01 OK_Layout 1

www.odbrana.mod.gov.rs
1,20 evra
cena 100 dinara
15. jul 2010.
Broj 116
G o d i n a VI
Ve`ba u Rumuniji
Saber Dawn
2010.
Intervju
Pukovnik prof. dr Bojan Zrni}
na~elnik Uprave za odbrambene
tehnologije
Magazin Ministarstva odbrane Srbije
6
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
TELEFONI
Direktor 3241-258; 23-809
Glavni i odgovorni urednik 3241-257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-mail
[email protected]
[email protected]
Internet
www.odbrana.mod.gov.rs
@iro-ra~un
840-49849-58 za MC „Odbrana”
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
SADR@AJ
Direktor
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Glavni i odgovorni urednik
mr Radenko Mutavxi}
Zamenik glavnog urednika
Vladimir Po~u~, major
Urednici
Mira [vedi}
Du{an Gli{i}
Aleksandar Petrovi}, poru~nik
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti},
Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski,
mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi},
mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},
dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
Fotografija
Darimir Banda (urednik)
Goran Stankovi} i Jovo Mamula (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktor
Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Bjelovuk
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
Snimio Aleksandar PETROVI]
Izdava~
Medija centar „ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
U FOKUSU
Zavr{eno {kolovawe oficira 53. klase general{tabnog
usavr{avawa
U STROJU SNAGA MIRA
6
DOGA\AJI
Ministar odbrane i na~elnik General{taba u Novom Pazaru
VOJSKA JE SA NARODOM
8
AKTUELNO
Zavr{eno komandno-{tabno usavr{avawe 56. klase [kole
nacionalne odbrane
POJA^AWE ZA PROFESIONALIZACIJU
10
INTERVJU
Pukovnik prof. dr Bojan Zrni}, na~elnik Uprave za
odbrambene tehnologije
RAZVOJ KAO IMPERATIV
12
TEMA
O stambenom zbriwavawu u sistemu odbrane
KREDITOM DO KROVA
18
ODBRANA
Me|unarodna ve`ba „ S a b e r D a w n 2 0 1 0 ”
PUT U PARTNERSTVO
22
Centar za obuku logistike u Kru{evcu
[KOLA KORISNIH ZNAWA
26
„Odbrana” je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara
4
15. jul 2010.
re~ urednika
34
22
Prvi pontonirski bataqon na Savi
ODMERAVAWE SNAGA
„EMPA Journalist Tour 2010”
NOVO POVEREWE
29
30
SVET
Strategija nacionalne bezbednosti SAD
OBNOVA SVETSKOG LIDERSTVA
PARALELE
NESVRSTANA BRA]A
34
39
KULTURA
Rado{ Baji}, glumac, scenarista, rediteq
SA P[ENICOM ISPOD KREVETA
40
FEQTON
Vijetnamski rat (4)
NESTANAK JU@NOG VIJETNAMA
42
SPORT
Najboqi takmi~ar skija{a reprezentacije Vojske Srbije
NA CRTI SA OLIMPIJCIMA
46
SPECIJALNI PRILOG
ARSENAL 43
POVEREWE
oruke koje su se ~ule na komemorativnim skupovima u Srebrenici i Bratuncu, povodom stradawa nevinih `rtava pre petnaest godina, u ratu koji nikome
nije doneo dobro, potvr|uju da dolazi vreme za novo
poverewe.
Prisustvo brojnih delegacija, a posebno onih na
najvi{em nivou iz svih biv{ih jugoslovenskih republika,
pokazuje opredeqenost da te{ko breme skore pro{losti
treba ostaviti iza nas. To ne zna~i, niti se mo`e, niti sme
zaboraviti, jer ti te{ki zlo~ini moraju ostati opomena, da
se takvo ne{to nikada ne ponovi!
Ne treba imati iluzije da je sada{we stawe dobro.
Suvi{e je zla bilo, ali mr`wa polako ustupa mesto razumevawu da samo pomirewe mo`e biti obe}awe koje treba
ostaviti budu}im generacijama – da ne dozvole da budu jo{
jedna generacija zatrovana zlom krvqu prethodnih zlo~ina.
Onda spirali mr`we na ovim prostorima nema kraja.Treba
graditi novo poverewe i istinski verovati da otvarawe
zajedni~ke perspektive mo`e izle~iti mnoge rane i stvoriti
uslove za napredak i boqu budu}nost, poru~uje se sa prostora koji su, kao i ovde pre {ezdeset godina, imali rat, ali
i snage za pomirewe i izrastawe u region saradwe i
dobrog `ivota.
Zato i u ovom regionu – balkanskom da, ali ne mora da
zna~i i zauvek nesre}nom – treba afirmisati primere
saradwe i zajedni~kog rada.
Na bezbednosnom planu izdvajamo tri doga|aja.
Prvi je nedavno zavr{eno uve`bavawe jedinica iz
Srbije, Rumunije i SAD, koje iz iskustva zajedni~kog rada
sti~u nove mogu}nosti i prednosti za ispuwavawe zadataka
o~uvawa mira, ma gde to zatrebalo u nedeqivoj globalnoj
bezbednosti. Na vojnom poligonu „Babadag“, ~etrdesetak
kilometara od Konstance, lu~kog grada na istoku Rumunije,
pripadnici Vojske Srbije proveli su sa vojnicima ameri~ke
i rumunske vojske gotovo dve nedeqe i imali priliku da
probaju wihovo naoru`awe i opremu, sagledaju wihove
takti~ke procedure, ali prika`u i svoja znawa i ve{tine.
I {to nije mawe va`no, da steknu nova poznanstva, sve brojnija na zajedni~kim ve`bama, usavr{avawima ili mirovnim misijama, u kojima ja~aju sposobnosti Vojske Srbije.
Takva zajedni~ka aktivnost, koju gradimo sa Ma|arskom
i Rumunijom posledwih godina u okviru trilateralne saradwe na odbrani od poplava i u drugim vanrednim situacijama, imala je ovih dana jo{ jednu uspe{nu proveru na poligonu 37. in`iwerijske regimente Oru`anih snaga
Ma|arske u mestu Sente{. To je nastavak pro{logodi{we
veoma uspele ve`be u Srbiji, odr`ane u Titelu, na obali
Tise, a naredne godine sli~na ve`ba bi}e odr`ana u
Rumuniji. I tre}i doga|aj, obnovqeni rad Grupe Srbija –
NATO za reformu sistema odbrane, predstavqa novi po~etak intenzivnije institucionalne saradwe i ukqu~ivawe
Srbije punijim kapacitetom u Partnerstvo za mir. Dostizawe ciqeva Procesa planirawa i pregleda i anga`ovawe u Konceptu operativnih sposobnosti, tih slo`enih i
zahtevnih mehanizama partnerske saradwe, ja~a sposobnosti i unapre|uje interoperabilnost vojske, zna~ajne za wenu
saradwu i delotvornost u okviru multinacionalnih snaga.
Uz re{avawe specifi~nih problema reforme i unapre|ewe koordinacije i efikasnosti bilateralne vojne saradwe sa NATO i EU, u ovim procesima te`i{te je na
vojni~koj, zanatskoj strani posla, {to svakako dobro do|e
svakoj vojsci u unapre|ewu obuke i ukupnog ja~awa.
Radenko MUTAVXI]
5
Zavr{eno {kolovawe oficira 53. klase general{tabnog usavr{avawa
U stroju snaga mira
Da bi Srbija imala visok
me|unarodni kredibilitet,
mora u~estvovati u mirovnim
operacijama. Ne postoji zemqa koja
zaslu`uje po{tovawe, a koja na
me|unarodnom planu ne preuzima
rizike u korist mira i stabilnosti,
istakao je predsednik Tadi} na
sve~anosti u Domu Narodne
skup{tine. Zato Vojska Srbije
mora biti sposobna za
me|unarodnu interoperabilnost,
u~e{}e u mirovnim operacijama,
jer to predstavqa garanciju
da je sposobna da za{titi i
integritet sopstvene zemqe.
ve~anost povodom zavr{etka {kolovawa 44 polaznika 53. klase general{tabnog usavr{avawa [kole nacionalne odbrane Vojne akademije, u kojoj
je bilo 39 oficira iz Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije, trojica iz
oru`anih snaga Bosne i Hercegovine i po
jedan iz Armije Republike Makedonije i
oru`anih snaga Ruske Federacije, odr`ana je 2. jula u Domu Narodne skup{tine Republike Srbije.
Prisustvovali su predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi},
ministar odbrane Dragan [utanovac, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti}, predstavnici ministarstava, verskih zajednica u Srbiji, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i diplomate i izaslanici odbrane
akreditovani u na{oj zemqi, te porodice
S
oficira koji su zavr{ili najvi{e vojno usavr{avawe.
Predsednik Tadi} uru~io je oficirske
sabqe oficirima koji su uspe{no okon~ali
jednogodi{we {kolovawe za najodgovornije du`nosti u sistemu odbrane. Tom prilikom rekao je da je Srbija danas faktor stabilnosti u regionu, da je wena vojska posve}ena bezbednosti gra|ana, ali je i ~inilac stabilnosti u jugoisto~noj Evropi, kao
i izuzetan potencijal za razvoj dr`ave.
^estitaju}i oficirima zavr{etak usavr{avawa, predsednik Tadi} je povodom
ugro`avawa `ivota qudi i bezbednosti na
Kosovu i Metohiji zatra`io od me|unarodnih institucija najo{trije reagovawe i
o~uvawe reda i zakonitosti u ju`noj srpskoj pokrajini. Naglasio je da Srbija ne}e
odgovarati na provokacije koje mogu da
ugroze stabilnost u regionu, jer su Srbija
i wena vojska kqu~ni faktori i nezaobi-
Spremni za najodgovornije du`nosti
U ime polaznika 53. klase general{tabnog usavr{avawa,
pukovnik Slavoqub Dabi} istakao je da su na {kolovawu uspe{no
ovladali neophodnim znawima i ve{tinama, sagledali potrebe
sistema odbrane, te da }e dati pun doprinos u budu}em radu na najodgovornijim du`nostima u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.
– Oficiri 53. klase su tokom {kolovawa imali priliku da
sagledaju savremene izazove bezbednosti i integracije u ostvarivawu bezbednosti, dostignut stepen i pravce modernizacije sistema odbrane Srbije, ali i da pro{ire saznawa o aktuelnim i
potencijalnim izazovima, rizicima i pretwama bezbednosti u
svetu, okru`ewu i na{oj zemqi – istakao je pukovnik Dabi}.
15. jul 2010.
lazni ~inioci mira i stabilnosti u jugoisto~noj Evropi.
Zahtev za stabilnost
Srbija nijednim ~inom nije doprinela
ugro`avawu bezbednosti qudi, istakao je
predsednik Tadi}, i ima me|unarodni kredibilitet da zahteva po{tovawe i reagovawe
koje garantuje mir i stabilnost. Prema wegovim re~ima, Srbija je demokratska zemqa koja
zna da upravqa krizom i zato ne}e odgovarati
na provokacije. Predsednik Srbije je poru~io
da je Vojska Srbije i faktor stabilnosti i
faktor razvoja dr`ave, kao i wenog me|unarodnog kredibiliteta.
Predsednik Tadi} istakao je da je ponosan {to su na general{tabnom usavr{avawu
u na{oj zemqi i oficiri susednih zemaqa.
Srbija }e u narednom periodu, bez obzira na ekonomsku krizu, modernizovati i
opremiti svoju vojsku. Pribli`avamo se trenutku kada }e srpska vojska postati profesionalana, {to ne zna~i da }e slu`we vojnog roka biti onemogu}eno, te da }emo na
taj na~in Vojsku udaqiti od gra|ana, naveo
je predsednik Republike.
Predsednik Tadi} istakao je da Vojska
Srbije u projekcijama na{e zemqe ima jednu
od kqu~nih uloga i tretira se kao razvojni
potencijal. Uz to, ona sadr`i i nau~ne
potencijale, dodaju}i da vojno {kolstvo treba da obezbedi nove generacije najvi{ih
oficira u redovima oficirskog kora, ali i
vezu s tehnolo{kim razvojem, odnosno primenu savremenih znawa, te i tehnologijom
preno{ewa znawa me|u pripadnicima na{ih
oru`anih snaga.
Tokom vojnostru~nog {kolovawa oficiri su izu~avali vojnu strategiju, koman-
dovawe i rukovo|ewe i operatiku. Slu{ali
su predavawa iz oblasti teorije sukoba,
me|unarodnih odnosa, stranih strategija i
doktrina, te me|unarodnog humanitarnog prava i civilno-vojnih odnosa. Predavali su im
profesori Vojne akademije, ali i predsednik
Vlade Republike Srbije, ministri odbrane,
finansija, energetike i rudarstva, zatim, na-
– Pored kabinetske nastave, za polaznike 53. klase organizovana su razli~ita
studijska putovawa u zemqi i inostranstvu,
ali i komandantska putovawa po Srbiji. Uz
podr{ku Kraqevine Norve{ke, boravili su
u sedi{tu NATO-a u Briselu, Evropskoj komadi za pridru`ivawe u Briselu, Komandi
za zajedni~ke operacije u Monsu. Tako|e su
~elnik General{taba na{e vojske, dr`avni
sekretari Ministarstva odbrane i pomo}nik ministra, te komandanti operativnih
sastava Vojske. Tako|e su imali priliku da
slu{aju predavawa ministara odbrane Ma|arske i ^e{ke, kao i predstavnika Odbrambene akademije Velike Britanije.
posetili kompleks na kojem se odigrala ~uvena bitka kod Vaterloa – naveo je na~elnik
[kole nacionalne odbrane pukovnik Miloqub Sretenovi}.
Zadovoqstvo
{to je oficirsku
sabqu dobio iz
ruku predsednika
Srbije Borisa Tadi}a nije skrivao
Stanislav Pavlov,
pripadnik Oru`anih snaga Ruske
Federacije. Kako
ka`e, to visoko {kolovawe predstavqa za wega veliko iskustvo.
– Bilo mi je veoma interesantno da
upoznam Srbiju, ali
i da vidim kako `ivi
wen narod – naglasio je Pavlov.
General{tabno
usavr{avawe, prema
re~ima pukovnika Kira Gligorovskog iz
Ar mije Republike
Makedonije, naro~i-
to je zna~ajno jer su se obnovila mnoga prijateqstva iz kadetskih dana.
– Veoma sam zadovoqan {to sam opet
na Vojnoj akademiji u Beogradu koju sam
pre 30 godina zavr{io – rekao je pukovnik
Gligorovski, dodaju}i da regionalnoj saradwi treba posvetiti posebnu pa`wu
i ubudu}e.
Kao uspomenu s
proteklog {kolovawa, pukovnik Vojske
Srbije Zoran Lu~i}
pored sabqe, kako
ka`e, pone}e i mnogo lepih utisaka.
– Brojni predava~i, stru~na putovawa u zemqi i
inostranstvu, kao i susreti i razmena
iskustava s kolegama iz ostalih oru`anih
snaga bili su dragoceni tokom {kolovawa
– ocenio je pukovnik Lu~i}.
Vladimir PO^U^
Biqana MIQI]
Snimio Goran STANKOVI]
Utisci
Pripadnik Oru`anih snaga Bosne i
Hercegovine brigadir Esad [ejtanovi}, koji
je sa jo{ dvojicom zemqaka poha|ao general{tabno usavr{avawe u [koli nacionalne
odbrane u Beogradu, ka`e da je tokom jednogodi{weg usavr{avawa obi{ao mnoga mesta
{irom Srbije, te da
je sa kolegama imao
priliku da posetili
brojne zna~ajne kulturno-istorijske
spomenike u na{oj
zemqi.
– Upoznao sam
mnogo kolega, ali se
susreo i sa nekoliko klasi}a sa Vojne
akademije – dodaje
brigadir [ejtanovi}, nagla{avaju}i da }e se prijateqstva
koja su se tokom {kolovawa me|u kolegama
razvila svakako nastaviti. Kako ka`e, sve
to je doprinelo ukupnom dobrom utisku o
{kolovawu.
B. M.
7
Ministar odbrane i na~elnik General{taba u Novom Pazaru
Vojska je sa narodom
– U sklopu svojih
aktivnosti Vojska Srbije
poklawa posebnu pa`wu i
nerazvijenim delovima
na{e zemqe. U Sanxaku
imamo prilike da vidimo
vi{e puteva koje sre|uje
ili revitalizuje vojska i
`elimo da pomognemo
lokalnom stanovni{tvu
i u narednom periodu –
rekao je ministar
[utanovac obilaze}i
dve deonice puteva
na Pe{teru.
8
inistar odbrane Dragan [utanovac i
na~elnik General{taba Vojske Srbije
general-potpukovnik Miloje Mileti}
sa saradnicima posetili su 30. juna jedinice Druge brigade Kopnene vojske. U
kasarni „Rifat Burxevi} Tr{o“u Novom Pazaru do~ekao ih je komandant kasarne
potpukovnik Muharem Fazli}.
Posle obilaska jedinica u novopazarskoj kasarni, ministar odbrane i na~elnik
General{taba sastali su se sa predsednicima op{tina Novi Pazar i Sjenica, Mehom
Mahmutovi}em i Murizom Turkovi}em. Sa
wima su, posle sastanka, obi{li novoizgra|enu deonicu puta u selu Bele Vode, gde je ministar odbrane presekao vrpcu u prisustvu
predstavnika lokalne vlasti i me{tana.
Izvo|a~ radova na toj deonici je 210.
in`iwerijski bataqon Druge brigade iz
Kraqeva, kojim komanduje potpukovnik Ismet
Ademovi}. Izgradwa puta rezultat je dobre
civilno-vojne saradwe.
Ministar [utanovac i na~elnik General{taba obi{li su i radove na putu izme|u
sela Muhovo i Svilenovo na Pe{teru, gde su
tako|e anga`ovani pripadnici 210. in`iwerijskog bataqona Druge brigade.
Ministar je dodao da je vojska omogu}ila stanovnicima tog podru~ja i adekvatne lekarske preglede. Sanitetski timovi
M
i daqe }e obilaziti sela na teritoriji
Novog Pazara, pogotovu u selima u kojima se
te{ko sti`e do domova zdravqa.
– Veoma va`an segment na{e posete je
promocija potpune profesionalizacije Vojske
Srbije i vojnog poziva, imaju}i u vidu da u
ovom regionu ima dosta qudi koji su bez posla
i da je vojska najve}i poslodavac ove godine u
Srbiji. Mi `elimo da na adekvatan na~in promovi{emo sistem odbrane i vojsku i da je {to
je mogu}e vi{e uposlimo mla|e qude sa teritorije Sanxaka, rekao je ministar. On je podvukao da je ova godina prakti~no zavr{etak
velike reorganizacije Vojske Srbije.
– Posle niza godina u Vojnoj akademiji
ima}emo multietni~ku generaciju, tako da
Vojsci Srbije vra}amo multietni~ki karakter. Veoma smo zahvalni lokalnoj samoupravi i gradona~elnicima Novog Pazara i
Sjenice koji nam daju podr{ku u na{im nastojawima, naglasio je ministar [utanovac.
Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti} je istakao da pripadnici vojske izgradwom puteva pokazuju da
su osposobqeni da izvr{e i svoju tre}u misiju
– pomo} civilnom stanovni{tvu. On je dodao
da Vojska time pokazuje da je jedan od oslonaca
dru{tva i naglasio da je svaki dinar ulo`en u
Vojsku opravdan i da se vi{estruko vra}a.
D. GLI[I]
Snimio R. POPOVI]
15. jul 2010.
Ministar [utanovac
primio u~esnike
misije u ^adu
Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je 1. jula tim
Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koji }e, u okviru tre}e
rotacije, u~estovati u mirovnoj misiji Ujediwenih nacija MINURCAT
u ^adu i Centralnoafri~koj Republici.
^etrnaest pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije
prvi put }e samostalno biti prisutni u mirovnoj misiji u ^adu i
Centralnoafri~koj Republici, dok su do sada bili anga`ovani u
okviru norve{kog kontingenta.
Ministar je podsetio na izuzetan zna~aj u~e{}a pripadnika
sistema odbrane u mirovnim misijama pod okriqem UN i o~uvawa
globalnog mira, {to doprinosi vra}awu ugleda na{e dr`ave u
svetu.
Sastanak Grupe
Srbija – NATO
za reformu odbrane
Odr`avawem 12. sastanka Grupe Srbija – NATO za reformu
odbrane, nakon dvogodi{we pauze, nastavqen je rad ovog mehanizma saradwe Srbije i NATO.
Sastankom u Domu Garde u Top~ideru, 30. juna, rukovodili su
kopredsedavaju}i na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu
Milorad Peri} i direktor Direkcije za planirawe snaga NATO
Frenk Boland.
Na osnovu predloga izvr{nog koordinatora Grupe, na~elnika Uprave za strategijsko planirawe general-majora dr
Bo`idara Force, usvojen je radni plan Grupe u periodu od juna
2010. godine do juna 2011. godine i uspostavqena su tela koja podr`avaju rad Grupe.
Sastanku su prisustvovali i izaslanici odbrane i predstavnici ambasada zemaqa ~lanica NATO i Evropske unije.
Rad Grupe u periodu od 2005. do 2008. godine ocewen je kao
veoma uspe{an, a dosada{wa iskustva ukazuju da ona znatno olak{ava interresorni pristup u procesima bitnim za reformu sistema odbrane i anga`ovawe u Programu Partnerstvo za mir.
Priznawe srpskim
mirovwacima u Kongu
U okviru obele`avawa pedesetogodi{wice nezavisnosti DR
Konga, sanitetskom timu Vojske Srbije AMET-14, koji se nalazi u mirovnoj misiji u toj zemqi, poveren je zadatak sanitetskog obezbe|ewa generalnog sekretara Ujediwenih nacija, Ban Ki Muna i delegacije UN prilikom posete Kongu.
Srpski sanitetski tim pokazao je svoj profesionalni odnos
prema poslu i ranije, prilikom boravka podsekretara UN Alana Le
Roja i Jon Holmsa u DR Kongo.
Na osnovu takvog iskustva, srpskim mirovwacima dodeqen je
zadatak organizovawa i sprovo|ewa medicinske podr{ke tokom boravka generalnog sekretara UN.
Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN u DR Kongo
Alan Dos, koji zavr{ava mandat u toj zemqi, li~no je zahvalio pripadnicima Vojske Srbije u toj misiji na odli~noj saradwi tokom wegovog mandata.
I. P.
Trilateralna ve`ba
„Tisa 2010”
Zamenik na~elnika General{taba VS general-potpukovnik
Mladen ]irkovi} prisustvovao je trilateralnoj ve`bi oru`anih
snaga Ma|arske, Srbije i Rumunije, izvedenoj na poligonu 37.
in`iwerijske regimente Oru`anih snaga Ma|arske u mestu Sente{.
Trilateralna ve`ba odr`ana u Ma|arskoj predstavqa nastavak saradwe oru`anih snaga tri dr`ave radi pru`awa
zajedni~kog i koordiniranog odgovora u situacijama kada je civilnom stanovni{tvu potrebna pomo} zbog katastrofa izazvanih
poplavama.
Aktivnosti izvedene tokom ve`be nastavak su pro{logodi{we
ve`be „Tisa 2009“ koja je odr`ana u Titelu, na obali reke Tise,
kada su u {tabnom delu ve`be u~estvovali pripadnici oru`anih
snaga Srbije, Ma|arske i Rumunije, dok su drugi, prakti~ni deo
ve`be izveli pripadnici Re~ne flotile, uz sadejstvo vojne policije i 246. bataqona ABHO.
Trilateralna ve`ba „Tisa 2011“ bi}e odr`ana u Rumuniji.
9
Z a v r { e n o k o m a n d n o - { t a b n o u s a v r { a v a w e o f i
Poja~awe za profesio
Komandno-{tabno
usavr{avawe zavr{ila
su 63 oficira, od kojih
57 iz Vojske Srbije,
trojica iz Oru`anih
snaga Bosne i
Hercegovine, dvojica iz
Vojske Crne Gore i jedan
oficir iz Armije
Republike Makedonije
Na sve~anosti povodom zavr{etka komandno-{tabnog usavr{avawa
56. klase oficira [kole nacionalne odbrane Vojne, odr`anoj 9. jula
u Sve~anoj sali kasarne „Bawica 2“, ministar odbrane Dragan [utanovac, prema naredbi predsednika Srbije Borisa Tadi}a, uru~io je
oficirske sabqe sa posvetom trojici najuspe{nijih polaznika – majorima Dragi{i Simi}u (9,83), Goranu Radosavqevi}u (9,67) i Sla|anu
Tubi}u (9,50).
Diplome komandno-{tabnim oficirima dodelio je na~elnik Vojne
akademije brigadni geleral dr Mladen Vuruna.
Na ovom nivou {kolovawa u sistemu odbrane polaznici su
osposobqeni za komandovawe jedinicama ranga bataqona, diviziona,
eskadrile, kao i za {tabne du`nosti u brigadama i ostale du`nosti u
sistemu odbrane.
^estitaju}i oficirima 56. klase, ministar odbrane Dragan
[utanovac istakao je da su sveukupne reforme koje su sprovedene
zna~ajne sa aspekta odbrane zemqe, ali i za budu}e pozicije visokih
oficira. Stoga }e, kako je istakao ministar, samo najuspe{niji i najuporniji stizati do najvi{ih polo`aja.
– U toku je formirawe Univerziteta odbrane, prvi put na na{im prostorima, i ponosni smo na ~iwenicu da ve} sada na bazi~nim studijama, ali
i na visokom usavr{avawu, imamo i oficire stranih vojski, istakao je ministar [utanovac, dodaju}i da }e se u godinama koje slede broj stranih studenata pove}avati.
Nedavno potpisivawe sporazuma o saradwi sa Hrvatskom, prema re~ima ministra odbrane, podrazumeva i mogu}nost uzajamnog {kolovawa
N
c i r a 5 6 . k l a s e [ k o l e n a c i o n a l n e o d b r a n e
Kadar za daqe reforme
Najuspe{niji oficiri: Dragi{a Simi}, Goran Radosavqevi}
i Sla|an Tubi}
oficira u okviru komandno{tabnog i general{tabnog usavr{avawa.
Ministar [utanovac poru~io je oficirima da }e zbog
profesionalizacije vojske wihov posao biti znatno te`i,
dodaju}i da je Srbija posve}ena miru. Iako nema vojnog ugro`avawa teritorije, na{a zemqa je i daqe izlo`ena asimetri~nim pretwama.
nalizaciju
Asimetri~ni
rizici i pretwe
ne ugro`avaju nijednu zemqu u svetu pojedina~no,
kako je naglasio
ministar [utanovac, ve} su to
bezbednosni rizici celog regiona, a uskoro }e
biti i globalna
pretwa. Upravo
zbog toga, istakao
je on, veoma je
zna~ajno {to danas uru~ujemo diplome pripadnicima inostranih
oru`anih snaga.
Postigli smo
i zna~ajne rezultate na poqu razvoja odbrambene
industrije, podvukao je ministar
U ime 56. klase komandno-{tabnog usavr{avawa, major
Dragi{a Simi} izrazio je uverewe da je na{a zemqa dobila
novu generaciju komandno-{tabnih oficira koji su visoko osposobqeni i u potpunosti spremni da uspe{no izvr{e sve
postavqene zadatke, dodaju}i da }e se truditi da {to vi{e
znawa ste~enih u toj {koli prenesu ostalim kolegama.
– Svesni zna~aja, odgovornosti i vremena u kojem `ivimo, nastoja}emo da na{e komande i jedinice budu maksimalno obu~ene i osposobqene za izvr{avawe namenskih zadataka, poru~io je major Simi}, nagla{avaju}i da }e na taj na~in pru`iti punu podr{ku razvoju sistema odbrane i stvoriti
uslove za uspe{nu realizaciju zapo~etih reformi.
Pripadnik Oru`anih snaga Bosne i Hercegovine pukovnik Xevad Xaji} zahvalio je Ministarstvu odbrane i Vojsci
Srbije, a posebno kolegama oficirima iz klase na gostoprimstvu, uspe{noj saradwi i prenetom znawu u toku {kolovawa u ime svih stranih polaznika koji su poha|ali komandno{tabno usavr{avawe. On je poru~io da }e se uspe{na saradwa me|u ovim zemqama nastaviti u korist zajedni~kih interesa i mira.
Ove godine polaznici ovog visokog {kolovawa u~estvovali su u osmi{qavawu ve`be kadeta Vojne akademije „Diplomac” i prva su generacija tog nivoa usavr{avawa koja je verifikovala jedan od modela zadataka u Centru za simulacije
i u~ewe na daqinu Vojne akademije.
U okviru studijskih putovawa tokom stru~nog usavr{avawa, oficiri 56. klase obi{li su mnoge jedinice i ustanove
Vojske, pri ~emu su imali priliku da pored upoznavawa rada
na{ih jedinica, sagledaju i vojnostrategijske karakteristike
prostora i deo privrednih i kulturno-istorijskih potencijala
Srbije.
odbrane, i tako postali lideri na prostoru od Ankare do
Be~a, dodaju}i da ukoliko Vlada na{e zemqe prepozna zna~aj
tog kapaciteta, uz odre|ene investicije pro{iri}e se i
mogu}nost izvoza. Na taj na~in, prema re~ima ministra
[utanovca, mo`e se dosti}i i izvoz u iznosu i od milijardu
dolara, koji bi zna~ajno doprineo smawewu deficita.
Prema re~ima na~elnika [kole nacionalne odbrane
pukovnika Miloquba Sretenovi}a, jednogodi{we usavr{avawe oficira 56. generacije odvijalo se prema nastavnom programu koji je uskla|en sa me|unarodnim procedurama i standardima, te se na taj na~in posti`e interoperabilnost sa vojskama {irom sveta.
Zavr{etkom {kolovawa ove generacije, kako je naglasio
pukovnik Sretenovi}, sistem odbrane na{e zemqe dobija
zna~ajno osve`ewe i poja~awe neophodno za svakodnevne zadatke jedinica i uspe{an nastavak procesa reforme Vojske
Srbije, posebno na takti~kom i operativnom nivou.
Osim profesora sa Akademije, polaznicima su predavali i premijer Mirko Cvetkovi}, ministar odbrane Dragan [utanovac, ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i},
ministar finansija dr Diana Dragutinovi}, ministar energetike i rudarstva dr Petar [kundri}, na~elnik akademija
KoV Ruske Federacije general pukovnik Vladimir Ivanovi~
Popov, kao i predstavnici drugih zna~ajnih institucija iz
zemqe i inostranstva iz oblasti odbrane i bezbednosti.
Sve~anosti su prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, vojno-diplomatskog kora, brojni
profesori, porodice, stare{ine i kolege oficira.
Biqana MIQI]
Snimio Goran STANKOVI]
11
Pukovnik prof. dr Bojan Zrni}, na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije
Razvoj kao
imperativ
– Vojska Srbije mora}e u
narednom periodu da premosti
jaz tehnolo{kog zaostajawa
u odnosu na savremene armije.
Resursi koji }e se za to
opredeliti ne}e biti mali i
zahteva}e efikasan i
transparentan proces kako
bi se postigli `eqeni rezultati.
Uprava za odbrambene
tehnologije Ministarstva
odbrane i svi u~esnici u tom
procesu moraju razvijati
sopstvene kapacitete da bi se to
kvalifikovano sprovelo.
To je te`i{te u na{em daqem
radu – rekao je pukovnik
dr Bojan Zrni}, na~elnik Uprave.
12
ukovnik prof. dr Bojan Zrni} novi je na~elnik Uprave za odbrambene
tehnologije Ministarstva odbrane Srbije. Jedan je od mla|ih na~elnika uprava u sistemu odbrane. Wegove ideje su savremene, a potreba
da kvalitetno mewa ono {to ne funkcioni{e dobro, jeste izra`ena.
Vojnu gimnaziju zavr{io je kao prvi u rangu, Vojnotehni~ku akademiju,
smer Elektronika, specijalnost Raketni sistemi, kao prvi u klasi.
Tokom vojni~ke karijere bio je i prakti~ar i teoreti~ar.
Osetio je trupu, rat, ali i nadahnu}e koje donosi rad u vojnom {kolstvu – magistrirao je, doktorirao, bio nastavnik na elektro smeru Vojnotehni~ke akademije, a na Katedri radarski i raketni sistemi pro{ao je put
od asistenta pripravnika do na~elnika. Potom je u upravama – za strategijsko planirawe Ministarstva odbrane i za planirawe i razvoj
General{taba – dobro prou~io put razvoja i opremawa vojske sredstvima
NVO. Znawa u oblasti strategijskog planirawa usavr{io je na Kraqevskom
kolexu za odbrambene studije u Velikoj Britaniji i na kursevima u Mar{al
centru u Nema~koj.
Vezu izme|u {kolstva i nauke nikada nije prekidao. Objavio je 65
nau~nih i stru~nih radova iz oblasti vojne elektronike i telekomunikacija, od toga 20 na me|unarodnim konferencijama. Sada, kao na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije, naoru`an znawem i iskustvom, mo`e
zna~ajno da uti~e na neke procese.
P
Uprava za odbrambene tehnologije nadle`na je za istra`ivawe,
razvoj, modernizaciju, proizvodwu i odr`avawe sredstava NVO. U
15. jul 2010.
wenom sastavu su Vojnotehni~ki institut i TRZ u Kragujevcu,
a na vezi su, kako se to vojni~kom terminologijom ka`e, i
fabrike odbrambene industrije. Prakti~no, re~ je o integraciji svih faktora koji su neophodni za proces nastanka
doma}ih sredstava NVO. Takav model pre`iveo je najte`e
godine, ho}e li i ubudu}e?
– U proteklom vremenu model je zaista pokazao efektivnost i
prihvatqiv nivo efikasnosti, pa se mo`e smatrati pogodnim i
odr`ivim i ubudu}e. Svakako, prilago|ava}e se novim uslovima,
pre svega kroz forme partnerstva sa privatnim sektorom,
uva`avaju}i postojawe sve ve}eg broja lokalnih kompanija koje u
svoj portfolio ukqu~uju razvoj i proizvodwu naoru`awa i vojne
opreme. Umesto uobi~ajene prakse da istra`ivawe i razvoj sredstava NVO za potrebe Vojske Srbije finansira samo Ministarstvo odbrane, koja se nije uvek pokazala i ekonomski efikasnom, sve
vi{e pa`we dobija}e projekti u kojima se partnerstvom u procesu
razvoja i proizvodwe NVO unose komplementarne prednosti
javnog i privatnog sektora, ali i zajedni~ki rizik.
Kolika sredstva su ove godine odre|ena za finansirawe
istra`iva~kih i razvojnih projekata u Vojnotehni~kom institutu?
ju nau~noistra`iva~kih ustanova Republike Srbije, kojoj je nedavno
podneta kandidatura za akreditaciju Instituta. To }e otvoriti
mogu}nost za u~e{}e VTI na konkursima koje raspisuje Ministarstvo za nauku, ali }e stvoriti i okvir za objektivno vrednovawe istra`iva~a iz VTI i wihovih rezultata u nacionalnom prostoru.
Uprkos liderskoj poziciji u oblasti istra`ivawa i razvoja
naoru`awa, ima dosta prostora za unapre|ewe, jer se od stare
slave ne `ivi. Nije tajna da postoji odre|ena, delimi~no i
razumqiva frustracija oko mogu}nosti uspe{nog zavr{etka nekih
dugogodi{wih razvojnih projekata. Zaboravqa se da je finansirawe tih projekata u po~etnom periodu bilo znatno ispod obima
predvi|enog programskim dokumentima, te da je usled organizacionih promena dolazilo do velike fluktuacije lica iz sastava
projektnih timova. To je neminovno unosilo diskontinuitet. Proces istra`ivawa i razvoja po definiciji jeste neizvestan i projekti mogu biti neuspe{ni ~ak i kad su svi uslovi obezbe|eni. Ovo
zvu~i apologetski, ali ukazuje na potrebu objektivizacije pristupa
u analizi uspe{nosti razvojnih projekata u VTI-u.
Bez obzira na mogu}a opravdawa, `elim da poru~im da }e se
u narednom periodu mewati poslovna filozofija u Institutu.
Te`i{te }e biti na rezultatu, odnosno proizvodu, a ne na procesu
istra`ivawa. Ne}e vi{e biti prihvatqivo da pojedina odeqewa
ili grupe istra`iva~a konstantno imaju konkretne rezultate, a da
ostale budu neprepoznatqive po rezultatima i sakrivene institucionalnim okvirom. U tom smislu primewiva}e se mehanizmi kojima }e se vrednovati rad na uspe{nim projektima, a ne
nagra|ivawe po principu uravnilovke.
– I u ovoj godini nastavqen je trend porasta izdvajawa sredstava za razvojne projekte i ona su za oko 30 odsto ve}a. Za direktne materijalne tro{kove istra`ivawa, ukqu~uju}i usluge kooperanata, nameweno je oko 450 miliona dinara, dok }e se posle
dugogodi{we pauze u novu laboratorijsku opremu ulo`iti jo{ oko
Usled skromnijih potreba Vojske Srbije za opremawem
200 miliona dinara. Zna~ajna sredstva ula`u se i u obnovu visredstvima NVO, podsti~e se izvoz. Najve}i pritisak je,
talne infrastrukture, kao {to je prostor aerotunela. Me|utim,
stoga, na fabrike odbrambene industrije. U kojoj meri VTI
va`nija od materijalne je kadrovska obnova.
poma`e namenskoj?
Vojnotehni~kom institutu potrebna je nova istra`iva~ka energija, jer je prose~na starost istra`iva~a ve}a od 50 godina.
– U posledwe tri godine evidentan je porast izvoza srpske
Ove godine primqeno je 15 novih stru~waka sa visokom stru~nom odbrambene industrije. To je, svakako, posledica sinergijskog efekspremom, a izmenom formacije, koja je u toku, stvori}e se uslovi ta obnavqawa i razvoja politi~kih odnosa sa zemqama kupcima,
da ove godine primimo jo{ najmawe trideset. I taj konkurs }emo ali i spremnosti na{e odbrambene industrije da ponudi kvalitetne
vrlo brzo objaviti. Da bismo ubla`ili i premostili odlazak ve- proizvode. Suo~eni s ~iwenicom koja je implicirala va{e pitawe,
likog broja istra`iva~a u penziju, na{ ciq je da u narednih pet u Vojnotehni~kom institutu odvojili smo deo kapaciteta kako bigodina zapo{qavamo najmawe 20 qudi godi{we i tako obezbedi- smo prihvatili zahteve preduze}a odbrambene industrije i pru`ili
mo transfer znawa i iskustva. Tako|e, u VTI }e biti preme{ten im odgovaraju}u podr{ku u razvoju sredstva ili pokretawu
odre|en broj mladih oficira koji su
proizvodwe. To je zna~ajan izvor priimali visok prosek na osnovnim
hoda za VTI, koji obezbe|uje adekvatKODIFIKACIJA
studijama, a pro{li su trupni sta`.
nu logisti~ku podr{ku funkcionisawu
Pored ovih mera, intenzivirali smo
same ustanove, koja, da podsetim, ima
interakciju izme|u projektnih timova
Krajem maja Srbija je pristupila programu
170.000 kvadratnih metara prostora
i krajwih korisnika i ve} imamo
kodifikacije NATO-a, koriste}i jo{ jedan od
koji se zagreva, ali i podr{ku u spropozitivna iskustva u vezi sa tim, kao
raspolo`ivih mehanizama u Programu Partnerstvo|ewu samih istra`ivawa, ukquna primer kada je re~ o razvoju mivo za mir. Tako se stvaraju uslovi pove}awa lo~uju}i i stimulaciju uspe{nih istrani-bespilotne letelice.
gisti~ke interoperabilnosti u toku u~e{}a na{ih
`iva~a. Potrebno je naglasiti da je
jedinica u multinacionalnim operacijama, i, {to
odr`avawe postoje}ih i razvijawe
Ima li VTI konkurenciju u
je va`no, proizvodi srpske odbrambene industrije
novih sposobnosti Instituta prerazvoju i modernizaciji sredmo}i }e da se na|u na tr`i{tima koja zahtevaju ozduslov odr`ivog rasta na{e odbramstava NVO?
na~avawe sredstava NVO po kodifikacionom sisbene industrije.
– Vojnotehni~ki institut jeste
temu NATO-a. To nije samo tr`i{te zemaqa AliNove tehnologije za dugoro~ni
jedan od brendova sistema odbrane i
janse, ve} mnogo {ire.
razvoj
Vojske jesu robotizovane
verovatno je da, ukupno gledano, nema
Me|utim, postoje}i sistem nomenklature ne}e
platforme,
razni elektronski
konkurenciju u oblasti razvoja sredbiti uga{en. Uvo|ewem kodifikacionog sistema
sistemi,
kao
i senzorske platstava NVO u zemqi i regionu. To, pre
NATO-a, na neki na~in proveri}e se postoje}e
forme.
Apsolutni
hit pro{log
svega, potvr|uju reference iz probaze nomenklaturnih brojeva u na{em sistemu i
sajma
NVO
Partner
bila je
{losti, ali i neke nove, kao {to je
uspostaviti jednozna~na veza izme|u ta dva sis„milica“.
Da
li
}e
se
nastaviti
avion za po~etnu obuku lasta. Nartema. Na{ sistem nomeklature ima {iri obuhvat
projekti robotizovane vojne
avno da postoje institucije u na{oj
od kodifikacije jer, pored logisti~kog, ukqu~uje i
tehnike?
zemqi koje u pojedinim oblastima
proizvodnu (konstruktivnu dokumentaciju) i normarazvoja predwa~e u odnosu na VTI i
tivnu dimenziju (nadle`nosti takti~kih nosilaca).
– Besposadne borbene platfosa wima Institit uglavnom i saraMoram naglasiti da uvo|ewe kodifikacionog sisrme, zemaqske i vazdu{ne, nisu vi{e
|uje, ali nema nijedne koja ima tako
tema NATO-a nije politi~ko ve} prakti~no pitawe
budu}nost, ve} realnost u trenutnim
{irok spektar kapaciteta. Siguran
i da trenutno 63 zemqe u~estvuju u tom programu,
borbenim operacijama. Prate}i te
sam da }e vrednosti i kapacitete VTI
me|u kojima su Rusija, Indija i Brazil.
trendove, u VTI-u je razvijen tehnoprepoznati i Komisija za akreditacilo{ki demonstrator robotizovane
13
intervju
jevac pre|e u sastav General{taba Vojske, kao {to je to ve} u~iweno sa Zavodom u ^a~ku i Vazduhoplovnim zavodom u Batajnici.
zemaqske borbene platforme – milica. Istra`ivawa u oblasti
vojne robotike nastavqena su u Institutu i ove godine, a o~ekujemo da se Vojska Srbije, kao korisnik, uskoro odredi i konkretizuje zahteve za takvim sredstvima. U oblasti razvoja bespilotnih
letelica napravqen je zna~ajan progres. Ambicija je da se razvije
~itava paleta takvih letelica – od mini, koju je javnost upoznala –
vrabac, do takti~ke bespilotne letelice i letelice za sredwe visine s velikim vremenom zadr`avawa u vazduhu.
Dokle je odmakla inicijativa da Tehni~ki remontni zavod
u Kragujevcu dobije status regionalnog centra za remont i
delaboraciju municije?
– Tehni~ki remontni zavod za remont ubojnih sredstava u Kragujevcu jeste regionalni lider i u pogledu kapaciteta za remont i
delaboraciju {irokog asortimana ubojnih sredstava i kada je re~
o kadrovskim i laboratorijskim kapacitetima za pra}ewe stawa
stabilnosti baruta. Deo tog sistema je i jedinstvena kolekcija
baruta. Zavod posluje stabilno, a ~iwenica da ima vi{e od 400
radnika predstavqa zna~ajan generator prihoda za lokalnu zajednicu. Pored generalnog remonta municije, kojim se produ`ava wen
`ivotni vek, posebno isti~em da je u periodu od 2005. delaborisano oko 12.500 tona ubojnih sredstava koja su bila u vi{ku
ili pirotehni~ki nebezbedna. Prate}i taj trend, postoje realni
izgledi da u naredne dve godine potpuno re{imo problem vi{ka
ubojnih sredstava, ~ime bi se stvorili uslovi za potpunu stabilizaciju sistema upravqawa i pirotehni~ke bezbednosti uskladi{tenih ubojnih sredstava.
Predstoji obnavqawe dela infrastrukture Zavoda, a i izgradwa tehnolo{kih kapaciteta za ekolo{ki
prihvatqivu delaboraciju takozvane G klase mu nicije (di mna i osvetqavaju}a). Prate}i opredeqewe da se u
fazi operativne upotrebe sredstava NVO,
u koja spadaju i ubojna sredstva, kapaciteti odr`avawa {to
vi{e pribli`e sredstvima i krajwem korisniku, o~ekujem da u
narednom periodu i
Remontni zavod Kragu-
14
Uprava za odbrambene tehnologije nadle`na je i za standardizaciju, kodifikaciju i metrologiju u sistemu odbrane.
Te funkcije su u javnosti mawe poznate, a veoma su zna~ajne
za sistem. Da li je do{lo do zna~ajnijih promena u wihovom
organizovawu i radu?
– Javnost zaista nije u dovoqnoj meri upoznata sa va`no{}u
tih funkcija i ~ini se kao da su one pomerene u drugi plan. To nije dobro, jer one predstavqaju osnovu za podr{ku `ivotnom ciklusu sredstava NVO, skra}uju vreme razvoja, omogu}avaju efikasniju i ekonomi~niju proizvodwu i odr`avawe, nastup na svetskim
tr`i{tima, te logisti~ku interoperabilnost.
Standardizacija u sistemu odbrane ima tehnolo{ki i operativno-organizacioni aspekt. Tehnolo{ki aspekt odnosi se na sredstva NVO, a operativno-organizacioni na taktike, tehnike i procedure pri obavqawu vojnih aktivnosti. Za tehnolo{ke aspekte
zadu`ena je Uprava za odbrambene tehnologije, dok su operativni
standardi u nadle`nosti Uprave za planirawe i razvoj General{taba. Primena standarda u odre|enoj oblasti zahteva struktuiran i disciplinovan proces, {to jeste veliki izazov. ^esto se
euforija posle usvajawa nekog standarda zavr{i pojedina~nim
entuzijazmom, i to se mora promeniti.
Broj standarda odbrane ve}i je od 6.000 i predstoji zna~ajan
posao kako bi se dovr{ilo wihovo prevo|ewe u elektronsku formu. Pored standarda odbrane, tu su i tehni~ki propisi – najvi{e
je onih koji se odnose na kva-litet proizvoda, koji bi tako|e trebalo da se prebace u elektronsku formu i tako olak{a pristup i
EKSPERTIZA
– Veoma va`an aspekt rada Vojnotehni~kog instituta, koji je javnosti mawe poznat jer ne zavr{ava
konkretnim proizvodom NVO, a anga`uje znatno kapacitete VTI-a, jeste oblast ekspertize i stru~ne pomo}i koja se realizuje po sistemu ad hok zahteva korisnika iz Vojske Srbije i odbrambene industrije, a u
formi funkcionalnih zadataka. Takvi zadaci naj~e{}e
se odnose na procenu uzroka netipi~nih otkaza sredstva u eksploataciji, probleme u proizvodnom procesu, kao i pomo} u definisawu tehnolo{kih postupaka
odr`avawa.
15. jul 2010.
pretraga. Planirano je da se taj
Kada }e biti gotov novi Pravilnik o
INTELIGENTNA MUNICIJA
posao zavr{i do sredine sledeopremawu Vojske Srbije, jedan u nizu
}e godine. Tako|e, potrebno je
sistemskih dokumenata, veoma bitan,
normativno urediti oblast kokoji reguli{e oblast opremawa sred– Perspektiva artiqerije nije u broju cevi, nego
ri{}ewa me|unarodnih civilstvima naoru`awa i vojne opreme?
u inteligentnoj municiji pove}anog dometa i u komandnih standarda, na primer ISO i
no-informacionom sistemu. U Vojnotehni~kom institu– Opremawe vojske sredstvima
specifi~nih vojnih standarda –
tu razvija se artiqerijska vo|ena municija. Ambicija
NVO
obuhvata istra`ivawe, razvoj,
STANAG i MIL. U oktobru ove goje da se razvije familija inteligentne artiqerijske
testirawe, proizvodwu i modernizadine bi}e odr`an okrugli sto o
municije i jedinstvenog upaqa~a za sve artiqerijske
ciju. @elim da podsetim da je u procestandardizaciji u sistemu odprojektile. Precizna municija obezbedi}e ve}u efisu izrade Dugoro~nog plana razvoja
brane, na kojem }e se razgovarakasnost na ciqu, a uz mnogo mawi borbeni komplet
sistema odbrane do 2020. godine
ti o tim pitawima.
ima}emo istu efektivu kao i prilikom upotrebe klaprimewena metodologija planirawa
Kodifikacija predstavaqa
si~ne municije.
razvoja vojske zasnovana na sposobproces kojim se sredstva i deSada imamo veliku vatrenu mo}, ali moramo br`e
nostima. Kao model sposobnosti izlovi NVO na jedinstven na~in
i ta~nije znati gde su nam ciqevi. Zato VTI razvija proabran je {iroko kori{}en koncept
ozna~avaju, opisuju i klasifikujekat inteligentne multisenzorske platforme, koja }e
kqu~nih operativnih sposobnosti koji
ju. Tako se stvaraju uslovi za inintegrisati sve izvi|a~ke senzore na jedinstvenu platobuhvata pravovremenu raspoloteroperabilnost i zamewivost,
formu – televizijsku kameru, termovizijsku kameru,
`ivost snaga, efektivno obave{tajno
~ime se maksimizuje logisti~ka
laserski obele`iva~ ciqa, laserski daqinomer,
obezbe|ewe, efektivno anga`ovawe,
podr{ka, naro~ito u multinacizvukometrijski sistem i radar za zemaqske ciqeve. Pokomandovawe, otpornost i za{titu
onalnom okru`ewu.
mo}u takvih platformi, nezavisno od doba dana i atsnaga, mobilnost i odr`ivost. Tako|e,
Metrolo{ka delatnost u
mosferskih uslova, mo}i }e da se vr{i akvizicija ciqeprihva}en je model kojim se razvoj
sistemu odbrane obuhvata donova i navo|ewe artiqerijske vatre na te ciqeve.
navedenih kqu~nih operativnih
{ewe propisa, etalonirawe,
sposobnosti obavqa kombinacijom
rad metrolo{kih laboratorija,
nadzor i obuku kadra radi obezbe|ewa visokog kvaliteta proizvo- slede}ih materijalnih i nematerijalnih ~inilaca – doktrina, obuda i usluga i efikasnijeg i pouzdanijeg funkcionisawa sredstava ka, organizacija, naoru`awe, obrazovawe, kadar, infrastruktuNVO. U sistemu ima 14 metrolo{kih laboratorija, koje poseduju ra i interoperabilnost. U tom smislu, opremawe vojske sredstvivi{e od 1.400 etalona. Odr`avawe tog sistema nije jeftino, ali ma naoru`awa i vojne opreme iskqu~ivo je usmereno na operaje nu`no, tako da }e se ove godine, posle du`e pauze, odre|en broj tivne sposobnosti koje treba dosti}i da bi se izvr{ili zadaci
primarnih etalona poslati u strane referentne laboratorije na proistekli iz misija vojske, a ne, kao {to je to neretko bio slu~aj,
etalonirawe. U maju ove godine donet je Zakon o metrologiji u Re- na uvo|ewe nove ili zamenu postoje}e platforme ili oru`nog sispublici Srbiji, pa sledi izrada novog Pravilnika o metrolo{koj tema samo zato {to je to ne~iji interes ili povr{na procena, ali
ne i stvarna potreba.
delatnosti u oblasti odbrane.
Opremawe NVO je, dakle, kqu~ni materijalni ~inilac razvoNosilac ovih aktivnosti unutar Uprave je novoformirana
ja
operativnih
sposobnosti vojske, zbog ~ega je od visoke va`nosDirekcija za standardizaciju, kodifikaciju i metrologiju. Pred
wom su veliki izazovi, a kqu~ni preduslov jeste popuna odgovara- ti u~initi ga efektivnim, efikasnim i ekonomi~nim. Novi Pravilnik o opremawu Vojske Srbije naoru`awem i vojnom opremom treju}im kadrom.
ba da uspostavi organizaciju, upravqa~ke mehanizme i procedure
U delatnosti Va{e uprave jeste i me|unarodna vojnote- koje to treba da omogu}e.
hni~ka saradwa. Kakve su perspektive u toj oblasti?
Uva`avaju}i ~iwenicu da postoje}i sistem ima dugu i uspe{nu
– Me|unarodnu vojnotehni~ku saradwu sprovodimo u kordi- tradiciju i da su u odnosu na wega razvijeni upravqa~ki i izvr{ni
naciji sa Upravom za me|unarodnu vojnu saradwu Sektora za poli- mehanizmi kod svih u~esnika u procesu, ukqu~uju}i specifi~an
tiku odbrane. Smatram da postoji zna~ajan prostor za unapre|ewe vokabular i prepoznatqiv sistem dokumenata, u novom Praviltrenutnog nivoa aktivnosti u toj oblasti, i bilateralno i multi- niku }e se zadr`ati zna~ajan deo organizacionih i tehnolo{kih
lateralno. Na bilateralnoj osnovi standardni format jesu me- procedura iz va`e}eg Pravilnika, naro~ito kada je re~ o modeli{oviti komiteti za vojnotehni~ku saradwu, i takvih ima nekoliko, ma opremawa. Promene }e se vi{e desiti u oblasti upravqawa
na primer sa Egiptom, Izraelom, Portugalijom. U toku je formi- procesom opremawa, uva`avaju}i organizaciju sistema odbrane i
rawe komiteta sa Ruskom Federacijom i Ukrajinom. Na multilat- nadle`nosti koje su bitno izmewene u odnosu na konstelaciju iz
eralnoj osnovi, pored ve} pomenutog pristupawa komitetu NATO-a vremena kada je nastao postoje}i Pravilnik.
za kodifikaciju, `eqa nam je da {to pre formalizujemo saradwu sa
Koja nova re{ewa donosi Pravilnik?
agencijama Alijanse za snabdevawe i odr`avawe (NAMSA) i za
– Osnovni principi na kojima }e se zasnivati novi sistem
istra`ivawe i razvoj (RTO).
opremawa,
a koji }e se reflektovati i na re{ewa u Pravilniku,
U nadle`nosti Uprave je i priprema saglasnosti za davawe
jesu
ve}
pomenuta
usmerenost na potrebne vojne sposobnosti,
uvoznih i izvoznih dozvola za naoru`awe i robu dvostruke namene,
umesto
na
sama
sredstva
NVO, integralno pra}ewe sredstva NVO
i taj posao je veoma dinami~an jer raste obim uvoza i izvoza, ali i
broj doma}ih kompanija koje su registrovane za obavqawe spo- tokom `ivotnog ciklusa, ve}u ukqu~enost krajwih korisnika u sve
qnotrgovinskog prometa u ovoj oblasti. Trenutno ih ima vi{e od faze projekta opremawa, razmatrawe ukupnih tro{kova `ivotnog
ciklusa, kao kqu~nog ekonomskog kriterijuma pri izboru sredstva,
150. Zna~ajan segment me|unarodne vojnotehni~ke saradwe koji rekontinuirano upravqawe projektom opremawa formirawem intealizuje Uprava jeste i sprovo|ewe me|unarodnih konvencija u
gralnih projektnih timova, novi oblici saradwe s vojnom indusoblasti NVO. Na kraju da pomenem i {kolovawe u vojnotehni~koj
trijom, ukqu~uju}i i partnerstvo s privatnim sektorom. Tako|e, i
oblasti za potrebe stranih zemaqa, koje se realizuje u VTI, u
ve}a primena modelovawa i simulacija u fazi definisawa zahtesaradwi sa Vojnom akademijom. U toku je {kolovawe 20 slu{alaca va, reafirmacija integralnog tehni~kog obezbe|ewa, te primena
iz Al`ira i oni bi do kraja godine trebalo da odbrane magistarske antikorupcijskih mehanizama. Jedan od dokumenata koji ~ini osradove i vrate se u zemqu posle dve i po godine provedene u Srbi- novu za izradu ovog pravilnika jeste me|unarodni standard ISO
ji. To su dugoro~no najvrednije investicije jer otvaraju vrata za 15288, koji se odnosi na primenu metoda i tehnika sistemskog
razvoj vojnotehni~ke saradwe u ostalim formama, kao {to je, na in`ewerstva u razvoju, eksploataciji i povla~ewu iz upotrebe
primer, zajedni~ki razvoj ili transfer tehnologije.
nekog sredstva ili sistema.
15
intervju
Po ugledu na zemqe u okru`ewu, trebalo bi urediti oblast ofseta – recipro~ne ekonomske kompenzacije ili pogodPosebno }e se promovisati
nosti koja proizilazi iz trinkrementalni pristup u opregovine ili sporazuma o nabavci
mawu, kojim }e se skratiti vreme
vojne opreme – koja je ~esto deo
uvo|ewa sredstva NVO u operaprocesa nabavke skupih i slotivnu upotrebu tako {to se, pri`enih borbenih sistema. To je
mewuju}i princip da je najve}i
mehanizam kojim se, na primer,
neprijateq dobrog re{ewa odliuslovqava kupovina nekog slo~no re{ewe, ne}e ~ekati da
`enog sistema zahtevom da zesredstvo ispuni sve zahtevane
mqa kupac dobije neku va`nu
funkcionalnosti da bi po~ela
tehnologiju koja ne mora nu`no
wegova primena. Naime, mnogo je
biti u vojnoj sferi. Ofset aranprimera koji pokazuju da odli~na
`mani zahtevaju zrelost ukupne
razvojna re{ewa nisu u{la u opadministracije zemqe koja je
erativnu upotrebu iako su ispuprimalac, jer su po mi{qewima
wavala su{tinske zahteve i
nekih analiti~ara upravo to naimala kapacitet za daqa unaprejve}i izvori korupcije u odbram|ewa, jer u datom trenutku nisu
benim nabavkama.
100 odsto ispunila takti~koDono{ewe novog Pravilnitehni~ke zahteve.
ka o~ekuje se do kraja oktobra, a
Potrebno je i normativno
wegova primena od po~etka naregulisati takozvana rojaliti
prava, koja pola`e sistem odredne godine. Da bi implemebrane na proizvode NVO ~iji je
ntacija re{ewa iz Pravilnika
razvoj finansirao, kada su
bila efikasna, potrebno je blapredmet prodaje tre}oj strani.
govremeno pripremati sve u~esNeke ra~unice govore da bi pri
nike u procesu. U tom smislu do}i
tom nivou izvoza NVO sredstva
}e i do organizacionih promena
dobijena od rojaliti prava bila
u Upravi za odbrambene tehnodovoqna za finansirawe mnogo
logije, kojima bi se omogu}ilo
novih razvojnih projekata.
integrisano upravqawe proceKona~no, proces opremawa
som opremawa sredstvima NVO,
POVRATNA SPREGA
je potrebno ~vrsto uvezati sa
ukqu~uju}i i fazu sprovo|ewa
sistemom za alokaciju resursa,
nabavke, zakqu~ivawa i realkoji je u na{em slu~aju poznat kao
– Svetsko tr`i{te je dinami~no, korisnici se mewaju
izacije ugovora. Pored toga, posistem planirawa, programirai tra`e ne{to novo i boqe. Bez novih proizvoda odbramtrebno je sprovoditi formalnu
wa, buxetirawa i izvr{ewa
bene industrije, kao {to su inteligentna municija, nove
edukaciju i osposobqavawe ka(PPBI), tako da }e ubudu}e, poplatforme i sli~no, ne mogu se sa~uvati postoje}a i osvojidra koji u~estvuje u procesu odred Glavnog vojnotehni~kog saveti nova tr`i{ta. Odbrambena industrija ima nedovoqne
brambenih nabavki, {to sada nita, zna~ajnu ulogu u opremawu
istra`iva~ko-razvojne kapacitete i ne mo`e da investira u
je slu~aj.
imati i Savet za planirawe odU saradwi sa Vojnom akaistra`ivawa i razvoj. Ali im u tome mo`e pomo}i VTI. Na
brane.
demijom, bilateralnom vojnom
taj na~in obezbedi}e se pozitivna povratna sprega – nasaradwom i ugovorima na komemenska }e od izvoznih poslova, na osnovu prava na intelekDa li }e se zbog toga mercijalnoj osnovi s referentnim
tualnu svojinu, vra}ati deo novca u VTI kako bi pomogla
wati i drugi propisi?
institucijama, kreira}e se raodr`ivost te ustanove i razvoj wenih kapaciteta, a oni }e
– Da bi se proces opremawa
zli~ite forme usavr{avawa –
imati novi proizvod koji mogu da proizvode i prodaju. Deo
u potpunosti uredio i prilagodio
od jednodnevnih radionica do
profita i poreze }e uplatiti u dr`avnu kasu iz koje se opet
potrebama sistema odbrane, ali
poslediplomskih studija – na kopuni i vojni buxet.
u isto vreme i zahtevima okrujima }e se razvijati kompetenci`ewa, pored pomenutog Pravilnija osobqa u oblasti sistemskog
ka potrebno je doneti i izmeniti
in`ewerstva, upravqawa prodruge propise. Pomenu}u neke od
jektima, analize tro{kova, pregovarawa, poslovnog prava,
wih. Uprava za odbrambene tehnologije nosilac je izrade Zakona o
stranih jezika i drugih specijalizovanih oblasti. Sve to ne treba
proizvodwi NVO, koji treba da zameni Zakon o proizvodwi i
tretirati kao tro{ak, ve} kao investiciju koja se vi{estruko
prometu NVO iz 1996. godine. U wemu }e se preciznije urediti
oblast proizvodwe NVO. Spoqnotrgovinski promet naoru`awa i vra}a.
Vojska Srbije ima imperativ da u narednom periodu premosti
vojne opreme i roba dvostruke namene bi}e regulisani posebnim
zakonom, ~ija je izrada u toku, a nosilac je Ministarstvo ekonomije jaz tehnolo{kog zaostajawa u odnosu na savremene armije. Resursi
koji }e se za to opredeliti ne}e biti mali i zahteva}e efikasan i
i regionalnog razvoja.
Realizacija projekata opremawa slo`enim borbenim sis- transparentan proces koji }e ih transformisati u `eqene operatemima zahteva vi{egodi{wi proces i bilo bi dobro da se ugo- tivne efekte. Uprava za odbrambene tehnologije i svi u~esnici u tom
varawe takvih poslova tako|e sprovodi u okviru vi{egodi{weg procesu moraju razvijati sopstvene kapacitete kako bi taj proces
buxeta. Trenutni buxetski propisi to na`alost onemogu}avaju i kvalifikovano sproveli. To je te`i{te u daqem radu na{e Uprave.
umesto o celini, pregovara se o delovima projekta, koji se realizuje unutar jedne buxetske godine, {to je s aspekta kupca sigurno
suboptimalno.
16
Mira [VEDI]
Snimio Zoran MILOVANOVI]
15. jul 2010.
Vesti
MINISTAR [UTANOVAC
PRIMIO DELEGACIJU LIBIJE
SUSRET NA^ELNIKA
GENERAL[TABOVA SRBIJE
I HRVATSKE
U Kara|or|evu je 7. jula odr`an pograni~ni susret na~elnika
General{taba Vojske Srbije general-potpukovnika Miloja Mileti}a i na~elnika General{taba Oru`anih snaga Republike Hrvatske
generala Josipa Luci}a.
Tokom susreta razgovarano je o unapre|ewu bilateralne vojne
saradwe, u~e{}u pripadnika Vojske Srbije i OS Hrvatske u multilateralnim aktivnostima, a te`i{te saradwe i u narednom periodu
bi}e na obuci i usavr{avawu.
Budu}a saradwa pripadnika Vojske Srbije i OS Hrvatske
pravni okvir ima u i nedavno potpisanom Sporazumu o saradwi
dveju zemaqa u oblasti bezbednosti, koji su potpisali ministri Dragan [utanovac i Branko Vukeli}.
Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je 9. jula delegaciju Libije na ~elu sa direktorom Departmana za oklopna sredstva i pe{adiju oru`anih snaga Libije brigadnim generalom [abanom Almehdijem Abugaradom.
Na sastanku su konstatovani tradicionalno prijateqski odnosi dve zemqe i dva naroda, kao i veoma uspe{na saradwa u oblasti
odbrane, koja predstavqa osnov za saradwu i u drugim oblastima.
Glavna tema razgovora bila je unapre|ewe bilateralne vojne
saradwe, pre svega u oblasti vojnog obrazovawa, vojno-ekonomska i
vojno-medicinska saradwa. Libijska strana je, pored zainteresovanosti za {kolovawe svojih oficira na Vojnoj akademiji i VMA u
Beogradu, veliko interesovawe pokazala i za saradwu na obnovi
vojne bolnice u Libiji i razmenu stru~waka dve zemqe kao i proizvode odbrambene industrije.
STUDENTI IZ BOSTONA
U TRE]OJ BRIGADI
SARADWA SA AUSTRIJOM
Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad
Peri} sastao se sa na~elnikom Direkcije za bezbednosnu politiku
Saveznog ministarstva za odbranu i sport Republike Austrije general majorom Johanom Puherom.
Peri} je upoznao sagovornika sa procesom reforme sistema
odbrane, aktivnostima me|unarodne saradwe u oblasti odbrane i
situacijom u regionu zapadnog Balkana.
General Puher ocenio je bilateralne odnose u oblasti
odbrane veoma dobrim i izneo da obe strane rade na tome da se
identifikuju mogu}nosti dodatnog unapre|ewa. Preneo je spremnost
austrijske strane da pomogne evropske integracione procese u Srbiji u oblasti ja~awa saradwe u okviru zajedni~ke bezbednosne i
odbrambene politike EU.
Studenti doktorskih studija Nortistern univerziteta u Bostonu i stru~ni voditeq grupe profesor sociologije i antropologije
Gordana Rabrenovi} boravili su 10. juna u Tre}oj brigadi Vojske
Srbije.
U kasarni „Kwaz Mihajlo“ u Ni{u gosti su posetili spomensobu Tre}e brigade. Na~elnik [taba potpukovnik Zoran Naskovi}
govorio im je o Brigadi, wenom mestu i ulozi u Kopnenoj vojsci, kao
i o najzna~ajnijim zadacima.
Studenti su bili izuzetno zanteresovani za tradiciju i istoriju jedinice, a tako|e i za mesto na{e vojske u procesu evropskih integracija i u~e{}e u Programu Partnerstvo za mir.
Tokom studijskog putovawa i kursa „Balkanski dijalog – civilizacija 2010“ studenti }e obi}i Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i
Hrvatsku, kako bi znawa ste~ena tokom nastave integrisali s prakti~nim primerima postkonfliktnih dru{tava i stekli objektivniju
sliku o prostoru koji je pretrpeo ratna razarawa i etni~ke sukobe.
Tokom boravka u Srbiji studenti iz SAD poseti}e Beograd,
Ni{, Kosovsku Mitrovicu i manastir Gra~anicu.
Z. M.
O stam be nom zbri wa va wu u si ste mu od bra ne
Kre di tom
do kro va
Kako danas pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije mogu
re{a
vako
ti stam
benepri
propad
bleme?
S koKa
danas
nici
jim te{ko}ama se tom prilikom susre}u
kastar
ko dastva
ih pre
vabra
zi|u?
Miini
od
ne [ta
i Vojske
~ine nadle`ne institucije da bi
biijepomo
revi
{a
ti
stam
ubrSr
zale
jedgu
nosta
leva
po
stup
ke bene
stambenog kreditirawa, kao i ostapro
ble
kostam
jimbete
{ko
le mo
dele
reme?
{avaSwa
nih
te-}ama
{ko}a? Koji }e se koncepti stambetom
pri
kom
}u -i kako
nog se
zbri
wava
wali
u bu
du}su
nosre
sti pri
mewivati u sistemu odbrane?
da ih prevazi|u? [ta ~ine
nadle`ne institucije da bi
ubrzale i pojednostavile
postupke stambenog
kreditirawa, kao i ostale
modele re{avawa stambenih
te{ko}a? Koji }e se koncepti
stambenog zbriwavawa u
budu}nosti primewivati u
sistemu odbrane?
18
kipa iz Sektora za qudske resurse i Sektora za materijalne
resurse Ministarstva odbrane informisala je tokom maja i
juna profesionalne pripadnike Vojske Srbije u {est garnizona o modelima stambenog zbriwavawa u sistemu odbrane.
Pripadnici sistema odbrane iz Ni{a, Novog Sada, Kraqeva, Kru{evca, Vrawa i Beograda informisani su tom prilikom o
zakonskoj regulativi u oblasti stambenog kreditirawa, kupovini
stanova, kao i o propisima koji preciziraju na~ine kreditirawa.
Tako|e, obave{teni su i o mogu}nostima za dobijawe subvencionisanih kredita, te dodeli stanova u zakup, kao i o postoje}im modelima pribavqawa stanova.
Informisawa su se sastojala iz dva dela – predstavnici Ministarstva najpre su prezentovali pojedina stambena re{ewa koja se u sistemu odbrane trenutno primewuju, a potom odgovarali
na pitawa pripadnika Vojske bez stana. Izdvajamo naj~e{}a pitawa i odgovore na wih.
Da li pripadnici Vojske Srbije koji imaju neodgovaraju}i
stan u zakup mogu konkurisati za dodelu kredita po Programu i
Uredbi? Mogu li konkurisati za kredit u bilo kom mestu?
– Pripadnici Vojske mogu konkurisati za stambeni kredit za
kupovinu nepokretnosti u bilo kom mestu, ali kredit za kupovinu
nove nepokretnosti mo`e se dobiti u visini razlike vrednosti
nekretnine koju poseduju i iznosa od 100.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti.
Mo`e li se subvencionisanim kreditom kupiti monta`ni
objekat ili objekat u izgradwi?
– Ukoliko je objekat ukwi`en, mo`e se kupiti i monta`ni objekat. Prema Programu dugoro~nog stambenog kreditirawa profesionalnih vojnih lica, uslov za dobijawe kredita jeste da je objekat
E
15. jul 2010.
izgra|en. Na osnovu Uredbe o merama podr{ke gra|evinskoj industriji subvencionisawem kamata za stambene kredite i dugoro~nim
stambenim kreditirawem, neophodno je da objekat u trenutku dono{ewa odluke o dodeli kreditnih sredstava iz buxeta Republike Srbije ima minimalni stepen zavr{enosti 80 odsto. Ukoliko je banka
kod koje se podnosi zahtev za stambeni kredit investitor, ne zahteva se da stambeni objekat ima odre|eni stepen zavr{enosti.
Da li se subvencionisanim kreditom mo`e kupiti iskqu~ivo
stan strukture koja odgovara onoj koju predvi|a Pravilnik o re{avawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbrane?
– Mo`e se kupiti stan bilo koje strukture, do maksimalnog
iznosa kredita, odnosno do 100.000 evra.
Pripadnici Vojske koji su stambeno pitawe re{ili kreditom
pre stupawa na snagu Pravilnika o naknadi putnih i drugih tro{kova, koji se primewuje od 2008, u nepovoqnijoj su poziciji od
onih koji, ukoliko se danas odlu~e za kredit, zadr`avaju naknadu
dela tro{kova za zakup stana uve}anu za deset odsto.
– U Ustavu Srbije stoji da „zakoni i svi drugi op{ti akti ne
mogu imati povratno dejstvo“. To zna~i da se odredbe zakona i
ostalih propisa ne mogu primewivati na situacije koje su nastale
pre wihovog dono{ewa, tako da nema mogu}nosti da se tim licima
prizna pravo na naknadu tro{kova koji se odnose na re{avawe
stambenog pitawa jer u momentu stupawa na snagu Pravilnika nisu
ostvarivala pravo na naknadu dela tro{kova za zakup stana, {to
je preduslov za ostvarivawe prava na takvu vrstu naknade.
Ukoliko pripadnik Vojske do|e do stana tako {to kredit podigne wegova supruga, da li mu se ukida naknada dela tro{kova za
zakup stana?
– Nosilac prava na naknadu dela tro{kova za zakup stana
treba da bude i podnosilac zahteva za stambeni kredit, na ~ije
ime treba da glasi i ugovor o kupovini stana na kredit.
Ako pripadnik Vojske kreditom kupi stan i ostvari pravo na
naknadu tro{kova koji se odnose na re{avawe stambenog pitawa,
da li se visina te naknade mewa ukoliko do|e do promena wegovog
porodi~nog stawa, odnosno da li se zadr`ava naknada ako se kredit isplati pre isteka ugovorenog roka?
– Naknada tro{kova koji se odnose na re{avawe stambenog
pitawa utvr|uje se u odre|enom broju bodova, koji se ne mewaju do
kraja otplate kredita, bez obzira na promene u broju ~lanova porodi~nog doma}instva. Ta naknada ostvaruje se najdu`e do potpune
otplate kredita, ali ne du`e od 240 meseci. Otplatom kredita u
potpunosti prestaje i pravo na tu naknadu.
Da li se subvencionisanim kreditom mo`e kupiti ku}a ili
stan od roditeqa?
– Prema stavu Nacionalne korporacije za osigurawe stambenih kredita, subvencionisanim kreditom ne mo`e se kupiti stan
ili ku}a od bliskih srodnika, jer se veruje da se u takvim slu~ajevima sredstva kredita mogu upotrebiti za neku drugu namenu. Ministarstvo odbrane smatra da nema smetwi za zakqu~ivawe kredita izme|u bliskih srodnika, s obzirom na to da je ciq kreditirawa iskqu~ivo re{avawe stambenog pitawa profesionalnih
pripadnika sistema odbrane, me|utim kona~na odluka o tome u
nadle`nosti je Nacionalne korporacije.
Mo`e li Ministarstvo odbrane da sklopi ugovor sa komercijalnim bankama koje imaju kamate koje nisu vezane za deviznu
klauzulu?
– Ministarstvo odbrane pozvalo je sve banke da zakqu~e ugovor za sprovo|ewe Programa, ali su to u~inile samo one koje su u
takvoj situaciji prepoznale sopstveni interes.
Komercijalne banke tra`e brojne garancije za osigurawe
kredita, poput hipoteka, `ivotnog osigurawa... Mo`e li Ministarstvo odbrane uticati da se takve garancije ubla`e?
– Poslovna politika banaka je takva da tra`e mnoge garancije, na koje Ministarstvo odbrane ne mo`e uticati. Ciq osigurawa je, uz obezbe|ewe banaka, da se i korisnik kredita osigura
od nepredvi|enih situacija.
Postoje li rang-liste za kredite?
– Nema rang-lista za kredite, ve} se oni dodequju na osnovu
vremena kada se pripadnici Vojske registruju kod Nacionalne kor-
poracije za osigurawe stambenih kredita. [to pre se podnese
zahtev za kredit, pre }e se i realizovati.
Imaju li profesionalni pripadnici sistema odbrane pravo
na naknadu dela tro{kova za zakup stana uve}anu za deset odsto
kada naslede nepokretnost?
– Naknadu dela tro{kova za zakup stana ostvaruju iskqu~ivo
oni koji nemaju nikakav stan, a ukoliko stambeno pitawe re{e
kreditirawem postaju korisnici naknade tro{kova koja se odnosi
na re{avawe stambenog pitawa. Oni koji imaju stan ili ku}u, ali
nemaju re{eno stambeno pitawe u potpunosti, odnosno na odgovaraju}i na~in, imaju mogu}nost da podnesu zahtev za stambeni kredit za kupovinu nove nepokretnosti, koji mogu dobiti u visini razlike vrednosti nekretnine koju poseduju i iznosa od 100.000 evra
u dinarskoj protivvrednosti. Tada ne mogu ostvariti pravo na naknadu dela tro{kova za zakup stana uve}anu za deset odsto.
Ukoliko pripadnici sistema odbrane koji koriste sme{taj u
vojnom objektu re{e stambeno pitawe kreditirawem, u kom iznosu
i kako im se utvr|uje uve}ana naknada – prema broju bodova koje
ostvaruju lica koja koriste sme{taj u vojnom objektu ili kao ostalima koji ne koriste taj sme{taj, odnosno prema broju ~lanova porodi~nog doma}instva?
– U takvim situacijama pripadnici Vojske dobi}e uve}anu naknadu za deset odsto, prema broju ~lanova zajedni~kog doma}instva i drugim uslovima propisanim Pravilnikom, kao lice koje ne
koristi sme{taj u vojnom objektu ili vojnom hotelu.
Mogu li profesionalni pripadnici Vojske izdati stan koji su
kupili subvencionisanim kreditom ukoliko dobiju prekomadu?
– Za razliku od lica iz gra|anstva kojima nije dozvoqeno da
izdaju stan ako su ga kupila subvencionisanim kreditom, profesionalna vojna lica mogu izdati stan kada se upute u prekomandu.
[ta se doga|a s vojnim nepokretnostima koje su Master planom predvi|ene za otu|ewe?
– Mawi broj vojnih nepokretnosti koje su Master planom
predvi|ene za otu|ewe nalazi se na aktaktivnim lokacijama, u
centru ve}ih gradova, a znatno ve}i broj na neatraktivnim mestima. Uz to, ve}ina lokalnih samouprava nema finansijskih mogu}nosti da obezbedi stanove na svojoj teritoriji za tako ponu|ene
vojne objekte.
19
Da li se zemqi{te koje nije predvi|eno za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije mo`e isparcelisati i podeliti pripadnicima sistema odbrane za individualnu stambenu izgradwu?
– Sve nepokretnosti, ukqu~uju}i i zemqi{te koja je nekada
koristilo Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, najpre se ponude lokalnoj samoupravi, od koje i zavisi da li je prema wenim urbanisti~kim planovima za te lokacije predvi|ena individualna
stambena izgradwa. Dakle, to ne odre|uje sistem odbrane ve} lokalna samouprava.
Kako }e se dodeqivati ili otkupqivati stanovi koji budu izgra|eni na prostoru nekada{we vo`dova~ke kasarne u Beogradu –
po principu stambenog kreditirawa uz ugovarawe kredita sa komercijalnim bankama prema tr`i{nim uslovima ili dodelom stanova u zakup na neodre|eno vreme, ili otkupqivawem stanova ugovorom sa Vojnogra|evinskim centrom?
– Pripadnici sistema odbrane }e i na tom prostoru stanove
dobijati u zakup po Pravilniku o re{avawu stambenih pitawa u
Ministarstvu odbrane, uz mogu}nost da ih otkupe prema Zakonu o
stanovawu Republike Srbije.
Kako }e se formirati otkupna cena pomenutih stanova na Vo`dovcu – prema ceni izgradwe ili komercijalnoj ceni, odnosno
tr`i{noj?
– Otkupna cena }e se odrediti prema odredbama Zakona o
stanovawu, a ne prema tr`i{nim vrednostima – prose~na bruto
plata u Srbiji mno`i}e se s povr{inom stana, pri ~emu }e biti
umawena jer je re~ o novogradwi. Stanovi koji su ranije gra|eni,
takozvana stara gradwa, ima}e mawu vrednost jer }e se wihova cena smawivati za jedan odsto za svaku godinu starosti, i jo{ za 0,5
odsto po osnovu svake godine radnog sta`a zakupca stana, pri ~emu
se zbraja i radni sta` bra~nog druga, bez obzira da li radi u Ministarstvu odbrane ili ne. Na taj na~in maksimalno umawewe otkupne cene stana bi}e do 50 odsto.
Ho}e li se uskoro mewati Pravilnik o re{avawu stambenih
pitawa u Ministarstvu odbrane?
– U pripremi je novi Nacrt pravilnika, gde se za re{avawe
stambenog pitawa za sada razmatraju dve opcije. Prva, da sva lica
koja imaju vi{e od 20 godina slu`be imaju pravo na stan, dok oni
20
pripadnici sistema odbrane koji imaju mawe od 20 godina slu`be
stambeno pitawe mogu re{avati kreditirawem. Druga opcija je da se
na~ini presek s datumom 1. avgust 1993, kada je donet Zakon o imovini SRJ i od kada je zvani~no prestalo izdvajawe 4,5 odsto nov~anih sredstava od plata za stambenu izgradwu. Svi koji imaju sta` do
tog datuma imali bi mogu}nost da ostanu na listi za stan, ili stambeni kredit, a pripadnici sistema koji imaju sta` posle tog perioda stambeno pitawe mogli bi da re{avaju samo kreditirawem.
Da li je Ministarstvo odbrane kao poslodavac obavezno da
profesionalnim pripadnicima sistema re{i stambeno pitawe?
– Postoji obaveza Ministarstva odbrane da re{ava stambeno pitawe profesionalnim pripadnicima sistema odbrane prema Pravilniku o re{avawu stambenih pitawa, a ono se re{ava u
skladu sa ekonomskim mogu}nostima dr`ave.
Za{to se dugo ~eka na preimenovawe slu`benih stanova u
stanove u zakup?
– Posle dono{ewa re{ewa ministra odbrane kojim se dozvoqava preimenovawe slu`benih stanova u stanove u zakup, od
1.306 slu`benih stanova koji su bili na spisku Vojnogra|evinskog
centra za preimenovawe, 1.106 stanova je preimenovano. Ostali
jo{ nisu jer nije okon~an postupak legalizacije pred nadle`nim
dr`avnim institucijama. Uprava za infrastrukturu Ministarstva
odbrane nadle`na je za prekategorizaciju stanova, tako da Vojnogra|evinski centar Beograd priprema nove spiskove da bi se svi
slu`beni stanovi koji ispuwavaju gra|evinsko-urbanisti~ke uslove mogli preimenovati u stanove u zakup na neodre|eno vreme.
U ~emu je problem kada je re~ o useqavawu stanova iz Nacionalnog investicionog plana?
– Problem je u odre|ivawu valutne klauzule cene stana jer je
vrednost evra po kojoj se ona obra~unavala kada je raspisan konkurs i danas zna~ajno razli~ita. Prema informacijama iz Ministarstva finansija, cena bi se utvrdila prema vrednosti evra na
dan 27. decembar 2007. godine. Direkcija za imovinu Republike
Srbije uputila je svim licima iz Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije koja su ostvarila pravo na kupovinu tih stanova akt sa zahtevom da dostave neophodne podatke za zakqu~ivawe ugovora o kupovini stanova.
Priredio Vladimir PO^U^
15. jul 2010.
Visoko francusko
priznawe pukovniku
Slavoqubu Dabi}u
Obele`en Dan
Druge brigade
U kraqeva~koj kasarni „Ribnica“ 12. jula odr`ana je
vojna sve~anost kojom je obele`en Dan Druge brigade Kopnene vojske. Na taj dan 1805. godine srpski ustanici oslobodili su tada{wi Karanovac, dana{we Kraqevo.
Pripadnicima Druge brigade praznik su ~estitali komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Qubi{a Dikovi}, na~elnik Ra{kog upravnog okruga Mateja Mijatovi}
i komandant brigade brigadni general Du{an Stojanovi},
koji je tom prilikom istakao da je od po~etka godine u jedinicu primqeno vi{e od 400 profesionalnih vojnika.
Povodom praznika, za najboqu ~etu-bateriju izabrana
je Prva tenkovska ~eta 26. tenkovskog bataqona, a za najboqe odeqewe-posadu-poslugu Prvo mehanizovano odeqewe 2.
mehanizovanog voda 1. mehanizovane ~ete 27. mehanizovanog
bataqona. Priznawe za najboqu stra`u ili ~uvarsku slu`bu
pripalo je ~uvarskoj slu`bi kasarne „Rifat Burxevi} Tr{o“
u Novom Pazaru, dok je za najboqeg voza~a progla{en
Z. M.
Qubomir \ura{kovi}.
Dva nova vozila
Zastava-kamiona
Na padinama planine Rajac nedavno je demonstrirana vo`wa
dva nova vozila iz fabrike Zastava-kamioni. Re~ je o vojnom vozilu New Turbo Rival 40.12 KPKW (4h4), koje je nameweno radu u
najte`im uslovima eksploatacije. Taj petobrzinac, s hodom unazad,
mo`e da preveze pet putnika (i voza~a), a korisna nosivost u terenskim uslovima je 1,4 tone. Prvu javnu promociju terenac je imao
na ve`bi Diplomac na poligonu Pasuqanske livade.
Iz pogona Zastava-kamioni je i New Turbo Rival 49.10 HNMPK,
minibus – panorama, ekolo{ki nezaga|uju}e vozilo koje ima pogon
na komprimovani prirodni gas – metan (CNG). Mo`e da preveze 19
M. [.
putnika, a ukupna masa vozila je pet tona.
Snimio R. POPOVI]
Na sve~anosti u francuskoj ambasadi u
Beogradu, 2. jula, ambasador @an Fransoa Teral
uru~io je visoko priznawe pukovniku Slavoqubu
Dabi}u, vojnom izaslaniku Srbije u Parizu od
2005. do 2009. godine, kojim ga je imenovao u rang oficira Nacionalnog reda za zasluge.
Sve~anosti su prisustvovali ministar odbrane Dragan [utanovac, izaslanik odbrane Francuske u Beogradu potpukovnik
Paskal Mi{el Josef Art, predstavnici Ambasade Francuske i
Ministarstva odbrane Srbije.
Prilikom uru~ivawa visokog priznawa ambasador Teral je
istakao da je pukovnik Dabi} bio glavni pokreta~ obnove odnosa
Srbije i Francuske u
oblasti odbrane, „pokazuju}i da uvek stoji na
raspolagawu prilikom
izvr{avawa brojnih i
te{kih zadataka”.
„Umeo je veoma brzo
da ostvari neophodne
kontakte s ciqem razvoja
na{e vojne saradwe, uzimaju}i na sebe odgovornost za odvijawe misija na teritoriji na kojoj
bio akreditovan, u Francuskoj. Energi~nan po
prirodi i diplomata, sa
odli~nim znawem na{eg
jezika, pukovnik Dabi} je
posebno cewen zbog svog
smisla za ostvarivawe
kontakata, zbog ume}a da slu{a sagovornika i zbog odr`avawa
veza sa francuskim vlastima”, rekao je ambasador Teral. Pri
tom je ocenio da je rad pukovnika Dabi}a u vojnodiplomatskoj
misiji za primer, jer se „bezrezervno posvetio i na taj na~in
stvorio visoko cewenu sliku svoje vojske i svoje zemqe”.
„Uzimaju}i u obzir izvanredan kvalitet obavqenih zadataka
u okviru razvoja odnosa poverewa izme|u na{e dve vojske, ali i
zato {to sam bio u prilici da se sa wim sretnem u vi{e navrata
i {to ga cenim kao ~oveka i oficira, posebno mi je drago da
pukovnika Slavoquba Dabi}a imenujem u rang oficira Nacionalnog reda za zasluge”, istakao je francuski ambasador @an
Fransoa Teral prilikom uru~ivawa priznawa vojnom izaslaniku
Srbije u Francuskoj. Pukovnik Dabi} zavr{io je general{tabno
R. M.
usavr{avawe u [koli nacionalne odbrane.
Se}awe koje ne bledi
Povodom Vidovdana, praznika se}awa na junake Kosovskog boja, Udru`ewe porodica palih boraca ratova od 1990. do 1999. godine i General{tab Vojske Srbije organizovali su 28. juna, za
~lanove porodica palih boraca i pripadnike Vojske, dru`ewe
tokom kojeg su posetili brojne kulturne, istorijske i verske znamenitosti u Srbiji.
U manastiru Rainovac u Grockoj, prvoj stanici obilaska,
sve{tenici su odr`ali moleban za borce koji su na ovim prostorima tokom {est vekova herojski poginuli.
Vidovdansko putovawe nastavqeno je do Smedereva i
Po`arevca, gde su u~esnici obi{li spomenike, muzej i Centar za
obuku Kopnene vojske.
B. M.
21
Me|unarodna ve`ba „Saber Dawn 2010”
Put u partnerstvo
Iskustvo iz multinacionalnih
ve`bi donosi realnu sliku
koliko vrede vojnici Vojske
Srbije i gde su mogu}nosti
da se wihova obuka unapredi.
Samo tako mo`e se posti}i
potreban nivo osposobqenosti
za zadatke iz druge misije Vojske.
ojni poligon „Babadag“, ~etrdesetak
kilometara od Konstance, lu~kog grada na istoku Rumunije, mesto je gde su
pripadnici Vojske Srbije proveli sa
kolegama iz SAD i zemqe doma}ina
trinaest dana na zajedi~koj obuci pe{adijskih odeqewa. Iako su zajedni~ki kursevi i
obuke sa pripadnicima stranih armija postali uobi~ajene aktivnosti u na{oj vojsci,
u Rumuniji je vi|ena nesvakida{wa slika –
vojnici 31. pe{adijskog bataqona Tre}e
brigade Kopnene vojske proveli su sa vojnicima ameri~ke i rumunske vojske, rame
uz rame, gotovo dve nedeqe pod {atorima,
dele}i hranu, iskustva i te{ko}e koje nosi
posao vojnika pe{adije.
Osnovni ciq ve`be, kako su organizatori naveli, bilo je „ja~awe odnosa
oru`anih snaga SAD, Rumunije i Srbije“.
Me|utim, trinaestodnevna obuka gotovo
1.000 kilometara od domovine donela je
srpskim vojnicima mnogo vi{e – mogu}nost
da se li~no upoznaju s kolegama iz instranstva, probaju wihovo naoru`awe i
opremu, sagledaju osnovne takti~ke procedure, ali i da prika`u sopstvena znawa i
ve{tine. Stare{inama majoru Branislavu
Stevanovi}u, kapetanima Ivanu Vu~i}u i
Aleksandru @ivaku, te potporu~niku Daliboru Mitrovi}u, u nadle`nosti je bilo
zajedni~ko komandovawe i koordinacija sa
oficirima ameri~ke i rumunske vojske.
Wihovi izve{taji i analize poslu`i}e za
unapre|ewe procesa osposobqavawa pripadnika Vojske Srbije za drugu misiju.
Poligon „Babadag“, povr{ine oko 25
kvadratnih kilometara, nalazi se nedaleko od istoimenog gradi}a, na retko naseqenom podru~ju. U blizini je obala Crnog
mora i brojna jezera i mo~vare. Bre`uqkast teren, na kojem su zastupqene livade, nisko rastiwe i gusta {uma, pogodan
je za pe{adijsku obuku. Plan ve`be pred15. jul 2010.
vi|ao je da pe{adijska odeqewa postupno
prolaze svaki segment obuke, koriste}i
sopstvene procedure. Na taj na~in
stare{ine su imale priliku da sagledaju
sve pozitivne strane, ali i slabosti postupaka koje primewuju na{e i partnerske
jedinice.
Dve tre}ine boravka na poligonu vojnici su sa stare{inama proveli u {umi,
pod {atorima, nekoliko kilometara od
baznog kampa. Pri tome su svakodnevno
lazilo klasi~nu odeqensku obuku. Vojnici
partnerskih zemaqa `eleli su da iskoriste „Babadag“ za krajwu proveru pred
uslove koji ih o~ekuju u nekim od misija.
Najve}i problem ameri~kih vojnika
bilo je no{ewe 40 kilograma tereta na
le|ima tokom mar{eva. Mla|i i neiskusniji platili su danak i prekomernom unosu vode tokom mar{a, zbog ~ega su gubili
minerale iz organizma. Me|utim, Amerikanci su prilikom takti~kih radwi u naGenerali Dikovi} i Ham
mewali mesto preno}i{ta, {to je u kombinaciji s dugim mar{evima i zahtevnim takti~kim procedurama predstavqalo pravu
proveru izdr`qivosti.
Kretawe odeqewa do kontakta, odeqewe u napadu, izvi|awe i osmatrawe,
napad na bunker i takti~ka ve`ba sa bojnim ga|awem kojoj je prethodilo takozvano „familiraciono ga|awe“, odnosno
kori{}ewe naoru`awa vojske SAD, bile
su definisane aktivnosti. Ipak, ono {to
se odvijalo na terenu daleko je prevazi-
padu pokazali mnogo ve}u agresivnost, a
samim tim i efikasnost vatre.
Budu}i da je zna~ajan broj srpskih
vojnika imao priliku da izvr{ava zadatke u Kopnenoj zoni bezbednosti, gde su
kilometarski mar{evi svakodnevna pojava, fizi~ka kondicija nije predstavqala
te{ko}u. Ipak, nerazga`ene ~izme donele
su puno problema, posebno zbog `uqeva.
Ono po ~emu }e vojnici 31. pe{adijskog bataqona ostati u se}awu kolegama iz
inostranstva bez sumwe je savr{eno pri-
GENERALI SA VOJNICIMA
Komandant Kopnene vojske Vojske
Srbije general-potpukovnik Qubi{a
Dikovi} sa generalom Karterom Hemom,
komandantom Evropske komande oru`anih snaga SAD i general-majorom
Dan Gika Raduom, komandantom Kopnene
vojske Vojske Rumunije, posetio je 8. jula
vojnike 31.pe{adijskog bataqona u Rumuniji.
General Dikovi} je tom prilikom
rekao da su mu kolege iz SAD i Rumunije
prenele izuzetno pozitivne utiske o na{im vojnicima, {to, kako je naglasio,
raduje i ohrabruje. On je istakao da je
ovo najboqi na~in obuke na{e vojske za
drugu misiju. Dikovi} je rekao da se uz
malu pomo} partnera sli~na obuka veoma
efikasno mo`e organizovati i u Srbiji.
General Ham je istakao da su srpski vojici pokazali da su pravi tim, da
imaju zavidna vojni~ka znawa i ve{tine. Impresioniran je veoma dobrom komunikacijom koju su vojnici iz tri zemqe
brzo ostvarili. General Ham je rekao
da }e sa kolegama Dikovi}em i Gikom
razgovarati o budu}im koracima saradwe i izrazio uverewe da su vojnici ti
koji `ele da razvijaju saradwu i da ubudu}e rade zajedno.
General Gika Radu naveo je da je
ve`ba bila odli~na prilika da se nastavi aktivnost koja je po~ela pro{le godine, kada su stare{ine iz Srbije bili
posmatra~i. Istakao je da su vojnici
pokazali sposobnost da u budu}nosti
zajedno izvode operacije, te da su takti~ke procedure koje primewuju srpski
vojnici u potpunosti komaptibilne procedurama rumunske vojske. General Gika
je rekao da vojnici Srbije i Rumunije
dele istoriju i prijateqstvo, izraziv{i o~ekivawe da }e i ubudu}e imati zajedni~kih anga`ovawa.
„DAJS“
Potpuna novina za na{e vojnike bila je upotreba sistema pra}ewa
takti~ke obuke koje koristi Kopnena vojska SAD – „Dajs“. Specijalni senzori na prslucima i {lemovima vojnika detektuju „pogotke“ i obave{tavaju
vojnika na terenu da li je pogo|en i u kojoj je meri onesposobqen za daqu
borbu. Satelitskim pra}ewem sistem omogu}ava rukovodiocu ve`be da na
ekranu posmatra kretawe vojnika i proverava pravilnost takti~kih radwi.
Posle odre|ene takti~ke radwe komandir ili evaluator, zajedno sa vojnicima, analizira rad svakog pojednina~nog vojnika, tima ili odeqewa. Sistem se sastoji od centralne jedinice sa specijalnim ra~unarom i LCD ekranom, te kompletom za svakog vojnika koji nosi senzore na prsluku, {lemu, kao i
laser montiran na cev naoru`awa.
Prilikom ni{awewa i opaqewa manevarskom municijom, sistem „ispaquje” laserski zrak. Ukoliko je vojnik pravilno nani{anio i opalio, sistem to registruje i glasom obave{tava pogo|enog kakva je povreda u pitawu.
Da li je vojnik „smrtno“ pogo|en, da li je re~ o rawavawu u neki deo tela i
koja je ozbiqnost povrede zna u istom trenutku i evaluator koji prati rad na
ekranu. Prsluk automatski obave{tava vojnika zvu~nim signalom, nalik zvuku
riko{eta, da protivni~ki vojnik ni{ani blizu wega.
23
VLADANU GENERALSKI „KOIN“
Brigadni general Majkl Rajan, zamenik komandanta 5. korpusa ameri~ke Kopnene vojske, prisustvovao je 7. jula takti~koj ve`bi s bojnim ga|awem. On je
pohvalio takti~ke procedure koje su primewivali
srpski vojnici, naglasiv{i da je ve} imao prilike da
se uveri u sposobnosti i kvalitet pripadnika
na{e vojske. General Rajan je tom
prilikom, u znak
vojni~kog po{tovawa, poklonio
„koin“ – amblem
5. koprusa – desetaru Vladanu
Milosavqevi}u.
ZABAVA NA MAMAJI
Povodom Ameri~kog dr`avnog praznika 4. jula,
svi u~esnici ve`be proveli su dan na pla`i Mamaja
na Crnom moru. Posle prvog i veoma napornog dela
ve`be, to je bila prilika da se pripreme za budu}e
izazove.
Uz sport, muziku i igru vojnici su na trenutak
zaboravili pravi razlog boravka u Rumuniji. Pla`a
Mamaja, tog dana bila je svadok mnogih novih prijateqstava.
meweno maskirawe i disciplina u takti~kim procedurama. U prvoj ve`bi
vojnici jednog srpskog odeqewa pri{li su markirantima na nekoliko
metara, a oni ih nisu ni ~uli ni videli.
I rumunske i ameri~ke stare{ine zadivila je i po`rtvovanost vojnika
Vojske Srbije u svakom segmentu obuke. Prilikom izvla~ewa rawenika iz zone
operacija helikopterom „Black Hawk“, gde postoje ta~no utvr|ene procedure,
na{i vojnici pokazali su izuzetnu prilagodqivost i snala`qivost, naro~ito
kada se ima u vidu da se sli~ne ve`be gotovo nikada ne izvode kod nas.
Nesumwivo da je dvonedeqna ve`ba u Rumuniji bila koristna za sve
wene u~esnike, i u profesionalnom i u li~nom smislu. Bilo je zanimqivo
videti srpske, rumunske i ameri~ke vojnike kako u retkim trenucima slobodnog vremena u~e jezik jedni od drugih, {ale se i razgovaraju o temama iz
svakodnevnog `ivota. Vojnici su, na kraju, bili ti koji su sa puno entuzijazma tra`ili od svojih pretpostavqenih da „Saber Dawn 2010” ne bude posledwa ve`ba koja }e ih okupiti.
Aleksandar PETROVI]
24
15. jul 2010.
Srpski mirovwaci ponovo u ^adu
Misija humanosti
U misijama {irom sveta trenutno je
anga`ovano oko 40 pripadnika sistema
odbrane Srbije, a plan je da se ove godine
vi{e od 100 srpskih mirovwaka prikqu~i
„plavim {lemovima”
Sanitetski tim Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koji
}e u okviru tre}e rotacije u~estvovati u mirovnoj misiji Ujediwenih nacija MINURCAT u ^adu i Centralnoafri~koj Republici,
otputovao je 7. jula sa aerodroma Batajnica, avionom Ujediwenih
nacija, put afri~kog kontinenta.
^etrnaest pripadnika sistema odbrane prvi put }e samostalno u~estvovati u mirovnoj misiji u ^adu i Centralnoafri~koj Republici. Na zahtev Ujediwenih nacija, posle povla~ewa norve{ke
poqske bolnice, u okviru ~ijeg kontingenta je ranije i bio raspore|en srpski tim, nastavqeno je anga`ovawe pripadnika iz Srbije u okviru mirovne misije. U misiji MINURCAT do sada je
anga`ovano 27 „plavih {lemova“ iz na{e zemaqe, me|u wima i
{est `ena.
Sre}an put i uspe{nu misiju srpskim mirovwacima, koje }e
predvoditi pukovnik dr Neboj{a \eni}, po`eleo je na~elnik Centra za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije pukovnik
Jelesije Radivojevi}. On je podsetio da je Narodna skup{tina nedavno usvojila godi{wi Plan upu}ivawa u multinacionalne operacije gde je pored ^ada predvi|eno u~e{}e pripadnika MO i VS
i u Liberiji, Kongu, Obali Slonova~e, Libanu i na Kipru.
– Dve nove misije bi}e prekretnica za daqe anga`ovawe jer
na{a Vlada i Skup{tina prepoznaju misije kao bitan element spoqne politike Srbije, istakao je pukovnik Radivojevi}, dodaju}i da
se na taj na~in u~vr{}uje pozicija na{e zemqe i pokazujemo da
mo`emo da budemo faktor mira i bezbednosti u regionu i svuda
gde je potrebno. On je naglasio da je interesovawe za mirovne
opreacije zaista veliko, budu}i da je vi{e od 3.500 qudi iz sistema odbrane zainteresovano za anga`ovawe u misijama.
Zadatak na{ih mirovwaka u ^adu, kao i do sada, bi}e zbriwavawe i le~ewe osobqa anga`ovanog u misiji, a tako|e i lokalnog stanovni{tva.
B. MIQI]
Snimio G. STANKOVI]
Evropsko takmi~ewe
ekipa prve pomo}i u
Beogradu – FACE 2010
Od 8. do 11. jula u Beogradu je odr`ano 24. evropsko takmi~ewe ekipa prve pomo}i (First Aid Convention in Europe – FACE
2010). U prikazivawu stru~nih znawa u~estvovalo je vi{e od
1.000 takmi~ara iz 26 zemaqa, posmatra~a i volontera, raspore|enih u 27 ekipa.
Pobednik prvenstva je ekipa Crvenog krsta Velike Britanije, drugo mesto osvojila je ekipa Slovenije, a tre}eplasirani su
bili predstavnici Crvenog krsta iz Irske.
Posle ~etiri uzastopne pobede na toj manifestaciji proteklih godina, ekipa Crvenog krsta Srbije nije u~estvovala u takmi~ewu, ali je zato imala ~ast da bude doma}in ovogodi{weg nadmetawa.
Manifestaciju su ~inila dva doga|aja – Konvencija i takmi~arski deo. Konvencija je odr`ana 9. jula u sve~anoj sali Doma
Vojske Srbije. U~esnicima se najpre obratio prof. dr Dragan
Radovanovi}, predsednik Crvenog krsta Srbije, a potom i ostali
stru~waci koji su govorili o pru`awu prve pomo}i prilikom razli~itih nesre}a.
Posle sve~anog defilea takmi~arskih ekipa Knez Mihajlovom ulicom do Partizanovih ko{arka{kih terena na Kalemegdanu, zapo~ela je ceremonija sve~anog otvarawa 24. evropskog
takmi~ewa ekipa prve pomo}i.
Drugog dana 179 takmi~ara iz 27 ekipa demonstriralo je
znawe u pru`awu prve pomo}i na 28 radnih poligona raspore|enih po Kalemegdanskom parku.
Takmi~ewe je sadr`alo devet zadataka iz prve pomo}i, s razli~itim situacijama nesre}a i ve}im brojem povre|enih. Ta-
kmi~ari su za re{avawe svakog zadatka imali deset minuta,
posle ~ega su prelazili na slede}i poligon.
Bogatom scenografijom, brojnim specijalnim efektima i najve}im brojem u~esnika, poligon na kojem je demonstrirana
situacija nesre}e na snimawu filma privukao je najve}u pa`wu
prolaznika. Osim na radnim poligonima, posmatra~i su mogli da
u`ivaju i na nekom od deset poligona zabavnog karaktera, na kojima se ocewivala spretnost i snala`qivost takmi~ara, kao i
wihovo znawe o Crvenom krstu.
Pobednici takmi~ewa progla{eni su 10. jula i tom prilikom su najuspe{nijima uru~ene nagrade i priznawa, kao i zahvalnice volonterima, kojih je ove godine bilo vi{e od 300 iz
~itave Srbije.
N. DRA@OVI]
Snimio D. ATLAGI]
25
Centar za obuku
logistike u Kru{evcu
[kola
korisnih znawa
Praksa je pokazala da su mnoge ve{tine
koje su mladi}i na slu`ewu vojnog roka
poneli iz kru{eva~kog centra bile i te
kako korisne i po{to su skinuli
uniformu. U~ewe stranih jezika,
informati~kih ve{tina uz visoke
zahteve profesija koje podrazumeva
logistika, jeste put kojim se odva`no ide.
26
okviru reformi Vojske Srbije, od {est nastavnih centara za
obuku kadra logistike, po~etkom 2007. godine formiran je
Centar za obuku logistike u Kru{evcu. Centar obu~ava vojnike na slu`ewu vojnog roka i osposobqava profesionalne
vojnike, podoficire i civilna lica za obavqawe zadataka
logisti~ke podr{ke u jedinicama i ustanovama Vojske Srbijei
Ministarstva odbrane Republike Srbije.
Samo u posledwih godinu dana u kru{eva~kom centru obuku je
zavr{ilo 2.260 vojnika. Za to vreme oni su osposobqeni za du`nosti: mehani~ara za pe{adijsko naoru`awe, pogonske manipulante, mehani~ara za artiqerijsko-raketne sisteme, protivpo`araca, elektromehani~ara, pekara, kuvara, sanitetskog bolni~ara i druge. Organizovana su i realizovana 52 kursa i druga
oblika usavr{avawa za 24 oficira, 234 podoficira, 287 pro-
U
15. jul 2010.
fesionalnih vojnika, 41 vojnog slu`benika i name{tenika, 113 studenata i 160 vojnika na redovnom slu`ewu vojnog roka.
Kada se ve} pomenutim rezultatima doda i veliki doprinos Centra
u profesionalizaciji Vojske Srbije
– u devet ciklusa obuke osposobqeno
je 459 kandidata za profesionalne
vojnike – jasno je da pripadnici tog
sastava imaju ~ime da se ponose. O
dometima obuke, planovima, najboqim kolektivima i pojedincima i
drugim pitawima, razgovarali smo u
Kru{evcu sa komandantom Centra za
obuku logistike pukovnikom Miloradom Dimitrijevi}em i wegovim najbli`im saradnicima.
Centar za obuku logistike razme{ten je u vi{e garnizona. U Kru{evcu se nalaze komanda, komandna
~eta i ~ete za obuku tehni~ke i intendantske slu`be, a u Ni{u ~eta za
obuku vodi~a pasa, uzgoj i dresuru pasa i ~eta za obuku sanitetske
slu`be. Bataqon za obuku saobra}ajne slu`be sme{ten je u Kraqevu.
To, svakako, uslo`ava komandovawe i logisti~ku podr{ku jedinica.
vezeno 9.300 lica i preko 700
tona tereta.
Sastavi
U bataqonu za obuku saobra}ajne slu`be, kojim komanduje major Zoran Vukovi}, obu~avaju se vojnici, studenti Vojne akademije i profesionalni
vojnici za voza~e neborbenih
motornih vozila i rad na sredstvima integralnog transporta.
Obuku izvode iskusne stare{ine i instruktori u savremeno opremqenim kabinetima, na
autodromu „Beranovac” i u javnom saobra}aju Kraqeva i
okoline.
Ocene rada pripadnika
kraqeva~kog bataqona izuzetno su povoqne kada se vrednuje
trud qudi tokom obuke, ali i kada se pogleda broj pre|enih kilometara motornim vozilima bez saobra}ajnih udesa i vanrednih doga|aja. Oni su se istakli i organizacijom i izvo|ewem slo`enih kurseva, me|u kojima se posebno izdvajaju obuka voza~a vu~nih vozova i voza~a koji se upu}uju u mirovne
misije. Sve to uticalo je da na kraju 2009. godine bataqon za obuku
Ciqevi
saobra}ajne slu`be bude progla{en za najboqu jedinicu tog ranga
me|u jedinicama Komande za obuku.
Ipak, pripadnici Centra uspevaju da kvalitetno sprovedu
U ~eti za obuku tehni~ke slu`be osposobqavaju se vojnici za
stru~no-specijalisti~ku obuku vojnika ro~nog sastava za vojnoevi- ~ak devet specijalnosti i 18 usmerewa. Major Vladimir Peri{i} i
dencione specijalnosti u tehni~koj, intendantskoj, saobra}ajnoj, sa- wegovi qudi ~ine sve {to je u wihovoj mo}i da {to boqe od{koluju
nitetskoj i veterinarskoj slu`bi i organizuju dodatne kurseve za po- mehani~are i rukovaoce za razne vrste naoru`awa, motorna vozitrebe slu`be logistike.
la, in`iwerijske ma{ine, ubojna i pogonska sredstva, raketne sis– Na{ ciq je da naprednom individualnom obukom omogu}imo teme, ra~unarsku opremu i telekomunikacije, dok najve}i broj kurusvajawe stru~no-specijalisti~kih znawa i ve{tina za slu`bu logi- sista imaju protivpo`arci. U obuci protivpo`araca uspostavqena
stike. Samo tako }emo stvoriti samouverenog i disciplinovanog je dobra saradwa sa vatrogasnom spasila~kom jedinicom MUP-a iz
vojnika, koji je fizi~ki sposoban, dobro motivisan, obu~en i sa Kru{evca, sa kojom se vi{e puta godi{we organizuju zajedni~ke
kvalitetima borca da pre`ivi na bojnom poqu i izvr{ava zadatke ve`be iz oblasti protivpo`arne za{tite.
kao ~lan posade ili tima – ka`e komandant Centra pukovnik MiloNa sli~an na~in i major Igor Luku} i wegovi saradnici iz
rad Dimitrijevi}.
~ete za obuku intendantske slu`be organizuju obuku kuvara,
Nakon zavr{ene faze stru~no-specijalisti~ke obuke izvodi pekara i hidrotehni~ara. Vojnici kuvarske specijalnosti obuse evaluacija i sertifikacija obu~enosti vojnika i drugih lica. ~avaju se za pripremawe jela koriste}i ratnu kuvarsku tehniku i
Tako je sertifikate o osposobqenosti ve} dobilo 4.216 vojnika opremu vojnih restorana, a pekari se uve`bavaju za proizvodwu
na odslu`ewu vojnog roka i 497
hleba u vojnim pekarama i u
kandidata za profesionalne voterenskim uslovima.
Priznawa
^eta za obuku sanitetske
jnike.
slu`be,
pod vo|stvom potpuZna~aj sertifikata nije
Odli~ne rezultate pripadnika Centra za obuku logistike
kovnika
Slobodana
Andrejisamo u dokazivawu sposobnosti za
zapazile su i pretpostavqene komande. Tako je komandant Ko}a, namewena je za obuku sanrad u jedinicama Vojske Srbije,
mande za obuku general-major Aleksandar @ivkovi} proglasio
itetskih bolni~ara i tehnive} i u ~iwenici da predstavqaju
bataqon za obuku saobra}ajne slu`be iz Kraqeva za najboqu je~ara Vojske Srbije, ali ima i
svojevrsnu preporuku poslodavcidinicu ranga bataqona, dok je komandantu Centra za obuku logiposeban zna~aj u obuci kandima u gra|anstvu da su odre|ena listike pukovniku Miloradu Dimitrijevi}u, za ostvarene rezultadata iz sanitetske slu`be za
ca obu~ena za neka interesantna
te u radu na izgradwi i ja~awu Vojske Srbije, pripalo priznawe
mirovne misije. ^eta za obuku
zanimawa. Mnogi vojnici posle
kao najuspe{nijem komandantu centra za obuku u 2009. godini.
sanitetske slu`be opremqena
odslu`ewa vojnog roka prona{li
je uz pomo} donacije Minisu posao upravo zahvaquju}i serstarstva odbrane Kraqevine
tifikatima obu~enosti iz Centra
Hidrotehni~ari
Norve{ke i u toku su aktivnoza obuku logistike.
sti za formirawe regionaVojnici hidrotehni~arske specijalnosti obu~avaju se za
Trenutno se u Centru obu~alnog centra za obuku saniterukovawe sredstvima za dobijawe, pre~i{}avawe i transport
va 440 vojnika martovske genetske slu`be.
vode, te za snabdevawe vodom u ratnim uslovima. Od komandira
racije, a u toku su tri kursa za
odeqewa za obuku vojnika hidrotehni~ara i pekara zastavnika
189 kandidata za profesionPlanovi
Sr|ana Kurti}a saznajemo da se vojnici tako dobro osposobe za
alne vojnike. Tokom obuke, realizvi|awe izvori{ta i objekata za vodu, obradu i kontrolu
izovano je 86 bojnih ga|awa i
Kadar kojim Centar za
kvaliteta vode za pi}e i distribuciju do potro{a~a, da posle
{est ve`bi sa minsko-eksploziobuku logistike raspola`e
slu`ewa vojnog roka lako prona|u posao u zdravstvenim usvnim sredstvima, dok je pri izvri postoje}a infrastruktura
tanovama i op{tinskim vodovodima.
{avawu zadataka pre|eno vi{e
pru`aju sve preduslove da
od 430.000 kilometara, pre-
27
~eta za obuku sanitetske slu`be i ~eta za obuku vodi~a pasa, uzgoj i dresuru pasa formiraju dva centra regionalnog karaktera.
U wima bi se obu~avalo qudstvo sanitetske i veterinarske
slu`be za potrebe oru`anih snaga u regionu i wihovo
osposobqavawe za u~e{}e u mirovnim operacijama.
– Na dobrom smo putu da ove ~ete, uz donacije Kraqevine
Norve{ke, zaista i prerastu u regionalne centre – tvrdi pukovnik
Milorad Dimitrijevi}.
Centar za obuku logistike znatno je unapredio modalitete
me|unarodne vojne saradwe, o ~emu dovoqno govore posete stranih
vojnih predstavnika, delegacija Ministarstva odbrane Austrije i
Oru`anih snaga Nema~ke, na~elnika G[ KoV Republike Gr~ke i predstavnika medicinskih slu`bi stranih armija koje su u~estvovale na
ve`bi „MEDCEUR”.
Preduzete su i brojne mere na unapre|ewu uslova `ivota i
rada vojnika i profesionalnih pripadnika, naravno, u saradwi
sa komandama i jedinicama u rejonima razme{taja organizacijskih celina Centra. Na tom poqu posebno je vidqiv napredak u
garnizonu Ni{.
– Do ovakvih rezultata – smatra pukovnik Dimitrijevi} – Centar ne bi mogao do}i bez svesrdne pomo}i Komande za obuku, Centralne logisti~ke baze, Druge i Tre}e brigade Kopnene vojske,
tehni~ko-remontnih zavoda Kragujevac i ^a~ak, 98. avijacijske baze,
komandi i jedinica u garnizonu Kru{evac i Kulturnog centra u
Kru{evcu.
Namena i zadaci Centra u narednom periodu jasno su definisani, tako da }e se pripadnici tog sastava i nadaqe baviti obukom
i usavr{avawem kadra logistike, pri ~emu }e se poseban zna~aj
dati osposobqavawu podoficira, zanavqawu dela materijalne
baze za obuku i dogradwi infrastrukture. Velika pa`wa posveti}e
se usavr{avawu instruktorskog kadra iz oblasti stranih jezika i
informati~kih tehnologija, dok }e se sistem obuke sve vi{e prilago|avati savremenim pojedina~nim i kolektivnim standardima profesije. Zato }e se pripadnici Centra sve vi{e ukqu~ivati u programe me|unarodnog vojnog obrazovawa, razmene iskustava i zajedni~ke obuku sa inostranim partnerima. Samo tako uspe}e da i u
budu}nosti kvalitetno obu~avaju qude, na kojima le`i logisti~ka
podr{ka u Vojsci Srbije.
Zoran MILADINOVI]
Vesti
Obuka prve
generacije
podoficira
u Pan~evu
Komadant Centra za obuku i usavr{avawe podoficira major Milovan Vasi} obi{ao je prvu generaciju polaznika osnovnog kursa za podoficire. Po~etkom
pro{log meseca oni su zapo~eli prvi modul usavr{avawa
koji traje {est nedeqa, ili 240 nastavnih ~asova. Major
Vasi} je prilikom obilaska naglasio da prva generacija
budu}ih vodnika broji 55 polaznika, od kojih je {est `ena.
Posle boravka u Pan~evu ~ekaju ih jo{ dva modula
obu~avawa – obuka u specijalizovanim centrima za obuku
i sta`irawe u jedinicama Vojske Srbije.
Formirawem Centra za obuku i usavr{avawe podoficira, 8. juna otpo~elo je novo poglavqe u osavremewavawu obuke te zna~ajne slu`be u na{oj vojsci. Komadant Centra istakao je da je prva generacija polaznika kursa za prve podoficire tako|e po~ela {kolovawe
i da je ube|en da }e kao sto`eri podoficirskog kora
ste~ena znawa primewivati i prenositi na najboqi
na~in. Dvadeset i pet polaznika }e za pet nedeqa imati
190 ~asova predavawa, posle kojih }e postati oslonac
komandirima mati~nih jedinica u kojima }e voditi
ra~una i o obuci budu}ih profesionalnih vojnika.
Major Vasi} zahvalio je na pomo}i vojsci Holandije,
koja je pomogla prilikom formirawa Centra, odnosno
obu~ila prvu grupu na{ih instruktora koji su kasnije postali baza transfera znawa i savremene metodologije za
preostala trideset i ~etiri instruktora – sada nastavni~ki kadar Centra. Dva instruktora holandske vojske trenutno borave u Centru, pru`aju}i smernice i pomo} tokom izvo|ewa prvog osnovnog podoficirskog kursa.
Gosti iz Holandije isti~u da su ponosni na rezultate obuke na{ih instruktora i uvereni da }e Vojska Srbije dobiti kvalifikovan, stru~an i savremen podoficirski kor.
P. VOJINOVI]
Sinimio Z. MILOVANOVI]
15. jul 2010.
Prvi pontonirski bataqon na Savi
Odmeravawe
snaga
Pored namenskih, pripadnici
pontonirskog bataqona anga`uje se i za
brojne zadatke humanitarnog karaktera,
poput spasavawa qudi, stoke i imovine
prilikom elementarnih nepogoda,
najpre poplava, {to zahteva izuzetnu
stru~nost i profesionalizam
aba~ki pontonirci koriste svaku priliku za obu~avawe na
Savi, odmeravaju}i tako znawe, snage i sredstva sa {irokom
i pitomom, ponekad s prole}a nabujalom rekom.
Sem toga, specijalizovana jedinica Vojske Srbije u [apcu
raspola`e plovnim ~lancima za formirawe skela, remorkerima, ve}im brojem desantnih ~amaca kojima u jednom talasu mo`e
da preveze i oko tri stotine qudi. U wenom sastavu je i odre|en
broj in`iwerijskih ma{ina, jer pre silaska u reku vaqa izraditi
stotinak pa i vi{e metara prilaznog vojnog puta.
Uve`bavawa pontoniraca na Savi nedavno su pratili i oficiri 53. klase general{tabnog usavr{avawa.
Pored mu{karaca, za upravqa~ima vanbrodskih motora i remorkera nalazi se i osam `ena profesionalnih vojnika. Prema
oceni potpukovnika Zorana Stani}a, komandanta bataqona, one
ni u ~emu ne zaostaju za kolegama, ve} ih u nekim situacijama i
prema{uju.
Razvodnik Aleksandra Vuji} nalazi se u jedinici, na formacijskom mestu rukovalaca vanbrodskog motora na desantnom ~amcu ko-
jim se mo`e prevoziti 15
lica ili dve i po tone tereta, od oktobra pro{le godine. Bojana Bawac, tako|e
razvodnik, na du`nosti je
rukovaoca remorkera od
~etiri i po tone, a sestre
bliznakiwe razvodnici Tawa i Sawa Mitrovi} upravqaju robusnim amfibijskim transporterima kojima se rekom prevoze i qudi
i borbena tehnika.
Po{to je vodostaj Save
prema{io granicu vanredne
odbrane od poplava, u pontonirskoj jedinici u stalnoj
pripravnosti su snage za odbranu od elementarne nepogode, pre svega za za{titu
vojnih objekata, ali i civilnih po pozivu lokalne samouprave, uz odobrewe pretpostavqene komande.
Uskoro }e, na radost
turista, stanovnika Beograda, Zemuna i okolnih mesta,
ponotnirci Prvog pontonirskog bataqona postaviti ~etrdesetak pontona kako bi premostili Dunav, na {irini od oko 300 metara, i na taj na~in povezali
Zemunski kej i poznato ostrvo – izleti{te Lido.
B. M. POPADI]
„EMPA Journalist Tour 2010”
Novo poverewe
Deset novinara iz redakcija
vojnih listova iz Austrije, Norve{ke,
Letonije, Srbije, Slovenije i Hrvatske
provelo je pet dana u Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini, idu}i putevima koje je
posledwih vekova obele`ila istorija
ratovawa na podru~ju zapadnog Balkana,
a danas je to prostor intenzivnih napora
za ja~awe stabilnosti i poverewa
iq posete vojnih novinara, koju je organizovalo Evropsko
udru`ewe vojnih novinara (EMRA), bilo je upoznavawe sa
vojnom istorijom zapadnog Balkana u tri vremenska perioda: formirawe Vojne krajine i austro-turski ratovi u
16 i 17. veku; Drugi svetski rat i borbene operacije nema~kih snaga protiv partizanskog pokreta; dana{we nastojawe
Evropske unije za stabilizaciju situacije u Bosni i Hercegovini i olak{awe wenog puta u Evropsku uniju.
Poseta je po~ela u Zagrebu, 18. juna, brifingom u RACVIAC – Centru za bezbednosnu saradwu, gde je zamenik direktora
pukovnik @eqko Cepanec predstavio organizaciju, misiju i
rezultate rada ove, kako je rekao, „internacionalne, nezavisne, neprofitne, akademske, regionalne organizacije, koja nastavqa razvijawe dijaloga i saradwe u bezbednosnim pitawima na prostoru Jugoisto~ne Evrope, kroz partnerske odnose
zemaqa u regionu i pomo} koju im u tom procesu pru`aju partneri iz Evrope i sveta”.
U popodnevnim ~asovima u~esnici su posetili Samobor
i kulturno-istorijske znamenitosti ovog mesta kod Zagreba.
Narednog dana, 19. juna, novinari su pre podne proveli sa
kolegama iz Odeqewa vojne {tampe, koje je u sastavu Uprave za
odnose sa javno{}u i informisawe Ministarstva odbrane
Hrvatske. Glavni i odgovorni urednik @eqko Stipanovi} i za-
30
menica glavnog urednika Vesna Pintari} upoznali su kolege sa
zadacima i poslovima kojima se bave, posebno u izdava~koj delatnosti i ure|ivawu lista „Hrvatski vojnik”.
Popodne su novinari krenuli na put, u dva minibusa koje
je obezbedilo Ministarstvo odbrane Austrije.
Prvo zadr`avawe bilo je u Karlovcu, gradu bogate vojne
istorije, koji je iznikao iz tvr|ave podignute 1579. godine za
odbranu od Turaka. Osmanlijska vojska je u 16. i 17. veku ~ak sedam puta opsedala Karlovac, ali nije ga uspela osvojiti. Grad je sve
vreme bio sredi{te Vojne krajine za Hrvatsku, formirane 1580. godine za odbranu Habzbur{ke monarhije od turskih osvaja~kih pohoda.
Vojna krajina
U vojnim formacijama bili su Srbi, koji su se u dugi
pograni~ni prostor od Hrvatske do Vojvodine doseqavali
be`e}i od turskih odmazdi, ali i privu~eni direktnim
carskim privilegijama za vojno slu`ewe. Te privilegie
stalno su rasle, po~ev od 1538. godine, kada dobijaju garancije na 20 godina da mogu koristiti imawa na koja su se doselili,
a da zauzvrat u~estvuju u ratovima na strani Austrije. Ta
imawa ostala su slobodna posle povla~ewa hrvatskih kmetova
pred ratnim sukobima, a naseqavali su ih Srbi iz Bosne i Srbije, koji su se sklawali od turske vlasti i odmazdi zbog
u~e{}a u ratovima protiv Turaka na strani Austrije.
Vojna krajina je tek 1881. godine ponovo pripojena Banskoj Hrvatskoj i prestala da postoji kao zasebna celina.
U mestu Turaw, ju`no od Karlovca, novinari su posetili
„Muzejsku zbirku naoru`awa Domovinskog rata”, gde je na
otvorenom, na prostoru stare austrougarske kasarne, izlo`eno naoru`awe kori{}eno u posledwim ratovima na tim
prostorima.
Put je nastavqen preko Vojni}a, Gline i Dvora do Biha}a, teritorije koja je tako|e bila obuhva}ena Vojnom krajinom.
Hotel „Opal“ u Biha}u, gde su novinari preno}ili,
me{tani zovu draguq na Uni. S razlogom, jer moderno{}u i
kvalitetom usluge pokazuje ekonomski oporavak i boqu budu}nost prostora na kojima su ratovi devedestih godina ostavili
dubok trag i u du{ama qudi i u pusto{ewu nekada razvijene
ekonomije.
15. jul 2010.
^as istorije
Predavawa o ranijim i novijim istorijskim
doga|ajima u zapadnom Balkanu pripremio je pukovnik dr
Jerg A{enbrener, predsednik EMRA, odli~an poznavalac
istorije, geografije i kartografije, ~ime se dugo bavio u
austrijskoj vojsci, do sada{we du`nosti glavnog i odgovornog urednika vojnog lista „Truppendienst“.
Pukovnik dr A{enbrener objavio je pro{le godine,
zajedno sa vi{e koautora, obimnu monografiju o
nema~kim vojnim operacijama na isto~nom frontu u Drugom svetskom ratu, u kojima se daje i geneza sukoba na
prostoru Balkana od sredweg veka do posledwih ratova.
Ovo putovawe bilo je svojevrstan ~as istorije,
odr`avan na mestima gde su se odigrali sudbonosni doga|aji. ^asovi su bili na otvorenom, uz mape i skice
pri~vr{}ene magnetima za karoseriju minibusa, te niz
novih detaqa, posebno o operacijama nema~ke vojske u
Drugom svetskom ratu u poku{aju da uni{ti partizanske
snage.
Uz predavawa kustosa muzeja u gradovima kojima smo
prolazili, Karlovcu, Jajcu i Jablanici, stekla se nova
uporedna slika ratnih operacija koje su za ove gradove i
danas predmet stalnog interesovawa brojnih posetilaca
i zanimqiv deo turisti~ke ponude.
1944. godine sa ciqem da se uni{ti partizanski Vrhovni
{tab i Tito. Ra~unaju}i na efekat iznena|ewa, za dan napada izabran je Titov ro|endan.
U~esnici putovawa su sa brda iznad Drvara sagledali
prostor desanta nema~kih jedinica i tada dobro skrivenu
pe}inu iznad grada, iz koje se Tito, koriste}i rezervni
izlaz, izvukao sa svim ~lanovima Vrhovnog {taba.
Na jo{ jednoj istorijskoj lokaciji, u Jajcu, gde je ro|ena Titova Jugoslavija, Muzej AVNOJ-a ~uva se}awe na taj doga|aj.
Bitka na Neretvi bila je bitka za spas vi{e od 4.000
Regionalni centar u Butmiru
Na brifingu u Centru za obuku za operacije
podr{ke miru (PSOTC – Peace Support Operations Training
Center) sagledani su uslovi i na~in rada i nastojawa da
ovaj centar preraste u regionalni, jer je za tu namenu
ve} deklarisan u okviru saradwe zemaqa Jugoisto~ne
Evrope.
Novinari su se u Butmiru sastali sa predstavnicima vojne {tampe BiH i pozvali ih da prisustvuju predstoje}em 31. kongresu Evropskog udru`ewa vojnih novinara (EMRA), koji se od 8. do 12. septembra odr`ava u
Beogradu.
rawenika, koju su vodile i dobile partizanske jedinice
protiv udru`enih nema~kih, italijanskih, usta{kih i
~etni~kih snaga u februaru i martu 1943. godine. Po humanosti, istrajavawu u borbi za rawenike i narod, kao i
Titovoj strate{koj zamisli izvla~ewa iz obru~a vlastitim
snagama, ova bitka u{la je u vojne uxbenike.
Posle Jablanice, ekipa je nastavila put do Sarajeva.
Evropska orijentacija Bosne i
Hercegovine
Bitka za rawenike
Tre}eg dana putovawa, 20. juna, ekipa je krenula put
Bosanskog Petrovca i Drvara, pa Kqu~a i Mrkowi} Grada
do Jajca, te daqe, preko Bugojna, do Jablanice.
Taj put obele`ila je u Drugom svetskom ratu nema~ka
ofanziva protiv glavnine partizanskih snaga sa Vrhovnim
{tabom i Titom na ~elu, zavr{ena herojskom bitkom za
rawenike na Neretvi, jednom od najhumanijih vojnih op
eracija u istoriji ratovawa.
Nema~ka operacija po~ela je u januaru 1943. godine sa
namerom da uni{ti partizanske snage koje su tada bile koncentrisane na Grme~u. U na{oj istoriji to je poznata ^etvrta ofanziva, u kojoj su se partizanske snage povla~ile pred
jakim nema~kim snagama kroz Bosnu. Iza we je usledila Peta ofanziva, u kojoj je bitka na Neretvi najva`niji doga|aj.
Na toj deonici puta ekipa je posetila Drvar i lokalitete
jo{ jedne nema~ke ofanzive, „Kowi}ev skok“, preduzete 25. maja
Dva dana, 21. i 22. juna, ekipa vojnih novinara provela je u poseti kampu u Butmiru, gde su imali vi{e brifinga,
u {tabu EUFOR-a i Centru za obuku za operacije podr{ke
miru (PSOTC – Peace Support Operations Training Center), a
prisustvovali su i pokaznoj ve`bi policijskih snaga EUFOR-a.
O misiji u BiH i organizaciji mirovnih snaga novinarima je govorio komandant EUFOR-a austrijski generalmajor Bernard Bair i wegovi saradnici.
Misija EUFOR-a ALTHEA, pokrenuta 2. decembra 2004.
godine, deo je politike Evropske unije i wene podr{ke Bosni
i Hercegovini da stabilizuje sutuaciju posle svih ratnih doga|awa i br`e ide izabranim putem u evropske integracije. Mandat misije traje do novembra ove godine.
Na po~etku misije snage su brojale 7.000 vojnika, kao i
prethodne snage SFOR-a pod vo|stvom NATO-a. Sada EUFOR ima
oko 2.000 vojnika iz 25 zemaqa, od kojih pet nisu ~lanice EU.
Integrisane policijske snage EUFOR-a priredile su
za vojne novinare vrlo slo`enu ve`bu na poligonima u Butmiru, u kojoj su anga`ovane specijalne snage za suzbijawe
demonstracija i protesta gra|ana koji napadaju va`ne
li~nosti i objekte. U ve`bi su, kao podr{ka specijalcima,
kori{}eni helikopter i specijalna vozila.
Na kraju posete Bosni i Hercegovini, novinare u~esnike „EMPA Journalist Tour 2010“ primio je visoki predstavnik EU, austrijski diplomata dr Valentin Incko, koji ih
je upoznao sa aktuelnom politi~kom situacijom u BiH i perspektivama ove zemqe u evropskim integracijama.
R adenko MUTAVXI]
31
{kolstvo
Diplomac 2010
Zavr{na ve`ba kadeta Vojne akademije „Diplomac 2010” na analizi 8.
jula ocewena je kao vrlo uspe{na. Tom
prilikom zamenik na~elnika Vojne akademije pukovnik mr Branko Bo{kovi}
dodelio je zahvalnice svim organizacionim celinama Vojske Srbije i Ministarstva odbrane koje su pomogle u
organizaciji ve`be.
Poseta britanskoj Odbrambenoj
akademiji
Delegacija Vojne akademije boravila je krajem juna u Odbrambenoj akademiji Velike Britanije u [rivenhemu. Ciq posete bilo je unapre|ewe saradwe dveju obrazovnih institucija i
priprema projekta o reformi visokog obrazovawa u bezbednosnom sektoru. Tokom posete,
na~elnik Vojne akademije brigadni general dr Mladen Vuruna odr`ao je predavawe pripadnicima Odbrambene akademije – „Military Education Reform in the Republic of Serbia“.
U britanskoj Akademiji, pored generala Vurune, boravili su pukovnici Vladisav Obrenovi} i Novica Coni} i potpukovnik Dejan Ran|elovi}. Na{i oficiri obi{li su i Kolex za
menaxment i tehnologiju i Zdru`eni komandno-{tabni kolex Odbrambene akademije. Britanska
Akademija u svom sastavu ima i Centar za obuku vojnih sve{tenika te Kraqevski kolex za
odbrambene studije u Londonu.
Akreditovan Univerzitet odbrane
Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije donela je Uverewe o
akreditaciji visoko{kolske ustanove Univerziteta odbrane, ~ije je sedi{te u Beogradu, u
Ulici Pavla Juri{i}a [turma 33. Nosioci Univerziteta odbrane bi}e Vojna akademija i
Vojnomedicinska akademija.
– Akreditacijom Univerziteta odbrane, vojno {kolstvo Republike Srbije dobilo je
mogu}nost da uspostavi doktorske studije – izjavio je na~elnik Vojne akademije brigadni
general dr Mladen Vuruna.
Analiza sportskog
prvenstva Vojske
Dodelom zahvalnica i stimulativnih mera zavr{ena je analiza organizacije ovogodi{weg Tre}eg sportskog prvenstva Vojske Srbije. Plakete
i zahvalnice dobile su organizacije
i pojedinci koji su dali izuzetan doprinos u organizaciji prvenstva Vojske, koje je ove godine okupilo vi{e
od 400 takmi~ara.
Pripremio Jovan KRIVOKAPI]
Ameri~ki studenti na
Vojnoj akademiji
Grupa studenata Severnoisto~nog univerziteta iz Bostona,
iz dr`ave Masa~usets, bila je 5. juna u poseti Vojnoj akademiji.
Izraziv{i zahvalnost na inicijativi da upoznaju srpsko vojno
{kolstvo, na~elnik Vojne akademije brigadni general dr Mladen
Vuruna prezentovao je studentima na~in na koji se obrazuju oficiri Vojske Srbije, od sredwe {kole do akademskih studija i
najvi{eg stru~nog usavr{avawa u [koli nacionalne odbrane.
32
zdravstvo
Prva transplatacija bubrega
u Republici
Srpskoj
Ekipa stru~waka Vojnomedicinske akademije, koju je
predvodio na~elnik generalmajor prof. dr Miodrag Jevti}, boravila je nedavno u Bawoj Luci. Doma}ini gostima
iz Srbije bili su i ministar
zdravqa Republike Srpske
prof. dr Ranko [krbi}, direktor Fonda za zdravstvenu za{titu Goran Kqaj~in i generalni direktor Zdravstvenog centra Bawa Luka prof. dr Mirko Staneti}. Tokom posete potpisan je Protokol o nau~notehni~koj saradwi izme|u VMA i KC Bawa Luka. U toku boravka u Bawoj Luci transplantacioni tim VMA, predvo|en pukovnikom prof. dr Sidorom Mi{ovi}em, uz asistenciju kolega
iz tamo{weg Klini~kog centra, uspe{no je izveo prvu transplantaciju bubrega u Republici
Srpskoj. Posle KC Ni{, VMA intenzivno radi da i KC Bawa Luka bude osposobqen za
samostalnu realizaciju programa transplantacije bubrega i neposredno podr`ava nacionalnu akciju „Produ`i `ivot“.
Timski rad u zdravstvu
U VMA je nedavno izvedena visceralna hibridna rekonstrukcija
aneurizme grudne i trbu{ne aorte, jedna od najte`ih i najkompleksnijih
operacija u oblasti vaskularne hirurgije. Operacija je trajala du`e od
deset sati.
Visceralna hibridna rekonstrukcija grudno-trbu{ne aorte predstavqa kombinaciju klasi~ne vaskularne otvorene hirur{ke tehnike s endovaskularnom rekonstrukcijom aorte. Su{tina jeste u kompletnoj
endovaskularnoj rekonstrukciji grudne i trbu{ne aorte stent graftom, uz
istovremeno by pass premo{}avawe `ivotno bitnih visceralnih arterija
koje polaze iz aorte. Multidisciplinarnim pristupom operacija je izvedena i u VMA, pri ~emu je iskazana vrhunska osposobqenost i spremnost
na{ih vaskularnih hirurga, radiologa, kardiologa, anesteziologa, neurologa i transfuziologa za takvu hirur{ku proceduru.
Jubilej vojne trasfuziologije
U organizaciji Instituta za transfuziologiju VMA nedavno je sve~ano obele`eno 60 godina
vojne transfuziolo{ke slu`be. Pukovnik prof. dr Miroqub Trkuqi}, na~elnik Instituta, istakao
je da se weni po~eci vezuju za prvu transfuziju konzervisane krvi koja je primewena kod rawenika
na Solunskom frontu. Pre {ezdeset godina ustrojena je vojna transfuziolo{ka slu`ba u nekada{woj Jugoslaviji.
– Danas je Institut za transfuziologiju moderno opremqena organizacijska celina VMA,
koja u radu po{tuje najvi{e standarde struke i nauke te sara|uje sa sli~nim centrima u zemqi i
regionu – rekao je pukovnik prof. dr Miroqub Trkuqi} na sve~anosti.
Delegacija
Ministarstva
odbrane Turske
u VMA
U okviru posete Ministarstvu
odbrane Republike Srbije, delegacija
Ministarstva odbrane Turske, koju je
predvodio general-potpukovnik Ahmet
Turmu{, generalni sekretar Ministarstva, posetila je VMA. Goste je
primio na~elnik general-major prof.
dr Miodrag Jevti}. Zvani~nici su razgovarali o mogu}nostima saradwe u
oblastima od zajedni~kog interesa –
stru~nog usavr{avawa i nau~noistra`iva~kog rada.
Saradwa sa
Kraqevinom
Danskom
Pukovnik Kurt Refsgard iz Ministarstva odbrane Danske posetio je
Kliniku za psihijatriju VMA, gde je sa
stru~wacima te ustanove razmatrao mogu}nosti saradwe u okviru informati~ke podr{ke prilikom formirawa Centra za psiholo{ku selekciju kognitivnih sposobnosti i procene li~nosti.
Zajedno u
interventnoj
radiologiji
Interventni kardiolog iz Sofije
prof. dr Aleksandar Doganov, sa saradnicima, posetio je VMA. Tom prilikom je
sa potpukovnikom dr Sini{om Rusovi}em
realizovana prakti~na obuka u oblasti
primene transradijalnog pristupa u dijagnosti~kim i terapijskim procedurama
na srcu i krvnim sudovima. Dogovorena je
daqa saradwa u toj oblasti, radi uvo|ewa novih procedura u rutinsku dijagnosti~ku praksu.
Na~elnik
General{taba
Italije obi{ao
srpski sanitet
Na~elnik General{taba Oru`anih
snaga Italije general Vi}ence Kamporini
boravio je nedavno u VMA, gde je sagledao
organizaciju i mogu}nosti te ustanove,
kao i najva`nija dostignu}a u na{oj vojnozdravstvenoj slu`bi. Sa gostima su razgovarali na~elnik Uprave za vojno
zdravstvo brigadni general Veqko Todorovi} i zamenik na~elnika VMA pukovnik
prof. dr Nikola Filipovi}.
Pripremila Elizabeta RISTANOVI]
Strategija nacionalne bezbednosti SAD
Pi{e Dr Todor MIRKOVI]
Obnova svetskog
liderstva
P
U proceni savremene me|unarodne
situacije, podlo`ne ~estim i
neo~ekivanim promenama i
izazovima, te mesta i uloge
Sjediwenih Dr`ava u woj, zapa`eno
provejava ose}aj izvesnog gubitka
kredibilnosti SAD u svetu i wihove
mo}i i uticaja, ali i optimizam zbog
mogu}nosti revitalizacije ratovima
optere}enog i krizom posrnulog
ameri~kog dru{tva, kao i
obnavqawa ameri~kog liderstva
34
rema ustaqenoj praksi, svaka nova administracija SAD donosi svoju strategiju nacionalne bezbednosti (National Security Strategy). Osnovne smernice za takvu strategiju, po pravilu, daje predsednik SAD,
a ona se daqe razra|uje i oblikuje u Savetu za nacionalnu bezbednost, najvi{em kolektivnom telu ameri~ke izvr{ne vlasti.
Prethodne administracije SAD svojim strategijama nacionalne
bezbednosti obi~no su davale nazive koji su ozna~avali wenu su{tinu.
Strategija predsednika Ajzenhauera, na primer, bila je nazvana „Strategija obuzdavawa” (spre~avawa {irewa me|unarodnog komunizma i uticaja SSSR-a u svetu), administracije predsednika Klintona „Strategija anga`ovawa i {irewa” (politi~kog i vojnog anga`ovawa radi {irewa prisustva i uticaja SAD u svetu), a administracije predsednika Bu{a „Antiteroristi~ka strategija” (odra`avala je reagovawe SAD na
teroristi~ki napad na glavne ekonomske i vojne objekte SAD 11. septembra 2001. godine).
Strategija nacionalne bezbednosti administracije predsednika
Obame nema poseban naziv. Ona je ozna~ena kao Nacionalna strategija
bezbednosti – maj 2010 („National security strategy – May 2010”).
Strategija nacionalne bezbednosti (SNB) utvr|uje osnovna na~ela i
daje glavne smernice delovawa spoqne politike i vojne strategije. Vojna
strategija proizlazi iz SNB i oslawa se na wu. Predsednik Barak Obama u svojoj predizbornoj kampawi i posle preuzimawa du`nosti iznosio
je neke stavove kojima se trasiraju smernice spoqne i vojne politike
SAD, ali one su se uglavnom odnosile na vojno anga`ovawe SAD na Sred15. jul 2010.
wem istoku i u jugozapadnoj Aziji (Irak, Avganistan, Pakistan).
Sveobuhvatnija SNB administracije predsednika Obame, me|utim,
doneta je tek nekih petnaest meseci posle wenog ustoli~ewa – maja 2010.
Tekstu SNB prethodi jedan dokument (Uvod u SNB) Bele ku}e
sa potpisom Baraka Obame, kao wegovim autorom. U tom dokumentu izneta su kqu~na pitawa iz domena spoqne i vojne politike
SAD, koja se detaqnije razmatraju u tekstu koji sledi, obima 52
stranice. Ta pitawa, krajwe uop{teno, su: procena savremene
situacije u svetu, mesta i polo`aja SAD u wemu; opasnosti
(pretwe) Sjediwenim Dr`avama, wihovim interesima u svetu i
saveznicima; mere koje se preduzimaju u odgovoru na neposredne i
potencijalne opasnosti po bezbednost SAD, wihovih saveznika i
nacionalnih interesa; ciqevi i vidovi vojnog anga`ovawa SAD u
svetu; neki aspekti ja~awa vojne mo}i i odbrambenih sposobnosti
SAD.
Odlike savremenog sveta
U uvodu se nagla{ava, a u tekstu SNB daqe razra|uje i obja{wava, da savremeni svet `ivi u vremenu brzih („bri{u}ih”)
promena koje su dovele do nezapam}ene globalizacije, koja je, sa
mnogim pozitivnim aspektima, dovela i „do intenzivirawa opasnosti s kojima se suo~avamo – od me|unarodnog terorizma i proliferacije smrtonosnih tehnologija, do ekonomskog sunovrata i
klimatskih pereme}aja”.
U SNB se daqe nagla{avaju i neizvesnosti koje savremena
dostignu}a i pona{awa izazivaju, pa se s tim u vezi citiraju re~u
predsednika Obame iz govora odr`anog u Vojnoj akdemiji Vest
Point, da „tehnologije koje razvijamo mogu da osvetle stazu mira
ili da je zauvek zatamne, a energija koju koristimo mo`e da oplemeni na{u planetu, a mo`e i da je razori“.
Isti~e se, tako|e, da su dve decenije posle kraja hladnog rata obele`ene kako obe}awima, tako i rizi~nim promenama. Prostor miroqubivih demokratija je pro{iren, a opasnost od velikog
nuklearnog rata otklowena. Velike sile danas `ive u miru, globalna ekonomija je porasla, a trgovina zbli`ila narode i dr`ave.
Ovi uspesi, ipak, pra}eni su rizicima. Ratovi ideologija zameweni su ratovima religija, etni~kim i plemenskim identifikovawem, nuklearna apokalipsa je pro{irena, ekonomska nejednakost i nestabilnosti su intenzivirani. Ugro`avawe `ivotne
sredine sve je ve}e, kao {to su i nedostatak hrane i zdravstvene
za{tite u mnogim delovima sveta. „Isti alati koji su omogu}ili
~oveku da stvara, omogu}ili su mu i da razara“, ka`e se u SNB.
Revitalizacija ameri~kog dru{tva
Pojmovi „revitalizacija” ameri~kog dru{tva i „obnova”
liderstva SAD u svetu kqu~ni su pojmovi u tekstu Strategije
nacionalne bezbednosti.
„Na{a zemqa poseduje atribute – sna`no savezni{tvo,
najmo}nija vojna sila, najja~a svetska ekonomija, jaka i obnovqiva demokratija i drugo – koji su podr`avali weno liderstvo decenijama... Tako, s pogledom unapred, ne treba
sumwati, SAD }e nastaviti da odr`avaju globalnu bezbednost,
one moraju obnoviti svoje liderstvo u svetu putem gradwe i
kultivisawa izvora vlastite mo}i i mo}i uticaja...”
Obnavqawe ameri~kog liderstva u svetu oslawa se prvenstveno na ja~awe unutra{we mo}i na bazi raspolo`ivih i
gotovo neiscrpnih resursa, kao i na odr`avawe i daqe ja~awe
savezni{tva i partnerstva.
U dokumentu se neskriveno iznosi da je mo} SAD gotovo u
svim domenima, sem u vojnom, opala, kao {to je opao i wihov
uticaj u svetu. Me|utim, istovremeno se veoma sna`no isti~e
potreba i mogu}nost revitalizacije ameri~kog dru{tva i obnova ameri~kog globalnog liderstva, s napomenom da revitalizacija dru{tva mora da prethodi obnovi liderstva.
Nagla{ava se da je pretwa ameri~kom narodu, wihovim domovima i interesima SAD u svetu tokom posledwih dvadeset godina
dramati~no izmewena. Umesto jedne ekspanzionisti~ke imperije,
„mi se sada suo~avamo sa {irokom lepezom izazova – od {iroke
mre`e nasilni~kih ekstremista do dr`ava koje kr{e me|unarodne
norme pona{awa i suo~avaju se sa unutra{wim kolapsom“. Pri
tome posebno se nagla{avaju: me|unarodni terorizam, {irewe
oru`ja masovnog ubijawa i razarawa i ugro`avawe/ometawe
savremenih (internet) komunikacija. Na to se nadovezuje organizovani kriminal, a ne zaobilazi se ni potencijalna pretwa od ja~awa
regionalnih sila sa mogu}im ekspanzionisti~kim pretenzijama.
Za uspe{an odgovor na navedene i druge pretwe tra`i se pre
svega revitalizacija i ja~awe sveukupne mo}i SAD, daqa izgradwa i ja~awe savezni{tva sa vode}om ulogom SAD. „Na{a nacionalna bezbednost zavisi od na{ih sposobnosti da revitalizujemo i izbalansiramo na{e jedinstvene atribute, upravo kao {to i
globalna bezbednost zavisi od mo}nog i odgovornog ameri~kog liderstva“, ka`e se u SNB. „To obuhvata na{u oru`anu silu, ekono-
msku konkurentnost, moralno liderstvo, globalno anga`ovawe i
sposobnost da oblikujemo me|unarodni sistem koji slu`i zajedni~kim interesima dr`ava i naroda“.
Ratom do ciqa
Radi ostvarivawa bezbednosnih ciqeva, SAD vode dva rata
u kojima su anga`ovane hiqade qudi u izuzetno surovima uslovima
i sa stotinama milijardi tro{kova za to anga`ovawe. Povoqan
ishod tog anga`ovawa, u smislu razbijawa Al Kaide i stabilizacije prilika u Iraku, Avganistanu i {irem podru~ju, jedan je od
glavnih ciqeva i zadataka vojske i drugih organa vlade SAD. Na
planu ostvarivawa navedenog ciqa, sem vojnog anga`ovawa, preduzimaju se i druge mere. U Avganistanu i Pakistanu, na primer,
pomo} se ukazuje zvani~nim organima vlasti, bezbednosnim i vojnim strukturama i wihovom osposobqavawu za preuzimawe odgovornosti za budu}nost vlastitih zemaqa, kao {to se ~ini i u Iraku.
Protiv opasnosti od me|unarodnog terorizma i Al Kaide,
kao wegovog glavnog nosioca, borbe se {ire na wihova upori{ta
u Jemenu, Somaliji, Mogadi{u i drugim delovima sveta – tamo gde
se identifikuju wihovi saveznici. Borba protiv me|unarodnog
terorizma jedan je od glavnih zadataka oru`anih snaga i drugih
organa vlasti SAD.
U SNB sna`no je nagla{ena opasnost za ameri~ki narod i
globalnu bezbednost od oru`ja za masovno uni{tewe i razarawe,
naro~ito od nuklearnog oru`ja, s naznakom mogu}nosti kori{}ewa
tih oru`ja i u teroristi~ke svrhe. Pri tome, iznosi se procena da
35
se opasnost od mogu}e upotrebe nuklearnih oru`ja pove}ava. Zalihe ostvarene u vreme hladnog rata u arsenalima velikih sila se
zadr`avaju, a broj zemaqa sa nuklearnim oru`jem se pove}ava.
Probe s nuklearnim oru`jem se nastavqaju, a na crnom tr`i{tu
trguje se sa nuklearnim tajnama i materijalima. Teroristi su odlu~ni u nastojawu da nabave, proizvedu ili ukradu nuklearno
oru`je i upotrebe ga u teroristi~ke svrhe. Proliferacija nuklearnog oru`ja mo`e voditi i do razmene nuklearnih udara, ka`e
se u SNB, mada se ne navodi gde i izme|u koga.
Opasnost po mir i bezbednost u SAD i u svetu dolazi i od
drugih sredstava sa mogu}nostima masovnog ubijawa i razarawa.
Tako, na primer, efikasna upotreba smrtonosnih biolo{kih agenasa u visoko urbanizovanim centrima mo`e da ugrozi stotine
hiqada qudi i da nanese nepredvi|ene ekonomske, socijalne i
politi~ke posledice. Zbog toga SAD preduzimaju odgovaraju}e
mere, kod ku}e i u svetu, da do takvih slu~ajeva ne do|e.
U SNB veliki zna~aj je pridat pitawu bezbednosti elektronskih komunikacija, tj. za{titi od ometawa u radu sredstava koja
rade u prostoru (space) i kibernetskom prostoru (syberspace).
Pretwe kibernetskom prostoru (sistemu kompjuterskih mre`a)
predstavqaju jednu od najozbiqnijih pretwi po nacionalnu
bezbednost, javnu sigurnost i ekonomske izazove. Sredstva koja
rade u tom prostoru, kao proizvodi najsavremenijih tehnologija,
obezbedila su vode}u ulogu i globalno liderstvo SAD, ali ona su
istovremeno postala osetqiva na ometawa i napade koje mogu da
kreiraju i preduzmu potencijalni protivnici SAD.
Isti~e se da su javne (dr`avne i komercijalne) mre`e u kibernetskom prostoru stalno napadane od raznih „uqeza”, ~ime su
nanete {tete od vi{e stotina miliona dolara. Pretwa te vrste se
nastavqa i dolazi od pojedina~nih kriminalizovanih hakera i organizovanih kriminalnih grupa i, u krajwem, mo`e do}i i od tehnolo{ki razvijenih zemaqa, potencijalnih protivnika SAD. U kiber-
Suprotstavqawe terorizmu
Najneposrednije ugro`avawe ameri~ke nacionalne bezbednosti u sada{wim uslovima predstavqa organizovani terorizam, „mada je to, ipak,
samo jedan elemenat ameri~kog strategijskog okru`ewa”.
Kao glavni predstavnik me|unarodnog terorizma ozna~ena je Al Kaida, ~iji je „epicentar u Avganistanu i Pakistanu”, sa upori{tima u Jemenu,
Somaliji i Mogadi{u, ali i u drugim delovima sveta. Polaze}i od procene i izvora te pretwe, „pobeda Al Kaide i wenih podru`nica u Avganistanu,
Pakistanu i {irom sveta glavni je zadatak svih subjekata odbrane i za{tite SAD”, ka`e se u SNB.
„Al Kaida i weni saveznici ne smeju da
odr`e i oja~aju bilo kakvu mogu}nost planirawa i
izvo|ewa me|unarodnih teroristi~kih napada,
naro~ito protiv SAD. U Avganistanu Al Kaidi
moramo oduzeti ’sigurno nebo’ (slobodu delovawa)
i da spre~imo Talibane da svrgnu vladu u Kabulu”.
Terorizam, nagla{ava se u SNB, mora biti
pobe|en.
36
15. jul 2010.
netskoim prostoru, naime, mo`e do}i do nevidqivog rata, sa ogromnim i vi{ezna~nim posledicama, vo|enim samostalno ili uporedo
sa oru`anom borbom. Tako „pored suo~avawa s neprijateqem na
tradicionalnim boji{tima, mi sada moramo da se pripremamo i za
asimetri~ne pretwe, takve kao {to su napadi na na{u pouzdanu delatnost u prostoru i kibernetskom prostoru”, ka`e se u SNB.
„Diplomatija je od vitalnog zna~aja za na{u nacionalnu
bezbednost. Diplomate su na prvoj liniji anga`ovawa u saradwi
sa saveznicima i u identifikovawu potencijalnih protivnika”.
Bezbednost i prosperitet SAD zavise i od efikasnog i kvalitetnog
obave{tajnog delovawa, u smislu blagovremenog sticawa uvida u
realne i potencijalne pretwe nacionalnoj bezbednosti i interesima SAD u svetu. U tom ciqu SNB zahteva daqe organizaciono i
Ja~awe oru`ane sile
funkcionalno usavr{avawe ameri~kih obave{tajnih slu`bi, kako
U dokumentu je zna~ajno mesto dato oru`anim snagama SAD, strategijskih, tako i onih na ni`im novoima. Objediwavawe {tawihovom stawu i daqem razvoju, mada se konkretnije ne govori o bova Saveta za nacionalnu bezbednost i Saveta za otaxbinsku
wihovoj ja~ini, strukturi i opremqenosti. Nagla{ava se, me|utim, bezbednost na najvi{em strategijskom nivou (u Beloj ku}i) najve}i
da su one, uprkos te{ko}ama kroz koje u novije vreme prolaze SAD, je i najzna~ajniji poduhvat na tom planu.
U novoj SNB sna`no je nagla{ena potreba odr`awa i daqeg
zadr`ale i pove}ale svoju celokupnu vojnu mo} i odbrambenu
razvoja
savezni{tva i partnerstva, jer „nijedna zemqa, ma kako vesposobnost i „bez presedana su u svetu”. Navodi se i da su SAD jelika i mo}na bila, ne mo`e sama, bez pomo}i drugih istomi{qenih
dina zemqa sposobna da projektuje svoju
saveznika i partnera da obezbedi lidersku
oru`anu silu i da vodi vojne operacije {iulogu u gradwi novog svetskog poretka”. U tom
Pretwe
rokih razmera i na velikim udaqenostima.
kontekstu, posebno, ali ne i izrazito afirNagla{ava se i da oru`ane snage SAD imamativno, apostrofiran je NATO, koji je
Prema novoj Strategiji nacionalne
ju pouzdane mogu}nosti da odvrate i poraze
danas „jedinstven bezbednosni savez”, ~iji
bezbednosti,
postoje
realne
(nepo
sre
neprijateqa raznih mogu}nosti i namera.
}e novi strategijski koncept obezbediti wedne)
i
potencijalne
opasnosti
po
be
Od wih se zahteva da odr`e svoju konvengovu revitalizaciju i reformu. U SNB se
zbednost SAD i me|unarodnu bezbednost.
cionalnu superiornost i da, sve dotle dok u
tako|e ka`e da SAD nastoje da unaprede
Neposredna
je
me|unarodni
terorsvetu postoje nuklearna oru`ja, budu sposobsaradwu sa Rusijom, „kao odgovornim partizam,
koji
ugro`ava
bezbednost
SAD
i
ne da odvrate potencijalnog protivnika i da
nerom u Evropi i Aziji”, kao i sa „centrima
mnogih drugih dr`ava, a potencijalna –
ga poraze, ukoliko odvra}awe ne bi bilo
uticaja u 21. veku, ukqu~uju}i Kinu i Indiju”.
{irewe oru`ja za masovno ubijawe i
uspe{no. „U prilazu (planirawu, programiSjediwene Ameri~ke Dr`ave, prema
razarawe,
koje
mo`e
da
dovede
do
nukrawu) odbrane i ostvarivawu ciqeva na{e
novoj SNB, nameravaju da odr`e, mo`da i
lernog rata, postojawe tzv. otpadni~kih
nacionalne bezbednosti, me|utim, uloga nuoja~aju, vojnu superiornost u odnosu na bilo
dr`ava, koje predstavqaju opasnost od
klearnog oru`ja bi}e smawena”, ka`e se u
kojeg potencijalnog protivnika. Nastavi}e
mogu}ih
regionalnih
i
globalnih
sukoba
SNB.
tehni~ko ja~awe svojih oru`anih snaga i wi(pomenut
samo
Iran)
i
mogu}a
pojava
no
Najva`niji zadatak oru`anih snaga
hovo osposobqavawe, kako za odbranu
vih regionalnih sila sa ekspanzionSAD je odbrana dr`avnog suvereniteta i
vlastite teritorije, tako i za uspe{no anisti~kim
pretenzijama.
teritorijal~nog integriteta SAD. „Oru`aga`ovawe u kriznim situacijama, lokalnim
Posebno
je
nagla{ena
opasnost,
ne snage su kamen temeqac na{e nacionai regionalnim ratovima. Iz terminologije
koja je vi{e nego potencijalna, od ugrolne bezbednosti”, ka`e se u dokumentu, s nasu izba~eni pojmovi kao {to su preventivni
`avawa kibernetskog prostora – pretpomenom da se – u ciqu odbrane vlastite
udari, preemptivni rat i opreznije se priwa
sistemima
na
kojima
funkcioni{u
i
domovine i saveznika ili radi {ireg
lazi upotrebi vojne sile u podr{ci {irewa
opstaju dr`ava, privreda i vojska.
o~uvawa mira u svetu, „ukqu~uju}i i za{titu
demokratije i obezbe|ewu ameri~kog lidercivila izlo`enih opasnoj humanitarnoj
stva u svetu.
krizi” – oru`ane snage SAD mogu upotrebiti i izvan vlastite triNagla{ena
je
odlu~nost
u anga`ovawu na porazu me|unarodnog
torije. S obzirom na to da se vojno anga`ovawe SAD u svetu preterorizma,
sa
izra`enim
uverewem
da }e se to i ostvariti. U nove
duzima prvenstveno u podr{ci ameri~ke spoqne politike – „na{a
sukobe
SAD
}e
ulaziti
sa
vi{e
opreza
i na bazi solidnijih procevojska nastavqa da podr`ava na{u nacionalnu bezbednost i globna,
jer
„prekomerno
kori{}ewe
oru`ane
sile optere}uje ameri~ko
alno liderstvo” – to se ono gotovo redovno koristi u saradwi sa
drugim organima vlasti SAD. Polaze}i od te ~iwenice, SNB za- dru{tvo i vodi shvatawu da se na{e liderstvo identifikuje sa vohteva daqe usavr{avawe ve{tine integrisawa vojske i civilnih jnom silom”, ka`e se u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti.
Dr Todor MIRKOVI]
institucija, tako da „one nadome{taju jedni druge i dejstvuju jedinstveno na planu ostvarivawa ciqeva SNB“.
37
Priprema Mirjana SANDI]
Obnova saradwe Rusije i Ukrajine
Rusija i Ukrajina obnavqaju vojnu i vojnotehni~ku saradwu, izjavio je ruski ministar odbrane Anatolij Ser|ukov, nakon tre}e sednice
pododbora za pitawa bezbednosti me|uvladinog
komiteta odr`ane na Krimu.
Prema re~ima ruskog ministra sporazum o
produ`ewu stacionirawa ruske Crnomorske
flote na teritoriji Ukrajine daje veliki dorpinos osigurawu stabilnosti i bezbednosti u crnomorskom regionu i na Kavkazu. „Sada predstoji
obiman posao na uspostavqawu konstruktivne saradwe izme|u na{ih flota“, rekao je Ser|ukov,
posle sednice pododbora, osnovanog 2005. godine.
Ministar odbrane Rusije rekao je da dve zemqe nastavqaju aktivno da rade na
zajedni~koj proizvodwi vojnotransportnog aviona „antonov-70“. „Ruska strana preduzima sve {to je neophodno za {to skoriji zavr{etak faze probno-konstruktorskih radova i prelazak na serijsku proizvodwu i isporuke aviona“, rekao je Ser|ukov, dodaju}i da do 2012. godine treba u potpunosti da budu zavr{eni testovi aviona.
[vedska ukinula slu`ewe vojnog roka
[vedska je ukinula stogodi{wu tradiciju obaveznog slu`ewa vojnog roka za
mu{karce, zameniv{i ga dobrovoqnim sistemom koji postavqa rigorozne zahteve za
pridru`ivawe vojsci. Obavezan vojni rok bi}e primewen samo u slu~aju ako [vedska
oseti pretwu.
Vlada je saop{tila da }e novi sistem, koji se podjednako primewuje na mu{karce
i `ene, poboq{ati kvalitet odbrane zemqe i omogu}iti ve}u fleksibilnost i mobilnost. Dobrovoqci }e sada morati, da bi se prijavili u {vedske oru`ane snage, da se
podvrgnu rigoroznoj obuci pre nego {to ih vojska primi. Trenutno ima oko 1.700 aktivnih regruta, a nova pravila omogu}i}e da izaberu da li ho}e da nastave ili da prekinu vojni rok.
Obavezan vojni rok u [vedskoj usvojen je 1901. godine. Mu{karci od 18 godina
bili su obavezni da odslu`e vojni rok u trajawu od 80 do 450 dana. Na po~etku osamdesetih godina i `ene su primane kao profesionalci u vazduhoplovne snage, a kao
dobrovoqci u oru`ane snage od 1989. godine.
Bez odluke o smawewu Kfora
Ministri odbrane NATO-a u Briselu zakqu~ili su
da su nu`ne dodatne politi~ko-vojne procene bezbednosne situacije da bi se donela odluka o smawewu trupa
Kfora na Kosovu na pet hiqada vojnika i prelazak te misije u tzv. fazu odvra}awa.
Ministri odbrane NATO-a i drugih zemaqa ~ije su
trupe u Kforu ocenili su da
„uprkos povremenim bezbednosnim incidentima na Kosovu, op{ti razvoj i daqe ide u vaqanom smeru ka ve}oj bezbednosti i stabilnosti, kao i sna`nijim lokalnim institucijama”.
To je saop{tio generalni sekretar NATO-a Anders fog Rasmusen stavqaju}i do
znawa da zasad ministri nisu utvrdili nikakav ta~an program smawewa i
preobra}awa Kfora u misiju odvra}awa, mada je ciq da se to postepeno ostvari .
38
MERIDIJANI
Rusija kupuje novo oru`je
Rusija se priprema da se upusti u najve}u
prekomorsku kupovinu u svojoj novijoj istoriji, za
{ta je odvojila osam milijardi dolara za nabavku najsavremenije vojne opreme. Ovo predvi|awe
sadr`ano je u izve{taju uticajnog vojnog instituta bliskog ruskom Ministartstvu odbrane.
Izve{taj moskovskog Centra za analizu
strategija i tehnologija navodi da Rusija namerava da potro{i osam milijardi dolara u narednih pet ili {est godina na kupovinu vojne
opreme u inostranstvu. U izve{taju se navodi da
su Rusi ve} odmakli u pregovorima sa Francuzima o kupovini ~etiri nosa~a helikoptera, a razmi{qaju i o nabavci 3.000 najsavremenijih
oklopnih vozila iz Italije. Rusija je ve} kupila
mali broj bespilotnih izvi|a~kih letelica od
Izraela, (i verovatno }e ih kupiti jo{).
Izve{taj se poklopio sa mno{tvom novinskih ~lanaka u kojima se tvrdi da Rusija pregovara i sa nekoliko francuskih firmi o kupovini
sofisticirane vojne opereme za ciqawe i borbenih uniformi za specijalne snage.
Hrvatska podr`ava Crnu
Goru na putu u NATO
Hrvatska podr`ava Crnu Goru na putu u NATO, a saradwa dve zemqe u oblasti odbrane
mo`e biti primer za ugled u regionu, potvrdili
su ministri odbrane Boro Vu~ini} i Branko Vukeli}, posle razgovora u Podgorici. Hrvatski
ministar Vukeli} je kazao da Zagreb `eli da
Crna Gora {to pre postane ~lanica NATO-a i
na tom putu daje joj punu podr{ku.
Ministri su najavili mogu}nost formirawa zajedni~kog tima koji bi u~estvovao u me|unarodnoj misiji ISAF u Avganistanu. Pri tome su istakli da bi u zajedni~ki tim mogli biti ukqu~eni
i predstavnici oru`anih snaga Bosne i Hercegovine i Makedonije.
Poqska napu{ta
Avganistan
Vlasti Poqske
pozvale su NATO saveznike da izrade
novu „izlaznu” strategiju za Avganistan
i saop{tile da }e
svoje vojne trupe, koje u toj zemqi u~estvuju u okviru Me|unarodnih snaga za pomo} u
stabilizaciji (ISAF), vratiti ku}i do 2012, bez
obzira na odluku drugih zemaqa saveznica.
Poqska se, kao i ostale NATO zemaqa,
suo~ava sa sve ve}im protivqewem javnosti
ratu u Avganistanu, koji je do sada odneo 18
`ivota poqskih vojnika. Var{ava ima 2.600
vojnika u okviru me|unarodne misije kojom rukovodi NATO.
15. jul 2010.
P A R A L E L E
Pi{e
Aleksandar RADI]
inilo se, u jednom trenutku, da }e od- se, posle nekoliko propalih poku{aja privatibrambena industrija Srbije tiho nesta- zacije, nalazila pred ste~ajem.
ti, jer nisu vi{e tra`ene velike serije,
Ipak, Ira~ani su se odlu~ili za nabavku
a dr`avne poruxbine nisu bile zagarantova- laste-95. Mnogo truda ulo`eno je u pokretawe
ne. Najboqe {to se izvana nudilo bili su se- serijske proizvodwe, tako da danas laste ve}
minari o tome kako fabrike pretvoriti u lete u Iraku. Osim 20 aviona za Irak, bi}e
skladi{ta ili parkinproizvedeno i 15
ge, i to nazvati tranziaviona za na{e
Kada se govori o izvozu doma}ih procionim procesom dovojno vazduhoplovizvoda namenske industrije zapravo je
brodo{lim za demostvo, i to sa „stare~ i o tome da se kroz {irom otvorena
kratizaciju dru{tva.
klenom” insrumenvrata u|e i u poslovawe sa civilnim
Bilo je potrebno
talnom tablom, {to
firmama, te da se tako postigne zna~ajna
u~initi potez izvan zaje u skladu sa sapoliti~ka dobit. U tom pogledu, Minicrtanih okvira – i to
vremenim stadarse ostvarilo u oblasti
dima. U ovaj projestarstvo odbrane Srbije pokazalo se kao
odbrambene proizvodkat se ukqu~io i
odli~an promoter namenske industrije.
we. Novi poslovi s
VTI.
Jasno je da odbrambena proizvodwa bez
tradicionalnim partIako lastapodr{ke Vlade, posebno sistema odbranerima, sa kojima je se95
ne
predstavqa
ne, u izvoznim poslovima nema {anse.
damdesetih i osamdesetehnolo{ko ~udo,
tih godina pro{log veto je veliki naka postojala bliska saradwa u odbrambenim predak u odnosu na dve decenije u kojima je
poslovima i gradwi infrastrukture, kao {to industrija dr`ave propadala, koji pobu|uje
su Irak, Al`ir, Libija, Kuvajt, prerastaju u se}awa na davnu1988. godinu, kada se na aenajunosniji posao koji su pomagale izvr{ne orodromu Zemunik kod Zadra nalazila eksavlasti.
drila tek proizvedenih galebova G-4.
U dr`avama koje poseduju znatno ve}e refirmacija odbrambene industrije Srbisurse od Srbije vladine instutucije ne suzdrje ne}e biti lak posao. Treba povratiti
`avaju se od podr{ke izvozu i politi~kim poteugled ste~en u dr`avama nekada{weg Pozima, a ako je potrebno i kreditima, integrisa- kreta nesvrstanih. U wima su danas, neretko,
wem vi{e razli~itih oblasti ekonomije u of- na visokim polo`ajima oficiri koji su se {koset ugovore i na druge na~ine koji mogu da po- lovali u vojnim {kolama biv{e Jugoslavije, a
boq{aju {anse za pobedu na tenderima.
na primeru Libije mo`e se videti koliko zna~e
e|utim, mi se tek u~imo iskustvima in- takve veze iz pro{losti.
tegrisanog pristupa, kako otvoriti priOd 1970. godine, uz podr{ku Jugoslavije, u
stup novim tehnolo{kim procesima i Libiji su formirane vazduhoplovna i vazduhoproizvodima, ko i kako treba da ih vodi, koji su plovnotehni~ka vojna akademija, koje su u potpudirektni interesi sistema odbrane u pojedinim nosti preslikavale ove jugoslovenske instucije.
poslovima, kako napustiti projekte nasle|ene U paketu za opremawe akademija bilo je 112
iz pro{losti... Zna~ajno je da se, kona~no, po- {kolskih mlaznih aviona galeb G-2 i 34 jurikrenula proizvodwa, da se zapo~iwu sve ve}i {nika i izvi|a~a jastreb. Sagra|en je i reposlovi, izuzetno vredni ~ak i po standardima montni zavod u Tamanhitnu, zatim vojnopomorvelikih dr`ava. Pored toga, na ovaj na~in obez- ska baza Homs. Tako|e, tada{wa Jugoslavija izbe|uju se poslovi za qude koji bi mogli ostati vezla je u Libiju {kolski brod predvi|en za
bez zaposlewa.
ukrcavawe 250 studenata pomorstva, brod za
Primer neo~ekivane renesanse odbrambe- spasavawe podmornica sagra|en u Beogradu,
ne industrije predstavqa projekat {kolskog kao i protivavionska oru|a, razli~ito pe{aaviona lasta, koji je pokrenut jo{ 1982. godine. dijsko naoru`awe, laserske mera~e daqine, te
Posle par udesa, gubitka predserije u dejstvima veliku koli~inu municije, zatim maqutke, minoNATO-a na hale fabrike „Utva”, niza tehni~kih baca~e i minobaca~ke mine. Danas bi, po sli~problema, mnogi su mislili da lasta vi{e nema nom principu, trebalo da za`ivi i libijska voj{anse. I pre nekoliko godina svi relevantni nomedicinska akademija, a libijska vojska bi,
elementi za procenu budu}nosti tog aviona uka- za po~etak, ponela „Zastavino” pe{adijsko nazivali su da }e se projekat tiho ugasiti. „Utva” oru`awe.
^
Do pre neku
godinu ~ekalo se
na procene
budu}eg stava
velikih sila
kakvi }e biti
odnosi na
Balkanu, da bi
se ne{to u~inilo
u reformi
sistema
odbrane.
Razlozi za takvo
pona{awe
pronala`eni su
izvan granica
dr`ave jer su
mistifikatori
me|unarodnih
odnosa, koji su
svoja znawa
uglavnom
zasnivali na
novinskim
vestima,
nametali
fatalisti~ki
pristup.
A
M
39
Rado{ Baji}, glumac, scenarista, rediteq
SA P[ENICOM
ISPOD KREVETA
Selo je prirodna i
najhumanija mogu}nost
da ~ovek optimalno,
smisleno i razlo`no
provede svoj `ivot.
U neposrednom kontaktu
s prirodom i zemqom koja
ga hrani, ~ovek najboqe
mo`e da odredi gde mu je
mesto i da poku{a da
uspostavi sklad izme|u
univerzuma i wega samog.
Da nau~i osnovne
zakonitosti `ivota,
trajawa i umirawa – da
shvati svoju ni{tavnost i
ve~nost istovremeno.
40
„... amtim bo`i}no jutro, moj deda Mirko Bo`i}, ~estiti Srbin, Moravac, budi me pre
svitawa. Mraz je, deda otvara vrata na{e ku}e. Imali smo ku}u sa dva odeqewa u kojoj
sam se ja rodio, u kuhiwi je bio zemqani pod i jedan krevet u }o{ku, koji je bio ankerisan jer je pod bio neravan. Na wemu sam ja spavao, na posteqini od kukuruzovine. Nisam bio gazdinsko dete. Kad do|e prole}e moja majka pomera taj krevet da bi kre~ila, a
ispod nikla p{enica. To je moj `ivot. Deda nato~io crnog vina, meni jedna noga na krevetu,
druga viri kroz otvorena vrata, a deda me u~i da se krstim dok gledamo Sunce koje izlazi.
Deda izgovara molitvu prvog bo`i}nog jutra. Odatle sve kre}e.”
Svoje se}awe o srpskom po{tewu i porodi~noj idili, koje nas uvek u~ini boqim, Rado{
Baji} preneo je na ekran na{ih TV prijemnika na kome sve mawe i sve re|e pronalazimo
takve sadr`aje. Wegova serija Selo gori a baba se ~e{qa postala je najgledanija u istoriji
RTS-a. Najnoviji pokazateqi nadle`nih institucija ka`u da je prose~an rejting serije 36 a
sher, to jest udeo u gledanosti 70 odsto, {to prevedeno zna~i da svaku epizodu gleda oko tri
i po miliona gledalaca (bez dijaspore), odnosno da se od 100 ukqu~enih televizora na 70
gleda Selo gori. To je rezultat koji nije zabele`en na medijskoj sceni nigde u Evropi.
Tako se sve nastavilo – tkawem du{e sa~uvane u ogwi{tu sela.
P
* Sudbinom odre|eni ili pojedina~nim energijama oblikovani, na{i `ivoti odvijaju
se na razli~ite na~ine. [ta je to {to je odredilo Va{ `ivot, {to ga je u~inilo ba{
ovakvim kakav jeste? To naravno mogu biti qudi, doga|aji, procesi, izbori, trenuci...
– Dokle je mogu}e u pam}ewu pradedova tragati za lozom Baji}a, koji su nekada davno sa
^arnojevi}em krenuli iz dinarskih vrleti i naselili sliv i pitominu Zapadne Morave, na
obroncima Gledi}kih planina i skutovima Go~a i @eqina desno i Jastrepca levo – svi moji
preci bili su seqaci. Staroslavne crkvene kwige bele`e prve Baji}e u moravskoj dolini od
1832. godine, ba{ u vreme kada je u mom selu sagra|ena prva osnovna {kola u Jagodinskoj
nahiji – i, otprilike, u isto vreme kada su na drugom kraju sveta stvarane Sjediwene
15. jul 2010.
Ameri~ke Dr`ave. Moji ~vornovati i `ilavi dedovi, Radoje, Sava,
Obren, Mirko, Milutin, sve do mog oca Milo{a, obra|ivali su zemqu,
orali, kopali i kr~ili {ume. Legenda ka`e da se ba{ zbog tih {umovitih
nizija u dolini plodonosne reke, na obroncima opevane [umadije, i
mno{tvu medveda sa kojima su `iveli i otimali im `ivotni prostor moji
preci – moje selo i zove Medve|a.
Prvi Baji} koji je prekinuo vekovni sled seqa~ke, zemqoradni~ke
i paorske tradicije bio sam ja. Verujem da je godinama ta loza
umetni~kog i artisti~kog preno{ena sa jednog na drugog mog pretka, a da
oni toga nisu ni bili svesni. Moj deda Mirko O. Baji}, kao redov
starog kadra u Beogradu, od bak{i{a koji je dobijao kao posilni
pukovnika @ivojina Trifunca, od wegove gospo|e i druge beogradske
gospode koju je vozio fijakerom na balove kod Ruskog cara i u Krunu u
Top~ideru, kupio je 1929. godine staru violinu u jednoj beogradskoj
bakalnici. Posle odslu`ewa vojnog roka deda je violinu doneo u selo i
do kraja `ivota svirao na woj, samouk i sam za sebe. Zvuci wegove violine, posle te{kog i te`a~kog dana na poqu, u kasno letwe ve~e, u mraku
ispod stare lipe u na{oj avliji – i danas odzvawaju u mojim u{ima, u
mom pam}ewu, i u mojoj du{i. Verujem da je to najbitniji trenutak koji je
odredio moj profesionalni i `ivotni put.
razdvajawa sa naivno{}u. @elim posebno da istaknem muku, tegobu i
~emer seqa~kog leba od sedam kora. Istovremeno, moje tuma~ewe je da
su humor i smisao da komikom reagujemo na najte`e `ivotne okolnosti –
genetska osobenost srpskog seqaka, i rekao bih da mi ne zamere na
poseqa~ivawu, i celog serpskog naroda. Zbog toga je Selo gori `anrovski veoma te{ka forma jer u strukturi ima izrazito komi~ne i
izrazito dramske celine.
* „Hteo sam da u qudima probudim ose}awe da ne smemo nikada da
zaboravimo korene i ku}ne pragove, ma gde da samo, u Be~u, u
Parizu ili u Beogradu, u krugu dvojke” ... – rekli ste u jednom razgovoru. Znate li koliko ste u tome uspeli?
– Verujem da ono {to radim sa kolegama u ovoj seriji ima globalni zna~aj za na{u kulturu, za o~uvawe samosvojnosti na{eg naroda i za
srpsko selo. U istorijskom smislu zna~aj na{eg sela se ~esto
poistove}ivao sa trajawem i bitisawem srpske dr`ave. Kao jedan od
kqu~nih segmenata identiteta na{eg naroda, raznoliko{}u, bogatstvom
* Va{a biografija jasno upu}uje na selo koje je vi{estruko
odre|uju}e u woj. Ro|eni ste na selu, proslavili se filmovima o
`ivotu sela, kada ste silom prilike bili izop{teni iz posla
glumca i rediteqa, vratili ste se na selo, obra|ivali zemqu...
[ta je za Vas selo?
– Selo je prirodna i najhumanija mogu}nost da ~ovek optimalno,
smisleno i razlo`no provede svoj `ivot. U neposrednom kontaktu sa
prirodom i zemqom koja ga hrani, ~ovek najboqe mo`e da odredi gde mu je
mesto i da poku{a da uspostavi sklad izme|u univerzuma i wega samog kao
pojedinca. Da nau~i osnovne zakonitosti `ivota, trajawa i umirawa – da
shvati svoju ni{tavnost i ve~nost istovremeno. Poeti~no i uzbudqivo,
na`alost, samo u na{em pam}ewu. Blede slike o `ivotu mnogo~lanih srpskih porodica – zadruga, koje su trajale vekovima, a nestale dlanom o
dlan, u haosu komunizacije i drobilici socijalisti~ke planske poqoprivrede, koja je smi{qena na Zapadu, a na bajonetima nam do{la sa crvenog Istoka, u ~iju ni{tavnost smo i sami, vaqda pod prisilom
poverovali. U ovim istorijskim procesima srpsko selo izgubilo je korak
ka budu}nosti, dok mu je samim tim iskasapqena pro{lost. Na`alost –
ponekad se u~ini sve do zaborava, uz skrajnutost svake vrste, zanemarivawe, pa ~ak i ismevawe. Jadan sam od onih, kojih hvala bogu jo{ ima – koji poku{ava da tu samosvojnu i neponovqivu lepotu i poetiku srpskog sela
sa~uva i zabele`i.
* Va{a serija „Selo gori a baba se ~e{qa” svojevrstan je sociolo{ki i kulturni fenomen – najgledanija serija u istoriji RTS-a.
Kako tuma~ite to {to na jednoj strani srpsko selo odumire, a na
drugoj strani toliko qudi `eli da gleda seriju o `ivotu sela?
– Rekao bih da su to damari u bi}u na{eg naroda koji jo{ otkucavaju. ^ak iako smo se potpuno odrekli svojih korena, ~ak iako smo zaboravili gde su na{a imawa i pradedovska grobqa – te{ko se mo`emo odre}i
sami sebe. Tapija na{ih seqa~kih predaka je neuni{tiva i ja tu vidim
nadu da se nekada ponovo konektujemo sa na{im precima, da ponovo saznamo {ta smo i ko smo. To nam nikako ne}e smetati da se sna`no borimo
da sustignemo savremeni svet u svakom civilizacijskom smislu, u
tehnologiji, nauci, ekonomiji, u kulturi rada i `ivqewa. Natprose~na
mno`ina Srba i drugih Slovena i neslovena kojima je putem televizijskog
signala dostupna na{a serija – du`e od tri godine u sve ve}em broju gleda Selo gori... Mislim da smo ih pogodili u `icu, da su ih istine, kao i
dobrota i po{tewe mojih junaka, podsetili da prepoznaju odakle su, gde
su ro|eni, koja im je krsna slava, kom narodu pripadaju.
* ^emu nas selo u~i?
– Od po~etka rada na seriji namerno `elim da potenciram dobrotu, plemenitost i po{tewe srpskog sela i na{eg naroda, koje svima
treba da bude za nauk. Kada je re~ o po{tewu, veoma je tanka linija
mentaliteta i karaktera, a delimi~no i ekonomskim aspektom – srpsko
selo je uveliko zaboravqeno i prepu{teno samo sebi.
Najsna`nija slika koja opomiwe, a mene mobili{e da progovorim o
tome – jesu prazne i napu{tene ku}e. Roditeqske ku}e koje avetiwski zjape
po celoj Srbiji tragi~ni su spomenici na{ih zabluda da }emo biti sre}ni
i spokojni ako se odreknemo svog porekla i zaboravimo drvo sa kojeg smo
kao deca prvi put ubrali {qivu ranku. Nijedan narod u Evropi se nije
tako nasumice i odjednom odrekao svojih korena kao mi. Zbog toga sam radostan i uzbu|en ako sam ne{to u~inio da nam, kada je re~ o tome –
budu}nost bude boqa od stvarnosti.
* Selo kao ishodi{te je i put za prepoznavawe pravih vrednosti,
koje i jesu sa~uvane u korenima. Nekoliko misija, u~itano je
naknadno u neverovatne efekte koje serija ima. Serija je
sabrala i okupila srpski narod, ali je isto tako na specifi~an
na~in potcrtala mesto vere u narodnom `ivotu, obi~aje... Jesu li
te dodatne misije namerne ili nenamerne? Kako ste prona{li
na~in da TV program bude zabavan, a i da tako sna`no edukuje?
– Ogromna podr{ka publike, oli~ena u najve}oj gledanosti, mi{qewa i veoma dobre reakcije svih socijalnih slojeva, od seqaka pa do
akademika, enormna popularnost junaka TV serije, prihva}enost i prijem~ivost medija i javnog mwewa u naj{irem smislu te re~i – uveravaju me
da sam uspeo da potvrdim svoj eti~ki postulat koji stoji u zaglavqu mojih
namera i mog rezultata. Wega ~ine: Iskrenost, Istinitost i Po{tewe.
Dragana MARKOVI]
41
Pi{u: Dragi IVI] i Danko BOROJEVI]
Vijetnamski rat (4)
Nestanak
ju`nog Vijetnama
Planirawe i izvo|ewe kona~ne
ofanzive oslobodila~ke armije
Ju`nog Vijetnama predstavqalo je
najslo`eniju, ali istovremeno
i najuspeliju operaciju
strategijskih razmera na tlu
Indokine. Za nepuna dva meseca
(od po~etka marta do 2. maja)
razoren je celokupni sistem
sajgonske marionetske dr`ave,
razbijeno 15 divizija i zaplewena
ogromna koli~ina ratnog materijala.
Za razliku od operacija u
prethodnim godina, ova je izvedena
gotovo u jednom dahu, a intenzitet
udara neprekidno je pove}avan,
da bi kulminirao u bici za Sajgon.
42
porazumom o okon~awu rata i obnavqawu mira u Vijetnamu, potpisnice ugovora i sve druge zemqe obavezale su se da }e po{tovati
nezavisnost, suverenitet, jedinstvo i teritorijalni integritet Vijetnama, priznate @enavskim sporazumom o Vijetnamu iz 1954. godine. Od 27. januara 1973. godine SAD su obustavile svaku vojnu
aktivnost suvozemnih, vazduhoplovnih i pomorskih snaga protiv teritorije DR Vijetnama, prekinule minirawe wegovih teritorijalnih voda, luka i
pristani{ta i obavezale se da }e odmah ukloniti minska poqa. Sve
zara}ene strane obavezale su se da }e po{tivati prekid vatre i
odr`avati trajan i stabilni mir.
Utvr|eni su i osnovni principi ostvarivawa prava naroda Ju`nog
Vijetnama na samoopredeqewe. Ju`novijetnamski narod }e odlu~iti o sopstvenoj politi~koj budu}nosti na slobodnim i demokratskim op{tim izborima pod me|unarodnom kontrolom, a FNO i sajgonski re`im treba
odmah da obezbede osnovne demokratske slobode gra|ana. U pogledu
ponovnog ujediwewa Severnog i Ju`nog Vijetnama, dogovoreno je da to treba ~initi postepeno, mirnim sredstvima, bez pritisaka ili anektirawa,
kao i bez stranog me{awa. Do tog vremena 17. paralela osta}e samo
privremena demarkaciona linija, a ne politi~ka i teritorijalna granica, a Severni i Ju`ni Vijetnam obavezali su se da se ne}e pridru`ivati
nikakvim vojnim savezima i blokovima i da ne}e dozvoliti stranim silama da dr`e vojne baze, trupe i vojne savetnike na svojoj teritoriji.
S
15. jul 2010.
Ofanziva u Kamboxi
Re`im u Sajgonu samo je formalno prihvatio odredbe Sporazuma, a SAD su u Kamboxi nastavile sa jo{ intenzivnijim pru`awem vojne i materijalne pomo}i ve} diskreditovanom Lon Nolovom re`imu u borbi protiv oslobodila~kog pokreta. Situacija
je i nadaqe bila najte`a u Ju`nom Vijetnamu. Vojni efektivi armije Republike Vijetnam pove}ani su na oko 700.000 qudi, a snage
unutra{we bezbednosti na oko 550.000, od kojih 150.000 qudi u
policiji i oko 400.000 u teritorijalnoj i lokalnoj policiji. Istovremeno je otpo~eo i masovni teror nad stanovni{tvom. Oko
200.000 gra|ana je zatvoreno, a vi{e od milion seoskog `ivqa
doterano je u gradove kao radna snaga.
Po~etkom 1975. godine strategijska situacija u Kamboxi i
Ju`nom Vijetnamu iz osnova se promenila. Korumpirani marionetski re`imi Lon Nola i sajgonskog diktatora Ngujen Van Tija
nalazili su se pred rasulom. Pomo} SAD Ju`nom Vijetnamu bila
je svedena na minimum, dok je DR Vijetnam dobijala veliku pomo}
od Kine i SSSR-a.
U januaru 1975. godine u Kamboxi je do{lo do ofanzive u kojoj
je pala cela provincija Puok Long. Sam tok operacije izveden je u
tri etape, precizno razra|ene i uskla|ene u Vrhovnoj komandi Severnog Vijetnama. Za ofanzivu su anga`ovane najboqe i tehni~ki najopremqenije jedinice, a glavni ciqevi napada bili su gradovi, operativne grupacije protivnika, baze i upori{ta. Zbog nastalih
problema predsednik Ju`nog Vijetnama Ngujen Van Tije je 14. marta
do{ao u operativni centar 2. armijske oblasti u Na Trangu. Tamo je
na~inio gre{ku koja }e na kraju dovesti do nestanka Ju`nog Vijetnama. Naime, ameri~ki savetnici i generali armije Republike Vijetnam tra`ili su povla~ewe sa severnih planina jer ih je, kako su
tvrdili, bilo te{ko braniti. Predsednik je nevoqno pristao na to.
Povla~ewe se ubrzo pretvorilo u neorganizovano be`awe.
Kada su vojnici i izbeglice izbili blizu Tui Hoa, vojska Severnog
Vijetnama otvorila je artiqerijsku vatru, dodatno pogor{avaju}i
nastalu situaciju. Oslobodila~ke snage u potpunosti su porazile
jedinice 2. armijske oblasti vojske Ju`nog Vijetnama, koje su bile
u povla~ewu. Posle pada istorijskog carskog grada Hue, pa`wa
oslobodilaca usmerena je na grad Da Nang, gde se nalazila jedna
od najve}ih i najboqe opremqenih ameri~kih baza. Iako je
predsednik Ju`nog Vijetnama Tije naredio da se grad brani po
RATNI ZLO^INI
Ratni zlo~ini agresora nad vijetnamskim narodom nai{li su
na o{tru osudu svetskog javnog mwewa. Me|unarodni sud za ratne
zlo~ine, osnovan 1966. godine u Londonu od uglednih javnih, politi~kih i kulturnih radnika iz raznih zemaqa, osudio je ameri~ke
ratne zlo~ine u Vijetnamu i vladu SAD za zlo~in genocida nad vijetnamskim narodom.
Tokom ratnih godina bilo je slu~ajeva nepo{tovawa ratnog
prava prema vojnim zarobqenicima, naro~ito prema pripadnicima snaga FNO. Tokom ofanzive Tet u gradu Hue prona|eno je 19
masovnih grobnica, u kojima je pokopano vi{e od 1.000 qudi,
uglavnom iz gradske uprave, ali i drugih, od kojih su neki bili
`ivi zakopani. Tokom tih borbi ameri~ki vojnici izvr{ili su
te`ak zlo~in u selu Song Maj, gde su ubili 109 civila. Te`i zlo~in
dogodio se 16. marta 1968. godine, kada su vojnici ~ete C 1.
bataqona 20. pe{adijskog puka izvr{ili masakr u selu Mi Laj
usmrtiv{i izme|u 347 i 504 civila. Za taj zlo~in saznalo se tek
u novembru 1969. godine. Tokom su|ewa pred vojnim sudom
optu`eno je 14 oficira. Ve}ina optu`bi je odba~ena, a poru~nik
Vilijam Keli osu|en je na do`ivotnu robiju, koja je kasnije
preina~ena na tri godine robije.
Javno pogubqewe kapetana Vijetkonga Ngajen Van Lijema, od
{efa sajgonske policije Ngujen Nok Loana, snimio je Edi Adams, a
ta fotografija kasnije je nagra|ena Pulicerovom nagradom.
svaku cenu, oslobodila~ke snage uspele su da razbiju i uni{te jedinice 1. armijske oblasti i da ga zauzmu.
Po~etkom aprila Sajgon je bio prepun izbeglica, a vlada je
kontrolisala rejon od oko 60 km od grada. Ameri~ka ambasada i
aerodrom Tan-[on-Wut bili su pretrpani qudima koji su
o~ajni~ki nastojali da napuste zemqu. Evakuisano je oko 143.000
Ju`novijetnamaca. Odbranu grada ~inile su jedinice 3. i 4. armijske oblasti, ukqu~uju}i i elitne jedinice padobranaca i renxera.
Po{to SAD nisu odgovarale na wegov apel za pomo}, Ngijen Van
Tije je 21. aprila 1975. godine podneo ostavku i u opro{tajnom
govoru `estoko napao SAD, optu`uju}i ih za izdaju.
Pobedonosna zavr{nica
Po{to je Tije podneo ostavku, zamenio ga je potpresednik Van
Hunong, koji je poku{avao da izdejstvuje pregovore sa DR Vijetnamom. Nakon odbijawa, nespreman da pru`i otpor severnovijetnamskoj vojsci, i Hunong je podneo ostavku. Wega je zamenio general Min, ~lan opozicije u skup{tini Republike Vijetnam, ~ovek koji
je 1963. godine izvr{io dr`avni udar i s vlasti zbacio Dijema.
Tre}a etapa oslobodila~ke operacije nosila je naziv Ho [i
Min. Nakon {to su oslobodila~ke snage uspele da probiju odbrambenu liniju u rejonu Zvan Loka, gde su se krvave i `estoke borbe
vodile gotovo dve nedeqe, pristupile su opsadi Sajgona. Opsada
je po~ela 25. aprila, da bi se obru~ stegao 28. aprila. Istoga
dana Min je postao posledwi predsednik Ju`nog Vijetnama. Ambasador SAD pobegao je iz Sajgona 19. aprila 1975. u 16 ~asova
i 30 minuta, a sa wim su oti{le i diplomate drugih zapadnih zemaqa. U dvori{te ambasade SAD 30. aprila u 7 ~asova i 53 minuta sleteli su helikopteri CH-53D, koji su evakuisali ameri~ke
vojnike iz ambasade, posledwe vojnike SAD koji su napustili Sajgon i Vijetnam. U 11 ~asova 30. aprila 1975. godine zvani~no je
prestala da postoji Republika Vijetnam (Ju`ni Vijetnam), nakon
predaje koju je objavio predsednik Min.
U operaciji Ho [i Min oslobodila~ke snage FNO i narodne armije DR Vijetnama uni{tile su snage 3. i 4. armijske
oblasti, oslobo|en je Sajgon (koji je 1. maja 1975. promenio ime u
Ho [i Min) i podru~je delte reke Mekonga, gde su borbe zavr{ene
2. maja 1975. godine. Ve} 7. maja odr`ana je velika parada pobede, koja je ozna~ila kraj tridesetogodi{we borbe naroda Vijetnama za slobodu.
Na skupu u Wu Orleansu vr{ilac du`nosti predsednika SAD
Xerald Ford sve~ano je objavio kraj rata u Vijetnamu, govore}i
da su SAD spasile ~ast i pobedile.
Uprkos ogromnim qudskim i materijalnim gubicima, rat u Vijetnamu imao je za SAD i druga~ije dimenzije, jer je podsticao industrijski razvoj i istovremeno donosio veliki profit dr`avi i
43
BILANS
Oslobodila~ki rat naroda Vijetnama spada u najdu`e, najkrvavije i najskupqe ratne sukobe HH veka. Po anga`ovanim qudskim i
materijalnim efektivima, `rtvama i razarawima, upotrebqenim
sredstvima ratne tehnike, me|unarodnim politi~kim i socijalnim
implikacijama, rat naroda Vijetnama prevazilazio je gotovo sve
oru`ane konflikte savremene epohe, a na me|unarodnoj sceni godinama je predstavqao jedan od osnovnih problema.
Za petnaest godina rata u Ju`nom Vijetnamu izvedeno je nekoliko hiqada vojnih akcija ve}ih ili mawih razmera, a izvr{eno gotovo isto toliko bombardovawa. Skoro da nije bilo naseqenog mesta koje nije osetilo strahote rata, a pojedini regioni su ~ak potpuno uni{teni. Samo kroz logore sajgonskog re`ima pro{lo je oko
3,5 miliona qudi, a `rtve civilnog stanovni{tva na teritoriji
Ju`nog Vijetnama procewuju se na oko 2 miliona, od kojih oko milion poginulih i oko 935.000 rawenih. Na teritoriji Severnog Vijetnama poginulo je oko milion qudi, mada ove brojke treba uzeti s
rezervom jer ta~an broj poginulih jo{ nije utvr|en.
Prema nepotvr|enim podacima, poginulo je dva miliona Vijetnamaca, tri miliona je raweno, a nekoliko stotina hiqada dece
ostalo je bez roditeqa. Procewuje se da je bilo oko 12 miliona
izbeglica. Oko 1,3 milona qudi iselilo se u 16 zemaqa u periodu
od 1975. do 1982. godine.
O vojnim gubicima nema potpunih i ta~nih podataka. Armija
Ju`nog Vijetnama imala je 183.000 poginulih i oko 500.000 rawenih
vojnika. Podaci o gubicima snaga FNO i armije DR Vijetnama su oskudni i ~esto protivre~ni. Prema neutralnim procenama, do kraja
1968. godine bilo je oko 400.000 izba~enih iz stroja.
vlasnicima kapitala. Rat u Vijetnamu apsorbovao je u proseku 30
odsto vojnog buxeta SAD. To je najskupqi ameri~ki rat od 1945.
godine do danas, koji je ko{tao 686 milijardi dolara (rat u Iraku
ko{tao je SAD 648 milijardi dolara).
Planirawe i izvo|ewe generalne ofanzive oslobodila~ke
armije predstavqalo je najslo`eniju, ali istovremeno i najuspeli-
Podaci o broju poginulih vojnika SAD su, tako|e, prili~no konfuzni. Prema ameri~kim podacima, poginulo je 58.209, a raweno
oko 305.000 vojnika. Mnoge elitne jedinice su uni{tene ili desetkovane u borbama na vijetnamskom rati{tu, a naro~ito velike gubitke
imale su jedinice mornari~ke pe{adije i RV. Izgubqeno je oko 3.700
aviona i oko 4.800 helikoptera, od ~ega oko 40 odsto nad teritorijom DR Vijetnama. Gubici ratne tehnike bili su jo{ ve}i, s obzirom
na prezasi}enost jedinica oru`jem, opremom i motornim vozilima.
Od ameri~kih saveznika najve}e gubitke imala je Ju`na Koreja, oko 4.000 poginulih vojnika (postoje podaci i o 5.000 poginulih), zatim Tajland sa 351 poginulim vojnikom, pa Australija koja
je imala 521 poginulog i 3.000 rawenih vojnika i Novi Zeland sa
38 poginulih vojnika.
ju operaciju strategijskih razmera na tlu Indokine. Za nepuna dva
meseca (od po~etka marta do 2. maja) razoren je celokupni sistem
sajgonske marionetske dr`ave, razbijeno je 15 divizija i zaplewena ogromna koli~ina ratnog materijala. Za razliku od operacija
iz ranijih godina, ova je izvedena gotovo u jednom dahu, a intenzitet udara neprekidno je pove}avan, da bi kulminirao u bici za
Sajgon.
Kraj
vremeplov
V E R S K I P RA Z N I C I
16-31. jul
Pravoslavni
17. jul – Sveti sve{tenomu~enik
Sava Gorwokarlova~ki
21. jul – Sveti velikomu~enik Prokopije
22. jul – Sveti novomu~enici
Glamo~ki i Kulenfakuvski
25. jul – Ikona Presvete Бogorodice
Тrojeru~ice
26. jul – Sabor svetog arhangela Gavrila
28. jul – Sveti mu~enici Kirik i Julita
28. jul – Sveta velikomu~enica Marina
– Ogwena Marija
Jevrejski
20. jul – Ti{a Beav
IKONA BOGORODICE
TROJERU^ICE
Najpo{tovanija ikona manastira Hilandara,
kojoj se odaju po~asti. Od we se u
Hilandaru uzima
blagoslov i dobija
posle slu`be, woj
se klawa i metani{e pred svaku ozbiqniju odluku ili pred put, od
we se moli savet i zahvaquje joj se za uspe{no
obavqen posao. U tradiciji manastira ikona je
jedno vreme bila ~ak i igumanija, jer neslo`no
bratstvo nije umelo samo da izabere najboqeg
me|u sobom. Nastala je kao dar Bo`ji iz ruke svetog Jovana Damaskina, velikog pesnika i slikara.
Posle usrdne molitve, ikona koju je sam naslikao
zale~ila mu je odse~enu ruku, a sveti Jovan je iz
zahvalnosti na ikonu postavio jo{ jednu, tre}u,
srebrnu ruku.
Po predawu, svetu ikonu je iz svete zemqe
doneo сveti Sava i postavio u svetili{te, u budu}u srpsku prestonicu, Skopqe. Po propasti srpskog carstva, ikona se na ~udesan na~in obrela
u blizini mananstira Hilandara. Na tom mestu je
kasnije, u znak zahvalnosti, podignut paraklis
Trojeru~ici. Ona se danas nalazi u velelepnom
prosinktaru, pored igumanskog prestola, gde joj
svi odaju po~asti, molitve i zahvalnice, a najverniji joj ostavqaju i bogate poklone.
DOGODILO SE...
16. jul 1858.
Ro|en je vojvoda Petar Bojovi}. U~estvovao je u ratovima
1876–1878. i 1885.
godine. U Prvom balkanskom ratu 1912.
bio je na~elnik [taba Prve armije, a u Drugom balkanskom ratu 1913, probojem bugarskih
polo`aja u Bregalni~koj bitci, odlu~io je ishod rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom, a januara 1916, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao je na~elnik [taba Vrhovne komande. Umro je 1945. u Beogradu.
17. jul 1945.
Po~ela je Berlinska (Potsdamska)
konferencija, na kojoj su se sastala
trojica lidera savezni~ke koalicije
iz Drugog svetskog rata. Hari Truman, Vinston ^er~il i Josif Staqin
trebalo je da obave brojne poslove,
koji su ukqu~ivali i dogovor o reparacijama, ali i budu}nost Nema~ke,
te status nema~kih saveznika
17. jul 1946.
Nakon {to je na sudskom procesu
progla{en izdajnikom, u Beogradu je
pogubqen general Dragoqub Mihailovi}, vo|a nacionalnog pokreta otpora u okupiranoj Jugoslaviji.
19. jul 1945.
Na~elnik Gene ral {ta ba
Jugoslovenske
armije general Arso Jovanovi} potpisao je odluku o povla~ewu jugoslovenske (partizanske) vojne misije iz Velike Britanije. Povla~ewe misije usledilo
je posle zahteva britanske vlade 6.
jula da vojno-diplomatske odnose
dveju zemaqa treba nastaviti postavqewem vojnih izaslanika.
20. jul
Prema Julijanskom
kalendaru verski
praznik sveti Ilija
Gromovnik. U vojsci
Kraqevine Srbije
taj dan obele`avao
se kao praznik Uprava strategijskih barutana.
20. jul 1917.
Potpisana je Krfska deklaracija
izme|u srpske vlade i predstavnika
Jugoslovenskog odbora, zvani~nog
tela jugoslovenske emigracije. Deklaracijom je istaknuto da su Srbi,
Hrvati i Slovenci „troimeni narod,
jedan isti, po krvi, po jeziku, govornom i pisanom, po ose}awima svoga
jedinstva, po kontinuitetu i jedinstvu teritorije“.
28. jul 1914.
Objavom rata Austro-Ugarske Kraqevini Srbiji po~eo je Prvi svetski rat. Objavi rata prethodila je
ultimativna nota austrougarske
vlade, upu}ena 23. jula 1914. godine. Po{to {to je srpska vlada odbila zahtev da austrougarska policija
traga za organizatorima sarajevskog atentata na princa Ferdinanda, usledila je objava rata.
29. jul 1958.
U SAD je osnovana Dr`avna uprava
za vazduhoplovstvo i vasionska istra`ivawa (NASA). Formirana je
transformacijom Dr`avne uprave
za vazduhoplovne konstrukcije (NACA).
30. jul 1839.
Dan sanitetske slu`be Vojske Srbije. U prvom zakonodavnom aktu u srpskoj vojsci, Ustroeniju garnizone voiske od 29. maja 1839. godine, bilo
je propisano da u Slu`benom odeqewu Glavnog {taba garnizona postoji vojni lekar. Ukazom od 30. jula
postavqen je prvi {tabni lekar.
30. jul 1898.
U 83. godini umro je
nema~ki dr`avnik
Oto fon Bizmark.
„Gvozdeni kancelar“, koji je „krvqu
i gvo`|em“ ujedinio
Nema~ku, napustio
je mesto kancelara
1890. godine, posle 28 godina gotovo neograni~ene vlasti.
Pripremio mr Miqan MILKI]
45
Najboqi takmi~ar skija{a reprezentacije
Vojske Srbije
Na crti sa
olimpijcima
Iako su o~ekivali plasman
u sredini tabele, na{i
skija{i vratili su se iz
Italije oki}eni bronzom. Velike
zasluge za taj podvig pripadaju
vojniku u rezervi Vladislavu
Mandi}u.
rve zimske vojne olimpijske igre odr`ane su od 20. do 25. marta na padinama italijanskog skija{kog centra Val d’ Aosta, u
organizaciji Me|unarodnog saveta za vojne sportove (CISM).
Vojnik u rezervi Vladislav Mandi} i wegovi drugovi, najboqi
skija{i Vojske Srbije, dobili su priliku `ivota. [ansu da
stanu na crtu sa profesionalnim sportistima, me|u kojima su i
osvaja~i medaqa na tek zavr{enoj Olimpijadi u Vankuveru.
[ansu su iskoristili i zajedno postigli najve}i uspeh srpskog
skijawa u istoriji – bronzanu medaqu ekipno u disciplini slalom.
Diplomac Bogoslovskog fakulteta, ~lan Gorske slu`be spasavawa i instruktor skijawa Vladislav Mandi} na snegu je od svoje
tre}e godine. Na prva takmi~ewa krenuo je ve} sa {est godina. Iako je skijawe wegova qubav, priznaje da je podr{ka zimskim sportovima u Srbiji daleko od potrebne.
– Ovo je zemqa fudbala i ko{arke. Skijawe ni izdaleka nije toliko popularno. Pored mawe medijske pa`we problem je i u finansijama. Za~arani krug po~iwe velikom koli~inom novca koja je potrebna
za razvoj mladog sportiste i zavr{ava se otprilike u 15. godini `ivota. Ako do tada ni{ta ne uradi{ na takmi~arskom planu, nije realno
46
ra~unati na profesionalnu karijeru – po~iwe Vladislav svoju pri~u.
On ipak isti~e da qubav prema skijawu i planini ne zavisi od novca.
– Prona{ao sam nekoliko na~ina da svaku zimu provedem na Kopaoniku i ve} nekoliko godina radim kao profesionalni instruktor
skijawa. Do ovog takmi~ewa Svetski kup u skijawu gledao sam samo na
televiziji. Mogao sam jedino da sawam da jednog dana delim stazu sa
najboqima. Verujte, nije kao na televiziji – iskren je na{ sagovornik.
Voj nik sport skog vo da
Vladislavqeva vojna pri~a po~iwe pre dve godine. Prilikom
regrutacije saznao je da postoji sportski vod koji ostvarenim sportistima omogu}ava da tokom vojnog roka ne prekidaju kontinuitet
treninga. Na{ najboqi skija{ tada po~iwe da uvi|a jasno postavqenu viziju vojnog sporta.
– Sportski vod mi je pomogao da na najboqi na~in ispunim svoju obavezu prema zemqi i ostanem u takmi~arskoj spremi – ka`e Vladislav i dodaje da je i posle izlaska iz vojske ostao u kontaktu sa
qudima iz Vojne akademije koji su ga i pozvali da kao rezervni vojnik bude ~lan na{e skija{ke reprezentacije.
– Pro{le godine postao sam svestan koliko su ozbiqni planovi
vojske u domenu sporta. Jasna strategija dr`avnog sekretara Zorana
Jefti}a po~ela je vrlo brzo da se materijalizuje. Za prvi i do sada
najve}i ciq izabrane su Svetske zimske igre. Pripreme su po~ele mesec i po pre po~etka igara i Ministarstvo odbrane, Vojska i Vojna
akademija dali su sve od sebe da dobijemo najboqe uslove. „Skijali{ta Srbije” su nam omogu}ila kori{}ewe ski-staza na Kopaoniku.
Zaista se nije {tedelo na resursima i put Italije po{li smo kao prava reprezentacija kojoj ni{ta nije nedostajalo – obja{wava on.
Reprezentacija Vojske Srbije znala je gde dolazi. Znali su da
druge, posebno alpske zemqe, tamo idu sa jasnom namerom da dominiraju. Uzbu|ewe pred put dobilo je dozu preko potrebnog adrenalina deset dana pred polazak kada su videli kona~an spisak u~esnika.
15. jul 2010.
– Iako formalno vojnici, ve}ina takmi~ara bili su profesionalni skija{i, u~esnici FIS svetskog kupa. Nekoliko wih se par nedeqa ranije vratilo sa Olimpijade. Ve}ina sa medaqama. Oti{li smo
tamo sa namerom da na najboqi na~in predstavimo svoju zemqu tih
pet dana. Po{to smo, iskreno, mo`da bili zate~eni kvalitetom suparnika, srpski inat po~eo je da tiwa. Dosta je ulo`eno u nas i na
neki na~in nismo smeli da budemo zastra{eni. Oti{li smo tamo da
se kao pravi vojnici borimo – se}a se na{ sagovornik. On podvla~i
da je bila ~ast na}i se u takvoj konkurenciji, izbliza videti trenutno
najboqe skija{e na svetu i voziti se najboqim takmi~arskim stazama, niz koje niko od wih do tada nije imao prilike ni da se spusti.
Re zul tat za isto ri ju
Prvi dan bio je odre|en za upoznavawe sa stazama, a ve} sutradan, nordijci i alpski skija{i Vojske Srbije po~eli su sa takmi~ewima.
– Moje discipline su slalom i veleslalom. Pored ~iwenice da
se niko od ~lanova na{e reprezentacije ne takmi~i u svetskom kupu,
dobro smo znali ko je ko i kona~no smo mogli da vidimo kako to izgleda u`ivo – ka`e Vladislav.
Iznena|ewa su, prema wegovim re~ima, po~ela vrlo brzo.
Svetske zvezde alpskih zemaqa pristupile su takmi~ewu mo`da i
previ{e ozbiqno. Sustizali su jedan drugog u stotinkama i nekoliko
wih u odlu~uju}im vo`wama izletelo je sa staze. Neko bi mo`da to
uzeo kao olak{avaju}u okolnost za ostale takmi~are, ali Vladislav
ne misli tako.
Drugo mesto za
na{e xudiste
Snimio Darimir BANDA
Predstavnici srpske vojne reprezentacije – vojnik Uro{ Nenkovi} i kadet Stevan Stojanovi} osvojili su bronzane medaqe na
Evropskom vojnom prvenstvu u xudu koje je odr`ano od 28. juna do
2. jula u Novom Mestu u Sloveniji.
Pukovnik Dragan \ini bio je na toj manifestaciji zvani~ni
predstavnik Me|unarodnog saveta za vojne sportove iz Srbije.
Takmi~ewe je organizovano u dve kvalifikacione grupe, koje
su brojale od tri do pet takmi~ara, prema me|unarodnim propisima u dva do ~etiri me~a.
Evropski seniorski prvak u kategoriji do 81 kilograma
Robert Krawzik osvojio je prvo mesto, srebrnu medaqu poneo je
wegov kolega iz Poqske Lukas Blac, dok su tre}u poziciju izborili Faruh Bulekulov iz Nema~ke i Uro{ Nenkovi} iz Srbije.
U kategoriji do 73 kilograma prvo mesto osvojio je nema~ki
takmi~ar Fabijan Seldmajer, srebrno odli~je poneo je Miroslav
Frgawa iz Bosne i Hercegovine, a tre}u poziciju podelili su Peter [aringer iz Austrije i Stevan Stojanovi} iz Srbije.
– Ta~no je da su najboqi takmi~ari prakti~no sami sebe iskqu~ili preagresivnom vo`wom, ali i psiholo{ka stabilnost je bitna.
Mo`da smo tu odigrali pametnije. Nakon zavr{enih deonica sabiraju se vremena pojedina~nih takmi~ara iz iste zemqe i na taj na~in
dobija se ukupno vreme i mesto na tabeli svake reprezentacije u
ekipnom plasmanu. Takmi~ewe u veleslalomu zavr{io sam na trideset i prvom mestu, a u slalomu na devetom – obja{wava na{ skija{.
Dok je na{a reprezentacija privodila takmi~ewe kraju svi su
o~ekivali plasman na sredini tabele. Me|utim, potpuno neo~ekivano saznawe da je Srbija tre}a u slalomu izaziva op{tu euforiju u
timu na{e vojske. Bronza! Dugogodi{wa ulagawa, trud i timski rad
daju svoj rezultat.
– Ponosan sam na svoje drugove iz reprezentacije. Bez wih ne
bi ni bilo ovog uspeha. Osvojeno tre}e mesto zbir je svih nas, ja
sam samo imao sre}u da budem najboqi me|u najboqima. Posebno
me raduje ~iwenica da su nam Ministarstvo odbrane i Vojska obezbedili apsolutno sve {to nam je potrebno. Slede}i ciq je Svetsko
zimsko prvenstvo u Sarajevu. Ovoga puta tamo odlazimo da pobedimo – poru~uje Vladislav Mandi}.
Zlatna medaqa
srpskoj vojnoj ekipi
Tre}e regionalno vojno takmi~ewe u tr~awu, u okviru manifestacije „Sportom protiv droge“, odr`ano je 26. juna u Sarajevu. Predstavnici osam ekipa iz oru`anih snaga iz regiona –
Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Ma|arske, Makedonije, Slovenije i Srbije – pretr~ali su stazu od osam kilometara.
U na{oj ekipi bili su kapetan Aleksandar Ne{evski i
stariji vodnik Goran ^egar sa Vojne akademije, kao i profesionalni vojnik Mirko Stankovi} iz Tre}eg centra za obuku.
Ekipno su osvojili prvo mesto, dok se na drugu poziciju plasirala ekipa BiH, a na tre}e predstavnici oru`anih snaga Hrvatske.
Stariji vodnik Goran ^egar ubedqivo je pobedio u pojedina~noj konkurenciji, a kapetan Aleksandar Ne{evski osvojio je
tre}e mesto. Na {estoj poziciji na{ao se vojnik Mirko
Stankovi}.
Petar VOJINOVI]
G. ^EGAR
47
Na~in konkurisawa
MINISTARSTVO ODBRANE
REPUBLIKE SRBIJE SEKTOR
ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
ras pi su je
KONKURS
za po pu nu for ma cij skih me sta
voj nih slu `be ni ka, pri je mom
li ca iz gra |an stva, u rad ni od nos
na neo d re |e no vre me
1) referent za fizi~ko vaspitawe, VSS, jedan (1) izvr{ilac,
u Vojnoj po{ti 1097 Ni{,
2) nastavnik engleskog jezika–prevodilac, VSS, jedan (1)
izvr{ilac, u Vojnoj po{ti 1097 Ni{,
3) nastavnik engleskog jezika–prevodilac, VSS, jedan (1)
izvr{ilac, u Vojnoj po{ti 1414 Novi Sad,
4) nastavnik engleskog jezika–prevodilac, VSS, jedan (1)
izvr{ilac, u Vojnoj po{ti 3920 Kraqevo,
5) nastavnik engleskog jezika–prevodilac, VSS, jedan (1)
izvr{ilac, u Vojnoj po{ti 4976 Vrawe,
6) nastavnik engleskog jezika–prevodilac, VSS, jedan (1)
izvr{ilac, u Vojnoj po{ti 8486 Pan~evo i
7) nastavnik engleskog jezika–prevodilac, VSS, jedan (1)
izvr{ilac, u Vojnoj po{ti 5302 Po`arevac.
Kandidati koji ispuwavaju op{te i posebne uslove konkursa podnose molbu Vojnoj po{ti 1084 Beograd, Neznanog junaka 38, Beograd, po{tom preporu~eno ili predaju li~no u delovodstvu Vojne
po{te 1084 Beograd. Uz molbu se prila`e slede}a dokumentacija:
– CV ili kratka biografija,
– uverewe o dr`avqanstvu,
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
– overena fotokopija diplome o ste~enoj {kolskoj spremi,
– fotokopija radne kwi`ice,
– uverewe nadle`nog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak,
– uverewe nadle`nog organa MUP-a da kandidat nije krivi~no
osu|ivan,
– potvrda vojnog odseka da je odslu`io vojni rok sa oru`jem
(za kandidate mu{kog pola) i
– lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti.
Izvod i uverewa koji se prila`u uz molbu ne mogu biti stariji od
6 ({est) meseci.
U molbi obavezno naglasiti za koje formacijsko
mesto kandidat konkuri{e.
Rok za podno{ewe prijava za prijem u slu`bu je 30 dana od dana
objavqivawa konkursa.
Neblagovremene i nepotpune molbe ne}e biti razmatrane.
Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina, a o izboru }e svi kandidati biti obave{teni u zakonskom roku.
Na konkurs se mogu prijaviti kandidati koji su dr`avqani Republike Srbije a ispuwavaju slede}e uslove:
OP[TI USLOVI KONKURSA:
– da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije,
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog
dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu
osu|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od
{est meseci,
– da im ranije nije prestao radni odnos u dr`avnom organu
zbog te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa i
– da su odslu`ili vojni rok sa oru`jem (za kandidate mu{kog
pola).
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
a) za formacijsko mesto na rednom broju 1:
– diplomirani profesor fizi~kog vaspitawa (kulture),
– zavr{ena [kola rezervnih oficira,
– provera fizi~ke sposobnosti u skladu sa va`e}im normama i
– poznavawe rada na ra~unaru;
b) za formacijska mesta na rednom broju 2–7:
– diplomirani profesor engleskog jezika i
– poznavawe rada na ra~unaru.
Pre prijema u radni odnos, za kandidate koji ispuwavaju uslove
konkursa i u|u u naju`i izbor, uz wihovu pisanu saglasnost, bi}e
izvr{ena bezbednosna provera.
48
15. jul 2010.
pregled). Pregled traje 2 (dva) dana,
– kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobranca i
koji ispuwavaju sve uslove konkursa dolaze na selektivnu obuku
(privremeni rad) u Specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo).
Selektivna obuka planirana je u periodu od 27. septembra do
26. decembra 2010. godine.
SPECIJALNA BRIGADA
VOJSKE SRBIJE
raspisuje
KONKURS
za prijem kandidata na
selektivnu obuku
1. USLOVI KONKURSA
Za prijem kandidata na selektivnu obuku u Specijalnu brigadu
mogu konkurisati profesionalni oficiri i podoficiri
iz jedinica Vojske Srbije koji ispuwavaju slede}e op{te i posebne uslove:
a) op{ti uslovi:
– da ispuwavaju uslove propisane odredbama ~lana 39. Zakona o Vojsci,
– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa,
– da nisu osu|ivani;
Konkurs je otvoren do 15. avgusta 2010. godine.
OGLAS
Susret 40. klase Sredwe
vojne {kole KoV
Povodom 15 godina od zavr{etka {kolovawa, pitomci 40.
klase Sredwe vojne {kole KoV organizuju 24. jula proslavu. Za
u~e{}e je potrebno uplatiti 3.000,00 dinara na teku}i ra~un
broj 160-3710200003193-76. U svrhu uplate upisati ime i prezime, aprimalac jeAleksandar Stanojevi}.
Kontakt telefoni: Neboj{a Mileti} 23-816, 064/8080105, Aleksandar Stanojevi} (Glavowa) 064/8111-849.
Odmor u Vrwa~koj Bawi
Vojno odmarali{te u Vrwa~koj Bawi nudi gostima
poboqan boravak u vili Sombor, koja se nalazi u blizini
hotela Breza. Cena polupansiona (no}ewe, doru~ak i
ve~era) za sve korisnike u letwoj sezoni iznosi 1.750 dinara u dvokrevetnoj i 1.550 dinara u trokrevetnoj sobi.
No}ewe je u vili Sombor, a ishrana u hotelu Breza.
Mogu}nost pla}awa na rate. Za sve dodatne informacije mo`ete se obratiti Vojnoj turisti~koj agenciji
u Beogradu ili direktno na recepciji hotela Breza.
b) posebni uslovi:
– da nisu stariji od 28 godina,
– da su on i ~lanovi wegove u`e porodice (bra~ni drug i deca)
dr`avqani Republike Srbije,
– da imaju radno iskustvo u Vojsci najmawe dve godine,
– da nemaju negativnih slu`benih ocena i da su im posledwe
dve slu`bene ocene najmawe „vrlo dobar”,
– da su psihofizi~ki zdravi i sposobni za rad u jedinicama
Specijalne brigade, {to se utvr|uje nalazom nadle`ne vojnolekarske komisije, psiholo{kim testirawem za obavqawe
padobranske slu`be, testom iz op{te kulture i proverom
fizi~kih sposobnosti,
– da su na redovnoj proveri obu~enosti ispunili propisane
norme,
– da su pliva~i.
2.
NA^IN KONKURISAWA:
– kandidati podnose molbe za prijem na selektivnu obuku u
Specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo) u svojim mati~nim komandama,
– uz molbu, kandidati obavezno prila`u: kratku biografiju,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu za
sebe i ~lanove svoje u`e porodice, overeni obrazac KOLP iz
programskog paketa KaIS, izjavu da `ele da obavqaju padobransku slu`bu, uverewe o izvr{enoj proveri fizi~kih
sposobnosti sa naturalnim pokazateqima i mi{qewe komandanta ranga bataqona,
– po pristizawu molbi i wihovoj analizi kandidati koji
zadovoqe op{te uslove konkursa dobi}e poziv iz pretpostavqene komande, sa navedenim ta~nim datumom i vremenom upu}ivawa na lekarski pregled za padobranca (pregled
se realizuje na IVM Zemun, a poziv je ujedno i uputnica za
NARUXBENICA
Pretpla}ujem se na magazin „Odbrana” za 2010. godinu (zaokru`ite)
1. Polugodi{wa pretplata (1.7 – 31.12. 2010.
godine, 12 brojeva) – po ceni 1.080,00 dinara
Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka,
uplatiti odgovaraju}u sumu (pomno`iti broj primeraka
sa pretplatnom cenom).
Pla}awe unapred na `iro-ra~un 840-49849-58.
Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu:
MC „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, Beograd.
Pravnim licima dostavi}emo predra~un na osnovu
ove naruxbenice.
Kupac ______________________________________
Ulica i broj ________________________________
Telefon ____________________________________
Mesto i broj po{te __________________________
Potpis naru~ioca
M.P.
________________________________
49
[AH
u remi, ali crni, kao {to rekosmo,
igra o{tro i, jo{ uvek - na pobedu.
24.b3 Sb5 25.Lb5 Db5 26.Sf5
Tf7 27.Se7 Te7 28.Td8 Te8 29.Thd1
g6 30.T1d5 Dc6 31.T5d6 Db5 32.Tb6
Db6 33.Te8 Kg7 34.ba4 Dc5 35.Tb8
Dd5 36.Tb5 Df3 37.Te5 h5 38.a5
Dc6
IZABRANA PARTIJA
DA MA
NI JE PO MO GLA
Morozevi~ – Volokitin
Bil, 2006.
1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cd4 4.Sd4
Sf6 5.Sc3 a6 6.Le3 e5 7.Sb3 Le6
8.Dd2 Le7 9.f3 0-0 10.0-0-0 Sbd7
11.g4 b5 12.g5 b4
Na superturniru u Bili ubedqivo
je trijumfovao Aleksandar Morozevi~, koji je i prema rejtingu (2731)
bio glavni favorit. Wegovog imewaka Volokitina znamo sa na{ih
prvoliga{kih takmi~ewa; osvojio je
na{e simpatije zbog beskompromisne igre. Wegov 6. potez nije ba{
najzdraviji, ali – takva je ova varijanta Sicilijanke.
13.Se2 Se8 14.h4 a5 15.Kb1 Sb6
16.Sg3 a4 17.Sc1 d5 18.Lb6 Db6
19.ed5 d8 20.Lc4 Sc7 21.de6 Td2
22.ef7 Kh8 23.Td2
Pogled na poziciju otkriva da
crni ima damu za dva topa i inicijativu na daminoj strani, dok je beli usidrio vrlo neugodnog pe{aka
na f7.
23…Dc6
Sa Sb5 partija bi se rasplinula
Beli: Kg5, Ta2, Td8, Lf2, Lf3, Se2, d2
Crni: Kd1,Lb1,c2,c4, c5
ZANIMQIVOSTI
KOSTI]EVA PLO^A
Beli: Kb1, Te5, Sc1, a2, a6, c2, g5, h4
Crni: Kg7, Dc6, b4, g6, h5
Nije te{ko pogoditi da ovde na
pobedu igra beli. Kada osvoji crnog
b-pe{aka, wegov a-pe{ak }e opasno
napredovati. Usamqena dama ovde
nema nikakve {anse, samo {to }e
realizacija potrajati.
39.a6! Da6 40.Te4
U Sidneju, iznad {estog sprata jedne zgrade, postavqena je
spomen-plo~a u ~ast boravka Bore Kosti}a u Australiji. U sredini te plo~e uklesana su tri ~oveka za {ahovskom tablom. Prvi
je Bora Kosti}. Ta slika je kasnije bila na medaqi koja je dodeqivana {ampionima i {ahovskim zaslu`nicima.
Mat u 2 poteza.
1. d4!
Na 1…Kd2 2.dc5 mat.
Na 1…c1D+ 2.Sf4 mat.
Na 1…c1S 2. Sc3 mat.
Na 1…cd3 2.Td3 mat.
Na 1…cd4 2.Td4 mat.
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
T
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA VODORAVNO: aromatika, budala{tine,
lepa kata, k, romantizam, Ag, zabadava, mandatori, tip, Na liparu, Tarn, Lun,
Nora, Nikolina, do groba, aneks, Kali~ina, slavuj, mamiti, dotakati, Anapa,
a la kart, nenadano, Inah, {it, Tora, Titikaka, Omo, izotonija, naratori, ev,
namirivati, n, matirati, amerikanist, Zaninovi}.
B
X
V
S
O
V. L. Iton
1930.
[
R
PROBLEM
UKR[TENE RE^I
A
Sada ovaj top stoji maestralno,
brani h-pe{aka, a osvoji}e bez problema crnog usamqenika.
40.Kf7 41.Sd3 Da3 42.Tf4 Ke7
43.Tb4 Kd8 44.Tc4 Ke7 45.Sb4 Ke6
46.c3 Da4 47.Kb2 Kf7
Sve bele figure istovremeno
brane i napadaju, a to je jedan od
{ahovskih aksioma.
48.Td4 Db5 49.Kb3 Df1 50.Kb2
Kb5 51.a3 Kf8 52.Kb3 Df1 53.a4
Kb1 54.Kc4 Da1 55.Kb5 Dc3 56.Sc6
Partija je trajala i trajala, pa se
crni predao tek u 85. potezu. Naredne poteze }emo izostaviti zbog
u{tede u prostoru.
1:0
Pripremio @arko \OKI]
USPRAVNO:
20. Pristalica probabilizma (npr. Ciceron ili Hjum), 21. Biv{i gr~ki
fudbaler, Dimitris, 22. Mesto u Hrvatskoj, kod Ozqa, 23. Pristalica
posibilizma, 24. Staviti u izolaciju, izolovati, 25. Pozajmqivawe na
kamate, zelena{tvo, 26.Plemenici plemena Mora~a u Crnoj Gori, 27.
Pri~awe, pripovedawe (lat.), 28. Sena, senka, 29. Izdaje, potkazivawa, 30. Naprava za podmazivawe, 32. Dvadesettre}e i 18. slovo azbuke, 33. Mre`wa~a oka (mn.), 34. Autonomna republika u sastavu
Ruske federacije, 35. Avionska akrobacija, 36. Sawati, 37. Spletka{ko dru{tvo, klika, 38. Pojavni oblici, fenomeni, 39. Dvanaesto i
24. slovo azbuke, 41. Sme{no ili podrugqivo podra`avawe ozbiqnog
dela, 42. Francuski pisac, Gi de, 43. Ispitna telefonska kombinacija
(skr.), 44. Ime glumica Gojkovi}, @uti} i Radivojevi}, 45. Li~iti, nalikovati, 46. Biolo{ki sateliti, 47. Prelepa i otrovna biqka, naprstak, 48. Obrukati, 49. Kretati se u talasima, 50. Strugati rendetom, 51. Engleski pas lisi~ar.
1. Vrsta sredozemnog ~etinara, 2. Svu}i se, skinuti se, 3. Dovr{iti orawe, 4. Pri~ati gluposti, smarati ({atr.), 5. Stanovnici Atike, 6. Dobijawe bora, 7. Ime glumica @igon i Mihi}, 8. Te}i u mlazevima, 9. Hodati,
kretati se, 10. Simbol silicijuma, 11. Dr`ava u Africi, 12. Kuvawe jela
u sopstvenom soku, 13. Prwa, krpica, 14. Pokriva~ od abe za kowa, abaija, abahija, 15. Otpaci od zaklane stoke (pokr.), 16. Amiotrofi~na lateralna skleroza (skr.), 17. Engleski pesnik, D`on, 18. Svetiti se, 19. Igra~
stonog tenisa, 21. Turisti~ka destinacija u Gr~koj, 23. Italijanski re`iser, Mario (“Posledwi dani Pompeje”), 25. Izdati nare|ewe, 27. Zalaziti u godine, stariti, 28. Oja~ati, osna`iti, 30. Okameweni koral,
31. @ivotiwa sa kopitama, 32. Rusko mu{ko ime (biv{i {ahist Smislov),
34. Stranica pravouglog trougla, 35. Isprave o osigurawu, 37. Pod od dasaka, 38. Nema~ki fudbalski trener, Feliks, 40. Nema~ki fizi~ar, Artur,
41. Francuski pisac, Alber, 42.Ime fizi~ara-nobelovca Bora, 44. Ovog
~asa, sada, 45. Oznaka za Dakotu (SAD), 47. Pokazna zamenica, ovo.
Q
VODORAVNO:
S
A
A
R
R
G
50
K
O
A
w
S
N
M
L
\
15. jul 2010.
Societe Generale Srbija
Posebni uslovi za stambene kredite vojnim licima
Societe Generale banka Srbija jedan je od lidera na tr`i{tu stambenih kredita u Srbiji. Kao banka koja u fokus svog poslovawa stavqa
potrebe klijenata, pored olak{ica koje su predvi|ene programom subvencionisawa, Societe Generale je za vojna lica pripremila i dodatne
pogodnosti u vidu ni`ih kamatnih stopa.
Societe Generale banka Srbija profesionalnim vojnim licima s
prebivali{tem u Republici Srbiji odobrava, pod izuzetno povoqnim
uslovima, stambene kredite sa subvencijom dr`ave. Iz buxeta Republike
Srbije obezbe|uju se sredstva u iznosu od 14 do 25 odsto kupoprodajne
cene nekretnine, a ostatak finansira banka. Vojna lica koja odlu~e da
na ovakav na~in re{e stambeno pitawe nisu u obavezi da obezbede sopstveno u~e{}e, a u trenutku dospe}a posledwe rate kredita ne smeju biti
stariji od 70 godina. Kamatna stopa na subvencionisane kredite za profesionalna vojna lica je promenqiva, a kre}e se od 2,54 do 3,72 odsto.
U procenu kreditne sposobnosti ukqu~uje se, pored zarade ili
udru`enih primawa, i celokupni iznos mese~ne naknade dela tro{kova
za zakup stana koje profesionalno vojno lice dobija od Vojske Srbije.
Pored dokumentacije koja je potrebna ostalim klijentima, profesionalna vojna lica dostavqaju i izjavu da svoje stambeno pitawe re{avaju trajno putem kredita i da se odri~u prava na re{avawe stambenog pitawa
po propisima o stambenom obezbe|ewu u Ministarstvu odbrane, koju
overava nadle`ni stare{ina, zatim, potvrdu o procentu kreditnih sredstava iz buxeta Srbije na koji imaju pravo i re{ewe o visini sredstava
koje korisnik kredita ostvaruje po osnovu mese~ne naknade dela tro{kova za zakup stana.
Pored stambenih kredita uz subvenciju dr`ave namewenih vojnim
licima, dostupni su im i komercijalni stambeni krediti, krediti za refinansirawe stambenih kredita, kao za renovirawe, adaptaciju i rekonstrukciju, pod posebnim uslovima. Kod komercijalnih stambenih i kredita za refinansirawe stambenih kredita, klijenti mogu da biraju izme|u
kredita sa fiksnom kamatom, koja ostaje ista tokom celog perioda otplate, i kredita sa promenqivom kamatom.
Detaqnije informacije mogu se dobiti u ekspozituri
Societe Generale banke u Beogradu – Masarikova 4,
na telefon 011 30 11 690 ili putem Korisni~kog centra banke
na broj 011 30 11 555
43
IZ LA BO RA TO RI JA
BU DU] NO STI
Vojna nanotehnologija
SA BERLINSKOG
VAZDUHOPLOVNOG
SAJMA ILA 2010
Dominacija evropskih
proizvo|a~a
LAKI TENK
HO^KIS
Vredan ratni plen
IZ LA BO RA TO RI JA BU DU] NO STI
Vojnici, oprema i
naoru`awe u
2030.
VOJNA
NANOTEHNOL
Iz laboratorija budu}nosti
Vojna nanotehnologija
2
Snajperska pu{ka PAW 20
Sasvim novo iz Afrike 16
Te{ki oklopni transporter namer
Izraelski tigar
18
Sa Berlinskog vazduhoplovnog sajma
ILA 20
Dominacija evropskih
proizvo|a~a
21
Laki tenk ho~kis
Vredan ratni plen
Urednik priloga
Mira [vedi}
2
28
Na no teh no lo gi ja pro {i ru je vi di ke do ko jih voj ni
stru~ wa ci mo gu re al no pred vi |a ti ka ko }e se od vi ja ti
raz voj rat ne ve {ti ne Ka ko }e bu du }i raz voj i pri me na
sa vre me ne voj ne teh ni ke uti ca ti na iz gled i de lo va we
sa vre me ne voj ne or ga ni za ci je Ostva re ni na pre dak i
pro jek ti da li su voj nim stru~ wa ci ma osno vu da sa ~i ne
sce na rio za na no ra to va we Na no teh no lo gi ja no vih
ma te ri ja la obez be |u je da se bo ja le te li ca mo `e me wa ti
to kom le ta ka ko bi se sto pi la s oko li nom ^i me }e
pro tiv nik od go vo ri ti? To pom na ko mar ca! Klej tro ni ka
omo gu }i la bi stva ra we bi }a ko ja bi isto vre me no bi la
i su per voj ni ci i su per o ru` je Da li smo na pra gu
ostva re wu ~o ve ko vog du go go di {weg sna te le por to va wa?
ojna nauka, od kada se bavi istra`ivawima i razvijawem vojne opreme i
naoru`awa, neprekidno te`i pronala`ewu savremenijih i efikasnijih
borbenih sredstava kojima bi se ostvari la nadmo}nost i pobeda nad protivnikom. Svaki epohalni pronalazak u toj
oblasti izmenio je fizionomiju ratovawa.
Barut je znatno promenio razvoj i proizvod-
V
wu naoru`awa, a rat u~inio dinami~nijim i ubojitijim. Uvo|ewe tenkova, brodova, podmornica i aviona pro{irilo je
ratovawe u kopnenoj, vodenoj i vazdu{noj
dimenziji. Kompjuter je doneo jo{ jednu dimenziju – virtuelnu realnost. Raketa je
omogu}ila da se ratovawe preseli i u kosmos. Laserska, elektromagnetska, kompjuterska i druge vrste tehnologija un15. jul 2010.
43
Nanocev~ice
Kompletna
oprema od
nanomaterijala
prema projektu
Future force
warrior
OGIJA
[lem od nanomaterijala
apredile su mogu}nosti usavr{avawa i
daqeg razvijawa ratne tehnike i vojne
opreme do neslu}enih mogu}nosti.
Zasnivaju}i svoja saznawa na dostignutom stepenu razvoja nauke i tehnologije, vojni stru~waci sa~inili su planove proizvodwe savremene ratne tehnike sa velikom
precizno{}u do 2025. godine. Da bi se
videlo daqe od toga pospe{uju se istra`ivawa u svim nau~nim oblastima, kako bi
se u razvoj uvele nove tehnologije. Me|u
brojnim istra`iva~kim, razvojnim i nau~nim oblastima je i nanotehnologija.
Nau~ni i tehnolo{ki prodor u oblast
nanotehnologije omogu}io je istra`ivawa i
razvoj savremene vojne opreme i naoru`awa u svim oblastima. Svojom pojavom i
primenom nanotehnologija znatno je unapredila fundamentalna istra`ivawa i doprinela da se razvoj ratne tehnike sagledava i usmerava na nov na~in. Naime, omogu}ila je da se pro{ire vidici do kojih vojni stru~waci mogu realno predvi|ati kako
}e se odvijati razvoj ratne ve{tine, i kako
}e budu}i razvoj i primena savremene vojne
tehnike uticati na izgled i delovawe savremene vojne organizacije.
Brojne su oblasti u kojima je nanotehnologija postala primewiva. Stru~waci
koji poseduju sposobnost predvi|awa doga|aja i brzo usvajaju nova tehnolo{ka re{ewa, danas nanotehnologiju koriste u oblasti
bazne nauke i in`iwerstva, fizike i tehnologije sinterovawa materijala, biomedicini, integraciji tehnologije za industrijsku
primenu, avionskoj, raketnoj i kosmi~koj industriji, u oblasti mikroelektronike, robotici, proizvodwi komponenata za savremene ra~unare i mobilnu telefoniju, primeni te~nih kristala i drugo. Nesumwivo,
moglo bi se re}i da ve} sutra ne}e biti
oblasti proizvodwe u kojoj se ne}e mo}i
primewivati nanotehnologija. Naravno,
pri tome vaqa imati u vidu da postoje i druge oblasti i tehnologije koje su tako|e veoma zna~ajne i jedinstvene u proizvodwi materijala i komponenti koje ~ine ili omogu}avaju fizi~ku i hemijsku transformaciju
savremenih proizvoda.
Na sada{wem nivou nau~nih saznawa
i prakti~ne primene nanotehnologije, glavna istra`ivawa odvijaju se u oblasti materijala i novih proizvodnih tehnologija, radi unapre|ewa konkurentnosti nove industrije zasnovane na novoste~enim znawima.
Tako su i odvojena sredstva za finansirawe
nauke koja prou~ava nanomaterijale i nove
nanotehnologije u SAD, Evropi, Rusiji, Japanu, Kini, Indiji i drugim nau~notehnolo{ki razvijenim dr`avama izuzetno velika, jer
se od tih ulagawa o~ekuje ne samo veliki
profit ve} i unapre|ewe savremene proizvodwe integracijom novih tehnologija u industriji. Zemqe ~lanice EU predvidele su da
ulo`e tri i po milijarde evra do kraja
2010. godine samo u razvoj novih projekata
u oblasti temeqnih istra`ivawa i primene
nanotehnologije u savremenoj proizvodwi.
VOJNA PRIMENA
Kad se posmatra primena nanotehnologije u vojne svrhe, prakti~no ni tu nema
oblasti u kojoj nije mogu}e koristiti najnovija saznawa, kako danas tako i u bliskoj
i daqoj budu}nosti. Me|utim, mnogi projekti
zbog svoje slo`enosti i primene u neatraktivnim oblastima nisu toliko zanimqivi,
koliko nanotehnolo{ka oru`ja ili oru|a.
Me|u takvim, veoma skupim i kompleksnim
projektima su istra`ivawa u nove materijale za proizvodwu vojne tehnike, opreme i
Projekat Borbene snage
budu}nosti
Projekat Borbene snage budu}nosti done}e unapre|ewa u slede}im
oblastima: naglavni podsistem (Headgear Subsystem), podsistem borbene uniforme (Combat Uniform Subsystem), podsistem naoru`awa (Weapons Subsystem),
podsistem za kontrolu i nadzor psihofizi~kog stawa vojnika (Warfighter Phisiological Status Monitor Subsystem), podsistem za mikroklimatizaciju (Micro-climate Conditioning Subsystem) i podsistema napajawa (Power Subsystem).
3
Nan ot eh nolog ij a
Dragon fly
Letelica premazana
bojama od
nanokomponenata
naoru`awa. Ti materijali daju dodatni kvalitet vojnoj tehnici i neslu}ene su mogu}nosti primene u vojne svrhe. Na primer, nau~nici iz Politehni~kog instituta u Renselaru
i Univerziteta Rajs (SAD), istra`uju}i u oblasti nanotehnolo{kih materijala, otkrili
su crnu materiju koja upija 99,9 odsto svetlosti. Ona je 90 puta mrkija od ugqenikovog
materijala, koji je va`e}a jedinica za crnilo materijala. Re~ je o svojevrsnom malom
premazu sa~iwenom od mno{tva gusto isprepletenih „dla~ica”, napravqenih od nano~estica. Taj premaz na nekoj povr{ini istovremeno upija elektromagnetsko zra~ewa
i uop{te ga ne odbija.
O primeni tog otkri}a jo{ nema informacija, me|utim mo`e se pretpostaviti
da }e se u budu}nosti poku{ati koristiti za
izradu „nevidqivih” aviona, brodova ili
nekih drugih vozila, ili za izradu sun~anih
plo~a za napajawe elektri~nom strujom. Ve}
sada se na kosmi~kim sondama i satelitima
koriste sun~evi paneli presvu~eni folijom
od nanomaterijala.
Kada je re~ o fundamentalnim istra`ivawima u oblasti nanotehnologije, najvi{e se eksperimenti{e sa nanocev~icama (tanki listi}i grafita, smotani u tubu,
a u zavisnosti od toga u kom pravcu je tuba
smotana mogu da imaju svojstva metala ili
4
poluprovodnika, od kojih mogu
da se proizvode tranzistori).
Pri proizvodwi takve vrste
materijala, sa jednostrukim
zidom, dobija se me{avina
nanocev~ica sa svojstvima
metala ili poluprovodnika.
[tavi{e, poluprovodni~ke
nanocev~ice su razli~itog
pre~nika, a svaka od tih veli~ina ima druga~ija elektronska ili opti~ka svojstva.
Nije te{ko zamisliti koliko je komplikovano cev~ice milijardu puta mawe od
metra razdvajati na metali~ke i poluprovodni~ke, a o sortirawu po veli~ini da ni
ne govorimo. Upravo taj problem uspeli su
da re{e nau~nici ameri~kog Univerziteta
Rajs, u Hjustonu. Najpre su
konstruisali usku elektri~nu komoru i opremili
je nizom mikroelektroda
koje stvaraju neravnomerno elektri~no poqe. Kada
se u komoru ubrizga te~nost u kojoj plivaju izme{ane nanocev~ice, ustanovqeno je da se one u neravnomernom elektri~nom poqu grupi{u po svojstvima u razli~itim delovima komore.
Nau~nici se nadaju da
}e na osnovu ovog otkri}a
uspeti da konstrui{u automatski ure|aj za sortirawe nanocev~ica, {to
obe}ava napredak u
proizvodwi nove generacije veoma malih i veoma
brzih kompjuterskih procesora.
Nanotehnologija jeste vrsta savremene tehnologije ~ije je poqe delovawa veli~ine reda milijarditog dela metra. To su tehnologije koje manipuli{u molekulama i sa pojedina~nim atomima. Re~
je o primewenoj nauci koja se odnosi na
proizvodwu ure|aja ~ije su dimenzije 100
nanometara ili mawe.
Stru~waci nanotehnologiju defini{u kao ve{tinu pravqewa ili izrade
malih stvari koje je mogu}e posmatrati
samo pomo}u najja~ih mikroskopa. To je,
tako|e, sposobnost pravqewa veoma malih ma{ina uz pomo} kompjuterske tehnologije, atom po atom. Da se naglasi taj
smisao, ~esto se nanotehnologija naziva
i molekularna nanotehnologija.
Mo`e se re}i da je nanotehnologija
poqe primewene nauke zasnovane na sintezi i primeni materijala i ure|aja reda
nanoveli~ine. Mo`e se definisati i kao
na~in re{avawa problema u modernoj nauci. Takav pristup na{ao je primenu u
svim oblastima primewene i fundamentalne nauke.
Najve}a istra`ivawa u oblasti nanotehnologije obavqaju se u SAD, Tajvanu,
Ju`noj Koreji, Japanu, Nema~koj, Finskoj,
Izraelu, Rusiji i Kini.
Na fundamentalnom nivou, materija
se sastoji od atoma. To, naravno, nije potpuno ta~na definicija, pogotovo ne za fizi~are visokih energija (elementarnih ~estica) koji bi rekli da se materija na
fundamentalnom nivou sastoji od kvarkova i leptona.
U stvari, nanotehnologija je pojam
koji je iznedren u okvirima nau~ne fantastike (SF), a koji su nau~nici prihvatili i
dali mu odre|eni smisao.
IPod ra~unar na snajperu
za balisti~ke prora~une
43
Ovo je samo jedna od ilustracija koje
ukazuju na to kakvi se sve materijali i oblici mogu dobiti manipulacijama atomima i
molekulama materije i drugim nanotehnolo{kim procesima.
SCENARIO ZA
NANORATOVAWE
Od kako su nau~nici postigli zna~ajne
rezultate u istra`ivawima na podru~ju
nanotehnologije vojni stru~waci, pre svega u
SAD, ve} su po~eli razmi{qati o budu}nosti
oru`ane borbe i upotrebi savremenih nanooru`ja za ratovawe. Ostvareni napredak
i projekti u toku realizacije dali su im osnovu da sa~ine scenario za nanoratovawe.
U razradi scenarija u~estvovale su brojne
strukture me|u kojima i Ameri~ki savet za
OUN (ACUNU), Masa~usetski institut za
vojne tehnologije (MIT), ameri~ka Agencija za
usavr{ena istra`ivawa i projekte (DARPA),
a sve to pod rukovodstvom Ministarstva odbrane (DoD).
Scenario je zasnovan na projekcijama
razvoja nanotehnologije i istra`ivawima do
2025. godine. Razra|ene su brojne opcije
primene nanotehnolo{kih oru`ja, oru|a i
drugih proizvoda te vrste u svim oblastima
ratovawa: na kopnu, u moru, vazduhu, kosmosu
i informacionoj sferi. ^ak se predvi|a
upotreba nanotehnologije za kontrolu stawa
atmosfere i mewawe klime. Mnoge od tih
informacija skrivene su od o~iju javnosti.
Nesumwivo je da su nanotehnolo{ka
oru`ja i vojna tehnika u sferu asmetri~nih
vojnih tehnologija ~ime oru`anoj borbi u
budu}nosti daju asimetri~ni karakter, o ~emu su pisali Alvin i Hajdi Tofler u kwizi
„Rat i antirat”.
Tvorci scenarija za nanoratovawe utvrdili su da postoje
brojne vojne nanotehnolo{ke aplikacije koje predvi|aju
upotrebu razli~itih
nanosistema za vo|ewe oru`ane borbe. Me|u wima su i
odbrambeni nanoroboti, protoni~ke nanoma{ine, neubojite
nanotehnologije, vojni~ka oprema i li~no naoru`awe od nanomaterijala...
Razradili su i
logiku nanoratnog
scenarija, koju su
proveravali i jo{
proveravaju u ratnim igrama i simulacijama nanoborbi u hipoteti~kim
situacijama. Naravno, scenario pred-
vi|a pokretne vojne snage za globalne i
lokalne razmere (macro i local level). Saznawa do kojih su vojni stru~waci do{li
ukazuju da nanoratovawe prati visok stepen neizvesnosti. ^ak je utvr|eno da u velikoj asimetri~nosti upotrebe najsavremenije tehnologije le`i i kriti~na neizvesnost. Ta kriti~na ta~ka onemogu}ava
da se u razradi scenarija ide predaleko.
Scenario predvi|a da }e se u bliskoj budu}nosti desiti prvi nanokonflikt
i nazivaju ga „hladni nanokonflikt”. U
drugoj fazi razvi}e se nanopodzemqe,
snage koje }e primewivati nanooru`ja i
najsavremeniju tehnologiju za terorizam
i kriminalne delatnosti, te proliferacija (prodaja tre}im zemqama) nanoopreme, sistema i oru`ja zasnovanog na toj
tehnologiji. Zbog toga }e u me|unarodnim
okvirima biti potrebno formirati, u
tre}oj fazi, miroqubive nanosnage.
U scenariju su razra|eni detaqi upotrebe nanoopreme, oru|a i oru`ja, borbenih sistema i druge vojne opreme, od laboratorije do bojnog poqa. Tako su osmi{qene
situacije kori{}ewa nanosenzora, uniformi od nanomaterijala, nanoelektronike i
nanora~unarske tehnike, robota nanodimenzija (ukqu~uju}i samorepliciraju}e „nanobote”), hibridnih kombinacija mehani~kih,
biolo{kih i mehani~kih sistema, sve do ~etvrte generacije nuklearnog oru`ja.
Naravno, detaqi nisu poznati javnosti,
osim da takvi scenariji postoje na strategijskom nivou, da je razra|en prvi nanotehnolo{ki udar, te da su vojni stru~waci poku{ali da sagledaju sekundarne posledice kori{}ewa nanotehnologije u budu}im ratovima.
Ne{to od sadr`aja scenarija ~ulo se i
na konferencijama o nanotehnologiji, pa se
tako, u Londonu 2005, glavna tema sadr`aja
rasprave odnosila na pitawa globalne
sigurnosti i bezbednosti u eri kori{}ewa
nanotehnologije u vojne svrhe. Bilo je re~i i
o realizovanim nanotehnolo{kim sistemima i oru`ju, a prikazane su neke aplikacije
zasnovane na nanotehnologiji koja se primewuju u odbrambene svrhe. Najvi{e se raspravqalo o prakti~noj primeni nanotehnologije za poboq{awe opreme i naoru`awa
vojnika na bojnom poqu, minijaturnim letilicama za odbrambene namene, te o primeni
nanotehnologije u kriptografiji.
Stru~waci za nanotehnologiju izneli su iskustva i poglede o kori{}ewu novih nanomaterijala u mikrosistemima, a
i o primeni nanoalata u nanobiologiji.
Sa~iwen je i Plan razvoja vojne tehnologije do 2025, koji }e se zasnivati na
nanotehnolo{kom razvoju. Slede}a, jubilarna deseta konferencija odr`ana je
2007. u Santa Klari (Kalifornija, SAD),
a osnovna tema bila je Nanotehnologija i
budu}nost ratovawa.
Projekti
Vi{e od 60 zemaqa sveta pokrenulo
je nacionalne nanotehnolo{ke programe.
U te projekte ukqu~ena je i Srbija, a jedan
od vode}ih i svetski poznatih stru~waka
iz te oblasti je profesor dr Milan Damwanovi} sa Fakulteta za fiziku u Beogradu. Srpska akademija nauka i umetnosti ima Centar za nove materijale i nanotehnologije, i istra`ivawima u toj
oblasti bavi se od 1974. godine.
Danas se vi{e od 200 nanoproizvoda prodaje u svetu, najvi{e u oblasti
elektrotehnike i telekomunikacija, medicine, farmacije, a u vojnoj industriji
proizvode se i mogu se kupiti nanokamere, nanoletelice i nanoroboti.
Istra`ivawa u nanotehnologiji spadaju u jedno od pet najskupqih nau~nih programa u svetu (Me|unarodna svemirska
stanica, Istra`ivawa u Cernu sa velikim hardonskim akceleratorom, Termonuklearni reaktor, konfigurisawe mape
qudskog genoma i nanotehnologija i wena
primena). Posebna oblast istra`ivawa
jesu novi nanoalati, me|u kojima se danas
isti~e „atomski brzi mikroskop” (AFM –
Atomic force microscope) koji se koristi za
otkrivawe ne~isto}a od hroma na povr{ini gvo`|a (u industriji metala). Taj
alat je konstruisan u IBM.
NOVA TAKTIKA BORBENIH
DEJSTAVA
Scenario oru`ane borbe u eri nanotehnologije predvi|a brojna dejstva na globalnom (makro), lokalnom (operativnom) i
takti~kom nivou (mikro). Dok su aktivnosti
na globalnom i lokalnom nivou usko povezane sa politikom, taktika upotrebe nanoratnika, na mikro nivou, najvi{e zavisi od
neposrednih borbenih okolnosti. Za borbena dejstva na najni`em nivou, oprema i naoru`awe vojnika prilago|ena su novoj taktici. Za tu taktiku zna~ajno je da nanoratnik
ne deluje samostalno, ve} se posmatra kao
sistem za borbu. To je jo{ sredinom zadwe
dekade pro{log veka definisao generalmajor Xeri Harison (Jerry Harrison), biv{i
na~elnik laboratorije za istra`ivawe i
razvoj KoV SAD.
Ve} je u to vreme, tokom razrade koncepta SIPE (Soldier Integrated Protective Ensemble – Integrisani za{titni komplet vojnika),
predvi|eno da se razvije odelo koje {titi od
nuklearnog, hemijskog i biolo{kog oru`ja,
obezbe|uje dnevno i no}no osmatrawe i
naglavni displej za prikazivawe podataka. U
sistemu su i ure|aji za ni{awewe koji prate
kretawe oka tako da automatski usmerava
oru`je u ono {to vojnik na boji{tu gleda.
5
Nove baterije od nanokomponenti mo}i
}e da se pune 100.000 puta
Odelo je inteligentno sa sopstvenim kosturom koje nau~i da izvr{ava ponavqane
radwe. To odelo, pomo}u eksoskeleta, vi{estruko pove}ava snagu onoga ko ga nosi. Ima
sposobnosti prelamawa svetla i mo`e da
postigne opti~ku nevidqivost. Isto tako poseduje i zna~ajan stepen upijawa elektromagnetske energije tako da ima velik stepen
nevidqivosti za razli~ite senzore.
Vojnik u tom pametnom odelu je inteligentan ~ovek, sposoban da obradi veliku koli~inu podataka u kratkom vremenu, analizira ih i preduzme smi{qenu akciju zasnovanu na wima.
U zavisnosti od zadatka koji izvr{ava,
vojnik je okru`en nanoletelicama, prate ga
nanoroboti, a u wegovoj funkciji su nanosenzori razasuti iz aviona... Da bi imao
kompletan pregled terena i takti~ke situacije koristi izvi|a~ke nanosonde. Za dejstvo
na ve}im daqinama koristi nanosonde za
navo|ewe vatre. U bliskoj borbi dejstvuje
ubojitim oru`jem odgovaraju}eg kalibra, sa
samonavo|enim zrnima.
Oprema i oru`je zavise od toga da li
se sukob odvija sa protivnikom koji ima ili
nema odgovaraju}i nivo tehnolo{ke opremqenosti svoje vojske, ali i od toga koliki je
stepen razlike u kvalitetu qudstva. Ukoliko
protivnik nije dorastao sa svojom tehnologijom i postoji velika asimetrija, onda je
takti~ki sukob druga~iji. Od toga zavisi i
koliko }e, na primer, nanosondi, mehani~kih mirospora ili nanosenzora biti kori{teno, odnosno koji }e stepen tehnologije za
ratovawe biti upotrebqen. Na najvi{em
nivou ravnopravnih tehnolo{kih protivnika u borbi }e biti iskori{teno 100 odsto
svih tehnolo{kih mogu}nosti.
Prema jednoj studiji iz sredine devedesetih, predvi|eno je 97 razli~itih borbe-
6
nih funkcija koje bi izvr{avali minijaturni
mehani~ki ure|aji na boji{tu (autor Harvi
Mejiran iz PHD Tehnolod`ies Inc iz Pitsburga). Najnovije studije ne objavquju takve
podatke, no verovatno ih je mnogo vi{e.
Ako se vratimo na taktiku upotrebe nanoborca za izvo|ewe takti~kih zadataka,
postoje zna~ajne aktivnosti koje su zastupqene u svim borbenim dejstvima tog nivoa.
Od izvi|awa, osmatrawa, prikupqawa obave{tajnih podataka i navo|ewa vatre na ciqeve, maskirawa i obmawivawa protivnika, uni{tavawa isturenih vatrenih ta~aka,
pronala`ewa minskih poqa i neutralisawe
mina, prikupqawa podataka o efektima dejstva po protivniku, pa sve do popravke opreme i naoru`awa, snabdevawa municijom,
energentima i hranom... Spisak bi bio podu`i. Tu je ceo niz mogu}nosti za upotrebu
nanoratnika. On ne}e biti samo ubojita
qudska ma{ina sa nanopomaga~ima, kako je
to rekao general Xeri Harison, ve} }e morati posedovati brojne sposobnosti – od
predvi|awa do borbenog menaxmenta, s obzirom na to {to }e upravqati mno{tvom
sitnih ili nevidqivih pomaga~a.
Verovatno }e u borbu krenuti koriste}i sposobnosti nanopremaza koji }e ga u~initi nevidqivim kako bi postigao iznena|ewe. Da bi iznena|ewe bilo potpuno mora}e
prikupiti i obraditi izuzetno mnogo podataka o protivniku, zemqi{tu, rasporedu
vatrenih i drugih sredstava na protivni~koj
strani... Naravno, mora biti sposoban da
prona|e protivnikove slabe ta~ke i da izabere trenutak kada }e iznena|ewe biti potpuno. Kombinuju}i mogu}nosti ve{ta~ke inteligencije, virtuelne stvarnosti, sposobnosti ra~unara da u kratkom vremenu obrade veliku koli~inu podataka, sisteme prikazivawa takti~ke situacije, nanoborac
udara na mesto gde wegovo dejstvo daje najve}i efekat. Udru`eni u borbeni tim, ostali nanovojnici sadejstvuju, {tite bokove,
le|a, rekli bismo „i dole i gore” ako bismo
hteli da uka`emo na kori{}ewe svih dimenzija u kojima se mo`e voditi takti~ka borba.
Najverovatnije to ne}e biti takti~ki postupci kakve danas poznajemo. Bi}e to juri{,
oluja u kojoj }e se isprepletati qudske i
sposobnosti ve{ta~ke inteligencije.
DIGITALIZOVANO I
ROBOTIZOVANO BOJI[TE
Ve} u Zalivskom ratu 1991. robotizovana oru`ja i oru|a imala su zna~ajnu
ulogu. U Avganistanu i drugom ira~kom
ratu taj procenta se pove}ao. Budu}i rat,
za koji se pretpostavqa da bi mogao da
se vodi oko 2025–2030, kako bi se upotrebila i proverila borbena sredstva i
ratna tehnologija koja se danas razvija,
morao bi da obezbedi weno sto odstotno
u~e{}e da bi se izvojevala pobeda. A to
ne sme biti „Pirova pobeda”.
Kada je proveravan projekat Retrack
Maple, koji obezbe|uje sinhronizovano dejstvo svih u~esnika u neposrednom oru`anom
sukobu, ometawe neprijateqa u svim dimenzijama i namamqivawe na la`ne ciqeve, a
sve pomo}u daqinske komande iz operativnog centra (u ovom slu~aju to su bili brodovi), do{lo se do osnove da se mo`e objediniti dejstvo svih sistema za podr{ku pe{adije – aviona, helikoptera, brodova, tenkova, bespilotnih letelica, vo|enih borbenih robota za podr{ku kopnenim snagama
kao {to su AVAKS i Digitalni sistem za
upravqawe boji{tem (Digital Battle Management System – DBMS). U toj jedinstvenoj
organizaciji, pod komandom teleoperatera,
komandanti su iz operativnog centra rukovodili borbenim dejstvima. Komandiri jedinica imali su kompletnu sliku bojnog poqa
pred sobom, a vojnicima je zadatak bio potpuno jasan. Tada je ve} stvorena slika o digitalizovanom i robotizovanom boji{tu.
Ve} danas oti{lo se mnogo daqe, pa
je uspe{no re{en problem roboti~kih
oru`ja sa daqinskim upravqawe koji zavisi od rawivih veza ~oveka i inteligentnog
oru`ja. Zato je jedan od osnovnih zadataka
tvoraca savremenih nanooru`ja da obezbede da neprijateq nijednog trenutka ne
pokida, poremeti, onemogu}i, sabotira veze ili, jo{ gore, manipuli{e wima. Najsavremeniji nanorobot postaje beskoristan ili mo`e nastaviti delovawe po programiranom zadatku vo|en sopstvenom ve{ta~kom inteligencijom, a mo`e se i sam
uni{titi. Budu}i roboti nanoveli~ine ima}e sposobnosti da samostalno prikupqaju
Vojnik budu}nosti 2025.
43
Od kada je profesor Xouns G. Smits
(Johannes G. Smits) rekao da bi nanorobota
veli~ine mrava mogao da u{eta u Pentagon,
a da ga niko ne primeti, pojavile su se
tehnolo{ke novine koje su mrava smawile
na veli~inu molekule. Ali, to je sve produ`etak danas postoje}e tehnologije. Nova
generacija nanoma{ina za ratovawe mo}i
}e da raspoznaje rasu, pol, {to bi bio
finale realizacije projekta vezanog za otkrivawe tajni qudskog genoma i DNA (projekat je imao ime „Qudska genetska inicijativa”). To je naznaka nove forme ratova
Tre}eg talasa, o ~emu su pisali Alvin i
Hajdi Tofler u kwizi „Rat i antirat”.
Me|utim, vojnim stru~wacima koji
kreiraju tehnologiju za ratove Tre}eg talasa, nanoborac jo{ i te kako treba. Protivnikova teritorija se ne osvaja dok vojni~ka noga ne kro~i na wu. A ne sme biti ni
opusto{ena...
Sada{we vojni~ke za{titne prsluke
zameni}e plazmeni ogrta~i od
nanomaterijala
podatke, interpretiraju ih i odlu~uju. Ali
do kog nivoa, te{ko je re}i.
Me|utim, neprijateq mo`e da ima
pametne mine, inteligentne tenkove, bespilotne letilice sa ve{ta~kom inteligencijom, brojne automatske autonomne
senzore velikih mogu}nosti. Mo`e da
razvije pametan oklop. A, dakako, i samorepliciraju}e borbene nanoma{ine?
Govori se i o plazma-oru`ju. Time informati~ko, elektronsko i digitalizovano boji{te dobija vi{e drugih dimenzija. Kako
}e nanoratnik delovati u tom slu~aju?
ODELO ZA BORBENE USLOVE
Do nedavno su mnogi projekti razvoja
vojne opreme i naoru`awa bili vezani za
klasi~ne tehnologije. Me|utim, kako su
istra`ivawa i rezultati u primeni novih
vrsta tehnologija uznapredovali velikim
koracima, ve}ina projekata se modifikuje i sagledava kroz prizmu primene najnovijih saznawa u oblasti nanotehnologije. Tako i najzna~ajniji projekti ameri~kog Ministarstva odbrane Borbene
snage budu}nosti (Future force warrior) i
Borbeni sistem budu}nosti (Future Combat Systems) dobijaju sasvim druga~iju fizionomiju kada se posmatraju kroz prizmu
primene novih tehnologija.
Shvataju}i da }e i u ratovima budu}nosti ~ovek (ratnik, borac) biti i daqe
osnova oru`ane borbe, vojni stru~waci
najvi{e pa`we posve}uju wegovoj za{titi,
pove}awu borbenih sposobnosti, ubojitijem naoru`awu, te mogu}nostima za pre`ivqavawe u veoma slo`enim borbenim
uslovima. To treba da omogu}e ode}a od
apsorpcionih nanomaterijala, mehani~ki
aktivni materijali i ure|aji, senzori sa
sposobno{}u protivaktivnosti, nanoure|aji od biomaterijala, a i materijali koji
}e mo}i sami da se reprodukuju i zamewuju.
Tako ve} danas stru~waci Masa~usetskog instituta za nanotehnologije, formirani u timove, konstrui{u nove uniforme, {lemove, rukavice, ~izme i druge
delove vojni~ke ode}e, koji }e imati funkciju mehani~ke i balisti~ke za{tite od
protivni~ke municije.
Drugi istra`iva~ki tim radi na
pronala`ewu materijala za vojni~ku
ode}u koja }e, u oru`anoj borbi, pru`ati
i visok nivo sigurnosti od biolo{kih
agenasa ili hemijskih supstanci, s obzirom na to {to se pretpostavqa da }e
protivnik u budu}em oru`anom sukobu
^inilac politike
Naoru`awe i vojnu opremu ve}ine
savremenih armija ~ine najslo`enija
borbena sredstva i sistemi velike vatrene mo}i i preciznosti, automatizovani
po na~inu dejstva, pouzdani i kvalitetni
po tehnologiji izrade i, nadasve, skupi.
Op{ti pravac razvoja usmeren je ka pove}awu dometa, brzine ga|awa, preciznosti, udarne i vatrene mo}i. Preovla|uje
mi{qewe da se novi sistemi oru`ja ne
usavr{avaju samo radi pove}awa snage i
osigurawa bezbednosti, ve} zbog ~iwenice da je tehnolo{ka prednost bitan ~inilac svetske politike. Ne sme se, stoga, zaboraviti da se me|unarodni odnosi zasnivaju mnogo vi{e na snazi nego na poverewu.
Napredak tehnologije u 20. veku bio
je revolucionaran po uticaju koji je imao
na gotovo svaku dr`avu. Istovremeno, taj
tehnolo{ki napredak doneo je nuklearne
bojne glave, interkontinentalne balisti~ke rakete, biolo{ko i hemijsko oru`je, precizno vo|enu municiju, supersoni~ne mlazne avione, nuklearne podmornice
i beskrajan izbor sistema kojima se vodi
rat. Tempo tehnolo{kih inovacija ne pokazuje znake popu{tawa, a optimisti se
nadaju da }e budu}a unapre|ewa oblikovati kapacitete za perspektivu globalne
harmonije, bez borbe za resurse, teritoriju ili mo}. Suprotno, neslu}eni napredak u sferi vojnih nau~nih dostignu}a nudi efikasnije na~ine vo|ewa rata i to tako da uvek bude ukqu~en ve}i broj naroda
(nacija), etni~kih grupa, disidenata ili
teroristi~kih organizacija.
Danas se mo`e konstatovati da je
tehnologija jo{ vi{e iskora~ila u mnogim
oblastima, kao {to su fizika velikih
energija, ra~unarska tehnika, nuklearna
fizika, svemir, hemija, materijali, biotehnologija, nanotehnologija, matematika
i elektronika. Ne samo u tim oblastima,
iskustva i nova otkri}a u relativno kratkom periodu ostvarena su eksponencijalnim rastom, a brzina inovacija u vojnoj
sferi br`a je od proizvodnog i razvojnog
ciklusa. Na toj osnovi, nova oru`ja baziraju se na „staroj” tehnologiji pre nego se
i uvedu u operativnu upotrebu.
upotrebiti razli~ite nanobicide, nanoviruse i mikrospore.
Istra`ivawa u oblasti aktivnih
nanodetektora u nadle`nosti su tre}eg
tima u MIT. Oni bi trebalo da stvore
nanodetektore koji }e otkriti krvarewe,
prelom kostiju i infekcije i odmah preduzeti aktivne mere da se to imobili{e
ili neutrali{e. Ima indicija da su nau~nici na tragu nano~estica koje mogu da
izazovu zaceqivawe povreda ili zara-
7
stawe lomova kostiju, te da spre~e svaku
respiratornu infekciju.
^etvrti tim razvija mikroklimatski
sistem za uniformu koji }e rashla|ivati
vojnika u ekstremnim vru}inama ili ga
zagrejavati ako je okolina hladna.
Slede}i tim razvija municiju od nanomaterijala, koriste}i nanoaluminijum
i nanonikl, ~ime municija dobija i druga~ije balisti~ke karakteristike i, naravno, ve}u ubojitost.
Jedan od timova razvija nove baterije i izvore energije za vojni~ko odelo
i sisteme koje }e vojnici koristiti. Baterije bi trebalo da obezbede veliku
autonomnost i neprekidnost rada, te da
budu sposobne da obnavqaju energiju. Ve}
sada su na~iwene baterije koje se mogu
puniti 20.000 puta, {to }e biti novi vojni~ki standard za puwive izvore elektri~ne energije.
Drugi timovi razvijaju ve{ta~ke mi{i}e, eksoskelete za poja~avawe qudske
snage...
Korist
Nanotehnologija }e, kao prvo, poboq{ati postoje}e materijale, odnosno
u~ini}e ih ~vr{}im i otpornijim na deformacije. Ne~isto}e i nepravilnosti u
kristalnoj strukturi bi}e smawene ili
eliminisane na atomskom nivou.
Drugi pravac u kome }e se razvijati
ta vrsta nauke o materiji na nivou pojedina~nih atoma i molekula, bi}e razvijawe novih materijala koji }e zameniti klasi~ne, recimo nanocev~ice od ugqenika
(carbon nano tubes). Te cev~ice otvaraju
potpuno nove perspektive u mnogim oblastima – od tehnologije materijala, do
elektronike. Nau~nici su zamislili da bi
se od ugqenih nanocev~ica mogao napraviti lift koji bi povezivao povr{inu Zemqe sa satelitom u geostacionarnoj orbiti (Space elevator). To je ve} predvideo
jedan ruski nau~nik po~etkom 20. veka,
ali niko nije ozbiqno razmi{qao o razvitku takvog lifta zbog nepostojawe dovoqno otpornih materijala.
Tre}i pravac je tehnolo{ki strogo
kontrolisana proizvodwa ve{ta~kih biokompatibilnih tkiva, {to otvara novu
fazu u medicini.
^etvrti pravac je imitirawe prirode, odnosno razvijawe autonomnih sistema nanometarskih dimenzija po ugledu na
viruse i bakterije. To }e biti visokorganizovani sistemi, koje }e biti mogu}e
programirati da obavqaju slo`ene zadatke, kao {to je na primer distribucija lekova (citostatici koji ubijaju samo }elije
karcinoma bez uticaja na okolna tkiva,
popravqaju o{te}ene nervne }elije i
sli~no).
8
POKRETNE LABORATORIJE
Radi re{avawa problema na licu
mesta formirane su i pokretne laboratorije (portable-lab), od kojih jedna iz
wujor{kog „Istra`iva~kog parka” povremeno deluje u Avganistanu i Iraku, na
proveravawu efikasnosti nanomaterijala i nanosistema koji se tamo koriste
u vojnim jedinicama. To se posebno odnosi na razli~ite elektronske i ra~unarske komponente, ~ija proizvodwa je
zasnovana na nanotehnologiji, a koje
koriste ameri~ki i drugi vojnici na rati{tima gde su anga`ovani.
Po~etkom 2009. ameri~ki vojnici
koriste foto-}elije od nanomaterijala
dobijenog na osnovu titanijum-dioksida
(photovoltaic cells) sa sposobno{}u apsorpcije (upijawa) svetlosne energije.
Poznato je da foto-}elije transformi{u svetlost u elektricitet neophodan
za puwewe baterija ili napajawe elektronskih i ra~unarskih ure|aja. Ve} je za
8–10 puta pove}ana wihova upotrebqivost, a pretpostavqa se da }e do kraja
2009. sposobnost konvertovawa sun~eve u
elektri~nu energiju biti pove}ana i za 13
puta. Hibridne nano}elije trebalo bi da
imaju sposobnost ve}u od 20 odsto kako bi
obezbedile neophodnu dnevnu potro{wu za
elektri~nom energijom vojni~kih sistema
za mikroklimatizaciju, komunikacije, senzore, automatsku detekciju biolo{ke i
hemijske opasnosti, ra~unare na oru`ju i
sistemima za osmatrawe i ni{awewe...
Do 2025. nanobaterije trebalo bi
da imaju sposobnost puwewa od 100.000
puta za vreme svog veka upotrebe.
U odnosu na zajedni~ke projekte Ministarstva odbrane Amerike, od sistema
za globalno osmatrawe i obave{tavawe,
gde se najbr`e i prioritetno upotrebqavaju nanotehnolo{ka dostignu}a, pa sve do
vojni~kog odela za ratne uslove, opreme i
li~nog naoru`awa, svaki vid i rod vojske
ima svoje projekte i planove razvoja.
Nisu sva istra`ivawa i razvoj vojne
nanoopreme i naoru`awa vezani samo za
SAD, koje najvi{e ula`u u tu oblast.
Nanoletelice
I-bird (levo) i
model DARP-e
(desno)
Umetni~ka verzija nanoletelice
Interes u razvoju nanotehnolo{ke vojne
opreme ima i Japan sa preko 40 milijardi dolara ulagawa, Velika Britanija
sa ne{to ni`im buxetom, a tu su i Rusija,
Kina, Francuska i mnoge druge zemqe.
NANORADIO
U Centru za integrisane nanosisteme, ameri~ke Nacionalne nau~ne fondacije, tim nau~nika predvo|en Aleksom
Zetijem, sa Kalifornijskog univerziteta,
napravio je radio-prijemnik od jedne
ugqene nanocev~ice, odnosno od jednog
ugqenog vlakna, {irokog svega nekoliko
molekula i dugog nekoliko stotina nanometara. Jedan kraj tog vlakna zalepqen je
za katodu od tungstena. Oko jednog milionitog dela metra od we postavqena je
anoda od bakra. Kada su elektrode prikqu~ene na bateriju, mlaz elektrona po~eo je da preska~e mali jaz izme|u vrha
nanocev~ice i anode, ali u ritmu radiosignala iz obli`weg radio-predajnika.
Promenom du`ine nanocev~ice nau~nici
su mewali wenu rezonantnu frekvenciju
dok nije po~ela da vibrira u ritmu melodije koja je emitovana. Drugim re~ima,
43
cev~ica je istovremeno funkcionisala
kao antena, antensko kolo, demodulator
signala i poja~ava~. Wene vibracije
mewale su u istom ritmu struju elektrona
koji su stizali na anodu. Taj signal mogao
je dodatno da se poja~a i da se ~uje u
zvu~niku. Nema sumwe da }e ovaj ure|aj
u}i u istoriju elektronike kao prvi radioprijemnik deset hiqada puta mawi od
debqine dlake ~ovekove kose.
Najve}u revoluciju u toj oblasti nanotehnologije izazvala su dva dostignu}a:
razvoj novih tranzistora uz pomo} kristalnih materijala lantan-aluminata i
stroncijum-titanijata. To je omogu}ilo
proizvodwu do sada najstabilnijih tranzistora, promera svega nekoliko atoma.
Drugo nau~no dostignu}e odnosi se na
razvoj tankog poluprovodqivog filma za
koji nau~nici tvrde da bi mogao znatno
promeniti pohranu digitalnih podataka.
Na~iwena je poluprovodni~ka mre`a oko
15 puta gu{}a od postignutih mre`a za
skladi{tewe digitalnih podataka. Prema
tvrdwama nau~nika, na povr{inu nov~i}a
presvu~enog takvom mre`om moglo bi se
uskladi{titi toliko podataka za koje bi
trebalo 250 DVD-medija.
Ve} samo ta dva nanopronalaska daju
stru~wacima osnovu za razmi{qawe o eliminisawu problema komunikacije u vojsci
i stvarawu sistema koji }e omogu}avati
neprekidnu i stabilnu vezu izme|u svih nivoa komandovawa, odnosno od vrha do najni`eg takti~kog nosioca u jedinici. Veli~ina tih sistema za vezu, u nanodimenzijama, bi}e bezna~ajna u odnosu na nekada{we radio-ure|aje, koji su bili te{ki
i preko desetak kilograma. A mogu}nosti
odr`avawa veze preko releja i satelita
dodatak su vi{e za one koji }e ih koristiti. I svi podaci koji se budu skladi{tili
vi{e ne}e zauzimati velik prostor.
ZAMENA ZA KLASI^NE
MATERIJALE
Tipi~an primer promena i unapre|ewa koja pru`a nanotehnologija vidqiv
je u razvoju nekih projekata. Jedan od tak-
vih je projekt Zajedni~ki bespilotni borbeni vazduhoplovni sistem (Joint Unmanned Combat Air System J-UCAS). Kori{}ewem najnovijih istra`ivawa u oblasti
stelt tehnologije trebalo je da obezbedi
ve}u upotrebqivost najnovijeg tipa bespilotnih letelica. Me|utim, program je
otkazan po~etkom ove godine jer nije postignut mawi radarski odraz u odnosu na
druge letelice. Te letelice namewene su
za precizne udare po ciqevima na zemqi,
dawu i no}u, bez obzira na snagu protivvazdu{ne odbrane. Nivo stelta (nevidqivosti) trebalo je da bude takav da letelica ne bi imala sisteme za elektronsko
ometawe ili mamce. Trebalo je da to budu
borbene bespilotne letelice bez vertikalnih i horizontalnih stabilizatora,
malih dimenzija i posebnog oblika koje bi
imale mawi radarski odraz. Projekt
JUCAS trebalo je da ima i ne{to potpuno
novo – vizuelni stelt.
Kad su analizirali napredak u mikroelektronici i nanotehnologiji novih
materijala, stru~waci su do{li do zakqu~ka da se boja letelica mo`e mewati
tokom leta kako bi se stopila s okolinom.
To je bilo poznato jo{ 1942. i projekat se
zasnivao na primeni protiviluminacijskog
sistema. Nova tehnologija visokoefikasnih LED dioda, kontrolisanih ra~unarom,
u~inila je je vizuelni stelt mogu}im.
Boeing je projektovao Bird of Prey –
eksperimentalni avion sa vizuelnim
steltom koriste}i maskirne premaze zasnovane na nanotehnologiji, koji su smawivali senku na trupu. Britanska firma BAE
Systems razvila je sistem vizuelne nevidqivosti na avionu houk (Hawk). Istra`iva~ima na Dr`avnom univerzitetu u Novom Meksiku (New Mexico State University)
odobrena su nov~ana sredstva iz fonda
ameri~kog ratnog vazduhoplovstva, kako
bi mogli nastaviti rad na svojim nanotehnologijama. Wihova re{ewa omogu}ila
bi promenu boje ili prividnog oblika letelice. Smawewem kontrasta na krajevima letelice smawuje se i mogu}nost da je
qudsko oko primeti. Sli~an niski radarski odraz mo`e se o~ekivati i od stelt
bespilotne letelice koju razvija firma
Lokid Martin u okviru tajnog projekta.
Posebna pa`wa pridaje se projektovawu i razvoju borbenih bespilotnih letelica koje bi delovale dawu, pri ~emu je
od velike va`nosti niski radarski odraz,
ali i vizualna nevidqivost. U slu~aju te
letelice ~ini se da je re{ewe za smawewe mogu}nosti vizuelnog otkrivawa prona|eno u kombinaciji nanopremaza i letewu na visinama iznad 23.300 metara.
Na tim visinama neprekidno je mrak i tu
ne leti nijedan lova~ki avion.
BAE Systems upotrebila je svoju
stelt-tehnologiju da bi izradila dve
radarski „nevidqive” bespilotne letelice koje je iskoristila za predstavqawe
nevidqivih tehnologija. Letelica Raven
Pri me na
Pentagon izdvaja 300 miliona dolara godi{we za nanotehnolo{ka istra`ivawa. NASA za te namene izdvaja 42 miliona godi{we. U Kini se u nanotehnologiju godi{we ula`e vi{e od
trimilijarde dolara, Ju`na Koreja dve
milijarde... Svetska sila broj jedan bi}e ona koja prva ovlada nanooru`jem.
Brojni su primeri razvijenih i
upotrebqivih nanosistema korisnih i
za vojnu primenu. Na Univerzitetu u Zapadnom Mi~igenu (West Michigan University) razvijen je sistem za rano upozoravawe od radiolo{ko-hemijske opasnosti, zasnovan na nanotehnologiji.
Upotrebqiva se prvenstveno za civilnu za{titu i u vojne svrhe. Na Teksa{kom univerzitetu (University of Texas)
razvijeni su mi{i}i od nanocev~ica
koji su br`i i ja~i od prirodnih te se
mogu koristiti za ve{ta~ke udove. Namewene su za projekt supervojnika u
programu „Future warrior 21”. U saradwi s Natoom razvijaju se oru`ja zasnovana na nanotehnologiji i tzv. neubojita oru`ja. Tako|e, razvijaju se minijaturni, pokretni, nezavisni senzori koji mogu ulaziti u za{ti}ene i udaqene
objekte protivnika.
Tako je kompanija DynCorp jo{
2000. testirala senzore utemeqene na
MEMS (micro-elektro-mechanical systems)
senzorima ispaqenim iz pu{ke. Ameri~ko ministarstvo odbrane (DoD –
Department of Defence) razvija pametne
oblake – mali roboti veli~ine insekata. Milioni takvih spravica mogu se
ispustiti na neprijateqsku teritoriju
i iskoristiti za izvi|awe ili uni{tavawe ciqeva. Nano~estice u sli~nim
oblacima mogu ometati elektronske i
komunikacijske sisteme, uticati na nevidqivost...
Ciq istra`iva~a u kompaniji DuPont-a jeste da se stvori borbeno odelo koje }e biti neprobojno, lagano,
udobno, opremqeno s komunikacijskim
sistemima, autonomnim kontrolorom
zdravstvenog stawa i ure|ajima koji
pove}avawu psihofizi~ke sposobnosti
vojnika.
Samosastavqaju}e hemikalije (nanoagensi) koje imaju memoriju mogu biti
opasne i za okolnu. U razradi scenarija nanoratovawa koristi se i nanoagens
koji razgra|uje protivni~ko oru`je,
naftu i vodu ~ini neupotrebqivom za
qudsko kori{}ewe. Ako nanotehnologija do|e u pogre{ne ruke, mogu se razviti
i genocidni nanoroboti koji bi mogli
biti opasni i za svoje stvoriteqe.
9
napravqena je u tipi~noj konfiguraciji
juri{ne bespilotne letjelice, dok je Corax dobio krila ve}eg raspona koja su potrebna izvidni~kim letelicama. Na wima
su ispitane mogu}nosti upotrebe nanotehnologija za smawewe vidqivosti. Obe
letelice nisu radarski nevidqive, iako
oblici wihovih trupova i krila podse}aju na stelt-re{ewa. Da bi postali radarski nevidqivi morale bi biti premazane
nanosmesom koja smawuju radarski odraz.
Taj se program razvija odvojeno od programa bespilotne letelice.
NEVIDQIVI OGRTA^ U
LABORATORIJI
Materijali od kojih }e se praviti
nevidqivi ogrta~i ve} su napravqeni u
laboratorijama. Koriste}i nanotehnologiju i osobine svetlosti, nau~nici su izumeli materijale koji mewaju sliku stvarnosti. Re~ je o dva nova tipa materijala
koji uti~u na to da se svetlost prelama
Nanobespilotna
letelica
DAR PA
DARPA je skra}enica Agencije za
napredna odbrambena istra`ivawa, koja deluje u sklopu Pentagona. Wihov zadatak je naizgled jednostavan – prate napredak civilne tehnologije i procewuju
koliko je mogu}a wena primena u vojne
svrhe. Rad agencije je prili~no tajan, sa
velikim buxetom, ali to je ne{to sasvim
normalno u Americi. Za tu agenciju su
projekti poput „Air Force 2025” masan zalogaj. Samo u prve dve godine od objavqivawa studije, DARPA je pokrenula vi{e
od 70 razli~itih istra`ivawa civilnih
tehnologija koje bi mogle na}i svoju primenu kao deo projekta mikro i nanooru`ja. Koliko su uspeli i {to su napravili,
naravno, ostaje tajna.
10
druga~ije. Jedno re{ewe je vrsta ribarske mre`e koja pomo}u vi{e metalnih
slojeva mewa pravac svetlosti, dok se
drugi materijal sastoji od srebrnih `ica. Oba su napravqena kori{}ewem nanotehnologije i ve{ta~kim in`eweringom. To su takozvani metamaterijali sa
osobinama koje se ne sre}u u prirodi i
poseduju negativni refraktivni indeks.
Na tom projektu radila su dva tima
nezavisno jedan od drugog, pod rukovodstvom Ksijanga Zanga iz Centra za nauku
i in`ewering nanotehnologija pri Univerzitetu Kalifornije i svoje rezultate
objavili su u ~asopisima Sajens (Science)
i Nej~er (Nature).
Proizvedeni metamaterijali mewaju
pravac svetlosti u okviru ograni~enih
talasnih du`ina, odnosno uti~u na svetlost oko vidqivog spektra, u oblasti koja
se koristi i kod opti~kih vlakana. Oni
poseduju sposobnost negativne refrakcije. Za to su iskoristili mno{tvo malih
komada srebra i metalnih, neprovodnih
slojeva pore|anih jedan preko drugog,
koji su zatim izbu{eni, formiraju}i materijal nalik na mre`u.
Koriste}i kalup oksidnog jediwewa
drugi tim konstruisao je materijal od srebrnih nano`ica koje su raspore|ene sa veoma malim razmakom – mawim od talasne
du`ine vidqive svetlosti, po unutra{wem
delu poroznog aluminijumskog oksida.
Materijali bi ve} sada mogli da se
primene kao nevidqivi pla{t. Primewuje
se na taj na~in {to se u wih uvije ono {to
ho}emo da u~inimo nevidqivim i obasja
svetlo{}u. Time se posti`e da predmet
postane nevidqiv, tvrde nau~nici koji su
u~estvovali u izradi prete~e nevidqivog
pla{ta.
PANCIRI NOVE GENERACIJE
Nau~nici u Jekaterinburgu, u Sibiru, primenili su nanotehnologiju za pravqewe nove generacije pancira, nazvanih
„plazmeni oklop”. Iako je nova tehnologija za sada velika tajna, stru~waci iz
Sibira saop{tili su u osnovnim crtama
principe na osnovu kojih }e se ruski vojnici {tititi neprobojnim pancirima.
Mikroskopske ~estice metala bi}e
rastvorene u specijalnoj te~nosti koja
ne}e imati kristalnu strukturu. Glavna
tajna je u tome {to }e nano~estice i te~nost biti u vezi. Kad metak ili geler dotakne „plazmeni oklop”, nano~estice se
skupe u klaster (buket) i `itki rastvor se
momentalno pretvori u tvrdi kompozitni
materijal. Proces pretvarawa iz plazme
u tvrdi materijal dogodi se u milisekundi. [to je ja~i udar, tj. ve}a energija metka, pancir je automatski tvr|i. U trenutku
kad vi{e nema udara pancir se vrati u
plazmenu formu.
Nanohelikopter
I Amerikanci razvijaju „plazmeni
oklop”. Za tvrde ~estice izabrali su
kvarc, a za te~ni deo glikol-polietilen.
Ruski nau~nici oti{li su daqe jer ih
nije zanimalo samo da naprave pancire
za qude ve} i za vojnu tehniku. Eksperimenti{u sa pancirima kojima bi za{titili helikoptere ~uvene crne ajkule. Prva
ispitivawa dala su odli~ne rezultate.
Ruski materijali, zahvaquju}i specijalnom tajmeru, mogu da se vrate u `itko
stawe posle pet minuta, a na helikopteru
posle jednog sata.
Oni sa bujnom ma{tom ka`u da }e se
nova tehnologija jednog dana koristiti i
za za{titu automobila pri sudaru.
U Velikoj Britaniji eksperimenti{e se sa primenom nanovlakana
od ugqenika za
proizvodwu
balisti~kih
prsluka. I
Izraelci poku{avaju da otkriju
najefikasnije nanomaterijale za
za{titne prsluke
ili pancire.
15. jul 2010.
43
NANOKOPTERI
Danas se u prodavnicama de~je opreme i ve}im marketima mogu kupiti tzv.
nanokopteri, minijaturne letelice (ne{to ve}e od kutije {ibice) sa rotorima
promera do tridesetak centimetara. Wima se upravqa daqinski be`i~nim komandama, a imaju autonomnost leta od 20
minuta do pola sata. Pogon im mo`e biti
elektri~ni ili benzinski motor. To je
samo replika ve} proizvedenih nanokoptera za vojne namene.
Tako je, na primer, Izrael, koriste}i nanotehnologiju, razvio minijaturnu
bespilotnu letelicu na daqinsko upravqawe veli~ine str{qena, ~ije ime i nosi.
Letelica je u stawu da detektuje, fotografi{e, pa ~ak i usmrti svoje mete. Taj
„bioni~ki str{qen”, kako je nazvan, smrtonosna je naprava, sposobna da ispaquje
minijaturne rakete, mo`e da leti kroz uske
prolaze u prenaseqenim palestinskim
gradovima i da ostane nezapa`ena. Ve{ta~ki str{qen je deo projekta izraelskih
stru~waka koji razvijaju futuristi~ke
naprave uz pomo} nanotehnologije.
Izraelski stru~waci imaju i
druge ideje, ukqu~uju}i minijaturne senzore za otkrivawe bomba{a samoubica na osnovu
mirisa, toplote i te`ine
eksplozivnog materijala,
te „superrukavice” koje
korisniku daju snagu
robota. Rat u Libanu i neprekidni sukob sa Palestincima
nametnuo
je izraelskoj
vojsci potrebu
kori{}ewa
mi nijaturnog
naoru`awa, jer
nije logi~no slati avion koji vredi 100 miliona dolara na teroristu
samoubicu. Smatra se
da je Izrael, zajedno sa
Velikom Britanijom i
SAD, vode}a zemqa na
poqu nanotehnolo{kog istra`ivawa za vojne potrebe.
MINIJATURNI ROBOTI ZA
VAZDUHOPLOVSTVO 2025
Projekat Vazduhoplovne snage 2025
(Air Force 2025) tako|e je ameri~ki vojni
odgovor na izazove nanotehnologije. Studija prikazuje kako bi ratovi mogli izgledati oko 2020–2025, odnosno kako da se
Amerika pripremi za wih. To je bio opse`an i ozbiqan projekt ura|en na oko
~etiri hiqade stranica, koliko je studija
velika. Ve}i deo studije odnosi se na razvoj i proizvodwu malih robota i oru`ja,
koji izgledom, veli~inom i karakteristikama podse}aju na male `ivotiwe veli~ine kukaca. Takvo oru`je budu}nosti jeste
idealno, prvenstveno zato {to je jeftino
u proizvodwi, bez obzira na ogromne
tro{kove istra`ivawa i razvoja, multifunkcionalno, jer se roboti mogu programirati i opremiti prema potrebi. Mikro
ili nanooru`je ima brojne prednosti. Pre
svega re~ je o autonomnim ure|ajima sa
oru`jem i vojnom opremom koji imaju sposobnost kretawa po zemqi, u vazduhu, vodi i, ~ak, pod zemqom. Tako mogu neopa`eno do}i do svakog ciqa. ^ak i da deo
tih nanoboraca bude uni{ten, to ne predstavqa problem koliki izazivaju qudske
`rtve ameri~kih vojnika.
Strategija Air Force 2025 projekta
zasniva se na premisi Misli maleno, ali
brojno. Po ameri~kom scenariju upotrebe
nanooru`ja to mo`e da izgleda ovako: Roj
robota komaraca u Avganistanu. Wima se
daqinski upravqa iz AWAKS aviona. Svaki robot naoru`an je malom injekcijom s
otrovom. Takav roj ule}e u talibanski bazu. Te{ko da bi se iko od wih izvukao, a
jo{ te`e da bi netko te robote zaustavio.
Ili roj robota skakavaca napada oklopnu
diviziju ira~ke vojske. Svaki od robota
imao bi ugra|eno malo eksplozivno puwewe, a bili bi programirani da ulaze u
tenkove ili vozila, sle}u na opremu i aktiviraju eksploziv.
Nanorobot mo`e da li~i na muvu ili
{korpiona i da nosi malu {pijunsku kameru (kao u filmu Peti element). Operater minijaturnog robota u obliku muve
neopa`eno uvodi u protivni~ku komandu
gde je spu{ta na neki ormar. Odatle diskretno snima sadr`aj razgovora i snima
{ta se doga|a. Dobijene podatke mo`e
odmah emitovati ili snimiti u memoriju i
onda se vratiti, kako bi operativci izvukli i analizirali podatke.
Sasvim je sigurno da je re~ o zanimqivom konceptu koji otvara puno mogu}nosti. Me|utim, jo{ su ti projekti, ve}inom, u fazi ideja i ne mogu biti realizovani jer postoje brojni problemi koji
se moraju re{iti. Osnovni problemi su
iz oblasti mikromehanike, koja omogu}uje
da svi sistemi i podsistemi mikrorobota
uspe{no funkcioni{u. Lako je izbaciti
roj nanoletelica robota iz stelt-aviona,
ali, jednom kada su u vazduhu trebalo bi
da se sami kre}u poput komarca, radom
svojih krila ili drugog pogona. Upravo je
u tom problem, mikromehanika jo{ nije
dovoqno razvijena da bi se takav robot
mogao kretati. Za sada se radi na mawim
i jednostavnijim ure|ajima, koji se kre}u
pomo}u gusenica, to~kova ili mehani~kih
nogu, ali rezultati obe}avaju.
^ime }e protivnik odgovoriti? Topom na komarca! To je najo~igledniji primer asimetri~nog ratovawa kojeg donosi
nanotehnologija i wena primena u vojsci.
To zna~i da }e svaka zemqa u budu}nosti
morati da razmi{qa i o takvim opcijama.
JAPANSKA
NANOMEHANIKA
Nanomehanika posebno je razvijena
u Japanu. Vozila veli~ine kutije {ibica
sa toplinskim senzorima ve} se nekoliko
godina koriste u prostorijama wihovih
korporacija gde se nalaze serveri i kompjuterski centri. Wihov zadatak je jednostavan – kontrolisati da li je temperatura
Opa sno sti
Opasnosti primene nanotehnologije nisu jo{ istra`ne. Ako se nekontrolisano oslobodi nanorobotski oblak,
mogao bi transformisati organske supstance u neki novi materijal ili prodreti u tlo i o{tetiti, odnosno uni{titi biosferu. Upotreba nanotehnologije
mogla bi imati posledice na poqoprivredu kao i genetsko modifikovawe hrane. Nano~estice su ve} izazvale zabrinutost eksperata i osiguravaju}ih dru{tava. Isto kao i kod azbesta, o~ekuju
se hroni~ne, a ne akutne, posledice nano~estica. One ne moraju biti unete namerno, nego se mogu udahnuti iz boja,
sprejova ili pra{ine s kojom osoba do|e u kontakt.
Najzna~ajnije opasnosti koje prete
qudima i okolini su slede}e: ~estice
mogu uticati na rad plu}a zbog iritacije; supstanca nano~estice mo`e biti poznati toksin koji }e pro}i kroz konvencionalnu za{titu zbog svoje veli~ine;
neke nano~estice imaju katalizatorske
sposobnosti koje ubrzavaju stvarawe
slobodnih radikala povezanih s razvojem tumora i supstanca mo`e biti bezopasna na makroskopskom nivou, a na nano veoma opasna.
Problem je i nepostojawe regulative za podru~je nanotehnologije. Mogu}nost nadzora i {pijunirawa upotrebom
nanotehnologije ve}a je od Orvelovske.
To dovodi do niza pitawa o naru{avawu privatnosti i qudskim pravima.
11
Izrada nanostruktura
Mikro i nanoelektronika jesu
podru~ja koje su najvi{e zainteresovana za re{ewa nanotehnologije, jer se
ide daqe u minijaturizaciji. Dana{wa
re{ewa mikro~ipova ve} su blizu granica fizi~kih mogu}nosti, te se izlaz
vidi u odlasku u podru~je molekula i
atoma. Ve} postoje i prakti~ni rezultati i niz na~ina za gradwu struktura
mawih od 10 nm.
Dana{wa fotolitografija, kojom
se izra|uju ~ipovi, mo`e se modifikovati za proizvodwu nanometarskih
struktura kori{tewem mlaza elektrona, rendgenskih zraka ili ekstremno ultravioletne svetlosti. Me|utim, kori{tewe mlaza elektrona za krojewe
struktura je skupo i sporo. Rendgenske
zrake i ekstremno UV svetlo mogu o{tetiti i ure|aje kori{tene u procesu.
Meka litografija dopu{ta istra`iva~ima jeftinije reprodukovawe uzoraka slo`enih litografijom i srodnim
postupcima. Ne zahteva posebne ure|aje
i mo`e se koristiti u obi~nom laboratoriju.
Postupkom bottom-up hemijskim reakcijama mogu se jeftino i lako slagati
atomi i molekule u strukture od 2 do 10
nm. Ovim postupkom ne mogu se proizvesti me|usobno spojene strukture, pa nije
podesna za izgradwu ~ipova.
strane, postoji i opasnost od elektronskog ometawa, koje bi takve robote onesposobilo. S obzirom na to {to je nabrojen samo deo problema, jasno je koliko jo{ posla ~eka tvorce novih oru`ja.
Drugi pristup re{avawu tog problema izgleda boqe, ali je i daqe jo{ daleko
od primene. Naime, roboti oru`ja bili
bi opremqeni ~ipovima i nanora~unarima sa ograni~enom ve{ta~kom inteligencijom. Bili bi programirani za odre|eni
tip zadatka, poput napada na tehni~ku
opremu ili vojnike, ali bi se snalazili s
obzirom na uslove na terenu. Tehnologija
ograni~ene ve{ta~ke inteligencije nije
fikcija. Re~ je o sposobnosti ure|aja do
analizira okolinu i prilago|ava joj se.
Ta primena je najboqe vidqiva na sve
popularnijim robotima ku}nim qubimcima. Me|utim, da bi dobila svoju vojnu
primenu, treba je minijaturizovati, te
pro{iriti. Puno je lak{e programirati
ure|aj prema relativno poznatim obrascima pona{awa ku}nih qubimaca, nego
nanooru`je za brze takti~ke odluke i nagle promene situacije. No, svake godine
svedoci smo sve ve}ih mogu}nosti robota
ku}nih qubimaca i androida, tako da je
pitawa {to se sprema i {to je spremno u
tajnim vojnim laboratorijima.
Vlakno od
nanomaterijala
uvek unutar zadanih granica, a ako nije,
odvesti se na mesto gde je vi{a i alarmirati administratore. Procewuje se da }e
jo{ desetak do petnaest godina pro}i dok
takva tehnologija ne dobije svoju vojnu primenu kakvu pri`eqkuju vojni stru~waci.
Kako se radi o jo{ nedovoqno istra`enom podru~ju, problem je navo|ewa
nanooru`ja. Bi}e lako programirati robote za delovawe na poznatom terenu,
ali nije isto poslati ih u nepoznati kompleks. Dva su mogu}a re{ewa, a oba su
jo{ poprili~no daleko od primene. Prvo
je spomiwano be`i~no navo|ewe s udaqene lokacije, pomo}u AWAKS aviona. Za
to bi roboti trebalo da budu opremqeni
kamerama i drugim senzorima, koji bi
prikazivale wihovo kretawe. Na osnovu
snimka i podataka sa senzora udaqenosti, operateri bi ih usmeravali na ciqeve. Premda postoje minijaturne kamere
potrebne za takvu misiju, wihov domet je
jo{ ograni~en. Drugi i ve}i problem bio
bi u razli~itim signalima potrebnim za
navo|ewe delova roja za posebne zadatke. Signali za pojedine delove roja trebalo bi da budu sli~ni, ali opet dovoqno
razli~iti da ih delovi detektuju. S druge
12
15. jul 2010.
43
Ra to va we po mo }u xoj sti ka
Xojstik
ratnika na
sistemu
SWORDS
MIKROSKOPSKE
SONDE – UBICE
Nanooru`ja mogu izgledati i kao mikroskopske sonde. Wihov jedini vojni ciq
jeste da u|u u organizam protivnika i repliciraju se u dovoqnom broju da bi ga likvidirali. Nanosonde mogu u}i u telo na
bezbroj na~ina. Recimo, avioni koji izbacuju kontejnere nanosondi na poqa, spremi{ta hrane, izvore vode, tr`ne centre, i
tako daqe. Sonde su neaktivne sve dok ne
u|u u organizam, kada ih qudski elektricitet aktivira. Nakon toga se repliciraju dok
ih ne bude dovoqan broj da zaustave rad
srca ili nanesu drugu smrtonosnu ozledu.
Primewena u medicini i mikrobiologiji, nanotehnologija jedna je od propulzivnijih tehnologija na svetu. Svakako
}e se upotrebqavati u humanoj medicini,
~ime bi mogla izazvati revolucija le~ewu.
Me|utim, ostaje pitawe „{to bi bilo kada
bi bilo” da je gospodari rata rezervi{u
samo za svoju upotrebu. Pre~esto se doga|a da se nova tehnologija proglasi od posebnog zna~aja za nacionalnu bezbednost
i zavr{i u nekoj tajnoj laboratoriji.
TEHNOLO[KA
SINGULARNOST
Kad se govori o primeni nanotehnologije u vojne svrhe, ali i o privredi i
drugim oblastima, pomiwe se termin
„tehnolo{ka singularnost”. To je podru~je
futurista koji prou~avaju budu}nost razvoja tehnologije. Tehnolo{ka singularnost mogla bi se
predstaviti hipoteti~kom
kreacijom sa ve{ta~kom
inteligencijom. Na odre|enom stepenu razvoja ve{ta~ka inteligencija mogla bi da stvara nove entitete, nezavisno od qudi, i time ostvari ubrzani tehnolo{ki razvoj, izvan mogu}nosti samog qudskog uma.
Pojam singularnosti ina~e dolazi iz astrofizike gde ozna~ava
ta~ku u prostor-vremenu
u kojem matemati~ke jedna~ine neke teorije ne
vrede, jer neka veli~ina
postaje beskona~na. Drugim re~ima, u bliskoj budu}nosti tehnologija bi
mogla napredovati i nadma{iti mogu}nosti poimawa qudskog uma i pribli`iti se veli~inama bliskim reda beskona~nosti.
Jedna grupa tehnolo{kih futurista, pod nazivom Acceleration Watch,
bavi se stimulisawem tehnologa, akademika, neza-
Nanotehnologija pru`a neslu}ene mogu}nosti za izradu minijaturnih letilica koje mogu nositi nanokamere, minijaturna oru`ja i eksplozive, ili neke druge sisteme za vojne ili policijske potrebe. Projekat malih letelica nalik
na insekte (vilin kowic), opremqenih minijaturnim kamerama, CIA je po~ela da razvija jo{ sedamdesetih. Program je
obustavqen zbog problema sa bo~nim vetrovima. Me|utim,
kad je tehnologija uznapredovala robotizovani vilini kowici, minijaturni helikopteri, leptiri ili mehani~ki slepi mi{evi promenili su oblik tako da je dosta te{ko prepoznati detaqe koji bi mogli odati neke podatke o samom ure|aju i wegovim performansama.
Wima se upravqa iz za{ti}enih prostora, bezopasnih
za qude jer su dovoqno udaqeni od fronta, pomo}u xojstika.
U foteqama, li{eni opasnosti po `ivot i beskrupulozni
kao velika ve}ina igra~a kompjuterskih igara, koji te`e da
postignu {to ve}i skor (rezultat) u uni{tavawu protivnika,
takvi ratnici budu}nosti vodili bi oru`ana dejstva. I to
ne samo na kopnu, ve} i u vodi, vazduhu, kosmi~kom prostoru
kao da se nalaze u virtuelnoj stvarnosti.
Postavqa se pitawe – koga regrutovati za takve
zadatke. Da li su za to upotrebqivi i pacifisti koji u svojim radnim sobama veoma ve{to igraju kompjuterske puca~ke
igrice, a javno su protiv ratovawa i kori{}ewa oru`ja!
Nije tajna da su ve{ta~ki vilini kowici nadgledali
antiratni protest zbog prisustva SAD u Iraku, u Va{ingtonu septembra 2008. godine.
Ma koliko ve} i danas bili usavr{eni minijaturni mehani~ki lete}i roboti, predstoji jo{ uvek ogroman posao da
se postigne potreban oblik koji omogu}ava upotrebu u specijalnim i drugim vojnim akcijama. Na primer, ograni~ewa
za klasi~ne oblike pru`a veli~ina. Iskustva govore da helikopter veli~ine jednog centimetara ima problema sa viskozno{}u i gustinom vazduha. To je proces koji su nau~nici
tek po~eli da shvataju. Ve}inu radova u toj oblasti finansira ameri~ko ratno vazduhoplovstvo, ~iji je zvani~ni ciq
da stvori veoma malu bespilotnu letilicu.
Amerikanci su u Iraku ve} koristili i jo{ koriste
WASP, ure|aj koji li~i na avion igra~ku sa rasponom krila
od 15 centimetara. Slu`i im za izvi|awe u dometu od 800
metara ili vi{e, a kako je re~ o bukvalno ne~ujnoj spravi,
mo`e se pri{uwati svakom ciqu veoma blizu.
Me|utim, nau~nici `ele ne{to jo{ mawe od toga. Trebalo bi da nanoletelica ima samo 7,5 cm u obimu, te`inu
od 10 grama i sposobnost da lebdi mnogo vi{e nego {to dana{we letelice mogu. Pored toga mora biti sposobna da
nosi vi{e grama mase – senzor, kameru ili ure|aj za obele`avawe ciqa.
Odnedavno se nanoletilice proizvode u ameri~koj
firmi „Lokid”. To je, u stvari, mini helikopter koji se brzo
vrti u krug, a pokre}e ga minijaturna raketa.
Vojna istra`ivawa u SAD sada se okre}u konstrukcijama mikroletelica kod kojih }e se kombinovati senzorne i
kompjuterske sposobnosti.
Prema predvi|awima nau~nika, nakon 2020, podru~je
primene trebalo bi se pro{iriti na molekularne nanosisteme – u kojima bi molekuli i supramolekularne strukture
bile samostalni vojni ure|aji ili ma{ine. Takvi bi superminijaturni ure|aji funkcionisali na principu proteina u
na{im }elijama, me|utim, bili bi navodno ~ak i uspe{niji,
budu}i da se ne bi oslawali na vodu kao medij, niti bi bili
osetqivi na temperaturne promene.
Primena nanotehnologije omogu}i}e da se veli~ina
kompjutera i robota svede na nezamislivo si}u{ne ure|aje. A mogli bi da se primewuju u medicine, telekomunikacijama itd.
13
visnih nau~nika i lai~kih futurista da
se ukqu~e u proces posmatrawa, kritike
i oblikovawa ubrzanog ritma promene na
podru~ju kompjuterizacije i informatike.
Oni isti~u da }e na{a generacija
prva iskusiti {ok budu}nosti, opisan u
istoimenoj kwizi Alvina Toflera, usled
ubrzanog rasta i sve ve}e kompleksnosti
kompjuterizacije i napretka informati~kih nauka i ve{tina.
NANOROBOTI
Na{e predstave o robotima uveliko
su podlo`ne mewawu pod uticajem novih
tehnologija. Vi{e to nisu glomazne mehani~ke ma{ine koje obavqaju brojne fizi~ke radwe u industriji na osnovu programa. Nisu toni humanoidi koji poma`u
qudima u brojnim socijalno-psiholo{kim
situacijama. Iako ve} postoje roboti
ku}ni qubimci, to vi{e ne mo`e da se
podvede pod simpatiju ili antipatiju.
Nanoroboti su sistemi na molekularnom nivou. Kao takvi, oni lako mogu
prodreti u qudski organizam. Zamislite
Nanoletelica u obliku
pti~ice
budu}nost gde }emo se mo}i le~iti tehnikom intravenskog ubrizgavawa nanorobota. Takvi minijaturni mehanizmi mo}i
}e da budu programirani za borbu protiv
razli~itih {tetnih }elija (na primer
}elija raka) ili parazita. Nanoma{ine
i nanoroboti ~istili bi na{e za~epqene
ili zama{}ene krvne sudove, vodili borbu sa bakterijama i virusima, obnavqali
o{te}ene organe, skenirali mozak, nalazili i reparirali o{te}ena mesta... Futuristi govore da bi takvi proizvodi doveli do poboq{awa op{teg fizi~kog i
psihi~kog zdravstvenog stawa, {to bi znatno produ`ilo `ivotni vek.
Nanoroboti bi u medicini trebalo
da naprave revoluciju u le~ewu, otklawaju}i i one bolesti koje su danas najopasnije poput karcinoma, sr~anih i mo`danih oboqewa, sida i sli~no. Svi bi
`eleli da znaju da li je taj dan blizu ili
je to jo{ uvek samo san i nada. Na putu
realizacije nanorobota mnogi problemi
su danas re{eni, neki su na putu da se
re{e, a neki su jo{ u fazi ma{te. Vi{e
je razli~itih smerova razvoja, od kojih
14
Nanorobot Little dog
jedan ide i prema bionanorobotima. Biomedicinska istra`ivawa i dostignu}a daju nadu da je taj pravac veoma realan. Na
kraju, postavqa se pitawe da li je realno
o~ekivati da }e prvi mehani~ki ili bionanoroboti biti uskoro u upotrebi.
Ide se ~ak i daqe. Radovali bi se i
oni koji veruju u hibernaciju, jer bi nanoroboti bili u stawu da, posle odle|ivawa, ponovo aktiviraju (o`ive) svaku }eliju u organizmu ponaosob. Nanotehnologija bi bila u stawu da poboq{a i
mentalne kapacitete qudi. Predvi|a se i
mogu}nost preno{ewa podataka iz mozga
na kompjuter. Specijalne nanoma{ine
skenirale bi mozak atom-po-atom i neuralna mre`a mozga bila bi preneta na
kompjuter. Na kraju, nanotehnologija dovela bi i do socijalnog blagostawa jer bi
se zdravi qudi ose}ali zadovoqno i miroqubivo, `iveli bi u harmoniji, perfektnog telesnog zdravqa i blistavog uma.
Me|utim, timovi vojnih stru~waka
odmah u takvim pronalascima nalaze i
primenu u vojne ili odbrambene svrhe.
Na primer, za le~ewe vojnika neposredno u borbi gde bi nanoroboti bili ubrizgani u telo, kao vakcina, pre borbe.
Opasniji je scenario upotrebe nanorobota koji se raspr{uju kao spore ili
aerosoli. [ta je sve mogu}e posti}i kod
protivnika, na wegovoj teritoriji, sa
inteligentnim aerosolima (koje poseduju
ve{ta~ku inteligenciju). To im omogu}uje
da prepoznaju protivnika, da onesposobe
wegovu borbenost i unaprede poslu{nost. Ideja je u domenu nau~ne fantastike. Me|utim, prema predvi|awima
futurologa, ona mo`e da se izvede u brojnim varijantama. A {ta ako se takva tehnologija na|e u rukama teroristi~kih
organizacija? Jasno je da onda kada postane jevtina i dostupna svakome, proizvodwa nanorobota mo`e biti zloupotrebqena u vojne i teroristi~ke svrhe jer
}e proizvodi nanotehnologija biti jednostavni za distribuciju i raspr{ivawe.
Najgori scenario koji se pomiwe jeste
proizvodwa nanoma{ina koje bi kao gliste
imale mogu}nost samoreprodukcije. Bile bi
gotovo neuni{tive jer bi se iz wihovih
sastavnih delova razvijale nove nanoma{ine. Wihov rast bi se odvijao po eksponencijalnom zakonu. Kada bi se ovakva
~udesa ubacila u biosferu, ona bi vrlo
brzo postala siva lepqiva masa (gray-goo
scenario). Vojni stru~waci misle da je mogu}e kontrolisati takve produkte nanotehnologije i selektivno je koristiti na tlu
protivnika, kao {to je to ve} vi|eno u Vijetnamu, Kamboxi ili drugde {irom sveta.
Dokle ide primena ove vrste tehnologije govori i podatak da je NASA testi-
43
rala nanosatelite sa minijaturnim kamerama (Miniature Autonomous Extravehicular
Robotic Camera – Mini AERCam). Ta vrsta
satelita namewena je za geomagnetna,
meteorolo{ka i privredna istra`ivawa
i, naravno, u vojne svrhe.
SINTETI^KA REALNOST
Kod primene nanooru`ja najopasnije
je ne{to {to se od nedavno po~elo (2002)
definisati kao „sinteti~ka realnost”, po
uzoru na termin „virtuelna realnost”. O
~emu je re~? Za ilustraciju }emo iskoristiti re~i stru~waka za tu oblast sa
Univerziteta Kernexi Melon u SAD.
Pretpostavimo da masa si}u{nih
robota, milijarde wih, poseduje ve{ta~ku
Izraelski bioni~ki
„str{qen”
Letelica Bird of Prey
USAF sa nanopremazom
za opti~ku nevidqivost
inteligenciju i sposobnost da, poput plastelina ili gline, poprime bilo koji oblik, i da se po potrebi pretvore u ~eki},
mobilni telefon ili kompjuter, ili ~ak u
~oveka. Neverovatno zvu~i, zar ne?
Te robote bilo bi mogu}e poslati na
bilo koju stranu sveta, radi virtuelnog
zadatka. Primera radi: lekar bi mogao
svom pacijentu da po{aqe svog sinteti~kog
3D dvojnika, koji bi ga pregledao, izmerio
mu puls i pritisak, prepisao lek i po okon~awu pregleda on bi se raspao na katome,
koji bi se istim putem vratili lekaru ili
pak sklopili po `eqi u ne{to drugo.
A {ta bi mogli generali koji bi u
svojim rukama imali takve mogu}nosti?
Iako ovo za sada nije izvodqivo,
mo`da }e jednog dana pretvarawe jednih
objekata (stvari) u druge biti mogu}e. Da
to mo`e postati realnost smatraju ameri~ki nau~nici Gold{tajn i Mouri, tvorci
klejtronike (clay eng. glina prim. aut.). Ta
nau~na odnosno oblast poznata je i pod
nazivom programmable mater, tj. materija
podlo`na programirawu i usko je povezana sa nanotehnologijom.
Gold{tajn i Mouri po~eli su se baviti klejtronikom 2002. godine. Nacionalni fond za razvoj nauke SAD, NASA,
brojne nau~ne ustanove i instituti u
svetu, a i Pentagon, podr`ali su wihov
rad. To je omogu}ilo okupqawe dvadesetak renomiranih stru~waka iz oblasti
nanotehnologije i programirawa, molekularne hemije i fizike.
Me|utim, uspesi tvoraca sinteti~ke
realnosti za sada su veoma ograni~eni i
skromni. U ovom trenutku zvani~no postoje svega ~etiri si}u{na robota koji se
nazivaju atomika klejtronike, odnosno
katomima. Pre~nik svakog od wih je 44
milimetara {to je daleko od nanodimenzija, koje se moraju posti}i radi ostvarewa ove ideje. Roboti su okru`eni sa 24
elektromagneta. Ta ~iwenica izaziva
krajwe pesimisti~ne reakcije izvesnog
broja nau~nika koji klejtroniku nazivaju
SF disciplinom i koja nema nikakvog temeqa u realnosti. Ipak, klejtroni~ari su
uspeli da programiraju te robote da se
me|usobno povezuju u nekoliko formi.
Nau~nici smatraju da }e po konstruisawu dovoqne koli~ine 2D katoma uspeti
da ostvare transformaciju materije. Oni
nameravaju da za prvi eksperiment konstrui{u stotinak robota ~iji bi prvi zadatak bilo formirawe teniske loptice i weno pomerawe u trodimenzionom prostoru.
Qudska klej/katom/3D kopija morala
bi da sadr`i milijarde katoma, odnosno
predstavqala bi sistem sa pribli`no
milijardu me|usobno povezanih kompjuterskih ~ipova. Taj sistem bi bio potpuno
autonoman, mogao bi da se kre}e i po
potrebi mewa svoj oblik i funkciju.
Stru~wak za molekularnu elektroniku Filip Kukes ka`e da je u potpunosti
svestan da u ovom trenutku ne postoji
tehnologija koja bi omogu}ila realizaciju ideje o proizvodwi minijaturnih robota od kojih bi se po `eqi mogle stvarati
proizvoqni oblici. Ali, uprkos tome, on
ve} eksperimenti{e sa elektronskim ure|ajima veli~ine molekula.
Klejtronika bi sa nanotehnologijom
imala {iroku primenu u medicini, naro~ito u hirur{kim zahvatima i dijagnostici, budu}i da bi klejmodel mogao bukvalno da u|e u um pacijentu, wegovo telo i da
u najkra}em mogu}em roku pre|e put od
uspostavqawa dijagnoze do primene odgovaraju}eg lekovitog sredstva ili hirur{kog zahvata.
Naro~iti zna~aj, prema tvrdwama
nau~nika, klejtronika bi imala u razvoju
i ostvarewu ~ovekovog dugogodi{weg sna
– teleportovawa, koji nu`no podrazumeva
proces dematerijalizacije (raspada materije na atome ili subatomske ~estice) i
potom wihovu materijalizaciju. Ovo je
kod qudskih bi}a prakti~no neizvodqivo
budu}i da atomi koji ih ~ine nemaju memoriju odnosno „se}awe” na svoj prethodni oblik. Kod materije podlo`ne programirawu to ne bi bio slu~aj.
Slede}e oblasti u kojoj bi klejtronika na{la prakti~nu primenu jesu svemirska putovawa i mogu}nost putovawa
brzinom ve}om od svetlosne.
Naravno, nezaobilazna je i primena
u ratnoj industriji budu}i da bi klejtronika omogu}ila stvarawe bi}a koja bi
istovremeno bila i supervojnici i superoru`je. Me|u klejtroni~arima ova ideja
nije ba{ {iroko prihva}ena, ali oni ne
iskqu~uju ni tu mogu}nost.
Bilo kako bilo, klejtronika }e verovatno u budu}nosti (bli`oj ili daqoj) postati na{a stvarnost bez obzira na to
koliko sada delovala nestvarno ili neostvarivo. Prisetimo se ~iwenice da su
pre 100 ili 200 godina mnogi izumi kojima se mi svakodnevno koristimo bili nezamislivi i smatrani potpuno neostvarivim. Da li }e klejtronika doneti dobro
~ove~anstvu ili ne, pokaza}e vreme, kao
{to }e pokazati i da li su klejtroni~ari
samo gomila zalu|enika ili vizionara.
Dakle, neko je ve} rekao: Koliko god
mislimo da idemo u budu}nost, jo{ uvek
`ivimo u svetu ratova kao u pro{losti.
I ne samo to, ve} se u raznim laboratorijima {irom sveta i daqe radi na sve
modernijim i modernijim tipovima oru`ja. A takva oru`ja su sve mawa i mawa. Ne
samo kada se radi o onima za neposrednu
borbu ve} i onima koja bi se koristila
za ostvarivawe strategije nacionalne
odbrane i bezbednosti.
Nikola OSTOJI]
15
SNAJPERSKA PU[KA PAW 20
Sasvim nov
Neobi~nost
Do sada smo navikli da je rukohvat
sa mehanizmom za okidawe iza ili ispred
okvira, ali ispod linije cevi, a kod PAW
20 rukohvat je „preme{ten” i pomeren van
konture sanduka, tako da se prakti~no nalazi tik pored sanduka sa desne strane.
To u startu zna~i da levoruki strelci to
oru`je ni pod ta~kom razno ne mogu da koriste, jer pristup rukohvatu onemogu}ava
sam okvir. Me|utim, qudima koji su
dr`ali to oru`je u ruci, tvrde da je re~ o
veoma komfornoj pu{ci, ali samo malo
~udnog izgleda. Ipak, dosta brzo mo`e da
se navikne na „neobi~nost” tog oru`ja.
ako se Ju`noafri~ka Republika
ne mo`e uvrstiti me|u vode}e zemqe
koje uspe{no proizvode i distribuiraju svoje streqa~ko oru`je, posledwih
godine iz te zemqe, ipak, dolaze veoma
zanimqivi primerci te{kih snajperskih pu{aka. Prvenstveno se misli na pu{ku
NTW20. Ona se mo`e dobiti u dva kalibra
– ruskog te{kog mitraqeza KPV 14,5 h 114
mm i u kalibru 20 h 83,5 mm. Ovaj posledwi razvijen je iz kalibra upotrebqavanog
na topovima MG-151/20 koje su imali i
Nemci na svojim lova~kim avionima tokom
Drugog svetskog rata.
Ta pu{ka izaziva strahopo{tovawe
zbog samog kalibra, ali je najve}i nedostatak velika te`ina koja iznosi od 26 do 29
kilograma. To zna~i da NTW 20 poslu`uju i
prenose dva vojnika. Prilikom preno{ewa,
oru`je se rasklapa u dva odvojena sklopa i
pre upotrebe mora da se sklopi. Sve to uve-
I
liko uslo`ava wenu upotrebu i bitno smawuje pokretqivost snajperskog tima.
Zbog svega toga pojavila se potreba da
se iz korena promeni koncepcija te{kog
snajpera – da se koristi balisti~ki daleko
inferiornija municija i da se i daqe
zadr`i efikasnost na ciqu, ~ime se stvaraju uslovi za drasti~no smawewe mase samog
oru`ja. Taj pristup sli~an je ameri~kom koji
je primewen kod poluautomatskog baca~a
granate XM 25. Me|utim, za razliku od ameri~kog, najnovija ju`noafri~ka pu{ka koja
nosi oznaku PAW 20 predstavqa daleko jeftiniju alternativu, jer ne koristi sistem
za upravqawe vatrom (SUV) i municiju sa
slo`enim programabilnim upaqa~ima. U
stvari, nova pu{ka nudi povoqan kompromis izme|u te{kih snajpera i konverzije juri{nih pu{aka na veliki kalibar – na primer konverziju M 16 u Leitner-Wise LW 499 u
kalibru 12,7 mm, ~ije su osnovne prednosti
ve}a probojnost i zaustavna mo}.
ORU@JE ^UDNOG IZGLEDA
I pored potencionalnih
kvaliteta, naro~ito u urbanim
uslovima ratovawa, gde bi to
relativno lako i okretno
oru`je sposobno da ispaquje
„topovsku” municiju moglo da
ima zastra{uju}i efekat, jer
je domet dovoqno mali da
preciznost ne bi trpela,
trenutni status pu{ke PAW 20
nije u potpunosti definisan.
16
Ju`noafri~ki PAW 20 svetlost dana
ugledao je 2006. na izlo`bi naoru`awa i
vojne opreme Africa Aerospace & Defence
Show (AAD) u Kejp Taunu. Ina~e, tvorac te
malo ~udne snajperske pu{ke je ~uveni ju`noafri~ki konstruktor Tony Neophytou, koji je
svoj pe~at dao i ~uvenoj avangardnoj sa~marici Neostesd. Na izlo`bi je odmah uspostavqena saradwa poznate kompanije „Denel”,
odnosno wegov ogranak Lend System Group,
za municiju, i firme „NeoPUP” koja je iskqu~ivo zadu`ena za oru`je.
Naziv PAW 20 zna~i Personal Assault
Weapon, odnosno li~no juri{no oru`je, dok
brojka „20” ozna~ava kalibar.
Prema konfiguraciji ta pu{ka je i
vi{e nego neobi~na. Ako je davnih pedesetih
Kraqevski admiralitet Engleske proglasio
nove pu{ke u konfiguraciji bul pap za futuristi~ke, bilo bi zanimqivo ~uti wihovo
mi{qewe i za PAW 20. Kada se oru`je gleda
sa leve strane mo`e se zakqu~iti da ima sve
delove i izgled kao najobi~nija pu{ka, samo
velikog kalibra. Ima cev, dowu oblogu, gasni cilindar, okvir, nosa~ opti~kih ure|aja
za ni{awewe, kundak... Jedino {to se ne vidi jeste rukohvat sa mehanizmom za okidawe.
On se nalazi sa desne strane u visini samog okvira.
Do sada smo navikli da je rukohvat sa
mehanizmom za okidawe iza ili ispred okvira, ali ispod linije cevi, a kod PAW 20 rukohvat je „preme{ten” i pomeren van kontu15. jul 2010.
43
o iz Afrike
re sanduka, tako da se prakti~no nalazi tik
pored sanduka sa desne strane. To u startu
zna~i da levoruki strelci to oru`je ni pod
ta~kom razno ne mogu da koriste, jer pristup
rukohvatu onemogu}ava sam okvir. Me|utim,
qudi koji su dr`ali to oru`je u ruci tvrde
da je re~ o veoma komfornoj pu{ci, ali samo malo ~udnog izgleda. Ipak, dosta brzo
mo`e da se navikne na „neobi~nost” tog
oru`ja.
Nekonvencionalni polo`aj rukohvata i
mehanizma za okidawe ima i prakti~an
zna~aj jer se na taj na~in osloba|a dovoqan
prostor za trzawe unutra{wih komponente,
koje su isto nekonvencionalne kao mehanizam rada automatike. Nekonvencionalni
princip rada zasniva se na pozajmici barutnih gasova sa klipom, koji je kombinovan
sa trzajem cevi. Zatvara~ je konvencionalni, rotacioni. Ceo trzaju}i sklop posle
opaqewa ima relativno dug hod unazad, unutar samog oslonca za rame. Taj princip rada primewen je zbog slo`enosti oru`ja i
retkost je u konstrukciji
streqa~kog naoru`awa.
U odnosu na klasi~nu
pozajmicu barutnih
gasova sa klipom i dodavawem
Osnovni TT podaci
Kalibar (mm)
20 h 42
Du`ina oru`ja (mm)
845/775
Du`ina cevi (mm)
355
Po~etna brzina projektila
305 m/s
Kapacitet okvira
7 projektila
Te`ina projektila (g)
110 g
Vrste projektila
HEI – razorno-zapaqivi
i TP – ve`bovni
Princip rada
Pozajmica barutnih gasova sa
klipom i trzajem cevi
trzawa cevi pove}ava se samo trzaju}a masa, {to u kombinaciji sa velikom du`inom
trzawa, odnosno du`ine puta koji prevaquje
delovi sistema rada automatike, ubla`ava
trzaj i smawuje ukupnu masu oru`ja (svega 5,9
kg, kada je oru`je prazno).
Ukupna du`ina pu{ke iznosi 845 mm,
ali postoji mogu}nost uvla~ewa kompletnog
mehanizma u kutijasti kundak i tada se wena
du`ina smawuje na 775 mm (ne prelazi
du`inu kod aktuelnih juri{nih pu{aka). Cev
je duga 355 mm, {to je neobi~no malo za oru`je koje ima kalibar 20 mm. Me|utim, sve
postaje jasnije kada se vide performanse
municije. Upravo zahvaquju}i wima, snajpersku pu{ku PAW 20 uslovno mo`emo uvrstiti
i me|u baca~e granata.
TOPOVSKI KALIBAR
Kori{}ewem balisti~ki inferiorne
municije konstruktori su poku{ali da dobiju oru`je koje je prihvatqivih dimenzija i
mase. Iz tog razloga razvijena je sasvim nova municija za tu neobi~nu pu{ku – kalibra
20 h 42 mm, {to je prakti~no ne{to izme|u
ruskog M 43 (39 mm) ili SS 109 (45 mm).
Kalibar od 20 mm jeste stvarno „topovski”
i uprkos mnogim poku{ajima da se stvori razorna ili razorno-zapaqiva municija maweg kalibra, taj kalibar je najmawe „rentabilan” a sposoban za no{ewe upotrebqive
razorne sme{e.
Kada je oru`je stvarano za wegovu potrebu razvijene su dve vrste municije – razorno-zapaqiva (HEI – High Explozive Incendiary) i ve`bovna (TP – Target Practice) – koje
su bili sasvim solidne mase od 110 grama.
Oba tipa municije pojavquju se i u varijanti
sa traserom. Iako mnogi sumwaju u efikasnosti razorno-zapaqive municije na ciqu,
jer ima kalibar od samo 20 mm, to mo`e da
se odnosi samo na ubojni radijus koji ne
mo`e da bude ve}i od dva metra (iako su
Ju`noafrikanci na poqu municije oti{li
korak daqe od mnogih proizvo|a~a jer se
wihova artiqerijska municija 105 mm serije IGALA smatra mnogo efikasnijom od ranije standardne ameri~ke 155 mm M 107).
Me|utim, s obzirom na namenu PAW 20 koja
se su{tinski ne razlikuje od klasi~nih
te{kih snajperskih pu{aka, nije u prvom redu dejstvo po protivni~kim grupnim ciqevima – vojnicima ve} po daleko „rentabilnijim” ciqevima poput raznih letelica na stajankama, vozila, skladi{ta goriva, radara... U takvim slu~ajevima, kada ga|a „rentabilne” ciqeve, o~ekuje se da HEI municija
20 mm direktno pogodi ciq ili ispoqi
par~adno dejstvo u wegovoj neposrednoj bli-
zini, a ona ima neuporedivo ve}u efikasnost od zapaqive ili pancirno zapaqive
municije standardnog kalibra te{kih snajperskih pu{aka kalibra .50 Browning (12,7
h 99 mm).
Jedini problem koji postoji kod municije jeste wena po~etna brzina od 305 m/s.
Naime, projektilu kalibra 20 mm, te`ine
110 g koji iz cevi izle}e brzinom od 305
m/s, potrebno je najmawe od 3,3 do ~etiri
sekunde do deklarisanog efikasnog dometa
od 1.000 m, {to uz dosta zakrivqenu putawu mo`e da ote`a ni{awewe, a u uslovima
ja~eg vetra da izazove ve}e rasturawe pogodaka nego kod klasi~nih snajperskih
pu{aka velikog kalibra. Ali, to se donekle
koriguje par~adnim dejstvom. S druge strane, podzvu~na brzina municije pru`a i mogu}nost uspe{nog kori{}ewa prigu{iva~a
pucwa.
Nasuprot PAW ameri~ka XM 25 koristi municiju kalibra 25 mm i od we se
o~ekuje da eksplodira iznad samog ciqa,
{to dokazuje da je primarni ciq upravo
protivni~ko qudstvo, a to navedeno ameri~ko oru`je ~ini „pravim” baca~em granata. Amerikanci jo{ kubure sa navedenom
municijom jer im se ~ipovi koji se nalaze
na projektilu ponekad „zbune” pa aktiviraju
projektil u pogre{no vreme. Pored toga i
municija kalibra 25 mm koju koristi XM 25
jeste balisti~ki mnogo slabija od one za
ju`noafri~ku pu{ku – 20 h 42 milimetara.
Za uspe{no ni{awewe sa XM 25 potreban je sistem za upravqawe vatrom, a
on drasti~no pove}ava cenu oru`ja. Pu{ka
PAW 20 ima dve pikatini {ine. Jedna je postavqena na samoj osi cevi na sanduku, i na
wu se obi~no montira refleksni ni{an,
dok je druga {ina postavqena iznad samog
rukohvata i na wu se uglavnom montira neki
pomo}ni ni{anski ure|aj kao na primer laserski obele`iva~ ciqa. Pored navedenih
ni{ana na {ine se mogu montirati i drugi
optoelektronski ure|aji za ni{awewe i dawu i no}u.
I pored potencionalnih kvaliteta,
naro~ito u urbanim uslovima ratovawa, gde
bi to relativno lako i okretno oru`je sposobno da ispaquje „topovsku” municiju moglo da ima zastra{uju}i efekat, jer je domet dovoqno mali da preciznost ne bi trpela, trenutni status pu{ke PAW 20 nije u potpunosti definisan. Ni ju`noafri~ka vojska se nije odlu~ila za nabavku, a kamoli
neka druga vojska. Me|utim, tako je uvek sa
novim idejama koje po pravilu nailaze na
otpor posebno tradicionalno nastrojenih
visokih vojnih krugova, pa takav stav uop{te
ne treba da ~udi. Da li }e prednosti PAW
20 biti prime}ene ili ne, vide}e se.
I{tvan POQANAC
17
TE[KI OKLOPNI TRANSPORTER NAMER
Izraelsk
klopnom arsenalu izraelskih odbrambenih snaga (IDF), sastavqenom od
tenkova merkava i te{kih oklopnih
transportera ahzarit, 2008. godine
prikqu~io se i 55 tona te{ki oklopni
transporter namer (HA IFV). Ideja o wegovom razvoju proiza{la je iz zahteva izraelskih mehanizovano-desantnih snaga (sajeret)
za dobijawem maksimalno za{ti}enog oklopnog transportera, sposobnog da u
stopu prati najnovije tenkove merkava 4
na svim terenima i u svim oblicima
borbenih dejstava, posebno u urbanim
sredinama, ali i na iskustvima iz rata u
Libanu 2006. godine.
O
Ideja o razvoju 55 tona te{kog
oklopnog transportera
proiza{la je iz zahteva
izraelskih
mehanizovano-desantnih
jedinica za dobijawem
oklopnog vozila na najvi{em
tehnolo{kom nivou,
maksimalno za{ti}enog
18
PROGRAM TEFEN 2012
Posle neuspe{ne misije u Libanu
2006. godine, na~elnik General{taba, gen-
eral Gabi A{kenazi, potpisao je 3. septembra 2007. dugoro~ni ambiciozni program
modernizacije svih oklopnih vozila izraelske armije. Programom Tefen 2012 predvi|eno je osavremewivawe oklopne flote
sa vi{e stotina tenkova merkava 4 i isto
toliko te{kih oklopnih transportera namer, za {ta je nameweno 60 milijardi ameri~kih dolara.
Pojava namera posledica je generacijskog razvoja osnovnih borbenih tenkova
merkava i izraelske vojne doktrine o ve}oj
takti~koj mobilnosti oklopnih transportera, posebno u urbanim sredinama, koja
je za{titu stavqala ispred vatrene mo}i.
Do pojave tog tenka izraelska armija koristila je ameri~ke oklopne transportere
M113 i doma}e te{ke oklopne transportere
ahzarit. Prvi, napravqeni od aluminijuma,
15. jul 2010.
43
ki tigar
Poreklo naziva
uprkos dodatnoj vi{etonskoj za{titi, pokazali su se veoma rawivim na dejstvo protivtenkovskih mina i RPG (posebno hodni
deo). Drugi, napravqeni od prepravqenih
sovjetskih tenkova T-54/55, pru`ali su efikasnu za{titu, ~ak i od dejstva RPG, ali su
uslovi boravka iskrcnog dela posade bili
nemogu}i. Uvo|ewem u operativnu upotrebu
te{kih oklopnih transportera namer, zapravo je ostvarena vizija izraelskog generala Tala, komandanta 6. divizije steel iz rata 1967. godine, koju danas u asimetri~nom
ratovawu maksimalno koriste Nemci, Francuzi i posebno Amerikanci.
KONSTRUKCIJA
I ZA[TITA
Konstrukcija namera poverena je
Merkavinom projektantskom timu (MAN-
Te{ki oklopni transporter namer
ime je dobio iz kombinacije re~i NAgma{
(oklopni transporter) i MERkava, iz kojih je izveden akronim {to na hebrejskom
jeziku zna~i tigar ili leopard. In`iwerijsko vozilo namera zna~i tigrica.
TAR), koji je zakqu~io da klasi~na
tenkovska {asija ne odgovara zahtevima
ni IDF ni maksimalnoj za{titi, pa su {asiju tenkova merkava 1 i 2 uzeli samo kao
osnovu za izgradwu novog te{kog oklopnog
transportera. Kqu~nu razliku (osim dimenzija) predstavqaju posebno zakrivqene ~eli~ne plo~e koje zamewuju varene
delove. Patos vozila izveden je u obliku
{irokouganog slova V. Unutra{wost vozila, osim postavqawa motora napred,
jeste klasi~na: levo je voza~, iza komandir, a desno od wega ni{anxija. Iza
wih je sme{teno ukrcno odeqewe od osam
vojnika. Na zidove vozila pri~vr{}ena
su 4+4 sedi{ta sa hidrauli~nim amortizerima. Za ukrcavawe iskrcavawe desantnog dela pozadi se nalaze dvokrilna
vrata, koja se otvaraju kao rampa. U
vozilu ima mesta za jo{ jedan-dva vojnika i jednih nosila.
Iskustva iz rata u Libanu pokazala
su da su oklopna vozila najvi{e izlo`ena dejstvu na predwim bo~nim stranama,
a mawe frontalno pod klasi~nim uglovima 300+300. Projektantski tim merkave
potrudio se (i uspeo) da namer maksimalno za{titi koriste}i najsavremeniju tehnologiju koja je danas poznata u
svetu. Primewen je dobro poznati aktivni za{titni sistem trophy, odnosno ASPRO (Armoured Shield Protection-A). Na
vozila bez ove za{tite ugra|en je sistem
aktivne za{tite IMI iron fist. Za za{titu je
upotrebqena kombinacija te{kog kompozitnog oklopa (IMI), a za dodatnu za{titu
kori{}en je pasivno-eksplozivni reaktivni oklop (IMI-Rafael). Bo~ne strane su
dodatno za{ti}ene, a posebno je od dejstva top attack osiguran gorwi deo (krov)
vozila. Stru~waci navode da je namer
maksimalno za{ti}eno od dejstva protivtenkovskih mina, IEP/EFG i RPG. U vozila su ugra|eni RHB za{titni sistem, filtroventilacioni sistem i automatski
ure|aj za ga{ewe po`ara.
Program ugradwe motora u namer
odvijao se u nekoliko faza. U prvoj, u 55
tona te{ki oklopni transporter ugra|en
je klasi~ni turbodizelski motor V-12
AVDS-1790 od 1.200 KS, proizvod ameri~ke kompanije Teledyn Continental Motors. Zajedno sa automatskim mewa~em
(4+2), taj motor, koji je ugra|en u tenkove
merkava 3 baz, nije bio kona~no re{ewe.
Izraelci su u drugoj fazi testirali
~uveni nema~ki biturdizelski motor MTU
883 Ka 531, koji je ugra|en u tenkove
merkava 4. Razlog za ugradwu tog motora
u oklopne transportere namer iz zahteva da se odnos snaga/masa sa 20 KS/t
podigne na nivo od 24 KS/t, kako bi
namer mogao da prati tenkove merkava 4.
Tako|e, eksperimenti{e se sa ugradwom
mewa~a Allison, ali }e kona~na odluka
biti doneta do kraja ove godine.
NAORU@AWE
Izraelci oklopni transporter
namer proizvode u ~etiri konfiguracije:
oklopni transporter (naoru`an sa RCWS
mini-samson), borbeni oklopni transporter (naoru`an sa RCWS samson),
19
in`iwerijski vozilo za izvla~ewe (namera) i sanitetsko vozilo za evakuaciju
rawenika (MEDEVAC).
Daqinski upravqan oru`ni sistem
RCWS mini-samson sastoji se od mitraqeza
kalibra 7,62 mm (borbeni komplet 320
metaka), mitraqeza kalibra 12,7 mm (borbeni komplet 200 metaka) i baca~a granata
kalibra 40 mm (borbeni komplet 32 granata). Pokre}e se elektri~nim putem. Najve}a
brzina iznosi 1,0 rad/sek, a najmawa 0,5
rad/sek. Elevacija se kre}e u rasponu od 200 do + 600. Za osmatrawe i ni{awewe
dawu opremqen je sa CCD kamerom, a za no}
je ugra|ena termalna nehla|ena osmatra~ka
bolometarska kamera (opcija je LLLTV kamera). Ostali senzori (meteo, audio itd.)
ugra|uju se na zahtev kupaca. Svi podaci
emituju se na LCD ekranu. Opcija tog sistema je: stabilizacija oru`ja, sistem kontrole vatre, mogu}nost daqinskog
upravqawa vatrom, automatsko pra}ewe
ciqa, laserski daqinomer, broja~ koli~ine ostatka municije, ugradwa jednog
ili dva lansera protivoklopnih vo|enih
raketa Spike.
Samson-RCWS jedini je u svetu oru`ni
sistem sme{ten na dvojnom hidrauli~nom
nosa~u, {to mu omogu}ava dejstvo iz podignutog polo`aja na visini od 1.010 mm,
odnosno iz spu{tenog polo`aja na visini
od 545 mm. Samson-RCWS od naoru`awa
ima automatski top kalibra 30 mm ATK Mk44, spregnuti mitraqez kalibra 7,62 mm i
protivoklopne vo|ene rakete Spike. Borbeni komplet za top iznosi 200 granata, a
za mitraqez 460 metaka. Elevacija se
kre}e u rasponu od -20o do +60o. Dnevnu
optiku ~ini kolor CCD kamera (10x zoom),
a no}nu hla|eni FLIR. Za osmatrawe se koristi vi{efunkcionalni kolor LCD monitor. U sva vozila ugra|en je minobaca~ ka-
Oklopni arsenal Izraela: tenk
„merkova” MK4 i transporter
„namer”
Oru`ana stanica Rfael-RCWS 30
u podignutom polo`aju
20
libra 60 mm sa protivpe{adijskim, osvetqavaju}im i dimnim minama. Na bo~nim
stranama namera postavqeno je po {est baca~a dimnih kutija.
Uvo|ewem u operativnu upotrebu te{kog oklopnog transportera namer izraelske oklopne snage (tenkovi) dobile su sigurnu za{titu u toku izvo|ewa borbenih dejstava. Cena tog tenka od oko dva miliona
ameri~kih dolara veoma je pristupa~na za
tu vrstu borbene tehnike, pa su prvi nameri
ve} isporu~eni Maleziji, a veliki interes
pokazala je i Turska.
Stanislav ARSI]
15.jul 2010.
43
SA BERLINSKOG VAZDUHOPLOVNOG SAJMA ILA 2010
Dominacija evropskih
proizvo|a~a
Berlinski vazduhoplovni
sajam ILA spada u red
najve}ih i najva`nijih
evropskih, ali i svetskih
izlo`bi te vrste. Sledi
stogodi{wu tradiciju
odr`avawa
vazduhoplovnih izlo`bi
na tlu Nema~ke.
Ove godine po prvi put na
toj manifestaciji
u~estvovali
su i vazduhoplovci
Vojske Srbije.
rva me|unarodna vazduhoplovna izlo`ba ILA (Internationale Luft und Raumfahrtausstellung) odr`ana je davne 1909.
u Frankfurtu na Majni i trajala je
100 dana. Zbog velikog interesovawa
slede}a izlo`ba (odr`ana 1912) preme{tena je u Berlin, nema~ku prestonicu. Politi~ke prilike nakon Drugog svetskog rata
uticale su da se ta manifestacija preseli u
Hanover, u tada{woj Zapadnoj Nema~koj.
Me|utim, samo nekoliko godina posle pada
Berlinskog zida, ta~nije 1992, sajam je
ponovo vra}en u prestonicu, na aerodrom
[enefeld, koji je dugo slu`io kao glavni
civilni aerodrom Isto~ne Nema~ke. Ove godine ILA je po deseti put od 1992. odr`ana u
Berlinu, odnosno na [enefeldu.
P
Aerodrom [enefeld danas je veliko
gradili{te i najve}a evropska vazdu{na luka u izgradwi. Zatvarawe istorijski poznatog aerodroma Tempelhof u centru Berlina i planirano smawewe i obustavqawe
saobra}aja na aerodromu Tegel, uslovili su
dono{ewe odluke da se u rejonu aerodroma
[enefeld zapo~ne sa izgradwom novog
me|unarodnog aerodroma, poznatog i pod
skra}enicom BBI (Berlin Brandenburg International). To }e biti jedan od deset najve}ih
civilnih aerodroma u Evropi. Wegovo otvarawe planirano je za kraj naredne godine, sa inicijalnim prometom od 27 miliona putnika godi{we.
Iako su ovi radovi ozbiqno doveli u
pitawe mesto odr`avawa narednog sajma ILA
21
(koji se odr`ava svake druge godine), nedavno je ipak odlu~eno da se ta manifestacija i daqe odr`ava na tom aerodromu,
ali na posebnom sajamskom prostoru, koji
}e tek biti izgra|en.
VELIKI BROJ NOVIH
VAZDUHOPLOVA
ILA je prevashodno sajam industrijskog karaktera, a u prilog tome govore i
podaci o obimu zakqu~enih poslova
tokom te manifestacije, ~iji se iznosi
mere milijardama evra. Koliki ekonomski i svaki drugi zna~aj ILA ima za ~itavu
Nema~ku potvr|uje i podatak da je ovogodi{wi sajam, koji je trajao od 8. do 13.
juna, otvorila nema~ka kancelarka Angela Merkel, uz prisustvo mnogobrojnih
ministara iz nema~ke vlade.
Sama manifestacija podeqena je
prakti~no na dva dela: prva ~etiri dana
posve}ena su prvenstveno izlaga~ima,
zvani~nim delegacijama i akreditovanim
posetiocima i tada se odr`avaju poslovne prezentacije, prikazi, radni sastanci i drugo. Tek posledwa dva dana sajma u potpunosti su otvorena za brojne posetioce i tada leta~ki program poprima
izgled koji se vi|a na velikim evropskim
aero-mitinzima. Zbog toga vazduhoplovni
program u prva ~etiri dana ne obiluje
akrobatskim atrakcijama i uobi~ajenim
„va{arskim“ egzibicijama, ve} prevashodno novitetima i vazduhoplovnim
proizvodima, koji tek zauzimaju mesto na
tr`i{tu i trebalo bi da se dobro plasiraju kupcima.
Samo mesto odr`avawa sajma name}e centralnu poziciju evropske i nema~ke vazduhoplovne industrije, {to se
uo~ava i po zastupqenosti i po veli~ni
zakupqenog izlo`benog prostora. Na taj
na~in centralnu ulogu imaju Eurofighter,
BDLI (Udru`ewe nema~ke vazduhoplovne
industrije) i naravno EADS, kompanija u
~ijem se sastavu nalaze giganti kao {to
su Airbus, Airbus Military, Astrium, Eurocopter, EADS CASA.
Ovogodi{wi sajam obele`io je veliki broj novih letelica. Centralnu
poziciju na sajamskoj stajanci imao je
te{ki transportni avion erbas A400
(Airbus A400), koji je prvi put predstavqen na jednoj javnoj izlo`bi ovakvog
tipa. [tavi{e, prisutnoj stru~noj javnosti u prvim danima sajma demonstriran je
impresivan prikaz letnih osobina tog
aviona. Prikazani let bio je utoliko impresivniji ako se ima u vidu ~iwenica da
je taj prototip poleteo samo {est meseci
ranije i da je u trupu bila instalirana
brojna ispitno-merna i ostala oprema
(za koju smo nezvani~no saznali da je
te{ka 18 tona!).
22
Kao ponos doma}oj javnosti predstavqala su i dva giganta – avioni erbas
A380, sa oznakama kompanija „Lufthanza” i „Emirati”. To su trenutno i najve}i
putni~ki avioni na svetu, koji su tek nedavno iza{li iz fabri~kih hala. Ni{ta
mawe impozantnu galeriju vazduhoplovnih
grdosija nije prikazalo ni ameri~ko vazduhoplovstvo, koje je na jednom mestu
parkiralo jedno pored drugog avione poput C-17, C-5A, C-130, izme|u kojih su
„ugurani“ strategijski bombarderi B-52
i B-1B!
Sajam u brojkama
Ovogodi{wi sajam posetilo je
235.000 qudi. Na toj avio-smotri u~estvovalo je 1.153 izlaga~a iz 43 dr`ave.
U vazduhu i na zemqi prikazano je oko 300
letelica.
Tokom trajawa sajma sklopqeni su
ugovori u vrednosti od oko 14 milijardi
evra, a proizvo|a~ putni~kih aviona Airbus prodao je 67 aviona.
Nemci, kao doma}ini, prikazali su
posebne postavke Bundesvera i Luftvafea, sa prakti~no kompletnim vazduhoplovnim inventarom koji se nalazi u nema~kom naoru`awu.
Helikopteri su, po mi{qewu mnogih
stru~waka, ove godine dominirali izlo`benim prostorom. To je o~igledno jedan
od pouzdanih znakova rasta potra`we,
{to su potvrdili i pojedini proizvo|a~i.
Na postavci su predwa~ili evropski helikopteri NH-90 u razli~itim verzijama,
francusko-nema~ki tigar i CH-53GA, modernizovana verzija ameri~kog te{kog
transportnog helikoptera koji je veoma
cewen u nema~kom Bundesveru. Svi ti helikopteri predstavqeni su i u letnom
programu. Posebno je impresivan bio
nastup te{ka{a CH-53, ~iji se program
prikazivawa sastojao od veoma zahtevnih
manevara.
Ove godine proizvo|a~ helikoptera
„Agusta Vestlend” (Agusta Westland) prvi put
je u svoj asortiman uvrstio i helikoptere
koje proizvodi poqski PZL svidwik, jer je
promenom svojinske strukture ta fabrika
postala deo „Aguste Vestlenda”. Na taj
Prvi put prikazan
na jednoj javnoj
izlo`bi –
evropski
transportni
avion A400
15. jul 2010.
43
Tender za helikoptere
O~ekivani tender nema~ke armije za
helikopter namewen borbenom tragawu i
spasavawu imao je za posledicu pojavqivawe nekoliko varijanti helikoptera
opremqenih za tu specifi~nu ulogu.
na~in se i laki helikopter SW-4, sa oznakama poqskog vazduhoplovstva, pojavio
kao wihov proizvod.
BESPILOTNE LETELICE
Posetiocima nisu bili zanimqivi
samo klasi~ni helikopteri ve} i bespilotne letelice sa rotorom, tj. bespilotni
helikopteri, koji tako|e bele`e ekspanziju. Austrijski proizvo|a~ „[ibel”
(Schiebel) u letnom programu prikazao je
svoj model S-100 i, {to je jo{ uvek neuobi~ajeno, sliku sa senzora bespilotnog helikoptera mogli su da vide posetioci sajma
na velikim video-bimovima. Iako jedan od
lidera u proizvodwi i plasmanu helikoptera, ruski proizvo|a~i nisu izlo`ili
nijedan primerak.
Prisustvo velikog broja bespilotnih letelica, kako najmawih tako i najve}ih, zna~ilo je uva`avawe stvarnosti.
Osim pomenutog {ibela S-100, najve}u
pa`wu privukao je model u prirodnoj
veli~ini „Nortrop Gramenovog” global
houka (Northrop Grumman Global Hawk), i
to sa nema~kim oznakama. U Evropi }e te
letelice biti poznate pod nazivom eurohok (Eurohawk). Osim impresivnih dimenzija (du`ina 13,54 m, raspon krila 35,41
m) global houk odlikuje velika visina sa
koje izvr{ava zadatke izvi|awa, te vreme
ostajawa u vazduhu – vi{e od 30 sati.
Lete}i na visini od oko 20.000 metara,
on nadilazi sve atmosferske neprilike i
ne ometa civilni saobra}aj koji se odvija u ni`im slojevima troposfere. Pet
primeraka eurohoka za Luftvafe ima}e
druga~iju opremu za
strategijsko izvi|awe u odnosu na
ameri~ki original.
Nemci su tako|e
prikazali i bespilotnu letelicu heron,
namewenu izvi|awu sa
sredwih visina. Te letelice nema~ke oru`ane snage iznajmile
su od izraelske kompanije IAI i ve} nekoliko meseci ih uspe{no koriste u Avganistanu. Heron je opremqen elektroopti~kim
i IC senzorima, a u
vazduhu mo`e bez prekida da ostane i do 36
~asova.
U posebno za{ti}enom prostoru EADS je ove godine
prikazao i bespilotnu letelicu barakuda
(Barracuda), koja je godinama bila wihova
vrhunski ~uvana tajna i ~ije je postojawe
u odre|enim fazama ~ak i negirano.
Evropska industrija poku{ava da sa tim
modelom uhvati tehnolo{ki prikqu~ak u
razvoju sredwih bespilotnih letelica velikog vremena ostajawa u vazduhu, {to je
kategorija u kojoj trenutno dominiraju
SAD i Izrael.
Pored izlo`benih prostora i {tandova postavqenih u velikom broju hala, na kojima su u~estvovali prakti~no svi renomirani evropski proizvo|a~i vazduhoplova, komponenti, sklopova i opreme, svakodnevno
je odr`avan i leta~ki program.
LETA^KI PROGRAM
Tokom prva ~etiri sajamska dana leta~ki program se razlikovao iz dana u dan,
pre svega zbog toga {to su pojedini eksponati, poput A400 ili „Lufthanzinog”
A380, odlazili nazad u mati~ne baze,
odnosno u saobra}aj. Standardni, svakodnevni deo prikaza bili su nema~ki eurofajter, {vedski gripen sa ma|arskim oznakama, te helikopteri NH 90 i tigar.
Boje akro-grupa branila je {vajcarska
akro-grupa Patrouille de Suisse, koja je lete}i
u sastavu {estorke prikazala veoma precizan program.
U leta~kom delu programa u~estvovali
su i austrijski „Dajamondi”, koji su tokom
letne demonstracije upotrebqavali iskqu~ivo bio-gorivo proizvedeno od algi!
Stru~wacima je mo`da najinteresantnija ta~ka leta~kog program bio takti~ki
scenario koji je predstavila Luftvafe, a
koji je ukqu~ivao borbene avione tipa eurofajter, tornado, F-4 fantom, trasnportni avion C-160 i helikoptere UH-1.
Prikaz je po~eo simuliranom lova~kom
borbom para eurofajtera potiv para lovaca F-4 fantom, kojim je obezbe|ena vazdu{na prevlast. Potom je usledilo sletawe
transportera C-160 transal, koji se nakon
vrlo strmog prilaza za sletawe zaustavio
posle samo par stotina metara.
Iz wegovog teretnog prostora iskrcani
su pripadnici specijalnih jedinica, koji su
zauzeli polo`aje u blizini aviona,
sa~ekav{i dolazak helikoptera UH-1, koji
su prevozili oslobo|ene taoce. Nakon „pretovara” transal je poleteo sa iste pozicije,
bez rulawa na po~etak piste. Za sve to
„Eurohouk” je nema~ka verzija „Nortrop
Gramenovog Global Houka”, koje
Luftvafe nabavqa za potrebe
strategijskog izvi|awa
23
takawe goriva. Zanimqivo je da nije potrebna nikakva prepravka kako bi avion obavqao oba dodeqena zadatka.
Osim u vazduhu, Luftvafe se predstavila i na zemqi, sa celokupnim inventarom,
ukqu~uju}i, pored letelica, i prave simulatore letewa i radionice u kojima je demonstriran sistem odr`avawa.
Dominantna vojna postavka doma}ina
upotpuwena je i desetinama stranih vojnih i
civilnih vazduhoplova sme{tenih na zasebnim, izuzetno dobro pose}enim stajankama.
Borbeni helikopter „tigar” intenzivno
se uvodi u naoru`awe jedinica
nema~kog Bundesvera
Lastin konkurent
Na sajmu ILA 2010 predstavqeni su i
noviteti nema~kog proizvo|a~a aviona
Grob Aircraft. Wihovi {kolski avioni direktni su konkurenti doma}oj lasti. Iako
prvenstveno proizvo|a~ klipnih {kolskih
aviona od kompozitnih materijala (od kojih su najpoznatiji G115 i G120), Grob
Aircraft je na ovom sajmu iskazao `equ za
iskorak u kategoriju turboelisnih {kolskih aviona, kojom trenutno dominira
{vajcarski pilatus.
Na avion G120 TP instaliran je turboelisni motor Rolls-Royce 250-B17F,
snage 380 KS. Ugra|ena je i nova „staklena” avionika izraelskog proizvo|a~a „Elbit”, koji ina~e poseduje flotu aviona
G120 i iznajmquje ih izraelskom vazduhoplovstvu za potrebe obuke. Zna~ajan konstruktivni pomak predstavqa ugradwa dva
vreme avioni tornado su manevrisali na
veoma malom prostoru i na malim visinama, simuliraju}i blisku vazduhoplovnu
podr{ku.
U nastavku nema~ko ratno vazduhoplovstvo, Luftvafe, prikazalo je i manevar
pretakawa goriva iz cisterne A310MRTT u
par eurofajtera, {to odnedavno pred-
izbaciva sedi{ta tipa Martin Bejker
Mk.15B, zahvaquju}i kojima G 120TP, sa
maksimalnom te`inom na poletawu od
1.400 kilograma, postaje jedan od najmawih aviona na svetu opremqih izbacivim
sedi{tima. Sedi{ta tipa Mk.15B te{ka
su oko 36 kilograma i najlak{a su izbaciva sedi{ta koje proizvodi „Martin Bejker”, najpoznatiji svetski proizvo|a~ te
opreme.
Operativna ograni~ewa sedi{ta
Mk.15B jesu visina od 0 metara i minimalna brzina od 110 km/h. Okvirna cena
G120TP, koja }e zbog primene turboelisnog motora prevazi}i tri miliona
ameri~kih dolara, ne mo`e se kategorisati kao pristupa~na za tu kategoriju
aviona, zbog ~ega je veoma interesantno
da se vidi kakav }e biti odziv tr`i{ta.
stavqa novu sposobnost tog vida nema~ke
vojske. Oznaka MRTT zna~i da je u pitawu
vi{enamenski avion koji je sposoban za
razli~ite vidove transporta, kao i za zadatke „lete}e cisterne”.
Luftvafe je ~etiri putni~ka aviona
A310 prepravilo u tranportere, a zatim
su naknadno ugra|eni i ure|aji za pre-
Simulator letewa
Nezaobilazni deo obuke za pilote
vi{enamenskih borbenih aviona i helikoptera jesu simulatori letewa. Predstavnici zvani~nih delegacija imali su
priliku da se oprobaju u simulatorima
aviona eurofajter i tigar.
Ameri~ki „te{ka{i” na jednom mestu
43
Premijera srpskog
vazduhoplovstva
Ove godine na sajmu ILA prvi put su
predstavqeni vazduhoplovi ViPVO Vojske Srbije, i to u stati~kom delu izlo`be. Srpsku postavku ~inili su transportni avion An-26 i {kolsko-borbeni avion G-4. Vazduhoplovnoj javnosti,
kao i posetiocima, taj deo postavke bio
je veoma zanimqiv jer se letelice sa srpskim vojnim oznakama do sada nisu pojavqivale na nema~kim aerodromima.
Takva vrsta promocije srpskog vazduhoplovstva jo{ jednom je pokazala svrsishodnost odluke o u~e{}u na ovoj manifestaciji. Uz srpske vojne vazduhoplove,
na „statiku” su se nalazili i ~e{ki
juri{nik L-159, {vajcarski lovci F-18,
ma|arski gripeni itd.
Revija oldtajmera
Posebnu atrakciju sajma
predstavqali su oldtajmeri, a
naro~ito lova~ki avioni iz
Drugog svetskog rata tipa
meser{mit Me-109 G-6 i Me262A/B-1. Ti avioni su svakodnevno, sa originalnim oznakama (uz prate}i logo EADSa), u~estvovali u programu.
Avi-onom Me-262, koji je u
stvari replika izra|ena u
SAD, upravqao je {ef opitnih
pilota EADS-a Volfgang [idervan. Za qubiteqe vazduho-
plovne istorije bilo je zaista
zapawuju}i videti par tih lovaca kako zajedno izrulavaju, a
zatim pole}u jedan za drugim.
U leta~kom delu programa prikazani su i legendarni
ameri~ki lovci P-51 mastang
i P-38 lajtning, te laki bombarder B-25 mi~el. Nebom
su tako|e paradirali i rariteti poput si fjuri, Ju-52,
amfibija katalina, T-6 teksan, hoker hanter...
Ovakav koncept sajma dao je kompletnu
sliku ne samo o evropskoj i nema~koj vazduhoplovnoj industriji, ve} i vazduhoplovnoj mo}i u usponu. U prilog ovoj tvrdwi govori i podatak da su na sajmu u~estovali oni koji u
ovom trenutku ne{to zna~e u evropskoj vazduhoplovnoj industriji.
Mr Slavi{a VLA^I]
25
LAKI TENK HO^KIS
Dobro o~uvani „Ho~kis”
H39 sa dugom cevi izlo`en
u zbirci norve{kog
garnizona Rena
Vredan ratni plen
rancuzi su sredinom tridesetih
poku{ali da prona|u pogodnu zamenu
za, u to vreme najmasovniji tenk na svetu, reno FT17. Modernizovani derivati tog oklopwaka ~inili su okosnicu tenkovskih jedinica i u Francuskoj i u
velikom broju dr`ava {irom sveta, ukqu~uju}i Kraqevinu Jugoslaviju.
Vrlo konzervativni francuski generali nisu tra`ili mnogo vi{e od starog
FT17. U osnovi, `eleli su novi tenk, ali za
staru taktiku – pratwu pe{adije. Zato se od
lakog pe{adijskog tenka nije tra`ilo da ima
veliku brzinu i sna`no naoru`awe.
Takti~ko-tehni~ki zahtevi definisani su juna 1934, ali su u firmi „Ho~kis” (Société des
automobiles Hothckiss) prethodne godine ve}
po~eli da projektuju nov tenk na osnovu podataka koji su procureli iz General{taba.
F
Prvi tenk antifa{isti~ke
gerile u Srbiji bio je ho~kis
koji je pao u plen oktobra
1941. kod Gorweg Milanovca.
^etnici i partizani
koristili su taj oklopwak
u borbama za Kraqevo.
26
VELIKA O^EKIVAWA
Prvi primerak zavr{en je 11. januara
1935. godine. Vozilo je naoru`anom samo
mitraqezom sme{tenim u nagra|e tela tenka, sli~no bunkerima kakvi su se u to doba
gradili na utvr|enim odbrambenim linijama. Paralelno su provedene temeqite provere tenkova koje su ponudile firme
„Ho~kis” i „Reno” i ni jedan ni drugi nisu
zadovoqili standarde francuske vojske. Tek
je tre}i prototip ho~kisa, zavr{en avgusta
1935, usvojen u naoru`awe. Interesi
konkurentskih firmi zadovoqeni su tako
{to je Ministarstvo odbrane Francuske
naru~ilo ho~kise uvedene u proizvodwu pod
oznakom laki tenk model 1935 H (Char léger
modèle 1935 H), odnosno skra}eno H35, zatim reno R35 i FCM3, koji se na poligonu
pokazao kao najboqi od konkurenata. ^ak
tri tenka za istu namenu stvorila su dosta
problema korisniku, ali su proizvo|a~i dobili posao.
Prva serija H35 naru~ena je 6. novembra 1935, a prvi tenkovi predati su francuskoj vojsci deset meseci kasnije. Vrlo ambiciozno naruxbine podignute su na 400
komada, ali su se planovi sudarili sa
tehni~kih problemima. Pokazalo se da se
H35 u vo`wi izvan puta na neravnom terenu
ne mo`e kontrolisati posebno u zaokretu i
na nizbrdici. Tenk pogowen motorom od 78
15. jul 2010.
43
KS kretao se maksimalnom brzinom od 28
km/h od ~ega se na terenu mogla o~ekivati
jedva ne{to ve}a brzina od hoda ~oveka.
Mewa~ je bio sklon ~estim otkazima. Osim
toga, kratko oru|e kalibra 37 mm pito
(Puteaux) SA18 smatralo se preslabim za
efikasnu podr{ku pe{adiji u manevarskom
ratu. Lo{ kvalitet ~elika i nestandardizovani delovi, zbog u~e{}a puno kooperanata
u serijskoj proizvodwi, bili su jedan od
ve}ih nedostatke koje je imao H35. Naruxbina se i pored svega morala ostvariti, pa je
100 H35 uvr{teno u dva bataqona za
pratwu pe{adije, a ostali su dodeqeni
kowici, kao izvi|a~ki tenkovi.
U „Ho~kisu” su 1937. zavr{ili prototip lakog tenka „modèle 1935 H modifie
1939” ili, kako se u praksi obi~no ozna~avao, H39 sa motorom od 120 KS. Usled
ve}ih gabarita tog motora moralo se preoblikovati telo tenka, a rekonstruisani su
i mewa~, diferencijal i ko~nice. Debqina
oklopa porasla je sa 35 na 40 mm (na ~elu,
bokovima i nazad), uz istovremeno stro`e
standarde provere kvaliteta ~elika.
Ugra|eno je novo oru|e SA 38 sa znatno
du`om cevi (od 35 kalibara) u odnosu na
SA 18 (od 21 kalibra). Sa tom izmenom
H39 mogao je da u|e u boj protiv drugih
tenkova jer je probijao 30 mm pancirnog
~elika na udaqenosti do 1.000 metara
(kratkocevno oru|e sa H35 probijalo je
samo 15 mm). Na obe varijante tenka, bez
obzira na model oru|a, ugra|ivana je
livena kupola APX R standardizovana za
lake tenkove ho~kis i reno R35, ali kada
se posmatraju fotografije, odmah se vidi
razlika u du`ini cevi.
Masa tenka H39 pove}ana je sa 11,37
na 12,1 tonu i sve takti~ko-tehni~ke odlike
znatno su poboq{awe. Tenk H39 proizvodio
se od 1939, ali je zbog nedostatka SA 38 na
vozila sa novim motorima ugra|ivana stara
kratkocevna oru|a. Takvi hibridni tenkovi
nosili su uslovnu oznaku H38, a za vojsku to
su bili tenkovi H39.
Prvi ho~kisi koji su izvezeni bila su
tri primerka za Poqsku jula 1939. godine.
Oni su u na smamom po~etku Drugog svetskog
rata ~inili polu~etu sa tri renoa R35.
Turska je februara 1940. nabavila dva
ho~kisa.
Do sloma Francuske pod udarom nema~ke sile maja 1940. proizvedeno je oko
1.100 ho~kisa H35 i H39. Planovi da se
pokrene mese~na proizvodwa od ~ak 500 komada nisu ostvareni zbog surove ratne realnosti. Zato su stotine tenkova ostale nedovr{ene u fabrici.
NEMA^KI RATNI PLEN
Ho~kisi su u ratu pro{li lo{e, kao i
ostali francuski tenkovi, u srazu sa
izuzetnim nema~kim takti~arima koji su
skladno koristili prednosti udru`enih
Vod „ho~kisa” i „somua” (na ~elu) iz sastava Pz.Abt.202,
postrojeni u Mostaru 25. marta 1943. godine
tenkova, artiqerije i avijacije, uz odli~nu
procenu prilika na rati{tu. U nema~kom
ratnom planu na{lo se 550–600 ho~kisa koji su bili dobrodo{la prinova kao i ostali
„bojte panceri” (trofejni tenkovi). U to
vreme to su bili solidniji tenkovi u odnosu
na nema~ka vozila, pa su nastavili sa
slu`bom kod novog korisnika pod zvani~nom
oznakom pancerkampfvagen (Panzerkampfwagen) 35H 734(f), odnosno 38H 735(f). Oznake
35 i 38 nisu francuske i zato se kod svakog
konkretnog primerke mora pogledati fotografija da li predstavqa francuski standard H35 ili H39.
Nemci su najpre poku{ali da popune
svoje tenkovske divizije sa ho~kisima, ali
oni nisu bili pogodna vozila za blickrig.
Glavna kritika koju su imali za te tenkove
odnosila se na preoptere}enost dva ~lana
posade. Komandir je istovremeno bio i
Takti~ko-tehni~ke odlike H39
Borbena masa: 12, 1 t
Pogonska grupa: benzinski motor
Hockis 89,5 kW (120 KS)
Dimenzije (m): du`ina 4,22, visina
2,15, {irina 1,85 i klirens 0,37
Maksimalna brzina: 36 km/h
Autonomija: 151 km
Savladavawe prepreka: rov
1,8 m, vertikalna prepreka 0,5 m i
vodena prepreka 0,85 m ili 1,4 m
Naoru`awe: 37 mm h Pito SA 38 sa
100 granata
7,5 mm h [aterlo (Chatellerault)
M1931 sa 2.400 metaka
ni{anxija i punilac, a voza~ se morao izboriti sa problemati~nim komandama vozila. Nemci su smatrali da tenk treba da ima
peto~lanu posadu.
Iako nisu bili izabrani za popunu
tenkovskih divizija ti tenkovi morali su da
se iskoriste na efikasan na~in jer su Nemci oskudevali u ratnoj tehnici. Deo vozila
prepravqen je u artiqerijske tegqa~e, vozila za artiqerijske osmatra~e, komandne
tenkove, a izra|eni su i lovci tenkova sa
oru|em 75 mm Pak 40 L/48 poznati po
nazivu marder I, samohodne haubice 105 mm
le.F.H.18/40, poneki primerak sa starom
haubicom le.F.H.16, lansere raketa 28/32cm
itd. Deo ho~kisa u{ao je u sastav samostalnih posadnih ~eta i bataqona.
Nemci su minimalno prilagodili te
tenkove tako {to su umesto posmatra~ke
polukugle za komandira ugradili klasi~an
dvodelni poklopac. Zatim su ugradili radio-stanice Fu 5, nema~ke proizvodwe.
Jedinice naoru`ane ho~kisima borile
su se te`i{no na Balkanu, deo tenkova nalazio se u Finskoj, gde su kori{teni u borbama protiv Crvene armije, a deo u Norve{koj i Francuskoj u posadnoj slu`bi.
Posade 27 ho~kisa iz sastava 1. puka
afri~kih lovaca, odanih vladi iz Vi{ija,
borio se novembra 1942. protiv ameri~kog
pomorskog desanta kod Kazablanke. Uni{tili su ~etiri stjuarta pre nego {to su
promenili stranu u ratu.
Tokom 1942. godine ho~kisi su se na{li u sastavu nema~kih tenkovskih pukova
koji su posle te{kih gubitaka na isto~nom
frontu poslani na odmor i popunu u Francusku. Te jedinice su pre povratka na front
primile tenkove nema~ke proizvodwe.
27
U Princ Eugen diviziji
Posebno mesto u istoriji Drugog
svetskog rata na na{im prostorima ima
7. SS brdska divizija Princ Eugen popuwena te`i{no folksdoj~erima. Za tu jedinicu formiran je SS Pz.Abt.7 sa francuskim te{kim tenkovima {ar B koji su se
pokazali kao lo{ izbor za brdskoplaninske terene. Zato su toj diviziji u
vreme operacije Vajs I, januara 1943,
pridru`eni ho~kisi iz 12. ~ete. Oni su podr`avali diviziju tokom proboja Sluwa,
zauzimawa Biha}a i Bosanskog Petrovca.
U nastavku ofanzive prema Livnu ozbiqan
problem postale su prepreke na putu.
Navodi se da su 26. februara od Koluni}a do O{treqa na putu prema Drvaru,
na samo sedam kilometara puta, morali
da uklone 230 prepreka od stabala i jama
dubine tri, a {irine 6,8 metara.
Do zavr{etka Bitke na Neretvi
ho~kisi su u sastavu Pz.Abt.7. Oni dolaze
do Hercegovine i ostaju u Qubu{kom do
po~etka [varca. Kada su krenuli na polazne polo`aje za ofanzivu u isto~noj
Hercegovini, nai{li su na protivqewe
Italijana koji su nerado dozvolili
Nemacima pokret kroz wihovu zonu odgovornosti. U atmosferi na ivici sukoba
Nemci su se probijali istovremeno razoru`avaju}i ~etnike na koje su nailazili
putem. Ho~kisi su tokom borbi bili
uglavnom u obezbe|ewu komunikacija u
Crnoj Gori i Hercegovini i zatvarale su
pravce za izvla~ewe partizana iz obru~a.
Dolaskom novih tenkova u Vermaht i
SS i utro{kom tehni~kih resursa 1943/44,
ho~kisi su potisnuti u drugi plan, ~ak u
posadnim jedinicama, iako se broj od 391
primerka morao po{tovati. Februara
1944. Nemci su 19 H38 predali Bugarskoj za
potrebe `andarmerije u borbi protiv ustanika.
Tako|e, Nemci su ho~kise koristili u
odbrani od savezni~kog desanta u Normandiji i prodora kroz Francusku. Niz
samostalnih ~eta i bataqona imao je
me{ovitu popunu sa francuskim tenkovima.
Posle Drugog svetskog rata ta oklopna
vozila nisu lako oti{la u penziju. Prvo su
slu`ili Francuzima u okupaciji Nema~ke i
u Siriji. Zatim su 1948. bili u sastavu tzv.
Ruske ~ete 8. tenkovske brigade (posade su
do{le iz biv{eg SSSR-a) tek formiranih
izraelskih odbrambenih snaga i imali su
va`nu ulogu u borbama u odbrani Izraela.
Na~in na koji su ho~kisi do{li u ruke
Izraelaca ostao je kontraverzan – neki
tvrde da su ilegalno preba~eni brodom od
luke Marseq do Haife, a drugi da vode
poreklo iz Jugoslovenske armije. Prikloni}emo se informacijama o francuskom
poreklu tih tenkova jer se na sa~uvanim fotografijama iz borbi za aerodrom Lida
1948. vidi francuska osmatra~ka komandirska polukugla, a tenkovi koje su Nemci
prebacili na Balkan prethodno su pro{li
modifikacije, ukqu~uju}i ugradwu poklopaca komandirskog otvora.
Izvori razli~ito govore o tome do kada su izraelski ho~kisi bili u naoru`awu.
Neki tvrde da su rashodovani po~etkom
pedesetih, a drugi da su imali udela u ratu
na Bliskom istoku 1956. godine.
Fotografija ho~kisa sa britanskim
dvofunta{em (37 mm) koja se pojavquje u
literaturi predstavqa ili foto-retu{ za
propagande namene ili propao poku{aj da
se ho~kis prenaoru`a.
U OKUPACIJI SRBIJE
Nemci su leta 1941. u Srbiji imali
samo posadne pe{adijske divizije sa nekoliko starih tenkova FT17. Kada se ustanak
razmahao doveli su poja~awe, ukqu~uju}i
tenkovske jedinice naoru`ane sa francuskom tehnikom. Po~etkom septembra
1941. u borbena dejstva u centralnoj Srbiji uveden je 1. bataqon 202. tenkovskog puka
(I/Pz.Abt.202, 5. februara 1943. preimenovan u samostalni 202. bataqon – Panzer Abteuling 202) sa me{avinom od 18 sredwih tenkova somua S35 i 41 lakim tenkom ho~kis u
„Ho~kis” iz tre}e ~ete Pz.Abt.202
Cev nema~kog „ho~kisa” uni{tenog
na Sremskom frontu kod sela
Ba~inci 18. januara 1945. godine
po~etnom sastavu. U komandnoj ~eti bile su
tri somue i pet ho~kisa, u tri tenkovske ~ete
po jedna somua za komandira i zamenika komandira ~ete i tri komandira vodova, a u
tri voda ~etiri ho~kisa. Po formaciji popuna ho~kisima bila je 100 odsto. Bataqon je
`eleznicom do{ao iz Francuske u Beograd
i odmah se ukqu~io u borbena dejstva u centralnoj Srbiji u podr{ci 342. pe{adijskoj
diviziji. Ho~kisi su u{li u U`ice posle
povla~ewa partizana u isto~no Bosnu.
U narednoj ofanzivi – od 15. do 25.
januara 1942. godine – ho~kisi su bili u borbama oko Drine na prostoru Zvornik–Vi{egrad. Od 7. februara bataqon je pot~iwen 714. pe{adijskoj diviziji u Srbiji. U
junu i julu sa tom divizijom odlaze u borbe
na Kozari protiv 2. kraji{kog odreda. Nemci su u par navrata platili gubicima
smionost da sa te{kom tehnikom poku{aju
progon partizana u kozarskim {umama. U
proboju sa Kozare od 3. do 5. jula partizani
su benzinskim bocama izbacili iz stroja
par tenkova. Tokom borbi oko Kozare Nemci su ostali bez dva ho~kisa, a jo{ ~etiri su
o{te}ena.
Ho~kisi su tokom leta 1942. u~estvovali u borbama na Baniji, a kasnije tokom
jeseni u Bosanskoj Krajini.
Glavnina bataqona zadr`ala se na tom
prostoru do kraja januara 1943, a 3. ~eta je
bila u {irem rejonu Rogatice u podr{ci
718. pe{adijskoj diviziji. U celini,
preimenovani bataqon sada sa skra}enom
oznakom Pz.Abt.202 u~estvovao je u zimu
1943. u operaciji Vajs (Weiss), kod nas poznatoj kao Bitka na Neretvi. Ho~kisi su bili
u borbama od 20. januara 1943. godine. Komanda bataqona i 1. i 2. ~eta zadu`eni su
za podr{ku 717. diviziji u prodoru od Sanskog Mosta prema Bosanskom Petrovcu sa
zadatkom da odseku glavninu partizanskih jedinica. Nai{li su na odlu~nu odbranu kraji{kih brigada. Tenkovi su se razvukli od
Grme~a do Kqu~a.
15. jul 2010.
43
U no}nom prepadu 31. januara
na 1. februar partizani su u selu
Rami}i uni{tili komandu Pz.Abt.
I/212, ubili komandanta jedinice
potpukovnika Fon Gejza i zarobili
~etiri tenka. Posle intervencije
desetak tenkova partizanski su se
povukli, ali nisu stigli da ih
uni{te.
U operaciji Vajs II u borbama
protiv glavnine partizanskih snaga
u dolinama Rame i Neretve tenkovi
Pz.Abt.I/202. podeqeni su izme|u dve
borbene grupe formirane od 718.
divizije sa zadatkom da do|u do
Jablanice. U borbama u centralnoj
Bosni tenkovi su se jako te{ko kretali po planinskim putevima, a u
zasedama su im nanosile gubitke
partizanska protivtenkovska oru|a
i mine. Dvanaestog marta Pz.Abt.202
povu~en je iz borbi zbog priprema
za operaciju [varc (Schwartz),
odnosno Bitku na Sutjesci.
U to vreme ho~kisi su podeqeni po vodovima i ~etama za podr{ku pe{adiji na {irokom prostoru Bosne i Hercegovine i Crne
Gore: na~elno 1. i 2. ~eta prepot~iwene su 118. lova~koj diviziji
(biv{a 718. pe{adijska), a 3. ~eta
od 11. maja 369. diviziji. Od 6. juna
3. ~eta bori se u borbenoj grupi
Ludviger 104. lova~ke divizije.
Ona se 12. juna sukobila sa operativnom
grupom divizije koja je poku{ala da se probije iz obru~a na putu Fo~a–Miqevina. Nema~ki tenkovi su odbacili 1. proletersku
brigadu, ali unutar odbrane partizana, ostali su bez pe{adijske podr{ke. Tenkovi su
sami produ`ili do sela Rataj i dr`ali polo`aj oko mosta preko Bistrice. Borci 2.
proleterske brigade, iako su imali
nare|ewe da uni{te svu te{ku ratnu tehniku,
izvukli su iz obru~a na le|ima protivtenkovsko oru|e 47 mm sa pet granata.
Iz bliske razdaqine uni{tili su dva tenka,
a tre}i o{tetili i naterali ostatak 3. ~ete
da se povu~e u Fo~u. Zlosre}na 3. ~eta ostala je 10. jula kod @ivinica bez tri tenka
koji su zaglavili u mo~ari. Nemaci su
morali da se povuku, a partizani su
uni{tili sva tri oklopna vozila.
Posle zavr{etka ofanzive Pz.Abt.202
preme{ten je u rejon Bawaluke. Od 26.
avgusta 1943. u{ao je u sastav novoformiranog 15. brdskog korpusa sa komandom u
Bawaluci. Ho~kisi su u to vreme kori{}eni
uglavnom na prostoru Bosanske Krajine,
Posavine i isto~ne Bosne. Kada su razoru`ane italijanske jedinice, ho~kisi su
do{li do Zadra.
Iz Pz.Abt.202 su po~etkom 1944.
izuzeti ho~kisi i umesto francuskih tenkova
bataqon ima 18 ho~kisa u slu`bi i
pride jedan na remontu. Sa tom
tehnikom jedinica je u~estvovala u
borbama za Beograd. Navodno su
ho~kisi sa me{avinom juri{nih
oru|a ({turmge{ica), renoa R-35 i
somua postavili kod Obrenovca
zasedu sovjetskim tenkovima T-34 i
36. diviziji NOVJ. Nemci su u
kratkoj borbi uni{tili 13 T-34 i
oko 100 vozila. Zatim su {turmge{ici krenuli u izvla~ewe pod
za{titom tenkova, ali i jedni drugi
su te{ko stradali od dejstva
juri{nika iqu{ina 2.
Iz Pz.Abt. z.b.V. 12 svi tenkovi,
ukqu~uju}i ho~kise, do decembra
1944. predati su u tenkovski park u
Maksimiru. Sa tim sredstvima popuwavane su samostalne ~ete i
vodovi koji su od kraja 1944.
formirani u sastavu pe{adijskih
divizija.
Tokom 1944. deo ho~kisa iskori{}en je za formirawe pomo}nih
oklopnih vozova. Tenkovi su ukrcavani na teretne vagone i tako su paSrbija 1941. godine:
trolirali prugama, ugro`enim parizvla~ewe tenka koji je tre}i
tizanskim diverzijama. U slu~aju
put promenio vlasnika – od
potrebe brzo i bez te{ko}a
Francuza preko Nemaca do
silazili su sa platformi na tlo.
Srba
Tenkovi ho~kis, osim u Vermahtu, slu`ili su u SS-u u jedinicama
policije poretka, ekvivalente vojne
uvedeni su italijanski M15/42. Ho~kisi su
policije.
Za te protivgerilske sastave popreba~eni u Pariz na generalni remont
zbog isteka tehni~kih resursa. U proseku su ~etkom 1942. sa stokova francuske tehnike
do tada prevalili 9.000 kilometara, {to je izuzeto je 60 ho~kisa. Na na{im prostoriizuzetan broj ako se ima u vidu neslavni ma ti tenkovi bili su u nekoliko samostalnih policijskih ~eta SS-a. U 6. policijskoj
po~etak wihove karijere.
tenkovskoj ~eti bilo je pet ho~kisa i {est
DVANAESTA ^ETA POSEBNE
glomaznih vozila {tajer ADGZ koji su
u~estvovali 1943. u borbama na Fru{koj
NAMENE
gori i Sremu. Kasnije su kori{teni oko
Osim Pz.Abt. 202 kao najve}eg sastava
Podravske Slatine, borili su se na Korsa ho~kisima, ti tenkovi slu`ili su u 12.
dunu i Posavini 1944, a u jesen te godine
tenkovskoj ~eti posebne namene (Panzer
bili su u okolini \akova rezerva odbramKompanie z.b.V. 12), namenski formiranoj
bene linije koja se u na{oj istoriografiji
za protivgerilska dejstva od „bojte”
naziva Sremskim frontom. ^eta se na kraju
tehnike – od FT17 do ho~kisa. Dok su u ~eti
rata povukla u Austriju i predala Britancikori{}eni tenkovi francuskog porekla, u
ma (bez tenkova).
borbama nije u~estvovala kao celina ve}
fragmentirano po vodovima od ~etiri do
„Ho~kis” u U`icu
pet tenkova i poluvodovima od dva tenka,
u dvori{tu
koji su prema potrebi pridru`ivani peNarodnog muzeja
{adijskim pukovima na terenu.
Broj ho~kisa u tim vodovima kretao se
od deset u dva voda sa kraja 1941. do ekvivalenta bataqona 1943. godine. U jednom
izve{taju od 31. maja 1943. pomiwe se da
12. ~eta ima 30 ho~kisa na terenu, {est u
radionici i ~etiri na putu za popunu. Marta 1944. godine 12. ~eta preformirana je
na rang vi{e u 12. bataqon (Pz.Abt. z.b.V. 12).
U izve{taju od 1. oktobra 1944. uz razna
italijanska i francuska vozila, 12.
„Ho~kis” u Erdeviku marta
1945. Na provizornom
poligonu borcima koji su
se pripremali za proboj
Sremskog fronta
prikazano je koja su
najosetqivija mesta tenka
i prohodnost vozila.
^eta slobodnih Francuza
^eta od 15 ho~kisa H39 sa kratkocevnim oru|em, izuzeta za pomo} Finskoj
u borbi protiv SSSR-a, iskrcana je zbog
nema~ke agresije u norve{ku luku Narvik
7. maja 1940, kao deo savezni~kog kontingenta. U stvari, iskrcano je samo pet
tenkova. Nemci su 8. juna izbacili saveznike iz Narvika i prona{li su tri
H39. Ho~kisi koji nisu ni preba~eni iz
[kotske u Narvik i dva izvu~ena tenka
u{li su u sastav 1. tenkovske ~ete (1.
CCC) Slobodnih Francuza, jedne od
prvih jedinica koja je bila pod komandom
generala [arla Degola. Ho~kisi su se
borili u Gabonu i Siriji protiv Francuza koji su izvr{avali naredbe mar{ala Petena iz Vi{ija.
U 11. SS policijskoj ~eti bilo je pet
ho~kisa i {est panara 178. Oni su od marta do maja 1944. bili u borbama na Bilogori i Papuku 1944. Juna 1944. do{li su u
Morovi}, u~estvovali od 12. do 22. juna
1944. u borbama na Fru{koj gori i od oktobra 1944. nalazili su se u Slavoniji.
Prema procenama istra`iva~a Dragana Savi}a, oru`ane snage NDH preuzele
su od sredine 1943. do leta 1944. izme|u
10 i 15 ho~kisa i to iskqu~ivo kratkocevnih. Prema formaciji trebalo je da bude
formiran po jedan vod ho~kisa u svakom od
~etiri gorska zdruga.
Ta~no kretawe tih tenkova kroz jedinice te{ko se mo`e ustanoviti zbog gubitka dokumenata tokom rata. Zato nisu poz-
30
nati ni precizni podaci koliko je ho~kisa
pro{lo kroz jedinica na na{em terenu, a
jo{ mawe se zna o gubicima, jer su se Nemci
te{ko odricali te{ko o{te}enih tenkova.
Veoma efikasna tehni~ka slu`ba izvla~ila
je te{ko o{te}ene tenkove i oni su posle
popravke ponovo dolazili na rati{te.
TENKOVI SRPSKIH
GERILACA
Prvi nema~ki tenkovi izba~eni iz
stroja po~etkom septembra 1941. u borbama oko planine Rudnik identifikovani su u
literaturi kao ho~kisi, ali za sada nema
dokaza da to mo`da nisu bili R35 ili FT17.
Prvi ho~kis su na po~etku nema~ke ofanzive
uni{tili ~etnici kod Rapaj-brda avionskom
bombom koja je postala provizorna protivtenkovska mina velike snage.
Kod Gorweg Milanovca 5. oktobra
1941. gerilci su postavili prepreke na put
kojim su se Nemaci povla~ili prema Rudniku. Ho~kisu je pala gusenica i tako je
postao ratni plen. Nemci su pre odlaska
stigli da demontiraju i odnesu zatvara~ i
ni{an, kako bi onemogu}ili kori{}ewe tenka. Majstori iz radionice u selu Luwevica
popravili su gusenicu, a zatim su prona|eni
neki biv{i voza~i tenkova Kraqevine Jugoslavije. Politika je od 22. do 24. februara 2005. objavila se}awa \ure Nedeqkovi}a iz sela Boqevac koji je bio voza~
gerilskog tenka. Prema wegovim tvrdwama
prevezao je ho~kisa iz majdana u Milanovac,
gde je izazvao paniku jer su stanovnici mislili da to Nemci ponovo ulaze u grad. Na
tenku su prebojeni nema~ki krstovi. Sa jedne
strane naslikana su dvoglavi beli orao i
kruna, a sa druge petokraka – simboli oba
pokreta koja su se u tom trenutku borila
protiv Nemaca.
^etnicima i partizanima ho~kis je bio
i teoretsko i prakti~no u~ilo kako bi se
pripremili za odbranu od protivni~kih
tenkova i za sadejstvo sa vlastitim. Nedeqkovi} i voza~ kamiona Miodrag Tri{i}
prevezli su ho~kis u ^a~ak. Sa jo{ jednog
tenka te marke koji je ostao tokom nema~kog
pokreta kod sela Duma~a (izme|u Quqaka i
Bara), skinuti su zatvara~ i ni{an potrebni za pripremu tenka iz ^a~ka za borbe. Zatim su prona|ene tri granate. Na ho~kisa su
ponovo postavqene nema~ke oznake jer je
planirano da se pripremi iznena|ewe
Nemacima u garnizonu Kraqevo (gde su se
nalazila dva puka 714. divizije i jedan puk
717. divizije). ^ak su i posade dobile nema~ke uniforme, prema se}awu Nedeqkovi}a.
U akciju su krenuli Nedeqkovi}, kao
voza~, i Franc ^epri{ek, kao komandir, i
jedan tenk reno sa tri ~lana posade. Tenkovi
su vozom preba~eni do sela Mrsda} gde su
se zadr`ali dva dana. U prvu akciju tenkovi
su krenuli u no}i izme|u 31. oktobra i 1.
novembra 1941. godine. Ho~kis je trebalo
da se probije do hotela „Pariz”. Bez
te{ko}a do{li su do odredi{ta i sa sve tri
granate ga|ali su zgradu u kojoj se nalazila
nema~ka komanda. Prema prethodnom dogovoru signalnom raketom pozvali su pe{adiju
u pokret, ali se ona nije pojavila. Nedeqkovi} tvrdi da su dva sata ~ekali na
pe{adiju i kada se ona nije pojavila, povukli su se iz grada.
15. jul 2010.
43
Oba tenka – i ho~kis i reno – kasnije
su preba~ena na podru~je U`ica. Pred nema~kom ofanzivom povla~ili su se ka ^ajetini, gde su onesposobqeni i napu{teni
pred nadolaze}im premo}nim nema~kim
snagama. Prvi ho~kis uni{tili su u borbi
~etnici, koji su na Rapaj-brdu postavili
avionsku bombu na putu, kao protivtenkovsku minu.
KORDUNA[KI HO^KISI
Partizanske jedinice u Lici i Kordunu
formirane u po~etku za odbranu srpskih
sela od usta{a, do{le su do prvih tanketa
italijanskog porekla ve} po~etkom 1942. godine. Ho~kisi su se na podru~ju Korduna pojavili januara 1943. iz sastava delova 14.
~ete pot~iwene 7. SS diviziji tokom operacije Vajs I. Prvi „pravi“ tenk ho~kis
oteli su partizani iz 5. korduna{ke brigade
8. korduna{ke divizije u borbi sa 7. SS divizijom na Drenova~i, ju`no od Biha}a 6.
februara 1943. godine. Nema~ki voza~ izgubio je kontrolu nad tenkom i skliznuo sa puta u vrta~u. Nemci su potisnuti, a tokom
Tenkovi sa Krita
Jedna od posadnih jedinica koja se
pojavila na prostoru Srbije u jesen 1944.
bio je 212. bataqon. Re~ je o jedinici
zadu`enoj za odbranu Krita sa neobi~nom
me{avinom tehnike – u vreme pre pokret
na sever, 28. avgusta 1944, u 212. bataqonu nalazio se 51 tenk od pancera I
do pancera IV, komandnih pancera, somua
i 15 ho~kisa H38. Kada se glavnina Grupe
armija E pokrenula prema Balkanu, Pz.Abt.
212 preba~en je na ~vrsto tlo, ali samo
sa nema~kom tehnikom – „bojte panceri”
ostali su na Kritu.
povla~ewa skinuli su zatvara~ oru|a 37 mm
i aktivirali ru~nu bombu unutar tenka
ra~unaju}i da se vi{e ne}e mo}i koristiti.
Tenk iz Drenova~e pokrenut je na licu
mesta, ali se pred barikadom od balvana,
postavqenom na putu nema~kim tenkovima
tokom ofanzive, ponovo na{ao u vrta~i.
Partizani su rukama izvukli vozilo te{ko
13 tona. U centralnoj tehni~koj radionici u
Bijelim Potocima na Pqe{evici provedene
su potrebne popravke na razbijenom podu
tenka i pogonskom to~ku. Zatim su u selu Velika Korenica partizanski mehani~ari Vlajko Petrovi} i @eqko Kraus izradili zatvara~ metodom poku{aja i pogre{aka jer
nisu imali podatke o tome kako bili trebalo da izgleda, niti potreban materijal.
Posle {est dana rada ho~kis je osposobqen.
Jedan ho~kis postao je plen 4. korduna{ke brigade 8. korduna{ke divizije 26.
januara 1943. na Bandinom mostu kod sela
Cvitovi}a na Kordunu. Nemci su ga ostavili
i prethodno onesposobili. Od tog tenka se
odustalo zbog nedostatka qudi potrebnih za
popravke prvog ho~kisa i nekoliko tanketa i
priprema za ofanzivu prema Oto~cu, pa je
poslu`io kao izvor rezervnih delova.
Od popravqenog ho~kisa i osam tanketa 7. marta 1943. u selu Kova~ica kraj Korenice formirana je tenkovska ~eta 1. korpusa. Komandir je bio Vladimir Vlaisavqevi}, a zamenik komandira Budislav Pribi}.
Obojica su pre rata bili podoficiri u jedinicama bornih kola Kraqevine Jugoslavije. Po nacionalnom sastavu u ~eti je bilo
24 Srba i 12 Hrvata.
Prvi put se ho~kis pojavio u borbi za
selo Crna Vlast (kasnije Gorwe Vrhovine)
koje su dr`ali ~etnici. U prvom naletu, 20.
marta 1943. u 21 ~as, u selo su u{le dve tankete jer su na ho~kisu morali da se otklone
kvarovi. Tankete i pe{adija nisu savladale
~etnike utvr|ene u pravoslavnoj crkvi i
{koli. U 10.30 sati 21. marta ho~kis je podi{ao crkvi, ali su ga ~etnici zasuli ru~nim
bombama i o{tetili. Posle popravke u oko
12.30 sati ho~kis je vra}en u borbu – a pogoci iz oru|a 37 mm u prozor i toraw crkve
prinudili su ~etnike na povla~ewe.
Utro{eno je pet granata, a ni{anxija Petar
Perua~a dejstvovao je sa male razdaqine
kako bi bio siguran u pogodak i efekte.
U nastavku prodora partizana prema
Vrhovinama, 6. aprila, ho~kis i tankete su
sami, bez podr{ke pe{adije, presekli
kolonu italijanskog bataqona i kolaboranata u povla~ewu. Protivnici su u panici
odbacili te{ko naoru`awe i probijali se
prema Oto~cu. Ho~kis je u toj borbi utro{io
sedam granata i 500 metaka.
Naredni potez u prole}noj partizanskoj ofanzivi u dolini reke Gacka bilo je
osvajawe Oto~ca. Odre|eno je da ho~kis
„poslu`i za kr~ewe puta za prolaz u
grad”. Prema nare|ewu [taba 1. korpusa
„Ho~kis” iz Pz.Abt.212 maja 1943. godine
u {irem rejonu ^ajni~a
taj tenk trebalo je da ostane u gradu, a
tankete su odre|ene za gowewe protivnika. Prilike su se na terenu razvijala mimo planova jer su Italijani oti{li iz
Oto~ca u zoru. Dve partizanske tankete
krenule su bez podr{ke pe{adije u progon. Nai{le su kod sela Brlog na zasedu
autoblinde – uni{tena je jedna tanketa i
stradala su dvo~lana posada. Ho~kins je
pri{ao u pomo}, ali je pogo|en pancirnim zrnom 20 mm. O{te}en je periskop
voza~a i rawena su dva ~lana posade –
Petar Perua~a i Aco Fura}. Iako
raweni nastavili su da se bore i vatrom
iz topa prinudili su autoblindu na
povla~ewe. Ho~kins je utro{io 18 granata. Usled kvara na motoru du`e vremena
je mirovao. Zbog nedostatka potrebnih
alata, glava motora odvezena je seqa~kim
kolima (skrivena pod senom) do Topuskog,
a zatim kamionom u Zagreb u mehani~arsku radionicu „Sila” u kojoj su tada
odr`avana nema~ka vozila. Radovi su
provedeni i uredno pla}eni sa 16.000
kuna! Mre`a ilegalaca postarala se da
se u „Sili“ popravi i motor „drvarskog“
ho~kisa.
Kraji{nici su kod Drvara maja 1943.
do{li do jo{ jednog ho~kisa. Iz tenkovske
~ete po~etkom juna poslali su 200 litara
benzina za prebacivawe tog tenka do sela
Kova~ica gde se nalazila tenkovska ~eta.
Koristili su ga kao izvor rezervnih delova. Kao i kod prvog ho~kisa, motor je
popravqen u firmi „Sila”.
Kada je septembra 1943. godine Tenkovska ~eta prerasla u Tenkovski bataqon, ho~kis je ostao u Lici, u Vrhovinama, u sastavu nove 2. tenkovske ~ete.
Nemaci i usta{e su u prole}e 1944. u
nizu ofanzivnih akcija prinudili Tenkovski
bataqon da skloni svu tehniku i privremeno
prestane sa delovawem. Kada su junu 1944.
obnovqene aktivnosti partizanskih
tenkista, ho~kis nije bio aktivan zbog kvarova. Prilikom ponovnog formirawa
tenkovskog bataqona 4. korpusa, 12. novembra 1944, ho~kis se vdio u sastavu 1.
voda 2. tenkovske ~ete, ali samo na papiru.
Tenk sa evidencijskom brojem
Jugoslovenske armije 647 izlo`en
na Kalemegdanu 1947. godine
U SASTAVU PETOG
KRAJI[KOG KORPUSA
Leta 1944. u sastavu 5. korpusa u
Bosanskoj Krajini formiran je tenkovski
vod od dva italijanska tenka i jednog
ho~kisa pod komandnom Laze Marina. U
borbama za Bawaluku, septembra 1944,
5. korpus imao je samo jedan tenk Fiat
M15/42 ukqu~en u borbe na pravcu Lau{centar Bawaluke u podr{ci 6. kraji{koj
brigadi. Tenk je do{ao do hotela „Bosna”
gde je rasturio kolonu neprijateqske artiqerije sa kowskog vu~om, a zatim je
nai{ao na dva ho~kisa iz 3. gorskog zdruga. Domobrani su se predali bez borbe i
na taj na~in poja~an je vod 5. korpusa za
jo{ dva ho~kisa. Pod pritiskom nema~kih
snaga taj korpus se morao povu}i iz
Bawaluke sa dva dodatna ho~kinsa. Oni
su ~inili vod u sastavu tek formirane
Tenkovske ~ete 5. korpusa.
Po jedan ho~kis i M15/42 pru`ali su
20. oktobra 1942. podr{ku 10. kraji{koj
diviziji u borbama za Travnik. Na po~etku
akcije, u sadejstvu sa pe{adijom, partizanski tenkovi postepeno su lomili `ilavu
odbranu usta{a. Jedan partizanski tenk
razi{ao se kod `elezni~ke stanice, jakog
upori{ta, od pe{adije, u{ao me|u usta{e i
zaustavio zbog kvara. Usta{e su pobile
posadu i uvele tenk u borbu na svojoj strani.
I usta{ama se dogodilo sli~no kao i partizanima – u{li su bez pe{adije me|u
kraji{nike i stali zbog kvara na motoru.
Posada je zarobqena, a tenk je odmah
vra}en u borbu.
Potisnute sa svih polo`aja u gradu
usta{e su se koncentrisale u kasarni i
organizovale sna`nu odbranu. Dva tenka
su otvorila vatru iz pokreta. Na ulazu u
kasarnu pogo|en je M15/42 sa bliskog
rastojawa iz dobro skrivenog protivtenkovskog oru|a. Usta{e su iz tenka
izvukle i masakrirale Lazu Marina i
Petra Me}avu, zamenika komandanta 10.
kraji{ke divizije. Preostali ho~kis zaklonio se iza zida i vatrom blokirao
izlaz iz kasarne. Sa tog vatrenog
polo`aja udaqenog od oko 100 metara
tenk je podr`avao posledwi juri{ posle
koga se travni~ki usta{ki garnizon
predao. Tenkisti koji su stradali na
ulazu u kasarnu progla{eni su za narodne heroje, a Tenkovska ~eta 5. korpusa
dobila je ime po Lazi Marinu.
Ho~kisi su u~estvovali u borbama za
oslobo|ewe Bawaluke. Uvedeni su u dejstva
32
sa prvim mrakom 22. aprila 1945. oko
18.50 ~asova kada je pe{adija 10. kraji{ke
divizije ve} podi{la predwem kraju usta{ke
odbrane. U jednom naletu zauzeti su
polo`aji i nastavili sa prodorom prema
gradu. Me|utim, nai{li su na vodenu
prepreku jer su usta{e u povla~ewu sru{ile
mostove. Tenkisti su gazom pre{li reku Suturliju. Do jutra grad je bio oslobo|en. ^eta
je maja 1945. u Krawu u{la u sastav tek
formirane 4. tenkovske brigade.
SLAVONSKI HO^KISI
Tenkovski vod 6. slavonskog korpusa
formiran je od tehnike koju su domobrani
iz garnizona Daruvar predali 1. septembra 1944. posle poziva upu}enom pripadnicima kolaboracionisti~kih jedinica da
pre|u na stranu partizanskog pokreta. Domobrani su dovezli dva ho~kinsa i jedan Fiat Ansaldo. Tenkovski vod je 13. septembra
uveden u borbe za Pakrac. Zbog tajnosti
prila`ewa dovu~eni su od sela Sira~ do
polaznog polo`aja volovskom vu~om, maskirani slamom. Tenkovi su savladali spoqa{wu odbranu mesta i u{li me|u ku}e. U
uli~nim borbama domobranska artiqerija
je uni{tila jedan tenk i te{ko o{tetila
drugi. Preostalo oklopno vozilo u~estvovalo je u borbama za Daruvar 16. septembra. Kasnije je popravqen o{te}eni tenk
iz Pakraca, pa je vod sa dva vozila
podr`avao pe{adiju u ]a|avici u Podravini i Podravskoj Slatini 25. septembra. U tim borbama uni{ten je jedan tenk,
a preostali je tokom svoje ratne istorije
u~estvovao u borbama za Na{ice, novembra 1944. godine.
TENK ZA OBUKU
U borbama za Beograd partizani su
do{li do barem tri ho~kisa koji su dodeqeni Auto-{koli Glavnog {taba Srbije. U
tom sastavu nalazilo se vi{e desetina razli~itih primeraka tenkova i ostalih vozila prikupqenih po centralnoj Srbiji za
potrebe obuke voza~a i posada i pe{adije u
sadejstvu i protivtenkovskoj borbi. Ho~kisi
su bili u delu {kole sme{tene u Zemunu.
Posle rata poslu`ili su za popunu
novoformiranih tenkovskih brigada. U 3.
tenkovsku brigadu (tbr) juna 1945. u{li su
tenkovi iz u to vreme rasformiranih partizanskih jedinica 1. tenkovskog bataqona
4. korpusa, tenkovska ~eta 5. korpusa.... Kasnije su ho~kisi do{li i do 4. i 5. tbr kao
sredstvo za obuku do o~ekivanog dolaska T34 iz SSSR-a. Rezolucija Informbiroa
dala je novi `ivot trofejnoj tehnici jer su
svi tenkovi bili dobrodo{li za odbranu.
Preostali ho~kisi i ostali tenkovi iz plena koncentrisani su u 4. brigadi u Osijeku.
Dosada{wa istra`ivawa nisu pru`ila saznawa kada su posledwi ho~kisi rashodovani, ali se mo`e pretpostaviti da su
zavr{ili karijeru kada i svi drugi trofejni
tenkovi – 1953. godine.
Aleksandar RADI]
15.jul 2010.