endokrina kontrola polnih funkcija čoveka

endokrina kontrola polnih funkcija čoveka

ENDOKRINA KONTROLA
POLNIH FUNKCIJA ČOVEKA
Doc. dr Snežana Marković
Institut za biologiju i ekologiju
Prirodno-matematički fakultet
Univerzitet u Kragujevcu
RAZMNOŽAVANJE
Produžavanje vrste – životinje, čovek, živi svet
Uloga muškaraca u razmnožavanju je da proizvede
spermatozoide i obezbedi kontakt sa jajnom ćelijom
Uloga žene u razmnožavanju - deponuje jajne ćelije,
ciklična (mesečna) mogućnost oplodnje, održavanje
trudnoće, briga o potomstvu
Trenutak oplodnje jajne ćelije – početak života nove
jedinke
Ovulacija i oplodnja; jedna jajna ćelija i jedan
spermatozoid od miliona
Pozitivna i negativna kontrola rađanja danas
Gensko nasleđivanje; determinacija pola
Genetski otisak prstiju
Fiziologija i razvoj trudnoće i fetusa
ENDOKRINA REGULACIJA POLNIH FUNKCIJA
POLNE KARAKTERISTIKE
Primarne polne karakteristike –
spoljašnji i unutrašnji polni organi
determinisani genetskim činiocima
vezanim za polne hromozome.
Gonade određuju pol. Ovarijumi
(jajne ćelije) i testisi
(spermatozoidi); ovo su i endokrini
organi koji luče polne hormone.
Sekundarne polne karakteristike –
sveukupnost somatskih i psihičkih
karakteristika vezanih za pol;
determinisane polnim hormonima u
vreme puberteta (polno sazrevanje).
Razlike u koštanom sistemu, koži,
maljavosti, rasporedu masnog tkiva,
glasu,
ali i u intenzitetu bazalnog
metabolizma, broju eritrocita,
sposobnosti koagulacije krvi, brzini
sedimentacije krvi, skeletnoj
muskulaturi, funkcionisanju
nervnog sistema u pogledu psihičke
delatnosti.
ŽENSKI POLNI ORGANI
Omogućavaju ženi polne odnose, začetak i održavanje trudnoće i rađanje deteta
Jajnici, jajovodi, materica, vagina
Jajne ćelije se stvaraju u jajnicima
Ženska beba ima na rođenju oko 2 miliona jajnih ćelija (stadijum profaze prve
mejoze), smeštenih u folikule
Tokom ranog detinjstva neke jajne ćelije degenerišu
U pubertetu devojčica ima oko 300-400 hiljada jajnih ćelija
Oko 400 jajnih ćelija sazri tokom reproduktivnog perioda
Mesečni ciklus – 28 dana
Jajna ćelija napušta jajnik, materica se priprema za trudnoću
Oplodnja, ili propadanje jajne ćelije
Hormoni – FSH → sazrevanje folikula, lučenje estrogena → LH → ovulacija →
žuto telo sintetiše progesteron → zadebljanje zida materice → oplodnja ili
menstrualno krvarenje
Menopauza
Gubitak osetljivosti jajnika na hormone hipofize, smanjena produkcija
estrogena
45-55. godine
Posledice fluktuacije hormona – napadi vrućine, znojenja, promena
raspoloženja, suvoća polnih puteva, osteoporoza, srčana oboljenja
NEUROENDOKRINA REGULACIJA ŽENSKIH POLNIH FUNKCIJA
Ciklus polnih procesa kod žene – seksualne aktivnosti i neaktivnosti se periodično
smenjuju u toku polne zrelosti
Estrusni ciklus – faza života polno zrelih ženki u kojoj su spremne na polni akt (koitus) i
mogu se oploditi.
Estrus je povezan sa sazrevanjem de Grafovog folikula, a kod većine vrsta i sa
ovulacijom.
Ciklična aktivnost ovarijuma kod žene
Ovarijalni ciklus = menstrualni ciklus na 28 dana
Površina ovarijuma je prekrivena germinativnim epitelom → primordijalni folikuli
(oogonija + folikularne ćelije); novorođenčad imaju oko 400 000, u toku polne
zrelosti sazri samo 400, ostale atrofiraju → primarni folikul → sekundarni folikul →
de Grafov folikul → puca i oslobađa zrelu jajnu ćeliju → ovulacija na 28 dana.
Corpus luteum → corpus haemorragicum
28-dnevni ciklus: krvarenje počinje 1-og dana (traje 3-5 dana) → ovulacija 12-16-og
dana → 16-og dana se formira corpus luteum → (ako nema oplodnje) 24-og dana
corpus luteum propada, 28-og dana je potpuno osušen → 29-og dana počinje novi
menstrualni ciklus.
Pre- i postovulacioni period (folikularna i lutealna faza)
Vreme ovulacije se određuje merenjem hormona ili telesne temperature.
Oplođenje, implantacija
Jajna ćelija je sposobna za oplodnju 6-20 časova nakon ovulacije.
Oplođenje se odigrava u tubi → morula ili rani blastocist u uterus nakon 4 dana →
implantacija.
Ciklične promene sluzokože uterusa
Usled menstrualnog krvarenja površinski sloj uterusa otpada.
Ostali deo sluzokože se regeneriše za 4-5 dana (debljina 0.5-1 mm).
Etapa proliferacije (preovulacija, 4-14 dan) – sluzokoža buja i nabrekne; žlezde postaju
vijugave i stvaraju sluzav sekret.
Etapa sekrecije sluzokože utrusa (postovulaciona, postgestaciona etapa) površinski sloj
četvorostruko zadeblja, bogata vaskularizacija i lučenje sekreta; implatacija morule.
Etapa deskvamacije (bez oplodnje) – 26-27 dana, krvni sudovi se zatvaraju pa površinski
sloj sluzokože postaje nekrotičan → dospevanje leukocita u taj deo → arterije se ponovo
otvaraju, oštećeni zidovi kapilara pucaju → menstrualno krvarenje.
Ciklične promene vagine
U preovulacionoj fazi raste broj orožalih, acidofilnih ćelija → max u ovulaciji → opadanje
broja ćelija u postovulacionom periodu.
Posledice ovarektomije (odstranjenje oba ovarijuma)
Nestaje gametogenetska funkcija
Prestanak sekrecije estrogena
Ovarektomija pre i posle puberteta
HORMONI koji regulišu ženske polne funkcije
Hipotalamus - gonadoliberin (gonadotropin rilizing hormon - GnRH) i
dopamin (prolaktin inhibirajući hormon - PIH)
Hipofiza – adenohipofiza [folikostimulirajući hormon (FSH), luteinizirajući
hormon (LH) i prolaktin] i neurohipofiza [oksitocin]
Ovarijumi – estrogeni, progesteron, inhibin, realksin
Ritmično (60-90 min) lučenje GnRH → FSH i LH → estrogeni
CNS (stres i psihički, emotivni faktori) utiče na lučenje GnRH/FSH, LH
sistema → mogući poremećaji u menstrualnom ciklusu, fertilizaciji
ESTROGENI HORMONI
Estrogen, progesteron i androgeni (steroidi) i relaksin (protein)
Estrogeni - održavaju estrus;
estradiol, estron i estriol (od estrana, 18 C atoma);
u ovarijumu i placenti, manje u testisima i kori nadbubrežne žlezde.
Biosinteza estrogena
holesterol → pregnenolon → androstendion → estrogeni
Progesteron – produkt unutrašnjih slojeva granuloznih ćelija (u preovulacionoj fazi u
folikularnom likvoru) → prekursor estrogena.
Najveća koncentracija estrogena se sintetiše u luteiniziranim ćelijama thece interne i u
intersticijelnim ćelijama ovarijalne strome.
2/3 estrogena u cirkulaciji je vezano za belančevine; deo se inaktiviše u jetri; odstranjuju se
mokraćom vezani za sulfate i glukuronide.
Genitalna delovanja estrogena
Sazrevanje folikula u odnosu na FSH.
Stimulišu razvoj muskulature tube i njen motilitet.
Indukuju proliferacionu fazu sluzokože uterusa i (sa progesteronom) utiču na sekretornu fazu;
stimulišu razvoj i motilitet muskulature uterusa.
Ekstragenitalna delovanja estrogena
Razvitak grudi, preraspodela potkožne masti
Stimulišu koagulaciju, manji bazalni metabolizam (veći sadržaj masti), retencija Na i vode
(povećanje tubularne reapsorpcije), anabolizam belančevina
Duža kosa, opšta maljavost mala, manji grkljan, kraće glasne žice
Usporavanje rasta kostiju u dužinu, zatvaranjem epifiza, stimulacija osteoblastne aktivnosti i
taloženje Ca
Izazivaju smanjenje LDL a povećanje VLDL i HDL
Nežnija koža
Efekti na CNS → seksualno ponašanje, društveno ponašanje, raspoloženje
Održavanje libida.
Uloga žutog tela
Luči estrogene i progesteron
Priprema polnih organa za bremenitost
Progesteron – održanje bremenitosti
C-21 steroidi;
U žutom telu, ovarijumu, placenti, kori nadbubrežne žlezde.
U cirkulaciji se transportuje vezan za proteine; inaktivacija u jetri
(esterifikacijom u pregnandiol); izlučivanje mokraćom (uz glukoronate)
Dovodi sluzokožu uterusa (nakon ovulacije) u sekretornu ili premenstrualnu
fazu.
U trudnoći izaziva hipertrofiju i hiperplaziju uterusa
Početak laktacije
Ubrzava srčani rad, pojačava disanje, stimuliše rad energetskog centra,
stimuliše lučenje Na i vode
Visok nivo progesterona ima anestetičko delovanje na CNS, rizik od
epileptičkih napada, povećanje telesne temperature
Smanjenje nivoa progesterona → promene raspoloženja i depresija pre
menstruacije i posle porođaja
Regulacija funkcije ovarijuma – gonadotropni hormoni
U adenohipofizi – FSH i LH
Obezbeđuju (1) morfološki i funkcionalni razvoj i zrelost gonada, (2) njihovu
gametogenetsku delatnost i (3) sekreciju polnih hormona.
FSH stimuliše sazrevanje folikula (deluje na granulozne ćelije da stvaraju folikularni
likvor)
LH pomaže sazrevanje de Grafovog folikula, izaziva ovulaciju, stvaranje i održanje
integriteta žutog tela, sekreciju estrogena.
Porast ovarijalnih hormona → smanjena sekrecija gonadotropnih h. i obrnuto
Porast nivoa estrogena → inhibicija lučenja FSH, stimulacija LH → visok nivo LH
→ formiranje žutog tela → veća sekrecija estrogena i progesterona → inhibicija
sekrecije FSH i LH →(nizak LH) propadanje žutog tela → smanjenje sekrecije
progesterona.
Uticaj faktora sredine na seksualnu aktivnost
Ishrana, svetlost, temperatura, prisustvo mužjaka; emocionalna delovanja; sistem
hipotalamus-hipofiza
Hormonski kalendar polno zrele žene
(1) 1 dan – sekrecija FSH → razvoj de Grafovog folikula
(2) FSH → sekrecija LH
(3) FSH i LH → sekrecija estrogena (5-12 dan) → ovulacija
(4) ovulacija (12-16 dan) - povećana sekrecija LH
(5) porast estrogena u krvi → inhibicija FSH, stimulacija LH → formiranje žutog
tela (16-18 dan)
(6) sekrecija žutog tela → povećana koncentracija estrogena i progesterona u krvi
(7) → inhibicija LH → propadanje žutog tela (24-26 dan) → prekid sekrecije
estrogena i progesterona
Menarha – prva menstruacija (devojčice oko 13. godine)
Reproduktivni period
Klimaks – neregularnost mesečnog ciklusa, početak kraja reproduktivnog perioda (od
40. godine)
Menopauza – prestanak mesečnog ciklusa žene, kraj reproduktivnog perioda (48-52.
godina); terapija estrogenima
Poremećaji lučenja jajnika
Hipogonadizam – ženski evnuhizam (pre puberteta) – ne razvijaju se sekundarne
polne odlike, polni organi infantilni, duge kosti; odstranjivanje jajnika nakon
puberteta
Nepravilnost mesečnog ciklusa i amenoreja (izostanak m.c.) zbog hipogonadizma
Hipersekrecija hormona jajnika u slučaju tumora
Plodnost žene i kontrola plodnosti (“pilula” estrogena ili progesterona sprečava
ovulaciju)
Neplodnost žene
izostanak ovulacije usled poremećaja u hipotalamo-hipofiznoj produkciji
hormona; terapija humanim horiogonadotropinom (po efektima sličan LH);
endometrioza – nekontrolisani razvoj endometrujuma u trbušnoj duplji oko
materice, jajnika i jajovoda; zapaljenje jajovoda
MUŠKI POLNI ORGANI
Testisi, epedidimis, semevod, semena kesica, prostata,
spoljašnji polni organ
Razvoj muške jedinke
Y hromozom - SRY gen → faktor diferencijacjije testisa
Kod muškog fetusa testisi se formiraju u donjem delu
trbuha, kod novorođene bebe testisi su spušteni u
skrotume
Spermatogeneza počinje u pubertetu pod uticajem
testosterona
LH i FSH → testosteron → sekundarne polne
karakteristike, seksualni nagon
Testisi i skrotum
Temperatura u skrotumu se održava na oko 34 0C
U svakom testisu se nalazi po oko 1000 semenih cevčica
gde se vrši spermatogeneza
Stvaranje spermatozoida
Od puberteta, muškarac može da proizvede i do 120
miliona spermatozoida dnevno
75 dana traje sazrevanje spermatozoida od
spermatogonije
U semevodima i semenoj kesici spermatozoidi mogu ostati
nekoliko meseci
Opadanje broja i fertilnosti spermatozoida danas
ANDROGENI HORMONI
Leydigove ćelije luče steroidne hormone od 19 C-atoma: testosteron, androstendion i
androsteron
Biosinteza u testisu, kori nadbubrežnih žlezda i ovarijumima
Muškarci imaju oko 15 puta veće koncentracije testosterona u odnosu na žene; sa
godinama se ova razlika smanjuje
U toku fetalnog perioda (i nekoliko nedelja nakon rođenja) muškog fetusa gonadotropini
iz placente stimulišu umereno lučenje testosterona iz testisa fetusa
Lučenje testosterona prestaje do puberteta, luči se u toku reproduktivnog perioda, a
nakon 50. godine opada
Biosinteza i razgradnja androgena
Holesterol (ili acetil CoA) → pregnenolon → → androstendion → testosteron
testosteron → cirkulacija → jetra (pretvara se u androsteron) → izlučivanje
mokraćom – dehidroepiandrosteron i derivati androsterona konjugovani sa sulfatom
ili glukuronskom kiselinom
Genitalna delovanja androgena
Stimulišu spermatogenu aktivnost (spermatogeneza, rast spermatozoida, aktivnost
muških genitalija); testosteron deluje sa androgen vezujućim proteinom (ABP) na
nivou testisa
Androgeni inhibiraju sekreciju gonadotropnih hormona → atrofija i hipofunkcija
testisa
Ekstragenitalna delovanja androgena
Razvoj i održavanje sekundarnih polnih karakteristikaodržavanje libida (seksualne
želje)
Uticaj na raspored dlaka na telu; ćelavost
Dejstvo na glasne žice i dublji glas
Dejstvo na kožu i nastanak akni (stimulisano lučenje lojnih žlezdi)
Stimulišu anabolizam belančevina i razvoj muskulature
Povećanje koštanog matriksa i deponovanje Ca
Povećanje broja eritrocita
Delovanje na CNS → pojačana agresivnost
Regulacija funkcije testisa:
Hipotalamusni neurohormoni (GnRH; luči se na 60-90 min) / Adenohipofizni tropni
hormoni (FSH i LH) / Androgeni
Spoljašnji i unutrašnji činioci
Delovanje gonadotropnih hormona
FSH (stimuliše lučenje inhibina, kao i ekspresiju androgen vezujućeg proteina - ABP)
– stimuliše i održava spermatogenezu
LH (ICSH – stimulator intersticijelnih ćelija) – stimuliše Leydigove ćelije na lučenje
testosterona; deluje putem cAMPa.
Regulacija sekrecije gonadotropnih hormona
Osnovni pol kod sisara je ženski (hipotalamusni sat radi u ženskim ciklusima);
naknadno delovanje muških polnih hormona formira muški pol
Kontinualnost; negativna povratna sprega samo kod testosteron – ICSH
Hipo- i hipergonadizam
Epifiza (pinealna žlezda) preko melatonina može da inhibira lučenje GnRH i normalno
lučenje i funkcionisanje androgena
SEKS I ZAČEĆE
Polni odnos
Spoj fizičkih i emotivnih odgovora
Povećan protok krvi kroz genitalno
područje
Put spermatozoida
Nakon ejakulacije oko 250 miliona
spermatozoida kreće uz genitalni
trakt žene
Oko 200 spermatozoida stiže do
jajne ćelije
Put jajne ćelije
Spermatozoid nalazi jajnu ćeliju u
spoljašnjoj trećini jajovoda
Oplođenje – jedan od
spermatozoida uspeva da probije
spoljašnji zaštitni omotač jajne
ćelije i prodire u nju → zigot →
naredna 2 dana zigot se deli i putuje
jajovodoma → morula → 4-5. dan
blastocista → implatacija u
unutrašnji zid materice → embrion
GENI I NASLEĐIVANJE
Ljudski genom
Individualni genetski sklop ljudskih bića –
zbir svih gena
Oko 23 hiljade genskih parova – odgovorni za
ljudske osobine i ponašanje
Ljudski kariotip – 22 para autozoma i 1 par
polnih hromozoma
Mejoza
2n → n u gametima
Nasleđene osobine
Određivanje pola
REGULACIJA SEKSUALNOG PONAŠANJA
Biološki cilj seksualne moći je obezbeđivanje kontinuiteta života i održanje vrste (reprodukcija)
Određivanje pola
Pol je nasledna, genotipski određena karakteristika
Polna diferencijacija pod uticajem polnih hormona
XX – iz primitivnog epitela razvija se ovarijum iz kore (srž atrofira)
XY - iz primitivnog epitela razvija se testis iz srži (kora atrofira)
Polni hormoni utiču na razvoj sekundarnih polnih karakteristika i na ritam funkcionisanja
hipotalamusnog sata.
Uloga polnih hormona u formiranju i održanju polnih karakteristika
Hormonska biseksualnost
Evolutivna i ontogenetska lestvica (menjanje pola)
Kastracija pre puberteta
Kastarcija nakon puberteta (mužjaci i ženke)
Majčinski instikt nestaje davanjem estrogena
Psihoseksualni razvoj kod ljudi je determinisan genetskim, hormonalnim i društvenim
faktorima.
Uloga nervnih činilaca u regulaciji seksualnog ponašanja
Gametogeneza i sekrecija polnih hormona su uslov seksualne aktivnosti, ali ne obezbeđuju
biološki cilj – održanje vrste
Seksualno ponašanje ženki se integriše na nivou hipotalamusa; “centar za parenje” u prednjem
delu h.t. (naklonost i motorne aktivnosti vezane za koitus); u zadnjem delu h.t. je centar za
hormonalnu regulaciju ciklusa.
Dekortikacija utiče jedino na izostanak majčinskog instinkta.
Za seksualnu aktivnost mužjaka neophodna je intaktnost kore velikog mozga
Izolovana lezija rinencefalona i lobusa piriformisa → hiperseksualnost.
TRUDNOĆA
Oko 270 dana kod čoveka
Čovek dobija oblik
Tokom prvih 8 nedelja formira se embrion – organogeneza
Sa 12 nedelja fetus je dug oko 6 cm i počinje da širi matericu; pokreti ruku i nogu
Ishrana fetusa
Placenta nastaje od trofoblastnog dela embriona → čupice u endometrijum
uterusa → krvni sudovi uterusa obavijaju čupice
Pupčana vrpca povezuje fetus i posteljicu
Krvotok majke i krvotok fetusa u placenti se ne mešaju – razdvojeni horionskom
membranom
Osećaji fetusa – sa 16 nedelja fetus čuje majčin glas, otkucaje njenog srca i zvuke
želuca; čulo ukusa i mirisa su razvijeni pre rođenja
Telo trudnice
Testovi trudnoće – na bazi humanog horionskog gonadotropina koji proizvodi
posteljica u razvoju
Materica od 50-100 g raste do preko 1 kg
Tri nedelje nakon oplodnje – dojke se uvećavaju, gubitak menstruacije, umor,
mučnina, povraćanje, nepodnošenje određene hrane, mirisa i osoba
Opterećenje krvotoka i rada srca – povećanje volumena krvi za 50%, ubrzavanje
pulsa za oko 15 otkucaja u min
Disanje se produbljuje i ubrzava
Treći trimestar fetus raste – srce, želudac, mokraćna bešika i drugi unutrašnji
organi majke se potiskuju
Preeklampsija i eklampsija
Razvoj mlečne žlezde i lučenje mleka
Apokrina žlezda, tubularno-alveolarne građe, vezivno i masno
tkivo, ductus lactifer (izvodna cev); delovanje estrogena i
progesterona
Promene na dojkama
Povećanje broja režnjeva mlečne žlezde
Alveole u režnjevima se uvećavaju kako se povećava proizvodnja
mleka
Kolostrum – tečnost bogata proteinima i antitelima
Sekrecija mleka
Prolaktin izaziva i održava laktaciju; mehaničko nadraživanje
bradavice
Porođaj → smanjen progesteron → estrogen stimuliše lučenje
prolaktina
Pražnjenje mlečne žlezde
Stimulus sisanja → kontrakcija mišića ductusa
refleksno → CNS → oksitocin → kontrakcija mišića ductusa
Višeplodna trudnoća – jednojajčana i višejajčana trudnoća
ROĐENJE
U odnosu na druge sisare i životinje, porođaj žene je produžen, težak i bolan zbog
nesrazmere između velike bebine glave i uskog porođajnog kanala majke
Tri porođajna doba
Prvo – snažne kontrakcije materice, grlić materice se izravnava, kanal grlića se
dilatira
Drugo – rađanje bebe
Treće – od rađanja bebe do izbacivanja posteljice
Priprema za rođenje
Nekoliko nedelja pre porođaja bebina glava se spušta u karlicu; blage kontrakcije
uterusa; grlić materice se tanji, ispada čep od sluzi
Početak porođaja
Porođaj započinje kao odgovor na izlučivanje hormona (oksitocina, relaksin) koji
izazivaju kontrakcije materice
Učestalost kontrakcija materice i skraćivanje grlića
Pucanje vodenjaka i oslobađanje amnionske tečnosti
Porođaj
Kada je grlić potpuno relaksiran; kontrakcije materice snažne, jake; bebina glava
prva prolazi kroz porođajni kanal i rađanje....
Rađanje placente
Vraćanje materice u prvobitni položaj
Nakon porođaja materica se skuplja nekoliko nedelja i vraća na početnu veličinu
Grčenje materice tokom dojenja – delovanje oksitocina
Tokom 6 nedelja luči se krvavi odliv iz materice
HORMONALNI FAKTORI VEZANI ZA TRUDNOĆU
PROLAKTIN
Sekreciju prolaktina inhibira PIH, a stimuliše
tireoliberin iz hipotalamusa
Stimuliše uvećanje grudi u trudnoći i laktogenezu
nakon porođaja
OKSITOCIN
Stimuliše izlučivanje mleka i pojačava kontrakcije
materice
Hormon bliskosti
Oplođenje → razvoj corpus luteum → sekrecija
estrogena i progesterona → formiranje placente
HORMONI PLACENTE
Humani horiogonadotropni hormon (hCG) – deluje
luteinizirajuće i luteotropno; deluje na de Grafov
folikul; održava lučenje corpus luteum
Placenta luči estrogene i progesteron od 3-4 meseca
trudnoće – preuzima holesterol i androgene iz kore
nadbubrega majke i fetusa
Kortikotropin oslobađajući hormon (CRH) –
hormonska regulacija rađanja; koncentracija CRH
eksponencijalno raste od 12. nedelje trudnoće
Humani placentalni laktogen (hPL) = humani
horionski somatotropin
Proopiomelanokortin (POMC)
Relaksin – polipetid, iz ovarijuma → relaksacija
ligamenata karlice i labavljenje simfize → olakšavanje
porođaja
FETALNA I NEONATALNA FIZIOLOGIJA
U početku, embrion sporije raste u odnosu na placentu;
težina fetusa značajno raste nakon 23. nedelje (najviše u
trećem trimestru)
Organogeneza tokom prvog meseca; specifični razvoj
organa u 2-4. mesecu; celularni razvoj organa u 5-9.
mesecu
Cirkulatorni sistem – srce kuca od 4. nedelje fertilizacije
(65 do 140 otk/min pred rođenje); eritrociti nastaju u
žumančanoj kesi (3. nedelja), fetalni mezenhim i endotel
fetalnih krvnih sudova (4-5. nedelje), jetra (6. nedelja),
slezina (3. mesec), kostna srž (od 3. meseca); leukociti se
stvaraju u slezini i limfnim organima, kasnije u kostnoj
srži
Fetalni hemoglobin ima veći afinitet za kiseonik od
adultnog; veći broj eritrocita u fetusu u odnosu na
majčinu krv
Respiratorni sistem – pluća fetusa ne funkcionišu;
razmena gasova i materija između fetalne i majčinske
krvi na nivou placente
Nervni sistem – refleksi vezani za kičmenu moždinu i
moždano stablo
Digestivni sistem – od polovine trudnoće, fetus guta
amnionsku tečnost, stvara mekonijum
Bubrezi - od polovine trudnoće luči se urin
Fetus koristi glukozu kao izvor energije; akumulira jone
i vitamine
NOVOROĐENČE
Početak disanja; kašnjenje početka disanja – opasnost od
hipoksije
Širenje pluća na rođenju – otvaranje slepljenih alveola, lučenje
surfaktanta
Cirkulatorni sistem – prokrvljenost pluća i jetre; izmena
anatomskih specifičnosti fetalne cirkulacije
Ishrana – od glukoze do majčinog mleka
Funkcionalni problemi novorođenčeta
Nerazvijena hormonska i neurogena regulacija
Respiratorni sistem – više se unosi vazduha nego što je
potrebno organizmu
Cirkulacija – veći MVS; povećan broj eritrocita polako
opada; 5 puta povećan broj leukocita
Regulacija acido-bazne ravnoteže (visok unos tečnosti i
njeno izbacivanje; visok metabolizam)
Jetra polako počinje sa funkcijom
Varenje i apsorpcija normalni
Pojačan metabolizam, mala masa, a velika površina tela –
toplota se lako gubi iz tela
Imuni sistem – nivo imunoglobulina se razvija i normalizuje
između 12-20. meseca života; beba koristi majčine
imunoglobuline (dobijene preko placente ili kasnije
mlekom)
Endokrini sistem dobro razvijen
Nervni sistem – mijelinizacija se razvija do kraja prve
godine života; na rođenju masa mozga je 26%, na kraju
prve godine 55%, a na kraju druge godine dostiže masu
odraslog mozga
Psihomotorni razvoj