Комитски војвода Војислав Танкосић

Transcription

Milorad Beli}
KOMITSKI VOJVODA
VOJISLAV TANKOSI]
Milorad Beli}
KOMITSKI VOJVODA
VOJISLAV TANKOSI]
Prvo izdawe
Izdava~
Me|uop{tinski istorijski arhiv
Vaqevo
Urednik
Aleksa Tomi}
Recenzent
dr Rado{ Qu{i}
Tira`
1000
[tampa
M&S, Vaqevo
Izdavawe ove kwige omogu}ili su:
SO Lajkovac, SO Vaqevo, SO Ub, SO Mionica,
SO Qig, SO Ose~ina
Milorad Beli}
KOMITSKI VOJVODA
VOJISLAV TANKOSI]
Vaqevo, 2005.
„...A ko god tra‘i ne{to, pa ma
to izgledalo i ludo i uzaludno, taj
se upisao u kwigu ‘ivih i ne{to
od wegovih napora i wegove nesu|ene
slave ‘ivi uvek u otkri}ima onih
koji su, posle wega, radili i
tra‘ili sa vi{e sre}e i uspeha ...“
I. Andri}, Znakovi pored puta
PREDGOVOR
Retke su li~nosti na{e savremene istorije u
kojima se toliko prepli}u istorijsko i legendarno (izuzimaju}i neumereno glorifikovawe
pojedinih li~nosti i doga|aja iz II svetskog rata
u na{oj posleratnoj istoriografiji). Relativna
bliskost perioda i neumoqivost ~iwenica onemogu}avala je stvarawe iskrivqene slike, kako o
doga|ajima, tako i o wihovim akterima. Ipak,
kratak i buran ‘ivot komitskog vojvode Vojislava Tankosi}a, predstavqa izuzetak. O wemu se
mnogo govorilo, a malo pisalo, dodavali su mu i
duzimali, neumereno veli~ali, ali i gurali u
zaborav. Prezrivo nemarnom odnosu prema na{oj nacionalnoj ba{tini, doprineo je duh
slu‘benog pisawa istorije. Doga|aji i li~nosti
tendenciozno su preskakani i „zaboravqani“,
zbog ~ega su poratnim generacijama uskra}ene
mnoge stranice iz nacionalne istorije. Te{ko
da dana{wi sredwo{kolci (o osnovcima da i ne
govorimo) uop{te znaju ko su bile komite, u ~emu
je zna~aj wihovog nacionalnog rada, kao i kakva
je uloga bila organizacija „Narodna odbrana“ i
„Ujediwewe ili smrt“ („Crna ruka“) na po~etku
20. veka. O samom Tankosi}u, pak, mo‘e se samo
saznati da su austrougarske vlasti, ultimatumom
7
iz 1914, izme|u ostalog, tra‘ili wegovo hap{ewe. Redukcijom nastavnih sadr‘aja iz istorije, {to je u sklopu reformi obrazovawa zapo~eto
posledwih godina, u~enici }e o ovakvim i sli~nim temama, mo}i da dobiju osnovna znawa zahvaquju}i samo entuzijazmu svojih nastavnika.
Tankosi} je ‘iveo svega 35 godina. Sa 23 godine, koliko je imao kada je komandovao vodom koji
je streqao bra}u kraqice Drage Ma{in, u{ao je
u politiku i ostao wen aktivni u~esnik, voqno
ili sticajem okolnosti, sve do pogibije 1915. Vi{e od polovine ovog perioda proveo je ratuju}i,
bilo kao komita u Staroj Srbiji i Makedoniji,
bilo kao stare{ina regularnih jedinica u balkanskim i u Prvom svetskom ratu. Kao deo generacije „koja je podnela najte‘e ‘rtve i koja je
po‘wela najve}e uspehe“, stekao je slavu odli~nog komandanta i stratega na bojnom poqu, ali
i renome neobuzdanog, ~esto i nerazboritog ~oveka. Ratna slava i povremeni incidenti koje je
pravio u mirnodopskim uslovima, a najvi{e
wegov karakter, uticali su na stvarawe neobjektivne slike o wemu. Na ovaj ili onaj na~in u~estvovao je u gotovo svim komplikovanim, unutra{wim politi~kim previrawima (formirawe Narodne odbrane, Aneksiona kriza, odricawe od prestola princa \or|a Kara|or|evi}a,
osnivawe „Crne ruke“, stalni sukobi izme|u vojnih i civilnih vlasti). Bio je jedan od onih
qudi koji se trudio da se stvari razvijaju vi{e
pod wegovim uticajem, a ne samo uz wegovo pasivno u~e{}e. Sjediwavaju}i u sebi li~nost ratnog
heroja, uticajnog oficira i prgavog kavgaxije,
8
bez sumwe je postao interesantna tema za javnost,
onda{wu {tampu i politi~ke krugove. Wegovo
poimawe pravde ~esto se nalazilo na stranicama
{tampe, pogotovu, kada se razra~unavao sa poznatim li~nostima (princem \or|em, ministrom
Stojanom Proti}em, poslanikom i diplomatom
@ivojinom Balugxi}em). îwenica, da se wegovo
ime na{lo u austro-ugarskom ultimatumu iz 1914.
i da je dovo|eno u direktnu vezu sa atentatorima
na Franca Ferdinanda, stvori}e od wega, u me|uratnoj {tampi i literaturi, neustra{ivog nacionalnog pregaoca, a prerana smrt potvrditi staru istinu da nema slave bez stradawa.
Komitski vojvoda iz Ruklade nije do‘iveo da vidi plodove svoje borbe i napore jedne generacije da
oslobodi i ujedini srpski narod. Mo‘da bi se i on
osetio prevarenim i nadigranim od potowih vremena i doga|aja i mo‘da bi sve ovo do‘ivqavao
kao te‘ak nesporazum i tragi~nu zabludu ~itavog
jednog ‘ivota ({to }e se, kao po pravilu, ponavqati i svakoj narednoj generaciji).
Koliko smo danas sposobni da razumemo ovakve poruke predaka? Da li mo‘emo da shvatimo i
do‘ivimo vreme u kome su intelektualac, redov,
oficir, akademik i seqak, imali samo jedan sveti ciq: oslobo|ewe i ujediwewe srpskih zemaqa.
Koliko danas ima „oblasti gde je jedinstvo
Srpstva glavni motiv narodne du{e“ i koliko
smo danas narod „sa najja~om nacionalnom sve{}u na Balkanu“, kako je to 1907. pisao Jovan
Cviji}? Nemar i zaborav, tako karakteristi~ni
za Srbe, kao i poluvekovno nametawe nepostoje}e
krivice, potisnuli su slavne stranice na{e na9
cionalne povesti. U toj nacionalnoj zbuwenosti, ‘rtve za slobodu Srpstva, bile su osu|ene na
prezir, zaborav i pre}utkivawe.
II
U poku{aju da se {to objektivnije rasvetli
‘ivotni put komitskog vojvode, ozbiqne probleme predstavqala je priroda posla kojim se bavio. Najve}i deo wegove aktivnosti odvijao se u
tajnosti, ~esto i bez znawa ili saglasnosti zvani~nih politi~kih krugova. Gotovo je nemogu}e
rekonstruisati wegovo ~etovawe u Staroj Srbiji i Makedoniji i pouzdano utvrditi gde je sve
boravio i u kojim je sve bitkama u~estvovao. Sli~na situacija je i za vreme ratova, kada su wegovi
~etnici ~esto mewali formacijsku pripadnost
i reon delovawa. Slika bi bila, svakako, potpunija da je objavqena gra|a iz be~kih, pe{tanskih
ili nema~kih arhiva, s obzirom da su se Austro-Ugari po~eli interesovati za Tankosi}a i
pre Sarajevskog atentata (od Aneksione krize).
Me|utim, sa ovim poslom se tek zapo~elo (A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija 1903-1918, I, Beograd, 1973; II,1989)
Zbog ovih ograni~ewa rad je, najve}im delom,
zasnovan na objavqenoj gra|i, podacima iz memoarske i druge literature, kao i na pisawu me|uratne {tampe i ~lancima objavqenim u stru~nim ~asopisima. Prelistana je obimna literatura ({to je navedeno u posebnom popisu), ali su
podaci do kojih se do{lo dosta {turi, fragmentarni, ~esto neprovereni, pa samim tim i nepou10
zdani. Uglavnom su autori prepisivali starije
autore, bez kriti~kog preispitivawa izvora, pa
se lik komitskog vojvode kretao od ~oveka bezgrani~ne hrabrosti i kosovskog osvetnika, do
prznice i kavgaxije. Kori{}eni su i podaci do
kojih se do{lo istra‘ivawem u Arhivu Srbije,
Arhivu Vojnoistorijskog instituta, Me|uop{tinskom istorijskom arhivu Vaqevo i fondovima Narodne biblioteke Srbije, ali su oni na
indirektan na~in samo dopunili vreme i doga|aje u kojima je Tankosi} u~estvovao.
Uprkos ograni~ewima, verujemo da je slika o
ovoj zna~ajnoj li~nosti na{e savremene istorije
potpunija i da }e kwiga pribli‘iti ~itaocima
vreme nacionalnog zanosa i spremnosti da se
‘rtvuje radi ostvarewa nacionalnih ideala.
Nadamo se, da }e redovi koji slede demantovati
nepisano pravilo da jedna legenda vi{e, zna~i,
istovremeno, i jednu istinu mawe.
11
UVOD
Zaverenik i komita
Po~etkom XX veka Kosovo i Metohija, kao i
Stara Srbija i Makedonija, jo{ uvek su se nalazile pod turskom vla{}u. Duboka sveop{ta kriza u kojoj se nalazilo osmanlijsko carstvo, neuspela reformna akcija velikih sila, kao i propagandno-oru‘ana akcija Bugarske, Gr~ke i Srbije,
stvorili su anarhiju „apokalipti~nih razmera “
na ovom podru~ju. Tome su doprinele i austro-ugarske tajne slu‘be koje su ohrabrivale Arbanase u wihovom terorisawu srpskog stanovni{tva. Wihovi konzularni ~inovnici i ‘andarmerijski oficiri trudili su se da {to vi{e zakrve Srbe i Bugare, tako {to su Bugarima obavqali razne kurirske i obave{tajne usluge. Po
potrebi, prikrivali su bugarske ~etnike i wihove jatake. Takvom politikom ‘eleli su da internacionalizuju sukob, kako bi svoju okupaciju
predstavili „kao prirodan spas zemqe i naroda“. Zlo~ini, pqa~ke i svakojaka nasiqa bili su
svakodnevna pojava, zbog ~ega }e se Srbi sve masovnije iseqavati. Do 1912. u Srbiju se iselilo
preko 400.000 qudi sa ovih prostora. Oni koji su
ostali, bore}i se za gole ‘ivote, pribegavali su
12
razli~itim odbrambenim sredstvima. Mu{karci su obla~ili arbana{ka odela, brijali glavu,
nosili per~ine i govorili arbana{kim jezikom.
Deo srpskog ‘ivqa pre{ao je na islam i tako se
odrodio od nacije i pradedovske vere. Uprkos
svemu, u S. Srbiji ‘ivelo je oko 800.000 pravoslavnih Srba i oko 300.000 Srba muslimanske vere. Razmere bezvla{}a i stradawa Srba zaprepa{}ivale su strane novinare i putopisce. Stara
Srbija, uz Jermeniju, opisivana je kao „najnesre}nija zemqa na svetu“. „Oni iz Debra ubijaju da
kradu, oni pak iz \akovice ubijaju iz ludog fanatizma, oni iz Pe}i ubijaju iz zadovoqstva, oni
iz Prizrena ubijaju zbog svojih r|avih nagona, a
oni iz Tetova ubijaju da oprobaju svoje karabine“, napisa}e jedan strani izve{ta~1. Zato }e
Stojan Novakovi} jo{ 1896. predlagati da se
Srbi naoru‘avaju i pripremaju za odbranu po{to su „Arnauti zlikovci, ali su obilazili s
po{tovawem one srpske ku}e za koje su znali da
ima oru‘je i mu{ke glave“.2 U po~etku uzdr‘qiva, jer je strahovala od austro-ugarske intervencije, srpska vlada }e otpo~eti da sve sna‘nije
podr‘ava delatnost komitskih organizacija.
Sve vi{e je sazrevalo uverewe da se protiv „bugarske kame i bombe ne mo‘e boriti bukvarom,
~itankom i konsulskim intervencijama“3. Akcija opremawa i ubacivawa dobrovoqaca finansirana je iz poverqivih kredita Narodne skup1
2
3
Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, Beograd, 1989, 264
Spomenica Stojana Novakovi}a, Beograd, 1921, 196.
Ju‘ni pregled, 1930, 6-7
13
{tine i dobrovoqnih priloga. Delovawe srpske
komitske organizacije bilo je posebno izra‘eno
u kumanovskoj, skopskoj, palana~koj, kratovskoj,
brdskoj i ki~evskoj okolini. Kona~no ustrojstvo
organizacija je dobila 1903, kada su u Beogradu
osnovani Vrhovni i Glavni odbor, kao i dva pododbora u Vrawu. Tada je u Makedoniji bilo ukupno 62 ~etnika, a u Vrawu 554. Me|u osniva~ima u
Beogradu bili su i Vaqevci dr Milorad Go|evac
i general @ivojin Rafajlovi}5, a me|u najistaknutijim komitama Vojislav Tankosi}.
4
5
14
Istorija makedonskog naroda, II, Beograd, 1970, 239
Dr Milorad Go|evac je ro|en 1. marta 1860. u Vaqevu. Gimnaziju je zavr{io u Beogradu, a studije medicine u Be~u. Radio je
u Kwa‘evcu, pa u Beogradu u sanitarnoj slu‘bi beogradske
Op{tine. Tu se sretao sa Srbima iz J. Srbije, koji su mu prenosili potresne sudbine i vesti o stradawu tamo{wih Srba.
Sa trgovcem Lukom ]elovi}em-Trebiwcem, predsednikom
Beogradske zadruge i sa jo{ nekoliko istomi{qenika (general Jovan Atanackovi}, akademici Quba Kova~evi} i Quba
Stojanovi}, predsednik Demokratske stranke Quba Davidovi}) pokrenuo je akciju za pomo} Srbima. Bio je ~lan masonske lo‘e „Pobratimstvo“. Verovatno su odatle pretpostavke
nekih istori~ara da je i Tankosi} pripadao masonima. Za dr
Go|evca ka‘u da je u ~etni~ku zakletvu uneo nove elemente:
krst, na~iwen ukr{tawem no‘a i revolvera. Jednoj grupi komita, doktor je naru~io da se napravi 300 posrebrwenih kokardi za kape sa natpisom „Sloboda ili smrt“. Umro je u Beogradu 21. 09. 1933.
@ivojin Rafajlovi} se rodio 26. oktobra 1871. u Mionici.
Zavr{io je {est razreda gimnazije, pa Vojnu akademiju. Kao
oficir slu‘bovao je u Vrawu gde se i o‘enio k}erkom tamo{weg bogatog trgovca. Tu se susretao sa Srbima iz Stare
Srbije i upoznao sa wihovim stradawem. Zato je osnovao
Izvr{ni odbor koji je imao zadatak da do~ekuje i ispra}a ~etnike. Po{to se to kosilo sa zvani~nom srpskom politikom
napustio je vojnu slu‘bu. Navodno je, u wegovoj ku}i boravio
i Stjepan Radi}, kasniji lider HSS. Grle}i komite prilikom wihovog odlaska u Makedoniju, govorio je: „Sokoli moji,
junaci moji, vi }ete nas ujediniti!“ (Leskova~ki zbornik, -
Ro|en je 29. septembra 1880. u Rukladi, selu
sme{tenom izme|u Uba i Lajkovca6. Majka mu se
zvala Miqa, a otac Pavle.7 Malo se zna o wegovom ranom detiwstvu. Otac mu se bavio kazanxijskim zanatom u Beogradu i bio je dosta stariji od
supruge. Po zavr{etku osnovne {kole, porodica
se preselila u Beograd, gde se Vojislav upisao u
Drugu beogradsku gimnaziju. Iz godi{wih izve{taja o radu i u~eni~kom napretku, vidi se da su
mu boqe i{le dru{tvene od prirodnih nauka.
Tako je, u ~etvrtom razredu, odli~ne ocene imao
iz istorije srpskog naroda, geografije i nauke
hri{}anske, dok je iz algebre i hemije imao trojke. Odli~nu ocenu imao je i za poha|awe {kole i
crkve, ali je zato iz vladawa imao ~etvorku.
Mo‘da su wegovu qubav prema nacionalnoj pro{losti razbuktali ~asovi profesora Stevana
Sremca i Milenka Vuki}evi}a, koji su mu predavali „istoriju op{tu i srpsku“. Nije poznato
zbog ~ega se ispisao iz {estog razreda 1898, kao
ni da li je {kolovawe okon~ao privatno. Zaimqivo je, da se iste godine, iz istog razreda,
6
7
XXXII (1992), 84). Jedan je od osniva~a Srpske narodne odbrane. Posle Prvog svetskog rata postao je industrijalac i aktivno se bavio politikom. Umro je 23. decembra 1953. u Beogradu. Narodna biblioteka Srbije, Arhiva Milorada Pavlovi}a Krpe R-374/V/1/18; S. Simi}, Srpska revolucionarna
organizacija 1903-1912, Bgd. 1988, 22-23; Iz velike epohe
1903-1918, uredio M.V. Kne‘evi}, Subotica, 1929, 37
Negde stoji 1881, Enciklopedija Jugoslavije, 8, JLZ, Zagreb,
1971, 318; V. Kazimirovi}, Crna ruka, Kragujevac, 1997, 354.
Nema potvrde da su, „iz bezbednosnih razloga“, krajem 19. ili
po~etkom 20 veka, promenili prezime iz Jovanovi} u Tankosi}, niti ima dokaza da su se ven~ali tek 1881. u Vaqevu, kako
to tvrdi G. Nikoli} u monografiji: Vojvoda Tankosi}, Beograd, 1988, 10; MIAV, Zbirka mati~nih kwiga kr{tenih i
ven~anih, 1879/1882.
15
ispisao i Nikodije Luwevica, brat Drage Ma{in8. U Vojnu akademiju upisao se 31. avgusta
1899, u 32. klasu, da bi {kolovawe okon~ao 2. avgusta 1901. i kao vodnik bio raspore|en u [esti
pe{adijski puk „Kraq Karol“. Tu je slu‘bovao
do 1. septembra 1905. (sa prekidom 1904/1905, kada je ~etovao u Makedoniji). Sa XV klasom svr{io je i Vi{u {kolu Vojne akademije. Bio je vrlo
savestan |ak. îtao je dosta, posebno kwige iz
nacionalne istorije i beletristiku, {to je i razumqivo, s obzirom da se wegovo {kolovawe poklopilo se sa periodom nacionalnog zanosa i revolucionarnog nadahnu}a srpske omladine. Kao
pitomac, Tankosi} se starao da zadobije poverewe
generala Jovana Atanackovi}a i dr Milorada Go|evca, koji su otpo~eli rad na prikupqawu i
slawu dobrovoqaca u Staru Srbiju i Makedoniju.
Li~nom voqom, wegova vojni~ka karijera, od tog
vremena, bi}e podre|ena opasnostima i isku{ewima koje je sa sobom nosio komitski poziv.
Prvo poznato u~e{}e Tankosi}a u politici
bilo je posle martovskih demonstracija 1903, kada je vo|ama demonstracija omogu}io da se iz
Gorweg grada ~amcima prebace na austrijsku
stranu. Majski prevrat je presudno uticao i na
wegovu daqu karijeru. U no}i izme|u 28/29. maja
Tankosi} je komandovao vodom koji je streqao
8
16
Druga beogradska gimnazija, Godi{wi izve{taj o radu i u~eni~kom napretku, 1895, 1896, 1897, 1898, 1899. Spomenica XXXII klase Vojne akademije, Beograd. 1936,38. Negde se navodi da je zavr{io {est razreda (vidi: S. Stanojevi}, Narodna
enciklopedija srpsko-hrvatska-slovena~ka, IV, Zagreb 1929,
517).
bra}u kraqice Drage, Nikodija i Nikolu9. Da li
je ve} tada, mladi potporu~nik, pokazao svoju
spremnost na „velika pregnu}a“, ili je mr‘wa
prema kraqici i wenoj bra}i bila tolika da ga
nije pokolebala ni ~iwenica da se ispred pu{~anih cevi na{ao i wegov {kolski drug? Te godine,
dobio je i svoje prvo odli~je: Spomenicu Kraqa
Petra. O tzv. „zavereni~kom pitawu“ dosta polemike bilo je i u srpskom Parlamentu. Za jednog,
naro~ito glasnog kriti~ara, po~elo se {u{kati
po Beogradu da }e ga ubiti Tankosi}evi qudi10.
Najve}u slavu, ipak, ste}i }e ~etuju}i po Staroj
Srbiji i Makedoniji. Tu je Tankosi} prvi put
boravio u zimu 1903/1904 (ne{to iza formirawa
Glavnog odbora ~etni~ke akcije, negde nazivan i
Srpski komitet)11. Osnivawu odbora prethodio
je veliki narodni zbor, odr‘an avgusta 1903. ispred spomenika knezu Mihailu u Beogradu. Zbor
je odr‘an pod parolom „Sloboda svim neoslobo|enim Srbima sa Srbijom zajedno, ili smrt i samoj Srbiji“12. U svojoj monografiji „Stari ~etnici“, M. Pe{i} ka‘e da je dr Go|evac okupqenima rekao: „Ako ovo (nasiqe, prim. M.B.) potraje jo{ neko vreme, Stara Srbija }e izgubiti
karakter srpske zemqe, jer }e ostati bez Srba.
9
10
11
12
D. Vasi}, Karakter i mentalitet jednog pokoqewa. Devesto
tre}a. Beograd,1990, 189. V. Kazimirovi}, u navedenom delu,
ka‘e da je bra}u, „na svoju ruku“ pobio Tankosi}, „jedan od
najbezobzirnijih mladih zaverenika“, 19
B. Nikolajevi}, Iz minulih dana, Beograd, 1986, 186.
Interesantno je da su Lujza i @ivojin Mi{i} intervenisali
kod Odbora da vrate ku}i wihovog sina Radovana, koji se prijavio u dobrovoqce slagav{i za godine. Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Srba i Crnogoraca, Beograd, 1996, 47.
V. Kazimirovi}, nav. delo, 355
17
Ako }uti na{a vlada, ako ho}e prijateqstvo sa
Turskom, po savetu velikih sila, mi ne smemo da
}utimo“.13 O tada{woj uzdr‘anosti srpske vlade
svedo~i i dokument upu}en na~elniku Okruga
vaqevskog, u kome se zahteva od lokalnih vlasti
da spre~e kupqewe ~eta i wihovo slawe u Tursku,
jer „svaki nepromi{qeni korak, u tome pogledu,
mogao bi biti od velike {tete po interese
zemqe“14. Tako|e, lokalnim vlastima je sugerisano da obrate „najozbiqniju pa‘wu“ na bugarske
imigrante, koji su iz Rumunije prelazili u Srbiju „kao radnici“, a onda produ‘avali u Makedoniju, gde su se svrstavali u „usta{ke ~ete“.15. I
koliko god su zvani~ni krugovi bili uzdr‘ani,
toliko je {tampa bila nesmotrena. Tako je, posle
pogibije 24 srpska ~etnika, maja 1904, „Politika“ pisala da se radilo o na{im komitama, iako
je turska {tampa objavila da se radilo o bugarskim komitama16. U svrhu pomagawa srpskom stanovni{tvu u S. Srbiji, bilo je formirano i Kolo srpskih sestara, ~iji je prvi sekretar bila
slikarka Nade‘da Petrovi}. Wihov prilog od
60 napoleona, ugro‘enom stanovni{tvu, odneo je
upravo Tankosi}. Kada ga je u~iteq Ceri} upitao upitao da li da kupi bra{no ili oru‘je, komita mu je odgovorio: „Kada vas Turci napadnu
bra{no vam ne}e pomo}i, ve} oru‘je, a ti odlu~i
sam!“17. Wegov dolazak u Makedoniju, Stanislav
13
14
15
16
17
18
M. Pe{i}, Stari ~etnici, Kragujevac, 2000, 22
Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo (MIAV), Fond
Op{tine grada Vaqeva, k-97, p-3, p-5.
MIAV, Na~elstvo sreza Tamnavskog Ub, k-5, p-51
Politika, 22. maj 1904
M. Pe{i}, nav. delo, 54
Krakov opisuje na slede}i na~in: „Mali, neugledan, velike grgurave kose, u kratkom tesnom kaputu sa paso{em i izgledom trgova~kog pomo}nika
koji je do{ao da sazna cene ‘ita, Tankosi} nije
mogao samo da sakrije ~eli~ni bqesak iz nemirnih o~iju... Neobuzdan, nezadr‘an, smeo, nepoznavaju}i strah i prepreke, {irio je oko sebe
plamen ~etni{tva...“18 Kao trgova~ki pomo}nik,
boravio je u Skopqu, Bitoqu i Solunu. Prou~avao je tamo{we prilike, sklapao poznanstva sa
raznim qudima i prikupio niz korisnih podataka. Kod jedne seoske crkve u Pore~u, ugledao je,
tako jednom, seqake okupqene u prazni~nim odelima. Ispod pocepanog {atora, odvijalo se takmi~ewe u streqa{tvu. Nadmetali su se poqski
~uvari i zaptije. Privu~en neodoqivim zvukom
olova, Tankosi} se prikqu~io takmi~arima.
Uzeo je pu{ku i svako wegovo zrno pogodilo je u
centar. Naravno, to je izazvalo znati‘equ
seqaka i ‘andara. Wegov pratilac, tako|e,
srpski oficir, posavetovao ga je da “ga|a u stranu" i da se {to pre izgube. Tankosi} je, me|utim,
prkosno nastavio da puca. Do wega se, tada,
probio i jedan seqak i obazrivo mu se obratio:
„Kako si, gospodin Vojo?“
„Kakav Voja?“
„I~ se ne pla{i. Zar se ne se}a{ kada sam ti
prodavao burek u kasarni?“
Tek tada se Tankosi} udaqio. Prkos i ‘eqa da
se doka‘e pred turskim zaptijama, mogao je ugro18
S. Krakov, Plamen ~etni{tva, Beograd, 1986,186
19
ziti tajnost wegove misije19. U istom delu, ovaj
autor navodi i zanimqiv tekst ~etni~ke zakletve: „Zakliwem se u hleb ovaj, zakliwem se u krst
ovaj, zakliwem se na no‘ ovaj i revolver – da }u
ta~no i savesno, bezuslovno ispuwavati sve naredbe Komiteta koje mi se budu dale, a koje idu u
korist na{eg oslobo|ewa i ujediwewa sa majkom
Srbijom, a pod upravom Komiteta. Ako bi se namerno ogre{io o datu zakletvu, da me Bog, krst,
ime, slava i hleb kazne, a no‘ i revolver kaznu
izvr{e. Amin.“20 Postoji i druga~iji tekst koji
se navodi u kwizi: M.R.S. Srbi i Bugari u pro{losti i sada{wosti, Beograd, 1913,92: „A ko
izda onoga te po~ne, svaka mu se stvar skamenila!
Bog veliki i wegova sila u wivu mu sjeme skamenio u ‘ene mu |ecu skamenio...“ Jovan M. Jovanovi} u kwizi „Borba za narodno ujediwewe
1914-1918", bez godine izdawa, na strani 36, ka‘e
da je prva ~eta organizovana i polo‘ila zakletvu u manastiru Sv. Pre~iste u Pore~u (gde je
Tankosi} organizovao prvi pododbor za ovaj
kraj januara 1904). Vo|a je bio Micko Sokolovi}
Pavlovski, a prvi sukob je izbio na ulazu u Pore~, kada je zarobqen poznati bugarski komita
D. Grujev. Ode}a komita bila je u duhu narodne
no{we. Odelo je bilo od seqa~kog sukna, beloga
ili sivoga, sa dokolenicama do opanaka, uskim
~ak{irama, xemadanom, oficirskom pelerinom
i {ubarom s kalpakom na kojoj se nalazila ko19
20
20
isto, 187; O tome pi{e i T. Petkovi} u Spomenici Milivoja
M. Dini}a, Kragujevac, 1927, 6.
isto,132.
karda sa dvoglavim belim orlom. Tankosi} se
pridru‘io onima kojima }e gora, u kojoj ne dopire ni lave‘ pasa, postati ku}a, a naizmeni~no
stra‘arewe besanim no}ima i stalna borba ili
uzmicawe, postati svakodnevni ‘ivot. Godine
1904. i 1905. ostale su zapam}ne po ne~uvenim
zlo~inima nad Srbima. Stalne protestne note
srpske vlade, nisu nailazile na razumevawe i reagovawe Porte. Pri{tinski konzul Miroslav
Spalajkovi} javqao je da „nema dana, a da se ne desi po jedno ili dva ubistva nad Srbima“. U nasiqima su predwa~ili Fande, Arbanasi katolici, koji su bili pod direktnom kontrolom austro-ugarske propagande.
Mada su prve srpske komitske ~ete bile razbijene, uz intenzivniju podr{ku srpske vlade, nastavqeno je sa wihovim okupqawem i slawem u Makedoniju21. U krvavim bitkama poginuli su : vojvoda Aksentije Baceti} – Rujanac iz u‘i~kog kraja,
vojvoda Dragomir G. Proti} iz vaqevske Podgorine, komita Mihailo Ki}i} iz Vaqeva (negde pi{e:
Koci}). Kod sela êtirca,12 maja 1904, poginula
su 24 ~etnika i vojvoda An|elko Aleksi}. Vojvoda
Vasilije Trbi} navodi da je to bilo kod mesta
[upqi kamen. (Memoari, I, Beograd. 1996, 38). Juna~ki su poginuli i vojvoda Savatije Milo{evi}, poru~nik @ivojin Milovanovi} i u~iteq
21
U monografiji „Stari ~etnici“, M. Pe{i} navodi da se radilo o Dragomiru Kosti}u iz Vaqevske Kamenice, nav. delo,
47; Vojvoda Kosta Pe}anac, êtni~ka akcija 1903-1912, Beograd, 1933, 16 i daqe; Dokumenti o spoqnoj politici
Kraqevine Srbije, kw. I, sv 2, priredio A. Radowi}, Beograd,
1998, 364, 401-419; M. R.S, Srbi i Bugari u pro{losti i sada{wosti, Beograd, 1913, 95.
21
Lazar Kujunxi}. Po{to su ih izdali, borili su
se do posledweg metka i bombe, a potom su izgoreli u kuli koju su sami zapalili. U borbi kod Tabanovaca, marta 1905, poginuo je i aktivni pe{adijski poru~nik iz Vaqeva Dragomir Vasiqevi}. U ku}u @ivojina Rafajlovi}a vi{e puta dolazio je i pesnik Milan Raki}, tada u ulozi
konzula, da bi obezbedio prenos oru‘ja i municije u Tursku. U borbama na êlopeku kod Kumanova (16. aprila 1905), borio se i Tankosi} (tada
sa ~inom pe{adijskog poru~nika), da bi ne{to
kasnije, i sam komandovao jednom ~etom u borbi
na Velikoj Ho~i22. To mu je bilo vatreno
kr{tewe. Stizao je da „sipa metke na Turke i da
zadr‘ava wihov nalet“, ali i da previja rane
svojim komitama. Arnautska sela odjekivala su
od pu{~ane paqbe. Na polo‘aj su pristizala arnautska poja~awa, ali je bitka odlu~ena kada je
komitama u pomo} pritekao \or|e Skopqan~e sa
svojom ~etom. Seqani su sahranili mrtve komite
preobukav{i ih u seqa~ka odela, kako ih Turci
ne bi otkopali i prona{li u komitskoj uniformi. O ‘estini sukoba sa Turcima (mnogo ~e{}e
sa bugarskim ~etama) govori i podatak da je za
osam meseci 1905. u Makedoniji bilo ubijeno 785
qudi, uni{tene 74 ku}e i ~etiri manastira23. Te{ko je ustanoviti koliko je puta Tankosi}, u ovom
22
23
22
U Spomenici XXXII klase Vojne akademije stoji da je to bilo
na Veliki petak 19. aprila 1905,38. Isti datum se nalazi i u
„Narodnoj odbrani“, 13-14, 194. Jedino V. Trbi} navodi da je
to bilo kod êlope~ke kule „na Veliku subotu“, nav. delo, 68.
Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat, Beograd, 1967,
221
periodu, prelazio granicu, bilo sam bilo sa ~etom, i u kojim je sve sukobima u~estvovao. Nije bilo nimalo lako pre}i dobro ~uvanu granicu, uma}i svim poterama i do}i do odredi{ta. Ali, ostavio je vidnog traga ve} posle prvog dolaska, kako
u organizaciji komitskih ~eta, tako i u pogledu
stvarawa sopstvenog ugleda.Treba ista}i da se
Tankosi}evo ime jo{ uvek ne spomiwe u poverqivim izve{tajima austro-ugarskih obave{tajaca, niti ga ima u dokumentima srpske diplomatije24. U dokumentima se spomiwu vojvode:
Gligor Sokolovi}, Jovan Babunski, Micko Krsti}, \or|e Skopqan~e, Vojin Popovi}, Kosta
Milovanovi} i dr.
Po povratku u Beograd dobio je Orden Kara|or|eve zvezde IV reda (ustanovqen 14. januara
1904) i kratko vreme ponovo se na{ao u aktivnoj
vojnoj slu‘bi (kao vodni oficir 2. ~ete 3. bataqona [estog pe{adijskog puka) s obzirom da
je u Makedoniji do{lo do zati{ja posle sklapawa carinske unije izme|u Srbije i Bugarske 9.
jula 1905. O wemu }e, kasnije, dr Siton-Votson
napisati: „Wegove pustolovine po Staroj Srbiji i Makedoniji na~inili su ga popularnim, naro~ito, me|u razbaru{enim delom veliko{kolske omladine u Beogradu“25.
Poverewe koje je u wega stekao Dragutin Dimitrijevi} Apis, jo{ od 1903, sada je jo{ vi{e produbqeno. Slikaju}i ga kao ~oveka „sirove du{e i
24
25
A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija 1903-1918, Dokumenti
iz be~kih arhiva, IV, 1906, Beograd, 1989
Dr Siton-Vatson, Sarajevo – studija o uzrocima svetskog rata, Zagreb. 1926, 94-95
23
spremnog na svako zlo“, dr Siton-Votson zakqu~uje da je sa takvim osobinama bio „idealan drug
i zgodno sredstvo u Apisovim rukama“26. Takva
ocena, nesumwivo, posledica je Tankosi}evog,
kasnijeg, udela u sarajevskom atentatu. Mogu}e je
da je Apis koristio Tankosi}a za neke poverqive poslove ra~unaju}i na wegovu narav, ali je
sigurno i da je uz Apisa u~estvovao u dono{ewu
vrlo zna~ajnih odluka (formirawe Sredi{nog
odbora „Narodne odbrane“ 21. oktobra 1908. i
„Crne ruke“, maja 1911).
U periodu od 4. oktobra 1905. do 30. septembra
1907. poha|ao je i zavr{io je Vi{u vojnu akademiju. Iz ovog perioda poti~e i wegovo prisnije
dru‘ewe sa regentom \or|em Kara|or|evi}em.
Izgleda da mu je Tankosi} posredovao prilikom
upoznavawa sa izvesnom beogradskom damom, na
~emu mu je princ bio zahvalan. Wihovo prijateqstvo je pomu}eno kada je, prilikom neke rasprave, Tankosi}, navodno, povukao princa za
uvo. Sukob je do{ao dotle da je „ismejan, uvre|en
i poni‘en“, prgavi komita nameravao da izazove
princa na dvoboj. Kako to nije bilo mogu}e, napustio je vojnu slu‘bu. U stvari, radilo se o prelasku iz aktivne slu‘be u rezervni sastav, po{to
je Tankosi} imao konkretnih zadataka kao komita na Drini, ali je {tampa wegovu ostavku dovela u vezu sa sukobom sa princem27. U svojim memoarima, princ \or|e je demantovao ovu pri~u. U
kakvim su odnosima bili vidi se i iz wihovog
26
27
24
Isto
Srpske novine, 9. decembar 1908
prijateqskog susreta uo~i Bregalni~ke bitke.
Tako|e, princ je ~esto dolazio u logor u ]upriji, u kojem su se obu~avali ~etnici V. Tankosi}a28. Na ovakvo mi{qewe, najverovatnije, uticala
je onda{wa {tampa koja je dosta pisala o prin~evoj prekoj naravi, ali i sukob koji }e izbiti
izme|u „crnorukaca“ i regenta uo~i wegovog
odricawa od prestola29. Princ je nazvao zaverenike iz 1903 xukelama i javno im je pretio da }e
ih „satrti kada postane kraq“30.
Doga|aji koji su sledili (Aneksija Bosne i
Hercegovine, Mladoturska revolucija) ponovo
su ga podstakli da otpo~ne sa ~etovawem. Mladoturska revolucija zatekla ga je kao komandanta
jedne komitske ~ete u Makedoniji na levoj obali
Vardara. U prole}e 1908. probio se do Male{a i
Strumice. Wegova pojava izazvala je zaprepa{}ewe, jer su ove oblasti predstavqale za hri{}ane veoma opasno podru~je, dok su ih Bugari
smatrali za svoju maticu. Zbog toga su uputili
protest velikim silama31. Najvi{e je delovao iz
pograni~nog Bu{trawa, a redovno je odsedao u
28
29
30
31
\. Kara|or|evi}, Istina o mome ‘ivotu, Beograd. 1969, 245,
255, 318, 354
D. @ivojinovi}, Kraq Petar I Kara|or|evi}, II, Beograd.
1990, 290, 298; „Srpske novine“, 10. decembar 1908; „Zvono“,
12. decembar 1908.
V. Kazimirovi}, nav. delo, 357; Iz velike epohe 1903-1918,
uredio: Milivoje V. Kne‘evi}, Subotica 1929, 40
Spomenica Jovana S. Babunskog, 14; „Politika“, 3. novembar
1919. Zanimqivo je da vojvoda Vasilije Trbi}, koji je i sam ~etovao po Makedoniji, u svojim obimnim Memoarima nigde ne
spomiwe anga‘ovawe V. Tankosi}a, ~ak ni oko ume{anosti u
Sarajevski atentat. Bez sumwe, to je posledica wihovog sukoba u toku balkanskih ratova, zbog ~ega }e Trbi} napisati i da
je „prekinuo svaku vezu sa V. Popovi}em – Vukom i sa svim zaverenicima iz 1903, nav. delo, 68 i daqe.
25
ku}i u~iteqa Manojla Senti}a, rodom iz Klinovca32. Najverovatnije je wegov dolazak bio poku{aj Beograda da o‘ivi komitske akcije, s obzirom da su, zbog unutra{wih razmirica i sukoba
pojedinih vo|a, bile u krizi. Namera srpskih
zvani~nika bila je i da se akcije pro{ire na isto~nu Makedoniju (gde je preovla|ivala bugarska akcija). Od jula 1908. ponovo je u Beogradu, a
osam srpskih ~eta je raspu{teno. O~ekivawa da
}e mladoturci poboq{ati polo‘aj hri{}ana i
uvesti zakonitost i red u dr‘avi, pokazala su se
nerealnim. Ve} naredne godine, u ovim krajevima, ponovo vlada stawe anarhije, pa su ~etni~ke
akcije opet o‘ivele. Me|utim, ni povratak u Beograd za Tankosi}a nije zna~io mirniji ‘ivot.
Progla{ewe Aneksije 6. oktobra 1908. izazvalo
je veliko uzbu|ewe u Srbiji. Formirawe Narodne odbrane bio je prvi korak ka planiranom ujediwewu svih nacionalnih snaga radi odbrane od
Austro-Ugarske. Ona je radila na „ja~awu vite{kog duha i fizi~ke regeneracije“ osnivawem i
pomagawem streqa~kih dru‘ina i gimnasti~kih
organizacija33. Rad Tankosi}a se odvijao u dva
smera: {irewu svoje mre‘e u Bosni i Hercegovini, koriste}i nezadovoqstvo tamo{weg stanovni{tva austro-ugarskom upravom, kao i u regrutovawu i obu~avawu dobrovoqaca za predstoje}i
sukob. Na ruku mu je i{la velika uznemirenost
javnosti. U Beogradu su demonstracije i javna
okupqawa naroda predvodili pisci Branislav
Nu{i}, Jovan Du~i} i vlasnik „Politike“ Vla32
33
26
Leskova~ki zbornik, XXXII (1992), 89-90
V. ]orovi}, Istorija Srba, Ni{, 1999, 717
dislav Ribnikar. Nu{i} je sa dobo{em i zastavom u zanosu govorio okupqenim masama: „Bra}o,
otaxbina je u opasnosti, zberimo se, zdru‘imo se,
zagrlimo se, da zajedni~ki umremo za otaxbinu!“34. [tampa je bila prepuna borbenih pokli~a: „Za rat!“, „Komite napred!“, „Svi Srbi tra‘e
rat Austriji“, „Komite idu na Drinu“...35. Poznati pisac je vr{io i upis dobrovoqaca u {atoru
razapetom ispred spomenika knezu Mihailu.
Od op{te atmosfere jedino je odudarala Srpska
socijaldemokratska stranka zauzev{i izrazito negativan stav prema demonstrantima i prema politici gra|anskih stranaka. Krajwe uzdr‘ana bila
je i srpska vlada, koja se pla{ila daqeg zao{travawa odnosa sa Austro-Ugarskom. Policijske
vlasti su razoru‘ale neke dobrovoqce i „posle velikog wihovog otpora“ sproveli u Beograd36.
Ozbiqnost situacije ogledala se i u ~iwenici da
je, sredinom februara 1909, bila obrazovana vlada
tzv. ~etvorne koalicije (autoritet ovakve vlade,
najverovatnije je uticao da ~in priznawa Aneksije
u Srbiji pro|e bez posledica). Uprkos tome, u
Srbiji je ubrzo bilo organizovano 220 odbora sa
vi{e od 5.000 dobrovoqaca37.
34
35
36
37
J. Mili}evi}, Javnost Beograda prema aneksiji Bosne Hercegovine, u: Jugoslovenski narod pred prvi svetski rat, Beograd, 1967, 554
Politika, 24, 25. septembar 1908
Samouprava, 1. januar 1920
U Vaqevu je vrlo brzo bio osnovan Okru‘ni odbor (predsednik je bio Milorad Tadi}, a blagajnik Milo{ Kora}), koji
je radio na prikupqawu nov~anih priloga i raznih stvari za
potrebe Narodne odbrane. Naj~e{}e, prilozi su prikupqani
na dobrotvornim zabavama. MIAV, Zbirka otkupa, k-6, p-1
27
Tankosi} je, u me|uvremenu, iz aktivne slu‘be
preveden u rezervu (reaktiviran je 26. februara
1909) i odmah po~eo sa upisom dobrovoqaca. Uz
pesmu i u veselom raspolo‘ewu, upis se vr{io u
kafanama: „Zeleni venac“, „@irov venac“, „Kod
zlatne morune“ i „Kod Amerikanca“)38. Prema
pisawu Politike od 3. novembra 1919. Tankosi}eva ku}a u Ulici kraqa Milutina 19 „bila je
poznatija i pose}enija nego Ministarstvo trgovine“.
Dolazili su iz svih delova porobqene zemqe,
uskoci iz dalekih krajeva, begunci ispred austrijskih ‘andara, dezerteri iz }esareve armije,
o~ajnici koji nisu vi{e verovali ni u Boga ni u
qude i koji su jo{ jedinu veru nalazili u onome
{to su ovde mogli ~uti. Wegova majka Miqa je
sve namernike do~ekivala kao svoju decu. „Zapajala je, bodrila i hrabrila sve one div-junake koji su se zalo‘ili za oslobo|ewe bra}e pod tu|inskim jarmom“. Pod wenim okriqem „zapajali su
se istinskom qubavqu prema zemqi i narodu
svom, tom najvi{em idealu Srbinovom“, pisala
je {tampa posle wene smrti 193239. êtnici, sa
svojim vojvodama, mnogi u narodnom odelu, oki}eni kokardama i trobojkama, okupqali su se na
najprometnijim mestima. Na wihovim zastavama,
iznad mrtva~ke glave, pisalo je: „Srpski ~etnici iz Ma}edonije“, a na drugoj strani: „U Herceg-Bosnu“.40 Interesantno je da se preko puta
38
39
40
28
Srpske novine, 9. decembar 1908; L. Pfefer, Istraga o Sarajevskom atentatu, Zagreb, 1938, 132
Vardar, 1932, 106-107
Politika, 26. septembar 1908
wegove ku}e nalazila zgrada nema~kog poslanstva, zbog ~ega i ne ~udi {to mu se ime po~elo
spomiwati u poverqivim izve{tajima, diplomatskim notama, sudskim aktima, u prepisci po
{tampi. Strani {pijuni i uhode pratili su ga
svuda i svuda su „otkrivali wegove tanane niti“41.
Austrijska i ma|arska {tampa dosta su prostora posve}ivale aktivnostima komita. Navo|eno je da u Srbiji ima spremnih „1000 ~eta, svaka
po 20 qudi“ i da svaki ~etnik nosi „po pet bombi
i po dve pu{ke, od kojih }e drugu dati bosanskim
pobuwenicima“. Tako|e, nagla{avala se dobra
obu~enost komitskih ~eta („svaki ~etnik pouzdano ga|a bombom na razdaqini od 80 koraka“)42.
To nije smetalo Tankosi}u da u }uprijskom logoru, sve do priznavawa Aneksije, marta 1909, obu~ava svoje dobrovoqce. Obuka je bila vrlo naporna. Ve‘bali su u rukovawu dinamitom, bombom, brzometkom, kao i u plivawu u ledenoj Moravi. Kada nisu bili na poligonu, ~etnici su se
okupqali u kafanama i pevali nacionalne i ~etni~ke pesme. Komite su primale platu koja se
kretala u rasponu od 10 do 80 dinara, dok su vojvode imale platu od 150 dinara43. Iako je logor
raspu{ten u prole}e 1909. ste~ena znawa dobrovoqci }e primeniti ve} u balkanskim ratovima.
Oru‘je i municija komita uskladi{teno je u magacinima Izvr{nog odbora Narodne odbrane u
Vrawu. Sa Tankosi}em su bila jo{ 32 ~etnika.
41
42
43
Narodna odbrana, 13-14, Beograd, 1939,196
Politika, 23. decembar 1908
G. Todorovski, Srpskata ~etni~ka organizacija i nejzinata
aktivnost vo Makedonija, Glasnik na Institutot za nacionalna istorija, 1 (1968), 198, 200-202.
29
Oskudni su podaci o aktivnostima Tankosi}a
u periodu 1909-1912. Pouzdano se znaju samo neke
~iwenice. Po zavr{etku Vi{e vojne akademije,
kao vodni oficir obavqao je du‘nosti u [estom i êtvrtom pe{adijskom puku, da bi 11.
aprila 1909. postao komandir 3. ~ete 3. bataqona
Sedmog pe{adijskog puka. Tu du‘nost je obavqao
do 20. jula 1910. Kratko vreme nalazio se na mestu
komandira 3. ~ete 2. bataqona Petog pe{adijskog puka (do 1. septembra 1910). Krajem marta
1909, unapre|en je u ~in pe{adijskog kapetana II
klase, a iste godine, odlikovan je Medaqom za
vojni~ke vrline44. Pored izuzetno bogate vojni~ke i komitske aktivnosti, Tankosi}a nisu zaobi{la ni burna politi~ka previrawa.
Me|u osniva~ima je tajne organizacije „Ujediwewe ili smrt“. Ciq organizacije bio je borba za ujediwewe srpstva, a nastala je kao odgovor
na neuspeh „Narodne odbrane“ da sprovede oslobo|ewe i ujediwewe srpskih krajeva. Uz Qubu Jovanovi}a – ûpu i Bogdana Radenkovi}a, Tankosi} je u~estvovao u izradi ustava ove organizacije, koja je „pretpostavqala revolucionarnu borbu kulturnoj“, zbog ~ega je bila „apsolutno tajna
za {iri krug“.
Organizacija je trebala da uti~e na sve slu‘bene faktore u Srbiji, kao i na sve dru{tvene
slojeve „i celokupni dru{tveni ‘ivot u woj“. U
pe~atu su bili urezani lobawa i ukr{tene kosti,
zatim zastava, kama, bomba i bo~ica sa otrovom.
44
30
Arhiv Vojnoistorijskog instituta (AVII), Oficirski dosije Vojislava Tankosi}a, k-1819, f-166
Zakletva „crnorukaca“ je glasila: „Ja, N. N, stupaju}i u organizaciju 'Ujediwewe ili smrt', zakliwem se suncem {to me greje, zemqom {to me
hrani, Bogom, krvqu svojih otaca, ~a{}u i ‘ivotom, da }u od ovoga ~asa pa do smrti, verno
slu‘iti zadatku ove organizacije i uvek biti gotov da za wu podnesem sve ‘rtve. Zakliwem se ~a{}u i ‘ivotom da }u sve naredbe i zapovesti bezuslovno izvr{avati. Zakliwem se Bogom, ~a{}u
i ‘ivotom da }u sve tajne ove organizacije sobom
u grob poneti. Nek mi sudi Bog i moji drugovi u
organizaciji ako ovu zakletvu hotimi~no ili nehotimi~no ne izvr{im ili prekr{im“. Prema
poslovniku, svi ~lanovi (osim 11 ~lanova Vrhovne centralne uprave) nisu smeli koristiti
svoja prava imena, nego posebne brojeve koje su
dobili. Komunicirawe izme|u institucija odvijalo se usmeno, a svaki pisani dokument je uni{tavan, „~im se po wemu postupi“. Svakom ~lanu, pri stupawu u organizaciju, predo~eno je da
ne mo‘e o~ekivati nikakvu slavu ili li~nu korist. Bila je predvi|ena stroga kazna za svaki
poku{aj iskori{}avawa organizacije za svoje
li~ne interese45. Beogradska javnost je smatrala
da je naziv organizacije uzet prema jednom kriminalnom romanu koji je tada izlazio u nastavcima46. Mogu}e je da je Tankosi} jo{ 1911. raz45
46
êd. A. Popovi}, Organizacija „Ujediwewe ili smrt“ („Crna
Ruka“), „Nova Evropa“, XV (1927) 12, 396-398; V. Dedijer, Sarajevo 1914, Beograd, 1966, 618/619; D. Mekenzi, Apis, G.Milanovac, 1989, 87
V. Vu~kovi}, Unutra{we krize Srbije i prvi svetski rat, I^
(14-15), 1963-1965, 180
31
mi{qao i planirao atentat na F. Ferdinanda i
da je imao veze sa atentatom na barona Slavka
Cuvaja, hrvatskog bana i kraqevskog komesara, 8.
juna 1912. Naime, u opse‘noj istrazi koju su austro-ugarske vlasti sprovele posle sarajevskog
atentata, utvr|eno je da je atentator na Cuvaja,
Luka Juki}, vi|an u Beogradu 1912. u dru{tvu sa
Tankosi}em47. Iste godine, jedan Tankosi}ev ~etnik, ina~e te{ko bolestan od tuberkuloze, do{ao je kod wega i Apisa, s namerom da izvr{i
„kakvo krupno delo“. Ne{to kasnije, Tankosi} je
rekao onda{wem komandantu ‘andarmerije (ina~e, ~lanu „Crne ruke“) da se brine za ovog ~etnika, jer je oti{ao u Be~ da ubije cara ili prestolonaslednika, ali da se otuda nije vratio. Izgleda da je ovaj nesre}ni dobrovoqac uhva}en i ubijen, po{to se o wemu nije vi{e ni{ta moglo ~uti.
Karakter wihove organizacije, prethodna i
tada{wa aktivnost, doveli su ih u sukob sa zvani~nom politikom i vlastima. Radikali su ih,
~ak, dovodili u vezu sa nema~kom obave{tajnom
slu‘bom. U interpelaciji narodnog poslanika
Petra Mi{i}a, o{tro je zamereno ministru vojnom i komandantu Dunavske divizije {to „ni{ta
nisu preduzeli“ protiv novoformirane organizacije48. Izvesno je da su „crnorukci“ pri‘eqkivali skori sukob sa Turcima i da su nastojali da
ubrzaju razvoj doga|aja. Govorili su da su za
Srpstvo u Turskoj nastali „posledwi dani i da
47
48
32
Arhiv Srbije (AS), PO, 123-38, p-68; nav. delo, 1966, 681/682
Stenografske bele{ke Narodne skup{tine, XXXIII sednica,
10. januar 1912
ga samo jedan rat mo‘e spasti“. Dokle su i{li
Tankosi} i wegovi qudi, svedo~i i incident sa
ministrom Milovanom Milovanovi}em. Da bi
izvr{ili pritisak na vladu, Tankosi} je usko~io u ministrov fijaker i o{tro mu zapretio.
Posle ovog incidenta, ministar se kretao samo
uz pratwu telohraniteqa, ali je izve{tavao
„crnorukce“ o toku pregovora sa Bugarima. Wihova tesna saradwa traja}e sve do Milovanovi}eve smrti 18. juna 1912, uprkos stalnim napadima „Pijemonta“ na wegovu spoqnu politiku. Ministar je optu‘ivan da truje „na{ nacionalni
‘ivot“ i da je „simptom nacionalnog propadawa“. Na trogodi{wicu aneksije B i H, u „Pijemontu“ je objavqena ~ituqa sa tekstom: „Vlada
Kraqevine Srbije izjavquje da aneksijom Bosne
i Hercegovine prava Srbije nisu povre|ena“. U
potpisu ~ituqe stajalo je ime i prezime ministra Milovanovi}a. Po~ekom 1912. ti napadi su
jo{ vi{e poja~ani, pa je ministar nazivan izdajnikom, fatalnim za Srbiju, „grobnom plo~om
Srbije i Srpstva“, zbog ~ega je tra‘eno da ga „nosi mutna voda daleko od ove napa}ene zemqe“49.
Jo{ jedna epizoda oslikava Tankosi}ev karakter. Borave}i u Francuskoj, u periodu septembar
1910 – februar 1911, gde je po nalogu vlade radio
na prijemu i kontroli kupqene pe{adijske municije, u {tampi je izneo podatak da je bilo poku{aja „utrapqivawa“ i municije lo{eg kvaliteta. Nezadovoqan kvalitetom municije, Tankosi}
je u tri navrata o{tro optu‘io fabriku i pred49
Pijemont, 25. januar 1912
33
sednika komisije. Ni saveti {efa general{tabnog odseka majora Milovanovi}a, nisu pomogli. U pismu koje je prgavom vojvodi uputio 11.
septembra 1910, major Milovanovi} mu ka‘e da je
znao da }e „u svemu biti ispravan i korektan“,
ali da nije „trebao da radi, to {to je po~eo da radi“, tj. da svoje primedbe iznosi i u {tampi. Vojvoda se nije dao pokolebati, zbog ~ega je smewen i
poslat u Srbiju50. Po povratku, postavqen je za
komandira 2. ~ete, 3. bataqona, Dvanaestog pe{adijskog puka i na toj du‘nosti ostao do 10.
marta 1912. Kada ga je zbog te afere napao biv{i
radikalski poslanik Petar Mi{i}. Tankosi}
ga je izazvao na dvoboj, do kojeg nije do{lo51.
50
51
34
Stenografske bele{ke NS, 9. februar 1912
D. \or|evi}, Portreti iz novije srpske istorije, Beograd,
1987, 242; S. Jovanovi}, Iz istorije i kwi‘evnosti, I, Beograd.
1991, 243; M. @ivanovi}, Pukovnik Apis, Beograd, 1956, 118
U BALKANSKIM RATOVIMA
Strateg Garibaldijevog kalibra
Op{te uverewe da je svaka ~etni~ka glava koja
padne u borbi za oslobo|ewe S. Srbije i Makedonije, u stvari, „nova krvava tapija kojom se dokazuje pravo Srbije na jug“, ponovo je aktiviralo
okupqawe komitskih ~eta52. Na istorijsku pozornicu stupilo je pokoqewe „koje je podnelo
najve}e ‘rtve, ali koje je po‘welo i najve}e uspehe53. U Naredbi vrhovnog komandanta vojske kraqa Petra, od 6. oktobra 1912. u Ni{u, vidi se od
kolikog je zna~aja Kosovo bilo za pripremawe i
motivaciju naroda: “...Razvijte srpsku trobojku i
pronesite je, pobedonosnu, kroz na{e tu‘no i
osvetni~ko Kosovo. Ono nas zove da na Kosovu,
izgubqenu na{u dragu Staru Srbiju, na Kosovu i
vratimo..."54 Jovan Cviji} je pisao da je „Srbija
opkoqena zemqa, a da su Srbi uhap{en narod“ i
da ona „tek sa Starom Srbijom ~ini celinu, koja
ima uslove za ‘ivot i za ekonomski razvitak“55.
52
53
54
55
Spomenica Qubomira Davidovi}a, Beograd, bez god. izd., 112
Iz besede vladike Nikolaja na pomenu Q. Davidovi}u u
Kraqevu 25. februara 1941.
MIAV, Zbirka Varia, k-23, p-9
J. Cviji}, Balkanski rat i Srbija, Beograd, 1912, 19; Nikola
Stojanovi}, Bosanska kriza 1908-1914, Sarajevo, 1958, 86
35
Tankosi} je svojim komitama pri~ao o Arnautima, wihovom mentalitetu, na~inu borbe. Koliko
su ga po{tovali svedo~i i ovaj zapis: „Prosto, mora{ da ga voli{ i po{tuje{... Zbog bistrine shvatawa stvari, voqe, odlu~nosti i hrabrosti, po{tovan je me|u komitama kao niko... Nije bilo nijednog wegovog ~etnika koji ne bi polo‘io ‘ivot
za wega...“56 Tankosi}eve vojni~ke sposobnosti pore|ene su sa Garibaldijevim („strateg i organizator Garibaldijevog kalibra“).
Naredbom ministra vojnog, od 10. marta 1912,
prekomandovan je u {tab grani~nih trupa. U
stvari, bli‘io se rat, pa je iskusni komita anga‘ovan radi okupqawa i obu~avawa ~etnika.
Dobrovoqce je obu~avao u Prokupqu. (U me|uvremenu je unapre|en u pe{adijskog kapetana I
klase, da bi 14. januara 1913. bio unapre|en u pe{adijskog majora). Tu je odbio da primi Gavrila
Principa zbog wegove slabe konstitucije, {to
mu ovaj nikada nije oprostio. Dolazili su mu
mladi}i iz svih neoslobo|enih srpskih krajeva.
Bilo je i onih ‘eqnih pustolovina, ali je ve}ina bila ponesena nacionalnim ose}awem i ‘eqom da „svako u~ini ne{to za srpsku stvar“57.
Tankosi} je bio vrlo strog pri odabiru dobrovoqaca, ali je, zbog velikog interesovawa, ipak,
morao nekima da progleda kroz prste. Iz Vrhovnog {taba su sugerisali komandantu Prve armije
da se primaju i Turci i Arnauti „i to oni koji su
slu‘ili u vojsci“. Obuka je bila zavr{ena 25.
56
57
36
Balkanski rat u slici i re~i, 7, 3. mart 1913, 108
Jovan M. Jovanovi}, Ju‘na Srbija od kraja 18. veka do oslobo|ewa, Beograd. 1939, 37
septembra, kada su dobrovoqci krenuli ka Kur{umliji. Na grani~nom prelazu dobili su novo
odelo, obu}u, oru‘je i municiju. Ko nije ‘eleo da
nosi vojni~ku kapu, mogao je da zadr‘i svoju58. Do
28. septembra odred je imao 245 qudi, dok je blizu
2.000 odbijeno. Uo~i rata, kod regenta Aleksandra su odr‘avani sastanci na kojima ga je komitski vojvoda upoznavao sa stawem u S. Srbiji i
Makedoniji. Sa tim podacima Aleksandar je odlazio u General{tab gde su crtane topografske
karte sa pravcima budu}ih operacija. Srpska
vlada je poku{ala da iskoristi Arnaute u predstoje}em ratu protiv Turaka. U tu svrhu, tokom
1912. na Kosovu je boravio i Tankosi}. Uspostaviv{i vezu sa arnautskim prvacima doturao im
je oru‘je koje je slala srpska vlada. Sa Isom
Boqetincem je predvodio Arnaute u sukobu sa
Turcima u okolini Mitrovice sredinom juna i
po~etkom jula 191259. O stawu na ovom podru~ju
detaqno je obave{tavao Ministarstvo inostranih poslova. Zanimqivo je da su Turci u svojim
izve{tajima o ovim sukobima navodili da se uz
Arnaute bori i jedan srpski oficir. Mogu}e je
da se radilo upravo o Tankosi}u60.
Na po~etku rata bilo je formirano oko 30 ~eta
sa oko 4.000 ~etnika. Pre zvani~nog otpo~iwawa
neprijateqstava, Tankosi}ev Lapski ~etni~ki
58
59
60
AVII, p-2, k-37, f-1, 7/1
Dokumenti o spoqnoj politici Kraqevine Srbije 1903-1914,
kw. V, sv. 1, dok. 568; kw. V, sv. 2, dok. 173; M. Raki}, Konzulska
pisma 1905-1911, Beograd, 1985, 376; V. Stojan~evi}, Srbi i
Arbanasi 1804-1912, Beograd, 1994, 301,306
B. Hrabak, Arbana{ki ustanci 1912, Vrawe, 1975, 273
37
odred (negde se mo‘e prona}i da se zvao Kur{umlijski odred61) je 2/3. oktobar 1912. napao tursku
karaulu „Repowu“ kod Merdara, dok je kod karaule „Mirovci“ pretrpeo gubitke, zbog ~ega se
morao povu}i62. Oko 120 ~etnika, Tankosi} je
grupisao po „wihovim psihi~kim osobinama“.
Uz najhrabrije vodnike postavqao je hladnokrvne zamenike, a uz mlade po~etnike postavqao
je stare ~etnike63.
To je bio samoinicijativni ~in, jer su se, po
svoj prilici, „crnorukci“ pla{ili mogu}eg dogovora balkanskih saveznika i Turske, {to bi
odlo‘ilo rat, a samim tim i oslobo|ewe Srbije
i Makedonije. Tankosi} je trebalo da na frontu
Moravske divizije II poziva neopa‘eno za|e iza
neprijateqskih jedinica i tu zapo~ne dejstva tek
kada otpo~nu ratne operacije redovne vojske.
Wihov zadatak, u prvoj fazi, bio je pripremawe
terena, popravqawe puteva, spremawe mesta za
srpsku artiqeriju i utvr|ivawe va‘nijih polo‘aja. Sukob je bio ‘estok, a Turcima su pomagali i Arnauti. Ukupno je do{lo 109 ~etnika, 12
kurira, plus 27. ~eta grani~ne stra‘e. Jedan vod
grani~ara, sa jednim vodom ~etnika, pod komandom poru~nika Milutina Jakovqevi}a upu}en je
na karaulu „Repowa“, dok je drugi vod grani~ara,
sa vodom ~etnika, pod komandom Vasilija Vasi}a
upu}en na Vasiqevac“. Ostatak ~etnika i grani61
62
63
38
I. Trifunovi}, Trnovitim stazama, Beograd, 1933, 106
Arnauti su poku{ali upad na teritoriju Srbije 1. oktobra,
napav{i pograni~ne karaule, ali su bili odbijeni. AVII,
p-2, k-36, f-1, 7/2
Kalendar „Prosveta“ za 1934, 27
~ara Tankosi} je poveo na Merdare, zajedno sa kapetanom Dragutinom Nikoli}em64.
Merdarsku ~etu sa~iwavali su {tab odreda,
blagajna i komora. Komandu nad vasiqeva~kim
vodom, poverio je vodniku Radulu i u woj su bili
najiskusniji ~etnici: ~uveni Arso Kosovac, dobrovoqci iz Bosne \uro [arac, Mustafa Golubi}, a kao izvi|a~i, dodeqeni su im bili Vuksan
Hajduk, Vlastimir – Mo{o Komita i bogoslov
Jovan Aran|elovi}. Tre}a ~eta, koju je vodio \ili}, a ~iji je zamenik bio Stanko Milenkovi},
imala je zadatak da iz karaule Dubnice, osvoji
„Repowu“ (koja je dominirala nad arnautskim selom Dubicom)65. Dok su prvu karaulu zauzeli,
oko druge je vo|ena ‘estoka borba. U izve{tajima srpske vojske sa fronta vidi se da je „do{ao
Tankosi} i napravio rusvaj!“66. Borba je trajala
tri dana i tri no}i. Komite su ginule uz pesmu.
Turci su „mrtve pqa~kali, a rawene ‘ive, polako, ali stra{no na tihome ‘aru pekli i no‘ima
secali...“67. U borbu se, potom, ukqu~ila i Moravska divizija II poziva. O ‘estini sukoba svedo~i i podatak da su iz stroja bila izba~ena 1352
64
65
66
67
AVII, p-2, k-79, f-1, 2/1
Kalendar „Prosveta“ za 1934, 27
Detaqne opise sukoba na Merdarima daju: Prvi balkanski
rat 1912-1913, I, Beograd, 1959, 465; S. \uri}, Dnevnik
pobeda, Srbija u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd,
1990, 57, 287; S. Skoko, Vojvoda Radomir Putnik, I, Beograd,
1985, 249; Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, Beograd, 1971,
47-50; "Balkanski rat u slici i re~i", 8, 10. mart 1913, 118
U jednoj karauli, po{to je oslobo|ena, komite su prona{le
trojicu svojih drugova, koje su Turci ispekli. „Ilustrovana
ratna hronika“, 34 (1912-1913), 278-279.
39
na{a vojnika i oficira68. Komandant Moravske
divizije II poziva (pukovnik Milovan Nedi}) je
zahtevao Tankosi}evu odgovornost, ali zbog podr{ke vojnog vrha, koju je komita imao, do toga
nije do{lo. U ovim borbama Tankosi} je pokazao
svoje streqa~ko ume}e. Pogodio je jednog Arnauta, koji je sa neke uzvi{ice „martinkom“ precizno poga|ao komite. Kada je ta uzvi{ica osvojena, na{li su ovog Anauta sa prostreqenom glavom69. Posle Merdara, preostale komite prikqu~ene su levom krilu [umadijske divizije. Prvi je u{ao na ~elu svoga odreda u Pri{tinu. U
srpskom konzulatu prire|ena je bogata ve~era, na
kojoj je bio i Tankosi} sa svojim ~etnicima. Pouzdano se jo{ zna da je, krajem oktobra, po nare|ewu [taba III armije radio na razoru‘avawu
Arnauta u \akovici i okolini70. Divizija se
kretala za Moravskom brigadom sve do sela Seferna, a odatle ka Kumanovu, da bi 28. oktobra
izbila na prostor izme|u sela Bunarxika i Miladinovaca. Tu se spojila sa snagama Prve armije. Te{ko je daqe pratiti kretawe komita. Najverovatnije da je Tankosi} u~estvovao i u bici kod
Velike Ho~e, gde su komite uhvatile i streqale
Arnauta koji je 1905. izdao ~etu vojvode Lazara
68
69
70
40
A. Stoji}evi} u „Istoriji na{ih ratova za oslobo|ewe i ujediwewe od 1912-1918", Beograd, 1932,120-122, navodi da je poginulo 209, da je raweno 686, a da je 51 borac nestao, dok se u
kwizi “Prvi balkanski rat 1912-1913", I, Beograd, 1959, na
strani 279 navodi da je poginulo 279 boraca (6 oficira), a da
su rawena 1022 borca (8 oficira), dok je 51 borac vo|en kao
nestao. S. Stanojevi}, pak, navodi da je bilo oko 800 mrtvih,
dok je kod Arnauta bilo oko 1.200 mrtvih i oko 3.000 rawenih.
Srpsko-turski rat 1912, Beograd, 1928, 95.
S. \uri}, Dnevnik pobeda, 54
AVII, p-2,k-48, f-2, 10/2
Kujunxi}a. Arnauta, koji je pogazio besu i izdao
devetoricu srpskih komita, Tankosi}evi ~etnici
prona{li su skrivenog kod neke Srpkiwe. Po{to
je uporno odbijala da prizna da se izdajica skriva
kod we, progovorila je tek posle batina. Pored
wega, u skrovi{tu su prona|ena jo{ dvojica Arnauta. Po vojvodinom odobrewu, svu trojicu je
streqao 18-godi{wi dobrovoqac, kome su, ova
trojica, ubili oca i brata. Osvetiv{i svoje drugare, komite su se udaqile sa pesmom: „Majko mila / nemoj suze liti / {to te moram staru ostaviti!
/ Ja odlazim gde me srce vu~e / u krajeve gde
Srpstvo jau~e!“71. Sredinom novembra, komite se
nalaze u Prizrenu u sastavu [umadijske divizije
I poziva. Mogu}e je da je odred do{ao do Qume i da
je potom vra}en u Prizren, gde je rasformiran.
Tankosi} je stavqen na raspolagawe komandantu
Tre}e armije. Malo je verovatno da je u~estvovao u
drugim ve}im bitkama, mada se u Spomenici XXXII klase VA navodi da je u~estvovao i u bitkama za Skopqe, Bitoq i Ki~evo72. Wegovo kretawe,
delimi~no, se mo‘e rekonstruisati iz kasnijih
svedo~ewa wegovih saboraca. Tako, Jovan Tanovi}, nabrajaju}i komite i vojvode koje je zatekao
u Bitoqu 1912, nigde ne spomiwe Tankosi}a i
wegove komite73. Sigurno, da su akcije Tankosi}evih ~etnika namerno izostavqane u poslera71
72
73
Narodna biblioteka Srbije (NBS), Zaostav{tina Dragi{e
Stojadinovi}a, 736/I/9
B. Ratkovi}, M. \uri{i}, S. Skoko, Srbija i Crna Gora u
balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd, 1972, 85-87. U svedo~anstvima i zapisima drugih aktera ovih doga|aja ne spomiwu se Tankosi} i wegovi ~etnici ve} samo odredi vojvode
Vuka. NBS, Dnevnik Milorada Pavlovi}a Krpe, R 418-1-10
Dnevnik na{ih pobeda, 2, Beograd, 1913, 160-161
41
tnoj literaturi i iz ideolo{kih razloga, {to,
tako|e, ote‘ava rekonstrukciju wegovog kretawa
i delovawa. Izgleda da su, po dolasku u ove krajeve, komite svodile neke nera{~i{}ene ra~une sa
tamo{wim stanovni{tvom, zbog ~ega se Vrhovnoj komandi obratio prestolonaslednik Aleksandar. Ukazuju}i na {tetnost ovakvog rada komita, tra‘io je da ih uklone i upute „u Arnautluk, ili da im se oduzme pravo me{awa u poslove koji spadaju u delokrug policijskih organa, a
ne vojske“74. Oslobo|ewe Kosova imalo je veliki
odjek kod Srba. Aleksa [anti} je pevao o „vra}awu carstva“, a u svim ve}im gradovima dr‘ane
su liturgije. Kada je akademik Quba Kova~evi}
sahrawivao jedinca poginulog u Kumanovskoj
bici, nad odrom je rekao: „Idi spokojno pred
presto Ve~noga i ka‘i radosno Du{anu i Lazaru, ka‘i svima kosovskim mu~enicima da je Kosovo osve}eno!“75. Me|uratna {tampa pisa}e o
hrabrim ~etnicima vojvode Tankosi}a kojima je
„usud dodelio zadatak da otvore vrata na{im armijama za Kosovo“76. Ve} 14. januara Tankosi} je
vanredno unapre|en u ~in majora i odlikovan
Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima.
U Drugom balkanskom ratu u~estvovao je u Bregalni~koj bici, a potom se aktivno ukqu~io u
zbivawa koja su prethodila Prvom svetskom ratu. Vrhovna komanda je i daqe pridavala zna~aj74
75
76
42
AVII, p-2,k-37, f.1, 17/1, 17/2
J. Tomi}, Rat na Kosovu i S. Srbija, N. Sad 1913, 116 i daqe;
S. Stanojevi}, Srpsko-turski rat 1912, 192
Ju‘ni pregled, 1930, 6-7; Dnevnik na{ih pobeda, I, Beograd,
1913, 280/1
nu pa‘wu ~etni~kim formacijama, {to se vidi
iz naredbi za formirawe novih ~eta. U jedinice
su ulazili samo punoletni dobrovoqci, dok su
oni mla|i razre{avani od vojne slu‘be i upu}ivani svojim ku}ama. S obzirom da se i daqe ra~unalo na dobrovoqce Arnaute i Turke (koji su
slu‘ili vojsku), oni su polagali zakletvu vernosti kraqu Petru „po obredima svoje veroispovesti“. Iz rata se vratio sa Zlatnom medaqom za
hrabrost i ~inom majora, koji je, „za izvanredne
zasluge dobio me|u prvima presko~iv{i mnogo
starije drugove“77. Bilo je poku{aja da „crnorukci“ izvr{e pritisak na Pa{i}a uo~i pregovora
sa Bugarima i potpisivawa mira u Bukure{tu
1913, kako bi se Srbiji osigurala desna obala
Vardara. „Crnorukci“ su se protivili arbitra‘i ruskog cara i odlu~no su se zalagali za
„integralnu“ vardarsku Makedoniju. Oprezni
Pa{i} se, pak, zalagao za poboq{awe odnosa sa
Austro-Ugarskom, pla{e}i se da se, „opet, revolver i bomba ne jave“ i ne ugroze mir78. Pa{i} i
wegovi radikali napadani su da poku{avaju sebi
da prigrabe slavu ratnih pobednika, iako zasluge za to pripadaju vojsci.79 Me|utim, slava je
imala i svoje nali~je. Vojnici su prosja~ili po
grobqima, pijacama, privatnim ku}ama, a komite su ~ekale da i na wih do|e red za le~ewe80.
77
78
79
80
AVII, Oficirski dosije Vojislava Tankosi}a
Politika, 15. septembar 1930
"Nova Evropa", XVIII (1928), 10-11, 319-321
MIAV, Fond OGV, k-156, f-III, p-55,56
43
U sukobu izme|u homogene vlade staroradikala
i ostalih politi~kih stranaka aktivno su u~estvovali i oficiri (na ~ijoj je strani bio i vojvoda Putnik). Naj‘e{}a rasprava vo|ena je oko
tzv. Uredbe o prioritetu81. Za podstrekiva~e sukoba optu‘ivani su Apis i ~lanovi „Ujediwewa
ili smrt“, koji su se sastajali u Tankosi}evoj ku}i, uz „tikve{ko vino i meze“. Ceo kom{iluk je
dolazio kod wega zbog dobrog vina, „kojeg je
dr‘ao u buretu od 10 akova“ i koje su „kom{ije
raznosile u porcijama“.82 Posledica ovog sukoba
bila je otkazivawe poslu{nosti u pojedinim kasarnama. U Vaqevu je komandant Drinske divizije odbio da iza|e i pozdravi ministra privrede
Velizara Jankovi}a. Najglasnije nezadovoqnike
vlada je premestila iz Beograda u unutra{wost,
ali je kraq odbio da penzioni{e Tankosi}a i
Apisa. U {tampi je kao uzrok sukoba Pa{i}a i
oficira navo|en poku{aj nekih oficira da, dizawem tenzije, prikriju zloupotrebe u Oficirskoj zadruzi (pronevere novca, nesavesno poslovawe, finansirawe „Pijemonta“, i sl.)83. Sukob
sa staroradikalima i{ao je dotle da je Tankosi}
o{amario @ivojina Balugxi}a (poslanika u
81
82
83
44
Radilo se o tome da li na zvani~nim svetkovinama po~asno
mesto treba da pripada gra|anskim ili vojnim predstavnicima vlasti. Odlu~eno je da to mesto pripada civilima samo kada predstavnik civilne vlasti predstavqa vladu. U svim ostalim slu~ajevima, to mesto je pripadalo vojnim vlastima.
B. Gligorijevi}, Kraq Aleksandar Kara|or|evi}, I, Beograd,
1996, 70.
D. Batakovi}, Sukob vojnih i civilnih vlasti u Srbiji u
prole}e 1914, I^ (1982-1983), 484; Politika, 26. april 1914;
D. @ivojinovi}, nav. delo, 439
Atini), koji je trebalo da posreduje izme|u „crnorukaca“ i Pa{i}eve vlade, nazvav{i ga „nitkovom, koji nitkovske poslove svr{ava“84. Tankosi} je ~ak predlagao da li~no on „ubedi“ vladu
tako {to }e „povu}i Pa{i}a za bradu“85. Zajedno
sa vojvodom Vukom i Milanom Pavlovi}em –
Xilom, Tankosi} je sa~ekao Stojana Proti}a
pred wegovom ku}om i upozorio ga „na uverqiv
na~in“ da se „ne igra vatrom, jer }e, ina~e, jednog
dana, odleteti u vazduh zajedno sa ku}om i celom
familijom“86. Razlog je bio mogu}nost da Proti}
prihvati mesto vojnog ministra. Proti} je, vr{e}i pritisak na „crnorukce“, izjavio da jedna
{a~ica oficira koja ima svoj list, „ho}e da dr‘i
u zaptu ne samo ceo oficirski kor, nego ho}e da
zavili~i i vladu i zakonodavno telo“. „Crnorukci“ su optu‘ivani da spremaju dr‘avni udar, na
{ta su oni uzvra}ali optu‘bama na ra~un radikalske vlade, nazivaju}i ih „‘ivim le{om“. „Radikalizam se danas sveo na jednu gomilu qudi pocepanih savesti koji nale}u ne samo na narodnu
kasu i dr‘avnu kasu, ve} i na vojsku“, pisao je
„Pijemont“. Ovi sukobi bi}e jedan od razloga
odr‘avawa Solunskog procesa, gde bi, da je tada
bio ‘iv, Tankosi}, sasvim izvesno, do‘iveo
Apisovu sudbinu. Izgleda da je hap{ewe i priprema procesa obavqeno tek posle pogibije vojvode Vuka. On je, sa svojim dobrovoqcima, upu}en na najte‘i deo boji{ta, gde mu je odred deset84
85
86
D. @ivojinovi}, isto
B. Gligorijevi}, nav. delo, 70
M. Raki}, Konzulska pisma 1905-1911, 327
45
kovan, a on sam poginuo87. Sukob je posebno eskalirao jula 1912. u komandi ~etni~kih odreda u
Prokupqu, kada je izbila „buna“ protiv na~elnika {taba majora Alimpija Marjanovi}a, koji
je bio odan Aleksandru i koji je nadzirao rad i
„sumwivu patriotsku politiku“ crnorukaca. Razli~itih stavova je bilo i po pitawu uprave u
oslobo|enim krajevima. Dok je vlada smatrala da
treba postepeno uvoditi pravni sistem Srbije u
oslobo|ene krajeve, „crnorukci“ su bili za uvo|ewe petogodi{we vojne uprave i za odlu~nije
dr‘awe prema Bugarskoj88. @estoko su napadali
vladu zbog pqa~kawa naroda u novooslobo|enim
krajevima, od strane radikalskih ~inovnika, koje je {titio ministar Proti}. Apis je planirao
vojni udar u ovim krajevima, ukoliko Pa{i} bude mandatar vlade, ali nije nai{ao na podr{ku
svojih bliskih saradnika89. Mogu}e je da je i vladika Nikolaj Velimirovi} posredovao, kako bi
se situacija smirila, „jer su na pragu bili mnogo
va‘niji doga|aji“90.
Septembra 1913, podstaknuti i pomagani od
Austrije, Arnauti su izvr{ili upad i pokoq u
srpske pograni~ne oblasti. Srpska vojska ih je
potisnula i gonila duboko u albansku teritoriju. Tek na pritisak Austrije, na{a vojska se povukla, ali se situacija nije smirivala. Stranice
87
88
89
90
46
B. Hrabak, Delatnost pripadnika organizacije „Ujediwewe
ili smrt“ za vreme prvog svetskog rata, Na{a pro{lost VI
(1971-1972), Kraqevo, 1972, 15
V. Vuk~evi}, Unutra{we krize, 181-183
Pijemont, 21. maj 1914
Tajna prevratna organizacija, Solun, 1918, 336
{tampe bile su prepune o sukobima, nemirima,
incidentima i zlo~inima koje su Arbanasi ~inili prema hri{}anskom stanovni{tvu. „Jauk sa
juga“, kako se to ~esto navodilo u {tampi, i daqe
se ~uo. [to se ti~e Bugara, o wima je „Politika“
pisala da je boqe imati „i otvorenog neprijateqa, nego li podmuklog prijateqa“.
47
U SVETSKOM RATU
ûvari sudbine Srbije, ili demon rata
Tankosi}evo ime najvi{e se spomiwalo i u
{tampi i u diplomatskim krugovima posle Sarajevskog atentata. To je i razumqivo s obzirom
da se u Ultimatumu spomiwalo wegovo ime (i
Milana Ciganovi}a) kao osobe ume{ane u atentat. On je u~estvovao u obu~avawu atentatora i u
wihovom prelasku preko Drine. Obuka je, ina~e,
trajala 10 dana. Posrednik izme|u wega i atentatora bio je bogoslov iz Bosanske Krupe \uro
[arac. Predaju}i mu pi{toqe, Tankosi} je rekao: „Sli~nu molbu odbio bih svakom drugom, tebi ne mogu... Za sli~ne svrhe ja sam dao do danas
mnogo oru‘ja, pa ne samo da nije ni{ta u~iweno,
nego se nije ni pucaw ~uo. Kad ti tvrdi{ da je
stvar na sigurnom putu, tada ne samo da }u dati
oru‘je, ve} i samoga sebe...“91. Pored ~etiri revolvera, Tankosi} je zaverenicima predao jo{
{est bombi i ampule sa cijankalijem. Te{ko je
verovati da su „crnorukci“ ovim ~inom ‘eleli
da kompromituju i obore Pa{i}evu vladu. Ovakva tvrdwa je posledica navodne Tankosi}eve
91
48
D. Qubibrati}, Vladimir Ga}inovi}, Beograd, 1961, 136
izjave „da je sve ura|eno za inat Pa{i}u!“92. U se}awima biv{eg ministra prosvete Q. Jovanovi}a, objavqenim 10 godina kasnije, navodi se da je
Pa{i} rekao ministrima da se „neki spremaju da
odu u Sarajevo i ubiju Frawu Ferdinanda“.
Iako je ministar unutra{wih dela Stojan Proti} naredio pograni~nim vlastima da spre~e
wihov prelazak u Bosnu, to nije ispo{tovano
„po{to su i grani~ari bili u organizaciji“93.
Poznato je da su austrougarske vlasti imale informacija da nacionalno-revolucionarne snage
u Bosni pripremaju ne{to veliko, pa, ipak, nisu
preduzeli ve}e mere bezbednosti na granici.
Mladobosanci su nameravali da izvr{e atentat
na guvernera Bosne i Hercegovine Oskara Po}oreka jo{ u maju 1914. Tada su tra‘ili od Tankosi}a pomo} pri prelasku preko granice, ali ih je
on, prema wihovom kasnijem kazivawu, grubo odbio. Zbog toga su poku{ali sami da kri{om pre|u Drinu, ali im se put zavr{io u [apcu. Jedan
od wih se izbrbqao u nekoj kafani, pa ih je policija privela, a potom, i stra‘arno sprovela do
Beograda. Te{ko je odr‘iva pretpostavka da je
Tankosi}, izvesno vreme, bio ~lan beogradske
masonske lo‘e, kako bi se upoznao sa protokolom
i obredima ({to mu je bilo potrebno za ustrojstvo organizacije „Ujediwewe ili smrt“). S obzirom na wegov karakter i temperament, te{ko
da je ovakva spekulacija odr‘iva. Tako|e, beo92
93
Isto,130
Q. Jovanovi}, Posle Vidova dana 1914, Krv slovenstva, Spomenica desetogodi{wici svetskoga rata, Beograd, 1924, 9
49
gradska masonska lo‘a nije u svoje redove primala aktivne oficire94. Mogu}e je da Tankosi} nije
o svemu blagovremeno obave{tavao Apisa, koji
je, u jednom trenutku, nameravao da spre~i Mladobosance u wihovoj nameri. Apis je, kasnije, rekao kako ga je Tankosi} pitao da li da neke mladi}e iz Bosne pusti da pre|u preko Drine i da je,
ne razmi{qaju}i mnogo, on to dopustio. Tek posle toga, Tankosi} mu je saop{tio da ti mladi}i,
po dogovoru sa drugovima iz Bosne, ho}e da poku{aju ne{to protiv Ferdinanda95. S. Stanojevi}
tvrdi da je Apis dobio poverqivu informaciju
od ruskog general{taba da su Nemci dali Austro-Ugraskoj saglasnost da napadne Srbiju96. Na
pitawe jednog italijanskog novinara o eventualnoj ume{anosti „Narodne odbrane“ u atentat,
Tankosi} je 1915. rekao: „Narodna odbrana nema
ni{ta s tim; vlada nema ni{ta s tim, ali drugi
odlu~ni ~uvari sudbine Srbije znali su i dali
svoje odobrewe“. Na novo pitawe: misli li tu na
„Crnu ruku“, on se samo nasmejao, ali nije poricao"97. Bilo je i mi{qewa da je ume{anost Tankosi}a u atentat wegovo li~no delo98. Atentato94
95
96
97
98
50
L. Pfefer, Istraga o sarajevskom atentatu, Zagreb, 1938,140;
V. Dedijer, nav. delo; V. ]orovi}, Odnosi izme|u Srbije i
Austro-Ugarske u XX veku, Beograd, 1992, 663
D. Qubibrati}, nav. delo, 140
S. Stanojevi}, Ubistvo austrijskog pestolonaslednika Ferdinanda, Beograd, 1923, 45
D. Qubibrati}, nav. delo, 141
Takav stav zastupao je êd. A. Popovi} (biv{i sekretar
„Crne ruke“) u seriji ~lanaka objavqenim u „Novoj Evropi“.
Sigurno, da je autor dobro poznavao Tankosi}a, ali su wegove
tvrdwe bile vi{e motivisane ‘eqom da se skine teret odgovornosti sa srpske vlade.
ri su do Tankosi}a do{li zahvaquju}i vezama
koje su, izme|u komite i mladobosanaca, uspostavqene u vreme Aneksione krize. Wihovi revolucionarni programi i ciqevi bili su podudarni. Uticaj i ugled koji je Tankosi} zadobio u
„Narodnoj odbrani“ i kasnije u „Crnoj ruci“, ali
i wegova odlu~nost da se uradi ne{to konkretno
za „srpsku stvar“, uputili su zaverenike ba{ ka
wemu. Mogu}e je da je Principa i Grabe‘a obu~avao Dragi{a Stojadinovi}, ina~e, jedan od onda{wih najboqih strelaca i u~esnik nekoliko
me|unarodnih takmi~ewa. Obuka je obavqana na
streli{tu iznad Vajfertove pivare, a sam Tankosi} je, u rovu, dr‘ao i pomerao metu u obliku
qudske figure. Prema tvrdwama Stojadinovi}a,
Tankosi} mu je pre}utao prave razloge obuke, rekav{i mu da se mladobosanci pripremaju za instruktore ~etnicima u Bosni99. On ih je preporu~io jednom svom prijatequ, majoru u [apcu, a
ovaj je, mladobosance povezao sa izvidni~kim kapetanom iz Loznice Prvanovi}em. Do wega su,
zahvaquju}i obave{tajnim podacima i rezultatima brzo sprovedene istrage, do{le i austro-ugarske vlasti. Zato nije nikakvo ~udo {to
se wegovo ime na{lo u Ultimatumu iako je od
atentata do slawa ovog dokumenta srpskoj vladi,
pro{lo samo mesec dana. Srpska vlada je kra}e
vreme, dr‘ala Tankosi}a u pritvoru. Kada je trebalo da bude uhap{en, do{ao je u {tab pukovnika
An|elkovi}a i rekao: „Gospodine, pukovni~e!
99
NBS, Zaostav{tina D. Stojadinovi}a, R-736/II/4
51
Dolazim samo zbog vas li~no i va{eg visokog
vojni~kog komandantnog autoriteta. Ma koji
drugi stare{ina da me je pozvao ja pozivu ne bih
sledovao. Molim za odobrewe da odem do ku}e jedno dva sata da uni{tim arhivu, pa }u se odmah
vratiti!“100. Dok je bio u pritvoru, wegove komite nisu htele da se odvoje od svoga vojvode, zbog
~ega se komandant Dunavske divizije ‘alio komandi. „Nije mogu}e ni upotrebiti je (~etu,
prim. M.B.) bez Tankosi}a ni raspustiti je bez
upotrebe oru‘ja“, ‘alio se pukovnik An|elkovi}101. Navodno je, Tankosi}, na Apisovu opasku
da }e „ludi Rusi objaviti rat Austriji“, odgovorio: „Kada su {a{avi neka ratuju, ali nemaju za
koga!“102. Te{ko je re}i na {ta je razo~arani komita mislio. Odlukom vlade, 26. jula, Tankosi}
je pu{ten, jer „Austro-Ugarska vlada nije podnela nikakve dokaze niti optu‘be protiv wega“. U
stvari, wegovo hap{ewe i eventualno su|ewe,
prekinuo je rat103.
Ve} 28. jula otpo~elo je bombardovawe Beograda
iz austrijskih monitora. Prve napade hrabro su
odbili ~etnici iz Tankosi}evog odreda i spontani branioci (finansi , ‘andarmi, jedna ~eta 18.
pe{adijskog puka i ~lanovi gimnasti~kog dru100
101
102
103
52
AS, B-2, NA-64-2
AVII, p-3, k-88, f-1, d. 2/1
Tajna prevratna organizacija, 180, 182
Tankosi} je ve} aktivno u~estvovao u prvim sukobima kada mu
je komandant Dunavske divizije I poziva naredio da se vrati u
pritvor. AVII, P-3, k-88, f-1, 2/2 Dokumenti o spoqnoj politici, kw. 7, sv.2, dok. 234.
{tva „Du{an Silni“)104. Upis dobrovoqaca obavqan je odmah iza dobijawa Ultimatuma. Dobrovoqci su upisivani u kafani „Top“ (dana{wa
Kraqa Aleksandra) i „Zelenom vencu“. Iz kafane „Moruna“, do duboko u no}, dopirala je pesma:
„Sprem' te se, sprem' te, ~etnici, silna }e borba
da bude...!“105. Ima podataka da je Tankosi} sa
upisom dobrovoqaca otpo~eo znatno ranije. On
je obu~avao mladi}e koji su iz austro-ugarskog
dela dr‘ave do{li na vidovdansku proslavu u
Beograd106. Zbog nedostatka oru‘ja, od prijavqenih dobrovoqaca Tankosi} je izabrao samo
370 qudi. Najve}i broj ih je do{ao iz Bosne i
Hercegovine (320), dok su ostali bili iz Srbije
(38), Dalmacije (6), Hrvatske (2), ê{ke (2), jedan
musliman iz Plava i jedan Slovenac. Me|u dobrovoqcima je bio i vojvoda Jovan Babunski sa
10 komita, ali je, posle dva dana, upu}en u Makedoniju. Dobrovoqce iz Bosne i Hercegovine, najve}im delom, rat je zatekao na Kosovu i u Makedoniji, gde su poku{avali da se nasele, ali je to
“i{lo dosta te{ko"107. Tako je osnovan Savski
~etni~ki odred. Sam Tankosi}, pak, navodi da je
okupqawe i naoru‘avawe dobrovoqaca otpo~elo 13. jula. U no}i izme|u 13/14. jula, wegova jedinica je preme{tena na Torlak, da bi 15. jula ve}
104
105
106
107
Golgota i Vaskrs Srbije 1914-1915, II, Beograd. 1990, 37 ; Politika, 3. avgust 1915; P. Markovi}, Svakodnevni ‘ivot Beograda na po~etku rata 1914, IG (1986),1, 98; P. Slijep~evi},
Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, Zagreb. 1925, 3
"Vardar", XXIII (1935), Beograd, 1935, 70
A. Mitrovi}, Srbija u I svetskom ratu, Beograd. 1984, 131;
„15. septembar 1918", mart 1985, 7
M. Toplica, Dobrovoqci, Wujork, 1916, 11
53
bila na polo‘aju Vidin kapija – Savski most.
Me|u dobrovoqcima se na{la i legendarna Milunka Savi}, iako ju je, prethodno, odbio Stepa
Stepanovi}108. Redosled aktivnosti Tankosi}
detaqno iznosi u Izve{taju koji je uputio komandantu Tre}e armije krajem avgusta 1914109.
Kakvo je bilo raspolo‘ewe me|u rodoqubima
svedo~i i podatak da je samo u toku 25/26. jula bilo upisano oko 2.000 dobrovoqaca. Skopski mitropolit Josif, doveo je 30 bogoslova iz manastira Rakovice110. S druge strane, vozovima, fijakerima i na taqigama, grabili su iz grada ka
unutra{wosti gra|ani, ‘ene, deca, ~inovnici i
nadle{tva. U no}i izme|u 28/29. jula, dignut je u
vazduh most na Savi, a komite su tri dana i tri
no}i onemogu}avale neprijatequ prelazak preko
Save. To je bilo od velikog zna~aja, jer se dobilo
u vremenu za sprovo|ewe mobilizacije i pripremawe odbrane. Kada je, ~etvrtog dana, do{la redovna vojska, komite su pre{le na Banovo brdo.
Radilo se o starijim ~etnicima, najve}im delom
iz gradova i obrazovanim dobrovoqcima (seqaka je bilo najmawe)111. Zanimqivo je da je srpska
vlada smatrala da komite {tetno deluju, po{to
izazivaju neprijateqa i tako „izla‘u stanovni108
109
110
111
54
A. \uri}, @ene Solunci govore, Beograd, 1987, 37
Izve{taj Vojina Tankosi}a o borbama wegovog odreda od 25.
jula do 29. avgusta 1914, AVII, p-7, l-31, f-1, 7/1; Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918, Zbornik dokumenata, Beograd,
1980,14-18
"Vardar", XXIII, (1935),73; M. Toplica, nav. delo, 12-13.
B. Hrabak, Dobrovoqci u borbama oko Beograda 1914 i 1915,
Godi{wak grada Beograda, IX-X, (1962-1963), 517; M. [kari}, êtnici i dobrovoqci u ratovima za oslobo|ewe i ujediwewe, N. Sad 1925, 19.
{tvo {teti“. Upravnik varo{i Beograda ‘alio
se vojnom ministarstvu da ~estom bombardovawu
Beograda, dosta doprinose i komite, po{to, „iz
zaklona na savskoj obali ~e{}e pucaju preko bez
potrebe“. Verovatno je u ovim ‘albama bilo istine. Tako su, jednom, komite, privezali psu kantu za rep i onda ga najurili preko mosta. Usledio
je „odgovor“ iz artiqerijskog oru|a i mitraqeza. Upravnik se ‘alio i {to komite „presre}u i zadirkuju ‘enske“. Pukovnik An|elkovi} je izvestio komandanta Prve armije da Tankosi}evi dobrovoqci patroliraju i ~uvaju napu{tene domove i da se radi o „starim i ~estitim
qudima“, kojima poma‘u mla|i dobrovoqci, koje je Tankosi} odredio za taj posao imaju}i u vidu
wihovu mladost i neiskustvo, da bi mogli da se
bore u prvim borbenim linijama. Pukovnik je
jo{ potvrdio da su Tankosi}evi ~etnici logor
napu{tali samo sa wegovim dopu{tewem i da nisu nikakav izgred napravili112. Kao „~etnici“
predstavqali su se i obi~ni razbojnici. Koriste}i nered, pqa~kali su sve dok ih jedna Tankosi}eva patrola nije pohvatala i kaznila. Pred
Tankosi}a su bili privedeni „vojvoda“, „sekretar“, „{ef {taba“, kako su se predstavqali, kao
i 10 obi~nih „~etnika“. Svi su razoru‘ani, a potom i ka‘weni batinama. Na Solunskom procesu, Tankosi}a su la‘no optu‘ili Milan Ciganovi} i \uro [arac (wegovi najbli‘i saradnici) da je pqa~kao i batinao narod na Torlaku i
112
AVII, p-3, k-93, f-1, d. 4/31
55
da je otete pare slao Apisu. Vojni sud ga je, iz tih
razloga, okarakterisao drumskim razbojnikom113. O~ito, da se radilo o iznu|enom svedo~ewu, s obzirom na okolnosti u kojima su se na{li nekada{wi Tankosi}evi saborci. Komite
su hapsile i sve sumwive strance me|u kojima je
bilo i onih koji su, posle batina, priznali svoju
{pijunsku delatnost. Tankosi} je javno pretio i
da }e izbatinati i ministre „{to su prve no}i
utekli iz grada i stvorili paniku“. U no}i izme|u 4/5. avgusta, komite su izvele pravi podvig.
Pre{av{i Savu upali su u neprijateqsku stra‘arnicu, razoru‘ali stra‘are, svukli im odelo
i dali im svoje komitsko, pa ih tako poslali u
Zemun. Sa stra‘arnice su skinuli austrijsku
zastavu i istakli srpsku trobojku. Sutradan su, u
austrijskim uniformama, sedeli u kafani i izazivali veliku znati‘equ Beogra|ana114. Xon Rid
je ovako opisao dobrovoqce: „Dvadesetina ~upavih, krupnih qudi, u {ubarama, sa redenicima
ukr{tenim preko grudi i ru~nim granatama
izve{enim o pojasu...“115. Deo tzv. neregularnih
dobrovoqaca, bez uniformi, bio je uhap{en, po{to su odbili da kopaju rovove. Govorili su:
„Do{li smo da se bijemo protiv [vaba, a ne da
kopamo rupe. Mi smo ratnici, a ne radnici...“116.
Rade}i na okupqawu dobrovoqaca Tankosi} je
113
114
115
116
56
M. @ivanovi}, Pukovnik Apis, 250-261; P. Markovi}, nav.
delo, 112; Dokumenti o spoqnoj politici, kw. 7, sv. 2, dok. 639
AVII, P-3, k-93, f-1, 4/31 Istorija Beograda, 3, Beograd.
1974, 8 i daqe
X. Rid, Rat u Srbiji 1915, Cetiwe, 1975, 46/47
Isto, 47
pokazao i svoju politi~ku zrelost. Muslimanskog studenta, koji se prijavio u dobrovoqce,
uputio je na rad u C. krst, a potom u rezervnu bolnicu u Ni{u. Smatrao je da ga treba sa~uvati po{to }e, posle oslobo|ewa Bosne, biti potreban
kao musliman117.
Naredbom Vrhovne komande od 4. avgusta 1914.
stvorena su ~etiri komitska odreda: Zlatiborski, pod komandom majora Koste Todorovi}a; Jadarski (major Vojin Popovi} – vojvoda Vuk); Rudni~ki (major Vojin Tankosi}, koji je pu{ten iz
pritvora) i Gorwa~ki (major Velimir Vemi}).
Svi komandanti su bili vode}i qudi „Ujediwewa ili smrt“ i nijedan od wih nije ‘iv do~ekao kraj rata. Mawi deo boraca bio je naoru‘an brzometkom (model iz 1879), a ve}ina je
dobila tzv. Manliherovu pu{ku. Uz to, dobili
su po 150 metaka na pu{ku, dok je 1000 bombi bilo
raspore|eno po jedna na svakog drugog ~etnika,
kao i po jedno eksplozivno puwewe. Dnevnica za
oficire iznosila je tri, a za ~etnike jedan dinar118. Tankosi}ev odred, sa oko 500 qudi, upu}en
je ka Drini i Zvorniku. Prvo nare|ewe koje su tamo dobili bilo je da rasteraju pqa~ka{e koji su
pre{li Drinu i krenuli ka Zvorniku119. Hronologija narednih doga|aja je prili~no nepouzdana, s obzirom da su komite ~esto mewale formaciju i obavqale raznovrsne zadatke (dejstva u pozadini ili kao prethodnica; bomba{ke akcije;
117
118
119
\. Stankovi}, Srpska vlada i muslimani u prvom svetskom
ratu, IG,1-2(1980), 112
@. Pavlovi}, Bitka na Jadru, Beograd, 1924, 620
AVII, p-3, k-93, f-1, d. 4/18
57
obezbe|ivawe bokova redovnim jedinicama; delovawe u sastavu redovnih jedinica i sl.). Pra}ewe aktivnosti ~etnika ote‘ava i namerno
preskakawe i izostavqawe wihovog doprinosa u
ovim bitkama. Tako, na primer, kod pojedinih
autora, Tankosi}evih ~etnika nema u Drinskoj
bici, dok se kao komandant Rudni~kog ~etni~kog
odreda, navodi vojvoda Vuk!120.
Uo~i Cerske bitke, Rudni~ki ~etni~ki odred
(to ime odred je dobio 10. avgusta) se nalazio u
sastavu Dunavske divizije I poziva (18. pe{adijski puk), potom u sastavu Tre}e armije. Rejon
wegovog dejstva, prema Uputstvu koje je izdala
srpska Vrhovna komanda, bio je: desna obala Kolubare, leva obala Morave i na jugu do Rudnika.
Centri dejstva su bili Kosmaj i Rudnik. U ofanzivnoj fazi, odred je trebalo da pre|e preko Save
i prodre do Fru{ke gore, a u defanzivi da se preko Kosmaja i Ka~era povu~e ka Rudniku, dejstvuju}i na komunikacije Beograd – Mladenovac i
Beograd – Lazarevac. Ima mi{qewa da je ovaj
plan sastavio Apis121. Odred je trebalo formirati od starijih ~etnika iz pro{lih ratova, od
dobrovoqaca „pogodnih za ovu slu‘bu“ i od
obveznika iz pe{adijskih pukova drugog i prvog
poziva, „koji su za ~etnike pogodni, a za ovo izjave ‘equ“. Broj ovakvih dobrovoqaca nije smeo
biti ve}i od dvojice po ~eti. Komandanti odreda
imali su prava i nadle‘nosti komandanata sa120
121
58
\. Luki}, Bitka na Drini 1914, Beograd, 1966, 100, 209
AVII, p-6,k-93,f-11,32/1; Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918,
Zbornik dokumenata, Beograd. 1980, 5
mostalnih odreda. Iz jednog od sa~uvanih spiskova Tankosi}evih dobrovoqaca vidi se starosna i kvalifikaciona struktura. Od 32 dobrovoqca (iz okoline Kragujevca) najstariji je imao
32 godine, a najmla|i 19. Me|u wima je bilo elektri~ara, kelnera, mesara, glumaca, opan~ara, pekara, bolni~ara, bogoslova...122. Kao dodatak
Uputstvu, komanda je izradila i „Uput za teroristi~ku i ustani~ku akciju“. Za ove akcije, koje
je trebalo izvoditi u neprijateqskoj pozadini,
bili su predvi|eni „naro~iti i najodabraniji,
gotovi na svaku ‘rtvu ~etnici“. Glavno oru‘je
bilo je otrov, no‘, bomba i eksploziv123. Uputstvo je izmeweno 9. avgusta i prema wemu, Rudni~ki odred je trebalo da deluje na frontu od
Zvornika do Roga~ice. U ofanzivi je imao zadatak da pre|e Drinu i prodre ka Javoru i Kowuhu,
a u defanzivi ka vaqevskim planinama i da tu
dejstvuje na komunikacije: Qubovija – Pecka –
Vaqevo; Roga~ica – Vaqevo; Pecka – Ose~ina;
Krupaw – Zavlaka i Zavlaka – Vaqevo. Nov, detaqniji Uput, vojno ministarstvo je izradilo u
Ni{u decembra 1914. Kao posledica neizvesnosti pravca neprijateqskog delovawa, bile su i
komande koje je Rudni~ki ~etni~ki odred dobijao. Na Jadru je 15. avgusta Tankosi} dobio zadatak da sa~uva krupawsku raskrsnicu puteva po
svaku cenu. Odred mu je bio sastavqen od ~etnika
jedne ~ete III prekobrojnog puka, jedne ~ete III poziva i dve dopunske ~ete, pristigle iz Vaqeva.
122
123
AVII, p-3, k-93, f-1, d. 4/5
AVII, p-6, k-93, f-11, 32/1
59
Kasnije }e mu biti pridodati i pe{adijski delovi druge ~ete i 2 brdska topa124. O ‘estini borbi,
govore izve{taji koje je Tankosi} slao svojim
pretpostavqenima i u kojima je navodio kolike
je gubitke imao. Tu je dobio poja~awe od jedne ~ete iz 10 puka III poziva, koja je sa Proslopa povu~ena u taj reon. U toj borbi, Tankosi}evi ~etnici zarobili su 100 neprijateqskih vojnika, od
kojih je „izvestan broj odmah poubijan, a jedan
austrijski poru~nik sa ostatkom ispra}en u pozadinu“125. Najverovatnije da se kod Krupwa,
protiv Srba, borio i Josip Broz u sastavu 10. ~ete 25. zagreba~ke elitne pukovnije. Od 12. do 29.
avgusta, wegova divizija je bila raspore|ena na
obali Drine. Tako|e, borila se protiv srpskih
jedinica i od 6. septembra, a u~estvovala je i u
ofanzivi ka Vaqevu (do 15. novembra), kao i u
bitkama na Kolubari i Qigu od 16. do 28. novembra126. Protiv Austro-Ugarske 42. divizije poginulo je 70 ~etnika, zbog ~ega se odred povukao na
Ravno brdo (ka Zavlaci). U tim borbama poginulo je jo{ 47 komita. Tankosi} je tra‘io od komande Tre}e armije da najstro‘ije kazni komandira ~ete prvog poziva 3. prekobrojnog puka, po{to je „formalno pobegao iz borbe, a ~eta mu se
rasturila“127. Kasnijom istragom, konstatovano
je da je ~eta „u~estvovala u borbi, da je potisnuta
124
125
126
127
60
Ratnik, XI-XII (1925)
Izve{taj V. Tankosi}a. A. Barbi, Sa srpskom vojskom, G. Milanovac,1986, 85; M. [kari}, nav. delo, 21; M. Radenkovi},
Cerska operacija 1914, Beograd. 1953, 173
V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broz Tita, 2,
Rijeka-Zagreb, 1981,244; M. Pe{i}, nav. delo, 68
Izve{taj V. Tankosi}a
nadmo}nijim snagama, da joj je pretila opasnost
sa krila i bokova, te se morala i ‘urno povla~iti“. [to se ti~e kapetana, za wega je utvr|eno da
„nije pobegao iz borbe, ve} da se, pri povla~ewu,
padom toliko ugruvao da je morao biti odnet u
bolnicu“128. Te{ke borbe vo|ene su kod Grn~arskog grobqa (20/21. avgusta) i na Tr{i}kom visu,
gde je poginula gotovo ~etvrtina qudstva (svi su
sahraweni pored lozni~kog puta), a 24. avgusta
odred je izbio kod sela [epka na Drini. Borbe
su vo|ene prsa u prsa, bajonetima i bombama. U jednom trenutku, u jeku borbe, iz neprijateqskog
rova se za~uo povik: „Bra}o, Srbi, ne pucajte!
Ho}emo da se predamo. I mi smo Srbi!“ Komite
su poverovale, ali ~im su se pojavili iz rova i
krenuli ka „bra}i“, sasekli su ih kur{umi. Poginulo ih je 14-torica129. U krupawskoj bolnici
ostalo je nekoliko te{kih rawenika, koje su austro-ugarski vojnici, kasnije, izmasakrirali.
Telo Dobre Jovanovi}a, studenta iz Novog Sada,
bilo je ise~eno na komade. Otpor dobrovoqaca je
bio ‘estok, pa je neprijateq stekao utisak da se
radilo o ve}im srpskim snagama. To je bio razlog, da je uprkos izuzetnoj vojnoj i tehni~koj nadmo}nosti, napredovao sporije i oprezno. General Bojovi} je tra‘io od Vrhovne komande da se
Tankosi}u dozvoli popuna odreda od zarobqenika iz Bosne i Hercegovine, po{to je zbog velikih
gubitaka odred spao na samo 180 qudi. U odred su
mogli u}i samo oni koji se dobrovoqno jave, kao
128
129
AVII, p-, k-31, f-1, 7/1
Pijemont, 19.oktobar 1914
61
i oni koji su prebegli u Srbiju sa namerom da se
bore protiv Austro-Ugara130. Kada su Austro-Ugari pre{li Drinu i u{li u Koviqa~u, od
seqaka su tra‘ili da ih obaveste o tome „kako
izgledaju komite“ i „gde se nalazi general Tankosi}“, kako su ga oni tada nazivali131. Zbog izuzetne hrabrosti koju su pokazali u svim borbama,
Tankosi} je predlo‘io komandi da nekoliko ~etnika dobiju ~in i da se prevedu u aktivnu
slu‘bu. Istovremeno, ‘alio se da mu je nezgodno
da podnese spisak za odlikovawa, po{to je veliki deo wegovih boraca ve} bio odlikovan „u ranijim ratovima“, a oni koji to jo{ nisu, bili su
austro-ugarski podanici. Bore}i se pred frontom Moravske divizije I poziva (21. avgusta), ~etnici su spasili ve}i broj dece i mladi}a, koje
su Austro-Ugari zarobili i poveli sa sobom.
Svete}i se neprijatequ za zlo~ine koje su po~inili po Ma~vi, komite su ubile i jednog Srbina
iz Gradi{ke, za kojeg se naknadno ustanovilo da
je zna~ajno pomagao Srbima u srpsko-turskom ratu. „Prokleti rat! Svakoga ~asa ispisivao je po
jednu surovu dramu...“, rekao je, nad le{om ovog
nesre}nog Srbina, Tankosi}ev komita Du{an
Saki}132. Uo~i te{kih sukoba na Ma~kovom kamenu i sukoba na Drini, komite se nalaze u rejonu G. Dobri} – Brasina – Eminova voda u sastavu
Drinske divizije II poziva. Ve}i deo austro-ugarskih jedinica bio je popuwen qudstvom iz Bosne
130
131
132
62
AVII, p-3, k-93, f-1, 4/34
Pijemont, 12. oktobar 1914
A. Sto{i}, Veliki dani Srbije, 268
i Hercegovine i Hrvatske133. Ima indicija da je
na po~etku bitke, u ciqu ja~awa discipline,
izvr{ena tzv. decimacija. Bosanci iz Jadarskog
~etni~kog odreda streqali su svakog desetog vojnika i potom ih sahranili u zajedni~ku raku. U
jeku iscrpquju}e borbe, navodno je komandant 5.
u‘i~kog puka povikao austro-ugarskim vojnicima: „Predajte se, ne ginite ludo!“ Iz neprijateqskog rova, me|utim, za~uo se odgovor: „A gdje
si ti vidio da se Srbi predaju!“134. Po okon~awu
ovih borbi, Tankosi} je prekomandovan za komandanta bataqona êtvrtog pe{adijskog puka
„Stevan Nemawa“, a wegovi ~etnici prikqu~eni
su Drugom dobrovoqa~kom bataqonu u U‘icu. U
sastavu Qubovi|skog odreda, „ja~ine do 130 pu{aka“, nalazi se krajem septembra, dr‘e}i desnu
obalu Drine od utoke Uzovnice do utoke Jelova~kog potoka135. Prvi je izdr‘ao napad Austro-Ugara 25. oktobra. Zbog velike nadmo}nosti
neprijateqa, komanda mu je poslala dve ~ete iz
rezerve (V puk, III poziva) sa zadatkom da „protera neprijateqa iz Qubovije no‘em“. Kada su
Austro-Ugari zauzeli Quboviju potisnut je ka
Proslopu (zajedno sa delovima Qubovi|skog
odreda), gde je pretrpeo osetne gubitke (53 ~oveka). Zanimqivo je kako je komandant Qubo133
134
135
B. Hrabak, Vaqevo u ratu 1914, Glasnik MIAV, 31 (1997), 139.
Op{irnije o ratnim operacijama na Drini vidi u M. \uri{i}, Bitka na Drini 1914, Beograd, 1969, 173, 174, 332, 338; P.
Slijep~evi}, Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, 4
V. Dedijer, Novi prilozi..., 245
M. Bjelajac, Ratovawe Srba i Hrvata na prostoru Podriwa
1914, u: Vaqevo 1914-1918, Vaqevo, 2000, 114 i daqe.
63
vi|skog odreda opisao susret sa Tankosi}em i
wegovim ~etnicima.
„îm sam krenuo od kowi~kog puka, uz put sretnem 30-40 ~etnika koji su iz Qubovije i{li, kako oni reko{e, napred za Proslop, po nare|ewu
svoga komandanta. Wihovom komandiru naredim
da se vrati u Quboviju, po{to oni ne idu napred
nego nazad. Ovaj, pod izgovorom da ne sme mewati
zapovest svoga komandanta, ne htede se vratiti,
po{to i komandant, sa svima ~etnicima, za wima
nastupa... Nedaleko gde sam sreo gorwu partiju
~etnika, sretnem i drugu partiju ~etnika, koji
mi odgovori{e isto {to i prvi... Najzad, blizu
same Qubovije na|em i komandanta Rudni~kih
~etnika majora Tankosi}a, gde pored puta, sa ostatkom ~etnika, sedi. On mi pri|e i raportira
da neprijateq vr{i prelaz u masama na 7-8 ~amaca i pontona, da on ne mo‘e da zadr‘i nadirawe
neprijateqa, jer tu~e Quboviju jakom mitraqeskom vatrom, da sa ~etama koje su iz III poziva, po
wegovom mi{qewu, ne mo‘e ni{ta u~initi i da
se on uop{te ne mo‘e vi{e boriti, jer su i on i
wegovi ~etnici jako umorni i da je, s toga, morao
narediti da wegovi ~etnici idu na Proslop.
Kad mi je on ovo saop{tio, kazao sam mu da on nije smeo tako {ta narediti, po{to se jo{ ne zna ja~ina neprijateqa koji prelaz vr{i i da sam ja nadle‘an, a ne on, da izdam nare|ewe gde i kad }e se
koja jedinica povu}i; da on odmah vrati ~etnike
i da po|e sa mnom, te da sa one dve ~ete, wegovim
odredom, dva kowi~ka voda i kowi~kim oficirskim patrolama, koje su u Quboviji, neprijateqa
64
proteramo iz Qubovije. Major Tankosi} je i posle ovoga kategori~ki odgovorio da se on ne
mo‘e vra}ati, da mu je ~eta razbijena, da su mu
qudi rastureni, da je pretrpeo velike gubitke i
da je sam toliko umoran da ne mo‘e se ma}i s mesta...“136. Odatle se povukao ka polo‘aju Blizowski vis – Karaula, nalaze}i se u sastavu Moravske divizije I poziva. Koliko je bilo interesovawe Austrijanaca za Tankosi}a, svedo~i i jedan podatak posle wihovog ulaska u Beograd. Od
hotela „Balkan“ austrijski oficiri su napravili sebi oficirsku kantinu, po{to su prethodno
„najpa‘qivije preturili celu ku}u od podruma
do krova tra‘e}i majora Tankosi}a“ (koji je tu
rado odsedao)137. U dramati~nim doga|ajima koji
su obele‘ili tzv. defanzivnu fazu Kolubarske
bitke, wegovi dobrovoqci u~estvuju u te{kim
borbama oko Lazarevca, îbutkovice i Vra~eg
brda. Iz molbe koju je komandantu II armije uputio komandant IV pe{adijskog puka, mo‘e se videti u kakvim su se uslovima borili i komite.
„...Ovaj puk je, do sada, ~esto izvr{avao usiqene
mar{eve po dobivenim zapovestima. Vr{io je i
no}ne mar{eve. U svakom takvom slu~aju preduzimane su sve mere, da se {to boqe i potpunije
dr‘i mar{ovska disciplina. Ipak, je bilo fizi~ke nemogu}nosti, a naro~ito po mra~noj no}i
da se ona odr‘i. Zbog zamora i nespavawa pri
ovakvom mar{ovawu, prirodna je posledica bi136
137
AVII, p-7, k-31, f-1,4/1; Veliki rat Srbije za oslobo|ewe i
ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca, III, Beograd, 1925, 47.
Pijemont, 24-26. decembar 1914
65
la popu{tawe u disciplini, a s druge strane,
povla~ewe bez borbe ~ini da moralna snaga kod
vojnika popu{ta. Mislim, da }e jedna od mera za
odr‘avawe discipline biti ta, da se mar{uje samo no}u i to ne vi{e od 35 kilometara...“138. Uz
gubitke na bojnom poqu, Tankosi}eve ~etnike
po~eo je da kosi i tifus. Od 120 ~etnika, koliko
ih je stiglo pred Vaqevo, u Kolubarskoj bici, u
borbama }e stradati 43 ~oveka, dok }e se od tifusa razboleti 75 dobrovoqaca. To je bio razlog da
ponovo bude ukqu~en u sastav redovnih jedinica.
Kao divizijska prethodnica Dunavske divizije II
poziva, oja~ani sa jednom baterijom, gonili su
neprijateqa ka dolini Kolubare i Vaqevu (7. decembra 1914). Prvi su u{li u Vaqevo izbiv{i na
Kru{ik (op{irnije u Prilogu III), a odatle ka
Kli~evcu, Dabi}a brdu, \enovcu i daqe ka Bori~evcu. Zanimqivo je kako je jedan od u~esnika u
ovim bitkama opisao oslobo|ewe Vaqeva: „...Na
ulasku u Vaqevo osetismo smrad jodoforma. To
nam nagove{tava{e da je na{e lepo i veselo
Vaqevo sada umesto lepih i ~istih domova, hotela i du}ana, postalo bolnica i mrtva~nica... Na
kraju varo{i, pored samog druma, jedna duga~ka
ku}a, niska, sa masom malih prozora, smrad lekarija i jodoforma privu~e nas i u samu zgradu. Tu
tek videsmo jad i pakao. Bez kreveta, po patosu, sa
malo razastrte slame, le‘e qudi, ili boqe re}i
mumije. Jedan preko drugoga prebacili prebijene
noge i ruke, krvavih zavoja, skoro staklenih o~i138
66
Veliki rat Srbije, IV, 126
ju posmatraju nas i samo {to ne ka‘u: spasavajte
nas ovog pakla i radite sa nama {ta znate. Ovo je
zbiqa pakao kakav ~ove~iji um nije u stawu zamisliti... Povi{e varo{i, nailazimo na pusto{,
jad i nevoqu. Mrtvi le‘e kowi i junaci, ukqe{teni izme|u komorskih kola, praznih i punih
topovskih kara, poqskih pekarnica, bolni~kih
kola i automobila. Arhive prosute i po putu
izga‘ene“139. U akcijama koje su sledile zamenile
su ih trupe Drinske divizije I poziva140. Uo~ava
se da je zbog slo‘enosti zadataka koje je dobijao
wegov odred, kao i zbog gubitaka koje je trpeo u
svakodnevnim borbama, Tankosi} ~esto mewao
poziciju i formacijsku pripadnost.
Gotovo neverovatno deluje podatak da su,
uprkos ‘estokim bitkama i stradawu naroda,
pripadnici Srpske socijal-demokratske partije
i daqe ‘estoko napadali vladu i wenu politiku.
Od wihove poznate antiratne kritike nije bila
po{te|ena ni crkva. U ironi~nom tekstu,
objavqenom u partijskom glasilu „Radni~ke novine“, „da li je boqe klati [vabe kamom ili ih
raskidati bombama“, napali su vladiku Nikolaja i studente teologije. Zakqu~uju}i da }e se vladika opredeliti za drugu varijantu, kao predava~e su mu peporu~ili „crkvene oce i svece, kao
{to su major Voja Tankosi}, vojvoda Vuk i dr“141.
139
140
141
AS, B-22, 1020, p-6
M. Radenkovi}, Kolubarska bitka, Beograd. 1959, 265, 321; @.
Pavlovi}, Bitka na Kolubari, Ofanzivna bitka, I, Beograd.
1930, 387 i daqe
"Radni~ke novine", 207, 30. novembar 1914
67
Posle Kolubarske bitke Srbija je dobila ~ak
deset meseci iznenadnog predaha. Potu~eni neprijateq nije dugo mogao da se oporavi. Me|utim, ono {to nije ~inio neprijateq na bojnom
poqu, ratnicima i civilnom stanovni{tvu radio je tifus. U januaru 1915. do{lo je do reorganizacije dobrovoqa~kih formacija. Uz ukqu~ivawe novoprijavqenih, od starih odreda stvoren
je Prvi dobrovoqa~ki bataqon pod komandom
majora Vojina Popovi}a, da bi, do oktobra iste
godine, bila formirana jo{ tri bataqona sa oko
3.500 dobrovoqaca. Ratno stawe pogodovalo je raznim zloupotrebama, nedisciplini, pqa~kawu
stanovni{tva i formirawu neregularnih formacija. La‘ne komite pojavile su se i u vaqevskom kraju, gde je Tankosi}, kra}e vreme, organizovao i vodio
tzv. komitsku {kolu142. B. Hrabak, u ~lanku Dejstva
dobrovoqa~ko-~etni~kih jedinica u U‘i~koj vojsci
u leto 1914, navodi da je komitska {kola radila
neposredno po okon~awu Cerske bitke. Dvojica
starijih ~etnika (vojvode Krsta Vukoji} i Milan Vuji}) su obu~avali 20 disciplinovanih i
„na najve}u ‘rtvu spremnih“ mladi}a starosti
od 15 do 25 godina. Svi su bili naoru‘ani pu{kama i opremom koju su stekli kao ratni plen i
bili su, delimi~no, odeveni u srpsku uniformu.
Svaki je za sebe imao po jednu bombu, staru
srpsku pravougaonu, namewenu za samoubistvo,
ukoliko bi do{li u situaciju da budu zarobqeni. Najve}im delom, mladi}i su bili pore142
68
MIAV, Fond OGV, k-159, p-103; k-161, p-110
klom iz Bosne143. Izgleda da je ovo uticalo na naru{avawe odnosa izme|u Tankosi}a i vojvode
Vuka, zbog ~ega }e vojvoda Vuk insistirati da jedino Vrhovna komanda mo‘e formirati dobrovoqa~ke odrede.
Ne mo‘e se pouzdano ustanoviti daqe Tankosi}evo kretawe i anga‘ovawe. Verovatno je u~estvovao u daqem produbqivawu sukoba izme|u
staroradikala i „crnorukaca“. Veruje se da su
pripadnici „Crne ruke“ imali va‘nu ulogu u
ube|ivawu staroradikala da prihvate koalicionu vladu krajem novembra i po~etkom decembra
1914. Sigurno, da je vojnim krugovima zna~ajno
porastao ugled posle pobeda ostvarenih na Ceru,
Drini, Gu~evu i Kolubari. Poznato je da je vojvoda Putnik bio naklowen Apisu, pa sve to ukazuje da su Tankosi} i „crnorukci“ bili vrlo uticajni i u ovom periodu.
Najve}a isku{ewa tek su predstojala. Oko
800.000 neprijateqskih vojnika, savremeno opremqenih, stavqeni su pod komandu nema~kog general-feldmar{ala Augusta fon Mekenzena. Udru‘ene armije, bugarska, nema~ka i austro-ugarska, otpo~ele su napad 6. oktobra 1915, najpre, artiqerijskom vatrom, da bi sutradan usledio
glavni udar forsirawem prelaska preko Save i
Dunava. Prema glavnom udaru nalazila se na{a
III armija pod komandom generala Pavla Juri{i}a [turma. Mekenzenov na~elnik {taba zapisao
je „da je otpor ‘estok“ i da se „Srbi tuku ju143
Uì~ki zbornik, 9 (1980), 144-145; S. M. \or|evi}, Spomenica dr Rajsu, Beograd, 1930, 23
69
na~ki“144. Kao komandant jednog bataqona IV pe{adijskog puka (U Spomenici XXXII klase VA
navodi se da je komandovao bataqonom II Prekobrojnog puka, a u „Vidovdanu“ da je komandovao
prvim bataqonom 18 puka145). Tankosi} se neprijatequ suprostavio na Dunavu. Sedi{te {taba
nalazilo se u Zabeli. U borbama na Dunavu bio je
lak{e rawen u glavu146. Prema svedo~ewu S.
Xili}a, Tankosi} je svoju posledwu borbu vodio
kod Igri{ta nedaleko od Velikog Popovi}a.
Suo~en sa daleko nadmo}nijim neprijateqem, u
jednom trenutku povikao je svojim saborcima:
„Junaci, napred za mnom ko ho}e da pogine!“ Jedan nema~ki {rapnel ubio je dvojicu dobrovoqaca, a osmoricu ranio. Me|u wima bio je i
Tankosi}. Kugla mu je s le|a probila grudi. Stigao je samo da ka‘e: „Ujedo{e me!“, a potom je klonuo147. Navodno je rekao i: „Ne bojim se od vra‘jeg okota, neka ga je k'o na gori lista!“148. Wegovi
~etnici nosili su ga u {atorskom krilu 2-3 kilometra, a potom su ga vozom prebacili do Trstenika. Za komitskog vojvodu, me|utim, vi{e nije
bilo spasa. Umro je posle dva dana, 20. oktobra, u
privremenoj bolnici u zgradi Narodne osnovne
{kole „Sveti Sava“149. Sahranio ga je wegov pra144
145
146
147
148
149
70
Istorija srpskog naroda, VI-1, 97
U operacionom dnevniku 18. pe{adijskog puka nigde se ne
spomiwe pogibija Vojislava Tankosi}a. Te{ko je pretpostaviti da bi takav doga|aj ostao nezabele‘en, zbog ~ega je verovatnije da se nalazio u sastavu neke druge jedinice. AVII,
p-9, k-49, f-4, 24/2; „Vidovdan“, II, @eneva-Beograd, 1919, 99
Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, 123
Isto, 124
"Vidovdan", II, 99
Isto, 125; A. Sto{i}, Pod nebom Kru{evca, Kru{evac, 1996,
645
tilac \uro [arac na trsteni~kom grobqu, ali
je, zbog predostro‘nosti, otkopao le{ i po drugi put ga sahranio na tajnom mestu. Austrijanci
su, posle detaqne pretrage i raspitivawa kod
mesnih vlasti, ipak, prona{li grob i posle
stru~ne ekspertize, utvrdili da se radi o legendarnom komiti koji im je toliko zagor~avao ‘ivot. Le{ su fotografisali i objavili sliku u
{tampi uz slede}i tekst: „Kraj Voji Tankosi}u.
Demon svetskog rata, podstreka~ ubistva prestolonaslednika Voja Tankosi}, major srpske vojske, ~ije je izru~ewe u ultimatumu tra‘ila na{a
vlada od Srbije. Majora Tankosi}a sustigla je
kazna. U na{oj balkanskoj ofanzivi on je poginuo. Srbi su proneli vest da je on ‘iv. Da bi razbile srpsku legendu na{e vojne vlasti naredile su
ekshumaciju Vojina Tankosi}a i ustanovile wegov
identitet. Prva slika predstavqa Tankosi}ev
grob, a druga ekshumirani le{“150. U wegovom dosijeu stoji da se „tvrdilo da su austro-ugarske
vlasti, radi potvrde, naredile da se otkopa le{ i
snimi“. Takva nesigurnost, dala je povoda pojedinim publicistima da ospore identitet ekshumiranog le{a i tako, jo{ vi{e, doprinesu stvarawu legende. Posmrtne ostatke prenela je wegova majka
Miqa, uz pomo} Udru‘ewa srpskih ~etnika, i sahranila na beogradskom Novom grobqu (otac Pavle je umro pred kraj rata) 1922. U obave{tewu koje
je Glavni odbor Udru‘ewa srpskih ~etnika uputio
150
Vojni muzej Beograd, foto zbirka; A. Sto{i}, Pod nebom
Kru{evca, 689; Dobrovoqci u ratovima, 125; Na nadgrobnom
spomeniku u Beogradu pi{e da je umro 17. oktobra, a u Spomenici 75-godi{wice VA da je to bilo 20. oktobra.
71
Dru{tvu Sv. Sava, 3. oktobra 1922, navedeno je da
}e majka „narodnog junaka i ~etni~kog vojvode Voj.
Tankosi}a izvr{iti prenos posmrtnih ostataka
na{eg velikana“ i da }e telo biti sve~ano sahraweno uz sve po~asti „koje mu kao narodnom junaku pripadaju“151. Grob mu se nalazi u IV parceli,
drugom redu, grobno mesto broj 6.
Na spomeniku pi{e:
„Venac besmrtne slave
srpska ti vila plete,
nad tvojim grobom, Vojo,
komitske pla~u ~ete"
Kroz te{ka isku{ewa su prolazili i ostali
~lanovi vojvodine porodice. U kolikoj nema{tini su ‘iveli, svedo~i i pismo Tankosi}eve
sestre Mileve Nikoli}-Tankosi}, koje je, 1. februara 1918, borave}i u izbegli{tvu u Nici,
uputila @ivojinu Balugxi}u. Mole}i ga da posreduje za pomo} kod regenta Aleksandra („mladog gospodara“), napisala je: „Ceweni gospodine
poslani~e. Molim Vas da u~inite korak kako bi
u ovim te{kim danima mogli nam pomo}i da bar
od gladi ne patimo... Koliko nade imam u Viso~anstvo, toliko u Va{e posredovawe jer Viso~anstvo mi je kazalo da mu se vazda obratim kada
mi treba, prilikom jednog srda~nog prijema u
Kragujevcu, pre nepune 2 g. Sa mojim jadnim starim i zarobqenim ocem, koji ‘ivi u potpuno
opqa~kanoj ku}i, pun tuge i bola, mojom tu‘nom
151
72
AS, DSS, 1878-1
materom, detetom i sa mnom, primite toplu zahvalnost“152.
Majka Miqa je, sve do smrti 1932, slavnom sinu, svake godine, u Vaznesenskoj crkvi odr‘avala
pomen. Kada je umrla, sva {tampa je objavila nekrolog „ ~etni~koj majci“.
152
AS, Varia, 116-2
73
SPOR NA REÎ, PREBRZ NA OROZU
Nemogu}e je ozbiqno govoriti o Tankosi}evom liku, a da se dobro ne shvati duh vremena u
kome je ‘iveo. Burni doga|aji su se smewivali
kao na filmskoj traci i neumoqivo su uticali
na wegov ‘ivot i karakter. Od Majskog prevrata
1903. do prerane pogibije 1915. pro{ao je sva isku{ewa komitskog poziva i oba balkanska rata.
êtni~ka akcija je bila priprema i motivacija
naroda za predstoje}u oslobodila~ku borbu. Komite su podizale duh i ulivale nadu. Bili su „besmrtna prethodnica“ onih koji }e ome|iti granice budu}e dr‘ave. Politi~ko iskustvo sticao
je u periodu konfrontacije Srbije i Austro-Ugarske, ali i kroz permanentne sukobe sa politi~kim neistomi{qenicima. Animoznost izme|u wega i nekih vode}ih politi~ara onog doba,
bila je obostrana. On je na wih gledao sa onim
prezirom i omalova‘avawem „sa kojim revolucionari gledaju na diplomate, a oni na wega s
onom odvratno{}u sa kojom diplomate gledaju na
revolucionare“153. „Crnorukci“ su smatrali da
su za Srpstvo u Turskoj nastali posledwi dani i
153
74
S. Jovanovi}, Milovan Milovanovi}, Srpski kwi‘evni glasnik, 6, 16. jul 1937
da ga „samo jedan rat mo‘e spasti“. Odatle i
wegova nestrpqivost da {to pre otpo~ne rat
protiv Turaka 1912. i wegovo uplitawe u pripremawe Sarajevskog atentata.
Postao je „prvi bojovnik organizacije, wen
plameni ma~“154.
âst, odanost, pravda i juna{tvo su atributi
koji su neraskidivo vezani za wegovu li~nost. To
mu nisu osporavali ni oni koji ga nisu voleli.
„Wegova je inteligencija bila mala, wegova priroda prosta, bez kompilacija i niansa“, pisa}e
Stanoje Stanojevi}, ali mu je, istovremeno, priznao juna{tvo, hrabrost i prisebnost, „o kojima
su se pri~ala ~uda“, kao i to da je bio „po{ten
~ovek i iskren patriota, koji je u uverewu da
vr{i patriotsku du‘nost, ~inio mnoge grozne
postupke“155. [tampa mu je odavala priznawe
{to se, kao jedan od u~esnika Majskog prevrata,
„nije hteo nikad i ni~im koristiti na ra~un toga dela“ i {to je posle 1903. „svoj ‘ivot posvetio
skoro iskqu~ivo nacionalnim zadacima, izla‘u}i se najve}im opasnostima, ali uvek izbegavaju}i da se ma ~ime za sebe li~no koristi“156.
Ali, neobuzdani temperament mu je „pri{io“ i
druga~ije epitete: „ispi~utura“, „‘enskaro{“,
„kavgaxija i prznica“, „sangvini~an, upe~atqiv,
sklon da podra‘ava i da manifestuje“...157 Prkos
i ‘eqa za isticawem, pogotovu pred mrskim ne154
155
156
157
V. Kazimirovi}, nav. delo, 353
S. Stanojevi}, Ubistvo austrijskog..., 42
Zvono, 12. decembar 1908
Samouprava, 1. januar 1920
75
prijateqem, mogli su ugroziti tajnost wegove
misije u pore~kom kraju 1904/5. Zanemariv{i gde
se i zbog ~ega nalazi, ‘eleo je, po svaku cenu, da
poka‘e turskim zaptijama da je mnogo boqi strelac od wih. Fizi~ki je bio sitan i slab. Odatle
je, najverovatnije, i nadimak – [iqa. Mo‘da je
ba{ iz te ~iwenice proiza{la wegova neverovatna hrabrost. Ni na jednoj fotografiji nije bez
tankih, za{iqenih brkova, a izgleda da je samo za
vreme ~etovawa pu{tao i gustu bradu. U opho|ewu je bio „miran i tih, ~ak i stidqiv“, ali se
iza toga krila „sirovost i surovost neobuzdane
prirode“158. Karakterisale su ga ~este promene
raspolo‘ewa. O wegovoj strogosti prema svojim
borcima ispredale su se ~itave bajke. Nikoga se
~etnici vi{e nisu bojali i nikoga vi{e nisu voleli. „On tu~e i grdi; on psuje i ka‘wava svoje
qude, ali im ubrzo, tepa i deli sa wima posledwu paru“159. Pravi ambijent za wega bila je
borba i u woj se mnogo boqe snalazio nego u periodima mira, koji mu je „bio mrzak“. Za wega su
govorili da se „rodio da pogine i da je celoga
‘ivota ‘iveo samo za juna{tvo i borbu“160. On je,
jednostavno, pomirio ono {to je ‘ivelo u wemu
sa onim kakav je, zaista, i bio. Komite su u Tankosi}a imale bezgrani~no poverewe, pre svega
zbog wegovog vojni~kog talenta, smirenosti i
odlu~nosti u najte‘im trenucima bitke i velike
hrabrosti. Nije bilo ~etnika koji ne bi „‘ivot
158
159
160
76
B. Gligorijevi}, nav. delo, 55
Politika, 3. novembar 1919
"Vidovdan", II, 87
polo‘io za wega“161. Po izbijawu svetskog rata,
dok je formalno bio u pritvoru, wegovi ~etnici
nisu hteli da se maknu od wega sve dokle ga nisu
pustili. Na frontu, priznavali su i po{tovali
samo wegova nare|ewa. Uo~i bitke kod Merdara
1912, ~etnike je grupisao prema wihovim psihi~kim osobinama. Uz najhrabrije vodnike postavqao je hladne zamenike, uz ne‘ne |ake stavqao
je stare i iskusne ~etnike. Opra{taju}i se sa ~etnicima uo~i bitke, rekao im je. „Nemojte putem
pevati, nemojte izazivati, budite mirni, slu{ajte stare{ine. Budite verni drugovi, zaklonite
grudima nemo}nog. Rawenike ne pu{tajte u ruke
neprijatequ!“162. Neposredno, pre nego {to }e
poginuti na{alio se na ra~un jednog neopreznog
vojnika. primetiv{i ga kako po polo‘aju ide
dosta otkriven, Tankosi} je ispalio jedan hitac
preko wegove glave. Vojnik se neznatno pognuo.
Ali, naredna dva hica, koja je vojvoda ispalio i
koja su prozvi‘dala iznad same glave ovog vojnika, delovala su dosta ubedqivo i vojnik se
priqubio uz samu zemqu, uz op{ti smeh Tankosi}evih qudi. Nepotkupqivost i „isterivawe
pravde“, koje mu je bilo u krvi, doneli su mu dosta neprijatnosti. Data re~ bila je za wega svetiwa i zna~ila mu je „vi{e nego ‘ivot“163. Odatle i revnost sa kojom je radio na prijemu municije u Francuskoj i burna reakcija na uo~ene nepravilnosti. Uverenost u ispravnost sopstvenih
161
162
163
"Balkanski rat u slici i re~i", 7, 3. mart 1913.
Politika, 3. novembar 1919.
Vidovdan, II, 87
77
stavova, ~esto ga je dovodila u sukob sa javnim
li~nostima. To je najvi{e uticalo na stvarawe i
one druge, negativne, slike o Tankosi}u („~ovek
sirove du{e i spreman na svako zlo“, „spor na re~i, prebrz na orozu svoga oru‘ja“, „veseo i nakresan“164). O wegovoj sklonosti ka pi}u ima vi{e
zabele{ki. Tako je, uo~i oslobodila~kih ratova,
„uz tikve{ko vino i meze“ do~ekivao dobrovoqce u svojoj ku}i. Dok se nalazio u pritvoru,
posle Sarajevskog atentata i pritiska Be~a na
srpsku vladu, posetio ga je i Panta Dra{ki}
(a|utant Aleksandra Kara|or|evi}a). Kada ga je
oslovio sa: „Zdravo, casus beli!“, Tankosi} mu je
uzvratio „veseo i nakresan“. Xon Rid, u svojim
bele{kama, spomiwe da je u Kragujevcu 1915. upoznao Tankosi}a „~oveka malecnog rasta i velike
li~ne hrabrosti, ina~e ‘enskaro{a i ispi~uturu“165. Mogu}e je da su ga ovakve osobine ~inile
„zgodnim sredstvom“ u Apisovim rukama, ali je
nesporan i wegov li~ni pe~at u svim zna~ajnim
doga|ajima u periodu 1903-1914. Zanimqivo je
kakve su mu karakteristike u oficirskom dosijeu: „Svojim osobitim karakterom, bistrinom,
smelo{}u, odlu~no{}u, ‘ivom naravi i delima,
kako onim u miru, tako i mnogobrojnim u ratovima, odlikovao se vidno, ne samo me|u svojim drugovima iz 32. klase, ve} i me|u mnogim drugim
mla|im i starijim generacijama srpske vojske.
On je bio redak ~lan oficirske zajednice. Sa
164
165
78
X. Rid, Rat u Srbiji 1915, 151; Samouprava, 1. januar 1920; P.
Dra{ki}, Moji memoari, Beograd, 1990, 82
X. Rid, nav. delo,151
retkom odlu~no{}u wegovom kao oficira i ~oveka i{la je paralelno i wegova samovoqa, koja
je stvarala posla i pote{ko}e wegovim, pa ~ak i
najvi{im pretpostavqenim stare{inama. Sposoban i za najte‘a i najsmelija preduze}a na vojno-nacionalnom poqu sa svojim ~etnicima, on je
mogao, katkad, i da se „odmetne” odri~u}i poslu{nost. Pa, ipak, iznad svega, na ~etnika, Vojvodu
~etni~kog i majora Tankosi}a, sa pravom se polagalo mnogo i za najsmelija preduze}a, {to je
on, uistinu, svagda to opravdao“.166 U oskudnim
dokumentima, ipak, mogu se prona}i primeri
wegove izuzetne hrabrosti i snala‘qivosti, kao
i primeri svojeglavosti. Tako, na primer, ni
Vrhovna komanda ne zna gde se, sredinom novembra 1912, nalazi kapetan Tankosi} sa svojim
qudima i pod ~ijom je komandom. Epizoda sa komandantom Qubovi|skog odreda, ujesen 1914, kada
odbija da se vrati sa svojom ~etom ka Quboviji,
tako|e, dovoqno govori o wegovoj naravi.
Uprkos ovakvim kontrastima, Tankosi} je sa lako}om {irio krug sebi privr‘enih i do kraja odanih qudi. Prilazili su mu i voleli ga, kako probirqivi intelektualci, tako i sirovi potomci
starih hajdu~kih porodica. Sam Tankosi} je, za svoje najbli‘e saborce, odabirao dobrovoqce iz Bosne
i Hercegovine. U wih je imao najvi{e poverewa.
Zna~ajne promene Tankosi} je uneo u na~in organizovawa i delovawa ~etni~ke organizacije.
Do wegovog vremena, ~etnici su radili u ilega166
AVII, oficirski dosije V. Tankosi}, K-1819, f-166, 1/11
79
li, nastoje}i da ostanu {to neupadqiviji. Tankosi} se, naprotiv, u ~etni~koj uniformi izazovno {etao Beogradom i pose}ivao najvi|enija
mesta. Bilo je tu prkosa Pa{i}u i zvani~noj vladinoj politici, ali i ‘eqe da afirmi{e doborovoqa~ku akciju. Smatrao je da se ne mogu ostvariti nacionalni ciqevi, bez {ire akcije i
podr{ke. Zahvaquju}i wemu i ovakvom stilu rada, ~etnici }e postati simbol nacionalne borbe
i neizbe‘an ~inilac u politi~kom ‘ivotu Srbije.
80
PRILOZI
PRILOZI
DVE SPOMEN-PLOÊ
Danas, u tamnavskom selu Rukladi, na slavnog
komitu podse}a osnovna {kola, koja nosi wegovo
ime i maglovito se}awe ponekog starine. Vremena i doga|aji posle II svetskog rata pretili su da
se i ovo malo se}awa potisne u zaborav. Ulice,
trgovi, {kole, ustanove, mesne zajednice, ~ak i
sportski klubovi, ozna~avani su imenima i znamewima iz nekog drugog perioda. Kao da je istorija otpo~ela posle II svetskog rata i kao da su
zalud bili svi prethodni vekovi. Nakaradnim
simetrijama, u svemu i sva~emu, pojavqivali su
se i takvi likovi za koje ni studiozniji znalci
na{e pro{losti nisu mogli odgonetnuti odakle
dolaze i ~ime su to zadu‘ili potomstvo. Zahvaquju}i upornosti me{tana i neizbrisivom
tragu koji (im) je ostavio komitski vojvoda, izbegnuta je jo{ jedna, u nizu istorijskih nepravdi.
O tome, upe~atqivo svedo~i pri~a o spomen-plo~ama, koje se, posle nekoliko decenija neizvesne
sudbine, ponovo nalaze na fasadi {kolske
zgrade.
Oronula i dotrajala, stara seoska {kola sru{ena je 1965. Na istom mestu, podignuta je nova
{kolska zgrada. Problem je nastao oko postav111
qawa obele‘ja: dve stare spomen-plo~e. Na jednoj je pisalo: „Vojislav Tankosi}, pe{adijski
major, komitski vojvoda, veliki rodoqub i slavni nacionalni radnik. Rodio se krajem 1881. u
selu Rukladi. Na Igri{tu, kod Velikog Popovi}a, u Moravskoj oblasti, Tankosi} je pao te{ko
rawen 18. oktobra 1915.“ Drugu plo~u postavili
su pripadnici JVuO i na woj je pisalo: „Dr‘avna narodna {kola Vojvoda Voja Tankosi} u Rukladi. Podignuta 1942. godine“. I kako je to onda bio red aktivirani su svi merodavni faktori. Op{tinski odbor ubskog Subnora, krajem
1966. i tokom 1967. zatra‘io je od Vojnoistorijskog instituta i Zavoda za za{titu spomenika
kulture iz Beograda mi{qewe da li se Vojislav
Tankosi} „vodi kao legendarna li~nost“ i da li
zaslu‘uje da se stara spomen-plo~a postavi i na
novopodignutu {kolu. Stru~waci iz Instituta
su odgovorili da se u arhivu „ni Tankosi}, niti
ko drugi ne vodi kao legendarna li~nost“, pa su
preporu~ili da se ne mewaju postoje}a obele‘ja.
Subnor je, zatim, dao saglasnost {kolskim organima da mogu postaviti spomen-plo~u „pogotovu
{to su to zahtevali i gra|ani ovog sela“ (podvukao M.B.).
I tu pri~a nije zavr{ena. Uprkos odobrewima
i saglasnosti, neko je, ipak, bio iznad struke i
meritornih organa. Pored ulaznih vrata postavqena je samo jedna plo~a – ona prva. Druga je,
najverovatnije, zbog ~iwenice da su je postavili
„doma}i izdajnici“ 1942, prelomqena i ba~ena.
Da se radi o ~uvenom komiti, to nije bilo spor112
no. Ali, te{ko je bilo prelomiti u glavi barijeru da se, istovremeno, radilo i o ~etni~kom vojvodi. Nije bilo va‘no {to su onda{we vojvode
svoja zvawa sticali na bojnom poqu {tite}i
srpski narod u neoslobo|enim krajevima. Jednostavnije je bilo ignorisati postojawe druge
plo~e i tako izbe}i, eventualne, neprijatnosti.
Me|utim, sudbina, strpqiva pravda, ili ko zna
{ta ve}, opet su ume{ali prste. ûme}i u tavanskom buxaku plo~a je pre‘ivela sva isku{ewa
posleratnog vremena i do~ekala je da, ponovo,
bude postavqena na {kolu. Zahvaquju}i g. Vladi
Pavlovi}u i nekolicini entuzijasta iz Lajkovca, plo~a je reparirana i 30. juna 2002. vra}ena
gde je i pre stajala. Weno otkrivawe, simboli~no, obavili su po jedan predstavnik onda{we i
sada{we vlasti. U ulozi stare vlasti bio je g.
@ivko Uro{evi} iz Veli{evaca, biv{i pripadnik JVuO, a danas dr‘avqanin Amerike, dok je
novu vlast predstavqao dr Jovan Tomi} iz
Vaqeva, tada poslanik u Saveznoj skup{tini i
sve je, opet, bilo na svome mestu. Nekolicina starijih me{tana prokomentarisala je da druga~ije
i nije moglo da bude. Jer, komita je utabao put i
onima koji su se za ostvarewe nacionalnih ideala borili u Drugom svetskom ratu, i onima danas, za koje rodoqubqe nije samo deo svakodnevne
politi~ke retorike.
113
„PRED VAQEVOM“
Tekst je delo nepoznatog autora i prenet je iz
lista „Pijemont“, br. 67, od 8. marta 1915. Smatrali smo da je vrlo ilustrativan u oslikavawu
karakteristi~ne atmosfere, koja je postojala
svuda gde se kretao vojvoda Tankosi}.
Na{ puk je zano}io u selu Paunama 26. novembra pro{le godine. Iako umorni mislili smo o
radosnom trenutku kad budemo ponovo u{li u
Vaqevo, u na{e milo i lepo Vaqevo.
Na{ komandant bataqona major Vojislav Tankosi}, koji je u po~etku rata vodio komitsku ~etu,
poveo je sa svojim bataqonom nekoliko vaqanih i
hrabrih ~etnika, koji su umnogome pripomogli da
se Vaqevu, jo{ istog dana, skinu okovi.
Neprijateq je bio poseo i dobro se ukopao na
visu vi{e Vaqeva, koji se zove Popare. Sa tog visa oni su jakom pu{~anom i mitraqeskom vatrom
branili put, koji vodi iz sela Paune i Petnica
za Vaqevo. Major Tankosi} po{aqe jednu patrolu sa zadatkom da osmotri- ako joj to bude bilo
mogu}no- gde su neprijateqski mitraqezi, da bi
ih na{a artiqerija u}ukala i potisla...
Patrola je svoj zadatak vrlo brzo i uspe{no
izvr{ila. Major Tankosi} je krenuo sa nekoliko
114
~etnika i vojnika ivicom puta, da bi i sam osmotrio kretawe neprijateqa. Vatra je postajala sve
sna‘nija i br‘a, tako da su mi pali na um oni
stihovi iz narodne pesme:" Da si soko pa da ima{
krila, ne bi perje mesa iznijelo..."
Po naredbi majora Tankosi}a svi smo polegali u jedan jendek koji je bio iskopan na ivici puta. Do majora je legao Savi}, |ak-podnarednik i
svr{eni maturant, ro|eni brat hrabrog kapetana M. Savi}a, poznatog po svome juna{tvu na
Krupwu, gde je i te{ko rawen. Austrijanci kao
da su znali da se u tome jendeku nalazi ~ovek ~ije
je ime bilo uneseno u poznatom ultimatumu
Srbiji, pa su osuli paklenu vatru oko mesta gde je
le‘ao major Tankosi}. êli~na ki{a, u kojoj je
bilo i kur{uma dum-dum, zalivala je put i prskala oko jendeka. Niko nije mogao ni pomisliti da
krene ni napred ni nazad.
Mali i tankovijast, major Tankosi} se skupio
i pripio uz zemqu kao pijavica. Hladnokrvno i
znala~ki, on je oslu{kivao kuda sipaju kur{umi.
Podnarednik Savi}, u uverewu da majora ne}e
kur{um, nije mrdao od wega. Ova nesnosna situacija trajala je skoro ~itav sat. Da li {to mu je
noga utrnula ili mu se dosadilo dugo le‘awe,
major Tankosi} se podi‘e, po|e napred, ali je
morao zbog jake vatre le}i posle nekoliko koraka. Opaziv{i da se wegova amajlija odmi~e od
wega, Savi} po|e za g. majorom i le‘e ba{ na ono
mesto gde je malo~as le‘ao g. Tankosi}. Nije pro{lo vaqda ni dvadeset sekunda od kada je razmena
le‘i{ta u~iwena, dok podnarednik Savi} jeknu:
115
„[ta je podnaredni~e? – upita major.
„Eto, g. majore, rawen sam! – re~e podnarednik
i pokaza g. majoru mesto gde ga je pogodio kur{um
iz koga je kapala krv.
„E, jado moj“, na{ali se g. major, „pa zar ba{ na
mestu gde sam ja le‘ao?..“
„Kao {to vidite“, dodade u~tivo i blago podnarednik," po{ao sam za vama, ali nemam
sre}e".
îm se vatra malo uti{ala g. major naredi te
podnarednika skloni{e, a zatim uputi{e na previjali{te. To posle podne, umar{irali smo u
Vaqevo. Sredi{ni grad Z. Srbije bio je ponovo u
na{im rukama. Austrijanci, ~im su ~uli glas na{e artiqerije, po~eli su kao bez glave be‘ati
[apcu.
116
POGREB VOJVODE TANKOSI]A
Jedna velika nacionalna manifestacija
Na retko sve~an na~in sahraweni su ju~e popodne u Beogradu posmrtni ostaci komitskog vojvode, majora Voje Tankosi}a, jednog od najzaslu‘nijih boraca za narodno oslobo|ewe.
Kao {to je ve} ranije bilo javqeno sprovod je
krenuo od beogradske ‘elezni~ke stanice, kuda
su jo{ preksino} kov~eg sa Tankosi}evim posmrtnim ostacima preneli wegova majka i wegovi ~etnici.
Od jednog pa sve do dva i po ~asa formirala se
povorka. Na ~elu su bili krst, petnaest lepih venaca, zatim odred vojnika pe{aka, vojna muzika,
za wima ~etnici sa crnom zastavom, pa dobrovoqci sa svojom zastavom, zatim invalidi, jedna
grupa nacionalista, cigansko peva~ko drustvo,
sve{tenici, a odmah sa wima lafet sa kov~egom i
{est kowa u zaprezi. Pored lafeta i{li su s jedne i druge strane po tri ~etnika, iz Tankosi}eve ~ete jo{ iz 1912. godine. Na kov~egu koji je bio
pokriven zelenilom, bio je pri~vrs}en Tankosi}ev komitski kalpak i wegova sabqa. Iza lafeta,
majka Miqa, i Tankosi}eva rodbina, zatim wegovi prijateqi i gra|anstvo. Na kraju, jo{ jedan
odred vojnika pe{aka.
117
Ta~no u dva ~asa sprovod je krenuo od stanice
Kara|or|evom ulicom, pa pored Kalemegdana do
Saborne Crkve. I ako je ba{ u trenutku kada je
sprovod krenuo, pqusnula hladna jesewa ki{a,
nepregledne mase sveta-koji je bio prekrilio
ulice, od stanice do Crkve, kroz koje je sprovod
trebao da pro|e-ostali su i daqe na svojim mestima. Crkva je isto tako bila dupke puna. I kada
su ~etnici uneli u crkvu kov~eg svoga vojvode,
izuzimaju}i malog broja koji je i{ao odmah za
porodicom niko vi{e nije mogao da u|e.
Posle opela na kojem su ~inodejstvovali osam
sve{tenika, govorili su u crkvi prvo vladika Varnava, a potom g. Du{an Dimitrijevi} i Dragi{a
Vasi}. Oni su u svojim ubedqivim govorima izneli
ceo rad i zasluge pokojnikove za op{tu nacionalnu
stvar. Posle wihovih govora sprovod je krenuo iz
Crkve Kraqa Petra, Knez Mihajlovom do Terazija.
Svuda usput, nove nepregledne mase sveta, o~ekivale
su da jo{ jednom odadu po{tu pokojniku. Na Terazijama, pred tribinom, sprovod se zaustavio. I tek tu
se i kao kroz gustu ki{u koja je neprestano nemilosrdno lila, moglo videti koliko je na{lo sveta da
uzme u~e{}a u posledwem ispra}aju zaslu‘nog vojvode. Ceo prostor od" Sata" pa do Kraqa Aleksandra ulice bio je prekriven svetom.
Pred tribinom na Terazijama sa pokojnikom
se oprostio major u penziji g. Qubi{a Borisavqevi}. On je probranim re~ima izneo Tankosi}eve zasluge za Sarajevski atentat, koji treba
da se smatra, rekao je, kao prvi akt, prvi korak ka
oslobo|ewu. U svome govoru g. Borisavqevi} se
118
dotakao rada udru‘ewa „ Ujediwewe ili smrt “ i
seni neumrlih nacionalnih junaka Gavrila
Principa i âbrinovi}a.
Sa Terazija sprovod je produ‘io, uvek kroz
gust {palir sveta, Kraqa Aleksandra ulicom.
Na uglu Aleksandrove i Kraqa Milutina ulice,
u kojoj se nalazi ku}a Tankosi}a, sprovod je ponovo zastao.Tu su se oprostili sa pokojnikom
predsednik Udru‘ewa ratnih invalida g. Nedi}
i Bosanac g. \. Bogojevi}. Wihovi uzbudqivi govori, u kojima su obojica, kao i prva tri govornika, veli~ali zasluge vojvode Tankosi}a, duboko su ganuli sve koji su ih slu{ali.
Bilo je ve} pet ~asova kada je sprovod jo{ jednom zastao pred zgradom nove univerzitetske
biblioteke na Trkali{tu.
Na tome mestu vojnici su se izdvojili iz povorke i odali pokojniku jednim plotunom posledwu po{tu. A tada je muzika, koja je dotada
svirala posmrtni mar{ odsvirala tiho Tankosi}evu omiqenu pesmu-~etni~ku himnu „Sprem'te
se, sprem'te, ~etnici silna }e borba da bidne“...Kad se stiglo na grobqe bio je uveliko
mrak. I ako je ki{a neprestano padala preko
1000 du{a do{lo je do grobqa da i tamo poka‘u
koliko prestonica ceni zasluge i rad juna~kog
Tankosi}a. Na grobu su se sa pokojnikom oprostili vojvoda Kosta Pe}anac i prota Nikola
Bo‘i}. U 6 i ~etvrt spu{teni su grob posmrtni
ostaci vojvode Tankosi}a da se ve~no odmaraju.
„ Politika“, 5194, 9. oktobar 1922.
119
IZVORI I LITERATURA
– Arhiv Srbije, Savez dobrovoqaca; Fond Milorada Pavlovi}a
Krpe; Zbirka poklona i otkupa; Varia; Dru{tvo Svetog Save;
Fond Nikole Aran|elovi}a
– Arhiv Vojnoistorijskog instituta
– Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo, Fond Op{tine grada
Vaqevo; Zbirka mati~nih kwiga ro|enih i kr{tenih; Zbirka otkupa; Zbirka prepisa; Zbirka Varia;
– Na~elstvo sreza Tamnavskog Ub;
– Dokumenti o spoqnoj politici Kraqevine Srbije 1903-1914, kw.
1, sv. I, II; sv. II; kw. 5, sv. I, II; kw. 7, sv. 2.
– Stenografske bele{ke Narodne skup{tine
– Posebni fondovi Narodne biblioteke Srbije (Zaostav{tina Dragi{e Stojadinovi}a; Dnevnik Milorada Pavlovi}a -Krpe)
– A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija 1903-1918, Dokumenti iz
be~kih arhiva, IV, 1906, Beograd, 1989.
– Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Srba i Crnogoraca,
Zbornik radova nau~nog skupa odr‘anog u Kikindi 11/12. aprila
1996, ISI, Beograd, 1996
– Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918, Zbornik dokumenata, Beograd, 1980
– \. Kara|or|evi}, Istina o mome ‘ivotu, Beograd, 1969
– V. ]orovi}, Odnosi izme|u Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd, 1992
– B. Ne{kovi}, Istina o Solunskom procesu, Beograd, 1953
– D. Jankovi} Srbija i jugoslovensko pitawe 1914-1915, Beograd,
1973
– Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat, Beograd, 1967
– X. Rid, Rat u Srbiji 1915, Cetiwe, 1975
– A. Rajs, Slike, bez mesta i god. izdawa
– S. M. \or|evi}, Spomenica dr Rajsu, Beograd, 1930
121
– S. Pribi}evi}, Diktatura kraqa Aleksandra, Zagreb, 1990
– Silvija \uri}, Dnevnik pobeda, Srbija u balkanskim ratovima
1912-13, Beograd, 1990
– A. Barbi, Sa srpskom vojskom, G. Milanovac, 1986
– S. Jovanovi}, Iz istorije i kwi‘evnosti, I, Beograd, 1991
– D. @ivojinovi}, Kraq Petar I Kara|or|evi}, II, Beograd, 1990
– Golgota i Vaskrs Srbije 1914-1915, II, Beograd, 1990
– V. ]orovi}, Ujediwewe, Beograd, 1928
– M.R.S. Srbi i Bugari u pro{losti i sada{wosti, Beograd, 1913
– Jovan M. Jovanovi}, Borba za narodno ujediwewe 1914-1918, Beograd, bez godine izdawa
– Jovan M. Jovanovi}, Ju‘na Srbija od kraja 18 veka do oslobo|ewa,
Beograd, 1939
– V. Beli}, Ratovi srpskog naroda u XIX veku (1788-1918), Beograd,
bez g. izd.
– A. Stoji}evi}, Istorija na{ih ratova za oslobo|ewe i ujediwewe
od 1912-1918, Beograd, 1932
– Prvi Balkanski rat 1912-1913, I, Beograd, 1959
– M. Pavlovi}, Iz rata, Beograd, 1913
– Istorija Beograda, III, Beograd, 1974
– A. Mitrovi}, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd, 1984
– Istorija srpskog naroda, VI-I, Beograd, 1983
– S. Skoko, Vojvoda Stepa Stepanovi}, 2, Beograd, 1985
– S. Skoko, Vojvoda Radomir Putnik, I, Beograd, 1985
– @. Stanisavqevi}, Cerska bitka, Beograd, 1927
– @. Pavlovi}, Bitka na Jadru, Beograd, 1924
– A. Sto{i}, Veliki dani Srbije 1914-1918, Beograd, 1994
– Istorija makedonskog naroda, II, Beograd, 1970
– M. Lazarevi}, Na{i ratovi za oslobo|ewe i ujediwewe,
srpsko-turski rat 1912, I, Beograd
– M. Raki}, Konzulska pisma 1905-1911, Beograd, 1985
– D. \or|evi}, Nacionalne revolucije balkanskih naroda
1804-1914, Beograd, 1995
– D. \or|evi}, Portreti iz novije srpske istorije (Milovan Milovanovi}), Beograd, 1997
– N. Stojanovi}, Bosanska kriza 1908-1914, Sarajevo, 1958
– A. \uri}, Solunci govore, Beograd, 1978
– Spomenica 75-godi{wice Vojne akademije 1850-1925, Beograd,
1925
122
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
M. Crwanski, Politi~ki spisi, Beograd, 1989
V. Dedijer, Sarajevo 1914, Beograd, 1966
M. @ivanovi}, Pukovnik Apis, Beograd, 1955
S. Stanojevi}, Srpsko-turski rat 1912, Beograd, 1928
S. Stanojevi}, Ubistvo austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda, Beograd, 1923
D. Vasi}, Karakter i mentalitet jednog pokoqewa, Devesto tre}a,
Beograd, 1990
V. Stojan~evi}, Srbi i Arbanasi 1804-1912, Beograd, 1994
Vojna enciklopedija, 2, Beograd, 1971
S. Stanojevi}, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatska-slovena~ka, IV, Zagreb, 1929
M. [kari}, êtnici i dobrovoqci u ratovima za oslobo|ewe i
ujediwewe, Novi sad, 1925
Vojvoda Kosta Pe}anac, êtni~ka akcija 1903-1912, Beograd, 1933
J. Tomi}, Rat na Kosovu i Staroj Srbiji, Novi Sad, 1913
S. Krakov, Plamen ~etni{tva , Beograd, 1990
Enciklopedija Jugoslavije, JLZ, VIII, Zagreb, 1971
Spomenica Qubomira Davidovi}a, Beograd, bez god. izdawa
Spomenica Jovana Babunskog, bez mesta i god. izdawa
S. Simi}, Srpska revolucionarna organizacija 1903-1912, Begrad,
1988
L. Pfefer, Istraga o sarajevskom atentatu, Zagreb, 1938
Jovan Haxi- Vasiqevi}, êtni~ka akcija u Staroj Srbiji i Makedoniji, Iz velike epohe 1903-1918, Subotica, 1929
Dr. Siton-Vatson, Sarajevo- studija o uzrocima svetskog rata, Zagreb, 1926
P. Slijep~evi}, Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, Zagreb, 1925
A. \uri}, Za ~ast Otaxbine, Beograd, 1985
A. \uri}, @ene-Solunci govore, Beograd, 1987
B. Gligorijevi}, Kraq Aleksandar Kara|or|evi}, I, Beograd, 1996
M. Radenkovi}, Cerska operacija 1914, Beograd, 1953
M. Radenkovi}, Kolubarska bitka, Beograd, 1959
Grupa autora, Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, Beograd, 1989
Spomenica Stojana Novakovi}a, Beograd, 1921
@. Pavlovi}, Bitka na Kolubari, ofanzivna bitka, I, Beograd,
1930
B. Nikolajevi}, Iz minulih dana, Beograd, 1986
Dnevnik na{ih pobeda, I, II, Beograd, 1913
123
– Spomenica XXXII klase Vojne akademije, Beograd, 1936
– Spomenica proslave tridesetpetogodi{wice ~etni~kog pokreta,
Beograd, bez god. izdawa
– T. Petkovi}, Spomenica Milivoja M. Dini}a, Kragujevac, 1927
– P. Vlahovi}, Vitezi Kara|or|eve zvezde, Aran|elovac, 1990
– G. Nikoli}, Vojvoda Tankosi}, Beograd, 1988
– Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, I, Beograd, 1971
– P. Dra{ki}, Moji memoari, Beograd, 1990
– D. Mekenzi, Apis, G. Milanovac, 1989
– M. \uri{i}, Bitka na Drini 1914, Beograd, 1969
– \. Luki}, Bitka na Drini 1914, Beograd, 1966
– Vojvoda Vasilije Trbi}, Memoari, 1-2, Beograd, 1996
– V. Kazimirovi}, Crna ruka, Kragujevac, 1997
– B. Ratkovi}, M. \uri{i}, S. Skoko, Srbija i Crna Gora u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd, 1972
– Veliki rat Srbije za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca, III-IV, Beograd, 1925
– Tajna prevratna organizacija, Solun, 1918
– A. Sto{i}, Pod nebom Kru{evca, Beograd, 1996
– D. Qubibrati}, Vladimir Ga}inovi}, Beograd, 1961
– M. Pe{i}, Stari ~etnici, Kragujevac, 2000
– I. Trifunovi}, Trnovitim stazama, Beograd, 1933
– M. Toplica, Dobrovoqci, Wujork, 1916
– B. Hrabak, Arbana{ki ustanci 1912, Vrawe, 1975
– Krv slovenstva, Spomenica desetogodi{wice svetskog rata, Beograd, 1924
ÂSOPISI, [TAMPA
– \. Stankovi}, Srpska vlada i muslimani u prvom svetskom ratu,
IG 1-2 (1980)
– B. Hrabak, Vaqevo u ratu 1914, Glasnik MIAV, 31 (1997)
– B. Hrabak, Operacije na sredwoj i u gorwoj Drini i u Sanxaku avgusta 1914, IG (1964)
– B. Hrabak, Delatnost pripadnika organizacije „ Ujediwewe ili
smrt“ za vreme prvog svetskog rata, Na{a pro{lost, VI, 1971-1972,
Kraqevo, 1973
– B. Hrabak, Dejstva dobrovoqa~ko-~etni~kih jedinica u U‘i~koj
vojsci u leto 1914. godine, U‘i~ki zbornik, 9, 1980
– S. Jovanovi}, Milovan Milovanovi}, Srpski kwi‘evni glasnik,
6, 16. jul 1937
124
– „Narodna odbrana“, 13-14 (1939)
– P. Markovi}, Svakodnevni ‘ivot Beograda na po~etku rata 1914,
IG 1 (1986)
– „Ratnik“ 11-12 (1924); 11-12 (1925); I (1928)
– „Nova Evropa“, 14-15, 17, 18 (1925); XV (1927) 12; XVIII (1928) 10-11;
XXV (1932) 8
– D. Batakovi}, Sukob vojnih i civilnih vlasti u Srbiji u prole}e
1914, I^ 29-30 (1982/1983)
– U. Vujo{evi}, Prilozi za biografiju Mustafe Golubi}a, Istorija XX veka, 1-2 (1993)
– B. Hrabak, Dobrovoqci u borbama oko Beograda 1914 i 1915, Godi{wak grada Beograda, 9-10 (1962-1963)
– Dr Mom~ilo Zlatanovi}, êtni~ki (komitski) pokret 1904-1912,
(Vrawe i Pre{evska kaza), Leskova~ki zbornik, 32 (1992), Leskovac, 1992
– B. \or|evi}, Obrazovawe i raspad vlade ~etvorne koalicije u
Srbiji 1909, I^ 11 (1960)
– Vojislav Vu~kovi}, Unutra{we krize Srbije i Prvi svetski rat,
I^ (14-15), 1963-1965
– „Ilustrovana ratna hronika“, 34 (1912/1913)
– Glasnik na institutot za nacionalna istoria, 1 (1968)
– „15. septembar 1918", 48, mart 1985
– „Beogradske op{tinske novine“, 5, maj 1939
– „Zvono“, 12. decembar 1908
– „Napred“, 2216, 12. jul 1991
– Balkanski rat u slici i re~i, 7(3. mart 1913); 8 (10. mart 1913); 10
(24. mart 1913)
– „Politika“, 24, 25, 26. septembar 1908; 23. decembar 1908; 21-22. maj
1909; 26. april 1914; 3. avgust 1915; 3. novembar 1919; 25. jul 1925;
31. avgust 1925, 15. septembar 1930
– „Srpske novine“, 9. decembar 1908
– „Vidovdan“, II, @eneva-Beograd, 1919
– „Vardar“, 20 (1932), 23 (1935);
– Kalendar „Prosveta“ za godinu 1934
– „Pravda“, 16. januaar 1913
– „Pijemont“, 256 (1914); 263 (1914); 291 (1914); 67 (1915)
– „Ju‘ni pregled“, 1930, 6-7
– „Samouprava“, decembar 1919; januar 1920
125
BELE[KA O AUTORU
Milorad Beli}, ro|en u Vaqevu, 1954. godine.
Zavr{io studije istorije na Filozofskom
fakultetu u Beogradu.
Do sada objavio: êtnici Draè Mihailovi}a u
gra|anskom ratu 1941–1945 (2001), kao i niz
stru~nih radova sa temom iz zavi~ajne i nacionalne
povesti.
126
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
355:929 Tankosi} V.
94(497) "1880/1915"
BELI], Milorad
Komitski vojvoda Vojislav Tankosi} / Milorad
Beli}. – 1. izd. – Vaqevo : Me|uop{tinski istorijski
arhiv, 2005 (Vaqevo : M & S). – 128 str. ilustr. ; 21 cm
Tira` 1.000. – Prilozi: str. 81-119. – Bele{ka o
autoru: str. 126. – Napomene i bibliografske reference
uz tekst. – Bibliografija: 121-125.
ISBN 86-80613-07-H
a) Tankosi}, Vojislav (1880-1915)
COBISS.SR-ID 123856140

Комитски војвода Војислав Танкосић

Transcription

Similar documents

Погледај

Број 38 - Istorijski arhiv Valjevo

01 OK_Layout 1

Broj 392, Mesec Septembar