docodlomak iz knjige
download 
Report Transcription
odlomak iz knjige
MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA Makrobiotički put do potpunog zdravlja POTPUNI VODIČ ZA SPREČAVANJE I ISCELJENJE PREKO 200 HRONIČNIH STANJA I BOLESTI PRIRODNIM PUTEM MIČIO KUŠI i ALEKS DŽEK Naslov originala: Kushi, Michio. The macrobiotic path to total health: a complete guide to preventing and relieving more than 200 chronic conditions and disorders naturally/Michio Kushi and Alex Jack. Ballantine Books, New York, 2003 Izdavač: Karganović d.o.o., Ustanička 73, 11050 Beograd, SRBIJA Za izdavača: Dragan Karganović, vlasnik Prevod: Veljko Nikitović Lektura i korektura: Redakcija Priprema i štampa: Karganović d.o.o. Tiraž: 1000 primeraka CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 613.2 641.5(083.12) КУШИ, Мичио Makrobiotički put do potpunog zdravlja : potpuni vodič za sprečavanje i isceljenje preko 200 hroničnih stanja i bolesti prirodnim putem / Mičio Kuši i Aleks Džek ; [prevod Veljko Nikitović]. - Beograd : Karganović, 2012 (Beograd Karga nović). - XIII, 531 str. : tabele ; 24 cm Prevod dela: The macrobiotic path to total health / Michio Kushi and Alex Jack. -Tekst štampan dvostubačno. - Tiraž 1.000. - Glosar: str. 509-515. - Bibliografija: str. 517-519. - Registar. ISBN 978-86-81735-15-2 1. Џек, Алекс, 1945- [аутор] a) Макробиотика b) Куварски рецепти COBISS.SR-ID 192164108 SADRŽAJ UVOD vii DEO I KAKO ŽIVETI DUGO I SREĆNO 1 1. Makrobiotični način ishrane 3 2. Uravnoteženje suprotnosti 15 3. Energija hrane 27 4. Ishrana i razvoj bolesti 43 5. Prirodni pristup lečenju 55 DEO II URAVNOTEŽENJE VAŠEG STANJA 69 6. Uvod 71 7. Kako koristiti ovaj odeljak 75 8. Stanja i bolesti 77 AIDS (SIDA) ALERGIJE 81 99 KRVARENJE I BOLESTI KRVI 108 BOLESTI KOSTI I ZGLOBOVA BOLESTI MOZGA RAK 116 132 138 PROBLEMI VARENJA PROBLEMI UHA I SLUHA 187 201 BOLESTI ENDOKRINIH ŽLEZDA PROBLEMI OKA I VIDA 214 PROBLEMI NOGE I STOPALA PROBLEMI ŽUČNE KESE GLAVOBOLJE 208 221 225 229 BOLESTI SRCA I PROBLEMI KRVOTOKA INFEKTIVNE BOLESTI 234 251 BOLESTI BUBREGA I MOKRAĆNE BEŠIKE BOLESTI JETRE PLUĆNE BOLESTI 269 278 285 BOLEST LUDIH KRAVA 294 MENTALNI I EMOCIONALNI PROBLEMI MIŠIĆNE BOLESTI MUČNINA I POVRAĆANJE 324 NERVNA STANJA I BOLESTI OBOLENJA PANKREASA 325 345 OZLEDE USLED UČESTALOG STRESA BOLESTI SINUSA 297 316 354 356 BOLESTI SLEZINE 358 BOLESTI ŽELUCA 361 SVZ I SRODNE BOLESTI 365 DEO III UPRAVLJANJE VAŠIM ZDRAVLJEM 371 9. Standardni makrobiotički način ishrane 10. Isceliteljske dijete 373 DIJETA #1 ZA PRETEŽNO JIN STANJA 395 DIJETA #2 ZA PRETEŽNO JANG STANJA DIJETA #3 ZA PRETEŽNO JIN I JANG STANJA 11. Saveti o načinu života 12. Jelovnici 13. Makrobiotički recepti 14. Domaći melemi 395 399 402 409 411 420 444 GLOSAR 509 PREPORUČENA LITERATURA 517 INDEKS 521 UVOD Uzimanje korisne hrane jedini je uzrok rasta neke osobe, dok uzimanje štetne hrane uzrokuje bolesti. Upravo zbog tog pogoršanja nastupa pogoršanje životne snage, čistote, ukusa, potencije, efekata varenja i kvaliteta semenki i biljaka. Na taj način se kreposnost umanjuje u svakom sledećem pokolenju za četvrtinu... sve dok na kraju ne dođe do rasula sveta [pa se preporodi]. Čaraka Samhita, Indijska medicinska enciklopedija, prvi vek n. e. Velika zdravstvena revolucija se raširila planetom. Alternativna medicina, holističko lečenje, biljne dijete i narodni domaći melemi izlaze u prvi plan. Prema skorašnjim ispitivanjima, gotovo polovina američkog naroda koristi alternativne terapije, ogromna većina populacije nastoji da se zdravije hrani, a svake godine oko milion Amerikanaca postaju vegetarijanci ili poluvegetarijanci. Pre više godina, američka vlada je ustanovila Kancelariju za alternativnu medicinu, a ona je nedavno unapređena u Nacionalni centar za dopunsku i alternativnu medicinu. Prirodna hrana se redovno služi u mnogim školama, bolnicama i staračkim domovima, kao i u restoranima, hotelima i avionima. Ministarstvo za poljoprivredu Sjedinjenih Država nedavno je odobrilo neograničenu upotrebu tofua, tempeha i drugih proizvoda od soje u školskim pro- gramima ishrane subvencioniranim od strane federacije. Zatvorska uprava je slično tome odobrila šnicle od soje i druga glavna jela bez mesa u federalnim zatvorima. Bela kuća ohrabruje zaposlene da koriste sojino mleko umesto kravljeg mleka u ishrani i da praktikuju jogu. Čak i NASA razvija specijalnu, potpuno biljnu dijetu za astronaute, u kojoj preovlađuju mrki pirinač, sočivo, seitan, pogače od celog zrna žitarica, vrtnog povrća i deserti spravljeni s amasakeom, zaslađivačem dobijenim iz pirinča. Osiguravajuća preduzeća počinju da nude premije za dijetalne terapije i druge pristupe za uravnoteženje uma i tela. Tokom poslednje generacije, makrobiotika je bila katalizator za mnoge dramatične promene u načinu ishrane i načinu života koji su sada prihvaćeni. Ukorenjen u tradicionalnim učenji- viii Uvod ma i Istoka i Zapada, izraz makrobiotika potiče od grčkog korena reči makro, koja znači „dug“ ili „velik“ i bios, koja znači „život.“ Izraz je skovao Hipokrat, otac medicine, pre skoro 2.500 godina, čiji je pristup zdravlju i lečenju utemeljen u njegovoj čuvenoj izreci „Neka ti hrana bude lekar, a tvoji lekovi hrana.“ Kao temelj velikog ili dugog života, moderna makrobiotika je uvela i popularizovala način ishrane zasnovan na mrkom pirinču, prosu, sušiju, močiju (kocke ili valjuške od slatkog pirinča), seitanu (kotleti od pšenične hrane), hlebu od kiselog testa od celih zrna, sušiju od povrća, testenini od salate, pirinčanim kolačima i drugim proizvodima od celih zrna žitarica; pored tofua, misoa, tempeha i drugih namirnica od soje; obilja svežeg vrtnog povrća; norija, vakamea i drugih algi; i raznih osnovnih začina, začina, lakih obroka i druge hrane i napitaka. Hrana makrobiotičkog kvaliteta je organski uzgajana koliko god je to bilo moguće, tradicionalno ili prirodno prerađivana i ne sadrži šećer, mlečne proizvode, belo brašno, hemikalije ili druge štetne sastojke. Iz komuna i kontra–kultura iz 60–ih i 70–ih godina XX veka, preko banja i lečilišta iz 80–ih i 90–ih godina, makrobiotika je danas prešla u glavne tokove kulture. Ric–Karlton i Prins hotel lanci služe gurmansku makrobiotičku hranu svojim međunarodnim gostima, Kelog škola menadžmenta na Nortvestern univerzitetu ustanovila je trpezariju za makrobiotičku ishranu za poslovne ljude koji drže seminare, a učitelji makrobiotike i kuvari su pozivani u Belu kuću, na Kapitol Hil i u Ujedinjene Nacije. Prema skorašnjem pisanju časopisa Vog i drugih časopisa, Barbara Strejsend, Džon Travolta, Sara Džesika Parker, Madona, Gvinet Paltrou, Stiven Sigal, Endi Mek Dauel, Nikol Kidman, Tom Kruz i druge holivudske zvezde imaju vlastitog kuvara makrobiotičke hrane. Među znamenitim pokojnicima, koji su vodili makrobiotički način života i držali se uravnotežene dijete da bi poboljšali svoje zdravlje i održali dobro stanje, bili su Glorija Svanson, Džon Lenon, Džon Denver i dr Bendžamin Spok. Smitsonijan zavod je postavio stalnu zbirku makrobiotičke i alternativne nege zdravlja u Nacionalnom muzeju američke istorije u prestonici, Vašingtonu, pre više godina, a najavili su planove za periodične javne izložbe, publikacije, istorijski usmerene simpozijume, istraživačke stipendije i stažiranja. Priznajući makrobiotiku kao perjanicu pokreta za zdravu ishranu, holističko zdravlje i alternativnu medicinu u Americi, Odelenje za nauku, medicinu i društvo Smitsonijan zavoda izdao je saopštenje: Nacionalni muzej za američku istoriju u Smitsonijan zavodu počastvovan je da predstavi Zbirku makrobiotičke alternativne nege zdravlja porodice Mičio Kušija. Tu zbirku zdravstvenih, prehrambenih i ličnih porodičnih materijala i rukotvorina važnih i nedovoljno proučenih aspekata američkog života i kulture... Značenje makrobiotike u američkom životu malo je shvaćeno iako je srodno jasnim istorijskim pitanjima kao što je poratni pomak ka zdravim dijetama, naša sve više globalna kultura, alternativno lečenje, promišljanje mira i tradicija aktivizma širokih masa. Tokom poslednje četvrti veka, stotine hiljada pojedinaca i porodica su povratili zdravlje držeći se makrobiotičkih načela. Oslanjajući se Uvod na proučavanje makrobiotičkog načina ishrane, medicinska istraživanja na Har vardskom medicinskom fakultetu i druge vodeće medicinske škole i naučne institucije ustanovile su visok krvni pritisak i povišeni holesterol kao glavni faktor rizika za srčana obolenja, koja su najveći uzrok smrtnosti u savremenom društvu. Ljudi koji vode makrobiotički način života odista imaju jače srce nego uvežbani atletičari, kao što je primetio dr Kasteli, direktor Fremingem studije srca, najveće nacionalne kardiovaskularne naučne institucije: Šta neka osoba jede svakog dana veoma je važan aspekt toga kakvo će njegovo ili njeno zdravlje biti tokom dana kao i u kasnijem životu. Takav stav podržava činjenica da su ispitivani makrobiotičari imali racio [odnos ukupnog holesterola prema HDL holesterolu] od 2.5 a učesnici Bostonskog maratona 3.4, racio pri kom je retko, ako je uopšte, utvrđeno koronarno srčano obolenje. Studije i zapažanja poput ovih jasan su indikator da je ljudima potrebno da kritički procene svoj način ishrane s namerom da odmah izvrše promene. Na medicinskom polju, bolnica Lemjuel Šatak u Bostonu služila je makrobiotičku hranu svojim lekarima, osoblju i dugogodišnjim gerijatrijskim i psihijatrijskim pacijentima, a na Drugoj međunaro dnoj konferenciji o meto dama određivanja dijete, velikoj konferenciji od šesto medicinskih istraživača sponzorisanih od strane Har vardskog fakulteta za javno zdravlje i Svetske zdravstvene organizacije, nedavno je priredila makrobiotički banket u biblioteci Džon F. ix Kenedi u Bostonu. U Africi, Svetska zdravstvena organizacija je sazvala regionalnu konferenciju o makrobiotičkom dijetalnom pristupu AIDS– u, kom je prisustvovalo više stotina lekara i medicinskih profesionalaca. Danas međunarodna mreža od gotovo 1000 makrobiotičkih obrazovnih centara širom sveta obezebeđuje instrukcije o kuvanju, zdravstvenoj nezi, šijacu masaži i susretu Istoka i Zapada. Pokret organske prirodne hrane, koji je u prethodnoj generaciji predvodila makrobiotička zajednica, jeste segment nacionalne industrije hrane koji se najbrže razvijao, sa godišnjom stopom rasta od 20 procenata. U Vašingtonu, u američkom Predstavničkom domu vladinog reformskog odbora nedavno je saslušano svedočanstvo o makrobiotičkom pristupu raku od strane pola tuceta ljudi i žena koji su nadvladali neizlečivi rak uz pomoć zdrave hrane i prirodnog načina života. Nacionalni zdravstveni instituti će uskoro objaviti svoj izveštaj o makrobiotičkom pristupu prevenciji i lečenju te bolesti, drugi uzrok smrtnosti u savremenom društvu. Očekuje se da bude objavljeno nekih 77 medicinski dokumentovanih istorija bolesti osoba sa neizlečivim rakom koje su ozdravile uz pomoć makrobiotike. U studiji nadgledanih slučajeva preko sto žena s visokim rizikom oboljevanja od raka dojke Nacionalnog onkološkog instituta u Milanu, u Italiji, objavljenoj 2001. godine, ustanovljeno je da makrobiotički način ishrane može da svede opasnost od te malignosti za oko 25 do 30 procenata unutar nekoliko meseci. U međuvremenu, Američko društvo za borbu protiv raka kaže, „Danas je najpopularnija dijeta protiv raka verovatno makrobiotika.“ Na svom internet sajtu, Američko društvo za borbu protiv raka izjavljuje: x Uvod Makrobiotika može pomoći u prevenciji nekih oblika raka. Ona može svesti rizik od razvoja raka koji nastaje usled većeg unošenja masnoća u organizam, kao što je rak debelog creva i verovatno neki rakovi dojke. Makrobiotička dijeta, poput drugih dijeta za uklanjanje masnoća, može spustiti krvni pritisak i možda svesti mogućnosti bolesti srca. Sudelovanje u makrobiotičkom programu može pružiti neki osećaj ravnoteže s prirodom i harmonije sa čitavim svetom i kao takvo podstaći osećanje mira i ublažiti stres. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CKB) Sjedinjenih Država odobrio je novu subvenciju Univerzitetu Južne Karoline za proučavanje makrobiotičkog pristupa raku. Specijalni odbor onkologa iz Nacionalnog instituta za rak (NIR) nedavno se srela sa grupom osoba koje su ozdravile od raka u završnoj fazi isključivo primenom makrobiotike i pregledali su njihove rezultate biopsije, snimke tumora raka na skeneru i drugu pomoćnu medicinsku dokumentaciju. Time su bili obuhvaćeni biznismen koji je ozdravio od raka pankreasa pre više od 20 godina, medicinska sestra koja je sebe izlečila od IV stadijuma raka pluća koji se proširio na više organa, berzanski broker s malignim melanomom, domaćica s retkim rakom materice koji se nije mogao operisati, majka s istom vrstom invazivnog limfoma kao Džeki Onazis i lekarka s inflamatornim rakom dojke kojoj je davano još tri meseca života. Rezultat sastanka je bio taj da je NIR odobrio klinička ispitivanja makrobiotičkog pristupa raku. Dr Džordž Ju, hirurg sa Medicinskog fakulteta Džordžtaun univerziteta u Vašingtonu, nadgledao je taj projekat u ime Kuši instituta. Tokom poslednje generacije, mnoga medicinska udruženja i centri, uključujući Har vard medicinski fakultet, Fremingem studije srca i Tjulejn univerzitet, objavili su istraživanja koja pokazuju prednost makrobiotike u nastojanju da se smanji krvni pritisak, snizi holesterol, spreče obolenje srca, leči osetljivost na hemikalije, poboljšava imunitet, smanjuje težina, reguliše ženski hormonski ciklus i produžava raspon života. Ti članci su bili objavljeni u glavnim medicinskim časopisima, uključujući New England Journal of Medicine, Journal of the American Medical Association, American Journal of Epidemiology, Pediatrics, Journal of the American Dietetic Association, Cancer Research, International Journal of Biosocial Research, Lancet, Journal of the American College of Nutrition i Journal of Applied Nutrition. S početkom novog veka, vlada Sjedinjenih Država je objavi la nove re vi di rane dije tal ne smernice čineći otvoreni pomak prema makrobiotici. Pozivajući Amerikance da „koriste biljnu hranu kao osnov [svojih] obroka,“ novo izdanje Dietary Guidelines for Americans (Dijetalne smernice za Amerikance, 2000) preporučuje celo zrno žitarica kao temelj zdravog načina ishrane. „Ima više načina da se stvori obrazac zdrave ishrane, ali svi oni počinju s tri grupe namirnica u osnovi Piramide: žitaricama, voćem i povrćem,“ tvrdi zvanična dijetalna preporuka vlade Sjedinjenih Država. Smernice pozivaju da cela zrna budu „temelj obroka,“ navode deset glavnih žitarica čija cela zrna treba odabrati i preporučuju da svi odrasli ljudi i deca starija od dve godine „jedu hranu pripremljenu od celih zrna raznih žitarica – kao što je celo žito, mrki pirinač, zob i celo zrno kukuruza – svakog dana.“ Priznajući ulogu koju celovita hrana igra u Uvod prevenciji srčanih obolenja, raka i mnogih drugih bolesti, u smernicama dalje stoji da „Ishrana sa dosta celih zrna... može da vam pomogne da se zaštitite od mnogih hroničnih bolesti.“ Izveštaj objašnjava da vegetarijanske dijete koje uopšte ne uključuju životinjsku hranu mogu da zadovolje sve prehrambene potrebe zdravog života, po prvi put implicitno potvrđujući makrobiotiku, vegetarijanske i druge načine ishrane usredsređene na biljke. Ame ričko kar di ovas ku lar no udruženje (AKU) je takođe objavilo nove smernice u 2000. kojima poziva ljude da jedu cela zrna i proizvode od žitarica kao glavni obrok, da jedu sveže povrće i voće kao drugi glavni obrok i smanje upotrebu životinjske hrane. Da bi se snizio holesterol i umanjio rizik od srčanih obolenja, preporučuje se i svakodnevna upotreba proizvoda od soje u prirodnom obliku, a ne u vidu kapsula i dodataka. AKU je takođe podržalo uravnotežene vegetarijanske dijete koje ne uključuju životinjsku hranu kao zdrave i nutricionistički odgovarajuće, a to uključuje recepte sa mrkim pirinčem, tofuom, misom i drugom zdravom hranom u svom kuvaru. Najveće nacionalno kardiovaskularno udruženje napominje: Nisu vam potrebni životinjski proizvodi da biste unosili dovoljno proteina u svoj organizam. Biljni proteini i sami mogu da obezbede dovoljno neophodnih aminokiselina, dogod su izvori dijetalnog proteina raznovrsni a kalorični unos dovoljan da zadovolji energetske potrebe. Cela zrna, povrće, semenke i orasi sadrže i zasićene i nezasićene aminokiseline. Nema potrebe da brižno kombinujete ove namirnice („dopunske proteine“) u sva- xi kom obroku. Pokazalo se da je sojin protein ravan proteinima životinjskog porekla. Ako želite, on može biti isključivi izvor proteina za vaš organizam. Ministarstvo Sjedinjenih Država za hranu i lekove (MHL) je takođe priznalo da su cela zrna presudno važna za zdravlje, pa je nedavno odobreno da na etiketama hrane piše: „Uzimanje hrane sa dosta celih zrna koja sadrži malo masnoća može umanjiti rizik od srčanih obolenja i nekih vrsta raka.“ Dijetalne preporuke poput ove danas su nacionalna politika i koristiće se u planiranju miliona obroka u američkim školama, bolnicama, domovima staraca, vojsci i drugim institucijama. Nacionalni organski standardi su sprovedeni u delo 2002. godine, podržani od strane vlade Sjedinjenih Država, tako da je verodostojna organska hrana postala dostupna u gotovo svakoj prehrambenoj prodavnici i samoposluzi u zemlji. Sledeća revizija smernica za ishranu odgovarajućeg ministarstva u 2005. i 2010. može dalje svesti važnost mlečnih proizvoda u Piramidi ishrane, ili ih čak u potpunosti isključiti i uneti dalje restrikcije sa viokim sadržajem masti i šećera. Mogla bi proći decenija dok te promene dopru do lokalnih i regionalnih nivoa, ali dijetalna i zdravstvena revolucija se sada brzo širi svetom, stvarajući zdraviju, mirniju planetu. Makrobiotički put Makrobiotički put do potpunog zdravlja je knjiga namenjena tome da pomogne ljudima da preduprede ili olakšaju više od 200 hroničnih stanja i bolesti. Prvi deo nam pruža pregled xii Uvod makrobiotičkog načina ishrane, upućuje nas u načela ravnoteže, energiju hrane i prirodni pristup zdravlju i bolesti. U drugom delu, stanja i bolesti su grupisani u nekih trideset opsežnih tema, kao što su „Problemi varenja,“ „Problemi jetre“ i „Problemi oka i vida,“ već prema sistemima, organima i funkcijama našeg tela. „Problemi varenja,“ na primer, uključuju specifične smernice za zapalenje slepog creva, kolitis, zatvor, Kronovu bolest, dijareu, upalu creva, nadutost, hemoroide, kilu, sindrom nervoznih creva, splet creva i druge crevne bolesti. Obezbeđena su unakrsna uputstva za srodna stanja. Neke od klasifikacija su proizvoljne, naročito one pod naslovom „Bolesti kostiju i zglobova,“ „Nervna stanja i bolesti“ i „Mišićni problemi,“ pošto su svi ti sistemi i funkcije uglavnom uključeni u složena stanja kao što su multipleks skleroza ili mišićna distrofija. Glavne bolesti, kao što su rak, artritis i AIDS imaju vlastite odvojene odeljke. Bolest ludih krava, povrede usled učestalih stresova i više drugih pitanja savremenog zanimanja za zdravlje i okruženje takođe su zasebno izdvojene. Stanja koja se odnose posebno na zdravlje žene, zdravlje muškarca i zdravlje dece biće predstavljena u narednoj knjizi o makrobiotičkom pristupu porodičnom zdravlju, uključujući i trudnoću i negu odojčeta; depresiju i promene raspoloženja; imunološke bolesti; umor; probleme vrata i ramena; probleme koji se odnose na kosu, kožu, nokte i usta i usne; bolesti prenosive polnim putem; probleme s telesnom težinom; probleme sa snom; zloupotrebe supstanci; probleme zuba i prvu i hitnu pomoć. Oni koju su čitali neke od naših prethodnih knjiga, kao što su Ishranom protiv raka i Ishranom do jačeg srca, ili su pratili predavanja na Institutu Kuši ili negde drugo prepoznaće opšti pristup u ovoj knjizi. Mnoge specifične dijetalne preporuke su, međutim, promenjene da bi obuhvatile nove uvide i spoznaje, razvojnu praksu u makrobiotičkoj zajednici i stalno promenljive uslove klime i okruženja. Priključen je značajan novi materijal, uključujući i dorađene klasifikacije, nove domaće meleme i specijalna jela za mnoge pojedinačne vrste raka, infektivne bolesti, ner vne bolesti, probleme kostiju i zglobova, mišićne probleme i druge kategorije obolenja. U knjizi je po prvi put iscrpno predstavljeno blizu sto stanja i bolesti. Specifične smernice za ishranu i način života za svako stanje ili bolest blago će se razlikovati za svaku osobu u zavisnosti od njegovog ili njenog zdravlja, životne dobi, pola, nivoa aktivnosti i ličnih potreba. Upotreba soli, ulja i drugih osnovnih začina, razmera žita, miris i ukus supe, ravnoteža povrća, jačina začina i drugi činioci blago se razlikuju od osobe do osobe. Šesta glava objašnjava kako da se razvrsta svako stanje i bolest i kombinuju osobene preporuke o ishrani i načinu života u tekstu ili odeljku sa standardnim dijetalnim smernicama za ljude sa dobrim opštim zdravljem ili jednu od tri opsežne isceliteljske dijete. Pošto su mnoge slične hrane i vrste domaćih melema preporučene, ukupne dijetalne smernice, jelovnici, recepti i uputstva za domaće meleme skupljeni su zajedno u Trećem delu da bi bili lakše dostupni. Naša saradnica Kristina Akbar (naučnica pomenuta ranije kao osoba koja je sebe izlečila od upalnog raka dojke pre 15 godina) koordinirala je u sakupljanju podataka za više odeljaka ove knjige, uključujući jelovnike, recepte i domaće meleme, a zapisala je i mnoga predavanja, savete i druge materijale. Cenimo njen naporan rad i predanost. Zahvalni smo zbog podrške Uvod našim porodicama, uključujući Norio, Lorensa, Fija i Hisao Kuši i njihove porodice; Gejl, Mašu i Ester Džek; Henrija i Henc Dženki Svindel; Ljusi Vilijams i Sjuzan Koen. Evlin Kuši, Gejl Džek i naši saradnici Vendi i Edvard Esko, priložoli su recepte, domaće meleme i druge važne materijale. Kazuo i Toni Roberts su nam pružili važnu administrativnu pomoć. Voleli bismo ovu knjigu da posvetimo uspomeni na Evlin Kuši i njen duh, koja je posvetila svoj život savremenom načinu ishrane i zdravstvenoj revoluciji, uvežbavši čitavu generaciju makrobiotičkih kuvara i instruktora, a koja nas je napustila prošle godine. Makrobiotički put do potpunog zdravlja usredsređen je na način ishrane kao temelj zdravog, srećnog života i nudi opsežne dijetalne smernice za oblasti umerene klime u svetu, obuhvatajući Severnu Ameriku, Evropu, Rusiju, Kinu, Japan i blage predele Afrike, Južne Amerike i Australije. Nadamo se da će u budućnosti materijal iz ove knjige o načinu života, okruženju, fiziogno- xiii miji i dopunskim metodama lečenja, kao što su do–in i šijacu masaža, lečenje preko dlana, meditacijom, pevanjem i drugim načinima pominjanim u tekstu moći da budu izložene i uključene u opsežnu enciklopediju prirodnog lečenja, uključujući i dijetalne smernice za sve glavne regije, podneblja i okruženja u svetu. Čaraka Samhita, važan isceliteljski rukopis drevne Indije, obuhvata sedam tomova i danas bi se mogao prikladno smestiti na jedan kompakt disk. Nadamo se da će ova knjiga, kombinujući tradicionalnu mudrost ishrane i lekovite meleme sa modernim znanjima i primenama, poslužiti kao nova medicina za čovečanstvo u veku pred nama dok ne bude mogao opsežniji višetomni projekt da se upotpuni ili – još bolje – postane nepotreban. Mičio Kuši i Aleks Džek Beket, Masačusets 1. mart 2002. DEO I ŽIVETI DUGO I SREĆNO 1 Makrobiotički način ishrane Dok počinje 21. vek, svet se suočava sa besprimernom krizom zdravlja i okruženja. Javile su se nove bolesti i epidemije, narasli su društveni i porodični sukobi, a ekološke pretnje su postale višestruke i raširile se, dovodeći u opasnost biološki i duhovni razvoj čovečanstva, kao i ostalih oblika života na ovoj planeti. U središtu ove krize što eskalira jeste ukupnost svetskog obezbeđenja hrane. Genetski inženjering, kloniranje, ozračenost hrane, mikrotalasne pećnice i druge nove tehnologije radikalno su promenile način na koji su se ljudi hranili, hranili svoje porodice i brinuli o svom zdravlju tokom hiljada godina, narušavajući milione godina prirodnog reda. Lično i planetarno zdravlje su nerazlučivi. Glad u svetu i siromaštvo ne mogu se odvajati od jedenja govedine, živine i druge životinjske hrane što zahteva da se proizvodi deset puta više žitarica nego što se uzgaja neposredno za ljudsku potrošnju. SARS, AIDS, bolest ludih krava i druge nove epidemije povezane su sa široko rasprostranjenim opadanjem prirodnih imunih funkcija kao posledice savremenog načina ishrane i preterane upotrebe lekova. Nasilje i rat su prisno povezani sa neuravnoteženim radom jetre, bubrega i pankreasa, usled čega ras- tu bes, strah i pohlepa na ličnom, porodičnom i društvenom nivou. Makrobiotički način ishrane je veoma rasprostranjen i sveobuhvatan. Uočili su ga milioni ljudi tokom hiljada godina, doprinoseći zdravlju, sreći i miru za nebrojene generacije i opšti biološki i duhovni razvoj naše vrste. Ono se najvećim delom temelji na celim zrnima žitarica, tradicionalnom uređenju života, povrću i algama, pasulju i drugim svežim namirnicama uz minimum životinjskih proizvoda. Od nastupa modernog doba, pre oko 400 godina, taj način ishrane stalno opada širom sveta, jer meso, živina, jaja i mlečni proizvodi postaju glavne namirnice; belo brašno i beli pirinač su zamenili brašno od celih zrna i mrki pirinač; konzervirana i smrznuta hrana, veoma prerađene namirnice i one koje se uzgajaju uz opsežnu primenu hemije znatno su zamenili svežu, lokalno organski uzgajanu hranu koja se troši u sezoni. Danas moderne samousluge i prodavnice sa prirodnom hranom sadrže obilje hrane iz svih krajeva sveta. Banane, mango i druge tropske namirnice jedu ljudi koji žive u arktičkom pojasu, dok stanovnici tropskih šuma imaju pristup hamburgerima, pomfritu i bezalkoholnim pići- 4 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA ma. Lubenica, jagode i druga slabo održiva voća jedu se u zimu, a šnicle, pečeni pilići i druga teška životinjska hrana troše se leti. Tipična porodica danas retko jede kod kuće kuvanu hranu za zajedničkom trpezom, a električne i mikrotalasne peći se mogu naći u gotovo svim domaćinstvima. Krajnji rezultat toga jeste talas epidemija i degenerativnih bolesti, uključujući i bolesti srca, rak, AIDS, nove vidove tuberkuloze visoko otporne na lekove i druge bolesti. Pojava kloniranja i genetičke modifikacije hrane i lekova; povećanje broja presađivanja i usađivanja organa, naročito sa životinja na ljude; širenje veštačkih elektromagnetnih polja iz kompjutera, mobilnih telefona i druge tehnologije; i uništenje okoline, uključujući širenje pustinja, tanjenje ozonskog sloja i početak globalnog zagrevanja, doprineli su daljem opadaju prirodnog imuniteta na bolesti. Biološka degeneracija ljudskih bića, odražena u naglom porastu neplodnosti i primeni novih veštačkih tehnologija rađanja, kao i širenju infektivnih, degenerativnih i bolesti usled nedostatka imuniteta, preti daljem opstanku naše vrste. Savremena razvojna kriza obuhvata sve od gotovo 200 stanja i bolesti kojima se bavimo u ovoj knjizi. Svet se sada cepa u dva smera. Prvi uvažava prirodu, tradicionalnu mudrost i prirodni poredak. Drugi je usmeren prema veštačkom uplitanju u prirodne procese. Naša prirodna evolucija na ovoj planeti završiće se ukoliko prevlada drugi način. Sadašnja situacija je slična onoj opisanoj u priči o Nojeu i potopu. Dok se ne probudimo iz širenja haosa oko nas, Zemlju će progutati biološka katastrofa koju će sama stvoriti. Naša vrsta i planeta u celosti zahtevaju hitno isceljenje. Već više godina, makrobiotička zajednica upozorava da je spoljno okruženje odraz unutrašnjeg okruženja i da je ključ za zdravstvenu krizu i onu okruženja povratak na prirodniji način života koji počiva na prirodnom načinu ishrane. Lično i planetarno zdravlje su nerazdvojivi. Kada je jedna osoba nahranjena, čitava planeta ima koristi. Kada Zemlja napreduje, svaka osoba je puna života i osvežena. Savremena makrobiotika je posvećena stvaranju sveta opšteg zdravlja, sreće i mira u skladu s prirodnim redom za nebrojeno mnogo generacija. Uprkos nedostatku vodeće filozofije i njene praktične primene na svaku dimenziju krize, savremeno društvo počinje da preduzima pozitivne korake da ponovo uspostavi ravnotežu. Prvo, zdravstvena revolucija, kao što je naznačeno u uvodu, sada se širi. To uključuje organsku poljoprivredu, pokret za očuvanje čovekove okoline i makrobiotičku zajednicu. Savremena nauka i medicina su ponovo otkrile ključnu važnost celog zrna, kao što se vidi u Piramidi zdrave ishrane i drugim dijetalnim i nutricionističkim smernicama. Drugo, komunikacione mreže uzdižu svest o tome. Putem interneta lako se razmenjuju informacije o zdravlju i ishrani, a postoji i mogućnost da se dopre do svakog doma ili zajednice neposredno preko te nove tehnologije. Treće, javili su se novi alternativni pristupi zdravlju i dobrostanju koji ističu važnost uravnotežene ishrane, lečenje energijom i vibracijom i sprovode prirodni način života. Makrobiotička ishrana Makrobiotički način ishrane je široko upražnjavan tokom čitave istorije. Svaka kultura i civilizacija je primenjivala načela ravnoteže u pravilnom odbiru i pripremi hrane i razvila jedinstve- Makrobiotički način ishrane nu kuhinju u skladu s prirodnim okruženjem. Makrobiotički pristup je utemeljen ne samo na zadovoljenju optimalnih potreba za hranom već isto tako i na dubokom razumevanju povezanosti Zemlje sa Suncem i Mesecom i drugim nebeskim telima; evolucijom života na planeti; predačkoj tradiciji i nasleđu; stalno promenljivim uslovima klime i okruženja; vlazi, pritisku i drugim atmosferskim uticajima; lokalnoj raspoloživosti i drugim ekonomskim činiocima; mogućnostima prirodnog skladištenja i drugim praktičnim momentima; i uticaju različite hrane i napitaka na naš um, telo i duh. Makrobiotički način ishrane ne predstavlja zbirku dijeta koje se strogo primenjuju na svakoga, već prilagodivi dijetalni pristup koji se razlikuje prema podneblju, okruženju, stanju zdravlja, polu, razdoblju života, nivoa aktivnosti i ličnih potreba. Makrobiotika je kolektivna mudrost i univerzalno nasleđe čovečanstva. Ona nije manifestacija, vlasništvo ili isključivi posed samo jednog razdoblja, kulture, društva, nacije, religije, škole, porodice ili pojedinca. Cilj makrobiotike je sloboda – sposobnost da stvarate i ostvarujete naš san u životu kao deo našeg beskrajnog duhovnog dnevnika u beskrajnom svemiru. Standardna makrobiotička dijetalna praksa obezbeđuje gotovo beskrajnu raznolikost i izbor u pripremi zdrave, ukusne hrane našim jedinstvenim zahtevima, potrebama i ciljevima. Nijedna hrana nije zabranjena u makrobiotičkom načinu ishrane i nikakva hrana neće izlečiti sve bolesti. Standardni makrobiotički način ishrane se temelji na opsežnom pristupu koji uzima u obzir ukupnu ravnotežu energije i sastojaka hrane i razmatra višestruke uzroke i posledice. Tabela 1 sažima glavne pristupe lečenju. U poređenju sa modernim načinom ishrane, 5 makrobiotički način ishrane sadrži sledeće opšte nutricionističke karakteristike: • Više složenih ugljovodonika, manje prostih šećera • Više proteina biljnog porekla, a manje životinjskog • Ukupno manje unošenja masnoće, više poli–nezasićenih masti i manje zasićenih masti • Ravnotežu prirodnih vitamina, minerala i drugih hranljivih sastojaka i manje dodataka • Koristi više organski uzgajane, prirodne hrane i više tradicionaalnih tehnika pripreme hrane, a manje hemijski uzgajane, veštački proizvedene ili hemijski obrađene hrane • Potrošnju hrane prvenstveno u celovitom obliku što je moguće više, a manje rafinirane, delimične ili prerađene hrane • Veću potrošnju hrane bogate prirodnim vlaknima, a manje hrane koja je oslabljena preteranom obradom Standardni makrobiotički način ishrane nije određen ni za koga pojedinačno niti za neko posebno stanje zdravlja. On služi za održavanje fizičkog i psihološkog zdravlja i bezbednosti društva uopšte. On dalje služi, u mnogo primera, da se preduprede mnoge opšte bolesti i hronična stanja, kao i da se unapredi mogući oporavak od ozbiljnih zaraza i bolesti. Dijetalne smernice koje slede praktrikovane su svakodnevno u poslednjoj generaciji od strane miliona makrobiotičara, pojedinaca i porodica, širom sveta. Smernice prikazane u ovoj knjizi primerene su prvenstveno podnebljima s umerenom klimom. To uključuje veći deo Severne Amerike, Evrope (uključujući veći deo Rusije), Kinu, Japan i umerene delove Afrike, Latinske Amerike i Australije. Standardna makrobiotička ishrana će se bla- 6 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA TABELA 1 – PRISTUPI LEČENJU 1. Savremena i veštačka medicina 2. Alternativna i holistička medicina 3. Tradicionalna i buduća medicina Dopunska ili integrisana medicina Sadašnje makrobiotičko lečenje Cilj Uklanja simptom, manipuliše genima ili stvara veštačke organe i funkcije Ponovo uspostavlja ravnotežu unutar tela Dovodi u sklad s opsežnijim silama prirode Pristup Vidi um i telo kao odvojene; veruje da priroda može da se poboljša; analitički, specijalizovan Vidi um i telo kao jedno; intuitivan, holistički Vidi um, telo i duh u odnosu na poredak prirode i univerzuma; opsežan Stav Defanzivan, strašljiv, žestok, napadački Skladan, uravnotežen Vera utemeljena na razumevanju Zadatak lekara Uklanja bol, suzbija simptome ili stvara novi organizam Stimuliše sposobnost tela za isceljenje Omogućuje prirodnim silama da isceljuju Dijagnoza Specijalizovane, komplikovane, tehnološki napredni postupci Jednostavno posmatranje i tehnike Intuitivno Uzrok bolesti Spoljni faktori (klice, geni, stres, toksini) Narušavanje ravnoteže energije uzrokovano ishranom, načinom života, nedostatkom vežbe, odnosima Nepoznavanje životnih načela Lečenje Lekovi, hemikalije, operacije, transplantacije, vitamini, dodaci, genske terapije Dijeta, trave, prirodne supstance, masaža, rad tela, meditacija i drugi jednostavni načini lečenja Obrazovanje i samospoznaja, slobodno korišćenje energije neposredno ili bilo koja metoda u kolumni 1. i 2. Lično učešće u odgovornosti Malo ili nikakvo Klijent se konsultuje, leči ili savetuje; samoisceljenje; grupna terapija Potpuna odgovornost i sudelovanje pojedinca, porodice i zajednice Vremenski okvir Traži trenutne rezultate ili što je brže moguće Postepeni oporavak kada se uspostavi ravnoteža Trenutno ozdravljenje kroz spoznaju uzroka i mala briga oko toga koliko će biti potrebno simptomima da iščeznu Troškovi Skupi, često katastrofalni Neki dodatni troškovi Mali ili ih nema Makrobiotički način ishrane 1. Savremena i veštačka medicina 2. Alternativna i holistička medicina 7 3. Tradicionalna i buduća medicina Dopunska ili integrisana medicina Sadašnje makrobiotičko lečenje Oprema Specijalizovana i sofisticirana tehnološki najsavršenija oprema Jednostavna oprema, tehnološki obična Bez posebne opreme Rezultat Povremeno olakšanje, kada se neravnoteža potisne dublje u telo, gde se kasnije manifestuje; stvaranje novih veštačkih vrsta Ispravljeni su uzroci neravnoteže u načinu ishrane, načinu života i okruženju; stvaranje ličnog i planetarnog zdravlja Promena u pogledu na život i sklad s prirodom, svemirom, Bogom; nastavljanje biološkog i duhovnog razvoja čovečanstva go razlikovati za druge oblasti, uključujući tropska podneblja u Južnoj Aziji, Jugoistočnoj Aziji, na Srednjem Istoku, u Africi i Latinskoj Americi; potpolarne predele u Sibiru, Mongoliji i na Arktiku; i druga različita staništa, uključujući Okeaniju i druga ostrvska društva. Opsežne smernice za svaku od ovih oblasti upravo se razvijaju. U međuvremenu, Tabela 2 sažima neke od osnovnih razlika u tradicionalnom načinu ishrane u svakom od ovih područja. U tropima, na primer, standardna makrobiotička ishrana bi uključila razno tropsko voće i povrće koji nisu deo standardne ishrane u umerenom pojasu. Slično tome, u hladnim predelima, životinjska hrana bi se jela u većem obimu i češće nego u podnebljima sa četiri godišnja doba. Važno je imati to na umu kada smernice u ovoj knjizi govore da se izbegava ili smanji tropska hrana ili izbegava ili smanji životinjska hrana. Kao deo uravnotežene dijete, te namirnice mogu biti deo zdravog načina ishrane u staništu njihovog porekla. U većem delu umerenog pojasa, međutim, te namirnice proizvode snažno energetsko dejstvo, mogu vo diti narušavanju ravnoteže i nisu prikladne za redovnu upotrebu. Prateća shema Velike piramide života ilustruje glavne kategorije hrane koje se mogu uzimati svakodnevno ili redovno (5 do 7 puta nedeljno), kao i vrste namirnica koje se mogu uzimati nedeljno ili povremeno (1 do 3 puta nedeljno), od strane osoba u inače dobrom zdravlju. Na vrhu piramide nalazi se mali trougao koji sadrži nekoliko grupa namirnica koje uglavnom nisu pogodne za umereno podneblje ali koje mogu povremeno jesti (jednom do dva puta mesečno) oni koji prelaze na makrobiotički način ishrane ili oni koji se hrane na generalno zdraviji način. Velika piramida života je nacrtana kao grafički opis relativne važnosti i razmere raznih grupa hrane. Ona deli istu temeljnu orijentaciju kao američka Piramida prehrambenih usmerenja, Mediteranska dijetalna piramida, Azijska dijetalna piramida i Vegetarijanska dijetalna piramida, samo što je sveobuhvatnija. Velika piramida života ili Makrobiotička piramida ishrane utemeljena je na univerzalnom obrascu ishra- 8 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA TABELA 2 – PRILAGOĐAVANJE OKRUŽENJU I KLIMI Hladna, severna klima Umerena klima Topla, tropska klima Severne žitarice poput heljde, severna ozima pšenica, severni proso Pirinač kratkog zrna, pšenica, ječam, zob, azuki pasulj, sočivo Južna zrnasta hrana poput pirinča srednjeg i dugog zrna, kasava, sago i drugi korenovi i gomolji; duguljast pasulj kao pinto, lima Lokalno povrće pripremljeno dužim kuvanjem Lokalno povrće, pretežno kuvano, i male količine voća Lokalno povrće, sa više salata, više voća i više sirove hrane Više životinjske hrane Malo ribe ili morskih plodova Malo ili bez životinjske hrane Malo ili bez životinjske hrane Kuvanje prilagođeno godišnjem dobu Lako kuvanje, sa više ulja i osnovnih začina ne ustanovljenom u čitavom umerenom pojasu sveta, ne samo u jednoj civilizaciji ili kulturi i više je u skladu sa tekućim nutricionističkim i medicinskim istraživanjima nego druge smernice. Molimo vas da proučite ovu ilustraciju. Manje piramide za približno tuce različitih geografskih oblasti sveta takođe su u pripremi, kao i jedna panvegetarijanska makrobiotička piramida za sve one koji žele da se zauvek oslobode životinjske hrane. lu i dijetalne savete u Trećem delu radi jedne od tri opsežne lekovite dijete koje mogu biti pojedinačno skrojene prema vašem stanju i potrebama. Treći deo takođe obuhvata opsežan spisak glavnih namirnica koje se koriste u savremenim makrobiotičkim dijetama u umerenom klimatskom pojasu kao i popis namirnica koje se pretežno izbegavaju ili svode na najmanju meru. DNEVNA ISHRANA ZA ZDRAVE LJUDE Dijetalne smernice Sledeće smernice predstavljaju prosečni standard za osobe pretežno dobrog zdravlja. One sa jednim ili dva obolenja opisana u ovoj knjizi mogu imati potrebu da ograniče neke vrste namirnica, naročito ribu i morske plodove, voće, sokove, semenke i orahe, lake obroke i deserte, kao i količinu soli, ulja ili drugih osnovnih začina koji se koriste pri kuvanju, dok se njegovo zdravlje popravlja. Molimo vas da pogledate specifična stanja i bolesti opisana u Drugom de- CELA ZRNA Glavna hrana su kuvana cela zrna žitarica i obuhvata 40 do 60 procenata dnevnog unosa hrane (prosečno 50 % prema težini). Cela zrna obuhvataju mrki pirinač, cela zrna žita, ječma, prosa i raži, kao i kukuruza, heljde i drugih žitnih trava kuvanih na razne načine. Mrki pirinač kratkog ili srednjeg zrna danas je osnovna hrana u većini domova makrobiotičara u svetu, uglavnom kuvan u ekspres loncu ili povremeno varen, a jede se barem jednom dnevno. On se može pripremati sam ili skupa sa 10 do 20 posto Tabela 3 VELIKA PIRAMIDA ŽIVOTA Makrobiotičke dijetalne smernice za umerenu klimu Mesečna (Po izboru, neobavezna, prelazna) Nedeljna (Po izboru, povremena upotreba) Dnevna (Redovna upotreba) Meso Jaja i živina Mlečni proizvodi Slatkiši (prvenstveno na bazi žita ili voća) Semenke Orašice Riba i morski plodovi (prvenstveno bela riba) Voće (prvenstveno lokalno uzgajana i u sezoni) Biljno ulje Osnovni začini i začini (uključujući morsku so, miso, sos od soje i dr.) Mahunarke i zrnasta hrana 5-10% dnevne hrane, uključujući azuki pasulj, sočivo, slani grašak, tofu, tempeh, nato i dr. Alge Nori, vakame, kombu, hidžiki i dr., male količine Povrće 20-30% dnevne hrane. Ravnoteža zelenog lisnatog, jabučastog i korenastog povrća. Veće količine kuvane; manje količine kao salata ili sirove Usoljeno povrće Razne vrste, male količine Integralne žitarice 40-60% dnevne hrane unosi se prema težini Glavni obroci uključuju mrki pirinač, proso, ječam, celu pšenicu, zob i druga cela zrna poput kukuruza, heljde i dr. Manji obroci uklj. rezanca, testenine, hleb i dr. proizvode od žitnog brašna Supa: Žitarice, povrće, zrnasta hrana i alge mogu se uzimati u vidu supe, 12 puta dnevno ili više puta nedeljno, uz uobičajeni način pripreme tih namirnica Voda: Bezalkoholni napici i prirodna, čista voda, uključujući izvorsku, bunarsku ili filtriranu vodu za piće i kuvanje Kvalitet: Hrana da bude prirodnog kvaliteta (ne genetski modifikovana), organski uzgajana što je više moguće, tradicionalno ili prirodno obrađena i pripremljena na gasu, drvima ili dr. prirodnim gorivima Napomena: Ovo su prosečni standardi koji se mogu prilagoditi podneblju ili okruženju, kulturnom ili etničkom nasleđu, rodu, uzrastu, nivou aktivnosti, individualnim uslovima zdravlja i ličnih potreba i dr. obzirima. 10 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA prosa, ječma, celim zrnima pšenice, svežim zrnima kukuruza ili drugim žitaricama. Takođe se može kuvati sa malom količinom azuki pasulja, sočivom, slanim graškom ili drugom zrnastom hranom. Većina celih zrna mora da se jede u celovitom obliku, a idealno je kada čine glavno jelo svakog obroka. Povremeno, više puta nedeljno, proizvodi od celih zrna, kao što su rskava pšenica, kuglice zobi, rezanca, testenine i hleb od kiselog testa pšenice ili raži bez kvasca i drugi proizvodi od brašna od celih zrna mogu biti svrstani u ovu kategoriju. Belo brašno i druga znatno rafinirana i guljena zrna se izbegavaju ili svode na najmanju meru. S vremena na vreme, organski beli pirinač se može koristiti radi opuštanja, uživanja ili medicinske koristi. Cela zrna treba da se pripremaju neposredno i barem jednom dnevno, a ostaci obroka smeju da se jedu istog ili najdalje narednog dana. SUPA Jedan do dva tanjira sveže supe treba jesti svakog dana, što predstavlja 5 do 10 procenata dnevnog unosa hrane. Supa se često začinjava misom (prirodno fermentirana testenina od soje) ili šojuem (prirodno fermentiran sok soje), čemu se tokom pripreme do daju vakame (alga) i šargarepa, crni luk ili sezonsko baštensko povrće. Ukus misoa ili šojua treba da bude umeren, ne previše slan ili previše blag. Ječmeni miso, pirinčani miso ili hačo (samo od sojinog zrna) miso, star dve do tri godine, preporučuje se za redovnu upotrebu. Takođe se sprema veliki izbor slatkih supa od povrća, čorbi od pasulja i supa od zrnaste hrane. Supu treba pripremati od svežih sastojaka, svakog dana, a ne da bude konzervirana, pakovana ili podgrejavana. POVRĆE Oko 20 do 30 procenata dnevne hrane uključuje sveže povrće pripremljeno na razne načine, uključujući barenje, kuvanje i nišime varenje (dugo kuvanje na laganoj vatri). Povrće se takođe povremeno dinsta, prži uz stalno mešanje, peče, prži u dubokoj masti ili priprema u tempura stilu. Dalje, salata se bari, presuje ili povremeno jede presna. Povrće obuhvata i najrazličitije lisnate salate i belo povrće kao što su kelj, sveže povrće, brokoli i potočarka; oblo i podzemno povrće kao što su kupus, crni luk i jesenje i zimske tikvice i bundeve; i korensko povrće kao što su šargerepa, dajkon i čičak. Povremeno se koriste i šiitake i druge gljive. Najveći deo povrća se kuva a mali deo se kiseli ili jede sirov. Kada se priprema korensko povrće, koren i list mogu da se kuvaju zajedno da bi se postigla ravnoteža energije i hranljivih sastojaka. Tropsko i suptropsko povrće je najbolje izbegavati, uključujući plavi patlidžan, krompir, paradajz, asparagus, spanać, slatki krompir, jam koren, avokado, paprike i drugo, osim ako živite u toplom i vlažnom podneblju. Upotreba majoneza i industrijski pripremane salate treba smanjiti na minimum. Povrće treba što češće pripremati sveže, a ne konzervirano ili zamrznuto, što smanjuje njihovu energetsku i hranljivu vrednost. Povrće uz to treba jesti, ako je ikako moguće, samo onoga dana kada je pripremljeno. MAHUNARKE Mali deo, od 5 do 10 posto dnevne hrane, sastoji se od kuvanih mahunarki ili njihovih prerađevina. Mahunarke i zrnasta hrana koja se redovno koristi obuhvata azuki pasulj, sočivo, slani grašak i crnu soju u zrnu, dok se sva ostala Makrobiotički način ishrane zrnasta hrana može koristiti prema prilici. Zrnaste namirnice kao što su tofu, tempeh i nato mogu takođe da se uzimaju svakodnevno. Pasulj se može održati 24 časa i sme da se podgrejava ili dodaje supama, dinstanim i drugim jelima. ALGE Malu količinu algi, oko 2 posto, treba uzimati svakodnevno, uključujući nori listove, vakame i kombu. Nori, tanki listovi koji služe za umotavanje sušija, jede se kao začin, dok se vakame koristi svakodnevno u miso supi, a kombu se često kuva sa graškom, pasuljem i povrćem kao osnovni začin jer je bogata mineralima. Hidžiki ili arame mogu da se uzimaju kao mali dodaci uz jelo dvaput nedeljno, dok su sve ostale alge, kao što su dulse, morska palma i irska mahovina neobavezne. Alge su veoma jake i obično se, kuvane, mogu održati još dandva. OSNOVNI ZAČINI Prirodno proizvedena bela morska so koristi se kao redovan osnovni začin, skupa sa misom (testenine od soje) i šojuom (prirodno fermentirani sok soje). Dnevni obroci, međutim, ne bi trebalo da budu preslani, a osnovni začini se jelu dodaju tokom kuvanja, a ne za stolom. Drugi osnovni začini se mogu koristiti povremeno, kao što su umeboši šljive, umeboši sirće, pirinčano sirće, limun, đumbir, mirođija, beli luk, senf, crni ili crveni biber i narandža. Prirodno ceđeno, nerafinirano biljno ulje koristi se za kuvanje, posebno svetlo i tamno ulje od susama. Kuzu je glavno sredstvo za zgušnjavanje u sokovima od pečenja i sosovima. Industrijski pripremljene osnovne začine, trave, pikantne začine i druge zaslađene, ljute, aromatične 11 ili stimulativne začine treba izbegavati ili svesti na minimum. ZAČINI Ovi začini se postavljaju na sto da se koriste po nahođenju, radi uravnoteženja ukusa hrane. Začini koji se koriste svakodnevno jesu gomašio (so od prženih semenki susama), koji se pravi obično od 16 do 18 delova prženog semenja susama i jednog dela pržene morske soli, napola stucanih zajedno u zemljanom avanu zvanom suribači; pečeni vakame ili kombu prah, spravljen prženjem tih algi u tiganju dok ne pocrne, pa se drobe u suribačiju i ponekad im se dodaje pečeni susam i to se čuva u malim teglama; umeboši grožđice, sitne ukiseljene grožđice koje su sušene pa kiseljene više meseci sa morskom solju i začinjene sa šiso listovima; teka, kombinacija korenskog povrća kao što su šargarepa, čičak i koren lotosa, dobro usitnjena i dinstana u susamovom ulju i misou tokom više sati; i pahuljice od zelenog norija. Drugi začini se mogu uzimati s vremena na vreme. TURŠIJA Male količine turšije domaće proizvo dnje treba jesti svakoga dana da bi se olakšalo varenje zrnaste hrane i povrća. Razno povrće se može koristiti za spravljanje turšije (odnosno ukiseljenog povrća): dajkon, rotkvice, bela repa, šargarepa, kupus, repica. Ono se spravlja uz pomoć mekinja, rasola, misoa, šojua ili umebošija i povrće u takvom rastvoru zri od nekoliko sati do nekoliko nedelja, meseci, pa čak i godina. Lakša turšija (koja se kraće kiseli) preporučuje se u proleće ili leto ili za osobe koje treba da snize unos soli. Slanija turšija (koja se duže kise- 12 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA li) može se jesti tokom hladnijeg vremena ili od strane osoba koje treba da ojačaju. Kiseli kupus je tradicionalna turšija i može se redovno jesti. Industrijsku turšiju spravljenu sa začinima, šećerom i sirćetom treba izbegavati. drugo životinjsko meso se obično izbegava u savremenim makrobiotičkim zajednicama, uključujući crveno meso, živinu, jaja i mlečne prerađevine svake vrste. VOĆE I SOKOVI GARNIRANJA Da bi se uravnotežila različita jela i obrok učinio lepšim, često se mogu koristiti garniranja. Ona obuhvataju rendani svež koren đumbira, seckanu ljutiku (vrsta luka), rendani dajkon, rendanu rotkvicu, rendani ren, zeleni senf, kriške limuna, kriške narandže, crveni i crni biber, itd. NAPICI Prirodna voda se koristi za piće, kuvanje i pripremanje čajeva. Izvorska, bunarska ili filtrirana voda su najpogodnije. Čaj od banča grančice je glavni napitak, dok se čaj od prženog ječma, mrkog pirinča i drugi čajevi od zrnaste hrane ili bilo koji tradicionalni, nestimulativni, nearomatični napitak mogu koristiti prema prilici. DOPUNSKA HRANA ZA OSOBE SA DOBRIM OPŠTIM ZDRAVLJEM ŽIVOTINJSKA HRANA Mala količina ribe ili morskih plodova može se jesti nekoliko puta nedeljno. Bela riba sadrži manje masnoća i ulja nego tzv. crvene i plave ribe. To uključuje bakalar, iverak, oradu, pastrmku i mnoge druge vrste. Dobro ih je jesti garnirane sa rendanim dajkonom, limunom ili renom i sa dosta svežeg povrća tokom obroka. Povremeno se mogu unositi u organizam i druge vrste ribe, morskih plodova ili školjki. Sve Voće treba uzimati više puta nedeljno, pretežno voće umerenog pojasa kao što su jabuke, kruške, kajsije, jagode ili dinje i lubenice. Ono se može jesti dinstano ili kuvano, prirodno sušeno ili sveže u sezoni sa turšijom i morskom solju. Tropsko voće poput banana, ananasa, mangoa, papaja, smokvi, datula i kivija treba izbegavati ili svesti na najmanju meru. Citrusno voće kao što su narandža, mandarina i grejpfrut mogu se uzimati u manjim količinama, naročito u sezoni ili u toplijem razdoblju. Voćni sok je jačeg koncentrata i ima ekspanzivnije dejstvo nego samo voće. Mala količina soka od jabuke ili soka od voća iz umerenog pojasa može se piti, naročito u sezoni ili na sobnoj temperaturi. ORAŠICE I SEMENKE Treba jesti male količine oraha i semenki, otprilike jednu šolju nedeljno. Bademi, orasi, kikiriki i drugi sitniji orasi poželjniji su od raznih tropskih oraha, poput indijskih oraha, makadamija i brazilskih oraha. Susam, suncokretove semenke, semenke bundeve i drugog bilja mogu se jesti blago blanširani ili prženi kao povremeni laki obrok. Puter od kikirikija i raznog semenja ima veliku koncentraciju i treba ga koristiti u malim količinama. LAKI OBROCI I DESERTI Ukusni laki obroci i deserti mogu se uzimati u raznim količinama dva do tri puta nedelj- Makrobiotički način ishrane no i mogu obuhvatiti razna slatka jela pripremljena na prirodan način. Desert često može biti pripremljen od slatkog povrća kao što su tikvice, bundeva i paškanat; voće kao što su jabuke, jagode ili lubenica; kesten; azuki pasulj i druge prirodno slatke namirnice bez koncentrisanih zaslađivača. Za jela koja zahtevaju jak ukus, međutim, preporučuje se zaslađivač na bazi žita, uključujući amasake (napitak od fermentiranog slatkog pirinča), ječmeni slad ili sirup od mrkog pirinča. Blagi laki obroci kao što su moči, suši, rezanca, pudinzi, kanten i kesten pire poželjniji su od peciva i deserta. Keks, biskvite, pite, kolače od lisnatog testa, kolače od pirinča i kokice, međutim, treba uzimati u malim količinama. Razni mućeni kremovi, šećerne glazure, agar– agar, tofu, tahini (puter od prženog susama), ili kuzu (beli koren) mogu se koristiti umesto jaja, pavlake, mleka i drugih životinjskih namirnica. U makrobiotičkim domaćinstvima danas, šećer, čokolada, žuti šećer, med, melasa, fruktoze, saharin i drugi veoma rafinirani ili veštački zaslađivači strogo se izbegavaju. Javorov sirup se koristi vrlo škrto i u posebnim prilikama. NAPICI Preporučeni dnevni napici obuhvataju čaj od banča grančice, čaj od prženog mrkog pirinča, čaj od prženog ječma i druge tradicionalne nestimulativne, nearomatične čajeve. Izvorska, bunarska ili filtrirana voda koristi se svakodnevno za piće, kuvanje ili spremanje čajeva. Napici koji se uzimaju povremeno obuhvataju kombu čaj, umeboši čaj, mu čaj i kafu u zrnu (pripremljenu bez smokvi, datula ili tropskih zaslađivača). Sok od šargarepe ili drugog povrća može se piti više puta nedeljno. Povremeno se kao napici koriste 13 zeleni čaj, sojino mleko, pivo, sake i drugi laki ili blagi alkoholni napici. Stimulanse kao što su kafa, crni čaj i aromatične biljne čajeve poput nane, šipka i kamilice treba izbegavati ili svesti na najmanju meru. Izbegavajte i hlorisanu, fluorisanu i na drugi način obrađenu vodu, kao što su destilisana voda, gazirana voda, bezalkoholna pića, veoma hladne napitke i žestoka pića. Način ishrane Standardni način ishrane obezbeđuje potpunu ravnotežu energije i hranljivih sastojaka. Nema potrebe da brojite kalorije ili računate hranljivost svojih obroka. Možete redovno jesti dva do tri puta dnevno, količinu koju smatrate prikladnom, pod uslovom da razmera svake kategorije hrane bude pravilno odmerena. Dovoljno žvakanje je presudno za dobro varenje, pa se preporučuje da se svaki zalogaj žvaće pedesetak puta ili više, sve dok ne postane sasvim tečan u ustima. Kao što je Gandi šaljivo rekao, pijte svoju hranu i žvaćite svoje napitke. Jedite kada osetite glad, ali pazite da se ne prejedate. Ustajte od stola zadovoljni ali ne i prepuni hrane. Slično, pijte samo kada osetite žeđ, ali nemojte nepotrebno sebi uskraćivati unošenje tečnosti. Izbegavajte da uzimate hranu tri sata pre odlaska na počinak, jer to može usporiti varenje, opteretiti creva i pankreas i doprineti hipoglikemiji, narušiti rad bubrega i mokraćne bešike. Pre i posle jela, izrazite svoju zahvalnost Bogu, svemiru ili prirodi za hranu koju uzimate i razmišljajte o zdravlju i sreći koju ona treba da stvara. To možete činiti u vidu izjave zahvalnosti, molitve, pevanjem ili minutom ćutanja. Izrazite svoju zahvalnost i roditeljima, precima i 14 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA minulim generacijama koje su vas hranile i čije snove nosimo, biljkama i životinjama koje daju svoje živote da bismo mi živeli, kao i ratarima, radnicima, dostavljačima, trgovcima i kuvarima koji ulažu napore da nam hrana bude dostupna. Važno je isto tako svakodnevno promišljati svoje mentalno, fizičko i duševno stanje. Potrošite samo nekoliko minuta na promišljanje dnevnih događanja, uključujući vaše misli, osećanja i ponašanje. Pokušajte da ih dovedete u vezu sa vašim načinom ishrane, naročito sa hranom koju ste uneli u sebe u poslednja 24 časa. Ubrzo će vam se ukazati jasan obrazac i vi ćete intuitivno znati kakav uticaj imaju razne hrane i napici na vaše dnevno zdravlje i sreću. 2 Uravnoteženje suprotnosti Večna promena je temeljni zakon univerzuma. Od pojave galaksija do subatomskih čestica, od uspona i pada civilizacija do života pojedinaca i porodica, od građe telesnih organa i sistema do funkcionisanja tkiva i ćelija, sve se odvija prema urednom obrascu promene. Poredak svemira su otkrile, shvatile i slavile sve tradicionalne kulture i društva kroz istoriju, obrazujući opšte osnove za sve velike religijske, duhovne, filozofske, društvene i lekarske tradicije. Način dovođenja u sklad s tim večnim poretkom u svakodnevnom životu zagovarali su drevni mudraci na Istoku, uključujući Budu, Lao Cea i Konfučija, kao i veliki učitelji čovečanstva na Zapadu, uključujući Mojsija, Isusa i Muhameda. Pod mnogim imenima i oblicima, ona je iznova otkrivana, primenjivana i objašnjavana hiljadama godina. Sve se menja. Ništa ne ostaje isto. Sve je u pokretu. Ništa ne ostaje na jednom mestu. Elektroni se vrte oko središnog jezgra u atomu; Zemlja se vrti oko svoje ose dok se okreće oko Sunca; Sunčev sistem se vrti oko središta Galaksije; a grozdovi galaksija se udalajavaju jedni o drugih ogromnom brzinom, dok Svemir nastavlja da kruži i da se širi. Suprotnosti privlače jedna drugu da bi postigle sklad; sličnosti poništavaju jedna drugu da bi izbegle nesklad. Jedna težnja se premeće u svoju suprotnost, koja će se vratiti u ranije stanje. Na Dalekom istoku dve suprotne težnje koje se dopunjavaju i koje upravljaju svim pojavama bile su poznate kao jin i jang (što se tradicionalno izgovaralo kao „in“ i „ijong“). Na Zemlji, mi doživljavamo jang kao centripetalnu energiju koja dolazi od Sunca, planeta, zvezda, udaljenih galaksija i konačno svemirskog prostora. Ta nadolazeća, silazna sila potiskuje sve prema zemljinom jezgru i tera planetu da se vrti oko svoje ose i okreće oko Sunca. U tradicionalnim kulturama, ta energija je bila poznata kao nebeska sila. Savremena nauka tu izvornu silu naziva gravitacijom, pogrešno je shvativši kao univerzalnu privlačnu silu koja privlači stvari prema središtu. U isto vreme, Zemlja proizvodi suprotnu, uzlaznu i šireću silu usled rotacije oko svoje ose. Ta rastuća, centrifugalna energija iz središta planete bila je poznata kao zemaljska sila. Uzajamno dejstvo između te dve sile uzrok je svim pojavama na našoj planeti i širom svemira (vidi Tabelu 4). 16 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA TABELA 4 – PRIMERI JINA I JANGA Više jina Više janga Svojstvo Centrifugalna sila Centripetalna sila Težnja Širenje Skupljanje Funkcija Rastezanje Stapanje Dispersija Asimilacija Odvajanje Skupljanje Razlaganje Organizovanje Kretanje Neaktivno, sporije Aktivno, brže Vibracije Kraći talas i veća učestalost Duži talas i manja učestalost Smer Uzlazni i vertikalan Silazni i horizontalan Položaj Više spoljašnji i periferni Više unutrašnji i centralni Težina Lakši Teži Temperatura Hladniji Topliji Svetlost Tamniji Svetliji Vlažnost Vlažniji Suvlji Gustina Ređi Gušći Veličina Veći Manji Oblik Obuhvatniji i krhkiji Stisnutiji i čvršći Forma Duži Kraći Tekstura Mekši Grublji Atomska čestica Elektron Proton Prirodni elementi N, O, P, Ca itd. H, C, Na, As, Mg itd. Okolina Vibracija, vazduh, voda Zemlja Klimatski uticaji Tropska klima Hladnija klima Biološki Više biljnog kvaliteta Više životinjskog kvaliteta Pol Ženski Muški Organska građa Više šuplja i ekspanzivna Kompaktnija i zbijenija Uravnoteženje suprotnosti Više jina Više janga Nervi Više periferni, ortosimpatički Više centralni, parasimpatički Stav, emocije Blag, negativan, defanzivan Aktivan, pozitivan, agresivan Rad Više mentalan i estetski Više fizički i društveni Svest Univerzalnija Specifičnija Mentalna funkcija Okrenuta budućnosti Okrenuta prošlosti Kultura Okrenuta duhovnosti Okrenuta materijalnosti Dimenzija Prostor Vreme Nit koja se provlači kroz stvaranje jeste jin i jang, beskrajna igra suprotnosti. Svaka kretnja stvara odgovarajuće težnje. Jang sila stvara kontrakciju, gustinu, težinu, brzo kretanje i visoku temperaturu. Jin sila stvara širenje, rastezanje, lakoću, sporije kretanje i nižu temperaturu. Na svojim krajnostima, svaka sila prelazi u svoju suprotnost. Visoka temperatura (vatra), na primer, dovodi do širenja, a niska temperatura (led) dovodi do skupljanja. Jin i jang nisu statični, nepomični uslovi ili elementi, već težnje koje stalno kruže, pri čemu se svaka pretvara u onu drugu. Na biološkom nivou, jang je poistovećen s muškom energijom, dok je jin povezan sa ženskom energijom. Ipak, ništa nije sasvim jedno ili drugo, a odnos između te dve sile razlog je stalnom kolebanju i promeni. Muškarac je fizički jači, teži i aktivniji od žene, ali je žena često duhovno uzvišenija i intuitivnija od muškarca. Isto tako, žena je spolja nežnija, ljubaznija i ljupkija, ali je muškarac iznutra često stidljiviji, sentimentalniji i prijemčiviji od žene. Budući da potiču od Boga ili beskrajnog svemira, jin i jang se očituju u nebrojeno oblika, stapajući se i vraćajući na kraju svom zajedničkom izvoru. Zakoni jina i janga 17 upravljaju svim pojavama, od kretanja subatomskih čestica do stvaranja krvi i tkiva, od obrazovanja planeta i njihovih satelita do odnosa među polovima. Ako znamo kako da uravnotežimo te sile u vlastitim životima, možemo da preokrenemo bolest u zdravlje, rat u mir i tugu u radost. Ljudska građa Ljudska bića, vrhunac milijardi godina prirodne evolucije, sazdata su dinamičkom interakcijom zemaljskih i nebeskih sila. Ovum, ili jaje, obrazuje se u ženi kao rezultat unutrašnjeg spiralnog kretanja folikula u jajnicima, dok sperma kod muškarca nastaje spoljašnjom deobom reproduktivnih ćelija. Ti procesi su, redom, jang i jin; kada se stope, oni stvaraju novi život. U majčinoj utrobi, embrion stalno prima nebesku centripetalnu silu, koja se spiralo spušta u smeru suprotnom okretanju kazaljki sata kroz središte spirale kose na majčinoj glavi, i zemaljsku centrifugalnu silu, koja se spiralo izdiže u smeru kazaljki na satu kroz majčinu matericu. Obe energije pune bebu koja se razvija odozgo i 18 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA TABELA 5 – ČAKRE I ODGOVARAJUĆI ORGANI I ŽLEZDE Čakra Upravljačke moći Organi i žlezde Sedma ili krunska čakra Viša svest Hipofiza, hipotalamus, mozak, centralni nervni sistem Šesta ili čakra srednjeg mozga Intuicija Hipofiza, mozak, centralni nervni sistem Peta ili grlena čakra Govor i disanje Tiroida, paratiroida, nosni polipi, krajnici Četvrta ili srčana čakra Ljubav, samilost Srce, pluća, timus Treća ili čakra solarnog spleta Intelekt, hrabrost, simpatija, strpljenje, volja, istrajnost Pankreas, želudac, slezina, jetra, žuč, dvanaestopalačno crevo, nadbubrežne žlezde, bubrezi Druga ili trbušna čakra Ravnoteža tela i ukupna harmonija Materica, tanko crevo, debelo crevo, nadbubrežne žlezde, bubrezi, bešika Prva ili osnovna čakra Reprodukcija i regeneracija Testisi, jajnici odozdo, proizvodeći sile vitalne elektromagnetne energije. Prema predanju, ta energija je bila poznata kao ki u Japanu, či u Kini, prana u Indiji, ruač u Izraelu i Sveti duh među ranim hrišćanima. Sprega nebeskih i zemaljskih sila u utrobi odgovorna je za fizičku, mentalnu i duhovnu građu fetusa. Iz samo jedne oplođene ćelije, rađa se složeno novo biće s trilionom ćelija uređenim prema planu koji je iscrtala evolucija. U tom veoma napetom okruženju, kanal vertikalne energije se javlja kada se sretnu dve sile. Pored te dve ulazne tačke, odozgo i odozdo, nebeske i zemaljske sile se sučeljavaju i pune pet glavnih područja u energetskom kanalu, stvarajući sedam glavnih središta aktivirane prirodne elektromagnetske energije. U drevnoj Indiji, ti energetski centri su nazivani čakre, ili točkovi (videti Tabelu 5). Skupa s rotacionim kretnjama embriona u utrobi, te dve sile visokog napona stvaraju energiju koja zrači iz središta embriona prema okolnoj atmosferi , stvarajući nevidljivi sloj energije oko bebe. Unutar tog polja se generišu nevidljivi tokovi koji obrazuju nizove spirala energije koje se kreću prema unutra i prema spolja. Primarna prema unutra usmerena spirala razvija se u digestivnom i respiratornom sistemu, dok se prema spolja usmerena spirala razvija u ner vnom sistemu i skeletu. Između se razvija cirkulatorni sistem. Dalja diferencijacija vodi obrazovanju kompaktnih organa, koji se sporije kreću, i nadutih organa, koji se brže kreću. Prvobitno srce, na primer, počinje da pulsira oko 24. dana posle začeća kao odgovor na ritmičke pulsacije nebeskih i zemaljskih sila, terajući krv da cirkuliše kroz disk embriona i prvobitnu placentu. Skupa s tim, razvija se sedam odvojenih grana telesnog spiralnog sistema, sjedinjujući digestivni, ner- Uravnoteženje suprotnosti vni, cirkulatorni, respiratorni, skeletni, endokrini i reproduktivni sistem i funkcije u jednu sveobuhvatnu celinu. Pošto su se obrazovali srce i drugi glavni organi, energija počinje da se oslobađa i u uzlaznom i u silaznom smeru, vodeći razvoju ruku i nogu. Elektromagnetski tokovi ili energetske struje koji se granaju iz čakri, poznati kao meridijani, završavaju se formiranjem ruku, šaka i prstiju i nogu, stopala i nožnih prstiju. Sami meridijani su zapravo spirale energije koja struji, ne vodovi, kanali ili cevi. Oni predstavljaju ukupan proces protoka energije, koja ulazi u telo, stvara i pokreće organe, pa se onda prazni naviše i naniže da bi obrazovala i pokrenula udove. Sa tog stanovišta, organi, žlezde i funkcije tela nisu različiti od meridijana, već su fizički najodređeniji, najzgusnutiji delovi čitavog sistema meridijana. Sa svoje strane, svaki meridijan se raščlanjuje u brojne manje grane, struje i potočiće koji prenose krv, ki i svest do svake od trilion ćelija. Ljudsko telo je zamršena kombinacija vidljivih i nevidljivih struktura i funkcija. Organi, žlezde, tkiva i ćelije spoljašnja su manifestacija energetske mreže meridijana i čakri u njima koje napaja energija koja se spiralno kreće. Zajedno to čini prirodnu elektromagnetsku građu ljudskih bića. Jin i jang u ljudskom telu Or ga ni ljud skog te la pos to je u komplementarno/antagonističkim odnosima. Ukupno uzevši, nebeske sile stvaraju kompaktnije, čvršće strukture i kreću se prema dole, unutrašnjim smerom. Zemaljske sile stvaraju raširene, šuplje strukture i kreću se na gore, prema spolja. Tako su srce, pluća, bubreg, pankreasslezina i jetra ra- 19 zvrstani kao više jang, dok su tanko crevo, debelo crevo, bešika, želudac i žuč razvrstani kao više jin. Jang organi se, međutim, hrane srazmerno lakšom, sporijom jin energijom, dok se jin organi hrane jačom, bržom jang energijom. Na Tabeli 6 je sažeto iznet taj dinamički odnos koji doprinosi ukupnoj ravnoteži i skladu između telesnih organa i sistema. Leva strana organizma je, uopšte, više pod uticajem nebeske sile, dok desnom stranom više upravlja zemaljska sila. Prema tome, kod parnih organa kao što su sise, pluća, jajnici, testisi i bubrezi, onaj na levoj strani je obično malo manji i kompaktniji, dok je desni blago veći i rašireniji. Organi smešteni bliže središtu organizma su izloženi uticaju na sličan način. Leva strana srca je više pod uticajem nebeske sile, dok se desna strana napaja zemaljskom silom. Silazno debelo crevo i rektum se više hrane jang energijom, dok se uzlazno debelo crevo više hrani jin energijom. U sredini, poprečnim debelim crevom upravljaju nebeske i zemaljske sile više-manje podjednako. Gornji deo tela je više pod uticajem zemaljske sile, koja se uzdiže i spiralno kreće prema spolja. Kod žena, koje imaju srazmerno više zemaljske sile, to dovodi do rasta grudi. To je uzrok i obilnog rasta kose na vrhu glave i koncentraciji aktivnosti i funkcija kojima se svesno upravlja u mozgu. Iz istih razloga, donjim delom tela upravlja više nebeska sila, koja se kreće naniže i spiralno prema unutra, zbog čega je telesni centar gravitacije ukorenjen duboko u crevima, polni organi su mali i kompaktni, a motorne aktivnosti u najvećoj meri usklađuju noge i stopala. Srednji deo tela, u kom se nalaze srce, pluća, jetra, pankreas i slezina, napajaju obe sile gotovo podjednako. 20 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA TABELA 6 – KOMPLEMENTARNA VEZA IZMEĐU NAJVAŽNIJIH ORGANA Jin struktura i jang funkcija Jang struktura i jin funkcija Debelo crevo Pluća Žučna kesica Jetra Bešika Bubreg Tanko crevo Srce Želudac Slezina/pankreas Materica/prostata Mozak Kada govorimo o prednjoj i zadnjoj strani tela, nebeska sila pretežno stvara čvrstu, kompaktnu kičmu i zbijeni centralni nervni sistem, dok zemaljska sila obrazuje meke, šireće sisteme varenja i disanja. Da bi se uspostavila ravnoteža, više jang mozak i nervni sistem uređuju prvenstveno vibracionu hranu u vidu talasa i vibracija, dok više jin digestvini sistem prerađuje prvenstveno fizičku hranu u vidu materijalne hrane i napitaka. U sredini, cirkulatorni sistem, koji predstavlja ravnotežu neba i zemlje, razdvaja se u komplementarno/oprečne grane, blago kompaktniji krvotok kojim upravlja jetra i blago rašireniji limfni sistem koji reguliše slezina. Kada govorimo o periferiji i centru, nebeska sila vlada više unutrašnjim, dubokim vitalnim funkcijama, dok zemaljska sila više utiče na one spoljne, površinske. Jang energija, zbog toga, teži da se skuplja u najdubljim oblastima mozga; jetri, srcu i drugim dubokim, vitalnim organima; jajnicima i testisima; kostima i ner vima i drugim unutrašnjim strukturama i funkcijama. Jin energija, obrnuto, teži da se sakuplja u krajnjim podružčima, uključujući kožu, usta, usne, grudi, creva i ekstremitete, uključujući ruke i noge i prste na rukama i nogama. Tabela 7 pri- kazuje prikladnu mapu koja sažima jin i jang u ljudskom organizmu i funkcijama. Ukupno uzevši, energija se kreće spiralno. Faze skupljanja smenjuju se sa fazama širenja. Spirala koja se širi dostiže granicu pa se skuplja i tako redom. Gore i dole, unutra i napolje, desno i levo, nazad i napred i druge polarnosti zapravo su sve manifestacije jednog neprestanog toka energije. Stvoreno i hranjeno nebeskim i zemaljskim silama, ljudsko telo je divna replika ukupnog svemira. Sklad i ravnoteža su njegovo prirodno stanje. Na vrlo praktičnom nivou, posebno za one za koje su jin i jang novi pojmovi, možemo da promislimo o tome koliko su skupljanje i širenje sveprisutna stvarnost u našim svakodnevnim životima. Vrata i prozori u našim domovima skupljaju se ili šire u skladu s godišnjim dobima. Naši automobili, kancelarijske mašine i drugi uređaji takođe podležu suptilnim promenama temperature, vlage i pritiska. Oni su na neki način nalik našim organima i žlezdama. Napolju, sam put može da razvije klobuke, kvrge, brazde ili rupe, već prema tome od čega je napravljen, naročito ako je izložen soli i vodi. To je nešto poput naše kože ili podloge tkiva i organa. Uravnoteženje suprotnosti TABELA 7 – JIN I JANG U LJUDSKOJ GRAĐI I FUNKCIJAMA Više jin Više jang Strukture Gornji deo tela Donji deo tela Desna strana Leva strana Prednja strana Zadnja strana Spoljašnost (periferija) Unutrašnjost (centar) Meki delovi Tvrdi delovi Delovi koji se šire Stisnuti delovi Digestivni sistem, respiratorni sistem Nervni sistem, skeletni sistem Limfotok Krvotok Bela krvna zrnca Crvena krvna zrnca B ćelije T ćelije Gušilac T ćelija Pomagač T ćelija Anti–insulin Insulin Dlake na glavi Dlake na telu Geni koji podstiču rast Geni koji sprečavaju rast Ćelijske membrane Ćelijsko jezgro Elastin Kolagen Estrogen Testosteron Inhibitori neuroprenosnika Aktivatori neuroprenosnika RNK (ribonukleinska kiselina) DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) Kalijumovi joni Natrijumovi joni Šuplji organi Puni organi Funkcije Bioenergetske Biohemijske Udisanje Izdisanje Inhibiranje Aktiviranje Opuštanje Skupljanje Hidracija (dobijanje tečnosti) Dehidracija (gubljenje tečnosti) Pražnjenje Punjenje Razilaženje (divergencija) Sticanje (konvergencija) 21 22 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA Više jin Više jang Funkcije Opuštanje (relaksacija) Napetost (tenzija) Propadanje (raspad) Rađanje (postanak) Odgovor Podsticaj Oksidiranje Dezoksidiranje Katabolizam Anabolizam Uzlazno kretanje Silazno kretanje Mentalne aktivnosti Fizičke aktivnosti Sporije kretanje Brže kretanje Putem prostih analogija i metafora, skoro svako može početi da shvata kako jin i jang – skupljanje i širenje – upravljaju radom naših tela. Hrana, zdravlje i svest U utrobi, fetus prima hranu iz majčine krvi i druge hranljive sastojke preko placente. Osim izvorne snage i kvaliteta sperme i jaja, majčin način ishrane tokom trudnoće ima najveći uticaj na razvoj bebinog tela i njeno buduće zdravlje. Po rođenju, novorođenče se hrani kolostrumom i majčinim mlekom, što otelovljuje kondenzovanu energiju životinjskog carstva. Pošto dođu zubi i dete prestane da sisa, hrana je pretežno biljnog sastava da bi obezbedila pravilan rast i razvoj. Dok rastemo i sazrevamo, glavni izvor kia, ili životne energije, jesta hrana koju jedemo svakodnevno. Ona se neposredno prenosi u um, telo i duh. Preko vlastitog izbora i pripreme hrane, mi unosimo kondenzovanu suštinu nebeskih i zemaljskih sila koje utiču na naše zdravlje i sreću iz dana u dan. Kvalitet funkcionisanja naših or- gana i tkiva u velikoj meri zavisi od naše ishrane. Naravno, mi i dalje primamo ki neposredno iz prirode i svemira, ali ta energija služi da se aktiviraju i napajaju organi i funkcije, ćelije i tkiva. Povezano jedno s drugim, ki energija koju primamo iz spoljnog sveta više je jin, dok je ona koja dolazi iznutra kao rezultat našeg dnevnog načina ishrane više jang. Hrana prelazi neposredno u krv, limfu i druge telesne tečnosti koje hrane naše sisteme i funkcije. To drži energetske kanale otvorenim da primaju punu snagu talasa i vibracija koje potiču iz nebeskih i zemaljskih ciklusa i ritmova oko nas. Uz fizičko zdravlje i vitalnost, hrana stvara naš um i duh, određujući kvalitet naše svesti. Talasi iz svemira se kanališu kroz mozak i nervni sistem, koji su sazdati u obliku spirale. Svaka od trilion ćelija je takođe i receptor i privlači vibracije iz atmosfere i našeg okruženja. Naša intelektualnost i duhovnost su određeni stepenom do kog su naše ćelije napojene energijom. Talasi sa nižom frekvencijom i većom talasnom dužinom stvaraju našu telesnu aktivnost. Viša frekvencija, kraći talasi stvaraju naše misli, slike i snove. Kada jedemo pretežno cela zrna i kuva- Uravnoteženje suprotnosti mo zeleniš kao glavni deo naše ishrane u stanju smo da primamo više, kraće impulse i vibracije kao i one niže, duže. Delokrug naše svesti je širok, pa možemo da se bavimo i svakodnevnim praktičnim stvarima i muzikom sfera. Ako uzimamo jaku jin hranu poput šećera, začina, alkohola ili droga, spirale u našem srednjem mozgu, ner vnom sistemu i svakoj ćeliji postaju previše raširene i ne mogu hvatati kratke talase. Ako uzimamo jaku jang hranu kao što su meso, jaja, živina i tovljena riba, spirale postaju preterano aktivne pa talase primamo i tumačimo haotično. Naš uzvišeni duh i pročišćena svest su izgubljeni. Počinjemo da mislimo nepravilno, žestoko ili na fragmentaran način. Moć hrane ne bi trebalo potcenjivati. Kako stoji u Upanišadama, drevnoj indijskoj knjizi mudrosti: „Iz hrane su nastala sva stvorenja. Ona žive od hrane, rastaču se u hranu. Hrana je najvažnija od svih stvari, univerzalni lek... Ja sam taj svet, ja jedem taj svet. Ko to zna, zna.“ Cela zrna su predstav ljala središte spirale ljudske evolucije na ovoj planeti tokom miliona godina. Naša vrsta je razvila svoju jedinstvenu uspravnu formu i stav, veoma razvijen intelekt i duhovnu usmerenost kao rezultat jedenja divljih i uzgajanih žitarica i drugu, pretežno biljnu hranu. Cela zrna su predstavljala osnovnu hranu u svim tradicionalnim kulturama i civilizacijama: proso i pirinač u Aziji; ječam i pšenica u južnoj Evropi, severnoj Africi i Srednjem istoku; ovas i raž u severnoj Evropi; sorgo, tef, proso i pirinač u Africi; divlji pirinač i kukuruz u Severnoj Americi; amarant i kinoa u Južnoj Americi. Glav na dopunska hrana su bi le kopne no povrće i morske alge, mahunarke, voće, semenke, orasi, korenje, krtole, gljive i druga biljna hrana. Dan za danom, obrok za obrokom, ljudi su širom sveta jeli uravnoteženo hranu i napitke 23 koji potiču iz biljnog carstva. Treći važan izvor hrane predstavlja životinjska hrana, uključujući divljač, sitne sisare, ribu i morske plodove, domaću stoku, a u nekim kulturama i insekte i lar ve. Prema naučnicima, ljudi jedu životinjsku hranu prosečno dva do tri puta mesečno tokom najvećeg dela ljudskih života na ovoj planeti. Izuzeci od ovog obrasca su bili u posebnim podnebljima i okruženjima gde žitarice i povrće nisu mogli biti skladišteni ili uzgajani ili gde je sezona rasta useva bila kratka. To obuhvata i vrela pustinjska područja, planinska područja i hladne severne i južne subpolarne predele. Na tim mestima, srazmerno više životinjske hrane se jelo tokom čitave godine. To je pomagalo da se uspostavi ravnoteža s oštrim prirodnim okruženjem ili aktivan, nomadski način života. Pod tim okolnostima, način ishrane utemeljen na životinjskoj hrani može biti deo zdravog, tradicionalnog načina života. Ipak, u većini umerenih i tropskih predela u svetu, u kojima je živeo najveći deo ljudske populacije, tokom nebrojenih generacija preovladavao je način ishrane oslonjen na biljnu hranu, sve do osvita modernog doba, pre oko četiri stotine godina. Nova generacija naučnika danas počinje da osporava gledište da su ljudski preci jeli prvenstveno meso i razvili svoje jedinstvene sposobnosti kao rezultat uzimanja više životinjskih proteina nego druge vrste. Više antropologa sa Harvard univerziteta je, na primer, nedavno iznelo tvrdnju da je kuvanje bilo glavni pokretač rane ljudske evolucije. Istraživanjem arheoloških dokaza oni objašnjavaju da su karakteristične čeljusti i skeletna građa, intelekt i više sposobnosti rezonovanja i društvena organizacija bili posledica zauzdavanja vatre i savladavanja veštine kuvanja divljih biljki. 24 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA Razvrstavanje hrane Da bismo razvrstali hranu, treba da odredimo preovlađujuće činioce, pošto svaka hrana ima jin i jang svojstva. Praćenje smene godišnjih doba jeste jedna od najkorisnijih metoda procene. U proleće, biljna energija se uzdiže s povratkom toplog vremena. Pupoljci, izdanci i zelene mladice niču kada raste energija zemlje i atmosfere. Meko mlado zeleno povrće i drugo prolećno bilje oslobađa se studeni duge hladne zime, napaja se svetlom, svežom energijom i razvrstava se kao blago jin. U leto, energija koja se uzdiže iz zemlje dostiže vrhunac ekspanzije i aktivnosti. Krastavci, tikvice i lubenica pružaju osveženje kada vreme postane toplije (više jang). Krajem leta, energija dostiže svoj vrhunac i mnoga voća i povrća postaju zrela. Ona sadrže mnogo tečnosti, razvijaju se na većoj udaljenosti od tla nego u proleće ili početkom leta i postaju vrlo slatka i sočna. Takvu hranu možemo razvrstati kao vrlo jin. U jesen, energija biljnog carstva i atmosfere počinje da jenjava. Pšenica, pirinač, ječam i druge žitarice se žanju, u isto vreme kada se beru bundeve, tikve, crni luk, jabuke i drugo okruglo povrće i voće. Biljke koje se žanju u to vreme a koriste u kasnu jesen i zimu kompaktnije su i suvlje i daju jaču energiju. One se razvrstavaju kao jang. U zimu, klima postaje hladnija (više jin), a energija povrća se spušta u sistem korenja. Sa drveća opada i poslednje lišće i biljni sok se spušta u korenje, a vitalnost biljke postaje neaktivna. Duboki sneg zastire zemlju tokom većeg dela zime, jezera se zamrzavaju, a mnoge životinje utonu u zimski san ili sele na jug. Energija je u to doba godine zamrznuta, zgusnuta (vrlo jin). Na pola puta između zimske kratkodnevice i prolećne ravnodnevice, energija zemlje počinje da se odmrzava, javljaju se prvi pupoljci i ciklus iznova počinje. Tok godišnjih doba pokazuje smenu faza ekspanzije i kontrakcije, toplog i hladnog, suvog i vlažnog i drugih komplementarnih suprotnosti. Ista načela mogu da se primene na razvrstavanje hrane u skladu sa regionom ili podnebljem iz kog potiču. Hrana koja dolazi iz hladnijih ili severnijih predela, gde je vegetacija oskudna i svedena, više je jang. Hrana koja potiče iz tropskih predela, koja vrvi od života i gde su biljke i životinje mnogo zastupljenije, više je jin. Hrana može isto tako biti razvrstana prema boji, koja je još jedna vrsta energije. Ljubičasta, zelena, plava i bela teže da budu više jin, dok su crvena i crna više jang, a žuta, narandžasta i mrka negde između. Plodovi boje vina i zeleno lisnato povrće, prema tome, daju lakše, više jin efekte; životinjska hrana koja sadrži tamnu ili crvenu krv daje jake jang efekte; a cela zrna bež boje i narandžasta i zagasito žuto povrće, kao što su bundeva i tikvice, proizvode više opšti sklad. Uz to možete voditi računa o odnosu hemijskih sastojaka. Natrijum, glavni element u kuhinjskoj soli, veoma je jang, dok je kalijum, glavni sastojak krompira, paradajza i plavog patlidžana vrlo jin. Sledeća klasifikacija sažima neke od tih težnji. Jin energija stvara: Rast u toplom podneblju Brži rast Sočniju hranu Plodove i listove koji su napajani prvenstveno energijom koja se širi Uspravan rast visoko iznad tla Kiselu, gorku, vrlo slat ku, ljutu i aromatičnu hranu Uravnoteženje suprotnosti Hra nu s više ka lijuma i drugih ek spanzivnih elemenata Jang energija stvara: Rast u hladnom podneblju Sporiji rast Suvlju hranu Stablji ke, korenje i semenje koje se napaja prvenstveno kontraktivnom energijom Rast naniže, ispod zemlje Hranu koja je slana, vrlo slat ka i ja kog mirisa Hra nu sa više natrijuma i drugih kontraktivnih elemenata Sva hrana se može razvrstati prema svojim preovlađujućim jin i jang svojstvima. Ipak, praktično govoreći, obično delimo čitav spektar hrane i napitaka koji su nam dostupni u savremenom svetu u tri opsežne kategorije: (1) umerenu hranu, podesnu za pravilnu, neredovnu upotrebu kao deo uravnoteženog dnevnog načina ishrane; (2) ekstremnu jang hranu, koja stvara napetost, oštrinu i druge jake kontraktivne efekte i koju uglavnom treba izbegavati ili minimalizovati u umerenom podneblju; i (3) ekstremnu jin hranu, koja stvara opuštenost, popustljivost i druge jake ekspanzivne efekte, a koje uglavnom treba izbegavati ili minimalizovati u predelima s izrazitom smenom sva četiri godišnja doba. Prva kategorija umerene hrane, koja se sastoji od relativno skladne mešavine jin i jang svojstava, uključuje integralne žitarice, mahunarke i proizvode od mahunarki, najraznovrsnije povrće i morske alge pogodne za dnevnu potrošnju i odabrano voće, semenje, orahe, osnovne začine, začine, turšiju, dodatke jelima i nestimulativne, nearomatične napitke, kao i ribu 25 i morske plodove, posebno belu ribu, koja se može koristiti povremeno ili bar ne često. Druga grupa, jaka jang hrana, sastoji se od mesa, živine, jaja, slanog sira, crvenog mesa i plave ribe, školjki i rakova i drugih životinjskih proizvoda, kao i preterane potrošnje hleba, keksa, krekera i drugih peciva, uz preteranu upotrebu soli, naročito rafinirane kuhinjske soli. Duvan, ginseng, insulin, tiroksin i drugo odabrano korenje, trave, hemikalije i droge takođe proizvode jake jang efekte. Treća grupa, jaka jin hrana, sastoji se od belog brašna, belog pirinča i drugog glaziranog ili rafiniranog zrnevlja; tropskog voća i povrća, uključujući paradajz, krompir, papriku i drugo velebilje koje potiče iz tropskih predela a sada uspeva i u severnijim područjima; mleka, sladoleda, jogurta i drugih lakih mlečnih proizvoda; sojinog mleka, sojinog sira i drugih jakih prerađevina soje; šećera, meda i drugih rafiniranih zaslađivača; rafiniranih ulja, margarina i majoneza; teških začina i trava; kafe, crnog čaja i drugih stimulansa; prerađene hrane, uključujući konzer viranu, zamrznutu, hemijski obrađenu, ozračenu ili genetski modifikovanu hranu; kao i brojnih hemikalija i droga, uključujući amfetamine, antibiotike, aspirine, marihuanu i kokain. Na Tabeli 8 prikazan je sadržaj ove podele. Unutar svake kategorije, hrana se dalje može razvrstati kao više ili manje jin ili jang zavisno od svoje veličine, oblika, rasta, boje, ukusa ili drugih svojstava. Različiti načini kuvanja, vreme pripremen, pritisak i osnovni začini takođe mogu promeniti svojstva hrane koju jedemo. Kada pripremamo svoje dnevne obroke, nema potrebe da pažljivo biramo svoju hranu prema njihovoj ravnoteži jina i janga. Kao po pravilu, biramo hranu iz kategorije umerene hrane. Ipak, ako neku hranu uzimamo u prevelikoj ko- 26 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA ličini ili suviše često, posledica će biti neuravnotežena ishrana. Slično tome, neuzimanje nekih namirnica ili potrošnja njihove pogrešne kom- binacije može biti uvod u zdravstvene probleme. U sledećoj glavi ćemo obratiti pažnju na pojedinačne vrste hrane i njihovu energiju. TABELA 8 – OPŠTE RAZVRSTAVANJE HRANE PO GRUPAMA* Ekstremno jang hrana Umerena hrana Ekstremno jin hrana Lekovite materije (neke), rafinirana so ili so bogata mineralima Morska so Lekovite materije (mnoge) Jaja, kavijar Morske alge Droge poput marihuane, LSD i kokaina Meso Integralne žitarice Veštački đubrena ili dohranjivana hrana i hemijski prerađena voda; genetski modifikovana hrana i ozračena hrana Tvrdi sir Mahunarke i proizvodi od mahunarki Vitaminske pilule i dodaci (većina) Živina Povrće Alkohol Ginseng, ajkulino peraje i izvesno korenje, trave i dodaci Umereno semenje i orašice Šećer, med i drugi rafinirani zaslađivači Duvan Umereno voće i sokovi kao što su jabukovo vino i sok od šargarepe Kafa, cikorija, crni čaj, menta, blagi napici i drugi stimulativni ili aromatični napici Morski plodovi, ljuskari, crveno meso i plava riba Nerafinirana biljna ulja Tropsko povrće, voće i orasi, jaki začini i trave Bela riba Zaslađivači na bazi žitarica poput amasakea, ječmenog slada i pirinčanog sirupa Zasićena i rafinirana biljna ulja, majonez i margarin Usoljena, dimljena, roštiljski spremana i pečena ili hrskava i slana hrana poput čipsa Banča čaj, ječmeni čaj i drugi tradicionalni, nestimulativni i nearomatični napici Mleko, puter, mladi sir, jogurt, sladoled i blagi mlečni proizvodi Hleb, krekeri, keks i drugi tvrda pšenična peciva Izvorska, bunarska ili filtrirana voda Beli pirinač, belo brašno i druge glazirane žitarice *Hrana je razvrstana u kolonama od najjače na vrhu, do najslabije na dnu. U koloni A, na primer, rafinirana so je više jang nego jaja i meso, dok su, u koloni C, lekovite materije i droge više jin od pirinča ili brašna. Indeks jelo od azuki pasulja, bundeve i kombu algi, 445 joga, 508 kaša od mrkog pirinča (kaju), 452 kaša od mrkog pirinča i ječma s rendanim dajkonom, 449 kaša od mrkog pirinča i kukuruza, 449 kaša od mrkog pirinča, prosa, heljde i povrća, 473 kaša od mrkog pirinča s rendanim dajkonom, 452 kaša od mrkog pirinča s rendanim dajkonom i limunom, 453 kaša od mrkog pirinča s rendanim dajkonom i umeboši šljivom, 453 kaša od mrkog pirinča s rendanim lotosovim korenom, 453 kaša od prosa i slatkog povrća, 481 kaša od prženog mrkog pirinča, 493 kaša od prženog mrkog pirinča sa rendanim dajkonom i šojuem, 493 kineska medicina, 458 klice soje s prazilukom, 498 klistir od banča grančice i morske soli, 447 klistir od slane vode, 494 knedle od mrkog pirinča pržene u ulju, 452 knedle od mrkog pirinča u miso supi, 452 koi-koku, 474-75 kombu, 475 kombu čaj, 475 kombu melem, 476 korensko povrće na nišime način, 488 kratko kiseljeni dajkon i listovi dajkona, 459 kratko kiseljeni listovi dajkona, 459 krem od mrkog pirinča, 450 kroketi od prosa, 482 kugle od prženog pirinča, 465 kupanje bedara u dajkonu, 459 kupanje stopala, 463-65 kupanje u banča čaju, 447 kupanje u đumbiru, 466 kuvana salata, 449 kuvane semenke crnog susama, 458 kuzu krem, 477 listovi repe ili dajkona dinstani s vodom, 507 lopte od mrkog pirinča, 450 marinirani dajkon i šargarepa, 480 masaža, 481 meditacija, 481 melem od dajkona, 460 melem od gorčice, 485-86 melem od hato-mugija i krompira, 470 melem od hato-mugija, krompira i kupusa, 470 melem od hato-mugija i kupusa, 469 melem od heljde, 453-54 melem od integralnog pšeničnog brašna i pirinčanog sirćeta, 507-8 melem od kombu alge i kupusa, 476 melem od krompira, 490 melem od krompira i kupusa, 490 melem od krompira, kupusa i hatomugija, 491 melem od kupusa, 455 melem od lisnatog povrća (hlorofilni melem), 477 melem od listova kupusa, 455 melem od lotosovog korena, 479 melem od mrkog pirinča i misoa, 451 melem od pirinčanih mekinja (nuka), 493 melem od šarana, 456-7 melem od tofua, 503-04 melem od tofua i lisnatog povrća, 503 miso-ljutika dodatak jelu, 483 miso melem, 482 miso supa, 483 529 miso supa s knedlom od mrkog pirinča, 482 miso supa s okarom i povrćem, 483 miso-zosui (odžija), 483 miso-zosui od mrkog pirinča i prosa, 484 mleko mrkog pirinča (zaslađeno), 451 moči, 484 moksibustija, 484-85 mrki pirinač sa s vodom dinstanim dajkonom i lišćem dajkona, 453 mrki pirinač s mariniranim sušenim dajkonom, 453 mu čaj, 485 napitak od heljde, klica, šiitake pečurke, dajkona, listova dajkona i ljutike, 454 napitak od šargarepe i dajkona, 457 napitak od kombu alge, lotosa i šiitake pečurke, 476 napitak od slatkog povrća, 498-9 napitak za debelo crevo, 477 napitak za štitnu žlezdu, 502-3 napitak za tanko crevo, 497 nori dodatak jelu, 488 oblog od banča čaja, 447 oblog od đumbira, 466 oblog od hladnih peškira, 458 oblog od lista kupusa, 454 oblog od mekinja mrkog pirinča (nuka), 450 oblog od mrkog pirinča i đumbira, 450 oblog od sušenih listova dajkona, 462 oblog od toplih peškira, 471-2 ohađi, 489 okara, 489 paradajz-miso sos sa ljutikom i kineskim kupusom, 504 pečeni kombu dodatak jelu, 446 plućni napitak, 480 530 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA polu-post, 495 post, 463 povrće na kinpira način, 474 povrće na nabe način s umakom, 486-87 povrće na tempura način, 500-02 prženi miso, 465 prženi mrki pirinač, 465 ran-šo, 491-92 rendana kisela jabuka, 469 rendani dajkon i šargarepa kuvani sa ljutikom i šojuem, 468 rendani dajkon i šargarepa sa ljutikom i šojuem, 468 rendani dajkon i šargarepa sa umeboši šljivom, šisom, limunom i šojuem, 468 rendani dajkon i sok od krompira, 468 rendani dajkon i šargarepa sa šiitake čajem, 469 rendani dajkon i šargarepa sa šojuem, 469 rendani dajkon sa šojuem, 467 rezanca, 488 ribanje tela, 448 ribanje tela đumbirom, 466 semenke, 495 semenke lotosa, 480 sirovi pirinač, 492 sirup od mrkog pirinča, 453 slatki kuzu napitak (ame kuzu), 498 slatko povrće na nišime način, 488 soba s rendanim džinendžom, 4978 sok od jabuka, 446 sok od kisele zelene jabuke, 498 sok od kukuruza sa lotosovim semenkama, 458 sok od kupusa, 454 sok od kupusa i šargarepe, 454 sok od lisnatog povrća, 477-78 sok od lotosa, dajkona i kupusa, 479 sok od mrkog pirinča (omoju), 451 sok od repe, 447 sok od svežih jabuka, 465 sok od svežih jabuka i slatkog povrća, 465 sok od šargarepe, 457 sok od umeboši šljive, 504 srčani napitak, 470 supa na kinpira način, 473 supa od prosa i tikve, 481 supa od prosa i slatkog povrća, 482 susamovo ulje sa šojuem i rendanim đumbirom, 496 šiitake čaj, 496 šijacu, 496 šio-kombu, 497 šoju banča čaj, 497 taro melem, 499-500 teka, 500 termofor, 472 topli sok od jabuke, 507 trljanje susamovim uljem sa đumbirom, 495 ugljenisane umeboši šljive i ugljenisane umeboši semenke, 456 ulje od jaja, 463 ulje od kamelije, 456 umeboši šljiva, 505 ume koncentrat (bainiku ekisu), 504 ume-kuzu, 505 ume-šiso banča, 505-6 ume-šo banča, 506 ume-šo kuzu, 506 uvarak od glave lososa i soje, 493-4 uvarak za ALS, 445 uvarak za osteoartritis i osteoporozu, 489 vežbe disanja, 449 vežbe istezanja, 498 vizuelizacija, 507 voćni sok od umeboši šljiva, 505 vrećica soli, 494 zosui sa ljutikom i misom, 508 zosui odžija sa slatkim povrćem i norijem, 508
