Број 38 - Istorijski arhiv Valjevo

Transcription

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO
G L A S N I K
38
Vaqevo 2004.
ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO
GLASNIK
38
2004.
Glavni urednik
Aleksa Tomi}
Redakcioni odbor
dr Qubodrag Dimi}, dr Sini{a Mi{i}, Vladimir Krivo{ejev, Mil~a Madi},
mr Nedeqko Radosavqevi}, Sneàna Radi} (sekretar redakcije)
Recenzenti
dr Qubodrag Dimi}
dr Sini{a Mi{i}
Prevod na engleski
Sowa Radi}
Tira`
500 primeraka
Adresa Redakcije
14000 Vaqevo, Pop-Lukina 52, tel. 014/221-028
e-mail: [email protected] • sajt: www.istorijski-arhiv-valjevo.org.yu
âsopis izlazi jedanput godi{we.
^lanci i prilozi primaju se do avgusta naredne godine.
Izdavawe ~asopisa finansira Skup{tina op{tine Vaqevo
[tampa
Grafi~ka radwa „MS”, Vaqevo
ISSN 0354-9143
UDK 93/94
GLASNIK
Broj 38, godina 2004.
HERALD
History archive Valjevo
number 38, year 2004.
SADR@AJ – CONTENTS
DVESTA GODINA PRVOG SRPSKOG USTANKA I DR@AVNOSTI SRBIJE
BICENTENARY OF THE FIRST SERBIAN UPRISING AND THE CONSTITUTION OF SERBIA
Vladimir Stojan~evi} – Prota Matija i Kara|or|e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Vladimir Stojan~evi} – Prota Matija and Kara|or|e
Milan Milo{evi} – Bezbednosno – obave{tajne aktivnosti
u Kara|or|evoj Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Milan Milo{evi} – Security - intelligence activities in Kara|or|e’s Serbia
Stani{a Vojinovi} – Kwiga stihova “Bir~anin Ilija, oborknez
ispod Me|ednika” Joksima Novi}a Oto~anina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Stani{a Vojinovi} – Book of Verses “Bir~anin Ilija, the District Duke from
Under Mountain of Me|ednik” written by Joksim Novi} Oto~anin
Milorad Radoj~i} – Dabi}i iz Jautine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Milorad Radoj~i} – The Dabic family from Jautina
^LANCI
ARTICLES
Du{an Mrkobrad, Radivoje Arsi} – Brangovi} –
Preliminarna arheolo{ka istraìvawa
ranosredwovekovnog utvr|ewa (VI-X vek) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Du{an Mrkobrad, Radivoje Arsi} – Brangovi} – Preliminary Archeological
Research of Early Medieval Fortification (VI-X Century)
3
Milan Milo{evi} – Pojave otmica i dobegavawa
u Srbiji XIX veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Milan Milo{evi} – Appearance of abduction and rating
in Serbia during XIX century
PRILOZI
SUPPLEMENTS
Mom~ilo Isi} – Te{ko}e {kole u Bawanima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Mom~ilo Isi} – The difficulties of the school in the village of Banjani
Dragana Lazarevi} – Ili} – Kulturno – istorijski
spomenici Brankovine – za{tita i prezentacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Dragana Lazarevi} – Ili} – Cultural and historical monuments
in Brankovina – conservation and presentation
Gordana Markovi} – Predlog koncepcije muzejske postavke
“Ku}e Nenadovi}a” u kompleksu Znamenito mesto Brankovina . . . . . . . . . 169
Gordana Markovi} – The proposition of the concept of
the museum setup of “The Nenadovi} House” in the complex
of Memorable site of Brankovina
GRA\A
DOCUMENTS
Velibor Berko Savi} – Glavni spisak utvari sviju crkvi
u Okruìju vaqevskom za 1860. godinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
Velibor Berko Savi} – The main register of objects owned by
all of churches in the Valjevo District for the year 1860
IZ RADA ARHIVA
OUT OF THE ARCHIVE’S WORK
Sneàna Radi} – Pregled fondova i zbirki
Me|uop{tinskog istorijskog arhiva u Vaqevu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
Sneàna Radi} – The summary of funds and collections of the Municipal
Historical Archives in Valjevo
4
KRITIKE I PRIKAZI
REVIEWS
Mil~a Madi}: Velibor Berko Savi}: Nenadovi}i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
Mil~a Madi}: Zdravko Rankovi}: Vaqevske gimnazije 1869–2004 . . . . . . . . 267
Mil~a Madi}: Milorad Radoj~i}: \uro Kozarac – prvi
vaqevski profesor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
BIBLIOGRAFIJE
BIBLIOGRAPHIES
Mil~a Madi}: Bibliografija istoriografskih
izdawa o vaqevskom kraju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271
5
DVESTA GODINA PRVOG SRPSKOG USTANKA I DR@AVNOSTI SRBIJE
BICENTENARY OF THE FIRST SERBIAN UPRISING AND THE CONSTITUTION OF SERBIA
UDK = 929 Nenadovi} P. M. : 929:355 Kara|or|e
Vladimir Stojan~evi}
Srpska akademija nauka – Beograd
PROTA MATIJA I KARA\OR\E
Apstrakt: U radu se analizira me|usobni odnos Prote Matije Nenadovi}a i vo`da Kara|or|a Petrovi}a u periodu 1804-1813. Poseban pe~at u analizi je portret Kara|or|a, dat iz jednog novog ugla, koji je, iako vo|a, imao „uqudno“ i „~ovekoqubivo“ pona{awe prema svakom „saote~estveniku”.
Za me|usobne odnose Prote Matije Nenadovi}a i vo`da Kara|or|a
Petrovi}a bilo je karakteristi~no i posebno istorijski zna~ajno nekoliko momenata:
1. Wihov susret posle zauze}a Rudnika;
2. Kara|or|eva odluka da Prota organizuje prvi srpski sud u
Voqav~i;
3. Saglasnost Vo`da da se Proti poveri misija odlaska u Rusiju
krajem leta 1804. godine;
4. Kara|or|ev prekor Proti {to je bez wegove dozvole li~no i{ao
Bosanskom veziru u wegov logor pred Mi{arsku bitku 1806. godine;
5. Prota kao medijator u Kara|or|evom sukobu sa opozicionim velikim vojvodama na Skup{tini 1811. godine u Beogradu;
6. Susret u manastiru Feneku 1813. godine i Protin istorijski sud
o Kara|or|u.
Svi ovi momenti i neki drugi, tako|e va`ni i zna~ajni, ne samo za
wihove me|usobne odnose ve} i za ulogu Protinu u izvr{avawu
Vo`dovih naloga vojne i politi~ko-diplomatske prirode, od interesa su da ma i ukratko – spomenu i komentari{u, po{to su se sudbinski
ticali za opstanak Srbije u toku Ustanka.
U vezi sa gorwim pitawima, ukratko prikazano i komentarisano,
radilo se o slede}em: Rudnik su zauzeli {umadijski ustanici progone}i Ku~uk Aliju i wegove zulum}are, iako u wegovom osvajawu qudstvo Vaqevske nahije nije neposredno u~estvovalo. Wihov pohod Ka7
ra|or|u u susret, pod predvodni{tvom Prote Matije, imao je i krupan
vojno-strategijski zna~aj. Vaqevci su doprineli da se prese~e komunikacija Rudnika sa Uìcom, odakle je opkoqeni Ku~uk Alija o~ekivao pomo}. To se, me|utim, nije desilo zbog silotivog juri{a Kara|or|evih ustanika i brzog pada u ustani~ke ruke prvog utvr|enog grada u pobuwenom Beogradskom pa{aluku. Vo`d sa Kolubarcima, u tom
sudbonosnom doga|aju, mo`da i po sam daqi uspe{an i i brz uspon i
{irewe Ustanka, ~inili su u neku ruku strate{ku rezervu u qudstvu.
Zauze}e Rudnika i neposredno susretawe Kara|or|a sa Protom Matijom, [umadincima i Kolubarcima Vaqevske nahije bio je, koliko od
vojni~kog zna~aja po daqi uspeh Srpskog ustanka, toliko i od ogromnih psiholo{kih posledica za izgradwu bratske solidarnosti dva
najva`nija centra Ustanka na samom wegovom po~etku. Petar Joki},
Kara|or|ev buquba{a, s jedne strane, i Prota Matija, s druge strane,
dali su ta~an, slikovit i sugestivan prikaz prvog susreta Kara|or|a
i Prote Matije i wihovih boraca.
Za dobro mi{qewe Kara|or|evo o Proti Matiji i za wihovo me|usobno uvek dobro sporazumevawe i solidarne poglede na probleme
o~uvawa ste~ene slobode i {to boqe ure|ewe oslobo|ene zemqe, kao i
za punu odanost Protinu Vo`du Ustanka, bio je karakteristi~an momenat kada se na Skup{tini u selu Borak osnivao Sinod, kao vrhovna
ustanova ustani~ke Srbije. Kara|or|e autoritativno predlaè, a
Prota Matija disciplinovano sprovodi nalog upu}en wemu li~no:
„Kojekuda, eto u Skup{tini pak biraj najboqe i koga ho}e{, pak vodi
qude u manastir Voqev~u i tamo sedite. Sad uzmi m(u) u Voqev~u i
starajte se kako vas Bog u~i za sav narod srpski, da bi i meni tereta
malo skinuli, a ja }u skoro tamo do}i.“ Ova odluka Kara|or|eva i saglasnost Skup{tine da se osnuje Sinod, istovremeno imala je i dubqi
istorijski zna~aj u daqem razvitku i ure|ewu Srbije: deobu sudske
(civilne) od upravne (vojne) vlasti, odnosno proklamovawe principa
demokratske osnove ure|ewa nacionalne uprave oslobo|enog dela
Srbije. Sa svoje strane, Karor|e je Protu Matiju nazivao i titulisao
sa „o~e Proto“, a Vaqevce, ali i druge Srbe, ukqu~uju}i tu i prve, naro~ito u po~etku Ustanka, qude i predvodnike nahija iz ostale Srbije, re~ju „bra}o“. Za ovakvo uqudno i ~ovekoqubivo Kara|or|evo pona{awe prema hrabrim i ~estitim borcima-ustanicima, Prota Matija je zabeleìo pozdravne re~i upu}ene Vaqevcima i [ap~anima na
Dubokom u Kolubari: „Vojska peva i vrlo vesela; al kad pre|e Gospodar Crni \or|e, pa uz paradu svu vojsku: “Dobro do{la, bra}o moja,
srpski sokolovi", ~u{e, verujte deco, da tu vojnik nije ostao, koji za8
Prota Matija i Kara|or|e
plakao nije, a mnogi je starac radosne suze prolivao, kad je tako do~ekao. I preko sveg Dubokog rekao bi da ne samo na{i vojnici pevaju, no
da je {umar i svaki listak na drvetu qudski glas uzeo i propevao i tako sa pevawem u Ostru`nicu 8. maja /1804/ na konak po|emo." Kara|or|e, ne samo u odnosu na Protu Matiju, koga je Vo`d veoma po{tovao i
cenio wegove mnogostruke uloge i zasluge za Ustanak i u Ustanku, ve}
i prema drugim ustani~kim stare{inama koje su se ~ak ogre{ile o zakonske propise Sinoda, odnosno kasnijeg Praviteqstvuju{~eg Sovjeta, zadrào je takvo „bratsko“ dràwe, kao na primer prema ~lanu
Sovjeta iz ]uprijske – Resave „sino(d)xije“ \urice Sto{i}a koga je,
smewenog sa du`nosti, oslovio na sednici Sovjeta re~ima „brate \urica“.
To duboko rodoqubivo ose}awe prema svakom saote~estveniku (pa
~ak i dobeglicama iz neoslobo|enih krajeva u Turskoj), Kara|or|e je
iskazao i pokazao {aqu}i Protu u Rusiju u politi~ku misiju, zajedno
sa Petrom Novakovi}em ârdaklijom i Jovanom Proti}em. Prota
Matija, po povratku iz Rusije, u prole}e 1805, postao je ne samo osniva~ ve} i prvi predsednik Praviteqstvuju{~eg Sovjeta, uz punu saglasnost i priznawe Kara|or|evo. U istoriografiji nije ostalo poznato
da je u Sovjetu, a i ina~e je dolazilo do razilaèwa i sukoba izme|u
ove dvojice od najistaknutijih Srba, Kara|or|a i Prote Matije. U
ovom pogledu za odnose Kara|or|a i Prote Matije vaqa ista}i i to
{to je Vo`d ustanka veoma cenio i Protinu vojni~ku angaòvanost u
prvim mesecima 1804, ali i kasnije, a naro~ito posle velike dràvne
reforme po~etkom 1811. godine, kada se Proti Matiji poveravaju i
visoki komandni poloàji u odbrani sredweg – Drinskog fronta prema bosanskim vojskama. Fragmenti o radu i postignu}ima na svojoj
novoj funkciji rukovode}eg vrha politike Srbije, Prota je ostavio
zapisane, pre svega, u svom „Delovodnom protokolu o ratovawu kraj
Drine“.
Protina politi~ko-diplomatska misija u Rusiji bila je veoma uspe{na, kao i jedan niz drugih akcija posebno – kasnije u vezi pregovora sa Haxi begom, srebreni~kim zapovednikom. Ali, u me|uvremenu se
desio nezgodan slu~aj koji nije bio necelishodan, da je Prota i bez
odobrewa i znawa Kara|or|evog i{ao u logor bosanskom valiji na
Drini, ne{to pre Mi{arske bitke. Kara|or|e je bio veoma iznena|en
ovim Protinim postupkom, i o{tro mu zamerio, ali bez uobi~ajene jarosti i verbalnog vre|awa ugleda i ~asti Protine. Prota Matija
opisao je taj slu~aj i svoj susret sa Kara|or|em priznaju}i svoju gre{ku koja je mogla da ima krajwe te{ke posledice od strane Turaka, i
9
po wega li~no i po Srbiju. On iskazuje pored ostalog i Kara|or|eve
re~i koje plasti~no i jasno pokazuju ne samo odnos me|u wima dvojicom u tom datom trenutku ve} odslikavaju istinski lik, karakter i
stanovi{te Kara|or|evo, i kao ~oveka i kao druga i saborca, ustani~kog borca za slobodu, i kao vrhovnog komandanta Srbije u Ustanku. Prota navodi Kara|or|eve re~i: „A, kojekude, ko tebe posla u Turke? Ti ide po Peterburgu, ide po Be~u, pak ode u Turke... Zar nisi imao
koga poslati i zavaravati Turke, ve} sam sobom da ide{?“ Protu je
qutwa Vo`dova duboko zabolela: „Boè moj, kako je Kara|or|e mogao
pomisliti da bi ja uzeo od Turaka 400 dukata, i da wemu ne bi kazao! I
same suze zali{e – da ne moga se rakije napiti” – (koju mu je Kara|or|e
ponudio iz svoje “male ~uturice"). Na Protino pravdawe kako „sad su
mene kod vas odali, da sam od Turaka novce uzeo i da mi odsad ni ti ni
drugi kao neveri verovati kao dosad ne}ete. Zato mi je ‘ao, zato sam
sada u ovom magnoveniju zbuwen i smu}en, od mene ni{ta zasad ne gledajte, niti mogu kao dosad {to raditi“. Ganut iskrenim Protinim re~ima i uvi|avaju}i probita~nost wegove odluke da, zajedno sa vojvodom Stojanom ûpi}em ode u Badovince „u tursku ordiju“, kako bi
pregovorima i obe}awima o lojalnosti izbegao turske napade po
ma~vanskim selima – Kara|or|e, i sam jako zabrinut zbog nagomilane
turske vojske na Drini, vide}i ga tu`nog i zabrinutog zbog prete}e
turske opasnosti, iako qut i srdit, te{io je Protu re~ima: „ja ne
kaèm da si neveran meni i narodu. No kaèm da si (bio) lud. Zar ti je
malo qudi, makar i vojvoda, da {aqe{, a ne ti sobom da ide{ sam ...“
Primiren Kara|or|evom razborito{}u i wegovim sagledavawem opasnosti koja ga je mogla sna}i, Prota prostosrda~no i sam priznaje:
„Vidim i ja posle, da nije sa ovim od mene pametno bilo i od ûpi}a,
ali probita~no, jerbo smo zadràli Turke vi{e od deset dana...“. Istorijski je fakat da je za to vreme Kara|or|e vodio bitku sa turskom
rumelijskom vojskom na Deligradu, a da su srpske odbrambene snage na
Drini bile daleko nesrazmerno slabije od brojnih efektiva turske
bosanske vojske, {to se – ubrzo posle ovakvog Protinog razgovora sa
Kara|or|em – jasno videlo u boju na Mi{aru. U svakom slu~aju ~estitost Protina i istinoqubqe, i Kara|or|eva dobra promi{qenost i
qudska uvi|avnost manifestovala su patriotizam i rodoqubqe ova
dva vrhunska velikana Srpskog ustanka. Prijateqstvo me|u wima zadràlo je dotada{we me|usobno poverewe i prisnu saradwu na poslovima opstanka i u~vr{}ewa ustani~ke Srbije.
Prota Matija i Kara|or|e su ostali i daqe u dobrim uzajamnim vezama, ukazuju}i ne samo poverewe i me|usobno uvaàvawe, nego i pro10
dubqenu saradwu u obostranim naporima da se o~uva ste~ena sloboda
i unapredi oslobo|ena zemqa. To se lepo pokazalo i za vreme burne
Skup{tine ustani~kih stare{ina u Beogradu 1811. godine, kada je
Prota Matija ostao uz Kara|or|a. Wihova samosvest u radu na op{tem dobru naroda i obnovqene srpske dràve, duboko usa|ene u du{i
i karakteru wih obojice odràla se do posledweg dana slobodne
Srbije, a wihovo me}usobno uvaàvawe i po{tovawe ~ak je oja~ano i
posle sloma Ustanka 1813. godine.
Za Protin odnos prema Kara|or|u, u danima op{te narodne nesre}e, i pokorenoj zemqi i me|u izbeglicama-emigrantima u Austriji,
karakteristi~an je ne samo za wih dvojicu, Protu i Kara|or|a, ve} i
za samo sagledavawe narodne sudbine i psiholo{ke studije, zna~ajan
je, kao svedo~ewe i zapisani podatak, {to je Prota napisao o Kara|or|u prilikom wegove posete i vi|ewa u manastiru Feneku.
Kraj slobodne ustani~ke Srbije po~etkom jeseni 1813. godine bio je
o~ekivan posle sklapawa Bukure{kog ugovora, izlaska Rusije iz rata
sa Turskom i neuspeha srpsko-turskih pregovora u Ni{u i [umli
([umenu), ali ne i bez izvesne nade u kakvo-takvo poravnawe o politi~kim uslovima mirnog povratka turske vlasti. Ishod je, me|utim,
ispao u sasvim druga~ijoj stvarnosti koju ni najpesimisti~kije misli
nisu mogle predvideti. Odbrana na Moravi nije odolela kao u leto
1809. godine, a to je izazvalo op{tu pometwu, strah od turske osvete
jer se (od turskih uba~enih {pijuna me|u srpsko stanovni{tvo) znalo
da je Sultan potpisao „katil“ ferman o istrebqewu Srba, odnosno,
poznato je u istoriografiji, ogla{en xihad – sveti rat. Brojna beànija, emigracija, zahvatila je najve}i deo Srbije, kojoj nije odoleo ni
sam Kara|or|e, a ubrzo ni Prota Matija potresen do dna du{e prizorima i glasovima kojima je i sam bio o~evidac i svedok: „Vidim i dimom zapaqeni selski ku}a; jedni od [apca a drugi od Beograda u nebo
se sastaju, u vedru danu oblak na~inili, i na svakoga Srbina koji ~uje
i vidi kanda ga u srce udaraju, ili sam u ogwu gori. San mi do|e, o vitijo, slu{aj i gledaj i opi{i ako moè{ ondawe grozno pozorje naroda srpskoga! ... Od Morave do Kolubare ... [to nije moglo ugrabiti
preko Save, to je pobeglo u planine, a sela i ku}e prazne ostale i gore u
vatri...“.
Prota o tragediji koju doìvqava ustani~ka Srbija, potresen te{kim bolom za propalom slobodom, a ponosan u svom patriotizmu i
rodoqubqu, istinoqubiv i po{teno ~astan, iskazuje pribrano i
odmereno svoje mi{qewe o kraju Ustanka i Kara|or|evom napu{tawu
Srbije: „Ispituj vinovnika, a ne osnu`davaj samo êrnoga Georgija“.
11
Prota je i sam imao prilike da, ubrzo vidi Kara|or|a u izbegli{tvu,
u manastiru Feneku i da opi{e atmosferu u kojoj je zatekao Kara|or|a
i neke druge srpske stare{ine. Iskazuju}i u samo jednoj re~enici svoju misao propasti Srbije, Prota je ustvari, u ovoj iskazao i sud o samom sebi, odnosno o svom u~e{}u u Ustanku kao jedan od bliìh saradnika Kara|or|a. Epilog vi|ewa u izgnanstvu, ustani~ke saradwe i
slu`beni~kih i li~nih odnosa, kao i mi{qewe i ocene Kara|or|eve
li~nosti. Prota Matija je slikovito i potresno, jezgrovito i verno
opisao upravo pohode}i Kara|or|a u Feneku. On pi{e, govore}i o
psihofizi~kom stawu vo`dovom i wegovim refleksijama uzroka sloma i velike katastrofe koja je sna{la i dovela stanovni{tvo Srbije,
srpski narod 1813. godine do ivice fizi~kog i biolo{kog uni{tewa.
Opis zasluùje, kao jedno od najautenti~nijih i najobjektivnijih li~nih kazivawa, da kao istorijski dokument prvorazredne vrednosti
bude donet u ne{to {irem izvodu, jer izvor govori istovremeno i o
odnosu Prote prema Kara|or|u.
„Na ve~eri napi jedan od kalu|era: “U zdravqe Vrhovnog vo`da
gospodara \or|a Petrovi}a, komendanta serbskoga" – i on siroma
briznu plakati i suzama lice mu se obli. Daj mi sad – nastavqa Prota
– onoga junaka i inoverca, koga se ni{ta ne kasa kao nas, da se drì i
ne zapla~e, ako ima i kameno srce. Sva se ve~era u pla~evno pozorje
obrati... Odemo u sobu gde se kafa pije... Siroma Verhovni Vo`d sve jednako jecaju}i i drè}i ruku na o~ima, na stolici sedi. Ja upravo da
kaèm od pla~a jedva sam progovorio za ute{iti Vo`da, i reknem mu:
„Gospodaru, nije fajde plakati, no uzmi paso{, idi u Brisel gde se ~uje
/ruski car/ Aleksandar i kaì mu ... da ... moj narod on od turskoga zuluma izbavi...“.
Kara|or|e, i po savetu prote Zemunskog pristao da ide u Brisel,
gde se mislilo da zasedava savet monarha pobedioca Napoleona, uz zahtev da i Prota – po{to smesti svoju porodicu – po|e zajedno sa wim.
No ova zamisao Kara|or|eva i Protina nije se ostvarila, po{to su
austrijske vlasti odvele Kara|or|a u internaciju. Tako su se dve velike, od najve}ih srpskih stare{ina u ustanku, 1804-1813, kona~no nevoqno rastali ostav{i i bez domova i bez (zadugo) me|usobnog vi|ewa.
Prota Matija je iskreno a bolno oàlio nesre}nu sudbinu Vo`da
Prvog srpskog ustanka i kao ~oveka i prijateqa, i kao personifikaciju tragi~ne sudbine srpskog naroda po slomu Ustanka 1813. godine.
Na kraju moè se kazati da je Kara|or|e veoma cenio um, karakter i
ogromno i raznovrsno zalagawe Protino u Ustanku – i nazivao ga sa
priznawem, i od milo{te, „î~a Proto“, a Prota Matija je, sa puno
12
po{tovawa i duboke odanosti, Kara|or|a uvek titulisao re~ima gospodaru, ili kao vrhovnog vo`da.
Izvori i literatura:
– Prota Mateja Nenadovi}, Celokupna dela, Biblioteka: Srpski pisci u
redakciji Vladimira ]orovi}a, Beograd, 1928, LXIV, 265
– Prota Matija Nenadovi}: Dejanija otrjada vojske serpske Glavne komande
vaqevske protivu neprijateqa od 1. avgusta do 11. nojemvrija 1811. Priredio Milorad Radevi}, Beograd, 1980, str. 1-50.
– Golubica s cvetom..., V, Beograd, 1841.
– Prota Matija Nenadovi}: Protokol pisama o ratovawu kraj Drine 1811,
1812. i 1813. god. Izdao Q. P. Nenadovi}, Beograd 1961.
– Delovodni protokol Kara|or|a Petrovi}a, Beograd, 1848.
– Prota Mateja Nenadovi}, akta i pisma. Priredio Velibor Berko Savi}, De~je novine, Gorwi Milanovac, 1984, 740.
– Prota Matija Nenadovi} i wegovo doba, Zbornik radova sa Nau~nog skupa..., SANU, Beograd, 1985, IX, 486.
– Vladimir Stojan~evi}: Protini Memoari u svetlosti istorijskih doga|aja. Prota Matija Nenadovi}, Memoari (Biblioteka: Srpska kwièvnost u sto kwiga), Novi Sad - Beograd, 1961, str. 23-39
– Vladimir Stojan~evi}: Srbija, zemqa i qudi u delu Prote Matije za vreme Prvog srpskog ustanka. Prota Matija Nenadovi} i wegovo doba..., SANU, Beograd, 1985, str. 83-95
– Vladimir Stojan~evi}: O li~nostima i smislu Prvog srpskog ustanka,
Vojnoistorijski Glasnik, 1-2, Beograd, 1993, str. 17-24
– Vladimir Stojan~evi}: U~e{}e vaqevske vojske u odbrani Drinskog fronta 1811, „Glasnik“ br. 30, MIAV, Vaqevo, 1996, str. 43-47
Rezime
Me|usobni odnosi, dva velikana Srpskog ustanka, Prote Matije Nenadovi}a i vo`da Kara|or|a Petrovi}a, bili su krajwe uvi|avni. Analiza
wihovih me|usobnih odnosa data je za period 1804-1813, kada su tesno sara|ivali na podizawu ustanka, o~uvawu ste~ene slobode i unapre|ewu oslobo|ene zemqe. Kara|or|a je krasila promi{qenost i uvi|avnost, a Protu ~estitost i iskrenost. Odnos Kara|or|a prema Proti bio je pun po{tovawa.
Oslovqavao ga je sa „o~e Proto“ ili „~i~a Proto“. Prota je Kara|or|a titulisao sa „gospodaru“ ili „veliki Vo`du“. Svi nesporazumi i nesuglasice,
u wihovim me|usobnim odnosima, bili su u senci wihovog patriotizma i
rodoqubqa.
13
Summary
The relationship between two magnates of the First Serbian Uprising, Prota Matija Nenadovic and Kara|or|e, was most discerning. The analysis of their interrelation is given for the period of 1804–1813, when they closely cooperated on the organization of the Uprising, preservation of obtained freedom and improvement of liberated country. Kara|or|e was methodical and discerning while Prota had an honest
and sincere personality. The Kara|or|e highly revered Prota. He would address him
with „father Prota“ or „uncle Prota“. Prota titled Kara|or|e with „master“ or „the
great Vo`d“. All of their misunderstandings and piques were out shadowed by their
great patriotism and nationalism.
14
UDK = 354.746.1(497.11) "1804/1813"
327.84(497.11) "1804/1813"
Milan Milo{evi}
Policijska akademija – Beograd
BEZBEDNOSNO-OBAVE[TAJNE AKTIVNOSTI
U KARA\OR\EVOJ SRBIJI
Apstrakt: U radu su obra|eni nastanak i razvoj bezbednosno-obave{tajnih aktivnosti u vreme Prvog srpskog ustanka. Posebna pa`wa je posve}ena
stvarawu rudimentarnih vidova tajnih slu`bi ustani~ke Srbije, a wihov
rad je prikazan kroz vi{e primera u vaqevskoj i drugim nahijama. Obra|en je
i rad austrijskih, ruskih i turskih tajnih slu`bi prema ustani~koj Srbiji,
kao i agitatorsko-propagandni rad srpskih ustanika prema Bosni i drugim
neoslobo|enim srpskim zemqama.
Prema o~uvanim dokumentima i drugim izvorima, u vreme Prvog
srpskog ustanka nije bilo ure|enih obave{tajnih slu`bi, niti posebne politi~ke policije u formalno-organizacionom smislu. Me|utim, postojala je respektabilna slu`ba bezbednosti u materijalno-teleolo{kom smislu, tj. obave{tajna i kontraobave{tajna aktivnosti.
One su u mnogome doprinele dinami~nom {irewu oslobodila~ko-revolucionarnih ideja ustanka, jer su izvan oslobo|ene teritorije,
osim izvi|a~ko-obave{tajnog, imale i izrazito propagandno-agitatorski karakter. Obave{tajna delatnost ustanka je, prema tome, sa~iwavala deo op{teg dru{tvenog i vojno-politi~kog ‘ivota ustani~ke Srbije od 1804. do 1813. godine.1
O tehnici same obave{tajne aktivnosti u tek oslobo|enoj Srbiji i
drugim krajevima, naseqenim Srbima, ne zna se mnogo, mada se u dokumentima mogu na}i i tekstovi ~ija sadrìna ukazuje na kori{}ewe
tajnopisa. U literaturi se navodi da su, izme|u ostalog, informacije
(„Pisma“ pisana „na limun“ i rastopqenim barutom), preno{ene su
skrivene u odelu, kowskom sedlu i zobnici, posudama (fu~ijama) za pe1
Stojan~evi}, Vladimir, Obave{tajna slu`ba u Kara|or|evoj i Milo{evoj Srbiji,
Beograd: DSNO, 1964, str. I-III.
15
Milan Milo{evi}
kmez, buradima s te~no{}u, guslama, pa ~ak i u izdubqenom sve{teni~kom {tapu. Kuriri („kwigono{e“) su i{li po „hajdu~ki“, tj. preru{avali su se u slepe i bogaqe, u turska odela, u trgovce, kalu|ere i
obi~ne seqake.
Po{to je opasnost po ustanike bila konstantna, od samog po~etka
je maksimalna pa`wa usmeravana na razli~ite vidove subverzije, posebno na spre~avawe atentata na Kara|or|a, ali i na druge vo|e ustanka. Naime, jo{ 1804. godine pod Beogradom je jedva spre~en atentat na
Vo`da, koji je poku{ao da izvr{i jedan turski dezerter po nalogu Be}ir-Pa{e. Tokom 1807. godine izvr{ene su ozbiqne pripreme za novi
atentat, ovoga puta u francusko-turskoj organizaciji, ali se od same
akcije odustalo. Najzad, prema tada{wim austrijskim i turskim obave{tajnim izvorima, sli~ne pripreme za atentat preduzimale su 1807.
i 1808. godine i pojedine srpske stare{ine (Mladen Milovanovi} i
dr.) mada su, po svemu sude}i, takvi izve{taji rezultat politi~kih
intriga.
S druge strane, u unutra{wim politi~kim borbama ponekad je od
obave{tajnih ~inilaca zavisio ne samo ishod me|usobnih razra~unavawa, ve} i vojno-politi~ki kurs i opstanak ustanka. Naime, istoriografi Prvog srpskog ustanka se uglavnom slaù da je odsutnost Kara|or|evih protivnika (Milenko Stojkovi}, Petar Dobrwac, Jakov Nenadovi}) otkrivenih u zaveri na osnovu dokaza koje je pribavila Kara|or|eva i Mladenova „obave{tajna slu`ba“ psiholo{ki uticala na
smawewe otpornosti i efikasnosti komandovawa u odbrani glavnih
frontova.
Kontraobave{tajna delatnost
Za~eci kontraobave{tajne funkcije u ustani~koj Srbiji prevashodno su bili usmereni prema neprijateqskoj vojnoobave{tajnoj delatnosti, i to ne samo na frontovima, ve} i u pozadini. Znalo se, naime,
da na oslobo|enu teritoriju Srbije dolazi mnogo izbeglica iz svih
susednih oblasti, te da me|u wima ima i onih koji su podmi}eni ili
prinu|eni da uhode za ra~un Turaka. Me|u wima je bilo Cincara,
Grka i drugih, ali je najvi{e bilo Srba iz Bosne i drugih neoslobo|enih oblasti („od Ni{a i Vidina“), ~ije su porodice bile pod nadzorom turskih vlasti i koje su, naj~e{}e, ~ekale okrutne sankcije ako bi
odbili da {pijuniraju (nabijawe na kolac, se~a ‘ena i dece i sl.).
Na frontovima su vlasti energi~no gonile turske {pijune, tako da
oni nisu predstavqali ve}u opasnost. S druge strane, Srbija je bila
obave{tajno interesantna za mnoge evropske zemqe, {to dokazuju mno16
Bezbednosno-obave{tajne aktivnosti...
gobrojni primeri strane {pijunaè. Tako su francuska i ruska, pa i
engleska obave{tajna slu`ba, pokazivale veliko interesovawe za
prostor Balkana i Srbije. U tome je najagilnija i najuspe{nija, ipak,
bila austrijska slu`ba. Koriste}i konfidente dveju paralelnih
mreà (Ratnog saveta i Glavnog general{taba) i druge izvore, Austrija je bila precizno informisana o svim doga|ajima u Srbiji.
Austrijska obave{tajna slu`ba je imala ogromno iskustvo i izuzetne uspehe u ofanzivnom radu prema Srbiji (ali i Rusiji i Turskoj),
pre svega, zahvaquju}i razgranatoj agenturnoj mreì me|u Srbima
uo~i ustanka i za sve vreme tzv. ratnog perioda Srpske revolucije, koji obuhvata oba srpska ustanka i Haxi Prodanovu bunu (1804-1815). Jedan od najzna~ajnijih poverenika te slu`be u vaqevskom kraju, pored
Alekse Nenedovi}a, bio je Lazar Ili}. Ina~e su wih dvojica na po~etku Austrijsko-turskog rata (1788-1791), organizovali srpske ustani~ke jedinice u Vaqevskoj nahiji, koje su 28. februara 1788. godine
samostalno oslobodile Vaqevo a zatim i â~ak, da bi nakon toga uspe{no odbijale i upade turskih snaga iz Bosanskog pa{aluka. Kada su
Austrijanci pre{li u Srbiju ustani~ke ~ete su se prikqu~ile austrijskom frajkoru i tom prilikom je Ili} dobio ~in austrijskog poru~nika. Iako se sa ostalim srpskim ustani~kim snagama povukao
preko Save, Ili} se nakon Svi{tovskog mira vratio u Srbiju gde su
ga turske vlasti postavile za seoskog kneza u Jabu~ju pot~iniv{i ga
Aleksi Nenadovi}u.
Premda su se vratili u Srbiju i Lazar Ili} i Aleksa Nenadovi}
nisu prekidali odnose sa austrijskim vojnim vlastima severno od Save i Dunava. Uostalom, obojica su posebnim carskim ukazom zadràli
austrijske ~inove i dobili austrijske penzije. Pored toga oni slede}ih godina obavqaju va`ne obave{tajne aktivnosti u vaqevskom kraju
za Komandu Slavonske granice, {to se jasno vidi iz austrijskih dokumenata iz 1792. i 1793. godine. Interesantno je da su u vi{e navrata
bili i prekoreni zbog nedovoqne aktivnosti u obave{tajnom radu pa
im je ~ak zapre}eno i oduzimawem penzije. Ili} i Nenadovi} su se
pravdali velikim kneèvskim obavezama ali je ipak bila odlu~uju}a
intervencija austrijskog cara koji ih je podrào uz obrazloèwe da
su oni penzije dobili zbog zasluga u ratu a ne zbog obave{tajnog rada.
Ipak, i car je od wih zatraìo da u budu}e budu aktivniji u prikupqawu obave{tajnih podataka ili da se presele u Austriju.2
2
Krivo{ijev, Vladimir: Ili}, Lazar u „Biografski leksikon vaqevskog kraja“
Kw. II sv. 6 (\-I), izd. Vaqevo: „Kolubara“, 1999/2000, str. 60-61
17
Milan Milo{evi}
Austrijska {pijunaà je bila teì{no usmerena prema uticajnim
li~nostima iz Beograda i Zemuna. Tako je poznato da su austrijski
{pijuni bili gradona~elnik Beograda Petar I~ko, komandant
„Srpskog koza~kog puka“ Petar Niki}, Kara|or|ev sekretar Stevan
Jefti}, Mladenov pisar Nikola Deligeorgijevi}, profesor Velike
{kole Mihailo Popovi}, zemunski trgovac Nikola Uro{evi}, carinik Karlo Belo{evi}, i mnogi drugi. Najzna~ajnijim i najuspe{nijim me|u wima smatran je Ivan Savi}-Jugovi}.3
Jugovi}eva konfidentska slu`ba, za koju je primao i nov~anu nagradu, trajala od novembra 1807. do marta 1813. godine. Po{to je kao
gradona~elnik Beograda, prvi sekretar Sovjeta i profesor Velike
{kole, uìvao maksimalno poverewe Kara|or|a, imao je, prakti~no,
neograni~en pristup dràvnim tajnama. Wegov zna~aj za austrijsku
obave{tajnu slu`bu jo{ vi{e je porastao kada je, posle smrti Dositeja Obradovi}a, postao ministar prosvete (pope~iteq prosve{tenija).4 Jugovi} je od momenta dolaska u Srbiju bio u tajnoj slu`bi samog
komandanta slavonsko-sremske granice, barona Simb{ena. Kada je ga
je Kara|or|e u prole}e 1810. godine poslao u Be~, pridobijen je od austrijskih vlasti da u budu}e tajno izve{tava i grani~arske vlasti.
Tom prilikom su ga obu~ili i za {ifrovawe tako da je naredne izve{taje dostavqao baronu Simb{enu i drugima {ifrovanim pismima,
od kojih su neka sa~uvana u be~kim arhivima5. Po{to je 1812. godine
otpu{ten iz Sovjeta, shvatio je da svakog momenta moè da bude otkriven. Krajem februara 1813. godine poslao je u Zemun poruku, odakle su
mu, 6. marta, omogu}ili begstvo po planu, dve godine ranije odobrenom od strane barona Simb{ena.
Najzad, austrijska obave{tajna slu`ba je ve{to koristila i pogodnosti za „javnu“ {pijunaù (slu`bene posete tuma~a i izaslanika Beogradu), kao i metodima za koje nisu bili potrebni saradnici u Srbiji. Takvi metodi bili su: ispitivawe lica koja se zadràvaju u kontu3
4
5
18
O konfidentskom radu ovih lica detaqnije vidi: Cmeli}, Milan, Austrijska
obave{tajna slu`ba prema Srbiji za vreme Prvog ustanka, Beograd : DSNO, 1959;
Ivi}, Aleksa, „Austrijska obave{tajna slu`ba u vreme Kara|or|a“, u: Policija,
XVI (1929), str. 961-971; Bogdanovi}, Branko, „Srpski koza~ki puk 1810-1812 godine“, u: Istorijski ~asopis, kw.XLIV (1997), str. 164; Petrovi}, Radoslav, Prilozi za istoriju Prvog srpskog ustanka, Beograd: Slovo qubve, 1980, str.121; i sl.
Austrijska tajna slu`ba sistematski je „motrila“ na Dositeja zbog sumwe da se,
suprotno interesima austrijske monarhije, zalaè za obnavqawe stare srpske
dràve.
Tekstove tih pisama vidi u: Ivi}, Aleksa, Spisi be~kih arhiva o Prvom srpskom
ustanku, kw. VII/VIII – godina 1810 (sv. 1-2), Beograd: SANU, 1965, str. 175, 231,
591 i sl.
macu i ispitivawe austrijskih dezertera – povratnika iz Srbije i
austrijskih podanika u „parlatoriji“ i „rastelima“, otvarawe pisama iz i za Srbiju, koja su i{la preko Zemuna, osmatrawe na granici,
prikupqawu uhodskih vesti iz Bosne, Hercegovine i Dalmacije o doga|ajima u Srbiji i turskim namerama i sli~ni. Me|utim, kako je ustani~ka vlast bila upu}ena na pomo} Be~a, skoro da ni{ta nije preduzimano protiv austrijskih uhoda, kao ni protiv ruskih.
Koriste}i se velikim nadama koje su polagane u pokroviteqstvo i
pomo} Petersburga, ruska obave{tajna slu`ba je u ustani~koj Srbiji
delovala sasvim normalno. Prema ovoj slu`bi nisu preduzimane
prakti~no nikakve samoza{titne mere, ~ak su im nu|ene informacije
o svemu {to ih zanima. Najzad, ovu delatnost olak{avalo je i to {to je
Rusija, za razliku od Austrije, imala zvani~ne diplomatske predstavnike u Srbiji (Rodofinkin, Neboda). Ina~e je obave{tajac Glavne komande ruske armije, poru~nik Bejnovokre{~enov, ve} po~etkom 1806.
godine poslan u Srbiju da, uz pomo} mita, pridobije srpske ustani~ke
prvake na rusku stranu. Tako|e je sekretar Sovjeta Stefan @ivkovi}
– Telemah kao ruski konfident izba~en iz Sovjeta, nakon {to se Rodofinkin preterano ume{ao u unutra{we odnose Srbije.
Pojava francuske obave{tajne slu`be na terenu Srbije stoji u vezi
s Napoleonovim prodorom u Istru i Dalmaciju (1805) i osnivawem
Ilirskih provincija (1809-1815). Francuzi su nesumwivo bili i
protivnici srpskog ustanka, posebno zbog veza Srbije sa Rusijom i
bojazni da bi ustanici mogli podbuniti Bosnu. Radom francuske obave{tajne slu`be u Srbiji je rukovodio Travni~ki konzul Pjer David,
koji je preko svojih uhoda prikupqao informacije o doga|ajima u
Srbiji i, sasvim izvesno, razmewivao te podatke sa Turcima. Neko
vreme je taj posao obavqao i komandant Merija`, koji je imao mreù
svojih agenata tokom wegove misije u Vidinu (1807-1809). On je srpsko
pitawe pratio najpre u Be~u, gde se nalazio u francuskom poslanstvu.
Preko potpla}enog ~inovnika austrijskog Ministarstva inostranih
poslova, doznavao je namere be~kog dvora prema Srbiji. U Vidinu je
imao zadatak da savetima pomogne Turcima protiv Rusa, kao i da ometa sjediwavawe srpske i ruske vojske. Informacije o Srbiji prikupqali su i francuski konzuli u Bukure{tu, Dubrovniku, Pri{tini i jo{ nekim mestima.6
6
Milosavqevi}, Bogoqub „Starawe o bezbednosti dràve u Kara|or|evoj Srbiji“, u: Bezbednost, br. 1/2000, str. 116
19
Milan Milo{evi}
Obave{tajni i agitatorsko-propagandni rad
Ofanzivni obave{tajni i agitatorsko-propagandni rad srpskih
ustanika tako|e je bio zna~ajno zastupqen i {iroko rasprostrawen.
Naime, bez obave{tajno-izvi|a~ke funkcije nije se ni moglo uspe{no
komandovati ni sadejstvovati sa savezni~kim ruskim trupama, niti je
bilo mogu}e prikupqati va`na obave{tewa, dobrovoqce i materijalnu pomo} iz inostranstva. Pri tome je znatna ve}ina konfidenata
obave{tajno radila u korist Srbije iz nacionalno-patriotskih pobuda (tzv. politi~ka agentura), mada je bilo i Turaka i drugih koji su
{pijunirali za novac. Bilo je i vi{estrukih {pijuna kao {to je, po
svemu sude}i, bio Ra{id beg iz Beograda. On je 1807. godine primio
hri{}anstvo i ostao u Beogradu {pijuniraju}i za portu. Posle pada
Srbije vratio se na islam i postavqen je za alajbega Smederevskog
sanxaka, ali je nastavio sa obave{tajnim radom – ovog puta za kwaza
Milo{a.7
Ustani~ke vlasti su zna~ajna obave{tajna saznawa prikupqale i
iz tzv. legalnih izvora, kao {to su ispitivawe izbeglica, dezertera i,
naro~ito, ratnih zarobqenika, zatim obave{tajna saradwa (tj. ustupawe informacija od strane Rusije) i sli~no. Izvi|awe i kurirska
slu`ba je vr{ena kowicom i uz pomo} hajdu~ko-jata~kih pozicija i
mesnog stanovni{tva koje je najboqe poznavalo teren (seqaci, ~obani, sve{tenici).
Glavni pravac obave{tajnog delovawa bio je upravqen na obave{tajni rad u turskoj vojsci i wenoj pozadini, i to prema onim krajevima pod turskom vla{}u iz kojih je pretila neposredna opasnost
(Isto~na Bosna, Sanxak, Arnautluk, Ni{, Vidin). Saznawa o vojnim
i politi~kim prilikama u ovim oblastima prikupqana su indirektno – preko Austrije, Rusije i Vla{ke, ali i neposredno: vrbovawem
agenata na terenu i ubacivawem ve} stvorene agenture u te krajeve, saslu{awem izbeglica i zarobqenika, nasilnim izvi|awem, itd. Kombinacija ovih metoda davala je dobre rezultate. Tako je zabeleèno da
su srpske uhode 1804. godine dostavqale ustanicima ta~ne datume svakog dahijskog ispada iz Beograda, a 1806. godine su preko Srema stizale vesti o bosanskim pripremama. Tokom 1813. godine radio je za ustanike ~ak i pisar koji je turskoj armiji sastavqao }irilska pisma.8
Obave{tajna aktivnost prema Austriji bila je sekundarnog zna~aja i uglavnom vezana za isporuke hrane, naoruàwa i vojne opreme (ko7
8
20
Istorija Beograda 2, Beograd: Prosveta, 1974, str. 35
Vinaver, Vuk, „Slu`ba bezbednosti u Prvom srpskom ustanku“, u: Narodna milicija, br. 4/1954, str. 23
ja je naj~e{}e tajno nabavqana). U mawem obimu ova delatnost se vezivala i za prikupqawe saznawa o austrijskim namerama prema Srbiji,
Rusiji i Turskoj, zatim na podsticawe dezerterstva Srba iz austrijskih pograni~nih trupa, ali i na agitatorsko-propagandnu delatnost
u korist srpskog oslobodila~kog pokreta. U svakom slu~aju su ustanici imali brojne simpatizere i „prijateqe“ (tj. poverenike i agente)
me|u slovenskim stanovni{tvom u Sremu i Banatu, ali i Slavoniji i
Dalmaciji. Zemun je nesumwivo bio epicentar kako austrijske {pijunaè prema Srbiji, tako i ustani~ke {pijunaè prema Austriji (posredno i prema Turskoj).
Prota Matija beleì da su ustanici, prilikom opsade Beograda,
imali u Zemunu „pla}enog prijateqa“, koji ih je dan ranije obave{tavao o napadima Turaka (paqewem trske ili slame, {to su ustanici
preko Save lako videli), a u dokumentima se vi{e puta pomiwu pisma
i vesti koje je Kara|or|e dobijao od „prijateqa“ iz Turske, ili iz okoline beogradskog pa{e do 1807. godine. Me|u tim „prijateqima“ bilo
je i Turaka koji su dobro zara|ivali za svoje usluge. Tako se u pismima
Kara|or|a Proti Matiji, pisanim u toku 1812-1813. godine, vi{e puta preporu~uje da „prijateqe“ na Turskoj strani dobrao pla}a i da ne
‘ali novac, kao i da im obe}a nagrade po zavr{etku vojne. Naravno,
takva dare`qivost mora biti uzvra}ena potpunim i istinitim vestima („samo ako nam se javqa ono {to novo bude, i ako bude ono istina
{to javi“). Jednog Tur~ina, srpskog {pijuna u Sokolu, Prota je nagradio s dva vola, {to Kara|or|e pohvaquje i Proti savetuje da se prema
istom i ubudu}e „ophodi laskavo“.9
Zna~ajni segment obave{tajno-propagandnih aktivnosti u Prvom
srpskom ustanku, predstavqalo je dezinformisawe u funkciji
obmawivawa turske populacije. Ustanici su davali razna obave{tewa, prvenstveno u propagandno-mobilizatorske svrhe, jer je to bilo u interesu ja~awa ustanka. Tako se Prota Matija posluìo jednim
turskim spahijom, protivnikom dahija, da bi narod ubedio da lak{e
krene na carske odmetnike. Predstaviv{i ga kao tobo`weg carskog
bimba{u koji je odobravao ono {to raja ~ini protiv dahija, Prota
Matija je u pratwi tog spahije govorio da }e toboè po sultanovoj
voqi za beogradskog vezira do}i sin ubijenog Mustafa-pa{e (koga su
nazivali srpska majka) i doneti sa sobom ferman i topove da dahije
istrebi. „Tako sam ja neprestano govorio toj skupqenoj vojsci, a moj
del-Amet sve je klimao glavom i potvr|ivao. Jest, vala ~ove~e tako je.
9
Milosavqevi}, Bogoqub, op. cit., str. 117, 118
21
Milan Milo{evi}
Ta moja politika, da reknem la` sa del-Ametom, uzrok je {to }ete u
mlogim istorijama na}i – da je sultan poslao ferman Kara|or|u da
bije jawi~are, ali nije istina, niti je car poslao pre|e, niti je posle
odobravao, no mi smo docnije svi da bi narod lak{e podigli i da bi ga
oslobodili tako govorili“, rekao je Prota.10
Specifi~nu oblast obave{tajnog rada predstavqa i konspirativno propagirawe ideja i zagovarawe {irewa ustani~kog pokreta. Poznato je da su „srpske uhode“ i{le da diù narod na ustanak naro~ito
u Bosnu, a u jednom periodu (1807. godine) i u Bugarsku.11 U Austriji su
prevashodno radili na pridobijawu {to vi{e emigranata i vojnih
dezertera me|u Srbima sa Vojne granice (od kojih su mnogi postali
instruktori „egzercira“ ustani~ke vojske). Austrijske vlasti su ih
direktno optuìvale za izbijawe odre|enih politi~kih nemira (npr.
za Ticanovu bunu u Sremu 1807. godine), a izvr{ena je i zna~ajna
agrarna reforma kako bi se spre~ilo izjedna~avawe interesa Srba
grani~ara sa te`wama ustanika u Srbiji.
Najzad, sigurno je da formirawe prvog ministarstva unutra{wih
poslova obnovqene Srbije u sklopu novog Praviteqstvuju{}eg sovjeta i postavqawe Jakova Nenadovi}a za ministra („pope~iteqa vnutrenih dela“) ima dalekoseàn zna~aj za razvoj bezbednosne i obave{tajne funkcije, ali i organa za wihovo sprovo|ewe. Naime, u narednih gotovo dva veka (1811-2002) funkcija za{tite dràvne bezbednosti u Srbiji neraskidivo je bila vezana za organe unutra{wih poslova u celini, a posebno za samo ministarstvo. [ta vi{e, u me|uvremenu je preovladavao zvani~ni stav po kome je „obave{tajna slu`ba
uop{te najglavnija delatnost policije“.12
Unutra{wa bezbednost
Poznato je da je u Prvom ustanku bilo vi{e poleta i mawe dezerterstva nego u Drugom ustanku, tako da je bezbednosna funkcija u mawoj
meri bila usmerena na samo okupqawe i dràwe vojske na okupu. Od
samog po~etka, me|utim, ustani~ki lideri su se energi~no obra~unavali sa svim Srbima koji su na bilo koji na~in podràvali slamawe
10
11
12
22
Stojan~evi}, Vladimir, op. cit., str. 23-24
O kanalima oslobodila~ko revolucionarne propagande me|u Srbima s po~etka
XIX veka (hajduci, sve{tenici, trgovci) vidi: ûbrilovi}, Vasa, Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi (izabrane studije), Aran|elovac: Fond Prvi srpski ustanak, 2003, str. 20 i daqe
Uput za suzbijawe antidràvne propagande i strane {pijunaè, Beograd: Ministarstvo unutra{wih dela Kraqevine SHS – Odeqewe za dràvnu za{titu, 1923,
str. 3.
ustanka ili su otvoreno prelazili na stranu neprijateqa. Tako je na
primer knez Maksim iz Guberevca, koji je sluìo kao putovo|a trupama dahija i sa Aganlijom odvra}ao Srbe od Kara|or|a, kasnije uhva}en i pogubqen kod Beograda, dok su u Pocerini 1806. godine neki
knezovi pose~eni zbog defetizma i kolaboracije (snabdevawe hranom
turske vojske). Neki Srbin koji je Turcima obja{wavao konfiguraciju terena u boju kod sela Le{tana, 30 aprila 1804, bio je ubijen odmah
posle hvatawa. Kara|or|e je uhvatio nekog seqaka koji je nosio turska
pisma i naredio da mu se polome i noge i ruke. Objavom Velikog narodnog suda, od 5. septembra 1813. godine, osu|eni su na smrt biv{i vojvoda @ivko Konstantinovi} i ~lan magistrata Joca Petrovi} zbog
predaje Kladova Turcima itd.
U isto vreme, ustanici su dozvoqavali Turcima da sklapaju pismene ugovore o kapitulaciji i da se onda ~asno povuku bez ijedne mrtve
glave. [ta vi{e, pojedini neprijateqi su mogli pri}i ustanicima,
pogotovu ako se radilo o sirotiwi. Tako je jedna grupa muslimanske
sirotiwe iz Poàrevca primqena u ustani~ke redove, a dva muslimana Cigana iz Vaqeva postali su ~ak bimba{e u ustani~koj vojsci. Jedan musliman je herojski poginuo u juri{u na tursko Uìce 1807. godine.13
Rigorozne mere su preduzimane i prema defetistima koji su {irili glasine da je „turska sila neizmerna te joj se ne moè odoleti, a sultan ne}e da se~e sirotiwu raju nego samo buntovnike-stare{ine, koji
su narod uzbunili da bi mu se nametnuli za gospodara“. Neki su vr{ili propagandu u smislu da narod sam treba da pobije stare{ine pa }e
mu se sve oprostiti. Naro~ito su se, 1813, namnoìli agenti ove
vrste. Kada se Kara|or|e razboleo od tifusa, agenti pronesu vest da je
umro. Agenti su znali koliko Kara|or|e i vojvode po{tuju sredwevekovne relikvije kraqa Stefana Prvoven~anog. U ciqu dezinformacija, proneli su vest da }ivot Prvoven~anog {kripi, {to je „siguran
znak“ da }e Srbija propasti. Kolebqivci su, opet, 1813, govorili da
„Tur~in ni{ta ne}e siromahu, nego da samo vojvodsku glavu se~e, a za{to bi narod ginuo da spa{ava vojvode?“ Agenti su na Drini,
oslawaju}i se na tradiciju i verovawe u sudbinu, govorili da se opet
13
Obave{tajne aktivnost i za{tita dràvne bezbednosti u ustani~koj Srbiji prete`no su prikazane prema: Milosavqevi}, Bogoqub, Policijske ustanove u vrema
Prvog srpskog ustanka, Beograd: V[UP, 2004, str. 149-178; Vinaver, Vuk,
„Slu`ba bezbednosti u Prvom srpskom ustanku“, u: Narodna milicija, br. 4/1954,
str 20-23.
23
Milan Milo{evi}
pojavio Vuk Brankovi}, {to nagove{tava ponovnu propast srpske
dràve.
Ve} ustrojena i organizovana, ustani~ka vlast u Srbiji nastojala
je da spre~i i sve druge oblike subverzivne delatnosti. Praviteqstvuju{}i sovjet je 1808. godine izdao naredbu da se iz Beograda i
drugih gradova Srbije preventivno proteraju sva „praznoodaju}a“ lica koja bi, eventualno, mogla da se bave {pijunaòm ili agitacijom u
korist neprijateqa Srbije. Prema Uredbi iz 1809, policijske i sudske vlasti imale su „osobito (da) paze na zle qude kao na aiduke, {pione i pro~e“.14
Da bi spre~ili jednu od pobuna stanovni{tva protiv srpske vlasti, Kara|or|evi i Mladenovi momci su u leto 1811. godine uhvatili
nekolicinu trgovaca i be}ara, osumwi~enih da su kolovo|e protivqewa op{toj obavezi odlaska na vojnu ve`bu. Trgovci su ka`weni
tako {to su bili prinu|eni da ulicama beogradske ~ar{ije vuku kola,
pri ~emu su ih na svakoj raskrsnici batinali. Istovremeno su dvojica be}ara dobrovoqaca streqana. Ina~e su se trgovci i zanatlije
protiv nove srpske vlasti u Beogradu prvi put pobunili po~etkom
1809. godine formalno zbog uvedenih obaveznih vojnih ve`bi, ali je
najve}i problem bilo {irewe glasina i alarmantnih vesti (da }e ve~no ostati vojnici, da }e biti poslati na front u Bosnu i sl.).15
Po{to je, kao vrhovni Gospodar u zemqi, u zna~ajnoj meri vr{io i
sudsku vlast, Kara|or|e je ~esto izricao i najteè kazne (ve{awe,
spaqivawe, „mrtvu {ibu“) za {pijunaù, veleizdaju i odmetni{tvo,
odnosno, stroge telesne kazne (100 batina) i zatvor za one „koji narod
bune ili druge na bunu navra}aju“. Tako je 17. jula 1813. godine naredio Iliji Barjaktarevi}u da „Obesi onoga {piuna i da ga za koe{ta
ispita“, dok je 24. jula iste godine, vojvodi Jovi Pore~kom izdao zapovest da „starca koga je uhvatio sa turskijem kwigama {pijuniti qude
i zbegove predavati, da ga obesi ili saèè pred narodom da se narod
ugledi“.16 Najzad, iako su u praksi retko primewivane, u tzv. Kara|or|evom zakoniku propisane su izuzetno o{tre sankcije i za ostale
oblike neprijateqske propagande, ukqu~uju}i tzv. verbalni delikt
(„koji ... zlo o praviteqstvu i dràvi Srbskoj govori ... taj podleè
ka{tigi kako izdateq ote~estva i {pijon“).
14
15
16
24
Alimpi}, Du{an, Istorijski razvitak policijskih vlasti u Srbiji (1793-1869),
Beograd: Dràvna {tamparija Kraqevine Srbije, 1905, str. 38.
Uporedi Jankovi} Dragoslav, Istorija dràve i prava u XIX veku, Beograd: Nau~na kwiga, 1958, str. 28
Vuki}evi}, Milenko, „Sudovi i wihovo ure|ewe za vreme ustanka od 1804 – 1813
god“, u: Policijski glasnik, br. 39/1905, str. 373.
U spre~avawu atentata i sli~nim bezbednosnim aktivnostima, kao
{to su suzbijawe politi~ki motivisane hajdu~ije, naru{avawa primirja i samovla{}a, gu{ewe pobuna i zavera, eliminisawe kolaboracije, kapitulanstva i za~etaka gra|anskih nereda, ustani~ke vlasti su
se prvenstveno oslawale na vojvodske momke i be}are („gola}e“). Be}ari su bili prido{lice iz razli~itih krajeva, kao i siroma{ni
seqaci iz same Srbije, koji su za platu ratovali sa Turcima i suzbijali hajdu~iju.17 Oni su, po potrebi, kori{}eni i za eliminisawe narodnog otpora, na primer za gu{ewe pobuna u Resavi i Smederevu do kojih je do{lo usled protivqewa najavqenom uspostavqawu regularne
vojske. Nasuprot tome, momci su sluìli kao telesna garda Vo`da i
pojedinih vojvoda, koji su ih izdràvali, ali su neretko kori{}eni i
kao pretwa u me|usobnim razra~unavawima vojvoda, odnosno Kara|or|a sa vojvodama. Zanimqivo je da su 1805. godine svi Kara|or|evi
momci demonstrativno napustili „slu`bu“ zbog nezadovoqstva primawima, {to zna~i da je ovaj prvi „{trajk policajaca“ u Srbiji bio
socijalno orijentisan.
Rezime
U godinama Prvog srpskog ustanka nije bilo specijalizovanih organa
dràvne bezbednosti u okviru policije niti u drugim segmentima dràvne
uprave, {to zna~i da u formalno-organizacionom smislu nije bilo ure|enih obave{tajnih slu`bi, niti posebne politi~ke policije. Me|utim, postojala je respektabilna obave{tajna i kontraobave{tajna delatnost –
ukqu~uju}i i preventivnu bezbednost. Takve aktivnosti su u mnogome doprinele {irewu oslobodila~ko-revolucionarnih ideja ustanka jer su izvan
oslobo|ene teritorije, osim izvi|a~ko-obave{tajnog, imale i izrazito propagandno-agitatorski karakter.
O tehnici same obave{tajne aktivnosti u tek oslobo|enoj Srbiji i drugim krajevima, naseqenim Srbima, ne zna se mnogo, mada se u dokumentima
mogu na}i i tekstovi ~ija sadrìna ukazuje na kori{}ewe tajnopisa. U literaturi se navodi da su, izme|u ostalog, informacije („Pisma“ pisana „na
limun“ i rastopqenim barutom), preno{ene su skrivena u odelu, kowskom
sedlu i zobnici, posudama (fu~ijama) za pekmez, buradima s te~no{}u, guslama, pa ~ak i u izdubqenom sve{teni~kom {tapu. Kuriri („kwigono{e“) su
i{li po „hajdu~ki“, tj. preru{avali su se u slepe i bogaqe, u turska odela, u
trgovce, kalu|ere i obi~ne seqake.
17
Vojvoda Milo{ Stoji}evi} – Pocerac poginuo je 1811. godine u poteri za hajdukom Preletom.
25
Milan Milo{evi}
U unutra{wim politi~kim borbama ponekad je od obave{tajnih ~inilaca zavisio ne samo ishod me|usobnih razra~unavawa, ve} i vojno-politi~ki
kurs i opstanak ustanka. Naime, istoriografi Prvog srpskog ustanka se
uglavnom slaù da je odsutnost Kara|or|evih protivnika (Milenko Stojkovi}, Petar Dobrwac, Jakov Nenadovi}) otkrivenih u zaveri na osnovu dokaza koje je pribavila Kara|or|eva i Mladenova „obave{tajna slu`ba“ psiholo{ki uticala na smawewe otpornosti i efikasnosti komandovawa u odbrani glavnih frontova. Obave{tajna delatnost ustanka je, prema tome, sa~iwavala deo op{teg dru{tvenog i vojno-politi~kog ‘ivota ustani~ke
Srbije od 1804. do 1813. godine.
Summary
During the First Serbian Uprising there weren’t any agencies specialized in national security within the police force, nor in any other segment of state administration, meaning that in formal and organization manner, no orderly intelligence services
nor any special political police existed. However, a respectable intelligence and contra – intelligence activity existed – including the preventive security. Those activities
were very beneficial to the expansion of liberation and revolutionary ideas of the
Uprising outside liberated territories, for they were important part of propaganda
and agitation.
The techniques of these intelligence activities in the just liberated Serbia and other regions settled by Serbs are unknown, although some documents contain texts,
which imply the use of secret ways of writing. We can find in the literature that,
amongst other ways, the information or „The Letters“ were written in lemon juice
mixed with melted gunpowder and carried hidden in clothing, horse saddles and measles, dishes for jam („fu~ije“), barrels filled with liquids, traditional music instruments („gusle“) and even in concaved priest’s walking sticks. The messengers („book-carriers“) moved around in „hajduk“ manner i.e. they disguised themselves as
the blind or the crippled, they wore Turkish suits, pretended to be merchants, monks
and ordinary peasants.
Sometimes, not only did the outcome of internal political struggles and encounters depend on intelligence factors, but the military and political course and the subsistence of the Uprising itself did as well. Actually, most of the historians from this
period agree that the absence of Kara|or|e’s adversaries (Milenko Stojkovi}, Petar
Dobrnjac, Jakov Nenadovi}) who were exposed and proved as conspirators by evidence provided by Kara|or|e’s and Mladen’s „intelligence service“, greatly affected
the resistance and efficiency of commanding throughout the defense of main fronts.
The intelligence activity, therefore, was the part of the overall social and military –
political life in revolutionary Serbia during 1804–1813.
26
UDK = 821.163.41.09-1
Stani{a Vojinovi}
Institut za kwièvnost i umetnost – Beograd
KWIGA STIHOVA BIRÂNIN ILIJA OBORKNEZ
ISPOD ME\EDNIKA JOKSIMA NOVI]A OTOÂNINA
Apstrakt: U radu se analizira kwiga stihova Joksima Novi}a Oto~anina
„Bir~anin Ilija oborknez ispod Me|ednika”. Kroz tri epske pesme izloèn je
ìvot Ilije Bir~anina.
Joksim Novi} Oto~anin napisao je ciklus duìh i kra}ih epskih
spevova o znamenitim li~nostima i doga|ajima srpskog naroda, kao
delove jedne obimne stihovane istorije pod naslovom Srpstvo. Iz tog
ciklusa za ‘ivota je objavio slede}e kwige: Srpstvo (Novi Sad, 1855),
Milo{eva ili Ustanak Milo{a Obrenovi}a na Sulejman pa{u Skopqaka u god. 1815. ili oslobo|ewe Srbije (Novi Sad, 1858), Milo{eva ili
Juna{tvo Milo{a Obrenovi}a kneza od Srbije (Novi Sad, 1860), Lazarice ili Doga|aji iz vremena kneza Lazara (Novi Sad, 1860), Bir~anin
Ilija, oborknez ispod Me|ednika (Novi Sad, 1862) i Kara|or|e izbaviteq Srbije (Novi Sad, 1864).
Ovom prilikom analizira}emo wegovu kwigu Bir~anin Ilija oborknez ispod Me|ednika, objavqenu u Novom Sadu 1862. godine „tro{kom
Episkopske pe~atwe“. Posve}ena je episkopu i pesniku Nikanoru Gruji}u. U kwizi je sa tri epske pesme izloèn ‘ivot Ilije Bir~anina: Bir~anin Ilija i ]urta Haramba{a (sastoji se iz 2556 stihova), Bir~anin Ilija i Alija Vida/j/i} (2036 stihova) i Smrt Bir~anin Ilije (3082 stiha).
U predgovoru uz ovu kwigu autor je napisao nekoliko zanimqivih
napomena. Za sudbinu ovoga znamenitoga junaka zanimao se duè vremena, ali je tek 1853. godine posle jednog susreta sa vladikom Nikanorom Gruji}em u Sremskim Karlovcima po~eo ozbiqnije da pi{e stihove. Iste godine rukopis je bio gotov i predat Danilu Medakovi}u,
ali je nestao iz kwiàre „da mu nikako ne mogasmo u}i u trag“. Posle
drugog susreta sa vladikom Gruji}em Oto~anin se „latio bio po put
uzimati gusle u ruke i pjevati Bir~anin Iliju“. U predgovoru uz
kwigu Oto~anin je ne{to vi{e rekao i o izvorima za pisawe ovih sti27
Stani{a Vojinovi}
hova. Ovo je zanimqivo jer Bir~aninova biografija nije dovoqno poznata; u su{tini ostao je upam}en po mu~eni~koj smrti 1804, kada je
pose~en sa Aleksom Nenadovi}em. Sve ostalo je fragmentarno, vi{e
kao neka legenda o jednoj li~nosti. Zbog toga je i Oto~anin, koriste}i
se drugim izvorima preoblikovao legendu o Bir~anin Iliji. Za{to je
to uradio obrazloìo je u predgovoru. Putuju}i jednom prilikom, saop{tava Oto~anin, iz Vasojevi}a do|e u Kola{in i tu se pridruì
~etvorici Turaka koji su i{li u obilazak svojih spahiluka i timara
„po Osatu i po Spre~i“. Sa wima je do{ao do reke Drine, prema manastiru Ra~i. Rastav{i se od ovih Turaka pre|e Drinu i u manastiru
se sastane sa ocem pokojnog Haxi-Melentija „starcem Novakovi}em“.
Prilikom wihovog prvog susreta Novakovi} je sedeo pored groba, koji se nalazio kod manastirske crkve do oltara. Starac mu je rekao da je
u vreme Ko~ine Krajine imao preko {ezdeset godina, po ~emu je Oto~anin zakqu~io da mu je u vreme kada ga je upoznao bilo oko sto {est godina. Tom priliko starac mu je pokazao grob i rekao da je tu sahrawen
Ilija Bir~anin. Zainteresovan star~evom pri~om, iako je znao da je
prema „nekoj“ narodnoj pesmi, Bir~anin poginuo na mostu preko Kolubare kod Vaqeva, Oto~anin je zamolio da mu do detaqa ispri~a sve o
junaku sahrawenom u Ra~i. Starac Novakovi} mu je tom prilikom ispri~ao da je Bir~anin i{ao knezu Aleksi Nenadovi}u, na sastanak radi dogovora. Kada je Aleksa poginuo Bir~anin je razbio Turke i pogubio Ibrahim-bega Vidaji}a i sretno do Ra~e do{ao. Kad je stigao nadomak manastira kow je pod wim pao i tako mu pritisnuo levu nogu da
je pukla na dva mesta. Starac je daqe pripovedao, da ga je on na volovskim kolima preneo u manstir, gde je i umro i gde je pokopan. Starac je
posebno isticao veliku qubav izme|u wegovog sina Haxi-Melentija i
Ilije Bir~anina. Kada se Oto~anin 1853. godine sastao sa vladikom
Nikanorom Gruji}em u Sremskim Karlovcima, ~uo je od vladike pri~u o Iliji Bir~aninu. Tu pri~u je vladika ~uo od „jednog Grabov~anina iz Varadinske krajine“, koji je hajdukovao u ~eti ]urte Haramba{e. On je bio u ~eti koja je napravila zasedu u Kraqevoj Gori, sa namerom da otmu od Ilije Bir~anina porez koji je on nosio veziru u Travnik. Pri~aju}i ovo napomenuo je vladika „hajduk /se/ malo zastide“
{to „prenese preko zemqe blago onako juna~ki, kao niko do onda“. U
odeqku ove kwige pod naslovom Bir~anin Ilija i ]urta Haramba{a
opeva se hajdukovawe ]urte Haramba{e, do epizode koju je gore naveo
Oto~anin prema kazivawu vladike Nikanora.
]urta Haramba{a se od zime saklonio kod svog pobratima i jataka
bega Sulejmana iz Srebrnice. Usred zime do wega je do{ao glas: „Putova}e nebrojano blago“.
28
Kwiga stihova Bir~anin Ilija oborknez...
Iako je bilo nevreme I napadao je veliki sneg ]urta obave{tava
svoga jataka bega Sulejmana da }e napraviti zasedu, kako bi ga oteo.
Beg Sulejman je odgovorio pomiwu}i Iliju Bir~anina:
Pobratime, ~etoba{a ]urto!
I ja znadem za to silno blago,
Znadem, pobro, da s’ teslimi zima,
Do proqe}a da je na ro~i{tu
Po nekome starom obi~aju.
Zar ti misli{, pobratime dragi,
Da ja tebi ne bih zato kaza’,
Kad bih znao, da }e{ {i}ariti?
Ali Turci to ne nose blago,
Nit’ ga prate jasakxije mlade,
Pa{ajlije ni muselimovci,
Ni leveri od Zvornika grada;
Ve} ti znade{ od Bir~a Iliju,
[to je jemin i oborknez glavni,
On ti kupi begluk i jeminluk,
Kad pokupi, sam ga isporu~i,
Proprativ{i do Travnika grada.
Zato tebi ni{ta i ne kaèm,
Jer tu nema nikome {i}ara,
Dok je silna Bir~anin Ilije,
[to ga danas ve} ‘e{}ega nema,
Nit je bilo, kako qudi kaù,
Po onome Kraqevi}u Marku.
]urta Haramba{a na to preti da blago od Zvornika do Travnika
ne}e na miru pro}i, a za to }e se on pobrinuti, jer se on ne pla{i Ilije Bir~anina:
Ta i on je od kosti i mesa,
Od mazije nije mu tijelo,
Niti srce od ~elika quta,
I on moè junak poginuti
Ja od zrna, ja od o{tra gvo`|a.
Beg Sulejman ga iznova upozorava da se ostavi „tog dernoga blaga“.
Iako je ]urta Haramba{a obe}ao da ne}e ubiti iz zasede takvoga junaka, ve} u dvoboju, beg Sulejman ga upozorava:
Koliko je i junak na glasu,
Ilija je silna jogunica,
29
Stani{a Vojinovi}
Klone ga se pa{e i veziri,
A i oni rije~ ukantare,
Kad s Ilijom besjediti po|u,
Jer se boje, da ga ne razqute,
Te b’ i od wih moglo biti jada.
Ve}ma ga se danas boje Turci,
Neg’ i samog od Bosne ve}ila.
Od kako je junak odrastao,
I svojom se opasao snagom,
Ne pamti se u weg’vu podru~ju,
Pokraj Drine ispod Me|ednika
U wegovu Bir~u pitomome,
Da j’ Tur~ina opazio Srbo.
Tamo nema za Tur~ina puta,
Iz kneìne da se one vrati,
Po zloj sre}i kad bi zabasao.
Matorijeh imade Bir~ana,
Koji nisu u ~ar{iju bili,
Te Tur~ina po imenu znadu,
A o~ima vidjeli ga nisu.
Ova pohvala drugome junaku nije bila ]urti Haramba{i po voqi.
Ne vode}i ra~una o savetima svoga pobratima, on sa destoricom hajduka na Kraqevoj Gori napravi zasedu. On ovako vidi Iliju
Biranina:
Gledi ]urta Bir~anin Iliju,
I wemu se sada u~inio
Zama{niji i strahovitiji,
I na wemu ruho i oru`je;
Ona glava sad mu mrzovoqa,
One o~i na zlo sijevaju,
A sme|i mu oni silni brci
Lice kvare, te je mrgodasto.
Pesnik daqe opisuje Bir~aninovo oruìje i odelo; u koju ume}e legendu o Bir~aninovom putu u Stambol (kao {to je nekad putovao Marko Kraqevi}):
Ilija se nije za~udio
Carigradu onakome gradu,
E varo{i turske poznava{e,
Vidjeo je i Ni{ i Sofiju,
I veliko ono Drenopoqe.
30
Nadaqe pesnik preop{irno opisuje sultanove palate i go{}ewa
Ilije Bir~anina. To su dugi opisi bogatstva po ugledu na opise isto~wa~kih legendi, prirode nad kojom se nadvija tajnovita i zanosna
pri~a o sultanovim dvorovima, vodoskocima, vrtovima i ba{tama,
teferi~ima I zanosnim morskim obalama. Slede opisi carskih poklona Bir~aninu (kowi, ode}a, oru`je).
Posle nekoliko stotina stihova ove epizode o putovawu kneza
Ilije Bir~anina u Carigrad po berat kojim je postavqen za oborkneza, pesnik se vratio na zasedu koju je pripremio ]urta Haramba{a.
Ilija Bir~anin je, kako otkriva pesnik, saznao od prijateqa za zasedu. Neki su ga i odvra}ali od puta, ali im je on odgovorio:
Pro|ite se, ne pla{’te se sami!
Ne bih bio Bir~anin Ilija,
Da se bojim vuka i hajduka.
Kad je pri{ao zasedi ugledao je hajduke i pre nego {to je ]urta haramba{a progoviro oglasio se Bir~anin: Pomozi Bog, ~etoba{o
]urto!
Kad je Bir~anin izvadio hranu i pi}e hajduci su im se prikqu~ili
zaboravqaju}i na svoju zasedu i otimawe „blaga“. Bir~anin je ubrzo
pozdravio zasedu i ]urtu Haramba{u i drumom maglajskim produìo
za Travnik.
Drugi spev u ovoj kwizi je Bir~anin Ilija i Alija Vida(j)i} opeva
zvorni~kog stare{inu Ali-bega Vidaji}a, koji je do{ao u Beograd da
se poàli Fo~i} Mehmed-agi, jednom od beogradskih dahija:
Ima raje {to se osilila,
I na Turke poprijeko gledi,
Kako da smo podlo`nici wojzi.
I to su se uznijeli pobro,
Uz onoga silnog oborkneza
I jemina Bir~anin Iliju.
Evo ima sedam godin’ dana,
Kako su ga u Stambol pozvali,
Pa kod cara bje{e na divanu,
Te opade sve wemu Bo{wake
Ka’ najcrwe protivnike Turke.
---------------------U me ima neka stotinica
U wegovoj kneìni kmetova,
Pak ne smijem slati dese~ara,
31
Stani{a Vojinovi}
Da deseto kupe u svijeta,
I da ~ibuk meni istjeraju,
Od ~itluka ni pomena nema,
Ve} {to raja dodade mi sama,
Dohodak mi dovoqani biva.
Jednom mi je momke nagrdio,
Isprebija kako zli}e crne,
[to u selo pali na no}i{te
Kod jednoga mojijeh kmetova,
I iskali dvize za ve~eru,
Da desetak wemu xabai{u.
Po wima je meni poru~io,
Da s’ ne {alim i ne igram glavom,
Da ne {aqem u selo Turaka,
Jer }e sobom i u Zvornik do}i,
I od mene iskati xevapa,
[to m’ rije~i poslu{ao nisam.
Fo~i} Mehmed-aga mu preporu~uje da u~ini kao {to su to i oni
u~inili, uklawaju}i careva vezira Mustaj-pa{u; da pripremi gozbu i
za Turke i za Srbe:
Pak pozovi silna jordamxiju
Oborkneza od Bir~a Iliju,
Pa kada ti ve} u ruke do|e,
Zar }e{ na}i zgode i prilike,
Da dohaka{ jednom rajetinu.
Zastra{en snagom Ilije Bir~anina Ali-beg Vidaji} je ipak zatraìo pomo} u vojsci. Fo~i} Mehmed-aga da mu sto najboqih vojnika, sa kojima je Vidaji}, malo umiren, oti{ao u Zvornik. Ubrzo je pozvao sve vi|enije Turke i Srbe, koji su mu se na poziv odazvali:
Me| wima je Bir~anin Ilija,
[to za~ini i Srbe i Turke
Svojim stasom ka, i svojim glasom.
Slede opisi nadmetawa u bacawu kamena s ramena, rvawu, skakawu
u daq i tr~awu, trci na kowima, ga|awu u metu i dr. Tek tada Turci,
preko Ali-begovog strica Mehmed-kapetana izazivaju na nadmetawe i
Iliju Bir~anina. Alaj-beg Vidaji} je najsna`nijem me|u gostima,
buquba{i Husein-agi, naredio da nekako potajno ubije Iliju Bir~anina. Na ovo mu Husein-aga odgovari:
32
Gospodaru beè Alaj-beè!
Poznajem ja toga oborkneza,
I poznajem buquba{u Zeka,
I poznajem sve pandure redom,
E dolaze u Biograd ~esto
Dahijama i gospodarima,
I pridavak od bosanskog danka
Pa{aluku beogradskom daju,
Te donose i isporu~uju.
Nije tako lasno na te qude
Udariti ov|e izvan grada.
Iz tih razloga predloìo je Husein-pa{a da ih napadnu u konaku,
posle pijanke, kada se zapiju. Prijateqi Ilijini me|u Turcima javili su mu da je buquba{a iz Beograda do{ao po wegovu glavu.
Kako je nadmetawe me|u gostima bilo u ga|awu iz pu{ke posle navo|ewa turskih strelaca, Oto~anin nabraja katalog imena prisutnih
Srba:
Prvog kaèm Bir~anin Iliju,
Beratliju silna oborkneza;
Drugog kaèm buquba{u Zeka
Od Grahova silna Hercegovca;
Tre}i bje{e Srebrni~ki proto,
Po imenu Momirovi} Ranko;
A Zvjezdani} Gole~ ~etvrti je,
Skelexija na toj vodi Drini;
Peti bje{e neki hajduk Stanko,
Buquba{a od Maglaja grada;
Jedan popi} ni{anxija {esti
Iz Modri~e Sedlarevi} Ivko;
Sedmi bje{e Rain tufegxija
Iz Br~koga ba`dar ukraj Save;
A osmi je Rodoqub Bosiq~i},
Majeva~ki {to je buqukba{a;
A deveti knez-ba{a je Ivo,
Semberin je i nad Semberima;
Deseti je hajduk Suhome|ski
Po imenu Rajak od Avale;
Jedan’esti Milo{ Preradovi},
Buqukba{a ispod Motaice;
33
Stani{a Vojinovi}
Dvanaesti Obren Radenkovi}
Iz gizdava mjesta Golubiwa,
Du}anxija i junak na glasu.
Na ga|awu pobe}uje Ilija Bir~anin i dobija bogatu nagradu od Vidaji}a, koju on povra}a darodavcu, vide}i da mu nije pravo {to je
Srbin ispao najboqi strelac.
Boje}i se da ga Turci ne napadnu na spavawu, Ilija Bir~anin je uz
pomo} Zeke buquba{e i ostalih Srba namesti klopku za mogu}e ubice.
Sve to pesnik op{irno opisuje, navode}i Bir~aninovu prisebnost i
hrabrost. Posle no}noga boja u kuli Ali-bega Vidaji}a ostali su samo
mrtvi i raweni Turci koje je on iz Beograda dobio od Fo~i} Mehmed-age. Ostalim gostima Bo{wacima, Hercegovcima i Arnautima,
koji nisu ni slutili Vidaji}evu zaveru protiv Ilije Bir~anina, nije
se desilo ni{ta. Posle razgovora sa Vidaji}em, koji je iako organizator napada na Bir~anina, svalio sve na poginule Turke, Srbi su oti{li svojim ku}ama, ~ime se i zavr{ava ova epska pesma.
Tre}e posledwe Oto~aninovo pevawe u ovoj kwizi pod naslovom
Smrt Bir~anin Ilije po~iwe tu`bama Mustaj-pa{e sultanu na ~etiri
beogradske dahije (Aganliju, Ku~uk-Aliju, Mula-Jusufa i Fo~i} Mehmed-agu):
Srbiju su zemqu okrenuli,
I na svoju preuzeli ruku.
Oni sude, oni gospodare,
I porezu razrezuju sami,
I kupe je skupa sa hara~em.
A kad im je i tog malo blaga
Tad name}u namet na vilajet;
Pojedine ucewuju qude,
I do gole oglobe ih du{e;
Na ~itava sela i kneìne
Svakojake iznose bijede.
Sultan odobrava da Mustaj-pa{a podigne raju na noge i obra~una
se sa dahijama. Pa{a poziva sve hri{}ane i muslimane da do|u na
poqe vra~arsko i pomognu mu da se oslobodi dahija. Kada su za ovo dahije doznale, do{le su na podvorewe Mustaj-pa{i. Ovaj im pokazuje
sultanov ferman, sa odobrewem za smaknu}e dahija. Tad dahije napu{taju pa{u:
Fo~i}evu dvoru otido{e,
Pope{e se na visoku lonxu,
34
Te me| sobom vije} u~ini{e,
I slo`no su on|e svije}ali:
Da ubiju pa{u Mustaj-pa{u,
Pa{aluku neka nije glave,
Oko we se ne savija vojska,
[to je na wih zavoj{titi kadra.
Dahije su po dogovoru udavile Mustaj-pa{u i preuzeli svu vlast u
pa{aluku, objaviv{i da je ovaj umro prirodnom smr}u. Na ove vesti
Srbija se uzbunila. Samo se o~ekivalo da se na|e vo`d. Dahijama su
preko uhoda stizali glasovi o juna~nijim i znamenitijim Srbima:
Ko je znatan, ko je junak glavan,
Uz koga bi svijet pristanuo,
A i on bi po{a, pred svijetom,
Pak bi bio zavoj{titi kadar;
Tu kazuju od Topole \or|a,
Od Rudnika dva Obrenovi}a,
Dva Vaqevca, dva Nenadovi}a
Iz visokog sela Brankovine,
Na istoku Petra i Milenka;
Ponajgr|e pla{ili su Turke
Sa junakom od Bir~a Ilijom,
[to j’ oborknez, {to je beratlija,
I u Bosni ka’ i u Srbiji,
A na glasu svojom junak glavom.
Kada je ~uo da je Bir~anin ‘iv i pored wegove pomo}i Vidaji}u da
ga na vesequ ubije Fo~i} Mehmed-aga se veoma iznenadio. U isto vreme Ali-beg Vidaji} je prispeo u Beograd da svome pobratimu ispri~a
{ta se desilo u Zvorniku.
Od toga vremena Ilija Bir~anin je opkoqen turskim uhodama, koje
prate svaki wegov korak i pla}enim ubicama koje su dobile zadatak da
ga ubiju. Bir~anin se pazi da ga ne namame u zasedu:
Podiè se od Bir~a Ilija
Na dogovor pobratimu svome,
U Vaqevo u hvaqenu varo{,
Knez Aleksi ba{ Nenadovi}u
Iz ponosna sela Brankovine.
Knezovi su razabrali bili
Od spahija od glavnih Turaka,
Da je ferman od cara do{ao,
35
Stani{a Vojinovi}
Da se diè na oru`je raja,
Te da bije one silexije
U bijelu Biogradu gradu.
Pak knezovi srpske poglavice,
Radi malo da pove}aju
U Vaqevu, g|e se sastajahu.
Jedan drugom pisa i otpisa,
Da }e do}i, kako uro~i{e.
No uhode kako i zagari
Nawu{i{e i dozna{e brzo,
[ta su ta dva glavna oborkneza
Nakanila, i {ta smijeraju,
Te javi{e odmah dahijama.
U strahu od mogu}eg ustanka u Vaqevu dahije {aqu Ali-bega Vidaji}a, da pohvata ove knezove. Pre Vidaji}evog dolaska u Vaqevo turske
uhode su obi{le hanove, kr~me, puteve i sela radi prikupqawa podataka o navikama knezova:
G|e odsjeda oborknez Aleksa
I u kr~mi i u kmeta koga,
Kad putuje tamo u ~ar{iju.
Aleksa je putovao ~esto,
E ima{e posla svakojaka
U Vaqevu od nahije glavi,
Wekad svoga, wekad narodwega,
Pak je lasno doznavati bilo
Sve konake putem i odmorke.
No onome Bir~anin Iliji
Nije lasno udariti tragom,
Isto, brate, ka’ ni lavu silnu,
Kome nema ni druma ni puta.
Bir~anin je veoma retko dolazio na dogovore i samo od velike potrebe, kada je sakupqao hara~:
Porijetko, izvan pana|ura,
O Ilijwu, jednom u godini,
U Vaqevo Ilija slazi{e.
Tek ako bi prijatequ svome
Knez Aleksi ba{ Nenadovi}u
Ponekada i zakanio se,
I tada bi Ra~i dolazio,
Pohodio Haxi-Melentija.
36
No znati se nikad ne moga{e,
Kojim no }e udariti putem.
Knezovi koji su se po dogovoru sastali pozivaju Ibrahim-bega da
im donese carski ferman kojim se odobrava skupqawe srpske vojske
protiv dahija. On im odgovara da ferman nije kod wega ve} kod dahija,
ali im prenosi poruku Mustaj-pa{e, da sa oruìjem po|u na dahije.
Pri rastanku, Aleksa Nenadovi} poverava Bir~aninu lo{e predose}awe da se vi{e ne}e videti:
I nasluti zlo po svoju glavu.
Kako do|e mostu Kolubari,
G|e zasjede Fo~i} Mehmed-aga,
Da do~eka vilaetska kneza,
[to je na w’ga zavoj{titi kadar,
Na mejdanu posje}i mu glavu,
Iz busije pu{ke pripuca{e,
Pod Aleksom kowa obori{e,
I junaka obrani{e quto,
Probile ga dvije sinxirlije,
Jo{ na noge s kowa do~eka se,
I juri{i pje{e na zasjedu,
Iz malijeh potegav pu{aka
Dva Tur~ina ubi nevjernika,
Trojicu je sabqom sasjekao,
Dobru svoju zamijeni glavu.
Kada su pu{ke pripucale na mostu preko Kolubare, Ilija Bir~anin je bio u Vaqevu. Ne znaju}i o doga|ajima na mostu Bir~anin je
odjahao drumom prema manastiru Ra~i. Na ovom putu sustigne ga knez
Grbovi} saop{tava mu o pogibiji Alekse. Tom prilikom mu je kazao
da su Turci krenuli kroz Srbiju da hvataju i pobiju sve vi|enije qude
u nameri da „sirotiwu obezglave raju“. Dok on razgovara s knezom
Grbovi}em, dolazi mladi pop i obave{tava ga da je Ali-beg Vidaji} sa
starijim bratom Ibrahimom i trista Turaka napravio zasedu da ga
uhvati ili ubije. Kada je Bir~anin po{ao na zasedu, Grbovi}a i
mladog popa tera da se sklone i gledaju {ta }e biti sa Turcima. Na
ovo se knez Grbovi} usprotivi i izrazi ‘equ da se i on bori sa Turcima. Bir~anin wegov predlog rado prihvata. Da bi lak{e savladali
Turke, Bir~anin napravi raspored i postavqa levo, neke desno, a za
sebe zadràva sredinu odakle }e udariti na zasedu. Posle kratkog boja
u kome Bir~anin pobe|uje Turke, mladi pop, u~esnik u boju, nabraja za37
Stani{a Vojinovi}
robqenom Tur~inu zlodela koja su ~inili, izme|u ostalog i zalivawe
olovom i smolom, nabijawe na kolac, ~upawe mesa itd.
Odatle se Bir~anin upu}uje manastiru Ra~i. Pred manastirom ih
sa~ekuje Haxi Melentije. Po kli{eu narodne pesme on pozdravqa svoga prijateqa i pri~a mu proro~ki san koji je usnio:
Kako do|e Ra~i manastiru,
I donese }ivot svetiteqski,
U }ivotu kraqa De~anskoga,
I spusti ga meni u naru~ja,
I re~e mi: oteào ti je,
Te ne moè{, da ve} vlada{ wime.
I ja bih ga bio upustio,
Koliko mi ne{to bje{e teàk,
Da se na snu ne pridesi ov|e
[umadinac neki Rudni~anin,
Da ga vidim, poznavao bih ga,
On prihvati u }ivotu sveca,
U bijelu unese ga crkvu,
I namjesti, g|e mu mjesto bje{e.
Ti ostade pred bijelom crkvom,
Da tek sebi od umora do|e{.
A kada smo namjestili sveca,
Te iz crkve na dvor iza|osmo,
Ali ti se spustio na travu,
A zemqa te dràt’ ne ho}a{e,
Ispod tebe puca i izmi~e,
A ti za wom tone{ u dubinu.
Ja te vikah, ali ne dovikah,
Zar se tako ~uti ne dava{e,
I nisi se vi{e pojavio.
Bir~anin tada pripoveda Haxi-Melentiji o pogibiji Alekse Nenadovi}a i o zasedi Ali-bega Vidaji}a, ali u pola re~i poklekne
wegov kow Zelenko i pritisne mu nogu. Na volovskim kolima Bir~anina prenose do manastira. Kako je rana bivala sve teà, Bir~anin
poziva na vi|ewe:
Vjerna mu je prije do{la quba,
S jedin~adma, }erkom i sin~i}em,
K}i mu bje{e od petnaest qeta,
A sinu je tek dvanaest bilo;
38
Mqezinica i mqezinac to je,
E stariju djecu pokopa{e,
Jednu }erku i tri mu{kar~i}a.
Na glas o te{koj bolesti Bir~anina su u manastiru pohodili pored supruge, sina (Vojina) i }erke (Ikonije), ro|aci i ostali narod,
pa i turska sirotiwa. Nad wim je bdeo Haxi-Melentije, ali je Bir~anin posle dugog bolovawa ipak umire. Pre toga stiè da posavetuje
narod i preporu~i za svoje naslednike Zeku buquba{u i ]urtu haramba{u. Kako beleì pesnik, Ilija Bir~anin je sahrawen u porti manastira Ra~a.
U ovoj pesmi Joksim Novi} Oto~anin je potpuno zaobi{ao istorijske ~iwenice. Upore|uju}i Bir~anina sa Kraqevi}em Marko poku{ao je da mitologizira wegov istorijski lik, produàvaju}i mu ‘ivot posle stvarne smrti na mostu na Kolubari. Koliko su bile stvarne re~i koje je napisao u predgovoru, kako je pri~u ~uo od Haxi-Melentijevog oca starca Novakovi}a govori ~iwenica da je ovoga starca
ve} pomenuo Joakim u Vuji} u svome putopisu.1
I pozivawe na pesnika i vladiku Nikanora Gruji}a, koji Oto~anina, uzgred da napomenemo, ne pomiwe u svojoj Autobiografiji nije dovoqno pouzdano. Posveta na ovoj kwizi: „Posve}uje se presvijetlom
gospodinu Nikanoru Gruji}u pravoslavnom episkopu“, govorila bi u
prilog piscu. U prilog piscu govorili bi i komentari Dimitrija Ruvarca uz autobiografiju Nikanora Gruji}a, da je vladika gajio kult
prema narodnoj pesmi i sredwovekovnim junacima (Kraqevi}i Marku
i Milo{u Obili}u), a od savremenijih znamenitih qudi po{tovao je
i ~esto spomiwao samo Iliju Bir~anina. O ovim junacima je, kako beleì Dimitrije Ruvarac, govorio kao da su mu ‘ivi pred o~ima. Znamo pouzdano da je za vreme Nikanorovog arhimandritstva u manastiru
Kuve`dinu, boravio i slikar Pavle Simi}. O Simi}evom boravku
1849. godine Nikanor Gruji} beleì: „Simi} je bio u Karlovcima 1.
maja 1848, kada je dràna Majska skup{tina, i gledao je svojim slikarskim okom, kako je izgledala ta skup{tina. Ja ga nagovorim, da nacrta
na platnu slike te znamenite skup{tine Majske, koja }e ostati zabiqeèna u istoriji na{oj, i on je nacrtao tako, da je mogao posle u
woj portretirati glavne osobe, koje su bile na woj. Tom prilikom nacrtao je Simi} i sliku Bir~anin Ilije, kako predaje, po re~ima naro1
Joakim Vuji}, koji je obi{ao manastir Ra~u 1826. godine, navode}i imena obiteqi pi{e: „A drugi se zove Stefan Nikolajevi}, mirski starac od 110 godina;
ovaj je bio otac g. arhimandrita axi-Melentija Nikolajevi}a“ (Pute{estvije po
Serbiji. Druga kwiga. Beograd, Srpska kwièvna zadruga, 1902, 27).
39
Stani{a Vojinovi}
dne pesme, porezu Mehmed-agi levom rukom, a desnu drì na jataganu,
kojoj je slici dodao posle jo{ sliku Haxi \ere i Haxi Ruvima, kako
pretapaju zlato i sa wime sitne kwige pi{u, a raju oko sebe setuju. Te
dve slike bile su kod mene u manastiru do 1865. godine, a te godine, kada sam se selio iz Kru{edola u Pakrac, poklonim ih zajedno s portretom mojim, koji je malao pesnik i ‘ivopisac Jak{i} protosin|elu Teofanu @ivkovi}u...“2
***
Joksim Novi} Oto~anin ro|en je u Zalu`nici u Lici 15. marta
1806. godine. Osnovnu {kolu u~io je u Varadinskoj (1813) i Jakovu
(1815), normalnu nema~ku {kolu u [imanovcu, gimnaziju u Sremskim
Karlovcima, kalvinisti~ki liceum u [aro{pataku (Ugarska), filosofiju u Jeni, Getingenu i Haleu, a zavr{io u Be~u (1824). Wegov ‘ivot od 1824. do revolucije 1848. godine skoro je nepoznat i uglavnom
proveden na putovawima po Bosni, Hercegovini, Albaniji i Srbiji.
Posle revolucije ‘iveo je u Vukovaru, Zemunu, [embrunu, a posledwih godina u Novom Sadu. Umro je u velikoj bedi zaboravqen od svih
18. januara 1868. godine u Novom Sadu.
Rezime
Joksim Novovi} Oto~anin (1806–1868) napisao je ciklus duìh i kra}ih
epskih spevova o znamenitim li~nostima i doga|ajima srpskog naroda. U
radu su citirani stihovi iz kwige „Bir~anin Ilija oborknez ispod Me|ednika”, objavqenoj u Novom Sadu, 1862. godine. Kroz odlomke iz tri epske
pesme prikazan je ìvot Ilije Bir~anina ~iji je istorijski lik mitologiziran. Oto~anin Bir~anina upore|uje sa Markom Kraqevi}em, produàva
mu ìvot i posle wegove stvarne smrti, na Kolubari 1804, i gradi pri~u na
izmi{qenim doga|ajima.
Summary
Joksim Novovi} Oto~anin (1806–1868) wrote series of long and short epic poems about prominent people and events from Serbian history. This work contains
verses quoted from the book „Bir~anin Ilija, the district duke from under mountain
of Medjednik“, which was published in Novi Sad, year 1862. The life of Ilija Bir~anin, whose historical personality has been mythologized, is presented through
extracts from three epic poems. Oto~anin compares Ilija Bir~anin to Marko Kraljevi}, lengthens his life after his actual death on river Kolubara, year 1804, and constructs the story on fictitious events.
2
40
Autobiografija Nikanora Gruji}a... Za {tampu priredio Ilarion Zeremski.
Sremski Karlovci, 1907, 64-65.
UDK = 929.52 Dabi}i
Milorad Radoj~i}
Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore
Beograd
DABI]I IZ JAUTINE
Apstrakt: Posle kneèvskih ku}a Nenadovi}a iz istorijske Brankovine,
Grbovi}a iz mioni~kog sela Mrati{i}a, pa i Raki}a iz kolubarske Mionice, verovatno najzna~ajnija porodica u vaqevskom kraju, po~etkom XIX veka,
bili su Dabi}i iz Jautine. U duèm vremenskom periodu davali su istaknute
ratnike, poznate oficire, visoke dràvne ~inovnike, dobre ekonome ali i
stru~wake drugih profesija. Me|u wima su se posebno isticali @ivko, Gavrilo (Gaja) i Marko Dabi}, koji su zauzimali visoka i zna~ajna mesta u ustancima i periodu stvarawa srpske dràve, kao izdanci jedne stare i znamenite porodice. Raspolagali su sa velikim bogastvom, pa su ubrajani i me|u
najimu}nije i najuticajnije porodice ne samo u ovom kraju ve} i {ire.
Zna~ajan uticaj na razvoj Srbije i vaqevskog kraja imali su pojedini doga|aji i li~nosti iz perioda pre, u toku i za vreme Prvog srpskog
ustanka. U tim doga|ajima veoma zapaèno mesto imale su mnoge li~nosti, pa i neke porodice iz ovog kraja. Zato obeleàvawe velikog jubileja – Dva veka srpske dràvnosti ili Dvesta godina od po~etka
Prvog srpskog ustanka za ‘iteqe ovog kraja ima poseban zna~aj.
Na{i preci ne samo da su imali zna~ajnu ulogu u oslobo|ewu od vi{evekovnog turskog ropstva ve} su aktivno u~estvovali u stvarawu
nove srpske dràve, uspostavqawu i razvoju wenih institucija, podsticawu privrednog, kulturnog i svakog drugog ‘ivota. Otuda je obeleàvawe ovog jubileja povod i prilika da se setimo nekih od wih i da
doprinesemo da se oni i na ovaj na~in sa~uvaju od zaborava.
Jedna od izuzetno zaslu`nih porodica iz tog perioda su Dabi}i iz
Jautine. O wima su pisali Prota Mateja Nenadovi}, Konstantin Nenadovi}, Milan \. Mili}evi}, Jeremija Mitrovi}, Qubomir Pavlovi}, Radovan M. Dra{kovi}, dr Branko Peruni~i}, Velibor Berko
Savi} i jo{ po neko. Sa izuzetkom Jeremije Mitrovi}a, u Godi{wici
41
Milorad Radoj~i}
Nikole ûpi}a, te biografije @ivka Dabi}a koju je objavio Milan \.
Mili}evi} u dobro znanom Pomeniku znamnitih qudi u srpskom narodu novijeg doba, i nekih novinskih tekstova u lokalnoj {tampi, oni se
uglavnom pomiwu fragmentarno i obi~no se ponavqaju od ranije poznati podaci. U do sada objavqenim tekstovima ima povremeno kontradiktornih podataka o wihovom u~e{}u u nekim borbama i na funkcijama koje su obavqali. Pored toga publikovani su i razli~iti podaci o wihovim rodbinskim odnosima, {to nedovoqno obave{tene
~itaoce dovodi u zabludu.
Zato je namera ovog teksta da ukaè na wihovo poreklo i imovno
stawe, ali i da detaqnije sagleda wihove ‘ivotne puteve i radno delovawe. Istovremeno, poku{a}emo da sagledamo i razjasni wihove
me|usobne rodbinske i druge odnose sa nekim poznatijim porodicama
iz ovog kraja... Posebno }emo nastojati da bliè odredimo mesto i
ulogu trojice napoznatijih Dabi}a – @ivka, Gavrila (Gaje) i Marka u
stvarawu srpske dràve i ja~awu wene dràvnosti.
Prvobitno stani{te
Za Dabi}e, o kojima je re~, naj~e{}e se nagla{ava da su iz Jautine
kod Vaqeva. Kako se u registrima naseqenih mesta ne pomiwe Jautina
mnogi se, s pravom, pitaju: [ta je to Jautina? Gde se ona nalazi? O kakvom se nasequ radi? i [ta se to sa wim zbilo, kada se sve re|e pomiwe? itd. Po{to se ni u Statutu op{tine Vaqevo ne pomiwe naseqeno mesto Jautina, to se sa velikom sigurno{}u moè konstatovati da to nije samostalno naseqe, a nemamo saznawa da je to ikad bilo.
U ovom kraju postoji vi{e zna~ewa tog toponima. Pre svega Jautina je najve}i splet vi{e vla{i}kih kosa i kosawica. Ona je i jedan od
najve}ih {umskih kompleksa u vaqevskom kraju, koji se prostire po
atarima sela Gola Glava, Ogla|enovac, Gorwa Bukovica, Rabas i Jo{eva... Za vreme Turaka to je bila velika, gusta i skoro neprohodna
{uma. Prva wena ve}a se~a zabeleèna je tokom austrijske okupacije
od 1717. do 1739. godine. I pored izri~ite zabrane kneza Milo{a
Obrenovi}a nastavqeno je weno uni{tvawe. Naro~ito je mnogo se~ena
u petoj i {estoj deceniji XIX veka, odnosno u vreme masovnijeg doseqavawa lokalnog stanovni{tva u te krajeve.1 Nastavqena je i za vreme Prvog i Drugog svetskog rata
Jautina zahvata povr{inu od oko 800 hektara i uglavnom je prekrivena raznim vrstama listopadnog drve}a. Drvo iz jau}anskih {uma
1
42
Dr Dobrivoje A. Koji}: Moj rodni kraj, Beograd, str. 208 i 209.
Dabi}i iz Jautine
kori{}eno je za razne namene, a pre svega u gra|evinarstvu i kao
ogrevni materijal. Ranije su me{tani pojedinih tamnavskih i vaqevskih sela ovamo masovno doterivali stada svojih sviwa radi ‘irewa2,
pa su sviwe u Jautini obi~no ostajale od 15. novembra do 15. aprila,
svake godine.
Pored {uma, Jautina je bogata brojnim livadama, vo}wacima i
pa{wacima. U woj ima i dosta izvora ~iste i pitke vode, pa i vi{e re~ica i poto~i}a. Ispod Jau}anskog visa, u ataru sela Rabas, izvire istoimena reka, prva ve}a leva pritoka Kolubare. Jautina ima vi{e
uzvi{ewa a najve}i jau}anski vis sa nadmorskom visinom od preko
470 metara. Celo to podru~je veoma je pogodno za razvoj poqoprivrede
a naro~ito sto~arstva i vo}arstva.
Zbog svoje udaqenosti od glavnih saobra}ajnica, ekonomskih resursa i brojnih skrovitih mesta, Jautina je, u bliòj i daqoj pro{losti, sluìla za masovne zbegove stanovni{tva iz okolnih, ali i
mnogih drugih sela. Pred najezdom silnih okupatora pojedinci su sa
~itavim porodicama ovde traìli i nalazili koliko toliko siguran
zaklon i priliku da se~akaju boqe dane. Pored me{tana iz susednih
sela u Jautinu su tokom brojnih buna, ustanaka i ratova sklawali i
‘iteqi Popu~aka, Zabrdice, Jasenice i jo{ nekih sela.
Me|utim, Jautina je i jedan od ~etiri zaseoka (xemata) velikog i
bogatog vaqevskog sela Gola Glava. Nalazi se na severnoj strani jau}anskog visa. To je najbrdovitiji, naj{umovitiji i najudaqeniji zaseok Gole Glave od centra sela.3 Me{tani Jautinu dele na Dowi i
Gorwi kraj a u woj i sada ‘ivi dvadesetak familija, me|u kojima ima i
Dabi}a.
Preostala tri zaseoka Gole Glave zovu se: Bala~ka, Br|ani i Palanka. Ina~e, selo Gola Glava nalazi se severno od Vaqeva, u gorwem
slivu reke Ub i prostire se sa wene obe strane. Udaqeno je 20-tak km
od Vaqeva i pripada tipu starovla{kih razbijenih sela. [ire podru~je Gole Glave bilo je naseqeno u davna vremena o ~emu svedo~i
postojawe vi{e arheolo{kih lokaliteta. Nekada je bilo u sastavu
Sreza tamnavskog a sada pripada Op{tini Vaqevo
Stanovnici Jautine su srpske nacionalnosti i pravoslavne vere.
Ogromna ve}ina wih bavi se tradicionalnim pradedovskim zanimawem i ‘ivi od prihoda iz poqoprivrede. Uglavnom su to vredni i
2
3
Ishrane (prehrane) putem ‘ira u zimskom periodu.
Ovo poglavqe uglavnom je pripremqeno prema kwizi grupe autora Gola Glava i
wena {kola, objavqeno joj povodom jubileja – sto godina postojawa i rada {kole u
Goloj Glavi.
43
Milorad Radoj~i}
radni, skromni i ~estiti qudi. Do pre pedesetak godina retko ko od
wih je napu{tao Jautinu. Dabi}i su i u tom pogledu bili pozitivni
izuzetci. Ne samo da su se selili i napu{tali svoje rodno mesto ve} su
svoju decu i bliè srodnike upu}ivali na daqe {kolovawe i ukqu~ivali u dràvnu slu`bu. Tek u drugoj polovini XX veka i ovaj zaseok
zahvatila je migracija stanovni{tva iz sela u grad. Usled svoje nepokretqivosti, tradicionalnog na~ina ‘ivota i privre|ivawa, pa i
slabih saobra}ajnih veza, o Jautini i wenim ‘iteqima jo{ uvek ima
veoma malo pisanih tragova.
Poreklo
Prema raspoloìvim saznawima Dabi}i su doseqeni iz Mora~e, u
prvoj polovini XVII veka. Verovatno izme|u 1718. i 1739. godine ovamo su do{la tri brata Karaxi}a. Prvo su se nastanili na levoj obali
reke Ub, u ataru tamnavskog sela Radu{a. Od Mili}a i Ugqe{e
Kraxi}a vode poreklo sada{wi Negi}i iz Radu{e, koji su, tako|e, u
bliòj i daqoj pro{losti, davali: poznate hajduke, vredne ekonome,
hrabre ratnike, dobre ~inovnike, ve{te zanatlije ali i sposobne
stru~wake raznih profila. Od wihovog tre}eg brata Dabi{e – Dabe
poti~u Dabi}i iz Jautine.4
Jednog hladnog zimskog dana Mili}u na konak do|u ~etvorica Turaka, pa nateraju wega i brata mu Ugqe{u da bosi vodaju wihove opanke oko svoje ku}e, dok su se oni u woj odmarali. Ponièni i uvre|eni a
uz to promrzli i umorni oni posle izvesnog vremena zatraè od uku}ana da im iznesu zubune da obuku i obu}u da se obuju kako bi se bar malo za{titili od hladno}e. Me|utim, Turci im to nedozvole. Onako
prozebli, ponièni i quti, ulete u ku}u, napadnu iznena|ene i opu{tene Turke i na licu mesta ih pobiju. U strahu da se taj ~in otkrije
jo{ pre zore Mili} i Ugqe{a, sa svojim uku}anima, pokupe wihove
le{eve, odnesu ih u jednu zvekaru i zatrpaju.
Posle toga Dabi{a – Daba, sa svojom porodicom, pobegne u Jautinu
gde su im ve} bile kolibe za ispa{u stoke i tamo se stalno nastane. Ne{to kasnije wima se pridruè Mili}eva i Ugqe{ina porodica, ali
se one tamo kratko zadrè. Po povratku iz Jautine, izvedu sav svoj narod iz ku}a pa ~ak isprazne i pomo}ne zgrade. Potom se presele na desnu obalu reke Ub, koja je bila vrlo {umovita. Tu za po~etak sagrade
zemunice i sklone svoje uku}ane i najvrednije stvari.5
4
5
44
Qubomir Pavlovi}: Antropogeografija vaqevske Tamnave, Beograd, 1912, st. 156.
Milorad Radoj~i}: Negi}i iz Radu{e, „Napred“, Vaqevo, br.2284, od 30. oktobra
1992, str. 9.
Dabi}i iz Jautine
Kad je posle nekoliko meseci vaqevski muselim saznao za ubistvo
Turaka, naredi dvojici zap~ija6 da odu u Radu{u, da pohvataju i poveù bra}u Mili}a i Ugqe{u Karaxi}a i da mu ih straàrno sprovedu. Ali pre nego {to su oni i stigli u Radu{u, neko je Mili}u preneo
tu nameru, pa on sa bratom iza|e pred wih, te i wih iz zasede pobiju.
Na glas da su i zap~ije izginule, vaqevski muselim po{aqe ~itav
odred Turaka. Po{to je Mili} i o tome bio blagovremeno obave{ten,
a videv{i da je vrag odneo {alu, svestan mogu}nosti uni{tewa wegove
ku}e i uku}ana, odlu~i da se seli. Brè boqe okupi svoje najdraè, pokupe najnu`nije stvari, a ku}e i druge zgrade zapale. Posle toga se svi
skupa odsele u Skelu, selo nedaleko od Obrenovca. Me|utim, Turci saznaju za tu wihovu odluku, pa ih ni tu ne ostave na miru. Nakon vi{e
potera oni pre|u preko Save u sremsko selo Kupinovo i tamo se stalno
nastane.
Pri tom turskom progonu i seqakawu Karaxi}a pogine jedan od
~lanova wihove porodice. Saznav{i za tu pogibiju Mili} Karaxi}
se odmah vrati iz Kupinova i odmetne u hajduke. Nije dugo hajdukovao
po{to ga je jedan Tur~in namamio na zasedu, gde ga sa~ekaju drugi Turci i ubiju.
Mili}ev najstariji sin Negoslav, zvani Nega, saznav{i za o~evu
pogibiju da se u poteru za ubicom svog oca. îm je saznao ko je po~inio
taj zlo~in i da stalno ‘ivi u Beogradu, ode kod wega. Posredstvom zajedni~kih prijateqa i poznanika uspe da mu se pribliì, pa ~ak i da
se zaposli u wegovom doma}instvu. Po{to ga ovaj primi, Negoslav se
svojski potrudi da mu se jo{ vi{e pribliì, kako bi mu Tur~in ukazao svoje poverewe. Nekoliko nedeqa kasnije to se i dogodi, pa Nega
iskoristi to poverewe i usred wegove ku}e zakoqe ubicu svog oca.
Posle ovog ubistva, Negoslav krene o~evim stopama, pa i sam odmetne u hajduke. Vi{e godina je hrabro, sre}no i uspe{no hajdukovao.
Kad su se prilike u Srbiji delimi~no sti{ale on se ostavi hajdukovawa i vrati se u Kupinovo. Saznav{i da mu je u me|uvremenu stric
Ugqe{a umro, kao najstariji u porodici, sakupi svoje bliske srodnike i dogovore se oko daqe organizacije ‘ivota ove ve} brojne porodi~ne zadruge. S obzirom na svoju brojnost, zakqu~e da }e im ubudu}e i u
Kupinovu biti tesno, te se dogovore oko trajnog nastawivawa; sa~ine
raspored razme{taja i krenu u wegovu relizaciju.
Nakon toga, Nega svoja dva brata ostavi u Kupinovu, dva u Skeli
kod Obrenovca, tako da je wihovih potomaka u tim naseqima bilo i
6
Redara.
45
Milorad Radoj~i}
7
po~etkom XX veka. On se, sa preostalom petoricom bra}e, vrati u Radu{u i nastani na istom mestu gde su ranije bili, na desnoj obali reke
Ub. Po wemu porodica, koja se nastanila u Radu{i kod Uba dobi sada{pwe prezime Negi}i. I ona je u pro{losti dala poznate qude,8 ali
oni nisu bili na tako visokim poloàjima kao wihovi srodnici Dabi}i.
Prvi pisani pomen
Da su Dabi}i bili doseqeni u Srbiju i nastaweni u Jautini izme|u 1718. i 1739. godine svedo~i i jedan zapis iz 1735. godine na 331B
strani (J)evangistaru, kwige {tampane u Moskvi, 1730. godine, a koje
se i sada ~uva u poznatom manastiru Bogova|a kod Lajkovca. Borivoje
Marinkovi}9, pored ostalog, pi{e da je, sude}i prema vlastoru~nom
zapisu, tu kwigu manastiru Bogova|i poklonio „blagorodni gospodar
Mihail ili Mihailo“ Dabi}, 29. juna 1735. godine, za du{u i ve~ni
pomen „svojemu otcu Dabi“, pri igumanu Avakumu jeromanahu. Profesor i poznati istori~ar umetnosti Lazar Mirkovi}10 tu kwigu zato i
zove „Dabinim jevan|eqem“.
Zbog ne~itkog rukopisaa verovatno i nekih drugih razloga postoji
vi{e verzija prepisa tog rukopisa. Prema jednoj od wih on glasi: „Siju boèstveniju, siju svetiju boèstveniju kwigu svja{~enije Evangelije novi (zavjet), otkupi blagorodni Gospodar Mihail u manastir
Bogova|u hram Svetog Velikomu~enika Georgia svoje mu otcu Dabi za
du{u i za vje~ni spomen, i za svoje zdravqe i vje~ni pomen pri iguma(e)
nu Avakumu jeromonahu. Vo leta godine ...(1735.) meseca junija ko (29).
Sija ~ertaju{e Vasilij jeromonah Hristiforovi~“.
Prema tvr|ewu pojedinih poznavalaca tada{wih prilika11 iz ovog
zapisa, jasno se vidi da su sinovi rodona~elnika porodice Dabi}a
jo{ 1735. godine bili u Srbiji. Izgleda da to nije ni bilo sporno, ali
ostaje nepoznato kada su stigli u novi zavi~aj, kao i da li je sa wima u
Srbiju do{ao i stari Daba, ili je umro na biv{em ogwi{tu, ili
mo`da na putu. Ako je verovati legendi o poreklu ove porodice, ovamo
su do{ao Daba sa svojom bra}om Mili}em i Ugqe{om.
7
8
9
10
11
46
Qubomir Pavlovi}: Antropogeografija vaqevske Tamnave, Beograd, 1998, 233.
Milorad Radoj~i}: Negi}i iz Radu{e, „Napred“, Vaqevo, br. 2284, od 30. oktobra
1992, 9.
Borivoje Marinkovi}: Haxi Ruvim, Vaqevo, 1989, prva kwiga, str. 323.
Lazar Mirkovi}: Starine manastira Bogova|e – Spomenik SAN, kw. XCIX,
Odeqewe dru{tvenih nauka, kw. 1, Beograd, 1950, str. 323.
Jeremija D. Mitrovi}: @ivko Dabi}, Godi{wica Nikole ûpi}a, Beograd, 1937,
str. 125.
Dabi}i iz Jautine
Prema istom izvoru Dabin sin Mihailo ili Mihail, kako ponegde
pi{e, svakako je ose}ao veliku qubav prema svom ocu kada se potrudio
da mu za spomen nabavi Jevan|eqe, {tampano u dalekoj Rusiji. Tim povodom, Borivoje Marinkovi} izraàvao je i sumwu da je on mo`da
imao i neku zapaènu istorijsku ulogu „ali i ostao neznanac, kao
mnogi drugi“. Na to mi dodajemo da je i Mihailo morao biti imu}an i
promu}uran ~ovek kad se odlu~io na jedan ovakav potez. Na ‘alost,
drugih pouzdanih podataka o Mihailu i wegovom neposrednom potomstvu nema, mada postoje indicije da bi on mogao biti otac ili eventualno deda @ivka i Gaje Dabi}a.
Ina~e, ovo jevan|eqe je imalo sudbinu koja se ne moè razumom pratiti. Poznato je da je ono posle nekog vremena dospelo u manastir Studenicu a da je manastiru Bogova|i dva puta oduzimano i ponovo vra}ano. Delom zbog seqakawa od jednog do drugog manastira, a delom i zbog
prevelike upotrebe, Jevan|eqe je bilo delimi~no o{te}eno i u lo{em
stawu, pa je traìlo dodatne mere za{tite i konzervacije.
U leto 1805. godine, tog posla latio se Dabin praunuk @ivko Dabi}. Uzeo ga je sebi i dao ga nepoznatom umetniku da se okuje u zlato i u
„srebrno-pozla}ene daske obloì“. Po obavqenom poslu, te iste godine, vratio ga je manastiru Bogova|a. Ispod prethodno navedenog zapisa svog dede Mihaila dopisao je „Posle toga doba praunuk (Dabin)
@ivko Dabi} iz sela...“ Zatim sledi dug i dosta ne~itak tekst koji do
sada izgleda nigde nije objavqen. Na kraju zapisa pomiwu se i @ivkova bra}a: Jakov, Mateja, Petar i Gavrilo, a onda pi{e „uspo{i“ Despot, @ivkov stric (bez imena), Nedeqko i Damwan. Iz ovog pojedinci
naslu}uju da se @ivkov otac zvao Despot, mada ne treba iskqu~iti i
mogu}nost da mu je i Despot bio stric.
Ovako restaurirana kwiga, doìvela je posebnu po~ast jer su tokom 1805. godine, dok su u Bogova|i zasedali ~lanovi Praviteqstvuj{~eg sovjeta serbskog, izabrani narodni predstavnici, nad wom polagali svoju sve~anu zakletvu.12 Zato je ona decenijama i vekovima ~uvana u manastiru Bogova|a kao najdragocenija starina.13
Imovina
Sa ove vremenske distance te{ko je ustanoviti {ta su sve Dabi}i
imali pred po~etak Prvog srpskog ustanka. Ostalo je zabeleèno da su
u Jautini, imali veliki zemqi{ni posed. Wihovo je, navodno, bilo i
12
13
Borivoje Marinkovi}: Haxi Ruvim, Vaqevo, 1989, prva kwiga, str. 323.
Atanasije M. Popovi}: Pomenik [aba~ko-vaqevske eparhije, Beograd, 1940, 69.
47
Milorad Radoj~i}
Begovi}a imawe iznad slatinske }uprije. Prema kazivawu, devedesetih godina XX veka, starice Radmile Gruji~i} iz Pambukovice, poreklom od Dabi}a iz Gole Glave, veliki deo svog imawa imali su i u
Bogdanovici nadomak Uba.
Wihova je bila i stara ku}a u Goloj Glavi, koju sada koriste pojedini ~lanovi porodice Petkovi}, pa je zato u narodu poznata kao Dabi}a ku}a. Bez sumwe to je najstarija gra|evina u ovom selu. Bila je to
gra|evina pletara (~atmara), kvadratne osnove i impozantnog izgleda, pokrivena biber crepom. U me|uvremenu ona je temeqno restaurirana, pa je umesto ~atme u wenu osnovu ugra|ena cigla. Promewena je
wena unutra{wa struktura i raspored prostorija ali je zadràn wen
gabarit i najva`nije spoqa{we karakteristike.
Prema kazivawima starijih qudi iz Gole Glave, koje je kao mladi}
imao prilike da slu{a, sada ve} pokojni Branislav Brana Genti}, ~inovnik u Vaqevu, rodom iz Gole Glave, nekad su pred tom ku}om bila
ve{ala i druge naprave, koje je navodno koristio Gaja Dabi}, bi
ka`wavao neposlu{an narod. Prema istim izvoru veliki kqu~ od te
ku}e na|en je pre vi{e od dvadesetak godina i predat Narodnom muzeju
u Vaqevu. Mnogi, koji su imali prilike da ga vide, bili su bili odu{evqeni wegovom veli~inom i izgledom.
Po ugledu na svoje zemqake u drugim delovima Srbije, najugledniji
vaqevski Turci dràli su velike zemqi{ne posede u okolini grada.
Tako je Pore~ aga imao pove}e imawe u Poparama, Aburahman aga u
Gradcu, Murat aga u Kli~evcu, Jaji} i Ali beg Kolubara u Belom
Poqu itd. Posle Drugog srpskog ustanka svo to imawe pre{lo je u ruke najpoznatijih kneèvskih porodica iz vaqevskog kraja. Tako su
imawe u Gradcu kupili Nenadovi}i, u Kli~evcu Dabi}i, a u Belom
Poqu i Poparama Jovan Simi} Bobovac i drugi.14 Od tada oni su postali vlasnici velikih imawa koja seqaci u to doba nisi mogli imati.
U tekstovima koje smo konsultovali autori se ne slaù oko na~ina
prelaska tog imawe u ruke novih vlasnika. Dok jedni tvrde da su ih kupili, drugi pi{u da su ih zauzeli.
U zavi~ajnoj istoriografiji ostalo je zapisano da su Dabi}i u
Kli~evcu kraj Vaqeva kupili veliko imawe izvesnog Murat age. Potom su zauzeli ono poqe koje se prostire ispod brda Kru{ik, pa sve do
Zukava i gotovo samog u{}a re~ice Qubostiwe u reku Kolubaru15.
Zbog toga je to imawe u narodu poznato pod imenom Dabi}a poqe.
14
15
48
Qubomir Pavlovi}: Kolubara i Podgorina, Beograd, 1907, 405.
Po wima i nazvano je Dabi}a poqe. To je onaj prostor od dana{we bolnice, preko
Kru{ika, pa do ispod Srbijanke.
Dabi}i iz Jautine
Ostalo je zapisano da su Dabi}i bili poznati kao izvanredni ekonomi. Na prostoru gde se sada nalazi Sredwa poqoprivredna {kola u
Vaqevu imali su veliki i izvanredan vo}wak, koji je podignut 1844.
godine. U wemu je bilo raznih sorti kru{aka, jabuka, tre{awa, vi{awa i drugog blagorodnog vo}a, ~ije su sadnice nabavqali gde su god
bili u prilici, pa i u Temi{varu, Novom Sadu i drugim ve}im i
udaqenim mestima. Po pri~awu Marinka Radovanovi}a, iz Batalaga
kod Koceqeve, u septembru i oktobru 1844. godine, kad je bio kalemarski kurs u Top~ideru, kalem gran~ice dono{ene su iz wihovog vo}waka
u Vaqevu na Top~ider.
Na wihovim posedima postojali su i divni vrtovi sa obiqem cve}a, povr}a i drugog zelenila. Tu kraj vo}waka imali su mlin i veliki
ribwak sa raznim vrstama riba, koji je propao tek posle wihove
smrti. Na Dabi}a poqu su, do 1939. godine, prire|ivane poznate kowi~ke trke, a povremeno je ono sluìlo i kao pomo}ni travnati aerodrom za mawe avione. Taj aerodrom naro~ito je kori{}en tokom Prvog i Drugog svetskog rata.16
U samom centru Vaqeva imali su ceo kvart preko puta biv{e zgrade Drinske divizije. Wihovo imawe je bilo ceo onaj prostor gde se sada nalazi zgrada stare @elezni~ke stanice, nova pijaca i parging.
Ima podataka da je wihovo zemqi{te je bilo i ono na kome se sada nalaze zgrade pravosudnih organa u ovom gradu na Kolubari17. Ostalo je
zapisano da su deo svog imawa ustupili ili prodali za izgradwu vi{e
zna~ajnih komunalnih i drugih javnih objekata, pa i podizawe nekih
stambenih zgrada u Vaqevu.
Od tog silnog nepokretnog bogastva koliko znamo ostala je samo
ku}a – konak u Vaqevu, u ul. vojvode Mi{i}a br. 27, koji je progla{ena
za kulturno-istorijski spomenik i stavqena je pod za{titu dràve. U
wemu je izvesno vreme radila i vaqevska osnovna {kola. Plac za
izgradwu te ku}e kupio je knez Gaja Dabi} 1836. godine od Tur~ina Abdulaha Romana. Konak je gra|en ~etrdesetih godina XIX veka18 a gradio ga je poznati srpski neimar \ura Go|evac, otac jo{ ~uvenijeg
vaqevskog trgovca, ugostiteqa i industrijalca Ranka Go|evca. Kada
je sagra|en ovaj konak imao je: oxakliju, minderluke, mutivak i druge
prostorije kojima su se odlikovale tada{we ugledne ku}e, koje su ras-
16
17
18
Grupa autora: Vaqevo grad ustanika, Beograd, 1967, str. 51-52.
Radovan M. Dra{kovi}: Dabi}i, „Napred“, Vaqevo, br.739, 8. mart 1963, 5.
Radovan M. Dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti, Vaqevo 1987, str. 266.
49
Milorad Radoj~i}
19
polagale velikom imovinom . Pored ove Dabi}i su imali svoje ku}e i
u Vaqevu preko puta zgrade biv{e Drinske divizije20. Naravno, kao
qubiteqi lepog i oko tih svojih ku}a imali su divne cve}arnike,
vo}ke i drugo zelenilo
Na jazu Kolubare u Vaqevu kupili su i jednu vodenicu. Zna se da je i
ona prethodno pripadala Tur~inu Abdurahman-agi. Ina~e, to je ona
vodenica koja je neposredno posle Prvog srpskog ustanka pripadala
Nenadovi}ima, a koju pomiwe Prota Mateja u svojim Memoarima. Po
jednoj svedoxbi Sulejman-bega Jaji}a iz Vaqeva, koji je dugo i posle
Prvog srpskog ustanka ‘iveo u Srbiji i od Srba smatran za ~estitog i
po{tenog Tur~ina, ova je vodenica je gra|ena i pre one Mustafa-bega
Slatine, koju je otkupio knez Jovica Milutinovi}. To je ona vodenica
na kojoj je jo{ 1808. godine trebala da se gradi prva fabrika hartije u
na{em gradu i koju je navodno Prota Mateje kupio za tu svrhu21. Tokom
druge ili tre}e decenije prethodnog veka, ona je pretvorena u stan i u
woj su dugo posle toga stanovali neki ~lanovi porodice Dabi}.
Ova vodenica je ~esto mewala vlasnike. Wu je, 1851. godine, vojvoda
Jevrem Nenadovi} ponovo prodao Dabi}ima, a oni su istu prodali,
1872. godine, Andriji Risti}u iz Grabovice; Petru, Vasiliju, Ivanu
i A}imu Kruni}ima iz Jasenice. Tapija o prodaji ove vodenice ~uva
se u Istorijskom arhivu Vaqevo22. Pomenuta vodenica koristila je
vodu sa jaza od Gavrilovi}a vodenice, pa se Jevrem Gavrilovi} vi{e
puta sudio sa wenim vlasnicima zbog toga. Na kraju su se ipak poravnali i bez sudske presude.23 Prema kazivawu istori~ara Velibora
Berka Savi}a tu je nalaz komisije koja je izvi|ala spor izme|u Jevrema
Gavrilovi}a, na~elnika Okruga vaqevskog u sporu sa Markom Dabi}em, na~elnikom Okruga beogradskog, oko vodeni~ne brane.
I vajat Prote Mateje Nenadovi}a, u kome je ro|en wegov sin Qubomir Nenadovi}, poznati kwièvnik i akademik, pedesetih godina
XIX veka, bio je u posedu Dabi}a. Me|utim, kasnije ispostavilo se da
je on vlasni{tvo Jovana Nenadovi}a iz Beograda, ul. Milo{a Velikog br. 13, pa je ponovo vra}en Nenadovi}ima. Sada se nalazi u sklopu
Spomen kompleksa u Brankovini.
19
20
21
22
23
50
Milorad Radoj~i}: Dabi}i iz Jautine, „Napred“, Vaqevo, br. 2215, od 5. 7. 1991, str.
4
Na prostoru gde se sada nalaze poslovne prostorije „Glasa crkve“.
Radovan M. Dra{kovi}: Vaqevske vodenice, Vaqevo, 1959, sttr. 24
Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo, Fond Okru`nog suda, f. XVI/2, br.
1371/1855
Radovan. M. Dra{kovi}: Vaqevske vodenice, Vaqevo, 1959, str. 27 i 28.
Dabi}i iz Jautine
Dabi}i su dugo bili poznata i velika zadru`na ku}a. Poput Nenadovi}a, i drugih uglednih porodica, i najistaknutiji ~lanovi familije Dabi}a sa svojim najbliìm su se u periodu izme|u 1815. i 1825.
godine preselili u Vaqevo i tu stalno nastanili. Deo wih i daqe je
ostao u Jautini, odnosno Goloj Glavi, gde i sada imaju svoje potomke.
Tek 1872. godine ova porodi~na podlegla je deobi. Wihova zadru`na
imovina iznosila je 5 000 dukata.24
@ivko
Iako porodica Dabi}a iz Jautine izgleda nije bila kneèvskog porekla, jo{ krajem XVIII veka iza{la je na dobar glas u narodu vaqevskog kraja i postala poznata i ugledna. Tome je, najpre i nesumwivo
najvi{e, doprineo @ivko Dabi}, sreski kmet kod manastira Dokmir,
a potom buquba{a i sokolski vojvoda. Na ‘alost, o wemu je sa~uvano
malo arhivskih i drugih pisanih podataka. Ve}ina i onog {to ima,
razastrto je po raznim kwigama, novinama i drugim publikacijama.
Prema nekim izvorima25, ro|en je, 1777. godine, u Jautini kod Vaqeva, a prema drugima26, godinu dana kasnije. Kako u to vreme nisu vo|ene mati~ne kwige, a nema ni drugih izvornih arhivskih dokumenata,
ne moè se pouzdano re}i {ta je od toga ta~no. Nema ni pisanih podataka ko su mu bili roditeqi, a ni saznawa o wegovom {kolovawu.
Osnovano se pretpostavqa da je znao ~itati i pisati, po{to se wegovi
potpisi nalaze na vi{e zna~ajnih dokumenata iz doba Prvog srpskog
ustanka. Na to upu}uje i ve} pomiwani zapis na Jevan|equ u manastiru Bogova|a. Verovatno je elementarnu pismenost stekao kod nekog
privatnog u~iteqa ili nekog od sve{tenika crkve u Brankovini. Nije
ni mali broj onih koji smatraju da se on {kolovao kod kalu|era manastira Dokmir, gde mu je u to vreme bila i parohijska crkva.
Kao i ve}ina qudi svoga doba @ivko je vredno radio na sopstvenom posedu i nastojao da ga {to vi{e pro{iri i unapredi. Prirodno
inteligentan, vredan i predan poslu kojim se bavio veoma rano stekao
je lep ugled i brzo „iza{ao na dobar glas“ ne samo u svom selu ve} i {ire. To, wegov izgled, dràwe i rad bili su dovoqni da mu nahijski
24
25
26
Radovan M. Dra{kovi}: Vaqevo kroz vekove, Vaqevo, 1971, 46.
Konstantin Nenadovi}: @ivot i dela Kara|or|a i wegovih vojvoda i junaka, Be~
1884, druga kwiga.
Milan \. Mili}evi}: Pomenik znamenitih qudi u srpskom narodu novijeg doba (u
daqem tekstu samo: Pomenik), Beograd ,1888, str.118, 119.
51
Milorad Radoj~i}
knez Aleksa Nenadovi} da svoju k}i Stanicu za suprugu.27 Istori~ar
Velibor Berko Savi} tvrdi da se zvala Stanija28 a to se moè zakqu~iti i iz jo{ nekih spisa. Ni o woj nema nigde pomena sem u Memoarima Prote Mateje i porodi~noj ~ituqi iz 1831. godine. Ne zna se ni kad
je ro|ena ni kad je umrla.
Ta ~iwenica i oro|avawe sa Nenadovi}ima iz Brankovine, jednom
od najpoznatijih srpskih porodica u predustani~koj Srbiji, vi{estruko su pozitivno uticali na wega. Pre svega to mu je donelo jo{ ve}i ugled, a preko wih bio je u situaciji da bude boqe obave{ten o mnogim stvarima, da po~ne modernije i savremenije obavqati svoje poslove itd. Uz to, od mo}ne tazbine uvek je mogao o~ekivati svaku vrstu pomo}i i podr{ke. Zna se da su Stanija i @ivko imali stabilan i dobar
brak. Me|utim, nema preciznih i pouzdanih podataka da li su i koliko imali dece.
U eseju o @ivku Dabi}u Jeremija Mitrovi}29 navodi da su imali
sina Marka, koji je imao sina \or|a a ~ije sin Milenko (@ivkov praunuk), krajem XIX veka bio sekretar Univerziteta u Beogradu. Navodno Mitrovi} je do tog podatka do{ao iz razgovora sa Milenkom Dabi}em. Raspoloìvi dokumenti pokazuju da to nije ta~no ali su razlozi koji su doveli do ove gre{ke nepoznati. Malo je verovatno da Milenko Dabi} nije znao ko su mu najbliì preci. Pre }e biti da ga Mitrovi} nije dobro razumeo. Mada ne treba iskqu~iti i mogu}nost da
se Milenko pohvalio neznaju}i zbog ~ega se wegov sagovornik za to
interesuje i previ|aju}i da }e to mo`da nekad i neko proveravati.
Iz jednog dopisa30, od 8. septembra 1823. godine, vidi se da je knez
Jevrem Obrenovi} izdao odobrewe Ani, sinovici Gaje Dabi}a, da stupi u brak. Prema pismu, kako je intonirano, ima indicija da je re~ o
@ivkovoj }erki, ali ne treba zaboraviti da je Gaja Dabi} imao jo{
bra}e i da je, mo`da, re~ o }erki nekog od wih. Prema @ivkovoj starosnoj dobi, vremenu sklapawa braka, i jo{ nekim podacima, moglo bi se
pretpostaviti da se radi o @ivkovoj }erki, ali ipak za takvu tvrdwu
nemamo dovoqno vaqanih dokaza.
27
28
29
30
52
Ilija \ukanovi}: Ubistvo Kwaza ili doga|aji o kojima se nije smelo govoriti, Beograd, 1937, II kwiga, prilog rodoslov.
Velibor Berko Savi}: Nenadovi}i, Vaqevo, 2004, str. 79.
Jeremija D. Mitrovi}: @ivko Dabi}, „Godi{wica Nikole ûpi}a“, Beograd,
1937, str.126.
Obrad Gavrilovi}: Vaqevski okru`ni sud 1815-1915, Beograd.
Dabi}i iz Jautine
Sreski kmet kod manastira Dokmir
Borave}i dosta vremena u Austriji knez Aleksa Nenadovi} nije
spoznao samo organizaciju vojske i principe wenog delovawa ve} se
trudio i da upozna dràvnu organizaciju. Pored ostalog zapazio je u
Sremu i Banatu organizaciju sela po grupama i skupinama.31 Svaka
grupa sela koja je pripadala jednoj crkvi, manastiru ili nekoj drugoj
bogomoqi imala je svog stare{inu – sreskog kmeta, kapetana ili
sli~no.
Kada je posle Svi{tovskog mira, 1791. godine, vezir Be}ar-pa{a
do{ao u Beograd, odmah je vaskrsao staru upravu u svom pa{aluku. U
nahijama postavio je oborknezove, po kneìnama-srezovima knezove.
Po wegovom nalogu, za jednog od glavnih knezova, ako ne i glavnog kneza u Vaqevskoj nahiji, postavqen je Aleksa Nenadovi} (Stefanovi})
iz Brankovine kod Vaqeva.
Ubrzo po preuzimawa te odgovorne du`nosti, knez Aleksa preduzeo
je vi{e mera i radwi da zavede organizaciju i red u svojoj nahiji. Po
ugledu na saznawa iz Srema i Banata kod svake bogomoqe postavio po
jednog stare{inu u zvawu – sreskog kmeta. Da ovo nije bez osnova, pokazuje bele{ka Prote Mateje Nenadovi}a32, gde pi{e da su na po~etku
Prvog srpskog ustanka u kneìni wegovog oca sreski kmetovi bili:
\or|e Krstivojevi} iz Zabrdice, kod crkve brankovinske; @ivko Dabi} iz Jautine, kod manastira Dokmir; Arsenije Raoni} iz Loznice,
kod crkve Rabrovice; Vasiq Pavlovi} iz Bajevca, kod crkve u Stepawu; Branko Nikoli} iz Grabovca, kod manastira Grabovac; @ivan
Petrovi} iz Kaleni}a, kod crkve u Jabu~ju; Milovan Zujalovi} iz Tulara, kod crkve u Novacima, i Vesa Velimirovi} iz Qubini}a, kod
crkve u Vrelu. Kad je Vesa postao ~lan Praviteqstvuju{~eg sovjeta, na
toj du`nosti zamenio ga je \ura Kosti}33 iz Crvene Jabuke kod Uba.
Verovatno, na osnovu ove zabele{ke, vi{e autora smatra da je @ivko Dabi} tu funkciju obavqao od 1791. godine. S obzirom da je tada
mogao imati najvi{e 24 godine, ne treba iskqu~iti mogu}nost da je u
po~etku na toj du`nosti bio neko drugi, a da je @ivko do{ao posle
wega. Koliko nismo sigurni kada je postao sreski kmet, odnosno knez
u selima oko Dokmira, kako je narod govorio, bar toliko smo sigurni
da je na toj du`nosti ostao sve do po~etka Prvog srpskog ustanka.
Skoro da nema pisanih tragova kako je @ivko Dabi} obavqao poverenu du`nost u godinama pre po~etka bune na dahije. Me|utim, ako je
31
32
33
Prota Mateja Nenadovi}: Memoari, Beograd – Novi Sad 1957.
Isto
Po nekim podacima prezivao se i Radovanovi}.
53
Milorad Radoj~i}
suditi po daqem razvoju doga|aja on je bio veoma popularan u narodu,
pa su ga oni rado slu{ali i sledili. To nam daje za povod da zakqu~imo da je i tu funkciju obavqao predano i odgovorno.
Kad su, 23. januara/4. februara 1804. godine, u Vaqevu pose~eni knezovi Aleksa Nenadovi} i Ilija Bir~anin, po~inilac tog gnusnog zlo~ina, koji je i bio povod za izbijawe Prvog srpskog ustanka, jani~ar
Fo~i} Mehmed aga po{aqe @ivka Dabi}a, sa jo{ dva Tur~ina, u
Brankovinu da zovu Aleksinog brata, potoweg vojvodu, Jakova Nenadovi}a da bi ga okneìo.34 Jakov, koji je pre nekoliko dana sa @ivkom
i jo{ nekim knezovima i{ao u Vaqevo da moli milost za zatvorenog
Aleksu, video je upornost Tur~ina, te nije smeo da se odazove na taj
poziv.
Pozivaju}i se na pisawe Prote Mateje Nenadovi}a (Celokupna dela, 68, 72-3) Jeremija Mitrovi} pi{e „Ipak se odlu~i i ode da primi
kneèvsku titulu“35. Me|utim, prema pisawu vi{e drugih autora Jakov nikad nije primio kneèvsku titulu, ve} je to u~inio wihov porodi~ni kum Peja Jankovi} iz susednog sela Zabrdice. Ali @ivko se,
tom prilikom, uverio, kao i mnogi drugi, da se vi{e ne moè ‘iveti s
dahijama i da je do{lo vreme za dizawe ve} pripremanog ustanka.
Buquba{a
Ubrzo posle se~e knezova po {umadijskoj Jasenici plamen je po~eo
da guta turske hanove. Na poznatom zboru, odrànom 14. januara 1804.
godine, u Mari}evi}a jaruzi u Ora{cu kod Aran|elovca okupili su se
mnogi vi|eni qudi iz [umadije. Dogovorili su se o dizawu bune protiv dahija i za svog vo`da izabrali \or|a Petrovi}a Kara|or|a. Tri
dana kasnije on je uputio poziv i Vaqevcima da se diù na oru`je. Za
samo nekoliko dana oslobodila~ki pokret je obuzeo celu [umadiju,
severozapadnu Srbiju i jo{ neke krajeve. Buna protivu dahija prerasla je u Prvi srpski ustanak. Malena Srbija uhvatila se u ko{tac sa
velikom turskom carevinom.
Prota Mateja Nenadovi} pi{e kako su oni kod Vaqeva gledali
plamen koji je izbijao iz turskih hanova. Ubrzo se ~ulo i za ora{a~ki
zbor i znalo da je buna otpo~ela. îm je Prota Mateja video da narod
ho}e da se bori, vratio se ku}i u Brankovinu, po{to se sa stricem Jakovom prethodno bio sklonio u zbeg, boje}i se Turaka i wihovih podlih namera. Odmah potom po{aqe poruke Arseniju Raoni}u u vaqev34
35
54
Rad. M. Dra{kovi}: Iz starog Vaqeva – Vojvode Mi{i}a ulica, sedmi nastavak,
„Napred“, Vaqevo, 8. avgust 1969.
Jeremija Mitrovi}; @ivko Dabi}, Godi{wica Nikole ûpi}a, Beograd, 128
Dabi}i iz Jautine
sku Loznicu, @ivanu Petrovi}u u Kaleni}, @ivku Dabi}u u Jautinu
i jo{ nekima da kupe qude i s pu{kama do|u na Brankovinski vis. Tim
povodom napisao je i ovo: „Po{aqem ja da se iznese iz brankova~ke
crkve barjak, koji je bio od belog, crvenog i plavog muslina, sa tri
krsta. Taj barja~i} pobodemo me|u nas. To je bilo 15. februara 1804.
leta“36.
îm je Prota Mateja pozvao zeta @ivka Dabi}a ovaj je bez mnogo
razmi{qawa okupio svoje naoruàne momke i sa wima pohitao na zakazano mesto. Bio je me|u prvima koji do|o{e na Brankovinski vis.
Me|utim, kao {to je poznato, ne{to kasnije oni se razi|u, da bi se tri
dana kasnije ponovo okupili. Ostalo je zapisano da je ve} 15/27. aprila 1804. godine vaqevski kraj imao pod oru`jem oko 700 qudi.
Prema pisawu Milana \. Mili}evi}a37, na po~etku ustanka @ivko Dabi} je bio „prost vojnik i borio se u redovima Vaqevaca svojih
zemqaka“. Docnije je navodno postao prvi momak vojvode Jakova Nenadovi}a. Uz to, Mili}evi} navodi da je kao takav, komandovao ve}im
odeqewem Vaqevaca {to zna~i da je jo{ prve ustani~ke godine bio
buquba{a a kasnije postao je i kapetan.
îm Jakov ~uje da Turci idu od [apca ka Vaqevu, on sa @ivkom
iza|e pred Turke. Tako se 23. februara, odnosno 6. marta 1804. godine
sukobe na Beqinu u [aba~koj nahiji. U toj borbi pogine i turski predvodnik Agop Arat – Axi}. Bio je to i prvi sukob vaqevskih ustanika
sa mo}nom turskom vojskom. Tri dana kasnije do|e do novog boja protiv Turaka, ali ovog puta na Svileuvi kod Koceqeve, u kome pogine
oko 270 turskih vojnika.
U oba boja @ivko Dabi} se pokaè ne samo kao dobar junak ve} i
sposoban stare{ina, koga Jakov jo{ vi{e zavoli i postavi za jednog
od svojih najbliìh saradnika. Posle toga ga je svuda vodio sa sobom.
Bio je sa wim i u boju na [apcu, 24. marta 1804. godine, kada su osvojili Bair, predgra|e [apca. Centralno gradsko utvr|ewe tada nisu mogli osvojiti zbog nedostatka artiqerijskog oru|a.
Navodno je bio i aktivni u~esnik poznatog boja na ôke{ini, 18.
aprila 1804. godine, kada su izginula bra}a Nedi}i, poznati hajduci
iz Ose~ine. Po{to je retko ko preìveo taj krvavi boj, izgleda da se
on s Jakovom povukao neposredno pred po~etak boja u ‘eqi da okupi i
dovede nove snage i pomogne bra}i Nedi}ima iz Ose~ine.
36
37
Prota Mateja Nenadovi}: Celokupna dela, 76.
Milan \. Mili}evi}: Pomenik znamenitih qudi u srpskom narodu novijeg doba (u
daqem tekstu samo: Pomenik), Beograd, 1888, str. 118.
55
Milorad Radoj~i}
@ivko Dabi} je bio i me|u onih hiqadu ustanika na skup{tini,
koja je odràna 5. maja 1804. godine u Reqinom poqu, odnosno u ataru
tamnavskog sela Kr{na Glava, na kojoj je pored dogovora o napadu na
Beograd i drugim vojnim zadacima, ustanovqen i prvi ustani~ki sud
za Vaqevsku nahiju, a kasnije }e se ispostaviti da je to bio i prvi sud u
tek delimi~no oslobo|enoj zemqi. Za prve sudije izabrani su ~estiti
kmetovi Jakov Rabas iz sela Rabasa kod Vaqeva i Petar îtak iz
Gorweg Mu{i}a kod Mionice, a za perovo|u suda Mata \ur|evi}, sve{tenik crkve u Brankovini, iz susednog sela Blizowe. Tada je na skup{tini doneto i nekoliko odredbi o ka`wavawu najteìh krivaca:
ubica, kradqivaca, vojnih begunaca, otmi~ara devojaka i sli~no. Kasnije tom sudu pridodata su i dva pandura, a za wihovo sedi{te odre|en je Kli~evac kraj Vaqeva.
U vaqevskoj vojsci koja je, 9. maja 1804. godine, stigla u Top~ider
radi osvajawa Beograda nalazio se i @ivko Dabi}38. Kao hrabrog,
sposobnog i odgovornog stare{inu veoma brzo zapazili su mnogi, pa i
glavni vo`d Prvog srpskog ustanka Kara|or|e. Po{to je od tog trenutka @ivko Dabi} uìvao wegovu milost i naklonost, to ga je i on
~esto vodio sa sobom, pa i u borbe za Poàrevac, Smederevo i oko
Drine.
Sokolski vojvoda
@ivko je ~ak i neka pisma potpisivao zajedno sa Kara|or|em. Tako
se na jednom pismu koje je poslato „visoko blago po~tenorodnomu temi{varskom op~estvu tergova~kom“, „iz Top~idera u logoru servijanskom“ u kome se govori o te{kom stawu u Srbiji i mole tamo{wa sabra}a za pomo}39, nalazi i potpis @ivka Dabi}a. On je potpisao molbu sultanu u Pe}anima kraj Ostru`nice, aprila 1805. godine, kojom se
traì samouprava za Srbe. Na tom dokumentu wegovo ime i prezime je
odmah iza imena Prote Mateje i Peje Jankovi}a, a uz wega stoji da je
knez u Vaqevskoj nahiji40. Na drugoj molbi, iz septembra 1805. godine,
uz wegov potpis stoji i titula „vojvoda sokolski“.41
Poznato je da su predstavnici srpskog naroda 30. novembra 1805.
godine iz Smedereva pisali su Sultanu Selimu III i izlaìli uzroke
ustanka i zahtevali udaqavawe turske administracije iz Srbije. Me38
39
40
41
56
„Napred“, Vaqevo, 8. avgusta 1969. godine.
Jeremija Mitrovi}: @ivko Dabi}, Godi{wica Nikole ûpi}a.
Velibor Berko Savi}: Kara|or|e, Akta i pisma, Vaqevo, 1988, str. 91.
Lazar Arsenijevi} Bata-Laka: Istorija srpskog ustanka, I, 165.
Dabi}i iz Jautine
|u tridesetak potpisnika bio je i @ivko Dabi}, ponovo potpisan kao
vojvoda sokolski.42 Prema pisawu dr Gojka Desnice43 na Narodnoj
skup{tini u Smederevu donet je Zakon o progla{avawu Praviteqstvuju{~eg sovjeta vrhovnom vla{}u i sankcionisawu odnosa o
organizaciji dru{tva. I Lazar Arsenijevi} Batalaka44 pomiwe ga
kao potpisnika i navodi da uz wegovo ime stoji titula „vojvoda sokolski“. Nema pisanih podataka kada je i kako dobio tu titulu. Velibor Berko Savi}45 pi{e da je to bilo verovatno posle borbi na [apcu, ôke{ini, Beogradu, Poàrevcu, Smederevu i drugim bojevima
oko Drine.
Ve}ina onih koji su pisali o wemu slaù se u oceni da je @ivko Dabi} bio veoma hrabar junak i mudar stare{ina. Kao takav vi{e puta
vr{io je i du`nost zapovednika vaqevske vojske. Ne sumwamo da je sve
te titule i po~asti stvarno zasluìo mada verujemo da mu je u tome pomogao ‘enin stric vojvoda Jakov Nenadovi}, koji je radije na va`nije
poloàje dovodio sigurne qude, svoje bli`we ili pristalice, u koje je
imao puno poverewe, jer je bio svestan da i me|u ustanicima ima opasnih protivnika.
@ivko Dabi} nije delovao samo kao vojni ve} i kao politi~ki stare{ina. O tome svedo~i i wegovo u~e{}e na skup{tinama gde su re{avana op{ta pitawa, ali i posredovawe u re{avawu sukoba i sva|a me|u ustani~kim zapovednicima koji su, na momente, zaboravqali da je
op{te va`nije od li~nog. Tako je @ivko odlu~no stao na stranu Jakova Nenadovi}a, kada su neki ustanici, predvo|eni wegovim {urakom
Protom Matejom, ustali protiv nekih Jakovqevih postupaka. Tim povodom, na skup{tini ustanika, odrànoj 25. aprila 1806. godine na
Kli~evcu kod Vaqeva, re{eno je da se Jakovqevim odlukama niko ne
sme suprotstavqati, a osu|eno je pona{awe Prote Mateje. Po{to je tu
odluku potpisao i @ivko Dabi}, kao obrbuquba{a46, mo`da u tome
leì jedan od razloga {to Prota Mateje nije ostavio vi{e pisanih
podataka o wemu i wegovom potomstvu.
Bio je i jedan je od potpisnika pisma, kojim su Kara|or|e i druge
ustani~ke stare{ine traìle od zemunskih trgovaca da im daju zajam u
iznosu 50.000 gro{a, sa~iwenog u Top~ideru, 15. maja 1804. godine. On
42
43
44
45
46
Velibor Berko Savi}, Prota Mateja Nenadovi} – Akta i pisma,Vaqevo.
Dr Gojko Desnica: Nenadovi}i – vitezovi, dràvnici i kwièvnici u Srbiji,
Crnoj Gori, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Beograd, 1976, str.148.
Lazar Arsenijevi} Bata-Laka: Istorija srpskog ustanka, Beograd, 1898, I kw.
str.135.
Velibor Berko Savi}: Nenadovi}i, Vaqevo, 2004, str. 80.
Lazar Arsenijevi} Bata-Laka: Istorija srpskog ustanka, Beograd, 1898, I, 227-8.
57
Milorad Radoj~i}
je potpisnik punomo}ja srpskog naroda o za{titi wegovog interesa,
izdatog na{im deputatima Petru Novakovi}u ârdakliji, Proti
Mateji Nenadovi}u i Jovanu Proti}u, pred wihov polazak u Rusiju.
To punomo}je je napisano u logoru na Vra~aru, 28. avgusta 1804. godine. @ivko Dabi} se pomiwe i na spisku pokreta~a i vo|a Prvog srpskog ustanka iz Vaqevske nahije.
U januaru 1806. godine, Mehmed kapetan Vidaji}, sa oko 300 vojnika, krenuo je od Zvornika preko Drine ka Le{nici. Kad su bili na reci Jadru blizu Le{nice, 17. januara 1806. godine, Turci udare na
srpsku vojsku predvo|enu Lukom Lazarevi}em i @ivkom Dabi}em.
Me|utim, Srbi ih spremno do~ekaju, pa mnoge pobiju, a jedan broj wih
beè}i pred sna`nim naletom ustanika, podavi se u reci Jadar. Tom
prilikom Srbi su odsekli tri glave turskih poglavara iz Bosne i poslali ih Kara|or|u u logor u [apcu. On naredi da se one nataknu na
koqa da bi Turci u samom gradu sutradan mogli videti i prepoznati o
~ijim se glavama radi.47
Ne{to kasnije Turci se sakupe novu vajsku i sa wom ponovo po|u na
Ma~vu. Ali ih ponovo sa~ekaju vaqevski ustanici sa kojima je bio i
vo`d Kara|or|e. Oni se sukobe sa kapetanom Vidaji}em u @i~kom
poqu, niè Loznice, ali nisu imali sre}e. Jakov Nenadovi} tom prilikom bude rawen. Posle toga Jakov ode u Brankovinu da se le~i, a Kara|or|e se povu~e na Vidojevicu. @ivko Dabi} i Jani}ije \uri} ostanu na otvorenom poqu da bar donekle zadrè daqe tursko nadirawe. U
toj borbi @ivko se posebno istakao a kada se smrklo, on i wegovi saborci jedva ‘ivi umaknu sa ratnog popri{ta. Nakon toga Turci u|u u
[abac.
Nekoliko dana kasnije, Kara|or|e stra{no potu~e Turke u Jelen~i
kod [apca, koji su imali 200 mrtvih. U toj borbi u~estvovao je i
@ivko Dabi} sa oko 600 svojih vojnika.48 Borave}i oko [apca, koji je
bio u turskim rukama, ustanici su prevarom namamili Turke u Sala{
i tu ih potukli, a onda ponovo oterali u [abac. U ve}ini tih borbi
srpske ustanike, pored @ivka Dabi}a, predvodili su Luka Lazarevi}
i Prota Mateja Nenadovi}.
Prema pisawu Jovana Haxi}a u kwizi „Ustanak srpski“, u prole}e
naredne godine @ivko Dabi} sa svojom vojskom bio je i u ma~vanskom
Bogati}u. Po{to je Vidaji}eva vojska popalila Sovqak i Glogovac,
dva dana pred Uskrs, Srbi su imali dva ‘estoka sukoba sa wom na poqu Sala{u. Mada je bio u pitawu daleko brojniji i tehni~ki oprem47
48
58
Milan \. Mili}evi}: Pomenik, Beograd, 1888, str. 118.
Jeremija Mitrovi}: @ivko Dabi}, Godi{wica Nikole ûpi}, Beograd, 131 i 132.
Dabi}i iz Jautine
qeniji protivnik, ustanici su mu naneli te{ke gubitke. Svesni da ih
je mnogo mawe, Srbi se u tom obra~unu posluè lukavstvom. Maskiraju se ~almama da bi se mogli {to vi{e pribliìti Turcima, {to im je
i uspelo.
U boju na û~ugama
Posle vi{e ‘estokih okr{aja Srbi su poèleli da sa svojim uku}anima proslave, veliki pravoslavni praznik, Uskrs, ali im Turci
ni to nisu dozvolili. Oko {est hiqada novih turskih vojnika, koje je
predvodio Osman Xora krene od turskog utvr|ewa Soko Grad ka [apcu. Na tom putu u Svileuvi kod Koceqeve spale rodnu ku}u vojvode Luke Lazarevi}a. Verovatno su dobili podatke o brojnosti i rasporedu
na{ih snaga u Pocerini i Ma~vi i zadovoqni onim {to su ve} u~inili oni odustanu od daqeg prodara i odatle se upute starim putem, preko Novaka, Zukava i Pambukovice, ka Vaqevu.
Saznav{i za taj krvavi pir besnih Turaka i wihov prodor u Posavotamnavu Luka Lazarevi} i @ivko Dabi}, uzmu ne{to vojske iz logora kod [apca i pohitaju da ih sretnu i spre~e u zlostavqawu mesnog
stanovni{tva. Me|utim, kad su ~uli da su Turci skrenuli desno ka
Ubu. Luka i @ivko krenu u poteru za wima. Ubrzo za wima stignu i
vojvode Jakov Nenadovi} i Cincar Janko sa svojim borcima ali je i
nakon toga srpska vojska bila bar tri puta mawa.
Polaze}i od toga, Srbi naprave dobar plan za slede}i obra~un s
Turcima, kako bi osigurali svoju pobedu. Luka i @ivko stanu na desnu stranu reke Ub, s jugoisto~ne strane Turaka. Cincar Janko i Vesa
Velimirovi} iz Qubini}a kod Obrenovca zaposednu reku Ub sa obe
strane, isto~no od Turaka. Jakov Nenadovi} stane severozapadno od
Svileuve. Put uz Ub ostave otvorenim da bi Turci mogli beàti prema Ceru i Drini.
Posle turske molitve Srbi udare na Turke sa tri strane. Turci se
zbune i stanu beàti, neki se i podave u nabujaloj reci Ub, drugi se
pribiju uz jedno brdo. Kad osvane dan, ustanici se okupe s Lukom i
@ivkom na brdu iznad Turaka i po~nu se utvr|ivati u nekom vinogradu u ataru ubskog sela û~uge. Nakon toga ponovo se razvio ‘estok boj.
Turci su besno juri{ali i nekoliko puta donosili svoje zastave na
srpski {anac. Najzad se povuku da se bore na ostojawu, pu{kama. Bilo
je to 3. i 4. aprila 1806. godine, sutradan po Uskrsu. Ali kad okolna
sela ~uju pucwavu po~nu otuda pristizati odmorni borci. Me|u wima
do|u i Milovan Grbovi} i Petar Nikolajevi} Moler sa svojim vojni59
Milorad Radoj~i}
cima i udare na Turke od sela Dokmira. Samo u ovoj borbi Turci su
imali 2.800 poginulih vojnika.49
I samo {to Srbi dobi{e ova poja~awa stiè glas da je Pavle Rafailovi} zv. Varo{ica iz Trli}a, koji je navodno bio seiz kod nekog dobrovoqa~kog oficira u austrijskom frajkoru, ubio turskog zapovednika Osmana Xoru. Saznav{i za wegovu pogibiju Srbi iza|u iz {anaca i uz pomo} novoprido{lih ustanika i me{tana izvr{e novi
snaàn juri{. Nakon toga Turci su bili opkoqeni sa svih strana a
dolina reke Ub i selo û~uge postado{e pori{te jedne od najè{}ih
borbi u Prvom srpskom ustanku. Jo{ zadugo boji{tem su odjekivali
zveketi oru`ja, vapaji samrtnika i borbeni pokli~i. Turci su masovno ginuli, mada su i Srbi imali zna~ajnih gubitaka.50
Kako je vreme odmicalo op{ta pometwa i panika me|u Turcima bila je sve prisutnija. Masovno su poku{ali da napuste boj i da se
beàwem prema Drini spasu. Primetiv{i to pani~no i masovno bekstvo ustanici krenu u poteru za wima. U wihovom progonu aktivno
u~estvuje i @ivko Dabi}. Iznemogli i raweni pojedinci su poku{avali da se sakriju u kakvom {umarku, ‘bunu ili drugom skrovitom
mestu. Me|utim, i tu su ih pronalazili me{tani, pa i ‘ene i deca, zarobqavali i predavali ustanicima.
Prota Mateja Nenadovi}51 to opisuje slede}im re~ima: „Turci begaju}i pobaca{e pu{ke, haqine, obu}u da bi lak{e begali; ali zabadava. Srbi stizaju i koji sabqom, noèm, koji britvom koqu, koji pro{cem i krqa}em u glavu tuci. Moj stariji brat Petar na konak ~etiri
‘iva dovede, te ih jedno dete ise~e. Kazivao mi je skoro Gaja Dabi} ~ije je ono dete bilo. Glave nisu sekli, jer su bili raznim haqinama, pu{kama i pqa~kama natovareni.”
U ve}ini dostupnih izvora pi{e da je u boju na û~ugama stradalo
2.800 Turaka. A Milenko Vuki}evi}52, tim povodom pored ostalog pi{e: „Tako su Turci platili paqewe i grobqewe onih sela na granici
vaqevske i {aba~ke nahije no}u 3. i sutradan 4. aprila. Na Sveti utorak i u Svetu sredu zaista su Srbi osvetlali obraz i ne samo osvetlali svoje paqene bogomoqe i ku}e i dosta svakojakog plena zadobili,
naro~ito oru`ja, municije i lepih haqina“. A general i vojni istori~ar Vladimir Beli}53 nagla{ava da je rezultat tog boja bio da su usta49
50
51
52
53
60
Pavle Petkovi}: Tamnava u NOB, Beograd, 1974, 11.
Milorad Radoj~i}: Boj na û~ugama, „Tamnavske novine“ Ub, 16.10.1997, 9.
Prota Mateja Nenadovi}: Memoari, Beograd, 1980, 201.
Milenko Vuki}evi}: Kara|or|e, Beograd, 1912, II tom, str.366
Narodna enciklopedija, srpsko-hrvatsko-slovena~ko izdawe, Beograd, 1928, I tom,
str. 441.
Dabi}i iz Jautine
nici oslobodili Vaqevsku nahiju pqa~ke, izvojevali zna~ajnu moralnu i materijalnu pobedu.
Eto tako je do{lo do poznate borbe u û~ugama kod Uba izme|u
6.000 Turaka i 2.000 srpskih ustanika. Istori~ar dr Gojko Desnica54
posebno ukazuje na dobre rezultate koje je @ivko Dabi}, u saradwi sa
Lukom Lazarevi}, postigao strategijskim vo|ewem te borbe. Po wemu
oni su svesno pustili Turke da u|u duboko na wihovu teritoriju a onda su ih opkolili i naneli im teàk poraz.
Pogibija
Posle velike pobede na û~ugama ustanici su se trudili da se {to
boqe odmore i zauzmu {to povoqnije poloàje oko [apca za okr{aje
koji im predstoje. Po{to je borba u û~ugama Turcima bila gorka
opomena do{lo je do izvesnog zati{ja u wihovoj aktivnosti u severozapadnoj Srbiji. Tome je verovatno kumovala i smrt bosanskog vezira.
Turskih ispada nije bilo sve dok ga na toj du`nosti nije zamenio Mehmed Hozrev pa{a. Tako su Srbi u ovom kraju dobili prvu priliku da
malo predahnu i da se {to boqe pripreme za nove borbe protiv Turaka. Istovremeno, s nestrpqewem o~ekivani su efekte diplomatskih
akcija u kojima je i Prota Mateja u~estvovao. Pre svega, ~ekalo se da
li }e i {ta Rusija i Austrija preduzeti prema Porti.
No, kako Srbi ipak nisu smeli da do~ekaju Turke kod [apca i da se
tu sukobe, to se po~etkom jula povuku do Dubokog izme|u Paleà (dana{weg Obrenovca) i Umke, a Jakov ode ~ak i na Pale`. Poloàje na
Dubokom branili su Luka Lazarevi} i @ivko Dabi}, ali su se morali
povla~iti pred najezdom daleko brojnijeg i nadmo}nijeg protivnika.
Posle toga cela Ma~va bila je ponovo pokorena.
Nakon povla~ewa sa Dubokog, @ivko Dabi} sa svojom vojskom prebaci se u vaqevsku Podgorinu u nameri da se suprostavi daqem prodirawu Turaka iz Bosne ka unutra{wosti Srbije. Tako se, 20. jula 1806.
godine, na{ao i u borbi na Brata~i}u kod Ose~ine. Posle u~e{}a u
jo{ nekim okr{ajima dao je i snaàn doprinos slavnoj pobedi ustanika na Mi{aru, 1. avgusta 1806. godine. Dobro je poznato da je ta pobeda
na{oj strani, pored ostalog, donela mir za izvesno vreme.
Ne zna se sa apsolutnom sigurno{}u gde se nalazio @ivko Dabi}
do po~etka 1807. godine. Najverovatnije je boravio na podru~ju oko
Soko grada, spre~avaju}i ponovno okupqawe i poku{aje proboja Tu54
Dr Gojko Desnica: Nenadovi}i – vitezovi, dràvnici i kwièvnici u Srbiji, Crnoj Gori, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Beograd, 1976, str.198.
61
Milorad Radoj~i}
raka. Istine radi treba re}i da ima podataka i o wegovom u~e{}u u
nekim neuspelim upadima u Bosnu. Na Drini je do~ekao po~etak
obnavqawa rata izme|u ustanika i Turaka, koje je po~elo prisajediwavawe Jadra i Ra|evine oslobo|enim krajevima. Drugog marta
1807. godine srpska vojska je u{la u Loznicu. Tada je Jakov dobio ovla{}ewe od Kara|or|a da uvede u srpsku upravu u tom kraju, pa on za
stare{ine postavi Antu Bogi}evi}a i @ivka Dabi}a.
Ohrabreni svojim uspesima i {to je Rusija ratovala sa Turcima ustanici su odlu~ili da svoju akciju prenesu preko Drine u Bosnu kako
bi digli tamo{we Srbe. U martu 1807. godine ustanici prelaze u Bosnu, sa wima i @ivko Dabi}. Vezir nakon toga skupi 20.000 qudi, pa
ponovo udari na Srbe. Borba je po~ela oko 24. maja, prema Zvorniku i
Bijeqini. Tri godine kasnije usledila je borba kod Badovinaca u kojoj su Srbi pretrpeli poraz.
U tim borbama na Drini stradao je i @ivko Dabi}. Postoji vi{e
verzija o wegovoj pogibi. Prota Mateja je, po se}awu, napisao da je poginuo u ponedeqak na Svete Trojice u velikoj bataliji pod Loznicom55. I Konstantin Nenadovi} pi{e da je poginuo na Svete Trujice u
boju protiv Turaka kod Loznice, ali i dodaje da je to bilo 25. maja
1807. godine.56 Po drugoj verziji poginuo je 27. marta 1807. godine u
odlu~uju}oj bici na Badovincima, gde su ustanici pretrpeli teàk
poraz57. Po tre}oj verziji sv. Trojice 1807. godine nisu bile u ponedeqak, 25. maja 1807. godine, ve} 2. juna 1807. godine58, ali tada nije bilo borbi na Drini. Me|utim, one su bile 25. maja 1808. godine a i tada
su vo|ene borbe na Drini59, pa je verovatno @ivko tada poginuo. Po
~etvrtoj verziji, poginuo je na Le{nici60 1807. godine. Milan \. Mili}evi}61 smatra da je Gaja Dabi} posle protoka dosta vremena podigao spomenik svom bratu @ivku Dabi}u, pa je usled zaborava izme{ao
datume.
Pouzdanih podataka o mestu i vremenu @ivkove pogibije nema. Dodatnu zabunu u sve ovo unosi kazivawe Mijaila Pani}a iz Crne Bare
kod Bogati}a, koji je aktivno u~estvovao u vi{e bojeva Prvog srpskog
ustanka. Pored ostalog on je ispri~ao i ovo:
55
56
57
58
59
60
61
62
Prota Mateja Nenadovi}: Memoari, str. 173. i 174.
Konstantin Nenadovi}: @ivot i dela Kara|or|a i wegovih vojvoda i junaka, Be~,
1884, druga kwiga.
Radovan M. Dra{kovi}: Vojvode Mi{i}a ulica, sedmi nastavak, „Napred“, Vaqevo.
Milan \. Mili}evi}: Pomenik, Beograd, str.118 i 119.
Isto
Qubomir Pavlovi}: O Vaqevu i [apcu, Vaqevo, 1990, str. 23.
Milan \. Mili}evi}: Pomenik, Beograd, 1888, str. 119.
Dabi}i iz Jautine
„U 1811. godini srozi se na{a vojska s Turskom u Sala{u crnobarskom i tu se s wom po~ne tu}i. Turske vojske bilo je ovde preko 12 000 a
na{e samo 1.200. Pred turskom vojskom bio je predvoditeq Ali pa{a
Vidaji} a pred na{om srpskom Stojan ûpi}, g. Luka Lazarevi} i nekij @ivko Dabi}62. Srpska vojska imala je na ovom boji{tu dva {arampova svoja i jedan top koji se zvao „krwa”, a tako isto i turska vojska imala je samo jedan top.
Boj ovaj trajao je samo jedan dan i srpska vojska tursku osvoji i tu
joj 30 vojnika ubije, a na protiv toga, na{ je ovde samo jedan poginuo.
Uve~e pak samog ovog dana, krene se odavde turska vojska i u Badovincima se opet ulogori, odakle posle no deset dana povrati se natrag i
pre|e u Bosnu. Ruske pak vojske ni ovde nije bilo..."63
@ivko Dabi} je sahrawen kod manastira Kaone, isto~no od planine Cer, blizu groba Ranka Lazarevi}a, kneza [aba~ke nahije. Spomenik mu je podigao brat Gavrilo Gaja Dabi}. Nad wegovim grobom je
plo~a na kojoj pi{e: „Selo Jautina. Zdje po~ivaet rab boìj, @ivko
Dabi} i pogibe u rat turskoj i serbskoj. Bja{e pervij momak Gospodara Jakova. I poìvi 30 lijeta. Bja{e veoma razuman“64. U daqem tekstu
pi{e da je poginuo meseca maja 25. godine 1807.
Gavrilo – Gaja
Posle @ivkove smrti za sreskog kapetana (kneza) postavqen je
wegov brat65 Gavrilo Gaja Dabi}, koji je tako|e bio dobar junak i vojevao u mnogim bojevima Prvog srpskog ustanka. Veruje se da je Gaja ro|en krajem XVIII veka u Jautini. Osnovnoj pismenosti u~io se u dokmirskoj manastirskoj {koli66, gde se u~ilo ~itawe, pisawe, crkveno
slikarstvo, rezbarija, kamenoreza~ki posao i crkveno pevawe. Predava~i su mu bili kalu|er Joakim postri`nik i stare{ina manastira
Dokmir, pop Nikola iz Kr{ne Glave, pop Dimitrije iz Gole Glave i
Jakov \elma{ u~iteq iz Gvozdenovi}a67 i jo{ neki.
62
63
64
65
66
67
Skloni smo da verujemo da je ovde gre{ka i da se verovatno radi o @ivkovom bratu Gavrilu Gaji Dabi}u, po{to je @ivko prema drugim izvorima tada bio mrtav.
Dr Branko Peruni~i} u kwizi „Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815-1915”
Vaqevo, 1973, str. 26, 39.
Marko Pavlovi}: Manastiri [aba~ko-vaqevske eparhije, [abac, 1988, str.67.
Dr Branko Peruni~i} u kwizi „Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je
1815-1915" (Vaqevo, 1973, str. 26.), po kazivawu Petra Joki}a, ~lana Suda Okruga
Vaqevskog od 20. oktobra 1841. godine, pi{e da je Gaja bio @ivkov sinovac.
Qubisav Andri}: Dokmirska umetni~ka {kola u kwizi Kultura u pro{losti
vaqevskog kraja, str. 6.
Marko Pavlovi} i Radomir Stevanovi}: Dokmir, Dokmir, 1991, str. 20/21.
63
Milorad Radoj~i}
Prema onome {to se za sada zna tu {kolu, pored wega, su u~ili: Mateja Nenadovi} kasnije prota iz Brankovine; Pavle Danilovi} iz
Murga{a kod Uba, knez tamnavski i okru`ni na~elnik u Vaqevu; posavotamnavski knez Petar Milovanovi} iz Tvrdojevca kod Uba; Josif
Gli{i}, iguman iz Dokmira; Petar Nikolajevi} Moler slikar i vojvoda iz Babine Luke kod Vaqeva; Stevan Proti} – \iki} prota iz
Sovqaka kod Uba; Vasiq Pure{(evi}) iz Kr{ne Glave; A}im Popovi} – Molerovi} iz Stepawa kod Lajkovca; Ilija i Damwan \elma{
iz Gvozdenovi}a kod Uba; Dimitrije Radovanovi} iz Dupqaja kod
Vaqeva, Jevrem Simeunovi} iz Babine Luke, Nikola Popovi} iz Gole
Glave kod Vaqeva i druge poznate li~nosti.
Za Gaju Dabi}a Konstantin Nenadovi}68 pi{e da je bio osredwe visine, glave umerene i sme|e, obraza okruglih i rumenih. Bio je jakog telesnog sastava i tela oblog i punog, a naravi vrlo blage, qubazne i
prijatne. Zna se da je voleo da dosta ~ita. povremeno se pretpla}ivao
na razne kwige, novine i ~asopise. Pored ostalih bio je pretplatnik
i na kwigu Istorija Rusije, „jednu od prvih kwiga koje su {tampane u
„Kwaèvsko-serbskoj tipografij”69. Wen autor bio je Antonije Teodorovi}, doktor filozofije i profesor istorijskofilozofskih nauka na Pe{tanskom univeritetu.
Prema dostupnim podacima Gaja Dabi} je u Prvom srpskom ustanku
u~estvovao od 1804. godine i bio zapaèn u vi{e borbi do 1813. godine. Jo{ tokom boja na Brata~i}u bio je veoma zapaèn i pomiwe se kao
posavotamnavski kapetan. Me|utim, kasnije se wegovo ime retko spomiwe.
Posle smrti brata @ivka prvo je postao kapetan, a kasnije i knez
vaqevske Posavine. Na jednom mestu – kod Lazara Arsenijevi}a Bata-Lake – „nalazi se wegov potpis sa titulom „obrbuqkba{a”.70 Ostalo je zabeleèno da je Prota Mateje Nenadovi}, 17. oktobra 1811. godine, traìo od svih vojvoda da dovedu svoju vojsku pod Mr~ko u Azbukovicu radi zajedni~ke odbrane. Posebno nagla{ava da je taj poziv
uputio i knezovima Nikoli Raoni}u iz vaqevske Loznice i Gaji Dabi}u iz Jautine i da je traìo da jo{ ve~eras doteraju topove i angaùju ih u borbi protiv Turaka.
68
69
70
64
Konstantin Nenadovi}: @ivot i delo velikog \or|a Petrovi}a Kara|or|a i wegovih vojvoda i junaka, Be~, 1884. god, druga kwiga,str. 483 i 484.
Milivoje Krsti}: Qubiteqi kwiga u okrugu vaqevskom u XIX veku, Glasnik Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Vaqevo 13-14/1979.
Borivoje Marinkovi}: Haxi Ruvim, Vaqevo, 1989, kwiga prva, str. 324.
Dabi}i iz Jautine
Gaja Dabi} je u~estvovao i u Drugom srpskom ustanku. Naro~ito se
istakao u ~uvenom boju na Dubqu, gde je bio jedan od stare{ina vaqevske vojske. Posle pogibije vojvode Sime Nenadovi}a, 14. jula 1815. godine, Milo{ Obrenovi} ga je u Dowem Crniqevu postavio za vojvodu
vaqevske vojske.
Vaqevski i posavo-tamnavski knez
Po zavr{enim borbama pri konsolidaciji srpske dràve, Gaja Dabi} je u ~inovni~koj hijerarhiji zauzimao visoke poloàje. U literaturi ima razli~itih podataka o du`nostima koje je Gaja Dabi}
obavqao. Vi{e autora pi{e da je od septembra 1819. do 23. maja 1821.
godine bio je posavski knez sa sedi{tem u Paleù (dana{wem Obrenovcu), kada je sa tog poloàja smewen zbog bolesti71. Me|utim, ima
podataka da je on tu du`nost obavqao jo{ 1815. godine72. Ponegde se
moè na}i i podatak da je neposredno po zavr{etku Drugog srpskog ustanka bio vaqevski knez ili knez u Vaqevskoj nahiji.
Na to upu}uje i dopis Prote Mateje Nenadovi}a upu}en Knezu Milo{u Obrenovi}u 21. maja 1817. godine u kome stoji da }e ga u vilajetskim poslovima zamewivati knez Gaja Dabi}, pa ga moli da ga uzme u
za{titu i nezaboravi. Da ovo mnogo ne zna~i svedo~i i ~iwenica da
su sedam dana kasnije iz Vaqeva, kneèvi Miloje Teodorovi} i \uka
Filipovi}, obavestili kneza Milo{a Obrenovi}a o predlogu za podelu Tamnavske ili Dabi}a kneìne na dva dela. Prema tom predlogu,
wen isto~ni deo, ili Posavina, pripao je knezu Jovanu Pavlovi}u iz
Jabu~ja, a zapadni, ili gorwi deo Tamnave, ostao je pod komandom kneza Gaje Dabi}a.73
Izgleda da je nesporno da je po zakqu~enom miru, Gaja Dabi} neko
vreme bio knez u vaqevskoj nahije, pa se u toj ulozi pomiwe i 2. septembra 1818. godine. Me|utim, nije sasvim jasno da li je on nahijski,
kneìnski ili seoski knez. Verovatno je bio kneìnski knez. Sve ove
nedore~enosti pa o neki kontradiktorni podaci pre svega su posledica nedostatka arhivske gra|e ali i ne treba prevideti i nestabilnost
tada{wih politi~kih prilika, pa i mogu}nost ~estih promena vlasti.
Bez obzira gde je i na kojoj du`nosti bio Gavrilo Gaja Dabi} dosta
se angaòvao na uspostavqawu srpske dràvnosti i konstituisawu i
71
72
73
Radovan M. Dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti, Vaqevo, 1987, 223.
Radovan M. Dra{kovi}: Dabi}i, „Napred“, Vaqevo, br.739, od 8. marta 1963, str. 5.
Dr Branko Peruni~i}: Grad vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815-1915, Vaqevo,
1973, str. 331.
65
Milorad Radoj~i}
funkcionisawu organa nove vlasti. Po{to je malo sa~uvanih pisanih
dokumenata iz tog perioda veoma je te{ko potpuno i precizno rekonstruisati wegov ‘ivotni put i precizno i argumentovano dokazivati
kuda se sve kretao i {ta je na tom planu preduzimao. Zbog toga i ne moèmo da bliè odredimo wegovo mesto, ulogu i doprinos modernizacijskim tokovima u Srbiji u prvoj polovini XIX veka, mada oni za sigurno nisu bili mali.
Ostalo je zapisano da je Narodnoj skup{tini u Kragujevcu, odrànoj 5. maja 1826. godine, prisustvovala i delagacija Vaqevske nahije.
U woj su bili: Jevrem Obranovi} brat kneza Milo{a i tada{wi komandant Vaqevske, [aba~ke i Podriwske nahije; te knezovi Vaqevskog suda Gaja Dabi} i Mi}a Jan~i}, tamnavski knez Pavle Danilovi}, podgorski knez Anto Jovanovi}; Bo{ko Tadi} i Petar Popovi}
kao predstavnici gra|ana Vaqeva sa jo{ 15 kmetova iz Vaqevske nahije.74
Prema pisawu profesora Qubomira Pavlovi}a75, i Gaja Dabi} i
sin mu Marko bili su veliki privrènici doma Kara|or|evi}a. Sa
ove vremenske distance te{ko je to potvrditi ali i negirati. Me|utim, to nelogi~no zvu~i ako se zna da je knez Milo{ progawao pristalice Kara|or|evi}a, a Gaja Dabi} i wegovi od knez Milo{eve strane
nisu imali bilo kakve neprijatnosti. Naprotiv, Markovo u~e{}e u
izvr{ewu dinasti~kih promena na srpskom prestolu to na vidqiv
na~in negira.
Sudija
Iako nije imao pravni~ko obrazovawe Gaja Dabi} je duè vreme
bio sudija ili ~lan Okru`nog suda u Vaqevu. Na toj du`nosti pomiwe
se jo{ 1833. godine. Ostalo je zabeleèno da su 1839. godine pored wega
~lanovi tog suda bili knez Jovica Milutinovi} i Petar Joki}, a da je
predsednik Bo{ko Tadi}76. Zna je da je Gaja Dabi} od 16. novembra
184277, bio predsednik Okru`nog suda u Vaqevu i na toj du`nosti ostao do 7. februara 1846. godine, kada je na tu du`nost ponovo postavqen Bo{ko Tadi}. Prema pisawu Radovana M. Dra{kovi}a, na tu
du`nost postavio ga je Toma Vu~i} Peri{i}78 U zavi~ajnoj istorio74
75
76
77
78
66
Dr Mihailo Gavrilovi}: Milo{ Obrenovi}, Vaqevo, druga kwiga, str. 606.
Obrad Gavrilovi}: Vaqevski Okru`ni sud 1815-1865, Beograd, str. 14.
Zdravko Rankovi}: Vaqevski kraj sredinom 19. veka, u IV kwizi „Vaqevskog almanaha“, Beograd, 2003, str. 55.
Radovan M. dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti, Vaqevo, 1987, str. 116.
Dabi}i iz Jautine
grafiji zapisano je da su tokom 1843. godine u tom sudu, pored wega,
radili: ~lanovi Milivoje Tomi} i Luka Grbovi}, da je sekretar bio
Mi{a Milenkovi}, a pisari: @ivadin Belovi} i Aksentije Te{i} i
pomo}ni pisar \or|e Brdarevi}79.
U ulozi ~lana Vaqevskog okru`nog suda wegovo ime i prezime
moè se na}i na mnogim dokumentima. Tako je, na primer, po nare|ewu
kneza Milo{a u du`nost na~elnika Sreza tamnavskog uveo Aksentija
Sre}kovi}a iz kolubarskog sela [u{eoke, koga su predhodno Tamnavci odbili da prime jer nije bio poreklom sa tog podru~ja.80 Koliko je
on bio vredan i odgovoran u obavqawu poverenih du`nosti govore i
mnogi wegovi izve{taji. Tako je, 8. januara 1818. godine, poslao izve{taj knezu Milo{u o ubistvu dva hajduka, od kojih je jedan i svog oca
ubio. êtrnaestog februara 1819. godine obavestio ga je o po~iwenim
zlo~inima na wegovom podru~ju, itd.
Po odlasku iz Vaqeva radio je kao ~lan Apelacionog (Vrhovnog)
suda u Beogradu. Konstantin Nenadovi}81, pi{e da je Gaja Dabi} docnije bio ~lan Magistrata u Vaqevu; zatim predsednik suda „i kad je
posle 1839. godine Ustav u Srbiji u ‘ivot stupio Gaja je bio i ~lan
Apelacionog suda; odakle je zbog svoje starosti postavqen u penziju, a
zatim ‘iveo je u Vaqevu i kod svoje ku}e umro“.
S obzirom da je Konstantin Nenadovi} dugo ‘iveo i radio van
Srbije o~igledno je da o svemu nije mogao biti objaktivno obave{ten,
pa i tome gde je i kad {ta radio Gaja Dabi}. Me|utim, ta~no je da je Gaja Dabi} penzionisan 1847. godine sa du`nosti ~lana Apelacionog
(Vrhovnog) suda u Beogradu, zbog svoje starosti i dugog staà. Interesantno je da je on i kao sudija stalno isticao svoj oficirski ~in. Prema jednim izvorima penzionisan je kao major a po drugim kao potpukovnik srpske vojske.
Za vreme slu`bovawa u Beogradu, a neko vreme i posle penzionisawa, ‘iveo je u svojoj ku}i u Beogradu. Ne{to kasnije vratio se u
Vaqevo i tu stalno nastanio.
Zna se da se Gaja Dabi} dva puta ‘enio. Sva na{a nastojawa da saznamo ko je bila wegova prva ‘ivotna saputnica ostala su bez rezultata. Me|utim, zna se da je iz prvog braka imao dva sina Marka dràvnog
79
80
81
Isto, st. 15.
Obrad Gavrilovi}: Vaqevska nahija 1816-1838, Glasnik Istorijskog arhiva Vaqevo, Vaqevo, 1966, br. 1, str. 65.
Konstantin Nenadovi}: @ivot i delo velikog \or|a Petrovi}a Kara|or|a i wegovih vojvoda i junaka, Be~, 1884. god, druga kwiga, str. 483 i 484.
67
Milorad Radoj~i}
82
savetnika i Gli{u trgovca . Po{to mu je prva supruga umrla drugi
put se oènio Anom (1800-1855), najstarijom k}erkom Simeuna Sime
Petrovi}a jereja iz Brankovine (1773-1847). Ona je prvo bila udata za
Pavla Paju Simeunovi}a, prvo kapetana a potom i na~elnika Sreza
tamnavskog, rodom iz vaqevskog sela Babine Luke. Po{to je i sama ostala udovica udala se za Gaju, sa kojim je u sre}nom braku provela 15
godina. Wen brat, Danilo Petrovi}, bio je ~uveni paroh brankova~ki
a ona veliki prilo`nik crkve u Brankovini, u ~ijoj je porti i sahrawena. Ana je neposredno pred svoju smrt poklonila tri vredne ikone crkvi u Brankovini. Po wenoj naruxbini te ikone je uradio poznati slikar Pavle Savi}83.
Rasprostraweno je uverewe da je Gaja Dabi} dugo imao dobro pam}ewe pa je rado prepri~avao doga|aje iz doba srpskih ustanaka. O tome
je posebno rado besedio sa svojim ratnim drugovima, pa je i razumqivo {to se i Prota Mateja Nenadovi} u svojim „Memoarima“
povremeno poziva na wega. Pored ostalog on je zapisao kako mu je Gaja
kazivao da je boj na û~ugama bio utorak po Vaskrsu ili Svetu sredu.
Svi su izgledi da je Gaja Dabi} najvi{e doprineo uve}awu porodi~ne imovine. Po jednima on je od Murat-age, kupio a po drugima samoinicijativno zauzeo celo poqe ispod Kru{ika do Zukava, s vodenicom na Kolubari, a u varo{i ceo kvadrat preko puta zgrade Drinske
divizije i sve do stare @elezni~ke stanice.Tokom 1836. godine kupio
je plac od Abdula Romana u Vaqevu, u sada{woj ul. Vojvode Mi{i}a i
tu ~etrdesetih godina XIX veka podigao sopstveni konak.
Gavrilo Gaja Dabi} umro je 4. aprila 1850. godine u Vaqevu84. Sahrawen je u porti manastira Dokmir, kod svoje parohijske crkve, kojoj
je za ‘ivota bio veliki ktitor85. Na wegovom nadgrobnom spomeniku
pi{e:
„ôve~e tko si da si
kad pomisli{ samo {to si.
Prah i pepeo crne zemqe
tad poslu{aj mrtvog mene.
Veruj sve {to te sreta,
san i magla ovog svijeta.
Blago srce savest ~ista
82
83
84
85
68
Radovan M. Dra{kovi}: Ulica vojvode Mi{i}a, „Napred“, Vaqevo, 7 nastavak.
Branko Vujovi}: Brankovina, Beograd, 1983.
Zdravko Rankovi}: Vaqevski kraj sredinom 19. veka, u IV kwizi „Vaqevski almanah“, Beograd, 2003, str. 58.
Dabi}i iz Jautine
nek Bogom vje~no blista.
Wemu jednom vjeran budi,
jer on Vi{wi svijetom sudi.
Amin!"
Gli{a i wegovi potomci
Istori~ar starog Vaqeva Radovan M. Dra{kovi}86 zapisao je da je
Gaja Dabi} imao dva sina, Marka i Gli{u. To se da zakqu~iti iz tapije87 Ane, druge supruge Gaje Dabi}a, pisane 10/22. aprila 1840. godine,
gde se oni pomiwu kao weni pastorci, sinovi wenog drugog muà, kojima je ona prodala neku zemqu u Kli~evcu, vlasni{tvo wenog prethodnog muà.
O Gajinom sinu Gli{i veoma se malo zna. Poznato je da je bio uspe{an trgovac u Vaqevu i da je bio oèwen nekom Marijom. Izgleda da
je mlad umro. Ostalo je zapisano da je imao troje dece.
Wegova k}i Danojla88, 1858. godine, sklopila je brak sa Radovanom
Lazi}em (Vaqevo, 22. 02. 1834 – Vaqevo, 22. 11. 1884), poznatim gvo`|arskim trgovcem, osniva~em i vi{egodi{wim upravnikom Vaqevske {tedionice. U dva mandata obavqao je i du`nost predsednika
vaqevske op{tine i dosta toga je uradio na wenom razvoju. Imali su
sinove: @ivorada, direktora Vaqevske {tedionice, Lazara, pukovnika kraqevske vojske, Miloja, gvo`|arskog trgovca, i k}eri Persidu, udatu za Manojla Powavi}a, poznatog trgovca i vaqevskog gradona~elnika, i Qubicu, udatu za Milana Zari}a, profesora Vaqevske
gimnazije89.
Pored @ivka i Danojle, navodno je imao i k}i Jelenu o kojoj nemamo bliìh podatka. Qubomir Pavlovi}90 pi{e da je Markov „drugi
brat trgovac ostavio je iza sebe samo jednu k}er koja je bila udata u
Loznicu i umrla bez potomstva. Ona je svoj deo imawa prodala i prenela u Loznicu“. Daqe dodaje „Tre}i je ostavio sina i k}er . Sin ostao
bez {kole, ‘iveo je do smrti u Vaqevu, oènio se od Nenadovi}a, bio
je zaposlen u op{tinskoj slu`bi. Umro je u Vaqevu u dubokoj starosti
86
87
88
89
90
„Napred“, Vaqevo, 8. avgusta 1969. godine.
Istorijski arhiv Vaqevo, Fond Okru`nog suda, 1852, F. XXXIV, broj 1304.
Rad. M. Dr{akovi}. Iz starog Vaqeva – Knez Milo{eva ulica, tre}i nastavak,
„Napred“ Vaqevo, 13.06.1969.
Rad. M. Dr{akovi}, Iz starog Vaqeva – Knez Milo{eva ulica, ~etvrti nastavak,
„Napred“ Vaqevo, 20. 06. 1969.
Qubomir Pavlovi}: O Vaqevu i [apcu, Vaqevo, 1990, str.23.
69
Dabi}i iz Jautine
[kolovawe u Rusiji
Po sticawu osnovnog obrazovawa u zemqi, po{to Srbija nije imala vojne {kole, osim stru~ne Gvardijske {kole koja se ugasila 1833.
godine, Marko Dabi} daqe {kolovawe nastavio je u Rusiji. Srpski
pitomci pokazali su se kao vredni i odgovorni u savla|ivawu nastavnog gradiva i izvr{avwu postavqenih zadataka. „Kao uzorni mladi}i isticali su se Mladen @ujovi}, Marko Dabi} i Uro{ Lazarevi}, a
najsposobniji od svih bio je Nikodije Popovi} iz Resave, pitomac koga su Rusi proizveli i u ~in oficira svoje vojske“92 Jo{ tokom {kolovawa oni su dobili kaplarske ~inove".
Posle trogodi{weg {kolovawa, krajem 1836. i po~etkom 1837. godine, od 30 srpskih pitomaca wih 29 se vratilo u zemqu. Onaj trideseti je preminuo tokom {kolovawa Prvi javni nastup imali su pred
knezom Milo{em u Kragujevcu, 5. juna 1837. godine, kada su proizvedeni u oficirske ~inove. Bili su to prvi oficiri srpske vojske koji su
se {kolovali u inostranstvu. Raspore|eni po jedinicama srpske vojske oni su uneli osim znawa, duh i praksu ruske vojske. Time se prakti~no po~eo potiskivati austrijski uticaj u na{im oruànim snagama.
Kad se vratio u otaxbinu, neko vreme Marko Dabi} je radio kao
oficir. Ostalo je zabeleèno da je jo{ u prole}e 1837. godine u [apcu
boravio jedan odred pe{adijske garde srpske vojske ~ije komandir bio
Marko Dabi}93. Slu`buju}i u srpskoj vojsci dogurao je do ~ina majora. Vremenom se po~eo baviti i politikom pa su mu poveravane odgovorne dràvne du`nosti. I kasnije je napredovao, te je, 1857. godine,
stekao i ~in pukovnika.
Okru`ni na~elnik i dràvni savetnik
Kasnije je pre{ao na rad u dràvne organe uprave. Godinama je bio
okru`ni na~elnik – prvo u Beogradu 1843. godine a zatim u Aleksincu. U jesen 1844. godine bio je u Prekom sudu94 koji je odlu~ivao po krivicama u~esnika Katanske bune. Pripadao je Liberalnoj stranci i
bio agilan ~lan Kluba dvanaestorice u Vaqevu, koji se brinuo o kulturnom, privrednom i svakom drugom razvoju Vaqeva i okoline.
U jesen 1857. godine postavqen je za na~elnika Okruga vaqevskog95,
naravno sa sedi{tem u Vaqevu. Na novoj du`nosti dosta je radio na
92
93
94
95
R. Markovi}: Vojska i naoruàwe Srbije kneza Milo{a, Beograd, 1957, str. 276-280.
[abac u pro{losti, druga kwiga, str.126.
Rad. M. Dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti, Vaqevo, 1987, 108.
Zdravko Rankovi}: Vaqevski kraj sredinom 19. veka, u IV kwizi „Vaqevskog almanaha“, Beograd, 2003, str. 60.
71
Milorad Radoj~i}
re{avawu brojnih komunalnih i drugih problema i poboq{awu ‘ivotnih prilika. U to vreme stanovao je u svojoj ku}i koja se nalazila
preko puta zgrade Drinske divizije u Vaqevu.
U~estvovao je, 11. decembra 1858. godine, na Svetoandrejskoj skup{tini u Beogradu. Pripadao je grupi koja je svojim delovawem smenila dinastiju Kara|or|evi}a i na srpski presto vratila Obrenovi}e.
Tom prilikom izabran je i za ~lana Komisije koja je imala zadatak da
pregleda usagla{enost svih zakona sa Ustavom.
U srpskoj administraciji daleko je dogurao. Od 31. januara 1859.
godine bio je dràvni savetnik u Beogradu. U to vreme imao je ku}u u
Beogradu preko puta Kraqevog dvora, na uglu Devoja~ke96 i Kraqa
Milana ulice. Wegovu ku}u kupila je Marija udova Jovana Alina, êha, koji je imao pletarsku radwu kod spomenika knezu Mihailu, pod
nazivom „Vladimir Alin i drugi“ sa sinom Vladimirom97. Posle penzionisawa ‘iveo je u roditeqskoj ku}i u Vaqevu. Sa~uvan je podatak
da je 1862. godine bio u penziji i ‘iveo u Vaqevu.
I kao penzioner, aktivno se ukqu~ivao u dru{tveni ‘ivot svoje
sredine. Pored toga {to je bio ~lan Kluba (Stola) dvanaestorice bio
je blizak i prvom liberalnom kruòku u Vaqevu koji je iz wega nastao.
Ostalo je zapisano da je, sa ve}om grupom uglednih Vaqevaca, 23. juna
1865. godine, potpisao protest protiv hap{ewa i zatvarawa poznatog
vaqevskog advokata Qubomira Radovanovi}a.98 Ima i podataka da se
povremeno pretpla}ivao na razne kwige, novine i ~asopise, pa i na
kwigu Pavla Bibi}a o ba{tovanstvu i vo}arstvu.
Profesor Qubomir Pavlovi}99 pored ostalog pi{e „Marko, savetnik, koji je u svoje doba prvi imao featon, vozio se na ~etiri kowa,
nosio nema~ko odelo, a ‘ena mu je bila najve}a pomodarka, ostavio je
iza sebe dosta dece. Sva su mu deca odrasla u Vaqevu, nisu mnogo {kolovana, rasturila su se po slu`bama i odselila iz Vaqeva, a imawe
rasprodala.100
Potomstvo
Tokom 1839. godine sklopio je brak sa Jelenom k}erkom Antonija Ante
Jovanovi}a (Leli}, Vaqevo, 1785 – Vaqevo, 9. mart 1844) podgorskog kapetana. Poznato je da je Anto pre ustanka povremeno bivao u pratwi Ilije
96
97
98
99
100
72
Sada Ulica Kosovke devojke.
Milivoje M. Kosti}: Uspon Beograda, Beograd, 1994, str. 28.
Rad. M. Dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti, Vaqevo, 1987, 116.
Qubomir Pavlovi}: O Vaqevu i [apcu, Vaqevo, 1990, str.
Dabi}i iz Jautine
Bir~anina oborkneza ispod Medvednika. Potom aktivno u~estvovao u oba
srpska ustanka. Po zavr{etku ustanaka bio je stare{ina podgorske kapetanije i podgorskog sreza. U drugom braku bio je oèwen An|elijom, sestrom Pauna Jankovi}a Ba}e, upravnika Kwaèvske kancelarije, ministra, ~lana Dràvnog saveta, i predsednika Dru{tva srpske slovesnosti.
Jelenin brat Vasilije Vasa Jovanovi} zamenio je oca na du`nosti na~elnika Sreza podgorskog a brat joj Milovan Mi}a Jovanovi} bio je kafexija
i trgovac, kmet i poslanik na Svetoandrejskoj skup{tini.
Prema popisu iz 1862. godine Marko Dabi} je ‘iveo u zajedni~kom
doma}instvu sa: suprugom Jelenom starom 38. godina, sinovima –
Aleksandrom 20, Milanom 17, Vasilijem 14, Jovanom 12, Gavrilom 6,
\or|em 3 i Novakom od 1 godine, k}erkom Milevom od 9 godina; snahom Marijom od 50 godina, sinovcem @ivkom od 16 i sinovicom Jelenom od 7 godina.101
U vreme tog popisa Marko Dabi} raspolagao je slede}om imovinom: 1 ku}a dvokatna sa placem, 1 wiva, 2 livade, 1 poqe od 50 dana
orawa, 2 wive, 1 vodenica sa 6 vitlova, 1 wiva, 1 plac ispred vodenice, 1 ambar i ~ardak u Vaqevu, 1 vinograd, 5 wiva, 1 livada, 3 wive, 2
stara vinograda, 2 wive, 1 zemqa pod {umom, 1 zabran 1/2 reda vodeni~kog u selu Goloj Glavi. Sva ta imovina procewena je na vrednost
od 4.188 dukata cesarskih. Mese~ni prihod od penzije iznosio je 101
talir. Po imawu spadao je u VII klasu i po prihodima bio je u najvi{oj
klasi.102 Od wega tada je u Vaqevu bio imu}niji samo Jevrem Gavrilovi}, dràvni savetnik u penziji.
Kad je umro, 16. januara 1877. godine, bili su oàlo{}eni: sinovi
Aleksa, Milan, Jovan, Vasa, Gaja i \oka, i snaja Persa103. Za Milana
Dabi}a znamo da je 1870. godine radio u Na~elstvu okruga Vaqevskog i
da se pretpla}ivao na neke kwige, novine i ~asopise104.
Za \or|a \oku Dabi}a105 znamo da je ro|en 20. marta 1860. godine u
Beogradu. Bio je finansijski ~inovnik u vi{e mesta. Krajem 1889. go101 Dr Branko Peruni~i}: Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815–1915, Vaqevo,
1973, str. 847 i 848.
102 Qubomir Pavlovi}: O Vaqevu i [apcu, Vaqevo, 1990, str.
103 "Istok", Beograd, 17. januar 1877. godine.
104 Stani{a Vojinovi}: Pretplatnici iz vaqeva i okoline na kwige, novine i ~asopi-
se (VIII) od 1868 do 1873. godine u Kalendaru „Kolubara“ za 2003. godinu, str.147.
105 Milenko Dabi} ro|en 1902. godine, stanovao je u Beogradu u Jevrejskoj ulici broj
7. Bio je oèwen Ruìcom Piro}ankom a ona je po zavr{etku Drugog svetskog rata stanovala u Ulici Wego{evoj broj 28/II. stan 9. Tokom wegovog boravka na
Bawici dobio je sina Slobodana, ro|enog 2.12.1941. godine u Beogradu. \okina
k}i Ruìca Stanimirovi} bila je udata za lekara u Beogradu, ~ije otac bio
upravnik Po{te u vaqevu pre balkanskih ratova.
73
Milorad Radoj~i}
dine, bio je pomo}nik blagajnika Okru`nog na~elstva u Vaqevu.106
Potom je uglavnom radio u Poreskom odeqewu Ministarstva finasija u Beogradu. Poginuo je 1914. godine u Obrenovcu. Imao je dva braka.
Iz jednog od tih brakova imao je sina Milenka Dabi}a, sekretara
Univerziteta u Beogradu, koji je odbio da poti{e apel srpskih intelktualaca vladi Milana Nedi}a protiv komunizma. Zbog toga je
bio uhap{en i sproveden u bawi~ki logor, gde je i stradao tokom savezni~kog bombardovawa 1944. godine.
Porodica Milenka Dabi}a ~uvala je ne{to oru`ja i municije iz
doba srpskih ustanaka. Prema kazivawu Ruìce Stanimirovi}, dev.
Dabi}107, tada sa stanom u Beogradu, Ul. Ko~e Kapetana br.1/III, imali
su: {est sabqi, ...~ak i dimiskije, od kojih su neke srebrne, dva pi{toqa, jednu duga~ku pu{ku itd. Ne{to od tog naoruàwa je ostalo
iza wegovih slavnih predaka a drugi deo je bio poklon kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. Oni su te eksponate dràli u vitrini svoje trpezarije.
Tokom 1953. godine, predstavnici Narodnog muzeja iz Vaqeva poku{ali su da otkupe te eksponate i tako ih trajno za{tite od uni{tewa. U taj posao ukqu~ivao se i Qubi{a Milo{evi}, kasnije predsednik Skup{tine op{tine Vaqevo i Skup{tine Podriwsko-kolubarske me|uop{tinske zajednice u Vaqevu, generalni direktor
Slu`be dru{tvenog kwigovodstva Srbije u Beogradu, verovatno tada
ispred op{tinskih organa vlasti, ali su oni odbili da to prodaju.
Nije suvi{no podsetiti da je u Vaqevu ‘ivela jo{ jedna porodica
Zorke i Vase Dabi}a, opan~ara. Oni vode poreklo iz Alinog Potoka
kod Uìca i sa ovima nemaju bliè veze.
Propast wihovog bogastva
Gli{in sin @ivko ro|en je 1846. godine u Goloj Glavi. Po{to je
rano ostao bez oca, odrastao je u doma}instvu strica Marka. Posle
osnovne {kole izgleda da je zavr{io i neku sredwu, pa je radio u
Vaqevu kao op{tinski ~inovnik108. Oènio se 28. maja 1874. godine sa
Ankom, ro|enom 1853. godine u Vaqevu, k}erkom Svetozara M. Nenadovi}a109 iz Beograda, u vreme kad joj je otac bio na~elnik Sreza kolubarskog sa sedi{tem u Mionici.
106
107
108
109
74
Miroslav Peri{i}: Vaqevo grad u srbiji krajem 19. veka, Vaqevo, 1998, str.323.
Istorijski arhiv Vaqevo, Zbirka Je{ka Vuji}a.
Miladin Vesi}: Gradac i wegovo stanovni{tvo, Vaqevo, 2000, str.122.
Sina Prote Mateje Nenadovi}a, ~uvenog vojskovo|e, dràvnika i pisca.
Milorad Radoj~i}
@ivko Dabi} je 1869. godine bio zvani~nik policije u Vaqevu. Kasnije je neko vreme radio kao ra~unopolaga~ u vaqevskoj op{tini.
Pregledom wegovog rada u 1887, 1888. i 1889. godini ustanovqen je
mawak u iznosu od oko 35.000 dinara. Po prijavi ove Kontrole br. 104,
od 9. aprila 1894. godine, Prvostepeni vaqevski sud oglasio ga je odgovornim uz obavezu da op{tini naknadi utvr|eni iznos mawka. Osim
kazne, izre~ena je i zabrana otu|ewa pokretne i nepokretne imovine.
U pokretne stvari u{le su sve stvari u ku}i i kirija od du}ana koje su
dràli trgovci Marinko Mati} i Josip Vilotijevi}. Na licitaciji
prodata je wegova ku}a u Vaqevu i wive pod Kru{icima i Dabi}a
poqu. Wegovoj osiroma{enoj porodici nije ostalo gotvo ni{ta, pa su
se preselili u vodenicu Prote Mateje111 na reci Gradac u Vaqevu, koju
su adaptirali u stan (Suvoborska broj 1), i tu ‘iveli do posledweg
ìvog potomka.
@ivko Dabi} je umro 2. februara 1924. godine, a wegova supruga,
31. oktobra 1941. godine, od stara~ke iznemoglosti u 88. godini ‘ivota. Sahrawena je na Novom grobqu u Vaqevu. Prema pisawu Velibora
Berka Savi}a112 ta porodica je bila poznata po svojoj povu~enosti i
tajnovitosti. U posetu su im dolazili samo bliski prijateqi i srodnici. Imali su ba{tu, a ne{to su davali pod zakup. Pomagani su i od
porodice Nenadovi}a.
Tako se izgubio veliki deo ove nekad poznate i veoma imu}ne porodice. Jedino {to je ostalo iza wih su jedan orman, jedna vitrina i jedno staro ogledalo. Nalaze se u Spomen domu „Milovan \. Gli{i}“ u
Vaqevu.113
Rezime
Dabi}i su bili jedna od naj~uvenijih porodica u vaqevskom kraju. Wihovo bogatstvo bilo je na nivou tada{wih najpoznatijih srpskih porodica. U
woj su ponikli poznati ustanici, ~inovnici i politi~ari. Najzna~ajniju
ulogu imali su kao vojni~ke stare{ine u srpskim ustancima i uspostavqawu
dràvne vlasti u Kneèvini Srbiji. Snazi i ugledu ove porodice doprinosile su i srodni~ke veze sa vi{e uglednih porodica.
Deo ove porodice i danas ìvi u Goloj Glavi. Drugi deo porodice, poznatiji, neslavno je zavr{io. Uspomenu na wih ~uva wihova biv{a ku}a poznata kao Dabi}a-konak u Vaqevu. To je jedan od retko sa~uvanih objekata iz
111 Ta vodenica sru{ena je 1968. godine zbog izgradwe ‘elezni~ke pruge Beograd – Bar.
112 Velibor Berko Savi}: Nenadovi}i, Vaqevo, 2004, str. 369.
113 Isto.
76
Dabi}i iz Jautine
prve polovine XIX veka. Tu je i deo Vaqeva koji stariji me{tani i sada zovu
Dabi}a-poqe.
Summary
The Dabic family was the one of the most prominent families in the Valjevo region. Their wealth was equal to the riches of the most famous Serbian families at that
time. It bestowed number of renowned rebels, actuaries and politicians. The most
important role they played as military chieftain in Serbian uprisings and during the
government establishment of the Princedom of Serbia. Kindred bonds to a number
of well – known Serbian families contributed to strength and prestige of the Dabic
family.
The part of this family still lives in the village Gola Glava. The other part ended
up ingloriously. The memory of them is kept by the Dabic doss – house in Valjevo,
one of the rare buildings from the first half of the XIX century still preserved. Also,
there is one part of the town that elderly citizens of Valjevo still name the Dabic
Field.
77
^LANCI
ARTICLES
UDK = 902.3 (497.11 Brangovi})
Du{an Mrkobrad, Filozofski fakultet, Beograd
Radivoje Arsi}, Zavod za za{titu spomenika kulture, Vaqevo
BRANGOVI] – PRELIMINARNA ARHEOLO[KA
ISTRA@IVAWA RANOSREDWOVEKOVNOG UTVR\EWA
(VI-X vek)
Zanimawe za pro{lost utvr|ewa Brangovi}, direktno ili u sklopu
drugih tema (problem lokacije, putna mreà, rudonosne zone i drugo),
po~elo je da privla~i pa`wu istraìva~a (istori~ari, lingvisti,
putopisci i drugi) u pro{lom veku1 a to jo{ traje.2
1
2
V. Stefanovi} Karaxi}, Srpski rje~nik, Be~ 1852, 80; F. Kanic, Srbija, zemqa i
stanovni{tvo od rimskog doba do kraja XIX veka, SKZ, Beograd 1985, 497. M. \.
Mili}evi}, Kneèvina Srbija, Beograd 1876, 366-367; Q. Erdeqanovi}, R. Nikoli}, Trgova~ki centri i putevi po srpskoj zemqi, Beograd 1899, 217; Q. Pavlovi}, Kolubara i Podgorina, Srpski etnografski zbornik VIII, Beograd 1907.
A. Deroko, Sredwovekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, Beograd
1950, 109; Isti, Sredwovekovni gradovi, Arheolo{ki spomenici i nalazi{ta u
Srbiji I, (Zapadna Srbija), Beograd 1952, 35 - 37; D. Jovanovi}, Brangovi} - ostaci grada, srez vaqevski, Zapadna Srbija, Beograd 1953, 52, sl. 32: G. [krivani},
Putevi u sredwovekovnoj Srbiji, Beograd 1974, 110 -114; M. Dini}, Zapadna
Srbija u sredwem veku, Arheolo{ki spomenici i nalazi{ta u Srbiji I, Beograd
1953, 23 - 30; Isti, Zapadna Srbija u sredwem veku, Srpske zemqe u sredwem veku,
Beograd 1978, 44-45; A. Hrabak, Trg Vaqevo u sredwem veku, Istorijski glasnik
3-4, Beograd 1953 91-103; A. Loma, Iz sredwovekovne toponimije vaqevskog kraja,
Onomatolo{ki prilozi 5, Beograd 1984, 197-199 M. Isailovi}, Vaqevo i okolne
oblasti u sredwem veku, Narodni muzej, Vaqevo 1989, Isti, Kada je i gde nastalo
Vaqevo, Vaqevac - Veliki narodni kalendar za prostu 1993, 33-45; A. Loma, Sedam Vaqeva, Vaqevac - Veliki narodni kalendar za prostu 1993, Vaqevo - 47-48; J.
Kali}, „Gradac“ u Vaqevu, Postanak i uspon gradskog sredi{ta, Vaqevo 1994,
11-22; B. Ferjan~i}, Problem vizantijskog nasle|a u severozapadnoj Srbiji,
Vaqevo - Postanak i uspon gradskog sredi{ta, Vaqevo 1994, 49 -58; @. Romano-
79
D. Mrkobrad, R. Arsi}
• Unutra{wost utvr|ewa prostire se na povr{ini od oko 3 hektara, s tim {to je unutra{wost podeqena na tri relativno zaravwena platoa.
• Na potesu doweg s/z bedema konstatovane su, na spoju sa s/i i j/z bedemom, osipine 2 pretpostavqene kule, kao i kapija flankirana
kulama.
• Uz unutra{wa lica bedema bilo je i nalaza14 (ulomci grn~arije,
stakla, ‘ivotiwskih kostiju, delova opeke i kre~nog maltera) koji verovatno pripadaju ranosredwovekovnoj produkciji.
Oktobra 1999. g. A. Starovi}, arheolog iz petni~ke Istraìva~ke
stanice, predloìo je piscu ovog teksta saradwu na budu}im arheolo{kim istraìvawima Brangovi}a.15
Nakon toga po~eo je rad na sakupqawu mikrotoponimije i to najvi{e detaqa koji se odnose na istorijsku pro{lost. Samim tim metodologija je prilago|ena „sredwovekovnom na~inu razmi{qawa“.16 To je
jedini put da se kroz kombinaciju istorije, lingvistike, arheologije
i drugih nauka otkrije nedefinisano nalazi{te ili neki drugi
opipqivi trag materijalne kulture prethodnih epoha.
Logisti~ke pripreme a nari~ito meteorolo{ke prilike uslovili
su da se tek 12. decembra bude na utvr|ewu.17 Nakon vi{esatnog detaqnog obilaska unutra{wosti utvr|ewa rezimirani su rezultati:
Utvr|ewe je vrlo ~udnog oblika. Za o~ekivati je bilo da }e se nai}i
na delove bedema i objekata razli~itih oblika. No ovde to nije slu~aj.
Nekada{wi neimari maksimalno su koristili prirodne stene kao
prepreke i samo su me|uprostore popuwavali bedemima. Sa ju`ne i j/z
strane nalaze se okomite i visoke stene, dok najvi{e bedama nalazimo
na strmim ali prohodnim padinama sa zapadne i s/z strane. Jednostavno, bedemi se uglavnom nalaze izme|u pojedinih okomitih stena i tako
zatvaraju nepoèqnima slobodan prilaz unutra{wosti. Na zapadnoj
i delovima s/z i mawe j/z padine nalazi se prostranije podgra|e sa mes14
15
16
17
84
Bez uvida u nalaze, samo na osnovu crteà i opisa, nije mogu}no precizno datovawe.
Radila bi zajedni~ka ekipa Arheolo{ke zbirke Odeqewa za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Istraìva~ke stanice u Petnici . Vlasnik „Kompanije Radovi}“ ima ‘equ da finansira arheolo{ke radove i preventivnu
konzervaciju.
D. Mrkobrad, J. Borovi}-Dimi}, U potrazi za izgubqenim vremenim, Glasnik
Srpskog arheolo{kog dru{tva 12, Beograd 1996, 230.
Ekipa (A. Starovi}, Z. @ivanovi}, N. Mr|i}, tada student, sada zaposlen u Arheolo{kom institutu i potpisani ) je ve} u oko 8.10 do{la na Brangovi} i tamo ostala skoro do mraka.
Nakon toga ponovo su obi|ene neke od pozicija da bi se usaglasila
mi{qewa o nameni pojedinih arhitektonskih detaqa i celina, kao i
doradila foto-dokumentacija.
Po povratku u Petni~ku stanicu dogovoreno je da se dokumentacija
i nalazi sa rekognoscirawa polaznika iz 1994. donesu na Fakultet,
kako bi se na osnovu toga i dana{wih zapaàwa mogao na~initi kvalitetan elaborat za budu}a istraìvawa.18
Po~etkom februara 2004. na zehtev V. Krivo{ejeva, direktora Narodnog muzeja u Vaqevu, zvani~no je poslat elaborat o Brangovi}u za
konkurisawe kod privatne {vajcarske fondacije, koja finansira arheolo{ka istraìvawa po Evropi. U{li smo u uì izbor, ali za neku
od narednih godina.
Elaborat se dugo {etao izme|u Beograda i Vaqeva i na kraju dospeo do vaqevskog Zavoda za za{titu spomenika kulture. Po~etkom novembra okupqena je ekipa i sonda`ni radovi su mogli po~eti.19
Osnovi ciq ovogodi{wih radova bio je definisati gabarite
utvr|ewa, predpostavqene kule, kapiju na dowem s/z bedemu i po mogu}stvu neku od gra|evina u unutra{wosti uz odgovaraju}i tehni~ku
dokumentaciju. Skromna sredstva uvek diktiraju opesg istraìva~kih radova.
GABARITI UTVR\EWA
Osnovni zadatak ovih istraìvawa bio je da se defini{e trasa bedema celog utvr|ewa, poloàj pretpostavqenih kula, kapija i drugih sadràja. Op{te je poznato da je utvr|ewe podignuto na padini ka kawonu
reke Gradac, tako da se do wega dolazi silaze}i, {to nije ba{ uobi~ajno
za utvr|ewa ovakve vrste. Najvi{a kota kod gorwe kule je 441 m.
18
19
86
Po~etkom aprila bio je sastanak sa g. Radovi}em, ~ak smo bili na Brangovi}u,
koji je na wega ostavio znatan utisak. U dogovoreno vreme predata mu je prvo radna a potom i kona~na verzija elaborata o budu}im arheolo{kim i istorijskim
(prof. S. Mi{i} sa Odeqewa za istoriju Filozofskog fakulteta prihvatio se
da obavi kabinetska istraìvawa i terenske radove) istraìvawima. Bilo je nekoliko radnih susreta sa g. Radovi}em, dogovorene su me|usobne obaveze i od oktobra po~etak radova. Iz ekipi nepoznatih razloga istraìvawa Brangovi}a su
vi{e puta pomerana i na kraju otkazana.
Sonda`na arheolo{ka istraìvawa Brangovi}a obavqena su od 04. novembra do
07. decembra 2004. Istraìva~ki tim sa~iwavali su M. Mari}, M. Vasiqevi}, B.
Radi}, D. Jeli}, studenti arheologije, i potpisani, a po potrebi zavodski arhitekti V. Aleksi} i T. Draì}, fotograF M. Markovi}, kao i @. Je`, arheolog i
geometar S. Kova~evi}.
Brangovi} – preliminarna arheolo{ka istraìvawa...
Od gorwe kule na oko 37,60 m nalazi se pravougaona kula a daqe se
s/i bedem spu{ta ka Gradcu prate}i konfiguraciju terena (cik-cak
linijom) sa mestimi~no definisanim kra}im ili duìm delovima bedema (ponegde i do 30 m u celini) sve do ugaone kule na severu (spoj s/i
i s/z bedema). Trasa s/i bedema od kule 1 do severne kule iznosi 293,10 m
(ili ukupno 206,80 bedema20).
Od severne do zapadne kule (spoj s/z i j/z bedema) prostire se s/z bedem, gde je u relativno pravoj liniji, sa dve kaskade na Gracu, konstatovana trasa bedema, a na nekoliko pozicija definisano i spoqno lice. Rastojawe izme|u dve pomenute kule iznosi novih oko 213,10 m trase bedema, odnosno novih spoqnih lica 132 m bedema21).
Od zapadnog ugla zapadne kule do podzida iznad apside crkve {to
bi bio j/z bedem izmerena trasa bedema duìne 16 m ili zidovi duìne
23,20 m.
Ako saberemo rastojawa tri bedema dobijamo uklupnu duìnu trase od 522,20 m ili 370,60 m delom definisanog spoqnih lica bedema
uru{enog utvr|ewa Brangovi}. Obzirom da se znalo za oko 130 m ovo je
veliki istraìva~ki pomak.
KULA 1
Ova kula dimenzija 5,00 sa 7,00 m nalazi se na najvi{oj koti
utvr|ewa (441 m) gde je branila pristup sa gorwe, isto~ne strane. Sazidana je oko prirodnog kre~wa~kog visa, tako da je unutra{wost pre
nivelacije bila prili~no neravna. Svi zidovi su podignuti na prirodnoj stenovitoj podlozi. Zidovi okrenuti ka spoqa{woj strani
imali su {irinu od oko 2 m, a oni okrenuti ka unutra{wosti oko 1 m.
Maksimalna o~uvanost zidova je oko 2 m, dok je na pojedinim zidinama
sa~uvan samo prvi red kamena. Uz zapadni zid (ka unutra{woj strani)
dozidan je podzid sa neobra|enim kamenom u tankom malteru. Na ovaj
zid direktno se nastavqao bedem utvr|ewa koji vodi niz padinu.
Gorwi sloj, od povr{ine do oko 0,40 m ~ini {ut (kamen, zdrobqeni
malter, crna rastresita zemqa), i prili~no je o{te}en divqim iskopavawima. Ispod toga je sloj paqevine debqine oko 0,35 m, koga ~ine
gare` i ugqenisane grede, odnosno tragovi velikog poàra i uru{avawa pomenute kule.
20
21
Definisani delovi s/i bedema iznose: 37,30 + 7,00 + 10,50 + 11,90 + 3,10 + 34 + 3,90
+ 24,30 + 33,10 + 5,50 + 17 + 8,80 + 15,60 = 224,40 m
Definisani delovi s/z bedema iznose: 6,60 + 14,70 + 23,50 + 10,20 + 28,50 + 10,30 +
38,20 = 132 m.
87
Tabla I - Tipologija lonaca (crte`: D. Milanovi})
Ovogodi{wim radovima konstatovana su dva kulturna sloja i to:
Sloj paqevine direktno leì na sloju rastresite zemqe braon boje
sa dosta peska debqine oko 0,40 m sa nalazima karakteristi~nih ulomaka lonaca (sl. 1, 3, 6, 7), zdela (sl. 12 - 14) i poklopaca (sl. 15 - 16) ranovizantijske produkcije VI veka. Verovatno predstavqa sloj iznad
nivelacije poda kule nakon wenog obnavqawa. Ispod ovog sloja nalazi se nova zona paqevine sli~na prethodnom, debqine oko 0,20 m. Ona
leì direktno na podu kule koga ~ine zdrobqeni malter i siga. Ovde
89
su na|eni karakteristi~ni ulomci grn~arije kasno anti~ke produkcije IV veka.22
Tabla II - Tipologija lonaca (crte`: D. Milanovi})
Vrlo je zanimqiv lonac (spojen iz 19 ulomaka) ravnog dna, blago
loptastog trbuha, koni~nog ramena i nedostaju}eg vrata i oboda, grube fakture, ravnomernog pe~ewa, tamnosive boje sa tragovima gorewa,
na|en u sloju paqevine. Od sitnih nalaza: dvostrani ko{tani ~e{aq
i oplata za rukohvat bodeà dekorisana okcima u nizu.
22
90
Produkcija kasnoati~kog perioda nije zastupqena u tipologiji, ve} samo u studijskoj zbirci i ona }e biti zasebno obra|ena.
Prilog tome su i vrlo primetni tragovi paqevine na oba unutra{wa
lica zida, kao i mestimi~ne zone gareì u odgovaraju}em sloju. Na~in
zidawa se bitno ne razlikuje u odnosu na druge pozicije delova bedema
i drugih kula.
Iskopani pokretni materijal se sastoji od ulomaka grn~arije, ne{to metala, stakla i ‘ivotiwskih kostiju. Na osnovu nalaza nekoliko karakteristi~nih oblika lonaca (sl. 5, 8, 9, 10) ranovizantijske
produkcije kao i arhitektonskih odlika, moglo bi se zakqu~iti da je
kula jednofazna i da je istovremena sa mla|im horizontom kule 1. Zanimqiva je deformisana mawa bronzana kutija sa poklopcem.
KULA 4
Zapadna kula je na najniòj koti utvr|ewa. Nalazi se na na spoju s/z
i j/z bedema. Prilikom definisawa zapadnih delova s/z i j/z bedema istraèna su, u gorwoj zoni, spoqna lica s/i, s/z i j/z zidova kule;
spoqni i unutra{wi isto~ni, severni i zapadni ugao. [irine, odnosno debqine, severnog i zapadnog zida su po 2,20 m, dok se kod isto~nog
zida nazire oko 1,30 m. O~uvane visine kod spoqnih lica zidova su
0,35 - 1,10 m. Spoqne dimenzije dowe kula su 7,10 sa 6,60 m, osnosno 4,20
sa 2,90 m iznutra.24 Za pretpostaviti je da su i ostale kule tako velike
sa prostarnom unutra{wo{}u. To je istraìva~ki zadatak za nastavak radova. Nalaza nije bilo.
CRKVA
Na prostoru doweg grada utvr|ewa Brangovi} otkrivena je, neposredno iznad kule 3, na samo 1,30 m od j/z litice iznad kawona Graca,
velika crkva.25 Mesto na kome se nalazi sigurno je na najboqem poloàju unutar celog utvr|ewa. Kada su uhva}ene bitne ta~ke gabarita
objekta definisanog kao bogomoqa, postavilo se pitawe da li ga treba istraìti u celosti ili ga samo sondirati.26 Odlu~eno je da se
crkva istraì u celini.
24
25
26
Nedostatak vremena uslovio je da se kod ove kule uhvate samo gabariti a prava istraìvawa tek slede.
Ovde su radovi po~eli jer se smatralo da je u pitawu ve}a kula. Ali, {irina zidova (0,67 m) i veli~ina objekta (oko 12 sa vi{e od 8 m) ukazivali su da nije u pitawu
„gorwa kula“ ve} ne{to drugo.
Od nadle`nog Ministarstva kulture Srbije nije dobijena dozvola sa sistematske
radove, ali prilike na terenu ukazuju da }e, ako crkva ne bude iskopana do poda,
posle na{eg odlaska sa terena to }e uraditi „detektora{i“i svakako je ve}im delom o{tetiti. Zavodski stru~waci koji ovde dobro poznaju situaciju su za opciju da se u crkvi do|e do poda pa }e „qudi ne dobre voqe“ sigurno odustati od
divqih radova. Tako se i postupilo.
93
ZAKQUÂK
Preliminarna sonda`na arheolo{ka iskopavawa, ograni~enog
obima, uru{enog utvr|ewa Brangovi} kod istoimenog sela, na 7 km j/z
od Vaqeva dala su nove materijalne podatke o nastanku, ‘ivotu u najmawe tri faze (IV, VI, IX-X vek) i kona~nom zapusteniju.27
Pripremni rad se odvijao u nekoliko faza. Po{lo se od prikupqawa i prou~avawa istorijske gra|e i izvora, i prethodnih terenskih istraìvawa. Dobijeni podaci su proveravani i upore|ivani sa
podacima novih rekognoscirawa kompleksa Brangovi} kako {ireg
istorijskog ambijenta tako i klasi~nog arheolo{kog. Tek tada smo
bili spremni za arheolo{ka iskopavawa.
Ve}im delom definisani su gabariti tvr|ave. Od poznatih oko 130
m bedema do{lo se do definisanih 370 m ili 522 m postoje}e wegove
trase. Ranije se znalo za poloàj 2 kule na s/i bedemu, a sada postoje 3,
delom arheolo{ki istraène, i jo{ 2 precizno locirane. Unutar s/z
bedema naziru se delovi vi{e gra|evina, od kojih }e se bar jedna raditi. Na dowem najnièm platou, na litici iznad Gradca iskopana je
crkva 13 sa 9 m, na najboqem poloàju unutar celog utvr|ewa. Neposredno uz wu je zasada najve}a kula.
Arheolo{ki materijal (karakteristi~na grn~arija, metalni predmeti, obra|ena kost, delovi prozorskih okulusa i drugo) potvrdili
su faze ‘ivota u utvr|ewu Brangovi}.
Prvi podaci o ovom utvr|ewu poznati jo{ od polovine XIX veka
zahvaquju}i radovima V. Karaxi}a, F. Kanica, Q. Pavlovi}a i drugih potvrdila su i arheolo{ka istraìvawa Brangovi}a. To je dokaz
da je, na neki na~in, jezik najboqi arhiv svakog, pa i na{eg naroda.
U prilogu je data tipologija na|ene grn~arije (lonci, zdele i poklopci).28
27
28
Bliske analogije Brangovi} ima sa sku~enim utvr|ewima na prostoru zapadne
Srbije (lok Gradi{tina kod s. Beqin na Savi, Kowu{a kod s. Dvori{te na
obroncima Cera, Vidojevica na zapadnim obroncima Cera, Dowa Bukovica na
obroncima brda Nemi} 6 km od Qubovije).
I - lonac, tip 1 - 4 + 4 varijante; II - zdele, tip 1 - 2 + varijante; III - poklopac - varijanta tipa (rimski broj = grupa posuda; arapski broj = tip posude u grupi; povlaka, arapski broj = varijanta tipa). Autori veliku zahvalnost za rad na obradu
grn~arije sa Brangovi}a duguju S. Crnobrawi i D. Milanovi}u, postapsolventima arheologije i A. Premk, arheologu na korisnim savetima oko statisti~ke
obrade grn~arije i tipologije. T. Rajkovi}, postdiplomac na Katedri za anti~ku
arheologiju iscrtala je table sa nalazima.
97
LONCI
TIP: I/1 Sl. 1
OPIS: Lonac koso razgrnutog i u`qebqenog oboda, nagla{enog vrata,
loptastog trbuha i ravnog dna, tawih zidova. U gorwem delu trbuha je ukra{en plitkim, {irokim ‘qebovima. Ra|en je od crno pe~ene zemqe peskovite
fakture.
DATOVAWE: Rana Vizantija (VI vek)
MESTO NALAZA:
• S 19 f, Sonda 1, kv. 43, sloj paqevine 2 (kesa 47/2004)
TIP: I/2 Sl. 2
OPIS: Lonac skoro horizontalno razgrnutog oboda, bez vrata, debqih
zidova. Ra|en od zemqe sa sitnijim zrnima peska, mrke boje pe~ewa, neobra|ene povr{ine.
MESTO NALAZA:
• S 29 h, Crkva 1, spoqna ivica zapadnog zida (kesa 6/2004)
TIP: I/3 Sl. 3 - 10
OPIS: Lonac koso razgrnutog oboda sa vi{e ili mawe nagla{enim
`qebom sa unutra{we strane oboda, vrat retko nagla{en, naj~e{}e bez vrata, loptastog trbuha, tankih zidova. Peskovite fakture, crne, sive ili mrke
boje pe~ewa. Povr{ina moè biti neobra|ena ili ukra{ena urezanim horizontalnim paralelnim linijama ili plitkim `qebovima.
Varijanta 1: Fragment sadrì izuzetno mnogo sitnog peska koji je u dekorativnoj funkciji, s obzirom da je crno pe~ena a sadrì skoro 50% peska koji ~ini da posuda „svetluca“. Ima ‘qeb sa unutra{we strane oboda, bez vrata. (sl. 3). Ukra{en horizontalnim paralelnim linijama i blago nagla{enim vratom sa obodom sa `qebom na unutra{woj strani (sl. 4). Blago nagla{en vrat i tako|e ‘qeb na obodu ali nenagla{en. (sl. 5)
Varijanta 2: ‘qeb sa unutra{we strane oboda, bez vrata.
Varijanta 3: Obod sa `qebom, mawe razgrnut, bez vrata sa ne{to o{trijim linijama profilacije tj. sa vertikalnijom linijom trbuha.
Varijanta 4: obod tako|e sa `qebom ali je obod ne{to vertikalniji tj.
mawe razgrnut, blago zaobqen i sa urezanim horizontalnim paralelnim linijama, ne{to debqih zidova u odnosu na ostale primerke.
Varijanta 5: nagla{en vrat sa urezom na wemu, sa `qebom na unutra{woj
strani oboda koji je blago zaobqen.
Varijanta 6: obod tako|e ima ‘qeb sa unutra{we strane ali je zaravwen
sam rub oboda.
98
MESTO NALAZA:
• S 29 f, Sonda 1, kv. 43, sloj paqevine (kesa 46/2004)
• S 16 h, Sonda 1, kv. 54, sloj paljevine i sivobraon zemlje. (kesa 22/2004)
• S 29 e, Sonda 2, ugao bedema, sloj crnosive z. (kesa 12/2004)
• S 29 e, Sonda 1, kv. 54, sivobraon zemqa (kesa 21/2004)
• S 29 e, Sonda 1, kv. 43, sivobraon z. (kesa 41/2004)
• S 16 h, Sonda 2, ugao bedema, crnosiva z. (kesa 16/2004)
• S 16 e, Sonda 2, ugao bedema, tamnosiva zemlja (kesa 14/2004)
• S 29 f, Sonda 2, ugao bedema, sloj crnosive z. (kesa 13/2004)
TIP: I/4 Sl. 11
OPIS: Lonac ra|en rukom, skoro vertikalnog oboda, nenagla{enog vrata i blago zaobqenog trbuha, mrke boje pe~ewa peskovite fakture.
DATOVAWE: VI/VII vek
MESTO NALAZA:
• E 29 h, Crkva, sloj paqevine i crne zemqe (kesa 5/2004)
ZDELE
TIP: II/1 Sl. 12-13
OPIS: Zdela, skoro koni~nih zidova, ravnog dna. Ispod oboda je ornamentisana plitkim ‘qebovima. Ra|ene od gline sa dodatkom sitnozrnog peska, dobro pe~ene, crne boje pe~ewa
Varijanta 1: blago razgrnutog oboda.
Varijanta 2: horizontalno razgrnut obod. Tawih zidova je.
MESTO NALAZA:
• S 29 f, Sonda 1, sloj crne zemqe 3 (kesa 45/2004)
• S29 f, Sonda 1, kv. 53, sloj sivobraon zemqe (kesa 25/2004)
TIP: II/2 Sl. 14
OPIS: Blago kalotasta zdela, vertikalnog oboda, ornamentisana snopovima urezanih paralelnih linija koso ili vertikalno postavqenih (metli~asti ornament) po spoqnoj povr{ini posude. Mrke boje pe~ewa, peskovite
fakture, debqih zidova.
MESTO NALAZA:
• S 20 h, Sonda 1, kv. 43, skidawe profila, sivobraon zemqa i malter (kesa 49/ 2004)
99
POKLOPCI
TIP: III/1 Sl. 15 - 16
OPIS: Na fragmentima nisu o~uvani obodi, te su ovo uslovno tipovi jer
se po formi prepoznaju uobi~ajeni kupasti poklopci sa dugmetastom
dr{kom i rebrima sa unutra{we strane.
Varijanta 1: obi~na, neobra|ivana dugmetasta dr{ka.
Varijanta 2: dugmetasta dr{ka, lepo profilisana pri ~emu se pri izradi
mislilo i o dekorativnoj ali prakti~noj funkcionalnosti.
MESTO NALAZA:
• S 29 f, Sonda 1, kv. 43, sivobraon zemqa (kesa 40/2004)
• S 29 h, Sonda 1, kv. 54, sivobraon zemqa (kesa 27/2004)
CRTE@I VAN TIPOLOGIJE:
Sl. 17, 18 - Fragmenti trbuha lonca, sa urezanim talasastim i horizontalnim linijama - IX-X vek. Crkva 1, sloj ru{ewa - crna rastresita z. (kesa
2/2004)
Sl. 19 - Spojeni ulomci jednog istog, ve}eg lonca, ali bez oboda - Sonda 1 braon siva zemqa sa paqevinom (kese 2, 3, 5).
Rezime
Preliminarna sonda`na arheolo{ka iskopavawa, ograni~enog obima,
uru{enog utvr|ewa Brangovi} kod istoimenog sela, na 7 km j/z od Vaqeva dala su nove materijalne podatke o nastanku, ‘ivotu u najmawe tri faze (IV, VI,
IX-X vek) i kona~nom zapusteniju.
Pripremni rad se odvijao u nekoliko faza. Po{lo se od prikupqawa i
prou~avawa istorijske gra|e i izvora, i prethodnih terenskih istraìvawa. Dobijeni podaci su proveravani i upore|ivani sa podacima novih rekognoscirawa kompleksa Brangovi} kako {ireg istorijskog ambijenta tako
i klasi~nog arheolo{kog. Tek tada smo bili spremi za arheolo{ka iskopavawa.
Ve}im delom definisani su gabariti tvr|ave. Od poznatih oko 130 m bedema do{lo se do definisanih 370 m ili 522 m postoje}e wegove trase. Ranije
se znalo za poloàj 2 kule na s/i bedemu, a sada postoje 3 delom arheolo{ki
istraène i jo{ 2 precizno locirane. Unutar s/z bedema naziru se delovi vi{e gra|evina, od kojih }e se bar jedna raditi. Na dowem najnièm platou, na
litici iznad Gradca iskopana je crkva 13 sa 9 m, na najboqem poloàju unutar celog utvr|ewa. Neposredno uz wu je zasada najve}a kula.
100
Arheolo{ki materijal (karakteristi~na grn~arija, metalni predmeti,
obra|ena kost, delovi prozorskih okulusa i drugo) potvrdili su faze ‘ivota u utvr|ewu Brangovi}.
Prvi podaci o ovom utvr|ewu poznati jo{ od polovine XIX veka zahvaquju}i radovima V. Karaxi}a, F. Kanica, Q. Pavlovi}a i drugih potvrdila su i arheolo{ka istraìvawa Brangovi}a. To je dokaz da je, na neki
na~in, jezik najboqi arhiv svakog, pa i na{eg naroda.
Summary
Preliminary probe archeological excavations of deteriorated fortification
Brangovi}, located near the village of Brangovi}, 7 km southwest from the town of
Valjevo, resulted with new material information about the origin of the fortification,
its life through at least three phases, (IV, VI, IX - X century) and its definitive collapse.
The preparative work had several stages. It commenced with gathering and
studying of historical material, sources and previous terrain researches, as well.
Gathered information were verified and compared to new recognitions related to
Brangovi} complex both as ample historical setting and classical archeological spot.
After that we were ready for archeological excavations.
Mainly, the proportions of the fortifications were defined. From previously
known 130 m of bastion, we progressed to defined 370 m or 522 m of its existent
route. The positions of two towers on the northeast bastion were known, prior to this
research. Now, three more towers are partly archeologically explored and two more
are precisely located. Inside northwest bastion, few structures were noticed, and at
least one of them will be reconstructed in the future. On the underlying, lowest plateau, on the cliff of the river Gradac, the church, sized 13 with 9 m, was excavated,
on the best spot inside the fortress. Momentarily, the biggest tower is in immediate
vicinity.
Archeological material (distinctive pottery, metal objects, parts of window panes
etc.) confirmed the phases of the manner of living in the Brangovi} fortification.
The first data concerning this fortification have been known since the second
half of the XIX century from the works of V. Kardzi}, Lj. Pavlovi} and others. Their
assumptions were confirmed by archeological research of Bregovi}. That proves, in
a way, that the language is the best archive of every nation, thus of ours too.
101
UDK = 392.546(497.11) "18"
343.549(497.11) "18"
Milan Milo{evi},
Policijska akademija – Beograd
POJAVE OTMICA I DOBEGAVAWA U
SRBIJI XIX VEKA
Apstrakt: Rad je posve}en otmicama („odvo|ewu“) ‘ena i dece kao najstarijim modalitetima otmice koji se javqaju jo{ u predràvnim kolektivitetima i egzistiraju u svim dru{tvenim zajednicama. Takve pojave su oduvek zabrawivane i drakonski ka`wavane, ali nisu iskorewene. Wihovom odràvawu na Balkanu u mnogome je doprinelo i vi{evekovno robovawe pod Turcima, jer su predstavqale uobi~ajeno sredstvo terora i denacionalizacije
(„tur~ewa“). Posebna pa`wa posve}ena je inkriminaciji otmica ‘ena u starom srpskom pravu i prvoj polovini XIX veka, kao i razgrani~ewu ovog delikta od otmica dece i pojava kvazi otmica (dobegavawe i sl.)
Otmica (lat. raptus) etimolo{ki zna~i grabe`, hvatawe, nasilno
oduzimawe i odvo|ewe. U krivi~nopravnom smislu ovaj pojam ozna~ava protivpravno odvo|ewe ili zadràvawe nekog lica upotrebom sile, pretwe ili obmane. Otuda se i sama re~ „otmica“ ~esto zamewuje
re~ju „odvo|ewe“. Prema tome, otmicom se u kaznenom pravu naziva jedan od vidova protivpravnog li{ewa slobode kretawa u prostoru.
Ve}ina savremenih krivi~nih zakonodavstava polazi od pretpostavke da je sadrìna pojma otmice u navedenom smislu dovoqno poznata,
pa su retki primeri da se u zakonskim odredbama bliè odre|uje {ta
se podrazumeva pod ovim terminom. Tako|e, savremena krivi~na zakonodavstva polaze od pretpostavke da je otmica sama po sebi akt nasiqa, bez obzira na sredstva kojima je u konkretnom slu~aju izvr{ena.
Pojam i razgrani~ewe otmica ‘ena
Otmica ‘ena se sastoji u odvo|ewu, odnosno zadràvawu nekog lica silom, pretwom ili obmanom, uz pretwu da ne}e biti oslobo|eno
ili da }e prema wemu preduzeti neko drugo nasiqe ako ne stupi u brak,
103
Milan Milo{evi}
seksualne odnose ili protivprirodni blud sa otmi~arem ili nekim
drugim licem. Izvr{ilac je po pravilu mu{ko lice, ali to moè biti
i ‘ena, naro~ito kao saizvr{ilac ili sau~esnik. @rtva tako|e moè
biti svako, mada je u praksi to gotovo uvek ‘ensko lice – zbog ~ega ovo
delo i nazivamo otmicom ‘ena. Prema tome, termin „otmica ‘ena“ nije
dovoqno precizan niti je adekvatan sadrìni pojma koji ozna~ava. Mi
ga koristimo u smislu razgrani~ewa otmice kao delikta protiv slobode kreatawa, polne i bra~ne slobode od drugih vidova otmice.
Za{titni objekt je istovremeno sloboda kretawa i polna ili bra~na sloboda. Drugim re~ima, ovde se atakuje kako na slobodu li~nosti
tako i na slobodu odlu~ivawa o izboru bra~nog, odnosno seksualnog
partnera. Ukoliko je izvr{ena obquba ili protivprirodni blud sa
otmi~arem ili tre}im licem, postoja}e sticaj sa silovawem ili nekim drugim seksualnim deliktom. Ako se lice otme u nameri da se neko
drugo lice prinudi da stupi u brak ili izvr{i polni odnos i protivrpirodni blud, ne}e postojati ovaj nego drugi oblik otmice (uzimawe
talaca). Tako|e, treba razgrani~iti pravu, nasilnu otmicu ‘ena od
pojava simulovanih otmica gde nema prinude na voqu pasivnog subjekta pa prema tome ni krivi~nog dela, kao i od pojave dobegavawa koja
ima samo neznatnih dodirnih ta~aka sa prethodnim.
Simulovana otmica je po spoqnoj formi nalik na pravu, ali se
vr{i uz pristanak „otetog“ sa ili bez znawa i odobrewa roditeqa
odnosno starateqa i ostale rodbine. Lice koje se navodno otima naj~e{}e unapred daje svoj pristanak, ali se u pravnoj teoriji uzima da
saglasnost moè dati i naknadno. Upravo pristajawe otete osobe na
stupawe u brak, odnosno seksualne odnose i protivprirodni blud
iskqu~uje krivi~nu odgovornost izvr{ioca. Simulovane otmice se
vr{e obi~no kada se roditeqi izrazito protive braku ili kada je legalno sklapawe braka skop~ano sa velikim materijalnim izdacima,
koji prevazilaze finansijske mogu}nosti budu}ih bra~nih drugova
(obi~aji kaparisawa i kupovina devojaka, miraz, tro{kovi svadbenog
veseqa i darova). Kao posebni vidovi simulovane otmice u letaraturi se navode ugovorena i prividna otmica.
Prividna otmica podrazumeva prethodnu saglasnost ne samo budu}ih bra~nih drugova ve} i wihovih roditeqa, odnosno starateqa, a
otmica se fingira jer to diktiraju obi~ajne norme ili neki drugi razlozi. Zbog toga ona ni u starom pravu nije smatrana zabrawenim, pa
ni amoralnim delom. Kod mnogih primitivnih naroda prividna
otmica je jedina forma zakqu~ewa braka pri ~emu mladi} legalno isprosi devojku, a od wenih roditeqa dobije dozvolu da je moè odvesti
104
Pojave otmica i dobegavawa...
~im mu „padne {aka“. Tako|e, u svadbenim obi~ajima na{eg i mnogih
drugih naroda i do danas su se zadràli tragovi prividne otmice
(svatovi odlaze mladenci ku}i naoruàni, pucaju i sli~no).
Kod prividnih otmica pro{evina se obavqa redovnim putem ili
tzv. kupovinom devojke, s tim {to se na dan svadbe vr{i prividna
otmica. Naime, mladoèwa i wegovi drugovi prividno koriste nasilne mere da devojku odvedu, a roditeqi i prijateqi mlade prividno
koriste silu da takvo odvo|ewe spre~e.1
Ugovorena otmica podrazumeva prethodnu saglasnost izme|u budu}ih partnera da na ovaj na~in sklope bra~nu ili vanbra~nu zajednicu,
a bez znawa i odobrewa roditeqa, odnosno starateqa. Kako je u na{em
pozitivnom pravu relevantna samo voqa supru`nika, to ovo delo ne
proizvodi nikakve posledice u krivi~nom pravu. Me|utim, ugovorena otmica predstavqa povredu patria potestas pa je u starom pravu bila
inkriminisana, a i u nekim savremenim dràvama predstavqa delikt.
Tako su u Nema~koj su stari zakoni ovu vrstu brakova eksplicitno
zabrawivali. Isto~no gotsko pravo i{lo je jo{ i daqe, pa je i devojku
koja bez znawa svojih roditeqa pristane na otmicu, tretira kao „u~esnika grabeà“ i ka`wava smr}u isto onako kao i prave otmi~are. S
druge strane, ni Du{anov Zakonik, ni srpsko obi~ajno pravo, pa ni
noviji zakoni nisu ovu vrstu kvaziotmica u Srbiji zabrawivali. Zakonik cara Du{ana zabrawuje samo dovo|ewe „vladike“ i „druge“, „po
sile“, a svojevoqni pristanak devojke, makar bio i bez voqe roditeqa,
ne uzima kao ~iwenicu relevantnu za kazneno pravo.
Prividne i ugovorene otimice su ostatak nekada{wih pravih
otmica. Kod Srba i mnogih drugih naroda, one se javqaju kao prelazni
oblik izme|u pravih otmica i kupovine devojaka a ponekad izme|u
otmice i redovnog braka, zasnovanog na uzajamnoj qubavi ili svojevoqnom pristanku obejih strana. U pro{losti su bile prisutne ~esto
u velikom broju i pored pravih otmica, a jo{ ~e{}e pored kupovine
devojaka i dobrovoqnog braka. Smatralo se da su prividne otmice
„rasprostrte vi{e kod polukulturnih a sa izvesnim tragovima i kod
Srba i jo{ nekoliko kulturnih naroda, a ugovorene samo kod kulturnih naroda, naro~ito Srba, Bugara, Poqaka, Rusa i Litvanaca“.2
Dobegavawe tako|e ima dodirnih ta~aka sa pravom otmicom, iz koje verovatno vodi poreklo, a jo{ vi{e sa ugovorenom3. U ovom slu~aju
1
2
3
O tome vidi {ire kod: M.V.Smiqani} „Otmice, dobeglice, i tragovi kupovine
devojaka u srpskog naroda“ – Glas srpske kraqevske akademije LXIV, str. 202.
Ibid.
U nekim delovima Republike Srpske ova pojava se naziva „bjekstvom“.
105
Milan Milo{evi}
devojka („odbeglica“, „dobeglica“, „pobeguqa“) sama do|e u ku}u mladoèwe i to po prethodnom dogovoru, ili bez dogovora sa wim. Po
pravilu dobegavaju devojke, ali su se doga|ali takvi slu~ajevi i kod
udatih ‘ena. Ovde tako|e nema prinude, pa samim tim ni krivi~nog
dela, a uzroci dobegavawa su isti kao kod ugovorene otmice. Po{to se
i ovde na izvestan na~in povre|uje patria potestas roditeqa (izuzetno
muà), dobegavawe je u pro{losti proizvodilo kaznene i gra|ansko-pravne posledice. Tako na primer, prema ~l. 27. Bilalamovog zakonika iz HH veka p. n. e. „ako ~ovek uzme k}erku drugog ~oveka, ne pitaju}i za dopu{tewe oca i majke i s wezinim ocem i majkom ne sa~ini
vaqani veridbeni ugovor, sve da u wegovoj ku}i ‘ivi i godinu, ne smatra se gospodaricom“.4
O rasprostrawenosti ove pojave u srpskoj pro{losti nedvosmisleno svedo~i odgovaraju}a naredba Stefana Prvoven~anog na zapisu u
@i~i, i drugi pravni spomenici. Po shvatawima s kraja XIX veka,
„na dobeglice se gleda u srpskom narodu sa nekom vrstom prezrewa.
âk ni ku}a, u koju je devojka dobegla i koja ju je primila, “ne gleda na
wu kao na ostale ‘ene, koje su redovnim putem dovedene. Poloàj takve
mlade u muèvqevoj ku}i najboqe karakteri{e sam narod svojom
pesmom:
Te{ko zemqi kuda vojska pro|e
I |evojci koja sama do|e!
Prvo joj je jutro prekoreno:
„Da si dobra ne bi do{la sama“
Takva mlada mora i suvi{e vredna biti i snishodqivo se pona{ati ne samo prema muù; nego i prema svoj ostaloj ~eqadi u ku}i, ako je
rada da se me|u wima zaboravi da je ona dobeglica ili, kako se ~esto
jo{ kaè, „nametu{a“. Ne pokaè li se jo{ u po~etku takva, sigurno je
da je ne}e niko u ku}i zavoleti. Wene jetrve, deveri pa i ostala ~eqad,
dobaci}e joj po~e{}e, kao {to gorwa pesma kaè prekor: „da je dobra
bila ne bi se sama nametnula“. Ali u tom slu~aju ima i suvi{e razloga
razdoru u ku}i, zbog ~ega je i utvr|eno mi{qewe u narodu, da sre}e ne
moè biti u ku}i, naro~ite u zadruzi, u koju se dobeglica uvu~e".5
Ovakvo shvatawe bilo je fundirano na objektivnim ~iwenicama,
tj. na realnosti stalne netrpeqivosti i porodi~nog nasiqa koje je
moglo da preraste i u najteè zlo~ine. Na to su ukazivali i analiti~ari sudske prakse s kraja XIX veka, isti~u}i da „omalovaàvawe,
4
5
106
M. Vi{i} „Zakoni drevne Mesopotamije“, Beograd, 1985, str. 117.
M. V. Smiqani}, cit. delo, str. 217-218.
upravo tiranisawe nad dobeglicom, vi{e puta dovodi do vrlo ‘alosnih prizora, i krivi~ne odgovornosti“.
„U pro{loj godini Milica, maloletna k}i Milutina Markovi}a
iz Ripwa u okrugu beogradskom, ubila je sekirom svoju budu}u svekrvu
Mariju ‘enu Ilije \or|evi}a iz istog sela. Dobegla je za wihova sina
Rajka, od koga je po kratkom vremenu ostala i trudna. Ven~awe je bilo
odgo|eno zbog izvesnih uzroka. Po uveravawu mladoèwe, svekra joj i
suseda, Milica je bila uredna odiva, ali je svekrva nije volela. Na
svakom mestu grdila je i nazivala kurvom, tukla je, i mu~ila gla|u. Desetog Avgusta pro{le godine, kad u ku}i nije bilo nikoga, Marija je
bez uzroka po~ne grditi, udari je {tapom, a zatim i lopatom. Dognav{i je u nezgodan poloàj, do samog duvara, nastavi zlostavqawe; i tada dobeglica u nevoqi do~epa sekiru koja se tu na{la, udari Mariju
dvaputa i ubije je. Po oceni olak{avanih okolnosti, osu|ena je presudom Apelacionog Suda, od 29. Januara 1900. godine br. 400, na dve godine zatvora, {to je odobrio i Kasacioni Sud“.6
Vrste otmica ‘ena
Zavisno od kriterijuma koji se uzima za osnov razgrani~ewa, otmica se moè deliti na razli~ite vrste, podvrste, vidove i modalitete.
Po rasprostrawenosti i u~estalosti u praksi, me|u wima se posebno
isti~u prinu|iva~ke otmice ‘ena („odvo|ewa“, „umicawa“). Polaze}i od konkretnog ciqa, one se daqe dele na bra~ne, bludne i druge.
Bra~nom otmicom nazivamo odvo|ewe ili zadràvawe nekog lica u
nameri zakqu~ivawa braka sa otmi~arem ili tre}im licem. Drugim
re~ima to je protivpravno li{ewe slobode izvr{eno u nameri prinude na sklapawe braka. Za postojawe dela nije potrebno da je brak zaista i sklopqen, niti je od zna~aja da li je oteto lice bilo polno poro~no ili neporo~no, te da li je prethodno ‘ivelo u bra~noj ili vanbra~noj zajednici sa otmi~arem ili tre}im licem. Delo je svr{eno samim
odvo|ewem ili zadràvawem s ciqem zakqu~ewa braka, ali je mogu} i
poku{aj koji se sastoji u poku{aju odvo|ewa, odnosno zadràvawa.
Izvr{ilac moè biti svako lice, bez obzira da li otmicu vr{i za
svoj ili za ra~un tre}eg lica. Delo je naro~ito ograni~enog obima, jer
izvr{ilac u pogledu vinosti mora imati potencirani umi{qaj (dolus specialis). On, naime, mora otmicu izvr{iti samo i jedino sa namerom da on li~no ili tre}e lice sa otetom osobom zakqu~i punovaàn
6
A. Jovanovi}, „Otmica i dobegavawe ‘enskiwa“, Prinosci za istoriju Starog
srpskog prava (sv. II), Beograd, 1900, str. 83.
107
Milan Milo{evi}
brak prema bra~nom pravu odnosne dràve. Dakle, ako se bra~na otmica vr{i u korist tre}eg lica, izvr{ilac mora postupati sa sve{}u da
su, prema pozitivnom pravu, oteto i tre}e lice podobni da zakqu~e
punovaàn brak, ali ako ‘eli da na ovaj na~in prinudi oteto lice na
sklapawe braka li~no sa wim, onda on mora biti podoban da stupi u
brak. Zna~i da izvr{ilac u ovom drugom slu~aju moè biti samo lice
odre|enog starosnog doba, razli~itog pola i da se prethodno ne nalazi u braku (pod uslovom da pozitivno pravo odnosne dràve ne priznaje poligamiju, maloletni~ke brakove ili ~ak bra~ne zajednice
izme|u lica istog pola).
U pravnoj teoriji ima mi{qewa da lice koje izvr{i bra~nu otmicu u korist tre}eg lica nije izvr{ilac nego pomaga~. Pasivni subjekt
moè biti i lice koje po pravu odnosne dràve nije podobno da stupi
u punova`ni brak, ali samo ako je kod otmi~ara postojala zabluda u
pogledu neke od za to bitnih osobina. Za{titni objekt je istovremeno
sloboda kretawa i sloboda izbora bra~nog druga. Ako je oteto lice
sklopilo brak sa otmi~arem, takav se brak moè poni{titi jer je
zakqu~en pod prinudom. U teoriji se smatra da nepodizawe i zastarevawe tu`be za poni{taj ovakvog braka iskqu~uju krivi~nu odgovornost otmi~ara, te da bi se s obzirom na ratio legis ovog dela moglo uzeti da i naknadni pristanak na obqubu ili protivprirodni blud proizvede istu pravnu posledicu.7
Bludna otmica se sastoji u odvo|ewu ili zadràvawu jednog ili
vi{e lica silom, pretwom ili obmanom u ciqu vr{ewa obqube ili
protivprirodnog bluda od strane otmi~ara ili tre}eg lica. Pojam
protivprirodnog bluda ovde treba shvatiti u naj{irem smislu, dakle
kao svaku radwu na telu pasivnog subjekta koja sluì zadovoqewu
polnog nagona izvr{ioca, a koja nije obquba.
Za postojawe dela se ne traì da je otmi~ar nameravao da oteto lice „ìvi u bludu“ sa wim ili tre}im licem u duèm kontinuiranom
trajawu (tzv. konkubinat) ve} je dovoqno da je to nameravao i za neko
kra}e vreme ili jednokratno. Delo je izvr{eno samim odvo|ewem,
odnosno zadràvawem u nameri vr{ewa polnog sno{aja, bludne radwe
i sli~no, a ako je do wih zaista i do{lo moè postojati sticaj za silovawem ili nekim drugim seksualnim deliktom. Poku{aj je mogu} i
sastoji se u poku{aju odvo|ewa ili zadràvawa.
Izvr{ilac moè biti svako lice bez obzira da li namerava li~no
da izvr{i obqubu, odnosno protivprirodni blud, sa otetim licem.
7
108
O tome vidi kod J. Tahovi}, „Krivi~no pravo – posebni deo“, Beograd, 1947, str.
278
To zna~i da u ovom smislu mu{karac moè oteti ‘enu, {to je naj~e{}e
slu~aj, zatim mu{karac mu{karca, ‘ena mu{karca, ‘ena ‘enu. Tre}e
lice moè biti bilo koje lice – mu{ko ili ‘ensko, u zemqi ili inostranstvu – pa prema tome u ovaj vid otmice ‘ena spada i ona koja se
vr{i u ciqu prinude na prostituisawe, kao i otmica radi prodaje u
„belo robqe“ (seks trafiking i sl.).
Bra~na i bludna otmica su u praksi redovno pra}eni moralnom
prisilom, a veoma ~esto i fizi~kim nasiqem prema pasivnom subjektu ili tre}im licima (ro|acima koji nastoje da spre~e otmi~ara i
sl.). Samo odvo|ewe ponekad je veoma nasilno, ~ak i brutalno – otete
‘ene su vezivali, gurali, tukli, vukli po zemqi, a u jugoisto~noj
Srbiji ~ak i nosili „obe{ene na ~abrwak“ (kroz rukave ko{uqe provla~ena je motka za no{ewe vode tako da je onemogu}en bilo kakav otpor).8
Istorijski osvrt na otmicu ‘ena
Nesumwivo je otmica ‘ena uz otmicu dece, najstariji posebni vid
otmice koji se javqa jo{ u praistoriji i egzistira u svim dru{tveno-ekonomskim formacijama i konkretnim qudskim zajednicama. O
tome svedo~e mnogobrojna predawa, kulturni i pravno-istorijski
spomenici, ali i svadbeni obi~aji koji su se do dana{wih dana zadràli {irom sveta. Javqa se jo{ u doba nastanka monogamije i patrijarhata koji zna~e negaciju prvobitnih komunalnih brakova i, po
nekim shvatawima, prethodi tzv. kupovinskom braku.9 Od „iskona“ je
zabrawivana i drakonski ka`wavana, ali nije iskorewena. Naprotiv, sve do po~etka ovog veka ova pojava je bila toliko rasprostrawena i ukorewena da je ponegde uzimana kao legalan na~in
zakqu~ewa braka, a weno spre~avawe kao povreda obi~ajnog prava.
U predawu i na pisanim spomenicima gotovo svih naroda ovakva
otmica je ~est motiv, a u kwièvnim, literarnim i muzi~kim delima
inspiracija. Deo svetske kulturne ba{tine predstavqaju Mocartove
opere „Otmica iz saraja“, slike P. P. Rubensa „Otmica Leukipovih
k}eri“ i N. Pusena „Otmica Sabiwanki“, itd. Legendarni junaci su
se po predawu proslavqali otimaju}i devojke iz neprijateqskih sredina ili osloba|aju}i sunarodnice.
8
9
Uporedi: V. ûlinovi}-Konstantinovi}, „Otmica djevojke kao oblik kolektivnog
i individualnog nasiqa u obiteqi“, Nasiqe u obiteqi (zbornik radova), Dubrovnik, 1988, str. 167.
F. ûlinovi}, „@ena u na{em krivi~nom pravu“, Beograd, 1934, str. 86.
109
Milan Milo{evi}
„Odiseja“, „Ramajana“ i drugi epovi i legende propisuju otmice i
natprirodnim bi}ima – bogovima, ~arobwacima, demonima, itd. Naj~uvenija je ona po kojoj je Rim naseqen tako {to su stanovnici Romulovog grada na prevaru ugrabili mlade Sabiwanke, koje su potom stale izme|u o~eva i muèva i tako spre~ile osvetu i rat. Karakteristi~no je i predawe o ju`noameri~kim Amazonkama koje su u odre|ena godi{wa doba nasilno dovodile u svoje enklave mu{karce iz obli`wih
plemena radi obezbe|ivawa potomstva. Oni koji nisu „ispunili o~ekivawa“ odmah su ubijani, a ostali vra}eni u svoja plemena ~im bi
mlade ‘ene zatrudnele.10
Kako je otimawe ‘ena karakteristi~no za sve indo-evropske narode, sasvim je izvesno da je postojalo i kod srpskog i drugih ju`noslovenskih naroda jo{ od vremena wihovog doseqavawa na Balkan, a verovatno i pre toga. O tome svedo~e mnogobrojne narodne pesme, predawa i obi~aji, a od XIII veka i pisani spomenici.11 Vekovno robovawe pod Turcima u mnogome je doprinelo odràvawu ove pojave, jer je
otimawe ‘ena iz neprijateqskog tabora slovqeno kao ~asno i vite{ko delo. To se, naravno, odnosi na Vojnu krajinu i druge grani~ne
oblasti, jer su u neposredno okupiranim krajevima otmice vr{ili
iskqu~ivo Turci i wihovi saveznici muhamedanske vere. Te i takve
otmice, ina~e sastavni deo neprekidnog zuluma nad porobqenim stanovni{tvom, bile su vr{ene s ciqem nasilnog prevo|ewa u drugu veroispovest, a time i nacionalnost.
Sa opadawem snage i mo}i otomanskog carstva teror nad hri{}anskom rajom, posebno Srbima, se poja~avao pa su i ovakva „tur~ewa“
u~estala. Kakve je razmere otmica bila uzela u po~etku pro{log stole}a mo}i }e pribli`no da se vidi iz popisa turskih zuluma u Pomoravqu, tj. kru{eva~koj, para}inskoj, aleksina~koj i raàwskoj nahiji
tokom 1832. godine. Naime, od 316 raznih turskih zuluma u kru{eva~koj nahiji bilo je 84 primera „otimawa, tur~ewa i sramo}ewa ‘ena, devojaka i dece“, dok su u nahijama: para}inskoj, raàwskoj aleksina~koj zabeleèna 152 zuluma iste vrste.12
Treba imati u vidu da su pomenute oblasti 1833. godine bile ustupqene knezu Milo{u, i da je ovakvih zlo~ina bilo daleko vi{e u
drugim krajevima – posebno Kosovu, Metohiji, Makedoniji i Sanxaku
10
11
12
110
R. Kevendi{ „Legende sveta“, Beograd, 1984, str. 250
Prema navodima M. V. Smiqani}a (cit. delo, str. 178) prvi pisani trag o otmici ‘ena u Srba imamo u naredbi kraqa Stevana Prvoven~anog u zapisu na manastiru @i~a. Isto mi{qewe zastupa i A. Jovanovi} u svojim „Prinoscima za
istoriju Starog srpskog prava“, {to navodi i M. V. Smiqani}.
M. V. Smiqani}, cit. delo, str. 200.
koji su oslobo|eni tek u HH veku. No, otmica se na Balkanu zadràla
jednim delom i nakom oslobo|ewa, prevashodno u planinsko-sto~arskim predelima gde ni do danas nije u potpunosti izobi~ajena. Koliko je ova pojava bila rasprostrawena i ~esta na ovim prostorima govori i ~iwenica da se u pojedinim na{im krajevima za isti pojam koriste brojni sinonimi („kra|a“, „vu~a“, „vla~ewe“, „grabe`“ i dr.),
ali i da se u Vukovom „Rje~niku“ pojam „otmica“ prikazuje ba{ kao
otmica ‘ena („odvo|ewe“).13
Pravno – istorijski aspekti otmice ‘ena
Otmica ‘ena spada u „klasi~ne“ delikte pa je inkrimini{u i najstarija zakonodavstva. U drevnoj Mesopotamiji smatrana je kapitalnim deliktom, a tako je tretiraju i Mojsijev zakon, pravo starih Hetita, Solonovi zakoni u anti~koj Gr~koj, pravo asirskog kraqa Tigleta
(oko 1100. g. p. n. e.), i mnoga druga stara zakonodavstva.14 U germanskom pravu je otmici (frauenraub) u tzv. frankovsko doba posve}ivana
izuzetna pa`wa. U rimskom pravu dugo nije smatrana javnim deliktom, ali je otac ili suprug mogao kazneno progoniti u~inioca zbog
li~ne uvrede ili povrede wegove roditeqske vlasti (patria potestas).
Konstantin Veliki je 320. godine uneo u zakone delikt otmice (crimen raptus) kao posebno delo koje se goni po slu`benoj du`nosti (ex
oficio). Inkriminisana je ne samo bra~na i bludna, ve} i ugovorena
otmica, a za otmi~ara (raptor puellae) i wegove sau~esnike propisane
su veoma stroge i surove kazne: spaqivawe, sipawe te~nog olova u usta
i ‘drelo, konfiskacija i deportacija. Otete su mogle biti samo devojke (puellae,virgines) i one su tako|e ka`wavane. Naime, devojka je u
slu~aju ugovorene otmice smatrana sau~esnikom i potpadala pod istu
kaznu kao raptor, a ako je odvedena protiv svoje voqe gubila je pravo na
nasle|ivawe roditeqa. Zakoni cara Konstacija (349. godine) i Julijana (361. godine) donekle su ublaìli rigoroznost zapre}enih sankcija za ovo delo.
S druge strane, Justinijan je 553. godine pro{irio obim dela odre|uju}i da pasivni subjekt moè biti i monahiwa, zatim verenica
otmi~ara te udata ‘ena, u kom slu~aju postoji duplex crimen. Inovirao
je i kazne koje su razli~ite zavisno od statusa `rtve, ali su u svakom
slu~aju smrtne, i odredio da roditeqi koji se ne okoriste svojim pra13
14
V. S. Karaxi}, „Srpski rije~nik istuma~en wema~kijem i latinskijem rije~ima“,
Beograd, 1935, str. 492.
[ire vidi kod M. Dolenc, „Pravnoistorijski i kriminalnopoliti~ki pogledi
na otmicu“, Pravni zbornik, br. 1/1933, str. 9-25.
111
Milan Milo{evi}
vom na pokretawe tu`be za otmicu potpadnu pod kaznu deportacije.
Ponovno ublaìvawe kazne za ovo delo sre}emo u „Ekologi“, zakoniku
ikonoklasti~nih vladara Lava III i Konstantina V, gde se raptor ka`wava
mutilacijom – odsecawem nosa, a sau~esnici izgonom.
Najzad, u zakonodavstvu cara Vasilija dolazi do izvesnog razlikovawa u pogledu na~ina izvr{ewa otmice, pa se u skladu sa tim propisuju i kazne: ako je delo izvr{eno oruànom silom raptor je pogubqivan ma~em, u protivnom mu je odsecana ruka. Sau~esnici su u
oba slu~aja ka`wavani odsecawem nosa, batinawem i ostrièwem.
Tako|e, bilo je iskqu~eno pravo na izmirewe i brak sa otetom, kao i
pravo azila. Iz toga se zakqu~uje da je otmica u vizantijskom pravu
smatrana teìm zlo~inom od silovawa.
Crkveno krivi~no pravo se relativno dugo nije bavilo otmicom
iako je ovaj delikt bio veoma ~est u poznorimskom periodu. Prva inkriminacija u tom smislu doneta je na IV vaseqenskom saboru u Halkidikonu, kada su u 27. kanonu predvi|ene duhovne kazne podjednake i
za izvr{ioca i za sau~esnike: gubitak ~ina za sve{tena lica, odnosno
anatema za laike.15
Zakonik cara Du{ana odre|uje stroge kazne za izvr{ioce ovog dela
i wihove sau~esnike, vode}i pri tom ra~una o stale{koj pripadnosti
otmi~ara i `rtve. U ~l. 53. kaè se da se za otmicu vladike Sebar ima
obesiti, a vlastelinu odse}i ruka.16 Za otmicu Sebarke vlastelin nije
bio odgovoran, a Sebru su odsecane ruke i nos. Ovde treba ista}i i to
da u pravnoj literaturi postoji gledi{te po kome se u ~l. 53. Du{anovog zakonika govori o silovawu, kao i gledi{te po kome se o otmici
‘ena govori u ~l. 192. pod nazivom „Razboj vladi~anski“.17
Odre|ene praznine i nedore~enosti ovog zakonika u pogledu otmice popuwene su kasnije (Mora~ka Krm~ija i dr.), o~igledno pod uticajem vizantijskog prava: ma~em su pogubqivani otmi~ari koji delo
izvr{e upotrebom oru`ja, a ina~e su im odsecane ruke (mutilacija).
Sau~esnici su potpadali pod kaznu batiwawa, ostrièwa i izgnanstva, a „doma}a ~eqad“ koja je znala ili pomagala otmicu „svoje gospo-
15
16
17
112
Detaqnije o otmici u rimskom i konfesionalnom pravu vidi kod F. Grani},
„Otmice u gr~ko-rimskom pravu“, Glasnik skopskog nau~nog dru{tva, Skopqe,
1931, str. 34-50.
Vladika je vlastelinska ‘ena ili devojka za udaju, a Sebar lice niè klase, odnosno svaki onaj ko nije ni vlastelin ni sve{tenik.
Prvo gledi{te zastupa Stojan Novakovi}, a drugo Aleksa Jovanovi}. O tome vidi: M. V.Smiqani}, cit. delo, str. 179-182, odnosno A. Jovanovi}, cit. delo, str.
70, 71.
|e“ je spaqivana.18 Sli~ne odredbe krivi~nopravne i gra|anskopravne prirode sre}emo i u drugim izvorima sredwovekovnog srpskog prava, posebno u Sintagmatu Matije Vlastara iz 1355. godine. Polaze}i
od toga, zakqu~uje se da je identi~na inkriminacija otmice ‘ena zadràna i prilikom reforme celokupnog srpskog prava u vreme Despota Stefana (1402–1413).19
Po~ev od XVIII veka ponovo nailazimo na inkriminisawe otmica
‘ena u na{em svetovnom i crkvenom pravu. Tako je na beogradskom
crkveno-narodnom zboru, 1730. godine, odlu~eno da se strogo ka`wavaju otmi~arski brakovi, a po Wego{evom zakoniku za Crnu Goru smatran je „nasilnim ubicom“ svako ko otme devojku ili udatu ‘enu. U ~l.
11. Zakonika vladike Petra iz 1798. godine bilo je predvi|eno da se za
otimawe tu|ih ‘ena i devojaka u~inilac kazni progonstvom, tako „da
mu stana u na{u zemqu nije, a wegovo imu}e da se procjeni i razdjeli kako i onog koji samosilno ~ovjeka ubije“.20 Sli~na inkriminacija otmice, za koju je zapre}eno izgnanstvo uz konfiskaciju imovine, predvi|ao
je i crnogorski Danilov zakonik iz 1855. godine.
Kara|or|e je, premda je i sam oteo svoju suprugu Jelenu, zabranio pod
pretwom smrti otmicu ‘ena u ustani~koj Srbiji, a po uredbi Prote
Matije Nenadovi}a propisane su za ovo delo stroge telesne kazne – {iba i batiwawe. Naime, u ~l. 2. „Zakonika“ Prote Matije inkriminisana je bra~na otmica pri ~emu je „èniku“ (izvr{iocu), kumu i starom
svatu zapre}eno rigoroznijom telesnom kaznom „tr~awa {ibe“, a ostalim svatovima kazna „boja {tapovima“21. Kwaz Milo{ propisuje
smrtnu kaznu, ali ako bi devojka i weni roditeqi naknadno pristali
na brak prestajala je krivi~na odgovornost otmi~ara. Naredbu po kojoj
se u Srbiji ne smeju devojke otimati niti „prinu`davati“ na udaju, Milo{ je poo{trio novom naredbom od 7. jula 1820. godine.22
Karakteristi~ne su i stroge kazne zapre}ene sau~esnicima: tako je
po Kara|or|evom zakoniku bilo odre|eno po 50 batina za kuma, starog
svata i devera, a po 30 za ostale svatove, dok knez Milo{ propisuje go18
19
20
21
22
A. Jovanovi}, cit. delo, str. 71.
O tome vidi {ire kod L. Uro{evi}, „Pravosu|e i pisano pravo u sredwovekovnoj
Srbiji u svetlosti dana{weg pisanog prava“, Beograd, 1939, str. 34-43.
"Crnogorske isprave XVI-XIX veka", Cetiwe, 1964. str. 132, 192, 212, 239 (Citat
prema P. Stojanovi} „Tragovi kazne kamenovawem u Crnoj Gori“ JRKK 2/78, str.
191-198). Uporedi: M. Dolenc, cit. delo, str. 14, 15.
"Zakonik" Prote Mateje inkrimini{e otmicu u ~l. 2, podrazumevaju}i pod time
samo devoja~ku bra~nu otmicu.
Integralni tekst ove naredbe (izdane u Brusnici pod rednim brojem 929)
objavqen je u ~asopisu „Kriminalna biblioteka“, br. 9/1929, str. 244-245.
113
Milan Milo{evi}
dinu dana kazne u okovima i po 100 batina pre i posle izdràne kazne.
Ka`wavan je i sve{tenik koji bi ven~ao otetu devojku. Kwaz Milo{ je
propisao stroge kazne i za slu~aj prihvatawa dobeglice – godinu dana
robije u gvo`|u za momka i li{ewe ~ina za sve{tenika. U blaìm
okolnostima (kad je devojci po{te|ena nevinost) prestupnik je osu|ivan samo na batine, i izvesnu nov~anu naknadu devojci. Inkriminacija dobegavawa bila je uslovqena s jedne strane u~estalom pojavom
otmica i dobegavawa u to vreme, a s druge strane ve} istaknutim, tradicionalnim shvatawem da sre}e ne moè biti ako se „dobeglica u ku}u uvu~e“.23
Kaznena politika kod ovakvih delikata, u nekim slu~ajevima bila
je izuzetno o{tra – {to je sa odobravawem prihva}eno u kasnijim analizama. U teoriji se isti~e „korisno nastojavawe Velikog Milo{a na
popravci narodnog morala, sa svom dubinom pobuda“, {to se najboqe
vidi iz wegove zapovesti od 7. jula 1820. godine br. 929. kojom se, izme|u ostalog, nagla{ava i to da je za delo „nasilne otmice po wegovoj
presudi obe{en neki Jovan Nedeqkov sin iz Kragujeva~ke Trnave.
Izvesni Milo{ Rankovi} iz Lomnice, nahije ]uprijske „kao silexija i pohititeq djevstva“ Milojke k}eri Milo{a Stankovi}a iz
istog mesta, ka`wen je presudom Narodnog Srb. Suda od 1. avgusta
1830. godine br. 12. {ibom kroz 300 momaka {est puta, a wegov sau~esnik Antonije Markovi} tri puta“24. Prema tome, otmi~ar je bio osu|en na ~ak 1800 udaraca batinom, a sau~esnik na 900!
U kaznenom pravu Srbije sredinom XIX veka bilo je predvi|eno jedinstveno delo kojim se obuhvataju i bra~na i bludna otmica, a pod
nazivom „Odvo|ewe“ (~l. 188. KZ Kneèvine Srbije).25 U istom obliku
samo pod nazivom „Otmica“, delo je postojalo i zakonodavstvu Federativne Narodne Republike Jugoslavije do dono{ewa Krivi~nog zakonika iz 1951. godine. U pravu Kraqevine Jugoslavije posebno je bila inkriminisana bra~na otmica (~l. 246) u okviru grupe krivi~nih
dela protiv slobode i sigurnosti, dok je bludna otmica bila predvi|ena u ~l. 278. kao delikt protiv javnog morala ~iji je pasivni subjekt
moglo biti samo „polno neporo~no lice“. Pod polnom neporo~no{}u
u teoriji se podrazumevala kako fizi~ka neporo~nost (u smislu virgo
23
24
25
114
Ovo shvatawe je u dijametralnoj suprotnosti sa realnim interesima mladoèwe
i wegove porodice. Naime, savremenici su isticali da je „u na{em seoskom staleù devojka jaka privredna ~iwenica, i zato je roditeqi dugo ne udaju dok se mom~ad ‘eni veoma rano.“
A. Jovanovi}, cit. delo str. 73.
Za inkriminaciju otmice u srpskom Krivi~nom zakoniku iz 1860. godine i crnogorskom Krivi~nom zakonu iz 1906. godine vidi: M. Dolenc, cit. delo, str. 16
intacta), tako i psihi~ka neporo~nost, tj. neznawe i naivno shvatawe
prirode i zna~aja polnog akta. Najzad, bila je inkriminisana i ugovorena otmica kao delo protiv braka i porodice (~l. 296).26
Bra~na ili bludna otmica dece
Otmica dece nesumwivo spada me|u najstarije vrste otmice, pa i
najstarije zlo~ine uop{te. Prema nekim autorima, ovo je najstariji
vid otmice qudi koji se javqa jo{ u praistoriji, a to se dokazuje
~iwenicom da je me|u glavna zaduèwa stare{ine prazajednice spadalo i pomagawe u slu~aju da nekom od ~lanova bude povre|eno ili oteto
dete. R. Kalterbak (R. Culterbuck) vezuje genezu re~i otmica (eng. kidnap) direktno za otmicu dece smatraju}i da je ona u svom privatnom
zna~ewu obuhvatala pojam ba{ ove i ovakve vrste otmice, a da je kasnije pro{irena i na druge modalitete, tako da se danas terminom kidnap
u anglosaksonskoj literaturi ozna~ava svaka otmica, odnosno otmica
uop{te.27
Otmica dece se sastoji u protivpravnom oduzimawu maloletnog
lica od roditeqa ili drugog fizi~kog ili pravnog lica kome je ovo
povereno. Pasivni subjekt ovde je iskqu~ivo maloletno lice, pod ~ime treba podrazumevati u na~elu lice koje prema pravu odnosne dràve nije punoletno (op{te maloletstvo). Pol nije od zna~aja budu}i da
savremeno pravo ne pravi diskriminaciju u tom smislu. Suprotno, u
starom pravu se ovakvom otmicom smatralo iskqu~ivo oduzimawe mu{ke dece, pa se tako, na primer, u ~l. 14. Hamurabijevog zakonika kaè
da se „ima ubiti onaj koji otme maloletnog sina drugom ~oveku“.28
Savremeno pravo ne pravi razliku ni izme|u bra~ne, vanbra~ne, pozakowene i adoptirane dece, pa ni to nema uticaj na postojawe dela.
Bra~na ili bludna otmica maloletnika je poseban vid otmice dece
i istovremeno podvrsta obi~ne bra~ne ili bludne otmice. Krivi~no
delo se sastoji u odvo|ewu ili zadràvawu maloletnika, u nameri
zakqu~ewa braka, vr{ewa polnog sno{aja ili koje bludne radwe.29
Ovaj vid otmice je u ve}ini elemenata identi~an obi~noj ili bludnoj
otmici, ali ima i odre|enih specifi~nosti u pogledu pasivnog su26
27
28
29
O inkriminacijama razli~itih vidova otmice ‘ena („odvo|ewa ‘enskiwa“) u
Srbiji izme|u dva svetska rata vidi: T. @ivanovi}, „Osnovi krivi~nog prava
Kraqevine Jugoslavije – posebni deo“ (kw. II), Beograd, 1936, str. 93-96; G. Niketi},
„Kazneni zakonik i krivi~ni sudski postupak“, Beograd, 1924, str. 142-144; i sl.
O tome vidi kod R. Culterbuck, „Kidnap and Ransom“, London – Boston 1978, pp. 19.
Vidi: M. Vi{i}, cit. delo str. 123, 148
J. Tahovi}, cit. delo, str. 279.
115
Milan Milo{evi}
bjekta, sredstava izvr{ewa, osnova za iskqu~ewe krivi~ne odgovornosti u~inioca i sadrìne umi{qaja.30
U smislu ovog krivi~nog dela maloletnim se obi~no smatraju lica
do sedamnaeste godine.31 Prema tome, ako je pasivni subjekt, u momentu
odvo|ewa ili zadràvawa, tj. oduzimawa, u~iwenog u nameri zakqu~ewa braka ili stupawa u seksualne odnose, bludne radwe ili protivprirodni blud sa otmi~arem ili tre}im licem, bio dete ili mla|i
maloletnik postoja}e otmica deteta, a ako je bio stariji maloletnik
ili punoletno lice postoja}e obi~na bra~na (tzv. bra~na devoja~ka)
ili bludna otmica.
Daqe, oduzimawe maloletnika u navedenoj nameri moè se izvr{iti na bilo koji na~in, pa i nagovarawem i samim prihvatawem molbe
pasivnog subjekta da po|e, odnosno da ostane sa izvr{iocem. Zna~i da
eventualni prethodni pristanak otetog lica nije od zna~aja za postojawe dela, pa se ovom vrstom otmice smatra ugovorena otmica, pa ~ak i
dobegavawe. Ovo stoga {to pasivni subjekt zbog uzrasta ili psihi~kih anomalija nije sposoban da pravilno shvati zna~aj odvo|ewa
ili zadràvawa, odnosno dobegavawa u pomenutom smislu, niti posledice koje iz toga mogu proiste}i, pa je wegov pristanak na otmicu
pravno irelevantan.
Inkriminacijom ovog dela zakonodavac stavqa pod posebnu krivi~nopravnu za{titu polnu slobodu ovih lica, u vremenu kad jo{ nisu u stawu da svojim slobodnim odlu~ivawem zauzmu odgovaraju}i
stav o svom seksualnom ‘ivotu. Iz istog se razloga naknadni pristanak otetog na sklapawe braka ili na stupawe u seksualne odnose ovde
ne smatra osnovom za iskqu~ewe krivi~ne odgovornosti u~inioca.
Ina~e je, „odvo|ewe maloletnika“ u svetskim razmerama i sveprisutan problem. Naime, eksperti OUN procewuju da je krajem HH veka u
svetu bilo oko 75 miliona „dece – robova“, od ~ega 40 miliona u Aziji, 10 u Africi, 3,3 u Latinskoj Americi i ostatak u visokorazvijenim zemqama! Oni se iskori{}avaju za rad na poqoprivrednim plantaàma, u lokalnim industrijama, kao ku}na posluga, pa ~ak i u rudnicima (Kolumbija). Veliki broj takvih „radnika“ kriminalci otimaju i potom prodaju poslodavcima, ~esto i u prekomorskim
30
31
116
O otmici dece u stranoj legislativi u praksi vidi: P. S. Fass, „Kidnaped: Child Abduction in America“, Cambridge (Massachusetts) – London, 1997, pp. 3-21 etc.
U pravu stare Srbije i Kraqevine SHS (do 1939. godine) granica je bila nià tako da se moglo oteti samo maloletno ‘ensko lice do 15 godina (~l. 189. KZ). Op{irnije vidi kod D. Alimpi}, „Policiski re~nik“ (kw. III), Beograd , 1927, str.
157-160.
zemqama.32 Uz to se ‘enska, a i mu{ka deca prisiqavaju na prostituciju i sve vi{e na snimawe pornografskih filmova. Najteà je sudbina maloletnika za koje kriminalci ocene da nisu sposobni ni za rad
ni za prostituciju – wih osaka}uju, oslepquju ili na drugi na~in unakaàvaju i potom primoravaju na prosja~ewe. Na ‘alost, pojava otimawa dece radi upu}ivawa na prostituciju i prosja~ewe je imala zabriwavaju}e razmere i u biv{oj Jugoslaviji (naro~ito me|u Romima).
Neki primeri dobegavawa i otmica ‘ena u Srbiji s kraja XIX veka
Dobegavawe, prividne i ugovorene otmice (kvaziotmice), te bra~ne i bludne otmice ‘ena, zadràle su se u srpskom narodu i u HH veku. Na to ukazuju rezultati nekih istraìvawa iz 1956. i 1965. godine,
ali i na{e istraìvawe iz 1990. godine.33 Ipak ove pojave su bile znatno izraènije tokom XIX veka {to se, po prirodi stvari, naro~ito
odnosi na dobegavawe. Zanimqivo je da je jedan takav slu~aj doprineo
pro{irewu Kneèvine Srbije 1833. godine.
Naime, ve} je istaknuto da su u Kru{evcu i okolini, ~ak i neposredno uo~i kona~nog oslobo|ewa, pojave bludnih i bra~nih otmica
srpskih ‘ena (i dece) bile veoma ~este. Tako je Be}ir Vrawanlija oteo
u Kru{evcu ‘enu nekom Pavlu, „potur~io je i uzeo sebi za ‘enu, pored
sve molbe cele ~ar{ije da to ne ~ini“, – navedeno je u ‘albi kneza Milo{a turskoj vladi u Carigradu. Vladi je uz ‘albu dostavqen spisak
„poruganija i zuluma“ u Kru{eva~koj nahiji. Navedeno je 316 slu~ajeva, od kojih je 84 bilo otimawe, prevo|ewe na islam i sramo}ewe ‘ena,
devojaka i dece. Pored navedenih, opisani su zulumi: Karamui}a, koji
je u Kru{evcu oteo dve k}erke „@ivoinove“, jednu uzeo za sebe a drugu
od {est godina (sic!) poklonio bratu Asanu; Ahmed-bega iz Kru{evca,
koji je u Pepeqevcu „osramotio ‘enu Miletinu a wemu samom udario
500 toqaga od koga tirjanskog boja i danas ~ovek na rukama puzi“; i
mnogi drugi.
Me|u muslimanima svirepo{}u i razbludnim ‘ivotom posebno su
se isticali begovi Fren~evi}i, jedna od najstarijih turskih porodi32
33
Prema podacima pakistanske humanitarne organizacije „Pomo} zatvorenicima“, od 6. avgusta1988. godine, u Pakistanu se dnevno kidnapuje petoro do sedmoro dece (preko 2.000 godi{we) koja se potom prodaju vlasnicima ciglana i
rudnika i vo|ama organizovanih prosja~kih bandi u velikim gradovima.
Uporedi: V. Velagi}, „Otmica devojaka pojava koja se provla~i kroz vjekove“, Narodna milicija, br. 4/1956, str. 29-36; V. ûlinovi}-Konstantinovi}, cit. delo,
str. 167; M. Milo{evi}, „Otmica: relikt pro{losti, zlo~in budu}nosti“, Gorwi Milanovac, 1990, str. 129-138, 184-189.
117
Milan Milo{evi}
ca u Kru{evcu. Selim-beg Fren~evi} odveo je samo iz jednog sela
(Adrovac, srez Moravski) 12 srpskih devojaka i primorao ih da prime
islamsku veru. Novembra 1832. godine Selim-beg, Zeka i Smaka Fren~evi} odveli su iz sela Mozgova dve devojke, Miqkanu i Mariju, k}eri Ja}ima i Stojana Gojkovi}a. Iako su one kasnije, po svemu sude}i,
pristale na brak (kvaziotmica), knez Milo{ je taj slu~aj najpre iskoristio da podstakne pobunu, koja je izbila u svim selima Kru{eva~ke
nahije, zatim da uspostavi srpsku vlast (sudije) u Kru{evcu, Para}inu, Ra`wu i Aleksincu i, kona~no, da 1833. godine proglasi prisajediwewe Kru{eva~ke nahije Kneèvini Srbiji.34
Me|utim, pojava „odvo|ewa ‘enskiwa“ nije i{~ezla ni decenijama
nakon oslobo|ewa, {to podjednako vaì za bludne i bra~ne otmice,
ali i za kvaziotmice. Teoreti~ari i prakti~ari s kraja XIX i po~etka
HH veka, isticali su: „dobegavawe ve}im delom dolazi kao maskirawe
samovoqnog postupka devojke. êsto je roditeqi ne daju za koga ona
ho}e. Da izbegne prekor rodbine i sela, devojka pristane da je wen jaran otme, i po utvr|enom dogovoru na|e se na izvesnom mestu, odakle je
on povede sa druìnom. Ako nai|u qudi ona se opire i zapomaè kao o
pravoj otmici; a na slobodnom mestu tr~i za momkom wegovoj ku}i,
najboqim raspoloèwem“.
Na jednom su|ewu kod prvostepenog vaqevskog suda, devojka je
obja{wavala na~in otmice ovako: „oni me vode a ja tr~im“, {to je naravno izazvalo smeh kod sudija i publike. Isle|ewem je dokazano da
nije bilo sile, i momak je oslobo|en od krivi~ne odgovornosti.
U na{e vreme, otmica i dobegavawe devojaka mnogo puta su delo
{pekulacije bez moralne osnove. „Otimqu“ se bogatije devojke bez
oca, da se do|e do wihova imawa a iz tih pobuda nagovaraju devojke i
na dobegavawe. S druge strane „preduzimqu“ se krivi~ne istrage i u
slu~ajima dobrovoqnog dobegavawa iz qubavi, da se mladoèwa {to
vi{e oslobodi. Devojka, po nagovoru roditeqa odri~e da je do{la u
moma~ku ku}i po dobroj voqi, vlasti preduzmu delo u postupak, i ponekad stave momka i u pritvor, i tada nastaju ucene. Po{to momak dobro plati, devojka prizna na sudu da je sama do{la, i tuìlac odustaje
od tu`be. U staro vreme sudovi su dakle branili slobodu i nevinost
devojke od nasiqa i prevare. Danas oni moraju da uzimqu u za{titu
34
118
O tome vidi {ire kod B. Ili}, „Istorija Kru{evca“, Kru{evac, 1971, str. 112 i
daqe.
nevine momke suzbijaju}i izmi{qene tu`be. U na{em pravosu|u ima
puno takvih primera“.35
O rasprostrawenosti pojava odvo|ewa i dobegavawa u Srbiji svedo~e i slede}i primeri iz pravosudne prakse s kraja XIX veka:
„Drugog dana Svetih Trojica 1874. godine, be{e sabor na “Mramoru“. Iz obli`wih sela Liva|a, Krive Reke, Ma~kovca, Paqev{tice i
Brze}a, pribran je bio golem broj roditeqa i omladine, kao o svakoj
zavetini. Dok su vremeniti i ozbiqni qudi, sa prijateqima i poznanicima provodili vreme kraj trpeza, piju}i u bo`ju slavu, dotle je omladina igrala u kolu do neko doba u no}i. Sa ostalim devojkama bila
je na saboru i Mirosava, k}i Radojice Simeunovi}a iz Paqev{tice,
sa bra}om Milojem i Mladenom. Za vreme igre Sava Vreki} iz Krive
Reke, dava{e Mirosavi tri dukata obele`ja, da za w po|e, no ona ne
primi. O zahodu sunca, svet se stade razilaziti. Mirosava s bra}om
po|e k stoci, koja be{e na brdima po Mramoru. Na rastanku Sava Vreki} zapita Ruìcu ‘enu Andrije Stepanovi}a iz Paqev{tice „je li
Mirosava dobra i ~estita“; i kad ga ona o tom uveri, on re~e da }e je
oteti.
Malo docinije be{e Mirosava kod kotara, a bra}a joj prikupqahu
stoku po brdima, tumaraju}i tamo i amo. Do Mirosave be{e kod svoje
stoke pomenuta Ruìca. U to, u rastojawu koliko se moè ~ovek kamenom da dobaci, pojave se Sava i druìna mu Agaton Smaki}, Jovan i
Milan Radenkovi}i, Timotije Milojevi} i Tiodor i Simeun Spasi}
iz Krive Reke. Pridolaze}i s raznih strana opkole brda{ce gde je bila Mirosava, trojica s jedne a ~etvorica s druge strane, pa se kod we
sastanu. Opet Sava zatraì ruku u Mirosave, i sad joj ponudi sedam
dukata na ime obele`ja, no ona odbi i ovom prilikom. Zatim re~e devojci Timotije: „ho}e{ li po}i za me, da ti ja dam pare?“; ali ona odbi
i wega. Pitahu je daqe, ho}e li bar po}i za Milana, i ona kao da htede
za w. Nato povi~e cela druìna, da mora po}i ili za Savu ili za Timotija, ali se ona usprotivi. Sad prvi pri|e Mirosavi Timotije, i
dograbi je za ruku; za wim navali ostala {estina pa je slo{pi povuku
i stanu nositi.
U onoj gunguli samo se videla bela mahrama kako lepr{a na Mirosavinoj glavi. Devojka se branila, tuku}i napada~e pesnicama, i bacakaju}i se na sve strane, ali zalud. Vide}i najzad, da se ne moè da odapre nasiqu, povi~e zapomaù}i: „A joj! Ne dajte me bra}o ako Boga
znate! Eto ho}e da poginem danas od Krivore~ana“. Namah dopadnu
35
A. Jovanovi}, cit. delo, str. 85
119
Milan Milo{evi}
wena bra}a Miloje i Mladen „u indat“ (pomo}). Dok se oni sa nekima
od otmi~ara bi{e i krvi{e, oni drugi vucijahu Mirosave daqe i
daqe. Sad doleti i tre}i brat Milosav sa nekolicinom seqana, dohvati kamenicu i naleti na otmi~are vi~u}i! „Pu{tajte devojku! Zar
da je vodite kod nas ‘ive bra}e? Le}i }e krv, a to ne }ete u~initi!“
Popla{eni ovolikim otporom, ostave otmi~ari Mirosavu, i odu
osramo}eni u svoje selo...“
„Devetog Avgusta 1899. godine, Vasilija k}i Milo{a Lazi}a iz
Gorweg Vidova u Para}inskom srezu, sa mla|om sestrom i nejakim
bratom, odu u svoju gradinu, da zaliju kupus. Tek {to su u{li u gradinu, ispadnu iz obli`weg kukuruza Maksim Simeunovi}. Svetozar i
Milan Stanojevi}, i Lazar sin Milena Miki}a, iz istog sela; dohvate Vasiliju za ruke i noge, i snesu je u vrbak, gde Maksim izvr{i {ta je
‘eleo. Devojka veli, da se otimala i zapomagala, ali nije mogla da
odoli sili; jer joj je otmi~ar pretio ubijstvom ako se ne poda. Zatim je
odvedu Maksimovoj ku}i. Kad devojka re~e da ne}e za Maksima ni ‘iva
ni mrtva, wegova rodbina prebaci ih preko Morave, i smesti u nekoj
pojati. Maksim je preko no}i imao tri puta posla sa devojkom. Sutra
dan u utorak, odvede je daqe u selo Drenovac, ku}i svog srodnika Blagoja Gaji}a, gde ih prona|u i razdvoje seoski kmet i wen otac. Pred
vla{}u je devojka pokazala, da sa Maksimom nije imala dogovora, i do
ovog doga|aja da nije poznavala ~oveka.“
Prema tome, u ovom slu~aju je izgledalo da se radi o bra~noj otmici u pravom smislu jer je o{te}ena tvrdila da je odvedena protiv svoje
voqe i da je u tom trenutku bila polno neporo~na, odnosno nevina
(nije „poznavala ~oveka“, tj. mu{karca). Uprkos tome, ispostavilo se
da je re~ o fingiranoj otmici. Evo kako se pravdao optuèni Maksim
Simeunovi}, u navedenom doga|aju „nasilnog odvo|ewa“ devojke Vasilije:
„Zavoleli smo se poodavna. O Uskrsu ona mi re~e, da je otac ne da za
me, nego treba da je odvedem, kao {to je u nas obi~aj. Od toga doba merkali smo ugodnu priliku. U o~i doga|aja javi mi, da }e joj otac sutra
biti van ku}e na kuluku, i po{to je ovo zgodna prilika pozive me, da
sutra pred no} do|em do gradine, gde }e se ona na}i, te da je odvedem. Ja
na to pristanem. U svoje vreme na|em se na ugovorenom mestu, i kad ona
po|e iz gradine, pri|em, uhvatim je za ruku i povedem. Ona se isprva
otima{e zato, {to joj tu behu brat i sestra; ali je zatim sve tr~ala sa
mnom, da je ne vrate ro|aci, koji su se prikupqali na kukwavu dece.
Odvedem je najpre u vrbak (zakloweno mesto), i tu sam je obqubio po
wenom pristanku; zatim odemo mojoj ku}i, posedimo i popijemo malo
120
rakije, pa se krenemo preko Morave, jer smo ~uli da joj otac do{ao sa
kuluka, i da nas traì. Tu u jednoj kolibi preno}imo kao mu` i ‘ena,
opet sa wenim odobrewem, a sutra dan odemo u selo Drenovac mom ro|aku itd. Devojka je po{la sa mnom i podala mi se drage voqe, a sad pori~e po nagovoru svoje rodbine. Drugovi su mi u ovom doga|aju bili
potrebni, da mi pomognu, ako bi ko naleteo da otima devojke; a oru`je
poneo sam da se brani jer sam se bojao wene rodbine.“
Karakteristi~an je i slede}i primer prevarnog odvo|ewa, tj. dobegavawe koje je preraslo u bra~nu otmicu:
„Vidosava, k}i umrlog Vese Milovanovi}a, iz Velikog [iqegovca, moma od nepunih 17. godina, stasita i nao~ita, zagleda se u Stojadina Miti}a iz Zebice. Be{e joj prilika godinama, iz dobre ku}e, a
pored toga otresan i ugledan. Ba{ ima|a{e voqe da se uda za w. Qubav
se ne da zatajati. Iza milokrva gledawa dolazi uzdah, za wim ~e`wa,
pa stidqivo poveravawe drugarici, sestri ili snasi, i onda stvar
izbije na javu. U zbliàvawu srdaca {to kucaju jedno za drugo, ‘ene su
najboqe posrednice. Ne mogah doznati, da li na|e odziva u moma~kom
srcu vatrena qubav devojke; ali to stoji, da su weni prijateqi An,
Jan, i Zdr. Rad. doznali wenu ‘equ preko svojih ‘ena pa je nagovore da
pobegne u dom prvog od wih, gde }e je Stojadin do~ekati i prstenovati.
Laka pamet poveruje. Bez dugog premi{qawa napusti Vidosava o~ev
dom, i pored starije sestre Milosave, koja je tih dana prstenovana za
drugoga “po{tenim putem", ode u tu|u ku}u èqna da ugleda Stojadina.
Ali, na ‘alost, stvar izi|e druga~ije. Mesto mla|anog Stojadina,
prikaza se u Antinom domu kao mladoèwa, ozbiqna prilika nekog S.
N. iz Zebice, momka od 28. godina. Iznena|ewe daje se samo zamisliti!
Razdragano srce devojkino, {to kuca{e se za drugoga, moralo je da oseti jak bol, usled poni{tene nade. Ili s toga, {to je za odbeglicu sramota, da se vra}a roditeqskom domu; ili {to je saznala da je Stojadin
ne miluje; ili najzad {to je ube|avana da je S. N. tako|e dobra prilika, Vidosava popusti, i na saletawa Ante, Zdravka i wihovih ‘ena
primi prsten i odmah ode u dom S. N. gdeno kao mu` i ‘ena ‘ive{e bez
ven~awa do 22. Januara 1881. godine.
Prvi dani milovawa kao da su u nekoliko umirili devojku u wenom
jadu, i zadovoqili je. Ruà be{e ve} napupila, a cvetak je vazda onoga,
koji ga prvi uzabere. I ako jo{ ne be{e odobrewa od devojkine matere,
staraoca i staral~kog suda (jer je Vidosava pupila), pripreme za ven~awe ~iwene su: ispit bi izvr{en pred sve{tenikom; i momak na dva
mesta u kru{eva~koj ~ar{iji poreza lepo ruho za svoju nevestu.
121
Milan Milo{evi}
Ne zna se uzrok, za{to je posle nekoliko dana devojka izjavila da
ne}e za S. N. Devojka re~e, da za S. N. ne }e ni ‘iva ni mrtva. Ne voli
ga, niti ga je ikada volela. Po|e za w u prevari i nu`di, jer je pobegla
od matere zbog Stojadina... Momak re~e, da je Vidosava drage voqe
primila prsten i do{la u wegov dom: i da su dosada ‘iveli u qubavi
kao mu` i ‘ena, i ako nisu ven~ani. Drì da je podgovorena da ga napusti; ali je on ne da bez krvi, jer je i pred sve{tenikom ispitana".
Sudija je nastojao da ih pomiri, ali bez uspeha. Na kraju je morao da
policiji prijavi slu~aj „prevarenog odvo|ewa devojke, komplikovanog sa obqubom po{tene devojke, koja nije navr{ila 18. godina“ ( iz
~l. 200. i 201. tada{weg Kaznenog zakonika)36.
Rezime
Poznato je da se, zavisno od kriterijuma koji se uzima za osnov razgrani~ewa, otmica se moè deliti na razli~ite vrste, podvrste, vidove i modalitete. Po u~estalosti u praksi me|u wima se posebno isti~u prinu|iva~ke
otmice ‘ena („odvo|ewa“). Polaze}i od konkretnog ciqa, one se daqe dele
na bra~ne, bludne i druge. Otmica ‘ena (bra~na i bludna) spada u „klasi~ne“ delikte, pa je inkrimini{u i najstarija zakonodavstva, a u velikoj meri to vaì i za simulovanu otmicu, pa i dobegavawe. U drevnoj Mesopotamiji smatrana je kapitalnim deliktom, a tako je tretiraju i Mojsijev zakon,
pravo starih Hetita, Solonovi zakoni u anti~koj Gr~koj, pravo severnih
Germana, i mnoga druga stara zakonodavstva. Zakonik cara Du{ana tako|e
odre|uje stroge kazne za izvr{ioce ovog dela i wihove sau~esnike, vode}i
pri tom ra~una o stale{koj pripadnosti otmi~ara i `rtve.
U ustani~koj Srbiji, Kara|or|e je zabranio pod pretwom smrti otmicu
‘ena, a po uredbi Prote Matije Nenadovi}a propisane su za ovo delo stroge
telesne kazne – {iba i batiwawe. Kwaz Milo{ propisuje smrtnu kaznu, ali
ako bi devojka i weni roditeqi naknadno pristali na brak prestajala je
krivi~na odgovornost otmi~ara. Stroge kazne bile su zapre}ene i sau~esnicima: po Kara|or|evom zakoniku bilo odre|eno po 50 batina za kuma, starog
svata i devera, a po 30 za ostale svatove, dok knez Milo{ propisuje godinu
dana kazne u okovima i po 100 batina pre i posle izdràne kazne. Kwaz Milo{ je propisao stroge kazne i za slu~aj prihvatawa dobeglice – godinu dana robije u gvo`|u za momka i li{ewe ~ina za sve{tenika. Uprkos svemu tome, ove pojave su tokom ~itavog XIX veka bile ~este u Srbiji, a neke od wih
(npr. bludna otmica) ni do danas nisu potpuno i{~ezle.
36
122
Primeri su navedeni prema A. Jovanovi}, cit. delo, str. 73-85.
Summary
The abductions, depending on the criteria used for marking off the division, can
be divided into different types, subtypes, forms and modalities. The practice indicates that the forced abduction of women is the most frequent one – („odvo|enja“).
Bearing in mind the concrete objective, the further categorization continues into
nuptial abductions, meretricious abductions, etc. The abduction of women (nuptial
and meretricious) is considered to be a „classic“ crime and is even condemned by
the oldest judiciary systems. The same rule applies for the simulated abduction, and
even for rating. In the ancient Mesopotamia the abduction was regarded as a capital
crime, as did in The Mosaic law, in the principles of the old Hittites, in the Solon’s
statues dating from ancient Greece, in the principles of north Germans and in other
old judiciary systems. According to Tsar Du{an’s code, the punishments for this act
were very severe, both for the accomplishers and the accomplices, paying attention
to the estate qualification of the kidnapper and of the victim.
In the revolutionary Serbia, Kara|or|e, threatening with the death penalty, forbade the abduction of women, while Prota Matija Nenadovi}’s regulation defined severe physical injuries as a punishment for this crime -whipping and flogging. Duke
Milo{ appoints the death penalty, but if the girl and her parents were to give their
consent afterwards, all criminal responsibility of the kidnapper would cease to exist.
Severe penalties were defined for the accessories to the crime: Kara|or|e’s code defined 50 strokes with bludgeon for the best man, godfather, groom’s brother or the
best friend and 30 strokes with bludgeon for everybody present at the wedding party,
while Duke Milo{‘s sentence consisted of one year in chains and 100 strokes with
bludgeon in addition, after the first sentence has been executed. According to duke
Milo{‘s regulation, accepting the girl who escaped is also a crime punished with one
year in chains for the bachelor and relegation of the priest who preformed the wedding. Despite of all of this, these occurrences were very frequent in Serbia during the
XIX century, and some of them (e.g. the meretricious abduction) did not disappear
until the present days.
123
PRILOZI
SUPPLEMENTS
UDK = 371.62(497.11 Bawani)
Mom~ilo Isi}
Institut za noviju istoriju
Beograd
TE[KO]E [KOLE U BAWANIMA
Apstrakt: U radu se govori o problemima izgradwe {kolske zgrade u
Bawanima. Prikazni su kroz prepisku nastalu u periodu od 1872. do 1899,
izme|u predstavnika op{tinske vlasti, u~iteqa, {kolskog nadzornika sa
na~elnikom Vaqevskog okruga i ministrom prosvete.
Bez sopstvene {kole, Bawani su ulazili u sastav vreqanske {kolske op{tine. Me|utim, na zboru od 17. septembra 1872. godine, seqani
Bawana su odlu~ili da u 1873. godini podignu {kolsku zgradu „od slabog materijala, kaka bi se {kola u Bawanima mogla otvoriti ve} po~etkom {kolske 1873/74. godine, s tim da se o tome vlast obavesti“. Za
podizawe {kolske zgrade okupqeni seqani su se obavezali da }e sav
materijal sami nabaviti, a majstore isplatiti prikupqenim prirezom, „s glave na glavu“. Znatan broj seqana upisao je ~ak i dobrovoqni
prilog za podizawe {kolske zgrade.1
Sprovo|ewe svoje zborske odluke Bawanci su otpo~eli ve} na prole}e 1873. godine. [kolska zgrada imala je jednu u~ionicu, dva odeqewa za stan u~iteqa, trpezariju i (...). Stan za |ake nije gra|en s obzirom da }e oni no}ivati kod svojih ku}a. Prema izve{taju na~elnika
1
Milan Mladenovi} i Marko Milo{evi} dali su po 10 dukata priloga, Milan
Dimitrijevi} 6 dukata, Petronije Markovi}, Sre}ko Vesi}, Radoslav Ivkovi},
@ivan Marjanovi} i Janko A{kovi} uplatili su po 3 dukata, po dva dukata priloìli su Marko Nenadovi} i @ivko Jovi~i}, po 1 i 1/3 dukata dali su Petronije Vi}enti} i Mitar Gli{i}, dukat i po priloìo je @ivko Milo{evi}, po
jedan dukat uloìli su: Jefrem Simi}, Marko Ili}, Nikola Joksimovi}, Obrad
Radoji~i}, Ilija Vasi}, Stepan Petrovi}, Vladisav Boji}, Andrija Petrovi},
Jovan Stani{i}, Milo{ Sandi}, Makevija Dimitrijevi}, Milovan Keserovi},
Ilija A{kovi}, Paun Keserovi}, Sima Bosiq~i}, Milan Sofrani}, Dimitrije
Jovanovi}, Gli{a Boji~i}. Iznos mawi od jednog dukata uplatio je jo{ 21
125
Mom~ilo Isi}
tamnavskog sreza, upu}enom na~elniku Vaqevskog okruga, 8. avgusta
1873. godine, gra|evina je trebalo da bude gotova za mesec i po dana.
Me|utim, Bawanci su, preko sreskog na~elnika, traìli da se {kola,
ipak, otvori u op{tinskoj sudnici, o ~emu je sreski na~elnik izvestio na~elnika Vaqevskog okruga, koji je tu molbu, zatim, uputio, 14.
avgusta 1873. godine, ministru prosvete i crkvenih dela, navode}i:
„Op{tina bawanska ima divnu od tvrdog materijala sagra|enu sudnicu, sa ~etiri sobe, pa da bi se jo{ ove godine {kola u istome selu otvorila, op{tina je odobrila da se ova sudnica upotrebi za {kolu, dok
ova bude gotova.“
Op{tinska vlast uverava, „da je sve {to {koli treba gotovo i nabavqeno, i da je iz Bawana upisano do sada 35 |aka, koliko svake godine iz ovog sela moè biti“, pa moli da se odobri {koli u Bawanima,
„i da se pod ovim uslovima u~iteq postavi, kako bi se predavawe sada
odma odpo~eti moglo“.
„Selo Bawani davalo je do sad svoju decu u {kolu vreqansku i woj
prinadleìlo je devet sela sa 843 poreske glave, i kada bi se ovo selo
odvojilo sa svojih 128 poreskih glava, onda bi opet {kolsku vreqansku op{tinu sastavqalo osam sela sa 715 poreskih glava, koja {kolu,
po propisu, izdraàvati moè, kao {to to moè u~initi i selo
Bawani.“ Svoje obra}awe Ministru prosvete i crkvenih dela, pomo}nik na~elnika Vaqevskog okruga zavr{ava molbom da se ‘eqa
Bawanaca usli{i, i da Ministar za „wihovu novu {kolu“ postavi
u~iteqa, „kako }e se sad odma predavawe odpo~eti mo}i“.2
Ne ~ekaju}i odgovor ministra, Milan Mladenovi} i Radojica Bukoj~i} su, 22. avgusta 1873. godine, li~no traìli od Ministra da
postavi u~iteqa za wihovu {kolu, predlaù}i da to bude u~iteq ora{a~ke {kole, u kojoj nije bilo, prema vaè}em zakonu, dovoqan broj
|aka. Me|utim, kako oni nisu imali podatke koliko je stvarno |aka
imala {kola u Ora{cu, to ih je ministar zaduìo da to saznaju i da ga
o tome obaveste. Obave{tewe na adersu ministra usledilo je samo nakon tri dana, odnosno 25. avgusta 1873. godine: „A sada smo se podpuno
izvestili da nema vi{e od {esnaest u~enika, to smo se mi izvestili
sami sobom i od doti~nog u~iteqa iste {kole. Nego Vas s ponizno{}u
2
126
seqanin, i to: Ivan Mijajilovi} 48 gro{a, Andrija Petrovi} 20, @ivko @ivanovi} 40, \ura| Petrovi} 40, Mitar Nestorovi} 30, Gli{a Nestorovi} 30, Jovan
Markovi} 20, Ilija Jovanovi} 20, Stevan Petrovi} 20, Jovan Boji~i} 40, Ogwen
Mati} 40, Pavle Petrovi} 20, Petar Simi} 20, Qubomir Damwanovi} 20, Jovan
Vukovi} 20, Tadija Gavrilovi} 44, Marko Mili}evi} 10, Milijan Ili} 10,
Ivanko Ili} 40; Arhiv Srbije, Ministarstvo prosvete, 1873-8-139
Arhiv Srbije, Ministarstvo prosvete, 1873-8-139
Te{ko}e {kole u Bawanima
molimo, ako zakon ne propisuje daqe ostaviti gore re~enu (ora{a~ku
- prim. M. I.) {kolu sa tim malim brojem u~enika, a Vi nam odobrite
u~iteqa te iste {kole“.3
Uvaàvaju}i predlog Na~elstva Vaqevskog okruga, od 14. avgusta
1873. godine, na osnovu molbe bawanske op{tine, ministar prosvete i
crkvenih dela je, 24. septembra 1873. godine, odobrio „DA SE PRIVREMENO USTANOVI [KOLA U BAWANIMA, KOJA DA POSTOJI U KU]I SAGRA\ENOJ ZA OP[TINSKU SUDNICU. Privremeno stawe te {kole traja}e sve donde, dok ora{~ani ne sagrade
{kolu po planu, ili dok bawanci ne privole jo{ koje selo, da im
pristupi u zajednicu {kolsku, te da bar pribli`no izi|e onoliki
broj domova, kolikom se po zakonu moè {kola dati.“ Obave{tavaju}i
o ovoj svojoj odluci Na~elstvo Vaqevskog okruga, ministar prosvete
mu je stavio u zadatak da selima u okolini Bawana ponudi stvarawe
zasebne {kolske op{tine sa Bawanima, a da o samoj odluci izvesti
bawansku op{tinu, i da joj preporu~i „da potrebe {kolske nabavi, i
sve {to je za {kolu nu`no pripraviti“. Tako|e, ministar je obavestio
„da je za bawansku {kolu u~iteq postavqen“, uvaìv{i zahtev Bawanaca da to bude u~iteq iz ora{a~ke {kole.4
Svoje obaveze bawanska op{tina je, prema {koli, ispunila, pa u~iteq Jakov Ne{i}, u svom prvom izve{taju o stawu {kole, od 18. oktobra 1873. godine, konstatuje: „Potrebe {kolske sve prema prepisu
imadu.“5
Revnost bawanske op{tine nije, me|utim, dugo trajala, pa je {kola
oskudevala i u najnu`nijim potrebama. Nakon neuspelih ‘albi op{tinskoj vlasti, u~iteq je bio primoran da o materijalnom poloàju
{kole u Bawanima obavesti i sresku vlast, prvo 9. januara, a zatim i
dopisom od 3. maja 1880. godine, u kojem je naveo slede}e: „U {koli
bawanskoj nema kwiga, mapa ni slika, raspisom ministarskim preporu~enim, a {koli potrebnim. [kola bawanska nema, prema zakonu,
staraoca. [kola bawanska nema od pre mesec dana familijasa. Sve
ovo traìo sam od mesne vlasti, no ona je ostala naspram toga ravnodu{na. Pod Br. - 11 od 9. januara molio sam sresku vlast da kao nadzorna vlast opomene mesnu op{tinsku vlast na svoj posao i zakon, no od
svega toga uspeo sam to da od pre 10 dana nema ni drvca pred {kolom
iako sam nebrojene puta traìo drva.
3
4
5
Isto
Isto
127
Mom~ilo Isi}
Ovako je stawe {kole bawanske u odnosu svoji potreba i snabdevawa od strane op{tine, pa ako ova {kola moè ovako raditi i opstati onda dobro, a ja ovo, po svojoj du`nosti, dostavqam sreskoj vlasti,
jer nemam vlast da sam koga primoram, da {togod od re~eni stvari
{koli nabavi."6
Po prijemu ove ‘albe bawanskog u~iteqa, sresko na~elstvo je, ve}
5. maja 1880. godine, zahtevalo od predsednika bawanske op{tine, u
roku od 24 sata, izja{wewe za{to {kola nije snabdevena svim potrebama, i gde je novac prikupqen na ime {kolskog prireza, isti~u}i:
„Ovakav postupak predsednika, kao prve narodne vlasti, protivan je
zakonu, i bez kazne ne}e se ostaviti, samo dok se stvar izvidi. Pri tom
da odma sve {to treba {koli nabavi ...“7
I pored izuzetno kratkog roka, od svega 24 sata, predsednik suda
bawanske op{tine odgovorio je sreskom na~elstvu tek 15. maja, nagla{avaju}i da {kolski prirez nije sav prikupqen, a da su sva prikupqena sredstva utro{ena na potrebe {kole. Seoskom kmetu naloèno je, pak, da zaostali {kolski prirez {to pre prikupi, „i da potrebne {kolske stvari nabavi“.
Nasuprot tvrdwi u~iteqa, isti~e se i da je staraoc {kole izabran,
da je posluìteq-familijaz primqen, a drva {koli dovu~ena. Za nedostatak mapa i kwiga kaè se: „Od zahtevanih mapa i kwiga u~iteqa,
on je od nekih odustao navode}i da mu do Petrovdana nisu potrebne, a
neke za koje je izjavio da su mu preko nu`ne, te }e se {to pre nabaviti“.
Kao potvrdu svojih stavova, predsednik suda navodi da je prilikom
sravwivawa ra~una o utro{enom {kolskom prirezu i izradi odgovora sreskoj vlasti prisustvovao i sam u~iteq.8
U oskudici privode}i kraju 1879/80. {kolsku godinu, bawanski
u~iteq, usled neizvr{enih popravki na {kolskoj zgradi u vreme raspusta, nije mogao na vreme otpo~eti {kolsku 1880/81. godinu, zbog ~ega
se, 2. avgusta 1880. godine, ‘alio na~elniku Tamnavskog sreza, isti~u}i: „Vama je poznato da, prema zakonu, osnovne {kole treba da odpo~nu
svoj rad od prvog avgusta zakqu~no. Danas je ve} drugi dan avgusta meseca, a ovda{wa {kola ne samo {to nije do sada opravqena, no jo{t
nije niko ni{ta o opravci iste ni preduzimao. Opravka ove {kole danas da otpo~ne ne moè se svr{iti pre 20 dana, pri najve}oj voqi i zauzetosti, a jo{ i za duè vreme kad se o opravci niko ne stara, kao {to
je slu~aj sa ovom {kolom.
6
7
8
128
Isto
Isto
Isto
Ja sam se oslawao na raspis Ministra prosvete od 2. juna teku}e godine i nadao se da }ete vi to narediti, i da }e opravka u svoje vreme biti izvr{ena i ni{ta daqe preduzimao nisam kod ovoga Suda da se
opravka izvr{i. Sada pak kada o opravci niko ne vodi ra~una dostavqam vam ovo radi znawa, jer ja decu primiti nemam gde, dok se {kola ne opravi. [kola polaè ra~una o svome radu, a pri ovakvom stawu
stvari ja ne znam kako ga mogu poloìti kad ne mogu raditi u odre|enom mi odeqewu."9
Gra|ena od slabog materijala i neadekvatno odràvana, {kolska
zgrada u Bawanima brzo je propadala, po{to je samo selo Bawani nije
moglo odràvati. Sud op{tine bawanske je zato molio, 25. jula 1882.
godine, Na~elstvo Sreza tamnavskog za pomo} da se bawanska politi~ka op{tina pretvori u {kolsku op{tinu, a da se za {kolu uzme op{tinska sudnica. U molbi je istaknuto: „[kola bawanska, koja je pre
7-8 godina na~iwena od slabog materijala, posta}e kroz 1-2 godine posve slaba, da }e se morati zatvoriti, kad deca nemaju gde i}i u {kolu, a
selo Bawani samo ne moè izdràvati tu jednu {kolu, {to dokazuje i
mnoga sirotna deca ~iji se roditeqi svaki dan ‘ale vlasti {to nemaju potreba {kolski i leba, a to je zato {to se od svakog doma}ina mora
uzeti dete iz ku}e ne gledaju}i godine starosti samo da se popuni potreban broj dece, te da se {kola ne zatvori.
Selo Koùar i Vukona ove op{tine imali su svoju {kolu u Vukoni
kod crkve, no ova, po sve slaba, padne i zatvori se, te tako i oni nemaju
{kole, a deca im ne idu nikud u {kolu, a i crkvi se pogleda sat i ~as
kad }e pasti, jer je sva od drveta i trula.
Selo Kalinovac ima svoju {kolu u selu Novaci, koja je od wih
udaqena dva puta vi{e nego bawanska, gdi deca moraju svako jutro i
ve~e prolaziti preko reka i potoka, r|avi }uprija kuda i reka Tamnava te~e.
Selo Bawani, Koùar, Vukona i Kalinovac sa~iwavaju op{tinu
bawansku, ~ija je zgrada sudnice sa placem orta~ka, a sa {kolama sva
~etiri sela pate, te ne mogu decu svoju uredno da daju, i to selo Kalinovac {to mu je skoro 1,5 sat daleko {kola, Vukona i Koùar {to nemaju {kole svoje, ni blizu susedne, nego jalovi~ka u okrugu {aba~kom,
daleko od svih sela preko 3 sata, a selo Bawani ima u mestu {kolu ali
tesnu i slabu.
Umoqavate se g. Na~elni~e da izvolite podejstvovati kod vi{e
vlasti da se sela Bawani, Koùar, Kalinovac i Vukona spoje u jednu
9
Isto
129
Mom~ilo Isi}
{kolsku op{tinu, po{to i ina~e sa~iwavaju jednu op{tinu, a zgradu
Sudnicu postavi za {kolu.
Za sudnicu moè se uzeti, kao po sve udobna, sada{wa {kola
bawanska. Ovom trampom bi}e svi voqni, sem nekolicine gra|ana,
ali i oni }e je odobriti. Zgradu sudnice pregledali su svi revizori
{kolski, koji su {koli bawanskoj dodili, i uvek su je nalazili kao
udobnu i od tvrdog materijala zgradu."10
Samo dan kasnije, dopis o izuzetno lo{em stawu {kolske zgrade i
nedovoqnom starawu op{tine o wenoj popravci uputio je sreskom na~elstvu i bawanski u~iteq, podvla~e}i da samo selo Bawani te{ko
moè da izdràva {kolu, te da bi, otuda, trebalo da u bawansku {kolsku op{tinu u|u i sela Vukona i Koùar, po{to je wihova {kola zatvorena, a, ina~e, su deo bawanske politi~ke op{tine On se, tako|e,
zalaè da se {kola premesti u op{tinsku sudnicu, a ova u postoje}u
{kolsku zgradu. „Po{to ova {kolska op{tina ni do danas nije pristupila opravci {kolske zgrade i nabavci nu`nih joj potreba, niti je
po~ela popis novi |aka, s izgovorom da za to o~ekuje naro~itu naredbu
od policijske vlasti, to molim g. Na~elnika sreza Tamnavskog da
izvoli {to pre narediti da se ovo-{kolska zgrada do 1. avgusta t. g.
okre~i, vrata i pe}i poprave i nu`ne potrebe, kao: kreda, sun|er, metle, mapu Kraqevine Srbije i [rajberove slike pribave, kao da i nov
popis |aka u~ini, kako bi se predavawe od 1. avgusta odpo~eti moglo,
shodno propisima zakona {kolskog.
Me|utim, ~ast mi je dostaviti g. na~elniku sreza Tamnavskog da selo Bawani (od 80 domova sa 160 poreskih glava) s te{kim naporima
izdràva svoju {kolu, a jo{ mawe moè da podmiruje zakoniti broj
|aka, i to iz uzroka {to ima ve}i deo sirotnog stanovni{tva, koji je
jedva kadar zaraditi koru nasu{nog hleba, a uzimaju se kao poreske
glave, te se i tro{kovi oko {kole od wih nikada ne mogu uzimati, a
kamo li da su u stawu decu izdràvati u {koli.
Da bi se ovoj nezgodi dosko~ilo, a u interesu ove {kole, uzimam
slobodu zamoliti g. Na~elnika sreza tamnavskog, da izvoli {to je pre
mogu}e narediti da se popi{u deca za ovu {kolu i iz sela Vukone i
Koùvara ~ija je {kola zatvorena. Ovo tim pre, {to re~ena sela i onako sa~iwavaju deo ovo-gra|anske op{tine, kojima je selo Bawani kao
centar (kao ponajbliè), i {to od Bawana do tih sela nema pun sahat
oda. Dakle, prema daqini nemaju bliù {kolu do ove, {to je tako|e saglasno postoje}im nare|ewima vi{e vlasti, da kad se koja {kola za10
130
Isto
tvori iz kakvih razloga, da se deca za {kolu imaju uputiti obli`woj
{koli.
Najzad, doznao sam da je i ovo-{kolska op{tina sli~an predlog
u~inila kod vlasti, a ujedno i odnosno {kolske zgrade, da se tj, ova za
sudnicu uzme, a sudni~ka zgrada kao udesnija za {kolu odredi, koja bi
po nu`nim opravakama, sa svojim udobnim sme{tajem, zdravim poloàjem, kao i zemqi{tem za {kolsku ba{tu, sasvim odgovarala svojoj celi.
Stoga i ja kao nastavnik ove {kole, po svojoj svetoj du`nosti, molim g. na~elnika sreza Tamnavskog da izvoli narediti da se ova preka
potreba i nu`da {kolina {to pre podmiri, s tim dok se opravka na
sudnici ne u~ini mogla bi deca u staroj {koli u~ewe odpo~eti."11
S obzirom da je sa ovakvim stawem bawanske {kole upoznato i Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova, ministar je ve} 28. jula 1882.
godine, aktom PBr. 4943, upu}enom Na~elstvu Vaqevskog okruga, naredio: „Bawanska {kola sa svim je rabatna i mora}e se zatvoriti, mada je skoro i otvorena, ako se odmah op{tina ne re{i, da u najkra}em
roku sagradi novu {kolu po pravilima o gra|ewu {kola i name{taju
{kolskom. Na~elstvo }e to predstaviti doti~noj op{tini i pozvati
je da se izjasni, do kog vremena moè biti gotova sa zidawem nove {kole. Ako op{tina pristane da gradi novu {kolu, na~elstvo }e izaslati
u Bawane okr. inìwera, koji }e narediti kako da se opravi sada{wa
{kolska zgrada, te da moè sluìti do nove {kole. Op{tina }e spremiti jo{ nove skamije po propisu i kupiti mapu Srbije, [rajberove
slike i zbirku mertarskih mera.“12
Na zboru seqana bawanske {kolske op{tine, odnosno sela Bawana
koje je samo ~inilo {kolsku op{tinu, odrànom 1. avgusta 1882. godine, odlu~eno je, me|utim, „da oni nikako ne mogu podizati novu {kolsku zgradu iz uzroka, {to wihovo selo nema vi{e od 165 glava poreskih, koje preko godine ne daju vi{e no do 25 |aka“. Istovremeno izjavili su „da bi oni ‘eleli, da se za {kolsku zgradu uzme ku}a suda op{tinskiog, koja postoji na tako ugodnom mestu, kako bi odgovarala
pravilima o gra|ewu {kola, po{to je ista i ina~e sa svim potrebitim odeqewima snabdevena, a i od tvrdog je materijala, a stara {kolska zgrada da se upotrebi za ku}u suda op{tinskog“.13
Da bi se ova zamena realizovala, zbor je odlu~io da se traì saglasnost i od sela: Vukone, Kalinovaca i Koùara, po{to su i oni u~es11
12
13
Isto
Isto
Isto
131
Mom~ilo Isi}
tvovali u gra|ewu op{tinske sudnice, a svoju decu ne {aqu u bawansku {kolu. Odgovor ovda{wih seqana bio je negativan: „Mi nikakao
ne pristajemo da damo na{u op{tinsku ku}u - koju smo zajedno sagradili sa seqanima sela Bawana - za {kolsku zgradu, a oni kako znadu i
kako ho}e neka takovu traè i grade. [to se ti~e na{e dece, mi }emo
ovu slati u {kole, gde mi ho}emo i gde je nama voqa, kao {to smo to i
do sada ~inili, bez da smo ih u bawansku {kolu slali. Tako isto ne
moèmo pristati sa wima ni na gra|ewe {kolske zgrade.“14
Suprotno stavu seqana Vukone, Kalinovca i Koùara bawanska
{kola je preme{tena u op{tinsku sudnicu, o ~emu na~elnik Tamnavskog sreza 12. avgusta 1882. godine izve{tava Na~elstvo Vaqevskog
okruga, traè}i da ono obavesti ministra prosvete „radi znawa, da ne
bi {kolu zatvorio zbog dosada{we hr|ave zgrade“.15
Upoznat sa ovom odlukom, ministar prosvete i crkvenih poslova je
ve} istog dana, aktom PBr. 5591, odgovorio Na~elstvu Vaqevskog
okruga: „[kolskoj op{tini bawanskoj preporu~i}e Na~elstvo da se
{to pre saglasi sa ostalim selima koja woj pripadaju u pogledu zidawa nove {kole, ina~e }e se ta {kola zatvoriti. Za samu op{tinu nije korisno da se cepaju, ve} da se saglase i grade {kolu {to pre. No da
bi se {kola bar privremeno mogla da smesti u boqu ku}u, Na~elstvo
}e izaslati okru`nog inìwera u Bawane, te da pregleda sudnicu, koju op{tina za {kolu nudi, i da ovamo javi: moè li i u toj ku}i {kola
biti privremeno ili za dugo.“16
Po nare|ewu Na~elstva Vaqevskog okruga, okru`ni inèwer je
izvr{io pregled op{tinske sudnice u Bawanima, i o tome Na~elstvu
podneo izve{taj 15. septembra 1882. godine: „Ku}a je sagra|ena od
tvrdog materijala, spoqni zidovi imaju 0,72 metara debqine, a dele}i
0,4. Unutra{wu visinu ku}a ima 3,55 m prozori imaju 1,75 visine i
0,90 {irine, ku}a postoji na jednom breùqku i na vrlo ocednom mestu, a ima slede}a odeqewa: soba zasedawa, koja bi sluìla za {kolu
ima 56,75 duìne i 4,3 {irine, hodnik od 5,75 duìne i 3,68 {irine,
soba od 4,30 {irine i 4,32 duìne; druga soba od 4,18 {irine i 4,30
duìne, i tre}a soba od 4,32 duìne i 3,68 {irine. Svega ima ova ku|a
6 odeqewa. (...) Sva odeqewa imaju dovoqno svetlosti. Ku}a bi se imala iznutra okre~iti i gde malter fali omalterisati, i trebalo bi
odmah nu`nik na~initi.“17
14
15
16
17
132
Isto
Isto
Isto
Isto
Nakon {to je od Na~elstva vaqevskog okruga primio izve{taj
okru`nog inèwera, ministar prosvete i crkvenih poslova je Na~elstvu odgovorio ve} 18. septembra 1882. godine, isti~u}i „da je op{tinska sudnica u Bawanima vrlo neudobna za sme{taj {kole. No kad
op{tina ne raspolaè zasad drugom pogodnijom zgradom, onda se i ta
moè privremeno upotrebiti, s tim da se ista za vreme odmora o berbi
okre~i i opravi u onome {to je najpotrebnije, kad to nije izvr{eno u
vreme {kolskog velikog odmora.“ Istovremeno, ministar je upozoravao Na~elstvo da i daqe mora insistirati na gra|ewu nove {kolske
zgrade, u ~emu su mu prvi poslovi: izbor mesta za podizawe {kolske
zgrade i izrada plana i predra~una.18
[kolski rad u biv{oj op{tinskoj sudnici otpo~eo je tek 1. oktobra 1882. godine. O stawu zgrade i wenoj opremqenosti u~iteq Ostoja
Anti}, u izve{taju od 28. oktobra 1882. godine, kaè: „[kolsku op{tinu sa~iwava selo Bawani sa 80 domova i do 165 poreskih glava.
Op{tina je svoju {kolu premestila u dosada{wu sudni~ku zgradu, koja je od tvrdog materijala, na zdravom mestu i udobna za cjel za koju je
uzeta, ali {kolsko zdanije nije jo{ opravqeno i okre~eno. [kola od
svojih stvari i u~ila ima slede}e: 4 skamije, 2 astala, 1 tablu, 1 orman,
1 globus, 1 ra~unaqku, 2 protokola za upis |aka i za naredbe, 1 divit s
peskaonicom, 2 stolice, 1 mapu Evrope i 1 mapu Stare Srbije i Vojvodine, 1 sekiru, 1 vedricu, 1 ~abar za vodu - sve u dobrom stawu. A potrebne su ove stvari i u~ila: 1 sahat, termometar i barometar, [rajberove slike za sva tri carstva prirode, modeli svih novih mera, mapa
Kraqevine Srbije, pismarica sa stocem. Sandu~e i 40 {tampanih tabaka za vo|ewe {kolske administracije nabavio je nastavnik za svoje
pare, jer op{{tina nije za to poitna.“19
Izve{ten da se bawanska op{tina slabo stara o svojoj {koli, Ministar prosvete i crkvenih poslova je, 3. novembra 1882. godine, preporu~io Na~elstvu Vaqevskog okruga „da op{tini bawanskoj zapovedi da s mesta izvr{i najpre~e opravke na {koli“, kao i da nabavi sve
{kolske potrebe.
Na izuzetno slabo starawe {kolske op{tine o {koli, bawanski
u~iteq se, 10. novembra 1882. godine, ‘alio i sreskom na~elniku: „U
ovoj je {koli apsolutno nemogu} svaki rad. Nije dosta {to je {kola
trpila oskudicu u ogrevu u pro{lom mesecu, koga od 1. teku}eg nikako
i nemam, nego je i {kolska zgrada u onome istom stawu kakvu ste i pre
na{li, u vreme pregleda, tj. nemogu}e je da se u woj prezimi. A od kada
18
19
Isto
Isto
133
Mom~ilo Isi}
je vajni op{tinski zbor bio, (1. novembra) od tog doba ba{ se i ne pomi{qa o ma kakvoj opravci na {kolskoj zgradi, niti o nabavci drva
za ogrev. I sama radwa u {koli poreme}ena je nedolaskom |aka u {kolu, jer ih wini roditeqi zadràvaju od {kolskih ~asova u~ewa, vide}i upornu raspru u op{tini zbog {kole i ovaj nesiguran sadawi
poloàj.
Za dokaz da je gorwi navod istinit posvedo~i}e sve kom{ije koji su
na domak {koli, a i ve}ina wih iz sela, a ~ulo bi se i vi{e {togod neprijatnije za {kolu. Tako npr. kmet bawanski @ivko Stanimirovi}
ve} javno re~e kako mu na srcu stoji {kola bawanska; i to u meani Marice Dimitrijevi} iz Bawana, 9-og tek. meseca po podne, kad ga famulus {kolski traà{e da mu javi da {kola odavna ve} nema drva za
ogrev, on - kmet - mu odgovori: (kako sam doznao posle po uputu Paje
Popovi}a iz Vukone) Kaì ti u~itequ nek on kupi wegove prwe, pa
nek ide kud zna, a ti kupi oku gasa pa polij one ~ardake, te se ogrej s decom i gospojom (...) Ovakve slike nisu retke koje ovu {kolu sretaju,
osobito u ovom momentu, kad je {kola tako re}i u op{tini ostavqena
sama sebi, pa se niko ne stara o woj; omalouvaèna zajedno s nastavnikom pred svetom, naro~ito pred {kolskom decom, koja svaki dan ~uju
iz usta drugih qudi i svojih roditeqa gore izloène i sli~ne nedostojne glasove za {kolu. To me je prinudilo te sam bio prinu|en 4-cu
|aka oterati na svagda iz {kole zbog krajweg raskala{luka winog.
Sem toga, zbog nemawa ogreva, op{te neopravke na zgradi, nedolaska
|aka u {kolu, a naro~ito {to je {kola od op{tine napu{tena, zanemarena, {to se namerno ide da se {kola zatvori - otpustio sam i ovo nekoliko dece, jer nemam gde da ih u~im.20
O ovakvom materijalnom poloàju bawanske {kole neprestano je
upoznavano i Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova, od kojeg su
stizala brojna nare|ewa bawanskoj op{tini da popravi {kolsku
zgradu i nabavi sve potrebe za rad {kole i nastavnika, uz pretwu da }e
se {kola zatvoriti. Nare|ewa se, me|utim, nisu izvr{avala. U jednom
odgovoru Sreskom na~elstvu, od 21. novembra 1882. godine, predsednik suda bawanske op{tine to obja{wava: „Po{to na predlog ovog
Suda nikako ne}eju ostala sela da se sa {kolom sastave sa selom Bawani, to ni ovo sad ne}e, a i ne moè {kolu izdràvati“.21
Posledice neadekvatno re{enog statusa {kole u Bawanima najboqe pokazuje izve{taj wenog u~iteqa od 13. decembra 1882. godine:
„[kolska zgrada nije ni do danas opravqena, nego je tek sud iz we pre20
21
134
Isto
Isto
me{ten, a {kolske stvari unete su u biv{u sudni~ku zgradu, u kojoj su
i sad prozori od vremena polupani, zidovi skroz napukli, patosi
{upqi, tavan mestimice poodpadao, ope}i neudesne, okov na prozorima i vratima nepodesena i pokvaren, krov nepretre{en, dakle {kolska je zgrada u onakvom stawu, da se u woj bez opasnosti po zdravqe i
‘ivot prezimiti ne moè. Sem toga ovaj preme{taj u biv{u sudni~ku
zgradu ne odobravaju sela: Kalinovac, Koùar i Vukona, koja sela s
Bawanima ~ine politi~ku gra|ansku op{tinu, te, usled toga, sadawa
{kola stoji u pitawu. Pa ni seqani sela Bawana, kao {kolska op{tina, nisu jednog mi{qewa za {kolu. Ve}ina ih je za to da se prinude
Koùar i Vukona da daju svoju decu u ovu {kolu i da zajedno izdràvaju {kolu, a sami ne mogu. - Od potreba {kola nema sahata, [rajberovih slika, sun|era, udesnih sudova za vodu, mape Kraqevine Srbije,
modela novih mera. U op{te, op{tina {kolska ni pare nije uloìla
na opravku {kole i nabavke weni potreba, sem na platu momku.“22
Istoga dana, aktom PBr. 10248, ministar prosvete i crkvenih poslova je obavesti Na~elstvo Vaqevskog okruga da }e se {kola u Bawanima o Petrovudne zatvoriti.23 Aktom, PBr. 10387 od 20. decembra 1882.
godine, ministar je, pak, preporu~io Na~elstvu Vaqevskog okruga da
po{aqe okru`nog lekara i inèwera, koji }e pregledati {kolsku zgradu u Bawanima, a da bawanskoj op{tini naredi da „{kolu odmah opravi, bar ono {to je najpre~e“, i da nabavi sve {kolske potrebe, podvla~e}i da je drva za ogrev op{tina du`na „s mesta da doveze {koli i Na~elstvo }e strogo kazniti doti~ne kmetove ako {kola trpi oskudicu u
ogrevu, kao {to je to bilo od 1. do 10. novembra ove godine“.24
„Najpre~e“ popravke izvr{ene su, me|utim, samo u onoj meri da se
{kola ne zatvori. Na ozbiqnije starawe o {koli Bawance nije primorao ni novi Zakon o osnovnim {kolama, donet 31. decembra 1882.
godine, koji sadrì dopuwene propise o {kolskim op{tinama, {kolskom odboru i o upravitequ {kole: „Krug {kolske op{tine ~ini varo{, varo{ica, selo ili sela i zaseoci koji jednu ili vi{e {kola zajedni~ki izdràvaju. [kolska op{tina moè po tome biti mawa ili
ve}a od politi~ke op{tine, i ona svagda nosi ime po imenu {kole u
kojoj se wena deca u~e. Nova {kolska op{tina postaje svagda kad se gde
nova {kola osnuje. Nova {kola se moè osnovati, ako {kolska op{tina moè u svojoj {koli imati uvek najmawe trideset u~enika, i ako je
moè svim potrebama namirivati i izdràvati. Daju}i odobrewe za
22
23
24
Arhiv Srbije, Ministarstvo prosvete, 1882-31-3945.
Isto
Isto.
135
Mom~ilo Isi}
podizawe nove {kole, ministar }e i opredeliti odmah krug nove
{kolske op{tine, tako i krug one ili onih {kolskih op{tina, iz kojih se nova {kolska op{tina izdvojila i zasebnom {kolskom op{tinom postala.
[kolsku op{tinu predstavqa i o vr{ewu wenih du`nosti se stara {kolski odbor, u koji ulazi predsednik one politi~ke op{tine u
kojoj je {kola, ili, ako je on spre~en, kmet mesta u kome je {kola,
{kolski upraviteq doti~nog mesta ili u~iteq (ako je jedan) i po jedan gra|anin iz svakog sela koje je u{lo u sastav {kolske op{tine,
ako je tih sela vi{e, a dva ako je selo jedno ili varo{ ili varo{ica".
Zadaci {kolske op{tine su: „1) Da podiè, opravqa i obdràva zgradu za {kolu, stan za u~iteqa i {kolskog posluìteqa onako kako je to
propisano pravilima o gra|ewu {kola; 2) Da daju u~itequ stan i
ogrev, a ako nema u {kolskoj zgradi ili ina~e u drugoj ku}i stan po
propisu, da daje u~itequ naknadu u novcu; 3) Po selima da daju u~iteqima dan orawa na uìvawe ili naknadu u novcu za to, a {koli najmawe onoliko zemqe, koliko je odre|eno pravilima o gra|ewu {kola;
4) Da nabavqa name{taj {kolski i nastavna sredstva koja propisuje
ministar prosvete i crkvenih poslova; 5) Da se stara za ogrev potreban {koli ili u~iteqima (gde im se u prirodi daje), tako da za celu
zimu potrebna koli~ina bude na svom mestu pre polovine oktobra svake godine; 6) Da nabavqa kwige i pisa}i materijal za sirotu decu; 7)
Da pla}a potreban broj {kolskih posluìteqa. Osim ovoga, u
du`nosti {kolske op{tine spada i sve drugo {to se ti~e izdràvawa
{kole u ma kom pogledu, a ne bi ovde izrekom pomenuto.“25
Neadekvatno i nedovoqno popravqana, {kolska zgrada u Bawanima je, iz godine u godinu, sve brè propadala, pa se ~ak razmi{qalo da
se {kola vrati u svoju prvobitnu zgradu. S tim u vezi, Ministar prosvete i crkvenih poslova, aktom PBr. 6878, od 8. avgusta 1884. godine,
preporu~uje Na~elstvu Vaqevskog okruga: „Sada{wa {kolska zgrada
u Bawanima rabatna je i ne odgovara pravilima o gra|ewu {kola. Na~elstvo }e pozvati {kolski odbor da u sporazumu sa {kolskom op{tinom da re~: ho}e li i je li mu mogu}e premestiti {kolu u staru {kolsku zgradu, u kojoj je sada sudnica. Ako to ne moè biti, onda neka izjave misle li i kada zidati novu {kolsku zgradu, jer se ne}e dopustiti
da se deca u~e u sada{woj {koli. Odbor se ima poùriti s ovom izjavom, a Na~elstvo }e mi je odmah dostaviti na uvi|aj.“
25
136
Mom~ilo Isi}, êtvororazredna osnovna {kola u Uzovnici 1898 - 1950, Sto godina Osnovne {kole u Uzovnici, Uzovnica, 2000, str. 12.
Zbog odugovla~ewa adekvatnog re{avawa pitawa {koske zgrade, i
nakon ovog upozorewa, ministar prosvete i crkvenih poslova je ve} u
septembru 1884. godine obavestio nadle`ne organe u Vaqevskom okrugu i u Tamnavskom srezu da se postoje}a {kolska zgrada „kao po sve rogobatna ne}e daqe trpeti“ ako op{tina ne sagradi novu {kolsku zgradu, ili za {kolu na|e neku „drugu udesniju ku}u“. Ni ovo, me|utim, nije urodilo plodom. Bawanska {kola je u istim uslovima do~ekala i
po~etak {kolske 1885/86 godine. Kakvi su ti „uslovi“ zaista bili,
iznosi bawanski u~iteq u obra}awu ministru prosvete i crkvenih
poslova, 25. avgusta 1885. godine, isti~u}i da su u u~ionici „samo ~etiri klupe (jer za vi{e nema mesta), a u kojima }e ove {kolske godine
morati sedeti 45 u~enika. Sto dodiruje klupe, a tabla pokriva jedno
prozorsko krilo, i uz pe} stoji. Prozori niski i pri zemqi. Svetlost
dolazi sa isto~ne, ju`ne i zapadne, tj. s desne, s le|a i sa leve strane.
Deca na hr|avom vremenu u woj ru~avaju, a momak spava, a na lepom
vremenu to ru~avawe je na poqu i pripeci bez zaklona i ako je zemqa
vla`na, jer kujna je odve} tako|e mala i teskobna. U~iteq mora zimi i
na hr|avom vremenu u svojoj sobi obitavaju}oj prati ve{, kojoj je
duìna 4 metra, {irina 3,5, a visina 2,2 metra. A druga soba iste
prostorije sluì u~itequ za podrum, {pajiz i drugu ku}nu spremu, gde
je i orman sa kwi`nicom {kolskom".26
Obave{tavaju}i ministra da je {kolska zgrada na zemqi{tu neodgovaraju}eg poloàja, koje je jo{ „hr|avo“ i po svom sastavu, jer je od
smonice i ilova~e, a uz to je jo{ i nenasuto, u~iteq podvla~i da pored
{kole prolazi poto~i}, „koji pronosi ne~isto}u iz nu`nika“, a da se
20 metara od {kole nalazi seoski obor, {to, usled skike sviwa i rike
goveda, ometa izvo|ewe nastave, a isparewem i truqewem |ubreta u
wemu u~enicima zaga|uje vazduh. U~iteq posebno nagla{ava: „Za vreme ovogodi{weg velikog odmora nije preduzimata nikakva opravka
zato {to vele: da je bar kakava ku}a i {kola, pa da na wu tro{imo. A
kre~ewu }e se pristupiti tek kroz koji dan, dok na|u majstora i kre~.
No to kre~ewe spada samo u ~isto}u, a rogobatnost i teskoba ostaju te
ostaju. Momak {kolski ni pribli`no uredno ne pla}a se, pa slabo i
mari za ta~nost, ili izlazi, a za drugog se slabo ko stara, a u~iteq sam
ne sme, a niko i ne}e da se primi kad zna da se ne pla}a. Pa kako }e ova
{kola biti dobra i napredovati, kad niko starawe oko iste ne poklawa“.27
26
27
Isto
137
Mom~ilo Isi}
Isti~u}i da je {kolska zgrada „prikladnija“ za „kova~nicu“ ili
„strugaru“, nego za {kolu, i da za svih 12 godina postojawa „jednako
ramqe“, {to je, u mnogome, posledica velikog uticaja „mehane“, koje
seqa{tvo zarazuju brojnim manama, prvenstveno „egoizmom“, u~iteq
Naki} kaè: „Ako se u~iteq ‘alio bude vlasti za neurednosti {kolske, te{ko wemu, on je hr|av i onda po~ne se u pretwu, {to je ispod dostojanstva trpiti takovo {to. Me|u ovakvim karakterima i prilikama nema napretka {kolinog niti }e biti skoro nove {kole ovde po samim stanovnicima ovim, ni ima ko da mari za {kolu, no vi{e za egoizam i mehanu“.28
Na kraju svog obra}awa ministru prosvete i crkvenih poslova,
u~iteq Naki} izneo je i to da se ne zna {ta je bilo sa sumom od 20 dukata, koju je Milan Dimitrijevi}, trgovac, zave{tao {koli, za {ta, ni
posle tri i po godine, supruzi pok. Dimitrijevi}a nije javno iskazana
„blagodarnost“.
Upla{en da ministar ne zatvori {kolu u Bawanima, sreski na~elnik moli Na~elstvo Vaqevskog okruga, 7. septembra 1885. godine, da
uti~e na ministra da ne donese takvu odluku, i, pri tome, iznosi slede}e: „[kola sela Bawane ne izgleda na {kolu ve} vi{e na jednu stra}aru i nema uslova da i daqe ostane, te usled toga, kao {to sam od
seqana doznao, ve}a je vlast namerna da je zatvori.
Da ne bi toliki |aci bili li{eni nastave usled zatvarawa {kole
propisima neodgovaraju}e, ja sam privoleo celu op{tinu bawansku,
te je ova dragovoqno za {kolu ustupila svoju divnu od tvrdog materijala sudnicu, koja }e zaista u svemu odgovarati uslovima za {kolu bar
privremeno dokle se nova {kola ne podigne."29
Prema izve{taju predsednika suda bawanske op{tine iz decembra
1885. godine, upu}enom Na~elstvu Tamansvkog sreza, op{tinska sudnica, okrenuta je licem severo-istoku. Svetlost dolazi od jugo-istoka, sa dva, a od jugo-zapada sa jednog prozora. Zgrada je visoka 3,41 metar, a ~inila su je pet odeqewa: a) u~ionica - {irina 4,23, a duìna
7,85 metara, sa jugo-istoka nalazila su se dva, a od jugo-zapada jedan
prozor; b) prva u~iteqeva soba bila je duìne 5,50, a {irine 4,22 metra, sa tri prozora; v) druga u~iteqeva soba imala je duìnu od 4,10
metara, a toliko je bila i {iroka, a svetlost je dobijala kroz dva prozora; g) Konk - hodnik bio je duìne 5,36, a {irine 3,66 metara, sa dva
prozora; d) kujna je imala duìnu od 4,10, a {irinu 3,05 metara, sa jednim prozorom. Svi prozori su bili veli~ine 1,80 h 0,90 metara, a od
28
29
138
Isto
Isto
patosa su podignuti za 1 metar. Sobe za preno}i{te |aka nije bilo, budu}i da se {kola nalazila u sredini sela, i da su |aci, po zavr{etku
nastave, odlazili ku}i.30
Ovaj izve{taj na~elnik tamnavskog sreza prosledio je Na~elstvu
Vaqevskog okruga, 17. decembra 1885. godine, koje ga je, ve} 20. decembra, uputilo Ministarstvu prosvete i crkvenih poslova. Uvidev{i
da je sudnica bawanske op{tine odgovaraju}e popravqena, ministar
prosvete i crkvenih poslova je, 23. decembra 1885. godine, odobrio „da
prepravqena op{tinska zgrada posluì za {kolu, dok op{tina ne sagradi novu {kolu“.31
„Privremenost“ {kolske zgrade bawanska op{tina nije, me|utim,
ispravno shvatila, pa je na obavezu podizawa nove zgrade za {kolu
brzo zaboravila. [kolski prirez nije uvek zavr{avao u kasi {kole,
bilo zato {to i nije kupqen od naroda, bilo {to su ga u svojim rukama
zadràvali „op{tinski ~asnici“, ~ak i po nekoliko godina. [kolski blagajnik, tako, obave{tava ministra prosvete i crkvenih poslova, 20. oktobra 1892. godine, da kasi {kole bawanske prirez duguju pojedini „biv{i ~asnici op{tinski, i pojedina sela ove {kolske op{tine jo{ od 1886. godine pa do danas“, mole}i ga da naredi „nadle`noj vlasti da odma u najkra}em roku“ prirez bude pokupqen i predat {koli. Ovo nare|ewe ministar je Sreskom na~elstvu u Ubu uputio
ve} 27. oktobra 1892. godine. Usledila je, zatim, prepiska izme|u
Sreskog na~elstva, Suda bawanske op{tine i {kolskog odbora, da bi,
30. aprila 1893. godine, sreski na~elnik traìo od ministra prosvete
i crkvenih poslova ime lica koje se ‘alilo na prikupqawe prireza.32
O~igledno aùrnost i zainteresovanost lokalnih vlasti za sudbinu i
‘ivot {kole u Bawanima nije bila na odgovaraju}oj visini. Osam godina nakon ministrovog odobrewa da prepravqena sudnica moè
privremeno posluìti za {kolu, na podizawu nove {kolske zgrade
nije ni{ta ura|eno. Iz Kalinovca je zato, 31. maja 1893. godine, upu}en zahtev ministru prosvete i crkvenih poslova za iseqewe {kole iz
op{tinske sudnice, budu}i da je {kola u wu i useqena protiv voqe
seqana Kalinovca, Vukone i Koùara. U zahtevu se, izme|u ostalog,
kaè: „Kod op{tinske sudnice koja je u selu Bawanima data privremeno za {kolu postoje op{tinski ko{evi (~ardaci), apsana itd. Pa kako
je ova op{tina velika i nerazgrupisana, to je preka potreba da se su30
31
32
Isto
Isto
139
Mom~ilo Isi}
dnica op{tinska ustupi op{tini, a selo Bawani vrate u svoju staru
{kolu, ili gde znaju i ho}u, po{to se i cela op{tina oko toga buni.
Ovo je preka potreba da se {to pre re{i zato {to je op{tinski sud
za popravku op{tinskih ko{eva narezao prirez na svoje gra|ane, po
500 dinara u buxetu za 1892. godinu i idu}u godinu, dakle 1000 dinara,
i ovaj novac tro{i na druge potrebe, a ko{evi se ne opravqaju, jer nije
ra{~i{}eno pitawe o zgradi sudnice op{tinske, pa se ne zna da li da
se ko{evi opravqaju na starom mestu, gde postoje, ili gde na drugom
mestu".33
Odgovaraju}i na ovu molbu, a i sam nezadovoqan inertno{}u
bawanske {kolske op{tine, ministar prosvete i crkvenih poslova je,
aktom PBr. 7514, od 4. juna 1893. godine, naredio: „Potrebno je da se
op{tinska sudnica {to pre vrati op{tini, a za {kolu da se podigne
nova {kolska zgrada“, preporu~uju}i na~elniku Tamnavskog sreza da
odmah pozove bawansku op{tinu „da donese zborsku odluku o gra|ewu
nove {kolske zgrade“.34
Povodom ovog akta ministra prosvete i crkvenih poslova, bawanska op{tina je na zboru, od 8. jula 1893. godine, odlu~ila „da ne pristaje podizati novu {kolsku zgradu u Bawanima“, podvla~e}i da sva sela u op{tini imaju ve} svoje {kole: Bawani i Brezovica u Vrelu, Vukona i Koùar u Vukoni, a Kalinovac u Novacima. Izgradwa nove
{kolske zgrade u Bawanima mogla bi zato da bude samo „stvar“ ovoga
sela.35
Budu}i da selo Bawani nije htelo da napusti zauzetu op{tinsku sudnicu, u skladu sa odlukom op{tinskog odbora na odrànom zboru,
predstavnici Vukone, Koùara, Brezovice i Kalinovca o tome su telegramom obavestili ministra prosvete i crkvenih poslova, 21. jula
1893. godine, isti~u}i: „Danas odo{e Bawanci Vama da opet zadrè
sudnicu za {kolu, protiv ve}ine.“36
Istoga dana, odnosno 21. jula 1893. godine, predstavnici Vukone,
Koùara i Kalinovca uputili su ministru prosvete i crkvenih poslova i op{irniji zahtev, sa zborskom odlukom: „Aktom Va{im od 4.
jula t. g. PBr. 7514 traèna je zborska odluka o gra|ewu nove {kolske
zgrade u selu Bawanima, po{to je veli potrebno da se sudnica {to pre
ustupi op{tini, koja je privremeno ustupqena selu Bawanima za
{kolu.
33
34
35
36
140
Isto
Mom~ilo Isi}, Osnovno {kolstvo u Tamnavi 1820-1941, Ub, 2002, str. 49.
Isto
Isto
Zbor op{tinski na dan 8. t. m. re{io je to pitawe da ne pristaje podizati novu {kolsku zgradu ovde u Bawanima, a iz ovih razloga:
1) Ova politi~ka op{tina sastavqena je iz ovih pet sela: Bawana,
Brezovice, Vukone, Kalinovca i Koùara;
2) Selo Bawani i Brezovica imaju svoju {kolu i crkvu u selu Vrelu, a sela Vukona i Koùar tako|e imaju svoju {kolu i crkvu u Vukoni,
isto tako i selo Klinovac ima svoju {kolu sa crkvom u selu
Novacima;
3) Po samoj prirodi, a i po geografskom poloàju nema mogu}nosti
podi}i op{tinsku novu {kolsku zgradu ovde u Bawanima, jer podizawe jedne nove napustili bi tri stare koje od pamtiveka postoje i rade, i koje postoje ba{ uz same crkve, {to je i prirodno da bude;
4) Selo Bawani ako je voqno imati u sredini sela i jo{ jednu seosku {kolu, to ono moè ~initi na ra~un samog sela Bawana, a ne na teret cele op{tine, {to ako traè ne treba im dozvoliti, pored imaju}e
jedne {kole op{tinske, dozvoliti im i drugu seosku, a na ra~un op{tine, kad te{ko ide sa izdràvawem jedne {kole op{tinske, onda se
samo po sebi razume da izdràvawe druge seoske bilo bi nemogu}e.
Sud op{tinski, a u licu svojeg predsednika Nikole Mladenovi}a,
koji je i sam iz sela Bawana ovu stvar zamotava i odugovla~i samo zato, da bi i nastupaju}a {kolska godina otpo~ela u istoj sudnici {kolovawe |aka.
Zbog navedenih razloga, a najvi{e sa toga, {to op{tinska {kola
ne moè postojati u selu Bawanima sa jednog razloga navedenih u 2. i
3. ta~ki ove molbe, a isto je preka potreba da se op{tinska sudnica
ve} jednom ustupi Op{tini, koju nam je u 1885. godini silexijski napredwak, bez na{eg pristanka, oteo, kao bajagi uslovno do 1890. godine, pa evo i 1893. godine, a mi do svojeg ste~enog i zakonitog prava do}i ne moèmo. Traìmo i gospodina Ministra pokorno molimo da
{kolu bawansku iz op{tinske sudnice izvoli narediti da se ova u
{to kra}em roku iseli.
Napomenimo gospodinu ministru jo{ i to, da je i odbor ovoop{tinski na dan 18. o. m. doneo svoje re{ewe da Predsednik op{tinskog suda, sudsku arhivu u ozidanu sudnicu prenese u roku za 8 dana."37
Istovremeno, zahtev ministru prosvete i crkvenih poslova uputili su i predstavnici sela Bawana, traè}i da ministar natera celu
politi~ku op{tinu da pravi zajedni~ki novu {kolsku zgradu u
Bawanima, uz obrazloèwe: „Ni vukonska, ni nova~ka {kola nisu do37
Isto
141
Mom~ilo Isi}
bre, obe su stare sniske i teskobne, tako da za {kolu nisu podesne. A u
{koli opet vreqanskoj toliko dece ima da se u istoj ne moè primiti
onoliki broj koliko se javi. Sve ovo selo Bawani je imalo na umu, kao
i to da }e jednom do}i vreme da {kolu zajedni~ki podignu, pa je taj poku{aj i ~inilo, ali je ostao uzaludan. Izvolite narediti g. ministre
komisijski izvi|aj, pa }e te se uveriti da ni jedna {kola ne vaqa, a
{kola opet vreqanska da je, prema broju u~enika, teskobna.
Ima nas svakojaki, pa jedni bi hteli, a jedni ne bi, jedni bi opet
hteli da se sve {kole zatvore, a to nije ni malo u interesu na{e u~e}e
se mladeì. Ima ih i takvi u op{tini koji bi ‘eleli da se na nekakav
na~in pro~uju, kako su bili kadri ovo i ovo u~initi, misle}i da time
teku sebi nekakvu popularnost, kao {to je ovde takav slu~aj.
[kola bawanska koja je pretvorena u sudnicu, jedan je od najboqih
sudnica u okrugu vaqevskom, ali zato su se neki ipak na{li da prime
staru sudnicu. To se traì iz proste osvete i vajne popularnosti,
traì se samo zato da se selo Bawani o{teti i ni{ta vi{e. No mi to
ne moèmo dozvoliti.
Mi traìmo i da g. ministar natera celu politi~ku op{tinu da
napravimo zajedni~ki novu {kolu, a to traìmo s toga {to {kole kojima ova sela pripadaju ne vaqaju, i {to se ako ne ove, moraju dogodine
zatvoriti. U toj ceqi mi molimo g. ministra da odredi komisiju za
pregled sviju pomenutih {kola. Dok se ovo pitawe ne raspravi mi
traìmo da ne izlazimo iz sadawe {kole, jer zato potrebe nema, po{to je sadawa sudnica vrlo dobra, a nije iz sredokra}e izmaknuta, jer
obe zgrade stoje jedna prema drugoj i preko puta. Ba{ ako se na{i sugra|ani ne sklone na po~ek i dok nova se {kola ne podigne, mi traìmo da se ku}a proceni pa svakome selu svoje delove isplatimo, a na{u
{kolu, sadawu sudnicu, da procenimo, pa da je op{tina na{em selu
isplati. Ne moè li od svega ovoga ni{ta biti, mi }emo traìti da se
na{e selo odvoji, i za sebe op{tinu obrazuje, a kako zgrade u na{em selu postoje, to }emo znati {ta treba s wima uraditi."38
Primiv{i dva suprotna zahteva, ministar prosvete i crkvenih poslova je, aktom PBr. 11311, od 27. jula 1893. godine, odlu~io da bawanska {kola „moè samo privremeno ostati u op{tinskoj sudnici na
brdu, gde je i sada, a nikako se ne moè preme{tati ponovo u staru
zgradu“, podvla~e}i da }e „ovako ostati dotle, dokle op{tina bawanska ne pregne i ne sagradi novu {kolsku zgradu“, obavezuju}i, istovremeno, sreskog na~elnika da pokrene bawansku op{tinu „na ìvqi rad
38
142
u pitawu gra|ewa nove {kole“, ali i da ne dopusti „da se {kola premesta iz dosada{we zgrade“, po{to bi se, u tom slu~aju, „{kola
bawanska morala odmah zatvoriti.“39
Do „ìvqeg rada“ na podizawu nove {kolske zgrade u Bawanima
ponovo nije do{lo. Sednica odbora bawanske op{tine, povodom ovog
pitawa, odràna je tek 6. maja 1894. godine, i na woj je odlu~eno da cela op{tina ne moè podizati {kolsku zgradu u Bawanima, ve} da to
treba da u~ine sami Bawani, a da se op{tinska sudnica „op{tini {to
pre ustupi, jer kod iste i danas postoje op{tinski ki{evi, koje ovog
leta treba popraviti, i na jesen idu}u u iste hranu pribirati.“
Od ovakve odluke mi{qewe su izdvojili odbornici iz Bawana, koji nisu bili za to da se sudnica vrati op{tini, ve} da u woj, i daqe,
ostane {kola, a zgradi biv{e {kole, i dawe, sudnica.40
Sa odlukama Odbora bawanske op{tine ministar prosvete i
crkvenih poslova upoznat je pismom, od 16. maja 1894. godine, na {ta
je, 30. maja, usledio odgovor identi~an ministarskoj naredbi od 27. jula 1893. godine, kojim se ne odobrava preme{tawe bawanske {kole iz
op{tinske sudnice, dok bawanska {kolska op{tina ne podigne novu
{kolsku zgradu.41
Ni ovo izlaèwe ministra prosvete i crkvenih poslova u susret
seqanima Bawana nije ih, me|utim, pokrenulo na akciju oko podizawa
nove {kolske zgrade, iako je postoje}a postajala sve tesnija, pogotovo
se u woj nije moglo otvoriti jo{ jedno odeqewe, {to je konstatovala i
komisija Ministarstva prosvete i crkvenih poslova, prilikom pregleda zgrade, od 24. juna 1897. godine. Tom prilikom komisija je predloìla izbijawe zida izme|u u~ionice i u~iteqevog stana, nakon ~ega bi op{tina morala da pla}a stanarinu za oba u~iteqa.
Sud i Odbor bawanske op{tine nije prihvatio ovaj predlog komisije, jer su mu se protivila ostala sela, koja su imala vlasni{tvo nad
zgradom sudnice. Zato je na sednici, od 26. septembra 1897. godine,
odlu~eno da se jedno odeqewe, samo za 1897/98. godinu, premesti u zgradu op{tinske sudnice, nekada{we {kole, „a idu}e godine {kolska
bawanska op{tina }e biti du`na opraviti udobnosti {kole i kvartiru za u~iteqa.“ Odobrewe ovakvog re{ewa ministar prosvete i
crkvenih poslova potpisao je 9. oktobra 1897. godine, akt PBr.
15013.42 Umesto da se bawanska {kola iseli iz sudnice, ona se jo{ pro39
40
41
42
Mom~ilo Isi}, n. d., str. 49
Isto
Isto
143
Mom~ilo Isi}
{irila i na prostor u postoje}oj sudnici, nekada{woj {koli, istina
samo za jednu {kolsku godinu, dok se ne postigne saglasnost oko prepravke zgrade sudnice, po{to se na gra|ewe nove {kolske zgrade nije
ni pomi{qalo.
Krajem {kolske 1898/99. godine, u izve{taju o stawu {kola u
vaqevskom okrugu, {kolski nadzornik za bawansku {kolu kaè:
„[kola je sela Bawana, a zgrada je svojina op{tinska, koju ~ine vi{e
sela. Zgrada je po izgledu velika, ali bez ikakava rasporeda: dve male
u~ionice, veliki hodnik, mra~na soba i ni{ta vi{e! Stan je u~iteqev
u selu; u~iteq nema ni gradine, a {kola nema ni dovoqno prostora za
zabavi{te de~ije. Izdràvawe {kole ide po sve te{ko, a imao sam
prilike da u toku ove godine raspravqam u po vi{e prilika ove stvari i nisam mogao do}i do krajweg rezultata, - nisam mogao nigda na}i
pravog puta i na~ina, da ovu snabdem i dovedem u red. Ovu bi {kolu
trebalo zatvoriti, ali zbog toga, {to je selo Bawani poveliko selo,
{to ima dovoqno dece za nepodeqenu {kolu, a nema za podeqenu, - to
bi je trebalo svesti na nepodeqenu {kolu.“43
Sme{tena u op{tinsku sudnicu, bawanska osnovna {kola je u{la i
u 20. vek. Izgradwa nove {kolske zgrade se vi{e i ne pomiwe. Nekada{wa sudnica se sem za vreme raspusta „dotera“, ~esto samo kre~i, a
ponekad i te minimalne popravke se ne izvr{e. U izve{taju o stawu
{kolskih zgrada u srezu, od 20. avgusta 1904. godine, sreski na~elnik
ovako opisuje {kolsku zgradu u Bawanima: „[kola bawanska,
izlepqena je s poqa i iznutra, jer je na mnogim mestima prepukla, a zatim je spoqa i iznutra okre~ena. Isto tako okre~eni su i izlepqeni
stanovi za nastavnike. Sada se pak podiù dve {upe i jedan trem za ve{ernicu, i to }e biti za 10 dana gotovo. Zgrada je u dobrom stawu, zato
nema potrebe da se druge opravke izvr{e. Dvori{te je ogra|eno.“44
Bez odgovaraju}e zgrade, {kola u Bawanima, sme{tena u skromnom
i nedovoqnom prostoru, ~esto je oskudevala i u najnu`nijim potrebama, ili {to prirez nije bio pokupqen, ili usled nemarnosti i nebri`qivosti {kolskog odbora, na ~iji se rad upraviteq {kole ‘alio i ministru prosvete i crkvenih poslova, 30. aprila 1896. godine.
Povodom ove ‘albe, ministar je, 24. maja, aktom PBr. 8901, preporu~io na~elniku Tamansvkog sreza da najstroè naredi {kolskom odboru „da svoju {kolu dovede u red, kako je u ovakvom stawu ne bi zatekao
ministarski izaslanik, u protivnom Vi }ete predsednika {kolskog
odbora uzeti na odgovornost i kazniti.“45
43
44
45
144
Za stawe u kome se {kola ~esto nalazila {kolski odbor je, pak, optuìvao op{tinsku upravu, pogotovo predsednika bawanske op{tine
zbog neuredne predaje {kolskog prireza. U ‘albi ministru prosvete i
crkvenih poslova, od 21. oktobra 1899. godine, {kolski odbor navodi:
„Samovoqno rukovawe predsednika op{tine bawanske sa {kolskom
imovinom dovelo je na{u {kolu do vrlo r|avog stawa, tako da je ostala
bez najnu`nijih potreba za pravilan rad u woj. Da bi na{u {kolu opravili i snabdeli sa svim potrebama, odbor je ove {kole u svome buxetu za
ovu godinu predvideo 2.322,50 dinara, sem drugih prihoda, da je sa tom
sumom dovede u red za vreme ovogodi{weg {kolskog odmora.
Naplatu poreza, a i sviju prireza vr{i op{tinski sud, ali {koli
ne predaje wen prirez, te zbog toga odbor nije mogao za vreme {kolskog
odmora u~initi nikakve opravke ni nabavke za {kolu. Po zvani~nom
izve{taju poreznika Sreza tamnavskog do 30. avgusta ove godine pokupqeno je prireza za ovu {kolu 759,40 dinara, i za ova dva meseca bar
500 dinara, po{to je porez egzekucijom napla}ivan, a {kola je za ovu
godinu do sada primila svega 123 dinara, i ni{ta vi{e. Za ovu neurednost ‘alio se odbor {kole g. nadzorniku, aktom svojim od 12. avgusta
br. 961, upraviteq {kole aktom svojim od 1. septembra br. 119. Sem
ovoga dolazio je g. nadzornik u na{u {kolu 8-og meseca pa ni{ta za
{kolu nije preuzimao, koliko i da ne postoji, ve} grdi nas, kako smemo da se ‘alimo i kako smo mi takvi qudi, koji nezasluùjemo da imamo {kolu. Da smo neprijateqi {kole, ne bi smo sami odre|ivali samo
na izdràvawe 25% po neposrednoj porezi. (...) Zbog ove neurednosti
vaqda je i ukinuto jedno odeqewe u na{oj {koli i preko 60 dece ostalo bez {kolovawa, a i ovo se odeqewe mora ukinuti kad u {koli nema
nikakvih potreba, na ~emu g. nadzornik i radi, kao {to i sam veli.
Kad ove redove pi{emo u {koli nema: momka, drva, metle, ~etke, artije, suda iz koga bi deca pila vodu itd, a sem toga zgrada je duèg vremena neopravqena i neokre~ena, prozori polupani itd. Da ne bi ostali bez {kole, i da nam se ne bi deca mu~ila i satirala svoje zdravqe
pored tolikog velikog prireza (25% samo na izdràvawe {kole) (...)
najpokornije Vas molimo, po{aqite svoga ~inovnika, da se o svemu
ovome uveri, time bi nam se, tvrdo verujemo, na pravdi Boga ukinuto
odeqewe povratilo, i tolika na{a deca ne bi ostala bez {kolovawa.46
Direktno prozvan „da bawanskoj {koli ne misli dobro“, {kolski
nadzornik je 31. oktobra 1899, godine ministru prosvete i crkvenih
poslova podneo svoj kratak odgovor: „1) Kakvi su Bawanci takva im je
i {kola, a to i priznaju. Ne 123 dinara, nego 512 primila je kasa
{kolska, pa gde im je taj novac? U prilog ovoga prilaèm izve{taj su46
145
Mom~ilo Isi}
da op{tine bawanske pod br. 1967 od 5/10 ove godine; 2) Istina je da
sam 8, a i 29. ovog meseca bio u Bawanima i oba puta svra}ao u {kolu i
u sud i konferisao sa predsednikom, kako da se {kola povrati iz neu~inka, ali ni jedan put ne videh (...) a kamo li da ih nudih; 3) Predsednik op{tine ima 4 {kole i o svima vodi podjednak ra~un, a {ta bi
hteli Bawanci ne znam? Bawanci ho}e da im drugi radi i uradi, a oni
da imaju gotovo. Koliko mogu pomaga}u ih, a {to se ne moè ne}e ni
Bog traìti. Nisam ja kriv, {to je wihovo selo prezaduèno i {to je
zapu{teno pla}awe poreza.“47
Bez obzira {to je ovaj zakqu~ak {kolskog nadzornika preo{tar i,
u odre|enoj meri, li~no motivisan, on otkriva mo`da i glavni razlog
{to }e Bawani, ne samo Prvi, ve} i Drugi svetski rat do~ekati bez nove {kolske zgrade, odnosno zgrade gra|ene namenski za {kolu.
Rezime
Na zboru od 17. septembra 1872, seqani Bawana odlu~ili su da podignu
sopstvenu {kolsku zgradu, jer su do tada wihova deca i{la u vreqansku {kolu. [kolska zgrada je podignuta tokom 1872. i 1873. godine. Bila je neuslovna i sagra|ena od slabog materijala, pa je posle 8 godina propala. Izlaz se
video u gradwi nove zgrade. Kao privremeno re{ewe, izvr{eno je preseqewe
{kole u zgradu suda (op{tinsku ku}u), koja je bila zajedni~ko vlasni{tvo
sela Bawani, Koùar, Vukona i Kalinovac. Seqani ovih sela tome su se
o{tro usprotivili. Bogata prepiska, nastala u periodu od 1872. do 1899,
izme|u predstavnika op{tinskih vlasti, u~iteqa, {kolskog nadzornika sa
na~elnikom Vaqevskog okruga i ministrom prosvete, ilustrativno govori o
svim te{ko}ama. [kola u Bawanima, bez nove {kolske zgrade, u{la je u 20.
vek.
47
146
Isto.
UDK = 719:069.53 (497.11 Brankovina)
Dragana Lazarevi}-Ili}
Narodni muzej – Vaqevo
KULTURNO-ISTORIJSKI SPOMENICI
BRANKOVINE – ZA[TITA I PREZENTACIJA
Apstrakt: U selu Brankovini nedaleko od Vaqeva, postojbini znamenitih knezova, svetiteqa i spisateqa iz porodice Nenadovi}, kao i drugih istorijskih li~nosti, mestu odakle je prva pesni~ka nadahnu}a ponela Desanka
Maksimovi}, nalazi se jedinstvena spomeni~ka celina. Kulturno-istorijskoj celini pripadaju objekti koji su, uglavnom, poreklom iz prve polovine
19. veka, a tematski su zastupqena tri sadràja: sakralni, folklorni i
dràvno-institucionalni.
Spomeni~ka celina u Brankovini, zbog svoje osobene kulturno-istorijske vrednosti progla{ena je znamenitim mestom od velikog zna~aja za kulturu Republike Srbije 1979. godine1. Visoki rang izvojevali su spomenici kulture grupisani na jednom prostoru kao svedoci
prelomnih istorijskih doga|aja, po~ev od crkve Svetih Arhan|ela uokvirene grobnim belezima, preko primera narodnog neimarstva i
prvih bastiona {kolstva, {to je odredilo nivo prezentacije, a sve
ukupno uvrstilo Brankovinu u red najslojevitijih i najzanimqivijih
memorijalnih celina u nas.
Iako se, terminolo{ki posmatrano, ambijentalne celine ovog tipa vremenom razli~ito ozna~avaju po~ev od onog op{teg pojma „spomeni~ki kompleks“, a normativno vrednovanog kao „kulturno dobro“,
odnosno „znamenito mesto od velikog zna~aja za republiku“ (prema
posledwem Zakonu o za{titi kulturnih dobara Republike Srbije,
Brankovina tako|e pripada kategoriji „znamenitog mesta“)2 u stru~nom
1
2
Odluka o utvr|ivawu nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog zna~aja, Slu`beni glasnik SR Srbije br. 14/79.
Zakon o kulturnim dobrima, Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 71/94.
147
pogledu one su uvek imale isti tretman. U tom pravcu se kretala programska orijentacija u sferi za{tite i revitalizacije kulturno-istorijske celine u Brankovini.
Prvi koraci su otpo~eli saradwom Narodnog muzeja iz Vaqeva
najpre sa Zavodom za za{titu spomenika kulture iz Kragujevca, koji je
1978. godine izradio Elaborat za konzervatorsko restauratorske radove, da bi se po~ev od 1979. pristuplo obradi nepokretnih objekata u
kompleksu spomenika u Brankovini3. Narodni muzej u Vaqevu uradio
je, 1982. godine, Pretpostavke za globalnu projekciju muzeolo{ke prezentacije celog kompleksa, {to je 1983. verifikovano od strane Zajednice muzeja Srbije i relevantnih republi~kih muzeja (Istorijski
muzej, Etnografski muzej, Pedago{ki muzej, Narodni muzej)4.
Od 1986. godine brigu o nepokretnim kulturnim dobrima u Brankovini preuzeo je Zavod za za{titu spomenika kulture iz Vaqeva. Ako
ve} analiziramo poteze na poqu za{tite i prezentacije spomenika
kulture treba naglasiti, uvaàvaju}i wihov istorijat, zte~eno stawe,
kao i ono {to je ostvareno do sada. Tako|e, izne}emo i neka razmi{awa i predloge okrenute budu}nosti.
Kulturno-istorijska celina u Brankovini, sme{tena je u podno`ju
Protinog brda na severu i [abatovca na jugu, u prelepom prirodnom
ambijentu crkvene porte i {kolskog dvori{ta izme|u kojih proti~e
vijugavi [kolski potok. Spomenici kulture ispuwavali su ovaj
prostor postepeno, decenijama, nastaju}i u vremenu dramati~nih istorijskih zbivawa i nose}i pe~at znamenitih li~nosti ovoga kraja.
Tako je nastao skup istorijskih, kulturnih, prosvetnih i memorijalnih spomenika koji se odlikuju sloèno{}u sadràja i oblika, a istovremeno se dopuwuju.
U tekstu koji sledi ukaza}emo na osobenosti spomeni~kih objekata,
na wihove istorijske, umetni~ke i kulturne vrednosti, uzajamnu povezanost ali i na zahteve savremene muzeolo{ke prezentacije.
Kao najstarija od svih u spomeni~kom kompleksu crkva Svetih Arhan|ela zasluùje posebnu pa`wu i bri`qivo ~uvawe, tim pre {to
ona ni u budu}e ne}e mewati svoju sakralnu ulogu. Kontinuitet duhovnog hrama u Brankovini moèmo pratiti od sredine 18. veka kada je
podignuta najstarija crkva, koja se nalazila iznad seoskog puta u pod3
4
148
Kompleks spomenika u Brankovini, elaborat za konzervatorske-restauratorske
radove, Zavod za za{titu spomeika kulture Kragujevac 1978, Stru~ni arhiv Narodnog muzeja Vaqevo, 385/s
Pretpostavke za muzeolo{ku prezentaciju spomeni~kog kompleksa Brankovina,
Stru~ni arhiv Narodnog muzeja Vaqevo, 317/s.
arhitektonskih ostataka crkve kneza Alekse Nenadovi}a, oni danas
ne postoje, jer su naru{eni prilikom radova na izgradwi nove crkve,
koji su zavr{eni 1830. godine. To je sada{wa crkva Sv. Arhan|ela, zadu`bina Prote Mateje, nastala kao ostvarewe wegovih zamisli o unapre|ewu ‘ivota u rodnom mestu, duhovni hram Brankovine oko koga su
vremenom nicali i drugi tako|e vredni kulturno-istorijski spomenici.
Crkva Sv. Arhan|ela bila je veoma dobro arhitektonski o~uvana,
posebno posle konzervatorskih i sanacionih radova koje je na woj
izvr{io Zavod za za{titu spomenika kulture iz Kragujevca 1979-80.
godine. Zna~ajno je da su uporedo sa ovim radovima vr{ena istraìvawa koja su obogatila na{a saznawa o hronologiji izgradwe i vrednostima ovog objekta. Tom prilikom je prona|en natpis, uklesan u
gorwem delu jugoisto~nog pilastra na ju`noj fasadi crkve, a odnosi
se na smrt kneza Nikole Simeunovi}a 20. septembra 1830. godine. Drugi, jo{ dragoceniji nalaz je stara ~ituqa Prote Mateje Nenadovi}a,
prona|ena u potkrovqu crkve, 1831. godine, koja sadrì mu{ka i ‘enska imena porodice Nenadovi} umrlih do te godine, a zna~ajna je za
prou~avawe istorijata ove porodice. Obzirom na stepen o~uvanosti,
crkva u Brankovini nije traìla posebne zahvate u domenu prezentacije, niti je bilo potrebe da se wena osnovna sakralna namena mewa.
Kao spomeni~ki objekat ona je bila, a i danas je dostupna razgledawu
posetilaca.
Neposredno uz crkvu, sa wene severne i isto~ne strane, nalazi se
posebna skupina nadgrobnih spomenika iz 19. veka, wih oko dvadesetak
podignutih istaknutim li~nostima Brankovine, koji predstavqaju
jednu od izuzetnih i po mnogo ~emu osobenih vrednosti ovog prostora.
Hronolo{ki su najstarija dva, s po~etka 19. veka, i to: nadgrobni spomenik knezu Aleksi i spomenik u obliku piramide, podignut nad porodi~nom grobnicom Nenadovi}a, na kome je uklesan natpis o poreklu i putevima doseqavawa ove porodice u Brankovinu. Ostali spomenici su nastali kasnije, ve}ina posle izgradwe crkve, odnosno posle 1830. godine. Ovde su sahraweni i vojvoda Sima, koji je poginuo u
boju na Dubqu 1815, zograf Petar i wegova supruga Ikonija, vojvoda
Jakov, Protin sin Aleksandar i najstariji brat Nikola. Tu je
sahrawen, 1854. godine, i Prota Mateja, uz velike narodne po~asti.
Wegov nadgrobni spomenik je veoma jednostavan i sastoji se od horizontalne plo~e i vertikalnog spomenika sa krstom i natpisom koji
sadrì biografske podatke. Uz svoga oca sahrawen je i kwièvnik
Quba Nenadovi}, a wegov obelisk je ukra{en ovalnim reqefnim por150
tretom. Odmah pored je i spomenik vojvodi Jevremu. Osim Nenadovi}a, ovde su sahrawene li~nosti iz porodice Simeunovi} i Pavi}. Pored crkve nalazi se i spomenik palim ratnicima Brankovine u oslobodila~kim ratovima 1912-1919. godine.
Skupina nadgrobnih spomenika iz 19. veka daje posebnu vrednost
ovoj kulturno-istorijskoj celini, a ve}ina je zate~ena u dobrom
stawu. Ono {to bi bilo potrebno je osveàvawe, odnosno kalkirawe
natpisa radi wihove ~itqivosti, s obzirom na to da su pisani starim
pismom i da su ne~itki, kao i redovno odràvawe. U ciqu boqeg snalaèwa posetilaca, na samom terenu mogla bi se postaviti mawa informaciona plo~a sa shemom poloàja svakog groba i imenima li~nosti koje su u wima sahrawene. Ovo se pre svega odnosi na posete bez
vodi~a, koje podrazumevaju odre|eno predznawe.
U neposrednoj blizini crkve, sa wene jugoisto~ne strane, mogu}e je
prezentirati ostatke nekropole kao arheolo{ki lokalitet sa pojedinim o~uvanim i konzervisanim nadgrobnim spomenicima i plo~ama
(me|u wima je npr. mawi nadgrobni kamen iz 1804. podignut nad grobom nekog Lazara). Istovremeno ovaj prostor bi bio prostorni i hronolo{ki pandan mla|oj skupini nadgrobnih spomenika iz 19. veka,
~ine}i izvestan hronolo{ki i prostorno likovni kontinuitet. (Istraìvawa bi vodili arheolog i arheolog konzervator. Oni bi dali
sopstveni predlog o mogu}oj realizaciji navedenih ideja).
U na{e vreme, ne{to daqe od crkve, na jednom uzvi{ewu prema
{kolskom dvori{tu, ali i daqe u prostoru porte, sahrawena je 1993.
godine Desanka Maksimovi}, a ubrzo su ovde iz Beograda preneti i ostaci wenog supruga Sergeja. Izgled groba je jednostavan. îne ga krst
sa horizontalno postavqenom mermernom nadgrobnom plo~om koja sadrì osnovne hronolo{ke podatke. Pored krsta je maketa ruske crkve
koja simboli{e Sergejevo poreklo.
Pri crkvi i u novom parohijskom domu, ~uva se dragocena crkvena
riznica, a sadrì bogat fond umetni~kih predmeta, starih i retkih
kwiga i vrednih ikona. Ovu svojevrsnu muzejsku zbirku ~ine crkveni
predmeti specifi~ne umetni~ke izrade, bogoslu`bene kwige i istorijska dokumenta koja datiraju od sredine 18. do kraja 19. veka. Priloìle su ih istaknute li~nosti ovog kraja Haxi Ruvim, knez Aleksa,
Prota Mateja, knegiwa Persida Kara|or|evi}, kwièvnik Quba Nenadovi} i mnogi drugi. Me|u brojnim predmetima treba izdvojiti naprsni krst relikvijar iz 10 – 11. veka, Haxi Ruvimov duborezni krst
nastao izme|u 1777. i 1784. godine, kandilo od bronze s po~etka 19. veka za koje se smatra da je pripadalo Haxi Ruvimu, Veliko jevan|eqe
152
Kulturno-istorijski spomenici Brankovine...
brankovinske crkve koje je Prota Mateja doneo iz Rusije 1804/5. sa ostalim predmetima kao poklon od ruskog cara, Malo jevan|eqe Prote
Mateje, ru~ni krst Prote Mateje i mnogi drugi bogato ukra{eni predmeti kao {to su kadionica i kandilo knegiwe Perside itd. Veoma su
vredne ikone Sv. Arhan|ela Mihaila, Sv. Nikole, Sv. Jovana, Sv.
kraqa Stefana De~anskog, kao i retke stare kwige istorijske sadrìne Antologion, Psaltir, Trebnik, Prolog, Minej, Irmologija ...
{tampane uglavnom u Moskvi u 18, a neke druge kwige po~etkom 19.
veka.
Crkvenoj riznici pripadaju i istorijska dokumenta zna~ajna za
prou~avawe istorije Brankovine i wene crkve kao {to su retke bogoslovske sveske sa bele{kama prote Danila Petrovi}a iz 1826-1839,
popis parohijana u Brankovini i Jo{evi, koji je sa~inio prota Simeon Petrovi} 1831, dragocena ~ituqa Prote Mateje iz 1831. godine kao
i drugi spisi i dokumenta koji su pripadali poznatim li~nostima5.
Kao {to smo istakli crkvena riznica sadrì predmete muzejske vrednosti, te oni zavre|uju da se bar jednim delom predstave javnosti. Riznicu je katalo{ki obradio istori~ar umetnosti dr Branko Vujovi}.
U ciqu muzeolo{ke obrade i za{tite Brankovine uspostavqena je saradwa sa ovim uglednim stru~wakom, {to je rezultiralo monografijom „Brankovina“ 1983. godine6. Najve}a vrednost ove izvanredne
kwige je, izme|u ostalog, katalo{ki obra|en spomeni~ki fond, ~ime
je pruèna fundamentalna osnova za maksimalno ~uvawe autenti~nosti prilikom prezentacije.
Ovom prilikom, u najkra}em, jo{ jednom ukazujemo na pomenuti
spisak predmeta sa potrebnim podacima (naziv predmeta i istorijat,
vrsta materijala, dimenzije ), koje je znala~ki obradio prof. dr Branko Vujovi}.
Popis najvrednijih predmeta iz crkvene riznice u Brankovini
1. Naprsni krst 10-11. vek (visok 9,5 cm).
2. Haxi Ruvimov duborezni krst sa kraja 18. veka sa srebrnim okovom iz 1852. (visina 52 cm, a pre~nik stope 17 cm).
3. Kandilo od bronze s po~etka 19. veka (visina 11 cm, pre~nik dna
5 cm).
4. Veliko jevan|eqe brankovinske crkve sa srebrnim okovom iz
1796, poklon ruskog cara Proti Mateji 1804. (37,5 h 55 cm).
5
6
B. Vujovi}, Brankovina, Beograd 1983, 55-63.
Isto, 183.
153
5. Malo jevan|eqe Prote Mateje koje je 14. decembra 1804. dobio na
poklon od V. Karamazina, {tampano u Moskvi krajem 18. veka
6. Ru~ni krst Prote Mateje, donesen iz Rusije ( 25 h 14 cm).
7. Diptih, sa predstavama Bogorodice, Sv. Kirijaka Ot{elnika i
Sv. Dimitrija, rad nepoznatog ikonopsica iz prve polovine 19. veka
sa dva krila (38 h 54 cm i 36,2 h 51 cm).
8. Srebrni diskos, zvezdice i ka{ika za pri~e{}e, 1831 (pre~nik
16,5 cm).
9. Ikona Sv. Arhan|ela Mihaila, rad nepoznatog zografa 1839. (61
h 45,5 cm).
10. Drveni nalow iz prve polovine 19. veka (visina 90 cm, dimenzije plo~e 42 h 34 cm).
11. Darohranilnica, sredina 19. veka (43 h 16 cm).
12. Ikona Sv. Nikole, rad slikara Dimitrija Posnikovi}a iz
1860, uqe na plehu (31 h 40 cm).
13. Ikona Sv. Jovana Krstiteqa, rad Dimitrija Posnikovi}a iz
1860, uqe na plehu (32 h 40 cm).
14. Ikona Sv. kraqa Stefana De~anskog, rad nepoznatog slikara s
kraja 19. veka, uqe na platnu (65 h 68,5 cm).
15. Ru~ni krst od mahagonija (10 h 6 h 2 cm).
16. Ru~ni rezbareni krst, iz prve polovine 19. veka (17,5 h 8 h 1,5
cm).
17. Ru~ni krst (15 h 7,5 h 1,3 cm.)
18. Limeni krst (26 h 19 cm).
19. Prestoni krst iz druge polovine 19. veka (35 cm, pre~nika 14,5 cm.
20. Kutija za miro, druga polovina 19. veka (visina 17 cm, a osnova
8,5 h 4,5 cm).
21. Par sve}waka, sredina 19. veka (visina 38 cm).
22. Par velikih sve}waka, sredina 19. veka (visine 130 cm).
23. Dva velika sve}waka, 19. vek (visina 138 cm).
24. Sve}waci od kovanog gvo`|a iz 19. veka (visina 140 cm).
25. Putir, diskos i zvezdice iz 19. veka, 1925.
Predmeti br. 15, 16, 17, 18, pripadali su staroj crkvi brvnari.
Crkva u Brankovini poseduje veliki broj starih i {tampanih
kwiga i bogatu crkvenu arhivu koju treba detaqno prou~iti. Pored
jevan|eqa Prote Mateje tu se ~uvaju i slede}e kwige:
26. Antologion, {tampan u Moskvi 1760. (19 h 30,5 cm).
27. Psaltir, {tampan u Be~u 1770. (10,5 h 16,5 cm).
28. Trebnik, Moskva 1780. (19,5 h 31 cm).
29. Triod posni, Moskva 1780. (19,5 h 32 cm).
154
Istorijska dokumenta
51. Sin|elija popa Sime Petrovi}a iz 1816. (24 h 35,5 cm).
52. Kwiìca propovedi Danila Petrovi}a iz 1826. (19,5 h 25 cm)
53. Pravila Sv. Apostola iz 1826. (20,5 h 25 cm).
54. Upra`wenije Danila Petrovi}a, 1836. (20 h 24,5 cm).
55. Istorija cerkovnaja, 1838. (20 h 24 cm ).
56. Svja{~enaja istorija, 1838. (19,5 h 23 cm).
57. Dogmatika, 1838. (20 h 24 cm).
58. Evangelije perve nedeqe posta (20 h 25 cm).
59. Ritorika cerkovnaja, 1839. (19,5 h 24 cm).
Dokumenta od broja 52 do 59 predstavqaju bele{ke Danila Petrovi}a.
60. Popis parohijana iz 1831. godine (24 h 38 cm).
61. Spisak du{a u ku}i sve{tenika Danila Petrovi}a, 1866.
62. Svidetelstvo 1866. (22 h 31 cm).
63. Svedoxba iz 1866. (22 h 32 cm).
64. Sin|elija jereja Marka Petrovi}a, 1867 (40 h 30 cm).
65. Diploma o odlikovawu jereja Marka Petrovi}a (21 h 30 cm).
66. Govor Svetozara Petrovi}a na sahrani kwièvnika Qube Nenadovi}a, 1895. (21 h 35 cm).
67 i 68. Pisma prote Marka Petrovi}a Svetozaru Petrovi}u, 12.
februara 1895. g. u Brankovini (21 h 35 cm) i 12. januara 1903. u Beogradu (21 h 34,5 cm).
69. Kwiga posetilaca groba kwièvnika Qube Nenadovi}a (23,5 h
29,5 cm).
70. Objava o sprovo|ewu zarobqenog mar{ala Makenzena 1919. (22
h 31 cm).
Najvredniji predmeti iz crkvene riznice izloèni su u priprati
crkve Sv. Arhan|ela, u za tu priliku dizajniranim, dobro obezbe|enim vitrinama. Ovaj materijal dostupan je posetiocima od 9. oktobra
2004. godine. Nagla{avamo da je konzervaciju ikonostasa i ikona iz
riznice vr{ilo konzervatorsko dru{rvo Reantika iz Beograda pod
rukovodstvom mr Jovana Panti}a. Za{titu ostalog pokretnog materijala radila je Svetislava Milo{evi}, preparator Narodnog muzeja
u Vaqevu.
U blizini crkve je stari crkveni bunar, prema predawu zadu`bina
~uvenog junaka Damjana Kuti{anca, koji je poginuo na ôke{ini
1804. godine. Ozidan je od kamena, krajem 18. veka. Iako je bilo predvi|eno ~i{}ewe i restauracija prvobitnog izgleda bunara, s tim da mu
se vrati pre|a{wa funkcija, on je i danas van upotrebe. Stari bunar
156
se nalazi u neposrednoj blizini crkve, u podno`ju {umovitog [abatovca. Istraìvawem treba utvrditi da li ga je mogu}e rekonstruisati i eventualno aktivirati, jer postoji bojazan da je potpuno zatrpan.
U severozapadnom delu porte, sa~uvano je pet (od nekada ve}eg broja) tzv. sobra{ica, za ovaj kraj karakteristi~nih spomenika narodnog
neimarstva iz 19. veka. To su drvene poluotvorene ili sasvim otvorene ku}ice, nalik na nastre{nice ili trem. Sluìle su u svoje vreme, a
ostvarivo je i danas, za okupqawe okolnog stanovni{tva pri raznim
povodima. Izvr{ena je demontaà krovnog pokriva~a, ure|ewe unutra{wosti kao za vreme wihovog nastanka, kao i konzervacija svih
drvenih delova. Sobra{ice spadaju u etnolo{ke znamenitosti, a
predstavqaju specifi~nost spomeni~kog kompleksa. Pored pet sobra{ica sa krovom, u porti postoje i jednostavniji oblici – drveni sto
(trpeza) sa ~etiri klupe oko wega. Svakako je potrebno konzervirawe
drvenih delova i pregled krovnog pokriva~a. Pomenuti primeri narodnog neimarstva 19. veka daju toplinu prostoru porte i mogu}nost
da se u wima, kao nekada, okupqa narod koji dolazi u crkvu povodom
raznih obreda i svetkovina. îwenica da one danas predstavqaju eksponate, u suprotnosti je sa predhodnom idejom koja vi{e nema podlogu ni u masovnom okupqawu me{tana. Ipak, wih ~esto koriste deca
prilikom brojnih ekskurzija.
Stari parohijski dom nalazi se severozapadno od crkve, uz glavnu
stazu. Postoji pretpostavka da je od nekada{we sobra{ice prepravqen u parohijski dom, dodavawem trema sa dekorativno obra|enom drvenarijom, koji je do 1967. sluìo svojoj osnovnoj nameni, a kasnije kori{}en kao pomo}na zgrada crkvene parohije. Stari parohijski dom se koristi u na{e vreme kao stan jednog od sve{tenika. Proporcije i gabarit objekta, kao i neki drugi sekundarni elementi upu}uju na pretpostavku da je on prvobitno bio sobra{ica i da je u 19. veku prepravqen u parohijski dom. Daqa istraìvawa treba da odgovore i na niz drugih pitawa vezanih za nastanak ovog objekta. Ukoliko
se utvrdi da je bio sobra{ica, najispravnije bi bilo – da se objektu
vrati prvobitni izgled, kao i da se temeqni kamenovi trema (koji su
preneti sa temeqa stare crkve brvnare) prezentiraju u sklopu arheolo{kog lokaliteta, gde se i nalaze ostaci ove crkve. Me|utim i sa
sada{wim izgledom stari parohijski dom predstavqa vredan objekat,
ali je pitawe wegove namene diskutabilno (iako Crkva na to ima neosporno pravo) upravo zbog pomenutog istorijata.
Pored staze koja vodi od crkve prema potoku, blizu drvenog mosti}a koji povezuje portu sa {kolskim dvori{tem, nalazi se stara ~esma
157
Nenadovi}a koja je obnovqena 1932. godine o ~emu svedo~i tekst natpisa na mermernoj plo~i (veli~ine 45 h 29 cm) ugra|enoj na predwoj strani ~esme slede}e sadrìne: „Centralni higijenski zavod – Beograd,
Dom narodnog zdravqa – Vaqevo i gra|ani Crkvene op{tine Brankovine podigo{e vodovod i ~esmu u spomen Nenadovi}a, 1932". êsma je
osnove 84 h 72 cm, visine 22 cm sa odgovaraju}e profilisanom gorwim
delom, a strane su joj obra|ene u ve{ta~kom kamenu. Zahteva redovno
odràvawe u smislu ~i{}ewa od {tetnog uticaja vode, iako odli~no
funkcioni{e i sada je u upotrebi.
Moèmo zakqu~iti da su u duhovnom delu kulturno-istorijske celine izvr{eni konzervatorsko restauratorski radovi na crkvi Sv.
Arhan|ela i sobra{icama koje su ujedno i prezentovane prema prvobitnom izgledu, aktivirana ~esma Nenadovi}a, delimi~no za{ti}eni
nadgrobni spomenici, identifikovana je i katalo{ki obra|ena i
prezentovana crkvena riznica. Intervencije u sferi za{tite nepokretnih objekata, kada je stru~nu nadle`nost nad wima preuzeo Zavod
za za{titu spomenika kulture Vaqevo, u skladu su sa daqim odràvawem spomeni~kih objekata, a u najnovije vreme prusutni su neki poduhvati kojima je ciq {irewe kompleksa.
Koncepcijsko re{ewe u domenu prezentacije, podrazumevalo je kao
osnovno polazi{te istorijsko i muzeolo{ko opredeqewe u tuma~ewu
ambijentalne celine i svakog objekta ponaosob, tj. sadràlo je hronolo{ki i tematski pristup. Kada je re~ o mogu}nostima prezentacije
one ni u ovom delu kompleksa nisu iscrpene.
Kada preko drvenog mosta stupimo u {kolsko dvori{te, u svetovni
deo kulturno-istorijske celine, nailazimo na jo{ jedan spomenik narodnog neimarstva – vajat Nenadovi}a u kome je, 1826. godine, ro|en
kwièvnik Quba Nenadovi}. Vajat li~i na jednodelnu brvnaru pokrivenu {indrom, a vi{e puta je preme{tan. Prvobitno se nalazio u
dvori{tu ku}e Prote Mateje na Popovom brdu, a zatim je kao etnografska znamenitost izloèn pored Muselimovog konaka u Vaqevu, da bi
1982. godine bio vra}en gde i pripada u Brankovinu, i postavqen pored stare {kole. Istovremeno je izvr{ena i za{tita wegove drvene
konstrukcije. Vajat Nenadovi}a spada u objekte narodne arhitekture,
a 2001. godine pristupilo se wegovom unutra{wem ure|ewu. Kao {to
je uobi~ajeno za period iz kog poti~e sluìo je za spavawe supru`nika
u zadru`nim porodicama, nije imao prozore i nije se grejao. Neki istraìva~i objekte ovog tipa i namene nazivaju znamewima mladosti.
Prezentovan je u skladu sa svojom autenti~nom namenom te od eksponata sadrì: krevet, sanduk za spremu, razboj za tkawe, premetu i trono158
{ce. Enterijer je upotpuwen predmetima tradicionalne ‘enske radinosti, kao {to su odevni predmeti i ku}ni tekstil.
Ime|u vajata i stare {kole sagra|en je, po~etkom 19. veka, {kolski
bunar, zidan kamenom osnovom u dubini, i spoqnom drvenom konstrukcijom, uobi~ajenom za objekte ovog tipa. Izvr{ena je konzervacija drvenih delova.
Dve {kolske zgrade svedo~e o razvoju prosvete u 19. veku i naporima kneèvine Srbije da na{ obrazovni sistem pribliì evropskim
tokovima. To su Stara {kola, u tradicijiji poznatija kao Protina,
zbog wegovih zasluga u {irewu pismenosti i obrazovawa, mada pridev Protina u stvari vi{e pristaje privatnoj {koli koju je u svom domu osnovao Prota Mateja, 1830. godine. Stara {kola, odnosno prva
dràvna {kola u Brankovini, sazidana je prema podacima iz {kolskog letopisa 1836. godine kao masivna prizemna gra|evina pravougaone osnove, veli~ine 11,50 h 13, 65 metara, u skladu sa narodnim graditeqskim tradicijama, kao ne{to ve}a seoska ku}a, u kojoj je samo unutra{wi raspored bio prilago|en {kolskoj nameni. Kada je 1894. godine otvorena Nova {kola u istom dvori{tu, Stara je postala u~iteqski stan.
Konzervatorsko-restauratorskih radova najvi{e je bilo na Staroj {koli. Te intervencije odnosile su se mahom na unutra{wost
objekta, po~ev od demontaè dotrajalog poda, oja~avawe konstrukcije
zidova i tavanice, pa do postizawa stati~ke stabilnosti krovne konstrukcije, pretresawe krovnog pokriva~a do finalnih radova u
spoqwoj obradi zidova i konzervacije prozora i vrata7. U najnovije
vreme ponovne intervencije u tom smislu preduzeo je Zavod za za{titu
spomenika kulture iz Vaqeva.
*
Prvi objekat koji je konzervatorski obra|en, a zatim ura|ena muzeolo{ka postavka je Stara {kola iz 1836. ~iju je izgradwu pomogao
Prota Mateja Nenadovi}. Otvorena je za posetioce 4. jula 1984. godine povodom obeleàvawa sto osamdesete godi{wice Prvog srpskog ustanka (1804-1984). Najve}u vrednost ekspozicije predstavqa rekonstruisan enterijer jedne u~ionice s kraja XIX i po~etka XX veka. U ostalom prostoru su privremeno postavqene dve izlo`be tematskog karaktera, koje su predvi|ene dok se ne realizuje budu}a stalna postavke,
za koju je tako|e do{lo vreme. Privremene izlo`be, koje su bile ade7
Elaborat Zavoda za za{titu spomenika kulture Kragujevac 1978, Stru~ni arhiv
Narodnog muzeja Vaqevo, 385/s.
159
kvatne datom trenutku, a istovremeno popunile preostali enterijer
su „[kolstvo i prosveta u Srbiji za vreme Prvog srpskog ustanka “ i
„Idejno re{ewe za spomenik Proti Mateji Nenadovi}u“8. U najnovije
vreme konzervirana je pomenuta u~ionica, a u jednom od prostora zami{qen eksperimentalni deo kao novi vid edukativne prezentacije.
Do{li smo do trenutka kada nije samo vremenska distanca razlog
da realizujemo nove ideje. Namera je da posetilac ne bude pasivni konzument koji se vodi kroz stalne postavke, ve} da podstakne svoje znawe
i produbi ga na razli~ite na~ine – iskustvene, prakti~ne i estetske.
Svi budu}i potezi na prezentaciji znamenitog mesta Brankovina morali bi da zadovoqe principe rada u za{ti}enim celinama, a to su :
za{tita arhitekture, za{tita autenti~nosti i na kraju oìvqavawe
i stavqawe u funkciju. Pomenuta pravila su tu ne samo da bi se pokretna i nepokretna dobra sa~uvala ve} da se posetiocima, zavisno od
wihovog uzrasta i intelektualnih sposobnosti, pruì doìvqaj
„nostalgije i autenti~nosti“.9 Najboqa potvrda posledwoj konstataciji je ure|ewe enterijera vajata Nenadovi}a.
Sve ovo smo imali u vidu kada smo razmatrali mogu}nost budu}e
prezentacije u Novoj, Desankinoj {koli.
Gradwom druge brankovinske {kole rukovodio je novoformirani
{kolski odbor, ~iji je blagajnik bio Svetozar Petrovi}, sve{tenik u
Brankovini, ina~e Desankin deda po majci. U prole}e 1894. godine novi {kolski objekat je bio zavr{en i u wemu je po~ela da se izvodi redovna nastava. Sa prostranim i dobro osvetqenim prostorijama zgrada je u arhitektonskom pogledu potpuno odgovarala novoprihva}enom
tipu {kolskih objekata i ispuwavala uslove za pedago{ki rad, predvi|ene Zakonom o osnovnim {kolama iz 1884. godine. Za vreme izgradwe ove {kole weni u~iteqi su bili Dimitrije Sokolovi} i Mihailo Sretenovi}, a sa zavr{etkom radova za u~iteqa dolazi Nedeqko Savi}. Jula 1898. godine u~iteqsku du`nost preuzima Mihailo
Maksimovi}, otac Desanke Maksimovi}. Svestrano obrazovan i veoma aktivan Mihailo Maksimovi} je dao veliki doprinos razvoju
obrazovawa i kulture u vaqevskom kraju. Bio je {kolski nadzornik za
vaqevski i podgorski srez, predsednik U~iteqskog dru{tva u Vaqevu, ~lan Glavnog odbora u~iteqskog udruèwa, Sekretar narodne od8
9
160
Spomenik Proti Mateji Nenadovi}u otkriven je 1984. godine na prostoru izme|u Op{tinskog, Privrednog i Okru`nog suda u centru Vaqeva, a rad je vajara
Milomira Jevti}a.
G. Markovi}, Znamenito mesto Brankovina - stvarawe uslova za formirawe
skansena, Stru~ni arhiv Narodnog muzeja Vaqevo, 90/2002.
brane za vaqevski okrug, ~lan Srpskog kwièvnog odbora, blagajnik
Crvenog krsta...10
U toku 1985. godine, na {koli Desanke Maksimovi} su izvr{eni
restauratorsko-konzervatorski radovi kojima je ona vra}ena u prvobitni izgled i trajno za{ti}ena, a potom zapo~eta realizacija wene
namene. Sve~ano otvarawe ove {kole obavqeno je 15. septembra 1985.
godine. Za tu priliku, u dve prostorije koje su ranije sluìle kao
„stan u~iteqa“, postavqena je tematska izlo`ba koja prikazuje ‘ivotni put i plodno stvarala{tvo poznate pesnikiwe, ali je i tada napomenuto da ona nije kona~nog karaktera. U osnovi ove ideje bila je
‘eqa vaqevskog Muzeja da obeleì i trajno sa~uva neraskidivu vezu
pesnikiwe sa zavi~ajem. Enterijer Nove, tzv. Desankine {kole prilago|en je za multidisciplinarne programe, uskla|ivawem muzejskih i
kulturno-prosvetnih sadràja kroz stalnu izlo`bu, salu za programe
i biblioteku ~iji se rad pokazao uspe{nim. U ekspozicionom delu
prikazane su li~ne fotografije, odlikovawa, diplome i poveqe, jednom re~ju nagrade za stvarala{tvo; mawi broj |a~kih i studentskih
radova posve}enih wenoj poeziji. Izloèn je i portret Desanke Maksimovi}, uqe na platnu, rad Lize Kriàni}, nastao oko 1940. godine u
vreme boravka pesnikiwe u Parizu i prijateqstva sa poznatim umetni~kim parom.
Pomenuta muzejska postavka je biografskog karaktera, pripremana
jo{ za pesnikiwinog ‘ivota, a ona sama bila je jedan od wenih redaktora, {to joj daje specifi~nu dimenziju. Dopune koje su preduzete
1998. godine u tzv. sali za programe, tako|e se odnose na izlagawe priznawa u vidu zna~ajnih diploma dobijenih za vi{egodi{we stvarala{tvo, a prilago|ene su enterijeru i wegovoj nameni uz adekvatno dizajnersko re{ewe. U veoma interesantne muzeolo{ke inovacje u pomenutoj sali spada prikazivawe pesme „ Traìm pomilovawe “ na pole|ini {kolske table. Re~ je o svojevrsnom ru~nom radu, vezu na lanenom
platnu, formata 150 h 85 sm. koga je vaqevskom Muzeju darovala 19. februara 1996. godine, Skup{tina grada Beograda, uz saglasnost autora
Melanije Marinkovi}. Platno ima istorijsku vrednost, tj. tkano je
davne 1901. godine. Sam rad je nastao neposredno posle smrti Desanke
Maksimovi}. Stihovi su veèni u tonovima od belog ka crnom i simbolizuju decenije pesnikiwinog ‘ivota, a uokvireni su vencem crnih
ruà. Ovaj neobi~ni rad je umetni~ki in memoriam Desanki Maksimovi}. Izlo`bu prati publikacija: „Zavi~aj pesniku“ koja je imala dva
10
162
M. Peri{i}, Zavi~aj pesniku, Narodni muzej Vaqevo, Vaqevo 1987, 10
izdawa 1985. i 1987. godine. Publikacija „Znamenitosti Brankovine“
iz 1998. godine predstavqa sve spomenike kulture u Brankovini i zadovoqava zate~eno stawe, ukqu~uju}i i Novu {kolu.
Sa trenutkom smrti Desanke Maksimovi}, 1993. godine promenio
se odnos prema wenoj li~nosti, koja postaje istorijska, te je i treba
staviti u memorijalne okvire. Za razliku od postoje}e izlo`be reporta`nog tipa (upravo iz razloga {to je nastala u vreme Desankinog ‘ivota) budu}a izlo`ba bila bi osvrt na wen ukupni, ‘ivotni i pesni~ki put ( 1898-1993). Ona bi zadràla biografsku dimenziju ali bi
memorijalni aspekt bio jasniji i izraàjniji. Smatramo da bi trebalo prikazati ro|ewe i detiwstvo, {kolovawe, prve pesni~ke korake,
uspe{nu karijeru, brojne susrete sa poznatim li~nostima naro~ito u
sferi kwièvnosti, posledwe godine ‘ivota, period posle smrti, jer
se}awe na Desanku Maksimovi} i daqe ‘ivi.
Mi{qewa smo da bi se novom izlo`bom izbeglo neprikladno dodavawe novopristiglih predmeta kao {to su portret D. Maksimovi},
autora Mi}e \oki}a, posthumna odli~ja dodeqena od pokrajine Puqa
i mnogih drugih, koji }e tek biti prikupqeni, a pre svega onih li~ne
prirode. Izlo`ba bila bi pro{irena na salu za programe gde bi se zadràla dosada{wa postavka u zidnom delu, ali bi se u vitrinama ispod diploma mogla prezentovati posthumna odli~ja ili pak najzna~ajnija dela Desanke Maksimovi} na na{em i drugim jezicima, tim
pre {to je ovaj deo u direktnoj vezi sa bibliotekom. Postoje}a postavka trebalo bi da se osveì izvesnim brojem li~nih predmeta koji bi
omogu}ili prezentaciju u vidu enterijera. Tako je npr. period ro|ewa, detiwstva i devoja{tva mogu}e dopuniti etnolo{kim elementima kako bi naglasili odre|eno vreme, a period kwièvnog uspona
bio bi skoncentrisan oko radne sobe sa prate}im elementima, tj. detaqima posebne ‘ivotnosti i topline karakteristi~ne za enterijalni pristup u prezentaciji. Namerno nismo upotrebili termin „radni
kabinet“ jer se, kada je re~ o Desanki Maksimovi} o wemu ne moè govoriti u klasi~nom smislu, pre svega zbog odsustva radnog stola ili
bar onakvog kakav bi o~ekivali.11
Nagla{avamo da bi nova koncepcija po{tovala raniju redaktorsku ulogu Desanke Maksimovi}, ali je neophodno da prelomni momenti wenog ‘ivota i stvarala{tva budu predstavqeni u vidu muzeolo{kih zakqu~aka u okviru enterijera izuzetne topline i ‘ivotnosti.
U tehni~kom pogledu mogu}nosti prezentacije su napredovale od 1985.
11
D. Lazarevi}-Ili}, Osnove za muzeolo{ku prezentaciju Desankine {kole u Brankovini, Desankini majski razgovori 18, Beograd 2003, str. 88-98
163
godine, {to se posebno odnosi na izradu fotografija, izgled i pokretqivost panoa i vitrina. Bilo bi dobro da se na jednom mestu prikupe audio i video zapisi o pesnikiwi (govori, kazivawe poezije, intervjui, susreti sa zna~ajnim li~nostima, posete zavi~aju) koji bi se u
ovom prostoru arhivirali i predstavqali bazu za neka nova istraìvawa wenog ‘ivota i rada, a posetiocima pruìli mogu}nost za jo{
jedan neposredniji susret sa wom, Da bi se ovakva gra|a prikupila neophodno je uspostaviti saradwu sa RTS, Muzejom kinoteke, Narodnom
bibliotekom Srbije i dobiti wihovu saglasnost za presnimavawa i
kori{}ewe. U svemu ovom bi svoj doprinos trebalao da pruì i Zadu`bina Desanke Maksimovi}. Nagla{avamo da je prostor sale za
programe mogu}e upotrebiti i za tematske izlo`be o ‘ivotu i radu
pesnikiwinih savremenika, pre svega kwièvnika, pa bi se i na taj
na~in posetiocima pruào uvek novi sadràj.12
Budu}a izlo`ba o Desanki Maksimovi}, koja se planira nakon otvarawa centralne postavke u vaqevskom Muzeju zahteva multidisciplinarna istraìvawa u koja bi se ukqu~ili najboqi poznavaoci wenog
‘ivota, a posebno kompleksnog kwièvnog dela, po~ev od kwièvnih
kriti~ara, istori~ara, etnologa, istori~ara umetnosti, fotografa,
arhitekte, dizajnera uz konsultovawe sa porodicom, a sve to bi se muzeolo{ki uobli~ilo i prilagodilo enterijeru Nove {kole. Naravno, da
bi ovu novu ili znatno modifikovanu izlo`bu pratio odgovaraju}i
katalog ili neka druga publikacija, uz nagla{enu neraskidivu i uvek
prisutnu duhovnu vezu Desanke Maksimovi} sa Brankovinom.
*
Iza Nove {kole, u dubini {kolskog dvori{ta, nalazi se pomo}na
{kolska zgrada, verovatno podignuta sredinom 19. veka, tako|e vredan primerak narodnog neimarstva, a sluìlaje kao {kolska pisarnica. Ovaj objekat sadrì dve prostorije od kojih jedna i daqe treba da
zadrì slu`benu namenu dok bi druga mogla da se osmisli u duhu savremene muzeolo{ke prezentacije.
Na prostoru do ove spomeni~ke celine zavr{eni su delom gra|evinski radovi na izgradwi replike ku}e Nenadovi}a, sa {est prostorija
koje pruàju mogu}nost za koppleksnu muzeolo{ku prezentaciju gde bi
se preplitali etnografski i istorijski pristup. Sa istoijskog aspekta
ne}e se odstupati {ire od prikazivawa genealo{kog stabla porodice
12
164
G. Markovi}, Znamenito mesto Brankovina-stvarawe uslova za formirawe skansena, Stru~ni arhiv Narodnog muzeja Vaqevo, br. 90/2002
Nenadovi}, uz pomo} odgovaraju}ih eksponata koji bi omogu}ili jedan
do sada ne eksploatisan muzeolo{ki prikaz pomenute teme.
Kao {to moèmo primetiti u tzv. dràvno istitucionalnom delu
prezentovane su Stara i Nova {kola adekvatnim izlo`bama koje su
opravdale svoju koncepciju, tim pre {to su do dana{wih dana privukle veliki broj posetilaca. Sama ~iwenica da je od tada proteklo
mnogo vremena, a da i same zamisli nisu kona~na re{ewa (vremenom ih
prevazilaze, ako ne u celini, onda sigurno bar delimi~no nova istraìvawa) ukazuje na potrebu za novim muzeolo{kim razmi{qawima, te smo bili slobodni da ideje o novim mogu}nostima prezentacije, op{irnije razmotrimo.
Dosada{wa prezentacija kulturno istorijske celine u Brankovini zasnivala se na principu objediwenih istorijskih, etnolo{kih i
umetni~kih vrednosti, a da je pri tom svaki deo zadrào sopstvene karakteristike i neocewiv zna~aj. Mi{qewa smo da od ovog stava ne
treba ni u budu}e odstupati. Me|utim, kompleksnost ovog znamenitog
mesta zahtevala je i zahteva multidisciplinarni nau~ni pristup i
predstavqa i daqe istraìva~ki izazov. Tako|e, smatramo da angaòvawem relevantnih stru~waka i odgovaraju}ih ustanova u sferi za{tite kulturno-istorijskih dobara moèmo doprineti budu}em izgledu ove po mnogo ~emu znamenite spomeni~ke celine.
Nagla{avamo, da se pored pomenutih, tako|e u Brankovini ili
wenoj najbliòj okolini, nalaze i druge znamenitosti koje treba pomenuti. To su ku}a porodice Nenadovi} iz sredine 19. veka u brankovinskom zaseoku Lazarevi}i, brdo Posovo – mesto zbega iz Prvog srpskog ustanka, temeqi Haxi Ruvimove crkve u Babinoj Luci, sredwovekovna crkva sa ste}kom kraj we u Dokmiru i Reqino poqe u Kr{noj
Glavi, mesto odràvawa narodnih skup{tina, a na jednoj od wih, maja
1804. godine postavqeni su temeqi pravosu|a.
Slojevitost istorijskih, kulturnih i umetni~kih sadràja koje
poseduje Brankovina, na jednom vremenski uobli~enom prostoru, koncentracija spomeni~kih objekata na jednom mestu, wihova uzajamna
povezanost i srazmerni visok stepen o~uvanosti uz razvijenu mesnu
tradiciju i postojawe dobrih komunikacija – sve su to povoqni uslovi za savremenu muzeolo{ku prezentaciju prostorne kulturno-istorijske celine. Osnovni stru~ni zadatak koji se postavqa pred muzejske stru~wake je istraìvawe i muzeolo{ka obrada spomeni~kih objekata i zate~enog pokretnog materijala koji se nalazi u wima, ponovni
konzervatorski tretman pojedinih objekata, savremena prezentacija i
muzejska postavka {kolske zbirke, kao i izlo`ba posve}ena porodici
165
Nenadovi} i novi, memorijalni osvrt na ‘ivotni i pesni~ki put Desanke Maksimovi}.
Napomiwemo da je stepen za{tite svih nepokretnih objekata u spomeni~kom kompleksu u nadle`nosti Zavoda za za{titu spomenika kulture Vaqevo. Tek posle wihove intervencije mogu}e je pristupiti vidovima muzeolo{ke prezentacije. Iako je ve}ina spomenika kulture u
prili~no dobrom stawu, ~emu su izme|u ostalog doprineli i povremeni potezi ove ustanove, ~ini se da }e biti svakao potrebni i naknadni
poduhvati, {to se posebno odnosi na one objekte ~ija je konstrukcija
drvena.
Rezime
Spomenici kulture, grupisani na jednom prostoru kao svedoci prelomnih istorijskih doga|aja, uvrstili su Brankovinu u red znamenitih mesta.
Tamo gde se filozofska i umetni~ka Haxi-Ruvimova misao prepli}e sa teolo{kim i dràvnim naporima Nenadovi}a i kwièvnim porukama ~ika
Qube i Desanke Maksimovi}, tu je oaza za najvi{e potrebe qudskog duha.
Istorijski spomenici, po~ev od crkve Svetih Arhan|ela uokvirene grobnim belezima, preko primera narodnog neimarstva i prvih bastiona {kolstva, obavijeni velom neprolaznosti, ~ine Brankovinu jednom od najslojevitijih i najzanimqivijih memorijalnih celina u nas.
Preduzeti napori od strane pregalaca kulture, kao i oni poduhvati koji
nam predstoje, kre}u se u smeru povezanosti unutar same celine i wenog
ukqu~ewa u savremene tokove i sfere turizma. Predvi|eni izlo`beni poduhvati u nekima od pomenutih objekata poku{aji su wihove {to uspe{nije
prezentacije i valorizacije uz u~e{}e relevantnih stru~waka iz razli~itih
oblasti. Usled izrazite slojevitosti spomen celina u Brankovini predstavqa stalni nau~no-istraìva~ki i muzeolo{ki izazov sa {irokim spektrom idejnih re{ewa. Iako je jedan deo tih zamisli ostvaren, izneli smo i
nova vi|ewa u smislu wenog sve kvalitetnijeg postojawa. Ostali prate}i sadràji, prisutni kroz susrete pesnika, kwièvne ve~eri, i u najnovije vreme
Desankine majske razgovore, tako|e doprinose da ovo mesto ‘ivi.
Iako je kulturno istorijska celina u Brankovini u mnogo ~emu osobena,
ona u istorijskom pogledu, zajedno sa Muselimovim konakom i kulom Nenadovi}a u Vaqevu, ~ini neraskidiv deo kulturnog nasle|a vaqevskog kraja i
personifikuje te`wu ovog podnebqa ka prosve}enosti i kulturi.
Spomeni~ke vrednosti Brankovine imaju ne samo kulturno-istorijski
ve} i nacionalni zna~aj, ~ega su posebno svesni stru~waci u oblasti za{tite i prezentacije kulturnih dobara. Stoga svi potezi koji }e biti u~iweni
imaju za ciq da ovo znamenito mesto i danas, kao nekada, u~ini kulturno
prosvetnim centrom i duhovnim ishodi{tem za sve po{tovaoce tradicije i
kulture.
166
Summary
The monuments of culture, grouped at one place as witnesses of historical
events, defined Brankovina as a memorable site.
Historical monuments, beginning with the church of St. Archangels, examples of
popular building and all the way to Prota’s and Desanka’s school, asserted Brankovina as one of the most laminar and interesting memorable complexes here.
Certain efforts are taken in order to adequately represent Brankovina and its cultural-historical contents as a tourist spot. In order to achieve the most successful presentation, the exhibition enterprises in some objects have been planned. Also, valorization of the objects was planned and it would be done by relevant experts from different fields of expertise. Impressive laminar quality of memorable complex in
Brankovina represents constant scientific-research and museological challenge with
wide range of notional solutions. Although fine part of these ideas has been realized,
we displayed new concepts of better protection and conservation. Extra attention has
been paid to concomitant contents, such as gatherings of poets, literary evenings and
recently, Desanka’s May’s conversations. All of this would contribute to the quality
and the quantity of cultural life in Brankovina.
Not only do the values of monuments in Brankovina have cultural-historical significance, but they are of national significance as well. For the time being, only
experts from the field of conservation and presentation of cultural properties are
aware of the fact above mentioned, which is insufficient. Therefore, all actions done
in the future will have the objective of restoration this memorable place into a cultural-educational center, as it once was and to make it a spiritual source for all admirers of tradition and culture.
167
UDK = 069.4 (497.11 Brankovina)
Gordana Markovi}
Narodni muzej – Vaqevo
PREDLOG KONCEPCIJE MUZEJSKE POSTAVKE
„KU]A NENADOVI]A“
U KOMPLEKSU ZNAMENITO MESTO BRANKOVINA
- sa akcentom na etnografski sadràj Apstrakt: Vi{eslojno kulturno nasle|e Brankovine i uloga porodice
Nenadovi} u istorijskim doga|ajima u prvoj polovini 19. veka, poznatim kao
prvi i drugi srpski ustanak i stvarawe srpske dràve, pruàju mogu}nost za
novu muzejsku prezentaciju u ovoj za{ti}enoj celini. Kompleksna muzejska
postavka u replici Ku}e Nenadovi}a, sa dve osnovne teme istorijskom i
etnolo{kom, trebalo bi da prikaè jedan sloèn dru{tveno-istorijski
proces i tradicionalni kulturni miqe u kojem su se ovi doga|aji odvijali sa
posebnim akcentom na doprinos porodice Nenadovi}.
I
Potreba za formirawem nove muzejske postavke
Potreba za isticawem nacionalnih vrednosti na po~etku 21. veka,
srame`qivo izrawa kao nekad u epohi romantizma, kada je za posledicu imala formirawe istorijskih, etnografskih1 i muzeja na otvorenom (ovi za{ti}eni i u jednu celinu organizovani objekti poznati su
kao muzeji na otvorenom ili skansen2). Ciq muzeja na otvorenom je da
prikaù regionalne karakteristike narodne arhitekture neke etni~ke zajednice ili, pak, prikaù prostor u kojem je ‘ivela i radila
neka poznata li~nost a sve to kroz prizmu ‘ivota obi~nih qudi i
wihovih svakodnevnih aktivnosti.
1
2
Antun Bauer, Historijski muzeji u historiji muzeja, Zbornik istorijskog muzeja
Srbije 15 – 16, Beograd 1979, str. 123 – 133
[ve|anin Artur Hacelijus 1891. g. osniva Skansen-muzej u kojem je rekonstruisan seoski ‘ivot.
169
Gordana Markovi}
Znamenito mesto Brankovina sa svojim prirodno-geografskim poloàjem i vi{eslojnim kulturno-istorijskim nasle|em,3 pruà dovoqno argumenata da se razmi{qa o novoj organizaciji ove za{ti}ene celine i formirawu skansena.
Tokom 2003. godine, zapo~eli su radovi na gradwi replike Ku}e
Nenadovi}a u okviru postoje}eg kompleksa u Brankovini, a prema
predlogu datom u Elaboratu: Znamenito mesto Brankovina – stvarawe
uslova za formirawe skansena.4 Prema pomenutom Elaboratu planirano je formirawe oku}nice u kojoj bi centralno mesto pripadalo
Ku}i Nenadovi}a i postoje}em vajatu Nenadovi}a (koji bi se u novoj
koncepciji preneo pored ku}e, jer je to wegov prirodan poloàj) a u
saradwi sa Zavodom za za{titu spomenika kulture „Vaqevo“ uradio
bi se predlog za postavqawe drugih objekata u oku}nici. Nakon konsultovawa postoje}e literature5 i uvida u trenutno stawe na terenu,
stru~waci Zavoda za za{titu spomenika kulture „Vaqevo“ i Narodnog muzeja Vaqevo, do{li su do zakqu~ka da je vi{estruko opravdano
da se postoje}a ku}a porodice Nenadovi}, ili boqe re}i ostaci ku}e
ne izme{taju, nego, da se uradi wena replika na slobodnoj povr{ini
(31 ar) do {kolskog dvori{ta, predvi|enoj za {irewe kompleksa. Replika Ku}e Nenadovi}a je dimenzija 13 h 8,12 m i pripada tipu ku}e
polubrvnare polu~atmare, tzv. „ku}a na }elicu“, koja ima 5 prostorija, podrum i trem sa kojeg se ulazi u „ku}u“ i sobe.
Prema prirodi posla koju muzej obavqa i prema raspodeli obaveza
koje Narodni muzej Vaqevo ima u okviru starawa o muzejskim postavkama u kompleksu Znamenito mesto Brankovina (u okviru Saveta
3
4
5
170
Prostor Znamenitog mesta Brankovina je celina kompleksnog sadràja i ~ine je:
a) porta sa crkvom Svetih Arhan|ela i bogatom crkvenom riznicom, u ~ijoj su neposrednoj blizini grobovi ~lanova porodice Nenadovi}, grob pesnikiwe Desanke Maksimovi}, ~esma i objekti narodnog neimarstva – sobra{ice; b) staro
{kolsko dvori{te sa starom ili Protinom {kolom, novom ili Desankinom
{kolom, bunarom, vajatom Nenadovi}a, {kolskom pisarnicom; v) prazna parcela na kojoj je planirano {irewe kompleksa.
Gordana Markovi}, Znamenito mesto Brankovina - stvarawe uslova za formirawe skansena, Narodni muzej Vaqevo, Delovodnik br. 90, od 11.juna 2002.
Qubomir Pavlovi}, Kolubara i Podgorina, antropogeografska promatrawa, Beograd 1907, str. 572; Branko Vujovi}, Brankovina, Beograd 1983. g. str. 114 -115;
Dr Miloslav Stojadinovi}, Na{e selo, Beograd 1929, str. 88.
Predlog koncepcije muzejske postavke...
Brankovine6), name}u se i obaveze u vezi planiranih poslova na pro{irivawu kompleksa ozna~ene kao nove ili dopuwene muzejske postavke u objektima Protine i Desankine {kole i novoformirane oku}nice. Na ovim poslovima bili bi angaòvani stru~waci – (istori~ari,
istori~ari umetnosti i etnolozi, u zavisnosti od konkretne
izlo`be) Narodnog muzeja Vaqevo uz angaòvawe i spoqnih saradnika: kolega iz mati~nih muzeja (Istorijskog muzeja Srbije, Vukovog i
Dositejevog muzeja, Pedago{kog muzeja Srbije, Etnografskog muzeja u
Beogradu) i sli~nih ustanova za{tite kao i arhitekti i dizajneri.
Prema dinamici rada koju je predvideo pomenuti Elaborat, 2003. i
2004. godina predvi|ene su za izradu koncepcije, prikupqawe muzealija, konzervaciju i realizaciju novih muzejskih postavki u pomenutim – postoje}im objektima kompleksa Znamenitog mesta Brankovina
i u replici Ku}e Nenadovi}a.
II
Osnovne karakteristike koncepcije muzejske
postavke u Ku}i Nenadovi}a
Uloga Brankovine i porodice Nenadovi} u istorijskim doga|ajima u prvoj polovini 19. veka i wihova refleksija na daqa dru{tvena,
istorijska i kulturna de{avawa u Srbiji, pruàju mogu}nost muzejske
prezentacije. Ovakav pristup ovom istorijskom periodu, wegovim doga|ajima i li~nostima, bio bi i zna~ajan doprinos programu obeleàvawa dva veka od po~etka srpske revolucije.
Istraùju}i antropogeografske karakteristike kolubarskog
prostora na prelazu 19. i 20. veka, Qubomir Pavlovi} je izneo nekolika zapaàwa o nasequ Brankovina, kao selu razbijenog tipa, ~ije su
se ku}e izdvojile u „xemate“ a govore}i o poreklu wenog stanovni{tva, izme|u ostalog pi{e: „Nenadovi}a se porodica doselila u op{toj seobi, pri kraju 17. stole}a... Nenadovi}i su u po~etku 19. stole}a igrali znatnu ulogu u na{oj istoriji, ali su ih vreme i prilike
uklonile odavde, te ih danas ovde nema, ve} su rastureni po Vaqevu i
6
Brigu o objektima i organizaciju sadràja u wima zajedni~ki vode: Crkvena op{tina u Brankovini, Osnovna {kola u Brankovini, Narodni muzej Vaqevo, a od
strane SO Vaqevo formiran je 2001. g. i privremeni organ Savet Znamenitog
mesta Brankovina, u kojem se pored navedenih institucija nalaze i predstavnici
SO Vaqevo (podpredsednik SO, odbornik iz Brankovine, na~elnik finansija),
Zavoda za za{titu spomenika kulture „Vaqevo“, Mati~ne biblioteke u Vaqevu i
Turisti~ke organizacije Vaqevo.
171
Gordana Markovi}
celom svetu. Wihovi su srodnici Lazarevi}i, ima ih 4 ku}e i slave sv.
Alimpija.“7 Mnogo godina kasnije, govore}i o kulturno-istorijskom
zna~aju Brankovine i znamenitih li~nosti iz porodice Nenadovi},
Branko Vujovi}8 kaè da se jedina sa~uvana ku}a ove porodice nalazi
u zaseoku Lazarevi}a. „Ova porodica je, kao {to se zna, u srodstvu sa
Nenadovi}ima, koji su se sredinom pro{log veka iselili iz Brankovine u Vaqevo. Tom prilikom su preci sada{weg vlasnika otkupili,
Protinu ku}u, koja se prvobitno nalazila na drugom mestu – na Rezinama, gde su bile i druge ku}e Nenadovi}a, opkoqene gustom {umom
ispod koje se danas nalazi Protin bunar, zatim mo~ilo za pojewe stoke i jedan stari orah koji je stajao nekad ispred ku}e. Kada su ku}u otkupili novi vlasnici su je najpre pa`qivo razgradili i gra|evinski
materijal prevezli na svoje imawe, gde su je ponovo sagradili, nastoje}i da bude ista u svemu kao ona ranija. Danas nije lako utvrditi {ta je
u ovoj ku}i, posle tolikih prohujalih decenija, ostalo staro, prvobitno, a {ta je u woj uneto, dodato i prepravqeno, kao trag potowih vremena. Op{ti izgled ku}e, na~in gra|ewa, posebno obrada kamena i
drveta, sve to upu}uje na sredinu pro{log veka i ku}a, sva je prilika,
ne bi mogla biti starija od 1840-1850. godine. Dakle, to bi mogla biti
hronolo{ki posledwa u kojoj su Nenadovi}i stanovali...Danas ova
polusru{ena i skoro potpuno napu{tena ku}a ima krajwe ‘alostan
izgled.“9
Istorijska uloga porodice Nenadovi} u srpskim ustancima, procesima uspostavqawa Srbije kao pravne dràve i formirawu wene
diplomatije,10 poznata je i od neprocewive je vrednosti.
Izneti podaci o Brankovini na osnovu konsultovane literature,11
po~etna koncepcija koja se odnosi na daqe {irewe kompleksa Znamenito mesto Brankovina12 i uloga istorijskih muzeja, kao posebne vrste
muzeja, koji imaju zadatak da celovito prikaù proces istorijskog ra-
7
8
9
10
11
12
172
Qubomir Pavlovi}, Kolubara i Podgorina, antropogeografska promatrawa, Beograd 1907, str. 572
Branko Vujovi}, Brankovina, Beograd 1983. g. str. 114 -115
Isto
Knez Aleksa Nenadovi} je jedan od prvih pose~enih srpskih knezova; u Vaqevu se
formira prvi sud u ustani~koj Srbiji; Prota Mateja Nenadovi} je pisac zakona
i prvi srpski diplomata, a Jakov Nenadovi} je prvi srpski ministar policije.
Pogledati napomenu 5.
Pogledati napomenu 4.
zvitka,13 bile su osnovne smernice za stvarawe koncepcije budu}e muzejske postavke u Ku}i Nenadovi}a.
Kako se o autenti~nosti ovog objekta (ku}e) ne moè sa sigurno{}u
govoriti zbog nedostatka materijalnih dokaza i istorijskih podataka o woj, ponu|eno re{ewe izrade replike Ku}e Nenadovi}a pokazalo
se kao veoma prihvatqivo pri ~emu se mogu}nosti za muzeolo{ku prezentaciju ne umawuju.
Budu}a muzejska postavka u Ku}i Nenadovi}a bila bi kompleksnog
sadràja, jer se sloèni dru{tveni i istorijski procesi muzeolo{ki
mogu predstaviti samo „kombinovanim kori{}ewem najrazli~itijih
vrsta muzejskog materijala“. Okosnicu ove muzejske postavke ~inile
bi dve teme: istorijska i etnografska.
A) Istorijski aspekt ove postavke treba da ukaè na istorijsku
ulogu porodice Nenadovi}, Prote Mateje Nenadovi}a i Brankovine u
ustani~koj Srbiji. Organizacija prostora u replici Ku}e Nenadovi}a pruà dovoqno mogu}nosti jer se radi o tzv. ~etvorodelnoj ku}i.
Detaqnu koncepciju i sinopsis ovog dela postavke trebalo bi da predloì istori~ar a da bi ovaj sadràj bio potpun i celovit neophodno
je koristiti arheolo{ki i etnolo{ki materijal, koji bi u okviru ove
teme bili prate}i materijal. Poznato je da uloga etnolo{kog materijala u prezentovawu istorijskih li~nosti i doga|aja je da prikaè
(do~ara) „tradicionalni kulturni miqe u kojem se istorijski proces
odvija“.14 O novoj muzejskoj prezentaciji koja bi trebalo da prikaè
doprinos porodice Nenadovi} tokom 19. veka, razmi{qalo se i pre
nekoliko godina15 ali u okviru prostora Protine {kole. Me|utim,
{irewem kompleksa dobio se novi prostor u kojem bi pomenuta ili
neka druga koncepcija mogla jo{ boqe da se prezentuje.
B) Svakodnevni ‘ivot sa akcentom na regionalne karakteristike
narodne arhitekture i kulture stanovawa u ovom istorijskom periodu
13
14
15
Antun Bauer, Historijski muzeji u historiji muzeja, Zbornik Istorijskog muzeja
Srbije 15-16, Beograd 1979, str.123-132; @eqka [kori}, Etnografski predmeti u
istorijskim muzejima, Zbornik Istorijskog muzeja Srbije 15 – 16, Beograd 1979,
str. 142-149; mr @eqka [kori}, Etnografska zbirka Istorijskog muzeja Srbije,
Zbornik Etnografskog muzeja u Beogradu 1901 -2001, Beograd 2001, str. 73-84
@eqka [kori}, Etnografska zbirka Istorijskog muzeja Srbije, Zbornik Etnografskog muzeja u Beogradu 1901-2001, Beograd 2001, str. 80
Dragana Lazarevi} Ili}, Teze za predlog idejnog projekta muzeolo{ke prezentacije kulturno-istorijskih spomenika u Brankovini 2001-2004, Narodni muzej
Vaqevo, Delovodnik br. 35, od 13. marta 2001.
173
Gordana Markovi}
16
(19. vek), ~inio bi drugu – etnografsku – celinu i bila bi ambijentalno prezentovana u „ku}i“ (delu ku}e od brvana) i podrumu. O
nu`nosti ove teme i na~inu wenog prezentovawa, bi}e re~i u slede}em
poglavqu.
Obe ove tematske celine moraju me|usobno biti povezane osnovnom
idejom – uloga Brankovine i porodice Nenadovi} u istorijskim i
kulturnim procesima tokom 19. veka, ~ime bi se kroz jedan briàn
odnos prema ku}i, (koji se ogledao u narodnim verovawima oko
gradwe), po{tovawu porodi~nih kultova (pre svega slave), elementarnim oblicima privre|ivawa (koji su neophodni za svako doma}instvo
a pre svega ve}e zadru`ne porodice), na najboqi na~in ku}i vratile
sve tradicionalne funkcije kroz formu muzejske postavke.
III
Zna~aj etnografskog muzejskog materijala
u muzejskoj postavci Ku}e Nenadovi}a
Uloga etnografskog muzejskog materijala u prezentaciji istorijskih tema, bilo da je re~ o li~nostima ili doga|ajima vi{e puta je
obra|ivana u literaturi i potkrepqena konkretnim muzejskim postavkama.17 Prema predloènoj kompleksnoj koncepciji muzejske postavke u Ku}i Nenadovi}a, etnografski sadràj bi imao dvojak karakter i bio bi izloèn u trima, fizi~ki odvojenim celinama, koje su posledica organizacije prostora i ‘ivota u tradicionalnoj vi{edelnoj ku}i, a ozna~ene su kao „ku}a“, sobe i podrum.
U prvom segmentu postavke, ozna~enom kao istorijski, etnografski
predmeti bi imali ulogu „prate}eg“ muzejskog materijala kojim bi se
sa odgovaraju}im muzealijama ili replikama do~arao „tradicionalni kulturni miqe“. Odabir muzealija bi se vr{io u skladu sa centralnom temom i prostorom u kojem se one (muzealije) izlaù uz me|usobni dogovor i saglasnost istori~ara, kao nosioca ovog dela koncepcije i etnologa.
Drugi segment izlo`be ozna~en je kao etnografski pa }e ove muzealije biti „nose}i“ muzejski materijal, kojim }e se prikazati odre|e16
17
174
Ovakva koncepcija je ve} zastupqewa u nekim drugim sredinama u kojima su se rodile, ‘ivele ili radile neke istorijske li~nosti kao {to je Rodna ku}a @ivojina Mi{i}a u Struganiku, Ku}a vojvode Stepe Stepanovi}a u Kumodraù i
sli~no.
Videti napomene 13 i 16
ne tematske celine u okviru tradicionalne kulture stanovawa i privre|ivawa.
S tim u vezi, evo nekoliko osnovnih karakteristika tradicionalne kulture ovog prostora tokom 19. veka, koji }e se na muzeolo{ki na~in prezentovati.
U tradicionalnoj kulturi vaqevskog kraja selo je u pro{losti bilo veoma dobro organizovano kao socijalno ekonomska i obredno religijska zajednica, teritorijalno ome|ena.18 Etni~ka struktura ovih
prostora posledica je brojnih migracijskih procesa koji su se vekovima odvijali na ovim prostorima a uslovqavali su ih prirodno-geografski i dru{tveno-istorijski faktori. Svi ovi procesi imali su
posledice u sferi materijalne, duhovne i socijalne kulture stanovni{tva ovog kraja.
Op{te je poznato da je „ku}a“, u tradicionalnoj kulturi Srba,
predstavqala prostoriju u kojoj gori vatra (ogwi{te) ali to je i
prostor gde se ‘ivelo, obedovalo, privre|ivalo, dogovaralo, upra`wavali porodi~ni kultovi, primali gosti. Posebno mesto u „ku}i“ pripadalo je ogwi{tu. Ono je otvorenog tipa i nad wim su verige.
Na wemu se priprema hrana ali se oko wega okupqala i porodica, pa
su za wega vezana mnoga narodna verovawa. U ovakvim ku}ama poku}stvo19 je bilo veoma skromno i uglavnom izra|ivano u doma}instvu
ili kod seoskih zanatlija a ~inili su ga metalni predmeti vezani za
ogwi{te (verige, vatraq, sa~, saxak, ma{e), drveni predmeti (sinije,
trono{ci, stolice, police i dolapi, kao i drveno posu|e) i zemqano
posu|e. Preìvqavaju}i razli~ita vremena i nadìvqavaju}i svoje
uku}ane, ku}e su na najboqi na~in govorile o qudima koji su u wima
ìveli.
Ku}a je kroz svoju dugu istoriju bila odraz prirodne sredine, dru{tvenih, istorijskih i kulturnih procesa ali i potreba wenih uku}ana. Od veoma jednostavnih oblika (jednodelnih i dvodelnih ku}a) od
tro{nog materijala, usled ja~awa porodi~nih zadruga i wihovih potreba a pre svega kod ekonomski jakih porodica, nastaju ve}e trodelne
i ~etvorodelne ku}e, koje se grade na nagnutom terenu tako da se ispod
sobe (soba) moè podzidati podrum.20 Ove velike vi{edelne ku}e, po18
19
20
Radmila Te{i}, Osnove za prou~avawe tradicionalne narodne kulture Vaqevske
Kolubare, Istraìvawa VI, Vaqevska Kolubara, Vaqevo 1990, str. 28
Zoran Rodi}, Poku}stvo i ure|aji u seoskoj ku}i u Srbiji tokom 19. i po~etkom 20.
veka, Zbornik Etnografskog muzeja u Beogradu 1901-2001, Beograd 2001, str.
235-243
Nada Vuleti}, arh. Zoran Xuni}, Narodno graditeqstvo na podru~ju Vaqevske Kolubare, Istraìvawa VI, Vaqevo 1990, str. 189-224
175
Gordana Markovi}
red osnovne prostorije „ku}e“ imaju dve ili vi{e soba, sa prozorima
i zemqanom pe}i. U sobi21 se spavalo, dràla se ode}a i primali gosti, pa su se shodno tome i opremale (krevet, sto, stolice, klupe, ~iviluci, sanduci za ode}u, ponekad razboj i kolevka). Pored navedenih
predmeta va`no mesto u svakoj ku}i pripadalo je ikoni i drugim
kultnim predmetima.
Stanovni{tvo ovih prostora se u pro{losti uglavnom bavilo sto~arstvom (prerada mleka) i poqoprivredom (vo}arstvo i vinogradarstvo), a poznati su bili i dopunski oblici privre|ivawa (p~elarstvo). Celokupna proizvodwa odvijala se u okviru doma}instva za
sopstvene potrebe (kao {to su proizvodwa hrane, izrada poku}stva,
posu|a i oru|a za rad, proizvodwa i prerada sirovina za izradu ode}e) pa su se seqaci sami bavili i zanatskom delatno{}u.
Predstavqawem osnovnih arhitektonskih karakteristika, kulture stanovawa i privre|ivawa ovog dela Srbije tokom 19. veka, na najboqi na~in bi potvrdili ~iwenicu da „etnografski predmeti predstavqaju veoma zna~ajan ekspozicioni materijal“22, jer oni upravo
sluè prikazivawu i tuma~ewu odre|enih istorijskih tema, bilo da
su nose}i ili prate}i materijal u odnosu na glavnu temu muzejske ekspozicije.23
21
22
23
176
Prema Qubomiru Pavlovi}u ve} po~etkom 19. veka ku}a se javqa sa jo{ jednim
odeqewem, me|utim, prema Vuku Karaxi}u i Jovanu Cviji}u, one se javqaju mnogo
kasnije jer se u velikoj zadru`noj porodici pored ku}e za spavawe oèwenih zadrugara gradio vajat.
@eqka [kori}, Etnografski predmeti u istorijskim muzejima, Zbornik Istorijskog muzeja Srbije 15-16, Beograd 1979, str.14-149;
mr @eqka [kori}, Etnografska zbirka Istorijskog muzeja Srbije, Zbornik
Etnografskog muzeja u Beogradu 1901-2001, Beograd 2001, str. 73-84
Upe~atqiv primer ovakve muzejske koncepcije je: Milo{ev konak u Top~ideru
(Istorijski muzej Srbije), Rodna ku}a @ivojina Mi{i}a u Struganiku (Narodni muzej Vaqevo), a u pripremi je i stalna postavka Rodna ku}a vojvode Stepe
Stepanovi}a u Kumodraù (Istorijski muzej Srbije).
IV
Na~in muzejske prezentacije prema prostornom rasporedu
u Ku}i Nenadovi}a
Replika Ku}e Nenadovi} je vi{edelna ku}a koja ukupno ima {est
prostorija24:
1. trem (sa kojeg se ulazi posebno u „ku}u“, a posebno u zidani deo
ku}e gde su sobe);
2. hodnik (4 h 1,75 m; u koji se ulazi sa trema, a iz wega se ulazi u
prvu sobu tzv. „stare{insku sobu“);
3. „stare{inska soba“ (4 h 4 m) sa dva prozora i vratima za slede}u
sobu;
4. soba (4 h 4 m ), sa dva prozora, istih je dimenzija kao i prethodna
a ima vrata za ulazak u slede}u najve}u sobu koja je u sredi{wem delu
ku}e;
5. velika soba (4,5 h 6,25 m), sa dva prozora na istom zidu i vratima
koji je povezuju sa „ku}om“;
6. „ku}a“ (8 h 4,5 m) sa dvoja naspramna vrata i ogwi{tem uza zid
sobe;
7. podrum (8 h 8,5 m).
Ovakva organizacija prostora, kao i povr{ina svake prostorije
ponaosob, pruà dovoqno mogu}nosti da se gore predloèna kompleksna koncepcija muzejske postavke o ulozi Brankovine i porodice Nenadovi} u dru{tveno-istorijskim procesima u Srbiji tokom 19. veka,
kulturi stanovawa i privre|ivawa u tom periodu, prezentuje javnosti. Predloène dve tematske celine (istorijska i etnografska) prostorno bi se mogle podeliti na slede}i na~in:
a) Prostorije ozna~ene na planu i tekstu brojevima 4 i 5 pripadale
bi istorijskoj temi koja ima za ciq da prikaè ulogu Brankovine, porodice Nenadovi} i Prote Mateje Nenadovi}a u ustani~koj Srbiji.25
U ovim prostorijama shodno osnovnoj istorijskoj temi etnografski
predmeti bi imali „prate}i“ karakter i ~inili bi ga odabrani pred24
25
Da bi se ovaj prostor lak{e shvatio u prilogu dostavqamo plan ku}e sa podrumom.
Ovaj segment izlo`be trebalo bi da predstavi porodi~no stablo Nenadovi}a, portrete najzna~ajnijih li~nosti ove porodice: kneza Aleksu, vojvodu Jakova, vojvodu
Simu, knegiwu Persidu, kwièvnika Qubu Nenadovi}a a poseban segment bi trebalo da predstavqa li~nost Prote Mateje Nenadovi}a (wegovo {kolovawe, u~e{}e u
pripremi ustanka, diplomatski rad, putovawa, wegovi savremenici i saradnici).
177
meti koji su bili karakteristi~ni za tradicionalnu kulturu ovog
kraja pri opremawu sobe.26
b) Prostorije koje su na planu i u tekstu ozna~ene brojevima 3, 6 i 7,
pripadale bi etnografskoj temi sa sadr`jem koji treba da prikaè
osnovne karakteristike naseqa Brankovina (tip naseqa, tipovi ku}a,
migracijski procesi) sa karakteristikama kulture stanovawa (prikazanim u „ku}i“ i sobama) i privre|ivawa (koje bi delimi~no bilo
predstavqeno u „ku}i“ i podrumu) tokom 19. veka, pa bi u wima etnografski materijal imao „nose}i“ karakter.
v) Prostorija ozna~ena na planu i tekstu brojem 2 (hodnik) mogla
bi se iskoristiti za uvodnu legendu koja bi govorila o istorijatu ku}e Nenadovi}.
Na~in muzejske prezentacije prema prostornom rasporedu i vrsti
muzejskog materijala bio bi detaqno ure|en Sinopsisom za obe tematske celine.
V
Prezentacija etnografskih materijala
u postavci Ku}e Nenadovi}a
Na osnovu izloènog predloga muzejske postavke u Ku}i Nenadovi}a u Brankovini, izloèni muzejski materijal bi se mogao svrstati u
nekoliko grupa: istorijski, etnografski i likovni. Kako se do sada
govorilo o kompleksnom sadràju budu}e muzejske postavke, to bi detaqan predlog istorijskih predmeta bio izloèn u koncepciji i sinopsisu istori~ara.27 Ovog puta zadrà}emo se samo na etnografskim
26
27
îwenica da u postoje}em kompleksu u Brankovini, kao i u pomenutom Projektu
koji se odnosi na {irewe kompleksa, postoji vajat (vajati), predlaèmo da se sobe u
okviru ku}e iskoriste kao „izlaga~ki prostor“ za pomenutu istorijsku koncepciju, jer nam se ~ini prirodno da se o ~lanovima porodice Nenadovi} govori upravo
u okviru ku}e, kao prirodnog prostora ‘ivota jedne porodice. Etnografski materijal bi, dakle, samo u odre|enim segmntima trebao da do~ara taj „tradicionalni
miqe“, ~ime bi se postiglo neponavqawe sadràja u odnosu na vajate.
Jedan od ponu|enih predloga nalazi se u pomenutoj koncepciji istori~ara Dragane Lazarevi}-Ili}, koja je navela popis predmeta iz crkvene riznice crkve
Svetih Arhan|ela u Brankovini (Malo jevan|eqe Prote Mateje, Ru~ni krst Prote Mateje, îtuqa Prote Mateje Nenadovi}a iz 1831, Spisak li~nih predmeta
Prote Mateje, Popis parohijana iz 1831 .g.) prema kwizi Branka Vujovi}a, Brankovina, me|utim u obzir mogu do}i drugi istorijski spisi vezani za ovaj istorijski period a odnose se na Nenadovi}e i Brankovinu.
179
alni predmeti (koji su se koristili u doma}instvu u obi~ajima ‘ivotnog i godi{weg ciklusa, kao {to su slavska ikona, obredni hlebovi,
vaskr{wa jaja, poskurnik i sli~no). Svi etnografski predmeti bi bili ambijentalno postavqeni ali bi se vodilo ra~una da se maksimalno obezbede.
Ponu|ena kompleksna koncepcija muzejske postavke u replici Ku}e Nenadovi}a bi svojim sadràjem i na~inom muzejske prezentacije,
sa akcentom na ulogu porodice Nenadovi} u svim dru{tveno-istorijskim zbivawima tokom 19. veka i tradicionalnim kulturnim miqeom
u kojem su oni ‘iveli i delovali, bila specifi~na u odnosu na druge
muzejske postavke a pre svega u za{ti}enim celinama koje imaju tendenciju skansena29 ili su ve} muzeji na otvorenom.30
Rezime
Znamenito mesto Brankovina svojim vi{eslojnim kulturno-istorijskim
nasle|em pruà mogu}nost za novu muzejsku prezentaciju u okviru muzeja na
otvorenom. Formirawe novih muzejskih sadràja omogu}ila je izgradwa
replike Ku}e Nenadovi}a.
Istorijska uloga porodice Nenadovi} i Brankovine u prvoj polovini
19. veka (poznata po Prvom i Drugom srpskom ustanku i formirawu srpske
dràve) i uloga istorijskih muzeja, kao posebne vrste muzeja koji imaju zadatak da celovito prkaù proces istorijskog razvitka, bili su osnova za formirawe koncepocije nove muzejske postavke. Predloèna koncepcija imala
bi dva aspekta – istorijski i etnografski. Istorijski aspekt muzejske postavke trebalo bi da ukaè na istorijsku ulogu porodice Nenadovi}, Prote
Mateje Nenadovi} i Brankovine u ustani~koj Srbiji tog vremena.
U iznetoj koncepciji poseban akcenat je na etnografskom aspektu izlo`be i ulozi etnografskih predmeta kao „prate}eg“ muzejskog materijala
koji treba da do~ara kulturni miqe u kojem se odre|en istorijski proces
odvijao.
Proìmawe ova dva sadràja ~inilo bi ovu postavku specifi~nom u odnosu na druge muzejske postavke u sli~nim za{ti}enim kulturno-istorijskim celinama i bio jo{ jedan korak vi{e ka formirawu muzeja na otvorenom.
29
30
Kao primer mogu posluìti Rodna ku}a @ivojina Mi{i}a u Struganiku ili rodna ku}a Vuka Karaxi}a u Tr{i}u u kojima se na muzeolo{ki na~in u odre|enom
kulturnom miqeu, govori o ‘ivotu i radu ovih li~nosti.
Kao na primer Muzej „Staro selo“ u Sirogojnu u kojem se na muzeolo{ki na~in
prezentuje i {titi tradicionalna narodna arhitektura i kultura stanovawa,
odre|enog geografskog podru~ja.
181
Gordana Markovi}
Summary
The Memorable site of Brankovina with its natural-geographic position and multi-laminar cultural and historical heritage offers the possibility of a new museum
presentation within the opened museum. Forming of new museum contents was enabled by building of the exact replica of the House of the Nenadovi} family.
The historical role of the Nenadovi} family and Brankovina during the first half
of the 19th century (known for their participation in the First and the Second Serbian
Uprisings and the constitution of Serbia) as well as the role of historic museums as
particular type of museums, whose objective is to present the whole process of historical development, were taken into consideration when the concept of the new museum setup was made. The proposed concept would have two aspects – historical and
ethnographic.
The historical aspect of the museum setup should represent the historical role of
the Nenadovi} family, Prota Mateja Nenadovi} and Brankovina in revolutionary
Serbia at that time.
In the presented concept, particular emphasis would be on the ethnographic aspect of the exhibition and on the function of ethnographic objects as „concomitant“
museum material, which should have the task of describing cultural milieu in which
this historical process occurred.
The mixture of these two contents would make this museum setup very specific,
compared to other museum setups in similar, protected cultural-historical complexes
and would present one step further to creating the opened museum.
182
GRA\A
DOCUMENTS
Velibor Berko Savi}
istori~ar, Vaqevo
GLAVNI SPISAK UTVARI, ODJEJANIJA I KWIGA
CRKAVA U OKRUGU VAQEVSKOM ZA 1860. GODINU
Pravoslavna srpska crkva, neraskidivo vezana za svoj narod od
svog postawa do dana{wih dana, imala je dobro poznate zasluge za opstanak nacije. Sve {to se o tim bogomoqama znalo odnosilo se na godinu ili vek izgradwe, wihov stil, ‘ivopis, neimare i ktitore. Sve
ostalo je zapreteno velom tajnosti. Od Nemawi}a, pa kroz vekove stradawa srpskog naroda, crkva je bila za{titnik svoje pastve, uto~i{te
za vapiju}e u pustiwi, a vera u Svevi{weg spas du{a vernika. Vera,
otaxbina i vladar imali su svoje sinonime u Svetom trojstvu: Otac,
Sin i Sveti duh. S verom u Boga ~ovek je bio kadar sti}i i ute}i i na
stra{nom mestu postojati. Naj~itanija kwiga kroz vekove je, stoga,
bilo Sveto Evangelije, ~uvana u ku}ama, zbegovima i seobama, zajedno
sa mo{tima svetih i ikonama.
Ako je pone{to od tih pokretnih stvari i sa~uvano, bogomoqe su
podnosile najve}a stradanija, sa svim ostalim utvarima, odjejanijama
i kwigama. Mnoge su zavr{ile na ogwu bezbo`nika, a mnoge i na
buvqim pijacama {irom zemqine kugle. To se, uglavnom, odnosi na
bogoslu`bene kwige i ikone svetaca, a wihova vrednost je nenadoknadiva. Dramati~na zbivawa na Kosovu i Metohiji na{eg vremena, prevazi{la su sva stradanija srpske crkve i naroda tokom vekova. Stotine crkava i manastira su poru{eni i u ogwu spaqeni zajedno sa wihovim relikvijama.
Stradawa pravoslavnih bogomoqa u vaqevskom kraju bila su mawe
pogubna. Najvi{e ih je poru{eno u tzv. Ko~inoj krajini i Prvom
srpskom ustanku, a zatim i u potowim svetskim ratovima. Wihova
obnova i podizawe novih usledilo je posle sultanskog Hati{erifa iz
1830. godine, kada je srpska crkva dobila i potpunu versku autonomiju
183
Velibor Berko Savi}
u okviru Otomanske imperije. Tako je, krajem 1860. godine, u Okruìju
vaqevskom bila 31 pravoslavna bogomoqa.
Zahvaquju}i dokumentu od prvorazrednog zna~aja za istoriju bogomoqa na tom podru~ju, u prilici smo da zavirimo u wihove riznice,
mawe vi{e dobro opremqene sa bogoslu`benim kwigama, utvarima i
odjejanijama.
Sude}i po naslovu, moglo bi se o~ekivati da je re~ samo o utvarima, odnosno bogoslu`benim uslu`nim stvarima, {to ne odgovara sadràju dokumenta. Ovo i zbog toga {to su me|u utvari sme{tene ikone
i jevan|eqa.
Analiziraju}i dokument Glavni spisak utvari trebalo bi po}i od
samog pojma inventarium i potrebe za popisom stvari koje se na|u prilikom pregleda pokretne i nepokretne imovine, pripadaju}e nekom
imawu, ustanovi ili gazdinstvu. Polaze}i od dana{wih potreba za
ovom vrstom evidencije, materijalne i finansijske, mimo duhovne
sfere, do}i }emo do ~iwenice koja je op{tepoznata i zakonski regulisana. Ona je bila u praksi u svetovnoj i duhovnoj oblasti i imala je
prakti~nu vrednost. Uglavnom je sluìla za jednokratnu upotrebu,
boqe re}i jednogodi{wu, kad je re~ o lai~kim potrebama.
Imaju}i pred sobom ovako vredan izvorni dokument duhovne vrednosti, nu`no je zapitati se {ta nam donosi iz XIX veka, pre ta~no
145. godina?
Najpre dolazimo do saznawa da je 1860. godine u Okrugu vaqevskom
bila 31 crkva. Budu}i da u posmatranom periodu nije bilo manastirskih crkava, u nedostatku odgovaraju}eg bratstva, moglo bi se re}i da
u Okrugu vaqevskom i nije bilo manastira. Polaze}i od okolnosti da
je re~ o crkvama, bilo parohijskim ili manastirskim, popis se odnosio na postoje}e, od kojih }e neke u narednom periodu biti preimenovane u manastire.
Vredni su podaci o materijalu od kojeg su gra|ene (tvrd materijal,
kamen, daska), ~asnoj trpezi i polielejima, zvonarama i broju zvona, sa
wihovom teìnom u centrima. Mawkaju podaci o ikonostasu i ikonama na wemu.
Za istoriju crkava iz ovog glavnog spiska svakako bi od zna~aja bili podaci o nepokretnim dobrima, vremenu izgradwe crkva, wihovom
stilu, protomajstorima i ktitorima. Ti podaci nisu traèni od [aba~ke konzistorije, u konkretnom slu~aju, pa bi ih trebalo traìti u
drugim izvorima.
Dubqom analizom raspoloìvih podataka o utvarima, odjejanijama i kwigama, moè se pouzdano re}i da su sve{tenici, uglavnom, ras184
Velibor Berko Savi}
polagali dobro opremqenim bogoslu`benim stvarima i kwigama. Kada je re~ o wihovom poreklu, moglo bi se re}i da poti~u iz {tamparija
na strani, iz Rusije (Moskva), Austrije (Be~) ili Ma|arske (Pe{ta).
I ta okolnost je za ove potrebe izostala, {to je i razumqivo.
Ukupno uzev, Glavni spisak utvari, koji je sro~io vaqevski namesnik Janko Jovanovi}, dolazi u red veoma zna~ajnih izvora za monografije odnosnih crkava. Jedno poglavqe u tim monografijama nesumwivo bi trebalo posvetiti ba{ ovom dokumentu. U pore|ewu sa
vremenom objavqivawa takve publikacije, sa onim od pre 145 godina,
do{lo bi se do veoma vrednih podataka za istoriju crkve.
Nalazimo, pritom, da za ove crkve dodamo i jo{ dve, za {iru javnost, nepoznanice. One se odnose na godinu ili vek izgradwe. Budu}i
da su u me|uvremenu na ovom na{em podru~ju iznikle brojne srpske bogomoqe, a neke od wih preimenovane u manastirske. Ovom prilikom
smo na{li za potrebno da ih ovde unesemo, zajedno sa onim iz Glavnog
spiska za 1860. godinu. I jedne i druge }e imati svoje za{titnike kojima su posve}ene. To bi, u isto vreme, bio i nedostaju}i podatak za
crkve iz XIX veka.
Vredno je ista}i da je namesni{tvo u Obrenovcu pripadalo Okrugu
vaqevskom, {to danas nije slu~aj. Ta ~iwenica, me|utim, ne iskqu~uje
potrebu da se o tom podru~ju govori, kao i o ostalim u dana{wem Kolubarskom okrugu.
U okviru {est arhijerejskih namesni{tava podaci o hramovima
bi}e izloèni prema mestu, svetitequ kojem su posve}eni i vremenu
izgradwe.1
Namesni{tvo vaqevsko
1. Manastir Pustiwa, hram Vavedewa Presvete Bogorodice (XIV
vek)
2. Manastir ]elije, hram Sabora Sv. Arhangela Mihaila (XIV vek)
3. Manastir Jovawa, hram Ro|ewa Sv. Jovana Prete~e (XIV vek)
4. Manastir Gra~anica, hram Arhangela Mihaila (XV vek)
5. Brankovina, hram Sabora Arhangela Gavrila (1829)
6. Vaqevo, hram Sv. Velikomu~enika Georgija (1836)
7. Rabrovica, hram Sv. Nikolaja Mirlikijskog (1857)
1
186
Podatke za hramove po arhijerejskim namesni{tvima dali su arhijerejski namesnici: Qubisav Axi} (Vaqevsko), Jovan Petrovi} (Posavsko), Mitar Milovanovi} (Tamnavsko), Gojko Terzi} (Kolubarsko) i Mihailo Radivojevi} (Podgorsko), na ~emu im se bratski zahvaqujem.
Glavni spisak utvari, odjejanija i kwiga hramova u okrugu vaqevskom
8. Petnica, hram Uspewa Presvete Bogorodice (1864)
9. Dra~i}, hram Sv. Apostola Petra i Pavla (1902)
10. Manastir Leli}, hram Sv. Nikolaja Mirlikijskog (1929)
11. Vaqevo, hram Sv. i Pravednog Lazara (1935)
12. Gorwe Leskovice, hram Sv. Velikomu~enika Georgija (1944),
podigli su ga pripadnici Jugoslovenske vojske u otaxbini; spaqen je
1951, a obnovqen je 1992. godine.
13. Manastir ]elije, hram Sv. Jovana Zlatousta (1980)
14. Divci, hram Sv. Velikomu~enika Georgija (1980)
15. Babina Luka, hram Sv. Luke (1994)
16. Vaqevo, hram Sv. Velikomu~enika Georgija (2000)
17. Vaqevo, Saborni hram Sv. Vladike Nikolaja (u izgradwi)
18. Popu~ke, hram Vaznesewa Gospodweg (u izgradwi)
19. Dupqaj, hram Sv. Save (u izgradwi)
20. Manastir Pustiwa, hram Sv. Vasilija Ostro{kog (u izgradwi)
21. Dowe Leskovice, hram Sv. Marije Magdalene (u izgradwi)
22. Tubravi}, Novi hram Sv. Arhangela Mihaila (u izgradwi)
Namesni{tvo posavsko
1. Grabovac, manastirski hram Sv. Oca Nikolaja (izgra|en 1284,
sru{en 1521, obnovqen 1626, sru{en 1813, obnovqen 1894)
2. Ora{ac, hram Vaznesewa Gospodweg (1817. poru{en, sada u obnovi; brvnara)
3. Obrenovac (Pale`), hram Silaska Sv. Duha (1824-1868)
4. Zve~ka, hram Ro|ewa Presvete Bogorodice (renoviran 1887)
5. Piroman, hram Sv. Apostola Tome (1888)
6. Qubini}, hram Sv. Velikomu~enika Dimitrija (1939)
7. Skela, hram Uspewa Presvete Bogorodice (1981)
8. Stubline, hram Pokrova Presvete Bogorodice (1892)
9. Urovci, hram Sv. Petke (1996)
Namesni{tvo tamnavsko
1. Dokmir, manastirski hram Vavedewa Presvete Bogorodice (XV)
2. Stepawe, hram prenosa mo{tiju Sv. Oca Nikolaja (1784)
3. Jabu~je, hram Sabora Sv. Arhangela Mihaila (1844)
4. Vrelo, hram prenosa mo{tiju Sv. Oca Nikolaja (1848)
5. Novaci, hram Ro|ewa Presvete Bogorodice (1857)
6. Radqevo, hram Pokrova Presvete Bogorodice (1872)
7. Pambukovica, hram Vaznesewa Gospodweg (1876)
8. Vukona, hram Uspewa Presvete Bogorodice (1907)
187
Velibor Berko Savi}
9. Paquvi, hram Sv. Vaznesewa Gospodweg (1935)
10. Lajkovac, hram Sv. Velikomu~enika Dimitrija (1837)
11. Stublenica, hram Sv. Proroka Ilije (1938)
12. Bawani, hram Sv. Velikomu~enika Dimitrija (1961)
13. Skobaq, hram Sabora Sv. Arhangela Mihaila (1992)
14. Gola Glava, hram Vaskrsewa Gospodweg (1994)
15. Ub, Saborni hram Sv. Vaznesewa Gospodweg (u izgradwi)
16. Tulari, hram Prepodobne Majke Angeline (u izgradwi)
17. Ub, hram Sv. Prepodobnog Makarija Velikog (2001)
18. Ub, Mali hram (krstionica) Bogorodice Trojeru~ice (2002)
19. Jabu~je, novi hram Sv. Arhangela Mihaila (u izgradwi)
Namesni{tvo kolubarsko
1. Kr~mar, hram Prenosa mo{tiju Sv. Nikolaja (XIII vek, obnovqen
1793)
2. Bogova|a, manastirski hram Sv. Georgija (XVI vek)
3. Markova Crkva, hram Sv. Dimitrija (1620)
4. Ba, hram Sv. Ilije (sredwi vek, obnovqen 1798)
5. Mionica, hram Vaznesewa Gospodweg (1858)
6. Slavkovica, hram Preobraèwa Gospodweg (1875)
7. Planinica, hram Pokrova Presvete Bogorodice (1905, brvnara)
8. Ribnica, hram Sv. Apostola Petra i Pavla (starodrevna, obnavqana 1820. i 1907-1909)
9. Vrtiglav, hram Sabora Sv. Arhangela Gavrila (1910)
10. Gorwi Lajkovac, hram Sv. Spiridona (1928)
11. Paune, hram Sv. Jovana Krstiteqa (1931)
12. Latkovi}, hram Sv. Georgija (1940)
13. Golubac, hram Sv. Georgija (1998)
14. Div~ibare, hram Sv. Velikomu~enika Pantelejmona (2001)
15. Bawa Vrujci, hram Sv. Velikomu~enice Marine (u izgradwi)
Namesni{tvo podgorsko
1. Skadar, hram Sv. Vaznesewa Hristova (1720)
2. Ose~ina, hram Sv. Vaznesewa Hristova (1776, pod za{titom
dràve kao kulturno-istorijski spomenik)
3. Mili~inica, hram Sv. Velikomu~enika Georgija (1791, brvnara,
pod za{titom dràve kao kulturno-istorijski spomenik)
4. Pri~evi}, hram Sv. Oca Nikolaja Mirlikijskog (1828)
5. Dowa Kamenica, hram Sv. Oca Nikolaja Mirlikijskog ûdotvorca (1900)
188
6. Mili~inica, hram Sv. Velikomu~enika Georgija (1905)
7. Bobova, hram Sv. Apostola Petra i Pavla (1912)
8. Suvodawe, hram So{estvija Svetog duha, Duhovi (1936)
9. Lopataw, hram Sv. Apostola i Evangeliste Luke (1937)
10. Osladi} (Plavaw), hram Sv. Velikomu~enika Georgija (1937)
11. Ogla|enovac, hram Sv. Velikomu~enika Georgija (1938)
12. Pecka, hram Uspenija Presvete Bogorodice (1938)
13. Ose~ina, hram Sv. Vaznesewa Hristova, Spasovdan (1940, pored
stare crkve)
14. Stapar, hram Sv. kosovskog mu~enika Lazara (zidove hrama podigli pripadnici Jugoslovenske vojske u otaxbini, 1943. godine, zavr{en 2002)
15. Gorwa Bukovica, hram Sv. Oca Nikolaja Mirlikijskog
(1970-1984)
16. Gorwe Crniqevo, hram Sv. Velikomu~enika Georgija, \ur|evdan (1992)
Prema dana{wem stawu, u posmatranom podru~ju, ima 73 parohijskih i 8 manastirskih crkava, ili za 50 vi{e od broja crkava u 1860.
godini. Ovde su ura~unate i crkve u izgradwi, koje nisu osve{tane.
Vredno je ista}i da ve}i broj hramova ima u svojoj porti i parohijske domove u kojima su sme{tene crkvene riznice, bogatije od onih od
pre 145 godina. Ako bi utvari, odjejanija i kwige, u hramovima kasnije
podignutim, bili popisane, ovaj rad bi bio znatno obimniji. Posebno, kad bi u taj inventar u{la i nepokretna imawa, istina znatno
osiroma{ena agrarnom reformom posle Drugog svetskog rata.
Utoliko je dokument iz 1860. godine vredan po{tovawa prema na{im precima, koji su u te{kim vremenima istrajavali u podizawu i
obnovi pravoslavnih hramova.
Neka se i ovde kaè da nas je Crkva odràla – Wojzi hvala!
189
Velibor Berko Savi}
GLAVNI SPISAK UTVARI
sviju crkvi u Okruìju vaqevskom za 1860. godinu2
1. CRKVA VAQEVSKA
Od tvrdog materijala, ne izmalana i u svemu oskudna. Ima zvonaru
spojenu i tri zvona, 1 veliko i 2 sredwa.
I Utvari crkvene
8 pokrovaca na ~ast. trapezi, 1 zlatotkan, 2 cic., 2 plat.
1 antimins; ~astna trapeza od kamena
3 Evangelia bel., 1 srebr. okovano, 1 kadifom obloèno, 1 prosto
2 darohranitelnice, 1 mala sreb. i 1 ve}a drvena
2 krsta, 1 sreb. pozla}en a 1 drven
1 putir, diskos i zvezdica sreb., 1 diskos i zvez. tako|e sr., 2 loìce od srebra i 2 kopqa ~eli~na
1 sosud za vino i vodu, 1 xezva i teplotnik
9 daraka, 6 svil., 3 od kadife, 1 ubrus od platna
1 petohqebnica posve stara od pleha
8 sve}waka, 6 mali i 2 velika gvozd. ikonostasni
4 ~iraka, 4 ripide i 1 krst za sve}onosce
8 kandila, 2 od pahvona i 6 kalajni
1 kadionica od tene}ke, 4 prangie i 1 pe~at crkveni
2 polielea od stakla, 1 od 10 sve}a a drugi od 4 sve}e
4 analogie; 8 celova}i ikona i 2 mala zvonceta
7 zavesa razni
2 mutikaze; 3 sanduka, od kojih je 1 okovan; 1 metla
3 barjaka svil. stara, 2 ormana velika i 1 astal
1 pla{}enica na platnu
II Odjejenie
7 Felona, 2 zlatna, 3 svilena stara i 2 od platna stara
4 stihara, 2 svil, 1 od ~etvor i 1 plat (1 plat. star)
2 narukvice stara
4 epitrahiqa, 1 nov zlat. i 3 stara razna
2
190
Arhiv Srbije, [.E. f. II br. 158/1891
14 stihara razni |a~ki
1 stihar |akon. i 1 orar
3 pojasa stara, sva sve{teni~ka
2 ubrusa
III Kwige
3 sluèbnika, 1 polov. a 2 posve stara
1 Trebnik vel. sasvim rasturen; 1 moleb pjenie
2 Apostola sasvim stara i rasturena
12 mese~ni Minea; 1 Triod post; 1 Minej ob{ti
4 Oktoiha, 1 u 2 ~asti nedjeqeni; 1 Ustav crkveni
2 pentikostara polovna; 1 Irmologia
2 mala psaltira stara i 2 ~aslovca poderana
4 kwige za pou~ewa, 2 prologa.
2. CRKVA RABROVI^KA
Nova je, ozidana od tvrdog materijala sa zvonarom, ima 2 zvona i
~astnu trapezu od kamena
I Utvari
3 poklopca na ~ast trapezi, 1 od cica i 2 od platna
1 darohranitelnice, 1 antimins
4 krsta, 1 mali od zlata, 1 srebr. i 2 drvena
1 putir od tu~a, diskos, zvezd. loìca i kopie, sve sreb.
2 sosuda, 1 za teplotu od tene}ke a 1 za vino i vodu stakl.
1 posluàvnik gvozden i 1 tawir bakren
4 darka, 3 svil. i 1 od platna
1 petohqebnica od tene}ke i 2 kadionice od tene}ke
5 sve}waka, 2 na ~ast. trapezi, 1 na proskomidiji, 2 na pevnicama, 2
sve}w. pred ikonostasom i 1 u paperti, tako|e od gvo`|a
4 ~iraka za sve}onosce
5 kandila od kalaja
2 polielea, 1 nov sa 6 sve}a i 1 stari sa 4 sve}e, stak.
3 analogie drvene; 5 celovaju}i ikona
2 zvonceta, 2 mumakaze gvozdene
3 zavese, 3 sanduka prosta
1 barjak svilen; 1 stru~ac
1 vidrica za vodu i krstilnica mermerna
191
Velibor Berko Savi}
II Odjejanie
3 felona, 1 svil. a 2 zlatotkana
2 stihara, 1 zlatot., 1 od cica star
5 epitrahiqa, 3 zlatotkana a 2 od somota
3 pojasa, 1 zlatot. 1 somotni, a 1 sa sreb. avtama
4 narukvice, 2 od crvene kadife, 1 cicani i 1 od stofe
III Kwige
3 evangelia, 1 na vel. kolo sreb. okovano, a 2 mala
1 sluèbnik polovan; 1 Apostol sasvim star
2 Trebnika, 1 vel. a 1 mali; 1 Molebno pjenie
2 Oktoiha, oba stara; 1 Triod polovan; 1 pentikostar
2 Minea, 1 ob{ti, 1 prazdn.; 1 pastirsko pou~ewe
1 psaltir star i 2 ~aslovca stara; 1 Irmologia stara
1 pe~at crkveni
3. CRKVA BRANKOVI^KA
Ozidana je tvrdim materijalom s torwem zajedno, i ima 2 zvona od 3
a 1 od 2 1/2 cente; ima ~astnu trapezu od kamena i templo sa odli~nom
izradom; ima orman za ~uvawe utvari, 2 stola i krstilnicu drvenu
I Utvari
6 pokrovaca na ~ast. trapezi, 2 svil. 1 vunen, 3 platn.
1 antimins
3 Evangelia, 2 na vel. kolo a 1 na malo
1 darohranitelnica drvena
3 krsta, 1 vel. sreb. okovan, 1 pahvon. 1 drven
2 putira, 1 sreb. novi sa svim priborom a 1 bakren sa diskosom i
zvezd. pozla}en; 1 kopie ~eli~no; 1 loìca srebrna
3 sosuda, 1 za teplotu od tene}ke a 2 staklena
7 daraka razni
1 petohqebnica od pleha
3 kadionice, 1 sreb. 1 pahv. 1 od tu~a
5 sve}waka, 4 od tu~a, 1 kalajni sa 3 sve}e
2 sve}waka velika pred ikonostasom gvozdena
2 ~iraka za sve}onosce
6 kandila, 2 sreb. 4 kalajna
1 polielej staklen sa 6 sve}a
3 analogie
1 celova}a ikona
192
1 zvonce, 2 mumikaze, 1 ma{ice
4 zavese razne materie
1 sanduk drven
2 barjaka svilena, od kojih je 1 vrlo star
II Odjejanie
6 felona, 2 zlatot. 2 cicana i 2 od platna
3 stihara, 1 svil., 2 cicana i 1 platnen
7 epitrahiqa, 6 svil., 1 od cica
6 pojaseva, 2 svil., 3 pamu~na sa sreb. pavtama i sreb. pav.
7 narukvica, 2 kadifeli a 5 svilene
5 stihara |a~ki, 4 cicana i 1 od platna
III Kwige
1 sluèbnik nov
4 Trebnika, 3 velika, 1 mali, svi polovni
1 Molebno pjenie novo; 1 Apostol polovan
2 osmoglasnika, 1 sav a 1 od 4 glasa
1 Triod; 2 pentikostara, 1 vel. 1 mali
3 Minea, 1 prazd. vel. 1 mali, 1 ob{ti mali
1 sledovani psaltir
3 prologa; 1 mali psaltir; 1 ~aslovac; 2 propovjedi; 1 Irmologia;
1 Ustav i 1 Srbqak.
4. CRKVA BUKOVI^KA
Sagra|ena je od slabog materijala, ima zvonaru na strani drvenu i
2 zvona, 1 od 3 a 1 od 2 cente; ~astnu trapezu ima od kamena.
I Utvari
1 darohranitelnica srebrna
5 pokrovaca razne materie
3 krsta, 2 sreb. okovana, 1 drven prost
1 putir od sreb. pozla}en sa ostalim priborom
1 antimins
3 barjaka, 1 svil. 2 pamu~na i 2 tawira za prosfor
4 darka, 2 svil. 1 kadifeni i 1 od cica
1 petohlebnica od tene}ke
3 kadionice od tene}ke
6 sve}waka, 4 mala i 2 vel. pred ikonostasom, gvozdena
7 kandila kalajni; 1 analogia
193
Velibor Berko Savi}
1 polielej od stakla sa 4 sve}a; 2 mala zvonceta
15 ikona razni
5 zavesa dverni
1 sud za zejtin i 1 ibrik od tene}ke
3 sanduka drvena prosta
II Odjejanie
4 felona, 3 zlatotkana i 1 od cica
4 stihara, 2 zlatna i 2 od cica
5 epitrahiqa, 3 zlatna i 2 od cica
3 pojasa zlatotkana
3 narukvice, 1 kadifeli a 2 zlatotkane
III Kwige
2 Evangelia, 1 vel. sreb. okovano i 1 malo prosto
1 Apostol na malo kolo, polovan
2 sluèbnika, 1 Triod nov
2 Oktoiha po 2 u ~asti, slaba
2 Minea, ob{ti i prazdni~ki; 1 Irmologia
1 psaltir i 2 ~aslovca, sve staro
5. CRKVA MILIÂNSKA
Sagra|ena je od slabog materijala, ima zvonaru na strani i 2 zvona,
1 od 5 a 1 od 3 cente
I Utvari
3 pokrovca od cica na ~ast. trapezi
1 antimins
3 Evangelija, 1 vel. i 2 mala
1 darohranitelnica drvena
4 krsta, 1 sreb. okovan i pozla}en, a 3 prosta drvena
2 putira, 1 sa priborom sreb. i pozla}en, a 1 od kalaja sa priborom
srebrnim; 1 tawir za prosfore od kalaja
2 sasuda, 1 za teplotu od tene}ke a 1 za vino i vodu stakl.
6 daraka, 2 zlatot. i 4 svilena; 1 ubrus od cica
2 petohqebnice od tele}ke 2 kadionice, 1 polovna a 1 od tu~a
4 ~iraka vel., 2 gvozdena i 2 drvena
4 ~iraka mala od tu~a
15 kandila od kalaja
1 polielej od stakla sa 6 sve}a
194
2 analogije
45 ikona celova}ih
3 zvonceta; 1 tigaw i 2 mumakaze
4 zavese, 3 dverske a 1 analogia od cica
2 sanduka drvena prosta
8 barjaka, 2 svil. 3 od musula i 3 platnena
1 lestvice za potrebu crkvenu
II Odjejanie
5 epitrahiqa, 1 zlatan i 4 od cica
3 stihara, 1 zlatan i 4 od cica
2 pojasa, 1 zlatan i 1 sreb. pavtama
3 narukvice, 1 zlatna, 1 od kadife i 1 cicana
III Kwige
1 Sluèbnik star
1 Bel. Trebnik nov
2 Molebna pjenia
2 Oktoiha po u 2 ~asti, nova
2 Apostola polovna
1 Triod polovan
1 Pentakostar polovan
2 Minea, ob{ti i prazdni~ki
1 Irmologia
1 âslovac mali
1 Pastirsko pou~ewe
6. OSEÂNSKA CRKVA
Sagra|ena je od tvrdog materijala, ima zvonaru na strani i 2 zvona:
1 od 3 a 1 od 1 1/2 cente. Ima ~astnu trapezu od kamena
I Utvari
3 pokrovca na ~ast. trapezi, 1 ~ojan a 2 svilena
1 antimins
1 darohranitelnica srebrna; 1 tawir od tene}ke
3 krsta, 1 sreb., pozla}en a 2 prosta
1 putir sa svojim priborom, sve srebrno
2 sosuda, 1 za teplotu od tene}ke a 1 za vino i vodu stakl.
4 darka, 3 od svile a 1 od platna
195
Velibor Berko Savi}
1 petohlebnica od tene}ke
2 kadionice, 1 od tu~a a 1 od tene}ke
3 sve}waka na ~ast. trapezi
2 velika ~iraka pred ikonostasom, gvozdena
4 kandila od kalaja
1 polielej sa 6 sve}a od stakla
1 zvonce, 2 prangie, 1 mumakaze, 1 ibrik, 1 sanduk, 1 astal, 1 vidrica, 2 ~iraka za |ake
II Odjejanie
3 felona, 1 svilen, 1 cican i 1 od platna
2 stihara, 1 svilen i 1 cican
4 epitrahiqa, 2 svil., 1 pamu~. i 1 od somota
2 pojasa, 1 kadifeli, 1 zlatotkan
2 narukvice zlatotkane
3 barjaka, 2 nova a 1 stari, vojni~ki
III Kwige
2 Evangelia, 1 vel. 1 malo, oba nova; 1 strastno Evangelie
2 Sluèbnika, 1 nov a 1 star
1 Vel. Trebnik, nov
2 Apostola, 1 nov a 1 star
2 Oktoiha, oba stara
1 Triod, nov
1 pentikostar
3 Minea, 1 ob{ti, 2 prazni~na, stara
2 Pou~enia; 1 Irmologia nova; 3 mala Psaltira i 2 âslovca
Ikonostas je ukra{en ikonama gospodskim i prazni~nim (Svetiteqevim).
7. KAMENI^KA CRKVA
Ozidana je kamenom i daskom pokrivena. Ima zvonaru za sebe sa 2
zvona: 1 od 2 i 1 od jedne cente. Ima ~astnu trapezu od kamena.
I Utvari
3 pokrovca na ~ast. trapezi: 1 ~ojan a 2 od cica
1 antimins
1 darohranitelnica drvena; 2 sasuda, 1 za tepl. a 1 za vino i vodu
2 putira, 1 sreb. 1 od kalaja; 2 diskosa; 2 zvezdice; 1 loìca sreb. i 2
kopqa gvozdena
196
3 krsta, 2 sreb. a 2 drvena; 1 tawir od porculana
4 darka, 2 pamu~na, 1 svil. i 1 od platna vezen
1 petohqebnica od tene}ke
3 kadionice, 2 od tu~a, 1 od tene}ke
3 sve}waka, 2 od tu~a, 1 od kalaja
2 ~iraka gvozdena
12 kandila kalajni; 1 polielej od stakla sa 6 sve}a
1 analogia, 1 tigaw za vatru
3 ikone celova}e
1 zvonce od tu~a, 3 sanduka drvena prosta
4 zavese, 3 dverne a 1 na Analogiji
2 barjaka, 1 od musula a 1 od pamuka-atlaza
II Odjejanie
5 felona, 3 svilena a 2 od cica
3 stihara, 1 svilen a 2 od cica
4 epitrahiqa; 2 pojasa, 1 zlat. a 1 svilen
3 narukvice, 2 zlatotkane a 1 svilena
III Kwige
2 Sluèbnika; 1 Trebnik veliki nov
2 molebna pjenia
2 Evangelia, 1 staro a 1 novo; 1 Apostol
3 Oktoiha od kojih je 1 u 2 ~asti
1 Triod; 1 Pentikostar nov
2 Minea ob{t. i prazni~ni, oba stara
2 Irmologie, 1 nova a 1 stari
1 Psaltir mali; 2 âslovca, 1 nov a 1 star
11 ikona stari, 6 na drvetu a 5 na mu{emi
8. PRIÊVA^KA CRKVA
Sagra|ena je od tvrdog materijala, ima zvonaru na strani i 3 zvona,
i ~astnu trapezu od kamena.
I Utvari
4 pokrovca na ~ast. trapezi, 3 plat. a 1 od cica
1 antimins; 1 darohranitelnica od kalaja
3 Evangelia, 2 velika i 1 malo
3 krsta, 1 od tu~a a 2 od drveta
1 putir, diskos i zvezdica, sve srebrno
197
Velibor Berko Savi}
1 putir, diskos, zvezd. i loìca od kalaja i 2 kopqa ~eli~.
2 sosuda, 1 za toplotu a 1 za vino i vodu
5 daraka, 1 svil. 3 cicana i 1 od platna
1 petohqebnica od tene}ke i 1 tawir zemqan
2 kadionice, 1 pahvon i 1 od tu~a
3 sve}waka od tu~a; 1 polielej
2 ~iraka velika gvozdena pred ikonostasom
10 kandila, 9 kalajni i 1 veliko od pahvonda
2 anagolie; 1 zvonce i 1 mutakaze od tu~a
5 zavesa, 3 dverne a 2 na analogiji
2 sanduka prosta drvena
1 barjak vunen prost
10 ikona razni celova}i i 1 raspjatie Gospodwe
II Odjejanie
4 felona, 1 zlat., 1 cican i 2 od platna
5 epitrahiqa, 1 zlat. 1 svilen i 3 od cica
3 narukvice, 1 zlatna i 2 svilene proste
3 pojasa, 1 zlat., 1 od rajta i 1 od \ezie
1 pla{tanica
III Kwige
2 Sluèbnika polovna
3 Trebnika, 1 vel. a 2 mala
1 Molebno pjenie; 1 Pastirsko pou~ewe
1 Apostol polovan; 2 Oktoiha
1 Triod polovan; 1 Pebtikostar
2 Minea; 1 sledovanij Psaltir
1 Mesecoslov nov; 1 Polustav
1 mali Psaltir; 1 âslovac i 1 Irmologia
9. PUSTIWSKA CRKVA
Sagra|ena od kamena i daskom pokrivena. Zvonaru ima uz crkvu
spojenu i dva zvona, 1 od 3 a 1 od 1 1/2 cente. Iznutra je sva crkva ‘ivopisana, ima ~astnu trapezu od kamena.
I Utvari
3 pokrovca na ~ast. trapezi, 1 svil. 1 od cica i 1 od platna
1 antimins
4 krsta mala drvena
198
2 Evangelia na malo kolo, 1 okov. pahv. a 1 prost
1 darohranitelnica od drveta
1 putir, diskos, zvezdica od pahv. sve; loìce od srebra; 1 kopje ~eli~no; 1 tawir za prosfore od tene}ke; 5 ikona celova}i; 1 barjak od
musula
2 sosuda, 1 za tepl. od tene}ke a 1 za vino i vodu stakl.
4 darka, 1 somotni i 3 razne materije
1 petohqebnica od ‘ute tene}ke; 1 zvonce; 1 tigaw
2 kadionice, 1 od tene}ke i 1 od tu~a
4 ~iraka mala od tu~a; 3 zavese oltarne
3 ~iraka vel. gvozdena; 2 analogie; 1 sanduk
4 kandila od kalaja; 1 polielej od tu~a sa 4 sve}e
II Odjejanie
4 felona od cica
2 stihara od cica
5 epitrahiqa, 1 zlat. a 4 od cica
1 pojas od kadife nov i 1 narukvica nova kadifeli
III Kwige
2 Sluèbnika, 1 nov a 1 stari
1 Trebnik veliki nov; 1 Apostol
3 Oktoiha; 1 Triod nov; 1 Pentikostar nov
3 Minea, 1 ob{t. a 2 prazdni~ka; 2 mala Trebnika
1 Polustav; 2 Mesecoslova; 1 Irmologia
2 Psaltira mala polovna i 2 âslovca
10. GRAÂNI^KA CRKVA
Od tvrdog materijala podignuta, ima malo zvono, ~astnu trapezu od
kamena.
I Utvari
5 pokrovaca na ~ast. trapezi, 1 svilen, 2 od cica i 2 platnena 2 antiminsa
3 Evangelia mala, 1 okovano pahvon, a 2 prosta
1 darohranitelnica drvena, 4 krsta drvena
1 putir od kalaja; diskos, zvezd. i loìca od srebra; 1 kopje ~eli~no; 1 tawir za prosfore od kalaja
2 sosuda, 1 za tepl. od tene}ke a 1 za vino i vodu od stakla
4 darka, 3 cicana a 1 od platna
199
Velibor Berko Savi}
2 petohqebnice, 1 od tene}ke a 1 zemqana
3 kadionice, 1 od tene}ke, 1 od tu~a
5 sve}waka mala od tu~a; 2 male ma{ice
3 ~iraka vel. pred ikonostasom; 2 gvozdena i 1 drven
7 kandila kalajni; 1 polielej od stakla
1 analogia; 1 zeml. dagara i 1 vidrica
1 ikona celova}a; 1 zvonce; 2 mutakaze
4 zavese, 3 dverne cicane a 1 plat. na analogiju
1 barjak od platna; 2 sanduka drv.; 1 tas i 1 ~ar{av od musula
II Odjejanie
3 felona od cica; 1 stihar od cica
5 epitrahiqa, 1 kadiveli, 1 svilen a 3 od cica
1 pojas sa pavtama od pahvonda
2 narukvice od kadife
III Kwige
1 Sluèbnik polovan; 1 Molebno pjenie; 2 mala Trebnika
1 apostol polovan; 1 Oktoih star i 1 polustav
2 Minea ob{ta, 1 prazdn; 1 osmoglasnik
1 Pentikostar; 1 pashalia na vel. kolo
2 Psaltira, 1 nov a 1 polovan; 1 âslovac polovan
1 Pastirsko pou~enie
11. JOVAWSKA CRKVA
Od tvrdog materijala sagra|ena je. Ima zvonaru i 2 zvona od 6 centi a 1 malo. Ima ~astnu trapezu kameno
I Utvari
3 pokrovca na ~ast. trapezi, 1 svil. a 2 od platna
2 antiminsa, 1 nov a 1 star
2 Evangelia, 1 na malo kolo a 1 strastno
2 darohranitelnice, 1 sreb. a 1 drvena
4 krsta, 1 vel. sa izobra`. likova, a 3 mala drvena
1 putir sa priborom, sve srebrno; 1 tawir od kalaja
2 sosuda, 1 za tepl. tene}an a 1 za vino i vodu od stakla
5 daraka, 1 zlatot, 1 svilen a 2 platnena
1 petohqebnica od ‘ute tene}ke; 1 tigaw
3 kadionice, 1 pohvon a 2 od tene}ke; 1 mumakaze
5 sve}waka mali od raznog metala, 1 zvonce
200
9 kandila kalajni; 3 dverne zavese; 2 sanduka prosta
3 analogie; 10 celova}i ikona; 1 barjak
II Odjejanie
4 felona, 1 zlatot, 1 svilen i 2 od platna
5 epitrahiqa, 3 zlatot., 1 kadif. i 1 svilen
2 stihara, 1 svilen i 1 od cica
3 pojasa od kojih je 1 sa sreb. pavtama
3 narukvice, 2 zlatot. a 1 od kadife
III Kwige
1 Sluèbnik star, 1 Trebnik veliki polovan
2 Apostola mala polovna
1 Oktoih mali, i to samo nedeqni
4 Minea mese~na za mesece: dekem, mart, april i oktobar
1 Triod u 2 ~asti za sebe
1 Pentikostar posve star; 1 Irmologia
1 Psaltir sqedovani; 2 âslovca polovna
2 Minea, 1 ob{t. a 1 prazdni~ni; 1 Pastirsko pou~ewe
12. ]ELIJSKA CRKVA
Od slabog materijala; ima 2 zvona, 1 od 4 1/2 a 1 od 2 1/2 cente, ima
~astnu trapezu od kamena.
I Utvari
2 pokrovca na ~ast. trapezi, 1 polusvil. a 1 vunen
1 antimins
3 Evangelia, 1 veliko i 2 mala
1 darohranitelnica od tene}ke
4 krsta, 2 sreb. okovana mala i 2 drvena
1 putir sa priborom, sve srebrno; 1 tawir bakren; 1 posluàvnik i
1 vel. san od tu~a
5 daraka, 2 zlatot. 1 svil. 1 kadif i 1 od platna
1 petohlebnica od tene}ke; 2 kadionice od tene}ke
3 sve}waka mala od tu~a; 2 ~iraka velika gvozdena
8 kandila, 4 sreb. a 4 kalajna
1 polielej od stakla za 6 sve}a
2 analogie; 3 ikone celova}e
201
Velibor Berko Savi}
6 zavesa razne veli~ine, sve vunene
2 barjaka, 1 svilen a 1 od platna
1 zvonce; 1 mumakaze; 1 sa~ i 1 saxak
1 drven sanduk
II Odjejanie
2 felona, 1 zlatot. a 1 svil., oba poderana
3 stihara od cica
4 epitrahiqa, 2 zlatotkana a 2 od cica
3 pojasa, 1 zlatotkan, 1 od manxestra i 1 sa sreb. pavtama
4 narukvice, 2 zlatne, 1 kadif. i 1 svilene
III Kwige
2 Sluèbnika, oba polovna
2 Apostola, 1 polovan a 1 star
3 Trebnika, 1 veliki a 2 mala, sva tri stara
1 Molebno pjenie; 3 Oktoiha; 1 Triod star
1 Pentakostar polovan
2 Minea, 1 ob{t. a 1 prazdn.; 2 polustava polovna
2 Mesecoslova polovna; 1 Irmologia, 1 ~aslovac mali
1 sqedovani Psaltir, 3 Psaltira mala
7 mese~ni stari Minea
2 propovjedi; 1 Skriàq
13. PETNI^KA CRKVA
Zidana je kamenom i daskom pokrivena, ima zvonaru na strani sa
dva zvona: 1 od 4 a 1 od 2 cente; ima ~astnu trapezu od kamena
I Utvari
3 pokrovca na ~ast. trapezi, 2 pamu~na, 1 vunen
1 antimins; 1 darohranitelnica drvena
1 Evangelie veliko, okovano pahvon
2 krsta, 1 sreb. pozla}en a 1 sedefom obloèn
1 petohqebnica
1 putir, zvezd. i loìca srebr. a diskos od bakra; kopje ~eli~no i 1
tawir koji za naforu sluì, bakren
2 sosuda, 1 za tepl. od tene}ke a 1 za vino i vodu, staklen
4 darka, 3 svilen. a 1 od platna
2 kadionice, 1 pahvon. a 1 od tu~a
5 sve}waka mali; 2 ~iraka drvena za sve}onosce
202
4 ~iraka, 2 velika i 2 mala gvozdena
5 kandila kalajni; 1 polielej stakleni za 3 sve}e
2 analogie; 1 zvonce; 1 tigaw za vatru; 1 {ipka gvozdena
21 ikona celova}a
4 zavese, sve od cica; 2 sanduka drvena; 1 astal
3 barjaka, 1 svilen a 2 od platna
1 sosud za zejtin zeml. i 1 ma{ice za vatru
II Odjejanie
4 felona, 1 zlatot., 2 polusvil. i 1 od platna
4 stihara, 1 polusvil. a 3 od platna
4 epitrahiqa, 3 zlatot. a 1 polusvilen
2 pojasa, 1 zlatot. a 1 svilen i 1 srebrne pavte
3 stihara od platna za sve}onosce
2 narukvice, 1 zlatot a 1 od kadife
III Kwige
2 Trebnika, 1 veliki a 1 mali
2 Apostola na malo kolo, polovna
2 Oktoiha po u 2 ~asti, polovna
1 Pentakostar nov; 1 Irmologia
2 Minea, 1 ob{t. a 1 prazdn. nov
2 Psaltira, 1 veliki polovan a 1 mali nov
2 âslovca, 1 nov a 1 polovan
1 Ustav crkveni nov
1 Triod stari
1 4/1 Biblie, neka ~ast propov. Rai}eve i Joanovi}a
1 Pastirsko pou~enie.
14. PAUNSKA CRKVA
Zidana kamenom i daskom pokrivena, ima zvonaru i 2 zvona: 1 od 5 a
1 od 2 cente.
I Utvari
2 pokrovca na ~ast. trapezi pamu~na
1 antimins, 1 darohranitelnice drvena
1 putir sa svojim priborom, sve srebrno; 1 tawir kalajni
1 sosud za teplotu od tene}ke
4 darka, 1 svilen, 1 od cica i 2 od platna
203
Velibor Berko Savi}
1 kadionica od tu~a
4 krsta, 1 pozla}en, 1 srebrn i 2 drvena
2 sve}waka od tu~a na ~ast. trapezi
5 kandila od kalaja; 1 zvonce; 2 sanduka od drveta
1 polielej staklen za 4 sve}e
1 analogia; 3 celova}e ikone
3 zavese razne; 1 barjak svilen, poderan
2 ~ar{ava od platna
II Odjejanie
2 felona, 1 cican a 1 od platna
1 stihar od cica nov
7 epitrahiqa, svi stari; 3 narukvice stare
1 pojas pamu~ni sa sreb pavtama
III Kwige
2 Sluèbnika polovna; 2 Evangelia, 1 na vel. okovano a 1 na malo
kolo
1 Trebnik mali; 3 Apostola, 1 nov a 2 stara
1 Oktoih nedeqni, polovan
1 Trior polovan
1 Pentikostar; 1 Irmologia, polovna
3 Minea, 1 ob{t. a 2 prazdni~na
2 Psaltira polovna; 1 âslovac posve star
1 pastirsko Pou~enie
15. KR^MARSKA CRKVA
Zidana kamenom a daskom pokrivena. Ima zvonaru i 2 zvona i ~astnu trapezu od kamena.
I Utvari
4 pokrovca na ~ast. trapezi, pamu~na
2 antiminsa; 1 darohranitelnica drvena
2 Evangelia na malo kolo, 1 srebrom okovano a 1 prosto
3 krsta, 1 pozla}en a 2 drvena
1 putir kalajni a ostali pribor sav od srebra
2 sosuda, 1 za tepl. od tene}ke a 1 za vino i vodu od stakla
4 darka, 2 svileni, 1 pamu~ni i 1 od platna
204
2 kadionice plehane; 1 petohqebnica od tene}ke
3 sve}waka od tu~a mala; 2 polielea
7 kandila kalajni; 2 analogie; 1 sekira
12 ikona celova}e; 3 zavese od platna
2 zvonceta mala; 1 dagara za ‘ar; 2 sanduka prosta
II Odjejanie
3 felona, 1 zlatan, 1 svilen a 1 od cica
2 stihara, 1 svilen a 1 od cica
4 epitrahiqa, 2 zlatot. a 2 od cica
4 pojasa, 1 svilen sa pavtama sreb. 1 zlatot. a 2 od pamuka
4 narukvice, 1 zlatot., 1 svilen a 2 od cica
III Kwige
2 Sluèbnika, 1 nov a 1 polovan; 1 apostol polovan
1 Trebnik veliki, polovan; 1 Molebno pjenie
2 Oktoiha u 2 ~asti, polovna; 1 Triod, polovan
1 Pentikostar; 3 Minea, 2 prazd., 1 ob{t., polovan
1 Sledovani Psaltir; 3 mala Psaltira
2 âslovca nova
1 Irmologia, polovna
1 Pastirsko pou~ewe
16. MIONI^KA CRKVA
Sagra|ena je od tvrdog materijala s torwem zajedno. Ima 4 zvona, 1
od 11, 1 od 7 1/2, 1 od 3 1/2, 1 od 1 cente. Ima ~astnu trapezu od kamena.
I Utvari
3 pokrovca na ~astnoj trapezi, 1 pamu~ni, 1 od cica a 1 platneni
1 antimins
2 Evangelia, 1 veliko a 1 malo, oba prosta
1 darohranitelnica od pahvonda
3 krsta, 2 sreb. okovana a 1 drven prost
1 putir sa priborom svim od srebra; 1 tawir bakren
2 sosuda, 1 za tepl. tene}. a 1 za vino i vodu stakleni
4 darka, 3 svilena a 1 pamu~ni
1 petohqebnica od tene}ke; 1 kadionica od tene}ke
3 sve}waka mala od tu~a
205
Velibor Berko Savi}
4 kandila kalajna; 2 polielea od stakla
2 ikone celova}e; 1 analogia
1 zvonce; 2 mumakaze; 1 sanduk drven
3 zavese dverne, 1 svilena a 2 vunene
1 barjak od platna
II Odjejanie
1 sav okrut zlatotkan
4 felona, 1 zlatotkan, 1 od cica i 2 od platna
2 epitrahiqa, 1 zlatotkan a 1 od kadife
3 pojasa, 1 zlatotkan, 1 od kadife i 1 koàn
1 narukvice od kadife
III Kwige
2 Sluèbnika, 1 nov a 1 polovan
2 Trebnika, 1 nov a 1 polovan; 1 âslovac polovan
1 Apostol nov na veliko kolo; 1 Irmologia nova
1 Molebno pjenie; 2 propovedi Rai}a
2 Psaltira, sqedovani i mali
1 Oktoih od 4 glasa, polovan
2 Minea, ob{ti i prazdni~ni
17. RIBNI^KA CRKVA
Od slabog materijala, ima zvonaru i 2 zvona i ~astnu trapezu od
kamena.
I Utvari
2 pokrovca na ~ast. trapezi, 1 svilen a 1 od platna
2 antiminsa
2 Evangelia, oba na malo kolo
1 darohranitelnica srebrna
3 krsta, 2 srebrna a 1 drven
2 putira, 1 sa priborom sreb. a 1 od mesinga sa priborom od bakra;
1 tawir za prosforu
1 sosud za teplotu
3 darka, 1 zlatotkan i 1 od kadife
1 petohqebnica; 2 kadionice, 1 gvozdena a 1 od tene}ke
3 sve}waka na ~ast. trapezi
2 ~iraka pred ikonostasom gvozdena
4 kandila od pahvonda
206
1 polielej od stakla za 6 sve}a
2 ikone celova}e i 1 analogia
1 zvonce i 1 mumakaze
3 zavese dverne; 2 sanduka prosta
2 barjaka polovna; 2 tasa, 1 bakarni a 1 od tene}ke
4 ~iraka i 4 stihara za sve}nice
II Odjejanie
2 felona, 1 zlatan a 1 svilen
2 stihara, 1 zlatotkan a 1 svilen
3 epitrahiqa, 2 zlatot. a 1 svilen
3 pojasa, 1 zlatotkan a 2 srebrom vezena
2 narukvice, 1 zlatotkana a 1 od kadife
III Kwige
1 Sluèbnik na malo kolo
1 Apostol na veliko kolo
2 Psaltira, 1 veliki a 1 mali
1 Minej prazd. na veliko kolo
3 Oktoiha na malo kolo
2 Trioda postna velika
1 Pentikostar; 1 âslovac star
1 Srbuqa stara; 1 Irmologia; 1 Molebno pjenie
1 Minej ob{ti; 1 Pou~ewe
18. CVETANOVA^KA CRKVA
Sagra|ena je od slabog materijala, ima zvonaru i 1 zvono od 2 1/2
cente.
I Utvari
3 pokrovca na ~astnoj trapezi, svi pamu~ni
1 antimins; 1 darohranitelnica plehana
2 Evangelia, 1 veliko i 1 malo
2 krsta, 1 srebrom pozla}en a 1 drven prost
2 putira, 1 srebrn a 1 pahvon sa 2 pribora; pahvon i 1 kopija ~eli~na; 1 tawir bakreni za prosforu
2 sosuda, 1 za teplotu od tene}ke a 1 staklen za vino
4 darka, 1 svilen, 2 pamu~na 1 od platna
3 kadionice, 2 od pohvona a 1 od tene}ke
207
Velibor Berko Savi}
3 sve}waka od tu~a
2 ~iraka velika od kamena pred ikonostasom
2 ~iraka za sve}onosce prosta
3 kandila kalajna
2 zvonceta mala; 1 mumakaze; 1 ma{ice
1 orman; 1 zavesa dverna
2 ~ar{ava; 3 sanduka drvena; 1 tas kalajni
1 barjak pamu~an
II Odjejanie
3 felona polusvilena; 3 stihara, 2 polusvilena 1 cicani
3 darka svilena, 4 epitrahiqa polusvilena
3 pojasa, 2 polusvilena a 1 od cica
3 narukvice, 1 kadifena a 2 polusvilene
2 stihara platnena za sve}onosce
III Kwige
2 Sluèbnika polovna; 1 Apostol mali
1 Trebnik veliki; 1 Molebno pjenie
2 Oktoiha polovna; 1 Triod nov
1 Pentikostar nov; 1 Irmologia
3 Minea, 1 ob{ti, 2 prazdni~na, 1 veliki a 1 mali
2 Psaltira polovna; 2 âslovca polovna
1 Polustav polovan; 1 Pou~ewe pastirsko
1 Evangelia strastno; 2 prangie
1 ~abar; 1 vidrica nu`dna pri kr{tewu
19. SLAVKOVI^KA CRKVA
Sagra|ena je od slbog materijala. Zvonare nema. Ima jedno zvono od
1 1/2 cente.
I Utvari
2 pokrovca na ~ast. trapezi, 1 od cica a 1 pamu~an
1 antimins; 1 darohranitelnica od tene}ke
3 Evangelia na malo kolo, stara i prosta
3 krsta, 1 srebrom okovan a 2 prosta drvena
1 putir sa priborom od kalaja; kopqe ~eli~no
1 putir sa svim priborom od srebra sa pozlatom
208
2 sosuda, 1 za teplotu od tene}ke a 1 za vino i vodu staklen
4 darka svilena; 1 ubrus od platna
1 petoqebnica od tene}ke
3 sve}waka velika od kamena pred ikonostasom
4 kandila od kalaja; 2 kadionice pohvodske
1 polielej od stakla sa 4 sve}e
2 zvonceta; 1 mumikze i 1 ma{ice
3 zavese dverne od cica
1 barjak svilen; 3 sanduka prosta
II Odjejanie
3 felona, 1 svilen a 2 od cica
1 felon zlatotkan; 3 stihara, 1 zlatotkan a 2 cicana
6 epitrahiqa, 2 svilena a 4 od cica
1 pojas polusvilen; 2 vozduha
2 narukvice, 1 svilena a 1 polusvilena
III Kwige
2 Sluèbnika, 1 nov a 1 star; 1 Apostol polovan
1 Trebnik polovan; 1 Molebno pjenie
2 Oktoiha polovna, 1 Triod polovan
1 Pentikostar; 1 Pashalija; 1 âslovac polovan
3 Minea, 1 ob{ti a 2 prazdni~ka, polovna
1 Psaltir mali; 1 Pastirsko pou~ewe
1 Polustav polovni
20. BAJEVA^KA CRKVA
Sagra|ena je od slabog materijala, ima zvonaru na strani i 2 zvona:
1 od 4 a 1 od 2 centa, ima ~astnu trapezu od drveta.
I Utvari
4 pokrovca na ~astnoj trapezi, 1 vunen, 1 platnen a 2 cicana
1 antimins; 1 darohranitelnica od drveta
2 Evangelia, 1 veliko a 1 malo
4 krsta, 2 srebrna a 2 drvena
1 putir sa priborom od srebra; 1 kopje ~eli~no; 1 diskos zvezd. i
loìca od kalaja; 1 tawir bakreni
3 daraka, 2 zlatotkana, 1 svilen, 1 cican a 1 platnen
209
Velibor Berko Savi}
1 petohqebnica od tene}ka
3 kadionice od pleha
4 sve}waka mala, 2 od tu~a a 2 gvozdena
2 velika ~iraka gvozdena pred ikonostasom
2 ~iraka za sve}onosce, drvena
3 kandila, kalajni
2 polieleja od stakla, 1 od 6 a 1 od 4 sve}e
4 analogie; 7 celova}i ikona
2 zvonceta; 2 mumikaze; 1 makazice
3 zavese; 1 legen, 1 ibrik od bakra; 2 sanduka
1 barjak od musula
II Odjejanie
8 felona, 1 zlatotkan, 1 svilen, 3 cicana i 3 od platna
5 stihara, 4 od platna i 1 od cica
12 epitrahiqa, 1 od kadife, 4 zlatna, 3 svilena stara i 4 stara od
cica
2 pojasa, 1 sa srebrom vezan a 1 od cica
4 narukvice, 3 svilena a 1 od cica
4 stihara sa sve}onosce od platna
III Kwige
3 Sluèbnika, 2 nova a 1 star; 2 Apostola stara
2 Trebnika, veliki i mali; 1 Molebno pjenie
2 Oktoiha u ~asti; 1 Triod star
1 Pentikostar; 1 Prlog star
2 Minea, 1 ob{ti a 1 prazdni~ni, oba polovna
1 Irmologia; 1 Srbqak star
2 Psaltira mala; 2 ~aslovca mala
1 kwiga ‘itije sv. Otca Nikolaja
1 Pastirsko pou~ewe
21. JABU^KA CRKVA
I Utvari
2 pokrovca na ~astnoj trapezi, 1 od cica a 1 od platna
3 Evangelia, 1 veliko i 2 mala, prosta
2 krsta, oba drvena
2 putira, 1 sa priborom srebrnim a 1 od kalaja; 1 kopje ~eli~no
2 sosuda, 1 za teplotu od tene}ke a 1 za vino i vodu od stakla
210
5 daraka, 2 od kadife, 1 zlatan, 1 cican i 1 od platna
1 petohqebnica od tene}ke; 2 kadionice od pleha
2 ~iraka velika od kamena pred ikonostasom
6 kandila kalajni; 2 polieleja od stakla
3 ikone celova}e; 2 analogie; 2 sanduka prosta
1 zvonce; 1 tigaw za ‘ar i 1 male mumakaze
2 zavese dverne od cica
2 barjaka svilena
II Odjejanie
2 stihara, 1 od cica a 1 od platna
3 epitrahiqa, 1 zlatotkan a 2 od cica
2 pojasa, 1 zlatotkan a 1 od ~oje
3 narukvice, 1 zlatna, 1 od ~oje a 1 od cica
3 stihara za sve}onosce, 1 od cica a 2 od platna
III Kwige
2 Sluèbnika, 1 nov a 1 star; 3 Apostola
1 Trebnik veliki; 1 Triod polovan; 1 Pentikostar
1 Oktoih u jednoj vezan; 1 Polustav
2 Minea, 1 ob{ti i 1 prazdni~ni, oba stara; 1 Irmologia
1 Psaltir mali i 1 âslovac, oba polovna
22. BRGULSKA CRKVA
Sagra|ena je od slabog materijala, ima zvonaru na strani i 2 zvona:
1 od 3 1/2 a 1 od 2 1/2 cente.
I Utvari
4 pokrovca na ~astnoj trapezi, 3 pamu~na a 1 vuneni
2 antiminsa; 1 darohranitelnica drvena
3 Evangelia, 1 na veliko a 2 na malo kolo
2 krsta prosta, od drveta
2 putira, 1 sa priborom srebrnim a 1 sa priborom od kalaja
1 kopje ~eli~no i 1 tawir bakren da prosfore
2 sosuda, 1 za toplotu od tene}ke a 1 za vino i vodu od stakla
7 daraka, 2 zlatotkana, 3 svilena a 1 od platna
1 petohlebnica od tene}ke; 3 kadionice, 2 od tu~a, 1 od tene}ke
3 sve}waka, 2 kalajna a 1 od tu~a
211
Velibor Berko Savi}
2 velika ~iraka drvena pred ikonostasom
2 ~iraka; 2 ripide i 1 krst za sve}onosce
9 kandila, 1 od pohvona a 8 kalajni
1 polielej od tene}ke za 12 sve}a
3 analogie; 10 ikona celova}i
2 zvonceta; 1 mangal za ‘ar; 2 mumakaze
1 zavesa dverna od cica; 4 sanduka prosta
4 barjaka, 1 svilen, stari a 3 od platna
II Odjejanie
8 felona, 1 zlatotkan, 1 svilen, 5 od cica i 1 od platna
3 stihara, 1 zlatotkan a 2 od cica
9 epitrahiqa, 2 zlatotkana, 1 svilen a 6 od cica
3 pojasa, 2 zlatotkana a 1 pamu~an sa srebrnim pavtama
9 narukvica, 3 zlatotkane, 1 od kadife i 5 od cica
6 stihara za sve}onosce, 2 od cica a 4 od platna
III Kwige
1 Sluèbnik polovan; 1 Apostol, polovan
1 Trebnik veliki; 1 Molebno pjenie; 1 Triod nov
2 Oktoiha; 1 Pentikostar; 1 Irmologia nova
2 Minea, 1 ob{ti a 1 prazdni~ni; 1 Polustav
1 Psaltir mali i 1 âslovac
23. UBSKA CRKVA
Sagra|ena je od tvrdog materijala, ima zvonaru na strani sa 2 zvona, 1 od 3 1/2 a 1 od 3 cente. âstnu trapezu ima od kamena.
I Utvari
3 pokrovca na ~astnoj trapezi, 1 pamu~an a 2 od platna
2 Evangelia velika, 1 kadifom i srebrom obeleèno a 1 prosto
3 krsta, 1 srebrom pozla}en a 2 drvena
6 daraka, 2 zlatotkana, 2 svilena a 2 od platna crvenog
3 vozduha nova, zlatotkana
2 putira, 1 sreb. pozla}en a 1 od kalaja; diskos, zvezdica i loìca,
sve srebrno i 1. kopje ~eli~no; posluàvnik od tene}ke; 1 ubrus od
platna
212
5 sve}waka mali od tu~a; 4 ~iraka za sve}onosce
2 ripide od tene}ke; 1 krst drven, sve staro
7 kandila od pahvonda; 1 polielej od stakla
9 ikona celova}i; 2 analogie
1 zvonce; 3 mumakaze; 2 ~iraka pred ikonostasom
1 veliki ~irak gvozdeni; 1 krst mrtva~ki
2 posluàvnika tutorska; 2 sanaduka mala; 1 lonac
2 barjaka, 1 veliki vunen a 1 mali od platna
3 prangie; 1 ma{ice; 1 sa~; 1 divit
1 lestvice; 1 stolica; 1 kanta od tene}ke
II Odjejanie
4 felona, 2 zlatotkana a 2 vunena
3 stihara, 2 zlatotkana a 1 vuneni
4 epitrahiqa, 2 zlatna a 2 polusvilena
2 pojasa zlatotkana nova; 1 pavte srebrno sa pojasom vunenim
3 narukvice zlatotkane, 2 nove i 1 stara
1 stihar i orar |akonski svilen
III Kwige
1 Sluèbnik star; 2 Molebna pjenia
1 Trebnik veliki; 2 Apostola, 1 veliki nov i 1 mali star
1 Oktoih; 1 Triod; 12 mese~ni Minea; 1 Psaltir veliki
2 Pentikostara veliki, 1 nov a 1 polovan
2 Minea, 1 ob{ti a 1 prazdni~ni
1 âslovac polovan
1Irmologia polovna
1 Ustav na veliko kolo
1 Pastirsko pou~ewe
1 pe~at crkveni
24. OBRENOVA^KA CRKVA
Sagra|ena je od slabog materijala, ima zvonaru drvenu uz crkvu i 3
zvona
I Utvari
3 pokrovca na ~ast. trapezi, 2 polusvilena a 1 pamu~an
1 antimins; 1 darohranitelnica srebrna
2 Evangelia, 1 veliko okovano pahvonom a 1 malo prosto
3 krsta, 2 srebrna a jedan drven
213
Velibor Berko Savi}
1 Putir sa priborom, srebrno sve
3 darka, 1 svilen, 1 od stofe a 1 od platna
1 petohlebnica od tene}ke; 3 kadionice, 1 pahv. a 2 od tu~a
4 sve}waka mala, 2 pahvon a 2 od tu~a
3 sve}waka velika, 1 gvozd. a 2 drvena
10 kandila, 1 srebr. a 9 od kalaja
4 ripide; 2 ~iraka i 1 krst za sve}onosce
1 polielej staklen sa 6 sve}a
28 ikona celova}i; 2 analogie
2 zvonceta; 1 mangal; 2 mumakaze; 1 sanduk
2 zavese, 1 pamu~na a 1 od cica
1 barjak mali, svilen; 9 ~ar{ava razni
II Odjejanie
4 felona, 2 od stofe a 2 od cica
3 stihara, 2 od cica a 1 od platna
1 stihara i orar |akonski od stofe
3 epitrahiqa, 1 zlatotkan a 2 svilena
3 pojasa, 1 zlatotkan a 2 svilena
3 narukvice svilene
2 vozduha svilena
1 ~ar{av veliki; 6 stihara za sve}onosce
III Kwige
1 Sluèbnik polovan; 1 Trebnik veliki
2 Apostola, veliki i mali; Molebno pjenie
2 Oktoiha, 1 veliki i 1 mali; 1 Triod; 1 Pentikostar
2 ob{ta Minea na malo kolo; 1 Ustav crkveni
12 Minea mese~ni; 1 Irmologia
1 Psaltir mali; 2 âslovca, sve polovno
1 Pastirsko pou~ewe; 4 Minea mese~na stara
25. ZVEÂNSKA CRKVA
Sagra|ena je od slabog materijala, zvonaru na zvono jedno ima.
I Utvari
3 pokrovca na ~astnoj trapezi, 1 pamu~ni, 2 od platna
1 antimins; 2 darohranitelnice, 1 srebrna a 1 drvena
3 Evangelia, 1 veliko a 1 malo
214
4 krsta, 1 srebrn pozla}en a 3 drvena
2 putira, 1 sa priborom srebrnim a 1 od kalaja; 1 tawir
8 daraka, 1 kadifeni, 1 zlatotkan, 5 svileni a 1 od platna
2 petohlebnice od tene}ke
3 kadionice, 1 od tu~a a 2 od pleha
4 sve}waka velika, 2 gvozdena a 2 drvena
17 kandila kalajni; 2 polieleja od stakla
4 ripide; 4 ~iraka i 1 krst za sve}onosce
19 celova{i ikona; 3 analogie
1 zvonce 1 tenxera za ‘ar; 3 mumakaze
5 zavesa razni; 1 barjak svilen; 2 sanduka prosta
1 srebrna ka{ika
II Odjejanie
5 felona, 1 zlatotkan, 2 cicana, 1 pamu~ni i 1 od platna
4 stihara, 1 svilen, 3 od cica
7 epitrahiqa, 4 zlatotkana, 1 kadifen, 2 od cica
3 pojasa, 2 zlatna i 1 koàn
4 narukvice, 3 svilene a 1 od cica
3 pojasa, 2 zlatotkana i 1 koàn
4 narukvice, 3 svilene a 1 od cica
1 narukvica zlatotkana; 4 stihara |a~ka
III Kwige
1 Sluèbnik polovan; 2 Apostola mala; 1 Trebnik veliki
1 Molebno pjenie; 1 Oktoih od 2 ~asti; 1 Irmologia
8 Minea mese~ni; 1 Minej prazdni~ni; 1 Triod; 1 Pentikostar
1 Psaltir mali; 1 âslovac mali, 1. Pastirsko pou~ewe
26. ORA[A^KA CRKVA
Sagra|ena je od slabog materijala, ima zvonaru i 2 zvona, 1 od 4 a 1
od 2 cente.
I Utvari
6 pokrovaca na ~astnoj trapezi, 4 pamu~ne a 2 od platna
2 krsta, 1 pozla}en a 1 drven
1 putir sa priborom, sve srebrno; 1 tawir od kalaja
215
Velibor Berko Savi}
10 daraka, 1 zlatotkan, 6 svileni, 3 od platna
4 sve}waka mala; 2 polieleja, 1 od tene}ke a 2 staklena
2 ~iraka; 1 krst za sve}enosce; 10 kandila kalajni
3 analogie; 2 zvonceta; 1 tigaw; 3 mumakaze
4 zavese, 3 od cica a 1 od platna
3 barjaka, 1 svilen a 2 od platna; 1 sanduk za utvari
II Odjejanie
6 felona, 1 zlatotkan, 2 od cica a 3 od platna
4 stihara od cica; 8 epitrahiqa, 3 zlatotkana a 6 od cica
3 pojasa, 1 svilen a 2 od cica; 1 pavte srebrne
4 narukvice, 2 zlatotkane a 2 od somota
3 stihara |a~ka od platna
III Kwige
1 Trebnik na veliko kolo
1 Apostol polovan
2 Oktoiha od 2 ~asti
12 mese~ni Minea
1 Triod; 1 Irmologia
1 Pentikostar; 1 Molebno pjeni
1 Psaltir i 1 âslovac mali
1 Pastirsko pou~ewe
27. VUKONSKA CRKVA
Od slabog materijala sagra|ena je. Ima zvonaru na strani i 1 zvono
od 2 1/2 cente i ~astnu trapezu od kamena ima.
I Utvari
4 pokrovca na ~astnoj trapezi, 2 cicana, 1 pamu~ni i 1 platneni
1 antimins star; 1 darohranitelnica drvena
1 Evangelia na malo kolo; 1 krst srebrom okovan
1 putir sa priborom, sve od tu~a; 1 kopqe ~eli~no
4 darka, 3 zlatotkana a 1 platnen
216
4 sve}waka mala od tu~a; 2 ~iraka za sve}onosce, 1 krst
17 kandila kalajni; 3 analogie; 1 ikona celova}a
1 zvonce; 1 tigaw i 2 mumakaze, 1 od tu~a a 1 drvene
1 barjak svilen; 1 ibrik od tene}ke; 2 sanduka
II Odjejanie
3 felona cicana; 2 narukvice, 1 zlatna a 1 kadifena
3 stihara od cica; 3 pojasa zlatotkana; 1 orar |akonski
6 epitrahiqa; 1 od somota, 1 svilen a 4 od cica
III Kwige
1 Sluèbnik na veliko kolo
2 Trebnika, 1 veliki i 1 mali
1 Apostol na malo kolo
2 Oktoiha na malo kolo
1 Triod nov
1 Pentikostar na veliko kolo, nov
4 Minea, 2 ob{ta a 2 prazdni~na
1 Psaltir mali; 1 âslovac mali
1 Strasno Evangelia na veliko kolo
1 Irmologia; 1 Propovjed
1 Pastirsko pou~ewe
28. VREQANSKA CRKVA
Sagra|ena je od tvrdog materijala sa zvonarom zajedno. Ima 2 zvona, 1 od 5 1/2 a 1 od 3 1/2 cente, ima ~astnu trapezu mermernu.
I Utvari
6 pokrovaca na ~astnoj trapezi, 1 zlatotkan a 5 od platna
2 antiminsa; 2 darohranitelnice drvene
2 Evangelia, 1 veliko a 1 malo, oba okovana pahvondom
2 krsta, 1 srebrom okovan a 1 drven
1 putir sa priborom, sve srebrno; 1 loìca; 1 kopqe ~eli~no; 1
tawir za profore od tene}ke
11 daraka razne materije
4 kadionice od raznog metala
3 sve}waka mala
217
Velibor Berko Savi}
4 sve}waka velika od gvo`|a
2 ~iraka; 2 ripide i 1 krst za sve}onosce
25 kandila razne vrednosti
2 polieleja, 1 od 12 a 1 od sve}e
4 analogie; 5 ikona celova}i
1 zvonce; 3 mumakaze
8 zavesa razni; 3 sanduka od kojih je 1 okovan
5 barjaka razni; 2 celova}e ikone
II Odjejanie
9 felona razne materije
4 stihara, 1 zlatotkan, 2 od cica i 1 od platna
14 epitrahiqa razne vrednosti
4 pojasa razna; 12 narukvice od razne materije
6 stihara za sve}onosce; 2 stihara i 1 star |akonski
III Kwige
2 sluèbnika, 1 nov a 1 star; 2 Trebnika velika
1 Molebno pjenije; 2 Apostola, 1 veliki a 1 mali
2 Oktoiha na veliko kolo
1 Triod; 1 pentikostar
2 Minea, 1 ob{ti a 1 prazdni~ni, oba mala
4 Prologa; 1 sqedov. Psaaltir; 1 Irmologia; 1 âslovac
1 Svetiwa okovana u srebro
29. NOVA^KA CRKVA
Sagra|ena je od tvrdog materijala sa torwem zajedno. Ima 2 zvona, 1
od 3 a 1 od 2 1/2 cente. Ima ~astnu trapezu mermernu.
I Utvari
3 pokrovca na ~astnoj trapezi, 1 svilen, 4 pamu~na
2 Evangelia, 1 veliko i 1 malo, oba od drveta
2 krsta, 1 srebrn a 1 od drveta
1 putir sa priborom; 1 kopqe ~eli~no; 1 tawir za profore od pleha; 1 petohqebnica od tene}ke
3 sosuda, 1 tepl. bakren, 1 staklo i 1 ~a{a; 2 tasa
5 daraka, 3 zlatotkana, 2 svilena i 1 pamu~an
2 kadionice, 1 pahvon., a 1 od tene}ke; 2 posluàvnika
3 sve}waka mala od tu~a; 1 ~inija bakrena
218
4 sve}waka gvozdena; 3 kandila, 2 pahvon, i 1 kalajno
1 polielej staklen od 4 sve}e; 3 analogie
3 ikone celova}e; 1 zvonce; 4 mumakaze; 2 ma{ice
1 barjak svilen; 1 sanduk okovan za kasu crkvenu
4 sanduka prosta; 2 stolice i 1 astal
II Odjejanie
3 felona, 1 svilen, 1 od cica a 1 od platna
5 stihara, 1 svilen a 4 od platna
5 epitrahiqa, 2 zlatotkana, 1 svilen, 1 somotni i 1 od cica
3 pojasa, 1 kadifeni, 1 svilen i 1 koàn
3 narukvice, 1 kadifeni 2 zlatotkana; 1 pla{}anica
III Kwige
2 Sluèbnika mala prosta; 1 Apostol mali
1 Trebnik mali nov; 1 Molebno pjenie
4 Oktoiha; 1 Triod nov; a 1 Pantikostar
2 Minea, 1 ob{te a 1 prazdni~no, oba na malo kolo
2 Psaltira mala; 2 âslovca; 1 Propoved nova
1 Strasno Evangelie i 1 Pastirsko pou~ewe
30. PAMBUKOVA^KA CRKVA
Od slabog materijala sagra|ena, ima zvonaru i 1 zvono od 3 cente.
I Utvari
5 pokrovaca na ~astnoj trapezi, 1 svilen, 3 od cica, 1 platneni
2 Evangelia, 1 veliko a 1 malo, oba prosta
4 krsta, 1 srebrn a 3 drvena
2 putira, 1 sa srebrnim priborom a 1 od tu~a sa srebrnim priborom; 1 kopqe ~eli~no
1 sosud od tene}ke za toplotu
4 daraka, 2 kadifena, 1 svilen i 1 od platna
1 petohlebnica od tene}ke; 2 kadionice od tu~a
3 sve}waka mala, od tu~a
3 sve}waka velika, drvena; 11 kandila od kalaja
1 polielej staklen za 4 sve}e; 3 analogie
10 ikona celova}i; 2 zvonceta; 2 mumikaze
3 zavese od cica; 1 sanduk
2 barjaka
219
Velibor Berko Savi}
II Odjejanie
4 felona, 2 svilena, 1 od cica a 1 od platna
2 stihara od platna; 4 narukvice od svile
4 epitrahiqa, 2 zlatotkana a 2 od svile
3 pojasa, 2 svilena a 1 pamu~ni sa srebrnim pavtama
III Kwige
1 Sluèbnik nov; 1 Trebnik veliki nov; 1 Apostol
1 Molebno pjenie; 1 Irmologia; 1 Triod; 1 Pentakostar
2 Oktoiha polovna; 2 Minea, 1 ob{ti a 1 prazdni~ni
2 Psaltira mala; 1 âslovac mali
31. DOKMIRSKA CRKVA
Sagra|ena je od slabog materijala, ima 1 zvono od 1 1/2 cente i ~astnu trapezu od kamena.
I Utvari
5 pokrovaca na ~astnoj trapezi, 1 svilen a 4 pamu~na
1 antimins; 1 darohranitelnica od gvo`|a
4 Evangelia, 2 velika, 1 malo i 1 strastno
5 krstova, 2 srebrom okovana a 3 prosta
1 putir sa diskosom i zvezda od tu~a s loìcom od kalaja i 1 kopqem ~eli~nim; 1 tawir bakren
1 sosud od tene}ke za teplotu
6 daraka od razne materije
1 petohqebnica od tene}ke; 4 kadionice od raznog metala
4 sve}waka mali od tu~a
2 sve}waka velika gvozdena pred ikonostasom
2 ~iraka; 1 krst ripidni za sve}onosce
5 kandila kalajni
2 polieleja, 1 od stakla a 1 od tu~a
2 analogie
12 celova}i ikona
1 zvonce, 2 mumakaze; 1 ma{ice; 1 vidrica; 1 metla
3 zavese od cica; 3 sanduka prosta; 1 makaze
2 barjaka od platna
II Odjejanie
5 felona, 2 svilena a 3 od cica
4 stihara od razne materije; 3 epitrahiqa razne materije
220
2 pojasa, 1 zlatotkan i 1 sa srebrnim pavtama
5 narukvica od razne materije
III Kwige
2 Sluèbnika velika
2 Trebnika, 1 veliki a 1 na malo kolo
2 Apostola na malo kolo; 1 Pentikostar polovan
2 Oktoiha polovna; 1 Triod polovan
2 Minea, 1 ob{ti a 1 prazdni~ni, oba polovna
5 Psaltira mala, 2 polovna a 3 stara
2 âslovca, polovna; 1 Irmologia
4 Prologa, stara; 1 Polustav, stari
1 pastirsko pou~ewe
23. marta 1861.
u Vaqevu
Janko Joanovi}
Namestnik vaqevski
221
IZ RADA ARHIVA
OUT OF ARCHIVES WORK
UDK = 930.253:352 (497.11 Vaqevo)
Sneàna Radi}
PREGLED ARHIVSKIH FONDOVA I ZBIRKI
ME\UOP[TINSKOG ISTORIJSKOG ARHIVA VAQEVO
Posle 56 godina postojawa Me{uop{tinskog istorijskog arhiva u
Vaqevu (MIAV), krajem 2004. godine iz {tampe je iza{ao Vodi~ kroz
arhivsku gra|u MIAV. Vodi~ je osnovno nau~no obave{tajno sredstvo koje sluì za upu}ivawe istraìva~a u ciqu upoznavawa i kori{}ewa fondova i zbirki.1 U Vodi~u MIAV, po prvi put, predstavqen
je sadràj svih 344 fonda i zbirke, koji se ~uvaju u Arhivu. Vodi~ sadrì podatke o stvaraocima, koli~ini i sadràju arhivske gra|e, kao
i podatke o Arhivu i uloènom arhivisti~kom radu na arhivskim
fondovima i zbirkama.
Poslovi na izradi Vodi~a kroz arhivsku gra|u MIAV zapo~eti su
1994. godine. U pisawu opisa za Vodi~ bili su angaòvani svi arhivisti, koji su u navedenom periodu, radili u Arhivu. Vodi~ je ra|en prema pravilima Redakcije za izradu Vodi~a kroz arhivsku gra|u Srbije.
U odnosu na vodi~e koji su objavili drugi arhivi u Srbiji, u Vodi~u
MIAV fondovi i zbirke prikazani su prema dopuwenoj klasifikacionoj {emi, zbog ~ega je izmewen poredak fondova. Ugra|ene su, tako|e, i neke druge novine u opisu fondova i zbirki, a sve u ciqu preglednosti i brèg i boqeg pruàwa informacija korisnicima, odnosno istraìva~ima.
Arhiv vr{i delatnost na teritoriji sada{weg Kolubarskog okruga, kojem pripadaju op{tinski centri: Vaqevo, Ub, Lajkovac, Qig,
Mionica i Ose~ina. Obavqa poslove: stru~nog nadzora nad arhivskom gra|om van Arhiva, za{tite, sre|ivawa i obrade arhivske gra|e,
daje na kori{}ewe i vr{i objavqivawe arhivske gra|e fondova i
zbirki. Treba napomenuti da se u Arhivu nalazi i ~uva arhivska gra|a
1
Vidi: Biqan, Frawo i dr., Obave{tajna sredstva arhiva u slu`bi nauke, Arhivist, br. 1-2, Beograd, 1973, str. 21-56
223
Sneàna Radi}
za teritoriju Posavskog sreza, odnosno Obrenovca, za 19. vek i prvu
polovinu 20. veka, ta~nije do aprila 1947. godine.
Gra|a koja se ~uva u Arhivu sadrì dokumenta sa podacima o ekonomskoj, socijalnoj, politi~koj i kulturnoj istoriji naseqenih mesta
koja se nalaze na podru~ju delatnosti Arhiva. U depoima Arhiva ~uva
se, sre|uje i koristi arhivska gra|a razli~ite provenijencije koja je
razvrstana u 333 fonda i 11 zbirki, u ukupnoj koli~ini od 1450 metara
du`nih, za period 1807–2000. Arhivskoj gra|i starog perioda (do 1944.
godine) pripada 62 fonda i ve}i broj dokumenata iz zbirki. Fondovi
organa uprave (117) i pravosu|a (1), po obimu arhivske gra|e, ~ine dve
tre}ine ukupne koli~ine. Za oblast prosvete i kulture u Arhivu se nalazi 22 fonda (16 – prosveta, 6 – kultura), za socijalno zdravstvene
ustanove 6 fondova. Privredu i bankarstvo ~ini 96 fondova, politi~ke i dru{tveno-politi~ke organizacije, dru{tva i udruèwa 62,
verske ustanove i organizacije 19, i porodi~ni i li~ni fondovi 10.
Najstarija dokumenta, koja se ~uvaju u Arhivu, nastala su delatno{}u pravosudnih organa u Prvom srpskom ustanku (1807. i 1808).
Po zna~aju najvredniji i najobimniji fond je gra|a Prvostepenog suda, kasnije Okru`nog suda Vaqevo (1807-1944), u koli~ini od oko 620
metara du`nih.
Na osnovu kriterijuma za kategorizaciju arhivske gra|e, utvr|enih 1979. i 1998, u Arhivu se nalazi arhivska gra|a od izuzetnog i velikog zna~aja. Za arhivsku gra|u od izuzetnog zna~aja progla{ena je
gra|a razvrstana u 8 fondova i 6 zbirki, kao i crkvene mati~ne kwige
razvrstanih u 19 fondova verskih ustanova i organizacija.2 Odlukom
Arhiva Srbije, iz 1998, kao nadle`ne mati~ne ustanove, za arhivsku
gra|u od velikog zna~aja progla{eno je 35 fondova.3 U ovoj grupi nalazi se 6 fondova ~iji su delovi kategorisani u arhivsku gra|u od izuzetnog zna~aja (rad sreskih komisija).4 Kategorisani fondovi upisani su u registre.
Sre|ivawe i obrada fondova obavqa se u kontinuitetu od osnivawa Arhiva. Arhivski fondovi i zbirke, izuzev skorije preuzetih, su u
sre|enom stawu. Za 263 fond i sve zbirke ura|eni su sumarni inventa2
3
4
224
Sl. glasnik SR Srbije, br. 18/1979, Odluka Izvr{nog ve}a Skup{tine SR Srbije
o utvr|ivawu arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja koja se ~uva u arhivima, 8. mart
1979; Sl. glasnik Republike Srbije, br. 42/1998, Odluka Narodne skup{tine
Republike Srbije o utvr|ivawu arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja koja se ~uva u
arhivima, 18. decembar 1998.
Lista arhivske gra|e od velikog zna~aja koja se ~uva u arhivima, usvojena na
sastanku Upravnog odbora Arhiva Srbije u Beogradu, 21. decembar 1998. godine.
Sl. glasnik Republike Srbije, br. 42/1998.
Pregled arhivskih fondova i zbirki...
ri; za delove zna~ajnijih fondova ura|eni su analiti~ki inventari i
imenski registri. Ostali fondovi imaju popis arhivske gra|e. Svi
fondovi imaju ura|en op{ti inventar. Fondovi koji se nalaze u Arhivu imaju dosijea. Novim Pregledom fondova i zbirki MIAV, bi}e
zaokruèna izrada obave{tajnih sredstava.
Osnovni i najednostavniji oblik za pruàwe prve informacije
istraìva~ima gde i u kojim fondovima ili zbirkama moè da o~ekuje
traèni podatak je „Pregled arhivskih fondova i zbirki”. Pregled
istraìva~a upoznaje sa arhivskom gra|om koja se nalazi i ~uva u Arhivu. Posledwi pregled Arhiv je objavio 1972. godine, sa dopunom
1978.5 Klasifikaciona {ema; preuzimawe arhivske gra|e fondova
razli~ite provenijencije i od raznih stvaralaca; koli~ina arhivske
gra|e i broj fondova; kategorizacija pojedinih fondova i delova
fondova, kao i zbirki i wihovo progla{avawe za kulturno dobro od
velikog i izuzetnog zna~aja; i stepen sre|enosti arhivske gra|e – sve
su to razlozi da se prikaè sada{we stawe fondova i zbirki i uradi
novi pregled.
Podaci koji se daju za svaki arhivski fond ili zbirku sastoje se iz
slede}ih sastavnih elemenata:
1. redni broj arhivskog fonda ili zbirke;
2. signatura
3. naziv arhivskog fonda ili zbirke; sedi{te – mesto stvaraoca arhivskog fonda; raspon godina postojawa stvaraoca i raspon godina
arhivske gra|e;
4. kategorizacija arhivskog fonda (veliki i izuzetni zna~aj);
5. sre|enost arhivskog fonda ili zbirke (obave{tajna sredstva);
6. koli~ina arhivske gra|e (kwige, kutije i koli~ina u du`nim metrima).
Podaci za sve arhivske fondove i zbirke su, sadràjno i grafi~ki,
uobli~eni i prikazani u kolonama, prema pravilima po kojima je
prire|en Vodi~ kroz arhivsku gra|u MIAV. Pregled ima 8 kolona.
Prva kolona je redni broj fonda ili zbirke u Pregledu.
U drugoj koloni nalazi se signatura, slovna oznaka i broj, koja sadrì elemente identifikacije fonda. Svi fondovi i zbirke svrstani
su u tri velike grupe (odeqka) pod slovima A, B i V, a zatim slede bro5
Mitra{inovi}, Milorad: Pregled fondova arhivske gra|e Istorijskog arhiva u
Vaqevu, „Glasnik” br. 7, MIAV, Vaqevo, 1972 (prikazano je 157 fondova - prim.
autora); Arhivski fondovi i zbirke u arhivima i odeqewima u SFRJ, SR Srbija,
Savez dru{tava arhivskih radnika Jugoslavije, Beograd, 1978, str. 135-147 (prikazani su 181 fond i zbirka - prim. autora)
225
Sneàna Radi}
jevi grupa, podgrupa i perioda kojima pripada dati fond prema {emi
za vodi~e. Posledwi broj u signaturi je redni broj fonda.
Tre}a kolona donosi vi{e podataka: naziv, sedi{te, grani~ne godine fonda i grani~ne godine gra|e. U nazivu fonda napisan je posledwi naziv tvorca fonda. Nazivi fondova pisani su velikim slovima.
Zatim sledi sedi{te stvaraoca, odnosno naziv mesta u kojem je bilo
sedi{te u trenutku kada je stvaralac fonda prestao da postoji, ili
koje je mesto u momentu predavawa arhivske gra|e upisano u sudskom
registru (misli se na aktivne registrature – stvaraoce). Naziv mesta
je, tako|e, pisan velikim slovima i od naziva arhivskog fonda odvojen je crticom. Raspon godina u okrugloj zagradi upu}uje na godinu
osnivawa i prestanka sa radom stvaraoca. Ako stvaralac arhivskog
fonda jo{ uvek postoji, posledwa godina wegovog postojawa nije navedena. Podatak o rasponu godina arhivske gra|e fonda ili zbirke
naveden je odmah posle raspona godina postojawa stvaraoca fonda. Iz
raspona godina van zagrade saznajemo godinu nastanka najstarijeg i
najmla|eg sa~uvanog spisa ili kwige u fondu.
êtvrta kolona donosi slovnu oznaku za kategoriju kulturnog dobra kojoj pripada fond ili zbirka, odnosno da li pripada kategoriji
arhivske gra|e od izuzetnog ili velikog zna~aja. Kategorizacija je
obeleèna sa velikim slovom I ili V. Nije suvi{no napomenuti da
svi fondovi i zbirke pripadaju kategoriji kulturnog dobra.
U petoj koloni se nalazi podatak koja su obave{tajna sredstva ura|ena za dati fond (analiti~ki inventar, sumarni inventar, inventar
mikrofilmoteke, registar grupa i popis), {to nam je ujedno i obave{tewe u kom stepenu sre|enosti arhivska gra|a. Umesto punih naziva obave{tajnih sredstava upotrebqene su skra}enice. Ozna~ena su
velikim slovima: SI (sumarni inventar), AI (analiti~ki inventar),
P (zana~i da je fond sre|en i ima popis kwiga i broj kutija), RG
(registar grupa) i IM (inventar mikrofilmova).
[esta, sedma i osma kolona pruàju podatke o koli~ini arhivske
gra|e i izraène su brojem tehni~kih za{titnih (inventarnih) jedinica po vrstama (kwige i kutije) i u du`nim metrima. S obzirom da su
podaci prikazani tabelarno, izostavqene su skra}enice: kw., kut. i
m.
„Pregled arhivskih fondova i zbirki Me|uop{tinskog istorijskog arhiva u Vaqevu” prikazuje stawe u 2004. godini.
Arhivska gra|a se, prema pozitivnim zakonskim propisima, predaje Arhivu na ~uvawe posle 30 godina, ra~unaju}i od dana nastanka
gra|e. Dostupna je za javno kori{}ewe „samo po odobrewu odgovara226
ju}e ustanove za{tite” ili ako predavalac „da mi{qewe o uslovima
wenog kori{}ewa”.6 Pregled pruà podatke i o onim arhivskim fondovima koji su mla|eg datuma {to doprinosi da ima trajniju upotrebnu vrednost. Prvi i osnovni uslov, koji se dosledno primewuje u Arhivu za pruàwe informacija i davawe na kori{}ewe arhivske gra|e
fondova i zbirki istraìva~ima, je stepen sre|enosti arhivske
gra|e.
Struktura „Pregleda arhivskih fondova i zbirki Me|uop{tinskog istorijskog arhiva u Vaqevu” identi~na je strukturi po kojoj su
prikazani fondovi i zbirke u Vodi~u MIAV.
Arhivski fondovi i zbirke grupisani su u tri odeqka:
A. Arhivski fondovi dràvnih organa, ustanova, organizacija i
drugih institucija,
B. Porodi~ni i li~ni arhivski fondovi, i
V. Zbirke.
U okviru odeqaka grupisani prema oblastima, grupama, podgrupama i periodima, a u skladu sa novousvojenom „Klasifikacionm {emom” (delimi~no je dopuwena i izmewena, jer je prilago|ena sadràju
arhivske gra|e u MIAV).7 [ema je strukturno-hijerarhijskog tipa sa
primenom decimalnog sistema i sastoji se od: a) naziva odeqaka,
oblasti, grupa podgrupa i perioda, i b) slovnih i broj~anih oznaka.
Slovni simboli ozna~vaju odeqak, a brojevima su obeleène oblasti,
grupe, podgrupe i periodi. Na kraju ove slovno-broj~ane oznake nalazi se redni broj fonda ili zbirke, {to sve zajedno predstavqa signaturu. Korisnicima Pregleda preporu~uje se, pre nego {to pristupe
traèwu podataka o datim fondovima ili zbirkama, da prou~e Klasifikacionu {emu.
Arhivski fondovi i zbirke u Vodi~u, a samim tim i u Pregledu,
prikazani su prema slede}oj {emi:
A. Arhivski fondovi dràvnih organa, ustanova, organizacija i
drugih institucija
A.1.
Uprava i javne slu`be
A.1.2-4. Arhivski fondovi do 1944.
A.1.5.
Arhivski fondovi od 1944.
6
7
Zakon o kulturnim dobrima, ~l. 39 i 94, Sl. glasnik Republike Srbije br. 71/1994.
Klasifikaciona {ema za prikazivawe fondova i zbirki MIAV, usvojena je na
sastanku Redakcije u uèm sastavu za izradu Vodi~a MIAV, 18. novembar 2004.
godine; Vidi: Arhivski fondovi i zbirke u arhivima i odeqewima u SFRJ, SR Srbija, Savez dru{tava arhivskih radnika Jugoslavije, Beograd, 1978, str. 25-27.
227
Sneàna Radi}
U okviru ovih perioda fondovi su navedeni po redosledu wihovih
teritorijalnih i stvarnih nadle`nosti (od vi{ih ka niìm), a fondovi istih nadle`nosti navedeni su po azbu~nom redu sedi{ta-mesta
stvaralaca arhivskih fondova.
A.2.
A.2.1.
A.4.
A.4.1.
A.4.2.
Pravosu|e
Arhivski fondovi do 1944.
Prosvetne, kulturne i nau~ne ustanove
Prosvetne ustanove
Ustanove kulture
U podgrupama redosled arhivskih fondova je odre|en prema vrstama ustanova i rangu, a u okviru istog ranga po azbu~nom redu sedi{ta-mesta stvaralaca arhivskih fondova.
A.5.
A.5.1.
A.5.2.
Socijalne i zdravstvene ustanove
Socijalne ustanove
Zdravstvene ustanove
U podgrupama redosled arhivskih fondova je odre|en prema vrstama ustanova i rangu, a u okviru istog ranga po azbu~nom redu sedi{ta-mesta stvaralaca arhivskih fondova.
A.6.
A.6.1.
A.6.1.1.
A.6.1.2.
A.6.2.
A.6.2.2.
A,6.2.3.
A.6.2.3.1.
A.6.2.3.2.
A.6.2.3.3.
A.6.2.3.4.
A.6.2.3.5.
A.6.2.3.6.
A.6.2.4.
A.6.2.5.
A.6.2.6.
Privreda i bankarstvo
Period do 1944.
Banke i nov~ani zavodi
Privredna udruèwa
Period od 1945.
Privredna udruèwa
Privredna preduze}a
Industrija i rudarstvo
Poqoprivreda i {umarstvo
Trgovina, ugostiteqstvo i turizam
Saobra}aj
Gra|evinarstvo
Ostalo
Zanatstvo
Zadruge
Ostalo
U okviru perioda fondovi su razvrstani na grupe, a redosled u
wima odre|en je po azbu~nom redu sedi{ta-mesta stvaralaca arhivskih fondova.
228
A.7.
A.7.1.
A.7.2.
A.7.3.
A.7.5.
A.7.6.
A.7.7.
Politi~ke i dru{tveno-politi~ke organizacije,
dru{tva i udruèwa
Politi~ke i dru{tveno-politi~ke organizacije
Stale{ka udruèwa
Humanitarna dru{tva
Umetni~ka dru{tva i udruèwa
Sportska dru{tva i udruèwa
Ostalo
U podgrupama redosled arhivskih fondova je odre|en prema vrsti
i rangu, a u okviru istog ranga po azbu~nom redu sedi{ta-mesta stvaralaca arhivskih fondova.
A.8.
Verske ustanove i organizacije
Redosled fondova odre|en je po azbu~nom redu sedi{ta-mesta stvaralaca arhivskih fondova.
B.
Porodi~ni i li~ni arhivski fondovi
B.1.
Porodi~ni arhivski fondovi
B.2.
Li~ni arhivski fondovi
Arhivski fondovi navedeni su po azbu~nom redu prezimena stvaralaca porodi~nih i li~nih arhivskih fondova.
V.
Zbirke
V.1.
V.2.
V.3.
V.4.
V.5.
V.6.
V.7.
Zbirka Varia
Zbirka fotografija
Zbirka mikrofilmova
Zbirka otkupa
Zbirka pokloma
Zbirka plakata
Zbirka memoarske i dokumentarne gra|e o
radni~kom pokretu i NOB-u
Zbirka hronika
Zbirka prepisa
Zbirka foto i kseroks kopija
Zbirka pe~ata i ‘igova
V.8.
V.9.
V.10.
V.11.
229
Red.
br.
Signatura Naziv fonda i godine
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
1 A.1.2-4.1.
NAÊLSTVO OKRUGA VAQEVSKOG – VAQEVO
(1839-1944), 1841-1944.
I
SI
7
5
0.85
2 A.1.2-4.2.
NAÊLSTVO SREZA KOLUBARSKOG – MIONICA
(1837-1944), 1887-1940.
V
SI
0
1
0.1
3 A.1.2-4.3.
NAÊLSTVO SREZA TAMNAVSKOG – UB
(1837-1944), 1876-1929.
V
SI
1
5
0.55
4 A.1.2-4.4.
OP[TINA BRE@\ANSKA – BRE@\E
(1839-1944), 1886-1941.
SI
0
8
0.8
5 A.1.2-4.5.
OP[TINA GRADA VAQEVA – VAQEVO
(1839-1944), 1879-1944.
SI
74
147
16.92
6 A.1.2-4.6.
OP[TINA ZVEÂNSKA – ZVE^KA
(1839–1944), 1903–1906.
SI
7
0
0.4
7 A.1.2-4.7.
OP[TINA VARO[ICE LAJKOVCA – LAJKOVAC
(1908-1944), 1926-1945.
P
0
1
0.12
8 A.1.2-4.8.
OP[TINA OSEÊNI^KA – OSEÊNICA
(1839-1944), 1876-1926.
SI
0
1
0.1
9 A.1.2-4.9.
OP[TINA PLANINI^KA – PLANINICA
(1890-1944), 1888-1898.
SI
0
1
0.1
10 A.1.2-4.10.
OP[TINA POPUÂNSKA – POPU^KE
(1839-1944), 1919-1942.
SI
0
1
0.1
11 A.1.2-4.11.
OP[TINA TVRDOJEVA^KA – TVRDOJEVAC
(1839-1944), 1886-1923.
P
0
3
0.3
12 A.1.2-4.12.
OP[TINA TRLI]SKA – TRLI]
(1839-1944), 1863-1886.
P
0
2
0.2
13 A.1.2-4.13.
DRINSKA FINANSIJSKA DIREKCIJA VAQEVO – VAQEVO
(1941-1945), 1941-1945.
SI
0
18
1.8
V
V
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
14 A.1.2-4.14.
NADZORNI[TVO FINANSIJSKE KONTROLE –
VAQEVO – VAQEVO
(1929-1945), 1927-1945.
V
P
10
4
0.8
15 A.1.5.15.
OKRU@NI NARODNI ODBOR VAQEVO – VAQEVO
(1944-1947), 1944-1947.
I
SI
124
138
16.5
16 A.1.4.16.
PODRIWSKO-KOLUBARSKA ME\UOP[TINSKA
REGIONALNA ZAJEDNICA –
SKUP[TINA ZAJEDNICE – VAQEVO
(1975-1991), 1975-1992.
SI
8
27
3
17 A.1.5.17.
SRESKI NARODNI ODBOR BELANOVICA – BELANOVICA
(1944-1947), 1944-1947.
V, I
P
8
17
1.94
18 A.1.5.18.
SKUP[TINA SREZA VAQEVO – VAQEVO
(1944-1967),1944-1967.
V, I
P
173
181
70
19 A1.5.19.
SRESKI NARODNI ODBOR QIG – QIG
(1947-1955), 1945-1955.
V, I
P
91
110
12
20 A.1.5.20.
NARODNI ODBOR SREZA MIONI^KOG – MIONICA
(1944-1947,1950-1952), 1945-1952.
V, I
P
10
22
2.5
21 A.1.5.21.
NARODNI ODBOR SREZA PODGORSKOG – OSEÎNA
(1944-1955), 1945-1955.
V, I
P
136
104
14.6
22 A.1.5.22.
NARODNI ODBOR SREZA TAMNAVSKOG – UB
(1944-1955), 1944-1955
V, I
P
77
68
8.35
23 A.1.5.23.
SKUP[TINA OP[TINE VAQEVO – VAQEVO
(1944– ), 1944-1981
P
85
223
24.6
24 A.1.5.24.
SKUP[TINA OP[TINE VAQEVSKA KAMENICA –
VAQEVSKA KAMENICA
(1944-1965), 1945-1965
SI
21
35
4.13
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
25 A.1.5.25.
SKUP[TINA OP[TINE LAJKOVAC – LAJKOVAC
(1944– ), 1944-1970
P
126
67
10.42
26 A.1.5.26.
SKUP[TINA OP[TINE QIG – QIG
(1944– ), 1944-1964
P
116
13
4.78
27 A.1.5.27.
SKUP[TINA OP[TINE MIONICA – MIONICA
(1944 – ), 1945-1971
P
92
43
7.06
28 A.1.5.28.
SKUP[TINA OP[TINE OSEÎNA – OSEÎNA
(1944– ), 1944-1973
P
151
95
13.5
29 A.1.5.29.
SKUP[TINA OP[TINE UB – UB
(1944- ), 1945-1981
P
86
319
35
30 A.1.5.30.
NARODNI ODBOR OP[TINE BA – BA
(1944-1955), 1946-1955
SI
22
4
1
31 A.1.5.31.
NARODNI ODBOR OP[TINE BAJEVAC – BAJEVAC
(1944-1955), 1944-1955
SI
30
8
1.35
32 A.1.5.32.
NARODNI ODBOR OP[TINE JABLANICA – BALINOVI]
(1946-1955), 1947-1955
SI
8
1
0.3
33 A.1.5.33.
NARODNI ODBOR OP[TINE BAWANI – BAWANI
(1944-1959), 1944-1959
SI
15
7
1.1
34 A.1.5.34.
NARODNI ODBOR OP[TINE BATALAGE – BATALAGE
(1944-1955), 1945-1955
SI
4
1
0.2
35 A.1.5.35.
NARODNI ODBOR OP[TINE BELANOVICA –
BELANOVICA
(1944-1959), 1947-1959
SI
39
18
2.8
36 A.1.5.36.
NARODNI ODBOR OP[TINE BRANKOVINA – BRANKOVINA
(1944-1959), 1944-1959
SI
6
10
1.2
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
37 A.1.5.37.
NARODNI ODBOR OP[TINE BRGULE – BRGULE
(1944-1955), 1947-1955
SI
21
4
1
38 A.1.5.38.
NARODNI ODBOR OP[TINE BRE@\E – BRE@\E
(1944-1955), 1945-1955
SI
21
2
0.75
39 A.1.5.39.
NARODNI ODBOR OP[TINE BUKOVAC – BUKOVAC
(1944-1955), 1949-1955
SI
4
1
0.25
40 A.1.5.40.
NARODNI ODBOR OP[TINE VRAÊVI] – VRAÊVI]
(1944-1955), 1945-1958
SI
34
7
1.5
41 A.1.5.41.
NARODNI ODBOR OP[TINE VRELO – VRELO
(1944-1955), 1945-1955
SI
2
1
0.2
42 A.1.5.42.
NARODNI ODBOR OP[TINE GORWA GRABOVICA –
GORWA GRABOVICA
(1944-1955), 1946-1956
SI
5
1
0.25
43 A.1.5.43.
NARODNI ODBOR OP[TINE DIVCI – DIVCI
(1944-1959), 1955-1959
SI
1
2
0.25
44 A.1.5.44.
NARODNI ODBOR OP[TINE DOKMIR – DOKMIR
(1944-1955), 1946-1955
SI
4
1
0.2
45 A.1.5.45.
NARODNI ODBOR OP[TINE DOWA GRABOVICA –
DOWA GRABOVICA
(1944-1955), 1949-1955
SI
0
1
0.1
46 A.1.5.46.
NARODNI ODBOR OP[TINE DOWI BAWANI –
DOWI BAWANI
(1944-1955), 1945-1955
SI
28
4
1.2
47 A.1.5.47.
NARODNI ODBOR OP[TINE DOWA TOPLICA –
DOWI MU[I]
(1944-1955), 1945-1955
SI
9
2
0.4
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
48 A.1.5.48.
NARODNI ODBOR OP[TINE DRAGIJEVICA – DRAGIJEVICA
(1944-1955), 1945-1955
SI
17
7
1.25
49 A.1.5.49.
NARODNI ODBOR OP[TINE DRAGODOL – DRAGODOL
(1944-1955), 1946-1956
SI
22
1
0.6
50 A.1.5.50.
NARODNI ODBOR OP[TINE DRAGOQ – DRAGOQ
(1944-1955), 1947-1955
SI
4
1
0.2
51 A.1.5.51.
NARODNI ODBOR OP[TINE DRAÎ] – DRAÎ]
(1944-1959), 1950-1959
SI
10
2
0.5
52 A.1.5.52.
NARODNI ODBOR OP[TINE DUÎ] – DUÎ]
(1944-1955), 1947-1956
SI
11
1
0.4
53 A.1.5.53.
NARODNI ODBOR OP[TINE \UR\EVAC – \UR\EVAC
(1944-1955), 1945-1955
SI
29
2
0.8
54 A.1.5.54.
NARODNI ODBOR OP[TINE IVANOVCI – IVANOVCI
(1944-1955), 1945-1955
SI
50
7
2.2
55 A.1.5.55.
NARODNI ODBOR OP[TINE JABU^JE – JABU^JE
(1944-1955), 1944-1955
SI
115
19
4.85
56 A.1.5.56.
NARODNI ODBOR OP[TINE KADINA LUKA – KADINA LUKA
(1944-1955), 1944-1955
SI
29
3
1
57 A.1.5.57.
NARODNI ODBOR OP[TINE KO@UAR – KO@UAR
(1944-1955), 1946-1955
SI
1
1
0.1
58 A.1.5.58.
NARODNI ODBOR OP[TINE KOMIRI] – KOMIRI]
(1944-1955), 1944-1955
SI
16
6
1
59 A.1.5.59.
NARODNI ODBOR OP[TINE KOTE[ICA – KOTE[ICA
(1944-1955), 1947-1955
SI
5
3
0.45
60 A.1.5.60.
NARODNI ODBOR OP[TINE LOZNICA – LOZNICA
(1944-1955), 1947-1954
SI
4
0
0.1
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
61 A.1.5.61.
NARODNI ODBOR OP[TINE LOPATAW – LOPATAW
(1944-1955), 1944-1956
SI
16
6
1
62 A.1.5.62.
NARODNI ODBOR OP[TINE MILIÎNICA –
MILIÎNICA
(1944-1955), 1947-1955
SI
3
0
0.1
63 A.1.5.63.
NARODNI ODBOR OP[TINE MORAVCI – MORAVCI
(1944-1955), 1945-1955
SI
35
2
1.1
64 A.1.5.64.
NARODNI ODBOR OP[TINE MURGA[ – MURGA[
(1944-1955), 1944-1955
SI
12
2
0.8
65 A.1.5.65.
NARODNI ODBOR OP[TINE OSEÊNICA – OSEÊNICA
(1944-1955), 1950-1955
SI
1
1
0.12
66 A.1.5.66.
NARODNI ODBOR OP[TINE PAQUVI – PAQUVI
(1944-1955), 1945-1955
SI
19
7
1
67 A.1.5.67.
NARODNI ODBOR OP[TINE PAMBUKOVICA –
PAMBUKOVICA
(1944-1957), 1944-1957
SI
35
3
1.1
68 A.1.5.68.
NARODNI ODBOR OP[TINE PAUNE – PAUNE
(1944-1955), 1950-1955
SI
1
1
0.12
69 A.1.5.69.
NARODNI ODBOR OP[TINE PEPEQEVAC – PEPEQEVAC
(1944-1955), 1946-1955
SI
16
4
0.8
70 A.1.5.70.
NARODNI ODBOR OP[TINE PECKA – PECKA
(1944-1959), 1945-1959
SI
43
11
2
71 A.1.5.71.
NARODNI ODBOR OP[TINE PLANINICA –
PLANINICA
(1944-1955), 1947-1955
SI
10
1
0.3
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
72 A.1.5.72.
NARODNI ODBOR OP[TINE PRIÊVI] – PRIÊVI]
(1944-1959), 1946-1959
SI
12
6
0.9
73 A.1.5.73.
NARODNI ODBOR OP[TINE BOGOVA\A – PRWAVOR
(1944-1955), 1945-1955
SI
12
2
0.35
74 A.1.5.74.
NARODNI ODBOR OP[TINE RADQEVO – RADQEVO
(1944-1957), 1945-1957
SI
14
2
0.6
75 A.1.5.75.
NARODNI ODBOR OP[TINE RAJKOVI] – RAJKOVI]
(1944-1959), 1947-1960
SI
20
12
1.5
76 A.1.5.76.
NARODNI ODBOR OP[TINE GORWA TOPLICA – RAKARI
(1944-1955), 1944-1955
SI
39
2
1
77 A.1.5.77.
NARODNI ODBOR OP[TINE SLAVKOVICA – SLAVKOVICA
(1944-1955), 1944-1955
SI
38
8
2
78 A.1.5.78.
NARODNI ODBOR OP[TINE SLOVAC – SLOVAC
(1948-1957), 1946-1957
SI
44
7
2.35
79 A.1.5.79.
NARODNI ODBOR OP[TINE SOVQAK – SOVQAK
(1944-1955), 1944-1955
SI
21
6
1
80 A.1.5.80.
NARODNI ODBOR OP[TINE STAVE – STAVE
(1947-1955), 1947-1957
SI
10
0
0.3
81 A.1.5.81.
NARODNI ODBOR OP[TINE STUBO – STUBO
(1944-1952, 1957-1959) 1946-1951, 1955-1959
SI
5
2
0.45
82 A.1.5.82.
NARODNI ODBOR OP[TINE SUVODAWE – SUVODAWE
(1944-1957), 1946-1957
SI
17
0
0.4
83 A.1.5.83.
NARODNI ODBOR OP[TINE TAKOVO – TAKOVO
(1944-1955), 1944-1955
SI
27
3
0.8
84 A.1.5.84.
NARODNI ODBOR OP[TINE TVRDOJEVAC – TVRDOJEVAC
(1944-1955), 1945-1955
SI
25
3
0.7
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
85 A.1.5.85.
NARODNI ODBOR OP[TINE TRLI] – TRLI]
(1944-1955), 1946-1955
SI
7
1
0.25
86 A.1.5.86.
NARODNI ODBOR OP[TINE TRUDEQ – TRUDEQ
(1944-1955), 1945-1955
SI
4
1
0.22
87 A.1.5.87.
NARODNI ODBOR OP[TINE ]ELIJE – ]ELIJE
(1944-1955), 1945-1955
SI
30
2
0.9
88 A.1.5.88.
NARODNI ODBOR OP[TINE CVETANOVAC –
CVETANOVAC
(1944-1955), 1944-1955
SI
18
5
0.9
89 A.1.5.89.
MESNI NARODNI ODBOR BABAJI] – BABAJI]
(1944-1952), 1946-1952
SI
11
2
0.55
90 A.1.5.90.
MESNI NARODNI ODBOR BRANÎ] – BRANÎ]
(1944-1952), 1945-1954
SI
9
1
0.37
91 A.1.5.91.
MESNI NARODNI ODBOR GORWI MU[I] – GORWI MU[I]
(1944-1952), 1947-1952
SI
14
1
0.52
92 A.1.5.92.
MESNI NARODNI ODBOR GUWACI – GUWACI
(1944-1952), 1947-1952
SI
10
2
0.5
93 A.1.5.93.
MESNI NARODNI ODBOR @IVKOVCI – @IVKOVCI
(1944-1952), 1947-1952
SI
4
1
0.2
94 A.1.5.94.
MESNI NARODNI ODBOR ZLATARI] – ZLATARI]
(1944-1952), 1947-1953
SI
2
1
0.16
95 A.1.5.95.
MESNI NARODNI ODBOR KALAWEVCI – KALAWEVCI
(1944-1952), 1945-1953
SI
2
1
0.16
96 A.1.5.96.
MESNI NARODNI ODBOR KQU^ – KQU^
(1944-1952), 1947-1951
SI
4
1
0.15
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
97 A.1.5.97.
MESNI NARODNI ODBOR KOZEQ – KOZEQ
(1944-1952), 1946-1952
SI
21
2
0.83
98 A.1.5.98.
MESNI NARODNI ODBOR KOMANICE – KOMANICE
(1944-1952), 1945-1952
SI
8
1
0.3
99 A.1.5.99.
MESNI NARODNI ODBOR LIPQE – LIPQE
(1944-1952), 1945-1952
SI
5
1
0.25
100 A.1.5.100.
MESNI NARODNI ODBOR LISO POQE – LISO POQE
(1944-1947), 1946-1947
SI
4
1
0.2
101 A.1.5.101.
MESNI NARODNI ODBOR MARKOVA CRKVA –
MARKOVA CRKVA
(1944-1952), 1945-1952
SI
12
1
0.46
102 A.1.5.102.
MESNI NARODNI ODBOR MIONICA (SELO) –
MIONICA (SELO)
(1944-1952),1946-1952
SI
4
1
0.22
103 A.1.5.103.
MESNI NARODNI ODBOR NOVACI – NOVACI
(1944-1952), 1945-1952
SI
4
1
0.22
104 A.1.5.104.
MESNI NARODNI ODBOR OSTRU@AW – OSTRU@AW
(1944-1952), 1946-1952
SI
6
1
0.28
105 A.1.5.105.
MESNI NARODNI ODBOR POQANICE – POQANICE
(1944-1952), 1946-1960.
SI
27
1
0.91
106 A.1.5.106.
MESNI NARODNI ODBOR POPADI] – POPADI]
(1944-1952), 1949-1952
SI
2
1
0.16
107 A.1.5.107.
MESNI NARODNI ODBOR SEDLARI – SEDLARI
(1944-1952), 1948-1951
P
0
1
0.1
108 A.1.5.108.
MESNI NARODNI ODBOR SKADAR – SKADAR
(1944-1952), 1946-1947
SI
3
0
0.09
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
109 A.1.5.109.
MESNI NARODNI ODBOR STRUGANIK – STRUGANIK
(1944-1952), 1947-1955
SI
3
0
0.09
110 A.1.5.110.
MESNI NARODNI ODBOR CARINA – CARINA
(1944-1947), 1945-1947
SI
5
0
0.15
111 A.1.5.111.
MESNI NARODNI ODBOR [TAVICA – [TAVICA
(1944-1952), 1945-1952
SI
23
3
0.9
112 A.1.5.112.
MESNI NARODNI ODBOR [UTCI – [UTCI
(1944-1952), 1948-1952
SI
1
1
0.16
113 A.1.5.113.
ME\UOP[TINSKA ZAJEDNICA KULTURE – VAQEVO
(1969-1974), 1969-1974
SI
1
11
1.15
114 A.1.5.114.
SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA USMERENOG
OBRAZOVAWA ZA PODRU^JE PODRIWSKO – KOLUBARSKE
ME\UOP[TINSKE REGIONALNE ZAJEDNICE – VAQEVO
(1977-1990), 1977-1990
P
9
48
5.1
115 A.1.5.115.
SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA STANOVAWA,
KOMUNALNIH DELATNOSTI I URE\IVAWA
GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA OP[TINE VAQEVO – VAQEVO
(1974-1990), 1959-1992.
P
21
140
55.5
116 A.1.5.116.
SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA ZA PUTEVE
OP[TINE VAQEVO – VAQEVO
(1975-1989), 1972-1993.
P
4
43
9.5
117 A.1.5.117.
SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA FIZI^KE
KULTURE, ODMORA I REKREACIJE OP[TINE VAQEVO –
VAQEVO
(1974-1990), 1972-1984
P
0
15
1.5
118 A.2.1.118.
OKRU@NI SUD – VAQEVO
(1804-1944), 1807-1944.
P
372
4664
621
I
Red.
br.
119 A.4.1.119.
VAQEVSKA GIMNAZIJA – VAQEVO
(1870- ), 1870-1974.
120 A.4.1.120.
GIMNAZIJA „BRANISLAV PETRONIJEVI]“ – UB
(1969- ), 1969-1982.
121 A.4.1.121.
TEHNI^KA [KOLA „UB“ – UB
(1964– ), 1964-1979.
122 A.4.1.122.
UÎTEQSKA [KOLA „VUK KARAXI]“ – UB
(1948-1973), 1948-1973.
123 A.4.1.123.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
V
Metri
P
125
9
4.65
P
3
6
0.72
SI
9
9
1.35
SI
87
21
5
@ENSKA ZANATSKA [KOLA – UB
(1919-1957), 1921-1957.
SI
34
3
1.3
124 A.4.1.124.
MUZI^KA [KOLA „@IVORAD GRBI]“ – VAQEVO
(1954- ), 1954-1967.
SI
29
8
1.7
125 A.4.1.125.
DOMA]I^KA [KOLA – MIONICA
(1953-1956), 1953-1960.
SI
7
1
0.35
126 A.4.1.126.
OSNOVNA [KOLA – VAQEVO
(1808-1951), 1885-1951.
SI
77
0
2.3
127 A.4.1.127.
OSNOVNA [KOLA „DESANKA MAKSIMOVI]“ – VAQEVO
(1923- ), 1922-1957.
SI
85
13
3.85
128 A.4.1.128.
OSNOVNA [KOLA „MILE DUBQEVI]“ – LAJKOVAC
(1936- ), 1948-1980.
SI
20
24
3
129 A.4.1.129.
PRVA OSNOVNA [KOLA – VAQEVO
(1951- ), 1950-1977.
SI
28
21
3
130 A.4.1.130.
OSNOVNA [KOLA – MARKOVA CRKVA
(1904-1978), 1959-1978.
SI
9
8
1.1
131 A.4.1.131.
OSNOVNA [KOLA – RABROVICA
(1844- ), 1899-1961.
SI
47
5
2
V
Red.
br.
132 A.4.1.132.
OSNOVNA [KOLA – TVRDOJEVAC
(1893- ), 1919-1951.
133 A.4.1.133.
ME\UOP[TINSKI ZAVOD ZA UNAPRE\IVAWE
VASPITAWA I OBRAZOVAWA – VAQEVO
(1965-1992), 1957-1992.
134 A.4.1.134.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
SI
17
4
0.9
P
20
16
3.6
RADNA ORGANIZACIJA USMERENOG OBRAZOVAWA „VAQEVO“
– RADNA ZAJEDNICA ZAJEDNI^KIH POSLOVA – VAQEVO
(1979-1984), 1979-1984.
SI
9
8
1.1
135 A.4.2.135.
ME\UOP[TINSKI ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO – VAQEVO
(1948- ), 1948-2001.
P
25
50
5.8
136 A.4.2.136.
GRADSKO NARODNO POZORI[TE – VAQEVO
(1950-1956), 1950-1956.
SI
12
4
0.75
137 A.4.2.137.
NARODNA KWI@NICA I ÎTAONICA – VAQEVO
(1933-1941), 1933-1941.
SI
5
1
0.25
138 A.4.2.138.
RADNI^KI UNIVERZITET „VAQEVO“ – VAQEVO
(1958-1987), 1958-1987.
SI
67
26
6
139 A.4.2.139.
USTANOVA ZA KULTURU MLADIH „OMLADINSKI
CENTAR“ – VAQEVO
(1967- ), 1967-1974.
P
5
2
0.35
140 A.5.1.140.
DE^JI DOM „STEVAN MARKOVI] – SINGER“ – BELANOVICA
(1946-1960), 1946-1961.
SI
8
4
0.75
141 A.5.1.141.
DOM UÊNIKA U PRIVREDI „STEVAN FILIPOVI]“ –
VAQEVO
(1945-1972), 1946-1973.
SI
26
4
1.2
142 A.5.1.142.
SREDWO[KOLSKI INTERNAT „MILIVOJE
RADOSAVQEVI]“ – VAQEVO
(1945-1956), 1945-1955.
SI
3
1
0.2
Red.
br.
143 A.5.2.143.
ZDRAVSTVENA STANICA – BELANOVICA
(1956-1961), 1950-1962.
144 A.5.2.144.
ZDRAVSTVENI CENTAR VAQEVO – VAQEVO
(1867- ), 1931-1979.
145 A.5.2.145.
GRADSKO PREDUZE]E ZA PROMET LEKOVIMA – VAQEVO
(1947-1952), 1947-1953.
146 A.6.1.1.146.
VAQEVSKA ZADRUGA A. D. – VAQEVO
(1888-1948), 1888-1948.
147 A.6.1.1.147.
VAQEVSKA [TEDIONICA – VAQEVO
(1871-1948), 1871-1948.
148 A.6.1.1.148.
VAQEVSKO TRGOVA^KO-INDUSTRIJSKO A. D. – VAQEVO
(1907-1948), 1908-1940.
DR@AVNA HIPOTEKARNA BANKA – FILIJALA U
149 A.6.1.1.149. VAQEVU – VAQEVO
(1929-1946), 1894-1949.
ZADRUGA DR@AVNIH SLU@BENIKA ZA NABAVKU
150 A.6.1.1.150. KREDITA – VAQEVO
(1928-1946), 1928-1946.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
SI
4
1
0.3
P
3
5
0.85
SI
8
1
0.35
V
SI
56
12
3.5
V
SI
269
16
16
SI
59
0
4
SI
6
6
1.1
SI
32
12
2.5
V
151 A.6.1.1.151.
ZANATSKA KREDITNA ZADRUGA SOJ – VAQEVO
(1926-1965), 1926-1965.
SI
46
5
4.5
152 6.1.1.152.
OBRENOVA^KA ZADRUGA ZA ME\USOBNO POMAGAWE I
[TEDWU – OBRENOVAC
(1893- ?), 1898-1899.
SI
0
1
0.1
153 A.6.1.1.153.
SRPSKA NARODNA BANKA – FILIJALA U VAQEVU – VAQEVO
(1942- ), 1941-1946.
SI
1
4
0.45
Red.
br.
UDRU@EWE ZANATLIJA ZA SREZ VAQEVSKI I
154 A.6.1.2.154. PODGORSKI – VAQEVO
(1910-1950), 1911-1950.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
I
SI
51
50
7.5
155 A.6.1.2.155.
UDRU@EWE ZANATLIJA ZA SREZ KOLUBARSKI – MIONICA
(1911-1947), 1911-1947.
I
SI
14
3
0.85
156 A.6.1.2.156.
UDRU@EWE ZANATLIJA ZA SREZ TAMNAVSKI – UB
(1910-1950), 1919-1950.
I
SI
32
5
1.46
157 A.6.1.2.157.
UDRU@EWE OPANÂRSKIH MAJSTORA U VAQEVU – VAQEVO
(1910-1939), 1921-1939.
SI
0
1
0.1
SI
22
10
2.5
SI
11
1
0.43
SI
4
4
0.6
SI
4
6
0.75
P
1
2
0.23
UDRU@EWE TRGOVACA ZA SREZ VAQEVSKI I
158 A.6.1.2.158. PODGORSKI – VAQEVO
(1910-1948), 1914-1948.
159 A.6.1.2.159.
UDRU@EWE TRGOVACA ZA SREZ TAMNAVSKI – UB
(1911-1948), 1934-1948.
UDRU@EWA UGOSTITEQA ZA SREZOVE VAQEVSKI,
160 A.6.1.2.160. TAMNAVSKI, KOLUBARSKI I PODGORSKI – VAQEVO
(1919-1948), 1919-1945.
161 A.6.2.2.161.
OSNOVNI SAVEZ ZEMQORADNI^KIH ZADRUGA – VAQEVO
(1949-1969), 1950-1962.
OP[TI POSLOVNI SAVEZ ZEMQORADNI^KIH ZADRUGA
162 A.6.2.2.162. – VAQEVO
(1957-1961), 1958-1961.
163 A.6.2.2.163.
UDRU@EWE ODGAJIVAÂ SITNOG STOÂRSTVA – VAQEVO
(1953-1966), 1953-1966.
SI
0
1
0.1
164 A.6.2.2.164.
ZANATSKA KOMORA SREZA VAQEVO – VAQEVO
(1950-1962), 1950-1962.
SI
59
28
4.7
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
165 A.6.2.2.165.
SRESKA ZANATSKA KOMORA – QIG
(1950-1956), 1950-1957.
SI
8
7
1
166 A.6.2.2.166.
SRESKA ZANATSKA KOMORA – UB
(1950-1956), 1949-1956.
SI
10
3
0.6
167 A.6.2.2.167.
SRESKA POQOPRIVREDNO-[UMARSKA KOMORA – VAQEVO
(1960-1962), 1960-1962.
SI
2
2
0.25
168 A.6.2.2.168.
TRGOVINSKA KOMORA SREZA VAQEVO – VAQEVO
(1952-1962), 1952-1962.
SI
19
16
2.1
169 A.6.2.2.169.
TRGOVINSKA KOMORA SREZA TAMNAVSKOG– UB
(1952-1955), 1952-1955.
SI
7
3
0.5
170 A.6.2.2.170.
UGOSTITEQSKA KOMORA SREZA VAQEVO – VAQEVO
(1952-1962), 1952-1962.
SI
8
7
0.95
171 A.6.2.3.1.171.
TAMNAVSKI RUDNICI LIGNITA – UB
(1946-1969), 1941-1971.
SI
36
65
7.5
172 A.6.2.3.1.172.
PREDUZE]E U IZGRADWI „MIOHROM“ – MIONICA
(1959-1962), 1959-1962.
SI
2
4
0.45
173 A.6.2.3.1.173.
RUDNICI NEMETALA „VAQEVO“ SA SOL. O. OOUR-a – VAQEVO
(1958-1989), 1969-1983.
P
0
17
1.7
PREDUZE]E ZA POVR[INSKE I PODZEMNE ISTRA@NE
174 A.6.2.3.1.174. RADOVE „RUDAR“ – VAQEVO
(1989-1994), 1981-1995.
P
2
4
0.45
FABRIKA VIJAKA „GRADAC“ – VAQEVO
(1957- ), 1957-1981.
P
106
121
13.5
SI
5
10
1.2
175 A.6.2.3.1.175.
„INDKOOP“ PREDUZE]E ZA INDUSTRIJSKU
176 A.6.2.3.1.176. KOOPERACIJU – VAQEVO
(1959-1971), 1959-1971.
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
PREDUZE]E ZA INSTALACIJE, PROIZVODNU
KOOPERACIJU U GRA\EVINARSTVU I INDUSTRIJU
177 A.6.2.3.1.177.
„INGRAP“ – VAQEVO
(1964-1977), 1964-1977.
SI
21
12
2
USLU@NO PROIZVODNO PREDUZE]E „TEHNOSERVISI“ –
178 A.6.2.3.1.178. VAQEVO
(1965-1977), 1965-1979.
SI
16
13
1.3
DRU[TVENO INSTALATERSKO-MONTA@NO
179 A.6.2.3.1.179. PROIZVODNO PREDUZE]E „TERMOVOD“ SA P.O. – VAQEVO
(1967-1996), 1967-1983.
P
8
18
2.05
METALOPRERA\IVA^KO DRU[TVENO PREDUZE]E
180 A.6.2.3.1.180. „MA[INORAD“ – VAQEVO
(1975- ), 1969-1980.
P
12
5
0.65
DRU[TVENO PREDUZE]E VAQEVSKA INDUSTRIJA KO@E,
181 A.6.2.3.1.181. KRZNA, KONFEKCIJE I GALANTERIJE „VIK“ – VAQEVO
(1946- ), 1921-1984.
P
21
34
4.1
SI
7
1
0.25
P
44
75
8.8
SI
123
62
10.3
ZANATSKO JORGANXIJSKO PREDUZE]E „BUDU]NOST“ –
182 A.6.2.3.1.182. VAQEVO
(1954-1962); 1954-1963.
PREDUZE]E ZA IZRADU MODNE KONFEKCIJE „UZOR“ –
183 A.6.2.3.1.183. VAQEVO
(1954– ), 1956-1981.
„STEFIL KOMPANIJA“ D.O.O. ZA PROIZVODWU, PROMET
184 A.6.2.3.1.184. I USLUGE – VAQEVO
(1947– ), 1947-1984.
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
„VAQEVSKA [TAMPARIJA“ GRAFI^KO-IZDAVA^KO
185 A.6.2.3.1.185. PREDUZE]E DD – VAQEVO
(1946-2002), 1951-2000.
P
0
15
1.5
POQOPRIVREDNO INDUSTRIJSKI KOMBINAT „ UB“ SA
186 A.6.2.3.2.186. N. SOL. O. OOUR-a I OOK-a – UB
(1973-1990), 1954-1984.
P
34
24
3.55
SI
1
1
0.1
SI
7
2
0.4
187 A.6.2.3.2.187.
POQOPRIVREDNO PREDUZE]E „IVERAK“ – POPU^KE
(1953-1955), 1953-1955.
OGLEDNA STANICA ZA UNAPRE\EWE POQOPRIVREDE –
188 A.6.2.3.2.188. VAQEVO
(1953-1957), 1951-1957.
189 A.6.2.3.2.189.
POQOPRIVREDNA MA[INSKA STANICA – VAQEVO
(1946-1948), 1946-1948.
SI
5
2
0.35
190 A.6.2.3.2.190.
POQOPRIVREDNA MA[INSKA STANICA – UB
(1947-1950), 1947-1951.
SI
4
3
0.45
191 A.6.2.3.2.191.
POQOPRIVREDNI BIRO – VAQEVO
(1960-1962), 1960-1962.
SI
1
1
0.12
SI
2
1
0.15
SI
8
2
0.45
P
91
160
17.6
SRESKA POQOPRIVREDNA STANICA BELANOVICA –
192 A.6.2.3.2.192. BELANOVICA
(1946-1949), 1946-1949.
193 A.6.2.3.2.193.
SRESKA POQOPRIVREDNA STANICA QIG – QIG
(1945-1953), 1949-1955.
DD „VAQEVSKA PIVARA“ PREDUZE]E ZA PROIZVODWU
194 A.6.2.3.2.194. PIVA I BEZALKOHOLNIH PI]A – VAQEVO
(1860– ), 1902-1993.
V
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
VAQEVSKO VO]ARSKO PREDUZE]E „DRAGOJLO DUDI]“ –
195 A.6.2.3.2.195. VAQEVO
(1945-1951), 1945-1951.
SI
17
7
1.2
„UDARNIK“ GRADSKO PREDUZE]E ISHRANE I
196 A.6.2.3.2.196. ZANATSTVA – VAQEVO
(1947-1951), 1947-1951.
SI
17
13
1.8
GRADSKO PREHRAMBENO PREDUZE]E „DRAGOJLO
197 A.6.2.3.2.197. DUDI]“ – VAQEVO
(1951-1952), 1951-1952.
SI
7
3
0.5
P
36
28
4.1
198 A.6.2.3.3.198.
„INOS-ANGROSIROVINA“ D.D. – VAQEVO
(1951– ), 1952-1983.
199 A.6.2.3.3.199.
SRESKO OTKUPNO PREDUZE]E „VLA[I]“ – OSEÎNA
(1948-1949), 1948-1949.
SI
1
1
0.13
200 A.6.2.3.3.200.
SRESKO PREDUZE]E ZA OTKUP I PROMET
POQOPRIVREDNIH PROIZVODA „ZDRAVKO JOVANOVI]“
– OSEÎNA
(1950-1952), 1950-1952.
SI
1
1
0.13
SI
4
1
0.2
P
5
4
0.5
SRESKO PREDUZE]E ZA OTKUP @ITARICA STOKE I
201 A.6.2.3.3.201. STO^NIH PROIZVODA „JAVOR“ – UB
(1950-1952), 1950-1953.
202 A.6.2.3.3.202.
TURISTI^KI SAVEZ SREZA VAQEVO – VAQEVO
(1956-1967), 1956-1966
203 A.6.2.3.3.203.
TURISTI^KI SAVEZ OP[TINE VAQEVO – VAQEVO
(1961- ), 1961-1975
SI
2
2
0.25
204 A.6.2.3.4.204.
SRESKO TRANSPORTNO PREDUZE]E „NAPRED“ – OSEÎNA
(1953-1954), 1953-1954.
SI
1
1
0.13
Red.
br.
"GRAJSKA GORA" PREDUZE]E ZA PROIZVODWU I PROMET
205 A.6.2.3.5.205. GRA\EVINSKOG MATERIJALA – BELANOVICA
(1959-1960), 1959-1964.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
SI
4
1
0.2
P
59
150
16.8
SI
6
3
0.45
SI
3
3
0.36
GRADSKO GRA\EVINSKO PREDUZE]E „GRA\EVINAR“ –
209 A.6.2.3.5.209. VAQEVO
(1948-1952), 1948-1953.
SI
7
6
0.75
„PROGRES“ GRA\EVINSKO MONTA@NO PREDUZE]E –
210 A.6.2.3.5.210. VAQEVO
(1954-1976), 1952-1980.
SI
54
45
6
SI
4
2
0.3
SI
5
2
0.45
SI
1
1
0.14
SI
7
20
2.35
206 A.6.2.3.5.206.
GRA\EVINSKO PREDUZE]E „JABLANICA“ – VAQEVO
(1946– ), 1946-1977.
GRADSKO PREDUZE]E CIGLE I CREPA „QUBOSTIWA“ –
207 A.6.2.3.5.207. VAQEVO
(1947-1950), 1945-1950.
208 A.6.2.3.5.208.
211 A.6.2.3.5.211.
SRESKO GRA\EVINSKO PREDUZE]E „IZGRADWA“ – VAQEVO
(1949–1950), 1949–1951.
ZANATSKO GRA\EVINSKO PREDUZE]E „ÊLIK“ – VAQEVO
(1954-1962), 1957-1963.
„GRA\EVINAR“ PREDUZE]E ZA PROIZVODWU
212 A.6.2.3.5.212. GRA\EVINSKOG MATERIJALA I NEMETALA – MIONICA
(1960-1962), 1960-1963.
213 A.6.2.3.5.213.
GRA\EVINSKO PREDUZE]E „RADNIK“ – OSEÎNA
(1954-1955),1954-1957.
GRA\EVINSKA RADNA ORGANIZACIJA „GRADITEQ“ SA
214 A.6.2.3.5.214. O. SOL. O. OOUR-a – OSEÎNA
(1970-1981), 1970-1981.
Red.
br.
JAVNO KOMUNALNO PREDUZE]E „ VODOVOD VAQEVO“ –
215 A.6.2.3.6.215. VAQEVO
(1965- ), 1965-1975.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
P
3
4
0.5
SI
9
7
1
DRU[TVENO VODOPRIVREDNO PREDUZE]E „EROZIJA“ –
217 A.6.2.3.6.217. VAQEVO
(1967- ), 1967-1982.
SI
5
31
3.4
„UNIVERZAL“ GRA\EVINSKO ZANATSKO I
218 A.6.2.4.218. TRANSPORTNO PREDUZE]E – VAQEVO
(1967-1969), 1967-1971.
SI
7
3
0.45
„JABLANIK“ ZANATSKO-GRA\EVINSKA NABAVNO219 A.6.2.4.219. -PRODAJNA ZADRUGA – VAQEVO
(1967-1975), 1968-1975.
SI
7
2
0.4
GRA\EVINSKA ZANATSKA ZADRUGA „JEDINSTVO“ –
220 A.6.2.4.220. LAJKOVAC
(1979-1991), 1979-1992.
SI
9
3
0.55
SI
3
1
0.17
GRA\EVINSKO-ZANATSKO PREDUZE]E „SUVOBOR“ –
222 A.6.2.4.222. MIONICA
(1963-1967), 1963-1968.
SI
3
2
0.3
INDUSTRIJSKO PRIVREDNO PREDUZE]E „TIKA MARI]“
223 A.6.2.4.223. – MIONICA
(1948-1955), 1948-1956.
SI
2
2
0.25
SI
6
4
0.6
216 A.6.2.3.6.216.
221 A.6.2.4.221.
224 A.6.2.4.224.
STAMBENO PREDUZE]E – VAQEVO
(1965-1974), 1956-1975.
ZANATSKO PREDUZE]E „PARTIZAN“ – LAJKOVAC
(1953-1961), 1953-1962.
ZANATSKO PREDUZE]E „PRIVREDNIK“ – MIONICA
(1956-1960), 1956-1961.
Red.
br.
225 A.6.2.4.225.
SRESKO ZANATSKO PREDUZE]E „DOBROSAV SIMI]“ – UB
(1947-1952), 1947-1952.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
SI
2
1
0.15
SI
7
3
0.45
SI
5
2
0.35
SI
1
6
0.64
SI
4
2
0.3
BELANOVI^KA ABAXIJSKO-KROJA^KA PRERA\IVA^KA
230 A.6.2.5.230. ZADRUGA S.O.J. – BELANOVICA
(1946-1962), 1946-1962.
SI
13
3
0.7
ZANATSKA PRVA OBU]ARSKA PRERA\IVA^KA ZADRUGA
231 A.6.2.5.231. S.O.J. – VAQEVO
(1945-1953), 1945-1953.
SI
3
1
0.25
RADNI^KO-SLU@BENI^KA NABAVQA^KO232 A.6.2.5.232. POTRO[A^KA ZADRUGA S.O.J. – UB
(1945-1950), 1945-1950.
SI
7
2
0.4
OPANÂRSKO PROIZVO\A^KO-PRERA\IVA^KA
233 A.6.2.5.233. ZADRUGA „REQA ALEKSI]“ S.O.J. – UB
(1945-1958), 1945-1958.
SI
6
1
0.3
SI
15
0
0.4
ZANATSKO PROIZVODNO PREDUZE]E „UNIVERZAL“ –
226 A.6.2.4.226. VAQEVO
(1964-1975), 1964-1975.
227 A.6.2.4.227.
GRA\EVINSKO-ZANATSKA ZADRUGA „TOPLICA“ – LAJKOVAC
(1958-1962), 1958-1963.
SRESKO DR@AVNO KOMUNALNO PREDUZE]E
228 A.6.2.4.228. „[UMADIJA“ – QIG
(1950-1953), 1947-1955.
229 A.6.2.4.229.
234 A.6.2.5.234.
USLU@NA ZANATSKA RADWA „PETI PUK“ – VAQEVO
(1965-1973); 1965-1974.
ZEMQORADNI^KA ZADRUGA – LIPQE
(1939-1959), 1924-1959.
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
235 A.6.2.5.235.
ZEMQORADNI^KA ZADRUGA – TVRDOJEVAC
(1945-1955), 1945-1955.
SI
3
1
0.2
236 A.6.2.5.236.
ZEMQORADNI^KA ZADRUGA – ]ELIJE
(1954-1961), 1954-1961.
SI
3
2
0.3
237 A.6.2.5.237.
SEQA^KA RADNA ZADRUGA „SLOGA“ – BRGULE
(1949-1953), 1949-1953.
SI
33
4
1.3
238 A.6.2.5.238.
SEQA^KA RADNA ZADRUGA „7. JULI“ – JASENICA
(1949-1951), 1949-1951.
SI
3
1
0.2
239 A.6.2.5.239.
SEQA^KA RADNA ZADRUGA „PRVOBORAC“ – KLINCI
(1949-1951), 1950-1951.
SI
3
0
0.1
240 A.6.2.5.240.
SEQA^KA RADNA ZADRUGA „POBEDA“ – UB
(1949-1953), 1949-1953.
SI
3
0
0.1
241 A.6.2.5.241.
SEQA^KA RADNA ZADRUGA „28. FEBRUAR“ – ÛÛGE
(1948-1953), 1948-1953.
SI
18
1
0.4
242 A.6.2.6.242.
BIRO ZA KWIGOVODSTVO – VAQEVO
(1960-1962), 1960-1962.
SI
1
1
0.13
243 A.6.2.6.243.
BIRO ZA KWIGOVODSTVO SAMOSTALNIH RADWI – VAQEVO
(1954-1957), 1954-1957.
SI
1
1
0.12
244 A.7.1.244.
ME\UOP[TINSKA KONFERENCIJA SAVEZA
KOMUNISTA SRBIJE VAQEVO – VAQEVO
(1968-1975), 1968-1975.
P
1
24
2.45
245 A.7.1.245.
SRESKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA SREZA VAQEVO
– VAQEVO
(1945-1968), 1945-1968.
SI
41
94
11
V
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
246 A.7.1.246.
SRESKI KOMITET KOMUNISTI^KE PARTIJE SRBIJE
SREZA MIONICA – MIONICA
(1945-1947, 1950-1952), 1950-1952.
V
SI
4
3
0.4
247 A.7.1.247.
SRESKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA SREZA
PODGORSKOG – OSEÎNA
(1944-1955), 1947-1955.
V
SI
13
6
1
248 A.7.1.248.
SRESKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA SREZA
TAMNAVSKOG – UB
(1944-1955), 1945-1955.
V
SI
18
19
2.3
249 A.7.1.249.
OP[TINSKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA SRBIJE
OP[TINE BAWANI – BAWANI
(1955-1959), 1955-1959.
SI
1
2
0.22
250 A.7.1.250.
VAQEVO – VAQEVO
(1944-1990), 1944-1990.
P
23
325
33.8
251 A.7.1.251.
OP[TINSKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA
OP[TINE KAMENICA – KAMENICA
(1954-1965), 1954-1965.
P
14
8
1.1
252 A.7.1.252.
OP[TINSKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA
OP[TINE LAJKOVAC – LAJKOVAC
(1955-1990), 1955-1990.
P
53
10
3.65
253 A.7.1.253.
OP[TINSKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA QIG – QIG
(1950-1990), 1955-1990.
P
11
20
2.2
254 A.7.1.254.
MIONICA – MIONICA
(1955-1990), 1957-1990.
P
6
19
2.1
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
255 A.7.1.255.
OP[TINE OSEÎNA – OSEÎNA
(1955-1990), 1954-1990.
SI
34
41
5.5
256 A.7.1.256.
OP[TINE PAMBUKOVICA – PAMBUKOVICA
(1955-1957), 1956-1957.
P
2
1
0.15
257 A.7.1.257.
OP[TINE PRIÊVI] – PRIÊVI]
(1955-1960), 1955-1960.
SI
6
2
0.4
258 A.7.1.258.
OP[TINE RADQEVO – RADQEVO
(1956-1957), 1956-1957.
P
1
1
0.12
259 A.7.1.259.
OP[TINSKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA UB – UB
(1950-1990), 1950-1990.
SI
3
31
3.2
260 A.7.1.260.
SRESKI ODBOR SOCIJALISTI^KOG SAVEZA RADNOG
NARODA SREZA VAQEVO – VAQEVO
(1944-1967), 1955-1967.
P
10
49
5
261 A.7.1.261.
OP[TINSKA KONFERENCIJA SOCIJALISTI^KOG SAVEZA
RADNOG NARODA SRBIJE OP[TINE VAQEVO – VAQEVO
(1944-1990), 1946-1990.
P
15
73
8
262 A.7.1.262.
OP[TINSKA KONFERENCIJA SOCIJALISTI^KOG
SAVEZA RADNOG NARODA LAJKOVAC – LAJKOVAC
(1955-1990), 1973-1990.
P
11
3
0.6
263 A.7.1.263.
SAVEZA RADNOG NARODA OP[TINE QIG – QIG
(1955-1990), 1960-1989.
P
1
1
0.13
V
Red.
br.
264 A.7.1.264.
SAVEZA RADNOG NARODA SRBIJE MIONICA – MIONICA
(1955-1990), 1957-1990.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
P
1
18
1.83
265 A.7.1.265.
SAVEZA RADNOG NARODA OP[TINE OSEÎNA –
OSEÎNA
(1955-1990), 1957-1990.
SI
30
14
2.3
266 A.7.1.266.
SAVEZA RADNOG NARODA OP[TINE UB – UB
(1955-1990), 1957-1990.
SI
2
12
1.25
267 A.7.1.267.
SRESKI KOMITET SAVEZA OMLADINE SREZA VAQEVO –
VAQEVO
(1944-1967), 1957-1967.
SI
4
11
1.2
268 A.7.1.268.
OP[TINSKA KONFERENCIJA SAVEZA
SOCIJALISTI^KE OMLADINE SRBIJE VAQEVO – VAQEVO
(1944-1990), 1967-1990.
P
0
3
0.3
269 A.7.1.269.
SOCIJALISTI^KE OMLADINE SRBIJE LAJKOVAC –
LAJKOVAC
(1955-1990), 1973-1989.
P
0
1
0.1
270 A.7.1.270.
SOCIJALISTI^KE OMLADINE SRBIJE QIG – QIG
(1955-1990), 1971-1987.
P
0
1
0.1
271 A.7.1.271.
SOCIJALISTI^KE OMLADINE MIONICA – MIONICA
(1955-1990), 1978-1990.
SI
0
1
0.1
V
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
272 A.7.1.272.
SOCIJALISTI^KE OMLADINE OSEÎNA – OSEÎNA
(1955-1991), 1965-1991.
SI
1
12
1.22
273 A.7.1.273.
SOCIJALISTI^KE OMLADINE UB – UB
(1955-1990), 1960-1990.
SI
1
20
2.03
274 A.7.1.274.
SRESKO SINDIKALNO VE]E SREZA VAQEVO – VAQEVO
(1947-1967), 1947-1967.
P
18
48
5.4
275 A.7.1.275.
OP[TINSKO SINDIKALNO VE]E OP[TINE VAQEVO –
VAQEVO
(1958- ), 1958-1994.
P
31
86
9.5
276 A.7.1.276.
OP[TINSKO VE]E SAVEZA SINDIKATA QIG – QIG
(1955-1990), 1980-1987.
P
0
1
0.1
277 A.7.1.277.
OP[TINSKO SINDIKALNO VE]E OP[TINE MIONICA
– MIONICA
(1956- ), 1956-1964
P
1
2
0.2
278 A.7.1.278.
SRESKI ODBOR SINDIKATA PROSVETNIH I NAU^NIH
RADNIKA SREZA VAQEVO – VAQEVO
(1955-1962), 1955-1962
V
P
7
5
0.8
279 A.7.1.279.
SRESKI ODBOR SAVEZA UDRU@EWA BORACA
NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA SREZA VAQEVO –
VAQEVO
(1947-1967), 1949-1967
V
P
17
53
5.7
280 A.7.1.280.
SAVEZ BORACA NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA
JUGOSLAVIJE SRESKI ODBOR SREZA MIONICA – MIONICA
(1950-1952), 1950-1952
V
SI
3
2
0.3
V
Red.
br.
281 A.7.1.281.
SAVEZ BORACA NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA
GRADSKI ODBOR VAQEVO – VAQEVO
(1947-1953), 1947-1953
282 A.7.1.282.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
SI
7
2
0.5
OP[TINSKI ODBOR SAVEZA UDRU@EWA BORACA
NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA LAJKOVAC – LAJKOVAC
(1955- ), 1979-1989
P
0
1
0.1
283 A.7.1.283.
NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA QIG – QIG
(1955- ), 1976-1988
P
0
1
0.1
284 A.7.1.284.
NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA UB – UB
(1955- ), 1955-1990
SI
7
13
1.5
285 A.7.2.285.
SRESKI ODBOR SAVEZA RATNIH VOJNIH INVALIDA
JUGOSLAVIJE SREZA VAQEVO – VAQEVO
(1950-1962), 1950-1962
V
P
21
7
1.1
286 A.7.2.286.
SRESKI ODBOR UDRU@EWA OFICIRA I PODOFICIRA
JUGOSLAVIJE SREZA VAQEVO – VAQEVO
(1952-1962), 1954-1962
V
SI
7
1
0.25
287 A.7.2.287.
ORGANIZACIJA REZERVNIH VOJNIH STARE[INA – UB
(1952- ), 1954-1985
P
6
5
0.75
288 A.7.2.288.
UDRU@EWE NOSILACA ALBANSKE SPOMENICE 19151916. PODRU@NICA VAQEVO – VAQEVO
(1938-1941, 1967-1988), 1938-1989
V
SI
14
6
0.9
289 A.7.2.289.
SLOGA VAQEVSKIH RADENIKA – VAQEVO
(1882-1902), 1882-1896
V
SI
6
0
0.25
290 A.7.2.290.
SLOGA OBRENOVA^KIH RADENIKA – OBRENOVAC
(1893- ?), 1894-1902
SI
0
1
0.1
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
291 A.7.2.291.
VAQEVSKO ZANATLIJSKO DRU[TVO – VAQEVO
(1893-1941), 1901-1941
SI
4
4
0.55
292 A.7.2.292.
SRESKO UÎTEQSKO DRU[TVO – VAQEVO
(1868-1955), 1871-1874, 1929-1949
SI
2
0
0.1
293 A.7.2.293.
VAQEVSKA TRGOVA^KA OMLADINA – VAQEVO
(1885-1941), 1895-1942
SI
31
5
1.3
294 A.7.2.294.
DRU[TVO UÎTEQA OP[TINE VAQEVO – VAQEVO
(1982- ), 1982-1992.
P
1
1
0.15
295 A.7.3.295.
SRESKI ODBOR CRVENOG KRSTA – VAQEVO
(1946-1967), 1935-1967.
P
25
16
2.3
296 A.7.3.296.
VAQEVSKO DRU[TVO ZA SVADBARINU I POSMRTNINU
– VAQEVO
(1890-1901), 1900-1901.
SI
3
3
0.4
297 A.7.3.297.
ODBOR KOLA SRPSKIH SESTARA – VAQEVO
(1921-1941), 1921-1941.
SI
8
2
0.6
298 A.7.5.298.
JUGOSLOVENSKI SUSRETI AMATERA „ABRA[EVI]“ –
VAQEVO
(1966-1991), 1965-1991.
SI
2
12
2
299 A.7.6.299.
SOKOLSKO DRU[TVO VAQEVO – VAQEVO
(1906-1941), 1933-1941.
SI
4
3
0.45
300 A.7.6.300.
KLUB ZA KOWI^KI SPORT „ MI[A DUDI]“ – VAQEVO
(1949-1979), 1949-1979.
P
4
10
0.75
301 A.7.6.301.
SAVEZ ORGANIZACIJA ZA FIZI^KU KULTURU OP[TINE
VAQEVO – VAQEVO
(1961-1976), 1954-1980
P
6
13
1.5
V
V
V
Red.
br.
302 A.7.7.302.
SRESKI ODBOR MATICE ISEQENIKA SRBIJE SREZA
VAQEVO – VAQEVO
(1964-1967), 1964-1967
303 A.7.7.303.
ODBOR ZA PODIZAWE SPOMENIKA PALIM BORCIMA
VAQEVSKOG KRAJA U NARODNOOSLOBODILA^KOJ
BORBI – VAQEVO
(1948-1963), 1953-1961
304 A.7.7.304.
DRU[TVO ISTRA@IVAÂ „VLADIMIR MANDI]–
MANDA“ – VAQEVO
(1969- ), 1967-1988. i 1994
305 A.8.305.
CRKVA SABORA SVETOG ARHANGELA GAVRILA U
BRANKOVINI
(1829- ), 1837-1906
306 A.8.306.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
V
Metri
SI
3
1
0.2
SI
4
1
0.25
P
0
55
5.5
I
SI
24
0
1
CRKVA POKROVA PRESVETE BOGORODICE U VAQEVU
(1836 - ), 1837-1907
I
SI
35
0
1.5
307 A.8.307.
CRKVA SVETOG OCA NIKOLAJA U VAQEVSKOJ KAMENICI
(1901- ), 1881-1902
I
SI
4
0
0.2
308 A.8.308.
CRKVA SVETOG OCA NIKOLAJA U GORWOJ BUKOVICI
(?- ), 1834-1907
I
SI
19
0
0.7
309 A.8.309.
CRKVA RO\EWA SVETOG JOVANA KRSTITEQA U JOVAWI
(?- ),1866-1899
I
SI
4
0
0.2
310 A.8.310.
CRKVA POKROVA PRESVETE BOGORODICE U KALAWEVCIMA
(1864- ), 1836-1914
I
SI
31
0
1.2
311 A.8.311.
CRKVA SVETOG OCA NIKOLAJA U KR^MARU
(14. vek - ), 1837-1906
I
SI
9
0
0.35
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
312 A.8.312.
CRKVA SVETOG VELIKOMUÊNIKA DIMITRIJA U
MARKOVOJ CRKVI
(1620- ), 1897-1908
I
SI
2
0
0.1
313 A.8.313.
CRKVA SVETOG ARHANGELA GAVRILA U MORAVCIMA
(1858 - ), 1862-1899
I
SI
4
0
0.2
314 A.8.314.
CRKVA VAZNESEWA GOSPODWEG U OSEÎNI
(1765- ), 1837-1909, 1914-1916
I
SI
20
0
1
315 A.8.315.
CRKVA RO\EWA SVETOG JOVANA KRSTITEQA U PAUNAMA
(18. vek -), 1837-1906
I
SI
8
0
0.4
316 A.8.316.
CRKVA USPEWA PRESVETE BOGORODICE U PETNICI
(1818- ), 1837-1880, 1888-1901
I
SI
3
0
0.15
317 A.8.317.
CRKVA SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA – CRKVA
RIBNI^KA U POPADI]U
(16 vek- ) 1836-1905
I
SI
11
0
0.45
318 A.8.318.
CRKVA PRENOSA MO[TIJU SVETOG OCA NIKOLAJA U
PRIÊVI]U
(1830- ), 1837-1914, 1935
I
SI
8
0
0.35
319 A.8.319.
CRKVA VAVEDEWA PRESVETE BOGORODICE U
MANASTIRU PUSTIWA – VUJINOVAÂ
(1622- ), 1837-1880, 1899-1902
I
SI
6
0
0.25
320 A.8.320.
CRKVA PRENOSA MO[TIJU SVETOG OCA NIKOLAJA U
RABROVICI
(1795- ), 1837-1902
I
SI
16
0
0.75
321 A.8.321.
CRKVA POKROVA PRESVETE BOGORODICE U RADQEVU
(1872- ), 1895-1902
I
SI
2
0
0.07
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
322 A.8.322.
CRKVA SVETOG ARHANGELA MIHAILA – CRKVA
GRAÂNI^KA U TUBRAVI]U
(19. vek- ), 1837-1876, 1897-1900
I
SI
3
0
0.08
323 A.8.323.
CRKVA SVETOG ARHANGELA MIHAILA U MANASTIRU
]ELIJE - LELI]
(13. vek- ), 1837-1906
I
SI
36
0
1.3
324 B.1.324.
PORODICA RAKI]
(1830-1877), 1830-1877
SI
0
1
0.1
325 B.1.325.
PORODICA LELEKOVI]
(1876- ), 1876-1961
SI
0
1
0.1
326 B.1.326.
PORODICA MANDI]
(1902-1989), 1920-1976
SI
0
5
0.5
327 B.2.327.
PROTA MATEJA NENADOVI]
(1777-1854), 1823-1858
SI
0
2
0.2
328 B.2.328
@IVOJIN M. RANKOVI]
(1878-1972), 1908-1938
SI
0
1
0.1
329 B.2.329.
BO@IDAR VESELINOVI]
(1899-1996), 1915-1955
SI
0
1
0.1
330 B.2.330.
BLAGOJE ÛPAREVI]
(1907–1992), 1907-1992
SI
0
5
0.5
331 B.2.331.
MIHAJLO PETROVI] MINGEJ
(1907-1991), 1915-1990
SI
0
9
0.9
332 B.2.332.
MILORAD MILE MILATOVI]
(1910-1997), 1935-1996
SI
0
11
1.1
333 B.2.333.
SELIMIR S. TIMOTI]
(1928-1998), 1936-1998
SI
0
6
0.6
I
Red.
br.
Kate
Obave{t. Br
goriz
Br kutija
sredstvo kwiga
acija
Metri
334 V.1.334.
ZBIRKA VARIA
1832-1990.
I
AI
0
27
2.7
335 V.2.335.
ZBIRKA FOTOGRAFIJA
(19- v.)
I
RG
0
0
0
336 V.3.336.
ZBIRKA MIKROFILMOVA
1836-
I
IM
0
0
0
337 V.4.337.
ZBIRKA OTKUPA
1807-1945
I
AI
0
8
0.8
338 V.5.338.
ZBIRKA POKLONA
1823-1986
I
AI
0
20
2
339 V.6.339.
ZBIRKA PLAKATA
I
AI
0
10
1
340 V.7.340.
ZBIRKA MEMOARSKE I DOKUMENTARNE GRA\E O
RADNI^KOM POKRETU I NOB
I
SI
0
3
0.3
341 V.8.341.
ZBIRKA HRONIKA
SI
16
0
0.5
342 V.9.342.
ZBIRKA PREPISA
1904-1945
AI
0
11
1.1
343 V.10.343.
ZBIRKA FOTO I KSEROKS-KOPIJA
15. vek, 1808-1998
SI
0
4
0.4
344 V.11.344.
ZBIRKA PEÂTA I @IGOVA
1910-1990
AI
0
0
0
Sneàna Radi}
Rezime
Me|uop{tinski istorijski arhiv u Vaqevu vr{i delatnost na teritoriji sada{weg Kolubarskog okruga, kojem pripadaju op{tinski centri: Vaqevo, Ub, Lajkovac, Qig, Mionica i Ose~ina. Obavqa poslove: stru~nog
nadzora nad arhivskom gra|om van Arhiva; za{tite, sre|ivawa i obrade arhivske gra|e; daje na kori{}ewe arhivsku gra|u i vr{i objavqivawe arhivske gra|e fondova i zbirki. U Arhivu se nalazi i ~uva arhivska gra|a za teritoriju Posavskog sreza, odnosno Obrenovca, za 19. vek i prvu polovinu 20.
veka, ta~nije do aprila 1947. godine.
U depoima Arhiva ~uva se, sre|uje i koristi arhivska gra|a razli~ite
provenijencije koja je razvrstana u 333 fonda i 11 zbirki, u ukupnoj koli~ini od 1450 metara du`nih, za period 1807–2000. Najstarija dokumenta,
nastala su delatno{}u pravosudnih organa u Prvom srpskom ustanku (1807.
i 1808). Po zna~aju najvredniji i najobimniji fond je gra|a Prvostepenog suda, kasnije Okru`nog suda Vaqevo (1807-1944), u koli~ini od oko 620 metara
du`nih.
Arhiv raspolaè sa 33 fonda i zbirke koji pripadaju kategoriji kulturnog dobra od izuzetnog zna~aja i 35 fondova od velikog zna~aja.
Osnovni i najednostavniji oblik za pruàwe prve informacije istraìva~ima, gde i u kojim fondovima ili zbirkama mogu da o~ekuju traène
podatake, je Pregled arhivskih fondova i zbirki. Arhiv je posledwi pregled objavio 1972, sa dopunom 1978. godine.
Podaci koji se u Pregledu daju za svaki arhivski fond ili zbirku sastoje
se iz slede}ih sastavnih elemenata: redni broj arhivskog fonda ili zbirke;
signatura; naziv arhivskog fonda ili zbirke; sedi{te – mesto stvaraoca arhivskog fonda; raspon godina postojawa stvaraoca i raspon godina arhivske gra|e; kategorizacija arhivskog fonda (izuzetni i veliki zna~aj); sre|enost arhivskog fonda ili zbirke (obave{tajna sredstva); i koli~ina arhivske gra|e (kwige, kutije i koli~ina u du`nim metrima).
Podaci za sve arhivske fondove i zbirke su, sadràjno i grafi~ki, uobli~eni i prikazani u 8 kolona.
„Pregled arhivskih fondova i zbirki Me|uop{tinskog istorijskog arhiva u Vaqevu” prikazuje stawe u 2004. godini.
Summary
The Municipal Historical Archives in Valjevo has territorial jurisdiction over
what is nowadays known as Kolubara District and its municipal centers: Valjevo,
Ub, Lajkovac, Ljig, Mionica i Ose~ina. It is engaged in: competent supervision of
archive material outside the Historical Archives; conservation, classification and
systematization of archive material; enabling the usage of archive materials and publication of archive material and collections which are in the funds. The archive mate262
rial of the canton of Posavina and the town of Obrenovac, from the 19th century and
the first half of the 20th century, precisely until April of 1947, is located and safeguarded in the Historical Archives.
Archive material is placed in the depot. Archive material raised from 1807 to
2000 is sorted in 333 funds and 11 collections, which ultimately sums to 1450 meters of different types of archive elements. The oldest documents kept in Historical
Archives are the ones made in the judiciary apparatus during the First Serbian Uprising (1807–1808). The most important and the largest fund contains documents associated to The First Degree Court, later named Valjevo District Court (1807–1944) –
total of 620 meters.
The Historical Archives disposes of 33 funds and collections, which belong to a
category of cultural property of immense importance and owns 35 funds categorized
as cultural property of great importance.
The fundamental and the easiest way of providing the researchers with the information where and in which funds or collections they should look for wanted data is
through the Summary of archive funds and collections. The Historical Archives published the last Summary in 1972, supplemented it in 1978.
Information concerning every archive fund or collection registered in the Summary is consisted of following elements: ordinal number of the archive fund or collection; signature; name of archive fund or collection; location – the place where archive fund was created; span of years related to existence of the place where archive
fund was created and span of years regarding the archive material; categorization of
archive fund (immense and great importance); systematization of archive funds (information resources); the quantity of archive material (books, boxes and total amount displayed in meters).
Information concerning all of archive funds and collections are comprehensively
and graphically configured and shown in 8 columns.
„The Summary of archive funds and collections of Municipal Historical Archives in Valjevo“ presents the overall status in 2004.
263
264
KRITIKE I PRIKAZI
REVIEWS
Mil~a Madi}
Velibor Berko Savi}: NENADOVI]I, izdawe autora,
Vaqevo, 2004. 747
Monografija posve}ena porodi~noj
lozi, koja je vi{e od dva veka u politi~kom i dru{tvenom ‘ivotu Srbije ostavila neizbrisiv trag, igraju}i prvorazrednu ulogu u Prvom i Drugom ustanku, procesu stvarawa i pravnog i politi~kog utemeqewa novovekovne srpske
dràve i izgradwi modernog gra|anskog
dru{tva.
Autor je pasionirani istraìva~ i
istoriograf istaknutih li~nosti i porodica iz novije srpske pro{losti, posebno onih koje poti~u iz Vaqevskog
kraja, me|u koje Nenadovi}ima iz Brankovine pripada najistaknutije mesto.
Pored ranije objavqenih radova o rodona~elnicima bratstva, autor je predano nastavio svoja vi{egodi{wa istraìvawa arhivske gra|e i izu~avawe objavqenih istoriografskih radova u ‘eqi da
{to dubqe i potpunije razjasni i osvetli
~itavu lozu predaka i potomaka, mukotrpno pribiraju}i ~iwenice iz wihovog
‘ivotnog puta i delatnosti u razli~itim
oblastima dru{tvenog ìvota.
Razvojni put rodoslovne loze Nenadovi}a autor kwige u pro{losti prati
od wihove prvobitne postojbine do doseqavawa u Brankovinu i kasnijeg rasejavawa po Srbiji i svetu, koriste}i sve
raspoloìve izvore i objavqenu literaturu. Posebnu pa`wu posve}uje rodona~elnicima bratstva i wegovog granawa
na porodi~na stabla tokom 19. i 20. veka,
posve}uju}i odgovaraju}u pa`wu svakom
potomku shodno wihovom zna~aju ali i
raspoloìvim podacima do kojih je u
svojim vi{egodi{wim istraìvawima
do{ao. Naravno da je najvi{e biografskih podataka prezentovano o knezu
Aleksi, proti Matiji, Jakovu, Jevremu,
Aciki, Svetozaru, Simi, Persidi, Qubomiru kao najistaknutijim li~nostima
svoga vremena, prate}i wihove uspone i
padove tokom dva veka, ali autor nije ostao duàn ni ostalim ~lanovima jedne od
najuglednijih porodica u novovekovnoj
istoriji Srbije, posebnu pa`wu poklawaju}i opisu i razja{wavawu dru{tvenih i politi~kih prilika u kojim
su ‘iveli i delovali.
Pored uvodnog dela kwige u kojem se
izlaù rezultati istraìvawa porekla
i prvobitne postojbine i otvorenog pitawa odakle su se Nenadovi}i doselili u
Brankovinu, prikazuju}i kratak istorijat ovog mesta, autor je u prvom obimnijem delu kwige studiozno i detaqno
izloìo potomstvo kneza Alekse a u drugom vojvode Jakova. Rodoslovnu granu
kneza Alekse ~ini ukupno 78 potomaka,
wegovog brata vojvode Jakova 18 potomaka. O svakome je data makar kratka biografija i onoliko relevantnih podataka
koliko je autor uspeo da o svakome prikupi. Na preko 725 strana detaqno je
predstavqeno rodoslovno stablo bratstva Nenadovi}a sa obe porodi~ne grane
sve do dana{wih potomaka. Sa koliko
upornosti i studioznosti se autor suo~ava sa istraìvawem istorijskih
~iwenica, vezanih za razdobqe dugo vi{e od dva veka i veliki broj li~nosti
koje u wemu delaju i stvaraju, govori veliki broj izvora i literature koje je
265
Kritike i prikazi
autor izu~io i u fus notama naveo. Faksimili zna~ajnih dokumenta, fotografije li~nosti i grafi~ki prikazi rodoslovnih stabala, ~itaocu kwige daje razu|enu ali i jasnu predstavu o ~itavom
bratstvu i porodi~nim lozama Nenadovi}a i wihovoj ulozi u nastanku i razvoju
srpskog dru{tva tokom 19. i 20. veka. Registar imena kao pomo}ni aparat na kraju
kwige, olak{ava pronalaèwe onih sadràja o li~nostima i doga|ajima, u ina~e
obimnom {tivu, koja su ~itatequ interesantna. Posebna vrednost ove kwige jeste
odabir tekstova iz Memoara prote Matije
i drugih autora koji se odnose na Nenadovi}e, istorijske doga|aje i prilike u kojima su ‘iveli i u~estvovali.
266
Recenzija Profesora dr Dragoquba
@ivojinovi}a najboqa je preporuka ~itaocu za ovo dragoceno delo o jednoj od
najzna~ajnijih porodica u novijoj srpskoj istoriji. Na kraju teksta recenzije
stoji „Savi} je iz lavirinta nepoznatog
i ~esto zatamwenog prostora iznedrio
niz zna~ajnih li~nosti od nesumwivo velikog zna~aja za istoriju Srbije od kraja
18. do prvih decenija 20. veka. To je, istovremeno, uredno, pregledno, pouzdano
i ~itko {tivo. Kroz likove Nenadovi}a
moè se pouzdano pratiti sudbina Srbije, weni usponi i padovi tokom dve stotine godina. Kroz mozaik likova ~italac bezbedno kora~a po pro{losti, bez
straha da }e se u woj izgubiti“.
Kritike i prikazi
Mil~a Madi}
Zdravko Rankovi}, VAQEVSKE GIMNAZIJE 1869–2004,
Kolubara i Fondacija Vaqevske gimnazije, Vaqevo 2004. 199
Kwiga o vaqevskim gimnazijama od
prvih poku{aja osnivawa, preko privatne gimnazijske realke sa dva razreda,
dràvne male Realke i svih promena kroz
koje je u protekle 134. godine prolazila u
svom razvoju do sada{we moderne sredwo{kolske obrazovne ustanove sa istaknutim i zapaènim u~e{}em u kulturnom ‘ivotu grada.
Kwiga je komponovna tematsko-hronolo{ki iz vi{e celina ve{tim kori{}ewem arhivskih dokumenata, objavqene literature i za ovu priliku sa~iwenih
tekstova koje je priredio Zdravko Rankovi} tekstove uredio Zoran Joksimovi} i
tehni~ki opremio Milan Markovi}.
Uvodnik kwige predstavqa letopis
{kole sa najva`nijim doga|ajima iz
wene bogate pro{losti od osnivawa do
dana{wih dana. Dokumentovano i saèto hronolo{ki su zabeleèni zna~ajni
datumi u nastajawu i razvojnom putu najzna~ajnije prosvetne a po mnogo ~emu i
kulturne ustanove tokom skoro trinaest
i po decenija wenog postojawa i delovawa u ovoj sredini.
U tematskom bloku posve}enom {kolskoj biblioteci, uporedno sa nastankom i
razvojem {kole, predstavqen je i razvoj:
gimnazijske biblioteke, |a~ke kwi`nice,
kwi`nice {kolskih uxbenika, Privatne
‘enske gimnazije u me|uratnom i poratnom periodu. Podaci o kwi`nom fondu,
broju i strukturi kwiga prema oblastima
i pore|ewe sa stawem u gimnazijskim bibliotekama drugih gradova u Srbiji, upe~atqivo govore o brizi vaqevskih gimnazija o opremawu {kolske biblioteke najva`nijom literaturom za uspe{no ostvarivawe obrazovnog procesa i dràwe ko-
raka sa savremenim dostignu}ima u svim
nastavnim oblastima, nauke i kulture.
U tematskim poglavqima o muzici i teatru, posve}ena je odgovaraju}a pa`wa, oblastima kulture koje su imale istaknuto
mesto u nastavi i vannastavnim aktivnostima i izuzetno zapaènu ulogu u ukupnom
kulturnom ‘ivotu grada i {ire dru{tvene
sredine. Podaci o nastavnicima, wihovoj
ulozi i doprinosu u ovim oblastima, dokumntovano su prezentovani uz navo|ewe
najzna~ajnijih predstava koje su ostavile
dubok trag u kolektivnoj svesti ove sredine
i ostvarile zna~ajnu ulogu u negovawu navika i potreba kod gra|ana Vaqeva i wegove okoline za ovom vrstom umetnosti.
U poglavqu kwige o direktorima vaqevskih gimnazija, predstavqeni su biografski podaci i akcentovan zna~ajan
doprinos svakoga pojedina~no u razvoju
{kole, ilustrovane fotografijama gde
god je bilo mogu}e pribaviti ih. Posebno
poglavqe u kwizi posve}eno je @ivoradu
Grbi}u, profesoru i najzna~ajnijem pedagogu i muzi~aru me|u Vaqevcima.
Poglavqe kwige: „Svedo~anstva“ sadrì vi{e zanimqivih priloga iz pro{losti {kole od wenog osnivawa, odnosa sa gradskom i i {irom srdinom, politi~kim previrawima, proslavama i nagradama koje je ova Vaqevska {kola u
svojoj prebogatoj istoriji dobijala.
Kwiga je ilustrovana fotografijama
zna~ajnih li~nosti, doga|aja, faksimilima dokumenata iz bogate pro{losti
ove za vaqevsku sredinu najzna~ajnije
prosvetno-kulturne ustanove. Spisak
kori{}ene literature i izve{taja o radu {kole u pripremi izradi kwige, naveden na wenom kraju, svedo~i o ozbiqnosti i temeqnom pristupu prire|iva~a zadatoj temi.
267
Kritike i prikazi
Mil~a Madi}
Milorad Radoj~i}, \URO KOZARAC – PRVI VAQEVSKI PROFESOR,
Vaqevska gimnazija, Vaqevo 2004. 191
Monografija iz edicije: „Profesori Vaqevske gimnazije“ iz pera predanog
publiciste, zavi~ajca Milorada Radoj~i}a, dobila je svoju tre}u po redu,
mo`da i najzna~ajniju kwigu, posve}enu
\uri Kozarcu, prvom vaqevskom profesoru i osniva~u prve privatne gimnazije
a zatim i direktoru prve dràvne Realke
u Vaqevu.
O li~nosti \ure Kozarca, wegovoj pionirskoj ulozi u osnivawu gimnazije u
Vaqevu i prosvetarskom radu u [apcu i Beogradu, objavqeno je vi{e istoriografskih
radova koji su uglavnom delimi~no osvetqavali wegovu li~nost i ulogu u kulturnom
‘ivotu Srbije od kraja sedamdesetih godina, kada je iz Slavonije do{ao u Srbiju, do
1896. godine, kada ga je u 57 godini ‘ivota,
na poslovima upravnika Dràvne {tamparije u Beogradu, prerana smrt prekinula u
naponu intelektualne snage.
Kwiga koja je rezultat vi{egodi{wih
temeqnih istraìvawa arhivske gra|e i
strpqivog prou~avawa objavqenih radova u kojima je autor pronalazio podatke o ‘ivotu i kulturno-prosvetnoj delatnosti \ure Kozarca, kriti~ki ih proverava i dopuwuje, uspeva da ih sistematizuje i svestrano osvetli lik i delo pionira osnivawa i razvoja gimnazijskog
{kolovawa u Vaqevu i Kraqevini Srbiji u drugoj polovini devetnaestog veka.
Uvode}i ~itaoca u osnovnu temu monografije, autor prezentuje politi~ke,
kulturne i prosvetne prilike u Srbiji
od po~etka devetnaestog veka i nastojawa
pojedinaca iz ra|aju}eg gra|anskog sloja
da svoju decu obrazuju u svetovnim {ko-
268
lama, na tekovinama savremenih dostignu}a u nauci i kulturi, najpre u dràvama zapadne Evrope i Rusije, uz sve
izraènije te`we za osnivawem {kola u
sopstvenoj dràvi, koja je sticala samostalnost posle vi{evekovnog robovawa u
mraku i neznawu pod Otomanskom vla{}u. U drugoj polovini devetnaestog veka
postupno sazreva svest o neophodnosti razvoja i {irewa prosvetnih ustanova i u varo{ima van prestonice, posebno za osnivawem gimnazija kao {kola vi{eg ranga, sa
nastavnim programom koji u~enike priprema za visoko obrazovawe i osposobqava za
intelektualna zanimawa, koja se sve vi{e
name}u kao nasu{na potreba u razvoju mladog gra|anskog dru{tva. Autor posve}uje
posebnu pa`wu kulturno-prosvetnim prilikama u Vaqevu toga, vremenu delatnosti
tzv. Kluba dvanaestorice, istaknutim li~nostima iz javnog ‘ivota Vaqeva, koje su
u~estvovale u aktivnostima na osnivawu
prve Realke, {to dokumentuje izvornom arhivskom gra|om koja je sa~uvana u arhivskim fondovima i zbirkama.
U narednim poglavqima, autor nastoji da na osnovu raspoloìvih izvora i
objavqene literature, predstavi \uru
Kozarca kao li~nost kao i okolnosti i
motive wegovog dolaska u Vaqevo. Wegova biografija pre dolaska u Srbiju i
Vaqevo, {kolovawe i profesionalna delatnost, osvetqeni su u skaldu sa raspoloìvim izvorima koji su sa~uvani i do
kojih se u sada{wim okolnostima moglo
do}i. Osnivawe prve privatne Real~ice
1869. godine, u reìji \ure Kozarca sa
svim aktivnostima lokalnih vlasti na
Kritike i prikazi
pribavqawu dozvole nadle`nih organa
za osnivawe dràvne gimnazije u Vaqevu,
izgradwa prve zgrade za {kolu i uloge
Kozarca kao prvog direktora i profesora za sve predmete izuzev veronauke i notnog pevawa, u prvim godinama wenog rada, izloèni su sistemati~no i dokumentovano uz ilustracije fotografijama
najzna~ajnih li~nosti koje su u~estvovale u osnivawu i razvoju {kole toga perioda, kao i zgrada u kojima {kola obavqa
svoju dealatnost u prvim decenijama. Aktivno ukqu~ivawe u dru{tveni ‘ivot
vaqevske sredine i wegova uloga u osnivawu Vaqevske {tedionice i prvog
Vaqevskog hora izloèni su kroz posebna poglavqa kwige.
Sukob sa lokalnim mo}nicima i optu`be koje se upu}uju na ra~un \ure Kozarca, wegova odbrana i skori preme-
{taj u [aba~ku gimnaziju kao kompromis sa lokalnim vlastima su temeqno
prou~eni i izloèni, kao i wegova profesionalna karijera u Prvoj beogradskoj
gimnaziji i kona~no u Dràvnoj {tamapariji, gde ga je i smrt zatekla na funkciji upravnika.
Za ‘ivota ~esto nepravedno napadan i
osporavan od malogra|anske u~male ~ar{ije posledwih decenija 19. veka, \uro
Kozarac i wegova uloga u nasatajawu i razvoju gimnazijskog {kolovawa u Kraqevini Srbiji, posebno u Vaqevu, osvetqena je
i valorizovana sa merom, objektivno i na
pravi na~in u monografiji Milorada Radoj~i}a, {to jeste zna~ajan doprinos izu~avawu pro{losti Vaqevske gimnazije,
posebno prvih godina wenog rada kao i razvoja {kolstva u Srbiji posledwih decenija devetnaestog veka.
269
BIBLIOGRAFIJE
BIBLIOGRAPHIES
Mil~a Madi}
BIBLIOGRAFIJA ISTORIOGRAFSKIH IZDAWA O VAQEVSKOM
KRAJU, OBJAVQENIH TOKOM 2004. GODINE
Kolubara – Veliki narodni kalendar za
prestupnu 2004. godinu, Vaqevo, IP
„Kolubara“, 2004, 330
êtrnaesta kwiga kalendara sadrì
vi{e autorskih i redakcijskih priloga
o pro{losti Vaqevskog kraja, sa posebnim blokom priloga posve}enih dvestotoj godi{wici od Prvog srpskog ustanka; Vaqevski kraj po~etkom 19. veka
(Zdravko Rankovi}), O knezu Aleksi
(Qubisav Andri}), Ilija Bir~anin
(Vladimir Krivo{ejev), Prvo izve{}e o
use~eniju glave arhimandrida Haxi Ruvima (Mihailo Pei}), Ruske vojne procjene Vaqevskog kraja u doba Prvog
srpskog ustanka (Milorad P. Radusinovi}), Prota Matija moli pomo} od ruskog cara i me|unarodne zajednice (Milovan Danojli}), Stogodi{wica ustanka (redakcija), Hronika 2003. – listawe
kalendara (Qiqana Kecojevi}), Najuspe{niji privrednici, Ars vivendi (Du{an
Arseni}), Prof. dr Aleksandar Loma –
Vaqevac li~nost 2002. godine, Nau~nik
retke i izvanredne sposobnosti, O
Vaqevskom kraju – radovi Aleksandra
Lome, Obnova Kolubarskog okruga (Zoran Joksimovi}), Privatizovana preduze}a, Kraq me|u Vaqevcima 1904 – stare
vesti, Ro|eni, ven~ani, umrli 1904. (Borislav Vuji}), Ekonomija 1904 – stare
vesti, Gra|ewe ‘eleznice 1904 – stare
vesti, Teatar vaqevskih roma (Luka
[tekovi}), Romi iz moravi~kog Le{}aka (Dragi{a Boì}), Najve}a {tuka reke
Tamnave (Zoran Joksimovi}), Tamnava i
Tamnavci 1904 – stare vesti, Tamnavska
tu`balica (Slobodan Ristovi}), Ni
vra~ ni vrabac, nego |ed Radac (Aleksandar Loma), Najstariji tragovi o Vaqevu
u ruskoj {tampi (Milorad P. Radusinovi}), Manastir Bogova|a (Dragi{a Lap~evi}), Partenije (Pantelija) Milinkovi} (Marko Pavlovi}), Crkva i sve{tenstvo 1904 – stare vesti, Pretplatnici iz
Vaqeva i okoline na novine i ~asopise
(Stani{a Vojinovi}), îka-Qubin dvoboj na Cetiwu (Svetozar ]orovi}), Vojska 1904 – stare vesti, U Ka~eru 1914.
(@ivan @ivanovi}), Ka~er i Ka~erci
1904 – stare vesti, Filozof prvog reda
(Bogdan [e{i}), Razli~itosti 1904 –
stare vesti, [kolstvo 1904 – stare vesti,
Vaqevske gusle Petra Perunovi}a – Peruna (Dobrilo Aranitovi}), Muzika u
Vaqevu 1955–1960. (Dejan V. Popovi}),
Seqa~ke radne zadruge u Vaqevskom kraju (Milorad Radoj~i}), Najuspe{niji
sportisti 1954–2002. (Zoran Tripkovi}), Postovi i po{}ewe u Taoru (Tomislav \uri}), Gorwa Vrago~anica (Milan \ura{inovi}), Razbojni{tva 1904 –
stare vesti, [qiva (Pavle Sofroni}
Ni{evqanin), Vo{waci (Desanka Maksimovi}), Rod {qive 1904 – stare vesti,
Vode Vaqevskog kraja, Hronika burnog
271
Mil~a Madi}
stole}a, Razarawe „Kru{ika“ 1999 – fotografije Du{ana Jovanovi}a.
Glasnik Istorijskog arhiva Vaqevo,
br. 37, 2003, 181
Objavqeni ~lanci; Tajna policija u
Srbiji 1831–1941 (Milan Milo{evi}),
Komitski vojvoda Vojislav Tankosi} –
‘ivot i delovawe u periodu 1903–1915
(Milorad Beli}), Pionirski period
elektrifikacije Srbije 1884–1915. (Aleksandar Kale Spasojevi}), Prilozi; Ubsko
dobrovoqno
pozori{no
dru{tvo
(Zdravko Rankovi}), Zakon o pana|urima
i nedeqnim pazarnim danima iz 1902. i
Vaqevski okrug (Qubodrag Popovi}),
Zgrada u senci (Dejan Popovi}), Agrarna
reforma na teritoriji Tamnavskog sreza
u 1946. godini (Sneàna Radi}), Metodologija i istoriografija; O elektronskoj
dokumentaciji i prezentaciji muzealija
– saop{tewe sa nau~nog skupa „Nove tehnologije i standardi; Digitalizacija
nacionalne ba{tine“ (Branko Lazi}),
Gra|a; Ispisi starina iz manatira Bogova|a u ostav{tini Stojana Novakovi}a (Stani{a Vojinovi}), Vojni~ko grobqe u Ose~ini (Milorad Radoj~i}), Iz
rada Arhiva; Li~ni fond; Blagoje ûparevi} 1907 – 1992 (Qiqana Uro{evi}),
Za{tita arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja u Istorijskom arhivu Vaqevo (Mil~a Madi}), Kritike i prikazi; Piter
Berk: Istorija i dru{tvena teorija (Sini{a Mi{i}), S. ]irkovi}, D. Kova~evi}-Koji}, Ruà ]uk: Staro srpsko rudarstvo (Aleksandra Fostikov), A. Vuleti}: Porodica u Srbiji sredinom 19.
veka (Gordana Stojkovi}), Vaqevska op{tina 1839-2003. (Mil~a Madi}), Sini{a Mi{i}: Jugoisto~na Srbija sredweg
veka (Mil~a Madi}), Bibliografija istoriografskih izdawa o vaqevskom kraju (Mil~a Madi})
Mioni~ko {kolstvo 1864 – 2004, priredio Zdravko Rankovi}, IP Kolubara,
Vaqevo 2004. 222
Monografija o nastanku i razvoju
organizovanog {kolstva na podru~ju da-
272
na{we Mioni~ke op{tine, sa~iwena na
osnovu sa~uvanih letopisa nekoliko seoskih {kola i svedo~anstava biv{ih
u~enika i prosvetnih radnika zabeleènih razli~itim povodom. Kwiga je dokumentovana i opremqena fotografijama
zna~ajnih li~nosti i {kolskih objekata
iz pro{losti mioni~kog {kolstva.
Selo Sankovi}, Godi{wak 2004, sveska
6, urednik Zdravko Rankovi}, redaktor
Zoran Joksimovi}, IP Kolubara,
Vaqevo 2004. 181
Godi{wak posve}en istraìvawu
pro{losti kolubarskog sela kraj Mionice, sa prilozima o Sankova~kim familijama, Testamentu kneza Jovice Milutinovi}a, Beogradskim Sankov~anima, Zemqi{nom azbu~niku i dodatkom
Indeksa geografskih pojmova i toponima, Imenskog registra i sadràjem prvih pet svezaka.
Branko Lazi}, Ogledi iz muzeologije,
Narodni muzej Vaqevo, 2004. 184
Kwiga je nastala iz saop{tewa i uvodnih izlagawa sa stru~nih i nau~nih
skupova muzejskih poslenika u razdobqu
1989. do 2003. godine, na kojim je autor
u~estvovao. Stru~na promi{qawa o {irokom spektru muzeolo{kih tema sakupqena su i prezentirana u kwizi, sa
namerom da se stru~noj javnosti skrene
pa`wa na nova kretawa i promi{qawa u
ovoj oblasti. Prevodom tekstova na engleski jezik koji su objavqeni u istoj
kwizi, autor je ‘eleo da o svojim saznawima i promi{qawima upozna i
inostranu stru~nu javnost.
Branko Lazi}, Sava [umanovi} – put i
stradawe, Narodni muzej Vaqevo, 2004. 63
Monografija posve}ena ‘ivotu i
umetni~kom stvarala{tvu poznatog srpskog slikara, tragi~no stradalog u vrtlogu Drugog svetskog rata od strane usta{kih zlo~inaca. Kwiga je nastala dopunom autorovog diplomskog rada odbrawenog na katedri Istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogra-
Bibliografija istoriografskih izdawa...
du, i predstavqa zna~ajan doprinos rasvetqavawu li~nosti i umetni~kog dela
slikara.
Branko Lazi}, U svetu umetnosti, u svetu
muzeja, Narodni muzej Vaqevo, 2003. 384
Kwiga u kojoj autor objediwuje objavqivane i novonastale tekstove studija, kritika i ogleda iz likovne umetnosti i muzeologije, koji su potekli iz
wegovog pera u periodu 1981. do 2003. godine. Kwiga je podeqena u tri tematske
celine; istrorija umetnosti, likovna
kritika i muzeologija i obuhvata oko sedamdeset tekstova razli~itog obima.
Tomislav Panteli}, Selo Bastav,
izdawe autora, [abac 2003. 404
Peta kwiga iz serije monografija sela u Ra|evini, nastala je istraìva~kim
naporom autora kao dar svom zavi~ajnom
selu. Kwiga je zasnovana na ranije objavqenoj literaturi i arhivskoj gra|i o Ra|evini i selu Bastav. Pored osnovnih
podataka o selu, wegovoj pro{losti, autor prezentuje podatke o stanovni{tvu u
pro{losti, rodoslove familija starosedelaca, u~esnicima oslobodila~kih ratova i stradalim u wima. Kwiga je ilustrovana fotografijama i faksimilima
dokumenata.
Miodrag Ja}imovi}, U svome vremenu,
IP Kolubara, Vaqevo 2004. 261
Kwiga sadrì polemike autora publiciste, izre~ene ili napisane razli~itim povodom ali uvek motivisane borbom za istinu a protiv zabluda, gluposti
i obmana sredine u kojoj ‘ivi i stvara.
Wegovi javni nastupi za skup{tinskom
govornicom u {tampi ili direktnom
obra}awu javnosti odi{u zdravim kriti~kim namerama i èqom da se iskoreni nepravda i zlo koje sami ~inimo.
Du{an Nikoli}, Kurjaci sa Vla{i}a,
Narodna biblioteka Ose~ina, 2004. 244
Istorijski roman o bra}i Nedi} iz
Vaqevske Podgorine, junacima hrabro
izginulim u boju na ôke{ini 1804.
Autor je ve{to koriste}i sve raspoloìve izvore o familiji Nedi} sa~inio zanimqivo i nadasve uzbudqivo svedo~anstvo o te{kom i mu~nom ‘ivotu jedne ~estite srpske porodice pod turskim
jarmom u kojoj se neguje duh otpora nepravdi i samovoqi vekovnom podjarmqiva~u i wegovim ulizicama. Nemirewe
sa nepravdom je odva`nu i hrabru bra}u,
najpre odmetnulo u hajduke a sa po~etkom
ustanka ukqu~ilo u ustani~ke redove, u
kojim su ispoqili izuzetnu hrabrost u
bojevima sa Osmanlijama na podru~ju
Ma~ve, Jadra i Podgorine.
Ovim romanom autor se oduùje nepravedno zapostavqenim junacima iz Prvog srpskog ustanka, koji su ‘rtvovali
svoje ‘ivote za slobodu svoga roda.
Spomenar u~enika Vaqevske gimnazije
generacija 1960-1964. Fondacija Vaqevske gimnazije, Vaqevo 2004. 150
êtrdeset godina od mature generacija maturanata 1963/64. godina, obeleìla je izdavawem publikacije u kojoj
su se podsetili svojih {kolskih dana,
mladala~kih aktivnosti {kolskih i
van{kolskih ali predstavili i u vremenu sada{wem. Kwiga je sa~iwena od tekstova samih biv{ih u~enika i profesora, koji govore o vremenu i prilikama
kada su se {kolovali, o svom kasnijem
putu kroz ‘ivot i profesionalnu aktivnost. Spomenar je ilustrovan fotografijama u~enika i profesora iz vremena
pro{log i sada{weg sa nizom autobiografskih kazivawa.
Velibor Berko Savi}, Nenadovi}i,
izdawe autora, Vaqevo 2004. 724
Studiozno i dokumentovano delo posve}eno familiji, ~iji su najistaknutiji
pretci, knezovi Aleksa, Jakov i Matija
u~esnici ustanaka i utemeqiva~i obnovqene srpske dràvnosti, posle petovekovnog ropstva pod osmanlijskom vla{}u.Kwiga rodoslovna posve}ena znamenitoj porodi~noj lozi Nenadovi}a koja
je iznedrila plejadu znamenitih li~nosti, u~esnika u svim zna~ajnim doga|ajima
273
Mil~a Madi}
dràvnog i dru{tvenog ‘ivota Srbije
tokom 19. veka. Autor je prou~io raspoloìvu arhivsku gra|u i objavqenu literaturu koja se odnosi na Nenadovi}e,
wihovo poreklo, doseqavawe u Brankovinu i ukupnu delatnost, uspone i padove
~itave loze Nenadovi}a od kraja 18. veka
do dana{wih potomaka. Svakoj li~nosti
iz porodi~nog stabla i wenoj ulozi i
mestu u dru{tvu , autor je posvetio odgovaraju}u pa`wu i prostor u kwizi, {to
daje ~itaocu kompletnu sliku o familiji Nenadovi}a.
Milutin Jovanovi} \oka, Lepa varo{
Ub divni qudi, Gradska biblioteka
„Boìdar Kneèvi}“ Ub, 2004. 225
Kwiga nastala posthumno, ure|ivawem zbirke autorovih tekstova o doga|ajima i qudima varo{ice od polovine devetnaestog veka, koji su nastali u periodu izme|u 2000. i 2003. godine. Tekstovi
su objavqivani u „Tamnavskim novinama“ kao autorski ~lanci, sabrani i sistematizovani objavqeni su u ovoj kwizi.
Autor se doti~e svih oblasti dru{tvenog ‘ivota rodnog mesta i zna~ajnih li~nosti u pro{losti, prikazuju}i ih
reqefno u wihovoj svakida{wici.
Radoje P. Stojanovi}, Podmaqenska sela biv{e op{tine Dra~i} – zapisi o
vremenu, prostoru i qudima, Biblioteka „Hronika sela“, Kulturno – prosvetna zajednica Srbije, Vaqevo 2004. 240
Monografija u kojoj autor koriste}i
objavqenu literaturu, arhivsku gra|u i
statisti~ke podatke, daje opis podru~ja
kao geografske, demografske, privredne
i kulturne celine, nastoje}i da predstavi wegov istorijski razvoj kroz posledwa dva veka. Su~eqavawem pro{losti i sada{wosti na ovom prostoru ~italac sti~e celovitu predstavu o slojevitim promenama koje se zbivaju u svim zna~ajnim oblastima dru{tvenog ‘ivota.
Kwiga je dokumentovana faksimilima,
ilustrovana fotografijama, spiskovima stradalih u oslobodila~kim ratovi-
274
ma i rodoslovima, {to poja~ava wen dokumentarni karakter.
Bogoqub Boka Loma, Div~ibare, ~etvrto
dopuweno izdawe, Centreks, Vaqevo
2004. 218
êtvrto dopuweno izdawe monografije o Div~ibarama kao prirodnom i turisti~kom podru~ju, izdato posthumno,
od prire|iva~a dopuweno neobjavqenim
bele{kama koje je autor ostavio u rukopisu. Prirodne osobenosti i razvoj Div~ibara kao bawskog i turisti~kog mesta
dokumentovano su predstavqeni ~itaocu, sa bogato ilustrovanim materijalom, fotografijama i obiqem zanimqivih podataka o razvoju turizma na
ovoj planinskoj lepotici, ~ije mogu}nosti nisu dovoqno i na pravi na~in
iskori{}ene. Zanimqivim pri~ama o
‘ivotiwama i iz dru{tvenog ‘ivota
Div~ibare su predstavqene ~itaocu slojevito i vi{edimenzionalno.
Milan D. Jankovi}, Sveti Nikolaj
Srpski od ro|ewa do kanonizacije,
[tamparija „Vaqevo print“, Beograd
2004. 53
Kratka biografija Svetog Oca Nikolaja Velimirovi}a, ilustrovana kazivawima savremenika, plasti~no odslikava wegov ‘ivotni put i posebno mona{ki put sve do kanonizacije wegove svete
li~nosti.
Miroslav Peri{i}, Liberali i liberalizam u Srbiji 19. veka (kratka istorija), Centar za liberalna istraìvawa,
Beograd 2004. 284
Kratka istorija nastanka i razvoja
politi~ke ideje liberalizma u Srbiji i
politi~ke stranke i wene uloge u razvoju
parlamentarnog ‘ivota i gra|anskog demokratskog dru{tva od Prvog srpskog
ustanka do po~etka 20. veka. Pored programa i statuta stranke iz 1881. godine,
autor je na kraju kwige dao kratke biografije najzna~ajnijih strana~kih li~nosti.
Bibliografija istoriografskih izdawa...
Novica Pe{i} i Nikola J. Marinkovi}, Stojadin @. Mirkovi} – heroj sa
Povlena, Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912 – 1918 wihovih potomaka i
po{tovalaca, Vaqevo 2004.
Kwiga posve}ena vojniku koji je u gra|anskom ratu 1991. svesno ostao do kraja
sa majorom Tepi}em na Bedeniku kraj Bjelovara, brane}i skladi{te eksploziva od
nasrtaja Tu|manovih bojovnika.
Vojvoda @ivojin Mi{i}, Moje uspomene
- Pomenik, tre}e izdawe Fondacija
„Vojvoda @ivojin Mi{i}“, Institut za
savremenu istoriju, Beograd, 2004. 330
Kwiga nedovr{enih se}awa Vojvode
@ivojina Mi{i}a na sopstveni ‘ivot
od ranog detiwstva do kraja Prvog balkanskog rata, dopuwena prilozima istori~ara i publicista, izdata je povodom
90. godina od po~etka Prvog svetskog rata i slavnih bitaka na Ceru i Kolubari u
kojima je Vojvoda komandovao Prvom armijom srpske vojske u odbrani otaxbine.
Milorad Vasovi}, Podriwsko vaqevske
planine, izdava~i: Agencija Vaqevac,
Vaqevska gimnazija, Istraìva~ka stanica Petnica, Vaqevo, 2004. 512
Monografija zasnovana na studiozno prou~enoj stru~no – nau~noj literaturi, statisti~koj dokumentaciji i terenskim istraìvawima ove geografske
ali i demografske, privredne i turisti~ke regije. Autor daje detaqan opis
prirodnih osobenosti planinskog venca
i wegovog zale|a u kojem se odvija dru{tveni ‘ivot qudi od praistorije. Posebna pa`wa je posve}ena zbivawima u
pro{losti i demografskim kretawima i
razvoju naseqa i privrede na ovom prostoru tokom posledwa dva veka, zasnovana
na pa`qivoj analizi statisti~kih podataka sa popisa stanovni{tva i naseqa.
O Brankovini – zapisi, studije i putopisi, zbornik, priredio Qubisav Andri}, Agencija Vaqevac, 2004. 192
Zbornik pa`qivo odabranih tekstova vi{e desetina poznatih li~nosti iz
srpske kulturne istorije, ilustrovan
vrednim fotografskim materijalom iz
pro{losti Brankovine i wenih znamenitosti, uredio je za ‘ivota Qubisav
Andri}, razumevawem Agencije Vaqevac
objavqena luksuzno opremqena monografija koja vi{edimenzionalno predstavqa istorijsku Brankovinu.
Vladimir Krivo{ejev, Muselimov konak – vodi~ i katalog muzejskih postavki „Se~a knezova i Vaqevska nahija i
vaqevci u Prvom i Drugom srpskom ustanku“, Narodni muzej Vaqevo, 2004. 68
Vodi~ kroz muzejske postavke Prvog
i Drugog srpskog ustanka sa istorijskim
uvodom u doga|aje i istoriju Muselimovog konaka i Katalogom izlo`bene postavke pruà potpunu i celovitu informaciju posetiocu i svakom zainteresovanom licu u ~ijim rukama se na|e.
Vladimir Krivo{ejev, Nenadovi}i u
Srpskoj revoluciji, Narodni Muzej
Vaqevo, 2004. 60
Popularna publikacija u kojoj je
autor predstavio u najkra}im crtama
u~e{}e Nenadovi}a iz Brankovine u Prvom i Drugom ustanku i Srpskoj revoluciji. Kwiìca malog formata 16 h 11 i
nevelikog obima pruà najva`nije podatke o li~nostima kneza Alekse, prote
Mateje, vojvoda Jakova, Sime i Jevrema i
wihovom u~e{}u u sudbonosnim doga|ajima novije srpske istorije borbe za oslobo|ewe od vekovnog ropstva pod Otomanskom vla{}u i utemeqewu moderne srpske
dràve.
@ivan Gruji~i}, Qubav i smrt u Budimu, IK Metafizika, Beograd 2004. 308
Istorijski roman o sudbini srpskog
naroda u Vaqevskoj Podgorini od pada
pod osmanlijsku vlast do wegovih seoba
i stradawa u Ugarsku. Kroz sudbinu jedne vlastelinske porodice Gradojevi},
~iji su dvori bili u dana{wem mestu
Dowe Crniqevo i qubavi ro|enoj u tu|ini izme|u Viteza Razbojnika i lepe
Latinke, pisac pripoveda uzbudqivu po-
275
Mil~a Madi}
vest o jednom narodu u zlim vremenima
kroz koja je prolazio u borbi da opstane.
Kr~mar, priredio Zdravko Rankovi},
IP Kolubara, Vaqevo 2004. 140
Monografska publikacija iz biblioteke „Selo“ izdava~ke ku}e „Kolubara“,
sa~iwena je iz priloga vi{e autora
objavqivanih i za ovu kwigu sa~iwenih,
koji prikazuju ovo podmaqensko selo iz
razli~itih aspekata, geografskog, demografskog, privrednog, kulturno-prosvetnog, politi~kog u mirnodopskim i ratnim uslovima.
Milorad Radoj~i}, \ura Kozarac –
prvi vaqevski profesor, Vaqevska gimnazija, Vaqevo 2004, 191
Monografija o prvom vaqevskom
profesoru, pioniru organizovanog gimnazijskog {kolovawa u Vaqevu, sa~iwena je dokumentovano sa sitemati~no izloènom biografijom \ure Kozarca, posebno wegove delatnosti na osnivawu
privatne a zatim i prve dràvne gimnazije u Vaqevu, ~iji je prvi direktor, profesor i utemeqiva~. Autor izlaè obiqe zanimqivih i do sada malo poznatih
~iwenica vezanih za ‘ivot i prosvetarsku delatnost li~nosti koja je dala zna~ajan doprinos i podsticaj prodoru vi{eg obrazovawa i kulture ne samo u
vaqevskom kraju. U kwizi su plasti~no
276
predstavqene dru{tvene i kulturne prilike u vaqevskoj sredini, napori koji se
~ine na osnivawu gimnazije ali i otpori
na koje nailaze protagonisti od strane
malogra|anske u~male ~ar{ije i wenih
lokalnih mo}nika, {to je na svojoj koì
posebno iskusio \uro Kozarac.
Zdravko Rankovi}, Vaqevske gimnazije
1869 – 2004. Vaqevska gimnazija,
Vaqevo 2004. 199
Hronolo{ki sistemati~no i dokumentovano izloèna istorija vaqevskih
gimnazija od prvih poku{aja osnivawa,
po~etka rada privatne {kole \ure Kozaraca, osnivawa prve dràvne gimnazije i
svih promena tokom wene duge stotrideset~etvorogodi{we pro{losti. Pored
najva`nijih datuma i doga|aja u nastajawu i razvoju ove u Vaqevu najstarije i
po mnogo ~emu najva`nije {kole, autor
kwige je dao biografije ilustrovane fotografijama svih direktora, najzna~ajnijih profesora i wihovog doprinosa
razvoju {kole.
Nizom zaanimqivih priloga iz bogate pro{losti {kole, koja je iznedrila
veliki broj zna~ajnih li~nosti srpske
privrede, nauke i kulture u naj{irem
smislu re~i, ova publikacija je autenti~no svedo~anstvo o vaqevskim gimnazijama od nastanka prve privatne do dana{we Vaqevske gimnazije.

Број 38 - Istorijski arhiv Valjevo

Transcription

Similar documents

LODZER ZEITUNG 1914

Seminarprogramm 2015/2016 (PDF, 36 Seiten

Комитски војвода Војислав Танкосић