Погледај

U OVOM BROJU
STEVAN MIRKOVI]
Samo naivni i nerazumni
misle da se u ovom svetu
mo`e egzistirati kao
pacifista
str. 6.
5
GRADSKO VE]E U@ICE
Skupqi gradski prevoz
6
INTERVJU
General Stevan Mirkovi}
8
JOVAN KRKOBABI]
Izbori na prole}e
9
DEPONIJA „DUBOKO“
U junu zavr{etak radova
11
CARINSKA UNIJA
Tr`i{te od 200 miliona qudi
14
PRVA KWIGA MILENE ^ANTRAK
Dnevnik u stihu
15
IZABRANA MIS OKRUGA
Titula pripala Ivani
16
DR SR\AN CVETKOVI]
Otkopavawe istine
20
JOKANOVI]A KU]A
Pjer 2010.
21
GRADSKA GALERIJA
Izlo`ba Ratka Lali}a
27
FEQTON
Vek fizi~ke kulture
31
HUMANITARNI TURNIR
Pobedili privrednici
BUDIMIR TRIFUNOVI]
Vaqaonica bakra i Impol
Seval postali su ozbiqne
ku}e koje sistem
bezbednosti podi`u na
veoma visok nivo, po
najvi{im standardima
bezbednosti
str. 12.
SR\AN CVETKOVI]
Nasuprot do sada
uvre`enom mi{qewu u
javnosti, o streqanim i
odbeglim licima se ipak
vodila detaqna i
precizna dokumentacija
str. 16.
UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sne`ana Mati}, Qubica \uki} Pavlovi}
REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Milica Turudi},
Zorica \okovi}, @anka Eri}, Dragica Cvijovi}, Nela Tomi}
PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik)
20. maj 2011.
хроника
NARODNA PETICIJA URS
Иницијатива на седници Градске скупштине
- O~ekujemo podr{ku odbornika bez obzira na dnevnu politiku i sugestije iz centrala
stranaka- re~i su narodnog poslanika Branislava Mitrovi}a
^
lanica predsedni{tva Ujediwenih
regiona Srbije(URS) i aktuelna
ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi} Markovi} izjavila je u U`icu da je
preko 360.000 gra|ana Srbije svojim potpisima podr`alo Narodnu peticiju za decentralizaciju.
- Ciq je izmena Zakona o finansirawu lokalnih samouprava kako bi samoupravama ostalo vi{e novca, izmena Zakona
o svojini i vra}awe imovine op{tinama i
gradovima i direktan izbor gradona~elnika
– rekla je Markovi} . Ona je kao razloge
podr{ke navela da bi vi{e novca u lokalnom buxetu zna~ilo da U`ice mo`e samo da
gradi dva bazena, jer je su{tina da oni koji
stvaraju novac treba wime i da upravqaju.
Kao razlog podr{ke navela je i stvarawe
perpektive za mlade i zaustavqawe odlaska iz mesta gde su ro|eni jer ve}ina
ostaje u studentskim centrima poput Beograda i Novog Sada. Narodni poslanik
Branislav Mitrovi} rekao je da je u U`icu
N
a poziv organizatora 41.
Me|unarodne izlo`be
ru~nih radova i kolekcionara
(MIRK) Johane i Bada I{tvan
sekcija „Zlatne ruke“ Kluba tri
iz U`ica odazvala se pozivu i
u~estvovala na manifestaciji
koja je nedavno odr`ana u Ba~koj
Topoli. Pripreme za odlazak i
u~e{}e na MIRK-u bile su sveobuhvatne i temeqne. ^lanice
„Zlatnih ruku“ nekoliko nedeqa
su vredno radile na zavr{etku
pojedinih radova, {trikawu,
peglawu, odabiru i pripremama
se za nastup. Na svojim sastancima „Zlatne ruke“ Kluba tri
odabrale su ~etiri ~lanice i to
Olgu Gaqak – predsednicu sekcije, Arsovi} Milanku – zamenika, Radu Simovi} – ~lanicu i
Vinku Bonxuli} – ~lanicu da sa
predsednikom „Kluba tri“ otputuju na 41. MIRK u Ba~ku Topolu
i predstavqaju Klub tri i grad
U`ice osam dana koliko ova
manifestacija traje. Dvadeset
~lanica Kluba je pripremilo
i poslalo svoje radove u Ba~ku
Topolu. Prijateqi kluba su nam
pomogli da obezbedimo prevoz
od U`ica do Ba~ke Topole i
nazad, a Klub je platio gorivo,
jer ne poseduje svoj sopstveni
prevoz. Turisti~ka organizacija
U`ica je Klubu tri dostavila
propagandni materijal, flajere
koji su deqeni posetiocima
i koji su izazvali veliko interesovawe. Prijem od strane
organizatora je bio srda~an i
fascinantan te su na{u grupu
odveli u prostoriju gde su u
~ast Slave Mitrovi}, pokojne
predsednice sekcije „Zlatne
ruke“ Kluba tri napravili
i na prvom mestu postavili
pano kao i pano o gradu U`icu
i turisti~kim destinacijama
zlatiborskog i u`i~kog kraja.
Sne`ana Samarxi} Markovi} - obilazak
{tanda URS kod hotela “Zlatibor”
prikupqeno preko 8000 potpisa i taj broj
raste {to zna~i da gra|ani U`ica masovno
podr`avaju Narodnu peticiju za decentralizaciju. Odborni~ka grupa URS u u`i~kom
parlamentu podnela je inicijativu za weno
stavqawe na dnevni red :
- @elim da se zahvalim svim
odborni~kim grupama koje su je podr`ale i
prihvatile da se inicijativa o decentralizaciji na|e na dnevnom redu prve naredne
Skup{tine i o~ekujem podr{ku bez obzira
na dnevnu politiku i sugestije iz centrala
stranaka - rekao je Mitrovi}. Poslanik URS
rekao je da o~ekuje konstruktivan pristup
svih politi~kih partija u parlamentu i sugestije odbornika kako bi ih preneo u Narodnu skup{tinu.
- Ne vidim ko bi bio protiv toga da
u slede}em buxetu Grad U`ice ima vi{e
360 miliona dinara i da se U`icu vrati
oduzeta imovina jo{ 1995. godine – re~i su
Branislava Mitrovi}a.
@.E.
„ZLATNE RUKE“ U@I^KOG "KLUBA TRI"
Велемајстори ручног рада
Na Me|unarodnoj izlo`bi ru~nih radova i kolekcionara u Ba~koj
Topoli sekcija Kluba tri „Zlatne ruke“ osvojila 41 diplomu
„Zlatne ruke“ posle uspeha u Ba~koj Topoli
Sme{taj ~lanica „Zlatnih ruku“
bio je u privatnoj re`iji u jednoj
od ku}a u Ba~koj Topoli. Bra~ni
par koji je u svoj dom primio
U`i~ane bio je odu{evqen wihovim pona{awem, dobrotom,
qudsko{}u da su na rastanku
svim ~lanicama kluba i predsedniku poklonili po fla{u pi}a
i ~okoladu i uputili otvoreni
poziv da su uvek dobrodo{li.
Izlo`ba je bila veoma pose}ena.
Postavka na{ih radova bila je
jedna od najlep{ih i najvrednijih. Nisu izostali ni rezultati.
Osvojena je 41 diploma za prvo i
drugo mesto kao i nivo nagrada,
tri poveqe velemajstora i jedna
poveqa velemajstora najvi{eg
nivoa. Kao kruna nagrada osvojen
je pehar za osvojeno drugo mesto
u sveukupnom stvarala{tvu.
Prvi put je dodeqena diploma u
kategoriji predsednika klubova
i to @arku Krsti}u, predsedniku Kluba tri za osvojeno prvo
mesto za podr{ku manifestaciji i ~lanicama. Koliko je organizacija bila dobra govori i podatak da su organizatori posle
dodele diploma i pehara minutom }utawa odali po{tu pokojnoj Slavi Mitrovi} i za ~etiri
`ene iz Ma|arske i Srbije koje
su u~estvovale na prethodnim
manifestacijama. ^lanice sekcije „Zlatne ruke-Kluba tri“ iz
U`ica su jo{ jednom dokazale
da imaju zaista Zlatne ruke.
U`i~ani mo`ete se ponositi
wima!, navodi se u tekstu koji
je o nastupu U`i~ana na ovoj
izlo`bi priredio predsednik
Kluba tri @arko Krsti}.
R. V.
20. maj 2011.
хроника
GRADSKO VE]E U@ICE
Скупљи превоз
Sredom uve~e
Gradsko ve}e usvojilo odluku o zavr{nom
ra~unu buxeta grada kao i odluku o
dono{ewu Generalnog urbanisti~kog plana
grada U`ica. ^lanovi Ve}a saglasili se sa
zahtevom „Zlatan Rajzena“ da gradski i prigradski prevoz poskupi od 13 do 25 odsto
Mатура
Maj i jun su vreme malih
i velikih matura. Uz to vreme
i mawih i velikih briga kako
obele`iti taj zavr{etak {kolovawa i jedan period `ivota.
Moda ili navika, ili
Pi{e: Milica Turudi}
ne{to tre}e, tek, vreme matura se, moramo priznati, pretvorilo u vreme tro{kova za poprili~no istawene porodi~ne
buxete.
Ovih dana vlada skoro prava jurwava i obila`ewe prodavnica i butika. Kako nabaviti haqinu, cipele, po mogu}stvu
sa nekom poznatijom markom, jer lepo je biti in, biti lepo i
skupo odeven, zasijati svim sjajem u lepoj maturskoj ve~eri?
Mnogi ako ne mogu da na|u `eqene stvari idu i u Beograd
pa se svim tro{kovima doda i putovawe do ovog grada.
G
radsko ve}e usvojilo je na
sednici odr`anoj u pro{li
utorak, predlog odluke o
zavr{nom ra~unu buxetu grada
U`ica za pro{lu godinu. Prema
zavr{nom ra~unu, u 2010. godini
ostvareni su teku}i prihodi,
primawa i preneta sredstva
u iznosu od 1.657.271.023 dinara, dok je 1.655.500.513 dinara nivo ukupno izvr{enih
teku}ih rashoda i izdataka.
Mi{qewe nezavisnog revizora,
koji je analizirao finansijske
izve{taje i zavr{ni ra~un, je
da oni objektivno i istinito, po
svim pitawima prikazuju stawe
imovine, obaveza i izvora finansirawa iz gradskog buxeta
u pro{loj godini. Nezavisni
revizor pozitivno je ocenio i
tokove gotovine i izvr{ewa
buxeta za period do 31. decembra 2010. godine i prema wegovom mi{qewu, sve to je ura|eno
u skladu sa relevantnim zakonskim i ra~unovodstvenim
propisima koji su regulisani
Zakonom, Uredbom i gradskom
Odlukom o buxetu.
Na ovoj 103. sednici
Ve}a, utvr|en je i predlog odluke o dono{ewu Generalnog
urbanisti~kog
plana
grada
U`ica do 2020. godine. Generalni urbanisti~ki plan je pro{ao
sve zakonske procedure, bio
predstavqen gra|anima na javnoj
raspravi i sada je u zavr{noj
fazi usvajawa, tako da }e to biti
drugi generalni urbanisti~ki
20. maj 2011.
plan u Srbiji, posle Kragujevca,
koji }e biti zavr{en. Wegove
osnovne karakteristike su,
pored strate{ke dimenzije, da
je odr`iv i primewiv, da su
obra|ene lokacije predvi|ene
za zapo~ete ili budu}e gradske
projekte i da parcele u planu
imaju tri mogu}e namene. Zajedno sa predlogom Generalnog
urbanisti~kog plana, utvr|en
je predlog odluke o izmenama i
dopunama odluke o odre|ivawu
urbanisti~kih planova i delova urbanisti~kih planova koji
nisu u suprotnosti sa Zakonom o
planirawu i izgradwi.
Prihva}eni su izve{taji o
radu u`i~kih gradskih uprava
i javno komunalnog preduze}a
“Duboko” u pro{loj godini i
imenovane Komisija za izbor
projekata iz oblasti za{tite
`ivotne sredine i Organizaciono odbor Sajma sporta.
^lanovi Ve}a saglasili
su se sa zahtevom gradskog prevoznika “Zlatan Prevozom” da
se pove}aju cene u gradskom i
prigradskom javnom saobra}aju.
Ovo je prvo pove}awe cena autobuskih karti od juna 2009. godine, i ono se kre}e od 13 do 25
odsto. Tako nova cena karte na
relacijama do dva kilometra je
50 dinara (do sada je bila 40),
dok }e na najdu`im relacijama
koje su od 46 do 50 kilometara,
putnici pla}ati 250 umesto
dosada{wih 220 dinara.
Ali, neizostavno sledi i pitawe ~emu tolika jurwava,
tro{ewe i po cenu zadu`ivawa, iako u velikom broju slu~ajeva
te haqine, nekada i neprimerene uzrastu, ne budu vi{e pomerene iz ormara i zaboravqene kao da za wih nije oti{lo pravo
malo bogatstvo.
Kom{inica mi re~e da }e matura wene qubimice ko{tati
preko 500 evra. Tu je dakle haqina, cipele, neobi~na frizura,
lepi nokti, dobra {minka, torbica, ne{to xeparca i jo{ po
neka sitnica. A sve to i te kako ko{ta.
A ~emu po svaku cenu ba{ taj scenario. Zar lepe i pametne
devojke i momci, dobri |aci, ne mogu i u skromnijoj ode}i biti
dobro raspolo`eni na maturskoj sve~anosti, biti svoji, biti
zna~ajni i u skromnoj haqini i ko{uqi, jer ne zra~i haqina
ve} du{a, karakter, li~nost…
Ali, proteklih godina kako se kriza rastezala i polako
uru{avala na{e porodi~ne buxete, na{e navike kao da su u
inat postajale takve da smo joj prkosili time da smo `eleli
dobre patike, marku koju drugi nemaju, markirane pantalone i
tome sli~no. Roditeqi su, ~ak i na u{trb najnu`nijih potreba za `ivot, svojoj deci po{to-poto uga|ali i preko svojih
mogu}nosti..
Svi se ve} sla`u da kod nas postoje samo siroma{ni i
bogati, onih sredwih kojih je nekada bilo najvi{e, vi{e nema.
I tu je trka u startu neravnopravna.
Otuda vaqda prkos da nam deca makar na maturi budu
zadovoqna.
Ali, dragi moji maturanti, morate biti svesni ~iwenice
da to jedno ve~e u va{em `ivotu i `ivotnom putu koji tek
po~iwe, mnogo ne zna~i. Mnogo vi{e zna~e va{i planovi, va{e
ambicije, `eqe da se {kolujete, da se borite za sebe i svoju
li~nost i boqu budu}nost. To maturantsko ve~e }ete brzo zaboraviti, pa makar ono bilo i u najskupqoj ode}i i obu}i, ali
sve ono {to vas o~ekuje i {to morate da u~inite je i te kako
va`nije i ve}e.
Zato se „naoru`ajte“ dobrim raspolo`ewem, vedrinom
svoje mladosti, lepotom koja je na va{oj strani, i ne marite
previ{e koliko ko{ta va{a haqina, pantalone, frizura. Wih
}ete i onako brzo zaboraviti.
@elim vam puno sre}e na prijemnim ispitima, na novom
{kolovawu, sre}ne prve dobre ocene u dnevnicima i indeksima!
S. P.
интервју
STEVAN MIRKOVI],
GENERAL U PENZIJI, BIV[I NA^ELNIK
GENERAL[ATBA JNA
Vetrovi nacionalizma i {ovinizma duvaju
ovde nesmawenom `estinom. Slave se i rehabilituju ~etni~ki, usta{ki, belogardejski,
VMRO i hortijevski „heroji”, Hanxar, Princ
Eugen i Skenderbeg divizije. Ko ho}e dobro svojoj zemqi i narodu prvo u praksi, na
terenu, mora sprovesti su`ivot i toleranciju qudi razli~itih vera i nacionalnosti.
svetskim razvojem. To su sada
NATO i Pentagon. Na udaru su
sve zemqe, ~ije stvarala{tvo i
uspesi na dru{tvenom i ekonomskom planu ugro`avaju pozicije
svetskog kapitalizma. Uz to,
me|u tim zemqama je sve vi{e
onih koji poseduju ili }e posedovati uskoro nuklerno oru`je.
Otuda nastajawe ameri~kog banditizma nije slu~ajnost. [ema
agresije je vrlo jednostavna i
isprobana u SRJ 1999.: medijska
kampawa protiv zemqe `rtve,
dejstva „pete kolone“ (demonstracije, oru`ana pobuna) i na
kraju bombardovawe. [eme i
snage ve} postoje za svaku od
„sumwivih“ zemaqa. Tek naivni
i nerazumni misle da se u ovom
svetu mo`e egzistirati samo
kao pacifista.
• Kako gledate na situaciju u regionu? [ta se tu
doga|a?
- Na{ region (Balkan
ili jugoisto~na Evropa ili
nekada{wa SFRJ) je opet „bure
baruta“.
Posle
eksplozije
onog „bureta“ iz 1991. i wenih
stravi~nih posledica, stawe je
ponovo naelektrisano. SAD ~vrsto sprovode strategiju „zavadi
pa vladaj“. Sad nas zava|aju
ravqawe zemqom.
• [ta }e biti sa Kosovom? Za{to su SAD stvorile
novu albansku dr`avu i brane
je “i rukama i nogama”?
- Kosovo je od 1991. lopta
koju svi {utiraju da postignu neki
politi~ki gol. Po~etni udarac
izveo je Slobodan Milo{evi}.
Ispade da je to autogol. SAD
to ~ine iz ideolo{kih razloga.
Kosovo je u SFRJ imalo nacionalno i versko zajedni{tvo jedinstveno u svetu i bilo krunski
dokaz uspe{nosti komunizma u
re{avawu etni~kih problema. I
primer za ~ove~anstvo. To mora
da se izbri{e iz wegove svesti,
kao i sve druge dobre stvari komunizma koje dovode u pitawe
titulu kapitalizma da je “kraj
istorije”. A toga je u Srbiji
najvi{e. SAD se na ovaj na~in i
dodvoravaju muslimanskom svetu, koji ih ina~e ne trpi.
To loptawe }e prestati
kada radni narod opet uzme
vlast u Srbiji a blagotvorne
re~i “ brat je mio koje vere bio”
odjeknu u kosovskim ku}ama
i dvori{tima, kao {to su
odjekivale u vreme komunizma i
jugoslovenstva.
Све је код нас осредње или слабо
Z
ahtev za rehabilitaciju
Dra`e Mihailovi}a, potraga
za Dra`inim grobom, sakupqawe starih komunista na Titovom
grobu, obele`avawe 9. maja Dana
pobede, sve ~e{}i `al za starim
jugoslovenskim, komunisti~kim
vremenima i prilikama, povodi
su za razgovor sa generalom u
penziji, Stevanom Mirkovi}em,
U`i~aninom poreklom, koji `ivi u Beogradu i aktivno prati
sva zbivawa u Srbiji. Iako u
godinama, aktivno pi{e, ~ita, i
putem interneta dopuwuje svoja
saznawa o svetu oko sebe. Za radio U`ice i list Vesti rado je
odogvorio na nekoliko pitawa.
• Dugo ste kao vojnik i
komunista prisutni u dru{tvenom `ivotu Srbije, kako
je danas vidite?
- Ne vidim je uop{te. Drugi
upravqaju nama. Mi, kao dr`ava,
vojni~ki re~eno - izvr{avamo
nare|ewa.. Kao vojniku mi je
naro~ito `ao {to imamo minijaturnu vojsku, koju niko ne respektuje. Zato se separatisti
na Kosovu, Sanxaku i Vojvodini
pona{aju tako drsko i ratoborno. Ugled Srbije u svetu i kod
naroda je vrlo nizak. Sve je kod
nas osredwe ili slabo. Da bi
opstali u veku nasiqa i ratova
najpre moramo biti vojni~ki jaki
i spremni.
• Kako ocewujete situaciju u svetu i polo`aj na{e
dr`ave u me|unarodnim odnosima?
- SAD i EU spasavaju kapitalizam oru`jem. Tr`i{no
dru{tvo je pro{lost. Stvara
se vojno dru{tvo. MMF, Svetska banka, Volstrit nisu vi{e
poluge kojima SAD upravqaju
na temama iz Drugog svetskog
rata. Vladaju}e elite u svim
nekada{wim
jugoslovenskim
republikama opravdavaju ratne
zlo~ine iz gra|anskog rata 1991.
– 1995. Vetrovi nacionalizma i
antikomunizma duvaju ovde nesmawenom `estinom. Slave se i
rehabilituju ~etni~ki, usta{ki,
belogardejski, VMRO i hortijevski „heroji „, Hanxar, Princ
Eugen i Skenderbeg divizije. A
svi skupa vode “krsta{ki rat”
protiv komunista jer ih ve}ina
naroda spomiwe po dobru! Ko
ho}e dobro svojoj zemqi i narodu prvo u praksi, na terenu,
mora sprovesti su`ivot i toleranciju qudi razli~itih vera
i nacionalnosti. Mislim da to
nije mogu}e bez ve}eg uticaja
radnog sveta na politiku i up-
Samo naivni i nerazumni misle da se u ovom
svetu mo`e egzistirati kao pacifista.
• SAD su nas samovoqno
bombardovale 1999. a sada
bombarduju Libiju.O ~emu se
radi?
- Ve} sam ne{to rekao
o tome. Nas su bombardovali zbog crvene revolucije.
Ru{e}i sve privredne gigante
SRJ uni{tavali su dokaze o
uspe{nosti samoupravnog socijalizma. SRJ je u to vreme bila
posledwi nepokoreni bastion
nekada{we SFRJ. Ime Jugoslavija je moralo da nestane,
pa }e nas nazvati SCG a onda
}e se i ona rasturiti. Istovremeno, ru{ewem vojne industrije
slabili su na{u vojsku. We su
se jedino bojali! Tako su pripremali progla{ewe nezavisnosti Kosova i transformaciju
Srbije u bespomo}nu dr`avu. Zatim su inicirale “reformu” vojske Srbije i “ pomogli” nam da
napravimo profesionalnu vojsku pa sada imamo neku “xepnu”
20. maj 2011.
интервју
armiju. Osnovna, i uvek uspe{na,
odbranbena snaga Srbije kao
male zemqe bila je, kroz vekove, masovna, narodna vojska.
Srbija je jednostavno skinuta
sa spiska zemaqa koje ne{to
zna~e u svetu. Sa ovom Vladom i
vla{}u ni{ta dobro ne o~ekujmo
ni u budu}nosti.
Libiju bombarduju zbog
zelene revolucije. Gadafi je
daleko odmakao u pretvarawu
libijske pustiwe u oazu vode i
zelenila. SAD ne}e da polemi{u
sa druk~ijim idejama. Wima ne
treba bogata Libija ve} peskovita. I ono ispod peska – nafta.
Wih Libijci ne interesuju. Mogu
sebi da priu{te stav “sve {to
ili ih sami otkupe. Takvih
primera ima. Ideje komunizma i
samoupravqawa u Srbiji su toliko jake da kapitalizam nema
{ansu da se na wenom tlu ponovo ukoreni.
• U Srbiji jo{ traje rat
~etnika i partizana. U toku je
dr`avna akcija na otkrivawu
masovnih grobnica `rtava
komunisti~kog terora 1944. 1947. [ta je istina?
- Nikakvog „komunisti~kog
terora“ nije bilo. To je vreme
pomirewa partizana i ~etnika.
Stevan Mirkovi} je po ocu
U`i~anin(Zboj{tica), po majci
Ra|evac(Krupaw). Ro|en je 27.
oktobra 1927. godine u Vaqevu.
General-pukovnik JNA, a od
1987. do 1989. godine na~elnik
General{taba. ^lan CK SKJ
na 13 i 14 kongresu SKJ. Penzionisan 1989. Stupio je u
Narodnooslobodila~ku vojsku
Jugoslavije oktobra 1944. Rawen je na Sremskom frontu i
kod Br~kog. Nosilac je brojnih
jugoslovenskih
odlikovawa.
Bio je jedan od ~elnih qudi
Saveza komunista - Pokret za
Jugoslaviju. @ivi u Beogradu i
predsednik je udru`ewa “Centar Tito”.
se ne uklapa u na{e ideolo{ke
stavove i ekonomski interes
– bi}e bombardovano”. To i ~ine.
OUN }ute jer su wihov servis.
Gadafi se bar bori dok smo mi
1999. odmah po~eli da ma{emo
belim barjakom.
• Kako ocewujete privrednu situaciju u zemqi?
- Privatizacija je gora od
bombardovawa. To je, u stvari,
pqa~ka zajedni~ke imovine radnog naroda. Ona sitematski zatvara i uni{tava na{a uspe{na
dru{tvena preduze}a – ustanove
a otvara strana, na primer, fabrike traktora. Tako }e ve}i
deo dobitka svih firmi i}i u
strane xepove. Nama ostaje da
se bavimo sitnom robnom proizvodwom kao na{i preci pre sto
godina.
Privatizacija je smrt za
radnike jer ih ostavqa bez posla samo zato da se doka`e, kako
socijalisti~ko preduze}e nije
bilo rentabilno. A bilo je - pa
i ono je radilo za pare a ne za
lepe o~i! I tu nema spasa. Mo`e,
recimo, rudnik biti i zlatan
– ako je dru{tveni ima da se
zatvori, proda, digne u vazduh!
To je nare|ewe kapitalisti~ke
Evrope. Radnici }e kad tad shvatiti ovo i krenuti da vrate
svoju otetu imovinu. Mo`da od
toga i treba da krene radni~ka
borba danas – da odbrane jo{
neprodata preduze}a – ustanove
20. maj 2011.
- Dra`a nije zaslu`io da
wegovo ime nosi ni drvena }uprija preko nekog potoka, a kamoli most. Ne znam {ta da stave u
taj muzej sem – ~etni~ke kame !?
Dra`a je do`iveo sudbinu
svih najve}ih zlo~inaca Drugog
svetskog rata, odre|enu rezolucijom 32. plenarnog zasedawa Generalne skup{tine OUN
(13.2.1946), ~iji je ~lan bila i
nova Jugoslavija. Po woj, sve
zemqe ~lanice OUN imaju obavezu da procesuiraju takve svoje
ratne zlo~ince a wihova tela
posle sudske ezgekucije da budu
spaqena a pepeo rasut, kako se
skriveni po {umama a na Radiju
U`ice tre{tali bi nema~ki
vojni~ki mar{evi!
• Neki istori~ari optu`uju komuniste za tvrdwu da
su borbu protiv okupatora
vodili samo oni i da je NOV
bila partijska vojska koja se
borila za vlast?
- Ma la`u. U Istoriji KPJ
(1986.) ima podatak: od 800.000
boraca JA 1945. godine 70.000
su bili ~lanovi KPJ – svi drugi
vanpartijci, gra|ani, patrioti.
Mi samo tvrdimo da se gra|anske
partije kraqevine Jugoslavije,
sem retkih izuzetaka, nisu borile. Koliko je radikala, demokrata itd. poginulo u NOB?
Ne zna se, a KPJ je izgubila
tri ~etvrtine svog predratnog
~lanstva!
• ^uvamo li spomenike
oslobodila~kih ratova. [ta
mislite o Kadiwa~i danas?
U partizanske jedinice masovno
su stupili, po naredbi kraqa
Petra II od 12.9.1944. , pripadnici JVuO i ~asno ispunili svoju
obavezu u oslobodila~koj borbi,
koju Dra`a nikako nije hteo da
po~ne. AVNOJ je amnestirao sve
pripadnike JVuO tj. ~etnike sem
ratnih zlo~inaca. Uhva}eno je i
osu|eno na smrt 2.000 zlo~inaca
u celoj Jugoslaviji, me|u wima i
Dra`a. Ve}ina doma}ih izdajnika, za razliku od Nemaca koji
su se masovno predali NOV i
POJ, nije htela da kapitulira
u budu}nosti na wihovim grobovima ne bi okupqale wihove
pristalice.
• Pa, ko je vodio borbu
protiv Nemaca ~etnici ili
partizani? Ili oboje?
- U Sloveniji, 9. maja
1945.,
komandant
nema~kih
okupacionih snaga Jugoistoka
general Ler predao se Kosti
Na|u, k-tu 3. armije JA. Kasnije
je su|en u Beogradu i streqan
zbog razbojni~kog bombardovawa Beograda 1941. To je bio
kraj nema~ke Grupe armija E,
Radnici }e kad - tad shvatiti ovo i krenuti da vrate svoju otetu imovinu. Mo`da
od toga i treba da krene radni~ka borba
danas – da odbrane jo{ neprodata
preduze}a – ustanove ili ih sami kupe.
i po svaku cenu je poku{ala da
se probije do savezni~kih trupa
u Austriji i Italiji. Radije su
ginuli nego da odgovaraju za
svoje zlo~ine pred svojim narodom. Tako je Dra`a poveo u smrt
vi{e hiqada mladi}a iz Srbije, koje je mobilisao septembra
1944. kada je rat, fakti~ki, bio
re{en.
• Tra`i se i Dra`in grob.
SPO ho}e mauzolej ili muzej
za Dra`u.I da most preko Ade
na Savi nosi wegovo ime?
koja je brojala 450.000 vojnika
i 230.000 kvislinga, najvi{e
usta{ko-domobranskih
snaga
(150.000). Ko se predao Dra`i?
I gde je Dra`a tada bio? Pod
nekom bukvom u {umi, gde je proveo ceo rat osim kada je ubijao
Muslimane i komuniste! Dra`a
je etni~ki i ideolo{ki ~istio
budu}u Kraqevinu Jugoslaviju
od Muslimana i komunista. To
je bio wegov ratni politi~ki i
vojni program. Zato je i zavr{io
`ivot pred streqa~kim strojem
pravednika. Da nije bilo partizana ~etnici bi bili jo{ uvek
- Ne ~uvamo, na`alost, dovoqno ni porodi~ne. O Kadiwa~i
se ispredaju razne pri~e. Borba
i juna~ka smrt boraca Radni~kog
bataqona, U`i~kog i Posavskog
odreda 1941. na brdu Kadiwa~a
je najve}i partizanski podvig
u NOB i mo`e se porediti sa
juna{tvom i pogibijom 300 Spartanaca u klancu Termopili protiv Persijanaca (480 pre n.e.).
Ceo svet vaspitava svoje mlade
na primeru Termopila a mi od
1991. sramno }utimo o herojskom
otporu na Kadiwa~i. Svi znamo
ko je Leonida, spartanski vo|a,
a ime komandanta Radni~kog
bataqona Andrije \urovi}a
smo zaboravili. Za mene je poema Slavka Vukosavqevi}a
„Kadiwa~a“ najlep{a pesma na
svetu!
• Kako danas slavimo
praznike iz oslobodila~kih
ratova i izgradwe zemqe?
- Prespavmo ih! Prvog maja
ove godine nije otvorena nijedna
fabrika, put, {kola… Nema {ta
da se slavi! Logika aktuelne
vlaste je ova: kada ne mo`emo
da slavimo kapitalisti~ke
radne pobede i Dra`ine ratne
pobede ne~emo ni komunisti~ke
i Titove.
• [ta poru~ujute U`i~anima, Va{im zemqacima?
- Rano ste promenili ime
U`icu. Vratite se u Titovo
U`ice kroz koje su svaki dan
tutwale kolone Jugoslovena
`ure}i na Zlatibor i more a
me|u wima i radnici Vaqaonice
Sevojno u svoje odmarali{te
u Budvi. A tutwale su i brojne
fabrike prema kojima su, u ranim jutarwim ~asovima, `urile
hiqade vrednih i zadovoqnih
radnika!
Novka Ili}
политика
POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE
I PREDSEDNIK PUPS-A
JOVAN KRKOBABI] U U@ICU
Избори на пролеће
Potpredsednik Vlade i predsednik PUPS-a
Jovan Krkobabi} o~ekuje vidqive rezultate
vladinih antikriznih mera do kraja godine.
Interesi penzionera i socijalno ugro`enih
gra|ana osnov delovawa PUPS-a i u
narednom periodu
G
radona~elnik U`ica Jovan
Markovi} informisao je potpredsednika srpske vlade o razvojnim projektima grada navode}i
da U`ice realizuje 40 projekata
na kojima intenzivno radi.
- Posebno samo tra`ili
podr{ku za na{e nastojawe da
u U`icu pokrenemo integrisani
univerzitet i u oblasti socijalne
politike napravimo iskorake i
sve ono {to smo zapo~eli u narednom periodu i zavr{avamo – rekao
je posle razgovora sa potpredsednikom
Vlade
gradona~elnik
U`ica.
Potpredsednik Vlade in-
formisan je u U`icu o stawu u
oblastima socijalne politike,
privrede, zdravstva, {kolstva,
nezaposlenosti, `ivotnog standarda...
- Uprkos svemu {to nedostaje
zadovoqan sam stawem u U`icu
koje ima jednu pozitivnu razvojnu
energiju. Mislim da }e U`ice s
obzirom na priliv sredstava iz
razli~itih izvora pokazati pozitivan trend kretawa u ovoj godini
– rekao je Krkobabi} i dodao da
je upoznat sa gradwom nekoliko
zna~ajnih sportskih objekata i
rezultatima u`i~ke privrede.
Potpredsednik je dodao da }e
Novo rukovodstvo PUPS-a
Na vanrednoj izbornoj skup{tini u U`icu za predsednika
Gradskog odbora PUPS-a izabrana je Radmila ]irkovi}, penzioner, a za potpredsednike Sreten Selakovi}, direktor PIO
Fonda, Milun Jovanovi}, penzioner i Qiqana [uqagi}, penzioner. U`i~ki odbor PUPS-a ima 32 ~lana i u wegovom sastavu
nalazi se 17 predsednika i poverenika mesnih odbora. U GO
PUPS-a tre}ina su `ene, a tre}ina ~lanova je visokoobrazovano. Interesi penzionera i socijalno ugro`enih gra|ana i daqe
su prioriteti u radu ove stranke navode u PUPS-u.
Predsednik PUPS-a Jovan Krkobabi}
na izbornoj skup{tini odbora u U`icu
Vlada ubrzati re{avawe nekoliko va`nih pitawa za Grad me|u
kojima Zdravstvenog centra, obrazovawa i stvarawe Univerziteta,
jer to U`ice zaslu`uje.
- On je dodao da se jo{ uvek
te{ko `ivi i ozna~io teku}u godinu prelaznom iz godine krize
ka napretku i izrazio o~ekivawe
da }e kraj godine zna~iti trend
sna`nog razvoja Srbije. Kao va`an
momenat istakao je ostvarewe
kandidature za ulazak u Evropsku uniju {to }e Srbiji omogu}iti
kori{}ewe predpristupnih fondova i ubrzati razvoj zemqe.
Upitan o rezultatima rada
rekonstruisane Vlade Krkobabi}
je rekao da nema ni 60 dana od
rekonstrukcije Vlade i da vidqive zna~ajne promene o~ekuje do
kraja godine.
- ^itav niz mera Vlada je preduzela da se doma}inski posluje
i Srbija usmerava ka onim pro-
OBELE@EN DAN POGIBIJE PET PO@E[KIH BORACA
Успомена на родољубе
Evocirawem uspomena i polagawem cve}a na spomen obele`ja u
Gora`du i Po`egi, svake godine obele`ava se 14. maj, dan koji je
zavio u crno pet po`e{kih porodica
P
ro{lo je 19 godina od tragi~ne
pogibije pet po`e{kih mladih
boraca Vojina Smiqani}a (32),
Spasoja Mikovi}a (28), Radivoja
Lubini}a (28), Veqka Petrovi}a
(36) i Gordana Gordi}a (24). Oni
su, 14. maja 1992. godine, kod kamenoloma u Ustipra~i, na putu izme|u
Vi{egrada i Gora`da, poginuli u
istom trenu i pet vi{e~lanih porodica zavijeno je u crno.
U znak se}awa na hrabre
ratnike, svake godine na spomen
obele`ja kod Gora`da i u Po`egi,
pola`e se cve}e i pale sve}e, uz
evocirawe uspomena. Odaje se zahvalnost poginulim borcima koji su
`rtvovali svoj `ivot za odbranu
srpstva.
Na spomen - ~esmi u Parku
mladosti kod Doma zdravqa u
Po`egi, upisana su imena i os-
Spomenik u Kopa~ima poginulim po`e{kim borcima
jektima koji }e doprineti br`em
razvoju Srbije i poboq{awu socijalno-materijalnog
polo`aja
stanovni{tva i ja se boqem nadam
do jeseni – ka`e Jovan Krkobabi}.
U odgovoru na novinarsko pitawe
o tome da li }e koalicija SPSPUPS-JS „izdr`ati do izbora“
predsednik stranke penzionera
je rekao da }e se „u`a i {ira“ koalicija PUPS-a odr`ati do kraja
mandata i da }e izbori biti kako
Zakon predvi|a na prole}e idu}e
godine. Predsednik Partije ujediwenih penzionera Srbije (PUPS)
prisustvovao je u U`icu vanrednoj izbornoj skup{tini Gradskog
odbora U`ice. Doga|aju koji je
odr`an u sve~anoj sali Gradske
ku}e prisustvovali su i predstavnici ove stranke iz Beograda,
Kragujevca, Ni{a i Novog Sada i
na woj je izabrano novo rukovodstvo u`i~kog odbora.
@. E.
talih po`e{kih rodoquba poginulih u ratnim doga|awima na
podru~ju nekada{we Jugoslavije, u
vremenu od 1991. do 1999. godine.
Ovaj spomenik je sagra|en krajem
2002. godine, uglavnom sredstvima
iz op{tinske lokalne samouprave.
Prostoru gde je podignuta spomen
- ~esma prvo je dat naziv “Park
uvelih cvetova”, ali je na reagovawe ~lanova porodica 15 poginulih mladih boraca, Skup{tina
op{tine Po`ega, u avgustu 2003.
godine, promenila naziv u “Park
mladosti”.
Uz pomo} preduze}a u kojima su borci radili, Op{tinsko
rukovodstvo Saveza boraca u
Po`egi i rukovodstva po`e{ke
i gora`danske op{tine, iste godine podigli su spomen obele`je
na obali Drine, u Kopa~ima, kod
Novog Gora`da, mesta pogibije pet
Po`e`ana.
Ina~e, po`e{ka op{tina je
jedna od retkih u na{oj zemqi, koja
je podigla spomenik poginulim
borcima za slobodu u posledwem
ratu, u ciqu trajnog obele`avawa
i o~uvawa uspomena na wihovu
hrabrost.
M. Pavlovi}
20. maj 2011.
актуелно
REGIONALNA SANITARNA DEPONIJA „DUBOKO“ U@ICE
У јуну завршетак грађевинских радова
Po~etkom jula bi}e prve koli~ine otpada na deponiji. Problem i daqe neizgra|ene
transfer stanice u op{tinama
R
egionalnu sanitarne deponije
„Duboko“koja se gradi za devet
op{tina i gradova Moravi~kog
i Zlatiborskog okruga pratili
su brojni problemi po~ev od
imovinsko pravnih odnosa zatim sanacije klizi{ta, tako da
je sve to uticalo i na pomerawe
rokova wenog zavr{etka. Radovi
su zapo~eti 2008. godine a do
kraja juna prema najavama bi}e
zavr{eni gra|evinski poslovi.
To }e prakti~no zna~iti i po~etak
prijema prve koli~ine otpada. Ali
problem su i daqe neizgra|ene
transfer stanice u op{tinama
koje ko~e potpuno funkcionisawe
projekta vrednog 15 miliona evra.
Grad ^a~ak i op{tina Kosjeri}
opredelili su lokacije dok je u
drugim op{tinama sve u fazi idejnih re{ewa.
- Pri kraju su gra|evinski radovi koji su neophodni da bi se taj
koncept zaokru`io, za op{tine u
ovom projektu ali i gra|ane va`no
je da to bude prva sanitarna deponija koja ispuwava sve uslove.
To je va`no i da bi se u narednom
periodu pravila energana, kao
i da se kontroli{e upravqawe
otpadom i da svi imaju odre|ene
koristi, rekao je gradona~elnik
Jovan Markovi} obilaze}i radove
na deponiji.
On je dodao da je dovoqno
videti u kakvom je stawu postoje}a
deponija na Sari}a osoju i koliko
svi imamo problema jer zaga|uje i
vodu i `ivotnu sredinu. To je razlog da napravimo kqu~ne iskorake i da otpadom upravqamo. Ovo
jeste najve}i projekat koji trenutno grad U`ice radi a investicija
je vredna preko 15 miliona evra.
Zato je neophodno nastaviti
aktivnosti na izgradwa regionalne deponije „Duboko“ jer je problem odlagawa otpada ve} vi{e
godina prisutan u U`icu.
Direktor JKP „Duboko“ Ivan
\oki} istakao je da su u toku protekle godine imali dva velika
problema iako je deponija trebalo
da bude zavr{ena do kraja 2010.
godine. Prvo su se „otvorila“ dva
velika klizi{ta, a drugi problem
je u~e{}e op{tina i gradova u ovom
procesu. -Uspeli smo da u nekoliko
prethodnih meseci poboq{amo
pla}awa drugih op{tina. Ali
ostao je veliki problem kako da
se zavr{e transfer stanice u
tim op{tinama, zatim kako da se
nametne nova tr`i{na cena otpada, kako da ovaj projekat bude
odr`iv, kako da se vra}a kredit
i kako da se trenutne cene usluga
u postoje}im javnim preduze}ima
na neki na~in prilagoditi potrebama funkcionisawa ove deponije, naveo je \oki}.
Od Ministarstva za prostor-
20. maj 2011.
Gradona~elnik Markovi} i direktor \oki}
no planirawe i za{titu `ivotne
sredine o~ekuju se predlozi i
re{ewa da bi se prevazi{li problemi u drugim op{tinama.
- Gradovi ^a~ak i U`ice
ispuwavaju svoje obaveze i do
sada smo uspeli da ovaj projekat
bude odr`iv i da do|e u ovu fazu.
U narednom periodu o~ekujemo da
op{tine i gra|ani koji su u~esnici
u ovom projektu budu partneri a
ne da imamo problem, istakao je
Montirawe opreme
Izgradwa objekta na deponiji
[ansa da otpad bude resurs
U narednom periodu treba da u~inimo sve, da napravimo kqu~ne iskorake, da otpadom upravqamo. Ovo je trenutno
najve}i projekat koji grad U`ice radi i da ovaj prostor u narednom periodu bude {ansa, da otpad bude resurs a ne na{ problem, istakao je gradona~elnik Markovi}.
gradona~elnik U`ica Markovi}.
U okviru projekata deponije
osim gra|evinskog dela koji se
odnosi na izgradwu tela deponije,
centra za sekundarnu selekciju i
ostale prate}e infrastrukture
je i izrada regionalnog plana upravqawa otpadom, zatim projekta
zatvarawa svih starih deponija i
smetli{ta, kao i izrada strategije medijske kampawe prema
stanovni{tvu. Regionalni plan
upravqawa otpadom je ura|en a
finalna verzija bi}e u narednih
petnaestak dana predata ministarstvu na saglasnost. Zatim je
potrebno da ga skup{tine usvajaju
i onda postaje va`e}i dokument
prema kome se razvijaju lokalni
planovi za upravqawe otpadom.
Projekti zatvarawa svih
devet starih deponija su pri
kraju a onda }e op{tine mo}i da
konkuri{u za sredstva kojima }e
se one zatvoriti. Sa zatvarawem
deponija mo`e se re}i da je problem otpada re{en i da se tek onda
upravqa otpadom.
Medijska kampawa je tako|e
va`na jer se bez toga ne mo`e u}i
u ovaj posao jer to zahteva promenu
mnogih navika i odnosa prema
`ivotu i okru`ewu. Realizacija
je ve} u toku i odvija se u {kolama, vrti}ima i u mesnim zajednicama. U prvoj fazi prezentuje se
postoje}e stawe jer je va`no da se
qudi upoznaju u kakvim okolnostima `ive i kako izgledaju stare
deponije.
- Regionalni plan }e dati
smernice kako se postupa sa
svim vrstama otpada a ne samo
sa ~vrstim komunalnim. Jer ova
deponija je po studiji izvodqivosti namewena samo za ~vrsti
komunalni otpad, a postavqa
se pitawe {ta sa drugim otpadom koji zavr{ava na deponijama
po~ev od klani~nog, industrijskog,
gra|evinskog, naveo je direktor
\oki}.
S obzirom da je ovaj objekat
skup objekat i sa aspekta finansija i prostora, onda koli~ine koje
se zatrpavaju moraju biti minimalne.
Kapacitet budu}e deponije
povr{ine 15 hektara je 750 000 kubnih metara komunalnog otpada {to
treba da zadovoqi vi{egodi{we
potrebe preko 400 hiqada stanovnika ^a~ka, U`ica, Ariqa,
^ajetine, Bajine Ba{te, Lu~ana,
Ivawice, Po`ege i Kosjeri}a.
Ovo je prvi projekat koji se
realizuje posle usvajawa Strategije za upravqawe otpadom, uz
podr{ku Vlade Srbije i Evropske
unije. Tako da ovaj projekat treba
da ujedno bude i smernica za nove
23 deponije u Srbiji.
D. Cvijovi}
туризам
ZLATIBOR
Туристички промет у првом кварталу повећан за 20 одсто
Turisti~ki promet u Srbiji u prvom kvartalu ove godine pove}an je za 20 odsto u odnosu
na isti lawski period, izjavio je u pro{lu sredu na Zlatiboru Goran Petkovi}, dr`avni
sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja
D
obrom po~etku ovogodi{we sezone, prema re~ima Petkovi}a na
otvarawu
2. Turisti~kog foruma „Zlatibor 2011“, pored doma}ih gostiju
doprineo je i zna~ajan porast broja
inostranih turista.
-Pored
rasta
turisti~kog
prometa i broja gostiju raduju nas i
neki novi projekti i raznovrsnija
ponuda poput turizma u prirodi koji
privla~i i strane posetioce. Osim
biciklisti~ke staze du` Dunava
ove godine smo dobro krenuli sa otvarawem novih kampova, - rekao je
dr`avni sekretar.
On je posebno naglasio zna~aj
otvarawa novih hotela u Srbiji,
poput „Izvora“ u Aran|elovcu, koji
je po wegovim re~ima preporodio
turisti~ku ponudu tog kraja i koji
}e ove godine zabele`iti 55.000
no}ewa.
Petkovi} je izrazio nadu da }e
se ostvariti ciq zacrtan u Strategiji razvoja turizma u Srbiji da na{a
zemqa postane „uzbudqiva, atrak-
GORAN PETKOVI]: Raduju nas novi
projekti i raznovrsnija turisti~ka ponuda
tivna i obe}avaju}a“ destinacija na
turisti~koj mapi sveta.
Turisti~ki forum na Zlatiboru zvani~no je otvorila Gordana
Plamenac, direktorka Turisti~ke
organizacije Srbije, po`elev{i
da oko 150 u~esnika iz pedesetak
turisti~kih organizacija naredna
~etiri dana iskoriste za razmenu
iskustava, informacija i ideja
o novim projektima u turisti~koj
privredi.
Turisti~ka organizacija Zlatibora, prema re~ima direktora Darka
\urovi}a, }e, pored tradicionalnog
gostoprimstva, u~esnicima Foruma
predstaviti i prirodne lepote ovog
planinskog turisti~kog centra koji
godinama predwa~i po broju gostiju.
R. V.
TURISTI^KA MAPA PODPOVLENSKOG PODRU^JA
Од Дрине до Соколине
Pavle Sari} vlasnik turisti~kog objekta „Drinska ku}a“ smatra da
podru~je „Od Drine do Sokoline“, o kome se do sada malo znalo, ima
mogu}nosti zna~ajne turisti~ke ponude
P
rema projektu i idejnom re{ewu Pavla Sari}a, vlasnika poznatog
turisti~kog objekta „Drinska ku}a“ u Ov~iwi kod Bajine Ba{te, nedavno
je izra|ena prva turisti~ka mapa podru~ja Gvosca, Zaro`ja, Ov~iwe i Okleca, koje bi u skoroj budu}nosti trebalo da bude veoma atraktivno za razvoj
turizma. Sari} je i autor mape i, sa Nenadom Mari}em, autor najve}eg broja
fotosa. Na ovom podru~ju izme|u Drine i Sokoline, po brdovitim padinama,
prostiru se sela me|usobno povezana bistrim re~icama i potocima, koji su
sa svojim starim vodenicama i ribwacima `ila kucavica ~itavog kraja. Na
samom vrhu Sokoline, ka`e predawe, odmarao se Marko Kraqevi}, a tu je i
danas stolica uklesana u stenu. ^itavo podru~je je veoma zanimqivo i zbog
svojih istorijskih vrednosti.
Pavle Sari}
„Drinska ku}a”
Pavla Sari}a
Malo je poznato da se u Ov~iwi, u novembru 1811. godine, odigrala
velika bitka u kojoj su Kara|or|evi ustanici potisnuli veliku tursku vojsku
prema Drini i Bosni. Na putu ka Okleta~kom potoku i danas se mogu uo~iti
tragovi rimskog puta koji je od U`ica, preko Dobrotina, Roga~ice i Ba~evaca,
vodio ka rudnicima oko bosanske Srebrenice. Zanimqivo je i Bogumilsko
grobqe u Oklecu. Severno od Roga~ice, na podru~ju Ov~iwe, iznad Drine, na
Kozja~kom brdu nalazi se i sredwovekovni grad Kozjak. Posebna atrakcija za
budu}e turiste bi}e svakako vodenica Save Savanovi}a, najpoznatijeg srp-
10
skog vampira, o kome se i danas ispredaju razli~ite legende.
Pavle Sari} smatra da podru~je „Od Drine do Sokoline“, o kome se do
sada malo znalo, ima mogu}nosti zna~ajne turisti~ke ponude, pa bi ubudu}e
o tome trebalo svakako vi{e razmi{qati. Prvi koraci su napravqeni pre
dve godine, kada je Sari} prvi put pokrenuo, a potom nekoliko puta organizovao ekolo{ke akcije na ~i{}ewu i ure|ewu ovog prostora.
- Uspeli smo da o~istimo i dovedemo u red dobar deo ovog podru~ja na
kome smo sakupili oko 70 tona razli~itog otpada – ka`e Sari} – Sami smo
anga`ovali i platili kamion za transport tog sme}a. Akcija i daqe traje,
ali nisam sasvim zadovoqan odzivom jer narod jo{ uvek nije svestan zna~aja
tog posla. Na nekoliko mesta smo postavili i table sa natpisom „O~istimo
prirodu“, ali tek o~ekujemo dobar efekat ove na{e akcije. Treba biti uporan i sve }e polako do}i na svoje mesto.
R. Blanu{a
20. maj 2011.
привреда
CARINSKA UNIJA RUSIJA, BELORUSIJA I KAZAHSTAN
Тржиште од 200 милиона људи
Povla{}en izvoz u skladu sa sporazumom o slobodnoj trgovini {ansa
za Srbiju u izvozu vo}a, povr}a, metalskih proizvoda i name{taja...
Izvoz u Rusiju od 600 miliona dolara pro{le godine pove}an za 55
odsto, a postoji mogu}nost plasmana roba na tr`i{te Carinske unije
do milijardu dolara ove godine, oceweno u Regionalnoj privrednoj
komori U`ice
U
ciqu pove}awa konkurentnosti i izvoznih mogu}nosti
na{ih preduze}a na tr`i{te
Rusije, Belorusije i Kazahstana
koje ~ine novoformiranu Carinsku uniju, Privredna komora
Srbije, RPK U`ice, Trgovinsko
predstavni{tvo Ruske Federacije u Beogradu organizovali
su u U`icu direktne razgovore
svojih predstavnika sa potencijalnim i postoje}im izvoznicima
iz u`i~kog regiona. Razgovoru
u u`i~koj komori prethodilo
je predstavqawe deset firmi
i to je bio ~etrnaesti susret
privrednika koji je organizovan u ciqu pove}awa razmene
srpske privrede sa zemqama
Carinske unije. Srbija je jedina
dr`ava u svetu koja ima ugovor
o slobodnoj trgovini sa ove
tri zemqe koje imaju tr`i{te
od 200 miliona stanovnika i
ovu priliku treba iskoristiti,
re~eno je u Komori. Sporazum sa
Rusijom i Belorusijom za sada
daje dobre rezultate, ali je sa
Kazahstanom na po~etku, ocenili su predstavnici Privredne
komore Srbije koji dodaju da
{ansu koju imamo ne koristimo
dovoqno i zato sastanci da se
na|u novi proizvodi za izvoz i
postigne balans u trgovini sa
Carinskom unijom.
- [anse u`i~kog kraja su
pre svega vo}e i povr}e, metalski proizvodi, name{taj ~iji
}e izvoz biti liberalizovan u
junu. Tu je „Sirogojno kompani“,
zatim firma koja radi papu~ice
za `eleznice, trgovinski lanci
za name{taj, firme za hranu
{iroke potro{we... U svakom
regionu 10-15 firmi se predstavi, a tre}ina odmah krene u
izvoz, dok je za drugu tre}inu
potrebna priprema za izvoz
oko sertifikata, a preostala
tre}ina nije spremna – ka`e
Miroslav Mitkovi} iz RPK
Srbije odgovaraju}i na pitawe
o efektima razgovora koji su do
sada odr`ani po Srbiji.
Za Srbiju je velika {ansa
u izvozu vo}a i povr}a. Doma}i
proizvo|a~i imaju prednost
od 20 procenata carine koje
nema i na PDV-a koji je u ve}ini
slu~ajeva 18 procenata, tako da
se ukupan „popust“ prilikom izvoza iz Srbije kre}e 30-35 odsto
olak{ica.
- Izvoz u Rusiju je oko 600
miliona dolara, a mogu}nosti su
da u naredne dve godine izvoz
dostigne milijardu do 1,5 mili-
20. maj 2011.
Miroslav Mitkovi}, PKS
Aleksandar Lesin
jardi dolara. Verujem da }e izvoz u Rusiju ove godine dosti}i
milijardu dolara, a idu}e dve
Aleksandar Lesin, savetnik Trgovinskog predstavni{tva
Ruske Federacije u Srbiji naveo
Denis Sidorov i Milo{ Vu~ini}
milijarde. Deficit u razmeni
bi trebalo da se smawuje, s
obzirom da iz Rusije uvozimo
energente koji su 75 odsto uvoza
u razmeni – rekao je u U`icu savetnik Privredne komore Srbije Miroslav Mitkovi}.
je da je u toku obilazak privrednih komora u Srbiji i kontakti sa velikim preduze}ima
koja imaju kapacitete u ciqu
pove}awa izvoza u Rusiju na
osnovu sporazuma o slobodnoj
trgovini koji postoji 11 godina
Pove]ati izvoz u Carinsku uniju
Spoqnotrgovinska razmena u`i~kog regiona u 2010. godini iznosila je u ukupnom obimu 1.304.985.060 dolara od ~ega
je izvoz 694,7 miliona, a uvoz 610,2 miliona dolara. Od toga
razmena sa Ruskom Federacijom u izvozu je 43,2 miliona dolara ili 6,23 odsto, a uvoz 117 miliona dolara ili 19,1 odsto.
Sa Belorusijom izvoz je iznosio 1,8 miliona dolara, a uvoz
700.000 dolara, a sa Kazahstanom iznosi su zanemarivi, podaci
su Regionalne privredne komore U`ice.
kao i uvoza potrebnih repromaterijala iz Rusije.
- U Srbiji ima preduze}a
sa ozbiqnim kapacitetom i tu
smo da pomognemo u okviru Carinske unije da pomognemo plasman na ovo tr`i{te. U toku su
pregovori sa ruskim partnerom
i mi tra`imo zanteresovane za
bescarinski izvoz iz Srbije.
Nadamo se da }e uskoro ostvariti dobar rezultat. – rekao je
u U`icu Lesin.
Razmena izme|u Srbije
i Rusije tokom pro{le godine
bila je 16 odsto ve}a u odnosu
na 2009. godinu. Izvoz Srbije u
Rusiju je pro{le godine pove}an
je za 55 odsto, a uvoz iz Rusije
za 10 procenata. U izvozu Srbije preovla|uju prehrambeni
proizvodi i poqoprivreda. Za
rusko tr`i{te su interesantni
i metalski proizvodi, proizvodi drvne industrije, posebno
plo~asti name{taj iz Srbije.
- O~ekuje se potpisivawe novog protokola uz sporazum o slobodnoj trgovini koji
pro{iruje poslovnu trgovinu, a
na 97 pozicija sada va`i slobodan uvoz i izvoz. Plo~asti
name{taj }e i}i slobodno u izvoz u Rusiju – rekao je savetnik
u Trgovinskom predstavni{tvu
Ruske Federacije.
Denis Sidorov, prvi sekretar ambasade Republike Belorusije navodi da je pro{le
godine robna razmena izme|u
dve zemqe pove}ana vi{e od
dva puta. Iz Belorusije se uvoze
traktori, kamioni, trolejbusi
i druga ma{inska oprema, a izvoze vo}e i povr}e, lakovi i
boje, a postoji interesovawe ne
samo za trgovinu ve} i za kooperaciju. On je podsetio da je na
Novosadskom sajmu napravqena
prezentacija zajedni~kog proizvoda – kombajna za brawe kukuruza koji proizvode srpska i
beloruska preduze}a. Zamenik
direktora predstavni{tva beloruske komore u Srbiji Milo{
Vu~ini} navodi da je sa pomenutim tr`i{tima Srbija u deficitu 70 odsto.
- Ove zemqe imaju 30 milijardi dolara izvoza, od ~ega je
40 odsto izvoz Rusije. Nacionalni dohodak Rusije je 14.000 dolara, oko jedan odsto nezaposlenost, stopa kriminala svedena
na minimum...- podaci je koje je
predo~io Vu~ini} uz informaciju da Belorusija ima 10 miliona stanovnika, ali je bli`a
900 kilometara Srbiji u odnosu
na Moskvu i celo tr`i{te Unije
ima 200 miliona stanovnika.
Vladimir Gri{in, direktor predstavni{tva Trgovinske komore Ruske Federacije u
Srbiji i Crnoj Gori ka`e da je
do sada imao nekoliko razgovora iz regiona Zapadna Srbija
i ^a~ka i da }e tokom prve
posete U`icu ostvariti niz
zna~ajnih kontakata sa firmama
u u`i~kom regionu.
@. Eri}
11
привреда
I
za vrednih radnika Vaqaonice
Bezbednost,
~ije
usluge fizi~kog obezbe|ewa
i tehni~ke za{tite koriste
mati~na Vaqaonica bakra, Impol Seval na lokacijama u Sevojnu i Kr~agovu, kao i Regionalna
deponija Duboko i INOS SINMA, ve} su ~etiri godine napornog, ali i uspe{nog rada.
- U osnovi smo bili orijentisani na poslove u Sevojnu, ali
zahtevi tr`i{ta usluga u ovoj
oblasti veoma su rigorozni, tako
da smo zna~ajno iskustvo, kao i
veoma dobru poslovnu poziciju
stekli i u usavr{avawu novih
poslova u oblasti bezbednosti
– isti~e Budimir Trifunovi},
direktor Vaqaonice Bezbednost. – Preuzeli smo modele i
standarde koje koriste mnoge
svetske kompanije ovog tipa,
a na{ radnik mo`e da odradi
ve}i broj zadataka i na vi{e
lokacija. Drugim re~ima, zaposleni na poslovima fizi~kog
obezbe|ewa osposobqeni su
i za operativni rad funkcije
za{tite od po`ara i tehni~kog
obezbe|ewa, a operativci iz
Centra video nadzora su, pored
redovnih poslova, u svakom trenutku spremni za intervencije
na popravci opreme i wenom
dovo|ewu
u
funkcionalno
stawe.
• Nije bilo lako do}i do
ovakvog nivoa organizacije
poslova?
- Firma je postepeno razvijala i usavr{avala svoje
funkcije uz podr{ku Vaqaonice bakra, posebno u delu
plasmana savremene opreme na
za{titi objekata. Vaqaonica
bakra i Impol Seval imali su
poverewe u na{ izbor i predlog
opreme koja treba da se implementira u funkciji bezbednosti
i podr`ali nas u realizaciji
ozbiqnog projekta za{tite objekata u Sevojnu. Va`no je napomenuti da smo uspeli da mo}nu
ameri~ku kompaniju dovedemo u
Sevojno, a ona je uz pomo} jedne
na{e firme iz Beograda instalirala opremu sa kojom se mi
danas obu~avamo i uspe{no koristimo i na drugim objektima.
Vaqaonica bakra i Impol Seval postali su ozbiqne
ku}e koje sistem bezbednosti
podi`u na veoma visok nivo,
po najvi{im standardima bezbednosti. Treba naglasiti da
je Vaqaonica bakra jedna od
retkih kompanija sa ~etiri
integrisana sistema u jednoj
celini u funkciji za{tite. Drugim re~ima, integrisani sistem
za{tite perimetra, video nadzor, sistem identifikacije
zaposlenih putem ID kartica i
sistem protivpo`arne za{tite
~ine jednu skladnu i funkciona-
12
lnu celinu. U svakom trenutku
se mo`e znati ko je na poslu,
da li je neko povredio prostor
oko ograde, da li je negde izbio po`ar... To je veliki uspeh
i za nas, ali i za ove dve velike kompanije, odnosno „vaqaonice“. Verujem da }emo uspeti
u nameri da ovaj posao stalno
usavr{avamo, a efekti usluga
}e se osetiti kako kroz bezbednost objekata, tako i kroz
podr{ku osiguravaju}ih ku}a
kroz premije osigurawa.
BUDIMIR TRIFUNOVI], DIREKTOR
VAQAONICE BEZBEDNOST
• U kojoj meri firme u
Srbiji shvataju potrebu i
zna~aj poslova kojim se bavi
firma na ~ijem ste ~elu?
- Poku{ali smo da na{
model i princip rada razvijemo i van lokacije Sevojna.
Me|utim, odre|eni korisnici
usluga ovog tipa te{ko shvataju
zahteve modernog tr`i{ta, a i
nivo svesti qudi koji se bave
velikim i malim biznisom ide
u pravcu da usluga bezbednosti
plate {to mawe. Koliko god da
poboq{amo efikasnost i racionalnost, ne mo`emo dozvoliti da radnik na ovim poslovima
bude minimalno pla}en. Evidentno je da je trend na tr`i{tu
da se te`ina i va`nost ovog
na{eg posla spusti {to ni`e,
ali do}i }e vreme kada }e
vlasnici kompanija promeniti
У складу са светским стандардима
Na{ radnik mo`e da odradi ve}i broj zadataka i na vi{e lokacija.
Ove godine planiramo okrugli sto sa privrednicima iz u`i~kog
kraja na kojem }emo razgovarati o svim pitawima iz delokruga
na{eg rada. Ne zaostajemo tehni~ki za Evropom, ali moramo misliti
i na zanavqawe opreme
mi{qewe i ulo`iti sredstva u
opremu za za{titu.
• ^ini se da i zakonska
regulativa nije mnogo odmakla na ovom poqu?
- Ta konstatacija je ta~na.
Zakonska regulativa nije u
potrebnoj meri ispratila nove
trendove, a nije pokazala ni
voqu da se taj problem adekvatno re{i pre dobijawa statusa
~lana EU. To }e biti bolan proces i svi }emo osetiti te{ko}e,
a posebno korisnici usluga.
Kada do|e to vreme, korisnici }e morati da plate mnogo
vi{e za tu uslugu nego danas, a
osiguravaju}e ku}e }e morati
da stanu iza wih, kako preventivno, tako i sa finansijskom
podr{kom. Samo tako }e ovaj
sistem mo}i da funkcini{e na
pravi na~in.
Smatram da se niko ne sme
igrati sa ovom obla{}u. Vaqaonica bakra i Impol Seval su
odmakli mnogo od drugih kompanija. Prepoznali su kvalitet
i zna~aj ovog posla, ali i ono
{to dolazi u budu}nosti. Ne{to
Adut mladosti
- Kadar Vaqaonice Bezbednost je veoma mlad, a prosek
godina jedva prelazi 30. Najvi{e je radnika u granicama
izme|u 25 i 35 godina, mada ima i onih iznad 40. U Vaqaonici bakra su prepoznali da nam je potreban mla|i i stru~an
kadar, a mi se trudimo da zaposlene stalno usavr{avamo.
{to je ispred. Drugi koji to nisu
odradili ima}e dosta problema, a i mora}e da odvoje mnogo
vi{e sredstava.
• Pomenuli ste firme iz
U`ica sa kojima sara|ujete.
Za{to wihov broj nije ve}i?
- Svesni smo ~iwenice
da daqi razvoj usluga pretpostavqa ve}e prisustvo na
podru~ju grada i regiona. Ne
znam za{to pojedine firme iz
grada nemaju poverewe prema
nama, dok istovremeno na planu
na{eg delokruga bezbednosti
i drugih usluga daju prednost
nekim beogradskim firmama,
kao i predstavnicima stranih
kompanija. Sigurno je da }e zato
trebati dosta napora na planu
edukacije korisnika i marketinga, a ove godine planiramo i
okrugli sto sa privrednicima
iz u`i~kog kraja na kojem }emo
razgovarati o svim pitawima iz
delokruga na{eg rada.
20. maj 2011.
привреда
Moram da naglasim da
daleko ve}e poverewe u na{
rad imaju firme van U`ica,
a taj utisak sam stekao posle
razgovora u ^a~ku, Lazarevcu
i drugim gradovima Srbije.
Dok U`i~ani imaju rezerve,
na strani qudi cene i poznaju
samo dela. U U`icu ili ne
cene uspeh ili `ele ne{to
vi{e, a zaboravqaju da smo im
mi u najbli`em okru`ewu i
da mo`emo u svakom trenutku
svaku slabu ta~ku.
• Kakva je situacija na
planu novih kadrova, s obzirom na specifi~nost ovih poslova?
- Imamo izvanrednu saradwu sa qudima iz Nacionalne
slu`be za zapo{qavawe, a s
tom praksom }emo nastaviti
i daqe. Na poqu bezbednosti
U odnosu na mnoge firme
smo u prednosti i zbog veoma
dobre saradwe sa Fakultetom
za bezbednost Beograd, nezavisno od toga {to sam i ja stekao
diplomu ove visoko{kolske
ustanove i {to je moja generacija
do{la do vrhunca u ovom poslu.
Ovaj fakultet je prepoznao po-
specifi~an je izbor kadra i on
ne mo`e da ide brzo. Jedna smo
od retkih firmi u Srbiji koja
radi interne provere kadra,
odnosno tra`imo odgovore na
pitawa kakav je profil ~oveka
pred nama i {ta od wega mo`emo
o~ekivati. Mnogima damo {ansu,
ali se posle dva meseca zna da
li je on za ovaj posao ili nije.
Kroz probni rad poku{avamo da
tencijal na{e firme da nau~i
mlade studente su{tini posla u
oblasti bezbednosti. Ta ~iwenica je satisfakcija za sve na{e
dosada{we napore i nastojawa.
Posebno nam je drago kada studenti ka`u da smo im „otvorili
o~i“ na planu prakse. To je znak
da ~ovek nije uzalud utro{io
vreme, ali ne sme se na tome
stati. Moraju se stalno pratiti
Uvek budno oko
kamera
Kamerama je pokriven
ceo krug „dve vaqaonice“,
odnosno svi objekti sa
saobra}ajnicama, vagama i
magacinima, a efekat wihovog rada je bio evidentan od
prvog dana. Trifunovi} veruje da }e ova iskustva pomo}i
i u Slobodnoj zoni, koja bi
mogla da bude nova prilika
za dokazivawe potencijala
Vaqaonice Bezbednost.
pomo}i da re{e neki problem
vezan za bezbednost. To su uvidele ~ak i na{e konkurentne
firme iz Beograda, tako da nas
anga`uju kao podizvo|a~a u nekim poslovima.
Mi }emo i daqe, u saradwi
sa mati~nom ku}om, raditi na
usavr{avawu funkcija bezbednosti i stvarawa imixa moderne
firme. Napravili smo iskorak
i treba ga poja~ati kako bi se
ku}a ukrovila. Imamo infrastrukturu i kadar koji mo`e da
se pro{iruje, ali samo u zavisnosti od posla. Ako nema posla,
nema ni pro{irewa.
• Sistem u Sevojnu jedinstven je u Srbiji. Kako se on
kotira u odnosu na Evropu?
- Ne zaostajemo tehni~ki za
Evropom, ali tehnika brzo napreduje i zanavqa se. Moram da
naglasim da }e ova na{a tehnika za dve-tri godine biti zastarela. U Evropi osiguravaju}a
dru{tva pokriva zanavqawe
opreme, ali }e to u Srbiji i}i
mnogo te{ko. Mora se smisliti
druga strategija. Sistemi ovog
tipa su i jeftini i skupi. Ako
nemate para i profita onda su
skupi. Bitno je {ta se ~uva i
od koga se ~uva, odnosno va`na
je procena vrednosti. Ovde su
metali skupi, a mi {titimo
protok bakra i aluminijuma. Na
vreme smo odradili mnoge poslove, tako da nemamo problema
sa kra|ama, ali to ne zna~i da
nismo budni. I daqe sve pratimo s maksimalnom odgovorno{}u
i trudimo se da neutrali{emo
20. maj 2011.
Za[tita od po@ara
Zna~ajan napredak primetan je i na poqu za{tite od
po`ara.
- S obzirom da su i ovde gre{ke veoma skupe, ni{ta
ne prepu{tamo slu~aju. Tehni~ka preventiva, mobilnost i pa`wa su uvek na maksimanom nivou i ~inimo sve
da sistemi za ga{ewe i dojavu budu ispravni, kao i da se
prate rokovi servisa i jo{ vi{e podigne svest i odgovornost radnika. Poku{a}emo da uradimo i neke nove sisteme,
kako se paqewe kabl kanala u Livnici od pre nekoliko
godina vi{e nikada bi ponovilo. Ti sistemi }e otkloniti
mogu}nost i najmaweg incidenta. I}i }emo korak po korak u
svim segmentima, kako bi i podrumski deo fabrike bio pod
potpunom kontrolom - naglasio je Budimir Trifunovi}.
sagledamo ~iwenice gde su oni,
a gde mi. Svakom mladom ~oveku
ka`em da u glavi “slo`i” film
sa odgovorima na pitawa da li
mo`e da radi ovaj posao i kako
da postupi u datom momentu. Ako
se pojavi neki problem u tom
filmu onda taj ~ovek nije za
ovaj posao. Problem se javqa i
kada neko od wih `eli da uradi
neki posao ovog tipa, a ne mo`e.
Dakle, u ovom poslu nema sentimentalnosti. Ili jesi, ili
nisi.
svetski standardi u tehnici i
uslugama, jer firma mora da se
polako dogradi u delu stru~nog
usavr{avawa, razvijawa posla
i standardizacije usluga. Tome
}emo pa`wu posvetiti i ove godine, ali ni{ta se ne mo`e bez
novca. Mora se najpre zaraditi
novac, a onda sve ostalo dolazi
u obzir.
• Bez Vaqaonice Bezbednost ne mo`e se zamisliti ni
organizacija javnih skupova
i sportskih manifestacija, a
posebno onih fudbalskih. Koliko ste zadovoqni do sada
u~iwenim na ovom poqu i sa
kakvim ste se sve problemima
susretali?
- Mi{qewa sam da smo se
dobro pokazali i dokazali u
ovom poslu i da smo sve radili
po standardima i zakonima.
Ne be`imo od ~iwenice da ne
mo`emo sve sami i zato smo za
ove poslove uvek anga`ovali
kompanije koje mogu da odgovore wihovim zahtevima sa
odre|enim brojem qudi. Ina~e,
za ovaj posao je potreban poseban profil li~nosti, sasvim
razli~it od onog na poslovima
za{tite objekata, a sve zbog
slo`enog odnos sa populacijom
qudi koji dolaze na utakmice.
Jedna gre{ka mnogo ko{ta, kako
kompaniju, tako i klub, ali mi
smo odli~no sara|ivali sa qudima iz Slobode Point Sevojna.
Me|utim, uvek imamo na
umu ~iwenicu da kada dobro radite ovaj posao, suprotna strana
tra`i na~in da vas pobedi. Procewuje na{e poteze. Zna da }e
biti pretresena na ulazu i zato
smi{qa nove na~ine kako da unese nedozvoqena sredstva. Na
dve utakmice u Lu~anima bilo
je primera da je pirotehnika
uno{ena u paklicama cigareta
i na licu mesta pravqena. Sve
smo snimili i analizirali i
zato nema iznena|ewa, mada je
te{ko danas raditi obezbe|ewe
sportskih manifestacija, jer
se neka energija poku{ava izbaciti na tribinama. Treba
mnogo raditi na ja~awu svesti
i pona{awu tih mladih qudi,
kako ne bi bilo nekih povreda. Pretres i oduzimawe svih
nedozvoqenih predmeta je preventiva i to }emo uvek raditi.
Nismo imali problema ni sa jednom grupacijom navija~a i sve je
bilo uglavnom u granicama korektnosti. Verujem da }e tako biti
i na novom stadionu u U`icu.
• Na kraju, jo{ nekoliko
re~i o planovima.
- Poku{a}emo da obezbedimo, odnosno zaradimo novac
koji bismo mogli da ulo`imo
u primenu nekih novih metoda
vezanih za kontrolu i kvalitet
rada na{ih qudi. Treba da
qudsku slabost onemogu}imo
da do|e u isku{ewe i naru{i
sistem. Takva za{tita radnika
je najboqa za{tita od svih zloupotreba i ne treba be`ati od
we. Tu vrstu aktivnosti moramo
standardizovati i biti prepoznatqivi po woj. Nadam se
da }emo uspeti da je primenimo
i u firmama u U`icu, ali i van
wega.
G. V.
13
сусрет
TRINAESTOGODI[WA PESNIKIWA
OBJAVILA PRVU KWIGU
Миленин дневник у стиху
Sve {to joj se desi, {to opazi i do`ivi Milena ^antrak,
{estakiwa iz O[ „Stari grad“ pretvori u pesmu. Vi{e od
500 pesama, kao pravi mali rimovani dnevnik, tiskalo se na
kojekakvim hartijama, u kesama, zatim su sigurnije uto~i{te
na{le u lap topu, a odabranih stotinak ponosno je u{lo u
Mileninu nedavno objavqenu prvu zbirku pesama „Ja sam
slobodno bi}e“
T
im lepim povodom posetili smo Milenu
u malenom stanu na trgu gde je do pro{le
godine `ivela sa bakom Jovankom i prabakom, a sada sa tatom i bakom.
- Ne obra}ajte pa`wu na spakovane kutije i nered po stanu. Mi se uskoro selimo, ovaj stan od 15 kvadrata dat je bio mojoj majci na kori{}ewe i sada treba da se
usele novi stanari. Ipak, Mileni se sre}a
nasme{ila, nasledila je deo ku}e od pokojne majke, i ona sada ide da `ivi u svom
domu, ispri~ala je Milenina baka Jovanka.
A u dnevnoj sobi koja je ujedno i
spava}a, na stolu su naslagane Milenine
pesme. Naslovi Laste u mom gradu, Lektira,
Ze~evi, Kad sebe prekorevam, Razredna,
kriju doga|aje, likove i razmi{qawa sa
kojima se devoj~ica svakodnevno „hvata
u ko{tac“, a `ivotnost je glavna odlika
wene poezije. Osim qudi koje voli, Milena
u svojim pesmama opisuje i komi~ne situacije, a jedna od omiqenih joj je Kamion od 25
tona: „Zavrteo nam se globus, ne stade nam
autobus. Samo mi jo{ to fali, s babom sam
na magistrali. Zabrinu se babi lice, kako
sti}i u U`ice. Al’ ona je prava zverka pa
vozila dobro merka…“
- Taj doga|aj zbio se pre dve godine.
Vra}ali smo se sa Zlatibora, stojimo na
stanici na vetrometini, hladno, zvi`di
vetar a autobusa nema. Ja se uzvrtela,
razmi{qam {ta }u sa detetom, kako da dospemo do U`ica, kad utom nai|e neki kamion grdosija „Zlatibor voda“. Zaustavim ga,
a kamion veliki, pa se jedva onako matora
popeh uz one papu~ice. Milena je sve to upijala, svaki detaq i sitnicu je zapamtila i
{ta posle bi, nego pesma o babi i kamionu
grdosiji, smeju}i se pri~a Jovanka.
A epilog tih usputnih doga|aja i
anegdota je takav da baka i unuka `ele da
poka`u pesmu koja je nastala, ali ~esto ne
mogu da u|u u trag akterima.
- Ba{ bismo voleli da poka`emo vaza~u
kamiona pesmu, ali kako da ga na|emo? Isto
se desilo i sa `enom koja mi je poklonila
lap top. Ona je ~itala neki tekst u novinama o meni i do{la kod nas i donela mi lap
top, ali nije htela da se zna ko je. Napisala
sam pesmu o woj i volela bih nekako da joj
po{aqem, rekla je Milena.
A kada budu napu{tali stari stan,
posebna torba treba}e im da spakuju sva
Milenina priznawa i diplome. U svom nagradnom
arsenalu
~uva
diplomu
sa
konkursa
„Orfej“
u Subotici, zatim
priznawe za pesmu
Sunce vi{e prija kad
mawe sija sa konkursa Dru{tva Srbije za
borbu protiv raka.
A na literarnim
konkursima u svojoj
{koli redovno osvaja
nagrade. Zato su nastavnici i direktorka
{kole i odlu~ili da
je nagrade i objave
zbirku pesama. Cena
jedne kwige ko{ta
300 dinara, a novac
Dar nasledila od predaka
Pesni~ki dar kod Milene nije slu~ajan, nasledila ga je od dedova. Wen ~ukundeda Gvozden Petrovi}, deda wena bake Jovanke pisao je pesme jo{ kao borac na Solunskom frontu.
- Moj ujak Ilija koji `ivi u Australiji tako|e je pisao pesme i objavio je mnogo
pesama i pri~a. U vreme dok je bio mlad va`io je za veoma talentovanog pesnika, bio
je u klasi Milovana Vitezovi}a, ali wega nije zanimala afirmacija i slava, bio je
pustolov i vi{e je pisao za svoju du{u, ispri~ao nam je Aleksandar, Milenin otac.
I pored velike qubavi prema poeziji, bilo da ~ita svoje omiqene pesnike
Milovana Danojli}a, Aleksu [anti}a, ili sama pi{e, Milena ka`e da ne bi volela da
joj pisawe pesama bude osnovno zanimawe.
- Pisawe mi je hobi, a zanimawe }e mi biti ne{to drugo, jer od pesama ne mo`e
dovoqno da se zara|uje. Jo{ ne znam ~ime }u se baviti, ali omiqeni predmeti su mi
srpski, engleski i italijanski i sigurno }u raditi ne{to {to ima veze sa jezikom, jasna
je Milena.
14
@ive od bakine
penzije
Milena ^antrak je ro|ena 4. jula
1998. godine. Rano je ostala bez majke
Sandre, sa samo dve godine. Koliko
joj majka nedostaje, najboqe govore desetine pesama koje je napisala o majci.
Do ~etvrtog razreda `ivela je sa ocem
i ma}ehom, od kada je kompletnu brigu o
Mileni preuzela baka Jovanka.
- Milena je prva ~etiri razreda
u~ila u O[ „Slobodan Sekuli}“, a kada
sam je dovela da `ivi sa mnom i mojom
majkom, pre{la je u O[ „Stari grad“.
Znam da woj nije bilo lako da `ivi sa
dve babe, daleko i od drugara iz prve i
nove {kole. Ali nekako smo izdr`ali,
ja sam se trudila da je zainteresujem
za geografiju, srpski i razvijem wenu
uro|enu radoznalost, rekla je Jovanka,
koja je penzionisana u~iteqica.
Od nedavno sa wima `ivi i Milenin otac Aleksandar, koji je bio na
le~ewu od alkoholizma.
- Moj sin prodaje bi`uteriju na
Zlatiboru i kad god mo`e kupi ne{to
za ku}u. A glavna su nam primawa moja
penzija od 30 hiqada dinara, navela je
Jovanka.
od prodaje upla}uje se direktno na ra~un
Milene ^antrak. Nada se da }e uz bakinu i
tatinu pomo}, ali i od od prodaje uspeti da
skupi novac za more.
Najve}i fan Milenine poezije je wena
tetka Marina, a ima svoje obo`avaoce na
Facebooku.
- Stranicu je otvorila moja drugarica,
a ja jo{ nemam profil. Facebook mi je zanimqiv, otvori}u ga ~im uvedemo internet,
rekla je Milena.
A ono ~emu se najvi{e raduje je selidba u svoj pravi dom. Prethodni meseci
bili su ispuweni i{~ekivawem, baka je,
kako je Milena napisala u pesmi Gradska
24, „{minkala“ ku}u, renovirala, pravila
kupatilo.
- Mnogo se radujem {to idem u svoju
ku}u, rekla je devoj~ica.
A mi joj `elimo mnogo pesama u woj.
Nela Tomi}
20. maj 2011.
актуелно
IZBOR ZA MIS ZLATIBORSKOG OKRUGA 2011.
NAJLEP[E DEVOJKE (s leva na desno): Tamara Papi}, druga pratiqa, Ivana Vrani},
prva pratiqa, mis Ivana Peri{i}, Mira Mitrovi}, organizator izbora za mis ZO,
Slobodanka Kuburovi}, mis fotogeni~nosti, pro{logodi{wa mis Srbije Milica
Jeli}, pro{logodi{wa mis Zlatiborskog okruga Katarina Stani} i Biqana
Blagojevi}, mis {arma.
Титула припала
Ивани
Za najlep{u devojku Zlatiborskog okruga izabrana je Ivana
Peri{i}, u~enica u`i~ke Gimnazije, koja }e u~estvovati na
izboru za najlep{u devojku Srbije za 2011. godinu
U
ponedeqak uve~e u Hotelu „Zlatibor“ u U`icu, odr`ano je peto po redu
takmi~ewe za izbor mis Zlatiborskog
okruga za u~e{}e na izboru najlep{e devojke Srbije. Na ovogodi{we takmi~ewe
prijavilo se 12 devojaka iz na{eg kraja,
a najve}i broj bio je iz U`ica, od kojih je
pet ponelo i laskava priznawa. Me|u wima
je i najlep{a devojka na{eg kraja, Ivana
Peri{i}, u~enica u`i~ke gimnazije kojoj
}e ovo laskavo priznawe pored {anse za
u~estvovawe za izbor za mis Srbije 2011.
godine, omogu}iti i stipendiju R&B kolexa
a time i mogu}nost da se obrazuje za neko
od atraktivnih zanimawa kao {to je bankar,
revizor ili broker.
Titulu prve pratiqe mis Zlatiborskog
okruga ponela je Ivana Vrani} iz Prijepoqa,
a druge pratiqe Tamara Papi} iz U`ica. Za
mis {arma progla{ena je Biqana Blago-
20. maj 2011.
jevi} iz Kosjeri}a a za mis fotogeni~nosti
Slobodanka Kuburovi} iz U`ica.
Ovogodi{wi izbor je organizovan po
licenci MISS YU CO- jedinog zvani~nog organizatora izbora, vlasnika svih svetskih
licenci iz oblasti lepote i modelinga.
Sve devojke koje su izborile u~e{}e
na izboru za mis Srbije , u organizaciji
Kompanije MISS YU u~estvova}e na edukativno- kondicionim pripremama koje }e ove
godine biti u letovali{tu Kavala na Tasosu u Gr~koj.
Na ovogodi{wem polufinalnom izboru
za najlep{u devojku na{eg kraja promovisani
su i mladi umetnici iz oblasti muzi~kog
stvarala{tva pa su se tako U`i~anima
predstavili ~lanovi tambura{kog ansambla „^arolija“ i u~enici Muzi~ke {kole
"Ars nova".
MIS ZLATIBORSKOG OKRUGA:
Ivana Peri{i}
Organizator i voditeq programa za
izbor mis Zlatiborskog okruga bila je Mira
Mitrovi}, novinarka TV Alfa iz U`ica.
M.T.
15
разговор с поводом
P
DR SR\AN CVETKOVI],
SEKRETAR DR@AVNE
KOMISIJE ZA
TAJNE GROBNICE
osle inicijative, koju je pokrenuo Institut za savremenu istoriju i „Ve~erwe
• Koji su problemi u radu Komisije?
novosti“ u akciji „Otkopavawe istine“, Vlada Republike Srbije donela je na sednici 9.
-Najve}i problem za efikasniji i br`i
jula 2009. godine odluku o osnivawu Dr`avne
rad su organizaciono-tehni~ka sredstva i fikomisije za tajne grobnice ubijenih posle sepnansijska podr{ka za putovawa, {to znatno
tembra 1944. godine. Komisija je konstituiusporava daqa terenska istra`ivawa i snisana 12. novembra 2009. godine, a weni ~lamawa lokacija, i saslu{awa svedoka van Beonovi su predstavnici dr`avnih institucija,
grada. Imamo obe}awe od strane Ministarstva
nau~nih ustanova i stru~waci iz razli~itih
pravde da Komisija dobije jedan slu`beni auoblasti. Predsednik Komisije je dr Slobotomobil. Veliki problem je {to u gra|i BIA
dan Markovi}, docent Fakulteta politi~kih
predatoj Arhivu Srbije nedostaju spiskovi
nauka, a sekretar dr Sr|an Cvetkovi} (1972),
streqanih za oko 40 odsto okruga u Srbiji,
istori~ar mla|e generacije, istra`iva~ u
ukqu~uju}i velike gradove Beograd, KraguInstitutu za savremenu istoriju, koji je magjevac, [abac, Novi Sad, U`ice... Komisija je
istrirao 2005. godine sa tezom „Represija
suo~ena i sa velikim problemom finansijske
u Srbiji 1944-1953“, a po~etkom ove godine i
prirode, jer nedostaju sredstva za anga`ovawe
doktorirao na „Politi~koj represiji u Srbiji
ve}eg broja istra`iva~a, koji bi u razli~itim
od 1953. do 1989. godine“ i time zaokru`io pearhivama obavqali poslove uno{ewa podatariod jednopartijske vladavine u Srbiji.
ka, ~ime bi se znatno ubrzalo istra`ivawe.
U razgovoru za „Vesti“, koji sam nedavno
vodio u Institutu za savremenu istoriju sa dr
• Kakva je situacija u Moravi~kom okSr|anom Cvetkovi}em, sekretarom Dr`avne
rugu, u op{tinama Ivawica, Lu~ani, ^a~ak
komisije za tajne grobnice, na pitawe koji su
i Gorwi Milanovac?
ciqevi Komisije, odgovorio je:
- Ciq Dr`avne komisije je da istra`i,
- Prema usvojenom preliminarnom
prona|e i obele`i sve tajne grobnice u Srbiji,
izve{taju, u tajnim grobnicama u Moravi~kom
u kojima se nalaze ostaci streqanih posle
okrugu posle oslobo|ewa i dolaska komuniseptembra 1944. godine, da locira i obele`i
sti~ke vlasti, ubijen je 1.431 ~ovek, a 353 se
sva grobna mesta i utvrdi ta~an
vode kao nestali. U op{tini Ivabroj streqanih. Na{ zadatak je
wica, na primer, registrovano je
da pripremimo i dostavqamo
128 ubijenih i 23 nestalih.
posebne izve{taje o na{em radu
Vladi Republike Srbije. U okviru
TAJNE GROBNICE U
Komisije formiran je i Odbor za
RA@ANI, NA VARDI,
istra`ivawe i evidentirawe
tajnih grobnica, sa zadatkom da
U@ICU...
istra`i i prikupi svu dostupnu
dokumentaciju u vezi sa streqa• Sa kakvim podacima
nim licima posle 1944. godine.
Komisija raspola`e kada je u
U tom smislu, Vlada Republike
pitawu U`i~ki kraj, odnosno
Srbije je 29. aprila 2010. go- Evedentirano preko 200 tajnih grobnica u
Zlatiborski okrug?
dine donela odluku o skidawu
oznake tajnosti sa dokumenata iz Srbiji. Od kraja rata do 1987. godine osu|eno
- Na podru~ju Zlatiborskog
Nadle`nosti Vlade, koji se od- 118.000 qudi. Do sada identifikovana
okruga jo{ nisu locirane masonose na ~iwenice kada, gde, kako
vne grobnice, mada se pomiwe
imena 24.000 nevinih qudi likvidiranih
i koliko je lica pobijeno na teriosam lokacija, a uvereni smo da
toriji Srbije posle 12. septembra posle rata. U Zlatiborskom okrugu evidenima vi{e tajnih grobnica. Kada
1944. godine. Odbor za ekshumacibudemo istra`ivali na podru~ju
tirano
850
ubijenih,
ali
je
ta
brojka
ve}a
jer
ju, na ~ijem ~elu je Veqko OdaloZlatiborskog okruga, {to zavisi
vi} iz Minisrtarstva za qudska nedostaju podaci za op{tine Nova Varo{,
od dobijenih sredstava, prvo }e
i mawinska prava, trebalo bi da Priboj, Prijepoqe i Sjenica
biti obavqena ispitivawa lokase pozabavi pitawima ekshucija, sondirawe terena i ekshumacije i utvr|ivawa identiteta
macije u kosjeri}kom kraju – u
• Koliko je ispitano i snimqeno lo- Ra`ani (Ani{te i Filipi}a potok) i na Vardi.
`rtava. U prvoj godini na{eg rada Komisija
je prikupila podatke za oko 20.000 stradalih kacija tajnih grobnica?
U U`icu imamo za sada ~etiri lokacije
i nestalih lica. Komisiji je ustupqena baza
– Kr~agovo, Zukovina iznad Ulice Mage Maga- Od registrovanih blizu 200 lokacija, zinovi} (Kusturi}a gaj, ispod ku}a Kusturi}a a
podataka od oko 27.000 stradalih lica, koju je
popisao Anketni odbor Skup{tine Vojvodine. do kraja 2010. godine bli`e su ispitane i iznad ku}e Rada Jovanovi}a, - primedba \.P.) ,
Ina~e, podaci o `rtvama, najve}im delom su snimqene lokacije u Smederevskom, Timo~kom, naseqe Pora i izvori{te Uremova~kog potoka.
preuzeti iz Arhiva Srbije (gra|a BIA), Arhiva Pirotskom i Jablani~kom okrugu, i delom U op{tini Bajina Ba{ta lokacija u selu Cerje
Jugoslavije, istorijskih arhiva iz Zaje~ara, u [umadijskom okrugu i Beogradu. Ukupno je (imawe Timotijevi}a na putu ka Vardi), a u
Smederevske Palanke, Smedereva i ^a~ka, a snimqeno i detaqnije istra`ene 23 lokacije op{tini Nova Varo{ kawon Uvca.Pomiwu se
za teritoriju Vojvodine najvi{e iz Arhiva Vo- i saslu{ano na desetine svedoka. Komisija je i selo Peru}ac kod Bajine Ba{te i selo Ravni
jvodine. Komisija je uz znatne napore uspela da ispitivala jo{ 33 lokacije na kojima u toku kod U`ica, ali to treba tek da se utvrdi na
ove godine predstoji sondirawe terena. Sa terenu. Prema odre|enim spiskovima, mada
formira Dokumentacionu centar `rtava.
beogradskom firmom „Monting holding“, kom- nisu kona~ni, imamo oko 850 ubijenih, ali }e
petentnom za obavqawe ovog osetqivog posla, ova brojka sigurno biti ve}a, jer nemamo jo{
DR@AVNI NEPRIJATEQI
ugovorili smo po~etak rada, ~iji stru~waci, imena ubijenih i nestalih u op{tinama Nova
uz pomo} najsavremenije laserske tehnologije Varo{, Priboj, Prijepoqe i Sjenica. Za U`i~ki
• U {tampi je objavqen podatak da je
zapo~eli skenirawe tri lokacije u Beogradu kraj karakteristi~no je da me|u ubijenima ima
Komisija utvrdila lokacije blizu 200 maso(Lisi~iji potok, Bawica, Kalemegdan).Oni su qudi sa strane i nestalih koji su pobijeni i
vnih grobnica?
ve} radili sli~na podzemna skenirawa i ovaj u Bosni, pa ih, zbog nepreciznih podataka,
posao }e uraditi potpuno besplatno.
za sada vodimo kao „nestali i stradali“. Na
-To nije kona~an broj, a ni ove sve grobU jednom dnevnom listu, direktor trome|i Zlatiborskog okruga, severne Crne
nice nisu podjednako istra`ene. U wima le`i
„Monting holdinga“ Bla`o \urovi} je izjavio Gore i isto~ne Bosne dugo je, do 1956. godine,
najmawe 40.000 do 50.000 streqanih qudi, ~emu
da ne uzimaju nikakva sredstva, ve} ula`u bilo odmetnika. Stav je Komisije da nijedna
treba dodati jo{ najverovatnije 20.000 stradasvoja, jer on je potomak porodice „koja je nas- masovna grobnica u Srbiji ne sme ostati neislih na druge na~ine, kroz logore i druge vitradala i tokom rata i posle wega, kao klasni pitana i neobele`ena...
dove torture. Moje procene se kre}u od 60.000
neprijateqi, iako nisu pripadali ni jednoj vodo 70.000 pobijenih, a do sada smo popisali
jnoj formaciji, sem {to su bili imu}ni i {ko• Pre nekoliko dana pro~itali smo
oko 25.000 qudi koje su komunisti~ke vlasti
lovani qudi“.
u dnevnoj {tampi da je Socijaldemokratslikvidirale kao „dr`avne neprijateqe“.
Откопавање
истине
16
20. maj 2011.
разговор с поводом
ka unija (SDU) uputila pismo predsedniku Srbije Borisu Tadi}u, premijeru
Mirku Cvetkovi}u, predsednici Narodne
skup{tine Slavici \uki} Dejanovi} i
ministarki pravde Sne`ani Malovi} da se
formira dr`avna komisija koja }e utvrditi broj civila, patriota i antifa{ista koje
su ubile jedinice Nedi}a, Qoti}a i Dra`e
Mihailovi}a?
- Ako Vlada i formira tu komisiju, ne}e
joj, kao nama, biti te{ko, niti }e imati problema, jer pobedni~ka strana je posle rata popisala sve svoje poginule i `rtve rata, wihova
imena su upisana na spomenicima i spomenplo~ama, u kwigama, u objavqenim spomenicama i hronikama, za razliku od druge strane,
za koju ovaj posao nije u~iwen. Me|utim, Socijaldemokratska unija, ako joj je stalo do potpune istine, treba da se zalo`i i da popi{e
i sve komunisti~ke `rtve u Srbiji od 7. jula
1941. godine pa do kraja rata.
• Kako ste dolazili do podataka i da
li su dokumenta Dr`avne bezbednosti (BIE)
dostupni vama?
- Qudi, svedoci, rodbina masovno su
nam se javqali, a do podataka prete`no smo
do{li na osnovu gra|e Dr`avne bezbednosti
o likvidacijama, koja nam je stavqena na raspolagawe, odnosno sa koje je Vlada Srbije
skinula oznaku tajnosti i poverqivosti. Na
osnovu toga uspeli smo i da obavimo ovoliki
posao sa minimumom resursa. Imamo precizne
dokumente za Ni{ki, Jablani~ki i Timo~ki okrug, ali ne i za Beograd, [abac ili U`ice. Ne
znamo uop{te gde je dokumentacija SDB Beograd, jer nijedan dokumenat, niti spisak nismo
na{li, pa radimo prema svedo~ewima qudi
koji nam se javqaju.
- Ne. Bar ne javnih,otvorenih. ^ak i Titov
unuk Jo{ka Broz kazao je da nema ni{ta protiv
na{eg rada, ali „da se ne dira antifa{izam“.
Na{a ambicija, zapravo uloga, nije da
utvr|ujemo krivicu, nego da prona|emo tajne
masovne grobnice, da utvrdimo i popi{emo
`rtve. Nisam ~uo javna protivqewa, sem onih
da se „nepotrebno tro{e sredstva“. Za razliku od slovena~ke komisije koja je iz buxeta
u pro{loj godini dobila 5000.000 evra, na{a
Dr`avna komisija je dobila svega 350.000 dinara ili 3.500 evra. Na{em dosada{wem radu
doprineli su i volonteri...
SA VRHA TRA@EN OBRA^UN
SA REAKCIJOM...
• Da li je u prvim mesecima slobode,
posle hap{ewa i isle|ivawa bilo su|ewa?
- Su|ewa su, po pravilu, u prvim mesecima bila tajna i fiktivna. U U`icu su neka
lica prvo streqana, a posle u lokalnom listu
„Vesti“ objavqivana presuda kao da je navodno
bilo su|ewe, za koje ama ba{ niko nije znao,
osim egzekutora i wihovih naredbodavaca.
Uo~i oslobo|ewa Beograda i drugih gradova i
varo{i po Srbiji, na mnogim mestima, otpo~ela
su streqawa „narodnih neprijateqa“. Likvidacije su ra|ene po unapred pripremqenom i
dobro osmi{qenom planu. Direktive sa vrha
bile su precizne. Tra`ila se najve}a konspirativnost i beskompromisan obra~un sa reakcijom i kolaborantima, kao i onima koji su
jataci istih. U jednom dokumentu, na primer,
navodi se: “Ukoliko u toku ~i{}ewa nai|ete
na slu~ajeve da pojedine porodice odr`avaju
veze sa ~etnicima u {umi, onoga na koga se
sumwa da odr`ava vezu – streqajte najkonspirativnije, a porodici zabraniti kretawe iz
sela i obavestite je da je streqani upu}en u
logor.“ Egzekucije su uglavnom izvr{avane po
unapred dobro pripremqenom planu. Nakon
obi~no kra}eg boravka u istra`nom zatvoru,
gde su ~esto podvrgavani mu~ewima i surovim
torturama, zatvorenici su, po pravilu, bez
su|ewa, vezani telefonskom `icom i obi~no
samo u dowem ve{u, odvo|eni u grupama 15 do
30 i u toku no}i do jutra streqani na lokacijama na obodima gradova, u krugu samih kasarnih,
obalama reka i drugim mestima.
• Posle represije nad „narodnim neprijateqima“ nastavio se progon ibeovaca.
- Po sistemati~nosti, masovnosti, oblicima i trajawu politi~kog nasiqa period od
1944. do 1951. godine, sa dva vrha represivnog
talasa, prvi kroz „divqa ~i{}ewa“, i „likvidacije bez suda“, kao i presude vojnih sudova
1944-1945. i potowi poja~an progon ibeovaca i
gra|anskih neprijateqa 1949-1950. u uslovima
me|unarodne izolacije, predstavqaju tamne
mrqe u ionako mra~noj istoriji politi~kog nasiqa u Srbiji.
• Da li je vo|ena evidencija likvidiranih qudi?
- Nasuprot do sada uvre`enom mi{qewu
u javnosti, o streqanim i odbeglim licima
se ipak vodila detaqna i precizna dokumentacija, pa otud postoje detaqni spiskovi,
dosijei i ~itave ukori~ene kwige streqanih
i antinarodnih elemenata. Pored wihovih
imena naj~e{}e samo pi{e: DM (Pokret Dra`e
Mihailovi}a), SDS, ZBOR, narodni neprijateq, jatak ili saradnik. Za `ene je pisalo
– {pijunka, jatak, prostitutka... Nije redak
slu~aj da se me|u streqanima na|u i maloletna lica. Bilo je slu~ajeva da se gre{kom
streqa lice sa istim imenom i prezimenom, a
onda se u izve{taju napi{e „nema veze, i on je
bio narodni neprijateq“.
• Nije izostajao pritisak na porodice
„narodnih neprijateqa“?
- Za poznatije i imu}nije gra|ane kasnije
su od 1945. do 1948. godine ~esto u svrhu legalizacije, konfiskacije i nacionalizacije
imovine izra|ivane presude. ^est je slu~aj
da su o streqanim licima {irene la`i od
strane Slu`be dr`avne bezbednosti, kako bi
se ubla`io efekat masovnih streqawa i kod
LI^ANI UDARNE PESNICE
porodica podgrejavala la`na nada:“Oti{ao u
REVOLUCIJE
Rusiju“, „Javio se iz Vor{ilova“, „Nalazi se
u Borskom rudniku“, „Javio se iz Trsta“, „U
• Da li je UDBA uni{tavala tragove o
logoru je u Sibiru“ itd. Porodice narodnih
streqanim licima?
neprijateqa bile su dugo `igosane od nove
vlasti i na repu za materijalna sledovawa i
- Mo`da. Nama je iz Dr`avne bezbednosti
ostale dru{tvene prinadle`nosti. Imovina
re~eno da su predali sve iz ove
im je konfiskovana i osu|eni su
oblasti, pa sada mo`emo samo da
na pre`ivqavawe i snala`ewe.
naga|amo. Me|utim, ispostavilo
Osumwi~eni za jatake ~esto su
MRE@A POVERENIKA
se i kod rada Komisije za Dra`u
dopadali zatvora, a u mnogim
da je bilo dosta privatizacije
slu~ajevima su taj greh platili i
• Na osnovu do sada istra`enog materijala, kakav je bio sceili uni{tavawa gra|e. Gra|a SDB
nario represije i likvidacija u posleratnim godinama i prikriva`ivotom.
wa tajnih grobnica?
sigurno negde postoji, ali za sada
nemamo nijedan papir. Ne samo o
• Neki biv{i udba{i, ak- Sli~an scenario mawe ili vi{e bio je prisutan u svim srpstreqanima, nego i ina~e o delatteri pogroma, i danas se svoskim gradovima i varo{ima. Ovim procesom je najve}im delom runosti SDB Beograda.
jim radom javno ponose, ~ak i
kovodilo Odeqewe za za{titu naroda (OZNA). Na~elnik OZN-e za
Jugoslaviju bio je Aleksandar Rankovi}, a wegov zamenik Svetislav
prkose.
Stefanovi} ]e}a. Prvi na~elnik OZN-e za Srbiju, koja je juna 1944.
• Uvre`eno je mi{qewe
- To {to se jedan upravnik Gogodine formirana na Visu, bio je va{ U`i~anin Slobodan Penezi}
da su Li~ani bili najsuroviji u
log otoka (general Jovo Kapi~i},Krcun. [ef Prvog odseka bio je Mile Milatovi}, Drugog odseka
likvidacijama i komunisti~kom
primedba \.P.) i danas javno hvali
Radovan Grkovi}, Tre}eg odseka Slobodan Krsti} U~a, a ^etvrtog
teroru u Beogradu.
svojim u~inkom, {to govori da je
- Li~ani su bili udarne pesnice partizanske vojske, ba{ kao
i crnogorske jedinice, koje su po
oslobo|ewu Vaqeva i Beograda
bile naj`e{}e. Ko takvi se jesu iskazali u vreme likvidacija. Zato ih
mo`da u Beogradu po tome najvi{e
i pamte i pomiwu. Naravno, ne treba pri tome biti iskqu~iv. Bilo je
takvih i iz {umadijskih brigada, a
na istoku Srbije qudi iz sela sami
su streqali svoje „neprijateqe“
kom{ije.
• Da li ima pritisaka na
rad Komisije?
20. maj 2011.
odseka opet va{ ~ovek Svetolik Lazarevi} Laza iz sela Bjelu{e
kod Ariqa. Posle uspostavqawa mre`e ove slu`be, pristupilo se
likvidacijama politi~kih protivnika – „narodnih neprijateqa“ i
stvarawu mre`e poverenika, koja je uspostavila sveobuhvatnu kontrolu nad stanovni{tvom Srbije.
trebalo mo`da jo{ vi{e da u~ini,
ne ~udi. Nedavno se i Jo{ki Brozu desila sli~na izjava „da ih je
malo pobijeno“, a to govori koliko
je ova vlast zakasnila sa procesom
suo~avawa sa pro{lo{}u i prihvatila se samo devedestih godina.
Prethodni, komunisti~ki zlo~ini i
zlo~inci su prakti~no amnestirani, ne strepe od bilo kakve kazne i
hap{ewa, pa zato i mogu da istupaju
osiono, kao da jo{ vladaju. Istina,
verovatno imaju pri tome i dobre
drugove u strukturama DB (BIE) koja
nije do kraja pro~i{}ena.
\or|e Pil~evi}
17
јубилеј
CENTAR ZA SOCIJALNI RAD “U@ICE” (8)
Pi{e: Sne`ana Ivanovi},
dipl. pravnik rukovodilac
slu`be za pravne poslove
U
ovoj slu`bi obavqaju se
upravno-pravni
poslovi
i organizuje se rad prijemne
kancelarije i kancelarije za
materijalna davawa.
Upravno-pravni
poslovi, koje u okviru slu`be mogu
obavqati iskqu~ivo diplomirani pravnici, obuhvataju:
- primenu upravno procesnih pravila u vo|ewu postupka
i dono{ewu odluka u upravnim
stvarima ~ije je re{avawe zakonom povereno Centru za socijalni rad,
- pravne poslove u vezi
pokretawa sudskih i drugih
postupaka iz oblasti porodi~nih
odnosa, za{tite prava deteta,
odnosno prava drugih poslovno
nesposobnih lica i u drugim
slu~ajevima kada je aktivna legitimacija organa starateqstva
propisana zakonom,
- poslove vo|ewa evidencije i izdavawa uverewa i
- poslove informisawa,
pravnog savetovawa, te u~e{}a
u proceni, planirawu i realizaciji usluga i mera socijalne
i starateqske za{tite, u saradwi sa zaposlenim stru~nim radnicima na poslovima za{tite
dece i omladine, odnosno starih i odraslih lica.
Rad prijemne kancelarije
(u ~ijem sklopu je organizovan
i rad pisarnice), podrazumeva
prijem podneska, proveru prihvatqivosti
podneska,
informisawe podnosioca podneska, prosle|ivawe zahteva
stranaka rukovodiocu slu`be,
kao i odre|ivawe prioriteta
postupawa u svakom konkretnom
slu~aju.
Rad kancelarije za materijalna davawa obuhvata ostvarivawe prava na materijalno
obezbe|ewe porodice, prava na
nov~ani dodatak za pomo} i negu
drugog lica, prava na povremene
nov~ane pomo}i, prava na popust
u pla}awu komunalnih usluga,
tzv. „subvencije“ i pomo} u naturi. Pomo} u ku}i je posebna
vrsta usluge koju Centar za socijalni rad pru`a odraslim i
starim licima bez porodi~nog
18
starawa, a kojima je ta vrsta
podr{ke neophodna za svakodnevno funkcionisawe. Ovu
vrstu pomo}i, kao i povremena
nov~ana davawa i neke druge
vrste pomo}i finansira grad iz
buxeta. Zna~ajno je ista}i da je
pomo} u ku}i vid usluge koji se
pokazao kao izrazito potreban
i delotvoran u na{em gradu,
te bi za finansirawe istog
trebalo izdvajati daleko ve}a
nov~ana sredstva, budu}i da
taj vid pomo}i ~esto zna~i spas
za na{e bespomo}ne, bolesne i
usamqene sugra|ane.
U toku 2010. godine pravo
na materijalno obezbe|ewe je
se susre}u sa bolnim slikama
krajweg siroma{tva {to, pored
ostalog, svakako doprinosi i
li~nom izgarawu zaposlenih na
radnom mestu.
Novi Zakon o socijalnoj
za{titi, koji je stupio na snagu
12. aprila 2011. , doneo je vi{e
novina u oblasti materijalne
podr{ke gra|anima kojima kojima je neophodna dru{tvena
pomo} radi stvarawa uslova za
zadovoqewe osnovnih `ivotnih
potreba. Navodimo samo neke:
Zakon je uveo institut
li~ne odgovornosti za zadovoqewe sopstvenih `ivotnih
potreba koji }e se realizovati
Круна
обављених
послова
Slu`ba za pravne poslove funkcioni{e
kao posebna organizaciona celina u
Centru za socijalni rad, a upravno-pravni
akt (re{ewe, zakqu~ak...) koji, po
sprovedenom postupku, izradi pravnik,
predstavqa „krunu“ obavqenog posla budu}i
da predstavqa izraz i materijalnu potvrdu
prethodno ulo`enog truda ~itavog tima
ostvarilo 115 porodica, s tim
{to ovaj broj tokom godine varira zbog primene pravila kod
priznavawa prava. Tokom iste
godine, pravo na „tu|u negu“ ostvarilo je ukupno 601 lice, a pravo na „subvencije“ 135 gra|ana.
Ispla}eno je ukupno 2.669 trenutnih nov~anih pomo}i, dok je
narodnu kuhiwu preko Crvenog
krsta koristilo 250 gra|ana.
Pakete sa namirnicama, tako|e
preko Crvenog krsta, dobilo je
1.850 gra|ana. U 2010. godini,
ogrev i ostale vidove pomo}i
dobilo je 175 gra|ana.
Kada navedene podatke uporedimo sa podacima iz prethodnih godina, uo~ava se tendencija
rasta potrebe za podr{kom zajednice materijalno ugro`enim
licima. Zaposleni u Centru
za socijalni rad, a naro~ito
zaposleni u kancelariji za materijalna davawa i u prijemnoj kancelariji, svakodnevno
kroz „individualni plan aktivacije“, tj. sporazum izme|u
Centra za socijalni rad i korisnika materijalne pomo}i.
Novi zakon, tako|e, u odnosu
na raniji, u povoqniji polo`aj
stavqa porodice u kojima su
svi ~lanovi nesposobni za rad
sa stanovi{ta ovog Zakona ili
prema jednom od takvih ~lanova
porodice srodnik ima obavezu
izdr`avawa. Tako }e roditeq
kome je povereno dete, mo}i da
ostvari pravo na materijalnu
podr{ku ukoliko prilo`i dokaz da je pred nadle`nim
sudom
pokrenuo
postupak
pokrenuo
radi utvr|ivawa
obaveze izdr`avawa deteta,
naravno pod pretpostavkom
da su za ostvarivawe prava
ispuweni svi ostali Zakonom
predvi|eni uslovi. Novina je,
isto tako, i posredovawe Centra pri zapo{qavawu korisnika nov~ane pomo}i. I iznos
nov~ane pomo}i se obra~unava
na druga~iji na~in, povoqniji
za korisnike. Novi Zakon je
predvideo i mogu}nost uve}ane
nov~ane pomo}i za 20 procenata, pod uslovima iz Zakona.
Jedna od najzna~ajnijih novina
je i mogu}nost da roditeq koji
neposredno neguje svoje dete koje
je ostvarilo pravo na uve}ani
nov~ani dodatak za pomo} i negu
drugog lica, ostvari pravo na
penziju, pod uslovima odre|enim
Zakonom.
Novi Zakon o socijalnoj
za{titi je doneo i druge novine
o kojima bi se moglo vi{e govoriti, ali }e samo wegova primena
iskristalisati smisao wegovih odredaba i oformiti praksu
koja }e vremenom rezultirati
kvalitetnim komentarom Zakona, korisnim, kako za pravnike,
tako i za druge stru~ne radnike
u oblasti socijalne za{tite.
Napomiwemo, tako|e, da se neke
od odredaba novog Zakona mogu
primewivati u praksi tek po
dono{ewu potrebnih podzakonskih akata.
Pravnici
zaposleni
u
Centru rade, ne samo u kancelariji za materijalna davawa,
ve} i u Slu`bi za za{titu
dece i mladih i Slu`bi za
za{titu odraslih i starih
lica, gde dolazi do primene
uglavnom Porodi~ni zakon. Re~
je o timskom radu, u kome se
struke prepli}u i dopuwavaju.
Duh jedinstva i stopqenih znawa i ve{tina se prepoznaje u
stru~noj komunikaciji izme|u
~lanova tima i po pravilu daje
optimalna re{ewa za dobrobit
korisnika usluga Centra.
I, na kraju, da ponovimo
re~enicu koja se ~esto mo`e
~uti na seminarima za pravnike
zaposlene u oblasti socijalne
za{tite: upravno-pravni akt
(re{ewe, zakqu~ak...) koji, po
sprovedenom postupku, izradi
pravnik, predstavqa „krunu“
obavqenog posla budu}i da
predstavqa izraz i materijalnu potvrdu prethodno ulo`enog
truda ~itavog tima.
Pozivamo sugra|ane da
zajedni~kim snagama i me|usobnim razumevawem doprinesemo
poboq{awu wihovog polo`aja
u oblasti socijalne za{tite,
u granicama mogu}nosti koje su
definisane pozitivnim propisima.
20. maj 2011.
култура
NO] MUZEJA U U@ICU
Кадињача као Термопили
Mislim da su U`i~ani ponovo Kadiwa~u po~eli da do`ivqavaj
kao neke svoje Termopile. Zato smo ove godine odlu~ili da
vratimo izlo`bu, odnosno da povratimo neka se}awa
na 1979. godinu, kada je otkriven novi memorijalni kompleks,
ka`e Nikola Gogi}
U
okviru manifestacije No} muzeja,
u subotu 14. maja u zgradi u`i~kog
Narodnog muzeja posetioci su mogli da
vide stalnu muzejsku postavku „U`ice,
nastanak i razvoj“, Legat slikara Mihaila
Milovanovi}a za koji je NMU dobio najve}e
muzejsko priznawe, nagradu „Mihailo
Valtrovi}“, kao i izlo`bu „Istorija namenske proizvodwe u U`icu od 1928. do
danas“. Muzej je priredio i dve gostuju}e
izlo`be: „Fragmenti zaustavqenog vremena“-izlo`ba crte`a i grafika Qubomira Ivanovi}a i „Nauka i tehnika
u kriminalistici“ Galerije nauke i
tehnike SANU iz kolekcije Muzeja
Savremene umetnosti BG, sa tri predavawa.U Jokanovi}a ku}i, pored
stalne postavke, prezentirana
je izlo`ba „Pasteli“, An|elije
Blagojevi}, dok je u zgradi spomen doma na Kadiwa~i mogla
da se vidi stalna muzejska
postavka „Radni~ki bataqon i
borba na Kadiwa~i" i tematska izlo`ba „U`i~ki kraj u
Nato agresiji na SR Jugoslaviju“.Na Gradskoj pla`i,
u Staroj hidrocentrali
„Pod gradom“ mo`e se videti izlo`ba „Hidrocentrala pod gradom“ i prva
elektri~na
centrala
podignuta 1900. na Teslinim
principima polifaznih struja.
U po`e{koj galeriji predstavqena
je izlo`ba „Arheolo{ka istra`ivawa
u po`e{kom kraju“ koju je pripremilo
Arheolo{ko odeqewe u`i~kog Narodnog
muzeja. Dodatni sadr`aj predvi|en samo
za No} muzeja na Kadiwa~i sastojao se od
prikazivawa filma i izlo`be: „Tito na
Kadiwa~i“, organizovan je biciklisti~ki
kros od U`ica do Kadiwa~e „Stazom
Radni~kog bataqona“, pohod na Kadiwa~u
organizovalo je planinarsko udru`ewe „Ru-
20. maj 2011.
jno“. Za posetioce spomen kompleksa organizovan je besplatan autobuski prevoz iz
U`ica.
Nikola Gogi}, direktor Narodnog muzeja zadovoqan je posetom ove manifestacije
i ne krije brojne planove za Kadiwa~u:
- @elimo da Kadiwa~a bude
privla~nija za posetioce, jer
wu mnogi do`ivqavaju
kao ideolo{ki
fenomen,
{to je zaista
pogre{an stav,
jer na Kadiwa~u
su iza{li radnici,
kroja~i,
pekari,
tka~i,
koji su {titili
odstupnicu
glavnine partizanskih
snaga sa rawenicima.
Me|u tim poginulim
radnicima bilo je, po
na{im istra`ivawima,
{est ili sedam ~lanova
Komunisti~ke partije Jugoslavije. Posle toliko
godina mi ne `elimo da
bilo kome stavqamo partijsku kwi`icu u xep, ali
ti qudi su ~asno iza{li i
branili svoju slobodu. Oni
su se borili protiv Nemaca,
tu nije bilo bratoubil~akog
rata. Mislim da su U`i~ani
ponovo
Kadiwa~u
po~eli
da
do`ivqavaju kao neke svoje Termopile.
Zato smo ove godine odlu~ili da jednostavno vratimo izlo`bu, odnosno da povratimo
neka se}awa na 1979. godinu, kada je otkriven novi memorijalni kompleks, kada
su borci Radni~kog bataqona odlikovani
Ordenom narodnog heroja. Postavili smo i
fotografije iz tog perioda, kada je Josip
Broz Tito govorio pred oko 100000 gra|ana,
Nikola Gogi}, direktor
Narodnog muzeja U`ice
{to je, naravno, zabele`eno i na filmskoj traci. Taj kratki film pustili smo
najpre u 18 ~asova, ali smo zbog velikog
interesovawa morali nekoliko sati da ga
non – stop emitujemo. Pored toga, posetioci
su mogli da vide jedinstvenu izlo`bu „Nato
agresija na u`i~ki kraj“ i stalnu postavku.
Du`an sam da se zahvalim biciklisti~kom
klubu „Era“ i planinarskom dru{tvu „Rujno“
koji su, svako na svoj na~in, do{li to ve~e
na Kadiwa~u. Klub „Ere“ predla`e da se
vrati ~uvena biciklisti~ka trka „Stazama
U`i~ke republike“ od Kadiwa~e do Gorweg
Milanovca. Tako|e, postoji predlog da se
vrati me|unarodni maraton „Kadiwa~a“
koji se zvani~no bodovao kao svetski maraton.
Kada je u pitawu daqe obele`avawe
borbe na Kadiwa~i, ove godine spremamo
niz programa, me|u kojim je i ure|ewe spomenika, jer su dosta oronuli. Piramida
se najboqe dr`i jer je sagra|ena od autohtnog materijala, a beli cement od koga
su napravqeni spomenici dosta te{ko
izdr`ava. Ura|en je program radnog osvetqewa, a priprema se poseban program
Ministarstva za rad i bora~ka pitawa, koje
ina~e brine o spomenicima, za sedamdesetu
godi{wicu borbe na Kadiwa~i.
Ina~e, „Kadiwa~a“ je u programu
{kolskih ekskurzija, do~ekujemo grupe sa
na{im kustosima i turisti~kim vodi~ima.
Odli~no sara|ujemo sa agencijama, mada u
samom gradu moramo mnogo vi{e poraditi na
do~eku turista, jer imamo dosta punktova za
parkirawe autobusa. Nadam se da }emo ove
godine zavr{iti stalnu muzejsku postavku,
pripremamo i novu postavku – Lapidarijum,
za koji smo dobili sredstva Ministarstva
kulture, jer mi smo po prvi put ove godine
konkurisali sa preko deset projekata. Dobili smo sredstva za tri, pored pomenutog, i
za dva iz oblasti etnolo{kih istra`ivawa
ka`e za Vesti Nikola Gogi}, direktor Narodnog muzeja U`ice. G. M.
19
култура
I
zlo`ba
najboqih
novinskih karikatura sa
konkursa “Pjer 2010” otvorena
je u ponedeqak u Jokanovi}a
ku}i. Tim povodom prikazan je
kratki film o istorijatu ovog
presti`nog konkursa koji nosi
ime Petra Pjera Kri`ani}a
(1890 – 1962).
Od 1967 godine do danas
na Konkurs, koji su pokrenule
„Ve~erwe novosti“ na inicijativu Slobodana Glumca,
tada{weg urednika, a po ideji slikara i karikaturiste
Dragana Savi}a, pristiglo je
vi{e od 22.000 karikatura.
Pro{le godine, od 1. do
28. novembra, pristigla su 623 U JOKANOVI]A KU]I
rada od 155 autora. Selekciona komisija napravila
je izbor od 123 karikature
koje su kandidovane za nagrade, a `iri u sastavu: Emir
Kusturica, rediteq, Dara
Xoki}, glumica, Ivan Ivanovi}, voditeq, Bojan Lubenovi}, satiri~ar i Milanko
Kali~anin, karikaturista i
pro{logodi{wi
pobednik,
dodelio je ~etiri nagrade.
“Splav Meduze” Jova [komca,
dobitnika “Zlatnog Pjera”,
“Svadba”
Vlada
Vola{a,
dobitnika “Srebrnog Pjera”,
“Balkanski stampedo” Mira
Sa otvarawa izlo`be
Stefanovi}a,
nagra|enog
“Bronzanim Pjerom”, portret
vidu evropskog „Titanika“, Vlado Vola{
Steva @igona Marka Staji}a
i druge karikature sa pro{logodi{weg okitio se nagradom zahvaquju}i crte`u
“Pjera” nai{le su na ve} tradicionalno naslovqenom mnogo veselije - „Svadba“.
Dodu{e re~ je o, za ove prostore ipak jo{
veliko interesovawe U`i~ana.
Dok se na prvonagra|enoj karika- uvek netipi~nom, ven~awu osoba istog pola
turi srpski brodolomnici raduju „spasu“ u - pri ~emu i „mladina“ i „mlado`ewina“
strana pevaju „Danas majko `eni{ svoga
Изложба „Пјер 2010“
NA ME\UNARODNOM KONKURSU ZA KARIKATURU
Успех Волође Сивцевича
Volo|a Sivcevi~ (1972), poznati
karikaturista i grafi~ki dizajner
iz U`ica, koji ve}
godinama, posle vi{egodi{weg boravka na Novom Zelandu, `ivi i stvara
u Beogradu, nedavno
je
osvojio
jedno
va`no internacionalno priznawe. Povodom pola veka
od leta prvog ~oveka u kosmos, na
me|unarodnom konkursu za karikaturu
na temu “Gagarinov
osmeh” on je za svoj rad pod nazivom
“Gravitacija” nagra|en Specijalnom
nagradom Centra za nacionalni
film Rusije. To je samo jo{ jedno od
niza priznawa kojima je potvr|en
Sivcevi~ev visok kreativni domet, o
~emu svedo~i i wegov ponovo aktivirani sajt www.volodja.com.
G. M.
20
sina!“. Rad Mira Stefanovi}a prikazuje
srpske seqake koji puni nade uz brdo hrle
da pomuzu prestra{enu „evropsku kravicu“,
dok je Marko Staji} na vrlo sugestivan
na~in do~arao legendarnog Krigera u liku
glumca Steve @igona.
Izlo`bu prati odli~no dizajniran
katalog sa imenima dosada{wih dobitnika
„Zlatnog Pjera“ i u~esnika 43. konkursa, kao
i wihovim radovima.
U okviru programa otvarawa izlo`be
satiri~ar Bojan Qubenovi}, urednike
rubrike „Trn“ u „Ve~erwim novostima“,
pro~itao je nekoliko „qubavnih trnova“,
dok je aforisti~ar Rade Jovanovi} govorio
svoje politi~ke aforizme.
Izlo`ba karikatura u Jokanovi}a
ku}i otvorena je do 23. maja.
G. M.
USKORO U NARODNOM
MUZEJU
Изложба Душана
Старчевића
U u`i~kom Narodnom muzeju narednog meseca bi}e
otvorena izlo`ba
akvarela u`i~kog
akademskog
slikara Du{ana Star~evi}a.
Re~
je o akvarelima
inspirisanim
lepotom reke Drine,
gde Star~evi} ~esto provodi vreme
slikaju}i. U tekstu
za katalog ove izlo`be Katarina Doganxi}
Mi}unovi} ka`e: „Star~evi}eva impresija
rekom priziva onaj trenutak kad se ~amac,
negde na sredini Peru}ca, ve} upravi ka
svetlucavoj traci koji nestaje u rascepu kawona, i sve o ~emu ne `elite da mislite,
ostaje iza vas.“
G. M.
20. maj 2011.
култура
IZLO@BA SLIKA RATKA LALI]A
U GRADSKOJ GALERIJI
Записи
на површини
земље
U
Gradskoj galeriji u U`icu u utorak uve~e otvorena je izlo`ba do 1992. godine radio je kao redovni profesor na sarajevskoj
slika Ratka Lali}a (67), redovnog profesora na Fakultetu Akademiji likovnih umetnosti. Na po~etku gra|anskog rata u BiH,
primewenih umetnosti u Beogradu i jednog od najzna~ajnijih srp- me|utim, spa{avaju}i `ivu glavu, iz tamo{weg ratnog vihora izvuskih `ivih slikara. Izlo`bu je, s razlogom po{tuju}i delo ovog kao se sa porodicom i nekoliko plasti~nih kesa u rukama. U saraumetnika, otvorio kwi`evnik i likovni kriti~ar Dragan Jova- jevskom ateqeu ostala su mu brojna umetni~ka dela ogromne vrednovi} Danilov. Izlo`ba nosi
nosti. Od 1992. do 1994. godine
naziv “Zapisi na povr{ini •Lali}evo delo predstavqa svet posle
bio je redovni profesor na Akazemqe”, a kuriozitet ~ini podemiji likovnih umetnosti na
datak da Ratko Lali} u svakom ~oveka, kad priroda ponovo sti~e svoja
Cetiwu, a od 1997. do 2004. na
trenutku ima dovoqno slika za prava”, bele`i francuska likovna
Akademiji likovnih umetnosti u
nekoliko izlo`bi istovremeno.
Bawa Luci.
kriti~arka
Ameli
Notomb
•
Istovremeno
Wegova izlo`ba, koju ~ini 30
Ratko Lali} je u U`icu
slika razli~itih formata i u Lali}u traje izlo`ba u presti`noj LTG
predstavio i bogatu monografraznim tehnikama, otvorena je galeriji u Bawa Luci, dok se ova u`i~ka
iju na vi{e stotina strana, koja
po~etkom maja u presti`noj LTG
uz plodnu biografiju i kopije
galeriji u Bawa Luci i traja}e po~etkom juna seli u novu Galeriju “Kapor”
najzna~ajnijih
dela
sadr`i
do kraja juna, dok }e se ova iz na Me}avniku
naj~e{}e predgovore {tamU`ica po~etkom juna preseliti
pane u katalozima samostalnih
na Me}avnik, gde }e otvoriti novu galeriju “Kapor”.
islo`bi. Autori su Sava Stepanov, Ameli Notomb iz Pariza, gde je
Ratko Lali} je, o~ito, neumoran i veoma plodan likovni izlagao 2007. (Ameli bele`i da “Lali}evo delo predstavqa svet
stvaralac. Za wega je likovni kriti~ar Sreto Bo{wak pro{le posle ~oveka, kad priroda ponovo sti~e svoja prava”), zatim Stojan
godine napisao da je tvorac novog tipa pejza`ne slike, a Stojan ]eli}, Sreto Bo{wak, Zoran Pavlovi}, Kosta Bogdanovi}, @ivo]eli} je jo{ 1988. podvukao da se Lali}eva slikarska forma jin Pavlovi}, \or|e Kadijevi}, Vladimir Malenkovi}, Josip Depopewe do virtuoziteta, do kaligrafske ~istote. Mnogi uva`eni lo, Du{an \oki}, Aleksander Bassin i drugi uglednici u oblasti
kriti~ari i umetnici pojedina~no stvaraju zajedni~ki zakqu~ak o likovne umetnosti.
Lali}evom posebnom daru za predstavqawe prirodnih formi kao
Otvaraju}i izlo`bu u U`icu, Dragan Jovanovi} Danilov je
neke vrste slikarskog rariteta u svetu sada{we umetnosti. Kosta ocenio da je Lali}evo slikarstvo danas va`no jer je umetnost
Bogdanovi}, me|utim, smatra da je to ne{to sasvim drugo po shva- postala hladna. “Wegove slike nas greju, po{to nose ogromnu toptawu izgra|enosti jedne likovne
linu i ono likovno u sebi, ~ine}i
poetike, kojom se Lali} danas izdjedinstven koloristi~ki doga|aj”,
vaja u svetu mno{tva pejza`ista.
napomenuo je, izme|u ostalog, Dra“Lali} nije pejza`ista koji svet
gan Jovanovi} Danilov.
prirode sagledava daleko ispred
O veli~ini Lali}evog dela
sebe, nego tu neposredno pored
govori vi{e od 50 samostalnih i
sebe, oko sebe, nose}i ga blisko u
300 grupnih izlo`bi, brojne nasebi, u javi kao i u snu. To je svet
grade od 1970. do 2011. godine,
{ibqa, grana puzavica, suvog
filmovi, TV filmovi i TV zapili{}a, neugledno zakr`qalog i
si, bibliografije, enciklopedije,
nedoraslog drve}a, koji kao takvi,
leksikoni i kwige, i na kraju inpreneseni iz prirodnih uslova u
stitucije u kojima se wegove slike
Lali}evu sliku, postaju svojevrsna
nalaze: od Umetni~ke galerije
ikebana u izboru formi i vrsta“,
BiH u Sarajevu i Muzeja grada
bele`i Kosta Bogdanovi}.
Sarajeva, Umetni~ke galerije
Lali} je u Sarajevu zavr{io
Republike Srpske u Bawa Luci,
Dragan Jovanovi}
Sredwu {kolu za primewenu umetdo galerija u Bijeqini, Doboju,
Danilov otvorio je
nost, a Akademiju primewenih
Mostaru, ^a~ku, Po`arevcu, na
umetosti u Beogradu u klasi proCetiwu, u Zrewaninu, Beogradu,
izlo`bu Ratka Lali}a
fesora Stojana ]eli}a, gde je i
Zemunu i drugim mestima.
u Gradskoj galeriji
Svetislav Tijani}
magistrirao. Odan rodnom kraju,
20. maj 2011.
21
култура
SEDMI PUT U U@ICU: ME\UNARODNI TAMBURA[KI FESTIVAL
Кад узмемо тамбуру и ударимо бећарац,
тад смо сви само људи
Posebne simpatije izazvao je de~ji orkestar mandolina iz
Osnovne {kole u Ravnima, koji je zapo~eo ovu priredbu
K
ad se dragom prijatequ ~ini poseta, ponese se
dar. Ne mora biti skup, ali treba da slu`i kao
draga uspomena. U subotu, 14. maja U`ice je sedmi
put ugostilo tambura{e iz svih nekada{wih federalnih jedinica Jugoslavije. I vratilo nas na
nostalgiju zajedni~kog `ivota Dvorana u`i~kog
Pozori{ta bila je puna. To zna~i da U`i~ani vole
tamburu i rado slu{aju wen zvuk.
Posebne simpatije izazvao je de~ji orkestar mandolina iz Osnovne {kole u Ravnima,
koji je zapo~eo ovu priredbu. Smi{qenim nastojawem nastavnika Pera Glogovca u Ravni je stiglo
dvadesetak mandolina. To je do{lo u de~je ruke i
zapo~ela je dosada nepoznata svirka. Mandoline
nisu isto {to i tambure, ali su srodne. U ovom
slu~aju u Ravni je stigao neki novi muzi~ki signal
i svako dobronameran to mora pozdraviti. Pun je
pogodak {to je ovoj deci povereno otvarawe priredbe, a Peru Glogovcu iskrene ~estitke!
Prvi nastup imali su tambura{i dru`ine
„Kapedunum“ iz U`ica, kao doma}ini. To je poletan i podmla|en sastav, koji sve sigurnije plovi
estradom, zna {ta ho}e i {ta publika od wih
o~ekuje. Zvuk ovog sastava sve je zreliji, ali wihov solist Dragan [uwevari} ubudu}e mora za
ovakve nastupe tra`iti pesmu koja vi{e odgovara
u`i~kom podnebqu.
„Biserica“ iz Qutomera u Sloveniji vi{e
je plenila skladno{}u svojih vokala nego instrumetnima. Oni su doneli dosta tu|eg perja,
ali op{ti utisak koji su ostavili je prijatan,
naro~ito u mestimi~nom vokalanom vi{eglasju.
Najlep{e darove doneli su Tuzlaci i
Pqevaqci. Vodili su nas zvu~no u sve svoje
predeli i o~uvali svoju originalnu boju. Kod
Pqevqaka je, mo`da malo, zasmetalo previ{e
plavo nebo iznad Crne Gore, kao da toga nema
u drugim delovima zemqe. Solista iz Tuzle u
izvo|ewu je pokazao veliko majstorstvo i dobroj
je osetio ~ime se publika ovde pali.
„Kovinski be}ari“ tipi~an je lalinski
tambura{ki sastav, uve`ban punog i zrelog zvuka
za ovu vrstu instrumenta. Jedino su oni na ovom
festivalu pokazali da se uz tambure mogu izvoditi i vrlo lepe igre. Drugi su taj oblik muzi~kog
izraza, izgleda, zaboravili ili podcenili.
Tambura{i iz Osjeka posvedo~ili su da je
Slavonija jedna od domovina tambure. Imali su
brojan, dobro uve`ban orkestar, punog zvuka i
karakteristi~ne tambura{ke boje. U programu je,
ISTORIJSKI ARHIV
Ужички трг
у Бања Луци
Ovih se dana na internet portalima Muzeja Republike Srpske, Arhiva Republike Srpske i zvani~nom sajtu grada Bawa Luke, moglo
pro~itati da je u gradu Bawa Luci, povodom Dana
grada, otvorena izlo`ba „Spomen trg u U`icu“,
u gostovawu Arhiva grada U`ica. Izlo`ba je
zvani~no realizovana u okviru programa saradwe izme|u Arhiva Republike Srpske i u`i~kog
Arhiva, a koja je utvr|ena Protokolom o saradwi
iz 2005. godine.
Prethodnica ove saradwe bila je izlo`ba
o zemqotresu u Bawoj Luci, koji je pogodio taj
grad 1969. godine. U`i~ani su imali priliku da
ovu izlo`bu Bawalu~ana vide jesenas u zgradi
Arhiva.
Obele`avaju}i Dan grada i 58 godina
postojawa Arhiva Republike Srpske, 26. aprila
u 19 ~asova je u zgradi Muzeja RS izlo`bu fotografija i dokumenata o gradwi u`i~kog Spomen
trga otvorila gospo|a Qiqana Radovanovi},
na~elnik odeqewa za dru{tvene delatnosti
grada Bawa Luke. Goste je najpre pozdravila
22
Sa otvarawa izlo`be
gospo|a Nada Puva~i}, direktor Muzeja Republike Srpske, a potom su se gostima obratili
direktori Arhiva Republike Srpske i grada
U`ica, Du{an Popovi} i Miroslav Du~i}. O
samoj izlo`bi, poja{wavaju}i razloge gradwe i
tok gradwe, govorio je autor @eqko Markovi}.
On je na neki na~in prona{ao i paralelu izme|u
izlo`be o zemqotresu u Bawoj Luci i izlo`be o
gradwi trga u U`icu. Istakao je sli~nost razloga koji su doveli doveli do savremene izgradwe
ova dva grada:
„Razorni poreme}aji u Bawoj Luci bili su
izazvani prirodnim uslovima, dok su u U`icu
ono imali svoje socio-politi~ke uzroke. Rezultat jedne i druge izgradwe vodio je vi{estrukom
uve}awu broja stanovnika oba ova grada i wihovim savremenim konturama.“
Direktor Miroslav Du~i} naveo je zna~aj
ovakvih vidova saradwe koji ne spajaju samo
me|utim bilo mnogo tu|eg perja. Slavonija se gotovo nije ni ~ula.
Mali, ko~operan sastav iz Kumanova u Makedoniji prokrstario je
ju`nu jugoslovensku republiku, ali
je u nekim delovima programa ostao
utisak izvesne nedovr{enosti.
Tambura sve vi{e i sve ~e{}e
zalazi u tu|e ba{te i otuda donosi
dosta {arenog cve}a. Za ~ula to
deluje kitwasto i prijatno, ali se
ponekad primeti da su to tu|i darovi, pa zbuwuje.
U nekim tambura{kim nastupima u U`icu bilo je i ma|arskog,
rumunskog, dosta ruskog i ciganskog.
Samo po sebi to nije ru`no, ali je
najlep{e kad svaka ptica svojim
glasom peva. Imaju i drugi instrumenti sli~ne na{im tamburama:
Rusi imaju balalajke, Grci buzukije,
[iptari }itelije, Bosanci sazove, zatim ~algije,
benxoe, brojne vrste kineskih, turskih, ~e{kih,
slova~ki… [koti bi sigurno voleli da ~uju na{e
trube, kao i mi wihove gajde. Preko instrumenata
se mogu graditi divna i trajna poznanstva. Svakako je boqe upoznati se preko tambure, nego preko
jatagana i pi{toqa. Da li }e crnac iz Nigerije zapucati na ~oveka koji svira? Sve zajedno, muzika
i instrumenti upoznaju i zbli`avaju qude. Zato na
budu}e festivale pozovimo i druge, van granica
na{e doju~era{we dr`ave. Mo`da }e do}i. Tada
}emo imati istinski me|unarodni festival. Ovo
za sada je jo{ uvek samo balkanski. Jer, kakve
to me|unarodne odnose imaju U`ice, Tuzla i
Pqevqa? Pa mi smo isti narod, istog jezika, iste
kulture, istih tambura. Zar mi jo{ nismo nau~ili
razliku izme|u naroda, dr`ava, nacija i {irokih
qudskih zajednica?
Kad uzmemo tamburu i udarimo be}arac, tad
smo svi samo qudi.
Pozovimo idu}e godine i druge na na{ festival. Ne}e biti {tete!
Dr Rade V. Poznanovi}
zvani~ne institucije, no qude oba ova grada.
Iskazao je i svoje zadovoqstvo {to potpisi na
Protokolu o saradwi nisu samo mrtvo slovo na
papiru, no iskaz dobre voqe potpisnika da tu
saradwu sve vi{e u~vr{}uju.
Postavka od 65 fotografija i dokumenata
realizovana je uz tehni~ku potporu stru~nog osobqa Muzeja RS i arhivskog savetnika Arhiva RS
Verice Sto{i}. Savremena izlo`bena galerija
ugostila je to ve~e mnogobrojne znati`eqnike
i qude od struke, grada Bawa Luke. Izlo`ba
}e biti otvorena do polovine maja, kada }e po
programu ve} otpo~eti priprema na realizaciji
wenog gostovawu u Mariboru u organizaciji
Pokrajinskog arhiva ovog slovena~kog grada.
„Izlo`ba o gradwi u`i~kog trga je postavqena po prvi put u U`icu u okviru prate}eg
programa promocije kwige „Car&gradski memento“, koja govori o nestajawu @itnog pijaca i
nastajawu Trga partizana u centralnoj gradskoj
zoni U`ica. Prilikom pisawa kwige, a i potom,
po wenom objavqivawu, mnogi U`i~ani su me
obasipali mahom jednim istim pitawem: „Da li
je ta~no da je Trg ispod {upaq i pun prolaza u
razne delove grada?“ Svakoga je interesovalo
gde ti prolazi ta~no vode i koliko ih je. Mogu
U`i~anima odgovoriti tek sada, da prolaz
postoji i da vodi pravo do Bawa Luke“, rekao je u
zavr{noj re~i na otvarawu autor izlo`be @eqko Markovi}.
G. M.
20. maj 2011.
хроника
IZLO@BA CRTE@A ANE MILO[EVI]
U STUDENTSKOM KLUBU
U^ITEQSKOG FAKULTETA
Кад сан постане јава
U
nastojawu da u svojoj galeriji promovi{e kreativnost svojih
strudenata i budnost svojih profesora, U~iteqski fakultet
u U`icu organizovao jo{ jednu u nizu izlo`bi. Re~ je o prvoj samostalnoj izlo`bi crte`a Ane Milo{evi}, U`i~anke koja je ove go-
Izme|u qubavi i rata, olovka, pastel
dine diplomirala na U~iteqskom fakultetu. Ana je u rodnom gradu poznatija kao novinar Radio U`ica, TV5, TV Lav i TV Alfa, ali
je na izlo`bi koja je po~etkom maja otvorena u Studentskom klubu,
po re~ima profesora i slikara Obrada Jovanovovi}a, pokazala, i
dokazala, puteve kojima se jedna mlada i zarobqena du{a u svojoj
mladosti, puno}i, erosu i logosu, odupire i opstaje u prostoru koji
se zove provincija.
„Ovi crte`i nose jedan mona{ki intimizam i oni su spona,
veza, transfer izme|u unutra{weg i spoqa{weg bi}a umetnika,
izme|u mogu}eg i nemogu}eg, a ova izlo`ba na~in da san postane
java“, rekao je Obrad Jovanovi} na otvarawu izlo`be i dodao da
Anini likovi, portrerti, imaju neku ~udnu zapitanost, neku opsesivnu radoznalost sobom, vremenom i stawem u kome su zate~eni.
Izlo`ba je otvorena do kraja maja.
HOBI LUKE \ONOVI]A, OSNOVCA IZ PRILIKA
G. M.
novca, - ka`e Luka \onovi} koji uporedo
svira i harmoniku, ali mu ona “ne le`i” kao
frula.
Uspe{an frula{ iz Prilika pred
svako takmi~ewe ve`ba i po ~etiri sata
dnevno, sve sa `eqom da jednog dana postane virtuoz poput Bore Dugi}a od koga je
nabavio posledwu frulu. Na radost svojih
drugara i u~iteqice Mirjane Ani~i}, koji
vole da ga slu{aju kad svira, Luka sve vi{e
muzi~ki napreduje i isti~e da frula nije
prevazi|en instrument.
M. Pavlovi}
MUZEJ STARO SELO
Luka \onovi} sa drugarima
i u~iteqicom
Фрулаш за узор
Vi{estruko talentovani u~enik ~etvrtog razreda ve} je
osvajao priznawa i nagrade na takmi~ewima frula{a
Desetogodi{wi Luka \onovi}, u~enik
~etvrtog razreda Osnovne {kole “Sreten
Lazarevi}” u Prilikama, osim {to ni`e
petice iz nastavnih predmeta, uspe{no
svira frulu i harmoniku, a igra i u folklornoj sekciji. Osim toga, paralelno poha|a
i drugi razred Muzi~ke {kole u ^a~ku. Ovaj
vi{estruko talentovan osnovac priznaje
da mu je frula dra`a od harmonike i
nagla{ava da ne zaboravqa prvog u~iteqa
Sa{u Milovan~evi}a, ni sada{weg mentora
Nenada Stanki}a iz Gorweg Milanovca.
Mada je na fruli po~eo da svira pre
samo dve godine, Luka je ve} prili~no ovladao ovim instrumentom, a najboqa pot-
20. maj 2011.
vrda za to su i brojna priznawa i nagrade
na raznim takmi~ewima i smotrama. U
Kosjeri}u je osvojio prvo mesto u svojoj kategoriji, a na takmi~ewu frula{a u Prislonici, kod ^a~ka, bio je tre}i. Sada uve`bava
~uveni “Kondorov let”, o~ekuju}i ponovo
visoke plasmane na narednim takmi~ewima
u Srbiji i Republici Srpskoj.
- Sa roditeqima sam bio na jednoj svadbi i tu sam ~uo frula{a Sa{u
Milovan~evi}a. Odmah sam po`eleo da i ja
zasviram na fruli. Otac mi je kupio frulu,
a Sa{a bio prvi u~iteq. Kada zbog obaveza
vi{e nije mogao on da me podu~ava, pre{ao
sam kod Nenada Stanki}a iz Gorweg Mila-
Успомене и приче
Tema ovogodi{weg Me|unarodnog
dana muzeja, koji se obele`ava 18. maja,
je MUZEJ I SE]AWA i definisana je od
strane ICOM-a. Muzeji ~uvaju uspomene
i pri~aju pri~e. U svojim kolekcijama
~uvaju brojne predmete koji su osnova za
zajednicu u kojoj `ivimo. Oni su izraz
na{e prirodne i kulturne ba{tine. Mnogi od wih su krhki, neki ugro`eni, a svi
oni zahtevaju posebnu negu i za{titu. U
toku nedeqe muzeja 2011. godine }e biti
prilika da se otkriju i iska`u individualne i kolektivne memorije.
Muzej na otvorenom ‘’Staro selo’’
u Sirogojno Me|unarodni dan muzeja
obele`ava u periodu od 14. do 22. maja
o`ivqavawem postavke, radionicama,
projekcijama filmova i tematskim
razgovorima.
J. T.
23
хроника
U kulinarskim
ve{tinama nadmetalo se
60 ekipa
QUBOVIJA
Раскош од ђаконија
U Quboviji odr`an ^etvrti „Gastro fest”
^
etvrti „Gastro fest”, odr`an u Quboviji okupio je majstore kulinarstva
iz Srbije i Republike Srpske, koji su pokazali svoje ve{tine u kuvawu ribqe
~orbe, premawu etno- trpeze i pekarsko
- poslasti~arskih proizvoda. @iri u kome
su bili Petar Gracun i Jordan Nastanovi},
profesori Vi{e hotelijerske {kole i ~lanovi KAS-a (Kuvarske asocijacije Srbije),
i Milorad A}imovi}, idejni tvorac „Gastro festa”, imao je te`ak zadatak da od
~etrdesetak izabere tri najukusnije i vizuelno najlep{e ~orbe. Titula majstora ~orbe
ovoga puta pripala je doma}oj ekipi „MM
sistem”, drugo mesto osvojio je „Big fi{”
iz Kostajnika, a tre}e „Metalac” iz Gorweg
Milanovca. Ekipa „Tri boema” iz Qubovije
imala je, po oceni `irija, najoriginalniji
vizuelni nastup, a diplomom je nagra|en
najmla|i u~esnik Festivala petogodi{wi
Nikola Panti} iz Qubovije. – Unuk }e nastaviti porodi~nu tradiciju, nadma{i}e nas
starije koji su dugo godina u ugostiteqstvu
– s ponosom isti~e Nikolin deda Tomislav
Panti}.
Nagrade
- Ove godine imali smo i pomo}
sponzora pa smo obezbedili i nagrade
u turisti~kom duhu. Pobedni~ka ekipa
u pripremawu ribqe ~orbe nagra|ena
je petodnevnim boravkom u Atomskoj
bawi u Gorwoj Trep~i. Nagrade u vidu
boravka u svojim objektima pobednicima su poklonili i Specijalna bolnica
u Bawi Koviqa~i, Konaci Nikolaja
Velimirovi}a u Soko – gradu, Etno selo
„Tadi}a vajati” Drla~e na Drini – ka`e
Sla|ana Gruji~i}, direktorka TO Qubovija.
Petogodi{wi Nikola Panti} najmla|i
u~esnik festivala
ARI-M iz Ariqa pobednik u konkurenciji etno-trpeza
24
„Vredne ruke” Kluba `ena iz Srpskoj Itebeja, koji je lane bio pobednik u
konkurenciji etno-trpeza, ovoga puta se
oku{ao i u pripremawu ribqe ~orbe. Ekipu
su sa~iwavali Etelka Srdanov, Slobodanka Jevti} i Nada Petrin. „Potomci
Bir~anin Ilije” iz Stava, pobednici prve
„Gula{ijade” odr`ane 1. maja u Etno-selu
Vrhpoqe kod Qubovije, na „Gastro-festivalu” pripremili su „@etela~ku trpezu”,
sa kupusom, slaninom i ~etiri vrste mesa
i ribqu ~orbu sa mrenom, {aranom, somom.
Tu su jo{ tikvice, sir, kajmak, projara, pite.
– Zadovoqni smo u~e{}em kao i nagradom
za originalnost ukusa – isti~e vo|a ekipe
Milovan Stepandi}.
U Sali skup{tine op{tine rasko{ od
|akonija – etno i moderne trpeze, pekarskih
proizvoda, poslastica. Tehni~ka {kola iz
@agubice pobednik je u konkurenciji etno –
trpeza, a slede Klub `ena „Vredne ruke” iz
Srpskog Itebeja, Aktiv `ena „Vidovdan” iz
Banatskog Kara|or|eva i Udru`ewe `ena
„Vila” iz Qubovije. Najlep{e i najukusnije
poslastice pripremile su Mirjana Radulovi} iz Qubovije, Mirjana Risti} iz Capri}a
i Jasmina Radoji~i} iz Loznice a pobednik
u pekarstvu je Pekara i poslasti~arnica
„Ari M” iz Ariqa vlasnice Marijane Jovanovi}. Pro{logodi{wem pobedniku „Pekari \or|i}” iz Qubovije pripalo je drugo
mesto.
R. Blanu{a
20. maj 2011.
хроника
NOVI USPEH MLADE PO@E[KE
PESNIKIWE
Ђурђија поново
најбоља
Pesnikiwa \ur|ija Peruni~i} iz Po`ege, u
konkurenciji sredwo{kolaca, pobedila na
Prvom me|unarodnom festivalu poezije i
kratke pri~e “Mihajlo Kova~” u Novom Sadu
\
ur|ija Peruni~i}, u~enica
Poqoprivredne {kole “Qubo Mi}i}” u Po`egi, u konkurenciji sredwo{kolaca za poeziju, pobedila je na Prvom
me|unarodnom festivalu poezije i kratke pri~e “Mihajlo
Kova~” u Novom Sadu. Prvo mesto
\ur|ija je osvojila sa tri de~je
pesme pod naslovom: Prodaja,
Duet i Kola~. Druga nagrada pripala je Sawi Brki}, u~enici
Gimnazije “Svetozar Markovi}”
u Novom Sadu, a tre}a nagrada
Julijani Dobra{inovi}, u~enici
Gimnazije u Kwa`evcu.
S
jajnu formu iskazali su
karatisti
bajinoba{tanskog Omladinca na prvenstvu
Srbije, ~iji su minulog vikenda bili doma}ini, osvojiv{i
u veoma jakoj konkurenciji od
preko 400 takmi~ara iz 28
klubova ~ak 50 odli~ja, 15
zlatnih, 6 srebrnih i 29 bronzanih. U borbama zlato je pripalo Branislavu Jawi}u (apsolutna kategorija), Lazaru i
Jeleni Bogdanovi}, Mihajlu
]ori}u, Kristini Milo{evi},
Pavlu Zmijancu, Du{ici Mati}
(juniori), An|eli Gligi} (kadeti), Jovanu Wegi}u, \or|u Radovanovi}u i Sr|anu
Milosavqevi}u (nade), Stefanu Blagojevi}u i Mileni
Nikoli} (pioniri), Branislav
Na konkurs je stiglo nekoliko hiqada radova od vi{e
stotina autora svih uzrasta iz
Srbije i inostranstva, mahom
iz nekada{wih jugoslovenskih
republika. @iri festivala
ocenio je visokom ocenom pesme
mlade poetese iz Po`ege, a nagrade najboqim autorima poezije
i kratke pri~e uru~ene su u Novom Sadu, u ~etvrtak, 12. teku}eg
meseca. Dodeli kwi`evnih
nagrada prisustvovale su brojne ugledne li~nosti iz sveta
kwi`evnosti, a izveden je i
odgovaraju}i umetni~ki pro-
Uspe{na poetesa \ur|ija
Peruni~i}
gram.
Kada mlada pesnikiwa za
veoma kratko vreme dobije tri
najvi{e presti`ne nagrade za
svoje kwi`evno stvarala{tvo,
onda se to ne mo`e smatrati
za slu~ajnost. Pogotovo {to su
u pitawu razli~iti konkursi
za poetske radove, odnosno
kwi`evne nagrade dodeqene
razli~itim povodima i mestima.
Da podsetimo, krajem pro-
BAJINA BA[TA
Ревија талената
Na prvenstvu Srbije u Bajinoj Ba{ti 400
karatista iz 28 klubova - Karatistima
doma}eg Omladinca 50 odli~ja
Jawi}, Ogwen Bodiroga, Lazar
Bogdanovi}, Mladen Radovi}
(ekipno seniori). U katama
Stefan Leki} (poletarci). U
borbama srebrnim odli~jima
okitili su se Branislav Jawi}
u te{koj, Filip Rabasovi} u juniorskoj kategoriji, kao i ekipa juniora (Mihajlo Spasojevi},
Mihajlo ]ori}, Sandro Despotovi} i Pavle Zmijanac), a u
katama pioniri Nikola Karakli} i Lazar Bogdanovi} i kata
tim pionira ( Marko Ora{anin,
Stefan Radovanovi}, Nikola
Karakli}). Bronzane medaqe,
borbe: Ogwen Bodiroga (seniori) Mihajlo Spasojevi} (juniori), Pavle Ja{i} ( kadeti),
Milomir Savi}, Valentina
Vasi} (nade), ekipa mla|ih
juniora (Strahiwa Ivanovi},
{le godine, na velikom konkursu
poezije i proze za mlade pisce
do 30 godina, \ur|iji Peruni~i}
je dodeqena prva nagrada za
pesmu pod naslovom “Svetlost”.
Kwi`evni konkurs je raspisan
u okviru Drugog me|unarodnog
festivala “Magda Simin”, a nagrade su uru~ene na sve~anosti
u O[ “Jovan Jovanovi} Zmaj”
u Sremskoj Kamenici. \ur|ija
je pre dva meseca bila prvi
dobitnik kwi`evne nagrade iz
Fondacije “Miodrag i Branka
]upi}” u Podgorici. Tada je za
najboqu kwigu autora uzrasta
do 30 godina progla{ena wena
kwiga poezije “Vrata koja lagano
otvaram”, u izdawu Kwi`evne
radionice Kwi`evnog dru{tva
“Razvigor” u Po`egi.
\ur|ija Peruni~i} je ro|ena u U`icu 1993. godine, pi{e
savremenu poeziju i prozaide.
Objavila je do sada zbirke pesama: “Portret” (2006), “Ne{to
poput sna” (2008), “Dugmi}i od
mese~ine” (2009) i u januaru 2011.
“Vrata koja lagano otvaram”.
Wene pesme su nagra|ivane i
uvr{tene u nekoliko zbornika i
u antologije poezije “Pesnikon”
i “Garavi sokak”.
M. P.
Mijat Stefanovi}, \or|e Markovi}) i ekipa nada (Jovan
Wegi}, Stefan Despotovi},
Milomir
Savi},
Milomir
Tadi}). Bronza u katama: Vesna
Vidovi}, Lazar Glo`anski,
Dragan Nikoli}, Isidora Ivanovi}, Filip Radovanovi},
Aleksandra Mati}, Du{ica Golubovi}, Bojana Mo~evi}, Branko
Radi~evi}, Nikola Savi},
Anastasija Mati}, Anastasija
Radovanovi}, Milomir Radi},
Milena Nikoli}, Petar Bo`i},
Marko i Milo{ Vuji}, Martina
Milanovi}, Jovana Luki}, Marko Ora{anin, Katarina Krsti}
i kate ekipa pionirki (Dajana
Mo~evi}, Jovana Markovi},
Ivona Ja{i}).
R. Blanu{a
BLISTALI Karatisti Omladinca
20. maj 2011.
25
хроника
SAVEZ SLEPIH U@ICE
Дан за памћење
^lanovi Saveza slepih U`ica bili su na
jednodnevnom rekreativnom izletu na
Peru}cu, biseru neponovqive lepote
^
lanovi
Saveza
slepih
U`ica, 30. aprila su organizovali jednodnevni rekreativni izlet do Peru}ca. Kao i mnogo puta ranije, Raketa-AB Bajina
Ba{ta poklonila je izletnicima povratne autobuske karte do
predivnog jezera pod Tarom. Uz
zvuke harmonike koja je redovni rekvizit na svim izletima
u`i~kog Saveza pevao je i autobus prepun putnika. U Bajinoj Ba{ti izletnici su imali
dvosatnu pauzu za razgledawe
grada. Ovaj biser neponovqive
lepote nalazi se na desnoj obali Drine. Ima prijatnu, `upsku
klimu i u pro{losti se zvao
Plijeskovo. Stigav{i iz Stambola u ovu varo{ krajem sedamnaestog veka putopisac dervi{
Zulih je ushi}en zapisao: Ako
ima raja, ovo je. Vi{e je smokava nego {qive maxe. I tri
vrste {evtelija.
I u Peru}cu je izletnike
do~ekalo tiho, prijatno vreme.
Kao stvoreno za {etwu. Ovo
mesto je do izgradwe hidroelektrane Bajina Ba{ta bilo
sasvim nepoznato. Ve{ta~ko
jezero je Peru}ac pretvorilo
u oazu rekreativnog turizma.
Jezero je ispod povr{ine ~isto
i prozra~no kao smaragd. Ispod povr{ine. Ima samo jednu
manu. Povr{ina mu je u`asno
zaprqana otpadom koji Drina
odnekud donosi. Plasti~na
ambala`a najrazli~itijeg oblika i namene prekrila je
desnu polovinu jezera. Vetar
koji se u narodu zove Bosanac
saterao je svu prqav{tinu na
srpsku stranu. Bacaju}i otpad u reku svetu pokazujemo
svoje najru`nije lice. Prezir
civilizovanog sveta mogu}e
je i pre`iveti, ali uni{tena
priroda neminovno donosi i
uni{tewe qudske vrste. Poklonili nam Norve`ani brod
za ~i{}ewe povr{ine jezera,
ali tu ne{to debelo ne {tima.
Kod nas iz nekog razloga brod
ne mo`e da obavqa svoj posao.
Jedini izlaz bi bio mre`e nalik na ribarske koje bi se razapele izme|u dve obale. Svakih
sedam dana one bi se ~ekrcima
izvla~ile na obalu. Plastika
bi i{la na recikla`u, a drvo
bi se moglo poklawati socijalno ugro`enom stanovni{tvu
koga je u Srbiji sve vi{e. Ima
jo{ ne{to {to bode ~ak i slepe
o~i izletnika. Pravo {arenilo
ku}ica na splavovima i obali.
Nacionalni park koji gazduje
ovim podru~jem morao bi doneti minimalne standarde po kojima }e vlasnici svoje objekte
urediti.
Posle vi{e~asovne {etwe pored jezera izletnici su
se vratili do restorana jezero
gde su majstori ro{tiqa Ned-
NEDEQA BORBE PROTIV DISTROFIJE
У знаку промовисања Закона
U
dru`ewe distrofi~ara Zlatiborskog
okruga od 16. do 22. maja obele`ava
“Nedequ borbe protiv distrofije”. To
je tradiocionalna manifestacija koju
je evropska organizacija distrofi~ara
(EAMDA) ustanovila 1973. god. i od tada
se obele`ava u svim evropskim zemqama,
ukqu~uju}i i Srbiju.
Ciq obele`avawa ove manifestacije
jeste podizawe svesti javnosti o problemima sa kojima se suo~avaju osobe obolele od
progresivnih neuromi{i}nih bolesti, ali
i afirmacija i podizawe svesti gra|ana o
pravima i mogu}nostima wihovih sugra|ana
osoba sa invaliditetom.
Udru`ewe }e obele`iti «Nedequ» nizom medijskih i drugih aktivnosti u ciqu
intenzivnije kampawe za stvarawe boqih
uslova za `ivot osoba sa mi{i}nom distofijom, a na osnovu usvojenih zakonskih
regulativa. Poseban fokus svih aktivnosti
kako u okviru ove manifestacije, tako i
cele godine, bi}e na promovisawu Zakona
o socijalnoj za{titi i zalagawu za wegovu
eqko Raji}, poznati bajinoba{tanski ugostiteqski radnik u penziji, pesnik enciklopedijskog pam}ewa i wegov
pomo}nik, Dragi{a Tadi} pripremali ru~ak za izletnike.
Raji} je dugogodi{wi saradnik
u`i~kog Saveza. U~estvuje u
wihovim kulturno umetni~kim
programima, a poma`e im i u organizaciji brojnih edukativno
rekreativnih izleta.
Ostatak dana do pozne
ve~eri izletnici su proveli
na obali Drine, u nasequ podno
brane i uz re~icu zvanu Vrelo
dugu svega 365 metara.
Doista, dan za pam}ewe.
Da takav bude doprineli su
pored Rakete i spomenutih
volontera privatna preduze}a
iz Bajine Ba{te: Restoran
Kum, Pekara Kikan, Mlekara
Spasojevi}, trgovina Nikole
Stameni}a, Ba{tovan Ili}
iz Roga~ice, Mlekara MIN iz
Kosjeri}a i Bio {paiz Mrvica
iz Po`ege. Ova preduze}a su
{irokom paletom svojih proizvoda u vi{e navrata pomagala
manifestacije i izlete Saveza
slepih iz U`ica.
D. Popovi} Kuruzlija
primenu u praksi.
Ovaj Zakon je zna~ajan
zbog toga {to donosi
bitne novine, po prvi
put u Srbiji uvodi
usluge podr{ke za samostalni `ivot osoba
sa invaliditetom u
sistem, a pre svega
servis personalnih asistenata.
U okviru obele`avawa “Nedeqa borbe
protiv distrofije” Udru`ewe distrofi~ara Zlatiborskog okruga realizova}e slede}e aktivnosti: IV memorijalni {ahovski
turnir „Car 2011“ , u~e{}e na Sajmu sporta,
Emitovawe dokumentarnog filma „@elim,
ho}u, mogu....“
T. Petrovi}
ODBOJKA- KVALIFIKACIJE ZA DRUGU LIGU
Прошли Златибор и Ивањица
Kvalifikacioni turnir za Drugu ligu zapad za seniorke
odr`an je u Sportskoj hali u ^ajetini od 13-15. maja 2011. Pravo
u~e{}a na ovom turniru obezbedilo je pet ekipa i u me|usobnim
utakmicama se odlu~ivalo o dve ekipe koje }e narednu sezonu igrati u ovom rangu.
26
Plasman u Drugu ligu zapad za odbojka{ice su obezbedile
ekipe „Zlatibor“ iz ^ajetine i „Ivawica“ iz Ivawice, tako da }e
u narednoj sezoni iz Zlatiborsko-moravi~ke regije u~estvovati
{est ekipa od ukupno deset.
R. V.
20. maj 2011.
век спорта
POVODOM 100 GODINA FIZI^KE KULTURE U U@ICU
N
aravno to je On. Josif Jehli~ka. blizini.
Tako ga je od miqa zvala brojna
Trudio se da rad i boravak mladih u Sokolani bude za{ti}en od
porodica moga druga Sa{e Grudena. mogu}ih negativnih uticaja ulice ili pojedinaca, i brinuo da niko ne ~ini
Bio je wihov dragi deda - \e{ka. ono {to wegove visoke eti~ke norme nisu dopu{tale. ^inilo se tada da je
Za moju, a i mnoge druge generacije strogost u nekim zahtevima preterana, ponekad i nepotrebna, a tek kasnije
gimnasti~ara, wegovih u~enika, on `ivot je te neke stvari potvrdio, a mi shvatili koliko je bio u pravu.
je bio Gospodin, brat Jo`e, ili samo
Umro je u Beogradu u krugu najmilijih. Oti{ao je i odneo onaj veliki
Jo`e. Mi smo ga oslovqavali sa „gos- jauk koji je zaledio u sebi. Wegova Sokolana umrla je pre wega.
podine“ i u ono vreme kada je ta re~
Na sahrani, u kapeli Novog grobqa u Beogradu kraj odra na kome je
imala veoma negativnu ideolo{ku le`ao, stala je na po~asnu stra`u wegova vrsta predwaka. Kri{om sam pokonotaciju. Bilo je nezamislivo gledao svakog.Stajali smo onako kako nas je od po~etka u~io- uzdignute glave
da ga oslovqavamo sa uobi~ajenim i isturenih grudi. Shvatio sam da svi imamo istu misao. On nas sigurno gle„dru`e“, a nijedna druga re~ nije mu da iz nekih visina sa vrata Sokolane i treba da bude zadovoqan.
pristajala osim Gospodin.
Zaslu`io je to on - na{ u~iteq Josip Jehli~ka.
^itav svoj `ivotni put dug 95
Pi{e: Rade Vergovi}
Sokolana zauvek
godina pre{ao je uspravan, podignute
glave i isturenih grudi. Wega nije
- Sru{io sam mnogo ku}a, ali boqu i lep{u od ove nisam…- rekao je
mogu}e druga~ije zamisliti. Verovao pukovnik koji je sa svojom grupom specijalaca minirao i sru{io Sokolanu.
sam da je u Prvom ratu, kao dobrovoqac srpske vojske, rawen zato {to nije Mesec dana su bu{ili. Branila se samo tvrdom ciglom i debelim zidovima.
hteo da pogne glavu ili se poguri u juri{u ili rovu. Dobio je odlikovawe. A, Ni{ta drugo je tada nije moglo odbraniti. A bila je sagra|ena da traje. Kao
u Sokolani, a bogami i na ulici, onaj de~ko koji je obesio ramena i iskrivio egipatske piramide, mogla je da nad`ivi i Staro i Novo carstvo.
vrat na dole, dobijao je smesta pesnicu pod ple}ke uz legendarno upuststvo:
Sa drugovima sam dolazio da gledamo rad tih neobi~nih graditeqa.
No, glavu gore!
Izbu{ili su stotine rupa tra`e}i joj damare, `ile kucavice, srce i du{u.
Sredweg rasta, stamenog izgleda, atletske gra|e, sna`nih ruku, Rupe su napunili dinamitom. Du{u joj nisu mogli na}i da je miniraju. Ona
odse~enih i sigurnih pokreta, uspravnog i ~vrstog hoda, Jehli~ka je ve} na je ve} bila darovana onima koji su je voleli. Tu du{u, taj sokolski duh su i
prvi pogled odavao li~nost koja zra~i autoriteNemci tra`ili, wega su se najvi{e bojali.
tom i sigurno{}u. Ali nije se radilo samo o spoqU ratu, Nemci su u U`ice dolazili i odlanem utisku tako sugestivnom, ve} o punom saglasju
zili. Kada su dolazili ubijali su qude, a kada
izgleda i li~nosti.
su odlazili ru{ili su ono {to je tim qudima
Wegova `ivotan na~ela, moralni principi,
ne{to zna~ilo- \uli}a most, Kasap~i}a most,
pona{awe i rad, bili su ne samo otelotvorewe
@elezni~ku stanicu… Sokolanu nisu. U`ice
sokolske ideje, ve} op{tequdski i filantropsu bombardovali i neprijateqi i saveznici
ski. Bio je ~ist i dosledan u svojim uverewima, o
uni{tavaju}i mnogo ku}a. Sokolanu nisu. Onda
wima nije mnogo govorio, on ih je `iveo. A `ivot je
dolaze na{i qudi koji `ure da izgrade svetlu
Ove godini U`ice slavi
bio kao sletska ve`ba. Svaki pojedinac u velikoj
budu}nost. A na putu u svetlu budu}nost ispre~ila
100 godina fizi~ke
skupini treba da nau~i savr{eno da radi. Svaka
se Sokolana.
jedinka koja savr{eno radi ~ini i veliku grupu
Gradi se pruga (mi gradimo prugu, pruga grakulture
i
isto
toliko
savr{enom.
di nas…)
godina od osnivawa
Postojale su ~etiri varijante projekta proGIMNASTI^KA VRSTA
laska pruge. Samo jedna od tih varijanti je ka~ila
Sokolskog
dru{tva
~iji
Moja gimnasti~ka vrsta i ja bili smo i tada
Sokolanu, i ba{ je ta izabrana. Tako su Sokolanu
je idejni tvorac i vizionar streqali {estar i lewir i jo{ pone{to.
i danas najboqi drugovi. Sve slobodno vreme van
{kole provodili smo zajedno i zna se, u Sokolani.
Najzad je do{ao taj dan. Smrtonosni tovar je
bio Josif Jehli~ka.
Kada se de{avalo da gubim ~as u {koli (bilo je
bio u wenoj utrobi. Svi moji drugovi su tu. Stali
zato i be`awa) odmah bih odlazio u Sokolanu da
smo na Zlatiborskom putu najbli`e Sokolani koU nekoliko narednih
vidim dru{tvo (uvek je neko bio tamo), a leti, na
liko su dopustili mineri. Na tu ~udovi{nu sahrabrojeva
prenosimo
izvode
raspustu, ujutru prvo u Sokolanu da se skupimo,
nu do{lo je puno U`i~ana, hteli su da u tom ~asu
onda ve`bamo ili odlazimo na pla`u. A ako ni{ta
budu sa wom.
iz monografije „Jehli~ka“
drugo, pitamo Jehli~ku (stanovao je sa Ba{om u
Zavladala je neobi~na i prete}a ti{ina.
(2006), koju su uredili
jednom delu zgrade) a on je uvek bio tamo, ima li
Sokolana je stajala kao da se ni{ta ne de{ava,
ne{to da uradimo ili wemu donesemo iz grada.
nekako ~udno mirna u svojoj dostojanstvenosti i
Sa{a Gruden i Mirko
Posebna ~ast bila je kada bi pozvao da sa
lepoti. Okupana suncem blistala je, ~inilo se,
Todorovi} - Era
wim idemo u grad. Najva`nije je ako obu~e svoj
kao nikada do tada.
duga~ki i {iroki ogrta~ sa velikom
Najednom strahovit tutaw,
kapuqa~om „hubertus“ i stavi crni
vatrena zmija i oblak pra{ine muw{e{ir. Tada smo se pored wega
evito je opasuju. Torwevi se nagiwu.
ose}ali kao glavne li~nosti u graU magnovewu ona zastaje kao da se
du.
prenula da shvati {ta joj se de{ava,
Uve~e posle ~asova ostajali
a onda brzo tone i nestaje u ogrombismo da sedimo na struwa~ama
nom crvenom oblaku. Oblak se goji
ili {vedskom stolu (to nije onaj
i pove}ava. Ne}e da ode. Od wega ne
sa hranom), raspredaju}i pri~e kovidimo Sokolanu. Onda se oblak pojima nije bilo kraja. Posebno zimi,
lako di`e, ali ispod wega nema Sokada mese~ina osvetli grad okovan
kolane, samo neka drobe`. Ona mora
u led i ledenice, sa dubokim sneda je u oblaku. Onolika zgrada mo`e
gom, koji o{tro i prodorno {kripi
biti samo u onolikom oblaku. Crveni
pod nogama, lo`ili smo u sali dve
oblak koji je uzeo Sokolanu ne}e u
xinovske furune „bubware“ koje su
nebo, sporo i nisko klizi ka Zabu~ju,
se lo`ile metarskim cepanicama,
razvla~i se i hvata za vrhove drve}a
sedeli okoli i uz wene plamenove i
kao da tra`i mesto da ostane tu, jo{
bubwawe ostajali u pri~ama dok ne
uvek u U`icu.
zaradimo grdwu kod ku}e zbog kasnog
Sokolane nema. Pogled tra`i
dola`ewa. Jehli~ka bi ~esto proda se kao malo pre zaustavi na
virivao na vratima sale, nikada nas
torwu, zidu, prozoru. Nema. [upaq
ne prekidaju}i, brinu}i da li je sve
pogled, {upqi prostor, {upqa panu redu i kada po|emo da jo{ jednom
orama. Nestvarno. Nekakva gomila
obi|e sve i zakqu~a Sokolanu.
{uta i cigle. Veliko ostrvo ni~ega.
Ceo svoj `ivot posvetio je
Niko se ne pomera. Ne}e razum da
mladima, sportu, porodici i Soprihvati ono {to o~i vide. A o~i
kolani. On i wegova Ba{a bili su
pla~u. Ne vredi kriti suze kada ih
izvor i uzor porodi~ne topline i
vidim i u o~ima drgova, i Sokolanu
harmonije, qubavi i brige o ~itavoj
- zauvek.
velikoj porodici.
I danas ponekad vidim taj
Mislim da je ta qudska topcrveni oblak koji je odneo Sokolina grejala sve koji su imali sre}u
lanu.
da dane mladosti provedu u wegovoj
Mo`da je odneo i na{e ideale.
Josif Jehli~ka
Ђешка
20. maj 2011.
27
спорт
JELEN SUPER LIGA - 27 KOLO
SUPERIORNI U BEOGRADU
^UKARI^KI ST- SLOBODA POINT
SEVOJNO 1: 2 (0:2)
Stadion ^ukari~ki Stankoma. Gledalaca: 150. Sudije: Igor
Paunovi} (Kladovo). Pomo}nici:
Dalibor \ur|evi} i Darko Rasinac (Kru{evac). Strelci: Morairiu u 49. (^. Stankom), Ademovi} u 1. i Pavi}evi} u 16. minutu
za Slobodu Point Sevojno.
^UKARI^KI STANKOM:
[}eki}, B. Petrovi} (Ili}),
@i`i}, Dragi}evi}, Krajnovi}, A. Petrovi}, Kr~marevi}
(Tanaskovi}), Mari}, Petronijevi} (Jana}kovi}), Morariu,
Kova~evi}.
SLOBODA POINT SEVOJNO: Bo`ovi}, Vasili}, Maksimovi}, Klimpl, Radosavqevi},
Stevan~evi} ( Kova~evi}), [uwevari}, Ademovi} (Pejovi}),
Golo~evac, Lazi}, Pavi}evi}
(Tijago).
Pobedni~ki niz nastavqen
je i utakmicom na Banovom brdu.
Razigrani fudbaleri Slobode
Point Sevojna su odmah na
po~etku jasno stavili do znawa
protivniku da }e su do{li po
bodove. Mawe od pola minuta
bilo je potrebno da zabele`e
vode}i gol i obraduju navija~e
Fridom fajterske koji su jo{
uvek pristizali na teren. Lazi}
je po levoj strani ubacio loptu u
{esnaesterac, doma}a odbrana
lo{e interveni{e, a Ademovi}
je ispod ruke [}eki}u sme{ta
u mre`u. Ubrzo je usledila i
nova radost kojoj je „kumovao“
Golo~evac. Izveo je korner u 16.
minutu, Stevan~evi} je poku{ao
glavom, lopta se vratila pa je
usledio jo{ jedan centarp{ut
koji je ovog puta upuito Klimpl
do Pavi}evi}a koji je glavom
smestio u mre`u.
Bezvoqni doma}ini u
nastavku susreta, uspeli su da
u~ine utamicu malo zanimqivijom, smawe vo|stvo na 1:2, ali
vi{e od toga nisu mogli.
Nakon utakmice trener
ZONSKA FUDBALSKA LIGA - GRUPA “DRINA”
Још има наде за Ужичане
Izvanrednom igrom u Loznici ekipa Jedinstvo Putevi iz U`ica pobedila lidera na
tabeli i pove}ala svoje {anse da se u narednih pet kola domogne prvog mesta na tabeli
Na utakmicama 25. kola
prvenstva Zonske fudbalske
lige - grupa “Drina” postignuti
su uglavnom o~ekivani rezultati, jedna utakmica je zavr{ena
nere{eno sa po jednim golom,
a samo u Novoj Varo{i strelci
nisu uspeli da postignu ni jedan pogodak. Najubedqivije
pobede zabele`ile su ekipe
Radni~ki iz Vaqeva i Zlatibor
iz ^ajetine.
Jedinu pobedu na gostuju}em
terenu postigla je ekipa Jedinstvo Putevi iz U`ica. Izvanrednom igrom na Lagatoru, pred oko
1.500 gledalaca, U`i~ani su pobedili ekipu Loznice lidera na
tabeli gotovo celog prvenstva.
Time su pove}ali svoje {anse da
se u narednih pet kola domognu
prvog mesta na tabeli. To nije
nerealno jer Lozni~ani sada
be`e samo tri boda.
U gorwem delu tabele
su i predstavnici iz na{eg
kraja Polimqe i Zlatar, mada
Novovaro{ani jo{ uvek nisu
prebrinuli sve brige oko opstanka u ligi, a Sloga iz Sjenice i Zlatibor iz ^ajetine su u
opasnoj zoni.
Kompletni rezultati 25.
kola: Vaqevo: Radni~ki - Jadar
(Stupnica) 4:0, Prijepoqe: Po-
28
limqe - Jadar (GD) 4:1, Loznica:
Loznica - Jedinstvo Putevi
(U`ice) 0:2, Vladimirci: Jedinstvo - OFK Ose~ina (Ose~ina)
4:1, Mionica: Ribnica - Zadrugar
(Lajkovac) 2:1, ^ajetina: Zlatibor - Sloga (Lipni~ki [or) 4:0,
Nova Varo{: Zlatar - Sloga
(Sjenica) i Vaqevo: Kru{ik Drina (Qubovija) 1:1.
Tabela: Loznica 63, Jedinstvo Putevi 60, Kru{ik 43, Jedinstvo 42, Polimqe 37, Zadrugar 36, Ribnica 34, Zlatar i OFK
Ose~ina po 33, Drina, Sloga (S)
i Radni~ki po 32, Zlatibor 30,
Jadar (ST) 28, Sloga (L[) 14 i
Jadar (GD) samop 4 boda.
U sredu su odigrane utakmice 26. kola: Jadar (ST) Kru{ik, Drina - Zlatar, Sloga
(S) - Zlatibor (^), Jedinstvo
Putevi - Polimqe, Sloga (L[)
- Ribnica, Zadrugar - Jedinstvo,
OFK Ose~ina - Loznica i Jadar
(GD) - Radni~ki.
Narednog vikenda, u okviru 27. kola, sastaju se: Jadar
(GD) - Jadar (ST), Radni~ki - Jedinstvo Putevi, Polimqe - OFK
Ose~ina, Loznica - Zadrugar,
Jedinstvo - Sloga (L[), Ribnica
- Sloga (S), Zlatibor - Drina i
Zlatar - Kru{ik.
M. P.
„Probudio“ se: Marko Pavi}evi}
doma}eg tima Dragan Lacmanovi} je istakao odli~no su|ewe:
- Su|ewe je bilo odli~nu
i ja ~estitam arbitrima. Utakmicu smo katastrofalno otvorili, mislim da nam je to bila
najlo{ija igra ovog prole}a. U
nastavku smo brzo postilgi gol,
bili znatno konkretniji, ali
vi{e od toga nismo mogli[ef stru~nog {taba Slobode Point Sevojna, Qubi{a
Stamenkovi} bio je zadovoqan
igorm svojih pulena:
- Odli~no smo u{li u ovaj
susret, prvih 15 minuta momci su
se `estoko zalagali na terenu,
i bilo je kao da nam je „biti ili
ne biti!“. Na kraju, na{a pobeda
realno odra`ava odnos snaga na
terenu.“
U narednom kolu U`i~ani
na svom terenu u Lu~anima
do~ekuju ekipu Metalca iz Gorweg Milanovca.
Z. \okovi}
SRPSKA FUDBALSKA LIGA - GRUPA ZAPAD
Краљевчани поново у вођству
Derbi u Kraqevu izme|u prvoplasirane
Sloge iz Bajine Ba{te i drugoplasirane
Sloge iz Kraqeva pripao je doma}oj ekipi,
pa je ponovo do{lo do smene na na tronu
Sve ostale utakmice 25.
kola prvenstva Srpske fudbalske lige - grupa “Zapad” bile su
u senci susreta izme|u jedina
dva kandidata za osvajawe
prvog mesta i prelazak u vi{i
rang Prvu ligu Srbije. Za trenutak je pala u zasenak i veoma
dramati~na borba ~ak {est ekipa za bodove spasa od ispadawa
u ni`i rang.
Proteklog vikenda gostuju}e ekipe bile su uspe{nije
od doma}ina, slavili su samo
Kraqev~ani i Ubqani. Na
strani su trijumfovali Vuji}
voda, Sloga iz Petrovca na
Mlavi i Rudar iz Kostolca.
Zanimqivo je da je ekipa FAP
iz Priboja jedina ekipa u ligi
koja u dosada{wem delu prvenstva nije zabele`ila pobedu na
gostuju}em terenu.
U Kraqevu, pred oko
hiqadu
gledalaca,
doma}a
Sloga je sa 1:0 savladala
Slogu iz Bajine Ba{te i ponovo
preuzela vo|stvo na tabeli.
Bajinoba{tani nisu pru`ili
o~ekivanu igru i doma}i su
zaslu`eno osvojili sva tri
boda. Kraqev~ani su sada u velikoj prednosti, jer imaju tri
boda vi{e, ali trener ekipe sa
Drine Dejan Nikoli} isti~e da
}e se wegovi izabranici boriti
po`rtvovano sve do kraja prvenstva.
Sloga iz Po`ege je propustila idealnu priliku da pred
svojim navija~ima zabele`i pobedu i osvoji zna~ajne bodove
za opstanak u srpskoliga{kom
dru{tvu. I FAP iz Priboja igrao
je nere{eno na svom terenu i, s
obzirom na raspored utakmica
do kraja prvenstva, sve je mawe
{ansi da se spase od ispadawa u
zonsko takmi~ewe.
Kompletni rezultati 25.
kola: Po`ega: Sloga - [umadija (Aran|elovac) 1:1, Klupci:
Radni~ki Stobeks - Vuji} voda
(Vaqevo) 0:1, ^a~ak: Sloboda
- Sloga (Petrovac na Mlavi)
2:3, Lajkovac: @elezni~ar Partizan (Bumbarevo Brdo) 1:1,
Kraqevo: Sloga - Sloga (Bajina
Ba{ta) 1:0, Priboj: FAP - Ma~va
([abac) 0:0, Ub: Jedinstvo Polet (Qubi}) 1:0 i Vaqevo:
Budu}nost - Rudar (Kostolac)
0:1.
Tabela: Sloga (K) 50, Sloga
(BB) 47, Partizan (BB) 41, Rudar 40, Sloga (PM) 38, Radni~ki
Stobeks 37, Ma~va 36, Sloboda
34, Jedinstvo i Polet po 33,
Sloga (P) i Vuji} voda po 30, @
elezni~ar 29, [umadija 27, FAP
26 i Budu}nost 21 bod.
U sredu su odigrane utakmice 26. kola: Rudar - FAP,
[umadija - Budu}nost, Ma~va
- Jedinstvo, Polet - Sloga (K),
Partizan - Sloboda, Sloga (PM)
- Radni~ki Stobeks, Vuji} voda
- Sloga (P) i Sloga (BB) - @elezni~ar.
U 27. kolu, narednog vikenda, sastaju se: Vuji} voda
- [umadija, Sloga (P) - Sloga
(PM), Radni~ki Stobeks - Partizan, Sloboda - Sloga (BB), FAP Budu}nost, @elezni~ar - Polet,
Sloga (K) - Ma~va i Jedinstvo
- Rudar.
M. P.
20. maj 2011.
спорт
ZLATIBORSKA OKRU@NA FUDBALSKA LIGA
DRUGA RUKOMETNA LIGA SRBIJE - GRUPA “JUG”
Грађевинари чувају трон Пожежани изгубили корак
Ekipa GP Zlatibor vodi na tabeli sa 57 boVode}i Bane iz Ra{ke igra sigurno i pobe|uje
dova koliko ima i po`e{ki @elezni~ar, ali sve svoje protivnike, pa }e najverovatnije do
sa jednom utakmicom mawe
kraja prvenstva zadr`ati prvo mesto i obezPrvenstvo
Zlatiborske
U 25. kolu postignuti su bediti plasman u Prvu ligu
okru-`ne lige ulazi u zavr{nu
fazu i u preostalih pet kola bi}e
odlu~eno koja }e ekipa osvojiti
prvo mesto i plasirati se u zonsko
takmi~ewe, a koja ispasti u ni`i
rang. Borba za tron vodi se izme|u
tri vode}e ekipe GP Zlatibor,
@elezni~ar i Sevojno. U`i~ani
vode na tabeli sa 57 bodova koliko ima i po`e{ki @elezni~ar,
ali sa jednom mawe odigranom
utakmicom.
Jedna od dve vode}e ekipe
najverovatnije }e osvojiti titulu
prvaka, ali }e ne{to jasnija situacija biti posle 27. kola u kome
je slobodna ekipa GP Zlatibor.
Sigurno da ne bi trebalo zaboraviti ni ekipu Sevojna koja ~eka
kiks vode}ih. U Sevojnu su tek
videli koliko ih ko{taju nekoliko neo~ekivano slabih igara i
nepredvi|enih poraza.
Uzbudqiva borba za bodove
vodi se i na dnu tabele i to izme|u
tri po`e{ke ekipe, s tim {to je
“fewera{“ Napredak prakti~no
ve} ispao iz Zlatiborske fudbalske lige i naredne sezone
takmi~i}e se u Op{tinskoj ligi
Po`ega.
slede}i rezultati: Vrawani: Luna
Avijati~ar - Polet (Rasna) 0:0,
Gorwa Dobriwa: Napredak - GP
Zlatibor (U`ice) 1:4, ^ajetina:
Zlatibor voda - Ariqska rampa
(Po`ega) 0:0, Po`ega: @elezni~ar Crnokosa (Kosjeri}) 1:0, Visibaba:
Savinac - Omladinac (Zdrav~i}i)
0:3, Ariqe: Budu}nost - Jasen
(Brodarevo) 1:1 i Sevojno: Sevojno
- Peru}ac (Peru}ac) 6:0. Jedinstvo
iz Kaleni}a bilo je slobodno.
Tabela: GP Zlatibor i @elezni~ar po 57, Sevojno 55, Crnokosa 48, Budu}nost 37, Savinac 35,
Polet 33, Zlatibor voda 29, Luna
Avijati~ar i Jedinstvo po 28,
Jasen 23, Peru}ac 22, Omladinac
19, Ariqska rampa 18 i Napredak
8 bodova.
Narednog vikenda, u okviru 26. kola, sastaju se: u subotu
(16,30): GP Zlatibor - Savinac,
Jasen - Luna Avijati~ar i Crnokosa - Zlatibor voda, a u nedequ (16,30): Omladinac - Sevojno,
Peru}ac - Budu}nost, Polet - @elezni~ar i Ariqska rampa - Jedinstvo. Slobodan je Napredak iz
Gorwe Dobriwe.
M. P.
Proteklog vikenda odigrano
je nekompletno 23. kolo prvenstva
Druge rukometne lige Srbije - grupa
“Jug”, jer nisu odigrane dve derbi
utakmice izme|u ekipa iz vrha tabele. Slogi iz Po`ege ostao je susret protiv Topli~anina, a vode}oj
ekipi Bane iz Ra{ke susret protiv
Trep~e. Od rezultata ovih utakmica
umnogome }e zavisiti i izgled na
vrhu tabele.
Rukometa{i vode}eg Bana
igraju sigurno i pobe|uju sve svoje
protivnike, pa }e najverovatnije
do kraja prvenstva zadr`ati prvo
mesto i obezbediti plasman u Prvcu
ligu Srbije. Rukometa{i iz grada
na Skrape`u su, zbog nekih ranije
napravqenih kikseva, izgubili korak u trci za prvo mesto i te{ko je
verovati u ~uda do kraja sezone. U
preostala tri kola tabela }e dobiti
kona~an izgled.
Ostala dva predstavnika iz
na{eg kraja, u ovom rangu takmi~ewa,
ekipe Ariqe i U`ice, nalaze se na
dnu tabele. “Fewer” nose U`i~ani
koji su u gotovo bezizlaznoj situaciji, mada imaju jednu mawe odigranu
utakmicu, a ekipa Ariqa ima real-
USPEH U^ENIKA IZ PRILIKA NA TRE]OJ [KOLSKOJ
OLIMPIJADI
Најбољи у укупном пласману
nih izgleda za spas od ispadawa u
ni`i rang takmi~ewa. Mnogo toga
}e biti odlu~eno u susretu pretposledweg kola kada u U`icu gostuju
rukometa{i Ariqa.
Rezultati 23. kola: Blace:
Jastrebac - Vlasotince (Vlasotince)
31:26, Kladovo: \erdap - Topli~anin
(Prokupqe) 21:25, Po`ega: Sloga
- Ariqe (Ariqe) 43:23, Bor: Bor 2 Kwa`evac (Kwa`evac) 33:30, U`ice:
U`ice - @itora|a (@itora|a)
- odgo|eno, Leskovac: Dubo~ica 54 “15. oktobar” (Velika Drenova) 30:26
i Kosovska Mitrovica: Trep~a - Bane
(Ra{ka) - odgo|eno.
Stawe na tabeli: Bane 39,
Sloga i Topli~anin po 36, Trep~a
33, @itora|a i Kwa`evac po 25, Bor
23, Vlasotince 22, “15. oktobar” 21,
Dubo~ica 16, \erdap 12, Ariqe i
Jastrebac po 11 i U`ice 6 bodova.
U 24. kolu, narednog vikenda,
sastaju se: Topli~anin - U`ice,
Ariqe - \erdap, Kwa`evac - Sloga,
Vlasotince - Bor 2, “15. oktobar” Jastrebac, Bane - Dubo~ica 54 i @itora|a - Trep~a.
M. Pavlovi}
doma}ina bile su najboqe u stonom tenisu (de~eci
i devoj~ice), ko{arci (de~aci i devoj~ice), fudbalu (devoj~ice), streqa{tvu (devoj~ice) i {ahu
(de~eci i devoj~ice). Na turniru u stonom tenisu
prvo mesto u pojedina~noj konkurenciji, po tre}i
put zaredom, osvojila je Olgica Miqi} u~enica iz
Kotra`e, koja je progla{ena za najboqu sportist-
Doma}in i organizator
Me|uokru`ne {kolske
olimpijade naredne godine
bi}e Osnovna {kola u Karanu
Na tradicionalnoj Me|uokru`noj {kolskoj olimpijadi u poznatom draga~evskom selu
Kotra`a, u~estvovalo je 220 u~enika iz osnovnih
{kola Moravi~kog i Zlatiborskog upravnog okruga, koji su se takmi~ili u osam sportskih disciplina. Primerni doma}ini i organizatori bili
su u~enici i prosvetni radnici Osnovne {kole
“Kotra`a”, kojima su svi u~esnici u takmi~ewima
~estitali na ulo`enom trudu i postignutim rezultatima. Mada su bile velike borbe za svaki poen
i ovoga puta su pobedili sport i drugarstvo, jer je
sve proteklo bez incidenata i povreda.
Posle uru~ewa diploma, medaqa i
pobedni~kih pehara, zastava Me|uokru`ne {kolske olimpijade osnovnih {kola iz dva upravna
okruga predata je Osnovnoj {koli Karan, koja }e
biti doma}in i organizator narednog, ~etvrtog po
redu, takmi~ewa i dru`ewa sportista i prosvetnih radnika.
Prvo mesto u ukupnom plasmanu osvojili su
sportisti iz Osnovne {kole “Sreten Lazarevi}”
u ivawi~kom selu Prilike, sa 480 bodova, ~ime je
prekinuta dvogodi{wa dominacija takmi~ara iz
Osnovne {kole “Jezdimir Tripkovi}” u Latvici.
Ove godine sportisti iz Latvice zauzeli su drugo
mesto sa 470 bodova, tre}a je bila ekipa Osnovne
{kole “Kotra`a”, sa 450 bodova, a ~etvrto mesto
zauzeli su u~enici Osnovne {kole u u`i~kom selu
Karan, sa 200 osvojenih bodova.
20. maj 2011.
Pobedni~ka ekipa iz Prilika
Pobedni~ka ekipa iz Osnovne {kole “Sreten Lazarevi}” u Prilikama, koju je u 11 disciplina predstavqalo 60 u~enika, osvojila je prvo
mesto ~ak u {est disciplina: u odbojci (de~aci i
devoj~ice), rukometu (de~aci i devoj~ice), atletici i {ahu. Najboqi {ahista bio je u~enik prvog
razreda Dobrivoje Vujovi}, koji je ujedno bio i
najmla|i u~esnik ovogodi{we {kolske olimpijade u Kotra`i.
Od ukupno 16 pehara za pobednike disciplina, sportisti Osnovne {kole “Kotra`a”
osvojili su osam, a u~enici {kola iz Prilika i
Latvice po ~etiri. U ekipnim sportovima ekipe
kiwu ovogodi{we olimpijade.
Susreti sportista osnovnih {kola iz dva
okruga nisu samo sportski susreti, ve} vi{e od
toga, jer je to svojevrsno upoznavawe i dru`ewe
u~enika i prosvetnih radnika. Posle pauze od dve
decenije {kolska olimpijada obnovqena je pre tri
godine u Osnovnoj {koli “Jezdimir Tripkovi}” u
Latvici. Ciq okupqawa na ovim takmi~ewima je
da se u {kolska dvori{ta vrate sport, smeh i drugarstvo i da deca kroz dru`ewe vide pozitivne
primere kojima bi trebalo da se okrenu.
Milan Pavlovi}
29
спорт
KROS RTS-A
Масовност
у Турици
U
U`icu je poput mnogih gradova u Srbiji ,
odr`an 21. po redu Prole}ni kros RTS-a.
Bila je to dobra prilika da mnoge {kole, mladi
takmi~ari, oni najmla}i do petog razreda osvoje
priznawa, a oni stariji prikupe {to vi{e bodova
koji bi im eventualno omogu}ili u~e{}e na [kolskoj Olimpijadi u~enika Republike Srbije. Odavno
se nije desilo da se na Krosu okupi ovako veliki
broj u~esnika, ukupno 1162, od ~ega 689 osnovaca i
472 sredwo{kolca. O~igledno da je lepo vreme
i nova lokacija staze u Turici, izmamila ovakvu
masovnost. Tehni~ki organizator KROS-a bio je
Sportski savez U`ice , pokroviteq Ministarstvo omladine i sporta i Grad U`ice. Takmi~ari su
imali ogromnu podr{ku navija~a, pa su tako svi
zajedno u`ivali i na stazi i van we.
Rezulati:
Prvi razred devoj~ice: 1. Elena To{i} Prva
osnovna {kola, 2. Sawa Terzi}- Stari grad, 3. Iva
Jankovi}- Prva osnovna {kola. De~aci: 1. Du{an
Vrbi} – Prva osnovna {kola. 2. Luka Stani} Prva
osnovna {kola, 3. Miroqub ]osi} O[ Stari
grad.
Drugi razred: Devoj~ice: 1. Anastasija
Todori} ( Stari grad), 2. Tijana Radoji~i} ( Stari
grad), 3.Teodora Mili}evi} ( Stari grad). De~aci:
1.Strahiwa Vi}evi} (Prva osnovna {kola), 2.
Nikola Pani} (Stari grad), 3. Pavle Joksovi}
Prva osnovna {kola. Tre}i razred: Devoj~ice:
1.Kristina \uri} (Stari grad), 2. Andrea Mileki} (Stari grad), 3. Iva Stanimirovi} (Prva osnovna {kola Kraq Petar Drugi). De~aci: 1. Igor
Jovanovi} 2. Bo{ko Dragi}evi}, 3. Sr|an Despotovi} (svi Prva osnovna {kola). ^etvrti razred:
Devoji~ice: 1.Bogdana Peji~i} (Prva osnovna
{kola) 2. Du{ica ]osi} (Stari grad), 3. Marija
Varni~i} (Nada Mati}). De~aci: 1. Darko Vrani}
(Stari grad), 2.Nikola Eri} ( N. Mati}), 3. Nikola
Iri} ( Stari grad). Peti razred: devoj~ice: 1.Bojana Milovanovi} (Prva osnovna {kola) 2.Teodora Andri} (D. Jerkovi}), 3. Isidora Radoji~i} (
Prva osnovna {kola). De~aci: 1. Dimitrije Andri}
(D. Jerkovi}), 2. Petrovi} Petar (Prva osnovna
{kola), 3. Luka Manojlovi} (D. Jerkovi}). [esti
razred: devoj~ice: 1.Emina Marmarac (N. Mati}), 2.
Katarina Gli{evi} (N. Mati}), 3. @eqana Maksimovi} (S. Grad). De~aci: 1. Dejan Pavlovi}, 2. Stefan Danilovi}, 3. @eqko Jelisav~i} ( svi Prva
osnovna {kola Kraq Petar Drugi). Sedmi razred:
Devoj~ice: 1. Tamara Jovanovi} , 2. Tamara Tomanovi}, 3. Jovana Ze~evi} (svi Du{an Jerkovi}).
De~aci: 1. Aleksandar ^elikovi} ( Prva osnovna
{kola), 2. Nemawa Kutle{i} ( N. Mati}), 3. Milo{
Veliki odziv takmi~ara
Stoj~i} (D. Jerkovi}). Osmi razred: Devoj~ice: 1.
Ana Sekuli} ( S. Sekuli}), 2. Marija Dumawi} (N.
Mati}), 3.Marina Stoji} (Prva osnovna {kola).
De~aci: 1.Stefan Jovanovi} (D. Jerkovi}), 2.
Aleksandar Risti} (S. Grad), 3.Nikola Andri} (S.
Sekuli}).
Pobednice, u~enice prvog razreda sa
na~elnikom
Sredwe {kole: Prva godina, omladinke:
1. Marijana Selakovi} (Gimnazija), 2. Katarina
Kosti} (Gimnazija) 3. Alna Drndar (Ekonomska
{kola). Omladinci: 1. Stefan \uri} (Gimnazija),
2. Predrag Borisavqevi} ( Tehni~ka {kola Radoje
Mari}), 3. ^oli} Uro{ (Gimnazija). Druga godina,
omladinke: 1. Marija Ki{dobranski ( Gimnazija),
2. Jovana Tomanovi} (Tehni~ka {kola), 3. Milica
Profesor Vlade Peji}i i pobednici u trci
sredwo{kolke ~etvrta godina
30
Nenadi} (Tehni~ka {kola). Omladinci: 1. Bogdan
Panti} ( Tehni~ka {kola), 2. Petar Crn~evi} (Gimnazija), 3. Stefan Ni{tavi} (Gimnazija). Tre}a godina: omladinke: 1. Jovana Ajdani} ( Gimnazija), 2.
Slavica Jankovi} ( Ekonomska {kola), 3. Tijana
Mili}evi} (Gimnazija). Omladinci: 1.Stefan
]ubi}), 2. Stanko Kova~evi} , 3. Matija Mati} ( svu
Gimnazija). ^etvrta godina: omladinke: 1. Aleksandra ]aji}, 2. Jelena Trifunovi}, 3. Katarina
Cerovac (svi Gimnazija). Omladinci: 1.Nikola
Milutinovi} (Tehni~ka {kola), 2. Marko Milivojevi} ( Tehni~ka {kola Radoje Qubi~i}), 3. Marko
Mijovi} (Gimnazija).
Z. \okovi}
Pobednici trke, sredwo{kolci
~etvrta godina
20. maj 2011.
спорт
HUMANITARNI TURNIR U MALOM FUDBALU
Победили привредници!
Udru`ewe sportskih novinara Zlatiborskoj okruga i Crveni krst U`ice, organizovali su
u okviru nedeqe Crvenog krsta, humanitarni turnir u malom fudbalu. Prikupqeno je preko
40 000 dinara namewenih za opremawe igraonice na de~ijem odeqewu Op{te bolnice U`ice
^
etvrti po redu humanitarni
turnir u organizaciji Udru`ewa
sportskih novinara Zlatiborskog
okruga, i ovog puta imao je prevashodni ciq dru`ewe ali i da se
kroz sportsko i vite{ko nadmetawe
poka`e i ona humana strana koju svako od nas ima, samo je treba probuditi na pravi na~in.
Uz ekipu Crvenog krsta, i
sportske novinare, na turniru
je i ovog puta nastupala ekipa
politi~ara. Iako su pozivi upu}eni
svim strankama, odazvali su se samo
tri : Demokratska stranka, G 17 +, i
Socijalisti~ka partija Srbije. Na
drugoj strani, privrednici su zbili
svoje redove, i uspeli da osvoje prvo
mesto.
Na ovogodi{wem turniru po
prvi put su u~estvovali i gosti,
reprezentacija sportskih novinara
Bosne i Hercegovine. Oni su osvaja~i
pro{logodi{weg kupa Jugoisto~ne
Evrope igranog u Mojkovcu u Crnoj
Gori. Koliko su na{e kolege ozbiqno shvatile ovaj poziv, svedo~i
i podatak da su u U`ice doputovali
sa izuzetnim sastavom. Sa klupe ih
je predvodio doajen sportskog novinarstva i veliki humanista Sabahudin Sa{a Vugdali}, koji je 1975.
godine branio boje FK Slobode iz
Sportski novinari BiH sa goradona~elnikom Jovanom Markovi}em
Zlatiborskog okruga budu na{i gosti
u Sarajevu.Selekciju sportskih novinara
Zlatiborskog okruga sa klupe predvodio je istaknuti automobilski as
Mikica Vesni}:
ispit humanosti. Dragan Peji}, sekretar Udru`ewa sportskih novinara
Zlatiborskog okruga je nakon turnira
rekao:
- Kada se na jednom mestu okupi
ovoliko qudi da bi na svoj na~in
dali skroman doprinos, i pokazali
da smo ipak human narod, onda je
to za pohvalu. Svi koji su do{li
u sportsku dvoranu zaslu`uju ~estitke, ali se posebno zahvaqujemo
na{im kolegama iz BiH. Istakao
bih jo{ i to da smo po prvi put na
tribinama, kao gledaoce imali i
na{e istaknute sprotiste. Bili su
tu fudbaleri Slobode Point Sevojna, ko{arka{i Slobode, atleti~ari
fudbalski sudija i wen brat Neboj{a
bili su na visini zadatka.
Nakon sportskog dela, nastavqeno je dru`ewe van terena,
koje je imalo i svoj radni deo a govorilo se na temu „Nasiqe u sportu“.
Gradona~elnik U`ica Jovan Markovi}, pozdravio je goste iz BiH, a
dogovoreno je da se nastavi saradwa
u ciqu afirmacije i povezivawa dva
grada U`ica i Sarajeva:
- U`ice ima `equ da razvija
saradwu i dobre odnose sa drugim
gradovima, a ovakva dru`ewa su
najboqi na~in da se u nastojawima
i uspe. Hvala vam {to ste do{li, a
ja obe}avam da }u predvoditi del-
Gradona~elnik Markovi} u dru{tvu
sportskih novinara BiH, Sa{e Vugdali}a
i Slavi{e Vuka{inovi}a
U`ica, i koga vezuju lepe uspomene
za grad na obali \etiwe. Sinan
Sinanovi}, predsednik Udru`ewa
sportskih novinara BiH, zahvalio
se na gostoprimstvu i dobroj organizaciji turnira:
- Odu{evqeni smo kako su nas
doma}ini primili, U`ice je zaista
jedan prelep grad, a nama je posebna
~ast {to smo dobili poziv da do|emo.
Posebno smo zadovoqni {to smo makar na ovaj na~in mogli da pomognemo
da se oplemeni prostor za decu u
va{oj bolnici. Sportski novinari
su poznati po tome da su humani i da
povezuju qude, a ovaj turnir je upravo dokaz da je to zaista tako. Na{a
`eqa je da se ovakva dru`ewa nastave i da uskoro sportski novinari
20. maj 2011.
- Uvek se rado odazovem
ovakvim pozivima. To mi je malo
u genima, moj otac je uvek `eleo da
pomogne drugima, pa sam evo i ja
prona{ao sebe u ovakvim stvarim.
Veliko je to zadovoqstvo ako makar na neki na~in mo`ete pomo}i
drugome.Dragan Struwa{evi}, predstavnik ekipe privrednika isti~e
da je za ovakve susrete najbitnija
dobra organizacija:
- Odziv gledalaca nije ba{ bio
na zavidnom nivou. Najva`nije da se
ne{to de{ava i da svi pokazujemo
dobru voqu da pomognemo.
Iako se nisu proslavili golgeterskim sposobnostima, sportski
novinari su i ovog puta polo`ili
Dru`ewe u restoranu Konak
Mladosti, mlada karatiskiwa Sandra Mihalovi} je bila i po~asni
gost na{e ekipe, pa Mikica Vesni} i
drugi, tako da zaista moram re}i da
sam prezadovoqan. Turnir nikako nije mogao
prote}i bez sudija, koji ba{ i nisu
imali lak zadatak.
Ana Kojovi}, internacionalni
egaciju sportskih novinara kada ih
budete pozvali da do|u u Sarajevo.Ostaje otvoren `iro ra~un
Crvenog krsta U`ice, broj 3551025459-09, na koji se i u narednih
nekoliko dana mogu upla}ivati
nov~ana sredstva za pomo} de~ijem
odeqewu Op{te bolnice U`ice.
Z. \okovi}
31
забава
- Qudi koji se bave
brawem ~aja, mogu u jednom
danu, da sakupe ~aja, koliko te`i jedan prose~an
desetogodi{wak.
- Drvo banane, u stvari
nije drvo, ve} biqaka koja
dosti`e visinu i do {est
metara, pa je qudi ~esto nazivaju drvetom.
- Znate li da recikla`a
samo jedne staklene fla{e,
sa~uva energije toliko, koliko
je potrebno da radi TV sat i po
vremena!
Ako ste imali san koji
je na Vas ostavio utisak i
`elite da ga rastuma~ite,
dovoqno je da pogledate u
na{ sanovnik. Na Vama je
samo da odlu~ite da li verujete u tuma~ewa:
U
- Што не боли - то није
живот, што не пролази- то није
срећа.
( Андрић)
- За већину људи живот је
као ружно време: стану и чекају
да прође.
(Лондон)
- Човек путује по свету да
би нашао шта треба и враћа се
кући да то нађе.
(Црњански)
UDOVAC ili UDOVICA
Postajati udovac ili
udovica - o~ekuju vas mnogi
lepi i prijatni i trenuci u
dru{tvu dragih osoba. Biti
udovac - uskoro }ete sklopiti novo, korisno poznanstvo.
Biti udovica - u poslu vas
o~ekuje uspeh. Razgovarati s
udovicom - sti`e vam neka
dobra vest.
UDRU@IVAWE
Udru`iti se s nekim o~ekuje vas brak.
V
Smrad ispod pazuha..
Soda-bikarbona je pravi lek protiv neprijatnog
mirisa ispod pazuha. Potrebno je da samo malo sode-bikarbone praha stavite pod
pazuh. Jedina neprijatnost
koja mo`e da vam se desi je
blago crvenilo i peckawe,
i to samo u slu~aju ako ste
sve`e obrijali pazuh pa je
ko`a samim tim osetqiva.
Dva do tri nano{ewa nedeqno su sasvim dovoqna.
Poboq{awe je ve} posle
prvog nano{ewa.
Mrtva ko`a na nogama..
Izbegnite
“barewe”
va{ih nogu u lavorima
sa vrelom vodom! Da sa
loko}om skinete zadebqalu
ko`u nogu uradite slede}e.
Zalepite flaster (onaj {to
se se~e, zna~i pove}i) na
delove koje `elite da “obrusite” Ostavite ga tako 2
dana, pazite da ga prilikom
kupawa ne pokvasite. Ko`a
}e upiti sastav iz gaze na
flasteru i omogu}iti Vam
da ostru`ete sa neverovatnom lako}om mrtvu ko`u.
(Savet dobijen od doktorke sa privatne klinike u
Italiji)
32
VATROGASAC
Videti vatrogasca ispu-nit }e vam se nade i
`eqe usprkos nemirnim i
opasnim okolnostima. Biti
vatrogasac - izbegavajte ve}a
dru{tva.
VATROMET
O~ekuje
vas
lepo
iznena|ewe u krugu porodice
i lepa i mirna budu}nost
z
ZAQUBQENI
Videti dvoje zaqubqenih - uskoro }ete u`ivati
u svojim tajnim u`icima.
ZAQUBQENOST
Biti zaqubqen - o~ekuje
vas veliko razo~arawe u
privatnom `ivotu, ali i napredak u poslu.
[nicle u pavlaci
sa lova^kim
sosom
Potrebno je:
4 tele}e ili sviwske {nicle
slatka aleva paprika
malo bra{na
1 mawa glavica crnog luka
50 g posne {unke
125 g pe~uraka
1 ka{ika maslaca ili marga-
rina
1/4 l sve`e pavlake
1 kesica preliva za pe~ewe
u prahu
malo qu}e aleve paprike
ise~enog mladog luka
biber
so
Priprema:
Lagano izlupati {nicle,
posoliti ih, pobiberiti i
natrqati paprikom. Uvaqati u
bra{no. Oqu{teni luk i {unku
iseckati na sitne kockice.
Pe~urke o~istiti i oprati. U tigaw staviti maslac ili margarin, pore|ati {nicle i pr`iti
ih s obe strane 4-5 minuta. Izvaditi i ostaviti na toplom mestu.
Dodati kockice luka i {unke i
malo dinstati. Dodati pe~urke
i dinstati 5 minuta. Me{aju}i,
dodati pavlaku i preliv u prahu. Prokuvati umak. Za~initi
alevom paprikom. Odozgo staviti {nicle i posuti ih sitno iseckanim mladim lukom.
Torta od paprika
Potrebno je:
20-12 crvenih pe~enih paprika
150 g sremskog sira
3 pavlake
2 krastavca
3 ~ena belog luka
1 veza per{una
Priprema:
Pe~ene paprike ispohovati
i ocediti vi{ak masno}e na papirnoj salveti.
Krastavac o~istiti i iseckati na tanke kolutove. Posoliti
i ostaviti da pusti vi{ak vode.
Umutiti sir i pavlaku, dodati
oce|ene krastavce, sitno iseckan beli luk i per{un i dobro
prome{ati.
U plitak sud slo`iti red
pohovanih paprika, premazati
filom, pa ponavqati dok se ne
utro{i sav materijal. Posledwi red treba da budu paprike.
Tortu premazati pavlakom i posuti seckanim per{unom. Dobro
rashladiti pre slu`ewa.
KOLA^ SA VI[WAMA
Dowa kora:
• 150 gr putera
• 100 gr {e}era
• 100 gr mlevenih oraha
• 220 gr bra{na
• strugana kora jednog limuna
• 2 `umanceta gorwa kora:
• 4 jaja
• 4 ka{ike {e}era
• 3 ka{ike bra{na
• sok jednog limuna fil:
• 500 gr vi{awa
• 50 gr prezli
• 50 gr mlevenih oraha
U ~iniju za me{ewe stavite
sastojke za dowu koru i sve ih
dobro umesite tako da dobijete
glatko sredwe meko testo. Ovo
testo razvucite na dno pleha
koji ste malo podmazali, pa ga
zapecite u rerni desetak minuta na temperaturi od 200 stepeni. Izvadite pleh iz rerne,
Pospite koru prezlama, poredjajte po wima vi{we iz kojih
ste odstranili ko{tice. Vi{we
pospite {e}erom i mlevenim
orasima. Sada spremite masu
za gorwu koru. Penasto umutite
4 `umanca sa 4 ka{ike {e}era,
dodajte 3 ka{ike bra{na, sok od
jednog limuna i na kraju ~vrst
{ne od 4 belanca. Ovu masu
ravnomerno resporedite preko
vi{awa. Pecite daqe kola~
na temperaturi od 200 stepeni
s tim da posle desetak minuta
stavite belu hartiju preko
kola~a da vam gorwa kora ne bi
zagorela. Kola~ se pe~e jo{ oko
pola sata. Gotov kola~ isecite
na kocke i pospite {e}erom u
prahu i vanil {e}erom. Ovakav
kola~ se mo`e praviti i sa jagodama.
VICEVI
***
Idu slon i mi{ preko granice.
I sad, mi{ ima paso{, a slon
nema. Kako }e, {ta }e, uzme mi{
i stavi slonu sa svake strane
po veknu hleba. Do{li oni do
prelaza, do|e carinik:
- Molim paso{e!
Mi{ izvadi i da mu, ovaj pogleda i ka`e:
- U redu je, a gde je paso{ va{eg
druga?
- Koji drug? Aaaa, to mi je
sendvi~!
***
Pri~a Mujo sa Hasom:
Mujo: - “Joj ponovo mi se ide u
Australiju!”
Haso: - “A kad si ti to bio u
Australiji?”
Mujo: - “Ma nisam nego mi se i
ju~er i{lo!”
***
Sretnu se dva pijanca. Prvi:
- Oprostite, mogu li pro}i
izme|u vas dvojice?
- Svakako, ali samo jedan po
jedan.
20. maj 2011.
стил
Unesite pozitivne promene i vide}ete pozitivne
rezultate. Bez umora, bezvoqnosti, pospanosti i naravno
vi{ka kilograma. [ta mo`e
da vam pomogne u tome?
Pospanost, malaksalost,
brzo zamarawe i ose}awe bezvoqnosti neki su od simptoma koji
se javqaju tokom prole}a. Zato
i ne ~udi {to prole}ni umor
i vi{ak kilograma koji mnogi
ose}aju u ovom periodu godine,
predstavqaju posledicu zimskog na~ina ishrane i sni`enog
nivoa aktivnosti tokom hladnijih meseci.
Kretawe i priroda,
pravilna ishrana
Sve ove tegobe mo`emo
umawiti pravilnom i balansiranom ishranom, kretawem i boravkom u prirodi. Sa dolaskom
lepog vremena treba da unesemo
pozitivne promene u na~in
`ivota, smawimo telesnu masu,
zdravo se hranimo i budemo aktivni. Osim boqeg izgleda i
raspolo`ewa, postoje i brojne
druge zdravstvene koristi od
smawewa telesne mase.
Ispitivawa pokazuju da
Како бити у фит
форми?
smawewe telesne mase ve} za 5
– 10 posto donosi znatne koristi
za zdravqe, umawuje mogu}nost
rizika od hroni~nih oboqewa,
omogu}uje boqe varewe i disawe. Jednom re~ju prekomerna
telesna masa, odnosno gojaznost,
pove}avaju rizik od nastanka ozbiqnih zdravstvenih problema,
kao {to su dijabetes, kardiovaskularna oboqewa, hormonalni i imunolo{ki poreme}aji
i drugo.
Pomozi sebi
i promeni navike
Najboqi na~in da se izgubi
prekomerna telesna masa i da
se zadr`i `eqena telesna masa
jeste usvajawe trajnih promena
u navikama u ishrani i nivou
aktivnosti. Uz raznovrsnu i
uravnote`enu ishranu, sa mawe
masti, vi{e `itarica i puno
vitamina kojih ima u izobiqu u
ovo doba godine, potrebno je da
smo fizi~ki aktivni, {to vi{e
{etamo, boravimo u prirodi,
Pravilan na~in `ivota, zdrava ishrana, ali i odgovaraju}a
nega u velikoj meri odre|uju da li }e va{a kosa biti zdrava i
lepa. Kosa nema samo estetsku funkciju ve} slu`i i za regulaciju toplote. Oblik i kvalitet kose zavisi}e i od pravilne
nege. Frizerka Stojanka Dimitrijevi}- Coka, vlasnica frizerskog salona Mimi u ulici Kneza Lazara 2, }e u narednim
brojevima na{eg lista poku{ati da vam pomogne. Dava}e vam
prakti~ne saveze za negu kose, a i Vi ukoliko imate neki problem ili nedoumicu, mo`ete postaviti Coki pitawe na na{oj
e-mail adresi: vesti.ue@ gmail.com sa naznakom - pitawa za Coku.
Kоса - одраз здравља
и болести
Mawak vitamina i menerala:
Smawena vrednost gvo`|a,
bakra i cinka u krvi. Mawak
gvo`}a u krvi ~esto je posledica obilnog menstrualnog
krvarewa ili neuravnote`ene,
niskokalori~ne ishrane s nedovoqno hranqivih sastojaka.
Hemijski sastojci: Na kosu pogubno uti~u te{ki metali, najvi{e
olovo, `iva i talij.
Lekovi:
Citostatici, vitimin A i
wegovi derivati, antidepresivi, antikoagulanti, npr. heparin, blokatori betareceptora,
hormoni ( testosteron), lekovi
za smawewe masno}a u krvi, alopurinol, cimetidin.
Zra~ewe:
Rendgendsko zra~ewe (prolazno i trajno opadawe).
Stres:
Mo`e biti uzrok difuznog
i kru`nog opadawa kose. To se
20. maj 2011.
izbegavamo kori{}ewe automobila, javnog prevoza i liftova.
Jednom re~ju, da `ivimo zdravo.
Da bismo te`inu odr`avali
u normalnim razmerama i ~uvali
svoje zdravqe moramo jesti pet
razli~itih obroka u toku dana.
Gubitak te`ine od 0,5 kg, do 1 kg
nedeqno je gubitak te`ine koji
ne bi trebao {tetiti va{em
zdravqu, a u krajwoj liniji kada
smr{ate }e vam mnogo pomo}i.
Da biste to postili morate
smawiti unos kalorija za oko
3500 do 7000 kalorija nedeqno, {to zna~i mawi unos za oko
500 do 1000 kalorija od dnevne
prose~ne potro{we.
Unos kalorija mo`ete smawiti tako {to }ete zameniti
visokokalori~nu hranu onom
mawe kalori~nom poput vo}a,
povr}a, nerafinisanih ugqenih
hidrata i naravno morate
pove}ati fizi~ku aktivnost.
Morate paziti osim na vrstu
hrane koju unosite i na veli~inu
procije, {to mo`e biti jako
te{ko, ali morate istrajati.
Te`ite i da imate dva ribqa
obroka nedeqno, i nikako ne
zaboravite da slatki{i obi~no
sadr`e i masno}e i {e}ere.
U ovu grupu ubrajaju se ~ipsevi, kremasti namazi, kola~i,
biskviti, ~okolade, slatki napitci, alkohol i sl.
Unos ovih namirnica trebali biste smawiti na najmawu
mogu}u meru. Mo`ete:
- Zameniti slatki{e vo}em, grickalice su{enim vo}em,
slatke napitke vo}nim sokom
ili nezasla|enim ~ajem.
Nastavak u slede}em broju…
ti oko o~nih krajeva. U 30. godini br`e se gubi i na temenu, pa
se tokom vremena spajaju }elava
`ari{ta na podru~ju ~eone i
temene regije. Kod `ena je taj
oblik alopecije re|i i kasnije
nastupa. Uzrok ovom opadawu
je stimulacija folikula dlake
mu{kim polnim organima ( androgenima), uz sjediwavawe i
drugih ~inilaca, primera radi,
nasle|a i starewa. Nasledni
im delovima tela. Uzrok nije
u potpunosti obja{wen. Kao
mogu}i uzro~ni faktor navode
se infekcije usne {upqine,
pokvareni zubi, psihi~ki stres,
hormonalni porema}aji, mawak
cinka…
faktor ima vrlo va`an uticaj
jer se nasle|uje preosetqivost
receptora na androgene.
od uzroka. U svim slu~ajevima
nastoji se podsta}i papilu na
ponovnu produkciju vlasi. Uz
polivitaminske preparate, lokalno se primewuju razna sredstva koja pove}avaju vlasi{ta, a
postoje i biqni preparati koji
su 100 posto ura|eni na bazi
kineskih lekovitih biqaka,
ne sadr`e hemisjke supstancei
nemaju nuspojava.
Ima li leka?
S obzirom na to da su uzroci opadawa kose brojni, tako
je i le~ewe raznoliko i zavisi
doga|a nakon operativnih zahvata i velikih nesre}a.
Mehani~ka o{te}ewa:
Trajna zategnutost kose i
vezawe repa, no{ewe tereta na
glavi.
Vrste }elavosti:
Alopecija zbog preteranog
ma{}ewa kose:
Ve} u pubertetu bolesnici
prime}uju da im, uz jako ma{}ewe
kose i ko`e vlasi{ta, poja~ano
ispadaju vlasi na temenu, odakle se opadawe {iri prema ~eonim krajevima i postupno prelazi
na celi gorwi deo vlasi{ta. Taj
tip }elavosti uglavnom se javqa kod mu{karaca a kod `ena
je veoma retka pojava.
Androgenetska }elavost:
To je zapravo mu{ka }elavost. Bolesnici se `ale na jako
ispadawe kose bez drugih promena na vlasi{tu. Oko 20. godine
`ivota kod oko pet posto belaca
kosa po~iwe simetri~no opada-
Alopecija areata (kru`no
opadawe kose):
Obi~no se pojavquje iznenada, na jednom ili vi{e okruglih podru~ja, veli~ine nokta do
dlana. Osim na vlasi{tu, mo`e
se pojaviti na bradi, brazima
i ostlaim, dlakom prekriven-
Nastavak u slede}em broju
33
МАЛИ ОГЛАСИ
СТАНОВИ, КУЋЕ, ПЛАЦЕВИ,
АУТОМОБИЛИ...
Prodajem - KUPUJEM
• Prodaje se legalizovana i
ukwi`ena ku}a, prizemqe i potkrovqe – Bele Zemqe. Povr{ina
70m2, dvori{te, voda, struja, asfalt do ku}e.
Telefon: 064/17 43 798
• Prodajem stan 65m2, centralno grejawe, trosoban, blizu
trga.
Telefon: 066/91 85 015
• Slobodan lokal od 14.
juna na Rosuqama Kraqa Petra
24.
Telefon: 031/513-149
• Prodajem hitno 100 litara doma}e rakije. Tel: 060/07083-43
• Prodajem mawi jednosoban
stan u prizemqu nove stambene
zgrade sa grejawem i podrumom.
Tel. 516- 089
• Prodajem dvosoban stan,
60m2, II sprat, CG, sun~ana
strana, Ul. Kraqa Petra I 70,
42 000 evra.
Tel: 064/44 87 497
PONIKVE, blizina aerodroma, prodajem vikend
ku}u 70m2, ogra|en plac 5
ari, mogu}nost pro{irewa
placa.
Tel: 064/911 6 494
• Prodajem prodajem vikend
ku}u 70m2, ogra|en plac 5 ari,
mogu}nost pro{irewa placa,
Ponikve, blizina aerodroma.
Tel: 064/911 6 494
• Prodajem name{tenu garsoweru od 25m2 iznad restorana
Prole}e u Kr~agovu.
Tel: 064/ 827 3 606.
• U ZLODOLU prodajem
vi{e parcela obradivog
zemqi{ta, {ume, vo}waka,
pa{waka.
Tel: 064/ 911 -64 -94
(od 15 -22h)
• Prodajem seosko doma}instvo sa ku}om, pomo}nim objektima i imawem od 8.0 ha u
Staparima.
Tel: 031/ 518 122
• Hitno potreban uredan
jednosoban stan u centru grada
(Trg i Glavna ulica) sa CG i
liftom.
Tel: 031/524 -501 do 20 h i
061/695 21 63
• Prodajem povoqno juga 45
neregistrovanog.
Tel: 031/511 351 i 069/40 83
410
• Tra`im name{ten trosoban stan u ku}i u U`icu.
Tel: 031/511 351 i 069/40 83
410
• Prodajem ili mewam plac
u Semegwevu – Zlatibor za auto.
Veoma povoqno.
Tel: 064/14 92 777, 063/108
34
74 01 i 062/80 25 914.
• Prodajem oblice za
brvnare. Povoqno.
Tel: 063/108 74 01 i 062/80
25 914.
• Prodajem povoqno novu
stolarsku ma{inu sa vi{e radnih operacija.
Tel: 031/553 -408.
• Prodajem frezer stolarski i APAH –motor.
Tel:031/514 -805 i 064/ 97 57
614.
• Mewam ili prodajem
stan u porodi~noj ku}i od 76m2
plus gara`a 18m2 u U`icu za
odgovaraju}i ili mawi u ^ajetini ili na Zlatiboru.
Tel: 031/ 561-659 i 065/ 66 24
788.
• Prodajem hitno i povoqno
jednosaoban stan u ulici Dimitrija Tucovi}a 100, novogradwa.
Tel: 065/ 636 4 444
• Prodajem staru ku}u brvnaru 8h5, nalazi se u Potpe}u, zvanom „kr{“ i drvenu kacu od 12
kazana.
Tel: 031/518 -592
• Prodajem Lancia Dedra,
limuzina 1991.godi{te, plin,
klima, registrovana. Povoqno.
Tel:064/15- 88- 454
• Prodajem balirano livadsko seno dobrog kvaliteta.
Vlasnik Jovan ^elikovi}
– Ka~er.
Tel: 064/ 149-2507
• Prodajem ku}u u centru
Sevojna sa 5 (pet) ari placa i
gara`om.
Komunalno
opremqena,
kablovska, ukwi`eno.
Tel: 066/932-27-43 i 064/244
-52-21
• Prodajem dvosoban stan u
Beogradu, Ul. Rastka Petrovi}a,
Vo`dovac - Medak, 55 m2, VPR,
TA, dvori{te. 60.000 evra.
Tel. 064 119 19 40 i 011 2435
137
• Prodajem stolove, dva
ve}a, dva mawa, pet ko`nih
foteqa sa liftom
Tel: 066 -512 -70 -80
• Prodajem stan-poslovni
prostor, Beograd, Mekenzijeva,
cg, ukwi`en, 82m2,
Tel: 061 /643 -26- 40
• Mewam stan od 76 m2 i
gara`u veli~ine 18m2 u U`icu
za stan u ^ajetini.
Mo`e i mawi po dogovoru.
Tel: 031/ 561 -659 i 065/66 24 -788
• Prodajem plac na Zlatiboru, 7.5 ari, pogodan za individualnu gradwu. Mo`e zamena
za auto uz doplatu.
060/448 7760
• Prodajem {kodu feli-ciju
1,3 benzin/gas 1999, drugi vlasnik 110500km, siva – 2 450 eura.
Tel: 064/308 50 70
• Prodajem fotequ „Mojca“,
dva „francuska“ le`aja i komodu.
Hitno zbog selidbe.
Tel:031/ 518-341 i 064/82-45
-699
• Prodajem dvosoban stan
60m2 C.G. odmah useqiv, u ulici
Kraqa Petra I
Tel: 031/521-402 i 064/837
00 54
• Prodajem ku}u za odmor
150 kvadrata sa tri zvezdice,
sa placem od 14 ari, na Lokvi
u [qivovici, 250 metara od
magistralnog puta. Ku}a je opremqena, voda, struja, telefon.
Cena po dogovoru.
Tel: 063-87-85-292.
• Prodajem apartman, drvena vikendica, 60 kvadrata, sa
10 ari placa, 250 metara od
magistralnog puta, na Lokvi u
[qivovici. Obezbe|eni voda i
struja. Cena 300 evra po kvadratu. Tel: 063-87-85-292.
• Prodajem hitno i povoqno parcelu (livada i {uma) u
Uzi}ima u blizini magistralnog
puta U`ice – Po`ega.
Tel: 724-640 i 064/14 16 941
• Prodajem stan-poslovni
prostor, Beograd, ukwi`en,
Slavija, 83m2
Tel: 061/643 2640
• Mewam stan u Po`egi od
50 m2 za odgovaraju}i u ^a~ku,
po dogovoru.
Kontakt: 064/91-70-347.
• Prodajem plac na Zlatiboru, 4 ara, naseqe Zova III.
Telefon: 064/ 2256-360
• Prodajem traktor „Toma
Vinkovi}”, 20 ovaca i 10 sviwa
od 50 do 60 lg.
Tel: 031/581 339 ili 064/32
76 704
• Prodajem kompjuter kasu,
vagu, opremu za video nadzor,
profesionalni toster, pe}nicu,
kancelarijski sto, gondolu sa
korpama za vo}e i povr}e
Tel: 060/760 60 90
• Prodajem trosoban stan,
65 m2, CG, ££ sprat
Tel: 066-9-185-015
• Prodajem Zastavu 101 registrovanu do juna 2011. godine.
Tel. 031/519-182
064/643 9247
• Prodajem {iva}u ma{inu
„Slavica“ sa vitrinom i motorom u dobrom stawu.
Tel: 031/519-231
• Prodajem plac, pored
afalta iznad naseqa Marin
breg, ispod Tatinca. Na placu
se nalaze borovi i listopadna
{uma. Cena 1000 evra.
Tel: 031/521-173
• Prodajem dvosoban stan
55m2, Druge proleterske brigade 21 ili izdajem, ili zamena za Beograd. Telefon: 011/
2270143
• Prodajem „PEUGEOT
206“ 1,1, klima, registrovan
do 13.06.2011.
Tel: 031/571-945
• Prodajem RENO – 4, 1991.
godi{te, plin, registrovan do
06.2011.
Tel: 064/230 20 49
• Prodajem kamion TURBO
ZETU 83.12.,5T, nova cerada,
tubeles gume, registrovan do
06.2011, dobar motor
Cena po dogovoru.
Tel: 065-554-6666
• Prodajem lova~ki karabin
kal..30-06 potpuno nov sa 80. komada metaka. Cena povoqna
Tel: 031-520-322 i 063-8751425
IZDAJEM
• Izdajem jednosoban stan
sa centralnim grejawem u Ulici
Mage Magazinovi}, mo`e i za
dve u~enice-studentkiwe ili
dva u~enika-studenta.
Tel: 031/513-131 ili
062/85 67 664
• Izdajem prazan jednosoban
stan Terazije 51.
Telefon: 064/82 73 601
• Izdajem od 1. juna 2011.
poluname{ten dvosoban stan u
ulici Nikole Pa{i}a 3. Pogodan i za kancelarijski prostor.
Zvati od 18 do 20 ~asova na tel.
064 311 45 45
• Izdajem ekstra lokal
u Sevojnu, uz magistralni
put (pored restorana Kula).
Povr{ina 100 m 2 i parking
povr{ine 200 m 2 pogodan za
vi{e namena.
Telefoni:
031-531-501 i
064-359-34-64.
• Izdajem praznu garsoweru,
u ulici Nikole Pa{i}a sa centralnim grejawem i terasom.
Telefon: 062/8827258 i
031/562-038 (posle 15 ~asova)
• Izdajem dvosoban stan
u centru grada, name{ten, CG,
prvi sprat.
Tel: 065/ 83 13 064
• Izdajem dvosoban name{ten stan u ulici Save
Jovanovi}a br. 18. Poseban ulaz,
grejawe na struju.
Tel. 511- 170 ili 064/ 29- 16000
• Izdajem malu name{tenu
garsoweru u Beogradu – Stari
Cerak na du`e studentima, TA,
90 evra plus depozit.
Tel: 011/ 308 62 83
i 062/431-256
• Izdajem poluname{ten jednosoban stan na Trgu partizana.
Tel: 064/ 83 74 915
• Izdajem ve}u name{tenu
garsoweru sa dva le`aja – {iri
centar, sun~ana strana.
Tel: 064/01 22 198
• Izdajem U Sevojnu parcelu
od 1 hektar na du`i rok. Povoqno.
Tel: 064/14 92 777 i 062/80
25 914.
• Izdajem prazan dvosoban
stan, parno grejawe, renoviran,
struja zasebno,.
Tel: 064/ 149 -2507
•
Izdajem
dvosoban
name{ten stan-TA.
Tel:063/ 879 -0 -821
• Izdajem stan u centru grada, novogradwa, za dva ili tri
studenta (|aka).
Tel:065-4842-825 i 031-842825
20. maj 2011.
ОГЛАСИ
Na osnovu ~lana 29. Zakon o proceni na `ivotnu
sredinu („Sl. gl.RS“, br.135/04, 36/09),
Op[tinska uprava
Po@ega
Na osnovu ~l. 10. stavovi 1. i 2., a u vezi sa ~l. 29. stavovi 1. i 3. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu („Sl.
glasnik RS“ 135/04 i 36/09), daje
Odeqewe za urbanizam, gra|evinarstvo, stambeno
– komunalne poslove i za{titu `ivotne sredine,
slede}e
izdaje slede}e
OБАВЕШТЕЊЕ
OБАВЕШТЕЊЕ
Nosilac projekta OLEKS d.o.o. iz U`ica, Qube Stojanovi}a
5, podneo je Zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade studije o
uticaja na `ivotnu sredinu projekta „Skadi{tewe opasnog otpada“ u okviru postoje}eg postojewa na KP 1578/1 KO Bakionice,
teritorija SO Po`ega.
Zainteresovana javnost mo`e da izvr{i uvid u sadr`inu
zahteva svakog radnog dana od 11 – 14 ~asova u prostorijama
Ministarstva `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa u Novom Beogradu, Omladinskih brigada 1, soba 653 i
dostavi svoje mi{qewe u roku od 10 dana od dana objavqivawa
ovog obave{tewa.
• Izdaje se dvosoban
name{ten stan u u`em centru
grada.
Tel: 064/466 70 88
• Izdajem ve}u name{tenu
garsoweru sa dva le`aja za jednu ili dve osobe- {iri centar,
sun~ana strana.
Tel: 064/0122 198
• Izdajem dvoiposoban stan,
novogradwa, u centru grada, pogodan za kancelariju ili za studente.
Tel: 842-825 i 065/ 4 842 825
•
Izdajem
dvosoban
name{ten stan u zgradi, telefon, TA grejawe, Ulica Vuka
Karaxi}a.
Tel: 064/344 8 324
•
Izdajem
jednosoban
poluname{ten stan u U`icu,
ulica M.M. Magazinovi} br.7.
Tel: 065/521-7133
• Izdajem dvoiposoban stan,
nova gradwa, za kancelarije.
Tel: 031/842-825 i 065/ 48 42-825
• Izdajem lokal, Jug Bogdanova 1.
Tel: 512-748 i 064/924-03-17
• Izdajem lokal u T.C.J.
GARA@A II sprat 17m2 name{ten
sa stvarima za kancelariju na
sun~anoj strani. Cena 60 E.
Tel: 064- 535-4-804
• Izdajem kancelarije u ul.
K. Lazara
Tel: 063/63-20-74
• Izdajem sobu u centru
grada za u~enike i studente, povoqno.
Tel: 519-684 i 065 645 69 29
• Izdajem stan na Rakijskoj
pijaci kod Istorijskog arhiva,
ulica Neranxi}eva br.13
Tel: 519 – 448 i 064 2706 706
• Izdajem lokal 35 m2 na
Sewaku pored apoteke.
20. maj 2011.
Povoqno.
Tel: 564-016 i 565-403
• Izdajem name{tenu garsoweru 30 m2 u zgradi sa CG na
Rakiskoj pijaci
Tel: 064-1777-122
• Izdajem stan studentima.
Garsowera. Tel. 063-612-537
• Izdajem neneme{ten jednosoban stan u ul. Vidovdanskoj.
zvati posle 16 h.
Tel: 031 3522-721
• Izdajem jednosoban name{ten stan sa CG kod Rakete
Tel: 064-377-00-99
• Izdajem garsoweru u zgradi sa parnim grejawem u Sevojnu
povoqno.
Tel: 064/61-23-937
• Izdajem name{tenu sobu
za 1-2 osobe, kuhiwa, kupatilo,
zaseban ulaz.
Tel: 518-238 , 064-93 67 953
• Izdajem gara`e u strogom
centru grada.
Tel: 064-146-16-16
• Izdajem sobu
Tel: 064-569-7071
• Izdajem sobu za jednu devojku, upotreba kuhiwe i kupatila
TA pe} – u u`em centru grada.
Tel: 065-513-7500
• Izdajem dvosoban stan u
Jug Bogdanovoj ulici.
Tel: 065/511-43-11
•
Izdajem
dvosoban
name{ten stan u U`icu, za porodicu ili u~enice.
Tel: 857-319 od 7 do 9 i 21
do 23 ~asa
• Izdajem jednosoban stan
Tel: 031 521461,
063/7315037
• Izdajem name{tenu garsoweru, u zgradi sa parnim grejawem sve novo, renovirano.
Tel: 064-384-10-55
• Izdajem stan za studente
u U`icu. Tel: 063/612-537
Obave{tava se javnost i zainteresovani organi i organizacije da je nosilac projekta preduze}e za proizvodwu, promet i usluge „OLEKS“ D.O.O. iz U`ica, Ul. Qube Stojanovi}a
broj 5, podnelo Op{tinskoj upravi Po`ega, Odeqewu za urbanizam, gra|evinarstvo, stambeno – komunalne poslove i za{titu
`ivotne sredine Zahtev za saglasnost na Studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu projekta „Skladi{tewe i mehani~ki
tretman neopasnog otpada“ koji je realizovan na kat. parceli
br. 1578/8 KO Po`ega (op{tina Po`ega) zaveden pod brojem 03
br. 504-18/11 od 17.05.2011.god.
U skladu sa ~lanom 3. stav. 1. Pravilnika o postupku javnog
uvida, prezentacije i javnoj raspravi o Studiji o proceni uticaja na `ivotnu sredinu („Sl.gl.RS“, br.69/2005), uvid u podnetu
Studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu mo`e se izvr{iti
u prostorijama Skup{tine op{tine Po`ega, Trg Slobode br.9,
soba br.27 svakog radnog dana od 11 do 14 ~asova u roku od 20
dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.
U skladu sa ~lanom 4. stav 2. i ~lanom 6. gore pomenutog Pravilnika, primedbe i mi{qewa na Studiju o proceni
uticaja na `ivotnu sredinu se podnose u pisanoj obliku i
dostavqaju Op{tinskoj upravi Po`ega, Odeqewe za urbanizam, gra|evinarstvo, stambeno – komunalne poslove i za{tite
`ivotne sredine, Trg Slobode br.9.
U skladu sa ~lanom 20. stav 3. Zakona o proceni uticaja
na `ivotnu sredinu („Sl.gl.RS“, br.135/04, 36/09) i sa ~lanom
5. gore pomenutog Pravilnika, dana 10. 06. 2011. godine sa
po~etkom u 10 ~asova, bi}e odr`ana javna rasprava i prezentacija predmetne Studije u prostorijama SO Po`ega (soba br.27).
Istog dana, u skladu sa ~l. 22, Zakona o proceni uticajana na
`ivotnu sredinu („Sl.gl.RS“,br.135/04,36/09), odr`a}e se i sednica Tehni~ke komisije za ocenu studije o proceni uticaja.
• Izdajem stan sa parnim
grejawem u~enicama ili studentkiwama
Tel. 064/137-10-79
• Izdajem name{ten stan u
Kara|or|evoj ulici na Dovarju,
50 m2, za u~enike i studente, zaseban ulaz, cg
Tel: 064/44-38-387
• Izdajem name{tenu sobu
u centru grada za jednu ile dve
u~enice-studentkiwe, TA, grejawe.
Tel: 031/519-322 ili 064/2046-506
• Mewam jednosoban stan
u Sevojnu sa grejawem za
odgo-varaju}i u U`icu
Telefon:064/494-55-71
• Izdajem u~enicima i studentima name{tenu dvokrevetnu sobu u U`icu, zaseban ulaz,
sa centralnim grejawem, kuhiwom i kupatilom.
Tel: 031/541-545 ili 064/84678-75
• Izdajem name{ten stan
u~enicama ili studentkiwama.
Kara|or|eva ulica.
031/571-857 ili 064/122-0155
• Izdajem gara`u (struja i
voda) u Beogradskoj br. 20. Pogodna za magacin.
Tel: 064/964-5588
USLUGE
• ^istim stanove, lokale,
apartmane, gledam stare osobe
do{ivotno.
Tel: 066-96-77-933
• Nudim odgovaraju}u pomo}
starim qudima i osobama koje
imaju pote{ko}a u samostalnom
obavqawu svakodnevnih poslova.
Tel: 031/518-306 i 064/61-33082
• Engleski jezik, prevodim
u oba smera i dr`im ~asove.
Tel. 064/ 27-88-771
• Dr`im ~asove klavira.
Tel: 064/291-57-57
35
ОГЛАСИ
Informativno marketin{ko dru{tvo
“Vesti” a.d. U`ice
GRAD U@ICE
Qube Stojanovi}a 5, Tel: 031/513-725,
Na osnovu Odluke Upravnog odbora br. 84/11
ogla{ava
Gradska uprava za urbanizam, izgradwu
i inspekcijske poslove
Odeqewe za pravne poslove/
Ulica Dimitrija Tucovi} br.52
tel.031/590-178, faks: 031/513-469
JАВНИ ПОЗИВ
za prikupqawe pisanih ponuda
za prodaju poslovnog prostora zgrade
i zemqi{ta KO Drijetaw na Beloj Zemqi
Na osnovu ~l.10. stav 1.i 2. Zakona o proceni uticaja na
`ivotnu sredinu ( «Slu`beni glasnik » RS br.134/04 i 36/09)
daje slede}e
OБАВЕШТЕЊЕ
Prodaja se vr{i putem javnog nadmetawa prikupqawem pisanih ponuda.
1. Pravo u~e{}a u postupku imaju sva zainteresovana pravna i fizi~ka lica.
2. Uslovi prodaje: Zgrada i zemqi{te se prodaje
u vi|enom stawu bez prava na reklamaciju. Prodavac }e u
postupku ocena ponuda, prednost dati ponudi sa najvi{om
cenom odnosno najpovoqnijim uslovima pla}awa.
3. Poslovni prostor se nalazi na lokaciji
KO Drijetaw, (Bela Zemqa). Zgrada je povr{ine
153,58 m2 a zemqi{te 1ha 96a 46 m2, sve upisano u listu
nepokretnosti broj 344 KO Drijetaw, kat. parcele 1122
i 1123.
JKP "Vodovod" d.o.o. U`ice, podnelo je zahtev za
odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu
projekta: Rekonstrukcije i automatizacije procesne linije na
postrojewu za pre~i{}avawa vode «Cerovi}a brdo» u U`icu
(hidro-ma{inski i elektro deo) na kat. parceli br.6763/1 KO
U`ice.
Zainteresovana javnost i zainteresovani organi i organizacije mogu izvr{iti uvid u sadr`inu zahteva svakog radnog dana od 09,00 do 14,00 ~asova, u kancelariji br.1, Gradske
uprave za urbanizam, izgradwu i inspekcijske poslove Grada
U`ica, ulica D. Tucovi} br. 52 i dostave svoje mi{qewe u roku
od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.
4. Minimalna prihvatqiva cena iznosi sedam
miliona dinara.
ВЕСТИ ОГЛАСНО
5. Pravo u~e{}a na nadmetawu imaju oni ponu|a~i
koji do po~etka nadmetawa uplate na ime u~e{}a na
teku}i ra~un dru{tva br.355-1006435-45 ili blagajni
10% od po~etne cene.
031/513-261
6. Upravni odbor zadr`ava pravo da ne izvr{i
prodaju u slu~aju nepostizawa zadovoqavaju}e kupoprodajne cene..
^ITUQE, MALI OGLASI, OBAVE[TEWA,
PRIMAJU SE DO SREDE
U 14 ^ASOVA
7. Ponudu je potrebno dostaviti neposredno ili
po{tom u zatvorenoj koverti na adresu: IMD “Vesti”
a.d. Qube Stojanovi}a br.5. 31000 U`ice, sa naznakom
“PONUDA ZA KUPOVINU ZGRADE I ZEMQI[TA”. Na
pole|ini koverte mora biti nazna~en pun naziv i adresa
ponu|a~a.
8. Razgledawe poslovnog prostora mo`e se vr{iti
radnim danom u vremenu od 8-15 ~asova.
9. Rok za dostavqawe ponuda je 31.05.2011.godine
do 13 ~asova. Ponude dostavqene nakon navedenog roka
ne}e biti uzete u razmatrawe.
10. Otvarawe ponuda je 02.06.2011. godine u 14
~asova u prostorijama dru{tva uz prisustvo ponu|a~a.
11. Izbor najpovoqnijeg ponu|a~a izvr{i}e se u
roku od 1 dana od dana otvarawa ponuda.
12. Tro{kovi overe kupoprodajnog ugovora kao i
porez na prenos apsolutnih prava padaju na teret kupca.
14. Za sve informacije kontakt osoba je
gospodin Milanko Gordi},
tel: 031/513-725 ili 063 643670
36
cene ~ituqa za fizi~ka lica
1/1
1/2
1/4
1/8
1/16
7.200 din.
4.000 din.
2.400 din.
1.300 din.
500 din.
20. maj 2011.
Ч И ТУ Љ Е
Dana 21. maja ~etrdeset je dana od prerane smrti
na{eg najvoqenijeg
^EDOMIRA RATKOVI]A – ^EDA
1954 - 2011.
Ne postoji momenat kada nisi sa nama,
iako nisi pored nas.
Ti si na{a qubav i snaga.
Pomen }emo odr`ati 21.05.2011. godine,
u 14 ~asova na grobqu Dovarje.
Porodica se zahvaquje svima koji su
na bilo koji na~in izjavili sau~e{}e.
Volimo te i tugujemo za tobom:
majka Du{anka, supruga Ru`ica,
sin Tomislav, k}erka Katarina,
zet Aleksandar i unuka Ana Marija
Dve godine bez na{eg dragog supruga, oca i dede
MITAR
OBRADOVI]
stolar iz Sevojna
S ponosom ~uvamo tvoju
plemenitost, dobrotu
i po{tewe.
Supruga Cana,
k}erke Slobodanka i Dragica
sa porodicama
BUJI]
DOBROSAV
Moramo daqe ali nikad vi{e
ne}e biti isto.
Praznina i tuga ostaje
u srcima.
ROLOMONT SEVOJNO
20. maj 2011.
IN MEMORIAM
RADISAV ZE^EVI]
Radisav Q. Ze~evi} preminuo je 13. aprila 2011. u 86.
godini `ivota, istaknuti dru{tveno politi~ki radnik. Ro|en
je u Krivoj Reci 14. aprila 1926. godine. Wegov otac Qubomir
ubrzo se zaposlio, pa su pre{li u U`ice gde je Radisav proveo
detiwstvo i mladost. Zavr{io je osnovnu {kolu, zatim se upisao u gimnaziju, ali je za vreme okupacije prekinuo gimnaziju
kada je zvar{io je tre}i razred. Posle toga stekao je zanatske
elektrotehni~arske kvalifikacije. Kao napredni omladinac postao je ~lan SKOJ-a jo{ 1944 godine, a u septembru iste
godine stupio je u NOR gde je obavqao razne du`nosti.
Po zavr{teku zaposlio se u Elektro pogon „Prvi parizan“. Vrlo rano se ukqu~io u napredni radni~ki pokret, u
kome se isticao vredno}om i bistrinom. Izrastao je i razvio
se u jednog od najboqih i najcewenijih radnika, zbog ~ega je
biran kasnije na mnoge istaknute dru{tvene i politi~ke
dru`nosti, prvo u svom kolektivu, zatim i op{tini, srezu, okrugu i Srbiji.
Kao istaknuti i afirmisani predstavnik radni~ke
klase, biran je za predsednika Op{tinskog sindikalnog ve}a,
gde je wegov rad bio posebno zapa`en. Jo{ ranije postao je
~lan KPJ (1949), a zatim zavr{io i Vi{u {kolu dru{tvenopoliti~kih nauka. Biran je i za sekretara Op{tinskog
komiteta SK Srbije u U`icu. Dao je zna~ajan doprinos ja~awu
partijskih organizacija na podru~ju U`i~ke op{tine. Kao
afirmisani dru{tveni radnik u svojoj sredini izabran je i
za narodnog poslanika Skup{tine Srbije, gde je kao ~lan jednog skup{tinskog odbora uspe{no zastupao interese radnika
i svoga kraja.
Radisav Ze~evi}, izabran je i za predsednika Skup{tine
Me|uop{tinske regionalne zajednice U`ice. I na ovoj
du`nosti pokazao je svoju preduzimqivost i organizatorsko
ume}e, razvijaju}i brojne oblike saradwe izme|u op{tina,
naro~ito u raznim oblastima privrede. Kao afirmisani
dru{tveno politi~ki radnik biran je za ~lana Centralnog
komiteta i predsedni{tva CK SK Srbije. Bio je aktivan u
radu op{tinskog odbora SUBNOR-a i ~lan wegovog rukovodstva. Kao ~lan Socijalisti~ke partije Srbije, dao zna~ajan
doprinos u wenom radu U`i~ke op{tine i {ire. Wegovi saveti, iskusnog politi~kog radnika, rado su primani, a stavovi
iskreno uva`avani.
Bio je cewena i po{tovana li~nost u Mesnoj zajednici
„Centar“, gradu U`icu i Zlatiborskom okrugu. Isticao se
~estito{}u, politi~kom mudor{}u, tihom i nenametqivom
naravi. Voleo je da prvo saslu{a sagovornika pa onda iznese
i svoje mi{qewe. Sklopio je brak sa u~esnikom NOR-a Qubinkom ]aldovi}, 1951 godine i `iveli su u uzornoj bra~noj
zajednici 60 godina.
Za zasluge u NOR-u i u posleratnoj obnovi i izgradwi
zemqe, odlikovan je: Medaqom rada (1955), Medaqom zasluga za narod (1968), Ordenom rada sa zlatnim vencem (1968),
najvi{im op{tinskim priznawem - Poveqom „Slobodan
Penezi}- Krcun“ (1970), Ordenom Republike sa srebrnim vencem (1975), Plaketom „Prvog partizana“, Saveza sindikata
op{tine i mnogih drugih.
Mi{o Debqovi}
37
корисно је знати
PET BIQAKA KOJE
SE LAKO GAJE
1. Sanseverija
БЕГОНИЈА
Poreklo joj je iz tropskih
delova Afrike, Azije i Ju`ne
Amerike i postoji oko 1000
razli~itih vrsta. Najpoznatije
vrste begonije su: Rex, Elatior i
Semperflorens. Svim Begonijama je
zajedni~ko da imaju debeli, sjajni, vodeni list, dok vrste poput
Elatior i Semperflorens imaju i
predivan cvet. Begonija rex nema
cvet nego samo predivno li{}e,
tako da je u narodu poznata kao
i „Lisna Begonija“. Ima velike
listove koji su srcoliki sa
{arama. Naj~e{}e nijanse boja
su crvena, sme|a, zelena,siva ...
Begonija je cvet koji voli
puno svetla, ali ne voli direktno sunce. Preko leta se mo`e
dr`ati i napoqu na otvorenom
ali za{ti}enom mestu.
Biqka se sadi u prole}e
u bogatu i rastresitu zemqu.
I neka bude uvek vla`na ali
ne previ{e mokra. Zalivawe
vr{iti dva puta sedmi~no, tokom leta, a po potrebi i ~e{}e.
Zimi je dovoqno i samo jednom
sedmi~no. Na prole}e i leto
dodajte te~no |ubrivo svakih
14 dana u vodu kojom zalivate
begonije.
Razmno`ava se podelom
rizoma ili reznicom lista,
kao {to je slu~aj kod begonije rex.
Isto tako cvet treba i svake godine presaditi u novu i sve`u
zemqu. Nakon presa|ivawa
neko vreme je ne treba prihra-
Sobni cvet poseban po
svojim mesnatim, uspravnim,
duga~kim listovima, koji se,
zavisno od vrste, razlikuju po
{arama i bojama. Odr`avawe
nije zahtevno. Mo`e da izdr`i
i izlo`ena suncu, ali i u
senci. Ne voli veliku vlagu
u vazduhu, pa mo`e da stoji i
blizu radijatora.
2. Dracena
wivati.
Kao {to smo ve} rekli, begonija voli toplotu i svetlost.
Te{ko se prilago|ava suvom
vazduhu u ku}i i velikoj toploti
koja dolazi iz radijatora. Ne
voli promaju ~esta premje{tawa
pa je ne pomerajte ~esto.
Naj~e{}i problemi koji
se javqaju kod Begonije je taj da
joj se listovi su{e i `ute! To
je znak da ste je zanemarivali.
Sve {to je potrebno da u~inite
jeste da je dobro zalijete vodom
i te~nim |ubrivom.
Drugi problem koji se javqa, je taj da joj se mogu pojaviti sme|e mrqe po listu! Tada
je krivac siva plesan. Da bi je
se re{ili, uklonite zara`ene
listove i zemqu i po{pricajte
odgovaraju}im fungicidom.
D. M.
Biqka mekih i povijenih
zelenih ili crvenkastih listova mo`e da poraste od jednog
do tri metra. Raste prili~no
sporo, ali je dugove~na. Najboqe je da se postavi u svetlu
prostoriju, daqe od direktnog
sunca. Idealna temperatura za
rast je od 17 do 27 stepeni, a
tokom zime mo`e da bude malo
ni`a. Zimi zalivawe treba
smawiti.
3. Fikus
Biqka koja je prepoznatqiva po svojim velikim zelenim listovima. Kod fikusa su
bitne dve stvari za odr`avawe
– osigurati dovoqnu toplotu i
vlagu. Fikus voli polusenu.
Kada jednom odaberete mesto,
nemojte da ga selite jer to ne
voli. Prilikom odabira mesta
izbegavajte blizinu ulaznih
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП S A V E T CАLL ЦЕНТРА
(031/ 510-556)
vrata, radijatora
ure|aja.
i
klima-
4. Filodendron
Jedna od najotpornijih
sobnih vrsta. Listovi krupnolisnog filodendrona dosti`u
i vi{e od metra u pre~niku,
tamnozeleni su, s izrazitim
otvorima, i izvanredno se uklapaju u svaki enterijer. Filodendron poti~e iz tropskih
predela, gde raste u prirodi. U
sobnim uslovima nije izbirqiv. Dovoqno je ako mu obezbedimo toplotu iznad 15 stepeni
i dovoqno vlage. Treba da se
prihrawuje jer zbog obilne
mase zahteva dosta hrane. Jednom nedeqno treba listove
obrisati od pra{ine sun|erom
natopqenim u mlakoj vodi.
5. Juka
Juka voli vrlo svetla
mesta, a ne smeta joj ni kada
je izlo`ena suncu. Neke vrste
~ak prezime i napoqu. Podnosi
suv vazduh, topla i prohladna
mesta, a najboqe napreduje na
umerenoj temperaturi od 10
do 18 stepeni. U novije vreme
pojavile su se vrste sa dekorativnim oblicima i bojama
listova, ali im je otpornost
zajedni~ka karakteristika s
izvornim „drvetom `ivota“.
од 20.5. до 27.5.2011.
Puni ste ideja, ali vam
nedostaje vreme. Odredite
prioritete i krenite
svom snagom u realizaciju. Poku{ajte da jasnije
defini{ete svoje poslovne odnose, ali pazite da ne zapadnete
u sukob sa poslodavcima. Odnos
sa partnerom je i daqe stabilan.
Zdravqe – mogu}a prehlada.
Va{e reakcije bi svakako
trebalo da budu mawe
ishitrene. Ukoliko ne
koordini{ete
korake
koje preduzimate, mogli
biste zbuniti poslodavce, a to vas
mo`e ko{tati i samog radnog mesta. Glasine koje dolaze do va{eg
partnera su zlonamerne. Zdravqe
– stabilno.
Po~iwe da vas nervira
to {to ste uvek zauzeti i
{to suvi{e malo vremena
provodite sa porodicom.
Nedostaju vam i dru`ewa sa starim
prijateqima. Obuzima vas utisak
da gubite korak sa svim onim {to
nije u dodiru sa biznisom. Ipak,
nemate razloga za paniku.
Vreme
zabava
polako
prolazi i o~ekuje vas
anga`ovawe na novim
projektima. Mogu}e je da
}ete na istom projektu
anga`ovati i nekog od svojih prijateqa. Naro~itog uspeha mogli bi
da imaju oni koji se bave javnim
radom. Odnos sa partnerom – stabilan.
Nastupaju}a nedeqa ne}e
doneti ni{ta zna~ajno u
`ivotima Lavova. Ipak,
~ini se da odnos sa partnerom zapada u krizu. Na
poslovnom planu sve se odvija
uobi~ajenim tokom.Ovo je dobar
period za re{avawe sudskih sporova. Zdravqe – problemi sa respiratornim organima.
Ovo je prili~no turbulentan period za ve}inu Devica. Moglo bi se desiti
da se va{e ve} du`e vremena prisutne razmirice
sa radnim kolegama prodube. Na
sve udarce odgovarate `estoko.
Mogu} je sukob sa partnerom
prouzrokovan nedostatkom novca.
Zdravqe – razdra`qivost.
Ova
nedeqa
donosi
zaradu ve}u od one koju
ste o~ekivali, pa je i
pravo vreme da ne{to i
u{tedite.
Nezaposlene
Vage mogle bi na}i zaposlewe
uz pomo} ro|aka ili prijateqa.
Emotivni `ivot i daqe bez promena. Zdravqe – obratite pa`wu na
plu}a.
Kod [korpiona stvari
kre}u na boqe, naro~ito
kada je re~ o porodici i
partnerskim
odnosima.
Dodu{e, ne ide sve onako
kako biste vi to hteli, ali najbitnije je da znate {ta `elite. Dobra
organizacija je kqu~ va{eg uspeha
u predstoje}oj nedeqi. Zdravqe
– obratite pa`wu na bubrege.
Strelci posti`u zna~ajne
uspehe na finasijskom
planu. Stvari ne}e zaostajati ni u sferi emocija.
Mogu} je susret sa osobom
koju du`e vreme niste videli {to
bi moglo izazvati pravu bujicu
emocija. Zdravqe – stabilno.
Jar~evi tokom ove nedeqe stupaju u prave biznis
ofanzive. Okolnosti }e
im i}i na ruku naro~ito
u drugoj polovini nedeqe. Mogu} je sukob mi{qewa sa
partnerom u vezi va{ih `eqa.
Zdravqe – grip.
Animira}e vas ideje prijateqa koji }e vam pomo}i
da se izvu~ete iz izolacije. Nov~anik vam i
nije tako tanak kao {to to obi~no
biva u ovom periodu. Jedan Ovan
je zainteresovan za vas. Zdravqe
– bez ve}ih promena.
Ribe bi mogle da naprave
zna~ajne
korake
u
nastupaju}oj nedeqi. Uspeh bi mogle da do`ive
naro~ito one koje se bave
umetno{}u ili javnim poslom.
Trudite se da ne budete prestrogi
prema partneru! Zdravqe – stabilno.
38
20. maj 2011.