Bilten povodom 20 godina rada društva

.
Planinarsko dru{tvo
NAFTA[
20 GODINA
UZ DVADESETOGODI[WI JUBILEJ
Po~etkom 2000. godine odlu~ili smo da pokrenemo izdavawe godi{weg Biltena PD "Nafta{"
kao priloga za Skup{tinu dru{tva. Pripala mi je obaveza da uredim taj prvi broj Biltena.
Sada, ~etrnaest godina kasnije, imam istu nezahvalnu du`- nost da zajedno sa Nade`dom
Rackov u~inim to za ovaj sve~arski broj, povodom jubileja dvadest godina postojawa na{eg
Dru{tva. Verujem da bi to neko, sada aktivniji od mene u Dru{tvu, uradio sa vi{e ta~nosti i potpunije ali {ta je tu je, pa se na samom po~etku izviwavam svima na mogu}im gre{kama i nedostacima u testovima i pre svega rezimeu iznetog istorijata.
Tu, u istorijatu, ba{ i le`i glavna boqka pra}ewa rada dru{tva. Kad ~ovek nakon mnogo
godina ho}e da napi{e ne{to uvi|a koliko je lo{e kad na raspolagawu nema odgovaraju}u
dokumentaciju. Zato ovom prilikom apelujem na mla|e da po~ev od ove godine sve va`no za
Dru{tvo (zapisi sa sastanaka sredom - naro~ito protekle akcije sa naznakom: mar{uta akcije, visina uspona i vrha, pre|eni kilometri, ime vodi~a, broj u~esnika; godi{wi izve{taj) bude dokumentovano i sa~uvano za "istoriju".
Dru{tvo je osnovano, u prvom redu, kao organizacija radnika Naftne industrije Srbije
(NIS). Vremenom se to promenilo, pa tako danas mali procenat ~lanstva ~ine radnici
ili biv{i radnici NIS nekada mati~ne firme.
Na{e Dru{tvo spada u najmla|a planinarska dru{tva Vojvodine i Srbije. Uprkos tome
{to je Dru{tvo bez sopstvenog planinarskog doma, kao mesta okupqawa pa i prihoda koji
bi wegovo postojawe ~inio postojanijim, opstanak u neprekidnom trajawu od dvadeset
godina je vredan rezultat i potvrda ispravnosti wegovog osnivawa.
Uprkos objektivno te`im okolnostima, na{e Dru{tvo je pokazalo svoju vitalnost, jer su
se postojano pojavqivali novi ~lanovi, novi aktivni ~lanovi, spremni da te{ko breme
volonterske aktivnosti preuzmu na sebe i produ`e vek Dru{tva. Da to nije fraza potvrda
su priznawa saveza i Vojvodine i Srbije. Dru{tvo i wegovi pojedinci u vi{e navrata su
osvajali prva, druga ili tre}a mesta ili pohvale na godi{wim rang listama PSS
Vojvodine po svojim aktivnostima i dostignu}ima.
Ovaj jubilej je i prilika da se spomenu najaktivniji ~lanovi u proteklih dvadeset godina.
U prvom redu to zaslu`uju vodi~i izleta i pohoda: Du{an Savanovi}, Lidija Bubwevi},
Du{anka Peri{i}, Dragowub Gojkov, Olivera Ki{ ^epegi, Mirko @arkovi}, Robert Horvat, Slobodan Dimi}, Marko Eri}, Desa Bjedi}, Milutin Ili}, Jelica Bani}, Andrija
Miti} - Mitke, Bo{ko Zerdo, Sini{a Kir{ek, Milica Mila{, Branislav Peri{i}, Milica \eki}, Mihajlo Lon~ar, Slavko Pe}anac, Zvonko Ko~i{, Bo{ko Surla, Zoran Markovi},
Dragan [vowa, Du{an Tomi}, Jelena Ivkov, Sini{a Mateja{ev, Dragan Tomi}, Slaven
Manovi}, Ivan @ivanovi}, Milan Markovi}, Milan Bun~i} i drugi. Pored vodi~a svijim
aktivnim radom Dru{tvo su zadu`ili i wegovi ~lanovi: Ilija Rami}, Radmila Bugarski,
Irina Vekovi}, Ema Muk, Qubica i Momir Milovanovi}i, bra~ni par Cevc, Radovanka
Ogwenovi}, Nikola Radosavqev, Sawa [tefan, Fedor Popov, Sini{a Petrovi}, Milica
]ali}, Borjanka Tomi} i drugi. Posebno treba ista}i da su jedina dva jo{ uvek aktivna
~lana od osnivawa Dru{tva Milena Nenadovi} i Dragoqub Gojkov.
Veliku zahvalnost Dru{tvo duguje novinarima koji su pratili wegov rad: Bo{ko Staji},
No`ica, i Marina. Svojom prijateqskom predusretqivo{}u i nesebi~nom pomo}i Dru{tvo su zadu`ili planinari iz "starijih" dru{tava, iz na{eg bli`eg i daqeg okru`ewa:
Nada i Aca Damwanovi}, Milivije Ki{dobranski, Dragan ]iri} i Oto Jan (svi iz @elezni~ara NS), Milivoje Nastasi} (Agronom), @eqko Fekete (Stra`ilovo), Milivoje Erdeqan (Zanatlija), Bora Veqkovi} (Po{tar NS), Milanka Arsi} (Balkan, Bg), Boris Mi}i}
(Pobeda, Bg), Dragi{a Bato}anin - Gile (Qukten), Radojica Vojvodi} (Romanija), Venceslav
Krstev (Bugarska), porodica [ibali} (plan.dom @abqak), Jostovi} Milenko (plan.dom
Predov krst Tara), Aca Markovi} (plan.-turist. vodi~ Ivawica) i Vladimir Rackov (autor
prvog sajta Dru{tva). Sa posebnim pijetetom se}amo se Baneta Ili}a iz PD "Po{tar"
Beograd.
Na{e Dru{tvo je u toku svog postojawa ostvarili dobru saradwu sa mnogim planinarskim
dr{tvima, te ovom prilikom navodima imena nekih od wih: @elezni~ar, Medicinar,
Po{tar, Penzioner, GSP i Zanatlija iz Novog Sada; Stra`ilovo - Sr. Karlovci, Viline
Vode - Bukovac, Zmajevac - Vrdnik, iz okoline Novog Sada; Borkovac - Ruma; Vr{a~ka kula i
@elezni~ar iz Vr{ca; Zrewanin @el. dru{tvo - Zrewanin; Spartak - Subotica, Radivoje
Simonovi} - Sombor, Ravni~ar - Ba~ka Palanka, @elezni~ar - In|ija; Jelenak i Everest
iz Pan~evo sa podru~ja Vojvodine; Pobeda, Po{tar, @elezni~ar, Balkan, Zlatibor,
Kopaonik i Radni~ki iz Beograda; FRA i Kablar iz ^a~ka, Gu~evo - Loznica, Cer - [abac,
Maqen - Vaqevo, Kamena Gora - Prijepoqe, Kukavica - Leskovac, Qukten - Trstenik, Gvozdac i Gvozdac-junior iz Kraqeva, Aker - Vlasenica, @elezni~ar - Smederevska Palanka,
[ara - Prizren, Br|anka - Aleksinac, Vukan - Po`arevac, @elezni~ar - Ni{ i Dragan
Radosavqevi} - Zaje~ar iz u`e Srbije; Subra - Herceg Novi i Xambas - Mojkovac iz Crne
Gore; Klekova~a - Prijedor, Encijan i Magli} iz Fo~e i Romanija - Pale iz republike
Srpske; te tako|e i sa dru{tvom Veles iz Makedonije i dru{tvima iz Bugarske.
Na kraju {ta re}i jo{ uz ovaj jubilej. Mi na proslavi dvadeset godina postojawa PD
"Nafta{" `elimo da ~lanovi koji istraju i novi budu}i ~lanovi proslave trideset
godina postojawa i uspe{nog rada Dru{tva. Sre}no!
Aleksandar Ili}
ISTORIJAT DRU[TVA
Pregled aktivnosti i razvoja
PD "Nafta{" po godinama.
1994
Planinarsko dru{tvo "Nafta{" osnovano
je 11. maja 1994. godine kao organizacija
radnika Naftne industrije Srbije (NIS).
Inicijativa je potekla od gospodina
^edomira Peri{i}a, koji, na `alost,
kasnije nije bio aktivan u Dru{tvu. Prvi
predsednik Dru{tva je bio Du{an
Savanovi}, predsednik Izvr{nog odbora
(IO) Lidija Bubwevi}, a ~lanovi odbora
Milivoje Vojnovi}, Leposava Musulin
(ujedno i blagajnik), Milan Star~ev, Du{an Bugarski, Desanka Jandri} i Marko
Eri}. U toku 1994. odr`ana su ~etiri sastanka IO, a dogovoreno je da se sastanci
~lanstva odr`avaju prema potrebi.
Ciqevi osnivawa Dru{tva bili su stvarawe prijateqstva i dru`ewe uz {etwe
po prirodi, ~uvawe, negovawe i ure|ewe
{uma, staza, izvora i drugih objekata, sa
posebnim akcentom na ove aktivnosti na
Fru{koj gori. Dru{tvo je u prvoj godini
postojawa imalo {ezdeset (60) ~lanova i
izvelo osam (8) izleta, pet pe{a~ewa po
Fru{koj gori i tri van we, na Vr{a~kim
planinama, Ceru i Pali}kom jezeru.
Re{ewem Ministarstva unutra{wih poslova SUP Novi Sad broj 212-82 od 19.10.
1994. Dru{tvo je upisano u Registar udru`ewa gra|ana pod rednim brojem 169.
1995
Prva redovna skup{tina odr`ana je 11.
februara 1995. Broj ~lanova se uve}ao na
296, a ostvareno je 12 od planiranih 18
izleta, koji si objavqeni plakatirawem
na oglasnim tablama delova preduze}a.
Pored pe{a~ewa po Fru{koj gori ~lanovi
dru{tva su bili na Rumiji, Orijenu,
Sipi, sipi za buduæe vodi~e, [ar planina 1997.
Maqenu, Rioru, Ravnoj gori, Suvoboru,
Rajcu, Avali, Kosmaju, na Obedskoj bari i
Carskoj bari.
Dru{tvo se anga`ovalo na ure|ewu krugova preduze}a RNS i NIS-Gas, te zasa|eno
i 400 sadnica topole. B. Gojkov pokre}e i
vodi, ispostavi}e se kasnije
tradicionalni, Izlet prvih visibaka. Dve
~lanice Dru{tva su zavr{ile kurs za
Planinarskog vodi~a izleta. Ura|en je
pe~at Dru{tva, {tampani amblemi,
nalepnice i bexevi i otvoren `iro ra~un.
1996
16. marta odr`ana 2. redovna skup{tina
Dru{tva. Ostvarene su 32 akcije, ve}inom
sa impozantnim brojem u~esnika. Zimovalo
se u Kola{inu, na Maqenu i Durmitoru, a u
toku ostalog dela godine pe{a~ilo na
Kukavici, Ov~aru i Kablaru, Staroj
planini, Jablaniku, Povlenu, Rajcu,
Orjenu, Rumiji, Ceru, Radan planini i
\avoqoj varo{i. Splavarilo se i rekom
Tarom. Nisu izostale ni vojvo|anske
odrednice: Pali}, Carska bara, Zobnatica
i, naravno, vi{e puta Fru{ka gora.
3
(mar{), Rudnik (1. Transverzala), Suva
planina, Veliki kr{ i Pelister u
Makedoniji.
Na [ari je obu~eno {est mladih ~lanova
za Vodi~e izleta i pohoda. Delegati
Dru{tva su aktivno u~estvovali u radu
PSSV i PSSS i pose}ivali skup{tine
ostalih dru{tava.
1998
Pred "Babinim zubom", Stara planina 1998.
Krenulo se i van zemqe u pohode Rili i na
rumunske Karpate. Akcije su propra}ene u
listu radnika Naftagasa "Nafta{" i
"Informator" radnika RNS. Uvedena je
praksa izrade pe~ata za svaku zna~ajniju
akciju Dru{tva. Postavqena je izlo`ba
planinarske fotografije u delovima
NIS.
Delovi NIS su pomagali akcije odobravaju}i kori{}ewe svojih vozila za prevoz
u~esnika, a nov~ana pomo} je stizala od
organizacija sindikata NIS. Poslata se
prva dva ~lana Dru{tva na obuku iz
alpinizma.
1997
U martu 1998. odr`ana je skup{tina
Dru{tva i za predsednika Dru{tva je
ponovo izabran Du{an Savanovi}, predsednik Izvr{nog odbora je Aleksandar
Ili}, a ~lanovi IO su Olivera Ki{
^epegi, Qubica Milovanovi}, @ivko
Sanader, Nata{a Bo{ki}, Mirjana Ra|enovi} i Milena Nenadovi}. Blagajnik je
Radmila Beba Bugarski a Komisiju za marketing ~ine Dragoqub Gojkov, Ilija Rami}
i Sini{a Kir{ek.
U 1998. godini su ostvarene akcije na
Rajac, Vr{a~ki breg, Solunsku glavu u
Makedoniji, Staru planinu, Ov~ar-Kablar,
Pali}ko jezero, Magli}-Peru}ac- Tjenti{te, Rilu sa vrhom Musala u Bugarskoj,
Rila-Olimp-Atos, Lozni~ku trasverzalu,
trasverzalu Ov~ar-Kablar i na Taru.
Posebno va`na akcija Dru{tva je bila
trodnevna akcija Fru{kogorske
trasverzale sa preko dvadeset u~esnika i
kompletnim ostankom i dve no}i na
Fru{koj gori. Jedna od zna~ajnijih akcija
je bila ure|ewe manastirske ba{te pri
Beo~inskom manastiru.
Dru{tvo je aktivnim de`urstvom na KT
Osovqe i KT Letenka u~estvovalo u organizaciji Planinarskog maratona na
Godina se zavr{ila sa 606 ~lanova Dru{tva i 42 akcije, ~ime je prema{en plan
rada. 15. februara 1997. odr`ana 3. redovna izborna skup{tina Dru{tva. Ponovo
je za predsednika Dru{tva izabran
Du{an Savanovi}, a Izvr{ni odbor (IO)
je u sastavu Dragoqub Gojkov predsednik, Lidija Bubwevi}, Irina Vekovi}, Frawa Cevc, Ema Muk, Milena
Nenadovi} i Mira Savanovi} ~lanovi.
Pored velikog broja izleta tokom cele
godine u Fru{ku goru uspe{no su u zimu
i prole}e ostvarene akcije na Bukuqu (i
Oplenac) (najmasovnija akcija Dru{tav
ikada, sa ~etiri autobusa i 187
u~esnika - iako je bio sne`ni dan),
Gu~evo, Jagodwu, Besnu kobilu, ^emerno,
Beqanicu, Kopaonik, Vlasinsko jezero i
Deliblatsku pe{~aru i u Tursku. Leto
se nastavilo sa pohodom na Magli}
(Vidovdanski uspon, 2388 m), Durmitor
(memorijal D. Jaukovi}a, 2523 m), Rtaw
(uranak), Prokletije (tabor) i Taru. U
jesen se pohodio Olimp i Mitikas (vrh
Gaverla, vrh Ukrajinskih Karpata, 1998.
na 2917 m.n.v.) u Gr~koj, Jastrebac
4
Fru{koj gori, poslalo delegata na Sopotnicu na seminar o za{titi prirode, sprovelo radnu akciju ~i{}ewa Osovqa.
Rukovodioci PD "Nafta{"
Predsednici Dru{tva:
Du{an Savanovi} (1994-1999)
Du{anka Peri{i} (2000-2003)
Slavko Pe}anac (2004-2009)
Zoran Markovi} (2010-)
Predsednici Izvr{nog odbora Dru{tva:
Lidija Bubwevi} (1994-1995)
Dragoqub Gojkov (1996-1997)
Aleksandar Ili} (1998-2001)
Dragoqub Gojkov (2002-2003)
Du{anka Peri{i} (2004-2005)
Zoran Markovi} (2006-2011)
Zvonko Ko~i{ (2012-2013)
1999
Godina je po~ela akcijom na Deliblatskoj
pe{~ari, zimskim usponom na Trem i
pohodom na Ku~ajske planine - vrelo reke
Grze, nastavilo se tradicionalnim
izletom Prvih visibaka na Fru{koj gori i
zimskim alpinisti~kim kursom na Durmitoru (zavr{en 27.marta, bez saznawa o
po~etku bombardovawa).
11. februara na Osniva~koj skup{tini
formirana je podru`nica PD "Nafta{" u
Kikindi, pod imenom "Severni Banat". 27.
februara odr`ana je peta (5) godi{- wa
Skup{tina Dru{tva sa rekordnih devedesetdva (92) prisutna ~lana Dru{tva.
Za 26. mart je organizovan pohod na Go~,
ali NATO bombardovawe SRJ i Novog
Sada dva dana ranije ga je onemogu}ilo i
poremetilo je sve planinarske aktivnosti
Dru{tva u 1999. godini. No ako su stale
planinarske nisu stale pe{a~ke
aktivnosti. Pored redovnih sastanaka
sredom na Trgu galerija, izvedeno je
pe{a~ewe parkovima Novog Sada. Podvig
je bio i izvedeni Fru{kogorski maraton
sa jedanaest (11) u~esnika, dva iz na{eg
Dru{tva: Savanovi} i Zerdo. Dru{tvo je
obele`ilo petogodi{wicu uspe{nog rada.
Po prestaku bombardovawa izveden je
uspon na Magli}, Durmitor, Rilu, poseta
rekama Tari i Drini sa kampovawem na
Zelengori. Ure|en je prostor na Osovqu i
staza planinarske trasverzale na
Fru{koj gori. Izveden je pohod isto~nog
dela Planinarske transverzale, te je ona
sa 32 ta~ke u du`ini 160,1 km komple-
tirana sa ranije, u jesen 1998. godine,
poho|enom zapadnom stranom.
U jesen i zimu su aktivnosti naro~ito poja~ane sa odlaskom na Kozaru, Cer i Taru Predov krst. Podru`nica u Kikindi je
tako|e u~estvovala u akcijama Dru{tva
ali i samostalno organizovala ponod na
Taru i Beqanicu. Dru{tvo je obele`ilo
petogodi{wicu uspe{nog rada. Na{a
~lanica Biqana Korhner uspela se na
visinu preko 5000 m.n.v. u akciji uspona na
Akonkagvu.
Re{ewem Ministarstva za omladinu i
sport Republike Srbije broj 660-3218/97
PD "Nafta{" pod brojem 6519 upisan je u
Registar sportskih organizacija.
2000
[esta redovna Skup{tini odr`ana je 18.
marta, sa gostima iz preko 20 dru{tava,
izlo`bom fotografija i minerala i prikazom slajdova. Na skup{tini je inoviran
je Statut Dru{tva donet 26. novembra
1997, ~ime je prestao da va`i osniva~ki
Statut usvojen 19. oktobra 1994. godine.
Du{anka Peri{i} izabrana je za novog
Predsednika dru{tva i izabran je novi
IO sa predsednikom Aleksandrom
Ili}em.
Na 15. sastanku IO 7. fabruara usvojen je
nova Odluka o organizovawu i vo|ewu
izleta i pohoda, ~ime je prestala da va`i
Odluka od 24. februara 1999.
Akcije u organizaciji Dru{tva su te godine: Bjelasica, Jahorina, Beo~in selo Brankovac - Crveni ~ot - Orlovac - Osovqe, Suva planina - Trem (23 u~esnika),
Ipak ih je ~etvoro, "spust" sa Trema 2000.
Izlet prvih visibaka (27 planinara i 45
u~enika osnovne {kole), Vr{ac - kula,
Paragovo - man. Grgeteg - Sta`ilovo,
5
Durmitor (spavawe u vu~ijoj jami),
Makedonija (prole}ni maraton, tri dana
100 km), Stara planina, Tre{wica, Carska
bara, Orijen-Subra, Splavarewe Limom
(30 u~esnika), trnova~ko jezero - Magli}
(16 u~esnika), Rila sedam dana: Marica Musala - dom Zavra~ica - izvor Marice Borovec - 7 jezera preko Lovne, Kopaonik,
Go~, Kopaonik i Stara planina (30
u~esnika).
U~e{}e na akcijama drugih dru{tava: Tabor na Turmitoru, Tara - katuni ispod
Zbori{ta, Zmajevac, Veliki Ostre{, Go~,
Jastrebac, Dani narcisa u Kraqevu, [ara-Stogovo-Bistra (Makedonija), Lokvice Bobotov kuk, Slet planinara @elezni~ara, Deli Jovan republi~ka akcija, Stol
kod Bora - Zlotska pe}ina - Borsko jezero man. Vratna kod Negotina, Slova~ka, uspon
na Korab (2764 m.n.v.) i Zanatlijska
trasferzala (50 god postojawa dru{tva).
Bogdan Bobi} ispewao je najvi{i vrh
Ju`ne Amerike - Akonkagvu.
^lanovi Dru{tva su uredili park manastira Beo~in. Organizovali smo ~i{}ewe
kruga u okolini poslovnih zgrada
preduze}a "Naftagas" na Fru{koj Gori,
{to nam je kasnije donelo zna~ajno sponzorstvo mati~nog preduze}a. Dru{tvo je
izdalo prvi broj Biltena PD "Nafta{".
2001
Sedma (7) Skup{tina Dru{tva je odr`ana
31. marta. Uz Skup{tinu organizovana je
izlo`ba planinarske fotografije u holu
Poslovnog centra NIS. Skup{tina je
imala devetnaest (19) gostiju iz ~etrnaest
(14) dru{tava.
Du{anka Peri{i}, predsednik Dru{tva u
periodu 2000-03. i Predsednik IO 2004-05.
izvr{ilo oko ~etrdeset (40) uspe{nih
akcija na Fru{koj gori, planinama Srbije
i van zemqe. Dru{tvo je iz svojih izvora
finansiralo tj. participiralo u samo
jednoj akciji (Homoqe), a sve ostale akcije
su finansirali u potpunosti ~lanovi
dru{tva. To je posledica malih dobijenih
sredstava od donatora.
Godina je po~ela sa {est (6) izleta na
Fru{ku goru, nastavqena izletom na
Pali}, pohodom na Sopotnicu (67 u~esnika), Taru, Komove, Homoqske planine, sa
tri splavarewa Tarom i Drinom, boravkom
na Trnova~kom jezeru sa usponom na
Magli} i okolne planine. Pose}en je slet
planinara Srbije na Torni~koj Bobiji i
{kola za vodi~e izleta i pohoda.
Izvedene su akcije na Taru - Mitrovac (54
u~esnika), Zelengora - Magli} - Herceg
Novi - Durmitor, Bukuqa, Miro~, dva puta
Rajac, Stol kod Bora i Orjen. Te godine
smo letovali u gr~koj (44 u~esnika) sa
poku{ajem uspona na vrh Olimpa, ali i
uspe{nim odustajawem pod samim vrhom
zbog nevremena.
2002
Pe}inski qudi, Bukuqa 2001.
U teku}oj godini Dru{tvo je imalo 300 redovnih ~lanova sa pla}enom ~lanarinom i
6
Osma (8) po redu godi{wa Skup{tina
Dru{tva odr`ana je 9. februara i izabrani novi ~lanovi Izvr{nog odbora Zvonko
Ko~i{ i Branislav Peri{i}. Skup{tina je
imala trideset (30) gostiju, predstavnika
dvadesetdva (22) planinarska dru{tava,
{to svedo~i o afirmaciji na{eg dru{tva
u Planinarskom savezu Srbije i susednim
dr`avama.
Pored tradicionalnih izleta posle
Skup{tine izvr{eni su zimski uspon na
Trem i izlet na Deliblatsku pe{~aru.
Obavqena je radna akcija ure|ewa naftagasovog objekta na Osovqu i redovno
godi{we ~i{}ewe i markirawe maratonske staze, te nove staze Zapadnog maratona za pripravnike od 19 kilometara.
^lanovi dru{tva su pohodili Sopotnicu,
Qubi{wu, splavarili Limom, Tarom i
Drinom, i Ibrom, boravili na Kopaoniku i
Rtwu, te sedam dana na Trnova~kom jezeru
sa usponima na okolne planine i jezera
Zelengore. U jesen i zimu obavqeni su
pohodi na Komove i Bjelasicu, Taru,
Rumiju, Ov~ar - Kablar, i pred kraj godine
u~estalo na Fru{ku goru.
Dru{tvo je dobilo na kori{}ewe
prostoriju u ulici Maksima Gorkog 22-24 u
kojoj se odr`avaju sastanci IO i ~uva
dokumentacija. Kupqena je oprema za
potrebe Dru{tva: {ator i vre}a, te je
donet Pravilnik o kori{}ewu sredstava u
vlasni{tvu Dru{tva.
2003
Godina je po~ela sa tradicionalnim
osmim (8) po redu izletom Prvih qubi~ica. 22. marta odr`ana je godi{wa skup{tina Dru{tva, nakon koje je zakupqenim
autobusom po~eo obilazak mawe pose}enih
delova Fru{ke gore, te na woj nastavqene
aktivnosti Ultra fre{, Osmomartovki
susreti, Zanatlijski planinarski put,
No}ni mar{ i dr. Izlo`bu fotografija
svojih ~lanova Dru{tvo je postavilo u
holu Poslovnog centra NIS u periodu
17-28. marta.
Dr{tvo je pokrenulo akcije spasavawa
Fru{ke gore od katastrofalnog
uni{tavawa prekomernom se~om {ume,
eksploatacijom mineralnih sirovina i
nelegalnom gradwom stambenih i infrastrukturnih objekata. Uz pomo} PSSS
organizovane su tribine, konferencije za
{tampu, podneti zahtevi, molbe, tu`be, i
peticija sa preko 20.000 potpisa za spas
na{e planine. Akcija je imala odjeka u
javnosti {to je dovelo do ve}e brige
nadle`nih organizacija za po{umqavawe
goleti.
U organizaciji Dru{tva obavqeni su
izleti na Rtaw, Qubi{wu, Olimp, Rilu,
Magli} sa splavarewem Tarom, Goliju i
Taru. Sa drugim dru{tvima na{i ~lanovi
su obilazili Suvu planinu, Cer, Kopaonik,
Staru planinu, Jastrebac, Rajac, Ov~ar i
Kablar, Miro~, Prokletije, Durmitor,
Solunsku glavu (Makedonija), Staru
planinu (Bugarska), Triglav (Slovenija),
Akonkagva i Mont Blan (Francuska).
2004
Na destoj (10) skup{tini 18. februara za
predsednika Dru{tva sa ~etvorogodi{wim mandatom izabran je Slavko Pe}anac, a za predsednika Izvr{nog odbora
Du{anka Peri{i}. ^lanovi IO su: Zoran
Markovi}, Desanka Bjedi}, Du{an Tomi} i
Jelena Ivkov.
Priznawa PSS Vojvodine
Priznawe za najaktivnije dru{tvo u
Vojvodini dobijena su za tre}e mesto (2005.
i 2011), drugo mesto (1197. i 2006) i prvo
mesto (2008, 2009. i 2010).
Priznawa za dru{tvo sa najboqom
organizacijom dobijena su za tre}e mesto
(2011), drugo mesto (2006. i 2007) i prvo
mesto (2008, 2009. i 2010).
Priznawe za najboqi dru{tveni rad u svom
dru{tvu osvojio je Zoran Markovi} 2008.
Priznawa za najaktivnije planinare iz PD
"Nafta{" osvojili su:
Fedor Popov - prvo mesto 2003, 2004. i
2011, drugo mesto 2002. a 2006. tre}e
mesto u kategoriji juniora.
Milica ]ali} - prvo mesto 2006, 2009. i
2010. godine, a 2008. godine tre}e mesto u
kategoriji seniorki.
Katarina Nikoli} - drugo mesto 2007.
godine u kategoriji seniorki.
Bogdan Bobi} - drugo mesto 2001.
Robert Horvat - prvo mesto 2002.
Du{an Tomi} - prvo mesto 2006, 2007. i
2008. godini, drugo mesto 2005, 2009. i
2010. godine u kategoriji seniora. Prvo
mesto 2012. a tre}e mesto 2011. godine u
kategoriji veterana.
^lanovi Dru{tva su uzeli u~e{}e u
akcijama: zimski uspon na Trem, susret
planinara povodom 8. marta u Vrdniku,
Fru{ka gora (Ne{tin - man. Div{a - man.
Kuve`din), Geldi}ke planine, [id - Sotsko jezero, Mixor, Prokletije, Ma~kov
kamen - Soko grad, Orjen - Subra,
Bjelasica (otvarawe novog doma), Makedonija - Solunska glava, Medvednik,
Bugarska: Musala - Maqevica, Makedonija
- Korab, Bukova~ki maraton, Makedonija Pelister, no}ni mar{ (17 km) sa Popovice
i 29. decembra akcija Avala iz ~etiri
pravca.
Dru{vo je organizovalo akcije: na Sopotnicu, Izlet prvih visibaka, nekoliko puta
Pripravni~ki maraton, Beqanica, Tara 7
Predov krst, Carska bara, Slova~ka Visoke Tatre, upoznavawe laguna
Petrovaradinske tvr|ave, Zvona~ka bawa
i desetak pe{a~ewa Fru{kom gorom.
Mirko @arkovi} je uspe{no ostvario
uspon na Zapadni Elbrus (5642 m.n.v.) na
Kavkazu. Robret Horvat je ispewao Mont
Blan i Elbrus.
"Pogodite naziv na{eg dru{tva", Kablar 2005.
Odr`ana je 29. oktobra proslava povodom
10 godina postojawa PD "Nafta{" na
Osovqu sa 86 prisutnih me|u kojima gosti
i iz Makedonije.
2005
Godi{wa skup{tina Dru{tva odr`ana je
25. maja.
U~e{}e u izletima organizovanim od
drugih dru{tava: "Tri Bukova~ka izvora",
Bo`i}ni uspon ns Rtaw, Svetosavski
izlet na Fru{koj gori, vodopad kod
[akotinaca, uspon na Trem, Ov~ar - Kablar, Makedonski maraton, Rila - Maqevica, Vidovdanski uspon na Magli}, jezero
Mutaq - Crni vodopad, Romanija Jahorina i Cer.
Akcije u organizaciji Dru{tva: Izlet
prvih qubi~ica, Deliblatska pe{~ara,
Durmitor, Go~ i @eqin, Tara, Sopotnica,
Kopaonik i Povlen.
Dru{tvo je 16. decembra ustanovilo akciju
"Staza za du{u i telo" od zgrade NIS do
Fabrike vode Jazak pe{a~ewem od 27 km.
Posebno uspe{no Dr{tvo je obavilo svoje
de`urstvo na KT Letenka i KT Osovqe.
Preko svojih sponzora Dru{tvo je
obezbedilo za u~esnike 1500 litara min.
vode i ~ajeve, te 450 litara goriva sa
sedam vozila za sve kontrolne ta~ke.
8
Posebno se predanim radom istakla
kuhiwa na ~elu sa Radom Ogwenovi}.
2006
Godi{wa skup{tina Dru{tva odr`ana je
22. decembra na Osovqu.
U~e{}e u izletima organizovanim od
drugih dru{tava: Novogodi{wi maraton
(^erevi} -Testera - Stranputica), Rtaw
(Zaje~ar - muzej, Gamzigrad) dva puta, [ar
planina - Struga, Albanija - Makedonija,
Prokletije, Durmitor (uspon na 17 vrhova),
Bukova~ki marator, Romanija - Bjela{nica
i Vito{a (Crni vrh).
Akcije u organizaciji Dru{tva: Izlet
prvih qubi~ica, Dva vodopada (Fru{ka
gora), Zvona~ka bawa, Suva planina
(Trem), Kopaonik, po Ra|evini (Gu~evo,
Tr{i}), Dumbova~ki vodopad, Staza za
du{u i telo i drugi pohodi po Fru{koj
gori.
Tri na{e ~lanice poha|ale su planinarsku {kolu u organizaciji PSD "@elezni~ar" Novi Sad. Planinarski savez Vojvodine proglasio je najaktivnija dr{tva i
pojedince u 2006 godini. PD "Nafta{" je
na drugom mestu, iza prvoplasiranog
"Po{tara". Me|u juniorima na{ ~lan
Fedor Popov je prvi, a me|u seniorima
prvi je na{ ~lan Du{an Tomi}.
2007
Godi{wa skup{tina Dru{tva odr`ana je
21. decembra na Osovqu.
PD "Nafta{" ima svoje
tradicionalne akcije
Izlet prvih qubi~ica na Fru{koj gori,
krajem februara. Do sada 19 godina, vodi~
je Dragoqub Gojkov.
Staza za du{u i telo koja vodi od zgrade
NIS u Novom Sadu do Fabrike vode Jazak.
Do sada je 9 godina u toku, organizuje se
sredinom decembra, a vodi~ je po izboru.
Potoci i vodopadi Fru{ke gore, krajem
aprila, povodom 22. aprila, Svetskog dana
voda. Vodi~ je Sini{a Mateja{ev.
Redovno, jednom ili dva puta mese~no,
Mihajlo Lon~ar vodi svoju akciju
Nemarkiranim stazama Fru{ke gore.
Organizovana je jedanaesta (11) po redu
izlo`ba planinarske fotografije.
Izlo`ba je ocewena kao tre}a po rangu, a
za kolekcije fotografija Zvonko Ko~i{ je
dobio drugu a Zoran Markovi} tre}u
nagradu.
U~e{}e u izletima organizovanim od
drugih dru{tava: Bo`i}ni uspon na Rtaw,
Svetosavski uspon na Guduri~ki vrh,
Zimski uspon na Trem, Osmomartovska
{etwa, Pelister - Gali~ica (Makedonija),
Sopotnica, Stopama Svetog Save - Sveta
gora (Gr~ka), Komovi, Alpi - Dolomiti,
Ararat, Bukova~ki maraton, 33. Pali}ki
susreti i Matra (Ma|arska).
Akcije u organizaciji Dru{tva: Kru`na
tura oko ^ota, Izlet prvih qubi~ica, Go~
(Stolovi, Qukten), \avoqa varo{ Prolom bawa, Carska bara, Peru}ica reka Tara (splavarewe), Pirin (vrhovi
preko 2500 m.n.v.), no}ni uspon na Rtaw,
Durmitor, kawonima Tare (Brusnica i
Dolovi), Go~, Golija, Kopaonik i Staza za
du{u i telo.
Planinarski savez Vojvodine proglasio je
najaktivnija dr{tva i pojedince u 2007.
godini pa je tako Du{an Tomi} je prvoplasirani senior a Katarina Nikoli} je
drugoplasirana seniorka. Slavko Pe}anac
je dobio priznawe za uspon na Ararat.
2008
Godi{wa izborna skup{tina Dru{tva
odr`ana je 21. novembra na Osovqu.
^lanovi IO su Du{an Tomi}, Nade`da
Rackov, Jelena Ivkov, Dragica Samarxi} i
Desa Bjedi}.
U~e{}e u izletima organizovanim od
drugih dru{tava: zimski uspon na Trem,
Solunska glava, Vratne - Tekije, Rudnik,
Golija, Magli} - Tjenti{te, 17. me|unarodni uspon na Korab (2754 m.n.v.), Bukova~ki
maraton, 34. Pali}ki susreti i
Deliblatska pe{~ara.
Akcije u organizaciji Dru{tva: Ov~ar Kablar, Dumbova~ki vodopad, 13. akcija
Fedor Fe|a Popov: Najmla|i osvaja~ zna~ke Fru{kogorske transferzale
Imao je dve i po godine kad je mama po~ela
da ga vodi na Fru{ku goru. Autobusom bi
do{li do Iri{kog venca, a odatle do TV
torwa pe{ice. Polako, pa kad stignu. Usput
bi brao cve}e, igrao se, kod odmarali{ta
Elektrovojvodine se quqao i klackao,
odspavao, pa istim putem prepe{a~io do
raskrsnice na Vencu, na putu ka ku}i.
Prvi izlet na koji je krenuo van Fru{ke
gore bio je u organizaciji PD "Nafta{",
izlet na Bukuqu, kod Aran|elovca, marta
1997. Po snegu, sa tri i po godine, popeo se
na vrh. Od onda ga qubav prema planinama
ne napu{ta.
Iste, 1997. godine bio je prvi put na Fru{kogorskom maratonu. Plan je bio da sa
decom pre|e stazu bebi maratona. Ali, kad
je stigao na ciq i pojeo tortu, po`eleo je
jo{, pa je istog dana prepe{a~io i pripravni~ki maraton od 17 kilometara.
Samo {to je napunio ~etiri godine, po~eo je
redovno da odlazi na nedeqna pe{a~ewa s
planinarima. Dobio je Dnevnik Fru{kogorske transverzale i popuwavao ga. Imao je
samo sedam godina kada mu je uru~ena
spomen-zna~ka.
Nizale su se planine kojima je hodao:
Kopaonik, Div~ibare, Ov~ar, Kablar, Tara,
Rajac, Beqanica, Homoqske planine... Sa
~etiri i po godine stajao je na Mixoru prvi wegov vrh vi{i od 2000 metara - i bio
jako sre}an.
Kao petogodi{wak prvi put je splavario
Tarom i {etao Zelengorom. Imao je deset
godina kad se popeo na Musalu (2925 m) na
[krlatica - Julijske Alpe, 2012.
Rili, Skalu (2866 m) i Skolio (2911 m) na
Olimpu, Botev (2376 m), Kupenu (2169 m) i
Ambaricu (2166 m) na Balkanu u Bugarskoj.
Visine su ga vukle. U to doba {etao je i
Durmitorom, Bjelasicom, Qubi{wom. Trinaesti ro|endan je do~ekao na vrhu
Karanfila Quqa{evi}a na Prokletijama,
uz tortu sa sve}icama i ro|endansku pesmu.
Usledila su i planinarewa po Visokim i
Niskim Tatrama, Julijskim Alpima... Omiqena planina mu je Zelengora sa svojim
jezerima, a vrh Triglav.
Fe|a ima 20 godina. ^lan je Planinarskog
dru{tva "Nafta{" od 4.11.1998. Za dosada{wa postignu}a nagra|ivan je od Planinarskog saveza Vojvodine: tri puta je bio
prvoplasirani planinar junior u Vojvodini
(2003, 2004. i 2011), jedanput drugoplasirani (2002) i jednom tre}eplasirani (2007).
9
Izlet (tragom) prvih qubi~ica (sa rekordnih 138 u~esnika), Durmitor, Ostrog Orijen - Subra - Lov}en, Tara - Veliki
Akcije u organizaciji Dru{tva: Paragovo Popovica, Paragovo - Stra`ilovo - Bukovac, St. Ledinci - Paragovo, St. Ledinci Venac - Beo~in selo, Ledinci - Paragovo,
Izlet prvih qubi~ica (86 u~esnika), prvi
put organizovana akcija Potoci i
vodopadi Fru{ke gore, Osovqe - ^ot Letenka, Ohrid - Gali~ica, Div~ibare Prawani, Fru{a gora - Slovaci u poseti,
Pirin, Kamena gora - Zlakuse, Musala Maqevica - Vito{a (Bugarska), Romanija Treskavica, Kopaonik - @eqin, Staza za
du{u i telo, Beo~in - Osovqe - Bano{tor Bege~, Golija - jezero Okruglica - Zlakusa,
i Bukovac - Stra`ilovo - V. Remeta - man.
Grgeteg - Bukovac.
2010
Bjelasica 2005.
Stolac - Kawon Brusnice, Pirin, Trnova~ko jezero (uspon na Magli}), Sopotnica,
Tara - Veliki kraj, Kopaonik - Kukavica Kozje stene - Nebeska stolica - vodopad
Jelovarnik, Zlatar - man. Mile{eva Zlatibor - s. Zlakuse, Vito{a - Crni vrh,
Staza za du{u i telo (N. Sad - NIS - Jazak,
27 km) i nekoliko akcija u Fru{koj gori.
U aprilu Slavko Pe}anac u~estvovao na
osvajawu tri (3) vrha iznad 5000 m.n.v. na
Himalajima. U toku 25 dana u~esnici su
pre{li 250 km. Du{ka Bani} se ispela na
Mont Blan. Zvonko Ko~i{ zavr{io
alpinisti~ki kurs. PSV dodelio Dr{tvu
tri kolektivne nagrade i pet nagrada za
pojedince.
Redovna godi{wa skup{tina Dru{tva
odr`ana 8. decembra.
U~e{}e u izletima organizovanim od
drugih dru{tava: Bo`i}ni uspon na Rtaw
(17 nafta{a), zimski uspon na Trem, Prokletije, Homoqe, Gledi}ke planine,
Makedonski maraton, Povlen, Titov vrh,
Veliki Vitorog, Zelengora-republi~ka
akcija, Visoke Tatre, Golemi Korab (Makedonija, ukupno 2400 u~esnika, 6 nafta{a),
Triglav (Slovenija), Prokletije, Vrawski
maraton, Bukova~ki maraton, Avala - Beli
dvor, Sokolske planine, Papuk, Leskovik Soko bawa republi~ka akcija,
Deliblatska pe{~ara, No}ni mar{ na
Fru{koj gori, Div~ibare i Avala iz
~etiri pravca.
Akcije u organizaciji Dru{tva: Beo~in
man. - Dumbova~ku vodopad - Zmajevac -
2009
Izborna godi{wa skup{tina Dru{tva
odr`ana je 4. decembra u "Starim krovovima", 102 u~esnika i gosta. Za novog
predsednika Dru{tva izabran je Zoran
Markovi}. Izvr{ni odbor ~ine: Jelena
Ivkov, Du{an Tomi}, Zvonko Ko~i{, Nada
Rackov i Milan Markovi}.
U~e{}e u izletima organizovanim od
drugih dru{tava: Vrdnik - Osmomartovski
izlet, Prikletije - Jezerski vrh,
Dositejevi dani, Rajac - Div~ibare, Miro~,
Makedonski planinarski maraton,
Vlasinsko jezero, Rajac, uspon na Titov
vrh, Vratna, Zlatar, Visoke Tatre
(Slova~ka), Olimp - vrh Mitikas, Vitorog Bal~ana - Jajce (BiH), Bukova~ki maraton,
35-ti Pali}ki susreti, Cer i Avala iz
~etiri pravca.
10
Slavko Pe}anac, pred. Dru{tva 2004-2009.
Popovica, Igri{te (Vlasenica), Izlet
prvih qubi~ica, Potoci i vodopadi
Fru{ke gore, Ov~ar - Kablar, Beqanica
(50 u~esnika), Prawani, Pirin (uspon na 21
vrh), Durmitor, Beo~in - Osovqe Bano{tor - Bege~, tura Gro`|enbal (Sr.
Karlovci), Beo~in selo - Brankovac Zmajevac - Popovica i Staza za du{u i
telo (Novi Sad - NIS - Jazak), te jo{
nekoliko akcija na Fru{koj gori.
2012
U~e{}e u izletima organizovanim od
drugih dru{tava: zimski uspon na Rtaw,
Pavlasov memorijal, Rajac, zimski uspon
na Trem, Povlen, Jegri~ka, Ozrenski
2011
Redovna godi{wa skup{tina Dru{tva
odr`ana 2. aprila.
U~e{}e u izletima organizovanim od
drugih dru{tava: zimski uspon na Rtaw,
memorijal Pavlasov ^ot, Svetosavski
izlet, Trem - Svrqi{ke planine, Dositejevim stazama, Velebit - vrh Gromova~a,
[ar planina, Korab, Tara, Akcija
iznena|ewa: Kulpin - Sombor, Kopaonik Leskovik, [atorice, Bjelasica i Avala iz
~etiri pravca.
Akcije u organizaciji Dru{tva: Paragovo Stra`ilovo - Sr. Kamenica, Paragovo Glavica - Stra`ilovo, Dumbova~ki vodopad, St. Ledinci - Zmajevac - Rakovac,
Izlet prvih qubi~ica, Sopotnica (20
u~esnika, 60 km, uspon ukupno 2300 m),
Potoci i vodopadi Fru{ke gore, Dani jorgovana na Tupi`nici - republi~ka akcija,
Durmitor (devet dana), Igri{te, organizovano upoznavawa planinara Umaga sa
Fru{kom gorom, Jahorina - Trebevi} - Treskavica - Romanija (25 u~esnika), Ov~ar Kablar - Jelica i Staza za du{u i telo.
PS Vovodine proglasio je najaktivnije
~lanove za 2011 godinu: PD "Nafta{" je
Vreme je za doru~ak, Subra 2008.
dobio dva tre}a mesta, za organizaciju i
aktivnosti, Fe|a Popov je prvi me|u juniorima, Dragica Rakovi} druga seniorka, a
Du{an Tomi} tre}i me|u seniorima.
Zoran Markovi}, predsednik Dru{tva od 2010.
maraton, Musala - Rila, Zelengora, Vrawski maraton, [ar Planina (Kosovo), Titov
Vrh i Quboten (Makedonija), Otvarawe
Vlasinske trasverzale i [atorice.
Akcije u organizaciji Dru{tva: Paragovo Glavica - TB toraw - St. Hopovo - Venac Paragovo, Igri{te, Popovica - Vaga Zmajevac - Vrdnik, Izlet prvih qubi~ica
(120 u~esnika), Potoci i vodopadi fru{ke
gore (128 planinara iz 12 dru{tava i 130
u~enika i profesora beogradskih
gimnazija), Orijen - Leotar - Velika i
Mala Jasterbica (Trebiwe), Dani
jorgovana na Tupi`nici - republi~ka
akcija i uspon na Rtaw, Pirin (15
u~esnika), Alpi slovena~ki (osam dana),
Durmitor (10 dana), Sneg u avgustu
(Petrovaradin - Vezirac - Sr. Karlovci),
tura Gro`|enbal (Sr. Karlovci), Cer (25
u~esnika, 21 km), Vaqevske planine (Jablanik, Medvednik), Staza za du{u i telo i
jo{ nekoliko akcija u Fru{koj gori.
Pored redovnog de`urstva na dve
kontrolne ta~ke logistika Dru{tva na
~elu sa Radom Ogwenovi} obezbedila je
u~esnicima fru{kogorskog martatona:
1650 krofni, 150 litara gula{a i 180
litara supe. Ukupan broj u~esnika maratona je 14.007. ^lanovi Dru{tva pomagali su
i na Bukova~kom maratonu. U akciji-trci
pre`ivqavawa alpinista ekipa u kojoj je
bio Zvonko Ko~i{, a na ~elu Pera Pani},
osvojila je tre}e mesto.
11
2013
Redovna godi{wa skup{tina Dru{tva
odr`ana 9. oktobra.
U~e{}e u izletima organizovanim od drugih dru{tava: Pavlasov memorijal, Svetosavski izlet, Trem, Susreti planinara u
Vrdniku, Makedonija, Ozrenski maraton,
tabor planinara na Grbaji, Zelengora,
Triglav (Slovenija), Gali~ica - Crni kamen / Jablanica (Makedonija), 39. Pali}ki
susreti, Prokletije, [atorice i Avala.
Akcije u organizaciji Dru{tva: Boj~inska
{uma, Nemarkiranim stazama Fru{ke gore
(februar 2 puta, mart 2 puta, april 2 puta,
maj 2 puta, juni 2 puta, juli 2 puta, avgust 1
put, novembar 2 puta), 18. Izlet prvih
KAO BANE
Oktobar 1997. Ki{a je podala sve vreme
na{eg puta prema Rudniku u pohodu na prvu
"Rudni~ku transverzalu". Prema dogovoru
u~esnici su trebali da se na|u na Ibarskoj magistrali. Ki{a je omela plan pa
smo sledili naredbu da nastavimo do centra mesta Rudnik. Tu se na{ kombi parkirao uz ve} pristigle ali i pokisle planinare iz cele Srbije.
Nekako }utke krenula je duga~ka kolona
predvo|ena doma}inima, qudima PSD
"Po{tar" iz Beograda. Razloga za `urbu
nije bilo pa su i oni koji poslovi~no jure
na ~elo kolone uskoro uhvatili tempo
grupe. Klizav teren i veliki broj u~esnika
koji su zakr~ili prostor za obilazak uslovili su da se i najnestrpqiviji primire.
Tako smo nogu pred nogu pe{a~ili punih
osam sati po dosadnoj ki{i. Ne{to zbog
vode od ki{e a ne{to zbog znoja ispod
kabanica bili smo mokri {to se ka`e do
gole ko`e. Pred Domom na Rudniku granulo
je sunce, "ogrejalo" nas, kako to samo ume
posle ki{e. Spu{tali smo se padinom do
Doma, omawe ku}e seoske arhitekture iz
koje je dopirao `amor, a ispred koje je ve}
~ekala spremna ekipa doma}ina pod komandom Baneta Ili}a i wegove supruge.
Neki su dr`ali tacne sa ~a{icama rakije,
a drugi tacne prepune, uskoro smo se
uverili, lepih sve`ih sendvi~a.
Zavirnuli smo u Dom, ali nije vredelo
ulaziti. Wegov kapacitet svakako nije
odgovarao broju od preko 180 u~esnika.
Tako smo se pred Domom odmah uhvatili
ponuda. Ma{ili smo se za sadr`aje tacni
nekoliko puta, pa tek tako okrepqeni
ustanovili da nas na{ kombi ~eka stoti12
qubi~ica, 5. Potoci i vodopadi fru{ke
gore, Sretenski pohod na Qig, Avalske
~esme, Prole}e na Ceru (20 u~esnika),
Rudnik i Ostrovica (19 u~esnika), Prvomajski uranak na Tari, Gu~evo i Borawa
(40 km, 1800 m uspona), kawon reke Gradac
(20 u~esnika), Kopaonik - Brze}e (9 u~esnika), Torni~ka bobija (20 u~esnika) i Staza
za du{u i telo.
Na do tada najmasovnijem (18.727 u~esnika) Fru{kogorsko maratonu, na KT Letenka
i KT Osovqe, volontiralo je 25 ~lanova
Dru{tva.
Iz dokumentacije Dru{tva uredio:
A. Ili}
NEMARKIRANIM STAZAMA
^ika Mi{a Lon~ar, dugogodi{wi planinar
veteran, postavio je standard u vo|ewu
akcija po nemarkiranim stazama. Sredom i
subotom, ili nedeqom, wegova grupa od bar
5-6 a ponekad i dvadesetak u~esnika probija se kroz `buwe, trwe, strmine i potoke
do ~istina na Fru{koj gori. Tu se usput
na|e sremu{ ili kakvo drugo korisno
biqe, ve} prema sezoni. Zapeva se i pokoja,
kao ona na{a - prva ili druga, odnosno
Mi{ina i Raleta Vujo{evi}a: "Ko }e koju?
Ja }u moju Boju". Zavr{etak akcije, ako
ikako mo`e, bude u nekom planinarskom
domu uz sardinu i crveni luk iz ranca i ~aj
iz kuhiwe doma.
^ika Mi{a je tradiciju nemarkiranih pohoda uspostavio i na Durmitoru. Doma}ini ga
~ekaju tamo po pravilu svake godine krajem
leta. Za tro{ak sme{taja i hrane nikad ne
uspeva da se dogovori unapred. Zato po tradiciji Mi{a novac ostavqa pod stoqwak,
u iznosu koji sam mora da proceni tako da
ne uvredi doma}ine a i ne dospe u debqi
minus u svom penzionerskom buxetu.
nak metara ni`e. Vaqa se presvu}i u suvo.
U~inili smo tako i vratili se do Doma, a
tamo kao da se predhodno ve} nismo dobrano pogostili: svega u izobiqu a mi gladni
kao i prvi put.
Kad je ustanovio da se pi}e i hrana vi{e
ne tro{i Bane Ili} je nadahnuto izdao
nare|ewe: svi pravac Dom kulture u selu.
Mi iz Nafta{a se nismo dvoumili da
poslu{amo doma}ina. Uskoro smo popunili prvih nekoliko redova velike sale.
Bane Ili} nas je zvani~no pozdravio i
najavio hroni~ara lokalnog rudnika.
Odslu{ali smo wegov nadahnut ekspoze o
istorijatu rudnika i samog mesta i pozdravili harmonika{a koji se u me|uvremenu
popeo na binu. Nakon instrumentala na
binu se popeo i peva~. @amor je potrajao
samo dok se na binu nije popela i Draga,
~arobna peva~ica. Na poziv da se trojki
pridru`e i gosti odazvali su se dvojica,
Bane Gojkov i Aca Ili}. Tercirali su kako
su znali i umeli u datim prilikama, nakon
obilnog jela i pi}a.
Kada se u sali pojavio i drugi harmonika{
rodila se boqa ideja: idemo u predsalu da
opletemo kolo vilovito. Na noge lagane
pa trka ko }e uz koga. Ko je bio velike sre}e dospeo je pokadkad uz prelepu Dragu, pa
su ga olak{ale noge boqe slu{ale. A do
we dospeti nije bilo ni malo lako, jer je
reflektanata bilo i previ{e.
Nekako smo se ve} u poodmaklo doba mi
Nafta{i, ne pamtim u kom poku{aju, ipak
skupili i ukrcali u kombi, pa pravac Novi
Sad. Nema lep{eg jela (pa i pi}a) a pogotovu veseqa nego posle napornog pe{a~ewa
zakqu~ili smo jednoglsano. Zato uz najlep{e uspomene i ve~no se}awe hvala
nevi|enom entuzijasti Banetu Ili}u. On je
mnogima bio na polzu i prijateqstvo, a
svojim ogromnim trudom i uporno{}u da se
novi Dom izgradi u svome dru{tvu ostavio
neizbrisivi trag. Ophrvan opakom
bole{}u vaqda je sebe i odr`avao u
`ivotu da do~eka ostvarewe svog velikog
poduhvata.
A. Ili}
JEDNA PE]INA STROGA
April 1998. Nafta{i idu na Div~ibare.
Ali, prvo u Vaqevo i do Petni~ke pe}ine,
iz koje izvire Bawa.
Pro{av{i kroz mali ulaz, zatekosmo se u
pe}ini 10 metara visokoj i 13 {irokoj. No,
to je samo predvorje weno. Klizavim
stepenicama pewemo se do gorweg ulaza.
Prostrana galerija sa dva vigleda
(otvora). Pri~a se da je zahvaquju}i jednom
od wih pe}ina i otkrivena, jer je nekom
seqaku nestao vo, a na{li su ga - u pe}ini.
Propao je kroz vigled.
Silazimo ka jezeru. Klizavo tlo i mrak.
Dr`imo se za stene. Jezero u gluvoj ti{ini.
I a`daja u wemu. Kada se napije vode, nivo
jezera opadne, ka`e narod. A nau~nici: na
ovom kra{kom terenu, od Vaqeva do
Div~ibara, kad ki{a pada i 10 km daqe od
Petni~ke pe}ine, podigne nivo jezera u woj.
Pe}inski ukrasi. Izrezbaren kamen. Kap
vode na vrhu stalaktita koji se formira
milionima godina. ^udo prirode. I mo}
vode, tihe, neme, bar ovde.
Kamene stepenice vode ka drugoj galeriji.
Odaje slede jedna drugu. Tunelom se sti`e
do obli`weg sela. Iz mraka veli~anstven
pogled na centar pe}ine, obasjan
svetlo{}u iz vigleda.
Sawa [tefan
"Akcija na borovnice", Kamena gora 2008.
JADI PO JADOVNIKU
U ona ne-kapitalisti~ka vremena dva
praznika, 1. maj i 29. novembar, slavila su
se po dva dana. Na{a SFRJ/SRJ
inventivnost je dva dana pretvarala bar u
~etiri, pa je PD "Nafta{" za takve
termine planirao svoje udarne akcije.
Tog 29. odredi{te je bilo mesto
Sopotnica, kraj Prijepoqa, a na planini
Jadovnik. Re~ica koja se u slapovima
spu{ta niz obronke planine, {umarci i
livade same planine, gostoqubivi
doma}ini, {ta smo vi{e od toga mogli da
o~ekujemo. Ipak ko je bio mawe zanesen
ambijentom opredelio se za sme{taj u ku}i
kod nekog od seqana, pa je izbegao "debelu
hladovinu" Doma prijepoqskog PSD
"Kamena gora" u izgradwi.
U planu akcije je bila zahtevna tura
pe{a~ewa planinom do manastrira
Mile{ava i povratak nekim od javnih
prevoza do Doma na Jadovniku. Vodi~ je
trebao da bude lokalni u~iteq, me{tanin
koji se dobro snalazi u zimskim uslovima
planine. Kako to obi~no u nevreme biva
sve se desilo suprotno. Nema u~e, a na{
vodi~ nije u formi. Tako se osamnaest
13
Vreme je za odmor, Trem 2004.
qudi, ne{to mawe od polovine u~esnika
akcije, upu}uje bez mape i kompasa,
pouzdaju}i se u polovinu starog
planinarskog gesla "(kartu ~itaj, al‘)
seqaka pitaj" oko 9 sati na daleki put.
Se~emo livade i probijamo se kroz
{ikare prema intuiciji i slede}i prvac
za koji znamo da vodi do manastira.
Nailazimo na zaseok, prelazimo potok u
kome uz smeh dvojice zrewaninaca "kupaju"
nogavice pantalona. Obja{wewe za smeh
otkriva poluprazna fla{a rakije koju
jedan sakriva. Plenim je jer potoka ima
jo{ dobrano mnogo. Ulazimo u mesto
Hisar`ik. Me{tani su vi~ni razonodi sa
vele-gra|anima. Teraju {egu sa nama
upu}uju}i nas pogre{nim pravcem tako da u
mestu "{etamo" vi{e od sat vremena. Tu
Zoran Krsti} na lukavstvo uspeva da se
dodvori jednom me{taninu te najzad
uzimamo dobar pravac i napu{tamo mesto.
U sumrak smo najzad jo{ jednom pre{li
Mile{evku i u{li u manastir. Bilo je 16
sati kad smo u{li u crkvu. Ostali smo u
wenoj priprati kako nam je monah naredio.
Tu smo odslu{ali pridiku o pogubnom
uticaju poba~aja, a kad je pridika krenula
iz po~etka po~eli smo onako promrzli da
se me{koqimo. Razlog za ponavqawe smo
prona{li u novoprido{loj grupi koja je
tiho u{la i stala iza nas. Najzad je svetlo
u naosu, koji je do tada bio i mrklom
mraku, ukqu~eno i pred nama se ukazala
veli~anstvena freska Belog An|ela.
U`ivali smo u prizoru. Mene je prenula
zamisao koja mi je spasonosno pala na um.
Pitam ko je vo|a puta novoprido{le grupe,
da li mo`emo sa wima do Prijepoqa?
Vodi~ me upu}uje na voza~a s kojim se brzo
dogovaram da nas uz pravi~u nagradu
odbaci do Autobuske u Prijepoqu.
Na`alost nema autobusa. Molim da zovu
16
@elezni~ku i pitaju {ta je sa vozom za
Bar. Barac na sre}u, kao i uvek, kasni.
Hvatamo ~etiri taksija i sti`emo na
vreme. Silazimo na tre}oj stanici.
Pewemo se uz planinu po mese~ini, rasuti,
uprkos mom nastojawu da se grupa odr`i.
Sti`emo u Dom pred pono}. Ima i suza i
grdwi. Podgrevani pasuq lepo miri{e i
ukusan je, ko jo{ ima snage da ga ku{a
uverava se u to.
To je bilo tada, 1998. godine. Mnogo
kasnije, u leto 2012, krenuli smo iz dobro
opremqenog Doma (gore opisan jo{ u
izgradwi) i pre{li smo ovu trasu,
zaobiv{i mesto Hisar‘ik, za mawe od
~etiri sata. Vodi~ br. 1 nam je bio
satelitski GPS, uz asistenciju zemaqskog
Sini{e. Zanimqivo je porediti ova dva
boravka u Sopotnici, pohoda do
manastrira i iskustvo sa wih.
A. Ili}
I NAD ZVONKOM IMA ZVONKO
Svi se u Dru{tvu divimo smelosti i izdr`qivosti na{eg Zvonka Ko~i{a. Ali kako
to obi~no biva i Zvonko ima svog Zvonka,
tj. ~oveka kome se on divi.
Zvonko je planinar-alpinista i predsednik Komisija za alpinizam PS Vojvodine
pa u~estvuje u akcijama "pre`ivqavawa u
prirodi" gde u~esnici dobijaju samo 0,5
litre vode na dan, ali ni{ta za ishranu.
Na jednom od redovnih nedeqnih sastanaka
PD "Nafta{" Zvonko podnosi izve{taj sa
akcije koja se odvijala u kawonu reke Uvac
na kojoj je i{ao rame-uz-rame sa poznatim
Perom Pani}em: "Po pakleno toplom danu
ve} nakon dva-tri sata sam popio onih 0,5
litre vode. Po~eo sam da umirem od `e|i,
a Pera Pani} ni{ta. Jo{ ima svojih pola
fla{ice. Oko podne me je sustigla i glad.
Gledam okolo - ni{ta za jesti, pogled put
Pere Pani}a - wemu ni{ta, ve} jede tvrdi
{ipak. Ja ne mogu ni da ga zagrizem, a kamoli pregrizem. Najzad, pala je komada da se
tra`i ne{to za jelo. Pani~no bauqam okolo, nema ni~eg. Pogledam Peru Pani}a, wemu nije ni{ta, ~ak {ta vi{e, na{ao je jedan
orah i podeli}e sa nama trojicom. Pada
mrak, ulazimo u gustu {umu. Tu }emo preno}iti. Neuspe{no u mraku tra`im mesto za
bivak. Nale}em na Peru Pani}, wemu..." tad
se u hori ogla{avamo svi prisutni na sastanku sa "nije ni{ta". Da stvarno, Pera je
ve} na{ao mesto za bivak, kako se ujutru
ispostavilo, na najboqem i najbezbednim
mestu.
GAVERLA U BLIZINI IZVORA TISE
Ko je odrastao na reci, kupao se u woj,
igrao no`ni tenis na wenim pe{~anim
sprudovima i {etao po wenom keju u sumrak, a nadasve sawario u dokolici gledaju}i kako se lewo vaqa u ravnici prema
svom u{}u zna o ~emu govorim. Sedeli smo
mi potiski momci ~esto tik uz vodu mudruju}i o svemu i sva~emu tih {ezdesetih.
Bacali smo kamen~i}e u Tisu sa obale ili
sen}anskog mosta i ose}ali se poprili~no
nemo}no {to nam je radijus kretawa na{om
rekom tek od Sanada do @ute obale, nekih
petnaestak kilometara. Oti}i tj. otploviti do Titela i nije bio neki izazov. To
nam je bilo ostvarqivo i kad tad }emo,
mislili smo, uraditi. Kopkalo nas je
odakle na{a reka sti`e i jo{ vi{e, odakle polazi na put do nas.
Ideja da odemo na izvor Tise i gumenim
~amcima se spustimo do Sente ~inila se
na dohvat ruke kada smo kao studenti kovali taj plan, a na{ drugar ve} radio u
"Vojvodina tursu", preko koga smo te 1972.
trebali da obezbedimo odlazak na{e
{esto~lane grupe u SSSR. Ipak nije to jo{
bilo vreme za takva pute{estvija u socijalisti~ki Sovjeski savez. Morali smo da se
pomirimo s tim i put odlo`imo za "neka
boqa vremena".
GUBITAK
Zavr{ili smo {etwu po Igri{tu. Smrkava
se i hladno je po snegu u planini. Okupqamo se i kre}emo u autobus. Prebrojavamo se,
nema nam Raleta. ^ekamo. Ne vredi,
moramo da ga potra`imo. Vra}amo se na ski
stazu i lutamo, spu{tamo se prema putu i
raspitujemo se kod nekih me{tana da li su
nam videli druga. Neo~ekivano ~uje se zvuk
motora i motorne sanke se uspiwu prema
nama. Manevri{u i zavr{avaju u kanalu.
Izvla~imo Raleta i voza~a sanki, a i
sanke zajedni~ki na jedvite jade.
U autobusu na putu ku}i Rale trpi stalna
zadirkivawa i komentare da bi dobro
pro{li i sa wegovim nestankom, po
vojni~ki (a Rale je rezervni oficir)
gubitak bi bio mawi od 10%, {to se
toleri{e. I dan danas Rale je "pacijent"
kad se spomene da neko mo`e da zaluta.
Pro{le su skoro tri decenije od potiskih
sawarewa kada mi se u leto 1998. ukazala
prilika da odem u Ukrajinu. Iznenadni
poziv me je zatekao na godi{wem odmoru u
Petrovcu na moru. Nisam mogao da ga odbi-
@eqin, 2009.
jem, pa sam potpuno zate~en i nespreman
navrat-nanos krenuo u Novi Sad i sutradan 30. jula 1998. za Ukrajinu. Tek u vozu
saznao sam odredi{te, letovali{te
Jarem~a, u Ivano-Frankovskoj oblasti
Ukraine. Ali {ta je tu je, te{io sam se i
pouzdavao u improvizaciju, naja~e oru`je
nas u Srbiji.
Na licu mesta, kod prozivke u hotelu,
ispostavilo se da me|u 73 sindikalca
imam i nekoliko veoma dobrih prijateqa.
Va`no je bilo da sam imao jednu koleginicu "po oru`ju", planinarku iz Nafta{a
Desu Jandri} i cimera Dragana Gojsovi}a
koji je bio spreman da se udru`imo u nameri da izdvojim grupu koja }e planinariti
po okolini.
Ve} sutradan smo u Jarem~i prona{li
lokalnog vodi~a, profesorku Vasilinu
Jurevnu Bojko i napravili plan budu}ih
akcija. Tako su narednih dana usledile
akcije: 01.09 uspon na Makovicu (984 m.n.v.;
14 u~esnika), zatim {etwa do crkve u selu
Jamna (22 u~esnika), planinarska tura na
Skali Dovbu{a, (oko 800 m.n.v.; 14 u~esnika), poseta muzeju Ivano-frankovske oblasti (32 u~esnika) i {etwa do napu{tenog ribwaka na re~ici @onka (6 u~esnika).
U toku akcija, u razgovoru sa na{im vodi~em saznao sam da se nalazimo ne preterano daleko od izvora reke Prut, na ~ijoj
obali je bio i na{ hotel. Tako je pala
odluka da krenemo na Gaverlu i potra`imo izvor Pruta. Sinula mi je ideja da se
raspitamo i gde bi mogao biti izvor reke
Tise. Mora da je na ukrajinskim Karpatima, a verovatno je negde ispod wegovog
najvi{eg vrha, Gaverle. Karta koju sam
imao nije bila detaqna da mi da odgovor
na to pitawe. Treba imati na umu da 1998.
17
Internet nije bio {to i danas, 16 godina
kasnije, te sam uspon na Gaverlu organizovao bez odgovora na pitawa u vezi Tise.
Svejedno kako mora tako }e biti, mislio
sam tog jutra dok smo nas troje i{li do
hotelske kuhiwe po zakazane lan~-pakete
za doru~ak, ru~ak i ve~eru. Treba grupu
nahraniti {alili smo se. Uskoro nas je
pro{la voqa za {alu. U kihiwi na pultu
~ekali su nas na{i "lan~-paketi": sve u
rinfuzi i bez posuda - uzmi i nosi. Juri{
po sobama i nekako smo napabir~ili
dovoqno plasti~nih posuda da potrpamo
kuvana jaja, vir{le, rizi-bizi i kuvane
pile}e batake (iz supe). Za sok od jabuka
nismo morali da se snalazimo jer smo ga
dobili u tri staklene tegle od 5 litara.
Sve pogodno za trasport i delewe u tri
obroka u~esnicima!
Krenuli smo iz Jarem~e 9. avgusta, iz
turbaze "Gucuq{~ina" u 7.30, iznajmqenim
autobusom. Naravno autobus je model "ko
to tamo peva", na wega su planinari pretpla}eni u eks-soc zemqama.
Vo`wa na jug kroz mesta Mikuli~in, Tatariv i Vorohta, sve kroz Kosovski rejon (da,
nisam pogre{io Ukraina jo{ ima Kosovo,
oblast koju su naselili Srbi iz Ba~ke pod
odmazdom posle propale ma|arske bune
1848) i u{li smo u Nacionalni park. Daqe
smo vo`wu nastavili tucanikom 10 km do
hotela u podno`ju planine. Put du`ine 60
km autobus je savladao u trajawu 1 sat 45
minuta. Doru~ak je protekao u obuzdavawu
apetita grupe: "izje{}ete ceo provijant u
jednom obroku" vajkao sam se misle}i {ta
}u s wima posle.
Uz dogovor da se po{tuje o~uvawe poretka
kolone uspon sa 950 m.n.v. krenuo je dobro.
Napred vodi~ Vasilina, na za~equ ja.
Uskoro sportista sa natpisom "AK Kometa"
povla~i grupu i gubimo kotrolu nad wom.
Sre}a pa od 1700 m.n.v. nestaje {uma te se
na goleti svi na{i dobro vide. U toku uspona na 1750 m.n.v. na{li smo izvor reke
Prut. Na 2061 m.n.v., na Gaverlu, vrh ukrajinskih Karpata, pewemo se za 2,5 sata nas
18 od ukupno 22 u~esnika pohoda. Obavezno
fotografisawe dela grupe koji je ostao na
okupu. Raspitujem se kod vodi~a drugih
grupa gde bi mogao biti izvor Tise. Pokazuju mi u pravcu severo-zapada gde bi trebalo da bude izvor Crne Tise, koja sa
Belom Tisom ~ini moju Tisu. To je negde 40
km vazdu{nom linijom od vrha na kome se
nalazimo. Za mene nedosti`no, pogotovu
{to 11. putujemo ku}i. [teta, uz nadu da se
mo`e desiti opet neka neo~ekivana
prilika...
Vozimo se nazad u Jarem~u i stajemo u
mestu Vorohta, koje u `argonu zovu karpatska [vajcarska. Pose}ujemo Ski-centar
Vorohta gde zati~emo ~etiri ski skakaonice, stazu bijatlona i `i~aru. Vozimo se
dvosede{nicom po `ici dugoj 3 km. U`inamo na livadi na povratku u hotel i bodrim
sve da po~istimo ambala`u hrane. U hotelu smo u 19.00, jo{ uvek po danu, {to mnogi
koriste da obi|u obli`nu pijacu i kupe
ne{to od poludragog kamewa.
Nikada nisam sumirao sa Acom Damjanovi}em, kome sam dao kordinate za pohod u
Ukrainu, {ta je sa svojim `elezni~arima
tamo obi{ao. Malo je verovatno da je to
bio jedan od izvora Tise. Prijatno bi me
iznenadilo da je takav ciq sebi postavio
neko van Potisja.
A. Ili}
Rajac 2008.
18
RILI U POHODE
... a sutra }u po}i u planine
i neka mi se o~i napiju visina i daqine
(O. @upan~i~)
Voz Beograd-Sofija tutwi isto~nom Srbijom. U wemu, me|u ostalim putnicima, nas
sedmoro planinara iz novosadskog Nafta{a. Mesec viri kroz prozor kupea. Sve`a
avgustovska no} godine 2000.
Vrelo jutro u Sofiji. Hitamo ka Borovecu,
u podno`ju Rile. @i~arom do Sitwakova, a
odatle planinarski - pe{ice, sa svim stvarima. Miri{u smreka, jela i bor. Izvori i
potoci, mosti} preko jednog od wih, koji
te~e u kaskadama. Stene u {umi, kao da su
se~ene u goleme kocke i naslagane jedna na
drugu. Poneku obgrli koren mo}nog bora.
Dom "^akor vojvoda" na 2000 metara.
Ne{to ni`e dom kraj Marice. Te~e ta reka
stoletnom smrekovom {umom vekovima,
hladna i bistra. Vijuga po stewu, ponegde
ravnim plo~ama, kraj drve}a i mahovine.
^uje se izdaleka. A izvire delom iznad
Zavra~ice, visoravni, odakle te~e Prava
Marica, a delom iz Mari~inih jezera,
odakle poti~e Golema Marica. Te dve
re~ice na~ini}e legendarnu reku.
FRU[KOGORSKI MARATON
Tradicionalno, ve} od svog osnovawa, PD
"Nafta{" u~estvuje o organizaciji
me|unarodne planinarske manifestacije
"Fru{kogorski maraton". Maraton je
krenuo kao pe{a~ka planinarska
dvodnevna akcija na Fru{koj gori,
uglavnom prvog vikenda u maju. Danas je to
akcija u kojoj u~estvuju pe{aci, trka~i i
biciklisti. Broj u~esnika se kretao u
rasponu 7000-8000, ali zadwih godina
raste, pa je pro{le dostignut rekord od
18.727. Broj staza se uve}avao a i
apsolutna du`ina, koja sa Ultra+
maratonom dosti`e 112 km. ^ak i u toku
bombardovawa 1999. akcija nije zamrla.
Me|u jedanaest u~esnika te godina bilo je
i ~lanova PD "Nafta{".
Dru{tvo odr`ava deonicu Maratona od
Beo~in manastira do Brankovca i sa druge
strane od Crvenog ~ota preko Osovqa do
Beo~in manastira i pru`a logisti~ku
podr{ku pripremom i de`urstvom na dve
kontrolne ta~ke (KT), na Letenci (KT15 i
KT19) i na Osovqu (KT23). Tako je bilo i
ove 2014. godine, povodom 37. planinarskog
maratona na Fru{koj gori.
U is~ekivawu "nivelacije" Sunca i Meseca
Hodamo podru~jem nazvanim Mari~ina
jezera, rezervatom sokola, lavinoopasnom
dolinom. Zaravan na 2400 metara. Desno je
opasuje Studena hrid, a levo Koziji rog,
kraj kojeg proti~e Golema Marica. Bor
krivuq i makija pro{arani stenama. Kantarion i vres. Borovnice, maline i ribizle. I tri bistra potoka. Stene obrasle
zelenim li{ajevima. ^ujem ti{inu, i
potom eho na{ih glasova.
Uspon. Krivuqa je sve mawe. Trava, kleka
i ~uvarku}a. O{tro stewe Musalskog cirka. Kamen piramida. Granit na sve strane,
davno nastao hla|ewem lave. Kona~no,
Musala!
No} na krovu Balkana, 2925 metara iznad
mora. @oro, de`urni u meteorolo{koj stanici na Musali, ka`e nam da je 7,5 stepeni
Celzijusovih. Vedra no}, bez vetra, to je
ovde retkost.
Ustajemo u pet ujutru da ispratimo mesec i
do~ekamo sunce. Jo{ je mrak. Hladno je,
vetar je jak. Naranxasta mese~eva kugla je
zavr{ila jo{ jedno putovawe, eno je na
zapadu. Sve je ble|a i nao~igled nestaje.
Svi}e. Petnaestak minuta kasnije ra|a se
sunce. Najpre rumenilo na istoku, pa jarka
polulopta, sve je ve}a i ve}a, i odjednom
zablista. Po~eo je novi dan.
Spu{tamo se sa Musale i hodamo grebenom
vrhova vi{ih od 2700 metara. Re|aju se
Mali Blizanac, Golemi Blizanac, Mari{ki vrh. U dolini se plavi Beli Iskar,
jedno od nebrojanih jezera koje }emo ovde
sresti. Sti`emo do Man~a (2771 m). Stene
skulpture. A dole, Mari~ina jezera. Dva
ve}a i jedno mawe. Gorske o~i. Sa suprotne strane mese~ev pejza`. Rapali{ki
cirk, ome|en vrhovima Ov~arec i Pesokliva Vapa. Sokoli u letu. Ovom stazom su
istog jutra hodale divokoze. Malo daqe
nailazimo na lisi~ije tragove. ^ujemo la19
ve` u nizini. Ovde nema pasa. Mora da se
vukovi bore za plen.
Napu{tamo Musalu. Staza vodi kroz podru~je jezera. Najvi{e je na 2700 metara Ledeno jezero. Kraj wega je istoimeni dom,
i ledeni izvor. U domu Bugari, Francuzi i
mi. I doma}ica Veli~ka.
Do Boroveca nas prati Musalska Bistrica.
Puna je Rila vode. To joj i ime ka`e - vodena planina. Opet smo u predelu niskog
rastiwa. Sladimo se darovima prirode i
nailazimo na krdo kowa, slobodnih i
mo}nih u divqini. Kroz gustu {umu sti`emo u podno`je planine, a odatle kombijem
na drugi wen kraj.
Odseli smo u hi`i (planinarskom domu)
"Vada". Odatle }emo pohoditi sedam rilskih jezera.
Na visini od 2300 do 2500 metara caruju
trava i stene, lednici i wihova jezera:
Dowe, Ribno, Trolisnik, Blizanac, Babreka, Okato i Suzato. Vodopad sa ~etiri
slapa, jedan ispod drugog. Prizor dostojan
o~iju bogova. Iznad je Zelena hrid, odakle
se jezera vide kao na dlanu. U blizini su
vrhovi Vazov i Maqovica. Tuda vodi staza
ka Rilskom manastiru. Do podno`ja nas
prati re~ica Studena voda, desno je kawon Urdina reke.
Lepota je ovde na svakom koraku: u {umi,
potoku, na kamenu i travi. "Nijedan dan
nije istovetan sa drugim, svako jutro nosi
svoje ~udo, svoj ~arobni trenutak kad se
stari svetovi obru{avaju i stvaraju nove
zvezde" (Paulo Koeqo).
Jo{ ose}am wen miris, ~istotu vazduha i
vode. Vidim wena prostranstva. I setim je
se uvek uz topao i miri{qav jutarwi ~aj.
S. [tefan
MAGLI]
Sredina juna 2001. godine. Posle splavarewa Tarom i Drinom petoro planinara ostaje
u Srbiwu. Sme{tamo se u domu iznad samog
mesta i ~ekamo preostala dva ~lana ekipe.
Kre}emo kombijem put Prijevora, prvo do
Tjenti{ta, pa daqe 28 km u brdo. Pe{a~imo
svako sa po dva ranca putem ispod Magli}a,
preko sipara, spu{tamo se na 250 metara do
Suhe jezerine, a zatim pewemo isto toliko.
Prili~no umorni od akcija predhodnih dana
izlazimo do jezera i bacamo stvari na prvo
mogu}e mesto za kamp. Ispostavi}e se
proplanak jako pogodan za bivak: postoji sto
i klupe, ogwi{te, a izvor je u blizini.
Trnova~ko jezero, jezero neopisive lepote
je pred nama. Nadmorska visina je 1517
m.n.v. Javqamo se ~uvaru jezera, pla}amo
taksu i postavqamo {atore. Povremeno
ovde zalazi i lugar. Ranije je na jezeru bilo
tritona i mno{tvo pijavica, a danas puno
riba i pokoja pijavica. Jezerska voda oti~e,
ponire, ali postoji i stalan dotok vode
~ime se nivo jezera odr`ava. Sneg se otopio
dve nedeqe pred na{ dolazak. Sami smo na
jezeru, ti{inu ne remeti ni{ta pa ~ak ni
na{ dolazak. Uskoro pristi`u trojica
mladi}a obu~enih u maskirne uniforme.
Sme{taju se podaqe od nas.
Pewemo se sutradan na Magli}, najvi{i vrh
Republike Srpske. Prati nas junski hladan
vetar, a u zavetrinama sunce prosto pr`i.
Pogled na srcoliko Trnova~ko jezero. ^ini
nam se da se na vrhu ne}emo dugo zadr`ati.
Iznena|ewe, na vrhu (2384 m.n.v.) ni da{ka
vetra. Snimamo i kuvamo kafu. Kristina
20
pozira na steni neposredno ispod vrha. Kao
po komandi svi le`emo, spavamo ili sawarimo.
Narednih dana pewemo se na obli`we vrhove. Prvi je Trnova~ki Durmitor. Prolazimo pored obli`weg katuna i dobijamo
dragocena obave{tewa od qudi u wemu, jer
staze nisu markirane. Na mnogo mesta
prelazimo sne`ne "krpe" na uvalama i
usecima. Slede}i ciq nam je Volujak.
Mom~i} iz katuna nam obja{wava kra}i put
do wega. Ponegde se vide markacije.
Kre}emo tim putem ali ne uspevamo da se
dokopamo ciqane doline pa nam uspon biva
te`i. Dva ~lana se vra}aju u logor. Skuva}e
nam radije supu od kopriva nego da bazaju
bespu}em. Pewemo se na vrh. Naobla~ilo se.
Vaqa br`e nazad na jezero.
Oko jezera pristi`e mno{tvo qudi. Oni su
u~esnici tradicionalnog Vidovdansko
uspona na Magli}. Na{ tabor je na pristojnom rastojawu od novo prido{lih. Pose}ujemo ih i susre}emo poznate planinare.
Uprkos ki{i no} za ve}inu proti~e u pesmi
i vesequ, pa se ~uju i pucwi i vatrenog
oru`ija. Mi poku{avamo da odspavamo {to
vi{e jer sutra napu{tamo ovo bu~no mesto.
Ujutru kre}emo za Prijevor. Magla je,
opravdava naziv planine. Na Prijevoru nas
~eka kombi i vozi do Tjenti{ta. Tu {irimo
{atore da bi ih osu{ili, kupamo se u jezeru,
i pazarimo provijant u obli`woj radwi jer
su nam zalihe na izmaku. Tu sa~ekujemo i
autobus za Novi Sad.
Sini{a Kir{ek
KRAJ SKADARSKOG JEZERA
Na put, 2003. godine, polazi sa dvoje kola
sedmoro planinara. Kona~imo u domu PD
"Kablar" u podno`ju Kablara. Spavamo mi
i povremeno puhovi. Ujutru kre}emo za
Skadarsko jezero i u sumrak sti`emo u
Livare, odakle kre}e uspon na Rumiju.
Silazimo u Muri}e i na pla`i pored
ribarskih ~amaca di`emo {atore.
Ve~eramo ribu.
Uspon na Rumiju kre}emo sa 400 m.n.v. u
staroj {umi pitomog kestena. Po lepom
danu, markiranom stazom, kroz {umu i
povremeno goleti, blagim usponom i pred
kraj strminom pewemo sa na 1595 m.n.v.
Pogled sa vrha: na jednoj strani - more, na
drugoj - Skadarsko jezero. Hladan vetar
nas po`uruje dole. Usput nas jedan
doma}in poziva na kafu i ~a{icu
razgovora o prilikama `ivota ovde.
Nastavqamo daqe prema Albaniji. Selo
Ostos, potom ribarsko selo Bobovi{te na
obali jezera. Tu postavqamo {atore da
zano}imo. Stare{ina {iptarskog sela nam
prilazi da proveri ko smo, {ta tra`imo,
da se uveri da su wihovi ~amci i mre`e
sigurni, a uskoro sti`u i stra`ari.
^uva}e i nas, iskreno se nadamo.
Kawon Ra~e, 2008.
Najmla|i planinari
U svitawe uz pozdrav sa stra`arima
kre}emo put Rijeke Crnojevi}a. Masta{ce
sa plo~nicima od ~istog belog kamena i
~uvenim kamenim mostom podse}a na
primorska mesta. Pewemo se na brdo Sv.
Nikola. Tu su i temeqi prve srpske,
Obodske {tamparije, u kojoj je {tampan
"Oktoih". Odavde vodi ekolo{ka staza do
izvora Rijeke Crnojevi}a i pe}ine, dosta
velike, ali jo{ neistra`ene. Sa
vidikovca od hotela "Gazivoda" pru`e se
prekrasan pogled na Rijeku Crnojevi}a,
sve do jezera.
Slede}a odrednica nam je kawon Mrtvice.
Di`emo kamp na mestu sa pogledom na
vodopade ove reke. Huk reke se razle`e
po vla`noj okolini, a mi se kre}emo na
po~etak kawona. Malo po malo, zbog vlage
nesigurni, prelazimo {est kilometara do
procepa klesanog u steni. Tu se mora
zastati, jednostavno prizor nas
zaustavqa.
Na Zlatiboru je pri povratku vejao sneg.
Bili smo na predivnim mestima. Vra}~amo
se zadovoqni.
Zvonimir Ko~i{
VISIBABE, QUBI^ICE ILI SNEG A SAD I RADINE KROFNE
Svi planinari PD "Nafta{" znaju za ovu
moju dilemu, a mnogi kao da nestrpqivo
o~ekuju drugu nedequ marta, da bi se
na{alili na moj ra~un, ili mo`da jo{ pre,
da bi posle zime iza{li na prvi prole}ni
izlet. Kada sam 1996. godine to nazvao
"Izlet prvih visibaba" i organizovao
zadwe nedeqe februara, i tako ga zvao
prvih nekoliko godina, visibabe su ve}
uveliko prolazile, a odkad sam ga nazvao
"Izlet prvih qubi~ica", zime su naj`e{}e
u februaru, pa sam ga prebacio za drugu
nedequ marta, zima i daqe pokazuje svoje
}udi ba{ sredinom marta.
No sve to nije omelo moje "konzumente" da
mi se pridru`e, ali zavisno od raspolo`ewa, 2002. godine je bilo 61 u~esnika, a
2008. ~ak 138.
21
Od prvog dana kada sam po~eo da planinarim imao sam potrebu da poka`em i
drugima kako je lepo slobodno vreme
provesti u prirodi i da ih povedem u
planinu. Posle zimske u~malosti u stanovima, svi smo `eqni malo ~istog vazduha. Tako se i rodila ideja da svoje
poznanike, povedem u Fru{ku Goru, da
u`ivamo u visibabama, qubi~icama ili
snegu.
Tako je ve} 19 godina. A svih tih godina
bilo je i 1253 u~esnika. Zadwih godina se
rodila i nove tradicije, a to su da nas
obavezno na izlet vozi MARIJA iz GSP-a,
a da se izlet zavr{ava sa RADINIM
krofnama, ali tradicija se stvorila i
opsta}e. Pa ako ne pre, sa~ekajte prvu
slede}u sredinu marta da nam se
pridru`ite, a mi vam obe}avamo, visibabe, qubi~ice ili sneg i Mariju i krofne.
Dragoqub Bane Gojkov
KT LETENKA
Aktivistima Dru{tva posebne mogu}nosti
pru`a kontrolna ta~ka KT15 na Letenci.
Polo`aj KT uz restoran i kuhiwu De~ijeg
odmarali{ta u prirodi omogu}uje logisti~arima "Fru{kogorskog maratona" da
u~esnicima takmi~ewa pru`e samo tu
dostupne pogodnosti. Nekada su se tu, u
saradwi sa vojskom, postavqali {atori sa
prostirkama za spavawe u~esnika a danas,
na `alost, u~esnicima se pru`a samo
odmor uz logorsku vatru "pod vedrim
nebom". De`urni dele ~aj koji se u kuhiwi
Odmarali{ta sprema u velikoj koli~ini,
vodu za pi}e i supu a bude i sve`e pe~enih
krofni - i to mnogo. Od pre koju godinu za
sve u~esnike velikih i ultra maratona
obezbe|ena je i po porcija gula{a. Sami
de`urni se kadkad pobrinu za svoj komoditet, postave {atore za sopstveni odmor,
skuvaju kakvu ~orbicu.
TITOV VRH - MAJ 2007.
Posle naporne akcije stopama Svetoga
Save rastajem se od mojih saputnika u
Skopqu jer sam `eleo da se prikqu~im
u~esnicima uspona na Titov vrh koji svake
godine organizuju makedonski planinari.
Na stanici me ~ekaju moji prijateqi iz
Makedonije gde }u boraviti naredna dva
dana. Naravno nisam mogao da izdr`im, da
se samo dobro odmorim, ve} sam iskoristio priliku i da se popnem na Vodno 1060
mnv, iznad Skopqa, da se u Domu vidim sa
prijateqima ali i dogovorim za odlazak
na Popovu {apku.
Rano ujutru starim rasklimatanim autobusom kre}em sa jo{ 20 Makedonaca put Tetova a zatim na Popovu {apku gde se odmah
sme{tamo.
Moji prijateqi Makedonci me sme{taju u
hotel Slavija. Odmah po sme{taju kre}emo
na prvi uspon vrh Ceripa{inu 2531 mnv.
Vreme je lepo tako da nam ovaj dana{wi
uspon do|e kao naka vrsta treninga za su-
KULINARI
Na KT Letenka oprobali su se u kotli}u i
ve} dokazani kulinari. Jela Raj{i} je
predvodila kuvawe ~orbe od kopriva, a
Branko Obrenovi} je znao da kr~ka paprika{ od pu`eva. Rada, najistaknutija
kulinarka, sa svojim pomo}nicama pe~e
vi{e od hiqadu krofni za popodne. U
krofnama sa pekmezom u`ivali smo mi
logisti~ari ali i u~esnici maratona.
22
tra. Odozgo se lepo vidi i Titov vrh a i
svi okolni vrhovi. U`ivamo u predivnom
majskom danu i nadamo se da }e i sutra,
kada budemo peweli Titov vrh, da nas
poslu`i vreme. Ostatak popodneva provodim u ~ekawu Beogra|ana, "Pobeda{a", jer
sa wima dolaze i Novosa|ani. Negde oko
18 sati sti`e i wihov bus ali oni su sme{teni u planinarskom domu "Smreka". I
na{a Milica ]ali} iz Nafta{a je tu.
Po obi~aju uve~e je sve~ano otvarawe akcije, podela zahvalnica dru{tvima, a
zatim dru`ewe uz muziku pa dokle ko izdr`i. Naravno treba ostaviti snage i za
uspon pa rano zavr{avamo sa `urkom.
Ujutru je osvanuo divan dan i preko 500
planinara kre}e prema vrhu sa istom
`eqom. Kolona je duga, neprekidna. Ima
dosta neposlu{nih koji ne}e da idu u
grupi pa se kolona cepa i ide svako za
sebe. Ne}u ni ja da ~ekam ve~ idem svojim
tempom tako da na vrh izlazim sa jo{
desetak Makedonaca mnogo pre ostalih.
Koristim priliku da fotografi{em koluna vrhu bez gu`ve i bez smetwi. Planinari
polako pristi`u i vrh je sve puniji i puniji. Vreme je i daqe veoma lepo a o pogledu
da i negovorim.
Sun~amo se na 2747 mnv i dru`imo sa
mnogo prijateqa iz Makedonije koji su, kao
i ja, do{li na ovu akciju. Po~iwu i oblaci
da se navla~e tako da re{avam da krenem
nazad prema Popovoj {apki. Po~iwe pomalo da grmi ali nas to nije mnogo brinulo
jer sa na{im tempom brzo napredujemo i
mnogo pre ki{e silazimo do ski centra.
Imam dovoqno vremena da se spakujem i
odem do planinarskog doma gde se dru`im
sa ostalim planinarima uz ladno pivce
koje tako prija posle ovoliko napora.
Vo|a moje grupe poziva me da krenemo, pa
kre}em put Skopqa jer uve~e nastavqam
put za Beograd i Novi Sad.
[ta na kraju re}i. Jo{ jedna lepa planinarska akcija koju su organizovali Makedonci po 26. put - Uspon na Titov vrh a koji
}e ove godine biti zapam}en po izuzetnom
odzivu i po veoma lepom i toplom vremenu. I naravno u~e{}u dva planinara iz
na{eg dru{tva.
Du{an Tomi}
ORJEN
30.04.2008 (sreda) - Polazak autobusom
(autoprevoznik iz Kule) iz Novog Sada
ispred sajma u 17.00 nas 50 planinara.
Putujemo preko Rume, [apca, Loznice, kod
Zvornika prelazimo Drinu i ulazimo i
Bosnu, daqe tokom no}i putujemo preko
Han Pijeska, Srbiwa (Fo~e) i kod Huma
prelazimo Taru i ulazimo u Crnu Goru.
01.05.2008 (~etvrtak) - Oko 6 sati sti`emo
na Ostrog, obilazimo dowi i gorwi
manastir, klawamo se mo{tima Svetog
Vasilija. Nastavak puta nas vodi preko
Podgorice, Skadarskog jezera, tunelom
Sozine do Sutomora, Budve, Tivta, pa
trajektom skra}ujemo put kroz Boku Kotorsku i u Herceg Novi - Igalo sti`emo oko 14
~asova. Sme{tamo se u hotel - odmarali{te koje pripada Izvr{nom ve}u Vojvodine. Za nas planinare ovo je odli~an
sme{taj. Ostatak dana provodimo u slobodnim aktivnostima, {etwi, sun~awu,
kupawu (za najhrabrije). Posebno nas
odu{evqava puno zelenila u gradu i predivni prole}ni mirisi biqaka.
02.05.2008 (petak) - Ustajawe oko 0530,
polazak u 6.10 autobusom preko Meqina na
put prema Trebiwu gde se na pola puta
odvajamo desno i sti`emo u selo Kru{evice (oko 800 mnv) koje je start na{eg uspona.
U 7.00 kre}emo na uspon (29 planinara) na
najvi{i vrh Orjena - Zuba~ki kabao (1894
mnv). Put nas vodi kamenitom (turskom)
stazom koja je pre~ica u odnosu na asfaltirani (austrougarski) put, oko 8.00
sti`emo do zaseoka Vrbaw (oko 1000 mnv).
Put nastavqamo kroz borovu i bukovu
{umu koja je sve re|a kako se pewemo, na
ve}oj nadmorskoj visini opstaje jedino
"MUNIKA" otporna endemska vrsta
~etinara. Oko 10.00 nailazimo na prve
tragove snega, daqe put (makadam) postaje
neprohodan za motorna vozila. U 10.45
sti`emo na Orjensko sedlo (1600 mnv) gde
se nalazi planinarski dom, pravimo
pauzu, posmatramo vrhove Orjena, Subru,
vreme je sun~ano sa malo oblaka. U 11.30
kre}emo na zavr{ni deo uspona, staza je
dosta strma i klizava, sneg je mekan
sredinom dana, propadamo na pojedinim
mestima u dubok sneg. U 13.00 sti`emo na
na{ ciq - Zuba~ki kabao (1894 mnv)
najvi{i vrh Orjenskog masiva. Na vrhu koji
je ceo pod snegom u`ivamo u predivnom
pogledu na okolonu i vrhove planina u
daqini (Durmitor, Komovi,...).
Zadr`avamo se oko jedan sat i kre}emo
oprezno sa spu{tawem do doma gde
sti`emo u 1500, pravimo pauzu i u 1540
23
kre}emo spu{tawe istim putem prema selu
Kru{evice gde sti`emo oko 19. Autobusom
se vra}amo do Igala.
03.05.2008 (subota) - Ujutro oko 6 sati, 20
planinara odlazi autobusom do sela
Kameno i osvaja Subru. Nakon sat vremena
pe{a~ewa serpentinskim putem dolazi se
do doma Pod vratlom gde se pravi kratka
pauza i kre}e kamenitim predelom punim
useka i pukotina u kamenu. Na vrh Subra
(1679 nmv) izlazimo oko 13 sati, na kome
se pru`a prelep pogled na sne`ne planinske vrhove kao na i morsku obalu i pu~inu.
U povratku zadr`avamo se na platou
Vilino guvno i obilazi par vrta~a i jama.
Na dom sti`emo oko 16 gde nas ~eka ru~ak.
Posle uspe{ne akcije pra`wewa velikog
lonca pasuqa vra}amo se do autobusa. U
sme{taj sti`emo oko 20 gde se organizuje
PRVA POMO]
Skoro desetak godina KT Osovqe "dr`ali
su" veterani na{eg Dru{tva, bra~ni parovi
Milovanovi}, Cevc i Star~evi}. Iskusni u
svemu, bili su spremni da pru`e raznovrsnu
pomo} na ovoj ta~ki ve} posustalim
u~esnicima matarona. ^esto su odatle
svojim telefonima pozivali roditeqe ili
prijateqe da kolima preuzmu svoje koji
daqe nisu mogli. Arsenal lekova u wihovoj
priru~noj apoteci pove}avao se iz maratona
u maraton. Zavoji i flasteri za bolne noge
takmi~ara su bili najtra`eniji. Za one
mla|e koji su precenili svoje snage
odabirom staze preko ove KT tetka Qubica
je imala u rezervi i puder i bebi kremu, da
zale~i wihove ojede.
dogovor za sutra{wi dan i povratak za
Novi Sad.
04.05.2008 (nedeqa) - U 8.00 polazak
autobusom iz Igala prema Kotoru,
trajektom, kroz Stoliv i Pr~aq. U Kotoru
se zadr`avamo oko jedan sat razgledaju}i
stari grad. Put nastavqamo preko Budve,
Cetiwa na Lov}en pored Ivanovih korita
gde sti`emo u 12.40 na Jezerski vrh (oko
1650 mnv) gde se nalazi Wego{ev mauzolej.
Vrh je delimi~no pod snegom, vetar
povremeno duva i sve`e je. Posle posete
mauzoleju izlazimo na vidikovac odakle
se pru`a predivan pogled na okolinu. Na
jednoj strani Cetiwe u dolini, u daqini
Podgorica, Skadrasko jezero, Komovi, na
drugoj strani selo Wegu{ u dolini i iza
deo Boko Kotorskog zaliva. Put nas daqe
vodi preko Podgorice kawonom reke
Mora~e gde svra}amo u manastir Mora~a.
Manastir je iz 13. veka, zadu`bina kneza
Stefana sina kneza Vukana i unuka
Stefana Nemawe. Na Zlatiboru do`ivqavamo prvu neprijatnost - kvar autobusa.
Posle kra}eg vremena voza~i uspevaju da
pokrenu autobus dok kona~no ne stane
izme|u U`ica i Po`ege. ^ekamo drugi
autobus koji dosta brzo sti`e oko 4.30.
Posle Qiga na ibarskoj magistrali druga
neprijatnost, do`ivqavamo sudar sa
{leperom koji se na sre}u i pravovremenu
reakciju na{eg voza~a zavr{ava bez
povre|enih putnika sa mawom {tetom
autobusa. Posle uvi|aja saobra}ajne
policije odlazimo za Qig gde ~ekamo
tre}i autobus sa kojim kona~no posle 12.00
sti`emo u Novi Sad.
Vladislav ]ur~in
ZELENGORA
Ovog leta 2010. godine smo u~estvovali na
republi~koj akciji "Taborovawe na
Zelengori".
Jezera Zelengore je planinarska akcija
koju su prethodnih nekoliko godina
izvodili ~lanovi planinarskog kluba
Encijan, iz Fo~e.
Od 2008. godine akcija je sporazumno
pre{la u nadle`nost PD "Zelengora"
Fo~a. Akcija po~iwe prvog ~etvrtka u
avgustu, traje ~etiri dana i osmi{qena je
tako da obuhvata posetu i obilazak osam
jezera na Zelengori i nekoliko
planinskih vrhova. Da bi bilo mogu}e
izvesti jednu ovako opse`nu akciju za
relativno kratko vrijeme, a da se pri
24
tome ipak ostavi vremena i prostora za
odmor i dru`ewe, PD "Zelengora" vr{i u
dolasku i povratku prevoz ranaca sa
{atorima, vre}ama i ostalom te{kom i
kabastom opremom. To zna~i da je za
kretawe tokom sva ~etiri dana trajawa
akcije neophodan samo mali ranac sa
pripadaju}om opremom, hranom i vodom.
U`ivali smo u direktnom kontaktu sa
prelepom prirodom, {to naravno
podrazumeva boravak u {atorima. Stekl
smo prijateqe iz Sarajeva Rinu i Zoru,
dru`ili se na{im dragim prijateqima iz
Rume, jeli borovnice i treba li daqe da
nabrajam, pogledajte slike.
Zvonko Ko~i{
BJELASICA 2011
TAKAV MI ]EIF
Od 1. do 4. decembra izvedena je akcija
Bjelasica 2011. U akciji su u~estvovali i
planinari PD "Nafta{" Fedor Popov i
Nade`da Rackov. Izvr{eni su usponi na
Crni glavu, Bjelogrivac i Turjak.
Akcija je odr`ana u organizaciji PD "Vilina vodica" iz Bukovca, vodi~ je bio
@eqko Duli}. Ovo je bila 5 godina za
redom da se ova akcija odr`ava. U akciji
je u~estvovalo 37 planinara iz raznih
dru{tava {irom Srbije kao i petoro
planinara iz PAK "Summit" iz Bawa Luke.
1. decembar - Krenuli smo sa `elezni~ke
stanice u NS vozom u 19 ~asova. Planinari @PK "Spartak" iz Subotice su ve} bili
u istom, a oni su se pobrinuli i za rezervacije sedi{ta. U Beogradu ne presedamo,
ali ~ekamo da na{ vagon prebace na
barski voz i oko 22 sata kre}emo.
2. decembar - Sti`emo u Mojkovac u ranim
jutarwim ~asovima i ubrzo se pripremamo
za {etwu do planinarskog doma "Xambas"
koji odr`ava PSD "Du{an Bulatovi} Xambas" iz Mojkovca. Na{ doma}in Mi}a se
pobrinuo sa prevoz stvari, tako da rastere}eni stizemo do doma oko 11 sati. Posle
razme{tawa po sobama sledi doru~ak, a
zatim uspon na obli`wi vrh Mu~nicu (1809
mnv). Po{to nismo bili previ{e izmoreni
{etwu produ`avamo i obilazimo stari dom
i vra}amo se po mraku u na{ dom.
3. decembar - Ustajemo rano, oko pola 6, sa
vrlo ambicioznim planom. Na {etwu kre}emo pre 7, a na{a prva ta~ka je [i{ko
jezero. Na{ vodi~ Vaso nas bez problema
dovodi do wega i posle kra}e pauze kre}emo na najvi{i vrh Bjelasice, Crnu glavu
(2139 mnv). Usput se stvara ideju da deo
grupe sa Vasom ode i na Zekovu glavu, koja
je ne{to ni`a, ali po re~ima jednog plani-
Na planini Tara, u predelu Predov krst,
drva iz {ume izvla~e jo{ uvek prekodrinski qudi sa svojim brdskim kowi}ima. Na
dan odlaska ujutru koristimo jo{ posledwe trenutke pred polazak da udahnemo
planinski vazduh. U susret nam ide kowovodac sa tri vezana kowi}a. Prvi kowi}
je pretovaren cepanicama sa obe strane
sapi, a druga dva potpuno bez tereta. Ova
nelogi~nost ne da mi mira, pa ~oveka pitam za{to je tako rasporedio teret? Dobijam kratak (i nejasan) odgovor: "Tako mi
se ‘o}e". Zapawen obra}am se jednom od
saputnika, momku iz Srpske, sa pitawem
"{ta mi je to rekao". Dobijam isto tako
kratak odgovor: "Rekao ti je sve". Ne vredi da razja{wavam daqe. O~igledno ne
razumem mnogo toga.
nara iz Bukovca vrh sa najlep{im pogledom na okolne planine. Svi ~lanovi grupe
osvajaju vrh, ali nam pri silasku sa vrha
kvari vreme i tako otpada plan od Zekove
glave i svi produ`avamo na Ursulova~ko
jezero. Pada magla i ve}ina odustaje od
uspona na Bjelogrivac (1970 mnv), ali 9
upornih momaka i 8 upornih devojaka se
pobrinulo da plan za taj dan bude realizovan u potpunosti. Sti`emo one koji su se
ranije uputli ka domu i po mraku sti`emo
na ve~eru. Sledi dru`ewe uz gitaru, a
zatim odlazak na spavawe.
4. decembar - Bili smo vredni ju~e tako da
smo se danas naspavali. Vreme je o~ajno,
ali 9 planinara koji nisu voqni da provedu posledwi dan na Bjelasici u domu odlaze da popnu Turjak (1912 mnv). Na samom
vrhu je jak vetar {to samo uveli~ava do`ivqaj. Nakon silaska sa vrha produ`avamo do crkvice, a na kraju odlazimo u dom
na gibanicu i sledi pakovawe i jo{ malo
dru`ewa. U 9 satima kre}emo, rastere}eni ponovo, do Mojkovca. Ulazimo u voz i
uglavnom svi nalaze mesta, mada ovog puta
ra{trkani.
5. decembar - U Beograd sti`emo oko 9
sati, a u 10 i 5 kre}emo za Novi Sad. U 15
do 12 stizemo na mesto sa kojeg smo i po{li i nakon rastanka svako kre}e u svom
pravcu, neki `ure na posao, neki u {kolu,
a neki jednostavno ho}e da se odmore...
Akcija je bila vrlo uspe{na. Neki su se
nadali snegu, ali i vreme nas je relativno
poslu`ilo. Dru`ili smo se, upoznali nove
qude i pamti}emo je po lepim stvarima.
Fedor Popov
25
TRIGLAV
U petak, 10. avgusta 2012. Nafta{eva
ekipa od 13 planinara kre}e redovnom
autobuskom linijom iz Novog Sada za
Qubqanu. U Beogradu se jo{ dve planinarke pridru`uju akciji. Sti`e se sutradan
pre podne u 10 sati u Qubqanu i daqe
nastavqa za Krawsku goru. Tamo nam se
pridru`uju jo{ tri Nafta{eve ~lanice
pristigle kolima i zajedno u`ivamo u
pogledu na vrhove koji su nam ciq.
Kombijem nastavqamo do Vr{i~a (~uvenog
brdskog ciqa nakada{we biciklisti~ke
trke kroz Jugoslaviju) i Ti~arijevog doma
(1628 m.n.v.). Odatle se pewemo do Po{tarijevog doma (1687 m.n.v), ispod vrha Prisojnik (2547 m.n.v.) gde ostajemo naredna
tri dana. Istog dana uspiwe se na vrh
"Tamo je sunce", Zelengora 2012.
U utorak se kre}e ugovorenim prevozom
prema Mojstrani i Aqa`evom domu. Sa
zaustavqawem kod Ruske kapele i
vodopada Peri~nik sti`emo u Slajmerov
dom. Dan se produ`ava uz odmor i kra}u
{etwu pored reke Bistrice do
Peri~nikovog vodopada. Sutra se tri
grupe kre}u prema razli~itim ciqevima:
preko Kredarice na Triglav, na Skrlaticu
(2740 m.n.v) i preko prevoja Lukwa na
Bav{ki Gamzovec (2392 m.n.v.).
U ~etvrtak se vreme pogor{ava, pa se
grupa koja je krenula na Kri` (2410 m.n.v.)
Fru{ka gora
Mojstrojku (2332 m.n.v.) 14 planinara.
Posle napornog puta i uspona na san se
niko nije `alio.
Sutradan 12 planinara kre}e na Prisojnik. Staza je te`a te ~etiri u~esnika
posle dva sata odustaje od daqeg uspona, a
ostali biraju lak{u, koja ipak zahteva
klinove i u`ad. Posle 4 sata vrh je osvojen. Za nagradu sa wega se pru`a pogled na
Razor, Skrlaticu, Triglav, Mangart i
druge vrhove.
Narednog dana sa Vr{i~a grupa od 12 u~esnika za ~etiri sata kroz {umu i dolinu
Trente sti`e do doma Ku~a pod Zaveti{~em (2050 m.n.v.). Daqe se za dva i po
sata oklin~anom stazom sa sajlama sti`e
na vrh Jalovec (2645 m.n.v.). U`ivamo u
pogled na Grosglokner, najvi{i vrh Austrije i Visoku Poncu u Italiji. Akcija od
14 sati hoda se zavr{ava spustom u dom.
26
Potoci i vodopadi Fru{ke gore
vra}a u dolinu Vrata. Grupa sa Triglava
se vra}a spustom sa Praga. Dan se
nastavqa u odmoru i pakovawu za put.
Ujutru narednog dana sa rancima na
le|ima spu{tamo se dolinom Vrata, pored
Bistrice, do seoceta Mojstrane. Daqe se
autobusom ide do Qubqane, Beograda, i
kona~no slede}eg dana do Novog Sada.
Akcija je protekla po lepom vremenu, sa
temperaturom do 25 stepeni celzijusa.
U~esnici iz grupe su osvojili devet
vrhova Julijskih Alpa: Triglav (2864),
[krlatica (2740), Jalovec (2645),
Prisojnik (2547), Mala Mojstrojka (2232),
Bav{ki Gamzovec (2392), Qukwa (1757),
[lemenova [pica (1911) i Vr{i~ (1895).
Z. Markovi}
ALMA MONT, TU POKRAJ NAS
Nije visoka, ali je lepa, veoma privla~na.
Ukusno se obla~i. Obo`ava zeleno. Sve
nijanse te boje dobro joj stoje. Uz bluze i
letwe sukwe obi~no nosi {arene sandale.
Podjednako je atraktivna u
naranxastocrvenom mantilu, zlatno`utoj
rolci i sme|im pantalonama. Elegancijom
pleni. A utisak prave dame, kraqevskog
dr`awa, ostavqa kada je u belom.
@enstveno{}u zra~i.
Uvek je ~ista. I namirisana. Leti koristi
sladuwav cvetni parfem, u ostalo doba
godine sve`, prozra~an.
Fru{ka gora. I divqa i blaga. Nestalna, a
uvek ista. Otvorena i zatvorena, kao
{koqka koja qubomorno ~uva svoj biser.
Poznata, i nepoznata. Pristupa~na svima,
a ponegde samo odabranima.
Alma Mont - plodna planina - tako su je
Rimqani zvali. O pitominama wenim
pevali su mnogi. Hvalili vino spravqeno
od gro`|a sa wenih padina ubranog.
Jezdili stoletnim {umama prate}i trag
divqa~i. I posmatrali retko vi|en cvet.
Krepili se vodom sa wenih izvora. U
ti{ini manastirskoj tra`ili mir.
Ona je kao mati. Blaga, uvek spremna da
saslu{a, i da pomogne. Ali jeste svoja, jer
ona je prvenstveno - `ena. Tajna.
Ispod livada skrila je potok. I vodopad
na wemu. Nevelik, ali to vodopad jeste. U
rupi, mra~noj i gluvoj - pe}ina. Nevelika,
ali je pe}inom zovu. I kawon ima, i
draguqe krije. Ba{ kao {koqka.
Bila je ostrvo nekada{weg mora. I danas
je ostrvo za du{e mnogih. Inspiracija
umetnicima, i ne samo wima. Hrana i lek telu i du{i. Izvor nepresu{ni.
Zboriti o woj malo je za hvalu kojom se
podariti mo`e. Pose}ivati je, upoznati i
~uvati, jedino je {to od nas o~ekuje.
Zahvalnost ne tra`i, iako neizmerno daje.
Podu~ava, usmerava i energiju pru`a.
Samo je pa`qivo oslu{nite.
Sawa [tefan
Izlet prvih qubi~ica
Ostrovica 2013.
27
Na vrhu smo, Olimp 1997.