Bogoljub Karić – Predsednik

cmyk
Po{tovane dame i gospodo, dragi prijateqi,
Obilazim Srbiju. Sre}em se i razgovaram sa qudima. Odgovaram na
pitawa gra|ana. Te{ko se `ivi. Na{a najve}a fabrika bez krova - srpska poqoprivreda, umesto da zapo{qava milion qudi, ona je pod korovom. Fabrike koje su do ju~e bile na{ ponos postaju industrijska
grobqa. Qudi su bez posla ili strepe da }e ga izgubiti. Sre}em na{u
decu koja su diplomirala u Srbiji kako rade te{ke poslove po svetu.
I pored toga - video sam i uverio se da Srbija ima snage. Ima snage da
se promeni. Potrebni su joj qudi doma}ini, koji imaju rezultate, koji
znaju da rade i stvaraju.
Danas smo ovde da to glasno ka`emo: Srbija ima snage!
Iako je lutala izme|u raznih obe}awa i proma{enih reformi i tranzicije- - Srbija ima snage da pobedi. Da se uhvati u ko{tac sa problemima i politi~kim opcijama koje strana~ke interese stavqaju iznad
interesa gra|ana.
Uverio sam se da Srbija, zaista, ima snage da izi|e iz krize. Wena budu}nost je u radu. U stotinama hiqada malih porodi~nih firmi i bu|ewu preduzetni~kog duha. To jeste ciq Srbije.
Obra}am vam se kao ~ovek koji celog `ivota stvara i gradi. Zato ho}u
da probudimo snage Srbije, da preuzmemo odgovornost za na{u budu}nost.
Ovu kampawu sam zapo~eo u gara`i u Pe}i pre 32 godine. Sada, u izbornu kampawu idemo zajedno sa programskim na~elima koja su svima razumqiva i bliska, i koja treba da probude sve snage Srbije.
Sudbina je u na{im rukama. Podr`imo one koji imaju viziju da Srbija mo`e da postane zemqa u kojoj se radi i u kojoj se dobro `ivi od svog
rada.
1
2
Okrenimo se onom {to se pokazalo kao uspe{no u svim zemqama tranzicije, ne oplakujmo svoju sudbinu da reforme bole, ve} zasu~imo rukave i krenimo da radimo.
JA HO]U
• Da svaka ku}a postane fabrika.
• Da svaka wiva bude fabrika bez krova.
• Da u svakoj porodici rade tri generacije.
To je re{ewe da se smawi broj nezaposlenih i pove}a broj onih koji svojim radom osiguravaju svoju egzistenciju.
Dr`ava mora da stvori uslove i podr`i taj pokret rada i stvarawa
razumnim kreditima i fondovima za podsticaj porodi~nih fabrika
i farmi.
Na svakoj vlasti koja dr`i do interesa svojih gra|ana je - da sni`ewem poreskih stopa, ~ak i osloba|awem od pla}awa poreza u nekoliko
prvih godina, svaki socijalni slu~aj pretvori u proizvodni subjekt.
To je sva na{a politika - a ja je zovem pametna ekonomija. I to je ono
{to nazivam vladavinom ekonomije nad politikom.
I na{im roditeqima koji su ~etrdeset godina gradili ovu zemqu penzije }e biti ve}e, od wih }e mo}i dostojanstveno da `ive.
Neki ka`u da nas ne}e Evropska Unija. Nije ta~no. Vrata Evropske
Unije su {irom otvorena za nas. Ali, evropska porodica ne}e neure|ene ekonomije, nepo{tovawe zakona i nesigurnost. Nama trebaju odgovorni politi~ari koji }e ovo da sprovedu, a najboqi primer je Slovenija koja je do ju~e sa nama bila u istoj dr`avi.
3
4
I najzad, ono {to je i najbolnije - problem raseqenih, prognanih, poni`enih Srba. Neizvesna i najte`a je sudbina Srba sa Kosova i Metohije. Zato sam predlagao osnivawe fonda iz koga bi se finansirao program porodi~nih kompanija. Ali posledwih pet godina nismo iskoristili podr{ku me|unarodne zajednice da obnovimo ekonomske odnose i
da Kosovo i Metohija, kao sastavni deo Srbije, postane integrativni
faktor Balkana.
Dragi moji prijateqi,
Gra|ani Srbije su radni qudi. Oni su to dokazali. I nezaposleni, i
zaposleni - ne tra`e milostiwu ve} mogu}nost da rade.
Mi, koji ovde danas stojimo pred Srbijom, znamo kako da pokrenemo snage Srbije. Pred gra|ane Srbije stavqamo znawe, rezultate, energiju i reputaciju dobrih srpskih doma}ina. Tajna na{eg uspeha je u radu. U stalnoj `eqi da ne{to unapredimo da Srbiji bude boqe.
Srbiji je dosta gospodara.
Tra`imo i nudimo rezultate.
Srbiji su potrebni stvaraoci.
Srbiji su potrebni vizionari.
I zato }emo Srbiju zajedno promeniti, jer Srbija ima snage!
5
6
Akad. Vladimir Kawuh
Kao lekar, profesor univerziteta i akademik, `eleo bih da vam iznesem izvesne goru}e
probleme na{eg zdravstva, nauke i wihovih kadrova. I, s tim u vezi, predlo`im izvesna re{ewa sa kojima je saglasan i na{ predsedni~ki kandidat Bogoqub Kari}.
Op{te je poznato da je zdravqe na{eg naroda, na`alost, ozbiqno naru{eno. Po~elo je to sa
sankcijama, bombardovawem, prilivom izbeglica i op{tom nema{tinom zbog li~nog i dru{tvenog siroma{tva i zna~ajne nezaposlenosti.
... Nad glavom nam je i Damaklov ma~ na{ih strategijskih pitawa: uru{avawe porodice i
pretwa omladini da utone u drogu i sidu. U tom pogledu ohrabruje slogan KARI] FONDACIJE "PORODICA JE UVEK NAJSIGURNIJE MESTO" i wen svakodnevni uspe{an rad
u tom smislu.
Mi smo imali dve presti`ne nagrade za nauku: srpsku - Sedmojulsku i jugoslovensku - Avnojevu.
Zbog naziva ovih nagrada sa politi~kom konotacijom, ove nagrade su ukinute.
Ohrabruje {to je u ovakvoj situaciji, FONDACIJA BRA]E KARI] imala sluha i ustanovila zna~ajne nacionalne i internacionalne nagrade koje }e ove godine biti dodeqene ve}
po sedmi put. Ovim nagradama stvorena je ve} porodica zna~ajnih laureata, u domenu kulture i umetnosti, nauke, novinarstva, publicistike i izdava{tva, ekonomije i privrede i humanitarnih aktivnosti, ja~awe mira, saradwe i prijateqstva me|u narodima.
...
[to se zdravstva ti~e, ve}ina na{ih lekara i zdravstvenih radnika po{teno i samopregorno radi za minimalne plate i, treba otvoreno re}i, u svim biv{im re`imima, preko svojih le|a doprinosi o~uvawu socijalnog mira. I u tom smislu, u pogledu zdravstva,
ohrabruje humanitarna aktivnost Kari} fondacije, koja poma`e: od najmla|ih (donacije za de~ju kliniku u Tir{ovoj i druge), pa sve do najstarijih ~lanova na{eg dru{tva penzijama za na{e preostale solunske ratnike!
...
Sigurno da je za bra}u preko potrebna pravna dr`ava. Ona je CONDITTO SINE QUA NON,
ali i u takvoj dr`avi privreda je ta koja stvara novac, koja mo`e da napuni zdravstvene, prosvetno- -kulturne i nau~ne fondove.
Pru`imo {ansu predsedni~kom kandidatu BOGOQUBU KARI]U, dokazanom preduzetniku, da pokrene na{u privredu i da kao ~ovek sa Kosova i Metohije, koji od svih nas
najboqe poznaje tamo{we prilike i same Albance, doprinese srpsko-albanskom dijalogu, za postizawe prihvatqivog re{ewa.
Utoliko pre {to BOGOQUB KARI], kao bogat ~ovek, u sve ove projekte ula`e i svoj
novac.
(Deo izlagawa iz Sava centra na predizbornoj konvenciji
predsedni~kog kandidata Bogoquba Kari}a, 13. 5. 2004.)
7
8
Vasa Vasiqevi}
jedan od vi|enijih srpskih doma}ina
Po{tovani prijateqi,
Pripala mi je posebna ~ast da vas ispred Dru{tva doma}ina Srbije danas ovde najlep{e pozdravim. Kad sam po{ao re~eno mi je da ka`em - da punu podr{ku za predsednika dajemo
BOGOQUBU KARI]U, na{em srpskom doma}inu.
Na znam da li vam je za ovom govornicom nakad seqak dr`ao govor ili neko predavawe, ali
~uo sam, po{to sam prvi put u ovom zdawu, da ovo televizija direktno prenosi i nadam se da
sam sad, u ovom momentu, u svakoj ku}i.
Bi}u veoma kratak. Posebno apelujem na poqoprivrednike, seqake, krstimo ih kako ho}ete,
da 13. juna shvate da je istorijski dan za ovu zemqu. Istorijski dan je zbog toga {to na kormilo ove dr`ave treba da do|e srpski doma}in uz na{u podr{ku - a to je Bogoqub Kari}.
BOGOQUBE, Vama se obra}am - ne `elim da `ivim u udovi~koj ku}i, ova je dr`ava udovi~ka ku}a. Ovde nema ni himne, ovde nema ni zastave, ovde nema ni grba. Ovde ni{ta
nema. Da bi ovo postigli, Srbiju moraju da preuzmu doma}ini, qudi koji znaju da rade.
Politi~ke bitange moraju da odu iz ove Srbije, mi moramo da maknemo zelena{ku mafiju koja gu{i i ugu{ila je seqaka, jo{ samo krv da mu uzme.
Mogu da pri~am koliko ho}ete, ali da vas ne gwavim, ponovi}u jo{ jednom: pozivamo poqoprivrednike, mu~enike kao {to sam ja (ja dolazim iz kalemara, ju~e sam ceo dan radio) - da
13. juna metnu prst na ~elo, da skinu one barjaktare na trotoarima i ulicama gradova
Srbije i da svoju sudbinu povere qudima kao {to je Bogoqub Kari}, a ja sam sebe poverio.
Hvala vam puno.
(Izlagawe iz Sava centra na predizbornoj konvenciji
predsedni~kog kandidata Bogoquba Kari}a, 13. 5. 2004.)
9
10
Alisa Mari}
mr ekonomije i velemajstor
[ah me je vodio {irom sveta. Imala sam prilike da odem zauvek, da se ne vratim nikada, da
`ivim boqe, izvesnije. Ja sam izabrala Srbiju. Ovde sam se rodila, ovde zavr{ila {kolu,
ovde su qudi koje volim, koji veruju u mene.
Nije lako biti `ena i pomiriti karijeru profesionalnu i sportsku sa svim obavezama koje
nas ~ekaju. Od pamtiveka se borimo za prostor vi{e, uvek pod znakom pitawa, uvek te`e od
mu{karaca.
Zato je va`no da Srbiju vodi ~ovek koji veruje u `ene, na{u sposobnost, na{e kvalitete.
SNAGA SRBIJE JE U NAMA!
Zoran Milosavqevi}
sportista
Samo lider sa vizijom mo`e da uka`e ~ast nekom ko je predstavnik najmla|e generacije
mena-xera, nekome kao {to sam ja, da stane danas pred sve vas i govori.
Samo ~ovek koji je i sam uspe{an mo`e da veruje i podr`i nas koji pravimo prve korake ka
uspehu.
Zato {to veruje u mene i tebe, ja verujem u wega - Bogoquba Kari}a.
Na Zapadu za svoje lidere uvek biraju qude koji imaju uspehe iza sebe, qude od ovakvog kova,
qude kakav jeste Bogoqub Kari}.
Zato mu dajem podr{ku i svoj glas, jer je doma}in, jer je uspe{an, jer je primer za nas mlade
koji smo {kolovani {irom sveta, ali se vra}amo u svoju zemqu - jer verujemo u Srbiju u koju
veruje on.
Ako ikome u ovoj zemqi treba dati politi~ku {ansu, onda je pre svih to BOGOQUB
KARI], jer ima iskustva, energiju, veru u nas, jer u nama prepoznaje snagu Srbije.
11
BOGOQUB J. KARI] SA SUPRUGOM MILANKOM I DECOM: DANICOM, JELENOM, NADE@DOM I NEBOJ[OM
12
BOGOQUB J. KARI]
Ro|en je 17. januara 1954. godine u Pe}i, kao najmla|i od petoro dece Danice i Jani}ija Kari}.
Osnovnu i sredwu {kolu zavr{io je u Pe}i. Diplomirao je u Pri{tini
na Prirodno-matemati~kom fakultetu, odsek geografija. Magistrirao je
1991. godine na Ekonomskom fakultetu u Ni{u, na temu "Organizacija i
razvoj male privrede". Od 1994. godine ~lan je "Internacionalne akademije kompjuterskih nauka i sistema" sa sedi{tem u Kijevu. Slu`i se albanskim, engleskim i ruskim jezikom.
U mladosti, posebna interesovawa ispoqavao je za sport i muziku. Povremeno je sa bra}om svirao u orkestru "Plave zvezde". Sa bratom Zoranom osnovao je prvi karate klub u Pe}i i bio instruktor karatea. Jedan je od pionira i osniva~a Karate saveza pokrajine. Privatnim biznisom po~iwe da se
bavi s nepunih osamnaest godina.
Svoju suprugu Milanku upoznao je kao gimnazijalku kada je ~inio prve korake u biznisu. Vi{e se nikad nisu rastajali. Milanka Kari} diplomirani je pravnik.
Imaju ~etvoro dece: Neboj{u (1979), Nade`du - Nedu (1981), Jelenu (1982)
i Danicu (1985). Deca su zavr{ila presti`ne svetske univerzitete i na
razli~ite na~ine uspe{no se ukqu~uju u rad BK grupe.
BILI SU PRVI - OSTALI NAJBOQI
U biznisu su stekli ime kao "Bra}a Kari}". Pod tim imenim poznati su
i danas, iako ve}ina kompanija u wihovom vlasni{tvu ne nosi vi{e wihovo ime. "Bra}a Kari}" - postali su sinonim porodi~nog biznisa. Sinonim za uspeh. A Bogoqub Kari}, direktor porodi~nog preduze}a, kasnije
predsednik poslovnog sistema BK grupe - simbol porodice Kari}, srpski
pandan Aweliju, Berluskoniju, Fordu, Rokfeleru. Po~elo je pre vi{e od
trideset godina:
13
DANICA I JANI]IJE KARI]
BOGOQUB KARI] SA BRA]OM ZORANOM, SRETENOM I DRAGOMIROM, I SESTROM OLIVEROM
14
• 1972. Bogoqub Kari} otvara precizno-mehani~arski servis "Tehni~ar".
• 1979. Sa bra}om i sestrom osniva porodi~no preduze}e "Kosovouniverzum" - prvo privatno preduze}e u SFRJ, iz koga }e vremenom
izrasti BK grupa - najve}a privatna srpska kompanija.
• 1979. Osniva "Socijalni savet" za brigu o standardu radnika
zaposlenih u pogonima "Bra}a Kari}", koji ubrzo {iri socijalni
i humanitarni rad na Pe} i celu Pokrajinu.
• 1980. Gradi proizvodnu halu koja zapo{qava 300 radnika.
• 1981. Po~iwe sa radom fabrika za proizvodwu monta`nih ~eli~nih konstrukcija "Metalac",
• 1982. Za svega dva meseca podi`e fabriku za izradu vij~anih nestandardnih proizvoda. U Beogradu po~iwe s radom pogon za preradu lima.
• 1985. Idejni je tvorac programa "Kari} - Kosovo 50" - jedinog
konkretnog multietni~kog ekonomsko-politi~kog programa koji
je iko ponudio za razre{avawe kosovske krize. Projekat "Kari} Kosovo 50" bio je posledwa prilika da se konstruktivno odgovori na albanski ekstremizam. Prilika nije iskori{}ena.
• 1986. Osmog marta na redovnom godi{wem skupu rukovodstava
svih firmi poslovnog sistema "Bra}a Kari}", kao i wihovih
brojnih kooperanata iz cele zemqe, odr`anom u Vrwa~koj Bawi, Bogoqub
Kari} je obznanio odluku za prodor na rusko tr`i{te.
• 1987. U organizaciji "Centra za razvoj male privrede" koji
deluje u okviru sistema "Bra}a Kari}" u Pe}i organizuje prvi nau~ni simpozijum na temu "Uloga male privrede danas".
Simpozijumu o maloj privredi, pored velikog broja poznatih nau~nih radnika i privrednika, prisustvovali su Marjan Ro`i~, predsednik SSRN-a Jugoslavije, koji je otvorio skup, i Stefan Koro{ec ispred Centralnog komiteta. Diskusije, referati i zakqu~ci
sa tih savetovawa, koji su {tampani u vidu zbornika, predstavqali su dragocen doprinos tranziciji jugoslovenske privrede u pravcu davawa sve ve}eg prostora razmahu privatne inicijative.
15
Gosti su bili i visoki diplomati: ameri~ki ambasador u Beogradu, Xorx
Kenan, ambasadori nekoliko zapadnoevropskih zemaqa, ali i sovjetski ambasador u Beogradu i wegovi ekonomski savetnici.
Ovi simpozijumi su postali tradicionalni i okupqali su najeminentnije profesore, rukovodioce, politi~are...
Posete visokih partijskih i dr`avnih funkcionera postale su
redovne: Branko Mikuli}, Ali [ukrija, Azem Vlasi, Du{an
^krebi}, Koq [iroka, Dra`a Markovi}, Stane Dolanc...
• 1988. Izgradwa i tehni~ka oprema dve fabrike za proizvodwu
peciva u Podmoskovqu.
• 1988-89. Bogoqub Kari} je sna`no podr`ao reformski kurs saveznog premijera Ante Markovi}a i do posledweg ~asa se aktivno zalagao za o~uvawe Jugoslavenske federacije. Smatrao je da razre{ewe
me|urepubli~kih konflikata treba tra`iti u jednom novom "jugoslovenskom ugovoru", novom modelu federalnog udru`ivawa koji
oslonac vi{e ne bi imao u ideologiji, ve} na jasno definisanom
zajedni{tvu, zasnovanom na ~istim ekonomskim interesima.
Vaspitavan u duhu tolerancije, u jednoj komplikovanoj vi{enacionalnoj sredini, za razliku od mnogih, multietni~nost je smatrao
predno{}u, a ne problemom. Smatrao je da je Jugoslavija u postoje}im granicama optimalna i s ekonomskog i s politi~kog stanovi{ta, da je wena budu}nost u jo{ dubqoj integraciji s Evropom i
svetom, a ne na usitwavawu.
• 1989. U Moskvi po~iwe sa radom “MKT- Kari}” - prvo jugoslovensko-sovjetsko preduze}e u me{ovito dr`avno-privatnom vlasni{tvu, za
proizvodwu mini fabrika.
• 1990. Osniva Kari} banku - prvu privatnu banku u tada{woj Jugoslaviji, koja od 1999. deluje kao "Astra banka a.d."
• 1991. Osniva Agro Kari} banku - AKA Banka, prvu srpsku privatnu banku u tada{woj velikoj Rusiji.
• 1991. Osniva Evropa internacional - prvo privatno osiguravaju}e dru{tvo u zemqi.
• 1992. Ve} postoje}a Kari} fondacija sti~e pravni status - kao
prva srpska privatna humanitarna fondacija posle Drugog svetskog rata,
sa svojim ograncima u Londonu, Moskvi, Nikoziji, Va{ingtonu i
Be~u.
16
• 1993. Osniva Univerzitet Bra}a Kari} - prvi privatni univerzitet u
zemqi. Pri wemu su osnovana i dva instituta: Institut za mala i sredwa
preduze}a i Institut za strategijske studije i razvoj "Petar Kari}". Prvi privatni instituti u SFRJ.
Istovremeno u Moskvi po~iwe sa radom Me|unarodni univerzitet
za biznis i upravqawe "Bra}a Kari}"- prvi privatni univerzitet
u Rusiji.
• 1994. Osniva Radio-televiziju "BK Telekom".
• 1995. Nakon dvogodi{weg eksperimentalnog rada, sa radom po~iwe
"Mobtel" - prva i najve}a jugoslovenska kompanija za mobilnu telefoniju.
• 1995. Osniva EUnet - prvi i najve}i jugoslovenski Internet
provajder.
• 1997. Povodom 25 godina od osnivawa BK kompanije porodica Kari} i
BK kompanija ustanovile su Nagradu "Bra}a Kari}" za najvi{a dostignu}a u oblastima: stvarala{tva u oblasti kulture i umetnosti;
nau~ni i istra`iva~ki rad; novinarstvo, publicistika i izdava{tvo; ekonomija i privreda, te humanitarne aktivnosti, ja~awe mira saradwe i prijateqstva me|u narodima.
Nosilac je i vi{e me|unarodnih priznawa u oblasti uspe{nih
poslovnih qudi:
• 1997. Bio je ~ovek godine "Who is who in the world".
• 1999. U{ao je u izbor prvih 5000 poznatih li~nosti na svetu.
• 2003. Dobio je nagradu Global Rejting u Londonu, kao uspe{an
industrijalac na svetskom nivou.
Kao priznati privrednik i dru{tveno anga`ovana li~nost redovni je
u~esnik mnogih me|unarodnih kongresa, konferencija, komisija, skupova
- koji se bave politi~kim i ekonomskim studijama - poput presti`nog Foruma u Kran Montani.
Jedan je od osniva~a i predsednik je Udru`ewa industrijalaca Srbije i
Crne Gore.
Savetnik je za ekonomske odnose Predsednika SCG.
Kandidat je za predsednika Republike Srbije.
17
PE] NA[E MLADOSTI
PE]KA PATRIJAR[IJA
„PLAVE ZVEZDE“ - PRVI ORKESTAR U POKRAJINI NASTUPA U HOTELU „METOHIJA“
18
OVAKO SMO PO^ELI
TEHNI^AR
Godine 1972. u Pe}i Sreten i Bogoqub Kari} otvaraju servis precizne mehanike. Servis su nazvali "Tehni~ar". Bavili su se servisirawem pisa}ih
ma{ina, fotokopir aparata, raznih ra~unskih ma{ina...
19
KOSOVOUNIVERZUM
PO^ETAK BIZNISA U JUGOSLAVIJI
z NEMA LAKO ZARA\ENIH PARA
z UDRU@ENI U NOVU VRSTU RIZIKA
z WIH ^ETVORICA I SESTRA OLIVERA
z U GARA@I OD TRIDESET DVA
KVADRATA
z TAKO JE RO\ENO PORODI^NO
PREDUZE]E
z SA ZVANI^NOM IDEOLOGIJOM
NE[TO NIJE U REDU
z NIJE BILO LAKO PRVIH GODINA
z TRIDESET ^ETIRI CRNOGORCA,
24 ALBANCA, 34 SRBINA, 14 ROMA,
NEKOLIKO RUSA, MUSLIMANA
z MALA PRIVREDA I PRIVATNO
VLASNI[TVO - KQU^ ZA
RE[AVAWE EKONOMSKE KRIZE
z NAJTE@E UPLITAWE DR@AVE JE
ONO KOJE ZVANI^NO NE POSTOJI
z @ELIM DA DELIM PROFIT SA
SVOJIM RADNICIMA
z U SRBIJI BRA]A KARI] NIKAD
NISU BILI PRIVILEGOVANI
z NISU ^UDILI OTPORI ALBANACA
KOJI SU U POKRAJINI BILI NA
POLO@AJU
z GODINE 1988. PRVO JE KAMENOVANA
PORODI^NA KU]A KARI]A
z ODLUKA DA SE NAPUSTI KOSMET
NIJE BILA LAKA
20
"BRA]A KARI]" - PRAVCI RAZVOJA
21
ogoqub Kari} sa bra}om na izmaku 1978,
nakon {to je pa`qivo prou~io zakonske
mogu}nosti koje su tih godina dozvoqavale neke stidqive oblike privatnog
preduzetni{tva, osniva ugovornu organizaciju
udru`enog rada "Kosovouniverzum". Opredelili
su se za program proizvodwe ma{ina i alata, i
zatra`ili dozvolu za otvarawe jednog proizvodnog pogona u gara`i porodi~ne ku}e brata
Dragana. Wih ~etvorica i sestra Olivera,
ravnopravno sa wima.
Tako je, u gara`i od 32 kvadrata, negde pred
Novu 1979. godinu, bez ikakve pompe pu{tena u
rad radionica ~iji se ma{inski park sastojao
od dva polovna struga i jedne ma{ine za sito{tampu. Tako je ro|eno porodi~no preduze}e "Kosovo-univerzum". Slo`ili su se da zvani~no
datum otvarawa svog preduze}a pomere za 20. januar, koji je u porodici Kari} tradicionalno
dvostruko sve~an: dan u koji pada porodi~na
slava Sveti Jovan Krstiteq, kao i ro|endan
majke Danice ‡ kojoj su i posvetili novu firmu.
B
22
Na po~etku rada na{e ugovorne organizacije udru`enog rada, "Kosovouniverzum" bilo nas
je 6 zaposlenih, a ve} sada imamo 14 udru`enih
zanatlija. Po~etak je dobar. U prvom mesecu
plan je dvostruko preba~en... Planiramo da
pro{irimo delatnost i pove}amo broj zaposlenih na 16 - 20 radnika. Idu}e godine izgradi}emo novu halu od 1.600 kvadratnih metara.
(Bogoqub Kari}, Ve~erwe novosti, 7. 4. 1979)
Iskusio sam da lako zara|ene pare nema, a
ako je i ima, ona jo{ lak{e ode nego {to do|e.
^oveku koji ne}e u kriminal ili mutne radwe,
ne preostaje drugo nego da upregne pamet i
zasu~e rukave. Meni, barem do sada, ni jedan
dinar bez znoja i krvavih `uqeva u xep nije
do{ao! U to sam bio uveren i onog dana kada
sam bra}i predlo`io da se ostavimo kafane i
udru`eni krenemo u novu vrstu rizika ‡ u posao
koji }e iskqu~ivo zavisiti od na{eg rada i
znawa, a ne od voqe i }efa drugih.
(Bogoqub Kari})
Crveni kapitalizam
Tada{wi komunisti~ki prvaci najpre
su okretali glavu i govorili da je svako
~udo za tri dana, da tu ni za koga ne}e biti
sre}e, da bi na kraju krenuli s optu`bama
da je u pitawu pqa~ka i {pekulacija, a mi
{pekulanti, lopovi i nemoralni qudi,
restauratori kapitalizma, ~im se bavimo
privatnim biznisom.
Po firmi su se razletele sve mogu}e
kontrole - od finansijske do kontrole
dr`avne bezbednosti. Nije bilo lako tih
prvih godina.
(Bogoqub Kari}, “Duga”, septembar 1999)
[TO MOGU JAPANCI - MOGU I PE]ANCI
23
Protekle nedeqe bili smo u
Pe}i, u podno`ju najprokletije i
najstrmije planine na svetu koja je
po tim svojim svojstvima dobila
ime
Prokletije,
na
samoj
jugoslovensko-albanskoj granici, u
najnerazvijenijem kraju Jugo-slavije. Rekli su nam: idite i vidite {ta
se de{ava u „Kosovouniverzumu". To
je pravo ~udo. Bili smo, gledali,
slu{ali, pitali i, dabome, ~udo
nije bilo malo nego veliko. Ali
najve}e i naj~udnije ~udo je - {to je
sve to uop{te nama ~udno.
Danas u „Kosovouniverzumu"
radi ta~no 117 radnika, struka metaloprera|iva~ka. Proizvodi
sve ~ega nema na tr`i{tu, a
donosi pare. Poruxbine bi mogle
da budu i pet puta ve}e.
(NIN, 18.09.1983)
Nikada, ponavqam, nikada
bra}a Kari} nisu bila privilegovana u Srbiji, iako je bilo puno
razloga da budemo. Ako smo i dobijali neke mrvice, to smo morali da
izmolimo i iskam~imo, iako nam
je to po zakonu pripadalo. Pisali
smo hiqade molbi, zahteva, intervencija, slali ih na stotinu
adresa, obra}ali se, ~ak, i
Centralnom komitetu SKJ, da nam
pomognu da kao privatna, porodi~na kompanija, ostanemo na
Kosovu i Metohiji. Jedine
zna~ajnije pare dobili smo iz
kreditne linije ameri~ke banke
odobrene Jugoslaviji za podsticaj
privatnog preduze-tni{tva. Radilo se o nekih 80 hiqada dolara, sa
rokom otplate od deset godina, od
wega smo napravili prvu proizvodnu fabriku, a kredit vra-tili za
~etiri godine. To je bilo sve.
(Bogoqub Kari}, Duga, 1991)
24
PRVA POSETA U KOMUNISTI^KOJ JUGOSLAVIJI
PATRIJARHA GERMANA „BRA]I KARI]", PE] 1986.
BOGOQUB KARI] OTVARA PRVI NAU^NI SIMPOZIJUM
„ULOGA MALE PRIVREDE DANAS" U PE]I 1987, KOME JE
PRISUSTVOVALA POLITI^KA ELITA SFRJ: BRANKO MIKULI],
ALI [UKRIJA, AZEM VLASI, DU[AN ^KREBI], KOQ [IROKA,
DRA@A MARKOVI], STANE DOLANC... GOSTI SU BILI I VISOKI
DIPLOMATI: AMERI^KI AMBASADOR U BEOGRADU, XORX KENAN,
AMBASADORI NEKIH EVROPSKIH ZEMAQA, KAO I AMBASADOR SSSR-a
BOGOQUB KARI] DOBIJA PRIZNAWE OD MARJANA RO@I^A
(PREDSEDNIKA SSRN-a SFRJ) ZA ORGANIZACIJU NAU^NOG
SIMPOZIJUMA "ULOGA MALE PRIVREDE DANAS" U PE]I.
VA[INGTON POST (23.7.1987)
"Kosovouniverzum", firma za obradu metala, zbijena u onim radionicama, redak je industrijski uspeh u jednoj od najzaostalijih ju`nih delova ove
komunisti~ke zemqe. Ali, prava neobi~nost ove
fabrike je wen direktor.
Mala privreda u privatnom vlasni{tvu
je kqu~ za re{avawe jugoslovenske
ekonomske krize.
S pokreta~kim instinktom i ose}ajem za
uspe{an biznis, Kari} i wegova porodica postali
su glavne li~nosti u jednoj od najglasnijih i najkriti~nijih jugoslovenskih rasprava. Wena tema je da
li vlada jedne nesvrstane, komunisti~ke i prema
reformama usmerene zemqe, treba da obnovi privatni biznis i vlasni{tvo kao najva`nije faktore
nacionalne proizvodwe i time ubla`i veliku
ekonomsku krizu, ali uz rizik da }e zadati kriti~an
udarac partijskoj ideologiji i mo}i. (...)
Nije va`no da li se ona zove komunisti~ka Jugoslavija - ova zemqa mora
imati slobodnu ekonomiju.
Problem su politi~ki i ideolo{ki alarmi koji
su izazvani u komunisti~koj vladi talasom privatnog vlasni{tva i wegovih nus-produkata kao {to
je milionerska porodica Kari}.
Za 60 dana napravili smo svoj plug i
bili preplavqeni zahtevima sa tr`i{ta.
Biro-kratija nije mogla da nas zaustavi u
napredovawu s ovim poslom. Sada na{ plug
kupuju poqoprivrednici iz svih krajeva
zemqe, a izvozimo 3.000 komada godi{we u
Egipat.
Kari} ka`e da ga je iskustvo nau~ilo da je ve}ina
dru{tvenih firmi nesposobna da nametne ovakvu
disciplinu. On veruje da na privatna preduze}a
Ja `elim da delim profit sa mojim
radnicima. Ali, ja moram da budem slobodan da vodim svoj posao i da za to budem
nagra|en. Ima qudi koji ovo ne vole, jer se
pla{e da }e to promeniti dru{tvo. Ali,
ako ne{to ne vaqa, treba da se promeni. I
ja mislim da qudi po~iwu da se sla`u u
tome da su na{em sistemu potrebne veoma
radikalne promene.
treba staviti ve}u kontrolu i dopustiti da se ovaj
sektor pro{iri na 30 odsto nacionalne ekonomije u
roku od tri godine.
Ima mnogo qudi koji jednostavno ne
mogu da prihvate ideju da mi mo`emo da
stvaramo veliki profit i zidamo velike
ku}e, ~ak iako su svesni da potpoma`emo
zemqu. To je nasle|e na{eg socijalizma.
Jedan in`ewer koji u dr`avnoj firmi
dobija 235 dolara mese~no, ovde dobija 785
dolara, plus beneficije o kojima nikad
nije mogao da sawa sa dr`avnim poslom.
Ali, naravno, ovde stvarno treba da radi
osam sati dnevno i da bude odgovoran za ono
{to radi, a ne da radi dva ili tri sata na
mestu za koga ga nije briga. Ovde nije
dozvoqeno piti i pu{iti, a ako `eli{ da
Uprkos svim ugro`avawima, Kari} je uspeo da
sa~uva bit privatnog preduze}a. On ima pravo da
postavi vlastiti proizvodni program bez
politi~kih uticaja i te{kih pregovora sa
radni~kim savetima. [tavi{e, pla}aju}i svoje radnike skoro tri puta vi{e od prose~ne lokalne
zarade, on mo`e da postavqa svoje zahteve i tra`i
stvarni u~inak od radnika koje unajmquje.
Najte`e uplitawe dr`ave je ono koje
zvani~no ne postoji, ali je stvarno stalno
prisutno. Ne mo`ete, recimo, dobiti kredit od dr`avne banke. Ili podno{ewe zahteva za otvarawe nove organizacione jedinice
- to bi trebalo da se odobrava u roku od 60
dana, ali pro|e {est meseci, a da ne mo`ete
da na|ete nikoga ko je za to odgovoran.
25
GODINE 1979-1989 - DOMA]A I SVETSKA [TAMPA
26
- PE] - BEOGRAD - MOSKVA - WUJORK
27
Za svoj uspeh ne dugujemo ni jednom re`imu! Ro|en sam u vrlo siroma{noj porodici, ali kad sam sa bra}om i sestrom koliko-toliko stasao, za nas vi{e nije bilo "zime". Nismo be`ali ni od najte`ih fizi~kih poslova, a svoj prvi biznis zapo~eli smo u jednoj omawoj gara`i. Radili smo i jo{ uvek radimo najmawe po 16
sati dnevno. Sa 23 godine napravio sam ku}u od 800 kvadrata u Pe}i, a u 21. godini ku}u od 200 kvadrata u Tivtu, u kojoj i danas letujem.
28
"KARI]-KOSOVO 50"
KARAULE ODBRANE SRBIJE
Te su fabrike istinski karaule odbrane Srbije i Jugoslavije, iskre vere i nade u boqe sutra.
Na kraju se i ja pitam koliko sve ima smisla to
{to radimo i maksimalno se napre`emo... Osim
verbalne podr{ke, gotovo da i nismo dobili drugu. Republika Srbija se pona{a nezainteresovano, kao da to nije wen problem. Kosovo nije privatni problem Kari}evih!
Formirana je Direkcija za razvoj Kosova. Mi
smo bojkotovani od strane Vlade - ne mo`emo
dobiti ni{ta, iako nam sve {to tra`imo po
zakonu pripada. Ostaje nam, jedino, da centar
Kompanije preselimo sa Kosova, jer ne vidimo
perspektivu i mogu}nost razvoja na{eg sistema
dole, nemamo mogu}nost da realizujemo projekte
koje `elimo. Za{to bismo onda ostajali tamo?
To smo radili, pre svega, iz patriotskih razloga.
Ekonomski razlozi su - u drugom planu. Videli
smo da ne ide, da je kod tih qudi jo{ uvek prisutna doza nekog boq{evizma i svi misle samo o
tome kako se mi bogatimo. Mislim da nam zbog
toga ne daju da ovu na{u zamisao realizujemo.
Jedino nam preostaje da zapo~ete fabrike, ako
mo`emo, zavr{imo, da Izvr{nom ve}u prodamo
projekte i da Direkcija koja je za Kosovo formirana, to realizuje.
Mi smo kao Kompanija mnogo u~inili.
Postavili smo jednu, za Kosovo veoma va`nu
strate{ku stvar - nije to va`no samo zbog iseqavawa Srba i Crnogoraca, nego i zato {to
smo u tom projektu predvideli i po pedesetak
ku}a uz svaku fabriku...
Zamislili smo sve to kao nekakve karaule - te
mesne zajednice su sutra, odbrana Kosova i Metohije, a odbrana i na{e dr`ave, zatreba li.
Me|utim, otpori su bili strahoviti. Nisu me
~udili otpori Albanaca koji su u Pokrajini
bili na polo`aju - normalno je da oni pru`aju
otpor, kao {to su nas kamenovali i ne znam {ta
sve radili... Me|utim, i danas se javqaju otpori,
iako Albanaca nema na vlasti. To su otpori
republi~ke i pokrajinske birokratije. Ne}ete
mi verovati, ali ni jednu lokaciju nismo dobili
besplatno. Pored svega ovoga {to nudimo.
Predlo`io sam da snimimo 25 op{tina na
Kosovu i Metohiji, da u tim op{tinama odaberemo po dve mesne zajednice i da u wima, na lokacijama besplatno dobijenim od op{tine, sagradimo fabriku. Na{e bi bilo da obezbedimo
programe, projekte, tehnologiju, obuku kadrova i
da plasiramo proizvode. ^itav marketing bi
i{ao preko na{eg sistema. Pru`ili bismo
~itav in`ewering zaposlenim radnicima Srbima i Crnogorcima.
29
KARI]I U RUSIJI
OTKRI]E RUSIJE: OD MOSKVE DO MEDITERANA, OD SIBIRA DO SEVERNOG POLARNOG KRUGA
30
31
SVET PRIZNAJE SAMO NAJBOQE
SREDINOM OSAMDESETIH, U VREME VELIKIH POLITI^KIH
POTRESA U EVROPI, TEMEQE POSLOVAWA
SISTEMA "BRA]A KARI]" NA TR@I[TU BIV[EG SSSR-a,
POSTAVIO JE DRAGOMIR KARI]
J
o{ uvek neregulisani tr`i{ni uslovi sredinom
osamdesetih, naterali su osniva~e Sistema Bra}a
Kari} da se okrenu tr`i{tima koja su tih godina po~ela {iroko da se otvaraju prema inostranom kapitalu ‡ pre svega SSSR-u i zemqama koje }e nastati
wegovim raspadom. Ose}aj Bogoquba Kari}a, koji je
1988. prvi put posetio Moskvu i video "da tamo polovina predstavnika na{ih firmi spava", a da su mogu}nosti za velike poslove neograni~ene, odigrao je presudnu ulogu.
Ode Bogoqub kao turista u Moskvu i ka`e Draganu: "Ima posla, brate moj, ti obavezno da ide{
tamo’. Pitam: ‘Kako da ide, kako da se razdvajate, do sada se niste razdvajali’? Ubrzo je Dragan
oti{ao u Moskvu. Te{ko mi je bilo kad su se razdvojili. Mislila sam tada da sam izgubila Dragana,
ali nije bilo tako. Posle odo{e u svet, ali amanet je bio da svoje ne zaborave.
(Danica Kari}, "Intervju", 31. 12. 1997)
IZGRADILI: CENTRALNI TREZOR DR@AVNE BANKE RUSKE FEDERACIJE (MOSKVA) - 117 000 KVADRATNIH METARA
32
IZGRADILI: UPRAVNU ZGRADUA CBRF (MOSKVA)
IZGRADILI: "JEFIMIJA" CENTAR (MOSKVA)
IZGRADILI: FINANSIJSKO-EKONOMSKI INSTITUT - JAKUTSK
33
IZGRADILI: UNIVERZITET PRIRODNIH NAUKA U JAKUTSKU (REPUBLIKA SAHA)
IZGRADILI: ODMARALI[TE U JANTARU (KRAJ MOSKVE)
34
IZGRADILI: POZORI[TE MAJERHOLD (MOSKVA)
Draganu Kari}u Moskva ubrzo postaje stalno radno
mesto. Prvi potez bio je okupqawe qudi koji dobro poznaju ovo tr`i{te. Predstavni{tvo "Bra}e Kari}"
raspisalo je konkurs za rad u predstavni{tvu u Moskvi, tra`e}i stru~wake, qude s idejama... Plata se odre|ivala prema dogovoru. Nije bila tajna da je bila
mnogo ve}a nego {to su dobijali u biv{im, dru{tvenim firmama.
Bogoqub Kari}
Izvoz je na{e trajno i osnovno poslovno
opredeqewe. Otvorili smo svoje predstavni{tvo u Moskvi, koje je ve} u startu pokazalo odli~ne rezultate. Osim ovoga, planiramo
da svoja predstavni{tva uskoro otvorimo i u
SAD, SR Nema~koj, Austriji, Poqskoj i
Ma|arskoj. Ina~e, tokom septembra u SSSR-u
zavr{avamo izgradwu jedne, zaista, savremene
fabrike, u kojoj }e se proizvoditi procesna
oprema za potrebe prehrambene industrije Sovjetskog Saveza.
Privredni pregled 25. 12. 1989.
IZGRADILI: 1200 DOMOVA U DWEPROPETROVSKU
35
IZGRADILI: PRVI HOTEL "JEKATERINBURG" U SIBIRU, VLASNI[TVO BK GRUPE
Oktobra 1989. Kari}i sa sovjetskom "Moskooptehnikom" osnivaju me{ovito sovjetsko-jugoslovensko preduze}e "MP MKT-Kari}", koje je, izme|u
ostalog, proizvodilo zamrziva~e kapaciteta do sto
tona, vodotorweve, elektri~ne kotlove s automatskom regulacijom temperature za grejawe prostorija do 150 kvadrata, pe}i za saune...
Ubrzo Kari}i realizuju i prvo zajedni~ko ulagawe u izgradwu jedne fabrike u Rusiji.
Gra|evinarstvo je delatnost kojom su Kari}i
osvojili tr`i{te SSSR-a. Jedan od prvih objekata
koji je napravqen bila je hladwa~a za moderna kompjuterizovana stokirawa hrane u Toboqsku. To je
prva hladwa~a te vrste sagra|ena u Sibiru. Za
kratko vreme, Kompanija BK je, u zemqama biv{eg
SSSR-a, stekla ogromno poverewe doma}ih investitora, jer je nudila velike projekte i poslove, za
prihvatqivu cenu. Princip poslovawa je bio po sistemu "kqu~ u ruke", a ~esto se Kompanija "Bra}a
Kari}" javqala i kao investitor. Objekti koje su
zavr{avali i predavali bili su najboqa preporuka
za nove poslove.
Poslovi su se svake godine {irili. Na prostorima biv{eg SSSR-a, od Moskve do najudaqenijih isto~nih republika, Kompanija "Bra}a Kari}" gradi
hotele, komplekse bolnica, porodili{ta, stambena
36
Bogoqub Kari}
Na{i proizvodi se podjednako dobro plasiraju i na doma}em i stranom tr`i{tu. Posebno u SSSR-u posti`emo dobre rezultate jer ne
te`imo samo prodaji proizvoda, ve} svoju tehnologiju plasiramo u obliku zajedni~kih ulagawa, izgradwu zajedni~kih tvornica i sl.
Smatram da }e strano tr`i{te u idu}oj godini biti jo{ boqe za izvoz na{ih roba, jer se
ubrzano ru{e ideolo{ke i druge blokade izme|u dva sveta - Istoka i Zapada.
Privredni pregled 25. 12. 1989.
naseqa sa trgova~kim centrima, fabrike, poqoprivredne kombinate... Kari}i su, pri tom, uvek vodili
ra~una da u poslove ukqu~e i druge gra|evinske
firme iz domovine.
Sredinom 1992. godine, delegacija Kompanije, na
najvi{em nivou, boravila je u zemqama biv{eg SSSRa, a novinari su zabele`ili kao kuriozitet da su tom
prilikom, za nekoliko dana avionom preleteli 45.000
kilometara. Delegacija je razgovore o budu}im poslovima obavqala na nivou Vlada, ministara i predsednika velikih kombinata, a rezultat je bio potpisivawe poslovnih ugovora vrednih 1,4 milijarde dolara.
Sankcije nametnute na{oj zemqi onemogu}avale
su poslovawe Kari} banke u inostranstvu, a veliki
poslovi u brojnim republikama biv{eg SSSR-a zahtevali su prate}u infrastrukturu, pa su Kari}i u
Moskvi osnovali me{ovitu Agro Kari} banku ‡ AKA
banku sa ve}inskim deonicama Kompanije Kari}.
Bogoqub Kari}
Svet priznaje samo dobre, boqe i najboqe.
Trudim se da u svetu budemo priznati kao jedna
od najboqih firmi u oblasti kojom se bavimo.
Na{a velika prednost je {to smo veoma rano
u{li na tr`i{te SSSR-a, gde imamo veoma jake pozicije i potvr|ene poslovne reference,
{to nam omogu}ava da budemo most preko koga
}e ovo veliko tr`i{te sara|ivati sa tr`i{tem najrazvijenijih zemaqa.
Na{a strategija nije od danas do sutra, niti
je zavisna od trenutnih zbivaqa na politi~kom
i ekonomskom planu bilo koje zemqe. Na{i globalni planovi napravqeni su za dve decenije.
Duga, 9. 10. 1993.
Ubrzo je ova banka zauzela va`no mesto na tr`i{tu
novca u Rusiji, otvaraju}i filijale u Tjumenskoj
oblasti (Zapadni Sibir izuzetno bogat naftom), u
Jakutiji, Uzbekistanu, Ukrajini... {to Sistemu "Bra}a Kari}" daje izuzetnu podr{ku za uspe{no poslovawe u ovom delu sveta.
Juna 1994. osnovano je Zatvoreno akcionarsko dru{tvo sa stranim investicijama, DAKI INK u Kijevu, a naredne godine i firma Zao trade constriction u
Moskvi.
DRAGOMIR KARI] DOBITNIK NAJVE]E NAGRADE RUSKE
AKADEMIJE ZA BIZNIS I PREDUZETNI[TVO ZA 2002. GODINU
Bogoqub Kari}
Mi samo ula`emo u svoju dr`avu sredstva koja zara|ujemo u inostranstvu; znali
smo da iskoristimo vreme tranzicije u
Isto~noj Evropi. Stvorili smo tako kapital koji nam je omogu}io da u|emo u krupnije investicije.
Korijere dela sera 23. 10. 2000.
Bogoqub Kari}, 1999.
Ponosimo se prvom fabrikom koju smo, zajedno sa ruskom firmom, napravili u Sovjetskom Savezu. To je fabrika za proizvodwu
opreme i ma{ina za prehrambenu industriju.
Taj posao je vredan jedanaest miliona dolara
i prvo je zajedni~ko ulagawe na{e zemqe i Sovjetskog Saveza. Uvereni smo da je saradwa na{e zemqe sa Sovjetskim Savezom perspektiva
ne samo za "Bra}u Kari}", nego i za mnoga druga preduze}a iz Srbije i Jugoslavije. To je na{
vrlo va`an partner i na{e }e prisustvo na
tom podru~ju biti dugoro~no.
SVE^ANA AKADEMIJA POVODOM DODELE NAGRADE
DRAGOMIRU KARI]U
37
BOGOQUB J. KARI] ISPRED NAJVE]E BERZE U WUJORKU
38
DIPLOMATIJA I POLITIKA
PRVI ^OVEK PORODI^NE KOMPANIJE, BOGOQUB KARI],
VEROVATNO JE TOKOM MINULE DVE DECENIJE, U STRANIM
MEDIJIMA, BIO NAJ^E[]E INTERVJUISANI SRBIN.
U SVETU ME\UNARODNE POLITIKE I BIZNISA GOTOVO DA
NEMA ZNA^AJNE LI^NOSTI S KOJOM NIJE USPOSTAVIO
LI^NE VEZE.
U VREME BOMBARDOVAWA, KAD SMO SE S OSTATKOM SVETA
GLEDALI SAMO PREKO NI[ANA - ODR@AVAO JE @IVU
DIPLOMATSKU AKTIVNOST S ONIMA KOJI SU ODLU^
IVALI O NA[EM “BITI ILI NE BITI”.
39
BOGOQUB J. KARI]
MI,
BIZNISMENI,
RU[IMO
GRANICE I PRAVIMO MOSTOVE, A
POLITI^ARI RU[E MOSTOVE I
PRAVE GRANICE.
BOGOQUB J. KARI] I TOBI ROT
BOGOQUB J. KARI] I ROBERT-BOB DOL
40
BOGOQUB J. KARI] I TOBI ROT
MILAN PANI], VILIJEM KLINTON, DU[AN MITEVI]
I BOGOQUB J. KARI] U BELOJ KU]I
BOGOQUB I MILANKA KARI] SA HILARI KLINTON
41
BOGOQUB J. KARI]
DA LI JE MOGU]E DA U
EVROPI JO[ UVEK IMA
NAIVNIH KOJI MISLE DA JE
PACIFI-KOVAWE BALKANA
POSAO VOJSKE, POLICIJE,
VISOKIH KOMESARA?
DRAGOMIR J. KARI], STORM TURMAN
I BOGOQUB J. KARI]
DRAGOMIR J. KARI], WUTN GINGRI^, SPIKER KONGRESA SAD
I BOGOQUB J. KARI]
42
DRAGOMIR J. KARI], VIKTOR ^ERNOMIRDIN
I BOGOQUB J. KARI]
POZNAJEM BOGOQUBA KARI]A I CELU PORODICU KARI] VE] NEKOLIKO GODINA I MOGU DA ISTAKNEM
DA SU TO QUDI KOJI DOSTOJNO
PREDSTAVQAJU SLOVENSKI, PRAVOSLAVNI SRPSKI NAROD, WEGOVU
OTVORENOST, SRDA^NOST, DOBRONAMERNOST PREMA DRUGIM NARODIMA I NEISCRPNU @EQU ZA KRETAWEM NAPRED, ZA OTKRIVAWEM NOVIH PUTEVA KA MIRU I SARADWI.
TO ME ^INI SRE]NIM I DAJE MI
OSNOVA DA VERUJEM U BUDU]NOST
BRATSKOG SRPSKOG NARODA.
NIKOLAJ RI[KOV
DRAGOMIR J. KARI] I NIKOLAJ RI[KOV,
PREMIJER SSSR-a
43
SVAKI SUSRET SA GOSPODINOM
BOGOQUBOM KARI]EM ME UBE\UJE KOLIKO TAJ, JO[ UVEK
MLAD ^OVEK, SVOJIM DINAMIZMOM I UVEK IZRA@ENIM STREMQEWEM KA OTKRIVAWU NOVIH POQA DELATNOSTI DOPRINOSI SVOJOJ ZEMQI, SVOM NARODU I KOLIKO JO[ MO@E DA
DOPRINESE UBRZANOM RAZVOJU
NA[EG REGIONA. NA[E PRIJATEQSTVO JE PROVERENO, ^VRSTO
I PRED WIM SE TEK OTKRIVAJU
NOVI HORIZONTI.
JON ILIJESKU
BOGOQUB J. KARI] I PREDSEDNIK RUMUNIJE
JON ILIJESKU
@AN VIDENOV, BIV[I PREMIJER BUGARSKE
I BOGOQUB J. KARI]
44
BOGOQUB J. KARI] I SPENSER EJBRAMS,
SENATOR IZ MI^IGENA
SIMON D. KARI], MINISTAR INOSTRANIH POSLOVA SR NEMA^KE KLAUS KINKEL I HAFA KARI]
45
RAFAEL BELO ANDINO, PREMIJER DOMINIKANE
I BOGOQUB J. KARI]
DRAGOMIR J. KARI] SA PAUL MARTINOM,
PREMIJEROM KANADE
AMORI HUTON I BOGOQUB J. KARI]
46
BOGOQUB J. KARI]
MOJA O^EKIVAWA SU DA ]E SE
KRENUTI U TRANZICIJU PUTEM SLOVENIJE, ^E[KE, POQSKE I NEKIH DRUGIH. PRE SVEGA, SA POSTOJE]IM QUDIMA.
BEZ BRZOPLETIH SMENA, BEZ
OSVETNI^KIH EMOCIJA. SPOSOBNI I KREATIVNI MENAXERI I STRU^WACI SU DRAGOCENI.
BOGOQUB J. KARI] I PREMIJER SLOVA^KE
VLADIMIR ME^IAR
G. ZAVGAJEV, PREDSEDNIK ^E^ENSKE REPUBLIKE, APAS XAMAGULOV, PREDSEDNIK VLADE
REPUBLIKE KIRGIZIJE, BOGOQUB J. KARI] I MILANKA KARI]
47
BOGOQUB J. KARI] I XEFRI KORION,
MINISTAR RADA HOLANDSKIH OSTRVA
BOGOQUB J. KARI] I XON ENGLER, GUVERNER MI^IGENA, SAD
48
U RUSIJI IME KARI]A JE [IROKO
POZNATO I POPULARNO. ONO SE POVEZUJE NE SAMO SA PRIVREDNIM
USPESIMA VE] I SA POHVALNOM
PODR[KOM DUHOVNIM I HUMANITARNIM AKTIVNOSTIMA, PROSVETI I NAUCI. RUSKA PRAVOSLAVNA
CRKVA JE SRE]NA [TO MO@E DA
UBRAJA ME\U SVOJE DOBRO^INITEQE KARI]E, KOJI SU VELIKI PRIJATEQI RUSKOG NARODA I LI^NOSTI DOSTOJNE SVAKOG PO[TOVAWA.
PATRIJARH MOSKOVSKI I
SVE RUSIJE ALEKSEJ DRUGI
BOGOQUB J. KARI] I WEGOVA SVETOST PATRIJARH
MOSKOVSKI I SVE RUSIJE ALEKSEJ DRUGI
WEGOVA SVETOST PATRIJARH MOSKOVSKI I SVE RUSIJE ALEKSEJ DRUGI
URU^UJE IKONU JANI]IJU I DANICI KARI] U PE]I
49
PROGLA[EN JE PO^ASNIM GRA\ANINOM SOLUNA 1993. GODINE.
GODINE 1997. DOBIO JE PRESTI@NU TITULU ^OVEKA GODINE
NA IZBORU "WHO IS WHO IN THE
WORLD".
GODINE 2003. DOBIO JE NAGRADU
"GLOBAL RATING" U LONDONU
KAO USPE[AN INDUSTRIJALAC
NA SVETSKOM NIVOU.
GODINE 1999. U[AO JE ME\U 5000
POZNATIH LI^NOSTI NA SVETU.
BOGOQUB KARI] PRIMA PRIZNAWE "GLOBAL REJTING" U
LONDONU
50
REKLI SU...
JEVGENIJ PRIMAKOV
JO[KA FI[ER
ZA MENE JE VELIKA RADOST DA ISTAKNEM KOLIKO JE VELIKI UGLED KARI]A U MOJOJ ZEMQI I DA ISTAKNEM DA
SRPSKI NAROD KOGA INTERESUJU PERSPEKTIVE MIRA, PRIVREDNOG OPORAVKA I SARADWE SA SVETOM NALAZI
SVOJE PUTEVE KA BUDU]NOSTI KOJA
MU PRIPADA I KOJA MORA BITI MNOGO SRE]NIJA NEGO DO SADA.
IMPRESIONIRAN SAM SA GOSPODINOM BOGOQUBOM KARI]EM KOJI JE VEOMA OBJEKTIVNO I SA NOVIM IDEJAMA
ARGUMENTOVAO PUTEVE I MOGU]NOSTI STABILNOG MIRA NA KOSOVU I NA
BALKANU.
(BIV[I PREDSEDNIK VLADE
(MINISTAR INOSTRANIH POSLOVA
SR NEMA^KE - BERLIN)
SER XEMS MANKAM
RUSKE FEDERACIJE)
GEORGI PRVANOV
PO[TOVANI GOSPODINE KARI]U,
@ELIM DA VAS UVERIM DA ]U KAO
PREDSEDNIK SVOJE ZEMQE ULO@ITI
SVE NAPORE ZA RAZVITAK SARADWE I
DOBROG SUSEDSTVA U NA[EM REGIONU. ZAJEDNO S TIM SAM UVEREN U POTREBU [TO BR@E INTEGRACIJE BALKANSKIH ZEMAQA U OP[TEEVROPSKE
STRUKTURE. UBE\EN SAM DA ]E POSLOVNE VEZE DOPRINETI POBOQ[AWU KLIME POVEREWA, U^VR[]EWU
MIRA I BEZBEDNOSTI U JUGOISTO^NOJ EVROPI. @ELIM VAM, PO[TOVANI GOSPODINE KARI]U USPEHE U VA[OJ KORISNOJ I ODGOVORNOJ DELATNOSTI.
RAZGOVOR SA GOSPODINOM BOGOQUBOM KARI]EM U BEOGRADU I SA WEGOVIM SARADNICIMA BIO JE ZA MENE VEOMA INSPIRATIVAN I PRIJATAN
DO@IVQAJ. SHVATIO SAM DA PORODICA KARI] ULA@E VELIKE NAPORE NE
SAMO ZA PREVAZILA@EWE KRIZE I OBNOVU ZEMQE, VE] I ZA RAZVOJ NAUKE,
OBRAZOVAWA, KULTURE I HUMANITARNIH AKTIVNOSTI. MI SMO PROSTORNO VEOMA UDAQENI JEDNI OD DRUGIH
ALI SMO DUHOVNO BLISKI I TO JE
RAZLOG ZBOG KOGA SMATRAM DA MO@EMO ZAJEDNO DOPRINETI STVARAWU
BOQE ATMOSFERE ZA SVETSKI DIJALOG U SUSRET 21. VEKU, DIJALOG ZA
MIR, TOLERANCIJU, UZAJAMNO RAZUMEVAWE I SARADWU.
(OSNIVA^ I BIV[I PREDSEDNIK
REPUBLIKE SEJ[ELSKA OSTRVA)
(PREDSEDNIK REPUBLIKE BUGARSKE)
51
AMERI^KI KONGRESMEN KURT VELDON SA BOGOQUBOM I DRAGOMIROM KARI]EM U POSETI BK TELEVIZIJI
SRPSKA KU]A
SVESTAN NEOPHODNOSTI PRIBLI@AVAWA SCG I SAD, BOGOQUB KARI] JE DO[AO NA IDEJU DA SE U VA[INGTONU IZGRADI "SRPSKA KU]A", INSTITUCIJA ^IJI JE OSNOVNI CIQ
PRIBLI@AVAWE DVEJU ZEMAQA. DETAQNIJI RAZGOVORI O
TOME VO\ENI SU S AMERI^KIM SENATOROM KURTOM
VELDONOM PRILIKOM WEGOVE POSETE BEOGRADU.
SRPSKE KU]E SU S ISTIM CIQEM OSNOVANE U LONDONU I
MOSKVI, A USKORO TREBA DA PO^NE SA RADOM I SRPSKA KU]A
U BRISELU.
52
BOGOQUB KARI]
DIPLOMATSKA KARIKA
SA SVETOM
DA SAM MU (S. MILO[EVI]U) BIO BLIZAK, JESAM; DA SAM MU POMOGAO, JESAM;
DA SAM ZA VREME SANKCIJA U ZEMQU DOVEO 870 RAZNIH UGLEDNIKA I PARLAMENTARACA IZ SVETA DA SRBIJU VIDE IZNUTRA, U VREME KAD NA[A DIPLOMATIJA NIJE DOVELA NIJEDNOG, JESAM; DA
SAM SE ZBOG TOGA NA[AO NA CRNOJ LISTI AMERI^KE ADMINISTRACIJE, JESAM; DA SAM VEROVAO DA ]E ODMAH POSLE SANKCIJA KRENUTI U USPE[NU REFORMU SRBIJE, JESAM; DA SAM VIDEV[I
SVE WEGOVE GRE[KE O WIMA JAVNO MEDIJIMA GOVORIO, JESAM.
NE]E ME IZNENADITI AKO VE] OD SUTRA BUDEM PROGLA[EN ZA NEPRIJATEQA ZEMQE, AMERI^KOG AGENTA I RUSKOG [PIJUNA, MAFIJA[A I UDBA[A.
ONI I DAQE MISLE DA JE SRBIJA MALOLETNA I DA NAROD NE MISLI SVOJOM
GLAVOM. CELOM SVETU JE, ME\UTIM, JASNO KAKO FUNKCIONI[E OVAKVA
VLAST I KAKO SE OBRA^UNAVA SA QUDIMA KOJI MISLE SVOJOM GLAVOM. TO
JE STAQINIZAM. SVI QUDI KOJI SU
POKAZALI SVOJ STAV, BILI ONI IZ VLADAJU]E PARTIJE ILI NE, PROGLA[ENI
SU ZA IZDAJNIKE I OTPADNIKE.
NIN, 11. 4. 1997.
NIN, 11. 4. 1997.
SASTAO SAM SE SA ZAMENIKOM DR@AVNOG SEKRETARA MEDLIN OLBRAJT,
I UPOZORIO DA ]E SE DESITI KATASTROFA.
ZALA@EM SE ZA SPORAZUM I MIR A
PRETE MI HAP[EWEM! DUGO SAM BIO
JEDINI KOJI JE RAZBIJAO TAJ ZID
]UTAWA.
[TERN, 1998.
KORIJERE DELA SERA, 13. 10. 2000.
PO POVRATKU IZ VA[INGTONA U BEOGRAD, REKAO SAM QUDIMA U VLASTI
[TA SE SPREMA. NA MOJE VELIKO
^U\EWE UVIDEO SAM DA VOJNU INTERVENCIJU NE UZIMAJU DOVOQNO
OZBIQNO.
AKO ZAPAD BUDE UNEDOGLED PRIMEWIVAO TAKTIKU DA NAS “SUO^AVA
SA KRIVICOM”, POSLEDICE MOGU
BITI KONTRAPRODUKTIVNE I ZA NAS I
ZA ZAPAD.
WUJORK TAJMS, 2002.
KORIJERE DELA SERA, 13. 10. 2000.
53
KEJSUKE OBA, JAPANSKI AMBASADOR, BOGOQUB J. KARI]
I DEJAN PAVLOV KRECUQ
BOGOQUB J. KARI] SA [KOLSKOM DECOM IZ WUJORKA
ISPRED PALATE UJEDIWENIH NACIJA
54
BOGOQUB J. KARI] ZA VREME NATO AGRESIJE, OSNIVA^ KOMITETA ZA DIJALOG
JUGOSLAVIJE I AMERIKE, U SUSRETU SA PRE^ASNIM XESI XEKSONOM,
BIV[IM KANDIDATOM ZA PREDSEDNIKA SAD-a, U BEOGRADU MAJA 1999.
BOGOQUB J. KARI] SA SUPRUGOM MILANKOM I RI^ARDOM MAJLSOM, OTPRAVNIKOM POSLOVA AMBASADE SAD U BEOGRADU
55
PANAJIT LEFTER, AMBASADOR RUMUNIJE
I BOGOQUB J. KARI]
BOGOQUB J. KARI] I MAJKL GREM - OTPRAVNIK POSLOVA
DELEGACIJE EVROPSKE UNIJE U BEOGRADU
56
NISAM ZADOVOQAN S OVIM [TO SE RADI U SRBIJI. SEBE SMATRAM VIZIONAROM. SRBIJU VIDIM
ONAKVU KAKVU JE JA VOLIM - KAKVA ]E BITI JEDNOG DANA.
POLITI^ARI PRI^AJU PRI^E OD KOJIH NAROD
NEMA NI[TA. ZNAJU LI DA RE^ MINISTAR
POTI^E OD GR^KE RE^I MINISTROS, [TO ZNA^I
SLUGA NARODA. A [TA RADE NA[E "SLUGE NARODA"?
UVOZE JABUKE DOK NA[E PROPADAJU. SRPSKO
VO]E U SRBIJI JE SKUPQE OD VO]A UVEZENOG IZ
IZRAELA. UVOZE ZELENU SALATU ZA 20 MILIONA
EVRA. NA TOM NEBULOZNOM POSLU ILI NEKO
OPASNO ZARA\UJE ILI NEMA ZDRAVOG RAZUMA.
DOK NA[A SELA PROPADAJU NA[ SEQAK NA
ZAPADU KOPA KANALE ILI RADI ZA INDUSTRIJSKOM TRAKOM. [TO JE MNOGO, MNOGO JE.
ZBOG SVIH DOBRIH QUDI KOJI ME PODR@AVAJU- DU@AN SAM DA DOBIJEM OVU BITKU.
57
Zdrava Srbija
Radna Srbija
Plodna Srbija
Rodna Srbija
Mlada Srbija
Pametna Srbija
Bogata Srbija
Na{a Srbija
Uspe{na Srbija
Bogoqub Kari}
58
WEGOVA SVETOST PATRIJARH SRPSKI GOSPODIN PAVLE
NA SLAVI KOD PORODICE KARI]
59
WEGOVA SVETOST PATRIJARH SRPSKI GOSPODIN PAVLE
I BOGOQUB J. KARI] NA SLAVI BK KOMPANIJE
60
BOGOQUB J. KARI] U RAZGOVORU SA BEOGRADSKIM MUFTIJOM, HAMDIJOM JUSUFSPAHI]EM
ALBANSKI SAM NAU^IO PRE NEGO [TO SAM PO[AO U [KOLU, A POMALO
I TURSKI. U ULICI U KOJOJ SAM ODRASTAO @IVELI SU U MIRU, JEDNI
KRAJ DRUGIH: SRBI, ALBANCI, TURCI, HRVATI, GORANCI. ZNA^I - MUSLIMANI, KATOLICI I PRAVOSLAVCI.
SVOJE SMO SLAVILI, TU\E PO[TOVALI. NA BAJRAM ILI KATOLI^KI BO@I] OTAC BI NAS VODIO OD KU]E DO KU]E DA IZRAZIMO PO[TOVAWE,
KAO [TO SU NAMA DOLAZILI NA PRAVOSLAVNE PRAZNIKE.
NIKO NIJE PITAO ZA VERU, JEZIK, NACIONALNOST.
GLEDALO SE KAKAV JE KO ^OVEK I DOMA]IN.
61
PREDSEDNIK SRJ DR VOJISLAV KO[TUNICA I BOGOQUB J. KARI]
PREMIJER RS ZORAN \IN\I] I BOGOQUB J. KARI]
62
KARI]
FONDACIJA
Dobro~instvo je jedino blago koje se uve}ava deqewem
PISMO JANKA [U[OVI]A, SOLUNSKOG RATNIKA, STAROG 104 GODINE,
KOJI PRIMA PENZIJU OD KARI] FONDACIJE
63
DOBRO^INSTVA
DEO HUMANITARNOG RADA KARI] FONDACIJE DO 2002. GODINE
• POMO] DE^JOJ BOLNICI U TIR[OVOJ ‡ 10.000 DOLARA, 1990.
• POMO] IZBEGLICAMA IZ HRVATSKE ‡ 50.000 MARAKA, 1991.
• POPLAVQENIMA U CRNOJ GORI ‡ 500.000 DOLARA, 1992.
• LETOVAWE U GR^KOJ DECI IZ "ZVE^ANSKE", 1993.
• JEDNOKRATNA NOV^ANA POMO] ZA RAWENIKE, 1993.
• NABAVKA ^ETIRI ZVONA ZA CRKVU U PODGORICI, 1993.
• ZA MANASTIR "VISOKI DE^ANI" UVO\EWE PARNOG GREJAWA, 1993.
• HUMANITARNA POMO] ZA IZBEGLICE U IZNOSU OD 250.000 DOLARA, 1994.
• LEKOVI, ODE]A, IGRA^KE ZA DECU IZ ZVE^ANSKE, 1994.
• POMO] ZA NEZBRINUTU DECU DOMA "JOVAN JOVANOVI] ZMAJ", 1994.
HUMANITARNA POMO] 60 TONA U HRANI, LEKOVIMA, OBU]I I ODE]I
•IZBEGLI^KIM
CENTRIMA: KRWA^A, PE], U[]E, PAN^EVO, ALEKSINAC,
OV^AR BAWA, JAGODINA, KOVILOVO I ZVEZDANI GAJ U BEOGRADU, 1995.
• LEKOVI ZA DE^JE ODEQEWE KBC "BE@ANIJSKA KOSA", 1995.
• LEKOVI ZA DE^JE ODEQEWE ZEMUNSKE BOLNICE, 1995.
DOMU ZA DECU OMETENU U RAZVOJU, SREM^ICA, ZAVODU ZA REHABILI•TACIJU
"DR MITOSLAV ZOTOVI]", CENTRU ZA NEZBRINUTU DECU I ODOJ^AD U ZVE^ANSKOJ, HUMANITARNOJ ORGANIZACIJI, 1995.
ZA KARDIOLO[KO ODEQEWE INSTITUTA "MAJKA I DETE" APARAT ZA ANE•STEZIJU,
1996.
SOLUNSKIM BORCIMA IZ SRBIJE I CRNE GORE 46 DO@IVOTNIH PENZ•
IJA, 1996.
• INSTITUTU MAJKA I DETE IZ ZEMUNA APARAT BETA MODUL, 1996.
• MANASTIRU HILANDAR ‡ ZA OBNOVU, 1997.
64
• PORODICAMA NASTRADALIH RUDARA RUDNIKA „SOKO“, ALEKSINAC, 1998.
• 300 MILIONA DINARA ZA OBNOVU I IZGRADWU ZEMQE, 2000.
VITAMINI, SOKOVI, HIGIJENSKI PREPARATI, IGRA^KE, ]EBAD I ODE•
]A U VREDNOSTI OD 850.000 DINARA ZA NEZBRINUTU DECU DOMOVIMA U PAN^EVU, BELOJ CRKVI I U@ICAMA, 2000.
• NARODNOM POZORI[TU ^EK U VREDNOSTI OD 1.000.000 DINARA, 2000.
• DOMU ZDRAVQA U LEBANIMA APARAT INTELDIN PLUS 108.000 DINARA, 2000.
• ZA SKENER U LESKOVCU 2.000.000 DINARA, 2000.
POMO] BEOGRADSKIM VRTI]IMA I OBDANI[TIMA, PREKO 1.600.000 DINARA,
•2000.
2.000.000 DINARA ZA OBNOVU ZGRADE MUFSTIJASTVA NAMEWENA [KOLI
•ISLAMSKE
VERSKE ZAJEDNICE U SRBIJI, 2000.
NOVOGODI[WI I BO@I]NI PAKETI]I DOMU ZA DECU "JOVAN JOVANO•VI]
ZMAJ" I ZA DECU UDRU@EWA RATNIH VOJNIH INVALIDA ‘91/‘93, 2000.
POMO] GAK-u "NARODNI FRONT" U SARADWI SA HUMANITARNOM ORGANI•
ZACIJOM "POVLENE" IZ [VAJCARSKE, 2001.
• ZA SVE[TENIKE SABORNE CRKVE U BEOGRADU, 210.000 DINARA, 2001.
POMO] DOMOVIMA ZA NEZBRINUTU DECU I DECU OMETENU U RAZVOJU
•850.000
DINARA, 2001.
•
ZA SRBE U GORA@DEVCU SEDAM TONA ROBE (NAMIRNICE I HIGIJENSKA
SREDSTVA) U VREDNOSTI OD 300.000 DINARA, A DECI ZIMSKI RASPUST NA
DIV^IBARAMA, 2001.
ORTOPEDSKA POMAGALA STRANE PROIZVODWE KLINICI ZA REHABILI•TACIJU
U SOKOBAWSKOJ, 2001.
DECI VRTI]A "BAMBI" U BORU ‡ POMO] U DIDAKTI^KOM MATERIJALU U
•
VREDNOSTI OD 100.000 DINARA, 2002.
• BOLNICI U TIR[OVOJ 15.000.000 DINARA, 2002.
UVEDENA STRUJA U IZBEGLI^KOM KAMPU U KOTE@U - BEOGRAD, U KOME
•
SU SME[TENE IZBEGLICE SA KOSOVA, 2002.
65
CRKVA SVETE TROJICE, ZADU@BINA PORODICE KARI] U PETRI^U KOD PE]I - PODIGNUTA 1992. GODINE
66
BOGOQUB KARI] SA SOLUNSKIM BORCIMA KOJIMA JE KARI] FONDACIJA
DODELILA DO@IVOTNE MESE^NE PENZIJE, KADA SU BILI ZABORAVQENI OD SVIH
POSLE VI[EDECENIJSKE MOJE AKTIVNOSTI NA POQU MIRA
I SARADWE ME\U NARODIMA I ZA SMAWEWE ZATEGNUTOSTI, ZA
PRU@AWE HUMANITARNE POMO]I JA VISOKO CENIM PRIZNAWE KOJE MI JE DODELILA TOLIKO ZNA^AJNA FONDACIJA
NA BALKANU KAO [TO JE KARI] FONDACIJA. PONOVO NAGLA[AVAM DA IMAM VISOKO PO[TOVAWE ZA SRPSKI NAROD I
WEGOVU BOGATU KULTURU I DA VEOMA CENIM MNOGA PRIJATEQSTVA KOJA SAM SKLOPIO OD DRUGOG SVETSKOG RATA NAOVAMO.
INICIJATIVA VA[E FONDACIJE ZA PRU@AWE PODR[KE NAPORIMA ZA MIR I POMIREWE TREBA DA BUDU POZDRAVQENI.
JA SPECIJALNO HO]U DA POZDRAVIM GOSPODINA BOGOQUBA
KARI]A, WEGOVU PORODICU I WEGOVE KOLEGE ZA WIHOVE
NAPORE DA SE OHRABRE SVI KOJI RADE NA U^VR[]EWU MIRA.
PROF. DR LANDRUM BOLING,
HUMANITARNI AKTIVISTA SAD, DOBITNIK NAGRADE "BRA]A KARI]"
67
POKLON GU^I: SPOMENIK "SRPSKOM TRUBA^U"
U BRONZI, RAD AKADEMSKOG VAJARA
VELIMIRA KARAVELI]A
POKLON PAN^EVCIMA: SPOMENIK VOJVODI STEVANU
[UPQIKCU U BRONZI, RAD AKADEMSKOG VAJARA
OQE IVAWICKI
KARI] FONDACIJA FINANSIRALA JE IZGRADWU MOSTA NA MIJATOVCU (NA AUTOPUTU E-75 BEOGRAD - NI[)
KOJI JE SRU[EN TOKOM BOMBARDOVAWA OD STRANE NATO-a. PU[TEN JE U SAOBRA]AJ AVGUSTA, 2000. GODINE.
68
DETAQ IZ MNOGOBROJNIH AKCIJA I DONACIJA
NAMEWENIH NAJMLA\IMA
VA[E NAMERE SU PLEMENITE I JA @ELIM NAJVE]I USPEH FONDACIJI KOJA
RADI NA OBRAZOVAWU I PRU@AWU HUMANITARNE POMO]I.
@AK [IRAK,
PREDSEDNIK REPUBLIKE FRANCUSKE
JEDANAESTO^LANOJ PORODICI BUNI]
FONDACIJA JE POKLONILA
PETOSOBAN STAN
BILBORD HUMANITARNE AKCIJE
69
WEGOVA SVETOST PATRIJARH SRPSKI GOSPODIN PAVLE,
USTUPIO JE NOV^ANI DEO NAGRADE U KORIST MANASTIRA
HILANDAR I BOGOQUB KARI]
DOBITNICI NAGRADE: VERA LEKO (EKONOMSKI INSTITUT), PREDRAG MILOJEVI],
MIODRAG OSTOJI] I SVETISLAV BO@I]
70
DOBITNICI NAGRADE: DU[AN KANAZIR, ALEKSANDAR DESPI], DEJAN MEDAKOVI], NIKOLA PAVI^I]
(AD SINTELON, BA^KA PALANKA), DANILO BATA STOJKOVI] I VLADIMIR DIMITRIJEVI]
DANAS SU U AMERICI I ZAPADNIM DRU[TVIMA, FONDACIJE, ^IJI SU
DONATORI BOGATI QUDI, GLAVNI FINANSIJERI U MNOGIM OBLASTIMA NAU^NOG I UMETNI^KOG STVARALA[TVA. NOVAC ULO@EN U
KULTURU OPLEMEWUJE SEBE I POPRIMA PATRIOTSKU I HUMANU
FUNKCIJU, A WEGOV VLASNIK STUPA U ISTORIJU SVOGA NARODA.
BRA]A KARI] SU SVOJOM FONDACIJOM UZORNO RAZUMELI GRA\ANSKU ODGOVORNOST PRED SAVREMENICIMA I NACIJOM. ULOGOM U
KULTURI, ULO@ILI SU U BUDU]NOST.
AKADEMIK DOBRICA ]OSI]
IZ BESEDE O NAGRADI "BRA]A KARI]"
71
DOBITNICI NAGRADE: MIRKO VASIQEVI], JOVAN ]IRILOV, RADE MIHAQ^I], RADMILA BAKO^EVI], SIMA ]IRKOVI],
PAVLE JEREMI] (UMETNI^KA LIVNICA "VO@DOVAC") I PETER HANDKE SA ^LANOVIMA PORODICE KARI]
JO[ OD STARE GR^KE PA DO DANA DANA[WEG JEDNA OD NAJDIREKTNIJIH, NAJPRISNIJIH, NAJVITALNIJIH UMETNOSTI JE UMETNOST GLUME. STERIJA JE JEDNOM REKAO "MOJE JE DA LE^IM ROD". ZAHVAQUJEM
SE ONIMA KOJI SU IMALI SLUHA DA TO UVRSTE U OVU NAGRADU. OVU
NAGRADU PRIMAM SA VELIKIM ZADOVOQSTVOM, UPRAVO ZATO [TO SE
ONA DODEQUJE U NAJ[IREM OKVIRU KULTURE I RAZGRANATOSTI VELIKE PORODICE UMETNOSTI.
DANILO BATA STOJKOVI]
DOBITNIK NAGRADE ZA STVARALA[TVO U KULTURI I UMETNOSTI
72
BOGOQUB I MILANKA KARI] SA QUBOM TADI]EM I DOBITNICIMA NAGRADE BRA]A KARI]:
MILAN MILISAVQEVI], MIOMIR VUKOBRATOVI], MILORAD MURATOVI], VOJIN \OR\EVI], PREDRAG DANILOVI] (GRUPA 7),
VLADIMIR VELI^KOVI], @IVOJIN \OR\EVI], DRAGAN BUJO[EVI], SLOBODAN MARINKOVI], VASO ANTUNOVI]
DOBITNICI NAGRADE: VLADIMIR KAWUH, RADENKO MARJANOVI], QUBA TADI], MILAN VLAJ^I]
73
74
UNIVERZITET
“BRA]A KARI]“
UNIVERZITET “BRA]A KARI]”
U JUGOSLAVIJI
FAKULTET ZA MENAXMENT
FAKULTET ZA TRGOVINU I
BANKARSTVO
ME\UNARODNI
UNIVERZITET ZA BIZNIS I
UPRAVQAWE U MOSKVI
FAKULTET ZA MENAXMENT U
SPORTU
FAKULTET ZA MENAXMENT
FAKULTET ZA PREDUZETNI
MENAXMENT
EKONOMSKI FAKULTET
AKADEMIJA UMETNOSTI
PRAVNI FAKULTET
INSTITUT ZA STRATEGIJSKE
STUDIJE I RAZVOJ
SOCIOLO[KI FAKULTET
INSTITUT ZA MALA
I SREDWA PREDUZE]A
FAKULTET STRANIH JEZIKA
75
REKLI SU...
NOBELOVAC MAJKL SMIT
RUDOLF KIRH[LEGER,
SAD I KANADA
BIV[I PREDSEDNIK REPUBLIKE AUSTRIJE
BUDU]NOST PRIPADA JEDINSTVU NAUKE,
TEHNIKE, UMETNOSTI, BIZNISA I MENAXMENTA. O TOME RAZMI[QAMO KADA VIDIMO RAZNOSTRANE AKTIVNOSTI KOJIMA SE
BAVI GOSPODIN BOGOQUB KARI], NE SAMO
KAO TVORAC KOMPANIJA, BANAKA, VE] I
UNIVERZITETA, AKADEMIJA UMETNOSTI, NAU^NIH INSTITUTA. SU[TINU KONCEPTA
GOSPODINA KARI]A SHVATAM KAO SAVEZ
DUHOVNOG POTENCIJALA, OLI^ENOG U NAUCI I UMETNOSTI I MENAXERSKE KREATIVNOSTI.
PO[TO SAM UPOZNAT SA PLEMENITIM CIQEVIMA I AKTIVNOSTIMA PORODICE KARI], KOJA JE STVORILA I PRVI PRIVATNI
UNIVERZITET U BEOGRADU, SMATRAM DA
POTPUNO ODGOVARA MOJIM UVEREWIMA
SARADWA I S INSTITUTOM ZA STRATEGIJSKE STUDIJE I RAZVOJ U OKVIRU TOG UNIVERZITETA NA ^ELU SA PREDSEDNIKOM BOGOQUBOM KARI]EM.
ZA MENE JE ^AST DA BUDEM ^LAN ME\UNARODNOG KONSULTATIVNOG ODBORA TOG
INSTITUTA U KOME SE NALAZE ISTAKNUTI QUDI IZ RAZNIH ZEMAQA KOJE SU GOSPODIN KARI] I PROF. KRECUQ OKUPILI.
DR JANG JANKE,
PEKING
UNIVERZITET "BRA]A KARI]" I WEGOV INSTITUT "PETAR KARI]" BAVE SE PROBLEMIMA KOJI NADMA[UJU TESNE OKVIRE
SVAKODNEVNOG @IVOTA I DOSE@U U SFERU STVARALA[TVA KOJE JE VA@NO ZA ^OVEKA NA PRAGU 21. VEKA.
DR NATALIJA NARO^NICKAJA,
SAVETNIK DR@AVNE DUME RF, MOSKVA
SVAKI KONTAKT SA PORODICOM KARI] ZA
MENE JE VELIKA ^AST I ZADOVOQSTVO, JER
VISOKO CENIM PLEMENITE AKCIJE UNIVERZITETA "BRA]A KARI]" I FONDACIJE
ZA STVAR MIRA I PRAVEDNOSTI.
76
EVANGELOS VENIZELOS,
MINISTAR KULTURE REPUBLIKE GR^KE
DUBOKO VERUJEM DA UNIVERZITET "BRA]A
KARI]", NA ^ELU SA WEGOVIM PREDSEDNIKOM, GOSPODINOM BOGOQUBOM KARI]EM,
DOPRINOSI JA^AWU MIRA I SARADWE
ME\U NARODIMA, KULTURAMA I CIVILIZACIJAMA. TO ISTI^EM JER JE U SVETU, KOJI
KARAKTERI[U STALNE PROMENE, POTREBNO PRIDR@AVATI SE ^VRSTO ETI^KIH
VREDNOSTI SVOJSTVENIH CELOKUPNOJ
CIVILIZACIJI. KULTURA NIJE SAMO NAJVA@NIJI ELEMENT DRU[TVENE KOHERENTNOSTI, VE] JE I NAJPLEMENITIJI OBLIK
QUDSKE KREATIVNOSTI I OSE]AJNOSTI.
GOSPO\A KORIN BRAUN, PRVA @ENA ^LAN AMERI^KOG KONGRESA,
PROFESOR NA UNIVERZITETU FLORIDA, NA URU^EWU PO^ASNOG DOKTORATA UNIVERZITETA BK
BOGOQUB KARI], NOBELOVAC ROXER GILMAN,
MILANKA KARI] I NOBELOVAC MAJKL SMIT
77
PATRIJARHOV BLAGOSLOV SRPSKIM DOMA]INIMA
IMAM DU@NOST I ^AST DA POZDRAVIM OSNIVA^KU SKUP[TINU INDUSTRIJALACA I PREDUZETNIKA ZA GRAD BEOGRAD, SA @EQOM DA RAD BUDU]EG UDRU@EWA BUDE NA OP[TU KORIST NARODA NA[EG, A SAMIM
TIM ZNA^I DA ]E BITI I ZA PREDUZE]A I ZA SVE QUDE DOBRE VOQE U
OVOJ ZEMQI I U NA[EM GRADU.
^OVEK JE BI]E DVOJNO, I TELO JE I DU[A. MI SMO ZEMAQSKI ALI I
NEBESKI. KAKO ISUS HRISTOS KA@E: NE @IVI ^OVEK SAMO O HLEBU
NEGO O SVAKOJ RE^I KOJA IZLAZI IZ USTA BO@IJIH.
A TO ZNA^I DA ^OVEK @IVI OD TELESNE HRANE, KOJE JE SIMBOL HLEB,
JER JE ON TELO ZEMAQSKO. ALI NIJE SAMO TELO, NE @IVI SAMO OD TELESNE HRANE, NEGO JE I DU[A, A I DU[I TREBA HRANA, A TO JE RE^ BO@IJA, NAUKA BO@IJA.
PO TOJ NAUCI ZNAMO ZA[TO SMO NA OVOM SVETU, KAKAV JE CIQ NA[EG
@IVOTA I KAKAV JE SMISAO SVIH OVIH TE[KO]A KOJE NAS SNALAZE.
DA MI KAO QUDI U^INIMO ONO [TO MO@EMO, DA OLAK[AMO @IVOT
SVOJIM BLI@WIM I NA TAJ NA^IN U^INIMO ONO [TO JE NA[A DU@NOST KAO TELESNIH QUDI, ALI UVEK IMAJU]I U VIDU DA TO POSLU@I I NA KORIST ^OVEKA KAO CELOKUPNE LI^NOSTI TELA I DU[E.
@ELE]I USPEH UDRU@EWU INDUSTRIJALACA I PREDUZETNIKA, MOLIM SE GOSPODU DA PRAV BUDE NA OP[TU KORIST I OP[TE DOBRO.
BOG VAS BLAGOSLOVIO I SVAKO DOBRO DAROVAO.
78
NE PRISTAJEMO SAMO NA FUNKCIJU
GLUVONEMOG SERVISERA POLITIKE,
INTE-RESNIH GRUPA, PRIVILEGOVANIH
GRUPA KOJE SVOJ POLO@AJ NE ZASNIVAJU NA RADU, PRIVREDNOM ILI
DRU[TVENOM DOPRINOSU, VE] NA
ZLOUPOTREBI SVOG POLO@AJA U SISTEMSKI NEURE\ENOJ DR@AVI I
DRU[TVU.
DANAS NAM JE VA@NA SVAKA NEDEQA
ILI MESEC KOJE NEPOVRATNO GUBIMO
U BESKRAJNIM SUKOBIMA SUJETE I NEZNAWA. SVAKI TAKAV ULUDO POTRO[ENI
DAN, ODLA@E PO^ETAK RE[AVAWA PROBLEMA I POVE]AVA CENU TAKVOG ZAKASNELOG RE[AVAWA.
79
POTPISNICI DEKLARACIJE O OSNOVNIM PRINCIPIMA INDUSTRIJSKIH ODNOSA
MILENKO SMIQANI] (SSSS) I BOGOQUB KARI] (UIP SCG)
DANAS JE PATRIOTA ONAJ KOJI ZAPOSLI JEDNOG RADNIKA, TIME JE
ZBRINUO JEDNU PORODICU, ONI KOJI ZAPO[QAVAJU STO RADNIKA SU
VELIKE PATRIOTE, A ONI KOJI ZAPO[QAVAJU HIQADE, NAJVE]I SU
JUNACI NA[EG NARODA.
80