoljnopolitićki faktor. Naime, o k u p a c i j e Čehoslovačke i Albanije uticale su na kneza Pavla da požuri s k l a p a n j e s p o r a z u m a sa Mačekom,
jer je Maček m o g a o da koristi takvu situaciju za vršenje pritiska na jugoslovensku vladu, a N e m a ć k a i Italija da ga p o m o g n u a k o bi Jugoslavija ispoljila
neprijateljstvo p r e m a njima, tim pre što su i Berlin i Rim gajili n e p o v e r e n j e
p r e m a Jugoslaviji posle Stojadinovićevog pada. Međutim, pošto se situacija
stišala posle p o s e t e Veneciji i Berlinu Cincar Markovića koji je uverio vlade
N e m a ć k e i Italije da će Jugoslavija nastaviti prijateljsku politiku p r e m a silama Osovine, nije se m o r a l o žuriti sa s k l a p a n j e m sporazuma, tim p r e što je
knez Pavle prilikom p r e d s t o j e ć e g puta u Berlin i Rim želeo da ispita njihov
stav p r e m a Jugoslaviji. Na osnovu rezultata svoje p o s e t e on je m o g a o da odredi svoj stav p r e m a Maćeku i koliko se može popuštati Hrvatskoj seljačkoj
stranci, tj. brže i više a k o d o d e do u v e r e n j a d a je nepovoljan m e đ u n a r o d n i položaj Jugoslavije i o b r a t n o da ne p o p u š t a a k o je situacija povoljna. S d r u g e
strane, Maćek je m o g a o očekivati da će osovinske sile prilikom p o s e t e kneza
Pavla pokušati da traže nove koncesi je od Jugoslavije i da će a n t a g o n i z a m Nemaćke i Italije o k o Jugoslav ije biti još više p o d s t a k n u t tako da će i N e m a ć k a
i Italija nastojati da j e d n a d r u g o j oslabe pozicije p r e m a Jugoslaviji, pa bi se
moglo očekivati da će p o d u p i r a t i rešenje hrvatskog pitanja kao j e d n e od glavnih teškoća Jugoslavije koja je može dovesti u zavisnost od n e k e od sila Osovine.
Pošto je Namesništvo odbilo s p o r a z u m od 27. aprila, posle Mačekovog izveštaja o toku p r e g o v o r a sa Cvetkovićem, Hrv atsko n a r o d n o zastupstvo je na
sednici 8. m a j a d o n e l o Rezoluciju u kojoj je - kao što je već n a v e d e n o u
p r e t h o d n o m odeljku - zaprećeno da će se hrvatsko pitanje postaviti kao međunarodni problem, zato što je hrvatski narod n e o p r a v d a n o i bez svoje krivice
i protiv svoje volje isključen od svake m e đ u n a r o d n e s a r a d n j e i što Jugoslavija
nije ni do d a n a s obezbedila r a v n o p r a v n o s t Srba, Hrvata i Slovenaca. Na kraju
je Hrvatsko n a r o d n o zastupstvo od jbrilo Maćekov rad i ovlastilo ga »da u
ime njegovo p r e m a daljem d r ž a n j u s r p s k o g n a r o d a i p r e m a političkoj situaciji u Evropi donosi p o t r e b n e odluke i p r e d u z i m a sve akcije u u n u t r a š n j o j i
spoljnoj politici.« 4 9
Britanski poslanik u B e o g r a d u Kambel (Campbell Sir Roland), u svom
izveštaju od 8. m a j a 1939, na osnovu prispelih i n f o r m a c i j a o p r e k i d u razgovora Cvetkovic-Maček. između ostalog, kaže da je Maček, iako je p r e t h o d n o
izjavio knezu Pavlu s p r e m n o s t za p r e g o v o r e na bazi postojećeg Ustava, pokušao da postavlja nove uslove koje knez nije m o g a o da prihvati, v e ć j e zatražio
od Cvetkovića da učini što može; da je do tog n a v o d n o g s p o r a z u m a između
Cvetkovića i Maćeka došlo pod uslovima koji nisu bili poznati javnosti i da
je Maćek »nekoliko d a n a kasnije u p u t i o p i s m o - sa čijom je sadržinom upoznao š t a m p u 5. m a j a - kojim je obavestio D. Cvetkovića da, s o b z i r o m da su
u m e đ u v r e m e n u primljeni novi predloži iz Beograda, m o r a da pretpostavi da
je Namesništvo odbacilo s p o r a z u m koji je između njih postignut. Kampbel
dalje kaže: »Ova č u d n a situacija dovela je do, k a k o izgleda, novog zastoja«,
iako Cvetković s m a t r a da pregovori nisu prekinuti. Međutim, knez Pavle mu
je, u razgovoru 8. maja, r e k a o d a j e ogorčen što je Maček objavio pismo upuć e n o Cvetkoviću, j e r se s t e k a o utisak da je on (knez) jedina p r e p r e k a . Do sada
postignuti s p o r a z u m je s a m o j e d n a e t a p a u pregovorima. Zahtevi Maćeka da
se u Bosni i Hercegovini održi plebiscit bili su neprihvatljivi, pa se na to odgovorilo p r o t i v p r e d l o g o m da se plebiscit održi u r o k u od godinu d a n a u četrnaest o d r e đ e n i h srezova, r e k a o je knez. Kampbel pretpostavlja da je »do
p r e k i d a došlo bilo zato š t o je Cvetković p r e k o r a č i o svoja ovlašćenja, bilo zato
što je knez bio nezadovoljan p r e g o v o r i m a u Zagrebu. Knez mu je n a p o m e n u o
i to da su ga patrijarh, vojni savetnici i mnogi zvanični i privatni krugovi upozorili da bi p r e d a v a n j e Hrvatskoj velikih srezova koji nisu isključivo hrvatski
izazvalo nešto nalik na revoluciju u Srbiji . . . «
Zatim Kampbel naglašava da. po njegovom mišljenju, krivicu za zastoj u
pregovorima, uglavnom, snosi hrvatska strana, iako gaji »znatne simpatije
p r e m a Hrvatima, sa kojima se nije uvek p r a v e d n o postupalo«. »Činjenica da
problemi nisu mogli da se rese tokom proteklih godina može se isto toliko objasniti rešenošću Srba da očuvaju svoj dominantni položaj u državi koliko i
tvrdoglavim karakteristikama Hrvala ( p o d v u k a o V.T.). Krivica za sadašnji ćorsokak m o r a se, ipak. po m o m mišljenju, pripisati dr Maćeku, koji se pod ozbiljnim o k o l n o s t i m a t r e n u t k a p o n e o otprilike kao seljak koji p r e g o v a r a o
prodaji j u t r a zemlje«. U zaključku Kampbel, uglavnom, kaže da n i č e m u ne bi
vodilo a k o bi se r e š e n j e m hrvatskog p r o b l e m a stvorio srpski p r o b l e m , j e r bi
se u zemlji izazvao »još obziljniji i opasniji rascep nego što d a n a s postoji« . . .
»Da su Srbi ispoljili u prošlosti veće r a z u m e v a n j e p r o b l e m a i veću s p r e m n o s t
da ga reše na p r a v e d n o j osnovi, on sigurno ne bi nikad d o b i o t a k o a k u t a n oblik kakav ima danas. To više nije svađa između dva o g r a n k a iste rase: to je preraslo u p o b u n u naroda, koji sebe naziva p o s e b n o m nacijom, protiv o m r a ž e n e
vladavine Beograda«. Ovom izveštaju Kampbel je priložio i prevod Rezolucije
koju su hrvatski poslanici usvojili 8. maja, posle o d b i j a n j a Namesništva da
odobri p o m e n u t i nacrt s p o r a z u m a od 27. aprila. 5 0
Analizirajući ovaj izveštaj, analitičari Forin ofisa su uglavnom došli do zaključka, da pored kulturnih, istorijskih i e k o n o m s k i h i drugih razlika između
Srba i Hrvata, kao razlog za n e u s p e h u p r e g o v o r i m a navode i sledeče:
• Hrvatski zahtev za f e d e r a t i v n i m u r e đ e n j e m ili vrlo š i r o k o m a u t o n o m i j o m zasniva se
na velikom b r o j u žalbi, koje se m o g u rezimirati kao n e z a d o v o l j s t v o zbog v lasli S r b a nad srezov ima n a s t a n j e n i m H r v a t i m a . Tv rdi se d a j e u hrvatskim srezov ima. iako n o m i n a l n o postoji
izvesna a u t o n o m i j a , a d m i n i s t r a c i j a u r u k a m a Srba Policija, čiji su oficiri u g l a v n o m Srbi. igra
n e p o t r e b n u ulogu u opšloi administraciji. Cenzura, p o t p u n o u r u k a m a s l u ž b e n i k a koje postavlja Beograd, s p r e č a v a bilo kakav oblik političke diskusije K o m a n d n i k a d a r u vojsci sačinjavaju s k o r o isključivo Srbi
Isto se t a k o tvrdi da se Hrvatska, k a o bogatija, više oporezuje d o k se na Srbiju, koja je s i r o m a š n i j a , troši više novca, a to je d o v e l o do pritužbi da
h r v a t s k a i n d u s t r i j a i p o l j o p r i v r e d a t r p e e k o n o m s k u šlelu zbog povlaščivanja njihovih srpskih k o n k u r e n a t a . Sem toga. postoji s v e o p š t e n e z a d o v o l j s t v o i z b o r n i m z a k o n o d a v s t v o m .
Za Maćeka se kaže »da n e m a p o t p u n u vlast nad ć e l o m naciiom, s o b z i r o m da je p r i n u đ e n
da traži zlatnu s r e d i n u u politici između f r a n k o v a c a , e k s t r e m n i h s e p a r a t i s t a , s j e d n e s t r a n e ,
i h r v a t s k i h i n t e l e k t u a l a c a , koji su s p r e m n i da idu d a l e k o u u s t u p c i m a da bi se d o š l o do spor a z u m a s B e o g r a d o m , s d r u g e s t r a n e Predstavnici Srba m o r a j u isto t a k o da vode r a č u n a o
s n a ž n i m n a c i o n a l i s t i č k i m o s e c a n | i m a vojske i p r a v o s l a v n e c i k v e « . 5 '
Cini se da su K a m p b e l o v e konstatacije i prednji zaključci analitičara Forin ofisa u osnovi bili objektivni i tačni.
Tih dana je »Politički vjesnik« pisao:
• d a se od sviju država u Evropi nalazi d a n a s Jugoslavija u n a j o p a s n i j e m i najizloženijem m j e s t u i položaju zbog n e r i j e š e n o g h r v a t s k o g pitanja, jer nerješeno hrvatsko pitanje moći
će poslužiti kao najbolja poluga da se otvori prodor na njezinom tijelu, ( p o d v u č e n o u originalu)
Mi Hrvati ne s n o s i m o za lo nikakvu o d g o v o r n o s t ni krivicu i m o ž e m o m i r n e d u š e čekali. jer će se h r v a t s k o p i t a n j e m o r a t i riješiti u s k o r o v r i j e m e uz s l o b o d a n p r i s t a n a k Beogr a d a ili protiv njegove volje Ukoliko će se o n o m o r a t i rješavati m e đ u n a r o d n o m p o m o ć i . Hrvati za to n e ć e snositi n i k a k v e krivnje. «
To je bilo u stilu politike vodstva HSS da se stalno operiše sa spoljnopolitičkom o p a s n o š ć u kao a r g u m e n t o m kojim se može pretiti vladi i kruni i iznuditi koncesije. 5 2
Posle odbijanja Namesništva da prihvati s p o r a z u m od 27. aprila i s e d n i c e
Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva i njegove Rezolucije, Maček je d o n e o o d l u k u
da nastavi ranije započete p r e g o v o r e sa Canom. O p r e g o v o r i m a p r e k o Karnelutija i ugov o r a od 26. m a j a o p š i r n o je izneto u p r e t h o d n o m odeljku Hrvatsko pitanje kao međunarodni problem, pa se ovde neće ponavljati.
Uoči sastanka Hrvatskog n a r o d n o g predstavništva, vodstvo Udružene
opozicije održalo je 7. m a j a sastanak na kojem je o d l u č e n o da Čubrilović i
K r a m e r o t p u t u j u u Zagreb da Maćeku »skrenu pažnju da se na p r e d s t o j e ć e m
sastanku Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva ne d o n e s u p r e o š t r e i s u d b o n o s n e
o d l u k e i da prenesu zaključak UO na kojoj osnovi je s p r e m n a na s p o r a z u m
sa Mačekom, naime, da razgraničenje ide otprilike u s k o m p r u g o m i na Brčko,
s tim da se ispravi u pogledu Donje Neretve u korist Srba, a u pogledu kompetencija da se d o g o v o r e Srbi i Hrvati. Vodstvo UO bilo je s p r e m n o da se, i
p r e obrazovanja K o n c e n t r a c i o n e vlade, na K r u n s k o m savetu d o n e s u zaključci u pogledu teritorija i k o m p e t e n c i j a , tj. da se s p r o v e d e p r o c e d u r a približno
o n a k o kako je Maćek tražio. Nakon kraće diskusije, Maćek je u načelu prihvatio Cubrilovićevo i K i a m e r o v o izlaganje, s tim da bi t r e b a l o da se što p r e sastanu delegati pojedinih g r u p a koje su učestvovale na izbornoj listi opozicije
i p r o n a đ u osnovu za dalji rad. S d r u g e strane, »Maćek se s m a t r a obaveznim«
- kaže se u izveštaju Gavrilovića i K r a m e r a - »da se o d n o s sa opozicijom pretvori u jednu čvrsto povezanu zajednicu izvan koje niko neće. pa ni on, dr Maćek, moći da vodi ma kakve p o s e b n e akcije ili pravi n e k e aranžmane«. Ali nep o v e r e n j e između UO i SDK bilo je već toliko da je bilo jasno da od sporaz u m a neće biti ništa. Naime, neki članovi su se izjasnili protiv bilo kakvog daljeg rasrpavljanja s Mačekom. neki da Maćek m o r a p r e t h o d n o odbiti dalje
razgovore sa k r u n o m onakvi kakvu su do tada vodeni, neki su se zalagali da
se ide u Zagreb na pregovore, pa je »Hrvatski dnevnik« pisao »da je držanje
Udružene opozicije bilo u tolikoj mjeri indiferentno ili mlitavo, da je to mogao svako opaziti«, da se ona »pokazala p o t p u n o jedinstvenom, ali na žalost
u indiferentnosti«. 5 3
Međutim, ni Maćek ni Cvetković nisu smatrali da je odbijanjem sporazuma od strane Namesništva definitivno prekinuta mogućnost da njih dvojica
dovedu sporazum do kraja. Tako je Cvetković. posle povratka kneza Pavla iz
Rima, p r i p r e m i o teren za nove susrete sa Mačekom, ali nije žurio, očekujući
kneževu posetu Berlinu p o č e t k o m juna. L svojoj usmenoj poruci preko Čubrilovica, Cvetković je predložio Maćeku da se obrazuju četiri teritorijalne jedinice:
I) Dravska banovina. 2) Savska i Primorska banovina i kotar Dubrov nik.
3) Vrbaska, Drinska i Zelska banovina, 4) Vardarska, Moravska i Dunavska
banovina sa sedištem u Nišu, s tim da banovine p r e m a Ustavu iz 1931. godine
i dalje ostanu na snazi, da kompetencije za sve banovine budu iste, da se uz
pokrajinske vlade nalaze kraljevski namesnici (u Hrvatskoj to bi bio Maćek)
i da se centralni parlament bira na celoj teritoriji.
Cvetković i Maćek bili su u vezi i preko L. Markovica. a verovatno je da
se Cvetković početkom juna sastao sa Šubašićem u Karlovcu i preko njega
poslao p o r u k u Maćeku. Iz Cvetkovićeve izjave novinama »Dr Maćek i ja nismo se rastali, već je nastao, kao što sam vam rekao, mali zastoj u interesu opšte stvari«, može se zaključiti da se mogu očekivati nov i susreti između njega
i Maćeka, a i sam Maćek je, posle završene posete kneza Pavla Berlinu, očekivao skori sastanak sa Cvetkovićem. 5 4
Kao što je u p r e t h o d n o m odeljku istaknuto, Maćek nije hteo da potpiše
pripremljeni ugovor sa Canom od 26. maja, pre svega zato što su italijanski
zahtevi u tom ugovoru preterani, a i zato što nije znao kako će se odvijati pregovori sa Cvetkovićem. pa je preko Karnelutija poručio Canu da treba izvesti
načisto neke tačke o o d n o s i m a Italije i Hrvatske. To znači da je Maćek osigurao otvorena vrata za ponovni kontakt sa Canom. ako bi zapeli pregovori
sa Cvetkovićem. Sem toga, Maćek je u toku maja mogao da ispita da li je Rim
preuzeo kakve obaveze p r e m a knezu Pavlu i kakav ce stav zauzeti knez Pavle
p r e m a vodstvu HSS 5 5 . U svakom slučaju, Maček nije želeo da prekida kontakt
ni sa j e d n o m pregovaračkom stranom.
Posle prekida pregovora i Rezolucije Hrvatskog narodnog zastupstva od
8. maja. Stojadinovićeva grupa je stupila u otvorenu akciju protiv Cvetkovićeve
vlade i protiv sporazuma. Stojadinović je smatrao d a j e sporazum između \Ličeka i Cvetkovica definitivno propao,a računajući na podršku Berlina i Rima,
nadao se da opet može doci na vlast i da će i knez Pavle biti p r i m o r a n da traži
njegovu čvrstu ruku. Zato su Stojadinovićevi saradnici stupili u akciju za pridobijanje poslanika JRZ i u tom cilju 12. juna predali Senatu i Skupštini interpelaciju zbog n a v o d n o protivrečnih izjava Cvetkovića i Maćeka u ßogledu
prekida pregovora, pa su poslanici tražili taćna obaveštenja. Konstatujući poznala fakta o sporazumu od 27. aprila u interpelaciji se zaključivalo da se »od
priznanja hrvatskog n a r o d n o g individualiteta, došlo do priznavanja posebne
hrvatske teritorije, kojoj se priznaje poseban položaj i vlast - protivno Ustavu,
koji poznaje samo jednu i nedeljivu Kraljevinu Jugoslaviju«. Zatim se u interpelaciji postavilo nekoliko pitanja Cvetkoviću, m e d u kojima: da li je uopšte
moguć sporazum posle Rezolucije Hrvatskog n a r o d n o g zastupštva od 8.
maja? da ne misli gospodin p r e d s e d n i k d a j e svako povlačenje granica hrvatske teritorije u d a n a š n j i m prilikama u stvari povlačenje m o g u ć e državne granice, sa svim teškim posledicama, da li mu je poznato da je Maćek u govoru
8. m a j a krivicu za o t k l a n j a n j e s p o r a z u m a p r e b a c i o na mesto, koje ni u kom
slučaju ne bi smelo biti u v u č e n o u d n e v n u političku diskusiju (misli se na Namesništvo, o d n o s n o kneza Pavla - V.T.), a time oslobodio predsednika Kraljevske vlade svake odgovornosti?«, itd. 5 6
Oslanjajući se na p u n u p o d r š k u slovenačkog i m u s l i m a n s k o g dela JRZ,
Cvetković je želeo da ide do kraja u likvidaciji Stojadinovićevih pozicija. Pošto je na sednici p r e d s e d n i š t v a i užeg klupskog o d b o r a , zbog zvanićne p r e d a j e
interpelacije, zaključeno da se p l e n u m u kluba p r e p o r u č i isključivanje Stojadinovića i 19 poslanika JRZ, Cvetković je nastojao da se Stojadinović ukloni
i sa položaja šefa JRZ, što je i s p r o v e d e n o 12. jula na sednici užeg i šireg Glavnog odbora JRZ. naročito zbog toga što je 20 senatora i 80 poslanika Stojadinovieevih pristalica potpisalo proglas, u kojem se isticalo da bi »svaka upotreba i p r i m e n a načela p o d v a j a n j a u u n u t r a š n j e m d r ž a v n o m životu bila za državu štetna i opasna«, d a j e Cvetković s Mačekom vodio p r e g o v o r e na način
koji dovodi u pitanje postojeće temelje državnog u r e đ e n j a , da se »ne s m e rešavanjem hrvatskog pitanja otvoriti s r p s k o pitanje, j e r bi time bila poljuljana
i sama osnova na kojoj ova država počiva« i d a j e »došao t r e n u t a k da se o k u p e
svi oni koji su voljni da se založe za o č u v a n j e jedinstvene države«. Tako je na
m e s t o Stojadinovića za p r e d s e d n i k a stranke d o š a o Cvetković, za p o t p r e s e d nika Dž. Kulenović (jer je S p a h o umro), s tim što je Korošec na t o m položaju
ostao od osnivanja JRZ. 57
S d r u g e strane, samostalni d e m o k r a t i su stalno u toku p r e g o v o r a nastojali da d o đ e do s p o r a z u m a između Maćeka, UO i JNS, n a r o č i t o k a d a je došlo
do p r e k i d a p r e g o v o r a između Maćeka i Cvetkovića. P o č e t k o m juna, kad se
već p r i p r e m a o novi susret Cvetkovića i Maćeka, Budisavljević je izradio jedan nacrt za d r ž a v n o p r e u r e đ e n j e , kao k o m p r o m i s n o rešenje koje bi prihvatila HSS i opozicija u Srbiji. Predlogom je bilo p r e d v i đ e n o đa se o b r a z u j u tri
jedinice:
1) Slovenija koja bi o b u h v a t a l a Dravsku banovinu;
2) Hrvatska u koju bi ušle Savska, P r i m o r s k a i Vrbaska banovina, s tim
što u Hrvatsku ne bi ulazio Dubrovnik, kao ni jedan d e o S r e m a i d e o Vrbaske
banovine, i što bi u ovom okviru bila osigurana izvesna s a m o u p r a v a za Dalmaciju i Vrbasku banovinu, da bi se sprečio »ultraplemenski k a r a k t e r vlasti
u centru - Zagreba« i
3) Srbija koja bi o b u h v a t a l a preostalih pet banovina. Dok je Maćek prihvatio ovaj predlog, više radi toga da se ne koći inicijativa samostalaca, nego
iz uverenja da će ova inicijativa dovesti do kakvog rezultata, dotle je vodstvo
UO i JNS s m a t r a l o da se p r e d l o g o m u Hrvatsku u k l j u č u j e više teritorije nego
što je to sadržano u Cvetkovićevom predlogu i da se ne može raspravljati o
teritorijalnom pitanju dok se ne utvrdi »karakter države - o n o što je zajedničko, j e r je suštastveno pitanje u k o m p e t e n c i j a m a , u o s p o s o b l j a v a n j u države
za život, a ne u t e r i t o r i j i . . . « Tako više nije dolazilo u obzir da bi Maćek prekidao svoje veze sa Cvetkovićem i orijentisao se i na Udruženu opoziciju. 5 8
U takvoj situaciji Cvetković i Maćek bili su u n e p r e k i d n i m k o n t a k t i m a
p r e k o posrednika, pa, p o š t o su izvršene p r i p r e m e , moglo se očekivati da će
doći i do d i r e k t n o g susreta, do kojeg je i došlo k r a j e m juna. Posle toga Cvetković je izjavio n o v i n a r i m a da su »sve stvari na d o b r o m putu« i da se »stvari
razvijaju odlično«. Tako je italijanski poslanik u B e o g r a d u Indeli 22. j u n a izvestio da mu je Cvetković izjavio da su u k l o n j e n e sve o s n o v n e s m e t n j e i da
je s p o r a z u m na vidiku. Indeli (Indelli Mario) je dalje izvestio da se govori o
p r e d s t o j e ć e m sastanku između Cvetkovića i Maćeka, da još nisu poznate osnovne linije s p o r a z u m a , ali da se ćini d a j e Maćek o d u s t a o od niza svojih početnih zahteva. 5 9
Cvetković i Maćek su se k o n a ć n o dogovorili u pogledu teritorijalnog razgraničenja, a posao oko razrade pitanja p r e n o s a k o m p e t e n c i j a prepustili su
s t r u č n j a c i m a - po tri sa svake strane, koji su radili u Rogaškoj Slatini. Dok
su Mačekovi predstavnici nastojali da što više osiguraju za Banovinu Hrvatsku, Cvetkovićevi predstavnici težili su da što više o s t a n e u nadležnosti centralne vlasti. Zbog ovih nesuglasica rad pravnih s t r u č n j a k a odvijao se sporo,
pa se nije ni moglo očekivati da će poslovi ući u završnu fazu p r e p o v r a t k a
kneza Pavla iz privatne posete L o n d o n u (od 16. jula do 4 avgusta). U međuvr e m e n u , došlo je do dva nova susreta između Cvetkovića i Maćeka, 13. i 27.
jula, u Vukovoj Gorici. No, k r a j e m jula opet je došlo do zastoja. Naime pravni
stručnjaci su se u toku j u n a i jula bili u svemu saglasili, ali su pregovori opet
prekinuti zato što su se razišli na pitanju ž a n d a r m e r i j e koju su »Hrvati d u g o
smatrali k a o prvoklasan i n s t r u m e n t srpske hegemonije«, pa su hteli d a j e izdvoje ispod zajedničke nadležnosti Ministarstva vojske i m o r n a r i c e , a srpski
pregovarači na to nisu hteli da pristanu. »Mačekova reakcija je bila p r e t n j a
o t c e p l j e n j e m . Ako Beograd ne može da zavede red u zemlji, N e m a ć k a može,
r e k a o je on s t r a n o j štampi. On je video sličnost između h r v a t s k e i češke situacije«. 6 0
Novi zastoj u p r e g o v o r i m a zbog neslaganja o k o statusa ž a n d a r m e r i j e pokrenut je sa mrtve tačke daleko manje zbog želje za kompromisom nego zbog
opasnosti rata koji se približavao i sve više pretio da ugrozi opstanak Jugoslavije.
Imajući u vidu »čelični pakt« između Nemaćke i Italije od 22. maja 1939. i glasove da će Nemaćka i Sovjetski Savez zaključiti pakt o nenapadanju, primorali
su pregovarače da sednu za okrugli sto i nastave pregovore.
Pošto se p r e k o Krnjevića (koji se p o č e t k o m avgusta nalazio u Zenevi)
uverio da je rat neizbežan, Maček je zaključio da bi i za njega i njegovu s t r a n k u
bilo nezgodno a k o bi d o p r i n e o razjedinjavanju zemlje - a k o bi o s t a o u opoziciji p r e m a vladi u v r e m e kad bi n e m a ć k e a r m i j e izvršile agresiju. Zato je sa
Cvetkovićem, uz p o m o ć s t r u č n j a k a n a đ e n o p r i v r e m e n o rešenje p i t a n j a žand a r m e r i j e , tj. da o s t a n e u nadležnosti Ministarstva vojske i m o r n a r i c e , s tim
da kontrolu njenih s v a k o d n e v n i h delatnosti na teritoriji Banovine vrši ban
Hrvatske. Prilikom susreta s Cvetkovićem u vozu u Zidanom Mostu, Maćek
je izrazio želju da se zaključi p r i v r e m e n i sporazum koji se kasnije može revidirati, pa je o d l u č e n o da se z a j e d n o sa pravnim s t r u č n j a c i m a sastanu u Božjakovini k r a j Zagreba, gde su i održani sastanci od 16. do 17. avgusta. Ali, na
završnoj sednici u Božjakovini p o n o v o je izbio s p o r o k o razgraničenja, koji
je pretio da p o n o v o d o đ e do p r e k i d a pregovora. Naime, iako je pitanje granica bilo r e š e n o ranije, sada je Cvetković tražio da se Mostar ne priključi Banovini Hrvatskoj, No, posle oštrog protivljenja Suteja, Cvetković je o d u s t a o
od svog zahteva.
I n t e r e s a n t n o je da je Sutej 23. f e b r u a r a 1963. godine izjavio dr Ljubu Bobanu da je Maćek uoći zaključenja S p o r a z u m a r e k a o d o p i s n i k u lista »Njuskronkl« (»News Cronicl«) Harisonu da bi Hrvati, da sporazum nije postignut
u p o s l e d n j e m času »bili p r i m o r a n i ići svojim putem« i da u slučaju rata ne bi
preostalo ništa d r u g o nego »da zauzmu držanje d i j a m e t r a l n o s u p r o t n o onome Beograda«. 6 0 "
Iz Mačekovog intervjua »Njus kroniklu« od 16. avgusta 1939, N. B. Milovanović u n. d., na str. 208, kaže da je Maćek, p o r e d ostalog, izjavio:
» . O s n o v n i razlog s a d a š n j e t e š k e situacije leži u t o m e što se ne m o ž e m o s p o r a z u m e t i
da r a d i m o sa j e d n i m p a r l a m e n t o m i j e d n i m s e n a t o m koji su, k a o š t o je to s l u č a j sa s a d a š n j i m
p a r l a m e n t o m i S e n a t o m , izabrani p u t e m nasilja i falsifikata. Na žalost, b e o g r a d s k a klika, u
čijim se r u k a m a d a n a s nalazi v r h o v n a vlast u Jugoslaviji, o d b i l a je da n a m d o p u s t i i n a j m a n j e
u č e s t v o v a n j e u n j e n o j d i k t a t o r s k o j vlasti. Ta klika bi p r e pristala da d o d e do r a s p a r č a v a n j a
Jugoslavije i da Srbija p o s t a n e j e d n a m a l a b a l k a n s k a država, n e g o š t o bi pristala da sa n a m a
podeli d i k t a t o r s k u vlast koju je u z u r p i r a l a ..«
Pošto je Cvetković o d u s t a o od zahteva da Mostar ne uđe u B a n o v i n u Hrvatsku, na s a s t a n k u s t r u č n j a k a u Banskim dvorima, S p o r a z u m je 20. avgusta
d o b i o k o n a č n u f o r m u . Pošto je Maćek 22. avgusta obavešten d a j e knez Pavle
bez rezervi prihvatio Sporazum, Cvetković i Maćek su 24. avgusta primljeni
u audijenciju na Brdu, gde je istog d a n a trebalo da se postigne i s p o r a z u m o
o b r a z o v a n j u vlade, pa je uveće tog d a n a izdato s a o p š t e n j e d a j e knez Pavle prihvatio predlog s p o r a z u m a kojeg su mu podneli Maček i Cvetković. Pošto je
s u t r a d a n Cvetković sazvao s e d n i c u vlade u B e o g r a d u i na njoj p o d n e o ostavku, 26. avgusta je objavljen S p o r a z u m i o b r a z o v a n a vlada u kojoj je SDK dobila 6 m a n d a t a (HSS - 5 i 1 iz SDS). B. Cubrilović iz Z e m l j o r a d n i č k e stranke,
L. Marković i B. Maksimović iz Radikalne stranke, dok su ostale p o r t f e l j e dobili predstavnici JRZ ili v a n s t r a n a ć k e ličnosti. 6 '
Ovaj S p o r a z u m glasi:
• S m a t r a j u ć i d a j e Jugoslavija najbolji j e m a c nezavisnosti i n a p r e t k a S r b a . H r v a t a i Slovenaca; u cilju Sto p o u z d a n i j e g i p o t p u n i j e g o č u v a n j a j a v n i h i n t e r e s a . P r e d s e d n i k k r a l j e v s k e
v lade Dragiša Cvetković i P r e d s e d n i k H r v a t s k e seljačke s t r a n k e i Seljačke d e m o k r a t s k e koalicije dr Vlatko Maćek, prilazeći r e š a v a n j u h r v a t s k o g p i t a n j a , posle dužih v e ć a n j a . složili su
se u s l e d e č e m :
I P o t r e b n o je o b r a z o v a t i z a j e d n i č k u vladu. Ova vlada ce po p r i s t a n k u m e r o d a v n i h faktora. a na o s n o v u č l a n a 116 Ustava, izvršiti o b r a z o v a n j e b a n o v i n e H r v a t s k e , na nju sa države
p r e n e t i o d g o v a r a j u ć e nadležnosti i d o n e t i političke z a k o n e . Ona će. u saglasnosti sa merod a v n i m f a k t o r i m a , p r i p r e m i t i sve š t o j e p o t r e b n o z a p r e u r e đ e n j e d r ž a v n e z a j e d n i c e .
II Savska i P r i m o r s k a b a n o v i n a , k a o i srezovi D u b r o v n i k . Sid, Ilok. B r č k o (Derventa),
G r a d a ć a c , Travnik i Fojnica, spojiće se u j e d n u jedinicu koja će se zvati B a n o v i n a H r v a t s k a .
Definitivni o p s e g B a n o v i n e H r v a t s k e o d r e d i ć e s e p r i l i k o m p r e u r e đ e n j a države; pri
t o m e ce se voditi r a č u n a o e k o n o m s k i m , g e o g r a f s k i m i političkim o k o l n o s t i m a .
Tom p r i l i k o m izdvojice se iz g o r e n a v e d e n i h srezova. koji su p r i p o j e n i Banovini Hrvatskoj. o p š t i n c i sela, koja n e m a j u h r v a t s k u većinu.
III U novim j e d i n i c a m a k a o i u državi biće o b e z b e đ e n a r a v n o p r a v n o s t S r b a , H r v a t a i
Slovenaca, k a o i j e d n a k o p o s t u p a n j e u p o g l e d u njihovog u č e š ć a u v r š e n j u j a v n e službe. Isto
t a k o biće o b e z b e đ e n a r a v n o p r a v n o s t u s v o j e n i h i p r i z n a t i h veroispovesti. U s t a v o m će se zajemćiti j e d n a k a o s n o v n a g r a đ a n s k a i politička prava.
IV P r e n e c e se u n a d l e ž n o s t B a n o v i n e H r v a t s k e poslovi p o l j o p r i v r e d e , t r g o v i n e i ind u s t r i j e , š u m a i r u d n i k a , građevina, socijalne politike, n a r o d n o g zdravlja, fizičkog vaspilanja. pravde, p r o s v e t e i u n u t r a š n j e u p r a v e :
Svi ostali poslovi ostaju u nadležnosti d r ž a v n e vlasti na c e l o j d r ž a v n o j teritoriji.
Isto tako o s t a j u u n a d l e ž n o s t i d r ž a v n e vlasti i poslovi koji su od o s o b i t o g z n a č a j a po
o p š t e d r ž a v n e i n t e r e s e , kao Sto su s t a r a n j e o d r ž a v n o j b e z b e d n o s t i . s u z b i j a n j e a n t i d r ž a v n e
i r a z o r n e p r o p a g a n d e , v r š e n j e policijske o b a v e š t a j n e službe i o s i g u r a n j e j a v n o g r e d a i mira;
za d a v a n j e d r ž a v l j a n s t v a n a d l e ž n a je Banovina, osim d r ž a v l j a n s t v a izuzetnim p u t e m i oduzimanja državljanstva,
r u d a r s k o z a k o n o d a v s t v o i d r ž a v n a r u d a r s k a p r e d u z e ć a . Pri d a v a n j u r u d a r s k i h koncesija koje i n t e r e s u j u n a r o d n u o d b r a n u p o s t u p i ć e B a n o v i n a s p o r a z u m n o s a v o j n o m u p r a v o m .
Ako ne bi d o š l o do s p o r a z u m a , o d l u č u j e Ministarski savet.
i z g r a d n j a i o d r ž a v a n j e d r ž a v n i h s a o b r a ć a j n i h s r e d s t a v a i ostalih d r ž a v n i h o b j e k a t a ;
poslovi vera;
m e d u n a r o d n i pravni s a o b r a ć a j , s tim da se p r a v n a p o m o ć u v a n p a r n i ć k i m s t v a r i m a
vrši d i r e k t n o p r e k o sudova; s p o l j n a trgovina, k a o i trgovina i z m e đ u b a n o v i n a i ostalih delova d r ž a v e ( j e d i n s t v o c a r i n s k o g i trgovinskog p o d r u ć j a ) ; z a k o n o d a v s t v o o m e r a m a i tegovima, o zaštiti i n d u s t r i j s k e svojine, o poslovima p r i v a t n o g o s i g u r a n j a i o s i g u r a v a j u ć i m d r u š t vima;
m e n i ć n o pravo, ć e k o v n o pravo, t r g o v a ć k o p r a v o , s t e č a j n o pravo, o b l i g a c i o n o pravo,
p o m o r s k o pravo, a u t o r s k o pravo;
p r o p i s i v a n j e kazni za p o v r e d u p r o p i s a o p r e d m e t i m a iz n a d l e ž n o s t i države;
p o s t a v l j a n j e p u t e m z a k o n a o p š t i h načela p r o s v e t n e politike, k a o i o s n o v n i h n a č e l a o
lokalnim s a m o u p r a v a m a ;
opšta načela radničkog prava i osiguranja, kao i opšta načela vodnog prava.
U cilju o s i g u r a n j a n a r o d n e o d b r a n e o b e z b e d i c c se v o j n o j u p r a v i p o t r e b a n u t i c a j u oblasti p r o i z v o d n j e i s a o b r a ć a j a .
Vlada će pristupiti i p r e n o š e n j u nadležnosti sa d r ž a v e na B a n o v i n u H r v a t s k u o d m a h
posle o b r a z o v a n j a te Banovine
Banovini Hrvatskoj, da bi m o g l a u s p e š n o svršavati p o s l o v e svoje nadležnosti, ima se
obezbediti potrebna finansijska samostalnost.
Definitivne k o m p e t e n c i j e B a n o v i n e H r v a t s k e o d r e d i ć e s e p r i l i k o m p r e u r e đ e n j a države.
V Z a k o n o d a v n u vlast u s t v a r i m a iz nadležnosti B a n o v i n e H r v a t s k e vrše Kralj i S a b o r
zajednički.
S a b o r sastavljaju zastupnici, koje n a r o d s l o b o d n o bira o p š l i m , j e d n a k i m , n e p o s r e d n i m
i tajnim g l a s a n j e m , sa p r e d s t a v n i š t v o m m a n j i n a .
U p r a v n u vlast u s t v a r i m a iz. nadležnosti B a n o v i n e H r v a t s k e vrši Kralj p r e k o Bana.
B a n a B a n o v i n e H r v a t s k e i m e n u j e i razrešava Kralj.
Ban je o d g o v o r a n Kralju i S a b o r u .
Svaki p i s m e n i čin Kraljevske vlasti u p o s l o v i m a B a n o v i n e H r v a t s k e p r e m a p o t p i s u j e
Ban i snosi o d g o v o r n o s t za isti.
S u d s k u vlast u Banovini H r v a t s k o j vrše sudovi. Njihove p r e s u d e i rešenia izriču se i
izvršavaju u ime Kralja, na o s n o v u zakona.
Državi se o b e z b e đ u j e n a d z o r nad izvršenjem Ustava i d r ž a v n i h z a k o n a od s t r a n e banovinskih vlasti.
Za r e š e n j e s p o r o v a n a d l e ž n o s t i i z m e đ u d r ž a v e i B a n o v i n e i za o c e n u u s t a v n o s t i z a k o n a
o s n o v a ć e se Ustavni sud.
VI Opseg nadležnosti i položai B a n o v i n e H r v a t s k e biće z a g a r a n t o v a n i i n a r o č i t o m ust a v n o m o d r e d b o m , koja se n e ć e moći m e n j a t i bez p r i s t a n k a ove Banovine.
VII Vlada će d o n e t i nove p r o p i s e o š t a m p i , o u d r u ž e n j i m a , z b o r o v i m a i d o g o v o r i m a ,
o izboru n a r o d n i h p o s l a n i k a , k a o i o d r u g i m s t v a r i m a , u k o l i k o je to p o t r e b n o za s p r o v o đ e nje sporazuma«.'*
Na osnovu ovog s p o r a z u m a kraljevski namesnici su istog d a n a (26. avgusta) u ime Kralja doneli:
1) U r e d b u o Banovini H r v a t s k o j , k o j o m je p r e d v i đ e n o : o b r a z o v a n j e B a n o v i n e Hrvatske. p r e n o š e n j e n a d l e ž n o s t i na B a n o v i n u H r v a t s k u , organizacija vlasti u Banovini Hrvatskoj,
u p r a v n i sud i n a d z o r ,
2) U r e d b u o političkim z a k o n i m a kojim se ukida Zakon o i z b o r u n a r o d n i h p o s l a n i k a
za N a r o d n u s k u p š t i n u od 10. s e p t e m b r a 1931. g o d i n e i o v l a š ć u j e Ministarski savet da d o n e s e
U r e d b u o izboru n a r o d n i h p o s l a n i k a za N a r o d n u s k u p š t i n u i da n a r e d b a m a sa z a k o n s k o m
s n a g o m izmeni Zakon o š t a m p i . Z a k o n o u d r u ž e n j i m a , z b o r o v i m a i d o g o v o r i m a k a o i ostale
političke zakone;
3) U r e d b u o p r e n o š e n j u p r o p i s ? U r e d b e o Banov ini H r v a t s k o j na o s t a l e b a n o v i n e koj o m je p r e d v i đ e n o da se propisi N a r e d b e o Banovini H r v a t s k o j m o g u kraljevim n a r e d b a m a
proširiti i na o s t a l e b a n o v i n e , s tim što se t o m p r i l i k o m b a n o v i n e m o g u spajali i njihov teritorijalni o b i m m e n j a t i : ' 3
4) Ukaz o p r e s t a n k u m a n d a t a s e n a t o r a , s tim š t o će se izbor s e n a t o r a izvršiti po propisima Z a k o n a o izboru s e n a t o r a , i Ukaz o r a s p u š t a n j u N a r o d n e s k u p š t i n e od 11. s e p t e m b r a
1931 godine, s tim š t o ce se izbor n a r o d n i h p o s l a n i k a »za novu ć e t v o r o g o d i š n j u periodu«
n a k n a d n o o d r e d i t i kraljevim u k a z o m , k a o i k a d a će biti sazvana N a r o d n a skupština.* 4
I n t e r e s a n t n o je da je bio p r i p r e m l j e n i Nacrt n a r e d b e k o j o m je bilo predviđeno da vlada s p o r a z u m a izvrši organizaciju Srpske zemlje (nov t e r m i n V.T). U prvom o d e l j k u i čl. 1 bilo je p r e d v i đ e n o »Banovine Vrbaska, Drinska,
Dunavska, Zetska i V a r d a r s k a spajaju se u j e d n o pod zajedničkim i m e n o m
Srpske zemlje, čije je sedište u Skoplju. Dosadanje b a n o v i n e se p r e t v a r a j u u
oblasti, zadržavajući svoje nazive i svoja sedišta.« U d r u g o m o d e l j k u regulisano je » p r e n o š e n j e nadležnosti na Srpske zemlje, u t r e ć e m »organizacija vlasti
Srpske zemlje«, u č e t v r t o m »oblasti i njihovo u r e đ e n j e i u p e t o m odeljku
»sporovi o nadležnosti (između države i S r p s k e zemlje, kao i između Srpske
zemlje i b a n o v i n a - V. T.), nadzor i saradnja. Nacrt je u p r v o m delu sadržavao,
uglavnom, iste o d r e d b e koje se nalaze u Uredbi o Banovini Hrvatskoj, a u drugom su n o r m i r a n i organizacija i rad s a m o u p r a v n i h oblasti.
Međutim, sasvim je sigurno da ovaj nacrt nije izrađen u d o g o v o r u i spor a z u m n o s vodstvom HSS, jer je p r e d v i đ a o r e š e n j e protiv kojeg je HSS u p r a v o
o t v o r e n o istupala, pa nikad nije stupio na snagu. 6 5
Da je S p o r a z u m Cvetković-Maček zaista bio "prva e t a p a " sporazumevanja o d n o s n o n e s p o r a z u m e v a n j a i da je stajao "na staklenim n o g a m a " može se
videti iz govora predsednika HSS Vlatka Maćeka kojeg je održao na sednici
Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva s a m o tri d a n a posle sklapanja s p o r a z u m a , tj.
29. avgusta 1939. godine. On je t o m prilikom, između ostalog, rekao:
»Sazvao s a m vas za d a n a s , da vam položim r a č u n o s v o m u r a d u , o d k a d a s m o se zadnji
p u t vidjeli. Vi z n a t e svi, da s m o se posljednji put bili sastali pod d o s t a t m u r n i m o b z o r j e m .
S p o r a z u m , koji je u glavnim c r t a m a bio zaključen s a m o i z m e đ u m e n e i p r e d s j e d n i k a vlade
Dragiše Cvetkovića, nije bio o d o b r e n , i izgledalo je. da ć e m o mi Hrvati tražiti d r u g e p u t e v e .
Sto nam. p r i z n a j e m , ne bi bilo lako.
Kasnije su se prilike ipak p r o m i j e n i l e u toliko, da je s a s t a v l j e n a p o s e b n a a n k e t a stručnjaka, koji su nastojali to d j e l o s p o r a z u m a staviti u f o r m u l u , koja će biti prihvatljiva i za n a s
i za Srbe.
Držao sam, d a j e p a m e t n o i cilju s h o d n o , d a n a č i n i m o z a s a d a b a r e m j e d a n d j e l o m i č a n
s p o r a z u m , tj. o n o u č e m u s m o se složili, da to p r o v e d e m o o d m a h , a u č e m u se složili nismo,
da to o s t a v i m o za kasnije.
Kod s p o r a z u m e v a n j a i u o p ć e kod o d r e đ i v a n j a p o l o ž a j a h r v a t s k o g n a r o d a u d r ž a v n o j
zajednici Jugoslaviji od važnosti su dvije stvari: prva je stvar hrvatski n a r o d n i teritorij.
Svaki n a r o d m o r a k a o b i t n u o z n a k u svoga bivstva imati svoj n a r o d n i teritorij. Zato je
bila m e n i p r v a m i s a o , da o s i g u r a m hrvatski n a r o d n i teritorij, koji ima da i nosi o n o ime. š t o
mu p r i p a d a , a to je ime H r v a t s k a .
Mi se n i s m o mogli niti u teritoriju složiti i zato s m o u s p o r a z u m u uzeli Savsku i Prim o r s k u b a n o v i n u , te priključili k t o m e teritoriju grad i k o t a r D u b r o v n i k , h r v a t s k e k o t a r e
iz Bosne: Travnik, Fojnicu, Brčko, G r a d a ć a c , D e r v e n t u , a iz Slavonije Ilok i Sid.
Tim nije p i t a n j e h r v a t s k o g t e r i t o r i j a r i j e š e n o definitivno, j e r s m o stavili u s p o r a z u m naročitu klauzulu, da će se definitivni o b s e g B a n o v i n e H r v a t s k e ustanoviti, kad se b u d e preu r e đ i v a l a čitava d r ž a v n a z a j e d n i c a . A to je posve n a r a v n o . J e r p o s v e d r u k č i j e će izgledati dotični t e r i t o r i j B a n o v i n e Hrvatske, b u d e li u n o v o p r e u r e đ e n o j d r ž a v n o j zajednici r e c i m o i aut o n o m n a Vojvodina ili ne b u d e , d r u k č i j e b u d e ii i a u t o n o m n a B o s n a ili ne b u d e , i t. d . . . .
I mi s m o to p i t a n j e ostavili o t v o r e n o .
Drugo š t o je važno jest, da n a r o d m o r a imati na s v o m e p o d r u č j u vlast u svojoj ruci. 1
što se tiče te vlasti, to m o g u reći, da s m o mi Hrvati g o t o v o p o t p u n o g o s p o d a r i u svojoj domovini, koja se zove H r v a t s k a . U k o m p e t e n c i j u b a n o v i n e H r v a t s k e p r e n o s i t će se s a d a brzim
t e m p o m , a za to t r e b a da se p o b r i n u Hrvati, koji su u z a j e d n i č k o m m i n i s t a r s t v u , - svi poslovi
osim poslova vanjskih, vojske, željeznice i pošta, te n e k i h d r u g i h m a n j i h sitnica.
I ta k o m p e t e n c i j a nije još definitivna, i ta k o m p e t e n c i j a će se p r i g o d o m p r e u r e đ e n j a
p o t p u n o urediti. N a r o č i t o nije d e f i n i t i v n a k o m p e t e n c i j a u p o g l e d u financija, j e r ta za s a d a
j o š nije o d r e đ e n a t o č n o . H r v a t s k a financijalna s a m o s t a l n o s t ima se z a g a r a n t i r a t i i bit će za86
garantirana
U ovom govoru jasno se naziru neke ideje koje su iznete u već s p o m e n u toj Strogo poverljivoj okružnici (Prilog 2), kao naglašavanje ime države »Hr-
vatska«, državna zajednica, traženje novih prava, nezadovoljstvo postignutim
itd. Osvrćući se na polugodišnjicu S p o r a z u m a , »Hrvatski dnevnik« je pisao da
je još sve u razvoju, p r e v i r a n j u i sukobljavanju raznih tendencija, pa nastavlja;
»Kad H r v a t s k a d o b i j e svoj p r i r o d n i opseg, k a d a se k o n a č n o i p r a v e d n o riješi p i t a n j e
njezinih f u n k c i j a i k a d a u njezin život zahvati Sabor, tek će se t a d a u p u n o j p u n o j m j e r i osjetiti plodovi d o s a d a š n j e b o r b e h r v a t s k o g n a r o d a i s a d a š n j i h n a p o r a p r e d s j e d n i k a dr Maćeka. d a p o s t i g n e m o o n o , š t o još n e m a m o « 8 7
Već p o v o d o m godišnjice »Hrvatski dnevnik« napisao je:
»Ali taj S p o r a z u m p r e d s t a v l j a s a m o p o č e t a k u r e đ i v a n j a o d n o s a između naših d v a j u nar o d a . On je . . . tek prva k a r i k a u lancu historijskog razvoja tih o d n o š a j a n a k o n 1 p r o s i n c a
1918. k a d a je sve bilo p o s t a v l j e n o na g l a v u « "
Isti dnevnik je, p o v o d o m dvogodišnjice f o r m i r a n j a Cvetkovićeve vlade,
napisao:
»Taj je s p o r a z u m p r o g l a š e n k a o d j e l o d r ž a v n e nužde, i t r e b a ga t a k o p r o t u m a č i t i . Njime još nije r i j e š e n o h r v a t s k o p i t a n j e . O s t a o je j o š čitav niz p r o b l e m a koje t r e b a riješiti. Zato
je taj s p o r a z u m u H r v a t s k o j i p r i m l j e n k a o uvod u r j e š e n j e h r v a t s k o g pitanja. Osim toga, taj
s p o r a z u m j o š nije u cijelosti p r a v e d a n , j e r H r v a t s k a ni d a n a s n e m a svojega S a b o r a , pa p r e m a
l o m e ne može ni svoju u n u t r a š n j u organizaciju p r o v e s t i o n a k o k a k o bi je p r o v e l a kad bi laj
saziv bio sazvan .. 8 9
Dakle, opet na liniji Strogo poverljive okružnice izdate posle zaključenja
Sporazuma.
Da nije došlo do p o b o l j š a n j a o d n o s a ni posle više od j e d n e godine posle
zaključenja S p o r a z u m a vidi se iz izveštaja n e m a č k o g a m b a s a d o r a u Italiji Ulriha fon Hasela (Hassell Ulrich von) od 16. n o v e m b r a 1940. godine. Boraveći
službeno u B e o g r a d u i Zagrebu »radi ispitivanja uslova za n e m a č k o - j u g o s l o vensku p r i v r e d n u saradnju« d o b i o je, p o r e d ostalog, i utiske o u n u t r a š n j e p o litičkom položaju Jugoslavije, koje je dosta objektivno i istinito izneo u pomen u t o m izveštaju. On, uglavnom, k o n s t a t u j e da je Cvetkovićeva vlada slaba i
n e h o m o g e n a , da u njoj »Srbi i slovenački sveštenik Korošec i p o t p r e d s e d n i k
Maček idu svojim sopstvenim putem«, da su »srpski i hrvatski ministri potpuno uzdržljivi jedni p r e m a drugima«, d a j e uticaj čisto srpski n a s t r o j e n e generalske klike veći nego ikad ranije«, d a j e najgora »duboka provalija koja deli
Srbe i Hrvate«, da »vrlo često u Hrvatskoj ne haju za n a r e đ e n j a iz Beograda
i da se Hrvati razvijaju k a o država u državi«. Hasel dalje kaže da je knez Pavle
uvideo da je kruta nepopustljivost kralja Aleksandra i kasnije Stojadinovića
p r e m a Hrvatima bila opasna, pa im je d a o a u t o n o m i j u i ima p o v e r e n j a u njihovo s a d a š n j e vodstvo da je v e r n o Jugoslaviji, tako da radije radi sa njima
nego sa Srbima.
»To p r i z n a j u i Maček i njegovi ljudi i prilično su zadovoljni C v e t k o v i ć e m ( p o š t o ga
s m a t r a j u slabičem), ali istinski čvrsta i iskrena veza za jugoslovensku driavu ne postoji (podv u k a o V. T . ) . . . Već s u m n j a u r a s n u istovetnost i u osnovi različite k u l t u r e i č i n j e n i c a da istorijski nisu n i k a d a p r i p a d a l i j e d n i d r u g i m a , p o j a č a n a p r e p o t e n c i j o m i g r e š k a m a Srba. nag o n e o b a dela države uvek p o n o v o u m e đ u s o b n u s u p r o t n o s t . Na h r v a t s k o j s t r a n i t a k o đ e
nisu zadovoljni s g r a n i c a m a i z m e đ u S r b a i Hrvata. Maćek k a o d a n a š n j i vođa H r v a t a saglasio
se sa z a j e d n i č k o m d r ž a v o m , ali bez topline i čvrstine. On je, t a k o đ e , zbog ulaska u vladu izg u b i o na t e r e n u u o d n o s u na separatiste.«
Dalje Hasel kaže da su Srbi, Hrvati i Slovenci, zbog s t r a h o v a n j a od italijanskih pretenzija, jedinstveni u želji da N e m a ć k a zaštiti Jugoslaviju od italij a n s k o g n a p a d a i da bi »Hrvati u svakom slučaju gotovo j e d n o g l a s n o pretpostavili priključenje Nemačkoj, npr. kao Slovačka, svakom povezivanju s Itali-
j o m i da nije mali b r o j onih koji bi ovakvo r e š e n j e više voleli nego nastavljanje
veza s B e o g r a d o m « 7 0 .
Kao što se vidi, ovaj S p o r a z u m je postignut s a m o pet d a n a p r e izbijanja
d r u g o g svetskog rata 1. s e p t e m b r a 1939. i tri d a n a posle potpisivanja Pakta
o n e n a p a d a n j u između N e m a ć k e i Sovjetskog Saveza. O p r e n o š e n j u kompetencija i s p r o v o đ e n j u S p o r a z u m a neće se izlagati, već će se u s l e d e ć e m odeljku izneti n e k e o c e n e i njegovi rezultati.
NAPOMENE
1
Beleške o razgovoru kralja Aleksandra sa Cvidom Malagola Kapi.
m e n t a u arhivi Univerziteta K o l u m b i j a u N j u j o r k u - UK).
2
H o p t n e r , n. d.. str. 41.
3
H o p t n e r . n. d., str. 186-187.
4
Dr Lujo S a l e r - d r u R a d e n k u S t a n k o v i ć u . 21. o k t o b r a 1934
186-187.
I3. a p r i l a 1932 (doku-
(UK); H o p t n e r , n. d.. str.
5
Milan M. Stojadinović. \ ' i rat ni pakt. Rijeka 1970. str. 466.
8
Isto. str. 466—170.
7
Cvetkovič-Hoptneru.
8
Cvetković-knezu Pavlu. 7. avgusta 1937. (UK): H o p t n e r . n. d. str. 188.
9
Cvetković-knezu Pavlu. 30. j a n u a r a i 7. avgusta 1938. (UK); H o p t n e r . n. d., str. 189.
10
H o p t n e r , n. d., str.
188.
Ar 1941. ZD. I, d o k . 9. str. 33: AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 1 1 7 - 1 1 8 .
" AR 1941. ZD. I. d o k . 24, str. 66 AVII. film NAV-N-T-77, reg. br. 1291/1426-27.
12
Ljubo B o b a n . Oko Mačekovth pregovora s grofom Canom, Istorija XX veka. Z b o r n i k rad o v a VI, B e o g r a d . 1964. str. 304-305.
ta Lj. B o b a n , n. d., str. 315.
14
Lj. B o b a n , n. d., str. 318; - H r v a t s k i d n e v n i k , br. 930, 5. XII 1938.
16
Rezultati s k u p š t i n s k i h izbora ( d e c e m b r a 1938 - V. T.) pokazali su, bez o b z i r a na skandalozni Izborni z a k o n i na fizićki i m o r a l n i t e r o r vlade, d u b o k o n e z a d o v o l j s t v o n a r o d n i h m a s a
sa p r o t u n a c i o n a l n o m i r e a k c i o n a r n o m p o l i t i k o m vlade S t o j a d i n o v i ć a « (Iz Rezolucije CK KPJ
od d e c e m b r a 1938) - Arhiv za r a d n i č k i p o k r e t - ARP, reg. br. 7631/III, 4-1. 1938: AR 1941. ZD.
I. d o k . 29. s t r 127
,e
H o p t n e r . n. d, str. 189.
17
H o p t n e r . n d, str. 190.
18
Sporazum Cvetković - Maček, feljton NIN br. 1075, 15. avgust 1971, str. 60.
19
Isto, str. 60: Milan Stojadinović, Ali rat ni pakt. Rijeka, 1970, str. 511.
20
F e r d o Culinović. Jugoslavija između dva rata. II
21
H o p t n e r . n. d., str. 190; Cvetković - knezu Pavlu 2. f e b r u a r a 1939. (UK).
str
142-143.
22
AR 1941, ZD. I d o k . 30. str. 135: AVII, film NAV-N-T-77. reg. br. 1291/406-408.
23
O t o m e govori i S t o j a d i n o v i ć u n a v e d e n o j knjizi na str 511, nazivajući s a s t a n a k hrvatskih z a s t u p n i k a istorijskim h r v a t s k i m S a b o r o m u Z a g r e b u O Rezoluciji se u istom smislu izjašnjavju H o p t n e r na str. 194 i 195 svog dela. zatim Auswärtiges Ami, dok. 13. kao i Foreign Relations
of the Untied Stales 1934-1941. Washington. Governement Printing Office (FRUS). 11939). d o k 82.
24
H o p t n e r , n. d., str. 198; Maćek - H o p t n e r u .
28
DGFP, D, V. d o k . 310. 311 i 385; Lj. B o b a n , n. d. str. 327.
2
' Lj. B o b a n . n. d., str. 333.
27
S t e n o g r a f s k e beležke N a r o d n e s k u p š t i n e . 1939. I. 76; dr Lj. B o b a n , Sporazum Cvetkovič-Maiek, B e o g r a d . 1965, str. 121.
28
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 123; D. Cvetković, Srpsko-hnatsko pitanje i putevi sporazuma, str
20; »Hrvatski d n e v n i k « br. 105 od 18. f e b r u a r a 1939.
25
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 125; »Hrvatski dnevnik« br. 106. od 19 f e b r u a r a 1939.
30 Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 127-128.
3
' Isto, str. 129-131.
32
Politisches Archiv des Ausvärtigen Amtes, Pol. IV. 61 Bd. 2, 3. III 1939; dr Lj. B o b a n . n. d.,
str. 139.
33
Zbirka J. Jo\<aruMč, beleške od 16 m a n a 1939; Dr L) Boban. n. d., str. 139-140, prim. 5.
34
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 140.
35
-Politički vjesnik« br. 11. m a r t - a p r i l 1939, 10 april 1939. Dr lj B o b a n . n. d., str. 146-147.
38
Dr Lj. B o b a n . n. d., str. 148-150.
37
Zbirka J. Jovanović, b e l e š k a od 16. m a r t a 1939.
38
Dr Lj. B o b a n . n. d., str. 153-154.
39
H i n k o Krizman. Dnevnik. 16. I 1939; dr Lj. B o b a n . n d., s t r 159.
40
4
D r Lj. B o b a n , n. d., str. 159-160.
' Isto. str. 161-162; H i n k o Krizman. Dnevnik, beleška od 21. aprila 1939.
42
M. Glojnaric, Borba Hrvata. Zagreb. 1940. d r u g o izdanje, str. 281; dr Lj. B o b a n . n. d., str
43
»Politika« br. 11098 od 24 aprila 1939.
44
M Glojnarić. n. d., str. 282; dr Lj. B o b a n , n d., str. 163-164.
45
. H r v a t s k i dnevnik« br. 1072 od 28. aprila 1939.
163.
48
H. Krizman. Dnevnik. 28. april 1939; Politisches Archiv des Auswärtiges Amies. Pol. IV. 61
Bd. 2. 26. april 1939; dr Lj. B o b a n . n. d., str. 165 i 164
47
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 165-166; »News Cronicle« od I. m a j a 1939; »Pester Loyd« od 9.
m a j a 1939
48
Dr Lj. B o b a n . n. d.. str. 166, prim. 114.
49
Isto. str. 167-168.
50
Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima, U vrtlogu
pitanja. N'in br. 1123. od 16. jula 1972 B e o g r a d , str. 58; H o p t n e r . n. d„ str. 212.
hrvatskog
51
Filis Oti. isto, str. 56; H o p t n e r . n. d., str. 214.
82
"Politički vjesnik« br. 12. m a j 1939; dr Lj. B o b a n . n. d., str. 168.
63
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 173-176.
54
»Politika« br. 11139 od 7. j u n a i br. 11142 od 10. j u n a 1939. dr Lj. B o b a n , n. d., str.
176-177.
65
Dr Lj. B o b a n , n. d.. str. 179-180.
58
Isto. str. 180-181.
87
Zbirka XL Stojadinović, F—13. zapisnik od 27. j u n a 1939; isto, F-37 - Proglas č l a n o v i m a
i prijateljima JRZ, »Politika« 10. jula 1939; dr Lj B o b a n , n. d.. str. 183-185.
58
A V I I . r e g . b r . 22, 1/6; H. Krizman, Dnevnik. 10. j u n i 1939. dr Lj. B o b a n , n. d., str. 185-188.
59
Lj. B o b a n , n. d„ str. 188; DDI. 8 XII. d o k . 255. P r e m a »Politici« br. 11220 od 27. a v g u s t a
1939, do s u s r e t a je d o š l o 27. j u n a . a Maček u n. d., str. 190, s e m o v o g s a s t a n k a 27. j u n a s p o m i n j e
i s a s t a n a k 3. jula u S u b a š i ć e v o j kući u V u k o v o j Gorici k a d a je r a d p r e n e t na p r a v n e s t r u č n j a k e .
80
Dr. Lj. B o b a n , n. d. str. 188-189; »Politika« br. 11220 od 27 a v g u s t a 1939; »New York Times«. 2. avgust 1939; V. Maček, n. d., str. 191-192. U izveštaju n e m a ć k o g v o j n o g a t a š e a u Beogr a d u od 21. jula 1939. godine, i z m e đ u ostalog, se kaže: »Za p r o t i v n i k a s u d b i n a je S t o j a d i n o v i ć u
d o d e l i l a h r v a t s k o g vođu Maćeka. m a d a on to za prvi m a h nije želeo. Ovaj je t a d a u s p e o b a r to
d a S t o j a d i n o v i ć a o b o r i , t i m e što j e izbacio p a r o l u d a j e s p r e m a n d a p r e g o v a r a s a svakim Srbin o m . s a m o ne sa S t o j a d i n o v i ć e m . Niko ne zna šta u stvari Maćek hoće. On je seljački \ .p.' i in
tikapitalist i p r o p a g i r a a u t o n o m n u H r v a t s k u po m o g u ć n o s t i sa p r i k l j u č e n j e m II. •
S r e m a i Bosne, p r i z n a v a j u ć i s r p s k u dinastiju, a u p r k o s t o m e i sve to pod paroloi
»kurtalisati
se B e o g r a d a « . (AR 1941. ZD. I. d o k 65. str. 267-268; AVII, m i k r o f i l m VW
1291 /1397-1422).80a
81
Dr Lj. B o b a n , n. d.. str. 189, p r i m . 202.
Dr Lj. B o b a n . n. d.. str. 189-190; V. Maček. n. d.. str. 191-192.
62
Dr L j u b o B o b a n , S p o r a z u m Cvetković-Maćek. str. 403^»04; »Politika« br. 11220, 27. avI I
I 1'
m t n o je da »Hrvatski d n e v n i k « nije d o n e o tekst S p o r a z u m a kad je 26. avgusta
objavljen, n a v o d n o Ja ce se objaviti kad se d o b i j e a u t e n t i č a n tekst, iako je bio a u t e n t i č a n . Me'iiiMu II K .. ..u. navodi u svom Dnevniku od 28. avgusta da ga list nije o b j a v i o »valjda radi
uvoda, u k o m e sv kaze da M(aček) i C(vetković) p r a v e s p o r a z u m . j e r s m a t r a j u d a j e Jugoslavija
najbolji jamac nezavisnosti i n a p r e t k a Srba, Hrvata i Slovenaca«. (Lj. B o b a n , n. d„ s t r 298, p r i m
48).
83
»Službene novine« br. 194 od 26. avgusta 1939. i » N a r o d n e novine« br. 196 od 30. avgusta 1939.
84
» N a r o d n e novine« br. 201 od 5. s e p t e m b r a i »Politika« br. 11220 od 27. a v g u s t a 1939.
85
Dr Lj B o b a n . n. d.. str. 412-418 i 314.
88
Isto. str.409-410; M. Glojnarić, n. d.. str. 347-350.
87
»Hrvatski d n e v n i k « br 1372 od 25. f e b r u a r a 1940
88
»Hrvatski dnevnik« br. 1549 od 22. avgusta 1940.
89
»Hrvatski dnevnik« br. 1718 od 8. f e b r u a r a 1941.
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 298-299; dr Zivko Avramovski, Izveštaji Ulriha f o n Hasela u poč e t k u n o v e m b r a 1940. godine, »Historijski pregled« br. 2/1973, Zagreb, str. 137.
O C E N E I REZULTATI SPORAZUMA C V E T K O V I Č - M A Ć E K
«
Sporazum Cvetković-Maćek je u suštini k o m p r o m i s o podeli vlasti između vrhova srbijanske i hrvatske buržoazije, koji je nastao kao plod d u g o t r a j n i h pregovora i natezanja i kao rezultat koji je neumoljivo nametala opasna i zabrinjavajuća m e đ u n a r o d n a situacija n e p o s r e d n o uoči izbijanja drugog svetskog
rata. U tom iscrpljujućem pregovaranju svaka strana je nastojala da što više
zaštiti svoje interese, ne otkrivajući sve svoje karte i ciljeve koje će kasnije pokušati da ostvari, u t r e n u t k u kada se ukažu pogodni uslovi. Zato su i posle
sporazuma ostali nerešeni mnogi problemi koji će stalno opterećivati unutrašnju političku situaciju Jugoslavije sa svim negativnim r e p e r k u s i j a m a i na
njene spoljno-političke odnose, kao i na p r i p r e m e za o d b r a n u zemlje. Zbog
toga je p r i r o d n o što su mnogi unutrašnji i spoljni faktori različito gledali, reagovali i predviđali posledice i rezultate Sporazuma. Sama činjenica da je zapostavljeno rešavanje nacionalnog pitanja u celini p o t v r đ u j e konstataciju da
se taj složeni p r o b l e m nije mogao rešiti u kapitalističko-buržoaskom sistemu
p r e d r a t n e Jugoslavije.
U daljem izlaganju izneće se nedostaci S p o r a z u m a i razna o p r a v d a n a i
neopravdana mišljenja i tendencije.
Da bi se što jasnije sagledao kontinuitet u r a z m a t r a n j u ovog pitanja navešćemo hronološkim r e d o m nekoliko karakterističnih d o k u m e n a t a , razume
se, u najsažetijem obliku, bez obzira da li ti izvori potiču iz naše ili strane dokumentacije, ostavljajući čitaocima da ocenjuju njihovu ispravnost o d n o s n o
verodostojnost.
Posle Sporazuma, u novoj vladi Dragiše Cvetkovića, Maćek je p o s t a o potpredsednik, a dr Juraj Šutej, dr Ivan Andres, dr Boriša Smoljan i dr Josip Torbar postali su ministri. Dr Ivan Subašić postavljen je za bana Banovine Hrvatske. U u s t a n o v a m a Banovine Hrvatske primili su važne dužnosti Mačekovi
saradnici i pristalice, od kojih su neki kasnije postali ustaše (na p r i m e r inž.
Ivica Frković, dr Vladimir Košak, dr Vladimir Šipuš i drugi). U Banskoj upravi i u aparatu vlasti u Banovini Hrvatskoj bilo je toliko m n o g o ustaških elemenata da su u d a n i m a kapitulacije Kraljevine Jugoslavije i stvaranja NDH
vrlo brzo i bez teškoća preuzeli vlast i sve ustanove. Iz političkih razloga, više
radi u m i r e n j a vladajućih krugova u Beogradu, u h a p š e n e su neke ustaše (dr
Oršanic, dr Lorković i drugi), ali su pušleni i/ logora već 8. aprila 1941. godine.'
Sporazum sa Cvetkovićem odgov u ao je gotovo svim velikim silama sem
Italiji. N e m a ć k o j \ ladi bilo je stalo da se održi Jugoslavija koja je već bila postala p o d r u č j e n e m a ć k e e k o n o m s k e eksploatacije. Pored toga što je privredna s a r a d n j a između N e m a ć k e i Jugoslavije bivala sve veća, n e m a ć k a vlada je
s n e p o v e r e n j e m gledala na italijanske pretenzije u Jugoslaviji i na ćelom Balkanu. Zato, svakako, treba podvući da je s p o r a / u m Cvetković-Maćek sklopljeni po željama i sugestijama Berlina. Posebno su Nemci insistirali da d o đ e
do ovoga S p o r a z u m a radi lakšeg e k o n o m s k o g i političkog p r o d i r a n j a u Jugoslaviju, do kojega je došlo tek posle posete kneza Pavla Hitleru u proleće 1939.
Ne t r e b a isticati da su i vlade zapadnih zemalja ( p o s e b n o V. Britanije i
Francuske) bile zainteresovane da se sklopi s p o r a z u m i da se očuva celokupnost Jugoslavije. U tom smislu su ulagale p o s e b n e n a p o r e u Beogradu, naročito britanska vlada.
Prema n e k i m p o d a c i m a , za Maćeka i vodstvo HSS Sporazum sa vladom
Dragiše Cvetkovića predstavljao je samo početnu etapu u težnji da se stvori zasebna država Hrvatska ( p o d v u k a o V.T.). Na primer, Vladimir Kren, u svojoj izjavi za v r e m e istrage, kazao je:
• Nakon S p o r a z u m a Maćek-Cvetkovic. Dolan.ski n a m je s a o p ć i o da je Maćek izjavio da
je to tek p o č e t a k i da su daljnji ciljevi vodstva HSS-a p r o š i r e n j e S p o r a z u m a te n a s t a v a k politike o s l a n j a n j a na Osovinu. Da bi se to m o g l o izvesti n a i p o t r e b n i j e je što bolje organizovati
koja će se p o s t e p e n o n a o r u ž a v a t i koliko je m o g u ć e i n a b a v k o m o r u ž j a od NjemacZaštitu,
a
*Maćek i K e m f e l j a su izjavljivali u p o v e r l j i v o m k r u g u da je B a n o v i n a s a m o početak,
a poslije kad se č v r s t o organizira i postavi na noge, te kad se Zaštita još bolje u r e d i i ojača,
t a d a će se p u c a t i s velikim k a n o n i m a i sve r a s k i n u t i sa S r b i m a .
.. Oni su s m a t r a l i da je o b r a z o v a n j e B a n o v i n e H r v a t s k e s a m o p r e l a z n a e t a p a u akciji
oko okupljanja hrvatskih zemalja . .
• Maćek je r e k a o Babicu da je S p o r a z u m s a m o prva e t a p a i provizorij i da će se nastaviti
u t o m smislu te da Jugoslavija n e ć e d u g o biti, jer HSS i m a d e u svom p r o g r a m u k a o krajnji
cilj o t c e p l j e n j e i s t v a r a n j e p o s e b n e h r v a t s k e d r ž a v e .. . Kod p r o š i r e n j a S p o r a z u m a s v a k a k o
ce vojska d o ć i na red i n a j p r i j e će se tražiti da s v a t k o služi u svom k r a j u i da u H r v a t s k o j
b u d e s t a r e š i n s k o o s o b l j e s a s t a v l j e n o s a m o od Hrvata, kao i da se i m a d e b r o j n a ekvivalenca
oficira i p o d o f i c i r a p r e m a o s t a l i m n a r o d n o s t i m a u v o j s c i . .
U ranije s p o m e n u t o j Strogo poverljivoj okružnici, koja se p r i p i s u j e Mać e k o v o m vodstvu HSS, navodi se. između ostalog, i sledeče: da je Uredba o
Banovini Hrvatskoj s a m o prvi taktički cilj iza koga se prikrivaju n a m e r e za
definitivno razbijanje Jugoslavije: d a j e o v o m Uredbom srušen sam temelj Jugoslavije, p o š t o je razbijena državna cjelina na dva djela, a beogradski faktori
odstupili su od ideje jugoslovenskog jedinstva, tako d a j e time izgubljeno opr a v d a n j e za p o s t o j a n j e jugoslovenske države; da treba izbjegavati riječi Hrvatska Banovina, već se služiti riječima Hrvatska, hrvatska vlada, hrvatski narod itd; da m e đ u n a r o d n a situacija ide u korist Hrvata, j e r se ruši sistem Versaja, a Jugoslavija je veštačka tvorevina toga sistema; da će hrvatsko vodstvo
znati balansirati između Osovine i d e m o k r a t i j e , j e r ima ljudi i za j e d n o i za
drugo; da je glavno da se sruši Jugoslavija; da ih uveliko p o m a ž e katolička
crkva koja stoji na b r a n i k u Hrvatske. N a p r e d izneti podaci ističu p r a v o lice
hrvatskog s e p a r a t i z m a u Hrvatskoj, jer je hrvatsko n a c i o n a l n o pitanje postalo
sredstvo za razbijanje jugoslovenske države uz p o d r š k u sila Osovine . . . itd. 3
- Videti Prilog 2.
Posle S p o r a z u m a Cvetković-Maček i obrazovanja Banovine Hrvatske,
vodstvo HSS je u više prilika 1939. i 1940. izjavljivalo » d a j e to s a m o prva eta-
pa«, »da b o r b a nije završena i da ona tek počinje«, da »Hrvatska neće da b u d e
a m p u t i r a n a , da nece da b u d e invalid« - aludirajući na granicu na Drini, pošto
o d l u k o m o o b r a z o v a n j u Banovine Hrvatske nije u d o v o l j e n o velikohrvatskim
ekspanzionistima da dobiju granicu Austro-Ugarske iz 1914. p r e m a Srbiji i Crnoj Gori. 4
U Izveštaju nemačkog poverenika u Jugoslaviji od 31. avgusta, između ostalog, kaže se d a j e o b r a z o v a n j e m vlade Cvetković-Maček i i s t o v r e m e n i m objavljivanjem S p o r a z u m a »bar privremeno« rešen glavni p r o b l e m jugoslovenske d r ž a v e « . . . r e š e n j e za koje se svakako već d a n a s ne može reći d a j e konačno, već se m o r a s m a t r a t i kao p r o v i z o r n o . . . O p r a v n o j osnovi S p o r a z u m a
može se reći da o n a za Hrvate, u o d n o s u na njihove p r v o b i t n e zahteve, znači
znatan k o m p o r o m i s . Stvaranje Hrvatske banovine sa širokim s a m o u p r a v n i m
pravima n e s u m n j i v o predstavlja uspeh, iako su teritorijalne granice m a l o zadovoljavajuće. Oni su se morali odreći plebiscita u Bosni i zadovoljiti se prip a j a n j e m četiri b o s a n s k a granična sreza u Hrvatskoj banov ini, ali m o g u smatrati u s p e h o m što su uspeli da svojoj Banovini pripoje i Dubrovnik koji im je
osporavan. U p r a k t i č n o m s p r o v o đ e n j u S p o r a z u m a mogu nastati z n a t n e teškoće, n a r o č i t o u pogledu podele položaja. Hrvati, posle d v a d e s e t o g o d i š n j e
opozicije, dolaze u Beograd takoreći »gladni kao kurjaci«, pa sada t r e b a da
o b e z b e d e svojim pristalicama položaje i beneficije, a »Srbi neće lako napustiti položaje koje su tako d u g o držali«. 5
Posle izbijanja d r u g o g svetskog rata i p o v o d o m zaključenja S p o r a z u m a
Cvetković-Maćek Centralni komitet KPJ izdao je u s e p t e m b r u 1939. godine
Proglas, u k o j e m se, pored o c e n e k a r a k t e r a rata koji je o t p o č e o , kaže da su
u takvom m e đ u n a r o d n o m položaju velikosrpski hegemonisti bili p r i m o r a n i
n a r o d n o m b o r b o m da p o p u s t e zahtevima hrvatskog i drugih n a r o d a Jugoslavije zaključenjem S p o r a z u m a Cvetković-Maćek. »Taj uspeh b o r b e t r e b a da
zbije još više r a d n e mase u u g n j e t e n e n a r o d e u borbi za demokratsko oživotvorenje i produbljenje sporazuma ( p o d v u č e n o u originalu). Ali se ne s m e ni
časa zaboraviti da velikosrpski hegemonisti nisu d o t u č e n i i da će oni i dalje
pokušavati da s p r e ć e razvoj n a r o d n e b o r b e i zadovoljenje zahteva r a d n i h
masa, oslanjajući se na n a j r e a k c i o n a r n i j e e l e m e n t e buržoazije u g n j e t e n i h naroda. I već u ovom t r e n u t k u r e a k c i o n a r n i vojni krugovi i š e s t o j a n u a r s k i i stojadinovićevski d e o vlade, na čelu sa Cvetkovićem. iskorišćavaju r a t n u psihozu da smišljenom mobilizacijom o m e t u s p r o v o đ e n j e d e m o k r a t i z a c i j e zemlje.
I s t o v r e m e n o oni se p r i p r e m a j u da g u r n u n a r o d e Jugoslavije u imperijalistički
rat, ili da u p o t r e b e njihovu snagu za intervenciju protiv r a s t u ć e n e m a ć k e revolucije, u t r e n u t k u kada slom Hitlerovog fašizma p o s t a n e očigledan. Sporazum Cvetković-Maček ne o b u h v a t a d e m o k r a t s k o rešenje svih pitanja za koje
su se narodi Jugoslavije borili, pa čak ni p o t p u n o rešenje hrvatskog pitanja;
on je stvaran od j e d n o g dela hrvatskog n a r o d a sa velikosrpskim hegemonistima, i zato ni hrvatski n a r o d n e m a stvarne garancije za oživotvorenje ovog
Sporazuma. Velikosrpski hegemonisti hoće da o m e t u jedinstvo hrvatskog nar o d a sa ostalim ugnjetenim n a r o d i m a , sa r a d n i č k o m klasom cele Jugoslavije
i r a d n i m n a r o d o m Srbije - da bi mogli da slome rastuću n a r o d n u b o r b u i da,
za njih u p o g o d n o m t r e n u t k u , i ovaj Sporazum o d b a c e . Da bi se onemogućile
sve ove protivnarodne zavere velikosrpskih hegemonista i njihovih agenata, potrebno je da narodi Jugoslavije u zajedničkoj borbi osiguraju demokratsko oživotvorenje i proširenje Sporazuma na ostale ugnjetene narode, što je jedina
stvarna garancija i za punu pobedu hrvatske oslobodilačke borbe« ( p o d v u č e n o
u originalu). 5 "
Kao što se vidi, u početku se očekivalo da će se S p o r a z u m o m ostvariti neki
rezultati i pravilno procenjivalo da ga treba proširiti i poboljšavati zbog ozbiljnih
nedostataka, ali pada u oći da se za sve nedostatke okrivljavala samo velikosrpska buržoazija. Ocena da su se reakcionarni vojni krugovi i šestojanuarski i sto
jadinovićevski deo vlade, na čelu sa Cvetkovićem. pripremili da gurnu narode
Jugoslavije u imperijalistički rat 5 b nije bila realna, jer je i njihova osnovna težnja,
sve do marta 1941. godine, bila da Jugoslavija ostane neutralna i da izbegne učešće u ratu. U Valterovom izveštaju od 26. s e p t e m b r a 1939. godine o situaciji u Jugoslaviji, između ostalog, kaže se:
». .. Blok svih opozicionih s t r a n a k a na d e c e m b a r s k i m s k u p š t i n s k i m izb o r i m a 1938. godine, koji su sprovedeni na osnovu starog a r h i r e a k c i o n a r n o g
izbornog zakona, d o b i o je mali b r o j m a n d a t a , ali većinu glasova. Sve je to srpskoj buržoaziji pokazalo da o n a ne može i dalje održavati svoj m o n o p o l vlasti i svoju vladavinu sredstvima t e r o r a i oslanjajući se na spoljne snage i bilo
je uzrok pada Stojadinovićeve vlade.
Stojadinovićevu vladu smijenila je Cvetkovićeva vlada, koja je isprva nastavila staru politiku, ali je u isto vrijeme počela p r e g o v o r e s H r v a t i m a o mirnom rješenju hrvatskog pitanja s m i n i m a l n i m u s t u p c i m a s r p s k o g kapitala.
Vladajuće klase Srbije i Hrvatske, kao i cijele Jugoslavije, bojeći se da se
država ne r a s p a d n e u n o v o m imperijalističkom ratu i da time o n e ne izgube
svoju klasnu dominaciju, postigle su s p o r a z u m o pitanju a u t o n o m i j e Hrvatske. Da bi tako ojačala svoju vladavinu i političku vlast, k r u p n a buržoazija Jugoslavije. p o š t o je riješila protivurjećnosti u svojoj sredini, m o r a l a je da ućini
neke u s t u p k e n a c i o n a l n o m p o k r e t u Hrvata i p o k r e t u za d e m o k r a t i j u i ravnopravnost nacija koji se širio po cijeloj zemlji: Hrvatskoj je bila d a t a pokrajinska a u t o n o m i j a ; s t v o r e n a je nova vlada Cvetkovića-Mačeka s d e m o k r a t s k i jim sastavom, koja je počela da ukida m n o g e r e a k c i o n a r n e z a k o n e ranijeg
d i k t a t o r s k o g profašistićkog režima.
Međutim, k o m p r o m i s n o rješenje hrvatskog pitanja i izvjesna f o r m a l n a
demokratizacija režima nisu ni izdaleka doveli đo n a c i o n a l n o g jedinstva Jugoslavije niti do zadovoljenja stvarnih interesa radnih m a s a n a r o d a Jugoslavije. Udovoljavanje zahtjevu hrvatskog n a r o d a za a u t o n o m i j o m Hrvatske ne
rješava seljačko pitanje u toj zemlji (mali posjedi, veliki porezi), a hrvatski seljaci su očekivali rješenje tog pitanja. Vlada Cvetkovića-Maćeka čak nije ni pokušala da riješi pitanje nacionalne ravnopravnosti d r u g i h nacionalnosti u Jugoslaviji. iako se pojačao p o k r e t za a u t o n o m i j u Slovenije i Crne Gore. za ravn o p r a v n o s t stanovništva Makedonije, Bosne, Vojvodine itd. N a r o d u nisu vraćeni d e m o k r a t s k a prava i slobode. Radnička klasa, seljaštvo i d r u g e r a d n e
mase nalaze se u v a n r e d n o teškoj e k o n o m s k o j situaciji, što izaziva veliko nezadovoljstvo u najširim m a s a m a seljaštva i novo jačanje štrajkaškog p o k r e t a
radnika.
Vlada Cvetkovića Mačeka je izraz k o m p r o m i s n o g s p o r a z u m a između
srpske, hrvatske i slovenaćke buržoazije o zajedničkoj eksploataciji zemlje.
Ona se oslanja na dvije najmasovnije s t r a n k e u zemlji - na s t r a n k e Cvetkovića
i Mačeka, kao i na srpsku Zemljoradničku stranku. Kao desna opozicija prema vladi ostale su fašističke g r u p e Stojadinovića, Ljotića, H o đ e r e i frankovaca u Hrvatskoj. Sve ove g r u p e vode b o r b u protiv demokratizacije zemlje i
protiv bratstva n a r o d a Jugoslavije. Lijevu opoziciju čine d e m o k r a t s k e stran-
ke: Ace Stanojevića, Davidovica, slovenačka opozicija i socijaldemokrati. Ove
s t r a n k e su imale rezervisan stav p r e m a s p o r a z u m u o h r v a t s k o m pitanju zato
s t o j e on zaključen bez njihovog učešća. Komunistička partija pozdravlja sporazum kao korak naprijed k postizanju nacionalne ravnopravnosti u zemlji, ali
ne vidi da je sadašnja vlada spremna du izmijeni reakcionarni kurs prema radničkoj klasi i da obnovi demokratska prava i slobode naroda. ( P o d v u k a o V. T.).
Sadašnja vlada će tek pod d e m o k r a t s k i m pritiskom n a r o d n i h m a s a biti
p r i n u đ e n a da tim m a s a m a učini izvjesne ustupke. Međutim, m o ž e se očekivati da će o n a u o d n o s u na r a d n i č k u klasu pokušati da nastavi r e a k c i o n a r n u
Stojadinovićevu politiku, o ć e m u svjedoče represalije protiv klasnih sindikata i p o d r š k a razbijačkim sindikatima vladinih s t r a n a k a (JUGORAS, HRS),
n e o b u h v a t a n j e k o m u n i s t a sada d a t o m a m n e s t i j o m i drugo.
Spoljna politika vlade Cvetkovića-Maćeka, za razliku od Stojadinovićeve politike, nije politika potčinjavanja zahtjevima Njemačke i Italije. Ona je proklamovala politiku neutralnosti. U odnosu na SSSR sadašnja vlada nije preduzela ništa za uspostavljanje veza s njim. Ona će biti prinuđena da uspostavi odnose sa
SSSR samo pod snažnim pritiskom najširih narodnih masa, koje odavno zahtijevaju najtješnje zbližavanje sa SSSR-omA Podvukao V. T.).
Realna je o p a s n o s t da imperijalisti u v u k u Jugoslaviju u novi imperijalistički rat. U s a m o j Jugoslaviji postoje o t v o r e n e a g e n t u r e obiju zaraćenih imperijalističkih strana. Njemački agenti su g r u p e Stojadinovića, Ljotića, Hođere, frankovci, n j e m a č k i K u l t u r b u n d . A buržoazija, zbijena o k o s a d a š n j e vlade,
ne predstavlja garantiju n e u t r a l n o s t i Jugoslavije. U vladi ima prijatelja i Italije, i Engleske i Francuske. Pod vladinom p a r o l o m o m i r u i neutralnosti, koja
je p o p u l a r n a u n a r o d u , buržoazija koristi sadašnju situaciju da bi na r a t n o j trgovini sa zaraćenim s t r a n a m a stekla veliku dobit. Polazeći od svojih egoističkih klasnih interesa, o n a uvijek može da uvuče zemlju u rat, bilo na j e d n o j ili
na d r u g o j strani. Rat n e p o s r e d n o prijeti n a r o d i m a Jugoslavije, bez obzira na
zvanično proklamovanu neutralnost. 5 ''
Inicijativni odbor za stvaranje Stranke radnog narodu Hrvatkse u letku od
10. s e p t e m b r a 1939. godine, između ostalog k o n s t a t u j e d a j e s p o r a z u m Cvetković-Maček, uza sve njegove nedostatke, nejasnoće i p r i v r e m e n o s t i , j e d a n
pozitivni d o p r i n o s rješavanju naših u n u t r a š n j i h narodno-politićkih problema, da on treba da posluži t e m e l j e m za izgrađivanje zajedničke državne organizacije p u t e m n a r o d a i njegovih nedvojbenih predstavnika, ali naglašuje
i to, da put i naćin za postizavanje ovog s p o r a z u m a nisu imali d e m o k r a t s k e
oblike i karakter, što za s p r o v o đ e n j e u život s a m o g s p o r a z u m a može imati teških p o s l j e d i c a . . .
. . . Inicijativni o d b o r prihvaća izjavu vlade Cvetković-Maćek o neutralnosti i smatra, da će se ta n e u t r a l n o s t moći zaista iskreno d o s l j e d n o provoditi
s a m o a k o na čelo zemlje b u d e postavljena vlada proizišla iz s l o b o d n o provedenih izbora. Oni s m a t r a j u , d a j e nužno učvrstiti i proširiti Balkanski s p o r a
zum, sklopiti savez svih balkanskih zemalja za o d b r a n u njihove nezavisnosti,
osiguravši p o t p o r u najvećeg p o b o r n i k a mira, Sovjetske Unije .. .«6
Predsednik bugarske vlade Kjoseivanov, prema izve'laju iialijanskog poslanika u Sofiji od 13. s e p t e m b r a 1939. godine, s m a t r a o je d a j e S p o r a z u m Cvetković-Maček k o b a n po u n u t r a š n j e jedinstvo Jugoslavije, jer predstavlja s a m o
j e d n u etapu za dalje u s p o r a v a n j e težnji za jedinstvom, tako da Maćek, s obzirom na to. jedva m o r a da prikrije svoje n a m e r e . Vrlo velika ovlašćenja bana,
gotovo j e d n a k a koja ima šef j e d n e države, ipak ne bi bila dovoljna za dekla-
raciju za p o t p u n u nezavisnost Hrvatske, ali je S p o r a z u m o m z a g a r a n t o v a n o
učešće u c e n t r a l n o j vlasti i Skupštini u izvesnoj nesrazmeri u korist Hrvata,
dok su Srbi isključeni iz u p r a v e Banovine i hrvatskog Sabora. To bi u Srbiji
moglo da izazove veliku reakciju, pa čak i državni udar. Predsednik dalje prim e ć u j e n e p o v e r e n j e »srpskog« G e n e r a l š t a b a p r e m a Hrvatima i nezadovoljstvo Hrvata zbog u p u ć i v a n j a hrvatskih jedinica u Makedoniju, koje bi bile zam e n j e n e j e d i n i c a m a iz m a k e d o n s k i h srezova. Najzad, italijanski poslanik
upozorava Ćana da treba voditi r a č u n a i o a n t i s r p s k i m osećajima Bugara i o
t o m e da su vesti o o b i m u jugoslovenskih vojnih m e r a p r e m a b u g a r s k o j
granici p r e t e r a n e ? Međutim, S p o r a z u m je sklopljen sa ciljem da se srpski
i hrvatski n a r o d koliko toliko zbliže zato što se očekivalo da će u s k o r o
izbiti rat, kao što se stvarno i desilo n e p u n u nedelju d a n a posle potpisivanja
Sporazuma. 7
Povodom mobilizacije i rekvizicije koje je jugoslovenska vlada sprovela
posle izbijanja drugog svetskog rata na teritoriji Hrvatske, dr J. Krnjević je 13.
septembra izdao Okružnicu hrvatskim poslanicima da prisustvuju sednicama
kotarskih organizacija HSS 17. septembra (podvukao V.T.), s lim da objasne
političku situaciju i p o t r e b u da se hrvatski obveznici odazivaju mobilizaciji
koja se sprovodi bez o b / u .i na n e d o s t a t k e i p r o p u s t e koje su činjene. U toj Okružnici on navodi o g o r č e n j e koje je mobilizacija izazvala u Hrvatskoj, optužujući fašiste, velikosi bc. pu cak i komuniste, kako u narod u b a c u j u razne lažne glasine i k a k o su »mobilizacija i rekvizicija s p r o v e d e n i po zastarelom srp s k o m Zakonu vojnom, po k o j e m u se u d a n a š n j e d o b a mobilizacija u s p e š n o
sprovesti ne može« .. .
»Vodstvo h r v a t s k o g n a r o d a , k a o i cijeli hrvatski n a r o d (su) o d l u č n o za o č u v a n j e m i r a i neutralnosti u k o l i k o do n j e g a stoji, te da ce i u b u d u ć e činiti da r a t n i p l a m e n ne zahvati našu domovinu. Položaj š t o ga zauzima p r e d s j e d n i k dr Maček, o m o g u ć u j e n a m da u istom smislu
d j e l u j e m o i na s l u ž b e n u politiku Jugoslavije Kako je vec prije javljeno i sada B e o g r a d s k a
v lada o d l u č n o je naglasila svoju n e u t r a l n o s t , d o s l o v n o je r e k a o Krnjević. završavajući svoju
O k r u ž n i c u ,Uz h r v a t s k i seljački pozdrav
Međutim, ton kojim je pisana ova o k r u ž n i c a i događaji koji su je izazvali
(pobune, n e r e d i i nedisciplina mobilisanih jedinica, kao i o t p o r obveznika da
se odazovu mobilizaciji i davalaca stoke i vozila da ispune svoje obaveze), kao
i d r u g e o p t u ž b e iznete u njoj ne daju dokaz o objektivnosti dr Krnjevića, iako
je S p o r a z u m Cvetković-Maček n e d a v n o bio potpisan. Do sazivanja kotarskih
organizacija HSS došlo je na interv enciju ministra vojske kod dr Maćeka i ministra u n u t r a š n j i h poslova, n a r o č i t o posle izveštaja p o t p u k o v n i k a Bojovića o
žalosi om stanju u 41. i 17. peš. puku posle aktiviranja, kada je dolazilo ne
s a m o do nediscipline u najvećem m o g u ć e m stepenu nego i do otvorenih neprijateljskih a k a t a u p e r e n i h protiv Jugoslavije. Pri t o m e Krnjević o p t u ž u j e Fkomuniste, iako oni nikada ni u jednom pitanju nisu imali isti stav sa fašistima,
niti su se sa njima našli na zajedničkoj platformi, pa ni u pitanju mobilizacije.
Krnjević n e m a pravo da Zakon o mobilizaciji proglašava zastarelim s r p s k i m
zakonom, k a d a je taj zakon izglasan u Skupštini. No d r u g o je pitanje da li je
bio savremen.«? 9
U Izveštaju italijanskog poslanika u Beogradu Canu od 27. s e p t e m b r a kaže
se da jugoslovenska vlada, kojom rukovodi knez. Pavle, »Zivi od d a n a s do sutra«, bez o d r e đ e n o g p r o g r a m a ; zauzeta s v a k o d n e v n i m poslovima, ona nije
s p o s o b n a da, sa n a j m a n j o m m o g u ć o m o p a s n o š ć u po Srbe, primeni S p o r a z u m
sa Hrvatima, j e r ni jedna s t r a n a nije zadovoljna, što predstavlja o p a s a n pri-
m e r za d r u g e p o k r a j i n e u zemlji. Knez Pavle je »proigrao sve svoje k a r t e (uključivši kao najglavniju o n u sa Stojadinovićem) na s p o r a z u m u sa Hrvatima,
ubrzao ga je i zakl jučio poznatim S p o r a z u m o m , koji je, u stvari, p r e d s t a v l j a o
d i s k r e t n u predaju, naročito zbog hitnog nastojanja Engleza i Francuza, koji
su ga ubedili u o p a s n o s t j e d n o g k o m b i n o v a n o g nemačko-italijanskog dejstva
u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i italijansko-bugarskog dejstva u Makedoniji . . .«'0
Ujedinjena studentska omladina, u svom letku od 17. o k t o b r a 1939. zalagala se protiv rata. za r a v n o p r a v n o s t i slobodu svih n a r o d a , za prava i bolji
život m l a d e generacije, za mir, d e m o k r a t i j u , a m n e s t i j u političkih o s u đ e n i k a ,
ukidanje Zakona o zaštiti države, savez sa SSSR itd, a zatim ističe da Sporazum Cvetković-Maček, ni po načinu kojim se do njega došlo, ni po svojoj sadržim, ne o d g o v a r a zahtevima i raspoloženju najvećeg dela n a r o d n i h masa
koje su se g o d i n a m a najiskrenije borile za n a r o d n i s p o r a z u m . Ali, taj Sporazum ipak »predstavlja korak n a p r e d na putu p r e u r e đ e n j a države i konsolidacije o d n o s a m e đ u našim n a r o d i m a . Vlada Cvetković-Maček izjavila je d a j e
došla na vlast da reši hrvatsko pitanje i da livkidira teške n e p r a v d e diktatorskih režima koje su n a r o d i m a ove zemlje učinjene za p o s l e d n j i h 10 godina.
Zato je potrebno nastavili borbu na ostvarenju i proširenju Sporazuma i ispunjavanju svih demokratskih narodnih zahteva ( p o d v u č e n o u o r i g i n a l u ) . . . « n
Nemački poslanik u Beogradu poslao je u Berlin izveštaj nemaćkog Generalnog konzulata u Zagrebu Pov. Ansl. IC br. 10066 od 14. n o v e m b r a 1939, u
kojem se, pored ostalog, kaže:
S u p r o t n o s t i i z m e đ u H r v a t a i S r b a su k a o i do s a d a vrlo o š t r e . S e ć a n j e na t e r o r kojim je hrvatski p o k r e t r a n i j e suzbijan još je živo u h r v a t s k o m n a r o d u . Ova z a t e g n u t o s t k o b n o
se odrazila na vojnu g o t o v o s t Jugoslavije. Mobilizacijske m e r e o t k r i l e su ž a l o s n u sliku d u h a
i d r ž a n j a vojske. Vlasti se ne u s u đ u j u da n e k i m r e z e r v n i m j e d i n i c a m a d a j u o r u ž j e u r u k e . Ned o v o l j n a briga za z b r i n j a v a n j e t r u p a dovela je m o r a l i r a s p o l o ž e n j e h r v a t s k i h r e z e r v i s t a na
nultu lačku Zbog toga je d o š l o do p o z n a t i h p o b u n a .
Slav H r v a t a p r e m a N e m a č k o j nije jedinstven. Inteligencija, s l o b o d n i zidari i liberali naginiu z a p a d n i m silama, a lime i š t a m p a i p r o p a g a n d a . Seljaštvo je o d u š e v l j e n o s o c i j a l n i m prilikama u N e m a č k o j i n a g i n j e nacionalsocijalizmu. S t r a h od u p u ć i v a n j a u F r a n c u s k u za borbu protiv N e m a ć k e . t a k o đ e je d o p r i n e o izbijanju p o b u n a . «
Izveštaju Generalnog konzulata poslanik dodaje da je p r e m a njegovom
shvatanju u n j e m u p r o p u š t e n o da se na osnovu hrvatsko-srpske s u p r o t n o s t i
izvuku značajni zaključci u pogledu u d a r n e snage j u g o s l o v e n s k e vojske i daljeg razvoja u n u t r a š n j e situacije u Jugoslaviji.
»Jugoslovenska vojska nije ni u k o j e m slučaju p o d e s n a za ofanzivu. H r v a t s k o r u k o v o d stvo ima sve i n t e r e s e u t o m e da d o p r i n e s e o b u s t a v l j a n j u mobilizacijskih m e r a . O n o je zbog
loga za n e u t r a l n u politiku vlade.«' 2
» . . . Ali na f r a n k o v c e i k l e r o f a š i s t e Maćek nije p u c a o , m a k a r da su oni svakim d a l j n j i m
d a n o m Banov ine H r v a t s k e , postajali sve nasrtljiviji, sve to o t v o r e n i j i u n a p a d a j i m a na Jugoslaviju. pa i na s a m u B a n o v i n u Hrvatsku. Kad su p o č e t k o m o k t o b r a 1939. f r a n k o v a č k i i klerofašistićki studenti, p o t p o m o g n u t i o s j e t n o od s t r a n e p r o u s t a š k i h e l e m e n a t a s ulice, napali
Ijevičarske s t u d e n t e i n e k o l i c i n u njih teže ranili, policija nije i n i e r v e n i s a l a protiv n a p a d a č a ;
režimski listovi u Z a g r e b u ( m a ć e k o v s k i .Hrvatski d n e v n i k ' i f r a n k o v a č k i .Hrvatski n a r o d )
n a j o š t r i j e su napali žrtve, a n a p a d a č e su uzeli o t v o r e n o u o d b r a n u . (Maćek je p r e c u t n o o d o b rio p u c a n j e policije i na s t u d e n t e - d e m o n s t r a n t e u d e c e m b r u 1939. g o d i n e u B e o g r a d u ) .
Pronisrpski ispadi ( p o d v u č e n o u originalu) na p o d r u č j u B a n o v i n e H r v a t s k e sve su se
više množili. Ustaški i klerofašistićki e l e m e n t i postajali su p o t k r a j 1939. sve r a s p o j a s a n i j i . Sovinizam je izbijao na m n o g o m j e s t a p o t p u n o n e k a ž n j e n o . Nisu bila rijetka ni z l o s t a v l j a n j a političkih p r o t i v n i k a . U n e k i m m j e s t i m a ( k a o na pr. u Gospiću) p r o č u l o se zimi 1939. o sastavljanju .crne liste', na kojoj su n a v o d n o bili p o p i s a n i protivnici n o v o g režima ( B a n o v i n e Hrvatske). o d n o s n o lica - .koja t r e b a usmrtiti'. Možda su takve glasine bile s a m o izmišljotina.
ali vec i s a m o p r o n o š e n j e vijesti o t o m e r a z o t k r i v a l o je kakva je a t m o s f e r a vladala u Banovini Hrvatskoj.«' 3
Nemački poverenik u Jugoslaviji, u svom v e o m a o p š i r n o m izveštaju od 25.
novembra 1939. godine o u n u t r a š n j o j političkoj situaciji u Jugoslaviji, između
ostalog, kaže da
• d v a d e s e t o g o d i š n j a z a t e g n u t o s t i n e p o v e r e n j e između S r b a i Hrvata o m e t a s p r o v o đ e nje S p o r a z u m a i da u p o g l e d u n j e g o v o g t u m a č e n j a p o s t o j e velike razlike i z m e đ u B e o g r a d a
i Zagreba. »Usred ove potpuno pomućene situacije u odnosima između Zagreba i Beograda,
prasnula je bomba muslimanskog vođe (Džafera) Kulenovića. koji je 6 n o v e m b r a p r e d predstavnicima j u g o s l o v e n s k e š t a m p e izneo zahtev da se jedna posebna administrativna ledinica.
Banovina Bosne i Hercego\ine mora stvoriti' ( p o d v u č e n o u originalu).
Pošto su i Slovenci postavili zahtev za s t v a r a n j e njihove b a n o v i n e , a k a k o bi i C r n o g o r c i
mogli tražiti osnivanje svoje - p e t e b a n o v i n e , s tim da sve b a n o v i n e zahtevaju da se ispuni
njihove p o s e b n e želje, to bi išlo na štetu ideje o jugoslovcnsk.it d r ž a n , jer b a n o v i n e - ućau
r e n e u sebe ne bi bile e k o n o m s k e ili geografske, već e t n i č k e u đ i m c e A p o š t o na o r a n i c a m a
Jugoslavije d e l u j u razne snage iz Italije, M a đ a r s k e i B u g a r s k e , rida bi. u n e d o s t a t k u osećanja jugoslovenske državnosti, u p r a v o u ovim p o g r a n u n i m p o k r a j i n a m a , mogla da n a r a s t u
ccntrilugalna nastojanja Zatim se u izveštaju naglašava S tili razloga, dakle, u Beogradu
se nastop da se obrazovan/e drugih banovina becuslovno spreći' (podvučeno u originalu) Iznoseći i m n o g e d r u g e s p o r n e p r o b l e m e , n e m a ć k i poslanik k o n s t a t u j e da su Hrvati m n o g o
postigli S p o r a z u m o m , ali da su ipak n e z a d o v o l j n i i n e r a s p o l o ž e n i p r e m a B e o g r a d u , uglavnom. iz dva razloga:
1) što h r v a t s k u opoziciju s n a ž n o p o d r ž a v a j u iz i n o s t r a n s t v a , kako sa engleske strane,
tako i italijanske ( p o d v u č e n o u originalu), i
2) postojanje jake unutrašnje hnatske opozicije prema Vlaćeku (podvučeno u originalu).
Ovde je reč o h r v a t s k o j n a c i o n a l i s t i č k o j grupi koju ideološki vodi Pavelić (iz i n o s t r a n s t v a
p r i m V T ) Ta g r u p a traži s t v a r n o p o t p u n u nezavisnost po m o g u e s t v u i s a m o s t a l n u hrvatsku državu
. T r e b a k o n s t a t o v a t i da Pavelić u H r v a t s k o j n a r o č i t o kod m l a d e g e n e r a c i j e ima
vrlo m n o g o svojih pristalica. Za n e r a s p o l o ž e n j e h r v a t s k e o m l a d i n e k a r a k t e r i s t i č a n je rez.ullat s t u d e n t s k i h izbora na P r a v n o m i E k o n o m s k o m f a k u l t e t u u Zagrebu, na k o j i m a su Mać e k o v e pristalice dobile 254 glasa, leva opozicija 100 glasova, a hrvatski nacionalisti (Paveliieva grupa) 325 glasova ( p o d v u k a o V. T); ova p o s l e d n j a g r u p a bila bi p r e m a t o m e najjača
partija Kada je rezultat tih izbora objav ljen, p r e d u n i v e r z i t e t s k o m z g r a d o m u Z a g r e b u m a s a
od više hiljada ljudi pevala je h r v a t s k u h i m n u i p r i r e đ e n o je veselje . . » "
U Trećem otvorenom pismu bosansko-hercegovačke studentske omladine
od 1 d e c e m b r a 1939. godine, u kojem se zalaže za slobodu, d e m o k r a t i j u i ravn o p r a v n o s t naroda, kao i za a u t o n o m i j u Bosne i Hercegovine, uglavnom se
za Sporazum Cvetković-Maček slično kaže kao i u letku Ujedinjene studentske o m l a d i n e (koji je već naveden - V. T.), naime, da taj Sporazum.»nije potpuno i konačno resio hrvatsko pitanje, jer njegovo rešenje nije moguće bez demokratije u celoj zemlji, da nema garantije za održanje tog Sporazuma dok se
ne zadovolje opravdani zahtevi drugih naroda i pokrajina za demokratskim preuređenjem čitave zemlje. . . Zato Sporazum Cvetković-Maček znači samo početak i jedan korak naprijed. . , « ' 5 ( p o d v u k a o V. T.).
Međutim, b o s a n s k o - h e r c e g o v a č k a o m l a d i n a tražila je a u t o n o m i j u drukćijeg tipa od a u t o n o m i j e koju je tražio Džafer Kulenović. jer je iza pisma stud e n t s k e o m l a d i n e stajala KPJ.
V izveštaju i talijanskog poslanika u Beogradu Canu od 6. d e c e m b r a 1939,
kaže se da su na izborima 3. i 4. decembra na Zagrebačkom univerzitetu pobedili
komunisti na Medicinskom fakultetu, a frankovci na svim ostalim fakultetima.
( p o d v u k a o V. T.). Liste Mačekove HSS svuda su ostale u manjini. U opoziciji
p r e m a Maćeku se šire dve e k s t r e m i s t i č k e s t r u j e - f r a n k o v a č k i nacionalisti
m e đ u u n i v e r z i t e t s k o m o m l a d i n o m i komunisti m e đ u r a d n i č k o m klasom.
» F r a n k o v a č k i nacionalistički p o k r e t bolje s e p r i l a g o đ a v a n e p o m i r l j i v o m m e n t a l i t e t u
h r v a t s k e o m l a d i n e koja je - sad kad je h r v a t s k o p i t a n j e u s m e r e n o p r e m a nizbrdici na k o j o j
će ga bili vrlo t e š k o zaustaviti - neosetljiva p r e m a t o r m a l n o m i n e i s k r e n o m M a ć e k o v u jedinstvu, f r a n c u s k o - e n g l e s k o m pokroviteljstvu i p r e m a d e m o k r a t s k i m s t r a n k a m a , na koje se,
u stvari, o s l a n j a voda h r v a t s k i h seljaka S e k r e t a r Mačekove s t r a n k e Krnjević stigao je iz Lond o n a z a d o j e n b r i t a n s k i m p r i n c i p i m a . . . « Dalje se kaže da se »u o m l a d i n s k i m k r u g o v i m a u
Hrvatskoj, ne s a m o u g r u p i B u d a k a . Pavelićevog z a m e n i k a . o t v o r e n o govori o i t a l i j a n s k o m
.pokroviteljstvu nad H r v a t s k o m koja bi t r e b a l o da se p r o s t i r e do Drine, p r i r o d n e g r a n i c e izm e đ u Istoka i Zapada, i z m e đ u katoličkog h n š c a n s t v a i pravoslavlja i t u r s k o g svela - i, ujedno, p o d o k r i l j e m italijanske dinastije, nad Slovenijom i M a đ a r s k o m ' . Dalje se kaže da frank o v a č k e ideje privlače n e k e delove H S S i m a s e .u m n o g o većoj m e r i nego o p r e z n i m a n e v r i
i p o s t o j e ć a d e l a t n o s t vodstva ove s t r a n k e koja je sad p r e u z e l a o d g o v o r n o s t za n o v o h r v a t s k o
d r ž a n j e p r e m a Beogradu". Zato se, u p o r e d o s a j a č a n j e m s i m p a t i j e p r e m a Mađarskoj, .primeč u j e jača o r i j e n t a c i j a s a m o g M a ć e k a p r e m a Rimu'. Mada je s t r a h od N e m a ć k e j o š uvek preovlađujuci. u o d g o v o r n i m h r v a t s k i m k r u g o v i m a postoji z a b r i n u t o s t zbog »snage i d i n a m i č nosti Italije . . . « , s
U članku Pokušaj velike prevare naroda, š t a m p a n o m u »Proleter-u«, organu CK KPJ, br. 1-2 ( j a n u a r - f e b r u a r 1940), iznet je stav CK KPJ p r e m a Sporaz u m u Cvetković-Maček i politici njihove vlade. U č l a n k u se, između ostalog,
kaže:
» . . . Narodi Jugoslavije su se borili g o d i n a m a na ćelu sa r a d n . k l a s o m i KP da d o đ e do
istinski d e m o k r a t s k o g i n a r o d n o g s p o r a z u m a između n a r o d a Jugoslavije. Srpska i hrvatska
kurtoazija su se sporazumele među sohom za spas zajedničkih gospodarskih interesa od mogućih revolucionarnih potresa. Sporazum Uaček-Cvetkovic se tako ispoljio kao prevara radnih
masa i ugnjetenih naroda,
( p o d v u č e n o u originalu)
. . Buržoazija se n a d a l a da će s p o r a z u m o m između s e b e i d a v a n j e m s l o b o d a svim burž.
p a r t i j a m a uspjeti da p r e v a r i n a r o d e u n j i h o v o j b o r b i za nac. s l o b o d u . Naprotiv, n a c b o r b a
se još više zaoštrava Drugi naš najglavniji zadatak jeste stati na čelo porobljenog slovenskog,
makedonskog i crnogorskog naroda, na čelo hrvatskog naroda, čija je rtac. oslobodilačka borba
sada dobila svoj novi suštinski oblik: borba za socijalne zahtjeve seljaštva, za zemlju, za istinsku
narodnu demokratiju, za potpuno nac. oslobođenje.. . » ( p o d v u č e n o u originalu). Govoreći o
pljački seljaka, d u g o v i m a , p o r e s k i m t e r e t i m a , skupoći, k o n c e n t r a c i o n i m l o g o r i m a , politici
n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a Slovenije, M a k e d o n i j e i Crne G o r e i o izigravanju b o r b e h r v a t s k o g
seljaštva, u č l a n k u se, d a l j e kaže: »U s v e m u t o m e b i j e d n u i k l e v e t n i č k u ulogu igraju vođi HSS
i SDS. Oni »ispod žita« p r o t u r a j u glasove da su protiv konc. logora, da su za s l o b o d e r a d n i h
masa, da su protiv r a t a itd. - ali da t a k o h o ć e princ Pavle. S a m i m tim ta g o s p o d a p r i z n a j u
da su se slizali sa z a k l e t i m i p r o v j e r e n i m n e p r i j a t e l j i m a n a r o d a .
B o r b a protiv svih tih d v o l i č n j a k a koji su za glavnu svoju u l o g u uzeli p r e v a r u r a d n i č k i h ,
seljačkih i n a c i o n a l n o p o r o b l j e n i h m a s a d e m o k r a t s k i m p a r o l a m a - može se u s p j e š n o voditi
s a m o p r e k o k o n k r e t n i h akcija . . . » "
O n e d o s l e d n i m stavovima dr Mačeka i vodstva HSS p r e m a S p o r a z u m u ,
u n u t r a š n j o j i s p o l j n u j politici Jugoslavije i orijentaciji HSS može se videti iz
nekoliko d o k u m e n a t a :
Iz Izveštaju italijanskog generalnog konzula u Zagrebu od 18. j a n u a r a 1940.
vidi se da HSS u p o t p u n o s t i o d o b r a v a »lojalne i iskrene« izjave p r e d s e d n i k a
Maćeka. hrvatskih ministara i vlasti, kao i vodstva HSS u vezi sa p o s e t o m kneza Pavla (Zagrebu - prim. V. T.); da će Maćek i k r e n o slediti sadašnju unutrašnju politiku upravljača, jer su mu d a t a uveravanja da će proširiti k o m p e t e n ciju i teritorijalno p o v e ć a n j e Banovine Hrvatske (dakle revizija S p o r a z u m a V. T.); da će Hrvati i s k r e n o i v e r n o slediti Beograd i u pogledu spoljne politike
Srba zato što o d g o v a r a hrvatskim n a m e r a m a - »obezbeđuje prijateljstvo francusko-engleskih d e m o k r a t i j a , saradnju jedne susedne zemlje (Italije) i obezbedenje od ekspanzionističkih težnji druge susedne zemlje ( N e m a ć k e - p o d v u k a o
V. T ). Maćek je rekao: »Ako budem pogrešio u spoljnopolitićkim procenama,
posledice ću snositi lično ja, a ne hrvatski narod koji, sticajem okolnosti - to je
dobro - drži »dva gvozda u vatri«. Hrvatski narod će uvek naći izlaz u politici
Pavelića« ( p o d v u k a o V. T.). 18
U Izveštaju italijanskog konzula u Zagrebu Canu od 8. maja 1940. govori se
o inicijativi nekih poslanika HSS za zbližavanje sa Nemaćkom, č e m u se usprotivio predsednik Nezavisne d e m o k r a t s k e stranke ministar Budisavljević:
»t : n e j a s n o m p r e d l o g u p r e d v i d e n o je da se u o k v i r u Seljačke s t r a n k e o b r a / u j e j e d n a
.tolerisana' g e r m a n o f i l s k a s t r u j a k a o s r e d s t v o z a k o r e k t u r u a n g l o - f r a n k o f i l s k o g stava Stranke i sa t e n d e n c i j o m da se o b e z b e d i p o d r š k a lokalnih n e m a ć k i h e l e m e n a t a i i n t e r e s a , da se
p r i v u č e g r u p a h r v a t s k i h n a c i o n a l i s t a p r o n e m a č k i h t e n d e n c i j a , k a o i da se oslabi n a j j a č a nacionalistička s t r u j a koju p o d r ž a v a dr Pavelić . . . Kasnije bi se političkoj s t r u j i sa p r o n e m a č k o m o r i j e n t a c i j o m d a o o t v o r e n i j i i službeniji p e č a t od s t r a n e Seljačke s t r a n k e i D e m o k r a t sko-seljačke koalicije (i, e v e n t u a l n o , u d r ž a v n i m okvirima), sa ciljem da se p r i k l a d n i m pril a g o d a v a n j e m koje n a m e ć u b u d u ć e o k o l n o s t i s a č u v a hrvatski integritet i s t r a n k a na vlasti.
U vezi s ovim p r i i a g o d a v a n j e m r a z m o t r i o bi se m o g u ć i razvitak u smislu f o r m i r a n j a jugoslovenske d r ž a v n e f e d e r a c i j e (Slovenci, Hrvati, Srbi i Bugari) »kao n e o p h o d n o g u z a j a m n o g
n a s t a v k a e k o n o m s k i h o d n o s a sa N e m a ć k o m . ..«
Nikakva o d l u k a nije d o n e s e n a . . O č i g l e d n o je da je p r e d l o ž e n o zbližavanje u supr o t n o s t i sa o r i j e n t a c i j o m p r v a k a Seljačke s t r a n k e koji stoje na liniji D e m o k r a t s k e d r ž a v e i
zbog loga su u osnovi protivni zbližavanju sa N e m a ć k o m . . . « ' 9
U vreme kad se privodila kraju prva faza velike n e m a ć k e ofanzive u Belgiji, Holandiji i Francuskoj, Maćek se vešto prilagođava novoj situaciji. U
svom Izveštaju od 27'. maja 1940, italijanski poslanik u Beogradu, između ostalog, kaže:
«.. P o t p r e d s e d n i k M i n i s t a r s k o g saveta Maćek s t a r i j e i poznati voda H r v a t s k e stranke . . V e o m a lukav i s p r e m a n za »duge staze«. P r v e n s t v e n o i. m o g l o bi se reći, isključivo zauzet h r v a t s k i m p r o b l e m i m a , a n a r o č i t o o n i h koji se njega tiču. P r e d u z i m a nagle p o t e z e u
s p o l j n o j politici kad mu izgleda da se p o d u d a r a j u sa h r v a t s k i m i n t e r e s i m a , a d r u g i nek se
snalaze k a k o znaju. Sve u s v e m u , on u vladi p r e d s t a v l j a b o m b u sa a k t i v i r a n i m u p a l j a č e m
M e đ u t i m , o p a s n o s t je d u g o t r a j n a Pre n e k o l i k o meseci je izgledalo da eksplozija može usledili svakog časa Maćek d a n a s p r e d s t a v l j a n e k u vrstu vestalke koja drži u p a l j e n u b u k t i n j u
i preti. M e đ u t i m , spoljni d o g a đ a j i su d a n a s jači od njega . . .« 20
Da ne bi p r e k i n u o kontinuitet svojih o d n o s a sa Italijom, tzv. Hrvatski nacionalni komitet je 10. j u n a 1940. godine (tj. na dan kada je Italija objavila rat
Francuskoj i Velikoj Britaniji) uputio »Apel« Canu za p o m o ć i podršku Italije
pri stvaranju »Nezavisne države Hrvatske«, koji d a j e m o u Prilogu 3. 21
O r i j e n t a c i | a p r e m a N e m a č k o j rasla je sve više. n a r o č i t o posle p o b e d o n o s n e d r u g e faze
n e m a ć k i h o p e r a c i j a i kapitulacije F r a n c u s k e u j u n u 1940 godine, a •protusrpski ispadi (podv u č e n o u originalu) na p o d r u č j u B a n o v i n e H r v a t s k e sve su se više m n o ž i l i . . . S r e d i n o m j u n a
1940. o s n o v a n a je u Zagrebu • H r v a t s k a nacionalsocijalistička stranka• ( p o d v u č e n o u originalu), o k o koje su se stali o k u p l j a t i fašistički p r o o s o v i n s k i e l e m e n t i . Iz te s r e d i n e p r o t u r a l e
su se s v a k o j a k e a l a r m a n t n e vijesti protiv Kraljevine Jugoslavije, a veličalo se Osovinu. Odatle se p r e n o s i l o sve glasnije k a k o nacistička N j e m a č k a i fašistička Italija t r e b a da d o n e s u Hrv a t s k o j p u n o o s l o b o đ e n j e i da tek s te s t r a n e t r e b a iščekivati n a p r e d a k Hrvatske, itd. Fašizam se tu slavio k a o »nova vjera« i t o m e s l i č n o » . "
Vec u avgustu, kada je Nemaćka bila na vrhuncu moći, a priključila joj
se i Italija objavom rata poraženoj Francuskoj u junu 1940, nemaćki poslanik
u Beogradu je 30. avgusta iste godine obavestio Vrhovnu k o m a n d u Vermahta
da će bećki jesenji sajam posetiti najbliži saradnici hrvatskog vođe i potpredsednika vlade Maćeka, ministar trgovine Andres i potpredsednik HSS A. Košutić, da bi se u razgovoru sa e m i n e n t n i m nemaćkim ličnostima obavestili o
n e m a ć k o m slavu p r e m a hrvatskom p r o b l e m u i o italijanskoj politici p r e m a
Hrvatskoj. » . . . Obojica se u poslednje vreme pokazuju kao izrazito prijateljski raspoloženi prema N e m a č k o j . . . verovatno će isticati hrvatsku zaslugu za
očuvanje jugoslovenske neutralnosti i kao dokaz za to služiće im prijateljski
stav hrvatskog rukovodstva p r e m a Nemačkoj. To je s a m o utoliko taćno što
žestoka n e n a k l o n o s t Hrvata da se b o r e za »jugoslovenske interese predstavlja
u s a m o j vladi zaista j a k u garanciju protivu svake r a t n e politike. Inače krug
o k o Mačeka još i d a n a s izbegava jasnu, p r e m a Osovini prijateljski n a k l o n j e n u
politiku i teži da zadobije prijateljstvo N e m a č k e koje bi poslužilo s a m o kao
zaštita od Italije .. .« 2 3
U svom p i s m u od avgusta 1940. godine Centralni komitet KPJ, n a p o m i n j u ći da se navršila godina od k a k o su predstavnici s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije
26. avgusta prošle godine sklopili tzv. Sporazum Cvetković-Maček, ističe da
su komunisti od s a m o g p o č e t k a izražavali svoju s u m n j u u to da će taj Sporazum d o n e t i koristi h r v a t s k o m n a r o d u , jer je stvoren bez učešća n a r o d a , kao
k o m p r o m i s između »srpske i hrvatske gospode«, da je to neka vrsta primirja,
pa i saveza s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije u borbi protiv n a r o d a , radi podele
vlasti. Međutim, ta samozvana » n a r o d n a vlada« u toku 1940. godine učinila
je takva »dela koja n a d m a š u j u i dela p r e t h o d n i k a Stojadinovića, Jevtića« itd.
Umesto s l o b o d e i d e m o k r a t i j e , zabranila je r a d n i č k u š t a m p u , stvorila koncentracione logore za o n e koji su joj izgledali opasni, prevarila je n a r o d d a c e ispraviti ranije n e p r a v d e i u m e s t o toga zavodi r e f o r m e po uzoru na italijanski
fašizam i n e m a č k i nacional-socijalizam. Ta vlada preti da zabrani d e l o v a n j e
klasnog sindikalnog pokreta, ona ispoljava neprijateljsko držanje p r e m a SSSR,
iako je uspostavila d i p l o m a t s k e i trgovačke odnose; o n a s a m a diže c e n e životnim n a m i r n i c a m a p u t e m raznih u r e d a b a , liferujući te n a m i r n i c e u neograničenim količinama Italiji i Nemačkoj, gušeći radničke štrajkove. Hrvatska gosp o d a prevarila su hrvatski n a r o d . . . o t k a k o u Hrvatskoj vladaju hrvatska gospoda. hrvatski radni narod grada i sela nije vidio nikakva d o b r a . . . Hrvatska
g o s p o d a su kroz 20 godina b o r b e hrvatskog n a r o d a protiv velikosrpske hegemonije i ugnjetavanja stalno d e m a g o š k i trubili da oni vode hrvatski narod
u b o r b u za nacionalnu r a v n o p r a v n o s t i slobodu . . . A šta je hrvatski n a r o d vidio u toku ove godine, o t k a k o vladaju hrvatska g o s p o d a ? Umjesto s l o b o d e i
d e m o k r a t i j e , hrvatska su g o s p o d a o d m a h počeli m a j m u n i s a t i talijanskim fašistima i n j e m a č k i m nacional-socijalistima, stvarajući u n i f o r m i s a n e organizacije pod nazivom »Seljačke zaštite« i »Građanske zaštite« da p o m o ć u tih četnika teroriziraju n a r o d na selu i u gradu i da se p o m o ć u njih održe na vlasti . . .
U Dalmaciji i u m n o g i m d r u g i m krajevima obilazili su od kuće do kuće žandari i zaštitnici (pripadnici »Zaštite« - V. T.) prije izbora, preteći zatvorom i
k o n c e n t r a c i o n i m logorima, mobilizacijom i batinama, a k o seljaci neće glasati
za liste HSS. U Omišu su plaćali glasove 250-300 din .. ,« 2 4 itd.
Dok su bili u opoziciji HSS-ovci su n a p a d a l i korupcionaštvo . b e o g r a d s k e ćaršije'.
Osuđivali su svoje političke p r o l i v n i k e za pljačku n a r o d n e i m o v i n e i z g r t a n j e kapitala zloup o t r e b o m držav ne v lasti. A k a d a su, p o s l e S p o r a z u m a C v e t k o v i ć - M a ć e k , s a m i došli na vlast,
m n o g i od tih r a n i j e o g o r č e n i h p o b o r n i k a protiv k o r u p c i o n a š t v a upali su i s a m i u to. U javnosti na p o d r u c i u B a n o v i n e H r v a t s k e nije se moglo sakriti k a k o su m n o g i .poslovni ljudi'
o t p o č e l i da sve više i s k o r i š c a v a j u svoje političke veze s vladom, k a k o su se i neki članovi iz
s a m o g vodstva HSS bogatili tskorišćavajući svoj politički položaj. Bilo je p o z n a t o da su se
pri t o m e slali sve jače isticati p o n e k i ljudi o k o s a m o g Mačeka. Pokazalo se da i z m e đ u s t a r i h
i novih k o r u p c i o n a š a n e m a n i k a k v e b i t n e razlike.« 2 6
Stab Primorske armijske oblasti, u svom m e s e č n o m izveštaju od 3. oktobra 1940. godine o situaciji na teritoriji ove oblasti, između ostalog, kaže da
-Pavelicevska akci|a uzima sve više m a h a , u b a c u j u ć i razne letke i b r o š u r e , u k o j i m a se
iznose a l a r m a n t n e vesti i g o v o r i o s i g u r n o m i s k o r o m o s t v a r e n j u h r v a t s k e d r ž a v e uz p o t p o r u
sila Osovine Pavelićevci n a p a d a j u vojsku i u c r n i m b o j a m a iznose s t a n j e u n j o j t a k o da će
u d a n o m m o m e n t u , ne s a m o o r g a n i r a z n i h vlasti, več i svi vojnici sa o r u ž j e m stupiti na nji-
hovu s t r a n u Pa ipak za p r o t i v d r ž a v n e a k t e vlasti p r e k r š i o c e k a ž n j a v a j u sa po 5 do 10 d a n a
zatvora ili n o v č a n o i na l o m e se s a m o o s t a j e , d o k se ova p r o t i v d r ž a v n a akcija sve više š i r i . . .
j e r s e d o s a d a nije k o n k r e t n o ništa ozbiljnije p r e d u z i m a l o d a s e o v o m e zlu s t a n e n a p u t . . .
S d r u g e s t r a n e , ne m o ž e se govoriti ni da HSS n e š t o k o n s t r u k t i v n o radi. I o n a sa svoje s t r a n e
u r a z n i m govorima, d o š a p t a v a n j i m a i u n o v i n s k i m č l a n c i m a p o m i n j e sve veću nezavisnost
H r v a t s k e i p r o š i r e n j e H r v a t s k o g teritorija, ističe i n d i v i d u a l n o s t H r v a t s k o g n a r o d a , osniva
organizacije .Hrvatskog j u n a k a ' (organizacija s r e d n j o š k o l s k e o m l a d i n e u Hrvatskoj). Osnovali su je i n j o m e rukovodili e k s t r e m n i krugovi k a t o l i č k o g klera koji u p r o g r a m u ima .ostv a r e n j e Starčevićevih k o n c e p c i j a ' (ovo isto g o v o r e i pavelićevci), vrSi i dalje p r e m e š t a n j e nacionalista i p r o g o n i s o k o l e na s v a k o m k o r a k u .. . Na s o k o l e su se o k o m i l i i f r a n k o v c i i
HSS . .. Hrvati j u g o s l o v e n s k e o r i j e n t a c i j e i Srbi svakim d a n o m doživljavaju r a z n a šikaniranja . . . S v a k o d n e v n i su s u k o b i i i z m e đ u pristalica HSS, n e k e organizacije su r a s p u š t e n e i u
n j i m a se s p r o v o d i reorganizacija, a s v e m u l o m e je uzrok r a z o č a r a n j e č l a n o v a partije zbog
n e i s p u n j a v a n j a d e m a g o š k i h o b e ć a n j a vodstva iz v r e m e n a o p o z i c i o n e b o r b e . L'sled toga prelaze n j i h o v e pristalice u p a v e l i ć e v c e i k o m u n i s t e . . « 2 8
Uoči rata, u p r e d v e č e r j u s u k o b a dva imperijalistička bloka, Maček je vodio politiku »ljuljaške«. lavirajući između njih i nastojeći da se ne zameri ni
j e d n o j ni d r u g o j strani; zato je i m a o stalno svoje ljude i kod j e d n i h i kod drugih. Do p o č e t k a d r u g o g svetskog rata više se oslanjao na zapadni blok, a posle
Hitlerovog p o b e d o n o s n o g p o h o d a po Evropi 1939/40, na sile Osovine kojima
ostaje p o t p u n o privržen sve do 1943. kada je bila očigledna p o b e d a antihitlerovske koalicije. Zato se opet brzo p r i k l a n j a anglo s a k s o n s k o m bloku, očekujući da ce - pod njegovim okriljem - preuzeti vlast u NDH u m e s t o Pavelića.
Takav je bio put izdaje Maćeka i njegove g r u p e o k u p l j e n e u vodstvu s t r a n k e
HSS i povezane sa klerofašistima, f r a n k o v c i m a , u s t a š a m a i d r u g i m terorističkim organizacijama.
Kada se r a t n a o p a s n o s t sve više približavala Jugoslaviji, pravci HSS - Maćek, Košutić i drugi - davali su izjave iz kojih se moglo jasno videti da kapitalistička klasa Hrvatske, u slučaju r a t n e opasnosti, neće braniti integritet jugoslovenske države. 2 7
Protestvujući protiv poziva obveznika na vežbu 1939, Košutić je pred skupom hrvatskih zastupnika 8. svibnja 1939. izjavio:
»Nije h r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o p i t a n o k a m o sinovi H r v a t s k o g n a r o d a i m a j u ići.
gdje imaju služiti, koliko služiti, k a k o imaju p u š k u nositi, n e g o se i m a j u k a o r o b l j e pozvati,
kao s t o k u ima ih se vući t a m o u k a s a r n e , o b u ć i ih. n a o r u ž a t i i slati b o g zna k a m o . Hrvatski
n a r o d , m e đ u t i m , d o v o l j n o je zrio i d o v o l j n o svjestan svojih n a r o d n i h prava, da o d l u č n o odbije ovakav p o s t u p a k i o v a k v o poniženje«. Na t o m e s k u p u Košutić. Maček i Š u t e j ponovili
su svoj zahtev za g r a n i c o m na Drini, uz b u r n o o d o b r a v a n j e i pljesak svih p r i s u t n i h poslanika. 2 8 1 dalje: »Posve je razumljivo, da bi h r v a t s k i n a r o d u t a k v o j situaciji č u v a o s a m o svoju
kožu. Jer. b u d i m o iskreni, m o g u li naša b r a ć a (misli na s r p s k i n a r o d - p r i m e d b a V. T.) sa kojom s m o tolika zla doživjeli, apelirali na n a š e b r a t s t v o u ćasu, k a d a im voda d o đ e do grla?
Ne! O n d a n e k a s v a t k o p o v u č e k o n s e k v e n c e .
H r v a t s k a je prije 20 godina izgubila svoju slob o d u u g r č e v i m a Evrope. O n a u grčevima te iste Evrope, m o r a s a d a dobiti o p e t svoju slo29
bodu.«
Prema Hoptneru:
• S p o r a z u m C v e t k o v i ć - M a ć e k od 26. a v g u s t a 1939. g o d i n e tek š t o je bio p o č e o svoj rad
na s m i r i v a n j u . Razdor i z m e đ u S r b a i H r v a t a t r a j a o je d v a d e s e t g o d i n a i m a l o je o d g o v o r n i h
članova j u g o s l o v e n s k o g d r u š t v a mislilo da bi S p o r a z u m m o g a o p o p r a v i t i š t e t e za v r e m e man j e o d jedne generacije. T r e b a l o b i n a j m a n j e toliko v r e m e n a d a p r o đ e d a s e h r v a t s k e n a d e
u s e p a r a t i z a m i s r p s k e c e n t r a l i s t i č k e tradicije p r e o b r a z e u naviku na k o n s t r u k t i v a n zajednički rad za j e d n u u j e d i n j e n u Jugoslaviju Sada. g o t o v o p r e k o n o ć , p u č i n j e g o v e posledice
p r o u z r o k o v a t i su r a s c e p d a l e k o većih r a z m e r a n e g o š t o je ikad ranije p o s t o j a o . « 3 0 I dalje:
» K r a t k o t r a j n o p o l i t i č k o j e d i n s t v o Jugoslavije, p o s t i g n u t o u s r p s k o - h r v a t s k o m Sporazumu od 1939. nije moglo da izdrži udar osovinske invazije. Namesnistvo je tek bilo počelo
da vrši o n o što je m o n a r h i j a t r e b a l o da učini m n o g o g o d i n a ranije - u i e d i n j e n j e n a r o d a u
okviru d e m o k r a t s k i h u s t a n o v a . T r e b a l o je j o š j e d n a g e n e r a c i j a da p r o d e u m i r u da bi se izg r a d i l a d e m o k r a t s k a d r ž a v a i učvrstile veze između m o n a r h i j e i n a r o d a . T r e b a l o je u n a j m a nju r u k u da d o đ e j e d n a nova g e n e r a c i j a patriota, koji bi se s m a t r a l i J u g o s l o v e n i m a . a ne Srbima, H r v a t i m a ili Slovencima; bilo ih je suviše m a l o koji su mislili o celini, a suviše m n o g o
koji su mislili o d e l o v i m a . Od svoga p o č e t k a , j u g o s l o v e n s k a država bila je o m e t a n a u s v o m e
razvoju od ljudi o g r a n i č e n i h p o g l e d a i lišenih p o t r e b n e gipkosti, koji nisu pokazivali n i k a k v e
sposobnosti da rade zajedno za opšte dobro.«3'
Iako u ovim k o n s t a t a c i j a m a ima dosta istine, ipak treba primetiti da
H o p t n e r ne shvata pravilno rešavanje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji.
Dr Ljubo Boban, na kraju svoje knjige Sporazum Cvetković-Maček, pravilno je konstatovao:
». .. O c j e n j u j u c i to ( S p o r a z u m C v e t k o v i ć - M a ć e k - p r i m . V. T.) k a o prvi k o r a k ka razb i j a n j u h e g e m o n i s t i ć k o g sistema. KPJ j e ukazivala n a p o t r e b u d a s e t a j s i s t e m razbije d o kraja i da se pozitivne t e n d e n c i j e S p o r a z u m a p r o š i r e i na d r u g e n a r o d e Jugoslavije. M e đ u t i m ,
u b r z o s e p o k a z a l o d a S p o r a z u m o d njegovih a k t e r a nije bio p r v e n s t v e n o t a k o z a m i š l j e n , već
da je on. zbog o k o l n o s t i u kojima je do njega došlo, bio sklopljen iz d r u g i h m o t i v a i i m a o
d r u g e ciljeve. Pokazalo se da su i h r v a t s k a i s r p s k a buržoazija (pa i o n a koja u S p o r a z u m u
nije učestvovala, ali g a j e ipak na svoj način o d o b r a v a l a ) sklopile k o m p r o m i s da bi se mogle
sigurnije postaviti u o p a s n o s t i m a k o j e su nailazile za Jugoslaviju i b u r ž o a s k i p o r e d a k u n j o j
S r p s k a buržoazija stupila je u k o m p r o m i s da bi, koliko je to u n o v o j situaciji bilo m o g u ć e
više, ipak o č u v a l a h e g e i n o n i s t i ć k e pozicije, a k o ne više toliko u o d n o s u na H r v a t s k u , a o n d a
u o d n o s u na ostali d i o države. I d o k je s r p s k a buržoazija sklopila S p o r a z u m da bi o č u v a l a
pozicije, h r v a t s k a j e t o učinila d a b i pozicije stekla . . . « "
U Pregledu istorije Saveza komunista Jugoslavije o S p o r a z u m u se, između
ostalog, kaže:
«. .. S p o r a z u m o m C v e t k o v i ć - M a ć e k nije bilo r e š e n o n i j e d n o s u š t i n s k o p i t a n j e političkog života u Jugoslaviji. S t v a r a n j e m B a n o v i n e H r v a t s k e nije se ni u č e m u p o b o l j š a o p o l o ž a j
h r v a t s k o g n a r o d a . H r v a t s k i n a r o d i, p r e svega, m a s e r a d n o g seljaštva, mogli su se na o s n o v u
vlastitog iskustva uveriti da je taj S p o r a z u m bio u i n t e r e s u s a m o h r v a t s k e buržoazije, a da
je i p r i v r e d n i i politički položaj r a d n i h ljudi p o s t a o j o š teži. V o d s t v o H r v a t s k e s e l j a č k e stranke nije i s p u n i l o ni jedan od m n o g o b r o j n i h z a h t e v a koje je dugi niz g o d i n a isticalo u s v o m e
p r o g r a m u i o k o kojih je o k u p l j a l o m a s e h r v a t s k o g n a r o d a . B a n o v i n a H r v a t s k a je svojim
r e a k c i o n a r n i m m e r a m a išla i d a l j e od vlade Milana Stojadinovića. Sve je to u b r z a l o p r o c e s
d i f e r e n c i r a n j a u s a m o j H r v a t s k o j s e l j a č k o j s t r a n c i i p r o c e s t r e ž n j e n j a r a d n i h slojeva Hrvatske. S d r u g e s t r a n e , b u r ž o a s k e o p o z i c i o n e p a r t i j e u Srbiji, koje su r a n i j e s H S S s a č i n j a v a l e
U d r u ž e n u opoziciju, našle su se posle S p o r a z u m a C v e t k o v i ć - M a č e k u n e z a v i d n o m položaju.
V l a d a j u ć o j koaliciji s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije o n e nisu bile p o t r e b n e k a o p a r t n e r i u vlasti;
bez o d r e đ e n i h i smelijih k o n c e p c i j a u u n u t r a š n j o j i s p o l j n o j politici, te p a r t i j e su gubile uticai na m a s e r a s p o l o ž e n e za b o r b u . Pokazalo se da su n j i h o v e d e m o k r a t s k e krilatice o men j a n j u Ustava i o sazivanju U s t a v o t v o r n e s k u p š t i n e , o socijalnim i e k o n o m s k i m p r a v i m a nar o d a - o b i č n a d e m a g o g i j a . U takvim u s l o v i m a su n a j a k t i v n i j e u tim s t r a n k a m a p o s t a l e o n e
s n a g e koje se u suštini n i k a d a nisu o d r i c a l e u n i t a r i z m a i v e l i k o s r p s k e h e g e m o n i j e i koje su
posle S p o r a z u m a C v e t k o v i ć - M a ć e k i s t u p a l e sa šovinističkih pozicija, b r a n e ć i « u g r o ž e n o Srpstvo« i zovuci »Srbe na o k u p « da b r a n e »srpsku B o s n u i H e r c e g o v i n u i Vojvodinu« od »hrvatske opasnosti«. Njihova vodstva r a s p a d a l a su se na g r u p e i k l u b o v e sa sve m a n j i m uticajem u narodu..
Takva politička k r e t a n j a u zemlji u b r z o su pokazala da je s a m o K o m u n i s t i č k a partija
ostala i dalje d o s l e d n a svom r e v o l u c i o n a r n o - d e m o k r a t s k o m i a n t i f a š i s t i č k o m p r o g r a m u .
N a r o d n e m a s e su se sve više na s v o m vlastitom p o l i t i č k o m iskustvu u v e r a v a l e da je KPJ je13
d i n a istinski d e m o k r a t s k a politička s n a g a u zemlji«.
U n a v e d e n o j oceni se za stanje u Jugoslaviji s p r a v o m o p t u ž u j u i hrvatska,
i srpska buržoazija, i sve b u r ž o a s k e partije, a p r e m a n a v e d e n i m d o k u m e n t i ma j a s n o se vidi da su i srpska i hrvatska buržoazija bile n e i s k r e n e j e d n a prema drugoj, čak i n e p o s r e d n o posle zaključenja S p o r a z u m a avgusta 1939. godine, bez obzira na o b o s t r a n e izjave o saradnji i lojalnosti u vladi Cvetko-
vič-Maček. P r e m a d o g a đ a j i m a koji su se odigravali u Hrvatskoj Banovini posle S p o r a z u m a sve do aprilskog rata, u s a m o m ratu i posle njega, m o ž e se utvrditi d a j e dvolično držanje vodstva HSS bilo očiglednije. To p o t v r đ u j e i već
p o m e n u t a i u Prilogu 2 data Strogo poverljiva okružnica vodstva HSS iz 1939,
n e p o s r e d n o posle S p o r a z u m a , iako se p o n e g d e pokušava da se o s p o r i autentično n j e n o postojanje. U stvari, ta Okružnica je predstavljala o s n o v n u platf o r m u za razbijanje .Jugoslavije koju su sprovodili šovinistički, r e a k c i o n a r n i
i separatistički krugovi, n a r o č i t o u Hrvatskoj Banovini. Karakteristično je da
su događaji u toku 1971. g o d i n e u Hrvatskoj do 21. sednice Predsedništva SKJ
j a s n o pokazali da su ciljevi te p l a t f o r m e bili p o t p u n o slični, pa čak u poneč e m u i prevaziđeni u p o k u š a j i m a za izvođenje k o n t r a r e v o l u c i j e p u t e m tzv.
masovnog pokreta (u Okružnici - n a r o d n o g pokreta) O t o m e je u »Vjesniku
u srijedu« br. 1029, Zagreb, 19. 1 1972, novinar D. S. na str. 8 - 1 0 izvršio temeljito u p o r e đ e n j e o n o g a što se p r e d v i đ a l o u toj Okružnici sa o n i m što se događalo u toku 1971. godine i što je t r e b a l o još uraditi. U svom članku Nepromijenjena srž nacionalizma - šovinističke i separatističke tendencije u svjetlu
»Izvatka iz jedne strogo povjerljive okružnice hrvatskoga narodnog pokreta« iz
1939. g. između ostalog se kaže:
» Z a p a n j u j u ć a slićnosl o s n o v n i h a n t i j u g o s l a v e n s k i h i s e p a r a t i s t i č k i h teza j e d n o g a dok u m e n t a iz 1939. g o d i n e i teza koje su se. sve d o n e d a v n o , m o g l e ćuli od g l a s n o g o v o r n i k a tzv.
m a s o v n o g p o k r e t a p o k a z u j u , u n a t o ć p o t p u n o različitim p o v i j e s n i m u v j e t i m a u k o j i m a se
javljaju, d a j e h r v a t s k i n a c i o n a l i z a m i šovinizam, k a o i nacionalizam i šovinizam u bilo k o j e m
n a r o d u , p o j a v a koja je o p a s n a za j e d i n s t v o naših n a r o d a , k a o i za s a m o p s t a n a k h r v a t s k o g a
naroda.«34
Za svoju h r o n i k u Anatomija zavjere, a u t o r Đ o r đ e Ličina, u m e s e č n i c i m a
zagrebačkog »Fokusa« br. 9, 10, 11, 12, za 1981. i br. 1 za 1982, a nastavlja se
dalje, v e o m a o p š i r n o iznosi političku situaciju u SR Hrvatskoj 1971. godine
(koristeći se novinskim č l a n c i m a iz jugoslavenske i i n o z e m n e š t a m p e , suds k o m i d r u g o m d o k u m e n t a c i j o m iz tog v r e m e n a , č l a n c i m a iz nacionalističkih
glasila i listova antijugoslavenske fašističke emigracije u Z a p a d n o j Evropi i
nekim p r e k o m o r s k i m zemljama, te knjigama »Nacije i m e đ u n a c i o n a l n i odnosi« Stipe Suvara i »ideje m a s o v n o g p o k r e t a u Hrvatskoj«Ivana Perića, a osobito izvještajem o stanju u SKH u o d n o s u na p r o d o r nacionalizma u njegove
redove, koji je prihvaćen na 28. sjednici CK SKH. 8. svibnja 1972. godine. Autor se t a k o đ e r koristio i d r u g i m p r i s t u p a č n i m d o k u m e n t i m a što govore o
borbi protiv nacionalističkih, šovinističkih, separatističkih i kontrarevolucionarnih e l e m e n a t a u zemlji). Iz te o b i m n e h r o n i k e ovde se iznosi s a m o početni
d e o iz br. 9181, pod naslovom »Masovni pokret« u slijepoj ulici izdaje, koji na
str. 30 i 31 glasi:
»Snažna i agresivna eskalacija nacionalizma u SR Hrvatskoj u početku sed a m d e s e t i h godina i p o k u š a j nasilnog i n a u g u r i r a n j a ideologije a m o r f n o g a
»masovnog pokreta« u njezin društveno-politički, e k o n o m s k i , k u l t u r n i i javni
život imali su sva poznata obilježja organizirane k o n t r a r e v o l u c i j e krajnji cilj
koje je bio izazivanje g r a đ a n s k o g rata u zemlji i razbijanje socijalističke, sam o u p r a v n e i n e s v r s t a n e Jugoslavije.
U sprezi s h r v a t s k o m fašističkom emigracijom i d r u g i m neprijateljskim
e l e m e n t i m a u zemlji, nacionalističke snage, o k u p l j e n e u Matici hrvatskoj kao
jezgri »masovnog pokreta« i p o t p o m o g n u t e i o h r a b r e n e od frakcijske skupine u r u k o v o d s t v u SK Hrvatske, p o k r e n u l i su široku zavjeru protiv nacionalnog interesa, s l o b o d e i nezavisnosti hrvatskog n a r o d a i njegove b o r b e za vlas-
titi socijalistički progres, nudeči mu restauraciju g r a đ a n s k o g a klasnog društva i na toj idejnoj osnovi »rješavanje« n a c i o n a l n o g pitanja i »reformu« društveno-političkih i e k o n o m s k i h odnosa. Bio je to z a p r a v o otvoreni poziv na
d e s t r u k c i j u koji je t r e b a o stvoriti sve uvjete za politički i privredni kaos u
zemlji, p r e t p o s t a v k e za njihovo nacionalističko-separatističke k o n c e p c i j e i,
naposljetku, za njihov dolazak na vlast.
Propagirajući tezu o hrvatskoj n a c i o n a l n o j državnosti, koja je z a p r a v o vodila dezintegraciji federacije, i zalažući se za neograničeni i nedjeljivi nacionalni suverenitet, dakle za nacionalnu isključivost i netrpeljivost p r e m a drugim n a r o d i m a i n a r o d n o s t i m a , hrvatski su nacionalisti, kao i prije č e t r d e s e t
godina, bezobzirno izdali interese svojeg n a r o d a , pokušavši se još j e d n o m poigrati njegovom s u d b i n o m i njegovom historijskom sviješću o s a m o o d r e đ i v a nju i s l o b o d n o m u i r a v n o p r a v n o m u mjestu u socijalističkoj zajednici n a r o d a
i n a r o d n o s t i Jugoslavije.
Koristeći se političkom taktikom p o s t u p n o g n a s t u p a n j a hrvatski je nacionalizam n a s t o j a o uspostaviti totalitarnu d r u š t v e n u klimu i u takvoj atmosferi nacionalističkog t e r o r a i histerije omogućiti n e s m e t a n i p r o d o r sebi svojstvene ideologije, koja je išla ne s a m o za tim da devalvira i negira tekovine
revolucije i p o r a t n o g a socijalističkog razvitka, nego i bila na liniji razbijanja
integriteta Jugoslavije. Stanovite realne teškoće, p r o b l e m e , zastoje i kolebanja u razvitku s a m o u p r a v l j a n j a , ali i u m e đ u n a c i o n a l n i m o d n o s i m a , nacionalisti su vješto i smišljeno koristili za p r o p a g i r a n j e svojih političkih teza od kojih su glavne bile: da se Hrvatsku dugi niz godina sistematski i smišljeno ekonomski pljačka i da, zbog toga što se koći njen privredni razvoj i rast. o n a sve
više e k o n o m s k i stagnira i u o d n o s u na d r u g e r e p u b l i k e i p o k r a j i n e neprest a n o nazaduje; d a j e Jugoslavija (shvaćena kao s k u p saveznih institucija i kao
državna zajednica uopće) t a m n i c a Hrvatske u kojoj se guši svaki osjećaj hrvatstva; da se progoni i dekroatizira hrvatski jezik i k u l t u r a o p ć e n i t o i, k a o
v r h u n a c svega, da su Srbi u Hrvatskoj vladajući n a r o d koji je silom n a m e t n u o
svoju d o m i n a c i j u .
U sklopu takve političke taktike hrvatskog nacionalizma pojavio se i zahtjev za p r e b r o j a v a n j e m na n a c i o n a l n o j osnovi: p o k r e n u t a je n e v i đ e n a haranga protiv Srba u Hrvatskoj, a d r u g e se n a r o d e i n a r o d n o s t i pokušalo, po identičnom receptu, svesti na g r a đ a n e drugog reda. Takvo agresivno n a s t u p a n j e
hrvatskog nacionalizma, o p t u ž b e za političku d o m i n a c i j u Srba u H r v a t s k o j i
sijanje netrpeljivosti i m r ž n j e p r e m a s r p s k o m n a r o d u , ali i d r u g i m n a r o d i m a
i n a r o d n o s t i m a (što je najgori naćin vrijeđanja vlastite nacije) o d m a h su iskoristili srpski nacionalisti i, tražeći organizacijski oslonac u SKD Prosvjeta
(po uzoru na svoj hrvatski p a n d a n u Matici hrvatskoj), pozvali »na okup«. Ubrzo su se pojavili različiti pročetnićki elementi, pojedini predstavnici tradicionalističke inteligencije srpske n a r o d n o s t i u Hrvatskoj, koji zagovaraju specific ni nacionalistički separatizam . . . «
Prema tome, i ovo je j e d a n od dokaza d a j e Strogo poverljiva o k r u ž n i c a
iz 1939 godine poslužila kao osnov na p l a t f o r m a m a s o v n o g p o k r e t a 1971, tim
pre što je, u stvari, potekla iz redova HSS .i zdušno p r i h v a ć e n a od ustaša, križara. frankovaca i klerikalskih elemenata.
1/ ovoga i poslednjih d o g a đ a j a na Kosovu, i to u eri izgradnje socijalizma,
može se izvući zaključak da su nacionalizam, šovinizam i s e p a r a t i z a m u svim
s r e d i n a m a najopasniji predstavnici k o n t r a r e v o l u c i j e i da se u k o r e n u mogu
suzbijati i o n e m o g u ć i t i m a k s i m a l n o m b u d n o š ć u i d o s l e d n i m s p r o v o đ e n j e m
našeg Ustava o p o t p u n o j r a v n o p r a v n o s t i svih naših n a r o d a i narodnosti, uz
n e p r e k i d n o razvijanje jugoslovenskog patriotizma i zajedništva.
U cirkularu Tri godišnjice, n a p i s a n o m k r a j e m avgusta 1940.i objavljenom pod
naslovom »Komunike CK KPJ« i u »Proleteru« br. 7 - 8 za a v g u s t - s e p t e m b a r
1940, između ostalog, kaže se:
I
»Pod konac avgusta i p o č e t k o m s e p t e m b r a ove godine p a d a j u godišnjice k r u p n i h političkih događaja. Dvadeset trećeg avgusta navršilo se ravno godinu d a n a o t k a k o je stvoren pakt o nenap a d a n j u između Sovjetskog Saveza i Njemačke. Prvog s e p t e m b r a pada godišnjica drugog imperijalističkog rata. a 26. augusta navršila se godina o t k a k o je sklopljen takozvani s p o r a z u m Srba
i Hrvata...
U
Treća godišnjica koja se navršila ov ih d a n a jeste tzv. s p o r a z u m koji su stvorili Cvetkovic-Maček. tj. p r e d s t a v n i c i s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije 26. a u g u s t a prošle godine. Mi k o m u nisti s m o već o d m a h t a d a izražavali svoju s u m n j u u to da će taj s p o r a z u m d o n i j e t i koristi
h r v a t s k o m n a r o d u , jer je bio s t v o r e n bez učešća n a r o d a , j e r je taj s p o r a z u m značio k o m p r o mis i z m e đ u s r p s k e i h r v a t s k e g o s p o d e , značio je n e k e vrste ne s a m o p r i m i r j a n e g o i saveza
m e d u s r p s k o m i h r v a t s k o m b u r ž o a z i j o m u b o r b i protiv r a d n o g n a r o d a , z n a č i o je p o d j e l u
vlasti i p l j a č k e m e đ u s r p s k o m i h r v a t s k o m g o s p o d o m . Na žalost, naša se s u m n j a odviše b r z o
obistinila; rezultati su p o r a z n i za sve o n e koji su od toga s p o r a z u m a očekivali n e š t o koristi
za n a r o d . Vlada C v e t k o v i ć - M a č e k koja je sebi s n e p r a v o m n a d j e l a ime » n a r o d n a vlada«, izvršila je u t o k u ove g o d i n e takvih djela koja n a d m a š u j u i d j e l a n j e n i h p r e t h o d n i k a Stojadinovića. Jevtića itd
1) U m j e s t o s l o b o d e i d e m o k r a c i j e , o k o j o j su s t a l n o govorili s a d a š n j i vlastodršci dok
su bili u opoziciji, oni su, čim su došli na vlast zabranili svu radničku štampu, stvorili su
k o n c e n t r a c i o n e logore i bacili u njih sve o n e koji su im izgledali opasni.
2) Pojačali su t e r o r protiv r a d n o g n a r o d a , koji je d i g a o svoj glas protiv r a t a i protiv skupoće. Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k prolila je n a r o d n u krv u zimu 1939/40. na u l i c a m a B e o g r a d a ,
Zagreba. Splita. P o d g o r i c e i na m n o g i m d r u g i m m j e s t i m a u zemlji.
3) Vlada C v e t k o v i c - M a ć e k prevarila je n a r o d : o n a ne misli da izvrši o b e ć a n j a d a t a nar o d u pri d o l a s k u na vlast, a to su: da ispravi n e p r a v d e koje su n a n e s e n e n a r o d u od prošlih
režima, d a d a d e n a r o d u n j e g o v a d e m o k r a t s k a p r a v a i p o b o l j š a e k o n o m s k o s t a n j e Naprotiv,
vlada C v e t k o v i c - M a ć e k stvara n e k e r e f o r m e po u z o r u talijanskog fašizma i n j e m a č k o g nacionalsocijalizma.
4) Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k ugrabila je sve institucije klasrtom s i n d i k a l n o m p o k r e t u i
d a l a ih u r u k e svojim p o s l o d a v a ć k i m s i n d i k a l n i m o r g a n i z a c i j a m a i prijeti da p o t p u n o zabrani d j e l o v a n j e k l a s n o g s i n d i k a l n o g p o k r e t a .
5) Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k je. d o d u š e , pod p r i t i s k o m n a r o d a priznala SSSR i uspostavila d i p l o m a t s k e i t r g o v i n s k e o d n o s e , ali o n a na d j e l u p o k a z u j e svoje n e p r i j a t e l j s k o d r ž a n j e
p r e m a zemlji socijalizma, j e r ne dozvoljava i p o t a j n o n a r e đ u j e da se z a b r a n j u j u knjige o
SSSR-u. a B a n o v i n a H r v a t s k a i p o p Korošec z a b r a n i š e s t v a r a n j e d r u š t a v a p r i j a t e l j a Sovjetsk g Saveza, d o č i m već p o s t o j e o d a v n o i s l o b o d n o se o r g a n i z u j u d r u š t v a p r i j a t e l j a Njemačke. Italije. Engleske itd.
6) Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k diže s a m a cijene životnim n a m i r n i c a m a p u t e m raznih ured a b a . s a m a s t v a r a s k u p o ć u liferujuci n e o g r a n i č e n e količine tih n a m i r n i c a Italiji i N j e m a č k o j ,
a guši r a d n i č k e š t r a j k o v e , koji se vode radi povišica m i z e r n i h plata r a d n i k a
7) Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k d o k a z a l a je svim svojim p o s t u p c i m a da je o n a p r o t u n a r o d na vlada i da ne vodi r a č u n a o i n t e r e s i m a n a r o d a
H r v a t s k a g o s p o d a p r e v a r i l a su hrvatski n a r o d , a u p r v o m r e d u hrvatski seljački n a r o d .
U t o k u o v e godine, o t k a k o u H r v a t s k o j vlada h r v a t s k a g o s p o d a , hrvatski r a d n i n a r o d g r a d a
i sela nije vidio n i k a k v a d o b r a . Koristi od s p o r a z u m a i d v a d e s e t o g o d i š n j e b o r b e h r v a t s k o g
n a r o d a v u k u s a m o h r v a t s k a g o s p o d a . Naprotiv, n a g r b a č u h r v a t s k o m seljaku, r a d n i k u , zanatliji itd. n a m e t n u t i su novi teški tereti u o b l i k u p o s e b n i h n a m e t a i prireza. Povećale su se
razne d a ć e i stvorile nove k o j e p o g a đ a j u s i r o m a š n e seljake, r a d n i k e i g r a đ a n e S t v o r e n je j o š
m n o g o veći a d m i n i s t r a t i v n i a p a r a t raznih činovnika, o d j e l n i h p r e d s t o j n i k a itd., koji v u k u
m a s n e plate i zbog čega se isisava p o s l j e d n j a k a p krvi iz žuljavih r u k u seljaštva i ostalog radnog n a r o d a H r v a t s k e .
H r v a t s k a g o s p o d a su k r o z 20 g o d i n a b o r b e h r v a t s k o g n a r o d a protiv v e l i k o s r p s k e heg e m o n i j e i u g n j e t a v a n j a s t a l n o d e m a g o š k i trubili da oni v o d e h r v a t s k i n a r o d u b o r b u za na-
c i o n a l n u r a v n o p r a v n o s t i s l o b o d u , da se b o r e za d e m o k r a t i z a c i j u , za bolji život s e l j a č k o g i
o s t a l o g r a d n o g n a r o d a , da se b o r e za s l o b o d n e i tajne i z b o r e itd. A S t a j e h r v a t s k i n a r o d vidio
u toku ove g o d i n e o t k a k o vlada h r v a t s k a g o s p o d a ? I) U m j e s t o s l o b o d e i d e m o k r a c i j e hrvatska su g o s p o d a o d m a h p o č e l i m a j m u n i s a t i talijanskim fašistima i n j e m a č k i m nacionalsocijalistima s t v a r a j u ć i u n i f o r m i s a n e organizacije pod nazivom »Seljačke zaštite« i » G r a đ a n s k e
zaštite«, da p o m o ć u tih č e t n i k a teroriziraju n a r o d na selu i u g r a d u i da se p o m o ć u njih o d r ž e
na vlasti. 2) U m j e s t o p o b o l j š a n j a života seljaštva i radništva, u t o k u ove g o d i n e v i d i m o sve
veću bijedu na selu, i u m n o g i m k r a j e v i m a H r v a t s k e vec d a n a s vlada glad m e đ u seljacima.
U m j e s t o p o b o l j š a n j a života r a d n i k a , h r v a t s k a g o s p o d a s u d o n i j e l a n a j r e a k c i o n a r n i j u u r e d b u
u kojoj se z a b r a n j u j u štrajkovi, a r a d n i c i se p r e p u š t a j u p o t p u n o na milost i n e m i l o s t poslod a v a c a i policije. 3) U m j e s t o s l o b o d n i h i tajnih izbora, h r v a t s k a su g o s p o d a u p r v o m r e d u
lišila prava glasa o m l a d i n u do 24 godine, d a k l e p o t p u n o zrele ljude, koji su već i v o j n u dužnost izvršili. Ovim svojim a k t o m nadmašili su i n a j r e a k c i o n a r n i j e i z b o r n e z a k o n e u svijetu.
U m j e s t o t a j n o g glasanja, h r v a t s k a su g o s p o d a vršili ove g o d i n e izbore javno, pri ć e m u su
u p o t r e b l j a v a l i n a j r e a k c i o n a r n i j e m e t o d e , k o j i m a su n a d m a š i l i i m e t o d e Pere Živkovića. Jevtića. pa i s a m o g g r o f a K u e n - H e d e r v a r i j a iz d o b a p o k o j n e Austrije. U Dalmaciji i m n o g i m d r u gim krajevima obilazili su od kuce do kuce žandari i zaštitnici prije izbora prijeteći se zat v o r o m . k o n c e n t r a c i o n i m logorima, mobilizacijom i b a t i n a m a a k o seljaci n e ć e glasati za listu HSS. U O m i š u su plaćali glasove 250 do 30Ö din., dovlačili i n e m o ć n e s t a r c e u a u t o m o bilima na biralište itd.
H r v a t s k o m n a r o d u je d a n a s već p o t p u n o sinulo p r e d o č i m a Gnjev n a r o d a je velik i hrvatska g o s p o d a s e n a d a izbjeći t o m e gnjevu p o m o ć u raznih r e a k c i o n a r n i h u r e d a b a . Nova
u r e d b a o k o t a r s k i m s a m o u p r a v a m a j a s n o p o k a z u j e d a s e h o ć e p o t p u n o ugušiti a u t o n o m i j a
o p ć i n a . U o d b o r e , kaže se u u r e d b i , m o g u biti birani s a m o d o b r i g o s p o d a r i (čitaj kulaci). Pom o ć u tih k o t a r s k i h kulaćkih p a r l a m e n a t a t r e b a da se drži u p o t ć i n j e n o s t i s i r o m a š n o seljaštvo. Sef takvih k o t a r s k i h , kulaćkih s a m o u p r a v a je k o t a r s k i načelnik (sreski poglavar). Zapravo to su s a m o p o m o ć n i o r g a n i vlasti, kao š t o su i žandari, policija. Zaštita itd da se h r v a t s k a
izdajnička g o s p o d a s p a s e od n a r o d n o g gnjeva, održi na vlasti i da i d a l j e terorizira i pljačka
hrvatski n a r o d .
Teror, b e s p r a v l j e r a d n i č k e klase, u b i j a n j a p o u l i c a m a r a d n i č k i h b o r a c a , k o n c e n t r a c i o ni logori i t a m n i c e , t e r o r nad seljacima p o m o ć u ne s a m o ž a n d a r a nego i H r v a t s k e seljačke
zaštite, p l j a č k a seljaka u ime n e k e »seljačke d e m o k r a c i j e « , k a k o h r v a t s k a g o s p o d a d r s k o naziva tu svoju tvorevinu; r a s p i r i v a n j e m r ž n j e u n a r o d u , r a s p i r i v a n j e n a c i o n a l n o g šovinizma,
s t r a š n o s i r o m a š t v o , b i j e d a i glad koja k a o avet prijeti š i r o k i m n a r o d n i m slojevima, evo. to
su rezultati g o d i š n j i c e » s p o r a z u m a « . . 34»
Napadajući vladu Cvetković-Maćek, Mitar Bakić u svom referatu (o radu
u vojsci) na Petoj zemaljskoj konferenciji 19-23. oktobra 1940, između ostalog,
kaže da
»Režim C v e t k o v i c - M a č e k - K o r o š e c s p r o v o d i j e d n u p r o t u n a r o d n u d e f e t i s t i č k u i kapit u l a n t s k u politiku, k a d a o t i m a r a d n i m m a s a m a politička prava i s l o b o d e , k a d a n a s i l j e m i
ubujanj'^m, t e k o n c e n t r a c i o n i m logorima guši o p r a v d a n u n a r o d n u b o r b u , k a d a r a z n i m reakc i o n a r n i m u r e d b a m a koči i guši e k o n o m s k u b o r b u r a d n i č k e klase i ostalih r a d n i h m a s a , . . .
Kada p r e p u š t a vojnike r e ž i m u oficirskih šikana (toga je zaista bilo. ali je t u č a vojnika, bila
n a j s t r o ž e z a b r a n j e n a t a k o da su takvi oficiri sudski k a ž n j a v a n i ili n a j m a n j e sa 30 d a n a strogog pritvora, s a m o a k o se vojnik žalio - V. T.)
kada dozvoljava a n t i s o v j e t s k u h a j k u i kamp a n j u . kada p r o d u ž u j e sistem n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a m a k e d o n s k o g , slovenskog, c r n o g o r s k o g i d r u g i h n a r o d a u Jugoslaviji. Kada p r o v o d i d i k t a t u r u n a j c r n j e g policijskog nasilja
nad n a r o d i m a Jugoslavije, k a d a još p o s e b i c e u H r v a t s k o j - h r v a t s k a g o s p o d a , koja su zasjela
u v r h o v e HSS-a na čitavoj liniji, izdaju ciljeve j u n a č k e i i s t r a j n e 20-godišnje b o r b e h r v a t s k i h
n a r o d n i h m a s a . . .« 3S
U Rezolucijt Pete zemaljske konferencije KPJ od 23. o k t o b r a 1940. godine
ovako je ocenjen Sporazum Cvetković-Maćek;«... Takozvani S p o r a z u m između srpske i hrvatske g o s p o d e u jesen 1939. g. bio je »sporazum za d a l j n j e izrabljivanje r a d n i h masa i nacionalno ugnjetavanje n a r o d a Jugoslavije« (Rezolucija Kl). Dalje se k o n s t a t u j e da tim S p o r a z u m o m nije r e š e n o h r v a t s k o pitanje, već su se j o š više otvorili prohtjevi hrvatske buržoazije, da isto t a k o nije
zadovoljen ni j e d a n veliki dio srpske buržoazije, t a k o da » p o d m u k l a m e đ u sobna b o r b a sve jaće izbija n a j a v u « i da se nacionalni šovinizam r a s p i r u j e sa
j e d n e i d r u g e strane. »Hrvatska buržoazija p o k a z u j e iste ugnjetavačke tendencije p r e m a d r u g i m n a r o d i m a Jugoslavije kao i srpska: pretenzije hrvatske
buržoazije p r e m a Bosni, Vojvodini, pa čak i p r e m a Sloveniji, to j a s n o potvrđ u j u . . . Hrvatska g o s p o d a nisu riješila ni j e d n o pitanje koje tišti seljake,« pa
se gnjev hrvatskih seljačkih masa širi protiv vlastite hrvatske g o s p o d e »Uslijed prevage HSS-a nad seljaštvom i nezadovoljstva koja iz toga slijede, poja
čala se o p a s n o s t d e m a g o š k e p r o p a g a n d e inostranih a g e n a t a f r a n k o v a c a
m e đ u seljacima, osobito u Lici, d j e l o m i č n o u Zagorju itd., koji o b m a n j u j u seljake raznim o b e ć a n j i m a . Intenzivniji rad k o m u n i s t a na selu o n e m o g u ć i ć e
ovu štetnu p r o t i v n a r o d n u p r o p a g a n d u u Hrvatskoj i r a s k r i n k a ć e je pred seljacima .. .« 36
Drug Edvard Kardelj je, između ostalog, rekao:
». .. S p o r a z u m je o h r a b r i o jugoslovensku buržoaziju za oštriji k u r s protiv
d e m o k r a t s k i h težnji i n a r o č i t o protiv r a d n i č k o g p o k r e t a . Buržoazija s e j e osećala čvršće u sedlu i svi njeni glavni centri, k a k o u Beogradu, tako i u Zagrebu
i Ljubljani, pojačanim s n a g a m a su rigali vatru protiv r a d n i č k o g p o k r e t a i dem o k r a t s k i h težnji masa. Punili su se zatvori i k o n c e n t r a c i o n i logori, a ekon o m s k i i socijalni tereti su rasli, jer su svi tereti povećanih r a s h o d a za vojsku
bili p r e b a č e n i na leda r a d n i h ljudi.
U t o m e a n t i - d e m o k r a t s k o m kursu .novi' vlastodršci u Banovini Hrvatskoj nisu baš ništa zaostajali za vlađajućim krugovima u Beogradu. Nekadašnje d e m o k r a t s k e fraze bile su zaboravljene. Karakteristično je d a j e u p r a v o
a u t o n o m n a Banovina H r v a t s k a sa . d e m o k r a t s k o m ' H r v a t s k o m seljačkom
s t r a n k o m na ćelu, bila jedina p o k r a j i n a Jugoslavije u kojoj su politički zatvorenici sve do o k u p a c i j e ostali u kaznionicama i k o n c e n t r a c i o n i m logorima i
da su ih HSS-ovske vlasti direktno predale u ruke ustaških i okupatorskih dželata. Banovina Hrvatska je time jasno pokazala u čijem je interesu bila stvorena. Ona se u j e d n o p o s t a r a l a za kontinuitet svoje i ustaške politike, svoga i
ustaškog t e r o r a protiv r a d n i č k o g p o k r e t a i d e m o k r a t s k i h težnji naroda.« 3 7
A evo šta je d r u g Tito u svom članku Situation in Jugoslavien, objavljenom u listu »Die Welt« 1940. godine, između ostalog, napisao:
»Vlada Cvetković-Maček koja je došla na k o r m i l o avgusta prošle (1939)
godine poslije takozvanog S p o r a z u m a između Hrvala i Srba, nije održala obećanja koja je dala n a r o d u . Ova vlada je nastavila r e a k c i o n a r n u politiku svojih p r e t h o d n i k a , tj. politiku n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a i p r o g o n a r a d n i č k e klase. Sporazum od prošle g o d i n e između Cvetkovića i Mačeka u osnovi je sporazumijevanje s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije . . .
Kako izgledaju sada ta s l o b o d a i d e m o k r a t i j a , p o š t o je postignuta autonomija? J e d a n primjer: prije S p o r a z u m a čitava opozicija, uključujući i Hrvate, isticala je kao glavni zahtjev s l o b o d n e izbore i t a j n o izborno pravo. Voćstvo Hrvatske seljačke s t r a n k e raspisalo je u maju (1940. godine - prim, red.)
opštinske izbore, pri č e m u je o d u z e t o pravo glasa svim m l a d i m b i r a č i m a ispod 24 godine . . . Hrvatska seljačka s t r a n k a doživjela je na ovim izborima veliki neuspjeh, iako je stalno naglašavala da ovi izbori n e m a j u politički karakter i da su s a m o k o m u n a l n e prirode. Radničke i seljačke liste, pod raznim
imenima, dobile su veliki b r o j glasova, a u nekim o p š t i n a m a su p o t p u n o pobijedile, iako su izbori bili raspisani s a m o na selu, a ne i u gradu.
Reakcionarno voćstvo Hrvatske seljačke stranke oduševljava se uvođenjem
totalitarnog sistema i sve njene mjere služe ovom cilju. Oni to sa cinizmom na-
zh'aju seljačka demokratija. ( p o d v u k a o V. T.). Još prošle godine, o d m a h pošto
su preuzeli vlast, nisu imali ništa hitnije, nego da osnuju, z a j e d n o sa svojim
s r p s k i m p a r t n e r i m a , k o n c e n t r a c i o n e logore u koje su strpali veliki b r o j kom u n i s t a i sindikalnih f u n k c i o n e r a . Oni su ugušili c j e l o k u p n u r a d n i č k u štampu, oduzeli r a d n i c i m a njihove institucije: Radničku k o m o r u su predali HRSu, tj. organizaciji koju su sami osnovali da bi uništili klasne sindikate. Oni su
donijeli r e a k c i o n a r n u Uredbu o regulisanju sporova između r a d n i k a i poslodavaca . . .
Što se tiče u n u t r a š n j e konsolidacije, koja je poslije S p o r a z u m a očekivana, takođe nisu postignuti nikakvi rezultati. Sve češći su sukobi između srpske i h r v a t s k e buržoazije zbog teritorijalnih pitanja. Hrvati traže priključenje Hrvatskoj i drugih oblasti Bosne i Vojvodine. Srpska buržoazija, m e đ u tim, uključujući i opoziciju - Radikale, D e m o k r a t e , Jugoslovensku n a r o d n u
partiju - mišljenja je da su Hrvati ćak p r e m n o g o dobili i o t v o r e n o istupa protiv daljeg p o p u š t a n j a Hrvatima.
Srpska buržoazija proširila je parolu »Srbi ujedinite se«. Hrvatska buržoazija sa svoje s t r a n e huška sve više narod na n a c i o n a l n u mržnju. Sve ovo
p o t v r đ u j e da o n e k o j trajnoj konsolidaciji ne može biti ni govora. Naprotiv,
radi se o t o m e koja će buržoazija - s r p s k a ili hrvatska - sebi obezbijediti više
zeml je za eksploataciju. Pošto je i apetit hrvatske buržoazije o g r o m a n , možemo očekivati teške s u k o b e između dva buržoaska t a b o r a .
0 nekoj demokratizaciji ne može biti riječi. Naprotiv, reakcija je svakog
d a n a sve gora. Sadašnji vlastodršci izjašn javaju se o t v o r e n o za jedan totalitarni k o r p o r a t i v n i sistem po uzoru na Italiju i Njemačku, pri č e m u im p o m a ž e
gotovo čitava štampa«.
Navedenim jezgrovitim i pravilnim o c e n a m a S p o r a z u m a i njegovim rezultatima koje su dali drugovi Tito i Kardelj očigledno nije p o t r e b a n nikakav
komentar.
Ako b i s m o bacili m a k a r i letimičan pogled unazad na o n o što se d o g a đ a l o
u toku prvog svetskog rata (a i ranije) naročito između dva rata i u toku drugog svetskog rata, mogli bismo doći do zaključka da je u političkoj b o r b i nacionalno pitanje bilo glavni k a m e n spoticanja i razdora između nacionalnih
buržoazija Kraljevine Jugoslavije. Pošto je poznato da buržoazija - zbog svog
usko klasnog k a r a k t e r a - nikad ne može pravilno rešiti n a c i o n a l n o pitanje,
j e r svaka buržoazija strogo čuva svoje interese, o n d a nije č u d o što je s t a r a Jugoslavija bila u n e p r e k i d n o j krizi - krizi koja se p o n e k a d graničila sa raspad o m . Sto do toga nije ranije došlo, v e r o v a t n o su bili o d l u č u j u ć i spoljno-politički faktori. Zaslepljenost nacionalnih buržoazija bila je toliko snažna da,
recimo, velikosrpska se nije mogla odreći svoje h e g e m o n i j e niti ispuniti mnog o b r o j n e o p r a v d a n e zahteve širokih n a r o d n i h masa širom zemlje, a da velik o h r v a t s k a buržoazija često nije birala sredstva da ostvari svoje klasne interese, sredstva koja su se graničila sa izdajstvom, ako se ima u vidu često postavljanje hrvatskog pitanja kao m e đ u n a r o d n i p r o b l e m . O b r a ć a n j e stranim
silama i veze sa političkim e k s t r e m n i m neprijateljski c r i j e n t i s a n i m emigrantima u tim z e m l j a m a ne može se ničim opravdati.
NAPOMENE
1 O slavu v o d s t v a HSS p r e m a u s t a š a m a /a v r e m e B a n o v i n e H r v a t s k e i n t e r e s a n t n o je navesti mišljenje dr P e r n a r a . j e d n o g od i s t a k n u t i h p r v a k a HSS: -Mi s m o bili oni koji s m o njih (us-
t a i e ) prije r a t a mogli p o l p u n o o n e m o g u ć i t i , ali s m o ih održavali k a o n e k u r e z e r v u za s l u č a j pob j e d e Nijemaca. Mi s m o ih mogli o n e m o g u ć i l i j e r su bili u m a n j i n i i b r o j č a n o n e z n a t n i , no ipak
to n i s m o učinili. T a k o bi sada (ovo je dr Peri ar govorio u leto 1941, tj. za v r e m e NDH - p r i m .
V. T.) bila n j i h o v a d u ž n o s t da n a s ne o n e m o g u ć a v a j u i da nas s m a t r a j u r e z e r v o m . T a k o se vodi
politika i to je patriotizam.« ( I z j a v a Sinčića na procesu Kvaterniku, AVII, reg. br. 3 / 1 - 1 - 5 8 0 , str.
85).
2
AVII, reg. br. 1/580, str. 61 b, 6 l c , k. 1. O. 10; Izjava V. K r e n a u istrazi.
3
F e r d o Culinović. Slom stare Jugoslavije.
., str. 97-102; Jugoslavija između dva rata. II. str.
160-161.
* M Glojnarić. Borba Hrvala. Zagreb. 1940, str. 339. 355 i 358.
5
6:1
AR 1941, ZD, 1, dok. 80. str. 315-317; AVII, m i k r o f i l m NAV-N-T-77, reg. br. 1291/506-14.
AR 1941, ZD. I. d o k 107. str. 376-377; AVII. F-17. reg. br. 59/4, K. 76
5b
Josip Broz Tito, Sabrana djela, knjiga V-l. Izdavački c e n t a r »Komunist«, B e o g r a d : Beogradski izdavaćko-grafićki zavod. B e o g r a d ; Izdavačko k n j i ž a r s k o p r e d u z e c e »Napred«, Zagreb,
Beograd 1978, str. 2 0 - 2 1 .
9
AR 1941, ZD, 1. dok. 85, str. 333 i 335; AVII, reg. br. 12 2-3. k 6.
7
AR 1941. ZD. I. dok. 90. str. 344-345; Italijanska d i p l o m a t s k a d o k u m e n t a , serija IX. sveska I (/ Documenti diplomatici italiani) DDI. IX. I, d o k 192.
8
AR 1941, ZD, I, d o k . 91. str. 345-348; AVII, reg. br 19/1
9
Isto. str. 346; AR 1941. ZD. I. d o k . 89, str. 341-343; AVII. reg. br 4 3 / 1 , k. 12.
,u
AR 1941, ZD, I. dok. 103 str. 368-369; DDI. IX. I, d o k . 421.
" AR 1941. ZD, I. dok. 121. str. 402-407; AVII. F-17. reg. br. 6 2 / . k. 76.
12
AVII. m i k r o f i l m . NAV-N-T-77. reg. br. 1291. str 452-53.
13
Dr F e r d o Culinović, Jugoslavija između dva rata.
14
AR 1941, ZD. I. dok. 139. str. 466-469; AVII. Film, N A V - N - T - 7 7 reg. br. 1291/438-42.
18
AR 1941, ZD, I, dok. 145, str. 485^*98; AVII. reg. br. 2 5 / 1 5 - 2 , k. 95. V
,8
AR 1941, ZD, I. dok. 146, str. 499-501; DDI, IX, 2. dok. 496.
II, Zagreb, 1961, str. 158.
17
AR 1941, ZD. I. dok. 163. str. 540-544; Arhiva istorije radničkog pokreta Jugoslavije. 1940.
(AIRPJ), br. 171/1, 2-1(40).
,9
AR 1941, ZD, I. d o k 169, str. 553-554; DDI, IX. 3. d o k . 166.
,a
AR 1941. ZD. I. d o k . 208. str. 626-627: DDI. IX. 4. d o k 335.
20
AR 1941. ZD. I. d o k . 222. str. 656-657. DDI, IX, 4, d o k 608.
21
AR 1941. ZD, 1, dok. 237. str. 698-700; DDI, IX. 4. dok. 848
22
Dr F e r d o Culinović, n. d., str. 158.
23
AR 1941, ZD, I, d o k . 264, str. 770-771; AVII. film NAV-N-T-77. reg. br 1314/580-81.
24
AR 1941. ZD. 1. d o k . 265, str. 771-775; AIRPJ. reg. br 14539/11. 1-8, 1941, - P r o l e t e r « , avg u s t - s e p t e m b a r 1940, br. 7 - 8 .
25
M. Glojnarić. Borba Hrvata. Zagreb, 1940, str. 34.
28
AR 1941, ZD. I, d o k . 275. str. 804-806; AVII. F-17, reg. br. 2 6 / 4 - 4 , k 11.
v
M. Glojnarić. n d , str. 34.
17
28
Isto, str. 295.
29
Isto, str. 364 (Istina, ove izjave su d a v a n e p r e p o t p i s i v a n j a S p o r a z u m a C v e t k o v i ć - M a č e k - V . T.).
10
H o p t n e r . n. d.. str. 397.
"
Isto. str. 410.
32
Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetković-Maćek,
33
PISKJ. lat. izdanje, str 264
34
«Vjesnik u s r i j e d u , br. 1029, 19 I 1972, Zagreb, str. 8
34 a
J o s i p Broz Tito. Sabrana djela. Knjiga V
. .str. 395-396.
. ., str. 159. 161-164.
31
AR 1941. ZD. I. d o k . 281. str. 829; AIRPJ. reg. br. 1940/14-8
38
Isto, str. 839-840
37
E. Kardelj, Razvo/ slovenaćkog nacionalnog pitanja. »Komunist« t r e ć e izdanje, Beograd,
IV73, str. XXI i XXII
DELATNOST
K O M U N I S T I Č K E PARTIJE
JUGOSLAVIJE
a ) D E L A T N O S T D O A P R I L S K O G RATA 1941. G O D I N E
Komunistička partija Jugoslavije osnovana je na Kongresu ujedinjenja 20. aprila 1919. godine od revolucionarnih socijalističkih organizacija radničke klase svih naših naroda. Tada su bili obrazovani i Savez klasnih sindikata Jugoslavije i Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Komunistička partija je ubrzo zadobila uticaj u n a r o d u i postala b r o j n o jaka, tako d a j e sledeče
godine imala oko 60.000 članova, dok su sindikati imali oko 300.000 organizovanih radnika. Na opštinskim izborima u Hrvatskoj, u m a r t u 1920, KPJ je
dobila znatan broj o d b o r n i k a u mnogim opštinama, a u Zagrebu, Osijeku, Dugoj Resi, Crikvenici i većinu odbornika. Ona je na istim izborima u avgustu
odnela veliku p o b e d u u Beogradu. Kragujevcu, Sapcu, Valjevu, Užicu, Leskovcu, Pirotu, Skoplju, Kumanovu, Velesu, Prilepu, Đakovici, Petrovcu na
m o r u i Rijeci Crnojevića. Na izborima za Ustavotvornu skupštinu, 28. novembra 1920. godine, i pored surovog terora i progona njenih članova, dobila je
59 poslaničkih mandata, tako d a j e po svojoj snazi predstavljala treću stranku
u zemlji i u Skupštini. Međutim, vlada Kraljevine HSS, noću između 29. i 30.
d e c e m b r a 1920. godine, pod izgovorom da KPJ p r i p r e m a prevrat, objavila je
naredbu, tzv. Obznanu, kojom se zabranjuje komunistička propaganda, obustavlja rad komunističkih organizacija i zatvaraju njihove prostorije; zabranjuje se komunistička š t a m p a i svi drugi komunistički spisi; nastali su novi progoni, hapšenja i zlostavljanja komunista.
Obznana je iznenadila rukovodstvo KPJ koje se bilo orijentisalo na parlamentarnu borbu, računajući da p a r l a m e n t a r n i m putem može naterati buržoasku vladu da povuče Obznanu. Zato je režim lako. ne nailazeći na ozbiljan
otpor, razbio partijske i sindikalne organizacije, ali komunistički pokret nije
bio uništen .. . 1
U svom predavanju slušaocima Političke škole SKJ u Kumrovcu 26. i 27.
marta 1977. godine, drug Tito je rekao:
» . . . Vi znate d a j e 1920. godine došlo do Obznane i zabrane Komunističke
partije. Mi smo imali tada 59 poslanika u Parlamentu i, razumije se, režim je
- to bio velikosrpski režim - vidio opasnost koja mu prijeti, i to baš od Komunističke partije. Znatan broj poslanika, među kojima gotovo cijeli Izvršni
o d b o r Partije, o t j e r a n je na robiju, čime su r e a k c i o n a r i obezglavili našu Partiju.
Mi nikada n i s m o imali prilike da b u d e m o legalna partija. Preko 20 i više
godina naša Partija je bila u d u b o k o j ilegalnosti. U takvim uslovima bilo je teško raditi, i to nas je koštalo velikih žrtava. Malo je takvih partija bilo. I baš
zato što s m o se kalili u takvim uslovima kakvi su bili u Jugoslaviji, naša Komunistička partija čeličila je m n o g e kadrove. Mnogi su od njih pali u borbi
protiv klasnog neprijatelja i t o k o m oslobodilačkog rata .. , 2
»U Rezoluciji o političkoj situaciji, koja je d o n e t a na P l e n u m u C e n t r a l n o g
partijskog veća, o d r ž a n o m od 1. do 6. aprila 1921. godine, izložene su dotadašnje slabosti Partije i prihvaćen je poseban Pravilnik o njenom organizacionom izgrađivanju u novim uslovima. U pogledu n a c i o n a l n o g pitanja, u rezoluciji je u k a z a n o na hegemonistićke težnje k r u p n e s r p s k e bružoazije i u isto
v r e m e na težnje ,za s a m o s t a l n o š ć u hrvatske i slovenaćke sitne buržoazije i seljaštva'. Plenum je utvrdio da se u sklopu seljačkih partija o b r a z u j e brojnije
levo krilo koje .pokazuje tendenciju da p o s t a n e ma i p r i v r e m e n o j e d n a jaka
opoziciona seljačka partija'. Zato je dužnost KPJ da i n d i r e k t n o p o m a ž e form i r a n j e i p o j a č a n j e levog krila u seljačkim partijama, taktički ga iskorišćava
u borbi protiv reakcije kapitalističko monarhističkih klika.« 3
Prilikom izglasavanja Vidovdanskog ustava, 28. juna 1921, poslanici KP
su, u znak protesta, napustili Ustavotvornu skupštinu.
S u t r a d a n posle izglasavanja Vidovdanskog ustava, tj. 29. j u n a 1921. godine, kada se regent Aleksandar, posle polaganja zakletve na Ustav u Ustavotv o r n o j skupštini, kolima vraćao ka Terazijama da izvrši s m o t r u trupa, k o m u nista Spasoje Stejic »Baćo« bacio je sa trećeg sprata zgrade Ministarstva građevina j e d n u b o m b u , koja se u letu zakačila za n e k e žice i pala iza regentovih
kola, ali mu nije nanela nikakvu povredu. Nepovoljne prilike u zemlji za radničku klasu i pojačani policijski režim izazivali su već i o n a k o veliko nezadovoljstvo k o m u n i s t a . Zato su njihove pojedine grupice prihvatile ideju o primeni individualnog t e r o r a kao odgovor na policijske p r o g o n e od s t r a n e režima. Tako je, na primer, u Bijeljini u m a r t u 1921. f o r m i r a n a j e d n a g r u p a mladih k o m u n i s t a (tzv. »Crvena pravda«, m e đ u kojima su, p o r e d ostaliji, bili Rod o l j u b Colaković i Alija Alijagić. Alijagić je 21. jula 1921. godine prilikom izvršenog a t e n t a t a ubio Milorada Draškovića ministra u n u t r a š n j i h poslova,
tvorca Obznane od 30. d e c e m b r a 1920. Režim je iskoristio takve terorističke
akcije p r i p a d n i k a KP, da se svom žestinom o k o m i na r u k o v o d s t v o partije,
tako d a j e vlada o d m a h izdala r e a k c i o n a r n u Uredbu o radu i redu, a N a r o d n a
s k u p š t i n a je 1. avgusta 1921. godine donela tzv. Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi. Opšta ofanziva buržoazije, započeta Obznanom, prerasla je - d o n o š e n j e m ovog Zakona - u organizovano nasilje nad revolucion a r n i m radničkim p o k r e t o m .
Hapšenja su nanela težak udarac z a b r a n j e n o j Partiji: zaustavljen je proces stvaranja ilegalnih organizacija, p r e k i n u t e su gotovo sve veze između centralnog partijskog rukovodstva i pokrajinskih rukovodstava; paralisana je
bila svaka akcija jugoslovenske d e m o k r a t s k e javnosti protiv v a n r e d n i h antiradnićkih zakona. 3 j
U uslovima bezobzirnog t e r o r a režima posle d o n o š e n j a Zakona o zaštiti
države, kada je policija - posle r a s p u š t a n j a Kluba k o m u n i s t i č k i h poslanika uhapsila nekoliko k o m u n i s t i č k i h poslanika i većinu članova Izvršnog o d b o r a
KPJ, d e o r u k o v o d e ć i h k o m u n i s t a izbegao je u inostranstvo. Tako su postojala
dva partijska r u k o v o d s t v a - j e d n o u B e o g r a d u i d r u g o u Beču. Da bi se otklonio s u k o b između njih Izvršni komitet K o m i n t e r n e se saglasio da se sazove
Prva konferencija KPJ, koja je o d r ž a n a u Beču od 3. do 17. jula 1922. godine
u prisustvu 22 delegata i p r e d s t a v n i k a K o m i n t e r n e i Komunističke omladinske internacionale. Na ovoj Konferenciji,kojoj nisu prisustvovali delegati Makedonije, Crne Gore, Dalmacije i Vojvodine, na s a m o m p o č e t k u izbio je s u k o b
m e đ u delegatima o n j e n o m k a r a k t e r u i njenim glavnim zadacima. Neki delegati su smatrali d a j e njen prvi zadatak da ispita uzroke poraza Partije i utvrdi o d g o v o r n o s t za politiku koja je v o đ e n a 1920-1921. godine, da bi se otklonile s m e t n j e koje su kočile n j e n o obnavljanje. Međutim, najodgovorniji ljudi za politiku Partije od 1921. do 1922. godine, prvenstveno Sima Marković,
pokušavali su da skinu s d n e v n o g r e d a pitanje o uzrocima poraza i da pred
partijskim članstvom i K o m i n t e r n o m prikažu stvar tako kao da je KPJ vodila
pravilnu politiku i da nije razbijena pod uticajem neprijatelja nego da se s a m o
»u redu povukla«. Takvim stavovima e n e r g i č n o su se suprotstavljali aktivisti
KPJ u zemlji, koji su - radeći u vrlo teškim uslovima na o b n a v l j a n j u partijskih
organizacija i uspostavljanju pokidanih veza s m a s a m a - s h v a t a l i šta je značilo
ranije z a n e m a r i v a n j e izgrađivanja ilegalnog a p a r a t a i teškoće koje su proisticale iz organizacione s t r u k t u r e Partije, koja nije odgovarala novim, ilegalnim uslovima borbe. Raspravljajući 12 d a n a o verifikaciji m a n d a t a , neki protivnici shvatanja Sime Markovića napustili su Konferenciju, a on je o b e z b e d i o
većinu prilikom izglasavanja Rezolucije i izbora novog Centralnog partijskog
veća. Tako je Prva konferencija KPJ završila rad bez ikakvih stvarnih rezultata. 3b
Iako se KPJ počela oporavljati posle u d a r a c a koji su joj naneti u toku
1920. i 1921. godine, ipak su izgrađivanje ilegalne partije i n j e n o povezivanje
s m a s a m a išli vrlo sporo, ne s a m o zbog objektivnih okolnosti ( o p a d a n j e rev o l u c i o n a r n o g talasa u Evropi i veoma veliki pritisak režima na HRSS i progon drugih nacionalnooslobodilačkih p o k r e t a u Jugoslaviji), već i zato što je
Partija »bila uska i sektaški zaćaurena, nije imala svoju široku političku platf o r m u koja bi bila o k r e n u t a ne s a m o r a d n i č k o j klasi nego i svima onim snagama u Jugoslaviji koje su bile protiv velikosrpske hegemonije«. Zato su mnogi aktivisti tražili izlaz iz takve situacije stvaranjem j e d n e legalne r a d n i č k e
partije kojom bi rukovodila KPJ. Iako je r u k o v o d s t v o KPJ, izabrano na Prvoj
konferenciji (održanoj od 3. do 17. jula 1922. u Beču) bilo protiv toga, ipak je
na P l e n u m u Centralnog partijskog veća KPJ s r e d i n o m d e c e m b r a 1922. pobedilo shvatanje da treba stvoriti takvu partiju, a sa tim se saglasila i Kominterna. Tako je. i pored p o k u š a j a policije da spreči održavanje, izborna konferencija o d r ž a n a 13. i 14. j a n u a r a 1923. Na ovoj konferenciji o s n o v a n a je Nezavisna
radnička partija Jugoslavije (NRPJ), koja je bila organizovana na istim principima kao i KPJ u legalnom periodu. Novo r u k o v o d s t v o je iznelo pred članstv o
osnovna politička pitanja o kojima Partija treba da zauzme stav i izgradi političku liniju. Tako je već k r a j e m maja 1923. počela p r e k o š t a m p e javna diskusija o nacionalnom pitanju, pa je već u junu zakazana Zemaljska konferencija NRPJ t a k o se u partijskoj štampi razvila diskusija o svim pitanjima dnevnog reda Konferencije. 4
Na Drugoj konferenciji KPJ, koja je o d r ž a n a u Beču od 9. do 12. m a j a 1923.
(u prisustvu 34 delegata iz. zemlje i 4 iz emigracije i 2 p r e d s t a v n i k a Kominterne i I p r e d s t a v n i k a Komunističke o m l a d i n s k e internacionale) došlo je do oštre rasprave između pristalica Sime Markovića i opozicije u Partiji o uzrocima
neslaganja. Nastojanjem opozicije prihvaćen je stav o izgrađivanju takve partije koja će u ilegalnim uslovima biti s p o s o b n a da se poveže s r a d n i č k o m klasom i ostalim r a d n i m ljudima g r a d a i sela, da ih p r e d v o d i u b o r b i i da t a k o
izrasta u partiju masa.
U pogledu n a c i o n a l n o g pitanja Partija je na ovoj Konferenciji n a p u s t i l a
svoj stav o »nacionalnom jedinstvu«. Iako se nisu p o m i n j a l e nacije Jugoslavije
nego s a m o plemena, ipak se govorilo o Jugoslovenima »kao naciji koja se nalazi u p r o c e s u stvaranja«, m a d a je učinjen prvi korak - n a p u š t e n a je velikos r p s k a krilatica o » n a r o d n o m jedinstvu«. Međutim, M a k e d o n c i se nisu tretirali čak ni kao p l e m e već s a m o kao » m a k e d o n s k o stanovništvo«. Na ovoj
Konferenciji se raspravljalo o selu i s i n d i k a l n o m p o k r e t u , a i z a b r a n o je i novo
rukovodstvo, većinom od d o t a d a š n j i h članova opozicije, koje je svojim stavom na Konferenciji i posle Konferencije p r i m o r a l o pristalice Sime Markovića da o t v o r e n o iznesu svoj stav o najvažnijim idejnim i političkim p i t a n j i m a
i da ih o n e m o g u ć i da sve s u k o b e u KPJ svode na s u k o b ličnosti i nepoverljivost jednih p r e m a d r u g i m a .
Ova Konferencija je značajna po t o m e što su na njoj postavljena p i t a n j a
od suštinskog značaja za izgrađivanje Partije i njen rad. 5
Tadašnje slabosti u radu mnogih komunističkih partija, koje su u većoj
ili m a n j o j meri patile od sektaštva, n a r o č i t o u pogledu b o r b e za jedinstveni
front proletarijata ili u pogledu njihovog o d n o s a p r e m a saveznicima r a d n i č k e
klase, ispoljavale su se i u r a d u KPJ, j e r su svi važniji događaji u životu zemlje
tekli m i m o nje. zato što nije imala snage da na njih utiče, b u d u ć i izolovana
od masa, pa čak nije imala čvrstu vezu ni sa r a d n i č k o m klasom. Tada su se
u Partiji pojavile dve struje: desnica i levica, koje su se sukobljavale u pogledu
različitih stavova o suštinskim pitanjima partijske politike: n a c i o n a l n o m , seljačkom, o r g a n i z a c i o n o m i sindikalnom. U t o m e su dolazili do izražaja i lični
m o m e n t i , p o n e k a d do te m e r e d a j e s u k o b izgledao kao s u k o b ličnosti, a ne
kao načelna borba.
Kao rezultat teorijske diskusije i u o p š t a v a n j a stečenih iskustava u Beogr a d u je p o č e t k o m januara 1924. o d r ž a n a Treća konferencija KPJ na kojoj je nacionalno pitanje postavljeno kao najvažniji p r o b l e m . Glavni t e o r e t i č a r desnice Sima Marković z a s t u p a o je gledište da je n a c i o n a l n o pitanje u Jugoslaviji
pitanje k o n k u r e n t s k e b o r b e između srpske, hrvatske i slovenaćke buržoazije.
On je tvrdio da se n a c i o n a l n o pitanje u Jugoslaviji svodi na u s t a v n o p i t a n j e
i p r e d l a g a o da se KPJ zalaže za p o k r a j i n s k e a u t o n o m i j e . U Rezoluciji koju je
usvojila Treća k o n f e r e n c i j a p r i h v a ć e n o je gledište levice, o d b a c u j u ć i p o g l e d e
Sime Markovića kao mešavinu velikosrpskih i s o c i j a l d e m o k r a t s k i h shvatanja. I s t a k n u t o je »da se država Srba. Hrvata i Slovenaca ne može s m a t r a t i kao
h o m o g e n a nacionalna država s nešto nacionalnih m a n j i n a , nego kao država
u kojoj vladajuća klasa j e d n e (srpske) nacije ugnjetava ostale nacije«. Rezolucija. dakle, govori s a m o o trima nacijama u Jugoslaviji, zapostavljajući nacionalni k a r a k t e r b o r b e M a k e d o n a c a i Crnogoraca protiv v e l i k o s r p s k e hegemonije, što je njen najveći n e d o s t a t a k . U o d l u k a m a K o n f e r e n c i j e o nacionalnom, seljačkom, o r g a n i z a c i o n o m i sindikalnom pitanju uglavnom je zauzet
pravilan stav o o s n o v n i m p i t a n j i m a strategije i taktike.
Na V Kongresu Kominterne (17. juna do 8. jula 1924.) p o t v r đ e n i su stavovi
Treće k o n f e r e n c i j e o n a c i o n a l n o m pitanju, s tim što je o d b a č e n o stanovište
da s t v a r a n j e Jugoslavije »leži u pravcu istorijskog p r o g r e s a i da je u interesu
klasne b o r b e proletarijata«, ali s tim da se zajednička država m o r a zasnivati
»na osnovi d o b r o v o l j n o g saveza i p o t p u n e ravnopravnosti«, i istakla da se parola s a m o o p r e d e l j e n j a »mora izraziti u f o r m i izdvajanja Hrvatske, Slovenije
i Makedonije« iz sastava Jugoslavije», j e r je Jugoslavija isključivo« tvorevina
z a p a d n o e v r o p s k o g imperijalizma,« i da je treba razbiti. (Takav stav Komint e r n e i, naročito, njegova docnija razrada u Rezoluciji IV kongresa KPJ 1928.
doprineli su d a j e Partija lutala sve dok na p l e n a r n o j sednici CK KPJ u Splitu
1935. nije p o d r o b n o p r e t r e s l a svoj nacionalni p r o g r a m i o d l u č n o se izjasnila
za stav u pogledu Jugoslavije k a o zajedničke države koji je u suštini bio sadržan u Rezoluciji Treče k o n f e r e n c i j e KPJ) 6
Posle Treće konferencije, KPJ je postigla izvesne uspehe, ali je aktivnost
mnogih k o m u n i s t a z n a t n o sprečavala frakcijska b o r b a i u vrhovima Partije
koja se nastavljala, a s p o r o o s l o b a đ a n j e od sektaštva gotovo je paralisalo rad
partijske i sindikalne organizacije, što je otežavalo da se Partija brže povezuje
s r a d n i č k o m klasom i n a c i o n a l n o ugnjetenim i seljačkim m a s a m a . U takvoj
situaciji Izvršni komitet Komunističke internacionale d o n e o je u aprilu 1925.
godine o d l u k u da se održi k o n g r e s KPJ na kojem će se rešiti da se rasprave
sva s p o r n a pitanja između desnice i levice. Takođe je o d l u č e n o da se radi prip r e m e k o n g r e s a o b r a z u j e p r i v r e m e n i Centralni komitet. Tako je na Trećem
kongresu KP], koji je održan od 17. do 22. m a j a 1926. godine u Beču, antifrakcijsko raspoloženje članova Partije i SKOJ-a ispoljeno u stavu delegata na
Kongresu. Pod pritiskom takvog raspoloženja delegata i pod pritiskom Kom i n t e r n e predstavnici obeju frakcija morali su priznati svoje političke greške
i u n o š e n j e ličnih m o m e n a t a u sukob. Kongres je j e d n o g l a s n o usvojio Rezoluciju o izveštaju CK, u kojoj su istaknute greške u njegovom radu. nepravilne
političke p r o c e n e političke situacije u Jugoslaviji, pogrešni stavovi d e s n e
frakcije u n a c i o n a l n o m , seljačkom i sindikalnom pitanju. U vezi s nacionalnim pitanjem na Trećem kongresu se prvi put govorilo o m a k e d o n s k o j naciji
i n j e n o m pravu na s a m o o p r e d e l j e n j e , ali na osnovi p r o g r a m a Unutrašnje mak e d o n s k e r e v o l u c i o n a r n e organizacije (VMRO), s t v o r e n e na inicijativu Balkanske k o m u n i s t i č k e federacije koja je okupljala p o r e d k o m u n i s t a i borbenih m a k e d o n s k i h nacionalista i izvesne velikobugarske e l e m e n t e . U pogledu
nacionalnog p i t a n j a Kongres je o d r e d i o sledeću politiku KPJ: »Partija m o r a
da se bori pritiv svih oblika n a c i o n a l n o g ugnjetavanja, da povezuje b o r b u radničke klase s b o r b o m ugnjetenih nacija, naročito seljačkih masa, koje čine
glavnu snagu n a c i o n a l n o g p o k r e t a . S a m o t a k o se može u s p e š n o suzbijati uticaj buržoazije u nacionalnim p o k r e t i m a , j e r je ona, zbog svojih klasnih interesa, uvek s p r e m n a na s p o r a z u m i k o m p r o m i s s velikosrpskim hegemonistima. Privlačeći na svoju s t r a n u sve d e m o k r a t s k e e l e m e n t e . Partija treba da
stalno jača zajednički f r o n t svih ugnjetenih i da zajedničkom b o r b o m slomi
velikosrpsku h e g e m o n i j u . . . «
Želeći da potvrdi izmirenje frakcija, Kongres je izabrao Centralni komitet u koji su ušli pripadnici obeju frakcija i oni aktivisti Partije koji nisu pripadali ni levici ni desnici. 7
Na o v o m Kongresu su ispravljeni neki nedostaci Rezolucije koja je doneta na III konferenciji KP (održanoj p o č e t k o m j a n u a r a 1924. godine), u kojoj
je najkrupniji nedostatak bio »u t o m e što ne priznaje p o s t o j a n j e m a k e d o n s k e
i c r n o g o r s k e nacije i što u o n d a š n j i m m e đ u n a r o d n i m uslovima povezuje borbu za n a c i o n a l n u r a v n o p r a v n o s t u Jugoslaviji s o b r a z o v a n j e m federativne
radnićko-seljačke r e p u b l i k e na Balkanu i u Podunavlju.«
lako je na III kongresu prihvatila sve njegove odluke, pa i o d l u k u o likvidaciji frakcija, desnica je i dalje ostala kao k o m p a k t n a g r u p a o k o Sime Markovića, koji je, koristeći se položajem s e k r e t a r a Partije, s p r o v o d i o svoju politiku.
Leva frakcija je u rani jem p e r i o d u ulagala m n o g o n a p o r a da se KPJ izgradi kao r e v o l u c i o n a r n a partija novog tipa. s p o s o b n a da i u uslovima ilegalnosti
p o s t a n e p r e d v o d n i k m a s a u borbi protiv kapitalizma; ona je d o p r i n c l a da Partija izgradi svoje načelne stavove o stuštinskim p i t a n j i m a partijske politike.
Zbog toga je leva frakcija, kao borac protiv o p o r t u n i z m a , bila progresivna pojava u KPJ.
Najjače u p o r i š t e antifrakcijske struje u Partiji bila je 1927-1928. g o d i n e
zagrebačka partijska organizacija. Kao član, a zatim kao s e k r e t a r Mesnog komiteta Partije, u njoj je radio Josip Broz i borio se protiv politike ostalih članova Komiteta vezanih za levu ili desnu frakciju. U takvoj situaciji, on je rešio
da pitanje frakcionaštva iznese na m e s n o j konferenciji z a g r e b a č k e partijske
organizacije.
Osma partijska konferencija zagrebačke organizacije o d r ž a n a je n o ć u između 25. i 26. f e b r u a r a 1928. godine. Posle izveštaja političkog s e k r e t a r a Mesnog
komiteta, organizacioni s e k r e t a r Mesnog k o m i t e t a Josip Broz p o d n e o je poseban izveštaj zato što je taj izveštaj »pretjeran, netačan i površan«, iako i sam
- kako je r e k a o - kao organizacioni s e k r e t a r »snosi d e o o d g o v o r n o s t i za rad
Komiteta«. Posle njegovog ubedljivog izlaganja, većina delegata g a j e podržala, osudila f r a k c i o n a š t v o i d o n e l a zaključak da ce »mjesna organizacija i dalje
s još jačom energijom povesti b o r b u protiv oportunizma. 7 »
N e p o s r e d n o pred Četvrti kongres, koji je održan p o č e t k o m n o v e m b r a
1928. u Drezdenu. o d r ž a n e su pokrajinske, oblasne i o k r u ž n e k o n f e r e n c i j e u
Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Makedoniji, Vojvodini, Crnoj Gori, Srbiji i Hrvatskoj, na kojima su izabrana 22 delegata za Kongres. U to v r e m e je KPJ imala 2034 člana, organizovana u 365 ćelija, sa 25 okružnih i 83 m e s n a komiteta.
Glavnu pažnju IV k o n g r e s poklonio je oceni političke situacije u Jugoslaviji, perspektivi b o r b e protiv velikosrpske h e g e m o n i j e i likvidaciji frakcijske b o r b e kao uslova za uspešan rad Partije. Posle oštre kritike grešaka i slabosti obeju frakcija. Kongres je z a d a o ozbiljan u d a r a c frakcijama. On je ovlastio CK KPJ da p r o s t o m većinom isključi iz Centralnog k o m i t e t a svakog njegovog člana ili k a n d i d a t a koji bi p o k u š a o da obnovi frakcijsku b o r b u i da svakog b u d u ć e g f r a k c i o n a š a isključi iz redova Partije.
Kongres je, polazeći od već ranije usvojenog načela o pravu svakog naroda na s a m o o p r e d e l j e n j e uključujući i otcepljenje, kao i stava K o m i n t e r n e ,
u prvi plan istakao pogrešan k u r s razbijanja Jugoslavije i stvaranja samostalnih držav a: Hrvatske, Slovenije. Makedonije i Crne Gore. To je značilo slabljenje pozicija r a d n i č k o g p o k r e t a i ostalih d e m o k r a t s k i h snaga Jugoslavije u
v r e m e kada je o p a s n o s t od imeprijalističkih sila po nezavisnost Jugoslavije
bila sve očevidnija. Osim toga, Kongres je rešenje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji povezivao s p o b e d o n o s n o m revolucijom u ostalim balkanskim zemljama, što širokim slojevima ugnjetenih nacija u Jugoslaviji n i k a k o nije moglo
otvoriti perspektivu n e p o s r e d n o g o s l o b o đ e n j a ispod j a r m a velikosrpske hegemonije. Zbog toga takva parola i nije mogla imati privlačnu snagu za nacionalno ugnjetene, na p r v o m m e s t u seljačke mase. 8
Diktatura kralja Aleksandra od 6. j a n u a r a 1929. godine najviše se o k o m i l a
na Komunističku partiju. Komunisti su masovno hapšeni, osuđivani i ubijani
Tada je kraljevska vlada primenjivala najdrastičnije
c i o n a r n o g p o k r e t a u zemlji. Položaj r a d n i č k e klase
Rukovodstvo K o m u n i s t i č k e partije Jugoslavije
n u a r s k e d i k t a t u r e odgovorilo pozivom na o r u ž a n u
Centralni komitet KPJ u p u t i o tih dana, kaže se:
m e r e za gušenje revolupostojao je sve teži.
je na u v o đ e n j e šestojab o r b u . U p i s m u koje je
».
. Jedini izlaz iz ove krize za radničku klasu i seljaštvo jeste oružana borba, g r a đ a n s k i
rat protiv vladavine h e g e m o n i s t i ć k e s r b i j a n s k e buržoazije Nikakve p a r l a m e n t a r n e i d e m o k r a t s k e k o m b i n a c i j e , nikakve vlade, njihovi izbori i pacifističko o č e k i v a n j e nisu u m o g u ć n o s t i
da u d o v o l j e ma i j e d n o m od o s n o v n i h zahteva r a d n i č k e klase, seljaštva i u g n j e t e n i h n a r o d a .
Za radni narod, osim oružane borbe, drugog izlaza nema. . .«.
U d u h u tih stanova CK KPJ je, u f e b r u a r u 1929, izdao proglas kojim je radnike i seljake pozvao na o r u ž a n u r e v o l u c i o n a r n u b o r b u , na r u š e n j e krvavog
apsolutističkog režima a za vlast radnika i seljaka«. -Takav kurs rukovodstva
KPJ bio je pogrešan, jer nisu bili sazreli uslovi za oružanu borbu, a parola o ustanku delovala je sektaški pa i avanturistički. Naime, u borbi protiv policije pali
su istaknuti rukovodioci KPJ: Đuro Đaković, Nikola Hećimović, Bracan Bracanović, Marko Mašanović, Marijan Baruh, Rista S a m a r d ž i ć - R i n d a , Božo Vid a c - V u k . s e d a m s e k r e t a r a SKOJ-a i mnogi drugi. T a m n i c e su bile p u n e kom u n i s t a i n a p r e d n i h ljudi, o s u đ e n i h na višegodišnju robiju.
U p e r i o d u 1931-1932. otpočeli su veliki nemiri i d e m o n s t r a c i j e š i r o m
zemlje. Naročito su bile b u r n e s t u d e n t s k e d e m o n s t r a c i j e (proglas s t u d e n a t a
Beogradskog univerziteta 10. j a n u a r a 1932, proglas s t u d e n a t a Ljubljanskog,
Zagrebačkog i Beogradskog univerziteta od 19. f e b r u a r a iste godine). Manifestacije n a r o d n o g revolta u gradovima i selima sve više su rasle p o s e b n o u
Srbiji. Crnoj Gori, Bosni i Hrvatskoj. G r a đ a n s k a opoziciona vodstva podržavala su d e m o n s t r a c i j e . Tako teška i n a p e t a politička situacija u prvoj polovini
1932. zabrinjavala je režimske i opozicione g r a đ a n s k e političare koji su strahovali od teških iznenadnih d o g a đ a j a koji mogu da uslede. 8 *
Teške posledice do kojih je dovela avanturistička politika r u k o v o d s t v a
KPJ posle 6. j a n u a r a 1929. godine svuda su se osećale. Pune četiri godine nepovezane partijske organizacije i pojedina r u k o v o d s t v a kao i pojedini članovi
KPJ i SKOJ-a bili su p r e p u š t e n i sami sebi, tako da su, na osnovi svog s k u p o
plaćenog iskustva, počeli da se prilagođavaju stvarnim uslovima pod kojima
je živela i borila se radnička klasa i ostale r a d n e m a s e Jugoslavije. Takvi napori 1933. i 1934. počeli su da daju zapaženije rezultate
Mnoge partijske organizacije ostvarile su znatan uticaj u sindikalnim i d r u g i m radničkim organizacijama, tako d a j e u t o m p e r i o d u organizovan veliki broj štrajkova. Međutim. napori pojedinih partijskih r u k o v o d s t a v a da s a r a d n j o m sa socijaldem o k r a t s k i m v o đ a m a stvore akciono jedinstvo r a d n i č k e klase i p o k r e n u i organizuju b o r b u za p o b o l j š a n j e životnih uslova u p o r e d o s b o r b o m protiv fašizma i imperijalističkog rata. nisu doneli rezultate. Nešto življi rad komunista osetio se na selu i njihovo veće i n t e r e s o v a n j c za n a c i o n a l n o pitanje, posle
p o b e d e fašizma u Nemačkoj, n a r o č i t o 1934. godine, p o j a č a n a je antifašistička
delatnost KPJ, jer je - p o r e d sve uspešnijih antifašističkih akcija, naročito stud e n t s k e o m l a d i n e - o s n o v a n o više k o m i t e t a za b o r b u pritiv rata i fašizma, razvijajući u tom cilju s a r a d n j u sa susednim k o m u n i s t i č k i m partijama.
P r i v r e m e n o r u k o v o d s t v o Partije, koje je p o č e t k o m 1934. d o b i l o naziv CK
KPJ, p o s t e p e n o je sve više uspostavljalo vezu s partijskim r u k o v o d s t v i m a u
zemlji. U avgustu 1934, posle izlaska s robije i odlaska u Beč, Josip Broz je
t a m o k o o p t i r a n za člana Politbiroa CK, a zatim se vratio u zemlju. CK KPJ je
u j u n u 1934. godine d o n e o o d l u k u da se održi k o n f e r e n c i j a k r a j e m g o d i n e i
da s p r o v o đ e n j e p r i p r e m a za n j e n o održavanje izvrše Blagoje Parović i Josip
Broz. 9
Četvrta zemaljska konferencija KP] održana je 24. i 25. d e c e m b r a 1934. u
Ljubljani. Period od IV kongresa do IV zemaljske konferencije, koji je obuhvatio šest godina, o c e n j e n je kao najteži u istoriji Partije. Održavanje ovakve
k o n f e r e n c i j e u zemlji u uslovima t e r o r a i p r o g o n a koji nisu prestajali pokazalo je da se Partija uglavnom oporavila od teških u d a r a c a koje joj je n a n e o
režim d i k t a t u r e .
Konferenciji je prisustvovalo 11 delegata. Ona je r a z m a t r a l a sva o s n o v n a
pitanja života i delatnosti Partije i d o n e l a p o s e b n e rezolucije: o r a d u u sindikatima, na selu i m e đ u n a c i o n a l n o ugnjetenim m a s a m a , m e đ u o m l a d i n o m , o
partijskoj štampi i literaturi i o borbi protiv imperijalističkog rata.
Na Konferenciji su još više došle do izražaja sve o n e pozitivne t e n d e n c i j e
koje su se ispoljavale u političkoj aktivnosti Partije i u p r o c e s u n j e n o g organizacionog o b n a v l j a n j a i jačanja u poslednjih nekoliko godina.
Ističući da se kriza režima d i k t a t u r e p r o d u b l j u j e , K o n f e r e n c i j a je utvrdila
da se u krilu jugoslovenske vladajuće buržoazije javljaju sve brojnije snage
koje izlaze iz krize vide u osloncu na fašističke države i u o p š t e u vezivanju Jugoslavije za p o j e d i n e imperijalističke sile. Zbog toga je Konferencija zahtevala odlučniju aktivnost Partije u borbi protiv fašizma u o p š t e i p o s e b n o protiv
kolebljive politike jugoslovenskog režima. U tom pogledu, iako n e d o v o l j n o
jasno, ona je postavila kao zadatak da se radi na stvaranju antifašističkog
fronta. Ukazano je i na p o t r e b u organizovanijeg rada Partije u vojsci. Još je
više istaknuta orijentacija Partije na organizovanje i p r e d v o đ e n j e akcija radničke klase, r a d n o g seljaštva i n a c i o n a l n o ugnjetenih masa u borbi za ispunjenje svakodnevnih njihovih zahteva i na zadatak povezivanja e k o n o m s k i h zahteva r a d n i č k e klase s političkom b o r b o m protiv režima. Ukazano je na zao s t a j a n j e partijske aktivnosti na selu i m e đ u o m l a d i n o m , na neiskorišćene
mogućnosti jačanja uticaja Partije na r a d n o seljaštvo i na to da se još ne shvata značaj obnavljanja i j a č a n j a Skoja i proširivanja njegovog rada u svim legalnim o m l a d i n s k i m organizacijama. Osvetljavajući raznovrsne oblike nacionalnog ugnjetavanja, Konferencija je istakla da ugnjeteni narodi ne mogu očekivati o s l o b o đ e n j e u osloncu na fašističke sile (što su u posljednje v r e m e sve
više propagirale razne separatističke struje), već d a j e b o r b a za rešenje nacionalnog pitanja d e o b o r b e za r e v o l u c i o n a r n o p r e u r e đ e n j e jugoslovenskog
društva. Da bi još više istakla stav Partije da u g n j e t e n e nacije mogu ostvariti
nacionalna prava j e d i n o u r e v o l u c i o n a r n o j borbi pod r u k o v o d s t v o m radničke klase i da bi Partija još odlučnije pošla p u t e m stvaranja jedinstva r a d n i č k e
klase i n a c i o n a l n o ugnjetenih masa, Konferencija je d o n e l a o d l u k u o stvaranju u sklopu KPJ k o m u n i s t i č k i h partija Hrvatske i Slovenije, a »u najbližoj budućnosti« i K o m u n i s t i č k e partije Makedonije.
U p r i p r e m a m a Konferencije, a i na s a m o j Konferenciji izvršena je kritička analiza aktivnosti Partije i njenog rukovodstva u p e r i o d u od IV kongresa.
Naročito su ozbiljno i i s c r p n o analizirane g r u b e političke greške i sektaška
zastranjivanja k a r a k t e r i s t i č n a za period 1929-1931.
Ova Konferencija, na kojoj je izabran Centralni komitet od 12 članova i
9 kandidata, označila je završetak p r o c e s a organizacionog obnavljanja Partije
posle u d a r a c a koje je p r e t r p e l a pod režimom d i k t a t u r e . 9 «
Tarifne i š t r a j k a č k e akcije r a d n i č k e klase uzele su 1935. i 1936. godine šir o k e r a z m e r e i pod uticajem Partije primale sve više k a r a k t e r političkih borbi
protiv režima. U p o r e đ e n j u sa 1934. godinom, broj štrajkova je 1935. bio dvaput veći - p r e k o 140 štrajkova, a već 1936. je taj b r o j p o r a s t a o na p r e k o 400.
Jačanje jedinstva r a d n i č k e klase ispoljavalo se i u jačanju uloge sindikata
i u p o r a s t u broja sindikalno organizovanih radnika. Broj članova URSS je
s a m o u 1936. godini p o r a s t a o od 30.000 na 54.000, a b r o j saveza učlanjenih u
URS povećao se od 17 na 35. Uticaj k o m u n i s t a u s i n d i k a t i m a bio je u stalnom
porastu.
Sa š t r a j k a č k i m a k c i j a m a su se ispreplitali drugi oblici n a r o d n e b o r b e
protiv u n u t r a š n j e i spoljne politike režima, protiv fašizma, za mir. Rukovodeći tim b o r b a m a Partija se povezivala s n a r o d n i m m a s a m a , uvodila ih u politički život i stvarala jedinstveni r e v o l u c i o n a r n i pokret. Takav k a r a k t e r je
i m a o politički miting o k o 10.000 r a d n i k a Slovenije u Celju, 7 lula 1935. koji
je organizovao PK KPJ za Sloveniju prilikom sleta radničkih društava »Svoboda«. Veliki odjek je i m a o z b o r u Kragujevcu od 25. avgusta 1935. na k o m e se
okupilo o k o 45.000 ljudi iz m n o g i h mesta Srbije. Mimo volje vođa iz Udružene
opozicije i u p r k o s o r g a n i m a vlasti, narod je, p r e d v o đ e n k o m u n i s t i m a , omogućio da na zboru govore predstavnici Partije. Ovaj zbor se p r e t v o r i o u j e d n u
od najvećih antirežimskih i antifašističkih manifestacija. Takvi su zborovi održani u više mesta u Crnoj Gori (Nikšić, Bar. Žabljak, Virpazar itd.). Na tim
zborovima d o m i n i r a l i su stavovi i parole KPJ. a na n e k i m a su birani i odbori
Fronta n a r o d n e slobode. Prilikom održavanja tih zborova dolazilo je do suk o b a n a r o d a s policijom i ž a n d a r m e r i j o m , pa je bilo i žrtava (u Sinju 15. avgusta 1935, L j u t o m e r u 1. s e p t e m b r a iste godine itd.)
U to v r e m e protiv vlade i njene politike izvedeno je i nekoliko zamašnih
d e m o n s t r a c i j a , počev od s t u d e n t s k i h u Beogradu, j a n u a r a i f e b r u a r a 1935
(kada je p o g i n u o s t u d e n t Mirko Srzentic), i onih koje su ubrzo izbile u Nikšiću, Podgorici, Cetinju i Ulcinju, p r e k o p o b u n e seljaka u Sibinju kod Slavonskog Broda, seljaćkJ/u n e m i r a u Šumadiji i oko Bora, u Dalmaciji o k o Makarske, velikog z b o r a u Kragujevcu, radničkih sletova, akcija o m l a d i n e u srednjim školama, velikog zbora na Belvederu kod Cetinja i mnogih d r u g i h demonstracija. Ti događaji su bili jasan d o k a z uspona r e v o l u c i o n a r n o g p o k r e t a
u zemlji i r u k o v o d e ć e uloge K o m u n i s t i č k e partije. 9 b
Posle VII kongresa K o m i n t e r n e 1935, k a d a je usvojena linija n a r o d n i h
frontova, počelo se shvatati da u sklopu o d b r a n e d e m o k r a t s k i h s l o b o d a i dem o k r a t i j e uopšte, koje je fašizam p o č e o ugrožavati na svim linijama, t r e b a
menjati gledišta i o postojećim o d n o s i m a koji vladaju u svetu, pa u tom smislu
i o ranijim zahtevima za revizijom Versajskog sistema. Dok se do tada smatralo da je o p r a v d a n o podržavati reviziju versajskog sistema, sad se počelo
shvatati da bi to išlo u korist agresivnih fašističkih sila, a da n e p r a v d e , koje
su pojedinim n a r o d i m a n a n e t e tim s i s t e m o m ili na d r u g e načine, u uslovima
s t v o r e n i m n a k o n prvog svetskog rata, treba ispravljati mirnim putem.
U vezi s tim i KPJ je počela u d r u k č i j o j svetlosti da gleda i na Jugoslaviju
kao državni okvir n a r o d a koje ona obuhvata. Između ostalog, tada je prevaziđeno s h v a t a n j e o Jugoslaviji kao nekoj veštaćkoj tvorevini, a postavilo se i
pitanje o d b r a n e njenog n a c i o n a l n o g integriteta, tj. stalo se na gledište o mogućnosti rešavanja nacionalnog pitanja pojedinih njenih ugnjetenih n a r o d a u
njenim okvirima. Jer, svako izdvajanje i stvaranje malih državica išlo bi nar u k u fašističkoj agresiji. Naravno, pri t o m e se nije s m e l o negirati ili zapostav-
ljati o s n o v n o p r a v o svakog n a r o d a na s a m o o p r e d e l j e n j e do oteepljenja. Međutim, o n o što je bilo bitno novo u politici KPJ u oblasti nacionalnog pitanja
jeste njen stav p r e m a Jugoslaviji kao d r ž a v n o j zajednici, nezavisno od karaktera njenog režima, za čiju se p r o m e n u treba boriti. Tada se n a p u š t a i parola
0 b a l k a n s k o j ili široj federaciji i uvidelo se d a j e najvažnije tražiti r e š e n j e u
okviru d a l e realnosti.
Da bi se poštovala ova načela, koja je trebalo da izrazi j e d n a n a r o d n o f rontovska p l a t f o r m a sačinjena u dogovoru s pojedinim p r e d s t a v n i c i m a Udružene opozicije, Tito je naglašavao da »u platformi m o r a j a s n o i nedvosmisleno doci do izraza riješenost da će se pravo s a m o o p r e d j e l j e n j a svih naših naroda poštovati, tj. ne s a m o pravo Srba, Hrvata i Slovenaca nego i M a k e d o n a c a
1 Crnogoraca, a isto t a k o pravo n a r o d a u Vojvodini i Bosni i Hercegovini da
o d l u č e o tome da li da sačuva svoju regionalnu s a m o s t a l n o s t u federativno)
državi. T a k o d e t r e b a istaci prava n a r o d n i h manjina: Nijemaca, Madžara i Albanaca na ravnopravnost«. 1 0
Na plenumu u Splitu koji je održan 9. i 10. jula 1935. godine p o s e b n u je
pažnju izazvao Parovićev referat o »frontu n a r o d n e slobode« u k o j e m je d a o
o c e n u političkih prilika u Evropi i izneo o s n o v n e postavke za dalji rad KPJ
u našoj zemlji. Jer, kako kaže Parović, »fašizam je glavni neprijatelj ne samo
radničke klase nego i svih demokratskih slojeva«.
Splitski plenum je učinio i značajan korak ka pravilnijem postavljanju i rešavanju nacionalnog pitanja. Isticanje stava da pravo na samoopredeljenje ne
znači i hezulsovno otcepljenje. pokazuje da je u Partiji preovladalo mišljenje da
se nacionalno pitanje može rešiti u sklopu jugoslovenske državne zajednice, a ne
njenim
razbijanjem.,0j
Komunistička partija počela je ozbiljno da se oporavlja od teških udaraca koje joj je zadala d i k t a t u r a . Tada je imala o k o 3000 članova, a SKOJ o k o
2000. Vlada je i dalje v ršila p r o g o n e k o m u n i s t a i njihovih simpatizera, j e r je
k r a j e m 1935. i u toku 1936. godine od n a v e d e n o g broja partijskog članstva
u h a p š e n a gotovo trećina i blizu 1000 antifašista. Policiju)t na najsuroviji naćin mučila u h a p š e n e komuniste, k a k o bi otkrila celokupWu organizaciju Kom u n i s t i č k e partije. Uz to je i s a m a Partija patila od sektaštva, izvesne ućaurenosti i nekih pogrešnih stavova rukovodećih f o r u m a .
Brojno jak revolucionarni pokret u zemlji zahtevao je da ima takvo vodstvo koje bi bilo s p o s o b n o da o k o sebe okupi čitavo članstvo i t e s n o poveže
partijske kadrove. Komunistička partija je dobila takvo r u k o v o d s t v o tek krajem 1936, kada je d r u g Tito počeo da radi na o k u p l j a n j u snaga p a r t i j e i stvaranju novog Centralnog komiteta, koji će n e p o s r e d n o rukovoditi revolucionarnim pokretom.
U»Pismu za Srbiju« početkom novembra 1936. godine, o stavovima koje bi
radnička partija morala da zastupa u oblasti međunacionalnih odnosa, Tito je
između ostalog, rekao:
Treba samo znali šta je najbliži zadatak i cilj takve radničke partije. Cilj je da radnička
klasa u okviru takve partije istupa kao jedinstveni i snažan politički faktor u političkom životu.. . Važno je da se nade takvo rješenie. odnosno platforma, na osnovu koje neće hiti pogođeni
ih zapostavljeni ni socijalni, ni nacionalni imeresi. bilo koje grupe radnika, ukoliko nije u suprotnosti sa interesima radničke klase kao cjeline. Takva platfonna bila je predložena sa strane
levo g krila radnika, ali je kod pregovora bila dopuštena jedna principijelna greška po nacional
nom pitanju. Ljevičari stoje neodstupno na principu samoopredeljenja naroda do oteepljenja. To
ie pravo koje svakom narodu mora hiti priznalo da bi bio ravnopravan Ali, to ne znači da je otcepljenje u svakoj situaciji i obavezno i svrsishodno. C današnjoj situaciji su protiv rasparča-
vanja Jugoslavije, koje si žele plaćenici itahjanskog, austrijskog i mađarskog fašizma i koje bi
bez sumnje dovelo do rata. što baš i iele svi fašistićki potpaljivači rata. Ljevičari su za slobodnu
zajednicu sviju naroda Jugoslavije u sadanjim granicama, uređenoj na federativnoj osnovi, a
protiv svakog ugnjetavanja i hegemonije bilo kojeg naroda po drugome.
Dakle, hrvatski slovenaćki srpski, makedonski i crnogorski narod treba da se na demokratski način iz/asne kako iele da urede svoje međusobne odnose u državnoj zajednici isto tako.
narod u Vojvodini i Bosni i Hercegovini ima prava da se izjasni o svom odnosu u državnoj zajednici. .
Zatim je izneo ozbiljne p r i m e d b e na projekat p l a t f o r m e za najširu organizaciju tzv. N a r o d n o g f r o n t a koja je
u osnovi pogrešna i po suštini hegemonistićka, jer daje opet srbijanskim strankama mogućnost da ugnjetavaju hrvatski i druge narode, i' njoj nema jasno i nedvosmisleno izraženog
zahtjeva za pravom naroda na nacionalnu slobodu i ravnopravnost. Ova platforma sva diše duhom hegemontstićkog i velikosrpskog vidovdanskog Ustava koji je sankcionisao nacionalno ugnjetavanje i neravnopravnost i doveo do 6. januara 1929. godine i do diktature vojnofašistićke
velikosrpske
buržoazije.«
Pošto je po redu analizirao svaku pojedinu taćku te p l a t f o r m e i kritički
se o s v r n u o i na o n o što je u njoj ispravno. Tito je predložio sledeću verziju
svoje p l a t f o r m e :
». . . Osnovni princip treba da bude:
Sema demokracije bez nacionalne slobode i nema nacionalne slobode bez demokracije . .
Razumije se m samom Narodnom frontu slobode (ne mora se tako zvati) treba da bude
/edinstvenost pogleda na ova dva osnovna pitanja:
l) federativna država
21 koliko federativnih jedinica i misi im sedam).
Meni izgleda da srbijanska UO (Udružena opozicija) (pa i jedan dio narodnofrontovaca) je
spremna da dade slobode Hrvatima i Slovencima, za ostale narode i provincije ona ih smatra
srpskim Srpska buržoazija na nov i rafinirani naćin želi da osigura svoju prevlast i hegemoniju
nad Makedoncima i Crnogorcima, nad narodom u Bosni i Hercegovini i Vojvodini
Takav način rješenja nacionalnog pitanja i demokracije bio bi štur i izvor novih borbi potlačenih naroda i pokrajina za svoju slobodu i ravnopravnost. Te borbe kočile hi razvitak i predstavljale bi klicu novih opasnosti za demokraciju i mir u svijetu . . .«"
V svom predavanju u Kumrovcu 1977. godine, drug Tito je, između ostalog,
rekao:
». . . Sredinom oktobra 1936 godine stigao sam u Beč gdje je bilo sjedište jednog dijela Centralnog komiteta, a sredinom decembra krenuo sam u zemlju i još istog mjeseca otputovao u
Split, organizujući odlazak dobrovoljaca u Span t ju.
Sve do avgusta 1937. godine ja sam. uglavnom, bio na partijskom radu u zemlji Tri do četiri puta sam putovao u Beč i Pariz, f i opet natrag u zemlju. No. na radu u zemlji proveo sam
ukupno oko sedam mjeseci
Najvažniji zadatak dijela tog novog rukovodstva Partije u zemlji bio je da ubrzano provodi
sve mjere u pravcu organizacionog, političkog i idejnog izgrađivanja Partije. Veliku smo pažnju
poklanjah i radu komunista u sindikatima i među omladinom. Kod radnih se ljudi opet počelo
vraćati povjerednje u Partiju
Mi smo tada ubrzano radili na provođenju odluke o osnivanju KP
Slovenije i KP Hrvatske koja je donijeta još na Četvrtoj zemaljskoj konferenciji.
Na Osnivačkom kongresu KP Hrvatske, koji je održan I i 2. avgusta 1937. godine kraj Samobora. podnio sam referat o značenju osnivanja KP Hrvatske. U proglasu o tome istakao sam
da osnivanje KP Hrvatske proističe iz dugogodišnje borbe Komunističke partije Jugoslawe, koja
je hranila ne samo interese radničke klase nego je i na svojoj zastavi uvijek imala ispisanu ideju
nacionalne slobode, ravnopravnosti i bratstva među narodima. Naglašeno je da između radničkih interesa i interesa hrvatskoga naroda ne može da bude nesuglasica, jer su radnici dio svoga
naroda, krvno zainteresovani da narod bude slobodan, da mu bude osiguran razvitak, da se poštuje sve što je lijepo i napredno u njegovim tradicijama i kulturi. Boreći se za te ideale - istakao
sam dalje - mi se borimo i protiv nacionalne zagriženosti i šovinizma, jer znamo da su pravi napredak i sloboda hrvatskog naroda osigurani samo u bratskoj slozi i saradnji s ostalim narodima
Jugoslavije.
Sredinom te godine obrazovao sam Omladinsku komisiju CK KPJ. s Lolom Ribarom na
ćelu. Zadatak Komisije bio je da radi na sređivanju organizacionog stanja u SKOJ-u i u omla-
dinskom pokretu. Tada sam razradio i upute za rad SKOJ-a, ukazavši na puleve izrastan/a SKOJa u borbeno jezgro omladinskog pokreta . . ""
Još u januaru 1937. godine CK KPJ je izdao proglas »Protiv ratne opasnosti,
protiv napada fašističke reakcije«, u kojem je s k r e t a n a pažnja da je »Jugoistočna Evropa j e d n a od najvažnijih linija n a p a d a glavnog potpaljivača rata - Hitlerovog fašizma«. CK je konstatovao da N e m a č k a nastoji da razbije Malu i
Balkansku a n t a n t u i o p o m i n j a o : »Sve tjesniji savez Musolinija i Hitlera, stvoren radi podjele b u d u ć e g balkanskog plijena - pokazuje k a k o je p o g r e š n a politika onih koji u n j e m a č k o m fašizmu tobože traže zaštitu od italijanskog napadača«. Ponovo je konstatovano: »U vanjskoj politici vlada Stojadinovića sve
je više sklona zbliženju s Hitlerovom Njemačkom.« 1 2
U pomenutom predavanju u
Kumrovcu,
drug
Tito je
rekao:
. L' prvoj polovini avgusta dobio sam poruku od drugova Colakovića i Zujovića iz Pariza
da hitno dođem u Pariz g de je bilo sjedište Centralnog komiteta. Stigao sam tamo 17. avgusta
/937. godine.
V Parizu - kao što sam vec rekao u prethodnom izlagan jii-prviceu <a>'i odgovornost za rad
KPJ i ostao tamo izvjesno vrijeme, nastavljajući rad na konsolidaciji Paritjc
To je bilo neophodno jer sam od samog početka naišao na jak otpor pojedinih frakcionaških
grupa koje su se održale u inostranstvu, a dijelom i u zemlji i pokušavale da svojim intrigama i u Kominterni ometaju konsolidaciju naše Partije.
V zemlju sam se vratio krajem marta 1938. godine. Obavio sam konsultacije s rukovodećim
partijskim kadrovima, te početkom maja obrazovao privremeno rukovodstvo KPJ
Stvaranje novog rukovodstva Komunističke partije Jugoslavije u zemlji značilo je odlučujući korak na putu ka unutrašnjoj konsolidaciji Partije i otklanjanju svih ostataka frakcionaštva
Sovo je rukovodstvo odmah uspostavilo neposredne veze sa pokrajinskim i drugim nižim rukovodstvima u cijeloj zemlji i svojim se radom okrenulo prema problemima radničke klase
i radnih ljudi. Ono je organizovalo partijsku tehniku i škole za marksističko obrazovanje
»,}s
Tzv. Blok narodnog sporazuma, na osnovi S p o r a z u m a od 8. o k t o b r a 1937.
godine (o kojem je bilo reći u odeljku Delatnost HSS), u Proglasu od istog
d a n a izneo je svoj opozicioni program prema
tojadinovićevoj vladi. Međutim,
s t r a n k e ovog bloka, n a r o č i t o s t r a n k e Udru ene opozicije, nisu s k o r o p u n e
dve godine postigle da p r i m e n e postavke sp >razuma da popularizuju svoj rad
i da na n j e m u o k u p e sve n a r o d n e snage, iak J je narod tražio da se u njega uklopi samostalni radnički n a r o d n i pokret koji bi taj Blok p r e t v o r i o u pravi
»borbeni t a b o r n a r o d n o g sporazuma« za suprostavljanje u d r u ž e n i m s n a g a m a
reakcije, fašizmu i hegemoniji. Proces c e p a n j a ovog Bloka ubrzan je posle izb o r a od 11. d e c e m b r a 1938. godine, zahvaljujući m e đ u s o b n o j borbi za vlast
i dvoličnosti vodstva pojedinih opozicionih stranaka, iako je KPJ pokušavala
da radi učešća r a d n i č k e klase u Bloku n a r o d n o g s p o r a z u m a , stvori Stranku
radnog naroda (SRN) kao legalnu radničku partiju.' 2 b
U svom novom pismu Vilhelmu Piku (Pick WilhelmI od kraja februara 1938. godine, Tito
je. između ostalog, pisao 'da stanje u zemlji nije suviše loše. Ali ono bi moglo biti i bolje, jer su
danas uslovi vrlo povoljni, bez obzira na teror . .
smatram za potrebno, da harem za jedno kratko vreme odem na lice mjesta, s lim da se što je moguće prije i brže vratim ...«
S obzirom na ovo i da su se u m e đ u v r e m e n u stvari j o š više k o m p l i k o v a l e
daljom neizvesnošću, i to do tog s t e p e n a da su predstavnici K o m i n t e r n e počeli da dolaze u Pariz i da kontaktiraju sa dotad r u k o v o d e ć i m l j u d i m a u KPJ,
m i m o Tita, kao najodgovornijeg i tada jedino priznatog člana r u k o v o d s t v a
(Franc Leskošek je, kao član Politbiroa, bio u zemlji i van svega ovoga), Tito
je k r a j e m m a r t a 1938. godine d o n e o istorijsku o d l u k u da na svoju odgovornost iz Pariza ode u zemlju i tu f o r m i r a p r i v r e m e n o partijsko r u k o v o d s t v o . U
takvim uslovima formiranje novog rukovodstva u zemlji zaista je bio - kao što
je to drug Tito rekao u svom predavanju u Kumrovcu - krupan događaj u istoriji
Komunističke partije Jugoslavije.
Titovim d o l a s k o m u zemlju, i novim m e t o d o m r u k o v o đ e n j a koji je on zaveo u Partiji, o t k l o n j e n a je velika nezgoda koja se do tada ogledala u t o m e što
je Centralni komitet bio u inostranstvu, odvojen od r a d n i č k o g p o k r e t a u sam o j zemlji. Oslanjajući se na nove, m l a d e i smele kadrove, Tito je o d m a h pristupio konsolidaciji Partije i u k l a n j a n j u frakcionaštva i njegovih posledica. Sa
novim r u k o v o d s t v o m Partije p r e d u z e o je o d l u č n e m e r e radi organizacionog
učvršćenja postojećih i s t v a r a n j a novih partijskih organizacija, n a r o č i t o u industrijskim p r e d u z e ć i m a i na selu, kao i radi stvaranja r u k o v o d e ć i h k a d r o v a
u Partiji od mladih i o p r o b a n i h revolucionara. Nalazeći se u zemlji on je mogao pravilnije i bolje da prati i ceni u n u t r a š n j u i spoljnu situaciju Jugoslavije.
Pošto je posle okupacije Austrije pojačan pritisak Nemaćke i Italije na Jugoslaviju, sa ciljem da u njoj učvrste svoje pozicije, to je opasnost po nezavisnost Jugoslavije postala neposredna. Taj pritisak je bio veoma opasan zato što je stav
vlade Milana Stojadinovića bio popustljiv p r e m a svim tim agresivnim pritiscima. Naime, zbog straha od Sovjetskog Saveza na m e đ u n a r o d n o m planu i od narodnooslobodilaćkog pokreta u zemlji, Stojadinovićevoj vladi je odgovarala politika popuštanja fašističkim agresorima. Ona se mirila ne samo s okupacijom
Austrije nego je napustila i svog saveznika iz Male A n t a n t e - C e h o s l o v a ć k u . Tako
je Jugoslavija ostala izolovana, jer su Nemaćka i Italija smatrale Balkan svojom
sferom uticaja.' 3
Zato je CK KPJ, povodom priključenja Austrije Nemačkoj <anšlus) 13. marta
1938. godine, u svom Proglasu od marta iste godine pozvao n a r o d e Jugoslavije
da se o k u p e za b o r b u protiv osvajača. U proglasu se, između ostalog, kaže:
• Hitlerove fašističke m o t o r i z o v a n e h o r d e pregaziše malu Austriju i p o c j e p a š e svojim
b a j o n e t i m a sve m e d u n a r o d n e ugovore, koji su osigurali nezavisnost te zemlje.
Dok po b e ć k i m u l i c a m a t u t n j e Hitlerovi tenkovi, Musolinijevi razbojnici p o k u š a v a j u
d a z a d a d u s m r t n i u d a r a c Š p a n j o l s k o j N a r o d n o j Republici
Hitler i Musolini o s t v a r u j u već svoju zavjeru protiv m i r a i s l o b o d e n a r o d a . Fašistički
razbojnici izazivaju rat radi p o d j e l e Evrope
O k u p a c i j o m Austrije Hitlei je s t e g a o u klješta b r a t s k u C e h o s l o v a ć k u . S a m o je p i t a n j e
dana kad v.i nad njenim m i m i m stanovnistvum da zabruje fašistički avioni. Njemački fašizam
p o s t e p e n o i d o s l j e d n o s p r o v o d i svoj pakleni plan da p r e t v o r i sve n a r o d e S r e d n j e i Jugoist o č n e E v r o p e u svoje r o b o v e i u t o p o v s k o m e s o u svom k o n a ć n o m o b r a ć u n u sa d e m o k r a tijom. a n a r o ć i t o s n j e n o m t v r đ a v o m . S o v j e t s k i m Savezom.
Hitlerove trupe su na granici Jugoslawe.
Fašistička, pangermanska i osvajačka Nemaćka postaje pogranična država sa Jugoslavijom ( p o d v u ć e n o u originalu). Hitlerizam nije »prijatelj i d o b r i sused«, već zakleti n e p r i j a t e l j
s l o b o d e i nezavisnosti n a r o d a Jugoslavije. Njegove izjave o n e u t r a l n o s t i i p r i j a t e l j s t v u p r e m a
n a m a lažne su. k a o i d o j u ć e r a š n j a n j e g o v a o b e ć a n j a p r e m a Austriji. Juće je Hitlerova soldateska zgazila s l o b o d u a u s t r i j s k o g n a r o d a , d a n a s već s p r e m a u d a r protiv Č e h o s l o v a č k e . a sutra će n j e g o v e ć e l e da p r o v a i e p r e k o Karavanki u Jugoslaviju . . (Kakvo r e a l n o p r e d v i đ a n j e
- V.T.).
. Hitlerov a g e n t S t o j a d i n o v i ć izdao je n a r o d n e interese, p o m o g a o je Hitlera da pregazi Austriju i d o v e o ga na g r a n i c u Jugoslavije. Vlada Stojadinovića, dala je o v u zloćinaćku
p o m o ć da bi sebi o s i g u r a l a p o d r š k u o s o v i n e B e r l i n - R i m u b o r b i protiv n a r o d a
Srušimo izdajničku vladu Stojadinovića, agenta Hitlera i Musolinija!
Stvorimo vladu narodne sloge i odbrane!... ( P o d v u ć e n o u originalu).
. . . U ovim teškim i o d s u d n i m č a s o v i m a mi se o b r a ć a m o ne s a m o p r i s t a š a m a Bloka narodnog sporazuma, n e g o i svim o s t a l i m n a r o d n i m i r o d o l j u b i v i m s n a g a m a s r p s k o g , slovenskog i h r v a t s k o g n a r o d a , koji se nisu izjasnili za s p o r a z u m SD Koalicije i U d r u ž e n e Opozicije.
ali koji su protiv izdajničke politike S t o j a d i n o v i ć a i koji su voljni da b r a n e mir i nezavisnost
svoje zemlje . . . « ' 4
Zatim se, p o r e d parola za o d b r a n u mira, sloge i bratstva svih n a r o d a Jugoslavije, traži savez sa Ćehoslovaćkom, F r a n c u s k o m i Sovjetskim Savezom.
Pošto je p r e d s e d n i k vlade Stojadinović na d a n 15. m a r t a (dva d a n a posle
anšlusa) pred šefovima p a r l a m e n t a r n i h klubova, a s u t r a d a n i u Senatu, d a o
izjavu i o d g o v a r a o na pitanja senatora, u kojima je a n š l u s o k a r a k t e r i s a o kao
d o b r u i pozitivnu stvar,' 5 d r u g Tito je u o d g o v o r u Stojadinoviću, između ostalog, rekao:
»Hitlerove izjave o n e u t r a l n o s t i i prijateljstvu p r e m a n a m a lažne su, k a o i d o j u č e r a š n j a
njegova o b e ć a n j a p r e m a Austriji. Juće je Hitlerova s o l d a t e s k a gazila s l o b o d u a u s t r i j s k o g nar o d a . d a n a s vec s p r e m a u d a r protiv Č e h o s l o v a č k e . a s u t r a ć e n j e g o v e ćete d a p r o v a l e p r e k o
K a r a v a n k i u Jugoslaviju.
S u d b i n a s r p s k o g a n a r o d a vezana je sa s l o b o d o m S l o v e n a c a i Hrvata. Kao š t o je poslije
poraza na Marici d o š l o Kosovo, t a k o bi i poslije p a d a L j u b l j a n e i Zagreba, d o š a o red na
B e o g r a d Bez Slovenije n e m a Jugoslavije, bez s l o b o d e S l o v e n a c a i Hrvala, n e m a s l o b o d e ni
srpskom narodu«.
Zato Tito poziva da se o k u p e »svi kojima je d r a g a sloboda i d e m o k r a t i j a ,
svi oni. koji vole svoju zemlju i svoj narod, svi rodoljubivi g r a đ a n i koji neće
da r o b u j u fašističkim osvajačima!«
Za vreme svoga boravka u Moskvi, jeseni 1938. godine, Tito je govorio sledeče:
»Kao p o s l j e d i c a svih n a p r e d izloženih činjenica, u Jugoslaviji je s a d a d o š l o do novog
o k r e t a širokih m a s a u N a r o d n o m f r o n t u , ili. k a k o se kod nas kaže. u d e m o k r a t s k o m blou
To d o k a z u j u velike m a s o v n e m a n i f e s t a c i j e , zatim m n o g o b r o j n i mitinzi u cijeloj zemlji
u korist Č e h o s l o v a č k e i F r a n c u s k e , na k o j i m a je t r a ž e n a o t v o r e n a izjava da Ce Jugoslavija
p o m o ć i C e h o s l o v a ć k o j , i sve češće isticani zahtjevi da se u s p o s t a v e prijateljski o d n o s i sa
SSSR. k a o najjačim z a š t i t n i k o m malih n a r o d a i mira. .Anšlus'je p r e d s t a v l j a o veliki p o d s t i c a j
aktiviziranju širokih m a s a u b o r b i protiv h i t l e r o v s k e o p a s n o s t i . . . « "
Posle decembarskih izbora 1938. godine CK KPJ doneo je novu rezoluciju
u kojoj je traženo »obaranje protunarodne Stojadinovićeve vlade i stvaranje vlade nacionalne odbrane koja će biti sposobna da organizuje odbranu zemlje i pruži fašističkim agresorima nepokolebiv otpor«. (Podvukao V.T.). Stojadinović je
u toj rezoluciji o p t u ž e n zbog svoje spoljne politike. U toj Rezoluciji se, između
ostalog, kaže:
».. . Stoiadinoviceva je vlada o d o b r a v a l a Hitleru. k a d a je fašistička N j e m a č k a zauzela
Austriju i pojavila se n e p o s r e d n o na g r a n i c a m a Jugoslavije. Ona je p o t k o p a l a i rastočila
Malu a n l a n t u i time p o m o g l a Hitleru da r a s k o m a d a C e h o s l o v a ć k u i stvori n e p o s r e d n u opasnost za sve b a l k a n s k e zemlje.
Svojom i z d a j n i č k o m politikom p r e m a saveznicima Jugoslavije. S t o j a d i n o v i ć e v a je vlada izvršila težak zločin nad n a r o d i m a Jugoslavije. O n a je p o m o g l a n j e m a č k i m imperijalističkim r a z b o j n i c i m a da o t v o r e p u t na jugoistok i p r i p r e m a l a n a r o d i m a Jugoslavije s u d b i n u Čehoslovačke . . .
Bez o b z i r a na tu o g r o m n u o p a s n o s t koja p r e t i Jugoslaviji, režim S t o j a d i n o v i ć a produžava svoju p r o t u n a r o d n u v a n j s k u i r e a k c i o n a r n u u n u t r a š n j u politiku. Režim Stojadinovića p o k u š a v a poplašiii n a r o d e Jugoslavije izdajom C e m b e r l e n a i Daladjea. nastoji na sve
n a č i n e d i s k r e d i t o v a t i zemlje, u kojima se razvija n a r o d n o f r o n t o v s k i p o k r e t , p o k u š a v a svim
s r e d s t v i m a p r o d u b i t i n a c i o n a l n u neslogu m e d u n a r o d i m a Jugoslavije: t i m e p o t k o p a v a odbr a m b e n u s p o s o b n o s t protiv fašističke agresije.
Snage na koje se o s l a n j a r e a k c i j a u Jugoslaviji i koje su u p o r i š t e o s v a j a č k i h p l a n o v a
n e m a č k o g i t a l i j a n s k o g fašizma, jesu sledeče: vlada S t o j a d i n o v i ć a , J u g o s l o v e n s k a r a d i k a l n a
zajednica, fašističke organizacije f r a n k o v a c a u H r v a t s k o j , h o d j e r o v a c a , n e m a ć k i h fašista,
r u s k i h b e l o g a r d e j a c a . kao i j e d n a g r u p a trockistićkih a g e n a t a fašizma.
N a s u p r o t t o m e p r o t u n a r o d n o m e f r o n t u r e a k c i j e i fašizma, u Jugoslaviji stoji nacionalni f r o n t d e m o k r a t i j e . koji se o k u p l j a o k o d e m o k r a t s k o g b l o k a s r p s k e U d r u ž e n e opozicije i
r
S e l j a C k o - d e m o k r a t s k e koalicije u H r v a t s k o j . Taj blok o b u h v a t a najvažnije d e m o k r a t s k e
partije zemlje i stoga bi svaki p o k u š a j s t v a r a n j a n a r o d n o g f r o n t a van tog bloka izazvao cep a n j e u t a b o r u d e m o k r a t i j e i time p o m o g a o reakciji. Takvim se p o k u š a j i m a m o r a KP odlučno opirati.
Ali d e m o k r a t s k i blok može da se s u p r o t s t a v i f r o n t u r e a k c i j e i da osigura p o b e d u dem o k r a t i j e i nezavisnosti zemlje s a m o u slučaju, a k o se p r e t v o r i u pravi d e m o k r a t s k i n a r o d n i
blok p r i k l j u č e n j e m svih s t r a n a k a i organizacija r a d n i č k e klase i seljaštva .
. . P o k r e ć u ć i najšire m a s e u b o r b u za o s t v a r e n j e p l a t f o r m e d e m o k r a t s k o g n a r o d n o g
bloka k o m u n i s t i traže: o k u p l j a n j e d e m o k r a t s k i h m a s a i s p o r a z u m s d e m o k r a t s k i m v o d a m a
d r u g i h p a r t i j a u i n t e r e s u p r o š i r e n j a i u č v r š ć e n j a d e m o k r a t s k o g n a r o d n o g bloka . . . « "
Posle parlamentarnih izbora 1938. godine i pada Stojadinovićeve vlade
drug Tito je želeo da se iz Moskve vrati u Jugoslaviju.Vpredavanju u Kumrovcu,
on je o tome rekao:
»Procijenio sam da je poraz režima od izvanrednog značaja za našu zemlju,
da treba učiniti sve da pobijedi blok demokratskih snaga u kojem su bile Samostalna demokratska partija, Radnička partija itd. Želio sam da se što prije vratim
u zemlju, jer sam smatrao da treba da budem na licu mjesta. Međutim, još uvijek
mi nisu dopuštali da krenem. Imao sam razgovor s Dimitrovom, ali morao sam
čekati sve do decembra, dok dokumenti o našoj Partiji nisu bili razmotreni na
sjednici Izvršnog komiteta
Kominterne.
Početkom januara 1939. godine održana je i sj dnica Političkog sekretarijata
sa Dimitrovom na ćelu Tada je definitivno potvrđeno rukovodstvo KPJ koje sam
formirao u zemlji, priznat je rad koji je obavljen. Ja sam dobio mandat da od tog
rukovodstva formiram Centralni komitet, da razradim mjere za odstranjivanje
svih frakcionaških ostataka i oportunističkih elemenata iz Partije, te da obavim
još neke druge poslove. Dogovoreno je da poslije izvjesnog vremena, za tri-četiri
mjeseca, ponovno pođem u Kominternu.«'18
Međutim. Tito je, zbog o t p o r a K o m i n t e r n e , još čitava dva m e s e c a ostao
u Moskvi, odakle je u j a n u a r u avionom ( p r e k o S t o k h o l m a i Kopenhagena) dop u t o v a o u Pariz. Pošto je t a m o obavio poslove i p r e t h o d n o u Jugoslaviju poslao partijske materijale i Nacrt rezolucije CK KPJ koji je napisao u Moskvi
i koji je prihvatio Sekretarijat K o m i n t e r n e . Tito je s m a t r a o da taj Nacrt t r e b a
da usvoji i CK KPJ. O t o m e i d r u g i m zadacima on je u svom p r e d a v a n j u u
Kumrovcu, između ostalog, rekao:
» . . . U suštini, radilo se o s u d b i n i naših n a r o d a k o j i m a je fašistička o p a s n o s t zaprijetila
n e p o s r e d n o , o k r u ž u j u ć i n a š u zemlju g o t o v o sa svih s t r a n a . M a r t a m j e s e c a stigao sam u zemlju O d m a h je zatim o d r ž a n a s j e d n i c a C e n t r a l n o g k o m i t e t a koja je trajala p u n a četiri dana.
Podnio sam izvještaj o t o m e k a k o su stvari tekle u Moskvi, u K o m i n t e r n i , u vezi sa n a š o m
Partijom. Usvojili s m o rezolucije i o t v o r e n o p i s m o , k a o i proglas p o v o d o m o k u p a c i j e Čehoslovačke. I s t o v r e m e n o s m o se dogovorili da j e d n a od glavnih m j e r a u p r o c e s u k o n s o l i d a c i j e
Partije b u d e z e m a l j s k o s a v j e t o v a n j e r u k o v o d e ć i h partijskih k a d r o v a iz cijele z e m l j e O d m a h
s a m se d a o na p o s a o u vezi sa p r i p r e m o m s a v j e t o v a n j a . M o r a o sam p u t o v a t i u Beograd, u
Sloveniju i H r v a t s k u , radi izvršavanja z a d a t a k a koji su stajali p r e d n a m a . . '*
Povodom upada nemaćkih trupa u Cehoslovaćku 15. marta 1939. godine,
CK KPJ izdao je istog meseca Proglas, u kojem se. pored ostalog, kaže:
•Ovih su dana fašističke bande njemačkog imperijalizma okupirale Cehoslovaćku«. (Podv u č e n o u originalu)
Zahvaljujući m i n h e n s k o j izdaji, zbog t o b o ž n j e g o č u v a n j a m i r a . p o r o b l j e n i s u n a m a
bratski slavenski i miroljubivi n a r o d i Cesi. Slovaci i K a r p a t o - U k r a j i n c i N j e m a č k e fašističke
h o r d e g r u b o i b e z o b z i r n o u n i š t a v a j u sve t e k o v i n e ć e h o s l o v a ć k i h n a r o d a i p r i j e t e p o t p u n i m
istrebljenjem
Čitavom je svijetu d a n a s j a s n o da sva d o s a d a š n j a p o p u š t a n j a fašističkim o s v a j a č i m a nij e s u spasila mir ni s l o b o d u m a l i h n a r o d a , već n a p r o t i v s a m o ojačala pozicije r a t n i h p o t p a ljivača - n j e m a č k i h , talijanskih i j a p a n s k i h imperijalista, koji su radi svojih o s v a j a č k i h ciljeva
o t p o č e l i novi imperijalistički ral i o t v o r e n o idu za tim da g u r n u čitav svijet u n a j s t r a š n i j u
klaonicu kakvu ne p a m t i ljudska p o v i j e s t . . .•
Obraćajući se n a r o d i m a Jugoslavije, u Proglasu se kaže:
»Tragedija č e h o s l o v a č k i h n a r o d a nas poziva d a b u d e m o b u d n i p r e d o p a s n o š ć u koja
n a m prijeti' Njemački i talijanski imperijalisti već s p r e m a j u svoj daljni p o h o d na istok i jug.
njihovi apetiti su toliko veći u koliko nailaze na m a n j i o t p o r . Na r e d u su ostale m a l e d r ž a v e
- na B a l k a n u i u i s t o č n o j Evropi. Na redu je Jugoslavija. ( P o d v u ć e n o u originalu).
Fašistički osvajači ne n a s t u p a j u o d m a h sa g r u b o m v o j n o m silom. P r e k o svojih fašističkih a g e n a t a oni n a s t o j e da n a j p r i j e iznutra r a s t o č e i o s l a b e snage n a r o d a i t a k o p r i p r e m e njegovu p r o p a s t C e h o s l o v a ć k a n e k a n a m b u d e za to najbolji p r i m j e r
.«
Zatim se u Proglasu CK p o s e b n o obraća svakom n a š e m n a r o d u , pozivajući ih da se u d r u ž e n i m snagama b o r e za nacionalnu slobodu, bratstvo i jedinstvo i o č u v a n j e nezavisnosti, a p o s e b n o radnicima, seljacima, g r a đ a n i m a ,
vojnicima i oficirima, omladini, ističući da
»ma k a k o bili teški d a n i i s k u š e n j a koji stoje p r e d n a m a , n t m a razloga da se k l o n e duh o m . Nezavisnost Jugoslavije- se može očuvati od n a j e z d e fašističkih o s v a j a č a a k o o k u p i m o
sve r o d o l j u b i v e i d e m o k r a t s k e snage i o s t v a r i m o b r a t s k u slogu i s p o r a z u m m e đ u n a r o d i m a
Jugoslavije. Nezavisnost Jugoslavije se može o d b r a n i t i a k o njeni n a r o d i b u d u z a d o v o l j n i i
složni. A lo se m o ž e p o s t i g n u t i s a m o t a k o a k o se d a d u n a r o d u njegova d e m o k r a t s k a i nac i o n a l n a p r a v a i a k o se r a d n i č k o j klasi priznaju i g a r a n t u j u politička i socijalna p r a v a . . . «
Na kraju CK poziva n a r o d e Jugoslavije da osiguraju o d b r a m b e n u sposobnost za o č u v a n j e Jugoslavije p o m o ć u n a r o d n e vlasti,
»koja ce h i t n o obezbijediti n a r o d i m a sva d e m o k r a t s k a i n a c i o n a l n a p r a v a i p o d u z e t i
sve miere za o d b r a n u zemlje koja će se u v a n j s k o j politici osloniti na d e m o k r a t s k e sile. a
u p r v o m r e d u na S o v j e t s k u Uniju, k a o n a j m o ć n i j e g zaštitnika malih n a r o d a , i koja će z a j e d n o
sa ostalim b a l k a n s k i m n a r o d i m a stvarati t e s n o prijateljstvo i savez za o č u v a n j e svoje nezavisnosti», ističući da - Vlada Dragiše Cvetkovića nije vlada k a k v a t r e b a našim n a r o d i m a u dan a š n j o j t e š k o j situaciji
» 20
Povodom upada italijanskih trupa u Albaniju 17. aprila 1939. godine) Ujedinjena studentska o > adina je u svom proglasu od 8. aprila 1939. godine, između ostalog, konstat jvala:
• Na našoj granici vodi se ral ( p o d v u č e n o u originalu).
Napad talijanskog fašizma na m a l u Albaniju p r i r o d a n je n a s t a v a k r a z b o j n i č k e osvaiačke politike izazivačke o s o v i n e Berlin - Rim. S a m o je 20 d a n a p r o š l o od k o b n i h t r e n u t a k a
k a d a su b r a t s k i slovenski n a r o d i savezničke Čehoslovačke pali u n a j c r n j e r o p s t v o g e r m a n skog impel ijalizma A d a n a s već tragična s u d b i n a b r a t s k o g č e š k o g i slovačkog n a r o d a prijeti
da p o s t a n e zla s t v a r n o s t n a r o d a Jugoslavije!
Više nego ikada naša je država u s m r t n o j opasnosti! Na g r a n i c a m a naše države, od Triglava do Soluna, od Drave do Banata, od Ulcinja do Đakovice, neprijatelji n a š e države, s m r t n i
neprijatelji nezavisnosti naših n a r o d a , s p r e m a j u n a p a d n a n a š u teritoriju . . .
U ovim t r e n u c i m a p o t r e b n o je više n e g o ikada skupiti sve snage na o t p o r i o d b r a n u
d r ž a v n e nezavisnosti Zato je toliko d a n a s n u ž n o ostvariti vladu n a r o d n e sloge i o d b r a n e , u
kojoj će biti z a s t u p l j e n i svi n a r o d i Jugoslavije. Ne put kapitulacije, ne p u t t r a g e d i j e slovačkog i č e š k o g n a r o d a , vec o t p o r i b o r b a za svaku stopu naše zemlje, to m o r a da p o s t a n e put
n a r o d a Jugoslavije . . .
Za jedinstvo svih rodoljubivih snaga u borbi za slobodnu i nezavisnu Jugoslaviju
U svom članku »Nezavisnost Jugoslavije u opasnosti« maja
Kardelj, između ostalog, kaže.
1939.
godine.
• U t e š k o j i b a r u t a p u n o j m e đ u n a r o d n o j situaciji ovih d a n a . koja preti s v a k o g časa da
se p r e t v o r i u sveopSti rat. sve wše se r a s k r i v a štetnost S t o j a d i n o v i ć e v e s p o l j n e i u n u t a r n j e
politike po nezavisnost države i sviju njezinih n a r o d a , koju u celini p r o d u ž u j e i Cvetkovicev
režim. U d e c e m b r u mesecu, pre izbora. Stojadinović je p r i č a o o »miru i p r i j a t e l j i m a na našim g r a n i c a m a « d a n a s je m e đ u t i m jasno, da m o ž d a n e m a države u Evropi, koja bi bila t a k o
u g r o ž e n a od n a p a d a fašističkih imperijalista o k o osovine Berlin-Rim. kao š t o je to Jugosla-
vija. Politika t o b o ž n j e »neutralnosti« J u g o s l a v i a dovela je u n a j v e ć o j m e r i do r a s p a d a Male
a n t a n t e i do s l o m a CeSkoslovaćke .. Aneksija Albanije je vec d i r e k t a n u d a r protiv nezavisnosti Jugoslavije. I o n a je p r i r o d n a posledica ovakve politike .neutralnosti', koju je sprovodio Stojadinović, a d a n a s ju s p r o v o d i Cvetković. T a k o su r e a k c i o n a r n i i p r o t u n a r o d n i režimi
.uspeli' da g u r n u Jugoslaviju u n a j v e ć u o p a s n o s t , da b u d e p r e g a ž e n a od imeprijalistićkib nemaćko-talijanskih razbojnika
Režimske nam sluge govore, da n e m a o p a s n o s t i n a p a d a na Jugoslaviju sa s t r a n e Nem a ć k e i Italije. Takva je t v r d n j a svesna laž, koja t r e b a da p r i p r e m i teren za kapitulaciju . . . «
Na s o p s t v e n o pitanje, da li je o d b r a n a Jugoslavije uopSte m o g u ć a . K a r d e l j o d g o v a r a :
»Bezuslovno o n a jeste m o g u ć a . Ona ie m o g u ć a u j e d i n j e n j e m sviju r o d o l j u b i v i h snaga, slog o m sviju n a r o d a u Jugoslaviji, socijalnim z a d o v o l j e n j e m r a d n i h m a s a i u s p o s t a v l j a n j e m dem o k r a t s k i h prava. To je put po k o m e bi bili stvoreni u n u t a r n j i uslovi za zaista uspeSnu odbr a n u Sa d r u g e s t r a n e , o d b r a n a će biti u s p e š n a s a m o tada, a k o će se Jugoslavija ukljućiti u
rad n a s t v a r a n j u s i s t e m a kolekt . n e b e z b e d n o s t i , a k o ć e raditi n a u č v r š ć e n j u o d b r a m b e n o g
saveza u g r o ž e n i h malih n a r o d a B a l k a n a i istoćne Evrope, te F r a n c u s k e i Engleske, a naročito Sovjetskog Saveza
..
Dužnost je sviju svesnih r a d n i k a da b u d u u prvim r e d o v i m a akcije za o d b r a n u zemlje Njihova je d u ž n o s t da založe sve svoje snage za to da se stvori nesalomljiv o d b r a m b e n i
f r o n t sviju n a r o d a Jugoslavije i sviju onih, koji vole svoj n a r o d i svoju zemlju, koji vole slob o d u i koji ne d a j u n e m a ć k o - t a l i j a n s k o m imperijalizmu da p r e s t u p i granice države. Dužnost
je svakog svesnog r a d n i k a , da radi na Sto tesnijim vezama i z m e đ u vojske i n a r o d n o m odbr a m b e n o m akcijom, da bi se već u z a m e t k u uguSio svaki pokuSaj kapitulacije. Dužnost je
svakog svesnog r a d n i k a , da r a s k r i n k a svaku akciju k a p i t u l a n a l a . Hillerovih i Musolinijevih
slugu, trockislićkih i ostalih faSistićkih a g e n a t a . . . « "
Kad je 26. avgusta 1939. godine, nepunu nedelju dana pred izbijanje drugog
svetskog rata, na osnovu postignutog Sporazuma, obrazovana vlada Cvetković-Maček, CK KPJ je to nazvao »Velikom prevarom naroda«. Zauzimajući svoj
stav, CK je konstatovao:
»
Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k d i r e k t n o i i n d i r e k t n o p o d u p r t a od ostalih b u r ž o a s k i h partija pokuSava da p r e v a r i r a d n e m a s e d e m o k r a t s k i m p a r o l a m a i . d e m o k r a t s k i m ' m j e r a m a . Te
d e m o k r a t s k e f r a z e su p o s t a l e najveća o p a s n o s t za r a d n e mase. O n e ne p r e s t a j u niti će prestati. jer su o n e d a n a s j e d i n o m o g u ć i oblik z a v a r a v a n j a masa. M e đ u t i m , sve S e s t o j a n u a r s k e
m j e r e protiv r a d n i ć k e klase ne s a m o da su ostale na snazi, vec se i pooStravaju. D e m o k r a t ski lažljivci - t o b o ž n j i .protivnici' hitlerizma u b i j a j u r a d n i k e i o m l a d i n c e , oni g o n e u konc e n t r a c i o n e l o g o r e k o m u n i s t e i d r u g e prave n a r o d n e b o r c e . I s t o v r e m e n o - d o n o s e izborni
zakon s tajnim p r a v o m glasa, uz o g r a d u - da ce moći učestvovati s a m o d o z v o l j e n e partije.
Ti dvoličnjaci misle da na laj naćin sakriju svoje k r v a v o lice . . .
\ ladajuci dvoličnjaci se s p r e m a j u da p r e v a r e n a r o d e Jugoslavije - k a k o se tu radi
0 očuvanju neutralnosti
d o k se. u stvari, radi o o t v a r a n j u g r a n i c a i m p e r i j a l i s t i m a u ratovanju. O č u v a n j e nezavisnosti se nalazi u n a s l o n u na SSSR. a ne u trgovini s i m p e r i j a l i s t i m a
1 u imperijalističkom ratu.
Ova s p o l j n a politika vlade jeste s a m o d r u g o lice p r o t i v n a r o d n e politike d v o r a , buržoazije i njenih sluga Ali, u p r k o s j e d n o d u S n o s t i buržoazije u b o r b i protiv r a d n o g n a r o d a . - uprkos Maćekovih i Pavlovih u z a j a m n i h laskanja i p a r o l a u Zagrebu, p o j e d i n e n a c i o n a l n e buržoazije su r a z d r o b l j e n e s u p r o t n o s t i m a . - KoroSec se p r i p r e m a za d o č e k talijanskih t r u p a hrvatska buržoazija za o t c e p l j e n j e u e v e n t u a l n o teSkoj situaciji i stavljanje pod p r o t e k t o r a t
imperijalista, a srpski h e g e m o n i s t i za o č u v a n j e Velike Srbije u m u t n i m v r e m e n i m a (pokuSaj
stvaranja srpskog fronta).. 23
Povodom izbijanja drugog svetskog rata 1. septembra 1939. godine CK KPJ
je istog meseca (za vreme Titovog odsustva, tj. dok je bio na putu za Moskvu V.T.) izdao Proglas »Protiv imperijalističkog rata i fašizma« u kojem se, između
ostalog, kaže:
»
Bojeći se j a č a n j a ugleda Sovjetskog Saveza i n a r a s t a n j a n a r o d n e b o r b e za d e m o k ratiju. oni (misli se na e n g l e s k e i f r a n c u s k e r e a k c i o n a r e - V.T.) su se borili protiv politike
m i r a S o v j e t s k o g Saveza i k o m u n i s t i č k e i n t e r n a c i o n a l e i sabotirali n j i h o v e i s k r e n e n a p o r e za
u s p o s t a v l j a n j e m čvrstog f r o n t a o d b r a n e protiv n a p a d a č a , n e p r e s t a n o ležeći s v o j o m dvoličn o m p o l i t i k o m da u v u k u Sovjetski Savez u rat, u k o m e bi i m a o da za n j i h o v e i n t e r e s e vadi
k e s t e n j e iz v a t r e . . .
Ali je Sovjetski Savez, r u k o v o đ e n boljševičkom p a r t i j o m i g e n i j a l n i m v o đ o m celok u p n o g n a p r e d n o g ć o v e ć a n s t v a . d r u g o m Staljinom, r a s k i n u o o v u p o d m u k l u z a m k u imperijalističkih p r o v o k a t o r a rata Nemački faSizam bio je p r i n u đ e n da k a p i t u l i r a p r e d s n a g o m
zemlje p o b e d o n o s n o g socijalizma, p r e d SSSR. i da zaključi s n j o m p a k t o n e n a p a d a n j u . Sov
jetski Savez, jedini pravi pobornik mira, uvek spreman da podupre borbu za mir. demokratiju
i nezavisnost naroda, s veslan svog istorijskog značaja i duinosri prema oslobodilačkoj borbi proletarijata celog sveta, neće nikada ratovati za ma čije imperijalističke interese, niti gurnuti radne
mase ma koje zemlje da se za takve interese bore ( p o d v u ć e n o u originalu). P a k t o m o n e n a p a d a n j u sa N e m a ć k o m , S o v j e t s k i Savez je o d n e o j e d n u o g r o m n u istorijsku p o b e d u i s m a n j i o
o b i m sadaSnjeg r a t a Imperijalisti s u o t p o č e l i nov p o k o l j m e đ u n a r o d i m a - s tim p o č i n j u i
nove o s l o b o d i l a č k e b o r b e p r o l e t a r i j a t a , u g n j e t e n i h n a r o d a i sveg n a p r e d n o g ć o v e ć a n s t v a .
Radni n a r o d N e m a ć k e . nastavljajući svoju h e r o j s k u b o r b u z a o b a r a n j e Hitlerove fašističke
d i k t a t u r e , o t p o č e o je već b o r b u za p r e t v a r a n j e o s v a j a č k o g r a t a u n a r o d n u r e v o l u c i j u « . . .
»I već u o v o m t r e n u t k u r e a k c i o n a r n i vojni krugovi i S e s t o j a n u a r s k i i s t o j a d i n o v i cevski d e o vlade, na ćelu sa C v e t k o v i ć e m . iskorišćavaju r a t n u p s i h o z u da s m i š l j e n o m mobilizacijom o m e t u s p r o v o đ e n j e d e m o k r a t i z a c i j e zemlje. I s t o v r e m e n o , oni s e p r i p r e m a j u d a
g u r n u n a r o d e Jugoslavije u imperijalistički rat, ili da u p o t r e b e n j i h o v u snagu za i n t e r v e n c i j u
p r o t i v r a s t u ć e n e m a ć k e revolucije, u t r e n u t k u kada slom Hitlerovog fašizma p o s t a n e očigledan . .
Međutim, p o s l e r a t n a ocena ovog p a k t a razlikuje se od p r o t h o d n e , a što
se vidi iz sledećeg:
• Pakt o n e n a p a d a n j u između N e m a ć k e i SSSR d o v e o je do z n a č a j n i h p o m e r a n j a u politici K o m i n t e r n e . O n a je u osnovi n a p u s t i l a antifašističku p l a t f o r m u koju je f o r m u l i s a o n j e n
VII k o n g r e s i p r e s t a l a da poziva u b o r b u protiv fašizma i fašističkih a g r e s o r a To je izazvalo
p r a v u p o m e t n j u u k o m u n i s t i č k i m p a r t i j a m a z a p a d n e E v r o p e i m e đ u a n t i f a š i s t i m a uopšte . . . « "
• Izbijanje r a l a u Evropi p o s t a v i l o je p r e d KPJ n o v e z a d a t k e , j e r je n a r o d i m a Jugoslavije, p o r e d fašističke o p a s n o s t i , z.apretila o p a s n o s t da b u d u u v u č e n i u rat na s t r a n i E n g l e s k e
i F r a n c u s k e . Zbog toga je Partija u n e k o l i k o izmenila p a r o l e i u svojoj akciji p o s t a v l j a l a težište
na tu novu o p a s n o s t M e s t o r a n i j e o s n o v n e p a r o l e - b o r b a protiv fašističke o p a s n o s t i , Partija
ističe b o r b u protiv i m e p r i j a l i s t i č k o g rata. protiv uvlačenja Jugoslavije u rat, za o s l a n j a n j e na
S S S R To n i u k o l i k o nije značilo z a n e m a r i v a n j e fašističke o p a s n o s t i , ni g a j e n j e iluzija da se
k a r a k t e r fašističke N e m a ć k e posle s k l a p a n j a p a k t a o n e n a p a d a n j u sa SSSR izmenio, niti da
s e o n a o d r e k l a svojih o s v a j a č k i h n a m e r a p r e m a Jugoslaviji p o s e b n o
Naprotiv. KPJ je s t a j a l a na gledištu d a j e njihov i n t e r e s bio da u takvoj situaciji o s t a n u
van rata, da b o r b o m o s t v a r e takvu vladu koja bi zadovoljila n j i h o v e o s n o v n e n a c i o n a l n e ,
e k o n o m s k e i p o l i t i č k e zahteve, a u isto v r e m e se u s p o l j n o j politici oslonila na SSSR
Stoga je KPJ postavila ležište na p a r o l u - b o r b a p r o t i v vezivanja Jugoslavije za ma
koji imperijalistički biok, protiv n j e n o g u v l a č e n j a u rat Na u n u t r a š n j e m p l a n u , o n a je isticala da je vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k r e a k c i o n a r n a i izdajnička zato Sto p o l i t i k o m g a ž e n j a osnovnih političkih i e k o n o m s k i h prava n a r o d a , politikom laviranja m e đ u velikim s i l a m a i odbijanja da se osloni na SSSR slabi Jugoslaviju i čini je lakim p l e n o m agresije fašističkih sila.
koje će se i na nju baciti čim n a s t u p i t r e n u t a k p o g o d a n za to . . . « "
Povodom zaključenja pakta između Sovjetskog Saveza
i Nemaćke i izbijanja drugog svetskog rata, drug Tito je rekao na predavanju u Kumrovcu:
. . Mene su na putu za SSSR na brodu •Sibir• zatekla dva značajna događaja: doznao sam
za potpisivanje pakta između Sovjetskog Saveza i Njemačke, a kasnije za zaoštravanje situacije
oko Gdanjska. poljskog kondora i konačno za Hulerov napad na Poljsku, koji je označio izbijanje drugog svjetskog rata.
U SSSR sam stigao prvih dana septembra. Cim sam došao u Moskvu, otišao sam u Kommternu. Sada je već bila drukčija situacija. Već prvih dana sreo sam Vilhelma Pika i dobio zadatak
da napišem izvještaj. Trenutak ie bio osjetljiv, delikatan, postavljalo se pitanje - kakvu politiku
sada treba da \odimo. kad je Sovjetski Savez potpisao sporazum sa Njemačkom? Radilo se, s ledne strane, o izbijanju rata, a s druge, o postojanju pakta između jedne socijalističke i jedne fašističke zemlje. To je mnoge ljude zbunjivalo.
Sjećam se epozode kada je Manuitski okupio grupu predstavnika komunističkih sekcija,
odnosno partija, i dao nam zadatak da. u skladu sa tadašnjom situacijom, napišemo proglas svaki za svotu zemlju i odredimo pravce aktivnosti. Ja sam pošao od dosta jasnih principa
Smatrao sam da ie Hitler paktom ielw da neutralise SSSR za vrijeme predstojećih osvatanja u Evropi, a da se Sovjetski Savez nadao da ce za duži period osigurati sebi mir. Smatrao
sam da lo ne treba bitno da utječe na politiku komunističkih partija
Polazeći od toga da je fašizam i dalje glavna opasnost za progresivno čovječanstvo, ja sam
u tom smislu jedne noći brzo napisao proglas. Sutradan, kad smo došli kod Manuilskog u Komin temu, jedino sam ja imao pripremljeni tekst. Drugi nisu imali ništa, ili su došli samo sa nekim tezama. Nitko nije znao kako da formuliie tekst oko potpisivanja pukla. Neki su došli vrlo
zbunjeni, nisu znali šta zapravo sada moraju da rade
4 kad sam ja pročitao pripremljeni proglas. Manuilskom se to svidjelo i rekao je da sam ja to dobro uradio. Naime, ljudi su se bojali
da ne pogriješe, a greška je tada značila Ljubjanku (glavni moskovski zatvor). Ja sam vidio da
mi sada ne treba m o u tim svojim proglasima spominjati Sovjetski Savez, to nam je Manuilski
sam rekao naglašavajući pri tom pišite o opasnosti za vaš narod i vršite pripreme za slučaj fašističkog napada, jer treba da se borile, a ne da se sada bavite onim što je napravio Sovjetski Savez.
Mislim da <e bilo veoma korisno što je naša Partija i u tom pitan/u imala pravilan stav. Za
našu in formaciju Manuilski je dodao da je sporazum Sovjetskog Saveza i Njemačke stvar politike
i taktike, a da svako od nas ima odgovornost pred svojim narodom, te da mora preduzeti sve kako
bi narod bio spreman na otpor, ako danas-sulra dode do fašističkog napada.
Interesantno je da se tada u Kominterni ni/e tražilo da sve partije moraju lačno slijedni
politiku sporazuma Sovjetskog Sa\eza sa Hillerom. Meni je to bio najbolji pokazatelj da je Sovjetski Savez imao razloga da napravi takav sporazum, nadajući se - šio je. kako se pokazalo, bila
iluzija - da ce tako moći da duže vremena otkloni opasnost koja mu je prijetila. . .«J'
Ipak je Sovjetski Savez ovim p a k t o m sa N e m a ć k o m d o b i o s k o r o dve dragocene godine za p r i p r e m e , iako se n a d a o da će dobiti više vremena, neopr a v d a n o verujući da će N e m a ć k a poštovati sklopljeni ugovor.
Zaključenje pakta između Sovjetskog Saveza i N e m a ć k e o d j e k n u l o je u
svetu kao najveća senzacija. Prosto je bilo n e v e r o v a t n o kako su se mogla složiti ta dva nepomirljiva ideološka bloka. Ali treba imati u vidu da svaka strana
ima pravo da vodi politiku koja će biti u n j e n o m interesu, jer u politici n e m a
sentimentalnosti. U o v o m slučaju obe s t r a n e su zaključile d a j e u tom trenutku najcelishodnije za N e m a ć k u da likvidira Poljsku i da p o t o m ima s l o b o d n e
r u k e na Zapadu i da se kasnije o b r a č u n a sa Sovjetskim Savezom, a za Sovjetski Savez da dobije u v r e m e n u da bi se što bolje p r i p r e m i o za predstojeći sukob sa N e m a ć k o m . l a k o je taj pakt bio n e p o p u l a r a n , on je u stvari imao dalekosežne pozitivne posledice po ishod d r u g o g svetskog rata.
Inicijativni odbor Stranke radnog naroda Hrvatske 10. s e p t e m b r a 1939 godine d o n e o je o d l u k u da radni narod m o r a imati svoju političku s t r a n k u Stranku radnog naroda, u kojoj će radnička klasa predstavljati samostalan politički f a k t o r i učešćem u n a r o d n o j borbi za vladu n a r o d a sarađivati sa svim
d e m o k r a t s k i m s n a g a m a na bazi političke ravnopravnosti. O d b o r je dalje razradio detaljan p r o g r a m i z a d a t k e ove partije. 2 8
Posle S p o r a z u m a Cvetković-Maćek, oživeo je politički život u zemlji, pa
je Privremeni odbor za osnivanje Stranke radnog naroda u Valjevu - svakako
na inicijativu rukovodstva KP - n o v e m b r a 1939. godine izdao Proglas u kojem
se, između ostalog, kaže:
• Mi od Jereze ( J u g o s l o v e n s k e r a d i k a l n e z a j e d n i c e - V.T.) ne o č e k u j e m o s l o b o d u , ali su
nas izneverile i o n e p a r t i j e U d r u ž e n e opozicije, s kojima s m o se zajednički borili prošlih izb o r a . a čiji ljudi d a n a s s e d e u vladi
Zato h o ć e m o svoju s t r a n k u . S t r a n k u r a d n o g n a r o d a , o k o čijeg p r o g r a m a ć e s e okupiti
c e o r a d n i n a r o d u Jugoslaviji da se bori za svoja prava, s l o b o d u i bolji život u miru J e d a n
veliki u m r e k a o j e p r e n e k o l i k o d e s e t i n a godina: d a j e o s l o b o đ e n j e r a d n i k a d e l o s a m i h radnika. a to važi i za c e o r a d n i n a r o d , j e r su radnici s a m o d e o svoga naroda.« •
Zatim se iznosi čitav niz zahteva političke, e k o n o m s k e i socijalne prirode,
u p r a v o sveobuhvatni p r o g r a m koji je, u stvari, predstavljao p r o g r a m KP. A d a
bi se taj p r o g r a m ostvario traže se slobodni izbori. 2 9
Na Zagrebačkom univerzitetu, na izborima 3. i 4. decembra, komunisti su
pobedili na Medicinskom fakultetu, a na svim ostalim fakultetima frankovci, dok
su liste Maćekove HSS svuda ostale u manjini (Podvukao V.T.) Italijanski poslanik u Beogradu, u izveštaju od 6. d e c e m b r a , kaže da se
» p r e m a M a ć e k u širi opozicija d v e e s k t r e m i s t i ć k e
struje: .frankovačkog nacionalizma
m e đ u u n i v e r z i t e t s k o m o m l a d i n o m i k o m u n i z m a m e d u r a d n i č k o m klasom', n a r o č i t o na dalm a t i n s k o m o b a l s k o m pojasu. O v a k v o s t a n j e stvari nije i z n e n a đ u j u ć e . K o m u n i s t i č k i p o k r e t
je u vezi sa p o z n a t i m s p o l j n i m u t i c a j i m a , koji, zbog e k o n o m s k i h t e š k o ć a h r v a t s k e r a d n i č k e
klase i n e d o s t a t a k a p r i k l a d n i h m e r a Vlade, koje su o n e m o g u ć e n e t e š k o ć a m a u n u t r a š n j e situacije. nailaze na vrlo p o g o d n o tlo .. .« 30
U letku učesnika demonstracija od 14. decembra 1939. godine, i z m e đ u ostalog, kaže se:
»Otvorila se još j e d n a s t r a n i c a j u n a č k e istorije n a r o d n e b o r b e za s l o b o d u . I4-og d e c e m b r a 1939. su u B e o g r a d u policajci vlade C v e t k o v i ć - M a ć e k prosuli p l o t u n e na m i r n u , n e n a o r u ž a n u m a n i f e s t a c i j u r a d n i k a , s t u d e n a t a , o m l a d i n e i g r a đ a n a . B e o g r a đ a n i su s v e d o c i koliko
je v l a d i n o s a o p š t e n j e p u n o b e s r a m n i h laži. U n j e m u se lažno tvrdi da su d e m o n s t r a n t i upotrebili v a t r e n o o r u ž j e a p r e c u t k u j e č i n j e n i c a da su ž a n d a r m i i policijski agenti pucali sat i
četvrt, razgonili ljude p l o t u n i m a i ćak posle d e m o n s t r a c i j a pucali > ubijali p o j e d i n c e .. .
Ubijajući r a d n e ljude koji su tražili s l o b o d u , vlada je p o t p u n o otkrila da su n j e n e
priče o d e m o k r a t i j i s a m o fraza za v a r a n j e masa. fraza iza koje se kriju n a m e r e da se r a d n i
n a r o d zadrži u r o p s t v u . . .
.. Prosipajući p l o t u n e na l|ude koji su klicali protiv rata, vlada je o t k r i l a da se iza n j e n i h
b r b l j a n j a o n e u t r a l n o s t i kriju p r i p r e m e za što skoriji ulazak u ral na strani imperijalističkih
razbojnika i r a t n i h p r o v o k a t o r a iz L o n d o n a i Pariza, kao i p r i p r e m e za n a p a d na Sovjetski
Savez, zemlju l j u d s k o g n a p r e t k a i t v r đ a v u radnika, seljaka i n a p r e d n e inteligencije čitavog
sveta, u n j i h o v o j b o r b i za hleb. mir i s l o b o d u .. .«
Zatim se u letku p o s e b n o pozivaju svaki od naših n a r o d a u b o r b u za slob o d u svih ugnjetenih, za mir, bolji život i d e m o k r a t s k a prava, a p o s e b n o omladina, sitni trgovci i zanatlije, seljaci i radnici, za b o r b u radi o s t v a r e n j a ciljeva za koje se bori radnička klasa protiv trustova k r u p n i h liferanata, fabrikanata, špekulanata, k r u p n i h kapitalista itd.
Na kraju se svi pozivaju u b o r b u protiv ratnih h u š k a ć a i za savez sa SSSRom. 3 1
Ovde treba p o s e b n o istaći da u istorijskom razdoblju od š e s t o j a n u a r s k e
d i k t a t u r e 1929. do 27. m a r t a 1941. godine, p o s e b n o m e s t o u našoj političkoj
istoriji zauzima jugoslovenski revolucionarni studentski pokret na svim našim
univerzitetima, ali je glavno žarište bilo na Univerzitetu u B e o g r a d u . Studentski pokret na B e o g r a d s k o m univerzitetu već tridesetih godina postaje predvodnik r e v o l u c i o n a r n e b o r b e protiv š e s t o j a n u a r s k e diktature, i nosilac otvorenog revolta i nezadovoljstva koje se p u t e m m a s o v n i h d e m o n s t r a c i j a , pobuna i štrajkova širilo kao plamen u sela i gradove. R e v o l u c i o n a r n e s t u d e n t s k e
akcije u Beogradu, okršaji sa policijom i ž a n d a r m e r i j o m prilikom d o l a s k a Ernesta Tolera, t o k o m lajpciškog procesa Dimitrovu i ostalim; zatim prilikom
posete Beogradu fon Nojrata. Delbosa, Cana, Beneša, kao i u d a n i m a anšlusa,
nacističke agresije na Cehoslovaćku, p e t o m a j s k i h izbora 1935. i u p o r n i h borbi protiv Stojadinovićevog režima. - ostaće u političkoj istoriji Jugoslavije,
p o s e b n o Beograda, k a o n j e n e najsvetlije stranice b e s k o m p r o m i s n e i h e r o j s k e
revolucionarne borbe.
Uprkos t e r o r u i p r o g o n i m a režima, studenti i radnici su, pod rukovodstvom KPJ, stvorili široki d e m o k r a t s k o - r e v o l u c i o n a r n i pokret, dali mu nezadrživi polet, i time izvršili istorijski p r e l o m u razvitku KPJ i jugoslovenskog
r e v o l u c i o n a r n o g p o k r e t a uopšte. Za sve vreme do 27. m a r t a 1941. jugosloven-
ski r e v o l u c i o n a r n i p o k r e t predstavljao je stalnu opasnost za sve jugoslovenske režime i p r o d u b l j i v a o društveno-politićku krizu vladajuće kapitalistićke
klase Jugoslavije. I' toku narodnooslobodilaćkog rata 1941-1945. studenti, daći.
srednjoškolci, seoska i gradska omladina, kao i radnici - revolucionari predstavljali su osnovno kadrovsko jezgro Narodnooslobodilaćke vojske i partizanskih
odreda Jugoslavije i sa izvanrednim požrtvovanjem, kao nosioci revolucionarnog duha, znanja i veštine, vodili iz pobede u pobedu svoje ratne jedinice sve do
konačnog oslobođenja zemlje.
Narodna studentska omladina Filozofskog fakulteta u Skoplju je 16. decembra 1939. godine uputila protestno pismo Vlatku Maćeku povodom krvavih demonstracija u Beogradu 14. decembra 1939. U p r o t e s t u se, između ostalog,
kaže:
»Nije t o m e d a v n o kada su odjekivali p l o t u n i širom Jugoslavije, k a d a su se d i k t a t o r s k i
režimi o r u ž j e m borili p r o t i v u n a r o d a Nisu još zarasle rane. niti se osušila krv žrtava iz Sibinja. S e n j a
još n a m b r u j i u u š i m a Vaš m u š k i p o d i g n u t i glas protiv zločina, svi s m o bili
uz Vas kad ste posle S e n j s k i h ubistava uzviknuli •Dosta je zločina, tome mora doći kraj' (podv u č e n o u originalu).
A sada? 14. XII p r o l i v e n a je krv b e o g r a d s k i h s t u d e n a t a . B e o g r a d s k i s t u d e n t i - o n a j cvet
n a š e o m l a d i n e koji su hapšerii, m u č e n i , p r e b i j a n i i ubijani jer su dizali svoj glas protiv dikt a t u r e , za s l o b o d u h r v a t s k o g n a r o d a i svih n a r o d a Jugoslavije, za bratski s p o r a z u m za dem o k r a t i j u . B e o g r a d s k i s t u d e n t i koji su p r e b i j a n i i h a p š e n i k a d a su dočekivali Vas. ti isti
b e o g r a d s k i s t u d e n t i d o č e k a n i su 14. XII ž a n d a r m s k i m p l o t u n o m i b a j o n e t i m a jer su klicali
slobodi, m i r u i dertiokratiji. Dočekale su ih puške koje su planule na naredbu vlade (podvuć e n o u originalu) čiji ste Vi potpredsednik . .
. .. L i c e m e r n o se p r a v d a g n u s n o krvoproliće, to klanje n e n a o r u ž a n e m a s e m l a d i h stud e n a t a time š t o se kaže: -to su komunistički izgredi- ( p o d v u ć e n o u originalu) Pa i kad bi bili
svi k o m u n i s t i , je li to d o v o l j a n razlog da se oni p r e b i j a j u , h a p s e , m u č e i u b i j a j u ? . . .
. Zašto vam je t r e b a l a krv Vaše m l a d e braće?»
Oštro protestvujući, studenti su tražili da se povede hitna istraga, da se
o š t r o kazne m o r a l n a i stvarna lica i krivci za to krvoproliće i da se na slobodu
puste svi u h a p š e n i manifestanti. 3 2
U izveštaju Glavnog generalštaba ministru vojske i mornarice i ministru
unutrašnjih poslova od 20. decembra 1939. godine govori se da »komunisti u
Caćku i okolini, u saglasnosti sa »Ženskim p o k r e t o m « , j a v n o organizuju
Stranku r a d n o g naroda« i da se pod vidom ove stranke, p o t p u n o n e s m e t a n o
i slobodno, o k u p l j a j u i dva puta n e d e l j n o drže javne sednice. »Ženski pokret«
koji je u svoje redove o k u p i o »sve žene pristalice K o m u n i s t i ć k e partije, otvor e n o p o m a ž e k o m u n i s t e u organizovanju ove stranke.
K o m u n i s t i č k a partija i »Ženski pokret« uzeli su velikog m a h a u svom
radu i čine p o k u š a j e da u ovaj rad uvuku i sva ostala društva iz Caćka. U izveštaju se dalje kaže da su k o m u n i s t i 10. d e c e m b r a 1939. godine, pod zaštitom
s t r a n k e »Radnog naroda«, priredili d e m o n s t r a c i j e u kojima su p r i m e ć e n e i
pojedine žene, članice »Ženskog pokreta«. D e m o n s t r a n t i su nosili natpis:
»Sloboda r a d n o m narodu« i klicali »Živela sloboda«. 3 2 a
Studenti Beogradskog univerziteta su 21. januara 1940. godine uputili protestno pismo nemaćkom poslaniku u Beogradu fon Herenu u kojem su izrazili
o g o r č e n j e protiv ratnog t e r o r a koji n e m a ć k a vlada sprovodi protiv sopstvenog n a r o d a i m a s o v n o g ubijanja čeških studenata. Oni su izrazili divljenje i
najveće simpatije p r e m a h e r o j i m a koji su o d l u č n o digli glas u o d b r a n u prava
radnog n a r o d a , a koji č a m e po k o n c e n t r a c i o n i m logorima. 3 3
U Odgovoru CK KPJ od maja 1940. godine »svim ratnim huškačima i klevetnicima naše partije«, između ostalog se kaže d a j e p r o š i r e n j e rata na Belgiju
i Holandiju izazvalo
• veliku z a b r i n u t o s t m e đ u malim b a l k a n s k i m n a r o d i m a koji se t a k o đ e o s j e ć a j u ugroženi sa stavom n e k i h imperijalističkih sila. Tavka z a b r i n u t o s t se n a r o č i t o o s j e ć a kod n a s u
Jugoslaviji koja se ne m o ž e pohvaliti da se graniči sa p r i j a t e l j s k i m z e m l j a m a , već n a p r o t i v ,
sa d r ž a v a m a koje su do d a n a s u r a z n i m oblicima ispoljavale svoje p r e t e n z i j e na Jugoslaviju
ili njezine p o j e d i n e p o k r a j i n e , bez o b z i r a na n j i h o v e s u p r o t n e izjave.
Dakle, n a r o d i Jugoslavije svijesni su s t r a š n e o p a s n o s t i koja im p r e t i da b u d u u v u č e n i
u r a t a k o se h i t n o iz t e m e l j a ne p r o m i j e n i d o s a d a š n j a s p o l j n a politika naše zemlje, koja se
ništa ne razlikuje od s p o l j n e politike o n i h malih n e u t r a l n i h z e m a l j a koje su izgubile ili su
blizu da izgube svoju nezavisnost.
K o m u n i s t i č k a p a r t i j a Jugoslavije ukazivala je p o s l e d n j i h g o d i n a s t a l n o na o p a s n o s t
koja preti Jugoslaviji, ali je i s t o v r e m e n o ukazivala i na p u t kojim t r e b a da ide Jugoslavija da
bi osigurala svoju nezavisnost i izbjegla o p a s n o s t da b u d e u v u č e n a u ral.
Mi n i s m o nikakvi defetisti ni pacifisti, nego mi n e ć e m o da n a š n a r o d b u d e g u r n u t
u k a t a s t r o f u r a t n o g o p u s t o š e n j a , n e ć e m o da on b u d e o r u ž j e u r u k a m a tzv z a p a d n i h laži dem o k r a l i j a ili bilo koje d r u g e i m p e r i j a l i s t i č k e sile u o v o m i m p e r i j a l i s t i č k o m r a t u , već o d l u č no t r a ž i m o i u k a z u j e m o , k a o što s m o vec naveli, put kojim naša zemlja t r e b a da ide da bi
izbegla toj o p a s n o s t i . Mi t r a ž i m o o d l u č n o da se p r e s t a n e sa t a k v o m k o l e b l j i v o m i s u m n j i v o m
n e u t r a i n o š c u koja nosi n a r o d u p r o p a s t . Mi t r a ž i m o p o n o v n o da se š t o p r e u s p o s t a v e dipl o m a t s k i odnosi i pakt o uzajamnoj pomoći sa SSSR, sa tom zaista neutralnom i najjačom silom
sveta koja te kadra da brani i štiti svoje saveznike, koja se bori dosledno za mir i neće dozvoliti
da se ratni požar prenese na balkanske zemlje.
.« J 4 ( p o d v u č e n o u originalu).
Povodom dolaska u Beograd sovjetskog poslanika Plotnjikova 6. jula 1940.
godine pripadnici klasnog sindikalnog pokreta izdali su Proglas u k o m e su pozvali g r a đ a n e B e o g r a d a da svi izađu na doćek. U Proglasu se, između ostalog.
kaže:
«
Zahvalnost p r e m a SSSR-u i o p r a v d a n e n a d e n a š e g n a r o d a u njega m o r a j u progovoriti m o ć n o iz hiljade s r c a p r o l e t e r s k o g i istinski d e m o k r a t s k o g B e o g r a d a koji k a o i čitav
naš narod, vidi u paktu o uzajamnoj pomoći sa SSSR-om ( p o d v u ć e n o u o r i g i n a l u ) j e d i n u gar a n c i j u . jedini način za o č u v a n j e s l o b o d e i nezavisnosti n a r o d a Jugoslavije p r e d imperijalistima
Izidimo svi na d o ć e k i izrazimo, n a s u p r o t dvoličnoj i n e i s k r e n o j politici vlastodržaca,
p r a v u n a r o d n u ljubav i n a r o d n e želje' Nek d o ć e k p o s l a n i k a m o ć n e z e m l j e socijalizma b u d e
zaista d o ć e k od n a r o d a i p o č e t a k nove i velike n a r o d n e b o r b e za i s k r e n o p r i j a t e l j s t v o sa
SSSR-om.
U Proglasu Pokrajinskog komiteta za Srbiju od septembra 1940. povodom
godišnjice izbijanja drugog svetskog rata iznosi se da se rat širi sve dalje i da
ni narodi Jugoslavije nisu p o š t e đ e n i od užasa koje rat donosi. Zato se radni
ljudi pitaju šta im s p r e m a j u vlastodršci. Dalje se kaže:
.
Cim se videlo d a j e rat neizbežan, srpski, hrvatski i slovenaćki kapitalisti su na vrat
na n o s požurili da se s p o r a z u m e j u na r a č u n n a r o d a , da izigraju n a r o d n u b o r b u za hleb, mir
i s l o b o d u , n a r o d n u b o r b u za bratski s p o r a z u m s l o b o d n i h i r a v n o p r a v n i h n a r o d a u slobodnoj zemlii
Mi k o m u n i s t i s m o se borili protiv o v o g rata još p r e n e g o je izbio, i čim je do njega d o š l o
pozvali s m o i organizovali m a s e da se b o r e za bolji život, sa p r e b a c i v a n j e m r a t n i h t e r e t a sa
leđa r a d n i k a i seljaka na leđa bogataša, za p r a v a i s l o b o d e r a d n o g n a r o d a , za m i r i nezavisnost u n a s l a n j a n j u na SSSR. d r ž a v u r a d n i k a i seljaka, kod koje n a r o d i nalaze s v e s r d n u pot p o r u u svojoj b o r b i protiv u v l a č e n j a u ovaj n e p r a v e d n i pljačkaški (imperijalistički) rat.
Vlastodržci su pošli s u p r o t n i m p u t e m . . . Oni š u r u j u s Italijom ( K o r o š e c ) i N e m a ć k o m
( M a ć e k - C v e t k o v i ć ) protiv svog vlastitog n a r o d a . Ne s a m o da ne d a j u n i k a k v o g o t p o r a politici Berlina i Rima. koja ide za tim da i Jugoslaviju p r e t v o r i u n j i h o v u koloniju, već svojim
vezivanjem za njih i nasiljem protiv vlastitog n a r o d a č i n e sve da u t r u put t o j p o l i t i c i . . . «
N a s u p r o t t a k v o m i z d a j n i č k o m r a d u vladajućih k r u g o v a i šačice kapitalista, u v o d e n j u
s p o l j n e i u n u t r a š n j e politike. Pokrajinski k o m i t e t d a l j e kaže:
>.
Mi k o m u n i s t i ć e m o do k r a j a istrajati u b o r b i protiv v e l i k o s r p s k i h n a z a d n j a k a koji
p o t l a č i v a n j e m d r u g i h n a r o d a , u p r v o m r e d u m a k e d o n s k o g i c r n o g o r s k o g , c r p u s n a g u da potlačuju sam s r p s k i n a r o d ; mi o d l u č n o u s t a j e m o protiv g n u s n o g c e n k a n j a s r p s k e i h r v a t s k e
g o s p o d e o k o B o s n e i V o j v o d i n e i t r a ž i m o da s t a n o v n i š t v o tih k r a j e v a po svojoj s l o b o d n o iz-
r a ž e n o j volji u r e d i svoj o d n o s p r e m a Srbiji i Hrvatskoj. S a m o b r a t s k i m s p o r a z u m o m p o t p u no s l o b o d n i h i r a v n o p r a v n i h n a r o d a , m o ž e se očuvati Jugoslavija od p o d j a r m l j i v a n j a .
Mi k o m u n i s t i n e ć e m o žaliti ni snage ni t r u d a da s r p s k i n a r o d , k a o i sve n a r o d e Jugoslavije. o č u v a m o k a k o ovog n e p r a v e d n o g , p l j a č k a š k o g r a t a t a k o i od n a c i o n a l n o g ropstva...-3«
Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, o d r ž a n o j 19 - 23. o k t o b r a 1940. u
Dubravi k r a j Zagreba, pod r u k o v o d s t v o m g e n e r a l n o g s e k r e t a r a d r u g a Tita,
učestvovalo je 105 delegata, a izabrani su novi CK KPJ od 29 članova i 9 kandidata i Politbiro od 7 članova sa g e n e r a l n i m s e k r e t a r o m Josipom Brozom Titom na čelu.
U svom p r e d a v a n j u u K u m r o v c u d r u g Tito je o ovoj konferenciji, između
ostalog rekao:
»
. U izvještaju o radu Centralnog komiteta, govorio sam o razvitku KPJ poslije Četvrtog
kongresa, s tim što sam napiše pažnje posvetio periodu od 1937. godine, t/, borbi za konsolidaciju Partije. Analizirali smo političku situaciju, kako u zemlji tako i u svijetu. te međunarodni
položaj Jugoslavije. Osim toga podneseni su referati o sindikalnom, seljačkom, nacionalnom t
omladinskom pitanju, o agitaciji i propagandi, o radu medu ženama i vojsci, o partijskoj tehnici
i konspiraciji, o Narodnoj pomoći. Konferencija je konstatovala da se požar rata širi, da fašističke sile uništava/u nezavisnost jedne zemlje za drugom i da se opasnost sve neposrednije nadvi ja i nad Jugoslavijom . . .
Peta zemaljska konferencija zauzima u historiji KPJ posebno mjesto Značaj te Konferencije je prije svega u lome što je pokazala da je KPJ na svom dotadašnjem putu savladala sve
svoje unutrašnje teškoće, odoljela stranom pritisku klasnog neprijatelja, izgradila se u organizaciono i idejno čvrstu i monolitnu revolucionarnu partiju radničke klase. Konferecija je potvrdila političku liniju koja će osigurati da KPJ bude spremna, da se nađe na pravom mjestu u sudbonosnim događajima koji su dolazili
Rekao bih da su upravo odluke Pete zemaljske konferencije dale partijskim organizacijama
onu jasnoću i orijentaciju, ona sredstva i metode koji su bili odlučujući za kasniji razvoj narodno-oslobodilaćkog rata
U toj koncepciji Partije i njene politike, u snažnom osloncu na radne
mase leži. pnje svega, odgovor na pitanje kako je bilo moguće da svega nekoliko desetina hiljada
komunista i skojevaca bude sposobno da povede narode Jugoslavije u presudnu historijsku narodnooslobodilaćku borbu i socijalističku
revoluciju_«37
Sredinom marta 1941. CK KPJ je izdao Proglas »Protiv kapitulacije - za pakt
o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom«, u kome je isticao da je vlada počela
da prodaje nezavisnost Jugoslavije. Obraćajući se radnicima, seljacima, građanima, vojnicima, podoficirima i oficirima. CK KPJ ih je pozivao:
• . Još je v r e m e da se s p a s e nezavisnost, još je v r e m e da se p o r e m e t e p r o t i v n a r o d n i
planovi izdajnika n a r o d a a k o se stvori pakt o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom (podv u ć e n o u originalu), a k o se n a j u r i ova izdajnička vlada i u s p o s t a v i narodna vlada ( p o d v u ć e n o
u originalu) koja će voditi p r v e n s t v e n u brigu o i n t e r e s i m a n a r o d a Organizuite p r o t e s t n e
s k u p š t i n e i mitinge, o b j a š n j a v a j t e n a r o d u p r l j a v u izdaju v l a s t o d r ž a c a u v ladi Cvetković Mać e k - K u l o v e c . Neka se slije n a r o d n a volja u j e d a n silni n a r o d n i p o k r e t u boi bi za o s t v a r e n j e
tih zahteva i naša će s l o b o d a i nezavisnost biti o s i g u r a n e « 3 8
U t r e n u t k u kad se p r e d s e d n i k vlade Cvetković tajno u p u t i o u Beč da potpiše d o k u m e n a t o p r i s t u p a n j u T r o j n o m paktu, Pokrajinski komitet KP Srbije
u svom letku, između ostalog, kaže:
« . . . D a n a š n j a vlada s p r e m a izdaju. Za neki d a n t r e b a da se p o t p i š e Trojni pakt koji znači s i g u r n u i s r a m n u s m r t n a š o j držav i. n a š o j slobodi i n a š e m n a r o d u Prvi p u t u n a š o j istoriji
t r e b a p r e d t i r a n i n o m da k l e k n e m o . da na k o l e n i m a p o t o n e m o u b e š č a š ć e i r o p s t v o .
Neka
svako ispuni svo|u d u ž n o s t , i zločin koji vlada p r i p r e m a , biće s p r e ć e n u p o s l e d n j e m t r e n u t ku . . .
H o ć e m o vladu n a c i o n a l n e sloge i o d b r a n e !
Sve za ćast i s l o b o d u ! S l o b o d u ni za šta!« 3 9
Već 25. m a r t a uveće i u toku 26. m a r t a u Beogradu su. na inicijativu rukovodstva PK KPJ za Srbiju i MK KPJ za Beograd, komunisti održavali sastan-
ke po preduzećima, školama, na Univerzitetu, pozivajući sve patriotski raspoložene građane u akciju protesta. Protivfašistićko raspoloženje beogradskog
stanovništva naraslo je do izvanrednih razmera.
Posle o b a r a n j a vlade Cvetković-Maćek i obrazovanja nove vlade na čelu
sa generalom Dušanom Simovićem 27. m a r t a 1941. godine, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju je istog dana izdao sledeči Proglas za mobilizaciju n a r o d n i h
masa i zahtev za potpisivanje pakta o uzajamnoj pomoći sa SSSR.
• Radnici, seljaci, g r a đ a n i i o m l a d i n o !
Vojnici, p o d o f i c i r i i oficiri!
U o v o m s u d b o n o s n o m m o m e n t u u d r u ž i t e sve snage da se o b e z b e d i mir i n a c i o n a l n a
nezavisnost naših n a r o d a . N a j u n v a n j e izdajnika Pavla i Cvetkovića jeste p o s l e d i c a n a r o d n e
b o r b e za mir i nezavisnost, ali agenti d r u g o g z a r a ć e n o g b l o k a - E n g l e s k e već sada ć i n e sve
da to iskoriste za svoje s e b i ć n e i n t e r e s e . . .
Sada je glavno: o ć u v a t i u n a š o j zemlji m i r š t o je j e d i n o m o g u ć e n a s l a n j a j u ć i se na Sovjetski Savez. S v a k o o d g a đ a n j e p a k t a o u z a j a m n o j p o m o ć i sa S o v j e t s k i m S a v e z o m znaći da
ć e nas n e m a ć k i imperijalisti napasti, znaći o m o g u ć e n j e r o v a r e n j a e n g l e s k i m a g e n t i m a d a
n a s u v u k u u rat za i n t e r e s e engleskih imperijalista, znači p u s t o š e n j e n a š e zemlje.
Nova vlada još nije učinila n i j e d a n korak da zemlji o b e z b e d i m i r i nezavisnost naslanjajući se na Sovjetski Savez, niti da ispuni političke i e k o n o m s k e z a h t e v e r a d n i h m a s a : ukid a n j e k o n c e n t r a c i o n i h logora i S u d a i Z a k o n a o zaštiti države, o p š t u a m n e s t i j u , p o v r a t a k
š p a n s k i h d o b r o v o l j a c a , s l o b o d u š t a m p e , o r g a n i z o v a n j a i štrajka, u k i d a n j e r e a k c i o n a r n i h
u r e d a b a koje p o g a đ a j u r a d n e m a s e . č i š ć e n j e d r ž a v n o g a p a r a t a o d svih koji s u okrvavili r u k e
n a r o d n o m krvlju itd.
Naprotiv, već je š t a m p i z a b r a n j e n o da ma šta d o n e s e o t o m e k a k o su m a n i f e s t a n t i tražili pakt o u z a j a m n o j p o m o ć i sa SSŠR-om, a u p r a v n i k g r a d a B e o g r a d a je z a b r a n i o s k u p o v e
radnih masa
Mobilišite sve svoje snage da se i s p u n e n a r o d n i zahtevi i zemlji o č u v a m i r i nezavisnost . . .
Seljaci, građani, o m l a d i n o , u d r u ž i t e se s r a d n i c i m a u b o r b i za vašu z a j e d n i č k u stvar!
Vojnici, p o d o f i c i r i i oficiri, p r i d r u ž u j t e se n a r o d u !
Nek ne p r e s t a n e vaša b o r b a dok se ne ostvari o n o za šta se čitav n a r o d b o r i o i bori:
Pakt o u z a j a m n o j p o m o ć i sa S o v j e t s k i m Savezom, kojim se j e d i n o m o ž e o b e z b e d i t i m i r i nezavisnost n a š o j zemlji.
D e m o k r a t s k e s l o b o d e za r a d n e m a s e . n a c i o n a l n a r a v n o p r a v n o s t za m a k e d o n s k i i crn o g o r s k i n a r o d i ostale n a r o d e Jugoslavije.
O s t v a r e n j e n a r o d n e vlade koja će p a k l o m o u z a j a m n o j p o m o ć i sa S o v j e t s k i m Savezom
o b e z b e d i t i m i r i nezavisnost i svojom d e m o k r a t s k o m p o l i t i k o m podići sav n a r o d da č u v a laj
mir i nezavisnost..
Zatim je na Cukarici u Beogradu 29. marta, na sastanku CK KPJ, PK KPJ
za Srbiju i Mesnog komiteta KP Beograda, pod rukovodstvom generalnog sekretara KPJ druga Tita (koji je avionom doputovao iz Zagreba), sastavljen i sledećeg dana, 30. marta, izdat ovaj Proglas:
• Narodi
Jugoslavije!
Radnici, seljaci i građani, vojnici, podoficiri i oficiri!
Ovih smo dana bili svedoci nečuvene izdaje nad narodima Jugoslavije sa sirane prošle vlade Cvetkovič-Maček-Kulovec. Umesto da se zadovolje neodoljive teinje naroda i stvori pakt o
uzajamnoj pomoći sa velikom i miroljubivom zemljom - Sovjetskim Savezom radi očuvanja nezavisnosti naroda Jugoslavije, radi izbegavanja ratnog sukoba i spasa zemlje od ratnog pustošenja, ranija vlada je kapitulantski izdala narode Jugoslavije i pristupila Trojnom paktu osovinskih imperijalističkih osvajača . . .
Narodi Jugoslavije sada očekuju ostvarenje svojih zahteva od nove vlade, traie hitna dela
i ne mogu i neće se zadovoljiti samo obećanjima i odgađanjima pod raznim izgovorima. Došlo
je do promene vlade, ali se još uvek ne vidi jasna promena dosadašnje unutrašnje i spoljne politike. Nova vlada još se nije izjasnila o tome kako će se odnositi prema Sovjetskom Savezu, da
li će uspostaviti tesne prijateljske veze sa ovom moćnom socijalističkom zemljom i stvoriti s njom
pakt o uzajamnoj pomoći, raskinuti izdajnički i kapitulantski ugovor o pristupanju Trojnom paktu koji predstavlja sramotu i pomienje za naše narode.
Nezavisnost naroda Jugoslavije nalazi se u strašno/ opasnosti Svaki minut je dragocen za
uklanjanje te opasnosti. Narodne mase Jugoslavije traie preduzimanje hitnih mera sa sirane današnje vlade - traie hitno ostvarenje pakta o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom . . .
.
Narodima Jugoslavije preti opasnost, s jedne sirane, od kapitulantskih i izdajničkih elemenata koji ce i dalje pokušati sve da pomoću osovinskih sila razbi/u otporne snage naroda i
oslabe zemlju, a, s druge strane, od razularenih engleskih ratnih huškaća i velikosrpskih šovinista koji sa svojim provokacijama gura/u zemlju u ratni pokolj. Sluća/ sa razbijanjem Nemaćkog saobraćajnog biroa i incident sa fon Herenom, nemaćkim poslanikom, dokazuju da je potrebno dan odlučan otpor takvim elementima i onemogućiti ponavljanje sličnih provokatorskih
ispada Ne dajte da ti neodgovorni elementi i imperijalistički agenti naročito u Srbiji vrše svoju
provokatorsku rabotu. Dajte opštenarodni otpor svima onima koji hoće da spasonosna stremljenja narodnih masa za očuvan/e nezavisnosti skrenu u pravcu ratnih ciljeva imperijalista. Nećemo imperijalističkog rala, nećemo biti oruije u rukama engleskih imperijalista, kao što nećemo biti robovi nemaćkih i italijanskih imperijalista osvajača i krvnika mnogobrojnih porobljenih naroda
V
U istom Proglasu dalje se kaže:
». .
Radnici, seljaci i građani Hrvatske.'
Ne dajte da ti izdajnici ostvare svoju paklenu zamisao i gurnu hrvatski narod u strašno
ropstvo nemaćkih osvajača samo zato da bi ta kapitalistička klika pomoću nemaćke vojničke čizme osigurala dalje nesmetano izrabljivanje radnog naroda grada i sela Hrvatske. Neka se sve što
je napredno i rodoljubivo u Hrvatskoj, što neće ropstva velikim imperijalističkim osvajačima ujedini u borbi protiv tih izdajnika. Hrvatski radni narod grada i sela i mače na svojoj strani u borbi
za očuvanje već izvojevanih tekovina i sloboda, u borbi za svoja nacionalna prava, čitav radni
narod Srbije i svih ostalih delova Jugoslavije. . .
. . . Mi komunisti smatramo da je u interesu očuvan/a mira. u interesu jedinsn'a i sloge svih
naroda Jugoslaii/e, u interesu odbrambene snage za očuvanje slobode i nezavisnosti naroda Jugoslavije da sadašnja vlada odmah ispuni zahteve za koje se ogromna većina naroda godinama
bori. .
Isto t a k o su u p e r i o d u od 1. do 6. aprila i Centralni komiteti Komunističke partije Hrvatske i Slovenije i pokrajinski komiteti za Srbiju, o d n o s n o
Bosnu i Hercegovinu, u svojim proglasima pozivali n a r o d na zajedničku borbu, protivu zajedničkog neprijatelja. Tako: U Proglasu Centralnog komiteta Komunističke partije Hrvatske, p o r e d ostalog, ističe se i sledeče:
. . »Hrvatski n a r o d e !
Stanovita h r v a t s k a g o s p o d a h o ć e iskoristiti teški položaj z e m l j e i p o t a j n o k u j u mraCne
planove, da uz p o m o ć O s o v i n e o s t v a r e svoje šovinističke n a m j e r e , p r i p r e m a j u ć i t a k o ropstvo h r v a t s k o m n a r o d u Ovu izdajničku r a b o t u vrše ta h r v a t s k a g o s p o d a pod l a ž n o m k r i n k o m
»očuvanja m i r a za hrvatski n a r o d « Ta g o s p o d a hoće iza leđa n a r o d a - m o ž d a p o d k r i n k o m
.Nezavisne H r v a t s k e ' - baciti h r v a t s k i n a r o d u l u d e r o p s t v o . Taj bi put c i j e p a n j a Jugoslavije
n e p o s r e d n o d o v e o d o u n u t a r n j e g b r a t o u b i l a č k o g rata. k r v o p r o l i ć a i p o r o b l j a v a n j a . . .
Pred vama ne s t o j e s a m o d v a puta, k a o što vam lažu »vaša« g o s p o d a : k a p i t u l a c i j a
ili rat. Ne! Pred v a m a stoji o t v o r e n p u t o s l o n c a na veliki i b r a t s k i Sovjetski Savez, na m o ć n u ,
n e u t r a l n u d r ž a v u r a d n i k a i seljaka, velikog zaštitnika malih n a r o d a . To je put koji nas m o ž e
očuvati i od rata i od k a p i t u l a c i j e . . .
. Naše je geslo:
Ni kapitulacija, ni rat - n a š e geslo je: p a k t o u z a j a m n o j p o m o ć i sa SSSR!«* 3
Pokrajinski komitet KP za Bosnu i Hercegovinu uputio je 1. aprila 1941.
Proglas n a r o d i m a Bosne i Hercegovine, u kojem je, p o r e d ostalog, i s t a k n u t o
i sledeče:
».. N a r o d n o m b o r b o m o b o r e n a j e vlada, koja j e p r i s t u p a n j e m T r o j n o m p a k t u htjela
g u r n u l i naše n a r o d e u t u đ i n s k o r o p s t v o i t a k o ih uvući u k r v a v o r a t n o kolo osovinskih sila.
Nova vlada ne p r u ž a g a r a n c i j u da će se boriti protiv u v l a č e n j a naših n a r o d a u rat, niti
se osigurala protiv t u đ i n s k o g p o r o b l j a v a n j a Ona se nije izjasnila po p i t a n j u o s i g u r a n j a m i r a
našim n a r o d i m a , kojega je j e d i n o m o g u ć e osigurati o s l o n o m na Sovjetski Savez.
D a n a š n j a vlada nije ništa učinila da se n a r o d u d a d u d e m o k r a t s k e s l o b o d e . Agenti Engleske već svim silama h u š k a j u na rat. p o k u š a v a j u ć i da iskoriste n a r o d n u b o r b u za o č u v a n j e
svoje nezavisnosti, u svoje r a t n o - h u š k a č k e planove. Danas isto t a k o n a r o d u prijeti o p a s n o s t
od k a p i t u l a n a t a p r e d Osovinom, d o k se o S o v j e t s k o m Savezu šuti, iako se zna d a j e n a š jedini
s p a s n a toj strani.
Narodi Bosne i Hercegovine! ( p o d v u ć e n o u originalu).
Srpski narode ( p o d v u ć e n o u originalu) ti si se g o d i n a m a b o r i o protiv t u đ i n s k i h vlasti
Tvoji su sinovi davali živote u b o r b i protiv s t r a n a č k i h p o r o b l j i v a č a . D a n a s tvoju s p r e m n o s t
da b r a n i š n a c i o n a l n u nezavisnost hoće engleski agenti da iskoriste u svoje ciljeve. Očuvati
n a c i o n a l n u nezavisnost m o ž e š s a m o u Savezu sa SSSR-om.
Muslimani ( p o d v u ć e n o u originalu) u s t a n i t e protiv s t r a n i h a g e n a t a , koji u n o s e m e đ u
vas d u h kapitulacije S i r a n i osvajači neće vam donijeti o s l o b o đ e n j e vašeg t e š k o g položaja.
Bolji položaj m o ž e t e izvojevati s a m o u b r a t s k o j zajednici sa s r p s k i m i h r v a t s k i m n a r o d o m ,
kao i ostalim n a r o d i m a Jugoslavije Spasiti se od s t r a h o t a r a t a i sačuvati mir m o ž e t e s a m o
u savezu sa SSSR-om. u k o m e žive u b r a t s t v u i ljubavi m u s l i m a n s k i n a r o d i sa o s t a l i m narodima.
Hrvatski narode ( p o d v u ć e n o u originalu), izvjesna h r v a t s k a g o s p o d a h o ć e da iskoriste
teški položaj z e m l j e p a p o t a j n o k u j u m r a č n e planove, d a u z p o m o ć Osovine o s t v a r e svoje
šovinističke n a m j e r e , p r i p r e m a j u ć i t a k o r o p s t v o h r v a t s k o m n a r o d u . Ovu i z d a j n i č k u r a b o t u
vrše ta h r v a t s k a g o s p o d a pod lažnim izgovorom o t o b o ž n j e m o č u v a n j u m i r a za h r v a t s k i narod Ta gospoda, r a d e ć i iza leda n a r o d a , p o d k r i n k o m .Nezavisne Hrvatske', h o ć e da b a c e
hrvatski n a r o d u t u đ e r o p s t v o . Taj put c i j e p a n j a Jugoslavije d o v e o bi do u n u t r a š n j e g krvoprolića. b r a t o u b i l a č k o g r a t a i p o r o b l j i v a n j a .
Radni narode Bosne i Hercegovine! ( p o d v u ć e n o u originalu)
Za o č u v a n j e vaše nezavisnosti ne vodi pui k a p i t u l a c i j e p r e d silama Osovine, niti put
u v l a č e n j a u rat za r a č u n engleskih imperijalista. Pred v a m a stoji o t v o r e n p u t o s l o n c a na veliki i b r a t s k i Sovjetski Savez, na m o ć n u d r ž a v u r a d n i k a i seljaka, velikog zaštitnika malih nar o d a . To je put, koji vas m o ž e j e d i n o spasiti i od rata i od k a p i t u l a c i j e .. .« 44
Centralni komitet Komunističke partije Slovenije izdao je 3. aprila 1941. godine proglas s l o v e n a ć k o m n a r o d u u kojem je, p o r e d ostalog, i s t a k n u t o i sledeče:
»
S l o b o d o l j u b i v e m a s e r a d n o g n a r o d a Srbije su uz a k t i v n u p o d r š k u ostalih n a r o d a
Jugoslavije zbacile izdajnički režim C v e t k o v i ć - M a ć e k - K u l o v e c i o t e r a l e n j i h o v o g izdajničkog p o k r o v i t e l j a Pavla, n a d u svih k a p i t u l a n a t a
Ali na najvišim u p r a v n i m m e s t i m a u Sloveniji i H r v a t s k o j se i d a n a s nalaze k a p i t u l a n t i
i izdajnici koji n a s t a v l j a j u i p o k u š a v a j u da d o v r š e p o d m u k l o d e l o r e ž i m a C v e t k o v i ć - M a ćek-Kulovec
Ta p r o t i v n a r o d n a b a n d a n a r o d n i h izdajnika koja b u k u u svom n e p r i j a t e l j s t v u protiv
Sovjetskog Saveza i svega š t o je istinski n a r o d n o , ljudsko, želi da u svom n e p r i j a t e l j s t v u proda slovenaćki i h r v a t s k i n a r o d n e m a ć k o m imperijalizmu. O n a j isti Natlačen, koji je 1914 god i n e v ikao .Srbe na v r b e ' i p o t p i r i v a o u Ljubljani b r a t o u b i l a č k i rat. a koji je još uoći o b a r a n j a
izdajničke vlade n a j b r u t a l n i j i m policijskim t e r o r o m gušio p r o t i v k a p i t u l a n t s k e d e m o n s t r a cije. nastavila s a m o i n i c i j a t i v n o u n u t r a š n i u politiku s v r g n u t o g režima. Nakon š t o je r a d n i nar o d Srbije u svojoj b o r b i protiv k a p i t u l a n t s k e vlade C v e t k o v i c - M a ć e k - K u l o v e c s l o m i o policijski teror, d o k se iz u k i n u t i h k o n c e n t r a c i o n i h logora v r a ć a j u n a r o d n i borci k o j e je svrgn u t a vlada progonila, u Sloveniji k a p i t u l a n l s k a klika sa Natlačenorn na čelu p r o d u ž a v a teror: vrši m a s o v n a h a p š e n j a k o m u n i s t a s jedinim ciljem da izolujc n a j o d l u č n i j e b o r c e protiv
kapitulacije, a u m a s a m a sistematski r a s p l a m s a v a k a p i t u l a n t s k o r a s p o l o ž e n j e .
Iz bojazni i m r ž n j e protiv S o v j e t s k o g Saveza i r a d n o g n a r o d a ta zločinačka klika razorno deluje radi toga da bi. m a k a r i uz n e m a ć k u i italijansku pomoć, sačuvala svoju ekspl o a t a t o r s k u vlast n a d s l o v e n a ć k i m n a r o d o m . Kao k o m u n i s t i o d l u č n o o s u đ u j e m o r a t n e provokacije engleskih a g e n a t a i p o b e s n e l i h šovinista koji dolaze do izražaja u u l i č n i m provok a t o r s k i m i s p a d i m a protiv n e m a ć k o g življa i protiv n e m a ć k i h u s t a n o v a u J u g o s l a v i j i . . .
. . S l o v e n a ć k o m n a r o d u ne preti s a m o o p a s n o s t spolja, već su u akciji i njegovi unut a r n j i neprijatelji. Ti u n u t r a š n j i n e p r i j a t e l j i pak n i s m o mi k o m u n i s t i koji s m o se uvek odlučno borili za s l o b o d u i nezavisnost svog n a r o d a , već su to oni koji vec d e s e t i n a m a g o d i n a eksploatišu slovenaćki n a r o d i p r o d a j u ga s v a k o m e , koji bi bio s p r e m a n da im za tu c e n u i d a l j e
garantuje eksploatisanje slovenaćkog naroda.
Bez. s a r a d n j e k o m u n i s t a i bez u k i d a n j a t e r o r a nad k o m u n i s t i m a n e m o g u ć e je zamisliti
o d b r a n u s l o v e n a ć k o g i svih ostalih n a r o d a Jugoslavije
.« 45
U Proglasu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju,
p o r e d ostalog, naglašava se i sledeče:
iz prvih aprilskih dana,
»Radnici, seljaci, g r a đ a n i i o m l a d i n o ! Vojnici, p o d o f i c i r i i oficiri!
U o v o m s u d b o n o s n o m m o m e n t u u d r u ž i t e sve s n a g e da se o b e z b e d i mir i n a c i o n a l n a
nezavisnost naših n a r o d a . N a j u r i v a n j e izdajnika Pavla i Cvetkovica jeste p o s l e d i c a n a r o d n e
b o r b e za mir i nezavisnost
. Sada je glavno: očuvati n a š o j zemlji mir. š t o je j e d i n o m o g u č e n a s l a n j a j u ć i se na Sovjetski Savez.
.. Nova vlada nije još učinila ni j e d a n korak da zemlji o b e z b e d i mir i nezavisnost naslanjajući se na Sovjetski Savez, niti da ispuni političke i e k o n o m s k e z a h t e v e r a d n i h masa:
u k i d a n j e k o n c e n t r a c i o n i h logora i S u d a i Z a k o n a o zaštiti države, o p š t u a m n e s t i j u , p o v r a t a k
š p a n s k i h d o b r o v o l j a c a , s l o b o d u š t a m p e , o r g a n i z o v a n j a i štrajka, u k i d a n j e r e a k c i o n a r n i h
u r e d a b a koje p o g a đ a j u r a d n e m a s e . č i š ć e n j e d r ž a v n o g a p a r a t a o d svih koji s u okrvavili r u k e
n a r o d n o m krvlju itd.« 4 S
U ovom odeljku, n a r o č i t o od anšlusa 1938. do aprilskog rata izneti su dok u m e n t i uglavnom bez k o m e n t a r a j e r se iz njihove sadržine može j a s n o uočiti
politika KPJ i n j e n a stremljenja. Osnovno je bilo b o r b a za mir, demokratizaciju i o d b r a n u zemlje, za r a v n o p r a v n o s t naroda, kao i stalno zalaganje za sklap a n j e p a k t a o u z a j a m n o j p o m o č i sa Sovjetskim Savezom.
b) DELATNOST KPJ U TOKU I NEPOSREDNO POSLE
APRILSKOG RATA
Kad je 6. aprila iznenada izbio rat, moglo se postaviti pitanje: zašto ratovati
kad je u kritičnoj situaciji, n a r o č i t o posle n a p a d a d a l e k o n a d m o ć n i j e g neprijatelja.i o n a k o izgledalo sve izgubljeno? Već su i s t a k n u t e m n o g e slabosti
buržoaskog društva Kraljevine Jugoslavije, ali ne t r e b a gubiti iz vida d a j e u
Jugoslaviji postojala i r a d n i č k a klasa sa svojom a v a n g a r d o m K o m u n i s t i č k o m
partijom, koja je predstavljala p a t r i o t s k o i r e v o l u c i o n a r n o jezgro naših naroda. Ona je još od pojave fašističke o p a s n o s t i u Evropi, p o s e b n o od dolaska
Hitlera na vlast u N e m a č k o j - iako u d u b o k o j ilegalnosti - pokazivala put našim n a r o d i m a oslanjajući se na antifašiste i iskrene rodoljube, koje je objedinila u N a r o d n o m frontu. Pored toga, imali s m o bogate tradicije o o d b r a n i
svoje zemlje i nezavisnosti bez obzira na p r e p r e k e i žrtve. Dakle, n a s u p r o t lošem d r ž a n j u jugoslovenskog političkog i vojnog rukovodstva, K o m u n i s t i č k a
partija Jugoslavije bila je s p r e m n a da, bez obzira na kritičnu situaciju, brani
s l o b o d u i nezavisnost svoje zemlje. Ona je to dokazala i 27. marta, k a d a je narod istakao parole: »Bolje rat nego pakt« i »Bolje g r o b nego rob«!, a u kratk o t r a j n o m a p r i l s k o m ratu, k o m u n i s t i su (bez obzira na nesnalaženja izvesnih
partijskih organizacija u nekim p o k r a j i n a m a i oblastima) bili u prvim borbenim r e d o v i m a i svojim ličnim zalaganjem i s a m o p o ž r t v o v a n j e m davali p r i m e r
ostalim b o r c i m a i starešinama. P o s e b n o je zapaženo p r i m e r n o i organizovano
delovanje članova KPJ na Albanskom f r o n t u , u j e d i n i c a m a Kosovske i Zetske
divizije. No, svugde gde su bili u tim s u d b o n o s n i m danima, na f r o n t u ili u pozadini, komunisti Jugoslavije pružali su izvanredne p r i m e r e h r a b r o s t i i neust
rašivosti, organizovanosti i u p o r n o s t i u d a v a n j u o t p o r a fašističkim agresorima To p o k a z u j e i analiza na Majskom savetovanju, koje je o d r ž a n o p o č e t k o m
maja 1941. godine. Na n j e m u je, pored ostalog, k o n s t a t o v a n o da su komunisti,
prožeti d u b o k i m p a t r i o t i z m o m i m r ž n j o m p r e m a fašističkom agresoru, bili u
toku rata u prvim r e d o v i m a b o r b e . Oni su u m n o g i m j e d i n i c a m a bili nosioci
o t p o r a fašističkim k o l o n a m a . Međutim, na Savetovanju je i s t a k n u t o i sledeče
»Ova k o m e d i j a sa NDH koju je p r i r e d i o Pavelić uz p o m o ć Musolinija i Hitlera. toliko
je s r a m o t n a , da se ćitav n a r o d stidi i s m a t r a to n a j v e ć o m s r a m o t o m koju je ikad hrvatski
n a r o d doživio u svojoj p o v e s t i . . . Hrvatska je rasparćana i osramoćena.
Prilikom ulaska Nemaca u Zagreb i proglašenja NDH, 10. aprila, održan je
sastanak CK KPJ u Zagrebu, na kojem je odlučeno da se nastavi borba protivu
fašističkog agresora u uslovima okupacije zemlje, a 15. aprila je izdat Proglas CK
KPJ narodima Jugoslavije, u k o m e se kaže:
»Narodi Jugoslavije!
S t r a š n a k a t a s t r o f a koju s m o m i k o m u n i s t i već o d a v n a signalizirali, zadesila j e n a r o d e
Jugoslavije. Osvajačke a r m i j e osovinskih sila provalile su u n a š u zemlju i z n e n a d a i s v u d a
kud prolaze siju s m r t i p u s t o š e n j e . B e o g r a d je s r a v n j e n sa z e m l j o m . Nevina d j e c a , žene, starci koji su se u p a n i č n o m bijegu htjeli spasiti iz g o r u ć i h r u š e v i n a bili su p o d v r g n u t i n a p a d a čima. Velikim o s o v i n s k i m o s v a j a č i m a pridružili su se i mali osvajači B u g a r s k a i M a đ a r s k a
- dvije zemlje sa kojima su prijašnji n e o d g o v o r n i upravljači Jugoslavije stvarali p a k t o v e o
vječitom prijateljstvu. Podlo kao strvinari, pridružili su se b u g a r s k i i m a đ a r s k i imperijalisti
velikim imperijalističkim osvajačima, da i oni istrgnu koji k o m a d i ć m e s a iz k r v a v o g tijela Jugoslavije. Ali n a r o d i Jugoslavije, uključivši i većinu Hrvata, h e r o j s k i se b o r e za svoju nezavisnost protiv m n o g o b r o j n i j e g neprijatelja. U t e š k o j i s u d b o n o s n o j b o r b i sa t u đ i n s k o m naj e z d o m našla se u H r v a t s k o j š a k a a g e n a t a i p e t o k o l o n a š a . koji su uz p o m o ć n a j u r e d n i j i h
r e a k c i o n a r n i h h r v a t s k i h vlastodržaca s i s t e m a t s k i p r i p r e m i l i i k o n a č n o u n a j t e ž e m č a s u izvršili izdaju kakvoj n e m a p r e m c a u nizu izdaja h r v a t s k e g o s p o d e i vlastele u historiji.
Hrvatski n a r o d e !
Ta g o s p o d a tebi p r i č a j u , da ti je izvojštila s l o b o d u i nezavisnost p o m o ć u H i t l e r a i Musolinija V e r u j e š li ti to? P a m t i š li ti, da je ikada u tvojoj t i s u ć g o d i š n j o j m u k o t r p n o j historiji,
u tvojim t e š k i m č a s o v i m a bio tebi p r i j a t e l j i zaštitnik - n j e m a č k i , m a đ a r s k i , talijanski ili koji
d r u g i osvajač? Ne! Nikada. Naprotiv, uvijek su te oni porobljavali i o n d a iskorištavali. Uvijek
su te nastojali m e đ u s o b n o zavaditi da bi o n d a lakše tlačili. Uvijek su ti osvajači težili da zag o s p o d a r e tvojim p l o d n i m r a v n i c a m a i š u m a m a , težili su da ti o t m u d i v n u Dalmaciju - d i v n o
J a d r a n s k o m o r e . Uvek su h r v a t s k a g o s p o d a i vlastela bili ti, koji su te p r o d a l i tvojim p o r o b ljivačima da bi o n d a i s a m a mogla piti tvoju krv. Eto. takvu n e z a v i s n o s t p r i p r e m i l a su tebi
hrvatska gospoda.
Hrvatski n a r o d e !
Ti si ovih d a n a bio o č e v i d a c n e č u v e n e s r a m o t e U t v o j u zemlju su provalili p r o t i v tvoje
volje osvajači i tvoji vjekovni neprijatelji da te p o r o b e i r a s k o m a d a j u tvoju, krvlju n a t o p l j e n u
d o m o v i n u , a h r v a t s k a g o s p o d a te tjera, da r o p s k i p u ž e š p r e d tvojim n e p r i j a t e l j e m , da ga pozdravljaš. da ga slaviš u vrijeme kad n j e g o v a vojnička čizma gazi tvoju zemlju, tvoj n a c i o n a l n i
p o n o s . Događaji u Z a g r e b u prilikom d o l a s k a o s v a j a č a biće n a j s r a m n i j a ljaga u t v o j o j povijesti hrvatski n a r o d e
H r v a t s k a g o s p o d a te sili. da p r u ž a š r u k u s v o m e v j e k o v n o m n e p r i j a t e l j u i p o r o b l j i v a č u ,
a siju n a j o d v r a t n i j u m r ž n j u i h a j k u protiv b r a t s k o g s r p s k o g n a r o d a , koji se h e r o j s k i bori i
gine r a d e n e g o da b u d e r o b o m t u đ i n c a . Zar je s r p s k i n a r o d kriv š t o su te tlačila s r p s k a gosp o d a ? Zar nisu u svim r e ž i m i m a učestvovala i h r v a t s k a g o s p o d a ? Zar nije s r p s k i n a r o d oduš e v l j e n o p o d u p i r a o tvoju o p r a v d a n u b o r b u za s l o b o d u i r a v n o p r a v n o s t , ali su provalili osovinski osvajači da r a s k o m a d a j u čitavu zemlju i p o r o b e n a r o d e Jugoslavije z a j e d n o s t o b o m .
Znaj hrvatski n a r o d e , da ce historija sa p r e z r e n j e m osuditi o n e , koji svoju t o b o ž n j u nezavisnost g r a d e sa j a d n i m talirima i na r o p s t v u svoje k r v n e b r a c e s r p s k o g , s l o v e n s k o g i ostalih
naroda.
Hrvatski n a r o d e !
T u đ i n s k e sluge, h r v a t s k a g o s p o d a siju tebi m r ž n j u p r e m a tvojoj k r v n o j b r a ć i - S r b i m a .
S l o v e n c i m a u v r i j e m e k a d a oni svojom krvlju s nova pišu slavnu, iako t r a g i č n u s t r a n i c u svoje historije Z n a j hrvatski n a r o d e , da je b o r b a tvoje b r a ć e i tvoja b o r b a . Znaj, h r v a t s k i n a r o d e ,
d a s u s i m p a t i j e d v i j e s t o m i l i j u n s k o g n a r o d a S o v j e t s k o g Saveza n a s t r a n i n a r o d a Jugoslavije,
koji se h e r o j s k i b o r e za svoju nezavisnost. Znaj, hrvatski n a r o d e , da ce historija sa prezren j e m govoriti o o n i m a , koji zabiše izdajnički nož u leđa svoje b r a ć e .
H r v a t s k a je o k u p i r a n a po n j e m a č k i m i talijanskim č e t a m a , a nije s l o b o d n a i n e z a v i s n a
n a r o d n a država, k a k o je h o ć e prikazati d a n a š n j i hrvatski vlastodršci. To je d r ž a v a šačice hrvatske g o s p o d e , koji n e p r e k i d n o p r e k o r a d i j a i š t a m p e viču o p o k o l j u i s t r i j e l j a n j u , o prijekim s u d o v i m a itd. Groze se sa s m r ć u za svaku sitnicu, t a k o da svakog p a m e t n o g č o v j e k a crveni lice k a d a č u j e te b j e s o m u č n e grožnje. Ali n e k a ta g o s p o d a u p a m t e da ništa nije t r a j n o
što je u p e r e n o protiv n a r o d a , a n a j m a n j e vlast d a n a š n j i h vlastodržaca. Neka se ta g o s p o d a
m a l o zamisle o t o m e šta o č e k u j e njih za p r o l i j e v a n j e n e d u ž n e n a r o d n e krvi.
Narodi Jugoslavije: Srbije. Slovenije, C r n e G o r e . B o s n e i Hercegovine, M a k e d o n i j e i
Vojvodine. Vi koji se b o r i t e i g i n e t e u b o r b i za svoju nezavisnost znajte, da će ta b o r b a biti
o k r u n j e n a sa u s p j e h o m , pa ma vi sada sa n a d m o ć n i m n e p r i j a t e l j e m i podlegli u toj b o r b i .
Ne klonite d u h o m , zbijte č v r š ć e svoje redove, d o ć e k u j t e u z d i g n u t e glave i n a j t e ž e u d a r c e .
K o m u n i s t i i čitava r a d n i č k a klasa Jugoslavije u s t r a j a t će do k o n a č n e p o b j e d e , u prvim- red o v i m a n a r o d n e b o r b e p r o t i v osvajača. Ne klonite d u h o m ni o n d a a k o u t o j b o r b i vremen o m p o d l e g n e t e , j e r će se iz ovog krvavog imperijalističkog p o k o l j a r a đ a t i novi svijet, zbrisat
ce se zauvijek korijeni i m p e r i j a l i s t i č k i h r a t o v a i n a c i o n a l n o g p o r o b l j a v a n j a . Stvorit će se na
istinskoj nezavisnosti svih n a r o d a Jugoslavije s l o b o d n a b r a t s k a zajednica.
Radnici i r a d n i c e Jugoslavije!
Nad r a d n i č k o m klasom Jugoslavije nad više se c r n i oblaci. Najgori n e p r i j a t e l j i r a d n i č k e
klase provalili su u n a š u z e m l j u i z a v o d e n a j c r n j u reakciju. Ti isti koji d r ž e u s v i r e p o m kapitalističkom r o p s t v u n j e m a č k u i talijansku r a d n i č k u klasu koji p o r o b i š e m n o g e n a r o d e i
proliše m o r e krvi k a k o svoga t a k o i d r u g i h r a d n i č k i h n a r o d a . Pred licem ovih t e š k i h časova
r a d n i č k a klasa Jugoslavije t r e b a da se n a đ e j e d i n s t v e n a i zbijenih r e d o v a . Ne t r e b a se plašiti
n i k a k v o g t e r o r a i p r o g o n a . Mi s m o na to navikli, progonili su nas svi režimi u t o k u ovih 20
godina, ali r a d n i č k a klasa, na čelu sa s v o j o m a v a n g a r d o m - K o m u n i s t i č k o m p a r t i j o m , postala je j o š jača. Naša je d u ž n o s t da u ovim s u d b o n o s n i m d a n i m a s a č u v a m o svoju hladnokrvnost. d a j o š o d l u č n i j e u č v r š ć u j e m o svoje r e d o v e , d a r a d i m o u p o r n o n a o s v a j a n j u i o k u p ljanju r a d n i č k i h m a s a - vodeći ih u b o r b i za njihove s v a k o d n e v n e i n t e r e s e , u b o r b u za bolju
i sretniju b u d u ć n o s t .
Zivilo b r a t s t v o i sloga n a r o d a Jugoslavije u b o r b i za svoju s l o b o d u i n a c i o n a l n u nezavisnost!
Zivilo b r a t s t v o i sloga svih n a r o d a na B a l k a n u protiv imperijalističkih o s v a j a č a i nacionalnih ugnjetača!
Živio Sovjetski Savez n a d a svih u g n j e t e n i h i p o r o b l j e n i h !
Zivila K o m u n i s t i č k a p a r t i j a Jugoslavije!«*'
Da bi se b a r d o n e k l e uočila o s n o v n a delatnost KPJ u b o r b i protiv buržoaskih partija i n e n a r o d n o g režima, uoči, za v r e m e i n e p o s r e d n o posle rata
i rekapitulacija u n u t r a š n j e političke situacije u Kraljevini Jugoslaviji, navešć e m o neke o d l o m k e iz referata druga Tita na II kongresu Narodnog fronta
1947. godine. On je tada, između ostalog, rekao:
-. . . U Narodni front, u našoj zemlji, već prije rata. stupali su najnapredniji elementi: radnička klasa na čelu sa Komunističkom partijom, narodna inteligencija i napredno seljaštvo i građanstvo. bez obzira na partijsku pripadnost. Program Narodnog fronta bio je jasno određen. Njega je dala Kompanija Jugoslavije, a sastojao se iz sledečih taćaka:
1 b o r b a protiv socijalnog izrabljivanja i n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a :
2. b o r b a za d e m o k r a t i z a c i j u zemlje, i protiv fašizma;
3 p r e d u z i m a n j e svih m j e r a za o d b r a n u zemlje p r e d r a s t u ć o m o p a s n o š ć u od s t r a n e fašističkih osvajača:
4. b o r b a protiv p e t e kolone;
5. s t v a r a n j e d i p l o m a t s k i h o d n o s a , a kasnije i saveza, sa S o v j e t s k i m Savezom .. .«*9
Zatim je drug Tito, između ostalog,
rekao:
• Vodstva građanskih partija bila su i protiv Narodnog fronta i protiv njegovog programa
Dakle, ne samo da u staroj Jugoslaviji vodstva raznih partija nisu htjela učestvovati u
Narodnom frontu, nego su, redom, oni koji su se nalazili na vlasti, proganjali napredne elemente
iz Narodnog fronta. Za vrijeme Mačeka i Cvetkovića. a u Hrvatskoj Subašića, hapšeno je i bacano
u zatvore i logore stotine antifašista, da bi, zatim, za vrijeme kapitulacije bili predani Njemcima
i ustašama, koji su ih zverski poubijali. Ničim ta gospoda ne mogu danas opravdati taj svoj zločin, /er je trebalo samo narediti da se otvore vrata zatvora i da mnogi najbolji sinovi naših naroda budu spašeni od Hitlerovih i Pavelićevih dielata. Prema tome, za smrt poubijanih drugova
kriv je Maček, on je glavni krivac i mora za to da odgovara. Dakle, tzv. demokrate Maćek, Cvetković
Subašič i drugi predali su najbolje sinove naših naroda u ruke okupatora. Kerestinec to ie neoboriva optutba protiv tih nazovi demokrata. Krv Augusta Cesarca, Boiidara Adiije, Ognjena Price i stotina drugih antifašista optutuje i dokazu/e da su Maćek, Cvetković i mnogi drugi
njima slični bili i ostali najgori reakcioneri i neprijatelji slobode i napretka. Ta krv dokazuje da
iu ta gospoda bila sa radnici fašističkih osvajača i ustaških zlikovaca
. . Razumije se, naša zemlja bi doiivjela mnogo strašnim tragediju da nije bilo organizacije koja je u najtelim časovima
znala okupiti narod i povesti ga u borbu na život i smrt. To je bila Komunistička partija Jugoslavije koja je orgamzovala Narodni front t stavila se u borbi na njegovo čelo. ne štedeči svoje
kadrove.
.-50
Na sopstveno pitanje:»Koje su osnovne karakteristike političkog stanja
rata i prvih dana okupacije?«, d r u g Tito je u R e f e r a t u odgovorio:
uoči
»/. Definitivno su se izredale na vlasti sve buržoaske partije, uključivši i tzv. seljačku parnju Mačeka: sve te partije, neke »tanje neke više, bile su, na vlasti stub monarhije, odnosno stub
reakcije: sve su one, odreda, radile protiv interesa radnog naroda;
2. Jugoslavija bez starih saveznika, likvidirana je Mala antanta; saradnja s osovinskim silama IStojadinovič, Jevtič, princ Pavle i drugi);
J. Sve vect otpo r protiv jaši zaci je zemlje, koncentracioni logori i sve jači teror režima protiv
naprednih
antifašističkih
elemenata;
4. Definitivna rješenost režima Cvetković-Maček da se, po nalogu princa Pavla, Jugoslavija
upregne u osovinska kola, pristupanjem tzv
Antikomunističkom paktu;
5. Potpuna nesposobnost vladajucih krugova - civilnih i vojnih - da organtzuju odbranu
zemlje;
6 Favonzovanje terorističke fašističke organizacije, tzv. ustaša, ne samo od strane reakcionarne klike H SS-a na ćelu v Mačekom, već i beogradskih vlastodržaca;
7 Potpun kaos u vrijeme napada na Jugoslaviju: većina vodstava partija napuštaju mase
u najtežim danima - bježe u ui0slranst\'0. stupaju u otvorenu službu okupatoru, i li se prikrivaju,
što. u isto vi tjeme, znači - odvajanje masa od vodstava partija i stupanja u Narodni front,
S. U takvoj situaciji
Komunistička partija Jugoslavije dobija puno povjerenje širokih narodni/t masa. koje se u procesu borbe sve više učvršćuje . . .
Prema lome. Narodni front u Jugoslaviji predstavljao /e objedinjenje svih progresivnih
ljudi svih antifašista. svih onih koii su bili spremni da brane, pod rukovodstvom Komunističke
partije, nezavisnost zemlie, koji su bih spremni da se bore protiv okupatora i njegovih domaćih
pomagača . »
Zatim je d r u g Tito, konstatujući d a j e Jugoslavija m n o g o n a c i o n a l n a država, r e k a o da u njoj
prije rata nije bilo nacionalne ravnopravnosti, nego obratno - postojalo je najgrublje nacionalno ugnjetavanja odstrane velikosrpske hegemonije. Postojala je jaka međusobna mržnja
•neđu pojedinim narodima koji su raspirivah bivši vlastodršci, koju su raspirivale bivše građanske partije, koju su sistematski raspirivali neki reakcionarni svećenici raznih religija, tj na vjerskoj osnovi
Baš zbog takve nacionalne mržnje, okupatori su mogli u Jugoslaviji naći nekoliko kvislinga - kao što su bili Pavelić. Nedić, Rupnik i na koncu Draža Mihailović i pomoći ih
itikim snagama u borbi protiv Narodnooslobodilačke vojske. Prema lome, utoliko je značajnija
uloga Komunističke partije i Narodnog fronta u cjelini i boraca na frontu, koji su uporno propovijedali i širih parolu bratstva i jedinstva svih naroda Jugoslavije. . .«*'
I iz n a v e d e n i h d o k u m e n a t a jasno se vidi stav KPJ u o d n o s u na o d b r a n u
zemlje i na m e r e koje je p r e d u z i m a l a za stvaranje o p š t e j u g o s l o v e n s k o g o t p o r a
fašističkim zavojevačima i za d e m o k r a t i z a c i j u zemlje.
c) MERE VLADAJUĆE BURŽOAZIJE I VOJNOG
RUKOVODSTVA ZA SUZBIJANJE I ONEMOGUĆAVANJE
DELATNOSTI KOMUNISTIČKE PARTIJE I ZA GUŠENJE
REVOLUCIONARNOG POKRETA
U ovom odeljku biće reći s a m o o nekoliko p r i m e r a iz p e r i o d a od 1939. do kraja 1940. godine.
Prilik' m studentskih manifestacija u Beogradu 15. marta 1939. godine, pov o d o m n e m a ć k e o k u p a c i j e Čehoslovačke, ž a n d a r m i su, p r e d v o đ e n i policij-
skim pisarima i agentima, iznenada pred Dvorom napali k o l o n u studenata.
Taj n a p a d se p r e t v o r i o u b e s o m u ć n o batinanje o m l a d i n e i građana. Od tog bezobzirnog n a p a d a p o v r e đ e n je veliki b r o j omladinaca, studenata, studentkinja i građana. Čak je i državna zastava p o c e p a n a i b a č e n a na zemlju, a zastavnik b a t i n a m a onesvešćen.
»Kada je m a s a klicala: .Živela naša vojska', policijski o r g a n i naleteli su p e n d r e c i m a vičući: .Evo vam vaše vojske'.
Pored velikog broja p o v r e đ e n i h u h a p š e n o je više m a n i f e s t a n a t a . m e d u k o j i m a se nalazilo 11 o m l a d i n a c a - s t u d e n a t a B e o g r a d s k o g u n i v e r z i t e t a . « "
U protestu Odbora za pravnu zaštitu studenata pri Studentskom pravničkom društvu Beogradskog univerziteta, od 23. marta, ministru vojske i mornarice, između ostalog, se kaže:
» . . . Ovim a k t o m policijskih o r g a n a , n a r o č i t o b a l i n a n j e m i h a p š e n j e m . S t u d e n t s k a
p r a v n a zaštita s m a t r a da su p o v r e d e n a n a j p l e m e n i t i j a o s e c a n j a r o d o l j u b a i s p r e m n o s t i stud e n t s k e o m l a d i n e b e o g r a d s k o g u n i v e r z i t e t a da m a n i f e s t u j e sa svojim n a r o d o m g o t o v o s t za
o d b r a n u svoje zemlje, s l o b o d e i nezavisnosti . . .
.. Ali mi n e ć e m o n i k a d a zaboraviti na s i m p a t i j e naših viših oficira koji su se u to vreme zadesili na ulici a koji su pozdravljali m a n i f e s t a n t e i uzimali ih u zaštitu od policije. Zato
se mi o b r a ć a m o Vama
i n a d a m o se da ćete osudili ovakve p o s t u p k e policijskih o r g a n a
i z a i n t e r e s o v a l i se za s t a n j e naših p o h a p š e n i h kolega i koleginica. p o g o t o v u k a d a o v a j pos t u p a k policijskih vlasti vodi ka slabljenju o d b r a m b e n i h s n a g a n a š e države«.
Dostavljajući o v a j p r o t e s t m i n i s t r u vojske i m o r n a r i c e . Glavni g e n e r a l š t a b je izneo mišljenje »da bi p a m e t n i m i r a c i o n a l n i m kultivisanjem p a t r i o t s k i h o s e ć a n j a mogli z n a t n o uticati na razvijanje n a c i o n a l n e svesti, d i r i g o v a n e u d u h u o p š t i h d r ž a v n i h i n t e r e s a . . . « "
Da bi upoznali Glavni g e n e r a l š t a b sa aktivnošću s t u d e n a t a Beogradskog
univerziteta i da bi se p r i m e n i l e odgovarajuće m e r e za n j e n o onemogućavanje, Uprava grada Beograda je sa Pov. II. br. 3615 od 1. juna 1939. godine iznela
ideološku osnovu na kojoj se zasniva taktika rada studenata. U t o m izveštaju se,
između ostalog, kaže:
».. Naši s t u d e n t i marksisti, idući linijom K o m i n t e r n e . usavršili su svoj rad do n a u ć n o g
s t e p e n a Naravno, to isto važi i za s a m u K o m u n i s t i č k u p a r t i j u k o j a d i r i g u j e laj s t u d e n t s k i pokret. Novo vreme, o k o l n o s t i , m o d e r n a t e h n i k a - svi ti e l e m e n t i ukazali su im put n o v o j metodi rada u kojoj n e ć e reskirati provala k o n s p i r a t i v n i h ćelija, jer su svoju b o r b u sveli na polulegalan r a d u širim n a r o d n i m slojevima. O t u d a je i o t e ž a n a b o r b a sa ovim n e m i l i m e l e m e n t o m . k a k o vlasti t a k o i ostalih n a c i o n a l n i h u s t a n o v a
. Naši studenti, svesni svega toga, a o h r a b r e n i novim m e t o d a m a , svom s n a g o m su se
bacili u akciju na n o v o m polju S a r a đ u j u ć i sa d e m o k r a t s k o - n a c i o n a l n i m p o k r e t i m a protiv
fašizma, zadovoljni su da m o g u za sada sprovoditi m a r k s i z a m kroz l i t e r a t u r u ili m a s k i r a n o g
k a r a k t e r a . Glavno j e b o r b a protiv totalitaraca.
A to za sada zadovoljava njihov rad i u k r a j n j o j liniji njihov cilj.
Kao š t o je za t o t a l i t a r n e zemlje bila s a m o p a r o l a , b o r b a protiv k o m u n i z m a ' , iza koje
se k r i o i m p e r i j a l i z a m u svoj svojoj ekspanziji, isto t a k o iza p a r o l a .protiv fašizma' krije se int e r n a c i o n a l n i k o m u n i z a m . Jedni i d r u g i služe se p a r o l a m a iza kojih se krije pravi cilj.
Naši s t u d e n t i m a r k s i s t i ne libe se da c r v e n u zastavu na svojim g r u d i m a z a m e n e državn o m n a c i o n a l n o m t r o b o j k o m . za koju vele, da ce dati i svoje živote, a k o je p o t r e b n o . S a i a v no. t r e b a r a z u m e t i : s a m o u b o r b i protiv totalitarnih n e p r i j a t e l j a . . ,« 6 '
Glavni Generalštab, Obaveštajno odeljenje, u svom Predlogu za suzbijanje
komunističke propagande u Jugoslaviji, d o s t a v l j e n o m ministru vojske i mornarice sa Pov. Dj. Ob. br. 7948 od 21. jula 1939. godine, između ostalog, kaže
se da je Interministerijalna komisija posvetila veću pažnju istorijatu komunističke organizacije i n j e n e p r o p a g a n d e nego »planu r a d a za n j e n o suzbijanje,
a što je t r e b a l o da b u d e glavni cilj i zadatak ovog rada«. Zatim se konstatuje:
»U s p o m e n u t o m legalnom radu, koji se s m a t r a najvažnijim. Sto. u stvari, i jeste, naglaš e n o je. da su v o d e ć u ulogu u s a v r e m e n o j k o m u n i s t i č k o j p r o p a g a n d i p r e u z e l e na s e b e sin-
d i k a l n e r a d n i č k e organizacije. M e đ u t i m , o m e r a m a za s u z b i j a n j e ove o r e a n i z o v a n e p r o p a g a n d e o d s t r a n e s i n d i k a t a n e m a n i j e d n e reči. P r e m a t o m e , ovo p r e d s t a v l j a s a m o k o n s t a t o vanje već p o z n a t i h činjenica, i t o ne vodi n i k a k v o m pozitivnom r e z u l t a t u . Na o s n o v u izložene
situacije i u t v r đ e n i h č i n j e n i c a t r e b a l o je izložiti i o d g o v a r a j u ć e e f i k a s n e m e r e za s a m praktični rad na s u z b i j a n j u ovog socijalnog zla . . . «
Zbog toga je Glavni generalštab predložio niz konkretnih propagandnih i
drugih mera koje t r e b a preduzeti u radu sa sindikalnim organizacijama,
skautskim, p l a n i n a r s k i m i drugim s p o r t s k i m u d r u ž e n j i m a , s r e d n j o š k o l s k o m
i univerzitetskom o m l a d i n o m , kao i u pogledu š t a m p e i literature, s m a t r a j u ć i
d a j e c e n z u r a p o t r e b n a , ali neefikasna i d a j e najbolje sredstvo k o n t r a p r o p a ganda. 5 5
Stab Treće armijske oblasti, u svom naređenju Str. Pov. Dj. Ob. br. 162 od
24. septembra 1939. godine, koje je dostavljeno svim p o t ć i n j e n i m j e d i n i c a m a
i ustanovama, iznoseći negativne pojave koje čine obveznici pozvani na vežbu, između ostalog, kaže:
1 - P r e m a p o d a c i m a k o j i m a r a s p o l a ž e o v a j štab, m e đ u pozvatim o b v e z n i c i m a iz ovih
k r a j e v a vrši se p r o p a g a n d a od s t r a n e j e d n e makedonsko-autonomističke organizacije sa ciljem, da čak b u d u s p r e m n i , da po n a r e đ e n j u vodstva organizacije beže iz svojih j e d i n i c a sa
o r u ž j e m na z b o r n a mesta, koja im b u d e v o d s t v o organizacije u d a n o m m o m e n t u o d r e d i l o ,
kao i da ovi obveznici m a n i f e s t u j u svoju s o l i d a r n o s t sa o r g a n i z a c i j o m : o d b i j a n j e m p r i j e m a
vojničke h r a n e u j e d i n i c a m a , s v a k o v r s n i m ispoljavanjem nezadovoljstva, p i j a n ć e n j e m i raznim vojničkim i s p a d i m a i izgredima, da bi se na o v a j način narušili red i disciplina u vojsci,
a i ugled s t a r e š i n a d o v e o u p i t a n j e .
2. - K o m u n i s t i u svojim a k c i j a m a služe se isto t a k v i m m e t o d a m a . U p o s l e d n j e v r e m e
p r i m e ć e n o je. da lica, koja su p o z n a t a k a o pristalice k o m u n i z m a , dolaze u vezu sa vojnim
obveznicima. Ovo b e z s u m n j e u cilju, da bi s a d a n j i m o m e n a t iskoristili za svoju k o m u n i s t i č ku p r o p a g a n d u u vojsci i da bi m e đ u v o j n i c i m a stekli š t o više svojih pristalica, te na t a j naćin
uneli zarazu k o m u n i z m a u vojsku. P o z n a t o je. da k o m u n i s t i svoju p r o p a g a n d u i akciju sprovode pod vidom r a z n i h političkih i p l e m e n s k i h nezadovoljstava, te se u o v a k v e g r u p e i uvlače, k a m u f l i r a j u ć i na o v a j naćin svoj r a z o r n i rad. k a k o bi u p o g o d n o m m o m e n t u iskoristili
u svoje s v r h e p r i p r e m l j e n o stanje, koje bi t r e b a l o da n a s t a n e s i s t e m a t s k i m u n o š e n j e m nediscipline i n e p o s l u š n o s t i u vojsku . . . »
Zatim Stab Treće armijske oblasti, p o r e d niza mera, koje t r e b a preduzeti.
navodi sledeće:
»3. - Da se o b r a t i n a r o č i t a pažnja na lokale u koje zalaze podoficiri, vojnici i rezervisti,
k a o i na lica sa k o j i m a se oni druže.
4. - Da se p r e d u z m u najstrožije m e r e za pravilno o b a v l j a n j e s t r a ž a r s k e službe, a u cilju
s p r e č a v a n j a u l a ž e n j a u k a s a r n s k e p r o s t o r i j e i vojna n a d l e š t v a licima, koja bi m o g l a da vrše
m e đ u v o j n i c i m a agitaciju ili da r a d e protiv interesa države i vojske. Isto t a k o p r e d u z e t i najstrožije m e r e b e z b e d n o s t i u cilju s p r e č a v a n j a u b a c i v a n j a ili u n o š e n j a letaka u k a s a r n e , kas a r n s k e k r u g o v e i n j i h o v u n e p o s r e d n u blizinu, a u d u h u tać. 3. n a r e d b e k o m a n d a n t a armiske oblasti Str. Pov. Dj br. 2 od 5. j a n u a r a 1934. godine vršiti i z n e n a d n e p r e g l e d e vojničkih
s a n d u k a i utvrđivati, da li kod vojnika ima kakvog a n t i d r ž a v n o g ili p r o p a g a n d n o g k o m u n i s tičkog materijala, b r o š u r a i p i s m e n i h sastava.
5 - Da sve s t a r e š i n e u d c l o k r u g u svoje nadležnosti o r g a n i z u j u n a j i n t e n z i v n i j u d e f a n zivr u obavi š t a j n u službu u cilju s u z b i j a n j a m a k e d o n s k o - a u t o n o m i s t i č k e i k o m u n i s t i č k e
propagande i otkrivanja e v e n t u a l n o p o s t o j e ć i h ćelija organizacije, k a o i u cilju s p r e č a v a n j a
špijunaže . . . « "
I
I
Kini' eptu izveštaja Glavnog generalštaba ministru vojske i mornarice Sir.
nj Ob. br. 3680 ud 19. oktobra 1939. godine, između ostalog, se kaže:
I '. I
i ' I»
I '
Mi d u n a i o d n a politička situacija i pojava Sovjetske Rusije u njoj stvorile su povoljza a k t i v n u komunističku propagandu u cilju stvaranja nezadovoljstva u narodu
m i naša .i /.iva š t o više približi Sovjetskoj Rusiji Pri tome je komunisiička pio: s|- Ija o b i . m u . ; Iponiognuta, pa sc čak i m a j u obave.štciija da ćc pod ulicujcin
kili kru(ii'va kroz. ki
' n n i e biti i u Jugoslaviji izvršen državni u d a r . «
Navodeći da se i u r e d o v i m a pojedinih partija, naroćito u HSS, oseća pojačana delatnost k o m u n i s t a , u prosveti. pa i u vojsci od kako se počelo sa aktiviranjem jedinica, u izveštaju se dalje ističe:
» . D o l a s k o m obveznika, koji su bili izloženi k o m u n i s t i č k o j p r o p a g a n d i , k a o i dolaskom o n i h u r e d o v e vojske, koji su zapojeni k o m u n i s t i č k i m i d e j a m a i k a o a g i t a t o r i p r o p o v e d a j u ih. osetilo je se o d m a h , j e r su u p o j e d i n i m j e d i n i c a m a p r o n a đ e n i razni k o m u n i s t i č k i letci...
. . . Za ovu akciju k o m u n i s t i su angažovali više lica iz r e d o v a k o m u n i s t a za š i r e n j e svojih
ideja ne s a m o u n a r o d u već n a r o č i t o m e d u vojnicima i pozvatim o b v e z n i c i m a . Takva lica
imaju za z a d a t a k da p o d r a z n i m izgovorom dolaze u k a s a r n e i vojničke krugove, u o k o l i n e
vojničkih logora i bivačnih p r o s t o r i j a i da, s t u p a j u ć i u vezu sa svima vojnim licima, šire kom u n i s t i č k e ideje rećju, letcima, b r o š u r a m a , sa k r a j n o m t e ž n j o m da u b a c e m e đ u njih što više
r e v o l u c i o n a r n i h ideja, i s k o r i š c u j u ć i pri t o m e sve neizbežne a d m i n i s t r a t i v n e g r e š k e i nedostatke ...«
Pored niza mera, koje je Glavni g e n e r a l š t a b predložio da se o n e m o g u ć i
ova »štetna i o p a s n a delatnost«, predviđa se da se komunistički agitatori iz
inostranstva ne puštaju u zemlju. Zatim se u Konceptu izveštaja navodi sledeče mišljenje Glavnog generalštaba:
»I. - Da se svi članovi C e n t r a l n o g k o m i t e t a k o m u n i s t i č k e partije Jugoslavije i svih njegovih o d b o r a i p o d o d b o r a p o t p u n o o n e m o g u ć e u svojoj d e l a t n o s t i izolujući ih iz d r u š t v e n e
s r e d i n e Njihova d r u š t v e n a imovina imala bi se zapleniti u korist države.
2 - Da se svi agitatori k o m u n i z m a kao i sva d r u g a lica za koja se u t v r d i da p r o n o s e alarm a n t n e i o n e s p o k o j a v a j u ć e glasove lišavaju s l o b o d e k r e t a n j a i akcije izolujući ih iz d r u š t vene s r e d i n e .
3. - Da se zavede stroga k o n t r o l a p u t n i k a na svima p r e v o z n i m d r ž a v n i m i p r i v a t n i m
s r e d s t v i m a i h v a t a j u k o m u n i s t i č k i agitatori i kuriri i ovi o d m a h uzoluju . . .
.. .5. - Da se svaki državni, samoupravni ili opštinski činovnik za koga se utvrdi da radi
ili pomaže komunističku propagandu otpušta iz službe, bez prava povratka u istu.
6 . - Da se svi p o š t a n s k i činovnici, koji b u d u dopustili da se p u t e m p o š t e šalju, r a s t u r a j u
ili p r e n o s e ma kakvi sastavi k o m u n i s t i č k e sadržine. o d m a h o t p u š t a j u iz službe
7. - Da se sva lica koja raznim t e h n i č k i m s r e d s t v i m a š t a m p a j u k o m u n i s t i č k e letke, broš u r e i si. lišavaju s l o b o d e i u k l a n j a j u iz d r u š t v e n e s r e d i n e .
8. - Da se sva š t a m p a r s k a p r e d u z e ć a koja b u d u š t a m p a l a letke, slike i sve o s t a l e sastave
k o m u n i s t i č k e s a d r ž i n e b e z u s l o v n o o d m a h zatvaraju i ne dozvoljavati im rad (kao kazna) u
toku tri n a r e d n a meseca^.
Najzad se preporučuje:
» . . . Da bi se sve ove m e r e sprovele, sva lica izneta pod 1-7 t r e b a l o bi izolovati od svakog n e p o s r e d n o g i p o s r e d n o g d o d i r s a n a r o d o m , a time j e d n o v r e m e n o bi se sprećila i mog u ć n o s t šverca sveg k o m u n i s t i č k o g m a t e r i j a l a od s t r a n e tih lica. Zato je p o t r e b n o , dok traje
ratni zaplet i n e s r e đ e n e političke prilike u svetu i (radi) v a s p o s t a v l j a n j a mira, a po u g l e d u
na ostale velike države ( F r a n c u s k u - Italiju - N e m a č k u - Rusiju), zavesti i kod n a s koncentracione logore ( p o d v u č e n o u originalu) za sva takva lica. Za o b r a z o v a n j e ovih logora vrlo
z g o d n o m o g u da nam p o s l u ž e naša mala i slabo n a s e l j e n a o s t r v a (kao n p r . Žirije, Mulat. Kaprije). koja su izolovana od k o p n a .. .« 5 '
Stab Moravske divizijske oblasti svojim n a r e đ e n j e m potčinjenim komand a n t i m a mesta, u p r a v n i c i m a policije i k o m a n d a n t u Moravskog žandarmerijskog p u k a Pov. Dj. Ob. br. 481 od 23. oktobra 1939. godine, pozivajući se na nar e đ e n j e načelnika Glavnog g e n e r a l š t a b a Pov. Dj. Ob. br. 16075 od 21. o k t o b r a
iste godine, upozorava da k o m u n i s t i č k a p r o p a g a n d a i akcija u našoj zemlji
počinje da izlazi iz a g i t a c i o n o - p r o p a g a n d n o g okvira, uzimajući d r u g e oblike.
». . Tako se sve više zapaža da komunistički akteri u zemlji nastoje svim silama, c> . u
vojsku ubace revolucionarne parole, preko vojnih obveznika rezervista. k ni <• p o / r
•
na vežbu U nastojanju u o v o m e pravcu komunistički akteri kori le sva o p i o b a n a s r e d s t v a
s a m o da bi kod zemaljske oružane sili pokolebali duh nacionalne I onipal.int.sii i udlui •
li i kanalisali ga u i evolutional nom pravcu. Pored doturani.' •(• raku vojnih obve/nikii i
laka o t v o r e n e k o m u n i s t i č k e p r o p a g a n d n e sadržine i živa reć vrlo često igra značajnu ulog u . . . « Zatim s e s k r e ć e pažnja p o d r u č n i m vlastima d a p r e d u z m u sve p o t r e b n e m e r e d a s e
k o m u n i s t i č k i a k t e r i u zemlji u o v o m e d e l o v a n j u o n e m o g u ć e . « . . J e d n o m rečju. p o d r u č n e
vlasti i m a j u p r e d u z e t i sva m o g u ć a legalna s r e d s t v a da se r a z o r n a p r o p a g a n d a k o m u n i s t i č k i h
a k t e r a u s a m o m z a č e t k u o t k r i j e i o n e m o g u ć i , a lica koja r a d e po d i r e k t i v a m a ilegalne kom u n i s t i č k e p a r t i j e da se p r i v e d u z a k o n s k o j o d g o v o r n o s t i . . da k o m a n d a n t i radi lakšeg prać e n j a lica n a k l o n j e n i h k o m u n i z m u s t u p e u s p o r a z u m sa policijskim i u p r a v n i m vlastima. Na
s l u č a j p o j a v e ma i n a j m a n j e akcije u o v o m smislu . . nastati da se o n a o d m a h suzbije i onem o g u ć i i o v a j S t a b izvesti sa pozivom na ovo n a r e đ e n j e « 6 8
Ministar vojske i mornarice (general Milan Nedić- p r i m . V. T.) u svojoj Naredbi Str. Pov. Dj. Ob. 1377 od 25. oktobra 1939. godine, zbog razvoja m e đ u n a r o d n e političke situacije u Evropi i »pojave Sovjetske Rusije kao z n a č a j n o g
f a k t o r a u rešavanju e v r o p s k i h političkih p r o b l e m a i njenog sve jačeg uticaja«,
predviđa sve povoljnije uslove za »komunističku p r o p a g a n d u š i r e n j e m boljševičkih ideja«. Da bi se p o k u š a j te »komunističke p r o p a g a n d e i akcije boljševičkih agenata i p r o p a g a t o r a u osnovi osujetio«, general Nedić je, p o r e d ostalih mera, naredio:
« . . . Da se kod svih vojnih k o m a n a d a , jedinica i u s t a n o v a o b r a t i n a j s t r o ž i j a p a ž n j a na
sve p o k u š a j e k o m u n i s t i č k e p r o p a g a n d e i boljševičke r a z o r n e akcije. Svaki p o k u š a j ove akcije m o r a se svim raspoloživim s r e d s t v i m a n a j e n e r g i č n i j e sprećiti, lica p o h v a t a t i i p r e d a t i
n a d l e ž n i m vlastima. U o v o m cilju t e s n o sarađivati sa o r g a n i m a civilne u p r a v n e službe, k a k o
bi rad u s u z b i j a n j u d e f e t i z m a i š t e t n e p r o p a g a n d e bio š t o efikasniji«, i najzad, da se »o s v a k o j
z a p a ž e n o j pojavi n a j h i t n i j e izveštava.« E B (Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e - Prim. V. T.).
Glavni generalštab je 15. novembra 1939. godine izradio veoma detaljan
Uput za suzbijanje komunizma u vojsci. U 1, 2. i 3. taćci Uputa daje se istorijat
m e đ u n a r o d n o g r a d n i č k o g p o k r e t a i razvoj K o m u n i s t i č k e partije Jugoslavije,
njena aktivnost i m e t o d e rada, organizaciona s t r u k t u r a i vršenje p r o p a g a n d e ,
a u tačci 4. istorijat k o m u n i z m a u vojsci. U tom delu se k o n s t a t u j e da izuzev
tzv. Mariborske afere (1932) u vojsci nije
• o t k r i v e n ni j e d a n ozbiljan slučaj, što može zr tćiti da iz raznih u z r o k a nije m o g a o ni
ući k o m u n i z a m u nju, ili da ga ima, ali da nije o t k r veno ništa, j e r izvesna fakta, p o z n a t a u
p o s l e d n j e vreme, d a j u d o v o l j n o p o v o d a za ovu op snu i o p r a v d a n u s u m n j u « . . (Redakcija
V o j n o i s t o r i j s k o g i n s t i t u t a Z b o r n i k a d o k u m e n a t a u prim. 3 na str. 437 o s p o r a v a ovu k o n s t a taciju i n a p o m i n j e da je još 1919. g o d i n e u N o v o m S a d u » u h a p š e n o o k o 100 vojnika zbog
boljševičkih ideja«, da je u J e s e n i c a m a i Osijeku, u Z a g r e b u i V a r a ž d i n s k o j županiji o t k r i v e n a
p a r t i j s k a organizacija, o d n o s n o d a j e bilo p o b u n e vojnika koji s u s e pridruživali r a d n i c i m a ,
itd.)
U 5. tački Uputa, u kojoj se govori o uvlačenju k o m u n i z m a u vojsku,
kaže se:
»Uspeh k o m u n i s t i č k e p a r t i j e leži u t a j n o m o b r a z o v a n j u k o m u n i s t i č k i h ćelija, p o m o ć u
o p r o b a n i h i p o u z d a n i h k o m u n i s t a , koji se ne m o r a j u m e đ u s o b o m ni poznavati. Oni. svaki
za s e b e u i z a b r a n o j jedinici ili u s t a n o v i izaberu p o g o d n u ličnost, koju p r i d o b i j a j u za stvar
k o m u n i z m a , m i l o m , u b e đ e n j e m , i n t r i g o m ili n o v c e m i t o m e slično i o b r a z u j u na taj način
k o m u n i s t i č k e ćelije. Ova ćelija po d o b i v e n i m u p u t s t v i m a i s r e d s t v i m a p r o d u ž a v a dalji rad.
Na o v a j n a ć i n se p o v e ć a v a b r o j pristalica u j e d n o j jedinici i o n a sazreva za . s e l j a č k o - r a d n i č k u
revoluciju'.
Nekoliko o v a k o o b r a z o v a n i h ćelija o b r a z u j u . b o r b e n u jedinicu', k o j i m a j e z a d a t a k d a
o d r e đ e n o g m o m e n t a u z m u vlast u svoje r u k e , pobivši svoje s t a r e š i n e .
U tački 6. o p š i r n o se govori o n e p o s r e d n o j i p o s r e d n o j akciji u vojsci, a
zatim šta se p o d r a z u m e v a pod ovim akcijama.
U tački 7. govori se još opširnije o revolucionarnoj taktici i o t o m e k a k o
treba izvoditi oružani ustanak, koristeći n e d o s t a t k e pojedinih r o d o v a vojske
- pešadije, artiljerije, k o n j i c e i avijacije i koje o b j e k t e za v r e m e u s t a n k a t r e b a
zauzeti. Pri t o m e se n a p o m i n j e da komunisti izrađuju detaljan plan za celu
zemlju i p o s e b n e planove za svaku varoš, kao i m e r e u slučaju neuspeha, tj.
taktiku p r i v r e m e n e det'anzive.
Sve ovo je bilo p o t r e b n o izneti da bi se lakše mogla izvršiti organizacija
službe za suzbijanje komunizma u vojsci i mornarici. U tom veoma o b i m n o m
odeljku se, u uvodu, kaže:
•Znajući n a p r e d izloženi plan i sistem r a d a k o m u n i s t a i njihovih o r g a n i z a c i j a u osnovnim potezima, koji se s p r e m a j u za b u n t o v n i č k u i protivdrZavnu akciju, k o m a n d a n t i , upravn i c i . k o m a n d i r i , k a o i ostali oficiri, podoficiri, kaplari i redovi, služitelji i radnici, vezani zakletvom za bezuslovnu v e r n o s t Kralju i Otadžbini, dužni su svim silama nastojati, da se u slučaju p o j a v e bilo kog vida k o m u n i s t i č k e organizacije ili p r o p a g a n d e u vojsci, t a j zločinački
i t u đ i n s k i uticaj, svim silama i s r e d s t v i m a uguši, p r e d u z i m a j u c i uvek lično sve š t o im je u
vlasti i m o g u ć n o s t i , da o s u j e t e u s p e h e l e m e n a t a koji r a d e protiv nase d r ž a v e . . . «
Za svaki slučaj, kako treba suzbijan komunističku propagandu i delatnost nije moguće
izraditi pravila ( p o d v u č e n o u originalu), j e r d e l a n j e k o m u n i s t a nije š a b l o n i z i r a n o , već je
m n o g o v i d n o , te se i m e t o d e za s u z b i j a n j e m o r a j u m o d i f i c i r a t i p r e m a t o m e .
S u z b i j a n j e k o m u n i s t i č k e organizacije i p r o p a g a n d e m o ž e m o podeliti u tri g r u p e :
1 - S u z b i j a n j e ideja k o m u n i z m a s k o j i m a r e g r u t i d o l a z e u kadar, i to s a m o kod onih
koji su zaraženi još u g r a đ a n s t v u ;
2 - S u z b i j a n j e ideja i organizaciskih težnji za v r e m e s a m o g s l u ž e n j a vojnog r o k a u kadru;
3 - S u z b i j a n j e k o m u n i z m a kod civilnih lica z a p o s l e n i h k o d vojske.«
Zatim je za prvu g r u p u n a v e d e n o 16, a za d r u g u 22 i za treču g r u p u 9 raznih k o n k r e t n i h m e r a koje treba preduzimati . . . e 0
Načelnik Glavnog generalštaba je sa Pov. Dj. Ob. br. 19021 od 20. novembra
1939. godine dostavio ministru vojske i mornarice letak »Cijeloj hrvatskoj ja\
nosti«. u k o m e se a p e l u j e za o d o b r e n j e povratka našim d o b r o v o l j c i m a u rep u b l i k a n s k o j Španiji u zemlju i koji se r a s t u r a po Hrvatskoj Banovini. Dostavljajući ovaj letak, načelnik G e n e r a l š t a b a k o n s t a t u j e da su to većinom komunisti koji su pre odlaska u Pariz u Španiji svršili p r o p a g a n d i s t i č k e kurseve i
dobili uputstva kakav će stav zauzeti po povratku u zemlju. Zbog toga predlaže se da na svaki način o n e m o g u ć i povratak u zemlju.onim d o b r o v o l j c i m a
koji ne b u d u dali obaveznu izjavu da se odriču svake k o m u n i s t i č k e akcije po
povratku u zemlju. 6 1
U Izvještaju iz Splita Načelniku Glavnog generalštaba od 17. decembra
1939. godine govori se o t o m e da su 17. d e c e m b r a izbile k o m u n i s t i č k e d e m o n stracije u Splitu, u kojima je učestvovala masa, većinom radnika komunistički nastrojenih, od oko 1500 lica, kojom prilikom je u p o t r e b l j e n o h l a d n o i vatr e n o oružje (poginuo je j e d a n radnik, pa su radnici na d a n njegove s a h r a n e
18. d e c e m b r a organizovali generalni štrajk). Povodom tih d e m o n s t r a c i j a , u
kojima je r a n j e n o 7 policajaca, 2 d e t e t a i p o v r e đ e n o 5 građana, ban Hrvatske
Banovine izdao je »Poverljivo n a r e đ e n j e vlastima u Splitu:« Da se u noći
17/18. o. m. p o h a p s e svi komunistički prvaci u Splitu; da se izvrši p r e t r e s njihovih stanova i da se zadrže do daljeg n a r e đ e n j a u zatvoru.« 6 2
Ministar vojske i mornarice general Milan Nedić je 9. januara 1940. godine
izdao Naredbu Str. Pov. Dj. Ob. br. 27. s pozivom na n a r e đ e n j a Str. Pov. Dj. br.
1377 od 25. o k t o b r a 1939. i Str. Pov. S. br. 2472 od 17. o k t o b r a iste godine (koja
nisu dala povoljne rezultate, jer se »komunizam ne stišava, već naprotiv on
i dalje radi i razorava u p u n o j meri«), u kojoj, između ostalog, stoji:
K o m u n i z a m u n a š o j zemlji postoji. To je fakat sa kojim t r e b a r a č u n a t i i protiv koga
se treba neposredno boriti, istom voljom, istom energijom, samopoirtvovaniem kao i na bojnom
polju. Srušiti komunizam ih ga učiniti bezopasnim u našo/ sredini, značilo bi za nas izvojevan
leđnu pobedu nad najgnusnijim i najpodlijim nepriiaiel/em ćovećanstva . . . (podvučeno u originalu).
Imam izvešta/a da su neke starešine iz vojske u stanju nervne razdraienosti ispoljili komunističke osećaje, druge su dozvolile da im se komunizam uvuče u porodicu, treće indolentno
posmatraiu kako komunizam zahvata sve šire slojeve naroda, ne misleći da loj opasnosti moie
podleći i vo/ska ( p o d v u č e n o u originalu), te ne p r e d u z i m a j u o d g o v a r a j u ć e m e r e s t a r a n j a ne
s a m o da svoje vojnike č u v a j u i s a č u v a j u od te bolesti, već da s t v o r e od njih. k a d a b u d u otp u š t e n i svojim k u ć a m a , jak o s l o n a c za s u z b i j a n j e k o m u n i z m a , a n e k e s t a r e š i n e su dozvolile
da im k o m u n i z a m ćak i u n j i h o v i m j e d i n i c a m a zacari.
Kao p r i m e r ovoga služi zavera p o d o f i c i r a na kr. b r o d u »Dalmacija«. Na o v o m e ubojn o m b r o d u podoficiri, zbog slabog, g o t o v o n i k a k v o g n a d z o r a o d g o v o r n i h s t a r e š i n a , primili
su o g r o m n u k o m u n i s t i č k u literaturu, držali k o m u n i s t i č k e s e d n i c e . izlazili sa b r o d a kad su
hteli. družili se sa k o m u n i s t i č k i n a s t r o j e n i m r a d n i c i m a po s u m n j i v i m k a f a n a m a u Boki Kotorskoj . . .
Sve sam ove starešine otklonio sa odgovornih mesta, staviću ih pod sud i penzionisaću ih.
Učinioce pohapsio sam«. ( p o d v u ć e n o u originalu).
Zatim se govori o d u ž n o s t i m a starešina za suzbijanje k o m u n i z m a i, uz nap o m e n u da uz ovu N a r e d b u dostavlja Uput za u s p e š n u akciju protiv k o m u nističke delatnosti u vojsci i mornarici, n a r e đ u j e da »sve p r e t p o s t a v l j e n e starešine drže svoje p o t č i n j e n e na oku«, da kontrolišu njihov službeni i privatni
život i na svakom mestu«, da čim »osete pojavu k o m u n i z m a u zahvatu svoje
nadležnosti ubijaju ga u klici svima zakonskim sredstvima, n e m i l o s r d n o do
svireposti«, da »iznenadnim s m o t r a m a pronalaze k o m u n i s t i č k u literaturu,
njihove pristalice, kontrolišu svaku prepisku, a naročito sumnjivu«, da »kom a n d a n t i vojnih o k r u g a pri regrutovanju p r i b i r a j u specijalno p o d a t k e o regr u t i m a sklonim k o m u n i z m u i hitno dostavljaju te p o d a t k e r e g r u t n o j kadrovskoj k o m a n d i radi nadzora i daljeg zakonskog r a d a . . . « . itd. 6 3
U Izveštaju Skopske žandarmerijske čete od februara 1940. godine govori se
o p o r a s t u k o m u n i s t i č k e aktivnosti u Skoplju, naročito na S k o p s k o m univerzitetu, kao i o t o m e da se na slobodi nalaze mnogi koji su d a l e k o opasniji od
onih koji su pohapšeni. Zatim se kaže:
• O b a v e š t a j n a služba ne m o ž e u r o d i t i p l o d o m sve d o t l e dok nadležni a p a r a t ne b u d e
i m a o p o t r e b n i h za to dispozicija u p r v o m r e d u . a tek posle toga ostalo, tj. s r e d s t a v a za suzbijanje u k o r e n u te z a r a z n e klice - komunizma ( p o d v u ć e n o u originalu) sa k o j i m a se d a n a s
bori c e o k u l t u r n i svet, j e r zna da j e d i n o n e s t a n k o m komunizma ( p o d v u ć e n o u o r i g i n a l u ) k a o
o p š t e ć o v e ć a n s k o g zla - o m o g u ć e n je m i r a n i zdrav razvoj j e d n e d r ž a v n e z a j e d n i c e .
U koliko se b a c a krivica na o m l a d i n u d a j e z a d o j e n a k o m u n i s t i č k o m i d e o l o g i j o m , u toliko t r e b a baciti krivicu i na s a m e n j e n e vaspitaće-nastavnike. Da je to tako, i m a m o i suviše
m n o g o p r i m e r a , zaista g o r k i h ali istinitih . . . « P o t o m se navodi n e k o l i k o p o z n a t i h k o m u n i s ta.« 4
Ministarstvo unutrašnjih poslova je u svom naređenju Komandi žandarmerije Pov. I br. 1700. od 21. aprila 1940. godine n a j p r e k o n s t a t o v a l o da se prilikom
»proslave 1. maja, kao d a n a m e đ u n a r o d n e p r o l e t e r s k e solidarnosti, r e d o v n o od s t r a n e
k o m u n i s t a i ostalih levičarskih e l e m e n a t a p o j a č a v a p r o p a g a n d n a akcija u o b l i k u raznih manifestacija, zborova, izleta, s a s t a n a k a i r a s t u r a n j a p i s a n o g p r o p a g a n d n o g m a t e r i j a l a , kojim
p u t e m s e u d e m o n s t r a t i v n o j f o r m i m a n i f e s t u j u neželjena ideološka u b e đ e n j a p o m e n u t i h
e l e m e n a t a « , i da je p o z n a t a » k o m u n i s t i č k a taktika da p r i l i k o m raznih javnih s k u p o v a , sastan a k a ili povorki, u b a c i v a n j e m p o g o d n i h parola, izazivaju na j a v n i m m e s t i m a n e r e d e , š t o im
je n a r o č i t o o m o g u ć e n o I. maja, koga d a n a većina r a d n i š t v a nije na poslu«. Zatim Ministarstvo. i z m e đ u ostalog, n a r e đ u j e : »da se na d a n 1. maja, uoči toga d a n a i d a n d očni je ne odobravaju javni zborovi, k o n f e r e n c i j e i sastanci, a isto t a k o p o v o r k e i tome slično I z u z e t n o se
mogu dozvoliti i lolcrisati p o j e d i n a č n i izleti van varoši ukoliko se prema oceni konkretnog
slučaja može očekivati da oni neće biti iskorišceni od strane komunista i đi upih le > h a r s k i h
i lemenata u cilju izazivanja nareda. No. i u ovim izuzetnim slučajevima, uči -nike i o i f a n i
z a t o r e izleta treba staviti pod diskietnu kontrolu ..
U izveštaju Štaba Boke Kotorske Str. Pov. Đ. Br. 2612/1 od 29. maja 1940.
godine, između ostalog stoji:
»Od k o m a n d a m a p e š a d i s k o g p u k a B o k e K o t o r s k e pod Str. Pov. Br. 4440 od 27. m a j a
ove godine, d o b i o s a m o v a j izveštaj i p r e t s t a v k u :
»Danas - 27. m a j a ove godine, vojnici 1 b o l n i ć a r s k o g o d e l j e n j a ovoga p u k a odbili su
da p r i m e v e ć e r u . reCima: »Ne v e č e r a n a m se i ne m o ž e m o da v e č e r a m o , dok naši k o d kuće
gladuju«.
28 Ovog m e s e c a d e s i o se je isti s l u č a j (sa istom m o t i v a c i j o m p o s t u p k a ) p r i l i k o m deljenja r u č k a k o d 3. ćete p o m e n u t o g p u k a U vezi već iznetog izveštaja o p r e d n j o j pojavi pov o d o m koje s a m p r e d u z e o p o t r e b n e m e r e d a s e suzbije ovo. p o n o v o m o i i m k o m a n d a n t a z a
dejstvo, da se p r e d u z m u n a j h i t n i j e m e r e za s m e n u o b v e z n i k a u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a . Vrlo
je t e š k o suzbijali d e f e t i z a m i agitaciju, k a d a vojnici vide, da se n e k i obveznici r e d o v n o puštaju sa vežbe posle 28 dana, d r u g i se i ne pozivaju na vežbu. d o k su ovi iz a k t i v i r a n i h jedinica
d o b r i m d e l o m već p u n i h 68 d a n a . ..«
.. Kod o b v e z n i k a a k t i v i r a n i h b a t a l j o n a p e š a d i s k o g p u k a B o k e K o t o r s k e , i to prvenstveno 1. b a t a l j o n a u Kotoru, koji je n a j v e ć i m d e l o m p o p u n j e n sa t e r i t o r i j e C e t i n j s k o g vojnog
o k r u g a , i k a o i kod a k t i v i r a n o g 3. b a t a l j o n a na C r k v i c a m a , čiji su obveznici n a j v e ć i m d e l o m
sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, bile su u č e s t a l e m o l b e za d a v a n j e osustva, iznoseći k a o
razlog t e š k e prilike k o d svojih k u ć a k a o n e o p h o d n e p o t r e b e za o b d e l a v a n j e m zemlje. Tim
m o l b a m a se nije m o g l o izaći na s u s r e t iz razloga, što je s v a k o o s u s t v o bilo z a b r a n j e n o . Međ u t i m . k o d 1 b a t a l j o n a p e š a d i s k o g p u k a u K o t o r u , posle p o s l e d n j i h d e m o n s t r a c i j a na Cetinju i u Podgorici, gde su i z m e đ u ostaloga padali uzvici: .Vratite n a m o b v e z n i k e k u ć a m a ' i
t. d., p o č e o se je osećati o v a j u t i c a j na o b v e z n i k e ovog b a t a l j o n a , pa su oni o t p o č e l i što u p o r nije da traže p u š t a n j e na o s u s t v o , k a o i da se s m e n e i z a m e n e n o v i m o b v e z n i c i m a , n a v o d e ć i
kao razlog, da nije p r a v o da m n o g i njihovi d r u g o v i o s t a j u k o d svojih k u ć a i r a d e zemlju, kao
i d r u g i koji se o t p u š t a j u sa vežbe iz n e a k t i v i r a n i h jedinica . . .
. . . V e r u j e m , da su n a v e d e n i p o s t u p c i p o s l e d i c a agitacije e l e m e n a t a n a s t r o j e n i h ,u levo'
na taj naćin, š t o su svojim r a z o r n i m i d e s t r u k t i v n i m s h v a t a n j e m p r v o zaveli p o r o d i c e obveznika, a ove, p o d p r i t i s k o m n e d a ć a , o s t a v l j e n e č e s t o s a m e sebi, p r e n e l e i na s a m e obveznike.
Ovo u toliko pre, što su u p i t a n j u obveznici sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, gde se inaće
nalazi o s e t a n b r o j levićarskog e l e m e n t a .
I m a m utisak, da su n a p r e d p o m e n u t i p o s t u p c i u vezi sa d o g a đ a j i m a , koji su se desili
na Cetinju. k a d a se je vikalo: »Ziveo m i r i živela S o v j e t s k a Rusija«:, Vratite n a m o b v e z n i k e
k u ć a m a « .. , 8 8
U komentaru Redakcije Zbornika dokumenata
kaže
se:
»Ovakav p o s t u p a k o š t r o je o s u d i o CK KPJ i P o k r a j i n s k i k o m i t e t KPJ za C r n u Goru je
o d m a h i n t e r v e n i s a o p r e k o p a r t i j s k i h r u k o v o d s t a v a d a svoje stavove p o p i t a n j u j a č a n j a o d b r a n e zemlje u s k l a d e sa s t a v o m C e n t r a l n o g k o m i t e t a , koji se m a k s i m a l n o zalagao da Jugoslavija š t o s p r e m n i j e d o č e k a agresiju fašističkih zavojevača, koju je p r e d v i đ a o . T a k o je b r z o m
i e n e r g i č n o m i n t e r v e n c i j o m C e n t r a l n o g k o m i t e t a KPJ ova g r e š k a o d m a h ispravljena, iako
je imala lokalni z n a č a j (Cetinje i Podgorica), zahvativši p a r m a n j i h jedinica u p u k u B o k e kotorske.«"
»Međutim, tok d o g a đ a j a u k r a t k o t r a j n o m a p r i l s k o m r a t u p o k a z a o je da su sve jedinice
sa t e r i t o r i j e Zetske divizijske oblasti koje su o p e r i s a l e protiv italijanskih divizija na Albansk o m f r o n t u pokazale s p r e m n o s t i o d l u č n o s t da se b o r e protiv fašističkih zavojevača i da su
u prvim d a n i m a rata pokazale z a p a ž e n e r e z u l t a t e ali su, k a o i na ostalim f r o n t o v i m a , izdajom
vojnog r u k o v o d s t v a , a ne zato š t o su vojnćki t u č e n e , m o r a l e p o d l e ć i . « ' 8
Isto tako, poznato je da su k o m u n i s t i u toku b o r b i na Albanskom f r o n t u
služili kao p r i m e r ispolj.n uija h r a b r o s t i i neustrašivosti, a mnogi su kao heroji položili svoje živote
Stab Druge armijske oblasti je u aktu Pov. Dj. br. 3876 22. juna 1940. godine, u p u ć e n o m k o m a n d a n t u Zetske divizijske oblasti, naveo sledeće:
» P o v o d o m pojava u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a Zetske diviziske oblasti, koje p o k a z u j u
znake š l e t n e po red i disciplinu, a koje su m a h o m p r o u z r o k o v a n e š t e t n i m d e j s t v o m komunističkih i d r u g i h p r o p a g a t o r a koji sc nalaze ili u s a m i m j e d i n i c a m a ili m e s t i m a g d e se jedinice nalaze, g o s p o d i n M i n i s t a r vojske i m o r n a r i c e s Pov. Dj br. 8033 od 20. o. m. n a r e d i o
je i z m e đ u o s t a l o g
- da se o d m a h pozovu na vežbu i u p u t e u jedinice T i m o ć k e diviziske oblasti svi kom u n i s t i č k i a g i t a t o r i z a koje s e s u m n j a d a s u p r o u z r o k o v a t i n a p r e d p o m e n u t i h p o j a v a . . . d a
se neki od o n i h koji se već nalaze na vežbi u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a - a k o se p o k a ž e p o t r e b nim da se o d s t r a n e - u p u t e na d o s l u ž e n j e vežbe u jedinice na p o m e n u t o j diviziskoj oblasti
U koje se j e d i n i c e i g a r n i z o n e imaju u p u t i t i izvestiće k o m a n d a n t V a r m i s k e o b l a s t i .
» K o m a n d a n t Zetske diviziske oblasti n a j h i t n i j e će p r i k u p i l i p o d a t k e o o n i m a koje bi
t r e b a l o pozivati i u p u t i t i na vežbu, t a k o da se o d m a h m o g u uputiti, ćim se d o b i j u p o d a c i o
l o m e g d e ih t r e b a uputiti.
Za o n e koji se nalaze u a k t i v i r a n i m jedinicama, a s u m n j i v i su k a o p o d s t r e k a o
'
prikupiti p o d a t k e i ućiniti mi p o t r e b a n p r e d l o g za u p u ć i v a n j e u j e d i n i c e T i m o č k i divizijske
oblasti.« 6 9
Na to Stab Zetske divizijske oblasti u svom izveštaju komandatu Druge armijske oblasti Pov. Dj. br. 3490 od 9. jula 1940. godine, o d g o v o r i o je:
»Prema n a r e đ e n j u toga Štaba Pov Đ br. 3876 od 22. j u n a ove godine, izveštavam sledeče: Da sam mišljenja da se iz aktiviranih jedinica ne treba upućivati ljudstvo sumnjivo kao
komunistički agitatori na dalje služenje u jedinicama Timoćke divizijske oblasti.
. (podvukao
V.T.).
Najzad, p o z n a v a j u ć i živalj ovoga kraja, s m a i r a m da bi ovo bilo š t e t n o pio n j e g o v ugled i d u h . o b z i r o m na p o z n a t u n a c i o n a l n u svest i u r o đ e n o viteštvo, k a k o u p r o š l o s t i tako.
sigurno, i sada, a sa o n i m a koji nisu o v a k v o g d u h a p o s t u p i ć u bez ikakvog o b z i r a n a j s t r o ž i j e
i n a j e n e r g i č n i j e po z a k o n u .. 7 0
Odgovarajući na ovaj izveštaj. Stab U armiske oblasti je sa Pov. D. br. 4259
od 11. jula 1940. godine, između ostalog naveo:
» .Sto se tiće viteškog d u h a i n a c i o n a l n e svesti, oni se m o g u t e š k o uzimati u o b z i r kod
k o l o v o đ a r a z o r n o g dejstva, j e r su o n i inaće t u đ i n s k i plaćenici.
Stoga n e k a k o m a n d a n t p o n o v a r a z m o t r i i s t a k n u t o p i t a n j e , h l a d n o i r e a l n o , n e gubeći
iz vida ni j e d n o g t r e n u t k a s t v a r n e m o g u ć n o s t i k o n t r o l e r a z o r n i h e l e m e n a t a u a k t i v i r a n i m
jedinicama, s o b z i r o m na b r o j i k a k v o ć u njihovih starešina, pa d o s t a v i nov p r e d l o g . . « 7 '
Komandant Zetske divizijske oblasti general M.
3830 od 19. jula na ovo doslovno odgovorio:
Varjaćić je sa Pov. Đ. br.
• Ponova s a m r a z m o t r i o p r e d m e t u p u ć i v a n j a ljudstva s u m n j i v a k a o k o m u n i s t i č k i agitatori na dalje s l u ž e n j e u j e d i n i c a m a T i m o ć k e divizijske oblasti, pa s a m n a š a o u i n t e r e s u vojne discipline da o v a k v o l j u d s t v o t r e b a da o s t a n e i dalje u svojim j e d i n i c a m a , a sve d o t l e d o k
se u vojsci ne o b e l o d a n i i ne iskusi z a k o n s k e posledice. Jer d o b i v e n i p o d a t c i van v o j s k e nisu
ni n a j m a n j e sigurni i p r e m e š t a j po n j i m a i m a o bi izvesne š t e t n e posledice. S t v a r je k o m a n d o v a n j a , da se k o m u n i s t i č k i agitatori, kojih s t v a r n o ima, p r o n a đ u i da im se ne da prilike
za njihov r a z o r a n rad, pa u t o m p o g l e d u izdao sam s t a r e š i n a m a p o t r e b n a u p u t s t v a , n a r e đ e nja i savete. poglavito p r i l i k o m svog o b i l a s k a i o s m a t r a n j a jedinica. V e r o v a t n o je da m o ž e
biti rđavih slučajeva, ali sav m o j n a p o r ide k t o m e . da se ovakvi slučajevi b l a g o v r e m e n o otkriju i s k r i v c i m a po Z a k o n u p o s t u p i , zašto s n o s i m o p u n u z a k o n s k u i m o r a l n u o d g o v o r nost . . .
. Ako k o m a n d a n t n a đ e da ipak t r e b a da u p u t i m o v o ljudstvo, ja ću bez ikakvog d a l j e g
o b j a š n j e n j a o d m a h t o i z v r š i t i . . ,« 7 J
Međutim, Ministarstvo vojske i mornarice je sa Pov. Đ. Ob. br. 4497 od 26.
jula 1940. godine dostavilo predsedniku kraljevske vlade izveštaj, u k o j e m se
kaže:
• Iz p r i k u p l j e n i h izveštaja sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, vidi se sledeče: d a j e rad
k o m u n i s t a n a r o č i t o u 1939. i ovoj godini jako o r g a n i z o v a n i v e o m a a k t i v a n . Njihov rad se
sastoji u r a s t u r a n j u letaka, j a v n i m m a n i f e s t a c i j a m a , p e v a n j e m k o m u n i s t i č k i h p e s a m a , pozdravljanju k o m u n i s t i č k i m p o z d r a v o m i n a r o č i t o agitaciji među obveznicima ( p o d v u ć e n o u
originalu), izazivanje n e p o s l u š n o s t i i u z n e m i r a v a n j e već i o n a k o u z n e m i r e n o g d u h a , zbog
prilika u svetu . ..
Iz svih p o d a t a k a sa t e r i t o r i j e Z e t s k e diviziske o b l a s t i m o ž e se zaključiti d a j e glavni
uzrok, šta se p o k r e t k o m u n i s t a , a u n e k o l i k o i federalista, p r o š i r i o i j a k o o r g a n i z o v a o . t a j š t o
se nisu p r e d u z e l e e f i k a s n e m e r e p r o t i v istih, i j a s n o se vidi da su glavni a g i t a t o r i i v o đ e kom u n i s t i č k o g p o k r e t a u m n o g i m s l u č a j e v i m a učitelji, a glavni r a s a d n i c i su č e s t o g i m n a z i j e
.. . O m l a d i n a v o d e n a od k o m u n i s t i č k i n a s t r o j e n i h v a s p i t a ć a
p r i h v a ć a se tih ideja,
p r o p o v e d a n i h sa k a t e d r e , i o v a k o n a p o j e n a služi, u većini slučajeva n e s v e s n o , o k o r e l i m kom u n i s t i m a k a o o d l i č n o s r e d s t v o za š i r e n j e k o m u n i s t i č k e ideje i na m e s t i m a gde se stari poznati k o m u n i s t i n e m o g u pojavljivati . . .
. . . Interesi vojne sile nalažu, da se o v o m e s t a n j u ućin- što pre kraj. j e r bi se m o g a o o v a j
r a z o r n i rad k o m u n i s t a p r c n e t i p r e k o o b v e z n i k a na jedinice, što bi i m a l o n e d o g l e d n i h posledica p o n j i h o v u sigurnost, p r i l i k o m e v e n t u a l n e u p o t r e b e n a r o č i t o u s a d a š n j e v r e m e . . . «
Zbog loga je Ministarstvo vojske 26. jula 1940. predložilo predsedniku vlade
da na teritoriji Zetske banovine, između ostalih mera, preduzme i sledeče:
»Da se svi državni i s a m o u p r a v n i činovnici, za koje se utvrdi da su k o m u n i s t i č k i ili federalistićki n a s t r o j e n i o d m a h u k l o n e iz d r ž a v n e službe.
Da se svi činovnici ( s a m o u p r a v n i 1 državni), koji su s a d a sa s l u ž b o m u m e s t u o d a k l e
su r o d o m - o d m a h p r e m e s t e .
Da k o m u n i s t i m a sudi st-mo Sud za zaštitu d r ž a v e i da se svi i s t a k n u t i k o m u n i s t i i federalisti, n a r o č i t o njihov prvak P l a m e n a c Petar iz Boljevića. i n t e r n i r a j u u k o n c e n t r a c i o n e
logore.
Da se p e n z i o n e r i m a i svima o n i m a , koji p r i m a j u ma k a k v u p o m o ć od države, a poznati
su k o m u n i s t i ili federalisti, u k i n e penzija - p o m o ć .
Da se e n e r g i č n i i e i oštrije p o s t u p a sa k o m u n i s t i m a u s v i m a n j i h o v i m javnim nastupim a . . .« 7 J
U vezi sa zahtevom predsednika jugoslovenske vlade »da se u cilju održavanja javnog r e d a i p o r e t k a pozovu na vežbu k o m u n i s t i i u o p š t e lica koja su
se istakla svojim ilegalnim i d e s t r u k t i v n i m radom«, ministar vojske i mornarice je a k t o m Str. Pov. Đ. br. 10013 od 4. oktobra 1940. godine obavestio predsednika vlade da su u Ministarstvu vojske i mornarice izvršene »sve pripremne
mere za ovaj posao«. (Podvukao V. T.). Zatim se dodaje:
• Po d o b i v e n i m p o d a t c i m a i s p i s k o v i m a iz Ministarstva U n u t r a š n j i h poslova p r e d v i đ e n
b r o j od o k o 1000 ovih lica p o v e ć a n j e sada na 1990 a u izgledu je da ce se j o š z n a t n o povećati.
Sa o v o g a razloga, kao i da bih m o g a o p r i s t u p i t i o s t v a r e n j u ove zamisli i o t p u s t i l i već
i z r a đ e n a n a r e đ e n j a , m o l i m Vas g o s p o d i n e P r e d s e a n i č e . da izvolite n a r e d i t i da se š t o p r e izradi U r e d b a sa z a k o n s k o m s n a g o m po o v o m e p i t a n j u te k a k o bi se pri r a d u po o v o j stvari
raspolagalo potrebnim zakonskim ovlaštenjima
Ministarstvo unutrašnjih poslova je raspisom od oktobra 1940. godine upozorilo b a n s k e u p r a v e na p o j a č a n e akcije k o m u n i s t a u vojsci sa v e o m a detaljnim p r i m e r i m a te aktivnosti. Pošto je ovo ministarstvo i ranije u n e k o l i k o mahova intervenisalo, o n o se i ovoga puta pozvalo i upozorilo na raspise Pov. I
br. 22301 od 27. m a j a 1940. godine, na Pov. I br. 39152 od 17. s e p t e m b r a 1940.
godine i na raspis Pov. br. 43210 od 10. o k t o b r a 1940. godine, i dodalo:
• O svim e v e n t u a l n i m p o j a v a m a po ovoj akciji h i t n o izveštavati«.
Na osnovu ovog raspisa b a n s k e u p r a v e su preduzele o d g o v a r a j u ć e mere,
a Kraljevska banska uprava V a r d a r s k e banovine je o v a j raspis Ministarstva
u n u t r a š n j i h poslova sa Pov. II br. 13094 od 31. o k t o b r a 1940. godine dostavila
načelniku sreza Skoplje
»radi z n a n j a i u p o z o r e n j a na p o s t o j e ć a n a r e đ e n j a u r a s p i s i m a ove u p r a v e Pov. II br.
5959/40, Pov. II br. 1159/40 od 23. IX t. g., po k o j i m a p o s t u p a t i i p r e d u z i m a t i sve p o t r e b n e
m e r e da se svaka akcija k o m u n i s t a osujeti, a n a r o č i t o njihov r a a i akcija u vojsci.
0 svima s a z n a n j i m a i p o j a v a m a po ovoj akciji n a j h i t n i j e obaveštavati«. 7 8
Najverovatnije je da su i ostale banske u p r a v e postupile na sličan naćin.
U Izvodu iz mesečnog izveštaja Stab Primorske armijske oblasti Str. Pov. Đ.
Ob. br. 290 od 3. oktobra 1940. godine, obaveštavajući Ministarstvo vojske i mornarice, navodi:
• . . . 3. - ' K o m u n i z a m ' ( p o d v u č e n o u originalu)
a) na teritoriji J a d r a n s k e divizijske oblasti:
K o m u n i s t i č k a akcija u t o k u m e s e c a ( s e p t e m b r a - p r i m . V.T.) uzela je većeg m a h a , a
ista se n a r o č i t o ispoljila j e d n o v r e m e n i m k o m u n i s t i č k i m d e m o n s t r a c i j a m a 1. s e p t e m b r a t. g.
u većem b r o j u m e s t a na teritoriji.
S e m toga, z a p a ž e n o je š i r e n j e k o m u n i s t i č k i h letaka, p e v a n j e k o m u n i s t i č k i h p e s a m a i
p o k l i k a i slične pojave. K o m u n i s t i č k o p r e v i r a n j e je n a r o č i t o veliko u Splitu, gde je u t o k u
m e s e c a 2 p u t a bio g e n e r a l n i štrajk r a d n i k a sviju kategorija, a 26. s e p t e m b r a p o n o v n o generalni štrajk r a d n i k a J a d r a n s k i h b r o d o g r a d i l i š t a .
Po s v e m u sudeći, sva ova akcija k o m u n i s t a d i r i g o v a n a je iz j e d n e c e n t r a l e za čitavu teritoriju, j e r s k o r o svi k o m u n i s t i č k i ispadi bivaju j e d n o v r e m e n o svuda, k o m u n i s t i č k i štampani materijal je s k o r o s v u d a isti. isti su poklici i natpisi, t a k o da se ne m o ž e izbeći utisak
da se to vrši planski i d i r i g o v a n o sa j e d n o g mesta. I u o v o m p o g l e d u bi n e o p h o d n o p o t r e b n o
bilo da se d e f a n z i v n a o b a v e š t a j n a služba pojača, te da se c e n t a r ove k o m u n i s t i č k e akcije za
teritoriju o t k r i j e i o n e m o g u ć i , k a k o ne bi došlo v r e m e n o m i do težih d o g a đ a j a . . .
. . . b) na teritoriji B o k e Kotorske:
Jača akcija ljotićevaca izazvala je o g o r č e n j e k o m u n i s t a , t a k o da je i z m e đ u ovih d o š l o
do fizičkog r a z r a č u n a v a n j a 30. avgusta t. g. u 21. 15 časova na p r i s t a n i š t u u K o t o r u .
Prisutni o p š t i n s k i r e d a r i pokazali su se p o t p u n o n e m o ć n i i nedorasli situaciji. Uhvatili
su baš j e d n o g od n a p a d n u t i h , koga je g r u p a k o m u n i s t a o p k o l i l a i dalje zlostavljala. Dotični
je čak i p r i t v o r e n , ali je na nečiju intervenciju pušten.«
Daije se govori o aktivnosti k o m u n i s t a n o ć u i z m e đ u 31. avgusta i I. s e p t e m b r a u Kot o r u i I. s e p t e m b r a u selu Dragulju o p š t i n e Risan, gde je p o z n a t a g r u p a k o m u n i s t a pet p u t a
pevala pesmu:
»Sa Balkana kliče vila, oj Rusijo majko mila; ej da mi je i da mogu. Lenjinovom doći
grobu i crvenu nosit robu«. Posle ispevanih pesama klicali su: »2iveo Staljin. Ziveo Sovjetski
Savez«...
. . . v) na teritoriji Š t a b a Šibenika:
K o n c e m p r o š l o g m e s e c a osetila se jača akcija k o m u n i s t a , što je bilo izneto u prošlom e s e č n o m izveštaju .. .
. . N a d a n 1. s e p t e m b r a t. g. k o m u n i s t i č k e d e m o n s t r a c i j e su izbile i u selima Betini, Zlarinu, K r p a n j u , Rogoznici, P r i m o š t e n u , V o d i c a m a i Z a t o n u .
S v u d a u p o m e n u t i m m e s t i m a na k u ć a m a i zidovima ispisane su k o m u n i s t i č k e parole,
koje su vikali i d e m o n s t r a n t i , i to: .Kruha, r a d a i slobode', .Dole s k u p o ć a ' , ,Dole špekulacija'.
.Dole fašizam'. .Živeo Staljin. Živeo Sovjetski Savez', .Živela S o v j e t s k a Rusija', .Živeo r a d n i narod', . H o ć e m o se boriti protiv Italije'. .Dole fašizam'. .Dole kapitalizam', .Dole Rat', .Tražimo
savez sa S o v j e t s k i m Savezom'.
U selu Z a t o n u i V o d i c a m a , p o r e d n a v e d e n o g , o r g a n i z a t o r i su postavaljali p i t a n j a masi.
i to: .Jeste li s p r e m n i b r a n i t i državu'. J e s t e li za socijalnu p r a v d u ' ; .Hoćete li b r a n i t i da vam
drugi ne o t m e Vaše tlo' - Na o v o je m a s a složno o d g o v o r i l a p o t v r d n o . Pored toga. p e v a n e
su i p e s m e .Ne b o j m o se b r a ć o Musolinija d o k je n a m a s l a v e n s k o g Staljina' i .Ne b o j m o
se b r a ć o Italije d o k je n a m a S l a v e n s k e Rusije ..
. g) Na teritoriji k o m a n d e m e s t a Dubrovik . . . 1. s e p t e m b r a o k o 20 č a s o v a j e d n a grupa od o k o 100 lica k o m u n i s t i č k i o r i j e n t i s a n i h radnika, p r i r e d i l a je p r e d p a l a t o m .Sponza' u
D u b r o v n i k u miting . . . Tom p r i l i k o m palo je i n e k o l i k o p o k l i k a ' .Ziveo Staljin', .Živela Rusija', š t o j e m a s a s a o d u š e v l j e n j e m p r i h v a ć a l a . . . Policija j e r a s t e r a l a d e m o n s t r a n t e . . . « "
Ministarstvo unutrašnjih poslova je u oktobru 1940. godine sa Pov. br.
45367/40 dostavilo raspis banskim upravama povodom pojačane aktivnosti KP
u vojsci. Pošto je ovaj raspis o b u h v a t i o tako reći k o m p l e t a n rezime delatnosti
Komunističke partije u vojsci, to se ovde daje u celini, j e r se o d n o s i na tu delatnost, tim pre što je v e o m a interesantan.
»Ministarstvo p r i m a izveštaje iz kojih razabire, da su k o m u n i s t i svoju akciju u vojsci
ne s a m o nastavili, n e g o i pojačali.
P r o u č a v a n j e m m a t e r i j a l a došlo se do svih o n i h p o d a t a k a koje je K o m u n i s t i č k a partija,
p r e k o svojih organizacija, n a r e d i l a da se u n a š o j vojsci s p r o v e d u
Upućujući svoje č l a n o v e na činjenicu, da su radnik i seljak najjači i n a j o p a s n i j i za sad a š n j i p o r e d a k u p r a v o tada, kad se o n i nalaze u vojsci, k a d a i m a j u u r u k a m a o r u ž j e , u k a z u j e
K o m u n i s t i č k a p a r t i j a n a pravilan naćin b o r b e p r e m a ovim zadacima:
I) boriti se za bolju h r a n u i p o s t u p a k :
2 ) boriti sc za n e o d l o ž n u p o m o ć p o r o d i c a m a mobiliziranih, i to u t a k v o m iznosu, da
će p o r o d i c a zaista moći da živi;
3 ) boriti se za n e d e l j n u platu vojnika, koja će biti d o v o l j n o velika da će vojnik moći
sebi d a o b e z b e d i n a j n u ž n i j e svoje p o t r e b e ;
4 ) boriti se za r e d o v n e d o p u s t e , n a r o ć i t o za v r e m e n e o d l o ž n i h poljskih radova:
5 ) da se p r e k i n e sa s i s t e m o m p r o t e k c i je b o g a t a š k i h sinova, koji se izvlače n o v c e m od
služenja, d o k sirotinja ide u vojsku po dva tri p u t a pa i više;
6 ) da se vojnicima d a d e oružje, k a k o bi mogli da se vežbaju u njegovoj u p o t r e b i , i k a k o
bi se m o g a o sprećiti svaki p o k u š a j da se njihova z a j e d n i č k a snaga u p o t r e b i p r o t i v njihovih
interesa:
7 ) da se vojnicima daju p u n a politička p r a v a i da im se u vojsci o m o g u ć i da p r a t e borbu m a s a (čitanje novina, vojnički sastanci, vojnički zborovi itd.);
8) da se v o j n i c i m a dozvoli i o m o g u ć i , k a k o bi legalno i o t v o r e n o mogli izabrati svoje
vojničke organizacije, koje će se brinuti, da vojnici b u d u p o š t e đ e n i od š i k a n a i p r e t e r a n i h
napada.
U p r o v e d b i ovde n a b r o j a n i h z a d a t a k a u k a z u j e se k a o najvažniji sledeči sistem:
a) k o m u n i s t i t r e b a j u svaki d a n i na s v a k o m k o r a k u da o b a v e š t a v a j u v o j n i k e o suštini
političkih d o g a đ a j a i o pravim i n t e r e s i m a r a d n i k a i seljaka, a n j i h o v o j b o r b i u vojsci ne d a j u
j a s n u političku svest;
b ) k o m u n i s t i m o r a j u d a z n a j u d a b o r b a vojnika n e m o ž e d a b u d e u s p e š n a , n e g o s a m o
o n d a k a d a je u n a j t e š n j i m političkim i o r g a n i z a c i o n i m v e z a m a sa p o k r e t o m r a d n i h m a s a van
logora, a da bi se to o b e z b e d i l o . da k o m u n i s t i u vojsci i za k r a t k o v r e m e u s p o s t a v l j a j u svoje
p a r t i j s k e jedinice, koje ce staviti pod r u k o v o d s t v o n a d l e ž n i h partijskih f o r u m a .
Iz ovih d e t a l j n i h z a d a t a k a , koje je k o m u n i s t i č k o vodstvo u p u t i l o svojim č l a n o v i m a na
izvršenje vidi se. da se k o m u n i s t i č k a p r o p a g a n d a u vojsci ima da organizuje, p o j a č a i sprovede. N a r o ć i t o su o p a s n i zadaci o z n a č e n i pod tać. 6, 7 i 8 a koji se m o r a j u s m a t r a t i p r a v i m
i j e d i n i m ciljem koji vodi do p r e u z i m a n j a vlasti kad za to d o đ e v r e m e .
Ministarstvo s k r e ć e p a ž n j u p o d r u č n i m vlastima n a ove n a j n o v i j e z a d a t k e k o m u n i s t i č ke p r o p a g a n d e u vojsci, s tim da se u s a r a d n j i sa vojnim vlastima p r e d u z m u e n e r g i č n e m e r e
s p r e č a v a n j a i o n e m o g u ć a v a n j a p o m e n u l e k o m u n i s t i č k e akcije . . .
11
. e v e n t u a l n i m p o j a v a m a po o v o j akciji h i t n o o b a v e š t a v a t i . . . « "
Komandant 'I armijske oblasti, u svom izveštaju Ministarstvu vojske i mor1 1 u b . br. 189 od 25. januara 1941. godine, naveo je da je 23. j a n u a r a
na zelezntcku stanicu u Ljubljani oko 12. 15 časova d o p u t o v a l a iz Tržiča j e d n a
g r u p a obveznika-levićara pozvanih na vežbu i d a j e o d m a h , pod n a d z o r o m policijskih organa, s p r o v e d e n a i u k r c a n a u g a r n i t u r u p u t n i č k o g voza, koji je u
13,30 časova polazio za Zagreb. Zatim je ojačana policiska straža, da bi sprečila ispade i d e m o n s t r a c i j e obveznika i publike, zabranila publici da pristupi
vagonima. Oko 13,15 časova došli su na železničku stanicu obveznici iz Ljubljane, u pratnji svojih poznanika i rođaka. Pošto prilikom u k r c a v a n j a te g r u p e
u voz policija nije dozvolila p r i s t u p njihovim rođacima, došlo je do ispada i,
uz povike: »Dole policija«, »dole korupcija« »živela Sovjetska Rusija«, »živela
svetska revolucija« itd, t a k o da su prisutni policiski organi e n e r g i č n o intervenisali, brzo ispraznili p e r o n i uhapsili oko 20 d e m o n s t r a n a t a koje su »sproveli nadležnim vlastima u cilju daljeg zakonskog p o s t u p k a « . ' 8
Ministarsko vojske i mornarice je sa Str. pov. Đ. br. 1061 od 19. februara
1941. naredilo da se u cilju izvršenja radova na utvrđivanju državne teritorije
f o r m i r a 35 radničkih bataljona, 3 kadrovska bataljona i 1 s m o s t a l n a radnička
četa, s tim da radnički batal joni imaju štab i po 4 radničke čete. N a r e đ e n j e m
je bilo p r e d v i đ e n o da se pozivanje na v e i b u vrši u šest partija, s tim da trajanje
vežbe svake partije b u d e po 6 nedelja. 7 9 Dok su za f o r m i r a n j e ovih bataljona
bili predviđeni p r e t e ž n o nesloveni (samo je mali b r o j mogao imati oko 25°/o
neslovena), dotle su svi tzv. »radni bataljoni«, koji su f o r m i r a n i u j e s e n 1940.
godine, u stvari, bili u k o n c e n t r a c i o n i m logorima.
Prilikom u p u ć i v a n j a k o m u n i s t a u r a d n e bataljone u t o k u 1940. i 1941. godine po n a r e đ e n j u Ministarstva u n u t r a š n j i h poslova bilo je p r e d v i đ e n o da se
u spiskove k o m u n i s t a unose lica o p a s n a po javni m i r i p o r e d a k , koja su sudski osuđivana kao komunisti, a posle izdržavanja kazne nisu prestala da deiuju u d u h u k o m u n i s t i č k e ideologije, zatim lica čija je k o m u n i s t i č k a akcija
opšte poznata i opasna, koja se pojavljuju kao inicijatori i p o t s t r e k a č i u raznim n e d o p u š t e n i m akcijama, d e m o n s t r a c i j a m a , š t r a j k o v i m a itd. i koja su se
stalno bavila ilegalnim r a d o m , k a o i lica, n a r o č i t o intelektualci, čija se komunistička delatnost osećala, j e r oni
»pretstavljaju p r a v u opasnost, kao epidemićno leglo komunističkog mikroba, koji se
od njih Siri. Njihov rad se može videti kroz predavanja, razne govore, članke, brošure, knjige,
izražena gledišta, rad m e đ u omladinom, školama itd. što sve to vešto prilagođavaju legalnosti. t a k o da se ne mogu podvrći zakonskoj odgovornosti.« 8 0
Međutim, dok su u praksi mnogi n e m i l o s r d n o gonjeni i osuđivani nije
bio mali b r o j ni onih koji su, zbog neobjektivnosti i nesavesnosti nevini stradali, k a k o to priznaje i Kraljevska b a n s k a u p r a v a V a r d a r s k e b a n o v i n e u aktu
Str. pov. II br. 19 od 11. m a r t a 1941. godine.
U ovom o d e l j k u zabeleženi su s a m o neki slučajevi s p r e č a v a n j a k o m u n i s tičke delatnosti i aktivnosti KPJ pretežno a d m i n i s t r a t i v n i m m e r a m a , p o š t o
nisam raspolagao p o d a c i m a o d r u g i m k o n k r e t n i m s u r o v i m fizičkim i d r u g i m
raznim represalijama i o b r a č u n i m a , istragama, s u đ e n j i m a i m a l t r e t i r a n j i m a .
Koliko je u jugoslovenskoj vojsci p o k l a n j a n a pažnja k o m u n i s t i č k o j p r o p a g a n di može se j a s n o dokazati č i n j e n i c o m da su sve starešine, počev od k o m a n dira čete pa na više. m o r a l e svaka tri m e s e c a dostavljali p r e t p o s t a v l j e n o m poverlji v izveštaj o k o m u n i s t i č k o j delatnosti, bez obzira da li je ili nije bilo, a o n e
starešine koje ga u o d r e đ e n o m r o k u ne bi dostavile u z i m a n e su na strogu odgovornost. No, činjenica je da su k o m a n d i r i četa, baterija i e s k a d r o n a izuzetno vodili n e k u k o n t r o l u i da su najčešće u izveštaju navodili: »U ovoj ćeti (bateriji. e s k a d r o n u ) nije bilo ma kakve k o m u n i s t i č k e propagande.«
Isto tako poznato mi je d a j e u Obaveštajnoj upravi Glavnog g e n e r a l š t a b a
postojala K a r t o t e k a za sve o s u đ e n e k o m u n i s t e po Z a k o n u o zaštiti države.
NAPOMENE
1
Pregled istome Saveza komunista Jugoslavije. B e o g r a d , 1963, l a t i n i č n o i z d a n j e (PISKJ). str.
74-76
1
Josip B r o z Tito. Borba i razvoj KPJ između dva rata. b r o š u r a u listu -Politika«, B e o g r a d .
1977. s t r 4.
3
Isto. str. 77-78.
38
F e r d o Culinović, Jugoslaviju između dva rata. I Zagreb, 1961. str. 359-362.
3h
PISKJ, str. 81-88.
4
Isto, str. 104-107.
5
Isto, str. 95-97.
8
Isto, str. 111-119
' Isto, str. 125-128.
7
» Isto, str. 138.
' Isto. str. 145-146.
Enciklopedija Jugoslavije, Leksikografski zavod, t o m 4, Z a g r e b , str. 305-307.
9
PISKJ. str. 184-186, 190-191.
* Isto. s t r
192-194
»b Isto. str. 201-207.
rad.
'o P e r o D a m j a n o v i ć , Značaj Titovog »Pisma za Srbiju«. »Politika«. 29. f e b r u a r 1980, Beog1t
* PISKJ. str. 200-201.
'' Iz neobjavljenih spisa druga Tita do 1941. godine. Izvod iz izbora tekstova i komentara Pera
Damjanoviča, Dragice Lazarević i Vbavke Vujoievič (Iz neobjavljenih spisa druga Tita), »Politika«,
21. maj 1972.
"» J o s i p B r o z Tito, n. d., str. 27.
12
Beograd.
,2
Dr Dušan Biber, Jugoslavija na raskršću 1939. godine, »Politika« 4. o k t o b a r 1971. godine,
» J B Tito. n. d. str. 27.
,2b
Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata, I knjiga. Istorijski institut JNA. B e o g r a d , 1969.
( S k r a ć e n o - AR 1941, ZD. I), d o k . 1. str. 11-17; Arhiv r a d n i ć k o g p o k r e t a (ARP). reg. br. 7632/11.
1-1 (1939).
' 3 PISK. str 242-243
14
AR 1941, ZD. I, dok. I. str. 11-17; ARP. reg. br. 7632/H. 1-1 (1939).
<» AR 1941. ZD. I. d o k . 2. str. 17-20; ARP. Zbirka Korać, 3. 20-23; AVII, reg. br. 7 / 4 9 - 5 1 .
18
Iz neobjavljenih spisa druga Tita »Politika«. 23. V 1972, B e o g r a d .
" AR 1941, ZD. I, d o V 29. str. 125-133; ARP. reg. br. 7 6 1 3 I / I I I , 4 - 1 (38).
" J B Tito. isto. str. 32.
19
J. B. Tito. isto, str. 33.
20
AR 1941, ZD, I. dok. 36. str. 163-169; ARP. reg. br. 7616/11. 1-4 (39)
21
AR 1941, ZD. 1. dok. 37. str. 169-171; ARP. br. 4996/VI, 3 - 8 (39).
22
AR 1941, ZD, I. dok. 52. s t r . 2 0 9 - 2 1 1 . »Proleter« o r g a n CK KPJ, 1929-1942, Beograd, 1968,
izdanje. Arhiva I n s t i t u t a r a d n i ć k o g p o k r e t a (AIRP) str. 641-642. »Proleter«. XV. m a j 1939, b r . l .
23
AR 1941, ZD. I. dok. 163. str. 540-544; AIRPJ. br. 171 / 1 , 2 - 1 / 4 0 »Proleter«, o r g a n CK KPJ,
br. 1-2 ( j a n u a r - f e b r u a r 1940).
24
AR 1941, ZD. I, dok. 107, str. 375; AVIL F - I 7 , r e g br. 59/4, k 76.
25
PISKJ, str. 261.
28
Isto, str 265-266.
21
J. B Tito. isto. str. 35. i 36.
28
AR 1941. ZD, I. dok. 85. str. 331-336.
29
AR 1941, ZD, I. d o k . 144. str. 481-484: AIRPJ, br MF 143/531 (108-109).
30
AR 1941, ZD, I. dok. 147, str. 499-501; DDI. IX. 2, d o k . 496.
31
AR 1941, ZD, I, dok. 160, str. 521-526; AIRPJ, br. 4702/11, 3-1 (39).
32
AR 1941. ZD, I, dok. 154, str. 509-510: AVII. F-17, reg. br. 64/4, k. 76.
32a
33
AR 1941, ZD. I. d o k 156, str. 513; AVII, F-17; reg. br. 63/4, k. 76.
AR 1941. ZD. I. dok. 170. str. 554; AIRPJ, 15I99IVI, 3 - 6 / 4 0 .
34
AR 1941, ZD. I. d o k 229 str. 679-683, Arhiva istorije r a d n i č k o g p o k r e t a S r b i j e (AIRPS).
reg. br 7 1 / 1 7 5
34
AR 1941, ZD. I. dok. 259, str. 760-761, AIRPS. reg. br. 7/150.
38
AR 1941, ZD, I. dok. 273. str. 794-800; AIRPJ, reg. br. 3212, 2 - 8 (40).
37
J. B. Tito. n. d., str. 36-37.
38
PISKJ. str. 284.
39
Isto, str. 285.
40
Arhiv Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije
4
Isto.
'
(ASFRJ), dok
br.
42
AIRPJ. br 226/II. 1 - 5 / 4 1 ) .
43
AIRPJ, br. 4733/11, 2 - 5 / 4 1 ) .
44
Arhiv CK SKJ. reg. br. 4 7 0 9 / H . 2 - 2 / 4 1 .
48
Original na s l o v e n a č k o m , n e r e g i s t r o v a n u INIRS, fascikla letaka 1941.
226/II-1-5/4I).
48
Arhiv CK SKJ. reg. br. I8949/II. 2 - 8 / 4 1 .
K o m u n i s t i Bitoljskog r e g i o n a su. o t v o r e n o , planski ( p r o t i v n o d i r e k t i v a m a C.K.K.P.J) sabotirali ratne pripreme jedinica bivše jugoslovenske vojske (46. p e š a d . i 29. ari. p u k a ) , a Sto je j a s n o
i n e d v o s m i s l e n o izneto u listu - B o r b a « od 3. do 12. o k t o b r a 1973. g. p o d n a s l o v o m » K a k o se ratovalo u Bitolju«.
R a z u m e se da je o v a k a v Stetoćinski p o s t u p a k bitoljskih k o m u n i s t a u tim d a n i m a bio za
svaku o s u d u , j e r je o č e v i d n o slabio zajednički o t p o r antifašističkih s n a g a i p o m o g a o a g r e s o r u
u b r z o m p r o d i r a n j u u Pelagoniju.
4?
Zbornik dokumenata i podataka o NOR jugoslavenskih naroda (ZD NO RJ), t o m II. sv. 2,
PISKJ. str. 3 0 0 - 3 0 1 .
48
AIRPJ. reg. br. 244. I. 1 - 1 / 4 1 ) .
49
«Komunist«, br. 3. Beograd, 1947, str. 13-37
80
Isto. s t r 20-22.
8
' Isto, str. 23-24
M AR 1941. ZD, I. dok. 35, str. 161: AVII reg. br. 2 / 2 - 1 . k 6
« AR 1941. ZD. I. dok. 35. str. 161 162
W I I , br 2/2.-1 k. 6.
64
AR 1941. ZD. I. dok. 54, s t r 218-222 reg br. 8 / 2 k 6.
56
AR 1941. ZD, I. dok 64. sir 252. 258-260; AVII. F-17. reg. br. 5 6 / 4 k. 76.
56
AR 1941, ZD, I, 101, s t r 363 367: AVII, reg. br. 3/3-1, k 7.
87
AR 1941, ZD. I. dok. 124, str. 412-416: AVII. F-17. reg br 6 0 / 4 . k 76.
58
AR 1941, ZD. I. dok. 128. str 425-127; AVII. F-17 reg br. 38/24. k. 79.
69
AR 1941. ZD. I. dok. 129. str 472-129, AVL F-17, reg. br. 17/4-1, k II.
80
AR 1941. ZD, I. dok. 134. str 437-456; AVIL F-17 reg. br. 2/19. k. 94.
81
AR 1941. ZD. I. dok. 135. str. 457-458; AR 1941. ZD. I. d o k . 161, str. 527-528; AVII. F-17.
reg. br. 6 1 / 4 . k 76.
« AR 1941, ZD. I. dok. 155. str. 511-512; AVII. reg. bi 4 I I i 4 / 2 - 2 . k. 6.
83
AR 1941. ZD. I, d o k . 166. str. 546-549; AVII. F-17. reg. br. 5 / 4 - 1 . k 36.
Do p o b u n e na krstarici »Dalmacija« d o š l o je I. d e c e m b r a 1939. godine, k a d a je g r u p a od
d e s e t p o d o f i c i r a o d b i l a da i/vrši n a r e đ e n j e prvog b r o d s k o g o f i c i r a da se javljaju i z m e đ u 13 i 22
časa svakog sata d e ž u r n o m b r o d s k o m oficiru radi s m o t r e s p r e m e (AVII, F-17, reg. br. 3/2, k.
II).
84
AR. 1941, ZD, I, d o k . 195; str. 604-607, AVII, F-17, reg br. 58. 9. k. 80
86
AR 1941, ZD. I. d o k . 178, str. 5725: AVII. reg. br. 17/1-1. k. 60.
88
AR 1941, ZD. I. d o k . 224. str. 660-663; AVII, F-17. r e g br. 10/2-1.
87
AR 1941. ZD. I. d o k . 224. str. 663, p r i m . 3.
88
Isto, str. 668. prim. 2.
89
AR 1941, ZD. 1. d o k . 245, str. 718: AVII. F-17, reg. br. 4 / 2 0 , k 79. Komanda Druge armijske
oblasti je sa Pov. Đ. br. 3921 od 26. aprila 1940 obavestila k o m a n d a n t a Zetske divizijske oblasti
da se obveznici - p r e m a o b a v e š t c n j u k o m a n d a n t a Pete a r m i j s k e oblasti Pov. Đ. br. 3415 od 22.
juna 1940. - u p u ć u j u i u 9. pešadijski puk u Negotinu. 20. pcšadiiski puk u Zajećaru. 14 pešadijski
puk u Knjaževcu. 4. artiljeriski puk u Z a j e ć a r u i 20. s a m o s t a l n i artiljerijski divizion u Kniaževcu
(AR, 1941, ZD. I. dok. 246. str. 719; AVII. F-17. reg. br 5/20. k 79.
'o AR 1941, ZD, 1. d o k . 253. str. 745-747; AVII. F-17. reg br. 5 / 2 0 . k. 75.
71
Isto. str. 746.
72
Isto. str. 747. Iz ove p r e p i s k e se vidi da je i u vojsci bilo. istina, izuzetnih slučajeva da
se na k o m u n i s t i č k u d e l a t n o s t gledalo d r u g i m o č i m a ili da joj se nije p o k l a n j a l a ozbiljna pažnja,
n a r o ć i t o o d s t r a n e nekih m l a đ i h oficira.
73
AR 1941. ZD, I. dok. 257. str. 755-757; AVIL F-17. reg br. 2 1 / 4 - 7 , k. IL
74
AR 1941, ZD. I. dok. 277. s t r 817-818, AVII. F-17. reg. br. 16/1, k. 138.
78
AR 1941, ZD. I, d o k 290, str. 868-869; AVII, F- 17, reg. br. 1/36. k. 70.
78
AR 1941, ZD. 1.275. s t r 808-810; AVIL F-17, reg br 2 6 / 4 - » k. I I .
" AR 1941. ZD. I. dok. 290, str. 868-869; AVII. F-17. reg. br. 1/36. k. 79.
7
» Original u AVII, reg. br. 5 / 4 - 1 . k. 1
79
P r e p i s u AVII. n e r e g i s t r o v a n .
Original u AVII. n e r e g i s t r o v a n .
ŠOVINISTIČKE, SEPARATISTIČKE I NEPRIJATELJSKE
ORGANIZACIJE U JUGOSLAVIJI
NACIONALISTIČKE I SOVINISTlCKE ORGANIZACIJE U SRBIJI
»JUGOSLOVENSKA AKCIJA«, »BORBASl«. »ZBOR«. »ČETNIČKO UDRUŽENJE«
Početkom j a n u a r a 1930. godine u Beogradu je osnovano nacionalističko udruženje »Jugoslovenska akcija«, sa sledečim osnovnim p r o g r a m o m : da pruža
punu p o d r š k u režimu šestojanuarske diktature; da se bori za učvršćivanje
vladaočevog apsolutizma i ukidanje parlamentarizma, da se izgrađuje nt)v politički poredak na sistemu šestojanuarske diktature, s tim da se država i nacija
stavljaju iznad svega, tj. da se sve ima podrediti ciljevima i idejama državne
politike, da bi država mogla obezbediti »harmoničan život svih staleža«. Dakle, program ovog Udruženja predviđao je očuvanje unitarističkog i centralističkog državnog u r e đ e n j a sa dinastijom Karađorđevića na ćelu, tj. totalitarnu
vladavinu jedne partije, slično p r o g r a m u Nacional-socijalističke partije Nemaćke.
23. maja 1932. godine održan je prvi javni s k u p delegata »Jugoslovenske
akcije«, u stvari Prvi osnivački kongres, »radi utvrđivanja smernica za rad u
n a r o d u i d o n o š e n j a statuta«. Program je donet u vidu rezolucije, čije su se bitne karakteristike ogledale u sledečim načelima:
- polazi se od i n t e g r a l n o g j u g o s l o v e n s t v a i m o n a r h i j e ,
- traži se nov d r u š t v e n i p o r e d a k na bazi e k o n o m s k e i s o c i j a l n e organizacije;
- » h a r m o n i j a i z m e đ u r a d a i kapitala« o s t v a r u j e se p u t e m s a r a d n j e » p r o f e s i o n a l n i h organizacija i d r u g i h u s t a n o v a s o c i j a l n e zaštite«,
• izlaz iz p o s t o j e ć e krize t r e b a tražiti u p l a n s k o j organizaciji p r i v r e d e sa j e d i n s t v e n i m
p r i v r e d n i m v o d s t v o m , na ćelu »novih p r i v r e d n i h organizacija«, s tim da »Jugoslovenska akcija« »zađe u n a r o d « i p o s t a n e » o d l u č a n faktor« u d r ž a v n o m životu. Tada su izabrani vodstvo
p o k r e t a i C e n t r a l n i o d b o r , a u Z a g r e b u je p o k r e n u t o i z d a v a n j e lista »Jugoslovenska reć«.
Ova politička organizacija je osudila Zagrebačke punktacije kao pregradu »nedeljivog jugoslovenskog naroda«. Na sastanku 22. o k t o b r a 1933. izabran je Direktorijum (čiji je generalni sekretar bio Velibor Jonić), sa zadatkom
»da organizuje pokret i upravlja njime do kongresa«. Već 27. maja 1934, na
zborovima u Slavoniji, ovaj pokret prelazi na antirežimske pozicije: n a p a d a
parlamenat, korupciju režima, državne institucije i dr. Opozicioni stav »Jugoslovenske akcije« i njen demagoški socijalni program (seljak, seljačka dr-
žava. »mali čovek«, k a o glavne parole) privukao je jedan deo o s i r o m a š e n i h seljaka i radnika, tako da ovi slojevi, zbog pasivnosti g r a đ a n s k e opozicije, nalaze
o d u š k a svome nezadovoljstvu.
Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS), čiju su okosnicu predstavljali
pripadnici Radikalne stranke, dočekala je pojavu »Jugoslovenske akcije« sa
p u n o nade da će joj ukazati n e o g r a n i č e n u političku p o m o ć u s p r o v o đ e n j u šestojanuarskog p r o g r a m a , a p o s e b n o u vrbovanju mase glasača za njene partijske i političke ciljeve. No. posle kraćeg vremena, vodstvo »Jugoslovenske akcije« s m a t r a l o je da predstavnici Jugoslovenske nacionalne stranke »nisu uspeli da organizuju n a r o d u d u h u 6. januara«. Veliki s u k o b m e đ u njima bio je
na pomolu. Očevidno, b o r b a za vlast bila je osnovni uzrok. Jugoslovenska nacionalna (viadajuća) s t r a n k a pokušava da pritiskom i p r e t n j a m a prinudi vodstvo »Jugoslovenske akcije« da priđe stranci ili da se proglasi kao zasebna politička stranka. Tako je. pod pritiskom režima, 1. jula 1934. godine došlo do
Vanrednog kongresa »Jugoslovenske akcije« u Zagrebu, ali je Klub poslanika
JNS istog m e s e c a o š t r o osudio n j e n o političko držanje, optužujući je da seje
razdor i n e p o v e r e n j e . Pokušaj »Jugoslovenske akcije« da se a f i r m i š e kao »nezavisan politički socijalno-nacionalni pokret« nije uspeo. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije o d o b r i l o njen politički rad, vec ga je p o t p u n o zabranilo
u s e p t e m b r u 1934 poverljivim n a r e đ e n j e m b a n s k i m u p r a v a m a . Kasnije, zbog
zahteva poslanika JNS da se »Jugoslov enska akcija« »tiho likvidira«, n j e n a aktivnost se u b r z o ugasila, s tim što je u toku 1934. godine najveći d e o njenih
pripadnika prišao Ljotićevom šovinističkom profasistićkom »Zboru« - što je
bilo i prirodno, jer su stajali na jedinstvenoj ideološko-političkoj platformi i
težili istim ciljevima.
Ova organizacija, koja nikad nije imaja više od 10.000 članova, životarila
je do smrti svoga šefa kralja Aleksandra 1934, posle čega se u b r z o raspala. Na
majskim izborima 1935, kada se jedinim delom pridružila p r e d s e d n i k u vlade
Bošku Jevtiću. p r e d s t a v n i k u a l e k s a n d r o v s k e politike, doživela je p o t p u n
slom.
Posle oktroisanog Ustava i smenjivanja generala Petra Živkovića sa položaja p r e d s e d n i k a vlade, Svetislav H o đ e r a (raniji njegov šef k a b i n e t a ) 1932.
godine p o k r e ć e akciju za otcepljenje od vladajuće Jugoslovenske nacionalne
s t r a n k e i stvara »opoziciju«, navodno, zbog toga što viadajuća s t r a n k a nedosledno sprovodi politiku š e s t o j a n u a r s k o g režima i Ustava od 1931. godine i obrazuje Jugoslovensku n a r o d n u stranku (»borbaši«). Osnovna politička koncepcija ove s t r a n k e predv iđa »da su jugoslovenstvo i državna celina nacionalne svetinje« i p r o k l a m u j e d e m a g o š k e parole o seljaku, o p š t i n s k o j s a m o u p r a v i
i si. U maju 1933. iz H o đ e r i n o g kluba stvara se s t r a n k a kojoj je o d o b r e n politički rad u n a r o d u , a njene pristalice dobile su naziv »borbaši«.
I ova, kao i d r u g e stranke, ponikle iz š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e (koje su se
zalagale za m o n a r h i j u , jugoslovenstvo, centralizam), imala je cilj da zavede
mase koje su bile nezadovoljne režimom, da ih pridobije i učini b e z o p a s n i m
za d i k t a t u r u U p e r i o d u od 1^35. do 1937. pokušala jt da se jače približi pokretu D. Ljotića, tj. njegovom Zboru«, kao i Jugoslovenskoj n a c i o n a l n o j stranci. Međutim, njen utic j| u n a r o d u bio je sasvim slab, a i s a m a se razbila zbog
s u k o b a o k o »vodstva« u stranci, tako d a j e već 1938. sasvim p r o p a l a (pojedine
njene pristalice prišle su Ljotićevoj fašističkoj organizaciji »Zboru«).
Skoro i s t o v r e m e n o kad je stvorena »Jugoslovenska akcija« pojavile su se
još tri p r o g r a m s k i s r o d n e profašističke g r u p e radi zaštite kraljeve d i k t a t u r e .
To su bile: g r u p a o k o časopisa »Otadžbina«, u kojoj je d o m i n i r a o Dimitrije
Ljotić, advokat iz S m e d e r e v a i ministar pravde u vladi Petra Živkovića, poznat
kao izraziti r e a k c i o n a r i nosilac fašističke ideologije i pravoslavnog misticizma. Pošto je ova grupa, bez ideološke koncepcije, životarila sve do Aleksand r o v e smrti 1934, tako da nije predstavljala s k o r o nikakvu političku snagu u
n a r o d u , Ljotić je planirao d a j e iz zatvorenog kruga intelektualaca uvede u otv o r e n u političku b o r b u sa klasnim neprijateljima u cilju zadobijanja pristalica u n a r o d u . G r u p a o k o časopisa »Zbor« - po snazi najslabija profašistićka
organizacija - t a k o đ e je zastupala kraljevu d i k t a t u r u . P o k r e n u t a je u Bosni i
Hercegovini od nekoliko intelektualaca. No, ni ova grupa, sa maglovitim prog r a m o m , nije mogla da privuče veću pažnju javnosti, pa je zbog svoje slabosti
posle 1934. tražila savez sa ostalim istorodnim profašistićkim organizacijama.
Treća g r u p a - »Organizacija Boj« (»Organizacija bojevnika Jugoslavije«), iako
o g r a n i č e n a s a m o na Sloveniju, bila je po ustrojstvu i broju članova j e d n a od
jačih profašističkih organizacija, ali je i ona posle Aleksandrove smrti - zbog
h e t e r o g e n o s t i i političke izolovanosti - bila p r i n u đ e n a da se sjedini sa d r u g i m
d e s n i č a r s k i m organizacijama radi o b e z b e đ e n j a izvesne perspektive u budućnosti.
Posle p e t o m a j s k i h izbora 1935, na kojima je p o r a ž e n a unitaristićko-centralistička g r u p a Boška Jevtića, o d l u k a m a glavnih o d b o r a »Jugoslovenske akcije«, »Boja«, »Otadžbine« i »Zbora«, ove četiri profašističke g r u p e su fuzionirane u jedinstvenu političku organizaciju Jugoslovenski n a r o d n i p o k r e t
»Zbor«, na čelu sa Dimitrijem Ljotićem.
U svojim »Osnovnim načelima« i »Smernicama« izražen je politićkoideološki p r o g r a m ove fašističke organizacije, koja je u novonastaloj situaciji
nastojala da p r e u z m e d o m i n i r a j u ć u ulogu u političkom i d r u š t v e n o m životu
Jugoslavije. U o b a ova d o k u m e n t a »Zbora« jasno je izražena k r a j n j e reakcionarna, totalitaristička, fašistička ideologija, prožeta demagogijom, licemerjem i pravoslavnim misticizmom, radi održavanja unitarizma i centralističkog režima velikosrpske h e g e m o n i s t i ć k e b u r ž o a s k e grupe.
Unutrašnje b o r b e u ovoj organizaciji nisu prestajale sve do n j e n o g raspadanja. Posle dolaska Stojadinovića na vlast 1935. u Sloveniji se raspala organizacija »Boj«, jer je n j e n o vodstvo napustilo organizaciju »Zbor«, koja je imala nešto organizovanih pristalica u Beogradu i u m a l o m broju većih gradova.
Vođa fašističkog p o k r e t a Zbor Dimitrije Ljotić povezao se s nacistima.
Prek< p o s e b n o g p r e d u z e ć a »Tehnička unija« trebalo je da se obavlja izvoz poljopr vrednih proizvoda iz Srbije u N e m a č k u po specijalno poviašćenim cenama, da bi se na »legalan« naćin Ljotiću obezbedila p o t r e b n a finansijska
sredstva. Čitava je operacija bila zamišljena tako da s r p s k e p o l j o p r i v r e d n e zadruge, koje su bile pod uticajem i k o n t r o l o m Ljotićevih pristalica, o s t v a r e n u
dobit, zbog naplaćenih viših cena, u s t u p a j u »Zboru«.
N e m a ć k o poslanstvo u B e o g r a d u pažljivo je pratilo čitavu a f e r u i slalo u
Berlin niz poverljivih i strogo tajnih izveštaja.
Posle a f e r e 1936. sa »Tehničkom unijom «, u leto 1937, za v r e m e kampanje za zaključenje k o n k o r d a t a sa Vatikanom, u »Zboru« je nastala teška kriza.
Iako je taj rascep - koji je n a s t a o posle afere sa »Tehničkom unijom,« kada
je Ljotić p o k u š a o da uspostavi blisku s a r a d n j u na političko-ideološkom planu
sa vodstvom nacističke N e m a ć k e - p r i v r e m e n o otklonjen, ipak je došlo s k o r o
do p o t p u n o g r a s p a d a n j a p o k r e t a kada je Ljotić, kao ultrašovinista i pravoslavni klerikalac, bez k o n s u l t o v a n j a sa ostalim članovima glavnog o d b o r a , lić-
no vodio k a m p a n j u protiv zaključenja k o n k o r d a t a . Da bi održalo organizaciju
»Zbor«, r u k o v o d s t v o je pokušavalo da se pridruži n e k o j od većih g r a đ a n s k i h
političkih grupa. Međutim, pregovori sa J u g o s l o v e n s k o m r a d i k a l n o m zajednicom (JRZ), U d r u ž e n o m opozicijom i J u g o s l o v e n s k o m n a c i o n a l n o m strank o m (JNS) ostali su bezuspešni, t a k o d a j e »Zbor« još iste, 1937. godine, m o r a o
izmeniti svoj k a r a k t e r . Sastavljen od m a n j e g b r o j a pristalica m a l o g r a đ a n s k i h
i buržoaskih e l e m e n a t a , postao je velikosrpski, ultrašovinistički, pravoslavno-klerikalni pokret, p o t p u n o prožet fašističkom ideologijom, koju je zadržao ne s a m o do rata i za v r e m e o k u p a c i j e nego i do njegove k o n a č n e likvidacije.
Na p a r l a m e n t a r n i m izborima 1938. lista Dimitrija Ljotića d o b i l a je p r e k o
30.000 glasova, većinom p r i p a d n i k a profašističkih e l e m e n a t a koji su u izbornu k a m p a n j u išli sa j a k o i s t a k n u t o m a n t i s e m i t s k o m i a n t i p a r l a m e n t a r n o m
t e n d e n c i j o m , ističući svoje neprijateljstvo p r e m a SSSR-u i n a p r e d n o m radničkom p o k r e t u . Zbog malog broja glasača, nijedan Ljotićev p r e d s t a v n i k nije
ušao u Skupštinu. Početkom 1939, posle pada Stojadinovića, Ljotić je svojim
p r e d a v a n j i m a i p r o p a g a n d o m p o k u š a v a o da proširi nacističko-fašističku
ideologiju u Jugoslaviji. Dolazi u s u k o b sa knezom Pavlom zbog neslaganja u
pogledu državnog u r e đ e n j a i istupa protiv S p o r a z u m a Cvetković-Maček. Zatim javno n a p a d a kneza Pavla, namesništvo i vladu, istupajući k a o glavni pobornik velikosrpskih, ultrašovinističkih ideja u njihovoj n a j r e a k c i o n a r n i j o j
formi. Krajem 1939. tesno s a r a đ u j e sa g e n e r a l o m Milanom Nedićem, tadašnjim m i n i s t r o m vojske i m o r n a r i c e . Kada je iste godine z a b r a n j e n o r a s t u r a n j e
njegovih š t a m p a n i h materijala u štampariji Ministarstva vojske i m o r n a r i c e ,
Ljotić p r e k o p u k o v n i k a Masalovića, šefa kabineta Milana Nedića, u s p e v a da
r e d o v n o š t a m p a i r a s t u r a ilegalni »Bilten«, kojim je širio političku p r o p a g a n du u korist nacističke Nemaćke, optuživao režim u zemlji da vodi »u komunizam, boljševizam i frankovluk« i zahtevao da se p r o m e n i u n u t r a š n j a politika u skladu sa njegovom p r o k l a m o v a n o m ideološko-političkom koncepcijom. Veza Ljotića sa v o j n o m klikom generala Milana Nedića o t k r i v e n a je novembra 1940. kada je Nedić uputio M e m o r a n d u m knezu Pavlu (1. n o v e m b r a
1940. - prim. V. T.). Pošto je u t v r đ e n o da je Ljotić održavao veze sa Nedićem
i da je p o m e n u t i »Bilten« š t a m p a n u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e , kao i
zbog p o m e n u t o g m e m o r a n d u m a , Nedić je 7. n o v e m b r a s m e n j e n sa položaja,
a »Zbor« z a b r a n j e n i najveći b r o j njegovih članova u B e o g r a d u i u n u t r a š n j o s t i
u h a p š e n i izveden pred Sud za zaštitu države. Po izjavama o n d a š n j i h policijskih organa, izgleda da je g r u p a Nedić-Ljotić s p r e m a l a državni udar. Od jeseni 1940. Ljotić i Nedić su ostali pod strogom policijskom p r i s m o t r o m sve
do 27. m a r t a 1941, kada su pušteni na slobodu kao i svi p o h a p š e n i Ljotićevci.
(AR 1941, ZD, I. dok. 322, str. 948-949, prim. 2; Dušan Biber. Nacisti kao uzor,
»Politika« 6. s e p t e m b a r 1971; Ferdo Culinović, Jugoslavija između dva rata. I,
str. 285)
U d a n i m a aprilskog rata malobrojni pripadnici »Zbora« predstavljali su
petu kolonu na p o d r u č j u Srbije, j e r su svojim izdajničkim r a d o m na f r o n t u i
u pozadini ubrzavali raspad pojedinih jedinica i olakšavali o k u p a c i j u severoistočnih oblasti zemlje. O d m a h posle okupacije, pripadnici »Zbora«, na
čelu sa Dimitrijem Ljotićem, postali su glavni saradnici o k u p a t o r a , pružajući
mu m a k s i m a l n u p o m o ć u uspostavljanju i o d r ž a v a n j u o k u p a t o r s k o - t e r o r i s tičkog režima, a n a r o č i t o su se isticali u borbi protiv n a r o d n o o s l o b o d i l a ć k o g
pokreta. Oni su učestvovali u f o r m i r a n j u k o m e s a r s k e u p r a v e i izdajničke Ne-
Š O V I N I S T I Č K E S E P A R A T I S T I Č K E I N E P R I J A T E L J S K E ORGANIZACIJE U J U G O S U V I J I
169
dićeve vlade. Od njih su f o r m i r a n i dobrovoljački odredi, a kasnije i tzv. Srpski
dobrovoljački korpus. Ove najvernije i najaktivnije s a r a d n i k e o k u p a t o r a na
o k u p a c i o n o m p o d r u č j u Srbije razbila je i k o n a č n o likvidirala Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije 1944. godine.
Četničko udruženje (sa Glavnim o d b o r o m u Beogradu), kao izrazito velik o s r p s k a šovinistička organizacija, predstavljalo je s k u p o d a n i h pristalica velikosrpske politike i velikosrpske vladajuće klike. O n o se od p o č e t k a stavilo
u službu d i k t a t o r s k o g režima, terorišući n a r o d n e m a n j i n e i vršeći m n o g e malverzacije, u č e n e i d r u g e nasilja, pod p a r o l o m nacionalizma i zaštite dinastije.
Istaknuti predstavnici Udruženja Trifunović-Birčanin, Pećanac, Jelić i drugi,
kao »nacionalni radnici«, uživali su p o s e b n e privilegije od b e o g r a d s k i h vladajućih krugova. Glavni g e n e r a l š t a b je u svojim ratnim planovima p o k l a n j a o
pažnju ovoj organizaciji, t a k o da su vodeće položaje u četničkim o d b o r i m a i
p o d o d b o r i m a u gradovima i selima držali aktivni i rezervni oficiri. Znatan
d e o oficirskog kadra bivše jugoslovenske vojske ukazivao je javno ili t a j n o
punu p o d r š k u i p o m o ć Č e t n i č k o m udruženju, organizaciji »Narodna odbrana« i »Savezu Sokola«.
Mada je ova organizacija, po svome Statutu, imala zadatak da neguje četničku b o r b e n u tradiciju, i da se stara o p o r o d i c a m a poginulih i č e t n i c i m a invalidima, n j e n o r u k o v o d s t v o se u b r z o posle prvog svetskog rata stavilo u službu dvora i velikosrpske vladajuće buržoazije, i ovu organizaciju pretvorilo u
j e d n u od n a j r e a k c i o n a r n i j i h u zemlji. Kao što je poznato, o n a je, u toku nar o d n o o s l o b o d i l a č k o g rata, postala jezgro tzv. »Jugoslovenske vojske u otadžbini«, da bi, uz najbrutalniji teror, ubistva, klanja i d r u g e svirepe m e t o d e i
uz saradnju sa o k u p a t o r o m , omogućila da se kralj Petar II vrati u zemlju i održi monarhija, takmićeći se u sprovođenju genocida sa drugom sličnom grupom - u s t a š a m a u NDH.
O ovim organizacijama u Srbiji d e t a l j n o i d o k u m e n t o v a n o za period 1939.
do 1941. godine izložio je Jovan Marjanović u svom delu Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, »Globus«, Z a g r e b - B e o g r a d , 1979, str. 5-54.
NACIONALISTIČKE I SOVINISTICKO-SEPARATISTIĆKE
ORGANIZACIJE I POKRETI U HRVATSKOJ
USTAŠE I FRANKOVCI
Ustaška teroristička organizacija je prihvatila e k s t r e m n u f r a n k o v a č k u ideologiju, zasnovanu na h r v a t s k o j politici z a s t u p a n o j k r a j e m prošlog i p o č e t k o m
ovoga stoleća. U težnji da obezbedi svoje klasne interese i u d e o u vlasti na
p o d r u č j u Hrvatske, j e d n a struja hrvatske buržoazije zastupala je proaustrijsku, d r u g a p r o m a đ a r s k u , a treća jugoslovensku liniju, koja je, u suštini, stajala
na stanovištu o b e z b e đ e n j a »hrvatskog državnog prava«. Posle d o l a s k a predstavnika N a r o d n o g vijeća u Beograd i p r o k l a m o v a n j a u j e d i n j e n j a 1918, dve
najjače h r v a t s k e g r a đ a n s k e partije Hrvatska stranka prava, pod vodstvom Vladimira Prebega i Hrvatska republikanska seljačka stranka (HRSS), na ćelu sa
S t j e p a n o m Radićem, bile su protiv bezuslovnog u t a p a n j a Hrvatske u novu državu, dok se f r a n k o v a č k a frakcija, sa Ivicom F r a n k o m na čelu, j o š ranije najodlučnije suprotstavljala razbijanju Austro-Ugarske i u j e d i n j e n j u Hrvatske sa
ostalim jugoslovenskim zemljama.
Iako je » f r a n k o v c i m a u n j i h o v o m r a d u (posle s l o m a Austro-Ugarske - p r i m . V. T.) mnogo p o m o g l a h e g e m o n i s t i č k a politika v e l i k o s r p s k e buržoazije, koja je n a s t o j a l a da H r v a t e
d e g r a d i r a n a položaj d r u g o r a z r e d n i h g r a đ a n a . . ipak h r v a t s k i n a r o d n e p r i m a f r a n k o v a č k u
a n t i s r p s k u politiku Historijska je činjenica, da f r a n k o v c i za sve v r i j e m e s t a r e Jugoslavije
nisu n i k a d a dobili više od j e d n o g a poslanika, k a o ni njihovi saveznici klerikalci. Hrvatski je
n a r o d listom g l a s a o za H r v a t s k u r e p u b l i k a n s k u s t r a n k u . Nezavisnu r a d n i č k u p a r t i j u i o s t a l e
radničke s t r a n k e - n a v e o je Sime Baleti u svom delu Pavelić.
Jedan od najaktivnijih posleratnih f r a n k o v a c a bio je zagrebački advokat
dr Ante Pavelić (zloglasni poglavnik NDH) koji je, uglavnom, nastavio antisrpsku politiku Josipa Franka. Nemajući p o d r š k e u h r v a t s k o m n a r o d u , on je
posle š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e legalno otišao u inostranstvo, gde se o s l a n j a o
na revizionistićke snage Mađarske, Bugarske (naroćito na t e r o r i s t i č k u organizaciju VMRO) 2 i Austrije (na tzv. legitimiste koji su maštali o o b n o v i Habsb u r š k e monarhije), a p o s e b n o na fašističku Italiju, koja je tražila p r i k l j u č e n j e
severne Dalmacije i j a d r a n s k i h ostrva. Na taj naćin, vodio je »izdajničku politiku oslona na s t r a n e sile - i to baš na vjekovne n e p r i j a t e l j e hrvatskog naroda.« Posle d o l a s k a Hitlera na vlast polagao je n a d e i u N e m a č k u . S v u d a gde
je odlazio - u Austriju, Mađarsku, Bugarsku i Italiju - nailazio je na s r d a č a n
prijem. U Sofiji je »najduže p r o v e o kod Vanće Mihajlova, koji ga je u p u t i o u
principe terorističkog rada.« Njegova organizacija »ustaša«, koju je o f o r m i o
u Italiji 1931. godine, »predstavlja s t o p o s t o t n u kopiju Mihajlovljeve VMRO.« 3
Pavelić je p o k u š a v a o da za svoju akciju p r i d o b i j e h r v a t s k e iseljenike u
raznim zemljama, 4 ali je, u o d n o s u na oko milion iseljenika, u s p e o pridobiti
s a m o m i n i m a l a n broj. j e r se o g r o m n a većina nije slagala sa njegovom politikom. Naročito se starao da u blizini jugoslovenske granice organizuje u s t a š k e
logore u s u s e d n i m državama radi o b u č a v a n j a za terorističke akcije u Jugoslaviji (zloglasna J a n k a - pusta u M a đ a r s k o j i prvi l o g o r u Italiji 1931. u Bovinju
blizu Breščije (Brescia). Pored p r o p a g a n d n e i terorističke d e l a t n o s t i iz inostranstva. Pavelić je, p r e k o Zadra, uspostavio i vezu u Jugoslaviji sa gospićskim
a d v o k a t o m Andrijom Artukovićem i J u c o m R u k a v i n o m koji su mu bili glavni
punktovi u Lici, a u Zagrebu sa Slavkom Kvaternikom (ocem zloglasnog Dide
Kvaternika). Preko j e d n o g dela katoličkog klera širio je u s t a š k u p r o p a g a n d u .
»Tako su f r a n j e v a č k e gimnazije u Širokom Brijegu i Travniku bile rasadište
ustaštva, a samostani u Drnišu, Sinju, Cuntiću i dr. sastajališta ilegalnih ustaša. Pa čak i neki najviši katolički f u n k c i o n e r i bili su povezani s Pavelićem,
kao na pr. sarajevski n a d b i s k u p Ivan Ev. Sarić.« 5
Poznato je d a j e posle š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e 1929. otišao u emigraciju
znatan broj istaknutih političkih ljudi iz Zagreba. To je u r a đ e n o sa z n a n j e m
i saglasnošću v . Mačeka i vodstva HSS-a. To su bili prvaci-frankovci, i pojedinci iz desnog krila HSS-a.
Tako su Pavelić, Lorković, Jelić, Budak, Artuković, Perčec - a kasnije Košutić i Krnjević, brzo stupili u akciju, nalazeći se u p e r m a n e n t n o j p o s r e d n o j
ili n e p o s r e d n o j vezi sa Zagrebom, tj. sa Mačekom, T r u m b i ć e m , glavnim vodstvom HSS-a, klerikalnim v r h o m u Zagrebu, tj. sa S t e p i n c e m .
Poznato je da se dr Jelić još 31. o k t o b r a 1933. godine o b r a t i o d i r e k t n o Hitleru s a p e l o m za rešenje hrvatskog pitanja i priložio m e m o r a n d u m h r v a t s k i h
emigrantskih organizacija u SAD sa istorijom hrvatskog n a r o d a u Jugoslaviji,
moleći ga za p o d r š k u i p o m o ć . U korist dr Jelića i ustaškog c e n t r a u Berlinu
su kasnije intervenisali: vojno-obaveštajna služba Abver, spoljnopolitićki
ured nacističke stranke, a zatim i Gestapo. Kasnije, posle 1933, veze u s t a š k e
emigracije i nacista bile su stalne i n e p r e k i d n e , p r o d u b l j a v a j u ć i i p r o š i r u j u ć i
ih u raznovrsnim oblicima,
sve do aprilskog sloma Jugoslavije. 6
Posle ubistva kralja Aleksandra 9. o k t o b r a 1934. godine u Marseju. glavno ustaško vodstvo (koje je organizovalo ubistvo) sklonilo se u Italiju, a Kraljevina Jugoslavija je iznela p r o b l e m pred Društvo n a r o d a , optužujući mađarsku vladu za saućesništvo u a t e n t a t u . Krajem 1936. k a d a su se počeli poboljšavati odnosi između Italije i Jugoslavije, j e d n o od pitanja koja je t r e b a l o rešiti bila je i ustaška delatnost u Italiji u s m e r e n a protiv Jugoslavije. Jugoslovenski predstavnik u Društvu n a r o d a u Ženevi dr Ivan Subotić, za v r e m e svoje posete Italiji u j a n u a r u 1937. godine, izneo je ustaško pitanje italijanskom
g e n e r a l n o m d i r e k t o r u za o p š t e poslove u Ministarstvu inostranih poslova Butiju (Butti Gino) i predložio mu da italijanski poslanik u B e o g r a d u Indeli (Indelli Mario) da izjavu da će »ma kakav bio ishod p r e g o v o r a (misli se na pregovore sa Italijom o raznim p r o b l e m i m a - prim. V. T.), teroristička organizacija biti likvidirana i n j e n a aktivnost obustavljena da ove ličnosti . . . ne bi
mogle dalje vršiti ma u kojoj formi aktivnost štetnu po jugoslovensku državu.« 7
Međutim. Subotić je o s e ć a o da su Italijani »stvarno vezivali pitanje likvidacije (ustaške organizacije - prim. V. T.) sa potpisivanjem (opšteg - prim.
V.T.) ugovora. »Tek 11. m a r t a 1937. Cano je poslao svoj tekst kako da se reši
pitanje terorista, kojim se z a b r a n j u j e njihov rad. 8
I n t e r e s a n t n o je d a j e Cano insistirao na tajnosti taćaka II—VII teksta Deklaracije o zabrani rada i r a s p u š t a n j u ustaške organizacije, v e r o v a t n o zato što
je u u s t a š a m a gledao izvesnu rezervu koju će upotrebiti kad nastupi povoljan
trenutak, a i zato da se Italija ne bi k o m p r o m i t o v a l a ne s a m o u o č i m a ustaša
nego i u svetskoj javnosti, j e r bi se javno priznalo da ih je Italija do t a d a pomagala. Uostalom, poznato je da se Italija nije pridržav ala preuzetih obaveza.
Ipak. Cano je pristao, a k o se to b u d e tražilo od njega u v r e m e potpisivanja
pakta (misli se na pakt od 25. m a r t a 1937. godine - prim. V. T.), da d o p u s t i
da se deklaracija pokaže j e d n o j o g r a n i č e n o j grupi »partijskih vođa i ambasad o r a prijateljskih zemalja«, ali da se ne p r e d a j e štampi, što je jugoslovenska
vlada prihvatila. 9
Kada su rukovodioci društva »August Senoa« jednim Memorandumom
ukazali Paveliću na o p a s n o s t od spoljno-političkog povezivanja Hrvatske sa
Italijom i N e m a ć k o m , s o b z i r o m na to da su te dve zemlje vekovima imale teritorijalne pretenzije na h r v a t s k o tie - on je p r e k o Perčevića (iz b e č k o g ustaškog centra) odgovorio da ima p o t p u n e garantije za osnivanje nezavisne Hrvatske i o č u v a n j e njenog teritorijalnog integriteta, i to ne s a m o od N e m a c a
i Italijana, već i od Engleza.
Ustaše su poznata legalna društva: »August Senoa«, »Matija Gubec«, »Demagoj«, »Eugen Kvaternik«, »Uzdanica«, »Križari«, »Junak« i dr. pretvorili u
svoje jake ilegalne c e n t r e koji su razvili v e o m a široku politićko-propagandnu
delatnost. pod r u k o v o d s t v o m najistaknutijih ustaških rukovodilaca - emigranata: Budaka. J. Markovića, J. Francetića, Kvaternika, Jelića i drugih. Ovi centri su. naročito 1939. godine, p r e k o svojih m n o g o b r o j n i h legalnih i ilegalnih
listova, časopisa i b r o š u r a , širili ustašku ideologiju i vršili moralno-politićku
p r i p r e m u za stvaranje nezavisne Hrvatske.
Pošto su se ustaše u v u k l e i u poluvojnićke organizacije HSS - u Građansku i Seljačku zaštitu - o n e su najvećim delom rukovodile ovim organizaci-
j a m a ili su svojom p r o p a g a n d o m pridobile njihovo r u k o v o d s t v o za svoju - ustaćku - ideologiju. 1 0
Još u d e c e m b r u 1938. godine u Rezoluciji CK KPJ kaže se da se reakcija
u Jugoslaviji, kao u p o r i š t e n e m a č k o g i italijanskog fašizma, oslanja na razne
snage, kao što su: vlada Stojadinovića, JRZ, fašističke organizacije f r a n k o v a c a
u Hrvatskoj, h o đ e r o v a c a (»borbaša«), n e m a ć k i h fašista itd. 1 1
U Letku Ujedinjene studentske omladine od 17. oktobra 1939. godine upozorava se o m l a d i n a da »borba za mir, za vraćanje n a š e zemlje u n o r m a l n o stanje, d a n a s znači b o r b u protiv svih izazivača rata čija se d e l a t n o s t o s e ć a u zemlji (u Hrvatskoj sluge fašizma-frankovci, u Srbiji pored Ljotića nekakva »Nezavisna o m l a d i n a za n a r o d n u o d b r a n u « i d r u g e g r u p i c e .. .)« 12
U Raspisu Štaba Moravske divizijske oblasti od 23. oktobra 1939. o pojačanoj aktivnosti KPJ u vojsci i o n j e n o m suzbijanju, kaže se: »U sličnom smislu
vrše p r o p a g a n d u i hrvatski separatistički elementi (frankovci i si.), ukazujući
na neistinite vesti o nezadovoljstvu u vojsci, o n e k o j p o j a č a n o j akciji emigranata i si .. .« 13 Očigledno je da Š t a b ove oblasti b r k a p o j m o v e i b e z o b z i r n o i
nedozvoljeno izjednačava delatnost f r a n k o v a c a sa k o m u n i s t i m a , j e r su komunisti imali d i j a m e t r a l n o s u p r o t n e ciljeve - u s m e r e n e na o d b r a n u zemlje.
Krajem 1939. godine frankovci su razvijali sve veću aktivnost kod omladine, naročito posle S p o r a z u m a Cvetković-Maćek, sa kojim se n i k a k o nisu
slagali, u č e m u su ih pomagali i neki e l e m e n t i iz d e s n o g krila HSS, pa i neki
funkcioneri Banovine Hrvatske.
U Izveštaju nemačkog poverenika od 25. novembra 1939. godine d o s l o v n o
se kaže:
». .. T r e b a k o n s t a t o v a t i da Pavelić u H r v a t s k o j , n a r o ć i t o k o d m l a d e g e n e r a c i j e , ima
vrlo m n o g o svojih pristalica. Za n e r a s p o l o ž e n j e h r v a t s k e o m l a d i n e k a r a k t e r i s t i č a n je rezultat s t u d e n t s k i h izbora na P r a v n o m i E k o n o m s k o m f a k u l t e t u u Z a g r e b u , na k o j i m a su Mač e k o v e pristalice d o b i l e 254 glasa, leva opozicija 100, a hrvatski nacionalisti (Pavelićeva grupa) 325 glasova: ova p o s l e d n j a g r u p a biia bi. p r e m a t o m e , najjača p a r t i j a .. ,«' 4
Da je frankovački pokret u Hrvatskoj bio u p o r a s t u vidi se i iz Izveštaja
italijanskog poslanika u Beogradu od 7. decembra 1939, u kojem se navodi da
su na Z a g r e b a č k o m univerzitetu na izborima 3. i 4. d e c e m b r a na Medicinskom
fakultetu pobedili komunisti, a na svim ostalim frankovci ( p o d v u k a o V. T.), a
da su liste HSS svuda ostale u manjini. Poslanik dalje navodi da se u opoziciji
p r e m a Maćeku šire dve e k s t r e m i s t i č k e struje:
F r a n k o v a č k o - n a c i o n a l i s t i č k a m e d u o m l a d i n o m i k o m u n i s t i č k a m e d u r a d n i č k o m klas o m . n a r o ć i t o n a d a l m a t i n s k o m o b a l s k o m pojasu. Zbog s p o l j n i h u t i c a j a . e k o n o m s k i h teškoća h r v a t s k e r a d n i č k e klase i n e d o s t a t a k a u m e r a m a vlade, k o m u n i s t i č k i p o k r e t nailazi na
vrlo p o g o d n o tlo, dok se frankovaćko-nacionalistićki pokret 'bolje prilagodava nepomirljivom
mentalitetu hrvatske omladine, koja je - sad kad je hrvatsko pitanje usmereno prema nizbrdici
na kojoj će ga biti vrlo teško zaustaviti - neosetljiva prema formalnom i neiskrenom Maćekovom
jedinstvu. . . ( p o d v u k a o V. T.). Z n a č a j n o je da sad f r a n k o v c i n e s u m n j i v o g u g l e d a - k a o Lorković« - nastavlja italijanski poslanik - 'uspevaju da drie konferencije da bi opravdali već
omalovaien Londonski pakt, objašnjavajući omladinskim masama kako se Italija još od 1915.
godine, brinula da suzbije ruski uticaj na Balkanu i jadranskoj obali ( p o d v u k a o V. T.). U o m ladinskim k r u g o v i m a se, ne s a m o u g r u p i B u d a k a , Pavelicevog z a m e n i k a , o t v o r e n o govori
o italijanskom p o k r o v i t e l j s t v u n a d H r v a t s k o m , koja bi t r e b a l o da se p r o s t i r e do Drine .. .
Ove f r a n k o v a č k e ideje se završavaju p r i d o b i j a n j e m nekih delova HSS i p r i v l a č e n j e m m a s a
u m n o g o većoj m e r i n e g o oprezni m a n e v r i i p o s t o j e ć a d e l a t n o s t vodstva o v e s t r a n k e .. .«' 6
Na dan 10. j u n a 1940. godine, kada je Italija objavila rat Francuskoj, tzv.
»Hrvatski nacionalni komitet« - 66 potpisnika - u p u t i o je Canu apel za pom o ć i p o d r š k u Italije pri stvaranju »Nezavisne Države Hrvatske«, koji d a j e m o
u Prilogu 3. U k o m e n t a r u Redakcije Zbornika d o k u m e n a t a Vojnoistorijskog
instituta vidi se da su u t o m k o m i t e t u bili ustaški elementi, čija se aktivnost
svodila na r u š e n j e Jugoslavije. Redakcija navodi da su, p o r e d ovog, postojali
razni manjinski i drugi komiteti profašistički orijentisani, koji su iz inostranstva radili na rušenju Jugoslavije iz koje su članovi tih k o m i t e t a emigrirali i
svoj rad povezali sa Abverom. Ustaški emigranti, koji su iz Italije došli u Grac,
obrazovali su svoj o d b o r pod nazivom »Hrvatski komitet.« 1 6
Koliko su se frankovci bili osilili vidi se iz Izveštaja Ministarstva inostranih poslova od U. jula 1940. jugoslovenskom poslaniku u Londonu o njihovim
d e m o n s t r a c i j a m a 8. jula p r e d engleskim k o n z u l a t o m u Zagrebu, k a d a su klicali Anti Paveliću, Musoliniju, Italiji, a protiv Engleske 1 7
U Izveštaju Štaba Primorske armijske oblasti od 3. oktobra 1940. ministru
vojske i mornarice, pored ostalog, kaže se da pavelićevci u p o s l e d n j e v r e m e
n a p a d a j u i vojsku i sa sigurnošću govore
»kako će u d a n o m m o m e n t u , ne s a m o organi raznih vlasti, več i svi vojnici obveznici
stupiti sa o r u ž j e m na njihovu s t r a n u . . . da n a c i o n a l n i krugovi sa t e r i t o r i j e (Hrvati - jugoslovenske o r i j e n t a c i j e i Srbi) svakim d a n o m doživljavaju razna Šikaniranja. N a r o č i t o su se
(pavelićevci - prim. V.T.) o k o m i l i na .sokole' zbog n j i h o v e ideologije, i j e d v a su d o č e k a l i protest Italijana zbog .Sokolskog plakata', u k o m e s e j e p o m i n j a l o .jedan n a r o d od S o č e do Vardara'. te je r a s p u š t e n a S o k o l s k a ž u p a Sibenik-Zadar, z a t o v r e n e p r o s t o r i j e svih d r u š t a v a i popisana i m o v i n a ovih. Na .sokole' su se okomili
frankovci i HSS.«'8
U Proglasu CK KPJ od novembra 1940. godine u neprijatelje koji iznutra
u p r o p a š ć a v a j u nezavisnost n a r o d a Jugoslavije u b r a j a - p o r e d raznih tipova u
vladi, kao što je pop Korošec, r e a k c i o n a r n i h kapitalista, vrangelovaca i nekih
bivših austro-ugarskih oficira u vojsci koji sabotiraju na sve m o g u ć e načine
p r i p r e m u na o d b r a n i zemlje - razne Ijotićevce i f r a n k o v c e koji r a d e za Hitlera
i Musolinija i d r u g e agente iz inostranstva. 1 9
Komanda Primorskog žandarmerijskog puka izvestila je 3. oktobra 1940.
k o m a n d a n t a ž a n d a r m e r i j e da se m e đ u f r a n k o v c i m a iz Zagreba govori da će
sile Osovine, po želji dr Pavelića, postaviti pitanje dr Maćeku da li se misli odreći Jugoslavije i kralja. Ako ne odgovori pozitivno, sile Osovine će preduzeti
p o t r e b n e k o r a k e da se dr Pavelić n e s m e t a n o vrati u d o m o v i n u . To će dovesti
do m a n j e revolucije po g r a d o v i m a dok isti p r e u z m e vlast, ali će sile Osovine
intervenisati ako bi za u m i r i v a n j e p o b u n e bila u p o t r e b l j e n a vojska i tako pomoći Paveliću. Dalje se navodi da se na zasedanju m i n i s t a r a inostranih poslova sila Osovine imala d o n e t i o d l u k a o deobi Jugoslavije i uspostavi nezavisne
hrvatske države iz krajeva hrvatske n a r o d n o s t i izuzev Slovenije i Istre. U tom
cilju je dr Mile Budak iz Zagreba u p u t i o u Grac dr Josipa Dumandžića, a tak o đ e je i dr Pavelić iz Italije p r e š a o u Grac. 2 0
O r a z m e r a m a organizovanja ustaškog p o k r e t a u Hrvatskoj pre 6. aprila
1941. Kvaternik u listu »Spremnost«, Zagreb, 1941. kaže:
»Ustaškom p o k r e t u je p o š l o za r u k o m , b l a g o d a r e c i brižljivoj i planski s p r o v e d e n o j propagandi, da ne s a m o zvanićne ličnosti i d r ž a v n e č i n o v n i k e na h r v a t s k o j teritoriji, već i mnog o b r o j n e č l a n o v e policije i vojske p r i k u p i t a j n o u organizaciju i da, s e m toga. s v o j o m dalek o s e ž n o m m r e ž o m povjerljivih ličnosti na t e r e n u zadobije i h r v a t s k i n a r o d za o s t v a r e n j e nezavisne h r v a t s k e države, što je od v a j k a d a bila čežnja h r v a t s k o g n a r o d a , koja je d r i j e m a l a
u n j e g o v o j duši, - ne dajući B e o g r a d u o s n o v a n o g povoda, da u većim r a z m j e r a m a istupi protivu ličnosti, koje su izgledale sumnjive.»
Ante Oršanić, u časopisu »Hrvatska smotra«, br. 9 i 10, Zagreb, 1941, u
članku Vloga Hn ata u slomu balkanske fronte, na str. 540-548, između ostalog,
kaže:
• Ona u n u t a r n j a , r e v o l u c i o n a r n a , r u š i l a ć k a uloga, tj. o n a uloga, koja je slom pospješila
ne izvana. k a o n j e m a č k a vojska, n e g o iznutra, t a k o da u toku b o r b e i s l o m a ni|e ništa bilo
u redu, ništa bilo na m j e s t u , i u p r a v o vrijeme, ništa s p r e m l j e n o i o t p r e m l j e n o u pravi čas.
ništa p u c a l o u p r a v e ciljeve, ništa išlo k a m o Ireba i ništa izv j e š t a v a l o k a m o t r e b a , to je bila
o n a velika z n a č a j n a i o d g o v o r n a uloga H r v a t a u slomu b a l k a n s k e I r o n i e .
Napomena: P o d r o b n i j e i d o k u m e n t o v a n o o delatnosti ustaša u p e r i o d u
od 1929. do aprila 1941. godine izneo je Bogdan Krizman u svom delu Ante
Pavelić i ustaše, knjiga /, »Globus,« Zagreb, 1979. a do kraja rata 1945. Fikreta
Jelić-Butić u delu Ustaše i NDH, SN Liber, Školska kn jiga, Zagreb. 1977. O delatnosti ustaša, o d n o s n o f r a n k o v a c a u a p r i l s k o m ratu izneto je u p o s e b n o m
odeljku: Tok operacija.
NAPOMENE
' Sime Balen Pavelić, Zagreb. 1952, str. 12 I V O pojavi i delatnosti Ustaša posle š e s t o j a n u a r s k e
diktature, videti F Culinović. Jugoslu\Hja između dva rata. II str. 5 #-59. a o odnosima Stjepana Radića
prema ustašama 1922. F Culinović, Jugoslavija između dva rata, 1, sir. 401 —403
•Ustaštvo je p r a k t i č n a p r i m e n a starčevičanstva, s n j i m e je i d e n t i č n o i p r i m e n j e n o na sav r e m e n e prilike borbe« (B. Krizman. Ante Pavelić i ustaše, knjiga /. »Globus«. Zagreb. 1979. str.
299-300) - iz E l a b o r a t a od 23 12. 1937.
2
Pavelić je bio u aprilu 1929. sa P e r ć e c o m u Sofiji, g d e je sa v o d s t v o m VMRO d o n e t a zaj e d n i č k a odluka, u f o r m i deklaracije, za z a j e d n i č k u b o r b u protiv Jugoslavije. B u g a r s k a š t a m p a
je toplo pozdravila dolazak Pavelića u Sofiju Kasnije, u iulu iste g o d i n e Pavelić je sa P e r ć e c o m
o s u đ e n na smrl od S u d a za zaštitu države. On je I. s e p t e m b r a iste g o d i n e p r e d a o Memorandum
Društvu n a r o d a , u k o j e m je tražio da se u s p o s t a v i s a m o s t a l n a H r v a t s k a . ( B o g d a n K r i z m a n . Ante
Pavelić i ustaše, knjiga 1, »Globus«. Zagreb, 1979, str. 54, 75).
3
F. Culinović. n. d., sir. 13-14. U č l a n k u Prilog proučavanju delatnosti ustaša do 1941. obj a v l j e n o m u »Časopisu za s u v r e m e n u povijest«. I—II. Zagreb. 1969. str. 61. F i k r e t a Jelic-Butić
kaže da je ustaški p o k r e t k o n a č n o organizacijski o f o r m l j e n 1930. godine.
' Iza Pavelića i Perćeca e m i g r i r a l o je s a m o n e k o l i k o ljudi, m e đ u kojima: B r a n k o Jelić.
Dido (Eugen) K v a t e m i k . Joža Milković, Drago Valenta. Vilko Pećnikar. Erih Lisak i n e k o l i k o
s t u d e n a t a , koji su služili k a o agitatori.
5
S i m e Balen, Pavelić. Zagreb. 1952, str. 16. Kralj A l e k s a n d a r se 1931-1932 zalagao da d o đ e
do s p o r a z u m a sa Musolinijem ali je Musolini o d b i o sve n j e g o v e p r e d l o g e , n a d a j u ć i se d a ć e se
Jugoslavija u b r z o r a s p a s t i i d a ć e on o l a k o doći do »svoga plena u Dalmaciji i H r v a t s k o j . »(B
Krizman, n. d.. str. 135-140).
6
Dušan Biber, Ustaše i Treći Rajh. »Jugoslovenski istorijski časopis« br. 2. 1964, str. 37-55.
7
H o p t n e r . n. d.. str. 98-99, 109; Subotić Stojadinoviću, 6. m a r t a 1937 (UK).
• Subotić je p r i m i o n o t u od Butija s l e d e ć e sadržine: »Njegova e k s e l e n c i j a m i n i s t a r inostranih poslova Italije s p r e m a n je da pošalje m i n i s t r u Italije u B e o g r a d u i n s t r u k c i j e da dä sledeću
izjavu j u g o s l o v e n s k o m ministru i n o s t r a n i h poslova . . Njegova e k s e l e n c i j a m o ž e u p o t r e b i t i
prvi paragraf ( v e r b a l n e n o t e prim. V. T.) poverljivo i d i s k r e t n o : ostali d e o o v e izjave, m e đ u t i m ,
m o r a ostati p o t p u n o tajan:
I. U s v a k o m s l u č a j u i nezavisno od r e z u l t a t a tekućih p r e g o v o r a , p o s t o j a n j e svih organizacija. kao i aktivnost ličnosti u p r a v l j e n a protiv t e r i t o r i j a l n o g integriteta i javnog p o r e t k a jugoslovenske države z a b r a n j u j e se sada i u b u d u ć e .
II Pavelić, Kvatcrnik i drugi vođi biće internirani.
III Ovim v o đ a m a , k a o i svim d r u g i m ličnostima o n e m o g u ć i c e se ma k a k v e aktivnosti,
^prečiće im se da o d r ž a v a j u d o d i r sa o s t a l i m ljudima i s t r a n i m z e m l j a m a .
IV. Izvestan b r o j ovih ljudi bice d e p o n o v a n u malim g r u p a m a ili i n d i v i d u a l n o u italijanske kolonije k a o radnici.
V. Italijanska policija će obavestiti j u g o s l o v e n s k u policiju o m e s t u ili m e s t i m a g d e su g o r e
p o m e n u t e lićnosti i n t e r n i r a n e ili k o n f i n i r a n e .
VI. Italijanska policija će saopštiti j u g o s l o v e n s k o j policiji i m e n a o n i h koji žele da se v r a t e
u Jugoslaviju . . . « ( H o p t n e r , n. d., str. 110-111).
M e đ u t i m , šef u s t a š k e b e z b e d n o s t i Eugen Kvaternik je 1955. g o d i n e o p t u ž i o Musolinija da
je, n a v o d n o , m a l t r e t i r a o h r v a t s k e s e p a r a t i s t e i da su Italijani šest m e s e c i posle ubistva kralja
A l e k s a n d r a i n t e r n i r a l i sve u s t a š e osim Pavelića na o s t r v o Lipare. (Eugen Kvaternik, Riječi i činjenice, » H r v a t s k a revija«, B u e n o s Aires, m a r t 1955, str. 56-59; H o p t n e r , n. d., str. 111-112. prim.
23).
* H o p t n e r , n. d., str. 113.
10
O r a d u H r v a t s k e seljaćke i g r a đ a n s k e zaštite videti sledeći odeljak.
" AR 1941, ZD, I, d o k . 29. str. 124; ARP. reg. br. 7631 /III, 4 - 1 / 3 8 .
12
AR 1941, ZD. I. d o k . 121. str. 404; AVII, F-17, reg. br. 62/4, k. 76.
AR 1941, ZD, I. d o k . 128, str. 426; AVII, F-17, reg. br. 38/24, k. 79.
'« AR 1941, ZD, I, dok. 139, str 469; AVII, film. NAV-N-T-77. reg. br. 1291/438^12.
15
AR 1941, ZD, I. d o k . 147, str. 499-501; DDI. IX. 2. dok. 496.
'« AR 1941, ZD, I. d o k 237. str. 698-700; DDI. IX. 4. dok. 848.
" AR 1941, ZD. I, dok. 255, str. 749-750; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k 15/103-104.
AR 1941, ZD. I, d o k . 275. str. 805-806; AVII. F-17. reg. br. 2 6 / 4 - 4 , k. 11.
AR 1941. ZD, I. d o k . 325. str. 964; AIRPJ. reg. br. 2 2 / U , 1 - 3 (40).
20
AR 1941, ZD. I. dok. 276. str. 815-816; AVII. reg. br. 9 / 1 - 1 ; k. 60.
HRVATSKA S E U A t K A
I HRVATSKA GRAĐANSKA ZAŠTITA
Hrvatski n a r o d (naroćito seljaštvo) bio je uglavnom o k u p l j e n o k o HSS, verujući da se o n a bori za njegova prava i nacionalne interese. Zbog toga je u dva
maha, na p a r l a m e n t a r n i m izborima 1935. i 1938, većinom d a o svoje glasove
Maćeku. Predstavljajući se n a r o d u kao d e m o k r a t a , Maćek je težio da ućvrsti
svoj lični uticaj u stranci i autoritet vodstva stranke, ali je zapostavljao seljaćke mase za raćun k r u p n i h kapitalista i r e a k c i o n a r n e inteligencije. Nekadašnja seljaćka s t r a n k a b r a ć e Radića p o s t e p e n o se pretvorila u s t r a n k u k r u p n i h
kapitalista hrvatske buržoazije koja je - zloupotrebljavajući p o v e r e n j e n a r o d a
i oslanjajući se na p o m o ć spolja - nastojala da p r e k o ove s t r a n k e ostvari svoje
uske klasne interese. S d r u g e strane, vodstvo HSS težilo je da ostvari uticaj
i u r a d n i č k o j klasi p r e k o r e a k c i o n a r n o g Hrvatskog radnićkog saveza (HRS),
a obrazovanjem Građanske i Seljačke zaštite.1 naročito posle 1935. godine, stvorilo je čak i neku vrstu stranačke vojske, koja je u aprilskom ratu odigrala značajnu ulogu. Deo ove organizacije, tzv. »Maćekova garda«, u p o č e t k u od o k o
50 ljudi, služila je za Maćekovu ličnu zaštitu. Novi odredi Zaštite su se počeli
stvarati 1937. godine, t a k o da su do polovine iduće godine obrazovani u svim
srezovima. Pored n e p o s r e d n o g zadatka - da zaštiti s a s t a n k e i zborove HSS i
f u n k c i o n e r e s t r a n k e - Zaštita je, u stvari, m o r a l a biti s p r e m n a da u slučaju pot r e b e brzo izvršava zadatke vojne prirode.
Hrvatska seljačka i Hrvatska građanska zaštita s t v o r e n e su po ugledu na
slične fašističke organizacije u Italiji i Nemačkoj. Duka Kemfelja, koji je rukovodio n j e n i m osnivanjem, izjavio je 1937. godine: »Zaštita je otprilike k a o
u Nemačkoj SS trupe«. Prava n a m e n a Zaštite može se videti iz Memorandu
ma j e d n e g r u p e ustaški nastrojenih oficira bivše jugoslovenske vojske (kapetan Vladimir Kren, kasnije ministar u vladi NDH, p o r u č n i k Marijan Dolanski,
p o t p u k o v n i k Eugen Kurelac, k a p e t a n Mirko Andrović, m a j o r Ivan Canić i major Franjo Džal) koji je p r e d a t n e m a č k o m konzulatu u Zagrebu p o č e t k o m februara 1941. U tom M e m o r a n d u m u , u p u ć e n o m »Velikom n e m a ć k o m narodu
i velikom njegovom vodi«, v e o m a jasno se ocrtava p r e v r a t n i č k a protivjugoslovenska zavera tvoraca Zaštite. U tom M e m o r a n d u m u , pored ostalog, stoji:
»Hrvatski n a r o d je stvorio svoju h r v a t s k u vojsku u j u g o s l o v e n s k o j državi . . . i svoju vojsku n a z v a o Zaštitom, da se n j o m e štiti od n e p r i j a t e l j a S r b i n a . . .
Rad organizacije dr Ante Pavelića u b o r b i za s l o b o d u h r v a t s k e d r ž a v e t e k a o je u istom
s m e r u sa r a d o m dr M a ć e k a .
Ovi naši d r u g o v i (misli na oticire Hrvate, koji su istupili iz j u g o s l o v e n s k e vojske - p r i m
V. T.) stvorili su vojsku za ovu b o r b u , stvorili su Zaštitu k a o b u d u ć u v o j s k u s l o b o d n e Hrvatske . . .
Z a j e d n o sa f u n k c i o n e r i m a HSS-a, pa i prvim v o d a m a s t r a n k e , surađivali s m o j e r je stran a č k a vojska - po i m e n u - imala p o s t a t i h r v a t s k a vojska - po u l o z i . . .
Vođe H S S n a m a su u čestim r a z g o v o r i m a i pod s v o j o m čašću i z a k l e t v a m a izjavljivali,
da H r v a t s k u h o ć e i m o r a j u o s l o b o d i t i s r p s k e prevlasti u s v a k o m p o g l e d u , u k o m su se cilju
s n a m a sagtasili i surađivali tako da se digne o r u ž a n a p o b u n a za o s l o b o đ e n j e H r v a t s k e , u
koju s v r h u su bile i o r g a n i z o v a n e f o r m a c i j e Zaštite, te s m o iste počeli n a o r u ž a v a t i . . .
1 sam Maček je g o v o r i o o ulozi i z a d a c i m a Zaštite. U svojoj izjavi, K r e n o t o m e kaže:
• Maček je, n a d a l j e , r e k a o Babiću ( g e n e r a l š t a b n i m a j o r Ivan Babić - p r i m . V. T.) da se Zaštita
s m a t r a jezgrom iz k o j e će se poslije u s e l j a č k o j državi stvoriti j a k a s e l j a č k a v o j s k a . - 2
»Maček je u H r v a t s k o j g o v o r i o sa velikim a u t o r i t e t o m . Njegova H S S bila je više n e g o
politička s t r a n k a u državi. Ona je gotovo bila država u državi ( p o d v u k a o V. T.). Kao i Stojadinović ( p o d v u k a o V. T ) , Maćek je bio od svojih pristalica a k l a m i r a n k a o vođa. Dok je Stojadinovićeva o m l a d i n a JRZ paradirala ti zelenim košuljama ( p o d v u k a o V. T.), » M a ć e k o v a seljačka g a r d a - m a r š i r a l a je u odelu od crnog i belog dornačeg sukna ( p o d v u k a o V T.). d o k je
na čelu k o l o n e j a h a o njihov voda ( p o d v u ć e n o u originalu) na b e l o m k o n j u . « 3
Seljačka zaštita je bila brojnija; organizovana je po srezovima, o b i č n o pod
r u k o v o d s t v o m p r e d s e d n i k a sreske organizacije HSS. U zaseocima i selima
postojali su rojevi, a u o p š t i n a m a vodovi i satnije. Ove stalne f o r m a c i j e imale
su o d r e d e n e starešine, dok su bataljoni i pukovi f o r m i r a n i p r i v r e m e n o s a m o
na p a r a d a m a .
». . U tu .Zaštitu' n a r o ć i t o su r a d o ulazili ustaški agenti koji su j o j kasnije dali s e p a r a tistički p r o t u j u g o s l o v e n s k i k a r a k t e r .. n j e n a jezgra zaista je bila seljačka
. O d a t l e i njen
naziv - Hrvatska seljačka zaštita (HSZ). Ali .Zaštita' se f o r m i r a l a i po g r a d o v i m a , gde je n j e n o
č l a n s t v o p r i p a d a l o g r a đ a n s k o m , i to m a l o v a r o š k o m e l e m e n t u , koji je z n a t n i m d i j e l o m bio
ustaški ili p r o u s t a š k i ili p r o t u j u g o s l o v e n s k i o r i j e n t i s a n . O t u d i n j e n d r u g i naziv - Hrvatska
građanska zaštita (HGZ). A u p r a v o taj njezin dio p o k a z a o je kasnije i svu svoju s e p a r a t i s t i č k u
o š t r i n u u r a d u na r u š e n j u j u g o s l o v e n s k e države.« 4
Medu f u n k c i o n e r i m a Hrvatske zaštite bilo je dosta ustaških e l e m e n a t a ,
kao Zvonko Kovaćević, zapovednik G r a đ a n s k e zaštite i Kvaternikov saradnik, koji je već 21. aprila 1941. postao ustaški pukovnik, 5 a i sam Kvaternik je
davao Maćeku uputstva o načinu organizovanja i s t r u k t u r i Zaštite. 6
Stvaranje Hrvatske seljačke i g r a đ a n s k e zaštite d o n e k l e je zajedničko
delo HSS i ustaša. Ideja o n j e n o m stvaranju rodila se kod ustaša zbog njihove
neefikasne terorističke delatnosti u zemlji (na p r i m e r neuspeli atentati na že-
Š O V I N I S T I Č K E , S E P A R A T I S T I Č K E I N E P R I J A T E L J S K E ORGANIZACIJE I JUGOSLAVIJI
177
leznicama, koje je organizovao Gustav Perčec, i »velebitski ustanak«, koji su
organizovali Vjekoslav Servaci i Artuković). Kada su 1932. godine kod Pavelića (koji se nalazio u Italiji) došli Slavko Kvaternik iz Zagreba i Perčević iz
Beča, razgovarano je o potrebi stvaranja izvesne poluvojnićke organizacije u
zemlji. Maćek je prihvatio njihove sugestije za takvu organizaciju, jer je imao
iste n a m e r e kao i oni. 7
Pojedini pripadnici Zaštite imali su oružje koje su sami nabavljali, uglavnom lovačke ili zastarele vojničke puške. G r a đ a n s k a zaštita bila je najbrojnija
i najorganizovanija u Zagrebu. I njene jedinice su f o r m i r a n e na teritorijalnom
principu: po ulicama i kvartovima. Ona je imala b a t a l j o n e kao stalne formacije i p o s e b n e jurišne satnije. Jurišna satnija bila je neka vrsta p o m o ć n e policije, a imala je oko 200 n a j o d a b r a n i j i h p r i p a d n i k a Zaštite. G r a đ a n s k a zaštita
u Zagrebu brojala je o k o 4000 ljudi. Postepeno je dobijala u n i f o r m e i p o s e b n e
značke za činove. Ona je uoči rata iz policijskih skladišta dobila o k o 1000 pušaka i nešto municije. Postojala je i u Bjelovaru, Osijeku. Vukovaru, Brodu,
Sušaku, Splitu i nekim d r u g i m mestima, a imala je i g r u p u Konjičke zaštite oko lOeskadrona, od kojih se jedan, u n i f o r m i s a n radi defilea na p a r a d a m a , nalazio u Zagrebu, dok su se ostali nalazili u prigorskim, t u r o p o l j s k i m i posavskim selima.
C e l o k u p n a Hrvatska seljačka i g r a đ a n s k a zaštita brojala je p r e k o 100
sreskih seljačkih i 15 g r a đ a n s k i h jedinica, 1 e s k a d r o n G r a đ a n s k e zaštite i oko
10 e s k a d r o n a Seljačke zaštite i 1 motorizovani o d r e d , tj. o k o 200.000 ljudi;
njen zapovednik Duka Kemfelja bio je d i r e k t n o potćinjen Maćeku.
Zaštita je bila poluvojnička organizacija, jer su n j e n e jedinice vršile vojničke vežbe. Za v r e m e zimskih meseci 1938/39. godine u Zagrebu je održan
kurs za zapovednike sreskih jedinica koji su, pored ostalog, slušali i predavanja iz vojnih p r e d m e t a . 8
Ministar vojske i mornarice u svom izveštaju Str. Pov. Đ. O. br. 76 od 15.
februara 1938. u p u ć e n o m p r e d s e d n i k u vlade, između ostalog, d e t a l j n o govori
»o separatističkoj akciji vodstva Hrvatske seljačke s t r a n k e i o organizovanju
i radu ilegalne organizacije HSZ (Hrvatske seljačke zaštite - prim V.T. - prepis originala u Arhivi Državne komisije za ispitivanje ratnih zločina o k u p a t o ra i njegovih pomagača (ADKRZ) br. 18923/XIV-13)... U više prilika imao
sam čast da vam dostavim izveštaje k o m a n d a n a t a II i IV armijske o b l a s t i . . .
o o p a s n o j organizaciji HSZ na teritoriji Savske i P r i m o r s k e b a n o v i n e . . . Uz
ovu defetističku p r o p a g a n d u vrši se stalno organizovanje HSZ koja sve većma
raste. Po p o d a t c i m a iz ovoga izveštaja ' - v r š e n a je organizacija HSZ u 181 mestu Pr m o r s k e b a n o v i n e i ima s a m o poznatih 4600 članova. Ove organizacije
izvode r e d o v n e vežbe po vojničkom uzoru; za sada je najveći deo bez oružja,
ali ima članova i sa oružjem, a po nekim o b a v e š t e n j i m a govori se, da će ove
organizacije lako moći dobiti oružje. Cilj ovih organizacija se m a s k i r a u raznom vidu, ali se, po m n o g i m podacima, na njih polaže velika n a d a kao na
sredstvo za izvođenje političkih ciljeva HSS p u t e m sile i terora, što se je u nekoliko m a h o v a do sada i potvrdilo . . . «
Prema p o d a c i m a iz izveštaja komandanta Mornarice, na d a n 6. j a n u a r a
ove godine ( 1 9 3 9 . - p r i m . V.T.) HSZ u selu Vodice vršila je vežbu u vojničkom
smislu i pod k o m a n d o m vojnika . . . Istoga d a n a u selu Vilicama izvođena je
bataljonska o b u k a sa 300 članova. Pri ovoj vežbi primio je raport u svojstvu
pukovnika p r e d s e d n i k bivše HSS iz Šibenika Dane Škarica, koji je n a v o d n o
o b e ć a o da će organizacija dobiti u s k o r o oružje; imenovani je zakazao i velike
m a n e v r e organizacije HSZ u Grebaštici . . . O o v o m e s a m izvestio i G o s p o d i n a
Ministra u n u t r a š n j i h poslova«. 9
Nemaćki poverenik u Beogradu, u svom izveštaju od novembra 1939. godine, p o v o d o m vojnih n e m i r a u Karlovcu, a i onih u Zagrebu, između ostalog,
iznosi da mobilizacija u s e p t e m b r u , u stvari, predstavlja n e u s p e h . U k o m e n taru u prim. 2, stoji:
»U t o k u 22. i 23. s e p t e m b r a o r g a n i » G r a đ a n s k e zaštite.« H S S izvršili su u Z a g r e b u nekoliko p r e m e t a č i n a u s t a n o v i m a g r a đ a n a n a c i o n a l n o o r i j e n t i s a n i h i č l a n o v a n a c i o n a l n i h or
ganizacija (sokola, č e t n i k a . JRZ-a ltd ) O v o m prilikom su p o r e d fizičkog n a p a d a o d u z i m a l i
gotov n u u i ko|i su našli- Poverenik dal|e p r e n o s i još n e k o l i k o i n c i d e n a t a koje su izvršili
pripadnici HSZ fz izveštaja Gl. generalštaba (Obavešlajno odeljenje) pod naslovom »ProtivdrZa\na dela«'0
U Izveštaju italijanskog generalnog konzula u Zagrebu Canu od 30. j a n u a r a
1940. o daljim planovima HSS i Maćeka kaže se (izvodno) da su kneza Pavla,
za v r e m e b o r a v k a u Zagrebu
»impresionirali rezultati koje je dr Maček, uz p o v e č a n j e svoga ugleda, p o s t i g a o o v o m
p r i l i k o m i s h o đ e n j e m d o n o š e n j a i z b o r n o g z a k o n a za h r v a t s k i s a b o r i p r i z n a v a n j e m d e l a t n o s ti Seljačke zaštite po v o j n o m uzoru. U stvari, s a m a o r g a n i z a c i j a je obavljala svoju s l u ž b u k a o
p o m o ć n a policija: m e đ u t i m , u d a n i m a p o s e t e kneza Pavla g o t o v o čitavu s l u ž b u j a v n o g r e d a
zamenile su f o r m a c i j e »Zaštite« d o v e d e n e spolja, u jačini od o k o 15 000 ljudi, koje su vršile
službu g r a d s k i h o r g a n a
.. Izgleda mi da u o v o m t r e n u t k u Maćek ne n a m e r a v a da p o n o v n o j a s n o postavi teritorijalno pitanje, jer mu te d o b r o p o z n a t o da bi Srbi j e d n o d u š n o bili protiv n j e g a . On više
želi da učvrsti svoj položaj u B a n o u n i H r v a t s k o j (i u vezi s tim u d r ž a v n o m a p a r a t u ) , bilo
si v a r a n j e m h r v a t s k o g pat l a m e n t a . što boljim t e h n i č k i m i o r g a n i z a c i j s k i m u r e đ e n j e m hrvala
kih formacija vojnog tipa a k t u e l n o je stvaranje jedne vojne škole za p r i p r e m a n j e oficira SeItacke zaštite, k a o i p o č e t n o n a o r u ž a v a n j e s a m e Sel|ackc zaštite), bilo p o b o l j š a v a n j e m I/M
šenja S p o r a z u m a d o b i j a n j e m p o t r e b n i h finansijskih k o m p e t e n c i j a , bilo pak da isposluje ru
kovođenje javnom saobraćajnom službom u okviru Banovine Hrvatske . . . « "
U Izvodu iz pisma CK KPJ od avgusta 1940. godine, p o v o d o m godišnjice
tzv. S p o r a z u m a Cvetković-Maćek, kritikujući rad njihove vlade, između ostalog kaže se:
» . . . U m e s t o s l o b o d e i d e m o k r a t i j e h r v a t s k a g o s p o d a su o d m a h počeli m a j m u n i s a t i talijanskim f a š i s t i m a i n j e m a č k i m nacional-socijalistima. s t v a r a j u ć i u n i f o r m i s a n e o r g a n i z a c i j e
pod nazivom »seljačke zaštite« i » g r a đ a n s k e zaštite« da p o m o ć u tih č e t n i k a t e r o r i z i r a j u narod na selu i u g r a d u i da se p o m o ć u njih o d r ž e na v l a s t i . . . U Z a g r e b u je 7. s e p t e m b r a 1940.
došlo do d e m o n s t r a c i j a protiv rata i s k u p o ć e , u k o j i m a su policija i M a ć e k o v a »Zaštita« ranili 10 r a d n i k a
. Teror, b e s p r a v i j e r a d n i č k e klase, u b i j a n j a po u l i c a m a r a d n i č k i h b o r a c a ,
k o n c e n t r a c i o n i logori i t a m n i c e , t e r o r nad seljacima p o m o ć u ne s a m o ž a n d a r a n e g o i »Hrvatske seljačke zaštite«, pljačka seljaka u i m e n e k e »seljačke d e m o k r a t i j e « . k a k o h r v a t s k a
g o s p o d a d r s k o nazivaju tu svoju tvorevinu, r a s p i r i v a n j e m r ž n j e u n a r o d u , r a s p i r i v a n j e nacionalnog šovinizma, s t r a š n o s i r o m a š t v o , bijeda i glad koja k a o avet prijeti š i r o k i m n a r o d nim slojevima, evo, to su rezultati g o d i š n j i c e » S p o r a z u m a « . . .«'*
Posle m a r t o v s k i h d o g a đ a j a 1941. godine Zapovjedništvo Zaštite u Zagrebu smestilo je svoj Stožer na Ilicu br. 44. gde su se stalno nalazili Z v o n k o Kovačević i Duka Kemfelja. Ljudstvo je aktivirano, t a k o da je j e d n a trećina stalno bila na o k u p u u službenim p r o s t o r i j a m a na Ilici, u R a d n i ć k o j komori, na
Kaptolu, Savskoj i Selškoj cesti. Zvonko Kovačević je n a r e d i o p r i p a d n i c i m a
Građanske zaštite da se ne odazivaju pozivu u vojne jedinice, već da se uvrste
u svoje zaštitne jedinice. Nasuprot tome, po n a r e đ e n j u Kemfelja, koje je potpisao Maćek, zapovednici kotarskih organizacija Seljačke zaštite upućivali
su svoje ljudstvo na izvršenje vojne obaveze, a o n i m a koji nisu pozvani naredili su da čuvaju svoja sela.
Sa z n a n j e m Maćeka. u p r o s t o r i j a m a G o s p o d a r s k e sloge, održan je tih
d a n a tajni sastanak r u k o v o d s t v a Zaštite, kojem su prisustvovali Duka Kemfelja, Zvonko Kovaćević, Milan Pribanić i dr. Na tom s a s t a n k u d o n e t e su odluke o naćinu zauzimanja Zagreba i kako da se razoruža vojska.
Pripadnici Seljaćke zaštite, koji nijesu bili pozvani u vojsku i oni koji se
nisu odazvali vojnom pozivu, organizovali su službu po selima, a u Zagrebu
je G r a đ a n s k a zaštita patrolirala g r a d o m i postavila straže kod važnih objekata.
Posle Kvaternikovog proglašenja NDH i Mačekovog poziva p r i p a d n i c i m a
HSS da se s n o v o m vladom iskreno s a r a đ u j e , G r a đ a n s k a zaštita u Zagrebu je
osigurala, s k u p a sa r e d a r s t v o m . c e s t e , ulice, poštu i telegraf, željezničke stanice, vodovod, električnu centralu, državne zgrade i u r e d e . U isto v r e m e o n a
je razoružavala p r i p a d n i k e jugoslovenske vojske koji su prolazili kroz Zagreb.
Prema Kvaternikovoj izjavi, 10. aprila je d o v e d e n o u Zapovjedništvo Zaštite
o k o 100 oficira i nekoliko generala, koje je Kovaćević smestio u hotel »Milinov« i kasnije p r e d a o Nemcima.
U n e k i m delovima Hrvatske od 10. aprila je stupila u akciju Seljačka zaštita. Ona je razoružavala delove jugoslovenske vojske, prikupljala vojnu opr e m u i čuvala red. U t o m e se p o s e b n o istakla Seljačka zaštita na putevima:
Zagreb-Sv. Ivan Zelina-Varaždin; Zagreb-Osijek; Zagreb-Sisak-Sl. Brod.
Kao zapovjednik G r a đ a n s k e zaštite u Zagrebu. Zvonko Kovaćević je 10.
aprila položio zakletvu Kvaterniku, koji ga je s u t r a d a n u n a p r e d i o u čin pukovnika Zbora javne sigurnosti. Zapovednik K o p n e n e vojske general Stancer,
u naredbi od 12. aprila, o b r a ć a se »svim hrvatskim zaštitničkiin organizacij a m a da o d m a h p r i s t u p e prikupljanju svega oružja i r a t n o g materijala«.
Pod zapovedništvom Zvonka Kovačevića Zaštita je bila glavni Kvaternikov o s l o n a c za uspostavljanje nove vlasti i u održavanju r e d a i mira u Zagrebu. Zbog toga, a i da bi je što bolje organizovao i p r i p r e m i o za u p u ć i v a n j e sa
d o m o b r a n s k i m snagama u Bosni, Kvaternik je. u svojstvu zapovednika celok u p n e o r u ž a n e snage i ministra d o m o b r a n s t v a NDH, 19. aprila p o t p i s a o sledeče rešenje:
»Obzirom na velike zasluge p r i g o d o m uspostavljanja Nezavisne Države
Hrvatske Građanska zaštita u Zagrebu od današnjeg dana je sastavni deo Hrvatskog Domobranstva, te će p r e m a t o m e o r g a n i z a t o r n o i disciplinski potpadati pod redovite vojne vlasti. To p o s e b n o tijelo zove se: »Hrvatski zaštitni
lovci«. Ova o d r e d b a tiče se s a m o Hrvatske g r a đ a n s k e zaštite u Zagrebu, a ne
odnosi se ni na j e d n u d r u g u jedinicu ili f o r m a c i j u bivše Hrvatske ili Građanske zaštite.' 3
U rešenju poglavnika o objavljivanju Temeljne uredbe o ustrojstvu Zapovjedništva i Ministarstva domobranstva, od 16. aprila 1941. godine stoji:
»Da se u s t o j s t v o ( . . . ) H r v a t s k e vojske organizira i vodi po u z o r u i na p r i n c i p i m a koji
su vrijedili za H r v a t s k o d o m o b r a n s t v o do 1918. g o d i n e - Na laj način p r o d u ž i t i će se u n a š o j
vojsci sve slavne tradicije p r v e naše vojske i n j e n e slavom o v e n č a n e 42. vražje divizije«' 4
NAPOMENE
1
Pribanic Milan, Organizacija Seljaćke i Građanske zaštite. Zagreb, 1941, AVII, reg
k. 9 i 10.
2
AVII. reg. br. 1/3-580. str. 61d. k. I. O. 10.
3
H o p t n e r , n. d, str. 215.
br. 2 / 3 ,
4
Dr F e r d o Culinović, Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958, str. 107.
5
»Vjesnik vojnih n a r e d b i i /apvojedi« br 1
12 april 1941, Z a g r e b
• Izjava K v a t e r n i k a . AVII, reg br 14/1-39. k 1. 0. 9
7
AVII. reg br. 1/3-580. str. 59-60. k. 1. 0. 10.
8
Pribanic Milan. isto.
9
AR 1941. ZD I. d o k . 29. str. 127-128, prim. 10.
10
AR 1941, ZD. I. d o k . 143. str. 478-479. prim. 2. str. 479; AVII, m i k r o f i l m N A V - N - T - 7 7 . reg.
br. 1291 734-36.
" AR 1941. ZD. I, d o k . 172. str. 562-563; DDI. IX. dok 231.
15
AR 1941. ZD, I, dok. 265. str. 771-774: Arhiva istorije radničkog pokreta Jugoslavije (AIRPJ), reg br. 14539/11. 1-8 (1941).
° F e r d o Culinović, Organizacija vlasti i oružane snage u Nezavisnoj Državi Hnatskoj, »Vojnoistorijski glasnik« br. 3/1968. s t r 132-199; Mladen CoTić, Kopnena vojska domobranstva Nezavisne Države Hnatske, »Vojnoistorijski glasnik« br. 2/1970, str. 170-227.
NACIONALISTIČKE I KLEROFAŠISTICKE
ORGANIZACIJE U SLOVENIJI
Na ćelu slovenaćke buržoazije i slovenaćkog klerikalizma d e c e n i j a m a se nalazio dr Anton Korošec, katolički sveštenik koji je bio na ćelu Slovenske ljudske stranke. Ova s t r a n k a je u toku drugog svetskog rata dala i s t a k n u t e klerofašiste, kao što su Rožman, Lav Rupnik, Marko Natlačen, Miha Krek, Afsenek,
Alojzije Novak i drugi. »Kao što su organizacije Slovenske ljudske s t r a n k e u
v r e m e prvog svetskog rata, pod dr Ivanom Šušterćičem i dr K o r o š c e m , izvele
veliko nedelo n a r o d n e veleizdaje razbijanjem jedinstva slovenaćkog n a r o d a
u o t p o r u p r e m a g e r m a n s k o m imperijalizmu, tako su i sada u d r u g o m svetskom ratu, bivši saradnici dr Korošca i njegovi učenici ponovili ovo isto delo
izdaje o d m a h u p o č e t k u talijanske okupacije». 1
Centralna ličnost slovenaćke reakcije i svih s a r a d n i k a o k u p a t o r a bio je
ljubljanski b i s k u p dr Rožman. I on je, kao n e k a d a dr Jeglič i dr K o r o š e c 1941,
stvorio novo organizaciono žarište o k u p l j a n j a svih klerofašističkih e l e m e n a t a
uoći drugog svetskog rata, a u aprilskim d a n i m a 1941. i kasnije u prvim danima okupacije izvršio delo veleizdaje slovenaćkog naroda, stavljajući se javno i tajno, bez ikakvih o g r a n i č e n j a u službu agresora, o d n o s n o o k u p a t o r a .
Sve to što se negativno d o g a d a l o u a p r i l s k o m ratu 1941. na tlu Slovenije,
kao i kasnije, delo je klerikalizma dr Korošca, koji se kao stari agent Beča i
Rima, sprovodeći jezuitsku politiku, decenijama, sve do svoje smrti, b o r i o za
dominaciju Katoličke crkve u Jugoslaviji, koristeći je, pored ostalog, i za političke svrhe u borbi protiv Beograda. Dr Anton Korošec je posle 1918, k a o
stub slovenaćke reakcije i dugogodišnji m i n i s t a r u n u t r a š n j i h poslova, o b i č n o
stajao uz sve d v o r s k e režime kralja Aleksandra i kneza Pavla, vešto noseći
m a s k u lažnog patriotizma. Slovenaćki klerikalizam je uoči d r u g o g svetskog
rata p r e r a s t a o u klerofašizam, a 1941. godine biskupski d v o r u Ljubljani postao je c e n t a r o k o kojega su se okupljali profašistićki i fašistički e l e m e n t i za
sve v r e m e rata. Zato se slovenačka i a k c i o n a r n a buržoazija p o s t a r a l a da, pod
okriljem o k u p a t o r a i Vatikana, forn ira k o n t r a r e v o l u c i o n a r n e , u stvari fašističke organizacije »Belu gardu« i »Katoličku akciju«, »Slovenačko n a r o d n o
gibanje«, »Slovensku legiju., a k a d e m s k i klub »Straža« itd. Ove b o r b e n e organizacije katoličke partije bile su u službi o k u p a t o r a u borbi protiv Osvobodilne f r o n t e , protiv KP Slovenije, u stvari, protiv svih u d r u ž e n i h n a p o r a slov e n a ć k o g n a r o d a za o s l o b o đ e n j e od fašističkog ropstva i tiranije. Sve te organizacije su b l a g o n a k l o n o dočekale o k u p a t o r a u proleće 1941. i pružale mu
o t v o r e n u ili prikrivenu p o m o ć i p o d r š k u u okupaciji zemlje.
Poluvojna organizacija »Združenje bojcev Jugoslavije« - »Boj« pojavila se
u Sloveniji kao oslonac š e s t o j a n u a r s k o m režimu. Ova organizacija bivših boraca za u j e d i n j e n j e jugoslovenskih n a r o d a postala je u d r u ž i v a n j e m organizacija »Zveza slovenskih vojakov« i »Zveza bojevnikov«, čija je politička aktivnost bila u s m e r e n a na utvrđivanje »narodnog i državnog jedinstva«. Tek u dec e m b r u 1933. došlo se je do nove organizacije »Boj« - sa o s n o v n i m z a d a t k o m
da deluje »na širenju ideja 6. januara«. U j a n u a r u 1934. f o r m i r a n j e Centralni
izvršni o d b o r kao vrhovni organ pokreta.
Ovaj politički pokret bio je organizov an u 250 opština, m a d a je i m a o uticaj na z n a t n o širem p o d r u č j u u Sloveniji. Ponekad, zbog kritičkog stava prema režimu i nekim p r e d s t a v n i c i m a na s l o v e n a ć k o m p o d r u č j u , »Boj« je p o č e o
dobijati pristalice u n a r o d u . Pokret je vec bio do 1934. razvio svoju delatnost
na čitavom d r ž a v n o m p o d r u č j u , p r i m a j u ć i p o m o ć od vladajućeg režima, »zalažući se za vladavinu p o š t e n e i jake r u k e i stavljajući se na raspoloženje kralju«.
Kasnije je vodstvo »Boja« p o t p a l o pod uticaj klerikalaca i time se udaljilo
od zvanične državne politike.
Pod pritiskom b a n a Draga Marušića, »Boj« se m o r a o opredeliti »bilo za
njega ili za Korošca«. Vodstvo »Boja« se izjašnjavalo d a j e v a n s t r a n a č k a organizacija i da se ne može priključiti n i j e d n o j političkoj stranci. Usled m e đ u sobnih o p r e č n i h političkih stavova, »Boj« se kasnije p o c e p a o u dve antagonističke g r u o e koje su iščezle posle 1935. godine sa političke pozornice. Postojale su i dve glavne nacističke organizacije folksdojčera - »Steierischer
H e i m a t b u n d « (»Štajerski d o m o v i n s k i savez«) i » K a r n t n e r b u n d « (»Koruški
d o m o v i n s k i savez«). »Štajerski d o m o v i n s k i savez« se, od svog osnivanja 1940.
godine, isticao kao aktivan p r o p a g a t o r nacionalsoci jalizma u Jugoslaviji, kao
i »Kartnerbund« u jugoslovenskom delu Koruške. Posle o k u p a c i j e Jugoslavije 1941, o b e ove organizacije su istupale kao poluzvanićni sprovodnici nemačkog o k u p a c i o n o g sistema i n e m a č k o g o k u p a t o r s k o g t e r o r i z m a na ovom slov e n a ć k o m području. One su razvile živu akciju za integriranje ovog dela Slovenije s n e m a č k i m Rajhom. 2
»Katolička akcija«, organizacija u n u t a r katoličke crkve, nastala je kao
protivteža radničkim p o k r e t i m a . Ona mobilise katolike-laike da sarađuju sa
klerom u »hijerarhijskom apostolatu« katoličke crkve, s ciljem da ostvaruje
zadatke i ciljeve koje postavljaju starešine katoličke crkve. Njen je glavni cilj
bio da u s m e r i političku aktivnost katolika u pojedinim z e m l j a m a sa političkim ciljevima rimske kurije. Utemeljena je na n a j r e a k c i o n ä r n i j i m shvatanjima s r e d n j e g veka.
U p r e d r a t n o j Jugoslaviji »Katolička akcija« je bila aktivan p r o p a g a t o r šovinizma, separatizma i ultranacionalizma. verske netrpeljivosti i jedan od
glavnih o s l o n a c a f a š i s t i č k o - n a c i s t i č k e ideologije i agresije u t o k u d r u g o g svetskog rata. 3
NAPOMENE
' Viktor Novak. Magnum Crimen. Zagreb, 1948, str. lOfcO.
1
Dr F e r d o Culinović, Okupatorska podjela Jugoslavije. Vojno izdavački zavod. Beograd.
1970, str. 104.
3
Enciklopedija Jugoslavije, tom 4. Zagreb, 1959, str. 157.
FEDERALISTICKO - SEPARATISTIČKE
ORGANIZACIJE U CRNOJ GORI
Posle u j e d i n j e n j a C r n e G o r e sa S r b i j o m 1918. g o d i n e u n e k i m o b l a s t i m a C r n e
G o r e p o s t o j a o j e s e p a r a t i s t i č k i p o k r e t »zelenaša« ( u g l a v n o m p r i s t a l i c e k r a l j a
Nikole) koji je u p r v i m p o s l e r a t n i m g o d i n a m a uživao p o d r š k u z v a n i č n e Italije
i V a t i k a n a , ali se posle z a k l j u č e n j a R a p a l s k o g u g o v o r a u g l a v n o m ugasio. Federalistička stranka, u čijim je r e d o v i m a bilo s e p a r a t i s t i č k i h s t r u j a n j a , zasnivala je svoju politiku na f e d e r a l i s t i ć k o m u r e đ e n j u n o v e države. P o š t o su sve
o s t a l e pristalice g r a đ a n s k i h p a r t i j a ( R a d n i k a l n e , D e m o k r a t s k e i Z e m l j o r a d ničke), tzv. »bjelaši«, bili izraziti p r e d s t a v n i c i u n i t a r i s t i č k o g u r e đ e n j a i ujedin j e n j a , to je i z m e đ u o v i h d v e j u g r u p a u p r v i m p o s l e r a t n i m g o d i n a m a v o đ e n a
žestoka politička borba.1
U p r e d v e č e r j e d r u g o g s v e t s k o g r a t a klasna i n a c i o n a l n a b o r b a i na području C r n e G o r e d o b i j a l a je n a j r a z n o v r s n i j e o b l i k e . Posle 1935. S e k u l a Drljević j e o b n o v i o a k t i v n o s t F e d e r a l i s t i č k e s t r a n k e s a s e p a r a t i s t i č k i m ciljevima,
ali bez n e k o g n a r o č i t o g u s p e h a , j e r je snažni r e v o l u c i o n a l n i p o k r e t sa KPJ na
čelu p r e u z e o v o d e ć u p o l i t i č k u ulogu.
Posle o k u p a c i j e Albanije 1939. fašistička Italija je j a k o m p o l i t i č k o m i diverzantskom delatnosti pogodovala jačanju separatističkog pokreta u Crnoj
Gori. Uviđajući t a k v u o p a s n o s t u »Biltenu« O d e l j e n j a za d r ž a v n u zaštitu Min i s t a r s t v a u n u t r a š n j i h poslova Kraljevine lugoslavije za juli 1939. k o n s t a t o v a no je: »Na t e r i t o r i j i Z e t s k e b a n o v i n e , a poglavito u s r e z o v i m a : c e t i n j s k o m , bars k o m i p o d g o r i č k o m , u p o s l e d n j e v r e m e u p o r n o se širi vest o s k o r o m izdvaj a n j u C r n e G o r e od Jugoslavije i o d o l a s k u c r n o g o r s k o g p r i n c a na p r e s t o sam o s t a l n e C r n e Gore. P o d r u č n i m u p r a v n o - p o l i c i j s k i m v l a s t i m a s a t e r i t o r i j e
pređašnje Crne Gore naređeno je da preduzmu potrebne m e r e i bezuslovno
na s v o m e p o d r u č j u s p r e č e i o n e m o g u ć e s v a k u s e p a r a t i s t i č k u a k c i j u i suzbiju
sve a l a r m a n t n e i t e n d e n c i o z n e vesti k a o i da p r o t i v u o d g o v o r n i h lica najhitnije i n a j s t r o ž i j e p o s t u p a j u po z a k o n u « . 2
K o m u n i s t i č k a p a r t i j a u C r n o j Gori p r e d u z e l a je m e r e da suzbije o v u italijansku p o l i t i k u . U s v o m e p r o g l a s u p o d n a s l o v o m » B r a ć o seljaci, r a d n i c i , građani i ostali r o d o l j u b i C r n e Gore«, sa p o t p i s o m » C r n o g o r s k a o m l a d i n a « , ukazuje n a s i s t e m a t s k u d e l a t n o s t n e k i h s e p a r a t i s t i č k i h g r u p a (Stevan Popović). 3
Zbog p o j a č a n e italijanske p r o p a g a n d e u C r n o j Gori i M a k e d o n i j i , CK KPJ
uputio je Crnogorcima i Makedoncima sledeću poruku:
»Od p o s t a n k a ove d r ž a v e o vašim se n a c i o n a l n i m p r a v i m a nije v o d i l o rač u n a . Ova p r a v a m o ž e t e osvojiti s a m o u z a j e d n i č k o j b o r b i sa o s t a l i m narodi-
Š O V I N I S T I Č K E , S E P A R A T I S T I Č K E I N E P R I J A T E U S K E ORGANIZACIJE U JUGOSLAVIJI
183
ma Jugoslavije za d e m o k r a t i z a c i j u i n a c i o n a l n u slobodu, u b r a t s k o m sporaz u m u sa njima. Zato se ne d a j t e zavesti o b e ć a n j i m a italijanskih agenata jer oni
s p r e m a j u ropstvo i v a m a i svim n a r o d i m a Jugoslavije«. 4
D a j e Italija uoči agresije na Jugoslaviju r a č u n a l a na p o d r š k u c r n o g o r s k e
Federalističke stranke, vidi se iz sledećeg pisma koje je italijanski poslanik u
Beogradu 15. VI 1940. uputio italijanskom konzulu u Dubrovniku:
»Ova teška politička i e k o n o m s k a situacija mogla bi se u s p e š n o iskoristiti za naše p r o p a g a n d n e svrhe. Verovatno neće biti teško u ovakvoj teškoj situaciji pridobiti za naše ciljeve nezadovoljne Crnogorce, naročito kad se zna
da fašistička Italija ima u C r n o j Gori još od ranije priličan b r o j simpatizera
tzv. »crnogorskih federalista«. 5
Posle 27. m a r t a 1941. Italijani su nastojali da stignu u Crnu Goru pre Nemaca. Posle k r a t k o t r a j n o g april^kog rata, 17. aprila 1941. crnogorski separatisti (na ćelu sa Sekulom Drljevićem) formirali su Privremeni administrativni
crnogorski komitet, sa z a d a t k o m uspostavljanja s a m o s t a l n e c r n o g o r s k e države pod okriljem Italije. Već 19. aprila izašao je prvi b r o j »Glas Crnogorca« sa
separatističkom p a r o l o m »Živjela s l o b o d n a Crna Gora«, a tih d a n a tzv. Komitet za oslobođenje Crne Gore, koji je obrazovala j e d n a izdajnička g r u p a vodećih
ličnosti Federalističke stranke, svečano je dočekala ulazak italijanskih t r u p a
na Cetinje. 6
O d m a h posle o k u p a c i j e vodstvo Federalističke stranke, na čelu sa Sekulom Drljevićem i Savićem Markovićem - »Stedimlijom«, povezalo se sa Pavelićem i stavilo se u službu agresora, ukazujući mu p o m o ć u uspostavljanju
o k u p a c i o n o g sistema. Trinaestojulski ustanak c r n o g o r s k o g naroda, na čelu
sa KPJ, p r e s e k a o je sve n a d e o k u p a t o r a i d o m a ć i h izdajnika 7
NAPOMENE
'
Dr Dimitrije Dimo Vujović, Ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom. Titograd. 1962, str. 409-469.
2
Dr. R Pajović, Kontrarevolucija u Crnoj Gori 1941-1945. »Obod«. Cetinje. 1977. str. 17-30.
3
Arhiva Istorijskog instituta Titograd. V - l ^ » / 3 9 , Bilten za državnu zaštitu Min. unutrašnjih poslova, juli 1939.
6
AUT, III, 2-41 (39).
6
Arhiva istorije radničkog p o k r e t a Srbije (AIRPS). br. 7616/11. 1-4 1939).
7
»Istorijski zapisi« br. 2. Titograd, 1961, str. 275-277.
BHATPE11IHA M A K E A O H C K A
P E B O A V U . H O H E P H A O P r A H H 3 A U H J A (BMPO)
Vnatrešna m a k e d o n s k a r e v o l u c i o n a r n a organizacija (VMRO) o s n o v a n a je
1893. godine u Solunu, sa z a d a t k o m da o r u ž a n o m i političkom b o r b o m protiv
turskog f e u d a l n o g terorističkog režima obezbedi a u t o n o m i j u Makedonije.
Dve godine kasnije, pod pokroviteljstvom bugarskog dvora, u Sofiji je formiran Vrhovni makedonski komitet (»vrhovisti«) koji je svoje članove ubacivao
u VMRO i njegov Centralni komitet, s n a m e r o m da ovu organizaciju potćini
uticaju bugarskog dvora radi priključenja Makedonije Bugarskoj. Tako se u
VMRO, pored n a p r e d n o g , r e v o l u c i o n a r n o g krila organizuje i vrhovističko
»desno« krilo, koje p o d i m e n o m VMRO vrši terorističke akcije i a t e n t a t e protiv ličnosti koje su im se suprotstavljale. Na čelu ove terorističke organizacije,
koja je postojala do kraja drugog svetskog rata, nalazio se Vančo Mihailov.'
O d m a h posle poraza Bugarske u prvom svetskom ratu t r i u m v i r a t Aleks a n d r o v - P r o t o g e r o v - C a u l e v pristupio je obnovi VMRO, a n e p o s r e d n o posle
Versajskog mira 1919. Bugarska i Mađarska postaju poslušni i n s t r u m e n t italijanske imperijalističke politike u borbi protiv n o v e jugoslovenske države.
Tada počinje da se stvara velika zavera protiv Kraljevine SHS. u kojoj će
VMRO, kao o r u đ e velikobugarske politike i o s v a j a č k e politike velikih imperijalističkih sila, imati značajnu ulogu sve do kraja d r u g o g svetskog rata. Zato
se ona, posle obnove, već 1919. godine, p r e k o stranih d i p l o m a t s k i h predstavnika u Bugarskoj, povezala sa italijanskom i m a đ a r s k o m vladom i separatističkim p o k r e t i m a : hrvatskim e m i g r a n t i m a u Beču: F r a n k o m , Perčevićem i Sarkotićem, c r n o g o r s k i m federalistima u Carigradu, Perom Vukovićem, Vućerakovicem i d r u g i m a i albanskim g r u p a m a u cilju organizovanja antijugoslovenske diverzantske akcije. I pored u n u t r a š n j i h razmirica i neslaganja, VMRO
je do 1926. delovala v e o m a agresivno i teroristički na p o d r u č j u Makedonije,
uz n e p r e k i d n u j a v n u ili tajnu p o d r š k u zvanične b u g a r s k e vlade (naročito posle o b a r a n j a S t a m b o l i s k o g 1923) i stalno uplitanje velikih sila u »makedonsko pitanje« p r e k o Beča). Razume se, vlada Kraljevine S H S se t o m e energično suprotstavljala ne birajući sredstva. Zato je M a k e d o n i j a postala s t a l n o poprište »malog rata«, u k o j e m u je najviše s t r a d a o nedužni m a k e d o n s k i narod.
Dolaskom Vanče Mihailova 1926. na čelo VMRO znatno je p o o š t r e n a teroristička aktivnost u Makedoniji. I p o r e d zajedničkog d e m a r š a Male Antante
u avgustu 1926. kojim se od Bugarske tražilo da rasturi M a k e d o n s k i komitet,
aktivnost VMRO se nije smanjila. A kada je iste g o d i n e sklopljen pakt između
Italije i Albanije (u stvari uspostavljen p r o t e k t o r a t Italije nad Albanijom), u
Sofiji je o t p o č e l a nova velika k a m p a n j a protiv Kraljevine SHS, s m a t r a j u ć i da
je tim p a k t o m Kraljevina S H S izolovana i d o v e d e n a u vrlo težak položaj, t a k o
da su stvoreni povoljni uslovi za ostvarivanje bugarskih pretenzija na Makedoniju. Pošto je VMRO znatno pojačala svoju aktivnost u obliku p o j e d i n a č n i h
a t e n t a t a i ubistava, vlasti Kraljevine SHS (a kasnije i Kraljevine Jugoslavije)
su primenjivale teške represalije protiv m a k e d o n s k o g stanovništva koje je velikim žrtvama u krvi i imovini plaćalo suparništvo velikosrpskog i velikobugarskog šovinističkog ekspanzionizma. (Videti Prilog 1 - S t a n j e u Makedoniji
i na Kosovu).
Raznovrsna delatnost VMRO, koja se od obične t e r o r i s t i č k e organizacije
pi-etvorila u snažan politički i n s t r u m e n t povezan sa m n o g i m c e n t r i m a u Evropi, rezultat je, p o r e d ostalog, izvanredne veštine i u p o r n o s t i n j e n o g vođe
Vanće Mihailova. Nastojeći da za ostvarenje svojih planova p r i d o b i j e i m l a d u
m a k e d o n s k u inteligenciju, on u mnogim e v r o p s k i m g r a d o v i m a stvara »Ml'adešku m a k e d o n s k u tajnu revolucionarnu organizaciju« (MMTRO). Međutim,
posle ubistva Protogerova i drugih krvavih o b r a č u n a između dva t a b o r a u vrhovima organizacije, aktivnost VMRO na t e r e n u počela je da o p a d a posle
1932. godine.
Zbog m e đ u s o b n o g razračunavanja u taboru makedonstvujuščih i anglofrancuske intervencije u Sofiji, bugarska vlada počela je da m e n j a svoj o d n o s
p r e m a VMRO, a i b u g a r s k a javnost je bila nezadovoljna n j e n i m r a d o m . Bu-
garska buržoazija, koja se g o d i n a m a nadala da će p r e k o ove organizacije uspeti da ostvari p r i s a j e d i n j e n j e V a r d a r s k e M a k e d o n i j e B u g a r s k o j sve je više
uviđala da njeni m e t o d i ne o d g o v a r a j u p o s t a v l j e n o m cilju. Na taj način, umesto da koristi Bugarskoj. VMRO je postala nezgodna za Sofiju i njenu politiku.
Sve češći protesti b e o g r a d s k e vlade i pritisak z a p a d n o e v r o p s k i h buržoaskih
krugova na b u g a r s k u vladu zbog nove serije atentata, prinudili su b u g a r s k u
vladu K i m o n a Georgijeva i D a m j a n a Velčeva da 1934. raspusti VMRO. Vančo
Mihailov je e m i g r i r a o n a j p r e u Tursku, a zatim u Varšavu. Tada se saznalo da
je italijanska vlada davala Vanči Mihailovu 10 miliona leva godišnje i da je
snabdevala VMRO o r u ž j e m i o p r e m o m . Time je p r i v r e m e n o p r e s t a l o dejstvo
VMRO u V a r d a r s k o j Makedoniji.
Da bi ostvarila p r i s a j e d i n j e n j e V a r d a r s k e M a k e d o n i j e B u g a r s k o j VMRO
je pod vodstvom T o d o r a Aleksandrova, Aleksandra Protogerova i Vanče Mihailova tražila da se poveže i k o o r d i n i r a svoj rad sa svim spoljnim i unutrašnjim neprijateljima Jugoslavije. Tako je 20. aprila 1929, prilikom p o s e t e Pavelića i Perčeca Bugarskoj, došlo do s p o r a z u m a između Vanče Mihailova i Pavelića da se organizuje teroristička akcija na jugoslovenskoj teritoriji i da se
stvore nezavisne države - H r v a t s k a i M a k e d o n i j a - s tim da H r v a t s k a uspostavi granicu na Drini i da ove dve nove države - u interesu »definitivnog mira
na Balkanu« - svoje granice p o m a k n u tako da d o đ u do n e p o s r e d n o g susedstva p r e k o Sandžaka i Kosova. Pored toga, vođe ovih terorističkih organizacija su se saglasili da s t u p e u k o n t a k t s Albanijom, stavljajući joj u izgled proširenje svojih granica u pravcu njenih »etničkih aspiracija p r e m a severu«, no
ne na štetu C r n o g o r a c a i M a k e d o n a c a . Koordinacija i o s t v a r e n j e aktivnosti
ovih organizacija imalo se izvoditi pod okriljem i zaštitom Italije i uz p o d r š k u
Mađarske. Ovim s p o r a z u m o m p r e d v i đ e n a je i raznovrsna političko-propag a n d n a d e l a t n o s t u svim z a p a d n o e v r o p s k i m d r ž a v a m a i c e n t r i m a , a s a r a d n j a
ovih organizacija funkcionisala je v e o m a u s p e š n o za sve v r e m e do aprilskog
s l o m a Jugoslavije 1941. godine. 2
Posle ubistva kralja Aleksandra 9. o k t o b r a 1934. u Marseju,
• F r a n c u s k a istražna s l u ž b a u b r z o je u s t a n o v i l a počinitelje. A t e n t a t o r . . . n a v o d n o je
nosio t e t o v i r a n e o z n a k e U n u t r a š n j e m a k e d o n s k e r e v o l u c i o n a r n e organizacije (VMRO), i po
t o m e s e zaključilo d a j e p r i p a d a o ovoj organizaciji . . . a t e n t a t o r j e bio neki Vlada Georgijev
• C e r n o z e m s k i « . te je kao lični š o f e r Vanče Mihailova. j e d n o g od p r o f a š i s t i č k i h p r v a k a t a d a
u VMRO, bio p o s r e d n i k i veza i z m e đ u Vanća Mihailova i Ante Pavelića. u s t a š k o g »poglavnika«. K o n a č n o je istraga u t v r d i l a d a j e a t e n t a t o r prije d o l a s k a u F r a n c u s k u b o r a v i o n e k o
v r i j e m e u M a đ a r s k o j , gdje je (u e m i g r a n t s k o m logoru »Janka pusta«) p o u č a v a o u s t a š e u izv r š e n j u a t e n t a t a .. istraga je n a d a l j e ustanovila i to da a t e n t a t o r nije bio sam. već da je bio
pri izvršenju d j e l a u vezi s j e d n o m g r u p o m s a u č e s n i k a , te da a t e n t a t nije u s p i o u Marseju,
imala je d r u g a g r u p a z a v j e r e n i k a (ustaše) izvršiti a t e n t a t na kralja u Parizu.
Kasnija istraga p o v o d o m log a t e n t a t a u s t a n o v i l a je povezanost a t e n t a t o r a s fašističkom Italijom . . . « '
N e p o s r e d n o pre aprilskog rata, VMRO Vanče Mihailova je, po direktivama njenih imperijalističkih g o s p o d a r a iz Rima, Berlina i Sofije, p o n o v n o - u z
m a s o v n u p r o p a g a n d u - razvila svoju terorističku aktivnost na p o d r u č j u Vard a r s k e Makedonije. Tako su ubrzo oživele ranije veze i m r e ž a špijunsko-diverzantske delatnosti. Iako je Mihailov bio napustio svoj raniji s t a v - d a Makedoniju t r e b a prisajedinici B u g a r s k o j - j e r je uoči drugog svetskog rata rač u n a o d a ć e p o m o ć u N e m a ć k e uspeti đ a f o r m i r a m a k e d o n s k u državu koja b i
stajala pod n e m a č k i m p r o t e k t o r a t o m , ipak su ondašnji vladajući krugovi iz
Sofije b l a g o n a k l o n o odobravali ovu novu terorističko-diverzantsku aktivnost
VMRO, r a č u n a j u ć i da će im ona olakašati i ubrzati o k u p a c i j u m a k e d o n s k e teritorije. Zato je i razumljivo što je j e d a n d e o m a k e d o n s k o g stanovništva, pod
snažnom presijom straha, t e r o r a i p r o p a g a n d e u d a n i m a aprilskog r a t a pružio
p o m o ć organizaciji VMRO u s l a m a n j u o t p o r a j u g o s l o v e n s k e vojske i brzoj
okupaciji zemlje. 4
U izveštaju Štaba granične trupe Pov. Đ. Ob. br. 3067 od 26. novembra 1940.
godine, između ostalog, kaže se đa članovi VMRO,
• po svoj prilici uz pristanak (bugarskih) vladinih krugova, o t p o č i n j u već d o s t a otvoreno svoju akciju u cilju teritorijalnih zahteva . . p r e m a G r č k o j i Jugoslaviji«. P r e m a dobivenim podacima, Vanćo Mihailov je p o č e t k o m n o v e m b r a k r a t k o v r e m e b o r a v i o u Italiji da bi
dobio pomoć za izdržavanje jednog m a k e d o n s k o g o d r e d a »sa a l b a n s k e teritorije u pravcu
grčke granice, koji bi se p o p u n j a v a o grčkim Makedoncima. Neki f u n k c i o n e r i VMRO su, takođe. p o č e t k o m n o v e m b r a posetili italijanskog poslanika u Sofiji i ponudili mu s a r a d n j u
ovog o d r e d a , čiji bi članovi bili pasošima r e d o v n o p r e b a č e n i u Italiju, ali izgleda da je italijanski poslanik to o d b i o »sa zahvalnošću«.
Dalje se u izvještaju kaže da tom akcijom r u k o v o d i p r e d s e d n i k Makedonskog n a u č n o g instituta p r o f e s o r Nikola Stojanov, koji se p r i p r e m a da p u t u j e
u Mađarsku, N e m a č k u i Italiju, da bi za ovaj p o k r e t p r i k u p i o n o v č a n a sredstva. Sem toga, sofijski studenti i članovi raznih »rodoljubivih organizacija«
priredili su 15. n o v e m b r a d e m o n s t r a c i j e u Sofiji, a pred italijanskim i nemačkim poslanstvima održani su govori, u kojima su Nemci i Italijani nazivani
»spasiocima« zemlje, dok je masa klicala »Oslobodite n a m Makedoniju«, a
čuli su se i poklici protiv Jugoslavije. 5
U m a r t u 1941. italijanska vlada je dala 12 miliona lira r u k o v o d s t v u VMRO
za dizanje p o b u n e u Makedoniji, s tim da se ova akcija s i n h r o n i z u j e sa akcij a m a ustaškog p o k r e t a u Hrvatskoj. Ovoj odluci je p r e t h o d i o s a s t a n a k Artuk o v i ć - Č k a t r o v u Beču f e b r u a r a 1941. godine. 6
NAPOMENE
1
AR 1941. ZD. I. dok 321. s t r 944-947. prim. 2; AVII. F-17. reg. br. 56/3-1, k. 36.
2
Voina enciklopedija. / izdanje, t o m 10, Beograd, 1967, str. 292
3
Ferdo Culinović. Jugoslavija između dva rata, II, str. 66.
4
Vojna enciklopedija, I izdanje, tom 10
6
AR 1941, ZD. I, dok 321, str 944-947; AVII, F-17. reg. br. 56/3-1, k. 36.
str. 292.
« AVII, reg br 26/4-1. k 1
MAĐARSKE FAŠISTIČKE I IREDENTISTIČKE ORGANIZACIJE
Nezadovoljna o d r e d b a m a Trijanonskog ugovora o m i r u 1919. M a đ a r s k a je
o d m a h posle svršetka prvog svetskog rata bila neprijateljski r a s p o l o ž e n a prema n o v o s t v o r e n o j držav i - Kraljevini SHS. Zato se u Bačkoj, B a r a n j i i Banatu
razv ija šovinistička p r o p a g a n d a m e đ u m a đ a r s k i m življem, osnivaju se razna
m a đ a r s k a društva i pokreti koji deluju po d i r e k t i v a m a iz B u d i m p e š t e . Tako,
• Nepker« - k u l t u r n o nacionalno udruženje, radi održavanja m a đ a r s k o g duha,
š t a m p a list »Napio«. M a đ a r s k a revizionistička p r o p a g a n d a n e p r e k i d n o raste,
naročitu posle dolaska nacista na vlast u N e m a č k o j 1933. godine. Radio-propaganda iz M a đ a r s k e postaje vrlo aktivna, a katolički sveštenici, koji su bili
politički privrženi m a đ a r s k o j manjini, efikasno su delovali po selima i gradovima.
Uoči drugog svetskog rata u krilu m a đ a r s k e m a n j i n e javljaju se razne fašističke organizacije, kao: »Leventa«, »Mađarski kulturni savez«, »Partija strelastin krstova« (»Nviaskreresztes part«), »Rimokatolički krug« i druge, koje
u d a n i m a aprilskog sloma Kraljevine Jugoslavije postaju realizatori mađarske o k u p a t o r s k e politike. U tom je naročito bio aktivan »Mađarski kulturni
savez«.
Deo m a đ a r s k e m a n j i n e u Vojvodini negovao je ideju o »Velikoj Mađarskoj«, koja bi, pored m e t r o p o l e , obuhvatila Slavoniju, Srem, Banat, Bačku i
Baranju, M e đ u m u r j e i P r e k o m u r j e , pa je u d a n i m a aprilskog rata željno očekivao m a đ a r s k e t r u p e i s a b o t a ž a m a i diverzijama, a p o s e b n o p r o p a g a n d o m ,
činio sve da olakša i ubrza njihov dolazak. I, zaista, več 12. aprila težnje mađ a r s k o g revizionizma bile su ostvarene - u l a s k o m m a đ a r s k e vojske u Vojvodinu. Ona je o d m a h po ulasku u Bačku i Baranju, tj. već 14. aprila, o t p o č e l a
da uništava s r p s k o i jevrejsko stanovništvo. Uz p u n u p o m o ć i p o d r š k u fašističkih organizacija m a đ a r s k e nacionalne m a n j i n e nastalo je hapšenje, zlostavljanje i u b i j a n j e srpskog, c r n o g o r s k o g i jevrejskog stanovništva, a n a r o č i t o
onih koji su doseljeni u ove oblasti posle 1918. godine. U p o r e d o sa masovnim
t e r o r o m s p r o v e d e n a je i deportacija, tako da je do 25. aprila iseljeno p r e k o
10.000 stanovnika, najviše iz n o v o s a d s k o g sreza. U tim zločinskim akcijama,
fašističke organizacije m a đ a r s k e nacionalne m a n j i n e imale su p r v o r a z r e d n u
ulogu. (Zbornik, Zločini okupatora u Vojvodini 1941-1944, Novi Sad. 1946, str.
68-93, 74, 52-67; Arhiva VII, k. 171-a, reg. br. 5/1).
ALBANSKE IREDENTISTIČKE ORGANIZACIJE
Albanija je u sklopu tzv. »istočnog pitanja« još od početka ovoga veka bila interesna sfera evropskih velikih sila u njihovim imperijalističkim planovima
na Balkanu, a u j u g o z a p a d n i m oblastima Kraljevine SHS - na Kosovu, u Metohiji i z a p a d n o j M a k e d o n i j i - o d m a h posle 1918. pojavio se iredentistički pokret. Zato je velikosrpska buržoazija n a j b r u t a l n i j i m m e t o d a m a povela žestoku b o r b u protiv a l b a n s k e iredente. U tom cilju na Kosovu i u Metohiji formirala je s t r a n k u begova i bogatih građana albanske narodnosti Džemijet. Ona
je nešto s t r a h o m i t e r o r o m , a nešto p o d m i u \ u n | e m j e d n o g dela f e u d a l n o g begovskog e l e m e n t a a l b a n s k e manjine, u tom p o d r u č j u sprovodila politiku kolonizacije i o d n a r o đ a v a n j a a l b a n s k o g življa i o d u z i m a n j e m zemlje u korist kolonista bez ikakve n a k n a d e . Kolonisti s r p s k e i c r n o g o r s k e n a r o d n o s t i bili su
povlašćeni, a pripadnici a l b a n s k e m a n j i n e takoreći nisu imali nikakvih prava
i slobode. Sem toga, četnici i drugi srpski šovinistički elementi vršili su teška
nasilja nad albanskim življem na Kosovu, u Metohiji i z a p a d n o j Makedoniji. 1
Na razvoj albanskog i r e d e n t i z m a u p o s l e r a t n o m p e r i o d u veliki uticaj
imalo je nestabilno u n u t r a š n j e političko stan je u s a m o j Albaniji. Do 1926, Ahmet beg-Zogu, dok je bio veran Beogradu, nije davao javnu p o d r š k u iredentističkoj delatnosti Albanaca za izdvajanje iz Kraljevine S H S i priključenje Albaniji. Međutim, situacija se izmenila čim je Ahmet beg-Zogu 1926. sa Italijom
zaključio tzv. Tiranski pakt. Od toga m o m e n t a italijanska vlada snažno i nep-
r e k i d n o p o m a ž e albanski iredentizam na štetu Jugoslavije, n a r o č i t o od ulaska
italijanskih t r u p a u Albaniju 7. aprila 1939. g o d i n e do aprilskog s l o m a 1941,
pa i kasnije u toku o k u p a c i j e - do k o n a č n o g o s l o b o đ e n j a Jugoslavije 1945.
Albansko poslanstvo u B e o g r a d u i albanski konzulat u Skoplju postali su
centri za p o m a g a n j e i p o d s t i c a n j e a l b a n s k e iredente, n a r o ć i t o m e đ u studentima a l b a n s k e n a r o d n o s t i koji su osnovali svoje t a j n o u d r u ž e n j e »Besa«. Cilj
ovog u d r u ž e n j a i aktivnosti a l b a n s k o g poslanstva i konzulata bio je da se pot k o p a v a n j e m i r u š e n j e m Jugoslavije pripoje Kosovo i Metohija i d e o Makedonije a l b a n s k o j državi. Ubrzo je »Besa« obuhvatila i m n o g e d r u g e a l b a n s k e
intelektualce koji su se nalazili u državnoj službi, pa i u j u g o s l o v e n s k o j vojsci.
»Besa« je izvršavala uglavnom o n e zadatke koje je italijanska vojno-obaveštajna služba, p r e k o a l b a n s k o g poslanstva u Beogradu, postavljala rukovodstvu ove organizacije. Tako je a l b a n s k a i r e d e n t a već 1927. postala instrum e n t za o b a v e š t a j n u službu i diverzije u s m e r e n e protiv integriteta Kraljevine
SHS, a kasnije protiv Kraljevine Jugoslavije i protiv N a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g
pokreta, sve do sloma Italije 1943. godine. Do t a d a je italijanska vlada rukovodila c e l o k u p n o m o b a v e š t a j n o m , a g e n t u r n o m i d i v e r z a n t s k o m službom duž
jugoslovenske granice p r e k o svojih specijalnih c e n t a r a postavljenih na alb a n s k o j i delom na jugoslovenskoj teritoriji. Italijansko poslanstvo u Beogradu d o b r o je plaćalo članove organizacije »Besa«, sa z a d a t k o m da na Kosovu
i u Metohiji organizuju ilegalne čete, 2 koje bi u t r e n u t k u n a s t u p a n j a »jugoslovenske krize« (mislilo se na izbijanje italijansko-jugoslovenskog rata) dočekale italijansku vojsku i diverzantskim a k c i j a m a u pozadini jugoslovenskih
t r u p a omogućile joj lako i brzo n a p r e d o v a n j e . Pored toga, »Besa« je imala zadatak da p o p u l a r i š e Italiju na Kosovu i u Metohiji i p r i p r e m i stanovništvo alb a n s k e nacionalnosti da u d a t o m t r e n u t k u d o č e k a italijansku vojsku kao oslobodioce. I zaista, njeni članovi su na Kosovu i Metohiji formirali o r u ž a n e
g r u p e koje su posle dolaska italijanske vojske na ovu teritoriju počele da pale
naseljenička sela i p r o t e r u j u naseljenike. Organizovali su i velike manifestacije za doćek italijanskih t r u p a i uključile se o d m a h u o k u p a t o r s k i a p a r a t .
Uoči n a p a d a fašističkih a g r e s o r a na Jugoslaviju u proleće 1941. zapostavljena. obespravljena, nacionalno ugnjetavana, e k o n o m s k i e k s p l o a t i s a n a i pot p u n o osiromašena albanska manjina, a i pod uticajem inostrane propagande,
bila je s k o r o sva o b u h v a ć e n a i r e d e n t o m , tako da je u toku aprilskog rata najvećim delom stala na s t r a n u agresora. Ona je, kao b l a g o v r e m e n o organizovana peta kolona, razorno dejstvovala na f r o n t u i u pozadini jugoslovenskih
t r u p a i time ubrzavala njihov slom u rasulo. Za v r e m e o k u p a c i j e Jugoslavije
m n o g e ultra-šovinističke organizacije albanske i r e d e n t e su, pod okriljem fašističke Italije, u p o t p u n j a v a l e sistem okupacije, pružajući p u n u p o d r š k u okupatoru. naročito u borbi protiv N a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g p o k r e t a Jugoslavije.
U t o m e su se n a r o č i t o isticale organizacije »Besa« i »Bali K o m b e t a r « (Bali
kombetar), koje su se zalagale za stvaranje Velike Albanije, tj. za p r i k l j u č e n j e
Kosova, Metohije i z a p a d n e M a k e d o n i j e Albaniji.
»Bali k o m b e t a r « (Nacionalni front), nacionalistički pokret u Albaniji, datira od 1939. godine, sa o s n o v n i m z a d a t k o m o s l o b o đ e n j a zemlje od Italijana.
No. kako je p r o g r a m o m bilo o b u h v a ć e n o i uspostavljanje Velike Albanije priključenjem Kosova i Metohije, delova M a k e d o n i j e i Crne Gore, b o r b a protiv
k o m u n i z m a i slično, ovaj pokret je zauzeo neprijateljski stav p r e m a Jugoslaviji već prv ih d a n a posle njenog sloma, a kasnije, posle neuspelih p r e g o v o r a
o saradnji, i protiv NOP-a Albanije. Sa Italijanima je sarađivao poluprikrive-
no, sa N e m c i m a otvoreno. Kapitulaciju bivše Jugoslavije je d o č e k a o oduševljeno, s m a t r a j u ć i je povoljnom prilikom da o t p o č n e s t v a r a n j e Velike Albanije.
Uz p o d r š k u o k u p a t o r a , polovinom aprila 1941. godine organizovao je b a n d e
za p r o t e r i v a n j e sa Kosova i Metohije naseljenika Srba i Crnogoraca. Pošto su,
p r o š i r e n j e m italijanske o k u p a c i o n e zone, ovi krajevi priključeni Albaniji, Italijani su od najšovinistićkijih e l e m e n a t a , radi pojačanja svoje vlasti, organizovali policijske, a zatim i razne poluvojnićke d o b r o v o l j a č k e formacije. Ove formacije su u početku terorisale m i r n o stanovništvo, a kasnije su služile za »čuvanje granica Albanije« i b o r b u protiv NOV u Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji,
na Kosovu i Metohiji. 3
NAPOMENE:
' Videti Prilog I - Slanje u Makedoniji i na Kosovu.
• Na primer, albanski iredentistički »Kosovski komitet' organizovao je tzv. »kačačke čete«
u Jugoslaviji, naročito u 1940. godini (AR 1941. ZD. I. dok. 237, str. 698, prim. 2).
3
Enciklopedija Jugoslavije. I. Zagreb, 1955, str
301-302
NEMAĆKA MANJINA (FOLKSDOJCERI) I
NJIHOVE ORGANIZACIJE
N e m a ć k a nacionalna m a n j i n a je pred drugi svetski rat postala značajan instr u m e n t politike nacističke Nemaćke, radi ostvarenja njenih planova za ekspanziju i uticaja na politički život Jugoslavije. Ona je još od dolaska nacista
na vlast u N e m a č k o j 1933. postala o r u đ e o b a v e š t a j n e službe Trećeg Rajha, a
n e p o s r e d n o pre p o č e t k a aprilskog rata 1941. gotovo u celini se pretvorila u
m o ć n u organizaciju za sabotaže i diverzije. Kao peta kolona, o n a je u martovskim i aprilskim d a n i m a 1941. pružala d r a g o c e n u p o m o ć n e m a č k i m armijama u toku p r i p r e m a i za v r e m e njihove najezde na Jugoslaviju.
Na teritoriji Jugoslavije n e m a ć k a m a n j i n a je imala četiri grupe: g r u p u u
južnoj Š t a j e r s k o j i rejonu Kočevja, g r u p u u Bosni (naseljenu posle o k u p a c i j e
Bosne i Hercegovine 1878), g r u p u u Hrvatskoj i Slavoniji i n a j k o m p a k t n i j u
g r u p u u Vojvodini.
Naseljavanje Nemaca u jugoslovenskim o b l a s t i m a s e v e r n o od Save i Dunava vršeno je u skladu sa o s v a j a č k o m politikom Beča, u cilju germanizacije
srednjeg Podunavlja i daljeg p r o d o r a p r e m a Jugoistoku. Zato su austrijske
vlasti sve do 1918. favorizovale sve n e m a ć k e g r u p e na štetu srpskog, hrvatskog i slovenaćkog n a r o d a . Cak je i vlada Kraljevine S H S posle 1918. dala privilegovan položaj n e m a č k i m m a n j i n a m a , naročito u Vojvodini, da bi suzbila
uticaj m a đ a r s k e m a n j i n e i p r o h t e v e p o r a ž e n e M a đ a r s k e na ove oblasti. Zato
su posle 1918. Nemci u Vojvodini dobili perspektive za n e s m e t a n život i razvoj. Blagodareći pri\ ilegovanom položaju, oni su 1920. u Novom Sadu stvorili
svoju jedinstvenu organizaciju »Schwäbisch-deutscher Kulturbund« (»Svapsk o - n e m a č k o k u l t u r n o u d r u ž e n j e - »Kulturbund«), koja je u političkom, kult u r n o m i p r i v r e d n o m p o g l e d u objedinjavala blizu pola miliona ljudi.
Ta organizacija je p o s t e p e n o postajala m o ć a n kulturni i politički f a k t o r
koji će odigrati v e o m a značajnu ulogu u razbijanju jugoslovenske države. Ona
je u prvim posleratnim g o d i n a m a imala 115 filijala na teritoriji Vojvodine, gde
je do 1929. izdavala 26 listova na n e m a ć k o m jeziku (do 1918. na toj teritoriji
nije imala nijednog svog lista), a već 1933. na teritoriji Jugoslavije bilo je 415
n e m a ć k i h k u l t u r n o - p r o s v e t n i h društava.
Nemaćka m a n jina u Jugoslavi ji imala je p r e k o 140 preduzeća, od kojih 60
b a n k a r s k i h zavoda sa ulozima od p r e k o pola milijarde d i n a r a 1929. godine.
Sem u Sloveniji, o n a u p o č e t k u takoreći nije imala nijednu o s n o v n u školu u
kojoj se učilo na n e m a ć k o m jeziku, jer se na osnovu tzv. Aponijevog školskog
zakona u svim š k o l a m a nastava izvodila s a m o na m a đ a r s k o m . Međutim, po
p o d a c i m a od m a r t a 1929. u 154 n e m a ć k e o s n o v n e škole bilo je 570 odeljenja
u kojima je školske 1929/30. godine 572 n e m a ć k a učitelja učilo 33. 304 dece.
U to vreme, p o r e d 6 građanskih škola (24 o d e l j e n j a i 721 učenik), Nemci su
imali i gimnaziju u Novom Vrbasu (180 učenika), u kojoj je sva nastava izvođ e n a na n e m a ć k o m jeziku. Staviše, jugoslovenska vlada je 1932. dozvolila da
se otvori učiteljska škola sa n e m a č k i m nastavnicima koji nisu bili jugoslovenski podanici. C e l o k u p n a nastava i u g r a đ a n s k i m š k o l a m a t a k o đ e je izvođena
na n e m a ć k o m jeziku, a izdržavanje škola padalo je na teret države. U s a m o m
Beogradu, gde tako reći i nije bilo Nemaca, jugoslovenska vlada je 1931. osnovala n e m a č k u o s n o v n u i g r a đ a n s k u školu, a sledeče godine na teritoriji Savske banovine, gde ranije nije postojala nijedna n e m a ć k a škola, o t v o r e n o je
46 odeljenja na nižim i 12 o d e l j e n j a na višim n e m a č k i m o s n o v n i m školama,
u kojima je bilo oko 1400 učenika. Početkom školske 1931 /32. godine Nemci
su u Jugoslaviji imali 39 de.ćjih zabavišta, 620 osnovnih i 188 viših osnovnih
škola sa u k u p n o 39. 843. dece. I u verskom pogledu n e m a ć k a m a n j i n a u Jugoslaviji očuvala je svoj raniji privilegovani položaj. 1
lako je rad ove organizacije bio zabranjen 1924. i 1929, a u Sloveniji 1934.
i 1936. godine, ona je n e p r e k i d n o politički aktivno radila i posle d o l a s k a Hitlera na vlast u N e m a č k o j 1933. postala i n s t r u m e n t politike Trećeg Rajha. Zato
je vrhovno vodstvo n e m a ć k e Nacionalsocijalističke partije (čim je došlo na
vlast) obrazovalo »Savet za folksdojćere (»Volksdeutscher«) sa njihovim izvršnim o r g a n o m »Vomi« (»Volksdeutsche Mittelstelle«). U o b a ova o r g a n a
bili su o d a b r a n i iskusni i sposobni nacisti iz Hesovog (Hess Rudolf) aparata,
koji su iz Berlina p r e k o »Društva za n e m s t v o u inostranstvu« (»Berlin f ü r das
Deutschtum im Ausland«) dirigovali r a d o m svih folksdojčerskih g r u p a u Evropi, a naroćito najorganizovanijom, n a j b r o j n i j o m i e k o n o m s k i najjačom grupom u Jugoslav iji koja je p o m a g a l a n e m a č k u ekspanziju i o b a v e š t a j n u službu.
N e p o s r e d n o posle anšlusa, a naročito za v r e m e s u d e t s k e krize, policijske
vlasti u Kraljevini Jugoslaviji vrlo su o š t r o istupile protiv akcije nacističkog
obnoviteljskog p o k r e t a za stvaranje jedinstvenog f o l k s d o j ć e r s k o g f r o n t a . U
organizacijama n e m a ć k e nacionalne manjine, o d n o s n o n e m a ć k e n a r o d n e
grupe, postojao je rascep: na j e d n o j strani staro konzervativno vodstvo »Kulturbunda«, a na d r u g o j obnoviteljski nacistički p o k r e t pod vodstvom <h
Avendera, lekara iz Panćeva, u r e d n i k a lista »Folksruf« (Volksruf). Obnovitelji
su bili isključeni iz »Kulturbunda« već 1935. godine. Da bi legalizovuli svo|ii
političku akciju, oni su 1937. godine kolektivno prišli »Zboru« Dimitrija Ljotića.
Politički p r o g r a m f o l k s d o j ć e r s k o g jedinstvenog f r o n t a bio je vrlo sličan
zahtevima koje je na kongresu Sudetskih Nemaca u Karlovim Vat ima istakao
-
njihov vođa Henlajn. Na intervenciju poslanika fon H e r e n a (Heeren Viktor
von), n e m a ć k o Ministarstvo inostranih poslova p r e d u z e l o je niz k o r a k a i
m e r a kako bi smirilo p r e t e r a n o ispoljenu nacističku delatnost u r e d o v i m a
folksdojćera u Jugoslaviji . ..
Načelnik kulturno-političkog odeljenja n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova r e k a o je 17. m a j a 1938. godine:
»Mi sada, iz opštih spoljnopolitičkih razloga ne želimo da folksdojčeri zauzmu opozicioni stav p r e m a Stojadinovićevoj vladi, a isto t a k o n e ć e m o da
folksdojčerska g r u p a u Jugoslaviji sada p o s e b n o privlači p a ž n j u « . . .
Posle Minhenskog sporazuma, ti spoljnopolitički razlozi su otpali. U spor a z u m u sa Stojadinovićem, poslanik Ion H e r e n je o š t r o p r o t e s t o v a o kod ministra u n u t r a š n j i h poslova dr Antona Korošeca n a v o d n o zbog n e p r a v e d n i h
o d n o s a p r e m a n e m a č k o j manjini. Na zahtev fon H e r e n a u Beograd je doputovao dr Luig, zamenik načelnika štaba »Volksdeutsche Mittelstelle«, centrale SS u Berlinu, koja je p o t a j n o rukovodila delatnošću svih folksdojćera u
inostranstvu.
Na sastanku predstavnika glavnih struja iz n e m a ć k i h m a n j i n s k i h organizacija u Beogradu, k r a j e m o k t o b r a 1938. godine. Luig je saopštio da svi folksdojčeri u Jugoslaviji u interesu nemaćko-jugoslovenskih o d n o s a m o r a j u glasati za vladinu listu Milana Stojadinovića i da ova direktiva m o r a ostati u najvećoj tajnosti.
Međutim, Stojadinović je tek 13. n o v e m b r a u Novom Sadu p r i m i o delegaciju folksdojćera. Izgovarajući se da je k a n d i d a t u r e na svojoj listi već raspodelio, on je pristao s a m o na dva folksdojčerska poslanička k a n d i d a t a
u m e s t o zatražena četiri kandidata. U čitavoj p r e d i z b o r n o j k a m p a n j i JRZ je
brižljivo izbegavala da na bilo koji način p o m i n j e p o d r š k u koju su, p r e m a direktivi iz Berlina, pružili vladi folksdojčeri.
Prema mišljenju fon Herena, p o d r š k a folksdojćera bila je j e d i n o m o g u ć a
pošto se očekivalo da će Stojadinović i posle izbora ostati na vlasti. »Širokim
krugovima n a r o d n e g r u p e ipak biće vrlo teško da glasaju za listu vlade, čiji
se ministar u n u t r a š n j i h poslova već o d a v n o pokazao kao nepomirljiv protivnik n e m a č k o g življa u zemlji i koji je u p r a v o poslednjih meseci d o n e o , ili se
b a r e m saglasio, sa mnogim policijskim m e r a m a protiv folksdojćera. m e r a m a
koje su predstavljale svesno »šikaniranje«. 2
Pošto je pobedila nova s t r u j a mladih nacističkih e l e m e n a t a , već početkom 1939. »Kulturbund«, koji je k o n a č n o reorganizovan po nacističkim principima. p o č e o je da se agresivnije ponaša. Zato je načelnik Glavnog generalštaba general Simović, p r e m a izveštaju n e m a č k o g poslanika u Beogradu od
13. aprila 1939. godine, s k r e n u o pažnju n e m a ć k o m v a z d u h o p l o v n o m atašeu
»na postojeće k r a j n j e razdražljivo stanje stanovništva i izrazio bojazan da bi
agitovanje m e d u f o l k s d o j č e r i m a u Vojvodini, koje se o d n e d a v n o povećava,
moglo dovesti do incidenata koji bi ozbiljno naškodili nemačko-jugoslovenskim odnosima«.
Fon H e r e n dul|c izveštava R i b e n t r o p a da su ga folksdojčeri uveravali da
su se pripadnici »Pokreta p r e p o r o d a « ( » E r n e u e r u n g s b e w e g u n g « ) n e d a v n o
prilično eksponirali u svom radu na agitaciji, i nagovestili su da slede instrukcije iz Berlina.
»Ako se složite sa m n o m . nastavlja H e r e n , d a j e zasada svako nespokojstvo politički nepoželjno, p r e p o r u č u j e m da se Uprava folksdojćera (»Volksd e u t c h e Mittelstelle«) obavesti u tom smislu«. 3 Pa ipak fon H e r e n je 19. ap-
rila 1939. godine p r e d a o jugoslovenskom ministru mostranih poslova protestnu notu zbog navodnih bezobzirnih postupaka jugoslovenske policije s
nemačkim d e m o n s t r a n t i m a i pritvorenim petokolonaškim elementima, a
p r e m a uputstvu Ministarstva inostranih poslova Rajha 13. maia iste godine
predao je predsedniku vlade Dragiši Cvetkoviću Memorandum s protestom
zbog »progona nemaćkih nacionalnih pripadnika u Kraljevini Jugoslaviji«.
Izvesne m e r e Cvetkovićeve vlade bile su mlake tako da su za nacističke petokolonaše bile više stimulans nego li suzbijanje subverzivne akcije, pa su i
dalje nastavili da vrše pritiske. Karakteristično je d a j e i Milan Stojadinović,
kao predsednik jugoslovenske vlade, u p r k o s svog proosovinskog stava, sredinom 1938. godine bio prinuđen da svojim potčinjenim organima, naročito
banu Dunavske banovine, p r e p o r u č i primenu represivnih m e r a protiv »turbulentnih pronacistićkih elemenata u državi«, jer su foksdojćeri otpočeli agitaciju da se n e m a ć k a nacionalna skupina u Jugoslaviji ugleda na Sudetske
Nemce u Cehoslovačkoj. Nacistički ispadi doveli su dotle d a j e čak i Stojadinovićeva vlada uhapsila veći b r o j nacističkih agitatora (prema pisanju »Neue
Züricher Zeitung«-a od 18. maja 1938), ali su ubrzo pušteni na slobodu na intervenciju fon Herena i dalje produžili svoje petokolonske akcije. 3 »
Načelnik Glavnog generalštaba u svom predlogu ministru vojske i mornarice od 21. jula 1939. godine o m e r a m a za suzbijanje manjinske i komunističke
propagande, između ostalog kaže:
» I n t e r m i n i s t e r i j a l n a komisija u svojim z a k l j u č c i m a po p i t a n j u s u z b i j a n j a n e m a č k e prop a g a n d e u n a š o j zemlji izložila je situaciju ove p r o p a g a n d e d o s t a o p š i r n o . .. Sami ciljevi nem a ć k e p r o p a g a n d e su u s k o prikazani. T r e b a l o je d o k u m e n t o v a n o o t k r i t i i k r a j n j i cilj o v e
p r o p a g a n d e j e d n e t a k o d i n a m i č n e , d i s c i p l i n o v a n e i o r g a n i z o v a n e nacije, pa bi se r e l j e f n o pojavila i istina, da sve o n o š t o izgleda s a m o kao cilj, nije ništa d r u g o , već sredstvo za postignuće
krajnjeg cilja: dominiranje germanizma i podjarmljivanje svih manjih naroda koji se nadu na
putu njene nacionalne ekspanzije«. ( P o d v u k a o V. T).
Zatim govori o nacionalsocijalističkoj koncepciji Nemaca, o »Kulturbundu« i o izradi detaljnog plana za suzbijanje p r o p a g a n d e svih m a n j i n a u našoj
zemlji sa opširnim k o n k r e t n i m predlozima i merama. 4
Nemački vojni ataše u Beogradu u izveštaju od 21. jula 1939, pored ostalog,
kaže:
• Po m o j e m mišljenju, p r o p a g a n d a za p o b o l j š a n j e p o l o ž a j a N e m a c a iz N e m a č k e i prip a d n i k a n e m a ć k e m a n j i n e u Jugoslaviji nije p o t r e b n a , s o b z i r o m na s a d a š n j e spoljnopolitićko stanovište. 1 o v a k o i o n a k o stvari se razvijaju s a m e po sebi p o d p r i t i s k o m g e o g r a f s k o g
položaja. Ukoliko je m a n j e m e š a n j a sa n e m a č k e s t r a n e u p i t a n j e m a n j i n e , u t o l i k o će se pouzdanije ispuniti želja da j e d n a j a k a Jugoslavija b u d e naš saveznik, i s a m o u t a k v o j Jugoslaviji p r i p a d n i k n e m a č k e m a n j i n e d o ć i će do svojih p u n i h p r a v a « . . 5
Različiti m e đ u n a r o d n i događaji, kao n a p r i m e r aušlus, s u d e t s k a kriza,
razbijanje Čehoslovačke, podstakli su nadu Nemaca u Sloveniji da će moći da
obnove nove organizacije »Švapsko-nemačkog kulturnog saveza«, pa su zbog
toga 31. marta 1939, prijavili stvaranje 32 mesne grupe. Iako su u nekim krajevima održali osnivačke skupštine, već u aprilu vlasti nisu dozvolile obnovu
»Kulturbunda« u Sloveniji sve do o k t o b r a 1939, tj. tek u v r e m e drugog svetskog rata, čim su nacisti odobrili pravila Slovenaćkog prosvetnog saveza u
Koruškoj. Osim pokrajinskog vodstva za Dravsku banovinu do početka 1941.
godine bilo je organizovano još preko 50 mesnih grupa, i to u o k r u z i m a Maribor, Ptuj, Celje, Ljubljana i Kočevje. Prema podacima pokrajinskog statističkog biroa »Kulturbunda« u Sloveniji je 19. j a n u a r a 1941. godine bilo 11.577
članova »Kulturbunda,« pri č e m u nisu ubrojene mesne grupe Gornja Radgo-
Š O V I N I S T I Č K E S E P A R A T I S T I Č K E I N E P R I J A T E L J S K E O R G A N I Z A C I J E I JUGOSLAVIJI
193
na, Apače, Fišinci i M u r s k a Sobota, koje su imale 8. d e c e m b r a 1940. godine
u k u p n o 691 člana, i već f o r m i r a n a grupa Crmošnjice. Prema tome, u Sloveniji
je u to v r e m e u »Kulturbundu« bilo organizovano već p r e k o 12. 268 Nemaca. 6
Pošto su jugoslovenske vlasti, pre svega zbog nacističke u s m e r e n o s t i i
brojnih ispada n e m a č k e o m l a d i n e u Sloveniji, raspustile j e d n u za d r u g o m sve
m e s n e organizacije »Svapsko-nemačkog k u l t u r n o g saveza«, t a m o gde su bila
snažnija n e m a ć k a uporišta, Nemci su imali ilegalne političke »odbore petorice«. Takav o d b o r bio je, sasvim izvesno, u Celju. Poznat je i sastav takvog
o d b o r a za Kočevsku, koji se, p o č e t k o m 1939, pred prestavnicima »Folksdojče
Mitelštele« obavezao da će preuzeti »odgovornost za političko vaspitanje nacionalne grupe«. T a k o đ e je m o r a o da postoji takav o d b o r i u M a r i b o r u . Nemački napad na Poljsku i početak drugog svetskog rata su m e đ u N e m c i m a u
Sloveniji, koji su u to v r e m e obnavljali »Svapsko-nemački kulturni savez«,
probudili nove n a d e za ostvarivanje n e m a ć k i h imperijalističkih pretenzija u
Sloveniji, pa su na to počeli i da se p r i p r e m a j u .
Cim je rat izbio, oni su u okviru »Svapsko-nemačkog k u l t u r n o g saveza«,
i p o r e d protivljenja n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova, po uzoru odeljenja SA brzo i planski stvarali p o s e b n a o d e l j e n j a m u š k a r a c a od 18 do 45 godina i vojnički ih vežbali
U siovenačkoj Štajerskoj jezgro tih jedinica činili su muški članovi n e m a ć k i h fiskulturnih i sportskih društava. U M a r i b o r u
je postojalo f i s k u l t u r n o i s p o r t s k o d r u š t v o »Rapid«.
»Na . R a p i d o v o m ' t e r e n u u f i s k u l t u r n o j sali je bilo izvežbanih 800 ili Cak više m l a d i h Nemaca kao ekipa .Kulturbunda'.
.Rapidovim' s p o r t s k i m t e r e n o m u M a r i b o r u je prvi put odjekivao korak nacional-socijalistićkih v a s p i l a n i h n e m a ć k i h kolona. R a p i d ' j e u velikoj m e r i
i dalje izvršavao vec ranije postavljeni mu zadatak da nemaCku o m l a d i n u fizićki o b u ć i i svetsko-nazorski isškoluje te p r i p r e m i d a n o s l o b o đ e n j a « .
U jesen 1940. n e m a ć k u ekipu u Mariboru organizovali su još bolje.
U Celju je u »Atletik-šport-ferajnu« (Atletik sport Verein) t a k o đ e organizovana n e m a ć k a ekipa; snažna jedinica N e m a ć k e ekipe bila je i u Ptuju, ali je
najsnažnija i v e o m a d o b r o organizovana bila N e m a ć k a ekipa u Koćevskom.
T a m o ju je izrazito nacističko o k r u ž n o vodstvo »Kulturbunda« počelo da organizuje još 1939. godine. U jesen 1939. godine vodstvo Kočevskih N e m a c a tajno se sastalo i odlučilo da će ustanoviti N e m a č k u ekipu. Čitavu Kočevsku je
podelio na 25 p o d r u č j a i svi odrasli muškarci s pojedinog p o d r u č j a su predstavljali o s n o v n u jedinicu, tj. takozvani »Sturm« (Sturm). Pod n o s o m žandarmerijskih stanica i političkih kancelarija formirali su, obučili i angažovali
šturmove. U svih 25 š t u r m o v a (s njihovih p o d r u č j a su kasnije pokrivana područja mesnih g r u p a »Kulturbunda«) bilo je 1560 »jedinstveno uniforniisanih,
u duhu nacionalsocijalističkog svetskog nazora vaspilanih i fizički osposobljenih muškaraca«.
Manje jedinice N e m a ć k e ekipe bile su i u d r u g i m krajevima Slovenije,
t a m o gde su postojale organizacije »Kulturbunda«. npr. u Dravogradu, Rušama, M a r e n b e r g u itd. 7
U Izveštaju potpukovnika Dušana Bojovića o stanju u jedinicama 41. i 17.
pešadijskog puka od 11. septembra 1939. upozorava načelnika Obaveštajnog
odeljenja Glavnog g e n e r a l š t a b a da su pripadnici n e m a ć k e nacionalne manjine, za v r e m e aktiviranja ovih jedinica, radili na stvaranju pete kolone. 8
Ispadi p e t o k o l o n a š k i h nacista množili su se u takvoj meri da se u svojoj
agitaciji za Treći Rajh nisu uzdržavali čak ni od izjava da su Slovenci »niža
rasa«. I n t e r e s a n t n o je da je Hitlerova izjava od 8. o k t o b r a 1939. o m o g u ć n o s t i
preseljenja n e m a ć k i h nacionalnih m a n j i n a iz s u s e d n i h država u Rajh izazvala
paniku m e đ u slovenaćkim folksdojčerima (naroćito u Kočevskom kraju), ali
je to u b r z o z a m e n j e n o njihovom p o j a ć a n o m agitacijom da se slovenaćki krajevi s n e m a ć k o m n a c i o n a l n o m m a n j i n o m priključe Rajhu. »Kulturbund« je
pojačao tu političku akciju u prilog Trećeg Rajha čak i u vojnim jedinicama. 8 »
Zbog n e p o v e r e n j a u manjine. Ministarstvo vojske i mornarice svojim aktom Str.
Pov. Đ. br. 6265 od 28. septembra 1939. godine n a r e đ u j e da se iz kruga rezervnih oficira o d s t r a n e rezervni oficiri nacionalnih m a n j i n a kao n e p o u z d a n i (a
p r e svega Nemci i Mađari).
Načelnik Glavnog generalštaba je sa Str. Pov. Đ. Op. br. 4866 od 16. oktobra
1939. godine predložio ministru vojske i m o r n a r i c e da se uvođenjem polaganja
ispita iz državnog jezika ograniči broj đaka neslovena u školama za rezeri ne oficire. a time i njihov b r o j za u n a p r e đ i v a n j e i d o b i j a n j e svojstva rezervnih oficira. 9 Na taj p r e d l o g Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e je sa Str. Pov. Đ. Br. 7268
od 22. o k t o b r a iste godine izdalo n a r e đ e n j e Načelniku Glavnog g e n e r a l š t a b a
i potćinjenim k o m a n d a m a i u s t a n o v a m a da se za đ a k e neslovene, koji su upućuju u škole za rezervne oficire, uvede polaganje ispita iz državnog jezika.' 0
Ukoliko se bližila agresija na Jugoslaviju, utoliko je rad manjine bio sve organizovaniji, đisciplinovano sprovodeci sve direktive iz Berlina. To se vidi i
iz tzv. »Narodnog p r o g r a m a N e m a c a Jugoslavije«, u kojem je dr J a n k o Sep poč e t k o m 1940. tražio od jugoslovenske vlade p o t p u n u s a m o s t a l n o s t u okviru
jugoslovenske države. Ön je, sem toga, iste godine - posle n e m a ć k i h p o b e d a
na Zapadu - u jednom govoru javno istakao da se n e m a ć k a » n a r o d n o s n a grupa« ima smatrati d e l o m čitavog n e m a č k o g n a r o d a i da uvek m o r a biti spremna da izvršava svaki zadatak koji joj Treći Rajh b u d e postavio.
Sem toga, on je tom prilikom istakao i to da » n a r o d n o s n a grupa, koja se
nalazi izvan granica Rajha, ispunjava svoj zadatak jedino a k o ga s m a t r a d e l o m
zadatka čitavog n e m a č k e g naroda«. Prema njegovim rečima »nemaćki Rajh je
ugrožen a k o ne vlada .južnom kapijom Rajha koja se nalazi u S r e m u . Ta oblast uvek m o r a da stoji pod n e m a ć k o m vlašću, a k o Rajh želi da sebi o b e z b e d i
dunavski put ka C r n o m m o r u i da osigura zaleđe protiv svih uticaja Jugoistoka. Upravljanje delom Podunavlja u kojem su naseljeni jugoslovenski folksdojčeri je jedai. od najvažnijih zadataka n e m a č k e . n a r o d n o s n e grupe', njena
misija. To je p r i r o d n i c e n t a r .Karpatske kotline', a ko n j o m e vlada, vlada čitavim ovim prostorom«. 1 0 »
Inspekcija zemaljske odbrane u svom izveštaju Pov. Đ. Ob. 2 br. 1423 od 15.
marta 1940. godine izvestila je načelnika Glavnog g e n e r a l š t a b a da je Ministarstvo p o l j o p r i v r e d e revizijom poslovanja n e m a ć k i h d r u š t a v a »Agrarija« i
»Jugo-Agrar« u Novom Sadu ustanovilo m n o g e nepravilnosti i nezakonitosti,
i tc p r e k o m n o g o b r o j n i h zastupništava n e m a ć k i h f a b r i k a p o l j o p r i v r e d n i h
mašina koje vrše eksploataciju raznim malverzacijama cena. Zemljoradnička
Cćntralna kreditna zadruga, kao savez n e m a ć k i h kreditnih i p r i v r e d n i h zadruga, dala je svojoj firmi zvaničan nemački naziv i nemački jezik uvela kao zvaničan. Ona osniva n e m a č k e zadruge i u Sloveniji na n e m a ć k o m jeziku (Kočevju, Mariboru i okolini) i d a j e velike kredite N e m c i m a za k u p o v a n j e zemlje.
Sem toga održava vezu sa n e m a č k i m b a n k a m a , dobija k r e d i t e ođ b a n a k a u
Cirihu, p o m a ž e »Kulturbund«, daje p o m o ć za razna p u t o v a n j a * N e m a č k u ,
krije statističke p o d a t k e o b r o j n o m stanju p o r o d i c a svojih z a d r u g a i njihovom i m o v n o m stanju, održava t r o m e s e č n e kurseve za p o d e s n a m l a đ a lica
radi n e m a ć k e p r o p a g a n d e , p r i r e đ u j e razne p a r a d e i time utiče na raspolože-
nje Nemaca u Vojvodini, iako lo nije njen zadatak, o b i l n o k r e d i t i m a p o m a ž e
Društvo za g r a đ e n j e kuca u Novom Sadu (»Habeg«) za n e m a ć k e k u l t u r n e i
prosvetne u s t a n o v e u opsegu koji pr< m a š u j e n j e n a ovlašćenja. I u ovoj Zadruzi i u »Agrariji« nova struja zadojena je nacional-socijalizmom, i to se otvoreno priznaje Ona je preuzela vodstvo u » K u l t u r b u n d u « i bori se za p o t p u n o
vladanje u svim p r i v r e d n i m i k u l t u r n i m u s t a n o v a m a N e m a c a u Vojvodini, a
iz Berlina dobijaju instrukcije koga mogu, a koga ne smeju birati u u p r a v e tih
ustanova itd, itd. Najzad se predlaže da se rad svih ovih ustanova stavi pod
jači n a d z o r . ' ' •
Predsednik Stalne komisije za utvrđivanje general Milan Radenković je u
svom izveštaju Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e od 18. m a j a 1940. sasvim otvoreno izneo nepoverenje prema nemaćkom, mađarskom i albanskom življu i
predviđao da ono može korisno poslužiti agresorskim padobranskim jedinicama
za uništenje glavnih pozadinskih centara ( p o d v u k a o V. T.). Zato je p r e d l a g a o
mešovitu u p o t r e b u ovog ljudstva i njegovo stavljanje pod k o m a n d u d o p u n skih pukova, obrazovanih od slovenskog življa. Iako se sa tim složio i načelnik
Glavnog generalštaba, general Petar Košić, on nije bio odlučan da to sprovede izgovarajući se »političkim razlozima«.' 2
Glavni generalštab je u svom izveštaju Ministarstvu unutrašnjih poslova od
20. maja 1940. (dakle u v r e m e usepšnih operacija n e m a č k e vojske u Francuskoj - prim. V. T.) naveo da u p o s l e d n j e vreme seljaci n e m a ć k e nacionalnosti
u D o b a n o v c i m a u svojim m a n i f e s t a c i j a m a otv >reno i javno prete S r b i m a govoreći: »Pričekajte s a m o još malo pa ćete videti šta će biti i sa v a m a « . ' 3
Nemački poslanik u Beogradu je u svom izveštaju Ministarstvu inostranih
poslova od 20. maja 1940. naveo da se p o b e d o n o s n a k a m p a n j a n e m a ć k e vojske na Zapadu u Jugoslaviji prati sa z a p r e p a š ć e n o m neizvesnošću, ne s a m o
kao o g r o m a n nemaćki uspeh, već i kao z n a č a j n o j a č a n j e Italije i n j e n e m o g u ć e
intervencije u pravcu Dalmacije i južne Srbije (Makedonije - prim. V. T.), što
bi dovelo i do intervencije Nemaćke. Poslanik dalje kaže da u Jugoslav iji postoje šovinistički elementi koji s m a t r a j u N e m a č k u i Italiju b u d u ć i m neprijateljima, pa su i m e r e b e z b e d n o s t i policije p r e m a s t r a n c i m a i m e r e vojne bezbeđnosti dobile jedan naročit a n t i n e m a č k i karakter. »Vlada je odlučila da
p r e d u z m e o š t r u akciju protiv p o d s t r e k a ć a nemira, ali neće biti u stanju da
spreći nekoliko izolovanih incidenata i vređanja, čak ni u budućnosti, ali ni
u kom slučaju n e m a neke ozbiljne o p a s n o s t i za folksdojćere i p r i p a d n i k e Rajha koji ovde žive. No, u slučaju izbijanja rata, oni bi bili izloženi ozbiljnoj opasnosti«.' 4
Stab Dunavske divizijske oblasti sa Str. Pov. Đ. Ob. br. 123 od 13. juna 1940.
godine obaveštava K o m a n d u pešadije ove oblasti o reorganizaciji o b a v e š t a j n e
službe p r i p a d n i k a n e m a č k e nacionalne m a n j i n e i naglašava da će se ta obaveštajna i p r o p a g a n d n a služba u b u d u ć e vršiti po ćelijama. Centrala za kulturni savet ostace u Novom Sadu, a centrala za nacionalsocijalistički pokret u
Pančevu. Iz ovog p o k r e t a se r e g r u t u j u članovi za »Kamerađšaft« (»Kameradschaft« - »Udruženje drugarstvo«) koji ima dve sekcije SS i SA t r u p e , iz kojih
će se birati članovi za propagandne i obaveštajne ćelije. Svaka ćelija ima svog
»celfirera« (»Zellführer« - v o đ a ćelije) i pet članova. Mesni organizacionslajter (Organisationsleiter - vođa organizacije) može biti samo ono lice koje je
završilo obaveštajni ili p r o p a g a n d n i kurs, a i celfireri m o r a j u imati ovaj kurs.
Članovi polažu zakletvu. Formiraju se i ženske sekcije za obaveštajnu službu.
Pokret je p r i s t u p i o i organizaciji terorističkih sekcija, a or^anizovanje se vrši
p r e m a strogo u t v r đ e n i m u p u t s t v i m a iz Rajha. Svaki član ima svoj zadatak i
za njih se organizuju kursevi za razne akcije i sabotaže, pa čak i u B e o g r a d u .
Za članove sekcija u p r v o m redu dolaze u obzir lica koja su z a p o s l e n a po
preduzečima, m e h a n i č a r i i drugi kvalifikovani radnici, koji su o s l o b o đ e n i vojne obaveze. Sekcije se osnivaju ne s a m o t a m o gde ima Nemaca, nego i po ostalim m e s t i m a - čak i u Srbiji.
Iz k o m e n t a r a ovog izveštaja u prim. 4 se k o n s t a t u j e da je n e m a č k a obaveštajna služba uoči rata bila v e o m a razvijena m e đ u s t a n o v n i š t v o m n e m a č k e
n a r o d n o s t i u Jugoslaviji i da su Nemci stvarali svoju petu kolonu neometano
od nadležnih organa. Vlada Cvetković-Maček bila je toliko zaplašena od Nemaćke, da nije smela ništa ozbiljnije preduzeti da onemogući rad »Kulturbunda« i
drugih nemaćkih organizacija na širenju pete kolone, niti da iz svojih redova ukloni petokolonaške ministre, kao što je bio ministar za fizičko vaspitanje Dušan
Pantić i dr. Cak su i neki istaknuli nemački obaveštajci posle hapšenja ubrzo puštani na slobodu i od strane visokih vojnih funkcionera, pa su neometano razvijali svoju špijunsku mrežu u Jugoslaviji. (Podvukao V.T.). Za prikupljanje podataka i o b a v e š t a j n u službu Nemci su slali i »turiste« u Jugoslaviju, čija je delatnost bila v e o m a razgranata i specijalizovana. Dalje se navodi veliki b r o j slučajeva rada tih »turista«. 1 5
Uprava grada Beograda je sa Pov. II. br. 6149 od 20. juna 1940. godine obavestila Obaveštajno odeljenje Glavnog generalštaba o aktivnosti Nojhauzena
(Neuhausen Franz) i nemačkog Saobraćajnog biroa u Jugoslaviji - u stvari centrale nemačke obaveštajne službe. Inžinjer Nojhauzen, predstavnik nemaćke privrede u Jugoslaviji i rukovodilac Saobraćajnog biroa, preko raznih ličnosti prikupljao je podatke, da bi obaveštavao i kneza Pavla, sa kojim je - prema njegovom (Nojhauzenovom) tvrđenju - održavao prisne veze. On je, navodno, u sporazumu sa knezom prikupljao podatke o svim licima koja koče prijateljstvo između naroda Nemačke i Jugoslavije i takođe, po nalogu kneza, o đeneralštabnim
i drugim oficirima koji održavaju bliske veze sa Englezima i Francuzima. On je
obećao knezu da će svaki Nemac izbegavati sukobe i da je naredio da se članovi
nemaćke kolonije u Beogradu ne zadržavaju posle 24 časa po ulicama i javnim
lokalitna i da se moraju pokoravati jugoslavenskim organima, jer će u protivnom biti proterani iz Jugoslavije.16
Glavni generalštab je sa »M« 2702 od juna (ili kraja maja) 1940. dostavio
ministru vojske i m o r n a r i c e i k o m a n d a n t i m a I i IV armijske oblasti o p š i r n o
o b a v e š t e n j e o aktivnosti n e m a ć k e manjine i organizovanju pete k o l o n e u
zemlji. U o b a v e š t e n j u se, između ostalog, kaže da pod uticajem najnovijih nemaćkih u s p e h a u ratu, n e m a č k a m a n j i n a kod nas, dirigovana iz n e m a č k o g Sao b r a ć a j n o g biroa p r e k o »Kulturbunda« i raznih nemaćkih, naizgled sasvim
naivnih u d r u ž e n j a i klubova u našoj državi, postaje sve agresivnija. Nacionalsocijalističkom p o k r e t u se p r i d r u ž u j u i oni koji su se do sada držali po strani.
Tajno se iz N e m a č k e ubacuje, k r i j u m č a r i i r a s t u r a oružje n a m e n j e n o za nem a č k e državljane u našoj državi. Nemaćku m a n j i n u o b u č a v a j u i organizuju
naročiti ljudi iz n e m a ć k i h redova sa specijalnim kursevima za p r o p a g a n d u i
održavanje d e s t r u k t i v n o g zagranićnog rada. Pošto je sa sigurnošću utvrdio da
se kod nas organizuje peta kolona. Glavni g e n e r a l š t a b je d o š a o do zaključka
»da je n e o p h o d n o p o t r e b n o preduzeti mere, energične, ali iz pojmljivih razloga obazrive, u cilju zaštite države od ovakvog rada neslovenskog življa i pete
kolone«. Na kraju predlaže 11 konkretnih mera koje u tom smislu treba preduzeti. 1 7
r
Glavni urednik nemačkog lisia »Minhner nojste Nahrihlen« (Münchner
neuste Nachrichten) u svojoj »Belešci« od 1. jula 1940. godine kaže d a j e Cincar-Marković u razgovoru upozorio da bi »izvesni dogadaji od pre nekoliko
nedelja u Berlinu mogli da dovedu do nesporazuma«. Glavni urednik smatra da
je Cincar-Marković »ciljao na paniku koja se u Jugoslaviji širi pod parolom .peta
kolona' i na političke progone folksdojćera, nemaćkih državljana i novinara iz
Rajha«. Dalje je urednik rekao Cincar-Markoviću »da ovo u Berlinu sigurno
neće naići na razumevanje pa i ako se uzme u obzir da izvesne polici jske progone
v lada nije želela«.' 8
Slab Dunavske divizijske oblasti je sa Pov. Đ. Ob. br. 666 od 2. jula 1940.
godine obavestio potćinjene k o m a n d e i ustanove d a j e Glavni generalštab sa
Pov. Đ. Ob. br. 2 od 25. juna obavestio da je oko 900 Nemaca otišlo iz Kule,
navodno na 2 godine na rad u Nemačku, a u stvari su otišli da tamo završe
kurseve za pripremanje »pete kolone«.' 9
l.'drulenje rezervnih oficira i ratnika je sa Pov. br. 117 od 29. s e p t e m b r a
1940. godine uputilo ministru vojske i mornarice Predstavku u kojoj se kaže
da manjine u našoj zemlji, naroćito nemaćka, koja dobija velika novčana sredstva iz inostranstva, mogu neograničeno da kupuju nekretnine i predlaže da
se mobilizacijski materijal ne sme poveravati na čuvanje pripadnicima manjina i da se uklone starešine nesloveni. Međutim, pošlo je u tom smislu već nešto učinjeno, d o m a ć e n e m a ć k e novine su objavile da se rezervni oficiri-Nemci
razrešeni čina jave vodi »Kulturbunda« dr Sep Janku u Novom Sadu (koji je
nedavno odlikovan od strane kraljevske vlade). 2 0
V izvodu iz Referata Mura Bakica (o radu u vojsci) na Petoj zemaljskoj konferenciji od 19-23. oktobra 1940. pored ostalog, zahteva se izbacivanje petokolonaša i njihovo stavljanje pod sud i kaže
• N e p o s r e d n a zadaća k o m u n i s t a u vojsci m o r a bili b o r b a protiv p e l e kolone, n j i h o v o g
izdajničkog, š p i j u n s k o g i s a b o t e r s k o g r a d a K o n k r e t n o r a s k r i n k a v a t i njihov š t e t o č i n s k i rad,
mobilisati v o j n i k e protiv njihovih p r e d a v a n j a , o b j a š n j a v a t i povezanost njihovog r a d a sa defetističkom i k a p u u l a n t s k o m p o l i t i k o m vlade Cvetković-Maček«,*'
Stab Dunavske divizijske oblasti je sa Pov. Pov. Đ. O. br. 1137 od 14. novembra 1940. obavestio Garnizonsku uprav u u Zemunu da je jedna grupa Nemaca iz Rajha, pošto su p r e t h o d n o naučili naš jezik, došla u našu zemlju i nabavila n e p o k r e t n a imanja, iako su strani državljani: da se već duže v r e m e n a
iz Nemaćke krijumčari oružje za nemaćke manjine u Jugoslaviji, i to rastavljene puške i automati koje prenose brodovima čiji su vlasnici Nemci jugoslovenski državljani; da je centar ove akcije, kako izgleda, u Apatinu i da se na
taj način vrši planska kolonizacija Nemaca i njihovo naoružavanje. 2 2
O radu Karla Krausa (Krauss Karlo Lot), SS-ovskog majora, glavnog noverenika SS obaveštajne službe za inostranstvo, kasnije šela Gestapoa u okupiranoj Srbiji, a pre rata »činovnika« Saobraćajnog biroa u Beogradu, Glavni
generalštab je imao prilično detaljne podatke. U Izveštaju P« br. 1282 od 2.
d e c e m b r a 1940. o petoj koloni, između ostalog, se kaže:
• O r g a n i z o v a n j e m članova .pete kolone' u n a š o j zemlji r u k o v o d e n a r o č i t a lica, koja su
z a p o s l e n a p r i v i d n o u n e m a ć k o m S a o b r a ć a j n o m b i l o u P r e m a o b a v e š t e n j i m a . sva ovakva
lica .odigrala su z n a č a j n e uloge u z e m l j a m a , koje su p o t p a l e pod n e m a ć k u o k u p a c i j u ' . M e d u
takvim licima bilo je i n e m a ć k i h aktivnih oficira. Međutim, do pre izvesnog v r e m e n a takva
lica nisu dejstvovala u n e m a ć k o m s a o b r a ć a j n o m b i r o u
Karl K r a u s Lot. činovnik n e m a č k o g S a o b r a ć a j n o g biroa, j e d a n je od najvažnijih organizatora n e m a č k e pete k o l o n e ' u Jugoslaviji. On je u julu 1940. g o d i n e b o r a v i o u Berlinu i
po p o v r a t k u u Beograd p r i č a o je svojim s a r a d n u i m a . da |e p o d n e o Berlinu l c r p a n izveštaj
0 organizaciji p e t e kolone' u Jugoslaviji i da su u Berlinu n e o b i č n o zadovolini n j e g o v i m radom.
P r e m a n o v i m o b a v e š t e n j i m a , Karl K r a u s d o b i o je u Berlinu n o v e i n s t r u k c i j e za dalje
o r g a n i z o v a n j c .pete k o l o n e ' u Jugoslaviji i o n j e m u se u b i r o u sada govori k a o o f a k t o r u
k o m e je p o v e r e n a d e l i k a t n a d u ž n o s t posle p a u z e od ' m e s e c a . On je p o č e o p o n o v o da organizuje č l a n o v e .pete k o l o n e ' i da drži specijalna p r e d a v a n j a u p r o s t o r i j a m a bivšeg Cehoslovaćkog p o s l a n s t v a u Kralja A l e k s a n d r a ul. br. 22. Ovim p r e d a v a n j i m a , p o r e d N e m a c a iz
Rajha. p r i s u s t v u j u i Nemci iz n a š e zemlje. Kursisti su p o d e l j e n i na g r u p e do po 6 lica. Pred a v a n j a sc- d r ž e d v a - t r i p u t a n e d e l j n o i po p a r t i j a m a . Ovim p r e d a v a n j i m a p r i s u s t v u j e i veći
b r o j n e m a č k i h s t u d e n a t a iz »Suevije~ 2 3
Stab Dravske divizijske ublasti u izveštaju Pov . Đ Ob. br. 607 od 27. decembra 1940. godine naveo je da se na njegovoj teritoriji, naročito u Kočevskoj oblasti, nastoji svim silama da se svi Nemci i njihovi simpatizeri upišu u »Kult u r b u n d « . k a k o bi se na taj način u spiskove prikupila o d l u č u j u ć a masa koja
bi, u svoje vreme, mogla kad se ukaže pogodan m o m e n a t , da traži sva prava
jednog naroda, ne birajući ni sredstva ni načine s a m o da se postigne cilj. Sem
toga, »poverenici, . K u l t u r b u n d a ' p u t u j u iz kraja u kraj, često i pod m a s k o m
trgovačkih putnika, pa nudeći svoju robu po k u ć a m a šire n e m a ć k u propagandu, obećavajući razne beneficije o n i m a koji se b u d u upisali, kao i d o b r o
zaposlenje kad b u d e došla n e m a č k a vojska«.. , 24
V Izveštaju od decembra 1940. godine nepotpisani autor (verovatno komunista) piše o delovanju pete kolone u Ibarskoj diviziji, zatim o velikim nedostacima u radu vojnih okruga, k o m a n d a n a t a skladišta, tolerisanju krivaca, nesposobnosti oficira i podoficira, njihovom n e l j u d s k o m o d n o s u itd. On dalje
kaže da se u vojsci i n a r o d u traži oslon na SSSR. a n e p o v o l j n o gleda na pet o k o l o n a š k u politiku vlade. 2 5
Komandant Prve armijske oblasti je sa Pov. Đ. Ob. 2 br. 5493 k r a j e m 1940.
godine o b a v e s t i o Glavni g e n e r a l š t a b o aktivnosti n e m a č k e m a n j i n e u Vojvodini. U k o m e n t a r u ovog izveštaja, prim 2, Redakcija Zbornika d o k u m e n a t a ,
Aprilski rat 1941. kaže:
• Reč je o p r e g o v o r i m a nove u p r a v e » K u l t u r b u n d a « sa j u g o s l o v e n s k o m v l a d o m o k o
o d o b r e n i a z a h t e v a p o s t a v l j e n i h u » n a r o d n o m p r o g r a m u N e m a c a u Jugoslaviji«, a u p r i m . 4.5
1 6: Mladi članovi » K u l t u r b u n d a « (za razliku od starijih, k o n z e r v a t i v n i h ' ) imali su svoj prog r a m .obnove' o v e organizacije Zbog loga su se zvali .obnovitelji' ( . E r n e u e r e r ' ) , a njihov pokret Pokret o b n o v e ' (.Erneucrungsbevvegung').
K u l t u r b u n d « je o r g a n i z o v a o p r i k u p l j a n j e d o b r o v o l j n i h priloga za zimsku p o m o ć Nem a č k o j 1940/41 S u m a od 1.050 000 d i n a r a poslata je p r e k o n e m a č k o g p o s l a n s t v a u Beogr a d u , O r g a n i z a c i j n e m a č k e zimske p o m o ć i ( • W i n t e r h i l f s w e r k « ) . "
Komanda Dravske divizijske oblasti je posle ovog izveštaja, u januaru 1941.
godine uputila izveštaj o opštoj delatnosti nacista u Sloveniji:
»Rad n e m a ć k e m a n j i n e . . . uzeo je u poslednje v r e m e veliki zamah. Organizacija se razvija brzim t e m p o m u svim pravcima . . . Došlo je d o t l e da svoje sekcije o b r a z u j u čak i dečje dadilje i babice! Sigurni u p o b e d u Nemačke,
oni istupaju na svim s a s t a n c i m a i zborovima po o b r a s c u nacional-socijalističkih zborova u Rajhu. Nose u n i f o r m e Nacional-socijalistićke s t r a n k e . Sale u
kojima p r i r e đ u j u zborove u r e đ u j u se po ugledu na slične sale u N e m a č k o j .
Sviraju u f a n f a r e i d o b u j u na d o b o š e n e m a č k o g oblika, postrojavaju se itđ.
Sve to nije p r e d v i đ e n o u postojećim pravilima, a n a j m a n j e n o š e n j e NS i NSDAP uniformi, ali se n e m a ć k a m a n j i n a ne obazire na to, jer naše vlasti nisu
našle za s h o d n o da ovo zabrane. Kraljevska b a n s k a uprava u p u t i l a je pitanje
Ministarstvu u n u t r a š n j i h poslova kako treba u tom pogledu da postupa, ali
u vezi sa ovim nije dobila još nikakve direktive.« 2 7
U v e o m a o p š i r n o m Obaveštajnom biltenu Treće uprave nemačke Službe
bezbednosli od 27. januara 1941. godine, između ostalog, kaže se da su vođi nemačke n a r o d n e g r u p e dr S e p Janku (Sepp Janko), prilikom r a z m e n e mišljenja sa p r e d s e d n i k o m vlade Cvetkovićem, d a t a razna p o s e b n a o b e ć a n j a u pogledu u k i d a n j a p r o t i v n e m a ć k i h mera. Predsednik vlade naroćito je davao
uveravanja da se n e m a č k a n a r o d n a g r u p a može s l o b o d n o razvijati u smislu
nacionalsocijalističkog pogleda na svet »i da će se kazniti svaki (time je mislio
na vlast) koji radi protivu . .. manifestacija n e m a č k e manjine.
• Upi kos t o m e prolivnemačko raspoloženje protivit nemačke narodne grupe ( p o d v u č e n o
u o r i g i n a l u ! o d r ž a v a se i dalie. To je, p r e svega, d o š l o do izražaja u t o m e što je d o s a d a od
o k o 140 rezerv nih oficira d e g r a d i r a n i h zbog n a c i o n a l n e p r i p a d n o s t i s a m o t r i d e s e t o r i c i vraćen čin Za 7 srezova. u k o j i m a n e m a ć k o s t a n o v n i š t v o ima a p s o l u t n u ili relativnu većinu,
p r e d s e d n i k vlade je svojev r e m e n o o b e ć a o p o s t a v l j e n j e N e m a c a za n a č e l n i k e srezova. Dosada ie, m e đ u t i m , s a m o u j e d n o m j e d i n o m srezu postavljen z a m e n i k s r e s k o g n a č e l n i k a sa aktivnim f u n k c i j a m a kojeg je p r e d l o ž i o voda n a r o d n e grupe, n i j e d a n Nernac nije postavljen za
o p š t i n s k o g b e l e ž n i k a - P o r e d toga p o n o v l j e n a o b e ć a n j a vodstvu n a r o d n e g r u p e o d s t r a n e
b a n s k e u p r a v e i p r e d s e d n i k a vlade nisu urodila p l o d o m . Oni nisu u s t a n j u ni da s p r e ć e sve
veći niz istupa, m a l t r e t i r a n j a i n a p a d a sa s r p s k e s t r a n e protivu p r i p a d n i k a n e m a ć k e narodne grupe, a ni da im za to p r u ž e o d g o v a r a j u ć e z a d o v o l j e n j e
Pored toga. pod ban. kao p r e d s t a v n i k p r e d s e d n i k a vlade, u najnoviie v r e m e p r e b a c u j e n e m a ć k o m » K u l t u r b u n d u « da je u svoiem r a d u p r e k o r a č i o granice svojih s t a t u t a , zato
što p r o p a g i r a nacionalsocijalizam, koji je p r e m a »hvatanju pod b a n a politika Partije
Dalje se detal jno izlaže k a k o se »kurs p r e m a N e m a č k o j m e n j a s obzirom
na povoljnost ili nepovoljnost situacije i kako se uvek zaoštrava kad je situacija povoljna, kao, na primer, posle poraza Italijana u Africi, a kad je nepovoljna, kao posle p o b e d a N e m a č k e na Zapadu, o n d a se ističe prijateljstvo sa
N e m a ć k o m i naglašava da m a n j i n a treba da b u d e most koji će povezivati Nemačku i Jugoslav iju. Dalje se kaže da je Rezervni potpukovnik Jovanović postavljen za p r e d s e d n i k a j e d n o g o d b o r a koji ima da spremi c r n e liste.
»U ove spiskove uvešće se svi Nemci iz N e m a č k e i Jugoslaveni koji k o n s p i r i š u sa Nem a ć k o m . kao i svi vodi n e m a ć k e , m a đ a r s k e i b u g a r s k e m a n j i n e U slučaju u p a d a u Jugoslaviju, učiniti b e z o p a s n i m sva lica n a v e d e n a u s p i s k o v i m a .
K a m p a n j a protivu N e m a c a . n a r o č i t o od s t r a n e S r b a i Slovenaca, ispoljava se u sve
većem privrednom ugnjetavanju pripadnika nemaćke narodnosti ( p o d v u č e n o u originalu) u
Jugoslaviji. »Pre k r a t k o g v r e m e n a B a n s k a u p r a v a u Ljubljani izdala je poverljiv raspis da joj
se d o s t a v e u tri p r i m e r k a spiskovi članova svih m e s n i h g r u p a š v a p s k o - n e m a č k o g »Kulturb u n d a « . s tim da se ne traže i s t o v r e m e n o od svih p o d r u ž n i c a , već p o s t e p e n o da ne bi bilo
upadljivo«.
Z;.tim se u biltenu n a v o d e mnogi primeri o navodnim maltretiranjima
i nasi'nim aktima protivu pripadnika nemačke nacionalnosti ( p o d v u ć e n o u originalu) 2 8
Stab za utvrđivanje Dravske divizijske oblasti (koja je o b u h v a t a l a Sloveniju) u svom izveštaju G e n e r a l š t a b u od 24. f e b r u a r a 1941. godine kaže:
• U p o s l e d n j e v r e m e sve češće se dešava da su na vežbu u p o s a d n e bataljone - u koje imaju i ratni r a s p o r e d - pozvan obveznici za koje se zna da su najistaknutiji hitlerovci i kao
takvi m o g u n a m u p o s a d n i i n ć e l a m a duž g r a n i c e biti od najveće štete. Vojni o d s e k u svoje
v r e m e slao je t a č n e p o d a t k e K o m a n d i vojnog o k r u g a sa s p i s k o m svili h i t l e r o v a c a i nadležnih
u M a r i b o r u , a ipak su i p o r e d loga bili po r a t n o m r a s p o r e d u d o d e l j e n i u p o s a d n i bataljon
Ovo se ne d e š a v a s a m o u opštini M a r i b o r , nego i u svim srezov ima p r o s t o s loga š t o vojni
o k r u g ne beleži šta je ko S k r e n u o s a m p a ž n j u svojim p o z n a n i c i m a o f i c i r i m a na ove pojave,
a o d g o v o r je r e d o v n o bio . z n a m o mi šta r a d i m o ' ili .pa to nije ništa!' i tako dolaze u n a š u odb r a m b e n u liniju najgori hitlerovci. Došli su čak na vežbu i u vojni o k r u g k a o pisari i bili uklonjeni tek posle m o j e i n t e r v e n c i j e kod o b a v e š t a j n o g oficira« ..
Očigledno je da su i u vojnom okrugu radili petokolonaši.
Gradaćki list »Tagespost« i novosadski »Deutsches Volksblatt« ispunjeni
su prvih meseci 1941. vestima o k r e t a n j u akcija n e m a ć k i h »nacionalnih pripadnika«, o »Kulturbundu«, o osnivanju raznih g r u p a »Svapsko-nemačkog
k u l t u r n o g saveza«, o m n o g i m n e m a č k i m o s t e n t a t i v n i m m a n i f e s t a c i j a m a
p u n e solidarnosti n e m a č k e nacionalne m a n j i n e s v l a d o m Rajha. U Osijeku
»Kulturbund« razvija v e o m a živu delatnost. Altgaver i drugi prvaci n e m a č k e
nacionalne m a n j i n e šire već d o s t a bezobzirno nacističku p r o p a g a n d u , pri
č e m u se ne pazi m n o g o na interese Kraljevine Jugoslavije. Organizuju se čak
i izložbe ( n e m a ć k i h umetnika, n e m a č k e knjige i si.) da bi se još jače naglasila
ta očigledno pronacistička akcija ove manjine. 2 8 ,
Formacija »Kulturbund!u- u Odžaama,
u Vojwdini.
1941.
U proleće 1941. godine od poluvojnih skupina, koje su se bavile prikupljanjem oružja, o b r a z o v a n a je tzv. »Nemačka m o m č a d « (»Deutsche Mannschaft), u Kočevskom kraju » O r t s s t ü r m e r (»mesni jurišnici«), zatim »stražarski jurišnici« (»Wachtstürmer), a u okviru m a r i b o r s k o g s p o r t s k o g kluba »Rapid« još k r a j e m 1940. godine f o r m i r a n a je tajna poluvojnička organizacija
mesnih jurišnika u koju je u č l a n j e n o o k o 1500 t a m o š n j i h Nemaca. Neke
»sportske« (ali n a o r u ž a n e ) f o r m a c i j e počele su i javno da istupaju, t a k o d a j e
K o m a n d a ž a n d a r m e r i j e u Ljubljani, o j e d n o m t a k v o m j a v n o m n a s t u p u u Novom Logu, 15. m a r t a 1941. izvestila Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e . 2 9
Komanda Žandarmerije sa Pov. J. br. 1080 od 10. marta 1941. godine obavestila je Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e d a j e v r h o v n o vodstvo d r u š t v a »Kult u r b u n d « izdalo svojim članovima n e m a ć k e narodnosti, pa i S l o v e n c i m a - renegatima u koje ima p o t p u n o p o v e r e n j e - u p u t s t v a k a k o svaki član može koristiti N e m a ć k o m Rajhu i k a d a je na službi u našoj vojsci, bilo na odsluženju
kadrovskog roka bilo na vežbi. Njihova je dužnost da sa p u n o osećaja i bez
obzira na e v e n t u a l n e žrtve r a d e za interese N e m a ć k e u s a d a š n j e m ratu, da
uvek uoće ili čuju sve što bi moglo biti ma i od n a j m a n j e koristi za n e m a ć k u
stvar i o t o m e u s m e n o javljaju svom povereniku. Oni treba da se pokazuju kao
da su odani, poslušni i disciplinovani, kako bi stekli p o t p u n o p o v e r e n j e svojih
pretpostavljenih starešina i e v e n t u a l n o bili zaposleni po raznim š t a b o v i m a
kao pisari, kuriri, o r d o n a n s i i t o m e slićno, što će im omogućiti da na lak način
d o đ u do p o t r e b n i h p o d a t a k a o vojnoj sili i raspoloženju vojnika uopšte, naroćito o o n i m s t a r e š i n a m a i vojnicima koji simpatišu nacionalsocijalizam.
Sem toga t r e b a da prikupljaju i p o d a t k e koliko ima komunista, ali da se uvek
i u svakoj prilici pokazuju kao protivnici k o m u n i s t a . 3 0
Kao što se vidi, od jeseni 1939. do proleća 1941. tajna služba Trećeg Rajha
razapeta je svoju v e o m a razgranatu o b a v e š t a j n u mrežu na celoj teritoriji Jugoslavije, koristeći svoja d i p l o m a t s k a , k o n z u l a r n a i trgovinska predstavništva. u b a č e n e agente, političke i d r u g e simpatizere. Ali članovi »Kulturbunda«,
prožeti nacističkom ideologijom, bili su n a j s p r e m n i j i da što više olakšaju Trećem Rajhu u p o r o b l j a v a n j u Jugoslavije. Zato su se povezali i sa rukovodiocima n e m a ć k e vojne i političke o b a v e š t a j n e službe i njihovim c e n t r i m a u Austriji, pružajući im d r a g o c e n e p o d a t k e vojne i političke p r i r o d e . 3 '
Usmeravajući b o r b u protiv ekspanzije Hitlerovog fašizma, Tito primećuje da »bazu za r o v a r e n j e n j e m a č k o g fašizma predstavljaju u prvom redu fašističke organizacije n j e m a č k e m a n j i n e u Jugoslaviji, koje b r o j e o k r u g l o
500.000 lica, 3 2 zatim organizacije ruskih belogardejaca, hrvatska teroristička
Smotra »Hitler-jiigenda•• u Zrenjaiüiiu.
1141
organizacija » u s t a š e « . . . »Tehnička unija« sa Ljotićem n a č e l u , koja je i postala
veliki finansijski c e n t a r za finansiranje Hitlerovog r o v a r e n j a u cijeloj zemlji«. 33
Tako su se u aprilskim d a n i m a 1941. godine četiri stotine pedeset hiljada
k u l t u r b u n d o v a c a (folksdojćera), svrstanih u četiri stotine raznih organizacija
širom Vojvodine, Slavonije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i takoreći svuda, našli
ne s a m o u pozadini jugoslovenske vojske, nego i u njoj, b l a g o v r e m e n o osposobljeni za m n o g o b r o j n e špijunsko-diverzantske zadatke, r a z n o v r s n e sabotaže i d r u g e gerilske akcije i - svojim k o n k r e t n i m d o p r i n o s o m - više vredeli Nem a č k o j Vrhovnoj k o m a n d i od j e d n e najbolje o p e r a t i v n e armije.
NAPOMENE
' Izvod iz g o v o r a s e n a t o r a dr Valentina Rožica koji je o d r ž a o 26 m a r t a 1933. u S e n a t u Kraljevine Jugoslavije o »Položaju nemačke manjine u Jugoslaviji i položaju Slovenaca u Austri/i« za
c r e m e b u d ž e t s k o g p r e t r e s a . (Mirko D r o b a c , Za narodnu štampariju, B e o g r a d . 1933.)
O i z d a j n i č k o m n e p r i j a t e l j s k o m radu n e m a č k e m a n j i n e u Jugoslaviji, organizaciji, Špijunaži, diverziji, kao i n j e n i m v e z a m a sa fašističkim i d r u g i m n e p r i j a t e l j s k i m o r g a n i z a c i j a m a uoči i
za v r e m e rata u Jugoslaviji, videti feljton Politike« od n o v e m b r a i d e c e m b r a 1972. koji je napisao Milorad J a n k o v i ć p o d n a s l o v o m Peta kolona l' t o m f e l j t o n u su izneti i neki pozitivni patriotski p r i m e r i o r g a n a j u g o s l o v e n s k e k o n t r a o b a v e š t a j n e službe. I p o r e d nekih g r e š a k a i nedostataka. taj feljton d a j e približno t a ć n u sliku r a d a p e t e k o l o n e u bivšoj Jugoslaviji
Neki k o n k r e t n i p o d a c i o r a d u p e t e k o l o n e dati su i u o d e l j c i m a ove knjige Tok operacija
u Jugoslaviji i Urica/ pete kolone na vodenje aprilskog rata.
2
Dr Dušan Biber, Kraljevina Jugoslavija na raskršću 1939. »Politika«, 10. s e p t e m b r a 1971.
B e o g r a d (izvod); dr F e r d o Culinović, Okupatorska podela Jugoslavije. Vojnoizdavaćki zavod,
B e o g r a d 1970, str. 100-104
3
AR 1941. ZD. I. d o k . 39. str. 172; DGFP. D. VI, dok. 192.
Zamenik d i r e k t o r a O d e l j e n j a za k u l t u r n u politiku n e m a č k o g Ministarstva s p o l j n i h poslova n a p i s a o je 15. aprila z a b e l e š k u p o v o d o m ovog izveštaja u k o j o j n a v o d i d a j e z a m o l i o dr Heningera iz Centralne u p r a v e za folksdojčeri- - d a se pobrine da n e m a ć k a nacionalna g r u p a u Jugoslaviji o s t a n e p o t p u n o m i r n a « . U d a i j e m t e k s t u ove zabeleške. koja je d o s t a v l j e n a d r ž a v n o m
sekretaru i Političkom odeljenju (4 odseku), navodi se izjava dr Heningera o m e r a m a koje su
p r e d u z e t e ili tek t r e b a da se p r e d u z m u , da »folksdojčeri u Jugoslaviji s a č u v a j u p o t p u n mir«
(DGFP. D. VI, d o k . br. 207; AR 1941, ZD. I. d o k 40. str. 173. p r i m 5; DGFP. D. VI. d o k . 191).
u
Dr F e r d o Culinović, Okupatorska podjela Jugoslavije,. . • str. 101-102 i p r i m . 38 i 39.
' AR 1941, ZD. I. dok. 64. str. 252-253. AVIL F-17. reg. br. 56/4. k. 76.
5
AR 1941. ZD, I, dok. 65, str. 272; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. NAV-N-T-77. 1291/1397-1422.
6
T o n e Ferenc, Nacistička politika denacionalizacije u Sloveniji
1945. Partizanska knjiga. Ljubljana - B e o g r a d . 1979, str 90.
u godinama
7
Isto. str. 89, 92-94.
8
AR 1941, ZD, 1. d o k . 89. str 342. p r i m . 4; AVIL reg. br. 4 3 / 1 . k. 12.
t* Dr F e r d o Culinović. n.d.. str. 102.
9
10
AR 1941. ZD. I. d o k . 120. str. 400-401; AVIL F-17. reg. br. 4 7 / 3 . k. 135.
AR 1941. ZD, I. d o k . 127, str. 423, AVIL F-17. reg. br. 5 1 / 3 . k. 135.
od
1941.
do
'o» Dr J a n k o S e p p . Reden und Aufsätze, B e č k e r e k , 1944. str. 54 i dalje
11
AR 1941. ZD. 1. d o k . 182, str. 579-582; AVII. F-17. reg. br. 4 0 / 2 - 1 . k. 6.
U m a n u 1940. H i t l e r j e za p r e d s e d n i k a ( V o l k s g r u p p e n - F u h r e r ) « K u l t u r b u n d a . postavio dr
J a n k a Sepa. Taj akt. da šef j e d n e s t r a n e države vrši p o s t a v l j e n j a svojih ljudi na o d r e d e n e položaje u d r u g o j s u v e r e n o j državi bio je bez p r e s e d a n a . U stvari, to p o k a z u j e svu bedu. t r u l o s t
i zavisnost r e ž i m a u Jugoslaviji
U to v r e m e nova o r g a n i z a c i j a - K u l t u r b u n d a « imala je 13 o d e l j e n j a i t e r i t o r i j a l n o je bila
p o d e l j e n a na župe. a ove na p k r u g e
12
AR 1941. ZD. 1. d o k . 215. str 642. p r i m . 3; AVII, F-17, reg. br. 2 / 5 , k. 98.
13
AR 1941, ZD. I. d o k . 216. str 644; AVII. F-17, reg. br. 17/3-1, k. 26.
14
AR 1941. ZD. I. dok. 217. str 645-646; DGFP. D. IX. d o k . 278
AR 1941 ZD. I, dok. 240, str. 707-710. prim. 4: AVII. F-17. reg. br. 2 / 1 - 1 . k. 36.
16
AR 1941. ZD, I. dok. 243. str. 713-715; AVII, F-17, reg. b r . 3 1 / 3 - 1 , k. 26. F r a n c N o j h a u z e n
je bio p r e d s t a v n i k n e m a ć k e p r i v r e d e u Jugoslaviji i r a d i o na o r g a n i z o v a n j u i p r e t v a r a n j u nem a ć k e m a n j i n e u nacional-socijalistićku organizaciju. Kao p r e d s t a v n i k N e m a ć k e i lićni Geringov p r e d s t a v n i k o d r ž a v a o je n e p o s r e d n e veze sa k n e z o m Pav lom i p o j e d i n i m m i n i s t r i m a (videti
prim. 2 na s t r 713 ovog d o k u m e n t a ) . U p o m e n u t o m izveštaju U p r a v e g r a d a B e o g r a d a kaže se
da se inž N o j h a u z e n u S a o b r a ć a j n o m b i r o u s m a t r a glavnim n e m a č k i m f a k t o r o m u Jugoslaviji
i licem »koje svi Nemci m o r a j u slušati, a da je fon H e r e n s a m o »jedna figura«. (Isto, str. 715).
17
AR 1941, ZD, I, d o k 248, str. 721-725; AVII. F-17. reg. br. 4 3 / 2 - 1 . k. 6.
18
AR 1941, ZD, I, dok. 250, s t r 736-737, prim. 4. AVII. reg br. B o n - 4 / 1 4 5 - 1 5 0 . U p e r i o d u
od 1939 do 1941 godine j u g o s l o v e n s k e vlasti su o t k r i l e više slučajeva o b a v e š t a j n e d e l a t n o s t i
f o l k s d o j ć e r a , od kojih su n e k i u h a p š e n i i izvedeni pred sud Aktivnost f o l k s d o j ć e r s k e p e t e kolone o s e t n o je p o r a s l a od 1940. U leto te godine, p o r e d intenzivnog r a d a na o r g a n i z o v a n j u folksd o j ć e r a . p o č e l o je k r i j u m č a r e n j e o r u ž j a iz N e m a č k e za p r i p a d n i k e n e m a č k e m a n j i n e . U to v r e m e
j u g o s l o v e n s k i G e n e r a l š t a b je r a s p o l a g a o p o d a c i m a o p r i p r e m a n j u g r u p a f o l k s d o j ć e r a za rušenje železnićkih p r u g a kod V i n k o v a c a i Lapova. k a o i sarajev ske p r u g e u z a n o g koloseka. (AVII,
F-17, pov. đ. II br. 3140 od 11. m a j a 1940). Videti, t a k o đ e , dok. br. 240 i 272 i p r i m . br. 3 uz d o k .
b r 308.
' 9 AR 1941, ZD. I. dok. 251. str. 741-742; AVII. F-17. reg. br. 3 5 / 4 - 2 , k. 36.
20
AR 1941, ZD, I. d o k . 272, str. 789-793; AVII, F. - 17. reg. br. 9 / 2 . k. 11.
21
AR 1941, ZD. I, d o k . 281. str. 831, tać. 13; AIRPJ. reg br. 1940/14-8.
22
AR 1941, ZD. I. d o k . 308, str. 912-914; AVII, F-17. reg. br. 3 8 / 4 - 1 . k. 36.
23
AR 1941, ZD. I. dok. 243. str. 713 i 714; AVII. F-17. reg. br. 3 1 / 3 - 1 . k. 26; AVII, F - I . r.
br. 4 2 / 2 . k. 6.
24
Dr F e r d o Culinović, n. d„ str. 103, p r i m . 50.
28
AR 1941, ZD, I, d o k 334, str. 981-983; AIRPJ. reg. br. 145.
28
AR 1941, ZD. I. d o k . 335. str. 984-985. prim. 3. 4 i 5; AVII, F-17. reg. br. 18/3-1. k. 26.
27
Milorad Janković. Peta kolona. »Politika« 19. n o v e m b a r 1972, Beograd.
28
AVII, m i k r o f i l m , reg. br. N A V - N - T - I 7 5 , 260/27316-141.
28a
F. Culinović,27. mart. J u g o s l a v e n s k a a k a d e m i j a znanosti i u m j e t n o s t i , Zagreb, 1965, str.
116. i 117. p r i m . 299.
29
Dr F e r d o Culinović, Okupatorska podjela Jugoslavije, . . . str. 103 i p r i m . 50
30
AVII, reg. br. S/4-1, k. 12.
31
Dušan Biber, Nacizem in Nemci u Jugoslaviji 1933-1941. Ljubljana, 1966, str. 229-249.
32
Prema M e m o r a n d u m u n e m a č k o g dražavnog s e k r e t a r a S t u k a r t a od 15 jula 1941. godine u Jugoslaviji je živelo 543.000 Nemaca (od toga na teritoriji NDH 180.000. u P r e k o m u r j u 3.000.
u Baranji i Bačkoj oko 200.000, u Beogradu 10.000 i u Banatu 150.000). - Videti AR 1941 ZD. dok
46 str. 190. prim. 6. Prema podacima Dušana Bibera u knjizi Nacizem in Nemci u Jugoslaviji
1933-1941. Ljubljana. 1966. str. 20, u Jugoslaviji je 1921. godine živelo 505.790 Nemaca
U Sloveniji je u j a n u a r u 1941, godine bilo u - K u l t u r b u n d u « p r e k o 12. 268 organizovanih
Nemaca. (Tone Ferenc. n.d.. str. 90).
33
U susret ratnoj buri. »Politika«, 23 m a j 1972. godine. Beograd
N E P R I J A T E L J S K A D E L A T N O S T V A T I K A N A I DELA K A T O L I Č K O G K L E R A '
Neprijatelji sloge i jedinstva jugoslovenskih naroda, Vatikan i d e o katoličkog
klera, pokazali su svoje p r a v o lice t o k o m celog prvog svetskog rata, e n e r g i č n o
se suprotstavljajući stvaranju Kraljevine S H S 1918. godine. To je bila prirodna posledica italijanske vatikanske imperijalističke politike na Balkanu, čiji
bi bio cilj sprećiti o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e južnoslovenskih n a r o d a u j e d n u
zajedničku državu.
Neoborive su činjenice d a j e klerikalizam u H r v a t s k o j u t o m p e r i o d u bio
najodaniji saveznik Beča i Rima, o d n o s n o e k s p o n e n t njihove politike na Balkanu. koji se sve o t v o r e n i j e i intenzivnije angažovao, n a r o č i t o od p o č e t k a 20.
veka. On se u p r e d v e č e r j e d r u g o g svetskog rata p r e t v a r a u klerofašizam, povezujući svoje ideološke, političke i verske ciljeve sa fašizmom, o d n o s n o nacizmom Isto t a k o je n e p o b i t n o d o k a z a n o d a j e Vatikan, s p a p o m na čelu, usm e r a v a o svoju politiku i p r o p a g a n d u sa o s n o v n i m ciljem da u n e s e neslogu
m e đ u naše b r a t s k e n a r o d e , da ih razjedini i tako razjedinjene potčini interesima r i m s k e crkve. Austro-Ugarska, kao »bedem katolicizma«, imala je u Vatikanu i papi Piju X glavnu p o d r š k u 1914. za osvajački rat protiv Srbije i Crne
Gore. Povodom u l t i m a t u m a Srbiji, a u s t r o u g a r s k i poslanik pri Vatikanu grof
Palfi, posle razgovora sa p a p o m i k a r d i n a l o m Meri del Valom, 29. avgusta
1914, javio je Beču: »Papa i Kurija vide u Srbiji r a z o r n u bolest koja m a l o po
malo nagriza M o n a r h i j u do srži i koja će je v r e m e n o m rastočiti. Pored svih pokušaja koje je Kurija preduzimala u toku poslednjih decenija, Austro-Ugarska ostaje i jeste katolička država par excellence, najjači bedem koji je preostao u ovom
veku crkvi Hristovoj. Rušenje tog bedema značilo bi za crkvu (gubitak) najvećeg
oslonca u svojoj borbi protiv pravoslavlja, ona bi izgubila svog najjačeg pobornika. S tih razloga, dakle, kao što je za Austriju neodložno potrebno da zbog samoodržavanja oslobodi, po potrebi, i silom, svoj organizam od zla koje ga nagriza. tako je i na katoličku crkvu posredno nužno čutiti sve ili da odobri sve što bi
moglo da posluži postizanju toga cilja.«2(Podvučeno u originalu).
Mnogi biskupi i župnici u Bosni. Hercegovini i Hrvatskoj pozdravili su
u l t i m a t u m i objavu rata Srbiji i C r n o j Gori 1914. i iste godine bili su glavni
nosioci političke mobilizacije za osvajački pohod a u s t r o u g a r s k e vojske. 3 Oni
su u m e s t o Š t r o s m a j e r o v e misli d a j e »služenje n a r o d u služenje bogu«, p r o p o vedali d a j e »služenje Rimskoj kuriji služenje bogu«. S d r u g e strane, Vatikan
je pri kraju prvog svetskog rata 1917. i 1918. godine činio m a k s i m a l n e n a p o r e
Nadbiskup Aloizije Stepina<c.(drugi zdesna), biskup Lah (prvi zdesna) i papinski nuncij (u sredini) sa
ustaškim i
nemačkim
funkcionerima
\adbiskup Stepinac na čelu delegacije crkava u NDH. u audijenciji kod ustaškog poglavnika
Ante Pavelića
da spasi trulu Austro-Ugarsku na štetu jugoslovenskih n a r o d a , a zatim da ujed i n j e n j e m Hrvata i Slovenaca sa M a đ a r s k o m i Austrijom stvori katoličku državu u Podunavlju. Tek kasnije - zbog pritiska m e đ u n a r o d n e javnosti i političke situacije u Evropi - Vatikan je bio p r i n u đ e n da prizna Jugoslaviju kao
državu, težeći da u njoj obezbedi povlašćen položaj i da zaoštri b o r b u po vers k o m i n a c i o n a l n o m pitanju. On se p o t p u n o solidarisao sa antijugoslovenskim akcijama italijanskih fašista u Istri i Gorici i o t v o r e n o p o m a g a o denacionalizaciju jugoslovenskog stanovništva.
Vatikan je u Rimu organizovao školovanje katoličkih k a d r o v a n a m e n j e nih za rad u Jugoslaviji. Zavod sv. Jeronima, koji je p r e u z e o od naše države,
postao je glavni c e n t a r za vaspitanje i obrazovanje katoličkog klera, s t e ž n j o m
da ga zadoji m r ž n j o m p r e m a S r b i m a i s r p s k o j crkvi. U taj Zavod je svake godine iz Jugoslavije upućivan na školovanje o d r e đ e n b r o j sveštenika koji su
p r i p r e m a n i za razbijačku delatnost. Među njima se nalazio i Alojzije Stepinac
(koji je kao d o b r o v o l j a c učestvovao u b o r b a m a na S o l u n s k o m f r o n t u u prvom svetskom ratu, zbog čega je stekao p o v e r e n j e u Kraljevini Jugoslaviji i
p o s t a o nadbiskup, ali je zbog neprijateljske delatnosti u d r u g o m svetskom
ratu 1946. godine o s u đ e n kao ratni zločinac). Sem toga, f r a n j e v a č k e gimnazije, samostani i d r u g e katoličke institucije, postali su glavni centri za stvaranje klero-fašističkog kadra.
»L t o m e cilju s t v a r a n e su razne v e r s k e organizacije, k a o na p r i m e r .križarska', a P a p a
Pije XI o s n o v a o je .Katoličku akciju', koja će p o s t a t i m o ć n a o r g a n i z a c i j a k a o j a k a veza između katoličke h i j e r a r h i j e i k a t o l i č k o g laikata. Mada joj je bila p r v e n s t v e n a n a m e n a versko-crkvena, o n a se sve više o k r e t a l a i politici. Njeni ogranci su se protezali s v u d a g d e se nalazila
i n a j m a n j a ž u p a koja je bila s r e d i š t e n j e n i h p o t h v a t a . Njeni b o j o v n i pokliči svrstavali su se
z a j e d n o sa svim n a j e k s t r e m n i j i m n a c i o n a l i s t i m a , j e d n a k o sa o r g a n i z a c i j a m a HSS. ali u s k o r o
i sa u s t a š k i m p o k r e t o m , d o b i j a j u c i i n e p o s r e d n o a n t i d r ž a v n e d i r e k t i v e . . . Sve je to bilo dob r o p o z n a t o n a d b i s k u p u - k o a d j u t o r u , a to će reci i s a m o j R i m s k o j kuriji, koja nije n i š t a p r e d uzimala da se t a k o i z v i t o p e r e n o j .Katoličkoj akciji' da n j e n o o s n o v n o obeležje. U NDH bice
.Katolička akcija', n a r o ć i t o u H r v a t s k o j , pravi gcnocidski zločinac, o k r v a v l j e n i h r u k u n a d
p r a v o s l a v n i m S r b i m a . N j e n a m o ć n a b o j o v n a f o r m a c i j a bilo je Križarstvo, u k o m e su se nalazili n a j v a t r e n i j i zagovornici u s t a š t v a j o š p r e o s n i v a n j a NDH. Ako je k o a d j u t o r sve to d o b r o
znao, on ih je p r e d s t a v l j a o s a m o k a o govorljive b o g o m o l j c e , a ne k a o političke agigatore.« 4
Križarska organizacija katoličke crkve u Hrvatskoj »svoju protivjugoslovensku i p r o o s o v i n s k u delatnost naroćito je razvila posle stvaranja B a n o v i n e
Hrvatske, a n a k o n o s l o b o đ e n j a zemlje pretvorila se u terorističku organizaciju protiv nove Jugoslavije.« 5
U Izveštaju Štaba Primorske armijske oblasti od 3. oktobra 1940. ministru
vojske i mornarice, između ostalog, se kaže:
»I dalje se s p o m i n j e i dolazi do p o t v r d e , da katolički svcštenici v o d e glavnu reć u sprovođenju pavelićevštine na teritoriji. Gde god se naiđe na neku pavelićevsku p r o p a g a n d u , obič n o je umešan i po neki katolički sveštenik, a. po iskazu mnogih pouzdanih nacionalnih ljudi na teritoriji, svi mlađi katolički sveštenici su očiti pavelićevci i j a v n o s p r o v o d e agitaciju
za njega. S n j i m a u vezi pavelićevšlina se s p r o v o d i izgleda najviše p r e k o k a t o l i č k o g u d r u ž e nja .Križari', od kojih su članovi iz Splita, p r i l i k o m izleta na Vidovu Goru, na o. B r a ć u , j a v n o
na glas vikali .živeo Ante Pavelić i s l o b o d n a h r v a t s k a država p o d p r o t e k t o r a t o m Italije', a na
p o v r a t k u su pozdravljali fašističkim p o z d r a v o m i p o k l i k o m ,ŽAP' ( s k r a ć e n i c a za »Živio Ante
Pavelić«). 8
Vodstvo katoličke crkve smišljeno deluje na razbijanju Jugoslavije, po ins t r u k c i j a m a biskupa, uživajući u svim prilikama svestranu p o d r š k u i p o m o ć
Pavelićevih i nekih Maćekovih organizacija.
Posle dolaska Hitlera na vlast, Vatikan daje p u n u p o d r š k u o s t v a r e n j u novog p o r e t k a u Evropi. Ekspanzija katoličke crkve p r e m a Istoku i na B a l k a n u
dobila je najšire razmere. Vatikan je tada p u t e m š t a m p e i p r o p a g a n d e veoma
vešto raspirivao nacionalni antagonizam i versku netrpeljivost, nastojeći da
se što više p r o d u b i jaz u jugoslovenskoj zajednici, koja je i inače bila b r e m e nita m n o g i m s u p r o t n o s t i m a , tim p r e što su Hrvati bili n a c i o n a l n o potlačeni
od strane b e o g r a d s k o g b u r ž o a s k o g centra.
»U H r v a t s k o j su »Katolički list«, zvanićni organ zagrebačke n a d b i s k u p i j e
i »Hrvatstvo«, politički klerikalni dnevnik, bili izvanredno snažni pioniri zad a t a k a koji su dolazili iz Kurije.« 7
O o d n o s i m a između katoličke crkve i Vatikana, s j e d n e , i državne vlasti
u Jugoslaviji, s d r u g e strane, došlo je do o š t r e krize 1935. zbog k o n k o r d a t a kojim je Stojadinović, uz saglasnost kneza Pavla, p o k u š a o da stavi katoličku crkvu u privilegovan položaj. To se ubrzo pretvorilo u težak politički s u k o b srpske i h r v a t s k e buržoazije.
B o r b a o k o k o n k o r d a t a nije bio verski s u k o b već društveno-politički, državno-pravni i nacionalni p r o b l e m koji se je nalazio pred svim v l a d a m a Jugoslavije, počev od 1918. godine. Sve do 25. jula 1935. godine, kada je u Rimu
na najsvečaniji naćin p o t p i s a n k o n k o r d a t , o n j e m u u javnosti nije ništa bilo
poznato. Tek posle potpisivanja, koje je izvela vlada M. Stojadinovića potpuno tajno, bez ikakve j a v n e diskusije i psihološke p r i p r e m e - nastali su na srpskoj strani, p o s e b n o u v r h o v i m a srpske pravoslavne crkve protesti i ogorčenja zbog velikih privilegija datih katoličkoj crkvi u Jugoslaviji. V r h o v n o rukovodstvo s r p s k e crkve, kao i mnogi buržoaski političari s r p s k e nacionalnosti, tražili su od vlade da se p o m e n u t i k o n k o r d a t poništi i povuče. I n t e r e s a n t n o
je istaći d a j e i Stjepan Radić s v o j e v r e m e n o bio protiv tog k o n k o r d a t a , j e r je
s m a t r a o da ne odgovara i n t e r e s i m a n a r o d a i države. Korošec je, k a o m i n i s t a r
u n u t r a š n j i h poslova, p o k u š a o da svim sredstvima zabrani i spreći diskusiju
o k o n k o r d a t u . On, lično, uložio je velike n a p o r e da se k o n k o r d a t ratifikuje,
boreći se o t v o r e n o protiv s r p s k e crkve. Tek posle krvavih d e m o n s t r a c i j a , 19.
jula 1937. godine, u kojima su organi državne vlasti, po direktivi Antona Korošca, g r u b o napali najviše predstavnike s r p s k e pravoslavne crkve, konkordat je skinut sa d n e v n o g reda i de facto nije ratifikovan. 8
U stvari, k o n k o r d a t je o m o g u ć a v a o katoličkoj crkvi u Jugoslaviji da vrši
p r o p a g a n d u i ekspanziju p r e m a Istoku na štetu s r p s k e crkve i s r p s k e nacije.
Zato su s r p s k a pravoslavna crkva i s r p s k a buržoazija reagovale na svojstven
način, tako d a j e i profašistička vlada Milana Stojadinovića bila p r i n u đ e n a da
odbaci k o n k o r d a t . Vatikan je zbog toga pojačao svoj neprijateljski stav p r e m a
Jugoslaviji, p o s e b n o p r e m a s r p s k o j pravoslavnoj crkvi i s r p s k o m n a r o d u .
»Papa Pije XI nije m o g a o da se uzdrži od o s u d e ovih p o s t u p a k a u B e o g r a d u , k a d a je
na s v e č a n o m V a t i k a n s k o m k o n z i s t o r i j u m u 16. XII iste godine, p r i l i k o m p r e d a j e šešira nov o i z a b r a n i m k a r d i n a l i m a , m e đ u k o j i m a i Pelegrinetiju. i z r e k a o tešku p r e t n j u Jugoslaviji
zbog o v a k v o g n a č i n a o d r i c a n j a k o n k o r d a t a »Doći će dan. .. i on to ne bi hteo da kaže, ali je
u to posve siguran, kada ce biti ne malo njih koji će jako taliti ito nisu širokogrudno i velikodušno u stvari primili jedno dobro, koje je namjesnik Isusa Krista nudio njihovoj zemlji Nije
tu samo u pitanju bila i rkvena i vjerska strana narodne konsolidacije nego t socijalna i politička,
makar on odlučno mrzi da politiku učini svojom stvari i svojim delom.'9 ( P o d v u ć e n o u originalu)
Iako su Papa Pije XI i Pije XII, uoči i p o č e t k o m d r u g o g svetskog rata, davali izjave o n e u t r a l n o s t i Sv. Stolice, n e p o b i t n o je d o k a z a n o da je Vatikan
1941. učestvovao u stvaranju NDH, d a j e davao p u n u političku i materijalnu
p o d r š k u Paveliću i Maćeku radi razbijanja i k o m a d a n j a Jugoslavije i da je Sveta Stolica o d m a h 1941. godine »de facto« priznala ovu m a r i o n e t s k u političku
tvorevinu NDH, ali »de jure« nije priznala n e s t a n a k jugoslovenske države. On
je, sem toga, p r e k o klerofašista, Pavelića i Stepinca, inspirisao m a s o v n o istrebljenje s r p s k o g n a r o d a u Hrvatskoj, Dalmaciji, Slavoniji, S r e m u , Bosni i
Hercegovini. Zato nije nikakvo č u d o što je u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, k a o
i u nacističkoj Nemačkoj, d o s l e d n o s p r o v o đ e n zločin genocida, n a r o č i t o prema S r b i m a i Jevrejima.
»Povezanost i z m e đ u u s t a š a i katoličke crkve u NDH, kao i j e d n i h i d r u g i h sa Vatikan o m d a t i r a od prvog d a n a p o s t o j a n j a NDH, pa sve do n j e n o g sloma. U t o m e su u s t a š k a i kler i k a l n a ideologija s t a l n e i u s t r a j n e do k r a j n i h granica, p o v e z a n e n a j p r i s n i j i m o d n o s i m a i zaj e d n i č k i m ciljem. T o m e služi svim ž a r o m sva njihova p r o p a g a n d a , i o n a u c r k v a m a i o n a u
š t a m p i . Za sve to klerofašisti traže p o t v r d e i o p r a v d a n j a u h i s t o r i j s k i m o d n o s i m a H r v a t a prema R i m s k o j Kuriji. U d a l e k o j prošlosti kao i u n e d a v n i m g o d i n a m a , p r e d s a m u NDH .
Dovoljno je osvrnuli »e na brojne telegrame koje su posle proglašenja NDH. izmenjali
p a p a Pije XII i poglavnik Pavelić pa da se uvidi p r i s n o s t o d n o s a i z m e đ u Svete Stolice i nov o o s n o v a n e h r v a t s k e d r ž a v e NDH. u č i t a v o m p e r i o d u n j e n o g p o s t o j a n j a 1941-1945. U tim
m n o g o b r o j n i m izjavama d u b o k o g i t r a j n o g p r i s n o g prijateljstva uvek s u s r e ć e m o »iskreno,
s m j e r n o » - »apostolske blagoslove Svete Stolice«, koja »u živoj p r i v r ž e n o s t i H r v a t s k e « , gleda sretnu budućnost Hrvatske 9a
Hitlerov diplomatski poverenik za Balkan H e r m a n N o j b a h e r ( H e r m a n
N e u b a c h e r ) kaže sledeče:
»Recept za pravoslavlje ustaškog v o đ e i poglavnika (državnog vođe) Hrvatske Ante Pavelića potseća na verske ratove sa najkrvavijim u s p o m e n a m a :
»Jedna trećina m o r a da p o s t a n e katolička, j e d n a trećina m o r a da napusti
zemlju i j e d n a trećina m o r a da umre!« Poslednja tačka p r o g r a m a bila je izvršena. Kada su vodeće ustaške glavešine tvrdile d a j e pobijen j e d a n milion pravoslavnih S r b a (uključujući odojčad, decu, žene i starce), to je o n d a po m o m e
mišljenju p r e t e r a n o hvalisanje. Na osnovu izveštaja koji su došli do mojih
r u k u cenim da b r o j onih koji su bez o d b r a n e pobijeni iznosi tri č e t v r t i n e miliona. Kada sam j e d n o m p o n o v o u Glavnom stanu na diskusiju izneo užasne
p o s t u p k e u m o m e h r v a t s k o m susedstvu, r e k a o mi je Adolf Hitler: »Rekao
sam i Poglavniku da se ovakva m a n j i n a ne može p r o s t o da p o t a m a n i - o n a
je suviše velika.«' 0
U j e d n o j vatikanskoj publikaciji (Bibliografija Alojzija Stepinca, koju je napisao opat Aleksa Benigar 1974. godine u Rimu) kaže se da je papa Pije XII primio Pavelića,
»ali samo kao katoličkog vjernika, a ne kao državnog poglavara Tom / g o d o m izrazio
mu je svoju ljubav p r e m a h r v a t s k o m n a r o d u , čija mu je v j e r n o s t p r e m a Sv. stolici d o b r o poznata O b j a s n i o m u je, d a j e s l u ž b e n o p r i z n a n j e Nezavisne Države H r v a t s k e o d v i š e osjetljive
naravi te Sv stolica ne o b i č a j e to činiti u r a t n o vrijeme, n e g o č e k a s v r š e t a k rata i m i r o v n e
u g o v o r e |er m o r a sačuvati n e p r i s t r a s n o s t i uzeti u o b z i r i o s t a l e k a t o l i č k e vjernike, kojih
i m a d e posv uda. Pavelić je sa svoje s t r a n e o p e t o v a n o i o t v o r e n o izjavio, k a k o h r v a t s k i n a r o d
želi u r e d i t i svoje v l a d a n j e i z a k o n o d a v s t v o p r e m a n a č e l i m a katoličke vjere«.
Sama činjenica d a j e papa Pio XII primio u audijenciju Antu Pavelića, jednog od najpoznatijih ratnih zločinaca u d r u g o m svetskom ratu, po čijem je nar e đ e n j u p o b i j e n o ne s a m o stotine hiljada Srba, nego i blizu 40.000 Jevreja i
na d e s e t i n e hiljada Cigana, kao i hiljade Hrvata antifašista.stvorila je u Jugoslaviji. ali i u svetu, o p r a v d a n o p o d o z r e n j e da postoji koluzija između izvesnih
krugova u Vatikanu i n a d b i s k u p a Stepinca i Ante Pavelića. Nije b i t n o što p a p a
Pio XII nije p r i m i o Antu Pavelića kao državnika, nego k a k o je u vatikanskim
službenim krugovima zabeleženo, kao »običnog katoličkog vjernika«. Time je
m o r a l n a o d g o v o r n o s t pape Pija XII za ratne zločine u Jugoslaviji postala još
v eca, jer je identifikovao pojam katoličkih vjernika s u b i j a n j e m stotine hiljada
ljudi d r u g i h veroispovesti.
ŠOVINISTIČKE, SEPARATISTIČKE I NEPRIJATELJSKE ORGANIZACIJE I JUGOSLAVUI
209
Mnogi d o k u m e n t i t a k o đ e u t v r đ u j u učešće Vatikana u p r e v o đ e n j u p r e k o
200.000 pravoslavnih stanovnika u katoličku veru, koje je izvršeno u d o b a Pavel ićevog masovnog ubijanja Srba. 10 "
Prema službenim d o k u m e n t i m a nacističke Nemačke, koja se sada objavljuju u SAD, glavni inspirator i organizator u l t r a r e a k c i o n a r n e , profašističke,
antisovjetske politike Vatikana bio je Papa Pije XII (koji je p r e toga, kao kardinal Pačeli (Pacelli Eugenio), bio dugogodišnji šef vatikanske spoljne politike). On nije bio s a m o čvrsto na strani Osovine i gajio o t v o r e n e simpatije prema nacistima, već je svestrano p o m a g a o njihovu politiku genocida u čitavoj
Evropi, n a r o č i t o u slovenskim zemljama, p o s e b n o Jugoslaviji."
Nemački diplomata Fric Mens ha uze n (Fritz Menschausen), savetnik nemačke ambasade pri Vatikanu, u svome izveštaju od 12. septembra 1941, u p u ć e n o m
državnom s e k r e t a r u n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova Ernestu fon
Vajcsekeru (Ernest Weizsäcker), p o r e d ostalog, navodi d a j e »više p u t a d o b i o
uveravanja d a j e papa Pije XII u svom srcu na strani Osovine.« Sveta Stolica
je »stalno govorila protiv boljševizma u principu.« P r e m a h a m b u r š k o m časopisu »Der Spiegel«, papina osovinska osećanja bila su zasnovana na uverenju
d a j e nacistička vojska j e d i n a snaga s p o s o b n a da se bori protiv »komuniziranja Evrope.«' 2
K o n k o r d a t je, u stvari, bio u s m e r e n i protiv interesa hrvatskog naroda,
jer je ograničavao i zabranjivao u p o t r e b u glagoljice, tj. vršenje službe božje
u crkvi na s t a r o s l o v e n s k o m jeziku, p r o t i v n o sledečim zaključcima katoličkog
episkopata od 27-29. n o v e m b r a 1918. godine: »Neka se pravo što ga neki naši
krajevi glede u p o r a b e staroslovenskog jezika u svetoj misi po r i m s k o m obredu od najstarijih v r e m e n a uživaju, p r o t e g n e o d m a h na cijelo p o d r u č j e naše
države.« Zato sudekreti Rimske kurije od 1918. i 1906. godine, koji su dati kao
prilog n o v o m jugoslovensko-vatikanskom k o n k o r d a t u 1935, s m a t r a n i za najveću uvredu koju je Rim n a n e o H r v a t i m a . ' 3
Nadbiskup Stepinac je 12. septembra 1939, kad je u svom dvoru primio Mačeka, između ostalog, rekao:
• K o m u n i z a m nastoji, po s v e m u sudeći, da u d a r i iza leđa b a n o v i n i Hrvatskoj. Zato mu
se valja o d u p r i j e t i svim silama. Crkva ce tu pružati svoju g o l e m u m o r a l n u p o m o č . Dr Maćek
je i s t a k n u o da su u v o j n i č k o j p o b u n i u Karlovcu imali de facio svoje prste k o m u n i s t i i jugofašisti. Dalje je Stepinac istaknuo k o n k o i d a l kao vilo važno pitanje za narod. On je r e k a o
da baš s a d a kad je s v j e t s k o klanje u t o k u . da se hrvatski n a r o d m o ž e vrlo lijepo a f i r m i r a t i
kod Svete Stolice, tim više š t o če proslaviti svoju 1300-godišnjicu. Dr Maček je izjavio da će
Konkordat bezuvjetno sklopiti ( p o d v u č e n o u originalu) čim m a l o s r e d i prilike, i to n a j b o l j e
št< b u d e mogao, j e r z n a d e da ni je d a l e k o v r i j e m e kad će katolička c r k v a igrati p r e s u d n u ulogu u svijetu. P o s e b n o je i s t a k n u o da ce izmijeniti s a d a š n j e g a p o s l a n i k a kod V a t i k a n a i postaviti p o u z d a n o g čovjeka. Pitao je da li je istina da su p i t o m c i u Sv. J e r o n i m u bili u vezi sa
pavelićevcima. S t e p i n a c mu je p r o t u m a č i o da je to o b i č n a p o d v a l a B e o g r a d a . Dalje je Stepinac naglasio da je starokatolicizam čir na n a r o d n o m organizmu, koji valja odstraniti, a koji je
Beograd p o d r ž a v a o . . . « "
» . . . Kad je n a m e s n i k knez Pavle p o s e t i o Z a g r e b da sredi političke o d n o s e . S t e p i n a c je
u tri d a n a i m a o d e v e t p u t a prilike da sa k n e z o m razgovara. M e đ u ostalim, d o d i r n u o je nadb i s k u p njegovu stalnu p r e o k u p a c i j u k a t o l i ć e n j a Srbije, o č e m u je \ ec 1934. z a p i s a o u s v o m e
Dnevniku. I sada. 17.1 1940. beleži da bi »najidealnije bilo da se Srbi vrate vjeri svojih otaca,
t j d a p r i g n u glavu p r e d n a m j e s n i k o m H r i s t o v i m . Svetim O c e m . . . , E
U d a n i m a aprilskog rata Alojzije Stepinac, na čelu katoličke crkve u Hrvatskoj, u p u t i o je i ovakvu p o r u k u svojim vjernicima:
» N a r o d u izvan Z a g r e b a p o r u č u j e se da se o d m a h o b r a t i na sve ž u p n e Urede, gde će od
svećenika dobiti u p u t s t v a za dalji rad.
Kod toga će nam uveliko pomagati katolička crkva.
Treba zbog toga uzdizati katoličanstvo kao glavni branik Hrvatstva. Na pravoslavnu kao bizantijsku kulturu treba navaljivati i treba isticati da su to specijalne odlike.«'8
On je još 1934. godine napisao:
»Da je veća s l o b o d a (i da ima) d o v o l j n o r a d n i k a . S r b i j a bi za 20 g o d i n a bila katolička,«' 7 a p o v o d o m 27. m a r t a 1941. g o d i n e sledeče:
»Iz cijelog ovog čina, tj. d r ž a v n o g u d a r a , opet o s t a j e u t o m e č i n j e n i c a da su S r b i i Hrvati
dva svijeta koji se n i k a d a n e c e ujediniti dok je j e d a n od njih u životu. Duh b i z a n t i z m a je nešto t a k o grozno, da je s a m o S v e m o ć n i i Sveznajući bog bio u s t a n j u p a r i r a t i i n t r i g a m a i podv a l a m a tih ljudi. Za n a s je to n e š t o n e r a z u m l j i v o da se u g o v o r i i o b a v e z e k i d a j u bez ikakvih
s k r u p u l a . « ' 8 ».
Sve u svemu. Hrvali i Srbi dva su svijeta, sjeverni i južni pol. k o j e je n e m o g u ć e zbližiti osim č u d o m božjim. Sizma je n a j v e ć e p r o k l e t s t v o Evrope, s k o r o veće n e g o prot e s t a n t i z a m . T u n e m a morala, n e m a načela, n e m a istine, n e m a p r a v d e , n e m a p o š t e n j a . . « "
Na Drugom k o n g r e s u KP Hrvatske 1948. godine k o n s t a t o v a n o je:
• Najviši katolički krugovi u zemlji (a n a r o č i t o u Z a g r e b u ) postali su još o d a v n o prije
rata nosiocima fašističke propagande. Oni su izdavali najviše fašističke literature, oni su najviše trovali omladinu, oni su bili najaktivniji u p r i p r e m a n j u okupacije naše zemlje. Pa čak
i s a m i h s k o r o n e k o l i k o d a n a pred p r o p a s t fašističke N j e m a č k e i Pavelićeve NDH oni d a j u
svoju p o s l e d n j u p o d r š k u toj već lešini p o z n a t i m » p r o s v j e d o m h r v a t s k o g k a t o l i č k o g episkopata« od 24. III 1945.
Katolički kler se stavljao o t v o r e n o na ć e l o reakcije, p o s l a o c e n t r o m
n j e n o g o k u p l j a n j a . U n j e g a je počela polagati n a d e sva u n u t r a š n j a reakcija, u s t a š k a i mačekovska e m i g r a c i j a i v a n j s k a reakcija.« 2 0
U Proglasu ustaške radiostanice od 11. aprila 1941. godine u 4,30 časova
bilo je objavljeno:
»Cijenjeni g r a đ a n i g r a d a Zagreba!
Dolazi s a v e z n i č k a n j e m a č k a vojska, iskitite p r o z o r e na svojim k u ć a m a , žene i d j e v o j k e ,
c v j e ć e m u r u k a m a d o č e k a j t e savezničku vojsku, b u d i t e j o j pri ruci u s v a k o m m o m e n t u .
Hrvatski n a r o d diljem H r v a t s k e , n e k a s e o d m a h o b r a t i n a ž u p s k e u r e d e , g d j e ć e dobiti
u p u t e što ć e d a l j e r a d i t i « 2 1
Obraćajući se p o d r e d e n o m sveštenstvu, pod u s t a š k o m p a r o l o m »Spreman za dom«, n a d b i s k u p Stepinac je objavio osnivanje NDH sledečim rečima:
• Č a s n a b r a ć o , n e m a n i k o g a m e đ u v a m a koji u o v o p o s l e d n j e v r e m e nije bio s v j e d o k o m
n a j z a m a š n i j i h d o g a đ a j a u životu h r v a t s k o g n a r o d a , u k o j e m d j e l u j e m o k a o glasnici Kristova
evanđelja. Događaji su ovo koji su naš n a r o d donijeli u s u s r e t d a v n o s a n j a n o m i ž e l j k o v a n o m
idealu. Časovi su ovo u k o j i m a ne govori više jezik, n e g o krv s v o j o m t a j a n s t v e n o m povezan o š ć u sa z e m l j o m u k o j o j s m o ugledali svijetlo božje i s n a r o d o m iz k o j e g a s m o nikli. Je li
p o t r e b n o isticati da je i u n a š i m g r u d i m a življe z a k u c a l o srce? Nitko p a m e t a n t o g a osuditi
ne m o ž e i n i t k o p o š t e n toga zamjeriti ne može, jer je ljubav p r e m a vlastitom n a r o d u božjim
p r s t o m u p i s a n a u l j u d s k o biće, i božja zapovijed! I tko n a m m o ž e zamjeriti a k o i mi k a o duhovni pastori d a j e m o svoj p r i n o s n a r o d n o m veselju i zanosu, kad se p u n i d u b o k o g g a n u ć a
i tople zahvalnosti o b r a ć a m o Božjem Veličanstvu.
G o v o r e ć i vam d a k l e k a o p r e d s t a v n i k c r k v e i pastir d u š a . m o l i m vas i pozivam da svim
silama n a s t o j i t e i r a d i t e o k o toga da naša H r v a t s k a b u d e Božja zemlja, j e r će s a m o t a k o moći
izvršiti dvije b i t n e zadaće, koje k a o država i m a d e da izvrši u korist svojih č l a n o v a . .
Odazovite se s l o g a s p r e m n o m o m pozivu na uzvišen rad o k o č u v a n j a i u n a p r e đ e n j a Nezavisne Države H r v a t s k e .
Poznavajući d o b r o muževe koji d a n a s u p r a v l j a j u s u d b i n o m h r v a t s k o g n a r o d a , m i s m o
d u b o k o u v j e r e n i d a ć e n a š n a r o d naići n a p u n o r a z u m i j e v a n j e i p o m o ć . . .
Časna b r a c o , i s p u n i t e svoju d u ž n o s t p r e m a m l a d o j državi H r v a t s k o j . . . « , J
Dr Novak na to kaže:
»Ovako je uzbuđeni n a d b i s k u p Stepinac d o č e k a o -davno sanjani i ieljkovani ideal«, fam o z n u u s t a š k u NDH i pozvao p o d r e đ e n i kler da tu tvorevinu »sa svim silama» p o m a ž e . ..«
Zato nije n i k a k v o i z n e n a đ e n j e , zašto je i Vatikan, kao p e r m a n e n t n i p o d m u k l i član međ u n a r o d n e zavere z a r a z b i j a n j e j u g o s l o v e n s k e države, s t a l n o ukazivao p o m o ć u s t a š k o m pok r e t u . d i r e k t n o p o m a g a o u s p o s t a v l j a n j e NDH. - i najzad d a o blagoslov Paveliću i v i s o k o m
k a t o l i č k o m k l e r u za u n i š t a v a n j e i p o k r š t a v a n j e (nasilno k a t o l i č e n j e ) S r b a u H r v a t s k o j , odn o s n o na p o d r u č j u NDH Papa Pije XII blagosilja Pavelića k a d a ga je p o s j e t i o u Vatikanu,
18. m a j a 1941, na d a n p o t p i s i v a n j a zloglasnog Rimskog u g o v o r a , ' k a o p r a k t i č n o g katolika«
Nezavisne Države H r v a t s k e - NDH - »Svete v l a d a j u ć e kristove države« Ciji su glavni inspiratory organizatori i izvršioci bili klerofašisti, koji su pod vidom vere. na predikaonici propovedali u s t a š t v o p u n i h 20 g o d i n a š i r o m zemlje.
U aprilu 1941, posle p r o g l a š e n j a NDH. - svi hrvatski biskupi. - s e m m o s t a r s k o g b i s k u p a
Mišica. - zakleli su se na v e r n o s t Paveliću dajući mu o d m a h , n e o g r a n i ć e n u p o d r š k u . 2 3
U »Politici« od 8. n o v e m b r a 1981. godine, Vladimir Dedijer, pod naslovom, Činjenice o Stepinćevom genocidu, između ostalog, piše:
»Nemaiko poslansko u Zagrebu poslalo je 26. o k t o b r a 1942. godine Ministarstvu inostranih poslova Trećeg Rajha izveštaj o p o k o l j i m a s t a n o v n i š t v a u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, koji su izvršile ustaše. D o k u m e n t je vrlo d u g i p r e c i z n o n a v o d i b r o j žrtava i n a ć i n e ubijanja u s v a k o m n a s e l j e n o m m e s t u . . .
L'OĆi svog polaska u Vatikan, u susret sa p a p o m Pijem XII, Ante Pavelić ie 5. maja 1941.
o b j a v i o Z a k o n s k u o d r e d b u o prijelazu s j e d n e vjere n a d r u g u , i s t o v r e m e n o k a d a j e p o č e l o
i m a s o v n o klanje Srba, Jevreja i Cigana u NDH O d g o v o r n o s t V a t i k a n a u t o l i k o je veća ukoliko je katolička c r k v a u NDH. na ćelu sa n a d b i s k u p o m Alojzijem S t e p i n c e m . p o z d r a v i l a i
usvojila ove z a k o n s k e o d r e d b e , pa ih je unela i u svoje i n t e r n o p r a v o . O t o m e su d o n e t e i
p o s e b n e o d r e d b e na z a s e d a n j u B i s k u p s k e k o n f e r e n c i j e u Z a g r e b u . Na inicijativu r u k o v o d stva katoličke c r k v e u NDH. d o n e t e su d o d a t n e z a k o n s k e o d r e d b e o d o p u n i Z a k o n s k e odr e d b e o prijelazu s j e d n e vjere na d r u g u , k a o i U p u t e prilikom prijelaza s j e d n e v j e r e na drugu
Trećeg juna 1941. godine »Katolički list« u Zagrebu ovako je pohvalio ive mere:
Nadbiskup Stepinac je. uz saglasnosl i pod n a d z o r o m opala Josipa Marconea. papskog legata u Nezavisnoj Državi H r v a t s k o j , sazvao novu b i s k u p s k u k o n f e r e n c i j u u Z a g r e b u
od 17. pa do 20. s t u d e n o g a 1941. koja je bila p o s v e ć e n a prijelazima g r k o - i s t o ć n j a k a na katoličku cjeru'
Posle k o n f e r e n c i j e , svi u č e s n i c i na čelu sa S t e p i n c e m poselili su Antu Pavelića i predali
mu jednu p r e d s t a v k u o svojim o d l u k a m a . U š e s t o j tački lih o d l u k a stoji da je k o n f e r e n c i j a
izabrala p o s e b n i o d b o r od tri ličnosti koji ima da r u k o v o d i a k c i j o m o k o p r e k r š t a v a n j a S r b a
u k a t o l i č a n s t v o U o d b o r su izabrani n a d b i s k u p S t e p i n a c p r e d s e d n i k B i s k u p s k i h k o n f e r e n cija. b i s k u p senjski m o n s i n i o r Viktor Burić i a d m i n i s t r a t o r križevske e p a r h i j e , m o n s i n j o r
Janko Simrak.
N e s u m n j i v o da n a j v e ć u o d g o v o r n o s t za p r e k r š t a v a n j e S r b a u k a t o l i č a n s t v o ima nadb i s k u p Stepinac, k o m e je Ante Pavelić poslužio k a o i n s t r u m e n a t u t o m a k t u
Ako ikada b u d u o t v o r e n i arhivi Vatikana, o n d a Ce se moći t a ć n o utvrditi koliko su opr a v d a n a p o d o z r e n j a o o d g o v o r n o s t i Vatikana o g e n o c i d u protiv S r b a u H r v a t s k o j za v r e m e
m i n u l o g rata, k a o i o d g o v o r n o s t i za m a s o v n u konverziju s r p s k o g p r a v o s l a v n o g s t a n o v n i š t v a .
Oni d o k u m e n t i , s kojima s a d a r a s p o l a ž e m o , u k a z u j u da ima o s n o v a za zaključak o u č e š ć u
p o j e d i n i h v a t i k a n s k i h k r u g o v a u tim nemilim d o g a đ a j i m a iz m i n u l o g svetskog rata.«
O zločinima katoličkih sveštenika Dedijer dalje piše:
»Pavelić je još 1941. g o d i n e s t v o r i o k r a j r e k e Save. blizu sela J a s e n o v c a , k o n c e n t r a c i o n i
logor po uzoru na k o n c e n t r a c i o n e l o g o r e u N e m a č k o j . U t o m logoru m a s o v n o su ubijani
Srbi. Jevreji. Cigani i m n o g o b r o j n i Hrvati - a n u f a š i s t l .
U logoru je bilo i n e k o l i k o r i m o k a t o l i č k i h s v e š t e n i k a koji nisu s a m o vršili d u h o v n e obr e d e n e g o su. u stvari, bili ustaški činovnici. T a k o je f r a t a r f r a n j e v a c Miroslav F i l i p o v i ć - Majstorovu:. bio p r o i z v e d e n u čin bojnika, a k r a j e m 1942. godine, p o s t a o je i z a p o v e d n i k logora
III, n a j v e ć e g logora u k o m p l e k s u J a s e n o v a c .
R a č u n a se da je u J a s e n o v c u p o b i j e n o 700 000 ljudi Svedok T o m o Krkač o v a k o o p i s u j e
zločine f r a t r a Miroslava Filipovica - .Majstorovica:
G l e d a o sam vrlo često, za vri jeme svog b o r a v k a u J a s e n o v c u , k a k o je M a j s t o r o v i ć vlast o r u č n o s t r i j e l j a o z a t v o r e n i k e u tzv. javnim n a s t u p i m a
Vidio s a m k a k o su M a j s t o r o v i ć i Stojčić priuštili zabavu da trojicu Cigana p o b i j u na taj
naćin što su naredili p r v o m Ciganinu, da ubije m a l j e m d r u g o g Ciganina, treći da ubije prvoga, a oni su zalim likvidirali p o s l e d n j e g a « .
Na sednici Saveta S p o m e n - p o d r u ć j a Jasenovac 6. juna 1981. godine član
Saveta i član Predsedništva SR Hrvatske Pero Car, između ostalog, r e k a o je:
S t o t i n a m a hiliada ljudi o v d e n a d r a k o m p o s l e d n j e reći ostale su n e d o r e č e n e , prerezane n o ž e m fra Mirka M a j s t o r o v i c a k o m e je j e d a n od najviših c r k v e n i h katoličkih velikodos-
t o j n i k a S t e p i n a c i d r u g i o k o njega, d a v a o blagoslov Koji od v e r n i k a Katoličke c r k v e m o ž e
biti r a v n o d u š a n a k o (akvog - b o ž j e g slugu« želi sada, n a k o n 40 g o d i n a od tih zločina, da proglase s v e c e m r i m o k a t o l i č k e c r k v e ' G o v o r i m o t o m e k a o ateist, kao k o m u n i s t , i zato ne m o g u
pozivati v e r n i k e u ime njihovog boga da d i g n u glas protiv toga ali ih pozivam u ime savesti,
u i m e ćovećnosti, da je najveći zločin zaboraviti zločin da bi se zbog te zaboravljivosti m o g a o
ponoviti. . « IZloćin je zaboraviti zloiin »Politika« 7. juli 1981).
U svom o p š i r n o m p i s m u od 8. f e b r u a r a 1942, koje je iz Z e m u n a u p u t i o
»Gospodinu Alojziju Stepincu, n a d b i s k u p u , Zagreb,« dr Grizogono je, između
ostalog, napisao:
» . . . Zašto ja o v o pišem Vama, k a d a nijeste politička ličnost i ne m o ž e t e za o v o snositi
o d g o v o r n o s t . Evo zašto. U svim ovim b e z p r i m j e r n i m divljaćim zločinstvima, koji su više
n e g o bezbožni. s u d j e l o v a l a je i naša k a t o l i č k a c r k v a na dva načina: veliki b r o j s v e š t e n i k a , klerika, f r a t e r a i o r g a n i z o v a n e katoličke mladeži s u d j e l o v a l o je u o v o m e aktivno. Dogodila se
s t r a h o t a da su katolički sveštenici postali logornici i t a b o r n i c i ustaški, pa su k a o takvi naređivali i o d o b r a v a l i ta s t r a š n a m u č e n j a i klanja h r i š ć a n s k o g svijeta. Cak je j e d a n katolički
sveštenik lično zaklao p r a v o s l a v n o g sveštenika. Oni to nijesu smjeli učiniti bez. dozvole svojih b i s k u p a , a a k o su to učinili o n d a su m o r a l i izgubiti službu i doći p r e d sud. B u d u ć i da se
to nije dogodilo, znači da su biskupi dali svoje dozvole. Drugo: katolička c r k v a u p o t r e b i l a
je sve ovo da p o k a t o l i č k i sve preživjele S r b e i d o k se zemlja još puši od krvi nevinih m u č e nika. d o k su jecaji još razdirali g r u d i preživjelih n e s r e č n i k a , sveštenici. f r a t r i , č a s n e s e s t r e
nosile su u j e d n o j ruci ustaški bodež, a u d r u g o j molitvenik i k r u n i c u . Sav je S r i j e m preplavljen lecima b i s k u p a Akšamovica. t i s k a n i m u n j e g o v o j tiskarnici u Djakovu. U l e t c i m a se pozivaju Srbi da s p a s u živote i i m e t k e p r e l a ž e n j e m u k a t o l i č k u v j e r u . . . «
Grizigono je završio p i s m o ovako:
»Napisao s a m Vam o v o p i s m o da s p a s e m o svoju d u š u , a Vama o s t a v l j a m da tražite i
n a đ e t e p u t a z a s p a s e n j e svoje d u š e
J e d a n od o n i h koji je p r v o čovjek i hrišćanin pa o n d a d o b a r Hrvat.«
I n t e r e s a n t n o je da je Stepinac uživao p u n o p o v e r e n j e vladajućih režima
u Kraljevini Jugoslaviji i kao takav postao n a d b i s k u p , tj. najviši dostojanstvenik katoličke crkve u Jugoslaviji. To p o v e r e n j e s t e k a o je v e r o v a t n o zato što
je u prvom svetskom ratu s t u p i o u Dobrovoljačku diviziju u kojoj se i s t a k a o
pri p r o b o j u S o l u n s k o g f r o n t a 1918. godine, a zatim kasnije i kao u p o r n i zakleti neprijatelj k o m u n i z m a , u č e m u je bio na istoj poziciji sa zvaničnim Beogradom.
Članovi Komisije za i n f o r m i s a n j e Skupštine SFRJ, K o o r d i n a c i o n o g odbora Predsedništva CK SSRN za ONO i DSZ i O d b o r a za idejni rad Predsedništva SK SSRNJ i Komisije za idejni rad Konferencije SSOJ, na svojoj sednici
u Beogradu 6. n o v e m b r a 1981. godine, pozdravili su p r e svega
»Početni korak u dubljim istraživanjima informisanosti naših ljudi o ćetništvu. ustaštvu, balistima. i svim drugim izdajnicima i p o s e b n o o njihovim d a n a š n j i m aktivnostima. Konstatovano je
da mi i m a m o dovoljno p o d a t a k a o kvislinškim i fašističkim organizacijama i p o k r e t i m a , njihovim
zločinima, ciljevima i delovanju u inostranstvu te da je stoga p o t r e b n o udružiti ta znanja i bolje se
organizovati za sistematsko p r a ć e n j e njihove aktivnosti - radi efikasnijeg informisanja i reagovanja .. Nije u interesu bratstva i jedinstva i zajedništva jugoslovenskih n a r o d a i n a r o d n o s t i zabašurivanje činjenica iz prošlosti, niti je o p r a v d a n o s h v a l a n j e đ a ne treba »čačkati po bolnim r a n a m a
.«
(Prošlost se ne sme zabašuriti. »Politika«, 6. n o v e m b r a 1981).
U svom delu Vatikan u suvremenom svijetu Vjekoslav Cvrlje kaže:
» N a d b i s k u p S t e p i n a c je bio o p t e r e ć e n a n t i k o m u n i z m o m k a o i p a p a Pio XII To se
može naći u S t e p i n č e v u Dnevniku koji o b u h v a ć a p e r i o d od 1934. do 1945. Iz. Dnevniku se
vidi S t e p i n ć e v stav p r e m a u n u t r a š n j o j politici Jugoslavije: njegove r e z e r v e p r e m a s u r a d n j i
H r v a t a i Srba, j e r je s m a t r a o da su to dva svijeta koji se ne m o g u u j e d i n i t i . . . Iz Dnevnika
s e vidi S t e p i n č e v o d n o s p r e m a S r p s k o j p r a v o s l a v n o j crkvi. O n j e n a j e d n o m m j e s t u zapisao:
,Da je veća s l o b o d a i d o v o l j n o svećenika, Srbija bi bila za 20 g o d i n a katolička'. .. Uočljivo
je da u Dnevniku n e m a n i g d j e o s u d e zločina u s t a š k e v l a d e ili u s t a š k o g režima. .. U Dnevniku
se ne s p o m i n j e d a j e m o s t a r s k i b i s k u p A. Mišić u izveštajima od 18. VII i od 7. XI 1941 časno
digao svoj glas protiv ustaških nasilja i zloupotreba oko pokatolićavanja ( p o d v u k a o V. T.).
Takozvani e m i s a r i u licu s t o ž e r n i k a i logt r n i k a preuzeli su p o s a o C r k v e i z l o u p o t r e b i l i situaciju te izvrSili o k r u t n a zlodjela povezujući akciju p o k a t o l i ć a v a n j a s m a s o v n i m ubojstvima. Ü S t e p i n ć e v o m Dnevniku nalazi se p i s m o koje je U. VI 1941. uputio Stepincu beogradski
nadbiskup dr Josip Ujćić. On upozorava na žalbe što se u Hrvatskoj postupa nepravedno i nehumano sa stanovnicima pravoslavne vjere i šio privatnici na svoju ruku zatvaraju i ubijaju
Srbe. . .« ( P o d v u k a o V. T.)
Vjekoslav Crvlje dalje, između ostalog, kaže:
»Činjenica je d a j e u n a r o d n o o s l o b o d i l a ć k o j b o r b i s u d j e l o v a o j e d a n dio s v e ć e n i k a pravoslavne i katolićke vjere i d r u g i h religija koji su već u t o k u r a t a k a o n p r m s g r . Rittig raskrinkavali klevete da su s u d i o n i c i NOB-a n e p r i j a t e l j i c r k v e i vjere«. 2 4
Jakov Blažević je k r a j e m j a n u a r a 1981. godine, između ostalog, izjavio da
je bilo
» m n o g o p o p o v a i ( r a t a r a s n a m a u p a r t i z a n i m a , ali j e d n o l u d e jezgro, koje se ustoličilo u vlasti Katoličke c r k v e s t o l e ć i m a vodi za t u đ i r a č u n b o r b u protiv h r v a t s k o g n a r o d a « . . .
Blažević je zatim r e k a o i ovo:
»Stepinćevu crkvu« d a n a s u p o r n o p r o p o v e d a najzaostaliji d e o vodećih k a p t o l s k i h ljudi. O t v o r e n o kažu, p r o p o v e d a j u . pišu, Radio-Vatikan im služi, da »Stepincu m o g u suditi
s a m o Bog i i s t o r i j a . . . Neki d a n s a m prolazio p o k r a j J a s e n o v c a . S r c e mi se s t e z a l o gledajući
o n a j k r a s a n s p o m e n i k n a d e inoga života, g l e d a j u ć i o n e mogile koje \ i ć u u n e b o . koje zahva
Ijuju ovoj zemlji. Titu, s l o b o d a m a socijalizma i poretka. Gledam ovaj m e m e n t o i zgrozim se
pri pomisli i znanju da su lim liudskim kasapnicama zapovedali katolički sveštenici. Od nasilnog p r e k r š t a v a n j a , k o m e j e d a o » i m p r i m a t u r « S t e p i n a c d o ovog J a s e n o v c a . J a d o v n o g . Gline i svega toga p o s v e ć e n je p u t . .
U intervjuu »Njujork Tajmsu« uoći svoje p o s e t e SAD 28. f e b r u a r a 1978.
d r u g Tito je, p o r e d ostalog, r e k a o i sledeće:
. .. »Sirile su se razne priče o lome da se mi borimo protiv crkve, protiv vere, da hapsimo
vjernike. Tačno ]e da smo mi hapsili i neke od njih, ali samo one koji su surađivali sa okupatorom. Takav je sluća/ bio i sa nadbiskupom Stepincem u Zagrebu koji je bio ustaša: za vrijeme
rata u Hrvatskoj je prekršlavao pravoslavne u katoličku vjeru. Surađivao je sa Nemcima i ustašama. Bio je otvoreni neprijatelj nas i naših naroda. I morali smo da ga hapsimo i osudimo
na 15 godina Docmje i nije bio u zatvoru, več je upućen u svoje selo gde je imao crkvu i mogućnost da se moli. Tu je i umro od leukemije«.
Najzad treba istaći sledeće konstatacije Vladimira Dedijera u knjizi Novi
prilozi ZJA biografiju Josipa Broza Tita, Tom II, 1892-1945:
» . . . V a t i k a n s k a d i p l o m a t i j a je radila na r a z b i j a n j u Jugoslavije i u n i š t e n j u n j e n o g integr i t e t a i prilikom svojih r a z r a d a p l a n o v a o s t v a r a n j u katolićke p o d u n a v s k e f e d e r a c i j e . Tu je
o n a sarađivala s jakim p r o k a t o l i č k i m s t r u j a m a u p o l i t i č k o m životu SAD i Engleske, pokušavajući da u b e d i r u k o v o d s t v o i j e d n e i d r u g e d r ž a v e da bi j e d n a takva država u s r e d n j o j Evropi mogla da b u d e od koristi k a k o SAD t a k o i Britaniji
Ideja s t v a r a n j a p o d u n a v s k e f e d e r a c i j e , n a p r i m e r , još o d p o č e t k a d r u g o g svetskog rata.
naišla je na d o s t a p r i v r ž e n i k a i s j e d n e i s d r u g e s t r a n e Atlantika. A o v a j p r o j e k a t d u b o k o
je z a d i r a o i u p i t a n j e i n t e g r i t e t a Jugoslavije. T r e b a l o je. u stvari, o t k i n u t i velike d e l o v e jug o s l o v e n s k e teritorije i pripojiti ih p o d u n a v s k o j federaciji.
Engleska d i p l o m a t i j a ie j o š od d o b a K o š u t a - a i kasnije, k a d a se N e m a č k a počela da
pojavljuje kao ozbiljan t a k m a c E n g l e s k e za prevlast u Evropi - prihvatila ideju s r e d n j o e v r o p s k e f e d e r a c i j e , jer se u L o n d o n u s m a t r a l o da to ne bi bio slab način s p r e č a v a n j a hegemonije. bilo Rusije, bilo N e m a ć k e u P o d u n a v l j u .
Posle r a z b i j a n j a Austro-Ugarske, n a j k a t o l i č k i j e zemlje u Evropi. Vatikan je s t a l n o podg r e j a v a o ideju o p o t r e b i p o n o v n o g s t v a r a n j a j e d n e z a j e d n i č k e d r ž a v e n e k a d a š n j i h p o d a n i k a
cara Franje J o s i f a Tako se nekoliko struja iz prve godine rata, koje su težile stvaranju podunavske federacije, slilo u jednu, a njeni najjači zastupnici bili su nadvojvoda Olo Habsburški i njegov b r a t Feliks, prvi je d o š a o u SAD u junu 1940. a njegov brat bio je t a m o n a s t a n j e n
još o d v r e m e n a p r e d r u g o g svetskog r a t a . . . «
Dalje Dedijer navodi da je Vinston Cerćil, p o v o d o m p r o p a s t i AustroUgarske, u u v o d n i m s t r a n i c a m a prvog toma svojih m e m o a r a o d r u g o m svetskom ratu, između ostalog, istakao:
».
D r u g a velika t r a g i č n a g r e š k a n a p r a v l j e n a je k a d a je S e n t ž e r m e n s k i m i Trianonskim u g o v o r i m a u n i š t e n a Austro-Ugarska imperija. Vekovima je ovo živo o t e l o t v o r e n j e Svete r i m s k e i m p e r i j e p r u ž a l o zajednički život i g a r a n t o v a l o t r g o v i n u i b e z b e d n o s t v e l i k o m broju n a r o d a , od kojih n i j e d a n u naše d o b a nije imao ni s n a g e ni vitalnosti da se s a m suoči sa
silom j e d n e oživljene N e m a č k e ili R u s i j e . . .« 2 '
NAPOMENE
' Da bi se shvatila politika Vatikana na B a l k a n u , p o s e b n o u Jugoslaviji za p o s l e d n j i h s t o
godina, i stekla slika s r e d n j o v e k o v n e inkvizicije h r v a t s k o g i s l o v e n a ć k o g k l e r o f a š i z m a u godin a m a d r u g o g svetskog rata. n e o p h o d n o je p o r e d ostalih, imati u vidu sledeča dela: Dr Viktor
Novak. .Vfagnum Crimen. Zagreb. 1948; Dokumenti o pronvnarodnom radu i zločinima jednog dijela katoličkog klera. Zagreb, 1946; Suđenje Lisaku, Stepincu i družim ustaško-križarskim zločincima i njihovim pomagačima, Zagreb. 1946; Dokumenti o izdajničkom radu katoličkog sveštensrva
u Sloveniji: »Narodni list« br. 6,1. Ljubljana, 1946; Mihovilović Ivan. »Tajni dokumenti o odnosima
Vatikana i ustaške XDH, Zagreb. 1952; S i m a Simic. Tuđinske mahmacije oko NDH, Titograd, 1958;
S i m a Simić, Prekrštavanje Srba za vreme drugog svetskog rata. Titograd, 1958; M i r k o Mirković,
Versko pitanje u borbi za stvaranje pri'e jugoslovenske države. Radio B e o g r a d , treći p r o g r a m - Politički život Jugoslavije 1941-1945, Z b o r n i k radova, 1973; Dragan Zivojinović, Sveta Stolica i stvaranje jugoslovenske države 1914-1918, » N a r o d n a knjiga«, B e o g r a d , 1978; E d m o n d Paris, Le Vatican contre l'Europe i Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945, The A m e r i c a n I n s t i t u t e for Balkan Affairs. 1961, USA
2
Viktor Novak. Vatikan i jugoslavenski narodi pred drugi svetski rat. r e f e r a t na m e đ u n a r o d n o m n a u č n o m s k u p u u S r p s k o j a k a d e m i j i n a u k a . Z b o r n i k radova, B e o g r a d , 1973. str.
127-128.
3
O d m a h posle s a r a j e v s k o g a t e n t a t a f r a n k o v c i i Radićeva seljačka s t r a n k a u t e l e g r a m u
c a r u F r a n c u Jožefu I ( F r a n c J o s e p h l p o r e d ostalog, ističu da sa »najvećim p o n o s o m pozdravljaju o b j a v u rata Srbiji i C r n o j Gori - p o d m u k l o m n e p r i j a t e l j u uzvišene d i n a s t i j e n a š e Monarhije. a n a r o ć i t o Hrvatske«. ( H e r m a n Vendel. Borba Jugoslavena za slobodu i jedinstvo, » N a r o d n a
prosveta«, B e o g r a d , 1925, str. 156).
P o v o d o m o b j a v e rata Austro-Ugarske Srbiji 1914, zagrebački n a d b i s k u p B a u e r Ante pozvao je h r v a t s k e d o m o b r a n e da »osvete n e d e l o u Sarajevu« i ljubljanski b i s k u p Jeglič učinio je
to isto I s t o v r e m e n o . tih b u r n i h d a n a i s e k r e t a r i j a t S l o v e n s k e l j u d s k e s t r a n k e (čiji je šef bio dr
A Korošec) u p u t i o je c i r k u l a r s i r a n a ć k i m p r i p a d n i c i m a »da je a t e n t a t o t k r i o rak r a n u na telu
Jugoslovena
S r p s k u zaveru.« radilo se »o zavjeri protiv o p s t a n k a k a t o l i č k o g s l o v e n a ć k o g naroda.« Dakle, klerikalizam je uz p u n u p o d r š k u Sv. Stolice i V a t i k a n a j e d i n s t v e n o i č v r s t o s t a o
1914 uz Habz.buršku Monarhiju dokazujući da bi r a s p a d o m Austro-Ugarske bio fatalno ugrožen r i m o k a t o l i č k i d e o j u g o s l o v e n s k i h n a r o d a . (Mirko Mirković. Versko pitanje u borbi za stvaran/e jugoslovenske države, - Politički život Jugoslavia 1914-1915. Beograd, str. 201-221) Posle
a t e n t a t a S Radie je u p u t i o D v o r s k o j kancelariji u Beču sledeči telegram:
»Duboko p o t r e s e n i u svojoj k r š ć a n s k o j savjesti, t e š k o p o v r i j e đ e n i u svojoj p r i r o đ e n o j i
b a š l i n s k o j s t o l j e t n o j m o n a r F u s k o j vjernosti, do s k r a j n o s t i o g o r č e n i u svom h r v a t s k o m i care-
ŠOVINISTIČKE SEPARATISTIČKE I NEPRIJATELJSKE ORGANIZACIJE U J I G O S U V U I
215
v i n s k o m p a t r i o t i z m u i u svojoj p r i v r ž e n o s t i u s t a v u i u s t a v n o s t i - preziruci i žigošući podli i odvratni zločin, n a j s m j e r n i j e u v j e r a v a m o Vaše Veličanstvo u ime tisuća i tisuća p r o s v j e ć e n i h i organizovanih pristaša H r v a t s k e seljaćke s t r a n k e , da ć e m o se mi Hrvati složno sa svim ostalim
n a r o d i m a C a r e v i n e k a o j e d n a d u š a . k a o j e d n a n e p o b j e d i v a vojska o k u p i t i o k o p r o s v e ć e n e osobe Vašeg Veličanstva i o k o uzvišenog Vladalaćkog Doma. te c e m o iz svih sila nastojati, da i uzveličamo ovu našu Monarhiju, lu zlatnu kopču svih triju evropskih plemena, to sveto kulturno ognjište svih njezinih naroda, tu jedinu nepobjedivu zaštitu i naše predrage domovine kraljevine Hrvatske. ( p o d v u k a o V. T.) Bog u t j e š i o Vaše Veličanstvo i složio sve Vaše n a r o d e u r a d u za jakost,
ugled i uzvelićanje Carevine naše!« ( B o g d a n Krizman, Stjepan Radić i Hrvatska pučka seljačka
stranka u prvom svjetskom ratu. »Časopis za s u v r e m e n u povijest« br 2, Zagreb. 1970, str. 114,
»Dom« od 1. jula 1914. godine.
U b r o j u »Doma« od 1. VII 1914. Ante Radić (brat S. Radića, koji je sa njim 1905. o s n o v a o
»Hrvatsku s e l j a č k u s t r a n k u « - p r i m . V T.), u u v o d n i k u je, i z m e đ u ostalog, n a p i s a o : »da su dva
Srbina, r o d o m iz Bosne, a po š k o l a m a i po o d g o j u iz B e o g r a d a , u S a r a j e v u izvršila a t e n t a t : da
je sva B o s n a p l a n u l a na S r b e i da su u s a m o m S a r a j e v u »Hrvati« ( m u s l i m a n i i katolici) razorili
o k o 200 s r p s k i h d u ć a n a u vrijednosti od milijun k r u n a ; da je stoga p r o g l a š e n prijeki sud i da
su i u Zagrebu d a n o m i c e ž e s t o k e p r o t u s r p s k e d e m o n s t r a c i j e . . . Sva Evropa o s u đ u j e podli zločin, a hrvatski n a r o d ožalošćen i o g o r č e n da se to ne da opisati. Uništena je n a j v e ć a n a d a Hrvatske i cijele Carevine i sad ce trebati željezne hrvatske sloge, odlučnosti i uztrajnosti da se
podmukla i zločinačka srpska politika za uviek (onemogući) na hrvatskom tlu ( P o d v u k a o V. T.).
Vječni s p o m e n n a š i m m u č e n i c i m a i nevinim ž r t v a m a p r o k l e t e s r p s k e m r ž n j e i podlosti! Vječna
slava Franji F e r d i n a n d u i n j e g o v o j Sofiji!«... ( B o g d a n Krizman, n. d., str. 117. p r i m . 82. Očigledno je da ovakav stav b r a c e Radića potiče iz religioznog u b e đ e n j a .
4
Viktor Novak, n a v e d e n i referat, str. 131
5
Komentar redakcije Zbornika
- Prim. 6, str. 806.
6
dokumenata
'Aprilski
ral
1941*,
Vojnoistorijskog
instituta
AR 1941. ZD, dok. 275, str. 806; AVII. F-17. reg. br. 26/4, k. 11.
7
»U H r v a t s k o j su »Katolički list«, zvanićni o r g a n z a g r e b a č k e - n a d b i s k u p i j e i »Hrvatstvo«,
politički klerikalni dnevnik, bili i z v a n r e d n o snažni pioniri z a d a t a k a koji su dolazili iz Kurije«
(Viktor Novak. n. referat str. 128).
9
Viktor Novak. Magnum Crimen. Zagreb. 1948, str. 244-247.
9
Viktor Novak, n. r e f e r a t , str. 135.
'a Viktor Novak, n d., str.
r o b n o izneto u o p t u ž b i javnog
protivna rodnom radu i zločinima
pincu itd. (Zagreb, 1946) i d e l u
Zagreb, str. 46-48.
897 i 899; »Hrvatski narod« od 21. m a r t a 1941 O t o m e je podtužioca J a k o v a Blaževica protiv S t e p i n c a . kao i Dokumentima o
jednog dela katoličkog klera (Zagreb. 1946) Suden/e Lisaku. SteVjekoslava Cvrlje Vatikan u suvremenom svijetu. »Školska knjiga«.
10
H e r m a n n Neubacher, Sonder Auftrag - Südost 1940-1945, Bericht eines Diplomater. Berlin.
F r a n k f u r t / M - Göttingen, 1956, str. 30-32).
'<* Vladimir Dedijer, Novt prilozi za biografiju Josipa Rroza Tita, II tom. 1892- 1945. Duhovni
otac Ustaša, »Politika» 7. n o v e m b a r 1981.
" Profesor dr E d m o n d Paris, u svom radu: 'Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945, • San
Diego 12, Calif SAD, - u u v o d n o m delu. p o r e d ostalog ističe i sledeće:
S v e t u j e t e š k o d a p o v e r u j e d a j e j e d a n c e o n a r o d bio o s u đ e n n a i s t r e b l j e n j e o d s t r a n e j e d n e
s l a d e i v e r s k e h i j e r a r h i j e d v a d e s e t o g v e k a s a m o zato što je p r i p a d a o d r u g o j e t n i č k o j i r a s n o j
g r u p i i koji je n a s l e d i o h r i š ć a n s t v o od Vizantije u m e s t o Rima. ..«
12
»Politika« br. 18367, 20. n o v e m b a r 1964. B e o g r a d .
'3
Dr Viktor Novak, Još o glagoljici u konkordatskom prilogu i Glagoljica u konkordatu, časopis »Javnost« br. 28-29. B e o g r a d . 1937, str 7-35.
" Viktor Novak.
B e o g r a d , 1973. str. 136.
Vatikan
i jugoslovenski
narodi pred drugi svetski
ral.
Zbornik
radova.
Kada ie k o a d j u t o r dr Alojzije S l e p i n a c . posle ubistva kralja A l e k s a n d r a u M a r s e j u 1934. do
š a o u B e o g r a d da izrazi s a u ć e š ć e k n e z u Pa\ lu i sa n j i m r a z g o v a r a o o m n o g i m p r o b l e m i m a , on
je u s v o m » D n e v n i k u « 19. X z a b e l e ž i o , i z m e đ u o s t a l o g :
»Kad s a m r e k a o » B o l j š e v i z a m je n a š veliki n e p r i j a t e l j , i u i n t e r e s u je d r ž a v e i te k a k o da
se suzbije.« »Jest. o d g o v o r i o je Pavle, to je i prvi n e p r i j a t e l j , a d r u g i je m a s o n e r i j a . « Bio s a m č i s t o
o s u p n u t tim r i j e č i m a , j e r k a o da je p o g a đ a o m o j e misli. ( V i k t o r N o v a k . Vatikan i jugoslovenski
narodi pred drugi svetski rat.
B e o g r a d , 1971. str 7)
I n t e r e s a n t n o ie da je i kralj Aleksandar, kad mu se Stepinac 3. VII 1934 p o t u ž i o i rekao: »Mož e m o očekivati jaku k o m u n i s t i č k u agitaciju i razmah. Jedino katolička crkva dorasla je komun i z m u i k a d r a je u h v a t i t i se s n j i m u koštac,« o d g o v o r i o : »To je i m o j e u v j e r e n j e p r e u z v i š e n i . da
ce j e d i n o katolička crkva držati f r o n t protiv k o m u n i z m a . Meni je v e o m a d r a g o da s m o o v a k o
o t v o r e n i i i s k r e n i « - d o d a o je k r a l j - »izvolite se uvijek o b r a t i t i na m e n e k a d g o d b u d e t e š t o g o d
t r e b a l i « ( V i k t o r N o v a k . n. đ., s t r 5-6). Nedalirani Memorandum kneza Pavla (UK); H o p t n e r , n. d.,
s t r . 245
Početkom d r u g o g svetskog rata, z n a t n o je pojačana politička aktivnost Vatikana p r e m a
J u g o s l a v i j i T a k o je u v r e m e od 10-20. n o v e m b r a 1939. g o d i n e b o r a v i l a u R i m u u z v a n i č n o j poseti p a p i Piju XII, s p e c i j a l n a d e l e g a c i j a h r v a t s k i h b i s k u p a iz H r v a t s k e . B o s n e , S l a v o n i j e i Dalm a c i j e Sa o v o m d e l e g a c i j o m - u n j e n o m s a s t a v u - bili su s p e c i j a l n i izaslanici dr V l a t k o M a č e k ,
D n i r o Maršie i d r Ivan P e r n a r . T o m p r i l i k o m u s v e č a n o j a u d i j e n c i j i k o d P a p e . j e d n o v r e m e n o
sa a d r e s o m u i m e h r v a t s k i h b i s k u p a , p r e d a t a je i a d r e s a dr V l a t k a M a č e k a k a o » D u x populi Croatici.' I u m e je. po r e c i m a V. N o v a k a , » o s v e t l j e n p u t o c r k v e n o - p o l i t i ć k o j alijansi« S t e p i n c a i Mać e k a . Ova z d r u ž e n a p o l i t i č k a a k c i j a u R i m u p o g l a v a r a k a t o l i ć k e c r k v e u H r v a t s k o j A. S t e p i n c a
i najvišeg r u k o v o d i o c a hrvatskog nacionalnog pokreta dr V. Mačeka k a o p o d p r e d s e d n i k a jugosl o v e n s k e v l a d e p r i m l j e n a j e s a j a v n i m n e g o d o v a n j e m k a k o u r o d o l j u b i v i m a n t i f a š i s t i č k i m sloj e v i m a t a k o i od z v a n i č n o g B e o g r a d a (V N o v a k . Magnum Crimen, Z a g r e b , 1948, str. 490-493).
15
Viktor Novak,
Vatikan i jugoslovenski narodi pred drugi svetski rat.
Beograd,
1971, s t r .
17.
,s
»Katolički list» br 25 od 26. IV 1941. Z a g r e b , str. 294. P o d v u č e n i d e o t e k s t a je p o t p u n o
i d e n t i č a n sa d e l o m XV t a č k e O k r u ž n i c e n a v e d e n e u Prilogu 2. s a m o š t o u O k r u ž n i c i stoji »Hrvatske« u m e s t o »Hrvatstva.«
17
Dnevnik nadbiskupa Stepinca, knjiga prva, Z a g r e b ,
1946, s t r . 21, p o g l a v l j e 3 i 4.
" Isto, k n j i g a 4, str. 127.
19
Isto, k n j i g a 4, s t r . 176.
20
Drugi kongres KP Hrvatske 21-25. XI 1948.
71
22
Psunjski,
U ime Hrista. svetinje u plamenu.
Zagreb.
1949, s t r . 77, 79.
J u g o s l a v i j a . 1944, s t r . 8.
V. N o v a k , n. d.. s t r . 19-20.
23
Milan B a s t a . Agonija i Slom Nezavisne Driave Hrvatske, B e o g r a d , 1971, s t r . 2 4 - 2 5 .
» N a s i l n o p o k a t o l i ć e n j e s r p s k i h m a s a , u b i j a n j e i m u č e n j e p r a v o s l a v n i h s v e š t e n i k a i vladika, r u š e n j e n j i h o v i h c r k a v a i s a m o s t a n a , k o j e se vrši u H r v a t s k o j t o b o ž e i u i n t e r e s u k a t o l i c i z m a
z a d i r e bez s u m n j e i u i n t e r e s e v r h o v n o g v o d s t v a k a t o l i ć k e c r k v e . S r b i s u o č e k i v a l i d a ć e S v e t a
S t o l i c a k a o č u v a r i c a u g l e d a k a t o l i č k e c r k v e p o d i ć i svoj glas p r i j e ili k a s n i j e i j a v n o o s u d i t i krvave p r o g o n e , koji se v r š e u k a t o l i č k o j z e m l j i i u ime k a t o l i c i z m a n a d p r a v o s l a v n i m k r š ć a n i ma.
Srbi se pitaju iz kojih razloga Sveta Stolica sada šuti na strašnu tragediju S r p s k e pravosl a v n e c r k v e « (V N o v a k . Magnum Crimen, Z a g r e b . 1948. s t r . 786)..
24
i str. 52.
Vjekoslav
C v r l j e . Vatikan u suvremenom svijetu. Š k o l s k a k n j i g a , Z a g r e b , 1980. str. 4 1 - 4 3
25
»Politika« od 29. I 1981, B e o g r a d . Feljton: Sveštenici moraju vernicima prvi reći istinu,
- Reć J a k o v a Blaževića p r i l i k o m s v e č a n o g p r e d s t a v l j a n j a četiri knjige njegovih s e ć a n j a .
26
Josip Broz Tito. Govori 78. - »Borba«, a k t u e l n a politička biblioteka, Beograd, januar 1979
str. 93.
27
Vladimir Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, Tom II, 1892-1945, feljton: Komintema i integritet Jugoslavije, «Politika«. 19. o k t o b a r 1981. Beograd, str. 19.
SPOLJNOPOLITIČKA
SITUACIJA
DO PRISTUPANJA JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU
a) DO ANSLUSA 1938. G O D I N E
Versajski sistem, stvoren u prvim godinama posle prvog svetskog rata na bazi
mirovnih ugovora u Parizu 1919-1920. godine, osigurao je pobednicima hegemoniju i vlast u pojedinim svetskim regionima. Društvo naroda, kao instrument anglo-francuske politike, stvoreno je od strane pobednika sa ciljem
da se održi status quo posle Versaja u Evropi i u svetu uopšte, ali svetski problemi time nisu bili rešeni - nisu bili zadovoljni ni pobedeni ni pobedioci. Iskrsle su nove suprotnosti, posejano je seme za nove razdore, sukobe i ratove. Franuska, kao najjača kontinentalna sila u Evropi i glavni garant versajskog sistema, iz sopstvenih interesa povezuje se sa Jugoslavijom, kao i nizom malih
država na istoku i jugoistoku Evrope u cilju o d b r a n e evropskog poretka, stvorenog u Versaju, od Nemačke i Sovjetskog Saveza. U stvari. Jugoslav ija je od
1918. godine bila beoćug u sistemu dominacije Francuske u Evropi sa posebnom ulogom u "Cordon sanitaire«, protiv p r o d o r a boljševizma u srednju Evropu i na Balkan. Ona je taj sistem održavala nizom ugovora, sav eza, paktova
sve do Hitlerovog dolaska na vlast u Nemačkoj, kada je p o r e m e ć e n a evropska
ravnoteža.
Nešto kasnije, upravo 1920. godine, obrazov ana je takozvana Mala Amanta - vojno-politićki savez Čehoslovaćke, Rumunije i Kraljevine SHS (Jugoslavije) - radi onemogućavanja Mađarske za revizijom njenih granica p r e m a
ovim državama i eventualnog pokušaja Habzburgovaca za restauracijom
Austrougarske Monarhije. Ona je postala d e o versajskog sistema koji je izgrađivala Francuska da bi učvrstila i održala politički i teritorijalni status quo
stvoren posle prvog svetskog rata. U prvoj polovini 1929. godine članice su se
sporazumele da se ugovori o uzajamnim obavezama obnavljaju svake pete godine. Od tada pa do 1937. godine svake godine održavani su sastanci načelnika generalštabova članica saveza na kojima je razrađeno u k u p n o 19 varijanti planova eventualnih zajedničkih operacija. Na sastanku načelnika generalštabova u Beogradu 20. juna 1936. plan vojnih operacija zasnivao se na tri mogućnosti: 1) da Mađarska i Bugarska (zajedno ili pojedinačno) n a p a d n u Rumuniju; 2) da Mađarska, Nemaćka i Austrija (zajedno ili pojedinačno) napadnu Ćehoslovačku i 3) da Mađarska, Bugarska, Italija i Albanija (za-
j e d n o ili pojedinačno) n a p a d n u Jugoslaviju, s tim da u k u p n a jačina u p o t r e b Ijenih vojnih snaga država Male Antante protiv n a p a d a č a t r e b a da iznosi 515
bataljona, 705 baterija, 112 e s k a d r o n a i 59 eskadrila i da se organizuje ujedinjena k o m a n d a tih trupa. Ćehoslovačka je najviše insistirala, zbog revanšističkih težnji Nemačke, da se savez što više učvrsti, pa je k r a j e m 1938. predložila Jugoslaviji i Rumuniji da zaključe ugovor o o p š t o j u z a j a m n o j p o m o ć i
ma od koga bile n a p a d n u t e ili ugrožene. Iako je tu inicijativu podržavala i
Francuska, o n a je naišla na hladan prijem u Beogradu, t a k o d a j e savez, pod
uticajem Nemačke, sve više slabio, da bi na Sinajskoj konferenciji avgusta
1937. članice mogle konstatovati da njihov savez praktički više ne postoji. A
poznato je d a j e sledeće godine Minhenskim s p o r a z u m o m Ćehoslovačka žrtvovana i od s t r a n e Francuske i V. Britanije.'
Odnosi sa Italijom između dva svetska rata bili su najvažniji i najteži problem jugoslovenske države u njenim spoijnim o d n o s i m a , j e r je Italija već od
1918. g. počela da istupa o t v o r e n o kao neprijatelj nove jugoslovenske države.'»
U periodu zaoštravanja m e đ u n a r o d n i h o d n o s a 1922-1925, pa i kasnije do
1927/28. godine. Italija vodi izrazito ekspanzionističku politiku p r e m a Balkanu i Podunavlju, uz p o d r š k u V. Britanije, kojoj je bio cilj potiskivanje francuskog uticaja iz jugoistočne Evrope 2 Bez obzira na tradicionalne prijateljske o d n o s e , Jugoslavija je stalno pokušavala da se čvršće spoljno-politički poveže sa F r a n c u s k o m , da bi smanjila
p e r m a n e n t n i pritisak Italije. Međutim, F r a n c u s k a je to izbegavala da se ne bi
zamerila Italiji. Ona je tek 11. n o v e m b r a 1927. godine potpisala Ugovor o prijateljstvu sa Jugoslavijom, ali bez vojne konvencije, kao što je to učinila u svojim ugovorima sa Poljskom, Čehoslovačkom i R u m u n i j o m 3 U takvim m e đ u n a r o d n i m uslovima u Atini je 9. f e b r u a r a 1934. godine
sklopljen Balkanski savez (pakt, sporazum) između Jugoslavije, R u m u n i j e , Grč k e i Turske radi učvršćenja m i r a i održavanja postojećeg teritorijalnog poretka na Balkanu zbog nezadovoljstva Bugarske teritorijalnim o d r e d b a m a
Bukureškog (1913) i Nejiskog mirovnog ugovora (1919) i njenih zahteva za reviziju tih ugovora. Suština p a k t a ogledala se u obavezi država p o t p i s n i c a da
m e đ u s o b n o g a r a n t u j u b e z b e d n o s t svojih granica i u t o m e da bez p r e t h o d n o g
m e đ u s o b n o g o b a v e š t e n j a ne p r e d u z i m a j u nikakvu političku akciju p r e m a nekoj d r u g o j b a l k a n s k o j zemlji koja nije potpisnica. Pakt je bio o t v o r e n i za druge b a l k a n s k c z e m l j e uz pristanak svih ugovornih strana. Uz Pakt je p o t p i s a n
i Dodatni protokol kojim se ističe da Balkanski pakt nije u p r a v l j e n ni protiv
koje d r u g e sile i da g a r a n t u j e b e z b e d n o s t balkanskih granica protiv agresije
na bilo koju b a l k a n s k u zemlju. Ako bi j e d n a od ugovornih s t r a n a bila žrtva
agresije neke n e b a l k a n s k e sile, kojoj bi se o d m a h ili kasnije pridružila neka
balkanska država, sile potpisnice stupile bi u akciju protiv te b a l k a n s k e države. Turska je Balkanskim p a k t o m dobila status balkanske države i bezbednost svojih granica u Trakiji, a Albanija, koja je Tiranskim p a k t o m iz 1927.
bila u savezu s Italijom, nije bila ni pozvana da potpiše Pakt. Pošto je Italija,
kao n e b a l k a n s k a zemlja. 1940. napala Grčku, ostale države p o t p i s n i c e Pakta
nisu bile obavezne da joj priskoče u pomoć. 3 "
Kralj Aleksandar je između 1929. i 1934. godine uzalud p o k u š a v a o da sredi o d n o s e između Jugoslavije i Italije, čak i izražavao želju za u s p o s t a v l j a n j e
prijateljstva sa Italijom 4 .
Početkom 1934. godine razvila se velika d i p l o m a t s k a b o r b a N e m a č k e i
Italije o k o Podunavlja, a u isto v r e m e zapaženo je naglo zbližavanje N e m a č k e
i Mađarske. Hitler je nastojao da istisne Italiju i F r a n c u s k u iz Podunavlja, u
č e m u su ga podržavali zvanični Beograd, B u k u r e š t i B u d i m p e š t a . U stvari,
tada su se u Podunavlju našla dva a n t i n e m a č k a bloka - italijanski i francuski,
koje je sledečih godina N e m a č k a uspela da razbije i da uspostavi svoju dominaciju u Podunavlju.
Kasnije se Jugoslavija sve više približavala N e m a č k o j i Italiji, težeći da se
ne zameri ni j e d n o j ni d r u g o j strani. Ova preorijentacija bila je posledica daleko veće opasnosti po integritet Jugoslavije od N e m a č k e i Italije kao neposr e d n i h suseda, čija je agresivnost p r e m a našoj zemlji p e r m a n e n t n o rasla. Takav stav jugoslovenskih vlada, naročito Stojadinovićeve i vlade CvetkovićMaček, nailazio je na snažan o t p o r većine n a r o d a , kako onog dela koji je bio
privržen F r a n c u s k o j i V. Britaniji, t a k o i još više progresivnih i antifašistički
orijentisanih snaga, predvođenih snažnim revolucionarnim pokretom, sa KPJ
na ćelu. Taj o t p o r je sve više jačao, jer je vlada Milana Stojadinovića davala
p r i v r e d n e koncesije pre svega Nemačkoj, a i Dragiša Cvetković je od svog dolaska na vlast 1939. išao istim putem. Koliko je nemaćki kapital brzo p r o d i r a o
vidi se iz činjenice da u Jugoslaviji pred rat nije bilo s k o r o nijednog značajnijeg p r e d u z e ć a koje Nemci nisu koristili na ovaj ili o n a j način. T o m e je mnogo p o g o d o v a o k o r u m p i r a n i državni aparat, p r e k o koga su Nemci uvek mogli
da o d r e đ u j u sastav privrednih delegacija koje su s njima vodile pregovore.
LI leto 1934. godine, strahujući i od Jugoslavije i od anšlusa, Musolini je
sa naptegnutom pažnjom pratio spoljnopolitićku aktivnosj kralja Aleksandra.
Na s a s t a n k u 1. s e p t e m b r a 1934. sa svojim saradnicima, Musolini je konstatovao da je psihološka s m e t n j a za s p o r a z u m sa Jugoslavijom s a m o j e d n a - ličnost kralja Aleksandra. Tom prilikom poslanik Italije u Beogradu Gali predočio je Musoliniju s t r a h o v a n j e Jugoslavije k a k o od Nemačke (kad izbije na
Karavanke), tako i od Italije. Zato o c e n j u j e jugoslovensku spoljnu politiku u
o d n o s n o m t r e n u t k u kolebljivom. 5 Posle ubistva kralja Aleksandra 9. o k t o b r a 1934. godine nastalo je vidno
p o g o r š a n j e o d n o s a između Jugoslavije, s j e d n e , i Italije, M a đ a r s k e i Bugarske,
s d r u g e strane, pošto su vlade ovih zemalja na svojoj teritoriji g o d i n a m a držale i p r i p r e m a l e za terorističku i subverzivnu delatnost m n o g o b r o j n e emigrante, s e p a r a t i s t e i d r u g e zlikovce i slale ih u Jugoslaviju sa diverzantskim i
zločinskim ciljevima. 6 U tom p e r i o d u »intiman odnos« F r a n c u s k e sa Italijom
sve je više pojačavao n e p o v e r e n j e B e o g r a d a p r e m a Francuskoj. Jugosloveni
su bili sigurni da »Francuska ne bi oklevala da odbaci interese Jugoslavije da
bi dobila italijansku p o d r š k u protiv Hitlera. 7
POTPISIVANJE PAKTA O PRIJATELJSTVU IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ITALIJE
25 MARTA 1937 U BEOGRADU
Posle ustezanja F r a n c u s k e i V. Britanije u Društvu n a r o d a da o s u d e i Italiju zbog sklanjanja i čuvanja terorista koji su ubili kralja Aleksandra, tj. kada
je uvidela n e m o ć Društva n a r o d a i dvolično d r ž a n j e Francuske i V. Britanije,
Jugoslavija se osećala u s a m l j e n o m , ali je ipak pokušavala da o b n o v i svoje srdačne veze sa F r a n c u s k o m , nadajući se da će Francuska uspeti da ubedi Italiju da p o š t u j e nepovredivost jugoslovenske teritorije u v r e m e kada je sve
više rasla zategnutost između Jugoslavije i Italije. 8
N e p o s r e d n a p o d r š k a Italije u s t a š a m a - u b i c a m a još više je zaoštrila ionako rđave o d n o s e . Spoljnopolitički položaj Jugoslavije se sve više pogoršavao,
j e r je u toku 1936. godine došlo do italijansko-nemačkog zbližavanja. Tada je
bila najznačajnija p o s e t a grofa Ćana Berlinu u o k t o b r u , ali Nemci u to v r e m e
nisu želeli bilo kakve komplikacije s Jugoslavijom, jer su pripremali anšlus s
Austrijom. 9 Posle potpisivanja Austro-nemačkog s p o r a z u m a 11. jula 1936, kojim se Austrija obavezala da će svoju spoljnu politiku uskladiti sa N e m a č k o m ,
položaj Jugoslavije postao je osetljiviji. Poverenje u stare saveznike bilo je poljuljano, pa je jugoslovensica vlada u »tišini« tražila razrešenje starih veza za
koje je smatrala da su postale n e k o r i s n e i zato, počev od 1936. godine, otvoreno vrši zaokret ka Nemačkoj. 1 0 Stojadinović je 2. o k t o b r a 1936, prilikom
potpisivanja Trgovinskog ugovora s Italijom izrazio želju o zbližavanju Jugoslavije i Italije. 11 S d r u g e strane, pošto se Musolini zanosio mišlju da Sredoz e m n o m o r e pretvori u »mare nostrum«, što bi ga dovelo u s u k o b s V. Britanijom i F r a n c u s k o m , prihvatio je Stojadinovićevu p o n u d u i 1. n o v e m b r a 1936.
u Milanu izjavio da su odnosi sa Jugoslavijom poboljšani i da postoje uslovi
za prijateljstvo s njom. Tajni pregovori, koji su počeli u Rimu j a n u a r a 1937,
ubrzo su pokazali rezultate. 1 2 Prilikom Ćanove p o s e t e B e o g r a d u 25. m a r t a
iste godine, potpisan je Pakt o prijateljstvu i privredni s p o r a z u m i , koji su odm a h stupili na snagu. Obe zemlje su se obavezale da će poštovati zajedničke
granice; u slučaju da neka potpisnica b u d e n a p a d n u t a od j e d n e ili više sila,
d r u g a će se uzdržati od svake akcije koja bi koristila n a p a d a č u ; o b e zemlje su
se obavezale da se u m e đ u s o b n i m o d n o s i m a neće koristiti r a t o m , da će sporove rešavati m i r n i m sredstvima i da na svojoj teritoriji neće t r p e t i niti pot p o m a g a t i nikakvu aktivnost u p e r e n u protiv teritorijalnog integriteta ili režima d r u g e strane. Ugovor je sklopljen uz p o t p u n o o d o b r a v a n j e b r i t a n s k e vlade. Uz s p o r a z u m su p o t p i s a n a i tri protokola: prvim se Italija obavezala da će
j u g o s l o v e n s k o j manjini dozvoliti u p o t r e b u m a t e r n j e g jezika u školi i crkvi;
d r u g i m je g a r a n t o v a n integritet Albanije; trećim se Italija obavezala da će likvidirati p r a v o azila jugoslovenskim e m i g r a n t i m a . Ovim s p o r a z u m i m a je Jugoslavija de facto priznala i aneksiju Etiopije.
Stojadinović je tom prilikom pred Canom s neverovatnom iskrenošću izneo
svoju politiku, ističući da će Jugoslavija nastaviti putem zbliienja s Italijom i Nemačkom, pošto se dosadašnji uticaj Francuske na Jugoslaviju pokazao štetnim
Staviše, on je istakao da n e m a p o v e r e n j a u b r i t a n s k u politiku u S r e d o z e m l j u ,
da Jugoslavija ne može očekivati n e k u p o m o ć od V. Britanije i da j o j ta p o m o ć
nije ni p o t r e b n a . On je, takođe, izjavio da n e m a p o v e r e n j a ni u Društvo n a r o d a
i da je Jugoslavija t a m o f o r m a l n o učlanjena, ali da sada iz njega ne može istupiti zbog javnog m n j e n j a . 1 3
Povodom zaključenja jugoslovensko-italijanskog pakta 1937. godine tri građanske stranke beogradske opozicije uputile su proglas narodu u kojem su oštro
napale spoljnu politiku Stojadinovićeve vlade. U redovima HSS-a potpisivanje
italijansko-jugoslovenskog pakta izazvalo je potištenost i zbunjenost.
STOJADINOVIĆ EVA POSETA PARIZU. LONDONU I RIMU 1937
O m o t i v i m a za potpisivanje pakta sa Italijom Stojadinović je, prilikom
posete Parizu u o k t o b r u 1937. godine, u razgovoru sa B l u m o m (Blum Leon
-tadašnji
predsednik
f r a n c u s k e vlade), p r a v d a o jugoslovensku politiku
zbližavanja sa Italijom:
»Mi s m o ugroženi sa više s t r a n a . O k r u ž e n i s m o sa pet n e p r i j a t e l j s k i r a s p o l o ž e n i h zemalja. Postoje d v e o p a s n o s t i : j e d n a je n e p o s r e d n a i već je u d e j s t v u . Italija sa zapada, a d r u g a ,
m a l o d a l j e ali. posle anilusa. sasvim bliska i r e a l n a - N e m a ć k a sa severa. O b e te zemlje r a d o
bi nas . p r o g u t a l e ' ali zaziru j e d n a od d r u g e Jugoslaviji je o s t a l o v r l o m a l o v r e m e n a da se spase pre n e g o š t o bi sc ta dva m o ć n a naša n e p r i j a t e l j a složila na naš r a ć u n . F r a n c u s k a i Engleska su u s t u k n u l e p r e d H i t l e r o m , m a r t a 1936. k a d a je u m a r š i r a o u R a j n s k u o b l a s t . P r e d
n e m a ć k o m o p a s n o š ć u s a d a o b e t e zemlje n a s t o j e d a s e n e p o s r e d n o s p o r a z u m e j u s a Italijom.
Zašto o n d a taj n e p o s r e d n i s p o r a z u m sa Italijom ne bi imala p r a v o da n a p r a v i Jugoslavija?
Ovo u t o l i k o p r e što mi je Laval tu politiku izrićno p r e p o r u č i o , a C e m b e r l e n d a o p r i m e r za
p o d r ž a v a n j e svojim Gentlemens Agrementum l a n u a r a ove g o d i n e .
F r a n c u s k a je izgradila
svoju Mažino liniju i s p r e m n a je da b r a n i svoje granice. Ali ko ce da b r a n i Jugoslaviju a k o
je n a p a d n e Italija? Mi ne s u m n j a m o u k r a j n j u p o b e d u saveznika, u p r v o m t r e n u t k u mi b i s m o
bili izgubljeni, a k o bi se N e m a ć k a pridružila Italiji. S v a k a k o ne želimo da n a m se p o n o v i gorko i s k u s t v o iz svetskog rata u d a l e k o g o r e m i težem s t a n j u . B l u m sleže r a m e n i m a i r e č e da
p o t p u n o r a z u m e m o j stav, ali da ne m o ž e ništa da u r a d i za n a s . « ' 4
Posle posete Parizu i Londonu u o k t o b r u 1937. Stojadinović je stekao utisak da za obezbeđenje granica Jugoslavije ne može očekivati nikakvu garanciju,
a još manje pomoć ni od Francuske ni od Vel. Britanije. Najzad, Minhenski sporazum četiri velike sile, postignut godinu dana posle ove posete, tj. krajem septembra 1938, konačno je uverio Stojadinovića da Jugoslavija, u slučaju agresije
od strane Italije i Nemačke, n e m a šta da traži, niti da očekuje ni od Francuske
ni od Velike Britanije zbog njihove vojne nespremnosti i žarke želje da se po svaku cenu sačuvaju od uplitanja u ratni sukob sa Hitlerom.
Pravdajući svoju spoljnu politiku u to doba. Stojadinović kaže:
Predsednik jugostovenske vlade Milan Stojadinović sa Musolinijem za vreme posete Rimu 6. i 7. decembra 1937 godine
»Mnogi neobjektivni kritičari m o j e spoljne politike nisu shvatili koliko se izmenio
geopolitički položaj u Evropi posle d o l a s k a Hitlera na vlast. I z m e đ u n a s i naših z a p a d n i h saveznika p o d i g a o se snažan blok sila Osovine, koji je išao od S e v e r n o g m o r a pa sve do d u b o k o
u Sredozemno. Mi s m o ostali s ove sirane te barijere, bez n e p o s r e d n o g d o d i r a sa saveznicima. P r e m a t o m e , čak i da su hteli - a nisu imali n i k a k v u o b a v e z u da to u r a d e - o n i ne bi
mogli d a nas b r a n e . M e đ u t i m , kao što s u t o m n o g o b r o j n i tragični p r i m e r i u s k o r o pokazali,
oni takvih n a m e r a u o p š t e nisu imali«.' 4
Iako italijanska vlada nije ni pokušala da jugoslovenskoj manjini da o n a
prava na koja se obavezala prvim p r o t o k o l o m zaključenim u B e o g r a d u , niti
da likvidira Pavelićev ustaški pokret u Italiji, ipak je prilikom Stojadinovićeve posete Rimu 1937. u zvaničnom k o m i n i k e u r e č e n o da su odnosi dveju država u p u n o j saglasnosti s B e o g r a d s k i m s p o r a z u m o m i da će se, u interesu
mira, stvoriti još uža s a r a d n j a u svim oblastima.
BENESOVA MISIJA U BEOGRADU
Beneš (Beneš Eduard) je bio ubeden da je knez Pavle »hteo da se približi Osovini Berlin-Rim protiv Osovine Francuske, Narodnog fronta i Sovjetskog Saveza«. Išao je u Beograd zato što je »svetski mir bio u opasnosti«. Međutim, pet
meseci ranije, 13. i 14 n o v e m b r a 1936. godine, Beneš je kazao N e m c i m a da
je njegova politika prijateljska p r e m a Rajhu i d a j e stavio do znanja Francuskoj, da njegova zemlja ne bi učestvovala ni »u k a k v o m p r e v e n t i v n o m r a t u protiv Nemačke« i da je on s p r e m a n da potpiše j e d a n ugovor o n e n a p a d a n j u ili
čak jedan »shvatljiv« ugovor sa Hitlerovom N e m a č k o m . Sto se tiče pakta o
u z a j a m n o j pomoći, koji je Francuska predložila još ranije te iste godine, Beneš je mislio d a j e on imao dosta d o b r i h strana, ali i rđavih. Od Jugoslavije
nije tražio ništa više nego što bi mogla dati, ali kao m i n i m u m želeo je »čistu
situaciju«. 1 6
Ćano je n a š a o d a j e njegov jugoslovenski partner(Stojadinović - prim. V.
T.) fašist - a k o to nije na o s n o v u o t v o r e n e izjave partijske lojalnosti, on je sig u r n o na osnovu svog shvatanja v lasti, države i života« i da je njegov položaj
u njegovoj zemlji »više nego odličan, j e r je knez Pavle i m a o n e o g r a n i č e n o poverenje u njega«. No, Stojadinović je već pokazivao »znake j e d n o g diktatora« 17 •
» N e m a č k a je o p a s a n neprijatelj, ali i n e p r i j a t a n prijatelj. Anšlus je neizbežan, a italijansko-jugoslovenska sloga je n u ž n o s t u našim b u d u ć i m o d n o s i m a sa N e m a č k o m . S t o se tiče
ostalih, n a š pakt t r e b a da p r i v u č e d r u g e zemlje u n a š o r b i t . Bilo bi želeti da se p o s t i g n e spor a z u m s a M a đ a r s k o m . Kad Beč p o s t a n e d r u g a n e m a č k a p r e s t o n i c a . B u d i m - P e š l a t r e b a d a
b u d e naša«, r e k a o je C a n o knezu Pavlu 25. m a r t a 1937. g o d i n e . 1 8
Predsednik Cehoslovačke Republike rekao je 5. avgusta 1937. godine uredniku režimske »Samouprave« M. Jovanoviću, prilikom njegovog boravka u Pragu da je način na koji je zaključen jugoslovensko-italijanski ugovor predstavljao
uvredu za Cehoslovačku i dodao:
»Vaše s p o r a z u m e v a n j e s Italijom - siguran da ce Jovanović to p r e n e t i S t o j a d i n o v i ć u
- išlo je p o t p u n o p a r a l e l n o sa p o l i t i k o m t e p a n j a C e h o s l o v a č k e , koju od n e k o g v r e m e n a vrlo
e n e r g i č n o i zajednički v o d e N e m a č k a i Poljska. O n e v o d e p r o p a g a n d u n a j s t r a š n i j e vrste da
razbiju n a š u d r ž a v u , da je p o c e p a j u i da je podele. T a ć n o u t o m v r e m e n s k o m p e r i o d u vi ostavljale utisak svetu da niste o n o l i k o u Maloj Antanti k o l i k o se mislilo da j e s t e i na taj način
o t e ž a v a l e p o l o ž a j C e h o s l o v a č k e . o t e ž a v a l e n j e n u o d b r a n u i s t v a r a t e a t m o s f e r u p s i h o z e kod
C e h o s l o v a ć k o g n a r o d a i u v e r e n j e da vas njegova s u d b i n a p r e m a N e m a č k o j ne i n t e r e s u j e .
Vi za vaš s p o r a z u m sa Italijom niste izabrali zgodan m o m e n a t s o b z i r o m na nas i to nas je
SPOLJNOPOLITIČKASITUACIJADOANŠLUSA1938.GODINE227
Knez Pavle sa grofom Ćanom u Rimu 1939. godine
uvrcdilo. Uostalom, ja sam tu r e k a o i knezu Pavlu i g. Stojadinoviću. jer je sve išlo taćno i
paralelno sa r a d o m Berlina protiv nas: sve! A zalim su od -.trane Jugoslaviie nastav Ijene stvari koje su održale to n a p e t o stanje izmedu vas i nas, tu psihozu n e p o v e r e n j a , o d v r a ć a j u ć i nas
od vas čineći da se b o j i m o ideje oslanjanja na vaše pnjateljstvo«18a
SASTANAK STOJ ADINO VICA SA HITLEROM U B E R U NU 17. JANUARA 1938
Poslednjih meseci 1937. Stojadinović je k r e n u o kroz evropski diplomatski lavirint U Parizu je učvrstio f r a n c u s k o jugoslovenski pakt od 1927. U Londonu je razgovarao sa Ć e m b e r l e n o m i Idnom, a 6 d e c e m b r a je stigao u Rim
da iz kurtoazije vrati posetu Ćanu i poseti Musolinija. U razgovoru sa Musolinijem r e k a o mu je da je čvrsto odlučio da izbegne s p o r a z u m sa Francuzima
u pitanju evropskog bloka, da neće primiti dalje obaveze da p o m a ž e Cehoslovačku, da ce nastaviti da traži s p o r a z u m sa M a đ a r s k o m i da nije n i m a l o zadovoljan sa a n š l u s o m . ' 9
H o p t n e r kaže:
»Jugoslovi nska politika bila je zasnovana na s t r a h u od rata. koji bi proizlazio iz itaiilanske -osvete i besa i s h v a t a n j a da Francuzi i njihov sistem saveza ne bi mogli pružiti zaštiiu od it aiiiunsk
lapada
Cilj Jugoslavije bio je da dobije u v r e m e n u , da traži neki naćin
/.i koegzistenciji sa moćnim susedom (Nemačkom
V T.) da sačuva jugoslovensku državu
Do te granice ilalijansko-jugoslovcnski pakt služio |e pozitivnom i logičnom cilju.«' 0
Kad se 17. januara 1938. u Berlinu (gde je p o m p e z n o d o č e k a n ) sastao sa
Hitlerom. Stojadinović mu je najpre isporučio pozdrave kneza Pavla, a zatim rekao da se jugoslavenska politika prema Nemačkoj može izložiti u jednoj rečenici:
»Jugoslavija ne bi nikad, ni pod kakvim okolnostima, ušla ni u kakav pakt ili koaliciju protiv Nemačke«. Hitler mu je odgovorio da on deli Stojadinovićevu
nadu da dve zemlje nikad više neće biti neprijatelji, d a j e n e p r i j a t e l j H a b s b u r ga, da im nikad neće dopustiti da se vrate u Beč i da bi on »slomio m u n j e vitom brzinom svaki pokušaj« da se povrati m o n a r h i j a i d o d a o d a j e naklonjen Jugoslaviji. Kao najglavniju opasnost za mir označio je »boljševičku akciju«, u vezi s u n u t r a š n j o p o l i t i č k i m t e š k o ć a m a Francuske. Belgije, H o l a n d i j e
i Cehoslovačke, i ukazao na opasnost koja proizlazi iz m o m e n t a l n e međunar o d n e p r i v r e d n e situacije, povoljno se izrazio o Poljsl oj, kritikovao Cehoslovačku kao p o s e b n o žarište krize, pohvalio Italiju koja je »element r e d a i ima
istu k u l t u r n u misiju kao i Nemačka u borbi protiv boljševizma i izjavio da je
m a đ a r s k o j vladi najozbiljnije s k r e n u t a pažnja da ni u kom slučaju ne može računati na p o m o ć N e m a č k e u pogledu nekih revizionističkih zahteva p r e m a
Jugoslaviji i da je N e m a č k a s p r e m n a da p o s r e d u j e i b u d e g a r a n t između Jugoslavije i M a đ a r s k e za s r e đ i v a n j e njihovih o d n o s a . . . a k o to Jugoslavija smatra za politički o p o r t u n o . Zatim je svečano izjavio: »Nemačka nema na Jadranskom moru. kao ni na Balkanu nikakvih teritorijalnih zahteva. U vezi s austrijskim pitanjem, nemačka politika ne teži van granica današnje Austrije i zbog
toga poštuje i poštovaće neprikosnovenost jugoslovenskih granica, kao što smatra i Breuer već definitivnom granicom između Nemačke i Italije.« Na kraju, Hitler je naglasio da s m a t r a da n e m a p o t r e b e da se između N e m a č k e i Jugoslavije zaključuje ma kakav politički ugovor, jer ih Nemačka n e m a ni sa Italijom.
Stojadinović je zahvalio Hitleru i izjavio d a j e p o t p u n o zadovoljan gledištem
Nemačke u pogledu jugoistočne Evrope i d o d a o da Jugoslavija s m a t r a da je
austrijsko pitanje čisto u n u t r a š n j a stvar n e m a č k o g n a r o d a i da u pogledu
H a b s b u r g a ima istovetan negativan stav kao i Nemačka. 2 0 a
Francuska vlada je bila jako nezadovoljna ovim Stojadinovićevim p u t e m
u Berlin, kao i njegovim razgovorom sa Hitlerom. S a m o tri d a n a posle toga
francuski m i n i s t a r inostranih poslova Delbos (Delbos Yvon) r e k a o je jugoslovenskom poslaniku Puriću da saopšti Stojadinoviću d a j e »neshvatljivo, s
obzirom na o d n o s e F r a n c u s k e i Jugoslavije, da u ovim r a z m e r a m a i na o v a j
način Jugoslavija ovako j a v n o m a n i f e s t u j e svoje simpatije za Nemaćku«. Nešto kasnije (2. f e b r u a r a ) Subotić je, takođe, obavestio Stojadinovića da je iz
»službenog i poluslužbenog« razgovora sa Francuzima s t e k a o utisak da Stojadinović nije njihov »ljubimac« da se ne bi ni n a j m a n j e ljutili kad bi n a p u s t i o
kormilo j u p j s l o v e n s k e spoljne politike i da se ljute i na Stojadinovića i na
kneza Pavla, ne o č e k u j u ć i nikakvu skoru p r o m e n u . Zatim je f r a n c u s k i poslanik u B e o g r a d u posetio Stojadinoviue i u p i t a o ga da li bi jugoslovenska vlada
bila voljna da se pridruži f r a n c u s k o - b r i t a n s k o m protestu u Berlinu kojim bi
se dala p o d r š k a a u s t r i j s k o j nezavisnosti. Stojadinović mu je službeno odgovorio da mu predstoji put u Ankaru, da bi o tom pitanju izmenio misli sa svojim kolegama iz Balkanskog s p o r a z u m a , pa ne može dati službeni o d g o v o r jugoslovenske vlade na j e d n o t a k o važno pitanje. Zatim mu je n e s l u ž b e n o dod a o da mu izgleda da je n e m o g u ć e da Jugoslavija ulaže protest Berlinu zato
što ni Italija ne ulaže protest, iako je u istom položaju kao i Jugoslavija, a takav protest izložio bi Jugoslaviju opasnosti zbog s u p r o t n o g stava N e m a č k e i
Italije, zato što ni legitimna austrijska vlada ni Austrija ne pokazuju ni m a l o
volje da b r a n e nezavisnost i zato što se, zasad, radi o načelu n a r o d n o s t i i pravu n a r o d a da raspolaže svojom s u d b i n o m na kojim p r i n c i p i m a je nastala i
sama Jugoslavija.
Na pitanje poslanika da li bi m o g a o da utiče na italijansku vladu da svoje
gledište o ovom pitanju približi f r a n c u s k o m , Stojadinović je o d g o v o r i o da bi
direktni razgovori Pariza i Rima predstavljali brži put, podsećajući ga da mu
je (Stojadinović) savetovao da se sporazume s Rimom. Kad je francuski poslanik istakao da bi zbog zajedničkih interesa bilo p o t r e b n o da d o d e do intimnije s a r a d n j e između f r a n c u s k o g i jugoslovenskog generalštaba, Stojadinović je odgovorio da se slaže, ali u g r a n i c a m a postojećih konvencija i spor a z u m a (nije bilo ugovora o čistom vojnom savezu - V. T.), a na izjavu poslanika da bi f r a n c u s k a vlada bila voljna, s o b z i r o m na m o m e n t a l n u situaciju,da
se ta s a r a d n j a proširi i van postojećih s p o r a z u m a (svakako se misli na zaključenje vojnog saveza i vojne konvencije - V. T.), Stojadinović je r e k a o da to pitanje m o r a proučiti, jer ne zna šta misli Glavni generalštab.
Dakle, očigledno je da Stojadinović nije želeo da sklapa nikakav savez. On
je u razgovoru sa p r e d s e d n i k o m Turske Republike K e m a l o m A t a t u r k o m u
Ankari 26. f e b r u a r a izneo spoljnopolitićki stav jugoslovenske vlade:
• 1) Osnovna stvar svake zemlje je o d r ž a v a n j e prijateljskih o d n o s a sa susedima. Jugoslavija je to postigla, i to joj je d o n e l o pozitivne re/.ultate;
2) d a n a s se zna d a j e N e m a č k a sila prvog reda koju r e s p e k t u j e ceo svet, zato je Jugoslavija morala uskladiti svoje d r ž a n j e tako da ne bude ni izazivajuće ni povlađujuce, vec kor e k t n o i realno s obzirom na naše stvarne p o t r e b e i interese;
3) p r e m a F r a n c u s k o j i Engleskoj Jugoslavija ostaje prijateljski raspoložena, ali s obzirom na njihovu udaljenost i na činjenicu da Engleska n e m a s u v o z e m n e vojske, tj. glavnog,
pozitivnog i efikasnog činioca u slučaju evropskog konflikta, Jugoslavija m o r a biti na oprezi
i izbeci iskušeniu da p r i p a d a n e k o m ideološkom f r o n t u ili savezu (velikih sila - V T.J koje
često imaju malo obzira p r e m a interesima malih zemalja;
4) U pogledu e v e n t u a l n o g anšlusa Jugoslav ija se drži rezervisano. o n a ga ne želi k a o ni
Habsburge, pa ostavlja p r v e n s t v o Austriji, koja je najpozvanija da brani svoju nezavisnost,
kao i o n i m velikim silama koje su zainteresovane - F r a n c u s k o j i Italiji;
5) Pitanje španskog rata t a k o d e ostaje u d o m e n u zainteresovanih velikih sila p r e m a
kojima m a n j e države dolaze tek u drugi plan Nemačka u t o m e d a j e p r v e n s t v o Italiji, Engleska ne s m a t r a da je za nju vitalno pitanje da li će F r a n k o pobcditi ili ne. dok su Nemačka
i Italija o d l u č n o protiv c r v e n i h . « J 0 b
b ) P O S L E ANŠLUSA D O M 1 N H E N S K O G S P O R A Z U M A 1938. G O D I N E
Jedan od sudbonosnih događaja za Jugoslaviju, pa i Evropu, pred drugi svetski
rat, dogodio se 12. marta 1938. g. kada su nemačke trupe pod Hitlerovom komandom prešle austrijsku granicu i uveče stigle u Beč, a 13. marta Sajs-lnkvartova
nacistička vlada proglasila priključenje Austrije Nemačkoj,21 jer je, prisajedinjenjem Austrije. Nemačka postala snažan, opasan i neposredan sused Jugoslavije.
To je bio početak p o b e d o n o s n o g nemačkog pohoda po Evropi (ne računajući
upad u Rajnsku oblast 1936. godine), jer je bilo očigledno da se na tome neće
zaustaviti. Pošto se pojavila nadomak Panonske nizije i Balkana, Nemačka je bila
u stanju da neprekidno i n e u g o d n o vrši vojnički, politički i ekonomski pritisak
na Jugoslaviju. U isto v r e m e postala je i neposredan sused Italije, tako da su se
i njihovi interesi p r e m a jugoistoku Evrope ukrštali.
U Berlinu je H e n d e r s o n ( H e n d e r s o n Nevile), novi britanski a m b a s a d o r ,
u v e r a v a o Hitlera da je »on lično zastupao anšlus«. pa je d e m a n t o v a o da anti-
anšlus osećanja b r i t a n s k o g a m b a s a d o r a u Beču Selbija (Selbv Sir VV'allord) ne
predstavljaju mišljenje vlade Njegovog Veličanstva.
Ako V. Britanija, kad se anšlus desi, ne m o g n e da p r e d u z m e nikakvu drugu akciju »no da pošalje protest protiv u p o t r e b e prinude, p o d r ž a n e silom,
protiv j e d n e nezavisne države, da bi stvorila jednu situaciju i n k o m p a t i b i l n u
sa n j e n o m n a c i o n a l n o m nezavisnošću. 2 2 ako F r a n c u s k a učini m a l o više nego
V. Biitanija i a k o Italija, ,besna i p a k o s n a ' zbog Hitlerovih uspeha, ne može
da učini više nego da sanja o n o v o m a n t i - n e m a č k o m paktu sa B e o g r a d o m ili
R u m u n i j o m . 2 3 Jugoslavija bi mogla s a m o priznati anšlus kao nei/bežan«. 2 4
Britanski poslanik u Beogradu Henderson je još 1934. godine predvideo da
će Jugoslavija biti neutralna u slučaju anšlusa i da će više voleti da ne preduzima
nikakvu akciju uopšte, ili će se rukovoditi odlukama Engleske i Francuske. Ako
Čehoslovačka b u d e uvučena, Jugoslavija bi se ograničila da spreči svaki pokret Mađarske. 2 5
Kad su Francuzi predlagali Stojadinoviću da im se pridruži u p r o t e s t u
protiv m o g u ć e nasilne asimilacije Austrije i protiv m o g u ć e g anšlusa, on je.
praveći se gluv, p o d s e t i o n e m a č k o g poslanika u Beogradu H e r e n a da je Jugoslavija postala kao rezultat »prava naroda na s a m o o p r e d e l j e n j e « . Kako bi
o n d a mogla Jugoslavija zauzeti stav protiv tog načela? 2 6 Ma da bi Stojadinovićeva vlada pretpostavljala j e d n u stabilnu i nezavisnu Austriju iznad svega,
o n a bi primila » n e m a č k o rešenje« kao j e d n u stalnu garantiju protiv h a b s b u r govskih i italijanskih intriga u Austriji. 2 7
Načelnik Glavnog generalštaba jugoslovenske vojske Dušan Simović ovako
je gledao na taj događaj:
'Priključenjem Austrije Hitlerovom Rajhu. naša vojna i politička situacija na sevemoni
frontu bila je iz osnova izmenjena; umesto slabe i verovatno neutralne Austrije, i slabe Mađarske. izloieni udaru sa tri strane, mi smo dobili vrlo močnog. tehnički izvanredno opremljenog
i vrlo agresivnog suseda koji je mogao ugroziti ne samo uzani deo našeg Severnog graničnog
fronta, u severozapadnom kulu udaljenom od naših životnih centara, već brzim nastupanjem
motorizovanih i oklopnih kolona preko slabije i nama nenaklonjene Mađarske - mogao je brzo
i iznenadno da ugrozi i ceo naš severni front i naročito njegove najosetljivije delove koji bi vodili
ka vaimm životnim centrima naše zemlje i našu odbranu cejkili na dva dela. Staviše. eventualnim političkim i vojnim pritiskom na Rumuniju i Bugarsku, isti je mogao ugrozili i naš s. i front.
Obzirom na savez Italije sa Nemačkom i neprijateljsko držanje Italije prema nama. i naši suvozemni frontovi na severozapadu (prema Italiji) i jugozapadu Iprema AlbanijiI bih su ugroženi
Ovo se desilo baš u vreme kad sam došao na položaj Načelnika Glavnog deneralštaba*ze
Nasuprot tome, predsednik vlade Stojadinović je još u januaru iste godine,
na prijemu kod Hirlera, izjavio da je pitanje Austrije čisto nemačka unutrašnja
sn'ar i da Jugoslavija zbog anšlusa neće stupiti ni u kakvu protivnemačku akciju.
Najzad je i jugoslovenska vlada 14. marta, n e p o s r e d n o posle anšlusa, zvanićno
saopštila d a j e p r i s a j e d i n j e n j e Austrije N e m a č k o j »čisto u n u t r a š n j e pitanje nernačkog naroda, u koje se ona ne meša«. Nemački konzul u Zagrebu Frojnd
(Freundt Alfred), izveštavajući Berlin o utisku koji je u Zagrebu izazvao anšlus, pisao je d a j e Maček izjavio m a đ a r s k o m konzulu »da mu je stalo do toga
da uključi Hrvatsku u politiku Osovine Berlin - Rim. Možda bi m a đ a r s k a vlada mogla da proveri i utvrdi da li bi se za to našao p r o h o d a n put. S a m o a k o
Berlin - Rim p o t p u n o n a p u s t e Hrvate, on bi pošao f r a n c u s k o - ć e h o s l o v a č k o m
linijom, a kao poslednji izlaz u p u s t i o bi se u p r e g o v o r e sa B e o g r a d o m . « 2 9
Jedanaestog marta, dan pre nego što je nemačka vojska ušla u Beč, Stojadinović je u razgovoru sa poslanikom SAD Arturom Blis Lcjnom ILane Arthur
Bliss) tvrdio da, ako Austrija zeit da se pripoji Nemačkoj u duhu sa Vilsonovim
(Wilson Woodrow) principima o narodnostima, Jugoslavija ne bi imala prigovora. On je podvlačio d a j e srž p r o b l e m a o d r ž a n j e e v r o p s k e ravnoteže. To zavisi
od velikih sila, a ne od Jugoslavije. Francuska i Engleska su zamesile celu
stvar. »Nikakvih p o k r e t a t r u p a neće biti u Jugoslaviji«, u v e r a v a o je Stojadinović Lejna. »Jugoslavija ostaje s p u š k o m k nozi«. 30
Pokazujući svoju želju za saradnju, Beograd je tada tražio od Rajha da gar a n t u j e nepovredivost jugoslovenske granice. 3 ' Tri nedelje posle anšlusa Hitl e r j e odgovorio na jugoslovenski apel. On je ponovio da N e m a č k a n e m a nikakvih ciljeva izvan Austrije i da jugoslovenska granica ne bi ni u k o m e slučaju bila dirnuta. »Mi s m o srećni što i m a m o ovde takve granice, da s m o oslobođeni teškoća da ih vojnički branimo«. 3 2
STAV J U G O S L O V E N S K E VLADE PREMA ANSLUSU
Na dan 15. m a n a 1938. Stojadinović je, povodom proglašenja Sajs-Inkvartove
austrijske nacističke vlade 13. marta 1938. o priključenju Austrije Nemačkoj, i
ulaska nemaćkih trupa u Austriju, pred šefovima parlamentarnih klubova objasnio stav svoje vlade i uglavnom izjavio:
• Mi n i s m o p r i g o v a r a l i a n š l u s u r a d i p r i n c i p a n a c i o n a l i t e t a na k o j e m u i n a š a d r ž a v a počiva. S t o s m o mi mogli učinili k a d ni velike sile nisu n i š t a p r e d u z e l e Osovina Rim - Berlin
je jača od osovine Pariz - London ( p o d v u č e n o u o r i g i n a l u ) . . N i s a m m o g a o s k l o p i t i vojni savez ni sa F r a n c u s k o m ni sa C e h o s l o v a č k o m
Ni j e d n a ni d r u g a ne bi n a m m o g l a p r i t e ć i u
p o m o ć . . . Ja n i s a m o d u š e v l j e n o v i m s l a n j e m , ali k a k o bi n a m bilo da n i s a m bio u R i m u i Berlinu p r e a n š l u s a . N e bih m o g a o s p a v a l i k a d a bih d a n a s i m a o N e m c e i I t a l i j a n e k a o n e p r i j a telje
Italija n e m a vojni sav ez sa N e m a č k o m . Oni se od s l u č a j a do s l u č a j a s p o r a z u m e v a j u .
G. Hitler je d a o u m i r a v a j u c a o b e ć a n j a Italiji i C e h o s l o v a č k o j . Meni je G. Hitler p o r u č i o da
s u m u g r a n i c e J u g o s l a v i j e s v e t e . . . d a s e N e m a č k a đ e z i n t e r e s u j e n a š i m i r u m u n s k i m Nemcima, a Vi z n a t e šta znači g e r m a n s k a r e č i n j i h o v a N i b e l u n g e n t r o j e ( s m e h ) . . . Mi sa Rusij o m . . . n e m a m o d i p l o m a t s k i h veza. ali i m a m o r a z g o v o r a izvesnim k a n a l i m a . Rusija b i m o g l a
d o c i u p o m o ć C e h o s l o v a c i m a p a i n a m a s a m o p r e k o R u m u n i j e . T o R u m u n i j i nije p o e u d n o .
j e r bi m o r a l i p r e ć i p r e k o B e s a r a b i j e iz koje se više n i k a d ne bi p o v u k l i .
A n š l u s je d o b a r
za n a š e u n u t r a š n j e prilike. R a s t u r i ć e se k o m u n i s t i č k e o r g a n i z a c i j e , S a r k o t i ć e v e i o s t a l e k o j e
p r o t i v n a s r a d e i biće sv i naši a n t i d r ž a v n i p o h a p š e n i Anšlus je d o b a r i r a d i H r v a t a , da u v i d e
da n a m preli opasnost, d a j e potrebita u n u t r a š n j a konsolidacija, kako bismo p o m o ć u naših
Ji
s a v e z n i k a (poklič: kojih) o č u v a l i n a š u z e m l j u
Sefovi klubova opozicije nisu bili zadovoljni, pa su primetili da »do aneksije
Austrije ne bi došlo da s m o sačuvali Malu Amanlu, Balkanski blok i iskrenu saradnju sa prijateljskom Francuskom i da nismo de /aktu prišli Osovini Rim-Berlin pr 'tiv koje je ceo naš n a r o d . . .«34
STAV S O V J E T S K E VLADE PREMA ANŠLUSU
Prema mišljenju n a r o d n o g k o m e s a r a za inostrane poslove SSSR-a Litvinova
(AHTBHHOB MaKCHM MaKCHMonim-Ba vaxviaKc), d a l o m m a đ a r s k o m ambasad o r u u Moskvi 26. m a r t a 1938, a n e k s i j o m je izgubljena ravnoteža sila u srednjoj Evropi, a u m e đ u n a r o d n o j situaciji svih država, koje su ovom č i n j e n i c o m
pogođene, nastala je znatna izmena koja će ranije ili kasnije dovesti do pregrupisanja sila. On je r a č u n a o sa aneksijom, ali je d r a m a t i č n o ostvarenje, nezavisno od toga, užasavajuće delovalo na sovjetske krugove, pošto su iznenada stajali pred golom č i n j e n i c o m p r o d o r a Nemaca u pravcu J u g o i s t o k a . . . Ita-
lija je posle aneksije Austrije došla u isti položaj p r e m a T r e ć e m Rajhu koji je
zauzimala pre svetskog rata u o d n o s u na Austro-Ugarsku. »Mađarska i Jugoslavija, d r u g a dva nova suseda, d o v i k n u ć e Rajhu .Hosana' (spasi), što čovek ne
može da im zameri, jer u svojoj slabosti nisu mogle ništa d r u g o da u č i n e . . .
Položaj Jugoslavije u ovom novom r a s p o r e d u gori je od položaja Mađarske,
jer je Jugoslavija zapala između N e m a č k e i Italije. .. Posle anšlusa nije došlo
ni do kakvih p r o m e n a u o d n o s i m a Cehoslovačka-SSSR, a R u m u n i j u t r e b a tretirati sa izrazitom n a k l o n o š ć u . . .« 35
Pet dana posle okupacije Austrije (17. III 1938. g.) Litvinov je predstavnicima štampe u Moskvi dao izjavu u kojoj se, između ostalog, kaže:
»Ukoliko su se r a n i j e s l u č a j n e agresije d o g a đ a l e na više-manje u d a l j e n i m k o n t i n e n t i m a
ili na periferiji E v r o p e . . . ovoga p u t a nasilje je izvršeno u c e n t r u E v r o p e , č i m e je s t v o r e n a
n e s u m n j i v a o p a s n o s t ne s a m o za 11 zemalja koje se sada g r a n i č e s a g r e s o r o m . već i za sve
e v r o p s k e i ne s a m o e v r o p s k e d r ž a v e . . . U p r v o m r e d u u g r o ž e n a je Ć e h o s l o v a č k a . ..
S a d a š n j a m e đ u n a r o d n a situacija s u o č a v a sve m i r o l j u b i v e države, a n a r o č i t o velike države, sa n j i h o v o m o d g o v o r n o š ć u za dalju s u d b i n u n a r o d a E v r o p e i ne s a m o E v r o p e . Sovjetska vlada je svesna te o d g o v o r n o s t i , o n a je svesna o k o l n o s t i koje proizilaze iz p o v e l j e Društva n a r o d a , iz Briian - Kelogovog p a k t a i iz u g o v o r a o u z a j a m n o j p o m o ć i , koje je sklopila sa
Francuskom i Cenoslovaćkom (u maju 193S - V T.). U ime sovjetske vlade mogu da izjavim: da
je o n a i dalje s p r e m n a da učestvuje u kolektivnim akcijama dogovorenim s njom. koje bi imale
za cilj zaustavljanje dalje agresije i otklanjanje pojačane opasnosti od nove svetskc klanice. Sovjetska vlada je saglasna da hitno pristupi diskusiji sa d r u g i m d r ž a v a m a u Društvu n a r o d a ili van
njega, o praktičnim m e r a m a koje diktuju okolnostima«.
Trećeg septembra 1938. ponovljena je izjava Litvinova u Moskvi francuskom otpravniku poslova Pajou (Payeau), da je SSSR spreman da zajedno sa
Francuskom brani Cehoslovačku ako za to bude zamoljen.26
STAV K.PJ PREMA ANSLUSU
Aneksija Austrije u p o t p u n o s t i je izmenila strategijsku i političku situaciju u
c e n t r a l n o j i jugoistočnoj Evropi u korist Nemačke.
Živko Avramovski konstatuje:
»Anšlusom su k o n a č n o u n i š t e n i svi p r o j e k t i D u n a v s k e k o n f e d e r a c i j e i e k o n o m s k e unije i k r a j Rimskih p r o t o k o l a (trougla: Italija - Austrija - M a đ a r s k a ) . Ali je n a j z n a č a j n i j e od svega: o g r o m n o p o j a č a n j e n e m a č k e s t r a t e g i j s k e pozicije: p o r e d z a o k r u ž e n j a č e h o s l o v a č k o g
p r o s t o r a , n j e n e granice na jugu d o b i l e su kao zaštitu veliku p r i r o d n u b a r i j e r u alpskih planinskih lanaca - a p r e m a J u g o i s t o k u o n a je dobila širok i o t v o r e n p r i s t u p u P a n o n s k u niziju,
a n a r o č i t o p r e m a Z a g r e b u . B e o g r a d u i B u d i m p e š t i , glavnim c e n t r i m a D u n a v s k o g bazena.
Postavši n e p o s r e d n i sused Italije. Jugoslavije i M a đ a r s k e . N e m a č k a je d o b i l a velike mogućnosti da p r i m e n i politički pritisak na sve zemlje D u n a v s k o g bazena, gde je već n j e n p r i v r e d n i
u t i c a j bio d o m i n a n t a n Time su s t v o r e n e nove, velike m o g u ć n o s t i za j a č a n j e fašističkih i nacističkih s t r u j a u svima P o d u n a v s k i m z e m l j a m a , kao i n o v o o h r a b r e n j e za p o d s t i c a j revizionističkih težnji u M a đ a r s k o j i B u g a r s k o j
koje su sa n e s k r i v e n i m s i m p a t i j a m a pozdravile
anšlus«. 3 7
Kako je prav ilno p r o c e n j e n a situacija i predviđeni događaji koji će nastupiti vidi se iz Proglasa CK KPJ od marta 1938. narodima Jugoslavije (koji je Tito
napisao u Parizu) povodom anšlusa Austrije, u kojem se najenergičnije protestuje i protiv anšlusa i protiv stava jugoslavenske vlade. U n j e m u se, između ostalog, kaže:
»Hillerove m o t o r i z o v a n e fašističke h o r d e p i e g a z i š e m a l u Austriju i p o c j e p a š e svojim
b a j o n e t i m a sve m e đ u n a r o d n e u g o v o r e ko;i su osigurali nezavisnost te zemlje (N'emačkoa u s t r i j s k i m u g o v o r o m od 11 jula I93e>. N e m a č k a je priznala Austriji p u n i s u v e r e n i t e t
V
S P O U N O P O U T I C K A SITUACUA O D ANSLLSA D O MINHENSKOG SPORAZUMA
GODINE
233
T ).
Hitler i Musolini o s t v a r u i u vec svoju zavjeru p r o t u m i r a i s l o b o d e n a r o d a . Fašistički
razbojnici izazivaju rat radi p o d j e l e E v r o p e . O k u p a c i j o m Austrije Hitler je s t e g a o u klješta
b r a t s k u C e h o s l o v a t k u S a m o j e p i t a n j e d a n a kad c e nad n j e n i m m i r n i m s t a n o v n i š t v o m d a
z a b r u j e fašistički a v i o n i . . . H i t l e r o v e t r u p e su na granici Jugoslavije. Fašistička, p a n g e r m a n
ska i o s v a j a č k a N e m a č k a p o s t a j e p o g r a n i č n a d r ž a v a sa Jugoslavijom. Hitlerizam nije »prijatelj i d o b r i susjed« već zakleti n e p r i j a t e l j s l o b o d e i nezavisnosti n a r o d a Jugoslavije . . Hitlerov i Musolinijev fašizam znači ral S l o b o d a i nezavisnost n a r o d a Jugoslavije, pa i sam opstanak Jugoslavije ugroženi su .
Hitlerov agent S t o j a d i n o v i ć izdao je n a r o d n e i n t e r e s e , p o m a g a o je Hitlera da pregazi Austriju i d o v e o ga na g r a n i c u Jugoslavije Vlada S t o j a d i n o v i ć a dala je ovu zločinačku
p o m o ć da bi sebi osigurala p o d r š k u o s o v i n e Berlin - Rim u b o r b i protiv n a r o d a . . .
S k r š i m o izdajničku vladu S t o j a d i n o v i ć a . . . S t v o r i m o vladu n a r o d n e sloge i od bra
ne...
Živio savez sa C e h o s l o v a ć k o m . F r a n c u s k o m i S o v j e t s k i m Savezom!
Živjela sloga i b r a t s t v o svih n a r o d a Jugoslavije! Za hljeb, m i r i slobodu!« 3 8
STAV ITALIJE PREMA ASM-LSI
O razgovoru sa grotom Canorn o političkoj situaciji u Ev ropi posle anšlusa.
jugoslovenski poslanik u Rimu poslao je predsedniku vlade Stojadinoviću sledeči izveštaj (u izvodu):
» . Po m o m e povratku iz Beograda, posetio sam Grofa Cana k o m e sam izručio Vase pozdrave Tom prilikom govorio sam mu o velikom u s p e h u talijanske izložbe kao i o razlici u raspoloženju koje se za godinu d a n a izmenilo. blagodareći vašim nastojanjima, u prilog politike prijatelistva sa Italijom... U daljem razgovoru, p o m e n u v š i Nemačku. s h o d n o vašim instrukcijama,
r e k a o sam Čanu da Vi ne vidite, b a r e m ne u sadašnjosti, neku opasnost od Nemačke. Vama je
Hitler izjavio da smatra našu granicu za svetu i da Vi držite da se zaista n e m a razloga sumniati
u iskrenost tih izjava. Dodao sam da mi kao i oni h o ć e m o da o d r ž a v a m o što bolje s u s e d n e prijateljske o d n o s e sa N e m a č k o m te pri sadašnjim okolnostima ne želimo ništa uraditi što bi moglo
izazvati n e p o t r e b n e s u m n j e kod N e m a c a Hteo sam da nastavim i da mu j e d n o m više izrazim
svu vrednost koju p o l a ž e m o na saradnji i razvijanju prijateljskih veza sa Italijom. Međutim Grof
Cano p r e k i n u o je moje izlaganje rekavši, kao da ne pridaje t o m e neku osobitu vrednost, slična
uveravanja dobili su i oni iz Berlina i da je i njima Hitler izjavio da za njega pitanje južnog Tirola
ne postoji pa me zatim gotovo nervozno upitao .ali G. Stojadinović je valjda saglasan za učvršćivanje naših veza'.
Pošto Cano nije izgovorio reč savez ni p o m e n u o stvaranje novih obaveza i ograničio se. barem ovoga p u t a na ovoj n e o d r e đ e n o j formuli koja se može tumačiti na razne načine, odgovorio
sam potv r d n o sa jeste ne upuštajući se dal je. Grof Cano ovim kao u m i r e n i očigledno raspoložen
nastavio je rekavši da ce Italija nastaviti politiku osovine Rim - Berlin i da bi bilo a p s u r d n o ne
sprovoditi tu politiku dokle god se može sa j e d n i m džinom kao što je to d a n a s Nemačka, nezavisno od toga. da li su Nemci kao narod n e k o m e simpatični ili ne. Pri svem t o m e treba zajedno
pratiti N e m a č k u iz bliza jer je n e m a č k a r u k a uvek teška. Cano mi je tom prilikom rekao da je
neinaćka m a n j i n a u Italiji od anšlusa podigla glavu i počela bivati nemirna. Dodao je da to nije
ni malo u vezi sa n e m a č k o m v lađom koja se drži vrlo k o r e k t n o i lojalno. Vlada talijanska, kazao
je Cano. to nece tipeti i obavestiće n e m a č k u vladu da je prisiljena p r e m a n e m a č k o j manjini da
p r e đ u z m e stroge m e r e
U pogledu Cehoslovačke, p o r e d onoga o č e m u sam vas t e l e g r a m o m izvestio, Cano mi je
kazao da je Bek Josel (Bei k poljski ministar inostranih poslova V.T.) stavio do znanja P a n / u
da i u slučaju da Nemačka n a p a d n e Francusku zbog držanja ove u pitanju Cehoslovačke. za Poljsku to ne bi bio »ka/us lederis« (slučaj kada savez stupa na snagu. tj. kada ga t r e b a primeniti
- V T.) O v o m prilikom Grof Cano poverio mi. ili bolje rečeno, izgleda mi da se izrekao, da misli
da ce u t r e n u t k u , kada Nemačka b u d e pristupila rešenju pitanja Cehoslovačke, Poljska ne s a m o
što nece ostati neutralna vec će napasti Cehoslovačku. da zauzme krajeve sa poljskom m a n j i n o m
i u isto v r e m e sjedini svoju granicu sa Mađai ^koin. Sto se tiče Mađarske, ona n e c e ništa preduzimati dok se sve ne svrsi da jx>sle zauzme oblast gde živi mađarski živali. C a n o je primelio da
je i bolje da se to pitanje jednom resi jer ce b a r e m na taj način biti zadovoljena Mađarska. Pošto
je to r e k a o C a n o me je naročito zamolio da ništa p i s m e n o ne javliam jer ovo ne s m e a p s o l u t n o
niko da zna pa m Nemci, jer oni izgleda da bi želeli da Poljska ima zajedničku granicu sa Mađarskom.
Na kraju treba istaci da je posle anšlusa kod Talijana nastupila bojazan od N e m a č k e i stvorilo se uverenje da postoji opasnost od nadiranja n e m a č k o g na j a d r a n s k o m o r e Dosadašnje izjave sa n e m a č k e s t r a n e o nepovredivosti talijanske granice nisu uspele da o s p o k o j e talijansko
javrio mišljenje Možda ce to uspeti da učini Hitler prilikom njegovog dolaska u Rim. U vezi sa
lim savez sa n a š o m zemljom želi se ovde ne samo radi eventualne zajedničke o d b r a n e nego i
kao garanciju da se Jugoslavija nece eventualno vezivati sa Nemačkom. Treba predvideti da će
se talijanska nastojavanja sve više kretati u tom pravcu i da radi toga naš položaj može postati
sve delikatniji. Ovo naročito a k o bi se dogodilo da politika Osovine Rim - Berlin d o đ e u krizu.
Svakojako u o v o m pogledu ne mogu se činiti još prognoze dok se ne vidi rezultat Hitlerove posete Italiji Za sada se s a m o može konstatovati da su Nemci posle anšlusa u talijanskoi javnosti
postali nepopularni i da bi doček Hitlera bio leden kada ne bi Musolini. blagodareci svom ogr o m n o m autoritetu, izdao n a r e đ e n j a k o j a c e biu izvršena, da se Vodi Rajha prirede manifestacije
simpatija. Od potpisa s p o r a z u m a sa Londonom. Engleska je počela postajati p o n o v o simpatična
kod talijanske javnosti Posle potpisa s p o r a z u m a prilikom izlaska iz Palačo Kiđi. engleskom am
b a s a d o r u o k u p l j e n je svet priredio manifestacije simpatija i od abistnske krize ovo je pn i put
da su se na ulicama Rima čuli uzvici »Živela Engleska«.. .o58-1
Jugoslovenski poslanik u Rimu obavestio je 29. maja J938. godine Stojadinovića da mu je Hitler rekao: »Hrvati ne mogu sada ništa da učine«, a Ćano je
- kad mu je jugoslovenski poslanik p o m e n u o revizionistićke planove mađarskih nacional-socijalista, koji izgleda teže da se Mađarska n e k a k o sjedini sa
N e m a č k o m da bi mogla ostvariti svoje revizionistićke težnje - o d g o v o r i o da
ti planovi ne odgovaraju politici koju s p r o v o d e nemaćki odgovorni faktori.
Još je d o d a o da treba na poverljiv način da obavesti Stojadinovića d a j e Hitler
bio rekao da je stara Austrija propala, j e r se bila uputila na J a d r a n i Sredoz e m n o more. Zato on neće da učini istu grešku i da d a n a s N e m a č k a n e m a nikakvih težnji na J a d r a n s k o i S r e d o z e m n o more. Njene aspiracije u p u ć e n e su
ka Baltičkom m o r u i Istoku, o d n o s n o ka Rusiji - kako je to Cano potvrdio. 3 9
Pošto je znao da je prisajedinjenje Austrije izazvalo nepoverenje Italije prema
Nemačkoj, Stojadinović je težio da se približi Italiji. Zato je u junu 1938. posetio
grofa Ćana u Veneciji i obavestio ga da ni u predstojećoj ćehoslovaćkoj krizi Jugoslavija neće intervenisati ako Mađarska ne bi bila inicijator napada, a da bi
u protivnom - i p r e k o svoje volje - bila p r i m o r a n a da izvrši svoju obavezu
p r e m a Maloj Antanti. Zadovoljio se Canovom izjavom da sa m a đ a r s k e s t r a n e
neće doći do takvog napada. Svi italijanski listovi pozdravljali su ovu posetu,
a »II Telegrafo« - spoljnopolitićki organ italijanskog Ministarstva inostranih
poslova - naglašavao je da je prijateljstvo Jugoslavije i Italije d a n a s osnovni
f a k t o r e v r o p s k e politike. .. Svi Italijani su radosni da mogu pozdraviti u svojoj zemlji čuvenog državnika koji čvrstom r u k o m uprav lja s u d b i n o m s u s e d n e
zemlje. 4 0
Pošto je Jugoslavija a n š l u s o m dobila Nemačku za suseda, o n a bi, po Can o v o m mišljen ju 1938. godine, trebalo da traži vojni savez sa Italijom da bi popravila ravnotežu snaga. Ona bi mogla dobiti vojni savez a k o bi pristala da Italija a p s o r b u j e Albaniju. Za uspeh ovog projekta bitno je da se Jugoslavija ne
protivi ili da u n j e m u ne učestvuje. On m o r a vezati Jugoslaviju za Italiju vojnički i politički, tako da bi bila » p r i m o r a n a da sa s i m p a t i j a m a gleda na italijanski smeli korak« kad italijanske t r u p e u m a r š i r a j u u Tiranu. Kao ustupak
Jugoslaviji, Italija bi zaustavila sve iredentističke pokrete albanske manjine u Jugoslaviji 41
To p o t v r đ u j e i dr Zivko Avramovski u svom delu Balkanske zemlje i velike
sile 1935-1937, Beograd, 1968, str. 214. Naime, da bi obezbedila predstojeću okupaciju Albanije, i Italija je težila da učvrsti veze s Beogradom, kako bi u tom slu-
čaju prikazala »lepo lice u ružnoj stvari«, a u tome su joj nemaćki pritisak na Breneru i Karavankama i aktivnost nemačke manjine u Jugoslaviji svakako išli na
ruku.
C LA NIC h MALE ANTANTE PREMA ( EHOSLOVACKOM PiTANJL
Anšlus i otvoreno pitanje Cehoslovačke izazvali su reperkusije i na odnose članica Male Antante prema Cehoslovačkoj i Mađarskoj. Na pitan je senatora G. Andelinovića 16. marta 1938: » . . . koje garantije ima da nemački Rajh neće dirati
u granice naše saveznice Cehoslovačke Republike i kakav stav u t o m e slučaju
zauzima vlada Kraljevina Jugoslavije?«. Stojadinović je odgovorio: » . . . imam
izveštaj d a j e ovih dana Nemačka dala p o t r e b n e izjave koje su delovale veoma
umirujuće i povoljno na čehoslovaćku vladu. Sto se pak tiče naših obaveza
u pogledu Cehoslovačke Republike, one su precizno utvrđene m e đ u s o b n i m
obavezama u okviru Male Antante, a koje će obaveze naša vlada respektovati.. .« 42
Sredinom avgusta 1938. dupisnik Centralnog presbiroa izvestio je o nepovoljnom pisanju jednog dela r u m u n s k e š t a m p e o Jugoslaviji i politici Stojadinovićeve vlade, naročito zbog sklapanja pakta o prijateljstvu sa Bugarskom i Italijom i uverenja da ce Jugoslavija na svoju ruku pristupiti sređivanju odnosa i sa Mađarskom, a i zbog pitanja r u m u n s k e manjine. 4 3
Na sastanku ministara inostranih poslova članica Male Antante, 21. i 22. avgusta 1938. na Bledu. Stojadinović je skrenuo pažnju na promenjeni ton nemačkog poslanika (u Beogradu - V. T.) koji je govorio i o mogućnosti oružanog sukoba, ako se sudetski zahtevi ne ispune. Rumunski ministar inostranih poslova
Komnen (Comnen Nicolae) je izjavio da je i nemaćki poslanik u Bukureštu
govorio u istom tonu. Cehoslovaćki ministar inostranih poslova Krofta (Krofta Kamil) je, uglavnom, rekao da se ne mogu dati teritorijalne granice Nemcima, da neutralnost ne znači ništa, da je rat neizbežan ako Francuska i Engleska ne budu energične, da su Sovjeti izjavili da će ispuniti svoje obaveze
p r e m a Cehoslov ačkoj ako ih ispuni Francuska, koja je takođe obećala da će
ispuniti svoje obaveze, i da će se Ćehoslovačka u svakom slučaju braniti.
Komnen je d o d a o da ne postoji nikakav sporazum između Rumunije i Sovjeta
o prelasku ruskih trupa preko Rumunije, a Stojadinović je uveravao Kroftu
da prema Mađarskoj i dalje važe obaveze jugoslovenske vlade. 44
Krofta je izjav io da Poljaci prebacuju Česima za komunizam, što je netačno. Oni govore o podeli Cehoslovačke, jer se ne može dozvoliti da se na račun
Cehoslovačke proširi samo Nemačka, već i Poljska i Mađarska. 4 5
Stojadinović je 27. septembra 1938, tj. neposredno pred konferenciju u Minhenu, dao instrukcije jugoslovenskom poslaniku u Rimu da upozna Cana sa stavovima jugoslovenske vlade prema Italiji, Albaniji, sudetskom pitanju i čehoslovačka-mađarskom sporu i da Cano nastoji da predsednik mađarske vlade ili
mađarski ministar inostranih poslova, slično Hitleru, izjave da smatraju granice Mađarske prema Jugoslaviji i Rumuniji kao definitivne 4 6
Po pitanju da li ili ne da se pomogne Ćehoslovačka. knez Pavle je bio zabrinut i pesimističan u pogledu razvoja događaja. Pitao se šta bi Jugoslavi ja mogla
učiniti da p o m o g n e Česima - kad nemačka vojska kontroliše prilaz Jugoslaviji i kad italijanska vojska i mornarica može da blokira Jugoslaviju od Otrantskog moreuza do Ljubljanskog prolaza. Jugoslavija bi mogla mobilisati,
ali ne bi mogla pomoći Čehe, ako ne bi mogla računati na p o m o ć Engleza i
Francuza i na neutralnost Italije. 47
Ako Cesi ne bi mogli dobiti nikakvu pomoć od jugoslovenske vlade, sem
pod okolnostima predvidenim u paktu Male Antante, Nemci ni Mađari ne bi
mogli dobiti obećanje neutralnosti od strane Jugoslavije. Mađari bi za neutralnost Jugoslavije priznali današnju mađarsko-jugoslovensku granicu kao
definitivnu, ali Stojadinović nije hteo da obeća neutralnost zato što je smatrao d a j e granica obezbeđena i da bi ga pregovori sa Mađarskom o graničnom
pitanju doveli do s u k o b a sa dve druge države Male Antante - R u m u n i j o m i
Cehoslovaćkom. 4 8
Zbog sve teže češke krize trebalo je naći način da se Mađarska i Ćehoslovačka sporazumeju u okviru Male Antante i tako otkloni s u k o b u koji bi i
Jugoslavija sigurno bila uvučena.Stojadinović je na sastanku Saveta Male Antante na Bledu, 21. avgusta 1938, našao rešenje: u zamenu za pravo da drži
veću vojsku nego što joj je d o p u š t e n o Trijanonskim ugovorom, Mađarska je
obećala da će se uzdržati od u p o t r e b e sile protiv Jugoslavije, R u m u n i j e i Cehoslovačke. 4 9
U pogledu manjina. Mađarska, s jedne, i Jugoslavija i Rumunija, s druge
strane, pristale su da to pitanje o b u h v a t e jednim protokolom, a Cesi su se usprotivili kad su im Mađari tražili da priznaju m a đ a r s k u m a n j i n u u Cehoslovačkoj, odbijajući da priznaju ćehoslovaćku manjinu u Mađarskoj. Zato je Savet p r e p o r u č i o da ove dve države nastave pregovore da bi se nagodile, ali se
to pokazalo nemogućim. 5 0
Iako nemaćki zahtevi za Sudetsku oblast nisu ugrožavali jugoslovenske
interese, za Jugoslaviju je i dalje postojala opasnost od Mađarske, čak i ako
bi Mađarska tražila plebiscit, jer jugoslovensko javno m n e n j e to ne bi prihvatilo. A ako bi Mađari tražili s a m o m a đ a r s k a pogranična područja u okv iru novih nemaćkih poseda Jugoslavija se ne bi protivila, ali bi bila zabrinuta ako
bi Mađari potegnuli svoja istorijska prava na n e m a đ a r s k o p o d r u č j e Cehoslovačke. 5 '
Pošto Stojadinović nije isključivao mogućnost češko-mađarskog sukoba,
on se i posle hitne Cemberlenove (Chemberlain Neville) posete Berhtesgadenu 15. s e p t e m b r a 1938, pitao da li je Pakt Male Antante sposoban za život. Pošto je Mađarska mobilisala, pitao se da li Mađarska i dalje priznaje mađarskojugoslovensku granicu, iako se n a d a o da bi Italijani obuzdali Mađarsku, ipak
se složio sa svojim ministrom vojske i m o r n a r i c e da Jugoslavija izvrši delimićno mobilizaciju. 5 2
Ako bi Mađarska napala Ćehoslovaćku, o n d a bi Jugoslavija i Rumunija
morale ići u ral ili izdati svoje potpise na Paktu Male Antante. a to je trebalo
izbeći. Komnen je preporučio Stojadinoviću da zajednički preduzmu korake
da spreće mađarski p r o d o r u Slovačku i »Podkarpatsku Rusiju«; on je od Stojadinovića tražio da od Geringa zahteva da se usprotivi ideji zajedničke poljsko-mađarske granice i oružanoj intervenciji Mađarske u Cehoslovačkoj. što
je Stojadinović prihvatio i u tom smislu uputio telegram Cincar-Markoviću
u Berlin. Stojadinović je p r e p o r u č i o Komnenu da Jugoslav ija i Rumunija polako istupe i protestuju protiv eventualne akcije Mađarske protiv Cehoslovačke i uzimanja »Podkarpatske Rusije«, ali je Komnen s m a t r a o da n e m a nikakvog smisla da Rumunija i Jugoslavija proširuju svoje postojeće obaveze
prema Česima i da je najbolje sačekati odluke Pariza i Londona, da Jugosla-
vija i R u m u n i j a m o r a j u ostati n e u t r a l n e a k o rat izbije dok ne vide ko će pobediti i ko je vol jan da im pruži vojnu, finansijsku i industrijsku p o m o ć . 6 3
Stojadinović je 27. s e p t e m b r a 1938, tj. uoči Minhenskog s p o r a z u m a , d a o
jugoslovenskom poslaniku u Rimu instrukcije da u p o z n a Ćana o stalnosti jugoslovenske politike p r e m a Italiji, o tome da Jugoslavija posmatra pitanje Sudetskih Nemaca slično pitanju anšlusa Austrije Nemačkoj, ali da je uznemiravaju sasvim n e o p r a v d a n e pretenzije M a đ a r s k e na Slovačku, pa zato želi da
Ćano interveniše da M a đ a r s k a time ne bi dovela Jugoslaviju u nezgodan položaj - da ide u rat koji ne želi ili da ne ispuni svoje obaveze iz Pakta Male Antante (samo jedan dan pre toga Centralni p r e s b i r o je n a r e d i o da se zapleni
»Jugoslovenski list« od 26. s e p t e m b r a zbog vesti na 2. strani pod naslovom
'Mala Amanta vjerna svojim obavezama«), zato što se to ne sme pisati, a 22.
s e p t e m b r a je d a o instrukcije štampi da se »ne s m e pisati ništa protiv Nemačke i Italije i kritikovati njihovu sadašnju politiku«. 5 4
Uoči sastanka u Minhenu (München), sa b r i t a n s k e s t r a n e nudili su Hitleru celi Jugoistok Evrope i Podunavlja, s a m o da ne r a t u j e i ne n a t e r a svet u
rat, a H e n d e r s o n ( a m b a s a d o r V. Britanije u Berlinu) je » s m a t r a o da je šteta
da zbog Slovena d o đ e do s u k o b a m e đ u G e r m a n i m a u interesu boljševizma«. 5 5
Koncepcija »Klivlendskog kruga« (politički salon ledi Astor - gde su se
uoči drugog svetskog rata okupljali n a j r e a k c i o n a r n i j i e l e m e n t i Konzervativne partije i l o n d o n s k o g društva: Makdonald (Mac Donald A.H.H.), Cemberlen. Baldvin (Baldwin Stanley), Halifaks (Halifax viscount E d w a r d Wood) i
dr. i gde su se rešavala najvažnija državna pitanja V. Britanije) bila je da se
stišavanjem Hitlera i Musolinija osigura z a p a d n a bezbednost i u s m e r i nacistička agresija p r e m a Istoku, tj. p r e m a SSSR-u. A to su potvrdili događaji koji
su usledili n e m a č k o m agresijom na Austriju, Ćehoslovaćku, Danzig (Gdanjsk)
i Poljsku 1939. godine. Ta Klivlendska grupa je određivala i trasirala osnovnu
liniju zvanične politike b r i t a n s k e vlade. 5 6
Isak Dojćer (Deutscher Isaac) u svom delu Staljin, pored ostalog, istakao
je: »Staljin je uoči M i n h e n s k e krize (preko Litvinova) saopštio Daladjeu (Daladier E d o u a r d ) da je Rusija s p r e m n a ući u rat radi o d b r a n e Cehoslovačke.
ali s a m o pod uslovom da F r a n c u s k a ispuni svoju obavezu«. No, F r a n c u s k a je
javno pogazila Pakt sa Rusijom. Poljska i r u m u n s k a vlada su se e n e r g i č n o suprotstavile prolazu ruskih t r u p a p r e k o njihovih teritorija. 5 7
c) P O S L E M I N H E N S K O G SPORAZUMA DO IZBIJANJA DRUGOG
S V E T S K O G RATA 1939. G O D I N E
Drugi veliki Hitlerov uspeh dogodio se 29/30. septembra 1938. u Minhenu kada
je na konferenciji, kojoj su prisustvovali Hitler, Musolini, Cemberlen i Daladje
(Daladier Edouard), žrtvovana Ćehoslovačka i kada su Hitleru date odrešene
ruke da radi iako reći šta hoće, posebno prema Istoku i Jugoistoku Evrope. Prema o d l u k a m a ove k o n f e r e n c i j e , ćehoslovačka vlada je bila p r i n u đ e n a da u
roku od 10 dana evakuiše i p r e d a N e m c i m a S u d e t s k u oblast. Tako su V. Britanija, F r a n c u s k a i Italija p o m o g l e da se Sudeti, ta »čvrsta tevtonska manjina«, o s l o b o d e od jarma »slovenske središne vlasti u Pragu«. 5 8 To je bila prir o d n a posledica ranije f r a n c u s k e i b r i t a n s k e politike p o p u š t a n j a N e m a č k o j i
Italiji, u Španiji i Etiopiji i nemoći Francuske da se suprotstavi Hitlerovom
izazovu. S druge sirane, Sovjetski Savez je pokušavao da se udruženim snagama brani Ćehoslovačka, ali su ti pokušaji propali zbog kapitulantskog držanja vlada V. Britanije. Francuske, Poljske i Rumunije koje su htele mir po
svaku cenu i nisu želele rat sa Hitlerom. Zbog toga je Sovjetski Savez m o r a o
preduzimali diplomatske i o d b r a m b e n e mere da bi otklonio opasnost koja
mu je pretila od tako agresivne n e m a č k e i perfidne anglo-francuske politike,
tim pre što ni on nije bio dovoljno spreman da se uspešno u tom trenutku
suprotstavi eventualnoj vojnoj agresiji. Ovo tim pre što su odluke »Minhena«
pozdravile Mađarska i Bugarska, dok su članice Balkanskog pakta zauzele
stav iščekivanja, u stvari su ih p r e ć u t n o odobravale, a k o n k r e t n o ništa nisu
preduzele da se ne bi zamerile nacističkoj Nemačkoj.
U toku čehoslovačke krize Sovjetski Savez je izražavao spremnost da oružjem brani ćehoslovaćku nezavisnost i integritet. Ali, to je već bilo dovoljno da
se zapadne sile postaraju da do toga ne dođe. Jer sovjetska p o m o ć Cehoslovačkoj značila bi uvlačenje Sovjetskog Saveza u Ev ropu, a one su tada sve činile da ga od Evrope ograde. Sovjetski Savez uopšte nije bio pozvan na Minhensku konferenciju, m a d a je i on bio saveznik Cehoslovačke, kao što, uostalom, nije pozvana ni Ćehoslovačka. To je bio pazar između zapadnih sila i
Hitlera, jer nisu dozvoljavale da se u to mešaju oni na či ju se štetu taj račun
pravi«. 5 9
RAZBIJANJE MALE ANTANTE I MUSOUNUEV PLAN
O ANEKSIJI ALBANIJE
Tzv. »Minhenski sporazum«, odnosno diplomatska kapitulacija V. Britanije i
Francuske, imao je dalekosežne, upravo katastrofalne posledice po Jugoslaviju,
jer je razbio Malu Antantu i sasvim poremetio odnos snaga i dotadašnju ravnotežu u Evropi u korist Nemačke, Italije i revanšističkih snaga. Staviše. Stojadinović je izrazio svoje »bezgranično divljenje« zbog Hitlerovog uspešnog širenja
Rajha. S toga nije čudo što su zbog takve spoljne politike Stojadinovićeve vlade,
sednice Male Antante samo s vremena na vreme održavane do sloma Cehoslovačke 1938. godine. Na poslednjoj Konferenciji na Bledu, u avgustu 1938, članice Male Antante su se sporazumele da se Mađarskoj da ravnopravnost u naoružanju, uz obećanje da će voditi miroljubivu politiku. Kada je nastupila sudetska kriza, Jugoslavija i Rumunija su. u skladu sa svojim obavezama, i pored
prećutnog Stojadinovićevog otpora, ipak upozorile Mađarsku da ne n a p a d a
Ćehoslovaćku. Međutim, propašću Cehoslovačke u prolece 1939. propala je
i Mala Antanta. Ostala je f o r m a l n o na snazi s a m o bilateralna Konvencija između Rumunije i Jugoslavije, i to do 30. avgusta 1940. kada je teritorijalni
spor između Rumunije i Mađarske rešen Drugom bečkom arbitražom. Tako
je bio ostvaren p r o d o r fašističke Nemačke u Podunavlje, a time je k o n a č n o
likvidirana i Mala Antanta.
Na slabljenje Male Antante prvenstveno je uticala kapitulantska politika zapadnih sila koje su davale punu podršku Hitlerovoj ekspanzionističkoj politici
prema Istoku, naročito prema Sovjetskom Savezu Sem toga, m e đ u članicama
Male Antante nije bilo jedinstva, i pored rastuće fašističke opasnosti, m a d a
je njihovim n a r o d i m a tada jedina nada bila oslonac na SSSR. Nažalost, članice Male Antante, u svojoj kratkovidnoj politici, vezane klasnim interesima
za zapadne kapititalističke države, u stvari su doprinele njenoj likvidaciji. 60
Pošto je Jugoslavija posle anšlusa dobila N e m a č k u za suseda, Cano je u
maju s m a t r a o da ce nastojati da sklopi vojni savez s Jugoslavijom da bi uspostavili p o r e m e ć e n u ravnotežu, a Italija bi ga prihvatila s a m o ako bi Jugoslavija
pristala da Italija proguta Albaniju. Zato je stvorio plan da vojno i politički
veže Jugoslaviju za Italiju tako da Jugosloveni budu »primorani da na talijanSKU igru gledaju blagonaklono« kad italijanske t r u p e udu u Tiranu. Za uzvrat,
Italija bi bila s p r e m n a da zabrani svaki albanski iredentistički pokret koji bi
bio u s m e r e n na a l b a n s k u m a n j i n u u Jugoslaviji. Kad je u junu privatno posetio Rim, Stojadinović je r e k a o Canu da je o d b i o p o n u d u Albanaca da sklope
pakt o prijateljstvu zato što priznaje jedinstven položaj Italije u Albaniji, pa
je uz to pozvao Ćana da poseti Jugoslaviju. Ćano je prihvatio poziv a k o to
Duće odobri. 6 0 "
Kad su Musolinijevi planovi za aneksiju Albanije sazreli, počeo je da okleva, ali ne zbog reakcije Francuske, Engleske ili Grčke ili zbog obaveza iz
Beogradskog s p o r a z u m a iz 1937. za o č u v a n j e albanskog integriteta, niti zbog
eventualnog vojnog p r o t i v n a p a d a Jugoslavije, već zbog bojazni da ne izgubi
jugoslovensko prijateljstvo koje bi se o k r e n u l o N e m c i m a . Zato je osećao potrebu da sa Stojadinovićem p r o s t u d i r a pitanje n a k n a d e za Jugoslaviju »možda na račun Grčke, tj. Soluna, 6 ' čime bi prvi put jedan osovinski partner pružio Jugoslaviji mamac Soluna. Dok Ćano, za razliku od Musolinija, nikad nije
s u m n j a o u Stojadinovića, on je s u m n j a o u kneza Pavla, s m a t r a j u ć i da knez ne
deli Stojadinovićevo mišljenje. Iako je video da u to v r e m e nije m o g u ć e privesti Jugoslaviju u njihov tabor, Ćano nikad nije imao razloga da s u m n j a u
Stojadinovićevu solidarnost sa Osovinom. 6 2
Jugoslovenski poslanik u Rimu je 4. o k t o b r a 1938 - n e p o s r e d n o posle
Konferencije u Minhenu - obavestio p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade da
Ćano n e m a ništa protiv utvrđivanja jugoslovenske granice, da se zahvaljuje
na obaveštenju o p o s t u p k u jugoslovenskog poslanika u Tirani, jer Albanci ne
govore uvek istinu; da je pitanje Sudetskih N e m a c a i Tješina već r e š e n o (na
ultimativan zahtev poljske vlade Ćehoslovačka je 2. o k t o b r a 1938. m o r a l a ustupiti Poljskoj teritoriju sreza pograničnog grada Tješina (Ćeš. Tešin, poljski
Cieszyn) - videti prim. 7. dok. br. 21, AR 1941, ZD, I, str. 61); da pretenzije Mađ a r s k e nisu upravljene na Slovačku, da bi se Slovačka mogla priključiti Mađ a r s k o j s a m o ako bi se plebiscitom za to izjasnila, u šta on ne veruje, i da su
uzbunu o k o Slovačke, iz straha, izazvali Rumuni, m a d a mu je i jugoslovenski
poslanik saopštio Stojadinovićevo mišljenje da su n e o p r a v d a n e m a đ a r s k e
pretenzije na Slovačku, j e r bi mogle srušiti princip ravnoteže na Dunavu i dovesti Jugoslaviju u nezgodnu situaciju da stupi u rat ili da ne ispuni obaveze
iz Pakta Male Antante. Sto se tiče izjave Mađarske u pogledu njenih granica
p r e m a Jugoslaviji i Rumuniji, Ćano s m a t r a da se ni j e d n a m a đ a r s k a vlada ne
bi usudila da da sličnu izjavu. Ona bi možda mogla dati takvu izjavu u pogledu
granice p r e m a Jugoslaviji, gde m a đ a r s k e revandikacije nisu velike, a nikako
za granicu p r e m a Rumuniji. Italija s m a t r a da se m a đ a r s k e revandikacije na
neki način imaju zadovoljiti i da će ona podržavati Mađarsku u lom smislu
(spor između M a đ a r s k e i R u m u n i j e rešen je tzv. Drugom b e č k o m a r b i t r a ž o m ,
uz p o s r e d o v a n j e N e m a č k e i Italije, 30. avgusta 1940, kada je R u m u n i j a m o r a l a
ustupiti dve trećine Transilvanije - videti AR 1941, ZD, I, dok. 266, str. 775,
prim. 2). On želi da zbliži M a đ a r s k u i Jugoslaviju i da se ostvari sistem u koji
bi ušli: Varšava, Pešta (Budapest), Beograd i Sofija. Najzad, pošto se status Cehoslovačke p o t p u n o izmenio, obaveze Male Antante p o t p u n o o t p a d a j u , s a m o
se postavlja pitanje da li će se države Male Antante izjasniti da su o s l o b o đ e n e
obaveza iz ovog Pakta, ili će velike sile to konstatovati, ili će Češka izjaviti da
se s m a t r a o s l o b o đ e n a obaveza. Oćigledno, Ćano je želeo da se Jugoslavija ne
vezuje sa R u m u n i j o m u o d n o s u na Mađarsku, j e r bi to išlo protiv politike Italije u S r e d n j o j Evropi. 6 3
Nemaćki poslanik u Beogradu Heren, u razgovoru sa S t o j a d i n o v i ć e m 22.
n o v e m b r a 1938. g o d i n e r e k a o je da r u m u n s k i kralj Karol (Carol II Hohenzolern - Sigmaringen) svakako neće biti m n o g o zadovoljan p i s a n j e m f r a n c u s k e
š t a m p e koja ga proglašava š a m p i o n o m u stvaranju j e d n o g b l o k a država protiv Nemačke. Stojadinović mu je odgovorio da s u m n j a da će Karol povesti
takvu politiku n a r o č i t o posle saveta koji je d o b i o od kneza Pavla p r i l i k o m
susreta u Bukureštu (Bucure^ti) 5. novembra. Posle toga, Heren je izjavio da
Mala Antanta više ne postoji, a Stojadinović je na to odgovorio da bi se pravnički moglo braniti gledište da posle M i n h e n a Mala Antanta ne postoji, ali da
iz obzira p r e m a Cehoslovačkoj Jugoslavija nije htela da r a z m a t r a i p o k r e ć e
to pitanje. No, danas, kad Ćehoslovačka plovi n e m a č k i m v o d a m a , m o ž d a se
može pomišljati i na to da Malu Antantu ne bi t r e b a l o sasvim uništiti. H e r e n
je r e k a o da na to nije mislio i zapitao: kakva će spoljna politika R u m u n i j e biti
p r e m a Nemačkoj?, dodajući: »Ako R u m u n i j a b u d e zadocnila da se o p r e d e l i . . .
o n d a bi N e m a č k a d r u g i m o č i m a gledala i na m a đ a r s k e težnje p r e m a Rumuniji« 6 4
Jugoslovenski poslanik Purić u Parizu prezrivo je motrio držanje Francuza
i Engleza u češkoj krizi. Posle Minhena više nije bilo p o š t o v a n j a ugovora, isp u n j a v a n j a obaveza i m o r a l n e p o t r e b e održavanja reći. On je u M i n h e n s k o m
s p o r a z u m u video m o r a l n i pad čovečanstva i sa ironijom i c i n i z m o m pisao
Stojadinoviću: »Ako C e m b e r l e n produži kao što ćini doći ć e m o u j e d n o d o b a
kad se rat u o p š t e neće voditi, j e r on n a m e r a v a da reši pitanje kolonija, Španije
i Sredozemlja politikom ustupanja (Hitleru), tako da ih ovaj ne bi m o r a o
sam uzimati«. Poljski mir zavisio je jedino od n e m a č k e d o b r e volje, i Poljska
ce »neizbežno p r e t r p e t i sudbinu Cehoslovačke«. Iz ćeške krize Purić je izvukao p o u k u da se Jugoslavija ne s m e vezati ma za koju silu. veliku ili malu,
nego ako može da spreći n e k u državu da p o s t a n e saveznica n e k e p r e m a Jugoslaviji neprijateljske sile. Zato Jugoslovenska vlada treba da razvije svoju
ratnu industriju i da asimiluje svoje nezgodne n a c i o n a l n e n a n j i n e bez nasilja. 65
STAV GENERALA SIMOVICA 1 CK KPJ PREMA MINHENSKOM SPORAZUMU
Načelnik jugoslavenskog Glavnog generalštaba general Dušan Simović u svojim
Memoarima kaže: Ova situacija (misli na v e o m a tešku situaciju Jugoslavije
- prim V. T.) bila je naročito p o g o r š a n a posle Minhena, kada je Ćehoslovačka
lišena m o g u ć n o s t i o d b r a n e p r e m a Nemačkoj, i posle razbijanja Male Antante.
Ovo se desilo baš u v r e m e n u kad sam d o š a o na položaj načelnika glavnog Generalštaba. Ta n o v o s t v o r e n a politička i vojna situacija naše države n a m e t a l a
je n e m i n o v n o prelaz iz političke i strategijske ofanzive na n a š e m S e v e r n o m
f r o n t u ( p r e m a Mađarskoj) u političku i strategijsku defanzivu«, 6 6 pa je o d m a h
pristupio izradi novog ratnog plana (videti p o s e b a n odeljak Jugoslovenski ratni
planovi...)
U Rezoluciji CK KPJ od decembra 1938. godine, između ostalog, se kaže:
»Osvajanje Austrije po Hitleru, r a s k o m a d a n j e i u n i š t e n j e nezavisnosti C e h o s l o v a č k e
R e p u b l i k e s a m o je j e d n a e t a p a H i t l e r o v e N e m a č k e u n j e n o j e k s p a n z i j i na Jugoistok Evrope.
S t o j a d i n o v i č e v a vlada je o d o b r a v a l a Hitleru k a d a je fašistička N e m a č k a zauzela Austriju i pojavila se n e p o s r e d n o na granici Jugoslavije. O n a je p o t k o p a l a i rastočila Malu Ant a n t u i time p o m o g l a Hitleru da r a s k o m a d a C e h o s l o v a č k u i stvori n e p o s r e d n u o p a s n o s t za
sve b a l k a n s k e zemlje.
S v o j o m i z d a j n i č k o m p o l i t i k o m p r e m a saveznicima Jugoslavije S t o j a d i n o v i č e v a vlada
je izvršila težak zločin n a d n a r o d i m a Jugoslavije. N a r o d i Jugoslavije trebali bi p o s t a t i kao
sitniš za p o t k u s u r i v a n j e i z m e đ u N e m a č k e i Italije. Hitler i Musolini već h u š k a j u b u g a r s k e ,
a l b a n s k e i m a đ a r s k e r e a k c i o n a r n e e l e m e n t e protiv Jugoslavije, da bi je učinili lakšim plen o m n e m a ć k i h i italijanskih f a š i s t a . . . « "
I pored žestokog otpora i mnogobrojnih demonstracija antifašističkih snaga u našoj zemlji protiv nemačke okupacije Cehoslovačke, Stojadinovičeva vlada se solidarisala sa tim opasnim činom.
PREGOVORI C ANA I STOJADINOVIĆA O PODELI ALBANIJE.
PAD STOJADINOVICEVE VLADE
Početkom /939, kada su Stojadinovićevi dani već bili odbrojani, Cano je stigao
u Jugoslaviju da osigura Stojadinovićevu saradnju ili neintervenciju za svoj albanski projekt, a pre polaska za Beograd rekao je nemačkom ambasadoru u
Rimu Makenzenu (Mackensen Hans Georg von) d a j e prijateljski o d n o s sa Jugoslavijom temelj osovinske politike u Dunavskom basenu. Kad je primio
Cana na Bledu, Stojadinović mu je rekao da u spoljnoj politici želi da ostane
u dobrim o d n o s i m a sa N e m a č k o m i da u isto vreme traži sredstva za zaštitu
od Nemačke, a tu zaštitu može da da samo Italija. Cano mu je odgovorio da
će se čvrsto držati Beogradskog s p o r a z u m a i Osovine. On se usprotivio svakom pokušaju da se zaokruži N e m a č k a - s e m ako sama Nemačka napusti politiku Osovine i okrene se Jugu. U tom slučaju Jugoslavija i Italija našle bi se
zajedno. Ali veruje u Hitlerovu reć da n e m a bojazni od n e m a č k e ekspanzije
prema Sredozemlju. 6 8 Stojadinović je predlagao da uklone Zogua (Zogu Ahmed) ili da podele Albaniju, a Ćano mu je iznosio koristi koje bi Jugoslavija
dobila kad bi Italija okupirala Albaniju: demilitarizacija albanske granice i
popravka u severnom delu, vojni savez s Italijom i obećanje Soluna kad god
ga Jugoslavija zaželi. No, Stojadinović nikad nije mogao dobiti jasnu ideju
koje bi delove Albanije okupirala Jugoslavija, a koje Italija. Ćano je kasnije pisao da ie Stojadinović težio da Jugoslavija poveća svoju teritoriju i tražio od
njega da u razgovoru sa knezom Pavlom d o t a k n e pitanje Albanije, jer odnosi
p r e d s t d n i k a vlade i kneza Pavla nisu bili dobri. 8 9 Stojadinovićev i Canov prikaz njihovog sastanka ne slažu se s a m o u pogledu najvažnijeg pitanja - podele
Albanije. Ćano je 8 meseci pre toga razmatrao plan podele koji bi dao Jugoslaviji kontrolu celog Skadarskog jezera, deklaraciju o odricanju prava na
Kosovo i obećanje da demilitarizuje Albaniju. Detalje o akciji u Albaniji trebalo je da utvrde posebnim s p o r a z u m o m o p u n o m o ć e n i ministar Anfuso i
Stojadinovićev brat. Na kraju je Stojadinović obećao da će Jugoslavija istupiti
iz Društva naroda. 7 0
J a n u a r a 1939. Cano je u pregovorima sa Stojadinovićem postigao sporazum o podeli Albanije - da bi suzbio nemaćki uticaj. Kod Italijana je stalno
bio prisutan strah od n e m a č k o g uticaja na Balkanu, smatrajući d a j e pitanje
Albanije za Italiju »čisto p o r o d i č n o pitanje« (Ćano nem. a m b a s a d o r u Makenzenu 23. V 1938). No, kasnije Nemačka o d o b r a v a aneksiju Albanije od strane
Italije. U italijanskim strategijskim planovima bilo je predviđeno: »da Albanija
postane italijanska tvrđava koja će neumoljivo vladati Balkanom«, i mostobran
za dalje nadiranje u pravcu Vardarske doline i Solunskog zaliva«.
U tom cilju je već od 1939. iz Rima preduzeta velika p r o p a g a n d a (»iredenta«) za priključenje Albaniji svih teritorija Grčke i Jugoslavije nastanjenih albanskim življem, a p o s e b n a akcija bila je preduzeta na Kosovu u cilju otcepljenja od Jugoslavije, - u m o m e n t u neizbežne jugoslovenske krize. Musolini
je bio zadovoljan kad je čuo kakva je politika Jugoslavije p r e m a Nemačkoj.
a »oduševljen u pogledu Albanije«. 700
U svom izveštaju knezu Pavlu o razgovorima sa Ćanom Stojadinović je propustio da pomene ma kakve planove za podelu Albanije. Docnije, kad je Ćano
kod kneza Pavla p o k r e n u o pitanje Albanije i mogućnost teritorijalnih promena, knez Pavle je rekao: »Mi već i m a m o tako mnogo Albanaca u našim granicama, i oni nam zadaju dosta muke, da ni malo ne želim da povećavam njihov broj.« 7 ' U t o m e je Cano video povoljan znak za ostvarenje italijanskih ambicija.
Ćanove aluzije na sporazum o podeli Albanije razdražile su kneza Pavla.
Pošto je predsednik vlade Stojadinović propustio da konsultuje kabinet ili namesništvo pre pravljenja sporazuma ove v rste koji bi Jugoslaviju čvrsto svrstao. čak i bez pakta, u osovinski tabor, navelo je kneza Pavla d a j e došlo vreme
da otpusti Stojadinovića i on je m o r a o otići. Cano je verovao da su Nemci morali imati neku vezu sa Stojadinovićevim padom i da je to bio jedan antitalijanski manevar da se zaustavi širenje italijanskog uticaja m e đ u Hrvatima. 7 2
Posle Stojadinovićevog pada Musolini i Cano su se složili da ako novi predsednik vlade Cvetković ne bi prihvatio Stojadinovićevu politiku, Italija će okupirati Albaniju bez Jugoslavije i, ako treba, i protiv njene volje. Radeći brzo. da
bi sprečili novu jugoslovensku vladu da pojača veze sa d e m o k r a t i j a m a , odredili su invaziju Albanije za Veliku Nedelju 1939. godine. 7 3
Potišten zbog nemaćkih uspeha u Austriji i Cehoslovačkoj, Musolini je došao do zaključka da mora odložiti svoj projekt u Albaniji. Invazija bi mogla srušiti jugoslovensko jedinstvo, što bi moglo dovesti do n e m a č k o g p r o t e k t o r a t a
nad Hrvatskom ili navesti Mačeka da proglasi nezavisnu Hrvatsku pod nemačkom zaštitom, a Musolini ne bi t r p e o da se zastava sa kukastim krstom
leprša na Jadranu. Italija je mogla učiniti samo jednu stvar: energično i direktno prikazati stvari Nemcima. Cano je otvoreno rekao nemačkom ambasadoru
u Rimu o zabrinutosti Italije zbog događaja u Hrvatskoj - rezolucije hrvatskih
poslanika, posete Pragu i Berlinu i uopšte političkog nemira. Italija smatra status quo u Jugoslaviji osnovnim faktorom u održavanju mira i istočnoj Evropi.
Makenzen je protestovao protiv Ćanovih nagoveštaja, ponav ljajući da njegova
vlada n e m a nikakve želje da interveniše u Hrvatskoj. 7 4
Zbog svoje otvorene profašističke politike, nerešenog nacionalnog pitanja, pritiska britanske i francuske vlade, neslaganja kneza Pavla sa nekim aspektima njegove spoljne politike, naročito u pogledu Albanije i sklonosti da
uvuče Jugoslaviju u osovinski tabor i sve većeg nezadovoljstva naroda, Stojadinović je posle ostavke 5 ministara 3/4. februara 1939. podneo ostavku. Iako
je verovao da će dobiti mandat za sastav nove vlade, ipak je novu vladu 5. februara obrazovao njegov dotadašnji ministar Uragiša Cvetković. Međutim, knez
Pavle je posle uklanjanja Stojadinovića preko njegov ih naslednika - predsednika vlade Cvetkovića i ministra inostranih poslova Cincar-Markovića, produžio dotadašnju jugoslovensku spol jnu politiku oslanjanja na Nemačku i Ita-
liju, uveravajući ih da je ova smena izvršena iz čisto unutrašnjih političkih
razloga. 76
DRAGISA CVETKOVIC NASTAVLJA STOJADINOVICEVI POLITIKI
Cvetković je uveravao Nemce da promena vlade ne znači pramenu u jugoslovenskoj politici. On je ponovo potvrdio Herenu prijateljstvo Jugoslavije prema Nemačkoj i izjavio da će i dalje raditi za bolje nemaćko-jugoslovenske odnose i da
će novi ministar inostranih poslova biti Aleksandar Cincar Marković, dotadašnji poslanik u Berlinu Međutim. Heren je žalio što je Stojadinović pao, jer
je u tome video kraj a u t o r i t a t i v n e vlade u Jugoslaviji. On je p r e d v i đ a o stvaranje d e m o k r a t s k e vlade u kojoj će Hrvati imati znatan uticaj zajedno sa »srpskim levićarima«. Zato je s m a t r a o da bi bilo k o r i s n o za N e m a č k u »da obrađuju« Hrvate, j e r oni imaju tesne k u l t u r n e veze sa N e m a č k o m , a, sem toga,
bojao se italijanskog m e š a n j a u jugoslovenske poslove. 7 6
Nemaćki vojni ataše u Beogradu, u svom izveštaju od 9. marta 1939. godine,
povodom Stojadinovićevog pada, kaže da je knez Pavle svojim ličnim angažovanjem prilikom postavljanja Nemačkoj naklonjenog ministra inostranih poslova
Cincar-Markovića i Italiji naklonjenog ministra vojnog Nedića vodio računa o
željama Osovine. Atašeje naglasio d a j e p r o m e n a v lade naišla na simpatije kod
zapadnih sila i ide u prilog njihovih ideoloških t e n d e n c i j a u zemlji, ali da je
knez Pavle lično zainteresovan za dobijanje kredita od 200 miliona RM za naoružanje od Nemačke. 7 7
MUSOL1NUEVA POLITIKA POSLE MINHENA
l PAD ITA IIJANSKIH FRLPA l ALBANIJU
Britansko Ministarstvo inostranih poslova je početkom marta 1939. godine saznalo da Italijani planiraju da upadnu u Jugoslaviju, da bi uspostavili red između Srba, Hrvala i Slovenaca, i da bi upad. koji bi bio praćen upadom u Albaniju,
imao da bude oko I. aprila. Ministar inostranih poslova Halifaks je 12. marta u
najvećoj tajnosti poslao ovu informaciju knezu Pavlu.78 Knez Pavle je primio
ovu vest sa zahvalnošću, ali je verovao da je zastarela, jer je baš primio telegram
od Musolinija koji ga je nagovarao da što pre sklopi sporazum sa Hrvatima. Analizirajući ovaj Musolinijev motiv, došao je do zaključka da Italijani traže pretekst
za okupaciju Slovenije kako bi sprećili nemaćki izlaz na Jadran Mislio je da je
Maček još lojalan dinastiji, ali da čini nemogućim svaki sporazum između Hrvata i vlade, uprkos najboljih napora Beograda da se s njim sporazume na razumnoj bazi.79
Halifaksova informacija knezu Pavlu bila je donekle taćna, jer je Ćano rekao jugoslov e n s k o m poslaniku u Rimu Hristiću da Italija ima s a m o mirotvorne n a m e r e p r e m a Jugoslaviji, ali p r e m a Albaniji nije izrazio takve n a m e r e . Italijani ce u s k o r o udariti na Albaniju tek kad se u v e r e da se Beograd neće mešati Hristic je s a m o r e k a o da Italija ne bi smela da u p o t r e b i Albaniju kao bazu
za napad na Jugoslaviju. 8 0 Mada je Ćano zavaravao sve z a p a d n e sile p r i č a m a
o italijanskim d o b r i m n a m e r a m a p r e m a Albaniji, bilo mu je v e o m a teško da
ubedi Hristića o svojim d o b r i m n a m e r a m a p r e m a Jugoslaviji. Hristić je tražio
da Italija ne p r e d u z i m a nikakvu akciju pre no što obavesti Beograd i da iznad
svega ne d o v e d e u pitanje postojanje albanske države bar f o r m a l n o . Na to je
Ćano ispričao sve što ^ii Italijani preduzeli u Albaniji, i kakve planove imaju
za b u d u ć n o s t , sto je Hristic »primio sa o č e v i d n o m rezignacijom« i pri o d l a s k u
p r i m e t i o da će Zogu završiti na isti način kao i Beneš. 8 ' I pogodio je.
Pošto su Nemci ubrzo posle Minhena - 15. marta 1939 - upali u Češku i Moravsku i zauzeli Prag, a 17. marta proglasili Češko-moravski protektorat i o tome
obavestili sirane vlade, Musolini se uplašio da će Maček uz pomoć Nemaca ostvariti svoj plan o autonomiji i nezavisnosti i time »oslabiti pozicije Italije na Jadranu«. Međutim, Hitler ga je u b r z o u m i r i o u v e r a v a n j e m da Nemačka, tobože,
n e m a nikakvih ciljeva u Sredozemlju i da se nje ne tiče h r v a t s k o pitanje. 8 2
Tada je Musolini sve više pomišljao i na o k u p a c i j u Albanije, pa se sa Ćanom
dogovorio da akciju u Albaniji p r e d u z m u s a m o a k o sa B e o g r a d o m postignu
sporazum, na osnovu ispravke jugoslovenske granice, demilitarizacije albanske granice, vojnog saveza i italijanske p o d r š k e jugoslovenskoj vladi u osvajanju Soluna. Smatrali su da bez jugoslovenskog pristanka ne vredi zbog Albanije »proigrati j e d n o takvo d r a g o c e n o prijateljstvo«. Međutim, kad se Musolini uverio da će ga Hitler podržavati i da z a p a d n e sile i Jugoslavija neće ništa
preduzeti, on je posle pada Stojadinovića odlučio da u p a d n e u Albaniju i bez
pristanka Jugoslavije, čak i protiv njene volje, pa je 7. aprila 1939. godine naredio da italijanske t r u p e uđu u Albaniju. 8 3
I pored izvesnih vojničkih mera, preduzetih još za v r e m e Stojadinovića,
n a v o d n o za slučaj da u Albaniji d o đ e do p o b u n e protiv kralja Zogua, jugoslovenska vlada bila je s p r e m n a da prihvati o k u p a c i j u Albanije kao gotovu činjenicu To je bio Ćanov utisak iz razgovora s jugoslovenskim p o s l a n i k o m
Hristićem, j e r je 7. aprila 1939. Hristić s a m o pitao kakav je opseg o k u p a c i j e
i njenih ciljeva. Ćano se nije izjašnjavao u pogledu opsega albanskih granica
i podsetio je Hristića da su se Italijani iskrcali s a m o zato da učvrste red i mir,
a nije hteo da odgovori ni na to kakav bi stav zauzela italijanska vlada a k o bi
Jugosloveni odlučili da o k u p i r a j u izvesne tačke na jugoslovensko-albanskoj
granici, ali je izjavio da bi o tom pitanju r a d o raspravljao sa novim jugoslovenskim m i n i s t r o m inostranih poslova Cincar-Markovićem. Međutim, Ćano
se s p o r a z u m e v a o sa M a đ a r i m a da s p r e m e šest divizija da bi ih bacili na jugoslovensku granicu »da izvrše pritisak na Srbe.« 8 4
POLITIKA JUGOSLOVENSKE VLADE I STAV JAVNOSTI PREMA
OKUPACIJI ALBANUE
Jugoslovenska vlada je ovo pitanje rešavala od 7. do 10. aprila i d o n e l a o d l u k u
da se pojačaju garnizoni na a l b a n s k o j granici i da se Cincar-Marković sastane
sa Ćanom, da bi mu ovaj d a o o b j a š n j e n j e o akciji u Albaniji i o razgovoru sa
Hristićem. 8 5
V stvari, Cvetkovićeva vlada je agresiju protiv Albanije primila bez protesta
(iako je Italija time očigledno kršila o d r e d b e B e o g r a d s k o g s p o r a z u m a od 25.
m a r t a 1937), s a m o je tražila o b e ć a n j e da Italija neće ići dalje. Na toj osnovi
je 22. i 23. aprila došlo do s p o r a z u m a između grofa Ćana i Cincar-Markovića
u Veneciji. Tom prilikom je grof Ćano izjavio da Kosovo ne zanima Italiju,
iako je, u stvari, mislio da se m o r a živo pozabaviti tom oblašću, kao problem o m koji će predstavljati »nož u p e r e n u kičmu Jugoslavije.« 8 6
S P O U N O P O U T I C K A S M A C U A OD MINHENSKOG SPORAZUMA DO DRUGOG SVETSKOG RATA
245
Procena Glavnog generalštaba bila je pravilna: »Naši su interesi da se sačuva samostalnost Albanije. Ako Italija zauzme Albaniju, o n d a bi joj ona poslužila kao odskočna daska za napad na Makedoniju, a Kosovo i Metohija biće
jako ugroženi«. No, i pored toga s t o j e načelnik Glavnog generalštaba general
Simović p r e p o r u č i o ministru vojske i mornarice da se izbegne svaka vojna
akcija u Albaniji, ministar vojske je sanjao o podeli Albanije, Međutim, Italijani su brzom okupacijom presekli sve nade u neki sporazum. Tako je Italija
postala balkanska država i stvarni gospodar Jadrana, a Jugoslavija je dobila
još jedan front na jugu i pojačanu albansku iredentu. 8 7
Nemačka i Italija su ubrzo posle Stojadinovićevog pada u politici njegovih naslednika Cvetkovića i Cincar-Markovića uvideli d a j e to bio taktički potez da bi se Francuzi i Britanci umirili, da bi se stišale nezadovoljne n a r o d n e
mase, i da se ni u jugoslovenskoj spoljnoj politici u suštini neće ništa izmeniti.
Istina. Cano je pad Stojadinovića, u razgovoru sa Musolinijem još 7. februara,
ovako ocenio:»Odlaskom Stojadinovića, jugoslovenska karta je za nas izgubila 90 odsto svoje vrednosti«.
Uostalom, Cvetković nije krio d a j e u spoljnoj politici pošao Stojadinovićevim tragom. To se jasno vidi iz vladine deklaracije u Skupštini i Senatu
od 16. f e b r u a r a i Cincar-Markovićeve izjave od 9. marta. Na sličan n a č i n j e nekoliko dana kasnije prihvaćena i aneksija Cehoslovačke. Tako se Cvetkovićeva vlada pridružila kapitulantskoj politici V. Britanije i Francuske, zasnovanoj
na »Minhenskom sporazumu«. 8 8
Povodom italijanske okupacije Albanije 7. aprila 1939. godine, Ujedinjena
studentska omladina je sutradan 8. aprila izdala Proglas, u kojem se, između
ostalog, kaže:
»Svega j e d a n d a n posle lažnog d e m a n t i j a Cvetkovićeve vlade po k o m e ne p r e d s t o j i nikakva talijanska akcija protiv Albanije. Musolinijevi o d r e d i n a p a l i su s u s j e d n u zemlju hrabrog a l b a n s k o g n a r o d a
Na n a š o j granici vodi se r a t . . .
. . . N a p a d talijanskog fašizma n a malu Albaniju p r i r o d a n j e n a s t a v a k r a z b o j n i č k e osvajačke politike izazivačke o s o v i n e Berlin - Rim. S a m o je 20 d a n a p r o š l o od k o b n i h trenutaka k a d a su b r a t s k i slovenski n a r o d i C e h o s l o v a č k e pali u n a j c r n j e r o p s t v o g e r m a n s k o g imperijalizma. A d a n a s već t r a g i č n a s u d b i n a b r a t s k o g č e š k o g i s l o v a č k o g n a r o d a prijeti i da pos t a n e zla s t v a r n o s t n a r o d a Jugoslavije!
Neće se Musolini zadržati na n a š o j granici! On ulazi d a n a s u Albaniju da bi sjutra b a c i o
u svoje r o p s t v o Dalmaciju, c r n o g o r s k o i h r v a t s k o p r i m o r j e - cijelu J u g o s l a v i j u . . .
. . Ne put kapitulacije, ne put t r a g e d i j e s l o v a č k o g i č e š k o g n a r o d a , već o t p o r i b o r b a
za svaku s t o p u naše zemlje, to m o r a da p o s t a n e put n a r o d a Jugoslavije!«' 9
Za vreme svog boravka u Rimu Gering je 15. aprila 1939. u ime Hitlera čestitao Musoliniju za upad italijanskih trupa u Albaniju. On je tom prilikom obavestio Musolinija da je o d b i o da primi nekog Maćekovog emisara i da ga je
uputio u Rim, pošto je s m a t r a o »da Jugoslavija s t o p r o c e n t n o ulazi u interesnu
sferu Italije«. Iako je žalio za Stojadinovićem, koji je bio bolji partner Osovine
od njegovog beznačajnog naslednika (Cvetkovića), Gering je ipak verovao da
će Jugoslavija ostali dobronamerno neutralna. On je tom prilikom izjavio: »Jugoslavija može živeti s a m o o n d a ako se poveže sa druga dva suseda - Italijom
i Nemačkom. Osov ina s a m o po sebi ima interes da se stvari mirno razvijaju
u Jugoslaviji. U slučaju rata Nemačke sa Zapadom, o č e k u j e m o blagonaklonu
neutralnost od Jugoslavije.«90
U toku Cincar-Markovićeve posete Berlinu, 25. aprila 1939. godine, naglašeno je jedinstvo gledanja na spoljnopolitička pitanja. Na Ribentropovo pitanje
kakav bi bio stav Jugoslavije