bra^ne ljubavi - The Lord`s New Church

Transcription

BRA^NA LJUBAV
Naslov originala
Emanuel Swedenborg
CONJUGIAL LOVE
THE SWEDENBORG SOCIETY
LONDON 1996
RADOST MUDROSTI
na temu
BRA^NE LJUBAVI
iza koje sledi
PROSTIM ZADOVOLJSTVIMA GLUPOSTI
na temu
BLUDNE LJUBAVI
od
EMANUELA SVEDENBORGA
iz [vedske
Prevod sa engleskog
ZDENKA TOMI]
Beograd
2007.
Prvo izdanje latinskog izvornika:
Amsterdam, 1768. g.
slika
PREDGOVOR
Bog je Ljubav. Ona nije neka slepa sila, priroda ili
sladunjavi bespomo}ni sentiment. Ljubav je Apsolutna Energija Svesti koja stvara svemire, pokre}e galaksije, sunca i
planete; Ona je Energetsko polje koje sve stvara i odràva; Dahom Ljubavi di{e svako bi}e, treperi svako srce i list
na vetru, struji krvlju u na{im venama i upravlja tokovima reka; Ljubav je more bez obala, Njen sjaj prebiva u
sredi{tu svemira i na{e du{e...Ljubav je Du{a svake du{e.
An|eli vide Boga kao Duhovno Sunce, Svemir svih
svemira, ~ija je Duhovna toplina Ljubav a Duhovna svetlost Mudrost. Boànska Ljubav i Boànska Mudrost su u
Bogu Jedno. Bitak i Bi}e jesu Jedno u Bra~noj Ljubavi koja jeste Bivanje, Bog @ivi.
Gospod je iz Ve~nosti Koji je Jehova i u svojoj su{tini je Boànska Ljubav i Mudrost. Ceo Univerzum u svim
pripadaju}im stvarima, uop{te i pojedina~no, stvoren je iz
Boànske Ljubavi Boànskom Mudro{}u.
Boànskoj Ljubavi i Mudrosti saobrazni su Dobro i
Istinito. U Svemiru i u svakoj pojedina~nosti i posebnosti, u svim stvarima, doga|ajima ili okolnostima koje mu
pripadaju onako kako su stvoreni od Gospoda, postoji brak
Dobra i Istine. U ~oveku se taj brak nakon stvaranja razjedinio, jer je ~ovek svojim ljudskim ja, koje jeste stablo
od znanja dobra i zla, okrenuo glavu od Gospoda, ali po
Svemudroj Boànskoj Promisli ono {to je razjedinjeno u
ve}oj, Apsolutnoj Svesnosti opet postaje Jedno i brak Dobra i Istine }e se opet uspostaviti. Razdvojenost se uistinu nije nikada ni dogodila niti je mogu}a, ona se dogodila
samo u na{im glavama. Gospod nikada nije prestao da nas
voli, {titi i doziva. Da nije tako ne bismo mogli postojati ni na ovome ni na onome svetu. Beskona~na je i svemogu}a Milost i Ljubav Bo`ja.
7
Predgovor
Tvorac i Njegovo Stvaranje jesu Jedno. Gospod se u
Re~i, u Otkrivenju Jovanovom, kojeg Svedenborg tako
~esto citira, naziva @enikom i Muèm a Nebo i Crkva se
nazivaju Nevestom i @enom. Stoga su Nebo i Crkva uop{te, i an|eo Neba i ~ovek Crkve pojedina~no, slika i prilika Bo`ja u onoj meri u kojoj se nalaze u tom jedinstvu, ili
u braku Dobra i Istine, jer ovo dvoje su Jedno u Bogu, zapravo jesu Gospod Sami.
U svom najdubljem, nebeskom smislu, Crkva nije
gra|evina, nije ni telo, nije ni duh koji struji u nama, nije ni u~enje – nego jeste SVETI ODNOS Tvorca i Stvorenog koji jeste Ljubav. Crkva jeste Kraljevstvo Bo`je,
Nebo, koje se spu{ta na Zemlju. Na{a du{a, ~ista, bela i
svetla, jeste Nevesta Bo`ja, Novi Jerusalim, koja sjedinjena sa Bogom jeste Nebo samo, Bog @ivi u nama i Mi u
Njemu. Hram Bo`ji jeste Bog Sami, na{ Dom – Ve~ni
@ivot; on jeste Nebo u svim dimenzijama i proporcijama.
Bog je Ljubav. Sadràj Ljubavi jeste Svemogu}a, Ve~na i Sveprozirna Svetost a forma jeste Sveti Odnos koji jeste Bra~na Ljubav.
Bra~na Ljubav jeste brak Ljubavi i Mudrosti, jeste
Apsolutna Svest Bo`ja, Sve-Jedno koja jeste Samosvest i
njegova Sfera, Nebo samo. Bra~na Ljubav je Vrhovna Ljubav, roditelj svake druge zemaljske, duhovne ili nebeske ljubavi, jer je Bog Sami Koji jeste Ljubav – Ona je osnov svih
ostalih ljubavi, svih ostalih beskona~nih odnosa, faseta njenog bi}a; Ona je Svetost sama, Sveti Odnos u kome se saìmaju svi odnosi jer jeste Apsolutna Ljubav, Apsolut, Bog.
Svrha Bra~ne Ljubavi nadma{uje svrhu drugih odnosa, ona nije prost zbir svih stvari ve} jeste Beskona~na Celovitost iz koje proisti~e sve {to postoji i u njoj ìvi jer je
Sve. Ona je Sve-Jedno bez po~etka i kraja koje jedino jeste. Univerzalna sfera braka proìma i okruùje Univerzum od prvog
do poslednjeg, od najve}eg do najmanjeg, od an|ela do crva.
Sve ono {to postoji na Nebu i na Zemlji ne predstavlja ni{ta drugo do brak Dobra i Istine jer su svi, ìva i takozvana neìva bi}a stvoreni iz braka Dobra i Istine i sa namerom
8
Predgovor
da ìve ovaj brak u Milosr|u i Veri koji su saobraznosti Ljubavi i Mudrosti, Dobru i Istini, Volji i Intelektu...
An|eo sa Najvi{eg Neba u ovoj knjizi o tome kaè:
„Ni{ta nije stvoreno da bude samo Istina ili samo
Dobro; samo Dobro ili sama Istina ne predstavljaju ni{ta,
ali se putem braka ovaplo}uju i postaju onakvi kakav je
brak. U Bogu Tvorcu, Boànsko Dobro i Boànska Istina
postoje u svojoj pravoj supstanci; Boànsko Dobro je bi}e
te supstance, Boànska Istina je njeno postojanje. Supstanca je njihovo stvarno jedinstvo, jer su Njemu one zauvek
jedno. Kako su ovo dvoje jedno u Samom Tvorcu, one su
jedno i u svakoj pojedina~noj stvari koju je on stvorio;
i na taj na~in je Tvorac sjedinjen u Ve~ni Savez, kakav je
brak, sa svim {to je stvorio.“
Na Nebu se parom ne zovu dva nego jedan an|eo.
An|eli su oblik Bra~ne Ljubavi u ljudskom obliku. Oni
su savr{eni ljudi sjedinjeni u Bogu sa svojim bra~nim dualom. Bra~na Ljubav od dve du{e pravi jednu, povezuje
umove i ljude ~ine}i ih ispunjenim i savr{enim kakve ih
je Bog stvorio. Nema na~ina da ~ovek postigne potpunost, mir i sre}u osim kroz Bra~nu Ljubav, jer mu{karac
i èna tek su pola sebe (samo ime kaè – mu{ki pol i ènski pol – polovina jednog) a sjedinjeni u du{i sa drugim
delom sebe tek tada su celoviti. U Raj se ulazi dvoje po
dvoje, kako se iz njega i iza{lo.
Bra~na Ljubav u su{tini ne predstavlja ni{ta drugo
do dva razdvojena dela jednog bi}a koja ùde da postanu
jedno, odnosno da njihova dva ìvota postanu jedan. ôvek se moè sjediniti sa drugim samo preko Ljubavi. Ljubav je samo Boànsko Bi}e ~ovekovog ìvota, njegovo
Pravo Boànsko Ja, unutarnja sjedinjenost du{a koja zapravo ~ine Brak. Bra~ni Princip jeste duhovni dragulj ~ovekovog ìvota a ~ovek jeste plod Svetog Duha, najlep{e
Bo`je Stvaranje. Ono {to je od Duha Duh je.
Sveti Duh jeste Celovitost koja beskona~na doseè
do sebe, jeste Apsolutna Svest, Um Bo`ji, Pravo Ja svega. Bo`je Ja jeste prvi i jedini ~in Stvaranja, Svesnosti i
9
Predgovor
Ljubavi po kojem je nastalo sve {to je nastalo. Bo`je Sopstvo jeste Sopstvo Svega izvan kojeg nema ni{ta. Iz Njega
Sobom jeste Sve u Sebi. U Sveprozirnom i Svedrè}em
Umu Bo`jem, Istinskom Ja Svega, jeste sve {to je bilo,
jeste sada ili }e ikada biti.
Bra~na Ljubav je povratak u Bo`je jedinstvo, jeste Isceljenje ~ovekovog uma a time i du{e i tela u kojem nema
patnje i bolesti, prolaznosti i smrti; U Njoj izlaze}i iz okova svog ljudskog ja isceljuje se na{e bi}e postaju}i Ve~no
Bi}e Istinskog Boànskog Identiteta. Na{i umovi jesu Jedno sa Bo`jim Umom. To je jedan Um.
Bog je Um kojim mislimo i Ve~ni @ivot koji ìvimo.
Mi smo iz Njega tako Da smo zauvek u Njemu i On u nama.
Sama re~ Brak jeste praslovenski postverbal obrazovan pomo}u sufiksa – ko od bÞrati > brati, berem
(kao znak od znati). Brak jeste Bra~no STANJE, sjedinjenost u Duhu koja jeste Ve~nost, Ve~ni @ivot; Brak jeste jedenje ploda sa stabla ve~nog ìvota. Apostol Jovan, izme|u
ostalog, ovako opisuje Novi Jerusalim:
„Nasred ulica njegovijeh i s obje strane rijeke drvo
ìvota, koje ra|a dvanaest rodova daju}i svakog mjeseca svoj rod; i li{}e od drveta bija{e za iscjeljivanje narodima“ (Otkrivenje 22,2)
Bra~na Ljubav vra}a ~oveka u iskonsko Stanje Stvaranja. Stanje Stvaranja jeste Stvarnost, ve~no ra|anje, Ve~ni @ivot koji jeste Bog @ivi. Gospod jeste Sveprozirna
Stvarnost, Duh Sveti Koji iz Sebe jeste Sve u Sebi, jeste
Svetlost koja se ve~no {iri ali ipak unutar Sebe jer je Sve,
Supstancija bez po~etka i kraja koja ne moè ni nastati
ni nestati. Bog, Stanje ve~nog Stvaranja, jeste Ljubav. Stvaranje Bo`je jeste Davanje Sebe Svemu jer Bog koji jeste
Ljubav jeste Beskona~na Milost Pravednosti koja svemu daje Sve. Bog jeste Ljubav, Bra~na Ljubav, koja jeste Jedinstvo Davanja i Primanja. On jeste Sve i moè samo da daje
a po{to Sve jeste Jedno koje jedino jeste, onda Davanje
istovremeno jeste i Primanje. Ve~nost se cela doga|a odjednom, njoj nije potrebno vreme i prostor. Jedinstvo Davanja
10
Predgovor
i Primanja U Bra~noj Ljubavi jeste Bivanje Bo`je, Stanje
Ve~nog Ra|anja, Ve~no Prole}e @ivota .
Izvor Bra~ne Ljubavi, Vode @ivota, je u Bogu Koji
daje svemu Sve zabadava traè}i od nas Ljubav samo da bi
nam je mogao dati. @ivot je jedan koji dariva Bog i Na{
@ivot jeste @ivot Boga, i Ljubav je jedna i mi volimo Bo`jom Ljubavlju. Uistinu primamo ta~no onoliko koliko smo
spremni da damo, ni manje ni vi{e. U Bra~noj Ljubavi dajemo sve i tako sve imamo.
U svakome od nas, pravednom Milo{}u Bo`jom koja jeste Nesebi~na Ljubav, nalazi se Sve {to }e nam ikada trebati i zato mu{karac i èna mogu da vole samo jednu
osobu suprotnog pola i da tako imaju Sve.
Kada se dvoje vole oni su celim svojim umom i du{om i telom okrenuti jedno drugom i to jeste stanje slobode, potpunosti i sre}e. Bra~na Ljubav i Sloboda su sinonimi
jer samo ono {to ~ovek voli ~ini iz svog bi}a i volje i ~ini
slobodno. Tamo gde ima i trunke prisile i straha Ljubav ne
moè u}i.
Ljubav okre}e sve u ~oveku u pravcu onoga koga
voli a voljena osoba prima sve od onoga koji je voli. To
je ta~ka i krug, sredi{te i beskrajna sfera, Trenutak Sada
i Ve~nost, Sredi{nje Duhovno Sunce i Nebo, Bog i Njegovo Stvaranje koje jesu Bog @ivi.
Smernost Ljubavi ka jednoj osobi jeste Ve~nost izvan
svakog smera. Ona je dublja od svih dubina, {ira od svih
{irina, najsna`nija od svih sila. U Istinskoj Ljubavi koja jeste otvorenost srca i du{e i uma, zato {to volimo, moèmo
da vidimo, znamo i razumemo Sve ; Ljubav je Boànska
Sveprozirna Mudrost u Kojoj usred buke ovoga sveta bez
Ljubavi ~ujemo i najti{e zvuke, premo{}ujemo i najve}e
ponore – ona daje smisao Svemu privode}i ga Svetlosti i
Istini vlastitog identiteta i istinskog ve~nog bi}a u Bogu.
Samo Ljubav prevladava na{e postoje}e zemaljsko ograni~enje vode}i nas izvan sebe istovremeno jo{ dublje u nas,
u Pravo Ve~no Sopstvo; U jedinstvu tog Svetog Odnosa,
koji jeste Svest Ljubavi, gledaju}i jedno u drugo supru`nici
11
Predgovor
gledaju unutarnjim Istinskim Vidom Uma. Oko gleda oko,
toga nema u materijalnoj prirodi, u telom odvojenim bi}ima, sem kod puèva koji su hermafroditi. Samo Savr{enost stvara i samo savr{eno. Voleti jeste Biti jeste Stvarati
jeste Znati i Videti Sebe u Svemu, i u toj Beskona~noj
Bezdanoj Sveprozirnoj Dubini Znanja Sebe, sjedinjeni mu{karac i èna jesu sama Ve~nost, Ljubav iz Bo`je Ljubavi, Svetlo iz Bo`jeg Svetla, jesu Sveznaju}e Pravo Ja
izvan svakog ograni~enja ljudskog ja. Oni postaju boànski, slobodni i savr{eni. Svaki na{ akt Ljubavi jeste da Bog
voli i dela kroz nas; On je na{a Neli~na Istinska Vlastitost, na{a Istinska Supstancija i Priroda u kojoj ne postoji spolja i ne postoji unutra. Bog je Svetlost koja sija bez
senke, kako kaè apostol Jovan u svojoj kratkoj poslanici, On je Sveprozirna Punina Stvarnosti u kojoj su na{i
umovi otvoreni i beskona~ni.
Mu{karac je fizi~ki i mentalno izvana gledano Istina
i Inteligencija a iznutra on je Dobro i Ose}anje; èna je
izvana gledano Dobro i Ose}anje a iznutra ona je Istina
i Inteligencija. Kroz Bra~nu Ljubav nadahnu}a i istinskog
stvarala~kog ìvota, jer Ljubav je jedini kreativni nivo, kroz
duhovno sjedinjenje i razvoj, ono {to je unutra sve vi{e
postaje izvana, tako da mu{karac postaje izvana ono {to
je èna unutra a èna izvana postaje ono {to je mu{karac
unutra i oba procesa ose}aju kao jedno u sebi.To je uistinu jedan ìvot i jedna du{a. Stoga su oni na Najve}im Nebesima jedno nedeljivo androgino bi}e, jedno an|eosko
slobodno boànsko bi}e radosti, sre}e i lepote, beskrajno
bi}e mudrosti i kreativnosti.
ôvek je Ve~nost iz Ve~nosti i nema ni{ta izvan njegovog jedinstva u Ljubavi a da ve} nije u njemu. Kada volimo jednu ènu u njoj volimo celi Svemir, sva bi}a i Samog
Boga. U meri u kojoj mu{karac voli ènu, i obrnuto, u
toj meri postaje duhovna i nebeska osoba. @ena prima u
sebi Ljubav prema muù iz njegove Mudrosti a mu` prima u sebi Mudrost koja dolazi iz Ljubavi njegove ène prema njemu. @ena je oblikovana da bude Ljubav prema Mudrosti
12
Predgovor
svoga muà, ne{to {to se de{ava primanjem {irenja njegove du{e sa zadovoljstvom koje nastaje iz èlje da bude
Ljubav prema Mudrosti svoga muà. Tako se ona pretvara
iz devojke u ènu. Kao rezultat toga, ljubav zajedno sa
intimnim prijateljstvom neprestano raste u èni inicirana
Mudro{}u koja je u srì njenog bi}a, a Mudrost zajedno
sa svojom sre}om razvija se u muù izviru}i duboko iz
njegovog srca koje sve ja~e kuca ljubavlju prema èni; i
to se nastavlja zauvek jer TO JESTE VE^NOST. Takvo
je stanje an|ela na Nebu. Takvo je samo Nebo.
U tom trenutku Svedenborg kao mu{karac dolazi do
najdublje tajne koju krije u sebi svaka èna. Mu{karac,
koji je Mudrost, Intelekt i Vera, saobrazna su plu}a koja
di{u Ljubav, koja su aktivni princip, kretanje, strujanje
Duha; dok je èni, koja je Ose}anje, Volja i Milosr|e,
saobrazno samo srce, do kojeg mu{karac tek treba dopreti. Sva na{a civilizacija i istorija je nastala iz tog uzroka,
teì ka tom cilju i svrsi. Eva je stvorena od rebra koje je
simbol doma, oslonca i za{tite plu}ima i ona je ta koja
budi usnulog Adama jer Ljubav je uvek stanje probu|ene
svesti; Eva je klju~ za Mudrost, ona je aspekt Bi}a bez
kojeg bi sve potonulo u san kao samoljublje, kao narcisoidna ljubav prema sebi, kao neplodno vr}enje u krugu,
zatvorenost i pomra~enje uma i mehani~ki ritam tonu}e
svesti na niì nivo. Ne stoji ku}a na zemlji nego na èni
a na ovom svetu, simbolu na{eg okretanja od Boga, ostala je ipak majka, sestra i na kraju supruga kao odgovor
~oveku na njegovu besmislicu o kona~nosti i odvojenosti.
Takozvano zlo, neosvetljeni deo na{eg bi}a, |avo koji jeste odvojenost, pobe|uje se ne mr`njom prema njemu,
prema zlu, nego Ljubavlju prema Dobru. U svemu negativnom treba traìti onaj pozitivni, Istiniti ,Mudri aspekt.
Mu{karac me|utim jo{ spava, jo{ je zaklju~ano i hladno
njegovo srce i stoga ne razume ni odakle je do{ao, ni kuda ide ni zbog ~ega je ovde. Takvo je uop{te ljudsko ja
– bezdu{no i ludo. Ono ne zna ve} samo opaà, ne voli
bezuslovno nego procenjuju}i neprocenjivo sudi podvrga13
Predgovor
vaju}i sve sebi, ono gleda samo spoljnim vidom a ne vidi
unutarnju Istinu, Su{tinu stvari – nije istinska Mudrost
Ljubavi. Zato tri ène sa Neba, koje Svedenborg pita da
mu kaù tajne bra~ne ljubavi, govore mo`da najve}u
istinu u ovom delu koja svojom ìvotno{}u nadilazi svaki
{ematizam i koncept racionalnog oko{tavaju}eg mu{kog
uma: „Vi mu{karci nam se hvalite svojom mudro{}u, a mi
se vama ne hvali{emo svojom, iako ona daleko prevazilazi va{u, prodiru}i u va{e sklonosti i ose}anja, tako da se
mogu videti, shvatiti i osetiti. Vi ne znate apsolutno ni{ta
o sklonostima i emocijama va{e ljubavi, iako na osnovu
njih i u skladu sa njima va{ um razmi{lja.“
Bra~na Ljubav je stanje jedinstvenog, nenadma{nog
kvaliteta; u Njoj je Bog poverio ~oveku svu sre}u, sva blaènstva, ispunjenja i zadovoljstva koja se uop{te mogu poveriti. Ona zna~i biti ono {to jesi, celovit, slobodan i sre}an
u Svetom Odnosu koji je potpuno obostran, nedvosmislen
i ve~an; Ona jeste bezuslovno sjedinjenje u Svemu sa Svim
u sebi, u drugom delu sebe. U jednoj èni, jednom mu{karcu, smo u potpunoj slobodi i razli~itosti postigli apsolutno
sjedinjenje u Bogu koje je ve}e od bilo ~ega, od bilo koje
duhovne, krvne, prijateljske, religiozne, nacionalne ili kakve
druge veze.Ona nas ~ini boànskim bi}ima, ja~im od ograni~enja tela i istorije, od ograni~enja prostora i vremena,
ja~im od sopstvenog i ìvota i smrti na ovom svetu. Bra~na
Ljubav jeste Ve~ni @ivot koji ne ostavlja mesta niza{ta
drugo; U Istinskom Sopstvu, Pravom Boànskom Ja koje
jeste na{a ve~itost, svemogu}nost i sloboda, ~ini nas slobodnim od ograni~enja zatvorenog smrtnog ljudskog ja kojeg smo sami stvorili pa ga mi moèmo i prosvetliti èle}i
i ~ine}i samo Ljubav i Dobro, Istinu i Mudrost.
Sadràj i Radost Bra~ne Ljubavi uzdiè nas do Najvi{eg Neba, do oltara Bo`jeg i Njegovog prestola. Bra~na
Ljubav dolazi isklju~ivo od Boga i daje se samo onima
koji ìve u skladu sa Bo`jim Zakonom i Zapovestima.
Ne postoji tada i{ta {to vi{e ~ini za podizanje ~ovekovo u
Duhu, za njegovo pro~i{}enje i spasenje. Bra~na Ljubav
14
Predgovor
vi{e nego ijedna ljubav otvara ~ovekov um, u~vr{}uje njegovu snagu i nevinost. Bra~na ljubav ~ini ~oveka sve duhovnijim i pro~i{}enijim, sve otvorenije svesti i ve}e mudrosti;
Ona u umu ~oveka unosi Boànsku Apsolutnu Svest i blaènstvo koje nikada ne slabi.
Postoje na hiljade i hiljade novih prostora spoznaje,
ìvota i zadovoljstava Bra~ne Ljubavi o kojima ~ovek ovoga sveta ne zna ni{ta i koja se stalno umnoàvaju i rastu.
Bra~na Ljubav mu{karca ~ini sve muèvnijim a ènu sve
ènstvenijom, ona je ve~ni izvor blaènstva ~ovekove du{e, razdraganosti njegovog uma, ushi}enja njegovog srca
i snage, i zadovoljstva tela. Ona je vrhunac bezgre{ne ~istote semena kosmi~kog znanja i za~e}a u Duhu pa time
i ~ednosti vlastitog bi}a i postojanja u Mudrosti Ljubavi.U tom stanju blagoslovene nevinosti i an|eoske sre}e
na Nebu i sama seksualna ljubav izme|u mu{karca i ène
saobrazna je istovremenom proìmanju i obuhvatanju Bo`je
Svetlosti koja jeste Svetost sama.
Njihove du{e su potpuno ~iste i sjedinjene kao duhovni kristal u kome se ogledaju u njegovim po broju i
trajanju beskona~nim fasetama, kao Svetlost koja vidi sebe u svojoj Svetlosti, kao Bog Sami koji gleda sebe u
Svom beskona~nom Stvaranju. Svedenborg opisuje jedan
bra~ni par neopisivog sjaja i lepote koji je si{ao sa Najve}eg Neba. Dok je mu` govorio ~inilo se kao da to {to
on govori dolazi istovremeno od ène, a kada je èna govorila ~inilo se kao da to dolazi od njenog muà istovremeno. Toliko su bili sjedinjeni njihovi umovi i du{e iz
kojih su re~i tekle. Mu{kar~eve re~i dobijale su ìvot mudrosti od njegove ène, jer je njena ljubav bila prisutna
u zvuku njegovog govora, a ènina lepota, ljupkost i ljubav re~i dobijale su snagu i mudrost istine od njenog muà.
U istinskoj ~ednosti bra~nog ìvota njih dvoje sve {to
misle, èle i vide ~ine to zajedno. Tako da u svetosti Ljubavi i po{tovanja jednog prema drugom ne moè u}i ni
najmanja iskra poùde prema nekoj drugoj èni ili mu{karcu. Bra~na Ljubav jeste Sveti Odnos istine, slobode i
15
Predgovor
savr{ene otvorenosti i poverenja u kojem u po{tovanju i
uvaàvanju svega kao samoga sebe gledamo sve kako
ono uistinu jeste. Samo je nevinost mudra jer gleda samo
istinu, i samo je nevinost svemogu}a i slobodna jer sve
vidi kao deo sebe.
Ljubav ne vezuje, ne laè niti ograni~ava i hvata u
klopku, Ona nema suprotnosti, rastere}ena je bremena
prinude i obaveza, ne boji se i ni{ta ne traì ve} dovoljna
sama sebi, jer je Sve, samo JESTE. Kada je na delu istinska Ljubav ne preostaje ni{ta drugo {to bi mogli poèleti
ili ~initi, Ona jeste otvoreno, hrabro i ~isto srce koje je
obgrljeno Rajem zakora~ilo u Beskraj.
Pojedine nepoznanice i upro{}enosti u Svedenborgovom vi|enju Bra~ne Ljubavi nastale uslovljeno{}u vremena
i duha u kojem je ìveo neka ne pomute sve one duboke
istine, prete~e i poruke koje ova knjiga sadrì. To je kosmi~ka pra{ina jednog zna~ajnog i sveobuhvatnog dela,
jedna od najmudrijih stvari re~enih o Bogu, Ljubavi i ~oveku, njegovom bi}u i ìvotu.
Ovo je jedina knjiga koju je Svedenborg potpisao kao
Emanuel Svedenborg, [ve|anin, dok je sve ranije knjige
potpisivao kao Sluga Bo`ji. To svakako govori o duboko
li~nom odnosu i preokupaciji prema ne~emu {to daje sadràj i smisao samom ~ovekovom postojanju, {to na zavr{etku kruga ovozemaljskog ìvota ostaje kao najìvlji impuls
Duha i Ve~nosti. Ovo je knjiga ~oveka koji je podmirio
ra~une svog prostora i vremena i u tom instiktu ribe, vra}aju}i se u svojoj du{i na mesto gde je ro|en, on oplo|uju}om snagom vlastitog duha pi{e rekvijem radosne Istine
i Mudrosti u kojem slavi Ve~ni @ivot Ljubavi, Mira i Sre}e.
Nenad Maksimovi}
16
EMANUEL SVEDENBORG
BRA^NA LJUBAV
UVOD
I
RADOSTI NEBA I VENÂNJA NA NEBU
1. Slutim da }e mnogi ~itaoci ovo {to sledi i iskustva
zabeleèna na kraju poglavlja smatrati za fikciju. Ali ja
sve~ano izjavljujem da to nije fikcija, ve} da su to stvari
koje sam zaista uradio i video. Niti su vi|ene u nekom
stanju pospanosti, ve} u potpuno budnom stanju. Jer je Gospod izvoleo da mi se prikaè i da me po{alje da podu~avam doktrinama Nove Crkve, ozna~ene kao Novi Jerusalim
u Knjizi Otkrivenja. S tom namerom On je otvorio unutarnje nivoe mog uma i duha. To mi je omogu}ilo da drugujem i sa an|elima u Duhovnom svetu i istovremeno sa
ljudskim bi}ima u Prirodnom svetu, ne{to {to doìvljavam
ve} dvadeset pet godina.
2. Jednom sam video an|ela kako leti na isto~nom
nebu drè}i rukom trubu u ustima i trube}i ka severu, zapadu i jugu. Nosio je pla{t koji se vijorio za njim dok je
leteo. Nosio je pojas posut rubinima i safirima tako da je
izgledalo kao da plamti i blista. Leteo je glavom napred i
ne`no se spustio na zemlju blizu mene. Po sletanju se uspravio na noge idu}i tamo-amo, a onda mi je pri{ao kad me
19
Emanuel Svedenborg
je ugledao. Ja sam bio u duhu, i u tom stanju stajao sam
na brdu na ju`noj strani sveta.
Kad se pribliìo, obratio sam mu se upitav{i ga: „[ta
se to sada doga|a? ûo sam zvuk tvoje trube i video kako se spu{ta{ odozgo.“
„Poslat sam“, an|eo odgovori, „da sazovem najslavnije po u~enosti, najprijem~ivije umove i imena poznata
po mudrosti, koji dolaze iz hri{}anskih zemalja a obitavaju u ovom regionu, da se okupe ovde na ovom brdu na kojem ti sada stoji{ i da kaù svoje mi{ljenje o tome {ta su,
dok su bili na svetu, razmi{ljali, razumeli i smatrali za mudrost u pogledu NEBESKE RADOSTI I VE^NE SRE]E.“
Razlog moje misije je taj {to su neke nove prido{lice iz sveta, koje su primljene u na{u nebesku zajednicu na
istoku, izvestile da ni jedna jedina osoba u celom hri{}anskom svetu ne zna {ta su nebeska radost i ve~na sre}a pa
time ni {ta je Nebo. Moja bra}a i kolege bili su veoma
iznena|eni zbog toga pa su mi rekli da si|em dole, objavim svoje poslanje i sazovem najmudrije ljude iz Sveta
duhova, mesta na kojem se svi smrtnici prvo okupljaju
kad napuste Prirodni svet, tako da od ve}eg broja njih
saznamo je li ta~no da hri{}ani ìve u tako dubokoj tmini
i neznanju o predstoje}em ìvotu. „Sa~ekaj malo“, re~e, „i
vide}e{ grupe mudrih ljudi kako dolaze ovde; Gospod }e
pripremiti salu za sastanak.“
êkao sam, i posle pola sata videh kako dve skupine dolaze sa severa, dve sa zapada i dve sa juga. Po
dolasku ih je an|eo sa trubom uveo u salu koja je prethodno bila pripremljena, i tu su oni zauzeli mesta koja
su im bila dodeljena prema strani sveta sa koje dolaze. Tu
je bilo {est grupa ili skupina; bila je i sedma sa istoka,
ali ju je svetlost u~inila nevidljivom za ostale. Kada su se
okupili, an|eo im otkri razlog zbog kojeg su pozvani i zatraì od svake grupe redom da mu iznese svoje vi|enje pitanja nebeske radosti i ve~ne sre}e. Potom je svaka grupa
oformila krug licem u lice tako da bi mogla da prizove
20
Bra~na ljubav
predstave koje je imala u pogledu toga u Prirodnom svetu, da ih razmotri i nakon diskusije izvesti o njima.
3. Nakon diskusije, prva grupa, koja je bila sa severa, saop{ti da su nebeska radost i ve~na sre}a biti jedno
sa ìvotom na Nebu. „Stoga“, reko{e, „svako ko do|e na
Nebo dolazi da uìva u veselju koje ~ini ìvot na njemu,
kao {to svaki onaj ko ode na ven~anje uìva u veselju ven~anja. Nebo je iz na{e perspektive iznad nas, zar ne, na
sasvim odre|enom mestu? Tu i nigde drugde se nalaze
vrhovna sre}a i vrhovno zadovoljstvo. Svako ko do|e na
Nebo uranja u njih do krajnjih granica svoje umne percepcije i krajnjih granica telesnih oseta, jer su radosti tog
mesta tako intenzivne. Stoga je nebeska sre}a, koja je ve~na, ni{ta drugo nego biti primljen na Nebo; a pristup je po
Bo`joj milosti.“
Nakon ovog govora, druga grupa sa severa, po svojoj mudrosti, izjavi slede}e: „Nebeska radost i ve~na sre}a su jednostavno najzabavniji susreti sa an|elima i najljupkiji razgovori sa njima. Njihova lica neprestano krasi
osmeh, a usta ljudi celog skupa slatko se smeju na njihove blage re~i i duhovit govor. [ta su radosti Neba nego ve~ne varijacije na ovu temu?“
Tre}a grupa, prva skupina mudrih sa zapada, promisliv{i o svojim ose}anjima, izjavi slede}e: „[ta su nebeska radost i ve~na sre}a do gozba sa Avramom, Isakom
i Jakovom? Njihova trpeza obiluje bogatim i slasnim jelima, finim i plemenitim vinima, a posle gozbe igra se i
ple{e sa devojkama i mladi}ima uz muziku orkestara i
frula, i pevaju se najsla|e pesme u pauzama. A onda kako se spu{ta ve~e, izvode se pozori{ne predstave, potom
sledi jo{ jedna gozba – i tako svaki dan i zauvek.“
Nakon ovih iskaza, ~etvrta grupa, druga sa zapada,
izre~e svoje mi{ljenje. „Do{li smo“, reko{e, „na mnoge
ideje o nebeskoj radosti i ve~noj sre}i, razmotrili smo razne radosti i uporedili ih jedne s drugima; i do{li smo do
21
Emanuel Svedenborg
zaklju~ka da su radosti Neba – radosti vrta. [ta je Nebo
nego vrt koji se pruà od istoka ka zapadu i od juga ka
severu, sa vo}kama i prekrasnim cve}em? U sredini se
nalazi veli~anstveno drvo ìvota oko kojeg sede blagosloveni, hrane}i se vo}em izvanrednog ukusa, pokriveni
vencima od cve}a najsla|eg mirisa. Na povetarcu ve~nog
prole}a ono stalno raste u beskrajnoj raznovrsnosti iz dana
u dan. Neprekidni rast i cvetanje, kao i ve~ita prole}na
klima, neprestano osveàvaju um tako da oni ne prestaju
da primaju i upijaju nove radosti iz dana u dan, vra}aju}i
se u cvet mladosti i prvobitno stanje koje je stvoreno za
uìvanje Adamu i njegovoj èni. Na taj na~in oni se vra}aju u svoj Rajski vrt, sada preba~en sa Zemlje na Nebo.“
Peta grupa, a prva od pametnih ljudi sa juga, izjavi
slede}e: „Nebeska radost i ve~na sre}a su jednostavno
najve}a vlast i najvrednija blaga koja daju veli~anstvenost izvan doma{aja kraljeva i rasko{ bez premca. Mi smo
shvatili da ovo moraju biti radosti Neba i njihovo neprekidno uìvanje, koje su ve~na sre}a, na osnovu onih u
prethodnom svetu koji su dostigli ovo stanje. [tavi{e, ovo
smo izveli iz ~injenice da sre}ni sa Gospodom na Nebu
vladaju, da su kraljevi i prin~evi jer su sinovi Njega, koji
je Kralj kraljeva i Gospodar gospodara i da sede na prestolima dok ih sluè an|eli. Mi smo spoznali veli~anstvenost Neba na osnovu ~injenice da su u Novom Jerusalimu,
koji sluì da opi{e Slavu nebesku, sve kapije na~injene
od samog bisera, ulice od ~istog zlata a temelji zidova
od dragog kamenja. Tako da svako ko je primljen na Nebo dobija svoju blistavu palatu od zlata i skupocenosti, a
prema svome rangu i poloàju. Znaju}i, kao {to mi znamo, da su takvim stvarima radosti uro|ene a sre}a svojstvena, i da se Bo`ja obe}anja ne mogu nikada prekr{iti,
upu}eni smo da zaklju~imo da najsre}nije stanje ìvota
na Nebu dolazi od ovog izvora i nijednog drugog.“
Nakon ovog, {esta grupa, a druga sa juga, jasno i
glasno re~e: „Nebeska radost i njegova ve~na sre}a su
22
Bra~na ljubav
jednostavno neprestano slavljenje Boga, jedna svetkovina
koja ve~no traje i najblagosloveniji ~in oboàvanja, s pesmama i usklicima pobede. Na taj na~in su na{a srca neprestano uznesena k Bogu u potpunom uverenju da }e na{e
molitve i hvale biti prihva}ene radi Bo`je velikodu{nosti
u blagosiljanju.“ Neki iz grupe dodali su da }e ovo slavljenje Boga biti pra}eno veli~anstvenim svetiljkama, miomirisnim tamjanom i rasko{nim povorkama predvo|enim
glavnim sve{tenikom koji nosi veliki rog, a prate ga biskupi i dostojanstvenici vi{eg i nièg ranga za kojima idu
ljudi sa palmama i ène sa slikama od zlata u rukama.
4. Sedma grupa, koju je svetlost u~inila nevidljivom
ostalima, bila je sa isto~nog neba. To su bili an|eli iz
istog dru{tva iz kojeg je bio an|eo sa trubom. Kada je
do njihovog neba do{la vest da nijedna osoba u hri{}anskom svetu ne zna {ta su radosti Neba i ve~na sre}a,
oni su rekli jedan drugome: „To jednostavno ne moè biti istina. Ne moè biti da su takva gusta tmina i du{evna
uspavanost prisutne me|u hri{}anima. Za{to ne bismo i
mi si{li dole i ~uli da li je to istina? Ako jeste, to je sigurno lo{ znak.“
Potom su rekli an|elu s trubom: „Ti zna{ da je svakoj osobi, koja je ~eznula da ode na Nebo i imala bilo
kakve konkretne predstave o radosti posle smrti, dozvoljeno da iskusi radosti koje je zami{ljala; pa po{to iskustveno otkrije kakve su te radosti i shvati da su to prazne
ideje u umu i plodovi ma{te, ona ih se li{ava i po~inje
da u~i. To se de{ava ve}ini ljudi u Svetu duhova koji su
u svojim prethodnim ìvotima duboko razmi{ljali o Nebu i do{li do nekog zaklju~ka o njegovim radostima da
bi poèleli da ih iskuse.“ Po{to je saslu{ao ovo, an|eo
sa trubom pozva svih {est grupa sa~injenih od mudrih
ljudi iz hri{}anskog sveta: „Po|ite za mnom i ja }u vas
povesti da iskusite radosti koje zami{ljate, dakle na
Nebo.“
23
Emanuel Svedenborg
5. Ovim re~ima an|eo ih povede, a prva koja po|e
za njim bi grupa koja je ubedila sebe da su nebeske radosti samo najzabavniji sastanci i o~aravaju}i razgovori.
Ove ljude poveo je an|eo da se pridruè skupu sa severa, ~ije su predstave o nebeskim radostima bile upravo
takve u prethodnom svetu. Tu je bila prostrana zgrada u
kojoj su se okupljali ljudi ove vrste; imala je vi{e od pedeset soba u kojima su se vodili razgovori o razli~itim temama. U jednom nizu soba razgovor je vo|en o onome
{to su prisutni ~uli ili videli na trgovima ili ulicama; u
drugom se vodio zabavan raznolik razgovor o lep{em
polu, uz toliko {ala da su svi prisutni prskali u veseo i
bu~an smeh. U slede}im sobama su se pretresale novosti
sa kraljevskih dvorova i vladinih odeljenja, politi~ka situacija, podaci iz raznih tajnih odbora, i izvodili zaklju~ci i
pretpostavke o ishodu. U jednim sobama bavilo se trgovinskim pitanjima, u drugim knjièvnim, u tre}im javnim
pitanjima i moralnim pona{anjem, u nekima crkvenim pitanjima i raznim sektama...
Meni je bilo dozvoljeno da posmatram {ta se de{ava
u zgradi i video sam ljude kako idu iz jedne sobe u
drugu tragaju}i za skupom koji bi odgovarao njihovim
sklonostima, odnosno njihovoj predstavi o radosti. U
skupovima sam uo~io tri vrste ljudi: jedne koji su manje
ili vi{e strasno govorili, druge koji su bili ljubopitljivi i
tre}e koji su bili èljni slu{anja.
Zgrada je imala ~etvoro vrata, po jedna na svakoj
strani, i ja sam primetio da mnogi ljudi prekidaju sastanak ùre}i da odu. Pratio sam neke od njih do isto~nih vrata i video kako mnogi sede pored vrata sa tu`nim izrazom
lica. Zato im pri|oh i upitah za{to sede tu tako tu`ni.
„Vrata ove zgrade“, odgovorili su mi, „drè se zaklju~ana
zbog onih koji èle da odu. Ima ve} tri dana kako smo
u{li provode}i vreme onako kako smo èleli na sastancima i u razgovorima, ali smo se toliko umorili od neprestanog pri~anja da vi{e ne moèmo da podnesemo ni
24
Bra~na ljubav
same glasove. Postalo nam je toliko dosadno da smo
do{li do ovih vrata i pokucali; ali nam reko{e da su vrata
ove zgrade otvorena za ljude koji èle da u|u, ali ne i
za one koji èle da iza|u. ’Ostanite unutra i uìvajte u
nebeskim radostima‘, re~eno nam je. Iz tog odgovora zaklju~ili smo da }emo ovde morati da ostanemo zauvek.
Zbog toga se na{i umovi rastuùju, na{e grudi po~inju da
se steù i mi postajemo zabrinuti.“
Tada im se obrati an|eo, te re~e: „Ovo stanje je smrt
za va{e radosti, one za koje ste mislili da su nebeske, premda su tek propratne nebeskim radostima.“ „[ta je onda“,
upitali su an|ela, „nebeska radost?“
An|eo im odgovori kratko: „To je zadovoljstvo ~injenja ne~ega {to je od koristi sebi ili drugima. Ovo zadovoljstvo izvodi svoju su{tinu iz ljubavi a svoje postojanje iz
mudrosti. Zadovoljstvo sluènja koje nastaje iz ljubavi
posredstvom mudrosti jeste du{a i ìvot svih nebeskih
radosti. Na Nebesima se odràvaju izuzetno zabavni sastanci koji podsti~u umove an|ela, ushi}uju njihov duh,
razgaljuju im srca i osveàvaju tela. Ali oni se odràvaju
tek po{to se obave du`nosti iz domena njihovih zanimanja
i posla. To je ono {to daje du{u i ìvot svim njihovim
zadovoljstvima i zabavi. Ali ako ih li{i{ te du{e ili ìvota, propratne radosti jedna za drugom prestaju da budu
radosti, postav{i prvo neva`ne stvari, zatim bezvredne i
kona~no izvor tuge i brige.“
Po{to je to rekao, vrata se otvori{e, a ljudi koji tu
se|ahu poskaka{e. Poùri{e ku}ama, svako svome zanimanju i svom poslu, i tako behu osve{}eni.
6. Posle toga an|eo se obrati onima koji su stekli
predstavu da nebeske radosti i ve~na sre}a zna~e gozbu
sa Avramom, Isakom i Jakovom, te da nakon sve~anih
igara i zabave slede nove svetkovine i tako redom – zauvek. „Po|ite za mnom“, re~e im, „i ja }u vas povesti
da uìvate u sre}i koju va{e radosti pruàju.“ I tako ih
25
Emanuel Svedenborg
povede kroz {umu do ~istine prekrivene daskama, na
kojoj je bilo postavljeno petnaest stolova sa jedne strane
i petnaest sa druge.
„Za{to je ovde toliko stolova?“, upita{e oni. An|eo
im odgovori da je prvi sto Avramov, drugi Isakov, tre}i
Jakovljev a da zatim slede stolovi dvanaest apostola. S
druge strane bio je isti broj stolova za njihove ène, prva
tri za Saru, Avramovu ènu, Rebeku, Isakovu ènu, i Leu
i Rahelu, Jakovljeve ène. Ostalih dvanaest bilo je za ène dvanaest apostola.
Ubrzo svi stolovi behu prekriveni zdelama s hranom, a malo preostalog prostora izme|u njih ukrasi{e
male piramide od slatki{a. Gosti na gozbi stajahu oko
stolova ~ekaju}i da se pojave ljudi koji }e predsedavati;
i odmah zatim pojavi se povorka sa Avramom na ~elu i
poslednjim apostolom na kraju. Potom svaki ode za svoj
sto i sede u ~elo, odakle pozva{e ove koji stajahu okolo:
„Molim vas izvolite i vi sesti sa nama.“ Tada mu{karci
sedo{e za stolove sa patrijarsima, a ène sa njihovim ènama i stado{e jesti i piti veselo i s po{tovanjem. Posle
ru~ka patrijarsi iza|o{e, a onda otpo~e igra, ples mladi}a
i devojaka, pa potom pozori{ne predstave. Kad se zavr{i{e, pozva{e ih ponovo na gozbu, ali je pravilo bilo da se
prvi dan ru~ava sa Avramom, drugi dan sa Isakom, tre}i
sa Jakovom, ~etvrti sa Petrom, peti sa Jakovom, {esti sa
Jovanom, sedmi sa Pavlom i tako redom sa ostalima do
petnestog dana nakon kojeg bi se sve ponovilo, samo uz
promenu mesta – i opet tako zauvek.
Naposletku an|eo okupi ljude u grupu i re~e im:
„Svi ovi koje ste videli za stolom uglavnom su razmi{ljali kao vi kada su zami{ljali nebeske radosti i ve~nu
sre}u. Da bi sami uvideli koliko su isprazne njihove predstave bile, Gospod je dozvolio odràvanje ovih gozbi i
predstava. Vode}e prilike koje ste videli u ~elu svakog
stola, u liku staraca, bili su glumci, mnogi od njih seljaci sa bradama, a kao rezultat izvesnog stepena bogatstva
26
Bra~na ljubav
ne{to nadmeniji od ostalih; njima je dato da zamisle da
su drevni oci. Ali po|ite za mnom prema izlazu iz ovog
ve`bali{ta.“
Po{li su za njim i nai{li na pedeset ljudi na jednom
mestu i jo{ pedeset na drugom, koji su toliko napunili
svoje stomake hranom da im je bilo muka. Ovi su ~eznuli da se vrate u poznato im okruènje svog doma,
neki svojim du`nostima, neki svojim poslovima, a neki
svome radu. Ali mnoge od njih zaustavili su ~uvari {ume
ispituju}i ih o danima koje su proveli u go{}enju i da li
su ve} jeli za stolom sa Petrom i Pavlom, rekav{i im da
ako su oti{li pre toga, treba da se stide {to su bili toliko
neu~tivi. Ali ve}ina je odgovorila: „Iskusili smo dovoljno
radosti. Hrana nam je postala bezukusna, grla su nam postala suva tako da su na{i stomaci po~eli da se gnu{aju
hrane, te nismo vi{e mogli podneti da je gutamo. Proveli
smo ve}i broj dugih dana i no}i usred te rasko{i; usrdno te molimo da nas pusti{.“ Kad su pu{teni van, poùrili
su ku}ama takvom brzinom da su ostali bez daha.
Posle toga an|eo okupi ljude iz grupe i dok su i{li,
obavesti ih ovo o Nebu: „Na Nebu kao i na svetu ima
hrane i pi}a, odràvaju se banketi i zabave. Vode}i ljudi na
Nebu imaju svoje stolove pretrpane bogatom gozbom, slatki{ima i poslasticama, koji sluè da razvesele i osveè
njihove umove. Ima i plesa i pozori{nih predstava, i koncerata i pevanja, i sve to je krajnje savr{eno. Takve stvari
im pri~injavaju radost ali one ne ~ine sre}u. Sre}a mora
da ima radosti i stoga dolazi od radosti. Sre}a u radostima je ta koja ih ~ini radostima, koja ih oboga}uje i spre~ava da postanu bezvredne i dosadne. Svako ostvaruje svoju
sre}u ako je koristan u svom zanimanju.
Svaki an|eo ima neku skrivenu te`nju u naklonosti
svoje volje, koja podsti~e njegov um da u~ini ne{to. Na taj
na~in um se smiruje i zadovoljava. Ose}anje zadovoljstva
i mira ~ini stanje uma podlo`nim da prima od Gospoda ljubav prema slu`bi. Nebeska sre}a je rezultat ovog primanja,
27
Emanuel Svedenborg
a ono je to {to daje ìvot radostima, koje sam prethodno
spomenuo. Nebeska hrana u su{tini nije ni{ta drugo do
ljubav, mudrost i sluènje zajedno; to jest slu`ba vr{ena
posredstvom mudrosti a iz ljubavi. Stoga svi na Nebu dobijaju hranu za telo u zavisnosti od slu`be koju obavljaju;
ona je veli~anstvena za one koji obavljaju najvi{u slu`bu,
osrednja ali izuzetnog ukusa za one ~ija je slu`ba osrednja, skromna za one koji obavljaju skromnu slu`bu. Ali za
lenje nema hrane uop{te.“
7. Potom an|eo pozva sebi grupu takozvanih. mudrih ljudi koji su smatrali da se nebeske radosti i ve~na
sre}a nalaze u najve}im vlastima i dragocenom blagu i
veli~anstvenosti izvan dometa kraljeva i rasko{i bez premca. To je bilo zato {to se kaè u Re~i da }e oni biti kraljevi i prin~evi i da }e vladati sa Hristom zauvek i da }e
ih an|eli po{tovati, i mnogo toga jo{. An|eo im re~e:
„Po|ite za mnom i ja }u vas povesti va{im zami{ljenim
radostima.“ I povede ih u jednu arkadu izgra|enu od stubova i piramida; ispred se nalazila niska palata, a kroz
nju je vodio jedan otvoren prolaz do arkade. On ih provede tuda i tu oni nai|o{e na dvadeset ljudi na jednom mestu i dvadeset na drugom, koji ~ekahu. Iznenada se pojavi
jedan glumac igraju}i ulogu an|ela i re~e: „Put do Neba
vodi kroz ovu arkadu. Sa~ekajte malo i pripremite se, jer
}e stariji me|u vama biti kraljevi a mla|i prin~evi.“
Kad to re~e, pored svakog stuba pojavi se tron, a
na tronu svilena odora, a na odori èzlo i kruna; a pored
svake piramide pojavi se stolica uzdignuta tri lakta od zemlje, a na stolici lanac sa zlatnim karikama i pojasevi
vite{kog reda sa dijamantima opto~enim kuglama na krajevima. Potom se razleè uzvik: „Do|ite sada i obucite
se, sedite i ~ekajte.“ Odmah zatim stariji ljudi poùri{e do
trona a mla|i do stolica, obuko{e odore i sedo{e. Tada se
odozdo pojavi ne{to {to je li~ilo na maglu; a usled udisanja magle, onima koji su sedeli na tronovima i stolicama
28
Bra~na ljubav
lica po~e{e da oti~u, a grudi da se nadimaju i oni se ispuni{e ~vrstim uverenjem da su sada kraljevi i prin~evi. Magla je bila aura iluzije koja ih je nadahnula. Iznenada
mladi}i ulete{e kao s neba i stado{e po dva iza svakog trona i po jedan iza svake stolice da ~ekaju. Tada glasnik
po~e da ponavlja objavu; „Vi kraljevi i prin~evi morate
da sa~ekate ovde malo duè. Va{i dvorovi sada se spremaju na Nebu, a va{i dvorjani i posluìtelji uskoro }e do}i ovde da vas uvedu u njih.“ Oni su nastavili da ~ekaju
i ~ekaju dok im duh nije po~eo da se bori za dah i dok
ih ~e`nja nije iznurila.
Posle tri sata, nebo se otvorilo nad njihovom glavama i an|eli su spustili pogled na njih àle}i ih. „Za{to“, reko{e, „sedite tako deluju}i budalasto i glumite? Napravili
su budale od vas i pretvorili vas od ljudskih bi}a u marionete, jer ste verovali u svojim srcima da }ete vladati sa
Hristom kao kraljevi i prin~evi i da }e vas tada an|eli sluìti. Da li ste zaboravili re~i Gospodnje da onaj koji èli
da bude veliki na Nebu mora postati sluga? Zato morate
nau~iti {ta se podrazumeva pod kraljem i princom i vladanjem sa Hristom. To zna~i biti mudar i obavljati slu`bu.
Jer je Hristovo carstvo, koje je Nebo, carstvo slu`bi. Gospod sve voli i èli da u~ini dobro svima, a dobro je slu`ba. Po{to Gospod ~ini dobro ili obavlja slu`bu posredno
preko an|ela, a na svetu preko ljudi, On daje onima koji
savesno vr{e slu`bu ljubav prema slu`bi i nagradu za nju,
koja je unutra{nje blaènstvo – a to je ve~na sre}a.
Postoje na Nebesima kao i na Zemlji nenadma{ne
vlasti i dragocena blaga. Jer postoje vlasti i oblici vlasti,
pa time i vi{a i nià nadle{tva i poloàji. Oni {to zauzimaju najvi{e poloàje imaju palate i ve}nice, koje svojom
veli~anstveno{}u i divotom prevazilaze palate i ve}nice
vladara i kraljeva na zemlji; a broj njihovih dvorana, ministara i posluìtelja i prelepe uniforme koje nose stvaraju im ambijent po~asti i slave. Ali ovi najvi{i vladari
biraju se od onih ~ija srca kucaju za dobrobit dru{tva i
29
Emanuel Svedenborg
njihovi telesni ose}aji bave se zna~ajem veli~anstvenosti
samo da bi podstakli poslu{nost. Po{to op{te dobro zahteva da svako sluì nekoj svrsi u dru{tvu kao zajedni~kom
telu, a po{to sve slu`be dolaze od Gospoda i sprovode ih
an|eli i ljudi kao da dolaze od njih samih, o~igledno je da
je to vladavina sa Gospodom.“
ûv{i ove re~i sa Neba, ljudi obu~eni kao kraljevi
i prin~evi si|o{e sa svojih tronova i stolica i pobaca{e svoja èzla, krune i odore. Magla koja je donosila auru iluzije raspr{i se i prekri ih sjajni oblak s dahom mudrosti
koji u~ini da im se zdrav razum vrati u um.
8. Nakon toga se an|eo vrati u zgradu u kojoj su se
sastali mudri iz hri{}anskog sveta i pozva sebi one koji
su usvojili verovanje da su radosti Neba i ve~na sre}a radosti vrta. „Po|ite za mnom“, re~e im, „i ja }u vas povesti u vrt, va{u predstavu Neba, tako da moète po~eti
da uìvate u blagoslovu svoje ve~ne sre}e.“ On ih povede kroz visoku kapiju napravljenu od me|usobno isprepletanih gran~ica i grana prelepog drve}a; a onda kada
su u{li unutra, provede ih okolo zaobilaznim putem s jednog kraja na drugi. To je bio zapravo vrt na samom ulazu u Nebo, u koji su vo|eni oni {to su na svetu verovali
da je celo Nebo jedan veliki vrt koji se zove Raj. Tu su
tako|e dolazili i oni u ~ijem se umu utvrdila predstava
da se posle smrti ~ovek potpuno osloba|a rada i da se taj
njegov odmor jednostavno sastoji u uzimanju zadovoljstva
u velikim koli~inama, {etanju ruì~njacima, uìvanju u
izvrsnom soku od gro`|a i u~estvovanju u zabavama; takav je ìvot jedino mogu} u nebeskom vrtu.
Pod vo|stvom an|ela, videli su veliku gomilu ljudi,
i starih i mladih, de~aka, èna i devoj~ica. Tu je bilo grupa i grupa od po troje ili desetoro, koji se|ahu u ruì~njacima pletu}i vence da okite glave starih ljudi, ruke mladi}a
i da ih omotaju oko grudi de~aka. Neke ène su brale
vo}e sa drve}a i nosile ga u korpama do svojih pratilaca.
30
Bra~na ljubav
Neke su cedile u pehare sok od gro`|a, tre{anja i jagoda i pile ga sa zadovoljstvom. Neke su udisale miomirise
koje je {irilo cve}e, vo}e i aromati~no li{}e. Druge su
pevale za u{i prisutnih slatke pesme. Neke su sedele pored izvora i skretale vodu koja se prelivala u potoke razli~itih oblika. Neke su se {etale naokolo razgovaraju}i i
{ale}i se. Neke su tr~ale, igrale, plesale, na jednom mestu
zasebno, na drugom u kolu. Druge su i{le u letnjikovce
da se opruè na sofama; a bilo je tu i mnogih drugih zadovoljstava vrta.
Kad su to videli, an|eo povede svoje pratioce stazama koje su vijugale tamo i amo; i napokon do|o{e do
skupine koja je sedela u najlep{em ruì~njaku okruènom
stablima masline, narandè i limuna. Oni su se klatili tamo-amo sa glavom u rukama jadikuju}i i pla~u}i. An|elovi pratioci im se obrati{e re~ima: „Za{to tako sedite?“
„Ve} je sedam dana pro{lo“, odgovori{e oni, „otkako smo
do{li u ovaj vrt. Kad smo do{li, mislili smo da }emo se
vinuti u nebo i da }emo uroniti u najdublje blaènstvo
njegovih radosti. Ali posle tri dana, blaènstvo je po~elo
da nestaje, da bledi iz na{eg uma, postalo je nemogu}e
osetiti i{ta. Kada su radosti koje smo zami{ljali zamrle,
upla{ili smo se da }emo izgubiti sva zadovoljstva u svojim ìvotima; po~eli smo da sumnjamo da li uop{te postoji ne{to {to se zove ve~nom sre}om. Posle toga lutali
smo ovim stazama i alejama, traè}i kapiju kroz koju smo
u{li. Me|utim, vrteli smo se i vrteli ukrug propituju}i
svakoga koga smo sreli. Neki su nam rekli da se kapija ne
moè na}i, jer je ovaj raj od vrta jedan ogroman lavirint
napravljen tako da onaj koji poèli da iza|e jo{ dublje
za|e u njega. ’Tako da nema druge mogu}nosti nego da
ostanete ovde zauvek‘, reko{e oni. ’Vi ste u njegovom sredi{tu gde su mu koncentrisana sva zadovoljstva.‘“
Ljudi koje su sreli nastavi{e da pri~aju an|elovim
pratiocima: „Mi sedimo ovde ve} dan i po, i otkada smo
izgubili svaku nadu da }emo prona}i izlaz odavde, seli
31
Emanuel Svedenborg
smo kod ove leje. Moèmo da vidimo mno{tvo maslina,
gro`|a, narandì i limunova oko nas, ali {to vi{e gledamo
u njih to se na{e o~i sve vi{e zamaraju gledaju}i, nosevi miri{u}i a jezici ku{aju}i ih. Zato nas vidite ovako tu`ne, kako jadikujemo i pla~emo.“
Po{to je to ~uo, an|eo pra}en grupom im re~e: „Ovaj
vrt-lavirint je, u stvari, ulaz u Nebo. Ja znam put i izve{}u
vas.“ Kad to re~e, ovi koji su sedeli poskaka{e i zagrli{e an|ela pa po|o{e za njim i njegovom grupom. Na putu ih je
an|eo podu~avao tome {ta su nebeska radost i ve~na sre}a. Kazao im je da ne postoji spolja{nje zadovoljstvo u vrtovima ako nije pra}eno unutarnjim zadovoljstvom u vrtu.
Spoljna zadovoljstva vrtova su samo zadovoljstva telesnih ~ula, a unutarnja zadovoljstva su zadovoljstva du{e. Ukoliko
se ona ne nalaze unutar spolja{njih, nema nebeskog ìvota
jer nema du{e u njima. Svako zadovoljstvo bez odgovaraju}e
du{e postaje trajno bledo i tupo, i iscrpljuje um vi{e nego
rad. Postoje rajski vrtovi svuda na Nebesima i an|eli u njima nalaze veliku radost, a {to je vi{e zadovoljstva du{e
u njima to oni vi{e ose}aju ove radosti kao radosti.
Kad ~u{e ovo, svi ga upita{e: „[ta je zadovoljstvo du{e i odakle ono poti~e?“ „Zadovoljstvo du{e“, odgovori
an|eo, „dolazi iz ljubavi i mudrosti pod vo|stvom Gospoda. Po{to je ljubav efikasna pokreta~ka sila a deluje kroz
mudrost, stoga su i jedno i drugo prisutni u rezultatu, a
rezultat je slu`ba. Gospod uliva zadovoljstvo u du{u, ono
prolazi kroz vi{e i niè nivoe uma u telesna ~ula gde dostiè ispunjenje. To je ono {to radost ~ini rado{}u, a postaje ve~no posredstvom Njega koji je ve~ni izvor. Videli
ste vrtove i ja vas uveravam da u njima nema ni{ta, ~ak
ni si}u{nog lista, {to nije proizvod braka ljubavi i mudrosti, ostvarenog kroz slu`bu. Tako da ako neko uìva ovo,
on se nalazi u nebeskom vrtu pa prema tome na Nebu.“
9. Posle toga se an|eo vodi~ vrati do zgrade da se
obrati onima koji su stekli sna`no uverenje da su nebeska
32
Bra~na ljubav
radost i ve~na sre}a neprestano veli~anje Boga i svetkovina koja traje zauvek. To je bilo zato {to su na svetu verovali da }e tada videti Boga i zato se ìvot na Nebu, koji
je rezultat oboàvanja Boga, zove „neprekidni sabat“.
„Po|ite za mnom“, re~e im an|eo, „i ja }u vas povesti tamo gde moète iskusiti svoju predstavu o radosti.“
On ih povede u jedan mali grad, u ~ijem se sredi{tu nalazila crkva i sve su se ku}e zvale svetim gra|evinama. U gradu su videli gomile ljudi kako dolaze iza svakog okolnog
ugla, me|u njima i jedan broj sve{tenika. Oni su primali
i pozdravljali novoprido{lice i uzev{i ih za ruku dovodili
ih do vrata crkve, a odatle do nekih okolnih zgrada, i uvodili ih u neprestano Bogosluènje. Rekli su im da je ovaj
grad prednje dvori{te Neba a njegova crkva ulaz u veli~anstvenu, ogromnu Crkvu na Nebu, gde an|eli ve~no
slave Boga molitvama i pohvalama. „Pravila su ovde kao
i tamo“, reko{e ìtelji onoga grada, „ljudi prvo moraju
u}i u crkvu i u njoj provesti tri dana i tri no}i. Nakon ove
inicijacije, moraju i}i u ku}e u gradu, {to su redom sveta
zdanja koja smo mi osve{tali; a onda idu}i od jedne do
druge, moraju se pridruìvati prisutnim dru{tvima u molitvi, izricanju pohvala i glasnom ~itanju propovedi. Ali
pre svega morate biti pa`ljivi da ne pomislite ili kaète
prisutnima ni{ta {to nije sveto, pobo`no ili religiozno.“
Onda an|eo uvede svoju grupu u crkvu, koja je bila
krcata kako onima koji su zauzimali visok poloàj u
svetu tako i brojnim obi~nim ljudima. Na vratima su stajali ~uvari kako bi spre~ili svakog da ode pre nego provede svoja tri dana unutra. „Danas je“, re~e an|eo, „drugi
dan kako su ovi ljudi u{li; pogledajte ih pa`ljivo i vide}ete kako slave Boga.“
Kada su pogledali, videli su da je ve}ina zaspala, a
oni koji su bili budni nisu mogli da suspregnu zevanje.
Kao rezultat neprestanog usmeravanja misli ka Bogu i
spre~avanja da i u jednom trenutku uzmaknu ka telu,
neki su se ~inili sebi, a i drugima, kao da su im lica odvo33
Emanuel Svedenborg
jena od tela. Neki su imali divlji pogled od neprestanog
odvla~enja pogleda. Ukratko, svi su bili utu~eni u srcu i
iznurenog duha od dosade. Le|a su okrenuli od propovedaonice i vikali: „U{i su nam ogluvele. Zavr{ite sa va{im
propovedima; ne moèmo ~uti vi{e ni jednu jedinu re~ a
njihov zvuk postaje nam mrzak.“ Potom ustado{e, telima
pohrli{e k vratima, otvori{e ih i pritiskom izgura{e ~uvare s puta.
îm vide{e ovo, sve{tenici po|o{e za njima, pa
pri{av{i im nastavi{e ih u~iti usred molitvi i uzdaha. „Nastavite svetkovanje“, reko{e, „slavite Boga, posvetite se.
U ovom dvori{tu Neba, mi }emo vas uputiti u ve~no
slavljenje Boga u veli~anstvenoj ogromnoj Crkvi koja je
na Nebu, i vi }ete uìvati ve~nu sre}u.“ Ali oni nisu mogli to da shvate a jedva da su i ~uli, jer je dvodnevno odvra}anje njihovih misli od doma}ih i svakodnevnih pitanja
otupelo njihove umove. Ali kada su poku{ali da se istrgnu, sve{tenici ih uhvati{e za ruke i ode}u i potera{e ih
da u|u u zgrade u kojima su se dràle propovedi. Ali uzalud; ljudi su uzvikivali: „Ostavite nas na miru; u svojim
telima ose}amo da }emo se onesvestiti.“
îm ovo bi re~eno, pojavi{e se ~etiri ~oveka obu~ena u bele haljine i s mitrom na glavi. Jedan od njih bio
je arhiepiskop u svetu, a ostala tri episkopi; a sada su
svi postali an|eli. Okupi{e sve{tenike i obrati{e im se.
„Videli smo vas sa Neba sa ovim va{im stadom“, reko{e,
„i uvidesmo kakva ste vrsta sve{tenika. Vi ih izlu|ujete.
Vi ne znate {ta slavljenje Boga zna~i; ono zna~i stvaranje vo}a ljubavi, to jest verno, po{teno i marljivo obavljanje posla koje zahteva ~ovekovo zanimanje. Jer je to
deo ljubavi prema Bogu i prema bli`njima; to je spona
koja dru{tvo drì na okupu i to je ono dobro koje se ~ini.
Time se slavi Bog, kao {to se slavi i molitvom u odre|eno vreme. Zar niste ~itali re~i Gospodnje:
Tijem }e se otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bi}ete moji u~enici. (Jovan 15:8)
34
Bra~na ljubav
Vi sve{tenici moète se posvetiti molitvama i slavljenju Boga, jer je to va{a du`nost i donosi vam ~ast, slavu i nagradu. Pa ipak se ni vi ne biste mogli vi{e od njih
posvetiti slavljenju Boga, da ~ast, slava i nagrada ne prate va{e du`nosti.“
Ovim re~ima episkopi naredi{e ~uvarima na vratima
da dopuste svima da u|u i da iza|u po svojoj volji. „Jer“,
reko{e, „postoji veliki broj ljudi koji nije u stanju da zamisli nikakvu drugu radost na Nebu sem neprestanog slavljenja Boga, jer ne znaju ni{ta o prilikama na Nebu.“
10. Nakon toga se an|eo vrati sa svojim pratiocima
na mesto skupa, koje grupe mudrih ljudi jo{ nisu bile
napustile. Tu on prizva sebi one koji su verovali da su
radosti Neba i ve~na sre}a jednostavno prijem na Nebo
i to po Bo`joj milosti. Oni su mislili da }e se tada radovati ba{ kao oni koje na svetu pozovu na kraljevski
dvor u dane praznika ili na ven~anje. „Sa~ekajte malo
ovde“, re~e im an|eo, „ja }u se oglasiti trubom i ovde
}e do}i ljudi slavni po svojoj mudrosti u duhovnim pitanjima koja se ti~u Crkve.“ Posle nekoliko sati devet ljudi
do|e, svaki od njih nose}i lovorov venac kao znak raspoznavanja. An|eo ih uvede u salu za zasedanje, gde su
bili prisutni svi koji su od ranije bili pozvani. U njihovom prisutvu an|eo se obrati devetorici laureata i re~e:
„Ja znam da vam je bilo dozvoljeno, kao {to ste revnosno èleli na osnovu predstave koju ste bili formirali, da
se popnete na Nebo; i da ste se sada vratili na ovo niè
tlo ispod Neba potpuno obave{teni o uslovima na Nebu.
Kaìte nam stoga kako vam se Nebo u~inilo.“
Odgovori{e mu jedan po jedan. Prvi re~e: „Od najranijeg detinjstva do kraja mog ìvota na svetu, moja
predstava Neba bila je predstava o mestu gde vladaju
blaènstvo, radost, veselje, lepota i zadovoljstvo. Mislio
sam, kad bi me pustili u njega, da bi me obavila takva
aura sre}e da bih upijao i ispunjavo svoje srce njome,
35
Emanuel Svedenborg
kao ènik na ven~anju kada u|e u svadbene odaje sa svojom nevestom. S tom predstavom oti{ao sam na Nebo i
pro{ao prvi niz ~uvara, i drugi. Ali kad sam do{ao do tre}eg niza ~uvara, njihov stare{ina mi se obrati. ’Ko si ti
prijatelju?‘, upita me. ’Zar ovo nije Nebo?‘, odgovorih.
’Do{ao sam ovde da zadovoljim svoju àrku èlju, pa te
molim da me pusti{.‘ I on me pusti. Tamo videh an|ele
u belom, oni me obilazi{e i posmatra{e, i ja ih ~uh kako
{apu}u: ’Evo ga prido{lica koji ne nosi nebesku ode}u.‘
ûv{i ovo pomislih: ’Ovo mi li~i na ono o ~oveku o kojem je Gospod govorio da je oti{ao na ven~anje bez svadbene haljine.‘ Pa rekoh: ’Dajte mi ode}u poput va{e.‘ Ali
se oni samo nasmeja{e. Tada jedan poùri sa sudskim nalogom: ’Svucite ga golog, izbacite ga napolje i pobacajte njegovu ode}u za njim.‘ I na taj na~in bejah izba~en.“
Drugi po redu re~e: „Moje uverenje je bilo poput
njegovog – da }u, ako me samo puste na Nebo, koje je
iznad moje glave, biti okruèn radostima koje }u mo}i
udisati zauvek. I meni je bila ispunjena èlja. Ali kad me
an|eli ugleda{e, oni pobego{e, govore}i jedan drugom:
’Kakav je ovo stra{ni sud? Kako je no}na ptica dospela
ovde?‘ Zapravo, ja sam ose}ao da vi{e nisam ljudsko
bi}e, iako se nikakva promena nije odigrala; to je bila posledica pritiska nebeske atmosfere na mene. Ubrzo jedan
poùri sa sudskim nalogom da me dvojica slugu izvedu
i sprovedu dole na stazu kojom sam do{ao dok se ne vratim ku}i. Kad sam se vratio ku}i, ponovo sam izgledao
i sebi i drugima kao ljudsko bi}e.“
„Ja sam“, re~e tre}i, „uvek imao predstavu o Nebu
kao o mestu, a ne kao o (ne~em) utemeljenom na ljubavi.
Pa kad sam do{ao na ovaj svet, ose}ao sam veliku ~e`nju
za Nebom; i kada sam video ljude kako idu gore, po{ao
sam za njima. Pustili su me unutra, ali ne vi{e od nekoliko koraka. Ali kad sam hteo da se obradujem zbog svoje
predstave o radosti i blaènstvu na njemu, nebeska svetlost, bela kao sneg, za koju kaù da je u su{tini mudrost,
36
Bra~na ljubav
zbunjeno{}u mi ispuni um, tako da mi tama prekri o~i i
ja po~eh da ludim. Tada nebeska toplota, koja je bila isto
tako intenzivna kao belina svetlosti, i za koju se kaè da
je u su{tini ljubav, u~ini da mi srce zalupa, ispuni me teskobom, ophrva me bol, te se bacih le|ima na zemlju. Kako sam tu leào, posluìtelj do|e iz suda s nalogom da
me snesu ne`no dole na moju svetlost i toplotu. Po povratku se moj duh oporavi i srce po~e da kuca normalno.“
êtvrti re~e da je i on mislio o Nebu kao o mestu,
a ne kao o (ne~em) utemeljenom na ljubavi. „îm sam
do{ao u Duhovni svet“, re~e, „upitao sam mudre ljude da
li je ~oveku dozvoljeno da se popne na Nebo. Reko{e mi
da je svima dozvoljeno, ali da se moraju paziti da ne
budu izba~eni. Ja sam se nasmejao na to i po{ao gore, ube|en kao i drugi da svi na celom svetu mogu tamo primati radosti u potpunosti. Ali, u stvari, kad sam u{ao, skoro
da sam umro, jer me je bol koji mi je pritisnuo glavu i
telo bacio na zemlju, gde sam se gr~io kao zmija kad je
prinese{ vatri, te krenuh puze}i ka ponoru u koji sam sko~io. Dole su me pokupili ljudi koji su stajali u blizini i
poneli u kr~mu gde sam do{ao sebi.“
I ostalih pet imali su neobi~ne pri~e da ispri~aju o
tome kako su oti{li na Nebo. Oni su upore|ivali promenu
ìvotnih uslova u kojima su se na{li sa uslovima u kojima se na|e riba kada je izvadi{ iz vode ili ptica kada se
na|e u gornjoj atmosferi. Izjavili su da nakon takvog grubog tretmana vi{e nisu imali èlju da odu na Nebo, nego
jedino da ìve u dru{tvu ljudi sli~nih njima samima, gde
god da se ovi nalaze. Postali su svesni, reko{e, da se u Svetu duhova, gde su se tada na{li, svi prvo spreme – dobri
za Nebo, a zli za Pakao. Kada su spremni, oni vide pred
sobom otvorene puteve koji vode do dru{tava ljudi sli~nih njima, sa kojima }e ostati zauvek. Oni kre}u tim putevima rado, jer su to putevi na koje ih vodi njihova ljubav.
Svi iz prve okupljene grupe, ~uv{i ovo, priznado{e da ni
oni nisu imali nikakvu druga~iju predstavu o Nebu, ve}
37
Emanuel Svedenborg
kao o mestu na kojem samo treba da otvore usta i ve~no
gutaju radosti kojima su okruèni.
Nakon toga im an|eo sa trubom re~e: „Sada moète
da vidite da radosti Neba i ve~na sre}a nisu mesta, ve}
uslovi ~ove~jeg ìvota. Uslovi ìvota na Nebu proizilaze
iz ljubavi i mudrosti; a po{to je slu`ba ta koja drì zajedno ljubav i mudrost, uslovi ìvota na Nebu su posledica
njihovog preplitanja u slu`bi. Kad neko pri~a o milosr|u,
veri i dobrim delima – to je isto, jer je milosr|e ljubav,
vera je istina koja vodi mudrosti, a dobra dela su slu`ba.
Uostalom, i u na{em Duhovnom svetu postoje mesta kao
{to postoje i u Prirodnom svetu, ina~e ne bismo imali gde
da ìvimo, niti bi bilo odvojenih boravi{ta. Ali ta mesta
nisu prava mesta, ve} prostorne pojave koje zavise od stanja osobe u pogledu ljubavi i mudrosti, to jest milosr|a
i vere.
Svako ko postane an|eo nosi u sebi svoje sopstveno
nebo, po{to ima ljubavi za svoje nebo. Jer ~ovek je po kreaciji slika, prilika i model velikog Neba u malom. Ljudski lik je isto to. Stoga svaka osoba dolazi u dru{tvo na
Nebu, od kojeg se formira kao jedinka. Kada do|e u to
dru{tvo, ona poprima lik koji joj odgovara, odnosno prelazi takore}i iz sebe u sebe u njemu i iz njega u njega u
sebi. @ivot dru{tva usvaja za sopstveni, a sopstveni za
njegov. Svako dru{tvo je takore}i ne{to zajedni~ko, a njegovi an|eli su kao sli~ni delovi koji se sastavljaju kako
bi sa~inili dru{tvo. Iz ovoga sledi da su oni koji su u zagrljaju zala takvi, jer su od laì stvorili u sebi priliku Pakla; a oni na Nebu mu~e se uticajem i silom stvari koje
deluju na svoju suprotnost. Jer je paklena ljubav suprotnost nebeskoj ljubavi, pa se zadovoljstva ove dve ljubavi
sukobljavaju poput neprijatelja i ubijaju me|usobno kada
se suo~e.“
11. Nakon ovih doga|aja, za~u se glas sa Neba,
kazav{i an|elu s trubom: „Odaberi desetoricu iz tog
38
Bra~na ljubav
skupa i dovedi nam ih. Gospod nam je rekao da }e ih
On pripremiti tako da im za tri dana vrelina i svetlost,
to jest ljubav i mudrost na{eg Neba ne}e mo}i nauditi.“
I tako su desetorica odabrana da prate an|ela. Popeli
su se uz brdo strmom stazom, a odatle na planinu, na
vrh {to je bilo Nebo onih an|ela. Prethodno vi|eno iz
daljine, li~ilo im je na prostranstvo u oblacima. Kapije su
ih ~ekale otvorene i kada su pro{li kroz tre}u, an|eo koji
ih je vodio, poùri princu tog dru{tva ili neba i najavi
njihov dolazak.
„Uzmite nekog iz moje pratnje“, odgovori princ, „i
recite na{im gostima da se radujem njihovom dolasku.
Povedite ih u moje vanjsko dvori{te i dajte svakome po
odaju sa spava}om sobom. I povedite nekog sa mog dvora i sluge da ih do~ekaju i posluè po èlji.“ I bi u~injeno kao {to je nare|eno.
Kada ih an|eo uvede, oni upita{e da li mogu da
posete princa i da ga vide. „Sada je jutro“, odgovori im
an|eo, „a njega ne moète videti pre podneva. Do tada
su svi zauzeti svojim du`nostima i poslom. Ali ste pozvani na ru~ak i tada }ete sedeti za stolom s na{im princom. U me|uvremenu, ja }u vas odvesti u njegovu palatu
da vidite izvanredne i veli~anstvene stvari u njoj.“
12. Po{to su dovedeni do palate, najpre je dobro osmotri{e. Bila je prostrana, izgra|ena od porfira s temeljima
od jaspisa. Ispred vrata bilo je {est visokih stubova od lazurnog kamena, krov je bio napravljen od zlatnih plo~a,
visoki prozori od najprozirnijeg kristala, a prozorski okviri su
bili tako|e od zlata. Nakon razgledanja spolja{njosti, pusti{e ih u palatu i provedo{e po sobama; u njima vide{e
ukrase neopisive lepote, a na tavanici rezbarene dekoracije bez premca. Pored zidova bili su stolovi od srebra pome{anog sa zlatom, na kojima se nalazilo mno{tvo pribora od
dragog kamenja, a pojedine stvari behu napravljene od
pravih dragulja, izbru{enih u boànstvene oblike. Tu je bilo
39
Emanuel Svedenborg
jo{ stvari, koje niko na Zemlji nikada nije video, tako da
niko nije mogao ni zamisliti da Nebo sadrì takva ~uda.
Dok su stajali zapanjeni veli~anstveno{}u onoga {to
su videli, an|eo im re~e: „Nemojte se ~uditi. Stvari koje
vidite nisu napravljene ili izra|ene rukom nijednog an|ela. One su delo Majstora univerzuma, date na poklon
na{em princu. Ovo je dakle najvi{a arhitektura i od nje
poti~u sva pravila arhitekture na svetu.“ „Moète zaklju~iti“, nastavi an|eo, „da takve stvari fasciniraju na{e o~i
i zaslepljuju ih, da mislimo da su to radosti na{eg neba.
Ali po{to na{a srca nisu usredsre|ena na njih, ona su samo dodaci radostima na{ih srca. Tako da }emo, sve dok
gledamo na njih kao na ne{to dodatno i kao na Bo`ju
tvorevinu, u njima videti svemo} i milost Bo`ju.“
13. Posle toga an|eo im re~e: „Jo{ nije podne. Po|ite sa mnom u prin~ev vrt koji se nalazi uz ovu palatu.“
I oni po|o{e, a na ulazu on re~e: „Ovo je predivan vrt, ~ak
i u pore|enju sa vrtovima ovog na{eg nebeskog dru{tva.“
„Kako to misli{?“, odgovori{e mu, „ovde nema vrta.
Mi vidimo samo jedno drvo sa ne~im {to li~i na zlatno
vo}e na granama i na vrhu, i ne~im {to li~i na li{}e od srebra s ivicama ukra{enim smaragdima; a pod drvetom decu sa njihovim dadiljama.“
Na to im an|eo odgovori duboko emotivno: „Ovo
drvo nalazi se u sredini vrta, i mi ga zovemo drvo na{eg
neba; neki ga zovu drvo ìvota. Ali pri|ite bliè, va{e o~i
}e se otvoriti i vi }ete videti vrt.“ Oni tako i u~ini{e, njihove o~i se otvori{e i oni vide{e drve}e puno ukusnog vo}a, s vinovom lozom uzgojenom oko njega i vrhovima
sa vo}em povijenim prema drvetu ìvota u sredini.
Ovo drve}e bilo je zasa|eno u neprekidnom nizu,
{ire}i se prema spolja i niù}i se u neprekidnim krugovima ili prstenovima poput beskrajne spirale. Bila je to savr{ena spirala od drve}a, u kojoj je jedna vrsta smenjivala
drugu na osnovu plemenitosti svog roda. Poprili~an me40
Bra~na ljubav
|uprostor nalazio se izme|u po~etka spirale i stabla u sredini i taj me|uprostor je blistao odsjajem svetlosti, koja
je ~inila da se drve}e prstena sija srazmernim sjajem od
prvog prema poslednjem. Prvo drve}e je bilo najveli~anstvenije od svih, bujno i sa najfinijim vo}em; zvalo se
rajsko drve}e – ne{to nevi|eno – jer nije, niti je moglo
postojati na Zemlji u Prirodnom svetu. Pratilo ga je drve}e koje je davalo ulje, a njega drve}e koje je davalo
vino. Iza njega je raslo mirisno drve}e, a iza njega drve}e za pravljenje stvari od drveta. Tu i tamo u ovoj spirali ili prstenu od drve}a nalazila su se sedi{ta, napravljena
od mladica skupljenih i upletenih otpozadi, ukra{enih i
ulep{anih njihovim vo}em. U ovom neprekidnom krugu
drve}a nalazile su se vrata koja su vodila u cvetne vrtove, a ovi u travnjake podeljene u parcele i leje.
Kada an|elovi pratioci vide{e to, oni povika{e: „Ovde
se vidi Nebo! Na koju god stranu pogledamo, sti~emo
utisak neopisivog nebeskog raja.“ An|eo se odu{evi kad
to ~u, pa re~e: „Svi vrtovi na{eg neba su vidljivi oblici
ili modeli koji predstavljaju razna nebeska blaènstva po
svojoj genezi. Zahvaljuju}i uticaju raznih blaènstava, vi
ste se duhovno uzdigli povikav{i: ’Ovde se vidi Nebo!‘
Me|utim, oni koji nisu pod tim uticajem gledaju na ove
vrtove kao na obi~ne {ume. Svi oni koji gaje ljubav prema vr{enju slu`be primaju ovaj uticaj. Oni koji vole slavu,
a nisu motivisani vr{enjem slu`be, ne primaju ga.“ Nakon toga on im objasni i podu~i ih {ta predstavlja i {ta
zna~i svaki detalj u tom vrtu.
14. Dok se to de{avalo, stiè glasnik od princa, koji
ih je pozvao da ru~aju sa njim. Istovremeno dvojica
dvorskih posluìtelja im doneso{e haljine od finog lana i
reko{e im: „Obucite ovo jer nikom nije dozvoljeno da
sedne za prin~ev sto ako ne nosi nebesku ode}u.“
Oni je priveza{e pojasom i po|o{e za an|elom, koji
ih dovede u otvoreno dvori{te palate, gde su se ljudi
41
Emanuel Svedenborg
mogli pro{etati dok ~ekaju princa. Tu ih an|eo predstavi
grupama va`nih ljudi i upravitelja, koji su tako|e ~ekali
princa. Nakon kra}eg vremena vide{e kako se vrata otvaraju i kako kroz prili~no {iroka zapadna vrata izlazi princ
sa dostojanstvenom povorkom. Pred njim su i{li njegovi
li~ni savetnici, za njima finansijski savetnici, a potom
vode}i dvorani. U sredini je i{ao princ pra}en dvoranima
razli~itog ranga i na kraju posluìteljima. Sveukupno ih
je bilo stotinu dvadeset.
An|eo je stajao ispred desetorice novoprido{lica, koji su bili obu~eni tako da li~e na stanovnike. Zajedno s
njima, on pri|e princu i predstavi ih s po{tovanjem. Princ
im, u hodu, re~e: „Do|ite i ru~ajte sa mnom.“
Oni po|o{e za njim u trpezariju gde vide{e veli~anstveno postavljen sto. Na sredini stola nalazila se visoka
piramida od zlata sa stotinu zdela pore|anih u tri reda na
stalcima. U zdelama su bili slatki kola~i i pun~ od gro`|a, kao i druge poslastice od hleba i vina. Iz sredi{ta
piramide izbijala je fontana od vina poput nektara; teku}ina se slivala svrha i punila pehare. Pored ove velike
piramide nalazile su se razne nebeske skulpture od zlata,
na kojima su bili pladnjevi i tanjiri}i napunjeni hranom
svake vrste. Nebeske skulpture na kojima su se nalazili
pladnjevi i tanjiri}i bile su umetni~ke tvorevine, utemeljene na mudrosti, koje nijedna umetnost na svetu ne bi
mogla stvoriti, niti bi mogle biti opisane svetskim jezikom. Pladnjevi i tanjiri}i bili su od srebra, na ~ijoj su
ravnoj povr{ini svuda okolo bili ugravirani crteì sli~ni
onima na njihovom postolju. Pehari su bili napravljeni od
prozirnih dragulja. Tako je bio postavljen sto.
15. Ode}a princa i njegovih ministara bila je sli~na.
Princ je nosio grimizni pla{t do gle`njeva, ukra{en izvezenim srebrnim zvezdama. Pod pla{tom nosio je tuniku
od svetlucave plave svile; ona je bila otvorena na grudima
gde se video prednji deo pojasa sa amblemom dru{tva.
42
Bra~na ljubav
Grb je predstavljao orla kako leì na jajima na vrhu
drveta; bio je napravljen od blistavog zlata i okruèn dijamantima. Li~ni savetnici nosili su skoro istu ode}u, ali
bez amblema; na tom mestu imali su rezbarene safire koji
su im, o zlatnom lancu, visili na vratu Dvorani su nosili
haljine boje le{nika sa istkanom cvetnom {arom oko ~aplji u sredini; njihove donje tunike bile su od svile koja
se preliva u duginim bojama, kakve su bile i njihove kratke pantalone i duga~ke ~arape. Takva je bila njihova ode}a.
16. Li~ni savetnici, zajedno sa finansijskim savetnicima i upraviteljima, stajahu oko stola, a na prin~evu
komandu sklopi{e ruke i pro{aputa{e jednoglasno molitvu
pohvale Gospodu. Nakon toga na prin~ev mig sedo{e na
tapecirana sedi{ta za stolom. „I vi morate sesti za sto sa
mnom“, re~e princ desetorici do{ljaka, „ovo su va{a mesta.“ Oni sedo{e, a dvorani, koje princ be{e ranije poslao
po njih, stado{e iza njih. Tada princ re~e: „Svako od vas
mora uzeti tanjiri} sa prstena i od svakog jela sa piramide.“ I oni se posluì{e i odmah vide{e kako se novi tanjiri}i i jela pojavljuju na mestima na kojima su se ovi nalazili.
Njihovi pehari ispuni{e se vinom s fontane u obliku piramide. I tako su oni jeli i pili.
Kada su utolili glad, princ im se obrati rekav{i: „ûo
sam da ste na mestu ispod ovog neba bili okupljeni da
iznesete svoja poimanja radosti na Nebu i ve~ne sre}e.
ûo sam da ste se izjasnili na razli~ite na~ine, u zavisnosti od telesnih uìvanja koja smatrate vrednim. Ali {ta su
telesna zadovoljstva bez zadovoljstava du{e? Du{a je ta
koja ih ~ini privla~nim. Zadovoljstva du{e su u su{tini
jedva primetna stanja blaènstva, koja postaju sve primetnija kako dolaze u misli uma, a iz njih u ose}aje tela. U
mislima uma, ona se ose}aju kao vrsta radosti, u telesnim
osetima kao zadovoljstva, a u samom telu kao uìci. Ve~na sre}a je sme{a svih njih zajedno. Ali ova poslednja
vrsta proizvodi sre}u koja nije ve~na, ve} privremena; ona
43
Emanuel Svedenborg
se zavr{ava i prolazi, pretvaraju}i se ponekad u nesre}u.
Vi ste sada videli da se sva va{a zadovoljstva nalaze me|u nebeskim zadovoljstvima, a ona prevazilaze sve {to ste
ikada zami{ljali; mada ne ostavljaju dubok utisak u na{em umu.
Postoje tri stvari koje se od Gospoda slivaju kao
jedna u na{e du{e; te tri stvari, koje ose}amo kao jednu,
ili trojstvo, jesu ljubav, mudrost i slu`ba. Ljubav i mudrost,
me|utim, ne postoje u stvarnosti osim kao pojmovi, jer
su ograni~ene na ose}anja i misli koje postoje u umu.
Ali one se ostvare u slu`bi, jer se sre}u u delovanju i
radu koje vr{i telo. Tamo gde se ostvaruju u praksi, one
nastavljaju da postoje. Po{to ljubav i mudrost dospevaju
i nastavljaju da postoje u slu`bi, slu`ba je ta koju smatramo privla~nom; a slu`ba se sastoji u lojalnom, ~asnom
i marljivom izvr{enju zadataka svoje profesije. Ljubav
prema slu`bi, odnosno marljivost u slu`bi, koncentri{e um,
spre~avaju}i ga da luta i upija sve èlje koje pristiù iz
tela i sveta kroz ~ula, nadraùju}i ih i uzrokuju}i da se
istine religije i morala, s raznim dobrima koja proizvode,
raspr{e na sve ~etiri strane. Ali ozbiljna posve}enost uma
slu`bi drì ih na okupu i vezuje, upravljaju}i um tako da
prima mudrost koja dolazi iz tih istina. On potom odagnava na jednu ili drugu stranu ruglo i ludost licemerja i
ta{tine. Ali ne{to vi{e o ovome ~u}ete od mudrog ~oveka
iz na{eg dru{tva, kojeg }u vam poslati danas popodne.“
S ovim re~ima princ ustade od stola, a za njim njegovi gosti na ru~ku, on im poèli mir i re~e an|elu koji
je bio njihov vodi~ da ih isprati u njihove sobe i da ih
ugosti kako pristojnost nalaè. Tako|e mu je re~eno da
pozove profinjene i prijatne ljude da ih zabave pri~om o
raznim radostima u njihovom dru{tvu.
17. Kad su se vratili, to bi u~injeno. Ovi koji su bili
pozvani da ih zabavljaju pri~om o raznim radostima dru{tva stigo{e iz grada. Po{to ih pozdravi{e, zapo~e{e u~tivu
44
Bra~na ljubav
konverzaciju u hodu. An|eo vodi~ im re~e da je ovih
deset ljudi pozvano na ovo nebo da vide njegove radosti
i da na taj na~in stvore novu predstavu o ve~noj sre}i.
„Zato im recite ne{to o njegovim radostima, koje deluju
na telesne ose}aje“, re~e an|eo. „Kasnije }e do}i mudri
~ovek da im ispri~a o nekim stvarima koje pretvaraju te
radosti u blaènstvo i sre}u.“
ûv{i ovo, ljudi poslati iz grada kaza{e slede}e:
„Ovde postoje praznici, koje je princ proglasio (s namerom) da pruè du{evni odmor od premorenosti, koju neki
ose}aju kao rezultat èlje da ne budu nadma{eni. Ovih se
dana na trgovima odràvaju koncerti s muzikom i pesmom, a izvan grada sportske manifestacije i pozori{ne
predstave. U ovo vreme se trgovi opremaju lo|ama, okruènim balustradama od isprepletane loze, sa koje vise
grozdovi. Me|u njima, u tri reda, sede muzi~ari sa ì~anim i duva~kim instrumentima, neki visokog, neki nièg
tonskog opsega, neki glasniji, neki manje glasni, s peva~ima oba pola, s obe strane. Oni zabavljaju gra|ane najlep{im himnama i pesmama kako u horu tako i solo, menjaju}i ànr s vremena na vreme. O praznicima, ove izvedbe
traju od jutra do podneva, a onda popodne do ve~eri.
Pored toga, svakog jutra iz ku}a oko trgova ~uju se
najlep{e pesme devojaka i devoj~ica, koje odjekuju kroz
ceo grad. Postoji jedno svojstvo duhovne ljubavi koje je
svakoga dana predmet pesme. Naime, ljubav treba da se
~uje u varijacijama i modulacijama glasova peva~a i da
se oseti u pesmi kao da je stvarno prisutna. Ona se uliva
u du{e publike i u njoj budi odgovaraju}a ose}anja. Takva je priroda pevanja na Nebu. Ovi peva~i kaù da ih
zvuk njihove pesme na neki na~in inspiri{e i uzbu|uje,
~ine}i ih prijatno uznesenim, u skladu sa doìvljajem njihovih slu{alaca. Kada se to zavr{i, prozori i vrata ku}a na
trgovima i ulicama se zatvaraju, gradom zavlada ti{ina,
pa niti se gde moè ~uti buka, niti videti ljudi da idu okolo. Tada se vra}aju izvr{enju zadataka svog zanimanja.
45
Emanuel Svedenborg
Ali u podne se vrata otvaraju, a popodne i prozori
na nekim mestima, tako da mogu da vide de~ake i devoj~ice kako se igraju na ulicama pod nadzorom dadilja
i gospodara, koji sede na tremovima ku}a.
Na krajnjim obodima grada postoje tereni za razne
sportove za de~ake i mladi}e. Odràvaju se trke i igre sa
loptom. Postoje igre sa loptom {to se odbija od zidova,
a koje se zovu Reketi. Postoje takmi~enja de~aka da se
vidi ko je energi~niji u govoru, glumi i osvajanju poena.
Energi~niji dobijaju nekoliko lovorovih listova kao nagradu. Postoje i mnogi drugi sportovi namenjeni razvoju latentnih ve{tina de~aka.
Pored toga, postoje i glumci koji izvode predstave
u pozori{tima izvan grada. Oni prikazuju razne vrste ~asnih i vrlih radnji, koje se de{avaju u civilizovanom dru{tvu. Postoje neki me|u njima, koji su glumci {to prikazuju
kontraste. „[ta smatrate“, upita jedan od desetorice, „pod
prikazivanjem kontrasta?“ „Nijedna vrlina“, odgovori{e, „ne
moè se ìvopisno prikazati, sa svim svojim finim i karakteristi~nim ~uvstvima, sem preko kontrasta izme|u stepena vrline, koji idu od maksimuma do minimuma. Ovi
glumci prikazuju minimum vrlina, dok ne do|u na nulu.
Ali postoji strogo pravilo da ne smeju prikazivati ni{ta od
njihovih suprotnosti, {to se zove ne~asnim i neprikladnim
radnjama, osim figurativno i sa velike distance. Razlog
zbog kojeg je uspostavljeno ovo pravilo leì u tome {to
se ni{ta pristojno i dobro u bilo kojoj vrlini ne moè uzastopnim koracima promeniti u ne{to {to je nepristojno i
zlo; ve} se smanjuje sve vi{e i vi{e dok ne prestane da
postoji, na kom mestu po~inje njegova suprotnost. Nebo,
na kojem je sve pristojno i dobro, stoga nema ni{ta zajedni~ko sa Paklom, gde je sve nepristojno i zlo.“
18. Dok su razgovarali, jedan sluga objavi da je osam
mudrih ljudi stiglo po prin~evom nare|enju i da èle da
budu primljeni. ûv{i to, an|eo iza|e da ih do~eka i da
46
Bra~na ljubav
ih uvede unutra. Onda nakon uobi~ajenih u~tivosti i predstavljanja, mudri ljudi po~e{e da im govore o na~inu na
koji mudrost nastaje i postaje sve ve}a; i me|u svoja zapaànja ubaci{e i niz komentara na njen razvoj, rekav{i
da u slu~aju an|ela mudrost nema granica i nikada ne
prestaje, ve} nastavlja da traje, uve}avaju}i se zauvek
Kada an|eo zaduèn za grupu za~u ovo, on im re~e:
„Na{ princ razgovarao je s njima za ru~kom o tome gde
mudrost prebiva i rekao da prebiva u slu`bi. Biste li i vi
porazgovarali sa njima o tome?“ „Kad ~ovek prvi put bi
stvoren“, reko{e oni, „on be{e obdaren mudro{}u i ljubavlju prema mudrosti, ne zbog njega samog, ve} zbog
toga da bi je mogao podeliti s drugima. Stoga uz mudrost
mudrih stoji upozorenje da niko ne sme da zadràva mudrost za sebe, ili da ìvi samo za sebe, ve} da je mora
istovremeno i deliti sa drugima. To je poreklo dru{tva,
koje u protivnom ne bi moglo da postoji. @iveti za druge
zna~i obavljati slu`bu. Slu`ba je ono {to zadràva dru{tvo na okupu i postoje brojni na~ini za njeno obavljanje,
kao {to postoje i brojni na~ini za ~injenje dobra; i same
slu`be su bezbrojne. Postoje duhovne slu`be koje se odnose na ljubav prema Bogu i ljubav prema bli`njima. Postoje moralne i politi~ke slu`be, koje se odnose na ljubav
prema dru{tvu i zemlji u kojoj osoba ìvi i prema kolegama i sugra|anima. Postoje prirodne slu`be, koje se odnose
na ljubav prema svetu i njegovom potrebama. I postoje
telesne slu`be, koje se odnose na brigu o sebi da bi se
osposobilo za vr{enje vi{ih slu`bi.
Sve ove slu`be su utisnute u osobu i one se smenjuju vlastitim redom, jedna za drugom; kada se na|u
zajedno, tada je jedna sadràna u drugoj. Oni koji su
posve}eni prvom nizu slu`bi, duhovnim slu`bama, tako|e
su posve}eni i ovim narednim, i ti ljudi su mudri. Me|utim, oni koji nisu posve}eni prvom nizu, ali jesu drugom
i narednim, nisu toliko mudri, ve} samo deluju tako zbog
spolja{njeg ispoljavanja moralnosti i civilizovanosti. Oni
47
Emanuel Svedenborg
koji nisu posve}eni prvom i drugom nizu, ve} samo tre}em i ~etvrtom, daleko su od toga da budu mudri, oni su
sotone, vole samo svet i sebe zbog sveta. Ali oni koji su
posve}eni samo ~etvrtom nizu od svih su najmanje mudri, oni su |avoli koji ìve isklju~ivo zbog sebe, i ono
{to ~ine za druge ~ine samo radi sebe.
[tavi{e, svaka ljubav ima sopstveno zadovoljstvo,
koje joj daje ìvot; i zadovoljstvo ljubavi prema slu`bi
je nebesko zadovoljstvo, {to ulazi u zadovoljstva koja se
smenjuju uzastopce i u skladu sa poretkom po kojem smenjuju jedno drugo, ona ih uzdiè i ~ini ve~nim.“ Nakon
toga, oni navedo{e nebeska uìvanja koja proizilaze iz
ljubavi prema slu`bi, rekav{i da ih ima na desetine miliona i da oni koji odu na Nebo ulaze u njih. Nastaviv{i sa
mudrim razgovorima o ljubavi prema slu`bi, oni provedo{e s njima ostatak dana sve do ve~eri.
19. Ali predve~e, glasnik obu~en u lanenu ode}u do|e do desetorice sa an|elom i pozva ih da do|u na ven~anje koje }e se odràti sutradan. Prido{lice bejahu veoma
sre}ni na pomisao da }e videti ven~anje na Nebu. Posle
toga povedo{e ih da posete jednog od li~nih savetnika i
da ve~eraju s njim. Posle ve~ere vrati{e se svako u svoju
spava}u sobu, gde spava{e do jutra.
Kada se probudi{e, ~u{e pesmu devojaka i devoj~ica
iz ku}a oko trga, kakva be{e ranije opisana. Ljubav, koja
je bila predmet njihove pesme, ovom prilikom beja{e
bra~na ljubav. Njena lepota ih duboko dirnu. Oseti{e kako blaèna divota uve}ava njihovu radost, uzdiè ih i oìvljava. Kad je do{lo vreme, an|eo re~e: „Spremite se i
obucite nebeske haljine koje vam je poslao na{ princ.“
Oni se obuko{e i vide{e kako im se ode}a sija svetlo{}u
plamena. „Za{to izgleda ovako?“, upita{e an|ela. „Zato“,
odgovori, „{to idete na ven~anje; tada ode}a u na{em dru{tvu sija i postaje ode}a za ven~anje.“
48
Bra~na ljubav
20. Naposletku an|eo ih povede u ku}u u kojoj se
odràvalo ven~anje, a vratar im otvori vrata. Kad su pre{li prag, pozdravi ih an|eo kojeg je poslao ènik, uvede
unutra i pokaza im njihova mesta. Tada ih pozva{e u predsoblje, gde po sredini prostorije ugleda{e sto, na kojem
je bio postavljen veli~anstven sve}njak sa sedam krakova i kugli, napravljenih od zlata. Na zidovima bili su pri~vr{}eni srebrni sve}njaci, a njihova svetlost davala je
zlatan odsjaj. Pored prvog sve}njaka ugleda{e dva stola,
na kojima su u tri reda bili pore|ani hlebovi, a u sva ~etiri ugla sobe bili su stolovi sa peharima od kristala.
Dok su ih posmatrali, vrata susedne sobe se otvori{e
i u sobu u|e {est devojaka, a za njima mlada i mladoènja. Dràli su se za ruke. Uputi{e se ka svojim mestima pored sve}njaka. Sedo{e, mladoènja sa leve strane a
mlada sa desne; a {est devojaka zauze{e mesta pored
mlade. Mladoènja je nosio blistavu grimiznu mantiju i
sjajnu lanenu tuniku sa ko{uljom preko, na kojoj se nalazila zlatna plo~ica okruèna dijamantima. Na toj plo~ici
bila je ugravirana ~aplja, ven~ani amblem ove nebeske
zajednice. Glava mu je bila pokrivena mitrom. Mlada je
nosila crveni ogrta~ preko izvezene haljine do peta, sa
zlatnim pojasom ispod grudi; na glavi je nosila krunu od
zlata, posutu rubinima.
Kad su zauzeli svoja mesta, mladoènja se okrenu
k nevesti i stavi zlatni prsten na njen prst. Tada izvadi
narukvice i bisernu nisku i zakop~av{i joj narukvice oko
ru~nog zglavka i bisernu nisku oko vrata, re~e: „Primi ove
zaloge.“ Kad ih ona primi, on je poljubi i re~e: „Sada si
moja“, i nazva je svojom ènom.
Kad to u~ini, svi gosti povika{e: „Blagosloveni bili.“
To re~e svaki od njih ponaosob, pa onda svi uglas. Onaj
kojeg be{e poslao princ da ga predstavlja re~e to isto; i
u tom trenutku se predsoblje ispuni miomirisom tamjana,
znakom Bo`jeg blagoslova. Tada posluìtelji uze{e hleb
sa dva stola pored sve}njaka i pehare sa stolova u uglu,
49
Emanuel Svedenborg
koji su sada bili napunjeni vinom, i dado{e svakom gostu
hleb i pehar; i oni jedo{e i popi{e. Posle toga mu` i èna
ustado{e, a za njima i {est devojaka sa srebrnim lampama u rukama, sada upaljenim, koje ih isprati{e do vrata.
Bra~ni par u|e u svadbenu odaju i vrata se zatvori{e.
21. Nakon toga, an|eo vodi~ popri~a sa gostima o
svojih deset pratilaca rekav{i im da je njemu bilo nare|eno da ih uvede u zajednicu, i kako im je pokazao veli~anstvenost prin~eve palate i ~uda u njoj, i kako su se gostili
za prin~evim stolom. Posle su razgovarali sa mudrim ljudima, nakon ~ega on upita goste da li bi dozvolili desetorici da i sa njima malo popri~aju. I oni im pri|o{e i
popri~a{e sa njima.
Jedan od mudrih ljudi koji je bio na ven~anju upita:
„Da li shvatate zna~enje onoga {to ste videli?“ Oni odgovori{e da razumeju tek pone{to i upita{e ga za{to je
mladoènja, koji je sada postao mu`, bio onako obu~en.
On odgovori da je mladoènja, koji je sada postao mu`,
predstavljao Gospoda, a mlada, koja je sada postala èna,
Crkvu, jer ven~anja na Nebu predstavljaju brak Gospoda
sa Crkvom. „Zato je“, re~e, „on nosio mitru na glavi i
bio obu~en kao Aron u mantiju, tuniku i ko{ulju. Zbog toga je tako|e nevesta, sada èna, nosila krunu na glavi i
ogrta~ poput kraljice. Sutra }e oni biti obu~eni druga~ije
jer im ova reprezentativna uloga pripada samo danas.“
Oni postavi{e drugo pitanje: „Po{to on predstavlja
Gospoda, a ona Crkvu, za{to mu je ona sedela sa desne
strane?“ „Zato“, re~e mudri ~ovek, „{to postoje dve stvari
koje ~ine brak Gospoda i Crkve – ljubav i mudrost; i
Gospod je ljubav, a Crkva je mudrost. Mudrost je s desne strane ljubavi, jer ~lan Crkve ima mudrosti kao da
dolazi od njega samog i u meri u kojoj je mudar, on prima ljubav od Gospoda. Tako|e, desna ruka predstavlja
mo}, a ljubav dobija mo} posredstvom mudrosti. Ali, kao
{to rekoh, nakon ven~anja, slika se menja, jer tada mu`
50
Bra~na ljubav
predstavlja mudrost, a nevesta ljubav prema njegovoj
mudrosti. Pa ipak, ova ljubav nije primarna, ve} sekundarna ljubav, koju èna dobija od Gospoda posredstvom
muèvljeve mudrosti. Gospodnja ljubav, koja je primarna, ljubav je mudrosti muà. Tako, nakon ven~anja, mu`
i njegova èna zajedno predstavljaju Crkvu.“
Oni postavi{e jo{ jedno pitanje: „Za{to vi mu{karci
niste stajali pored mladoènje, sada muà, kao {to je {est
devojaka stajalo pored mlade, koja je sada èna?“ „Razlog je taj“, odgovori mudri ~ovek, „{to se mi danas brojimo me|u devojke, a broj {est predstavlja sve, to jest ono
{to je potpuno.“ „Za{to je to tako?“, upita{e. „Devojke
predstavljaju Crkvu koja je sastavljena od ljudi oba pola.
Mi smo, zato, {to se ti~e Crkve isto devojke. Ovaj odlomak iz Otkrivenja vam to dokazuje:
Ovo su koji se ne opogani{e sa ènama, jer su devstvenici: oni idu za jagnjetom kud god ono po|e, (Otkrivenje, 14:4)
To je zato {to devojke predstavljaju Crkvu koju Gospod upore|uje sa deset devojaka ili devica pozvanih na
ven~anje (Matej, 25:1). To je zato {to Izrael, Sion i Jerusalim predstavljaju Crkvu, koju Re~ opisa toliko puta kao
’devicu ili k}er Izraela, Siona ili Jerusalima‘. Gospod tako|e opisuje Svoj brak sa Crkvom ovim re~ima u Psalmima Davidovim:
S desne strane stoji kraljica u Ofirskom zlatu, haljina joj je zlatom iski}ena; u vezenoj haljini vode je caru,
za njom devojke, druge njene, ulaze u dvor carev. (Psalmi 45:9-15)“
Nakon toga oni reko{e: „Sigurno je prikladno dovesti sve{tenika da sprovede slu`bu nad njima ?“ „To jeste
prikladno“, re~e mudri ~ovek, „na Zemlji, ali ne i na Nebesima, jer ona predstavljaju Gospoda Samog i Crkvu. Ta
~injenica je nepoznata na Zemlji. Opet, kod nas, sve{tenik sprovodi ceremoniju veridbe i slu{a, prima, potvr|uje
i posve}uje njihov pristanak. Pristanak je osnovno obele`je
51
Emanuel Svedenborg
braka, a ostale ceremonije koje ga prate su njegov formalni izraz.“
22. Onda se an|eo vodi~ pribliì devojkama i ispri~av{i i njima o svojim pratiocima, upita ih da li bi bile
toliko ljubazne da provedu neko vreme sa njima. I one im
pri|o{e, ali kad pri|o{e blizu, one se iznenada okrenu{e
i odo{e u ènske odaje, gde su boravile i njihove prijateljice. Videv{i to, an|eo vodi~ po|e za njima i upita ih
za{to su iznenada uzmakle, a da se i ne obrate gostima.
„Nismo mogle da pri|emo“, odgovori{e one. „Za{to?“,
upita ih an|eo. „Ne znamo“, odgovori{e, „ali osetile smo
kako nas ne{to odbija i odvla~i nazad. Molimo te da nam
oprosti{.“
Tada se an|eo vrati svojim pratiocima i prenese im
odgovor koji je dobio; i dodade: „Sumnjam da va{a sklonost prema suprotnom polu nije ~edna. Mi na Nebu, volimo devojke zbog njihove lepote i fino}e vladanja; mi
ih volimo ne`no, ali na ~astan na~in.“ Njegovi pratioci se
na to nasmeja{e i reko{e: „Tvoje sumnje su osnovane. Da
li iko moè gledati takve lepotice na dohvatu ruke, a da
ne oseti èlju?“
23. Nakon zabave, svi gosti ven~anja odo{e na spavanje, kao i desetorica sa an|elom, jer je bilo kasno uve~e. U zoru ~u{e objavu: „Danas je sabat.“ I oni ustado{e
i upita{e an|ela: „[ta to zna~i?“ On odgovori da je to
poziv na slu`bu Bo`ju; ona se ponavlja u odre|enim intervalima, a najavljuju je sve{tenici. „Vr{i se u na{im crkvama“, re~e, „i traje oko dva sata. Ako èlite, moète po}i
sa mnom i ja }u vas uvesti.“
Oni se obuko{e i po|o{e sa an|elom i u|o{e u crkvu. Crkva je bila dovoljno velika da primi oko tri hiljade
ljudi; polukru`nog oblika sa klupama ili stolicama pore|anim u neprekidnom luku, koji je odgovarao obliku crkve, stolice pozadi bile su vi{e od ovih napred. Ispred njih,
52
Bra~na ljubav
a ne{to iza centra, nalazila se propovedaonica. Levo iza
propovedaonice bila su vrata. Deset novoprido{lica u|e
sa an|elom vodi~em, koji im pokaza mesta gde treba da
sednu, rekav{i im: „Svako ko do|e u crkvu zna koje je
njegovo mesto. On to zna po intuiciji i ne moè sesti
nigde drugde. Ako ipak sedne, on ne moè ~uti ni razumeti ni{ta remete}i time i op{ti sklad, a kada se to desi,
sve{tenik nije nadahnut.“
24. Kad se skupi{e, sve{tenik stade za propovedaonicu i zapo~e propoved ispunjenu duhom mudrosti. Njen
predmet bila je svetost Svetog pisma, i kako je preko
njega Gospod povezan i sa duhovnim i sa prirodnim svetovima. Prosve}enost koju on uìva omogu}ila mu je da
u potpunosti dokaè kako je ovu svetu knjigu diktirao
Bog Jehova, tako da je On prisutan u njoj do te mere da
je On ta mudrost koju ona sadrì. Ali mudrost, koja je
Sam Gospod u njoj, leì skrivena ispod bukvalnog zna~enja i ne otkriva se sem onima koji spoznaju istine doktrine, a istovremeno vode dobar ìvot, pa su u Gospodu
i Gospod je u njima. Naposletku zavr{i svoju propoved
iskrenom molitvom, a onda si|e.
Kako se skup razilazio, an|eo zamoli sve{tenika da
uputi koju re~ dobrodo{lice desetorici njegovih pratilaca.
I on im pri|e i oni razgovarahu pola sata. Sve{tenik je
govorio o Svetom Trojstvu, rekav{i da je Isus Hrist taj
u kojem ìvi sva puno}a telesnog boànstva, kao {to je
govorio apostol Pavle. Nakon toga govora{e o jedinstvu
milosr|a i vere, odnosno jedinstvu milosr|a i istine, jer
je vera istina.
25. Po{to mu zahvali{e, oni odo{e ku}i. Tamo im
an|eo re~e: „Ve} je tre}i dan kako ste do{li u ovo nebesko dru{tvo, a Gospod vas je pripremio na trodnevni
boravak ovde. Stoga je do{lo vreme da se rastanemo.
Skinite haljine koje vam je poslao princ i obucite svoje.“
53
Emanuel Svedenborg
Kad se preobuko{e u svoju ode}u, oseti{e èlju da odu.
I oni krenu{e da silaze, a an|eo ih isprati do mesta na
kom su se sastali. Tu se oni zahvali{e Gospodu na Njegovoj dobroti, {to ih je obdario znanjem i shvatanjem nebeskih radosti i ve~ne sre}e.
26. Ponavljam svoju sve~anu izjavu da su se ovi
doga|aji zbili i da su ove stvari re~ene onako kako sam
ispri~ao, ove prve u Svetu duhova, koji je na pola puta
izme|u Neba i Pakla, a druge u nebeskom dru{tvu kojem
pripada an|eo sa trubom, koji je bio moj vodi~. Da li bi
iko u hri{}anskom svetu znao i{ta o Nebu i njegovim radostima i sre}i, o ~emu je znanje isto kao znanje o spasenju, da Gospod nije izvoleo da otvori o~i ne~ijeg duha i
pokaè mu i podu~i ga? Savr{eno je jasno da se ovakva
vrsta stvari de{ava u Duhovnom svetu, na osnovu onoga
{to smo videli i ~uli od apostola Jovana i {to je opisano
u Knjizi Otkrivenja. Na primer, on je video Sina ôve~jeg usred sedam sve}njaka (Otkr. 1:12, 13); zavetni {ator,
hram, kov~eg i oltar na Nebu (15:5, 8; 11:19; 6:9; 8:3;
9:13); knjigu zape~a}enu sa sedam pe~ata, njeno otvaranje i konje koji izlaze iz nje (5:1; 6:1, 2, 4, 5, 8); ~etiri
ìva bi}a oko prestola (4:6); dvanaest hiljada odabranih
iz svakog plemena (7:4-8); skakavce koji izlaze iz bezdana (9:3, 7); a`daju i njenu bitku sa Mihajlom (12:7);
ènu koja je rodila mu{ko dete i pobegla u pustinju zbog
a`daje (12:1, 2, 5, 6); dve zveri, jednu koja izlazi iz mora, a drugu iz zemlje (13:1, 11); ènu koja sedi na crvenoj
zveri (17:3); a`daju ba~enu u ognjeno i sumporno jezero
(20.3, 10); belog konja i veliku gozbu (19:11, 17); novo
nebo i novu zemlju i sveti Jerusalim da silaze, s opisom njegovih vrata, zidova i temelja zidova (21:1, 1, 12, 14, 17-20);
i reku vode ìvota i drvo ìvota koje ra|a vo}e (rod) svakog meseca (22:1, 2). Postoje i mnoge druge stvari koje
je Jovan video kad je bio u duhu u Duhovnom svetu i
na Nebu. [tavi{e, postoje stvari koje su videli apostoli,
54
Bra~na ljubav
nakon uskrsnu}a Gospodnjeg, a kasnije Petar (Dela, glava 11), a ~uo ih je i video i Pavle.
Postoje tako|e i vizije proroka. Na primer, Jezekilj
je video ~etiri zveri koje su bile heruvimi (Jezekilj, glave
1 i 10); novi hram i novu zemlju i an|ela koji ih meri
(glave 40-48); njegovo odvo|enje u Jerusalim i gledanje
grozota tamo, i odvo|enje u Kaldeju u ropstvo (glave 8
i 11). Zaharija je imao sli~na iskustva; video je ~oveka da
ja{e me|u mirtama (Zaharija, 1:8); ~etiri roga, pa ~oveka
koji nosi u ruci mera~ko uè (2:1); sve}njak i dva drveta masline (4:1); lete}i svitak (efa) i bure (5:1, 6); ~etvoro kola koja izlaze izme|u dve planine i njihove konje
(6:1). Isto tako je Danilo video ~etiri zveri koje izlaze iz
mora (Danilo, 7:1); borbu izme|u ovna i jarca (8:1); an|ela Gavrila, s kojim je vodio dugi razgovor (glava 9). Jelisijin sluga je video kola i vatrene konje oko Jelisija;
video ih je kad su mu se otvorile o~i (2. Carevima 6:17).
Iz ovih i mnogih drugih odlomaka iz Re~i jasno se
vidi da su stvari koje su se doga|ale u Duhovnom svetu
videli mnogi, kako pre tako i posle dolaska Gospodnjeg.
Za~u|uju}e je {to se isto i sada de{ava kada Crkva nastaje a Novi Jerusalim silazi od Gospoda s Neba!
55
II
BRAKOVI NA NEBU
27. Postojanje brakova na Nebesima je neverovatno
onima koji veruju da posle smrti osoba postaje du{a ili
duh, po{to je njihov pojam du{e ili duha pojam retkog
etra ili daha. Isto tako i onima koji ne veruju da osoba
moè ponovo ìveti kao osoba sve do nakon Sudnjeg dana i, govore}i uop{teno, onima koji ne znaju ni{ta o Duhovnom svetu, u kojemu ìve an|eli i duhovi i u kojemu
su nebesa i paklovi. Po{to je ovaj svet do sada bio nepoznat, a prisutno je krajnje nepoznavanje ~injenice da an|eli
Neba u potpunosti nose ljudsko obli~je kao i, delimi~no,
duhovi Pakla, bilo kakvo otkrovenje o brakovima bilo je
nemogu}e. Jer bi ljudi rekli: kako moè du{a biti sjedinjena s du{om? ili dah s dahom, kao {to su mu` i èna
sjedinjeni na zemlji? I jo{ mnogo toga {to bi, kada se izgovori, uni{tilo i raspr{ilo veru u tamo{nje brakove.
Me|utim, sada, kada je mnogo toga otkriveno o Duhovnom svetu, a njegova priroda opisana u mojim knjigama
Nebo i Pakao i Objava Apokalipse, mogu}e je predstaviti
slede}e argumente za potvrdu, pa i razumevanje, postojanja brakova na Nebu:
I
Nakon smrti, osoba nastavlja da ìvi kao
osoba.
II Mu{karac je tada isto mu{karac, a èna isto
èna.
III Svaka osoba zadràva svoju ljubav nakon smrti.
56
Bra~na ljubav
IV
Glavna ljubav je seksualna ljubav; a u slu~aju
onih koji dospeju na Nebo, to jest onih koji postanu duhovni na Zemlji, to je bra~na ljubav.
V
O ovim ~injenicama svedo~i o~evidac.
VI Dakle, postoje brakovi na Nebesima.
VII Re~ Gospodnja, da se nakon vaskrsenja ljudi ne
ven~avaju, odnosi se na duhovna ven~anja.
Ovi argumenti bi}e sada obja{njeni po redu.
28. (I) Nakon smrti, osoba nastavlja da ìvi kao osoba.
Do sada se nije znalo da, posle smrti, osoba nastavlja da ìvi kao osoba iz razloga koji su upravo navedeni. Iznena|uju}e je da se to nije znalo ni u hri{}anskom
svetu, u kojem je tu Re~ da prosvetli o ve~nom ìvotu i
u kojem sam Gospod u~i da }e svi mrtvi ustati, i da Bog
nije Bog mrtvih ve} ìvih (Matej 22:31, 32; Luka 20:37,
38). [tavi{e, {to se ti~e emocija i misli uma ~ovekovog,
on je u dru{tvu an|ela i duhova i tako blisko povezan sa
njima da se ne moè odvojiti od njih sem smr}u. Ovo
neznanje iznena|uje jo{ i vi{e kada je svako ko je umro
od po~etka stvaranja, do{ao ili dolazi kod svojih ili se, kao
u Re~i, vratio ili se vra}a njima.
Pored toga, ljudi imaju op{ti utisak, koji nije ni{ta
drugo nego uticaj Neba na duboke nivoe uma, koji ~ini
da ~ovek ima unutra{nju percepciju istina da ih takore}i
moè videti. To mu omogu}uje da shvati ovu istinu, da
osoba nastavlja da ìvi kao osoba posle smtri, sre}no, ukoliko je vodila dobar ìvot, nesre}no, ako nije. Ove misli
ima svako, ako uzdigne svoj um iznad tela i razmi{lja
iznad neposrednog ~ulnog nivoa, kao {to se de{ava kada
se ~ovek iskreno moli Bogu ili kada leì na samrtni~koj
postelji ~ekaju}i poslednji udisaj, ili kada ~uje kako ljudi
govore o pokojnicima i njihovoj sudbini.
Ispri~ao sam hiljade ~injenica o pokojnicima, pripovedaju}i njihovoj bra}i, ènama i prijateljima sudbinu nekih. Tako|e sam pisao o sudbini britanskih, holandskih, rimskih
57
Emanuel Svedenborg
katolika, Jevreja i pagana, i o sudbini Lutera, Kalvina i Melanhtona. Ali do sada, nikada nisam ~uo da je iko rekao:
kako to moè biti njihova sudbina kada oni jo{ nisu vaskrsli iz svojih grobova, po{to se Sudnji dan jo{ nije desio?
Sigurno su oni u me|uvremenu du{e, da{ci vetra, u nekom
limbu zvanom Pu?1 Nikada nisam ~uo nikoga da kaè tako
ne{to i to me je ponukalo da izvu~em zaklju~ak da svaka
osoba ima li~ni ose}aj da }e nastaviti da ìvi kao takva nakon
smrti. Zar svaki suprug koji voli svoju ènu, svoju mla|u
ili stariju decu, ne kaè sebi kad su umirali ili umrli da su
oni u Bo`jim rukama i da }e ih videti ponovo kada umre,
te da }e ponovo deliti sa njima ìvot ljubavi i radosti?
29. Da li moè iko, ko to zaista èli, da ne vidi
razumom kako ~ovek nakon smrti ne moè biti dah, koji
se te{ko moè zamisliti kao bilo {ta drugo sem kao da{ak
vetra ili vazduha ili etra; i da on predstavlja ili sadrì njegovu du{u, koja ~ezne i ~eka na ponovno sjedinjenje sa
njegovim telom da bi mogla da uìva u kori{}enju ~ula
i stvari koje ga ushi}uju kao ranije na svetu? Zar nije
o~igledno da bi, ako je to ono {to mu se de{ava nakon
smrti, ~ovek bio u gorem stanju od ribe, ptice i kopnene
ìvotinje, ~ije du{e ne nastavljaju da ìve, pa nemaju ni
~e`nju ni ~ekanje da ih uznemirava? Ako je ~ovek nakon
smrti nekakav dah, obi~ni da{ak vetra, tada bi on ili lepr{ao u prostoru ili bi, kao {to nas pojedina predanja uveravaju, bio uskladi{ten do Sudnjeg dana u nekom mestu
zvanom Pu ili limbu, kao {to ga oci (ranog hri{}anstva)
nazivaju. Zar iz toga logi~ki ne proizilazi da se oni koji su
ìveli na po~etku stvaranja, perioda od kojeg je pro{lo
{est hiljada godina2, nalaze i dalje u istom stanju zabrinu1 Pu i Ubi su gr~ka, odnosno latinska re~ sa zna~enjem „negde“. Prethodno su kori{tene kao teolo{ki termini da ozna~e boravi{te du{a dok
~ekaju na ponovno prisajedinjenje/pripajanje svojim telima. Za te du{e se tako|e govorilo da su „u limbu“ (na pograni~noj zemlji)
2 Po Biblijskoj hronologiji arhiepiskopa A{era. (Prim. prev.)
58
Bra~na ljubav
tosti, koje se postepeno pogor{ava, jer ~e`nja ~ini svaki
period ~ekanja sve zamornijim kako vreme prolazi? Iz
toga proizilazi da bi moralo biti da ti ljudi i dalje ili
lepr{aju okolo u prostoru, ili su zatvoreni u limbu, pa su
stoga u stanju krajnje agonije? I to bi bio slu~aj sa Adamom i njegovom ènom, Avramom, Isakom i Jakovom i
svima ostalima od tog vremena pa nadalje?
Iz toga bi ishodi{te bilo da je roditi se kao ~ovek
naàlosnija sudbina koja se moè zamisliti. Ali je upravo suprotno ovome obezbedio Gospod, koji je Bog Jehova, Tvorac univerzuma. On je u~inio da osoba koja se
veè za njega tako {to }e ìveti po Njegovim zapovedima, bude blaènija i sre}nija nakon smrti nego za ìvota
na svetu. Ono {to osobu ~ini blaènijom i sre}nijom jeste
to {to ona postaje duhovna, a duhovna osoba ose}a i doìvljava duhovno zadovoljstvo, koje u tolikoj meri prevazilazi prirodno zadovoljstvo da je hiljadu puta ve}e.
30. An|eli i duhovi su ljudska bi}a, o ~emu govore
Avram, Gideon, Danilo i proroci koji su ih videli, a pre
svega Jovan u Knjizi Otkrivenja, kao i èna u grobu
Gospoda. I samog Gospoda su videli njegovi sledbenici
nakon vaskrsenja. Razlog zbog kojeg su mogli da ga vide
jeste taj {to su o~i njihovih du{a tada bile otvorene; a
kada se to desi, an|eli se mogu videti u svom obli~ju,
koje je ljudsko. Ali oni su nevidljivi kada su ove o~i zatvorene, to jest skriveni za o~i koje izvla~e sve svoje
utiske iz materijalnog sveta.
31. Treba znati da posle smrti osoba prestaje da
bude prirodno bi}e i postaje duhovno bi}e, ali sebi izgleda apsolutno isto, u tolikoj meri da je nesvesna da se
vi{e ne nalazi u Prirodnom svetu. Ima isto telo, lice, govor i ose}anja, jer u emocijama i mislima, odnosno volji
i intelektu, osoba ostaje ista. U stvari osoba zapravo nije
ista, jer je tada duhovno bi}e. Ali ona ne moè videti raz59
Emanuel Svedenborg
liku, jer nije u stanju da uporedi svoje sada{nje stanje sa
prethodnim, prirodnim, stanjem, po{to ga je odloìla i preuzela ovo drugo. Stoga sam ~esto slu{ao kako ljudi kaù
da ne bi uop{te bili svesni da se ne nalaze u svom ranijem svetu da nije ~injenice da ne mogu vi{e da vi|aju
one koje su tamo ostavili, a da vi|aju one koji su oti{li
iz njega, to jest one koji su umrli. Me|utim, razlog zbog
kojeg oni vi|aju ove druge, a ne prve, jeste taj {to oni
nisu prirodni ve} duhovni ili supstancijalni3 ljudi. Duhovna ili supstancijalna osoba moè videti duhovnu ili supstancijalnu osobu onako kao {to prirodna ili materijalna
osoba moè videti drugu prirodnu ili materijalnu osobu.
Ali one ne mogu videti jedna drugu zbog razlike izme|u
supstancijalnog i materijalnog, koja je sli~na razlici izme|u onoga {to je pre i onoga {to je posle. Ono pre, koje je
su{tinski ~istije, nevidljivo je za ono posle, koje je su{tinski prostije, kao {to je ono posle, koje je prostije, nevidljivo za ono pre, koje je su{tinski ~istije. Iz toga sledi da
je an|eo nevidljiv osobi s ovog sveta, kao {to je osoba
s ovog sveta nevidljiva an|elu.
Razlog zbog kojeg je osoba nakon smrti duhovna ili
supstancijalna jeste taj {to ova leì skrivena unutar prirodne ili materijalne osobe. Materijalna osoba joj sluì kao
pokriva~, kao koà, koja kada se odbaci omogu}uje duhovnoj ili supstancijalnoj osobi da se pojavi, da postane ~istija, vi{e okrenuta ka unutra i kompletnija. Duhovna osoba
je ipak kompletna osoba, iako nevidljiva prirodnoj osobi,
kao kad se Gospod prikazao apostolima nakon vaskrsenja. Prvo su ga videli, pa ga vi{e nisu videli, a On je opet
bio ~ovek kakav je bio kad su ga videli, a onda je nestao.
Oni su rekli da su im, kad su ga videli, o~i bile otvorene.
32. (II) Mu{karac je tada isto mu{karac, a èna isto
èna.
3 Supstancijalni -. sa~injeni od supstnce, za koju se veruje da je osnova svih oblika materije. (Prim. prev.)
60
Bra~na ljubav
Po{to osoba nastavlja da ìvi nakon smrti, a osoba
moè biti mu{karac ili èna, a mu{karac i èna su toliko
razli~iti da ne mogu postati ono drugo, iz toga sledi da,
posle smrti, mu{karac nastavlja da postoji kao mu{karac,
a èna kao èna, i jedno i drugo kao duhovna bi}a. Kaèmo da ne moè postati èna, niti èna mu{karac, tako
da je nakon smrti mu{karac – mu{karac, a èna – èna,
ali zato {to se ne zna u ~emu se muèvnost i ènstvenost
u su{tini ogledaju, to moram ovde ukratko objasniti.
Osnovna razlika je u tome {to je najdublje jezgro
mu{karca ljubav, a omota~ mudrost ili, drugim re~ima,
ljubav obmotana mudro{}u. Sr` ène je mudrost mu{karca, a njen omota~ je ljubav mudrosti. Ali to je ènska
ljubav, koju Gospod daruje èni kroz mudrost njenog
muà. Druga ljubav je mu{ka ljubav, ljubav mudrog, koju je Gospod darovao muù u meri potrebnoj da stekne
mudrost. Iz ovoga sledi da je mu{karac mudrost ljubavi
a èna ljubav mudrosti. Stoga je od stvaranja u svakome
usa|ena ljubav spajanja u jedno. Ali re}i }u vam vi{e o
ovim stvarima u ovome {to sledi. @ena nastaje od mu{karca, to jest èna je izva|ena iz mu{karca, kao {to se
vidi iz slede}eg pasusa Postanja:
I Gospod Jehova uze jedno od rebara ~ovekovih, i
mesto popuni mesom i iskoristi rebro koje je uzeo od ~oveka da napravi ènu. I dovede je ~oveku, a ~ovek re~e,
Ona je kost od mojih kostiju, i telo od mog tela, neka
joj bude ime Ishshah4, jer je uzeta od ~oveka. (Postanje
2:21-23)
Zna~enje rebra i tela bi}e obja{njeno na drugom
mestu.
33. Rezultat takvog prvobitnog stvaranja je taj da je
~ovek po ro|enju stvorenje intelekta, a èna stvorenje volje,
ili, drugim re~ima, ~ovek ro|enjem sti~e è| za znanjem,
4 Ishshan - na hebrejskom "~ove~ica". (Prim. prev.)
61
Emanuel Svedenborg
razumevanjem i mudro{}u, a èna ro|enjem sti~e ljubav
prema sjedinjavanju sa tom è|i mu{karca. Po{to ono {to
je unutra formira spolja{njost da mu sli~i, a obli~je ~oveka je intelektualno, a obli~je ène je ljubav ka intelektu,
zbog toga se ~ovek razlikuje od ène u licu, glasu i ostatku tela. On ima stroè lice, grublji glas i sna`nije telo, da
ne pominjemo bradu, tako da je, uop{teno govore}i, manje lep od ène. Tako|e postoje razlike i u pokretima i
pona{anju. Ukratko, nema sli~nosti me|u njima, pa ipak
svaki detalj nosi poriv ka sjedinjenju. Zapravo, postoji
muèvnost u svakom delu ~oveka, do najsitnijih delova
njegovog tela kao i u svakoj njegovoj misli i svakoj iskri
naklonosti koju oseti; isto vaì i za ènstvenost ène. Po{to se, dakle, ne mogu pretvoriti jedno u drugo, sledi da
nakon smrti ~ovek ostaje ~ovek, a èna èna.
34. (III) Svaka osoba zadràva svoju ljubav nakon
smrti.
Ljudi znaju da postoji ljubav, ali ne znaju {ta je to. U
na{em uobi~ajenom govoru kaè se da ljubav postoji, kao
kad kaèmo da me on voli, da kralj voli svoje podanike,
podanici vole svog kralja, mu` voli svoju ènu, majka
decu, a ona nju. Mi tako|e kaèmo da ovaj ili onaj voli
svoju zemlju, svoje sunarodnike, kom{ije, a isti izraz se
koristi i za apstraktne stvari, kao kad kaèmo da neko
voli ovo ili ono.
Ali, uprkos univerzalnom zna~enju ljubavi u govoru,
te{ko da iko zna {ta je ljubav. Po{to se razmi{ljanjem ne
moè stvoriti nikakva predstava o tome u ~ovekovoj glavi, niti se rasvetliti intelektu, jer to nije stvar svetlosti,
ve} topline, ~ovek zaklju~uje da je to ne{to ili nepostoje}e ili je neki uticaj proizveden vi|enjem, slu{anjem ili
bivanjem u dru{tvu date osobe. On je potpuno nesvestan
da je to sam njegov ìvot, ne samo op{ti ìvotvorni princip celog njegovog tela i svih njegovih misli ve} ìvot u
svakom njegovom pojedina~nom elementu. Mudra osoba
62
Bra~na ljubav
ovo moè shvatiti na slede}i na~in. Recimo mi kaèmo:
„Ako oduzmete ushi}enje ljubavi, da li moète razmi{ljati o i~emu? Da li moète raditi i{ta?“ Nesumnjivo u meri
u kojoj se ushi}enje, deo ljubavi, hladi, hlade se misao,
govor i delovanje, i u meri u kojoj se ushi}enje zagreva, zagrevaju se i oni. Ljubav je zna~i toplina ìvota osobe, njena ìvotvorna toplota, a to je i razlog {to je krv
topla i {to je crvena. Ovi efekti proizilaze iz vatre sunca
sa Neba an|ela, koja je nepatvorena ljubav.
35. Beskrajna raznolikost ljudskih lica je pokazatelj
da svako ima sopstvenu ljubav da ga razlikuje od drugih,
to jest niko nema istu ljubav kao drugi. Lica su izraz ljubavi, jer je dobro poznato da se lica menjaju i da izgledaju druga~ije u zavisnosti od emocije ljubavi osobe. @elje,
tako|e, koje su deo ljubavi, kao i njene radosti i tuge,
isijavaju sa lica. To nam jasno pokazuje da je osoba u
stvari sama njena ljubav, ili pre oblik uzet na osnovu njene ljubavi. Ali treba znati da je ~ovekova du{a, koja je
jedno te isto {to i duh koji nastavlja da ìvi nakon smrti,
oblik uzet na osnovu ~ovekove ljubavi. Ali ~ovekova vanj{tina u svetu nije, jer je nau~en od detinjstva da skriva
èlje svoje ljubavi ili pak da se pretvara i prikazuje ne{to
{to nisu njegova prava ose}anja.
36. Razlog zbog kojeg svaka osoba zadràva svoju
ljubav nakon smrti jeste taj {to je ljubav ìvot ~ovekov
(kao {to je navedeno u odeljku 34) pa stoga i ~ovek sam.
ôveka ~ine i njegova razmi{ljanja, odnosno inteligencija i mudrost; ali oni ~ine jedno sa njegovom ljubavlju.
Ljubav je ta koja je izvor i determinanta ~ovekovih misli;
i njegovog govora i delovanja tako|e, pod uslovom da on
ima slobodu. Iz ovoga se moè videti da je ljubav bit ili
su{tina ~ovekovog ìvota, a razmi{ljanje je rezultat nastajanja ili bu|enja njegovog ìvota. Zato govor i delovanje koji proizilaze iz razmi{ljanja, ne dolaze toliko iz
63
Emanuel Svedenborg
razmi{ljanja koliko iz ljubavi putem razmi{ljanja. Iskustvo mi je omogu}ilo da spoznam da nakon smrti osoba
ne predstavlja misao, ve} emocije i misli koje proizilaze
iz emocija; odnosno da je osoba ljubav i inteligencija koja iz nje proizilazi. Tako|e, osoba posle smrti odbacuje
sve {to nije u harmoniji sa njenom ljubavlju; odnosno,
ona postepeno usvaja lice, glas, govor, pokrete i pona{anje koji su u skladu sa ljubavlju njenog ìvota. Tako je
celo Nebo ure|eno u skladu sa svim razli~itim vrstama
sklonosti ljubavi za dobro, a ceo Pakao u skladu sa svim
vrstama sklonosti ljubavi za zlo.
37. (IV) Glavna ljubav je seksualna ljubav; a u slu~aju onih koji dospeju na Nebo, odnosno onih koji postanu duhovni na Zemlji, to je bra~na ljubav.
Razlog zbog kojeg seksualna ljubav nastavlja da postoji nakon smrti jeste taj {to mu{karac ostaje mu{karac
i èna èna, a muèvnost mu{karca proìma svaki deo
njega i njega u celini kao i ènstvenost ènu; a poriv ka
sjedinjenju prisutan je u svakom detalju do onog najsitnijeg. Po{to je taj poriv ka sjedinjenju usa|en od stvaranja, pa je stoga neprestano prisutan, iz toga sledi da osoba èli drugu osobu i ~ezne da bude sjedinjena s njom.
Ljubav sama po sebi nije ni{ta drugo nego èlja, odnosno poriv ka sjedinjenju; bra~na ljubav je poriv k sjedinjenju u jedno. Jer su mu{ko i ènsko od ljudske vrste
tako napravljeni da budu u stanju da postanu kao jedno
bi}e, to jest jedno telo; a kada se sjedine, tada su oni,
uzeti zajedno, celovit odraz ~ovekove prirode. Kada nisu
tako sjedinjeni, oni su dvoje, svako od njih kao da je
podeljena osoba ili pola osobe. Po{to taj poriv ka sjedinjavanju leì duboko skriven u svakom delu kako mu{karca tako i ène, a svaki deo poseduje sposobnost i
èlju ka spajanju u jedno, iz toga sledi da ljudi zadràvaju obostranu i uzajamnu seksualnu ljubav i nakon
smrti.
64
Bra~na ljubav
38. I seksualna i bra~na ljubav ovde su spomenute,
jer seksualna ljubav nije isto {to i bra~na ljubav. Seksualna ljubav pripada prirodnom ~oveku, bra~na ljubav duhovnom ~oveku. Prirodni ~ovek voli i èli samo spolja{nje
jedinstvo i telesna zadovoljstva koje ono pruà. Ali duhovni ~ovek voli i èli unutarnje jedinstvo i ushi}enje duha koje ono pruà, i on shvata da je to jedino mogu}e s
jednom ènom, sa kojom stepen jedinstva moè postepeno da se pove}ava. [to vi{e to jedinstvo raste, to on sve
vi{e ose}a kako se i ushi}enje proporcionalno pove}ava,
do ve~nog trajanja. Ali prirodni ~ovek nikada ne razmi{lja o tome. Zato mi kaèmo da bra~na ljubav ostaje nakon smrti sa onima koji do|u na Nebo, odnosno, onima
koji postanu duhovni na Zemlji.
39. (V) O ovim ~injenicama svedo~i o~evidac.
Do sada sam dovoljno razmatrao ove izjave, te sada
mogu da ih potvrdim intelektualnim ili tzv. racionalnim
argumentima: da osoba nastavlja da ìvi kao osoba nakon
smrti, da je mu{karc i tada mu{karac, a èna èna, da
svaka osoba zadràva svoju ljubav posle smrti i da su
glavne ljubavi seksualna i bra~na. Ali je ljudima od detinjstva usa|eno ~vrsto uverenje, prvo od strane roditelja
i u~itelja, a potom od u~enih ljudi i sve{tenstva, da nakon smrti ne}e nastaviti da ìve kao ljudi do na Sudnji
dan, a mnogi su do sada ve} proveli {est hiljada godina
~ekaju}i na njega. [tavi{e, mnogi su smestili ovo uverenje u kategoriju stvari u koje se mora verovati, a ne razumeti ih. Iz tih razloga, bilo je neophodno potvrditi ove
iste izjave i izjavom o~evica. Ako se to ne uradi, osoba
koja veruje samo svojim ~ulima, ponesena verovanjem
koje mu je nametnuto, re}i }e: „Ako ljudi nakon smrti
nastavljaju da ìve kao ljudi, ja bih ih video i ~uo.“ i
„Ko je si{ao sa Neba ili do{ao iz Pakla da nam pri~a?“
Me|utim, nije bilo niti je jo{ uvek mogu}e da jedan
nebeski an|eo si|e ili da duh Pakla izi|e i govori sa
65
Emanuel Svedenborg
ljudima, sve dok Gospod ne otvori njihove duboke nivoe
svesti ili duha. To se stvarno moè desiti samo onima
koje je Gospod pripremio da prime istine duhovne mudrosti. Gospod je dakle izvoleo da to u~ini meni, kako
uslovi na Nebu i u Paklu, i to kako ljudi ìve nakon smrti, ne bi ostali nepoznati, potonuli u neznanju i bili pokopani poricanjem. Dokazi o~evica u vezi sa gore pomenutim
stavovima jesu suvi{e brojni da bi se ovde navodili; ali
se oni mogu pro~itati u mojim knjigama Nebo i Pakao i
Nastavak o Duhovnom svetu5; a potom i u Objavi apokalipse. Ali {to se ba{ braka ti~e, na}i }ete ih me|u
iskustvima priloènim uz odeljke ili poglavlja ove knjige.
40. (VI) Dakle, postoje brakovi na Nebesima.
Kako je ovo sada potvr|eno i argumentima i iskustvom, to ne zahteva dalje dokazivanje.
41 (VII) Re~ Gospodnja da se nakon vaskrsenja ljudi ne ven~avaju, odnosi se na duhovna ven~anja.
U Jevan|eljima ~itamo:
A pristupi{e neki od sadukeja, koji kaù da nema
vaskrsenja i pitahu Isusa, govore}i, U~itelju, Mojsije nam
napisa, ’Ako kome umre brat koji ima ènu, i umre bez
dece, da brat njegov uzme ènu, i da podigne seme bratu
svom.‘ Be{e sedam bra}e, jedan za drugim uzimahu ènu,
ali ne ostavi{e dece i pomre{e. A povrh svih umre i èna.
O vaskrsenju dakle, koga }e od njih biti èna? I odgovaraju}i Isus re~e im, Deca ovog sveta ène se i udaju. A
koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih
niti }e se èniti ni udavati. Jer vi{e ne mogu umreti, jer
su kao an|eli i sinovi su Boìji kad su sinovi vaskrsenja.
A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gde naziva Gospoda Boga Avramovog i Boga Isakovog i Boga
Jakovljevog. A Bog nije Bog mrtvih, nego ìvih; jer su
5 Nastavak o Duhovnom svetu sada se obi~no {tampa zajedno sa knjigom Sudnji dan. (Prim. prev.)
66
Bra~na ljubav
Njemu svi ìvi. (Luka 20:27-38; Matej 22:23-32; Marko
12:18-27)
Gospod je ukazao na dve stvari u ovom u~enju; prvo, da ljudi ustaju nakon smrti i drugo, da se ne ène na
Nebesima. Vaskrsenje nakon smrti je dokazao Bog, koji
nije Bog mrtvih nego ìvih, a Avram, Isak i Jakov su ìvi; a potom parabolom o bogatom ~oveku u Paklu i Lazaru na Nebu (Luka 16:22-31).
Druga stvar, da se ljudi ne ène na Nebu, dokazana
je re~ima: a koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti }e se èniti ni udavati. Jasno je da se
ovime misli na duhovno ven~anje jer odmah iza ovoga
slede re~i: Jer vi{e ne mogu umreti, jer su kao an|eli i
sinovi su Boìji kad su sinovi vaskrsenja. Duhovno ven~anje zna~i povezivanje sa Gospodom, ne{to {to se de{ava na Zemlji, a kada se desi na Zemlji, desilo se i na
Nebu. Ven~anje se, stoga, ne moè ponoviti na Nebu, niti
se moè ponovo èniti i udavati. To je zna~enje ovih re~i: Deca ovog sveta ène se i udaju. A koji se udostoje
dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti }e se èniti ni
udavati. Gospod ove ljude zove sinovima ven~anja (Matej 9:15; Marko 2:196); a u ovom odlomku an|elima, sinovima Bo`jim i sinovima vaskrsenja.
Ven~anje je povezivanje sa Gospodom, a onoga koji
ide na ven~anje na Nebu prihvata Gospod. To se vidi iz
ovih odlomaka: Carstvo je nebesko kao ~ovek car koji
na~ini svadbu sinu svom, i posla sluge svoje da zovu
zvanice na svadbu (Matej 22:1-14). Carstvo nebesko je
kao deset devojaka koje izi|o{e na susret èniku, od kojih pet behu spremne i otido{e na ven~anje (Matej 25:1).
Jasno je da je ovde Gospod aludirao na sebe u stihu trinaest ovog poglavlja koji kaè: Straìte dakle, jer ne
znate dan ni ~as u koji }e Sin ~ove~ji do}i. A u Knjizi
Otkrivenja:
6 Sintagma "sinovi ven~anja" na gr~kom glasi "sinovi svadbene odaje"
(Prim. prev.)
67
Emanuel Svedenborg
Jer do|e svadba Jagnjetova, i èna Njegova pripravila se. Blago onima koji su pozvani na ve~eru svadbe
Jagnjetove. (Otkrivenje 19:7, 9)
Postoji duhovno zna~enje u svemu {to Gospod kaè,
kao {to je jasno prikazano u U~enju Novog Jerusalima o
Svetom pismu, objavljenom u Amsterdamu 1763.
*****
42. Doda}u ovde i prikaz dva iskustva iz duhovnog
sveta, pa evo prvog.
Jednog jutra se zagledah u nebo i ugledah iznad sebe tri {iroka nivoa jedan iznad drugog, i kako nastavih da
gledam, prvi nivo se otvori, pa drugi za njim i kona~no
tre}i i najvi{i. To me prosvetli tako da shvatih da an|eli,
koji tvore prvo ili najniè Nebo, bejahu na prvom nivou,
ovi koji tvore drugo ili srednje Nebo, bejahu na drugom
nivou, a ovi koji tvore tre}e ili najvi{e Nebo na tre}em.
Isprva se zapitah {ta to zna~i i za{to se tako pojavljuje; a onda ~uh glas, poput zvuka trube, kako dolazi
s Neba, koji re~e: „Primetili smo, a sada i vidimo da razmi{lja{ o bra~noj ljubavi. Mi znamo da do sada niko na
Zemlji nije znao {ta je u su{tini prava bra~na ljubav i
odakle poti~e, iako je to va`no znati. Gospod je zato izvoleo da ti otvori Nebo, tako da prosvetljuju}a svetlost prodre u unutarnje nivoe tvog uma i omogu}i ti da to shvati{.
Na{e boànske radosti na Nebesima, naro~ito tre}em, poti~u prvenstveno od bra~ne ljubavi. Zato nam je dozvoljeno da ti dole po{aljemo jedan bra~ni par da se uveri{.“
Odjednom se sa najvi{eg ili tre}eg neba zaputi dole
jedna ko~ija, rekao bih, s jednim an|elom. Ali kako se
pribliàvala, u~ini mi se da vidim dva an|ela u njoj. Ko~ija je izdaleka svetlucala kao dijamant, i u nju su bila
upregnuta dva `drepca, bela kao sneg. Putnici koji su se
vozili u ko~iji dràhu u rukama dve grlice, pa mi se
obrati{e: „Ti bi èleo da ti pri|emo bliè, ali se pazi da
68
Bra~na ljubav
te goru}e ble{tavilo, koje poti~e sa neba sa kojega silazimo, ne pogodi prejako. Ono }e sigurno razbistriti vi{e
pojmove u tvom umu, koji su sami po sebi nebeski. Ali,
oni se ne mogu izraziti u svetu u kojem se sada nalazi{.
Zato racionalno pojmi ovo {to }e{ ~uti, pa to objasni
svom umu.“
„Bi}u pa`ljiv“, odgovorih, „pri|ite bliè.“ I oni pri|o{e i ispostavi se da su mu` i èna. „Mi smo bra~ni par“,
reko{e. „Mi vodimo blaèn ìvot na Nebu od vremena
koje vi zovete Zlatnim dobom. Mi smo neprestano u cvetu mladosti, u kojem nas danas vidi{.“
Ja sam zurio u njih oboje, jer sam shvatio da su njihov ìvot i njihovi ukrasi bili slika bra~ne ljubavi. Njihovi ìvoti videli su se na njihovim licima, njihovi ukrasi
na njihovim haljinama. Jer su svi an|eli oblici ljubavi u
ljudskom obliku. Njihovo vode}e ose}anje isijava s njihovih lica, i ono im obezbe|uje i odre|uje {ta }e nositi.
Zato se na Nebu kaè: svako je obu~en po svom ose}anju. Mu` se ~inio po godinama u dobu izme|u adolescencije i punoletstva. O~i su mu svetlucale iskri~avom
svetlo{}u, odaju}i utisak mudrosti ljubavi; ova svetlost
~inila je da njegovo lice sija jednom vrstom unutra{njeg
sjaja, a to isijavanje mu je koù ~inilo sjajnom i spolja,
tako da je celo njegovo lice bilo jedna ljupka divota. Nosio je ogrta~ do gle`njeva preko plave haljine sa zlatnim
pojasom, ukra{ene s tri draga kamena, safirom s obe strane i alemom u centru. Imao je duga~ke ~arape svetle
boje lana, protkane srebrnim nitima i srebrne cipele. Ovo
je bila predstava muà u bra~noj ljubavi.
I u èni se prikazala sli~no. I video sam joj lice i
nisam ga video. Izgledala je kao sama Lepota, ali je
nisam mogao videti jer je bila neizreciva. Lice joj je sijalo goru}om svetlo{}u, svetlo{}u koju an|eli na tre}em
Nebu uìvaju i to mi je pomutilo vid, tako da sam bio
jednostavno zadivljen. Kada je to primetila, obrati mi se.
„[ta vidi{?“, upita me. „Ne vidim ni{ta sem bra~nu
69
Emanuel Svedenborg
ljubav i oblik koji uzima“, odgovorih. „Ali ja istovremeno i vidim i ne vidim.“
Na ovo se ona okrenu u stranu k svom muù, a ja
se tada upiljih u nju jo{ nepomi~nije. Njene o~i sijale su
svetlo{}u njenog neba, goru}om svetlo{}u, kako rekoh, koja poti~e iz ljubavi prema mudrosti. Jer ljubav koju ène
ose}aju prema svojim muèvima na tom nebu poti~e iz
njihove mudrosti i na nju je koncentrisana, a ljubav koju
muèvi ose}aju prema svojim ènama poti~e iz njihove
ljubavi prema njima i na nju je koncentrisana, tako da ih
to sjedinjuje. Rezultat je bila takva njena lepota, da je nijedan slikar nikada ne bi mogao prikazati onako kako izgleda, jer njegovim bojama fali sjaja, a njegova umetnost nema sredstva kojima bi izrazila njenu ljupkost. Kosa joj je
bila prelepo ure|ena i nosila je cve}e u njoj, napravljeno
od dragog kamenja. Njena ogrlica je bila od alema, i s nje
je visila krunica od dragulja boje zlata, i nosila je biserne
narukvice. Bila je obu~ena u crvenu haljinu, preko bluze
grimizne boje, koja je bila pri~vr{}ena rubinima s prednje
strane. Bio sam, me|utim, iznena|en kad sam video da
se boje menjaju kako se okre}e k svom muù i od njega,
kada bi ja~e ili slabije zaiskrile; vi{e kada se pogledaju,
a manje kada ne gledaju direktno jedno u drugo.
Po{to sam to video, ponovo mi se obrati{e; a dok
je mu` govorio, ~inilo se kao da to {to on govori dolazi
istovremeno od ène, a kada je èna govorila, ~inilo se
kao da to dolazi od njenog muà istovremeno, toliko su
sjedinjeni bili njihovi umovi iz kojih su re~i tekle. I tada
sam ~uo i glas bra~ne ljubavi, koja je bila u unutarnjem
skladu sa njihovim govorom i koja je bila proizvod sre}e
u stanju mira i nevinosti.
Na kraju reko{e: „Zovu nas nazad, moramo i}i.“ Tada se pope{e u ko~iju, kao i pre. Odvezo{e se poplo~anom
stazom izme|u cvetnih leja, drve}a masline i pomoranè
bogatih plodovima. Kad pri|o{e svome nebu, devojke iza|o{e da ih do~ekaju i uvedu unutra.
70
Bra~na ljubav
43. Nakon toga videh an|ela s tog neba. Drà{e u
ruci pergament, koji odvi s re~ima: „Video sam da razmi{lja{ o bra~noj ljubavi. Ovaj pergament sadrì obilje mudrosti o toj temi, koja jo{ nije otkrivena svetu. Sada se
mora otkriti, jer je to va`no. Na na{em nebu ima vi{e ovakvog blaga nego igde drugo, jer mi uìvamo brak ljubavi
i mudrosti. Ovde prori~em da }e jedini ljudi koji }e u~initi ovu ljubav sopstvenom biti oni koje Gospod primi u novu Crkvu, koja je Novi Jerusalim.“ Ovim re~ima, an|eo
ostavi odvijen pergament, koji neki an|eoski duh uze i
ostavi na sto u sobi; koju odmah zaklju~a, pa predade
klju~ meni, podu~iv{i me: „Pi{i o ovome.“
44. Drugo iskustvo
Jednom sam video tri novoprido{la duha iz sveta,
koji su tumarali, zagledali okolo i postavljali pitanja. Bili
su iznena|eni kad su otkrili da i dalje ìve kao ljudska
bi}a i vide poznate prizore. Jer su znali da su se rastali od
prethodnog, Prirodnog sveta, i da tamo nisu verovali da
}e nastaviti da ìve kao ljudska bi}a pre Sudnjeg dana,
kada bi ponovo bili obu~eni u meso i kosti koje su ostavili u svojim grobovima. Da bi se oslobodili svake sumnje
da su prava ljudska bi}a, oni su naizmeni~no ispitivali i
dodirivali sebe i druge, uzimali predmete i nalazili hiljadu dokaza da su isto toliko ljudska bi}a koliko su bili i
u prethodnom svetu, s jednom razlikom {to su mogli videti jedan drugog na jasnijem svetlu, a predmete u ve}oj
rasko{i, to jest savr{enije.
Tada im se prikaza{e dva an|eoska duha. Oni ih
zaustavi{e i upita{e: „Odakle dolazite?“ „Rastali smo se od
sveta“, odgovori{e oni, „a ponovo ìvimo u svetu, tako da
smo se preselili iz jednog sveta u drugi; i to je ono {to nas
~udi.“ Tri prido{lice tada po~e{e da ispituju dva an|eoska
duha o Nebu; a po{to su dvojica od njih bili mladi}i, ~ije
su o~i svetlucale iskrom seksualne poùde, an|eoski dusi ih
71
Emanuel Svedenborg
upita{e: „Da li ste mo`da videli neku ènu?“ „Da, jesmo“,
odgovori{e oni.
Kao odgovor na njihova pitanja o Nebu, an|eoski
duh im re~e: „Na Nebu je sve veli~anstveno i divno, stvari takve vrste va{e o~i nisu nikada videle. Ima devojaka
i mladi}a, devojke su tako lepe da bi se mogle zvati
uzorima lepote, a mladi}i su tako dobrog karaktera da bi
se mogli smatrati uzorima dobrog karaktera. Lepota devojaka i dobar karakter mladi}a se tako dobro slaù da
li~e na oblike koji se lako uklapaju jedni s drugima.“
Dvojica prido{lica se raspitivahu o tome da li je
ljudski oblik na Nebu potpuno identi~an ljudskom obliku
u Prirodnom svetu. Odgovor je bio da su oni potpuno isti
i da ni{ta nije oduzeto ni mu{karcu ni èni. Ukratko, mu{karac je mu{karac, a èna je èna, sa svim savr{enstvom
oblika kojima su stvaranjem obdareni. „Molim vas sklonite se tu negde i pregledajte se kako biste se uverili da
ste u istoj meri mu{karac kao i pre.“
Prido{lice postavi{e drugo pitanje: „U svetu koji smo
napustili, re~eno nam je da na Nebu nema stupanja u
brak, jer su ljudi tada an|eli. Pa da li je seksualna ljubav
mogu}a?“ An|eoski dusi odgovori{e: „Va{a vrsta seksualne ljubavi je nemogu}a, ali postoji an|eoska seksualna
ljubav koja je ~edna i oslobo|ena svih ~ari poùde.“ „Ako
je seksualna ljubav“, re~e prido{lica, „li{ena ~ari, {ta je
ona tada?“ U razmi{ljanju o toj vrsti ljubavi oni zaje~a{e
pa reko{e: „Koliko dosadna nebeska radost mora biti!
Kako moè ijedan mladi} poèleti da ode na Nebo? Zar
nije takva ljubav jalova i beìvotna?“
An|eoski dusi odgovori{e s osmehom: „Seksualna
ljubav me|u an|elima, kao vrsta nebeske ljubavi, obiluje najintimnijim uìvanjima. To je izuzetno prijatno ose}anje, kao da je svaki deo uma pro{iren. Ona deluje na
svaki deli} grudi, a u njima je tako kao da srce igra igru
sa plu}ima; a ta igra podsti~e disanje, glas i govor. Ona
~ini kontakt me|u polovima, to jest izme|u mladi}a i
72
Bra~na ljubav
devojaka, pravim modelom nebeskog zadovoljstva, jer je
~isto.
Sve prido{lice koje dolaze na Nebo testiraju se da
se vidi koliko su ~edni. Uvode se u dru{tvo devojaka nebeske lepote, da bi one otkrile po njihovom glasu, govoru, licu, o~ima, pokretima i sferi koju emituju kakva je
njihova seksualna ljubav. Ako je pohotljiva, oni odlaze i
govore svojim prijateljima da su videli satire i harpije. Prido{lice tako|e podleù promeni i pojavljuju se kosmati
pred o~ima an|ela, sa stopalima kao u teladi i leoparda.
Oni se brzo {alju dole da ne bi svojom poùdom zagadili
atmosferu na Nebu.“
ûv{i ovo, dve prido{lice ponovo reko{e: „Zna~i nema seksualne ljubavi na Nebu! [ta moè biti ~edna seksualna ljubav do ljubav li{ena svoje ìvotne su{tine? Sigurno
su kontakti izme|u mladi}a i devojaka na Nebu dosadna
zadovoljstva. Mi nismo napravljeni od kamena ili drveta, ve} od ose}anja i èlje za ìvotom.“
ûv{i ovo, dva an|eoska duha rezignirano odgovori{e: „Vi ne znate {ta zna~i ~edna seksualna ljubav, zato
{to ni sami niste ~edni. Ta ljubav je najvi{e ushi}enje uma,
pa time i srca, ali ne i mesa ispod srca. An|eoska ~ednost, koju dele oba pola, spre~ava ovu ljubav da pro|e
ispod barijere srca, ali unutar i iznad nje dobar karakter
mladi}a uìva radosti ~edne seksualne ljubavi s lepotom
mlade ène. Obe su unutarnje i prebogate {armom da bi
se opisale re~ima. Ova seksualna ljubav je isklju~ivo pravo an|ela, jer oni imaju samo bra~nu ljubav; i ona se ne
moè me{ati sa pohotnom seksualnom ljubavi. Prava bra~na
ljubav je ~edna ljubav i nema ni{ta zajedni~ko sa pohotnom
ljubavi. Ona se ograni~ava na jednu osobu suprotnog pola na u{trb svih ostalih, jer je to ljubav duha koja vodi
ljubavi tela, a ne ljubav tela koja vodi ljubavi duha, drugim re~ima, to nije ljubav koja napada duh.“
Dvema prido{licama beja{e drago da to ~uju pa reko{e: „Dakle postoji seksualna ljubav na Nebu. [ta je onda
73
Emanuel Svedenborg
bra~na ljubav?“ A an|eoski dusi im odgovori{e, „Razmislite dublje i preispitajte svoje misli; otkri}ete da je va{a seksualna ljubav vanbra~na ljubav, sasvim razli~ita od
bra~ne ljubavi, koja se razlikuje od nje kao p{enica od
pleve, ili kao ono {to je ljudsko od onoga {to je ìvotinjsko. Ako pitate ène na Nebu {ta je vanbra~na ljubav,
siguran sam da }e vam odgovoriti: Kako to mislite? [ta
to govorite? Kako moète izgovoriti jedno takvo pitanje
koje vre|a na{e u{i? Kako moè ljubav koja nije stvorena biti ro|ena u ~oveku?
Ako ih onda pitate {ta je prava bra~na ljubav, znam
da }e vam odgovoriti da to nije seksualna ljubav, ve} ljubav bi}a suprotnog pola, ne{to {to se de{ava samo kada
mladi} vidi devojku koju mu je Bog odredio, a devojka vidi mladi}a. Tada oboje osete kako se u njihovim srcima
rasplamsava bra~na vatra i on shvati da je ona njegova, a
ona shvati da je on njen. Njihove ljubavi se sre}u, upoznaju i trenutno spajaju njihove du{e, a time i njihove umove.
Odatle im silaze u grudi, a po{to se ven~aju {ire se i dalje,
postaju}i ljubavi u svoj svojoj puno}i, rastu}i iz dana u dan,
sve dok oni ne prestanu da budu dva, ve} jedno bi}e.
Znam tako|e da }e se ove ène na Nebu zakleti da
ne znaju ni za kakvu drugu vrstu seksualne ljubavi. Jer }e
re}i: Kako seksualna ljubav moè da postoji, ako ne iza|e da sretne drugu i primi je zauzvrat, tako da u ~e`nji
za ve~nim jedinstvom, dvoje postanu jedno telo?“ Na ovo
an|eoski duh dodade: „Na Nebu niko ne zna {ta je to
promiskuitet, niti ~ak da postoji. An|eli se slede na ideju
poùdne ljubavi ili vanbra~ne ljubavi; s druge strane ~edna, bra~na ljubav ih posvuda greje. U slu~aju ljudi, svaki njihov mi{i} omlitavi na pojavu kurve i zategne se kad
se pojave njihove ène.“
ûv{i ovo tri prido{lice upita{e da li bra~ni parovi
na Nebu ose}aju potpuno istu vrstu ljubavi kao na Zemlji. Dva an|eoska duha im odgovori{e potvrdno. Tada
videv{i da oni èle da znaju jesu li krajnja zadovoljstva
74
Bra~na ljubav
ista i tamo, oni reko{e da jesu, ali daleko blaènija, jer
reko{e: „An|eoska percepcija i ose}aji mnogo su lep{i od
ljudskih; a {ta oìvljava ljubav do plime potentnosti? Njen
nedostatak sigurno vodi prekidu i hla|enju ljubavi? Zar
nije ta snaga upravo mera, stepen i osnova te ljubavi? Zar
ona nije njen po~etak, vrhunac i dovr{etak? Univerzalni
je Zakon da se stvari zapo~inju onim krajnjim, odràvaju
njime i traju pomo}u njega. Tako je i sa ovom ljubavlju;
tako da ako nema krajnjih zadovoljstava, ne}e biti ni
zadovoljstva bra~ne ljubavi.“
Tada prido{lice upita{e da li krajnja zadovoljstva te
ljubavi rezultiraju ro|enjem dece, i ako ne, kakva je njihova svrha? An|eoski duh im odgovori da tamo nema
prirodne, ve} samo duhovne dece. „[ta su“, upita{e oni,
„duhovna deca?“ „Bra~ni par“, odgovori{e im dusi, „sve
se vi{e sjedinjuje krajnjim zadovoljstvima u braku dobra
i istine. Brak dobra i istine je brak ljubavi i mudrosti, a
ljubav i mudrost su deca ro|ena u tom braku. Po{to je
na Nebu mu` mudrost, a èna ljubav prema mudrosti, a
obe su duhovne, oni ne mogu imati drugu, sem duhovnu
decu za~etu i ro|enu ovde. Zato ova zadovoljstva ne ~ine
an|ele poti{tenim, kao neke na Zemlji, ve} veselim; to
je tako zbog neprestanog priliva sveè snage za zamenu
prethodne, koja je odmah obnavlja i prosvetljuje. Jer se
svi koji do|u na Nebo vra}aju u prole}e svoje mladosti
i povrativ{i snagu tog doba zadràvaju je zauvek.“
ûv{i ovo prido{lice upita{e: „Zar mi nismo ~itali u
Re~i da na Nebu ljudi ne stupaju u brak, jer su tada an|eli?“ „Po{tujte Nebo“, an|eoski dusi odgovori{e na ovo,
„i dobi}ete va{ odgovor.“ Oni tada upita{e za{to bi trebalo da po{tuju Nebo. „Zato {to upravo odatle dobijamo
na{e tuma~enje Re~i. Re~ je duboko duhovna, a an|eli
}e nas, s obzirom da su duhovni, podu~iti njenom duhovnom zna~enju“, odgovori{e im an|eoski dusi.
Nakon nekog vremena, Nebo se otvori nad njihovim
glavama i dva an|ela se pojavi{e, koji reko{e: „Postoje
75
Emanuel Svedenborg
ven~anja na Nebesima kao i na Zemlji, ali samo za one
za koje se dobro i istina ven~avaju, jer nijedni drugi nisu
an|eli. Stoga je ovde re~ o duhovnim ven~anjima, ven~anjima dobra i istine. Ona su mogu}a na Zemlji, ali ne
nakon smrti, pa se tako i ne nastavljaju na Nebu. Postoji
pri~a o pet ludih devojaka koje su tako|e bile pozvane
na ven~anje, ali nisu mogle u}i jer nemahu brak dobra i
istine; jer nisu imale ulja, ve} samo lampe. Ulje zna~i dobro, a lampe istinu; a stupanjem u brak ulazi se na Nebo,
u kojem je taj brak.“
Tri prido{lice bejahu veoma sre}ne kad to ~u{e, puni ~e`nje za Nebom i nadaju}i se da }e se tamo oèniti.
Zato reko{e: „Mi }emo se posvetiti dobrom vladanju i
ispravnom ìvotu, da bismo mogli ostvariti na{e ciljeve.“
76
III
STANJE BRA^NIH PAROVA NAKON SMRTI
45. Upravo sam dokazao postojanje braka na Nebesima, tako da vam sada moram pokazati da li }e bra~ne
veze formirane u svetu trajati i ostati stabilne nakon smrti. Po{to ovo nije stvar rasu|ivanja ve} iskustva, koje mi
je podareno drugovanjem sa an|elima i duhovima, sada
je na meni da ga prenesem dalje, ali na takav na~in da
dobijem podr{ku od razuma. To saznati je ne{to ~emu se
bra~ni parovi nadaju i za ~ime ~eznu. Jer muèvi koji su
voleli svoje ène, kad njihove ène umru, èle da znaju
da li je njima dobro i ho}e li se ponovo sresti; a isto tako i ène koje su volele svoje muève. Mnogi parovi,
tako|e, èle da saznaju unapred ho}e li se rastati nakon smrti ili }e nastaviti da ìve zajedno. Oni ~ije prirode nisu u
harmoniji, èle da znaju da li }e se rastati; oni ~ije su prirode u harmoniji èle da znaju da li }e ìveti zajedno. Da
bi zadovoljio ove èlje, prene}u vam moja iskustva slede}im redom.
I
Svako zadràva svoju seksualnu ljubav nakon
smrti, ba{ takvom kakva je bila u su{tini; to jest
kakva je bila u njegovim mislima i volji dok je
bio na svetu.
II Isto vaì i za bra~nu ljubav.
III Bra~ni parovi se generalno sre}u nakon smrti,
prepoznaju, obnavljaju svoju vezu i neko vreme
ìve zajedno. To se de{ava u njihovom prvom
77
Emanuel Svedenborg
stanju, dok su okupirani spoljnim pitanjima,
kao u svetu.
IV Ali u fazama, kako se osloba|aju svog spolja{njeg stanja i mesto njega ulaze u unutarnje, oni
shvataju kakvi su njihova me|usobna ljubav i
ose}anja i mogu li ili ne mogu ìveti zajedno.
V
Ako su u stanju da ìve zajedno, oni ostaju
bra~ni par. Ali ako nisu, oni se rastaju, nekada
mu` ostavlja ènu, nekada èna ostavlja muà, a
nekada se rastaju uz obostranu saglasnost.
VI U tom slu~aju, muù se daje odgovaraju}a èna,
a èni odgovaraju}i mu`.
VII Bra~ni parovi uìvaju u zajedni~kom ìvotu na
isti na~in kao na svetu, ali ovaj je mnogo prijatniji i blaèniji. To ne vodi, me|utim, stvaranju
dece, ve} duhovnog potomstva, ljubavi i mudrosti.
VIII Ovo se de{ava onima koji odu na Nebo, ali ne
i onima koji odu u Pakao.
Sada }u objasniti kako se svaka od ovih tvrdnji
moè pokazati i dokazati.
46. (I) Svako zadràva svoju seksualnu ljubav nakon
smrti, ba{ takvom kakva je bila u su{tini; to jest kakva
je bila u njegovim mislima i volji dok je bio na svetu.
Svaka ljubav prati osobu nakon smrti, jer je ona su{tina ~ovekovog ìvota; a glavna ljubav, najvi{a od svih,
zauvek traje u ~oveku, zajedno sa sporednim ljubavima. Razlog je taj {to je ljubav zapravo funkcija ~ovekovog duha,
pa obuhvata telo iz duha. Po{to nakon smrti, osoba postaje
duh, ona nosi svoju ljubav sa sobom. Kako je ljubav su{tina ~ovekovog ìvota, o~igledno je da je sudbina osobe nakon smrti odre|ena vrstom ìvota koji je ona vodila na svetu.
[to se ti~e seksualne ljubavi, ona je univerzalno
svojstvo koje dele svi. Jer je stvaranja usa|eno u du{u
~oveka, ono je izvor sve su{tine ~oveka, ne{to neophodno za nastavak ljudske vrste. Ova ljubav ostaje glavna,
78
Bra~na ljubav
jer nakon smrti mu{karac ostaje mu{karac, a èna èna;
i nema ni~ega u du{i, umu ili telu {to nije mu{ko u mu{karcu i ènsko u èni. Ovo dvoje su tako stvoreni da se
bore za sjedinjenje, odnosno za spajanje u jedno. Ova
borba je seksualna ljubav koja prethodi bra~noj ljubavi.
Od stvaranja je ova usmerenost prema sjedinjenju utisnuta u svaki detalj mu{karca i ène, iz ~ega proizilazi da
ne moè biti izbrisana ili umreti zajedno sa telom.
47. Razlog zbog kojeg seksualna ljubav ostaje kakva
je bila u su{tini, na svetu, jeste taj {to svako ima unutarnjost i spolja{njost; ovaj par zovu ~ovekova du{a i ~ovekova vanj{tina. Rezultat toga su unutarnja i spolja{nja
volja i unutarnje i spolja{nje misli. Kada ~ovek umre, on
ostavlja za sobom svoje vanjsko, a zadràva svoje unutarnje, jer spolja{nje stvari pripadaju njegovom telu, a
unutarnje stvari njegovom duhu. Kako je ~ovek njegova
ljubav, a ljubav po~iva u duhu, sledi da njegova seksualna ljubav ostaje s njim nakon smrti kakva je bila i pre
u njemu. Na primer, ako je njegova ljubav bila u su{tini
bra~na ili ~edna, ona ostaje bra~na ili ~edna nakon smrti,
ali ako je bila su{tinski razvratna, ona ostaje isto takva nakon smrti. Treba, me|utim, imati na umu da seksualna
ljubav nije ista kod jedne osobe kao kod druge, jer postoje bezbrojne razlike. Ali u svakom slu~aju ona ostaje
onakvom kakva je bila u duhu te osobe.
48. (II) Bra~na ljubav ostaje takva kakva je bila u
unutarnjem, odnosno, unutar mentalne aktivnosti i volje
kakvu je osoba imala na svetu.
Zato {to su seksualna i bra~na ljubav razli~ite, ovde
se spominju obe, i tu se kaè da i bra~na ljubav ostaje
nakon smrti onakva kakav je bila unutar osobe dok je ova
ìvela u svetu. Ali kako mali broj ljudi zna razliku izme|u
seksualne i bra~ne ljubavi, moram na po~etku ovog odeljka dati ne{to poput predgovora. Seksualna ljubav je ljubav
79
Emanuel Svedenborg
koja se usmerava na i deli sa vi{e osoba suprotnog pola,
a bra~na ljubav se usmerava na i deli sa jednom osobom
suprotnog pola. Ljubav koja se usmerava i deli sa vi{e
osoba je prirodna ljubav, i ona je ono {to je ljudima zajedni~ko sa ìvotinjama i pticama, koje su prirodna stvorenja. Ali bra~na ljubav je duhovna, specijalna i osobita
karakteristika ljudskih bi}a, jer su ljudska bi}a stvorena,
odnosno ro|ena da postanu duhovna bi}a. U meri u kojoj
osoba postaje duhovna, ona odbacuje seksualnu ljubav i
preuzima bra~nu.
Na po~etku braka ~ini se da je seksualna ljubav udruèna sa bra~nom ljubavi. Ali kako brak napreduje, ove ljubavi postaju odvojene, da bi kod duhovnih ljudi, seksualna
ljubav bila odba~ena, a bra~na prihva}ena. Kod prirodnih
ljudi se de{ava obratno. Ovo {to sam sada kazao razja{njava da je seksualna ljubav, s obzirom da se deli sa vi{e osoba i da je su{tinski prirodna, ili pre ìvotinjska, ne~ista
i razvratna, jer je lutaju}a i nezaustavljiva, razbludna. Bra~na ljubav je potpuno druga~ija. Na slede}im stranicama
}e se videti da je bra~na ljubav duhovna i potpuno ljudska.
47.bis7 (III) Bra~ni parovi se generalno sre}u nakon
smrti, prepoznaju, obnavljaju svoju vezu i neko vreme ìve zajedno. To se de{ava u njihovom prvom stanju, dok su
okupirani spoljnim pitanjima, kao u svetu.
Nakon smrti osoba prolazi kroz dva stanja, spolja{nje
i unutarnje. Prvo ulazi u svoje spolja{nje stanje, a potom u
svoje unutarnje. Dok se nalazi u svom spolja{njem stanju,
mu` susre}e svoju ènu, ako su oboje umrli, prepoznaje
je i, ako su ìveli zajedno na svetu, oni formiraju zajednicu i neko vreme ìve zajedno. Dok su u ovom stanju, nijedno ne zna {ta ovo drugo ose}a prema njemu, jer se to drì
skriveno naunutarnjem nivou. Ali nakon toga, kada dostignu svoje unutarnje stanje, njihova ose}anja postaju jasna.
7 U originalu su odeljci dva puta numerisani brojevima 47 i 48.
80
Bra~na ljubav
Ako su skladna i saose}ajna, oni nastavljaju svoj bra~ni ìvot;
ali ako su neskladna i antipati~na, oni ga prekidaju.
Ako je ~ovek imao vi{e od jedne ène, on se naizmeni~no udruùje sa njima, dok se nalazi u spolja{njem
stanju, ali po ulasku u svoje unutarnje stanje, kada bude
u stanju da spozna prirodu ose}aja ljubavi, on bira jednu
ènu, a ostavlja ostale, ili ih pak ostavlja sve. Naime, u
duhovnom svetu kao i u prirodnom, hri{}anima je zabranjeno da oène vi{e od jedne ène, jer je to napad na veru
i obesve}enje vere. Isto je i sa ènama, ako su imale vi{e
od jednog muà. Me|utim, ène nisu te koje formiraju zajednice sa svojim muèvima; one im se samo predstave,
a muèvi ih uzimaju sebi. Treba napomenuti da muèvi
retko prepoznaju svoje ène, ali ène vrlo dobro prepoznaju svoje muève, jer su ène u stanju da osete unutarnju ljubav, dok mu{karci ose}aju samo spolja{nju.
48.bis (IV) Ali u fazama, kako se osloba|aju svog spolja{njeg stanja i mesto njega ulaze u unutarnje, oni shvataju kakvi su njihova me|usobna ljubav i ose}anja i mogu
li ili ne mogu ìveti zajedno.
Nema potrebe ovo dalje obja{njavati, jer ovo sledi
iz onoga {to je ve} obja{enjeno u poslednjem pasusu. Ovde
}u samo objasniti na~in na koji se osoba nakon smrti osloba|a svog vanjskog stanja i preuzima unutarnje. Svaka osoba
nakon smrti prvo dolazi u ono {to se zove Svetom duhova, koji se nalazi na pola puta izme|u Neba i Pakla i tu
se priprema, za Nebo ako je dobra, za Pakao ako je zla.
Pripreme kroz koje tu prolazi postoje da bi se unutarnjost i spolja{njost dovela u harmoniju, tako da postanu
jedno, umesto nesklada i dvojstva, koje je slu~aj u Prirodnom svetu, i samo u slu~aju osoba iskrenog srca oni
~ine jedno. Ovo dvojstvo se jasno vidi kod lukavih i prepredenih, naro~ito licemera, ulizica, prevaranata i laòva.
U Duhovnom svetu, me|utim, nikome nije dozvoljeno da
ima podeljen um, ve} }e oni koji su bili zli iznutra biti
81
Emanuel Svedenborg
zli i spolja. Isto tako, oni koji su bili dobri, sada }e biti dobri i iznutra i spolja.
Jer nakon smrti svako postaje onakav kakav je bio
iznutra, ne spolja. U tu svrhu, osoba se periodi~no uvodi
u spolja{nje pa u unutanje stanje. Kad se na|e u svom spolja{njem stanju, osoba je mudra, to jest ona èli da izgleda kao da je mudra, ~ak i ako je zla. Ali zao ~ovek je u
su{tini glup; on moè povremeno videti svoju glupost i
dovesti se pameti. Ali ako se ne urazumi na svetu, to ne
moè uraditi kasnije, jer on voli svoju glupost i èli da je
zadrì. Time on poti~e svoju vanj{tinu da bude jednako budalasta, ~ine}i svoje unutarnje i spolja{nje jednim. Kada se
to desi, on je spreman za Pakao.
Dobar ~ovek ide drugim putem. Po{to je na svetu
verovao u Boga i dozvao se pameti, on je mudriji iznutra
nego spolja. Spolja su ga povremeno dovodila do ludila
isku{enja sveta i njegova ta{tina. Tako da i on svoju spolja{njost dovodi u harmoniju sa svojim unutarnjim, koje
je, kao {to rekoh, mudro. Kada se to desi, on je spreman za
Nebo. Ovo ilustruje na~in na koji se spolja{njost odlaè,
a unutarnjost uzima nakon smrti.
49. (V) Ako su u stanju da ìve zajedno, oni ostaju
bra~ni par. Ali ako nisu, oni se rastaju, nekada mu` ostavlja ènu, nekada èna ostavlja muà, a nekada se rastaju uz obostranu saglasnost.
Razlog za razdvajanje nakon smrti je taj {to su zajednice na Zemlji retko proizvod unutarnje percepcije ljubavi, ve} spolja{nje koja zamu}uje unutarnju. Spolja{nja
percepcija ljubavi je uzrokovana i proisti~e od svetskog
i telesnog shvatanja ljubavi. Svetsko zna~enje ljubavi su
uglavnom novac i zemlja; a telesno poloàj i po~asti. Pored ovih postoje i razna druga isku{enja, kao {to su lepota i la`no dobro vladanje, u nekim slu~ajevima ~ak i
razbludnost. [tavi{e, brakovi se obi~no ugovaraju unutar
okruga, varo{i ili grada u kojem je osoba ro|ena i gde
82
Bra~na ljubav
ìvi, u kojima je prisutan oskudan izbor, ograni~en na poznata doma}instva i na ona me|u njima koja su u istom
poloàju. Zbog toga je ve}ina brakova koji su ugovoreni
u svetu spolja{nja, ali ne i unutarnja istovremeno. Ipak
je unutarnje jedinstvo, jedinstvo du{a, ono koje zapravo
~ini brak. To jedinstvo ne moè se osetiti pre nego {to
osoba odloì svoju vanj{tinu i preuzme unutarnje, a to se
de{ava nakon smrti. To je razlog {to se na Nebu de{avaju
rastave, nakon kojih slede nove zajednice sa osobama istog
tipa, osim ako se takva zajednica ne oformi na Zemlji.
To se moè desiti onima koji su od mladosti voleli, èleli
i molili Gospoda za zakonit i prikladan brak sa jednim
partnerom, odbijaju}i i ignori{u}i prolazne strasti.
50. (VI) U tom slu~aju, muù se daje odgovaraju}a
èna, a èni odgovaraju}i mu`.
To je zato {to se samo oni parovi koji su ili mogu
biti su{tinski sjedinjeni da na~ine jedno, prihvataju na
Nebo da tamo i ostanu. Jer se na Nebu parom ne zovu dva,
nego jedan an|eo. To je ono na {ta je Bog mislio kad
je rekao da oni vi{e nisu dva, ve} jedno telo. Razlog zbog
kojeg se druga~iji parovi ne prihvataju na Nebo jeste taj
{to drugi ne bi mogli da ìve zajedno, to jest u jednoj
ku}i, dele}i sobu i krevet. Jer je srodnost i bliskost njihove ljubavi ta koja odre|uje svaku vezu na Nebesima
kao i to gde }e ìveti. Duhovni svet nema prostor, ve}
izgled prostora, a taj izgled zavisi od na~ina na koji ljudi
ìve, koji opet zavisi od na~ina na koji vole. Niko stoga
ne moè boraviti nigde drugde nego u svojoj ku}i, koja mu
je obezbe|ena i dodeljena u zavisnosti od prirode njegove ljubavi. Ako ìvi drugde, njegove grudi se steù i on
ima te{ko}a sa disanjem.
Dvoje ljudi ne mogu ìveti zajedno u istoj ku}i osim
ako nisu potpuno isti; niti to mogu bra~ni parovi, osim
ako ne gaje ista ose}anja jedno prema drugom. Ako su
ose}anja samo spoljna, ali ne i unutarnja istovremeno,
83
Emanuel Svedenborg
sama ku}a ili lokacija ih razdvajaju, odbijaju}i ih i teraju}i. Zato se onima, kojima se dopusti, nakon pripreme,
dolazak na Nebo, obezbe|uje brak s partnerom ~iju du{u
tako jako privla~i jedinstvo s drugom, da ne èli da ima
dva ìvota ve} jedan. Iz tog razloga se nakon rastanka
~oveku daje odgovaraju}a èna, a èni odgovaraju}i mu`.
51. (VII) Bra~ni parovi uìvaju u zajedni~kom ìvotu
na isti na~in kao na svetu, ali ovaj je mnogo prijatniji i
blaèniji. To ne vodi, me|utim, stvaranju dece, ve} duhovnog potomstva, ljubavi i mudrosti.
Bra~ni parovi uìvaju u zajedni~kom ìvotu na, umnogome, isti na~in kao na svetu, jer je i nakon smrti mu{karac mu{karac, a èna èna, a oni od stvaranja imaju
uro|enu te`nju ka sjedinjenju. Ova te`nja u svakoj osobi
pripada duhu, odakle se {iri na telo. Zato, nakon smrti,
kad ~ovek postane duh, obostrana te`nja ostaje; a ovo je
mogu}e samo kada oni ìve zajedno na skoro isti na~in.
Jer osoba ostaje osoba u istoj meri kao i pre, ni mu{karcu ni èni ni{ta ne nedostaje, imaju istu telesnu formu i
ista ose}anja i misli. Kako bi onda rezultat mogao biti
i{ta drugo do zajedni~ki ìvot na isti na~in? A po{to je
bra~na ljubav ~edna, ~ista i sveta, kako bi njihov zajedni~ki ìvot mogao da se ne realizuje u potpunosti? Ne{to
vi{e o ovoj temi moè se na}i u iskustvu opisanom u
odeljku 44. Zajedni~ki ìvot je tada mnogo prijatniji i
blaèniji, jer kada osoba postane duh, njena ljubav postaje dublja, ~istija i ja~a; a svako zadovoljstvo postaje sve
ve}e {to se dublje ose}a, do ta~ke u kojoj se u tom zadovoljstvu ne dostigne blaènstvo.
52 Brakovi na Nebu ne vode reprodukciji, ve} stvaranju duhovnog potomstva, ljubavi i mudrosti. To je zato
{to ovima u Duhovnom svetu fali tre}a odrednica, prirodna. To je ono {to duhovne stvari drì zajedno, isto kao
potomstvo u Prirodnom svetu i bez toga oni nisu stabil84
Bra~na ljubav
ni. Sve duhovne stvari same po sebi odnose se na ljubav
i mudrost, pa su ove te koje se ra|aju iz njihovog braka.
Kaèm da se ra|aju, jer bra~na ljubav usavr{ava an|ela,
jer ga sjedinjuje s njegovim partnerom, a to ga ~ini sve
vi{e i vi{e ljudskim. Jer, kao {to rekoh, bra~ni par na
Nebu nisu dvoje, ve} jedan an|eo. Bra~na zajednica ih
stoga ispunjava onim {to je ljudsko, to jest èljom da budu mudri i da vole sve {to je povezano s mudro{}u.
53. (VIII) Ovo se de{ava onima koji odu na Nebo,
ali ne i onima koji odu u Pakao.
Kada se kaè da se nakon smrti ~oveku daje odgovaraju}a èna, a èni odgovaraju}i mu`, i da oni uìvaju zadovoljstva i blaènstva zajedni~kog ìvota, ali bez stvaranja
drugog, sem duhovnog potomstva, mora se imati u vidu
da se to odnosi na one koji su primljeni na Nebo i postali an|eli. To je zato {to su ti ljudi duhovni, a brakovi su
su{tinski duhovni pa tako sveti. Me|utim, svi oni koji odu
u Pakao su prirodni, a brakovi koji su samo prirodni nisu
brakovi, ve} zajednice zaraène razbludnom poùdom. Priroda ovih zajednica bi}e opisana kasnije, kada budem govorio o ~ednosti i razbludnosti, te dalje o razvratnoj ljubavi.
54. Ovome {to je do sada re~eno treba dodati i slede}e postavke o bra~nim parovima nakon smrti.
(a) Svi bra~ni parovi, koji su samo prirodni, rastaju
se nakon smrti. To je zato {to je njihova bra~na ljubav
hladna, a njihova vanbra~na ljubav topla. Ponekad se, nakon rastanka, oni udruè sa sli~nim parovima, ali posle
kratkog vremena napu{taju jedni druge. Ovo se ~esto ponavlja. Na kraju ~ovek podlegne nekoj kurvi, a èna nekom preljubniku; to se de{ava u zatvoru Pakla (opisanom
u [Objavi Apokalipse 153 (10)], u kojem se promiskuitetni razvrat zabranjuje pod pretnjom kazne.
(b) Ako je jedan iz para duhovan, a drugi prirodan,
tako|e se rastaju nakon smrti. Ovom duhovnom se daje
85
Emanuel Svedenborg
odgovaraju}i partner, ali se ovaj prirodni proteruje da se
pridruì sli~nim duhovima u razuzdanom okruènju.
(c) Me|utim, oni koji su na svetu ìveli kao samci,
i ne razmi{ljaju}i o braku, ostaju neven~ani ako su duhovni. Ali ako su prirodni, postaju bludnici. Drugo je ako su
samci ~eznuli za brakom ili su pak bezuspe{no poku{avali da na|u partnera za brak. Ako su ti ljudi duhovni, njima se obezbe|uje blagosloven brak, ali ne pre nego {to
do|u na Nebo.
(d) Oni koji su bili zatvoreni u religijskim institucijama sveta, ène kao i mu{karci, nakon ìvljenja ìvotom monaha, koji se nastavlja neko vreme nakon smrti, osloba|aju
se svojih zaveta i pu{taju. Oni dobijaju slobodu da zadovolje svoje èlje, bilo da èle da ìve u braku ili ne. Ako èle,
mogu; ako ne èle, upu}uju se samcima na rubu Neba. Ali
oni raspaljeni nedozvoljenom poùdom se obeshrabruju.
(e) Samci ìve na rubu Neba, jer je sfera konstantnog celibata odbojna sferi bra~ne ljubavi, sferi Neba samog. To dolazi od nebeskog braka Gospoda i Crkve.
*****
55. Ovde }u izneti prikaz dva iskustva, pa evo prvog.
Jednom sam ~uo kako sa Neba dopire prelepa muzika. To su ène i devojke zajedno pevale pesmu. Njena lepota je bila poput izraza neke ljubavi, koji izbija
ujedna~enim tokom. Pesme na Nebu nisu ni{ta drugo do
emocije u zvu~noj formi, to jest emocije izraène prilago|enim zvukom, jer kako se misli iskazuju govorenjem,
tako emocije pevanjem. An|eli mogu shvatiti predmet
emocije na osnovu pravilnosti i fluentnosti modulacije.
Oko mene je bilo vi{e duhova, od kojih mi neki reko{e da oni mogu ~uti ovu prelepu muziku, koja je bila
muzika neke vrste ljubavi, ali da ne znaju {ta je njen predmet. Oni u~ini{e nekoliko pretpostavki, ali bez uspeha.
Jedna od pretpostavki bila je da ta pesma iskazuje emo86
Bra~na ljubav
ciju mladoènje i mlade pri zarukama, druga da predstavlja najraniju fazu u ljubavi izme|u muà i ène.
Tada se me|u njima pojavi jedan an|eo s Neba i re~e da one pevaju o ~ednoj seksualnoj ljubavi. Prisutni upita{e {ta je to ~edna seksualna ljubav. An|eo im odgovori
da je to ljubav mu{karca prema mladoj èni ili èni ljupke pojave i dobrog vladanja, bez niskih primisli; i ljubav
ène prema mu{karcu. S ovim re~ima an|eo nestade.
Pevanje se nastavi, pa po{to su sada znali {ta je predmet iskazivane ljubavi, oni po~e{e da je ~uju na mnoge
razli~ite na~ine, svaki prema stanju svoje ljubavi. Oni koji
su gledali na ène ~asno, ~uli su skladno i ljupko pevanje.
Ali oni koji su na ène gledali pohotljivo, ~uli su ga kao
neskladno i deprimiraju}e, dok su oni koji su na ène gledali sa nenaklono{}u, pevanje ~uli kao neskladno i grubo.
Zemlja na kojoj su stajali odjednom se pretvori u
pozori{te i glas se za~u, koji re~e: „Prokomentari{ite ovu
ljubav.“ Tada se tu pojavi{e duhovi iz razli~itih dru{tava,
a me|u njima i neki an|eli obu~eni u belo, koji kaza{e: „Mi
smo u Svetu duhova istraìli sve vrste ljubavi, ne samo
ljubav mu{karca prema mu{karcu i ène prema èni i uzajamnu ljubav muà i ène, ve} i ljubav mu{karca prema
èni i ène prema mu{karcu. Nama je dozvoljeno da vr{imo ispitivanja po dru{tvima, ali jo{ nismo nai{li ni na
jednu obostranu ~ednu seksualnu ljubav, sem me|u onima
koji su obdareni konstantnom snagom od prave bra~ne
ljubavi; a oni su na najvi{im Nebesima. Tako|e nam je
dopu{teno da osetimo uticaj te ljubavi na emocije na{ih srca,
i mi smo osetili da on po prijatnosti prevazilazi svaku drugu ljubav, sem ljubavi bra~nog para ~ija su srca jedno.
Ali mi bismo da ~ujemo va{ komentar ove ljubavi, jer ona
je za vas ne{to novo i nepoznato. Kako je ona vrhunac
ljupkosti, mi na Nebu je zovemo blago{}u Neba.“
Tada se u diskusiju prvo uklju~i{e oni koji nisu bili
u stanju da razmi{ljaju o ~ednosti u vezi sa brakom. „Da
li iko moè“, reko{e oni, „kad vidi lepu ili simpati~nu
87
Emanuel Svedenborg
devojku ili ènu, obuzdati svoje misli i odràti ih neuprljane poùdom u toj meri da zavoli njenu lepotu i da ne
poèli, ako bi mu bilo dozvoljeno, da je oku{a? Da li iko
moè preobratiti poùdu, uro|enu svakom ~oveku, u
takvu ~ednost da je u~ini onim {to nije i da nastavi da
voli i dalje? Da li se seksualna ljubav, kada pre|e sa o~iju u misli, moè zaustaviti na licu ène? Zar ona smesta
ne silazi u grudi i niè? An|eli su ispri~ali besmislice
kada su rekli da postoji ~edan oblik te ljubavi, koji je
uprkos tome najsla|i od svih; ljubav koja je omogu}ena
jedino muèvima koji imaju pravu bra~nu ljubav, tako da
imaju izuzetnu snagu sa svojim ènama. Da li su oni toliko iznad drugih da kad vide lepu ènu mogu uzdi}i
svoje misli, kao u i{~ekivanju, kako bi ih spre~ili da si|u
i urade ono {to ~ini tu ljubav?“
Slede}i govornici bejahu oni koji su ose}ali i toplinu
i hladno}u, hladno}u prema svojim ènama, a toplinu ka
drugom polu. „[ta je ~edna seksualna ljubav?“ reko{e.
„Pripisati ~ednost ljubavi je kontradiktornost. Moète li
pripisati kontradiktornost, a da ne oduzmete ono {to se
smatra su{tinom stvari, u~iniv{i je nepostoje}om? Kako
~edna seksualna ljubav moè biti najsla|a od svih ljubavi
kada je ~ednost li{ava lepote? Svi vi znate gde se nalazi
lepota te ljubavi. Pa kada se ideja sjedinjenja odbaci s
njom, gde je onda njena lepota, i odakle }e do}i?“
Tada se ume{a{e i drugi, koji reko{e: „Mi smo bili
s najlep{ima ènama, a da ih nismo poèleli. I mi znamo
{ta je ~edna seksualna ljubav.“ Ali njihovi drugovi, znaju}i za njihovu podlost, odgovori{e, „Vi gajite nesklonost
prema drugom polu zbog svoje impotencije, a to nije
~edna seksualna ljubav, ve} krajnje ne~ista ljubav.“
ûv{i to, an|eli se naljuti{e pa upita{e za mi{ljenje
one koji su stajali sa desne, odnosno s ju`ne strane. „Postoji“, reko{e oni, „uzajamna ljubav dva mu{karca, uzajamna ljubav dve ène, i ljubav mu{karca prema èni i
ène prema mu{karcu. Ove tri vrste ljubavi su potpuno
88
Bra~na ljubav
razli~ite. Ljubav dva mu{karca je kao ljubav dva intelekta, jer je mu{karac stvoren i ro|enjem predodre|en da
postane intelektualno bi}e. Ljubav dve ène je kao ljubav
dve naklonosti prema intelektu mu{karca, jer je èna stvorena i ro|enjem predodre|ena da postane ljubav prema
intelektu mu{karca. Ove ljubavi, izme|u dva mu{karca i
dve ène, ne poniru duboko u grudi, ve} ostaju spolja,
dodiruju}i ih povr{no i ne vode nikakvom unutarnjem jedinstvu dvoje ljudi. To je, tako|e, razlog za{to se dva
mu{karca bore razumnim argumentima, sa svoje strane, kao
bokseri; a dve ène povremeno poùdom, sa svoje, kao
glumice koje se pretvaraju da se bore pesnicama.
Ali ljubav mu{karca i ène je ljubav intelekta i njegove emocije, koja zaranja u dubine i vodi jedinstvu. To
jedinstvo je ljubav; ali jedinstvo umova, a ne tela, a podsticaj k tom jedinstvu i nijednom drugom je duhovna
ljubav, koja je ~edna ljubav. Ova ljubav je jedino mogu}a za one koji poseduju pravu bra~nu ljubav, odnosno
obilnu potentnost, jer im ~ednost ne dozvoljava da osete
ikakav uticaj ljubavi iz tela druge ène sem njihove
vlastite. Budu}i u stanju izvanredne potencije, oni ne mogu da vole drugi pol i da istovremeno preziru razbludnost.
Kao rezultat toga, oni poseduju ~ednu seksualnu ljubav,
koja je po svojoj su{tini unutarnje duhovno prijateljstvo;
ona dobija na lepoti na osnovu svoje obilne, ali ~edne,
potentnosti. Ta obilna potentnost rezultat je potpunog
odricanja od promiskuiteta pa je, po{to se voli samo svoja èna, ona ~edna. Budu}i da tu ljubav u njihovom slu~aju ne uìvaju tela, ve} samo duh, ona je ~edna; i zato
{to njihova uro|ena privla~nost ~ini da ènska lepota
istovremeno osvoji um, ona je prekrasna.“
ûv{i ovo ve}ina prisutnih rukama zatvori u{i, rekav{i: „Va{e re~i vre|aju na{e u{i i mi smatramo da ste
vi izrekli gluposti.“ Oni su bili ne~asni. Tada sa Neba ponovo dopre pesma koja je bila jo{ i lep{a nego pre. Ali
za u{i ne~asnih ona zazvu~a kao neskladna galama, pa da
89
Emanuel Svedenborg
bi izbegli buku, oni izjuri{e iz pozori{ta i nadado{e se u
beg, ostavljaju}i nekolicinu za sobom, kojima je mudrost
omogu}ila da vole ~ednost u braku.
56. Drugo iskustvo:
Jednom sam razgovarao sa an|elima u Duhovnom
svetu kad se ispunih prijatnom ~e`njom da vidim Hram
mudrosti, koji sam posetio jednom pre. Upitah ih za put
do njega, a oni mi odgovori{e: „Prati svetlost i na}i }e{
ga.“ „Kako to mislite“, rekoh, „da pratim svetlost?“ „Na{a svetlost“, odgovori{e mi, „postaje sve sjajnija {to se
vi{e pribliàva{ hramu. Stoga prati svetlost po sjaju koji
se pove}ava. Na{a svetlost dolazi od Boga kao sunca, pa
u svojoj su{tini predstavlja mudrost.“
Tada, u pratnji dva an|ela, po|oh ka rastu}oj svetlosti, penju}i se uz strme padine do vrha brda u ju`nom
regionu. Tu beja{e jedna kapija, pa kad vide da an|eli
idu sa mnom, vratar je otvori. Unutra videsmo arkadu od
palmi i lovora, du` koje po|osmo. Krivudala je do vrta u
~ijem sredi{tu staja{e Hram mudrosti. Stigav{i do njega,
pogledah oko sebe i videh male zgrade koje su li~ile na
hram, u svakoj beja{e mudar ~ovek. Popesmo se u jednu i
na dovratku porazgovarasmo s na{im doma}inom, objasniv{i mu za{to smo do{li i kako smo stigli ovde. „Dobro
do{li“, re~e na{ doma}in, „u|ite i sedite i dozvolite nam
da vas uklju~imo u mudar razgovor.“
Pogledav{i po zgradi, videh da je podeljena na dva
dela, a ipak jedna celina. Bila je podeljena napola providnim zidom, ali po{to ovaj beja{e od naj~istijeg kristala,
njegova providnost ~inja{e sobu jednom celinom. Upitah
ga za{to izgleda ovako.
„Ja nisam sam“, re~e on, „moja èna je sa mnom, pa
iako smo mi dvoje, mi nismo dva tela, ve} jedno.“ „Znam“,
rekoh, „da ste vi mudri; ali {ta mudar ~ovek ili mudrost radi sa ènom?“ Na ovo lice na{eg doma}ina poniknu nekom
vrstom dosade i on ispruì ruke. U tom trenutku jo{ jedan
90
Bra~na ljubav
mudar ~ovek do|e iz druge zgrade, kojem ovaj re~e {aljivo: „Na{ gost je upitao {ta mudar ~ovek ili mudrost radi
sa ènom?“ To izazva op{ti smeh, a oni reko{e: „[ta je mudar ~ovek ili mudrost bez ène ili bez ljubavi? @ena je ljubav prema ~ovekovoj mudrosti.“
„Hajde da mudro porazgovaramo“, re~e na{ doma}in, „o temi uzro~nosti, po~ev{i od razloga lepote ènskog pola.“ I oni po~e{e da govore jedan za drugim. Prvi
re~e da je razlog tome {to je ène stvorio Bog kao naklonost prema mudrosti mu{karca, a naklonost prema
mudrosti je najve}a lepota.
Drugi re~e da je razlog taj {to je ène stvorio Bog
pomo}u mudrosti mu{karca, od mu{karca, tako da su one
oblik mudrosti inspirisan emocijom ljubavi. A kako je
emocija ljubavi stvaran ìvot, èna je ìvot mudrosti, a
mu{karac je mudrost, a ìvot mudrosti je najvi{a lepota.
Tre}i re~e da je razlog taj {to su ène obdarene senzibilno{}u prema radostima bra~nog ìvota, a kako je celo njihovo telo oru|e ovog ose}anja, iz toga neizostavno
sledi da je lepota tamo gde stanuju i gde se ose}aju radosti bra~ne ljubavi.
êtvrti re~e da je razlog taj {to je Bog uzeo lepotu
i otmenost ìvota od mu{karca i dao ih èni. Tako je mu{karac, sve dok se ponovo ne sjedini sa svojom lepotom
i elegancijom u èni krut, strog, hladan i odbojan. On nije mudar, sem za sebe, {to ga ~ini neosetljivim. Ali, kada
se mu{karac sjedini sa svojom lepotom i otmeno{}u ìvota u èni, on postaje prijatan, {armantan, ìvahan i mio,
pa tako i mudar.
Peti re~e da je razlog taj {to je èna stvorena kao
model lepote, ali ne za sebe ve} za mu{karca, tako da
mu{karac, sam od sebe tvrd, moè omek{ati; njegov karakter, sam po sebi grub, moè postati blag, a njegovo
srce, samo od sebe hladno, moè postati toplo. To je ono
{to se mu{karcima de{ava kada postanu jedno telo sa
svojim ènama.
91
Emanuel Svedenborg
[esti re~e da je razlog taj {to je univerzum stvorio
Bog kao najsavr{enije delo. Ali ni{ta savr{enije u njemu
nije stvoreno od ène s ljupkim licem i ispravnim vladanjem. Na tom velikodu{nom ~inu mu{karac treba da zahvali Bogu i da zauzvrat primi od njega mudrost.
Kada ove i mnoge druge sli~ne opcije bejahu iscrpljene, oni ugleda{e njegovu ènu kroz kristalni zid. Ona
re~e svom muù: „Molim te, govori.“ Dok je on govorio, mogli smo da primetimo u njegovim re~ima ìvot
mudrosti koji dolazi od njegove ène, jer je njena ljubav
bila prisutna u zvuku njegovog govora. Tako je iskustvo
dalo svedoka ovoj istini.
Nakon toga mi posetismo Hram mudrosti i vrtove koji su ga okruìvali. I odosmo puni radosti, pro{av{i kroz
arkadu do kapije, te si|osmo putem kojim smo se i popeli.
92
IV
PRAVA BRA^NA LJUBAV
57. Postoje bezbrojni varijeteti bra~ne ljubavi; niko
nema potpuno istu bra~nu ljubav kao drugi. Ona moè
zapravo delovati ista kod ve}ine ljudi, ali to je rezultat
primene telesnog rasu|ivanja, a takvo rasu|ivanje ne
dozvoljava ~oveku da odmah uo~i razlike, budu}i da je
grubo i tupo. Telesno rasu|ivanje je umno rasu|ivanje
koje se zasniva na spoljnim ose}ajima. Ali oni ~iji uvid
poti~e iz duhovnog rasu|ivanja mogu videti razliku i
mnogo jasnije ako su u stanju da svoju mo} rasu|ivanja
podignu na vi{i nivo, ne{to {to se moè uraditi njenim
povla~enjem iz ~ula i izno{enjem na vi{u svetlost. Oni
koji dostignu taj nivo postaju sposobni da intelektualno
potvrde, to jest vide da niko nema potpuno istu bra~nu
ljubav kao drugi.
Pa ipak, niko ne moè da vidi bezbrojne varijetete
te ljubavi, ma koliko da je prosvetljen i uzdignut njegov
um, sve dok ne sazna kakva je ta ljubav u su{tini i celosti; kakva je bila zapravo, kada je od Boga podarena
~oveku zajedno sa ìvotom. Ako ne poznaju najsavr{enije
stanje koje je tada imala, uzalud je o~ekivati da }e otkriti razlike, ma koliko obimno istaìvanje da sprovedu. Jer
tada nema nikakve fiksne ta~ke u odnosu na koju bi se
razlike uo~avale, ili cilja ka kojem bi se usmerili da otkriju da li su istinske ili la`ne. Zato ovde po~injemo opis
prave su{tine bra~ne ljubavi; a kako je nju kao takvu,
93
Emanuel Svedenborg
zajedno sa ìvotom, ~oveku podario Bog, po~e}emo sa
opisom njenog prvobitnog stanja. Kako je u toj fazi ona
bila prava bra~na ljubav, to smo i ovom poglavlju dali
naziv „Prava bra~na ljubav.“ Opis }e biti nastavljen slede}im redosledom:
I
Prava bra~na ljubav postoji, ali je tako retka da
je danas njena priroda nepoznata, a bezmalo i
samo njeno postojanje.
II Ova ljubav je plod braka dobra i istine.
III Ova ljubav po saobraznosti predstavlja brak
Boga i Crkve.
IV Ova ljubav je, u pogledu svog porekla i saobraznosti, mnogo vi{e nebeska, duhovna, sveta, ~ista
i nevina od bilo koje druge ljubavi koju je Bog
dodelio an|elima na Nebu ili ljudima u Crkvi.
V
Ova ljubav je tako|e osnov svih nebeskih i duhovnih ljubavi, pa time i svih prirodnih.
VI Sve radosti i sva uìvanja, od prvih po poslednjih, pripadaju ovoj ljubavi.
VII Jedini koji mogu da steknu i uìvaju tu ljubav
su oni ljudi koji su se pribliìli Bogu, koji vole
istine kojima podu~ava Crkva i ~ine dobra dela
koje ona propisuje.
VIII Ovo je bio najvi{i oblik ljubavi me|u drevnim
ljudima, koji su ìveli u Zlatno, Srebrno i Bronzano doba, ali se nakon toga postepeno ugasio.
58. (I) Prava bra~na ljubav postoji, ali je tako retka
da je danas njena priroda nepoznata, a bezmalo i samo
njeno postojanje.
Postojanje ovakve bra~ne ljubavi, kakva se ovde
opisuje, moè se zapravo videti u po~etnom stadijumu te
ljubavi, dok pronalazi put i osvaja srce mladi}a ili devojke. Ili kod ljudi koji zavole samo jednu osobu suprotnog
pola i poèle je za nevestu; a ona se pove}ava tokom
vremena zaruka i kako se bliì njihovo ven~anje; i kada
94
Bra~na ljubav
se napokon ven~aju i u prvim danima nakon toga. Da li
postoji neko ko ne}e priznati i ko se ne}e sloìti sa slede}om tvrdnjom: da je ova ljubav osnova svih ljubavi i
da ona nosi sve radosti i ushi}enja, od prvih do poslednjih? I da li postoji neko ko ne zna da nakon ovog prijatnog vremena, ovo radosno stanje malo-pomalo prolazi
i nestaje, tako da na kraju par ne ose}a vi{e skoro nikakvu radost? Ako im tada kaète isto {to i pre, da je ova
ljubav osnova svih ljubavi, i da su joj dodeljene sve radosti i veselja, oni se sa tim ne}e sloìti niti }e to priznati. Oni }e vam mo`da re}i da su to trivijalne ili pak
nerazumljive misterije.
Iz ovoga se jasno vidi da je najranija faza ljubavi u
braku nalik na pravu bra~nu ljubav, te nam pruà neku
vrstu slike o njoj. To je slu~aj zato {to se tada seksualna ljubav, koja je raspusna, odbija i umesto nje se ose}a
ljubav prema jednoj osobi suprotnog pola, koja je prava
bra~na ili ~edna ljubav. Na druge ène tada se gleda bez
ikakvog ose}anja ljubavi, a s ljubavlju samo na onu koja
je odabrana.
59. Razlog zbog kojeg je prava bra~na ljubav tako
retka, da joj se priroda ne zna, a ~esto se ne zna ni za
samo njeno postojanje, jeste taj {to se stanje o~aranosti
pre braka kasnije pretvori u stanje ravnodu{nosti, kao posledica neuspeha da se prvo stanje odrì. Postoji vi{e razloga za promenu ovog stanja nego {to bi se ovde moglo
navesti, ali ja }u se pozabaviti njima kasnije kako budem
razmatrao razloge za hladno}u, razdvajanje i razvod. Iz
toga }e se videti da je za ve}inu ljudi danas, slika prave
bra~ne ljubavi izbrisana, a time i mogu}nost njenog prepoznavanja, tako da njena priroda ostaje nepoznata kao,
umnogome, i samo njeno postojanje. Dobro je poznato da
je po ro|enju svako ljudsko bi}e preokupirano svojim
telom; potom postaje sve vi{e prirodno, pa time i racionalno i na kraju duhovno. To se de{ava u etapama, jer
95
Emanuel Svedenborg
je telesni nivo kao zemlja, u koju se jedna za drugom
sade prirodne, racionalne i duhovne ideje. Tako osoba
postaje sve vi{e i vi{e ljudska.
Ono {to se de{ava pri ulasku u brak je skoro isto.
Tada osoba postaje potpunije ljudska, jer po spajanju sa
svojim partnerom osobe po~inju da deluju kao jedna. Ali
to se de{ava u prvoj fazi, kada je, kao {to je gore navedeno, jo{ uvek prisutna jedna vrsta slike bra~ne ljubavi.
Kod bra~nog ìvota, ona po~inje na isti na~in sa telesnog
nivoa i prelazi na prirodni do spajanja u jedno. Oni koji
vole ono {to je telesno ili prirodno, a od njih dolaze samo racionalne ideje, ne mogu se spojiti u jedno sa svojim partnerom osim na ovom spolja{njem nivou. A kada
spolja{ni nivo propadne, hladno}a prodire u unutarnje
nivoe odvode}i zadovoljstvo te ljubavi iz tela kao i iz uma,
a kasnije iz uma kao iz tela. Ovaj proces zadire tako
duboko da ni{ta ne ostane od se}anja na prvobitno stanje u braku i vi{e se za njega i ne zna. Po{to je ovo slu~aj
sa ve}inom ljudi danas, jasno je da je priroda prave bra~ne ljubavi nepoznata, kao i ~injenica da uop{te postoji.
Slu~aj sa duhovnim ljudima je potpuno druga~iji. Za njih
je prvo stanje uvod u neprestano blaènstvo koje postepeno raste kako se duhovni racionalni nivo svesti, a posledi~no i prirodni senzualni telesni nivo, u dvema osobama spaja i sjedinjuje. Ali ovakvi ljudi su retki.
60. (II) Ova ljubav je plod braka dobra i istine.
Svaka inteligentna osoba priznaje ono {to je, ina~e,
univerzalna istina, da se sve u univerzumu odnosi na dobro i istinu. Tako|e se mora priznati da je u svakoj pojedinisti univerzuma dobro povezano s istinom, a istina sa
dobrom, jer je to tako|e univerzalna istina. Razlog zbog
kojeg se sve u univerzumu odnosi na dobro i istinu i za{to je dobro povezano s istinom, a istina s dobrom, jeste
taj {to i jedno i drugo poti~u od Boga i dolaze od Njega
kao jedno. Ljubav i mudrost su dve stvari koje poti~u od
96
Bra~na ljubav
Boga, jer su Bog sam, te dolaze od Njega. Sve stvari koje se odnose na ljubav zovu se vrstama dobra, a sve stvari koje imaju veze s mudro{}u zovu se istinama. Kako
ovo dvoje poti~e od Boga kao Stvoritelja, odatle sledi da
je to dvoje prisutno u onome {to se stvara.
Ilustracija ovoga su toplota i svetlost koje zra~i sunce. Sve na Zemlji dolazi od njih, jer je njihovo prisustvo
i mera u kojoj su povezani ono {to kontroli{e rast. Prirodna toplota odgovara duhovnoj toplini, koja je ljubav; prirodno svetlo odgovara duhovnom svetlu, koje je mudrost.
61. U slede}em poglavlju, odnosno odeljcima 83-102,
bi}e prikazano da je bra~na ljubav proizvod braka dobra
i istine. To se ovde spominje samo da bi se pokazalo da
je ova ljubav, imaju}i u vidu da je nebeskog, duhovnog
i svetog porekla i sama nebeska, duhovna i sveta. Da bismo videli da bra~na ljubav poti~e iz braka dobra i istine,
ovde je va`no ukratko je predstaviti.
Gore sam naveo (odeljak 60) da veza izme|u dobra
i istine postoji u svakoj pojedina~noj stvari; a povezivanje je nemogu}e ako nije uzajamno, jer veza s jedne strane koja nije uskla|ena s vezom sa druge strane puca sama po sebi. Kako stoga postoji veza izme|u dobra i istine,
koja je uzajamna, iz toga sledi da postoji istina dobra, to
jest istina koja dolazi od dobra, i dobro istine, koje dolazi od istine. U narednom poglavlju vide}ete da se istina
dobra, odnodno istina koja dolazi od dobra, nalazi u mu{karcu i sa~injava njegovu mu{kost; a da se dobro istine,
odnosno ono koje dolazi od istine, nalazi u èni tvore}i
njenu ènstvenost. To dvoje povezuje se u bra~noj zajednici. Ovo napominjem ovde da biste stekli neke po~etne
predstave o ovom predmetu.
62. (III) Ova ljubav po saobraznosti predstavlja brak
Boga i Crkve.
97
Emanuel Svedenborg
To zna~i da mu` i èna vole jedno drugo, kao {to
Bog voli Crkvu i èli da Crkva voli Njega. U hri{}anstvu
je dobro poznato da postoji saobraznost izme|u ovih
stvari, ali do sada niko nije znao kakva je to vrsta saobraznosti. Nakon obja{njenja za ovo prvo, ovo drugo bi}e
obja{njeno u drugom odeljku (64). Ovde se spominje saobraznost da bi se videlo da je bra~na ljubav nebeska,
duhovna i sveta jer je saobrazna nebeskom, duhovnom i
svetom braku Boga i Crkve. Ova saobraznost tako|e proisti~e iz bra~ne ljubavi kao proizvoda braka dobra i istine, kao {to je navedeno u prethodnom odeljku. Jer je
brak dobra i istine isto {to i brak milosr|a i vere, po{to je
dobro povezano s milosr|em, a istina s verom. Nemogu}e je ne priznati ~injenicu da je ovaj brak ono {to ~ini
Crkvu, jer je to univerzalna istina; a svaka univerzalna
istina se priznaje ~im se ~uje. To je posledica Bo`jeg uticaja, a u isto vreme i potvrde od strane Neba. Sada, kako
je Crkva, budu}i od Boga, Njegova, a po{to je bra~na ljubav saobrazna braku Boga i Crkve, iz toga sledi da ova
ljubav dolazi od Boga.
63. U gore pomenutom poglavlju bi}e re~i o tome
kako Bog formira crkvu s bra~nim parom, a time i bra~nu ljubav. Ovde }u samo re}i da Bog formira crkvu sa
~ovekom, a preko mu{karca sa ènom. Kada se crkva
formira sa oboma, ona je na~injena u potpunosti; jer tada
postoji potpuna veza dobra sa istinom, a njihova veza
~ini Crkvu. Dole navedenim argumentima bi}e pokazano
da je te`nja ka sjedinjenju, koje predstavlja bra~nu ljubav, proporcionalna povezanosti dobra i istine, koja ~ini
Crkvu.
64. (IV) Ova ljubav je, u pogledu svog porekla i saobraznosti, mnogo vi{e nebeska, duhovna, sveta, ~ista i
nevina od bilo koje druge ljubavi koju je Bog dodelio
an|elima na Nebu ili ljudima u Crkvi.
98
Bra~na ljubav
Ne{to ranije u tekstu ukratko je, kroz nagove{taj, bio
ponu|en jasan dokaz da je priroda bra~ne ljubavi, u pogledu njenog porekla, braka dobra i istine, takva kakva
je navedena. Tada je re~eno i da je ta ljubav takva po
osnovu njene saobraznosti sa brakom Boga i Crkve. Ova
dva braka, iz kojih, kao izdanak, ni~e bra~na ljubav, najvi{i su stepen svetosti. Ako se stoga ova ljubav prima od
njenog Tvorca, koji je Bog, prati je i svetost koja od Njega
dolazi, neprestano je ~iste}i i pro~i{}avaju}i. Ako osoba
tada oseti u svojoj volji i èlju i te`nju za time, ova ljubav postaje sve ~istija i nevinija dan za danom zauvek.
Bra~na ljubav se zove nebeska i duhovna, jer je poseduju an|eli Nebesa. Ona je nebeska me|u an|elima najvi{eg Neba, jer se oni zovu nebeskim an|elima; a duhovna
je me|u an|elima iz donjeg Neba, jer se oni nazivaju duhovnim an|elima. An|eli nose takva imena; nebeski jer
su modeli ljubavi i mudrosti koja iz nje dolazi, a duhovni
jer su modeli mudrosti i ljubavi koja dolazi iz nje. Njihova bra~na ljubav je sli~na.
Kako je bra~na ljubav prisutna me|u an|elima i vi{eg i nièg Neba, {to je opisano u poglavlju „Brakovi na
Nebu“ (27-41), o~igledno je da je ona sveta i ~ista. Razlog zbog kojeg je ona, zbog izvora iz kojeg poti~e, u
svojoj su{tini svetija i ~istija od svake druge ljubavi koju
poseduju an|eli ili ljudska bi}a, jeste taj {to je ona takore}i vrhovna ljubav. Izvesne napomene vezane za njenu
vode}u poziciju bi}e date u narednom odeljku.
65. (V) Ova ljubav je tako|e osnov svih nebeskih i
duhovnih ljubavi, pa time i svih prirodnih.
Razlog zbog kojeg je bra~na ljubav, po svojoj su{tini, osnov svih ljubavi Neba i Crkve, jeste taj {to je njen
izvor brak dobra i istine; i iz tog braka nastaju sve ljubavi koje ~ine Nebo i Crkvu u ~oveku. Dobro ovog braka
~ini ljubav, a njegova istina ~ini mudrost. Kada se ljubav
pribliì mudrosti ili se s njome sjedini, ona postaje prava
99
Emanuel Svedenborg
ljubav; a kada se mudrost pribliì ljubavi i sjedini s njome, ona postaje prava mudrost. Prava bra~na ljubav nije
ni{ta drugo do povezivanje ljubavi i mudrosti.
Bra~ni par izme|u koga ili u kojem se ta ljubav deli
jeste model ili njena vidljiva forma. Zaista, sve na Nebesima, gde su i lica prave slike ljubavi pojedinca, slika je
ljubavi; jer je ona u njima kako uop{te tako i u svakom
njihovom delu, kao {to je gore opisano. Po{to je bra~ni par
model i forma te ljubavi, iz toga sledi da je svaka ljubav
koja nastaje iz forme same ljubavi njena kopija. Tako da
ako je bra~na ljubav nebeska i duhovna, to su i ljubavi
koje iz nje proizilaze. Stoga je bra~na ljubav kao roditelj,
a druge ljubavi su njena deca. Tako brakovi an|ela na Nebesima vode ro|enju duhovnog potomstva, stvari koje su
u vezi sa ljubavlju i mudro{}u ili dobrom i istinom; kao
{to je opisano u odeljku 51.
66. Isti zaklju~ci se o~igledno mogu izvu}i iz ~injenice da su ljudska bi}a stvorena da ispune tu ljubav, i u
svom daljem razvoju pod njenim uticajem. Mu{karac je
stvoren da postane mudrost kao rezultat ljubavi koju ose}a prema postajanju mudrim, a èna je stvorena da postane ljubav prema mu{karcu na osnovu i u meri njegove
mudrosti. Stoga je jasno da su bra~ni parovi pravi oblici i slike braka ljubavi i mudrosti, odnosno dobra i istine.
Mora se imati u vidu da ni dobro ni istina ne mogu postojati osim ako nisu utelovljeni u supstanci, kao sopstvenoj realizaciji. Apstraktne vrste dobra i istine ne mogu
postojati, jer ako nemaju poziciju, ne mogu biti nigde;
niti se mogu povremeno pojavljivati kao lete}a stvorenja.
Oni su stoga samo entiteti, o kojima se razumu ~ini da
moè razmi{ljati apstraktno, ali u stvari ne moè dok se
predmetno ne realizuju. Svaka predstava koju osoba formira, ma koliko da je uzvi{ena, zapravo je supstancijalna, odnosno, pridruèna supstanci. Pored toga treba znati
da nijedna supstanca ne moè postojati, a da nije oblik.
100
Bra~na ljubav
Niti postoji ne{to kao bezobli~na supstanca, jer se njome
ni{ta ne moè izre}i, a subjekat bez predikata tako|e je
iracionalni entitet. Ova filozofska razmatranja ovde su data kako bi se omogu}ilo da se vidi da je bra~ni par, koji
ìvi u pravoj bra~noj ljubavi, oblik braka dobra i istine
ili ljubavi i mudrosti.
67. Po{to prirodne ljubavi rezultiraju iz duhovnih, a
duhovne iz nebeskih, moèmo re}i da je bra~na ljubav osnov
svih duhovnih i nebeskih ljubavi, te stoga i prirodnih.
Prirodne ljubavi se odnose na ljubav prema sebi i ljubav
prema svetu; duhovne ljubavi, na ljubav prema bli`njima,
a nebeske na ljubav prema Bogu. S obzirom na ovakav
odnos izme|u ovih ljubavi, red kojim slede i po kojem
su prisutne u osobi jeste o~igledan. Kada su ure|ene tim
redom, prirodne ljubavi nastaju iz duhovnih, duhovne iz
nebeskih i sve tako redom do njihovog izvora – Boga.
68. (VI) Sve radosti i sva uìvanja, od prvih po poslednjih, pripadaju ovoj ljubavi.
Sva zadovoljstva koje jedna osoba moè da ose}a
proizvod su njene ljubavi. Putem njih se ljubav manifestuje ili, bolje re~eno, postoji i ìvi. Op{te je poznato da
se zadovoljstva intenziviraju kako se ljubav intenzivira, kao
i prema tome kako se uzgredne emocije sve vi{e doti~u
dominantne ljubavi. Kako je bra~na ljubav osnov svih dobrih ljubavi, i kako je ona utisnuta u svaki pa i najmanji
detalj jedne osobe, kao {to je gore re~eno, iz toga sledi
da njena zadovoljstva prevazilaze zadovoljstva svih ostalih
ljubavi, a stepen u kojem je prisutna i u kojem se spaja
sa njima ~ini da ove ljubavi donose zadovoljstvo. Jer ona
{iri unutarnje nivoe uma kao i tela, kako kroz njih proti~e i kako ih otvara.
Razlog zbog kojeg sva zadovoljstva, od prvog do poslednjeg, pripadaju toj ljubavi jeste taj {to njena svrha nadma{uje svrhu drugih. Njena svrha je reprodukcija ljudske
101
Emanuel Svedenborg
rase odnosno an|ela Neba. Kako je ova svrha krajnji cilj
stvaranja, iz toga sledi da je svaka vrsta sre}e, blaènstva,
zadovoljstva, op~injenosti i uìvanja koju bi Bog Stvoritelj mogao dati jednoj osobi, koncentrisana u ovoj njegovoj ljubav. O~igledno je da zadovoljstva rezultiraju iz svrhe da se doti~u osobe proporcionalno njenoj ljubavi prema
svrsi, uzimaju}i u obzir zadovoljstva pet ~ula: ~ula vida,
sluha, mirisa, ukusa i dodira. Svako od njih ima sopstvena
zadovoljstva, koja variraju u zavisnosti od specifi~ne svrhe kojoj sluè. [ta bi moglo da nedostaje zadovoljstvu bra~ne ljubavi, ~ija je svrha ne{to {to obuhvata sve druge svrhe?
69. Znam da }e malo ljudi priznati da su sve radosti
i zadovoljstva, od prvog do poslednjeg, dati bra~noj ljubavi, jer je prava bra~na ljubav, kojoj su oni dati, toliko
retka danas da su njena priroda i njeno postojanje skoro
nepoznati, kao {to sam objasnio i dokazao gore u tekstu
(odeljci 58, 59). Oni nisu prisutni ni u jednoj drugoj do
u iskrenoj bra~noj ljubavi; a kako je ona toliko retka na
Zemlji, nemogu}e je opisati sre}u kojom obiluje, sem na
osnovu opisa koji nam daju an|eli koji je uìvaju. An|eli
su rekli da su njena unutarnja zadovoljstva, zadovoljstva
du{e – a du{a je prvo mesto bra~nog upliva ljubavi i
mudrosti ili dobra i istine, od Boga – nepojmljiva, te stoga i neizreciva, jer ona su zadovoljstva mira i nevinosti
istovremeno.
Ali kako se spu{taju, ona postaju sve primetnija –
u gornjim nivoima uma kao blaènstvo, u donjim nivoima kao sre}a, u grudima kao prijatni ose}aji, odakle se
{ire u svaki deo tela i kona~no sjedinjuju na najnièm
nivou da proizvedu najve}e od zadovoljstava. An|eli nastavi{e da govore divne stvari o ovima, rekav{i tako|e da
su vrste ovih zadovoljstava u du{ama bra~nih parova,
prolaze}i iz njih u njihove umove, a iz njih u grudi njihove, bezbrojne i ve~ne. Njihov stepen se pove}ava u zavisnosti od mudrosti muà. To je zato {to muèvi ve~no
102
Bra~na ljubav
ìve u cvetu mladosti, a za an|ele nema ni{ta blaènije
od neprestanog pove}anja mudrosti. Dalje opise ovih zadovoljstava, kako ih iznose an|eli, na}i }ete u okviru
iskustava, naro~ito me|u onima koja slede na kraju jednog broja poglavlja.
70. (VII) Jedini koji mogu da steknu i uìvaju tu ljubav su oni ljudi koji su se pribliìli Bogu, koji vole istine
kojima podu~ava Crkva i ~ine dobra dela koje ona propisuje.
Razlog zbog kojeg samo oni koji se pribliè Bogu
dobijaju ovu ljubav jeste taj {to monogamni brakovi, izme|u jednog ~oveka i jedne ène, odgovaraju braku Boga i
Crkve, a takvi brakovi nastaju od braka dobra i istine o
~emu je gore bilo re~i (60, 62). Posledica ovog porekla
i ove saobraznosti je ta da prava bra~na ljubav dolazi od
Boga, i da je data onima koji mu direktno pristupe. Ali
se ovo ne moè u potpunosti dokazati bez detaljne diskusije o ovim dvema misterijama. To }e biti dato u dva naredna poglavlja, od kojih }e jedno biti o poreklu bra~ne
ljubavi od braka dobra i istine, a drugo o braku Boga i
Crkve i njegovoj saobraznosti. Tada }e se tako|e videti
da je posledica toga da bra~na ljubav osobe zavisi od stanja crkve u njemu.
71. Samo oni koji primaju bra~nu ljubav od Boga,
oni koji mu direktno pristupe i ìve ìvotom Crkve koja
dolazi od Njega, mogu uìvati pravu bra~nu ljubav. Razlog je taj {to je ova ljubav, iz perspektive porekla i saobraznosti, nebeskija, duhovnija, svetija, nevinija i ~istija
od bilo koje druge ljubavi koja je prisutna me|u an|elima na Nebu ili ljudima u Crkvi (kao {to je re~eno u
ta~ki 64). Ove atribute je mogu}e pripisati samo u slu~aju onih koji su povezani sa Bogom i koje je On pridruìo
an|elima na Nebu. Jer se ovi klone vanbra~nih ljubavi,
to jest veza sa osobama koje im nisu ni mu` ni èna,
103
Emanuel Svedenborg
kao prokletstva du{e ili jezera Pakla. Sve dok se udate,
odnosno oènjene osobe klone ovakvih veza, ~ak i u ùdnji
du{e i namerama koje ona proizvodi, dotle je ta ljubav
u njihovom slu~aju pro~i{}ena, postaju}i po etapama duhovna, prvo dok ìve na Zemlji, a potom na Nebu.
Nijedna ljubav me|u ljudskim bi}ima, kao ni me|u
an|elima, ne moè postati ~ista; pa ni ova. Ali kako Bog
prvenstveno gleda na nameru volje, sve dok osoba ima
tu nameru i dok joj teì, dotle je ona na pravom putu i
dotle napreduje ka ~istoti i svetosti. Niko sem onih kojima Bog u~ini tako, ne moè uìvati duhovnu bra~nu ljubav, jer ona nosi Nebo u sebi. Prirodni ~ovek, za kojeg
ta ljubav izvla~i zadovoljstvo samo iz tela, ne moè pristupiti Nebu ili an|elima, niti zapravo ijednoj osobi koja
poseduje tu ljubav, jer je ta ljubav osnova svih nebeskih
i duhovnih ljubavi (videti odeljke 65-67 gore).
Ovo mi je iskustveno dokazano. Video sam neke
genije8 u Duhovnom svetu, koji su se ina~e spremali za
Pakao, kako prilaze an|elu koji je uìvao sa svojim partnerom. Dok su jo{ bili daleko, postajali su kao furije, sve
ve}e {to su se vi{e pribliàvali, traè}i duplje i jarke u
koje }e se baciti i na}i zaklon. Zli dusi vole sve ono {to
odgovara njihovim emocijama, ma koliko da je ne~isto,
i preziru duhove Neba zbog njihove ~istote, kao svoje suprotnosti. Ovo se moè zaklju~iti iz onoga {to sam naveo
u Uvodu (odeljak 10).
72. Oni koji mogu da steknu tu ljubav i istraju u njoj
jesu oni koji vole istine kojima Crkva podu~ava i ~ine
dobra dela koja ona propisuje, jer druge Bog ne prihvata. Takvi ljudi su povezani sa Njim pa ih stoga On moè
odràti u toj ljubavi. Postoje dve stvari koje stvaraju Crkvu i Nebo u ~oveku – istina vere i dobrota ìvota. Istina
vere budi svest o prisustvu Boga, a dobrota ìvota u skladu
8 Geniji – izme|u ostalog i naziv za najzlobnije duhove; videti pasus
514 na kraju. (Prim.prev.)
104
Bra~na ljubav
sa istinama vere donosi povezivanje sa Njim {to rezultira stvaranjem Crkve i Neba. Istina vere budi svest o prisustvu Boga, jer je izvor svetlosti; duhovna svetlost je ba{
to. Dobrota ìvota donosi povezivanje sa Njim jer je izvor
topline; duhovna toplina je ba{ to, jer je ona ljubav, a dobrota ìvota je pitanje ljubavi. Dobro je poznato da sva
svetlost, ~ak i zimi, budi svest o sada{njim stvarima, a toplota zajedno sa svetlo{}u pravi vezu. Jer se vrtovi i cvetne
leje mogu videti na svakojakoj svetlosti, ali oni cvetaju i
donose plodove samo kada svetlost prati toplota. Zaklju~ak iz ovoga je o~igledan: one koji samo poznaju istine Crkve Bog nije obdario pravom bra~nom ljubavi, ve} samo
one koji znaju istine i ~ine dobra dela koja ona propisuje.
73. (VIII) Ovo je bio najvi{i oblik ljubavi me|u drevnim ljudima, koji su ìveli u Zlatno, Srebrno i Bronzano
doba, ali se nakon toga postepeno ugasio.
Bra~na ljubav me|u drevnim ljudima i starim narodima koji su ìveli u dobima koja nose ove nazive bila
je najve}i oblik ljubavi. Ovo je nemogu}e saznati iz istorija, jer nema sa~uvanih pisanih tragova, a oni koji su sa~uvani pisani su docnije. Ti pisci dali su ova imena i
opisali ~istotu i ~estitost njihovih ìvota i kako su se ova
doba postepeno smenjivala redom – od Zlatnog do Gvozdenog. Poslednje, Gvozdeno doba, po~ev{i od vremena
ovih pisaca, moè se u izvesnoj meri proceniti na osnovu
istorijskih opisa nekih kraljeva, sudija i mudrih ljudi, takozvanih sofista u Gr~koj i drugde. Danilo (2:43) sadrì
predskazanje da dana{nja epoha, za razliku od Gvozdene,
ne}e biti stabilna, ve} }e biti poput gvo`|a pome{anog
sa glinom, koji me|usobno ne prianjaju.
Kako su doba nazvana po zlatu, srebru i bakru bila
ve} zavr{ena u doba ovih pisaca, te je o njihovim brakovima na Zemlji bilo nemogu}e i{ta znati, Bog je izvoleo
da omogu}i da ja to saznam na duhovni na~in, tako {to
me je poveo da posetim Nebesa gde oni ìve, pa da iz
105
Emanuel Svedenborg
njihovih usta saznam kakvi su bili njihovi brakovi u vreme kada su ìveli. Jer se svi, koji su se od stvaranja naovamo rastali od Prirodnog sveta, nalaze u Duhovnom
svetu; i svi oni su zadràli svoje prethodne ljubavi i tako
}e ostati zauvek. Kako ove ~injenice zasluùju da se otkriju i da se o njima izvesti, a one dokazuju svetost brakova, hteo sam da ih objavim onako kako su prikazane mom
budnom duhu i kasnije prizvane u se}anje i zapisane uz pomo} jednog an|ela. Kako poti~u iz Duhovnog sveta, kao
i ostala iskustva na krajevima poglavlja, odlu~io sam da
ih podelim u {est izve{taja prema vremenskim epohama.
*****
74. Ovih {est izve{taja o bra~noj ljubavi iz Duhovnog sveta otkrivaju prirodu te ljubavi u najranija vremena, u potonjem periodu i u dana{nje doba. Iz toga se jasno vidi da je ova ljubav postepeno gubila na svojoj svetosti i ~istoti dok nije postala razbludna. Postoji, ipak,
izvesna nada da moè biti vra}ena svojoj prastaroj ili
drevnoj svetosti.
75. Prvo iskustvo
Razmi{ljao sam jednom o bra~noj ljubavi, kad mi
um obuze èlja da saznam kakva je ova ljubav bila kod
onih koji su ìveli u Zlatno doba i u doba koja su usledila i bila nazvana po srebru, bakru i gvo`|u. Znaju}i da
su svi koji su ìveli dobrim ìvotima u ovim dobima sada na Nebesima, pomolih se Gospodu da mi dozvoli da
porazgovaram sa njima i da me oni pou~e.
Odjednom se pored mene stvori an|eo, koji re~e:
„Gospod me posla da budem tvoj vodi~ i pratilac. Prvo
}u te povesti i ispratiti do onih koji su ìveli u prvoj eri
ili dobu, poznatom kao Zlatno. Put do njih je“, dodade,
„strm i vodi kroz mra~nu {umu, kroz koju niko ne moè
pro}i osim ako mu Bog ne da vodi~a.“
106
Bra~na ljubav
Ja sam bio u duhu, pa se pripremih za put i mi se
zaputismo licem prema istoku. Kako smo i{li, ugledah planinu ~iji je vrh zadirao u oblake. Pre|osmo veliku pustinju i do|osmo do {ume obrasle drve}em raznih vrsta i
tako guste da je bila mra~na i ba{ takva kakvom ju je
an|eo prethodno opisao. [uma je ipak bila ispresecana
brojnim uskim stazama, a an|eo mi re~e da one ~ine lavirint koji treba da zbuni ljude, tako da sve dok im Bog ne
otvori o~i da vide drve}e masline upleteno u vinovu lozu
tako da mogu da prate put od jedne masline do druge,
putnici }e zavr{avati u Tartaru, regionu koji je okruùje
sa strana. [uma je ovakva da bi onemogu}ila pristup. Jer
niko sem prastarih ljudi ne ìvi na ovoj planini.
Kad u|osmo u {umu, na{e se o~i otvori{e i okolo
ugledasmo maslinovo drve}e upleteno s lozom, sa koje
su visili grozdovi tamnoplavog gro`|a. Malsine su bile
pore|ane u obliku spirale, pa dok smo istraìvali, vrteli
smo se ukrug i ukrug. Na kraju videsmo grupu visokih kedrova na ~ijim je granama stajalo nekoliko orlova. Videv{i ih, an|eo re~e: „Sad smo na delu planine nedaleko od
vrha.“ I mi nastavismo, pa posle kedrova nai|osmo na
kru`nu ravan, gde su pasla jagnjad oba pola. Ovo su bili
oblici namenjeni da oslikaju stanje nevinosti i mira me|u
stanovnicima planine.
Mi se zaputismo preko ove ravnice i ugledasmo {ator za {atorom, vi{e hiljada na broju, koji se pruàhu sa
svih strana dokle nam pogled moga{e dopreti. „Sada se nalazimo“, re~e an|eo, „u kampu Vojske Gospoda Boga, kako
ona sebe naziva i gde ona ìvi. Ovi drevni ljudi su ìveli, kad su bili u svetu, u {atorima, tako da i sada ìve u njima. Ali hajde da kreneno ka jugu, gde ìve mudriji me|u
njima, kako bi na{li nekoga da s njime porazgovaramo.“
Kad krenusmo, u daljini ugledah tri de~aka i tri devoj~ice kako sede na ulazu u {ator. Ali kako se pribliìsmo, ispostavi se da su to ljudi i ène srednje visine.
„Svi stanovnici ove planine“, re~e an|eo, „iz daljine deluju
107
Emanuel Svedenborg
kao deca, jer se nalaze u stanju nevinosti, a detinjstvo je
ono u vidu ~ega se nevinost prikazuje.“
Kad nas ti ljudi ugleda{e, oni poùri{e k nama i reko{e: „Odakle dolazite i kako ste do{li ovamo? Va{a lica
nisu lica ljudi na{e planine.“
An|eo odgovori ispri~av{i im kako nam je dozvoljeno da pro|emo kroz {umu i za{to smo do{li. ûv{i to,
jedan od ta tri ~oveka nas pozva unutra i uvede u svoj {ator. ôvek je nosio ogrta~ plave boje i tuniku od ~iste
vune bele boje. Njegova èna je nosila odoru grimizne
boje, a ispod nje bluzu od fino izvezenog lana.
Po{to sam èleo da saznam o braku me|u drevnim
ljudima, pogledavao sam u muà pa u ènu i primetio da
njihova lica pokazuju kao da su oni jedna du{a. Stoga
rekoh: „Vas dvoje ste jedno.“ ôvek odgovori: „Mi jesmo jedno. Njen ìvot je u meni a moj je u njoj, tako da
smo nas dvoje dva tela a jedna du{a. Na{a zajednica je
poput zajednice dve duplje u grudima, zvane sr~ana i
plu}na. Ona je moje srce, a ja sam njena plu}a. Ali po{to
pod srcem podrazumevamo ljubav, a pod plu}ima mudrost, ona je ljubav moje mudrosti, a ja sam mudrost njene ljubavi. Stoga, njena ljubav formira spoljni pokriva~
moje mudrosti, a moja mudrost je unutarnja bit njene ljubavi. Kao rezultat, kao {to kaète, jedinstvo na{ih du{a
vidi se u izgledu na{ih lica.“
Potom ga upitah: „Ako je va{e jedinstvo takvo, moè{ li pogledati ijednu ènu sem svoje?“ „Da“, odgovori on,
„mogu, ali kako je moja èna sjedinjena s mojom du{om,
nas dvoje gledamo zajedno, tako da ni najmanja iskra
poùde ne moè da u|e unutra. Jer kad ja pogledam tu|u
ènu, ja je vidim kroz svoju ènu, jedinu koju volim.
Po{to je ona u stanju da prepozna sva moja ose}anja, kao
posrednik, ona usmerava sve moje misli, uklanjaju}i svaki nesklad i proizvode}i istovremeno ose}aj hladno}e i
uàsa na bilo {ta ne~asno. Stoga je za nas ovde jednako
nemogu}e da pogledamo poùdno neku od èna na{ih
108
Bra~na ljubav
drugova koliko da gledamo na svetlost na{eg neba iz
senke Tartara. Tako da mi nemamo ni predstavu u na{em
umu, ni re~ u na{em jeziku za privla~nost poùdne ljubavi.“ On nije mogao ni da upotrebi re~ preljuba, jer je
~ednost njegovog neba to spre~avala. Moj an|eo vodi~
re~e: „Sada moète ~uti kako an|eli ovog neba govore
jezikom mudrosti, jer on poti~e iz uzroka.“
Nakon toga, ja pogledah okolo i videh da njihov {ator izgleda kao pozla}en. Pa upitah: „Za{to je ovakav?“ On
mi odgovori da je to „rezultat plamte}e svetlosti, koja
sija poput zlata, prekriva i probija platno na{eg {atora
dok mi govorimo o bra~noj ljubavi. Jer se tada toplota
na{eg sunca, koja je u svojoj su{tini ljubav, otkriva i boji
svetlost, koja je u svojoj su{tini mudrost, sopstvenom
zlatnom bojom. To se de{ava zato {to je bra~na ljubav
po poreklu igra mudrosti i ljubavi. Jer je ~ovek ro|en da
bude mudrost, èna da bude ljubav prema mudrosti svog
~oveka. To je izvor ushi}enja te igre u bra~noj ljubavi,
odnosno izme|u nas i na{ih èna. Mi smo ovde ve} vi{e hiljada godina svedoci toga koliko su ova ushi}enja nenadma{na i izvrsna po koli~ini, stepenu i snazi proporcionalno
na{em oboàvanju Boga Jehove, koji je izvor iz kojeg se
ta nebeska unija, nebeski brak ljubavi i mudrosti uliva.“
Nakon ovih re~i ja ugledah veliku svetlost iznad brda posred {atora. „Odakle dolazi ova svetlost?“, upitah. „To
je“, re~e on, „iz svetili{ta na{eg {atora za slu`bu Bo`ju.“
Ja ga upitah da li mu se moè pri}i. „Da“, re~e. I ja mu
pri|oh i videh {ator koji je i iznutra i spolja odgovarao
opisu {atora koji je bio podignut u pustinji za decu Izrailja, ~iji je plan bio prikazan Mojsiju na gori Sinaju
(Izlazak 25:40; 26:30). „[ta se to“, upitah, „nalazi u svetili{tu {to daje toliko svetlosti?“ „To je plo~a,“ odgovori
on, „sa natpisom ’Ugovor izme|u Jehove i Nebesa.‘“ I
ne re~e ni{ta vi{e.
Kako smo se tada spremili da krenemo, ja upitah: „Da
li je iko od vas, kada ste bili u svetu, ìveo sa vi{e èna?“
109
Emanuel Svedenborg
On odgovori da ne zna nikoga. „Jer,“ re~e, „mi nismo mogli da razmi{ljamo o vi{e èna. Oni koji su razmi{ljali,
pri~ali su nam da nebesko blaènstvo njihovih du{a odmah
pobegne sa unutarnjih na spolja{nje delove tela, sve do
nokata na prstima, a u isto vreme ih napusti njihova muèvnost. Kad se to primeti, oni bivaju izba~eni iz na{e zemlje.“
Rekav{i to, ~ovek poùri nazad u svoj {ator, pa se
vrati sa narom punim zlatnih semenki. On mi ga pokloni,
i ja ga ponesoh sa sobom kao simbol moje posete ljudima koji su ìveli u Zlatno doba. Poèlev{i jedan drugome
mir, rastasmo se i ja se vratih ku}i.
76. Drugo iskustvo
Slede}eg dana isti an|eo kao i prethodnog dana do|e kod mene i re~e: „Da li bi èleo da te povedem i ispratim do onih koji su ìveli u Srebrnoj eri ili dobu, tako
da ~ujemo od njih o braku u njihovo vreme?“ On kaza
da se ni do njih ne moè do}i sem pod vo|stvom Boga.
Ja sam bio u duhu, kao i pre, pa se uputih s mojim vodi~em, prvo do brda na granici izme|u istoka i juga. Kad
se na|osmo na obroncima tog brda, on mi pokaza veliko
prostranstvo teritorije. U daljini videsmo veoma visoku planinu i izme|u nje i brda na kojem smo stajali nalazila dolina, a iza nje ravnica iz koje se izdizala blaga padina.
Si{li smo s brda da bismo pre{li dolinu, a tu sa obe
strane mestimi~no bejahu postavljeni komadi od drveta i
kamena izrezbareni tako da li~e na ljudska bi}a, razne
ìvotinje, ptice i ribe. „[ta je ovo?“, upitah an|ela. „Zar
ovo nisu idoli?“ „Daleko od toga,“ odgovori on. „To su
oblici napravljeni da oslikaju razne moralne vrline i duhovne istine. Ljudi ovog doba znali su za saobraznosti;
pa kako je svaka osoba, ìvotinja, ptica i riba saobrazna
nekom kvalitetu, svaki duborez oslikava neki aspekt vrline ili istine, a vi{e njih zajedno oslikava celu vrlinu ili
istinu u njenom op{tem punom obliku. Ove rezbarije
predstavljaju ono {to se u Egiptu zvalo hijeroglifima.“
110
Bra~na ljubav
Pre|osmo dolinu, a na ulasku u ravnicu ugledasmo
konje i bojna kola. Konji su nosili raznovrsne metalne
plo~ice na amovima i ularima; a kola je bilo raznih tipova, neka su bila izrezbarena u obli~je orla, neka u obli~je
kita, neka u jelena sa rogovima, a neka u jednoroga. Na
kraju videsmo i konjska kola i {tale sa obe strane. Ali
kada se pribliìsmo, konji i kola nestado{e, i umesto njih
pojavi{e se ljudi koji su {etali u parovima, razgovaraju}i
i diskutuju}i. An|eo mi tada re~e: „One vrste konja, kola
i {tala, koji se vide iz daljine su slika racionalne inteligencije ljudi tog doba. Jer konj po saobraznosti predstavlja razumevanje istine, kola njeno podu~avanje, a {tale
u~ionice. Ti zna{ da u ovom svetu sve stvari izgledaju
prema svojoj saobraznosti.“
Pro{av{i ih, popesmo se uz jedan vi{i uspon i naposletku ugledasmo grad u koji u|osmo. Dok smo i{li gradom, sa ulica i trgova razgledasmo njihove ku}e. To su sve
bile palate od mermera. S prednje strane bejahu stepenici od alabastera, sa ~ijih strana stajahu stubi}i od jaspisa.
Videsmo tako|e i hramove od dragog kamenja, boje safira i azurne boje. „Njihove ku}e“, re~e an|eo, „grade se
od kamena, jer kamenje predstavlja prirodne istine, a
drago kamenje duhovne istine. Svi ljudi koji su ìveli u
Srebrnom dobu posedovahu inteligenciju od duhovnih istina, a otud od prirodnih. Srebro ima isto zna~enje.“
Kako obilazismo grad, mestimi~no sretasmo ljude u
parovima, a kako oni behu muèvi i ène, ~ekasmo da
nas neko pozove. Dok mi razmi{ljasmo o tome, dvoje
ljudi nas zazva, pozivaju}i nas u svoj dom. I mi u|osmo.
An|eo po~e da govori umesto mene, objasniv{i im razloge moje posete ovom nebu. „On je do{ao“, an|eo re~e
„da bi nau~io o braku me|u drevnim ljudima, ~iji ste vi
ovde predstavnici.“
„Mi poti~emo“, odgovori{e oni, „od ljudi iz Azije. Na{
vek smo posvetili prou~avanju istina, pomo}u ~ega smo stekli inteligenciju – to je bila te`nja na{e du{e i uma. Ali te`nja
111
Emanuel Svedenborg
na{ih telesnih ~ula bila je predstavljanje istine u oblicima.
Na{e poznavanje saobraznosti povezalo je na{e telesne utiske sa utiscima na{eg uma podariv{i nam inteligenciju.“
ûv{i ovo, an|eo ih zamoli da nam kaù ne{to o
svojim brakovima. „Postoji“, re~e mu`, „saobraznost izme|u duhovnog braka, to jest istine i dobra, i prirodnog braka, to jest muà i ène. U~e}i o saobraznostima, videli
smo da Crkva sa svojim vrstama istine i dobra ne moè
uop{te postojati sem me|u onima koji ìve u pravoj bra~noj ljubavi s jednom ènom. Jer brak dobra i istine formira Crkvu u pojedincu. Stoga, svi mi koji smo ovde sada
tvrdimo da je mu` istina, a èna sâmo dobro istine. Dobro ne moè voleti nijednu drugu istinu sem sopstvene,
niti istina moè uzvratiti ljubav nijednom dobru sem sopstvenom. U svakom drugom slu~aju unutarnji brak koji
~ini Crkvu bio bi izgubljen i brak bi postao samo spolja{nji; a to je saobrazno idolatriji, a ne Crkvi. Zato mi brak
sa jednom ènom zovemo pri~e{}em; ali ako se on u na{em dru{tvu sklopi sa vi{e èna, zovemo ga svetogr|em.“
Posle ovih re~i uvedo{e nas u predsoblje, na ~ijim zidovima beja{e oka~eno mnogo predmeta i malih slika koje
izgledahu kao da su izlivene u srebru. „[ta je to?“, upitah.
„To su“, reko{e oni, „slike i oblici koji oslikavaju
mnoge kvalitete, osobine i zadovoljstva, koji pripadaju
bra~noj ljubavi. Jedna grupa prikaziva{e jedinstvo du{a,
druga povezanost umova, tre}a skladnost srca, ~etvrta zadovoljstva koja iz njih proizilaze.“
Dok smo ih posmatrali, ugledasmo neku vrstu duge
na zidu, sa~injene od tri boje: grimizne, plave i bele. Primetismo kako grimizna boja prolazi kroz plavu i boji belu u tamnoplavu; a ova se kroz plavu preliva u grimiznu,
poja~avaju}i je da li~i na plamte}i zrak.
„Da li razume{ ovo?“, upita me mu`. „Objasni mi“,
odgovorih. „Grimizna boja“, re~e on, „po svojoj saobraznosti predstavlja bra~nu ljubav ène; bela boja predstavlja
inteligenciju muà. Plava predstavlja po~etak bra~ne lju112
Bra~na ljubav
bavi onako kako je èna opaà u muù, a tamnoplava,
koja boji belu, predstavlja bra~nu ljubav koja je prisutna
u muù. Ova boja, koja se preko plave uliva u grimiznu
i poja~ava je tako da li~i na plamte}i zrak, ozna~ava bra~nu ljubav muà koja se upu}uje èni. Ove stvari prikazuju se na na{im zidovima kada se, u razmi{ljanju o
bra~noj ljubavi, njenoj prirodnoj, neprekinutoj i istodobnoj
uniji, zagledamo u tu dugu oslikanu na zidu.“
Na ovo, ja rekoh: „Ove stvari su danas vi{e nego
misti~ne za nas, jer predstavljaju na~in oslikavanja tajni
bra~ne ljubavi jednog ~oveka i jedne ène.“ „Da, tako
je“, odgovori on, „ali one ne predstavljaju tajnu za nas
ovde, tako da nisu ni misti~ne.“
Kada to re~e, u daljini se pojavi{e kola koja su vukli beli poniji. Ugledav{i ih, an|eo re~e: „Ova kola su znak
da treba da po|emo.“ Kada se zaputismo niza stepenice,
na{ doma}in nam dade grozd belog gro`|a s liskama koje se iznenada preboji{e u belo. Mi ih uzesmo kao simbol na{eg razgovora sa ljudima Srebrnog doba.
77. Tre}e iskustvo
Slede}eg dana moj an|eo vodi~ i pratilac do|e ponovo i re~e: „Spremi se da posetimo stanovnike Neba na
zapadu, ljude koji su ìveli u tre}e ili Bakarno doba. Njihovi domovi se pruàju od juga preko zapada ka severu,
ali ne i na severu.“
Po{to se spremih, po|oh za njim i mi u|osmo na njihovo nebo s ju`ne strane. Tu nai|osmo na veli~anstvenu
{umu od palmi i lovora. Pro|osmo kroz nju, a ta~no na
zapadnom njenom obodu, ugledasmo neke dìnove dva
puta ve}e od prose~nog ~oveka. Oni nas upita{e: „Ko vas
je pustio da pro|ete kroz {umu?“ „Bog Neba“, odgovori
an|eo. „Mi smo“, reko{e oni, „~uvari drevnog zapadnog
neba; ali vi moète u}i.“
Mi pro|osmo i sa jedne uzvisine ugledasmo planinu
koja se dizala u oblake. Izme|u uzvisine na kojoj stajasmo
113
Emanuel Svedenborg
i te planine ugledasmo sela u nizu sa vrtovima, {umom i
poljima me|u njima. Po{to pro|osmo kroz sela, do|osmo
do planine i popesmo se na nju. Njen vrh ne beja{e okomit
ve} ravan, i na njemu staja{e velik i prostran grad. Sve njegove ku}e bejahu od smolastog drveta, a krovovi od daske.
„Za{to su“, upitah, „sve ku}e ovde napravljene od
drveta?“ „Zato {to“, odgovori mi an|eo, „drvo predstavlja
prirodno dobro, koje je bilo dobro ljudi zemaljskog tre}eg doba. Bakar tako|e vaì za prirodno dobro, pa su
drevni ljudi ovo doba zvali Bakarnim dobom. Ovde postoje i svete zgrade napravljene od maslinovog drveta, u
~ijem se sredi{tu nalazi svetili{te koje u {krinji sadrì
Re~, koja je data stanovnicima Azije pre Re~i Izrailju.
Njene istorijske knjige zovu se Jehovini ratovi, a njene
proro~ke knjige Proglasi. Obe su spomenute kod Mojsija
(Br. 21:14, 15,27-30). Ova Re~ je sada izgubljena u kraljevstvima Azije, a sa~uvana je samo u Velikoj Tatariji9.“
Tada me an|eo uvede u jednu zgradu i mi ugledasmo svetili{te u sredini, u ble{tavoj beloj boji. „Svetlost“,
re~e an|eo, „dolazi iz drevnog azijatskog sveta; jer sve
Boànske istine sijaju na Nebesima.“
Po napu{tanju zgrade ~usmo da je prisustvo dva stranca prijavljeno u gradu, i da treba da budemo ispitani o
poreklu i tome kojim smo poslom do{li ovde. Jedan skup{tinski slu`benik zaputi se k nama i pozva nas na sud.
Upitani odakle dolazimo i {ta radimo ovde, mi im odgovorismo: „Pro{li smo kroz {umu palminog drve}a, dom
dìnova, ~uvara va{eg neba, a potom kroz seoski predeo.
To vam govori da nismo do{li sami ve} da nas je doveo
Bog Neba. Do{li smo da se obavestimo o va{im brakovima, da li su monogamni ili poligamni.“ „[ta zna~i poligamni?“, upita{e nas. „Zar to nije isto {to i promiskuitetni?“
Tada ovaj sud odredi jednog inteligentnog ~oveka da
nas povede ku}i i podu~i o ovom predmetu. Kada stigosmo
9 Velika Tatarija - o~igledno je re~ o zapadnoj Kini i Tibetu.
114
Bra~na ljubav
ku}i, on pozva svoju ènu da mu se pridruì, a onda reko{e slede}e: „Prvi ili drevni ljudi, koji su uìvali pravu
bra~nu ljubav, tako da su nadma{ivali druge u snazi i mo}i te ljubavi dok su bili u svetu, a koji sada ìve u najblaènijem stanju na svom isto~nom nebu, predali su nam
zapovesti o braku u nasle|e. Mi smo njihovi potomci, a
oni su nam, kao o~evi sinovima, predali pravila ìvota me|u kojima su i ova o brakovima. ’Deco, ako èlite da
volite Boga i bli`nje i da zanavek budete mudri i sre}ni,
mi vam savetujemo da usvojite jednobra~ni ìvot. Ako se
ne budete pridràvali ove zapovedi, sva nebeska ljubav }e
vas napustiti, a sa njom i unutarnja mudrost, i vi }ete biti
prognani.‘ Mi smo poslu{ali, kao {to bi sinovi morali, ove
zapovesti na{ih o~eva, i uvideli koliko su istinite. U meri
u kojoj ~ovek voli samo svoju ènu, u toj meri on postaje
nebeska i duhovna osoba. U meri u kojoj ~ovek ne voli
samo svoju ènu, u toj meri on postaje prirodna i spolja{nja osoba; on voli samo sebe i predstave o kojima razmi{lja, postaju}i mentalno neuravnoteèn i glupav.“
„Zato smo svi mi na Nebu jednoènici i kao takvi
drìmo sve granice na{eg neba zatvorenim za vi{eènike,
preljubnike i kurvare. Ako vi{eènicii u|u unutra, oni se
izbacuju u tamu severa; preljubnici koji u|u, ubacuju se
u pe}i zapada; a kurvari u varljiva svetla juga.“
ûv{i ovo upitah ga na {ta je mislio pod tamom severa, pe}ima zapada i varljivim svetlima juga. On odgovori da je tama severa tama uma i nepoznavanje istina;
pe}i zapada su ljubav prema zlu, a varljiva svetla juga su
krivotvorenje istine. Ovo su oblici duhovnog razvrata.
Nakog toga on re~e: „Po|ite sa mnom u na{u blagajnu.“ I mi po|osmo za njim, i on nam pokaza svete
spise drevnih ljudi; pisane na tablama od drveta i kamena, a potom na ugla~anim drvenim tablama. Drugo doba
je pisalo svoje spise na koì; i on donese koù na kojoj
su sa kamenih tabli bili prekopirani propisi drevnih ljudi,
me|u kojima su bili i propisi o braku.
115
Emanuel Svedenborg
Nakon {to jedno vreme razgledasmo ove i druge
znamenite stvari drevnih vremena, an|eo re~e: „Sada je
vreme da po|emo.“ Tada na{ doma}in iza|e u vrt i ubra
par gran~ica sa drveta koje uveza u sveànj i dade nam
s re~ima: „Ovo su gran~ice sa drveta koje je poreklom i
pripada jedino na{em nebu; njegov sok miri{e lep{e od
balzama.“ Mi ponesosmo ovaj sveànj s nama kad krenusmo stazom dole prema istoku gde ne be{e ~uvara.
Gran~ice dobi{e sjajnu boju bronze, a njihovi vrhovi zlatnu; to je bio znak da smo posetili ljude tre}eg doba koje
se zove Bakarno ili Bronzano doba.
78. êtvrto iskustvo
Dva dana kasnije, an|eo mi se ponovo obrati i re~e:
„Hajde da upotpunimo ciklus doba. Ostalo nam je jo{
poslednje doba, koje se zove po gvo`|u. Ljudi ovog doba
ìve na severu, duboko unutra prema zapadu. Svi oni su
od prvih stanovnika Azije koji su imali staru Re~, i njihovo bogosluènje se zasnivalo na njoj; {to zna~i pre
dolaska Boga na svet. To se vidi iz drevnih spisa u kojima se ovaj period tako naziva. Isti period se pominje na
statui koju je video Nabukodonosor, ~ija je glava bila od
zlata, prsa i mi{ice od srebra, a trbuh i bedra od bronze.
(Danilo 2:32,33).“
An|eo mi ovo ispri~a u putu, koji je bio kra}i i brì
usled promena koje su nastupile u na{em du{evnom stanju da bi se ono prilagodilo stanju stanovnika zemalja kroz
koje smo prolazili. Jer su prostor i daljine u Duhovnom
svetu pojave koje odre|uje du{evno stanje. Kada podigosmo pogled, na|osmo se u {umi od bukvi i dve vrste
hrasta; pa pogledav{i oko sebe ugledasmo medvede s leve strane i leoparde s desne strane. Kada vide da sam
iznena|en, an|eo mi re~e: „To nisu medvedi i leopardi
ve} ljudi koji ~uvaju ove koji ìve na severu. Oni onju{e
sfere koje isijavaju prolaznici po na~inu na koji ìve i
napadaju sve one koji su duhovni, jer su ovi {to ovde
116
Bra~na ljubav
ìve prirodni. Oni koji Re~ samo ~itaju, a ne izvla~e niti
u~e i{ta iz nje, iz daljine li~e na medvede, a oni koji
potvr|uju pogre{ne ideje iz Re~i li~e na leoparde.“ Me|utim, ugledav{i nas, ove kreature nam okrenu{e le|a i
mi pro|osmo.
Po{to pro|osmo kroz {umu, nai|osmo na ~estare, pa
potom na travnate ravnice, podeljene u parcele sa ogradom od {im{irovine. Predeo se zatim spu{tao u dolinu, u
kojoj se nizao grad za gradom. Pro{av{i nekolicinu, u|osmo u jedan veliki grad. Njegove ulice bejahu nesre|ene
kao i ku}e. Ku}e bejahu izgra|ene od cigle sa zidovima
napola od drveta napola od gipsa. Na trgovima bejahu
kapelice od kamena kre~njaka; imale su podzemnu prostoriju i sprat. Mi se spustismo tri stepenika u jednu od
njih, ~iji su zidovi bili prekriveni idolima razli~itih oblika, kojima se divila grupa ljudi na kolenima. U centru
se nalazio hor, iz kojeg je {tr~ala glava za{titni~kog boànstva grada. Kad iza|osmo, an|eo mi re~e da su me|u
drevnim ljudima koji su ìveli u Srebrno doba, kao {to
je gore spomenuto, postojale slike koje su predstavljale
duhovne istine i moralne vrline. Kada je znanje o saobraznostima izgubljeno iz se}anja i uga{eno, ove slike
su postale prvi predmeti oboàvanja, da bi im se kasnije klanjalo kao boànstvima. To su bili po~eci idolatrije.
Kad napustismo kapelicu, zagledasmo se u ljude i
njihovu ode}u. Njihova boja lica be{e sivkasta poput ~elika i bejahu odenuti kao klovnovi, s resama oko bedara,
koje su visile sa tunika koje su usko prianjale uz grudi.
Na glavama imahu mornarske nakrivljene kape. „Toliko
o ovome“, re~e an|eo: „Hajde da nau~imo o braku izme|u ljudi ovog doba.“
U|osmo u ku}u jednog od vode}ih gra|ana koji je
nosio cilindar na glavi. On nas primi srda~no i re~e: „U|ite, pa da porazgovaramo.“ Mi u|osmo u predsoblje i sedosmo. Ja ga upitah o brakovima u ovom gradu i regionu.
„Mi“, re~e on, „ne ìvimo s jednom ènom. Neki imaju
117
Emanuel Svedenborg
po dve ili tri ène, a neki i vi{e. To je zato {to mi uìvamo u raznolikostima, pokornosti i tretiranju s po{tovanjem, koje se ukazuje veli~anstvu. Kada imamo nekoliko
èna, to mi dobijamo od njih. S jednom ne bismo imali
zadovoljstvo raznolikosti, ve} bismo se dosa|ivali sa istovetno{}u; ne bi nam laskala njihova poslu{nost, ve} bi
nas zamarao njihov jednaki status. Ne bismo imali ni
zadovoljstvo da ih kontroli{emo i da zbog toga budemo
po{tovani, ve} bi nas uznemiravale prepirkama ko je nadre|eni. A {ta je sa ènama? @ena je stvorena da bude
predmet volje svog muà, predodre|ena da mu bude
slu{kinja, a ne gospodar. Svaki ovda{nji mu` se u svojoj ku}i tretira kao kralj. Jer to je ono {to mi volimo, to
je ono {to na{e ìvote ~ini blaènim.“
„Ali“, upitah, „gde je tada bra~na ljubav koja od
dve du{e pravi jednu, povezuju}i umove i ~ine}i ljude
blaènim? Ta ljubav se ne moè podeliti; ako se podeli
ona postaje jara koja se hladi i nestaje.“ „Ne razumem
na {ta misli{“, odgovori on. „[ta bi vi{e moglo da usre}i
muà nego rivalstvo me|u ènama, koja }e mu ukazati
najvi{e po~asti?“ Rekav{i ovo, ~ovek ode u ènski deo i
otvori dvokrilna vrata. Zapahnu nas zadah poùde, vonjaju}i na prljav{tinu; to je bio rezultat poligamne ljubavi,
koja je istovremeno i bra~na i raspusna. Stoga ja ustadoh
i zatvorih vrata.
Tada upitah: „Kako moète ìveti ovde, bez prave
bra~ne ljubavi, oboàvaju}i idole?“ „Kao i u bra~noj ljubavi“, odgovori on, „i mi smo ljubomorni na na{e ène
tako da ne dozvoljavamo nikome da za|e dublje od predsoblja u na{e domove. Tamo gde postoji ljubomora, tu
postoji i ljubav. [to se ti~e idola, mi im se ne klanjamo;
ali mi ne moèmo da mislimo o Bogu univerzuma ako
nemamo neki objekat pred o~ima. Jer mi ne moèmo da
uzdignemo na{e misli iznad ~ulnih utisaka tela ili da se
razmi{ljaju}i o Bogu uzdignemo iznad Njegovog vizuelnog aspekta.“
118
Bra~na ljubav
Tada ga ja opet upitah: „Zar va{i idoli nisu razli~itih
oblika? Kako vam oni mogu predo~iti sliku jednog Boga?“
„To je“, odgovori on, „jedna od na{ih misterija; svaki
oblik sadrì neki vid Bogopo{tovanja.“ „Vi ste “, rekoh,
„potpuno potonuli u telesne ose}aje. Nemate ljubavi za
Boga, niti ljubavi prema èni koja ima ikakve veze sa
duhovno{}u. Ove dve ljubavi zajedno ~ine ~oveka i mogu ga pretvoriti iz telesnog u nebesko stvorenje.“
Kada to rekoh, iza vrata se pojavi ne{to poput bljeska munje. „[ta je to?“, upitah. „Takav bljesak munje“,
odgovori on, „za nas zna~i objavu dolaska drevnog ~oveka sa istoka, koji nas u~i o Bogu, kao jednom, jedinom i svemo}nom, koji je Prvi i Poslednji. On nas tako|e
upozorava da ne oboàvamo idole, ve} da na njih gledamo samo kao na slike koje prikazuju mo} koja dolazi
od jednog Boga, sve skupa ga slave}i. Ovaj drevni ~ovek
je na{ an|eo, kojeg mi po{tujemo i slu{amo. On nam
dolazi i podiè nas kada skliznemo na mra~ni put Bogopo{tovanja prepu{taju}i se ma{tanju pred slikama.“
Po{to saslu{asmo ovaj govor, mi napustismo ku}u i
grad, pa u putu izvla~ismo zaklju~ke iz onoga {ta smo videli na Nebesima o kruènju i razvoju bra~ne ljubavi. Taj krug
je i{ao od istoka ka jugu, od juga ka zapadu, a odatle prema
severu, i u tom pravcu razvoj je bivao sve slabiji; na istoku
je bio nebeski, na jugu duhovni, na zapadu prirodni, a na
severu telesni. Na isti na~in su se smanjivale i ljubav i
Bogopo{tovanje. Na{ zaklju~ak iz ovoga je bio da je ova
ljubav, u prvom dobu, bila poput zlata, u drugom poput srebra, u tre}em poput bronze, a u ~etvrtom kao gvo`|e, da
bi se na kraju i ugasila. Tada an|eo, moj vodi~ i pratilac,
re~e: „Pa ipak sam ja ispunjen nadom da }e ovu ljubav oìveti Bog Neba, koji je Gospod, jer se ona moè oìveti.“
79. Peto iskustvo
An|eo koji je bio moj vodi~ i pratilac prilikom mojih poseta drevnim ljudima, koji su ìveli u ~etiri doba –
119
Emanuel Svedenborg
Zlatnom, Srebrnom, Bakarnom i Gvozdenom, do|e mi
ponovo te re~e: „Ako èli{ da vidi{ kakvo je bilo doba
koje je do{lo posle ovih drevnih i kakvo je jo{ i sada, po|i za mnom i vide}e{. To su ljudi o kojima je prorokovao Danilo:
Nakon ova ~etiri nasta}e carstvo u kojem }e gvo`|e
biti pome{ano sa kalom lon~arskim. Oni }e se pome{ati sa
semenom ~ove~ijim, ali ne}e prionuti jedan za drugog kao
{to se gvo`|e ne moè sme{ati sa kalom. (Danilo 2:4-43)
„Seme ~ove~ije“, re~e on, „s kojim }e se pome{ati
gvo`|e s kalom, ali ne}e me|usobno prionuti, ozna~ava
istinu krivotvorene Re~i.“
Nakon toga po|oh za njim, a usput stade govoriti:
„Oni ìve na granici izme|u juga i zapada, ali daleko iza
onih koji su ìveli u ~etiri prethodna doba i niè u odnosu na njih.“ Mi smo putovali jugom dok ne do|osmo u
region koji se grani~io sa zapadom i ne pro|osmo kroz
zastra{uju}u {umu. Bila je puna jezera iz kojih su svoje
glave pomaljali krokodili, razjapiv{i na nas svoje {iroke
zubate vilice. Tu bejahu i zastra{uju}i psi, neki i sa tri
glave kao kerberi, neki sa dve i sa stra{nim vilicama; gledaju}i nas svojim divljim o~ima kako prolazimo. U{av{i
u zapadni deo ovog regiona, ugledasmo zmajeve i leoparde, kakvi su opisani u Otkrivenju 12:3, 13:2.
„Sve ove zveri koje si video“, re~e an|eo, „uop{te
nisu zveri, ve} saobraznosti, odnosno oblici koji predstavljaju poùdu stanovnika koje }emo posetiti. Sama poùda
je predstavljena onim stra{nim psima; njihova prepredenost i lukavost krokodilima, njihova dvoli~nost i pogre{an
stav prema religioznim pitanjima zmajevima i leopardima. Ali stanovnici, ~ije su ovo slike, ne ìve uz obod {ume ve} iza jedne velike pustinje koja sluì da ih odvoji
od ljudi prethodnih doba.Oni su tako|e sasvim razli~ite i
druga~ije prirode od njih. Svakako, njihova glava je iznad
grudi, grudi su iznad bedara, bedra iznad stopala, kao i
kod prvobitnih ljudi. Ali njihove glave ne sadrè ni mrvu
120
Bra~na ljubav
zlata, njihove grudi ni mrvu srebra, a njihova bedra ni
mrvu bronze; niti ima i mrve nepome{anog gvo`|a u njihovima stopalima. Njihove glave sadrè gvo`|e pome{ano sa glinom, njihove grudi gvo`|e i glinu pome{anu
sa bronzom, njihova bedra to isto pome{ano sa srebrom,
njihova stopala ovo pome{ano sa zlatom.Ova inverzija je
pretvorila ljudska bi}a u skulpture ljudskih bi}a, bez unutarnje povezanosti. Jer ono {to je najvi{e postalo je najniè, glava je postala peta i obratno. Posmatrani sa Neba
izgledaju kao klovnovi koji stoje naglavce i hodaju na
rukama; ili kao ìvotinje koje leè na le|ima, sa nogama
podignutim u vazduh i glavama ukopanim u zemlju da
bi gledali prema Nebu.
Pro{av{i {umu, u|osmo u pustinju, koja nije bila
ni{ta manje zastra{uju}a. înila ju je gomila kamenja
razdvojenog jarugama, iz kojih su puzile hidre i guje i
zmije otrovnice. Cela se pustinja spu{tala nadole, i mi
po~esmo silaziti da bismo napokon stigli u dolinu nastanjenu ljudima tog regiona i doba.
Tu i tamo bejahu kolibe, koje ~injahu neki oblik
grada. Kad u|osmo, videsmo da su kolibe izgra|ene od
gran~ica koje su bile ugljenisane pa povezane blatom; bile su prekrivene crnim {kriljcem. Ulice su bile neravne,
uske na po~etku, {ire kasnije, a zavr{avale su se trgovima, tako da je bilo onoliko trgova koliko i ulica.
Po ulasku u grad pade mrak jer se nebo nije videlo.
Mi podigosmo pogled i svetlost nam bi data da vidimo.
Tada ja stadoh da zapitkujem svakoga koga sretoh na putu:
„Vi sigurno ne moète videti, jer se nebo nad vama ne
vidi?“ „Kakvo je to pitanje?“, odgovori{e mi, „mi moèmo
jasno da vidimo, mi se kre}emo po dnevnom svetlu.“ ûv{i ovo an|eo mi re~e: „Tama je svetlost za njih, a svetlost
je tama, kao no}nim pticama. Oni gledaju dole, a ne gore.“
Potom u|osmo u poneku ku}u, i u svakoj beja{e ~ovek sa ènom. Zato upitasmo ìvi li svaki ovde samo sa
jednom ènom. Na to nam odgovori{e uz zvi`duk: „Za{to
121
Emanuel Svedenborg
kaète s jednom ènom? Za{to ne kaète samo sa jednom
droljom? [ta je èna nego drolja? Na{i zakoni nam ne dozvoljavaju da se kurvamo s vi{e èna ve} samo s jednom;
iako nema ni~eg nepristojnog ili neprili~nog u kurvanju
sa njih vi{e, sve dok se to ne radi kod ku}e. Mi se hvali{emo time me|usobno, uìvaju}i vi{e u tome od poligamnih ljudi. Za{to nama nije dozvoljeno da imamo vi{e
èna, kada se to dozvoljavalo i jo{ uvek se dozvoljava u
nekim delovima sveta oko nas? [ta je ìvot s jednom ènom nego zatvor? Ali mi provaljujemo zatvorske re{etke,
spasavaju}i se i osloba|aju}i od ropstva. Niko se ne moè ljutiti na zato~enika koji poku{a da se domogne slobode kad mu se ukaè prilika.“
Na to im odgovorismo: „Prijatelji, vi govorite kao
da o religiji ne znate ni{ta. Ima li ikoga iole racionalnog
ko ne zna da je preljubni{tvo bezbo`no i pakleno, a da
je brak svet i nebeski? Zar se preljubni{tvo ne nalazi me|u |avolima Pakla, a brak me|u an|elima Neba? Zar niste
~itali {estu zapovest ili Pavlovu poslanicu da preljubo~inci nipo{to ne}e do}i na Nebo?“ (1. Korin}anima 6:9)
To je toliko razveselilo na{eg doma}ina da je prsnuo u
smeh, gledaju}i me kao budalu ili ludaka. Ali tada se iznenada pojavi glasnik od klju~nog ~oveka grada, koji re~e:
„Dovedite dvojicu prido{lica na sud, a ako odbiju, dovucite
ih. Videli smo ih u senci; uvukli su se tajno da nas uhode.“
An|eo mi re~e: „Videli su nas u senci, jer je svetlost Neba koju smo doneli za sobom za njih senka; njihova svetlost je u senci Pakla. To je tako jer oni uop{te
ne razmi{ljaju o grehu, niti o preljubni{tvu, tako da la` za
njih predstavlja istinu. La` sija svetlo{}u iz o~iju satane
iz Pakla, a istina mu zatamnjuje vid kao senka no}i.“
„Ne}ete nas primoravati“, rekosmo glasniku, „jo{ manje vu}i, na sud, ve} }emo po}i sa vama svojom slobodnom
voljom.“ I mi odosmo i tamo nai|osmo na veliku gomilu. Iz
gomile se izdvoji{e neki advokati koji nam pro{aputa{e
na uvo: „Vodite ra~una da ne kaète ni{ta protiv religije,
122
Bra~na ljubav
na{e vrste vlasti i dobrog vladanja.“ „Ne“, odgovorismo, „ne}emo re}i ni{ta protiv toga, ve} u prilog tome i prema tome.“
„[ta“, upitasmo, „va{a religija propisuje o braku?“
To izazva àgor u gomili. „[ta se vas ti~u brakovi?“ reko{e. „Brakovi su brakovi.“
Mi im postavismo drugo pitanje: „[ta kaè va{a vera o razuzdanom pona{anju?“ U gomili se ponovo ~u àgor. „[ta se vas ti~e razuzdano pona{anje?“, reko{e.
„Razuzdanost je razuzdanost. Neka se onaj koji je bez
greha prvi baci kamenom.“
Na{e tre}e pitanje bi: „Va{a religija sigurno u~i da
su brakovi sveti i nebeski i da je preljubni{tvo bezbo`no
i pakleno?“ Na to se mnogi iz gomile zakikota{e, ismejavaju}i nas. „Uputite“, reko{e, „va{a pitanja o veri na{im sve{tenicima, a ne nama. Mi potpuno prihvatamo njihova progla{enja, jer religiozna pitanja ne spadaju u okvir
intelektualnog rasu|ivanja. Sigurno su vam rekli da se
intelekt zbuni kad je re~ o misterijama, a to je ono ~ime
se religija bavi. A kakve veze imaju dela sa verom? Zar
nije iskreno mrmljanje o pokajanju, zadovoljenju i podmetanju ono {to blaì du{u, a ne dela?“
Tada do|o{e neki ljudi, koje be{e poslao takozvani
mudri ~ovek grada, koji reko{e: „Hajdete odmah odavde.Gomila se ljuti i uskoro }e ovde biti pobune. Hajde
da o ovim pitanjima porazgovaramo sami. Iza sudnice ima
staza, gde se moèmo povu}i. Po|ite s nama.“
I mi po|osmo za njima, a onda nas oni upita{e
odakle dolazimo i {ta radimo ovde. „Do{li smo“, rekosmo, „da nau~imo o braku, i saznamo da li vi, poput
drevnih ljudi Zlatnog, Srebrnog i Bronzanog doba, smatrate brak svetim ili ne.“ „Za{to svetim!“, odgovori{e oni.
„Zar on nije delo tela i tame?“ „Zar on nije isto tako i
delo duha“, odgovorismo mi. „Zar nije ono {to telo radi
po direktivi duha i samo duhovno? Brak dobra i istine
reguli{e sve {to duh radi. Zar nije duhovni brak taj koji
ulazi u prirodni brak, brak izme|u muà i ène?“
123
Emanuel Svedenborg
Na ovo takozvani mudri ljudi odgovori{e: „Vi ste
suvi{e o{tri i nadmeni u oceni ovog predmeta. Vi idete
iznad oblasti razuma u duhovnu oblast. Kako bilo ko moè krenuti odatle da bi se spustio da donese sud?“ Pa dodado{e s podrugljivim sme{kom: „Mo`da vi imate krila
orla tako da se moète vinuti u visine neba i otuda videti ove stvari? Mi ne moèmo.“
Tada ih upitasmo da nam kaù, s njihove visine, to
jest regiona po kojem lete krilate ideje njihovog uma, da
li znaju ili mogu znati o postojanju bra~ne ljubavi jednog
~oveka s jednom ènom, ljubavi kojoj su poverena sva
blaènstva, sva sre}a, zadovoljstva, prijatnosti i uìvanja
neba; ovu ljubav daruje Bog prema sposobnosti ~oveka
da prima dobro i istinu od Njega, odnosno u zavisnosti
od stanja crkve.
ûv{i ovo, oni se okrenu{e i reko{e: „Ovi ljudi su
ludi. Oni kruè atmosferom sa svojim sudovima, prepu{taju}i se ludoriji igre sa igra~kama.“ Tada se okrenu{e
k nama, rekav{i: „Mi }emo dati pravi odgovor na va{e
uzaludne i prazne prognoze. Kakva veza postoji izme|u
bra~ne ljubavi i religije ili Boànskog nadahnu}a? Zar
svako nema ove ljubavi proporcionalno svojoj seksualnoj
potenciji? Zar je oni izvan crkve ne ose}aju u istoj meri
kao ovi u crkvi? Pagani koliko i hri{}ani? Odnosno, nereligiozni isto koliko i religiozni. Zar snaga te ljubavi ne
zavisi od nasle|a, zdravlja, samodiscipline ili klime? Tako|e se moè poja~ati i izazvati lekovima. Zar se ne deli
sa ìvotinjama, naro~ito sa pticama koje prave ljubavne
parove? To je sigurno telesna ljubav. [ta radi telo sa duhovnom prirodom crkve? Kada do|e do spajanja na najnièm nivou, nema ni najmanje razlike izme|u ène i drolje.
Poùda je ista i zadovoljstvo je isto. Stoga je nepristojno izvla~iti poreklo bra~ne ljubavi iz svetih stvari crkve.“
Saslu{av{i ovo, rekosmo im: „Va{e rasu|ivanje proisti~e iz pohotljivosti, a ne od bra~ne ljubavi. Vi ni{ta ne
znate o bra~noj ljubavi, jer je za vas ona hladna. Va{e pri124
Bra~na ljubav
medbe su nam dokazale da dolazite iz doba koje nosi naziv po me{avini gvo`|a i gline, koji ne prianjaju jedno za
drugo, kako je prorokovao Danilo (2:43). Za vas su bra~na
i raspusna ljubav jedno te isto. Da li njih dve mogu prionuti i{ta vi{e nego gvo`|e i glina? Vi mislite da ste mudri i nosite takav ugled, ali ste u stvari sve sem mudri.“
ûv{i ovo, oni se razbesne{e i pozva{e gomilu da
nas izbaci. Tada, na osnovu mo}i koju nam je podario
Bog, mi ispruìsmo ruke i u tom trenutku plamene zmije,
zmije otrovnice, vodene zmije i zmajevi do|o{e iz pustinje i ispuni{e grad, a stanovnici se upla{i{e i pobego{e.
An|eo mi re~e: „Prido{lice sa istoka svakodnevno
stiù u ovaj region, a raniji stanovnici s vremena na vreme bivaju isterani te ba~eni u mo~vare na zapadu. Iz daljine, one li~e na plamena i sumporna jezera. Svi ljudi
tamo su i duhovni i prirodni preljubnici.“
80. [esto iskustvo
Kad to ~uh, ja pogledah ka zapadnoj granici i tamo
videh jezera od vatre i sumpora. „Za{to“, upitah an|ela,
„oni paklovi izgledaju tako?“
„Oni izgledaju“, odgovori on, „kao jezera zbog krivotvorenja istine, jer je voda u duhovnom smislu istina.
Pojava vatre oko njih i u njima je rezultat ljubavi prema
zlu, a pojava sumpora ljubavi prema laì. To troje, jezero,
vatra i sumpor. jesu pojave koje odgovaraju zlim ljubavima ovo troje. Svi oni su zauvek zatvoreni u radni~kim
kampovima, gde rade za hranu, ode}u i postelju. Kada po~ine zlo~in, trpe surove i te{ke kazne.“
Ja postavih an|elu drugo pitanje: „Za{to si rekao da
su ti ljudi duhovni i prirodni preljubnici? Za{to ne kriminalci i nevernici?“ „Zato {to“, odgovori on, „svi oni koji
uop{te ne razmi{ljaju o preljubni{tvu, to jest svi oni koji
po~ine preljubu u ~vrstom uverenju da to nije greh i sa
predumi{ljajem, jesu u svom srcu kriminalci i nevernici.
Jer principi ljudskog braka i vere idu ruku pod ruku; sva125
Emanuel Svedenborg
ko pribliàvanje veri i udaljavanje od vere je korak ka
principu i korak od principa braka, koji je specijalna odlika {to pripada hri{}anima.“
Tada ga upitah: „Koji je princip braka?“, a on mi
odgovori: „@elja da se ìvi sa jednom ènom, èlja koju
hri{}anin ose}a sve ja~e {to je religiozniji.“
Ja se tada rastuìh u duhu {to su brakovi, koji su
bili ve}inom sveti u drevna vremena, sada tako pokvareni
i pretvoreni u preljubni{tvo. „Isto je i sa verom danas“,
re~e an|eo. „Jer Bog re~e da }e se krajem doba pojaviti mrzost opusto{enja, o kojoj govori Danilo, i da }e biti
nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad
niti }e biti. (Matej 24:15, 21). ’Mrzost opusto{enja‘ zna~i
krivotvorenje i uskra}ivanje sve istine; a ’nevolja‘ zna~i
stanje crkve kad je napadnu zla i laì. Kraj doba, za koje
su vezane ove stvari, zna~i zavr{ni period ili kraj crkve.
Kraj je sada, jer nema istine koja nije krivotvorena; a
krivotvorenje istine je duhovni razvrat, koji ide podruku
sa prirodnim razvratom tako da ~ine jedno.“
81. Po{to nas je ova diskusija rastuìla, iznenada se
pojavi zrak svetlosti, tako mo}an da mi zaslepi o~i. Ja
podigoh pogled i ugledah celo nebo nad nama osvetljeno;
i sa istoka ka zapadu razleè se dugi niz glasova koji
veli~ahu Boga. „Ovo je“, re~e an|eo, „veli~anje Boga na
ra~un Njegovog dolaska, koji slave an|eli isto~nih i zapadnih Nebesa.“ Sa ju`nog i severnog Neba nije se ~ulo
ni{ta sem tihog àmora.
Kako je an|eo sve razumeo, on mi objasni da je
ovo slavljenje i hvaljenje Boga uzeto iz Re~i, jer ono tada dolazi od Boga, koji je Re~, odnosno On je sama
Boànska istina u njoj. „U ovom trenutku,“ re~e on, „oni
slave i hvale Boga re~ima proroka Danila:
A {to si video gvo`|e pome{ano sa kalom lon~arskim, to }e oni pome{ati sa semenom ~ove~ijim, ali ne}e
prionuti jedan za drugog. A u to vreme Bog }e nebeski
126
Bra~na ljubav
podignuti carstvo koje se do veka ne}e rasuti. Ono }e
satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo }e stajati do veka.“
(Danilo 2:43, 44)
Nakon toga ~uh ne{to nalik pesmi, a opet tamo dalje
na istoku ugledah tra~ak svetla jo{ sjajniji od prethodnog.
Upitah an|ela {ta oni tamo slave. On re~e da slave re~ima Danila:
Videh u utvarama no}nim, i gle, kao Sin ~ove~iji
i|a{e sa oblacima nebeskim. I dade Mu se vlast i carstvo da Mu sluè svi narodi i plemena. Vlast je Njegova
vlast ve~na, koja ne}e pro}i, i carstvo se Njegovo ne}e
rasuti. (Danilo 7:13, 14)
Pored ovih, oni hvaljahu Boga i re~ima iz Otkrivenja:
Isusu Hristu slava i mo} velika. Eno, ide s oblacima. On je Alfa i Omega, po~etak i Svr{etak, Prvi i Poslednji koji jeste i koji je bio i koji }e biti, Svemo}ni. Ja,
Jovan ~uh ovo od Sina ôve~jeg usred sedam sve}njaka.
(Otkrivenje 1, 5-13; 22:13, i Matej 24:30, 31)
Ponovo pogledah prema isto~nom nebu, a svetlost se
diza{e s desna; sjaj se rasu prostranstvom ju`nog neba i ja
~uh mio zvuk, pa upitah an|ela: „Koji aspekt Boga ovi tamo slave?“ On re~e da slave ovim re~ima iz Otkrivenja:
I videh nebo i zemlju novu; i videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukra{ena muù svom. I do|e k meni jedan an|eo i
re~e mi: Hodi da ti pokaèrm nevestu, Jagnjetovu ènu. I
odvede me u duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi
grad veliki, sveti Jerusalim. (Otkrivenje 21:1, 2, 9, 10)
Kao i re~ima:
Ja Isus, sjajna sam zvezda Danica; i Duh i nevesta govore: Do|i. I on re~e: Da, do}i }u skoro! Da, do|i,
Gospode Isuse. (Otkrivenje 22:16, 17, 20)
Nakon ovoga i jo{ mnogo toga, za~uh sveop{te veli~anje sa isto~nog neba ka zapadnom, i sa severnog ka
ju`nom, pa upitah an|ela {ta je to. On mi re~e da su to
slede}e re~i Proroka:
127
Emanuel Svedenborg
I pozna}e svako telo da sam ja Gospod Spasitelj
tvoj i Izbavitelj tvoj. (Isaija 49:26)
Ovako govori Gospod Car Izrailjev i Izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: ja sam prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga. (Isaija 44:6)
I re}i }e se u ono vreme: Gle, ovo je Bog na{, Njega ~ekasmo, i spa{}e nas; ovo je Gospod, Njega ~ekasmo. (Isaija 25:9)
Glas je nekoga koji vi~e: Pripravite u pustinji put
Gospodnji. Evo, Gospod Bog ide na jakog. Kao pastir
pa{}e stado svoje. (Isaija 40:3, 5, 10, 11)
Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, i ime }e
Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac ve~ni, Knez mirni. (Isaija 9:6)
Gle, idu dani, u koje }u podignuti Davidu Klicu
pravednu, koja }e carovati. I ovo mu je ime kojim }e se
zvati: Gospod pravda na{a. (Jeremija 23:5, 6; 33:15, 16)
Ime Mu je Gospod nad vojskama, i Izbavitelj ti je
Svetac Izrailjev. Bog svoj Zemlji zva}e se. (Isaija 54:5)
I Gospod }e biti car nad svom zemljom, u onaj dan
bi}e Gospod jedan i ime Njegovo jedno. (Zaharija 14:9)
Kada ~uh i shvatih sve to, moje srce posko~i od sre}e i ja odoh ku}i radostan; i tamo se vratih iz stanja duha
u stanje tela, i ovde zapisah ono {to sam video i ~uo.
Ovome sada mogu dodati i slede}e. Nakon Bo`jeg dolaska, On }e oìveti bra~nu ljubav onakvom kakva je bila
kod drevnih ljudi, jer ta ljubav dolazi samo od Boga i
prisutna je kod onih koji su pod Njegovim vo|stvom
postali duhovni preko Re~i.
82. Nakon toga iz severnog regiona dotr~a jedan ~ovek, gledaju}i me mrko i prete}i, pa mi razjarenim tonom
re~e: „Jesi li ti ~ovek koji èli da zavede planetu osnivanjem nove crkve, pod kojom misli{ na Novi Jerusalim
koji }e do}i od Boga s Neba? Jesi li ti taj koji u~i da
}e Bog, onima koji prigrle u~enje te crkve, podariti pravu
128
Bra~na ljubav
bra~nu ljubav, radosti i sre}u koju hvali{ do neba? To je
sigurno izmi{ljotina, a ti je pruà{ kao zamku i mamac
da bi naterao ljude da prihvate tvoje nove ideje. Ali reci
mi ukratko, kakva su u~enja nove crkve, i ja }u videti
da li su u skladu ili ne.“
„U~enja crkve Novog Jerusalima“, odgovorih, „su
slede}a:
I
Bog je jedan, u kojem je Boànsko Trojstvo, a
On je Gospod Isus Hrist.
II Vera koja vodi spasenju je verovanje u Njega.
III Zlih dela treba se kloniti, jer su ona |avolja
tvorevina i od njega dolaze.
IV Treba ~initi dobra dela, jer su ona Bo`ja
tvorevina i od njega dolaze.
V ôvek mora ~initi ova dela kao da su njegova,
ali mora verovati da dolaze od Boga u njemu i
preko njega.“
ûv{i ovo, iz njega na trenutak nestade bes. Ali
nakon {to malo porazmisli, on se ponovo ustremi na mene re~ima: „Jesu li ovih pet zapovesti to {to nova crkva
u~i o veri i milosr|u?“ „Da“, odgovorih. Tada mi se on
grubo obrati: „Kako moè{ dokazati prvu stavku, da je
’Bog jedan, u kojem je Boànsko Trojstvo, a On je
Gospod Isus Hrist?‘“ Ja mu rekoh: „Moj dokaz je ovaj:
Zar se ti ne slaè{ da postoji jedan, jedini Bog i Trojstvo? Ako postoji jedan, jedini Bog, zar On nije jedna
Osoba? Ako je On jedna Osoba, zar ne postoji Trojstvo
u toj Osobi? A da je On Gospod Isus Hrist, vidi se po
re~ima da je On za~et od Boga Oca (Luka 1:34, 35), pa
je u du{i On Bog. Iz toga proizilazi, kako On re~e, da su
On i Otac jedno (Jovan 10:30); On je u Ocu i Otac je
u Njemu (Jovan 14:10, 11); ko god Ga vidi i poznaje,
vidi i zna Oca (Jovan 14:7, 9); niko ne vidi i ne poznaje
Oca sem Njega koji je u O~evom naru~ju (Jovan 1:18);
sve O~eve stvari su Njegove (Jovan 3:35; 16:15); On je
put, istina i ìvot, i niko ne}e do}i Ocu do kroz Njega
129
Emanuel Svedenborg
(Jovan 14:6). Stoga, On je od Njega jer je On u Njemu.
A prema Pavlu:
Jer u Njemu ìvi svaka punina Boànstva telesno.
(Kolo{anima 2:9)
Povrh toga, On ima vlast nad svakim telom (Jovan
17:2); i On ima svaku vlast na Nebu i na Zemlji (Matej
28:18). Iz toga proizilazi da je On Bog Neba i Zemlje.“
Onda on upita kako mogu dokazati drugu stavku: da
je vera koja vodi spasenju verovanje u Njega. „Dokaza}u
to“, odgovorih, „re~ima Samog Boga:
Ovo je volja Oca, da svaki koji veruje u Sina ima
ìvot ve~ni. (Jovan 6:40)
Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da
ima ìvot ve~ni. Jovan (3:15, 16)
Ko veruje Sina, ima ìvot ve~ni; a ko ne veruje Sina, ne}e videti ìvot, nego gnev Bo`ji ostaje na njemu.
(Jovan 3:36)“
Tada on re~e: „Dokaì tre}u i slede}e stavke.“ „Kakve potrebe ima“, odgovorih ja, „dokazivati da se zlih
dela treba kloniti jer su ona |avolja tvorevina i od njega
dolaze? Ili da treba ~initi dobra dela, jer su ona Bo`ja
tvorevina i od njega dolaze? Ili da ~ovek mora ~initi dobra dela kao da su njegova, ali mora verovati da dolaze
od Boga u njemu i preko njega? Celo Sveto pismo od
po~etka do kraja potvrda je ovih stavki. Ima li u njemu
i~ega drugog u su{tini do saveta da se klonimo zla, da
~inimo dobra dela i verujemo u Gospoda Boga? [tavi{e,
bez ove tri stavke ne moè biti ni vere. Vera je pitanje
na~ina ìvota; a {ta je ìvot nego izbegavanje zla i ~injenje dobrih dela? Kako bi ~ovek mogao ~initi te stvari
i verovati u Gospoda Boga sam od sebe? Stoga, ako
oduzmete ove stvari od crkve, vi je li{avate Svetog pisma
i od vere; a bez njih ona vi{e nije crkva.“
ûv{i ovo ~ovek ode da razmisli o tome; mada ode
rezigniran.
130
V
POREKLO BRA^NE LJUBAVI IZ BRAKA
DOBRA I ISTINE
83. Postoje i unutarnji i spolja{nji izvori bra~ne ljubavi; unutarnji izvori su brojni, a isto tako i spolja{nji.
Ali samo jedan je najdublji ili pravi univerzalni izvor, a
to je brak dobra i istine, {to }e biti i dokazano na narednim stranicama. Sve do sada niko nije pratio poreklo ove
ljubavi do tog izvora, jer je postojanje jedinstva izme|u
dobra i istine bilo tajna. Razlog je taj {to se dobro, za
razliku od istine, ne moè videti na svetlosti intelekta, tako da je znanje o tome ostalo skriveno i nedostupno istraìvanju. Kako je dobro, dakle, nepoznat entitet, niko nije
mogao ni pretpostaviti da postoji brak izme|u njega i istine.
Zapravo, sa prirodne, racionalne ta~ke gledi{ta, dobro deluje toliko daleko od istine kao da nema nikakve
veze sa njom. To se jasno moè videti ako uzmemo u
obzir jezi~ke forme koje koristimo kada govorimo o njemu. Kada kaèmo „Ovo je dobro“, pri tom i ne pomi{ljamo na istinu, a kada kaèmo „Ovo je istina“, pri tom
i ne pomislimo na dobro. Ve}ina ljudi danas, dakle, veruje da je istina ne{to potpuno razli~ito od dobra, kao i
dobro od istine. Mnogi, tako|e, veruju da ako je ljudsko
bi}e inteligentno i mudro, njegova humanost zavisi od istina o kojima misli, govori, pi{e i u koje veruje, bez obzira na njegovu dobrotu. Sada }u objasniti kako dobro ne
moè postojati bez istine, niti istina bez dobra, i kako
131
Emanuel Svedenborg
me|u njima postoji ve~ni brak, koji je izvor bra~ne ljubavi. To }e biti dokazano slede}im nizom aksioma:
I
Dobro i istina su univerzalni principi stvaranja
i stoga su prisutni u svemu {to je stvoreno; ali
oblik svakog od njih odre|uje njihovo prisustvo
u stvorenom objektu.
II Nigde ne postoji samo dobro ili samo istina, ve}
su one svugde povezane.
III Postoji istina dobra i iz nje dobro istine, {to
zna~i da istina dolazi iz dobra, a dobro iz te
istine; a oboma je od stvaranja uro|ena te`nja
ka zdruìvanju u jedno.
IV Me|u pripadnicima ìvotinjskog carstva istina
dobra, odnosno, istina koja dolazi iz dobra je
mu{ko, a dobro istine, to jest dobro koje dolazi
od te istine je ènsko.
V
Uticaj braka dobra i istine koji dolazi od Boga
proizvodi seksualnu ljubav, a isto tako i bra~nu
ljubav.
VI Seksualna ljubav pripada spolja{njoj ili prirodnoj osobi, pa je stoga zajedni~ka svim ìvotinjama.
VII Bra~na ljubav pripada unutarnjoj ili duhovnoj
osobi, pa je stoga odlika ljudskih bi}a.
VIII Kod ljudskih bi}a, bra~na ljubav se nalazi u seksualnoj ljubavi, kao {to se dragi kamen nalazi u
rodnoj steni.
IX Seksualna ljubav u ljudskom bi}u nije izvor bra~ne ljubavi, ali je njena prva faza, ili prirodni
eksterijer u koji se ugra|uje duhovni enterijer.
X
Kada se bra~na ljubav ugradi, seksualna ljubav
se preokre}e i postaje ~edna seksualna ljubav.
XI Mu{ko i ènsko su stvoreni da budu prava slika
braka dobra i istine.
XII Oni su njegova slika na unutarnjim nivoima, sa
kojih se penje na naredne nivoe kako se unutarnji nivoi uma otvaraju.
132
Bra~na ljubav
Sada sledi obja{njenje ovih ta~aka.
84. (I) Dobro i istina su univerzalni principi stvaranja i stoga su prisutni u svemu {to je stvoreno; ali oblik svakog od njih odre|uje njihovo prisustvo u stvorenom objektu.
Dobro i istina su univerzalni principi stvaranja jer
su prisutni u Gospodu Bogu Tvorcu, zapravo, oni su Bog,
jer On sam je Boànsko dobro i Boànska istina. Ali to
postaje mnogo jasnije pod okriljem intelekta i misaonih
predstava, kada se pod ljubavlju podrazmeva dobro, a pod
mudro{}u istina. Drugim re~ima, u Gospodu Bogu Tvorcu postoje Boànska ljubav i Boànska mudrost, koje su
Bog, to jest On je ljubav sama i mudrost sama. Jer ljubav i mudrost su isto {to i dobro i istina. To je zato {to
dobro pripada ljubavi, a istina mudrosti, jer se ljubav sastoji od vi{e vrsta dobra, a mudrost od vi{e vrsta istine.
Kako su ovo dvoje jedno te isto, na narednim stranicama
}e se pominjati ~as jedno ~as drugo, ali treba shvatiti da
se i pod jednim i pod drugim podrazmeva isto. Ovde je
dato ovo uvodno obja{njenje, da se kasnije u tekstu ne
bi mislilo da se pod njima podrazmevaju razli~ite stvari.
85. Kako je Gospod Bog Tvorac sama ljubav i mudrost sama, a On je stvorio univerzum, koji je, dakle, Njegovo delo, neosporno je da u svakoj pojedina~noj stvorenoj
stvari postoji neki elemenat dobra i istine od Njega. Jer {to
god je tvorevina ne~ija i {to dolazi od nekoga, to nosi i
njegov pe~at. Istinitost ovoga se moè shvatiti racionalno, posmatranjem reda koji je vidljiv u svakoj pojedinosti stvorenog univerzuma. To se moè videti po tome kako je jedna stvar stvorena radi druge, tako da zavise me|usobno kao karike u lancu. Jer je sve stvoreno zarad
ljudske rase, od koje se moè napraviti Nebo an|ela. Na
taj na~in se stvaranje vra}a svom izvoru, Tvorcu Samom.
Zbog toga je stvoreni univerzum povezan sa svojim Tvorcem, a ta veza odràva njegovo postojanje trajnim.
133
Emanuel Svedenborg
Kao rezultat toga se dobro i istina zovu univerzalnim principima stvaranja. Svako ko koristi svoj razum da
bi ovo shvatio, moè da vidi da je to tako; moè da vidi
{ta se od svega stvorenog odnosi na dobro, a {ta na istinu.
86. Dobro i istina u stvorenim objektima uzimaju
oblik objekta, jer njihov oblik odre|uje kako }e svaki
objekat primati uticaje. Ono {to omogu}uje postojanje celine nije ni{ta drugo do Boànsko dobro i Boànska istina, koji se neprestano ulivaju u oblike koje su stvorili.
Opstanak ili o~uvanje predstavljaju neprekidan proces nastajanja ili stvaranja.
Postoje najrazli~itiji mogu}i primeri kako oblik nekog objekta odre|uje kako }e ovaj primati uticaje; na primer, na~in na koji razli~ite vrste biljaka primaju toplotu
i svetlost koju zra~i sunce. Svaka biljka prima sun~eve
zrake na na~in koji joj njen oblik nalaè; svako drvo na
svoj na~in, svaki `bun na svoj na~in, svaka biljka i travka na svoj. Zraci koji do njih dopiru su isti, ali na~in na
koji se primaju je odre|en datim oblikom, koji obezbe|uje da svaka vrsta ostane kakva je bila. To se moè videti i na primeru zra~enja koje prima svaka ìvotinja, na
na~in koji zavisi od njenog oblika. âk i seljak moè videti da oblik odre|uje silu koja }e na njega delovati, ako
poslu{a razli~ite muzi~ke instrumente: frulu, flautu, trubu,
rog i orgulje, koji proizvode zvukove shodno svom obliku na osnovu sli~nog upliva daha ili vazduha.
87. (II) Nigde ne postoji samo dobro ili samo istina, ve} su one svugde povezane.
Svako ko èli da stekne predstavu o dobru na osnovu
neke formulacije, ne}e je mo}i ste}i bez nekog dodatka
koji }e je predstaviti i prikazati. Bez ovoga, dobro je bezimeni entitet. To {to ga predstavlja i prikazuje odnosi se na
istinu. Ako samo kaète „dobro“, a ne i ovo ili ono {to
je s njim povezano, ili ako ga defini{ete apstraktno, bez
134
Bra~na ljubav
dodatne formulacije, vide}e da ne predstavlja ni{ta sve dok
mu ne pridodate to ne{to. Ako moète dovoljno da izo{trite
svoju mo} rasu|ivanja, shvati}ete da dobro bez dodatne formulacije ne moè ni{ta da ozna~i, pa se ne moè odnositi
ni na {ta, pobuditi neku emociju ili predstaviti neko stanje;
ukratko, ono nema kvalitet. Isto je i sa istinom, ako ~ujete
tu re~ bez i~ega {to je s njom povezano. Bridak razum moè shvatiti da se to {to je povezano s njim odnosi na dobro.
Ali kako postoji nebrojeno vrsta dobra, i svako od
njih se penje do maksimuma i spu{ta do minimuma kao
na pre~kama od merdevina; i po{to menja svoje ime kako
napreduje ili se menja u kvalitetu, svima sem mudrima
te{ko je da vide u kakvom su odnosu dobro i istina sa stvarima ili kako se sa njima udruùju. Me|utim, na osnovu
op{te slike jasno je da dobro ne moè postojati bez istine, ili istina bez dobra, jer se vidi da se svaki detalj univerzuma odnosi na dobro i istinu, kao {to je i prikazano
u prethodnim odeljcima (84, 85).
Razne stvari mogu se upotrebiti da se ilustruje i dokaè da ni dobro ni istina ne mogu postojati izolovano.
Na primer, su{tina ne moè postojati bez forme, niti forma bez su{tine; a dobro je su{tina ili bi}e, a istina je ono
pomo}u ~ega se su{tina formira i njeno bi}e nastaje. Zatim, ~ovek je obdaren voljom i intelektom; dobro je stvar
volje, istina intelekta, a volja ne moè u~initi ni{ta sem
posredstvom intelekta, niti moè intelekt sam, sem na
osnovu volje. Potom, postoje dva izvora ìvota u ~oveku
– srce i plu}a. Srce ne moè proizvesti nijedan ose}aj ili
pokret koji zovemo ìvotom bez respiracije plu}a, kao ni
plu}a bez srca. Srce se odnosi na dobro, respiracija plu}a
na istinu; a ovo je tako|e njihova saobraznost.
Isti je slu~aj i u svakom deli}u uma i svakom deli}u
ljudskog tela. Ali nemam dovoljno prostora ovde da iznosim jo{ dokaza. Vi{e dokaza moète na}i u mojoj knjizi
Mudrost an|ela o Boànskom provi|enju (3-26), gde su
dati slede}im redom:
135
Emanuel Svedenborg
I
Univerzum i sve u njemu je proizvod Boànske
ljubavi preko Boànske mudrosti, ili, {to je isto,
Boànskog dobra preko Boànske istine.
II Boànsko dobro i Boànska istina poti~u od
Boga kao zasebnog entiteta.
III Neka vrsta sli~nosti ovom zasebnom entitetu
prisutna je u svakoj stvorenoj stvari.
IV Dobro nije dobro sve dok se ne sjedini sa istinom, a istina nije istina sve dok se ne sjedini sa
dobrom.
V
Bog ne dozvoljava nikakve podele, tako da ~ovek
mora istovremeno biti i u stanju dobra i u stanju istine, ili pak u stanju zla i stanju laì.
Pored ovoga, tu ima i {to{ta drugo.
88. (III) Postoji istina dobra i iz nje dobro istine,
{to zna~i da istina dolazi iz dobra, a dobro iz te istine;
a oboma je od stvaranja uro|ena te`nja ka zdruìvanju
u jedno.
Predstava o razli~itosti ovoga dvoga mora se ste}i,
jer poznavanje su{tinskog izvora bra~ne ljubavi zavisi od
nje. Jer je istina dobra, odnosno, istina iz dobra, mu{ka,
kao {to }e biti pokazano u ovome {to sledi (odeljci 90,
91); a dobro istine, odnosno dobro iz istine, ènsko. Ali,
razlika se moè jo{ bolje shvatiti ako ljubav zameni dobro i mudrost istinu. Oni su jedno te isto (videti odeljak
84). Jedini na~in na koji mudrost moè nastati u osobi
jeste putem ljubavi prema postajanju mudrim. Ako se ova
ljubav oduzme, nema na~ina na koji bi osoba mogla
postati mudra. Pod istinom dobra ili istinom koja dolazi
od dobra podrazumeva se upravo mudrost koja proizilazi
iz ove ljubavi. Ali kada ~ovek stekne mudrost kao rezultat te ljubavi, i kada voli tu mudrost u sebi, to jest voli
sebe zbog svoje mudrosti, tada on formira ljubav, koja
je ljubav prema mudrosti i ozna~ava se dobrom istine ili
dobrom koje proizilazi iz istine.
136
Bra~na ljubav
ôvek, stoga, poseduje dve ljubavi. Jedna, koja dolazi prva, jeste ljubav prema postajanju mudrim i druga,
koja dolazi docnije, jeste ljubav prema mudrosti. Ali ako
ova druga ljubav ostane u ~oveku, to je zla ljubav, zvana
samoljublje ili ljubav prema sopstvenoj inteligenciji. Na
slede}im stranicama bi}e dokazano da je od stvaranja
predvi|eno da se ova ljubav uzme od ~oveka da bi se
spre~ilo da ga uni{ti, i preslika na ènu, kako bi se pretvorila u bra~nu ljubav koja }e ~oveka u~initi ponovo celovitim. Izvesne napomene o ovim dvema ljubavima i
preslikavanju ove druge na ènu, mogu se na}i u odeljcima 32 i 33, i u Uvodu, 20. Ako, dakle, pod ljubavlju
shvatimo dobro, a pod mudro{}u istinu, onda je ovim re~ima dokazano da postoji istina dobra, to jest istina koja
dolazi od dobra, kao i dobro istine, to jest dobro koje
dolazi od istine.
89. Razlog zbog kojeg ovo dvoje imaju od stvaranja uro|eno stremljenje ka zdruìvanju u jedno, jeste taj
{to jedno nastaje iz drugog. Mudrost nastaje iz ljubavi
prema postajanju mudrim, odnosno, istina nastaje iz dobra; a ljubav prema mudrosti nastaje iz te mudrosti,
odnosno, dobro istine nastaje iz istine. Iz ovoga se vidi
da je rezultat njihovog nastajanja obostrana tendencija ka
ponovnom zdruìvanju i spajanju u jedno.Ali to se de{ava samo onim ljudima koji poseduju stvarnu mudrost i
onim ènama koje poseduju ljubav prema toj mudrosti u
svojim muèvima; drugim re~ima – samo onima koji poseduju pravu bra~nu ljubav. Na slede}im stranicama bi}e
vi{e re~i o toj mudrosti koju mu` treba da ima i koju
èna treba da voli.
90. (IV) Me|u pripadnicima ìvotinjskog carstva
istina dobra, to jest istina koja dolazi iz dobra je mu{ko, a
dobro istine, to jest dobro koje dolazi od te istine je ènsko.
137
Emanuel Svedenborg
Gore je pokazano (odeljci 84-86) da postoji neprestani uticaj od Boga, Tvorca i Izbavitelja univerzuma, koji
nastoji da proizvede jedinstvo ljubavi i mudrosti, ili braka dobra i istine, i da je stvorena bi}a primaju, svako u
skladu sa sopstvenom formom. Me|utim, ove druge stavke treba pojasniti. Iz ovog braka ili zajednice, mu{karac
prima istinu mudrosti, a {to je vi{e prima to Bog vi{e
povezuje dobro ljubavi sa njom. Ona se prima u intelektu,
pa je mu{karac stoga ro|enjem predodre|en da postane
intelektualan. Ovo se vidi ~ak i na svetlosti samog razuma
u raznim aspektima mu{karca, prvenstveno u njegovim naklonostima, interesovanjima, pona{anju i obliku.
To se vidi po naklonosti mu{karca, jer je to naklonost prema znanju, razumevanju i postajanju mudrim. U
detinjstvu postoji naklonost prema znanju, u adolescenciji i ranom odraslom dobu prema razumevanju, a od tog
doba do starosti prema postajanju mudrim. Iz ovoga se
vidi da priroda ili karakter mu{karca teè formiranju
intelekta, tako da je on od ro|enja predodre|en da postane intelektualan. Ali do toga ne moè do}i druga~ije
sem iz ljubavi; tako da Bog ~oveku pridodaje ljubav u
meri u kojoj je ovaj prima, to jest u meri u kojoj je on
spreman da postane mudar.
To se vidi po interesovanjima mu{karca, koja su
usmerena ka intelektualnim pitanjima, to jest onim pitanjima u kojima intelekt igra vode}u ulogu; ve}ina njih
su javna pitanja i u slu`bi su dru{tva. To se vidi po pona{anju mu{karca, kojim potpuno dominira vode}a uloga
intelekta. Kao posledica toga, svaki postupak u njegovom
ìvotu, pod kojim se podrazumeva pona{anje, jeste racionalan; ili ako i nije, on èli da izgleda tako. Racionalnost mu{karca je vidljiva i u svakoj od njegovih vrlina.
To se vidi po obliku ~oveka, koji je sasvim druga~iji i
razli~it od oblika ène; pogledajte ono {to je prethodno
re~eno o ovome (odeljak 33). Tome treba dodati ~injenicu da reproduktivna mo} pripada mu{karcu. Ona ne
138
Bra~na ljubav
poti~e iz drugog izvora sem intelekta, jer je proizvod
istine u njoj, koja dolazi od dobra. Na slede}im stranicama vide}e se da je ona izvor reproduktivne mo}i.10
91. Na osnovu naklonosti, interesovanja, pona{anja
i oblika ène moè se pokazati da je ona ro|enjem predodre|ena da bude stvorenje volje kao rezultat intelekta
njenog muà; drugim re~ima da bude ljubav prema mudrosti svog muà, po{to ona dobija svoj oblik pomo}u
njegove mudrosti (videti odeljke 88, 89). To se vidi iz
naklonosti ène, koja je naklonost prema ljubavi prema
znanju, inteligenciji i mudrosti, ali ne u sebi ve} u svom
muù, odnosno naklonost prema ljubavi prema svom muù. ôvek se ne moè voleti samo zbog svog lika koji
mu daje izgled ~oveka, ve} zbog kvaliteta u njemu koji
ga ~ine ~ovekom. To se vidi iz njenih interesovanja, koja
se odnose na ru~ni rad poznat kao {ivenje i vezenje, a
sluì za ukra{avanje, ki}enje i uve}anje njene lepote; kao
i prema raznim doma}im poslovima koji dopunjavaju du`nosti ~oveka, koje se, kako malopre rekoh, zovu javnim.
Ova interesovanja su rezultat te`nje ka braku, èlje ène
da postane supruga i da tako bude jedno sa svojim muèm. I bez obja{njenja je o~igledno da se isti zaklju~ci
mogu izvesti i za pona{anje i oblik.
92. (V) Uticaj braka dobra i istine koji dolazi od Boga proizvodi seksualnu ljubav, a isto tako i bra~nu ljubav.
Gore je pokazano (odeljci 84-87) da su dobro i istina univerzalni principi stvaranja i da su tako prisutni u
svim stvorenim stvarima, na na~in koji zavisi od oblika
svakog pojedina~nog slu~aja; i da dobro i istina poti~u
od Boga ne kao dvoje, ve} kao jedno.Iz ovih premisa
proizilazi da postoji univerzalna sfera braka koja poti~e
10 U 18. veku postojalo je op{te uverenje da je reprodukcija isklju~ivi
prerogativ mu{karca, a da èna doprinosi samo u smislu razvoja i ro|enja ploda. (Prim. prev.)
139
Emanuel Svedenborg
od Boga, proìmaju}i univerzum od prvog do poslednjeg,
od an|ela do crva. Razlog zbog kojeg takva sfera braka
dobra i istine poti~e od Boga jeste taj {to je to, isto tako,
sfera razmnoàvanja, to jest reprodukcije i plodnosti; a
ona je isto {to i Boànsko provi|enje koje smenom generacija odràva postojanje univerzuma.
Sada, po{to ta univerzalna sfera, ven~avaju}i dobro
i istinu, uti~e da je stvari primaju prema svom obliku (videti odeljak 86), iz toga sledi da je mu{karac prima prema sopstvenom obliku, odnosno svojim intelektom, jer je
on intelektualni oblik. I èna je tako|e prima prema sopstvenom obliku, odnosno svojom voljom, po{to je ona
oblik volje koja proizilazi iz intelekta njenog muà. Kako
je ova ista sfera i reproduktivna sfera, iz toga sledi da je
ona izvor seksualne ljubavi.
93. Ovo je tako|e izvor bra~ne ljubavi, jer ta sfera
uti~e na oblik mudrosti koju imaju kako ljudska bi}a tako
i an|eli. Ljudsko bi}e moè uve}avati svoju mudrosti do
kraja svog ìvota na svetu, a potom na Nebu zauvek. [to
je vi{e unapre|uje, to njegov oblik postaje sve savr{eniji.
Ovaj oblik ne dozvoljava seksualnu ljubav, ve} samo ljubav bi}a suprotnog pola; sa njom on moè biti sjedinjen
do najintimnijeg nivoa, koji sadrì Nebo i njegovu sre}u,
a ova zajednica je proizvod bra~ne ljubavi.
94. (VI) Seksualna ljubav pripada spolja{njoj ili prirodnoj osobi, pa je stoga zajedni~ka svim ìvotinjama.
Svako se po ro|enju zadubljuje u telesne brige i tako iznutra postaje sve prirodniji i prirodniji. Njegova ljubav prema inteligenciji u~ini}e ga racionalnim, a kasnije,
ako bude ose}ao ljubav prema mudrosti, posta}e duhovan. Kasnije (odeljak 130) }u se pozabaviti pitanjem kakva je to mudrost koja ~oveka ~ini duhovnim. Sada, kako
~ovek napreduje od znanja ka inteligenciji, i od nje ka
mudrosti, i njegov um tako|e menja oblik, postaju}i sve
140
Bra~na ljubav
otvoreniji i bliskije povezan sa Nebom, a preko Neba sa
Bogom. To ga ~ini naklonjenijim istini i èljnijim da ìvi
dobar ìvot. Ako se zaustavi na prvom pragu u svom napredovanju ka mudrosti, njegov um zadràva prirodni oblik,
a ovaj prima uticaje univerzalne sfere, sfere braka dobra i
istine, na potpuno isti na~in kao niì ~lanovi ìvotinjskog
carstva koje zovemo ìvotinjama i pticama. Oni su krajnje
prirodni, pa osoba postaje kao oni, i deli sa njima istu seksualnu ljubav. To je zna~enje re~i da seksualna ljubav
pripada spolja{njoj ili prirodnoj osobi i da je se stoga deli sa svim ìvotinjama.
95. (VII) Bra~na ljubav pripada unutarnjoj ili duhovnoj osobi, pa je stoga odlika ljudskih bi}a.
Bra~na ljubav pripada unutarnjoj ili duhovnoj osobi,
jer {to je osoba inteligentnija i mudrija, to postaje vi{e unutarnja i duhovna. Na taj na~in oblik ~ovekovog uma postaje sve savr{eniji, a to je oblik koji prima bra~nu ljubav.
U njoj on opaà i ose}a duhovno zadovoljstvo koje ~oveka ~ini blaènim iznutra, i izvor je prirodnog zadovoljstva koje iz toga izvodi svoju du{u, ìvot i su{tinu.
96. Bra~na ljubav je svojstvena ljudskim bi}ima, jer
samo ljudska bi}a mogu postati duhovna. Oni su u stanju
da uzdignu svoj intelekt iznad svojih prirodnih ljubavi i
da ih sa te visine prezirno posmatraju, i vide onakve kakve
jesu; mogu ih tako|e pobolj{ati, ispraviti i odagnati. To je
ne{to {to ne moè nijedna ìvotinja, jer su sve njene ljubavi u potpunosti sjedinjene s njenim uro|enim znanjem,
pa se tako ne mogu uzdi}i do nivoa inteligencije, a jo{ manje mudrosti. @ivotinja je vo|ena ljubavlju usa|enom u
njeno znanje, kao slepac kojeg ulicama vodi pas. Zato je
bra~na ljubav svojstvena ljudskim bi}ima. Ona se moè nazvati i uro|enim svojstvom koje sva ljudska bi}a ~ini sli~nim, jer se u njima nalazi potencijal za mudro{}u, koji je
blisko povezan sa ovom ljubavlju da sa njom ~ini jedno.
141
Emanuel Svedenborg
97. (VIII) Kod ljudskih bi}a, bra~na ljubav se nalazi
u seksualnoj ljubavi, kao {to se dragi kamen nalazi u rodnoj steni.
Kako je ovo samo pore|enje, njegovo obja{njenje moè se odloìti za slede}i odeljak. Me|utim, ovim pore|enjem, prikazana je ~injenica da seksualna ljubav pripada
spolja{njoj ili prirodnoj osobi, a bra~na ljubav unutarnjoj
ili duhovnoj osobi ({to je dokazano u odeljku 95).
98. (IX) Seksualna ljubav u ljudskom bi}u nije izvor
bra~ne ljubavi, ali je njena prva faza, ili prirodni eksterijer u koji se ugra|uje duhovni enterijer.
Ovde govorim o pravoj bra~noj ljubavi, a ne obi~noj
vrsti ljubavi koja se isto zove bra~na, ali u mnogim slu~ajevima ne predstavlja ni{ta drugo do ograni~enu seksualnu ljubav. Prava bra~na ljubav moè se na}i jedino kod
onih koji ose}aju è| za mudro{}u, te napreduju ka njoj
sve vi{e i vi{e. Bog ih predusre}e i obdaruje bra~nom ljubavlju. Ova njihova ljubav po~inje seksualnom ljubavlju
ili, bolje re~eno, po~inje putem seksualne ljubavi; ali ona
nije njen izvor. Ona se pove}ava kako mudrost osobe napreduje i izlazi na videlo; jer su mudrost i bra~na ljubav
nerazdvojni saputnici.
Razlog zbog kojeg bra~na ljubav zapo~inje seksualnom ljubavlju jeste taj {to pre nego {to se na|e partner,
postoji uop{tena ljubav i blagonaklono raspoloènje prema suprotnom polu. Dru{tveni obi~aji tako|e igraju ulogu.
Kako su mladi ljudi slobodni da biraju, a kao rezultat
uro|ene sklonosti prema braku sa jednom ènom, koja se
skriva u dubinama uma, njihova spolja{njost podsti~e se
na toplu dobrodo{licu. Kona~na re{enost na brak se odlaè iz raznih razloga, dok se ne za|e u odraslo doba, a u
me|uvremenu po~eci ove ljubavi li~e na poùdu, koja se
u nekim slu~ajevima zaista pretvara u seksualnu ljubav;
pa ipak i u tim slu~ajevima suzdràvanje ide do ta~ke do
koje je udovoljavanje u slu`bi zdravlja. Ove primedbe se
142
Bra~na ljubav
odnose na mu{ki pol, jer je on podloàn zavo|enju koje
proizvodi istinsku strast; {to ne vaì za ènski pol.
Ova razmatranja poja{njavaju da seksualna ljubav
nije izvor prave bra~ne ljubavi, ve} je njena prva faza u
pogledu vremena, premda ne i cilja. Ono {to je prvi cilj,
prvo dolazi u um i namere uma, jer on igra vode}u ulogu. Ali ovaj prvi cilj ostvaruje se kroz niz posrednih faza. One u su{tini nisu prvi ciljevi, ve} samo sredstva koja
pomaù realizaciju onoga {to je po sebi prvi cilj.
99. (X) Kada se bra~na ljubav ugradi, seksualna
ljubav se preokre}e i postaje ~edna seksualna ljubav.
Kaè se da se seksualna ljubav preokre}e, jer kada
bra~na ljubav dosegne svoj izvor, koji se nalazi u unutarnjim nivoima uma, ona vidi seksualnu ljubav ne pred
sobom nego iza sebe, ne iznad ve} ispod sebe, to jest
kao ne{to {to je prolaskom ostavila iza sebe. Ovo je sli~no onome {to se de{ava kada se neko penje sa mesta
na mesto dok ne dostigne neku vode}u poziciju, a onda
se osvrne na mesta koja je ostavljao za sobom dok je
prolazio. Ili kada neko ima na umu putovanje u inostranstvo radi posete nekom kraljevskom dvoru, pa se po dolasku osvrne unazad na ono {to je video na putu. U ovim
okolnostima, seksualna ljubav traje, postaje ~edna, i jo{
sla|a nego pre onima koji imaju pravu bra~nu ljubav.
Ovo se moè videti na osnovu na~ina na koji su je opisali ljudi u Duhovnom svetu u dva opisana iskustva (odeljci 44, 45).
100. (XI) Mu{ko i ènsko su stvoreni da budu prava
slika braka dobra i istine.
To je zato {to je mu{karac stvoren da bude razumevanje istine i model istine; a èna je stvorena da bude
volja za dobro i model dobra. Svako od njih ima na unutarnjem nivou usa|eno stremljenje ka zdruìvanju u jedno
(videti 88). Tako njih dvoje formiraju jedan model, koji
143
Emanuel Svedenborg
opona{a model braka dobra i istine. Ovde se koristi izraz
„opona{a“ jer to dvoje nije isto, mada li~i. Jer dobro koje
se veè za istinu u ~oveku dolazi direktno od Boga; ali
dobro ène, koje se vezuje sa istinom u ~oveku, od Boga
do ~oveka dolazi posredstvom ène. Postoje, dakle, dve
vrste dobra, jedno unutarnje i jedno spolja{nje, koja se
vezuju sa istinom u muù. Ona omogu}uju da mu` uvek
bude u stanju da razume istinu, i da tako putem prave
bra~ne ljubavi bude mudar. Ali o ovome bi}e vi{e re~i na
narednim stranicama.
101. (XII) Oni su njegova slika na unutarnjim nivoima, a ta slika se penje na naredne nivoe kako se unutarnji nivoi uma otvaraju.
Svaka osoba se sastoji od tri elementa pore|anih redom: du{a, um i telo. Najunutarnjija je du{a, u sredini je
um, a poslednje je telo. Uticaji koji dolaze od Boga ulaze
u najdublji nivo, u du{u, odatle silaze do srednjeg nivoa,
uma, da bi kroz njega do{li do poslednjeg u nizu, tela.
Ovo je na~in na koji brak dobra i istine koji dolazi od
Boga uti~e na osobu. Na du{u se vr{i direktan uticaj, koji
se prenosi na slede}i nivo, preko kojega dolazi do poslednjeg; a ovi zajedno ~ine bra~nu ljubav. Na osnovu ove
predstave o tome kako se uticaj ose}a, jasno je da je
bra~ni par njegov model, kako na unutarnjem nivou tako
i na slede}im nivoima.
102. Bra~ni par, me|utim, postaje ovaj model kako
se unutarnji nivoi njihovog uma otvaraju, jer otvaranje
uma traje od detinjstva do duboke starosti. Jer je osoba
po ro|enju telesna, a kako se nivoi njenog uma iznad tela
otvaraju, ona postaje racionalna. Tada, kako se mo} rasu|ivanja pro~i{}ava to jest ~isti od la`nih predstava koje
dolaze od telesnih ~ula i od poùde koja dolazi od privla~nosti tela, tako se mo} rasu|ivanja otvara, a taj proces
je jedino mogu} uz pomo} mudrosti. Kada se unutarnji
144
Bra~na ljubav
nivoi racionalnog uma otvore, tada osoba postaje model
mudrosti i u stanju je da primi pravu bra~nu ljubav.
Mudrost koja formira ovaj model i prima ovu ljubav
jeste racionalna i u isto vreme moralna mudrost. Racionalna mudrost vidi razne vrste istine i dobra, koje su
prisutne u osobi ne kao sopstvene ve} kao dolaze}e od
Boga. Moralna mudrost se kloni zala i laì koje prljaju
bra~nu ljubav, a naro~ito bluda, kao da su gubave.
*****
103. Na ovom mestu doda}u dva iskustva, pa evo
prvog:
Jednog jutra pre izlaska sunca, gledao sam ka istoku
u Duhovnom svetu kad ugledah ~etiri konjanika kao da
izle}u iz oblaka, sijaju}i plamenom svetlo{}u zore. Na
glavama konjanika behu kacige sa podignutim ivicama,
na rukama ne{to {to je li~ilo na krila, a na telima tunike
narandàste boje. Tada se, odeveni kao trka~i, podigo{e
u stremenima, zategnuv{i uzde iznad grive konja koji su
galopirali kao da imaju krila na nogama. Ja ispratih o~ima njihovo kretanje, ili pre let, s namerom da otkrijem
kuda su se uputili; i videh kako se tri konjanika uputi{e
na tri strane, ka jugu, zapadu i severu, dok se ~etvrti,
nakon kra}eg puta zaustavi na istoku.
ûde}i se ovome, obratih se Nebu s pitanjem kuda
konjanici idu. Dobih odgovor: „Poslati su mudrim ljudima u raznim kraljevstvima Evrope, koji su ve{ti u rasu|ivanju i o{troumni u dono{enju sudova, i koji su stekli
po{tovanje u svojim zemljama zbog svojih intelektualnih
sposobnosti. Oni su pozvani da do|u i re{e problem izvora bra~ne ljubavi i njene snage ili potencije.“
Sa neba se ~u{e re~i: „Sa~ekaj malo i vide}e{ dvadeset sedam kola; troje sa [pancima, troje sa Francuzima,
troje sa Italijanima, troje sa Nemcima, troje sa Holan|anima, troje sa Englezima, troje sa [ve|anima, troje sa
145
Emanuel Svedenborg
Dancima i troje sa Poljacima.“ Dva sata kasnije pojavi{e
se kola, koja su vukli poniji svetlori|e boje, pokriveni
lepo ukra{enim pokriva~em. Oni se uputi{e ka prostranoj
zgradi na granici izme|u istoka i juga. Svi putnici iza|o{e iz kola i u|o{e u lepom raspoloènju.
Potom mi bi re~eno: „Moè{ i ti u}i, da bi slu{ao.“
I ja u|oh. Kako sam razgledao unutra{njost zgrade, zapazih da je ~etvrtasta i da svaka strana gleda ka nekoj strani sveta. Na svakoj strani bila su tri visoka prozora od
kristalno bistrog stakla i sa okvirom od maslinovog drveta.
Levo i desno od prozorskih okvira bejahu zidne izbo~ine
koje su formirale ne{to poput prostorija sa nadstre{nicom,
ispod kojih su bili stolovi. Zidovi ove zgrade bejahu od
kedrovine, tavanica od limunovog drveta, a podovi od topole. Uz isto~ni zid, na kojem nije bilo prozora, beja{e
postavljen sto obloèn zlatom, na kojem se nalazila tijara
ukra{ena dragim kamenjem, predvi|ena kao nagrada onome ko re{i pomenuti problem.
Osvrnu{i se na nadsvo|ene izbo~ine pored prozora,
koje su li~ile na sobe, videh u svakoj po pet ljudi iz svih
evropskih kraljevstava, spremnih da se pozabave temom
koja je ~ekala na njihov sud. Tada jedan an|eo zauze svoje
mesto na sredini dvorane i re~e: „Tema o kojoj treba da donesete sud: ‘Izvori bra~ne ljubavi i njene snage ili potencije’
je Prodiskutujte o njoj i donesite zaklju~ak. Kada donesete
zaklju~ak, napi{ite ga na par~etu hartije i ubacite ga u onu
srebrnu urnu koju vidite pored zlatnog stola. Potpi{ite se
po~etnim slovom va{eg kraljevstva, F za Francusku, B za
Holandiju, I za Italiju, A za Englesku, P za Poljsku, G za
Nema~ku, H za [paniju, D za Dansku i S za [vedsku.11“
Rekav{i ovo, an|eo ode, obe}av{i da }e se vratiti.
Tada pet predstavnika svake komore pored prozora
porazgovara{e o ovoj temi, pretreso{e je i doneso{e zaklju~ke kako su najbolje znali i umeli. Iste zapisa{e na pa11 Ova slova su po~etna slova latinskog naziva ovih zemalja. (Prim. prev.)
146
Bra~na ljubav
pirima, potpisav{i ih po~etnim slovima svog kraljevstva i
ubaci{e u srebrnu posudu. Nakon tri sata an|eo se vrati i
uzimaju}i jedan po jedan papir iz urne, po~e da ih ~ita
okupljenom dru{tvu.
104. Iz prvog papira koji izvu~e nasumice po~e da
~ita slede}e:
„Mi, pet predstavnika na{e komore, zaklju~ili smo
da bra~na ljubav poti~e od najstarijih ljudi Zlatnog doba
i od stvaranja Adama i njegove ène me|u njima. To je
poreklo braka, a zajedno sa brakom i bra~ne ljubavi. [to
se ti~e snage ili potencije bra~ne ljubavi, mi ne vidimo
drugi izvor do klime i delovanja sunca i toplote, koja na
zemlju dolazi od njega. Do ovog mi{ljenja smo do{li ne
na osnovu nekih praznih predstava koje smo stvorili, ve}
na osnovu jasnih pokazatelja; na primer, prou~avaju}i ìvot ljudi u tropskoj zoni, gde je vrelina maltene goru}a,
i ljudi koji ìve kako bliè tako i dalje od ove zone. Zaklju~ak smo izveli i iz na~ina na koji sun~eva toplota deluje zajedno sa vitalnom toplotom ìvotinja na zemlji i
ptica na nebu u prole}e kada se ove razmnoàvaju. [tavi{e, zar bra~na ljubav nije toplina, koja uz pomo} sunca
postaje snaga ili potencija?“ Ovo je bilo potpisano sa H,
inicijalom ({panskog) kraljevstva iz kojeg su ovi do{li.
105. Nakon toga, an|eo po drugi put stavi ruku u
urnu i izvu~e papir, sa kojeg pro~ita slede}e:
„Mi, predstavnici na sastanku, sloìli smo se da je izvor
bra~ne ljubavi isti kao i izvor braka. On je uspostavljen
zakonom da bi se obuzdala uro|ena strast ljudskih bi}a
za bludom, koja uni{tava njihove du{e, truje njihov zdrav
um, sramoti njihovo pona{anje i uni{tava njihova tela bole{}u. Blud je svojstven divljim zverima, a ne ljudskim bi}ima – nerazumnim, a ne razumnim bi}ima, i varvarima,
a ne hri{}anima. Brak je nastao jer je takvo pona{anje
bilo opasno, a bra~na ljubav se razvila zajedno s njim.
147
Emanuel Svedenborg
Isto je i sa snagom ili potencijom ove ljubavi.
Ona zavisi od ~ednosti, koja je uzdràvanje od slepog
bludni~enja. Jer je snaga ili potencija kod ~oveka koji
voli samo svoju ènu ograni~ena na jednu ènu, pa je stoga zgusnuta ili koncentrisana. To je oplemenjuje i ~ini je
o~i{}enom od ne~istota, jer bi u protivnom bila rasejana i
raspr{ena u svim pravcima. Jedan od nas koji je sve{tenik, navodi i sudbinu kao uzrok ove snage ili potencije.
’Zar brakovi nisu‘, upita on, ’predodre|eni? A ako oni jesu,
onda je i ra|anje dece i na~in na koji do njega dolazi.‘
On je insistirao na ovom razlogu, jer se na njemu zakleo.“
Ovaj papir je bio potpisan slovom B (za Holandiju).
ûv{i ovo, neko re~e podrugljivim tonom: „Sudbina! Kako zgodan izgovor za nesposobnost i impotenciju.“
106. Sa slede}eg papira iz urne an|eo pro~ita slede}e:
„Mi, predstavnici, u na{oj }eliji, raspravljali smo o
razlozima nastajanja bra~ne ljubavi i utvrdili da je vode}i
razlog njena istovetnost sa razvojem braka, jer ova ljubav
pre braka nije ni postojala. Nastala je jer, kada neko umire (od ljubavi), to jest o~ajni~ki je zaljubljen u devojku,
on svim svojim srcem i du{om èli da je poseduje kao
najprivla~niju od svih svojina. îm mu se ona obe}a, on
po~inje da gleda na nju kao {to gleda na sebe. Da je to
izvor bra~ne ljubavi, sasvim je jasno iz besa koji svaki
ljubavnik pokazuje prema svojim rivalima i ljubomore
prema svakome ko mu ugroàva ovu ljubav.
Nakon toga smo raspravljali o izvoru snage ili potencije te ljubavi i presuda ve}ine – od tri prema dva –
bila je ta da je snaga ili potencija sa ènom rezultat seksualnog dopu{tenja. Oni su rekli da znaju iz iskustva da
je mo} seksualne ljubavi ja~a od mo}i bra~ne ljubavi.“
Ovaj papir je bio potpisan sa I (Italija).
Posle izno{enja ovog mi{ljenja, od okolnih stolova
dopre uzvik: „Bacite taj papir i izvucite drugi iz urne.“
148
Bra~na ljubav
107. Bez odlaganja an|eo izvu~e ~etvrti papir, sa
kojeg pro~ita slede}e:
„Mi, predstavnici, pod na{im prozorom, zaklju~ismo
da bra~na i seksualna ljubav dele isti izvor, po{to je bra~na ljubav rezultat seksualne ljubavi. Jedina razlika je u
tome {to je seksualna ljubav neograni~ena, neodre|ena, slobodna, promiskuitetna i nestalna; a bra~na ljubav ograni~ena, odre|ena, ukro}ena, utvr|ena i konstantna. Ova ljubav
je stoga odobrena i ustanovljena smotreno{}u ljudske
mudrosti, jer u protivnom uop{te ne bi bilo ni carstava,
ni kraljevstava ili republika, pa ~ak ni zajednica. Ljudi
bi lutali zemljom i {umama u hordama, sa svojim droljama i ènama koje su osvojili, kre}u}i se s jednog mesta
na drugo da izbegnu krvave pokolje, silovanja i plja~ke,
koji bi zbrisali ceo ljudski rod. Ovo je na{ sud o izvoru
bra~ne ljubavi.
Mi smo otkrili snagu ili mo} bra~ne ljubavi u trajnom o~uvanju telesnog zdravlja od ro|enja do starosti. Jer
osoba koja je neprestano dobrog zdravlja ne pati od nedostatka snage. Njena vlakna, tetive, mi{i}i, uklju~uju}i one
koji kontroli{u testise, ne slabe, ne opu{taju se i ne mlohave ve} zadràvaju punu snagu i sposobnost. Zbogom.“
Ovaj papir je bio potpisan slovom A (za Englesku).
108. An|eo tada uze peti papir iz urne i pro~ita slede}e:
„Mi, predstavnici, za ovim stolom, angaòvali smo
racionalnu mo} na{ih umova da istraìmo izvor bra~ne
ljubavi i njene snage ili potencije. Razmotriv{i razloge sa
svih strana, uvideli smo i dokazali da je njen jedini izvor
~injenica da kod svakog ~oveka, usled ùdnje i njenih
podsticaja koji leè skriveni u dubinama njegovog uma i
tela, o~i blude na razne strane, ali se na kraju ~ovek koncentri{e i upravi svoje misli prema jednoj pripadnici ènskog pola dok se njegova strast za njom podgrejava. Od
tog trenutka pa nadalje, njegova toplota proizvodi niz
149
Emanuel Svedenborg
plamenova, dok ne postane vatra. U tom stanju seksualna poùda nestaje i njeno mesto zauzima bra~na ljubav.
Kada se mladoènja zagreje ovom vatrom, on ne zna da
li }e snaga ili potencija te ljubavi ikada izbledeti, jer mu
fali iskustvo koje bi ga moglo podu~iti o na~inu na koji
se njegova snaga smanjuje i ljubav hladi nakon zadovoljenja. Dakle, bra~na ljubav poti~e iz tog prvog zanosa
koji prethodi braku, {to je istovremeno izvor njegove
snage i potencije. Ali nakon ven~anja, njegova potencija
se menja, i ona se naizmeni~no pove}ava i smanjuje. Ali
ona traje do duboke starosti, smanjuju}i se i pove}avaju}i
u neprekidnom ritmu, jer je kontroli{e razboritost koja
kroti poùdu {to izbija iz pe}ina uma, koje jo{ uvek nisu
pro~i{}ene. Jer je poùda prethodnik mudrosti. Ovo je na{
sud o izvoru i postojanosti bra~ne snage i potencije.“
Ovaj papir je bio potpisan slovom P (Poljska).
109. An|eo potom izvu~e {esti papir i pro~ita slede}e:
„Mi, predstavnici na{e grupe, potraìsmo uzroke bra~ne ljubavi i sloìsmo se oko dva. Jedan od njih je ispravno podizanje dece, a drugi jasno definisano nasle|ivanje.
Odabrali smo ova dva uzroka, jer oni teè i odnose se
na jedan cilj – javno dobro. Ono se postiè jer su deca
za~eta i ro|ena kao rezultat bra~ne ljubavi njen pravi
odraz; a kao rezultat ja~e roditeljske ljubavi izazvane njihovom legitimno{}u, ona se odgajaju da naslede sve osobine svojih roditelja – kako duhovne tako i prirodne.
O~igledno je da se javno dobro zasniva na ispravnom podizanju dece i jasno definisanom nasle|ivanju.
Postoji seksualna ljubav i postoji bra~na ljubav. Moè se ~initi da je ova druga identi~na prvoj, ali je zapravo savim druga~ija. Niti stoje jedna pored druge, ve} je
jedna unutar druge, a ono {to je unutra nadma{uje plemenito{}u ono {to je spolja. Mi smo utvrdili da bra~na ljubav
od stvaranja leì unutra, skrivena u seksualnoj ljubavi,
kao biser u {koljci. Kada se bra~na ljubav odvoji od svo150
Bra~na ljubav
je {koljke, seksualne ljubavi, ona sija pred o~ima an|ela
kao dragi kamen beril ili mese~ev kamen. Razlog je taj
{to je bra~na ljubav obeleìla opstanak celog ljudskog roda, pod kojim podrazumevamo javno dobro. Ovo je na{
sud o izvoru ove ljubavi.
Me|utim, nakon rasprave o uzrocima njene snage ili
potencije, do{li smo do zaklju~ka da uzrok leì u ogoljavanju i odvajanju bra~ne ljubavi od seksualne ljubavi. On je
posledica mudrosti od strane muà i ljubavi prema mudrosti muà od strane ène. Jer je seksualna ljubav svojstvena
ìvotinjama, a bra~na ljubav ljudskim bi}ima. Stoga je ~ovek
~ovek, a ne ìvotinja – u meri u kojoj je bra~na ljubav
otkrivena i odvojena od seksualne ljubavi. ôvek sti~e snagu ili potenciju na osnovu svoje ljubavi, a ìvotinja na osnovu svoje.“ Ovaj papir beja{e potpisan slovom G (Nema~ka).
110. Tada an|eo uze sedmi papir i iz njega pro~ita
slede}e:
„Mi, predstavnici, u sobi pod svetlo{}u na{eg prozora, razveselili smo se razmi{ljanjem i rasu|ivanjem o
temi bra~ne ljubavi. Sigurno su i ostali obradovani njime;
jer kada razmi{ljamo o toj ljubavi, ona obuzme celo na{e
telo istovremeno. Na{ sud glasi da ova ljubav poti~e iz
svojih zadovoljstava. Da li iko zna i da li je ikada ~uo
da neka ljubav poti~e iz nekog drugog izvora sem iz zadovoljstva i uìtaka koje pruà? Zadovoljstva bra~ne ljubavi u po~etku se ose}aju kao blaènstvo, blagoslov i sre}a,
a kako ona napreduje kao divota i uìtak, i na kraju kao
vrhovna radost. Seksualna ljubav nastaje kada se unutarnjost uma, a time i unutarnjost tela otvori da primi ova
zadovoljstva unutra. Ali bra~na ljubav nastaje kada prvo
podru~je te ljubavi teoretski pokrene ova zadovoljstva
zapo~injanjem formalnih zaruka.
[to se ti~e snage ili potencije ove ljubavi, ona je
proizvod sposobnosti ove ljubavi da se probija, prenose}i
svoj uticaj sa uma u telo. Jer um, kada ose}a i deluje,
151
Emanuel Svedenborg
prepu{ta glavu telu, a naro~ito kada doìvljava radost ove
ljubavi. Mi smatramo da je to izvor smanjenja potentnosti
i redovnosti njenih smenjivanja. Pored toga, mi smatramo
da snaga potencije zavisi od vaspitanja dece. Ako je ona
izuzetna kod oca, takva }e biti i kod potomstva koje je
nasledi. Razum zajedno sa iskustvom kaè nam da je nasle|e ono koje je proizvodi, prenosi i predaje tu odliku.“
Papir je bio potpisan sa F (Francuska).
111. An|eo izvu~e papir po osmi put, sa kojeg pro~ita slede}e:
„Mi, predstavnici na ovom sastanku, nismo otkrili
krajnji izvor bra~ne ljubavi, jer on leì duboko skriven u
unutarnjim delovima uma. âk i najve}a mudrost ne moè baciti zrak svetlosti na tu ljubav i njen izvor. Mi smo
izneli mnogo pretpostavki, ali kako su poku{aji da prodremo u tan~ine ostali uzaludni, mi ne znamo da li su
na{e pretpostavke besmislene ili predstavljaju zdrave
sudove. Stoga, neka se svako ko èli da izdvoji izvor te
ljubavi iz unutarnjih delova uma i da ga sagleda, uputi
k proro~i{tu u Delfima.
Mi smo razmi{ljali o toj ljubavi dole do njenog
izvora kao o duhovnom kretanju u umu ~oveka, koje li~i
na izvor slatke vode {to se sliva u grudi, postaju}i prijatna, tzv. ljubav iz grudi. Ona je po sebi prijateljska i
puna poverenja kao rezultat bezuslovne uzajamne naklonosti. Kad pro|e kroz grudi, pretvara se u vatrenu ljubav.
Kada neki mladi} razmi{lja o takvim stvarima, kao {to
radi kada bira za sebe jednu osobu suprotnog pola, vatra
bra~ne ljubavi pali se u njegovom srcu; a kako je ova
vatra prvi znak te ljubavi, ona je i njen izvor.
Mi ne moèmo otkriti nijedan drugi izvor njene snage ili potencije do same ljubavi, jer su one nerazdvojni
saputnici, ali takve su prirode da ponekad jedna ostvari
prvenstvo, a nekad druga. Kada ljubav ostvari prvenstvo,
a snaga ili potencija je prate, obe su plemenite, jer je
152
Bra~na ljubav
tada potencija snaga bra~ne ljubavi. Ali ako potencija
ima prvenstvo, a ljubav je prati, tada su obe prizemne,
jer je tada ljubav rezultat telesne potencije. Stoga mi
smatramo da je kvalitet svake zavisan od reda kojim se
ljubav spu{ta ili uzdiè, napreduju}i od svog izvora ka
cilju.“ Ovaj papir je bio potpisan slovom D (Danska).
112. Kona~no uze i deveti papir, sa kojeg pro~ita
slede}e:
„Mi, predstavnici u na{em odboru, promi{ljasmo o dva
data predmeta, izvoru bra~ne ljubavi i izvoru njene snage
ili potencije. Po{to porazgovarasmo o izvoru bra~ne ljubavi, da izbegnemo nejasno}e u rasu|ivanju, napravismo
razliku izme|u duhovne, prirodne i telesne seksualne ljubavi. Pod duhovnom seksualnom ljubavi podvedosmo pravu
bra~nu ljubav, jer je ona duhovna, pod prirodnom seksualnom ljubavi – poligamnu ljubav, jer je ona prirodna, a
pod potpuno telesnom ljubavi bludnu ljubav, jer je ona
u potpunosti telesna. Kada se zadubismo u pitanje bra~ne
ljubavi, shvatismo da je ona mogu}a jedino izme|u jednog
mu{karca i jedne ène, i da je ona od stvaranja nebeska
i unutarnja, du{a i otac svih dobrih ljubavi; pobu|ena u
prvim ocima i moè biti pobu|ena u hri{}anima. [tavi{e,
njena ujedinjuju}a snaga je tako velika da moè sjediniti dva uma u jedan, u~initi da dve osobe deluju kao jedna; to je ono {to se podrazumeva pod re~ima da postaju jedno telo. Knjiga stvaranja jasno pokazuje da je ova
ljubav udahnuta od stvaranja:
Zato }e ostaviti ~ovek oca svoga i mater svoju, i
prilepi}e se k èni svojoj, i bi}e dvoje jedno telo. (Postanje 2:24)
Jasno je da se ova ljubav moè udahnuti u hri{}ane
iz slede}eg pasusa:
Isus re~e, Niste li ~itali da je Onaj koji je u po~etku
stvorio ~ovjeka muà i ènu stvorio ih? Zato ostavi}e ~ovek oca svog i mater, i prilepi}e se k èni svojoj, i bi}e
153
Emanuel Svedenborg
dvoje jedno telo. Tako nisu vi{e dvoje, nego jedno telo.
(Matej 19:4-6)“
Ovo je re~eno o izvoru bra~ne ljubavi:
„Mi bismo rekli da izvor snage ili potencije prave
bra~ne ljubavi poti~e iz sli~nosti umova i jednodu{nosti.
Jer kada se dva uma sjedine u braku, ove misli duhovno ljube
jedna drugu i u njihova tela udahnjuju svoju snagu ili potenciju.“ Ovaj papir bio je potpisan slovom S ([vedska).
113. Iza duga~ke pregrade, postavljene ispred vrata
palate, stajahu neki stranci iz Afrike koji dovikivahu
Evropljanima: „Dozvolite jednom od nas da ponudi svoje
mi{ljenje o temi izvora bra~ne ljubavi i njene snage ili
potencije.“ Za svim stolovima podigo{e se ruke u znak
odobravanja.
Tada jedan od njih u|e pravo unutra i stade pored
stola na kojem je bila postavljena tijara. „Vi hri{}ani“,
re~e, „pratite izvor ljubavi do same ljubavi; ali mi Afrikanci je pratimo do Boga Neba i Zemlje. Zar bra~na ljubav nije ~edna, ~ista i sveta ljubav? Zar je ne poseduju
an|eli na Nebu? Zar nije ceo ljudski rod i celo Nebo
an|ela potomstvo te ljubavi? Sigurno da takve nenadma{ne vrline ne mogu nastati iz nekog drugog izvora do
Samog Boga, Tvorca i Izbavitelja univerzuma.Vi hri{}ani
traìte snagu ili potenciju braka u raznim racionalnim i
prirodnim urocima; ali mi Afrikanci je traìmo u na~inu
na koji su ljudska bi}a povezana sa Bogom univerzuma.
Mi ovo zovemo stanjem religije, a vi stanjem crkve. Jer
kada ljubav do|e iz ovog izvora, kao stabilna i trajna, ona
ne moè nego da proizvede snagu koja joj sli~i i koja je
isto tako stabilna i trajna. Prava bra~na ljubav nepoznata
je svima sem nekolicini koji su bliski Bogu. Ni potencija
te ljubavi nije mnogo poznatija, ali su potenciju zajedno
sa tom ljubavlju, opisali an|eli na Nebesima kao zadovoljstvo ve~nog prole}a.“
154
Bra~na ljubav
114. Na kraju ovog obra}anja svi ustado{e, i iznenada iza zlatnog stola na kojem je leàla tijara, otvori se
prozor koji nisu videli ranije, a kroz prozor se za~u glas:
„Tijara ide Afrikancu.“ An|eo mu je predade, ali mu je
ne stavi na glavu, i on ode ku}i nose}i je. Stanovnici kraljevstava Evrope napusti{e zgradu, pope{e se u svoja kola,
koja ih odvedo{e nazad njihovim narodima.
115. Drugo iskustvo
Usred no}i probudih se iz sna i ugledah, prili~no visoko na istoku, an|ela koji u svojoj desnoj ruci drì papir
koji sija svim svojim sjajem na svetlosti sunca. Po sredini papira ne{to be{e ispisano zlatnim slovima. Mogao
sam da vidim da je pisalo Brak Dobra i Istine. Re~i su
sijale tako jako da se svetlost prostirala u {irem krugu.
Krug ili kolut je li~io na osvit u prole}e.
Potom videh kako an|eo sa papirom u ruci silazi dole. Kako je silazio, papir sija{e sve manje i manje, a re~i
na njemu Brak Dobra i Istine poprimi{e umesto zlatne
srebrnu boju, pa bakarnu, zatim gvozdenu, a na kraju boju gvozdene r|e i acetata bakra. Potom videh kako an|eo
ulazi u tamni oblak, da bi pro{av{i kroz njega do{ao na
zemlju. Tada papir, iako jo{ uvek u njegovoj ruci, ne beja{e vidljiv. Ovo se de{avalo u Svetu duhova, u kojem
se nakon smrti ljudi prvo okupljaju.
Tada mi se an|eo obrati i re~e: „Upitaj ove koji su
do{li ovde da li mogu da me vide i da li mogu da vide
da ne{to drìm u ruci.“ Okupi se velika gomila, jedna grupa do|e sa istoka, druga sa juga, tre}a sa zapada, a ~etvrta sa severa. Ja upitah ove {to do|o{e sa istoka i juga,
koji su bili oni {to su se na svetu posvetili u~enju, da li
mogu videti stoji li neko pored mene i drì li ne{to u ruci. Oni mi odgovori{e da oni nikoga ne vide.
Tada upitah one koji su do{li sa zapada i severa, koji
su bili oni {to su na svetu verovali u ono {to im je govorio u~en ~ovek. I oni mi reko{e da ne vide ni{ta. Me|utim,
155
Emanuel Svedenborg
ovi drugi, koji su na svetu posedovali jednostavnu veru zasnovanu na milosr|u, to jest oni koji su posedovali izvestan
stepen istine koja dolazi od dobra, reko{e, kada prethodna grupa ode, da mogu videti ~oveka sa papirom. ôvek
je elegantno obu~en, a na papiru je ne{to ispisano. Kada
pogleda{e bolje, reko{e da mogu da pro~itaju Brak Dobra
i Istine; i oni se obrati{e an|elu sa pitanjem {ta to zna~i.
On re~e da sve ono {to postoji na Nebu i sve {to
postoji na Zemlji ne predstavlja ni{ta drugo do brak dobra i istine, jer su svi, kako oni koji ìve i di{u, tako i oni
drugi, stvoreni iz braka dobra i istine, i s namerom da
stvore ovaj brak. „Ni{ta nije stvoreno“, re~e on, „da bude
samo istina ili samo dobro; samo dobro i sama istina ne
predstavljaju ni{ta, ali se putem braka ovaplo}uju i postaju onakvi kakav je brak. U Bogu Tvorcu, Boànsko dobro i Boànska istina postoje u svojoj pravoj supstanci;
Boànsko dobro je bi}e te supstance, Boànska istina je
njeno postojanje. Supstanca je njihovo stvarno jedinstvo,
jer su u Njemu one zauvek jedno. Kako su ovo dvoje jedno
u Samom Tvorcu, one su jedno i u svakoj pojedina~noj
stvari koju je on stvorio; i na taj na~in je Tvorac sjedinjen u ve~ni savez, kakav je brak, sa svim {to je stvorio.“
An|eo nastavi da govori da je Sveto pismo koje je do{lo direktno od Gospoda i uop{te i pojedina~no brak dobra
i istine. Kako se Crkva, koju stvara istina njenog u~enja
i vera koju stvara dobrota ìvota u skladu sa istinom u~enja,
me|u hri{}anima isklju~ivo izvodi iz Svetog pisma, o~igledno je da je Crkva uop{te i pojedina~no brak dobra i istine.
(Ovo moète na}i u Objavi Apokalipse 373, 483). Ovo {to
je upravo re~eno o braku dobra i istine isto vaì i za brak
milosr|a i vere, jer dobro pripada milosr|u, a istina veri.
Neki iz prve grupe koji nisu videli an|ela i papir,
jo{ uvek stajahu u blizini, pa kad ~u{e ovo tiho reko{e:
„Da, tako je, razumemo.“ Ali kada im an|eo re~e: „Okrenite se u stranu i ponovite to isto“, oni se okrenu{e i reko{e glasno: „Ne, nije tako.“
156
Bra~na ljubav
Nakon toga an|eo je pri~ao o Braku Dobra i Istine
me|u bra~nim parovima. On re~e da ako su i njihovi
umovi tako ven~ani, po{to je mu` istina, a èna dobro te
istine, oboje }e uìvati radosti blagoslovene nevinosti i
sre}u an|ela na Nebu. U ovom stanju, muèvljeva reproduktiva mo} traja}e neprestano kao u prole}e ìvota, bore}i se i uspevaju}i da unapre|uje sopstvene istine, a ljubav njegove ène u~ini}e je konstantno prijem~ivom za
ovu istinu. „Mudrost koju Bog daje ~oveku ne nalazi ve}e zadovoljstvo od promovisanja svojih istina. A ljubav
prema mudrosti, koju poseduju ène u ovim okolnostima,
ne nalazi ni{ta lep{e nego njih da prima, kao u matericu,
te ih za~ne, nosi i rodi. Takva je priroda duhovne plodnosti an|ela na Nebu; i ako si spreman da poveruje{, iz
ovog izvora poti~e prirodna plodnost.“
Poèlev{i mir, an|eo se podiè sa zemlje, a kako je
prolazio kroz oblak na putu ka Nebu, papir ponovo po~e
da sija kao pre, sve vi{e sa svakom fazom uspona. Tada
se iznenada krug svetlosti, koji je pre li~io na zoru, spusti i raspr{i oblak koji je zamra~ivao zemlju, i zasija sunce.
157
VI
BRAK BOGA I CRKVE I NJEGOVA
SAOBRAZNOST
116. Razlog zbog kojeg na ovom mestu ume}emo
diskusiju o braku Boga i Crkve jeste taj {to bez poznavanja i razumevanja istog, te{ko da iko moè znati da je
bra~na ljubav u su{tini sveta, da je duhovna i nebeska i
da dolazi od Boga. Mnogi u crkvi zaista kaù da se brakovi odnose na brak Boga i Crkve, ali ne znaju kakva
je priroda tog odnosa. Stoga, da bi bacili izvesno intelektualno svetlo na ta pitanja, neophodno je detaljno se pozabaviti tim svetim brakom, koji se nalazi kod onih i u
onima koji ~ine Bo`ju Crkvu. Oni, a ne neki drugi, jesu
ti koji poseduju pravu bra~nu ljubav. Ali da bi rasvetlili
ovu tajnu, diskusija se mora podeliti u slede}e odeljke:
I
II
III
IV
158
U Re~i se Bog zove mladoènjom i muèm, a
Crkva mladom i ènom. Veza Boga i Crkve i recipro~na veza Crkve sa Bogom zove se brak.
Bog se tako|e zove Ocem, a crkva Majkom.
Potomstvo Boga kao oca i Crkve kao ène i
majke je u celosti duhovno, a u duhovnom smislu Re~i to su sinovi i }erke, bra}a i sestre,
zetovi i snaje i drugi oblici srodstva.
Duhovno potomstvo ro|eno iz braka Boga i Crkve su istina, izvor razumevanja, percepcija i
svaka misao i dobra dela, izvor ljubavi,
milosr|a i svake naklonosti.
Bra~na ljubav
V
Iz braka dobra i istine koji dolazi i uti~e iz
Boga, ~ovek prima istinu za koju Bog vezuje
dobro. Ovako Bog formira crkvu u ~oveku.
VI Mu` ne predstavlja Boga, a njegova èna Crkvu,
ve} oni zajedno, mu` i èna, formiraju Crkvu.
VII Stoga ne postoji saobraznost muà i Boga i ène
i Crkve ni u an|eoskim brakovima na Nebu, niti
u brakovima ljudskih bi}a na Zemlji.
VIII Postoji, me|utim, saobraznost sa bra~nom
ljubavi, sa|enjem semena i reprodukcijom, ljubavlju prema deci i sli~nim stvarima koje nastaju u braku i iz brakova.
IX Re~ je sredstvo povezivanja, jer poti~e od Boga
i Bog je sam.
X
Crkva je od Boga i nalazi se u onima koji Mu
pristupe i ìve u skladu sa Njegovim zapovestima.
XI Bra~na ljubav zavisi od stanja Crkve, jer zavisi
od stanja mudrosti u ~oveku.
XII Kako je Crkva od Boga, to je i bra~na ljubav
od Njega.
117. (I) U Re~i se Bog zove mladoènjom i muèm, a
Crkva mladom i ènom. Veza Boga i Crkve i recipro~na
veza Crkve sa Bogom zove se brak.
Iz slede}ih pasusa vide}e se da se u Re~i Bog zove
mladoènjom i muèm, a Crkva mladom i ènom.
Ko ima nevestu ènik je, a prijatelj ènikov stoji i slu{a ga, i rado{}u se raduje glasu ènikovu. (Jovan 3:29)
Ovo je o Bogu rekao Jovan Krstitelj:
A Isus im re~e: Eda li mogu svatovi biti àlosni dok
je sa njima ènik? Nego }e do}i dani kada }e biti otet
od njih ènik, i onda }e postiti. (Mateja 9:15; Marko 2:19;
Luka 5:34, 35)
159
Emanuel Svedenborg
I videh Sveti grad, Jerusalim novi, gde silazi sa neba
od Boga, pripremljen kao nevesta ukra{ena muù svojemu. (Otkrovenje. 21:2)
Novi Jerusalim ozna~ava Bo`ju novu crkvu (videti
Objavu Apokalipse 880, 881).
I re~e Jovanu: Hodi da ti pokaèm nevestu, ènu Jagnjetovu. I pokaza mu sveti grad Jerusalim. (Otk. 21:9, 10)
Jer do|e svadba Jagnjetova i èna se njegova pripremila. Blaèni su oni koji su pozvani na svadbenu ve~eru Jagnjetovu. (Otk. 19:7, 9)
@enik, kojemu pet devojaka, koje bejahu spremne,
iza|e u sretanje, i sa kojima ode na ven~anje (Mateja 25:
1-10), ozna~ava Boga, kao {to se vidi iz trinaestog stiha
koji kaè:
Straìte, dakle, jer ne znate dana ni ~asa u koji }e
Sin ôve~iji do}i. (Mateja 25:13)
U Prorocima postoji dosta ovakvih pasusa.
118. (II) Bog se tako|e zove Ocem, a crkva Majkom.
Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, i ime }e mu
biti Divni, Savetnik, Bog silni, Otac ve~ni, Knez mirni.
(Isaija 9:6)
Ti si Gospode Otac na{, ime ti je otkako je veka Izbavitelj na{. (Isaija 63:16)
Isus re~e: Kad biste mene znali i Oca mojega biste
znali; i od sada poznajete ga i videli ste ga. (Jovan 14:7)
Re~e mu Filip: Pokaì nam Oca. Isus mu re~e: Ko
je video mene, video je Oca; pa kako ti govori{: Pokaì
nam Oca? (Jovan 14:8, 9)
Isus re~e: Ja i Otac jedno smo. (Jovan 10:30)
Sve {to ima Otac moje je. (Jovan 16:15; 17:10)
Da je Otac u meni i ja u Njemu. (Jovan 10:38; 14:10,
11, 20)
U Objavi Apokalipse pokazano je da su Bog i Njegov Otac jedno, kao {to su du{a i telo jedno; da je Bog
Otac si{ao s Neba i uzeo na sebe ljudski oblik da bi
160
Bra~na ljubav
iskupio i spasao ~ove~anstvo, a Njegov ljudski oblik je
onaj kojeg zovemo Sinom, koji je poslat na svet.
119. Iz slede}ih pasusa vidi se da se Crkva zove
majkom:
Gospod re~e: Prite se s materom svojom; jer mi nije
èna, niti sam joj ja mu`. (Osija 2:2, 5)
Ti si k}i matere svoje, koja se odmetnula muà svojega. Jezekilj (16:45)
Gde je raspusna knjiga matere va{e kojom je pustih? (Isaija 50:1)
Mati tvoja beja{e kao vinova loza, posa|ena kraj
vode, rodna. (Jezekilj 19:10)
Ovi se odnose na jevrejsku crkvu:
I pruìv{i ruku svoju na u~enike svoje Isus re~e: Mati moja i bra}a moja oni su koji slu{aju re~ Bo`ju i izvr{uju je. (Luka 8:21; Mateja 12:48, 49; Marko 3:33-35)
Bo`ji u~enici ozna~avaju Crkvu.
A staja{e kod Isusova krsta mati njegova, a Isus, videv{i mater i u~enika koga ljublja{e gde stoji pored nje,
re~e materi svojoj: @eno, eto ti sina; potom re~e u~eniku:
Evo ti majke! I od onoga ~asa uze je u~enik k sebi. (Jovan 19:25-27)
Ovaj pasus zna~i da Bog nije priznao Mariju kao
svoju majku, ve} Crkvu; zato je nazvao „ènom“ i u~enikovom majkom. Razlog zbog kojeg je nazvana majkom
ovog u~enika, Jovana, jeste taj {to je Jovan predstavljao
Crkvu u pogledu dobrih dela milosr|a; {to Crkva jeste po
svojoj funkciji. To je tako|e razlog za{to ju je uzeo za
svoju majku. U Objavi Apokalipse (5, 6, 790, 798, 879) tako|e se moè videti da je Petar predstavljao istinu i veru,
Jakov milosr|e, Jovan milosrdna dela; a dvanaest u~enika
zajedno Crkvu u svakom pogledu (233, 790, 903, 915).
120. (III) Potomstvo Boga kao oca i Crkve kao ène
i majke je u celosti duhovno, a u duhovnom smislu Re~i
161
Emanuel Svedenborg
to su sinovi i }erke, bra}a i sestre, zetovi i snaje i drugi
oblici srodstva.
Nema potrebe dokazivati da se nikakvo drugo potomstvo ne ra|a od Boga preko Crkve, jer to razum vidi
i bez dokazivanja. Jer je Bog taj od koga dolaze sve
dobro i istina, a Crkva ta koja ih prima i sprovodi. Sve
duhovne stvari Neba i Crkve odnose se na dobro i istinu.
Dakle, „sinovi i k}eri“, u duhovnom smislu Re~i ozna~avaju vrste istine i dobra; „sinovi“, zna~e istinu za~etu u duhovnom ~oveku i ro|enu u prirodnom ~oveku, a „k}eri“
isto tako ozna~avaju vrste dobra. Dakle, oni koje Bog preporodi zovu se u Re~i „Bo`jim sinovima“, „sinovima
kraljevstva“, „ro|enim od Njega“, a Bog svoje u~enike
zove „sinovima.“ „Mu{ko dete“ koje èna rodi i koje bi
uzeto k Bogu (Otk. 12:5) nosi isto zna~enje (videti Objavu Apokalipse 543). To je zato {to „k}eri“ ozna~avaju
dobra dela Crkve koje Re~ tako ~esto navodi: „k}eri Siona, k}eri Jerusalima, k}eri Izraela, i k}eri Judeje.“ One
ne zna~e ni~ije k}eri, ve} naklonost prema dobru Crkve
(videti Objavu Apokalipse 612). Bog tako|e zove „bra}om i sestrama“ one koji pripadaju Njegovoj crkvi (Mateja 12:49; 25:40; 28:10; Marko 3.35; Luka 8:21).
121. (IV) Duhovno potomstvo ro|eno iz braka Boga i
Crkve su istina, izvor razumevanja, percepcija i svaka misao i dobra dela, izvor ljubavi, milosr|a i svake naklonosti.
Razlog zbog kojeg je duhovno potomstvo, ro|eno
od Boga preko Crkve, primer istine i dobra jeste taj {to
je Bog su{to dobro i su{ta istina, a oni ne ~ine dvoje ve}
jedno u Njemu. Isto tako ni{ta ne moè do}i od Boga sem
onoga {to je u Njemu i {to je On.
U prethodnom poglavlju o braku dobra i istine re~eno je da ovaj brak dolazi od Boga i deluje na ljudska
bi}a, bivaju}i primljen na na~in koji je odre|en stanjem
uma i na~inom ìvota onih koji pripadaju crkvi. Razlog
zbog kojeg su istine sredstva koje omogu}uju ~oveku da
162
Bra~na ljubav
ima inteligenciju, percepciju i svaku misao, a dobra dela
sredstva koja mu omogu}uju da ima ljubav, milosr|e i
svaku naklonost, jeste taj {to se sve u ~oveku odnosi na
dobro i istinu. Tako|e, postoje dve stvari u ~oveku koje
~ine ~oveka – volja i intelekt; volja je sredstvo primanja
dobra, a intelekt sredstvo primanja istine. Ljubav, milosr|e i naklonosti pripadaju volji, a percepcija i misli pripadaju intelektu – {to ne treba rasvetljavati dokazivanjem,
jer se ova izjava ilustruje samim ~inom razmevanja.
122. (V) Iz braka dobra i istine koji dolazi i uti~e
iz Boga, ~ovek prima istinu za koju Bog vezuje dobro.
Ovako Bog formira crkvu u ~oveku.
Razlog zbog kojeg ~ovek prima istinu, od dobra i
istine koji dolaze kao jedno od Boga, jeste taj {to je on
prima kao da je njegova sopstvena. Jer je on misli kao
da je njegova i isto je tako i koristi u govoru. To se de{ava jer istina uìva svetlost intelekta i stoga je ~ovek vidi.
Kada ~ovek vidi ne{to u sebi, odnosno u svom umu, on
ne zna odakle to poti~e, jer ne vidi njegov uticaj kao {to
vidi stvari pred o~ima; pa on sti~e utisak da je to u njemu. Ova pojava je Bo`ji dar ~oveku, koji mu omogu}uje
da bude ljudsko bi}e i da zauzvrat bude zdruèn.
Drugi razlog je taj {to je ~ovek od ro|enja sposoban
da saznaje, razume i bude mudar, a ova sposobnost prima
istine koje mu daju znanje, inteligenciju i mudrost. Kako
je èna stvorena putem muèvljeve istine, a nakon sklapanja braka je sve oblikovanija da je voli, iz toga sledi
da ona prima muèvljevu istinu u sebi, i zdruùje je sa
sopstvenim dobrom.
123. Razlog zbog kojeg Bog pridruùje i pripaja dobro istini koju ~ovek prima, jeste taj {to ~ovek ni jedno
dobro ne moè shvatiti sam, jer je ono jedva vidljivo njegovom oku. To je zato {to ono nije produkt svetlosti, ve}
topline, a toplina se ne vidi, ona se ose}a. Stoga, kada ~o163
Emanuel Svedenborg
vek vidi istinu u svojim mislima, on je retko povezuje sa
dobrom koje u nju uti~e, i koje joj daje ìvot kao rezultat
ljubavi na strani volje. Ni èna ne razmi{lja o dobru koje
poseduje, ve} o naklonosti svog muà prema sebi, koja zavisi od toga koliko se njegov intelekt uzdigao ka mudrosti.
Ona pridruùje dobro koje ima od Boga, a da njen mu` nije
ni svestan toga. Ove ~injenice se zasnivaju na postavci da
~ovek prima istinu od Boga, a da Bog pridruùje dobro
istini utoliko vi{e {to istina u ve}oj meri sluì svrsi, odnosno proporcionalno ~ovekovoj volji da misli i ìvi mudro.
124. Razlog zbog kojeg Bog ovako formira crkvu u
~oveku jeste taj {to se ~ovek na taj na~in povezuje s Bogom, primaju}i dobro od Njega i istinu kao od sebe. Tako
je ~ovek u Bogu, a Bog u ~oveku, prema Njegovim re~ima u Jovanu (15:4, 5). Isto je ako milosr|e zameni dobro,
a vera istinu, jer dobro pripada milosr|u, a istina veri.
125. (VI) Mu` ne predstavlja Boga, a njegova èna
Crkvu, ve} oni zajedno, mu` i èna, formiraju Crkvu.
Generalno se u crkvi kaè da kako je Bog glava Crkvi, tako je i mu` glava èni (Posl. Ef. 5:23). Iz ovoga bi
sledilo da mu` predstavlja Boga, a èna Crkvu. Ali je Bog
glava Crkve, a ljudska bi}a, mu{ka i ènska, pogotovo mu`
i èna, jesu Crkva. U ovom slu~aju, crkva se prvo zaseje
u ~oveku, a pomo}u ~oveka u èni, jer ~ovek prima njenu istinu svojim intelektom, a èna je prima od ~oveka.
Ali ako do toga dolazi obrnutim redom, to nije dobar na~in. Me|utim, to se nekada desi, ali samo u slu~aju mu{karca koji ne voli mudrost, koji, dakle, nije deo crkve, ili
koji na servilan na~in sluì kapricima svoje ène. O ovoj
temi pogledajte napomenu u Uvodu (odeljak 21).
126. (VII) Stoga ne postoji saobraznost muà i Boga i ène i Crkve ni u an|eoskim brakovima na Nebu,
niti u brakovima ljudskih bi}a na Zemlji.
164
Bra~na ljubav
Ovo sledi iz ovoga {to je gore re~eno. Me|utim, treba dodati da se ~ini da istina igra vode}u ulogu u Crkvi,
jer vremenski dolazi prva. Njena pojava ~ini da crkvene
vo|e vi{e cene veru koja se odnosi na istinu, nego milosr|e, koje se odnosi na dobro. Sli~no tome, u~eni ljudi
vi{e cene misli, koje pripadaju intelektu, nego naklonosti,
koje su stvar volje. Iz tog razloga, priroda dobra milosr|a
i naklonosti volje skriva se kao u grobu, a neki ljudi bacaju zemlju na nju da ne bi ustala, kao na grob pokojnika. Ipak je dobro milosr|a ono koje igra vode}u ulogu u
Crkvi, kao {to mogu videti potpuno otvorenim o~ima oni
koji nisu zatvorili put od Neba do svog intelekta nalaze}i
dokaze da je vera sama – ta koja ~ini Crkvu, a misao sama – ta koja ~ini ~oveka. Zapravo, dobro milosr|a je od
Boga, a istina vere je za ~oveka kao da je od njega, a
ovo dvoje donose neku vrstu veze Boga sa ~ovekom i
~oveka sa Bogom, o ~emu govori Bog rekav{i da je On
u njima i da su oni u Njemu (Jovan 15:4, 5). Iz ovoga se
vidi da je ova veza – Crkva.
127. (VIII) Postoji, me|utim, saobraznost sa bra~nom
ljubavi, sa|enjem semena i reprodukcijom, ljubavlju prema
deci i sli~nim stvarima koje nastaju u braku i iz brakova.
Ova pitanja su preduboka da bi intelekt bacio ikakvu
svetlost na njih, ako se prethodno ne poznaje saobraznost.
Dok se ona ne otkrije i pohrani u intelektu, nastojanje da
se shvati ovo o ~emu govori ovaj pasus bi}e uzaludno,
ma kako da se objasni. Kakva saobraznost postoji izme|u
prirodnih i duhovnih stvari pokazano je u Objavi Apokalipse i u Arcana caelestia, i jo{ detaljnije u U~enju Novog
Jerusalima o Svetom pismu. Ne{to kasnije bi}e dat prikaz
iskustva o ovoj temi (odeljak 326). Dok se izvesno znanje o ovome ne stekne, mogu dati samo nekoliko napomena koje }e se u~initi nejasnim intelektu. Bra~na ljubav je
saobrazna naklonosti prema pravoj istini i njenoj ~ednosti, ~istoti i svetosti. Sa|enje semena je saobrazno mo}i
165
Emanuel Svedenborg
istine; ra|anje dece propagiranju istine; ljubav prema deci
~uvanju istine i dobra. Kako se istina u ~oveku ~ini njegovom sopstvenom, a dobro joj pridodaje Bog, jasno je
da su ovo saobraznosti izme|u spolja{njeg ili prirodnog ~oveka i duhovnog ili unutarnjeg ~oveka. Ali ova pitanja
dalje }e se razjasniti nakon prikaza iskustava.
128. (IX) Re~ je sredstvo povezivanja, jer poti~e od
Boga i Bog je sam.
Razlog za{to je Re~ sredstvo povezivanja Boga sa
~ovekom i ~oveka sa Bogom jeste taj {to je ona u su{tini
Boànska istina zdruèna sa Boànskim dobrom i Boànsko dobro zdruèno sa Boànskom istinom. Njihova unija
je u svakom pojedinom elementu Re~i u njihovom nebeskom i duhovnom smislu (vidi Objavu Apokalipse 373,
483, 689,881). Iz ovoga sledi da je Re~ savr{en brak dobra i istine. Kako je ona od Boga, a {to je od Njega je
Bog, sledi da kada ~ovek ~ita Re~ i usvaja istine iz nje,
Bog mu daje i dobro pride. Jer ~ovek ne vidi vrste dobra
koje na njega uti~u, jer on koristi intelekt da ~ita, a intelekt moè razabrati iz toga samo svoju vrstu stvari, to jest
istine. Intelekt moè osetiti dodatak ljubavi od Boga iz
zadovoljstva koje ga preplavi kada se prosvetli. Ali to se
de{ava samo unutra, u slu~aju onih koji ~itaju Re~ s ciljem
da postanu mudri; ovo je cilj onih koji èle da nau~e {to
vi{e istina i upotrebe ih da formiraju crkvu u sebi.
Ako ih neko, me|utim, ~ita samo da bi mogao da se
hvali{e svojim znanjem, ili ako smatra da samo ~itanje
ili slu{anje uliva veru i vodi spasenju, taj ne dobija nikakvo dobro od Boga, jer je njegov cilj da se spase pomo}u re~i u kojima nema ni{ta od istine. Cilj drugih je
da postanu poznati po u~enosti, cilj koji nema veze sa
duhovnim dobrom, ve} samo sa prirodnim zadovoljstvom
koje proisti~e iz svetske slave. To je zato {to je Re~ sredstvo povezivanja koje se zove Stari i Novi zavet, a zavet
zna~i vezu.
166
Bra~na ljubav
129. (X) Crkva je od Boga i nalazi se u onima koji
Mu pristupe i ìve u skladu sa Njegovim zapovestima.
Niko danas ne pori~e da je crkva Bo`ja, a s obzirom
Bo`ja, da od Njega dolazi. Razlog zbog kojeg crkva postoji u onima koji se pribliè Bogu jeste taj {to je u hri{}anskom svetu Njegova Crkva zasnovana na Re~i; a Re~
nije samo od Boga ve} je takva da je Bog sam. U njoj
je Boànska istina sjedinjena sa Boànskim dobrom i to
je tako|e Bog. To je upravo ono kad se kaè da Re~ be{e
u Boga i da Bog be{e Re~, izvor ìvota i Videla ljudima
i postade telo (Jovan 1:1-14). Osim toga, ona je prisutna u onima koji se pribliè Bogu jer je prisutna u onima
koji u Njega veruju, veruju da je on Bog Spasitelj i Izbavitelj, Gospod na{ pravedni, vrata kroz koja se ulazi u tor,
to jest u Crkvu; da je On put, istina i ìvot, da niko ne
dolazi Ocu sem kroz Njega; Otac i On su jedno i {to{ta drugo ~emu On u~i. Niko, ponavljam, ne moè verovati u
ove stvari dok se ne pribliì Njemu, jer je On Bog Neba
i Zemlje, ~emu On tako|e u~i. Ko jo{ treba da pristupi?
I ko jo{ moè da pristupi? On je prisutan u onima koji ìve u skladu sa Njegovim zapovestima po{to je povezivanje jedino mogu}e sa takvim ljudima. Jer On kaè: Ko
ima zapovesti moje i drì ih, on je onaj {to ima ljubav k
meni; i ja }u imati ljubav k njemu, i javi}u mu se sam. Koji nema ljubavi k meni ne drì moje re~i. (Jovan 14:21-24)
Ljubav je povezivanje, a povezivanje s Bogom ~ini
crkvu.
130. (XI) Bra~na ljubav zavisi od stanja crkve, jer
zavisi od stanja mudrosti u ~oveku.
Rekao sam ve} vi{e puta i ponovi}u jo{ mnogo puta
da bra~na ljubav zavisi od stanja mudrosti u ~oveku. Na
ovom mestu objasni}u {ta je to mudrost i kako ona sa
Crkvom ~ini jedno.
ôvek poseduje znanje, inteligenciju i mudrost. Znanje je pitanje poznavanja ~injenica, inteligencija je pitanje
167
Emanuel Svedenborg
rasu|ivanja, a mudrost na~ina ìvota. Mudrost posmatrana u celosti obuhvata znanje, rasu|ivanje i ìvljenje. Znanje dolazi prvo, razumevanje se postiè pomo}u njega, a
mudrost nastaje od oboje, kada ljudi ìve racionalno, kako im nalaù istine koje su nau~ili. Mudrost je stoga pitanje kako razuma tako i ìvota; ona postaje mudro{}u sve
dok je pitanje razuma, a otuda i na~ina ìvota, a mudrost
je kada postane pitanje na~ina ìvota, a otuda i razuma.
Drevni narodi ovog sveta nisu znali za drugu mudrost sem
za mudrost na~ina ìvota; i to je bila mudrost onih koje
su zvali „mudrim ljudima“ (sophi). Ali ljudi u narednim
periodima smatrali su za mudrost mudrost razuma i oni
se se zvali „filozofima“ (philosophi12). Danas mnogi ljudi znanje zovu mudrost, jer se obrazovani i u~eni ljudi,
~ak i oni nazoviu~enjaci zovu mudrim. Stoga je mudrost
spala sa vrha na dno.
Ali ovde treba re}i nekoliko re~i o tome kakva je
mudrost dok nastaje, a kakva kada se u potpunosti razvije. Pitanja koja se ti~u crkve, i koja se zovu duhovnim
pitanjima, okupiraju najdublje pozicije u ~oveku. Pitanja
koja se ti~u dràve, koja se zovu gra|anskim pitanjima,
okupiraju nià mesta, a ona koja se ti~u znanja, iskustva
i ve{tina, koja se zovu prirodnim pitanjima, ~ine podno`je. Razlog zbog kojeg pitanja koja se ti~u crkve, i koja
se zovu duhovnim, okupiraju najdublji nivo u ~oveku jeste taj {to ona uspostavljaju vezu s Nebom, a kroz Nebo
s Bogom; ni{ta drugo ne ulazi u ~oveka od Boga preko
Neba. Razlog zbog kojeg pitanja koja se ti~u dràve i zovu gra|anskim pitanjima zauzimaju mesto ispod duhovnih
jeste taj {to ona uspostavljaju vezu sa svetom, jer pripadaju svetu. To su statuti, zakoni i propisi koji obavezuju
ljude da formiraju ~vrsto i stabilno dru{tvo i dràvu. Razlog zbog kojeg pitanja koja se ti~u znanja, iskustva i
ve{tina ~ine podno`je jeste taj {to su ona blisko povezana
12 Bukvalno "ljubitelji mudrosti". (Prim. prev.)
168
Bra~na ljubav
sa pet telesnih ~ula, a ona su spoljno locirana, pa na
njima unutarnje pozicije – pozicija uma, i najdublje pozicije – pozicija du{e, po~ivaju.
Sada, kako su pitanja koja spadaju u domen crkve,
tzv. duhovna pitanja, locirana na najdubljoj poziciji, i
kako ono {to se tu nalazi ~ini glavu, a {to dolazi ispod,
tzv. gra|anska pitanja, ~ine telo, a {to dolazi ispod njih,
tzv. prirodna pitanja, ~ine stopala, o~igledno je da kada
se ova tri elementa pore|aju pravim redom, ~ovek biva
savr{en. Jer u ovim okolnostima ona vr{e sli~an uticaj.
Kao {to ono koje pripada glavi uti~e na telo, a kroz telo
na stopala, tako i duhovna pitanja uti~u na gra|anska
pitanja, a preko njih na prirodna pitanja. Kako se duhovna pitanja osvetljavaju nebeskom svetlo{}u, jasno je da
ona imaju svetlosti da obasjaju slede}a po redu i daju im
ìvot svojom toplinom, koja je ljubav. Kada se to desi,
~ovek sti~e mudrost.
Ako se, kao {to je ranije re~eno, mudrost ti~e na~ina
ìvota i razuma otuda, moè se postaviti pitanje {ta je
mudrost ìvljenja. Da rezimiramo ukratko, to zna~i kloniti se zla – jer ono razara du{u, dràvu i telo; i ~initi dobro – jer to koristi du{i, dràvi i telu. Ovo je vrsta mudrosti sa kojom bra~na ljubav formira vezu; i to postiè
klone}i se zla bluda kao kuge za du{u, dràvu i telo. Kako ta mudrost izbija iz duhovnih izvora koji se ti~u
crkve, iz toga sledi da bra~na ljubav zavisi od stanja crkve u ~oveku, koje zavisi od stanja njegove mudrosti. I
ovo }e pojasniti ono {to je ve} vi{e puta re~eno u prethodnim pasusima – {to osoba postaje duhovnija, u ve}oj
meri sti~e pravu bra~nu ljubav. Jer je duhovnost crkve
ta koja osobu ~ini duhovnom. Vi{e o mudrosti s kojom
se zdruùje bra~na ljubav moète pro~itati u pasusima
163-165.
131. (XII) Kako je Crkva od Boga, to je i bra~na
ljubav od Njega.
169
Emanuel Svedenborg
Kako ovo sledi iz gore navedenog, uzdrà}u se od
prilaganja daljih dokaza. [tavi{e, svi nebeski an|eli su
svedoci ~injenice da bra~na ljubav dolazi od Boga; i ~injenice da ova ljubav zavisi od stanja mudrosti u osobi,
koje zavisi od stanja crkve u njoj. Svedo~enje nebeskih
an|ela zabeleèno je u iskustvima koja su vi|ena i koja
su se ~ula u Duhovnom svetu, a koja se nalaze na kraju
svakog poglavlja.
*****
132. Ovde }u priloìti dva iskustva, od kojih je ovo
prvo.
Jednom sam razgovarao sa dva an|ela, jednim sa
isto~nog, a drugim sa ju`nog Neba.
Kada su primetili da ja razmi{ljam o tajnama mudrosti koje pripadaju bra~noj ljubavi, oni reko{e:„Zar ne
zna{ ni{ta o raspravama o mudrosti u na{em svetu?“ „Ne,
jo{ uvek ne“, odgovorih.
„Postoji mnogo njih“, reko{e, dodav{i, „oni, ~ija
ljubav prema istini dolazi iz duhovnih naklonosti – {to
zna~i da oni vole istinu jer su i oni istiniti i jer su put ka
mudrosti – susre}u se kada se da znak da rasprave pitanja koja zahtevaju duboko razumevanje i da do|u do zaklju~aka povodom njih.“ Tada me uze{e za ruku, rekav{i:
„Po|i sa nama i vide}e{ i ~u}e{. Znak za dana{nji sastanak je dat.“
I povedo{e me preko ravnice do brda, u ~ijem je podno`ju otpo~injala aleja palminog drve}a koja se pruàla
celim putem do vrha. Za|osmo u nju i popesmo se na
brdo. Na vrhu brda ugledasmo {umu, ~ije je drve}e na breùljku pravilo neku vrstu pozori{ta. Unutar njega beja{e
ravan prostor poplo~an oblucima raznih boja, a oko njega, u ~etvorouglu, behu pore|ana sedi{ta; na njima se|ahu
ljubitelji mudrosti. Po sredini pozori{ta be{e postavljen sto
i na njemu dokument zatvoren pe~atom.
170
Bra~na ljubav
Ovi koji se|ahu na sedi{tima pozva{e nas da zauzmemo prazna mesta. Ali ja odgovorih: „Mene su ovde
dovela dva an|ela da gledam i slu{am, a ne da u~estvujem na zasedanju.“
Tada dva an|ela po|o{e do stola u sredini podijuma i polomi{e pe~at na dokumentu. Potom pro~ita{e okupljenima tajne mudrosti zapisane u dokumentu, o kojima
je trebalo prodiskutovati i koje je trebalo protuma~iti. Njih
su zapisali an|eli tre}eg neba i poloìli ih dole na sto.
Tu su bila tri pitanja, prvo: „Kakvo je obli~je Boga i kakva je slika Boga po kojoj je ~ovek stvoren?“; drugo:
„Za{to je ~ovek stvoren bez znanja o tome {ta treba da
voli, kad su zveri i ptice, najvi{e kao i najniè, ro|ene sa
znanjem o svemu {to njihova ljubav zahteva?“;, i tre}e:
„Kakvo je zna~enje ’drveta ìvota‘, ’drveta od znanja dobra i zla‘ i ’jedenja sa njega‘?“
Ispod toga be{e zapisano: „Objedinite ove tri teme
jednim komentarom koji }ete zapisati na novom listu papira; onda ga stavite na sto i mi }emo ga pogledati. Ako se
mi{ljenje pokaè ujedna~enim i pravi~nim, svakom od vas
bi}e dodeljena nagrada za mudrost. Nakon {to ovo pro~ita{e, dva an|ela odo{e, popev{i se na njihova nebesa.
Tada ovi koji u~estvovahu na sednici po~e{e da komentari{u i tuma~e pitanja koja im behu postavljena. Govori{e redom, po~ev{i od onih koji se|ahu na severnoj strani,
zatim re~ uze{e oni na zapadnoj, potom ovi na ju`noj i
na kraju oni na isto~noj strani. Po~e{e od prve teme za diskusiju „Kakvo je obli~je Boga i kakva je slika Boga po
kojoj je ~ovek stvoren?“ Prvi od donjih pasusa beja{e pro~itan naglas iz knjige Postanja:
Potom re~e Bog: Da na~inimo ~oveka po svom obli~ju, kao {to smo mi; I stvori Bog ~oveka po obli~ju svom,
po obli~ju Bo`jem stvori ga. (Postanje 1:26, 27)
Kad Bog stvori ~oveka po obli~ju svom stvori ga.
(Postanje 5:1)
171
Emanuel Svedenborg
Ovi koji se|ahu na severu govori{e prvi. Oni reko{e
da su obli~je i slika Boga dva ìvota koje je Bog udahnuo ~oveku – ìvot volje i ìvot intelekta. „Jer mi pro~itasmo“, reko{e:
I dunu Gospod Bog ~oveku u nos duh ìvotni i posta
~ovek du{a ìva. (Postanje 2:7)
„U nos“ zna~i u nameri da shvati da su volja za dobro i razumevanje istine, kao i duh ìvotni, u njemu. A
kako mu Bog udahnjuje ìvot, obli~je i slika Boga zna~i
da njegova ~estitost nastaje iz mudrosti i ljubavi i iz pravednosti i mo}i rasu|ivanja, koje se nalaze u njemu.
Ovi koji se|ahu na zapadnoj strani podrà{e ovo gledi{te, dodav{i da se stanje ~estitosti koje je Bog udahnuo
Adamu neprestano udahnjuje u svaku osobu posle Adama. A u ~oveku je prisutno kao u prijemniku; i u meri
u kojoj je osoba prijemnik, ona je obli~je i slika Boga.
Tada ~etvrta grupa koja je sedela na ju`noj strani,
re~e: „Obli~je Boga i slika Boga su dve odvojene stvari,
ali su u ~oveku zdruène od stvaranja. Neka vrsta unutra{njeg prosvetljenja nam pokazuje da obli~je Boga ~ovek
moè uni{titi, ali ne i njegovu sliku. To se vidi kao kroz
staklo na osnovu ~injenice da je Adam zadrào sliku Boga i po{to je izgubio Njegovo obli~je. Jer ~itamo, nakon
{to je proklet:
Eto, ~ovek posta kao jedan od nas znaju}i {ta je dobro {ta li zlo. (Postanje 3:22)
Kad Bog stvori ~oveka po obli~ju svom, stvori ga
(Postanje 5:1). Ali mi }emo to ostaviti na{im kolegama sa
istoka, koji, dakle, uìvaju bolju prosvetljenost, da kaù
kakvi su obli~je i slika Boga zapravo.“
Tada, kada zavlada ti{ina, oni koji se|ahu na isto~noj strani usta{e sa mesta i podigo{e pogled ka Bogu. Potom sedo{e i reko{e da je obli~je Boga sredstvo primanja
Boga, a kako je Bog ljubav sama i mudrost sama, obli~je
Boga je sredstvo u ~oveku za primanje ljubavi i mudrosti
od Boga. Ali slika Boga je savr{ena slika i celovita prilika
172
Bra~na ljubav
ljubavi i mudrosti koja je prisutna u ~oveku i koja mu
pripada. Jer ~ovek misli da on voli i da je mudar sam od
sebe, to jest da voli dobro i razume istinu sam od sebe,
a u stvari to ne poti~e od njega ve} od Boga. Jedino Bog
voli sam od sebe i mudar je sam od sebe, jer je Bog
ljubav sama i mudrost sama. Slika ili prilika te ljubavi i
mudrosti ili dobra i istine, koja je prisutna u ~oveku kao
da mu pripada, jeste to {to ga ~ini ~ovekom i ~ini da
bude povezan s Bogom i da tako ìvi zauvek. Posledica
toga je to da je ljudskost osobe rezultat njene sposobnosti da voli dobro i razume istinu ba{ tako kao da dolazi
od njega, dok istovremeno zna i veruje da dolazi od Boga. U meri u kojoj on zna i veruje u to, Bog stavlja Svoje obli~je u njega; odnosno ne stavlja ako ~ovek veruje
da ovo poti~e od njega samog, a ne od Boga.
Kazav{i ovo, obuze ih zanos zbog njihove ljubavi
prema istini i to ih navede da kaù: „Kako ~ovek moè
primati ljubav i mudrost, ~uvati je i stvarati, ako ne ose}a
da je njegova sopstvena? I kako on moè biti povezan
ljubavlju i mudro{}u sa Bogom, ako mu se ne da ne{to
~ime }e uzvratiti na to? Nijedna veza nije mogu}a ako
nije recipro~na; a recipro~na strana veze je ljubav ~oveka
prema Bogu, i mudrost u stvarima koje se ti~u Boga, kao
da se ti~u ~oveka samog, uz verovanje da dolaze od Boga. Opet, kako ~ovek moè ìveti zauvek ako nije povezan sa Bogom ve~nim? Kako ~ovek moè biti ~ovek, a
da ne nosi to obli~je u sebi?“
Svi zapljeska{e ovom govoru i zatraì{e da se izvu~e
zaklju~ak iz toga {to be{e re~eno. Slede}a izjava bi usvojena: „ôvek je stvoren da prima Boga, a sredstvo primanja
Boga je obli~je Boga. Po{to je Bog ljubav sama i mudrost sama, ~ovek moè da prima i jedno i drugo; a {to
vi{e primi to vi{e postaje obli~jem Boga. ôvek je slika
Boga na osnovu ~injenice da on ose}a u sebi to {to prima od Boga kao sopstveno, kao da njemu pripada. Ali ga
ta slika ~ini obli~jem Boga tek kada prizna da ljubav i
173
Emanuel Svedenborg
mudrost ili dobro i istina u njemu nisu njegovi i da ne
dolaze od njega, ve} da su prisutni samo u Bogu te da
stoga dolaze od Njega.“
133. Nakon ovog oni se pozabavi{e slede}im temama za diskusiju: Za{to je ~ovek stvoren bez znanja o tome
{ta treba da voli, kad su zveri i ptice, najvi{e kao i najniè, ro|ene sa znanjem o svemu {to njihova ljubav zahteva?
Prvo potvrdi{e istinitost ove tvrdnje na osnovu raznih zapaànja. Na primer, da se ~ovek ra|a bez ikakvog
znanja, ~ak i bez znanja o bra~noj ljubavi. Oni su istraìvali i od istraìva~a saznali da beba ~ak ni instiktivno
ne zna kako da pri|e maj~inim grudima, ve} njena majka
ili sestra moraju da je nameste; ona samo zna kako da
sisa, a zna jer je to nau~ila sisaju}i u materici majke.
Kasnije, ona ne zna da hoda, ni kako da prilagodi zvuke
koje proizvodi tako da formiraju re~i ljudskog govora,
niti da glasom izrazi svoje emocije kao {to to ìvotinje
znaju. [tavi{e, ona ne zna ni koja hrana joj je potrebna,
kao {to ìvotinje znaju, ve} {~epa sve {to na|e, bilo ~isto
ili prljavo, i stavlja u usta. Istraìva~i su izvestili da bez
uputstava ~ovek ne zna ni kako da razlikuje polove i ne
poseduje nikakvo znanje o tome kako da vodi ljubav. âk
ni mladi}i i devojke ne znaju to ako im neko drugi ne kaè, iako su podu~eni raznim ve{tinama. Ukratko, ~ovek je
po ro|enju samo telesan, kao crv; i on ostaje telesan, dok
ne nau~i od drugih kako da saznaje, razume i bude mudar.
Potom oni utvrdi{e da su i vi{e i niè ìvotinje – kopnene ìvotinje, ptice u vazduhu, reptili, ribe i insekti – ro|eni sa svim znanjima koje njihove ljubavi zahtevaju za
ìvot; na primer, sa svime {to trebaju da znaju o ishrani,
o tome gde da ìve, kako da se pare i stvaraju potomstvo i kako da podiù potomstvo. Oni potvrdi{e ove ~injenice izuzetnim zapaànjima kojih se seti{e na osnovu onoga {to su videli, ~uli ili pro~itali u Prirodnom svetu (kako
nazva{e na{ svet u kojem su prethodno ìveli) u kojem
174
Bra~na ljubav
postoje}e ìvotinje nisu reprezentativne ve} prave. Kada
u potpunosti dokaza{e istinitost ove tvrdnje, okrenu{e se
traènju i nalaènju svrhe i razloga koji bi mogli objasniti i pojasniti ovo pitanje. Svi oni potvrdi{e da ove ~injenice moraju biti rezultat boànske mudrosti, kako bi se
omogu}ilo da ljudska bi}a budu ljudi, a ìvotinje ìvotinje. Tako nesavr{enost s kojim se ~ovek ra|a postaje savr{enost, a savr{enost s kojim se ìvotinja ra|a postaje
nesavr{enost.
134. Tada severnjaci iskaza{e svoje mi{ljenje. Oni
izjavi{e da se ~ovek ra|a bez ikakvih znanja da bi potom
mogao primati razne vrste znanja. Ali ako bi se ra|ao sa
nekim znanjem, tada bi mogao sticati samo one vrste znanja sa kojima je ro|en i tada nijedno ne bi mogao u~initi
svojim. Ovo ilustrova{e pore|enjem. Tek ro|eni ~ovek je
kao zemlja u koju nijedno seme nije zasa|eno, ali koja
moè primiti svaku vrstu semena, uve}ati ga i dovesti do
roda. A ìvotinja je kao zemlja koja je ve} zasejana i puna trave i bilja, koja ne moè primiti nijedno drugo seme
sem onoga koje je ve} zasa|eno. Ako se poseje drugo
seme, bi}e zagu{eno. To je razlog zbog kojeg ~oveku treba mnogo godina da poraste, dovoljno dug period da mu
omogu}i da bude obra|en poput zemlje i da rodi takore}i
sve vrste useva, cve}a i drve}a. @ivotinjama, me|utim, treba svega nekoliko godina, jer njima ne treba vreme da
bi bile obra|ene da proizvode i{ta drugo sem onoga {to
dobijaju ro|enjem.
Potom zapadnjaci uze{e re~. Oni reko{e da ~ovek
dobija ro|enjem ne znanje kao ìvotinje, ve} sposobnost
i sklonost – sposobnost da saznaje i sklonost da voli. On
ro|enjem dobija ne samo sposobnost da saznaje ve} i da
razume i da bude mudar. Tako|e se ra|a sa najsavr{enijom sklono{}u da voli, ne samo ono {to je njegovo i
svetsko ve} i ono {to je Bo`je i nebesko. Stoga se ~ovek
od svojih roditelja ra|a kao organizam koji ìvi ~isto po
175
Emanuel Svedenborg
svojim spolja{njim ose}ajima, u po~etku bez unutra{njih,
da bi postepeno mogao da postane prirodan, zatim racionalan i na kraju duhovan ~ovek. Ovo se ne bi desilo,
ako bi on ro|enjem stekao sve vrste znanja i ljubavi poput ìvotinje. Jer uro|ena znanja i emocije ograni~avaju
napredovanje, ali ako su sposobnosti i sklonosti uro|ene,
one ga ne ograni~avaju uop{te. ôvek se, dakle, moè
usavr{avati u znanju, inteligenciji i mudrosti zauvek.
Zatim ju`njaci izjavi{e slede}e: „Nemogu}e je“, reko{e, „da iko stekne ikakvo znanje od sebe, ve} ga mora
sticati od drugih, jer on nema nikakvog uro|enog znanja.
Kako ne moè da stekne nikakvo znanje od sebe, tako ne
moè da stekne ni ljubav, jer kada nema znanja nema ni
ljubavi. Znanje i ljubav su nerazdvojni saputnici; ne mogu se razdvojiti kao ni volja i intelekt, ili emocije i misli,
ili pak su{tina i forma. Dakle, kako ~ovek sti~e znanje od
drugih, tako mu se i ljubav pridruùje kao saputnik. Univerzalna ljubav koja se pridruùje je ljubav prema znanju, razumevanju i postajanju mudrim. Ovo je ljubav koju ~ovek
ne deli ni sa jednom ìvotinjom i ona se uliva od Boga.“
„Mi se slaèmo sa na{im kolegama sa zapada da ~ovek ro|enjem ne dobija nikakvu ljubav, kao ni znanje; ve}
da ro|enjem dobija samo sklonost da voli, kao i sposobnost da prima znanje, ali ne od sebe ve} od drugih, odnosno posredstvom drugih. Moramo re}i „posredstvom drugih“ jer ni oni ne dobijaju nikakvo znanje od sebe ve}
od Boga. Tako|e se slaèmo sa na{im kolegama sa severa da je ~ovek, kad se rodi, kao zemlja u koju nije zasa|eno nikakvo seme, ali u koju se moè zasaditi i fino a i
bezvredno seme. Mi bismo dodali na ovo da ìvotinje ro|enjem dobijaju prirodne ljubavi i time vrste znanja koje
njima odgovaraju; ali im to njihovo znanje ne omogu}uje
da znaju, misle, razumeju ili budu mudre, bilo {ta da je
u pitanju, tako da ih njihove ljubavi vode kroz njihovo znanje skoro kao pas slepog ~oveka po ulicama, jer su one intelektualno slepe. Ili mo`da one vi{e podse}aju na mese~are
176
Bra~na ljubav
koji rade to {to rade vo|eni slepim znanjem, dok im intelekt spava.“
Poslednji koji se obrati{e bejahu ljudi sa isto~ne strane, koji reko{e: „Mi prihvatamo mi{ljenje koje su iznela
na{a bra}a da ~ovek ne poseduje znanje od sebe, ve} od
drugih i kroz druge, da bi mogao da prepozna i prizna da
je Bog izvor svega {to on zna i razume i sve njegove mudrosti. Tako|e, i da nema drugog na~ina na koji se ~ovek
moè za~eti, roditi i stvoriti od Boga i postati Njegovo
obli~je i slika. Jer on postaje obli~je Boga priznaju}i i veruju}i da je primio i da nastavlja da prima sve dobro ljubavi i milosr|a i sve istine mudrosti i vere od Boga, a da
ni{ta ne prima od sebe.On postaje slika Boga ose}aju}i
ove stvari u sebi kao da dolaze od njega samog. Ovaj ose}aj nije posledica ro|enja sa znanjem ve} sticanja znanja,
a po{to ga stekne, njemu se ~ini kao da je do{ao od njega.
Bog daje ~oveku ovu svest da bi ga u~inio ~ovekom, a
ne ìvotinjom, jer posredstvom volje, razmi{ljanja, voljenja,
znanja, razumevanja i mudrosti kao da dolaze od njega samog, ~ovek dobija razne vrste znanja, uzdiè ih tako da
postanu inteligencija i, kroz primenu, mudrost. Tako Bog
povezuje ~oveka sa Sobom i tako se ~ovek povezuje sa
Bogom. Ni{ta od ovoga ne bi se moglo desiti, da Bog nije
obezbedio da se ~ovek ra|a u stanju potpunog neznanja.“
Nakon ovih re~i svi poèle{e da se iz debate izvu~e
zaklju~ak, i bi usvojena slede}a rezolucija: „ôvek se ra|a bez ikakvog znanja da bi bio u stanju da primi sve
vrste znanja i da napreduje ka inteligenciji, i posredstvom
nje ka mudrosti. On se ra|a bez ikakve ljubavi da bi bio
sposoban da stekne sve vrste ljubavi inteligentnom primenom onoga {to zna i da tako stekne ljubav prema Bogu
kroz ljubav prema bli`njem, ~ime se povezuje s Bogom,
postaju}i pravi ~ovek i ìve}i zauvek.“
135. Nakon toga oni uze{e papir i pro~ita{e tre}u temu za diskusiju koja je glasila: „Kakvo je zna~enje ’drveta
177
Emanuel Svedenborg
ìvota‘, ’drveta od znanja dobra i zla‘ i ’jedenja sa njega‘?“ Oni upita{e ove sa istoka da pro{ire ovo pitanje jer
zahteva dublje razumevanje, po{to ovi sa istoka uìvaju
jarku svetlost, odnosno, mudrost koja dolazi iz ljubavi. Pod
mudro{}u se misli na Rajski vrt u kojem se nalaze ova dva
drveta.
„Da“, reko{e, „re}i }emo vam. Ali kako ~ovek ne uzima ni{ta iz sebe, ve} samo od Boga, na{e re~i }e do}i od
Njega, pa ipak od nas kao da su na{e sopstvene.“ Potom
reko{e: „Drvo predstavlja ~oveka, a njegovi plodovi dobrotu njegovog ìvota. Tako drvo ìvota predstavlja ~oveka koji ìvi od Boga, odnosno, Boga koji ìvi u ~oveku.
Kako ljubav i mudrost, i milosr|e i vera ili dobro i istina
tvore Bo`ji ìvot u ~oveku, na njih se misli pod drvetom
ìvota, a to je izvor ve~nog ìvota ~oveka. Drvo ìvota
sa kojeg je bilo dopu{teno jesti (Otkrivenje 2:7; 22:2-14)
nosi sli~no zna~enje.
Drvo od znanja dobra i zla predstavlja ~oveka koji
veruje da svoj ìvot duguje sebi, a ne Bogu, kao i da su
ljubav i mudrost, milosr|e i vera, odnosno dobro i istina
koje ima njegovi, a ne Bo`ji. Ovo verovanje poti~e od
toga {to on misli i èli, govori i deluje sasvim sli~no i po
svoj prilici kao od sebe. To je zato {to je ~ovek ube|en
ovim verovanjem da je Bog stavio Sebe u njega ili pak ulio
Svoje Boànsko u njega, pa zmija kaè:
Nego Bog zna da }e vam se u onaj dan kad okusite
s njega otvoriti o~i, pa }ete postati bogovi i znati {ta je
dobro {ta li zlo. (Postanje 3:5)
Jedenje sa tog drve}a zna~i primanje i prisvajanje.
Jedenje sa drveta ìvota zna~i primanje ve~nog ìvota, a
jedenje sa drveta od znanja dobra i zla zna~i primanje prokletstva. Iz tih razloga su i Adam i njegova èna prokleti
zajedno sa zmijom. Zmija zna~i |avola u pogledu ljubavi
prema sebi i ponosa na sopstvenu inteligenciju. Ova ljubav je vlasnik tog drveta, a ljudi koji se ponose zbog te
ljubavi su to drve}e.
178
Bra~na ljubav
Stoga, oni koji veruju da je Adam bio mudar i radio
dobro od sebe i da je on bio u stanju ~istote, prave grubu
gre{ku jer je i sam Adam, u stvari, bio proklet zbog tog
verovanja. Jer je ovo to {to jedenje sa drveta od znanja
dobra i zla zna~i. Tada je on zapravo napustio stanje ~istote u kojem se nalazio, jer je verovao da je mudar i da
~ini dobra dela od Boga, a ne od sebe; jer je to ono {to
jedenje sa drveta ìvota zna~i. Samo je Bog taj koji je bio,
dok je bio na svetu, mudar od Sebe i koji je ~inio dobro
od Sebe, jer je od ro|enja samo Boànstvo bilo u Njemu
i bilo Njegovo. I stoga je On Sopstvenom mo}i postao Izbavitelj i Spasitelj.
Iz svega ovoga oni izvuko{e zaklju~ak da drvo ìvota, drvo od znanja dobra i zla i jedenje sa njih zna~e da
je ìvot za ~oveka imati Boga u njemu, jer tada ~ovek
uìva Nebo i ve~ni ìvot; a smrt je za ~oveka kada je ube|en i veruje da ìvot za njega nije Bog, ve} on sam, jer on
tada nalazi Pakao i ve~nu smrt, drugim re~ima, prokletstvo.
136. Tada oni pogleda{e u papir koji je an|eo ostavio na stolu i vide{e re~i zapisane na dnu: „Poveìte ove
tri teme u jedan misaoni iskaz.“ Tada oni sastavi{e ove
tri teme i vide{e da se one ujedinjuju u jedan niz. Ovaj
niz ili mi{ljenje beja{e slede}e: „ôvek je stvoren tako da
moè primati ljubav i mudrost od Boga, iako se ~ini da
one dolaze od njega, a sve to u ime primanja i povezivanja. Zato se on ra|a bez ikakve ljubavi ili znanja, ~ak
i bez sposobnosti da voli i da bude mudar sam od sebe.
Ako, dakle, on pripi{e sve dobro ljubavi i svu istinu mudrosti Bogu, on postaje ìv ~ovek, ali ako ih pripi{e sebi,
on biva mrtav ~ovek.“
Oni zapisa{e ove re~i na novom listu papira i poloì{e ga na sto. Odjednom se, u bljesku svetlosti, pojavi
an|eo i odnese dokument gore na Nebo. Kada ga tamo
pro~ita{e, ovi koji su sedeli ~u{e glasove otuda, koji ponavljahu „Bravo, bravo, bravo.“ Odjednom se tu pojavi
179
Emanuel Svedenborg
jedan, koji kao da dolete odnekud, s dva krila na stopalima i dva na slepoo~nicama. On donese u rukama nagradne haljine, {e{ire i lovorove vence. On se spusti i dade
onima koji su sedeli na zapadnoj strani haljine koje su
se prelivale u duginim bojama, onima koji se sedeli na
zapadu haljine grimizne boje, a ovima na jugu {e{ire, po
obodu ukra{ene trakama od zlata i biserima, a sa leve strane dela izvrnutog nagore dijamantima ise~enim u ubliku
cve}a. Ovima na istoku on dade lovorove vence ukra{ene
rubinima i safirima. I oni napusti{e ovo mesto rasprave o
mudrosti ukra{eni ovim nagradama, a kada ih ugleda{e njihove ène, one iza|o{e pred njih, na njihovo iznena|enje,
tako|e pokrivene ukrasima koji im bejahu dati s Neba.
137. Drugo iskustvo
Dok sam razmi{ljao o bra~noj ljubavi, iznenada se
u daljini pojavi{e dva gola deteta sa ko{arama u rukama
i grlicama koje su letele oko njih. Kad bolje pogledah, bejehu manje-vi{e goli, ali otmeno ukra{eni vencima. Ven~i}i od cve}a krasili su njihove glave, a ukrasni lanci od
ljiljana i ruà plave boje bili su im preba~eni ukoso preko grudi, od ramena do bedara; oko njih be{e obmotana
neka vrsta trake ispletene od li{}a i pro{arane maslinama. Ali kada pri|o{e, vi{e mi nisu li~ili na decu, niti su
bili goli, ve} to bejahu dve osobe u cvetu mladosti, obu~ene u haljine i tunike od blistave svile, protkane najlep{im
mogu}im cve}em. Kada stado{e pored mene, dah prole}ne toplote ra{iri se s Neba kroz njih donose}i sladunjav
miris, poput mirisa sveèg bilja u ba{tama ili poljima. To
be{e bra~ni par sa Neba, koji mi se obrati i upita me {ta
sam video s obzirom da mi je u mislima bilo ono {to
sam gledao.
Ja im rekoh da su mi prvo li~ili na golu decu, onda
na decu ukra{enu vencima, pa tek onda videh odrasle obu~ene u cvetnu ode}u; i da sam tada osetio nenadan dah
prole}a koji me je ispunio rado{}u. Na ovo se oni slatko
180
Bra~na ljubav
nasmeja{e i reko{e da, dok su bili na putu, sebi nisu delovali kao deca, niti goli ili oki}eni vencima, ve} isti kao
{to su sada. To je iz daljine njihova bra~na ljubav izgledala tako; njihovo stanje nevinosti bilo je predstavljeno izgledom gole dece, a njihove radosti prvo vencima, a potom
cve}em utkanim u njihove haljine i tunike. „Kad ste nam
ve} rekli“, kaza{e oni, „da vas je, kako smo vam se pribliàvali, zapahnuo dah prole}ne toplote s prijatnim mirisima
kao iz ba{te, mi }emo vam objasniti za{to je to tako bilo.“
„Mi smo“, reko{e, „ven~ani ve} vekovima i konstantno se nalazimo u cvetu mladosti, u kojem nas sada vidi{.
Na{e prvobitno stanje bilo je poput stanja devojke i mladi}a koji su se upravo ven~ali; i mi smo tada mislili da
je to stanje – stanje krajnjeg blaènstva na{ih ìvota. Ali
smo ~uli od drugih na na{em nebu, a kasnije i osetili sami, da je na{e prvo stanje – stanje toplote neizmenjeno
svetlo{}u; ono se postepeno menja kako mu` postaje savr{eniji u mudrosti, a èna u ljubavi prema mudrosti svog
muà. To se de{ava kao rezultat i u skladu sa slu`bama
koje svako vr{i na sveop{tu dobrobit svog dru{tva; i tada
radosti dolaze jedna za drugom kako se toplota i svetlost,
odnosno mudrost i ljubav prema mudrosti preina~uju.
Razlog zbog kojeg se, kako smo se pribliìli, dah
prole}ne toplote ra{irio pred vama jeste taj {to na na{em
nebu bra~na ljubav i ta toplota deluju kao jedno, jer je
me|u nama toplota ljubav, a svetlost, s kojom je toplota
pome{ana – mudrost; svrha u koju se koriste je kao atmosfera koja obe drì u svojim dubinama. [ta su toplota i
svetlost bez ne~ega {to }e ih dràti? I {ta su ljubav i mudrost bez svrhe kojoj }e sluìti? Njima nedostaje bra~na
veza jer nema ni~ega na ~emu }e raditi. Na Nebu se moè na}i prava bra~na ljubav gde god postoji prole}na toplota; a njeno prisustvo je posledica ~injenice da je prole}e
tamo gde su toplota i svetlost jednako prisutne, odnosno
gde ima isto toplote koliko i svetlosti, i obratno. Mi mislimo da ba{ kao {to toplota nalazi zadovoljtvo u svetlosti,
181
Emanuel Svedenborg
i svetlost u toploti, tako i ljubav nalazi zadovoljstvo u
mudrosti i mudrost u ljubavi.“
„Mi na Nebu“, nastavi an|eo, „uìvamo ve~nu svetlost, i tu nema ni senke ve~eri, a kamoli tame, jer na{e sunce ne izlazi i zalazi kao va{e, ve} ostaje uvek na polovini
puta izme|u zenita i horizonta, {to biste vi nazvali elevacijom od ~etrdeset pet stepeni. Zbog toga toplota i svetlost koje zra~i na{e sunce stvaraju ve~no prole}e, a ovi
~ija je ljubav ravnomerno udruèna sa mudro{}u uìvaju
ve~no prole}e. Ve~nim udruìvanjem toplote i svetlosti na{
Bog nastoji samo da podstakne sluènje. To je tako|e
razlog nicanja biljaka u va{em svetu i parenja ptica i ìvotinja svakog prole}a. Jer prole}na toplota otvara njihove unutarnje delove pravo prema dubinama koje se zovu
njihovom du{om, i uti~e na njih, usa|uju}i im svoje stremljenje prema braku i ~ine}i da njihova reproduktivna sposobnost postigne zadovoljenje u neprestanom nastojanju
da proizvede plodove njihove svrhe, koja je nastavak njihove vrste.
Ali ljudska bi}a uìvaju neprestani priliv prole}ne
toplote od Boga. Oni zato mogu u svako doba, pa i zimi,
uìvati u zadovoljstvima braka. Jer je ~ovek stvoren da
prima svetlost, odnosno mudrost, od Boga, a èna da prima toplotu, odnosno ljubav prema mudrosti svog muà, od
Boga. To je razlog {to ste vi, kada smo se mi pribliìli, osetili dah prole}ne toplote koja je {irila oko vas sladunjav
miris, poput mirisa sveèg bilja u ba{tama ili poljima.“
Kad to re~e, ~ovek mi pruì desnu ruku i povede
me ka ku}ama, gde ìvljahu bra~ni parovi u cvetu mladosti, poput njih. On re~e da njihove ène, koje su sada
delovale mlade, bile babe na svetu, a njihovi muèvi,
koji su sada li~ili na mladi}e, bili oronuli starci. Svi oni
su vra}eni od Boga u period mladosti, jer su se voleli i vera ih je potakla da se klone bluda kao izuzetno ozbiljnog
greha. On re~e da niko ne spozna blaèna zadovoljstva
bra~ne ljubavi dok se ne odrekne stra{nih zadovoljstava
182
Bra~na ljubav
bluda; a niko ih se ne moè odre}i ako nema mudrost
od Boga, i niko nema mudrost od Boga ako ne obavlja
slu`bu iz ljubavi prema slu`bi.
Videh tako|e i name{taj u njihovim domovima, sav
nebeskih oblika, kako blista u zlatu koje je blje{talo od
rubina po njemu.
183
VII
ÊDNOST I RAZBLUDNOST
138. Kako sam ja jo{ uvek na po~etku rasprave o
pojedinostima bra~ne ljubavi, a ova se ljubav moè prepoznati tek nejasno i mutno, sve dok se njena suprotnost, razbludnost, u izvesnoj meri vidi; a kako je ova u izvesnoj meri
ili mutno vidiljiva, kada se ~ednost opisuje zajedno sa razbludno{}u, budu}i da je ~ednost samo uklanjanje onoga {to
je razbludno iz ~ednog, ovde }u ne{to re}i o ~ednosti i razbludnosti. Drugi deo ove knjige pozabavi}e se razbludno{}u, koja je direktna suprotnost ~ednosti; tu }e ona biti
opisana u potpunosti i u svim svojim varijetetima pod
naslovom „Besmislena zadovoljstva koja pripadaju bludnoj ljubavi“. Priroda ~ednosti i razbludnosti, i ljudi koji ih
pokazuju, bi}e predstavljena slede}im redom.
I
êdnost i razbludnost isklju~ivo se pripisuju
brakovima i pitanjima u vezi sa brakom.
II êdnost se pripisuje samo jednobra~nim zajednicama, to jest brakovima izme|u jednog ~oveka
i jedne ène.
III Samo hri{}anski brak moè biti ~edan.
IV Prava bra~na ljubav je vrhunac ~ednosti.
V
Sva zadovoljstva prave bra~ne ljubavi su ~edna,
~ak i ona najnià.
VI U slu~aju onih koje Bog u~ini duhovnim, bra~na
ljubav se sve vi{e i vi{e pro~i{}uje i postaje
~edna.
184
Bra~na ljubav
VII êdnost braka proizilazi iz potpunog odricanja
od promiskuitetnog pona{anja iz verskih razloga.
VIII êdnost se ne moè pripisati maloj deci ili
de~acima i devoj~icama ili mladi}ima i devojkama,
pre nego {to osete seksualnu ljubav u sebi.
IX êdnost se ne moè pripisati onima koji se rode
kao evnusi ili koji postanu evnusi.
X
êdnost se ne moè pripisati onima koji ne
veruju da su preljubni~ka dela verska zla, a jo{
manje onima koji ne veruju da preljubni~ka dela
{tete dru{tvu.
XI êdnost se ne moè pripisati onima koji se
uzdràvaju od preljubni{tva samo iz raznih
spoljnih razloga.
XII êdnost se ne moè pripisati onima koji veruju
da su brakovi razbludni.
XIII êdnost se ne moè pripisati onima koji su se
odrekli braka zbog zaveta na ve~ni celibat, osim
ako u njima ne postoji i ne traje ljubav pravog
bra~nog ìvota.
XIV Bra~no stanje je poèljnije od celibata.
139. (I) êdnost i razbludnost se isklju~ivo pripisuju brakovima i pitanjima u vezi sa brakom.
To je zato {to je prava bra~na ljubav vrhunac ~ednosti, kao {to se moè videti dole (odeljak 143); a ljubav
koja joj je suprostavljena, {to se zove bludnom, predstavlja vrhunac razbludnosti. Stoga je ta ljubav ~edna u
onoj meri u kojoj je o~i{}ena od bludne ljubavi, jer je u
toj meri uklonjena njena suprotnost, koja je uni{tava. Iz
ovoga je jasno da je ~istota bra~ne ljubavi ono {to se zove ~edno{}u. Ali postoji i bra~na ljubav koja nije ~edna,
a ipak ne predstavlja ni pravu razbludnost, kao recimo
kod bra~nog para koji se iz raznih spolja{njih razloga
uzdràva od ispoljavanja njene raskala{nosti u toj meri
185
Emanuel Svedenborg
da ~ak i ne misli na nju. Pa ipak ako ta ljubav nije o~i{}ena u biti, ona jo{ uvek nije ~edna; ona moè imati
formu ~ednosti, ali joj nedostaje su{tina.
140. Razlog zbog kojeg se ~ednost i razbludnost
pripisuju pitanjima u vezi sa brakovima jeste taj {to oba
pola imaju sklonost prema braku, utisnutu u njih od unutra ka spolja, i od toga zavise misli i naklonosti osobe, odnosno njeno delovanje i telesno pona{anje. Lak{e je uvideti
istinitost ovoga posmatranjem razbludnih. Razbludnost stanuje u njihovim mislima i moè se ~uti u tonu njihovog
glasa i u besramnom na~inu tuma~enja svega re~enog, ~ak
i ~ednih zapaànja. Ton njihovog glasa poti~e iz naklonosti volje, a ono {to kaù iz razmi{ljanja uma. To je
znak da njihova volja i sve {to ima veze sa njom, i njihov intelekt i sve u vezi sa njim, to jest ceo njihov um,
pa tako i sve u njihovom telu, od najdubljeg do spolja{njeg obiluje razbludno{}u.
ûo sam od an|ela da se razbludnost moè otkriti
i kod najsavr{enijih licemera, slu{aju}i ih, ma koliko da
je ~edan njihov razgovor, ona se moè osetiti iz sfere koja se od njih {iri. To je tako|e znak da je razbludnost
stanovnik najdubljih delova njihovog uma, pa tako i tela,
ali je prekrivena kao {koljka oslikana slikama raznih boja. Zra~enje te sfere od razbludnih poznato je iz zakona
me|u decom Izraela, po kojima svaki pojedina~ni objekat, tek dodirnut rukom takvih ljudi, postaje ne~ist. Iz
ovog primera moè se izvu}i zaklju~ak da isto vaì i za
~edne; kod njih je svaka pojedina~na stvar ~edna, od
unutarnjih do spolja{njih, a to je rezultat ~ednosti bra~ne
ljubavi. Zato se u svetu kaè da su za ~iste sve stvari
~iste, a za ne~iste su sve stvari ne~iste.
141. (II) êdnost se pripisuje samo jednobra~nim zajednicama, to jest brakovima izme|u jednog ~oveka i jedne ène.
186
Bra~na ljubav
êdnost se moè pripisati samo njima, jer u njihovom slu~aju bra~na ljubav ne ostaje u prirodnom ~oveku,
ve} ulazi u duhovnog ~oveka; i postepeno otvara put ka
samom duhovnom braku izme|u dobra i istine, koji je
njen izvor, te uspostavlja vezu sa njim. Ta ljubav ulazi sve
vi{e kako se mudrost pove}ava, a to se de{ava kako Bog
u~vr{}uje crkvu u ~oveku, kao {to je gore detaljno opisano. To se ne moè desiti u slu~aju poligamnih, jer oni
dele bra~nu ljubav, a kada se ona podeli ona se ne razlikuje mnogo od seksualne ljubavi, koja je u su{tini prirodna. Ali neke zanimljive pojedinosti o ovoj temi bi}e
izloène u poglavlju o poligamiji (odeljci 332-342).
142. (III) Samo hri{}anski brak moè biti ~edan.
To je zato, jer prava bra~na ljubav napreduje uporedo sa stanjem crkve u ~oveku i zato {to to stanje dolazi
od Boga (kao {to je prikazano u prethodnim poglavljima,
odeljcima 130, 131 i drugde). To je tako|e i zato {to je
Crkva u svojim pravim istinama u Re~i, a Bog je prisutan u njima. Iz ovoga sledi da je ~edan brak mogu} jedino u hri{}anskom svetu, a ~ak i kada ne postoji, ostaje
i dalje mogu}. Hri{}anski brak zna~i brak jednog ~oveka
s jednom ènom. Dalje u tekstu moè se videti da se ova
vrsta braka moè usaditi hri{}anima i preneti njihovoj deci nasle|ivanjem od roditelja koji uìvaju pravu bra~nu
ljubav; i da tako istovremeno nastaje i sposobnost i sklonost ka postajanju mudrim u pitanjima koja se ti~u Crkve
i Neba. Ako hri{}anin oèni vi{e od jedne ène, on ~ini
ne samo prirodnu ve} i duhovnu preljubu, kao {to }e se
videti u poglavlju o poligamiji.
143. (IV) Prava bra~na ljubav je vrhunac ~ednosti.
Razlozi su slede}i:
a. Ona dolazi od Boga i saobrazna je braku Boga
i Crkve.
b. Ona poti~e od braka dobra i istine.
187
Emanuel Svedenborg
c.
d.
Ona je duhovna, kao {to je crkva u ~oveku.
Ona je fundamentalna ljubav i poglavar svih
nebeskih i duhovnih ljubavi.
e. Ona je pravi rasadnik ljudske vrste i izvor Neba
an|ela.
f.
Ona se stoga tako|e nalazi i me|u an|elima
Neba i podsti~e ih da stvaraju duhovno potomstvo – ljubav i mudrost.
g. Tako ona ima vi{u svrhu od svih drugih svrha
stvaranja.
Iz ovoga sledi da je prava bra~na ljubav, po svom
poreklu i u svojoj biti, ~ista i sveta; u toj meri da se moè nazvati vrhuncem ~istote i svetosti, pa time i ~ednosti.
Ipak u slu~aju ljudskih bi}a i an|ela, ona nije apsolutno
~ista, kao {to }ete videti u ta~ki VI u poglavlju ispod
(145).
144. (V) Sva zadovoljstva prave bra~ne ljubavi su
~edna, ~ak i ona najnià .
Ovo proizilazi iz obja{njenja datih gore, da je prava
bra~na ljubav vrhunac ~ednosti i da zadovoljstva ~ine njen
ìvot. Zadovoljstva te ljubavi rastu i ulaze na Nebo, prolaze}i na tom putu kroz zadovoljstva nebeskih ljubavi koja uìvaju an|eli na Nebu i udruùju se sa zadovoljstvima
njihove bra~ne ljubavi, kao {to je gore re~eno. [tavi{e, ~uo
sam od an|ela da oni ose}aju kako se njihova zadovoljstva uzdiù i uve}avaju kada se oni uzdignu od ~ednih
bra~nih parova na zemlji. I na ra~un nekih koji su stajali pored, koji su bili razbludni, na pitanje uklju~uju li ona
i najnià zadovoljstva, oni odgovori{e: „Naravno; zar ta
zadovoljstva nisu zadovoljstva u celokupnoj njihovoj puno}i?“ O izvoru i prirodi zadovoljstava ove ljubavi, vidite
odeljak 69, a u pogledu iskustava, ovo {to sledi.
145. (VI) U slu~aju onih koje Bog u~ini duhovnim,
bra~na ljubav se sve vi{e i vi{e pro~i{}uje i postaje ~edna.
188
Bra~na ljubav
Razlozi su:
a. Prva ljubav, koja ozna~ava ljubav pre braka i odmah
nakon braka, jeste ne{to proèto seksualnom ljubavlju, to
jest zanosom koji pripada telu i nije izmenjeno duhovnom ljubavlju.
b. ôvek napreduje u fazama od prirodnog do duhovnog. On postaje duhovan kako njegova razumska sposobnost, koja je na polovini puta izme|u Neba i sveta,
po~inje da prima nebeske uticaje, {to se de{ava kada mudrost na njega po~ne da deluje i da mu pruà zadovoljstvo (u vezi sa ovim vidite odeljak 130). U meri u kojoj
se to de{ava, njegov um se uzdiè u vi{u atmosferu koja
sadrì nebesku svetlost i toplotu ili, {to je isto, mudrost
i ljubav koje uìvaju an|eli. Jer nebeska svetlost deluje
kao jedno sa mudro{}u, a nebeska toplota sa ljubavlju.
Kako se mudrost i ljubav prema njoj pove}avaju kod bra~nih parova, tako se njihova bra~na ljubav pro~i{}uje. Po{to
se to de{ava u fazama, to ova ljubav postaje sve ~ednija i ~ednija. Ovo duhovno pro~i{}avanje moè se uporediti sa pro~i{}avanjem prirodnih pi}a koja vr{e hemi~ari,
koja zovu defekacijom, rektifikacijom, kastigacijom, destilacijom, rafinisanjem, dekantacijom i sublimacijom. Pro~i{}ena mudrost moè se uporediti sa alkoholom, koji je
najve}i stepen pre~i{}enog pi}a.
c. Duhovna mudrost tada postaje su{tinski sve toplijom kako se mudrost vi{e voli, tako da nastavlja da se
uve}ava zauvek. Ovo se de{ava procesima defekacije, kastigacije, rektifikacije, rafinisanja, dekantacije i sublimacije;
a odigravaju se pomo}u procesa pro~i{}avanja i distanciranja intelekta od ~ulnih zabluda i volje od zamki tela.
Iz ovoga se vidi da isto tako i bra~na ljubav, koja je dete
mudrosti, postepeno postaje sve ~istija, te tako postaje
~edna. Prvo stanje ljubavi bra~nog para je stanje toplote
neublaène svetlo{}u, koja se postepeno blaì kako mudrost muà postaje sve savr{enija, a njegova èna je voli
sve vi{e; vidite iskustvo u odeljku 137.
189
Emanuel Svedenborg
146. Treba znati da potpuno ~edna ili ~ista bra~na ljubav ne postoji me|u ljudskim bi}ima, kao ni me|u an|elima. Uvek postoji ne{to {to nije ~edno ili ~isto, {to joj se
priklju~uje ili povla~i za njom. Ali to je proizvod razli~ite prirode u odnosu na ono {to je izvor razbludnosti.
Jer je u tim slu~ajevima ono {to je ~edno iznad, a ono
{to nije ispod, a Bog stavlja izme|u njih ne{to nalik vratima sa {arkama, koja se otvaraju prema mislima. Treba
voditi ra~una da ona ne ostanu otvorena pa da jedna pre|e u drugu i da se pome{aju. ôvekov prirodni nivo je od
ro|enja zaraèn i ispunjen zlom; ali ne i njegov duhovni
nivo, jer se on ra|a Bo`jim delovanjem, preporodom; a
to je proces postepenog odvajanja od zla, koje je ro|enjem
pridruèno njegovim sklonostima. Ni ljubav, kako me|u
ljudima tako ni me|u an|elima, nije putpuno ~ista, jer je
to nemogu}e; ali cilj, svrha ili namera volje jesu ono {to
Bog prvenstveno ima u vidu; stoga u onoj meri u kojoj je
~ovek posve}en ovim ciljevima i koliko je u njima istrajan, u toj meri se nalazi na putu ka ~istoti i napreduje ka
njoj kako se usavr{ava. U vezi sa ovim vidite odeljak 71.
147. (VII) êdnost braka proizilazi iz potpunog odricanja od promiskuitetnog pona{anja iz verskih razloga.
Razlog je taj {to je ~ednost uklanjanje razbludnosti.
Postoji univerzalno pravilo da u meri u kojoj ~ovek ukloni zlo, u toj meri dobro dobija {ansu da ga zameni; i dalje, u meri u kojoj se mrzi zlo, u toj meri se voli dobro
i obratno. Otuda, u meri u kojoj se promiskuitet progoni,
u toj meri ~ednost braka dolazi. Svako moè da vidi na
osnovu onoga {to generalno oseti, ~im se to kaè i ~uje, bez
~ekanja na dokaze, da se bra~na ljubav pro~i{}ava i menja
~im se odagna promiskuitet. Ali kako ne ose}a svako ono
{to se generalno ose}a, ovo treba ilustrovati i dokazima.
Bra~na ljubav se hladi ~im se podeli, i ta hladno}a
je smrt za nju, jer je toplota razbludne ljubavi gasi. Dve
vrste toplote suprotnog tipa ne mogu postojati zajedno, a
190
Bra~na ljubav
da jedna ne protera drugu i ne li{i je njenih mo}i. Tako,
kada toplota bra~ne ljubavi ukloni i protera toplotu bludne
ljubavi, bra~na ljubav postaje ushi}uju}e topla, a ose}aj
zadovoljstva ~ini da pupi i cveta kao vo}njak ili ruì~njak
u prole}e. Prvo je posledica prole}nog me{anja toplote i
svetlosti od sunca Prirodnog sveta. A drugo je posledica prole}nog me{anja toplote i svetlosti sunca Duhovnog sveta.
148. Svako ima u sebi usa|enu od stvaranja, pa time
i od ro|enja, kako unutarnju tako i spolja{nju te`nju prema braku, jednu duhovnu, a drugu prirodnu. ôvek prvo
ulazi u spolja{nju, a kako postaje duhovan, u unutarnju.
Ako zadrì spolja{nju ili prirodnu te`nju, tada se unutarnja
ili duhovna te`nja prikriva, pa on o njoj ne saznaje ni{ta;
i on je zove praznim konceptom. Ali ako postane duhovan, on po~inje da saznaje ne{to o njoj, potom da formira
neku ideju o njenoj prirodi i postepeno da ose}a njen {arm,
zadovoljstva i ushi}enja. Kada se to desi, spolja{nja te`nja
prema braku ostaje, ali je unutarnja stalno proverava i
pro~i{}ava od njenog taloga. To ide dotle da spolja{nja
postaje kao lice unutarnje i izvodi svoja zadovoljstva i
istovremeno svoj ìvot i ushi}enja svoje mo}i iz blaènstva unutarnje. Tako je sa odricanjem od promiskuiteta,
pomo}u kojeg brak postaje ~edan.
Moè se misliti da je spolja{nja tendencija koja je
ostala nakon {to je unutarnja odvojila sebe od nje ili nju
od sebe, ista kao i spolja{nja koja se nije odvojila. Ali
meni su rekli an|eli da su one potpuno druga~ije. Oni su
mi rekli da je, na primer, spolja{nja ona koja nastaje iz unutarnje, {to oni zovu spolja{njost unutarnjeg, li{ena svake
raskala{nosti, jer se unutarnja ne moè uklju~iti u obesne
igre, ve} uìva samo ~edna zadovoljstva {to name}e i spolja{njoj u kojoj ose}a svoja zadovoljstva. Sasvim je druga~ije kada se spolja{nja odvoji od unutarnje; za nju kaù
da je obesna kako uop{te tako i u pojedinostima. Oni su
uporedili spolja{nje stremljenje prema braku koje nastaje
191
Emanuel Svedenborg
iz unutarnjeg s divnim vo}em, ~iji prijatan ukus i miris
izbija na povr{inu i daje mu odgovaraju}i oblik.
Tako|e su uporedili spolja{nji bra~ni princip koji nastaje iz unutarnjeg sa ambarom, u kojem nikada nema
manje ìta, jer se ono {to se izvadi stalno dopunjuje. A spolja{nju odvojenu od unutarnje, uporedili su sa p{enicom
u vetrenja~i za ìto od koje, kada se raspr{i, ostane samo
pleva, a nju oduva vetar. To se de{ava sa bra~nom ljubavi ako se primiskuitet ne odagna.
149. Razlog zbog kojeg ~ednost braka ne moè proizi}i iz odbijanja promiskuiteta, ako nije motivisana verom jeste taj {to bez vere ~ovek ne moè postati duhovan,
ve} ostaje prirodan; a ako se prirodan ~ovek odri~e promiskuiteta, njegov duh ga se ipak ne odri~e. Pa iako ~oveku izgleda da ga je to odricanje u~inilo ~ednim, njegova
razbludnost ipak vreba iznutra kao gnoj u rani koja zaceljuje samo na povr{ini. Bra~na ljubav zavisi od stanja crkve u ~oveku; vidite odeljak 130. Vi{e o ovoj temi na}i }ete
u diskusiji pod ta~kom XI ispod.
150. (VIII) êdnost se ne moè pripisati maloj deci
ili de~acima i devoj~icama ili mladi}ima i devojkama, pre
nego {to osete seksualnu ljubav u sebi.
To je zato {to se ~ednost i razbludnost mogu pripisati samo brakovima i sli~nim stvarima (vidite odeljak 139
gore). Onima koji ne znaju ni{ta o te`nji prema braku ne
moè se pripisati ~ednost, jer ona njima ne predstavlja
ni{ta; i prema tome ne mogu imati ni naklonost, niti mogu razmi{ljati. A ta ni{tavnost je pra}ena po~etkom interesovanja za brak, {to je posledica seksualne ljubavi. Mladi}i
i devojke obi~no se smatraju ~ednim pre nego {to osete
ikakvo kome{anje seksualne ljubavi u sebi; ali to je posledica neznanja o tome {ta je ~ednost.
192
Bra~na ljubav
151. (IX) êdnost se ne moè pripisati onima koji
se rode kao evnusi ili koji postanu evnusi.
Pod onima koji se rode kao evnusi prvenstveno se
podrazumevaju oni kojima od ro|enja nedostaje najniì
nivo ljubavi. Po{to tada prve i srednje faze nemaju osnovu na kojoj }e se zasnivati, one i ne nastaju. Ako nastanu, ovi ljudi nisu zainteresovani da prave razliku izme|u
~ednosti i razbludnosti, jer su za njih i jedno i drugo pitanja prema kojima su ravnodu{ni. Ali postoji mnogo razli~itih vrsta ljudi u ovoj klasi. Skoro je isto i sa onima
koji su u~injeni evnusima kao i sa onima koji su ro|eni
kao evnusi. Ali dok su oni koji su u~injeni evnusima i
mu{karci i ène, oni ne mogu nego da gledaju na bra~nu
ljubav kao na fantaziju, a na njena zadovoljstva kao na
bajku. Ako i imaju neku takvu naklonost, ona postaje bespolna, po{to nije ni ~edna ni razbludna. Ono {to je bespolno ne dobija ime ni od jedne, ni od druge strane.
152. (X) êdnost se ne moè pripisati onima koji ne
veruju da su preljubni~ka dela verska zla, a jo{ manje
onima koji ne veruju da preljubni~ka dela {tete dru{tvu.
Razlog zbog kojeg se ~ednost ne moè pripisati ovim
ljudima jeste taj {to oni ne znaju za ~ednost, kao ni za njeno postojanje. Jer je ~ednost atribut braka, kao {to je prikazano u ta~ki I. Ovi ljudi preljubni{tvo ne smatraju verskim
zlom i brakove ~ine razbludnim uprkos ~injenici da su
verske skrupule te koje parove ~ine ~ednim. Po{to ovim
ljudima ni{ta nije ~edno, beskorisno je sa njima razgovarati o ~ednosti; oni su potvr|eni preljubnici.
[tavi{e, ovi koji preljubni{tvo ne smatraju {tetnim
za dru{tvo ~ak su i manje od prethodne grupe svesni ~ednosti i samog njenog postojanja; ovo su namerni preljubnici. Kada oni kaù da su brakovi manje razbludni nego
~inovi preljubni{tva, to je verbalna izjava koja ne dolazi
od srca, jer nema topline u njihovim brakovima. Oni koji
zasnivaju svoje izjave o ~ednoj toploti na ovoj bra~noj
193
Emanuel Svedenborg
hladno}i ne mogu imati nikakvu predstavu o ~ednoj toploti bra~ne ljubavi. To }ete videti u drugom delu ove knjige
o gluposti preljubnika, o tome kakvi su oni, o ~emu razmi{ljaju i kakav je njihov unutra{nji dijalog.
153. (XI) êdnost se ne moè pripisati onima koji se
uzdràvaju od preljubni{tva samo iz raznih spoljnih razloga.
Mnogi ljudi misle da je uzdràvanje tela od bludnog
~ina ~ednost, iako nije tako sve dok se ~ovek ne uzdrì
i duhom. ôvekov duh, pod kojim se ovde misli na um
u pogledu naklonosti i misli, jeste taj koji ga ~ini ~ednim
ili razbludnim, i on je taj koji odre|uje kako }e se on
pona{ati telom. Jer je telo upravo ono {to je um ili duh.
Iz ovoga sledi da nisu ~edni ni oni koji se uzdràvaju od
bludnog ~ina u telu, ali ne i u duhu, a ni oni koji se uzdràvaju od njega u duhu iz telesnih razloga. Postoji mnogo razloga koji ~ine da se ~ovek uzdràva od bludnih
dela u telu, kao i u duhu, iz telesnih razloga; ali je razbludan i onaj koji ih ne izbegava u telu iz duhovnih razloga.
Jer Bog kaè:
Svaki koji pogleda na ènu sa èljom za njom, ve}
je u~inio preljubu sa njom u srcu svome. (Mateja 5:28)
Nemogu}e je navesti sve razloge za uzdràvanje od
~ina preljubni{tva samo u telu, jer se oni razlikuju u zavisnosti od stanja ~ovekovog braka i njegovog telesnog
stanja. Postoje oni koji se uzdràvaju iz straha od zemaljskih zakona i njegovih kazni, iz straha zbog gubitka ugleda a time i pozicije, iz straha od dobijanja kakvih bolesti,
iz straha od sva|e sa ènom kod ku}e i nemogu}nosti
ìvljenja u miru, iz straha od muà ili ro|aka koji traì osvetu, iz straha da ne budu tu~eni od slugu. Postoje tako|e
i oni koji se uzdràvaju zbog siroma{tva, pohlepe ili slabosti kao posledice bolesti, masturbacije, starosti ili impotencije. Neki me|u njima, po{to su nesposobni ili se ne
usu|uju da po~ine preljubu u telu, osu|uju takav ~in u
duhu, pa govore protiv preljubni{tva kao nemoralnog i
194
Bra~na ljubav
hvale brak. Ali ako se ovi ne odreknu preljubni{tva u duhu, a njihov duh nije motivisan verom, oni i dalje ostaju preljubnici koji ~ine ovo delo u duhu, iako ne i u telu.
Stoga nakon smrti, kada postanu duhovi, oni otvoreno govore u korist preljubni{tva. Iz ovih razmatranja vidi se da
~ak i bezverna osoba moè izbe}i ~in preljubni{tva kao
{tetan, ali ga samo hri{}anin moè izbe}i kao gre{an. Ovo
je dovoljno da se utvrdi kao istinita teza da se ~ednost
ne moè pripisati onima koji se uzdràvaju od preljubni{tva samo iz raznih spoljnih razloga.
154. (XII) êdnost se ne moè pripisati onima koji
veruju da su brakovi razbludni.
Takvi ljudi ne znaju {ta je ~ednost, kao ni da postoji, poput onih o kojima je bilo re~i u odeljku 152 gore,
i poput onih koji izjedna~avaju ~ednost sa celibatom, o
kojem }e sada biti re~i.
155. (XIII) êdnost se ne moè pripisati onima koji su
se odrekli braka zbog zaveta na ve~ni celibat, osim ako
u njima ne postoji i ne traje ljubav pravog bra~nog ìvota.
êdnost se ne moè pripisati ovima jer oni, po{tuju}i zavet ve~nog celibata, odbacuju bra~nu ljubav. Jer se
~ednost moè pripisati samo ovoj ljubavi. To je tako|e
zato {to stvaranje, pa time i ro|enje donose seksualnu sklonost, a kada se ona ograni~ava i pot~injava, ova sklonost
nema drugu mogu}nost nego da se transformi{e u toplotu, u nekim slu~ajevima u goru}u toplotu, koja, diù}i se
iz tela na nivo duha, napada duh i zaga|uje ga u nekim
slu~ajevima. Moè se tako|e desiti da duh koji je zaga|en na ovaj na~in zagadi religiozne predstave izbacuju}i ih sa unutarnjeg nivoa, gde su u svetosti, na spolja{nji
nivo, gde postaju predmet govora i pona{anja. Stoga je Bog
omogu}io da ova vrsta celibata postoji samo me|u onima
koji praktikuju spolja{nje bogosluènje, {to je ono {to se
de{ava onima koji se ne pribliè Bogu ili ne ~itaju Re~.
195
Emanuel Svedenborg
Kod ovih ljudi obe}anje celibata zajedno sa zavetom ~ednosti ne ugroàva ve~ni ìvot, kao kod onih koji praktikuju unutarnje bogosluènje. Tako|e se de{ava da mnogi
ljudi do|u u takvo ìvotno stanje bez svoje volje, neki
pre nego {to postanu dovoljno odrasli da mogu uìvati
slobodu kori{}enjem razuma, a neki pod uticajem svetskih isku{enja.
Od onih koji preuzmu to stanje da bi svoj um distancirali od sveta, da bi bili slobodni da sluè Bogu, ~edni
su samo oni koji su prethodno negovali ljubav prema
pravom bra~nom ìvotu, ili je stekli, zatim i zadràli jer
je to ljubav takvog ìvota kojem se ~ednost moè pripisati. Iz tog razloga, tako|e, svi monasi se nakon smrti
osloba|aju svojih zaveta i daje im se sloboda da odaberu
ìvot u braku ili van njega, kako im nalaù unutarnji zaveti i èlje njihove ljubavi. Ako tada odaberu ìvot u braku i ako su voleli i duhovnu stranu bogosluènja – oni
se ven~avaju na Nebu. Ali oni koji odaberu ìvot neènje
{alju se da se pridruè sebi sli~nima na obodu Neba.
Pitao sam an|ele da li se monahinje koje su se posvetile veri, u~iniv{i se slu{kinjama u vr{enju slu`be Bo`je i povukav{i se od obmana sveta i telesnih poùda, te
se iz tog razloga zavetovale na ve~no devi~anstvo, primaju na Nebo i zauzimaju vode}e mesto me|u blaènima u
skladu sa njihovom verom. An|eli mi odgovori{e da se one
zacelo primaju, ali kada osete sferu bra~ne ljubavi na
Nebu, one postaju depresivne i zabrinute; tada one odlaze
i pu{taju se, neke svojevoljno, neke traè dopu{tenje, nekima biva nare|eno da odu. Kad se na|u izvan tog neba,
put im je otvoren da se pridruè svojim sestrama ~ije je
stanje u svetu bilo sli~no. To ih uveseljava umesto da ih
zabrinjava i one su sre}ne jedne s drugima.
156. (XIV) Bra~no stanje je poèljnije od celibata.
Ovo je o~igledno iz onoga {to je ve} re~eno o braku
i celibatu. Razlozi zbog kojeg je bra~no stanje poèljnije
196
Bra~na ljubav
su: {to bra~no stanje postoji od stvaranja; {to je njegov
izvor brak dobra i istine, {to je on saobrazan braku Boga
i Crkve, {to su Crkva i bra~na ljubav stalni saputnici, {to
je njegova svrha vi{a od svih drugih u stvaranju, jer predstavlja {irenje ljudske vrste odre|enim redom, kao i Neba
an|ela, po{to ono poti~e od ljudske rase. Osim toga, brak
ispunjava ~oveka, jer ga ~ini ~ovekom u potpunosti, kao
{to }e biti dokazano u slede}em poglavlju. U slu~aju celibata, ovi razlozi se ne mogu navesti.
Ako, me|utim, pretpostavimo da je stanje celibata
superiornije u odnosu na bra~no stanje, pa se ova pretpostavka podvrgne istraìvanju da bi se omogu}ilo da bude
potvr|ena i dokazana, posledice su slede}e: brakovi nisu
sveti i ne mogu biti ~edni; ~ednost je zapravo nemogu}a
kod èna, osim kod onih koje se uzdrè od braka i zavetuju na ve~no devi~anstvo. [tavi{e, na one koji su se zavetovali na ve~ni celibat misli se kada se kaè „ima
u{kopljenika koji su sami sebe u{kopili Carstva radi nebeskoga.“ (Matej 19:12) Postoji vi{e drugih neta~nih konsekvenci koje proizilaze iz ovih neta~nih pretpostavki.
„U{kopljenici koji su sami sebe u{kopili Carstva radi
nebeskoga“ jesu, u stvari, duhovni u{kopljenici, oni koji
se u bra~nom stanju uzdràvaju od zala promiskuiteta.
O~igledno je da se ovde ne misli na italijanske evnuhe.
*****
151.bis13 Ovde }u prikazati dva iskustva, od kojih
je ovo prvo.
Kada sam se vra}ao ku}i sa takmi~enja u mudrosti
(opisanog u odeljku 132), na putu sretoh an|ela obu~enog u plavo. On mi pri|e, uputi se sa mnom i re~e mi: „Vidim da se vra}a{ sa takmi~enja u mudrosti i da ti je pri~inilo
13 Brojevi 151-156 su upotrebljeni dva puta u prvom izdanju; odeljci
posle 156 ovde su numerisani 151bis-156bis
197
Emanuel Svedenborg
veliko zadovoljstvo to {to si ~uo tamo. Ali ja ose}am da
nisi potpuno u ovom svetu, jer si istovremeno u Prirodnom svetu, pa ne zna{ o na{im olimpijskim sportovima.
Na njima se mudri ljudi antike sre}u i slu{aju od prido{lica iz tvog sveta kakve su se promene u dràvi i u
mudrosti desile do sada i jo{ se de{avaju. Ako èli{,
pove{}u te na mesto na kojem mnogi mudri ljudi antike
ìve zajedno sa svojim sinovima, odnosno u~enicima.“
I on me povede u jedno mesto na granici izme|u
severa i istoka, a kada sa jednog uzvi{enja pogledah u tom
pravcu, ugledah grad i dva brda s jedne strane, od kojih
ono bliè gradu beja{e niè od drugog. „Ovaj grad“, re~e
on, „zove se Ateneum, ono niè brdo je Parnas, a vi{e
Helikon. Ona nose ova imena jer u gradu i okolini ìve
mudri ljudi drevne Gr~ke, kao {to su Pitagora, Sokrat,
Aristip i Ksenofon, sa svojim u~enicima i novajlijama.“
Ja upitah za Platona i Aristotela. On mi re~e da su
oni i njihovi sledbenici u drugom regionu jer su oni podu~avali o rasu|ivanju, ~isto intelektualnim pitanjima,
dok su drugi podu~avali moralnim pitanjima koja su od
zna~aja za pona{anje u ìvotu.
On mi je rekao da su u~enici iz grada Ateneuma ~esto slani u izaslanstva obrazovanim hri{}anima da izveste
{ta ovi misle o Bogu, stvaranju sveta, besmrtnosti du{e,
stanju ~oveka u pore|enju sa stanjem ìvotinje i drugim
pitanjima koja pripadaju unutarnjoj mudrosti. Tako|e re~e da je telal objavio sastanak za taj dan, znak da su
emisari sreli neke novajlije sa Zemlje i ~uli neke zanimljive novosti.
Mi ugledasmo puno ljudi kako polazi iz grada i
okoline, neki sa lovorovim vencima na glavi, neki sa listovima palme u ruci, neki sa knjigama pod mi{kom, a
neki sa olovkom zataknutom za levim uvom. Mi im se
pridruìsmo i po|osmo s njima do brda na kojem se nalazila osmougaona palata, koju su oni zvali Paladijum.
Kada u|osmo, videsmo osam {estougaonih ni{a, u svakoj
198
Bra~na ljubav
od njih su se nalazile police za knjige i stolovi, za koje
ovi koji su nosili lovore sedo{e. U samom Paladijumu
bejahu i stolice od kamena, na koje se ostali smesti{e.
Tada se vrata s leve strane otvori{e i kroz njih u|o{e dve prido{lice sa Zemlje. Kada ih pozdravi{e, jedan
od ovih koji su nosili lovore upita: „Kakve nam novosti
sa Zemlje donosite?“
„Novost je“, odgovori{e oni, „{to su u {umi na|eni
ljudi koji li~e na ìvotinje ili ìvotinje koje li~e na ljude.
Po njihovim licima i telu ustanovljeno je da su ro|eni
kao ljudi, ali da su kao dvogodi{njaci ili trogodi{njaci izgubljeni ili napu{teni u {umi. Kaù da ova stvorenja ne
mogu da izreknu ni jednu svoju misao, niti da nau~e
kako da proizvedu artikulisan zvuk da bi proizveli re~i.
Oni ne znaju koja hrana je za njih odgovaraju}a, kao {to
to znaju ìvotinje, ve} u usta trpaju ono {to raste u {umi,
bilo ~isto ili prljavo, i {to{ta drugo. Na osnovu ovih ~injenica, neki od na{ih u~enih ljudi izneso{e mnoge pretpostavke kao i zaklju~ke o stanju ljudi u pore|enju sa
stanjem ìvotinja.“
ûv{i ovo, neki od mudrih ljudi antike upita{e: „Koje pretpostavke i zaklju~ke su izvukli iz tih ~injenica?“
Prido{lice odgovori{e da ih ima mnogo, ali da se mogu
svesti na slede}e:
a. ôvek je po svojoj prirodi i od ro|enja gluplji i
opakiji od svake ìvotinje, i ako se ne nau~i postaje poput ìvotinje.
b. On se moè nau~iti jer je nau~io da proizvodi artikulisane zvuke, to jest da govori; na taj na~in po~eo je
da izraàva svoje misli; postepeno je to radio sve vi{e i
vi{e dok nije sa~inio zakone zajedni~kog ìvota, od kojih
su mnogi, me|utim, ìvotinjama utisnuti od ro|enja.
c. @ivotinje su isto kao i ~ovek sposobne da rasu|uju.
d. Kad bi ìvotinje govorile, mogle bi da raspravljaju
o svim temama, jednako pametno kao i ~ovek. Dokaz za ovo
je {to one razmi{ljaju racionalno i mudro isto kao i ~ovek.
199
Emanuel Svedenborg
e. Intelekt je samo modifikacija sun~eve svetlosti
pomo}u toplote preko etra, tako da je to jednostavno
aktivnost jedne unutarnjije prirode. Ova aktivnost moè
se uzdi}i do takvih visina da li~i na mudrost.
f. Stoga je beskorisno verovati da ~ovek ìvi nakon
smrti i{ta vi{e nego ìvotinja, osim {to se mo`da nekoliko dana posle smrti isparavanje ìvota tela moè pojaviti kao oblak u obliku duha, pre nego se raspr{i u prirodi,
poput gran~ice koja se izva|ena iz pepela pojavi u svom
pre|a{njem obliku.
g. Stoga je religija, koja u~i da se ìvot nastavlja
posle smrti, izmi{ljotina koja sluì da bi se njenim zakonima priprosti mogli dràti pokornim iznutra, kao {to se
izvana drè pokornim gra|anskim zakonima.
Oni dodado{e da su ovo rasu|ivanja onih koji su samo pametni, ali ne i inteligentni. „[ta inteligentni misle?“,
upita{e ovi. Odgovor be{e da nisu ~uli, ali da smatraju
da i oni misle isto.
152.bis ûv{i ovo, svi koji su sedeli za stolovima reko{e: „Kakva su vremena sada na Zemlji! Kakve àlosne
promene je mudrost pretrpela. Izgleda kao da se pretvorila
u glupu ve{tinu. Sunce je za{lo i ispod je zemlje, dijametralno suprotno svom poloàju u podne. Kako iko moè
da ne vidi na osnovu dokaza ljudi napu{tenih u {umi da je
~ovek takav ako se ne podu~i? On je nesumnjivo onakav
kakvim se nau~i da bude. Po ro|enju, on je ve}a neznalica
od ìvotinja. Potom on mora da u~i da hoda i da govori.
Ako ne nau~i da hoda, ho}e li se uspraviti na noge? Ako
se ne nau~i da govori, ho}e li biti u stanju da izrazi ijednu
svoju misao? Nesumnjivo je svako onakav kakav se nau~i
da bude, lud ako se nau~i laìma, mudar ako se nau~i istinama. A ako poblesavi podu~en laìma, zar on ne}e umi{ljati da je mudriji od ~oveka koji je podu~en istinama? Zar
su glupi i poreme}eni ljudi i{ta vi{e ljudska bi}a od ovih
200
Bra~na ljubav
koji su na|eni u {umi? Zar nisu i oni koji su izgubili
pam}enje isti kao ovi?
Iz svih ovih ~injenica mi smo izvukli zaklju~ak da
~ovek nije ~ovek ako se ne podu~i, a nije ni ìvotinja,
ve} on predstavlja oblik sposoban da u sebe primi ono {to
~oveka ~ini ~ovekom, tako da se on ne ra|a kao ~ovek
ve} postaje ~ovek. ôvek po ro|enju dobija oblik koji
predstavlja instrument za primanje ìvota od Boga, s namerom da bude predmet u koji Bog moè spustiti sve
dobro i jedinstvom sa sobom u~initi ga zauvek blagoslovenim. Mi smo zaklju~ili iz ovoga {to ste nam rekli da
je mudrost do sada u toj meri uni{tena ili pretvorena u
glupost, da je prisutno apsolutno neznanje o uslovima pod
kojima ìve ljudska bi}a, u pore|enju sa onima u kojima ìve ìvotinje. Zbog toga, oni ne znaju ni{ta ni o tome kako ljudi ìve nakon smrti. Ali oni koji su u stanju
da shvate, ali ne èle da znaju o tome, pa stoga pori~u ovu
realnost, kao i mnogi od vas hri{}ana, mogu se uporediti
sa ljudima na|enim u {umi. Nije da su oni postali toliko
glupi jer su li{eni poduke, ve} su oni sebe u~inili glupima oslanjaju}i se na ~ulne zablude, koje su tama {to zaklanja istinu.“
153.bis Tada jedan ~ovek, koji je stajao u sredini Paladijuma i drào list palme, re~e: „Molim vas razjasnite
ovu misteriju. Kako ~ovek koji je stvoren po Bo`jem
obliku moè poprimiti oblik |avola? Ja znam dobro da
su an|eli Neba oblici Boga, a an|eli Pakla oblici |avola,
i da su ta dva oblika potpuno suprotna, jedan je oblik
ludosti, drugi je oblik mudrosti. Recite mi, kako moè
~ovek koji je stvoren po Bo`jem obli~ju pre}i iz svetlosti
dana u takav mrak i biti u stanju da pori~e postojanje
Boga i ve~nog ìvota?“
U~itelji mu odgovori{e jedan za drugim, prvo pitagorejci, pa sokratovci, pa ostali. A me|u njima be{e i jedan Platonov sledbenik, koji poslednji uze re~. Njegovo
201
Emanuel Svedenborg
mi{ljenje, koje be{e usvojeno, beja{e slede}e. „Ljudi iz
doba Saturna, Zlatnog doba, znali su i priznavali da su
oblici za primanje ìvota od Boga, pa im je stoga mudrost bila ispisana u du{ama i srcima, i oni su videli
istinu na svetlosti istine i istina im je omogu}ila da shvate dobro posredstvom zadovoljstva njegove ljubavi.“ „Ali“,
re~e on¸ „kako je u narednim periodima ljudska vrsta
povukla priznanje da se sve istine mudrosti i sva dobra
ljubavi neprestano ulivaju od Boga, oni su prestali da budu Bo`ja stani{ta, da op{te sa Bogom i da se me{aju sa
an|elima. Jer je unutra{njost njihovih umova bila skrenuta sa njihovog prethodnog pravca, koji je bio od Boga
usmeren ka Bogu, pa su se oni okretali sve vi{e postrance i spolja ka svetu, da bi bili usmereni od Boga na Boga
preko sveta. Kona~no su se okrenuli u suprotnom smeru,
koji je prema dole ka sebi. Po{to ~ovek koji je iznutra okrenut naopa~ke ili u stranu, ne moè videti Boga, ljudi su se
ogradili od Boga i postali oblici Pakla, a time i |avola.
Iz ovoga sledi da su u najranije doba ljudi priznavali i srcem i du{om da im sve dobro ljubavi i sva
istina mudrosti dolaze od Boga i da su to dobro i istina
u njima Bo`ji, te da su oni samo prijemnici ìvota od
Boga; zbog ~ega su se nazivali obli~jima Boga, sinovima Boga i ro|enim od Boga. Ali u narednim dobima,
ljudi su prestali da to priznaju svojim srcem i du{om, ve}
je na njih uticala neka pogre{na vera, zatim istorijska
uverenja, da bi kona~no propovedali samo svojim usnama. Priznanje ne~ega ove vrste propovedanjem re~ima
nije priznanje, ve} poricanje u srcu.
Ove ~injenice nam omogu}uju da vidimo kakva je
mudrost na Zemlji me|u dana{njim hri{}anima. Iako oni
mogu biti nadahnuti od Boga kroz pisano otkrivenje, oni
ne znaju razlike izme|u ~oveka i ìvotinje. Tako mnogi
veruju da ako ~ovek ìvi nakon smrti, moraju ìveti i
ìvotinje; ili da, po{to ìvotinje ne ìve nakon smrti, ne
ìvi ni ~ovek. Zasigurno je na{e duhovno svetlo, koje
202
Bra~na ljubav
obasjava na{e mentalno vi|enje, u njihovom slu~aju
okrenuto na gusti mrak; a njihovo prirodno svetlo, koje
obasjava samo telesno vi|enje, kod njih je postalo zaslepljuju}e svetlo.“
154.bis Posle ovog govora svi se okrenu{e dvema prido{licama i zahvali{e im {to su do{li i izvestili ih o ovome; zamoli{e ih da podnesu svojoj bra}i izve{taj o ovome
{to su ~uli. Prido{lice odgovori{e da }e osnaìvati svoj narod u veri u ovu istinu, da u meri u kojoj oni pripisuju
sve dobro milosr|a i svu istinu vere Bogu, a ne sebi, u toj
meri su ljudska bi}a i u toj meri postaju an|eli na Nebu.
155.bis Drugo iskustvo
Jednog jutra probudi me predivna pesma, koja dopira{e odnekud odozgo. Tako u prvom trenutku bu|enja,
periodu koji je unutarnji, miran i prijatan u pore|enju sa
ostatkom dana, ostadoh neko vreme u duhu kao da se
nalazim izvan tela, te obratih posebnu pa`nju na emociju izraènu pesmom. Pevanje na Nebu nije ni{ta drugo do
du{evna emocija koja se izraàva kroz usta kao modulacija zvuka, jer je ona zvuk, druga~iji od re~i onog koji
govori, koji proizilazi iz emocije njegove ljubavi koja govoru daje ìvot. U tom stanju shvatih da su to emociju
prema zadovoljstvima bra~ne ljubavi ène na Nebu preto~ile u pesmu. Mogao sam re}i da je to tako po zvuku pesme, u kojoj su ta razna zadovoljstva bila reprodukovana
na divne na~ine.
Nakon toga, ustadoh i zagledah se u Duhovni svet i
na istoku videh ne{to {to je pod tamo{njim suncem li~ilo
na zlatnu ki{u. To je jutarnja rosa padala tako gusto da
mi je pod zracima sunca li~ila na zlatnu ki{u. To me jo{
vi{e razbudi, pa ja iza|oh u duhu i upitah an|ela kojeg
slu~ajno sretoh da li je video zlatnu ki{u kako pada iz sunca.
„Da“, odgovori on, „ja je vidim svaki put kada razmi{ljam o bra~noj ljubavi“, i on tada skrenu pogled u tom
203
Emanuel Svedenborg
pravcu. „Ta ki{a“, re~e on, „pada na ku}u po sredini isto~nog parka u kojoj ìve tri muà sa svojim ènama. Razlog
zbog kojeg se ~ini da takva ki{a pada iz sunca nad tom
ku}om jeste taj {to kod njih prebiva mudrost u pogledu
bra~ne ljubavi i njenih zadovoljstava, kod muèva u pogledu bra~ne ljubavi, a kod èna u pogledu njenih zadovoljstava. Ali ja ose}am da ti razmi{lja{ o zadovoljstvima
bra~ne ljubavi, pa }u te povesti do ku}e i upoznati te.“
On me povede kroz park do nekih ku}a izgra|enih
od maslinovog drveta sa dva kedrova stuba ispred vrata.
Upoznade me sa muèvima i upita mogu li porazgovarati
sa njihovim ènama u njihovom prisustvu.
Oni se sloì{e i pozva{e ih. @ene me gledahu prodornim pogledom pravo u o~i, a ja ih upitah: „Za{to to
radite?“
„Mi moèmo ta~no videti“, reko{e one „kakve su
tvoje namere i emocije, to jest {ta misli{ o seksualnoj
ljubavi. Mi vidimo da ti razmi{lja{ duboko ali i ~edno o
tome.“ „[ta èli{ da ~uje{ od nas?“, upita{e me one.
„Molim vas, budite dobre“, odgovorih im ja, „pa mi
recite ne{to o zadovoljstvima bra~nog ìvota.“ Njihovi
muèvi se sloì{e i reko{e: „Da, moète im otkriti pone{to o tome ako èlite; imaju ~edne u{i.“
„Ko ti je rekao“, upita{e one, „da pita{ nas o zadovoljstvima bra~ne ljubavi? Za{to ne na{e muève?“ „Ovaj
an|eo ovde“, odgovorih ja, „ {apnuo mi je u uvo da su ène te koje primaju i ose}aju ta zadovoljstva, jer su ro|ene da budu ljubavi, a sva zadovoljstva pripadaju ljubavi.“
One na ovo odgovori{e s osmehom: „Budi pa`ljiv i
ne govori ni{ta takvo, osim u neodre|enom smislu, jer mi
ène duboko u na{im srcima imamo mudrost, i mi je ne
pokazujemo ni jednom muù dok on ne uìva pravu bra~nu ljubav. Postoji mnogo razloga za to, koje mi drìmo
skrivenim.“
„Na{e ène“, reko{e muèvi, „znaju svako stanje na{eg uma i ni{ta ne promi~e njihovoj pa`nji. One vide, shva204
Bra~na ljubav
taju i ose}aju sve {to dolazi od na{e volje, a mi ni{ta ne
shvatamo u vezi sa njima. @ene imaju ovu privilegiju, jer
su veoma ne`ne dragane i takore}i izgaraju u revnosti da
sa~uvaju prijateljstvo i poverenje u braku, a time i sre}an
ìvot za oboje. One vode ra~una da to odrè za svoje
muève i sebe usled mudrosti koja je svojstvena njihovoj
ljubavi, koja je tako razborita da su one nerade pa time
i nesposobne da kaù da vole, ve} samo da su voljene.“
„Za{to su“, upitah, „one nerade, odnosno nesposobne?“ One odgovori{e da ako i najmanji nagove{taj ovoga
pre|e preko njihovih usana, njihove muève }e obuzeti
hladno}a i izgna}e ih iz svojih kreveta, spava}e sobe i
vida. „Ali ovo se de{ava onima“, reko{e one, „koji brak
ne smatraju svetim, pa i ne vole svoje ène duhovnom
ljubavlju. Druga~ije je u slu~aju onih koji vole; u njihovim mislima ta ljubav je duhovna i odatle postaje prirodna u telu. Mi u ovoj ku}i uìvamo prirodnu ljubav koja
nastaje iz duhovne, pa poveravamo na{im muèvima na{e
tajne o zadovoljstvima bra~ne ljubavi.“
Tada ih pritisnuh da otkriju i meni neke od tih tajni.
One se odjednom okrenu{e prema prozoru koji je gledao
na jug, kroz koji ugledasmo blistavo belog goluba s krilima koja su se sijala kao da su od srebra i glavom ukra{enom }ubicom kao da je od zlata, koji staja{e na grani
na kojoj je nikla maslina. Kada golub poku{a da ra{iri
krila, ène reko{e: „Mi }emo vam otkriti pone{to; kada
se taj golub pojavi, to je znak da moèmo.“
„Svaki ~ovek“, reko{e one, „ima pet ~ula: vid, sluh,
miris, ukus i dodir. Ali mi imamo i {esto, koje nam omogu}uje da osetimo sva zadovoljstva bra~ne ljubavi na{eg
muà. Mi imamo ovaj ose}aj na dlanovima ruku, kada
dodirnemo grudi, ruke, {ake ili obraze na{eg muà, a naro~ito grudi. Mi to tako|e ose}amo i kada oni dodirnu
nas. Sva sre}a i {arm misli u njihovom umu, sve radosti
i zadovoljstva njihove svesti i zabava i veselje u njihovim grudima prenose se sa njih na nas i uzimaju oblik,
205
Emanuel Svedenborg
postaju}i takve da se mogu shvatiti, osetiti i dodirnuti.
Mi ih moèmo onoliko ta~no i precizno prepoznati koliko
uvo moè prepoznati note pesme ili jezik ukus slatki{a.
Ukratko, duhovna zadovoljstva na{ih muèva se na neki
na~in prirodno otelotvoruju u nama. Na{i nas muèvi zato zovu ~ulnim organima ~edne bra~ne ljubavi i njenih
zadovoljstava. Ali ovo ~ulo na{eg pola nastaje, biva, opstaje, razvija se u meri u kojoj nas zbog mudrosti i rasu|ivanja na{i muèvi sve vi{e vole, a mi zauzvrat volimo
njih zbog istih kvaliteta u njima. Ovo ~ulo koje poseduje na{ pol zove se na Nebesima sportom (uìvanje) mudrosti sa njenom ljubavi i ljubavi sa njenom mudrosti.“
Ove opaske me ispuni{e ~e`njom da postavim jo{
pitanja, na primer, o raznim vrstama zadovoljstva. „Raznolikost je beskrajna“, odgovori{e mi one, „ali mi ne èlimo da kaèmo ni{ta vi{e o tome, a i ne moèmo, jer je
golub sa na{eg prozora odleteo sa gran~icom masline u
kandàma.“ Ja sam ~ekao da se vrati, ali uzlud. U me|uvremenu upitah muève: „Zar vi nemate sli~no ~ulo bra~ne ljubavi?“ „Imamo“, odgovori{e oni, „op{te ~ulo, ali
ne i specijalno. Mi ose}amo op{te blaènstvo, zadovoljstvo i {arm koji nastaju iz onih posebnih koje ose}aju na{e
ène. Ovaj op{ti ose}aj koji dobijamo od njih je kao spokojstvo mira.“
Kada to reko{e, kroz prozor ugledasmo labuda koji
je stajao na grani smokve; on ra{iri krila i odlete. Videv{i
to muèvi reko{e: „Ovo je za nas znak da za}utimo o bra~noj ljubavi. Svratite opet s vremena na vreme, pa }emo
vam mo`da otkriti vi{e.“ I oni se okrenu{e, a mi odosmo.
206
VIII
SJEDINJAVANJE DU[A I UMOVA BRAKOM,
NA [TA SE UKAZUJE BO@JIM REÎMA:
„ONI NISU VI[E DVA VE] JEDNO TELO“
156.bis Iz Postanja se vidi, kao i iz Bo`jih re~i, da su
od stvaranja ~ovek i èna obdareni sklono{}u kao i sposobno{}u da se na neki na~in spoje u jedno; ~emu ~ovek i èna jo{ uvek teè. U Knjizi stvaranja zvanoj Postanje ~itamo:
I Gospod Bog stvori ènu od rebra, koje uze Adamu,
i dovede je k Adamu. A Adam re~e: Sada eto kost mojih
kosti, i telo mog tela. Neka joj bude ime ~ove~ica, jer je
uzeta od ~oveka. Zato }e ostaviti ~ovek oca svog i mater
svoju, i prilepi}e se k èni svojoj, i bi}e dvoje jedno telo.
(Postanje 2:22-24)
Bog je, po Mateji, rekao to isto:
A on odgovaraju}i re~e im: Niste li ~itali da je Onaj
koji je u po~etku stvorio ~oveka muà i ènu stvorio ih?
I re~e: Zato ostavi}e ~ovek oca svog i mater, i prilepi}e
se k èni svojoj, i bi}e dvoje jedno telo; tako nisu vi{e
dvoje, nego jedno telo. (Mateja 19:4, 5)
Iz ovih re~i vidi se da je èna stvorena od ~oveka, a
oboje imaju tu sklonost i sposobnost da opet budu sjedinjeni u jedno. To zna~i u jedno ljudsko bi}e, kao {to se vidi
iz Postanja, gde se zajedno nazivaju ~ovekom. Jer se tu
kaè:
Kad Bog stvori ~oveka stvori ga. Mu{ko i ènsko
stvori ih, i nazva ih ~ovek. (Postanje 5:1, 2)
207
Emanuel Svedenborg
U njemu ~itamo: I nazva ih Adam, a re~i „Adam“
i „~ovek“ su isto u hebrejskom. [tavi{e, oboje su nazvani ~ovekom (Postanje 1:27; 3:22-24). „Jedno telo“ tako|e
zna~i jedno ljudsko bi}e, kao {to se vidi iz odlomka u
Re~i u kojem se izraz „svako telo“ koristi u zna~enju svako ljudsko bi}e (npr. Postanje 6:12, 13, 17, 19; Isaija 40:5,
6; 49:26; 66:16, 23, 24; Jeremija 25:31; 32:27; 45:5;
Jezekilj 20:48; 21:4, 5; i drugde).
Me|utim, u knjizi Arcana caelestia, koja obja{njava
duhovni smisao knjiga Postanje i Izlazak, pokazao sam zna~enje „~ovekovog rebra“ koje je uzeto da se stvori èna,
„mesa“ kojim je popunjeno to mesto, „kosti od mojih kosti i tela od mog tela“, „oca i majke“ koje ~ovek treba
da ostavi po{to se oèni, i „prilepljivanja k èni svojoj.“ Tu
je dokazano da „rebro“ ne zna~i rebro, da „meso“ ne zna~i meso, da „kost“ ne zna~i kost, a da „pripajanje“ ne zna~i pripajanje; ve} se misli na duhovne stvari koje su im
saobrazne pa se izraàvaju na taj na~in. Jasno je da one
ozna~avaju duhovne stvari koje pretvaraju dvoje ljudi u
jedno bi}e, na osnovu ~injenice da je bra~na ljubav ta koja ih povezuje, a to je duhovna ljubav. Ve} sam vi{e puta
ponovio da se ~ovekova ljubav prema mudrosti prenosi
na ènu; a potpuniji dokaz za ovo bi}e dat u narednim
poglavljima, jer se na ovom mestu ne mogu udaljiti i odstupiti od teme sjedinjavanja bra~nog para u jedno telo sjedinjavanjem njhovih du{a i umova. Ovo sjedinjavanje bi}e
obja{njeno slede}im redom:
I
Od stvaranja svaki je pol obdaren sposobno{}u
i sklono{}u ka sjedinjavanju takore}i u jedno.
II Bra~na ljubav spaja dve du{e odnosno dva uma
u jedno.
III Volja ène se spaja sa intelektom muà, a njegov intelekt se spaja sa voljom ène.
IV Sklonost ka sjedinjenju s mu{karcem je konstantna i permanentna u slu~aju ène, ali nestalna i
kolebljiva u slu~aju mu{karca.
208
Bra~na ljubav
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
XIII
XIV
XV
XVI
Sjedinjavanje u muù inspiri{e èna proporcionalno njenoj ljubavi; a mu` ga prima proporcionalno
svojoj mudrosti.
To sjedinjavanje se odvija postepeno od prvih
dana braka, a u slu~aju onih koji uìvaju pravu
bra~nu ljubav, ono je sve dublje i dublje – zauvek.
Sjedinjavanje ène sa racionalnom mudro{}u
njenog muà odvija se iznutra, a s njegovom
moralnom mudro}u izvana.
Da bi sprovela sjedinjavanje, èni je data sposobnost da ose}a emocije svog muà i da ih
usmerava krajnje oprezno.
@ene skrivaju tu sposobnost od svojih muèva
duboko u sebi, iz razloga nu`nosti, da bi se
bra~na ljubav, prijateljstvo, poverenje te stoga i
blaènstvo zajedni~kog i sre}nog ìvota moglo
~vrsto uspostaviti.
Ova mo} percepcije predstavlja mudrost ène;
ona ne moè postojati u mu{karcu, niti racionalna
mudrost mu{karca moè postojati u èni.
@ena je neprestano vo|ena ljubavlju u razmi{ljanju o naklonosti svoga muà prema sebi, s
namerom njegovog sjedinjavanja sa sobom; ali
je to druga~ije kod mu{karaca.
@ena sjedinjuje sebe sa svojim muèm obra}anjem pa`nje na èlje njegove volje.
@ena se sjedinjuje sa svojim muèm sferom ìvota koja nastaje iz njene ljubavi prema njemu.
@ena se sjedinjuje sa svojim muèm tako {to
preuzima mo} njegove muèvnosti; ali to zavisi
od njihove me|usobne duhovne ljubavi.
@ena, dakle, prima u sebe obli~je svog muà, pa
otuda shvata, vidi i ose}a njegove emocije.
ôvek ima svoje du`nosti, a èna svoje; èna ne
moè obavljati du`nosti svog muà, kao ni mu`
njene, i obavljati ih kako treba.
209
Emanuel Svedenborg
XVII I ove du`nosti sjedinjuju dvoje u jedno kako se
oni uzajamno pomaù; pa oni zajedno ~ine
jedno doma}instvo.
XVIIIAko se sjedinjavaju na opisani na~in, parovi
postaju sve vi{e i vi{e jedno.
XIX Oni koji uìvaju pravu bra~nu ljubav ose}aju se
sjedinjenom osobom i jednim telom.
XX Prava bra~na ljubav je u svojoj su{tini unija
du{a, veza umova i te`nja ka sjedinjenju u grudima i telom.
XXI Stanja ove ljubavi su nevinost, mir, spokojstvo,
prisno prijateljstvo, potpuno poverenje i èlja,
koja dele um i srce svakog od njih da onom drugom u~ine sve dobro {to mogu. Sve ove stvari proizvode sre}u, blaènstvo, radost i zadovoljstvo, a iz
njihovog ve~nog uìvanja proisti~e nebeska sre}a.
XXII Nema na~ina da ovo moè postojati osim u braku jednog ~oveka s jednom ènom.
157. (I) Od stvaranja svaki je pol obdaren sposobno{}u i sklono{}u ka sjedinjavanju takore}i u jedno.
Iz Postanja je gore navedeno da je èna izva|ena iz
~oveka. Iz toga sledi da oba pola poseduju sposobnost i
sklonost da se spoje u jedno. Jer to {to je izva|eno iz
ne~ega nosi i zadràva osobene karakteristike onog drugog, koje ~ini svojim sopstvenim. Kako je to sli~ne prirode, ono teì ka ponovnom sjedinjenju, a kada se sjedini
u drugome isto je kao u sebi i obratno. Nema nikakve sumnje u pogledu sposobnosti jednog pola da se sjedini ili
ujednini sa drugim; niti u pogledu sklonosti ka sjedinjenju. Obe ove ~injenice se potvr|uju onim {to moèmo
videti sopstvenim o~ima.
158. (II) Bra~na ljubav spaja dve du{e odnosno dva
uma u jedno.
210
Bra~na ljubav
Svaka osoba se sastoji od du{e, uma i tela. Du{a je
najdublji deo u ~oveku, um je srednji, a telo je spolja{nji.
Du{a, kao najdublji deo u ~oveku, ima nebesko poreklo;
um, kao srednji deo, ima duhovno poreklo; a telo, kao vanjsko, ima prirodno poreklo. Stvari koje su po prirodi nebeske ili duhovne ne nalaze se u stvarnom prostoru, ve}
u prividnom prostoru. To je tako|e dobro poznato u svetu; zbog ~ega kaèmo da se ni povr{ina ni lokacija ne
mogu pripisati duhovnim stvarima. Kako je tada prostor samo privid, i daljina i blizina su tako|e samo privid. Prividna daljina i blizina u Duhovnom svetu zavise od sli~nosti
i srodnosti ljubavi, {to sam ~esto ispitivao i dokazivao u
mojim knjigama o svetu.
Ovaj uvod je neophodan da bi se pokazalo da du{e
i umovi ljudi nisu u prostoru, kao njihova tela, jer su, kao
{to sam ve} rekao, duhovnog i nebeskog porekla. Po{to
nisu u prostoru, oni se mogu sjediniti takore}i u jedno, iako
tela ne mogu biti toliko sjedinjena. To se de{ava prvenstveno bra~nim parovima koji se intimno vole. Ali kako
je èna nastala od ~oveka, pa je njihovo povezivanje vrsta ponovnog sjedinjavanja, razum nam omogu}uje da vidimo da to nije sjedinjavanje u jedno, ve} pridruìvanje,
koje biva neposrednije i vi{e srazmerno njihovoj ljubavi,
pa i stupanje u dodir kod onih koji uìvaju pravu bra~nu
ljubav. Ovo pridruìvanje moè se nazvati duhovnom sjedinjenjem, koje je mogu}e u slu~aju bra~nih parova koji
se vole ne`no, ma koliko da su razdvojena njihova tela.
Iskustvo u Prirodnom svetu tako|e nudi obilje dokaza za
ovo. Iz ovoga se vidi da bra~na ljubav povezuje dve du{e
i dva uma u jedno.
159. (III) Volja ène se spaja sa intelektom muà, a
njegov intelekt se spaja sa voljom ène.
Razlog je u tome {to je ~ovek ro|enjem predodre|en da postane intelekt, a èna da postane volja koja voli
intelekt mu{karca. Iz ovoga sledi da se u braku volja ène
211
Emanuel Svedenborg
sjedinjava sa intelektom muà, a da se intelekt muà
srazmerno sjedinjuje sa voljom ène. Svako moè da vidi
da je sjedinjavanje intelekta i volje najbliskije i da je to
tako da bi jedna mo} mogla da u|e u drugu i da bude
zadovoljena usled sjedinjenja i u sjedinjenju.
160. (IV) Sklonost ka sjedinjenju s mu{karcem je konstantna i permanentna u slu~aju ène, ali nestalna i kolebljiva u slu~aju mu{karca.
Razlog je zapravo taj {to ljubav ne moè nego da
voli i da sjedinjuje sebe (sa drugima) da bi bila voljena
zauzvrat. To je i ni{ta drugo njena su{tina i ìvot. @ene
su po ro|enju oblici ljubavi, a ljudi sa kojima se sjedinjuju da bi bile voljene zauzvrat, jesu oblici za primanje. [tavi{e, ljubav je neprekidno u akciji; ona je poput toplote,
plamena i vatre koji prestaju da postoje ako se spre~i njihovo delovanje. Zato je te`nja ène ka sjedinjenju ~oveka
sa sobom konstantna i permanentna. Ali ~ovek ne gaji istu
te`nju prema svojoj èni, jer ~ovek nije oblik ljubavi, ve}
samo primalac ljubavi. Njegova prijem~ivost dolazi i prolazi prema tome kako se javljaju brige, kako se um koleba izme|u toplote i hladno}e iz raznih razloga i kako se
telesna snaga pove}ava i smanjuje. Po{to ovi faktori nisu
konstantni i ne ponavljaju se po odre|enom {ablonu, iz
toga sledi da je te`nja prema ovom sjedinjenju nestalna
i kolebljiva u slu~aju mu{karca.
161. (V) Sjedinjavanje u ~oveku inspiri{e èna proporcionalno njenoj ljubavi; a mu` ga prima proporcionalno
svojoj mudrosti.
înjenica da su ljubav i sjedinjavanje koje ona proizvodi u muù podstaknuti od strane ène, jeste tajna koja
se ne otkriva ~oveku dana{njice; zapravo ljudi dana{njice
pori~u je bez izuzetka. Razlog je taj {to ène ube|uju ljude da mu{karac i sam voli i da one same primaju tu ljubav; drugim re~ima da su mu{karci oblici ljubavi, a ène
212
Bra~na ljubav
pokoravanja. One su iskreno zadovoljne kada mu{karci
veruju u to. Postoji mnogo razloga za to ube|enje, a svi
su u vezi sa razborito{}u i oprezno{}u èna; ne{to vi{e
o ovoj temi bi}e re~eno na narednim stranicama, a naro~ito u poglavlju XI o razlozima za hladno}u, razdvajanje i razvod bra~nih parova. Razlog zbog kojeg ljubav u
muèvima pobu|uju ili ulivaju njihove ène, jeste taj {to
mu{karac ne poseduje ni mrvu bra~ne ljubavi, pa ~ak ni
seksualne ljubavi, ve} se one nalaze samo u njihovim ènama i ènama uop{te. Ja sam prisustvovao ìvoj demonstraciji ove ~injenice u Duhovnom svetu.
Tu je jednom vo|en razgovor o toj temi i pod uticajem ube|ivanja svojih èna, mu{karci uporno tvr|ahu da
su oni, a ne njihove ène ti koji vole, i da ène primaju
ljubav od njih. Da bi se razjasnilo ovo pitanje, sve ène,
uklju~uju}i i njihove, behu udaljene od mu{karaca; pa
istovremeno i sama sfera seksualne ljubavi be{e uklonjena. S njenim udaljavanjem, mu{karci u|o{e u jedno krajnje ~udno stanje, koje ne behu iskusili nikada ranije; na
koje po~e{e da se àle. Dok su se oni nalazili u tom stanju, dovedo{e ène, i one koje su bile udate pridruì{e
se svojim muèvima. Obe ove grupe se srda~no obrati{e
mu{karcima. Ali njihova ne`nost mu{karce ostavi ravnodu{nim; oni im okrenu{e le|a i reko{e jedan drugom: „[ta
je ovo? Ko su ove ène?“ Kada ove reko{e da su one
njihove ène, oni odgovori{e: „Ma {ta kaète, ène! Mi vas
ne poznajemo.“ Ali kako one behu povre|ene ovom ledenom ravnodu{no{}u svojih muèva, te neke po~e{e da pla~u, sfera ljubavi ènskog pola i bra~ne ljubavi, koja be{e
uklonjena, bi obnovljena, i mu{karci se odjednom vrati{e
u svoje pre|a{nje stanje. Oni koji su voleli brak posta{e
onakvi kakvi su ranije bili, a oni koji su bili ljubitelji
ènskog pola onakvi kakvi su bili. Na ovaj na~in mu{karci su ube|eni da ba{ ni{ta od bra~ne ljubavi, pa ~ak ni od
seksualne ljubavi ne po~iva u njima, ve} samo u njihovim
ènama i ènama uop{te. Pa ipak, ène bejahu dovoljno
213
Emanuel Svedenborg
pametne da ubede svoje muève da ljubav stanuje u njima i da se neka njena iskra moè preneti sa njih na ène.
Ovo iskustvo izneseno je ovde da se stavi do znanja da su ène oblici ljubavi, a da su mu{karci primaoci
ljubavi. Jasno je da ~ovek prima ljubav u skladu sa mudro{}u koju poseduje, a naro~ito ukoliko se ona zasniva
na religijskom uverenju da treba voleti samo jednu ènu,
na osnovu ~injenice da je ljubav koncentrisana kada je
usmerena samo na sopstvenu ènu. Kako je ona tada oplemenjena, ona zadràva svoju snagu, utemeljena je i istrajava. Da to nije tako, bilo bi kao da je p{enica izva|ena
iz ambara i ba~ena psima, dok u ku}i vlada glad.
162. (VI) To sjedinjavanje se odvija postepeno od prvih dana braka, a u slu~aju onih koji uìvaju pravu bra~nu ljubav, ono je sve dublje i dublje – zauvek.
Prva toplina braka ne stvara vezu, jer poti~e iz seksualne ljubavi, koja je telesna i na taj na~in uti~e na duh.
Sve {to je u duhu telesnog porekla ne traje dugo; ali ljubav koja je duhovnog porekla traje u telu. Ljubav duha
i ljubav duhovnog porekla u telu uliva se u du{e i umove
bra~nih parova zajedno sa prijateljstvom i poverenjem. Kada se ove dve udruè sa prvom ljubavlju braka, nastaje
bra~na ljubav koja otvara njihova srca i u njih udahnjuje
lepotu ljubavi; i to sve dublje i dublje kako se prijateljstvo i poverenje pridruùju ovoj najstarijoj ljubavi, i ta
ljubav ih proìma i one proìmaju tu ljubav.
163. (VII) Sjedinjavanje ène sa racionalnom mudro{}u njenog muà odvija se iznutra, a s njegovom moralnom mudro}u izvana.
Mudrost me|u ljudima je dvostruka, racionalna i moralna. Njihova racionalna mudrost je ~isto intelektualna, a
njihova moralna mudrost je i intelektualna i pitanje na~ina ìvota. Ovakav zaklju~ak moè se izvesti njenim posmatranjem
i izu~avanjem. Ali ja }u navesti odre|ene konkretne primere,
214
Bra~na ljubav
da bi se videlo {ta se podrazumeva pod ~ovekovom racionalnom mudro{}u i njegovom moralnom mudro{}u.
Predmetima koji pripadaju njegovoj racionalnoj mudrosti daju se razli~ita imena. Njihovi generi~ki nazivi su
znanje, inteligencija i mudrost. Precizniji nazivi su razboritost, prosu|ivanje, domi{ljatost, u~enost i o{troumnost.
Ali postoje znanja koja su odgovaraju}a zanimanju svake
osobe i ona su brojna. Postoje znanja koja odgovaraju sve{tenicima, sudijama i raznim njihovim slu`benicima, doktorima i hemi~arima, vojnicima i mornarima, zanatlijama
i radnicima, farmerima itd. Racionalna mudrost tako|e
uklju~uje i sva znanja koja mladi sti~u u {koli da bi kasnije stekli inteligenciju. Ona nose razli~ite nazive kao
{to su filozofija, fizika, geometrija, mehanika, hemija, astronomija, pravo, politika, etika, istorija i mnoga druga; ona
sluè kao kapije koje vode do racionalnih ideja na osnovu kojih se sti~e racionalna mudrost.
164. ôvekova moralna mudrost uklju~uje sve moralne vrline koje se ti~u na~ina i koje ulaze u na~in na
koji ìvimo. Postoje i duhovne vrline koje nastaju iz ljubavi prema Bogu i ljubavi prema bli`njem, i one zajedno
uti~u da se proizvedu ove ljubavi. Vrline koje se odnose
na ~ovekovu moralnu mudrost nose niz razli~itih imena:
umerenost, trezvenost, ~estitost, blagonaklonost, prijateljski odnos, skromnost, iskrenost, odgovornost, ljubaznost,
kao i marljivost, radinost, ve{tina, okretnost, dare`ljivost,
{irokogrudost, velikodu{nost, ìvahnost, neustra{ivost, razboritost i mnoge druge. Duhovne vrline koje poseduje
~ovek su: ljubav prema veri, milosr|e, istinitost, odanost,
savesnost, prostodu{nost i mnoge druge. Obe ove kategorije vrlina mogu se uop{teno pripisati ljubavi i gorljivosti
prema veri, prema javnom dobru, prema zemlji, sugra|anima, roditeljima, èni i deci. U svemu ovome pravednost i
o{troumnost igraju vode}u ulogu; pravednost je pitanje moralne mudrosti, a o{troumnost racionalne mudrosti.
215
Emanuel Svedenborg
165. Razlog zbog kojeg se povezivanje ène sa racionalnom mudro{}u njenog muà vr{i iznutra jeste taj
{to ova mudrost pripada zapravo ~ovekovom intelektu i
izlazi na svetlost koju ne uìvaju ène. Zato je ène ne
koriste u govoru, ve} u dru{tvu sa mu{karcima, kada se
raspravlja o takvim pitanjima, one samo }ute i slu{aju.
Ipak, na~in na koji one slu{aju, pokazuje da su ove stvari
prisutne u ènama iznutra; one iznutra prepoznaju i podràvaju stanovi{ta koja ~uju ili su ~ule od svojih muèva.
Razlog zbog kojeg se povezivanje ène sa moralnom mudro{}u njenog muà vr{i spolja jeste taj {to su
vrline te mudrosti u najve}em delu bliske sli~nim vrlinama me|u ènama i proizilaze iz ~ovekove intelektualne
volje sa kojom se volja ène ujedninjuje i ~ini brak. Po{to èna poznaje ove vrline u svom muù, ~ak i bolje
nego {to ih on poznaje sam, mi kaèmo da je povezivanje ène sa njim sa spoljne strane.
166. (VIII) Da bi sprovela sjedinjavanje, èni je data sposobnost da ose}a emocije svog muà i da ih usmerava krajnje oprezno.
înjenica da ène poznaju emocije svojih muèva i
pametno ih usmeravaju jeste jedna od tajni bra~ne ljubavi, koju ène drè skrivenom. One ih poznaju pomo}u triju ~ula – vida, sluha i dodira i kontroli{u ih, a da mu` nema
nikakvu predstavu o tome. Po{to je ovo jedna od tajni èna, nije na meni da o tome izve{tavam; po{to to treba da
urade one, ja sam priloìo ~etiri iskustva na kraju pojedinih poglavlja, u kojima o ovoj temi govore same ène.
Dva su – pri~a tri ène koje ìve u ku}i nad kojom je
padala zlatna ki{a (155bis, 208); a dva su – pri~a sedam
èna koje su sedele u ruì~njaku (293, 294). Kada se to
pro~ita, tajna }e biti otkrivena.
167. (IX) @ene skrivaju tu sposobnost od svojih muèva duboko u sebi, iz razloga nu`nosti, da bi se bra~na
216
Bra~na ljubav
ljubav, prijateljstvo, poverenje te stoga i blaènstvo zajedni~kog i sre}nog ìvota moglo ~vrsto uspostaviti.
Skrivanje i zatajivanje svoje percepcije muèvljevih
emocija ène opisuju kao neophodnost jer, ako bi ga otkrile, one bi oterale svoje muève iz svog kreveta, spava}e
sobe i ku}e. Razlog je {to ve}ina mu{karaca pati od duboko ukorenjene hladno}e u braku, koja poti~e iz vi{e razloga, koji }e biti otkriveni u poglavlju o uzrocima hladno}e,
razdvajanja i razvoda bra~nih parova (XI).
Ako bi ène otkrile emocije i sklonosti svojih muèva, hladno}a bi pokuljala iz tih skrivenih mesta i sledila
prvo unutarnje regione uma, potom grudi, a onda i najniè izraze ljubavi, reproduktivne organe. Kada bi se oni
zaledili, bra~na ljubav bila bi tako daleko prognana da vi{e ne bi bilo nade za prijateljstvo, poverenje i blaènstvo
zajedni~kog ìvota, to jest vo|enje sre}nog ìvota. Ipak
ova nada konstantno ohrabruje ène. Otkrivanje njihovih
saznanja o emocijama i sklonostima ka ljubavi koju ose}aju njihovi muèvi, zna~ilo bi izno{enje i obznanjivanje njihove sopstvene ljubavi; a dobro je poznato da {to ène
vi{e govore o toj temi, to se muèvi vi{e hlade i èle da
se rastave. Ove ~injenice obja{njavaju istinitost tvrdnje da
je razlog {to ène zadràvaju svoje percepcije za sebe i
skrivaju ih od svojih muèva, sama nu`nost toga.
168. (X) Ova mo} percepcije predstavlja mudrost ène; ona ne moè postojati u mu{karcu, niti racionalna
mudrost mu{karca moè postojati u èni.
Ovo proizilazi iz razlike izme|u mu{karaca i èna.
Za opaànje mu{karac koristi intelekt, a èna ljubav. Intelekt opaà {ta leì iznad telesnog nivoa i izvan granica
sveta, po{to racionalni i duhovni uvid moè da dosegne
tako daleko. Ali ljubav ne prodire izvan onoga {to ose}a;
kada za|e izvan, ona tu sposobnost izvodi iz sjedinjenosti s intelektom ~oveka, ne~eg {to je uspostavljeno od stvaranja. Jer intelekt funkcioni{e pomo}u svetlosti, ljubav
217
Emanuel Svedenborg
pomo}u toplote; ono {to pripada svetlosti se opaà, a ono
{to pripada toploti se ose}a. Iz ovoga se vidi da na ra~un
razlike izme|u mu{karca i ène, mudrost ène ne moè postojati u mu{karcu, a mudrost muà u èni. Isto tako ni
moralna mudrost mu{karca ne moè postojati u èni sve
dok poti~e od njegove racionalne mudrosti.
169. (XI) @ena je neprestano vo|ena ljubavlju u razmi{ljanju o naklonosti svog muà prema sebi, s namerom
njegovog sjedinjavanja sa sobom; ali je to druga~ije kod
mu{karaca.
Ovo je neodvojivo od prethodnog obja{njenja da je
te`nja za sjedinjavanjem sa muèm konstantna i permanentna kod ène, ali da je nestalna i kolebljiva kod muà;
(vidite odeljak 160.). Iz ovoga sledi da èna neprestano
razmi{lja o naklonosti svog muà prema sebi, s namerom
vezivanja njega za sebe. Razmi{ljanje ène o muù prekidaju doma}i poslovi koji padaju na nju, ali ona i dalje odràva naklonost prema njegovoj ljubavi; ta naklonost nije
odvojena od misli kod ène ali jeste kod muà. Ali ja sada prepri~avam; zato pro~itajte dva iskustva kod sedam
èna koje su sedele u ruì~njaku, koja }ete na}i na krajevima poglavlja, u odeljcima 293 i 294.
170. (XII) @ena sjedinjuje sebe sa svojim muèm
obra}anjem pa`nje na èlje njegove volje.
Ovo je previ{e dobro poznato da bi se obja{njavalo.
171. (XIII) @ena se sjedinjuje sa svojim muèm sferom ìvota koja nastaje iz njene ljubavi prema njemu.
Iz svakog pojedinca izlazi, ili pre izbija, duhovna
sfera koja je rezultat emocija njegove ljubavi; ona ga okruùje i ulazi u prirodnu sferu koja dolazi iz tela, i one se
me|usobno povezuju. Op{te je poznato u svetu da postoji prirodna sfera koja se neprestano {iri iz tela, ne samo
kod ljudskih bi}a ve} i iz ìvotinja, drve}a, vo}a, cve}a,
218
Bra~na ljubav
kao i iz metala. Skoro je isto u Duhovnom svetu; ali su
u njemu sfere koje se {ire iz objekata duhovne.
Sfere koje se {ire iz duhova i an|ela su duhovnije
jer poseduju emocije ljubavi, pa tako i unutra{nja opaànja i misli. To je poreklo svake vrste simpatije ili antipatije, i to je ono {to sve povezuje ili drì odvojenim.
Prisustvo ili odsustvo u tom svetu zavisi od tih sfera, jer
ono {to je iste prirode ili je skladno uzrokuje prisustvo i
povezivanje, ali ono {to je razli~ite prirode i neskladno
uzrokuje odvajanje i odsustvo. Te sfere su dakle ono {to
stvara udaljenost.
Neki ljudi su tako|e svesni efekata koje proizvode ove
duhovne sfere u Prirodnom svetu. Obostrana me|usobna
naklonjenost bra~nih parova je tog porekla. Sfere jednoglasja i skladnosti ujedinjuju, sfere suprotnosti i nesklada razdvajaju; jer su skladne sfere prijatne i dobrodo{le,
a suprotne i neskladne sfere su neprijatne i nepoèljne.
ûo sam od an|ela koji su u stanju da jasno vide sfere da ne postoji ni jedan unutarnji ili spolja{nji deo osobe
koji se ne obnavlja. On to ~ini razgra|ivanjem i zamenom, a to je izvor sfere koja neprestano izbija. Oni kaù
da je ova sfera tesno obmotana oko osobe sa prednje i
zadnje strane, sa prve re|e, a sa druge gu{}e. Sfera koja
dolazi iz grudi je povezana sa disanjem. Zato bra~ni par
koji se razlikuje po karakteru i ne slaè u ose}anjima leì
u krevetu okrenut jedan od drugoga, le|a uz le|a i obratno, a oni koji se slaù u karakteru i ose}anjima leè okrenuti jedno prema drugome.
Oni su tako|e rekli da, po{to sfere dolaze iz svakog
dela osobe i proteù se do izvesne udaljenosti oko osobe,
one ne samo da povezuju ili razdvajaju par spolja ve} i
iznutra. To je, reko{e oni, poreklo svih razlika i raznovrsnosti u bra~noj ljubavi. Oni zavr{i{e rekav{i da se sfera
ljubavi {to dolazi od ène koja je ne`no voljena ose}a na
Nebu kao ugodan miris, znatno prijatniji od onoga koji
ose}a u svetu tek oènjeni mladoènja u prvim danima
219
Emanuel Svedenborg
nakon ven~anja. Ove ~injenice poja{njavaju istinitost tvrdnje da se èna povezuje sa muèm preko sfere ìvota,
koja dolazi od njene ljubavi prema njemu.
172. (XIV) @ena se sjedinjuje sa svojim muèm tako
{to preuzima mo} njegove muèvnosti; ali to zavisi od
njihove me|usobne duhovne ljubavi.
Dokaz za istinitost ovoga ~uo sam direktno iz usta
an|ela.Oni su rekli da se reproduktivna sila koju tro{e
muèvi prima od èna uop{te i to osnaùje njihov ìvot;
pa ène vode ìvot sve ve}eg jednoglasja sa svojim muèvima, proizvode}i, u stvari, uniju du{a i jedinstvo umova. Oni nam objasni{e da je razlog ovome ~injenica da
muèvljeva reproduktivna sila sadrì njegovu du{u, kao i
njegov um u pogledu unutarnjih regiona sjedinjenih sa
du{om. Ovo je, dodado{e oni, omogu}eno od stvaranja,
tako da ~ovekova mudrost, koja ~ini njegovu du{u, postaje vlasni{tvo ène, ~ine}i ih, po re~ima Boga, jednim telom. To je tako|e omogu}eno da se obezbedi da ~ovek,
usled neke fantazije, ne ostavi svoju ènu nakon {to ona
zatrudni. Pa an|eli nastavi{e re~ima da èna obuhvata i
preuzima ìvot svog muà srazmerno njihovoj bra~noj
ljubavi, jer je to ljubav koja, budu}i da je duhovna unija,
povezuje njih dvoje. Oni reko{e da postoji i bezbroj drugih razloga za ove tvrdnje.
173. (XV) @ena, dakle, prima u sebe obli~je svog muà, pa otuda shvata, vidi i ose}a njegove emocije.
Gore navedeni razlozi dokazuju da ène primaju u
sebe ono {to pripada mudrosti njihovih muèva; odnosno,
ono {to je svojstveno njihovim du{ama i umovima, pa ~ine sebe ènama umesto devicama. Razlozi koji su potrebni za ovakav zaklju~ak su slede}i:
a. @ena je stvorena od mu{karca.
b. To proizvodi sklonost ka sjedinjenju, odnosno ponovnom sjedinjenju ène sa svojim muèm.
220
Bra~na ljubav
c. Kao rezultat i u ime tog sjedinjenja sa svojim partnerom, èna je od ro|enja ljubav prema svome muù; a
udajom ona postaje sve ve}a i ve}a ljubav prema njemu,
jer tada ljubav neprekidno zgu{njava svoje misli na sjedinjavanje svoga muà sa sobom.
d. Ona sjedinjuje sa sobom jednog jedinog ~oveka,
pa`njom koju poklanja èljama njegovog ìvota.
e. Sjedinjavanje se postiè pomo}u sfera koje ih obmotavaju i ujedinjuju, sveukupno i pojedina~no, u zavisnosti od kvaliteta bra~ne ljubavi koju èna poseduje, kao i
u zavisnosti od kvaliteta mudrosti u muèvima, koja prima tu ljubav.
f. Sjedinjavanje se tako|e postiè tako {to ène prisvajaju snagu svojih muèva.
g. Iz ovih ~injenica jasno se vidi da se ne{to od muà neprestano kopira na ènu i da se utiskuje u nju kao
da je njeno.
Iz svih ovih razmatranja sledi da se obli~je muà
obrazuje u èni, omogu}avaju}i joj da shvati, vidi i oseti
u sebi {ta se de{ava u njenom muù i da takore}i oseti
sebe u njemu. Razumevanje proizilazi iz komunikacije,
vi|enje iz gledanja, a ose}anje iz dodirivanja. @ena ose}a
kako mu` prima njenu ljubav dodirivanjem njegovih obraza, ruku, {aka i grudi svojim dlanovima. Ovo su mi otkrile tri ène u ku}i i sedam èna u ruì~njaku, kao {to je
opisano u iskustvima, u odeljcima 155bis, 208, 293, 294).
174. (XVI) ôvek ima svoje du`nosti, a èna svoje;
èna ne moè obavljati du`nosti svoga muà, kao ni mu`
njene, i obavljati ih kako treba.
Nema potrebe navoditi du`nosti koje pripadaju muù, odnosno èni da bismo demonstrirali njihovo postojanje; postoji mnogo du`nosti razli~itih vrsta. Svako moè
shvatiti kako da ih svrsta u rod i vrstu, samo ako dozvoli
svom umu da razmisli o njima. Osnovne du`nosti koji221
Emanuel Svedenborg
ma se èna sjedinjuje s muèm su podizanje dece oba
pola, a devoj~ica do uzrasta u kojem se udaju.
175. @ena ne moè obavljati du`nosti koje pripadaju muù, niti mu` moè obavljati du`nosti koje pripadaju
èni. To je zato jer je razlika me|u njima poput razlike
izme|u mudrosti i ljubavi prema mudrosti, ili misli i privrènosti njima ili izme|u intelekta i volje koja ga pokre}e. U du`nostima koje su svojstvene mu{karcima, vode}u
ulogu igra intelekt, misao i mudrost. Ali u du`nostima svojstvenim èni vode}u ulogu igra volja, naklonost i ljubav.
One podsti~u ènu da obavlja svoje du`nosti, kao {to ove
prve podsti~u mu{karca da obavlja svoje. Raznolikost njihovih du`nosti je posledica razli~ite prirode mu{karca i
ène; ali one ipak vode postepenom sjedinjavanju.
Mnogi ljudi misle da ène mogu obavljati du`nosti
mu{karaca, pod uslovom da se sa njima upoznaju dovoljno rano, kao {to to ~ine de~aci. Me|utim, one se mogu
nau~iti da ih obavljaju, ali ne i da sude o njima, a od toga zavisi unutarnja ispravnost njihovih du`nosti. Stoga, ène koje su upu}ene u du`nosti mu{karaca moraju od njih
zatraìti savet kada ne{to treba prosuditi i tada, ako im
se da sloboda, me|u savetima koje dobiju, mogu odabrati
onaj koji odgovara njihovoj ljubavi.
Neki smatraju da ène kao i mu{karci mogu podi}i
pogled svog intelekta u sferu svetlosti koju uìvaju mu{karci i razumevati stvari jednako duboko. Ovo mi{ljenje je podràno pisanjem izvesnih u~enih spisateljica. Ali
kada su ti rukopisi ispitivani u njihovom prisustvu u Duhovnom svetu, ispostavilo se da su proizvodi ne rasu|ivanja i mudrosti, ve} pameti i ve{tine. Ono {to rezultira
iz ova dva kvaliteta je proizvod ugla|enosti i urednosti
kompozicije tako da deluje uzvi{eno i u~eno; ali samo za
one koji svaki prikaz pameti zovu mudro{}u.
Razlog zbog kojeg ni mu{karci ne mogu biti uklju~eni u du`nosti koje su svojstvene ènama i obavljati ih
222
Bra~na ljubav
onako kako treba jeste taj {to oni ne mogu prisvojiti ose}anja èna, koja su umnogome razli~ita od ose}anja mu{karca. To je zato {to su ose}anja i poimanja kod mu{kog
pola druga~ija od stvaranja i kao takva su postala njihovom prirodom, pa jedan od zakona deci Izraela glasi:
@ena da ne nosi mu{koga odela niti ~ovek da se
obla~i u ènske haljine, jer je gad kogod tako ~ini. (5
Moj. 22:5)
Razlog je taj {to se u Duhovnom svetu svako obla~i
prema svojim ose}anjima, a dva odvojena skupa ose}anja
èna i mu{karaca ne mogu se ujediniti sem u li~nostima
dve osobe; nikada u jednoj.
176. (XVII) I ove du`nosti sjedinjuju dvoje u jedno
kako se oni uzajamno pomaù; pa oni zajedno ~ine jedno
doma}instvo.
Ovo je jedna od stvari koje su dobro poznate u svetu: da su du`nosti muà na neki na~in povezane sa du`nostima ène, a du`nosti ène udruène sa muèvljevim;
ove veze i zdruìvanja se postiù i odre|uju njihovom
uzajamnom pomo}i. Ali osnovna du`nost koja povezuje,
udruùje i spaja u jedno du{e i ìvote bra~nog para, jeste
zajedni~ko podizanje dece. U pogledu ovoga du`nosti muà i ène se razlikuju, ali su i povezane. Razlikuju se u
tome {to je hranjenje beba, podizanje dece oba pola i podu~avanje devoj~ica do uzrasta u kojem se udaju i predaju muèvima, du`nost ène. Ali podu~avanje de~aka u
periodu izme|u ranog detinjstva i adolescencije, kao i u
kasnijem periodu sve dok ne postanu nezavisini, du`nost
je muà.
Ove du`nosti su povezane savetovanjem, podr{kom
i mnogim drugim oblicima pomo}i koju jedno pruà drugome. Dobro je poznato da obe ove grupe du`nosti – kako ove koje su sli~ne tako i ove koje su razli~ite, kako ove
koje se dele tako i ove koje su individualne – povezuju te`nje para u jednu, ~iji se rezultat delovanja zove roditeljska
223
Emanuel Svedenborg
ljubav. Isto tako je veoma dobro poznato da ove du`nosti
u pogledu njihovih razlika i njihovog povezivanja ~ine
jedno doma}instvo.
177. (XVIII) Ako se sjedinjuju na opisani na~in, parovi postaju sve vi{e i vi{e jedno.
Ovu tvrdnju treba dokazati, ali ne na osnovu re~i
nekog stanovnika Zemlje, ve} na osnovu re~i onih koji
stanuju na Nebu, jer prava bra~na ljubav vi{e ne postoji
me|u stanovnicima Zemlje. Pored toga, oni su obmotani
krupnim telima, koja zatupljuju i apsorbuju ose}aj da je
bra~ni par jedna osoba i takore}i jedno telo. [tavi{e, oni
u svetu koji vole svoje partnere samo spolja, a ne i iznutra, ne èle ni da ~uju za ovu tvrdnju. Njihove misli o ovoj
temi su nepristojne, budu}i da poti~u iz tela. Me|utim,
kod an|ela na Nebu je druga~ije po{to oni uìvaju nebeske i duhovne oblike bra~ne ljubavi i nisu umotani u
tako krupna tela kao ljudi na Zemlji. Dokaz ove tvrdnje
~uo sam od onih koji su godinama ìveli sa svojim partnerima na Nebu, koji su rekli da se ose}aju toliko sjedinjenima – mu` sa ènom, èna sa muèm – i prisutni u
ovome drugome kao da se nalaze u njegovom telu, iako
su odvojena bi}a.
Kao razlog za ovu pojavu, tako retku na Zemlji,
naveli su ~injenicu da se sjedinjavanje njihovih du{a i
umova ose}a u njihovom telu, jer du{a nije samo najunutarnjiji deo glave, ve} i celog tela; kao i um, koji se
nalazi na pola puta izme|u du{e i tela. Iako se ~ini da
se um nalazi u glavi, on se, u stvari, nalazi u celom telu.
Zato se, reko{e oni, radnje koje smisle du{a i um izvr{avaju odmah iz tela. Stoga su an|eli, nakon {to odbace
svoja tela u prethodnom svetu, kompletne li~nosti. Po{to
su du{a i um tako blisko pripojeni mesu tela da bi bili
u stanju da sprovode i proizvode ishode koje èle, iz toga
sledi da se sjedinjenje ~ovekove du{e i uma sa partnerovim, kao da su jedno meso, ose}a ~ak i u telu. Kada an|eli
224
Bra~na ljubav
ovo reko{e, ~uh kako duhovi koji su stajali pored kaza{e
da su ovo stvari transcedentne an|eoske mudrosti; ali ovo
su bili prirodni racionalni duhovi, a ne duhovni racionalni duhovi.
178. (XIX) Oni koji uìvaju pravu bra~nu ljubav
ose}aju se sjedinjenom osobom i jednim telom.
Ova tvrdnja treba da bude dokazana, ne sa usana nekog stanovnika zemlje, ve} Neba jer danas prava bra~na
ljubav ne postoji me|u ljudima na Zemlji. Pored toga,
stanovnike Zemlje omotavaju golema tela, koja zatupljuju i apsorbuju ose}aj da je bra~ni par jedno bi}e i, takore}i, jedno telo. [tavi{e, oni, u svetu, koji svoje partnere
vole samo spolja, a ne i iznutra, nisu voljni ni da slu{aju
ove navode. Njihovo mi{ljenje na ovu temu je besramno,
budu}i da proizilazi iz tela. Me|utim, druga~ije je kod
an|ela na Nebu, jer oni uìvaju nebeske i duhovne oblike
bra~ne ljubavi i oni nisu omotani tako golemim telima
kao ljudi na Zemlji. Oni koji su vekovima ìveli sa svojim
partnerima na Nebu posvedo~ili su da se ose}aju toliko
sjedinjenim, mu` sa ènom, èna sa muèm i prisutnim
jedno u drugome, kao da se nalaze u telu ovog drugog,
iako su dva odvojena bi}a.
Kao razlog ove pojave, tako retke na Zemlji, naveli
su ~injenicu da se sjedinjavanje njihovih du{a i umova
ose}a u telu, jer du{a nije samo najdublji deo glave, ve}
i celog tela; pa tako i um, koji je na pola puta izme|u
du{e i tela. Iako se ~ini da je um u glavi, on je u stvari
u celom telu. Oni kaù da zbog toga radnje koje du{a i
um namere, telo odmah sprovodi. To je tako|e razlog i
{to an|eli, nakon odbacivanja svojih tela u prethodnom
svetu, postaju kompletne li~nosti. Sada, po{to su du{a i
um tako blisko prisajedinjene mesu tela da bi bile u stanju da sprovode i proizvode efekte koje èle, odatle sledi
da se sjedinjavanje du{e i uma sa partnerovim ose}a i u
telu, kao da je jedno. Kada an|eli izneso{e ove tvrdnje,
225
Emanuel Svedenborg
~uh kako duhovi koji su stajali pored govore da su ovo
stvari od transcedentne an|eoske mudrosti; ali to su bili
prirodni racionalni duhovi, a ne duhovni racionalni duhovi.
179. (XX) Prava bra~na ljubav je u svojoj su{tini
unija du{a, veza umova i te`nja ka sjedinjenju u grudima i telom.
O uniji du{a i jedinstvu umova je bilo re~i gore (odeljak 158). Razlog zbog kojeg se te`nja prema povezivanju ose}a u grudima, jeste taj {to su grudi mesto zasedanja
i kraljevski sud, a telo je grad sa svim ljudima u njemu.
Grudi su mesto zasedanja zato {to svi uticaji koje du{a
i um vr{e na telo prvo idu u grudi. One su kao kraljevski
sud, jer imaju kontrolu nad svim delovima tela, kao sedi{te srca i plu}a; srce preko krvi {iri svoj uticaj svuda,
a plu}a disanjem. O~igledno je da je telo kao grad sa
svim narodom u njemu.
Kada se du{e i umovi bra~nog para sjedine, a prava
bra~na ljubav je ta koja ih sjedinjuje, ta divna unija prvo
osvaja njihove grudi, pa kroz njih njihova tela, proizvode}i te`nju za sjedinjavanjem. Tu se ne zaustavlja, jer
bra~na ljubav upravlja svoje napore prema najnièm nivou da bi realizovala svoja blaèna zadovoljstva u svoj
njihovoj puno}i. Kako su grudi raskrsnica puteva, o~igledno je za{to je bra~na ljubav u njima na{la mesto za svoja delikatna ose}anja.
180. (XXI) Stanja ove ljubavi su nevinost, mir, spokojstvo, prisno prijateljstvo, potpuno poverenje i èlja,
koje dele um i srce svakog od njih, da onom drugom u~ine sve dobro {to mogu. Sve ove stvari proizvode sre}u,
blaènstvo, radost i zadovoljstvo, a iz njihovog ve~nog
uìvanja proisti~e nebeska sre}a.
Razlog zbog kojeg bra~na ljubav uìva i zbog kojeg
predstavlja izvor ovih stanja, jeste taj {to je ona proizvod
braka dobra i istine, braka koji dolazi od Boga. Priroda
226
Bra~na ljubav
je ljubavi da èli da se poveè sa predmetom svoje iskrene ljubavi, da pruì zadovoljstvo drugome i da dobija
sopstvena zadovoljstva od njega. Bezmerno vi{e ~ini Boànska ljubav u Bogu za ~oveka, kojeg je On stvorio da
prima ljubav i mudrost koje dolaze od Njega. Kako je On
stvorio ~oveka da prima, mu{karca da prima mudrost, ènu da prima ljubav prema mudrosti svog muà, On je tako
bra~nu ljubav ulio u najdublje regione ljudskog bi}a – kao
sredstvo postizanja sveg blaènstva, sre}e, radosti i zadovoljstva – koji proizilaze isklju~ivo iz Njegove Boànske
ljubavi preko Njegove Boànske mudrosti zajedno sa ìvotom i ulaze u ljudska bi}a. Stoga to uti~e na one koji
uìvaju pravu bra~nu ljubav, jer su oni jedini koji ovo primaju. Ovde se navode nevinost, mir, spokojstvo, prisno prijateljstvo, potpuno poverenje i èlja koju dele um i srce da
se drugome u~ini sve dobro {to se moè, jer nevinost i mir
pripadaju du{i, spokojstvo umu, prisno prijateljstvo grudima,
potpuno poverenje srcu, a èlja da se drugome u~ini sve
dobro {to se moè pripada telu, kao rezultat ovih drugih.
181. (XXII) Nema na~ina da ovo moè postojati osim
u braku jednog ~oveka s jednom ènom.
Ovaj zaklju~ak proizilazi iz svega gore navedenog i
to je i zaklju~ak koji }e se izvu}i iz svega {to }e dalje
biti re~eno. Zato nema potrebe za nekom posebnom diskusijom koja bi to dokazivala.
*****
182. Na ovom mestu nave{}u dva moja iskustva od
kojih je ovo prvo.
Nekoliko nedelja nakon sastanka na Parnasu, ~uh
glas sa neba koji re~e: „Na Parnasu }e biti odràn jo{ jedan sastanak; do|i, mi }emo ti pokazati put.“
Ja se uputih ka njemu i kada se pribliìh videh da
na Helikonu stoji ~ovek sa trubom, koja mu je sluìla da
227
Emanuel Svedenborg
objavi i sazove sastanak.Videh i ljude iz grada Ateneuma
i okoline kako se penju isto kao i pre, a me|u njima i tri
prido{lice iz sveta. Sva trojica bila su iz hri{}anskog sveta, jedan je bio sve{tenik, drugi politi~ar, a tre}i filozof.
Gra|ani su zabavljali prodo{lice razgovorom o raznim temama, prvenstveno o mudrim ljudima starog doba koje
su navodili poimenice. Prido{lice ih upita{e da li }e ih mo}i videti. Oni im odgovori{e da ho}e i da }e ih mo}i i
pozdraviti ako to budu èleli jer im nije te{ko pri}i.
Oni upita{e za Demostena, Diogena i Epikura. „Demosten“, odgovori{e oni, „nije ovde, nego je tamo gde ìvi
Platon. Diogen sa svojom {kolom boravi pod Helikonom,
jer on svetska pitanja smatra bezna~ajnim i razmi{lja samo o nebeskim pitanjima. Epikur ìvi na zapadnoj granici
i ne pose}uje nas, jer mi pravimo razliku izme|u dobrih
i zlih ose}anja; mi tvrdimo da dobra ose}anja pripadaju
mudrosti, a da su joj zla ose}anja suprotstavljena.“
Po{to se pope{e na brdo Parnas, neki ~uvari doneso{e vodu sa lokalnog izvora u kristalnim kr~azima rekav{i:
„Ovo je voda sa izvora za koji se u drevnim mitovima
kaè da je otvoren kopitom konja zvanog Pegaz, a kasnije je posve}en devojkama kojih je bilo devet14. Ali pod
krilatim konjem Pegazom oni su mislili na razumevanje
istine koja vodi mudrosti. Njegova kopita su ozna~avala
iskustva koja poti~u prirodnu inteligenciju. Devet devojaka su ozna~avale znanje i u~enje svake vrste. Ove pri~e
se danas zovu mitovima, ali one su saobraznosti, na~in
izraàvanja koji su koristili prvi ljudi.“
„Nemojte se ~uditi“, obrati{e se trima prido{licama
njihovi saputnici. „ûvari su nau~eni da to objasne. Ispijanjem vode sa izvora mi razumemo istine kojima nas u~e,
a pomo}u istina vrste dobra i tako postajemo mudri.“
Nakon toga oni odo{e u Paladijum, a tri prodo{lice
iz sveta, sve{tenik, politi~ar i filozof po|o{e sa njima. Tada
14 Ina~e poznatih kao Muze. (Prim. prev.)
228
Bra~na ljubav
oni koji su nosili lovorike i sedeli za stolovima upita{e:
„[ta ima novo na Zemlji?“
„Evo novosti“, odgovori{e oni. „Tu je neko ko tvrdi
da govori sa an|elima i ima otvoren uvid u Duhovni svet
te moè da vidi isto kao u Prirodnom svetu. On nam je
ispri~ao novosti otud, me|u kojima su i slede}e. ôvek,
kazuje on, nastavlja da ìvi kao ~ovek nakon smrti, ba{
onako kako je nekada ìveo u svetu. On nosi ode}u i nakit isto kao {to je to ~inio ranije u svetu. On ose}a glad
i è|, jede i pije kao i ranije u svetu. On uìva u zadovoljstvima braka, kao i ranije u svetu. On ide da spava
i budi se kao i ranije u svetu. Taj svet ima kopno i jezera, planine i brda, ravnice i doline, izvore i reke, parkove
i {ume. Ima i palate i ku}e, gradove i sela, kao i Prirodni
svet. Ima pismo i knjige, zvani~ne pozicije i poslove, drago kamenje, zlato i srebro. Ukratko, svaka pojedina~na stvar
koja postoji na Zemlji postoji i u njemu, samo {to je na
Nebu mnogo savr{enija. Jedina razlika je u tome {to je sve
u Duhovnom svetu duhovnog porekla, pa je stoga duhovno, jer poti~e od tamo{njeg sunca, koje je ~ista ljubav.
U Prirodnom svetu sve je prirodnog porekla, pa je prirodno i materijalno, jer poti~e od njegovog sunca, koje je
~ista vatra. Unajkra}e re~eno, ~ovek je nakon smrti kompletna osoba, zapravo kompletnija nego {to je bio ranije
u svetu. Jer je ranije u svetu imao telo napravljeno od
materije, a u Duhovnom svetu on ima duhovno telo.“
Nakon ovog govora, mudri ljudi antike upita{e {ta
se o ovome misli na Zemlji. „Mi znamo“, reko{e ova trojica, „da je to istina, jer se nalazimo ovde i sve smo ispitali i istraìli. Ali }emo re}i kakve se izjave i zaklju~ci
o ovome izvode na Zemlji.“
Prvi uze re~ sve{tenik. On re~e da je sve{tenstvo,
kada ih je prvi put ~ulo, nazvalo ove stvari vizijom, potom izmi{ljotinama da bi kasnije govorili da su videli duhove. Kona~no su se zbunili i rekli: „Verujte ako èlite.
Mi smo vas dosad u~ili tome da ~ovek ne}e imati telo
229
Emanuel Svedenborg
nakon smrti do Sudnjeg dana.„Zar me|u njima nema“,
upita{e ovi, „dovoljno inteligentnih koji su u stanju da
im dokaù i da ih ubede u istinu da ~ovek nastavlja da
ìvi kao ~ovek posle smrti?“
Sve{tenik re~e da ima nekih koji nude dokaze, ali
nisu u stanju da ubede. Ti koji nude dokaze tvrde da je
suprotno zdravom razumu verovati da osoba ne nastavlja
da ìvi kao osoba do na Sudnji dan, a da je u me|uvremenu bestelesna du{a. „[ta je“, reko{e, „du{a i {ta je ona
u me|uvremenu? Sigurno nije dah ili da{ak vetra koji
lepr{a u vazduhu ili ne{to {to se nalazi u sredi{tu Zemlje,
u ne~emu {to se zove Pu. Da li to du{e Adama i Eve i svih
njihovih potomaka ve} {est hiljada godina ili {ezdeset
vekova lete okolo u prostoru? Ili su zatvorene u utrobi
Zemlje ~ekaju}i Sudnji dan? Ima li i{ta tu`nije i àlosnije od takvog jednog ~ekanja? Zacelo se njihova sudbina
moè uporediti sa sudbinom zatvorenika u tamnici, okovanih ruku i nogu. Ako je to sudbina koja o~ekuje ljude
nakon smrti, zar ne bi bilo bolje da se ra|amo kao magarci nego kao ljudska bi}a? Definitvno je nerazumno
verovati da se du{a moè ponovo obu}i u svoje telo kada
telo pojedu crvi, pacovi ili ribe. Ili da }e se novo telo obaviti oko skeleta koji je sprèn suncem ili pretvoren u pra{inu. Kako bi se takve smrdljive grupe tela mogle okupljati
i sjedinjavati s du{ama?“
„Ali kad ~uju takve argumente“, re~e sve{tenik, „oni
ne nude nikakav razuman odgovor, ve} pribegnu svojoj
veri i kaù: ’Mi razum drìmo pokornim veri.‘ Njihov
odgovor na pitanje o onima koji }e ustati iz grobova na
Sudnji dan be{e: ’To je zadatak Svemo}noga, a kad neko
govori o svemo}i i veri, razum se povla~i.‘ Mogu vam
re}i da tada zdrav razum ne predstavlja ni{ta i neki ga
smatraju privi|enjem. Oni su, u stvari, u stanju da zdravom razumu kaù da je lud.“
ûv{i ovo, mudri ljudi Gr~ke reko{e: „Zar se ovi
paradoksi ne ru{e sami od sebe kao kontradiktorni? Pa
230
Bra~na ljubav
ipak, u dana{njem svetu ih ~ak ni zdrav razum ne moè
oboriti! Ima li paradoksalnijeg verovanja od ovog vezanog za Sudnji dan: da }e tada univerzum doìveti svoj
kraj, zvezde pasti sa neba na zemlju (koja je manja od zvezda), a da }e se tela ljudskih bi}a, ~ije su le{eve ili mumije konzumirali ljudi15 ili su se raspala, ponovo pridruìti
njihovom du{ama. Kad smo mi bili u svetu, mi smo verovali u besmrtnost ljudskih du{a na osnovu razumskog
zaklju~ivanja; i mi smo na{li mesto za blaène du{e, koje
smo nazvali Jelisejska polja, veruju}i da su one obli~ja ili
pojave ljudskih bi}a, mada ne`ne budu}i da su duhovne.“
Nakon ovog govora oni se okrenu{e drugom prido{lici, koji je u svetu bio politi~ar. On priznade da nije
verovao u ìvot nakon smrti i da je pri~e koje je slu{ao
o tome smatrao izmi{ljenima i izma{tanima. „Kada sam
razmi{ljao o tome“, re~e on „govorio sam: Kako du{e
mogu biti tela? zar svaki deo ~ovekovog tela ne leì mrtav u grobu? zar o~i nisu tamo? kako onda on moè da
vidi? zar u{i nisu tamo? kako onda on moè da ~uje? kako on moè imati usta da njima govori? Ako i{ta od ~oveka nastavlja da ìvi nakon smrti, moè li to biti i{ta
drugo do vrsta utvare? Kako utvara moè jesti ili piti? kako ona moè uìvati zadovoljstva braka? odakle joj ode}a, ku}a, hrana i sli~no? Utvare su vazdu{asta obli~ja koja se ~ine da postoje, ali ne postoje. Kada sam bio u
svetu, moje razmi{ljanje o ìvotu ljudi posle smrti bilo
je ovakvo i sli~no. Ali sada kada sam sve video i dodirnuo svojim rukama, ube|en sam svim svojim ~ulima da
sam ista osoba kakva sam bio i u svetu, i sada znam da
nisam svestan da ìvim iole druga~ije nego {to sam ìveo
ranije sem na osnovu ~injenice da je moj razum sada
zdraviji. Vi{e puta sam se postideo zbog onoga o ~emu sam
razmi{ljao.“
15 Delovi mumija su ponekad kori{}eni kao lek; videti Prava hri{}anska
vera 160.5. (Prim. prev.)
231
Emanuel Svedenborg
Filozof ispri~a sli~nu pri~u s tom razlikom {to je on
pripisivao novosti koje je slu{ao o ìvotu nakon smrti mi{ljenjima i teorijama koje je prikupljao od drevnih i modernih mislilaca.
Mudri ljudi bili su za~u|eni kada su ovo ~uli. Oni
koji su pripadali Sokratovoj {koli reko{e da na osnovu
ovih novosti sa Zemlje zaklju~uju da se unutarnji regioni
~ovekovog uma postepeno zatvaraju. Sada u svetu vera
u laì sija kao istina, a budalasta pamet kao mudrost. Svetlost mudrosti je od njihovog vremena naovamo potonula iz unutra{njosti mozga u usta ispod nosa; gde se ta
svetlost ~ini o~ima kao sjaj na usnama, a govor usana
zvu~i kao mudrost.
ûv{i ovo, jedan od pristalica re~e: „Kako su glupi
umovi onih koji ìve danas na Zemlji! Voleo bih da su
nam ovde u~enici Heraklitovi i Demokritovi, koji u svemu nalaze razlog za smeh i suze. ûli bismo grohotan smeh
i mnoge tugovanke.“
Kada se sastanak zavr{io, doma}ini pokloni{e trima
prido{licama sa Zemlje uspomene na njihovu zemlju, bakarne plo~e ispisane nekim hijeroglifima. Ovi ih poneso{e sa sobom.
183. Drugo iskustvo
U isto~noj ~etvrti preda mnom se pojavi {uma palminog drve}a i lovora pore|anog u obliku spirale. Ja pri|oh i u|oh, hodaju}i du` vi{e krivudavih staza dok na kraju
ne ugledah vrt, koji je zauzimao centralni deo {ume. Tu se
nalazio mali most koji je delio taj vrt, sa jednom kapijom
prema {umi a drugom prema vrtu. Kada pri|oh, jedan
~uvar mi otvori kapije. Upitah ga kako se ova ba{ta zove.
„Adramandoni“, odgovori on, „{to zna~i zadovoljstva bra~ne ljubavi.“
U|oh i videh maslinovo drve}e, izme|u ~ijih stabala
se prostirala i sa kojih je visila vinova loza. Ispod i izme|u stabala rasli su cvetni `bunovi. U sredini se nalazio
232
Bra~na ljubav
travnati krug na kojem su u parovima sedeli muèvi i ène, i mladi}i i devojke. Po sredini kruga bilo je uzvi{enje, sa fontanom koja je vodu izbacivala visoko zbog siline
mlaza. Kada pri|oh bliè, ugledah dva an|ela, obu~ena u
grimizno i crveno, kako razgovaraju sa onima koji su sedeli na travi; pri~ali su o izvoru bra~ne ljubavi i njenim
zadovoljstvima. Kako je ljubav bila predmet razgovora,
ovi su slu{ali ùdno i pa`ljivo, uzneseni govorom an|ela
kao vatrom ljubavi.
Ono {to sam razabrao iz njihovog razgovora moglo
bi se sabrati ovako. Razgovor su zapo~eli te{ko}ama istraìvanja, pri~aju}i kako je te{ko otkriti izvor bra~ne ljubavi, jer je Boànsko-nebeski; koji je Boànska ljubav,
Boànska mudrost i Boànska svrha, troje koje dolazi kao
jedno od Boga. One se ulivaju u du{u ~oveka kao jedno,
a kroz du{u u um. Odatle idu u ~ovekove unutarnje ose}aje i misli, prolaze}i dalje u èlje koje su blisko povezane sa telom, a iz njih, kroz grudi u podru~je genitalija,
gde se sve stvari koje poti~u iz prvotnog izvora sakupljaju i zajedno sa ovima koje slede ~ine bra~nu ljubav.
Nakon toga, an|eli reko{e: „Hajde da op{timo kroz
pitanja i odgovore, jer ako se ne{to samo slu{a ono se moè trenutno razumeti, ali utisak ne traje ako slu{alac i sam
ne razmi{lja o tome i ne postavlja pitanja.“
Tada neko iz gomile parova re~e an|elima: „Mi smo
~uli da je izvor bra~ne ljubavi Boànsko-nebeski, jer
rezultira iz Bo`jeg uticaja na ljudske du{e. S obzirom da
je od Boga, to su ljubav, mudrost i svrha, tri su{tinska
elementa koja skupa ~ine jednu Boànsku su{tinu. Ni{ta
ne moè do}i od Boga sem onoga {to pripada Njegovoj
Boànskoj su{tini, niti se i{ta drugo moè uliti u unutarnji deo ~oveka, koji zovemo njegovom du{om. Ova tri elementa se, kako se spu{taju kroz telo, pretvaraju u analogne
i saobrazne stvari. Zato na{e prvo pitanje glasi: [ta se podrazumeva pod tre}im elementom koji dolazi od Boànskog i zove se svrhom?“
233
Emanuel Svedenborg
An|eli odgovori{e da su ljubav i mudrost bez svrhe
samo apstraktni na~ini razmi{ljanja, koji nakon kratkog zadràvanja u umu prohuje kao vetar. „Ali“, reko{e, „to dvoje
se spajaju u svrsi, postaju}i jedno koje se zove stvarnim.
Ljubav ne moè po~ivati sem u akciji, jer je ljubav sami princip koji pokre}e ìvot. Ni mudrost ne moè nastati i opstati, sem kao rezultat ljubavi i deluju}i zajedno sa njom. To
delovanje je svrha. Tako dolazimo do definicije svrhe: ~injenje dobra iz ljubavi putem mudrosti. Svrha je samo dobro.“
Kako sve troje – ljubav, mudrost i svrha uti~u u du{u ~oveka, na osnovu toga se moè zaklju~iti za{to se
kaè da je sve dobro od Boga. Jer sve {to se ~ini iz ljubavi putem mudrosti je dobro, a svrha je tako|e ne{to {to
se ~ini. [ta je ljubav bez mudrosti do la`? I {ta su ljubav
i mudrost zajedno bez svrhe do stanje uma? Ali ljubav i
mudrost zajedno sa svrhom ne samo da ~ine ~oveka ve}
su one ~ovek. Zapravo, ma koliko da deluje iznena|uju}e, one su uzrok ljudske reprodukcije. Jer ~ovekovo seme
sadrì njegovu du{u u savr{enom ljudskom obliku, obmotanu naj~istijom supstancom u prirodi, iz koje se u materici majke razvija telo. Ovo je najvi{a i krajnja svrha
koju vr{i Boànska ljubav preko Boànske mudrosti.
„Zaklju~ak koji se moè izvesti“, reko{e an|eli na
kraju, „jeste taj da sva plodnost, svo razmnoàvanje i sva
reprodukcija poti~u iz ljubavi, mudrosti i svrhe koje nam
dolaze od Boga. One se ulivaju od Boga direktno u du{u
~oveka, indirektno u du{e ìvotinja, i jo{ indirektnije u unutra{nja podru~ja biljaka. Sve ovo se realizuje u krajnjem
podru~ju iz prvog. Jasno je da su plodnost, razmnoàvanje
i reprodukcija sredstva neprestanog stvaranja; a jedini mogu}i izvor stvaranja je Boànska ljubav preko Boànske mudrosti u Boànskoj svrsi. Stoga se sve u univerzumu proizvodi
i stvara na osnovu svrhe, kroz svrhu i da bi sluìlo svrsi.“
Potom ovi koji su sedeli na travnatom breùljku upita{e an|ele: „Odakle dolaze zadovoljstva bra~ne ljubavi,
koja su nebrojena i neizreciva?“
234
Bra~na ljubav
An|eli odgovori{e da ona dolaze iz svrhe ljubavi i
mudrosti. To se moè videti na osnovu ~injenice da {to
vi{e neko voli da bude mudar radi istinske svrhe, utoliko
se pove}ava zanos i mo} njegove bra~ne ljubavi. Ovo dvoje zajedno su mera njegovog zadovoljstva. To je rezultat
svrhe, jer ljubav i mudrost nalaze zadovoljstvo jedna u
drugoj igraju}i se kao deca; a kako odrastaju, sjedinjuju
se u veselju. To se de{ava, recimo, kroz veridbu, ven~anje, brak i dobijanje dece; a nastavlja se u razli~itim oblicima zauvek. Ovo su odnosi izme|u ljubavi i mudrosti
kada podupiru svrhu sa~injenu od njih; ova zadovoljstva
je u po~etku nemogu}e osetiti, ali kako postepeno silaze
i ulaze u telo postaju sve primetnija. Put kojim se kre}u
vodi od du{e u unutarnje regione ~ovekovog uma, iz njih
u spolja{nje regione, iz ovih u grudnu {upljinu, a iz nje
u region genitalija.
Ove nebeske bra~ne igre u du{i prolaze od ~oveka
prili~no nezapaèno, ali se odatle one spu{taju u unutarnje regione uma kao ose}anje mira i nevinosti i u spoljne
regione uma kao ose}anja blaènstva, veselja i zadovoljstva. U grudnoj {upljini, me|utim, one preuzimaju ose}anja zadovoljstva bliskog prijateljstva, a u gentitalnom
regionu, kao rezultat uticaja koji neprestano dolazi od du{e zajedno sa pravim ose}anjem bra~ne ljubavi, ose}anje
krajnjeg zadovoljstva. Kako ove bra~ne igre ljubavi i mudrosti koje se igraju u du{i napreduju ka grudnoj {upljini,
one traju, i u toj {upljini ~ine da se ose}aju kao bezgrani~ni niz zadovoljstava. Na ra~un odli~ne saradnje koja
postoji izme|u grudne {upljine i genitalne regije, ova zadovoljstva postaju zadovoljstva bra~ne ljubavi. Ona prevazilaze sva zadovoljstva koja su poznata na Nebu i u svetu,
zato {to je svrha bra~ne ljubavi uzvi{enija od svih drugih,
jer je stvaranje ljudske vrste, te otuda i Neba an|ela.
An|eli nastavi{e da govore da oni koji ne vole da
su mudri u ime svrhe koja dolazi od Boga ne znaju ni{ta
o bezbrojnim razli~itim zadovoljstavima koja nastaju iz
235
Emanuel Svedenborg
prave bra~ne ljubavi. „Jer“, reko{e oni, „kod onih koji ne
vole da postanu mudri od pravih istina, ve} vole da su
zalu|eni laìma, ludo{}u koja ih vodi da iz neke ljubavi
~ine zle postupke, put do du{e se blokira. Zbog toga se
nebeske bra~ne igre ljubavi i mudrosti u du{i zaustavljaju i prekidaju; a zajedno sa njima i bra~na ljubav, njen
zanos, mo} i zadovoljstva.“
ûv{i ovo, slu{aoci izjavi{e da su oni shvatili da je
bra~na ljubav srazmerna ljubavi prema mudrosti u ime
svrhe koja dolazi od Boga. An|eli to potvrdi{e. Tada se
na glavama nekih od njih pojavi{e venci od cve}a; kada
upita{e za{to, an|eli odgovori{e: „Zato {to je njihovo razumevanje ove teme dublje.“ Tada oni napusti{e ba{tu sa
an|elima u sredini.
236
IX
PROMENA STANJA @IVOTA KOJU U
MU[KARCIMA I @ENAMA PROIZVODI BRAK
184. U~enim i mudrim ljudima dobro je poznato {ta
se podrazumeva pod stanjem ìvota i njegovim promenama, ali kako to nije poznato neobrazovanima i prostima,
moram zapo~eti tako {to }u re}i ne{to o ovoj temi. Stanje
ìvota osobe zna~i kakva je to vrsta osobe. Kako svako
ima dve sposobnosti koje ~ine njegov ìvot, koje se zovu
intelekt i volja, stanje ìvota osobe zna~i kakva je on
osoba u pogledu njegovog intelekta i njegove volje. Iz ovoga se vidi da promena stanja ìvota zna~i promenu u tome kakva je on vrsta osobe u pogledu toga {ta }e uraditi
sa intelektom, a {ta sa voljom. Svako se neprestano menja u pogledu ovoga dvoga; ali postoji razlika u promenama koje on iskusi pre braka i posle stupanja u brak. Cilj
ovog poglavlja je da ovo dokaè, i to slede}im redom.
I
Stanje ìvota ~oveka trpi neprestane promene od
ranog detinjstva do kraja ìvota, i nakon toga
zauvek.
II Isto se de{ava unutarnjoj formi, koja je forma
njegovog duha.
III Ove promene se razlikuju kod mu{karaca i kod
èna, jer su mu{karci od stvaranja oblici znanja,
inteligencije i mudrosti, a ène oblici ljubavi
prema tim stvarima u mu{karcima.
237
Emanuel Svedenborg
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
XIII
XIV
XV
XVI
XVII
238
ôvek moè uzdi}i um na vi{i stepen svetlosti,
èna na ve}i stepen toplote; èna ose}a zadovoljstvo svoje toplote na svetlosti svog muà.
Mu{karci i ène imaju razli~ita stanja ìvota pre
braka i nakon stupanja u brak.
U slu~aju bra~nih parova, njihova stanja ìvota
se menjaju nakon stupanja u brak i razvijaju
kako se njihovi umovi spajaju bra~nom ljubavlju.
Brak tako|e proizvodi razli~ite oblike u du{ama
i umovima bra~nih parova.
@ena se zaista oblikuje u ènu svom muù kao
{to je opisano u Postanju.
Ovo oblikovanje èna obavlja u tajnosti, i na to
se misli pod re~ima da je èna stvorena dok je
~ovek spavao.
Ovo oblikovanje obavlja se tako {to èna sjedinjuje svoju volju sa unutarnjom voljom svoga muà.
Cilj ovoga je da se volja dva bi}a pretvori u
jednu i da dvoje postanu jedno bi}e.
Ovo oblikovanje obavlja èna prisvajanjem muèvljevih ose}anja.
Ovo oblikovanje obavlja èna primanjem onoga
{to {iri du{a njenog muà, sa zadovoljstvom koje
proizilazi iz ~injenice da ona èli da bude ljubav
prema mudrosti svoga muà.
Na ovaj na~in devojka se oblikuje u ènu, a
mladi} u muà.
U braku jednog ~oveka sa jednom ènom,
izme|u kojih postoji prava bra~na ljubav, èna
postaje sve vi{e ènom, a mu` sve vi{e muèm.
Tako se postepeno, njihovi oblici ~ine sve savr{enijim i plemenitijim iznutra.
Deca ro|ena od para koji uìva pravu bra~nu
ljubav, nasle|uju od svojih roditelja princip braka dobra i istine, koji im pruà sklonost i sposobnost da osete {ta treba da rade sa mudro{}u
Bra~na ljubav
kad je u pitanju sin, i da vole u~enje mudrosti
kad je u pitanju }erka.
XVIIITo se de{ava jer je detinja du{a od oca, a njena
odora od majke.
185. (I) Stanje ìvota ~oveka trpi neprestane promene od ranog detinjstva do kraja ìvota, i nakon toga
zauvek.
Stanja ìvota osobe se generalno nazivaju ranim detinjstvom, detinjstvom, mlado{}u, zrelo{}u i staro{}u. Dobro je poznato da svaka osoba, ako poìvi u svetu, postepeno prelazi iz jednog u drugo stanje, od prvog do poslednjeg. Prelazak iz jednog doba u drugo nije primetan,
sem po prolasku vremena; ali razumljivo je da razvoj napreduje od trenutka do trenutka, tako da predstavlja neprestani proces. Ono {to se de{ava sa ~ovekom je sli~no
onome {to se de{ava sa drvetom, koje od trenutka kada
se seme zasadi u zemlju raste i postaje sve ve}e svakoga
minuta, i ~ak i u najkra}em vremenskom intervalu. Ovi
trenutni pomaci tako|e su promena stanja, jer svaki dodaje ne{to onom prethodnom, {to usavr{ava njegovo stanje.
Promene koje se de{avaju na unutarnjim nivoima
osobe de{avaju se u savr{enijem sledu od onih koje se
de{avaju na spolja{njim nivoima. To je zato {to se ~ovekovi unutarnji nivoi – tu mislim na ono {to pripada njegovom umu i duhu – nalaze na ve}em stupnju od spoljnih
nivoa; a hiljade doga|aja se odigra na tom vi{em stupnju
dok se jedan doga|aj odigra na spolja{njem nivou u isto
vreme. Promene koje se odigravaju na unutarnjim nivoima su promene stanja volje, u pogledu ose}anja, i intelekta u pogledu misli. U ovom odeljku misli se prvenstveno na progresivne promene stanja ose}anja i misli.
Promene stanja koja trpe dve sposobnosti ili tipa ìvota osobe nastavljaju se od ranog detinjstva do kraja ìvota, i nakon toga zauvek. To je zato {to ne postoje granice
239
Emanuel Svedenborg
znanja, jo{ manje inteligencije, a ponajmanje mudrosti.
Njihovo beskrajno i ve~no prostiranje posledica je Beskona~nog i Ve~nog koji je njihov izvor. To je poreklo filozofske maksime starih |aka: da se sve moè ve~no deliti; a mi ovome moèmo dodati: da se sve moè isto tako
i ve~no mnoìti. An|eli tvrde da ih Bog usavr{ava u mudrosti zauvek, {to je isto {to i beskona~no, jer je ve~nost
beskona~nost vremena.
186. (II) Isto se de{ava unutarnjoj formi, koja je
forma njegovog duha.
Razlog {to ona neprestano trpi promene u skladu sa
promenama stanja ~ovekovog ìvota jeste taj {to ni{ta ne
postoji dok ne dobije formu, a ~ovekovo stanje je to koje
stvara njegovu formu. Stoga je svejedno da li kaèmo da
se stanje ~ovekovog ìvota menja ili da se njegova forma
menja. Sva ~ovekova ose}anja i misli imaju formu, pa
tako dolaze iz forme, jer su forme njhove realizacije; ako
ose}anja i misli mogu postojati a da se ne realizuju, oni
onda mogu postojati i u lobanjama bez mozga. To je umnogome sli~no mogu}nosti gledanja bez oka, ili slu{anja bez
uha, ili probanja bez jezika; ovi organi su sredstva pomo}u kojih se ova ~ula realizuju i oni su njihova forma,
kao {to je to dobro poznato.
Razlog za{to se ìvotna stanja neprestano menjaju,
kao i njihova forma u ~oveku jeste istinito u~enje mudrih
ljudi pro{losti i dana{njice da je nemogu}e da dve stvari,
a jo{ manje vi{e njih, budu apsolutno identi~ne.Tako, na
primer, ne postoje dve osobe – a kamoli vi{e njih – koje
imaju isto lice. Isto vaì i za stvari koje slede jedna za
drugom; nijedno ìvotno stanje nije potpuno isto kao ono
koje mu prethodi. Iz ovoga sledi zaklju~ak da se stanje
ìvota ~oveka neprestano menja, kao i njegova forma, naro~ito njegovih unutarnjih regiona. Me|utim, kako nas ova
pitanja ne u~e ni~emu {to se ti~e braka, ve} samo pripremaju put za upoznavanje sa temom, i zato {to su ona
240
Bra~na ljubav
filozofska istraìvanja zasnovana na intelektu, pa ih neki
ljudi ne}e mo}i shvatiti, ja }u se nakon ovih nekoliko
napomena ovde zaustaviti.
187. (III) Ove promene se razlikuju kod mu{karaca
i kod èna, jer su mu{karci od stvaranja oblici znanja,
inteligencije i mudrosti, a ène oblici ljubavi prema tim
stvarima u mu{karcima.
Gore je obja{njeno (odeljak 90) da je ~ovek stvoren
kao oblik intelekta, a èna kao oblik ljubavi prema intelektu mu{karca. Iz toga sledi da su promene stanja, koje
se de{avaju sukcesivno i kod mu{karaca i kod èna od
detinjstva do zrelosti, namenjene upotpunjavanju forme
intelekta u mu{karcu i volje u èni. Zato se kaè da se promene u mu{karcu razlikuju od promena u èni. Ali u oba
slu~aja se spolja{nja forma, forma tela, upotpunjuje u skladu sa unutarnjom formom, formom uma. Jer um deluje
na telo, a ne obratno. To je razlog za{to deca na Nebu
rastu i postaju ljudi, stasa i izgleda koji je u skladu sa razvojem njihove inteligencije. Druga~ije je u slu~aju dece
na Zemlji, jer su ona, poput ìvotinja, umotana u materijalno telo. Ona se, me|utim, slaù u tome {to prvo dobijaju u sklonosti prema objektima koji zadovoljavaju njihova
telesna ~ula, a onda postepeno prema onima koji podsti~u
proces unutarnjeg razmi{ljanja; i postepeno prema onim stvarima koje njihovu volju ispunjavaju ose}anjima. U trenutku kada se na|e na vremenskoj prekretnici iz nezrelosti
u zrelost, javlja se te`nja prema braku.To je naklonost
devojaka prema mladi}ima, i mladi}a prema devojkama.
Kako mlade ène na Nebu, ba{ kao i ove na Zemlji,
poseduju uro|enu pamet da sakriju svoju te`nju prema
braku, ni mladi}i tamo ne shvataju da oni nisu ti koji
devojke inspiri{u ljubavlju, pojava koja je podstaknuta
mu{kim nagonom. Da ~ak i njega dobijaju na osnovu uticaja ljubavi koja dolazi od ènskog pola, predmet je koji
}e biti posebno obra|en na drugom mestu (odeljak 223).
241
Emanuel Svedenborg
Ova razmatranja pokaza}e istinitost tvrdnje da su promene stanja razli~ite u slu~aju mu{karaca i èna, jer su mu{karci stvoreni kao oblici znanja, inteligencije i mudrosti,
a ène kao oblici ljubavi prema ovim kvalitetima u mu{karcima.
188. (IV) ôvek moè uzdi}i um na vi{i stepen svetlosti, èna na ve}i stepen toplote; èna ose}a zadovoljstvo svoje toplote na svetlosti svog muà.
Svetlost na koju se uzdiù mu{karci ozna~ava inteligenciju i mudrost, jer duhovna svetlost koju zra~i sunce
Duhovnog sveta (ovo sunce je u su{tini ljubav) deluje
jednako ili kao jedno sa inteligencijom i mudro{}u. Toplota na koju se uzdiù ène ozna~ava bra~nu ljubav, jer
je duhovna toplota koju zra~i sunce Duhovnog sveta u
su{tini ljubav; a u ènama ona postaje ljubav koja sebe
sjedinjuje sa inteligencijom i mudro{}u u mu{karcu, {to
se sveukupno uzev{i zove bra~nom ljubavlju.
Mi govorimo o uzdizanju na vi{u svetlost i toplotu,
jer je to uzdizanje na svetlost i toplotu koju uìvaju an|eli vi{ih Nebesa. To je zapravo pravo uzdizanje, kao sa
oblaka na ~ist vazduh, sa nièg njegovog nivoa na vi{i,
a sa njega u etar. Tako je uzdizanje na vi{u svetlost u
slu~aju ~oveka uzdizanje na vi{u inteligenciju, a sa nje u
mudrost. Uzdizanje u mudrost moè se nastavljati sve vi{e i vi{e. Ali u slu~aju èna, uzdizanje na vi{u toplotu
je uzdizanje ka ~ednijoj i ~istijoj bra~noj ljubavi i neprestana te`nja prema braku, ne{to {to je od stvaranja skriveno u njihovim najdubljim delovima.
Ovaj proces uzdizanja je sam po sebi otvaranje uma.
Ljudski um je podeljen na posebne nivoe, kao {to je svet
na atmosferske; najniì je nivo vode, iznad njega dolazi
nivo vazduha, iznad ovoga je etar, a iznad njega je najvi{i nivo. Kako se ljudski um otvara, on se uzdiè na sli~ne
nivoe, mudro{}u u slu~aju mu{karaca, pravom bra~nom
ljubavlju u slu~aju èna.
242
Bra~na ljubav
189. Mi govorimo da èna ose}a zadovoljstva svoje
toplote na svetlosti njenog muà. Ali to zna~i da èna
ose}a zadovoljstva svoje ljubavi u mudrosti svog muà,
jer je mudrost njen prijemnik, a kada ljubav na|e ne{to
{to joj odgovara, ona u tome nalazi svoja zadovoljstva i
ushi}enja. To ne zna~i da toplota nalazi zadovoljstva u
svetlosti izvan formi, ve} unutar njih. Tako duhovna toplota uìva jo{ i vi{e sa duhovnom svetlo{}u, jer ove forme izvode svoj ìvot iz mudrosti i ljubavi pa su stoga
sposobne da ih primaju.
Ovo se u izvesnoj meri moè ilustrovati igrom, da
je nazovemo tako, toplote i svetlosti kod biljaka. Spolja
gledano, to je samo prost spoj toplote i svetlosti; ali iznutra izgleda kao da se njih dve igraju, jer su tu toplota i
svetlost u oblicima koji su u stanju da ih primaju; jer
toplota i svetlost prelaze neverovatno sloène putanje, a
u najdubljim regionima nastoje da proizvedu dobrobit; one
tako|e {ire svoje ~ari daleko u vazduhu, koji se ispunjava miomirisom. Postoji jo{ i rasko{nija igra duhovne toplote sa duhovnom svetlo{}u u ljudskim oblicima; kod njih
je toplota bra~na ljubav, a svetlost je mudrost.
190. (V) Mu{karci i ène imaju razli~ita stanja ìvota pre braka i nakon stupanja u brak.
Pre braka postoje dva razli~ita stanja kod mu{karaca i èna, jedno pre nego se pojavi te`nja prema braku,
a drugo nakon {to se pojavi. Promene ova dva stanja i
oblikovanje umova koje sledi, idu jedno za drugim, kako
se ova stanja neprekidno razvijaju.Ali nemam vremena da
ovde opisujem ove promene, jer one variraju i razlikuju
se od jedne osobe do druge.
Istinske te`nje prema braku su, pre braka, samo ideje
u umu, ali one postaju sve primetnije kao ose}anja u telu.
Ali nakon stupanja u brak, stanje ovih te`nji teì ka sjedinjavanju i reprodukciji. O~igledno je da se ona razlikuju
243
Emanuel Svedenborg
od prethodnih stanja u toj meri u kojoj se realizacija razlikuje od namere.
191. (VI) U slu~aju bra~nih parova, njihova stanja
ìvota se menjaju nakon stupanja u brak i razvijaju kako
se njihovi umovi spajaju bra~nom ljubavlju.
Razlog zbog kojeg uzastopne promene stanja koje
doìvljavaju oba partnera nakon stupanja u brak zavise
od toga da li njihova bra~na ljubav spaja ili razdvaja njihove umove, jeste taj {to je bra~na ljubav ne samo varijabilna ve} i druga~ija kod razli~itih parova. Ona varira
u slu~aju onih koji se vole iznutra, kod njih ona prestaje s vremena na vreme, ali iznutra ona konstantno zadràva svoju toplotu. Ali ova ljubav je razli~ita u slu~aju
parova koji se vole samo spolja, kod njih ona prestaje s
vremena na vreme, ali ne iz istih razloga, ve} zbog smenjivanja toplote i hladno}e.
Princip koji stoji iza ovih razlika jeste taj da u ovom
slu~aju telo igra vode}u ulogu, a njegova toplota se {iri
okolo podsti~u}i niè regione uma da je podele. Ali kod
onih koji se vole iznutra, um igra vode}u ulogu i navodi telo na povezivanje. Izgleda kao da se ljubav penje iz
tela u du{u, jer kada telo oseti privla~nost, ona prodire u
um kroz o~i, kao kroz vrata; i tako kroz vid, kao kroz dvori{te, u misli, a time direktno u ljubav. Ali, u stvari, ljubav silazi iz uma i deluje na niè regione, tako da ona
odraàva njihovu spremnost. Pohotan um stoga deluje pohotno, a ~edan um ~edno; on name}e svoju volju telu,
ali pohotnom umu telo name}e svoju volju.
192. (VII) Brak tako|e proizvodi razli~ite oblike u
du{ama i umovima bra~nih parova.
U Prirodnom svetu nije mogu}e primetiti da brak
name}e razli~ite oblike du{ama i umovima, jer su u njemu du{e i umovi uvijeni u materijalno telo, a um se retko pokazuje kroz njega. [tavi{e, ljudi dana{njice su bolji
244
Bra~na ljubav
od drevnih ljudi u u~enju od malih nogu kako da zauzmu izraze lica koji duboko skrivaju ose}anja uma. Zato
je nemogu}e prepoznati razliku izme|u oblika koji ima
~ove~ji um pre braka i nakon sklapanja braka.
Me|utim, u Duhovnom svetu jasno se vidi da su
oblici du{a i umova razli~iti nakon stupanja u brak, u
odnosu na to kakvi su bili ranije. Jer su tada ljudi duhovi
i an|eli, koji nisu ni{ta drugo do umovi i du{e u ljudskom
obliku, izva|eni iz svojih omota, koji su bili sa~injeni od
vodenih i zemljanih elemenata i njihovih isparenja u vazduhu. Kada se ovi odbace, oblici umova, onakvi kakvi
su bili u njihovim telima postaju vidljivi; pa se jasno vidi
da postoji razlika izme|u onih koji su ìveli u braku i onih
koji nisu. Uop{teno govore}i bra~ni parovi poseduju unutarnju lepotu lica, jer muèvi dobijaju od svojih èna {armantno rumenilo njene ljubavi, a èna dobija od muà
blistavi odsjaj njegove mudrosti, jer su oni tada sjedinjeni
u du{i. [tavi{e, svako od njih deluje potpuno ljudski. Ovo
se doga|a na Nebu, jer nigde drugo ne postoje pravi brakovi; ispod Neba postoji samo sparivanje koje se ostvaruje i raskida.
193. (VIII) @ena se zaista oblikuje u ènu svom muù kao {to je opisano u Postanju.
U ovoj knjizi se navodi da je èna stvorena od ~ovekovog rebra, i da je ~ovek rekao kada mu je dovedena: „Sada eto kost mojih kosti, i telo mog tela. Neka joj
bude ime ~ove~ica, jer je uzeta od ~oveka.“ (Postanje
2:22-24) U duhovnom smislu Re~i, rebro sa grudi ne
zna~i ni{ta do prirodnu istinu. To je zna~enje rebara koje
je medved nosio u zubima (Danilo 7:5), jer medvedi ozna~avaju one koji ~itaju Re~ u njenom prirodnom zna~enju
i vide istine u njoj, a da ih ne razumeju. ôvekove grudi
po ~emu se razlikuju od ènskih, zna~e su{tinu i sebe. Da
je to njegova mudrost moè se videti u odeljku 187, jer
istina podràva mudrost, kao {to rebro podupire grudi. Ona
245
Emanuel Svedenborg
nose ovo zna~enje zato {to su grudi centralni deo celog
ljudskog bi}a.
Ove ~injenice kaù da je èna stvorena od ~oveka
preslikavanjem njegove mudrosti, to jest mudrosti iz prirodne istine; i da je njena ljubav prenesena sa ~oveka na
ènu da bi postala bra~na ljubav. To se de{ava da se ~ovek ne bi ispunio samoljubljem, ve} ljubavlju prema svojoj èni. Njen uro|eni karakter preobra}a samoljublje koje
~ovek ose}a u ljubav prema njoj. Re~eno mi je da se to
de{ava kao rezultat ènine ljubavi, a da ni mu` ni èna
toga nisu svesni. Zato se prava bra~na ljubav ne moè
na}i u onima koji se, podstaknuti samoljubljem, ponose
sopstvenom inteligencijom.
Kada se jednom shvati ova misterija stvaranja ène
od ~oveka, moè se videti da se na sli~an na~in u braku
èna takore}i stvara ili formira od muà; to ~ini èna, ili
pre Bog kroz ènu, jer je Bog taj koji joj je podario te`nju
prema tome. Jer èna preuzima na sebe obli~je ~oveka
preuzimanjem njegovih ose}anja (videti odeljak 183) i sjedinjavanjem ~ovekove unutra{nje volje sa svojom. To tako|e ~ini prisvajanjem onoga {to {iri njegova du{a. Ovim se
poja{njava ~injenica da se ènska osoba, prema opisu u Postanju shva}enom iznutra, formira u ènu onime {to uzima
iz svoga muà i njegovih grudi i preslikava u sebe.
194. (IX) Ovo oblikovanje èna obavlja u tajnosti, i
na to se misli pod re~ima da je èna stvorena dok je ~ovek spavao.
U Postanju ~itamo da je Gospod Bog pustio tvrd san
na Adama, i da mu je, kad je ovaj zaspao, uzeo jedno
od rebara te stvorio ènu (Postanje 2:21, 22). ôvekov san
i spavanje zna~e da on ni{ta nije znao o stvaranju svoje
ène, kao ni da je stvorena od njega. Ovo se vidi iz onoga
{to je opisano u poslednjem poglavlju, kao i na osnovu
prirodne razboritosti i pomne pa`nje koja spre~ava ène
da otkriju i{ta o svojoj ljubavi, ili o tome kako preuzi246
Bra~na ljubav
maju ose}anja ìvota svojih muèva i preslikavaju njihovu mudrost na sebe. Iz ovoga {to je gore navedeno (odeljci
166-168) vidi se da ène to rade dok mu` toga nije svestan i takore}i spava, to jest na tajne na~ine. Tu je tako|e
obja{njeno i da je ènama znanje o tome usa|eno od stvaranja, odnosno ro|enja, iz razloga {to se time stvara bra~na ljubav, prijateljstvo i poverenje, tako da njih dvoje mogu
da uìvaju u zajedni~kom ìvotu i da imaju sre}an ìvot.
Da bi se obezbedilo da se to de{ava onako kako treba,
~ovek se u~i da ostavi svoga oca i majku i da se prilepi
k svojoj èni (Postanje 2.24; Mateja 19:4, 5).
U duhovnom smislu, otac i majka koje ~ovek treba
da ostavi, zna~e sebi~nost u volji i intelektu. Sebi~nost u
volji ~oveka je samoljublje, a sebi~nost u njegovom intelektu je ljubav prema sopstvenoj mudrosti. Prilepljivanje
zna~i posve}ivanje ljubavi svoje ène. Ova dva oblika sebi~nosti su pogubna zla za ~oveka, ako ustraju u njemu.
Ljubav prema njima se pretvara u bra~nu ljubav u meri
u kojoj se ~ovek prilepljuje k svojoj èni, odnosno u meri u kojoj on prima njenu ljubav. O ovome govori prethodni odeljak (193) i drugi. Ovo nije mesto za to, ali se iz
drugih poglavlja u Re~i vidi da spavanje zna~i nesvesnost
ili nebrigu, da otac i majka zna~e dva oblika sebi~nosti
~oveka, jedan volje, a drugi intelekta, a prilepljivanje je
posve}ivanje ne~ijoj ljubavi.
195. (X) Ovo oblikovanje se obavlja tako {to èna
sjedinjuje svoju volju sa unutra{njom voljom svoga muà.
ôvek poseduje racionalnu i moralnu mudrost, a
èna se sjedinjuje sa onim {to pripada njegovoj moralnoj
mudrosti (videti odeljke 163-165). Ono {to pripada racionalnoj mudrosti ~ini ~ovekov intelekt, a ono {to pripada moralnoj mudrosti njegovu volju. @ena se sjedinjuje
sa onim {to ~ini njegovu volju. Svejedno je da li kaèmo
da èna sjedinjuje sebe ili da sjedinjuje svoju volju s
muèvljevom voljom, jer se èna ra|a kao stvorenje vo247
Emanuel Svedenborg
lje, tako da je njena volja ta koja je usmerava da radi to
{to radi. Mi govorimo o sjedinjavanju sa unutra{njom voljom muà, jer se ~ovekova volja nalazi u njegovom intelektu, a najdublji nivo u èni je intelektualni deo ~oveka,
kao {to je re~eno u diskusiji o temi na~ina stvaranja ène
od mu{karca (videti 32 i druge odeljke). ôvek tako|e
ima i spolja{nju volju, ali je ona ~e{}e pogo|ena pretvaranjem i licemerstvom. @ena moè da prepozna ovu volju,
ali sa njom se ne sjedinjuje, sem ako se ne pretvara da
to radi ili ako to ne radi iz zabave.
196. (XI) Cilj ovoga je da se volja dva bi}a pretvori
u jednu i da dvoje postanu jedno bi}e.
Svako ko sjedinjuje tu|u volju sa sobom, sjedinjuje
i negov intelekt sa sobom. Jer je intelekt sam po sebi
jedino sluga i lakej volje. Ova ~injenica vidi se na osnovu
ose}anja ljubavi koje je u stanju da kontroli{e razmi{ljanje intelekta onako kako èli. Svako ose}anje ljubavi je
svojstveno volji, jer ono {to osoba voli, to ona i èli. Iz
ovoga sledi da svako ko volju osobe sjedinjuje sa sobom,
sjedinjuje i celu njenu li~nost. Zato je u ljubavi ène
uro|eno da sjedinjuje volju svog muà sa svojom, jer na
taj na~in ona postaje muèvljeva, a muèvljeva postaje
njena; tako oni skupa postaju jedno bi}e.
197. (XII) Ovo oblikovanje obavlja èna prisvajanjem
muèvljevih ose}anja.
Ovo se poklapa sa gore navedenim, jer ose}anja pripadaju volji. Jer ose}anja, kao prosti izvodi ljubavi, formiraju volju, tvore je i sa~injavaju. Kod ~oveka se ose}anja
nalaze u intelektu, ali se kod èna nalaze u volji.
198. (XIII) Ovo oblikovanje obavlja èna primanjem
onoga {to {iri du{a njenog muà, sa zadovoljstvom koje
proizilazi iz ~injenice da ona èli da bude ljubav prema
mudrosti svoga muà.
248
Bra~na ljubav
Ova tvrdnja podràva gore navedeno obja{njenje
(odeljci 172, 173), pa je nije potrebno dalje razmatrati.
Zadovoljstva braka koja ène doìvljavaju nemaju drugi
izvor do njihove èlje da budu jedno sa svojim muèvima, kao {to su dobro i istina jedno u duhovnom braku.
U poglavlju posve}enom ovoj temi (V), detaljno je dokazano da bra~na ljubav proizilazi iz tog braka.
Iz toga se, kao modela, moè videti da èna sjedinjuje svog muà sa sobom, kao {to to dobro radi sa istinom; i da srazmerno ~ovek sjedinjuje sebe sa svojom
ènom u skladu sa primanjem njene ljubavi u sebe, kao
{to se istina srazmerno sjedinjuje sa dobrom u skladu sa
primanjem dobra u sebe. Tako se ljubav ène oblikuje pomo}u muèvljeve mudrosti, kao {to se dobro oblikuje pomo}u istine; jer je istina oblik dobra. Iz ovoga se vidi i
da su zadovoljstva braka koja ose}aju ène rezultat njihove èlje da budu jedno sa svojim muèvima, i da stoga
budu ljubav prema mudrosti svoga muà. Jer èna tada
ose}a zadovoljstva sopstvene toplote na svetlosti svoga muà, kao {to je obja{njeno u tvrdnji IV ta~ke u odeljku 188.
199. (XIV) Na ovaj na~in devojka se oblikuje u ènu, a mladi} u muà.
Ovo proizilazi iz onoga {to je re~eno u prethodnim
delovima ovog poglavlja i u prethodnom poglavlju o bra~nim parovima sjedinjenim kao da su jedno telo. Devojka
postaje ili se pravi ènom, jer èna poseduje elemente
uzete od muà, dakle dodatne, koje nije imala ranije kao
neudata devojka. Mladi} postaje ili se pravi muèm, jer
mu` poseduje elemente uzete od svoje ène, koji pove}avaju njegovu sposobnost da prima ljubav i mudrost,
koje nema kao mladi}.Ovi efekti se javljaju kod onih koji
uìvaju pravu bra~nu ljubav. Ovi spadaju u one (videti odeljak 178) koji se ose}aju sjedinjenim osobama, takore}i
jednim telom. Iz ovoga se vidi da se karakter devojaka
249
Emanuel Svedenborg
menja u karakter supruga kod èna, a karakter mladi}a u
karakter muèva kod mu{karaca.
Slede}e iskustvo u Duhovnom svetu dokazuje mi istinitost ovoga. Izvesni ljudi tvrdili su da je spajanje sa ènom pre sklapanja braka isto {to i spajanje sa suprugom
nakon sklapanja braka. ûv{i ovo, ène se veoma naljuti{e i reko{e: „To nema veze sa istinom; zapravo je razli~ito kao {to se razlikuje nestvarno od onoga {to je stvarno.“
Mu{karci na to odgovori{e: „Zar vi niste ène kakve ste
bile i ranije?“ Na to ène odgovori{e ja~im tonom: „Mi nismo ène, mi smo supruge. Vi ose}ate nestvarnu, a ne
stvarnu, ljubav, i pri~ate prazne pri~e.“ Tada mu{karci reko{e: „Ako vi niste ène, barem ste ènske osobe.“ „Na po~etku na{eg braka“, odgovori{e one, „mi smo bile ènske
osobe, ali sada smo supruge.“
200. (XV) U braku jednog ~oveka sa jednom ènom,
izme|u kojih postoji prava bra~na ljubav, èna postaje
sve vi{e ènom, a mu` sve vi{e muèm.
Prava bra~na ljubav sjedinjuje dve osobe sve vi{e i
vi{e u jedno bi}e (videti odeljke 178, 179). @ena postaje èna sjedinjavanjem sa svojim muèm i srazmerno tome, a isto tako i mu`; te prava bra~na ljubav traje zauvek.
Iz ove dve ~injenice proizilazi da èna postaje sve vi{e
ènom, a mu` sve vi{e muèm. Pravi razlog je taj {to u
braku prave bra~ne ljubavi svaki od partnera postaje unutarnje bi}e sve vi{e i vi{e, jer ljubav otvara unutarnje regione njihovih umova i, kako se to de{ava, svako od njih
postaje takvim bi}em sve vi{e i vi{e. Kod èna, sve ve}e
postajanje bi}em zna~i postajanje suprugom, a kod muèva postajanje muèm.
ûo sam od an|ela da èna postaje suprugom sve
vi{e i vi{e kako njen muè postaje sve vi{e muèm, ali
da to ne vaì u obrnutom slu~aju. To je zato {to retko,
ako uop{te ikada, ~edna èna ne voli svog muà, ali je njen
mu` ne mora voleti zauzvrat. To je posledica neuzdizanja
250
Bra~na ljubav
njegove mudrosti, koja je jedini na~in na koji on moè
primati ljubav svoje ène (o ovoj mudrosti vidite odeljke
130, 163-165). Ali ove tvrdnje su iznesene o brakovima
na Zemlji.
201. (XVI) Tako se postepeno, njihovi oblici ~ine sve
savr{enijim i plemenitijim iznutra.
Najsavr{eniji i najplementitiji ljudski oblik nastaje
kada od dva oblika putem braka nastane jedan, kada telo
dve osobe postane jednim, kako je stvaranjem predvi|eno
da bude. ôvekov um se tada uzdiè na vi{u svetlost, a
ènin um na vi{u toplotu; i tada oni zapupe, procvetaju
i donose plodove, kao drve}e u prole}e (videti odeljke
188, 189). U slede}em odeljku vide}ete da oplemenjavanje ove forme vodi ro|enju plemenitog vo}a, duhovnog
na Nebesima, prirodnog na Zemlji.
202. (XVII) Deca ro|ena od para koji uìva pravu
bra~nu ljubav, nasle|uju od svojih roditelja princip braka dobra i istine, koji im pruà sklonost i sposobnost da
osete {ta treba da rade sa mudro{}u kad je u pitanju sin,
i da vole u~enje mudrosti kad je u pitanju }erka.
Deca poprimaju od svojih roditelja sklonosti prema
svemu onome na {ta ih navode ljubav i ìvot njihovih roditelja, kao {to nam je dobro poznato iz istorije uop{te i
iz sopstvenih iskustava. Me|utim, mudri ljudi u Duhovnom svetu, kao {to sam spomenuo u dva od gore navedenih iskustava, ubedili su me da deca ne poprimaju i ne
nasle|uju postoje}e sklonosti svojih roditelja, da bi ìvela
kako oni, ve} samo sklonosti prema tom na~inu ìvota i
sposobnost da ih slede.
Uro|ene sklonosti navode potomke da dele ista ose}anja, misli, govor i ìvot sa svojim roditeljima, ako nisu
ometeni. Ovo je o~igledno kad se pogleda jevrejski narod, koji je danas isti kao {to su bili i njihovi preci kad
su i{li u Egipat, u divljinu, u zemlju Hanan i u vreme
251
Emanuel Svedenborg
na{eg Gospoda. Oni im li~e ne samo u umu ve} i u licu;
svako moè prepoznati Jevrejina na prvi pogled. Isto je
i sa drugim potomstvom; i to nepogre{ivo vodi zaklju~ku
da se ljudi ra|aju sa te`njom prema istoj vrsti stvari kojima su teìli i njihovi roditelji. Me|utim, delo je Boànske promisli to {to se trenutne misli i dela ne realizuju
automatski, pa se pogre{ne te`nje mogu ispraviti. Sposobnost da se to postigne je tako|e usa|ena, i ona omogu}uje da roditelji i u~itelji mogu popraviti pona{anje osobe,
kasnije to moè da ~ini i sama osoba, ako je u stanju da
deluje po sopstvenom naho|enju.
203. Mi kaèmo da deca dobijaju od svojih roditelja princip braka dobra i istine, jer je on usa|en u du{u
svake osobe od stvaranja. Jer je to ono {to se uliva u
~oveka od Boga i omogu}uje mu da ìvi kao ljudsko
bi}e. Ovaj princip braka, od nivoa du{e prolazi dole do
najnièg telesnog nivoa. Ali na tom putu i na tim nivoima njega menja sama osoba na razne na~ine, nekada i
u njegovu suprotnost; ovo se zove principom braka ili
sparivanjem zla i laì. Kada se to desi um se zatvara
odozdo, a nekada se izvija u spiralu tako da pokazuje
drugi put. Nekada nema zatvaranja, ve} ostaje poluotvoren odozgo, a u nekim slu~ajevima i potpuno otvoren. Ova
dva principa braka su ti koji deci daju sklonost {to poti~e
od njihovih roditelja; ali je ona razli~ita kod sinova i kod
k}eri. Razlog za{to je ovo rezultat principa braka jeste
taj {to je bra~na ljubav osnov svih ljubavi, kao {to je gore i dokazano (odeljak 65).
204. Deca koja se rode onima koji uìvaju pravu
bra~nu ljubav sti~u sklonost i sposobnost da shvate pitanja koja imaju veze sa mudro{}u, ako se radi o sinovima
ili da zavole u~enje mudrosti, ako je re~ o k}erima. To je
zato {to je princip braka dobra i istine od stvaranja utisnut u du{u svake osobe, kao i u ono {to proizilazi iz
252
Bra~na ljubav
du{e. Da taj princip braka ispunjava univerzum od prve
do poslednje stvari, i od ~oveka do crva opisano je u
odeljku 92. Ne{to ranije istaknuto je da je sposobnost da
otvori niè regione uma do ta~ke na kojoj se mogu sjediniti sa vi{im regionima – koji uìvaju svetlost i toplotu Neba – svakoj osobi data od stvaranja. Iz ovoga se
vidi da pamet i ve{tinu u sjedinjavanju dobra sa istinom
i istine sa dobrom, koje vodi mudrosti, nasle|uju ro|enjem
pre svega oni koji su ro|eni u takvom jednom braku.
Stoga su oni sposobni da lako shvate pitanja koja se odnose na Crkvu i Nebo. Prethodno je vi{e puta dokazano
da je bra~na ljubav povezana sa ovim pitanjima. Ova razmatranja razja{njavaju i pokazuju razumu u koje svrhe je
bio i jo{ uvek je predvi|en brak prave bra~ne ljubavi od
strane Boga Tvorca.
205. An|eli su mi rekli da oni koji su ìveli u drevna vremena danas ìve na Nebesima, ure|enim na principu doma}instava, porodica i plemena, na umnogome isti
na~in na koji su ìveli na Zemlji, i da u tim doma}instvima ne fali skoro nijedan ~lan. To je tako, reko{e oni, zato
{to su oni uìvali pravu bra~nu ljubav. Odatle su njihova
deca nasledila naklonjenost principu braka dobra i istine;
zahvaljuju}i roditeljskom odgoju uvo|ena su u njega na
sve dubljem nivou, da bi kasnije kada su postala sposobna da delaju da osnovu sopstvenog rasu|ivanja, u njega
bila uvo|ena od Boga kao od sebe samih.
206. (XVIII) To se de{ava jer je detinja du{a od oca,
a njena odora od majke.
Nijedan mudar ~ovek ne}e posumnjati da du{a poti~e od oca. Ovo se jasno vidi na osnovu karaktera, kao
i lica, koja su belege karaktera potomaka {to se ra|aju u
direktnoj liniji od glave svake familije. Jer se otac ponavlja kao kopija, ako ne u svojim sinovima, a ono u svojim unucima i praunucima. To se de{ava zato {to du{a
253
Emanuel Svedenborg
tvori najdublji deo ~oveka, pa iako to moè biti skriveno
u neposrednom potomstvu, ono se ipak pojavljuje i otkriva u potonjim generacijama.
înjenica da du{a poti~e od oca, a da nosi odoru
majke moè se ilustrovati analognim ~injenicama u carstvu biljaka. Ovde je tlo ili zemlja udeo majke, koji u
sebe, kao u matericu, prima seme i obla~i ga; zapravo,
mogli bismo re}i da ga za~inje, nosi, ra|a i podiè, ba{
kao {to to majka radi sa semenom mu{karca.
*****
207. Ovde }u navesti dva iskustva od koji je ovo prvo.
Ne{to kasnije uperih pogled prema gradu Ateneumu,
kojeg sam spomenuo u prethodnom iskustvu (151bis),
odakle su se ~uli neobi~ni povici. Me|u povicima je bilo
i smeha, u smehu izvesna doza negodovanja, a u negodovanju se ose}ala i tuga. Pa ipak ova vika nije bila neskladna zbog toga; bila je harmoni~na, jer jedan element
nije i{ao uporedo sa drugim, ve} je bio unutar prvog. U
Duhovnom svetu ~ovek u zvukovima moè razlikovati
me{avinu razli~itih ose}anja.
Ja upitah iz daljine: „[ta se de{ava?“ „Glasnik je“,
odgovori{e mi, „do{ao iz mesta na koje prido{lice iz hri{}anskih delova sveta prvo dolaze, da kaè da je tamo od
tri ~oveka ~uo da su ovi u svetu iz kojeg dolaze delili
uverenja ostalih ljudi da }e blaèni i sre}ni nakon smrti
potpuno po~inuti od posla. Kako su administrativne du`nosti, ~inovni~ke pozicije i rad – poslovi, oni su verovali da }e se odmoriti od njih. Trojicu je sada doveo na{
izaslanik, te oni stoje tamo i ~ekaju ispred kapije.“ Tada
se razleè jo{ glasnija vika, jer su oni razmislili i odlu~ili
da ne treba da budu uvedeni u Paladijum na Parnasu, kao
u prethodnom slu~aju, ve} u neku ve}u dvoranu, gde bi
oni otkrili novosti iz hri{}anskog sveta. Neki ljudi behu
poslati da ih predstave na odgovaraju}i na~in.
254
Bra~na ljubav
Bio sam u duhu, a daljine za duhove zavise od stanja njihovih ose}aja. Tako, kada poèleh da ih vidim i
~ujem, ja se na|oh tu u njihovoj blizini, te videh kako
ih uvode i ~uh njihov govor.
Stariji i mudriji ljudi sedeli su sa jedne i druge strane dvorane, a ostali u sredini. Ispred njih se nalazio uzdignut podijum i na njega neki mla|i ljudi dovedo{e tri
prido{lice i glasnika, u sve~anoj povorci kroz srednji deo
dvorane. Kada zavlada ti{ina, jedan od prisutnih stare{ina
ih pozdravi i upita: „[ta ima novo na Zemlji?“ „Ima
mnogo novosti“, odgovori{e oni, „pa nam recite koja vas
tema interesuje.“
„[ta ima novo na Zemlji“, upita ih stare{ina, „u
pogledu na{eg sveta i Neba?“ Oni odgovori{e da su ~uli
kada su nedavno stigli u Duhovni svet, da tu i na Nebu
postoje administrativne du`nosti, ministarstva, javni uredi, poslovne firme, studije svih nauka i divni ru~ni radovi.
„Mi smo verovali da }emo nakon na{e seobe ili preme{taja iz Prirodnog u Duhovni svet, nai}i na ve~ni odmor
od rada, a {ta su ove du`nosti nego rad?“
Na ovo im stare{ina re~e: „Da li ste vi pod ve~nim
odmorom smatrali ve~no len~arenje, neprestano sedenje
ili leànje, obasipanje svojih srca zadovoljstvima i punjenje usta radostima?“ Tri prido{lice se na ovo nasme{i{e
i reko{e da su mislili na ne{to sli~no.
„[ta radosti“, upita{e ih ovi, „zadovoljstva i sre}a
imaju zajedni~ko sa len~arenjem? Rezultat len~arenja je
propadanje uma umesto njegovog razvijanja i podsticanje
~ovekovog umrtvljivanja umesto ìvosti. Zamislite nekoga ko sedi potpuno besposlen sa skr{tenim rukama, o~ima
oborenim ili odsutnim, i zamislite ga istovremeno okruènog aurom sre}e; zar njegovu glavu i telo ne bi uhvatila
tromost, ìvahni izraz lica nestao i kona~no se svaka njegova ìla opustila u toj meri da bi se ljuljao tamo-amo
dok se ne bi sru{io na zemlju? [ta je to {to drì ceo
telesni sklop zategnutim i napetim do naprezanje uma?
255
Emanuel Svedenborg
A {ta je to {to napreè um nego administrativne du`nosti
i zadaci, onoliko dugo koliko se uìva u njima? Stoga }u
vam re}i neke novosti s Neba: na njemu postoje administrativne du`nosti, ministarstva, vi{i i niì sudovi, kao i
zanati i rad.“
Kada tri prido{lice ~u{e da na Nebu postoje vi{i i niì sudovi, oni upita{e: „êmu oni sluè? Zar nisu svi na Nebu nadahnuti i vo|eni od Boga, tako da znaju {ta je pravi~no
i ispravno? Kakva je to onda potreba za sudijama?“
„U ovom svetu“, odgovori stare{ina, „mi u~imo i saznajemo {ta je dobro i istinito, a {ta je pravi~no i ispravno na isti na~in kao u Prirodnom svetu. Mi ove stvari ne
u~imo direktno od Boga, ve} indirektno preko drugih. Svaki an|eo, kao i svaki ~ovek, misli ispravno i radi dobro
kao od sebe, a to, zavisno od stanja an|ela, nije ~ista
istina i dobro, ve} je izme{ano. I me|u an|elima postoje proste i mudre osobe, a na mudrima je da prosude, kada su ovi prosti, usled svoje prostodu{nosti ili neznanja,
u nedoumici oko toga {ta je pravi~no ili se pak udalje od
toga. Ali ako biste vi, koji ste vrlo kratko u ovom svetu,
bili toliko dobri da po|ete za mnom u na{ grad, mi bismo vam sve pokazali.“
I oni napusti{e dvoranu, a neki od stare{ina po|o{e
sa njima. Prvo do|o{e u jednu veliku biblioteku, u kojoj
su knjige bile raspore|ene po temama u manje skupine.
Tri prido{lice se zbuni{e kad vide{e toliko knjiga pa reko{e: „Zar knjige postoje i u ovom svetu? Odakle se nabavljaju pergament i papir, pera i mastilo?“
„Mi shvatamo“, reko{e stare{ine, „da ste vi u prethodnom svetu mislili da je ovaj svet prazan, jer je duhovni. Razlog zbog kojeg ste mislili tako jeste taj {to ste
podràvali ideju da je Duhovni svet apstraktan; i da je ono
{to je apstraktno zapravo ni{ta, to jest prazno. Me|utim,
ovde je sve prisutno u svoj svojoj puno}i. Sve ovde je supstancijalno, ne materijalno; materijalne stvari duguju svoje
poreklo onome {to je supstancijalno. Mi ovde smo duhovni
256
Bra~na ljubav
ljudi, jer smo supstancijalni, a ne materijalni. Zato sve
ono {to postoji u Prirodnom svetu postoji ovde u svom
savr{enstvu; kao {to su to i na{e knjige i dokumenta i
{to{ta drugo.“
Kada tri prido{lice ~u{e da se spominje re~ supstancijalni, oni pomisli{e da to mora biti tako, iz razloga {to
su videli da tu postoje ispisane knjige i zato {to su ~uli
da materijalne stvari poti~u iz supstancijalnih. Da bi im ovo
dokazali, povedo{e ih u ku}e pisara koji su pravili kopije knjiga, koje su pisali mudri ljudi grada. Oni pregleda{e
ispisano i bejahu iznena|eni uredno{}u i fino}om toga.
Nakon toga odvedo{e ih u istraìva~ke institucije,
vi{e {kole i fakultete i mesta na kojima se odràvaju knjièvna takmi~enja. Jedna su se zvala Takmi~enjima devojaka Helikona, druga Takmi~enjima devojaka Parnasa, tre}a
su bila za devojke Ateneuma, a neka za devojke Izvorske
vode. Oni reko{e da su im dati takvi nazivi jer devojke
predstavljaju sklonost prema ograncima znanja, a inteligencija osobe zavisi od njegove naklonjenosti znanju.
Takmi~enja pod ovim nazivima su predstavljala duhovne
ve`be i gimnastiku. Kasnije su ih proveli gradom da posete kontrolore, upravnike i njhove ~inovnike, koji im pokaza{e izvanredan rad zanatlija na duhovni na~in.
Kada ovi to vide{e, stare{ine ponovo porazgovara{e
sa njima o ve~nom odmoru od rada koje blaèni i sre}ni
dobijaju nakon smrti. „Ve~ni odmor“, reko{e, „nije len~arenje, jer ono dovodi um, pa time i celo telo, u stanje malaksalosti, obamrlosti, tuposti i pospanosti. To nije ìvot,
ve} smrt, a jo{ manje ve~ni ìvot an|ela na Nebu. Stoga
je ve~ni odmor, odmor koji odagnava sva ova zla i ljude
~ini ìvima. To moè biti jedino ne{to {to uzdiè um. Stoga je to neko interesovanje ili zadatak koji uzbu|uje, okrepljuje i ushi}uje um. On zavisi od svrhe zbog koje, u kojoj
i ka kojoj on teì. Zato Bog vidi celo Nebo kao jedno
neprekidno sluènje, a njegova je slu`ba ta koja svakog
an|ela ~ini an|elom. Zadovoljstvo slu`be njega pokre}e,
257
Emanuel Svedenborg
kao {to povoljna struja nosi brod, i daje mu ve~ni mir i
odmor koji pruà mir. To je ono na {ta se misli pod ve~nim odmorom od rada. Mera u kojoj je an|eo ìv zavisi od njegovih umnih angaòvanja u slu`bi. To se savr{eno
jasno vidi na osnovu ~injenice da dubina bra~ne ljubavi
koju an|eli uìvaju, zajedno sa muèvno{}u, potencijom
i zadovoljstvima koja je prate, zavisi od njihove posve}enosti svojoj slu`bi.“
Kada trima prido{licama bi dokazano da ve~ni odmor
ne zna~i len~arenje, ve} zadovoljstvo bavljenja nekim poslom to jest slu`ba, do|o{e neke mlade ène i doneso{e
njihovom rukom vezene i pletene stvari i pokloni{e ih njima. Tada mlade ène zapeva{e pesmu koja je an|eoskom
melodijom izraàvala njihove emocije prema korisnom
radu i njegovim prate}im zadovoljstvima.
208. Drugo iskustvo
Dok sam razmi{ljao o tajnama bra~ne ljubavi koje
ène drè u sebi, ponovo ugledah zlatnu ki{u koju sam
ranije spomenuo. Setih se da je ona padala na ku}u na
istoku, u kojoj su ìvele tri bra~ne ljubavi, to jest tri para
koja su se ne`no volela. Videv{i je, poùrih na lice mesta, osetiv{i se pozvan prijatnim razmi{ljanjem o toj ljubavi. Kada se pribliìh, ki{a pre|e iz zlatne u purpurnu,
pa u grimiznu, a kada pri|oh, u boju opala poput rose.
Ja pokucah i vrata se otvori{e. „Prenesi poruku muèvima“, rekoh posluìtelju, „i reci im da je onaj posetilac koji
je ovde dolazio sa an|elom, do{ao ponovo, i pita moè
li da u|e i porazgovara sa njima.“
Posluìtelj se vrati i izvesti me da su se muèvi sloìli, pa ja u|oh. Tri muà sa svojim ènama bejahu zajedno u dvori{tu i otpozdravi{e mi prijateljski. Ja upitah
ène da li se beli golub pojavljivao na prozoru u me|uvremenu. One reko{e da se pojavio ba{ danas i da je {irio svoja krila. „Na osnovu toga smo“, reko{e one, „zaklju~ile da dolazi{ i da }e{ traìti od nas da ti otkrijemo
258
Bra~na ljubav
jo{ jednu od tajni bra~ne ljubavi.“ „Za{to kaète jednu“,
upitah ih ja, „kada sam do{ao da saznam vi{e njih?“
„To su tajne“, odgovori{e one, „od kojih mnoge toliko daleko prevazilaze va{u mudrost da ih mo} razumevanja u va{em misaonom procesu ne moè doku~iti. Vi
nam se hvali{ete svojom mudro{}u, a mi se vama ne
hvali{emo svojom, iako ona daleko prevazilazi va{u, prodiru}i u va{e sklonosti i ose}anja, tako da se mogu videti, shvatiti i osetiti.Vi ne znate apsolutno ni{ta o sklonostima i emocijama va{e ljubavi, iako na osnovu njih i u
skladu sa njima va{ um razmi{lja. One dakle odre|uju
jeste li i na koji na~in ste vi mudri. A opet, ène ih toliko dobro poznaju u svojim muèvima, da ih mogu videti na njihovim licima i ~uti u tonu njihovog glasa dok
govore; zapravo, one ih mogu i osetiti dodirivanjem njihovih grudi, ruku i obraza. Ali predanost na{e ljubavi va{oj sre}i, kao i na{oj sopstvenoj, omogu}uje nam da se
pretvaramo da ih nismo svesne; pa ipak ih kontroli{emo
sa takvom oprezno{}u da mi dozvoljavamo i trpimo sve
{to na{i muèvi èle, odlu~e i odrede, ublaàvaju}i tek
koliko je mogu}e, ali ih ne spre~avamo.“
„Odakle“, upitah ih, „dobijate tu mudrost?“ „Ona je
uro|ena od stvaranja“, odgovori{e mi one, „pa je mi dobijamo ro|enjem. Na{i muèvi je upore|uju sa instinktom,
ali mi kaèmo da je ona proizvod Bo`je Promisli, po
kojoj je ènama dato da usre}uju svoje muève. Nama
su rekli na{i muèvi da Bog èli da mu{karac deluje slobodno, u skladu sa razumom, a njegovu slobodu, u pogledu njegovih sklonosti i ose}anja, iznutra kontroli{e Sam
Bog, a spolja èna. Tako On oblikuje ~oveka i njegovu
ènu u an|ele Neba. [tavi{e, ljubav menja svoju su{tinu
i prestaje da bude takva ako se forsira. Ali mi }emo ovo
izloìti ne{to otvorenije: mi smo toliko upu}ene u ovo, to
jest da razborito kontroli{emo sklonosti i ose}anja na{ih muèva, da se njima ~ini da slobodno deluju po sopstvenom
razumu. To je zato {to nalazimo zadovoljstvo u njihovoj
259
Emanuel Svedenborg
ljubavi, i ne èlimo ni{ta vi{e nego da oni ose}aju zadovoljstvo iz na{eg zadovoljstva. Ako ih oni osete slabima,
i oni postaju sumorni prema nama.“
Nakon toga, jedna od èna ode u spava}u sobu, a
kada se vrati re~e: „Moj golub jo{ uvek udara krilima;
to je znak da mu moèmo otkriti jo{ pone{to.“ „Mi smo
uo~ile“, reko{e one, „razne promene u sklonostima i ose}anjima na strani mu{karaca. Na primer, muèvi ose}aju
hladno}u prema svojim ènama, kada gaje isprazne predstave o Bogu i Crkvi. Tako|e i kada se ponose sopstvenom inteligencijom; ili kada gledaju poùdno na ène drugih ljudi; i u mnogim drugim prilikama. Postoje razlike
u hladno}i koju ose}aju. Mi to zapaàmo usput, pred na{im ~ulima, ose}anja uzmi~u iz njihovih o~iju, u{iju i tela.
Ovih nekoliko napomena omogu}i}e vam da vidite da smo
mi svesnije od mu{karaca u proceni je li s njima sve u
redu ili nije. Ako su oni hladni prema svojim ènama,
nije u redu, ali je u redu ako su privrèni svojim ènama.
Stoga ène neprestano smi{ljaju na~ine da mu{karce zagreju za sebe, a ne da ih hlade, i one to planiraju s o{troumno{}u koja je nedoku~iva mu{karcima.“
Kada to re~e, za~u se zvuk kao da golub zastenja.
Tada ène reko{e: „Ovo je znak da, iako mi èlimo da
vam otkrijemo i na{e dublje tajne, to ne smemo. Moè biti
da ti namerava{ da otkrije{ mu{karcima ono {to ti kaèmo.“ „Da“, odgovorih, „to sam nameravao. [ta ima lo{e
u tome?“ @ene nasamo porazgovara{e o tome, pa reko{e:
„Moè{, ako ho}e{. Mo} ube|ivanja koju ène poseduju
nama nije nepoznata. Jer }e one re}i svojim muèvima:
Ne uzimajte tog ~oveka za ozbiljno; to su izmi{ljotine,
{ale i uobi~ajena vrsta gluposti o kojima mu{karci pri~aju. Ne verujte im; verujte nama. Mi znamo da ste vi
oblici ljubavi, a mi oblici poslu{nosti. Stoga, otkrijte to
ako èlite, ali mu{karci ne}e poverovati va{im usnama,
ve} usnama èna koje ljube.“
260
X
OP[TE PREDSTAVE O TEMI BRAKA
209. Ako bih se detaljno bavio svim onim brojnim
~injenicama vezanim za brak, ovo delo bi postalo preobimno. Na primer, mogao bih da govorim o sli~nostima
i razlikama kod bra~nih partnera, na~inu na koji se prirodna bra~na ljubav uzdiè te postaje duhovna bra~na ljubav i na~inu njihovog sjedinjavanja, o tome kako se jedna
smanjuje dok se druga pove}ava, raznim tipovima oba
ova oblika ljubavi i njihovim razlikama, inteligeniciji èna, op{toj sferi braka koja zra~i sa Neba i suprotnoj sferi
iz Pakla, o tome kako one name}u svoj uticaj i kako se
primaju, i mnogim drugim stvarima, koje bi, ako bi se
obja{njavale detaljno, pretvorile ovo delo u delo tolikog
obima da bi ono iscrplo ~itaoca. Iz tog razloga, i da bih
izbegao beskorisnu razvu~enost, sve{}u ovu temu na poglavlje o op{tim predstavama o temi braka. Ono }e, kao i
prethodna poglavlja, biti podeljeno u niz tvrdnji kao {to
sledi.
I
ûlo koje prirodno pripada bra~noj ljubavi je
~ulo dodira.
II Kod onih koji uìvaju pravu bra~nu ljubav,
sposobnost ka postajanju mudrim se pove}ava,
dok se kod ovih drugih smanjuje.
III Kod onih koji uìvaju pravu bra~nu ljubav,
radost zajedni~kog ìvota se pove}ava, dok se
kod ovih drugih smanjuje.
261
Emanuel Svedenborg
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
XIII
XIV
XV
XVI
XVII
262
Kod onih koji uìvaju pravu bra~nu ljubav, sjedinjavanje umova je sve ve}e, a time i prijateljstvo,
ali kod ovih drugih i jedno i drugo se smanjuje.
Oni koji uìvaju pravu bra~nu ljubav neprestano
èle da postanu jedno bi}e, dok ovi drugi èle
da budu dva.
Oni koji uìvaju pravu bra~nu ljubav imaju
ve~nost za perspektivu svog braka, ali ne i ovi
drugi.
Bra~na ljubav boravi kod ~ednih èna, ali njihova ljubav ipak zavisi od njihovih muèva.
@ene vole bra~ne veze pod uslovom da ih vole i
njihovi muèvi.
Inteligencija èna je u su{tini skromna, prefinjena,
tiha, pokorna, pristojna i ne`na; dok je inteligencija muèva u su{tini ozbiljna, gruba, te{ka,
smela i sklona neobuzdanosti.
@ene ne dele uzbu|enje koje ose}aju mu{karci,
ve} stanje spremnosti za primanje.
Potencija mu{karaca je proporcionalna njihovoj
ljubavi prema {irenju istina njihove mudrosti i
njihovoj ljubavi prema obavljanju slu`be.
Odluke (o vo|enju ljubavi) moraju biti prepu{tene muù da ih donosi po sopstvenoj volji.
Postoji sfera braka koja uti~e od Boga kroz
Nebo u svaki detalj univerzuma, dole do onih
najsitnijih.
Ovu sferu prima ènski pol, a s njega se prenosi
na mu{ki pol; dok se obrnuto ne de{ava.
Gde postoji prava bra~na ljubav, ovu sferu
prima èna, a mu` je prima isklju~ivo preko ène.
Tamo gde ne postoji prava bra~na ljubav, ovu
sferu, opet, prima èna, ali je mu` ne prima preko nje.
Prava bra~na ljubav moè postojati kod jednog
bra~nog partnera, ali ne istovremeno i kod drugog.
Bra~na ljubav
XVIIIPostoji mnogo (sli~nosti i) razlika, kako unutarnjih tako i spolja{njih, kod bra~nih parova.
XIX Sli~nosti se mogu sjedinjavati, ali ne i razlike.
XX Bog obezbe|uje sli~nosti onima koji èle pravu
bra~nu ljubav, a ako je to nemogu}e na Zemlji,
On ih obezbe|uje na Nebu.
XXI U meri u kojoj ~ovek trpi neuspeh ili gubitak
bra~ne ljubavi, u toj meri se pribliàva prirodi
ìvotinje.
Sada sledi obja{njenje ovih tvrdnji.
210. (I) ûlo koje prirodno pripada bra~noj ljubavi
je ~ulo dodira.
Svaka ljubav ima svoje sopstveno ~ulo. Ljubav prema gledanju, koja rezultira iz ljubavi prema razumevanju,
ima ~ulo vida. Njena zadovoljstva su primeri simetrije i
lepote. Ljubav prema slu{anju, koja rezultira iz ljubavi prema slu{anju i pokoravanju, ima ~ulo sluha; njeno zadovoljstvo je harmonija. Ljubav prema u~enju o onome {to proìma vazduh, koja rezultira iz ljubavi prema opaànju,
ima ~ulo mirisa; njena zadovoljstva su mirisi. Ljubav prema jelu, koja rezultira iz ljubavi prema upijanju dobra i
istine, ima ~ulo ukusa; njena zadovoljstva su fina jela.
Ljubav prema prepoznavanju predmeta, koja nastaje iz ljubavi prema svesti o sopstvenom okruènju i samoodrànju, ima ~ulo dodira; a njena zadovoljstva su zadovoljstva
uzbu|enja.
Ljubav prema sjedinjavanju sa partnerom, koja nastaje iz ljubavi prema sjedinjavanju dobra i istine, ima dodir kao svoje specijalno ~ulo, jer je to ~ulo zajedni~ko
svim drugim ~ulima, pa tako iz njih izvodi svoju posebnu ulogu. Dobro je poznato da ova ljubav povezuje sva
gore pomenuta ~ula sa sobom i da njihova zadovoljstva
~ini sopstvenim. ûlo dodira se posebno pripisuje bra~noj
ljubavi kao njoj svojstveno, {to je o~igledno na osnovu
igre koju ispiri{e i na~ina na koji se njegova prefinjenost
263
Emanuel Svedenborg
pove}ava do najvi{e ta~ke. Ali ostavi}u ljubavnicima da
dalje isprate ovu misaonu nit.
211. (II) Kod onih koji uìvaju pravu bra~nu ljubav,
sposobnost ka postajanju mudrim se pove}ava, dok se
kod ovih drugih smanjuje.
Razlog zbog kojeg se kod onih koji uìvaju pravu
bra~nu ljubav sposobnost ka postajanju mudrim pove}ava, jeste taj {to bra~ni parovi dobijaju ovu ljubav iz mudrosti i u skladu sa njom. Ovo je u potpunosti dokazano
argumentima iz prethodnog poglavlja. To je tako|e slu~aj
i stoga {to ~ulo dodira pripada ba{ ovoj ljubavi u zajednici sa svim ostalim ~ulima i {to je puno zadovoljstava.
Stoga ono otvara unutarnje nivoe uma, kao {to otvara
unutarnje nivoe ~ula i zajedno sa njima sve organe tela.
Iz ovoga sledi da onima koji uìvaju ovu ljubav ni{ta
nije draè od postajanja mudrim. Jer je osoba mudra u
meri u kojoj su otvoreni unutarnji nivoi njenog uma. Ovo
otvaranje uzdiè misli intelekta na ve}i stepen svetlosti,
a ose}anja volje na ve}i stepen toplote; ve}i stepen svetlosti je mudrost, a toplote ljubav prema mudrosti. Kod
onih koji uìvaju pravu bra~nu ljubav, duhovna zadovoljstva su pome{ana sa prirodnim zadovoljstvima; a ona
su ta koja postajanje mudrim ~ine primamljivim i daju
im sposobnost da budu mudri.
Tako an|eli dobijaju bra~nu ljubav proporcionalno
njihovoj mudrosti, a ta ljubav i njena zadovoljstva se pove}avaju u skladu sa pove}anjem njihove mudrosti. Duhovno potomstvo ro|eno iz njihovih brakova proizvod je
o~eve mudrosti i maj~ine ljubavi; oni vole svoje potomstvo duhovnom roditeljskom ljubavlju. Ova ljubav se pridodaje bra~noj ljubavi, neprestano je uve}ava i sjedinjuje
roditelje.
212. Suprotno je kod onih koji budu}i da nemaju
ljubavi prema mudrosti nemaju ni bra~ne ljubavi. Ti ljudi
264
Bra~na ljubav
ne sklapaju brakove osim u nameri da udovolje svojoj
pohoti, namera koja u sebi sadrì ljubav prema gluposti.
Jer je svaka namera u su{tini ljubav, a pohota je po svom
duhovnom poreklu glupost. Pod glupo{}u mislimo na bula`njenje uma koji je zbunjen la`nim predstavama; a najgori oblik bula`njenja jeste bula`njenje uma zbunjenog
istinitim predstavama koje su iskrivljene do te mere da se
veruje da predstavljaju mudrost. U Duhovnom svetu stoji
jasan dokaz i ubedljiv argument da su ti ljudi protivnici
bra~ne ljubavi. Jer na prvi nagove{taj bra~ne ljubavi, oni
nalaze uto~i{te u pe}inama i zatvaraju vrata za sobom;
ako ostanu otvorena, oni bulazne kao ludaci u svetu.
213. (III) Kod onih koji uìvaju pravu bra~nu ljubav, radost zajedni~kog ìvota se pove}ava, dok se kod
ovih drugih smanjuje.
Razlog zbog kojeg se radost zajedni~kog ìvota pove}ava kod onih koji uìvaju pravu bra~nu ljubav jeste
taj {to se oni vole me|usobno svim svojim ~ulima. @ene
ne vide ni{ta lep{e od svojih muèva, a muèvi od èna,
niti su u stanju da ~uju, pomiri{u ili dodirnu i{ta lep{e.
Zato oni toliko uìvaju u tome da dele svoj dom, spava}u
sobu i krevet.Va{i muèvi mogu potvrditi istinitost ovoga
na osnovu uìvanja koja iskuse u prvim danima braka;
uìvanja su tada najve}a, jer oni tada ne vole nijednu ènu sem svoje sopstvene. Dobro je poznato da se obrnuto de{ava kod onih koji nemaju bra~ne ljubavi.
214. (IV) Kod onih koji uìvaju pravu bra~nu ljubav, sjedinjavanje umova je sve ve}e, a time i prijateljstvo, ali kod ovih drugih i jedno i drugo se smanjuje.
Jedinstvo umova kod onih koji uìvaju pravu bra~nu
ljubav postaje sve ve}e, kao {to je dokazano u poglavlju
o sjedinjavanju du{a i umova brakom, na {ta je ukazano
Bo`jim re~ima: „tako nisu vi{e dvoje, ve} jedno telo“
(videti odeljke 156bis-181).
265
Emanuel Svedenborg
Razlog zbog kojeg se to jedinstvo pove}ava kako se
prijateljstvo sjedinjuje s ljubavlju jeste taj {to je prijateljstvo takore}i lice te ljubavi i odelo te ljubavi tako|e.
Jer ono ne samo da prijanja uz tu ljubav kao odelo nego
se i spaja sa njom kao lice. Ljubav koja prethodi prijateljstvu li~i na seksualnu ljubav ~ija svrha bledi kada se
ona ostvari; ali ljubav povezana sa prijateljstvom traje i
nakon {to se njen cilj dostigne i ja~a na osnovu svog
uspeha. Ona tako|e prodire dublje u grudi; prijateljstvo
joj kr~i put i ~ini je pravom bra~nom ljubavlju.Tada ta
ljubav ~ini i ovo prijateljstvo pravim bra~nim. Ova vrsta
prijateljstva veoma se razlikuje od prijateljstva baziranog
na svakoj drugoj ljubavi, jer je ovde ono najve}e.
Kao {to je dobro poznato, suprotno se de{ava kod
onih koji nemaju bra~nu ljubav. Kod njih se rano prijateljstvo, koje procveta u vreme zaruka i u prvim danima
braka, povla~i sve vi{e i vi{e iz unutarnjih regiona uma
i postepeno dostiè ta~ku kada uzmi~e na spolja{nje slojeve koè. Kod onih kod kojih su umovi razdvojeni, ono
potpuno nestaje; ali kod onih kod kojih nisu, ljubav se
zadràva na spolja{njem nivou, dok unutarnji nivoi ostaju hladni.
215. (V) Oni koji uìvaju pravu bra~nu ljubav neprestano èle da postanu jedno bi}e, dok ovi drugi èle
da budu dva.
Bra~na ljubav u su{tini ne predstavlja ni{ta drugo do
dva bi}a koja èle da postanu jedno, odnosno, da njihova dva ìvota postanu jedan. Ta èlja je stalno nastojanje
ove ljubavi, iz kojeg proizilaze svi ostali rezultati. Nastojanje je su{tina kretanja, a ta èlja je sna`no ~ovekovo nastojanje; do toga su istraìvanjem do{li filozofi i
jasno je onima koji se bave pitanjem rasu|ivanja. Odatle
proizilazi da oni koji uìvaju pravu bra~nu ljubav neprestano ulaù ove napore, u èlji da postanu jedno bi}e.
Oni koji ne uìvaju pravu bra~nu ljubav znaju dobro i
266
Bra~na ljubav
sami da za njih vaì obrnuto. Razlilaènje njihovih du{a
i umova ~ini da oni o sebi uvek razmi{ljaju kao o dva
bi}a. Iz tog razloga oni ne shvataju zna~enje Bo`jih re~i
da oni vi{e nisu dva, ve} jedno telo (Mateja 19:6).
216. (VI) Oni koji uìvaju pravu bra~nu ljubav imaju ve~nost za perspektivu svog braka, ali ne i ovi drugi.
Razlog za{to oni koji uìvaju pravu bra~nu ljubav
imaju ve~nost pred o~ima jeste taj {to je ve~nost sadràna u ovoj ljubavi.To je zato {to se kod ène ova ljubav
zauvek pove}ava, dok je kod muà to slu~aj sa mudro{}u; a kako se one pove}avaju i razvijaju, par uranja sve
dublje i dublje u blaènstvo Neba koje leì skriveno u njihovoj mudrosti odnosno ljubavi prema njoj. Stoga, ako bi
se pojam ve~nosti uklonio ili ako bi nekim slu~ajem iskliznuo iz njihovih umova, bilo bi kao da su izba~eni s Neba
Naredno iskustvo mi je potpuno objasnilo {ta se de{ava sa parovima na Nebu ako pojam ve~nosti nestane iz
njihovih umova, a njegovo mesto zauzme pojam nepostojanosti.
Jednom bra~nom paru je jednom prilikom bilo dopu{teno da me poseti sa Neba. Tada im je neki lakrdija{,
svojim lukavim argumentima, odagnao pojam ve~nosti iz
braka. Bez njega su oni po~eli da gun|aju, rekav{i da oni
ne mogu da nastave da ìve jer ose}aju takav jed kakav
nikada do tada nisu osetili. Kada to vide{e njihovi drugovi an|eli na Nebu, oni otera{e i izbaci{e lakrdija{a. U tom
trenutku, ovi povrati{e svoju predstavu o ve~nosti, koja
ih ispuni iskrenom rado{}u, te se zagrli{e s ljubavlju.
Pored toga, ~uo sam i jedan bra~ni par koji o svom
braku nekada razmi{lja kao o ve~nom, a nekada kao o
privremenom. To je zato {to se oni iznutra veoma razlikuju. Kada o braku razmi{ljaju kao o ve~nom, tada su oni
sre}ni jedno sa drugim. Ali kada o njemu razmi{ljaju kao
o privremenom, oni kaù: „Ovo vi{e nije brak.“ Pa èna
kaè: „Ja vi{e nisam èna ve} konkubina“, a mu`: „Ja
267
Emanuel Svedenborg
vi{e nisam mu` ve} preljubnik.“ Pa kada se njihove unutra{nje razlike otkriju, ~ovek ostavlja ènu i ona ostavlja
njega. Ali kasnije, kako svako od njih bude mislio o braku kao o ve~nom, daju im se saputnici sli~nog karaktera.
Ova iskustva nam omogu}uju da jasno vidimo da
ovi koji uìvaju pravu bra~nu ljubav imaju ve~nost na
umu; i da ako ova predstava sklizne sa njihovih najdubljih nivoa uma, dolazi do raskola u njihovoj bra~noj ljubavi, u ma kolikoj meri da zadrè svoje prijateljstvo. Jer
ono stanuje na spolja{njim nivoima, a ljubav na unutarnjim. Skoro je isto i kod brakova na Zemlji. Kada parovi
na Zemlji iskreno vole jedno drugo, oni razmi{ljaju o svome partnerstvu kao o ve~nom i ne obra}aju pa`nju na to
{to }e se zavr{iti smr}u. Kada razmi{ljaju o tome, to ih
uznemiriva; ali se te{e nadom da }e se ono nastaviti posle smrti.
216bis16 (VII) Bra~na ljubav boravi kod ~ednih èna,
ali njihova ljubav ipak zavisi od njihovih muèva.
Razlog je taj {to su ène od ro|enja oblici ljubavi,
pa je njima uro|eno da èle da budu jedno sa svojim muèvima, i drànjem ove misli u svojoj volji one neprestano
hrane svoju ljubav. Napu{tanje nastojanja za sjedinjenjem
sa svojim muèvima bilo bi napu{tanje sopstvene prirode.
Druga~ije je kod muèva; po{to oni nisu oblici ljubavi
po ro|enju, ve} su stvoreni da primaju tu ljubav od svojih èna, i {to je spremnije primaju, to spremnije njihove
ène unose u njih svoju ljubav. Ali ako je ne prime, njihove ène sa svojom ljubavlju jednako stoje napolju i ~ekaju. To je slu~aj kod ~ednih èna, ali je druga~ije kod
razbludnih. Zaklju~ak ovih razmatranja je taj da bra~na
ljubav stanuje kod èna, ali da njihova ljubav zavisi od
njihovih muèva.
16 Ovaj broj se pojavljuje dva puta u originalu
268
Bra~na ljubav
217. (VIII) @ene vole bra~ne veze pod uslovom da
ih vole i njihovi muèvi.
Ovo proizilazi iz upravo navedenog. [tavi{e, ène
poseduju uro|enu èlju da budu i da se zovu ènama.
One taj naziv smatraju presti`nim i ~asnim, tako da vole
bra~ne veze. Kako ~edne ène èle da budu ène ne samo po imenu ve} stvarno, ne{to {to je rezultat jo{ bliskije veze sa svojim muèvima, one vole bra~ne veze kao
sredstvo ja~anja tog sporazuma; a {to to vi{e rade, zauzvrat ih njihovi muèvi vi{e vole ili, {to se svodi na isto,
to muèvi vi{e vole te veze.
218. (IX) Inteligencija èna je u su{tini umerena,
prefinjena, tiha, pokorna, pristojna i ne`na; dok je inteligencija muèva u su{tini ozbiljna, gruba, te{ka, smela i
sklona neobuzdanosti.
@enama se pripisuju prva obele`ja, a mu{karcima
ova druga na osnovu analize polova u pogledu njihovih
tela, lica, glasova, govora, pokreta i pona{anja. Na telu se
vidi da ~ovek ima grubu koù i telo, a ène mekanu. Lice mu{karaca je grublje, odlu~nije, hrapavije, tamnije boje,
~ak i bradato, te stoga manje lepo; ènska lica su mek{a,
gipkija, ne`nija i belja u ~emu je njihova lepota. Mu{ki
glas je dublji, ènski melodi~an. Govor mu{karca je slobodniji i duhovniji, a ènski je umereniji i ti{i. Pokreti mu{karca su hrabriji i sna`niji, a ènski su nespretniji i slabiji.
Pona{anje mu{karca je neobuzdanije, a ène otmenije.
Mogao sam jasno da vidim uro|enu razliku u karakteru izme|u mu{karaca i èna posmatranjem pona{anja
de~aka i devoj~ica na okupu, prizor koji sam vi{e puta
vi|ao sa prozora koji gleda na ulicu velikog grada, gde
se dvadesetoro ili vi{e dece skupljalo svaki dan. De~aci
su se, u skladu sa svojim uro|enim karakterom, igrali
prave}i buku, vi~u}i, bore}i se, tuku}i se i bacaju}i kamenje jedan na drugoga. Devoj~ice su sedele mirno ispred
vrata svojih ku}a, igraju}i se sa bebama, obla~e}i lutke,
269
Emanuel Svedenborg
vezu}i male komade platna i ljube}i jedna drugu. Bio sam
iznena|en da vidim da su devoj~ice blagonaklono gledale
na de~ake zbog tog njihovog pona{anja. Ovo iskustvo mi
je omogu}ilo da jasno vidim da je ~ovek po ro|enju intelekt, a èna ljubav, i kakva su oni vrsta intelekta, odnosno
ljubavi u po~etku. Tako sam mogao da vidim kakav bi
bio ~ovekov intelekt ako bi se razvijao bez sjedinjavanja
sa ljubavlju ène, i kasnije sa bra~nom ljubavlju.
219. (X) @ene ne dele uzbu|enje koje ose}aju mu{karci, ve} stanje spremnosti za primanje.
O~igledno je da je izbacivanje semena i uzbu|enje
funkcija mu{karca, a da ène nemaju ni jedno ni drugo.
Ja mogu izvestiti na osnovu onoga {to sam ~uo da je ènama svojstveno stanje spremnosti za primanje koje vodi
za~e}u. Kakvo je to stanje u èna, nije mi, me|utim, dozvoljeno da opi{em; a ono je i samo njima znano. Da li
je njihova ljubav, kada se nalaze u ovom stanju, prijatna ili ne (kao {to neke od njih tvrde) nisu mi otkrile. Jedino {to je op{te poznato jeste to da je za muà nedopustivo da svojoj èni kaè da moè ali ne èli, jer to
znatno o{te}uje stanje primanja, koje se postiè u skladu
sa mu{kar~evim stanjem potencije.
220. (XI) Potencija mu{karaca je proporcionalna
njihovoj ljubavi prema {irenju istina njihove mudrosti i
njihovoj ljubavi prema obavljanju slu`be.
Ova ~injenica je jedna od tajni koje su bile poznate
drevnim ljudima, ali su sada izgubljene. Oni su znali da
svaka pojedina~na stvar koja se de{ava u telu ima duhovni izvor. Rad, na primer, podsti~e volja, koja je u su{tini
duhovna; govor proizilazi iz misli, koje su tako|e duhovne; prirodni vid proisti~e iz duhovnog vida, koji je
razumevanje. Prirodni sluh proizilazi iz duhovnog sluha,
koji je primena intelekta i istovremeno prilago|avanje volje; a prirodni miris iz duhovnog mirisa, koji je percep270
Bra~na ljubav
cija itd. Drevni ljudi su smatrali da proizvodnja semena
kod mu{karca poti~e iz duhovnog izvora i oni su tvrdili
na osnovu mnogih dokaza kako razumskih tako i iskustvenih, da su njegov izvor istine od kojih je sa~injen
intelekt. Oni su tako|e govorili da ono {to mu{karac prima iz duhovnog braka, braka dobra i istine, koji uti~e na
svaki detalj univerzuma, nije ni{ta drugo do istina i ono
{to se na nju odnosi; a ona se, kako napreduje telom, oblikuje u seme. Zato seme, shva}eno duhovno, zna~i istinu.
[to se ti~e njegovog oblikovanja, oni kaù da je mu{ka du{a istina jer je intelektualna; a ono {to je intelektualno nije ni{ta drugo do to, pa kada du{a silazi, silazi
i istina. Du{a, koja je najdublji deo ~oveka i svakog
ìvog bi}a i koja je po svojoj su{tini duhovna, poseduju}i
uro|enu te`nju prema reprodukciji, silazi u èlji da se nanovo stvori. Kada se to desi, cela du{a se oblikuje i obla~i, postaju}i sperma. To se moè doga|ati hiljadama i
hiljadama puta, jer je du{a duhovna supstanca i nema
{irinu ve} puno}u. Ni jedan njen deo se ne gubi, ve} se
cela reprodukuje bez gubitaka. Zato je ona u potpunosti
prisutna u najsi}u{nijim prijemnicima, spermatozoidima,
kao {to je prisutna i u svom glavnom prijemniku – telu.
Kako je tada istina du{e izvor semena, odatle sledi da
~ovekova potencija zavisi od njegove ljubavi prema {irenju
istina njegove mudrosti. Ona tako|e zavisi od njegove ljubavi prema vr{enju slu`be; jer su slu`be primeri dobra koje
proizvodi istina. âk su i u svetu neki ljudi svesni da se potencija nalazi kod aktivnih, a ne kod besposlenih ljudi. Njih
sam upitao kako se ène reprodukuju iz mu{ke du{e. Odgovor koji sam dobio be{e da to dolazi od intelektualnog dobra, jer je ono u svojoj su{tini istina. Jer je intelekt sposoban
da razmi{lja da li je ne{to dobro i da li je istinito to {to je
dobro. Druga~ije je sa voljom, koja ne razmi{lja o dobru i
istini, ve} ih voli i sprovodi. Stoga sinovi u Re~i ozna~avaju istine, a k}eri primere dobra (videti odeljak 120); dok
seme u Re~i zna~i istinu (videti Objavu Apokalipse 565).
271
Emanuel Svedenborg
221. (XII) Odluke (o vo|enju ljubavi) moraju biti prepu{tene muù da ih donosi po sopstvenoj volji.
To je zato {to ~ovek poseduje gore opisanu potenciju, koja varira u zavisnosti od stanja njegovog uma kao
i stanja tela. Jer intelekt nije konstanta u njegovom umu,
kao {to je to volja u njegovim ose}anjima. Intelekt se
{iri, ~as gore, ~as dole, ~as u mirnom i ~istom stanju, ~as
u burnom i mutnom, ~as upravljen ugodnim mislima, ~as
neugodnim. Kako je, kada um deluje, on tako|e prisutan
u telu, odatle proizilazi da i telo prolazi sli~na stanja. Zato mu` ponekad uzmi~e od bra~ne ljubavi, a nekada joj
se pribliàva, pa je u jednom stanju njegova potencija
oduzeta, a u drugom povra}ena. To su razlozi zbog kojih
se odluke moraju prepustiti èlji mu{karca, i zato ène, vo|ene svojoj uro|enom mudro{}u, nikada ne daju nikakve
instrukcije o tome.
222. (XIII) Postoji sfera braka koja uti~e od Boga
kroz Nebo u svaki detalj univerzuma, dole do onih najsitnijih.
U ta~ki V gore, posve}enoj ovoj temi, pokazano je
da ljubav i mudrost ili, {to je isto, dobro i istina, dolaze
od Boga. Njih dve dolaze od Boga trajno sjedinjene, jer
su one Bog, a On je izvor svih stvari. Ono {to dolazi od
Boga ispunjava univerzum; jer bez toga ni{ta {to je nastalo ne bi opstalo.
Postoji veliki broj sfera koje dolaze od Njega; na primer, sfera koja odràva stvoreni univerzum u ìvotu, sfera
koja {titi dobro i istinu od zla i laì, sfera koja reformi{e
i regeneri{e ~ove~anstvo, sfera nevinosti i mira, sfera milosti i milosr|a i mnoge druge. Ali ona koja je univerzalno prisutna u svemu jeste bra~na sfera, jer je to tako|e
i reproduktivna sfera i ona nadilazi sve druge jer smenjivanjem generacija odràva u ìvotu stvoreni univerzum.
Ova bra~na sfera ispunjava univerzum, proìmaju}i
ga u celosti, kao {to se vidi iz ovoga {to je re~eno gore:
272
Bra~na ljubav
da postoje brakovi na Nebesima, da su najsavr{eniji od
svih na tre}em ili najvi{em nebu; i da je, osim {to postoji me|u ljudskim bi}ima, ova sfera prisutna kod svih
~lanova ìvotinjskog carstva na zemlji, dole do crva. [tavi{e, ona je prisutna i kod svih ~lanova biljnog carstva,
od masline i palme do najniìh travki.
Ova sfera je univerzalnija od sfere toplote i svetlosti
koju zra~i sunce na{eg sveta, {to se razumski moè dokazati na osnovu ~injenice da ona funkcioni{e i u odsustvu njegove toplote, kao {to je slu~aj zimi, i u odsustvu
njegove svetlosti, kao no}u, naro~ito me|u ljudskim bi}ima. Razlog {to je to tako jeste taj {to ona poti~e od
sunca Neba an|ela, pa su u njoj svetlost i toplota konstantno uravnoteèni, odnosno, dobro i istina konstantno
sjedinjeni; jer je na Nebu prole}e sve vreme. Varijacije
dobra i istine, odnosno, njene toplote i svetlosti, nisu rezultat deklinacije tog sunca, kao {to varijacije na Zemlji
nastaju zbog razli~ite koli~ine toplote i svetlosti koje se
primaju od ovda{njeg sunca, ve} ove varijacije nastaju zbog
objekata koji ih primaju.
223. (XIV) Ovu sferu prima ènski pol, a s njega se
prenosi na mu{ki pol; dok se obrnuto ne de{ava.
Moja iskustva dozvolila su mi da vidim dokaz da
kod mu{karaca nema bra~ne ljubavi, ve} je ona prisutna
samo kod èna, sa kojih se prenosi na mu{karce (videti
odeljak 161). Razum nam moè izneti jo{ jedan dokaz:
Oblik mu{karca je intelektualni, a oblik ène je voljni.
Intelektualni oblik se sam ne moè zagrejati bra~nom toplotom, ve} jedino sjedinjavanjem toplote nekoga ko je
ima usa|enu od stvaranja. Stoga on ne moè primati tu
ljubav, sem pridruìvanjem sebi voljnog oblika ène; koji
je i oblik ljubavi.
Isto se moè dalje dokazivati na osnovu braka dobra
i istine; a kod prirodnog ~oveka braka srca i plu}a, jer
je srce saobrazno ljubavi, a plu}a razumevanju. Ali kako
273
Emanuel Svedenborg
ve}ina ljudi nema nikakvo znanje o ovim stvarima, koristiti ih kao dokaz donelo bi ve}i mrak od prosvetljenja.
Zahvaljuju}i preno{enju ove sfere sa èna na mu{karce, um
se pali i samim razmi{ljanjem o seksu. Iz toga sledi da je
i ovo izvor reproduktivnog uobli~avanja, odnosno uzbu|enja. Jer na Zemlji, sve dok se toplota ne doda svetlosti, ni{ta ne cveta i nije podstaknuto da donosi plodove.
224. (XV) Gde postoji prava bra~na ljubav, ovu sferu prima èna, a mu` je prima isklju~ivo preko ène.
înjenica da u slu~aju onih koji uìvaju pravu bra~nu ljubav, mu` ovu sferu prima isklju~ivo preko ène,
danas je tajna; mada ne u potpunosti, jer kada se mu` veri i tek oèni, moè je postati svestan. Zar njega tada ne proìma svaki bra~ni uticaj koji dolazi od njegove verenice
ili mlade, ali ne i od bilo koje druge osobe ènskog pola?
Umnogome je isto i kod onih koji ìve zajedno u
pravoj bra~noj ljubavi. Kako su i mu{karci i ène umotani u sferu ìvota, gu{}u spreda a re|u otpozadi, jasno je
za{to se muèvi koji veoma vole svoje ène okre}u ka
njima i tokom dana im se ljubazno sme{e. S druge strane, oni koji ne vole svoje ène, okre}u se od njih, i kada
ih vide tokom dana, odvra}aju svoj pogled od njih. Taj na~in na koji se bra~na sfera prima od muà isklju~ivo
preko ène, omogu}uje da se bra~na ljubav prepozna i
razlikuje od patvorene, la`ne ili hladne bra~ne ljubavi.
225. (XVI) Tamo gde ne postoji prava bra~na ljubav,
ovu sferu, opet, prima èna, ali je mu` ne prima preko nje.
Ova bra~na sfera koja uti~e na univerzum Boànskog je porekla; kada se razvija me|u an|elima, ona je
nebeska i duhovna, kada se razvija me|u ljudima, ona je
prirodna, me|u zverima i pticama je ìvotinjska, me|u
insektima telesna, me|u biljkama beìvotna. [tavi{e, ona
varira u svakom stvorenju koje dodirne, u zavisnosti od
njegove forme.
274
Bra~na ljubav
Kako ovu sferu direktno prima ènski pol, a mu{ki
indirektno, u skladu sa njihovim oblicima, iz toga sledi
da se ova sfera, iako sveta po poreklu, moè pretvoriti
ne samo u profanu sferu ve} i u svoju suprotnost. Njena
suprotnost se zove gizdavom u slu~aju èna ovog tipa i
bludnom kod mu{karaca ovog tipa; pa kako su obe ove
grupe u Paklu, to je i izvor ove sfere. Ali i tu je prisutna velika raznolikost, te ih ima mnogo vrsta. ôvek privla~i i vu~e k sebi onu vrstu koja mu odgovara, koja je
u skladu sa njegovim karakterom i saobrazna mu je. Na
osnovu ovih ~injenica moè se utvrditi da ~ovek koji ne
voli svoju ènu prima ovu sferu iz razli~itog izvora u odnosu na izvor iz koje je prima njegova èna. Ipak se moè desiti i da je u njega udahne njegova èna, a da on
toga nije svestan, ~ak i u meri da ga zagreje.
226. (XVII) Prava bra~na ljubav moè postojati kod
jednog bra~nog partnera, ali ne istovremeno i kod drugog.
ôvek se moè zaklinjati iz dubine svog srca da
odràva svoj brak ~ednim, ako drugi ne zna {ta ta ~ednost
zna~i. Jedni mogu voleti ono {to ima veze sa crkvom, dok
drugi vole samo svetovne stvari. Nekome um moè biti
na Nebu, a drugome u Paklu. To zna~i i da jedan od partnera moè uìvati bra~nu ljubav, ali drugi ne mora. Njihovi umovi, okrenuti u suprotnim pravcima, nalaze se u
unutarnjem sukobu; a ako se on i ne pokazuje spolja, ipak
onaj koji nema bra~ne ljubavi gleda na svog partnera u
bra~nom ugovoru kao na mrsku staru ènu i sli~no.
227. (XVIII) Postoji mnogo (sli~nosti i) razlika, kako
unutra{njih tako i spolja{njih, kod bra~nih parova.
Dobro je poznato da bra~ni parovi pokazuju sli~nosti i razlike, koje su vidljive ako su spolja{nje, ali ne
i iako su unutarnje, sem samim parovima nakon zajedni~kog ìvota neko vreme; dok ostali mogu izvoditi zaklju~ke. Ali bilo bi gubljenje vremena navoditi razne vrste
275
Emanuel Svedenborg
njih kako bi se omogu}ilo prepoznavanje, jer se listama
i opisima razlika mogu popuniti mnoge strane. Mogu}e
je u izvesnoj meri izvu}i zaklju~ke o sli~nostima prou~avanjem razlika, {to dovodi do hla|enja bra~ne ljubavi,
predmeta narednog poglavlja. Sli~nosti i razlike, uop{teno
govore}i, nastaju od varijacija koje se uro|enim sklonostima name}u vaspitanjem, dru{tvom i usvajanjem la`nih
verovanja.
228. (XIX) Sli~nosti se mogu sjedinjavati, ali ne i
razlike.
Ima mnogo vrsta sli~nosti, i one mogu biti manje ili
vi{e nepovezane. âk i one koje su nepovezane mogu se
vremenom povezati raznim stvarima; naro~ito prilago|avanjem èljama drugog, podelom obaveza, uljudno{}u, izbegavanjem ne~asnih dela, ljubavlju prema bebama i brigom
o deci. Najva`nija je uskla|enost u verskim pitanjima, jer
ona donosi unutarnje povezivanje ~ak i nepovezanih sli~nosti, dok druge stvari izazivaju samo spolja{nje povezivanje. Ali u slu~aju razlika, nikakvo povezivanje nije mogu}e,
jer su one neprijateljstva.
229. (XX) Bog obezbe|uje sli~nosti onima koji èle
pravu bra~nu ljubav, a ako je to nemogu}e na Zemlji,
On ih obezbe|uje na Nebu.
To je zato {to su svi brakovi koji se zasnivaju na
pravoj bra~noj ljubavi dati od Boga. Gore je pokazano
(odeljci 130, 131) da su od Njega. An|eli su mi ispri~ali
kako se to zbiva na Nebesima.
Bo`je Boànsko provi|enje, reko{e oni, jeste najiscrpnije i najuniverzalnije u pogledu brakova i u brakovima, jer sva zadovoljstva Neba izviru iz zadovoljstava bra~ne
ljubavi, kao slatka voda iz izvora. Stoga se obezbe|uje
ra|anje parova koji }e odgovarati jedni drugima u braku.
Pod neprestanim vo|stvom Boga, oni se obu~avaju za svoj
brak, iako ni devoj~ica ni de~ak toga nisu svesni. Kada
276
Bra~na ljubav
za to do|e vreme, i devoj~ica, to jest devojka dospe u
godine za brak, i de~ak, to jest mladi} bude spreman za
brak, oni se negde sre}u kao sudbinom i upoznaju. Oni se
momentalno, po nekom instinktu, prepoznaju kao odgovaraju}i i razmi{ljaju u sebi, kao da ih ne{to iznutra navodi, pa mladi} kaè: „Ona je prava osoba za mene“, a
devojka kaè: „On je pravi ~ovek za mene.“ Nakon {to
ova misao proboravi u umu neko vreme, oni se odlu~uju
da se obrate jedno drugome i zaru~uju se. Mi kaèmo da
se oni kao sudbonosno sre}u, kaèmo instinktivno i da
su podstaknuti, ali pri tom mislimo na Boànsko provi|enje, jer u neznanju, to li~i na to. Bog otkriva njihove
unutra{nje sli~nosti tako da vide jedno drugo.
230. (XXI) U meri u kojoj ~ovek trpi neuspeh ili
gubitak bra~ne ljubavi, u toj meri se pribliàva prirodi
ìvotinje.
To je zato {to je osoba duhovna u meri u kojoj uìva bra~nu ljubav, i ljudsko je bi}e u meri u kojoj je duhovna.
Jer je ~ovek ro|enjem odre|en za ìvot posle smrti, i
postiè ga sticanjem duhovne du{e u sebi i u taj ìvot
moè biti uzdignut sposobno{}u svog intelekta. Ako se,
na osnovu sposobnosti koja joj je data, i njegova volja
uzdigne skupa sa intelektom, ~ovek nakon smrti uìva
ìvot na Nebu. Obrnuto se de{ava ako je njegova ljubav
suprotna bra~noj ljubavi. Jer je on prirodan u meri u kojoj je njegova ljubav suprotna, a ~isto prirodna osoba li~i
na ìvotinju po èljama, nagonima i zadovoljstvima.
Jedina razlika je u tome {to on ima sposobnost uzdizanja svog intelekta na svetlost mudrosti, kao i sposobnost uzdizanja svoje volje na toplotu nebeske ljubavi. Niko
se nikada ne li{ava ovih mogu}nosti. Me|utim, ~isto
prirodna osoba, iako li~i na ìvotinju po svojim èljama,
nagonima i zadovoljstvima koja pruà, ipak nastavlja da
ìvi nakon smrti, ali u stanju koje odgovara ìvotu koji
je prethodno vodila. Ovim razmatranjima potvr|uje se da
277
Emanuel Svedenborg
se osoba pribliàva prirodi ìvotinje srazmerno izostanku
bra~ne ljubavi u sebi. Ovo moè delovati kontradiktorno
~injenici da se izostanak i gubitak bra~ne ljubavi mogu
desiti kod ljudi koji ostanu ljudska bi}a. Ali ovde se misli na one koji vo|eni bludnom ljubavi omalovaàvaju
bra~nu ljubav, te stoga trpe njen izostanak i gubitak.
*****
231. Ovde }u priloìti tri iskustva, od kojih je ovo
prvo.
Jednom sam ~uo neku viku, koja je dopirala iz niìh
regiona, kao kroz vodu. S leve strane se ~ulo: „Kako je
pravedan!“, s desne: „Kako je u~en!“, a iza mene: „Kako
je mudar!“ To me natera da se zapitam da li to i u Paklu
postoje pravedni, u~eni i mudri ljudi; pa sna`no poèleh
da vidim da li takvih ljudi ima tamo. Glas sa Neba mi
re~e: „Vide}e{ i ~u}e{.“
Iz ku}e iza|oh u duhu i videh ispred sebe jedan
otvor u zemlji; kad se pribliìh i pogledah unutra, videh
stepenice, pa si|oh. Po{to si|oh na donji nivo, videh ravnice obrasle `bunjem, trnjem i koprivama. Ja upitah je li
to Pakao. Bi mi re~eno da je to donja zemlja, tik iznad
Pakla. Tada se redom zaputih prema onim uzvicima, i to
prvo prema onome „Kako je pravedan!“ Tamo ugledah
skup onih koji su na svetu bili sudije poznati po pristrasnosti i podmitljivosti. Potom se zaputih prema drugom
uzviku „Kako su u~eni!“ i videh skup onih koji su u svetu bili poklonici logike; pa potom i prema tre}em „Kako
su mudri!“ gde videh skup onih koji su u svetu bili skloni da sve dokazuju.
Onda se vratih prvoj grupi, sudijama poznatim po
pristrasnosti i podmitljivosti, onima koje su ovi pozdravljali kao pravedne. S jedne strane videh neku vrstu amfiteatra izgra|enog od cigli i pokrivenog crnim crepom;
reko{e mi da je to njihova sudnica. Imala je tri ulaza sa
278
Bra~na ljubav
severne strane i tri sa zapadne, ali nijedan s ju`ne ili
isto~ne strane; to je bio znak da njihove presude nisu
pravedne, ve} svojevoljne. U sredini amfiteatra nalazilo
se ognji{te na koje su loà~i bacali baklje umo~ene u sumpor, i pune katrana. Njihova svetlost koja se odbijala o
gipsane zidove proizvodila je slike ve~ernjih i no}nih ptica. Ali su ognji{te i treperava svetlost koja se projektovala u ove slike na zidu, bili slikovita predstava njihovih
presuda, pokazuju}i njihovu sposobnost da prikaù istinu
svakog pitanja u la`noj boji i u~ine da deluje povoljnije
s one strane za koju oni navijaju.
Pola sata kasnije ugledah neke starije i mla|e mu{karce u slu`benoj odori kako ulaze unutra; oni skido{e
svoje {e{ire i sedo{e za sto da odrè sednicu. Slu{aju}i,
shvatio sam sa koliko ve{tine i domi{ljatosti naginju strani koju favorizuju i iskrivljuju svoje sudove kako bi u~inili da izgledaju pravi~nim. I{li su toliko daleko da ni
sami nisu mogli da razlu~e nepravdu od pravde i pravdu od nepravde. Sa njihovih lica moglo se videti i iz zvuka njihovog glasa ~uti da su u zabludi. Tada sam bio
prosve}en sa Neba pa sam bio u stanju da uvidim je li
neka ta~ka osnovana ili nije. Video sam koliko revnosno
umotavaju nepravdu daju}i joj izgled pravde, biraju}i me|u zakonima one koji odgovaraju njihovom slu~aju i koriste}i spretne argumente da ostale ostave po strani. Kada
se presuda donese, ona se uru~uje klijentima, prijateljima i
prista{ama, a oni, da bi uzvratili za presudu u svoju korist,
idu niz ulicu i vi~u: „Kako su pravedni, kako su pravedni!“
Nakon toga popri~ah o ovim sudijama sa nekim an|elima s Neba, ispri~av{i im pone{to od toga {to sam video
i ~uo. An|eli reko{e da te sudije drugima deluju kao da
su obdareni najo{trijom sposobno{}u razumevanja, mada
su u stvari nesposobni da vide i zrno pravde i pravi~nosti. „Ako im oduzmemo njihovu pristrasnost“, reko{e mi,
„oni }e sedeti u sudnici nemi kao statue i govori}e samo
– slaèm se, saglasan sam sa sudom toga i toga ili toga
279
Emanuel Svedenborg
i toga. Razlog je taj {to su svi njihovi sudovi zasnovani
na predrasudama, a predrasude tretiraju slu~aj od po~etka
do kraja sa pristrasno{}u. Stoga oni ne mogu videti nijednu drugu stranu sem stranu onoga koga favorizuju; a ako
joj se i{ta suprostavi oni to guraju na stranu. Ako i razmotre suprotnu stranu, oni je zapli}u u argumente, kao
kad pauk umotava mreù oko svoje `rtve i guta je. Stoga
oni ne mogu videti nijednu ta~ku kao osnovanu, osim ako
se ne uklapa u mreù njihove predrasude. Oni se testiraju da vide da li mogu, ali nalaze da ne mogu. Stanovnici
tvog sveta bi}e zapanjeni {to je to tako, ali im moè{
re}i da je to istinita tvrdnja koju su proverili an|eli sa
Neba. Kako ove sudije ne mogu da vide pravdu, mi na
Nebu ih ne smatramo ljudskim bi}ima, ve} monstruoznim prilikama ljudi, s glavama od pristrasnosti, grudima
od nepravde, rukama i stopalima od dokaza i tabanima
od pravde, koju su, ako ne podrì slu~aj koji favorizuju,
u stanju da bace ispod nogu i da je pregaze. Kako oni
zapravo izgledaju nama sa Neba, vide}e{, jer se njihov
kraj pribliàva.“
Tada se iznenada zemlja otvori, stolovi popada{e
jedan na drugi, a ljudi zajedno sa celim amfiteatrom behu
progutani i ba~eni u zatvorske kaveze. Tada me upita{e
da li èlim da ih vidim tamo. Lica im behu kao da su od
ugla~anog ~elika, tela od vrata do bedara poput kamenih
skulptura obu~enih u koù leoparda, a stopala u vidu zmije. Videh da su se pravne knjige, koje su bili postavili
na stolove, pretvorile u karte; i sada im je, umesto da uru~uju presude, zadatak bio da od boje cinobera prave crvenu i da premazuju lica prostitutki da bi ih ulep{ali.
Kad videh ovo, poèleh da posetim i druge dve grupe, prvu koja se sastojala od ljudi koji nisu voleli ni{ta
drugo sem logiku, i drugu koju su ~inili oni koji su èleli
sve da dokazuju. „Sa~ekaj malo“, reko{e mi „i da}e ti se
pratnja an|ela iz zajednice koja im je nablià odozgo. Preko njih, bi}e{ prosve}en od Boga i vide}e{ ~udne stvari.“
280
Bra~na ljubav
232. Drugo iskustvo
Ne{to kasnije ponovo ~uh iz donje zemlje iste one
uzvike kao i ranije: „Kako su u~eni, kako su mudri!“ Pogledav{i okolo, na|oh se u prisustvu an|ela sa neba ta~no iznad ljudi koji su vikali „Kako su u~eni!“
Kada ih upitah na koga se odnosi ovaj usklik, oni
mi reko{e da se odnosi na u~ene ljude koji se raspravljaju samo o tome da li neka stvar postoji ili ne, i retko dolaze do stava da je to ba{ tako. „Oni su kao vetar koji duva
pa ode dalje, ili kao kora oko drveta bez srì ili kao ljuska
badema bez ko{tice, ili kao kora vo}a bez i~ega unutra.
Jer su njihovi umovi li{eni unutarnjeg rasu|ivanja, i povezani samo sa telesnim ~ulima. Pa ako su sama ~ula nesposobna da prosude, ni oni ne mogu do}i do zaklju~ka.
Ukratko, oni su stvorenja svojih ~ula i mi ih zovemo „majstorima logike“. Ovako ih zovemo jer nikada ne dolaze
ni do kakvih zaklju~aka, ve} kupe sve {to ~uju i neprestano raspravljaju da li to postoji ili ne, iznalaze}i razloge za i protiv. Ni{ta ne vole vi{e nego da napadaju istine,
da ih podvrgavaju raspravi cepaju}i ih na komade. To su
ljudi koji sebe smatraju u~enijim od svih drugih na svetu.“
ûv{i ovo zamolih an|ele da me povedu da ih posetim tamo dole. I oni me povedo{e prema rupi iz koje su
stepenice vodile dole do donje zemlje. Si|osmo dole i
uputismo se u pravcu iz kojeg je dopirao uzvik „Kako
su u~eni!“ Tu nai|osmo na stotine ljudi koji su stajali na
jednom mestu lupaju}i nogama o zemlju. Ja se za~udih
pa upitah: „Za{to oni tako stoje lupaju}i nogama o zemlju?
Mogu, dodadoh, napraviti rupu u zemlji lupaju}i tako.“
An|eli se nasme{i{e na ovo i reko{e: „îni se da
stoje u mestu jer oni nikada ne razmi{ljaju o ne~emu kao
takvom, ve} samo raspravljaju o tome da li to postoji ili
ne, a kako im misli dalje ne napreduju, ~ini se kao da
oni gaze jedno te isto par~e zemlje, ne odmi~u}i.“
Ali kada se pribliìh skupu, ugledah ljude sa nimalo neprijatnim licima i dobro obu~ene. „Oni izgledaju
281
Emanuel Svedenborg
ovako“, re~e an|eo, „na njihovom svetlu, ali ako se svetlost sa neba zakloni, javlja se promena na njihovim licima i ode}i.“ To se i dogodi, pa sada njihova lica delovahu
crnpurasto, a oni obu~eni u crno prteno platno. Ali kada
se svetlost ugasi, oni poprimi{e svoj prvobitni izgled.
Ne{to kasnije obratih se nekim ljudima na ovom sastanku, pa im rekoh: „ûo sam kako gomila oko vas uzvikuje ’Kako su u~eni!‘ pa bih voleo, ako bih mogao, da
popri~am sa vama o pitanjima od najdublje mudrosti.“
„Reci {ta god ho}e{“, odgovori{e mi oni, „i mi }emo ti
iza}i u susret.“
„Kakva vrsta vere“, upitah, „donosi spasenje ljudima?“
„Podeli}emo ovo pitanje“, odgovori{e oni, „na nekoliko
njih, pa vam ne moèmo dati odgovor dok njih ne re{imo. Rasprava }e se voditi slede}im redom: 1) da li vera
ima ikakav zna~aj; 2) da li postoji ili ne postoji ne{to {to
se zove spasenjem; 3) da li je jedna religija efikasnija od
druge; 4) da li postoje nebo i pakao; 5) da li postoji ve~ni
ìvot nakon smrti; i mnoga druga.“
Ja ih upitah u vezi sa prvim – da li vera ima ikakav
zna~aj; te oni po~e{e da se raspravljaju i da iznose brojne argumente o temi postojanja ili nepostojanja vere i njenog zna~aja. Ja ih zamolih da postave to pitanje skupu i
oni to i u~ini{e. Odgovor oko kojeg se sloì{e bi da ova
tvrdnja zahteva toliko mnogo istraìvanja da ne}e biti zavr{ena pre ve~eri. „Da li biste mogli“, upitah ih ja, „da
je zavr{ite za godinu dana?“ Jedan od njih mi re~e da ne
moè biti zavr{ena ni za sto godina. „Dakle“, rekoh, „u
me|uvremenu ste bez vere.“
„Zar nisi èleo“, odgovori on, „da ti prvo dokaèmo
da li vera postoji i da li to {to se tako zove ima ikakvog
zna~aja? Ako postoji, ona je i za mudre; a ako ne postoji, samo je za obi~ne ljude. Dobro je poznato da se vera
naziva savezom; ali se moè postaviti pitanje ’Za koga?‘
Ako je samo za obi~ne ljude, nema zaista nikakvog zna~aja; ali ako je i za mudre, onda ima.“
282
Bra~na ljubav
ûv{i ovo, rekoh mu: „Vi ste sve sem u~eni, po{to
ne moète da razmi{ljate ni o ~emu drugom sem o tome
da li postoji, i da iznosite razloge za i protiv. Da li iko moè biti u~en ko nije siguran u ne{to pa ide ka tom zaklju~ku, kao {to ~ovek napreduje korak po korak i u dogledno
vreme sti~e mudrost? Ina~e vi istine samo dodirujete vrhovima prstiju, ~ime ih gurate sve dalje i dalje od sebe.
Stoga je rasprava samo o tome da li ne{to postoji kao
rasprava o {e{iru a da ga nikada niste stavili na glavu,
ili o cipeli a da je nikada niste obuli. [ta moè proizi}i
iz toga, sem neznanja o tome da li ne{to postoji, odnosno da li spasenje postoji, ili ve~ni ìvot nakon smrti, da
li je jedna religija bolja od druge, ili da li postoje Nebo
i Pakao? Vi ne moète imati nikakve predstave o ovim
stvarima, sve dok ste zaglibljeni pri prvom koraku i kopate pesak na tom mestu, nesposobni da zakora~ite nogom i u~inite pomak. Pazite se da va{i umovi, dok stoje
ispred vrata rasu|ivanja, iznutra ne otvrdnu i ne pretvore
se u stubove od soli, u~iniv{i vas prijateljima Lotove ène.“
Ovim re~ima ih napustih, a oni bejahu tako razjareni
da se baci{e na mene kamenjem. U tom trenutku li~ili
su mi na kamene statue, potpuno li{eni ljudskog razuma.
Ja upitah an|ele kakva je njihova sudbina. Oni mi reko{e
da je njihova sudbina da budu gurnuti u dubine gde }e
nai}i na pustinju u kojoj }e biti primorani da nose teret.
Kako tada ne}e mo}i da daju razumne izjave, oni }e brbljati i dokono pri~ati. Vi|eni iz daljine, li~i}e na magarce koji nose teret.
233. Tre}e iskustvo
Nakon toga jedan od an|ela re~e: „Po|i sa mnom
na mesto na kome uzvikuju ’Kako su mudri!‘. Vide}e{
monstruozne ljude na njemu, s licima i telima ljudskih
bi}a, koji nisu ljudska bi}a.“
„Jesu li oni onda ìvotinje?“, upitah ga ja. „Ne“, odgovori on, „oni nisu ìvotinje ve} bestijalni ljudi. To su
283
Emanuel Svedenborg
oni koji su potpuno nesposobni da vide da li je istina
istina ili nije, mada mogu da u~ine da sve {to poèle deluje kao istina. Mi zovemo takve ljude majstorima dokazivanja.“
Po|osmo za uzvicima i do|osmo do njihovog izvora. Tu je bila grupa ljudi okruèna gomilom. U gomili
su se nalazili i neki ljudi plemenitog porekla, koji se,
~uv{i da su ovi dokazali sve {to su rekli, tako se o~igledno sloìv{i u podr{ci jedan drugome, okrenu{e i reko{e:
„Kako su mudri!“
Ali mi an|eo re~e: „Hajde da im se ne pribliàvamo, nego da pozovemo jednog iz grupe.“ Mi uradismo
tako, i odvojismo ga na stranu; mi pokrenusmo niz tema,
a on nam dokaza svaku stavku tako da je delovalo da je
sve to istina. Mi ga upitasmo bi li mogao da dokaè i
suprotno. On nam re~e da moè i to jednako dobro kao
i prethodni put. Tada, obrativ{i nam se otvoreno i iz srca,
re~e: „[ta je istina? Moè li postojati neka druga istina
u prirodi sem one koju ~ovek dokaè kao takvu? Kaìte
{ta god ho}ete i ja }u vam to i dokazati.“
„Onda“, rekoh, „dokaì slede}u tvrdnju: vera je sve
{to je crkvi potrebno.“ I on mi dokaza, sa takvom razborito{}u i ve{tinom da u~eni ljudi koji bejahu prisutni
zapljeska{e rukama u znak divljenja. Potom ga upitah da
dokaè istinitost tvrdnje da je milosr|e sve {to je crkvi
potrebno; {to on i u~ini. Tada od njega zatraìh da dokaè tvrdnju da milosr|e crkvi ni{ta ne vredi; a on svaku
tvrdnju tako udesi i ukrasi tako uverljivim argumentima
da se prolaznici zgleda{e i reko{e: „Zar nije mudar?“
„Zar ne zna{“, rekoh, „da je milosr|e vo|enje dobrog ìvota, a da je vera gajenje ispravnih verovanja? Zar
osoba koja ìvi dobar ìvot istovremeno ne gaji i ispravno verovanje? Pa je stoga, vera deo milosr|a, a milosr|e
deo vere? Zar ne vidi{ da je to istina?“
„Ja mogu dokazati istinitost toga“, re~e on, „pa }emo videti.“ On to u~ini pa re~e: „Sada vidim.“ Ali trenutak
284
Bra~na ljubav
kasnije on dokaza istinitost suprotnog, pa re~e: „Ja shvatam da je i ovo istina.“ Mi se na to nasme{ismo i rekosmo: „Zar to nisu suprotnosti? Kako moè{ da kaè{ da
su dve me|usobno suprotne tvrdnje jednako istinite?“ On
se naljuti na to i odgovori: „Vi gre{ite. Obe tvrdnje su istinite, jer nema druge istine sem one koju ~ovek dokaè kao
takvu.“
Pored je stajao ~ovek koji je u svetu bio ambasador
najvi{eg ranga. On je bio zapanjen zbog ovoga pa re~e:
„ Prihvatam da se ne{to poput ovoga doga|a u svetu, ali
ste ipak vi ludi. Dokaìte, ako moète, istinitost tvrdnje
da je svetlost tama, a tama svetlost.“
„Ni{ta lak{e“, odgovori on. „[ta su svetlost i tama
do stanja oka? Zar svetlost ne postaje senka kada oko
u|e sa svetlosti ili kada ~ovek duè gleda u sunce? Svako zna da se tada stanje oka menja pa svetlost li~i na
senku; a u obrnutom slu~aju, kada se oko vrati u svoje
normalno stanje, senka li~i na svetlost. Zar sova ne vidi
tamu no}i kao svetlost dana, a dnevnu svetlost kao tamu
no}i? I tada ona zapravo vidi i sunce samo kao mra~nu
i tamnu loptu. Da ~ovek ima o~i sove, {ta bi zvao svetlo{}u a {ta mrakom? Zato, {ta je svetlost do stanje oka?
A ako je tako, zar nije svetlost tama, a tama svetlost?
Stoga, ako je jedna tvrdnja ta~na, ta~na je i druga.“
Nakon toga, ambasador zatraì od majstora dokazivanja da dokaè istinitist tvrdnje da je gavran beo, a ne
crn. „Jo{ jedan lak zadatak“, odgovori on. „Uzmite“, re~e
on, „iglu ili britvu i zareìte perje gavrana; zar nije belo
iznutra? Ili mu o~upajte perje i pogledajte koù, zar nije
bela? [ta je crna boja koja je okruùje do senka, koja se
ne sme koristiti u prosu|ivanju boje gavrana? Konsultujte
stru~njake za optiku i oni }e vam re}i da je crnilo samo
senka; ili sameljite crni kamen ili komad crnog stakla u
fini prah i vide}ete da je taj prah beo.“
„Ali kada ga pogledate“, re~e ambasador, „sigurno
vam gavran izgleda crn?“ Ali majstor dokazivanja odgovori:
285
Emanuel Svedenborg
„Kao ljudsko bi}e, da li ste vi voljni da dozvolite da vam
izgled odredi mi{ljenje o ne~emu? Naravno da na osnovu
izgleda gavrana moète govoriti da je crn, ali ne moète
to stvarno i misliti. Na primer, moète govoriti o pojavi
izlaska, promicanja i zalaska Sunca, ali kao ljudsko bi}e
ne moète i misliti da je to tako, jer se Sunce ne kre}e,
ve} je Zemlja ta koja se kre}e. Isto je i sa gavranom;
izgled je samo izgled. Kaìte {ta god ho}ete, ali gavran
je potpuno i sasvim beo. On postaje beo kad ostari, to sam
ja video.“
Tada ga upitasmo da nam iskreno kaè da li se {alio
ili je stvarno mislio da ne postoji istina sem one koja se
dokaè kao takva. On odgovori: „Kunem se da mislim
tako.“ Potom ga ambasador upita moè li dokazati istinitost tvrdnje da je on lud. „Da“, odogovori on, „mogu, ali
ne èlim. Svi su ludi.“
Nakon toga ovaj univerzalni majstor dokazivanja be{e poslat nekim an|elima da ispitaju njegovu prirodu.
Kada oni to u~ini{e, izvesti{e nas da on nema ni zrno razumevanja. „Razlog je u tome“, reko{e oni, „{to je u njegovom slu~aju sve {to je iznad racionalnog nivoa zatvoreno,
a otvoreno je samo ono {to je ispod ovog nivoa. Nebeska
svetlost je iznad racionalnog nivoa, a prirodna svetlost je
ispod, a prirodna svetlost je ta koja omogu}ava ~oveku da
dokazuje {ta god ho}e. Ali ako se duhovna svetlost ne
uliva u prirodnu, ~ovek ne moè videti da je neka istina
ta~na, odnosno da je neka izmi{ljotina la`na. Sposobnost
shvatanja dolazi na osnovu prisustva nebeske svetlosti u
prirodnoj svetlosti, a nebeska svetlost dolazi od Boga Neba, koji je Gospod. Stoga, univerzalni majstor dokazivanja nije ni ~ovek ni ìvotinja, ve} bestijalni ~ovek.“
Ja upitah an|ela o sudbini takvih ljudi; i da li oni
mogu biti u dru{tvu ìvih, jer je nebeska svetlost izvor
ljudskog ìvota; a to je izvor njihovog razumevanja. On
re~e da sve dok su ti ljudi sami, oni ne mogu misliti ili
razgovarati ni o ~emu, ve} stoje nemi kao ma{ine i kao
286
Bra~na ljubav
u dubokom snu. Ali oni se bude ~im njihovo uvo ~uje
bilo kakav zvuk. On dodade da oni koji su su{tinski zli
postaju ovakvi.
Nebeska svetlost odozgo ne moè se uliti u njih, ve}
samo neka duhovnost preko sveta; to je ono {to im omogu}uje da dokazuju.
Kada to reko{e, ~uh jednog od an|ela koji ga je
ispitivao kako kaè: „Izvedi op{ti zaklju~ak iz onoga {to
si ~uo.“ Moj zaklju~ak je ovaj: nije obele`je inteligentne
osobe da bude u stanju da dokazuje sve {to èli; ve} je
obele`je inteligentne osobe da je u stanju da vidi da je
istina istina, a la` la` i da to dokaè.“
Nakon toga ja pogledah prema mestu gde su stajali
majstori dokazivanja sa gomilom oko njih koja vi~e „Kako su mudri!“; i iznenada ih prekri tamni oblak i po~e{e
da nadle}u sove i {i{mi{i. Reko{e mi: „Sove i {i{mi{i
koji lete pod tim oblakom su saobraznosti, koje pokazuju njihove misli. Dokazivanje laì tako da deluju kao istine predstavlja se u Duhovnom svetu oblikom no}nih ptica,
~ije su o~i iznutra osvetljene la`nim svetlom; to im omogu}uje da vide predmete u mraku kao na dnevnoj svetlosti. Ovi koji dokazuju la`ne tvrdnje dok ne po~nu da
deluju kao istinite, da bi se u njih poverovalo kao u takve i da bi se nazvale takvima, imaju sli~no la`no duhovno svetlo. Oni su sposobni da vide iza sebe, ali ne i
ispred sebe.“
287
XI
RAZLOZI ZA HLADNO]U, RAZDVAJANJE I
RAZVOD BRAKOVA
234. Bave}i se ovde razlozima hladno}e u braku,
pozabavi}u se i razlozima za razdvanje i razvod, zato {to
to ide jedno s drugim. Naprosto nema drugih razloga za
razdvajanje do raznih oblika hladno}e koja se postepeno
razvija posle stupanja u brak ili razloga koji se naknadno
otkriju u braku, {to tako|e rezultira hladno}om. Razvod
je, me|utim, rezultat preljube, jer je to su{ta suprotnost
braku, a ono {to je suprotno proizvodi hladno}u, ako ne
kod oboje, a ono kod jednog od partnera. Zato se razlozi
za hladno}u, razdvajanje i razvod iznose u jednom poglavlju. Ali povezanost ovoga bi}e jasnija ako se izloì
slede}im redom:
I
Postoji duhovna toplota i duhovna hladno}a;
duhovna toplota je ljubav, a duhovna hladno}a
je li{enost ljubavi.
II Duhovna hladno}a u braku je raskol du{a i razilaènje umova koje vodi ravnodu{nosti, neslozi,
preziru, mr`nji i otu|enju. U mnogim slu~ajevima
ovo na kraju izaziva razdvajanje u krevetu, spava}oj sobi i ku}i.
III Postoji mnogo razloga za postepeno razvijanje
hladno}e, neki su unutarnji, neki spolja{nji, a
neki slu~ajni.
IV Unutarnji razlozi za hladno}u su verski.
288
Bra~na ljubav
V
Prvi od unutarnjih razloga za hladno}u je odbijanje vere kod oba partnera.
VI Drugi je prihvatanje vere od strane jednog partnera, ali ne i drugog.
VII Tre}i razlog su razli~ita religijska verovanja
partnera.
VIII êtvrti je pristajanje uz pogre{na religijska
verovanja.
IX Ovo su, u mnogim slu~ajevima, razlozi za unutarnju hladno}u, koja nije pra}ena spolja{njom
hladno}om.
X
Postoje, tako|e, mnogi spolja{nji razlozi za
hladno}u, od kojih je prvi razli~itost karaktera i
pona{anja.
XI Drugi je verovanje da se bra~na ljubav ne razlikuje od bludne ljubavi, sem {to je prva zakonski
dozvoljena, a druga nezakonita.
XII Tre}i je takmi~enje izme|u partnera ko }e dominirati.
XIII êtvrti je nedostatak interesovanja za bilo kakvo
u~enje ili posao, koji rezultira nestalno{}u èlje.
XIV Peti je nejednakost spolja{njeg poloàja i statusa.
XV Postoji vi{e razloga za razdvajanje.
XVI Prvi od njih je slaboumnost.
XVII Drugi su fizi~ki nedostaci.
XVIIITre}i je impotencija pre braka.
XIX Preljuba je razlog za razvod.
XX Postoje i mnogi slu~ajni razlozi, od kojih je prvi
intimnost zbog stalnog udovoljavanja.
XXI Drugi razlog je ìvot sa partnerom pod prisilom
ugovora i zakona, a ne po slobodnom izboru.
XXII Tre}i je ènino prenagla{avanje svoje ljubavi i
pri~anje o njoj.
XXIII êtvrti je muèvljevo danono}no razmi{ljanje o
èni kao o voljnoj, dok èna nasuprot tome o svom
muù misli kao o nevoljnom.
289
Emanuel Svedenborg
XXIV Ako postoji hladno}a u umu, postoji i u telu; a
kako se ta hladno}a pove}ava tako se spolja{nji
delovi tela zatvaraju.
235. (I) Postoji duhovna toplota i duhovna hladno}a; duhovna toplota je ljubav, a duhovna hladno}a je li{enost ljubavi.
Duhovna toplota ne dolazi ni iz jednog drugog izvora do od sunca Duhovnog sveta. Jer tamo postoji sunce
koje dolazi od Gospoda, koji se nalazi izme|u. Kako je
ono od Boga, to sunce je u su{tini nepatvorena ljubav. Ovo
sunce an|elima li~i na vatru, ba{ kao {to sunce na{eg
sveta izgleda nama. Ovakav vatreni izgled je rezultat toga
{to je ljubav duhovna vatra. Ovo sunce zra~i toplotu i
svetlost, ali kako je ono nepatvorena ljubav, toplota koju
proizvodi u su{tini je ljubav, a svetlost koju daje u su{tini je mudrost. Na osnovu ovoga vidimo {ta je izvor duhovne toplote, a to je ljubav.
Me|utim, treba izneti nekoliko napomena o izvoru
duhovne hladno}e. Ona dolazi od sunca Prirodnog sveta, od
njegove toplote i svetlosti. Sunce Prirodnog sveta stvoreno je tako da njegova toplota i svetlost mogu primiti u sebe
duhovnu toplotu i svetlost i preneti je kroz atmosferu do
povr{ine Zemlje s ciljem ispunjenja Bo`je svrhe koju On
dodeljuje svom suncu i pokrivanja duhovnih stvari adekvatnom odorom, odnosno materijom za izvr{avanje Njegove krajnje svrhe u prirodi. Do toga dolazi kada se duhovna toplota udruì sa prirodnom toplotom. Ali rezultat
je suprotan kada se prirodna toplota razdvoji od duhovne
toplote, {to je slu~aj kod onih koji vole prirodne stvari, a
odbijaju duhovne. U njihovom slu~aju duhovna toplota se
pretvara u duhovnu hladno}u. Razlog zbog kojeg ove dve
vrste toplote, stvorene da budu u harmoniji, postaju toliko suprotstavljene jeste taj {to tada toplota gospodara postaje toplota sluge i obratno. Da bi spre~ila da se to desi,
290
Bra~na ljubav
povla~i se duhovna toplota, koja je po svom poreklu gospodar – a tada se duhovna toplota hladi jer se pretvara
u svoju suprotnost. Ova razmatranja poja{njavaju prirodu
duhovne hladno}e, kao ne~eg li{enog duhovne toplote.
U ovom {to je upravo re~eno, pod toplotom se podrazumeva ljubav, jer tu toplotu ìva bi}a ose}aju kao ljubav. U Duhovnom svetu mi je re~eno da ~isto prirodni
duhovi ose}aju veliku hladno}u kada se na|u pored an|ela koji je u stanju ljubavi; isto kao i duhovi Pakla, kada
do njih do|e toplota Neba; ali se isto tako i kuvaju na
velikoj vrelini kada im se obustavi dotok nebeske toplote.
236. (II) Duhovna hladno}a u braku je raskol du{a
i razilaènje umova koje vodi ravnodu{nosti, neslozi, preziru, mr`nji i otu|enju. U mnogim slu~ajevima ovo na kraju izaziva razdvajanje u krevetu, spava}oj sobi i ku}i.
Previ{e je dobro poznato da bi trebalo poja{njavati da
se ove stvari de{avaju bra~nim parovima dok ih napu{ta
prvi talas ljubavi i pretvara se u hladno}u. Razlog je u tome {to hladno}a u braku zauzima vi{u poziciju u ljudskom
umu nego ijedna druga vrsta hladno}e; jer je princip braka
utisnut u du{u da bi se jedna du{a mogla reprodukovati od
druge, i da bi se du{a oca mogla nastaviti u njegovoj deci.
Zato ova hladno}a po~inje tu i postepeno se {iri nadole prema narednim nivoima, koje truje, pretvaraju}i sre}u i zadovoljstvo prve plime ljubavi u tugu i nezadovoljstvo.
237. (III) Postoji mnogo razloga za postepeno razvijanje hladno}e, neki su unutarnji, neki spolja{nji, a neki
slu~ajni.
Poznato je u svetu da postoji mnogo razloga za hladno}u u braku i da oni nastaju zbog mnogih spoljnih razloga. Ali nije op{te poznato da njihovi izvori leè skriveni
na unutarnjem nivou i da se {ire na naredne nivoe, dok
ne postanu o~ito spolja{nji. Da bih, dakle, pojasnio da
spolja{nji razlozi nisu po sebi osnovni razlozi, ve} da su
291
Emanuel Svedenborg
izvedeni iz ovih, koji se, kao {to rekoh, nalaze na unutarnjim nivoima, zapo~e}u op{tom klasifikacijom razloga
kao unutarnjih i spolja{njih pa }u kasnije nastaviti da ih
detaljnije istraùjem.
238. (IV) Unutarnji razlozi za hladno}u su verski.
Pravi izvor bra~ne ljubavi nalazi se na unutarnjem
nivou ~oveka, to jest u njegovoj du{i. Svako }e se sloìti
sa tim, jednostavno na osnovu ~injenice da detinja du{a
poti~e od oca, {to se moè videti na osnovu sli~nosti njihovih sklonosti i ose}anja, kao i na osnovu zajedni~kih
crta lica koje se sa oca prenose na njegovo potomstvo. To
se moè videti tako|e i na osnovu sposobnosti reprodukcije usa|ene u du{u od stvaranja; i {tavi{e, po analogiji sa
~lanovima biljnog carstva. Unutarnji nivoi sadnica skrivaju reprodukciju samog semena pa tako i cele biljke, bilo
da je u pitanju drvo, `bun ili grm.
Reproduktivna ili formativna sila prisutna u semenu
ovog carstva i u du{ama drugog, ne poti~e ni iz jednog
drugog izvora do iz sfere braka dobra i istine, koja
neprestano zra~i i priti~e od Boga, Stvoritelja i Spasitelja
univerzuma (videti odeljke 222, 225). Ona poti~e i iz nastojanja ova dva principa, dobra i istine, da se udruè u
jedan. Ova te`nja za brakom usa|ena u du{e, prvobitni je
uzrok bra~ne ljubavi. Taj isti brak, izvor ove univerzalne
sfere, jeste onaj koji gradi crkvu u ~oveku; {to je adekvatno i vi{e nego adekvatno dokazano u poglavlju o braku
dobra i istine (V), kao i u mnogim drugim pasusima. Iz
ovoga }e biti jasno i sasvim o~igledno razumu, da poreklo crkve i poreklo bra~ne ljubavi zauzimaju isto mesto
i da su u neprestanom zagrljaju; o ovome je dat potpuniji
prikaz gore (odeljak 130), gde je pokazano da bra~na ljubav zavisi od stanja crkve u ~oveku. Ona, stoga, zavisi od
vere, jer je ona ta koja proizvodi ovo stanje.
ôveku je tako|e stvaranjem data sposobnost da bude usmeren prema unutra, pa se on uvodi ili pribliàva tom
292
Bra~na ljubav
braku, to jest pravoj bra~noj ljubavi, sve vi{e i vi{e, dok
ne bude sposoban da oseti bra~no stanje blaènstva. Jedini na~in na koji on moè biti uveden ili priblièn njemu
je vera, kao {to se jasno vidi iz ovoga {to je prethodno
re~eno, da poreklo crkve i bra~ne ljubavi zauzimaju isto
mesto, obuhvataju jedno drugo, tako da ne mogu da se
ne sjedine.
239. Iz ovoga proizilazi da tamo gde nema vere, ne
moè biti ni bra~ne ljubavi; a gde nje nema, tu vlada hladno}a. Hladno}a u braku je oduzimanje ove ljubavi (videti odeljak 235). Stoga je hladno}a u braku i oduzimanje
stanja crkve ili vere. Dovoljno jasan dokaz za ovo moè
se izvesti iz dana{njeg op{teg nepoznavanja prave bra~ne
ljubavi. Postoji li iko danas ko zna, ili je voljan da prizna, ili ne}e biti iznena|en kad sazna, da je ovo izvor
bra~ne ljubavi? Jedini razlog ovom neznanju je taj {to,
iako vera postoji, njene istine jo{ uvek ne postoje; a {ta
je vera bez istina? Odsustvo istina je potpuno prikazano
u Objavi Apokalipse; vidite iskustva i iz odeljka 566.
240. (V) Prvi od unutarnjih razloga za hladno}u je
odbijanje vere od oba partnera.
Kod onih koji bacaju svete stvari crkve iza sebe, od
lica ka potiljku, ili sa grudi ka le|ima, nema dobre ljubavi. Iako sa telesne ta~ke gledi{ta moè izgledati da je
ima, u duhu je nema uop{te. U ovim slu~ajevima primeri
dobra postavljaju se na spoljnu stranu zla i skrivaju ga kao
{to ode}a koja sija zlatnim sjajem prekriva trulo telo.
Zla koja se nalaze skrivena unutra su mr`nja uop{te
i unutarnji konflikti usmereni protiv svega duhovnog. Jer
sve stvari koje se odnose na crkvu, a koje oni odbijaju,
u su{tini su duhovne. Kako je, kao {to je pokazano iznad
(odeljak 65), prava bra~na ljubav temelj svih duhovnih
ljubavi, jasno je da je unutarnja mr`nja usmerena protiv
nje, a da je unutarnja ili ovim ljudima svojstvena ljubav
293
Emanuel Svedenborg
usmerena prema njenoj suprotnosti, bludu. Ovi ljudi, stoga, vi{e od drugih, èle da ismeju ovu istinu da svako
ima bra~nu ljubav u skladu sa stanjem crkve u njemu.
Zapravo, oni obi~no prsnu u smeh i na sami pomen prave bra~ne ljubavi. Ali nije va`no. Treba im oprostiti, jer
je za njih isto tako nemogu}e da razmi{ljaju o bra~nom
zagrljaju kao o ne~emu {to je druga~ije od bludnog zagrljaja, kao {to kamila ne moè pro}i kroz iglene u{i. Takvi
ljudi ose}aju hladno}u u bra~noj ljubavi sna`nije od drugih. Ako ostanu sa svojim partnerom, oni to rade isklju~ivo iz gore navedenih (odeljak 153) spolja{njih razloga,
koji ih zadràvaju i vezuju. Kod njih se unutarnji nivoi du{e, kao i nivoi uma, sve vi{e i vi{e zatvaraju i zagra|uju u telu; tada ~ak i seksualna ljubav gubi vrednost ili vodi ludoj
obesti na unutarnjim nivoima tela, odakle se {iri na najniè nivoe misli. Jer se na ove ljude misli u iskustvu navedenom u odeljku 79, koje oni mogu pro~itati ako èle.
241. (VI) Drugi od unutarnjih razloga za hladno}u je
prihvatanje vere od strane jednog partnera, ali ne i drugog.
Razlog je u tome {to njihove du{e ne mogu da budu
u harmoniji. Jer je du{a jednog otvorena da prima bra~nu
ljubav, a du{a drugog za to je zatvorena. Zatvorena je kod
onog koji nema vere, a otvorena za onog koji je ima. Stoga je na ovom nivou zajedni~ki ìvot nemogu}; a kada
se bra~na ljubav protera odatle, javlja se hladno}a, kao kod
onog partnera koji nema vere. Nema na~ina da se ova hladno}a rastera, sem prihvatanjem onog oblika vere koji odgovara obliku vere ovog drugog, ukoliko je ona prava. U
protivnom, onaj bez vere trpi hladno}u koja se spu{ta iz
du{e u telo, sve do povr{ine koè. To ga na kraju onesposobljava da svog partnera gleda u o~i, da razgovara
sa njim na udaljenosti na kojoj se dah me{a druga~ijim
sem prigu{enim glasom, ili da ga dodirne rukom, ve} samo le|ima i to s mukom. Da i ne pominjemo gluposti
kojima ova hladno}a omogu}uje da se u{unjaju u misli,
294
Bra~na ljubav
koje ove ne otkrivaju. Zbog toga ovakvi brakovi pucaju
sami. [tavi{e, dobro je poznato da bezbo`ni ljudi nemaju
po{tovanja za svog partnera; a svi bez vere su bezbo`ni.
242. (VII) Tre}i od unutarnjih razloga za hladno}u
su razli~ita religijska verovanja partnera.
Razlog je u tome {to u njihovom slu~aju dobro ne
moè biti povezano sa sebi odgovaraju}om istinom; jer
je èna dobro istine svog muà, a on je istina dobra svoje
ène, kao {to je prethodno pokazano. Zbog toga je nemogu}e da njihove dve du{e postanu jedna. To zatvara izvor
iz kojeg te~e ta ljubav; a kada se to desi, oni se svode na
stanje braka ispod ovog, izme|u dobra i istine koja nije njihova ili izme|u istine i oblika dobra koje nije njihovo, izme|u kojih ne moè postojati harmoni~na ljubav. Stoga
hladno}a po~inje da poga|a onog partnera ~ija su religijska verovanja pogre{na, a postaje jo{ intenzivnija kako
se jaz me|u partnerima produbljuje.
Jednom sam, lutaju}i ulicama velikog grada u potrazi za sme{tajem, u{ao u ku}u jednog para koji je bio razli~ite vere. Tada mi se, iako o ovome nisam znao ni{ta,
jedan an|eo obratio i rekao: „Mi ne moèmo ostati sa tobom u ovoj ku}i jer se ovaj par ne slaè u pogledu vere.“
Ovaj zaklju~ak su izveli na osnovu nedostatka unutarnjeg
jedinstva me|u njihovim du{ama.
243. (VIII) êtvrti unutarnji razlog je pristajanje uz
pogre{na religijska verovanja.
Razlog je u tome {to pogre{na verovanja u duhovnim pitanjima progone ili pak prljaju veru. Progone je oni
~ije su prave istine krivotvorene; prljaju je oni koji poseduju laì, a ne prave istine, tako da ove i ne mogu biti krivotvorene. U ovim slu~ajevima mogu postojati vrste dobra
sa kojima te neistinitosti moè sjedinjavati Bog, uskla|uju}i ih. Jer su te neistinitosti kao razli~iti tonovi koji stvaraju nesklad, koji se ve{tim kombinacijama i insinuacijama
295
Emanuel Svedenborg
mogu dovesti u harmoniju tako da se postigne da jo{ i
zvu~e prijatno. U ovim slu~ajevima neka vrsta bra~ne ljubavi moè postojati, ali ne i u slu~aju onih koji su pretvorili prave istine crkve u neistine. Ovo je razlog sada{njeg
nepoznavanja prave bra~ne ljubavi ili sumnje koja name}e pitanje moè li ona uop{te postojati. Ovo je tako|e
uzrok suludog verovanja koje su mnogi ljudi prigrlili da
preljuba nije pitanje verskog zla.
244. (IX) Ovo su, u mnogim slu~ajevima, razlozi za
unutarnju hladno}u, koja nije pra}ena spolja{njom hladno}om.
Ako su do sada definisani i dokazani razlozi koji izazivaju hladno}u na unutarnjim nivoima, ti koji dovode do
sli~ne hladno}e na spolja{njim nivoima, onda bi bilo onoliko razdvajanja koliko i unutarnje hladno}e. Postoji onoliko slu~ajeva unutarnje hladno}e koliko i bra~nih parova
koji prihvataju pogre{na verovanja razli~itih religija ili ne
veruju uop{te, o ~emu je ve} diskutovano. Isto je tako dobro
poznato da mnogi parovi ìve kao modeli ljubavi i uzajamnog prijateljstva; razlozi za ovo u slu~ajevima unutarnje
hladno}e bi}e dati u narednom poglavlju, koje je posve}eno razlozima za pojavu ljubavi, prijateljstva i blagonaklonosti me|u bra~nim parovima.
Postoji mnogo razloga koji povezuju karaktere, ali ne
i du{e, uklju~uju}i i neke prethodno navedene (odeljak
183). Ali hladno}a ipak vreba iznutra i povremeno se moè primetiti i osetititi. Kod njih se ose}anja me|usobno
razilaze, ali se njihove misli, izraène u govoru i pona{anju,
spajaju, te daju sliku prijateljstva i blagonaklonosti. Zbog
toga oni ne znaju ni{ta o draìma i zadovoljstvima, jo{
manje o sre}i i blaènstvu prave bra~ne ljubavi. Ovakve
stvari oni smatraju maltene mitskim. To su oni koji izvode poreklo bra~ne ljubavi iz istih uzroka kao i onih devet
grupa mudrih ljudi iz raznih kraljevstava, opisanih u iskustvima, u odeljcima 103-114.
296
Bra~na ljubav
245. Ovome {to je gore re~eno, u smislu da se du{a
prenosi od oca ~ak i kada nije sjedinjena sa du{om majke, ~ak i kada u njoj postoji hladno}a koja uzrokuje razdvajanje, moglo bi se prigovoriti. Ali razlog zbog kojeg
se du{e ili potomstvo uprkos tome reprodukuju jeste taj
{to intelekt ~oveka nije zatvoren da bi bio spre~en da se
uzdigne na svetlost koju uìvaju du{e. Ali ljubav njegove
volje ne uzdiè se na toplotu koja odgovara toj svetlosti,
sem na~inom ìvota koji ga od prirodne ~ini duhovnom
osobom. Ovako se du{a stvara; me|utim, kako silazi da
postane sperma ona se umotava onom vrstom tvari koje
su u vezi sa prirodnom ljubavlju osobe. Iz ovog izvora
izviru nasledna zla.
Ovde }u vam re}i tajnu koja mi je poverena sa Neba da se izme|u nesjedinjenih du{a dve osobe, naro~ito
ako su u braku, sjedinjavanje de{ava usred vo|enja ljubavi, jer u protivnom ~ovek ne bi bio za~et. Pogledajte ono
{to je re~eno o hladno}i u braku i njenom mestu u najvi{im
regionima uma u poslednjem iskustvu ovog poglavlja (270).
246. (X) Postoje tako|e mnogi spolja{nji razlozi za
hladno}u, od kojih je prvi razli~itost karaktera i pona{anja.
Postoje unutarnje i spolja{nje sli~nosti i razlike. Unutarnje pripadaju isklju~ivo veri, jer je ona ta koja je usa|ena u du{u i preko du{e se prenosi sa roditelja na decu
kao najve}i oblik te`nje. Jer du{a svakog ~oveka crpi
ìvot iz braka dobra i istine, a to je izvor crkve. Kako je
ona druga~ija i raznolika u razli~itim delovima sveta, i du{e
ljudskih bi}a su tako|e raznolike i druga~ije. Unutarnje sli~nosti i razlike, dakle, poti~u iz ovog izvora, a sjedinjavanje
bra~nih parova zavisi od njih, kao {to je ve} re~eno.
Spolja{nje sli~nosti i razlike ne poti~u od du{a ve}
od karaktera. Pod karakterom mislim na ose}anja i spoljne sklonosti koje iz njega proizilaze; one se sti~u po ro|enju, uglavnom, vaspitanjem, dru{tvenim op{tenjem i iz
toga proizi{lim navikama. Jer mi kaèmo: „Hteo bih da
297
Emanuel Svedenborg
uradim ovo ili ono“, {to podrazumeva sklonost ili te`nju
prema ne~emu. Pogre{ne predstave, usvojene u pogledu ovakvog ili onakvog na~ina ìvota, ~esto mogu da formiraju
karakter; to je razlog te`nje za brakom sa neodgovaraju}im
partnerom i za odbijanje braka sa odgovaraju}im partnerom.
Pa ipak i ovi brakovi, nakon zajedni~kog ìvota neko vreme, doìvljavaju promene u zavisnosti od sli~nosti i razlika, koje su istovremeno rezultat nasle|a i vaspitanja; a razli~itost izaziva hladno}u.
Isto je i sa razlikama u pona{anju, kao na primer, neugla|en mu{karac (èna) sa prefinjenom ènom (mu{karcem), ~ist mu{karac (èna) sa prljavim ènom (mu{karcem),
sva|ala~ki sa miroljubivim, ukratko, uvi|avan pojedinac sa
neuvi|avnim pojedincem. Brakovi izme|u ovako razli~itih
osoba li~e na parove ìvotinja nesrodnih vrsta: ovaca i koza, jelena i mazgi, koko{aka i gusaka, vrabaca i plemenitih
ptica, ~ak i izme|u pasa i ma~aka, koji su isuvi{e razli~iti za sparivanje. Ali kod ljudi lice nije merilo razli~itosti,
ve} su to navike; one, dakle, vode hladno}i.
247. (XI) Drugi od spolja{njih razloga hladno}e je
verovanje da se bra~na ljubav ne razlikuje od bludne ljubavi, sem {to je prva zakonski dozvoljena, a druga nezakonita.
Pomo}u razuma jasno se vidi da je ovo uzrok hladno}e, ako se uzme da je bludna ljubav dijametralno suprotna bra~noj ljubavi. Ali kada se veruje da je bra~na ljubav
ista kao bludna ljubav, tada se one pojmovno izjedna~avaju, pa se onda na ène gleda kao na bludnice, na brak
kao na ne~edan, a na mu{karce kao na preljubnike, ako
ne u telu onda u duhu. Neizbe`na posledica je poplava prezira, gnu{anja i averzije, te èstoke hladno}e izme|u ~oveka i ène. Ni{ta ne sadrì u sebi vi{e hladno}e u braku
od bludne ljubavi; a kako se ona, u stvari, pretvara u hladno}u, opravdano se moè nazvati vrhuncem hladno}e u
braku.
298
Bra~na ljubav
248. (XII) Tre}i od spolja{njih razloga za hladno}u
je takmi~enje izme|u partnera ko }e dominirati.
Razlog je u tome {to bra~na ljubav najvi{e vrednuje jedinstvo volje odnosno slobodu izbora. Ova dva cilja
se proteruju iz braka takmi~enjem za prevlast ili dominantan poloàj. Ovo takmi~enje rastavlja ili deli njihove
volje na posebne delove i menja slobodu izbora u ropstvo. Sve dok ono traje, duh jednog smi{lja nasilje protiv
onog drugog. Ako su njihovi umovi tada otvoreni i nadgledani duhovnim vidom, moè izgledati kao da se bore
bodeìma i da gledaju jedno na drugo ~as sa mr`njom ~as
sa blagonaklono{}u; sa mr`njom kada se intenzivno bore,
sa blagonaklono{}u kada se nadaju da }e pobediti i kada
su pod uticajem poùde.
Kada jedno od njih zadobije pobedu nad ovim drugim,
ovo neprijateljstvo se povla~i iz spolja{njeg u unutarnje regione uma i tu ostaje nesmireno. To rezultira hladno}om i
u ~oveku koji je savladan ili porobljen, i u èni koja pobedi ili ostvari dominaciju. I ona ose}a hladno}u, jer nema
vi{e bra~ne ljubavi, a njeno odsustvo je hladno}a (videti
odeljak 235). Mesto bra~ne ljubavi kod nje preuzima toplota proizi{la iz prevlasti, ali je ona potpuno suprotna
toploti braka, iako moè pokazivati spoljne znake saglasja zahvaljuju}i dejstvu poùde. Kada par do|e do pre}utnog sporazuma, izgleda kao da se bra~na ljubav pretvorila
u prijateljstvo. Ali razlika izme|u bra~nog prijateljstva i servilnog prijateljstva u braku je poput razlike izme|u svetlosti i senke, izme|u prave vatre i iluzorne svetlosti, ili izme|u
osobe koja je gojazna i osobe koja je sama kost i koà.
249. (XIII) êtvrti spolja{nji razlog za hladno}u je nedostatak interesovanja za bilo kakvo u~enje ili posao, koji rezultira nestalno{}u èlje.
ôvek je stvoren da obavlja slu`bu, jer ona sadrì dobro i istinu; njihov brak je izvor stvaranja kao i bra~ne
ljubavi, kao {to je prikazano u poglavlju o ovoj temi (V).
299
Emanuel Svedenborg
Pod u~enjem ili poslom mislimo na sve one na~ine na
koje se to moè primeniti u slu`bi. Stoga, kada se osoba
posveti nekom u~enju ili poslu, to jest kada obavlja slu`bu, njen um je ome|an, te takore}i ima opisan krug oko
sebe, unutar kojeg je ure|eno da postepeno nastaje pravi
ljudski oblik. Iz njega, kao iz svoje ku}e, on moè videti razne èlje izvan sebe, kojih se na nagovor zdravog razuma osloba|a isto kao i bezumnih ludosti bludne poùde.
Zato kod ovih ljudi toplota braka traje duè i ja~a je nego
kod drugih.
Kod onih koji se prepuste lenjosti i len~arenju de{ava se suprotno. Kod njih je um neome|an i neopisan kru`nicom, pa ~ovek dozvoljava da u njega u|u sve prazne
i apsurdne ideje koje dolaze od sveta i tela proizvode}i ljubav prema sebi. O~igledno je da se tada izgoni i bra~na
ljubav. Rezultat lenjosti i besposlenosti je mentalna letargija i telesna obamrlost, nesposobnost cele li~nosti da ose}a ikakvu ìvotvornu ljubav, a pre svega bra~nu ljubav.
Jer je ovo izvor iz kojeg poti~u marljivost i revnost u ìvotu. A hladno}a u braku u njihovom slu~aju druga~ija
je od hladno}e u drugim slu~ajevima; ona je definitivno
li{ena bra~ne ljubavi, i nje tamo nema.
250. (XIV) Peti spolja{nji razlog je nejednakost
spolja{njeg poloàja i statusa.
Postoje mnoge nejednakosti poloàja i statusa, koje,
kada par ìvi zajedno, uni{tavaju bra~nu ljubav u koju je
par stupio pre ven~anja. A te nejednakosti mogu se ticati
starosne dobi, poloàja ili imovnog stanja. Ne treba dokazivati da razlika u godinama moè izazvati hladno}u u
braku, kao recimo u braku izme|u mladi}a i starije ène ili
izme|u devojke i ostarelog mu{karca. Niti treba dokazivati
da nejednakost poloàja moè izazvati to isto, kao u braku
izme|u princa i sluàvke ili neke ugledne ène i sluge.
O~igledno je da isto vaì i za razlike u imovnom stanju,
osim ako se par nije zdruìo na osnovu sli~nosti karaktera
300
Bra~na ljubav
i pona{anja i pa`nje koju jedan od partnera poklanja sklonostima i uro|enim èljama ovog drugog. Ali u svim ovim
slu~ajevima razlika koja je rezultat superiornijeg poloàja
i statusa ovog drugog i imovnog stanja, spre~ava svaku povezanost sem one ropske. Ali ovo je vrsta hladne povezanosti. Jer u ovim slu~ajevima ne postoji pravi princip braka
duha i srca, ve} samo usana i imena, tako da se inferiorniji njime hvali{e, a superiorniji crveni od stida.
Na Nebesima ne moè biti nejednakosti u starosnoj
dobi, poloàju i imovnom stanju. [to se ti~e starosne dobi, tamo su svi u cvetu mladosti i u njemu ostaju zauvek.
[to se ti~e poloàja, tamo svi gledaju jedni na druge sa
stanovi{ta slu`bi koje obavljaju; ovi istaknutiji gledaju na
one nièg ranga kao na svoju bra}u, i ne smatraju poloàj zna~ajnijim od slu`be, ve} slu`bu zna~ajnijom od poloàja. [tavi{e, kada se devojka udaje, oni ne znaju iz
kakve porodice ona dolazi. Jer niko na Nebu ne zna ko mu
je bio otac na Zemlji, ve} je Bog otac sviju njih. Isto vaì
i za imovno stanje, koje na Nebu zna~i obdarenost mudro{}u, u skladu sa kojom im se daju odgovaraju}a sredstva.
O tome kako se ovde stupa u brak, vidite odeljak 229.
251. (XV) Postoji vi{e razloga za razdvajanje.
Postoji razdvajanje u krevetu i u ku}i. Postoje brojni razlozi kako za razdvajanje u krevetu, tako i za razdvajanje u ku}i. Ovde }emo se baviti samo legitimnim
razlozima razdvajanja. Kako su razlozi za razdvajanje isti
kao oni za uzimanje ljubavnice, upu}ujem ~itaoca na poglavlje XX u drugom delu ove knjige gde su oni izloèni
po redu. Legitimni razlozi razdvajanja su slede}i.
252. (XVI) Prvi razlog za legitimno razdvajanje je
slaboumnost.
To je zato {to je bra~na ljubav sjedinjavanje umova; pa ako um jednoga ide u suprotnom pravcu u odnosu
na um drugoga, veza se gubi, a zajedno sa njom bledi i
301
Emanuel Svedenborg
njihova ljubav. Mane koje uzrokuju razdvajanje mogu se
videti iz ove liste. U ve}ini slu~ajeva to su ludilo, zapaljenje mozga, nezdravost uma, istinska glupost i blesavost,
gubitak pam}enja, ozbiljna histeri~na oboljenja, ekstremna
prostodu{nost tako da se dobrota i istina ne mogu shvatati; prekomerna tvrdoglavost u odbijanju da se po{tuju
pravda i jednakost; prekomerno uìvanje u }askanju i razgovoru o bezna~ajnim i trivijalnim stvarima; neobuzdana
èlja da se otkrivaju ku}ne tajne, ili sklonost prema pani~enju, tu~i, ka`njavanju, ~injenju krivi~nih dela, kra|i, laganju, varanju, psovanju, nebrizi o deci, neumerenosti, preterivanju, prekomernom rasipni{tvu, pijan~enju, ne~isto}i,
neskromnosti, zainteresovanosti za magiju i vra~anje, bezbo`nosti i mnogo ~emu drugom. Pod legitimnim razlozima ne mislimo na one koji su zakonski prihva}eni, ve}
na one koje partner smatra dovoljnim. O ovom, kao i o
razdvajanju u ku}i, retko presu|uje sudija.
253. (XVII) Drugi razlog za legitimno razdvajanje
su fizi~ki nedostaci.
Fizi~ke mane ne zna~e slu~ajne bolesti koje mogu da
sna|u jednog ili drugog partnera u braku i koje pro|u;
pod ovima se misli na hroni~ne bolesti koje ne prolaze.
One su domen patologa. Postoji vi{e vrsta njih, kao {to su
one koje napadaju celo telo sa takvom ozbiljno{}u da zaraza moè rezultirati fatalnim ishodom. U ovu vrstu spadaju maligne i zarazne groznice, guba, veneri~ne bolesti,
gangrena, rak i sli~no. Zatim postoje bolesti koje telo ~ine
toliko odbojnim da je drugome nemogu}e ìveti sa takvom
osobom, poput onih koje proizvode {tetna pra`njenja i
{kodljive gasove, bilo sa povr{ine tela ili iz njegove unutra{njosti, naro~ito iz stomaka ili iz plu}a. Bolesti povr{ine su boginje, bradavice, ~irevi, skorbut, akutni svrab,
naro~ito ako se njima naruùje lice.
U stoma~ne izlu~evine spadaju gadna, smrdljiva i masna podrigivanja uzrokovana lo{im varenjem; u plu}ne,
302
Bra~na ljubav
gadan i truli zadah iz gnojnih dèpova, ~ireva, apscesa, ili
trovanja krvi ili limfe u njima. Pored ovih tu su i druge
bolesti razli~itog tipa, kao {to su napadi nesvestice koji
uzrokuju slabost celog tela i gubitak snage, paraliza, popu{tanje ili opu{tanje membrana i veza koje upravljaju kretanjem, izvesne hroni~ne bolesti koje nastaju usled gubitka
sposobnosti mi{i}a da se steù i opu{taju, ili prekomerne
viskoznosti, ja~ine ili kiselosti telesnih sokova; epilepsija,
trajna nesposobnost usled udara; odre|ene vrste trovanja,
koje vode propadanju tela, srdobolja, crevne bolesti, kila
i ostale sli~ne bolesti.
254. (XVIII) Tre}i razlog za legitimno razdvajanje
je impotencija pre braka.
Ovo je razlog za razdvajanje, jer je svrha braka stvaranje potomstva, {to je nemogu}e u ovim slu~ajevima;
znaju}i to, oni svesno li{avaju svoje ène nade za potomstvom, iako upravo ova nada hrani i ja~a njihovu bra~nu
ljubav.
255. (XIX) Preljuba je razlog za razvod.
Postoji mnogo razloga za to, koji se mogu sagledati
na svetlu razuma, ali se danas i dalje skrivaju. Na svetlosti razuma moè se videti da su brakovi sveti, a da su
dela preljubni{tva oskvrnu}a, tako da su brak i preljuba
dijametralno suprotne. Kada se jedna stvar okomi na svoju suprotnost, ona uni{tava ovu drugu dok se i poslednji
tra~ak ìvota u njoj ne ugasi. To se de{ava bra~noj ljubavi kada oènjen ~ovek namerno, to jest svesno po~ini
preljubu. Onima koji poseduju izvesno znanje o Nebu i
Paklu, ove stvari su jo{ i jasnije. Jer oni znaju da su brakovi na Nebu i sa Neba ~inovi preljubni{tva u Paklu i
iz Pakla, i da se to dvoje ne moè me|usobno povezivati kao {to se Nebo ne moè povezivati sa Paklom. Ako
se kod neke osobe oni sjedine, Nebo se odmah razmi~e,
a Pakao ulazi.
303
Emanuel Svedenborg
Zato je preljuba razlog za razvod. Bog stoga kaè
da svako ko otpusti svoju ènu, osim za preljubu, i oèni
se drugom ~ini preljubu (Mateja 19:9). On kaè da ako je
otpusti, sem zbog preljube, i ponovo se oèni, ~ini preljubu, jer je njeno otpu{tanje iz ovog razloga potpuno razdvajanje umova koje se zove razvodom. Ostali slu~ajevi
njenog otpu{tanja, iz razloga koji su gore navedeni, zovu
se razdvajanjem. Ako se posle ove oèni druga èna, ~ini
se preljuba, ali ne nakon razvoda.
256. (XX) Postoje i mnogi slu~ajni razlozi, od kojih
je prvi intimnost zbog stalnog udovoljavanja.
Intimnost zbog stalnog udovoljavanja slu~ajni je razlog za hladno}u, jer je to ono {to se de{ava onima ~ije
su misli o braku i njihovim ènama razbludne, ali ne i
onima koji gaje sveto po{tovanje prema braku i poverenje
u svoje ène. Intimnost zbog stalnog udovoljavanja uzrokuje ravnodu{nost pa ~ak i ose}anje dosade prema radostima, {to se vidi na primeru igara i predstava, muzi~kih
koncerata, plesova, proslava i sli~nih stvari. One su u su{tini lepe jer oìvljavaju na{e ìvote. Isto je i sa bra~nim
parovima koji ìve i spavaju zajedno, a naro~ito u slu~aju
onih koji nisu odagnali razbludnu seksualnu ljubav iz njihove ljubavi prema partneru i onih koji misle o intimnosti zbog stalnog udovoljavanja, ali bez svrhe u nedostaku
sposobnosti. O~igledno je da ovi ljudi nalaze tu intimnost kao razlog za hladno}u.
Ovo se naziva slu~ajnim razlogom jer predstavlja dodatni uzrok prirodne hladno}e i podràva je tako {to obezbe|uje motiv. Da bi se oslobodile hladno}e koju ovo
uzrokuje, ène imaju uro|enu mudrost da spre~e prekomerno udovoljavanje razli~itim pokazivanjem odvratnosti. Ali,
sasvim je druga~ije u slu~aju onih kod kojih je prosu|ivanje o svojim ènama ~edno. Stoga je me|u an|elima
intimnost zbog stalnog udovoljavanja vrhunac du{evnih zadovoljstava jer sluì kao pokreta~ njihove bra~ne ljubavi.
304
Bra~na ljubav
Jer oni neprestano uìvaju tu ljubav i njena krajnja zadovoljstva u meri u kojoj njihovi umovi nisu rastrojeni brigama
i stoga prema onome {ta prosu|ivanje njihovog muà nalaè.
257. (XXI) Drugi razlog je ìvot sa partnerom pod
prisilom ugovora i zakona, a ne po slobodnom izboru.
Ovo je razlog koji vaì samo za one ~ija je bra~na
ljubav na svom unutarnjem nivou hladna; pa kao najve}a
unutarnja hladno}a biva dodatnim ili slu~ajnim razlogom.
U ovim slu~ajevima ljubav izvan braka je iznutra prijem~iva jer je odobrena i favorizovana. Jer je hladno}a u
jednom partneru – toplota u drugom, a ova toplota je ipak
prisutna, ~ak i ako se ne ose}a, i to posred hladno}e. Ako
i tada nije prisutna nikada se vi{e ne moè oìveti. Ova
toplota je ta koja izaziva pritisak, a on se pove}ava u meri u kojoj jedan od partnera smatra sklopljeni ugovor i
pravi~no primenjen zakon kao vezu koja se ne moè pokidati. Ali druga~ije je ako je kidaju obe strane.
Slu~aj je sasvim druga~iji kod onih koji su se odrekli ljubavi izvan braka, i ~ije je razmi{ljanje o bra~noj
ljubavi nebesko i predstavlja Nebo, pa jo{ i vi{e ako su
ga iskusili. Kod njih su ugovor sa njegovim klauzulama
i zakoni sa njihovim propisima utisnuti u njihova srca i sve
se dublje i dublje urezuju. Kod njih se ova ljubavna veza
ne formira sklapanjem ugovora ili dono{enjem zakona,
ve} su i jedno i drugo od stvaranja ugra|eni u samu ljubav koju oni uìvaju. Iz njih rezultiraju svetovne posledice, a ne obrnuto. Zato se sve {to se odnosi na tu ljubav
ose}a kao sloboda; a ne moè biti slobode koja ne dolazi
iz ljubavi. An|eli su mi rekli da je sloboda prave bra~ne
ljubavi najve}a, jer je ona vrhovna ljubav.
258. (XXII) Tre}i slu~ajni razlog za hladno}u je ènino prenagla{avanje svoje ljubavi i pri~anje o njoj.
Me|u an|elima na Nebu nema odbijanja ili protivre~ja na strani èna, kao {to je to slu~aj na Zemlji. Me|u
305
Emanuel Svedenborg
an|elima na Nebu ène su voljne da pri~aju o ljubavi, te
ne }ute kao pojedine ène na Zemlji. Ali ja ne mogu, jer
ne bi bilo uputno, da otkrivam razloge ovih razli~itosti.
Mo`da bih se mogao pozvati na izjave èna an|ela koje
one slobodno iznose pred svojim muèvima, a koje su zabeleène u ~etiri iskustva na kraju poglavlja: tri ène u
ku}i nad kojom je padala zlatna ki{a (poglavlja 155bis,
208) i sedam u ruì~njaku (293-294). Ova iskustva data
su da bi se o bra~noj ljubavi moglo otkriti sve, {to je tema ove knjige kako uop{te tako i pojedina~no.
259. (XXIII) êtvrti slu~ajni razlog za hladno}u je
muèvljevo danono}no razmi{ljanje o èni kao o voljnoj, dok
èna nasuprot tome o svom muù misli kao o nevoljnom.
Drugo je razlog prestanka ljubavi kod èna, a prvo
je razlog za hladno}u kod mu{karaca; ove tvrdnje ne zahtevaju komentar. Mu{karac koji, gledaju}i svoju ènu danju ili leè}i pored nje no}u, misli o njoj kao èljnoj ili
voljnoj, ose}a izuzetnu hladno}u; a s druge strane èna,
koja misli o svom muù kao sposobnom ali nevoljnom,
gubi svoju ljubav. Ove ~injenice su dobro poznate muèvima koji se zanimaju za tajne bra~ne ljubavi. Ove ~injenice su izloène da bi se ovaj rad u~inio kompletnim
i da bi se navela cela lista zadovoljstava mudrosti koje se
ti~u bra~ne ljubavi.
260. (XXIV) Ako postoji hladno}a u umu, postoji i
u telu; a kako se ta hladno}a pove}ava tako se spolja{nji
delovi tela zatvaraju.
Ljudi danas veruju da je ~ovekov um u njegovoj
glavi, a nikako u telu. Istina je me|utim da su i du{a i um
onoliko u telu koliko su i u glavi. Jer ~ovek je njegov
um i du{a, po{to i jedno i drugo ~ini duh koji ìvi nakon
smrti. Ja sam u ovom svom radu dokazao da duh ima savr{en ljudski oblik. Zato, onog trenutka kad ~ovek pomisli na ne{to, on to istovremeno moè izraziti kako svojim
306
Bra~na ljubav
usnama tako i telom, napraviv{i odgovaraju}i pokret. Isto
tako u trenutku kada poèli ne{to, on to moè odmah
u~initi i upotrebiti odre|ene delove tela u tu svrhu. Ovo se
ne moè desiti, ako du{a i um nisu zajedno prisutni u
telu i ako ne sa~injavaju duhovnog ~oveka. U ovim okolnostima moè se videti da kada je bra~na ljubav prisutna u umu, sli~na emocija prisutna je i u telu; a kako je ljubav toplota, ona otvara put od unutarnjih ka spolja{njim
nivoima tela. S druge strane, sve {to razgoni tu ljubav, to
jest svaka hladno}a, zatvara put od unutarnjih do spolja{njih nivoa tela. Ove ~injenice poja{njavaju razlog {to
an|eli imaju potenciju koja traje zauvek i {to mu{karci
prolaze kroz hladno}u.
*****
261. Na ovom mestu izne}u tri iskustva, od kojih je
ovo prvo.
U vi{em severnom regionu Duhovnog sveta, bliè
istoku, postoje mesta za obu~avanje de~aka. (Postoje tako|e i mesta za mladi}e, ljude i starce). Svi koji su umrli
u detinjstvu {alju se na ova mesta i odgajaju na Nebu. Isto
tako svi koji su nedavno do{li iz sveta i èle da nau~e
o Nebu i Paklu, {alju se ovde. Podru~je je blizu istoka, tako da se mogu podu~avati uplivom od Boga. Jer je Bog
istok, budu}i u suncu tamo, koje je nerazblaèna ljubav
koja dolazi od Njega. S obzirom da je toplota tog sunca u
su{tini ljubav, svetlost sa njega je u su{tini mudrost. Oni se
udahnjuju u njih sa sunca od Boga; stepen u kojem se
to de{ava zavisi od njihove sposobnosti da primaju, a ona
zavisi od njihove ljubavi prema postajanju mudrim. Nakon
odre|enog perioda obuke, oni koji su postali inteligentni
otpu{taju se otuda, i ti se zovu Bo`jim u~enicima. Po otpu{tanju oni prvo idu na zapad, oni koji se ne zadrè tamo nastavljaju k jugu, dok drugi produàvaju ka istoku.
Oni se primaju u zajednice gde im se obezbe|uje dom.
307
Emanuel Svedenborg
Jednom kada sam razmi{ljao o Nebu i Paklu, poèleo sam da steknem op{te znanje o stanju svakog od njih.
Znao sam da svako ko poseduje op{te znanje kasnije stekne i ono odre|enije, po{to je ono sadràno u op{tem, kao
{to su deli}i deo celine. Pod uticajem te èlje usmerih
pogled prema tom regionu na severu koji se grani~io sa
istokom, gde bejahu mesta za podu~avanje, i zaputih se
tamo putem koji mi behu otvorili. U|oh u jednu {kolu za
mladi}e, pa pri{av{i njihovim u~iteljima, upitah znaju li
oni da mi kaù neke op{te ~injenice o Nebu i Paklu.
Oni mi odgovori{e da znaju tek pone{to. „Ali“, reko{e, „ako pogledamo prema istoku ka Bogu, prosvetli}emo se pa }emo tada znati.“ Oni to i u~ini{e, pa reko{e:
„Postoje tri op{te ~injenice o Paklu, i one su dijametralno suprotne ovima o Nebu. Op{te ~injenice o Paklu su tri
ljubavi: ljubav prema upravljanju kao rezultat samoljublja, ljubav prema posedovanju dobara drugih ljudi kao rezultat ljubavi prema svetu i tre}a je bludna ljubav. Op{te
~injenice o Nebu su suprotne tri ljubavi: ljubav prema
upravljanju kao rezultat ljubavi prema bivanju korisnim,
ljubav prema posedovanju svetskih dobara kao rezultat
ljubavi prema bivanju korisnim uz njihovu pomo} i tre}a
je prava bra~na ljubav.“
Nakon ovog razgovora, pozdraviv{i se s njima, vratih se nazad ku}i. Kad do|oh ku}i, ~uh glas sa Neba: „Ispitaj ove tri op{te ~injenice sa svake strane, pa }emo ih
videti na tvojoj ruci.“ Rekli su „na ruci“ jer sve {to neko
ispituje svojim intelektom, pojavljuje se pred an|elima kao
ispisano na rukama.
262. Nakon toga, po~eh da ispitujem prvu op{tu
ljubav Pakla, ljubav prema upravljanju koja je rezultat
samoljublja, pa zatim op{tu ljubav Neba koja je njena
suprotnost, ljubav prema upravljanju kao rezultat ljubavi
prema bivanju na usluzi. Nije mi bilo dozvoljeno da ispitujem jednu ljubav bez druge, jer intelekt ne razume jednu
308
Bra~na ljubav
bez druge zato {to su one suprotstavljene. Stoga, da bih
ih shvatio, one moraju biti postavljene jedna naspram
druge, licem u lice. Jer lepo ili skladno lice isijava kada je
suo~eno sa svojim ru`nom ili deformisanom suprotno{}u.
Kada pretresoh ljubav prema upravljanju koja rezultira iz
samoljublja, dozvoli{e mi da shvatim da je ta ljubav paklenija od svih drugih, pa je stoga ose}aju oni koji se
nalaze u najdubljem Paklu; a da je ljubav prema upravljanju drugima, koja je rezultat bivanja uslu`nim, nebeskija od
svih ostalih pa je ose}aju oni koji se nalaze na najvi{em
Nebu.
Razlog zbog kojeg je ljubav prema upravljanju drugima, koja je rezultat samoljublja, paklenija od svih drugih jeste taj {to upravljanje kao rezultat samoljublja dolazi
od sebe, a ~ovekovo „ja“ je od njegovog ro|enja samo
zlo, a samo zlo je dijametralno suprotno Bogu. Dakle, {to
vi{e ti ljudi idu k tome zlu, to oni vi{e pori~u Boga i
svete stvari crkve, a oboàvaju sebe i Prirodu. Preklinjem
one koji su opsednuti tim zlom da ga potraè u sebi, pa
}e ga i videti.
Ova ljubav je tako|e takva da ~im ispitivanje popusti, {to se de{ava pod uslovom da tu nema nepremostive prepreke, ona prodire iz stadijuma u stadijum dok ne
dostigne svoj vrhunac. Ona se ni tu ne zaustavlja, ve} se
àlosti i stenje ako tu nema da dostigne jo{ koji stadijum.
Kod politi~ara, ova ljubav se penje toliko visoko da
oni èle da postanu kraljevi i imperatori i da kontoli{u,
ukoliko je mogu}e, sve na svetu, zadobiv{i titulu kralja
svih kraljeva i vrhovnog imperatora. Kod sve{tenstva, ista
ta ljubav raste do ta~ke da oni èle da budu bogovi i da,
onoliko koliko je to mogu}e, upravljaju svime na Nebu,
stekav{i titulu boga svih bogova. U ovome {to sledi, vide}e se da obe ove grupe ljudi u srcu ne priznaju nijednog Boga. S druge strane, oni koji èle da upravljaju iz
ljubavi prema bivanju uslu`nim, ne èle da upravljaju od
sebe, jer èle da to bude od Boga, jer je ljubav prema
309
Emanuel Svedenborg
bivanju uslu`nim od Boga i Bog je Sam. Ovi ljudi gledaju na vi{e poloàje samo kao na na~in bivanja korisnim.
Oni to sluènje smatraju daleko nadmo}nijim od visokog
poloàja; dok ovi prvi visoke poloàje smatraju nadmo}nijim u odnosu na sluènje.
263. Kada sam dostigao ovu ta~ku u svojim razmi{ljanjima, od Boga mi be{e poslata poruka preko jednog
an|ela, koji re~e: „Sada }e{ videti i dobiti vizuelni dokaz
o tome kakva je paklena ljubav.“ Iznenada se zemlja otvori sa leve strane i ja ugledah |avola kako dolazi iz Pakla.
Na glavi je nosio ~etvrtasti {e{ir, navu~en preko ~ela do
o~iju; imao je lice prekriveno flekama poput fleka od sna`ne groznice, prete}e o~i i naduvane grudi u obliku romba. Iz njegovih usta vijorio je dim kao iz pe}i, njegova
bedra bila su prakti~no u plamenu, a umesto stopala imao
je ko{~ate ~lanke bez mesa. Njegovo telo odisalo je toplotom koja je mirisala na trule` i prljav{tinu.
Bio sam prestravljen ovom pojavom pa povikah: „Ne
prilazi bliè. Reci mi, odakle dolazi{?“ „Ja sam iz podzemnog sveta“, odgovori on promuklim glasom, „i zajedno sa dve
stotine drugih pripadam zajednici koja je uzvi{enija od
ostalih. Svi mi u njoj smo vrhovni imperatori, vrhovni kraljevi, vrhovne vojvode, vrhovni prin~evi. Tamo nema nikoga ko je samo imperator, kralj, vojvoda ili princ. Mi sedimo
na vrhovnim prestolima, odakle izri~emo komande celom
svetu i {ire.“ „Zar ne vidi{“, rekoh mu, „da te tvoja umi{ljena superiornost tera u ludilo?“ „Kako moè{ re}i tako
ne{to“, odgovori on, „kada smo mi ba{ ono {to se nama ~ini da jesmo i kada su nas na{i pratioci priznali za to?“
ûv{i ovo, nisam vi{e èleo da nastavim ga ube|ujem da je lud, jer je njegova ludost bila rezultat njegove
iluzije. Bilo mi je re~eno da je ovaj |avo, dok je ìveo
u svetu, bio samo ku}ni posluìtelj. On je bio toliko ohol
u duhu da je prezirao ceo ljudski rod u odnosu na sebe,
uobraziv{i da je vi{eg ranga od kralja ili ~ak imperato310
Bra~na ljubav
ra. Taj ponos ga je naveo da porekne postojanje Boga i
da smatra sve svete stvari crkve bezvrednim, ne~im {to
je namenjeno prostom narodu.
Na kraju ga upitah: „Koliko dugo }ete se vas dve stotine hvalisati jedni drugima?“ „Zauvek“, re~e on. „Ali neki
od nas koji maltretiraju druge zbog poricanja na{e superiornosti tonu jo{ i dublje. Jer je nama dozvoljeno da se
hvali{emo, ali ne smemo da maltretiramo druge.“ „Da li
zna{“, upitah ga, „{ta ~eka one koji potonu dublje?“ On
mi odgovori da oni tonu u neku vrstu tamnice, gde se
smatraju niìm od niskih, najniìm od svih i tu rade. Tada ja rekoh |avolu da se pripazi da i on ne potone.
264. Nakon toga se zemlja ponovo otvori, ali ovog
puta s desne strane, i ja ugledah jo{ jednog |avola kako
se diè. Na glavi je nosio neku vrstu mitre sa navojima
obmotanim oko nje poput zmije, ~iji je vrh {tr~ao. Lice mu
je bilo leprozno od ~ela do brade, kao i obe ruke. Bedra
mu behu gola i crna kao ugalj i iz njih se probijao prigu{eni plameni odsjaj kao s ognji{ta. Njegovi gle`njevi
su podse}ali na dve zmije. Kada ga ugleda prvi |avo, on
pade na kolena i pomoli mu se. Upitah ga za{to to radi.
„On je Bog“, odgovori on, „Neba i Zemlje, i svemo}an je.“
Upitah drugog |avola: „[ta ima{ da kaè{ na ovo?“ „[ta
mogu re}i?“, odgovori on: „Ja imam svu mo} nad Nebom i Paklom; sudbine svih du{a su u mojim rukama.“
„Kako moè on“, upitah ga ja, „koji je vrhovni imperator, toliko poniàvati sebe, i kako ti moè{ da prihvati{
njegovu molitvu?“ „On je svejedno moj sluga“, odgovori
on. „[ta je imperator u odnosu na Boga? Ja drìm u svojoj desnoj ruci gromove izop{tenja.“
Tada mu rekoh: „Kako moè{ biti toliko lud? U svetu si bio samo obi~an sve{tenik; pa po{to si radio u zabludi da drì{ klju~eve, odnosno mo} da spaja{ i razdvaja{,
ti si dopustio svom duhu da te ponese do te ta~ke ludila
da si poverovao kako si sam Bog.“
311
Emanuel Svedenborg
On se razljuti na ovo i zakle se da jeste i da Bog
nema mo}i na Nebu „jer ju je svu preneo na nas“. „Treba samo da naredimo“, nastavi on, „a Nebo i Pakao to
odmah izvr{avaju. Ako nekoga po{aljemo u Pakao, |avoli ga odmah prihvataju; kao i an|eli kada nekog po{aljemo na Nebo.“ „Koliko vas ima“, upitah ga, „u va{oj
zajednici.“ „Tri stotine“, re~e on, „i svi smo mi bogovi;
ali ja sam vrhovni bog.“
Nakon toga se zemlja otvori pod stopama obojice, i
oni potonu{e duboko u svoje paklove. Bi mi dozvoljeno
da vidim da su ispod njihovih paklova bile zatvorske
radionice za one koji nanose zlo drugima. Jer je svima
u Paklu dozvoljeno da gaje svoje iluzije i da se njima hvali{u, ali ne i da drugome ~ine zlo. Razlog zbog kojih su
ljudi u njemu ovakvi jeste taj {to je ~ovek tada u svom
duhu, a duh, kada je odvojen od tela, uìva potpunu slobodu da se pona{a u skladu sa svojim ose}anjima i mislima.
Kasnije mi bi dozvoljeno da pogledam u njihove paklove. Pakao, u kojem su bili vrhovni imperatori i vrhovni kraljevi, beja{e pun svih vrsta ne~isto}e. Oni sami
izgledahu kao razli~ite divlje zveri sa prete}im o~ima.
Beja{e skoro isto i u drugom paklu, u kojem stanovahu
navodni bogovi i vrhovni bogovi. U tom paklu su se mogle videti i zloslutne no}ne ptice poznate kao ochim i
iyim17 koje su letele oko njih. Njihove iluzije su stvarale
slike poput ovih pred mojim o~ima. Ova iskustva obja{njavaju kakvo je samoljublje politi~ara i sve{tenika. Ovi
drugi èle da budu bogovi, a prvi imperatori. Sve dok su
ograni~enja za ove ljubavi ublaèna, oni }e èleti to i teìti da to ostvare.
265. Nakon toga se otvori Pakao, i u njemu ugledah
dve osobe: jednu kako sedi na klupi sa stopalima u korpi
punoj guja koje su puzile uz njene grudi do vrata; a drugu
17 Hebrejske re~i koje zna~e "stra{na stvorenja"
312
Bra~na ljubav
kako sedi na mahnitom magarcu sa crvenim zmijama
koje gmiù pored, diù}i svoje glave i vratove i prate}i
jaha~a. Reko{e mi da su to pape koje su li{ile vladare
njihovih tronova, govore}i lo{e o njima i ophode}i se prema njima r|avo kad bi ovi do{li u Rim da mole za pomo} i da im ukaù po{tovanje. Korpa sa gujama, reko{e,
i besni magarac sa zmijama u pratnji, predstavljaju slikovit prikaz njihove ljubavi prema upravljanju koja je proizvod samoljublja. Ovakve slike mogu videti samo oni
koji u tom pravcu gledaju iz daljine. Tu je bilo i neko
sve{tenstvo, pa ih upitah da li su ovi zaista bili pape, a
oni mi reko{e da jesu, jer ih prepozna{e.
266. Nakon {to videh ove tu`ne i stra{ne prizore, pogledah okolo i ugledah dva an|ela kako stoje nedaleko od
mene i razgovaraju. Jedan je bio u vunenom odelu koje
se sijalo vatrenogrimiznom bojom, i u tunici od blistavog lanenog platna ispod njega. Drugi je bio sli~no odeven, u crvenoj odori, sa mitrom koja je bila ukra{ena parom rubina
sa desne strane. Ja im pri|oh i pozdravih ih re~ju „mir“.
Potom ih upitah s po{tovanjem: „Za{to ste si{li ovde?“
„Si{li smo ovde sa Neba“, odgovori{e oni, „po Bo`joj naredbi da si|emo i porazgovaramo sa tobom o blaènim stanjima onih koji èle da upravljaju drugima jer
vole da obavljaju slu`bu. Mi smo Bo`ji poklonici; ja sam
princ na{eg dru{tva, a on je glavni sve{tenik.“
Princ re~e da je on sluga svoje zajednice, jer joj
sluì obavljanjem slu`be. Drugi re~e da je on sluga tamo{nje crkve, jer je njegovo sluènje njima vo|enje svetih
obreda za pomo} njihovim du{ama. Oba su uìvala ve~nu
radost koja poti~e od ve~ne sre}e koju im Bog daruje.
Oni reko{e da je sve u njihovoj zajednici sjajno i veli~anstveno, sjajno od zlata i dragog kamenja, a veli~anstveno
zbog palata i parkova. „Razlog je u tome“, re~e on, „{to
na{a ljubav prema upravljanju drugima ne poti~e od samoljublja, ve} od ljubavi prema obavljanju slu`be. Kako
313
Emanuel Svedenborg
ova ljubav dolazi od Boga, sve dobre slu`be na Nebu
svetlucaju i sjaje. A kako svi u na{oj zajednici dele ovu
ljubav, atmosfera se u njemu ~ini zlatnom zbog svetlosti
koju prima od sun~evih zraka. Vatrom obojena sun~eva
svetlost je ta koja je saobrazna ovoj ljubavi.“
Kada to reko{e, ja ugledah ovu vrstu atmosfere oko
njih; i osetih njen miris, {to im i rekoh. Zamolih ih da
mi kaù jo{ ne{to o ljubavi prema vr{enju slu`be. I oni mi
reko{e: „Poloàji koje mi uìvamo su ne{to {to traìmo,
ali ni sa kakvim drugim ciljem sem da potpunije obavljamo slu`be i da ih pro{irimo na {ire podru~je. Mi tako|e
uìvamo i po~asti, i mi ih prihvatamo, ali ne za sebe, ve}
za dobro na{eg dru{tva. Na{a bra}a i kolege koji pripadaju obi~nim ljudima zajednice jedva da su i svesni da
po~asti na{eg poloàja nisu u nama ili da slu`be koje
obavljamo ne dolaze od nas. Ali mi moèmo re}i razliku;
mi ose}amo da po~asti poloàja leè izvan nas, kao ode}a koju obla~imo. Ali slu`be koje obavljamo poti~u iz ljubavi prema njihovom obavljanju, koja je unutar nas i dolazi od Boga, i ta ljubav izvodi svoje blaènstvo deljenjem sa drugima putem slu`bi koje obavljamo. Mi znamo
iz iskustva da sve dok obavljamo slu`be iz ljubavi prema
njima, dotle }e se ta ljubav pove}avati, a sa njom i mudrost preko koje se ostvaruje komunkacija. Ali u meri u
kojoj mi ove slu`be drìmo za sebe i ne delimo ih, u toj
meri nas napu{ta to blaènstvo.Tada obavljanje slu`be
postaje kao hrana uskladi{tena u stomaku umesto da bude
preneta telu i svim njegovim delovima; a ako ostane nesvarena, izaziva mu~ninu. Ukratko, celo Nebo nije ni{ta
drugo nego skladi{te usluga, od prve do poslednje. [ta je
slu`ba do konkretno ostvarenje ljubavi prema bli`njem?
I {ta Nebesa drì na okupu do ova ljubav?“
ûv{i ovo, upitah: „Kako iko moè proceniti da li
obavlja slu`bu iz samoljublja ili iz ljubavi prema njoj?
Svi, kako dobri tako i oni lo{i, obavljaju slu`bu i rade
podstaknuti nekom ljubavlju. Pretpostavimo da u svetu
314
Bra~na ljubav
postoje zajednice sa~injene samo od |avola i zajednice
sa~injene samo od an|ela. Moje je mi{ljenje da }e |avoli
u svojoj zajednici, zapaljeni samoljubljem i blistaju}i se
u ose}anju vlastite va`nosti, obaviti isto toliko posla kao
i an|eli u svojoj zajednici. Ko tada moè re}i kakva je ljubav i kakvo je poreklo ovih slu`bi?“
Dva an|ela na ovo odgovori{e slede}e: „\avoli
obavljaju slu`bu radi njih samih, da bi stekli reputaciju,
da budu unapre|eni u poloàju ili da bi ostvarili profit. Ali
an|eli ne obavljaju slu`bu iz tih razloga, ve} radi slu`be
i svoje ljubavi prema njoj. Nijedna osoba ne moè napraviti razliku izme|u tih slu`bi, ali Bog moè. Svi koji
veruju u Boga i klone se zla kao greha, obavljaju slu`bu
po Bo`joj zapovesti. A svi oni koji ne veruju u Boga i ne
klone se zla kao greha, slu`bu obavljaju za sebe i sopstvenu korist. To je razlika izme|u slu`bi koje obavljaju
|avoli i onih koje obavljaju an|eli.“
Po{to reko{e ovo, dva an|ela odo{e; iz daljine se ~inilo da putuju kao Ilija u plamenim kolima, sve dok se ne
pope{e na svoje nebo.
267. Drugo iskustvo
Ne{to kasnije odoh u park da pro{etam, razmi{ljaju}i o onima koji su ~eznuli da poseduju svetska dobra
zami{ljaju}i da to i rade. Tada, na izvesnoj udaljenosti
od mene, ugledah dva an|ela u razgovoru, koji su me s
vremena na vreme pogledali. I ja pri|oh bliè, a kako se
pribliìh oni mi se obrati{e i reko{e: „Ose}amo iznutra
da ti razmi{lja{ o ovome o ~emu mi razgovaramo, odnosno da razgovaramo o onome o ~emu razmi{lja{, {to je
rezultat uzajamne komunikacije u ose}anjima.“
Ja ih upitah o ~emu to razgovaraju. „O imaginaciji,
~e`nji i inteligenciji“, reko{e oni, „a trenutno o onima
koji uìvaju u sanjarenju i zami{ljanju da poseduju sve na
svetu.“ Zamolih ih da mi otkriju svoja razmi{ljanja o ovim
temama, ~e`nji, imaginaciji i inteligenciji. Oni zapo~e{e
315
Emanuel Svedenborg
svoj odgovor rekav{i da svako u sebi od ro|enja poseduje ~e`nju, ali spolja sti~e inteligenciju putem obrazovanja. Niko nema inteligenciju, a jo{ manje mudrost u sebi,
to jest u pogledu svoga duha, sem Bog. „Jer svako se“,
reko{e oni, „uzdràva od ~e`nje za zlom, i podsti~e inteligenciju srazmerno meri u kojoj po{tuje Boga i istovremeno je povezan sa Njim. Ako to ne uspe, ~ovek nije
ni{ta do ~e`nja; iako spolja, to jest u telu, ima inteligenciju koja je rezultat obrazovanja. ôvek ~ezne za po~astima i bogatstvom ili da bude slavan i bogat; a ta dva cilja
se ne mogu ostvariti dok ne postane principijelan i duhovan, odnosno inteligentan i mudar. ôvek se od detinjstva u~i da bude takav. Zato, ~im se pome{a sa ljudima
ili do|e na neki sastanak, on preokre}e svoj duh, skrenuv{i ga od ~e`nje, pa govori i deluje u skladu sa principima
pristojnosti i ~asti, koje je nau~io u detinjstvu i zadrào
u telesnom se}anju. On tako|e posebno vodi ra~una da
ni{ta od lude ~e`nje njegovog duha ne sklizne vani.“
„Tako su svi, koji nisu iznutra vo|eni od Boga, {arlatani, ulizice i licemeri, koji deluju kao ljudska bi}a a
da to nisu. O njima se moè re}i da su njihova lju{tura
ili telo mudri, jezgro ili duh ludi; da je njihova spolja{njost ljudska, njihova unutra{njost – unutra{njost divlje
zveri. Takvi ljudi idu sa potiljkom glave okrenutim nagore, a licem nadole, tako da hodaju kao da su preoptere}eni teretom, s glavama koje vise i pogledom uprtim u
zemlju. Kada se oslobode svojih tela, postaju duhovi koji
se tako oslobo|eni pretvaraju u ono {to predstavlja njihova suluda ~e`nja. Jer oni kojima upravlja samoljublje ~eznu da budu gospodari univerzuma ili pak da pro{ire svoje
granice kako bi imali {iri uticaj kojem ne bi videli kraja.
Oni, vo|eni ljubavlju prema svetu, ~eznu da poseduju sve
na njemu i àlosni su i zavidni ako ko ima sakriveno kakvo blago. Da bi se spre~ilo da se ovi ljudi pretvore u samu ~e`nju i izgube svoju ljudskost, u Duhovnom svetu se
omogu}uje da im u misli u|e strah od gubljenja reputacije,
316
Bra~na ljubav
odnosno po~asnih poloàja i profita, kao i strah od zakona
i njegovih kazni. Tako|e im se omogu}uje da konentri{u
svoj um na u~enje ili rad, tako da se drè na povr{ini,
odnosno u stanju inteligencije, ma koliko da u sebi bulazne i pona{aju se kao ludaci.“
Nakon toga, upitah da li svi koji ose}aju ovu ~e`nju
prema posedovanju svetskih dobara isto tako ma{taju o
tome. Oni mi odgovori{e da su ljudi koji pate od te iluzije oni koji o tome misle u sebi i prepu{taju se tom ma{tanju, pri~aju}i sa sobom o tome. Ti ljudi se pribliàvaju
razdvajanju svog duha od njegove veze sa telom; oni razumevanje gu{e sanjarenjem i opijaju se praznim zadovoljstvom zami{ljanja da poseduju sve. ôvek je nakon
smrti `rtva ove ludosti, ako je povukao svoj duh iz tela,
i nije voljan da se povu~e iz zadovoljstava koje mu pruà
njegova ludost. On slabo razmi{lja o stavovima religije o
zlu i laì, i skoro uop{te ne razmi{lja o neobuzdanoj ljubavi kao o destruktivnoj za ljubav prema Bogu i neobuzdanoj ljubavi prema svetu kao o destruktivnoj za ljubav prema
bli`njima.
268. Nakon toga dva an|ela i ja osetismo èlju da
vidimo ove koji, usled ljubavi prema svetu, pate od ove
imaginarne ~e`nje ili iluzije da poseduju sva bogatstva.
Razumeli smo da nam je ova èlja do{la da bismo upoznali ove ljude. Njihove ku}e bile su ispod zemlje na
kojoj smo stajali, ali iznad Pakla. Stoga se zgledasmo i
rekosmo: „Hajdemo.“ Kada ugledasmo otvor i stepenice,
krenusmo da silazimo. Bilo nam je re~eno da im pri|emo
sa istoka kako bismo izbegli da nas zahvati oblak njihove iluzije i da nam intelekt ne bi u{ao u senku, koja bi
nam istovremeno zamra~ila vid.
Iznenada ugledasmo zgradu napravljenu od trske i
stoga punu pukotina, kako stoji u oblaku koji se neprestano kretao kao dim iz otvora u tri zida. U|osmo i ugledasmo pedeset ljudi s jedne strane i pedeset sa druge, koji
317
Emanuel Svedenborg
se|ahu na klupama. Bejahu okrenuti le|ima prema istoku
i jugu, a licem prema zapadu i severu. Svaki je drào tablu ispred sebe sa nabreklom torbom za novac na njoj, a
oko torbe leàli su zlatni nov~i}i.
„Da li je ovo“, upitasmo ih, „sve bogatstvo na svetu?“ „Ne sve na svetu“, reko{e, „ali sve u kraljevstvu.“
Njihov glas je zvu~ao kao {apat, a oni sami imali su
okrugla lica crvenkasto prebojena poput puève ku}ice.
O~ne zenice svetlucale su im naspram zelene pozadine;
~emu je uzrok bila svetlost njihove iluzije.
Sedosmo me|u njih i rekosmo: „Da li verujete da
posedujete sva bogatstva kraljevstva?“ „Da“, odgovori{e
oni. Tada ih upitasmo: „Koji od vas ih poseduje?“ „Svaki
od nas“, odgovori{e oni. „Kako svaki od vas?“, upitasmo
mi. „Mnogo vas je“. „Svaki od nas zna“, reko{e oni, „da
sve {to pripada drugome pripada i nama. Nama nije dozvoljeno da mislimo, a jo{ manje da kaèmo: Ovo {to je
moje nije tvoje, ali nam je dozvoljeno da kaèmo: Ono
{to je tvoje i moje je.“
âk i na{im o~ima nov~i}i na stolovima ~injahu se
kao da su napravljeni od ~istog zlata. Ali kada do nas
dopre svetlost sa istoka, oni se pretvori{e u male zlatne
~estice koje je do te mere uveli~ala zajedni~ka iluzija.
Oni nam reko{e da svako ko ulazi unutra mora da ponese
sa sobom ne{to zlata, koje oni sitne na male komade, a
njih opet na jo{ manje, koje onda u toj nameri uveli~avaju koncentri{u}i svoje iluzorne mo}i, kako bi u~inili da
izgledaju kao nov~i}i ve}ih dimenzija.
Tada im rekosmo: „Zar vi niste ro|eni kao racionalna ljudska bi}a? Gde ste stekli tu glupavu uobrazilju?“
„Mi znamo“, reko{e oni, „da je na{a ta{tina ~udnovata,
ali kako ona zadovoljava unutarnjost na{eg uma, do{li
smo ovde i zadovoljni smo {to nam se ~ini da posedujemo sva bogatstva. Ali se ne zadràvamo ovde vi{e od nekoliko sati, a kad istekne to vreme odlazimo, nakon ~ega
se pamet vra}a u na{ um. Ali ipak nas s vremena na
318
Bra~na ljubav
vreme obuzme privla~nost na{eg sanjarenja i u~ini nas
neodlu~nim oko ulaska i izlaska, pa smo tako naizmeni~no i mudri i ludi. Mi tako|e znamo da te{ka sudbina
~eka one koji lukavo kradu svojinu drugih ljudi.“ „Kakva
je to sudbina“, upitasmo ih mi. „Oni bivaju progutani“,
reko{e oni, „i ba~eni goli u nekakav zatvor Pakla, gde
moraju da rade prvo za ode}u i hranu, a posle za nekoliko nov~i}a, koje onda ~uvaju po èlji svoga srca. Ali
ako u~ine naào svojim drugovima, moraju dati neki od
tih svojih nov~i}a za kaznu.“
269. Nakon toga se popesmo iz podzemnog sveta na
jug, gde smo bili i pre, a an|eli sa juga mi ispri~a{e puno toga {to je bilo vredno zabeleìti o ~e`nji, koja nije
samo vizija ili proizvod ma{te, ve} postoji od ro|enja.
„Dok su ljudi u ovom stanju, oni li~e na budale iako sebi
izgledaju izuzetno mudri. Oni se povremeno vra}aju iz
ovog slaboumnog stanja u racionalno stanje koje poseduju spolja. U tom stanju oni vide, potvr|uju i priznaju
svoju ludost, ali i dalje ùde za povratkom iz racionalnog
u slaboumno stanje, u koje zaranjaju kao da beè iz prinude i neprijatnosti u slobodu i prijatnost. Stoga je ~e`nja
ta koja ih iznutra zadovoljava, a ne inteligencija.“
„Postoje“, reko{e, „tri univerzalne ljubavi od kojih je
od stvaranja svaka osoba sa~injena: ljubav prema bli`njem,
koja je tako|e i ljubav prema obavljanju slu`be, i to je
duhovna ljubav; ljubav prema svetu, koja je i ljubav prema posedovanju bogatstva, i to je materijalna ljubav; i
samoljublje, koje je ljubav prema vladanju nad drugima,
i to je telesna ljubav.
ôvek je pravo ljudsko bi}e kada mu ljubav prema
bli`njem ili ljubav prema obavljanju slu`be ispunjava
glavu, ljubav prema svetu telo, a samoljublje stopala. Ali
ako mu ljubav prema svetu ispunjava glavu, ~ovek je
ljudsko bi}e u meri u kojoj je to i grbavac. A ako mu
samoljublje ispunjava glavu, on ne li~i na ~oveka koji
319
Emanuel Svedenborg
stoji na svojim stopalima, ve} na ~oveka koji stoji na dlanovima, s glavom dole i stegnima u vazduhu.
Kada mu ljubav prema bli`njem ispunjava glavu, a
druge dve ljubavi telo i stopala, posmatran sa Neba deluje kao da ima lice an|ela sa prelepom dugom oko glave.
Ali ako mu ljubav prema svetu ispunjava glavu, posmatran sa Neba deluje kao da ima bledo lice poput le{a sa
ùtim prstenom oko glave. A ako mu samoljublje ispunjava glavu, sa Neba izgleda kao da ima crnpurasto lice
sa belim prstenom oko glave.“
To me navede da upitam: „[ta predstavljaju ti prstenovi oko glave?“ „Inteligenciju“, odgovori{e oni, „beli
prsten oko glave ~oveka sa crnpurastim licem predstavlja
njegovu inteligenciju kao ograni~enu na povr{ini ili oko
njega, a njegovu ludost unutra ili u njemu. Osobe ove
vrste su mudre kada su u telu, ali lude kada su u duhu.
Niko nije mudar u duhu sem zahvaljuju}i Bogu; to se de{ava kada se ~ovek ponovo rodi i kada ga Bog iznova
stvori.“
Nakon ovih re~i, zemlja se otvori s leve strane i
kroz otvor ugledah |avola kako se diè, sa sjajnim belim
oreolom oko glave. „Ko si ti?“, upitah ga. „Ja sam Lucifer“, odgovori on, „Sin Zore. Ja sam prognan dole zato
{to sam sebe smatrao Najuzvi{enijim.“ On zapravo nije
bio pravi Lucifer, ve} je sebe smatrao njime.
„S obzirom da si prognan“, rekoh, „kako se ponovo
diè{ iz Pakla?“ „Tamo sam“, odgovori on, „ |avo, ali
ovde sam an|eo svetlosti. Zar ne vidi{ da imam svetlosnu
sferu oko glave? I vide}e{, ako èli{, da sam me|u moralnim ljudima vi{e nego moralan, a me|u racionalnim
ljudima vi{e nego racionalan, me|u duhovnim ljudima jo{
i vi{e duhovan. Ja mogu i da propovedam, to sam i radio.“
„O ~emu si propovedao?“, upitah ga. „Propovedao
sam protiv varalica, preljubnika i svih poklonika Pakla.
U stvari, tada sam sebe nazvao |avolom Luciferom i
prizvao kletvu na sebe kao takvog, pa sam bio hvaljen do
320
Bra~na ljubav
neba. Tako sam dobio ime Sin Zore. Na sopstveno iznena|enje, kada sam bio u propovedaonici nisam mogao da
razmi{ljam ni o ~emu, ve} samo da govorim ispravno i kako treba. Ali otkrio sam razlog – bio sam u svom spolja{njem stanju, koje je bilo razdvojeno od mog unutarnjeg
stanja. Iako sam otkrio ovo, ipak se nisam mogao promeniti, jer me je moj ponos spre~avao da po{tujem Boga.“
„Kako onda“, upitah ga ja, „moè{ da govori{ tako,
kada si i sam varalica, preljubnik i |avo?“ „Ja sam druga~iji“, odgovori on, „kada sam u svom spolja{njem ili
telesnom stanju u odnosu na to kakav sam kada sam u
unutarnjem ili duhovnom stanju. U telu ja sam an|eo, ali
u duhu sam |avo. Jer sam u telu pod kontrolom intelekta, ali u duhu sam pod kontrolom volje. Intelekt me uzdiè, ali me volja vu~e nadole. Kada sam pod kontrolom
intelekta, imam beli oreol oko glave; a kada se moj intelekt podredi volji i postane njena kreatura, kao {to se kona~no de{ava nama, oreol pocrni da bi potom nestao. Kada
se to desi, mi vi{e ne dolazimo ovamo gore na svetlost.“
Potom je govorio racionalnije od bilo koga drugog
o svom dvostrukom stanju, unutarnjem i spolja{njem. Ali
iznenada, kad vide da pored mene stoje an|eli, njegovo
lice i glas zahvati vatra i on postade crn, sve sa oreolom
iznad svoje glave; i |avo pade u Pakao kroz isti otvor iz
kojeg je izi{ao. Videv{i ovo prolaznici do|o{e do zaklju~ka da je ~ovekova ljubav ta koja odre|uje kakav }e on
biti, a ne njegov intelekt, jer ljubav lako ubedi intelekt
da je podrì i u~ini ga servilnim.
Tada upitah an|ele: „Odakle |avoli dobijaju takvu
mo} rasu|ivanja?“ „Ona dolazi“, reko{e oni, „od zra~enja
samoljublja, jer je ono umotano u to blje{tavilo, koje
moè uzdi}i intelekt ~ak i na svetlost Neba. Jer se sva~iji
intelekt moè uzdi}i, u zavisnosti od toga {ta ~ovek zna;
ali se njegova volja ne moè uzdi}i sem ìvljenjem u skladu sa istinama koje nas u~e crkva i razum. Zato ~ak i ateisti, koji imaju sjajnu reputaciju kao posledicu samoljublja,
321
Emanuel Svedenborg
pa su stoga ponosni na svoju inteligenciju, uìvaju ve}u
mo} rasu|ivanja od mnogih drugih ljudi. Ali to se de{ava
kada se bave intelektualnim razmi{ljanjem, a ne kada se
njihova volja bavi ose}anjima. Ose}anja volje kontroli{u
unutarnjost osobe, ali intelektualno razmi{ljanje kontroli{e spolja{njost.“
An|eo nastavi da obja{njava razloge za{to je osoba
me{avina tri gore pomenute ljubavi: ljubavi prema slu`bi,
ljubavi prema svetu i prema samoljublju. Razlog je taj da
mu se omogu}i da razmi{lja od Boga, iako deluje kao da
je od njega samoga. On re~e da je najvi{i nivo u ~oveku
okrenut ka Bogu, srednji nivo prema spolja, ka svetu, a
najniì nivo nadole, ka sebi. Kako je ovaj nivo okrenut
nadole, on misli da njegove misli dolaze iz njega, dok
zapravo dolaze od Boga.
270. Tre}e iskustvo
Jednog jutra po{to sam ustao, moje misli utonu{e
duboko u neke od tajni bra~ne ljubavi, zaustaviv{i se na
slede}oj: U kojem regionu ljudskog uma boravi prava
bra~na ljubav, a u kom bra~na hladno}a? Znao sam da
ljudski um ima tri regiona, jedan iznad drugog; u najnièm
regionu boravi prirodna ljubav, na vi{em duhovna ljubav,
a na najvi{em nebeska ljubav. U svakom regionu postoji brak dobra i istine; a po{to se dobro odnosi na ljubav,
a istina na mudrost, postoji brak ljubavi i mudrosti. Ovaj
brak je isti kao brak izme|u volje i intelekta, jer je predvi|eno da volja prima ljubav, a intelekt mudrost.
Dok sam bio udubljen u ove misli, videh dva labuda kako lete ka severu, a onda i dve rajske ptice kako
lete ka jugu, a tako|e i dva goluba kako lete ka istoku.
Kako sam pogledom pratio njihov let, primetih da dva
labuda menjaju kurs sa severa ka istoku, a da rajske ptice
skre}u sa juga i kre}u da se pridruè golubovima na istoku. Oni se uputi{e ka visokoj palati, koja je bila okruèna drve}em masline, palmi i bukve. Palata je imala tri
322
Bra~na ljubav
reda prozora, jedan iznad drugog; i gledaju}i videh da
labudovi ule}u u palatu kroz otvorene prozore donjeg reda, rajske ptice kroz prozore srednjeg reda, a golubovi
kroz prozore najvi{eg reda.
Dok sam to gledao, jedan an|eo stade pored mene
i re~e: „Da li razume{ {ta si video?“ „Slabo“, odgovorih.
On mi re~e da palata predstavlja obitavali{te bra~ne ljubavi, onakvo kakvo postoji u ljudskom umu. Najvi{i sprat, u
koji su uleteli golubovi, predstavlja najvi{i region uma, gde
prebiva bra~na ljubav u ljubavi prema dobru zajedno sa
sopstvenom mudro{}u. Srednji sprat, u koji su uletele rajske ptice, predstavlja srednji region, u kojem bra~na ljubav
obitava u ljubavi prema istini zajedno sa svojom inteligencijom. Najniì sprat, u koji su u{li labudovi, predstavlja
najniì region, u kojem bra~na ljubav obitava u ljubavi prema pravdi i jednakosti sa svojim znanjem.
„Tri para ptica“, re~e on, „nose ista zna~enja: par
golubova zna~i bra~nu ljubav najvi{eg regiona, par rajskih ptica bra~nu ljubav srednjeg regiona, a par labudova
bra~nu ljubav najnièg regiona. Tri vrste drve}a koje okruùju palatu: maslina, palma i bukva, nose ista zna~enja.
Mi na Nebu najvi{i region uma zovemo Nebeskim, srednji Duhovnim, a najniì Prirodnim. Vidimo ih kao stanove u ku}i, koji se nalaze jedan iznad drugog i povezani su
stepeni{tem koje vodi od jednog do drugog. Na svakom
spratu nalaze se po dve sobe: jedna za ljubav, druga za
mudrost, a ispred njih je neka vrsta spava}e sobe, gde se
u krevetu ljubav povezuje sa svojom vrstom mudrosti ili
dobro sa svojom istinom ili, {to predstavlja isto, volja sa
svojim intelektom. Palata sadrì slikovite predstave svih
tajni bra~ne ljubavi.“
ûv{i ovo, obuze me ~e`nja da je vidim, pa upitah
da li je ikome dozvoljeno da u|e unutra i da je razgleda, s
obzirom da je to reprezentativna palata. Odgovor be{e da
je samo onima koji su na tre}em nebu dozvoljeno da u|u,
jer se njima svaka predstava ljubavi i mudrosti realizuje.
323
Emanuel Svedenborg
„Ovo {to sam ti rekao“, re~e on, „~uo sam od njih. Tako|e su mi rekli i da prava bra~na ljubav boravi u najvi{em
regionu, izme|u obostrane ljubavi u odaji ili sobi volje,
i percepcije mudrosti u odaji ili sobi intelekta; kao i da se
one spajaju u krevetu u spava}oj sobi s prednje strane,
to jest na istoku.“ „Za{to su tamo dve odaje?“, upitah.
On re~e da je to zato {to je mu` u odaji intelekta, a èna
u odaji volje.
„Po{to tamo stanuje bra~na ljubav“, rekoh, „gde stanuje bra~na hladno}a?“ On mi odgovori da i ona stanuje u najvi{em regionu, ali samo u odaji intelekta, jer je
odaja volje tu zatvorena. „Jer intelekt pra}en svojim istinama“, re~e on, „moè da se penje onoliko ~esto koliko
to èli spiralnim stepeni{tem do svoje odaje u najvi{em
regionu; ali ako volja pra}ena dobrom svoje ljubavi ne
krene istovremeno do svoje odaje, ova se zatvara, izazivaju}i hladno}u u drugoj. To je bra~na hladno}a. Kada
se ta hladno}a oseti prema èni, intelekt spu{ta pogled sa
najvi{eg regiona na najniì i ukoliko ga ne zadrì strah,
silazi dole i greje se tom nedopustivom vatrom.“
Nakon toga, iako je èleo da mi ispri~a jo{ pone{to
o bra~noj ljubavi na osnovu predstava o njoj u toj palati,
ipak re~e: „Dosta je za sada. Pitaj prvo da li su ove ~injenice izvan doma{aja prose~nog intelekta. Ako jesu, nema svrhe nastavljati pri~u. Ali ako nisu, otkri}emo jo{ toga.“
324
XII
RAZLOZI ZA ISPOLJAVANJE LJUBAVI,
PRIJATELJSTVA I BLAGONAKLONOSTI
BRAKOVIMA
271. Nakon bavljenja razlozima za hladno}u i razdvajanje, slede}a tema moraju biti razlozi zbog kojih ispoljavanje ljubavi, prijateljstvo i blagonaklonost moraju
postojati u brakovima. Jer je dobro poznato da iako u dana{nje vreme hladno}a deli umove bra~nih parova, oni i
dalje ìve zajedno i imaju decu. To se ne bi desilo, da
ispoljavanje ljubavi nije mogu}e i da ljubav povremeno
ne li~i, odnosno ne opona{a toplotu prave ljubavi. U ovome {to sledi vide}e se da su ove manifestacije neophodne
i korisne; bez njih se doma}instva ne bi odràla, pa stoga
ni zajednice.
Pored toga, pojedini savesni ljudi mogu biti uznemireni razmi{ljanjem da bi mentalnom neskladu izme|u
partnera i sebe, koji vodi unutarnjem otu|enju, mogli biti
uzrok oni sami i da se on moè pripisati njima, zbog ~ega se rastuùju u srcu. Ali kako je unutarnji nesklad ne{to
na {ta oni ne mogu uticati, njima je dovoljno da umire patnju koju im name}e savest, ispoljavanjem ljubavi i blagonaklonosti. To moè dovesti do povratka prijateljstva, u
kojem bra~na ljubav leì skrivena, na strani jednog partnera, iako ne i na strani drugog. Ali brojni varijeteti ove
teme zahtevaju razlaganje na vi{e stavki, kao i ranije, a
one su slede}e:
325
Emanuel Svedenborg
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
XIII
XIV
XV
326
U Prirodnom svetu skoro svi ljudi mogu se sjedinjavati u svojim spolja{njim ose}anjima, ali ne
i u unutarnjim, ako se ova ne slaù ili se smatraju nesaglasnim.
U Duhovnom svetu svi su sjedinjeni onako kako
njihova unutarnja, a ne spolja{nja, ose}anja nalaù, sem ako ona ne ostvare jedinstvo sa ovim
unutarnjim.
Spolja{nja ose}anja su ta koja generalno navode
ljude na svetu da se ven~avaju.
Ali u odsustvu unutarnjih ose}anja koja bi sjedinila umove partnera, brakovi se raspadaju u
ku}i.
Me|utim, bra~no stanje u svetu treba da traje
do kraja ìvota svakog od partnera.
Brakovi, kojima nedostaje sjedinjenost unutarnjih ose}anja, mogu imati spolja{nja ose}anja,
koji li~e na unutarnja i vode zdruìvanju.
Ovo je izvor ispoljavanja ljubavi, prijateljstva i
blagonaklonosti me|u bra~nim parovima.
Ova ispoljavanja su pretvaranja koja su svojstvena braku i koja su pohvalna kao korisna i
neophodna.
U slu~aju kada je duhovna osoba sjedinjena sa
prirodnom osobom, ova bra~na pretvaranja imaju
prizvuk pravde i razboritosti.
Kod prirodnih ljudi ova pretvaranja nose prizvuk mudrosti iz razli~uitih razloga.
Ona imaju za cilj da pobolj{aju ljude i u~ine ih
susretljivijim.
Ona imaju za cilj da odràvaju red u doma}im
pitanjima i obezbede uzajamnu pomo}.
Ona imaju za cilj da obezbede slo`nost oko
brige o bebama i odgajanju dece.
Ona imaju za cilj da podstaknu mir u ku}i.
Ona imaju za cilj da za{tite ugled van ku}e.
Bra~na ljubav
XVI Ona imaju za cilj da obezbede razne znakove
blagonaklonosti koje traè partneri ili njihova
rodbina, kao i da umire strah od njihovog nestajanja.
XVII Ona imaju za cilj da opravdaju mane i da izbegnu sramo}enje.
XVIII Ona imaju za cilj da donesu pomirenje.
XIX Ako èna ne prestane da pokazuje blagonaklonost i kada njen mu` izgubi sposobnost, me|u
njima moè postojati prijateljstvo koje li~i na bra~no i koje }e trajati dok ne ostare.
XX Razne vrste vidljive ljubavi i prijateljstva mogu}e su me|u parovima od kojih jedan dominira,
a drugi je podre|en.
XXI Pakleni brakovi su mogu}i u svetu me|u parovima koji su u sebi pravi neprijatelji, ali spolja
najbolji prijatelji.
272. (I) U Prirodnom svetu skoro svi ljudi mogu se
sjedinjavati u svojim spolja{njim ose}anjima, ali ne i u unutarnjim, ako se ova ne slaù ili se smatraju nesaglasnim.
Razlog je u tome {to u svetu ~ovek ima materijalno
telo, a ono je prepuno èlja; one se u njemu pona{aju kao
talog koji se skuplja na dnu kada se bistri novo vino.
Materije od kojih je sa~injeno ljudsko telo u svetu su takve vrste. Stoga se unutarnja ose}anja, ose}anja uma, ne
vide; u mnogim slu~ajevima jedva da se i{ta od njih i
pomalja. Jer ih telo ili upija i pokriva talogom, ili ih skriva duboko da ih drugi ne bi videli, jer je telo nau~eno
od detinjstva da se pretvara. To omogu}uje jednom partneru da usvoji stanje bilo kojeg ose}anja koje uo~i u drugome i da namami ose}anje drugoga u sebe tako da se ona
sjedine. Razlog za ovo sjedinjenje je u tome {to svako
ose}anje ima svoje zadovoljstvo, a zadovoljstva povezuju
umove.
327
Emanuel Svedenborg
Me|utim, bilo bi druga~ije kada bi se unutarnja ose}anja videla, kao spolja{nja, na licima ljudi, u njihovim
pokretima, kada bi se ~ula u tonu njihovog glasa, ili kada
bi se zadovoljstva koja pruàju ose}ala nosem ili mirisala, kao {to je to slu~aj u Duhovnom svetu. Tada bi se,
kada njihovo neslaganje dostigne ta~ku razdora, njihovi
umovi razi{li i oni bi se udaljili u zavisnosti od ose}anja
antipatije. Ova zapaànja pojasni}e da se u Prirodnom
svetu skoro svi mogu sjedinjavati u spolja{njim ose}anjima, ali ne i u unutarnjim, ako se ona ne slaù ili se smatraju nesaglasnim.
273. (II) U Duhovnom svetu svi su sjedinjeni onako
kako njihova unutarnja, a ne spolja{nja, ose}anja nalaù,
sem ako ona ne ostvare jedinstvo sa ovim unutarnjim.
Razlog je u tome {to je materijalno telo, koje je u
stanju da prima i pokazuje oblike svakog ose}anja, kao {to
je gore re~eno, tada odba~eno. Onog trenutka kada ~ovek
skine to telo, on biva izloèn svojim unutarnjim ose}anjima, koja je prethodno skrivalo telo. Zato se ove sli~nosti
i razlike prirode, ili simpatije i antipatije, ne samo ose}aju ve} i vide na licima, u govoru i pokretima. Sli~nosti su,
dakle, sjedinjene, a razlike razdvojene. Ovo je razlog za{to je celo Nebo od Boga ure|eno u skladu sa svim razlikama ose}anja ljubavi prema dobru i istini; Pakao, s druge
strane, ure|en je u skladu sa svim razlikama ose}anja
prema zlu i laì.
Kako an|eli i duhovi imaju unutarnja i spolja{nja ose}anja, kao i ljudi na svetu, i kako unutarnja ose}anja tamo nisu u stanju da se maskiraju spolja{njim ose}anjima,
ona se probijaju i postaju vidljiva; svaka vrsta je, dakle, u
ovim slu~ajevima upu}ena da li~i na drugu i odgovara ovoj
drugoj. Na osnovu toga, njihova spolja{nja ose}anja prikazuju unutarnja na njihovim licima, u tonu glasa i pona{anju. An|eli i duhovi imaju unutarnja i spolja{nja ose}anja
jer imaju um i telo; proizvedena ose}anja i misli pripadaju
328
Bra~na ljubav
umu, a pruèni utisci i zadovoljstva koja pruàju pripadaju telu.
êsto se doga|a da se nakon smrti prijatelji sretnu
u Duhovnom svetu, pa se}aju}i se svog prijateljstva u
prethodnom svetu misle da }e tada obnoviti prijateljske
odnose koje su imali ranije. Ali kada se njihovo zdruìvanje, koje se zasniva samo na spolja{njim ose}anjima,
primeti na Nebu, oni se razdvajaju u skladu sa njihovim
unutarnjim ose}anjima. Tada se neki {alju na sever, neki
na zapad; i me|usobno udaljavaju tako da se nikada vi{e
ne vide i ne prepoznaju. Jer se njihova lica menjaju na mestima gde ìve, tako da postanu slike svojih unutarnjih
ose}anja. To poja{njava ~injenicu da su u Duhovnom svetu unutarnja ose}anja ta koja me|usobno povezuju ljude,
a ne spolja{nja, sem ako ona nisu sjedinjena sa unutarnjim.
274. (III) Spolja{nja ose}anja su ta koja generalno
navode ljude u svetu da se ven~avaju.
To je zato {to se unutarnja ose}anja retko uzimaju
u obzir, a ako se i uzmu, sli~nost na strani ène se i dalje ne vidi, jer je njeni prirodni talenti navode da ih drì
duboko skrivenim u {upljinama uma. Postoje brojni spolja{nji razlozi koji navode ~oveka da se oèni. Vode}i razlog u tom periodu je èlja da pove}a svoje nasle|e dodatnim bogatstvom, bilo da postane imu}an u posedima ili
da obezbedi nov~ano izobilje. Drugi je ambicija da stekne po~asti, bilo da zadobije bolju reputaciju ili da ìvi na
uzvi{eniji na~in. Pored ovih, postoje razne stvari koje privla~e ili podsti~u poùdu; one ~ak i ne pruàju priliku da
se utvrdi postoji li saglasnost me|u unutarnjim ose}anjima. Ovih nekoliko napomena poja{njava da su generalno spolja{nja ose}anja ta koja podsti~u ljude na svetu da
se ven~avaju.
275. (IV) Ali u odsustvu unutarnjih ose}anja koja bi
sjedinila umove partnera, brakovi se raspadaju u ku}i.
329
Emanuel Svedenborg
Kaèmo u ku}i jer se to de{ava me|u parovima privatno. To se de{ava kada rana toplota ostvarena u vreme
zaruka, koja gori plamenom u vreme ven~anja, po~ne postepeno da gubi svoj àr na ra~un njihovih nejednakih unutarnjih ose}anja, tako da je na kraju zamenjuje hladno}a.
Dobro je poznato da spolja{nja ose}anja koja ih navode
i podsti~u da se ven~aju, nestaju, te ih vi{e ne povezuju.
U poslednjem poglavlju dokazao sam da hladno}a nastaje iz razli~itih razloga: unutarnjih, spolja{njih i slu~ajnih,
a da svi oni nastaju usled razli~itosti unutarnjih ose}anja.
To pokazuje istinitost tvrdnje da se u odsustvu unutarnjih ose}anja koja bi sjedinila umove bra~nih partnera,
takvi brakovi raspadaju.
276. (V) Me|utim, bra~no stanje u svetu treba da
traje do kraja ìvota svakog od partnera.
Ova zapaànja su izneta da bi razum mogao da
shvati neophodnost, korisnost i istinitost tvrdnje da se
bra~na ljubav, kada nije istinska, mora ispoljavati i u~initi da izgleda kao da jeste. Bilo bi druga~ije da sklopljeni
brakovi nisu obe}anje koje }e trajati do kraja ìvota, ve}
ne{to {to se moè okon~ati po èlji. To je bio slu~aj sa
Izraeli}anima, koji su traìli za sebe slobodu da se razvode od èna po bilo kom osnovu. To se vidi iz slede}eg
poglavlja po Mateju (19:3-10):
Neki fariseji do|o{e i upita{e Isusa da li je dozvoljeno da se ~ovek razvede od ène iz bilo kojeg razloga?
A kada im Isus odgovori da nije dozvoljeno razvoditi se
od ène i oèniti se drugom, osim zbog njenog bludnog
vladanja, oni mu uzvrati{e da im je Mojsije zapovedio da
daju knjigu raspusnu i da se razvedu. A u~enici reko{e da
ako je tako ~oveku sa ènom nije se dobro ni èniti.
Kako je, dakle, brak ugovor za ceo ìvot, odatle sledi da su parovi obavezni da ispoljavaju ljubav i prijateljstvo. Potreba da se sklopljeni brakovi odràvaju do kraja
ìvota u svetu proizilazi iz Bo`jeg zakona, a budu}i da
330
Bra~na ljubav
je to tako, ona se propisuje i zakonima razuma tako|e,
kao i gra|anskim zakonima. Po Bo`jem zakonu nije dozvoljeno razvesti se od ène i oèniti se drugom, sem zbog
njenog bludnog vladanja, kao {to je gore navedeno. To
je i zakon razuma, jer je zasnovan na duhovnom zakonu
po{to je Bo`ji zakon jedno sa zakonom razuma. Ova dva
zakona zajedno, ili pre zakon razuma inspirisan Bo`jim
zakonom, ustanovljuju gra|ansko pravo. Danas se mogu
videti brojni primeri kr{enja propisa, raspada zajednica i
rastava brakova pre smrti ili razvoda od èna iz ~istog
hira. Ova kr{enja i raspad dru{tva obra|eni su u raspravi
o poreklu bra~ne ljubavi predstavnika devet kraljevstava
(odeljci 103, 115), pa nema potrebe iznositi dodatne razloge. Ovi razlozi, me|utim, ne spre~avaju da se dozvoli
razdvajanje iz posebnih razloga (vidite odeljke 252-254);
a o uzimanju ljubavnice vidite deo drugi, poglavlje XX.
277. (VI) Brakovi, kojima nedostaje sjedinjenost unutarnjih ose}anja, mogu imati spolja{nja ose}aja, koja li~e
na unutarnja i vode zdruìvanju.
Unutarnja ose}anja zna~e obostranu naklonjenost partnera u umu, koja dolazi sa Neba; spolja{nja ose}anja su
naklonosti u umu oba partnera koje dolaze iz sveta. Spolja{nja ose}anja ili naklonosti su zaista jednaki u umu, ali
ona zauzimaju njegov niì nivo, dok unutarnja ose}anja
zauzimaju gornji nivo. Moè se smatrati, budu}i da i jedna i druga imaju svoje mesto u umu, da ona li~e i da su
saglasna. Me|utim, ona su razli~ita, iako se moè ~initi
da li~e. U nekim slu~ajevima se ~ini da ona nastaju sporazumno, a u drugim ljubaznim pretvaranjem.
Od po~etka bra~nog ugovora postoji neko zajedni{tvo usa|eno u oba partnera, koje ostaje ukorenjeno u njima, ma koliko da se njihovi umovi razlikuju. Na primer,
zajedni~ko posedovanje dobara, u mnogim slu~ajevima zajedni~ko deljenje poslova i raznih potreba doma}instva,
{to vodi deljenju istih misli i tajni. Deli se tako|e i krevet
331
Emanuel Svedenborg
i ljubav prema deci; da ne spominjemo i mnoge druge stvari
koje su prisutne u njihovim umovima, jer su uklju~ene u
bra~ni ugovor. Ovo je glavni izvor spolja{njih ose}anja
koja li~e na unutarnja. Me|utim, spolja{nja ose}anja, koja su pak pretvorna, delom dolaze iz istog izvora, a
delom iz drugog, {to }e biti kasnije razmotreno.
278. (VII) Ovo je izvor ispoljavanja ljubavi, prijateljstva i blagonaklonosti me|u bra~nim parovima.
Ispoljavanje ljubavi, prijateljstva i blagonaklonosti me|u bra~nim parovima rezultat je ulaska u doìvotni bra~ni
savez i principa deljenja koji je utisnut u bra~ne partnere,
oni ~ine da spolja{nja ose}anja li~e na unutarnja, na {ta je
upravo ukazano. Tu su i razlozi kao {to je prakti~na korist i potreba. Iz njih delimi~no nastaju spolja{nja ose}anja koja povezuju ljude me|usobno ili se pretvaraju da
to ~ine, uzrokuju}i da spolja{nja ljubav li~i na unutarnju,
a spolja{nje prijateljstvo na unutarnje.
279. (VIII) Ova ispoljavanja su pretvaranja koja su
svojstvena braku i koja su pohvalna kao korisna i neophodna.
Govorimo o pretvaranju jer je ono mogu}e me|u onima koji se ne slaù u umu, a zbog tih neslaganja iznutra su u hladnom stanju. Kada oni pak svojim spolja{njim
pona{anjem, kako i treba, ìve neusiljenim ìvotom, njihovo me|usobno op{tenje moè se nazvati pretvaranjem,
ali pretvaranjem koje je svojstveno braku. Kako je ono posebno hvale vredno jer ima za cilj sluènje svrsi, treba ga
razlikovati od licemernog pretvaranja, posebno stoga {to
ima za cilj sve dobre rezultate koji su pobrojani u narednim ta~kama od XI do XX. Moè se nazvati pohvalnim
zato {to je neophodno, jer bi u protivnom svi ovi dobri
rezultati bili odba~eni. Pa ipak je zajedni~ki ìvot propisan bra~nim ugovorom i zakonom, te je nametnut svakom
od partnera kao du`nost.
332
Bra~na ljubav
280. (IX) U slu~aju kada je duhovna osoba sjedinjena sa prirodnom osobom, ova bra~na pretvaranja imaju
prizvuk pravde i razboritosti.
Razlog je u tome {to su pravda i razboritost ti koji
duhovnog ~oveka navode da ~ini to {to ~ini. Stoga on ne
vidi ta pretvaranja kao otu|ena od njegovih unutarnjih ose}anja, ve} kao povezana s njima. Pona{a se ozbiljno, nalaze}i pobolj{anje za svoj cilj, pa ako ga ne ostvari, on se
okre}e odràvanju reda u svom doma}instvu, obezbe|enju
obostrane pomo}i, paènju svoje dece i uìvanju u miru
i spokoju. Pravda ga nagoni ka ovim ciljevima, a rasu|ivanje ka njihovom prakti~nom sprovo|enju. Razlog zbog
kojeg duhovna osoba moè da ìvi ovako sa prirodnom
osobom jeste taj {to se duhovna osoba pona{a duhovno,
~ak i sa prirodnom osobom.
281. (X) Kod prirodnih ljudi ova pretvaranja nose
prizvuk mudrosti iz razli~itih razloga.
Kod bra~nih parova, jedan moè biti duhovan a drugi prirodan; pod duhovnim mislimo na onoga koji voli
duhovne stvari, te stoga ima mudrost od Boga, a pod prirodnim na onoga koji voli prirodne stvari, te ima mudrost
od sebe. Kada se dve takve osobe sjedine u braku, duhovna osoba ose}a bra~nu ljubav kao toplotu, a prirodna kao
hladno}u. O~igledno je da toplota i hlado}a ne mogu postojati zajedno i da toplota ne moè zapaliti osobu u stanju hladno}e, dok se ova prvo ne rastera; niti hladno}a
moè prodreti u osobu u stanju toplote, sve dok se ova
prvo ne ukloni. Stoga je unutarnja ljubav nemogu}a me|u partnerima, od kojih je jedan duhovan, a drugi nije. Ali
na strani duhovnog partnera moè postojati ljubav uporediva sa unutarnjom ljubavi, kao {to je re~eno u prethodnom odeljku.
Me|utim, unutarnja ljubav ne moè postojati kod bra~nog para gde su oba partnera prirodni, jer su oba hladna. Sva toplota koju imaju poti~e od bluda. Ipak oni
333
Emanuel Svedenborg
mogu da ìve zajedno u jednom doma}instvu, iako su im
umovi razdvojeni; oni tako|e svojim licima mogu da odaju utisak ljubavi i obostranog prijateljstva, ma koliko da
se njihovi umovi razilaze. U ovim slu~ajevima spolja{nja
ose}anja, ve}im delom prema bogatstvu i posedovanju
imovine ili prema po~astima i visokom poloàju, mogu
postati takore}i strastvena. Kako ova strast proizvodi strah
od njihovog gubitka, pretvaranje postaje od su{tinskog zna~aja za njih; glavna su ona koja su navedena pod ta~kama XV-XVII dole. Ostali navedeni razlozi mogu biti u vezi
sa razlozima koji uti~u na gore pomenutu duhovnu osobu
(odeljak 280), ali samo ako razboritost prirodne osobe
nosi obele`je inteligencije.
282. (XI) Ona imaju za cilj da pobolj{aju ljude i u~ine ih susretljivijim.
Pretvaranja koja praktikuju bra~ni parovi, omogu}avaju}i onima koji se ne slaù u karakteru da deluju ispunjeni ljubavlju i prijateljstvom, treba da vode pobolj{anju,
jer duhovna osoba povezana brakom sa prirodnom osobom nema drugi cilj sem da pobolj{a na~in na koji ìvi.
Ona to ~ini pri~aju}i o mudrosti i pro~i{}avanju i ispoljavaju}i blagonaklonosti koja godi karakteru druge osobe.
Ali ako se na ovo ne obrati pa`nja ili ako ne ostavi nikakav utisak na pona{anje onoga kome je upu}eno, osoba
pribegava organizaciji koja }e odràti red u doma}im pitanjima, obezbediti uzajamnu pomo}, brigu o bebama i
deci... Jer ono {to duhovna osoba uradi ili kaè ima prizvuk
pravde i rasu|ivanja, kao {to je gore navedeno (odeljak 280).
Me|utim, kod bra~nih partnera od kojih nijedan nije
duhovan, ve} su oba prirodna, moè se desiti sli~no, ali
upravljeno drugoj svrsi. Ako oni teè pobolj{anju i organizaciji, namera je ili da navedu drugog da se pona{a na na~in sli~an njihovom ili da ga (je) u~ine servilnim prema
sopstvenim èljama; ili da obezbede vr{enje du`nosti u slu`bi jednoga, bilo na ra~un mira u ku}i ili dobre reputacije
334
Bra~na ljubav
van nje, ili zarad podr{ke kojoj se nadaju od partnera ili
njegove rodbine, a da i ne spominjemo ostale ciljeve. Ali
oni u nekim slu~ajevima poti~u iz njihove racionalne mudrosti, u nekim slu~ajevima od njihove uro|ene u~tivosti,
u nekima od zadovoljstava èlja koje su se ustalile od
ro|enja, pa je osoba u strahu od njihovog gubitka. Postoje i mnoge druge svrhe, koje uzrokuju da blagonaklonost,
uzeta kao proizvod bra~ne ljubavi, postane manje-vi{e pretvorna. Postoje tako|e i ~inovi blagonaklonosti koji se,
kao proizvodi bra~ne ljubavi, mogu videti van ku}e, ali
ne i u njoj; oni imaju za cilj o~uvanje ugleda svake od strana, a ako ne, onda su samo igra.
283. (XII) Ona imaju za cilj da odràvaju red u doma}im pitanjima i obezbede uzajamnu pomo}.
Svako doma}instvo u kome ima i dece, njihovih u~itelja i slugu predstavlja zajednicu koja se oblikuje po ugledu na ve}e, koje nastaju njihovom kombinacijom, kao {to
svaka celina nastaje od delova. [tavi{e, kao {to dobrobit velike zajednice zavisi od reda, tako i dobrobit male zajednice
zavisi od reda. Kako {to je posao magistrata da procenjuje i obezbe|uje postojanje i o~uvanje reda me|u ljudima
koji tvore zajednicu, tako je i posao bra~nog para da obezbedi red u svom doma}instvu. Ali ovaj red je nemogu}e uspostaviti ako se mu` i èna ne slaù u karakteru, jer to
rezultira time da se saveti i pomo} koje pruàju jedno drugom poteù u suprotnim pravcima i dele kao i njihovi karakteri; time se oblik manje zajednice uni{tava. Da bi se, dakle, odrào red i pomo}u njega se pobrinulo za sebe zajedno
sa doma}instvom i za doma}instvo skupa sa sobom, tako da
se ne uni{ti i sru{i, od su{tinske je va`nosti da se gospodar
i gospodarica slaù i da deluju kao jedno. Ako ih razlika
u umovima spre~ava u tome, ipak je za odràvanje dobrog
reda neophodno i uputno da par pokazuje sliku prijateljstva.
Dobro je poznato da se sklad u doma}instvima uspostavlja
zbog potrebe i svrhe kojoj doma}instva sluè.
335
Emanuel Svedenborg
284. (XIII) Ona imaju za cilj da obezbede slo`nost
oko brige o bebama i odgajanju dece.
Dobro je poznato da se pretvaranje bra~nih parova
– koje proizvodi ispoljavanje ljubavi i prijateljstva, sliku
pravih bra~nih ose}anja – de{ava zbog beba i dece. Ljubav
koju bra~ni par upu}uje svojoj deci, ~ini da svaki od partnera gleda na onog drugog ljubazno i blagonaklono. Ljubav
majke prema svojim bebama i deci i ljubav oca prema njima su povezane, kao {to su srce i plu}a povezani u grudima. Maj~inska ljubav prema njima je poput srca, a o~inska
poput plu}a u telu. Razlog zbog kojeg se one mogu upore|ivati jeste u tome {to srce odgovara ljubavi a plu}a
intelektu; ljubav majke dolazi od volje, dok ljubav oca
dolazi od intelekta. Kod duhovnih ljudi, kao rezultat pravde i rasu|ivanja, ova ljubav vodi sjedinjavanju u braku.
Mi kaèmo, kao rezultat pravde, jer je majka ta koja ih
nosi u materici, ra|a u bolu, potom ih sa neumornom pa`njom doji, hrani, kupa, obla~i i podiè.
285. (XIV) Ona imaju za cilj da podstaknu mir u ku}i.
Pre svega su mu{karci ti koji praktikuju pretvaranje
u braku ili spolja{nje prijateljstvo da bi imali mir u ku}i;
to je zato {to oni imaju prirodnu osobinu ~injenja toga
{to ~ine na zahtev intelekta. Intelekt, kao sedi{te misli, razmatra razne stvari koje uznemiravaju, zbunjuju i zabrinjavaju um. Ako, dakle, nema mira u ku}i, moè se desiti
da njihovi ìvotni principi oslabe i da njihov unutarnji ìvot takore}i izumre, uni{tavaju}i njihovo mentalno i telesno
zdravlje. Strah od ove i mnogih drugih opasnosti moè da
zaposedne ~ovekov um, ako on nema uto~i{te u svojoj
èni kod ku}e da ublaì uznemirenost svog intelekta.
Pored mira i spokojstvo blaì um i ~ini ga spremnim
da sa zahvalno{}u prihvata blagonaklonost koju iskazuje
èna, koja ulaè sve svoje napore da rastera oblake koji
su zaposeli um mu{karca, {to je ona odmah u stanju da
uo~i. Ove stvari tako|e daju dra` njihovom prisustvu. Iz
336
Bra~na ljubav
ovoga se vidi da je simulacija ljubavi, kao da je prava
bra~na, neophodna i korisna radi mira i spokojstva u
ku}i. Druga stvar je da ène ne praktikuju pretvaranje
onoliko koliko to mu{karci rade. Ali ako se pojavi tako
ne{to, to je simulacija prave ljubavi, jer je ènama od ro|enja dato da vole intelekt svog muà. Stoga su one zadovoljne u srcu da primaju blagonaklonost svojih muèva,
~ak i kada to ne kaù.
286. (XV) Ona imaju za cilj da za{tite ugled van ku}e.
ôvekova sre}a uglavnom zavisi od njegove reputacije kao po{tenog, ~asnog i ispravnog pojedinca. Ova
reputacija opet zavisi od njegove ène, koja je svesna njegovog privatnog ìvota. Ako njihova umna nesaglasnost
preraste u otvoreno neprijateljstvo, sva|e i pretnje pune mr`nje, i ako èna, njeni prijatelji ili sluge to razglase, to }e
lako izazvati osudu koja }e osramotiti i okaljati njegovo ime.
Ne postoji drugi lek za izbegavanje ovakvog rezultata, nego da se mu` pretvara da je naklonjen svojoj èni,
ili da njih dvoje osnuju sopstvene domove.
287. (XVI) Ona imaju za cilj da obezbede razne
znakove blagonaklonosti koje traè partneri ili njihova
rodbina, kao i da umire strah od njihovog nestajanja.
Ovo se de{ava naro~ito u slu~aju brakova izme|u
partnera koji su razli~itog poloàja i imovnog stanja (o
~emu vidite odeljak 250). Na primer, kada mu{karac oèni imu}nu ènu, a ona gomila svoj novac u torbi ili ~uva
svoje dragocenosti na sigurnom; jo{ i vi{e ako ona drsko
insistira da je njegova du`nost da izdràva doma}instvo
iz sopstvenih prihoda i sredstava. Op{te je poznato da to
rezultira prinudnom simulacijom neke vrste bra~ne ljubavi. Rezultat je sli~an onom kada mu{karac oèni ènu ~iji
roditelji, rodbina i prijatelji zauzimaju visoke poloàje, imaju unosan posao ili se bave trgovinom, tako da mogu da
joj omogu}e bolje imovno stanje. Op{te je poznato da i
337
Emanuel Svedenborg
ova situacija vodi simulaciji neke vrste bra~ne ljubavi. O~igledno je da su oba ova slu~aja posledica straha od gubitka ovih prednosti.
288. (XVII) Ona imaju za cilj da opravdaju mane i
da izbegnu sramo}enje.
Mane koje mogu dovesti do toga da se par ose}a
osramo}enim su brojne, neke su ozbiljne a neke nisu. Postoje mane uma i tela manje ozbiljne od onih koje su navedene u poslednjem poglavlju (odeljci 252, 253) kao razlozi
za razdvajanje. Ovde mislimo na mane o kojima partner
}uti iz straha od sramo}enja. Pored ovih, postoje i slu~ajni prestupi koji bi, da se obznane, izazvali zakonske kazne.
Da i ne spominjemo slabu potentnost, kojom su mu{karci
ina~e toliko skloni da se razme}u. O~igledno je i bez daljeg dokazivanja da je opravdavanje ovih mana, da bi se
izbeglo sramo}enje, razlog za simuliranje ljubavi i prijateljstva prema partneru.
289. (XVIII) Ona imaju za cilj da donesu pomirenje.
Dobro je poznato u svetu da se kod bra~nih parova
koji se iz razli~itih razloga ne slaù u umu, naizmeni~no
smenjuju neslaganje i poverenje, otu|enje i bliskost, pa ~ak
i sva|a i kompromis, ili pomirenje. Za simuliranje prijateljstva je poznato da donosi pomirenje. Postoje tako|e
slu~ajevi u kojima dolazi do pomirenja nakon razilaènja,
i kada to nije prolazna faza kao ovo.
290. (XIX) Ako èna ne prestane da pokazuje blagonaklonost i kada njen mu` izgubi sposobnost, me|u njima
moè postojati prijateljstvo koje li~i na bra~no i koje }e
trajati dok oni ne ostare.
Vode}i razlog za razdvajanje umova partnera je gubitak blagonaklonosti, pa tako i ljubavi, na strani ène kada mu` pati od gubitka sposobnosti. Jer kao {to se toplota
u oba partnera obostrano deli, tako se deli i hladno}a.
338
Bra~na ljubav
Razum i iskustvo nam pokazuju da gubitak ljubavi na strani jednog od partnera stavlja ta~ku na prijateljstvo, i ako
nema straha od gubitka porodi~ne svojine, moè se izgubiti i blagonklonost. Ukoliko pak ~ovek misli da je on
kriv, a èna nastavi da i dalje pokazuje ~ednu blagonaklonost prema njemu, moè do}i do prijateljstva koje,
budu}i da je re~ o bra~nim partnerima, li~i na ljubav koja
imitira bra~nu ljubav. Iskustvo nam pokazuje da prijateljstvo koje li~i na tu ljubav moè postojati me|u starijim
parovima kao rezultat njihovog zajedni~kog ìvota i rada,
i prijatnog suìvota na na~in ispunjen spokojstvom, poverenjem, ljubavlju i uljudno{}u.
291. (XX) Razne vrste vidljive ljubavi i prijateljstva
mogu}e su me|u parovima od kojih jedan dominira, a
drugi je podre|en.
Ovo je jedna od poznatih ìvotnih ~injenica u dana{njem svetu – nakon {to pro|u prvi dani braka, parovi po~inju da se nadme}u po pitanju prava i mo}i. Oni govore
o pravima, tvrde}i da je jednakost uspostavljena uslovima ugovora koji su sklopili i da svako od njih ima svoje
mesto u vr{enju du`nosti svog poloàja; o mo}i govore,
tvrde}i da mu{karac uporno zahteva nadmo} u svim doma}im pitanjima, jer je mu{karac, i da ènu stavlja u podre|en
poloàj zato {to je èna. Ovakvo rivalstvo u dana{njim doma}instvima posledica je nedostatka svesti o pravoj bra~noj
ljubavi i nedostatka bilo kakvog ose}anja o tome koliko
je blaèna ta ljubav. Usled nedostatka, namesto ljubavi
dolazi èlja koja krivotvori tu ljubav. Ova èlja, u nedostatku iskrene ljubavi, ljude ~ini èljnim mo}i. Neki ljudi
sti~u ovu èlju na osnovu zadovoljstva koje im pruà ljubav prema vladanju, nekima je usa|uju lukave ène pre
ven~anja, a neki je nisu ni svesni.
Ljudi sa ovakvom ambicijom, koji nakon uspona i
pada rivalstva uspostave kontrolu, prisiljavaju svoje ène
ili da prihvate njihovo pravo ili da se pokore njihovim
339
Emanuel Svedenborg
odlukama, ili pak na servilnost; u svakom slu~aju rezultat zavisi od snage te ambicije i vrste stanja ispod povr{ine, koje su pokopali u svojoj li~nosti. Me|utim, ako
ène imaju tu ambiciju, pa nakon uspona i padova u nadmetanju uspostave kontrolu, one ili izjedna~avaju prava
svojih muèva sa sopstvenim, ili ih pokoravaju svojim
odlukama, ili ih porobljavaju. Ali kada ène preuzmu
kontrolu od svojih muèva, one zadràvaju èlju koja krivotvori bra~nu ljubav i zabranjena je zakonom i samo zbog
straha od zakonskog razdvajanja koje sledi ako pro{ire
svoju mo} na nedozvoljeno i odu predaleko, po~inju da
ìve prijateljski ìvot sa svojim muèvima.
Nemogu}e je ukratko opisati prirodu ljubavi i prijateljstva izme|u dominantne ène i podre|enog mu{karca,
kao i izme|u dominantnog mu{karca i podre|ene ène.
Zapravo, one su toliko razli~ite i druga~ije da mnoge
stranice ne bi bile dovoljne da se sve te razlike klasifikuju u vrste i da se nabroje. Postoje razlike koje zavise kako od prirode ambicija mu{karca, tako i od prirode ambicija èna. Ambicije mu{karca razlikuju se od ambicija èna. Jer takvi mu{karci mogu iskusiti samo besmislenu vrstu
prijateljstva zasnovanog na ljubavi, a takve ène samo prijateljstvo zasnovano na la`noj vrsti ljubavi koja nastaje iz
èlje. Ve{tine koje omogu}uju ènama da zadobiju mo}
nad svojim muèvima bi}e opisane u slede}em odeljku.
292. (XXI) Pakleni brakovi su mogu}i u svetu me|u
parovima koji su u sebi pravi neprijatelji, ali spolja najbolji prijatelji.
Pomenute ène u Duhovnom svetu zabranile su mi
da otvoreno govorim o ovim brakovima. Jer se pla{e da
se tom prilikom ve{tine koje im omogu}uju da steknu
mo} nad svojim muèvima ne otkriju, po{to one èle da
ih sakriju. Ali kako su me mu{karci tog sveta ohrabrili
da otkrijem razloge njima svojstvene mr`nje, skoro da
mogu re}i besa u njihovim srcima, usmerene na njihove
340
Bra~na ljubav
ène zbog ovih njihovih tajnih ve{tina, jednostavno }u
navesti slede}e napomene.
Mu{karci su mi rekli da su stekli uàsan strah od svojih èna a da toga nisu ni svesni. To ih je onemogu}ilo
da rade i{ta drugo nego da pokorno ispunjavaju njihova
nare|enja, klanjaju}i se njihovim hirovima poniznije od
najbednijih slugu, pa su postali takore}i niko i ni{ta. Rekli
su mi da ovakav stav prema svojim ènama nisu zauzeli
samo ljudi bez nekog va`nog poloàja, ve} i ljudi visokog
poloàja, ~ak mo}ni i istaknuti upravitelji. Izloèni takvom
teroru, oni se ne usu|uju da sa svojim ènama razgovaraju druga~ije nego prijateljski, ili da u~ine i{ta {to se njima ne bi svidelo uprkos intenzivnoj mr`nji koju ose}aju
prema njima u svojim srcima. Oni su dodali da se njihove ène prema njima pona{aju i sa njima razgovaraju ljubazno, i da pokorno slu{aju neke njihove zahteve.
Kako su i sami mu{karci bili veoma zbunjeni u pogledu izvora ovako jake antipatije prema ènama na unutarnjim nivoima, i ose}anja nalik simpatiji na spolja{njim
nivoima, oni su po{li kod ènskog stru~njaka za tu tajnu
ve{tinu da to istraè. Rekli su mi kako im je ona otkrila
da ène drè duboko skrivenom tu ve{tinu koja im omogu}uje da upregnu mu{karca, ako to èle, u jaram svoje
kontrole. Neobrazovane ène to rade tako {to ih malo grde, a malo su ljubazne prema njima. U drugim slu~ajevima one to ~ine uz neprestano mrk i ozbiljan izraz na
licu, a u ostalim sli~nim slu~ajevima na druge na~ine.
Obrazovane ène to rade neprekidnim svojeglavim zahtevima i tvrdoglavim otporom prema svojim muèvima ako
se lo{e vladaju prema njima, insistiraju}i na jednakim pravima propisanim zakonom za koje se odlu~no hvataju.
Zapravo, one tvrde da }e se, ~ak i ako budu izba~ene iz
svojih domova, vratiti ~im to poèle i nastaviti da postavljaju sli~ne zahteve. Jer one znaju da priroda mu{karcu
ne dozvoljava da se odupre upornosti ène i da }e onog
trenutka kada se izmore potpasti pod njihovu kontrolu.
341
Emanuel Svedenborg
Kada èna preuzme kontrolu ona pravi predstavu ljubaznosti i laskanja svome muù.
Pravi razlog zbog kojeg ène uspostavljaju kontrolu
ovim lukav{tinama jeste u tome {to je delovanje mu{karca usmereno njegovim intelektom, a ène njenom voljom.
Volja moè biti nepopustljiva, ali ne i intelekt. Rekli su mi
da najgore ène ove vrste, koje su potpuno predane te`nji
za dominacijom, mogu istrajavati u tvrdoglavosti do te mere da riskiraju svoj ìvot.
Tako|e sam ~uo i odbranu koju ène iznose da objasne za{to pribegavaju kori{}enju ove ve{tine. One tvrde
da nikada ne bi ni zapo~injale da nisu predvidele kako
}e, ukoliko se podrede svojim muèvima, biti potpuno
prezrene, odba~ene i uni{tene. Stoga je neophodnost bila
ta koja ih je naterala da se late oru`ja. Tu su dodale i jedno upozorenje mu{karcima: da ostave ènama njihova
prava i da ih, kada povremeno ohladne prema njima, ne
smatraju manje vrednim od kakve sluàvke. Tako|e su rekle i da su mnoge pripadnice ènskog pola po prirodi
previ{e stidljive da bi pribegle ovoj ve{tini; na {ta ja ubacih primedbu da su one po prirodi suvi{e skromne.
Ova iskustva su mi pokazala na kakvu se vrstu brakova misli pod paklenim brakovima u svetu, izme|u parova
koji su iznutra totalni neprijatelji, a spolja najbolji prijatelji.
*****
293. Ovde }u navesti dva iskustva, od kojih je ovo
prvo.
Jednom dok sam gledao kroz prozor prema istoku,
ugledah sedam èna kako sede u ruì~njaku pored potoka, piju}i vodu iz njega. Kako sam se jako napregao da
vidim {ta to rade, one oseti{e intenzitet tog naprezanja,
pa mi jedna od njih klimnu u znak poziva. Iza|oh iz ku}e, poùriv{i da im se pridruìm, a kada stigoh tamo upitah ih ljubazno odakle dolaze.
342
Bra~na ljubav
„Mi smo ène“, reko{e one, „zabavljene razgovorom
o zadovoljstvima bra~ne ljubavi. Mnogi dokazi su nas naveli da zaklju~imo kako su ova zadovoljstva zadovoljstva
mudrosti.“ Ovaj odgovor zadovolji moj um u tolikoj meri
da mi se u~inilo da sam se na{ao u duhu i da sam u stanju da shvatam dublje i jasnije nego ikada ranije, pa im
rekoh: „Da li }ete mi dozvoliti da vam postavim nekoliko pitanja o ovim zadovoljstvima?“ One se sloì{e, pa ih
ja upitah: „Kako vi ène znate da su zadovoljstva bra~ne
ljubavi ista kao zadovoljstva mudrosti?“
„Mi to znamo“, odgovori{e one, „po na~inu na koji
mudrost na{ih muèva odgovara zadovoljstvima koja mi
ose}amo u bra~noj ljubavi. Jer mi ose}amo slasti ove ljubavi kao uve}ana ili umanjena u zavisnosti od mudrosti
na{ih muèva.“ ûv{i ovo, upitah: „Ja znam da laskanje
muèva i njihova veselost uma uti~e na vas, tako da u
tome ose}ate zadovoljstvo svim svojim srcem, ali sam iznena|en {to kaète da je to rezultat njihove mudrosti. Recite mi kakva je to mudrost i koje je vrste?“
@ene se naljuti{e na ovo. „Da li misli{“, odgovori{e mi,
„da mi ne znamo kakva je to mudrost i koje je vrste, iako
o njoj neprestano razmi{ljamo i slu{amo je svakodnevno sa
njihovih usana? Mi ène razmi{ljamo o stanju na{ih muèva od jutra do mraka; skoro da nemamo ni minut odmora
tokom dana kada prestajemo da budemo usredsre|ene na te
misli ili ih napu{tamo. S druge strane, na{i muèvi provode veoma malo vremena u razmi{ljanju o na{em stanju.
Eto kako znamo da njihova mudrost budi zadovoljstvo u nama. Na{i muèvi ovo zovu duhovnom racionalnom mudro{}u i duhovnom moralnom mudro{}u. Duhovna racionalna
mudrost, prema onome {ta oni kaù, pripada intelektu i znanju; duhovna moralna mudrost volji i na~inu ìvota. Ali oni
obe kombinuju u jednu i drè da se zadovoljstva ove mudrosti prenose iz njihovih umova u zadovoljstva koja se ose}aju u na{im srcima, a onda iz na{ih srca u njihova, tako
da se vra}aju mudrosti koja je bila njihov izvor.“
343
Emanuel Svedenborg
Tada ih upitah da li znaju ne{to vi{e o na~inu na koji mudrost njihovih muèva budi zadovoljstvo u njima. „Da“,
reko{e. „Postoji duhovna mudrost, a iz nje i racionalna i
moralna mudrost. Duhovna mudrost je priznanje Boga
Spasitelja kao Boga Neba i Zemlje, i prikupljanje istina crkve od Njega, {to se postiè preko Re~i i propovedi koje
su na njoj zasnovane. To vodi duhovnoj racionalnosti. @ivot u skladu sa ovim istinama vo|en od Boga, vodi duhovnoj moralnosti. Na{i muèvi ove dve nazivaju mudro{}u
koja generalno donosi pravu bra~nu ljubav.
Mi smo, tako|e, ~ule od njih da je razlog tome {to
ova mudrost otvara unutarnje nivoe njihovog uma, pa
tako i tela, otvaraju}i prolaz za protok ljubavi od po~etka
do kraja. Bra~na ljubav zavisi i ìvi u zavisnosti od koli~ine, prikladnosti i snage ovog protoka. Duhovna, racionalna
i moralna mudrost na{ih muèva ima za svoju posebnu
svrhu i cilj u braku – ljubav prema jednoj èni, odnosno
odbacivanje poùde prema drugim ènama. U meri u kojoj se to postigne, ta ljubav se pove}ava u stepenu i usavr{ava u prirodi; i mi tada ose}amo jasnije i sna`nije u
nama zadovoljstva koja odgovaraju radostima ose}anja
na{ih muèva i zadovoljstvima njihovih misli.“
Potom ih upitah znaju li kako se ona dele. „Svaki ~in
povezivanja putem ljubavi“, reko{e, „podrazumeva delovanje, primanje i reagovanje. Prijatno stanje na{e ljubavi je
dejstvuju}e ili ono koje deluje. Stanje mudrosti na{ih muèva je primaju}e ili ono koje prima, kao i reaguju}e ili ono
koje reaguje srazmerno onome {ta ose}a. Mi ose}amo ovu
reakciju zadovoljstvom u na{im srcima u skladu sa stanjem
koje se neprekidno razvija i sprema da prima uticaje, koji se
na neki na~in sagla{avaju ili nastaju iz snage u na{im muèvima, kao i krajnjim stanjem ljubavi u nama. „Pazite“, nastavi{e one, „da ne shvatite zadovoljstva o kojima mi govorimo
kao najnià zadovoljstva te ljubavi. Mi nikada ne govorimo
ni{ta o toj temi, ali govorimo o zadovoljstvima u na{im srcima, koja uvek odgovaraju stanju mudrosti na{ih muèva.“
344
Bra~na ljubav
Nakon toga u daljini se pojavi ne{to nalik golubu,
lete}i sa listom drveta u ustima. Ali kako se pribliì, umesto goluba, pojavi se de~ak sa nekim dokumentom u rukama. On nam pri|e i pruì dokument meni, rekav{i: „Pro~itaj
ovo u prisustvu izvorskih devojaka.“ Ono {to je pisalo u
njemu beja{e slede}e: „Reci stanovnicima Zemlje me|u
kojima obitava{ da postoji prava bra~na ljubav i da ima
na desetine hiljada zadovoljstava, mada je svet do sada svestan tek malog broja njih. Ali sazna}e ih kada se Crkva
veri sa Bogom i ven~a sa Njim.“ Tada ja upitah: „Za{to
vas je onaj de~ak nazvao izvorskim devojkama?“ „Zovu
nas devojakama“, odgovori{e one, „kada sedimo pored ovog
potoka, jer smo mi naklonosti prema istinama mudrosti
na{ih muèva; a naklonost prema istini se zove devojkom.
Izvor tako|e ozna~ava istinu mudrosti, a ruì~njak u kojem sedimo predstavlja njena zadovoljstva.“
Tada jedna od njih sedam isplete venac od ruà, poprska ga vodom iz potoka, ukrasi njime {e{ir i stavi ga na
de~akovu glavicu, rekav{i: „Primi zadovoljstva inteligencije. Treba da zna{ da {e{ir predstavlja inteligenciju, a
venac iz ove ba{te njena zadovoljstva.“ De~ak ode ovako
ukra{en, da bi se opet u daljini pojavio kao golub u letu,
ali ovog puta sa }ubom na glavi.
294. Drugo iskustvo
Nekoliko dana kasnije, ponovo videh sedam èna u
ruì~njaku, ali ne onom istom odranije. To je bio prelep
ruì~njak, kakav nikada pre nisam video. Imao je kru`ni
oblik, a ruè su bile pore|ane tako da su sa~inile neku
vrstu duge. Spolja{nji prsten pravile su ruè grimizne boje, prvi unutarnji prsten ruè zlatnoùte boje, drugi unutarnji prsten ~inile su plave ruè, a centralni prsten sjajne
svetlozelene ruè. Unutar ove duge od ruà nalazio se
mali bazen sa bistrom vodom. Sedam èna, koje su odranije nazvane izvorskim devojakama, sedele su u njemu, pa
kada me ugleda{e na prozoru, pozva{e me da ih ponovo
345
Emanuel Svedenborg
posetim. Kada do|oh, one mi reko{e: „Da li si ikada video i{ta lep{e na Zemlji?“ „Nikada“, odgovorih. „Ove stvari je“, reko{e one, „Bog stvorio u trenu, i one predstavljaju
ne{to novo na Zemlji, jer sve {to je stvorio Bog predstavlja ne{to. Ali vidi, da li moè{ da pretpostavi{ {ta ovo predstavlja. Mi mislimo da su ovo zadovoljstva bra~ne ljubavi.“
ûv{i ovo, rekoh: „Mislite li na zadovoljstva bra~ne
ljubavi o kojima ste sa toliko mudrosti i tako re~ito govorile pro{li put? Kada sam oti{ao od vas, pri~ao sam o
onome {ta ste mi rekle nekim ènama koje ìve u na{em
okrugu.“ „Sada znam“, rekao sam im, „znam da vi nosite
zadovoljstva u svojim srcima koja nastaju iz va{e bra~ne
ljubavi i da ste u stanju da ih delite sa svojim muèvima
srazmerno njihovoj mudrosti. Stoga vi gledate u svoje muève neprestano od jutra do mraka o~ima va{eg duha, poku{avaju}i da skrenete i usmerite njihove misli ka postajanju
mudrim, da biste mogle da pribavite ta zadovoljstva. Tako|e sam im ispri~ao {ta vi podrazumevate pod mudro{}u, duhovnom racionalnom i duhovnom moralnom mudro{}u. Rekao sam im da vi smatrate da brak zna~i voleti
samo svoju ènu i odre}i se poùde prema drugim ènama. Ali su mi ène na{eg okruga odgovorile sa smehom:
’[ta to pri~a{?‘, rekle su mi, ’to su sve same gluposti.
Mi ne znamo {ta je bra~na ljubav. âk i da je na{i muèvi imaju, mi je svakako nemamo. Kako onda moèmo
da uìvamo u njenim zadovoljstvima? Zapravo, mi ponekad èstoko odbijamo ono {to ti naziva{ krajnjim zadovoljstvima, jer ih smatramo neprijatnim, jedva razli~itim
od te{kog nasilja. Uistinu, ako pogleda{ pobliè, ne}e{
videti nikakav znak takve neke ljubavi na na{im licima.
Stoga }e{ re}i glupost ako kaè{ tim ènama da mi mislimo na na{e muève od jutra do mraka, neprestano obra}aju}i pa`nju na njihove zamisli i zadovoljstva, da bismo
od njih dobile ta zadovoljstva.‘ Ovo sam zapamtio od onoga {ta su rekle, kako bih vam mogao ispri~ati, da vidite
da one smatraju odvratnim i zapravo putpuno suprotnim
346
Bra~na ljubav
ono {to ste mi vi rekle pored izvora, {to sam ja ùdno
upijao i u {ta sam poverovao.“
@ene u ruì~njaku mi odgovori{e na ovo: „Prijatelju,
ti nisi svestan mudrosti i razboritosti koju ène poseduju, jer je one skrivaju od mu{karaca; a to ~ine samo da
bi bile voljene. Jer je svaki ~ovek, koji nije duhovno ve}
samo prirodno racionalan i moralan, hladan prema svojoj
èni, i to skriva na svom unutarnjem nivou. Mudra i razborita èna ima istan~anu i preciznu percepciju ovoga, pa
u toj meri skriva i povla~i bra~nu ljubav u svoje srce,
drè}i je toliko duboko skrivenom, da se ni najmanji njen
trag ne vidi u izrazu lica, u tonu njenog glasa ili pokretima. Razlog je u tome {to ako èna krene da pokazuje
ovu ljubav, hladno}a njenog muà u braku kre}e da izvire iz mesta na kojem prebiva, u najdubljim nivoima uma,
izlazi na spolja{nje nivoe, izazivaju}i ledenost u telu i te`nju muà da se odvoji u krevetu i spava}oj sobi.“
Tada ih upitah: „Odakle poti~e hladno}a koju vi zovete hladno}om prema braku?“ „Ona poti~e“, odgovori{e
one, „od njihove gluposti u duhovnim pitanjima. Svako
ko je glup za duhovna pitanja ose}a na svom najdubljem
nivou hladno}u prema svojoj èni i toplotu prema prostitutkama. Kako su bra~na ljubav i bludna ljubav suprotne,
iz toga sledi da je bra~na ljubav hladna kada je bludna
ljubav topla. Kada u ~oveku dominira hladno}a, on ne
moè podneti nikakav ose}aj ljubavi, ~ak ni njen dah, koji dolazi od njegove ène. Stoga je njegova èna mudro
i razborito skriva, pa u meri u kojoj je ona skriva, poricanjem i odbijanjem, u toj meri se njen mu` zagreva i pridobija nadolaze}om sferom bludni{tva. Zato èna takvog
~oveka ne ose}a radost u svom srcu, kao {to ih mi ose}amo, ve} samo uìtak. To se zove uìvanjem gluposti
kad su u pitanju mu{karci, jer su to uìci bludne ljubavi.
Svaka ~edna èna voli svog muà, ~ak i kada je on
razbludan. Ali kako je mudrost jedino sredstvo pomo}u
kojeg se njena ljubav moè primati, ona posve}uje svu
347
Emanuel Svedenborg
svoju energiju da pretvori njegovu glupost u mudrost, odnosno da ga spre~i da ùdi za drugim ènama. Ona ima na
hiljade na~ina da to postigne, ali èna posve}uje najve}u
pa`nju tome da nijedan od njih ne otkrije njen mu`, jer
je svesna da se ljubav ne moè iznuditi, ve} se uvla~i tamo gde postoji sloboda. @enama je stoga data sposobnost
da svojim sluhom, vidom i dodirom prepoznaju svako
stanje uma svog muà. Mu{karci, s druge strane, nemaju
sposobnost prepoznavanja nijednog stanja uma svojih èna.
êdna èna moè gledati mrko u svog muà, govoriti grubo sa njim, naljutiti se i sva|ati se, a da istovremeno u svom srcu gaji blagu i ne`nu ljubav prema njemu. Ovi napadi ljutnje i pretvaranja imaju za cilj da u~ine njenog muà mudrim i prijem~ivim za njenu ljubav,
kao {to se vidi na osnovu ~injenice da se oni mogu momentalno pomiriti. [tavi{e, ènama su ove metode skrivanja
ljubavi usa|ene u srce i mozak da bi spre~ile eksploziju
hladno}e muà prema braku i da ova hladno}a ne ugasi
vatru njegove bludne toplote, pretvoriv{i ga iz zelenog
drveta u suvi {tap.“
Nakon ove i drugih sli~nih lekcija koje su mi dale
ovih sedam èna, njihovi muèvi do|o{e sa grozdovima
u rukama, od kojih su neki imali izvrstan ukus a drugi
rezak. „Za{to ste nam doneli ovo lo{e ili divlje gro`|e?“,
upita{e ih ène. „Zato {to smo“, odgovori{e oni, „shvatili
na{im du{ama, koje su sjedinjene sa va{im, da ste govorile tom ~oveku o pravoj bra~noj ljubavi, rekav{i da su
njene radosti radosti mudrosti, a da su radosti bludne ljubavi zadovoljstva gluposti. Ove druge su gro`|e lo{eg ukusa, a ove prve su gro`|e divnog ukusa.“
Oni potvrdi{e ono {to su rekle njihove ène, dodav{i
da zadovoljstva gluposti deluju spolja kao radosti mudrosti, ali ne i iznutra. „Ona su“, reko{e oni, „ba{ kao dobro i lo{e gro`|e koje smo doneli. I ~edni i bludni imaju
spolja istu vrstu mudrosti, ali su iznutra one sasvim druga~ije.“
348
Bra~na ljubav
Nakon toga onaj de~ak ponovo do|e sa pergamentom u rukama; on mi ga pruì i re~e: „Pro~itaj.“ Evo {ta
pro~itah: „Mora{ znati da se radosti bra~ne ljubavi uzdiù
do najvi{eg Neba, zdruùju}i se na putu i tamo sa radostima svih nebeskih ljubavi. Tako one zapo~inju svoju
sre}u koja traje zauvek. To je zato {to su radosti te ljubavi radosti mudrosti. Tako|e mora{ znati da zadovoljstva
bludne ljubavi tonu u najdublji Pakao, zdruùju}i se na
putu i tamo sa zadovoljstvima svih paklenih ljubavi, ~ime
zalaze u nesre}u, koja se sastoji od patnje {to poga|a sve
radosti srca. To je zato {to su zadovoljstva te ljubavi tako|e zadovoljstva gluposti.“
Nakon toga, muèvi odo{e sa svojim ènama, isprativ{i de~aka do staze koja ga odvede na Nebo. Oni mogahu da prepoznaju dru{tvo koje ga je poslalo kao Dru{tvo
Novog Neba, sa kojim }e se sjediniti Nova Crkva na
Zemlji.
349
XIII
VERIDBA I VENÂNJE
295. Ovo poglavlje se bavi veridbama i ven~anjima
i obredima koji ih prate, naro~ito sa intelektualnog gledi{ta. Jer je sadràj ove knjige namenjen da omogu}i ~itaocu da sagleda prave ~injenice na svetlu svog razuma
i da se sa njima saglasi, jer se ovako uverava i njegov duh.
înjenicama u koje se uveri duh dodeljuje se vi{a pozicija nego onima u koje se veruje na re~, jer se kod prvih
koristi razum. Ove druge ne prodiru dublje u glavu do u
pam}enje; i tu se me{aju sa sumnjivim i la`nim tvrdnjama, tako da zazimaju poziciju niù od pitanja razuma
koja pripadaju intelektu. Svaki pojedinac moè ih upotrebiti u govoru kao da su racionalne, ali to je protivno zdravom razumu. Jer tada njegovo razmi{ljanje li~i na hod raka
koji gleda ka svom repu. Ali, druga~ije je kada on razmi{lja iz intelekta; kada je to slu~aj, razumski vid bira odgovaraju}e stavke iz njegove memorije da bi mu omogu}io
da dokaè istinu koju je video u sebi.
To je razlog za{to se u ovom poglavlju navode mnogi detalji, koji su prihva}eni u praksi; na primer, da je na
~oveku da bira; da se sa roditeljima treba posavetovati;
da se mora dati zalog; da se bra~ni ugovor mora sa~initi
pre ven~anja; da ga mora blagosloviti sve{tenik, i da se
ven~anje mora proslaviti. Tu je navedeno jo{ mnogo drugih stvari da bi se omogu}ilo osobi da svojom racionalnom sposobno{}u uvidi da su ovakve stvari utisnute u
350
Bra~na ljubav
bra~nu ljubav kao neophodne da bi je unapredile i upotpunile.
Tvrdnje na koje je izdeljeno ovo poglavlje su slede}e:
I
Na mu{karcu je, a ne na èni, da bira.
II Mu{karac treba da se udvara i da predloì brak
èni, a ne obratno.
III @ena treba da se posavetuje sa svojim roditeljima ili nekim ko zauzima njihovo mesto, a potom
i sama promisli pre pristanka.
IV Nakon objave pristanka, treba da se daju zaloge.
V
Njihova saglasnost treba da se potvrdi i utemelji
zvani~nom veridbom.
VI Veridba je na~in na koji se svaka od strana priprema za bra~nu ljubav.
VII Veridba povezuje um jedne osobe sa umom druge, tako da se brak duha ostvari pre braka tela.
VIII Ovo se de{ava onima koji imaju ~edne misli o
braku, ali ne i onima koji imaju razbludne misli.
IX Tokom perioda zaruka, nije dozvoljeno povezivati se fizi~ki.
X
Kada se zavr{i period zaruka, treba da se obavi
ven~anje.
XI Pre proslave ven~anja, bra~ni ugovor treba zaklju~iti u prisustvu svedoka.
XII Brak treba da blagoslovi sve{tenik.
XIII Proslava ven~anja treba da bude propra}ena
veseljem.
XIV Nakon ven~anja, brak duha postaje brak tela i
tako se upotpunjuje.
XV Ovo je pravilan redosled i procedura bra~ne ljubavi od njene prve toplote do njene prve vatre.
XVI Ako se bra~na ljubav ubrzava i ne po{tuje se
ovaj red i procedura, ona izgori mozak i nestane.
XVII Mentalna stanja svakog od partnera, kako napreduju uzastopnim redom, uti~u na stanje braka;
ali je to druga~ije kod duhovnih i prirodnih ljudi.
351
Emanuel Svedenborg
XVIII To je zato {to postoji uzastopni kao i istovremeni red, a ovaj drugi se izvodi iz prvog i njime
je odre|en.
296. (I) Na mu{karcu je, a ne na èni, da bira.
To je zato {to je mu{karac od ro|enja odre|en da
bude intelekt, a èna ljubav. To je tako|e i zato {to mu{karac generalno poseduje ljubav prema suprotnom polu, a
èna ljubav prema jednom pripadniku suprotnog pola; pa
nije neprikladno da mu{karac govori o svojoj ljubavi, ali
za ènu jeste. Me|utim, èna ima pravo da odabere jednog od svojih prosaca.
[to se ti~e prvog razloga, da je izbor na mu{karcu
jer je ro|enjem odre|en da bude intelekt, to je zato {to
intelekt moè jasno da vidi mesta slaganja i neslaganja,
i da ih razlikuje, tako da razborito moè odabrati ono {to
je odgovaraju}e. Ali druga~ije je kod èna, jer po{to su
ro|enjem odre|ene za ljubav, one nemaju jasno}u vida
na tom svetlu, pa odluku o braku mogu doneti samo na
osnovu naklonosti svoje ljubavi. âk i kada znaju da
uo~e razliku me|u mu{karcima, ipak }e njihova ljubav
biti podstaknuta izgledom.
[to se ti~e drugog razloga za to da je na mu{karcima, a ne na ènama da biraju, jeste {to mu{karci generalno ose}aju ljubav prema suprotnom polu, a ène prema
jednoj osobi suprotnog pola, to je zato {to su oni koji
ose}aju ljubav prema suprotnom polu slobodni da gledaju okolo da bi se odlu~ili. Nije isto kod èna, ~ija uro|ena ljubav pripada jednoj osobi suprotnog pola. U ovo
se moète uveriti, ako èlite, tako {to }ete pitati bilo kojeg mu{karca na kojeg nai|ete o jednobra~nim i vi{ebra~nim zajednicama; te{ko da }ete na}i ikoga koji ne}e biti
za vi{ebra~ne, {to je tako|e rezultat njihove ljubavi prema
suprotnom polu. Ali ako postavite isto pitanje ènama, skoro sve }e se izjasniti protiv vi{ebra~nosti, osim prostitutki.
352
Bra~na ljubav
Stoga mi kaèmo da ène ose}aju ljubav prema jednoj osobi suprotnog pola, tako da imaju bra~nu ljubav.
[to se ti~e tre}eg razloga da nije neprikladno za
mu{karca da govori o svojoj ljubavi i da je javno iskazuje, a jeste za ène, on je o~igledan. Iz toga sledi da je na
mu{karcima da izjave ljubav, a kada to ~ine, oni biraju.
Poznato je da èna ima pravo da izabere jednog od svojih prosaca, ali ova vrsta izbora je uska i ograni~ena, dok
je mu{ka {iroka i neograni~ena.
297. (II) Mu{karac treba da se udvara i da predloì
brak èni, a ne obratno.
Ovo sledi posle izbora partnera; {tavi{e, ~asno je i
svojstveno ~oveku da se udvara i predloì brak èni, ali
ne i obratno. Kad bi se èna udvarala mu{karcu i predlagala mu brak, bila bi ne samo oklevetana ve} bi se, nakon predloga, smatrala i jeftinom, a nakon sklapanja braka bludnom, te sa njom ne bi bilo ìvota sem u hladno}i
i gnu{anju. To bi pretvorilo brak u tragediju. @ene ~ak
pripisuju sebi u zaslugu {to se navodno predaju savladane pritiskom mu{karca. Moè li iko da ne uvidi da }e
udvaranje ène mu{karcu retko biti prihva}eno, i da }e
pre biti ili ljutito odbijene ili zavedene iz obesti, a da }e
time prodati svoju ~ednost? [tavi{e, mu{karac nema uro|enu seksualnu ljubav, kao {to je ubedljivo dokazano gore;
a bez te ljubavi, nema ni unutarnje prijatnosti u ìvotu.
Da bi, stoga, uzdigao nivo svog ìvota tom ljubavlju,
du`nost je mu{karca da laska ènama, ljubazno, istrajno
i ponizno im prilaze}i, mole}i ih za ovaj slatki dodatak
njihovom ìvotu. Lepota lica, tela i pona{anja koju ovaj
pol poseduje u pore|enju sa mu{kim dolazi kao dodatna
nagrada.
298. (III) @ena treba da se posavetuje sa svojim
roditeljima ili nekim ko zauzima njihovo mesto, a da
potom i sama promisli pre pristanka.
353
Emanuel Svedenborg
S roditeljima se mora posavetovati, jer oni mogu
uneti razboritost, znanje i ljubav u diskusiju, kao i preporuku. Razboritost, zbog svoje dobi, jer razboritost dolazi
s godinama, tako da se mesta slaganja i neslaganja mogu
jasno videti. Znanje o proscu i sopstenoj k}eri; oni }e se
raspitati o proscu, o k}eri znaju, tako da mogu doneti zajedni~ki stav i razmotriti ga zajedno. Ljubav, jer traènje
onoga {to je najbolje za njihovu k}er i briga za njen dom
zna~e brigu o sebi i sopstvenom doma}instvu.
299. Bilo bi potpuno druga~ije ako bi k}er sama,
bez preporuke svojih roditeja ili onih koji zauzimaju njihovo mesto, prihvatila nekog udvara~a koji je zaprosio.
Jer ona nije u stanju da uklju~i razboritost, znanje i ljubav u oceni pitanja od kojih zavisi njena dobrobit. Njoj
nedostaje rasu|ivanje, jer je ona jo{ uvek neiskusna u pogledu bra~nog ìvota, i nije u poziciji da pravi pore|enja
i da prosudi po karakteru mu{karca kako }e se on pona{ati. Nedostaje joj znanje ili poznavanje, jer njeno iskustvo
jedva da izlazi izvan okvira roditeljske ku}e ili nekoliko
prijateljica; i nije u poziciji da do|e do informacija o svom
proscu i njegovoj familiji. Nedostaje joj i ljubav jer je
kod k}eri koje su tek dostigle doba za udaju, ili odmah
nakon toga, ljubav pokorna poùdi koja dolazi od ~ula i
jo{ uvek nije pod vla{}u èlja kultivisanog uma.
K}er, me|utim, mora dobro da razmisli o braku pre
nego {to pristane na njega, da bi bila sigurna da se ne
udaje mimo svoje volje za ~oveka kojeg ne voli. Jer u
ovom slu~aju ona ne}e pristati, a pristanak je ono {to ~ini
brak i {to pruà njenom duhu prvi ukus te ljubavi. Pristanak koji je nevoljno dat ili iznu|en ne omogu}uje duhu
da oseti ukus, ali moè omogu}iti telu, ~ime se ~ednost
prisutna u duhu pretvara u poùdu, koja o{te}uje bra~nu
ljubav u toplini njenog prvog procvata.
354
Bra~na ljubav
300. (IV) Nakon objave pristanka, treba da se daju
zaloge.
Pod zalogama se misli na darove, koji sluè da potvrde i posvedo~e veridbu i koje su prvi znakovi blagonaklonosti i sre}e. Ovi darovi su potvrde jer su dokazi pristanka. Zato, kada su dvoje ljudi saglasni u ne~emu, kaèmo: „Daj mi zalog.“ Isto tako kaèmo za dvoje koji su
se verili i darivali poklone kao potvrdu obe}anja, da su
obe}ani i da je veridba potvr|ena.
Ovi darovi su svedo~anstva, jer su zaloge maltene
trajni vidljivi dokaz obostrane ljubavi pa sluè tako|e i kao
podsetnik, naro~ito ako je re~ o prstenju, bo~icama s mirisima ili e{arpama koje se nose na vidnom mestu. One predstavljaju neku vrstu slikovitog prikaza namere verenika.
Zaloge su prvi znakovi blagonaklonosti, jer je bra~na ljubav obe}anje ve~ne blagonaklonosti, a ovi darovi su njeni
prvi plodovi. Oni su znakovi sre}e ljubavi, kao {to je dobro
poznato; jer se um razveseli kad ih vidi, a kako je ljubav
u njima, ovi znakovi blagonaklonosti su draì i dragoceniji od svih drugih darova, kao da je njihovo srce u njima.
Kako ove zaloge sluè da uspostave bra~nu ljubav,
davanje poklona nakon pristanka bilo je prihva}ena praksa drevnih naroda, i po njihovom prihvatanju par je progla{avan verenim. Treba, me|utim, znati da je davanje
poklona pre ili pak posle ceremonije veridbe nekad bilo
stvar izbora. Ako su davani pre, oni su potvr|ivali i posvedo~avali ugovor o veridbi; a ako su davani posle, oni
su potvr|ivali i posvedo~avali ugovor o braku.
301. (V) Njihova saglasnost treba da se potvrdi i
utemelji zvani~nom veridbom.
Razlozi za veridbu su slede}i:
1. Da bi du{e para potom mogle da se okre}u jedna
drugoj.
2. Da bi se seksualna ljubav, koju svi ose}aju, mogla ograni~iti na tu jednu osobu suprotnog pola.
355
Emanuel Svedenborg
3. Da bi svako od njih mogao da se upozna sa unutarnjim ose}anjima ovog drugog i da bi ih, u~iniv{i ih
pokornim, sjedinjavala u unutarnju radost ljubavi.
4. Da bi se njihovi duhovi mogli uneti u brak i postajati sve bliskije vezani.
5. Da bi bra~na ljubav mogla da napreduje od svoje
prve topline do bra~nog plamena.
6. Da bi, stoga, bra~na ljubav mogla da se razvija i
raste pravilnim redom od svog duhovnog porekla.
Stanje veridbe moè se povezati sa stanjem prole}a
pre nego {to po~ne leto i unutarnje prijatnosti tog stanja
cvetanja drve}a pre nego {to ono po~ne da donosi plodove. Kako se prva i naredne faze bra~ne ljubavi razvijaju
redom zbog svoj uticaja na ostvarenje ljubavi, koja zapo~inje ven~anjem, postoje tako|e i zaruke na Nebu.
302. (VI) Veridba je na~in na koji se svaka od strana priprema za bra~nu ljubav.
Ta~kama koje su date u prethodnom odeljku utvr|eno je da veridba sluì da pripremi um ili duh jedne osobe
za jedinstvo sa umom ili duhom druge osobe ili, {to je
isto, jedinstvo ljubavi jedne osobe sa jedinstvom ljubavi
druge. Pored ovih jo{ neke stvari treba imati na umu. U
pravu bra~nu ljubav utisnuto je pravilo da se ona {iri i
nagore i nadole. Ona se iz svoje prve topline postepeno
penje nagore ka njihovim du{ama, nastoje}i da ih sjedini tamo, a to radi otvaraju}i njihove umove iznutra sve
vi{e. Ne postoji ljubav koja vi{e ~ini na otvaranju uma,
koja je ja~a ili mo}nija u otvaranju unutarnjih regiona
uma od bra~ne ljubavi; jer du{a svakog od njih ima ovu
nameru. Ali u trenutku kada se ova ljubav popne k njihovim du{ama, ona i silazi ka telu i odene se njime.
Treba znati da se kvalitet bra~ne ljubavi prilikom
njenog silaska odre|uje visinom na koju se penje. Ako dostigne visine ona silazi kao ~edna, ali ako ne, ona silazi kao
bludna. Razlog je u tome {to su niì nivoi uma bludni,
356
Bra~na ljubav
a vi{i ~edni. Jer su niì nivoi uma vezani za telo, dok
su vi{i odvojeni; me|utim vi{e o ovoj temi moète na}i
u odeljku 305. Ovih nekoliko napomena nam pokazuju
da veridba sluì da pripremi um svakog od partnera za
bra~nu ljubav, iako se to de{ava na razli~ite na~ine, u zavisnosti od njihovih ose}anja.
303. (VII) Veridba povezuje um jedne osobe sa umom
druge, tako da se brak duha ostvari pre braka tela.
Kako je ovo posledica ovoga {to je ve} re~eno (odeljci 301, 302), moèmo pre}i preko toga ne iznose}i dalje
racionalne dokaze.
304. (VIII) Ovo se de{ava onima koji imaju ~edne
misli o braku, ali ne i onima koji imaju razbludne misli.
Kod ~ednih, ovih koji zauzmu religiozan stav prema
braku, prvi dolazi brak duha, a za njim brak tela. To su
ljudi kod kojih se ljubav penje prema du{i, pa silazi sa
te visine (videti odeljak 302). Du{e ovih ljudi se ogra|uju od neograni~ene seksualne ljubavi i posve}uju jednoj
osobi u pogledu ve~ne i ve~ite zajednice sa njom i njenog rastu}eg blaènstva, kao na~ina za raspirivanje nade
koja neprestano osveàva njihove umove.
Ali kod bludnih je sasvim druga~ija situacija. To su
oni ~iji pogledi na brak ili svetost braka nisu zasnovani
na religiji. Oni imaju brak tela, ali ne i duha. Ako se pojavi neki oblik braka duha tokom perioda zaruka, ako se
ona i popne uzdizanjem njihovih misli o tome, ona ipak
zapada u ~e`nju koja se iz tela javlja u volji, pa se zbog
bludnih stvari u njoj strmoglavi u telo, kaljaju}i ga na
najnièm nivou privla~nom stra{}u ljubavi. Tada, onolikom brzinom kojom je planula u po~etku, ona izgara, a
smenjuje je hladno}a zime; tako se njen krah ubrzava.
Period veridbe jedva da ~ini i{ta da pomogne ovim ljudima, sem {to ispunjava njihovu ~e`nju pohotom koja zaga|uje princip bra~ne ljubavi.
357
Emanuel Svedenborg
305. (IX) Tokom perioda zaruka, nije dozvoljeno povezivati se fizi~ki.
Ako se to desi, to uni{tava red utisnut u bra~nu ljubav. Jer ljudski um sadrì tri regiona, od kojih se najvi{i zove nebeskim, srednji duhovnim, a najniì prirodnim. ôvek
je po ro|enju na najnièm regionu, ali se onda, ako ìvi u
skladu sa istinama religije, penje na vi{i koji se zove duhovni, a onda se, po osnovu braka ljubavi i mudrosti, penje na
najvi{i. Najniì region, koji se zove prirodni, jeste tamo gde
obitavaju sve ~e`nje za zlom i bludom. Ali vi{i region, koji
se zove duhovni, ne sadrì ~e`nju za zlom i bludom; on je
taj u koji ~oveka uvodi Bog po ponovnom ro|enju. U najvi{em regionu, koji se zove nebeski, obitava bra~na ~ednost
u svojoj ljubavi. ôvek se uzdiè na ovaj nivo ljubavlju
prema vr{enju slu`be, a kako su najistaknutije slu`be one
koje nastaju iz braka, otuda je to prava bra~na ljubav.
Ovde }ete na}i kratak rezime o na~inu na koji se
bra~na ljubav, iz prve faze svoje toplote, mora uzdi}i iz
najnièg u vi{i region da bi postala ~edna. Tada iz ~ednosti ona moè si}i kroz srednji i najniì region u telo.
Kada se to desi, najniì region se ~isti od bluda ~ednom
ljubavlju koja silazi, a onda i najniì nivo ove ljubavi postaje ~edan. Stoga, ako se uzastopne faze ove ljubavi ubrzaju preranim fizi~kim sjedinjavanjem, dolazi do toga da
~ovek deluje iz najnièg regiona, koji je od ro|enja razbludan. Dobro je poznato da je ovo po~etak i izvor hladno}e prema braku i zanemarivanja, {to prati i averzija prema
partneru. Me|utim, moè do}i do prili~no raznolikih rezultata na osnovu preranog sjedinjavanja, kao i na osnovu
previ{e oduène ili prebrze veridbe. Ali oni su toliko brojni i raznovrsni da bi ih veoma te{ko bilo navesti.
306. (X) Kada se zavr{i period zaruka, treba da se
obavi ven~anje.
Pojedini obredi su ~iste formalnosti, ali postoje i drugi koji su od su{tinske va`nosti, a u koje spadaju ven~anja.
358
Bra~na ljubav
Naredni razlozi }e potvrditi da se ona svrstavaju u su{tinske, i stoga se javno obznanjuju i sve~ano proslavljaju.
1. Ven~anje stavlja ta~ku na prethodno stanje koje
po~inje zarukama; koje je bilo prvenstveno stanje duha i
po~etak narednog stanja koje se zapo~inje brakom, i ono
je stanje istovremeno i duha i tela. Jer tada duh ulazi u
telo i deluje na tom nivou. Shodno tome, tog dana mladoènja i mlada napu{taju svoje stanje zaruka, a mlada i
ime, i preuzimaju stanje, odnosno ime, muà i ène i po~inju da dele postelju.
2. Ven~anje je uvo|enje i ulazak u novo stanje, koje
}e devojku u~initi ènom, a mladi}a muèm, tako da njih
dvoje postanu jedno telo. To se de{ava kada ih ljubav sjedini na najnièm nivou. Pokazao sam u prethodnim poglavljima da brak zaista menja devojku u ènu, a mladi}a u
muà, kao i da brak sjedinjuje dvoje ljudi u jedno, tako
da oni vi{e nisu dva, ve} jedno telo.
3. Ven~anje je po~etna ta~ka koja vodi potpunom
razdvajanju seksualne ljubavi od bra~ne ljubavi. To se de{ava kada, na osnovu mogu}nosti za potpunim jedinstvom,
ljubav jednog partnera postane ograni~ena i posve}ena ljubavi drugog.
4. Izgleda kao da je ven~anje samo jaz izme|u ova
dva stanja i da je samo formalnost koja se moè izbe}i. Ali
ven~anje sadrì ovaj su{tinski element da se u ovo, upravo
opisano, novo stanje ulazi na osnovu ugovora, da dve strane
moraju iskazati svoj pristanak u prisustvu svedoka, da ga mora blagosloviti sve{tenik, kao i druge koji ga ~vrsto ustanovljuju. Kako ven~anja sadrè ovaj su{tinski element i kako
tek nakon njega brak postaje zakonit, ven~anja se tako|e slave i na Nebesima (videti odeljak 21, pa odeljke 27-41).
307. (XI) Pre proslave ven~anja, bra~ni ugovor treba zaklju~iti u prisustvu svedoka.
Bra~ni ugovor treba zaklju~iti pre ceremonije ven~anja, tako da se statuti i zakoni prave bra~ne ljubavi saznaju
359
Emanuel Svedenborg
odnosno zapamte nakon ven~anja. On tako|e sluì i kao
garancija koja obavezuje um na propisan brak. Jer posle
izvesnih prvih faza braka, stanje koje prethodi veridbi se
povremeno vra}a, {to uzrokuje gubljenje se}anja na brak
i zaboravljanje zaklju~enog ugovora. Zapravo, on moè
biti potpuno izbrisan zavo|enjem bludnih osoba na bludno pona{anje; ako se tada prizove u se}anje, biva prezren. Da bi se izbegli ovi prestupi, dru{tvo je na sebe preuzelo du`nost za{tite tog ugovora, propisav{i kazne za one
koji ga prekr{e. Ukratko, predbra~ni ugovor iznosi pouke
prave bra~ne ljubavi, utvr|uje ih i primorava sladostrasnike da ih po{tuju. Pored toga, ovaj ugovor ozakonjuje pravo na ra|anje dece i pravo dece na nasle|ivanje imovine
svojih roditelja.
308. (XII) Brak treba da blagoslovi sve{tenik.
Razlog je {to se brak smatra po sebi duhovnim pa
stoga i svetim. Jer on dolazi od nebeskog braka dobra i
istine, a pojedinosti braka odgovaraju Boànskom braku
Boga i Crkve. Stoga brakovi dolaze od Samog Boga i zavise od stanja crkve sa ugovornim stranama. Sada po{to na
Zemlji rukopoloèni sve{tenici obavljaju funkciju Gospodnjeg sve{tenstva, odnosno, vode one stvari koje se odnose
na Njegovu ljubav, kao i sve {to ima veze sa blaènstvom,
brakovi treba da budu blagoslovljeni od strane Njegovih
sve{tenika. Kako su oni glavni svedoci, pristanak na ugovor treba da ~uju, prihvate, potvrde i odrede oni.
309. (XIII) Proslava ven~anja treba da bude propra}ena veseljem.
Razlog je u tome {to tada predbra~na ljubav koju
imaju verenici silazi u njihova srca, pa {ire}i se telom u
svim pravcima vodi ose}anju zadovoljstava braka. Na osnovu toga umovi sti~u predstavu o sve~anosti prilike, pa se,
onoliko koliko je dozvoljeno i pristojno, prepu{taju veselju. Da bi ga podstakli, va`no je da se veselje njihovih
360
Bra~na ljubav
umova deli, jer se tako oni sami uvode u radosti bra~ne
ljubavi.
310. (XIV) Nakon ven~anja, brak duha postaje brak
tela i tako se upotpunjuje.
Svi doga|aji koji se de{avaju u telu ~oveka pod uticajem su duha. Dobro je poznato da usta ne govore sama
od sebe, ve} izraàvaju misli uma; isto tako ni ruke ne
rade, ni noge ne hodaju same od sebe, ve} to volja uma
deluje kroz njih. Iz toga sledi da um govori kroz odgovaraju}i organ i da deluje kroz odgovaraju}i deo tela. Iz
ovoga se jasno vidi da je priroda onoga {to usta govore
i telo radi odre|ena prirodom uma. Iz ovoga se moè izvesti zaklju~ak da svojim neprestanim uticajem um istovremeno upu}uje telo da sprovodi njegove aktivnosti. Jer ljudska tela posmatrana iznutra nisu ni{ta drugo nego oblici
uma spolja, ogranizovani tako da izvr{avaju odluke du{e.
Ovaj uvod je potreban da pokaè za{to se umovi ili duhovi prvo moraju sjediniti kao u braku, pre nego se jedinstvo pro{iri na telesni nivo, odnosno da bi se ven~ali i
duhovi kada se tela ven~aju, a partneri voleli jedno drugo
u duhu, a potom i u telu. Hajde da sada razmotrimo brak
sa ovog stanovi{ta. Kada bra~na ljubav sjedinjuje umove
dva bi}a i oblikuje ih za brak, ona tako|e sjedinjuje i
oblikuje i njihova tela radi iste svrhe. Jer, kao {to sam ve}
rekao, oblik uma je oblik tela iznutra, s tom razlikom {to
je oblik tela spolja organizovan tako da proizvede rezultat ka kojem je usmeren unutarnji oblik tela iz uma. Um,
koji se oblikuje bra~nom ljubavlju se, me|utim, {iri iznutra kroz celo telo i svaki njegov deo, uklju~uju}i i reproduktivne organe koji zauzimaju posebni region ispod ostalih
telesnih organa. U njima oblici uma dostiù svoju krajnju
fazu kod onih koji su sjedinjeni bra~nom ljubavlju. Zbog
toga su i ose}anja i misli njihovih umova usmereni ka tom
regionu. Aktivnosti umova na koje uti~u druge ljubavi se
razlikuje u tome {to one ne prodiru u ovaj region.
361
Emanuel Svedenborg
Iz ovoga se moè izvu}i zaklju~ak da bra~na ljubav
iznutra ima istu prirodu u odgovaraju}im organima kao u
umovima i duhovima partnera. O~igledno je da posle ven~anja brak duha postaje brak tela i da se time upotpunjuje. Stoga, ako je brak ~edan u duhu i inspirisan svojom
sveto{}u, on je isti takav kada se u potpunosti realizuje
u telu; a obratno se de{ava ako je brak bludan u duhu.
311. (XV) Ovo je pravilan redosled i procedura bra~ne ljubavi od njene prve toplote do njene prve vatre.
Mi kaèmo od njene prve toplote do njene prve vatre jer je ìvotna toplota ljubav, a bra~na toplota ili ljubav postepeno raste dok se ne pretvori u plamen ili vatru.
Kada kaèmo do njene prve vatre, mislimo na prvo stanje
nakon ven~anja, dok ta ljubav plamti. [ta se de{ava sa
njom posle ove prve vatre, kako brak odmi~e, opisano je
u prethodnim poglavljima. U ovom delu knjige obja{njen
je njen tok od po~etne ta~ke do ovog prvog cilja.
Svaki red ima po~etnu i krajnju fazu, gde krajnja
postaje po~etna narednog reda; a sve ono po sredini biva
poslednja faza prethodne i prva faza poslednje sekvence.
Tako na osnovu motiva ciljevi neprestano idu ka ostvarenju. Sve ovo se moè dokazati i ilustrovati razumu na
osnovu onoga {to se zna i {to se moè videti u svetu. Ali
kako je ovde jedina tema diskusije redosled po kojem
ljubav napreduje od svoje prve faze do svog cilja, op{ta
diskusija se moè izostaviti pa }emo samo re}i da je onakva kakva je priroda toka ove ljubavi od njene prve toplote do njene prve vatre, takva obi~no i njena priroda
koja je svojstvena njenom kasnijem razvoju. Jer se tokom
tog napredovanja ona razvija onakvom kakva je bila njena prva toplota. Ako je bila ~edna, njena ~ednost se tom
prilikom pove}ava, ali ako je bila razbludna, njena razbludnost se pove}ava kako napreduje dok se ne li{i sve
~ednosti koju je imala spolja, ali ne i iznutra, od vremena zaruka.
362
Bra~na ljubav
312. (XVI) Ako se bra~na ljubav ubrzava i ne po{tuje
se ovaj red i procedura, ona izgori mozak i nestane.
Ovako govore neki na Nebu, a pod mozgom misle na
unutarnje regione uma i tela. Oni izgaraju, odnosno, bivaju uni{teni ako se bra~na ljubav poùruje jer ova ljubav tada zapo~inje plamenom {to izjeda i uni{tava svetili{te u
kojem bra~na ljubav treba da obitava na po~etku i iz kojeg treba da se razvija. To je ono {to se de{ava ako ~ovek
i èna poùre u brak, a da ne ispo{tuju pravilan redosled,
ne po{tuju}i Boga, ne koriste}i razum, odbijaju}i veridbu, i udovoljavaju}i jedino zahtevima tela. Ako ta ljubav
zapo~ne goru}om toplotom tela, ona postaje spolja{nja, a
ne unutarnja, {to zna~i da ne postaje bra~na. Ova ljubav
moè se nazvati ljuskom ljubavi bez jezgra, ili telesnom,
neplodnom i suvom, jer je ispra`njena od svoje prave su{tine. (O ovoj temi je vi{e re~eno u odeljku 305).
313. (XVII) Mentalna stanja svakog od partnera, kako napreduju uzastopnim redom, uti~u na stanje braka; ali
je to druga~ije kod duhovnih i prirodnih ljudi.
Postoji pravilo u obrazovanom svetu koje treba priznati jer je istinito, da je krajnje stanje takvo kakve su faze koje ga oblikuju i proizvode. Jer ono otkriva i uticaj i
efekte. Uticaj zna~i sve ono {to prethodi i tvori ono {to sledi, iz faze u fazu sve do poslednje. Na primer, kod ljudskog bi}a sve ono {to prethodi i stvara njegovu mudrost;
ili kod politi~ara sve ono {to prethodi i stvara njegovu
smotrenost ili kod teologa sve {to prethodi i stvara njegovu u~enost. Isto tako sve ono {to prethodi od detinjstva
i stvara ~oveka, kao i ono {to datim redom nastaje iz semena i mladice i tvori drvo; i kasnije ono {to nastaje iz
cveta i stvara plod. To je apsolutno isto kao ono {to prethodi i nastaje u slu~aju verenog para i {to tvori njihov
brak. Ovo je zna~enje u kojem se koristi re~ uticaj.
Sve prethodne faze formiraju nizove u umu, a nizovi se me|usobno povezuju, jedan uz drugi ili jedan iza
363
Emanuel Svedenborg
drugog, tako da svi zajedno grade poslednju fazu. Ovo
se do sada nije znalo u svetu, ali kako je to istinita ~injenica otkrivena sa Neba, to je ja iznosim ovde. Jer se njome otkrivaju rezultati uticaja i priroda poslednje faze u
kojoj se upravo pomenuti nizovi faza oblikuju i egzistiraju zajedno. Ova razmatranja omogu}uju da se vidi da stanja uma svakog od partnera, kako se razvijaju redom, uti~u
na stanje braka. Ali par nakon sklapanja braka ne zna ni{ta o uzastopnim fazama koje su one prethodne pokrenule u njihovim karakterima, budu}i prisutne u njima. To
su one koje daju oblik bra~noj ljubavi i poti~u stanje uma
koje odre|uje pona{anje jednog prema drugom.
Razlog zbog kojeg su stanja i red po kojem se formiraju, razli~ita kod duhovnih i prirodnih ljudi jeste taj {to
duhovno napreduje pravilnim redom, a prirodno ne. Jer
duhovno po{tuje Boga, a Bog obezbe|uje i vodi red. Ali
prirodno po{tuje sebe tako da napreduje suprotnim redom.
Stanje njihovog braka je stoga iznutra prepuno bluda; a
svaki ~in bluda donosi hladno}u, a svaka hladno}a je prepreka unutarnjem ìvotu, tako da je njegov tok zaustavljen i potoci presu{uju.
314. (XVIII) To je zato {to postoji uzastopni kao i istovremeni red, a ovaj drugi se izvodi iz prvog i njime je
odre|en.
Ovo se navodi kao razlog koji sluì da potvrdi prethodne tvrdnje. Dobro je poznato da red moè biti uzastopan ili istovremen, ali ne i da se istovremeni red izvodi
iz uzastopnog i da zavisi od njega. Proces po kojem se uzastopne faze uru{avaju u istovremene i vrstu reda koju one
tada usvajaju, veoma je te{ko predstaviti na na~in koji se
moè shvatiti, jer u~eni ljudi nemaju predstavu koja bi im
posluìla da to sebi razjasne. Kako se osnovna predstava
ove tajne ne moè svesti na nekoliko re~i, a kako bi dugo
bavljenje njome odvratilo ljudske umove od otvorenijeg
posmatranja bra~ne ljubavi, to bih je mogao ilustrovati
364
Bra~na ljubav
tako {to }u ukratko navesti ono {to je o temi dva reda, uzastopnog i istovremenog, i uticaja prvog na drugi, re~eno u
mojoj knjizi U~enje Novog Jerusalima o Svetom pismu.
„I na Nebu kao i na Zemlji postoje uzastopni i istovremeni redovi. Kod uzastopnog reda jedna faza sledi
drugu od najvi{e do najniè; ali kod istovremenog reda
jedna ide uz drugu od unutarnje do spolja{nje. Uzastopni
red je poput stuba sa stepenicima od vrha ka dnu, a istovremeni red je kao konstrukcija koja se pruà od centra
prema vani. U poslednjoj fazi uzastopni red postaje istovremeni na slede}i na~in: najvi{e faze uzastopnog reda postaju unutarnje istovremenog reda; a najniè faze uzastopnog reda postaju spolja{nje faze istovremenog reda.
To se moè uporediti sa uleganjem stepenastog stuba dok
ne postane koherentno telo na jednom nivou. Ovako se
od uzastopnog formira istovremeni red i to je primenjivo
na svaku pojedina~nu stvar u Duhovnom svetu kao i na
svaku pojedina~nu stvar u Prirodnom svetu.“
Videti odeljke 38 i 65 u ovoj knjizi i duga~ki prikaz
ove teme u Mudrosti an|ela o Boànskoj ljubavi i mudrosti, 205-229.
Umnogome je isto sa uzastopnim redovima koji
vode braku i istovremenim redovima u braku; ovi drugi
nastaju iz prethodnih i zavise od njih. Svako ko zna kako
uzastopni red uti~e na istovremeni moè shvatiti za{to
an|eli na ruci ~oveka mogu videti sve {ta on misli i namerava u svom umu; i kako ène ose}aju naklonosti svojih muèva tako {to stave svoje ruke na muèvljeve grudi, {to je vi{e puta spomenuto u iskustvima. Razlog je {to
su ruke krajnji nivo osobe, a ono o ~emu ona raspravlja
i {ta zaklju~uje u svom umu dostiè svoju poslednju fazu
u njenim rukama, i tu pravi istovremeni red. Zato se u
Re~i pojavljuje izraz „na dlanovima sam te izrezao.“18
*****
18 Isaija 49:16 (Prim. prev.)
365
Emanuel Svedenborg
315. Ovde }u navesti dva iskustva, od kojih je ovo
prvo.
Jednom ugledah, nedaleko od sebe, jedan atmosferski fenomen. Videh oblak podeljen na obla~i}e, od kojih
su jedni bili plavi, a drugi tamni, i kao da su se me|usobno borili. Bili su ispresecani u trake svetlucavim zracima,
koje su katkad imale vrhove kao o{trice ma~a, a katkad
~etvrtaste poput polomljenog se~iva. Povremeno su pruge
istr~avale kao da idu u susret jedna drugoj, da bi se povremeno povla~ile unazad kao bokseri. Zbog toga se ~inilo
da se ovi raznobojni obla~i}i tuku, ali oni su se zapravo
igrali. Kako se ova atmosferska pojava odigravala nedaleko od mene, ja podigoh pogled i gledaju}i netremice ugledah de~ake, mladi}e i starije ljude kako ulaze u jednu
zgradu napravljenu od mermera s porfirima u osnovi. Fenomen se odigravao iznad ove zgrade. Tada ja upitah jednog od ovih {to su ulazili unutra {ta se to tamo doga|a.
„Ovo je srednja {kola“, odgovori mi on, „u kojoj se mladi}i upu}uju u razna pitanja iz oblasti mudrosti.“
ûv{i odgovor, ja u|oh za njima. Bio sam u duhu, to
jest umnogome istom stanju kao i ljudi u Duhovnom svetu,
koji se nazivaju duhovima i an|elima. U toj se {koli napred nalazila stolica, u sredini su bile klupe, okolo mesta
za sedenje, a iznad ulaza be{e galerija. Stolica je namenjena mladi}ima, koji su se smenjivali u odgovaranju na postavljena pitanja. Klupe su bile za slu{aoce, a mesta za sedenje
sa strane za one koji su prethodno davali mudre odgovore.
Galerija je predvi|ena za starije koji behu sudije i arbitri.
Po sredini galerije pruàla se jedna platforma na kojoj je
sedeo onaj kojeg su zvali upravnikom. On je postavljao
pitanja, a mladi}i su na njih odgovarali sa stolice.
Kada se svi okupi{e, ~ovek sa platforme ustade rekav{i: „Molim vas da sada odgovorite na pitanje ako znate odgovor: [ta je du{a i kakva je njena priroda?“
ûv{i ovo, prisutni se zbuni{e i po~e{e da mrmljaju; da bi neki iz gomile na klupama povikali: „Da li je
366
Bra~na ljubav
ikada ijedan ~ovek od doba Saturna naovamo bio u stanju da racionalnim razmi{ljanjem uvidi i shvati {ta je
du{a, a kamoli kakva je njena priroda? To je sigurno
izvan doma{aja sva~ijeg intelekta.“
Ali ljudi iz galerije odgovori{e na ovo: „To nije izvan
doma{aja intelekta, ve} je unutar njegovog opsega i delokruga. Samo vi dajte odgovor.“
Tada ustado{e mladi}i koji su bili odabrani da sednu
na stolicu tog dana i odgovaraju na pitanja. Tog dana su
starine ispitivale njih petoricu na{av{i da su izuzetno pametni. Oni su se nalazili na mestima oko stolice, pa bi
ustajali redom i sedali na stolicu da bi odgovarali. Kako
bi ustajali, obla~ili bi tuniku od vi{ebojne svile, a preko nje
haljinu od mekane vune sa izvezenim cve}em i stavljali
{e{ir na glavu sa vencem od ruà, okruèn malim safirima krune.
Tada videh kako prvi od njih tako obu~en ustaje i
kaè: „[ta je du{a i kakva je njena priroda nije otkriveno
nikome od prvog dana stvaranja. To je tajna koju Bog ~uva u svojima riznicama. Ali je otkriveno da du{a stanuje u ~oveku kao kraljica. Me|utim, lokacija njenog dvora
predmet je rasprave me|u u~enim ljudima. Neki je sme{taju
u mali izra{taj izme|u velikog i malog mozga koji se naziva epifiza. Oni pretpostavljaju da je ovo sedi{te du{e, jer
se celim ~ovekom upravlja iz ova dva mozga, koje epifiza reguli{e. Tako da ono {to upravlja sa dva mozga po
èlji mora da upravlja i celim ~ovekom od glave do pete.“ „Ovaj stav“, reko{e oni, „mnogi ljudi u svetu smatrali su istinitim ili vrlo verovatnim, ali ga je naredno doba
odbacilo kao izmi{ljotinu.“
Zavr{iv{i svoj govor, on skide haljinu tuniku i {e{ir,
koje obu~e drugi po redu i zauze mesto. On re~e da na
celom Nebu, kao ni na celom svetu, ne postoji niko ko
zna {ta je du{a i kakva je njena priroda. „Ono {to mi
znamo“, re~e on, „jeste da du{a postoji i da se nalazi u
~oveku, ali to gde se nalazi samo se pretpostavlja. Ono
367
Emanuel Svedenborg
{to je sigurno je to da se nalazi u glavi, jer tu intelekt
razmi{lja i volja donosi svoje odluke; a na licu s prednje
strane glave nalaze se ~ovekovih pet ~ulnih organa. Ono
{to svima njima daje ìvot je du{a koja se nalazi unutar
glave, ali se ne bih usudio da tvrdim gde se nalazi njena
kontrolna soba. Nekada bih se sloìo sa onima koji su joj
dodelili mesto u trima komorama mozga, nekada sa onima
koji je sme{taju u tzv. corpora striata, nekada sa onima
koji je sme{taju u mo`danu supstancu svakog od mozgova, a opet nekada sa onima koji je sme{taju u supstancu
kore ili sa onima koji je sme{taju u dura mater. Jer bi se
svako od ovih stanovi{ta moglo opravdati.
Ono {to bi se moglo re}i u korist tri komore mozga
jeste da su one prijemnici ìvotinjskog duha19 i sve mo`dane limfe. Ono {to bi se moglo re}i u prilog corpora
striata jeste da ona formira mo`dinu kroz koju idu nervi,
i kroz koju se svaki deo mozga nastavlja u ki~mu, a iz
nje se nastavljaju vlakna preko kojih je isprepletano celo
telo. U prilog mo`dane supstance svakog mozga ide to {to
predstavlja zbirku i skup svih vlakana koja ~ine po~etnu
ta~ku razvoja cele osobe. U prilog supstance kore ide to
{to se onde nalaze prvi i krajnji zavr{eci, odnosno po~eci
svih vlakana to jest ose}aja i pokreta. U prilog dura mater
ide to {to je ona zajedni~ki pokrov svakog mozga odakle se pruà u nekoj vrsti kontinuiteta preko srca i utrobe
tela. [to se mene ti~e, ja ne bih ocenio nijednu od ovih teorija kao superiorniju u odnosu na drugu. Da li biste vi,
molim vas, presudili i odabrali najbolju od njih?“
Rekav{i ovo on ustade, skide tuniku, haljinu i {e{ir
i predade ih tre}em koji sede na stolicu i izgovori slede}e: „Kako bih se ja u ovim godinama mogao baviti ovako uzvi{enom temom? Obra}am se u~enim ljudima koji
sede ovde sa strane, obra}am se vama mudri ljudi sa galerije, zapravo, obra}am se an|elima na najvi{em Nebu:
19 Navodni princip ose}aja i voljnih pokreta. (Prim. prev.)
368
Bra~na ljubav
da li iko od vas moè na svetlosti svog razuma stvoriti
za sebe ikakvu predstavu o du{i? U pogledu njenog mesta u ~oveku, mogu vam ponuditi jednako dobru pretpostavku kao i bilo ko drugi. Ja pretpostavljam da se ona nalazi u srcu, te stoga u krvi. Razlog tome je {to srce posredstvom krvi kontroli{e kako telo tako i glavu. Postoji
veliki krvni sud koji se naziva aorta, koji se iz njega
pruà celim telom; i postoje krvni sudovi koji se nazivaju karotidne arterije koje se iz njega pruàju celom glavom. Zbog toga postoji op{ta saglasnost da du{a preko
krvi iz srca odràva, hrani i daje ìvot celom organskom
sistemu kako tela tako i glave. Dodatni razlog za verovanje u ovu tvrdnju je ~injenica da se u Svetom pismu
vi{e puta pominje „du{a i srce“ Na primer, treba da volite Boga „svom du{om svojom i svim srcem svojim“, a
Bog stvara u ~oveku „novu du{u i novo srce„ (V Knj.
Moj. 6:5; 10:12, 11:13; 26:16; Jer. 32:41; Mat. 22:37;
Marko 12:30, 33; Luka 10:27, i drugde). Tako|e se jasno
kaè da je krv du{a tela (Lev. 17:11, 14).“ ûv{i ovo, neki ljudi podigo{e glas uzviknuv{i: „Veoma pametno!“ To
su bili predstavnici sve{tenstva.
Nakon toga, ~etvrti obu~e haljine koje su nosili prethodni govornici, pa sede na stolicu i re~e: „Ja tako|e sumnjam da postoji iko tako o{trog i istan~anog uma ko bi
bio sposoban da razabere {ta je du{a i kakva je njena priroda. Stoga mislim da svako ko poèli da je istraì iscrpljuje svoju o{troumnost beskorisnim naprezanjem. Ali od
detinjstva do danas, ja sam istrajao u tome da verujem mi{ljenju drevnih ljudi da je ~ovekova du{a u njemu celom
i u svakom njegovom delu, pa je stoga onoliko u njegovoj glavi i svakom njenom delu koliko i u telu i svakom
njegovom delu. Beskorisna je namera modernih u~enjaka
da smeste du{u u neki odre|eni deo. Du{a je duhovna supstanca kojoj se ne moè pripisati ni {irenje ni pozicija, ve}
samo prebivanje i ispunjavanje. Dakle, ima li ikoga ko
ne misli na ìvot kada spominje du{u i zar nije ìvot u
369
Emanuel Svedenborg
celini kao i u svakom delu koji bi da imenujete?“ Mnogi
od slu{alaca se sloì{e sa njim.
Posle njega iza|e i peti, koji obukav{i istu ode}u,
re~e slede}e: „Ja se ne}u mnogo baviti pitanjem gde su
du{a nalazi, da li se nalazi u nekom delu ili u celoj osobi. Ali }u izneti svoje mi{ljenje o pitanju {ta je du{a i
kakva je njena priroda. Niko ne misli o du{i druga~ije nego kao o ne~emu ~istom {to se moè uporediti sa etrom,
vazduhom ili vetrom, ~iji se ìvotni princip izvodi iz mo}i razuma, iz ne~ega u ~emu ~ovek nadma{uje ìvotinje.
Svoje mi{ljenje sam zasnovao na ~injenici {to se, kada ~ovek umire, kaè da on izdi{e ili predaje svoju du{u ili
duh. Zbog toga se tako|e veruje da du{a koja nastavlja da
ìvi nakon smrti postaje dah ove vrste, dah {to sadrì svest
koju nazivamo du{om. [ta bi drugo mogla biti du{a? Ali
kako sam ~uo ljude sa galerije kako tvrde da je pitanje
{ta je du{a i kakva je njena priroda izvan doma{aja intelekta, ali unutar njegovog delokruga i granice, ja vas molim i preklinjem da mi otkrijete ovu ve~nu tajnu?“
Stariji ljudi na galeriji pogleda{e u upravnika koji je
bio postavio ovo pitanje. Na osnovu toga, upravnik shvati
kako oni èle da on si|e i kaè im odgovor. Stoga on si|e sa platforme, pa pro{av{i kroz dvoranu sede na stolicu
i podigav{i ruku re~e: „Molim vas za pa`nju. Da li postoji
iko ko ne veruje da je du{a najintimnija i najfinija su{tina
ljudskog bi}a? Ali {ta je su{tina bez oblika do ma{tovita pri~a? Du{a je stoga forma, ali kakva vrsta forme re}i
}u vam sada. Ona je oblik svih delova ljubavi i svih delova mudrosti. Svi delovi ljubavi zovu se ose}anjima, a svi
delovi mudrosti shvatanjima. Ovi drugi poti~u iz prvih i
zajedno sa njima ~ine jedan oblik koji se sastoji od bezbroj delova, koji su, me|utim, tako dobro organizovani i
koherentni da se mogu nazvati jedinstvom. Tako se mogu
nazvati, jer da bi ostali takvi ni{ta im se ne moè oduzeti
niti im se i{ta moè dodati. [ta je ljudska du{a do jedna
ovakva forma? Svi delovi ljubavi i svi delovi mudrosti
370
Bra~na ljubav
su preko potrebni elementi takve jedne forme, a kod ljudi
se oni nalaze u du{i, a zatim u njihovoj glavi i telu.
Vi se zovete duhovima i an|elima; a verovali ste u svetu da su duhovi i an|eli poput da{ka vetra ili ~estice etra,
dakle umovi i du{e. Sada jasno vidite da ste vi, uistinu,
stvarno i zaista, ljudi koji su u svetu ìveli i mislili u materijalnom telu; i znali ste da to nije materijalno telo koje
ìvi i misli, ve} duhovna supstanca u telu. To ste zvali du{om, ali niste znali njen oblik; sada ste ga pak videli i
jo{ uvek ga vidite. Vi ste svi du{e, o ~ijoj ste besmrtnosti slu{ali, razmi{ljali, pri~ali i pisali toliko; a kako ste vi
oblici ljubavi i mudrosti koja dolazi od Boga, nikada ne
moète umreti. Du{a je dakle ljudski oblik, oblik od kojeg se ni{ta ne moè oduzeti, niti mu se i{ta moè dodati,
i najdublja je od svih formi tela. Kako spolja{nje forme
primaju od unutarnjih i su{tinu i oblik, vi ste stoga du{e,
onakve kakvima vidite sebe i kakvima vas drugi vide. Ukratko, du{a je prava osoba jer je najunutarnjija; njen oblik
je stoga ljudski oblik u vascelom njegovom savr{enstvu.
Ali ona nije ìvot, ve} najbliì prijemnik ìvota od Boga,
odnosno Bo`je stani{te.“
Ovaj govor bio je pozdravljen mnogim aplauzima,
ali neki od prisutnih reko{e: „Moramo da razmislimo o ovome.“
Ja krenuh ku}i, a iznad srednje {kole iznenada se pojavi,
umesto prethodnog atmosferskog razmetanja, sjajni oblak
bez ikakvih pruga ili zrakova koji se bore me|usobno.
Ovaj oblak probi krov i u{av{i unutra obasja zidove. Reko{e mi da su videli da je na njima pisalo, izme|u ostalog:
I stvori Gospod Bog ~oveka, i dunu mu u nos duh
ìvotni; i posta ~ovek du{a ìva. (Postanje 2:7)
316. Drugo iskustvo
Jednom, dok sam {etao smirenih ose}anja i uma, videh u daljini jedan park kroz ~iji se sredi{nji deo pruàla
aleja prema maloj palati u koju ulazi{e mladi}i i devojke,
muèvi i ène. Ja po|oh u duhu i upitah vratara koji je
371
Emanuel Svedenborg
stajao na ulazu mogu li i ja u}i. On se zagleda u mene,
pa ga zapitah: „Za{to me gledate?“
On mi odgovori: „Gledam te da vidim da li to mirno zadovoljstvo na tvom licu ima ne{to zajedni~ko sa zadovoljstvom bra~ne ljubavi. Iza ove aleje nalazi se mala
ba{ta sa ku}om u njoj, u kojoj ìvi jedan tek ven~ani par,
a njihovi prijatelji oba pola danas dolaze da im ~estitaju. Ja ne poznajem ljude koje pu{tam, ali mi je re~eno
da ih mogu prepoznati po njihovim licima. Ako na njima
vidim zadovoljstvo bra~ne ljubavi, mogu da ih pustim,
ali ne i druge.“ Svi an|eli mogu videti na licima ljudi zadovoljstva njihovih srca, a zadovoljstvo ljubavi koje je on
video na mom licu, poticalo je od razmi{ljanja o bra~noj
ljubavi. Ono je isijavalo iz mojih o~iju prodiru}i u unutarnji deo mog lica. Zato me on pusti da u|em.
Aleju kojom sam i{ao ~inile su vo}ke s granama koje su se preplitale tako da su pravile zid od drve}a sa obe
strane. Prolaze}i kroz nju, nai|oh na malu ba{tu, punu
grmlja i cve}a. Grmlje i cve}e je bilo grupisano u parovima, a na osnovu onoga {to su mi rekli, takve se ba{te
mogu videti oko ku}a u kojima se upravo odràvaju ven~anja ili su u toku tako da se zovu svadbenim vrtovima.
Potom u|oh u ku}u i videh par koji se drào za ruke i razgovarao pod uticajem prave bra~ne ljubavi. Na
njihovim licima mogao sam videti sliku bra~ne ljubavi i
nau~iti o njenoj ìvotnoj sili iz njihovog razgovora. Po{to
im ~estitah i izrazih najlep{e èlje zajedno sa ostalim posetiocima, ja iza|oh u svadbeni vrt. S desne strane ugledah grupu mladi}a kojima svi koji iza|o{e iz ku}e poùri{e
da se pridruè. Razlog je bio u tome {to se tu razgovaralo o bra~noj ljubavi, a taj razgovor je imao neku skrivenu
mo} da privu~e umove sviju njih. Ja stadoh da slu{am
jednog mudrog ~oveka koji je govorio o ovoj temi, a su{tina onoga {to sam ~uo je slede}a.
„Gospodnja Boànska promisao je“, re~e on, „najdetaljnija i najuniverzalnija kad je re~ o braku i brakovima
372
Bra~na ljubav
na Nebu, jer sva zadovoljstva Neba izviru iz zadovoljstava bra~ne ljubavi, kao {to slatka voda izvire iz potoka.
Stoga se obezbe|uje ra|anje ljudi koji }e odgovarati jedni drugima u braku. Pod Gospodnjim neprestanim vo|stvom, oni se usmeravaju u pravcu braka, iako ni devoj~ica
ni de~ak nisu svesni toga. Kada do|e vreme i devojka
dospe u godine za brak, a mladi} bude spreman za ènidbu, njih dvoje se sre}u kao igrom sudbine i upoznaju. Tada se oni instinktivno prepoznaju kao odgovaraju}i pa svako od njih pomisli za sebe, kao da ga ne{to iznutra nagoni,
te mladi} kaè: Ona je prava osoba za mene, a devojka
kaè: On je pravi ~ovek za mene. Nakon {to ta pomisao
odstoji u umu neko vreme, oni se odlu~uju da to kaù
jedno drugom i tada se zaru~uju. Mi kaèmo da se sre}u
kao igrom sudbine i instinktivno, ali mislimo Boànskom
promi{lju, jer kada se ne zna, to izgleda tako.“
On je dokazao da se parovi ra|aju da bi se ven~ali
i da se vaspitavaju za brak, iako nijedno od njih ne zna
za to, naglasiv{i da lice svakog od njih jasno pokazuje
koliko su oni sli~ni u pogledu braka, kao i na osnovu unutarnjeg i ve~nog jedinstva njihovih du{a i umova, ne~ega
{to ne bi moglo postojati, kao {to postoji na Nebu, bez
Bo`jeg provi|enja i promisli.
Kada mudri ~ovek to re~e, grupa po~e da aplaudira. On nastavi re~ima da je bra~ni princip prisutan i u
najsitnijim detaljima svakog ljudskog bi}a, kako mu{karca tako i ène, mada se razlikuje kod jednih u odnosu
na druge. Bra~ni princip mu{karca je predvi|en da bude
sjedinjen sa ènskim i obratno, ~ak i u najsitnijim detaljima. Ovo je dokazao brakom volje i intelekta u svakom
pojedincu, koji deluju zajedno na najsitnije detalje kako
uma tako i tela. To omogu}uje da se vidi kako svaka
supstanca, ~ak i najmanja, sadrì ovaj princip braka, kao
{to pokazuje primer sloènih supstanci koje se dobijaju
od prostih ili na osnovu ~injenice da imamo: dva oka, dva
uva, dve nozdrve, dva obraza, dve usne, dve ruke i {ake,
373
Emanuel Svedenborg
dva boka, dva stopala, a unutar tela dve hemisfere mozga, dve sr~ane komore, dva plu}na krila, dva bubrega,
dva testisa, a tamo gde ne postoje dva, organ je podeljen
na dva dela. Razlog za ovu dualnost je u tome {to jedno
pripada volji a drugo intelektu, a oni zajedni~ki funkcioni{u tako divno da deluju kao jedno. Tako dva oka daju
jedan vid, dva uha jedan sluh, dve nozdrve jedno ~ulo
mirisa, dve usne jedan govor, dve ruke jedan rad, dva
stopala jedan kora~aj, dve hemisfere mozga jedno sedi{te
uma; dve sr~ane komore jednu ìvotvornu radnju tela
preko krvi; dva plu}na krila jednu disajnu radnju itd. Ali
kada se mu{karac i èna sjedine pravom bra~nom ljubavlju, tada ~ine jedno potpuno ljudsko bi}e.
Dok je ovo govorio, jedan blesak munje, crvenkaste
boje, zasvetli zdesna, a drugi, koji je bio bele boje, sleva.
Oba bleska bila su blaga, a u o~i prodre{e da bi doprla
do na{ih umova i prosvetlila ih. Pratio ih je udar groma,
koji je dopirao kao ne`ni {apat an|ela sa Neba, poja~avaju}i se pri kretanju. ûv{i i videv{i ovo, mudri ~ovek
re~e: „Ovo je za mene znak i upozorenje da dodam jo{
ne{to ovome {to sam rekao. Desni blesak ovog para predstavlja njihovo dobro, a levi njihovu istinu. To je posledica braka dobra i istine, koji je urezan u ~oveka kako
u njemu celom tako i u svakom njegovom delu. Dobro se
odnosi na volju, istina na intelekt, a oba se zajedno odnose na jedno. Zato na Nebu desno oko predstavlja dobro
vida, a levo njegovu istinu; desno uho je dobro slu{anja,
a levo njegova istina, desna ruka je dobro ~ovekove snage, a leva njena istina; a isto je tako i kod ostalih parova.
To je zato {to desno i levo nose ovo zna~enje u Bo`jim
re~ima:
A ako te oko tvoje desno sabla`njava, iskopaj ga;
ako li te desna ruka tvoja sabla`njava, odseci je. (Mateja
5:29, 30)
Pod ovim je mislio da ako dobro postane zlo, treba
ga izgnati. On je tako|e rekao u~enicima da bace mreù
374
Bra~na ljubav
sa desne strane la|e, a kada oni to u~ini{e, ne mogahu
je izvu}i od mno{tva ribe. (Jovan 21:6, 7). Pod ovim je
mislio da treba da podu~avaju dobru milosr|a i da }e tako okupiti narod.“
Nakon ovih re~i, grom ponovo udari dva puta, ali
blaè nego pre. Izgledalo je kao da je belina levog bleska bila prebojena rumenom vatrom desnog. ûv{i ovo,
on re~e: „Ovo je znak sa Neba kojim se potvr|uje ovo
{to sam rekao, jer je sve ono {to je vatreno na Nebu dobro, a sve {to je belo istinito je. Pojava levog bleska u
belini prebojenoj rumenom vatrom desnog, znak je koji
dokazuje da je ova belina svetla, ili svetlost uop{te, isto
{to i odsjaj vatre.“ ûv{i ovo, ljudi se razi|o{e nadahnuti dobrom i istinom sre}e koja je do{la od bleska munje
i onoga {to je re~eno o njima.
375
XIV
DRUGI BRAKOVI
317. Ovde se postavlja pitanje da li se bra~na ljubav,
ljubav jednog ~oveka i jedne ène, posle smrti jednog partnera moè odvojiti, preneti ili dopuniti; kao i da li drugi
brakovi imaju i{ta zajedni~ko sa vi{ebra~no{}u, odnosno da li
se mogu nazvati uzastopno vi{ebra~nim. A da i ne spominjemo mnoga druga pitanja koja se kod ljudi {to se oslanjaju na razum gomilaju u vidu nedoumice za nedoumicom.
Stoga, kako bi istraìva~ima koji razmi{ljaju o ovim brakovima u mraku, pomogli nekim tra~kom svetlosti, mislim da
bi bilo dobro izneti im slede}e tvrdnje na razmatranje:
I
Ugovaranje drugog braka nakon smrti partnera
zavisi od prethodne bra~ne ljubavi.
II Tako|e, zavisi i od stanja braka u kojem su ìveli.
III Oni koji nisu imali pravu bra~nu ljubav ne nailaze ni na kakvu prepreku ili smetnju u ugovaranju drugog braka.
IV Oni koji su ìveli u obostranoj pravoj bra~noj
ljubavi ne èle da se ven~aju ponovo, sem iz
razloga koji nemaju ni{ta zajedni~ko sa bra~nom
ljubavi.
V
Stanje braka izme|u mladi}a i devojke razli~ito
je u odnosu na stanje braka izme|u mladi}a i
udovice.
VI Stanje braka izme|u udovca i devojke razli~ito je
u odnosu na stanje braka izme|u udovca i udovice.
376
Bra~na ljubav
VII Razlike i varijacije ovih brakova u pogledu ljubavi i njenih atributa su nebrojene.
VIII Stanje udovice je bolnije od stanja udovca.
318. (I) Ugovaranje drugog braka nakon smrti partnera zavisi od prethodne bra~ne ljubavi.
Prava bra~na ljubav je kao vaga, koja omogu}uje
merenje sklonosti prema drugom braku. [to se prethodna bra~na ljubav vi{e pribliàva toj ljubavi, to sklonost
prema drugom braku dalje uzmi~e. Ali {to se vi{e prethodna ljubav odvaja od te ljubavi, to vi{e raste te`nja za
drugim brakom. Razlog je o~igledan, po{to je bra~na ljubav istovremeno sjedinjavanje umova, ona nadìvljava
smrt partnera, sve dok ovaj drugi ìvi u telu; i kao jezi~ak
na vagi drì prevagu srazmerno meri u kojoj je ta prava
ljubav prisvojena. Ali kako je retkost danas pribliìti se
ovoj ljubavi vi{e od nekoliko koraka, strana koja prima dodatnu teìnu podiè se do ta~ke ravnoteè, a odatle se klacka da bi prevagnula na drugu stranu, to jest prema braku.
Sasvim je suprotno u slu~aju onih ~ija se prethodna
ljubav u prvom braku udaljila od prave bra~ne ljubavi.
To je zato {to je udaljavanje od nje istovremeno i razdvajanje umova. Ono tako|e nadìvljava smrt jednog partnera, onoliko dugo koliko drugi ostane u telu, pa ulaze}i
u volju, koja se rastala od volje drugog, uzrokuje naginjanje ka novoj vezi. Razmi{ljanje o ovome, podstaknuto
sklono{}u volje, donosi nadu u zajedni~ki ìvot u bliskijoj i prijatnijoj zajednici.
Dobro je poznato i moè se razumom shvatiti da sklonost prema drugim brakovima nastaje iz prethodnog stanja ljubavi. Jer prava bra~na ljubav sadrì strah od gubitka
i bol koji prati gubitak, a ovaj bol i ovaj strah borave u
najdubljim regionima uma. Odatle sledi da {to je vi{e te ljubavi prisutno, to se vi{e du{a naginje u volji i mislima, to
jest u nameri da bude u osobi sa kojom i u kojoj je bila.
377
Emanuel Svedenborg
Iz ovoga sledi da }e um oti}i onoliko daleko u naklonosti prema drugom braku u zavisnosti od stepena ljubavi
koji se prethodno iskusi. To je ono {to ponovo sjedinjava
iste partnere posle smrti i ~ini da se zavole isto kao u svetu. Ali, kao {to ve} rekoh, ova ljubav je danas toliko retka da je tek poneko uop{te uspe dodirnuti. Oni koji je ne
dodirnu, jo{ i vi{e oni koji od nje uzmi~u, kao {to su ~eznuli za razdvajanjem tokom svog prethodnog bra~nog
ìvota koji je bio hladan, sada, nakon smrti, ~eznu za sjedinjavanjem sa drugom ènom ili ~ovekom. Obema ovim
grupama pozabavi}u se detaljnije na narednim stranicama.
319. (II) Ugovaranje drugog braka posle smrti partnera zavisi i od stanja braka u kojem su oni ìveli.
Pod stanjem braka ovde ne mislimo na stanje ljubavi,
kojim smo se bavili u poslednjem odeljku, jer ono uzrokuje unutarnju sklonost ili nesklonost prema braku, ve} na
stanje braka koje uzrokuje spolja{nju sklonost ili nesklonost
prema braku. Ovo stanje zajedno sa njegovim sklonostima
je vi{estruko. Na primer: 1. Ukoliko su u ku}i mala deca
kojima je potrebno na}i novu majku; 2. Ako se èli jo{ dece; 3. Kad je doma}instvo bogato i ima mnogo slugu oba
pola; 4. Ukoliko stalni poslovi van ku}e odvla~e um od ku}nih pitanja, pa bez nove doma}ice postoji rizik da se jave
problemi i nevolje; 5. Ako to zahtevaju uzajamna pomo}
i obaveze, kao {to je to slu~aj u nekim poslovima i trgovini; 6. [tavi{e, to zavisi i od karaktera preìvelog partnera,
odnosno da li je on (ona) u stanju da, posle ovog prvog
braka, nastavi da ìvi sam; 7. Tako|e, i da li ih je prethodni brak upla{io bra~nog ìvota ili ih je zainteresovao za njega. 8. Re~eno mi je da na sklonost nekih ljudi ka drugom
braku uti~e njihova naklonost prema poligamnoj ljubavi, seksualna ljubav i strast prema oduzimanju devi~anstva i ~e`nja
za promenama. Isto tako, na neke uti~e strah od zakonske
kazne ili lo{e reputacije ako po~ine preljubu. Postoje i mnogi
drugi razlozi koji proizvode spolja{nju sklonost prema braku.
378
Bra~na ljubav
320. (III) Oni koji nisu imali pravu bra~nu ljubav
ne nailaze ni na kakvu prepreku ili smetnju u ugovaranju drugog braka.
Oni kojima nedostaje bra~na ljubav nemaju duhovnu
ili unutarnju vezu, ve} samo prirodnu ili spolja{nju. Bez
unutarnje veze koja bi ure|ivala i odràvala spolja{nju vezu, ova druga postaje nestalnija od nevezane e{arpe koja
pada kako je teìna povla~i ili dune vetar. Razlog je u tome {to prirodno poti~e iz duhovnog i predstavlja gomilu
duhovnih stvari skupljenih zajedno. Ako se stoga prirodno odvoji od odgovaraju}eg duhovnog, koje ga proizvodi ili generi{e, ono vi{e nema nikakvu unutarnju vezu ve}
samo spolja{nju. Ona ga okruùje i povezuje generalno ali
ga ne povezuje pojedina~no i ne drì povezanim. Zato prirodno odvojeno od duhovnog u slu~aju bra~nih parova ne
donosi nikakvu povezanost umova, kao ni volje, ve} samo povezanost nekih spolja{njih ose}anja koja su vezana
za telesna ~ula.
Takvi ljudi ne nalaze nikakvu prepreku ili smetnju
ugovaranju narednih brakova, jer im nedostaje su{tinski
elemenat braka, pa u njima nema ni~ega nakon razdvajanja izazvanog smr}u partnera. Oni su stoga potpuno
slobodni da koriste emocije koje im dolaze iz ~ula – udovac sa svakom ènom koju poèli i moè imati, udovica sa
svakim ~ovekom kojeg poèli i moè imati. Ni oni sami
ne razmi{ljaju o braku druga~ije sem na prirodan na~in
i onako kako im je zgodno u pogledu raznih spolja{njih
potreba, {to se, budu}i uskra}ene smr}u partnera, sada mogu ostvariti sa drugom osobom koja }e zauzeti mesto prve.
Ukoliko bi se ostvario uvid u njihove unutarnje misli, kao
u Duhovnom svetu, videlo bi se da oni ne prave razliku
izme|u bra~nog op{tenja i vanbra~nog bluda.
Razlog zbog kojeg se ove osobe mogu iznova i iznova ven~avati upravo je naveden: samo prirodne veze se
posle smrti razlaù i raspadaju od svoje volje; jer spolja{nja ose}anja prate telo dok umire i sahranjuju se sa njim,
379
Emanuel Svedenborg
a preostaju samo ona koji su povezana sa unutarnjim. Ali
treba znati da je na Zemlji veoma te{ko ugovoriti brak
koji }e formirati unutarnju vezu jer Bog ne moè obezbediti toliki izbor unutarnjih sli~nosti kao na Nebesima, jer
je na Zemlji izbor ograni~en na mnogo na~ina; na primer,
sli~no{}u poloàja i imovnog stanja ili ìvotom u istom
okrugu, gradu ili selu. U takvim okolnostima, uglavnom
su spolja{nje veze te koje ljude povezuju, a ne unutarnje.
One se pojavljuju nakon izvesnog vremena trajanja braka
i prepoznaju se tek kada se nametnu spolja{njim vezama.
321. (IV) Oni koji su ìveli u obostranoj pravoj
bra~noj ljubavi ne èle da se ven~aju ponovo, sem iz
razloga koji nemaju ni{ta zajedni~ko sa bra~nom ljubavi.
Razlozi {to oni koji su ìveli u pravoj bra~noj ljubavi ne èle da se ponovo ven~avaju posle smrti svog partnera jesu slede}i:
1. Zato {to su oni sjedinjeni u svojim du{ama, pa tako i u svojim umovima. Njihovo jedinstvo, budu}i da je
duhovno, istinsko je prisajedinjenje du{e i uma jedne osobe sa du{om i umom druge, i ono se ne moè raskinuti.
U prethodnim odeljcima vi{e puta sam pokazao da je ovo
priroda duhovnog povezivanja.
2. Oni su tako|e i fizi~ki sjedinjeni na osnovu toga
{to èna prima reproduktivni element muèvljeve du{e, pa
primaju}i njegov ìvot u sopstveni, pretvara se iz devojke
u ènu; a u slu~aju mu{karca, sjedinjuju su na osnovu toga {to mu` prima bra~nu ljubav ène. To uskla|uje unutarnje regione uma, kao i unutarnje i spolja{nje delove njihovih
tela, da bi postali sposobni da primaju ljubav i shvataju
mudrost, odnosno da bi do{li u stanje koje mladi}a pretvara u muà (o ovome vidite odeljak 198).
3. Sfera ljubavi koja se {iri iz ène i sfera intelekta koja se {iri iz muà konstantno teku, ~ine}i njihovu vezu savr{enijom, okruùju}i ih svojom prijatnom aurom i
sjedinjuju}i ih (videti tako|e odeljak 223).
380
Bra~na ljubav
4. Bra~ni par, koji je tako sjedinjen, usredsre|uje
svoje misli i te`nje na ve~nost; a ta zamisao predstavlja
temelj njihove ve~ne sre}e (videti odeljak 216).
5. Ova dva faktora su odgovorna {to njih dvoje vi{e
nisu dva, ve} jedno bi}e, to jest jedno telo.
6. Takvo jedno ne moè biti razbijeno smr}u drugog, kao {to je savr{eno jasno o~ima duha.
7. Ovome bih dodao jo{ ne{to. Dvoje se nije razi{lo
smr}u jednoga, po{to duh umrlog ~oveka ili ène nastavlja da ìvi u duhu preostalog partnera. To se nastavlja
do smrti ovog drugog, kada se oni ponovo sre}u i sjedinjuju u ljubavi jo{ i ve}oj nego pre, jer su tada u Duhovnom svetu.
Neosporna posledica ovih ~injenica je da oni koji su
ìveli u pravoj bra~noj ljubavi ne èle ponovo da se ven~aju. Ukoliko, me|utim, oni kasnije ugovore ne{to poput
braka, to ~ine iz razloga koji nemaju ni{ta zajedni~ko sa
bra~nom ljubavlju. Svi ti razlozi su spolja{nji; na primer,
ako doma}instvo ima malu decu pa se mora obezbediti
neko ko }e se brinuti o njima; ako je doma}instvo bogato i ima mnogo slugu oba pola; ukoliko poslovi van zemlje odvla~e um od porodi~nih stvari kod ku}e; i onda kada
je potrebno obezbediti uzajamnu pomo} i usluge, i druge
sli~ne stvari.
322. (V) Stanje braka izme|u mladi}a i devojke razli~ito je u odnosu na stanje braka izme|u mladi}a i
udovice.
Pod stanjem braka misli se na na~in na koji mu` i
èna ìve nakon ven~anja, to jest u braku; bilo da je njihov zajedni~ki ìvot unutarnja povezanost du{a i umova,
koja predstavlja model zajedni~kog ìvota, ili pak samo
spolja{nja povezanost sklonosti, ~ula i tela. Stanje braka
mladi}a i devojke je sami po~etak pravog braka; jer se
izme|u njih bra~na ljubav moè razvijati pravilnim redom
od prve toplote do prve vatre; a onda od prvog semena
381
Emanuel Svedenborg
kod mladog muà i prvog cveta devoja{tva ène, klijaju}i, rastu}i i donose}i plodove kako jedno drugo uvodi u
ove stvari. Ako se to ne desi, mladi} nije mladi}, niti je
devojka devojka, sem po spolja{njem obliku.
Me|utim, izme|u mladi}a i udovice nema sli~ne inicijacije po~ev{i od prve faze braka, kao ni sli~nog razvoja u braku, jer je udovica, za razliku od devojke, mnogo
vi{e u stanju da bira i da bude sopstvena gospodarica.
Mladi} stoga druga~ije gleda na udovicu, a druga~ije na
devojku koju oèni. Ali, kako u ovim brakovima postoji mnogo razli~itosti i raznovrsnosti, to ih iz tog razloga
ovde spominjemo samo uop{teno.
323. (VI) Stanje braka izme|u udovca i devojke razli~ito je u odnosu na stanje braka izme|u udovca i udovice.
Udovac je davno pro{ao po~etno stanje bra~nog ìvota, a devojku u njega treba uputiti. Me|utim bra~na ljubav shvata i ose}a svoja zadovoljstva i radost u obostranom
upu}ivanju. Mladi mu`, i devojka-èna nastavljaju da shvataju i ose}aju ne{to novo u onome {to im se de{ava, tako
da se oni nalaze u neprestanom stanju otkrivanja, to jest
radosnog napredovanja. Kada udovac oèni devojku, njihovo bra~no stanje je druga~ije; devojka ose}a unutarnju
naklonost, ali za muà je ona pro{lost. Me|utim u ovim
stvarima ima dosta raznolikosti i raznovrsnosti. Isto je tako ako udovac oèni udovicu. Osim ovih op{tih napomena, ovome ne bih dodavao posebne detalje.
324. (VII) Razlike i varijacije ovih brakova u pogledu ljubavi i njenih atributa su nebrojene.
Sve ove stvari pokazuju bezgrani~nu raznovrsnost i
beskrajnu raznolikost. Pod raznovrsno{}u mislimo na razlike izme|u ~lanova jednog roda ili jedne vrste, kao i izme|u razli~itih rodova i vrsta. Pod raznoliko{}u mislimo
na razlike me|u suprotnostima. Slede}i primer ilustrova}e na{ koncept razlike izme|u raznovrsnosti i raznolikosti.
382
Bra~na ljubav
Nebo an|ela, koje je povezano u jednu celinu, pokazuje beskrajnu raznovrsnost. Nema nijednog an|ela u
njemu koji je potpuno isti kao neki drugi, ni u du{i i umu,
niti u ose}anjima, shvatanjima i mislima, kao ni u sklonostima i namerama, ili u tonu glasa, licu, telu, pokretima, na~inu hoda i mnogim drugim stvarima. Iako ih ima
na stotine miliona, Bog ih je stvorio i stvara ih kao jedinstvene forme, koje pokazuju potpunu jednoglasnost i sklad.
To bi bilo nemogu}e da sve an|ele sa svom njihovom
raznovrsno{}u ne vodi Jedno kako uop{te tako i pojedina~no. To je ono na {ta mislimo pod raznovrsno{}u.
Pod raznoliko{}u, me|utim, mislimo na suprotnosti
ovim raznovrsnostima, koje postoje u Paklu. Jer su tu svi
bez izuzetka dijametralno suprotni stanovnicima Neba.
Pakao, sa~injen od njih, drì se zajedno kao celina raznovrsnostima koje su me|u sobom potpuno suprotne raznovrsnostima Neba, to jest, ve~nim raznovrsnostima. Ove
napomene imaju za cilj da utvrde zna~enje re~i „bezgrani~na raznovrsnost“ i „beskrajna raznolikost“.
Skoro je isto kod brakova: oni koji uìvaju bra~nu
ljubav pokazuju bezgrani~nu raznovrsnost kao i oni koji
pokazuju bludnu ljubav. Stoga postoji beskrajna raznovrsnost izme|u ovih dvaju grupa. Iz ovoga sledi zaklju~ak
da su raznovrsnosti i raznolikosti u brakovima svakog
roda i vrste, bilo mladi}a i devojke, mladi}a i udovice, udovca i devojke ili udovca i udovice, bezbrojne. Da li iko moè ograni~iti bezgrani~nost brojeva?
325. (VIII) Stanje udovice je bolnije od stanja udovca.
Postoje spolja{nji i unutarnji razlozi za to. Spolja{nje
razloge svako moè da vidi.
1. Udovica ne moè da obezbedi za sebe i svoje doma}instvo ono {to je potrebno za ìvot, niti moè raspodeljivati to {to je stekla kao {to je mogao njen mu`, i
kao {to je mogla ranije uz pomo} svog muà i zajedno
sa njim.
383
Emanuel Svedenborg
2. Niti ona moè adekvatno za{titi sebe i svoje doma}instvo; jer je njen mu`, dok mu je ona bila èna, bio
njen za{titinik i njena desna ruka. I ~ak i kada je bila sam
svoj za{titnik, ona se ipak oslanjala na svog muà.
3. Njoj samoj nedostaje mo} odlu~ivanja u pitanjima koja zahtevaju unutarnju mudrost i razboritost.
4. Udovica nije u stanju da prima ljubav koju je
mogla kao èna, tako da se nalazi u stanju druga~ijem od
njenog prirodnog stanja u koje je stupila brakom.
Ovi spolja{nji ili prirodni razlozi poti~u iz unutarnjih
ili duhovnih, kao i sve ostalo u svetu i u telu (o ovome
vidite odeljak 220).
Ovi spolja{nji, prirodni razlozi mogu se shvatiti na
osnovu unutarnjih, duhovnih razloga, koji nastaju iz braka dobra i istine, a pre svega iz slede}eg: Dobro ne moè
pripremiti ili urediti i{ta sem pomo}u istine. Niti ono moè za{titi sebe sem pomo}u istine, tako da je istina za{titinik i takore}i desna ruka dobra. Dobro bez istine nema
sposobnost odlu~ivanja, jer ono sti~e ovu sposobnost, kao
i mudrost i razboritost pomo}u istine.
Sada, kako je ~ovek stvoren da bude istina, a èna
dobro, ili kako bismo to rekli na drugi na~in, kako je ~ovek stvoren kao intelekt, a èna kao ljubav prema njemu,
o~igledno je da spolja{nji ili prirodni razlozi, koji ~ine stanje udovice àlosnim, poti~u od unutarnjih ili duhovnih
razloga. Na ove duhovne razloge, u kombinaciji sa prirodnim razlozima, misli se u Re~i pod onim {to je vi{e
puta ponovljeno o udovicama; o ovome videti Objavu Apokalipse (764).
*****
326. Na ovom mestu izne}u dva iskustva od kojih
je ovo prvo.
Kada je problem du{e bio razmotren i re{en u srednjoj {koli, videh ih kako izlaze utvr|enim redom. Prvo
384
Bra~na ljubav
je iza{ao upravitelj, za njim stariji, me|u kojima su u
sredini i{la petorica koja su davala odgovore, a za njima
su izlazili ostali. Kada izi|o{e, po~e{e da se razilaze oko
zgrade pored koje su vodile stazice oivi~ene `bunjem.
Razdvoji{e se u male grupe, a u svakoj je bio po jedan
mudri ~ovek sa galerije i vi{e mla|ih koji su razgovarali o pitanjima vezanim za mudrost.
îm ih ugledah iz gostionice, u|oh u duh i u njemu
iza|oh da se sretnem sa njima. Kada se pribliìh upravitelju, koji je prethodno bio postavio problem du{e, on
me upita: „Ko si ti? Bio sam iznena|en dok sam te posmatrao kako dolazi{ ovamo jer si mi u jednom trenutku
bio vidljiv, a u drugom sam te gubio iz vida; ~as sam te
jasno video, ~as te nisam video. Ti sigurno nisi u istom
stanju ìvota kao ljudi u na{oj zemlji.“
Ja mu odgovorih s osmehom: „Ja nisam ni glumac,
ni Vertumnu20, ve} sam naizmeni~no na svetlosti i u senci za va{e o~i. Ovde sam ja i stranac i starosedelac.“
Na ovo me upravitelj pogleda, pa re~e: „To {to govori{ je neobi~no i ~udno. Reci mi ko si ti.“ „Ja sam“, rekoh,
„u svetu u kojem si ti nekada hodao i koji si napustio i
koji se zove Prirodni svet. Ja sam tako|e i u svetu u koji
si ti do{ao i u kojem se sada nalazi{, koji se zove Duhovni svet. Stoga sam istovremeno i u prirodnom stanju i
u duhovnom stanju; u prirodnom stanju kada sam sa ljudima na Zemlji a u duhovnom stanju kada sam sa vama.
Kada sam u prirodnom stanju, za vas sam nevidljiv, ali
kada sam u duhovnom stanju, tada sam za vas vidljiv.
Bog mi je podario sposobnost da budem takav. Ti si kao
prosvetljen ~ovek potpuno svestan da osoba koja pripada
Prirodnom svetu ne moè videti osobu koja pripada
Duhovnom svetu i obratno. Stoga, kada uronim svoj duh
u telo, ti me ne vidi{, ali kada ga oslobodim iz tela, tada
me vidi{. Ti si tako|e rekao u {koli da ste svi vi du{e,
20 Rimski bog, za kog se verovalo da neprestano menja oblik. (Prim. prev.)
385
Emanuel Svedenborg
a du{e mogu da vide du{e, jer su one ljudski oblici. Ti
zna{ da nisi mogao da ih vidi{, dok su one bile u va{im
telima u Prirodnom svetu. Ali ovo je posledica razlike
izme|u duhovnog i prirodnog.“
Kada on ~u da pominjem razliku izme|u duhovnog
i prirodnog, on me upita: „Kakva je to razlika? Zar to
nije kao razlika izme|u ~istijeg i manje ~istog? Dakle,
{ta je duhovno do ~istija vrsta prirodnog?“
„To nije ta vrsta razlike“, odgovorih, „ve} pre vrsta
razlike izme|u onoga {ta je pre i {ta je posle, koja ne
moè imati odre|en odnos. Jer je pre u onome {to je posle, kao {to je uzrok u svojoj posledici; a posle nastaje
iz pre, kao {to posledica poti~e iz uzroka. Zato jedno nije
vidljivo drugome.“
Na ovo mi upravitelj re~e: „Ja sam razmi{ljao i
razmi{ljao o ovoj razlici, ali uzalud. Kako bih voleo da
mogu da je shvatim.“ „Ne samo da }e{ shvatiti razliku
izme|u duhovnog i prirodnog“, rekoh mu ja, „ve} }e{ je
i videti.“ Potom nastavih: „Ti si u duhovnom stanju kada
si sa svojim ljudima ali si u prirodnom sa mnom. Jer govori{ sa svojim ljudima duhovnim jezikom, koji je zajedni~ki duhovima i an|elima, ali sa mnom govori{ mojim
maternjim jezikom. Jer svaki duh ili an|eo koji razgovara sa ~ovekom govori njegovim jezikom, francuski sa Francuzom, engleski sa Englezom, gr~ki sa Grkom, arapski
sa Arapinom i tako dalje. Stoga, da bi bio svestan razlike izme|u duhovnog i prirodnog u pogledu jezika, uradi
ovo: po|i do svojih ljudi, kaì im ne{to i zapamti te re~i.
Onda se vrati i izgovori ih u mom prisustvu.“
On u~ini tako i vrati se k meni s re~ima na svom
jeziku, izgovori ih i ne razumede nijednu. To su bile neke ~udne i strane re~i, koje ne postoje ni u jednom jeziku
Prirodnog sveta. Ponavljanje ovog eksperimenta vi{e puta
jasno mu je pokazalo da Duhovni svet govori duhovnim
jezikom, koji nema ni{ta zajedni~ko ni sa jednim jezikom
Prirodnog sveta. Svako automatski ovladava tim jezikom
386
Bra~na ljubav
posle svoje smrti. Istovremeno je otkrio da je i stvarni zvuk
duhovnog jezika sasvim druga~iji od zvuka prirodnog jezika, tako da je i glasan duhovni zvuk ne~ujan prirodnoj
osobi, kao i prirodni zvuk duhovnoj osobi.
Potom ja zatraìh od upravitelja i ovih koji su stajali sa strane da po|u do svojih ljudi i zapi{u neku re~enicu na par~etu hartije, a onda da taj papir donesu i pro~itaju
mi napisano. Oni u~ini{e tako i vrati{e se sa hartijom u
rukama, ali kada krenu{e da ~itaju, ne mogahu da shvate
ni{ta, jer je tekst bio sastavljen od svega nekoliko slova
nekakve abecede sa krivudavim linijama preko, u kom je
svako pojedina~no slovo nosilo odre|eno zna~enje. Kako
svako slovo tog pisma nosi odre|eno zna~enje, o~igledno
je za{to se Gospod zove „alfa i omega“. Odlaze}i, zapisuju}i i vra}aju}i se, otkrili su da ta slova uklju~uju i sadrè bezbroj stvari, koje nijedno prirodno pismo ne moè
izraziti. Re~eno im je da je to zato {to su misli duhovnog
~oveka neshvatiljive i neizrecive prirodnom ~oveku i ne
mogu se preneti ili prepisati u drugo pismo ili u drugi jezik.
Tada, po{to posmatra~i nisu bili voljni da shvate da
je duhovno mi{ljenje tako daleko ispred prirodnog mi{ljenja da je relativno neshvatljivo, ja rekoh: „Izvedimo
jedan eksperiment. Po|ite do svog duhovnog dru{tva, zamislite ne{to, zapamtite to, pa se vratite i objasnite to u
mom prisustvu.“
Oni odo{e i zamisli{e, pa se sa tom mi{lju vrati{e;
ali kada htedo{e da objasne to {to su pomislili, ne mogahu. Jer nisu mogli na}i nijednu predstavu prirodnih misli koja bi odgovarala nekoj predstavi duhovnih misli, niti
su mogli na}i ikakve re~i da izraze te predstave, jer ono
{to je predstava u mislima postaje re~ u govoru.
Odmah zatim se vrati{e nazad, pa opet k meni i na
kraju se uveri{e da su duhovne predstave daleko iznad
prirodnih, neizrecive, neopisive i neshvatljive prirodnom
~oveku. Jer duhovne predstave tako daleko prevazilaze
prirodne, da duhovne predstave ili misli u pore|enju sa
387
Emanuel Svedenborg
prirodnim predstavljaju ideje nad idejama i misli nad mislima, pa stoga mogu izraàvati kvalitete nad kvalitetima
i ose}anja nas ose}anjima. Iz toga sledi da su duhovne
misli po~eci i preci prirodnih misli. Tako|e se pokazalo
da je duhovna mudrost – mudrost nad mudrostima i stoga
neshvatljiva ijednom mudrom ~oveku u Prirodnom svetu.
Tada im sa tre}eg neba reko{e da postoji jo{ i dublja ili
vi{a mudrost, koja se zove nebeska, koja se odnosi prema
duhovnoj mudrosti kao {to se ova odnosi prema prirodnoj. Ovi oblici mudrosti se ulivaju jedan za drugim, u
zavisnosti od toga koje je Nebo u pitanju, od Bo`je Boànske mudrosti, koja je bezgrani~na.
327. Na kraju ovog razgovora rekoh posmatra~ima:
„Videli ste na osnovu ova tri eksperimenta prirodu razlike izme|u duhovnog i prirodnog, kao i za{to je prirodan ~ovek nevidljiv duhovnom ~oveku, a duhovni ~ovek
prirodnom ~oveku. Pa ipak su oni blisko povezani u pogledu ose}anja i misli, te stoga i prisustva. Zato sam ti,
upravitelju, na putu ovamo bio vidljiv u jednom trenutku,
a u drugom nevidljiv.“
Nakon ovoga ~usmo glas sa vi{eg Neba koji se
obrati upravitelju: „Do|i ovamo.“ On ode, a kada se vrati
re~e da an|eli, kao ni on, ranije nisu znali za razliku izme|u duhovnog i prirodnog, jer nikada nisu imali priliku da
se uporede sa nekom osobom koja je istovremeno bila u
oba sveta; a te razlike se mogu uo~iti samo ovakvim pore|enjem.
328. Nakon toga, mi se povukosmo u stranu pa zapo~esmo jo{ jedan razgovor o ovoj temi. „Ove razlike“,
rekoh, „nastaju isklju~ivo zato {to se vi nalazite, budu}i
u Duhovnom svetu i stoga i sami duhovni, na supstancijalnom, a ne na materijalnom nivou, a supstancijalne stvari
su po~etne ta~ke materijalnih stvari. Vi ste na nivou principa, te stoga u pojedina~nim stvarima, a mi smo na nivou
388
Bra~na ljubav
izvedenica i sloènica. Vi ste na nivou pojedinosti, a mi
smo na nivou op{tih predstava. Kao {to op{te predstave
ne mogu u}i u pojedina~ne, tako i prirodne stvari, koje
su materijalne, ne mogu u}i u duhovne stvari, koje su
supstancijalne. To je isto kao {to brodsko uè ne moè
u}i ili se provu}i kroz u{icu {iva}e igle, ili kao {to se
nerv ne moè uvesti ili ubaciti u neko od vlakana od kojih je sa~injen, niti vlakno moè u}i u neku ìlicu od koje je sa~injeno. Ova ~injenica je isto tako dobro poznata
u svetu, gde su se u~eni ljudi sloìli da prirodno ne moè
uticati na duhovno, ali da duhovno moè na prirodno.To
je razlog za{to prirodan ~ovek ne moè imati misli duhovnog ~oveka, niti ih moè izraziti. Pavle stoga naziva
ono {to mu je re~eno sa tre}eg neba „neiskazanim“ (2 Korin}anima 12:4).
Slede}e je pitanje da duhovno razmi{ljanje zna~i
umovanje bez primene vremena i prostora; prirodno razmi{ljanje uklju~uje vreme i prostor. Jer svaka predstava
prirodnog razmi{ljanja ima ne{to od vremena i prostora {to
se drì za nju, ali to nema nijedna duhovna predstava.
To je zato {to Duhovni svet nije u vremenu i prostoru, kao
{to je to Prirodni svet, iako ima izgled svakog od njih.
Misli i shvatanja u njima se tako|e razlikuju u ovom pogledu. Vi ste stoga u stanju da razmi{ljate o Bo`joj su{tini i sveprisutnosti iz ve~nosti, to jest o Bogu pre stvaranja sveta, jer vi razmi{ljate o Bo`joj su{tini iz ve~nosti
bez predstave o vremenu i o Njegovoj sveprisutnosti bez
predstave o prostoru. Tako moète shvatiti predstave koje
su daleko izvan predstava prirodnog ~oveka.
Nastavih da govorim o tome kako sam jednom razmi{ljao o Bo`joj su{tini i sveprisutnosti iz ve~nosti, to jest
o Bogu pre stvaranja sveta, pa kako jo{ uvek nisam mogao isterati vreme i prostor iz predstava o kojima sam razmi{ljao, ja sam se zabrinuo jer mi je predstava o prirodi
do{la na mesto Boga. Ali mi je re~eno: „Odagnaj predstave o prostoru i vremenu i vide}e{.“ Tada mi je data mo}
389
Emanuel Svedenborg
da ih odagnam i ja sam video. Od tada sam u stanju da
razmi{ljam o Bogu iz ve~nosti bez ikakve predstave o
prirodi iz ve~nosti, jer je Bog vanvremenski u celokupnom vremenu i vanprostorni u celokupnom prostoru. Priroda sa svojim vremenom i prostorom neizbe`no mora imati
po~etak i poreklo, ali ne i Bog, koji nije u vremenu i
prostoru. Priroda je stoga od Boga, a ne iz ve~nosti, ali
postoji u vremenu, to jest zajedno sa svojim vremenom i
svojim prostorom.
329. Nakon {to upravitelj i ostali odo{e, neki de~aci,
koji su tako|e bili u srednjoj {koli, krenu{e da me isprate
ku}i, ali za trenutak zastado{e jer sam ja pisao. Me|utim,
kada ugleda{e òhara kako tr~i preko mog papira, oni se
iznenadi{e i upita{e me: „Kakvo je ovo malo stvorenje
koji tr~i ovako brzo?“ Ja im rekoh da se to zove òhar.
„Ispri~a}u vam izuzetne stvari o njemu“, rekoh. „Ovo
malo stvorenje koje vidite sadrì isto onoliko udova i organa koliko i kamila. Ima mozak, srce, bronhije, ~ulne organe, organe za kretanje i reprodukciju, stomak, creva i mnogo
{to{ta drugo. Svaki od njih je struktura sa~injena od vlakana, tetiva, krvnih sudova, mi{i}a i membrana, a svaki
od ovih je sa~injen od jo{ jednostavnijih struktura, koje
nijedno oko ne moè razlu~iti.“
Tada oni reko{e da im ova si}u{na kreatura ipak li~i
na jednostavnu supstancu. „Pa ipak se“, rekoh, „ona sastoji od bezbroj delova. Govorim vam ovo da znate da je
isti slu~aj sa svakim objektom koji se pred vama pojavljuje kao jednostavna i najsitnija stvar, i sa va{im delanjem kao i sa va{im ose}anjima i mislima. Uveravam vas
da je svaka pojedina~na iskra misli i svaka pojedina~na
kap ose}anja u stanju da se beskona~no deli, a {to se vi{e
va{e predstave dele, to ste vi mudriji. Morate shvatiti da
sve {to se deli postaje sve sloènije i sloènije, a ne jednostavnije, jer dele}i se sve vi{e i vi{e, sve vi{e se pribliàva beskona~nom u kojem su sve stvari beskona~ne.
390
Bra~na ljubav
Ovo vam govorim kao ne{to novo, {to je do sada bilo
nepoznato.
Po{to to rekoh, de~aci odo{e, pa vrativ{i se svom
u~itelju zamoli{e ga da postavi jednom kao problem u {koli pitanje novog i nepoznatog predmeta. „Kojeg?“, upita
ih on. „[to se stvar vi{e deli to postaje sve sloènija, a
ne sve prostija, jer se pribliàva beskona~nom u kojem
su sve stvari beskona~ne.“
On obe}a da }e postaviti taj problem, rekav{i: “Ja
to mogu da vidim jer sam shvatio da se jedna prirodna
predstava sastoji od bezbroj duhovnih predstava; zapravo
da jedna duhovna predstava sadrì bezbroj nebeskih predstava. Otuda razlika izme|u nebeske mudrosti an|ela tre}eg neba i duhovne mudrosti an|ela drugog neba; kao i
izme|u njega i prirodne mudrosti an|ela najnièg neba,
odnosno ljudskih bi}a.
330. Drugo iskustvo
Jednom sam ~uo neke ljude kako vode zanimljivu
debatu o ènskom polu u smislu da li ijedna èna, koja konstantno voli sopstvenu lepotu, to jest koja voli sebe zbog
svog izgleda, moè da voli svog muà. Po~eli su sloìv{i
se da ène poseduju dve vrste lepote, jednu prirodnu, lepotu lica i tela, i drugu duhovnu, lepotu ljubavi i pona{anja. Tako|e su se sloìli i da se ove dve vrste lepote veoma
~esto razdvajaju u Prirodnom svetu, ali da su uvek zdruène u Duhovnom svetu; jer u tom svetu ljubav predstavlja oblik koji uzimaju ljubav i pona{anje. Stoga se ~esto
de{ava da posle smrti ru`na èna postane model lepote,
a lepa èna model ru`no}e.
Dok su mu{karci raspravljali o ovome, pridruì{e im
se neke ène koje reko{e: „Dozvolite nam da u~estvujemo u va{oj raspravi, jer vi o tome govorite na osnovu va{eg znanja, a mi na osnovu sopstvenog iskustva. [tavi{e,
vi znate tako malo o ljubavi èna da je to gotovo ni{ta.
Zar niste znali da je razboritost ènske mudrosti ta koja
391
Emanuel Svedenborg
~ini da one duboko u svojim grudima ili u dubini svog srca
skrivaju ljubav koju ose}aju prema svojim muèvima?“
Debata zapo~e, a prvi zaklju~ak mu{karaca be{e da
svaka èna èli da izgleda lepa u licu i pona{anju, jer je
od ro|enja naklonost prema ljubavi, a oblik te naklonosti je lepota. Stoga èna koja ne èli da bude lepa ne èli
da voli i bude voljena, pa to i nije prava èna.
Komentar èna na ovo be{e slede}i: „@enska lepota po~iva u njenoj finoj ne`nosti, pa time u njenoj izuzetnoj mo}i ose}anja. Ovo je izvor ljubavi ène prema mu{karcu i
ljubavi mu{karca prema èni. Mo`da vi ovo ne razumete.“
Drugi zaklju~ak mu{karaca beja{e da pre nego se
uda, èna èli da bude lepa mu{karcima, ali nakon udaje,
pod uslovom da je ~edna, ona èli da bude lepa samo svom
muù, ali ne i mu{karcima uop{te.
Komentar èna beja{e: „Nakon {to mu` okusi prirodnu lepotu svoje ène, on vi{e ne vidi nju, ve} njenu duhovnu lepotu i na osnovu nje voli je zauzvrat; dakle on
se se}a njene prirodne lepote, ali u drugom obliku.“
Tre}i zaklju~ak iz ove debate beja{e da ako èna nakon udaje èli da bude vi|ena kao lepa, kao {to je bila pre,
ona voli mu{karce, a ne muà, jer èna koja voli sebe
zbog svoje lepote neprestano èli da se njena lepota ku{a;
a kako, kao {to ste rekle, ona vi{e nije o~igledna njenom
muù, ona èli da je ku{aju mu{karci ~ije se o~i zaustavljaju na njoj. O~igledno je da ona poseduje ljubav prema
suprotnom polu, a ne jednom pripadniku suprotnog pola.
Na ovo ène za}uta{e, ali nastavi{e da gun|aju. „Da
li je ijedna èna u toj meri li{ena ta{tine da ne èli da
bude lepa mu{karcima, kao {to je bila svom jednom jedinom muù?“
Kada ovo ~u{e neke ène sa Neba, koje su bile lepe
jer su bile nebeska ose}anja, one potvrdi{e zaklju~ke mu{karaca, dodav{i: „Pustite ih neka vole svoju lepotu i ukrase samo zbog svojih muèva i sebe samih.“
392
Bra~na ljubav
331. Tri ène se uznemiri{e {to su ova tri zaklju~ka
mu{karaca potvrdile ène sa Neba. „Vi ste istraìvali“,
reko{e one, „da li ène koje vole sebe zbog svoje lepote
vole svoje muève. Mi }emo zauzvrat razmotriti da li
mu{karci koji vole sebe zbog svoje intelegencije mogu
voleti svoje ène. Ostanite i slu{ajte.“
Prvi zaklju~ak koji izvedo{e beja{e: „@ene vole svoje muève ne zbog njihovog lica, ve} zbog inteligencije
{to se iskazuje u du`nostima koje obavljaju i njihovom
pona{anju. Stoga moète biti sigurni da se èna sjedinjuje sa inteligencijom svog muà i otuda sa njim. S druge
strane, ako ~ovek voli sebe zbog svoje inteligencije, on
je povla~i iz svoje ène u sebe, a to izaziva razdvajanje
a ne spajanje. [tavi{e, voleti sopstvenu inteligenciju zna~i
biti mudar od sebe, a to zna~i biti glup ili voleti sopstvenu glupost.“
Na ovo mu{karci odgovori{e: „Mo`da èna sjedinjuje sebe sa mu{ko{}u svoga muà?“ @ene se na to nasmeja{e i reko{e: „Mu{kosti ne fali kada mu` voli svoju ènu
iz svoje inteligencije, ali fali kada je voli iz svoje gluposti. Inteligencija zna~i ljubav prema sopstvenoj èni, toj
ljubavi ne nedostaje mu{kosti. Ali glupost ne zna~i voleti
sopstvenu ènu, ve} ènski pol, a toj ljubavi nedostaje mu{kosti. Da li vam je to jasno?“
Drugi zaklju~ak be{e: „Mi ène smo od ro|enja stvorene da budemo ljubav prema inteligenciji svog muà.
Ako, dakle, mu{karac voli sopstvenu inteligenciju, ona se
ne moè sjediniti sa svojom pravom ljubavlju, koja se nalazi u èni. A ako inteligencija muà nije sjedinjena sa
svojom pravom ljubavlju koja se nalazi u èni, ponos
pretvara inteligenciju u glupost, a bra~na ljubav postaje
hladna. Da li ijedna èna moè sjediniti svoju ljubav sa
hladno}om? I da li ijedan mu{karac moè sjediniti glupost svog ponosa sa ljubavlju prema inteligenciji?“
„Ali“, reko{e mu{karci, „kako }e èna po{tovati
mu{karca ako on ne preuveli~ava svoju inteligenciju?“
393
Emanuel Svedenborg
„Ljubavlju“, odgovori{e ène, „jer ljubav po{tuje. Po{tovanje se ne moè odvojiti od ljubavi, ali ljubav moè od
po{tovanja.“
Na kraju do|o{e i do tre}eg zaklju~ka. „Izgleda da
vi volite svoje ène, ali vi ne vidite da one vole vas i
da ih vi volite zauzvrat, i da je va{a inteligencija prijemnik. Stoga ako volite inteligenciju u sebi, ona postaje prijemnik va{e ljubavi, a samoljublje koje ne dopu{ta istu,
ne moè nikada postati bra~na ljubav, ve} ostaje bludna
ljubav dokle god traje.“
Ovo u}utka mu{karce, mada nastavi{e da mrmljaju:
„[ta je bra~na ljubav?“ Neki muèvi na Nebu ~u{e ovo,
te otuda potvrdi{e tri zaklju~ka do kojih su do{le ène.
394
XV
VI[EBRA^NOST
332. Istraìvanje razloga zbog kojeg su brakovi sa
vi{e èna sasvim prokleti i izgnani iz hri{}anskog sveta
ne moè preduzeti niko, bez obzira koliko da je nadaren
o{trom percepcijom takvih pitanja, sve dok prvo ne nau~i
slede}e. Postoji prava bra~na ljubav. Ona ne moè postojati sem izme|u bra~nih partnera. âk i me|u njima
nastaje isklju~ivo kao dar od Boga. Na ovu ljubav je
otisnuto Nebo sa svom njegovom sre}om.
Ako se prethodno ne vlada ovim ~injenicama tako
da one posluè kao kamen temeljac konstrukcije, um }e
uzalud tragati po intelektu za razlozima koji }e ga zadovoljiti i na koje se moè osloniti, kao {to se ku}a oslanja
na svoju kamenu osnovu ili temelj, da bi objasnio izgon
vi{eènstva iz hri{}anskog sveta. Dobro je poznato da se
brak sa jednom ènom zasniva na Bo`jim re~ima:
Ko otpusti ènu svoju osim za preljubu i oèni se drugom ~ini preljubu. To je bilo pravilo od po~etka, od ustanovljenja braka, tako da dvoje postanu jedno telo. Ono {to
je Bog sastavio ~ovek ne sme da rastavlja. (Matej 19: 3-11)
Ali iako je Bog ustanovio ovo pravilo zasnovano na
Boànskom zakonu utisnutom u brak, ~ak i kada intelekt
ne moè na}i ni{ta u svojoj mo}i rasu|ivanja da to podrì, on je ipak u stanju da angaùje svoje uobi~ajene trikove i pogre{ne interpretacije da izobli~i taj zakon, svode}i
ga na nejasnu dvosmislenost, odnosno potvrdno-odri~an
395
Emanuel Svedenborg
stav; potvrdan jer je propisan i gra|anskim zakonom tako|e, a odri~an jer ne rezultira iz njegovog racionalnog
stanovi{ta. Preko ovoga ljudski um posr}e ako prehodno
nije pou~en gore navednim ~injenicama, koje sluè da
upoznaju intelekt sa svojom argumentacijom. To su: postojanje bra~ne ljubavi; njena nemogu}nost nastajanja sem
me|u bra~nim partnerima, a ni tada ako ne dolazi od Boga samog; i utisnu}e Neba u ovu ljubav sa svom njegovom
sre}om. Ali ova pitanja i druga koja se odnose na izgon
vi{eènstva iz hri{}anskog sveta, moraju se dokazati datim redom u narednim tvrdnjama. To su:
I
Prava bra~na ljubav moè postojati samo sa jednom ènom, pa stoga isto vaì i za pravo bra
~no prijateljstvo, poverenje, potenciju i sjedinja
vanje umova koje dva ~ini jednim telom.
II Nebeska sre}a, duhovno blaènsto i prirodna zadovoljstva mogu postojati samo sa jednom ènom,
a ona su obezbe|ena od samog po~etka za one
koji uìvaju pravu bra~nu ljubav.
III Samo Bog moè podariti sve ovo, a daruje samo
onima koji se pribliè Njemu samom, i istovremeno
ìve u skladu sa Njegovim zapovestima.
IV Stoga se prava bra~na ljubav sa svom njenom
sre}om moè darivati samo onima koji pripadaju
hri{}anskoj crkvi.
V
To je razlog zbog kojeg se hri{}aninu ne dopu{ta da oèni vi{e od jedne ène.
VI Hri{}anin koji oèni vi{e od jedne ène ~ini ne
samo prirodnu ve} i duhovnu preljubu.
VII Izraeli}anima je bilo dozvoljeno da oène vi{e od
jedne ène jer me|u njima nije postojala hri{}anska crkva, pa im nije mogla biti ni darivana
prava bra~na ljubav.
VIII Dana{njim muhamedancima je dozvoljeno da oène
vi{e od jedne ène, jer oni ne priznaju Gospoda
Isusa Hrista za jedno sa Bogom Ocem odnosno
396
Bra~na ljubav
za Boga Neba i Zemlje. Oni stoga ne mogu primati
pravu bra~nu ljubav.
IX Muhamedansko Nebo leì izvan hri{}anskog Neba
i podeljeno je na vi{e i niè. Niko se ne uzdiè na
njihovo vi{e Nebo sem onih koji se odreknu ljubavnica, pa ìve sa jednom ènom i priznaju na{eg
Boga kao jednakog Bogu Ocu, kome je data vlast
nad Nebom i Zemljom.
X
Vi{eènstvo predstavlja razvrat.
XI êdnost, ~istota i svetost u braku nedostupni su
vi{eèncima.
XII Vi{eènci ne mogu postati duhovni, sve dok su
vi{eènci..
XIII Vi{eènstvo nije greh za one ~ija religija to
dozvoljava.
XIV Vi{eènstvo nije greh za one koji o Bogu ne znaju ni{ta.
XV Od njih, spaseni su oni koji, uprkos svom vi{eènstvu, priznaju Boga i ìve iz religijskih razloga
u skladu sa gra|anskim zakonima pravde.
XVI Ali niko ko pripada ovim grupama ne moè se
pridruìti an|elima na hri{}anskim Nebesima.
333. (I) Prava bra~na ljubav moè postojati samo sa
jednom ènom, pa stoga isto vaì i za pravo bra~no prijateljstvo, poverenje, potenciju i sjedinjavanje umova koje
dvoje ~ini jednim telom.
Ranije sam vi{e puta ukazao na to da je prava bra~na ljubav danas toliko retka da se generalno ne zna ni da
postoji. Me|utim, ja sam dokazao da postoji u poglavlju
posve}enom ovoj temi (IV), a onda mestimi~no i na drugim mestima. U svakom slu~aju, ima li iko da ne zna da
takva ljubav postoji, i da daleko prevazilazi sve druge ljubavi po svojim odlikama i prijatnosti, te su sve one u
pre|enju sa njom trivijalne?
397
Emanuel Svedenborg
Iskustvo nam pokazuje da je ona ve}a od samoljublja, ljubavi prema svetu, pa ~ak i od ljubavi prema sopstvenom ìvotu. Zar nije bivalo i zar jo{ uvek nema ljudi
koji bi pred ènom za kojom ~eznu i koju èle za nevestu pali na kolena, po{tovali je kao boginju i pokorili se
njenim odlukama kao najponiznije sluge? Ovo nam pokazuje da je ova ljubav ve}a od samoljublja. Zar nije
bivalo i zar jo{ uvek nema mu{karaca koji bi zbog ène za
kojom ~eznu i koju èle za nevestu prezreli bogatstvo,
pa ~ak i celu svoju riznicu, potro{iv{i ga rasipno? To
pokazuje da je ova ljubav ve}a od ljubavi prema svetu.
Zar nije bivalo i zar jo{ uvek nema ljudi koji zbog ène
za kojom ~eznu i koju èle za nevestu smatraju svoj ìvot jeftinim i ~eznu za smr}u ako ona ne obe}a da }e ispuniti njihovu èlju? U prilog ovome svedo~i ~injenica da
su mnogi suparnici ginuli u dvobojima. To pokazuje da je
ova ljubav ve}a od ljubavi prema sopstvenom ìvotu. Zar
nije bivalo i zar jo{ uvek nema mu{karaca koji su zbog
ène za kojom ~eznu i koju èle za nevestu ludeli po{to
bi bili odbijeni?
Na osnovu na~ina na koji ova ljubav zapo~inje u
mnogim slu~ajevima niko ne bi mogao racionalno zaklju~iti da ta ljubav u su{tini nosi primat nad svakom drugom
ljubavlju i da se du{a osobe nalazi u njoj, obe}avaju}i sebi ve~no blaènstvo sa ènom za kojom ~ezne i koju traì. Da li iko moè videti, u kom god pravcu da pogleda,
ikakav drugi razlog sem da je zaloìo svoju du{u i srce
jednoj èni? Jer ako ~ovek koji voli, dok je u tom stanju,
dobije {ansu da izabere iz celog ènskog roda najplemenitiju, najbogatiju i najlep{u ènu za sebe, zar on prezrivo
ne bi odbacio tu priliku i priklonio se onoj koju je prethodno odabrao? Jer je njegovo srce naklonjeno samo njoj.
Ove napomene su date da biste mogli priznati da
bra~na ljubav takvog nenadma{nog kvaliteta postoji i da
je to slu~aj kada se od svih èna voli samo jedna èna.
Da li ijedan intelekt, dovoljno sposoban da vidi vezu me|u
398
Bra~na ljubav
ovim pitanjima, moè da ne izvede zaklju~ak da }e onaj
koji voli, ako je postojan u du{i i voli na unutarnjem nivou, dosti}i ve~no blaènstvo koje je obe}ao sebi pre sklapanja braka i pri sklapanju braka? Gore je pokazano da
ga on dostiè ako se pribliì Gospodu i pod Njegovim vo|stvom ìvi pravi religiozni ìvot. Moè li iko drugi sem
On u}i u ~ovekov ìvot odozgo, predati mu unutarnja nebeska zadovoljstva i preneti ih na slede}e faze – i jo{ mu
poveriti konstantnu muèvnost? Zaklju~ak da takva ljubav
ne postoji i ne moè postojati, jer nije usmerena prema sebi,
ili ovoj osobi ili onoj, nije zdravorazumski zaklju~ak.
334. Kako prava bra~na ljubav sjedinjuje du{e i srca
dvoje ljudi, ona se udruùje sa prijateljstvom, a preko
njega sa poverenjem, koje zajedno ~ini bra~nim. Ovi su
toliko superiorniji u odnosu na druge vrste prijateljstva i
poverenja da su u onoj meri u kojoj je ovo vode}a ljubav, i oni vode}e vrste prijateljstva i poverenja. Iz vi{e razloga, od kojih }e neki biti navedeni u drugom iskustvu na
kraju ovog poglavlja, isto vaì i za potenciju, zahvaljuju}i kojoj ova ljubav dugo traje. U poglavlju VIII (odeljci
156-183), posve}enom ovoj temi, pokazano je da prava
bra~na ljubav ~ini bra~ni par jednim telom.
335. (II) Nebeska sre}a, duhovno blaènsto i prirodna zadovoljstva mogu postojati samo sa jednom ènom,
a ona su obezbe|ena od samog po~etka za one koji uìvaju pravu bra~nu ljubav.
Mi govorimo o nebeskoj sre}i, duhovnom blaènstvu
i prirodnim zadovoljstvima, jer je ljudski um podeljen na
tri regiona, od kojih se najvi{i zove nebeskim, drugi duhovnim, a tre}i prirodnim. Kod onih koji uìvaju pravu
bra~nu ljubav ova tri regiona stoje {iroko otvorena i jedan uti~e na drugi u zavisnosti od toga koliko {iroko su
otvoreni. Kako je lepota te ljubavi najve}a u najvi{em
regionu, ona se doìvljava kao sre}a; budu}i manje lepa
399
Emanuel Svedenborg
u drugom regionu, tu se doìvljava kao blaènstvo, i kona~no u najnièm regionu kao zadovoljstvo. U iskustvima
je opisano da regioni postoje, da se shvataju i ose}aju.
Razlog zbog kojeg su sve ove vrste sre}e obezbe|ene za one koji uìvaju pravu bra~nu ljubav jeste taj {to
u Bogu postoji beskona~nost svih blaènstava. On je tako|e Boànska ljubav, a su{tina ljubavi je da èli da deli
sve dobro koje ima sa osobom koju voli. Bog je stoga
stvorio tu ljubav zajedno sa ~ove~anstvom i utisnuo u nju
sposobnost da prima i shvata te dobre stvari. Da li je iko
toliko glup i lud da nije u stanju da vidi da postoji jedna
ljubav kojoj je Bog poverio svu sre}u, sva blaènstva i
zadovoljstva koja se uop{te mogu poveriti?
336. (III) Samo Bog moè podariti sve ovo, a daruje
samo onima koji se pribliè Njemu samom, i istovremeno
ìve u skladu sa Njegovim zapovestima.
Ovo je prethodno dokazano na vi{e mesta. Treba dodati da sva ova blaènstva, sre}u i zadovoljstva moè podariti samo Bog i da se stoga nikom drugom ne treba
obra}ati. Kako moè biti neko drugi kada „Sve kroz
Njega postade, i bez Njega ni{ta ne postade {to je postalo“ (Jovan 1:3); kada „Dade mi se svaka vlast na nebu
i na zemlji“ (Mateja 28:18); kada Boga niko nije video
nikad, niti je glas Njegov ~uo, sem kroz Njega„ (Jovan
1:18; 5:37; 14:6-11)? Ovi i mnogi drugi delovi u Re~i
utvr|uju da brak ljubavi i mudrosti ili dobra i istine, isklju~ivo poreklo brakova, dolaze od Boga samog. Iz ovoga
sledi da se ova ljubav, zajedno sa svojim vrstama sre}e,
ne daruje nikom sem onome koji mu pristupi. Ona se daruje onima koji ìve u skladu sa Njegovim zapovestima, jer
se On povezuje sa njima putem ljubavi (Jovan 14:21-24).
337. (IV) Stoga se prava bra~na ljubav sa svom
njenom sre}om moè darivati samo onima koji pripadaju
hri{}anskoj crkvi.
400
Bra~na ljubav
Razlog zbog kojeg je bra~na ljubav, kao {to je opisano u poglavlju IV (odeljci 57-59) i drugima koja je su{tinski opisuju, mogu}a jedino kod onih koji pripadaju
hri{}anskoj crkvi, jeste taj {to je Gospod jedini izvor te
ljubavi, a drugde se ne zna da se Gospodu moè pristupiti kao Bogu. To je tako|e i zato {to ta ljubav zavisi od stanja crkve u pojedincu (odeljak 130), a pravo
stanje crkve moè do}i samo od Gospoda, tako da se nalazi samo u onima koji je primaju od Njega. Ove dve
stvari su one koje prve zapo~inju, uvode i uspostavljaju
ovu ljubav, kao {to je ve} dokazano sa toliko o~iglednih
i uverljivih razloga da je nepotrebno dodavati i{ta vi{e.
Razlog, me|utim, zbog kojeg je prava bra~na ljubav tako
retka u hri{}anskom svetu (odeljci 58, 59) jeste u tome
{to malo ljudi u njemu pristupa Gospodu; a tu spadaju i
oni koji, iako veruju u crkvu, ne ìve u skladu sa njenim u~enjima. Postoje i druge stvari koje su razmotrene
u Objavi Apokalipse; koje sadrè puni opis sada{njeg stanja hri{}anske crkve. Ali istina ostaje da je prava bra~na
ljubav jedino mogu}a za one koji pripadaju hri{}anskoj
crkvi. Iz tog razloga je tako|e, vi{eènstvo sasvim prognano iz nje. Ovo je tako|e od Gospodnje Boànske promisli, {to je jasno onima koji o promisli razmi{ljaju na pravi na~in.
338. (V) To je razlog zbog kojeg se hri{}aninu ne
dopu{ta da oèni vi{e od jedne ène.
Iako je ovo dokazano prethodnim tvrdnjama, treba
dodati jo{ ne{to. Pravi bra~ni princip je dublje utisnut u
umove hri{}ana nego u umove pagana koji su prigrlili vi{eènstvo. Zbog toga su umovi hri{}ana prijem~iviji za tu
ljubav od umova vi{eènaca. Jer je kod hri{}ana bra~ni
princip utisnut u unutarnjost uma, budu}i da oni priznaju
Gospoda i Njegovu Boànstvenost, a spolja im je utisnut
kodeks gra|anskog prava.
401
Emanuel Svedenborg
339. (VI) Hri{}anin koji oèni vi{e od jedne ène ~ini ne samo prirodnu ve} i duhovnu preljubu.
Ovo je u skladu sa re~ima Gospoda da hri{}anin koji oèni vi{e od jedne ène ~ini prirodni blud. On kaè
da nije dozvoljeno razvesti se od ène, jer su njih dvoje od
po~etka stvoreni da budu jedno telo; ako se neko razvede
od ène bez opravdanog razloga i oèni drugom, taj ~ini
preljubu (Mateja 19:3-11). Jo{ i ve}u ~ini ako se ne razvede od ène, ve} je zadrì a dovede jo{ jednu ènu svojoj ku}i. Dublji razlog ovog zakona o braku, koji je Bog
propisao, izvodi se iz duhovnog braka; jer sve {to je Bog
rekao samo je po sebi duhovno. To je zna~enje ovih re~i:
Re~i koje vam ja rekoh duh su i ìvot su. (Jovan 6:63)
Duhovno zna~enje ovih re~i je da brak sa vi{e èna
u hri{}anskom svetu uniàva brak Boga i Crkve, kao i
brak i dobra i istine, kao i Re~ i Crkvu zajedno sa Re~ju.
Uniàvati ih zna~i po~initi duhovnu preljubu.U Objavi
Apokalipse (134) dokazano je da oskvrnu}e dobra Crkve
i istine iz Re~i odgovara preljubi, jer predstavlja duhovnu
preljubu. Isto vaì i za krivotvorenje dobra i istine, ali je
manje ozbiljno.
Razlog zbog kojeg brakovi sa vi{e èna me|u hri{}anima uniàvaju brak Boga i Crkve jeste u tome {to postoji saobraznost izme|u Boànskog braka i braka me|u
hri{}anima (o ovome vidi odeljke 83-102). Ova saobraznost se uru{ava ako se dovede jo{ jedna èna, a kada se
sasvim uru{i, bra~ni partner vi{e nije hri{}anin. Razlog
zbog kojeg vi{ebra~ne zajednice me|u hri{}anima uniàvaju brak dobra i istine jeste taj {to se brakovi na Zemlji
izvode iz ovog duhovnog braka. Brakovi me|u hri{}anima razlikuju se od brakova me|u drugim veroispovestima po tome {to, kao {to dobro voli istinu a istina dobro
pa postaju jedno, tako i mu` i èna postaju jedno. Ako me|utim, hri{}anin dovede jo{ jednu ènu, taj duhovni brak
se raspada, i time on uniàva izvor ovog braka i ~ini duhovnu preljubu. O brakovima na Zemlji koji se izvode iz
402
Bra~na ljubav
braka dobra i istine, vidi odeljke 116-131. Razlog zbog
kojeg vi{ebra~no{}u hri{}anin uniàva Re~ i Crkvu jeste
taj {to je Re~ sama po sebi brak dobra i istine, a isto tako i Crkva, sve dok je zasnovana na Re~i (videti odeljke
128-131).
Po{to je hri{}anin, zato {to poznaje Boga, ima Re~
i po{to Bog uspostavlja crkvu u njemu preko Re~i, o~igledno je da je on spremniji od bilo kog nehri{}anina da
bude ponovo ro|en, postav{i duhovan, i da primi pravu
bra~nu ljubav, jer to ide zajedno. Kako oni hri{}ani koji
oène vi{e od jedne ène ~ine ne samo prirodnu preljubu,
ve} istovremeno i duhovnu preljubu, iz toga sledi da su
hri{}ani vi{eènici nakon smrti teè prokleti od onih koji
po~ine samo prirodnu preljubu. Kada sam upitao za njihovo stanje posle smrti, dobio sam odgovor da je za njih
Nebo potpuno zatvoreno i da se oni mogu videti u Paklu
kao da leè u vreloj vodi u kadi. Tako izgleda iz daljine,
iako, u stvari, oni stoje i {etaju okolo. To je rezultat njihovog unutarnjeg ludila. Neki od njih su prognani u mo~vare na rubovima sveta.
340. (VII) Izraeli}anima je bilo dozvoljeno da oène
vi{e od jedne ène jer me|u njima nije postojala hri{}anska crkva, pa im nije mogla biti ni darivana prava
bra~na ljubav.
Pojedini ljudi u dana{nje vreme zauzimaju dvosmislen stav o instituciji jednobra~ne zajednice, braka izme|u
jednog mu{karca i jedne ène; pa se me|usobno raspravljaju drè}i se stava da je vi{ebra~na zajednica u su{tini
dozvoljen i ostalim hri{}anima, jer su Izraeli}ani i njihovi kraljevi, uklju~uju}i Davida i Solomona, otvoreno dozvoljavali vi{ebra~nost,. Ali ti ljudi ne znaju za razliku
izme|u Izraeli}ana i hri{}ana, kao ni za razliku izme|u
spolja{njih i unutarnjih aspekata Crkve, ni kako Bog pretvara Crkvu iz spolja{nje u unutarnju. Stoga oni nemaju
nikakvo znanje o braku koji se zasniva na unutarnjem
403
Emanuel Svedenborg
rasu|ivanju. Kao op{ti princip treba prihvatiti da se ~ovek ra|a prirodan, s mogu}no{}u da postane duhovan;
sve dok ostaje prirodan, on ne moè videti {ta je duhovno, kao {to ne moè videti po no}i ili dok spava. Tada
ne moè znati ni razliku izme|u spolja{nje prirodne osobe i unutarnje duhovne osobe.
Dobro je poznato iz Re~i da me|u Izraeli}anima nije
bilo hri{}anske crkve. Jer su oni ~ekali Mesiju, kao {to jo{
uvek ~ine, da ih uzdigne iznad svih naroda i ljudi na
svetu. Da im je re~eno, ili da im se danas kaè, da Mesija vlada Nebesima, te stoga nad svim narodima, oni bi
to odbacili kao besmislicu. Zato, Hrista, to jest Mesiju,
Gospoda na{eg, kada je do{ao u svet, oni nisu samo odbili da priznaju, ve} su ga brutalno i oterali iz sveta. Ove
~injenice nam govore da ovaj narod nije imao hri{}ansku
crkvu tada, kao {to je nema ni danas. Oni koji nemaju
hri{}ansku crkvu spolja su, kao i iznutra, prirodni; njima
ne {kodi vi{ebra~nost, jer je ona urezana u prirodnog ~oveka. U braku oni ne mogu shvatiti ni{ta od ljubavi sem
onoga {to dolazi iz poùde. To je zna~enje Bo`jih re~i
koje kaù da im je zbog okorelosti njihovog srca Mojsije
dopustio da pu{taju svoje ène, ali da na po~etku nije
bilo tako (Mateja 19:8). On kaè da im je Mojsije to dopustio da bi se znalo da to nije Bog.
Da je on pou~avao unutarnjeg duhovnog ~oveka,
dobro je poznato iz Bo`jih zapovesti, kao i iz ukidanja
obreda koji su bili namenjeni samo prirodnom ~oveku. Njegove zapovesti o pranju govore da ono predstavlja pro~i{}avanje unutarnjeg ~oveka (Mateja 15:1, 17-20; 23:25, 26;
Marko 7:14-23); o preljubi, kao èlji volje (Matej 5:28); o
razvodu kao nedopustivom i o vi{eènstvu kao nesaglasnoj Bo`jem zakonu (Matej 19:3-9).
Ova i mnoga druga Bo`ja u~enja odnose se na unutarnjeg i duhovnog ~oveka, jer On sam otvara unutarnje
nivoe ljudskog uma, ~ini ih duhovnim, a onda ih upu}uje
na prirodne regione da i oni steknu duhovnu su{tinu. To
404
Bra~na ljubav
se tako|e de{ava ako se Njemu pristupi, i ìvi u skladu sa
Njegovim zapovestima. To su ukratko: vera u Njega, sklanjanje od zla jer je ono od |avola i |avolsko, i ~injenje
dobrih dela jer su ona od Boga i Bo`ja, ali tako da su u~injena od nas samih, uz istovremenu veru da je Bog taj koji ih ~ini kroz nas.
Pravi razlog zbog kojeg je jedino Bog taj koji otvara
unutarnjeg duhovnog ~oveka i to primenjuje na spolja{njeg prirodnog ~oveka jeste u tome {to svako misli i ~ini
prirodno, tako da ne moè shvatiti ni{ta duhovno i primiti to u svoje prirodno, ako Bog ne uzme na sebe ljudsko prirodno i u~ini ga tako|e Boànskim. Ova razmatranja utvr|uju istinitost tvrdnje da je Izraeli}anima bilo
dozvoljeno da oène vi{e od jedne ène, jer hri{}anska crkva nije postojala me|u njima.
341. (VIII) I Dana{njim muhamedancima je dozvoljeno da oène vi{e od jedne ène, jer oni ne priznaju Gospoda Isusa Hrista za jedno sa Bogom Ocem odnosno za
Boga Neba i Zemlje. Oni stoga ne mogu primati pravu
bra~nu ljubav.
Muhamedanci, u skladu sa religijom koju im je predao Muhamed, priznaju Isusa Hrista kao Sina Bo`jeg i
velikog proroka. Oni prihvataju da je On poslat na svet od
Boga Oca da pou~i ~ove~anstvo, ali ne i da su Bog Otac
i On jedno, i da su Njegovo Boànsko i ljudsko jedno bi}e, sjedinjeni kao du{a i telo, kao {to svi hri{}ani veruju
u verodostojnost Atanasijevog kreda. Sledbenici Muhameda dakle nisu u stanju da priznaju na{eg Gospoda za Boga
Ve~nog, ve} samo kao potpuno prirodnog ~oveka. Kako je
ovo bilo mi{ljenje Muhameda, stoga je bilo i u~enika koji
su ga sledili, a znaju}i da je Bog jedan i da je On stvorio
univerzum, oni nisu mogli da previde Gospoda u smislu
po{tovanja, jo{ i stoga jer su i Muhameda proglasili za velikog proroka. Me|utim, oni su neupu}eni u u~enje Gospoda. To je razlog zbog kojeg se unutarnji regioni njihovih
405
Emanuel Svedenborg
umova, koji su su{tinski duhovni, ne mogu otvoriti. Gospod je taj koji ih otvara (videti odeljak 340).
Pravi razlog za{to ih Bog otvara kada se prizna i kada mu se pristupi kao Bogu Neba i Zemlje, a to ~ini kod
onih koji ìve u skladu sa Njegovim zapovestima, jeste
taj {to u protivnom ne bi bilo sjedinjavanja, a bez sjedinjavanja nema primanja. Kod ~oveka Bog moè biti prisutan i ~ovek moè biti sjedinjen sa njim. Pristupanje Njemu
uzrokuje Njegovo prisustvo, a ìvot u skladu sa Njegovim
zapovestima tvori vezu sa Njim. Samo Njegovo prisustvo
ne omogu}uje primanje, ali ako je On istovremeno i prisutan i ~ovek je sjedinjen sa njim, primanje je omogu}eno.
Sada }u ispri~ati ne{to novo o ovoj temi iz Duhovnog sveta. Svako moè u}i u njega razmi{ljaju}i o njemu;
ali niko se ne sjedinjuje sa drugim sem ose}anjem ljubavi, a to se de{ava postupanjem po onome {ta on kaè
i {ta odlu~i. Ova ~injenica o Duhovnom svetu ima svoj
izvor u Bogu koji se na taj na~in pojavljuje u ~oveku i
sjedinjuje sa njim. Ovo je ovde izneto da bi se znalo za{to
je muslimanima dozvoljeno da oène vi{e od jedne ène.
To je zato {to je prava bra~na ljubav, koja postoji samo
izme|u jednog mu{karca i jedne ène, za njih nedosti`na,
jer im njihova vera ne dozvoljava da priznaju Gospoda
za jednakog Bogu Ocu, odnosno kao Boga Neba i Zemlje. Bra~na ljubav u svakom pojedincu zavisi od stanja
crkve u njemu (videti odeljak 130, i druge ta~ke).
342. (IX) Muhamedansko Nebo leì izvan hri{}anskog Neba i podeljeno je na vi{e i niè. Niko se ne uzdiè
na njihovo vi{e Nebo sem onih koji se odreknu ljubavnica
pa ìve sa jednom ènom i priznaju na{eg Boga kao jednakog Bogu Ocu, kome je data vlast nad Nebom i Zemljom.
Pre nego {to se po~nemo baviti bilo kojom od ovih
tema ponaosob, va`no je re}i nekoliko uvodnih re~i o Gospodnjoj Boànskoj promisli u pogledu uspona muhamedanske vere. înjenica da kraljevstva koja prihvataju ovu
406
Bra~na ljubav
veru prema{uju u broju ona koja prihvataju hri{}anstvo
moè delovati skandalozno onima koji razmi{ljaju o Boànskoj promisli, a istovremeno ne veruju da iko ko nije ro|en
kao hri{}anin moè biti spasen. Ali muslimanska vera nije
sablazan za one koji veruju da je sve predmet Boànske
promisli. Ti ljudi nastoje da vide u kom je smislu to tako
i nalaze odgovor. Odgovor je u tome {to muhamedanska vera priznaje na{eg Gospoda za Sina Bo`jeg, za najmudrijeg
~oveka i velikog proroka koji je do{ao na svet da pou~i ~ove~anstvo. Ali kako su oni uzeli Kuran za svoju Bibliju,
pa je Muhamed, njen autor, postao predmet njihovih razmi{ljanja te njemu odaju po{tovanje, oni obra}aju malo pa`nje na na{eg Gospoda. Da bih pojasnio da je ova religija
nastala iz Gospodnje Boànske promisli da se potisne idolatrija prisutna kod mnogih naroda, moram krenuti redom,
pa }u po~eti od porekla idolatrijske prakse.
Pre nego je nastala muhamedanska vera, oboàvanje
idola bilo je rasprostranjeno {irom sveta. Razlog je bio u
tome {to su svi hramovi koji su postojale pre dolaska
Gospoda bili simboli~ni. Evo {ta je bila izraeli}anska bogomolja: koliba, Aronova odora, `rtvovanje, svaki detalj
Hrama u Jerusalimu, kao i njeni zakoni, bili su simboli~ni.
Drevni ljudi su tako|e posedovali znanje o saobraznostima odnosno predstavljanjima. Ovo je za njih bio najvi{i
oblik znanja, a naro~ito je bio razvijen kod Egip}ana
formiraju}i osnovu njhovih hijeroglifa. Ovo znanje im je
omogu}ilo da poznaju zna~enje svake vrste ìvotinje, svake vrste drveta, zna~enje planina, brda, reka i izvora, Sunca, Meseca i zvezda. Ovo znanje bilo je sredstvo pomo}u
kojeg su u~ili o duhovnim pitanjima. Jer stvari koje su predstavljali, a koje su ona vrsta stvari koje tvore duhovnu
mudrost koju poseduju an|eli na Nebu, predstavljaju poreklo ovih predstava.
Po{to je sve njihovo oboàvanje bilo simboli~no, sa~injeno isklju~ivo od saobraznosti, oni su ga praktikovali
na planinama i brdima, kao i u parkovima i vrtovima. Iz tog
407
Emanuel Svedenborg
razloga su smatrali i izvore za svete, a u molitvi su okretali lica prema izlaze}em suncu. [tavi{e, rezbarili su figurice
konja, stoke, teladi, jagnjadi, ~ak i ptica, riba i zmija. Dràli su ih u svojim ku}ama i drugde, pore|ane redom koji
je trebalo da odgovara duhovnim predstavama bogomolje
kojoj su bili saobrazni, odnosno koju su predstavljali. Sli~ne stvari su stavljali i u hramove da prizovu u se}anje svete predstave oboàvanja koje su ozna~avali. Kasnije, kada
su znanja o saobraznostima izbrisana, njihovi potomci po~eli su da oboàvaju postoje}e rezbarije kao da su i same
svete, nesvesni da njihovi preci nisu videli svetost u njima, ve} su smatrali da jedino ozna~avaju svete predstave
u skladu sa njihovim saobraznostima. Ovo je poreklo idolatrijske prakse koja je bila ra{irena u celom svetu, Aziji
i okolnim ostrvima, kao i u Africi i Evropi.
Da bi iskorenila ovu idolatrijsku praksu, Gospodnja
Boànska promisao je shvatila da treba uspostaviti novu
religiju koja }e odgovarati karakteru isto~nja~kih naroda.
U njoj je trebalo da se na|e pone{to iz svakog od Zaveta
Re~i, i trebalo je da u~i da je Gospod do{ao u svet, da
je bio veliki prorok i najmudriji od svih i Sin Bo`ji. To
je posignuto preko Muhameda, koji je toj religiji nadenuo
svoje ime. Ovo razja{njava da je ova religija nastala od
Gospodnje Boànske promisli i, kao {to rekoh, osmi{ljena je tako da odgovara karakteru isto~nja~kih naroda a
zbog brisanja idolatrijske prakse vi{e naroda i preno{enja
znanja o Gospodu pre nego {to do|u u Duhovni svet, {to
se de{ava svima nakon smrti. Novu veru ne bi mogli prihvatiti u toliko mnogo kraljevstava, niti bi se iskorenila
idolatrija da ona nije bila u skladu sa njihovim predstavama; a da vera nije dozvolila poligamiju, isto~nja~ki narodi bi, vi{e od Evropljana, goreli poùdom prema ne~istim
preljubama pa bi propali.
343. I muhamedanci imaju Nebo, jer su svi na svetu
spaseni koji priznaju Boga i iz verskih razloga klone se
408
Bra~na ljubav
zla i grehova prema Njemu. Sami muhamedanci su mi
rekli da je njihovo Nebo podeljeno na dva, vi{e i niè.
Na nièm Nebu oni ìve sa isto toliko èna i ljubavnica
kao na svetu. Ali oni koji se odreknu svojih ljubavnica i
ìve sa jednom ènom uzdiù se na vi{e Nebo. Rekli su
mi da je za njih nemogu}e da razmi{ljaju o na{em Bogu
da je jedno sa Bogom Ocem, ali da mogu o Njemu misliti kao o jednakom i kao nekom kome je data vlast nad
Nebom i Zemljom jer je On Njegov Sin. To je dakle ono
u {ta veruju oni kojima je Gospod dozvolio da se uzdignu na vi{e Nebo.
344. Jednom mi je bilo dozvoljeno da shvatim prirodu bra~ne ljubavi me|u vi{eèncima. Razgovarao sam sa
jednim koji je igrao ulogu Muhameda. Sam Muhamed se
nikada ne pojavljuje, ali ima zamenu, pa prido{lice iz
sveta misle da su ga videle. Nakon {to je razgovarao sa
mnom neko vreme na odre|enoj udaljenosti, njegov zamenik mi posla ka{iku od slonova~e i druge darove od njega.
Istovremeno se otvori jedan prolaz da propusti toplotu bra~ne ljubavi koja je tamo prisutna. Ja je doìveh kao smrdljivu toplotu kupatila. Osetiv{i je, okrenuh se od nje, a
prolaz kroz koji je doprla se zatvori.
345. (X) Vi{eènstvo predstavlja razvrat.
To je zato {to se takva ljubav deli na ve}i broj osoba; to je seksualna ljubav, ljubav spolja{njeg ili prirodnog
~oveka, tako da nije bra~na ljubav, koja je jedina ~edna
ljubav {to postoji. Poznato je da je vi{ebra~na ljubav, ljubav koja se deli me|u ve}im brojem osoba, a podeljena
ljubav nije bra~na ljubav jer je to ljubav neodvojiva od
jedne osobe suprotnog pola. Stoga je druga vrsta ljubavi
razvratna, a vi{eènstvo je razvrat.
Vi{ebra~na ljubav je seksualna ljubav, a razlikuje se
od nje samo u tome {to je ograni~ena na onaj broj èna koje vi{eènac moè da osvoji. Njega tako|e ograni~avaju
409
Emanuel Svedenborg
izvesni zakoni doneti radi javnog dobra, a dozvoljeno mu
je da ima ljubavnice pored èna. Dakle, budu}i seksualna ljubav, to je razvratna ljubav.
Razlog za{to je vi{ebra~na ljubav ljubav spolja{njeg
ili prirodnog ~oveka jeste u tome {to je ona usa|ena u
takvog ~oveka. Sve {to prirodan ~ovek radi od sebe je zlo,
a iz toga moè biti izveden samo uzdizanjem ka unutarnjem, duhovnom ~oveku, {to jedino Bog moè u~initi. Zlo
koje se ti~e seksa svojstvenog prirodnom ~oveku je bludni~enje. Ali kako je ono destruktivno za dru{tvo, zamenjeno je kopijom koja se zove vi{ebra~nost. Svako zlo
koje osoba ro|enjem nasledi od svojih roditelja zasa|eno
je u prirodnom ~oveku; ali ne poga|a duhovnog ~oveka jer
se on ra|a od Boga. Ovde navedeni razlozi, kao i mnogi
drugi, jasno pokazuju da je vi{ebra~nost razvrat.
346. (XI) êdnost, ~istota i svetost u braku nedostupni su vi{eèncima.
Ovo proizilazi iz gore navedenog dokaza i dokaza navedenih u poglavlju o ~ednosti i bludu (VII). êdnost, ~istota
i svetost mogu se pripisati jedino jednobra~nim zajednicama,
to jest brakovima izme|u jednog mu{karca i jedne ène
(odeljak 141). Prava bra~na ljubav je vrhunac ~ednosti, a
kao rezultat toga, sva zadovoljstva te ljubavi su ~edna, dole
do najnièg nivoa (odeljci 143, 144). U poglavlju o pravoj
bra~noj ljubavi (IV) kaè se da je prava bra~na ljubav,
ljubav izme|u jednog mu{karca i jedne ène, po svom izvoru i saobraznosti nebeskija, duhovnija, svetija i ~istija od
svake druge ljubavi (odeljak 64). Kako ~ednost, ~istota i svetost postoje samo u pravoj bra~noj ljubavi, iz toga sledi da
njih nema ili da nisu mogu}e u vi{ebra~noj ljubavi.
347. (XII) Vi{eènci ne mogu postati duhovni, sve
dok su vi{eènci.
Postati duhovan zna~i uzdi}i se od prirodnog, to jest
sa svetlosti i toplote sveta na svetlost i toplotu Neba. Niko
410
Bra~na ljubav
ko nije bio uzdignut ne zna za ovaj proces. Pa ipak i prirodan ~ovek koji nije uzdignut ima ose}aj da jeste. Razlog je {to on moè, jednako kao duhovan ~ovek, uzdi}i
svoj intelekt na svetlost Neba, misliti i govoriti na duhovan na~in, kao da jeste duhovan. Ali ako istovremeno njegova volja ne dostigne istu visinu, on ne biva uzdignut;
jer se ne moè zaustaviti na toj visini, ve} se nakon kra}eg vremena spu{ta dole do svoje volje i tu zauzima ~vrst
poloàj. Kada kaèm volja, mislim pri tome na ljubav,
zato {to je volja prijemnik ljubavi; jer ono {to ~ovek voli,
to i èli. Ovih nekoliko napomena utvr|uje da sve dok
vi{eènac ostaje vi{eènac, ili {to je isto – sve dok prirodan ~ovek ostaje prirodan, on ne moè postati duhovan.
348. (XIII) Vi{eènstvo nije greh za one ~ija religija to dozvoljava.
Svako delo koje je usmereno protiv religijskih uverenja smatra se grehom, jer je usmereno protiv Boga. S druge
strane, svako delo koje se slaè sa religijskim uverenjima ne smatra se grehom jer ima Bo`je odobrenje. Kako
je vi{eènstvo bila deo religijskih uverenja dece Izrailja,
a to isto vaì i za muhamedance danas, to se nije mogla,
niti se danas moè, ra~unati za greh. [tavi{e, oni ostaju
prirodni da bi spre~ili greh, te ne postaju duhovni.
Prirodan ~ovek ne moè videti da ima i{ta gre{no u
pitanjima koja imaju odobrenje prihva}ene religije; to
moè videti samo duhovan ~ovek. To je razlog {to, iako
im Koran govori da priznaju na{eg Gospoda za Sina Bo`jeg, oni ipak ne pristupaju Njemu ve} Muhamedu. Zato
oni ostaju prirodni tako dugo, te ne znaju da vi{eènstvo
sadrì ikakvo zlo, kao ni razvrat. Gospod tako|e kaè:
Kada biste bili slepi ne biste imali greha, a sad govorite da vidite, tako da va{ greh ostaje. (Jovan 9:41)
Kako se na osnovu vi{eènstva ne mogu ubediti da gre{e, oni imaju svoja nebesa nakon smrti (odeljak 342) i na
njima uìvaju radosti koje im njihov na~in ìvota omogu}uje.
411
Emanuel Svedenborg
349. (XIV) Vi{eènstvo nije greh za one koji o Bogu
ne znaju ni{ta.
Razlog je {to je Bog jedini izvor prave bra~ne ljubavi, a On je ne moè dati nego onima koji ga znaju, priznaju, veruju u Njega i ìve kako je On naloìo. Oni kojima
se ne moè dati ta ljubav ne znaju da seksualna i bra~na
ljubav nisu isto, kao ni vi{ebra~nost. Pored toga, vi{eènci, ne znaju}i ni{ta o Gospodu, ostaju prirodni; jer je Gospod jedini koji ljude ~ini duhovnim, a ne ra~una se u greh
prirodnom ~oveku da radi ono {to zakoni njegove religije i dru{tva dozvoljavaju. On radi kako mu razum diktira,
a razum prirodnog ~oveka je u dubokom mraku u pogledu bra~ne ljubavi, koja je iznad svih duhovnih ljubavi. Ipak
iskustvo u~i njihov razum da je u interesu javnog i privatnog mira da se promiskuitetna strast generalno ograni~i
i ostavi se za sopstveno doma}instvo. Otuda vi{ebra~nost.
350. Op{te je poznato da je ljudsko bi}e pri ro|enju
na nièm nivou od ìvotinje. @ivotinje se ra|aju znaju}i
{ta odgovara ljubavi njihovih ìvota. îm iza|u iz materice ili se izlegu iz jajeta, one mogu da vide, ~uju, hodaju,
prepoznaju svoju hranu, svoju majku, prijatelje i neprijatelje; a nedugo zatim postaju svesne pola, znaju kako da
vode ljubav i kako da podiù svoje potomstvo. ôvek je
jedini koji po ro|enju nema to znanje, budu}i da nema nikakvo uro|eno znanje. On samo poseduje sposobnost i sklonost da prima stvari vezane za znanje i ljubav. Ako ih
ne dobije od drugih ljudi, on ostaje na nièm nivou od ìvotinje. Iskustva koja su navedena u odeljcima 132-136
dokaz su da se ~ovek ra|a neuk, i to stoga da bi se spre~io da i{ta pripi{e sebi, ve} drugima, i kona~no svu mudrost i ljubav prema mudrosti pripi{e samom Bogu i tako
postane Njegovo obli~je.
Iz ovoga sledi da osobu koju drugi ne nau~e da je
Gospod dolazio u svet, i da je Bog, ve} je sama upila
neka znanja o veri i zakone svoje zemlje, ne treba kriviti
412
Bra~na ljubav
ako misli o bra~noj ljubavi kao o seksualnoj ljubavi i veruje da je vi{ebra~na ljubav jedina bra~na ljubav koja postoji. U njihovom neznanju, Gospod vodi one me|u njima
koji se radi vere odreknu zala kao grehova i Boànskim
okriljem ih {titi od pripisivanja krivice, s ciljem da budu
spaseni. Jer je svaka osoba ro|enjem predodre|ena za
Nebo, a ne za Pakao. Svakoga ko je do{ao na Nebo doveo je Gospod, svako ko ode u Pakao oti{ao je sam.
351. (XV) Od njih, spaseni su oni koji, uprkos svom
vi{eènstvu, priznaju Boga i ìve iz religijskih razloga u
skladu sa gra|anskim zakonima pravde.
Svi {irom sveta su spaseni koji priznaju Gospoda i ìve iz verskih motiva u skladu sa gra|anskim zakonima. Pod
gra|anskim zakonima mislimo na onu vrstu propisa koji
su sadràni u Deset zapovesti, zabranu ubistva, preljube,
kra|e i la`nog svedo~enja. Ovi propisi su sastavni deo gra|anskih zakona u svim kraljevstvima na zemlji, jer bez
njih nijedno kraljevstvo ne bi ostalo ~itavo.
Me|utim, neki ljudi ìve po ovim zakonima iz straha od kazni, neki zbog gra|anske poslu{nosti, a neki iz
verskih razloga. Spaseni su oni koji to ~ine iz verskih pobuda. Razlog je taj {to je Bog u njima, a osoba koja ima Boga
u sebi je spasena. Moè li iko da ne vidi kako su deca Izrailja na izlasku iz Egipta imala me|u svojim zakonima i
zabranu ubistva, preljube, kra|e i la`nog svedo~enja jer se
njihova zajednica ili dru{tvo ne bi odràli bez njih? Ipak
je te iste zakone objavio Gospod Bog na gori Sinaj. Ali razlog {to su bili objavljeni je u tome {to su ti isti zakoni imali da postanu i zakoni vere, tako da ~ovek treba da ih po{tuje ne samo za dobrobit dru{tva ve} i zbog Boga samog;
a kada to ~ini iz religijskih razloga, zbog Boga, biva spasen.
Iz ovoga se moè zaklju~iti da i pagani koji priznaju Boga i ìve u skladu sa gra|anskim zakonom bivaju
spaseni. Jer se oni ne mogu okriviti {to ne znaju ni{ta o
Gospodu, te stoga ni o ~ednosti braka sa jednom ènom.
413
Emanuel Svedenborg
Jer je suprotno Boànskoj pravdi da treba osuditi one koji priznaju Boga, i ìve iz verskih pobuda u skladu sa zakonima pravde koji propisuju izbegavanje zla, jer su to dela
protiv Boga, i jo{ ~ine dobra dela koja su mila Bogu.
352. (XVI) Ali niko ko pripada ovim grupama ne
moè se pridruìti an|elima na hri{}anskim Nebesima.
Razlog je {to na hri{}anskim Nebesima postoje nebeska svetlost, koja je Boànska istina, i nebeska toplota,
koja je Boànska ljubav. Njih dve otkrivaju prirodu istina i vrste dobra i prirodu zla i laì. Zato su sve veze izme|u hri{}anskih i muhamedanskih Nebesa zatvorene. Isto
je i sa Nebesima pagana. Da postoji ikakva veza, mogli
bi biti spaseni samo oni koji uìvaju nebesku svetlost kombinovanu sa nebeskom toplotom koja dolazi od Boga.
Zapravo ni oni ne bi mogli biti spaseni da postoji veza me|u Nebesima. Jer bi to uzdrmalo temelje svih Nebesa,
tako da an|eli ne bi mogli vi{e da ìve u njima. Jer bi
blud i razvrat muhamedanaca prodro na hri{}ansko Nebo
{to ne bi moglo da se podnese, a ~istota hri{}ana bi prodrla na muhamedansko Nebo, {to tamo ne bi moglo da se
podnese. Stupiv{i u vezu sa ovim, hri{}anski an|eli postali bi prirodni, te stoga preljubnici; ili ako bi ostali duhovni, neprestano bi ose}ali razvrat oko sebe, koji bi uni{tio
sve blaènstvo njihovog ìvota. Na muhamedanskom Nebu, duhovne ideje hri{}anskog Neba bi neprestano kruìle
oko njih i mu~ile ih, oduzimaju}i im sva njihova ìvotna zadovoljstva, s tim {to bi im jo{ i ubacile ideju da je
vi{ebra~nost greh, pa bi bili neprestano prekorevani.
To je razlog {to su ova nebesa potpuno izolovana,
tako da veza me|u njima nije mogu}a, sem putem svetlosti i toplote koje se u njih ulivaju od Boga iz sunca, u
~ijem je sredi{tu On. Ovo zra~enje prosvetljuje i daje ìvot svakom pojedincu u skladu sa njegovom sposobno{}u
da ga prima, a to zavisi od njegove vere. Ovakva vrsta
veze je mogu}a, ali ne izme|u dva Neba.
414
Bra~na ljubav
*****
353. Ovde }u izneti dva iskustva, od kojih je ovo
prvo.
Jednom sam se na{ao u dru{tvu an|ela, slu{aju}i njihov
razgovor. Teme o kojima su govorili behu inteligencija i
mudrost. Oni reko{e da ~ovek ne moè nego da misli da
su one prisutne u njemu, tako da sve na {ta pomisli svojim
umom ili nameri svojom voljom dolazi iz njega. Me|utim,
ni deli} ovoga ne dolazi od ~oveka samog, sem sposobnosti da prima od Boga intelektualne i voljne stvari. Kako
je svako od ro|enja sklon da voli sebe, da bi se spre~ilo
da ~ovek sebe uni{ti samoljubljem i ponosom zbog sopstvene inteligencije, od stvaranja je obezbe|eno da se
ljubav mu{karca prenese na njegovu ènu. Njoj je od ro|enja usa|eno da voli inteligenciju i mudrost svog muà,
te tako da voli njega. @ena stoga neprestano privla~i k sebi ponos svog muà na sopstvenu inteligenciju; gase}i je
u njemu, a oìvljavaju}i u sebi, ona je pretvara u bra~nu
ljubav pune}i je zadovoljstvima do samog vrha. To je obezbedio Bog kako bi spre~io da ponos zbog sopstvene inteligencije ~oveka u~ini toliko budalastim da poveruje kako
ta inteligencija i mudrost dolaze od njega, a ne od Boga,
i tako poèli da jede sa drveta znanja dobra i zla, te poveruje da je poput Boga i da je Bog sam; kao {to je zmija,
koja je predstavljala ljubav prema sopstvenoj inteligenciji, ubedljivo rekla. Po{to je jeo s tog drveta, ~ovek je izba~en iz vrta, a heruvim je postavljen da ~uva put do drveta
ìvota. Vrt je duhovna inteligencija; jesti s drveta ìvota
u duhovnom smislu zna~i ste}i inteligenciju i mudrost od
Boga; a jesti s drveta od znanja dobra i zla u tom smislu zna~i ste}i inteligenciju i mudrost od sebe.
354. Kada su an|eli zavr{ili pri~u i oti{li, do|o{e dva
sve{tenika u pratnji ~oveka koji je na svetu bio ambasador
415
Emanuel Svedenborg
kraljevine. Ja im ponovih {ta sam ~uo od an|ela. ûv{i
to, oni po~e{e da se raspravljaju o inteligenciji i mudrosti, te o razboritosti, i da li one dolaze od Boga ili od
~oveka.To je bila ù~na rasprava. Sva trojica su od srca
verovali da one dolaze od ~oveka, jer se nalaze u ~oveku;
rekav{i da nam to potvr|uju i na{a percepcija i ose}anja.
Ali sve{tenici, budu}i pod uticajem religioznog àra, osta{e pri tome da ni{ta od inteligencije i mudrosti, te stoga
ni od razboritosti, ne dolazi od ~oveka. Ali kada im ambasador uzvrati da u tom slu~aju od ~oveka ne dolazi ni
razmi{ljanje, oni reko{e da je i to ta~no.
Ali kako je na Nebu shva}eno da sva trojica dele isto
verovanje, kraljevskom ambasadoru bi re~eno: „Obuci sve{teni~ku odoru i ubedi sebe da si sve{tenik, pa tada govori.“ On u~ini tako i poverova. Tada po~e da govori glasno,
rekav{i da ni inteligencija ni mudrost, odnosno razboritost,
ne mogu biti date sem od Boga i on upotrebi svoju uobi~ajenu elokvenciju da to dokaè racionalnim argumentima. Specijalno je obele`je Duhovnog sveta da duh misli
da je ono na {ta ukazuje njegova ode}a. Razlog je {to je
intelekt taj koji obla~i svaku osobu u njemu.
Tada sve{tenicima beja{e re~eno sa Neba: „Skinite
va{u ode}u, obucite ode}u ministra dràve i ubedite sebe
da ste to vi.“ Oni u~ini{e tako i odmah po~e{e da razmi{ljaju iz svoje unutarnje prirode i koriste}i argumente koje
su iznutra odobrili, progovori{e u korist sopstvene inteligencije. U taj mah se u blizini staze pojavi drvo i za~u{e se
re~i: „Ovo je drvo od znanja dobra i zla; pazite se da ne
jedete s njega.“ Ali ova trojica, glupa od sopstvene inteligencije, zapali{e se èljom da jedu sa njega, pa reko{e
jedan drugome: „Za{to ne bismo? To je dobro vo}e, zar
ne?“ I oni mu pri|o{e i jedo{e. Tog trenutka ova trojica
postado{e najbolji prijatelji, jer su delili ista uverenja; i
oni zajedno zakora~i{e na stazu sopstvene inteligencije,
koja vo|a{e put Pakla. Me|utim, video sam ih kako se
vra}aju otamo, jer jo{ nisu bili spremni za njega.
416
Bra~na ljubav
355. Drugo iskustvo
Jednom, gledaju}i u svet duhova, videh na livadi neke ljude obu~ene u ode}u poput one koju su nosili ljudi
u svetu. Na osnovu toga zaklju~ih da su oni tek prispeli
iz sveta. Ja im pri|oh i stadoh pored njih, kako bih mogao da slu{am njihov razgovor.
Razgovarali su o Nebu, a jedan od njih, koji je znao
pone{to o Nebu, re~e da ono sadrì takve predivne stvari
da onaj koji ih nije video ne bi mogao verovati da postoje. On re~e da u njemu postoje vrtovi poput rajskih,
veli~anstvene palate izgra|ene u divnom stilu vrhunske
umetnosti, koje sijaju poput zlata, poduprte stubovima od
srebra ukra{enim nebeskim dragim kamenjem. [tavi{e, tu
su i ku}e od jaspisa i safira sa ogromnim tremovima sa
prednje strane, kroz koje ulaze an|eli. Unutar ku}a postoje ukrasi koje nijedna umetnost i nikakve re~i ne mogu opisati.
„[to se ti~e samih an|ela“, re~e on, „ima ih oba pola, mladi}a i muèva, devojaka i èna. Devojke su toliko
lepe da se ne mogu uporediti ni sa ~im na Zemlji. Ali
ène su jo{ i lep{e, izgledaju kao pravi modeli nebeske
ljubavi. Njihovi muèvi izgledaju kao modeli nebeske
mudrosti, a svi se nalaze u cvetu mladosti. [to je najzanimljivije, niko od njih ne zna za postojanje ijedne druge
vrste seksualne ljubavi sem bra~ne ljubavi. Ono {to }e
vas iznenaditi jeste to i da muèvi imaju trajnu sposobnost da uìvaju njena zadovoljstva.“
Kada novoprido{li duhovi ~u{e da tamo nema druge
vrste seksualne ljubavi do bra~ne ljubavi i da oni imaju
trajnu sposobnost da uìvaju njena zadovoljstva, oni se
nasmeja{e i reko{e: „To {to kaè{ je neverovatno. Takva
sposobnost nije mogu}a, ti pri~a{ bajke.“
Ali u tom trenutku se me|u njima pojavi jedan an|eo
sa Neba koji re~e: „Molim vas, saslu{ajte me. Ja sam an|eo
sa Neba i u ovom trenutku ìvim sa svojom ènom ve}
hiljadu godina i sve to vreme sam u cvetu mladosti, ovakav
417
Emanuel Svedenborg
kakvog me vidite sada. To je rezultat bra~ne ljubavi koju
delim sa svojom ènom. Uveravam vas da sam imao i
da jo{ uvek imam trajnu sposobnost. Po{to vidim da vi
to smatrate nemogu}im, govori}u o ovoj temi racionalno, prema svetlosti va{eg intelekta. Vi ne znate ni{ta o
iskonskom stanju ljudskih bi}a koje zovete stanjem integriteta. Kod ljudi u tom stanju svi unutarnji regioni uma
otvoreni su direktno ka Bogu, i stoga su oni u braku ljubavi i mudrosti ili dobra i istine. Kako dobro ljubavi i
istina mudrosti trajno vole jedno drugo, oni neprestano
teè ka sjedinjenju. Kada su unutarnji regioni uma otvoreni, ova duhovna bra~na ljubav dobija stalni podsticaj
da slobodno te~e nadole i prozvodi tu sposobnost.
Du{a osobe, budu}i u braku dobra i istine, nije podlo`na samo tom stalnom podsticaju ka sjedinjavanju, ve}
i ka dono{enju plodova i reprodukovanju sebe. A kada
se unutarnji regioni ~oveka posredstvom tog braka drè
otvorenim pravo do du{e, a njihov stalni cilj je realizacija na najnièm nivou, to trajni podsticaj ka dono{enju
plodova i reprodukovanju sebe, to jest du{e, postaje telesan. Kako je najniì nivo na koji du{a deluje u telu u
slu~aju bra~nog para najniì izraz tamo{nje ljubavi i kako
on zavisi od stanja du{e, o~igledno je iz kojeg izvora ga
neprestano dobija.
Razlog zbog kojeg je plodnost ve~na jeste taj {to od
Boga zra~i univerzalna sfera, proizvode}i i {ire}i nebeske
efekte ljubavi i duhovne efekte mudrosti, te stoga i prirodno stvaranje dece, ispunjavaju}i celo Nebo i celi svet.
Ova nebeska sfera ispunjava du{e svih ljudskih bi}a i silazi kroz njihove umove u njihova tela dole do najnièg
nivoa i daruje im reproduktivnu mo}. Ali ovo je mogu}e
jedino kod onih koji imaju otvoren prolaz od du{e kroz
vi{e i niè regione uma do najniìh nivoa tela; to se de{ava onima koji dozvole sebi da ih Bog vrati u iskonsko
stanje stvaranja. Mogu vam re}i da mi za ovih hiljadu
godina dosad nikada nije nedostajala sposobnost ili snaga
418
Bra~na ljubav
ili muèvnost. Nikada nisam osetio nikakvo smanjenje svojih mo}i, jer se one neprestano obnavljaju neprekidnim
uticajem univerzalne sfere koju sam upravo pomenuo, i
koja ~ini tu sklonost radosnom, bez tuge koju ose}aju oni
koji pate od gubitka ovih mo}i.
[tavi{e, prava bra~na ljubav je upravo kao toplota
prole}a pod ~ijim uticajem sve klija i cveta. To je jedina toplota na na{em nebu. Na njemu je bra~nim parovima prole}e neprestano prisutno, a ono je izvor njihove
krepkosti. Ali mi na Nebu imamo druga~ije vrste plodnosti od ljudi na Zemlji. Kod nas ona zna~i proizvodnju
duhovnih plodova, ljubavi i mudrosti ili dobra i istine.
@ena prima u sebe ljubav prema svom muù koja dolazi
iz njegove mudrosti, a mu` prima u sebe mudrost koja
dolazi iz ljubavi njegove ène prema njemu. Zapravo, èna je oblikovana da postane ljubav prema mudrosti svoga
muà, ne{to {to se de{ava primanjem {irenja njegove
du{e sa zadovoljstvom koje nastaje iz èlje da bude ljubav prema mudrosti svoga muà. Tako se ona pretvara iz
devojke u ènu. Kao rezultat toga, ljubav zajedno sa intimnim prijateljstvom neprestano raste u èni, a mudrost zajedno sa svojom sre}om u muù; i to se nastavlja zauvek.
To je stanje an|ela na Nebu.“
Rekav{i to, an|eo pogleda ka ovima koji su nedavno do{li iz sveta. „Vi znate“, re~e im, „da ste, kada ste bili
pri snazi ljubavi, voleli svoje ène, a da ste se nakon zadovoljenja okrenuli od njih. Ali vi ne znate da nije snaga
ta koja ~ini da mi na Nebu volimo svoje ène, ve} je ljubav ta koja nam daje snagu, a kako mi neprestano volimo svoje ène i snaga je na{a ve~na. Sigurno je da onaj
koji uvek voli svoju ènu, voli je svim svojim umom i
svim svojim telom. Jer ljubav okre}e sav um u celo telo
~oveka u pravcu onoga {to se voli; a kako se to de{ava i
sa druge strane, ona ih sjedinjuje tako da postaju jedno.“
„Ne}u vam pri~ati“, nastavi on, „o bra~noj ljubavi
koja je od stvaranja uro|ena mu{karcu i èni i njenoj
419
Emanuel Svedenborg
sklonosti ka zakonitom sjedinjavanju; niti o sposobnosti
mu{karca da stvara potomstvo, koja je istovetna sa sposobno{}u za umnoàvanje mudrosti usled ljubavi prema
istini; niti o ~injenici da {to ~ovek vi{e voli mudrost iz
ljubavi prema njoj, odnosno istinu zbog dobra, to vi{e
ima prave bra~ne ljubavi i potencije koja je prati.“
356. Rekav{i ovo, an|eo u}uta, a prido{lice shvati{e
iz su{tine njegovog govora da je ve~na sposobnost za zadovoljstva mogu}a. Kako na osnovu toga njihova spremnost postade vesela, oni reko{e: „O, kako je sre}no stanje
an|ela! Mi smo shvatili da vi na Nebu ostajete zauvek
u mladosti tako da imate potenciju tog ìvotnog doba.
Ali kaìte nam kako mi moèmo da steknemo tu potenciju.“ „Klonite se preljubni{tva kao |avola“, odgovori im
an|eo, „i pri|ite Bogu, pa }ete je imati.“
„Kloni}emo ga se kao {to kaè{“, odgovori{e oni, „i
pristupi}emo Bogu.“ Ali an|eo re~e: „Ne moète se kloniti dela preljubni{tva kao paklenih zala, dok ne odagnate i sva ostala zla, jer ih preljubni{tvo objedinjuje. A dok
ih se ne oslobodite, ne moète pri}i Bogu. Bog ne prihvata takve ljude.“ Nakon toga, an|eo ode, pa novi duhovi odo{e snu`deni.
420
XVI
LJUBOMORA
357. Ovo poglavlje se bavi ljubomorom, jer se ona
tako|e odnosi na bra~nu ljubav. Me|utim, postoji opravdana i neopravdana ljubomora; opravdana je kod parova
koji vole jedno drugo. Oni poseduju opravdanu i razboritu revnost da sa~uvaju svoju bra~nu ljubav od svakog
poku{aja ugroàvanja i ose}aju opravdan bol ako im se
ona naru{i. Ali neopravdana ljubomora je prisutna u onih
koji su po prirodi sumnji~avi i bolesni u umu zbog svoje
viskozne i ù~ne krvi. Pored toga, neki ljudi svaku ljubomoru smatraju manom. To su u osnovi bludnici koji upu}uju grdnje ~ak i na opravdanu ljubomoru. Re~ ljubomora
poti~e od re~i vatrenost, pa postoji model ili slika opravdane i neopravdane vatrenosti. Ove razlike bi}e otkrivene
na narednim stranicama, slede}im redom:
I
Vatrenost je sama po sebi kao vatra ljubavi kada se zapali.
II Sjaj ili plamen te ljubavi, koji je vatrenost, duhovni je sjaj ili plamen, koji nastaje kada je ljubav napadnuta i napastvovana.
III Vatrenost ~oveka zavisi od prirode njegove ljubavi, tako da je razli~ita u zavisnosti od toga da
li je njegova ljubav dobra ili zla.
IV Vatrenost dobre i zle ljubavi spolja je sli~na, ali
je iznutra potpuno razli~ita.
421
Emanuel Svedenborg
V
Vatrenost dobre ljubavi skriva u sebi ljubav i
prijateljstvo, ali vatrenost zle ljubavi skriva u
sebi mr`nju i osvetu.
VI Vatrenost bra~ne ljubavi naziva se ljubomorom.
VII Ljubomora je kao goru}a vatra usmerena protiv
onih koji napadaju ljubav bra~nog partnera, i
kao uàsan strah od gubitka te ljubavi.
VIII Jednoènci imaju duhovnu ljubomoru, a vi{eènci prirodnu ljubomoru.
IX Ljubomora kod bra~nih parova koji se ne`no vole predstavlja opravdan bol koji nastaje iz realnog razloga, bojazan da bi se njihova bra~na
ljubav mogla pocepati i tako uni{titi.
X
Ljubomora kod bra~nih parova koji se ne vole
posledica je ve}eg broja razloga; u nekim slu~ajevima moè biti posledica raznih vrsta du{evnih
bolesti.
XI U nekim slu~ajevima ljubomora uop{te ne postoji, ponovo iz vi{e razloga.
XII Postoji tako|e i ljubomora ljubavnica, ali je ona
po prirodi razli~ita od ljubomore èna.
XIII Ljubomora postoji ~ak i me|u zverima i me|u
pticama.
XIV Ljubomora mu{karaca i muèva razli~ita je od
ljubomore devojaka i èna.
358. (I) Vatrenost je sama po sebi kao vatra ljubavi
kada se zapali.
Nemogu}e je znati {ta je ljubomora, ako se ne zna {ta
je vatrenost, jer je ljubomora vatrenost bra~ne ljubavi. Razlog
za{to je vatrenost poput goru}e vatre ljubavi jeste u tome
{to vatrenost pripada ljubavi, a ljubav je duhovna toplota pa
je u su{tini poput vatre. [to se ti~e ove prve ta~ke, dobro je
poznato da vatrenost pripada ljubavi; biti vatren i delovati
plamenom zna~i isto {to i snagom ljubavi. Ali kako prilikom
422
Bra~na ljubav
nastanka ona ne li~i na ljubav, ve} na li~nog ili javnog neprijatelja, koji napada i bori se protiv svakog ko preti da
ugrozi tu ljubav, moè se nazvati i braniocem ili spasiocem
ljubavi. Jer je u prirodi svake ljubavi da preraste u ogor~enje i zlovolju, ako ne u bes, kada je li{ena svojih zadovoljstava. Ukoliko se ljubav, naro~ito ona dominantna, dodirne,
ose}a se du{evna uznemirenost; a ako joj taj dodir na{kodi, ona
postaje ogor~enje. Ove ~injenice nam omogu}uju da vidimo
da vatrenost nije najvi{i stepen ljubavi ve} ljubav u plamenu.
Ljubav prema jednom partneru i odgovaraju}a ljubav prema drugom su kao dva saveznika. Ali kada ljubav
prema jednom ustane protiv ljubavi prema drugom, one
postaju neprijatelji. Razlog je u tome {to je ljubav su{tina
~ovekovog ìvota, tako da svako ko napada njegovu ljubav napada i sam njegov ìvot. Tada se javlja ogor~enje
prema napada~u, kao {to se javlja u svakome ~iji je ìvot
ugroèn. Svaka ljubav ~ak i ona najmirnija, sposobna je
za takvo ogor~enje, kao {to se moè videti kod koko{aka,
gusaka i ptica svih vrsta. One se usprotivljuju i napadaju bez straha svakoga ko zapreti da ugrozi njihove mlade
ili ukrade njihovu hranu. Dobro je poznato da pojedine
ìvotinje pokazuju ljutnju, a divlje zveri bes kada se napadne njihov okot ili se ukrade njihov plen.
Razlog zbog kojeg se ljubav opisuje kao goru}a vatra jeste u tome {to ljubav nije ni{ta drugo do goru}a
toplota koja nastaje iz vatre an|eoskog sunca koje je nepatvorena ljubav. Ljubav je toplota poput toplote vatre,
{to se vidi na osnovu toplote ìvih tela koja ne dolazi iz
nekog drugog izvora do njihove ljubavi; kao i na osnovu
~injenice da se ljudi zagrevaju i plamte u skladu sa dubinom njihove ljubavi. Na osnovu ovih napomena vidi se
da je vatrenost poput goru}e vatre ljubavi.
359. (II) Sjaj ili plamen te ljubavi, koji je vatrenost,
duhovni je sjaj ili plamen, koji nastaje kada je ljubav napadnuta i napastvovana.
423
Emanuel Svedenborg
Na osnovu ovoga {to je gore navedeno vidi se da je
vatrenost duhovni sjaj ili plamen. Kako je ljubav u Duhovnom svetu toplota koja dolazi od tamo{njeg sunca i
ljubav u njemu iz daljine li~i na plamen, kao i nebeska
ljubav me|u an|elima na Nebu i kao paklena ljubav me|u duhovima u Paklu. Ali treba znati da ovaj plamen ne
gori poput plamena u Prirodnom svetu.
Razlog za{to vatrenost nastaje kada je ljubav napadnuta jeste u tome {to je ljubav ìvotna toplota svakog pojedinca. Kada je, dakle, napadnuta njegova ìvotna ljubav,
njegova ìvotna toplota se razgoreva, suprotstavlja i rasplamsava protiv napada~a. Ona se pona{a kao neprijatelj
koji koristi svoju silu i mo}, koja je kao plamen koji bukti iz vatre prema svakome ko je razgoreva. Njena sli~nost sa vatrom vidi se u o~ima koje sijaju, licu koje crveni,
kao i u tonu glasa i pokretima. Ljubav, budu}i ìvotna toplota, to ~ini da bi spre~ila svoje ga{enje a sa njim i sav
svoj entuzijazam, ìvahnost i sposobnost ose}anja zadovoljstva.
360. Moram objasniti kako se ljubav razgoreva i
rasplamsava u vatrenost kada je napadnuta, kao vatra u
buktinju. Ljubav stanuje u volji ~oveka, ali se ne razgoreva u volji ve} u intelektu. Jer u volji ona li~i na vatru,
ali u intelektu na buktinju. Ljubav u volji ne moè znati
ni{ta o sebi, jer u njoj ona nema ose}anja za sebe niti
od sebe deluje u njoj. To se de{ava u intelektu i njegovim procesima mi{ljenja. Dakle, kada je ljubav napadnuta,
ona se budi u intelektu kroz razne oblike razmi{ljanja. Ta
razmi{ljanja su poput komada drveta koji se zapale pa
bukte, poput drva za potpalu ili zapaljivog materijala; ona
proizvode taj duhovni plamen, koji je raznolik.
361. Moram izneti pravi razlog za{to se ~ovek raspaljuje kad mu je ljubav napadnuta. Ljudski oblik na
svom unutarnjem nivou stvoren je da bude oblik ljubavi
424
Bra~na ljubav
i mudrosti. Kod ~oveka su sva ose}anja njegove ljubavi
i sva poimanja njegove mudrosti postavljena u savr{enom
redu, tako da zajedno ~ine harmoni~nu celinu, to jest jedinstvo. Ose}anjima i poimanjima data je supstanca jer na
supstance deluju. Budu}i da je ljudski oblik sa~injen od
njih, o~igledno je da je, kada je ljubav napadnuta, i ceo
oblik skupa sa svim svojim detaljima smesta ili istovremeno napadnut. Kako sva ìva stvorenja od stvaranja imaju usa|enu volju da zadrè sopstveni oblik, njihovi elementi navode celi skup da to èli, a celina navodi elemente na to isto. Stoga, kada je ljubav napadnuta, ona
koristi intelekt da se odbrani; intelekt se brani pomo}u
rasu|ivanja i ma{te koji mu omogu}avaju da zamisli rezultat; a naro~ito pomo}u stvari koje deluju jednoglasno
sa ljubavlju koja je napadnuta. Kada se to ne bi desilo,
ceo oblik bi propao usled li{avanja te ljubavi.
To je razlog {to, da bi se suprostavila napadima,
ljubav u~vr{}uje supstance od kojih je sa~injen njen oblik
i podsti~e ih da formiraju kreste ili {iljke, odnosno ~ekinje. To je priroda izliva ljubavi koji nazivamo vatreno{}u.
Ako ljubav nema priliku da se odupre, teskoba i bol se
ose}aju, jer ona predvi|a ga{enje svog unutarnjeg ìvota
sa svim njegovim zadovoljstvima. Ali ako se, s druge strane, s ljubavlju postupa dobro i umiruju}e, oblik se opu{ta, omek{ava i {iri, a supstanca koja ~ini njenu formu
postaje mekana, prijatna, topla i privla~na.
362. (III) Vatrenost ~oveka zavisi od prirode njegove ljubavi, tako da je razli~ita u zavisnosti od toga da li
je njegova ljubav dobra ili zla.
Kako je vatrenost proizvod ljubavi, otuda sledi da je
njena priroda ista kao priroda ljubavi. Generalno postoje
dve vrste ljubavi, ljubav prema dobru, odnosno istini, i
ljubav prema zlu, odnosno laì. Isto tako postoje i dve vrste vatrenosti, jedna prema dobru, odnosno istini, i druga
prema zlu, odnosno laì. Me|utim, treba znati da i jedna
425
Emanuel Svedenborg
i druga ljubav pokazuju beskrajnu raznolikost. To se jasno vidi na primeru an|ela Neba i duhova Pakla. U Duhovnom svetu i jedni i drugi oblici su sopstvene ljubavi;
pa ipak ne postoji nijedan an|eo na Nebu koji je identi~an drugome, u licu, govoru, hodu, pokretima i pona{anju; niti postoji ijedan takav duh u Paklu, niti moè ikada
biti ma i da ih se na desetine hiljada stvori odjednom.
Na osnovu ovoga se vidi da postoji bezbroj podvrsta ljubavi jer isto toliko oblika ima. Isto vaì i za vatrenost, jer
je ona proizvod ljubavi; naime, nemogu}e je da vatrenost
jedne osobe bude identi~na sa vatreno{}u druge. Generalno postoji vatrenost dobre ljubavi i vatrenost zle ljubavi.
363. (IV) Vatrenost dobre i zle ljubavi spolja je sli~na, ali je iznutra potpuno razli~ita.
U svakom slu~aju, vatrenost spolja izgleda kao ljutnja i ogor~enje kakva je i ljubav koja je raspaljena i rasplamsana da za{titi sebe i da se oslobodi od svega {to je
ugroàva. Razlog {to vatrenost dobre ljubavi i vatrenost zle
ljubavi spolja izgledaju isto jeste taj {to razgorena ljubav
u oba slu~aja plamti, s tim {to se kod dobrog ~oveka to
de{ava samo spolja, a kod zlog ~oveka i iznutra i spolja.
Me|utim, po{to se unutarnji nivo ne vidi, obe vrste vatrenosti spolja izgledaju isto. U slede}em odeljku vide}ete
da su one iznutra potpuno razli~ite. Vatrenost koja spolja
izgleda kao ljutnja i ogor~enje moè se videti i ~uti na
primeru svih onih koji govore i deluju iz vatrenosti. Na
primer, kada sve{tenik propoveda s vatreno{}u, ton njegovog glasa je dubok, jak, o{tar i grub, njegovo lice se zagreva i znoji, on se ponese, udara o propovedaonicu i preti plamenom iz pakla onima koji ~ine zlo. Sli~no pona{anje
moè se videti i u mnogim drugim slu~ajevima.
364. Da bi pojasnili razliku izme|u vatrenosti kod
dobrih i zlih ljudi i razliku me|u njima, prvo treba stvoriti predstavu o unutarnjim i spolja{njim nivoima kod ljudi.
426
Bra~na ljubav
U ovu svrhu moèmo uzeti neki jednostavan primer, jer
je namenjen i obi~nim ljudima tako|e. Uzmimo orah ili
badem i njihovo jezgro. Unutarnji nivoi kod dobrih ljudi
su kao orasi sa potpuno zdravim i dobrim jezgrom, okruènim svojom prirodnom korom. Sasvim je druga~ije kod
zlih: njihovi unutarnji nivoi su kao jezgro koje je suvi{e
gorko da bi se jelo, ili trulo i crvljivo, dok su njihovi spolja{nji nivoi nalik na koru ili oklop koji deluje prirodno,
bilo da je crvenkast kao kora ili u duginim bojama kao
dragulj. To je njihov spolja{nji izgled, koji skriva u sebi ovakve unutarnje nivoe. Isto je i sa dvema vrstama vatrenosti.
365. (V) Vatrenost dobre ljubavi skriva u sebi ljubav i prijateljstvo, ali vatrenost zle ljubavi skriva u sebi
mr`nju i osvetu.
Rekao sam da vatrenost spolja li~i na ljutnju i ogor~enje, kako kod onih dobrih tako i kod onih zlih. Ali
kako su kod njih unutarnji nivoi razli~iti, to postoje i dve
vrste ljutnje i ogor~enosti.
1. Vatrenost dobre ljubavi je kao nebeski plamen,
koji nikada ne napada ve} se samo brani. On se brani od
zle osobe tako {to ona ule}e u vatru i izgara. Ali vatrenost
zle ljubavi li~i na pakleni plamen, koji sam napada i nasr}e na drugoga s ciljem da ga zapali.
2. Vatrenost dobre ljubavi sagoreva i slabi kada druga strana prestane da napada; ali vatrenost zle ljubavi traje i ne gasi se.
3. Razlog je {to je unutarnji region onoga koji voli
dobro sam po sebi topao, prijatan, prijateljski i dobronameran. Stoga, kada spolja{nji region, da bi se odbranio, postane grub, nakostre{en, nadraèn pa deluje strogo, on se
smiruje dobrom koje je prisutno u njegovom unutarnjem
regionu. Druga~ije je kod zlih. Njihov unutarnji region je
neprijateljski, nasilan i grub, nadahnut mr`njom i osvetom, i hrani se zadovoljstvima koja mu one pruàju. âk
i kad se izmire, ove emocije i dalje ostaju pritajene,
427
Emanuel Svedenborg
poput vatre u drvenim deblima pod pepelom. Ako ovi
plamenovi ne izbiju u svetu, onda izbijaju posle smrti.
366. Kako vatrenost spolja izgleda isto i kod dobrih
i kod zlih, a kako je osnovni smisao Re~i sa~injen od
saobraznosti i pojavnosti, ~esto se kaè da je Gospod ljut
ili ogor~en, da se sveti, ka`njava, baca u Pakao i sli~no,
{to se odnosi na spolja{nji pojavu vatrenosti. To je tako|e razlog {to se On naziva „kivnim“ a da u stvari nema ni
traga od ljutnje, ogor~enja ili osvetoljubivosti u Njemu.
Jer on je su{ta ljupkost, blagost i milostivost i sama dobrota u kojoj ni{ta od toga nije mogu}e. Ali vi{e o ovoj
temi moète na}i u mojim knjigama Nebo i Pakao (545550) i Objava Apokalipse (494, 498, 525, 714, 806).
367. (VI) Vatrenost bra~ne ljubavi naziva se ljubomorom.
Vatrenost koja brani pravu bra~nu ljubav najvi{i je
oblik vatrenosti, jer je ovo najvi{i oblik ljubavi, a zadovoljstva koja tako revnosno {titi najvi{i su oblici zadovoljstava. Jer, kao {to je gore re~eno (odeljak 64), ova ljubav je
poglavar svih ljubavi. Razlog je {to ova ljubav ènu ~ini
oblikom ljubavi, a muà oblikom mudrosti; a ova dva oblika sjedinjena u jedan ne mogu proizvesti ni{ta {to nije proèto mudro{}u i ljubavlju istovremeno. Kako je vatrenost
bra~ne ljubavi najvi{i oblik vatrenosti, ona dobija novo
ime i naziva se ljubomorom, koja je model vatrenosti.
368. (VII) Ljubomora je kao goru}a vatra usmerena protiv onih koji napadaju ljubav bra~nog partnera, i
kao uàsan strah od gubitka te ljubavi.
Ovaj deo se bavi ljubomorom onih ~ija je ljubav prema partneru duhovna, naredni se bavi ljubomorom onih
~ija je ljubav prirodna, a tre}i ljubomorom onih koji uìvaju pravu bra~nu ljubav. Kod onih ~ija je ljubav duhovna,
ljubomora se menja jer se menja i njihova ljubav; jer lju428
Bra~na ljubav
bav, bilo duhovna ili prirodna, ne moè kod dvoje ljudi
uvek biti ista, a jo{ i manje kod ve}eg broja ljudi.
Razlog {to je duhovna ljubomora, odnosno, ljubomora me|u duhovnim ljudima, kao vatra koja se raspaljuje
protiv onih koji ugroàvaju njihovu ljubav prema partneru, leì u tome {to po~etak njihove ljubavi po~iva u
unutarnjim regionima njih dvoje; a ta ljubav napreduje
od tih po~etaka kroz ono {to proisti~e iz njih do svog kona~nog odredi{ta. Pomo}u ovog, i prvih istovremeno, oni
srednji koji pripadaju umu i telu formiraju ljupku vezu.
Kako su ovi ljudi duhovni, oni gledaju na jedinstvo kao
na svoj cilj u braku, duhovni odmor koje ono pruà i na
njegova zadovoljstva. Kako su oni tada proterali raskol iz
svojih sklonosti, njihova ljubomora je kao vatra koja se
raspiruje i obra~unava sa svojim napada~ima.
Razlog {to tako|e predstavlja uàsan strah leì u tome {to njihova duhovna ljubav nastoji da ih u~ini jednim.
Ako se dakle, desi nesre}an slu~aj ili se pojavi neka naznaka razdvajanja, oni ose}aju strah koji preti razdvajanju
dva zdruèna dela. Ovako su mi opisali ljubomoru oni
koji uìvaju duhovnu bra~nu ljubav na Nebu. Jer postoji
prirodna bra~na ljubav, duhovna bra~na ljubav i nebeska
bra~na ljubav. Prirodni i nebeski oblici ljubavi i ljubomore koji ih prate bi}e tema slede}a dva dela.
369. (VIII) Jednoènci imaju duhovnu ljubomoru, a
vi{eènci prirodnu ljubomoru.
Razlog zbog kojeg duhovna ljubomora postoji kod
jednoènaca jeste u tome {to su jedino oni u stanju da
primaju duhovnu bra~nu ljubav, kao {to je gore opisano.
Mi kaèmo da postoji, ali to se mora shvatiti u smislu da
moè postojati u tim slu~ajevima. Gore je tako|e dokazano da ona postoji svega u nekoliko slu~ajeva u hri{}anskom
svetu, u kojem su zajednice jednobra~ne, ali je ipak mogu}a. Bra~na ljubav je prirodna me|u vi{eèncima, kao
{to se moè videti u poglavlju o vi{eènstvu (odeljci 345,
429
Emanuel Svedenborg
347). Isto vaì i za ljubomoru, po{to je ona u skladu sa njihovom ljubavlju.
Priroda ljubomore me|u vi{eèncima sa istoka otkrivena je izjavama o~evidaca koje su zapisali neki pisci i gde
se kaè da se ène i ljubavnice zatvaraju kao zatvorenici
u radionicama i ~uvaju da bi se spre~io njihov bilo kakav
dodir sa mu{karcima. Nijedan ~ovek ne sme u}i u harem
ili deo u kojem su ène zatvorene sem u pratnji evnuha.
Na ène se pa`ljivo motri da ne upute poùdan pogled
na nekog prolaznika; ako se tako ne{to primeti, èna se
ka`njava batinama. A ako se ponese bludno sa nekim
mu{karcem koji se u{unjao u dvori{te ili izvan njega, biva ka`njena smr}u.
370. Ove pojedinosti otkrivaju prirodu vatre ljubomore, u koju se razgoreva bra~na ljubav vi{eènaca, kao
ljutnju i osvetu; ljutnju u slu~aju civilizovanih, osvetu u
slu~aju necivilizovanih. To se de{ava zato {to je njihova
ljubav prirodna bez primesa duhovne. Ovo proizilazi iz
onoga {to je dokazano u poglavlju o vi{ebra~nosti; da je
vi{ebra~nost razvrat (odeljak 345), a da je vi{eènik, sve
dok ostane vi{eènik, prirodan i da ne moè postati duhovan (odeljak 347).
Plamen ljubomore me|u prirodnim jednoèncima je
druga~iji. Njihova ljubav nije pobu|ena protiv ène koliko protiv nasilnika. Oni su predmet ljutnje, a ène hladno}e. Druga~ije je kod vi{eènaca, ~ija vatra ljubomore
gori podstaknuta osvetom. To je jedan od razloga {to se
posle smrti ve}ina ljubavnica i èna vi{eènca osloba|a
i {alje u ne~uvane ènske ~etvrti da rade ru~ne radove
svojstvene ènama.
371. (IX) Ljubomora kod bra~nih parova koji se ne`no vole predstavlja opravdan bol koji nastaje iz realnog
razloga, strah da bi se njihova bra~na ljubav mogla pocepati i tako uni{titi.
430
Bra~na ljubav
Svaka ljubav sadrì strah i bol: strah od uni{tenja i
bol zbog toga. Isto tako i bra~na ljubav, ali njen strah i
bol se zovu vatrenost i ljubomora. Razlog zbog kojeg je,
kod parova koji se ne`no vole, ta vatrenost opravdana i
zdravorazumska, jeste {to istovremeno predstavlja strah od
gubitka ve~ne sre}e, ne samo sopstvene ve} i partnerove, i
zato {to predstavlja odbranu od preljube.
[to se ti~e ovog prvog, da predstavlja opravdan strah
od gubitka svoje i partnerove ve~ne sre}e, to je posledica svega onoga {to je dosad re~eno o pravoj bra~noj ljubavi i ~injenice da je ta ljubav izvor blaènstva njihovih
du{a, razdraganosti njihovih umova, ushi}enja njihovih srca i zadovoljstava tela. Kako ona ostaju s njima zauvek,
oboje strepe od gubitka ve~ne sre}e. O~igledno je da je
ova vatrenost opravdana odbrana od preljube. Zbog toga
je ona poput vatre koja palaca prema svakom posezanju
{tite}i se od njega. O~igledno je da je ~ovek koji ne`no
voli svoju ènu ljubomoran, ali opravdano i razumno, u
skladu sa mudro{}u ~oveka.
372. Rekao sam da bra~na ljubav nosi u sebi strah
od razdvajanja i bol pri razaranju tako da je njena vatrenost poput vatre okrenute put nasilnika. Jednom sam razmi{ljao o ovome, pa sam upitao neke ljubomorne an|ele
gde stanuje ljubomora. Oni su mi rekli da stanuje u ~ovekovom intelektu, koji prima ljubav ène i voli je zauzvrat ,i da vrsta vatrenosti u njemu zavisi od mudrosti
~oveka. Tako|e su mi rekli da ljubomora ima ne{to zajedni~ko sa po{tovanjem, koje je isto tako prisutno u bra~noj ljubavi, jer onaj koji voli svoju ènu istovremeno je
i po{tuje.
Rekli su mi da je razlog {to ~ovekova vatrenost stanuje u njegovom intelektu taj {to se bra~na ljubav pomo}u intelekta {titi, kao {to se dobro {titi posredstvom istine.
Na isti na~in èna {titi ono {to deli sa svojim muèm
preko njega. Tako se vatrenost nalazi u muù, a pomo}u
431
Emanuel Svedenborg
i na ra~un njega i u èni. Kada sam ih upitao u kojem se
delu ~ovekovog uma nalazi, odgovorili su mi da se nalazi u
njegovoj du{i, jer predstavlja odbranu od preljube, koja je
ono {to uglavnom uni{tava bra~nu ljubav. Dodali su i da se intelekt ~oveka otvrdne kada mu zapreti opasnost od nasilja, pa poprima izgled roga kojim }e probosti protivnika.
373. (X) Ljubomora kod bra~nih parova koji se ne
vole posledica je ve}eg broja razloga; u nekim slu~ajevima moè biti posledica raznih vrsta du{evnih bolesti.
Glavni razlog {to su bra~ni parovi koji se ne vole
isto ljubomorni ti~e se mo}i, straha da oni sami ili njihova èna ne budu oklevetani i strepnje od propasti doma}instva. Dobro je poznato da ~ovek uvaàva mo}, to jest
èli da se smatra va`nim tako {to dobija po{tovanje. Sve
dok je uvaàvan, ~ovek je du{evno uznesen i drì svoju glavu visoko me|u mu{karcima i ènama. To po{tovanje podrazumeva i ugled zbog hrabrosti, na {ta se nailazi pre me|u
oficirima vojske nego drugima.
Strah da sopstveno ili ime ène ne bude ukaljano povezan je sa prethodnim razlogom. [tavi{e, ìveti sa prostitutkom ili pretvoriti svoju ku}u u bordel je sramota. Razlog
{to su neki ljudi ljubomorni zbog strepnje od propasti doma}instva leì u prezrenosti muà i nerazre{enim du`nostima i uzajamnoj pomo}i. Ali ova se ljubomora u nekim
slu~ajevima smanjuje postaju}i vremenom ni{tavna; a u
nekim slu~ajevima prerasta u puko pretvaranje ljubavi.
374. Sigurno nije nepoznato u svetu da je u nekim
slu~ajevima ljubomora rezultat raznih vrsta du{evnih oboljenja. Jer ima ljubomornih mu{karaca koji neprestano razmi{ljaju o neverstvu svoje ène i dovoljno je samo da ih
vide ili ~uju u prijateljskom razgovoru sa mu{karcima ili
o mu{karcima pa da poveruju da su kurve.
Postoji puno du{evnih mana koje izazivaju tu bolest,
ali glavnu ulogu igra imaginarna sumnja koja, ako se
432
Bra~na ljubav
dugo pothranjuje, dovodi um u dru{tvo sli~nih duhova,
odakle je te{ko izvu}i je. Ova neosnovana sumnja ja~a i
u telu, uzrokuju}i da sukrvica, to jest krv postane viskozna,
lepljiva, gusta, spora i kisela. Gubitak snage se pove}ava,
jer spre~ava um da se uzdigne iznad sumnji koje gaji.
Prisustvo snage uznosi um, a njen nedostatak ga deprimira. To dovodi do toga da um tone, kolabira i postaje slab,
i uranja sve dublje i dublje u imaginarne sumnje dok ne
poludi. Rezultat toga je traganje za zadovoljstvom u sva|ama i neograni~enom poniàvanju.
375. Postoje tako|e familije u nekim regionima koje
su vi{e od drugih izloène ljubomori kao bolesti. U njima
se ène drè zaklju~anim, strogo im je zabranjeno da razgovaraju sa mu{karcima i da gledaju kroz prozor, tako
{to im se na prozore postavljaju àluzine koje su uvek
zatvorene; a ìve pod pretnjom smr}u ukoliko sumnje koje pobu|uju budu i~im opravdane. Postoje i druge vrste
zlostavljanja kojem su izloène ove ène u rukama svojih ljubomornih muèva. Postoje dva razloga za ovu vrstu
ljubomore. Jedan je ~injenica da su njihove misli o duhovnoj strani crkve zato~ene i potisnute; drugi je njihova duboko usa|ena èlja za osvetom.
[to se ti~e prvog razloga, ~injenice da su njihove
misli o duhovnoj strani crkve zato~ene i potisnute, njegovi efekti mogu se izvesti iz gore navedenih primera, da
sva~ija bra~na ljubav zavisi od stanja crkve u njemu, a
kako je Crkva od Gospoda, ta ljubav dolazi isklju~ivo od
Njega (odeljci 130, 131). Stoga kada se umesto Bogu pristupa ili obra}a ljudskim bi}ima, ìvim ili mrtvim, onda
nema stanja crkve sa kojim bra~na ljubav moè delovati
kao jedno, a jo{ i manje kada je ~ovekov um nateran na
to po{tovanje pod pretnjom zastra{uju}im zatvorom. Rezultat je taj da su njegove misli sa svim onim {to kaè,
zato~ene i potisnute; a kada se to desi, one su podlo`ne
uticaju napada na crkvu ili zabludama o njoj. To moè
433
Emanuel Svedenborg
dovesti jedino do talasa toplote prema kurvama i ledenosti prema ènama. Spoj ova dva efekta proizvodi u ~oveku
takav jedan neukrotiv izliv ljubomore.
[to se ti~e drugog razloga, duboko ukorenjena èlja
za osvetom potpuno zaustavlja priliv bra~ne ljubavi, upija
je i guta, i pretvara njena nebeska zadovoljstva u pakleno zadovoljstvo osvete. Najbliì njen cilj je èna. Tako|e
se ~ini da je nekakva zlo}udna atmosfera, proèta otrovnim isparavanjem okolnih okruga, dopunski razlog.
376. (XI) U nekim slu~ajevima ljubomora uop{te ne
postoji, ponovo iz vi{e razloga.
Postoji vi{e razloga za odsustvo ljubomore ili za prestanak njenog postojanja. Ljubomora je nepoznata onima
koji bra~nu ljubav ne smatraju i{ta uzvi{enijom od bludne ljubavi, a istovremeno, nemaju ponosa, smatraju}i svoju reputaciju bezvrednom. Oni se ne razlikuju mnogo od
svodnika èna. Ljubomora nije svojstvena ni onima koji
su je odbacili iz ube|enja da o{te}uje naklonost, a da je
beskorisno dràti ènu pod kontrolom, jer kad se drì pod
paskom, to nju jo{ vi{e ohrabruje; tako da je bolje zatvarati o~i i ne proviriti kroz klju~aonicu u slu~aju vizuelnog
dokaza.
Neki ljudi odbacuju ljubomoru zbog ljage koju nosi
njeno ime, smatraju}i da pravi ~ovek ne treba da se boji
ni~ega. Neki su podstaknuti da je odbace zbog straha da
ne uni{ti njihovo doma}instvo ili zbog izlaganja pogrdama van ku}e ako se èna optuì za blud za koji je kriva.
[tavi{e, ljubomora se svodi na nulu kod onih koji daju dopu{tenje svojim ènama zbog gubitka potencije ili zarad
imanja dece da bi dobili naslednike, u nekim slu~ajevima
opet zbog profita i tako dalje. Postoje tako|e i bludni brakovi, u kojima se partneri obostrano saglase da dozvoljavaju drugome da se prepusti vo|enju ljubavi, a pona{aju
se civilizovano kada se sretnu.
434
Bra~na ljubav
377. (XII) Postoji tako|e i ljubomora ljubavnica, ali
je ona po prirodi razli~ita od ljubomore èna.
Ljubomora èna izvire iz unutarnjih nivoa njihove
li~nosti, a ljubomora ljubavnica sa spolja{njeg nivoa, tako
da su razli~ite po karakteru. Razlog {to ljubomora èna
izvire iz unutarnjih nivoa je {to u njima stanuje bra~na
ljubav. To je zato {to brak, iz razloga {to je ~vrsto uspostavljen ugovorom da traje zauvek, kao i zbog jednakih
prava jednog i drugog, sjedinjuje njihove du{e i formira
vi{u vezu izme|u njihovih umova. Kada se jednom ova
veza ili jedinstvo uspostave, oni postaju neraskidivi, ma
koliko da topla ili hladna ljubav me|u njima postane.
Zato poziv za vo|enje ljubavi koji uputi èna potpuno zaledi ~oveka od unutra prema spolja. Ali na poziv
ljubavnice svom ljubavniku, to se ne de{ava. Ljubomora
po pitanju ène pra}ena je te`njom za reputacijom radi
po{tovanja; ali pratnja ljubomore izostaje kada je re~ o
ljubavnici. Me|utim, ova dva tipa ljubomore su razli~ita,
u zavisnosti od toga gde se prima ljubav koja dolazi od
ène a gde ona koja dolazi od ljubavnice, kao i od stanja rasu|ivanja mu{karca koji je prima.
378. (XIII) Ljubomora postoji ~ak i me|u zverima i
me|u pticama.
Dobro je poznato da divlje ìvotinje, kao {to su lavovi, tigrovi, medvedi i mnoge druge pokazuju ljubomoru kada imaju mlade. To isto rade i bikovi, ~ak i kada
nemaju teladi, a u velikoj meri i petlovi koji se bore sa
svojim rivalima ~ak i do smrti. Razlog {to petlovi pokazuju toliku ljubomoru leì u tome {to su oni hvalisavi ljubavnici, a hvalisavost u toj vrsti ljubavi ne trpi jednakost;
o~igledno je da kao hvalisavi ljubavnici oni nadma{uju
svaku vrstu ptica u kretanju, klimanju glavom, {epurenju
i buci koju prave. Gore je dokazano da na~in na koji se
mu{karci, bilo da su ljubavnici ili ne, hvali{u svojim poloàjem izaziva, pove}ava i pogor{ava ljubomoru.
435
Emanuel Svedenborg
379. (XIV) Ljubomora mu{karaca i muèva razli~ita
je od ljubomore devojaka i èna.
Me|utim, ove razlike se ne mogu jasno podvu}i, jer
je ljubomora druga~ija u slu~aju bra~nih parova koji se
vole duhovno i onih koji se vole samo prirodno; druga~ija je u slu~aju onih ~ije se sklonosti razlikuju i kod onih
koji su upregli svog partnera u jaram poslu{nosti. Ljubomora mu{karaca je sama po sebi razli~ita od ljubomore
èna. Ljubomora mu{karca vodi poreklo iz intelekta, a
ène iz volje koja je pridruèna intelektu mu{karca. Ljubomora mu{karca je stoga kao blesak besa i ljutnje, a ljubomora ène je kao vatra suzbijena raznim strahovima,
raznim stavovima prema muù, razli~itim odnosom prema sopstvenoj ljubavi, i razli~itom razborito{}u koja ih kroz
ljubomoru spre~ava da ne otkriju svoju ljubav prema muù. Ove razlike postoje jer su ène ljubav, a mu{karci prijemnici ove ljubavi. [kodljivo je za ène da tra}e svoju
ljubav na muève, ali ne toliko za one koji primaju ljubav da je tra}e na ène.
Druga~ije je kod duhovnih ljudi. U njihovom slu~aju ljubomora muà prenosi se na ènu, ba{ kao {to se
njena ljubav prenosi na njega. Stoga izgleda kao da je
istovetno predvi|eno da se svaka od strana suprostavlja
onome ko je ugroàva. Me|utim, ljubomora ène udahnjuje se u njenog muà da bi se odupro naporima kurve
da ga savlada; ova ljubomora je kao bol koji donosi suze
u o~i i pe~e savest.
*****
380. Ovde }u izneti dva iskustva od kojih je ovo prvo.
Jednom sam bio zapanjen velikim brojem ljudi koji
su gledali na prirodu kao na izvor stvaranja, te stoga i
svega ispod i iznad sunca. Kada vide ne{to, oni kaù
odaju}i iskreno priznanje: „Ovo je sigurno delo prirode.“
A kada ih zapitate za{to kaù da je to delo prirode a ne
436
Bra~na ljubav
Boga, oni se tada sloè sa stanovi{tem da je Bog stvorio prirodu, tako da mogu sa lako}om re}i i da je ono
{to vide stvorio Bog i da je delo prirode, a onda kaù
onako za sebe mrmljaju}i skoro ne~ujno: „[ta je Bog do
priroda?“ Ovo la`no uverenje da je priroda stvorila univerzum, ludost koju oni smatraju mudro{}u, ~ini ih toliko
oholim da na sve one koji priznaju da je Bog stvorio univerzum gledaju kao na mrave koji puze po zemlji gaze}i
utabanom stazom, a na druge kao na leptire koji lepr{aju
u vazduhu. Svoju dogmu nazivaju snom, jer vide stvari
koje drugi ne mogu, i kaù: „Ko je ikad video Boga?
Svi mi moèmo da vidimo prirodu.“
Dok sam se ~udio tolikoj brojnosti takvih ljudi,
jedan an|eo do|e, stade pored mene i re~e mi: „O ~emu
razmi{lja{?“ Ja mu odgovorih: „Koliko ima ljudi koji veruju da je priroda stvoritelj univerzuma?“ „Ceo Pakao“,
odgovori mi an|eo, „sa~injen je od takvih ljudi; tamo se
oni nazivaju sotonama i |avolima. Oni koji su formirali
~vrstu veru u prirodu te stoga porekli postojanje Boga,
sotone su; oni koji su potro{ili svoje ìvote na zlo~ine te
tako prognali iz svojih srca svako priznanje Boga, |avoli
su. Ali ja }u te povesti u srednje {kole u jugozapadnoj
~etvrti gde ìve takvi ljudi koji jo{ nisu oti{li u Pakao.“
I on me uze za ruku i povede me. Tamo ugledah
neke kolibe koje predstavljahu srednje {kole i jednu zgradu po sredini koja je izgledala kao njihovo sedi{te. Bila
je sagra|ena od crnog kamena prekrivenog staklenim plo~ama, koje su se sijale kao da su od zlata i srebra, ili pak
minerala liskuna. Tu i tamo bejahu posute {koljke sli~nog
sjaja.
Pri|osmo ovoj zgradi i pokucasmo. Neki ~ovek nam
brzo otvori vrata i poèle dobrodo{licu. Potom poùri prema stolu i donese nam ~etiri knjige rekav{i: „Svaka od ovih
knjiga sadrè mudrost koju ve}ina kraljevstava danas odobrava. Ova knjiga sadrì mudrost koju odobravaju mnogi
u Francuskoj, ovu mnogi u Nema~koj, ovu neki u Holandiji,
437
Emanuel Svedenborg
a ovu neki u Britaniji.“ „Ako èlite da vidite“, nastavi
on, „u~ini}u da se ove ~etiri knjige sijaju pred va{im o~ima.“ Tada se slava njegove reputacije izli i razli po knjigama, od ~ega one zasja{e svetlo{}u koja odmah nestade iz
na{eg vidokruga. Upitasmo ga: „[ta to pi{e{ sada?“ On nam
odgovori da iznosi iz svoje riznice i izlaè samo jezgro
mudrosti, koje se moè saèti u slede}em: 1. Da li priroda duguje svoje postojanje ìvotu ili ìvot prirodi, 2. Da
li centar duguje svoje postojanje prostranstvu ili prostranstvo centru, 3. O centru i prostranstvu prirode i ìvota.
Rekav{i to, ponovo sede za sto, a mi pro{etasmo njegovom prostranom {kolom. Na njegovom stolu nalazila
se sve}a jer nije bilo dnevne svetlosti ve} mese~ina kao
da je no}. Ono {to me je iznenadilo bilo je to {to se ~inilo da se sve}a kre}e okolo i baca svoju svetlost svuda
po prostoriji, ali kako je fitilj bio potkresan davala je
malo svetlosti. Dok je on pisao, videli smo slike raznih
oblika kako se diù sa stola na zidove. Na toj mese~ini
li~ile su na prelepe ptice iz Indije. Ali kad smo otvorili
vrata, na dnevnoj svetlosti poprimile su izgled no}nih
ptica sa mreàstim krilima. To su bile o~igledne istine
preokrenute u laì navo|enjem dokaza koje je on dovitljivo povezao u skladne nizove.
Kad smo to videli, pri|osmo stolu upitav{i ga {ta
sada pi{e. „Svoju prvu tvrdnju“, re~e on, „o tome da li
priroda duguje svoje postojanje ìvotu ili ìvot prirodi.“
Re~e da u vezi s ovim moè potvrditi i jedno i drugo,
u~iniv{i da deluju jednako istinito. Ali zbog izvesnog
skrivenog straha, koji mu nije jasan, usu|uje se da dokaè samo tvrdnju da priroda duguje svoje postojanje ìvotu, odnosno da poti~e od ìvota, a ne obrnuto, da ìvot
poti~e ili dolazi od prirode.
Mi ga ljubazno upitasmo kakav je to skriveni strah
koji ne moè objasniti. On odgovori da je to bojazan da
ga sve{tenici ne nazovu oboàvateljem prirode, odnosno
ateistom, a laici osobom nezdravog uma, jer su to ili
438
Bra~na ljubav
slepo veruju}i ili ljudi koji shvataju zna~enje stvari prou~avanjem argumenata koji ih podràvaju.
Tada, sa izvesnom ozloje|eno{}u vatrenosti prema istini, mi ga upozorismo rekav{i: „Prijatelju, ti gre{i{ veoma.
Tvoja mudrost, koja nije ni{ta drugo do ume}e pisanja,
odvela te je pogre{nim putem, a tvoja èlja za reputacijom navela te je da dokazuje{ ono u {ta ne veruje{. Zar
ne zna{ da je ljudski um u stanju da se uzdigne iznad
~ulnih stvari, odnosno misli izazvanih telesnim ~ulima; a
kada se tako uzdigne on moè videti produkte ìvota na
vi{em nivou a produkte prirode na nièm? [ta je ìvot
do ljubav i mudrost, a {ta priroda do prijemnik ljubavi i
mudrosti, sredstvo realizacije njihovih dejstava i svrhe? Da
li oni mogu biti jedno sem kao nadre|eni i podre|eni?
Svetlost sigurno ne moè biti jedno sa okom, niti zvuk
sa uvom. [ta je uzrok ovih ~ula ako ne ìvot i {ta je
uzrok njihovih oblika ako ne priroda? [ta je ljudsko telo
do organ za primanje ìvota? I zar svi njegovi delovi nisu organski konstruisani da proizvode efekte koje ljubav
èli i koje intelekt smisli? Sigurno je da telesni organi
poti~u od prirode, ali ljubav i misli poti~u od ìvota. Zar
se oni me|usobno poprili~no ne razlikuju? Uzdigni svoj
um malo vi{e i vide}e{ da emocije i misli poti~u od ìvota; da emocije poti~u iz ljubavi a misli iz mudrosti, a
i jedne i druge od ìvota jer ljubav i mudrost ~ine ìvot,
kao {to je prethodno re~eno. Ako uzdigne{ svoju intelektualnu sposobnost jo{ malo vi{e, vide}e{ da ljubav i mudrost ne mogu postati ako negde nemaju izvor, a taj izvor
je Ljubav sama i Mudrost sama, odnosno @ivot sam. Oni
su Bog, koji je izvor prirode.“
Nakon toga porazgovarasmo sa njim o drugom pitanju, da li centar duguje svoje postojanje prostranstvu ili
prostranstvo centru, upitav{i ga za{to raspravlja o ovome.
On nam odgovori da je njegov cilj da do|e do zaklju~ka
o centru i prostranstvu prirode i ìvota, odnosno o poreklu jednog i drugog. Kada ga upitasmo za mi{ljenje, on
439
Emanuel Svedenborg
nam odgovori isto {to i pre, da moè dokazati obe tvrdnje, ali da iz straha od gubitka svoje reputacije, dokazuje
da prostranstvo poti~e, to jest dolazi iz centra. „Svejedno“, re~e on, „znam da je ne{to postojalo pre sunca, da
je bilo raspodeljeno {irom tog prostranstva i to je samo
sebe dovelo u red stvoriv{i centre.“
Vatrenost na{eg negodovanja podsta~e nas da mu
kaèmo: „Prijatelju, ti si lud.“ Na ove re~i, on odma~e stolicu od stola, pogleda nas upla{eno, ali onda nastavi da
nas slu{a sa osmehom na licu. „[ta moè biti lu|e“, nastavismo mi, „nego re}i da centar duguje svoje poreklo
prostranstvu? Uzmimo da tvoj centar predstavlja sunce, a
tvoje prostranstvo univerzum; dakle, ti smatra{ da je univerzum nastao bez sunca, zar ne? Sigurno je da sunce proizvodi prirodu i sva njena svojstva koja isklju~ivo zavise
od toplote i svetlosti koju ono zra~i i koje se {ire kroz
atmosferu, zar ne? Gde bi one mogle biti pre nego je postalo sunce? Kasnije u razgovoru }emo objasniti njihovo
poreklo. Zar atmosfere i sve na zemlji nije poput povr{ine, ~ije je centar sunce? [ta bi nastalo od njih svih da
nije sunca? Da li bi one mogle da traju i jedan trenutak?
[ta su one bile pre nego je postalo sunce? Da li bi mogle
opstati? Zar nije opstanak ve~iti nastanak? Kako opstanak
svega u prirodi zavisi od sunca iz toga sledi da i njihov
nastanak zavisi od sunca. Svako to moè videti i priznati
na osnovu sopstvenog iskustva.
Zar ono {to je logi~ki kasnije ne opstaje na osnovu
onoga {to je logi~ki pre kao {to iz njega i nastaje? Ukoliko je povr{ina bila ranije, a centar kasnije, zar postojanje onoga {to je ranije ne bi zavisilo od onoga {to je
kasnije. Pa ipak, ovo je suprotno zakonima reda. Kako
ono {to je kasnije moè proizvesti ono {to je bilo ranije, ili spolja{nje proizvesti unutarnje ili gluplje nevinije?
Stoga kako mogu povr{ine koje ~ine prostranstvo proizvesti centre? Svako moè da vidi da je to suprotno zakonima prirode.
440
Bra~na ljubav
Ove dokaze smo izveli iz racionalne analize da pokaèmo da centar proizvodi prostranstvo, a ne obratno;
iako svako ko ispravno razmi{lja to sam moè videti i bez
ovih dokaza. Kaè{ da je prostranstvo samo proizvelo
sopstveni centar. Da li se to desilo slu~ajno da je sve
slilo u takav jedan predivan i neverovatan red, tako da
jedna stvar nastaje na ra~un druge, a svaka pojedina stvar
na ra~un ljudskih bi}a i njihovog ve~nog ìvota? Da li
priroda, inspirisana nekom ljubavlju i deluju}i putem mudrosti, moè proizvesti takve efekte i moè li pretvoriti
ljudska bi}a u an|ele i napraviti an|ela? Ako uzme{ u
obzir ove pretpostavke i razmisli{, sru{i}e se tvoja predstava o prirodi koja postaje iz prirode.„
Nakon toga ga upitasmo {ta je mislio i {ta misli pod
tre}om tvrdnjom o centru i prostranstvu prirode i ìvota.
Da li veruje da su centar i prostranstvo prirode isto {to
i centar i prostranstvo ìvota?
On re~e da se ovde on dvoumi. Ranije je verovao
da je unutarnja aktivnost prirode ìvot, a da ljubav i mudrost, koje su su{tinski delovi ljudskog ìvota, dolaze iz
ovog izvora; da ih proizvode toplota i svetlost koje dolaze od vatre sunca a da ih atmosfera prenosi. Ali sada,
nakon ovoga {to je ~uo o ìvotu ljudi posle smrti, po~eo
je da sumnja, a ta sumnja mu naizmeni~no uzdiè i deprimira um. Kada ga uzdigne, on priznaje centar koji mu
je prethodno bio sasvim nepoznat; kada ga deprimira, on
vidi centar za koji je mislio da je jedini. @ivot iz centra
prethodno mu je bio nepoznat, a prirodu iz centra je smatrao jedinom, dok je svaki centar okruèn prostranstvom.
Mi rekosmo da to odobravamo sve dok je o voljan
da sagleda centar i prostranstvo prirode iz centra i prostranstva ìvota, a ne obratno. Podu~ili smo ga da iznad
Neba an|ela postoji sunce koje je nepatvorena ljubav; ono
deluje goru}e kao sunce sveta, a toplota koju zra~i izvor
je volje i ljubavi me|u an|elima i ljudskim bi}ima, a
svetlost koju zra~i proizvodi njhov intelekt i mudrost.
441
Emanuel Svedenborg
Proizvodi ìvota nazivaju se duhovnim, a proizvodi sunca
sveta spremi{ta su ìvota i nazivaju se prirodnim. Prostranstvo koje dolazi iz centra ìvota naziva se Duhovnim svetom, koji se odràva u ìvotu pomo}u sopstvenog sunca,
a prostranstvo prirode naziva se Prirodnim svetom, koji
opstaje zahvaljuju}i sopstvenom suncu. Sada, kako se prostor i vreme ne mogu pripisati ljubavi i mudrosti, ve}
njihovo mesto zauzimaju stanja, prostranstvo koje okruùje sunce Neba an|ela nije prostorna veli~ina iako je unutar prostorne veli~ine prirodnog sunca i prisutno je kod
ìvih bi}a tamo, u zavisnosti od njihove sposobnosti da
primaju, a to odre|uju njihovi oblici.
Ali on tada upita: „[ta je izvor vatre u suncu sveta,
prirodnom suncu?“ Mi mu odgovorismo da je to sunce
Neba an|ela, koje nije vatra, ve} Boànska ljubav koja
neposredno zra~i od Boga, koji je ljubav sama. Kako se
on za~udi, mi mu to objasnismo ovako. „Ljubav je po
svojoj su{tini duhovna vatra; zato vatra u duhovnom smislu Re~i predstavlja ljubav. Zato se sve{tenici u crkvi
mole da im ta nebeska vatra, koja zna~i ljubav, ispuni
srca. Vatra na oltaru i vatra na sve}njaku u {atoru Izraeli}ana ne predstavljaju ni{ta drugo do izraz Boànske
ljubavi. Toplota krvi ili ìvotna toplota ljudskih bi}a i
ìvotinja uop{te, ne dolazi iz drugog izvora do iz ljubavi
koja tvori njihov ìvot. Zato se ljudi zacrvene, zagreju i
planu kada njihova ljubav postane vatrena ili preraste u
ljutnju i ogor~enje. Stoga ~injenica da duhovna toplota,
budu}i ljubav, proizvodi prirodnu toplotu u ljudskim bi}ima u toj meri da se njihova lica i udovi zacrvene i zapale,
moè nam posluìti kao dokaz da je izvor vatre prirodnog sunca vatra duhovnog sunca, koja je Boànska ljubav.
Dakle, po{to prostranstvo nastaje iz centra, a ne
obratno, a centar ìvota, koji je sunce Neba an|ela, predstavlja Boànsku ljubav koja neposredno zra~i od Boga,
koji je u sredini tog sunca; i po{to to sunce stvara sunce
Prirodnog sveta, a iz njega prostranstvo koje se naziva
442
Bra~na ljubav
Prirodnim svetom, o~igledno je da je univerzum stvorio
Bog jedini.“
Nakon toga mi krenusmo, a on nas isprati do izlaza
iz dvori{ta srednje {kole, razgovaraju}i sa nama o Nebu
i Paklu i o Boànskom vo|stvu, pokazuju}i novu o{troumnost.
381. Drugo iskustvo
Jednom sam gledao prema Duhovnom svetu da bih
u daljini ugledao palatu okruènu, ili bolje re~eno opkoljenu gomilom ljudi; a mnogi su jo{ uvek ùrili k njoj.
Iznenadiv{i se zbog toga, poùrih od ku}e, pa upitah jednog od onih koji su ùrili prema palati {ta se to tamo
doga|a.
On mi odgovori da su trojica prido{lica iz sveta bila
dospela na Nebo na kojem su videli veli~anstvene prizore, uklju~uju}i devojke i ène zadivljuju}e lepote; pa
su sada po povratku s tog Neba, do{li u palatu gde izve{tavaju o onome {ta su videli. Prvenstveno su rekli da su
lepote koje su videli tamo takve kakve njihove o~i nikada
nisu videle, niti mogu videti sem kada ih osvetli svetlost
nebeske aure. Rekli su da su oni u svetu bili govornici
iz kraljevstva Francuske. Elokvenciju su u~inili svojim poslom, a sada su svladani èljom da odrè govor o izvoru
lepote. Kada se to ra{~ulo po susedstvu, veliki broj ljudi
se okupio da slu{a.
ûv{i ovo, poùrih i ja i u|oh u palatu. Videh ovu
trojicu kako stoje u sredini, obu~eni u odoru boje safira
protkanu zlatnim nitima, zbog kojih se ~inilo da se sijaju poput zlata ~im bi se okrenuli. Stajali su iza neke vrste
propovedaonice, spremni da govore. Tada jedan od njih
stupi za propovedaonicu da bi odrào slovo o izvoru lepote ènskog pola. Ono {to je rekao be{e slede}e.
382. „[ta bi drugo moglo biti izvor lepote sem ljubav, koja se pretvara u lepotu kada dospe do o~iju mladi}a
443
Emanuel Svedenborg
i obasja ih? Ljubav i lepota su stoga isto. Ljubav sa unutarnjeg nivoa boji lice neveste nekakvim plamenom, ~ije
isijavanje daje njenom ìvotu purpurni odsjaj zore. Svako
mora biti svestan da ovaj plamen {alje zrake u njene o~i,
a iz tih centara {iri se po licu, zaranja u njene grudi i
pali njeno srce tako da njegova toplota i svetlost deluju
na prolaznika na isti na~in kao vatra. Toplota je ljubav,
svetlost je lepota ljubavi. Ceo svet se slaè u ~vrstom uverenju da ljubav ~oveka odre|uje njegovu privla~nost i
lepotu. Ali postoji razlika izme|u ljubavi koju ose}a mu{ki pol i one koju ose}a ènski pol. Mu{ka ljubav je ljubav prema bivanju mudrim, ènska ljubav je ljubav prema
voljenju mu{ke ljubavi prema bivanju mudrim. Dakle, {to
vi{e mladi}i vole mudrost, to su oni devojkama privla~niji i lep{i; a {to vi{e devojke vole mudrost mladi}a, to
su mladi}ima privla~nije i lep{e. Upravo onako kako ljubav jedne osobe ide da se susretne i zagrli sa ljubavlju druge, tako ~ine i njihove lepote. Na ovaj na~in zaklju~io sam
da ljubav oblikuje lepotu tako da li~i na nju.“
383. Posle njega iza|e drugi govornik, da jednim
lepim govorom obrazloì izvor lepote. „ûo sam“, re~e
on, „da je ljubav izvor lepote, ali ja ne prihvatam to mi{ljenje. Da li ovde ima neko ko zna {ta je ljubav? Da li
je iko u stanju da u svom umu formira predstavu o tome?
Da li je iko video? Kaìte mi gde je. Ja tvrdim da je
mudrost izvor lepote. Kod èna je to mudrost duboko
pohranjena i skrivena, a kod ljudi je mudrost otvorena i
jasno vidljiva. [ta je to nego mudrost {to ljudsko bi}e
~ini ljudskim? Da nije nje, ~ovek bio bi kao statua ili slika. [ta to devojka traì u mladi}u nego koliko je mudar?
I {ta to mladi} traì u devojci nego koju vrstu naklonosti prema njegovoj mudrosti ona poseduje? Pod mudro{}u
mislim na pravu moralnost, jer je to mudrost ìvota. Kada se skrivena mudrost pribliì otvorenoj mudrosti i prigrli je, {to se de{ava iznutra u duhu svakog od njih, one
444
Bra~na ljubav
se ljube i spajaju me|usobno; to je ono {to se naziva
ljubavlju. Tada oni jedno drugom li~e na modele lepote.
Ukratko, mudrost je kao svetlost ili blistavost vatre, koja
zaslepljuje o~i, i tom prilikom proizvodi lepotu.“
384. Nakon toga, tre}i govornik ustade i re~e slede}e. „Izvor lepote nije ni ljubav sama, niti mudrost sama,
ve} je to jedinstvo ljubavi i mudrosti, jedinstvo ljubavi sa
mudro{}u u mladi}a i jedinstvo mudrosti sa njenom ljubavlju u devojke. Jer devojka ne voli mudrost u sebi ve}
u mladi}u; i na osnovu toga ga vidi lepim. Kada je mladi} vidi u devojci, na osnovu toga je vidi lepom. Stoga
ljubav pomo}u mudrosti ~ini lepotu, a mudrost je iz ljubavi prima.
Dali su mi vizuleni dokaz ove istine na Nebu. Video
sam devojke i ène i uo~io njihovu lepotu, zapaziv{i da
je ona razli~ita kod devojaka i èna. Kod devojaka sam
video samo iskre lepote, ali kod èna svu njenu rasko{.
Razlika je bila poput razlike izme|u sjajne iskre dijamanta i goru}eg àra rubina.
Lepota nije ni{ta drugo do zadovoljstvo o~ima; a
odakle to zadovoljstvo dolazi nego iz igre ljubavi i mudrosti? Ta igra daje sliku crvenkaste boje, a ona promi~e
iz oka u oko i stvara lepotu. [ta je to {to lice ~ini lepim,
ako ne njegova rumen i belina, i {armantan na~in na koji
se one prepli}u? Njegova rumen dolazi iz ljubavi i belina iz mudrosti. Jer je ljubav crvena od sopstvene vatre,
a mudrost je bela od sopstvenog svetla. Jasno sam video
i jednu i drugu na licima bra~nog para na Nebu, rumen
beline na èni i belinu rumenila na mu{karcu. Primetio
sam da to njihovo me|usobno posmatranje daje njihovim
licima takvu izvanrednost.“
Kada tre}i govornik zavr{i, prisutni mu zapljeska{e
povikav{i: „Ovo je pobednik.“ Iznenada plamena svetlost,
koja je svetlost bra~ne ljubavi, ispuni palatu svojim sjajem, a njihova srca prijatnim ose}anjima.
445
XVII
VEZA IZME\U BRA^NE LJUBAVI I LJUBAVI
PREMA DECI
385. Postoje znakovi koji ukazuju na to da su bra~na ljubav i ljubav prema deci, koja se naziva roditeljskom ljubavlju, povezane. Postoje tako|e i znakovi koji
mogu navesti ljude da poveruju da one nisu povezane.
Jer ljubav prema deci postoji kod bra~nih parova koji
ose}aju iskrenu ljubav prema partneru, kao i kod parova
koji se u srcu ne slaù; a tako|e i u slu~aju razdvojenih
parova, s tim da je ona ponekad dublja i ja~a kod njih
nego kod ovih prvih. Me|utim, izvor iz kojeg izvire
ljubav prema deci moè nam dokazati da je ona konstantno vezana za bra~nu ljubav. Uprkos svim razlikama izme|u onih koji je primaju, ove dve ljubavi ostaju neraskidivo
povezane, ba{ kao prvi cilj i krajnji cilj, odnosno efekat.
Prvi cilj bra~ne ljubavi je stvaranje potomstva; a krajnji cilj, efekat, jeste stvoreno potomstvo. Prvi cilj se prostire na efekat i stanuje u njemu kao njegovo jezgro, nikada ga ne napu{taju}i. Ovo se moè videti racionalnim
ispitivanjem na~ina na koji ciljevi i uzroci napreduju odre|enim redom da proizvedu njihove efekte. Ali kako je mnogo ljudi u stanju da rasu|uje isklju~ivo od efekata, od kojih
izvode neke zaklju~ke, umesto da zapo~nu sa uzrocima i
da nastave sa analizom do efekata i sli~no, svetlost zaklonjena razumom mora se neizbe`no pretvoriti u taman
oblak. Usled toga, izgled i privid dovode do odstupanja
446
Bra~na ljubav
od istina. Da bih pokazao da su bra~na ljubav i ljubav
prema deci iznutra povezane, uprkos njihovom spolja{njem razilaènju, dokaze }u izneti slede}im redom:
I
Postoje dve univerzalne sfere koje dolaze od Boga, kreirane da odrè univerzum u stanju u kojem je stvoren. Jedna od njih je reproduktivna
sfera, a druga je sfera za{tite onoga {to je stvoreno.
II Ove dve univerzalne sfere ~ine jedno sa sferom
bra~ne ljubavi i sferom ljubavi prema deci.
III Ove dve sfere uti~u u celini i pojedina~no na sve
na Nebu i u svetu, od prvog do poslednjeg.
IV Sfera ljubavi prema deci je ona koja {titi i pomaè one koji nisu u stanju da za{tite sebe i
pomognu sebi.
V
Ova sfera uti~e na zle, kao i na dobre, ~ine}i
svakog pojedinca pripravnog za ljubav, {titi i
pomaè njegovom potomstvu na osnovu same
njegove ljubavi.
VI Ova sfera prvenstveno uti~e na ènski pol, odnosno majke, ali se sa njih prenosi i na mu{ki pol,
odnosno o~eve.
VII Ova sfera je tako|e i sfera nevinosti i mira koji
dolaze od Boga.
VIII Sfera nevinosti uti~e i deluje na decu, a kroz
njih i na njihove roditelje.
IX Ona tako|e uti~e i na du{e roditelja i sjedinjuje
se sa istom sferom u deci. Ona se pre svega uliva dodirom.
X
[to se vi{e nevinost u deci povla~i, to vi{e ose}anja i veze slabe; to se nastavlja postepeno dok
ne rezultira razdvajanjem.
XI Stanje nevinosti i mira, koje ose}aju roditelji
prema svojoj deci, moè se racionalizovati kroz
~injenicu da deca sama od sebe nemaju znanje
ili sposobnost, ve} ga dobijaju od drugih, prvenstveno od oca i majke. To stanje tako|e postepeno
447
Emanuel Svedenborg
slabi, kako oni sti~u znanje i sposobnost sami, a
ne od svojih roditelja.
XII Ova sfera napreduje odre|enim redom od svog
cilja kroz uzroke do efekata i proizvodi cikluse
aktivnosti; na taj na~in stvaranje se odràva u
stanju koje je predvi|eno i obezbe|eno.
XIII Ljubav prema deci opada, ne raste.
XIV Stanje ljubavi kod èna druga~ije je pre za~e}a,
a druga~ije kasnije, u vreme trudno}e.
XV Postoje duhovni razlozi, a otuda i prirodni razlozi, za povezivanje bra~ne ljubavi roditelja sa
njihovom ljubavlju prema deci.
XVI Ljubav prema mla|oj i starijoj deci je druga~ija
kod duhovnih i prirodnih bra~nih parova.
XVII Kod duhovnih ta ljubav dolazi iznutra ili iz onoga {to je pre, ali u slu~aju prirodnih dolazi
spolja ili onoga {to je posle.
XVIII To je razlog postojanja te ljubavi kod bra~nih
parova koji se vole, kao i kod onih koji se ne vole.
XIX Ljubav prema deci nastavlja se nakon smrti,
naro~ito kod èna.
XX @ene podiù decu pod vo|stvom Boga, a ona
rastu fizi~ki i inetelektualno kao u svetu.
XXI Bog je obezbedio da se njihova detinja nevinost
pretvori u nevinost mudrosti, tako da deca postaju an|eli.
386. (I) Postoje dve univerzalne sfere koje dolaze od
Boga, kreirane da odrè univerzum u stanju u kojem je
stvoren. Jedna od njih je reproduktivna sfera, a druga je
sfera za{tite onoga {to je stvoreno.
Boànstvenost koja dolazi od Boga naziva se sferom,
jer dolazi iz Njega, okruùje ga i ispunjava i duhove i prirodne svetove, proizvode}i efekat od ciljeva koje je Bog
448
Bra~na ljubav
predodredio u ~inu stvaranja i kasnije obezbedio. Svaka
emanacija iz nekog predmeta, koja ga okruùje i opkoljava,
naziva se sferom; kao na primer, sfera svetlosti i toplote
koje dolaze od sunca i okruùju ga, sfera ìvota koja dolazi od osobe i okruùje je, sfera mirisa koja dolazi od `buna i okruùje ga, sfera privla~nosti koja dolazi od magneta i okruùje ga itd.
Ali univerzalne sfere koje se ovde pominju dolaze
od Boga i okruùjuju Ga. One zra~e sa sunca Duhovnog
sveta u ~ijoj sredini je On. Sfera toplote i svetlosti, ili {to
je isto, sfera ljubavi i mudrosti, zra~e od Boga preko tog
sunca da realizuju Njegove ciljeve, koji su Njegove svrhe. Ali sferama se daju razli~ita imena u zavisnosti od svrha kojima sluè. Boànska sfera, koja ima za cilj o~uvanje
univerzuma u stanju u kojem je stvoren kroz niz generacija, naziva se reproduktivnom sferom. Boànska sfera
koja ima za cilj o~uvanje generacija u njihovim po~ecima
i kasnije u njihovom razvoju, naziva se sferom za{tite onoga {to je stvoreno. Osim ove dve, postoje i mnoge druge
Boànske sfere, kojima se daju razli~ita imena u zavisnosti od njihove svrhe (videti odeljak 222). Realizacija ovih
svrha pomo}u ovih sfera je Boànska promisao.
387. (II) Ove dve univerzalne sfere ~ine jedno sa
sferom bra~ne ljubavi i sferom ljubavi prema deci.
O~igledno je da sfera bra~ne ljubavi ~ini jedno sa
reproduktivnom sferom. Jer reprodukcija je krajnja svrha,
a bra~na ljubav je posredni uzrok pomo}u kojeg se ona
realizuje; a cilj i uzrok deluju zajedno u realizaciji njihovih ciljeva i u njima, jer su oni jedno te isto. Tako|e je o~igledno da sfera ljubavi prema deci ~ini jedno sa sferom
za{tite onoga {to je stvoreno, jer je ona cilj koji proizilazi
iz prethodnog cilja, stvaranja; a ljubav prema deci je njen
posredni uzrok pomo}u kojeg ona deluje. Ciljevi napreduju u nizovima jedan za drugim; i kako napreduju poslednji postaje prvi i tako dalje do krajnje faze u kojoj se
449
Emanuel Svedenborg
zaustavljaju ili prestaju da postoje. (Vi{e o ovoj temi na}i
}ete u obja{njenju ta~ke XII (odeljak 400).
388. (III) Ove dve sfere uti~u u celini i pojedina~no
na sve na Nebu i u svetu, od prvog do poslednjeg.
Kaèmo u celini i pojedina~no jer kada kaèmo u
celini mi mislimo zajedno sa njom na pojedinosti od kojih je sa~injena. Jer ona postaje i sa~injena je od pojedinosti, a one su te koje joj daju ime, kao {to se ono {to
se deli naziva po njegovim delovima. Stoga ako oduzmete pojedinosti, celina ostaje samo prazno slovo, koje li~i
na povr{inu koja u sebi nema ni{ta. Pripisati Bogu sveop{tu vlast, ukloniv{i pojedinosti, ni{tavan je izraz kao da
mu se pripisuje ispraznost. Pore|enje sa sveop{tim kraljevanjem zemaljskih kraljeva ne moè se primeniti. Zato
mi sada kaèmo da ove dve sfere name}u svoj uticaj u
celini i pojedina~no.
389. Razlog {to reproduktivna i za{titna sfera, odnosno sfere bra~ne ljubavi i ljubavi prema deci, uti~u na
sve od prvog do poslednjeg na Nebu i u svetu, leì u tome {to sve emanacije od Boga ili od sunca koje dolazi
od Njega i u kojem se On nalazi, prolaze kroz sve stvoreno dole do poslednje etape svega. To je zato {to je ono
Boànsko (kako napreduje naziva se nebesko i duhovno)
bez prostora i vremena. Poznato je da se {irenje ne moè
pripisati duhovnim stvarima jer nemaju vreme i prostor. Tako je i sve {to dolazi od Boga neposredna sada{njost od
prvog do poslednjeg. Sfera bra~ne ljubavi je isto tako univerzalna (videti odeljke 222-225).
O~igledno je da se sfera ljubavi prema deci pona{a
na isti na~in od nastanka te ljubavi na Nebu, gde se nalaze deca sa Zemlje, kao i od nastanka me|u ljudskim
bi}ima na svetu, me|u zverima i pticama, zmijama i insektima. Analogne ~injenice vaè i za biljno carstvo i carstvo
minerala. U carstvu biljaka seme je za{ti}eno lju{turom
450
Bra~na ljubav
kao omotom, a pored toga nalazi se u vo}u, kao u ku}i,
i hrani se sokovima kao mlekom. Da ne{to sli~no postoji i me|u mineralima, vidi se po matricama i rudnim
ìlama u kojima se nalaze i ~uvaju drago kamenje i plemeniti metali.
390. Reproduktivna sfera ~ini jedno u neprestanom
nizu sa sferom za{tite onoga {to je stvoreno, jer se reproduktivna ljubav nastavlja u ljubav prema onome {to je
stvoreno. Priroda reproduktivne ljubavi moè se prepoznati na osnovu zadovoljstva koje je najve}e i prevazilazi
sva druga. Ono se ose}a u reproduktivnom stanju u mu{karcu, a primetno je i u stanju primanja u ènama. To
izuzetno zadovoljstvo nastavlja se u ljubavi do ra|anja i
u njoj se ispunjava.
391. (IV) Sfera ljubavi prema deci je ona koja {titi
i pomaè one koji nisu u stanju da se za{tite i pomognu
sebi.
Gore smo rekli (odeljak 386) da je ispunjavanje Bo`jih svrha pomo}u sfera koje dolaze od Njega Boànska
promisao. Stoga se i na ovo misli pod sferom koja {titi
i pomaè one koji nisu u stanju da se za{tite i pomognu
sebi. Jer je definisano od stvaranja da ono {to je stvoreno
treba da bude sa~uvano, obezbe|eno, za{ti}eno i podràno; u protivnom bi se univerzum uru{io. Ali kako ovo
Bog ne moè izvesti direktno u slu~aju ìvih bi}a, kojima je data sloboda izbora, to se radi indirektno putem
ljubavi usa|ene u o~evima, majkama i dadiljama. Oni nisu svesni da njihova ljubav dolazi od Boga, jer ne ose}aju Bo`ji uticaj, a jo{ manje Njegovu sveprisutnost.
Moè li iko da ne vidi kako to nije delo prirode,
ve} Boànske promisli koja deluje u prirodi i kroz prirodu; a takav univerzalni uticaj ne bi mogao postojati da
ne dolazi od Boga kroz duhovno sunce, koje se nalazi u
centru univerzuma, ~ije je delovanje, s obzirom da je mimo
451
Emanuel Svedenborg
vremena i prostora, neposredno i prisutno svuda od prve
do poslednje stvari?
U ovome {to sledi opisa}emo kako se to Boànsko
delo, koje je Gospodnja Boànska promisao, prima od strane ìvih bi}a. înjenica da majke i o~evi {tite i pomaù
decu, jer ona nisu u stanju da se za{tite i pomognu sebi,
nije razlog te ljubavi, ali je racionalan razlog koji ta ljubav spu{ta na intelekt. Jer da je to jedini razlog, da nije
ljubavi koja je u ~oveka udahnuta i koja ga nadahnjuje, i
da nije zakona ili kazni da ga prinude, ~ovek se ne bi brinuo o svojoj deci vi{e nego {to bi to radila neka statua.
392. (V) Ova sfera uti~e na zle kao i na dobre, ~ine}i svakog pojedinca pripravnog za ljubav, {titi i pomaè njegovom potomstvu na osnovu same njegove ljubavi.
Iskustvo nam dokazuje da ljubav prema deci ili roditeljska ljubav postoji kako me|u zlima tako i me|u dobrima, a isto tako i me|u ìvotinjama, kako divljim tako
i pitomim. Zapravo, ponekad je ja~a i vatrenija me|u zlim
ljudima i divljim ìvotinjama. Razlog je {to se svaka ljubav koja dolazi od Boga i uti~e na ono {to dotakne, na
tom mestu pretvara u glavnu ljubav datog ìvota. Jer svako ìvo bi}e ose}a kao da voli od sebe po{to je ovaj uticaj neprimetan. Kada osoba zaista voli sebe, ona ljubav
prema deci ~ini sopstvenom, jer vidi sebe u njima i njih
u sebi i vidi sebe sjedinjenu sa njima.
Zato je ta ljubav sna`nija kod divljih ìvotinja, kao
recimo me|u lavovima i lavicama, medvedima, leopardima i vukovima oba pola, kao i drugim sli~nim ìvotinjama,
nego me|u konjima, jelenima, kozama i ovcama. Razlog
je u tome {to divlje ìvotinje dominiraju nad pitomim, pa
je njihovo samoljublje prevladavaju}e, a ta ljubav ~ini da
vole sebe u svom potomstvu. Kao {to rekoh, ljubav koja
se uliva pretvara se u ljubav onoga koji je prima. Ova ljubav koja priti~e pretvara se u ne{to sopstveno po Gospodnjoj Boànskoj promisli, te tako predstavlja motiv koji
452
Bra~na ljubav
~ini da zli roditelji {tite svoje potomstvo i da mu pomaù. Da to nije tako, preìvelo bi svega nekoliko predstavnika ljudske rase a nijedna od divljih ìvotinja, koje
su ipak od neke koristi. Ove ~injenice poja{njavaju da je
svako sklon ljubavi, za{titi i pomo}i svom potomstvu
zbog sebi svojstvene ljubavi.
393. (VI) Ova sfera prvenstveno uti~e na ènski pol,
odnosno majke, ali se sa njih prenosi i na mu{ki pol, odnosno o~eve.
Ovo sledi iz istog izvora kao i prethodno pomenuto (odeljak 223); sferu bra~ne ljubavi primaju ène i prenose je na mu{karce, jer su ène ro|enjem predodre|ene
da budu ljubav prema intelektu mu{karca, a intelekt je primalac. Umnogome je isto sa ljubavlju prema deci, jer je
njeno poreklo u bra~noj ljubavi. Dobro je poznato da
majke gaje najne`niju ljubav prema deci, dok o~evi ne
ba{ toliko ne`nu. Jasno je da je ljubav prema deci utisnuta u bra~nu ljubav, za koju su ène predodre|ene ro|enjem, na osnovu ~injenice da devoj~ice pokazuju dobronamernu i prijateljsku naklonost prema maloj deci i prema
lutkama koje nosaju okolo, obla~e, ljube i grle. De~aci ne
pokazuju ovakvu naklonost.
Moè delovati da majke po~inju da gaje ljubav prema deci hrane}i ih svojom krvlju u materici, tako da njihov ìvot postaje ìvot deteta i da se oni tako emocionalno sjedinjuju. Ali u stvari to nije izvor te ljubavi, jer kada
bi se bez znanja majke njena beba po ro|enju zamenila
drugom, ona bi je isto tako ne`no volela kao da je njena
sopstvena. [tavi{e, dadilje ~esto vi{e vole decu od majki.
Iz ovih zapaànja sledi da ova ljubav ne moè do}i iz nekog drugog izvora do iz bra~ne ljubavi usa|ene u svakoj
èni; ljubav prema za~injanju je prati dok njeno zadovoljstvo priprema ènu da je primi.Ovo je prva faza ove ljubavi, a nakon ro|enja deteta ona se sa svojim zadovoljstvom
u potpunosti prenosi na dete.
453
Emanuel Svedenborg
394. (VII) Ova sfera je tako|e i sfera nevinosti i mira koji dolaze od Boga.
Nevinost i mir su dva najli~nija obele`ja Neba. Tako se nazivaju jer dolaze direktno od Boga; jer je On nevinost sama i mir sami. Zbog nevinosti se Bog naziva
Jagnjetom, a On o miru kaè.
Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam. (Jovan 14:27)
Na isto se misli pod mirom koji ljudi treba da poèle pozdravljaju}i grad ili ku}u u koju ulaze; ako je ku}a dostojna, njihov mir do}i }e na nju, ali ako nije, mir
se njima vra}a (Mateja 10:11-15). Ovo je tako|e razlog {to
se Bog naziva „Knez Mirni“. (Isaija 9:6)
Slede}i razlog za{to su nevinost i mir najintimnija
obele`ja Neba jeste taj {to je nevinost bit svake dobre
stvari, a mir je blaènstvo svakog zadovoljstva koje pripada dobru. (Vidite moju knjigu Nebo i Pakao; o stanju
nevinosti an|ela na Nebu, odeljci 276-283; i o stanju mira na Nebu, 284-290).
395. (VIII) Sfera nevinosti uti~e i deluje na decu, a
kroz njih i na njihove roditelje.
Dobro je poznato da su deca primeri nevinosti, ali
ne i da se njihova nevinost uliva u njih od Boga. Ona
dolazi od Njega jer je on nevinost sama, kao {to je upravo re~eno. Niti se i{ta moè izliti iz nje, jer ona ne moè
postojati sem od svog po~etka, koji je stvar sama. Me|utim, treba ukratko re}i kakva je priroda nevinosti detinjstva, koja doti~e roditelje. Ona isijava sa njihovih lica, iz
nekih njihovih pokreta, iz prvih re~i koje izgovore, a to
deluje na roditelje. Deca poseduju nevinost jer njihovo
razmi{ljanje ne dolazi iznutra, po{to ona jo{ uvek ne znaju
{ta su dobro i zlo ili istina i la`, kao ne{to {to }e rukovoditi njihovim razmi{ljanjem. Stoga ona nemaju razboritost proizi{lu iz sebe, niti ikakvu nameru koja je rezultat
svesnog izbora, pa ne mogu imati zlo za cilj. Ona nemaju
sebe proizi{log iz samoljublja i ljubavi prema svetu. Deca
454
Bra~na ljubav
sebi ne pripisuju ni{ta; sve {to primaju pripisuju svojim
roditeljima. Ona su zadovoljna malim poklonima koji im
se daju. Ne brinu o hrani, o ode}i ili o budu}nosti. Ne uzdaju se u svet niti èle mnogo od njega. Vole svoje roditelje, svoje dadilje, svoje drugove, s kojima igraju nevine
igre. Deca dozvoljavaju sebi da budu vo|ena, slu{aju i
pokoravaju se. Takva je nevinost detinjstva, koja je uzrok
one vrste ljubavi koja se zove roditeljskom naklono{}u.
396. (IX) Ona tako|e uti~e i na du{e roditelja i sjedinjuje se sa istom sferom u deci. Ona se pre svega uliva
dodirom.
Bo`ja nevinost uliva se u an|ele tre}eg neba, gde svi
uìvaju nevinost mudrosti, pa prolazi kroz nià Nebesa,
isklju~ivo kroz nevinost tamo{njih an|ela, a otuda direktno
i indirektno u decu. Deca se ne razlikuju mnogo od klesanih oblika sem po svojoj sposobnosti da kroz Nebesa primaju ìvot od Boga. Ali ako roditelji ne primaju taj uticaj
u svoje du{e i najdublje delove svog uma, nevinost dece ne
moè delovati na njih. Mora da postoji ne{to odgovaraju}e
i sli~ne vrste u drugome da bi se uspostavila komunikacija
i omogu}ilo primanje, naklonost, a otuda i povezivanje. Bez
toga, bilo bi kao da ne`no seme padne na stenu ili kao da
se jagnje baci vuku. Tek tada se nevinost, koja se uliva
u du{e roditelja, povezuje sa nevino{}u dece.
Iskustvo nam pokazuje da se ova veza uspostavlja
me|u roditeljima pomo}u telesnih ~ula, ali pre svega dodirom. Na primer, ~ulo vida se su{tinski o~arava posmatranjem dece, ~ulo sluha njihovim razgovorom, a ~ulo
mirisa njihovim mirisanjem. înjenica da je glavni na~in
komunikacije i povezivanja dodir, vidi se na osnovu prijatnosti dok se nose u rukama, grle i ljube, a koju naro~ito ose}aju majke, jer one uìvaju da pritisnu svoje usne
i lice uz njihovo krilo, istovremeno ih dodiruju}i svojim
rukama. Uop{teno govore}i, one uìvaju dok bebe sisaju
mleko iz njihovih grudi, uìvaju da dodiruju njihova gola
455
Emanuel Svedenborg
tela, i nikada se ne umore od drànja dece u krilu dok
ih umotavaju i peru.
Na vi{e mesta gore, pokazao sam da se ljubav i njena
zadovoljstva prenose s jednog na drugog bra~nog partnera
~ulom dodira. Ono tako|e sluì da prenese du{evna stanja,
jer su ruke poslednji deo osobe, a prvi je istovremeno prisutan u poslednjem. Na ovaj na~in svi delovi tela i svi delovi uma, koji leè izme|u, drè se zajedno u neraskidivoj
vezi. Zato je Isus dodirivao decu (Matej 19:13, 15; Marko
10:13, 16), bolesne je le~io dodiruju}i ih; a oni koji bi ga
dotakli bivali bi izle~eni. To je tako|e razlog za{to se danas
rukopoloènje sve{tenika vr{i polaganjem ruku. Ove ~injenice poja{njavaju da se nevinost roditelja i dece sre}e u dodiru, naro~ito rukama, i tako se oni sjedinjuju kao poljupcima.
397. Da delovanje nevinosti posredstvom dodira ima
sli~ne efekte me|u zverima i pticama kao me|u ljudskim
bi}ima, dobro je poznato. Razlog {to su ova delovanja
sli~na je u tome da sve {to dolazi od Boga momentalno
prodire u univerzum (videti odeljke 388-390); a kako napreduje u fazama i neprestanom nizu neposrednih stanja,
ono prelazi ne samo na ìvotinje, ve} i niè – na biljke
i minerale (videti odeljak 389). Ono prolazi i u samu zemlju, koja je majka svih biljaka i minerala. U prole}e je
zemlja u stanju spremnom da primi seme, kao materica;
primiv{i ga ona za~inje, ~uva, nosi, izleè, doji, hrani,
obla~i, podiè i ~uva svoje potomstvo ro|eno iz semena,
voli ga i tako dalje. Kako reproduktivna sfera doseè ~ak
do tog nivoa, ona o~igledno dolazi do ìvotinja svih vrsta, sve dole do insekata. Ba{ kao {to je zemlja
zajedni~ka majka biljaka, ona je zajedni~ka majka i p~ela
u ko{nici, kao {to se pokazalo na osnovu istraìvanja.
398. (X) [to se vi{e nevinost u deci povla~i, to vi{e
ose}anja i veze slabe; to se nastavlja postepeno dok ne
rezultira razdvajanjem.
456
Bra~na ljubav
Dobro je poznato da se ljubav prema deci ili roditeljska naklonost smanjuje u skladu sa gubljenjem nevinosti iz njih; to se nastavlja do ta~ke kada deca napu{taju
dom u slu~aju ljudskih bi}a, a u slu~aju zveri i ptica do
ta~ke gubljenja iz vidokruga i zaboravljanja na to ~ije su
potomstvo. Kao ne{to potvr|eno, ovo nam moè posluìti
da zaklju~imo da nevinost koja se uliva u obe strane
proizvodi ljubav poznatu kao roditeljska naklonost.
399. (XI) Stanje nevinosti i mira, koje ose}aju roditelji prema svojoj deci, moè se racionalizovati kroz ~injenicu da deca sama od sebe nemaju znanje ili sposobnost,
ve} ga dobijaju od drugih, prvenstveno od oca i majke.
To stanje tako|e postepeno slabi, kako oni sti~u znanje i
sposobnosti sami, a ne od svojih roditelja.
U odeljku posve}enom ovoj temi (391) pokazano je
da je sfera ljubavi prema deci sfera za{tite i pomo}i onima
koji nisu u stanju da se za{tite i pomognu sebi. Tu je tako|e ukazano da je to samo ~ovekova racionalizacija uzroka, a ne i pravi uzrok ljubavi koju oni poseduju. Pravi uzrok,
koji je izvor te ljubavi, jeste nevinost koja dolazi od Boga,
uliva se bez ~ovekovog znanja i dovodi do racionalizacije
uzroka. Kada se dakle, prvi uzrok odvoji od te ljubavi, to
istovremeno radi i drugi uzrok. Ili na drugi na~in re~eno,
kako se veza nevinosti gubi, tako se gubi i ubedljiv razlog
koji je prati. Ali ovo se de{ava samo kod ljudskih bi}a, tako
da oni mogu da ~ine to {to ~ine slobodno i u skladu sa razumom, te da stoga po{tuju racionalni, kao i moralni zakon
koji propisuje pomo} odraslog potomstva kao neophodno i
korisno. @ivotinje, budu}i li{ene razuma, nemaju ovaj drugi uzrok, imaju samo prethodni, koji je kod njih instinkt.
400. (XII) Ova sfera napreduje odre|enim redom od
svog cilja kroz uzroke do efekata i proizvodi cikluse aktivnosti; na taj na~in stvaranje se odràva u stanju koje je
predvi|eno i obezbe|eno.
457
Emanuel Svedenborg
Svaka radnja u univerzumu napreduje od svog cilja,
kroz uzrok do rezultata. Ovo troje je su{tinski nedeljivo,
iako se ~ini mogu}e imati o njima odvojenu predstavu.
Jer cilj nije ni{ta ako se ne sagleda zajedno sa rezultatom
prema kojem je usmeren, niti ijedno od njih predstavlja
i{ta ako nema uzrok koji }e ih podràti, predvideti i uspostaviti vezu me|u njima.
Svaka osoba ima podsticaj ove vrste utisnut u sebe
kako uop{te tako i u svakoj pojedinosti; ba{ kao volju,
intelekt i delovanje. U ovom slu~aju svaki cilj je pitanje volje, svaki uzrok je pitanje razumevanja, a svaki rezultat je pitanje delovanja. Isto tako svaki cilj je pitanje
ljubavi, svaki delotvoran uzrok je pitanje mudrosti, a svaki efekat koji rezultira iz njega pitanje je svrhe. Razlog
tome je {to je volja prijemnik ljubavi, intelekt mudrosti,
a delovanje svrhe. Kako delovanje ~oveka uop{te i pojedina~no napreduje od volje, kroz intelekt do radnje, tako
isto napreduje od ljubavi, kroz mudrost do svrhe. Me|utim, mudrost ovde ozna~ava sve {to se odnosi na rasu|ivanje i mi{ljenje. O~igledno je da sve troje ~ine jedno
u rezultatu. Oni pojmovno tako|e ~ine jedno pre nego se
efekat realizuje, kao {to se moè videti na osnovu ~injenice da se tu ni{ta sem odlu~nosti ne me{a. Jer u umu
cilj zapo~inje od volje, proizvodi uzrok u intelektu i pred
sobom postavlja nameru; a namera je kao radnja pre nego se realizuje. Zato mudri ljudi kao i Bog tretiraju nameru kao ~in.
Da li ijedno racionalno bi}e moè da ne vidi ili da
ne prizna kad ~uje, da ovo troje dolazi od nekog primarnog uzroka, i da je taj uzrok ljubav, mudrost i svrha, koje neprestano dolaze od Boga, Stvoritelja i Osloboditelja
univerzuma deluju}i kao jedno? Kaì mi, ako moè{,
odakle bi drugo mogle do}i?
401. Sfera stvaranja i za{tite onoga {to je stvoreno
predstavlja sli~an napredak od cilja kroz uzrok do efekta.
458
Bra~na ljubav
U ovom slu~aju, cilj je volja ili ljubav prema stvaranju;
srednji uzrok kroz koji i u koji se cilj uvodi je bra~na
ljubav. Progresivni niz efikasnih uzroka sastoji se od vo|enja ljubavi, za~e}a, razvoja embriona ili fetusa koji je
stvoren. Rezultat je ra|anje datog fetusa. Iako cilj, uzrok
i rezultat predstavljaju tri uzastopne faze, one ipak ~ine
jedno u ljubavi prema stvaranju, u svakom pojedina~nom
uzroku i u stvarnom rezultatu. One su samo delotvorni uzroci koji napreduju po fazama u vremenu, jer predstavljaju
prirodni proces, iako cilj ili volja ili ljubav ostaju konstantno isti. U prirodnim procesima ciljevi napreduju kroz
faze u vremenu, a da nisu privremeni. Ali se oni ne
mogu desiti i pokazati dok rezultat ili svrha ne nastanu
i postanu subjekat. Pre toga ljubav ne moè voleti ni{ta
sem napredovanje, jer nije u stanju da stekne snagu i postane stalna.
Dobro je poznato da ovakve faze imaju svoje periode, koje vode o~uvanju stvaranja u uslovu koji je predvi|en i obezbe|en. Me|utim, faze ljubavi prema deci, od
najve}e do najmanje i krajnje, do kraja na kom se zaustavlja i prestaje da postoji, idu unazad, jer zavise od smanjenja nevinosti u subjektu, kao i od perioda.
402. (XIII) Ljubav prema deci opada, ne raste.
Ovo zna~i, kao {to je poznato, da ona opada iz generacije u generaciju, od sinova i k}eri do unuka, a ne da
raste od njih do o~eva i majki familije. Razlog {to se ona
pove}ava kako opada je ljubav prema bivanju plodonosnim ili od koristi, a {to se ti~e ljudske vrste, ljubav prema njenom umnoàvanju. Ali jedini njen izvor je od Boga;
umnoàvanjem ljudske vrste On nastoji da o~uva stvaranje, i kao njegov krajnji cilj Nebo an|ela, koje se sastoji isklju~ivo od ljudske vrste. Kako je Nebo an|ela cilj
svih ciljeva te stoga ljubav svih ljubavi u Bogu, u ljudske
du{e je usa|ena ne samo ljubav prema stvaranju ve} i
ljubav prema onome {to je postepeno stvarano. Ovo je
459
Emanuel Svedenborg
dodatni razlog {to je ova ljubav ograni~ena na ljudska
bi}a i {to se ne nalazi kod zveri i ptica. Razlog {to se ova
ljubav pove}ava kako opada rezultat leì u ~ovekovom
ponosu zbog njegovog poloàja, koji se pove}ava kako
se njegov poloàj pove}ava. U narednom poglavlju (XVI)
vide}e se kako ljubav prema poloàju i ponosu prima u
sebe ljubav prema deci koja se uliva od Boga i ~ini je
naizgled sopstvenom.
403. (XIV) Stanje ljubavi kod èna druga~ije je pre
za~e}a, a druga~ije kasnije, u vreme trudno}e.
Ova ta~ka je uneta da bi se znalo da je ljubav prema ra|anju, a potom i ljubav prema ro|enom usa|ena u
bra~nu ljubav ène. Ove dve ljubavi se kod èna podvajaju kada se svrha, ljubav prema ra|anju po~ne razvijati.
Postoji obilje dokaza da se tada roditeljska naklonost prenosi sa ène na muà i da tada ljubav prema ra|anju, koja, kao {to je ve} re~eno, kod ène ~ini jedno sa njenom
bra~nom ljubavi, nije ista.
404. (XV) Postoje duhovni razlozi, a otuda i prirodni razlozi, za povezivanje bra~ne ljubavi roditelja sa njihovom ljubavlju prema deci.
Duhovni razlozi su ti da ljudska vrsta mora biti umnoèna, a otuda uve}ano i Nebo an|ela. Moraju se ra|ati
ljudi koji }e postati an|eli i sluìti Bogu, bivaju}i korisnim na Nebu i udruùju}i se i sa ljudima na Zemlji.
Svakom ~oveku je Bog dao an|ele da druguju sa njim,
i oni su me|usobno tako ~vrsto povezani da bi ~ovek momentalno umro da mu se oni oduzmu.
Prirodni razlozi zbog kojih su ove dve ljubavi povezane jesu ti da bi se mogli ra|ati ljudi koji }e obavljati slu`be u ljudskim zajednicama i da bi se ljudi mogli
udruìvati u zajednice kao njihovi ~lanovi. Ovo su prirodni i duhovni razlozi ljubavi prema deci i bra~ne ljubavi,
po mi{ljenju i povremenom priznanju bra~nih parova,
460
Bra~na ljubav
kada kaù da su obogatili Nebo sa onoliko an|ela koliko
imaju potomaka i da su ulep{ali svoje zajednice sa onoliko slugu koliko dece imaju.
405. (XVI) Ljubav prema mla|oj i starijoj deci je
druga~ija kod duhovnih i prirodnih bra~nih parova.
U slu~aju duhovnih bra~nih parova ljubav prema
deci deluje umnogome isto kao u slu~aju prirodnih parova; ali je ona dublja i stoga mnogo ne`nija, jer ta ljubav
poti~e iz nevinosti, blièg prijema i o~iglednije percepcije u sebi, jer su duhovni ljudi duhovni u meri u kojoj su
vo|eni nevino{}u. Me|utim, po{to o~evi i majke okuse
slast nevinosti u svojoj deci, oni po~inju da ih vole na
sasvim druga~iji na~in od prirodnih o~eva i majki. Duhovni roditelji vole svoju decu zbog njihove duhovne inteligencije i moralnog na~ina ìvota, drugim re~ima oni ih
vole zbog njihovog straha od Boga i pobo`nosti ostvarene u delima i ìvotu, zajedno sa njihovim sklonostima
i odano{}u svrhama sluènja zajednici; dakle, zbog njihovih vrlina i dobrog vladanja. Ljubav prema ovim kvalitetima je ta koja ih prvenstveno motivi{e da se staraju o
njima i brinu o njihovim potrebama. Ako, dakle, oni ne
uo~e ove kvalitete u deci, oni odvra}aju svoje misli od njih
i ~ine samo ono {to smatraju da su obavezni da urade.
Kod prirodnih o~eva i majki, ljubav prema deci proizilazi tako|e iz nevinosti, ali kada je oni prime, ona se
umotava oko njihove sopstvene ljubavi, tako da oba ova
faktora proizvode njihovu ljubav prema deci, pa ih grle
i ljube, nosaju, privijaju na grudi i prekomerno galame oko
njih, smatraju}i ih za sopstveno srce i du{u. Me|utim,
kasnije, kad ovi iz detinjstva za|u u period adolescencije i naredni, kada nevinost prestane da igra ulogu, njihova ljubav vi{e ne proizilazi iz straha od Boga i verskog
ose}aja izraènog u njihovom na~inu ìvota, niti ikakve
racionalne ili moralne inteligencije u njima, pa oni prestaju da obra}aju ili pak obra}aju vrlo malo pa`nje na njihove
461
Emanuel Svedenborg
unutarnje ose}aje, odnosno njihove vrline i dobro vladanje, i po~inju da obra}aju pa`nju samo na spolja{nje karakteristike koje na|u za privla~ne. Za njih se njihova
ljubav vezuje, u~vr{}uje i prijanja. To dovodi do toga da
zatvaraju o~i na njihove gre{ke, iznalaze izgovore za njih
i odobravaju ih. Razlog je u tome {to je kod njih ljubav
prema potomstvu istovremeno i ljubav prema sebi, a ona
prijanja za spolja{njost osobe koja se voli ne ulaze}i u
nju, kao {to ne ulazi ni u sebe.
406. Posle smrti lako je izneti razliku izme|u ljubavi prema bebama i deci kod duhovnih i prirodnih ljudi.
Jer se ve}ina o~eva kada dospe u taj svet se}a svoje dece
koja su umrla pre njih, predstavljaju im se, i tako se oni
me|usobno prepoznaju. Duhovni o~evi ih jednostavno
osmotre i upitaju za stanje, zadovoljni ako im je dobro,
àlosni ako nije. Zatim, po{to malo popri~aju sa decom,
uputiv{i ih i upozoriv{i da vode moralan ìvot na Nebu,
oni ih napu{taju, kazav{i im pre nego {to odu da vi{e ne
treba da ih se se}aju kao o~eva, jer je u njih jedan Otac
koji je na Nebesima, kao {to Njegove re~i kaù (Mateja
23:9), a potom prestaju da ih se se}aju kao svoje dece.
Prirodni o~evi, me|utim, ~im shvate da su ìvi nakon
smrti i sete se svoje dece koja su umrla pre njih, prizivaju ih svojom jakom èljom i prijanjaju za njih uvezuju}i
se poput sve`njeva pru}a. Potom otac nastavlja da uìva
gledaju}i svoju decu i razgovaraju}i sa njima. Ukoliko mu
se i kaè da je neko od njegove dece sotona koji je
u~inio naào nekom od dobrih ljudi, on i dalje nastavlja
da ga drì u dru{tvu oko sebe ili u gomili pred sobom.
Ako i vidi da neko od njegove dece nanosi {tetu ili ~ini
zlo, on na to ne obra}a pa`nju, niti ijedno izbacuje iz
svog dru{tva. Da bi se, dakle, spre~ilo ovo {tetno trajanje grupe, oni moraju biti prognani u Pakao zajedno; tu
se otac zatvara pred decom, a ona se razdvajaju i svakom
se dodeljuje mesto u koje se njegov ìvot uklapa.
462
Bra~na ljubav
407. Ovde }u opisati zapanjuju}e iskustvo. U Duhovnom svetu video sam o~eve kako gledaju na predstavljene im bebe sa mr`njom, skoro sa besom, i tako divlja~ki
da bi ih ubili kad bi mogli. Ali ~im bi im rekli da su to
njihove bebe ({to nije bila istina), njihov bes i divlja{tvo
bi odmah nestali, i zavoleli bi ih ludo. Oni su mogli da
ose}aju tu ljubav i tu mr`nju istovremeno, ako su u svetu
bili iznutra podli i gajili neprijateljstvo prema Bogu.
408. (XVII) Kod duhovnih ta ljubav dolazi iznutra
ili iz onoga {to je pre, ali u slu~aju prirodnih dolazi
spolja ili onoga {to je posle.
Razmi{ljati i zaklju~ivati iz unutarnjeg i prethodnog
zna~i razmi{ljati i zaklju~ivati od ciljeva i uzroka ka efektima; ali razmi{ljati i zaklju~ivati iz spolja{njeg i potonjeg, zna~i razmi{ljati od efekata ka ciljevima i uzrocima. Ovo je napredovanje u pogre{nom pravcu, a prvo je
pravilno. Jer razmi{ljanje i zaklju~ivanje iz ciljeva i uzroka zna~i iz razmatranja vrsta dobra i istine u gornjim regionima uma ka efektima u donjem regionu. Sama ljudska racionalnost je od stvaranja takva. Ali razmi{ljanje i
zaklju~ivanje od efekata je naga|anje uzroka i ciljeva iz
nièg regiona uma, gde su utisci telesnih ~ula sa svojom
vanj{tinom i obmanama uzeli maha. Ovo se u su{tini ne
razlikuje od potvr|ivanja onoga {to je la`no i za ~im se
~ezne, i po potvrdi vi|enog, verovanja da se radi o istinama mudrosti i dobrote ljubavi prema tome. Umnogome
je isto sa ljubavlju prema bebama i deci kod duhovnih i
prirodnih ljudi. Duhovni ih vole iz onoga {to je pre, odnosno, pravim redom, a prirodni ih vole iz onoga {to je
posle, dakle, pogre{nim redom. Ova razmi{ljanja su izneta kako bi se dokazala prethodna ta~ka.
409. (XVIII) To je razlog postojanja te ljubavi kod
bra~nih parova koji se vole, kao i kod onih koji se ne
vole.
463
Emanuel Svedenborg
To zna~i kod prirodnih koliko i kod duhovnih. Ali
ovi poseduju bra~nu ljubav, dok je prvi nemaju, sem naizgled i pretvaraju}i se. Razlog {to ljubav prema deci i
bra~na ljubav deluju kao jedna je u tome {to je bra~na
ljubav usa|ena u svaku ènu od stvaranja, a zajedno sa
njom i ljubav prema ra|anju, koja se usredsre|uje i pruà
prema ro|enom potomstvu. Ona se prenosi sa ène na
mu{karca, kao {to je navedeno u odeljku 393. Zato se u
domovima gde nema bra~ne ljubavi izme|u muà i ène,
ona ipak moè na}i kod ène, tako da je pomo}u nje
izvesna spolja{nja veza sa muèm mogu}a. Iz istog razloga ~ak i prostitutke vole svoju decu. Jer ono {to je usa|eno u du{i od stvaranja i ima za cilj razmnoàvanje vrste,
ne moè se izbrisati ili iskoreniti.
410. (XIX) Ljubav prema deci nastavlja se nakon
smrti, naro~ito kod èna.
îm deca ponovo oìve, {to se de{ava odmah nakon
smrti, ona se uzdiù na Nebo i predaju an|elima ènskog
pola, koje su u svom telesnom ìvotu na svetu volele decu i istovremeno se pla{ile Boga. Kako zbog svoje materinske ne`nosti, one vole svu malu decu, one ih prihvataju
kao sopstvenu, a deca ih, instiktivno vole kao sopstvene
majke. One imaju onoliko dece koliko na osnovu svoje
duhovne roditeljske ljubavi èle.
Nebo na kojem borave deca moè se videti napred
u ~eonom regionu, u liniji ili radijusu u kojem an|eli gledaju direktno u Boga. Njihovo Nebo je tamo, jer se sva
mala deca podiù pod direktnim vo|stvom Boga. Ona tako|e primaju uticaj sa Neba Nevinosti, koje je tre}e nebo.
Po{to provedu taj rani period na njemu, ona prelaze na
drugo nebo radi podu~avanja.
411. (XX) @ene podiù decu pod vo|stvom Boga, a
ona rastu fizi~ki i inetelektualno kao u svetu.
464
Bra~na ljubav
Ovako se mala deca podiù na Nebu. An|eli koji ih podiù u~e ih da govore. U po~etku je njihov govor samo zvuk
koji izraàva ose}anja, predstavljaju}i prethodnika misli,
koji omogu}uje da se ljudski element u zvuku razlikuje od
istog kod ìvotinja. Postepeno njihov govor postaje sve jasniji, kako ideje koje proisti~u iz ose}anja ulaze u um. Sva
njihova ose}anja, koja tako|e rastu, nastaju iz nevinosti.
Prvo sa ~ime se upoznaju je ono {to vide svojim o~ima i na|u za divno. Kako je to iz duhovnog izvora, to
je istovremeno podlo`no uticajima koji dolaze sa Neba,
i to otvara unutarnje nivoe njihovog uma. Nakon toga, kako se deca intelektualno usavr{avaju, ona rastu sve vi{e,
te u ovom pogledu po~inju da li~e na odrasle. Razlog je
{to su inteligencija i mudrost prava duhovna hrana, tako
da ono {to hrani njihov um hrani i njihova tela.
Ali deca na Nebu ne rastu nakon dostizanja zrelosti;
ve} se zaustavljaju na toj fazi i ostaju u njoj zauvek. Kada dostignu tu fazu, oni se ven~avaju. Ven~anje im prire|uje Bog, i ono se proslavlja na Nebu na kojem se mladi}i
nalaze. On potom polazi za svojom ènom na njeno nebo
ili ku}u, ako su u istoj zajednici. Da bi me uverili da deca fizi~ki rastu i odrastaju kako se njihova inteligencija
pove}ava, dozvolili su mi da razgovaram sa pojedinima dok
su bili deca, a onda ponovo kada su odrasli. Izgledom su
pose}ali na mladi}e, i bili iste visine kao mladi}i u svetu.
412. Deca se podu~avaju prvenstveno predstavama prilago|enim i odgovaraju}im njihovim karakterima. Neverovatno je koliko su one lepe i sa koliko unutarnje mudrosti
su ispunjene. Ovde }u izneti dva prikaza, na osnovu kojih }ete ste}i predstavu o ostalima. Jednom prilikom su naslikali Boga kako se diè iz groba i istovremeno sjedinjuje
Svoje ljudsko sa Svojim boànskim. Prvo su izneli predstavu o grobu, ali bez predstave o Bogu; to je bilo toliko
daleko da bi se te{ko moglo doku~iti da je to Bog, sem
iz daljine. To je bilo zato {to ideja o grobu nosi zna~enje
465
Emanuel Svedenborg
sahrane, pa je zato udaljena. Nakon toga su u grob pa`ljivo uneli neku vrstu atmosfere koja je li~ila na izmaglicu.
Ovim su ukazali, ponovo iz daljine, na duhovni ìvot u
kr{tenju. Potom su naslikali Bo`ji silazak me|u zatvorenike i Njegov uspon zajedno sa njima na Nebo. Detalj
blizak detinjem umu bilo je to {to su nacrtali slabe i tanu{ne niti, skoro nevidljive, da se Bog njima popne pri
uzlasku, posve}uju}i veliku pa`nju da se ni{ta na slici ne
odnosi na bilo {ta {to nije nebesko.
Postoje i druge predstave pomo}u kojih se deca u~e
kako istini tako i ose}anju naklonosti prema dobru, kao na
primer, igrama koje privla~e umove dece. Gospod je taj koji
upu}uje mali{ane u ove i sli~ne stvari putem nevinosti koja prolazi kroz tre}e nebo. Duhovne ideje ovako se uvode
u njihove naklonosti i ne`ne misli koje dolaze od njih, tako
da deca ne znaju da te stvari ne ~ine oni sami, niti misle
o njima svojevoljno.Ovako se razvija njihov intelekt.
413. (XXI) Bog je obezbedio da se njihova detinja
nevinost pretvori u nevinost mudrosti, tako da deca postaju an|eli.
Mnogi ljudi smatraju da deca ostaju deca i da postaju an|eli odmah posle smrti. Me|utim, inteligencija i mudrost su te koje tvore an|ele; sve dok ih deca ne usvoje,
iako ostaju me|u an|elima, sama ne postaju an|eli. Ona postaju an|eli tek kada postanu inteligentna i mudra. Deca se
dakle uvode iz nevinosti detinjstva u nevinost mudrosti, to
jest iz spolja{nje u unutarnju nevinost. Ova nevinost je cilj
celokupnog njihovog u~enja i razvoja. Kada steknu nevinost mudrosti, nevinost detinjstva, koja je u me|uvremenu sluìla kao osnova, onda joj se pridruùje.
Video sam prirodu nevinosti detinjstva, predstavljenu
komadom drveta gotovo li{enog ìvota, kako oìvljava i kako se natapa znanjem istina i naklonosti prema dobru. Potom je priroda nevinosti mudrosti bila predstavljena ìvim,
golim detetom. An|eli tre}eg neba koji su obdareni od Bo466
Bra~na ljubav
ga ve}im stepenom nevinosti od drugih, pojavi{e se pred
o~ima duhova ispod Nebesa kao gola deca; a kako nadma{uju druge u mudrosti, nadma{uju i u ìvosti. Razlog je
{to je nevinost saobrazna detinjstvu i nagosti tako|e. Zato
se kaè da su i Adam i njegova èna, dok su bili u stanju
nevinosti, bili goli i da ih nije bilo sramota. Ali kada su izgubili svoje stanje nevinosti, oni su se sakrili posramljeni
svojom golotinjom (Postanje 2:25; 3:7, 10, 11). Ukratko, {to
su an|eli mudriji to su neviniji. Priroda nevinosti mudrosti
se u izvesnoj meri moè videti na osnovu nevinosti detinjstva, kao {to je gore opisano (odeljak 395), s tim da za
roditelje uzmemo Boga Oca koji ih vodi i kojem pripisuju sve {to imaju.
414. Vodio sam brojne razgovore sa an|elima o nevinosti. Oni su mi rekli da je nevinost su{tina sveg dobra, a da je dobro dobro samo ako sadrì nevinost; a kako
je mudrost pitanje na~ina ìvota, osnosno dobra, mudrost
je mudrost u meri u kojoj proizilazi iz nevinosti. Isto vaì za ljubav, milosr|e i veru. Otuda niko ne moè u}i na
Nebo ako se ne nalazi u stanju nevinosti. To je zna~enje
slede}eg Bo`jeg kazivanja:
Pustite decu neka dolaze meni, i ne branite im, jer je
takvih Carstvo Bo`je. Zaista vam kaèm: Koji ne primi Carstva Bo`jega kao dete, ne}e u}i u njega. (Marko 10:14, 15;
Luka 18:16, 17)
Deca na ovom i na drugim mestima u Re~i ozna~avaju one koji su u stanju nevinosti. Razlog {to je dobro dobro u meri u kojoj sadrì nevinost, jeste u tome {to sve
dobro dolazi od Boga, a Bog predvodi nevinost.
*****
415. Na ovom mestu izne}u slede}e iskustvo.
Jednog jutra, prenuv{i se iz sna u osvit zore, razmi{ljao sam jo{ neprobu|en kada kroz prozor ugledah ne{to
467
Emanuel Svedenborg
poput bleska munje, a potom ~uh ne{to nalik udaru groma. Zapitav{i se otkuda to dolazi, ~uh ove re~i s Neba:
„To se nedaleko odavde vodi ù~na rasprava o Bogu i
prirodi. Blesak svetlosti poput munje i tutnjava poput grmljavine saobraznosti su koje predstavljaju bitku i sudar
argumenata, dok jedna strana govori u korist Boga, a druga u korist prirode.“
Duhovna bitka je zapo~ela ovako. Neke sotone iz
Pakla rekle su jedan drugome: „Kad bi nam bilo dozvoljeno da razgovaramo sa an|elima na Nebu, mi bismo im
u potpunosti dokazali da je to {to oni nazivaju Bogom i
izvorom svega, zapravo priroda, a da je Bog tek izraz
pod kojim mi podrazumevamo prirodu.“ Kako su te sotone duboko i svim srcem verovale u to, àrko èle}i da
popri~aju sa an|elima, to im je i dozvoljeno da se ispenju
iz blata i tame Pakla i porazgovaraju sa dva an|ela koja
su si{la sa Neba. Sreli su se u svetu duhova, koji se nalazi na pola puta izme|u Neba i Pakla.
Ugledav{i an|ele, sotone pojuri{e k njima besno vi~u}i: „Jeste li vi an|eli sa Neba s kojima treba da se sretnemo kako bi porazgovarali o Bogu i prirodi? Vi nazivate
sebe mudrima jer priznajete Boga, ali, avaj, kako ste vi
naivni! Ko je ikada video Boga? Ko razume {ta je Bog?
Ko moè poverovati da Bog vlada i da moè upravljati
univezumom u svim njegovim delovima? Da li iko sem
obi~nih ljudi i mase priznaje da ne moè videti i razumeti? Ima li i{ta o~iglednije nego da je priroda sve u svemu? [ta se drugo moè o~ima videti sem prirode? [ta se
drugo moè u{ima ~uti? [ta se sem nje moè omirisati?
îji se ukus moè osetiti? [ta se moè osetiti dodirom
ruke i tela? Zar nisu na{a telesna ~ula jedini pravi svedoci? Na osnovu dokaza koje nam ona pruàju, ~ovek se
zaklinje da je neka stvar takva kakva jeste. Zar va{e glave nisu u prirodi? Odakle misli u va{e glave dolaze sem
iz tog uticaja? Oduzmite prirodu i ne}ete mo}i misliti
uop{te.“ Mnogo toga sli~nog beja{e tu izre~eno.
468
Bra~na ljubav
ûv{i ovo, an|eli odgovori{e: „Vi govorite tako jer
ste u potpunosti pod uticajem ~ula. Kod svih u Paklu su
mentalne predstave uronjene u telesna ~ula toliko da oni
ne mogu uzdi}i svoj um iznad tog nivoa. Zato vam opra{tamo. @ivot ispunjen zlom koji vodi verovanju u laì
zatvorio je unutarnje nivoe va{ih umova tako da im je nemogu}e uzdi}i se iznad ~ulnog nivoa u stanje o~i{}eno od
ìvotnih zala i la`nih uverenja. Jer sotona moè razumeti
istinu kada je ~uje isto tako dobro kao an|eo, ali je on ne
zadràva jer zlo istinu bri{e i zamenjuje je s laì. Ali mi
prime}ujemo da ste vi sada u tom udaljenom stanju tako
da moète razumeti istinu koju vam govorimo. Stoga obratite pa`nju na ovo {to }emo vam re}i.
Vi ste ìveli u Prirodnom svetu i u njemu ste umrli,
a sada se nalazite u Duhovnom svetu. Jeste li ranije znali
i{ta o ìvotu nakon smrti? Zacelo ste poricali njegovo
postojanje, svrstavaju}i sebe na isti nivo sa ìvotinjama.
Jeste li tada i{ta znali o Nebu i Paklu, ili o svetlosti i
toplini ovoga sveta? Ili za ~injenicu da vi niste vi{e unutar prirode, ve} iznad nje? Jer ovaj svet i sve u njemu
jeste duhovno, a duhovno je toliko iznad prirodnog da
priroda ne moè ni najmanji uticati na njega. Ali vi, zato
{to ste verovali da je priroda bog ili boginja, jo{ uvek
verujete da je svetlost i toplota ovog sveta identi~na svetlosti i toploti Prirodnog sveta. One ne li~e ni najmanje,
jer je prirodna svetlost ovde tama, a prirodna toplota ovde
hladno}a. Jeste li znali i{ta o suncu ovog sveta, izvoru
na{e svetlosti i toplote? Jeste li znali da je ovo sunce ~ista ljubav, dok je sunce Prirodnog sveta ~ista vatra? Da
je sunce sveta, budu}i ~ista vatra, izvor iz kojeg priroda
nastaje i opstaje? Dakle, priroda, koju vi drìte za boga
ili boginju, potpuno je beìvotna.
Vi se moète, ako vam se da za{tita, popeti sa nama
na Nebo; a mi moèmo, ako nam se pruì za{tita, si}i sa
vama u Pakao. Na Nebu }ete videti veli~anstvene i prelepe prizore, a u Paklu gadne i prljave. Razlika dolazi otuda
469
Emanuel Svedenborg
{to na Nebu svi oboàvaju Boga, a u paklovima svi oboàvaju prirodu. Ti veli~anstveni i prelepi prizori na Nebesima saobraznosti su naklonostima prema dobru i istini;
a gadni i prljavi prizori u Paklu saobrazni su te`nji zlu
i laìma. Na osnovu svih ovih ~injenica vi sada moète
zaklju~iti da li je Bog ili je priroda sve u svemu.“
Na ovo sotone odgovori{e: „U svom sada{njem stanju, na osnovu ovoga {to smo ~uli, moèmo izvesti zaklju~ak da je Bog sve u svemu. Ali kada ushi}enje zla
obuzme na{e umove, tada ne vidimo ni{ta do prirodu.“
Dva an|ela i dve sotone stajahu s desne strane nedaleko od mene, tako da sam ih mogao videti i ~uti. Oko njih
iznedada ugledah mnoge duhove, koji su u Prirodnom
svetu bili poznati po svojoj u~enosti. Bio sam iznena|en
kada sam video kako ovi u~eni ljudi u jednom trenutku
prilaze an|elima, a u drugom sotonama i aplaudiraju onoj
strani uz koju stoje u datom trenutku. Bi mi re~eno da
ova promena poloàja zna~i promenu u mentalnom stanju, jer favorizuju ~as jednu stranu ~as drugu, pona{aju}i
se poput vetrokaza. „Oda}emo ti jednu tajnu“, reko{e oni.
„Gledali smo dole prema Zemlji da vidimo te u~enjake
koji su se koristili sopstvenim rasu|ivanjem u razmi{ljanju
o Bogu i prirodi, da bismo otkrili da je od hiljade njih
{est stotina na strani prirode, a ostali na strani Boga. Ali
smo otkrili da oni nisu na strani Boga zbog razumevanja,
ve} to tako kaù na osnovu oslanjanja na ono {to im je
re~eno da priroda poti~e od Boga. Neprestano ponavljanje
zapam}enog ili prise}anje, koje istovremeno nije potaknuto razmi{ljanjem ili inteligencijom, naizgled proizvodi
verovanje“
Nakon toga, sotonama se dade za{tita pa po|o{e sa
dvojicom an|ela na Nebo, gde vide{e veli~anstvene i prelepe prizore. Prosvetljeni svetlo{}u Neba, oni priznado{e
da postoji Bog, a da je priroda stvorena da sluì ìvotu
koji je u Bogu i dolazi od Njega; i da je priroda po sebi
beìvotna, te ne radi ni{ta od sebe, ve} na nju deluje
470
Bra~na ljubav
ìvot. Kada vide{e ove prizore i iskusi{e ove opaàje, oni
si|o{e; a kada si|o{e, vrati se njihova ljubav prema zlu
i zatvori njihov intelekt odozgo, otvoriv{i ga odozdo. Tada se odozgo pojavi ne{to {to je li~ilo na pokrov koji je
isijavao paklenom vatrom. îm njihova stopala dotako{e
zemlju, zemlja se pod njima otvori i oni potonu{e dole
me|u sli~ne sebi.
416. Nakon toga, dva an|ela, videv{i me u blizini
reko{e prolaznicima ovo o meni: „Mi znamo da je ovaj
~ovek pisao o Bogu i prirodi; hajde da ~ujemo {ta ima
da kaè.“ I oni mi pri|o{e i zatraì{e da im pro~itam {ta
sam napisao o Bogu i prirodi. Ja im pro~itah slede}e21 .
„Oni koji veruju da se Bo`ja dela ogledaju u elementima prirode mogu otkriti mnoge ~injenice o prirodi
koje govore u prilog njihovom Boànskom poreklu, pre
nego oni koji ube|uju sebe da je njihovo poreklo prirodno. Jer ovi koji veruju u Boànsko poreklo obra}aju pa`nju na one posebne ~injenice vezane za stvaranje kako
biljnih tako i ìvotinjskih vrsta. Kod nastajanja biljaka,
seme zasa|eno u zemlju prerasta u koren, koren izrasta
u stabljiku, a onda redom nastaju zameci li{}a, li{}e, cvetovi, plodovi i tako dalje do novog semena. îni se kao
da seme ta~no zna red kojim ovo sve nastaje i razvija se
kako bi obnovilo sebe. Moè li ijedna racionalna osoba
verovati da sunce, koje je ~ista vatra, moè znati ovo?
Ili da moè preneti takve efekte svojom toplotom i svetlo{}u, ostvariv{i tako lepe oblike u njima ili planirati njihovu svrhu? Svako ko poseduje ikakvu mo} rasu|ivanja
ne moè a da ne pomisli, kada vidi i razmisli o ovim ~injenicama, da one dolaze od Onoga, ~ija je mudrost beskrajna, to jest od Boga. Ovi koji priznaju postojanje Boànskog
i vide ga, i razmi{ljaju na ovaj na~in. Ali ovi drugi ga
ne vide i ne misle tako, jer to ne èle. Oni potiskuju svoju
21 Naredni pasus pa sve do odeljka 422 ponavlja re~eno u knjizi
Boànska ljubav i mudrost (351-357), uz manje izmene. (Prim. prev.)
471
Emanuel Svedenborg
sposobnost rasu|ivanja na nivo ~ula, zbog ~ega sti~u sve
svoje predstave iz mutne svetlosti koju pruàju telesna
~ula, ja~aju}i uverenost u sopstvene laì, i kaù: ’Sigurno
moète videti da sunce proizvodi ove rezultate svojom svetlo{}u i toplotom. [ta je to {to ne vidite. Sigurno ni{ta.‘
Ovi koji sebe ube|uju u Boànsko poreklo obra}aju
pa`nju na izvanredne ~injenice koje se mogu zapaziti kod
razmnoàvanja ìvotinja. Ovde, na primer, mogu spomenuti ono {to se de{ava u jajetu. Pti} leì u jajetu kao seme ili zametak zajedno sa svime {to mu je potrebno do
vremena izleganja. Ono tako|e ima i ono {to mu je potrebno posle izleganja, dok ne postane ptica ili stvorenje
s krilima koje li~i na svog pretka. Ako ~ovek obrati pa`nju na njegovo razvijanje, i duboko razmisli, osta}e zapanjen. Na primer, najmanja bi}a kao i najve}a, ona koja
su nevidljiva kao i ona koja su vidljiva, insekti, kao i
ptice ili velike ìvotinje, poseduju ~ulne organe vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira, kao i organe kretanja, mi{i}e
da im omogu}e da lete ili hodaju i utrobu koja okruùje
srce i plu}a, kojima upravlja mozak. Dobro je poznato
da ~ak i najniì insekti imaju te organe, kao {to je prikazano opisima njihove anatomije, naro~ito onima koje
je objavio Svamerdam u svojim Knjigama o prirodi.22
Ovi koji sve pripisuju prirodi zaista mogu zapaziti takve ~injenice, ali oni o njima razmi{ljaju kao o pukim ~injenicama i kaù da ih priroda stvara. Oni to kaù jer su
odvratili svoj um od razmi{ljanja o Boànskom, a oni koji
to rade, kad vide ~uda prirode, ne mogu razmi{ljati racionalno, a jo{ manje duhovno o njima. Njihovo razmi{ljanje
se zasniva na ~ulnim utiscima i materijalnim predstavama
tako da oni razmi{ljaju iz prirode unutar prirode, a ne
iznad tog nivoa; kao {to ~ine oni koji su u Paklu. Jedino
po ~emu se razlikuju od ìvotinja je njihova racionalnost;
jer oni mogu shvatati i misliti druga~ije ako to èle.
22 Dela holandskog prirodnjaka J. Svamerdama objavio je H. Boerhave
1737-38. pod naslovom Biblia Naturae ili Knjige o prirodi. (Prim. prev.)
472
Bra~na ljubav
Oni koji su odvratili svoj um od razmi{ljanja o Boànskom, kada posmatraju ~uda prirode, podre|eni svojim ~ulima, oni ne smatraju da je vid oka neprecizan jer
vidi skupinu si}u{nih insekata kao tamnu masu. A svaki od
tih insekata ima organe koji mu omogu}uju da ose}a i
da se kre}e, vlakna i sudove, malo srce, plu}ne cev~ice,
utrobu i mozak; i da su oni napravljeni od naj~istije supstance u prirodi i da takva konstrukcija odgovara nekoj
vrsti ìvota na koji su i najmanji njihovi deli}i pojedina~no podstaknuti. Kako je o~ni vid suvi{e neprecizan, pa
vidi jedan broj njih skupa sa bezbroj deli}a u svakome
kao tamnu masu, a kako oni koji se oslanjaju na ~ula zasnivaju svoje mi{ljenje i rasu|ivanje na tome, o~igledno
je koliko su neosetljivi njihovi umovi i koliko su oni neprosvetljeni u duhovnim pitanjima.
417. Svako moè, ako èli, ubediti sebe u korist Boànskog porekla posmatraju}i prirodu, {to moè u~initi i
razmi{ljanjem o Bogu posmatraju}i ìvot. Na primer, kada posmatra ptice u vazduhu i vidi da svaka vrsta zna {ta
jede i gde da to na|e. Svoju vrstu prepoznaje na osnovu
zvuka i izgleda, a me|u drugim vrstama zna ko su joj
prijatelji, a ko neprijatelji. Vidi i da se one udruùju, da
znaju kako da se pare, ve{to grade gnezda, polaù jaja u
njih i leè na njima, znaju koliko im treba da se izlegu,
a na kraju tog perioda izvode pti}e, koje vole izuzetno
ne`no drè}i ih pod svojim krilima, nude im hranu i hrane ih. To nastavljaju da rade dok ovi ne budu sposobni da
se sami ~uvaju i da rade isto, podiù svoju porodicu kako
bi obezbedili opstanak svoje vrste.
Svako ko je voljan da razmi{lja o na~inu na koji
Boànski uticaj prolazi kroz Duhovni svet u Prirodni svet
to moè videti na osnovu ovih ~injenica. On ~ak moè,
ako je voljan, re}i u svom srcu: ’Ovakvo znanje ih ne
moè dose}i od sunca zra~enjem njegove svetlosti. Jer
sunce, iz kojeg priroda nastaje i povla~i svoju su{tinu,
473
Emanuel Svedenborg
~ista je vatra, tako da su zraci njegovog svetla potpuno
li{eni ìvota.‘ Ovako oni dolaze do zaklju~ka da su ove
stvari rezultat Boànske mudrosti koja uti~e na najniè
oblike prirode.
418. Svako moè ubediti sebe u korist Boànskog
porekla posmatranjem prirode, pogledom na larvu, koja
je podstaknuta èljom da traì promenu i ~ezne za njom
u svom zemaljskom stanju u neko koje je analogno nebeskom stanju. Iz tog razloga one se zavla~e na nekakvo
mesto, gde im moè biti kao u materici da bi se ponovo
rodile, pretvaraju}i se u larvu ili gusenicu, ~auru ili lutku
i kona~no u leptira. Nakon ovog preobraàja i dobijanja
lepih krila tipi~nih za njegovu vrstu, leptir pole}e u vazduh kao na sopstveno Nebo, i tamo se igra, pari, polaè
jaja i obezbe|uje potomstvo, hrane}i se odgovaraju}im
slatkim sastojcima cve}a. Moè li iko ko se uverio u
prilog Boànskog posmatraju}i prirodu, da ne vidi da je faza larve neka vrsta slike zemaljskog stanja ~oveka, a da
je leptir njegovo nebesko stanje? Me|utim, oni koji su
ubedili sebe u korist prirode, iako vide ove ~injenice, nazivaju ih samo prirodnim instinktima jer su proterali iz
svojih umova nebesko stanje ~oveka.
419. Svako moè ubediti sebe u korist Boànskog
porekla posmatraju}i prirodu, kada prou~i ono {to je poznato o p~elama. One znaju kako da sakupe vosak iz trave
i cve}a, da usisaju med; kako da grade sa}e kao male
ku}e i urede ih tako da naprave grad sa ulicama u koji
mogu ulaziti i izlaziti. Iz daljine mogu namirisati cve}e
i travu sa kojih mogu sakupiti vosak za izgradnju i med
za hranu, pa natovarene njime doleteti nazad pravim putem do svoje ko{nice. Na taj na~in se snabdevaju hranom
i prave stani{te za predstoje}u zimu, kao da za nju znaju
i mogu je predvideti. Izme|u sebe biraju gospodaricu ili
kraljicu od koje nastaje njihovo potomstvo; a za nju grade
474
Bra~na ljubav
neku vrstu dvora sa posluìteljima oko nje. Kada do|e
vreme za ra|anje, ona ide pra}ena svojim posluìteljima
od jedne }elije sa}a do druge i polaè jaja, a ~itava gomila pratilaca zaptiva ulaze unutra kako bi spre~ila da ih
o{teti vaduh. Ovako se stvara nova generacija. Kasnije, kada mladi dostignu fazu zrelosti i postanu sposobni da ~ine to isto, bivaju izba~eni iz ko{nice. Roj koji je isteran,
okuplja se i u eskadronu, da se ne bi pogubili, odle}e da
sebi prona|e drugi dom. Otprilike u jesen izbacuju se beskorisni trutovi i otkidaju im se krila kako bi se spre~ilo
da se vrate i pojedu hranu koju nisu prikupili. Postoji i
vi{e drugih ~injenica, na osnovu kojih se moè utvrditi
da one imaju, na korist ljudskoj vrsti, kao rezultat uticaja koji dolazi iz Duhovnog sveta, istu vrstu uprave kao
ljudska bi}a na Zemlji ili pre an|eli na Nebu.
Moè li iko, ~iji razum nije o{te}en, da ne vidi kako
takve stvari me|u p~elama ne mogu do}i iz Prirodnog sveta? [ta sunce, izvor prirode, ima zajedni~ko sa upravom
paralelnom ili prakti~no istom sa upravom na Nebu? Ovi
i sli~ni argumenti izvedeni na osnovu niìh ìvotinja mogu dovesti onoga koji priznaje i oboàva prirodu do uverenja u korist prirode, a onoga koji priznaje i oboàva Boga
do uverenja u korist Boànskog. Jer duhovna osoba vidi
duhovne efekte u ovome, a prirodna osoba prirodne efekte, svako prema tome {ta je on. [to se mene ti~e, ovakvi
argumenti su dokaz uticaja duhovnog na prirodno, ili Duhovnog sveta na Prirodni svet, proizi{log iz Gospodnje Boànske mudrosti.
Uzmite u obzir tako|e i to moète li analiti~ki razmi{ljati o bilo kom obliku vlasti ili nekom gra|anskom
zakonu ili moralnoj vrlini ili duhovnoj istini, a da Boànsko ne uti~e na vas Svojim mudro{}u preko Duhovnog
sveta. Ja mogu odgovoriti za sebe da nisam mogao i da
ne mogu. Jer ja beleìm svoja shvatanja i ose}aje ovog uticaja poslednjih dvadeset pet godina neprestano, tako da
da ovo tvrdim iz li~nog iskustva.
475
Emanuel Svedenborg
420. Sigurno priroda ne moè imati svrhu za svoj
cilj i raspore|ivati svrhe u redove i oblike. To moè raditi samo mudro bi}e; niko sem Bog, ~ija je mudrost beskrajna, ne moè urediti i oblikovati univerzum na ovaj na~in. Kako bi neko drugi mogao predvideti i obezbediti sve
{to je potrebno ljudskim bi}ima za hranu i ode}u, hranu
od zemaljskih biljaka i ìvotinja, i ode}u iz istih izvora?
Jedno od ~uda je {to ljupki insekti zvani svilene bube odevaju svilom i krase kako ène tako i mu{karce, od kraljeva i kraljica do sluàvki i slugu. Ili da nas tako ljupki
insekti kakve su p~ele snabdevaju voskom za rasvetu koja doprinosti sjaju crkava i dvorova. Ove i mnoge druge
~injenice merodavni su dokazi da Bo`ja dela stvaraju od
Njega kroz Duhovni svet sve {to se vidi u prirodi.
421. Ovome se mora dodati da sam u Duhovnom
svetu video one koji su, na osnovu ovakvih zapaànja na
Zemlji, ubedili sebe u prilog prirode toliko da su postali
ateisti. Njihov intelekt se mogao videti na duhovnoj svetlosti otvoren odozdo, ali zatvoren odozgo, jer su njihove
misli usmerene dole ka Zemlji, a ne gore ka Nebu. Iznad
njihove sposobnosti ~ulnog shvatanja, koja je najniì deo
intelekta, mogla se videti neka vrsta pokrivala. U nekim
slu~ajevima, ona se sijala paklenom vatrom, u dugima je
bila crna kao gar, u tre}im modra kao mrtvac. Stoga neka se svi ~uvaju dokaza u korist prirode i neka tragaju za
dokazima u korist Boànskog. Materijala ima na pretek.
422. Nekim ljudima zaista treba oprostiti {to pripisuju ne{to od toga {to vide prirodi, jer ne znaju ni{ta o
suncu Duhovnog sveta, u kojem je Bog, i uticaju koji
dolazi od njega; niti znaju i{ta o tom svetu i uslovima u
njemu, ili pak o njegovom prisustvu me|u ljudskim bi}ima. Zbog toga nisu u stanju da razmi{ljaju druga~ije
nego da je duhovno ~istija vrsta prirodnog i da an|eli
moraju ìveti u etru ili pak me|u zvezdama. Oni ne znaju
476
Bra~na ljubav
ni{ta ni o |avolu, misle}i ili da je on zlo ~oveka, ili ako
zaista postoji, da ìvi u vazduhu i u dubinama. Oni veruju da nakon smrti ~ovekova du{a ide u utrobu Zemlje ili
u neki Pu, da ~eka sudnji dan, i {to{ta drugo {to proizvodi njihova ma{ta zbog nepoznavanja Duhovnog sveta i
njegovog sunca. Zato treba oprostiti onima koji veruju da
priroda proizvodi ono {to oni vide na osnovu sposobnosti koja joj je data od stvaranja. Ali ne treba oprostiti onima koji su postali ateisti traè}i dokaze u korist prirode,
jer su se mogli uveriti u korist Boànskog. Neznanje moè pruìti izgovor, ali ne uklanja pogre{nu predstavu koja
je potvr|ena jer ova la` je neodvojiva od zla, a zlo je neodvojivo od Pakla.“
477
DRUGI DEO
XVIII
SUPROTSTAVLJENOST BLUDNE
I BRA^NE LJUBAVI
423. Na po~etku moramo izloìti {ta se u ovom poglavlju podrazumeva pod bludnom ljubavlju. Ona ne zna~i
ljubav prema bludni~enju pre braka ili nakon smrti partnera. Niti zna~i uzimanje ljubavnice, ukoliko je to ne{to
u {ta se ulazi iz zakonitih, opravdanih i va`nih razloga.
Niti zna~i manje ozbiljne vrste preljube ili pak ozbiljne
vrste zbog kojih se ~ovek potom kaje; jer ozbiljnije vrste
ne postaju suprotstavljene bra~noj ljubavi, a manje ozbiljne joj i nisu opre~ne. Kako ovo sve izgleda vide}ete u
narednim odeljcima, u kojima se razmatra svaka vrsta ponaosob.
Pod bludnom ljubavlju, kao opre~nom bra~noj ljubavi, ovde se misli na ljubav prema preljubi takve vrste
da se ne ra~una za greh ili za zlo ili za sraman ~in protiv razuma, ve} za ne{to dopustivo uz odobrenje razuma.
Ova bludna ljubav ne samo da sa sobom poistove}uje
bra~nu ljubav, ve} je i ru{i i uni{tava da bi je na kraju
posmatrala s ga|enjem.
Predmet ovog poglavlja je suprotstavljenost ove ljubavi i bra~ne ljubavi; a da se ne misli na neku drugu vide}e se iz slede}e rasprave o bludni~enju, uzimanju ljubavnice
i raznim vrstama preljube. Ali da bismo pokazali ovu
478
Bra~na ljubav
suprotstavljenost na svetlosti razuma, to }emo je izloìti
slede}im redom.
I
Nemogu}e je poznavati prirodu bludne ljubavi
ako se ne poznaje priroda bra~ne ljubavi.
II Bludna ljubav je suprotnost bra~noj ljubavi.
III Bludna ljubav je suprotnost bra~noj ljubavi, kao
{to je prirodan ~ovek, gledano iznutra, suprotan
duhovnom ~oveku.
IV Bludna ljubav je suprotnost bra~noj ljubavi, kao
{to je sparivanje zla i laì suprotno braku dobra
i istine.
V
Prema tome, bludna ljubav je suprotnost bra~noj
ljubavi, kao {to je Pakao suprotnost Nebu.
VI Ne~istota Pakla poti~e od bludne ljubavi, a ~istota Neba od bra~ne ljubavi.
VII Isto tako, postoji ne~istota u Crkvi i ~istota u njoj.
VIII Bludna ljubav smanjuje ljudskost i polnu zrelost
mu{karca, a bra~na ljubav ih pove}ava.
IX Postoji sfera bludne ljubavi i sfera bra~ne ljubavi.
X
Sfera bludne ljubavi penje se iz Pakla, a sfera
bra~ne ljubavi silazi sa Neba.
XI Ove dve sfere sre}u se u oba sveta, ali se ne
zdruùju.
XII Postoji ravnoteà izme|u ove dve sfere, a ~ovek
se drì u njoj.
XIII ôvek se moè prikloniti kojoj god ho}e, ali u
meri u kojoj se okre}e prema jednoj u toj meri
okre}e le|a drugoj.
XIV Obe sfere donose radosti sa sobom.
XV Radosti bludne ljubavi zapo~inju od tela i ostaju telesne ~ak i u duhu; ali radosti bra~ne ljubavi zapo~inju u duhu i ostaju duhovne ~ak i u
telu.
XVI Radosti bludne ljubavi su zadovoljstva ludosti,
ali radosti bra~ne ljubavi zadovoljstva su mudrosti.
479
Emanuel Svedenborg
424. (I) Nemogu}e je poznavati prirodu bludne ljubavi ako se ne poznaje priroda bra~ne ljubavi.
Bludna ljubav ozna~ava ljubav prema preljubi koja
uni{tava bra~nu ljubav (kao {to je navedeno u odeljku 423
iznad). Nema potrebe dokazivati da se priroda bludne
ljubavi ne moè poznavati ako se ne zna priroda bra~ne
ljubavi; to se moè ilustrovati pore|enjima. Na primer,
moè li iko znati {ta su zlo i la`, ako ne zna {ta su dobro
i istina? Moè li iko znati {ta su razbludnost, nepo{tenje,
neprikladnost i ru`no}a, ako ne zna {ta su ~ednost, po{tenje, prikladnost i lepota? Moè li iko razaznati ludost,
ako nije mudar ili ne zna {ta je mudrost? Opet, moè li
iko na pravi na~in shvatiti neskladnu {kripu, ako nije nau~en i nije ovladao harmonijom? Isto tako, moè li iko
shvatiti prirodu preljube, ako nije shvatio prirodu braka?
Moè li iko predo~iti sebi prljav{tinu zadovoljstava bludne
ljubavi, ako sebi prethodno nije predo~io ~istotu bra~ne
ljubavi? Kako sam sada zavr{io sa opisivanjem zadovoljstava mudrosti u vezi sa bra~nom ljubavi, posluì}u se ste~enim razumevanjem da opi{em zadovoljstva bludne ljubavi.
425. (II) Bludna ljubav je suprotnost bra~noj ljubavi.
U univerzumu ne moè postojati ni{ta {to nema svoju suprotnost. Suprotnosti se ne diferenciraju kao odnosne ve} kao suprotne. Odnosne razlike postoje izme|u
najve}eg i najmanjeg od iste stvari, a suprotnosti su direktne opre~nosti. Suprotnosti sadrè odnosne razlike me|u
sobom, kao i ove prve. Stoga su i odnosne stvari i same
opre~ne.
O~igledno je da svaka pojedina~na stvar ima svoju
suprotnost, to se vidi na primeru svetlosti, toplote, vremena i godi{njih doba, naklonosti, shvatanja, ose}anja i
mnogih drugih. Opozit svetlosti je tama, toploti hladno}a,
suprotnosti kod vremena i godi{njih doba su dan i no},
leto i zima. Opre~nosti u ose}anjima su radost i àlost,
sre}a i tuga. Suprotnosti kod percepcije su dobro i zlo,
480
Bra~na ljubav
istine i laì. Suprotnosti u ose}anjima su prijatnost i neprijatnost.
Na osnovu ovih pore|enja, moè se zaklju~iti da i
bra~na ljubav ima svoju suprotnost, a svako ko èli moè
videti da je to preljuba, jer mu na to ukazuje zdrav razum. Recite mi, ako moète, koja bi druga opre~nost to
mogla biti? [tavi{e, kako se ovo moè jasno videti na
svetlosti zdravog razuma, zakonima takozvanog gra|anskog prava definisano je da brak treba ohrabrivati, a
preljubu obeshrabrivati.
Da bih jo{ i bolje pojasnio da su ovo suprotnosti,
sada }u izneti ne{to ~emu sam vi{e puta bio svedok u
Duhovnom svetu. Oni koji su u Prirodnom svetu bili potvr|eni ljubavnici ~im uo~e sferu bra~ne ljubavi kako se
spu{ta dole sa Neba, odmah pobegnu i sakriju se u pe}inama ili joj se usprotivljuju, postaju}i gnevni i besni kao
furije. Razlog tome je {to se u Duhovnom svetu svi prijatni i neprijatni efekti ose}aju, ponekad toliko jasno kao
{to se mirisi nju{e nosem, jer tamo nema materijalnog tela da upija ovakve stvari.
Me|utim, razlog {to je suprotstavljenost bludne i
bra~ne ljubavi nepoznata mnogima u Prirodnom svetu,
jesu telesna zadovoljstva koja imitiraju zadovoljstva bra~ne ljubavi na spolja{njem nivou, tako da oni koji samo
ose}aju zadovoljstvo ne znaju ni{ta o ovoj suprotstavljenosti. Kladio bih se da }e vam, kada izjavite da sve ima
svoj opozit pa da stoga i bra~na ljubav mora imati svoju
suprotnost, preljubnici odgovoriti da ne postoji opre~nost
toj ljubavi, jer nema na~ina na koji se bludna ljubav moè razlikovati od nje.
Na osnovu ovoga je o~igledno da onaj koji ne zna
ni{ta o prirodi bra~ne ljubavi, ne zna ni{ta ni o prirodi
bludne ljubavi. [tavi{e, nije mogu}e spoznati prirodu bra~ne ljubavi na osnovu razmatranja bludne ljubavi, ali je
mogu}e spoznati bludnu ljubav na osnovu razmatranja bra~ne ljubavi. Niko ne spoznaje dobro na osnovu razmatranja
481
Emanuel Svedenborg
zla, ali spoznaje zlo na osnovu razmatranja dobra. Jer je
zlo u gustom mraku, a dobro na svetlu.
426. (III) Bludna ljubav je suprotnost bra~noj ljubavi, kao {to je prirodan ~ovek, gledano iznutra, suprotan duhovnom ~oveku.
U crkvi je poznato da su prirodan ~ovek i duhovan
~ovek suprotnosti, da prvi ne èli ono {to èli drugi, i da
su oni zapravo u sukobu. Ali kako ovo nije poja{njeno, moram objasniti razliku izme|u prirodnog i duhovnog ~oveka i motiv sukoba prirodnog i duhovnog ~oveka. Prirodni
~ovek je taj u kojeg se svaki pojedinac uvodi kada odraste; ovo se realizuje sticanjem razli~itih tipova znanja i razvojem razuma u intelektu. Ali duhovni ~ovek je taj u kojeg
se pojedinac uvodi na osnovu ljubavi prema vr{enju slu`be, ljubavi koja se naziva i milosr|em. ôvek je dakle
duhovan u meri u kojoj poseduje ovu ljubav; a u meri u
kojoj to nije slu~aj, on je prirodan, ma koliko briljantan
um i ma koliko mudro rasu|ivanje da poseduje.
Ovaj ~ovek, kojeg nazivamo prirodnim, ~im se razdvoji od duhovnog, raspu{ta se i odaje poùdi, ma koliko
da se uzdigao na svetlost razuma. Ovo postaje jasno ve}
na osnovu razmatranja u kojoj meri je njegov karakter li{en milosr|a, jer svako ko je li{en milosr|a ogrezne u
raskala{nosti bludne ljubavi. Kada mu se kaè da je ova
poùdna ljubav suprotnost ~ednoj bra~noj ljubavi i po{to
se zamoli da se posavetuje sa slabom svetlo{}u sopstvenog razuma, on to ne ~ini sem u vezi sa zadovoljstvom
zla usa|enim u prirodnog ~oveka od ro|enja. To ga navodi na zaklju~ak da njegov razum ne vidi nikakvu prepreku slatkom zavo|enju telesnih ~ula. Kada jednom ubedi
sebe u to, njegov razum vi{e nije u stanju da proceni sve
divne kvalitete koji su atributi bra~ne ljubavi. Umesto toga,
kao {to sam ve} rekao, on se ustremljuje na njih i pobe|uje, i kao osvaja~ vr{i pokolj, sravnjuju}i do temelja logor
koji je bra~na ljubav podigla u njemu. Bludna ljubav je ta
482
Bra~na ljubav
koja prirodnog ~oveka podsti~e na ovakvo pona{anje. Ovo
je izneseno da bi se saznalo poreklo suprotstavljenosti ove
dve ljubavi. Jer je bra~na ljubav, kao {to je vi{e puta dokazano, u su{tini duhovna ljubav, a bludna ljubav je u
su{tini prirodna ljubav.
427. (IV) Bludna ljubav je suprotnost bra~noj ljubavi, kao {to je sparivanje zla i laì suprotno braku dobra i istine.
U poglavlju posve}enom ovoj temi (IV, odeljci 83102), re~eno je da je izvor bra~ne ljubavi brak dobra i
istine. Iz toga sledi da je izvor bludne ljubavi sparivanje
zla i laì. Kako su one opre~ne, kao {to je zlo suprotno
dobru, tako je i la`nost zla suprotna istini dobra. Svaka od
ovih ljubavi ima sopstvena zadovoljstva, koja su tako|e
suprotna; jer je ljubav ni{ta bez svojih zadovoljstava. Da
su ona opre~na, uop{te nije o~igledno i to zato {to zadovoljstvo ljubavi prema zlu na spolja{njem nivou krivotvori zadovoljstvo ljubavi prema dobru. Ali iznutra, zadovoljstvo ljubavi prema zlu sastoji se samo od poùde prema
zlu. Samo zlo je masa ili gomila poùda uvaljanih u loptu. Ali zadovoljstvo ljubavi prema dobru sastoji se od bezbrojnih naklonosti prema dobru, a samo dobro je poput
sve`nja naklonosti zdruènih u jedan entitet. Ovaj sveànj
i tu gomilu, ljudska bi}a ne ose}aju druga~ije do kao jedno zadovoljstvo, a kako zadovoljstvo zla spolja krivotvori zadovoljstvo dobra, to isto i zadovoljstvo preljube
krovotvori zadovoljstvo braka. Ali nakon smrti, kada svako odloì svoj spolja{nji karakter pa njegov unutarnji karakter ogoli, tada se jasno ose}a da je zlo preljube gomila
poùde prema zlu, a da je dobro braka sveànj naklonosti prema dobru, i da su oni direktno suprotstavljeni jedan
drugom.
428. U pogledu stvarnog sparivanja zla i laì, treba
znati da zlo voli la` i da èli da bude jedno sa njom,
483
Emanuel Svedenborg
tako da se zdruùju. Isto tako dobro voli istinu i u èlji
da bude jedno sa njom, oni se sjedinjuju. O~igledno je da
je, kao {to je duhovni izvor braka, brak dobra i istine
isto tako duhovni izvor preljube sparivanje zla i laì. Zato se u Re~i pod preljubom, bludni~enjem i prostitucijom
u duhovnom pogledu misli na ovo sparivanje (videti Objavu Apokalipse, odeljak 134). Ovaj princip obezbe|uje da
onaj u stanju zla koji se oèni la`ju i onaj u stanju laì
koji krevet podeli sa zlom, sklapanjem ovakvog ugovora
ja~a svoj stav u korist preljube; i ~ini je u meri u kojoj
se usu|uje i moè. Takvi ljudi osnaùju svoj stav na osnovu zla putem laì, a ~ine je na osnovu laì putem zla.
Ovde vaì i obrnuto: onaj u stanju dobra koji oèni istinu
ili onaj u stanju istine koji krevet podeli sa dobrom, usprotivljuje se preljubi, a u korist braka, i okre}e se blaènom bra~nom ìvotu.
429. (V) Prema tome, bludna ljubav je suprotnost
bra~noj ljubavi, kao {to je Pakao suprotnost Nebu.
Svi u Paklu izloèni su sparivanju zla i laì, a svi
na Nebu izloèni su braku dobra i istine; a kako je sparivanje zla i laì tako|e preljuba (kao {to je pokazano neposredno iznad u odeljcima 427 i 428), to je i Pakao tako|e. Otuda su svi oni tamo podlo`ni poùdi, sladostra{}u
i skarednosti bludne ljubavi; i oni beè i drhte od ~ednosti i pristojnosti bra~ne ljubavi (videti 425 iznad). Na
osnovu ovih ~injenica vidi se da su ove dve ljubavi,
bludna i bra~na, suprotnosti, kao {to je Pakao suprotan Nebu, a Nebo Paklu.
430. (VI) Ne~istota Pakla poti~e od bludne ljubavi,
a ~istota Neba od bra~ne ljubavi.
îtav Pakao pliva u kalu, a izvor svega toga je nepristojna i sramotna bludna ljubav; njena zadovoljstva se
pretvaraju u takvu prljav{tinu. Ko moè verovati da se u
Duhovnom svetu svako zadovoljstvo ljubavi pokazuje u
484
Bra~na ljubav
raznim prizorima, ose}a u raznim mirisima i jasno vidi
u obliku raznih zveri i ptica? Sladostra{}e bludne ljubavi
u Paklu ilustruju izmet i blato; mirisi kroz koje se ose}aju su smrad i gadost; a vrste zveri i ptica koje ih oli~avaju su svinje, zmije i ptice pod nazivom ochim i tziim23.
S druge strane, ~edna zadovoljstva bra~ne ljubavi
prikazana su na Nebu vrtovima i cvetnim livadama; mirisi kojima se opaàju su arome vo}a i cve}a, a vrste ìvotinja u ~ijem liku se vide su jagnjad, jarad, golubovi i
rajske ptice. Razlog {to se zadovoljstva ljubavi pretvaraju u ove i sli~ne oblike jeste {to sve stvari koje nastaju
u Duhovnom svetu predstavljaju saobraznosti. Unutarnji nivoi uma stanovnika tog sveta pretvaraju se u ove saobraznosti kako prolaze kroz ovaj svet i postaju spolja{nji da
bi ih shvatila ~ula. Ali treba znati da postoje bezbrojne
ne~isto}e u koje se sladostra{}e bludni~enja pretvara kako prelazi u odgovaraju}e oblike. One se klasifikuju u
rodove i vrste, koji }e biti prikazani u narednom odeljku,
posve}enom preljubi i njenim stepenima. Ali ovakva ne~isto}a ne izbija iz zadovoljstava ljubavi onih koji su se
pokajali, jer su se oni oprali od njih u svetu.
431. (VII) Isto tako, postoji ne~istota u Crkvi i ~istota u njoj.
Razlog je u tome {to je Crkva Bo`je Kraljevstvo na
Zemlji, saobrazno Njegovom kraljevstvu na Nebu, koja
Bog me|usobno spaja u jedno. On deli ljude u njima,
kao {to deli Nebo i Pakao, a to ~ini shodno njihovim ljubavima. Oni koji se odaju neprikladnim i nepristojnim
zadovoljstvima bludne ljubavi privla~e sebi sli~ne ljude
iz Pakla; ali one koji se predaju prikladnim i ~ednim zadovoljstvima bra~ne ljubavi Bog udruùje sa sli~nim im
an|elima sa Neba. Ovi an|eli, kada su prisutni u njima,
23 Ptice koje se pominju u Starom zavetu; kod proroka Isaije, 13:21,
pominju se sove i aveti, kod Jeremije, 50:39, buljine i sove. (Prim. prev.)
485
Emanuel Svedenborg
dok stoje pored svesnih i potvr|enih preljubnika, ose}aju
gadan smrad (spomenut u odeljku 430) pa malo uzmi~u.
Zbog saobraznosti prljavih ljubavi sa izmetom i blatom, deci Izrailja je bilo nare|eno da nose lopaticu kako
bi zagrnuli za sobom izmet da se Gospod Bog ne bi
odvratio od njih kad pro|e okolo i vidi ne~ist (Peta knjiga Mojsijeva, 23:13, 14). Ova zapovest bila je izre~ena
jer logor dece Izrailja predstavlja Crkvu, a prljav{tina je
saobrazna poùdi bludni~enja. „Gospod Bog ide usred
okola tvojega“ – ozna~ava Njegovo prisustvo u njemu zajedno sa an|elima. Trebalo je da ga zagrnu jer su sva mesta u Paklu, na kojima ìve grupe takvih ljudi, zagrnuta
i zatvorena. Zato se isto kaè „da ne vidi u tebe nikakve
ne~istote“. Meni je bilo dozvoljeno da vidim da su svi delovi Pakla zatvoreni; {tavi{e, kada bi se otvorili da omogu}e ulazak novog demona zapahnuo bi me takav smrad
da mi se stomak prevrtao. Neobi~no je pak bilo to {to
im je smrad bio privla~an kao izmet svinjama. Iz ovoga
je o~igledno na koji na~in moramo shvatiti tvrdnju da ne~istota u Crkvi dolazi iz bludne ljubavi, a ~istota iz bra~ne ljubavi.
432. (VIII) Bludna ljubav smanjuje ljudskost i polnu
zrelost mu{karca, a bra~na ljubav ih pove}ava.
Da bra~na ljubav ~ini ~oveka, pokazano je i dokazano svakom pojedino{}u koja je izneta na svetlost razuma
u prvom delu ove knjige o bra~noj ljubavi i zadovoljstvima njene mudrosti. Na primer:
a. ôvek koji poseduje pravu bra~nu ljubav postaje
sve duhovniji i duhovniji; a {to je ~ovek duhovniji, to je
ljudskiji;
b. On postaje sve mudriji i mudriji, a {to je ~ovek
mudriji, to je ljudskiji;
c. Unutarnji nivoi njegovog uma sve vi{e i vi{e se
otvaraju dok on ne ugleda Boga ili Ga intuitivno ne prizna;
a {to ~ovek ima bolju viziju i priznanje, to je ljudskiji;
486
Bra~na ljubav
d. On postaje sve moralniji i bolji gra|anin, jer je
njegova duhovna du{a u njegovoj moralnosti i gra|anskoj
svesti, a {to je ~ovek moralniji i bolji gra|anin, to je
ljudskiji.
e. Posle smrti on postaje an|eo na Nebu, a an|eo
je u su{tini i po obliku ljudsko bi}e i prava ljudskost isijava sa njegovog lica, iz njegovog govora i pona{anja.
Ove ~injenice dokazuju da bra~na ljubav ~ini ~oveka sve
ljudskijim i ljudskijim.
Kod preljubnika je suprotan slu~aj; ovo neizbe`no sledi iz opre~nosti izme|u preljube i braka, o ~emu je ve}
bilo re~i i o ~emu se jo{ kazuje u ovom poglavlju. Na
primer:
a. Preljubnici nisu duhovni, ve} u najve}oj meri prirodni. Prirodan ~ovek, odvojen od duhovnog, ~ovek je
samo u pogledu intelekta, ali ne i u pogledu volje. On
nju potapa u telo i svoju poùdu, a tada je pak i intelekt
prati. Intelekt tada predstavlja ne vi{e od polovine ~oveka, a njegove intelektualne mo}i razuma, ako se uzdignu,
omogu}uju mu da to vidi i sam.
b. Preljubnici nisu mudri sem u govoru i pona{anju,
kada su u dru{tvu ljudi vi{eg ranga, izuzetne u~enosti i
dobrog morala. Prepu{teni sami sebi, oni su ludi, tretiraju boànska pitanja i svete stvari Crkve kao bezna~ajne,
a svoje ìvotne ideale kaljaju neskromnim i bludnim pona{anjem, kao {to }e biti dokazano u poglavlju o preljubi (XXI). Svako moè videti da su ovi gestikulatori, ljudi
samo spolja, ali ne i iznutra.
c. Preljubnici postaju sve manje i manje ljudi, kao
{to sam se uverio sopstvenim o~ima, videv{i ih u Paklu.
U njemu su oni demoni, a na svetlosti Neba njihova lica
posuta su ~irevima, tela su im grbava, govor im je grub,
a pokreti teatralni.
Ali treba znati da je ovo opis onih koji po~ine preljubu namerno, a ne onih koji je po~ine s predumi{ljajem.
Jer postoje ~etiri tipa preljubnika, kao {to }e se videti u
487
Emanuel Svedenborg
poglavlju o preljubi i njenim stepenima. Namerni preljubnici su oni koji to rade na zadovoljstvo svoje volje. Potvr|eni preljubnici su oni koji to rade iz pogre{nog intelektualnog uverenja. Preljubnici s predumi{ljajem su oni
koji to rade zavedeni ~ulima. Preljubnici bez predumi{ljaja su oni koji ne poseduju sposobnost ili slobodu da
koriste svoj intelekt. Prva dva tipa preljubnika postaju
sve manje i manje ljudi; dok druga dva tipa postaju ljudska u meri u kojoj otklone svoje gre{ke i po~nu da se
pona{aju mudro.
433. Bra~na ljubav ~oveka ~ini muèvnijim, kao {to
je pokazano u prethodnim delovima ove knjige o bra~noj
ljubavi i njenim zadovoljstvima. To su:
a. Sposobnost koja se naziva muèvno{}u prati mudrost, jer se nadahnjuje duhovnim u~enjima Crkve. Otuda
je sadràna u bra~noj ljubavi. Mudrost ras~i{}ava tok ove
ljubavi od njenog izvora u du{i, te tako unosi energiju u
ìvot intelekta, koji je su{tina ìvota mu{karca i daje mu
blaènstvo koje nikada ne slabi.
b. Zbog toga ga an|eli Neba uìvaju zanavek, kao
{to nam govore njihove tvrdnje iznete u odeljcima 355,
356. Drevni ljudi Zlatnog i Srebrnog doba uìvali su tako|e trajnu potentnost, jer su voleli zagrljaje svojih èna
i gnu{ali se zagrljaja prostitutki, {to sam ~uo iz njihovih
usta (videti odeljke 75, 76). Sa Neba mi je re~eno da ova
duhovna sposobnost postoji i kod prirodnih, a da je ne}e
biti èljni ni oni koji u dana{nje vreme pristupe Bogu,
gnu{aju}i se preljube kao Pakla. Suprotno se me|utim de{ava namernim i potvr|enim preljubnicima (kao {to je malo~as re~eno na kraju odeljka 432). Dobro je znano, iako
nedovoljno razgla{eno, da se u njihovom slu~aju sposobnost poznata kao polna zrelost smanjuje na nulu i zamenjuje seksualnom frigidno{}u; ovo je pra}eno ose}ajem neugodnog nagona za povra}anjem. Izdaleka su mi rekle sirene, koje su primerci iscrpljene seksualne poùde, kao i
488
Bra~na ljubav
tamo{nji ~uvari javnih ku}a, da je ovo stanje tih preljubnika u Paklu. Ove ~injenice ustanovljuju da bludna
ljubav smanjuje ljudskost i muèvnost ~oveka, a da ih
bra~na ljubav pove}ava.
434. (IX) Postoji sfera bludne ljubavi i sfera bra~ne
ljubavi.
Gore je pokazano (odeljci 222-225, 386-397) {ta se
podrazumeva pod sferama mnogih vrsta i kako sfere ljubavi i mudrosti dolaze od Boga, pa prolaze}i kroz Nebo
an|ela silaze u svet i doseù najniè nivoe u njemu. Gore
je (425) tako|e pokazano da u univerzumu ne postoji
ni{ta {to nema svoju suprotnost. Iz ovoga sledi da postojanje sfere bra~ne ljubavi podrazumeva postojanje opre~ne sfere koja se zove sferom bludne ljubavi. Jer su ove
dve sfere suprotstavljene, kao {to je ljubav prema preljubi suprotstavljena ljubavi prema braku. Ova opre~nost
razmotrena je u ranijim odeljcima ove knjige.
435. (X) Sfera bludne ljubavi penje se iz Pakla, a
sfera bra~ne ljubavi silazi sa Neba.
U gornjem poglavlju (odeljak 434) upravo je re~eno
da sfera bra~ne ljubavi silazi sa Neba. Sfera bludne ljubavi, me|utim, penje se iz Pakla, jer je to izvor njene ljubavi (429) Ova sfera se izdiè iz ne~isto}e Pakla u koju
se pretvaraju zadovoljstva preljubnika oba pola (o ovome
vidi odeljke 430, 431).
436. (XI) Ove dve sfere se sre}u u oba sveta, ali se
ne zdruùju.
Pod oba sveta misli se na Duhovni i Prirodni svet.
U Duhovnom svetu ove dve sfere sre}u se u svetu duhova, jer je on na polovini puta izme|u Neba i Pakla. Ali u
Prirodnom svetu one se sre}u na nivou ~ovekovog razuma, jer se on tako|e nalazi na polovini puta izme|u Neba i Pakla. Jer brak dobra i istine uti~e na njega odozgo,
489
Emanuel Svedenborg
a brak zla i laì svoj uticaj name}e odozdo. Ovaj drugi
uticaj dolazi kroz svet, a prvi kroz Nebo tako da ~ovekova mo} razuma moè skrenuti u jednom ili drugom pravcu i primiti uticaj otuda. Ako krene k dobru, ona prima
uticaj odozgo, {to je ~ini sve prijem~ivijom za uticaj Neba. Ali ako krene prema zlu, tada prima uticaj odozdo,
{to je ~ini sve prijem~ivijom za uticaj Pakla.
Ove dve sfere se ne mogu sjediniti jer su suprotne,
a dve opre~nosti mogu biti samo neprijatelji od kojih jedan sa ubila~kom mr`njom besno napada drugog, dok
drugi ne ose}a mr`nju ve} je samo gorljiv da za{titi sebe.
Ove ~injenice poja{njavaju da se ove dve sfere samo sre}u, ne sjedinjavaju}i se. S jedne strane, taj jaz me|u njima od zla je koje nije ono od laì i od laì koje nije ono
od zla; a s druge strane, od dobra je koje nije od istine
i od istine koja nije od dobra. Ovi parovi mogu do}i u
dodir, ali se ne mogu zdruìvati.
437. (XII) Postoji ravnoteà izme|u ove dve sfere, a
~ovek se drì u njoj.
Ravnoteà me|u njima duhovna je, jer je izme|u
dobra i zla. Ova ravnoteà izvor je slobodne volje ~oveka. U ovoj ravnoteì i kroz ovu ravnoteù ~ovek razmi{lja i èli, tako da govori i deluje kao od sebe. Njegova
razumska mo} sposobna je da odlu~uje i bira da li èli
da prima dobro ili da prima zlo. To zna~i da li on teì slobodnom voljom da se racionalno prepusti bra~noj ljubavi
ili bludnoj ljubavi. U ovom drugom slu~aju, on okre}e zatiljak i le|a Gospodu; dok u ovom prvom okre}e svoje
~elo i grudi prema Gospodu. Ukoliko se okrene prema
Gospodu, njegov razum i slobodu vodi On, ali ako okrene le|a Bogu, Pakao vodi njegov razum i slobodu.
438. (XIII) ôvek se moè prikloniti kojoj god ho}e,
ali u meri u kojoj se okre}e prema jednoj u toj meri
okre}e le|a drugoj.
490
Bra~na ljubav
ôvek je stvoren da ~ini to {to ~ini po slobodnom
izboru u skladu sa razumom, a sve skupa kao od sebe.
Bez ova dva uslova on ne bi bio ljudsko bi}e, ve} ìvotinja. Jer on ne bi primao nikakav uticaj koji mu dolazi sa
Neba i bio u stanju da ga u~ini sopstvenim, tako da se
nikakav trag ve~nog ìvota ne bi mogao utisnuti u njega.
Jer da bi ovaj uticaj bio njegov, mora se urezati u njega
kao njegov sopstveni. Kako nema slobode upravljanja na
jednu stranu ako ne postoji sloboda upravljanja na drugu,
kao {to nema ni vaganja sve dok se vaga ne uravnoteì,
tako ni ~ovek ne moè biti slobodan da se racionalno pribliì dobru sve dok nije slobodan da se racionalno pribliì zlu, odnosno da se okrene zdesna nalevo i i sleva nadesno, kako paklenoj sferi, sferi preljube, tako i sferi Neba,
to jest sferi braka.
439. (XIV) Obe sfere donose radosti sa sobom.
Kako sfera bludne ljubavi koja se penje iz Pakla,
tako i sfera bra~ne ljubavi, koja silazi s Neba, proizvodi
ose}anje radosti u ~oveku koji je prima. Razlog je u tome {to je najniì nivo isti, nivo na kojem se zavr{avaju
zadovoljstva obe ljubavi, gde se one upotpunjuju i ispunjavaju i koji ~ini da se njihovo prisustvo ose}a ~ulima.
Zato bludni i bra~ni zagrljaji deluju isto po svojim krajnjim rezultatima iako su potpuno razli~iti iznutra. Razlika
spolja postoji, ali se ne moè zaklju~iti na osnovu bilo
kakvog ose}anja razlike. Jer samo oni koji uìvaju pravu
bra~nu ljubav mogu izre}i razliku na osnovu razlike na
spolja{njem nivou. Jer se zlo prepoznaje na osnovu znanja
o dobru, ali ne i dobro na osnovu znanja o zlu, kao {to
se ni prijatan miris ne moè osetiti nosem koji je ispunjen gadnim smradom. ûo sam od an|ela da oni mogu
razlikovati onoga koji je sladostrastan na spolja{njem nivou od onoga koji nije, kao {to neko moè razlikovati
vatru koja sagoreva izmet ili rog po njenom neprijatnom
dimu od vatre koja sagoreva drvo tamjana ili cimeta po
491
Emanuel Svedenborg
njenoj lepoj aromi. Ovo je, rekli su mi, rezultat izuzetnih
unutarnjih zadovoljstava koja ulaze u spolja{nja zadovoljstva i uzbu|uju ih.
440. (XV) Radosti bludne ljubavi zapo~inju od tela
i ostaju telesne ~ak i u duhu; ali radosti bra~ne ljubavi
zapo~inju u duhu i ostaju duhovne ~ak i u telu.
Razlog {to radosti bludne ljubavi zapo~inju od tela
jeste taj {to je stimulacija tela njihov po~etak. Razlog {to
inficiraju duh, pa su telesne ~ak i u njemu, jeste taj {to
nije telo, ve} je duh onaj koji ose}a {ta se de{ava u telu.
Umnogome je isto sa ovim ose}anjem kao i s drugima. Na
primer, nije oko to koje vidi i razlu~uje razlike u predmetima pred sobom, ve} duh, i nije uho to koje ~uje i raspoznaje harmoni~nost melodije i skladnost artikulisanog
zvuka govora, ve} duh. Kako }e duh to sve osetiti zavisi
od toga koliko je uzdignut. Duh koji nije uzdignut iznad
nivoa telesnih ~ula, ve} je zapleten u njima, nesposoban
je da oseti ikakva druga zadovoljstva sem ona koja dolaze iz tela i iz sveta kroz telesna ~ula; on ih grabi ushi}en
njima, ~ine}i ih sopstvenim.
Kako su po~eci bludne ljubavi podsticaji i àrke èlje tela, jasno je da u duhu postaju prljava pomama koja
uzbu|uje i raspaljuje poùdu kako se penje i spu{ta i ide
tamo-amo. Uop{teno govore}i, telesna poùda sama od sebe nije ni{ta do objedinjena poùda prema zlu i laì. Otuda
poti~e znana istina u Crkvi, „jer telo èli protiv duha“24,
odnosno protiv duhovnog ~oveka. Iz ovoga sledi da telesna
zadovoljstva u odnosu na zadovoljstava bra~ne ljubavi
nisu ni{ta do uzaviranje poùde koje u duhu postaje izvor
neskromnosti.
441. Me|utim, radosti bra~ne ljubavi nemaju ni{ta zajedni~ko sa mutnim radostima bludne ljubavi. Svako njih
24 Citat je iz Poslanice sv. apostola Pavla Galatima. (Prim. prev.)
492
Bra~na ljubav
ima u svom telu, ali se one odvajaju i povla~e kako se
~ovekov duh uzdiè iznad nivoa telesnih ~ula, jer sa te
visine on moè da vidi njihovu vanj{tinu i pritvornost pod
sobom. Shodno tome, on tada ose}a radosti tela, prvo
kao prividna i varljiva, potom kao poùdna i obesna koja
se moraju izbegavati, u kasnijoj fazi kao {kodljiva i {tetna za du{u, i kona~no kao neprijatna, odurna i gadna. U
meri u kojoj on shvata i ose}a ova zadovoljstva kao takva, on je u stanju da shvati zadovoljstva bra~ne ljubavi
kao ne{kodljiva i ~edna i na kraju kao divna i blaèna.
Razlog {to radosti bra~ne ljubavi postaju tako|e i radosti
duha u telu jeste u tome {to kada se jednom odagnaju
radosti bludne ljubavi, duh koji vi{e nije zakr~en njima
~edno ulazi u telo i ispunjava njegova nedra zadovoljstvima sopstvenog blaènstva; a iz nedara doseè krajnje nivoe te ljubavi u telu. Tako duh nakon toga deluje u prisnoj
vezi sa ovim nivoima i oni sa njim.
442. (XVI) Radosti bludne ljubavi su zadovoljstva ludosti, ali radosti bra~ne ljubavi zadovoljstva su mudrosti.
Radosti bludne ljubavi su zadovoljstva gluposti, jer
samo prirodni ljudi uìvaju tu ljubav, a prirodan ~ovek
je budalast u duhovnim pitanjima i suprotstavlja im se, te
stoga grli samo prirodna, ~ulna i telesna zadovoljstva. Mi
govorimo o prirodnim, ~ulnim i telesnim radostima jer
razlikujemo tri stepena kod prirodnih ljudi. Oni koji su
prirodni u najve}em stepenu zauzimaju racionalno gledi{te prema svojoj gluposti, ali su i dalje no{eni svojim zadovoljstvima kao brodovi re~nom strujom. Oni koji su
prirodni u manjem stepenu vide i rasu|uju samo kroz telesna ~ula i odbacuju racionalne argumente protiv privida
i varljivosti, pori~u}i ih kao da nemaju nikakvu teìnu. Oni
koji su prirodni u najnièm stepenu jesu oni koji su, budu}i li{eni rasu|ivanja, poneseni zavodljivom toplotom
svojih tela. Poslednja grupa naziva se telesno prirodnom,
druga grupa ~ulno prirodnom, a prva grupa jednostavno
493
Emanuel Svedenborg
prirodnom. Bludna ljubav ovih ljudi, njihova glupost i njihova zadovoljstva istog su stepena.
443. Razlog {to su zadovoljstva bra~ne ljubavi zadovoljstva mudrosti jeste u tome {to samo duhovni ljudi
mogu uìvati tu ljubav, a duhovna osoba je u stanju mudrosti. Zbog toga takva osoba prisvaja jedino zadovoljstva koja su saglasna njenoj duhovnoj mudrosti. Priroda
zadovoljstava bludne ljubavi i zadovoljstava bra~ne ljubavi
mogu se ilustrovati njihovim pore|ivanjem sa ku}ama.
Zadovoljstva bludne ljubavi moèmo uporediti sa ku}om
~iji zidovi spolja imaju crvenkastu, ble{tavu boju {koljke
ili s varljivom bojom zlata u mineralu liskunu, koji se tako|e zove selenit; ali su im sobe unutra pune gliba i sme}a svake vrste. Zadovoljstva bra~ne ljubavi, me|utim, mogu se uporediti sa ku}om ~iji zidovi sijaju zlatom, a sobe
joj blistaju od blaga najve}e vrednosti, kojim su pretrpane.
*****
Kada sam prestao da razmi{ljam o bra~noj ljubavi i
po~eo da mislim o bludnoj ljubavi, dva an|ela mi iznenada pri|o{e i reko{e: „Mi smo osetili i razumeli tvoja
prethodna razmi{ljanja, ali ono o ~emu sada misli{ prolazi mimo nas i mi ga ne ose}amo. Ostavi se toga, ove
misli nemaju nikakvu vrednost.“
„Ljubav koja je predmet mojih trenutnih razmi{ljanja“, odgovorih im ja, „nije ni{ta, jer sigurno postoji.“
„Kako moè postojati neka ljubav“, upita{e me oni,
„koja nije od stvaranja? Bra~na ljubav je sigurno od stvaranja i to je ljubav dvoje ljudi koji mogu postati jedno.
Kako moè postojati ljubav koja deli i razdvaja ljude?
Moè li ijedan mladi} voleti devojku ako ona ne voli njega zauzvrat? Zar ljubav jednog ne}e znati i priznati ljubav drugog, pa }e se te ljubavi kad se sretnu spojiti same
od sebe? Moè li iko voleti ne{to {to nije ljubav? Zar
494
Bra~na ljubav
nije bra~na ljubav jedina koja je obostrana i uzajamna? Ako
nije uzvra}ena, zar ne odbija te postaje ni{ta?“
ûv{i ovo, upitah ta dva an|ela iz kojeg nebeskog
dru{tva dolaze. „Mi dolazimo“, odgovori{e oni „sa Neba
Nevinosti. Do{li smo kao deca u ovaj nebeski svet i podignuti smo pod vo|stvom Boga. Kad smo odrasli moja
èna i ja, koja je sa mnom ovde, i postali dovoljno zreli
da se ven~amo, mi smo se zaru~ili i zdruìli u braku. Kako mi ne znamo ni za kakvu drugu ljubav sem za pravu
ljubav braka, bra~nu ljubav, kada su do nas doprle ideje
o druga~ijoj vrsti ljubavi, potpuno suprotnoj na{oj, o kojima si razmi{ljao, mi nismo mogli razumeti ni{ta. Zbog
toga smo si{li da te pitamo za{to razmi{lja{ o nerazumljivim nam stvarima. Reci nam kako moè postojati ljubav
koja ne samo da nije od stvaranja ve} mu je i suprotna.
Mi smatramo stvari koje su opre~ne stvaranju bezvrednim stvarima.“
On zavr{i, a meni bi od srca drago {to mi je dato da
razgovaram sa an|elima koji su toliko nevini da i ne znaju {ta je to seksualna neprikladnost, pa ih upitah: „Zar
vi ne znate da postoje dobro i zlo, da je dobro od stvaranja, a da zlo nije? Ipak, zlo u svojoj su{tini nije ni{ta,
iako jeste ni{ta sa stanovi{ta dobra. Dobro postoji od stvaranja i razlikuje se u stepenu od najvi{eg do najnièg. Kada njegov najniì stepen dostigne nulu, zlo se javlja na
drugoj strani. Stoga nema odnosa izme|u dobra i zla ili
napretka od dobra prema zlu, ve} postoji jedino odnos i
napredak dobra prema ve}em i manjem dobru i zla k ve}em i manjem zlu, jer su ovo dvoje suprotnosti u svakom
pogledu. Kako su dobro i zlo opre~nosti, mora postojati
sredi{nja ta~ka u kojoj je ravnoteà, u kojoj zlo deluje protiv dobra, ali kako ne prevla|uje, zaustavlja se u poku{aju.
Svako se podiè u ovo stanje ravnoteè; a kako je ono
izme|u dobra i zla ili, {to je isto, izme|u Neba i Pakla,
to je duhovna ravnoteà koja daje slobodu onima koji je
uìvaju. Od ove ravnoteè, Gospod sve ljude privla~i Se495
Emanuel Svedenborg
bi; a ako Ga ~ovek slobodno prati, On ga izvodi iz zla u
dobro, odnosno na Nebo. Umnogome je isto s ljubavlju,
naro~ito bra~nom ljubavlju i bludnom ljubavlju. Ova druga
je zlo, a prva dobro. Svakoga ko ~uje Bo`ji glas i slobodno Ga prati, On uvodi u bra~nu ljubav i sva njena zadovoljstva i sre}u. Ali onaj koji Ga ne ~uje i ne prati, sam uvodi
sebe u bludnu ljubav, prvo u njene radosti, a potom u
neprijatnosti, i na kraju u nesre}u.“
Kada to rekoh, dva an|ela me upita{e: „Kako zlo
moè postati kada ni{ta sem dobra nije postalo od stvaranja? Jer sve {to je nastalo mora imati izvor; dobro ne
moè biti izvor zla, jer je zlo negacija dobra, jer ono uklanja i uni{tava dobro. Ipak, kako zlo postoji i ose}a se, ono
nije ni{ta, ve} je ne{to. Kaì nam onda iz kojeg izvora
postaje ne{to {to je bilo ni{ta?“
Ja im odgovorih: „Ova tajna se ne moè otkriti ako
se ne zna da ni{ta nije dobro sem Boga samog, i da ne
postoji ni{ta dobro {to je uro|eno dobro ukoliko ne dolazi od Boga. Stoga svako ko po{tuje Boga i èli da ga
On vodi u stanju je dobra. Ali onaj koji se okrene od
Boga i èli da vodi sam sebe nije u stanju dobra; jer dobro koje ~ini, ~ini ili radi sebe ili iz svetovnih razloga,
tako da je to dobro ili radi pripisivanja zasluge ili je tobo`nje ili licemerno. Ovo poja{njava da je ~ovek sam
izvor zla, ne zato {to je ~oveku takva sudbina dodeljena
od stvaranja, ve} zato {to ju je dodelio sam sebi okrenuv{i se od Boga. Ta vrsta zla nije bila u Adamu i njegovoj èni, nego kad je zmija rekla:
U onaj dan kad okusite s drveta od znanja dobra i
zla, posta}ete kao Bog. (Postanje 3:5)
Tada su se oni okrenuli od Boga i okrenuli sebi kao
da su bogovi, proizvode}i izvor zla u sebi. „Jesti s tog drveta“ zna~i uverenje da ~ovek poznaje dobro i zlo i da je
mudar od sebe, a ne od Boga.
Ali tada dva an|ela upita{e: „Kako se ~ovek moè
okrenuti od Boga prema sebi kada je istina da ~ovek ne
496
Bra~na ljubav
moè èleti ni{ta, misliti ni{ta, te tako ni ~initi ni{ta, sem
od Boga? Za{to to Bog dozvoljava?“
„ôvek je stvoren“, odgovorih im ja, „tako da mu
se ~ini da je sve {to èli, misli i radi u njemu samom,
te stoga da dolazi od njega. Bez takve predstave on ne
bi bio ~ovek jer ne bi mogao primiti, zadràti ili u~initi
da deluje kao da je njegov sopstveni ikakav trag dobrote
i istine ili ljubavi i mudrosti. Iz ovoga sledi da se, kad ovo
ne bi bio samo privid, ~ovek ne bi mogao povezati sa
Bogom, pa ne bi mogao imati ni ve~ni ìvot. Me|utim,
ako ga taj privid navede da poveruje da je on sam, a ne
Bog, izvor toga {to on èli, misli i ~ini, ma koliko izgledalo da je on izvor, ~ovek u sebi pretvara dobro u zlo i
stvara izvor zla u sebi. To je bio Adamov greh.
Ali ja mogu baciti i ne{to vi{e svetla na ovu temu.
Bog gleda svakog ~oveka u ~elo, a Njegov pogled prolazi kroz njega do potiljka. Iza ~ela nalazi se veliki mozak, a ispod potiljka je mali mozak. Mali mozak je posve}en ljubavi i raznim vrstama dobra koje ona proizvodi,
veliki mozak je posve}en mudrosti i istinama koje je ~ine. Stoga svako ko gleda u Boga okrenut licem prima
mudrost od Njega, te putem nje i ljubav. Ali onaj koji
okrene le|a i gleda u suprotnu stranu od Boga prima
ljubav ali ne i mudrost, a ljubav bez mudrosti je ljubav
koja dolazi od ~oveka a ne od Boga. Kako ova ljubav
vezuje sebe za la`na verovanja, ona ne priznaje Boga,
ve} stavlja sebe na mesto Boga, nalaze}i tihu potvrdu
ovoga kroz sposobnost ~oveka da razume i bude mudar,
kojom je obdaren od stvaranja, kao da dolazi od njega
samog. Ova ljubav je, stoga, izvor zla. Mogu vam pruìti
i vizuelnu demonstraciju ta~nosti ovoga, tako {to }u pozvati ovde zlog duha koji se okrenuo od Boga; obrati}u mu
se odstraga, s potilja~ne strane, a vi }ete videti kako se
ono {to mu se kaè pretvara u svoju suprotnost.“
I ja pozvah takvog jednog duha, a kada on do|e,
obratih mu se odstraga. „Zna{ li ti“, upitah ga, „i{ta o Paklu,
497
Emanuel Svedenborg
prokletstvu i mu~enjima njegovim?“ Iznenada, on se okrenu k meni, a ja ga priupitah: „[ta si ~uo da sam te pitao?“
„Evo“,odgovori on, „{ta sam ~uo: Zna{ li i{ta o
Nebu, spasenju i nebeskoj sre}i?“ Potom, ~im ga ovo
upitah i kad mi okrenu le|a, on re~e da je ~uo ono prvo.
Nakon toga mu postavih slede}e pitanje dok je stajao okrenut le|ima: „Zar nisi svestan da su oni u Paklu
ludi od la`nih predstava?“ Kada ga upitah {ta je ~uo, on
re~e: „Zar nisi svestan da su oni na Nebu mudri od istina?“ Kada mu postavih ovo pitanje iza le|a, on re~e da
je ~uo pitanje: „Zar nisi svestan da su oni u Paklu poludeli od la`nih predstava?“, i tako dalje. Na osnovu ovih
~injenica jasno se vidi da se um, kada se okrene od Boga, okre}e k sebi i tada poima sve suprotno od svega.
To je razlog za{to, kao {to znate, u Duhovnom svetu nikome nije dozvoljeno da stoji za le|ima drugoga i da mu
govori otuda, jer se na taj na~in ljubav udahnjuje u njega, a kako je ona prijatna, inteligencija je odobrava i
pokorava joj se. Ali kako ona dolazi od ~oveka, a ne od
Boga, to je ljubav prema zlu ili laì.
Sada }u vam ispri~ati jo{ jedno sli~no iskustvo. U
vi{e navrata sam slu{ao kako dobro i istina padaju sa Neba u Pakao i tamo se postepeno pretvaraju u svoje suprotnosti; dobro postaje zlo, a istina la`. Uzrok ovoga je isti,
a to je ~injenica da svi u Paklu okre}u le|a Bogu.
ûv{i ovo, dva an|ela mi zahvali{e i reko{e: „Kako
ti sada razmi{lja{ i pi{e{ o ljubavi koja je suprotna na{oj
bra~noj ljubavi, mi sada odlazimo. Sve {to je opre~no toj
ljubavi rastuùje na{e umove.“
Kada mi reko{e: „Mir s tobom“, ja ih zamolih da
svojoj bra}i i sestrama na Nebu ne kaù ni{ta o ovoj ljubavi, jer bi na{kodila njihovoj nevinosti.
Ovde sam zabeleìo ~injenicu da oni koji umru kao
deca odrastaju na Nebu. Kada stasom dostignu mladi}a
498
Bra~na ljubav
od osamnaest godina, odnosno devojku od petnaest godina, tu se zaustavljaju, a Bog im tada prire|uje ven~anje.
Oni su, kako pre tako i nakon ven~anja, potpuno nesvesni
zna~enja seksualne neprikladnosti, kao i njenog postojanja.
499
XIX
BLUDNIÊNJE
444.bis Bludni~enje ozna~ava seksualno zadovoljenje
mladi}a sa ènom slabog morala, pre braka. Me|utim, seksualno zadovoljenje sa ènom koja nije slabog morala, sa
devojkom, ili suprugom drugog ~oveka, nije bludni~enje,
ve} razvrat kad je u pitanju devojka i preljuba u slu~aju
udate ène. Ne postoji racionalni na~in uvida u razlike
izme|u ovoga dvoga i bludni~enja bez prou~avanja stepena i razli~itih oblika seksualne ljubavi – koja je ~edna u
jednom smeru i razbludna u drugom – i raspodele svake
od njih u rodove i vrste. Bez toga, ~ovek ne moè stvoriti predstavu o razlici izme|u manje i vi{e ~ednog i manje i vi{e razbludnog. Bez ovih razlika sav odnos me|u
njima se gubi, a sa njim i o{troumnost u rasu|ivanju. Zaista, intelekt se toliko zamagljuje da nije u stanju da razlikuje bludni~enje od preljube, a jo{ i manje blaè tipove
bludni~enja od ozbiljnijih tipova i tako isto kod preljube.
Rezultat je me{anje zala i kombinovanje razli~itih zala u
istoj ~orbi i kombinovanje razli~itih vrsta dobra u pravljenju jedne poslastice. Da bih vas upoznao sa razlikama
putem kojih se seksualna ljubav s jedne strane spu{ta i
napreduje k bludnoj ljubavi, direktnoj suprotnosti bra~noj
ljubavi, prikladno je zapo~eti diskusiju o njenom po~etku
– bludni~enju.
To }e biti u~injeno slede}im redom.
500
Bra~na ljubav
I
II
Bludni~enje je proizvod seksualne ljubavi.
Seksualna ljubav zapo~inje kada mladi} po~ne da
koristi sopstveni intelekt u razmi{ljanju i delovanju,
a njegov glas po~ne da pokazuje mu{ke karakteristike.
III Bludni~enje pripada prirodnom ~oveku.
IV Bludni~enje je poùda, ali ne poùda prema
preljubi.
V
U odre|enim slu~ajevima seksualna ljubav se ne
moè, bez o{te}enja, u potpunosti spre~iti da ne
srlja u bludni~enje.
VI Stoga se u velikim gradovima bordeli toleri{u.
VII Poùda prema bludni~enju nije ozbiljna sve dok
ima u vidu bra~nu ljubav i priklanja joj se.
VIII Poùda prema bludni~enju je ozbiljna ukoliko u
vidu ima preljubu.
IX Poùda prema preljubi postaje ozbiljnija u meri
u kojoj teì raznovrsnosti ili razdevi~enjima.
X
Sfera poùde prema bludni~enju nalazi se, u svojoj prvoj fazi, napola puta izme|u sfere bludne ljubavi i sfere bra~ne ljubavi, i stvara ravnoteù.
XI Treba povesti ra~una da se spre~i uni{tenje
bra~ne ljubavi nekontrolisanim i prekomernim
odavanjem bludni~enju.
XII Princip braka jednog ~oveka sa jednom ènom je
dragocenost ljudskog ìvota i riznica hri{}anske
vere.
XIII Ovaj bra~ni princip moè se sa~uvati kod onih
koji iz raznih razloga jo{ uvek ne mogu u}i u brak,
a zbog neumerenosti ne mogu uzdràti svoju poùdu, pod uslovom da je njihova lutala~ka seksualna ljubav ograni~ena na jednu ljubavnicu.
XIV Imati ljubavnicu je poèljnije nego lutala~ku poùdu, sve dok to ne zna~i uzimanje vi{e ljubavnica,
bilo devojke, device ili udate ène; i pod
uslovom da se drì odvojenom od bra~ne ljubavi.
501
Emanuel Svedenborg
445. (I) Bludni~enje je proizvod seksualne ljubavi.
Mi kaèmo da je bludni~enje proizvod seksualne
ljubavi, jer ono nije seksualna ljubav, ve} nastaje iz nje. Seksualna ljubav je poput izvora iz kojeg i seksualna i bra~na ljubav mogu proiste}i i to kako kroz bludni~enje tako
i mimo njega. Jer svako ima seksualnu ljubav u sebi, a
ona ili izbija ili ne izbija. Ako izbije pre braka i to sa ènom slabog morala, tada se naziva bludni~enjem, ali ako
ne izbije pre nego se ~ovek oèni, tada se naziva brakom.
Ako do nje do|e sa drugom ènom nakon sklapanja braka, tada je to preljuba. Seksualna ljubav je, dakle, poput
izvora iz kojeg moè isticati potok kako ~edne tako i bludne ljubavi. Na slede}im stranicama bi}e otkriveno koliko
je opreza i koliko promi{ljenosti potrebno da se ~edna ljubav razvije kroz bludni~enje, a koliko nepromi{ljenosti
da se ne~ista ili bludna ljubav razvije kroz njega. Moè
li iko izvesti zaklju~ak da onaj koji je bio sklon bludni~enju ne moè biti ~edniji u braku?
446. (II) Seksualna ljubav zapo~inje kada mladi} po~ne da koristi sopstveni intelekt u razmi{ljanju i delovanju,
a njegov glas po~ne da pokazuje mu{ke karakteristike.
Ovo je pomenuto da bi se znalo da je doba u kojem
zapo~inje seksualna ljubav, te tako i bludni~enje, ono u
kojem intelekt po~ne da biva racionalan sam od sebe, da
istraùje, to jest da traga za blagotvornim i korisnim stvarima. Osnova za ovo se obezbe|uje se}anjem na u~enja
roditelja i u~itelja. U to vreme um doìvljava promenu.
Pre toga, de~ak je mislio samo na osnovu stvari pohranjenih u se}anju, razmi{ljaju}i o njima i pokoravaju}i im se.
Mi{ljenjem kasnije upravlja razum, a onda, pod vo|stvom
ljubavi, stvari zadràne u se}anju se preure|uju i on po~inje da ìvi sopstveni ìvot u skladu sa tim novim poretkom. Postepeno njegovim mislima po~inje sve vi{e da
upravlja njegov razum, i on postaje slobodan da sprovodi svoju volju.
502
Bra~na ljubav
Dobro je poznato da seksualna ljubav prati pojavu
~ovekovog sopstvenog intelekta i razvija se u skladu sa
njegovom snagom. To je pokazatelj da se ova ljubav pove}ava kako se intelekt razvija i smanjuje kako on slabi.
Pod pove}anjem mislimo na sticanje mudrosti, a pod smanjenjem na zapadanje u glupost. Mudrost je ta koja obuzdava seksualnu ljubav, glupost je podsti~e. Ako do|e do
bludni~enja, koje je po~etak njenog delovanja, potrebno
je kontrolisati ga principima pristojnosti i moralnosti koji
su usa|eni u se}anje, odnosno u razum, da bi kasnije bili
usa|eni u razum, odnosno u se}anje. Razlog {to sa po~etkom razvoja ~ovekovog intelekta i glas po~inje da postaje muèvan, jeste u tome {to intelekt misli i izraàva
svoje ideje u govoru. Ovo je pokazatelj da je intelekt taj
koji ~ini ~oveka, kao i njegovu mu{kost. Kao rezultat toga, kako se njegov intelekt uzdiè, on postaje odrastao i
muèvan mu{karac (videti odeljke 433, 434 iznad).
447. (III) Bludni~enje pripada prirodnom ~oveku.
Isto je sa seksualnom ljubavlju; ako se aktivira pre
braka, naziva se bludni~enjem. Svako je ro|enjem telesan, a potom postaje ~ulan i prirodan; potom postepeno
postaje racionalan i ako se ne zaustavi na ovoj ta~ki, biva
duhovan. Razlog ovakvog razvoja je formiranje nivoa kojima se podupiru vi{e faze, kao {to se palata podupire
temeljima. Niì nivo koji podupire nadgradnju moè se
uporediti sa zemljom u koju se, po{to se pripremi, sadi
fino seme.
Kada je re~ o seksualnoj ljubavi, ona je tako|e, prvo
telesna, jer po~inje od tela. Tada postaje ~ulna, jer se
njome ushi}uje pet ~ula. Potom postaje prirodna i sli~na
obliku koji uzima kod ìvotinja, koji je lutala~ka seksualna ljubav. Ali kako je ~ovek ro|enjem predodre|en da
postane duhovan, ova ljubav postaje racionalno-prirodna,
potom duhovna, a onda duhovno-prirodna. Kada jednom
ljubav postane duhovna, ona uti~e i deluje na racionalnu
503
Emanuel Svedenborg
ljubav, kroz nju na ~ulnu ljubav, a kroz nju na ovu ljubav u telu i mesu. Kako je telo njen najniì nivo, ona na
njega deluje duhovno, a istovremeno racionalno i ~ulno.
Kada ~ovek razmi{lja o njoj, ona uti~e i deluje na njega
postepeno, ali na najnièm nivou njeni efekti se ose}aju
odjednom.
Bludni~enje pripada prirodnom ~oveku, jer poti~e
neposredno iz prirodne seksualne ljubavi. Ova ljubav moè biti racionalna prirodna ljubav, ali ne i duhovna, jer
seksualna ljubav ne moè postati duhovna dok ne postane
bra~na. Seksualna ljubav prelazi iz prirodne u duhovnu
kada ~ovek napusti lutala~ku poùdu i posveti se jednom
partneru, sa ~ijom du{om sjedinjuje sopstvenu.
448. (IV) Bludni~enje je poùda, ali ne poùda prema preljubi.
Razlozi zbog kojih je bludni~enje poùda:
a. Ona nastaje iz prirodnog ~oveka, a sve {to nastaje iz njega jeste èlja i poùda. Jer prirodan ~ovek nije
ni{ta drugo nego spremi{te i dom za èlje i poùde, jer tu
ìve sve vrste krivice nasle|ene od roditelja.
b. Razbludnik baca lutala~ki i promiskuitetan pogled
na suprotan pol, jo{ uvek se ne ograni~avaju}i na jednu
osobu suprotnog pola. Sve dok je u tom stanju, poùda
ga nagoni da ~ini to {to ~ini. Ali kada se zagleda samo
u jednu ènu i poèli da svoj ìvot udruì s njenim, èlja
se pretvara u ~ednu naklonost, a poùda u civilizovanu
ljubav.
449. Svako moè videti svojom op{tom mo}i zapaànja da poùda prema bludni~enju nije poùda prema
preljubi. Da li ijedan zakon ili ijedan sud moè podi}i
istu optu`bu protiv razbludnika i protiv preljubnika? Razlog {to se to tako vidi je u tome {to bludni~enje nije
suprotnost bra~noj ljubavi, a preljuba jeste. Bra~na ljubav
moè biti skrivena unutar bludni~enja, kao {to duhovna
504
Bra~na ljubav
moè biti skrivena unutar prirodne. U stvari, duhovno se
zapravo razvija iz prirodnog; a kada se jednom razvije,
prirodno ga tada okruùje kao kora drvo ili korice ma~,
i sluì da za{titi duhovno od nasilja. Na osnovu ovoga je
o~igledno da prirodna ljubav prema suprotnom polu u celini prethodi duhovnoj ljubavi, koja je ljubav prema jednoj osobi suprotnog pola. Me|utim, ako je bludni~enje
rezultat prirodne seksualne ljubavi, ono moè biti eliminisano pod uslovom da se bra~na ljubav smatra kao vrhovno dobro, i da se èli i traì. Potpuno je druga~ije sa
poùdnom i nepristojnom ljubavi prema preljubi. Da je
ona oponent i uni{titelj bra~ne ljubavi, prikazano je u poslednjem poglavlju o suprotnosti bludne i bra~ne ljubavi.
Ukoliko, dakle, namerni i potvr|eni preljubnik iz razli~itih razloga u|e u bra~ni krevet, de{ava se obratno; prirodno sa svojim sladostra{}em i nepristojno{}u leì skriveno
unutra, a privid duhovnosti pokriva ga spolja. Ova razmatranja omogu}uju da se vidi razlog da se poùda prema
ograni~enom bludni~enju odnosi prema poùdi k preljubi kao prva zimska sveìna prema hladno}i sredine zime
u severnim regionima.
450. (V) U odre|enim slu~ajevima, seksualna ljubav
se ne moè, bez o{te}enja, u potpunosti spre~iti da ne
srlja u bludni~enje.
Beskorisno je navoditi {tete koje se mogu izazvati
previ{e strogim potiskivanjem seksualne ljubavi kod onih
koji imaju problema sa preobiljem seksualne energije. Kod
njih to moè biti uzrokom izvesnih telesnih slabosti i mentalnih problema, a da i ne spominjemo nevi|ena zla koja
se ne mogu ni imenovati. Sasvim je druga~ije kod onih
~ija je seksualna ljubav toliko slaba da se mogu odupreti
pritiscima svoje poùde, kao i kod onih koji su slobodni, ali jo{ uvek mladi da bi u{li u zakonsku vezu bez gubljenja svetskih blagodeti. Kako je ovo, ono {to se de{ava na Nebu kada deca dostignu doba za brak, to tamo
505
Emanuel Svedenborg
niko ne zna {ta je to bludni~enje. Ali stvari stoje druga~ije na Zemlji, gde ne moè do}i do braka dok se ne
zavr{i period mladala{tva, kao {to se ~esto de{ava u kraljevstvima gde je period slu`bovanja dug, a sredstva za
odrànje ku}e i porodice treba zaraditi; tek tada je mogu}e prona}i dostojnu nevestu.
451. (VI) Stoga se u velikim gradovima bordeli toleri{u.
Ovim se potvr|uje ono {to je re~eno u poslednjem
odeljku. Poznato je da bordele toleri{u kraljevi, sudije,
istraìtelji u ljudi uop{te u Londonu, Amsterdamu, Parizu, Be~u, Veneciji, Napulju, kao i u Rimu i mnogim drugim mestima. Neki od razloga su dole navedeni.
452. (VII) Poùda prema bludni~enju nije ozbiljna
sve dok bra~nu ljubav ima u vidu i priklanja joj se.
Postoje stepeni u kojima se razlikuje priroda zla, kao
{to postoje stepeni u kojima se razlikuje priroda dobra.
Svako zlo, dakle, moè biti manje ili vi{e ozbiljno, kao
{to i svako dobro moè biti bolje i bogatije. Isto je sa
bludni~enjem koje, budu}i poùda i pripadaju}i prirodnom ~oveku koji jo{ nije o~i{}en, predstavlja zlo. Ali kako se svako moè o~istiti, {to se vi{e ~ovek pribliì pro~i{}enom stanju, odnosno {to se bludni~enje vi{e pribliì
bra~noj ljubavi, stanju u kojem seksualna ljubav postaje
~ista, to zlo postaje manje ozbiljno sve dok se ne pobri{e. U narednom odeljku vide}e se da je zlo bludni~enja
mnogo ozbiljnije {to se vi{e pribliì ljubavi prema preljubi.
Razlog {to je bludni~enje manje ozbiljno {to se vi{e
bra~na ljubav ima u vidu, jeste u tome {to ~ovek tada gleda iz razbludnog stanja u kojem se nalazi prema ~ednom
stanju, a {to mu vi{e naginje, to je u pogledu intelekta
vi{e u tom stanju; a ako mu ne samo naginje ve} i ùdi
za njim, to je vi{e u pogledu volje u tom stanju, odnosno
stanju unutarnjeg ~oveka. Ako tada istraje u bludni~enju,
506
Bra~na ljubav
to je zato {to ima potrebu za tim, iz razloga kojih je on
potpuno svestan.
Postoje dva razloga koja obezbe|uju da bludni~enje
ne bude ozbiljno kod onih koji naginju i ùde za bra~nim
stanjem. Prvi je {to je bra~ni ìvot njihov plan, namera
ili cilj. Drugi je {to oni odvajaju zlo u sebi od dobra.
[to se ti~e prvog – da je bra~ni ìvot njihov plan, namera ili cilj, to je zato {to je ~ovekova priroda zavisna od
prirode njegovog plana, namere ili cilja. To je priroda koju on pokazuje Bogu i an|elima, a tako na njega gledaju
i mudri ljudi u svetu. Jer je namera du{a svih delovanja
i odre|uje krivicu ili osloba|anje u svetu, a posle smrti
i to {ta }e se pripisati ~oveku.
[to se ti~e drugog razloga – da oni koji vi{e vole
bra~nu ljubav od poùde prema bludni~enju razdvajaju
zlo od dobra, odnosno razbludnost od ~ednosti, a oni koji
razdvajaju ovo dvoje u svojoj percepciji i nameri, pre dostizanja dobra i ~ednog stanja, tako|e se odvajaju i pro~i{}avaju od te poùde kada u|u u bra~no stanje. U narednom
odeljku vide}e se da se to ne de{ava onima koji pod bludni~enjem na umu imaju preljubu.
453. (VIII) Poùda prema bludni~enju je ozbiljna
ukoliko u vidu ima preljubu.
Svi koji ùde za bludni~enjem imaju preljubu u vidu, ako ne veruju da je preljuba greh i zauzimaju isti stav
prema braku i prema preljubi, s jedinom razlikom {to je
jedna zakonita a druga nezakonita. Ti ljudi tako|e od svih
tih zala prave jedno zlo, me{aju}i ih kao prljav{tinu sa
ukusnom hranom na jednom tanjiru ili kao otpatke sa
vinom u jednoj ~a{i kako bi ih jeli i pili. To isto rade i sa
seksualnom ljubavlju, bludni~enjem, uzimanjem ljubavnice, blaìm, ozbiljnim i veoma ozbiljnim vrstama preljube,
pa ~ak i sa razvratom i razdevi~enjem. Pored toga, ne samo da me{aju sve ove grehove zajedno, ve} ih i me{aju
sa brakom, skvrnave}i ga sli~nim idejama. Ali oni koji
507
Emanuel Svedenborg
~ak ni brak ne razlikuju od tih grehova, posle uobi~ajenih
nasumi~nih kontakata sa osobama suprotnog pola, postaju hladni, prezrivi i gadljivi prvo na sopstvenu ènu, potom na svoje ljubavnice, a onda na sve osobe ènskog
pola. O~igledno je da u njihovom slu~aju nema plana,
namere ili cilja prema dobru ili ~ednom pona{anju da ih
opravda; niti ima ikakvog razdvajanja zla od dobra ili
razbludnosti od ~ednosti koje bi ih u~inilo ~istima kao
kod onih koji iz svog bludni~enja gledaju prema bra~noj
ljubavi, naginju}i joj (kao {to je opisano u prethodnom
odeljku 452).
U prilog ovome mogu izneti novu ~injenicu sa Neba. Sreo sam mnogo ljudi koji su ìveli u svetu spolja
onako kao {to su ìveli i drugi, nose}i lepu ode}u, jedu}i
raznovrsno, profitiraju}i u poslu kao i drugi, idu}i u pozori{te, {ale}i se prili~no neumesno na ra~un seksa i ~ine}i druge stvari tog tipa; pa ipak, an|eli su okrivljavali
neke od njih za greh, a druge nisu, nazivaju}i jednu grupu nevinom, a drugu krivom. Kad su upitani za{to je to
tako kada su se obe grupe pona{ale sli~no, oni su odgovorili da oni gledaju na ljude sa stanovi{ta njihovih planova, namera i ciljeva, na osnovu kojih prave razliku. Tako
su oni osloba|ali ili osu|ivali one koje je osloba|ao ili
osu|ivao njihov cilj, jer svi na Nebu imaju dobro za svoj
cilj, a svi u Paklu zlo za svoj. Ba{ na to se misli Bo`jim
re~ima:
Ne sudite da vam se ne sudi. (Mateja 7:1)
454. (IX) Poùda prema preljubi postaje ozbiljnija
u meri u kojoj teì raznovrsnosti ili razdevi~enjima.
Razlog je u tome {to su ovo dvoje dodatna pogor{anja preljube. Jer postoje blaga, ozbiljna i veoma ozbiljna vrsta preljube, od kojih svaka nosi teìnu u zavisnosti od
mere u kojoj se suprotstavlja bra~noj ljubavi i uni{tava
je. U narednim poglavljima posve}enim ovoj temi vide}e
se da èlja za raznovrsno{}u i razdevi~enjima, ukoliko je
508
Bra~na ljubav
potvr|ena stvarnim iskustvima, razara bra~nu ljubav i potapa je, takore}i, na dno mora.
455. (X) Sfera poùde prema bludni~enju nalazi se,
u svojoj prvoj fazi, na pola puta izme|u sfere bludne ljubavi i sfere bra~ne ljubavi, i stvara ravnoteù.
Ove dve sfere, sfera bludne i sfera bra~ne ljubavi,
opisane su u poslednjem poglavlju. Tu je pokazano da se
sfera bludne ljubavi penje iz Pakla, a da sfera bra~ne
ljubavi silazi s Neba (odeljak 435). Njih dve se sre}u u
oba sveta, ali se ne sjedinjuju (436). Ove dve sfere su u
ravnoteì i ~ovek je u njoj (437). ôvek se moè okrenuti prema kojoj god sferi èli, ali okre}u}i se ka jednoj,
okre}e se od druge (438). Na {ta se pod sferama misli,
vidite odeljak 435 i njegove navode.
Sfera poùde prema bludni~enju je napola puta izme|u ove dve sfere i proizvodi ravnoteù, jer se svako u toj
poziciji moè okrenuti k sferi bra~ne ljubavi, to jest prema
toj ljubavi i moè se okrenuti k sferi ljubavi prema preljubi,
to jest prema toj ljubavi. Ako odabere bra~nu ljubav, on se
okre}e k Nebu, ako odabere ljubav prema preljubi, okre}e se
prema Paklu. Kojim putem }e po}i pitanje je izbora, zadovoljstva i èlje ~oveka; a to je stoga da bi mu se dala sloboda delovanja u skladu sa razumom, a ne instinktivno. To
zna~i da bi bio ~ovek i u~inio sopstvenim uticaj koji ose}a, a
ne ìvotinja koja ni{ta od toga ne ~ini svojim. Kaèmo poùda prema preljubi kakva je na po~etku, jer je tada u sredi{njem stanju. Ima li ikog ko ne zna da je sve {to ~ovek
uradi na po~etku rezultat èlje, jer dolazi iz prirodnog ~oveka? Ili da se èlja ne ra~una za greh kada on postane duhovan umesto prirodan? Umnogome je isto sa poùdom prema
bludni~enju kada ~ovekova ljubav postane bra~na.
456. (XI) Treba povesti ra~una da se spre~i uni{tenje bra~ne ljubavi nekontrolisanim i prekomernim odavanjem bludni~enju.
509
Emanuel Svedenborg
Pod nekontrolisanim i prekomernim odavanjem bludni~enju koje je pogubno za bra~nu ljubav, podrazumeva
se bludni~enje koje ne samo da potkopava snagu ve} uni{tava i celokupno bogatstvo bra~nog ìvota. Jer neograni~eno odavanje uzrokuje ne samo slabost i siroma{tvo, ve}
i ne~istotu i neprikladnost. Oni spre~avaju da se bra~na
ljubav shvati i oseti u svoj njenoj ~istoti i ~ednosti, odnosno svoj njenoj slasti i zanosnom cvetanju. Da i ne spominjemo {tetu po telo i duh, ili nedozvoljeno zavo|enje
koje ne samo da otima bra~noj ljubavi njena blaèna zadovoljstva ve} ih i uni{tava, pretvaraju}i ih u hladno}u,
a time u odvratnost. Takvi primeri bludni~enja su orgije,
koje pretvaraju bra~ne igre u scene iz tragedije. Jer je nekontrolisano i prekomerno bludni~enje poput vatre, koja
po~ev{i od najnièg nivoa izgara telo, prì njegove ìle,
kvari krv i inficira racionalnu sposobnost uma. Ona kre}e
kao vatra u prizemlju koja sagori celu ku}u. Na roditeljima je da vide da li se to de{ava, jer jedan adolescent
obuzet poùdom jo{ uvek nije dovoljno racionalan da sebi postavi ograni~enja.
457. (XII) Princip braka jednog ~oveka sa jednom ènom je dragocenost ljudskog ìvota i riznica hri{}anske vere.
Ove dve ta~ke su dokazane kao op{ti principi, a detaljno u celom prvom delu bra~ne ljubavi i zadovoljstava njene mudrosti. On je dragocenost ljudskog ìvota jer
je ~ovekov ìvot onakav kakva je njegova bra~na ljubav,
po{to ona ~ini najdublji nivo njegovog ìvota. To je ìvot
mudrosti koja obitava zajedno sa svojom ljubavlju ili ljubavi koja obitava zajedno sa svojom mudro{}u, tako da
je to ìvot zadovoljstava obeju. Ukratko, to je ona ljubav
koja ~ini ~oveka ìvom du{om; otuda se princip po kome
se jedan ~ovek èni jednom ènom naziva dragoceno{}u
ljudskog ìvota.
Ovo je dokazano gornjim ta~kama. Sa jednom ènom
su pravo bra~no prijateljstvo, poverenje i potencija mogu}i
510
Bra~na ljubav
zbog jedinstva umova (odeljci 333, 334). To je mesto i
poreklo nebeskog blaènstva, duhovne sre}e i prirodnih
zadovoljstava koja su obezbe|ena od po~etka za one koji
uìvaju pravu bra~nu ljubav (335). To je temelj svih nebeskih, duhovnih, te prirodnih ljubavi, i njemu su poverene sve radosti i ushi}enja od prvih do poslednjih (odeljci 65-69). [to se ti~e njegovog izvora, to je igra mudrosti
i ljubavi kao {to je u potpunosti dokazano u Zadovoljstvima i mudrosti u pogledu bra~ne ljubavi, {to je naslov prvog dela ove knjige.
458. Razlog {to je ova ljubav riznica hri{}anske vere
je u tome {to ova vera ~ini jedno s tom ljubavlju i ìvi sa
njom. Jer je pokazano da samo oni koji se pribliè Bogu i vole istine Njegove Crkve i ~ine njena dobra dela mogu ste}i tu ljubav i biti u njoj (odeljci 70, 71). Isto tako
je pokazano da je Bog jedini izvor te ljubavi, pa je ona
jedino mogu}a me|u ljudima hri{}anske vere (odeljci 131,
335, 336); ova ljubav zavisi od stanja crkve, koje opet
zavisi od stanja mudrosti ~oveka (odeljak 130). Dokaze ovih
navoda moète na}i u celom {estom poglavlju posve}enom saobraznosti sa brakom Boga i Crkve (116-131), i
poglavlju V, posve}enom izvoru ove ljubavi iz braka dobra i istine (odeljci 83-102).
459. (XIII) Ovaj bra~ni princip moè se sa~uvati
kod onih koji iz raznih razloga jo{ uvek ne mogu u}i u
brak, a zbog neumerenosti ne mogu uzdràti svoju poùdu, pod uslovom da je njihova lutala~ka seksualna ljubav ograni~ena na jednu ljubavnicu.
Razum moè videti, a iskustvo nas nau~iti da neograni~enu i nekontrolisanu poùdu ne mogu zauzdati seksualno neumereni. Da bi zauzdali, dakle, nedostatak kontrole
i ograni~enja me|u onima koji pate od prekomerne seksualne toplote i iz mnogih razloga nisu u stanju da poùre ili
predloè datum ven~anja, i da bi nametnuli ne{to nadzora i
511
Emanuel Svedenborg
ograni~enja, ~ini se kao da nema druge utehe i pribeì{ta
do uzimanja ljubavnice ili na francuskom maitresse.
Dobro je poznato da u nekim kraljevstvima postoje
uredbe koje spre~avaju mu{karce da se ène pre nego dostignu zrelo doba, jer prvo moraju dobiti name{tenje i zaraditi sredstva za izdràvanje doma}instva i familije, i tek
tada mogu dovesti odgovaraju}u ènu. Pa ipak, u ranijem dobu uzaviranje muèvnosti u potrazi za ènom moè se u malom broju slu~ajeva dràti uga{enim i po strani.
Najbolje je ako se moè dràti po strani, ali ako je to
nemogu}e zbog nezauzdane snage poùde, moraju se na}i posredni na~ini koji }e spre~iti uni{tenje bra~ne ljubavi. Stoga su razlozi u prilog uzimanju ljubavnice:
a. Time se zauzdava i ograni~ava nekontrolisani promiskuitet, {to vodi uzdrànijem stanju sli~nijem ìvotu u
braku.
b. Vatrenost poùde koja u po~etku klju~a i takore}i
gori, sti{ava se i ublaàva, tako da se prljava raskala{nost
seksualne ljubavi, ublaàva ne~im {to je analogno braku.
c. Na taj na~in snaga se ne rasipa a slabost izaziva,
{to je slu~aj kod lutala~ke i neograni~ene èlje.
d. Na taj na~in izbegavaju se telesne infekcije i mentalna oboljenja.
e. Na taj na~in se, tako|e, spe~ava preljuba, to jest
nedopu{teni odnosi sa ènama, razvrat ili razdevi~enja, a
da i ne spominjemo razna krivi~na dela. Jer dok ne odraste. de~ak nema predstavu da se preljuba i razvrat razlikuju od bludni~enja, ve} ih smatra jednakim. Niti on
zna kako razumom odoleti umiljavanju èna, koje su se
namerno odale prostituciji. Ali on moè, uzev{i ljubavnicu, {to je uredniji i zdraviji tip bludni~enja, nau~iti i
videti razliku.
f. Uzimanje ljubavnice tako|e blokira put prema ~etiri vrste poùde, koje su najve}i ru{itelji bra~ne ljubavi.
To su poùda za razdevi~enjem, za raznovrsno{}u, silovanjem i zavo|enjem nevinih, o ~emu }e biti re~i kasnije.
512
Bra~na ljubav
Ove napomene, me|utim, nisu usmerene prema onima
koji su u stanju da potisnu nagon poùde, niti prema onima koji su u stanju da u|u u brak ~im odrastu, te tako
svojim ènama ponude i predstave prve plodove svoje muèvnosti.
460. (XIV) Imati ljubavnicu je poèljnije nego lutala~ku poùdu, sve dok to ne zna~i uzimanje vi{e ljubavnica, bilo devojke, device ili udate ène; i pod uslovom da
se drì odvojenom od bra~ne ljubavi.
Upravo je navedeno u koje vreme i u kojim slu~ajevima je uzimanje ljubavnice poèljnije od lutala~ke poùde.
a. Treba uzeti samo jednu ljubavnicu, jer u uzimanju vi{e njih ima elemenata poligamije, a to dovodi ~oveka u ~isto prirodno stanje i potapa ga toliko duboko u
~ulno stanje da se vi{e ne moè uzdi}i u duhovno stanje, koje je neophodno za bra~nu ljubav (videti odeljke
338, 339).
b. Devojku ili devicu ne treba uzimati za ljubavnicu,
jer kod èna bra~na ljubav ~ini jedno s njihovim devi~anstvom. To je tada izvor ~ednosti, ~istote i svetosti te
ljubavi. Jer kada èna ponudi i obe}a svoje devi~anstvo
mu{karcu, ona mu daje zalogu svoje ve~ne ljubavi. Prema tome, nijedna devojka ne moè razumski pristati da
preda svoje devi~anstvo mu{karcu sem ako joj ovaj obe}a bra~ni ugovor. To je tako|e kruna njene ~asti; uzeti
ga od nje bez bra~nog ugovora, a onda je odbaciti zna~i
pretvoriti devojku koja je mogla postati nevesta i ~edna
èna u prostitutku. U~initi to ili prevariti nekog mu{karca, gnusni su zlo~ini. Dakle, ~ovek koji uzme devojku za
ljubavnicu moè ìveti s njom i uvesti je u ljubavno prijateljstvo, ali samo ukoliko ima ~vrstu nameru, pod uslovom da ona ne postane promiskuitetna, da je u~ini svojom
ènom.
c. O~igledno je da udatu ènu ne treba uzimati za
ljubavnicu, jer to je preljuba.
513
Emanuel Svedenborg
d. Razlog {to se ljubav prema uzimanju ljubavnice
mora dràti odvojenom od bra~ne ljubavi jeste u tome
{to su to dve razli~ite ljubavi koje, stoga, ne treba me{ati.
Jer je ljubav prema uzimanju ljubavnice razbludna, prirodna i spolja{nja, a ljubav prema braku je ~edna, duhovna i unutarnja. Ljubav prema ljubavnici drì du{e para
razdvojenim, a spaja ih samo na ~ulnom nivou tela; ali
ljubav prema braku sjedinjuje njihove du{e, usled ~ega i
~ulne nivoe tela dok ne postanu takore}i jedno umesto
dvoje, dakle, jedno telo.
e. Ljubav prema uzimanju ljubavnice ulazi samo u
intelekt i ono {to zavisi od njega, ali ljubav prema braku
ulazi i u volju i sve {to zavisi od nje, te stoga u svaki
~ovekov deli}. Ako, dakle, ljubav prema uzimanju ljubavnice postane ljubav prema braku, ~ovek se ne moè zakonito rastati od nje, a da ne naru{i bra~nu zajednicu. Ako
to u~ini i oèni se drugom ènom, taj prekr{aj uni{tava
bra~nu ljubav. Treba znati da se ljubav prema uzimanju
ljubavnice drì odvojenom od bra~ne ljubavi tako {to se
ljubavnici ne obe}ava brak i ne navodi se da gaji ikakvu
nadu u vezi s brakom. Me|utim, bolje je ako se baklja
seksualne ljubavi prvi put upali sa ènom.
*****
461. Ovde }u izneti slede}e iskustvo.
Jednom sam razgovarao sa novoprido{lim duhom
koji je, dok je bio u svetu, provodio mnogo vremena razmi{ljaju}i o Nebu i Paklu. (Pod novoprido{lim duhovima
misli se na ljude koji su nedavno umrli, a nazivaju se duhovima jer su tada duhovni ljudi). îm je u{ao u Duhovni
svet, po~eo je na isti na~in da razmi{lja o Nebu i Paklu;
dok bi mislio o Nebu ose}ao se sre}nim, a nesre}nim dok
bi razmi{ljao o Paklu. Shvativ{i da se nalazi u Duhovnom svetu, on odmah upita gde su Nebo i Pakao, {ta
svaki od njih predstavlja i kako izgledaju.
514
Bra~na ljubav
„Nebo je“, odgovori{e mu, „iznad tvoje glave, a Pakao je ispod tvojih nogu, jer se ti sada nalazi{ u svetu
duhova koji je napola puta izme|u Neba i Pakla. Ali ti ne
moèmo opisati u nekoliko re~i {ta je Nebo i kako izgleda, i {ta je Pakao i kako on izgleda.“
Tada, budu}i izuzetno znatièljan da sazna, on pade
na kolena i iskreno zamoli Boga da ga podu~i. Iznenada,
s njegove desne strane pojavi se an|eo koji ga natera da
ustane i re~e mu: „Molio si da te podu~e o Nebu i Paklu.
Upitaj i nau~i {ta je zadovoljstvo i zna}e{.“ S ovim re~ima an|eo nestade.
Tada novi duh re~e sebi: „[ta zna~i ’upitaj i nau~i
{ta je zadovoljstvo i zna}e{ {ta su Nebo i Pakao i kako
izgledaju?‘“ I on napusti to mesto i po~e da luta okolo
raspituju}i se kod onih koje je sretao re~ima: „Molim vas
budite dobri pa mi recite {ta je to zadovoljstvo?“ „Kakvo je
to pitanje?“, reko{e neki. „Svako zna {ta je zadovoljstvo.
Zar to nisu radost i sre}a? Zadovoljstvo je, dakle, zadovoljstvo, a jedno zadovoljstvo je kao i drugo, mi ne znamo za razliku me|u njima.“
Drugi reko{e da je zadovoljstvo du{evna zabava.
„Kada se um zabavlja, lice je veselo, govor je pun {ale,
pokreti su ìvahni i celo bi}e je zadovoljno.“ Ali neki reko{e: „Zadovoljstvo je go{}enje, uzimanje poslastica, pi}a,
opijanje finim vinima, a potom }askanje o raznim temama, naro~ito o igrama Venere i Kupidona.“
ûv{i ovo, novi duh se naljuti i re~e sebi: „Ovo su
odgovori seljaka, a ne obrazovanih ljudi. Ova zadovoljstva
nisu ni Nebo ni Pakao. @eleo bih da sretnem nekog mudrog ~oveka.“ I on ode od ovih ljudi i po~e da se raspituje gde su mudri.
Tada ga ugleda jedan an|eoski duh koji re~e: „Ose}am da si zapaljen ~e`njom da sazna{ {ta je univerzalna
odlika Neba, a {ta Pakla, a kako je to zadovoljstvo, to }u
te ja povesti na brdo gde svakoga dana zasedaju oni koji
tragaju za rezultatima, oni koji istraùju uzroke i oni koji
515
Emanuel Svedenborg
ispituju ciljeve. Postoje tri grupe. Oni koji tragaju za rezultatima nazivaju se nau~nim duhovima ili personifikacijama
Nauka. Oni koji istraùju uzroke nazivaju se inteligentnim
duhovima ili personifikacijama Inteligencije. Oni koji ispituju ciljeve nazivaju se mudrim duhovima ili personifikacijama Mudrosti. Na Nebu, direktno iznad njih, nalaze
se an|eli koji vide uzroke sa stanovi{ta ciljeva, a rezultate sa stanovi{ta uzroka; ti an|eli su izvor prosvetljenja
za ove tri grupe.“
Tada on uze novog duha za ruku i povede ga na
brdo, na kojem su se sastajali oni koji ispituju ciljeve,
takozvane Mudrosti. „Oprostite mi“, re~e im on, „{to dolazim ovamo kod vas. Razlog mog dolaska je taj {to sam
jo{ u de~a{tvu razmi{ljao o Nebu i Paklu. Nedavno sam stigao u ovaj svet i neki ljudi koje sam sreo rekli su mi da
je Nebo iznad moje glave, a Pakao ispod nogu, ali mi
nisu rekli {ta oni predstavljaju i kako izgledaju. Razmi{ljaju}i neprestano o njima, zabrinuo sam se pa sam se
pomolio Bogu. Tada mi je pri{ao jedan an|eo i rekao: ’Upitaj i nau~i {ta je zadovoljstvo i zna}e{.‘ Pitao sam, ali
sve do sada bezuspe{no. Zato vas molim, ako biste bili
ljubazni da me podu~ite {ta je to zadovoljstvo.“
„Zadovoljstvo je“, odgovori{e Mudrosti, „ceo ìvot
svih na Nebu i ceo ìvot svih u Paklu. Ovi koji su na
Nebu ose}aju zadovoljstvo dobra i istine, a oni u Paklu
zadovoljstvo zla i laì. Celokupno zadovoljstvo pripada
ljubavi, a ljubav je samo bi}e ~ovekovog ìvota. Kao {to
~ovekova ljudskost zavisi od prirode njegove ljubavi, tako zavisi i od prirode njegovog zadovoljstva. Delovanje
ljubavi stvara ose}aj zadovoljstva. Na Nebu je to delovanje pra}eno mudro{}u, a u Paklu ludo{}u. Ali svako delovanje proizvodi zadovoljstvo u predmetu na koji deluje.
Nebesa i paklovi ose}aju suprotna zadovoljstva, jer imaju
suprotne ljubavi; Nebesa ose}aju ljubav prema dobru, to
jest zadovoljstvo ~injenja dobra, paklovi ljubav prema zlu
i zadovoljstvo ~injenja zla. Ukoliko, dakle, zna{ {ta je
516
Bra~na ljubav
zadovoljstvo, zna}e{ i {ta su Nebo i Pakao i kako oni
izgledaju. Ali pitaj i u~i o zadovoljstvu i dalje od onih
koji istraùju uzroke i nazivaju se Inteligencijama. Oni
su desno od nas.“
I on ode, pa pri{av{i drugoj grupi i objasniv{i im
za{to je do{ao, zamoli ih da ga podu~e o zadovoljstvu.
Oni se obradova{e tome i reko{e: „Istina je da ako zna{
o zadovoljstvu, zna{ i {ta su Nebo i Pakao i kako izgledaju. Volja, ono {to ~oveka ~ini ~ovekom, ne pomera se
ni pedalj sem usled zadovoljstva. Jer volja sama po sebi
nije ni{ta drugo do naklonost ili rezultat neke ljubavi, to
jest nekog zadovoljstva. Postoji ne{to prijatno, ugodno i
èljeno {to inspiri{e delovanje volje; a kako je volja ta
koja podsti~e razumevanje na mi{ljenje, nikakva misao
nije mogu}a ako se iz volje ne ulije zadovoljstvo. Razlog
za to je taj {to Bog zra~enjem iz Sebe aktivira sve {to je
u du{i i umu an|ela, duhova i ljudi. To delovanje se postiè kroz uticaj ljubavi i mudrosti, a taj upliv je stvarno
delovanje koje je izvor sveg zadovoljstva. Ovo se u svojoj prvobitnoj fazi naziva blaènstvo, blagoslov i sre}a, u
svojoj izvedenoj fazi zadovoljstvo, ljupkost i ushi}enje, ili
u univerzalnom smislu dobro. Ali duhovi Pakla izokre}u
sve {to imaju naopa~ke tako da pretvaraju dobro u zlo i
istinu u la`, mada zadovoljstvo ostaje konstantno. Jer bez
neprekidnog zadovoljstva oni ne bi imali volju, ose}anja,
pa tako ni ìvot. Iz ovoga se jasno vidi {ta je zadovoljstvo Pakla, kakvo je i odakle dolazi; a isto tako i zadovoljstvo Neba.“
Kad ~u ovo, odvedo{e ga do tre}e grupe u kojoj su
bili oni {to su tragali za efektima i zvali se Naukama. Oni
reko{e: „Si|ite na niù zemlju i popnite se na vi{u zemlju;
na ovoj drugoj shvati}ete i oseti}ete zadovoljstva an|ela
Neba, a na prvoj zadovoljstva duhova Pakla.“
Ali tada se iznenada, na izvesnoj udaljenosti, otvori
zemlja i tri |avola iza|o{e kroz taj otvor; izgled im je
bio zastra{uju}i, proizvod zadovoljstva njihove ljubavi.
517
Emanuel Svedenborg
An|eli koji su pratili novog duha shvati{e da su tri |avola do{la iz Pakla svojom voljom pa im reko{e: „Ne
prilazite bliè, ve} nam odatle kaìte ne{to o va{im zadovoljstvima.“
„Mo`da znate“, odgovori{e oni, „da svako, bio dobar ili lo{, ose}a sopstvena zadovoljstva, dobar ~ovek zadovoljstvo sopstvenog dobra, a lo{ zadovoljstvo svog zla.“
„[ta je“, zapita{e ih, „va{e zadovoljstvo?“ Oni kaza{e da je to zadovoljstvo promiskuiteta, kra|e, varanja i
psovanja. Tada ih upita{e: „Kakva su to zadovoljstva?“ Oni
odgovori{e da ih drugi ljudi ose}aju kao smrad izmeta,
le{eva i truleì ustajalog urina. „Da li vi nalazite te stvari
za prijatne?“, upita{e ih. „Izuzetno“, potvrdi{e oni. „Onda
ste vi“, reko{e im, „kao ne~iste ìvotinje koje ìve u takvim uslovima.“ „Ako jesmo, neka smo“, sloìli su se |avoli, „ali to su stvari koje ushi}uju na{e nozdrve.“
„[ta nam jo{ moète re}i?“, nastavi{e da ih ispituju. Oni reko{e da je svakome dozvoljeno da ose}a sopstveno zadovoljstvo, ~ak i najprljavije kako to drugi zovu, sve dok ne uznemirava dobre duhove i an|ele. „Ali
kako nam ne ~ini zadovoljstvo da prestanemo da ih uznemiravamo, ba~eni smo u radne logore gde sa nama grubo
postupaju. Spre~avanje i uskra}ivanje na{ih zadovoljstava naziva se mu~enjima Pakla; postoji tako|e i neka vrsta unutarnjeg bola.“
„Za{to ste uznemiravali dobre ljude?“, upita{e ih.
Oni kaza{e da nisu mogli da se uzdrè. Postoji neka vrsta
gneva koja ih opseda kada vide an|ela i osete Boànsku
sferu koja ga okruùje. „Vi ste zaista nalik divljim ìvotinjama“, reko{e im.
Malo kasnije, kada vide{e novog duha u dru{tvu an|ela, |avole obuze gnev nalik na vatru mr`nje. Da nekom
ne bi naudili, baci{e ih nazad u Pakao.
Nakon toga pojavi{e se an|eli koji vide uzroke sa
stanovi{ta ciljeva i rezultate sa stanovi{ta uzroka; oni
518
Bra~na ljubav
nastanjuju Nebo iznad ove tri grupe. Bili su okruèni ble{tavom svetlo{}u, koja se spu{tala dole u vidu spiralnih
krivulja; nosili su sa sobom venac cve}a koji stavi{e na
glavu novog duha. Tada se za~u glas koji mu re~e: „Ovaj
lovorov venac ti se daje jer si od de~a{tva razmi{ljao o
Nebu i Paklu.“
519
XX
KONKUBINE
462. Poslednje poglavlje o bludni~enju bavilo se i
uzimanjem ljubavnice, {to je podrazumevalo zdruìvanje
neènje sa ènom. Pod uzimanjem konkubine mislimo na
sli~no zdruìvanje oènjenog ~oveka sa drugom ènom.
Propust da se napravi razlika navodi ljude da koriste ove
dve re~i bez razlike, kao da podrazumevaju i ozna~avaju
istu stvar. Ali ova dva tipa su razli~ita; re~ „ljubavnica“
odgovara prvom, jer je ljubavnica èna slobodnog morala, a re~ „konkubina“ odgovara drugom, jer je konkubina partner u krevetu. Tako ove dve moèmo razlikovati
po tome {to se ljubavnica uzima pre braka, a konkubine
za vreme i nakon braka.
Uredan poredak navodi nas da ovde prodiskutujemo
o uzimanje konkubine, jer otkriva prirodu braka s jedne
strane i prirodu preljube s druge. Brak i preljuba su suprotnosti, kao {to je pokazano u poglavlju XVIII o njihovoj
suprotstavljenosti. Ali opseg i priroda njihove opre~nosti
mogu se shvatiti jedino iz posrednih stanja me|u njima,
od kojih je jedno uzimanje konkubine. Ali postoje dva
na~ina za to, koja se prvo moraju razlu~iti, tako da }e i
ovo poglavlje kao i prethodna biti podeljeno na odgovaraju}e odeljke i to:
I
Postoje dva na~ina uzimanja konkubine, koja su
su{tinski veoma razli~ita – jedan uz zajednicu sa
ènom, a drugi van zajednice sa ènom.
520
Bra~na ljubav
II
Imati konkubinu pored ène za hri{}ane je potpuno nezakonito i mrsko.
III To je vi{eènstvo, ~in za osudu, koji se progoni
u hri{}anskom svetu.
IV Oblik promiskuiteta je taj koji uni{tava princip
braka, blago hri{}anskog ìvota.
V
Uzimanje konkubine van zajednice sa ènom nije
nezakonito kada se radi iz zakonitih, pravednih
i opravdanih razloga.
VI Zakoniti razlozi za uzimanje konkubine ove vrste
su oni koji su zakonita osnova za razvod, dok se
èna pri tom zadràva u ku}i.
VII Opravdani razlozi za uzimanje konkubine ove
vrste su oni koji su opravdan osnov za razdvajanje u krevetu.
VIII Ubedljivi razlozi za uzimanje konkubine ove vrste su istinski i la`ni.
IX Istinski ubedljivi razlozi su oni koji proisti~u iz
pravde.
X
Ubedljivi razlozi koji su nerealni su oni koji su
nepravedni, iako deluju da su pravedni.
XI Oni koji iz zakonitih, opravdanih i istinski ubedljivih razloga imaju konkubinu ove vrste tako|e
mogu imati bra~nu ljubav.
XII Sve dok ~ovek ima konkubinu ove vrste, seksualni odnosi sa njegovom ènom su nezakoniti.
463. (I) Postoje dva na~ina uzimanja konkubine, koja su su{tinski veoma razli~ita – jedan uz zajednicu sa
ènom, a drugi van zajednice sa ènom.
Postoje dva na~ina uzimanja konkubine, koja su veoma razli~ita; jedan je uzimanje ène da se sa njom deli
krevet pored sopstvene supruge i da se ìvi istovremeno
521
Emanuel Svedenborg
sa njom i sa sopstvenom ènom. Drugi je da se uzme
druga èna sa kojom }e se deliti krevet posle zakonitog
i opravdanog razdvajanja od ène.
Oni koji imaju prefinjenu i ta~nu percepciju ovog
pitanja mogu videti da su ova dva na~ina uzimanja konkubine me|usobno udaljena kao prljavi ve{ od ~istog, ali
oni ~ija je percepcija smu{ena i nejasna to ne mogu videti. Oni koji imaju bra~nu ljubav ovo mogu uo~iti, dok oni
koji gaje ljubav prema preljubi ne mogu. Za ove druge
je sve {to poti~e iz seksualne ljubavi tamno kao no}, a
za ove prve je jasno kao dan. Pa ipak preljubnici mogu
videti to {to poti~e i kako to da razlikuju, naravno, ne u
sebi od sebe, ve} kada im drugi kaù. I preljubnici i ~edni bra~ni ljudi su isto sposobni da uzdignu svoj intelekt,
ali preljubnik, po{to nau~i od drugih kako da napravi razliku, bri{e je iz se}anja kada zaroni svoj intelekt u prljava zadovoljstva. Jer ~ednost i razbludnost, zdrav i nezdrav
um ne mogu egzistirati zajedno, ali ih intelekt moè razlikovati kada su razdvojeni.
Jednom sam pitao neke u Duhovnom svetu koji nisu
priznavali preljubu za greh znaju li za ijednu razliku izme|u bludni~enja, uzimanja ljubavnice, dva tipa konkubine
i razli~itih stepena preljube. Oni su mi odgovorili da je to
sve jedno te isto. Ja ih upitah da li se to odnosi i na brak.
Oni pogleda{e okolo da vide ima li u blizini kakvog sve{tenika, a kada vide{e da nema, reko{e da je i brak u
su{tini sli~an. Bilo je druga~ije kod onih koji su u svom
umu priznavali preljubu za greh. Oni reko{e da su videli
razlike u unutarnjim predstavama na nivou percepcije, ali
da se do sada nisu bavili njihovim razlikovanjem i razdvajanjem. Mogu vam re}i da nebeski an|eli ose}aju ~ak
i najmanju razliku me|u njima. Da bih, dakle, pojasnio
da postoje dva me|usobno suprotna na~ina uzimanja konkubine – jedan koji uni{tava bra~nu ljubav i drugi koji to
ne ~ini – prvo }u opisati opasni tip, a onda bezopasni.
522
Bra~na ljubav
464. (II) Imati konkubinu pored ène za hri{}ane je
potpuno nezakonito i mrsko.
Nezakonito je, jer je suprotno bra~nom ugovoru, a
mrsko jer je suprotno veri. Sve {to je suprotno oboma, suprotno je Bogu. Stoga, ~im ~ovek bez istinski zna~ajnog
razloga uzme konkubinu pored ène, za njega se Nebo
zatvara, a an|eli ga vi{e ne ra~unaju me|u hri{}ane. Od
tada pa nadalje, on odbacuje sve {to ima veze sa crkvom
i verom i vi{e ne uzdiè svoj pogled iznad prirode, ve}
joj se okre}e kao boànstvu koje opravdava njegovu poùdu, i dalje se njegov duh nadahnjuje njenim uticajem.
Razlog za ovo odricanje bi}e otkriven kasnije. Sam ~ovek ne vidi koliko je to odvratno, jer kada se za njega Nebo
zatvori, tada ga obuzima duhovna glupost. Ali ~edna èna to shvata, jer ona je bra~na ljubav, a bra~na ljubav je
na to gadljiva. Mnoge ène nakon toga odbijaju da imaju
seksualne odnose sa svojim muèvima, kao da bi to zagadilo njihovu ~ednost i inficiralo je poùdom koja prijanja za muà iz kontakta sa prostitutkom.
465. (III) To je vi{eènstvo, ~in za osudu, koji se
progoni u hri{}anskom svetu.
Imati konkubinu istovremeno ili u braku sa ènom
predstavlja vi{eènstvo, ~ak i kada se ona ne priznaje kao
takva, jer nije progla{ena i imenovana nekim zakonom.
Svako, ~ak i ako nije pronicljiv to moè videti. Jer ta èna
se kao supruga koristi za uìvanje i kao partner u bra~nom
krevetu. U poglavlju o poligamiji (XV) dokazano je da je
to za osudu i da se progoni u hri{}anskom svetu, naro~ito
tamo gde se kaè da hri{}aninu nije dozvoljeno da se
oèni sa vi{e èna (odeljak 338) i da hri{}anih koji se
oèni sa vi{e èna ~ini ne samo prirodnu ve} i duhovnu
preljubu (339). To je bilo dozvoljeno Izraeli}anima, jer
tada hri{}anska crkva jo{ uvek nije postojala (340). Iz
ovoga se jasno vidi da je uzimanje kokubine pored ène,
i deljenje kreveta sa svakom od njih prljavo vi{eènstvo.
523
Emanuel Svedenborg
466. (IV) Oblik promiskuiteta je taj koji uni{tava
princip braka, blago hri{}anskog ìvota.
Bra~noj ljubavi je suprotstavljeniji odre|eni oblik promiskuiteta nego op{ti tip koji se jednostavno zove preljuba. On prati gubitak sve sposobnosti i sklonosti prema
ìvotu u braku, ne~emu {to hri{}ani imaju od ro|enja. Ove
ta~ke se mogu dokazati argumentima koji su validni pred
razumom mudrog ~oveka. [to se ti~e prve ta~ke da je
imati konkubinu istovremeno ili u braku sa ènom neka
vrsta promiskuiteta, koja je suprtostavljenija bra~noj ljubavi od op{teg promiskuiteta koji se prosto zove preljuba, ona }e biti poja{njena na osnovu narednih tvrdnji.
Op{ti promiskuitet ili prosto preljuba ne sadrì nikakvu
ljubav koja je analogna bra~noj ljubavi, jer je to samo goru}a potreba tela, koja se odmah hladi i ~esto ne ostavlja
za sobom nikakav trag ljubavi prema èni kada se jednom
ugasi. Stoga ova eksplozija sladostra{}a pravi tek malu
{tetu bra~noj ljubavi, ako nije rezultat svesne ili potvr|ene namere i ukoliko se preljubnik potom pokaje.
Slu~aj vi{ebra~nog promiskuiteta sasvim je druga~iji. On sadrì ljubav analognu bra~noj ljubavi, jer se nakon planu}a ona ne hladi, ne rasipa se i ne pretvara se u
ni{ta kao prvi tip, ve} ostaje, obnavlja se i uspostavlja, a
pri tome se odliva ljubav prema èni i umesto ljubavi doliva hladno}a prema njoj. Jer on tada gleda na ènu koja
deli krevet sa njim kao na dopadljivu zbog slobode volje
koja mu dozvoljava da od nje ode ako èli. Ova sloboda je usa|ena u prirodnog ~oveka, a kako mu je prijatna
ona podràva njegovu ljubav. [tavi{e, sa konkubinom je
on bliskije povezan uzbu|enjima nego sa ènom. S druge
strane, on gleda na svoju ènu kao na nedopadljivu zbog
obaveze da ìvi sa njom, koja mu je nametnuta doìvotnim ugovorom, a brak mu tada deluje jo{ i prisilnijim u
pore|enju sa slobodom koju ima sa tom drugom ènom.
Jasno je da se njegova ljubav prema èni proporcionalno
524
Bra~na ljubav
hladi, te on po~inje da je prezire, kako se njegova ljubav
prema drugoj èni zagreva, a ona po{tuje.
[to se ti~e druge ta~ke – da uzimanje konkubine
istovremeno ili u braku sa ènom uzrokuje kod ~oveka
gubitak sposobnosti i sklonosti prema ìvotu u braku, koje hri{}ani sti~u ro|enjem, ona se moè shvatiti iz slede}ih razmatranja. U meri u kojoj se ljubav prema supruzi
prenosi u ljubav prema konkubini, u toj meri se ljubav
prema supruzi nagriza, prazni i iscrpljuje, kao {to je gore
re~eno. To se de{ava zatvaranjem unutarnjih nivoa ~ovekovog prirodnog uma i otvaranjem njegovih niìh nivoa.
To se moè videti na osnovu ~injenice da je kod hri{}ana
sedi{te sklonosti ka ljubavi prema jednoj osobi suprotnog
pola na njihovom unutarnjem nivou i ~injenice da se,
iako se ovo sedi{te moè zatvoriti, ne moè i iskoreniti.
Sklonost ka ljubavi prema jednoj osobi suprotnog pola,
kao i sposobnost primanja te ljubavi koja je hri{}anima
uro|ena, proizvod je te ljubavi koja dolazi jedino od Boga postaju}i pitanje vere; u hri{}anskom svetu Bo`ja boànstvenost se priznaje i po{tuje, a vera dolazi iz Njegove
Re~i. Zato je uro|ena i zato se prenosi sa jedne generacije na drugu.
Mi kaèmo da se ovaj hri{}anski princip braka uni{tava vi{ebra~nim promiskuitetom; ali se ovo mora shvatiti u zna~enju da se u slu~aju hri{}anina vi{eènika on
zatvara i zaustavlja. Ali on ostaje sposoban da bude oìvljen
u njegovim potomcima, kao {to je slu~aj sa ponovnom
pojavom sli~nosti dede ili pradede u unuku ili praunuku.
Zato se taj princip braka naziva blagom hri{}anskog ìvota, odnosno dragoceno{}u ljudskog ìvota i riznicom hri{}anske vere (odeljci 457, 458).
Uni{tenje principa braka vi{ebra~nim bludni~enjem
kod hri{}ana vi{eènika koji mu se odaju, moè se jasno
videti na osnovu ~injenice da on ne moè jednako voleti
svoju konkubinu i svoju ènu kao {to to moè muhamedanac. Ali {to vi{e voli ili {to vi{e toplih ose}anja on
525
Emanuel Svedenborg
gaji prema svojoj konkubini, to manje voli svoju ènu i
postaje hladniji prema njoj. Jo{ i odvratniji rezultat je {to
on postaje sve skloniji da u srcu prizna Boga samo kao
prirodnog ~oveka i Marijinog sina, a ne i kao Sina Bo`jeg, i da ujedno smatra veru beskorisnom. Pa ipak, mora
se imati na umu da je ovo ono {to se de{ava onima koji
uzmu konkubinu pored ène i imaju seksualne odnose sa
njih obe. Ovo ne vaì za one koji su razdvojeni iz zakonitih, pravednih i opravdanih razloga i koji su prekinuli seksualni odnos sa svojom ènom i uzeli drugu umesto
nje. Ovo }e biti tema narednog odeljka.
467. (V) Uzimanje konkubine van zajednice sa ènom nije nezakonito kada se radi iz zakonitih, pravednih
i opravdanih razloga.
Na {ta se misli pod zakonitim, pravednim i opravdanim razlozima bi}e obja{njeno kasnije. Ovo napominjemo ovde samo da bi se napravila razlika izme|u ovog
na~ina uzimanja konkubine koji }e sada biti opisan i prethodnog na~ina.
468. (VI) Zakoniti razlozi za uzimanje konkubine ove
vrste su oni koji su zakonita osnova za razvod, dok se
èna pri tom zadràva u ku}i.
Razvod zna~i poni{tavanje bra~nog ugovora koje
vodi potpunom razdvajanju i slobodu da se oèni druga
èna. Jedini razlog za ovo putpuno razdvajanje ili razvod
jeste promiskuitet po re~ima Boga (Mateja 19:9). Pod istim
naslovom nalaze se i slu~ajevi o~igledne nepristojnosti
koji uni{tavaju skromnost i ispunjavaju ku}u sramnim svodni{tvom ~ine}i je neprijatnom za ìvot; to podsti~e bludnu besramnost u kojoj se celi um rastapa. Ovome se moè
dodati zlonamerno napu{tanje koje uklju~uje promiskuitet,
{to uzrokuje da èna postane promiskuitetna i da tako
bude odba~ena (Mateja 5:32). Ova tri razloga, kao zakonita osnova za razvod, prvi i tre}i pred sudijom, a drugi
526
Bra~na ljubav
pred muèvljevim sopstvenim sudom, zakoniti su razlozi
za uzimanje konkubine, ali samo ako se èna zadrì u
ku}i. Promiskuitet je jedini razlog za razvod, jer je dijametralno suprotan ìvotu bra~ne ljubavi i toliko poguban
da je smrtonosan (odeljak 225).
469. Razlozi {to mnogi mu{karci zadràvaju u ku}i
promiskuitetnu ènu jesu slede}i:
a. Mu` se pla{i da povede parnicu protiv svoje ène
i da je optuì za preljubu, te tako njen zlo~in objavi javno. Jer ako nema o~evica ili nekog sli~nog da dokaè
njenu krivicu, mogao bi da bude izloèn poniènjima, skrivenim u skupinama mu{karaca i otvorenim u skupinama
èna.
b. On se tako|e pla{i lukavih opravdanja svoje promiskuitetne ène i rizika da sudije ne pre|u na njenu stranu, {to bi nanelo nepopravljivu {tetu njegovom imenu.
c. Pored ovih razloga postoje odre|ene pogodnosti
vezane za funkcionisanje doma}instva koje ga odvra}aju
od namere da je istera iz ku}e; kao na primer, ukoliko
su tu mala deca, prema kojima ~ak i promisuitetna èna
moè pokazivati maj~insku ljubav; ako imaju zajedni~ke
obaveze koje ih drè zajedno, a ne mogu se obavljati odvojeno; ako èna ima nasle|e od roditelja ili uìva pokroviteljstvo ro|aka ili prijatelja tako da se nada da }e ga dobiti,
ako je on u po~etku uìvao u dru{tvu sa njom, a ona i
nakon {to je postala promiskuitetna i dalje lukavo zna kako da mu ugodi prijatnim {alama i pritvornom ljubazno{}u, tako da je on ne optuùje. Postoje i drugi razlozi
koji su tako|e zakonita osnova za razvod, te predstavljaju i zakonitu osnovu za uzimanje konkubine. Jer razlozi
da se èna zadrì u ku}i ne uklanjanju osnovu za razvod
kada ona postane promiskuitetna. Moè li iko ko drì do
sebe zadràti pravo na bra~nu postelju sa ènom koja je
promiskuitetna? Ako se sli~no i desi tu i tamo, to nije odlu~uju}i dokaz protiv.
527
Emanuel Svedenborg
470. (VII) Opravdani razlozi za uzimanje konkubine
ove vrste su oni koji su opravdan osnov za razdvajanje
u krevetu.
Postoje zakoniti razlozi i opravdani razlozi za razdvajanje. Zakoniti razlozi su oni koji proisti~u iz sudskih
ukaza, a opravdani su oni koje mu` prosudi takvima. Zakoniti i opravdani razlozi za razdvajanje u krevetu i u ku}i, ukratko su navedeni u odeljcima 252, 253. Me|u fizi~kim
nedostacima su bolesti koje napadaju celo telo sa takvom
ozbiljno{}u da zaraza moè rezultirati fatalnim ishodom.
U ovu vrstu spadaju maligne i zarazne groznice, guba, veneri~ne bolesti, rak. Zatim postoje bolesti koje telo ~ine
toliko odbojnim da je drugome nemogu}e ìveti sa takvom
osobom, poput onih koje proizvode {tetna pra`njenja i
{kodljive gasove, bilo sa povr{ine tela ili iz njegove unutra{njosti, naro~ito iz stomaka ili iz plu}a. Bolesti koè
su boginje, bradavice, ~irevi, skorbut, akutni svrab, a najgore su one kojima se lice naruùje.
U stoma~ne izlu~evine spadaju gadna, smrdljiva i
masna podrigivanja uzrokovana lo{im varenjem; u plu}ne
pak gadan i truli zadah iz gnojnih dèpova, ~ireva, apscesa ili trovanja krvi ili limfe u njima. Pored ovih tu su i
druge bolesti razli~itog tipa, kao {to su napadi nesvestice
koji uzrokuju slabost celog tela i gubitak snage, paraliza,
popu{tanje ili opu{tanje membrana i veza koje upravljaju kretanjem, izvesne hroni~ne bolesti koje nastaju usled
gubitka sposobnosti mi{i}a da se steù i opu{taju ili prekomerne viskoznosti, ja~ine ili kiselosti telesnih sokova;
epilepsija, trajna nesposobnost usled udara; odre|ene vrste trovanja koje vode propadanju tela, srdobolja, crevne
bolesti, kila i druge sli~ne bolesti poznate patolozima.
Du{evna oboljenja koja su opravdan osnov za razdvajanje u krevetu i ku}i jesu: ludilo, zapaljenje mozga, nezdravost uma, istinska glupost i blesavost, gubitak pam}enja i sli~no. Razumu nije potreban sudija da proglasi
528
Bra~na ljubav
ove razloge opravdanim za uzimanje konkubine, jer su
ovo opravdani razlozi za razdvajanje.
471. (VIII) Ubedljivi razlozi za uzimanje konkubine
ove vrste su istinski i la`ni.
Pored ovih koji su opravdani osnov za uzimanje konkubine, jer su opravdan osnov za razdvajanje, postoje i
ubedljivi razlozi koji zavise od muèvljevog rasu|ivanja
i smisla za pravdu, tako da se i oni moraju spomenuti. Ali
kako se rasu|ivanje o pravdi moè izopa~iti, ove razloge
treba razlikovati kao istinske ubedljive razloge i one koji
to nisu i koji }e biti posebno opisani.
472. (IX) Istinski ubedljivi razlozi su oni koji proisti~u iz pravde.
Da bi se prepoznali, dovoljno je navesti samo neke
od istinski ubedljivih razloga. Na primer, nedostatak roditeljske ljubavi koji vodi odbacivanju dece, neumerenost,
pijan~enje, ne~isto}a, neskromnost, spremnost da se odaju
ku}ne tajne ili sklonost parni~enju, osveti, napadanje ljudi, ~injenje krivi~nih dela, kra|a, varanje; unutarnje razlike koje vode antipatiji; drskost u zahtevanju bra~nih prava,
koja muà ~ini hladnim kao led; zainteresovanost za magiju i vra~anje; izuzetno nereligiozan stav i sli~no.
473. Postoje i manje va`ni razlozi, koji su ipak iskreno ubedljivi i uzrokuju razdvajanje u krevetu mada ne i
u domu. Na primer, kada èna prestane da bude plodna
zbog ulaska u zrele godine, {to vodi neraspoloènju i nevoljnosti u iskazivanju ljubavi, iako muèvljeva vatrenost
istrajava; i sli~ne okolnosti u kojima rasu|ivanje razuma
vidi opravdanje, pod uslovom da ne poga|aju savest.
474. (X) Ubedljivi razlozi koji su nerealni su oni koji su nepravdeni iako deluju da su pravedni.
529
Emanuel Svedenborg
Ovi se mogu prepoznati na listi gore navedenih
iskreno ubedljivih razloga, ali ako se propisno ne ispitaju mogu delovati opravdani, a da to ipak nisu. Na primer,
zahtev za periodom apstinencije posle ro|enja deteta, prolazne slabosti ène, rasipanje reproduktivnih sposobnosti,
bilo iz ovog razloga ili ne, vi{eènstvo dozvoljeno Izraeli}anima i drugi takvi razlozi koji nemaju vrednosti sa
stanovi{ta pravde. Ovakve razloge izmi{ljaju muèvi
po{to postanu hladni, kada im razbludna poùda pohara
bra~nu ljubav i zavede idejom da je sli~na bra~noj ljubavi. Ovi ljudi nakon uzimanja konkubine pretvaraju la`ne i varljive razloge ove vrste u prave i iskrene razloge
da izbegnu lo{u reputaciju; uglavnom {ire okolo la`ne
glasine o svojim ènama, a dobra volja navodi njihove
prijatelje me|u sugra|anima da ih prihvate kao istinite i
da ih razglase.
475. (XI) Oni koji iz zakonitih, opravdanih i istinski
ubedljivih razloga imaju konkubinu ove vrste tako|e
mogu imati bra~nu ljubav.
Kaèmo da oni mogu istovremeno imati bra~nu ljubav, misle}i pri tome da oni mogu zadràti ovu ljubav skrivenom u sebi. Jer se ova ljubav ne gubi u osobi koja je
poseduje, ve} leì uspavana. Ovo {to sledi su razlozi za{to se bra~na ljubav odràva kod onih koji su skloniji braku nego uzimanju konkubine, a uzimaju je isklju~ivo iz
gore navedenih razloga. Takvo pona{anje nije protivure~no
bra~noj ljubavi; takva osoba se ne razdvaja od bra~ne ljubavi ve} je samo prekriva, a taj veo se skida nakon smrti.
a. Ovaj na~in uzimanja konkubine nije protivure~an
bra~noj ljubavi, {to se vidi na osnovu gore re~enog da
uzimanje konkubine na ovaj na~in nije nezakonito ako
postoje zakoniti, pravedni i opravdani razloi za to (odeljci 467-473).
b. Ovaj na~in uzimanja konkubine ne zna~i razdvajanje od bra~ne ljubavi, jer uz posredovanje, ube|ivanje
530
Bra~na ljubav
i pritisak zakonitih ili pravednih ili opravdanih razloga,
bra~na ljubav zdruèna s bra~nom ljubavlju se ne razdvaja, ve} se samo privremeno prekida. Ljubav koja se
prekine, ali se ne odvoji, opstaje u datoj osobi. Umnogome je isto kao kada se osoba koja uìva u svom poslu
odvoji od njega nekakvim sedeljkama, odlascima u pozori{te ili putovanjem; ta osoba time ne gubi ljubav prema
svom poslu. Ili u slu~aju osobe koja voli dobra vina, pa
i kad pije obi~na, ne gubi ose}aj za dobra vina.
c. Ovaj na~in uzimanja konkubine zna~i samo prekrivanje bra~ne ljubavi, jer je ljubav prema uzimanju konkubine prirodna, a ljubav prema braku je duhovna; a prirodna
ljubav prekriva duhovnu ljubav kad je ova blokirana. Ljubavnik je toga nesvestan jer se duhovna ljubav ne ose}a
sama od sebe, ve} samo preko prirodne ljubavi. Ona se
tada doìvljava kao zadovoljstvo koje sadrì blaènstvo
sa Neba; dok se prirodna ljubav sama od sebe ose}a samo kao zadovoljstvo.
d. Ovaj veo se skida nakon smrti, jer tada osoba
prelazi iz prirodne u duhovnu uìvaju}i supstancijalno telo umesto materijalnog; i to joj omogu}ava da ose}a prirodno zadovoljstvo koje dolazi iz duhovnog zadovoljstva
u najve}em stepenu. Nau~io sam da je to tako iz razgovora sa nekim ljudima u Duhovnom svetu, uklju~uju}i i
kraljeve koji su imali konkubine u Prirodnom svetu iz
iskreno ubedljivih razloga.
476. (XII) Sve dok ~ovek ima konkubinu ove vrste,
seksualni odnosi sa njegovom ènom su nezakoniti.
Razlog je u tome {to bra~na ljubav, koja je po sebi
duhovna, ~edna, ~ista i sveta, tada postaje prirodna, ~ime
se zaga|uje i slabi toliko da odumire. Da bi se ova ljubav o~uvala, va`no je da se iz iskreno ubedljivih razloga
(videti odeljak 473) uzima samo jedna konkubina, a ne
dve i vi{e njih.
531
Emanuel Svedenborg
*****
ûo sam jednog mladog, novoprido{log duha iz
sveta kako se hvali{e svojim aferama da bi zaradio komplimente na ra~un toga da je ve}i mu{karac od drugih.
Oti{ao je tako daleko da je me|u svoje drske hvale uklju~io i slede}u: „Ima li i~ega {to vi{e deprimira nego dràti
ljubav zatvorenom i ìveti samo sa jednom ènom? Ima
li i~eg prijatnijeg od pu{tanja ljubavi na slobodu? Sigurno se svako zamori od jedne ène, a podmla|uje s vi{e
njih? Ima li i~ega sla|eg od seksualne slobode, mno{tva
partnera, razdevi~enja, varanja muèva i licemerstva u promiskuitetu? Zar nagrada za lukavstvo, prevaru i kra|u ne
pruà najprisnije du{evno zadovoljstvo?“
ûv{i ovo, prisutni mu reko{e: „Ne govori tako. Ti
ne zna{ gde se nalazi{, ni s kim. Tek si do{ao ovde. Ispod
tvojih stopala je Pakao, iznad glave Nebo. Ti si sada na
pola puta izme|u Neba i Pakla, u svetu koji se naziva Duhovni svet. Svi koji se rastanu od sveta dolaze i okupljaju se ovde da se ispita njihova priroda i pripreme se
za Pakao ako su zli, i za Nebo ako su dobri. Mo`da jo{
uvek ima{ na umu ono {to si slu{ao od sve{tenika u svetu da se promiskuitetni mu{karci i ène bacaju u Pakao,
a da se ~edni bra~ni parovi uzdiù na Nebo.“
Prido{lica se na to nasmeja i re~e: „[ta su Nebo i
Pakao? Zar nije Nebo ono gde je ~ovek slobodan, i zar
biti slobodan ne zna~i da moè{ imati onoliko èna koliko èli{? Zar nije Pakao mesto robovanja, i zar biti rob
ne zna~i biti obavezan da bude{ sa jednom ènom?“
Ali an|eo koji je je to posmatrao sa Neba, kad za~u
ove re~i, zaustavi dalji razgovor da bi ga spre~io da izrekne gre{na zapaànja o braku. „Do|i ovamo“, re~e mu,
„i ja }u ti na primeru pokazati {ta su Nebo i Pakao i kakva vrsta Pakla ~eka one koji su potvr|eni kao promiskuitetni.“ I pokaza mu put nagore.
532
Bra~na ljubav
Kada mladi} stiè na Nebo, prvo ga odvedo{e u rajski vrt, prepun vo}ki i cve}a, lepote, prijatnosti i mirisa
koji navode ~oveka da pomisli koliko je lepo biti ìv. Kad
ugleda taj prizor, on se veoma iznenadi; ali koristio je
pri tome svoj spolja{nji vid, kakav je koristio i ranije u
svetu kad je nailazio na takve prizore. U tom stanju bio
je racionalan. Ali kada je upotrebio svoj unutarnji vid u
kojem je promiskuitet igrao vode}u ulogu i dominirao svakim trenom njegovog razmi{ljanja, tada nije bio racionalan. Njegov spolja{nji vid bio je dakle zatvoren, a unutarnji otvoren. U ovom stanju, on re~e: „[ta je ovo {to
sada vidim? Slama i suvo drve}e? I {ta ja to ose}am sada?
Gadan smrad? Gde je oti{ao raj?“
„U blizini, tu“, odgovori mu an|eo, „ali nevidljiv
tvom unutarnjem vidu, koji je promiskuitetan, jer on pretvara nebesko u pakleno i moè da vidi samo suprotnosti. Svako ima unutarnji i spolja{nji um, te tako i unutarnji
i spolja{nji vid. Kod zlih, unutarnji um je budalast, a spolja{nji mudar, ali kod dobrih, unutarnji um je mudar pa
~ini i spolja{nji um tako|e mudrim. U Duhovnom svetu,
na~in na koji osoba vidi stvari zavisi od toga kakav je
njen um.“
Nakon toga, an|eo upotrebi mo} koja mu je data da
zatvori unutarnji vid ovog duha i otvori njegov spolja{nji vid.
Tada ga provede kroz prolaz prema centru njihovog
prebivali{ta i mladi} ugleda veli~anstvene palate izgra|ene od alabastera, mermera i dragog kamenja; a ispred njih
kolonade sa stubovima ure{enim zadivljuju}im prikazom
simbola i ukrasa. Videv{i ovo, on se za~udi pa re~e: „[ta
je ovo {to vidim? Ovo je sami vrhunac veli~anstvenosti
i najlep{i primer arhitekture.“ Ali mu an|eo ponovo zatvori spolja{nji vid, a otvori unutarnji koji je, budu}i uprljan promiskuitetom, bio zao. Kada se to desi, on povika:
„[ta je ovo {to vidim sada? Gde sam ja? Gde su nestale
palate i veli~anstveni prizori? Jedino {to vidim su gomile
kamenja, {ljunka i stenovitih pe}ina.“
533
Emanuel Svedenborg
Ne{to kasnije mu vrati{e njegov spolja{nji vid i
uvedo{e u jednu od palata. Tu vide kako su vrata, prozori, zidovi i plafoni ukra{eni, a iznad svega name{taj po
kome su bili nebeski oblici od zlata i dragog kamenja; nema re~i koji bi ih opisale, niti umetnosti koja bi ih naslikala jer su neizrecivi i nepojmljivi. Videv{i to, on povika
ponovo: „Ovo su zaista veli~anstveni prizori, kakve o~i nikada nisu videle.“ Ali mu tada otvori{e unutarnji vid, a
spolja{nji zatvori{e kao i pre, pa kada ga upita{e {ta vidi,
on odgovori: „Ni{ta sem zidova, napravljenih od trske,
slame i pru}a.“
Potom ga ponovo vrati{e u njegovo spolja{nje mentalno stanje, i dovedo{e mu neke devojke koje su bile modeli lepote, jer su predstavljale nebeska ose}anja. One po~e{e
da mu pri~aju umilnim glasom o svojim ose}anjima. To {to
on vide i ~u promeni izraz njegovog lica i on se sam
vrati u svoje unutarnje stanje, koje je bilo promiskuitetno.
Kako ono ne moè da trpi nikakav nagove{taj nebeske
ljubavi, a sa druge strane ni nebeska ljubav ne moè da
trpi njega, oni se me|usobno gube iz vida, pa devojke
nestado{e iz vidokruga ovog mu{karaca i on iz njihovog.
Nakon toga an|eo ga podu~i {ta je razlog ovim promenama u njegovom vi|enju stvari. „Ose}am“, re~e on,
„da si u svetu iz kojeg dolazi{ bio dvoli~an, jedan ~ovek
iznutra a drugi spolja. Spolja si bio ugla|ena, moralna i
racionalna osoba, ali ne i iznutra zbog toga {to si bio promiskuitetan i preljubnik. Takvi ljudi, kada im se dozvoli
da se popnu na Nebo i ostanu u svom spolja{njem stanju
mogu videti nebeske prizore u njemu. Ali kada se njihovo
unutarnje stanje otvori, pakleni prizori zauzimaju mesto
nebeskih.
Ali treba da zna{ da se kod svakog pojedinca spolja{nji nivoi zatvaraju jedan za drugim, a unutarnji otvaraju, tako da se on sprema kako za Nebo tako i za Pakao.
Kako zlo promiskuiteta zaga|uje unutarnje nivoe uma vi{e od i~ega drugog, tvoj um ne moè a da ne teì gadosti
534
Bra~na ljubav
tvoje ljubavi, a to se moè na}i u paklovima gde se nalaze pe}ine koje smrde od izmeta. Moè li iko da ne vidi
na svetlosti razuma da su razbludnost i sladostra{}e u Duhovnom svetu gre{ni i ne~isti, tako da nema ni~ega {to
vi{e kalja i prlja ~oveka i pobu|uje pakleno u njemu? Zato se pazi da ne nastavi{ da se hvali{ svojim podvizima
prikazuju}i se ve}im mu{karcem od drugih. Predvi|am
da }e{ biti toliko slab da }e{ jedva znati i gde ti je mu{kost. To je sudbina {to ~eka one koji se hvale svojom
promiskuitetnom mu{ko{}u.“
Po{to to saslu{a, mladi} se vrati dole u Duhovni svet
i pridruì se svojim pre|a{njim drugovima, razgovaraju}i
skromno i ~edno sa njima, ali ne zadugo.
535
XXI
PRELJUBA, NJENI TIPOVI I STEPENI
478. Niko ko sudi o preljubi samo na osnovu spolja{njeg izgleda ne moè znati da ona sadrì zlo, jer je ona
spolja sli~na braku. Takve sudije po spolja{njosti, kad im
se spomenu unutarnji nivoi i kad im se kaè da spolja{nji
nivoi sti~u svoj dobar ili lo{ karakter iz unutarnjih, kaù
sebi: „[ta su unutarnji nivoi? Moè li ih iko videti? Zar
to nije uspinjanje iznad sfere inteligencije?“
Oni li~e na one koji uzimaju svaku pritvornu dobrotu za iskrenu, namernu dobrotu ili procenjuju mudrost osobe na osnovu re~itosti njenog govora. Ili na one koji sude
o ~oveku po finoj ode}i njegovoj i blistavosti njegove
ko~ije, a ne po njegovoj unutarnjoj naklonosti, o kojoj
treba suditi na osnovu njegove privrènosti dobru. To je
kao kad bi se sudilo o vo}u sa drveta ili nekom slatki{u
na osnovu gledanja ili dodira umesto na osnovu njegovog ukusa i po ~uvenju. To je ono {to radi svaki onaj koji
ne èli ni{ta da shvati o ~ovekovim unutarnjim nivoima.
To je izvor {iroko rasprostranjene gluposti danas, kada
mnogi ljudi ne vide nikakvo zlo u ~inu preljube i zapravo svrstavaju brak i preljubu u isti ko{, poistove}uju}i ih;
a to rade samo na osnovu njihove o~igledne sli~nosti na
spolja{njem nivou.
Naredno iskustvo pruà ubedljiv dokaz da je to tako. An|eli su jednom sazvali nekoliko stotina duhova iz
evropskog sveta, koji su se posebno isticali svojom inteli536
Bra~na ljubav
gencijom, u~eno{}u i mudro{}u. Bili su ispitivani o razlici
izme|u braka i preljube, a od njih je zatraèno da koriste
svoje sposobnosti intelektualnog rasu|ivanja. Razmisliv{i
o tome, svi sem desetorice odgovori{e da je gra|ansko
pravo jedino koje pravi razliku u ime neke korisne svrhe.
Ta svrha se zaista moè prepoznati iako je gra|anska
mudrost moè nametnuti. Kada ih upita{e vide li ikakvo
dobro u braku, odnosno zlo u preljubi, oni odgovori{e da tu
nema nikakvog dobra ili zla koje se moè shvatiti razumom. Kada ih upita{e ima li i{ta gre{no, oni odgovori{e:
„U ~emu se ono sastoji? Zar delo nije isto u oba slu~aja?“ An|eli se za~udi{e ovim odgovorima pa zavika{e:
„Oh, kako je velika i duboka bezose}ajnost ovog doba!“
ûv{i ovo, stotine mudrih ljudi osvrnu{e se oko sebe i reko{e jedan drugome sred grohotnog smeha: „Je li ovo bezose}ajnost? Postoji li mudrost koja }e dokazati da ljubav prema
tu|oj èni zasluùje ve~no prokletstvo kao kaznu?“
U prvom poglavlju ovog dela knjige, posve}enom
suprotnosti bra~ne i bludne ljubavi, dokazano je da je preljuba duhovno zlo, te otuda i moralno i gra|ansko zlo, budu}i da je dijametralno suprotna mudrosti razuma i da ljubav
prema preljubi dolazi iz Pakla u koji se i vra}a, a da ljubav prema braku dolazi sa Neba i da se na njega vra}a. Ali
kako se sva zla, kao i svi oblici dobra, prostiru i u visinu i u {irinu, razlikuju}i se po {irini prema tipovima, a po
visini u stepenima, stoga se i vrste preljube moraju razlikovati u ovim dimenzijama. Stoga }e prvo biti podeljene
po tipovima, a onda i po stepenima i to slede}im redom:
I
Postoje tri tipa preljube – jednostruka, dvostruka i trostruka.
II Jednostruka preljuba je ona koju po~ini neènja
s tu|om ènom ili devojka s oènjenim ~ovekom.
III Dvostruka preljuba je ona koju po~ini mu` sa
tu|om ènom ili obratno.
IV Trostruka preljuba je ona izme|u krvnih srodnika.
537
Emanuel Svedenborg
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
XIII
XIV
XV
538
Postoje ~etiri stepena preljube i na osnovu njih
se iznosi argumentacija, krivica i izri~u optu`be
nakon smrti.
Preljuba prvog stepena je posledica neznanja,
jer je ~ine oni koji nisu dovoljno zreli ili nisu u
stanju da upotrebe svoj intelekt da bi se od nje
uzdràli.
Preljuba koju po~ine takvi ljudi blag je prekr{aj.
Preljuba drugog stepena posledica je poùde, jer
je ~ine oni koji izvesno mogu upotrebiti svoj
intelekt, ali nisu u stanju da to u~ine u tom trenutku iz razloga proizi{lih iz okolnosti.
Preljuba koju te osobe po~ine pripisuje im se u
zavisnosti od toga da li je njihov intelekt naknadno odobrava ili ne odobrava.
Preljuba tre}eg stepena je preljuba koju odobrava razum, a ~ine je oni koji sebe intelektualno
ubede da to nije gre{no zlo.
Preljuba tih osoba je ozbiljan prekr{aj i ona im
se pripisuje u zavisnosti od toga koliko su ube|eni u to.
Preljuba ~etvrtog stepena je preljuba koju odobrava volja, a ~ine je oni koji je smatraju dopustivom i dozvoljenom i nedovoljno va`nom da bi
se u vezi s njom koristio intelekt.
Preljuba koju po~ine te osobe najozbiljniji je
prekr{aj i pripisuje im se kao namerno zlo i sudi
im se kao krivica.
Preljube tre}eg i ~etvrtog stepena su gre{na zla
u zavisnosti od obima i na~ina na koji su intelekt i volja uklju~eni u njih, bilo da su stvarno
po~injene ili ne.
Preljuba po~injena svesnom namerom volje, uz
odobrenje intelekta, ljude ~ini prirodnim, ~ulnim
i telesnim.
Bra~na ljubav
XVI Ovo ide toliko daleko da ih navodi da u potpunosti napuste sve {to ima veze sa crkvom i
verom.
XVII Me|utim, oni su i dalje obdareni ljudskom racionalno{}u kao i drugi ljudi.
XVIII Oni koriste tu racionalnost sve dok ostaju na
svojim spolja{njim nivoima ali je zloupotrebljavaju kada su na unutarnjim nivoima.
479. (I) Postoje tri tipa preljube – jednostruka, dvostruka i trostruka.
Stvoritelj univerzuma podelio je sve stvoreno na rodove, rodove na vrste, vrste na podvrste i tako redom.
Njegov cilj je bio da stvori sliku beskona~nog u ve~noj
varijaciji odlika. Tako je Stvoritelj univerzuma izdelio
dobra i njihove istine, a isto tako i zla i njegove laì po{to su nastale. Sve stvari, bez izuzetka, Stvoritelj je u Duhovnom svetu podelio na rodove, vrste i podvrste; sve dobre
i istinite stvari dodeljene su Nebu, a sve zle i la`ne stvari
Paklu, kao dve grupe potpuno suprotne jedna drugoj. Ove
~injenice se mogu utvrditi na osnovu onoga {to je otkriveno u delu Nebo i Pakao, objavljenom u Londonu 1758.
Tako je On i u Prirodnom svetu podelio i deli oblike dobra i istine i zla i laì koje ljudi poseduju, pa tako i ljude
same. Ovo se moè videti na osnovu njihove sudbine
nakon smrti, Neba za dobre, Pakla za zle. Sada, po{to se
sve stvari koje imaju veze sa dobrom i sve stvari koje
imaju veze sa zlom dele na rodove, vrste i tako dalje, tako se dele i brakovi i njihove suprotnosti – preljube.
480. (II) Jednostruka preljuba je ona koju po~ini
neènja s tu|om ènom ili devojka s oènjenim ~ovekom.
Pod preljubom ovde i na narednim stranicama ozna~ava se promiskuitet koji je suprotnost braku. On je suprotnost braku jer ugroàva doìvotni ugovor koji sklapa
539
Emanuel Svedenborg
bra~ni par, cepa njihovu ljubav, zaga|uje je i blokira njihovo zajedni{tvo koje otpo~inje u vreme zaruka i koje se
potvr|uje na po~etku braka. Jer bra~na ljubav izme|u jedne ène i muà, nakon zaruka i sklapanja bra~nog ugovora, sjedinjuje njihove du{e. Preljuba ne raskida ovo
zajedni{tvo, jer je ono neraskidivo, ali ga blokira; kao {to
se de{ava kada neko blokira izvor i spre~i da iz njega
te~e potok, pa se njegovo korito ispuni prljavom i smrdljivom vodom. Isto tako preljuba prlja i pokriva bra~nu ljubav, koja nastaje iz jedinstva du{a, a kada se ona zaprlja,
ljubav prema preljubi se izdiè odozdo i kako raste postaje telesna ljubav koja napada bra~nu ljubav i uni{tava
je. Ovo je izvor suprotnosti izme|u preljube i braka.
481. Da bih odrào jo{ jedno predavanje o neosetljivosti ovog doba, u kojem njegovi mudri ljudi ne vide
greha u preljubi (kao {to su nam an|eli otkrili u odeljku
478 gore), ovde }u izneti jedno iskustvo.
Bilo je nekoliko duhova koji su me zbog navike
ste~ene za ìvota uznemiravali s naro~itom spretno{}u. To
su ~inili veoma blagim i kao talasastim uticajem, kakav
je obi~no uticaj po{tenih duhova. Pa ipak, primetih da u
njima ima podmuklosti ~iji je cilj bio da me prevari i zavede. Na kraju, obratih se jednom od njih koji je za ìvota u telu bio, kako re~e, vojni zapovednik. Po{to u idejama
o kojima je razmi{ljao primetih sladostra{}e, po~eh razgovor o braku duhovnim govorom propra}enim predstavama, govorom koji je u potpunosti i trenutno izraàvao
moja ose}anja. Re~e da je za ìvota u telu, u prethodnom
svetu, gledao na preljubu kao na ne{to bezna~ajno.
Be{e mi dozvoljeno da mu odgovorim da su preljube ozbiljni zlo~ini, iako u o~ima onih koji ih vr{e ne
izgledaju ni gnusne ni nedopu{tene zbog zadovoljstva koja u njima nalaze i la`nih verovanja koje one proizvode.
Rekoh mu da on to moè znati ve} i po tome {to su brakovi rasadnici ljudskog roda, semeni{ta Nebeskog carstva,
540
Bra~na ljubav
te da se zbog toga ne smeju ugroàvati, nego se moraju
smatrati svetim; on bi trebalo da zna, jer je u Duhovnom
svetu i u stanju opaànja, da bra~na ljubav silazi sa Neba
od Boga i da je ta ljubav izvor, to jest otac uzajamne
ljubavi koja je temelj Neba. Tako isto, da ~im se primaknu nebeskim dru{tvima, preljubo~inci uàsno zaudaraju i beè odmah u Pakao; on bi barem morao znati da
je ugroàvanje braka delo protivno boànskim zakonima,
protivno gra|anskim zakonima svakoga kraljevstva, te da
je to suprotno pravom svetlu razuma, jer ~ovek time postupa ne samo protivu boànskog reda, nego i protivu ljudskog roda, i jo{ mnogo toga.
On mi na to uzvrati da tako ne{to nije pomi{ljao za
ìvota u telu i da bi hteo da razmisli ne bi li video da li
je to tako. Ali mu je bilo re~eno da istina ne trpi razmi{ljanje, jer se razmi{ljanjem brani zadovoljstvo tela od
zadovoljstva duha, a on ne zna {ta to zna~i. On treba prvo da razmisli o onome {to mu je re~eno, a {to je istinito; ili da razmisli po onom na~elu vrlo poznatom u svetu
– da ne treba ~initi drugome ono {to se ne èli samom
sebi. Da je neko bio zaveo njegovu ènu, voljenu kao {to
se voli u po~etku braka , zar ne bi obuzet srd`bom preljubu smatrao za ne{to ogavno i zar je ne bi zahvaljuju}i
svom razumu osudio kao ne{to pakleno? Budu}i da je bio
vojni zapovednik, okruèn iskrenim ljudima u vojsci, zar
ne bi ubio preljubnika ili proterao promiskuitetnu ènu iz
svoje ku}e kako bi izbegao sramotu?
482. (III) Dvostruka preljuba je ona koju po~ini mu`
sa tu|om ènom ili obratno.
Ovo se zove dvostruka preljuba jer je ~ine obe strane, od kojih svaka ugroàva bra~ni ugovor. Ona je dakle
dva puta ozbiljnija od prethodnog tipa. Gore smo naveli
(odeljak 480) da bra~na ljubav jednog ~oveka sa jednom
ènom, nakon zaruka i sklapanja bra~nog ugovora, sjedinjuje njihove du{e, a to jedinstvo je sama ljubav po svom
541
Emanuel Svedenborg
poreklu, i da je preljuba blokira i zaustavlja kao vodu koja na izvoru penu{a i sliva se u potok. Du{e para se sjedinjuju kada se seksualna ljubav ograni~i na jednu osobu
suprotnog pola, {to se de{ava kada se devojka zavetuje
mladi}u, a mladi} se zauzvrat zavetuje njoj. Ovo se jasno
vidi na osnovu ~injenice da se njihovi ìvoti sjedinjuju,
a stoga i njihove du{e, jer su to prvi po~eci ìvota. Jedinstvo du{a je nemogu}e sem u jednobra~nim zajednicama, to jest brakovima izme|u jednog ~oveka i jedne ène;
nemogu}e je u vi{ebra~nim zajednicama, to jest brakovima izme|u jednog ~oveka i vi{e èna, jer se u tim slu~ajevima ljubav deli, dok se u prvima sjedinjuje.
Razlog {to bra~na ljubav u njemu zauzima najvi{e
mesto, duhovno, sveto i ~isto, jeste u tome {to je du{a svakog ljudskog bi}a po svom poreklu nebeska. Tu ona prima direktan uticaj od Boga jer od Njega prima brak ljubavi
i mudrosti, odnosno dobra i istine, a to je ono {to ga ~ini
~ovekom i razlikuje od ìvotinje.
Iz ovog jedinstva du{a, bra~na ljubav u svojoj duhovnoj svetosti i ~istoti sliva se dole u ìvot celog tela
i ispunjava ga blaènim radostima sve dok put njenog protoka ostane otvoren, {to se de{ava onima koje Bog u~ini
duhovnim. Ni{ta ne blokira i ne pre~i to mesto, to jest
izvor i tok bra~ne ljubavi, kao preljuba – {to se vidi iz
Bo`jih re~i da je samo zbog preljube dozvoljeno razvesti
se od ène i oèniti se drugom (Mateja 19: 4-9); i iz re~i
u ovom odlomku (stih 9) da svaki koji se oèni raspu{tenicom ~ini preljubu. Dakle, kada se taj ~isti i sveti izvor
zapu{i, on se, kao {to je gore re~eno, zakr~i prljav{tinom
kao dragulj okruèn izmetom ili vekna hleba bljuvotinom. Takav glib je potpuno suprotan ~istoti i svetosti tog
izvora, to jest bra~noj ljubavi. Ta opre~nost proizvodi
hladno}u u braku, a proporcionalno njoj stvara raskala{na
zadovoljstva bludne ljubavi, ljubavi koja sama sebe uni{tava. Ovo je gre{no zlo, jer se ono {to je sveto prekriva a njegov protok u telo prepre~uje; ono {to je poro~no
542
Bra~na ljubav
zauzima njegovo mesto i njegov protok u telo se otvara.
Usled toga ~ovek postaje pakleni umesto nebeski.
483. Ovome }u dodati neke ~injenice iz Duhovnog
sveta koje su vredne spominjanja.
Tamo sam ~uo da neki oènjeni mu{karci ùde za promiskuitetom sa neiskusnim ènama ili devicama, neki ùde
za iskusnim ènama ili kurvama; neki za udatim ènama
ili suprugama; neki za ènama iz plemi}kih porodica, a
neki za ènama niè klase. U istinitost toga ubedio sam
se u tom svetu brojnim primerima iz raznih kraljevstava.
Kada sam razmi{ljao o raznim vrstama te poùde,
raspitivao sam se ima li ljudi koji pronalaze sva svoja
zadovoljstva sa tu|im ènama, a nijedno sa neudatim ènama. Da bi mi dokazali da ima, iz jednog kraljevstva
dovedo{e nekolicinu njih, koje prinudi{e da govore kako
im nalaè njihova poùdna priroda. Oni reko{e da je njihovo jedino zadovoljstvo i radost bila, i jo{ uvek jeste, preljuba sa tu|im ènama. Reko{e da su za sebe birali one
najlep{e i unajmljivali ih po onoliko visokoj ceni koliko
im je njihovo imovno stanje dopu{talo. Uglavnom su se
poga|ali oko cene sa samom ènom.
Upitao sam ih za{to ne unajme neudatu ènu. Reko{e
mi da je to previ{e obi~no za njih budu}i da je su{tinski
bezvredno i li{eno svakog zadovoljstva. Potom ih upitah da
li se te ène posle toga vra}aju svojim muèvima i nastavljaju da ìve sa njima. Oni odgovori{e da se neke ne vra}aju,
neke se vra}aju hladne, jer su postale promiskuitetne.
Kada ih krajnje ozbiljno upitah da li su ikada razmi{ljali, ili razmi{ljaju li o tome, da je ovo dvostruka preljuba po{to je ~ine dok su i sami oènjeni i da ta preljuba oduzima ~oveku sve duhovno dobro, ve}ina prisutnih se
na to nasmeja i re~e: „[ta je duhovno dobro?“
Ali ja ustrajah i rekoh: „Ima li i~eg odvratnijeg od
me{anja sopstvene du{e u èni sa du{om njenog muà?
Zar ne znate da je du{a ~oveka u njegovom semenu?“ Na
543
Emanuel Svedenborg
ovo se oni okrenu{e u stranu i promrmlja{e: „Kakvu {tetu
ona tu pravi?“ Na kraju ih upitah: „Ako se ve} ne pla{ite
Bo`jih zakona, zar se ne pla{ite gra|anskih zakona?“ „Ne“,
odgovori{e oni, „samo nekih sve{tenika, ali to skrivamo
od njih; a ako ne moèmo, mi odràvamo dobre odnose
sa njima.“ Posle toga, videh kako ih podeli{e u grupe, od
kojih neke zavr{i{e u Paklu.
484. (IV) Trostruka preljuba je ona izme|u krvnih
srodnika.
Ovo se zove trostruka preljuba jer je tri puta ozbiljnija od prethodne dve. Ko su ti krvni srodnici s kojima se
ne sme op{titi navedeni su redom u Levitskoj 18: 6-17.
Razlozi {to je preljuba ovog tipa tri puta ozbiljnija od ove
dve gore pomenute su spolja{nji i unutarnji. Unutarnji razlozi su rezultat njihove saobraznosti sa ugroàvanjem
duhovnog braka, koji je izme|u Boga i Crkve te tako i izme|u dobra i istine. Spolja{nji razlozi su da se spre~i da ~ovek postane ìvotinja. Ali ovde nema prostora da se ulazi
dublje u otkrivanje ovih razloga.
485. (V) Postoje ~etiri stepena preljube i na osnovu
njih se iznosi argumentacija, krivica i izri~u optu`be nakon smrti.
Ovi stepeni nisu tipovi, ali se primenjuju na svaki
tip, ~ine}i ih manje ili vi{e zlim ili dobrim. U ovom slu~aju oni odre|uju da li }e se preljuba svakog od tipova
smatrati za blaù ili ozbiljniju prema okolnostima i nepredvidivim doga|ajima. Dobro je poznato da okolnosti i nepredvidivi doga|aji proizvode razlike u svakom slu~aju.
Me|utim, oni se tretiraju na jedan na~in od strane
~oveka koji deluje pri slabom svetlu svog razuma, na
drugi od strane sudije koji po{tuje zakon, a na tre}i od
Boga koji sudi stanje ~ovekovog uma. Zato mi govorimo o
argumentaciji, krivici i izricanju optu`bi. Jer argumentacija
zavisi od ~oveka koji deluje pri slabom svetlu svog razu544
Bra~na ljubav
ma; krivicu odre|uje sudija na osnovu zakona, a optu`be
Bog koji prosu|uje stanje ~ovekovog uma. I bez obja{njenja se vidi da su ova tri slu~aja veoma razli~ita. Jer
~ovek koji deluje na osnovu svog razumskog ube|enja
moè, u zavisnosti od okolnosti i nepredvi|enih doga|aja, osloboditi nekoga koga sudija u sudnici ne moè
osloboditi po zakonu. Sudija tako|e moè osloboditi nekoga ko je proklet nakon smrti. Razlog je {to sudija donosi odluku na osnovu ~injenica, a svakome se posle smrti
sudi prema nameri volje te tako i intelekta i mere u kojoj
ih volja, odnosno intelekt odobravaju. Ni jedno ni drugo
sudija ne moè videti. Ali ipak, obe presude su pravedne,
jedna na osnovu dobra gra|anskog dru{tva, a druga na
osnovu dobra nebeskog dru{tva.
486. (VI) Preljuba prvog stepena je posledica neznanja, jer je ~ine oni koji nisu dovoljno zreli ili nisu u
stanju da upotrebe svoj intelekt da bi se od nje uzdràli.
Sva zla, te stoga i ~inovi preljube, sama po sebi jesu
zajedni~ki ~inovi unutarnjeg i spolja{njeg ~oveka. Unutarnji ~ovek stvara nameru, a spolja{nji ~ovek je realizuje u praksi. Priroda njegovog ~ina sama po sebi, dakle,
zavisi od prirode unutarnjeg ~oveka u planiranju postupaka spolja{njeg ~oveka. Ali kako se unutarnji ~ovek i
njegova namera ne mogu videti spolja, svaki od njih se
moraju procenjivati na sudu na osnovu onoga {ta on kaè
i uradi u skladu sa propisanim zakonom i njegovim zabranama. Sudija tako|e treba da ima u vidu i dublje
zna~enje zakona.
Ovo se moè ilustrovati i nekim primerima. Ako, na
primer, preljubu po~ini mladi} koji jo{ uvek ne zna da
je preljuba ve}e zlo od bludni~enja, ili ako je po~ini osoba koja je izrazito priglupa ili osoba usled bolesti li{ena
o{troumnog rasu|ivanja ili, {to se ponekad de{ava, osoba
koja ima napade ludila kada se nalazi u deliri~nom stanju
ili je pak po~ini ~ovek u stanju nezdravog uma usled pi545
Emanuel Svedenborg
janstva i tako dalje, jasno je da je tada unutarnji ~ovek
ili um prisutan u spolja{njem ~oveku u jednom iracionalnom stanju. Racionalni ~ovek ove ~inove naziva preljubom u skladu sa gore navednim okolnostima. Isti ~ovek
u svojstvu sudije po~inioca progla{ava krivim i ka`njava
ga u skladu sa zakonom. Ali da li }e ovi ~inovi posle
smrti biti pripisani ~oveku zavisi od prisustva, prirode i
sposobnosti intelekta i njegove volje.
487. (VII) Preljuba koju po~ine takvi ljudi blag je
prekr{aj.
Ovo je jasno bez daljeg dokazivanja na osnovu gore
navedenog (odeljak 486). Jer je dobro poznato da priroda svakog dela, i uop{te svega, zavisi od okolnosti koje
mogu biti olak{avaju}e ili oteàvaju}e. Ali preljuba ovog
tipa blag je prekr{aj kada se po~ini prvi put; i ona ostaje blaga sve dok se osoba o kojoj je re~ uzdràva od nje
kasnije tokom ìvota, jer je to zlo usmereno protiv Boga
ili zlo protiv bli`njeg ili pak zlo usmereno protiv dobra
dràve, a budu}i usmereno protiv njih, predstavlja zlo suprotno razumu. S druge strane, me|utim, ova preljuba se
smatra ozbiljnom, ako se po~inilac ne uzdrì od nje iz
nekog od navedenih razloga. Ovo je u skladu sa Bo`jim
zakonom (Jezekilj 18:21, 22, 24 i drugde). ôvek, me|utim, nije u poziciji da opravda ili osudi te ~inove ili
da ih oceni ili prosudi kao blage ili ozbiljne zbog okolnosti, jer mu oni nisu vidljivi niti je, zapravo, on merodavan da sudi o njima. Stoga se mora znati da se oni
sabiraju i pripisuju posle smrti.
488. (VIII) Preljuba drugog stepena posledica je poùde, jer je ~ine oni koji izvesno mogu upotrebiti svoj
intelekt, ali nisu u stanju da to u~ine u tom trenutku iz
razloga proizi{lih iz okolnosti.
Postoje dva elementa koja su u sukobu u ~oveku kad
od prirodnog postaje duhovan; oni se generalno nazivaju
546
Bra~na ljubav
duh i telo. Kako ljubav prema braku pripada duhu, a ljubav prema preljubi telu, one su u sukobu. Ukoliko ljubav
prema braku pobedi, ona ukro}uje i pokorava ljubav prema preljubi, sklanjaju}i je. Ali ako se desi da se poùda
tela izdigne iznad nivoa na kojem je duh vo|en razumom
moè kontrolisati, stanje se okre}e naopa~ke i plima poùde preplavljuje duh svojim draìma, tako da ga razum
vi{e ne kontroli{e, ve} kontroli{e sam sebe. Na ovo se
misli pod preljubom drugog stepena. Ovakva dela ~ine
oni koji su u stanju da koriste svoj intelekt, ali iz nepredvi|enih razloga, to ne mogu da urade u datom trenutku.
Ovo }emo ilustrovati primerima. Na primer, ako promiskuitetna èna zarobi ~ovekov um svojim lukavstvima,
namami ga u svoju spava}u sobu i uzbudi ga do ta~ke u
kojoj on vi{e nije u stanju da rasu|uje, ili jo{ gore, ako
mu tada zapreti da }e ga otkriti ako ne bude hteo. Ili ako
je promiskuitetna èna ve{ta u ma|ijama, ili ga raspali
drogama do te mere da nagon tela li{i intelekt slobode da
razumno deluje. Isto tako, ako ~ovek mami tu|u ènu slatkim laskanjem dok se njena volja toliko ne raspali da se
vi{e ne moè kontrolisati i tako dalje. Da ovi i sli~ni nepredvi|eni slu~ajevi smanjuju ozbiljnost preljube i dozvoljavaju blaì tretman bruke koju proizvedu zavedeni ~ovek
ili èna – to ovi razlozi podràvaju i odobravaju. Pripisivanje ovog stepena preljube bi}e sada razmotreno.
489. (IX) Preljuba koju te osobe po~ine pripisuje im
se u zavisnosti od toga da li je njihov intelekt naknadno
odobrava ili ne odobrava.
[to vi{e intelekt odobrava zla, to ih vi{e ~ovek uzima sebi i ~ini sopstvenim. Odobravanje je pristanak, a
pristanak navodi um da ih voli. Umnogome je isto kod preljube koja se prvo po~ini bez pristanka intelekta, a potom
se odobri. Suprotan je slu~aj ako se posle toga ne odobri.
Razlog je u tome {to su zla ili ~inovi preljube koji se
po~ine dok je intelekt zaslepljen posledica telesne èlje
547
Emanuel Svedenborg
sli~ne instinktima ìvotinja. Kod ljudskih bi}a, intelekt je
zaista prisutan dok se ti ~inovi de{avaju, ali su njegove
mo}i uspavane ili mrtve, neaktivne ili neìve. Automatska posledica ovoga je {to se ta dela ne pripisuju sem
prema tome da li su kasnije odobrena ili nisu. Pod pripisivanjem ovde mislimo na optu`bu za krivicu i su|enje
nakon smrti, a to zavisi od stanja ~ovekovog duha. Ovde
ne mislimo na optuìvanje ~oveka pred sudijom; to ne
zavisi od stanja duha, ve} od dela koje je po~inilo telo.
Ako se ta dva stanja ne razlikuju, oni koji budu oslobo|eni u svetu, bi}e osobo|eni i posle smrti, oni koji budu osu|eni u svetu, bi}e osu|eni i nakon smrti, i za ove
druge vi{e ne}e biti nade u spasenje.
490. (X) Preljuba tre}eg stepena je preljuba koju
odobrava razum, jer je ~ine oni koji sebe intelektualno
ubede da to nije gre{no zlo.
Svako zna za postojanje volje i intelekta. Jer u govoru ~ovek kaè: „èlim ovo“ i „razumem to“. Pa ipak ih
ne razdvaja nego ih smatra za isto. Razlog tome je {to
on razmi{lja o onome {ta treba da uradi mi{lju koja dolazi iz intelekta a ne ljubavlju koja dolazi iz volje, jer
ona nije tako jasno vidljiva kao ovo prvo. Onaj {to ne razlikuje volju i intelekt nije u stanju da razlikuje zlo od
dobra, tako da ne zna ni{ta o krivici koju name}e greh.
Ali, ima li ikog da ne zna da su dobro i istina dve razli~ite stvari, kao {to su ljubav i mudrost? Moè li iko da
na svetlosti svog razuma ne zaklju~i da ~ovek ima dve sposobnosti koje ih razli~ito primaju i pripisuju sebi, jedna je
volja a druga intelekt? Jer ono {to volja prima i reprodukuje nazivamo dobrom, a ono {to intelekt prima nazivamo istinom. Jer se ono {to volja voli i ~ini naziva dobrom,
a ono {to intelekt shvata i misli naziva istinom.
U prvom delu ove knjige, govorili smo o braku dobra i istine i o volji i intelektu i raznim atributima i kvalitetima svakog od njih. (Verujem da ih mogu shvatiti i
548
Bra~na ljubav
oni koji nemaju jasnu predstavu o intelektu i volji, jer je
ljudski razum takav da je u stanju da razume istinu na
svetlosti istine ~ak i ako je prethodno nije raspoznavao).
Stoga }u izneti neke napomene da pojasnim razliku izme|u volje i intelekta s namerom upoznavanja prvo razuma
ili intelekta sa prirodom ~inova preljube, a potom i volje.
Slede}e ta~ke mogu posluìti u tu svrhu:
a. Volja ni{ta ne radi sama, ve} sve {to ~ini ~ini putem intelekta.
b. Intelekt ni{ta ne ~ini sam, ve} sve {to ~ini ~ini na
podsticaj volje.
c. Volja uti~e na intelekt, ali intelekt ne uti~e na volju; ali intelekt defini{e {ta je dobro a {ta zlo i savetuje volju da odabere izme|u ovo dvoje i da ~ini {ta joj odgovara.
d. Nakon toga oni se povezuju na dva na~ina. U jednom volja deluje iznutra, a intelekt spolja; u drugom, intelekt deluje iznutra, a volja spolja. To je ono {to pravi
razliku izme|u preljube razuma, predmeta ovog odeljka,
i preljube volje, koja }e biti predmet dalje diskusije. Njih
treba razdvojiti jer je jedna ozbiljnija od druge. Preljuba
razuma je manje ozbiljna od preljube volje. To je zato {to
kod preljube razuma intelekt deluje iznutra, a volja spolja; ali kod preljube volje, volja deluje iznutra, a intelekt
spolja. Volja je ~ovek sam, a intelekt je ~ovek iz volje,
a ono {to deluje iznutra ima mo} nad onim {to deluje
spolja.
491. (XI) Preljuba tih osoba je ozbiljan prekr{aj i
ona im se pripisuje u zavisnosti od toga koliko su ube|eni u to.
Intelekt je taj koji je ube|en, pa tako ube|en on prisajedinjuje volju i name{ta je oko sebe prisiljavaju}i je na
poslu{nost. Ube|enje je rezultat razmi{ljanja koje um
zahteva ili iz svog gornjeg ili pak donjeg regiona. Ako do|e iz gornjeg regiona koji je u kontaktu s Nebom, on odobrava brak i osu|uje preljubu; a ukoliko stigne iz donjeg
549
Emanuel Svedenborg
koji je u kontaktu sa svetom, on odobrava preljubu i brak
smatra bezvrednim.
Svako je jednako u stanju da bude ube|en u zlo koliko i u dobro, i isto tako u la` koliko i u istinu. Stanje ube|enosti u zlo smatra se lep{im od stanja ube|enosti u dobro,
a ube|enost u la` deluje jasnija od ube|enosti u istinu. Razlog je u tome {to se zaklju~ci, da bi se ~ovek ubedio u
zlo i la`, izvla~e iz zadovoljstava, radosti, slika i zabluda
telesnih ~ula. Ali da bi se ubedio u dobro i istinu, zaklju~ci se izvla~e iz regiona iznad telesnih ~ula – utisaka. Sada, po{to je jednako mogu}e ubediti se u zla i laì kao i u
oblike dobra i istine, i kako intelekt koji se ubedi vu~e volju da zauzme njegovu stranu, a volja zajedno sa intelektom
formira um, iz toga sledi da oblik ~ovekovog uma zavisi
od njegovih ube|enja. Ako ona daju prednost braku, on se
okre}e k Nebu, ali ako ona daju prednost preljubi, on se
okre}e k Paklu. Priroda oblika ~ovekovog uma je ta koja
odre|uje prirodu njegovog duha te tako i prirodu ~oveka.
Ova razmatranja pokazuju da se ~inovi preljube ovog stepena pripisuju nakon smrti proporcionalno ube|enjima.
492. (XII) Preljuba ~etvrtog stepena je preljuba koju
odobrava volja, a ~ine je oni koji je smatraju dopustivom
i dozvoljenom i nedovoljno va`nom da bi se u vezi sa njom
koristio intelekt.
Preljuba ovog tipa razlikuje se od prethodnih tipova
po svom izvoru. Izvor preljube ovog tipa je pokvarena volja ljudi od ro|enja, to jest od naslednog zla. Kada ~ovek
dostigne ta~ku formiranja sopstvenih sudova, on slepo po{tuje svoju volju ne prosu|uju}i da li je neko njegovo delo zlo ili ne. Zato se kaè da ih on ne smatra va`nim da
bi se u vezi s njima upotrebio intelekt. Izvor preljube ovog
tipa, zvane preljubom razuma, jeste izopa~enost intelekta;
nju ~ine oni koji su ube|eni da takva dela nisu gre{na
zla. U ovom slu~aju intelekt igra vode}u ulogu, ali u
prvom je to volja.
550
Bra~na ljubav
Razlika izme|u njih nije o~igledna za ~oveka u Prirodnom svetu, ali je o~igleda an|elima u Duhovnom svetu. U tom svetu svako zlo se generalno razlikuje prema
tome da li prihva}eno i prisvojeno zlo izvire iz svog izvora u volji ili intelektu. I u Paklu je ovo princip razlikovanja; ovde oni ~ije zlo dolazi iz intelekta stanuju napred
i zovu se sotonama, dok oni ~ije zlo dolazi iz volje ìve
pozadi i zovu se |avolima. Ova univerzalna razlika obja{njava za{to Re~ govori o Sotoni i |avolu.
U slu~aju zlih i preljubnika, zvanih sotonama, intelekt igra vode}u ulogu; ali u slu~aju onih zvanih |avolima,
volja je ta koja igra vode}u ulogu. Me|utim, nemogu}e
je objasniti razlike tako da se u~ine vidljivim intelektu,
dok se razlike izme|u volje i intelekta ne shvate; i dok
se ne opi{e kako volja formira um posredstvom intelekta i kako ga formira intelekt posredstvom volje. Poznavanje ove teme bacilo bi dovoljno svetla koje bi omogu}ilo
razumu da vidi gore pomenute razlike, ali bi za to bila
potrebna cela jedna knjiga.
493. (XIII) Preljuba koju po~ine te osobe najozbiljniji je prekr{aj i pripisuje im se kao namerno zlo i sudi
im se kao krivica.
Ovo je najozbiljniji tip, ozbiljniji od svih prethodnih, jer kod njega volja igra vode}u ulogu, dok je kod
prethodnih to intelekt, a ìvot ~oveka je u su{tini ìvot
volje, a samo formalno ìvot intelekta. Razlog je u tome
{to volja deluje kao jedno s ljubavlju, a ljubav je su{tina
~ovekovog ìvota i ona uzima oblik u intelektu posredstvom takvih stvari sa kojima je saglasna. Intelekt, dakle,
sam po sebi nije ni{ta drugo do oblik volje. Kako je ljubav povezana s voljom, a mudrost sa intelektom, mudrost
dakle nije ni{ta drugo do oblik ljubavi, kao {to istina nije
ni{ta drugo do oblik dobra.
To {to proisti~e iz same su{tine ~ovekovog ìvota, to
jest iz njegove volje ili njegove ljubavi, prevashodno se
551
Emanuel Svedenborg
naziva njegovim ciljem. Ali ono {to proisti~e iz oblika njegovog ìvota, to jest intelekta i razmi{ljanja, naziva se namerom. Krivica se prvenstveno pripisuje volji; otuda kaèmo
da je svaka osoba nasledno kriva za zlo, a samo zlo je od
~oveka. Zato se ~inovi preljube ovog tipa, ~etvrtog stepena, pripisuju kao svesna namerna zla i nastanjuju se u
~oveku u obliku krivice.
494. (XIV) Preljube tre}eg i ~etvrtog stepena su gre{na zla u zavisnosti od obima i na~ina na koji su intelekt
i volja uklju~eni u njih, bilo da su stvarno po~injene ili ne.
Preljuba tre}eg stepena, po~injena od strane razuma ili
intelekta i preljuba ~etvrtog stepena, po~injena od strane
volje, ozbiljni su prekr{aji, te stoga i gre{na zla u zavisnosti od prirode intelekta ili volje u njima; ovo se moè
videti na osnovu gornje diskusije o njima (odeljci 490493). Razlog leì u tome {to su volja i intelekt ti koji
~oveka ~ine ~ovekom. Jer intelekt i volja nisu samo izvor
iz kojeg poti~e sve {to se de{ava u umu, ve} i izvor iz
kojeg poti~e sve {to se de{ava u telu. Svako zna da telo
ne deluje samo od sebe, ve} da to volja deluje posredstvom tela. Usta ne govore sama od sebe, ve} se misli
izraàvaju preko usta. Kad bi se, dakle, oduzela volja, delovanje bi momentalno prestalo, a ako bi se oduzele misli, usta bi trenutno prestala da govore. Na osnovu ovoga
biva o~igledno da ozbiljnost preljube koja se po~ini zavisi od obima i prirode uklju~enosti intelekta i volje u njih.
Iz Bo`jih re~i se vidi da su one jednako ozbiljne, ~ak i
kada se stvarno ne po~ine:
ûli ste kako je kazano starima: Ne ~ini preljube.
A ja vam kaèm da svaki koji pogleda na ènu sa èljom,
ve} je u~inio preljubu u srcu svom. (Mateja 5: 27, 28)
Po~initi je u svom srcu zna~i po~initi je u volji.
Postoje mnogi razlozi za{to preljubnik zaista ne po~ini preljubu, iako je po~ini u svojoj volji i intelektu. Jer
postoje neki koji se uzdràvaju od stvarnog ~injenja
552
Bra~na ljubav
preljube iz straha od gra|anskog zakona i njegovih kazni;
iz straha od gubljenja reputacije i poloàja; iz straha od
dobijanja bolesti na taj na~in; iz straha od sva|e sa ènom
kod ku}e i vo|enja nespokojnog ìvota; iz straha od osvete od strane muà ili ro|aka i tako|e iz straha od dobijanja batina od slugu; zbog siroma{tva ili pohlepe; zbog
slabosti usled bolesti; onanije, starosti ili impotencije koja izaziva nelagodu. Ukoliko se neko uzdràva od stvarnog ~injenja preljube iz ovih ili sli~nih razloga, a odobrava
je pri tom u svojoj volji i intelektu, on je ipak preljubnik. Jer on pri tom veruje da takva dela nisu gre{na i ne
smatra ih u svom duhu za nezakonita pred Bogom. On
ih time ~ini u duhu, iako ne i u telu da svet vidi. Posle smrti, kada postane duh, on otvoreno govori u prilog njima.
495. (XV) Preljuba po~injena svesnom namerom
volje, uz odobrenje intelekta, ljude ~ini prirodnim, ~ulnim
i telesnim.
ôvek je ljudsko bi}e i razlikuje se od ìvotinje po
tome {to je njegov um podeljen na tri regiona, kao i Nebo. On se moè uzdi}i sa najnièg na vi{i region, a iz
njega na najvi{i, postav{i an|eo jednog od Neba, te tako
i tre}eg neba. U toj nameri mu je data sposobnost da uzdiè svoj intelekt sve do ovog nivoa. Ali ukoliko se ljubav njegove volje ne uzdigne istovremeno, on ne postaje
duhovan, ve} ostaje prirodan. Pa ipak, on zadràva sposobnost da uzdigne intelekt. Razlog tome je da bi se on
mogao promeniti; jer se promena de{ava putem intelekta, a kroz saznanje dobra i istine i kao rezultat sticanja
mo}i da se vidi racionalno. Ako on racionalno sagleda to
saznanje i ìvi kako mu ono propisuje, tada se ljubav njegove volje uzdiè istovremeno i do tog stepena se njegova ljudskost usavr{ava i on postaje sve vi{e ~ovekom.
Druga~ije je ako on ne ìvi u skladu sa svojim saznanjem dobra i istine. Tada ljubav njegove volje ostaje
prirodna, a njegov intelekt s vremena na vreme postaje
553
Emanuel Svedenborg
duhovan. Jer on povremeno uzle}e kao orao i gleda ima
li i~eg dole {to odgovara njegovoj ljubavi; pa kada to
vidi on sle}e i zdruùje sebe sa time. Ukoliko, dakle, poùda tela odgovara njegovoj ljubavi, on se obru{ava odozgo i zdruùju}i se sa njom nalazi slast u zadovoljstvima
koje ona pruà; tada ponovo uzle}e da bi obezbedio reputaciju mudrog ~oveka, pa tako naizmeni~no uzle}e i sle}e, kao {to je re~eno.
Preljubnici tre}eg i ~etvrtog stepena, oni koji su postali preljubnici svesnim ~inom volje i na osnovu ube|enja intelekta, vidljivo su prirodni i postepeno postaju ~ulni
i telesni; to je zato {to su zaronili ljubav svoje volje, a
zajedno sa njom i svoj intelekt, u prljav{tinu bludne ljubavi, nalaze}i onoliko zadovoljstva u njoj koliko i ne~iste
ptice i ìvotinje nalaze u gomilama smrdljivog izmeta.
Jer {tetni gasovi koje ispu{ta njihovo telo ispunjavaju sedi{te uma svojom gustinom, tako da volja vi{e ni{ta ne
ose}a toliko lepim i poèljnim. Ovo su oni ljudi koji posle smrti postaju telesni duhovi, izvor iz kojeg izviru ne~istote Pakla i Crkve (kao {to je gore navedeno u odeljcima
430, 431).
496. Postoje tri stepena prirodnog ~oveka. U prvom
su oni koji ne vole ni{ta osim sveta, ~ije srce stremi bogatstvu; ovo su oni koji se ispravno ozna~avaju kao prirodni. U drugom stepenu su oni koji ne vole ni{ta sem
zadovoljstva ~ula, ~ije srce stremi ekstravaganciji i udovoljavanju èljama svake vrste; ovi se pravilno ozna~avaju
~ulnim. U tre}em stepenu su oni koji ne vole ni{ta sem
sebe, ~ije srce stremi sticanju po~asti; ovi se pravilno
ozna~avaju telesnim. Razlog tome je {to oni zaranjaju u
telo sve {to pripada volji, te tako i intelektu, okre}u le|a
drugima usredsre|eni na sebe i vole samo ono {to je njihovo. ûlni, me|utim, zaranjaju sve {to pripada volji, te
tako i intelektu, u zamke i zablude ~ula, prepu{taju}i se
samo njima. Ali prirodni tro{e na svet sve {to pripada
554
Bra~na ljubav
volji, te tako i intelektu, pohlepno i lukavo sti~u}i bogatstvo i nemaju}i drugog cilja u tome i od toga do pukog
posedovanja. Gore opisane preljube dovode ljude u ove
stepene izopa~enja, jedne u ovaj, druge u onaj, u svakom
pojedina~nom slu~aju u zavisnosti od toga {ta im pruà
zadovoljstvo jer je to ono {to odre|uje njihov karakter.
497. (XVI) I ovo ide toliko daleko da ih navodi da
u potpunosti napuste sve {to ima veze sa crkvom i verom.
Namerni i potvr|eni preljubnici napu{taju sve {to ima
veze sa crkvom i verom jer su ljubav prema braku i ljubav prema preljubi suprotne (odeljak 425), a ljubav prema
braku deluje kao jedno sa crkvom i verom (130 i drugde
u prvom delu). Otuda ljubav prema preljubi, budu}i njena
suprotnost, deluje kao jedno sa onim {to je protivno crkvi.
Razlog {to ovi preljubnici napu{taju sve {to ima veze sa crkvom i njenom verom jeste taj {to su ljubav prema braku i ljubav prema preljubi suprotne na isti na~in
na koji je i brak dobra i istine opre~an sparivanju zla i
laì (odeljci 427, 428); a brak dobra i istine je Crkva, a
sparivanje zla i laì je anticrkva.
Razlog {to ovi preljubnici napu{taju sve {to ima
veze sa crkvom i verom jeste u tome {to su ljubav prema
braku i ljubav prema preljubi suprotne kao {to je Nebo
suprotno Paklu (odeljak 429), a na Nebu je ljubav prema
svemu {to pripada Crkvi, ali u Paklu je mr`nja prema
svemu {to pripada Crkvi.
Drugi razlog {to su takvi ~inovi preljube uzrok napu{tanja svega {to ima veze sa crkvom i verom jeste u tome {to njihovo zadovoljstvo po~inje od tela i telesno je
~ak i u duhu (odeljci 440, 441), a telo je protiv duha,
odnosno duhovnosti crkve. Zato se tako|e zadovoljstva
bludne ljubavi nazivaju zadovoljstvima ludosti.
Ako èlite dokaze, pri|ite onima za koje znate da
su preljubnici ove vrste i upitajte ih nasamo {ta misle o
Bogu, crkvi i ve~nom ìvotu, i dobi}ete svoje dokaze.
555
Emanuel Svedenborg
Pravi razlog je taj {to, kao {to bra~na ljubav otvara unutarnje nivoe uma i uzdiè ga iznad ~ulnog nivoa tela da
iskusi svetlost i toplotu Neba, tako ljubav prema preljubi, s druge strane, zatvara unutarnje nivoe uma i baca ga
dole prema volji u telo dok se ne uvalja u sve njegove
poùde. [to se dublje baci to se vi{e odvaja od nje i udaljava od Neba.
498. (XVII) Me|utim, oni su i dalje obdareni ljudskom racionalno{}u kao i drugi ljudi.
Prirodna, ~ulna i telesna osoba je isto toliko intelektualno racionalna koliko i duhovna osoba; ovo su mi dokazale sotone i |avoli kojima je bilo dozvoljeno da iza|u
iz Pakla i razgovaraju sa an|eoskim duhovima u svetu
duhova, kao {to je pokazano na mnogim mestima u iskustvima. Ali kako je ljubav volje ono {to ~ini osobu, a
ona privla~i intelekt da se sloì sa njom, takvi ljudi su
racionalni jedino kada su u stanju udaljenom od ljubavi
volje. Kada se ponovo vrate ovoj ljubavi, njihova glupost
je ve}a od gluposti divljih zveri.
Me|utim, ~ovek kojem nedostaje sposobnost da uzdigne svoj intelekt iznad nivoa ljubavi volje, nije ~ovek,
ve} ìvotinja jer je ovo sposobnost koju ne uìva nijedna ìvotinja. On ne bi stoga mogao u~initi nijedan izbor
niti ~initi dobro po osnovu izbora, tako da se ne bi mogao promeniti, povesti k Nebu i ìveti zauvek. Posledica
toga je {to svesni i potvr|eni preljubnici, uprkos bivanju
potpuno prirodnim, ~ulnim i telesnim, ostaju kao i drugi
obdareni snagom razumevanja ili racionalno{}u. Ali kada
su u zagrljaju poùde preljube, pa ona usmerava njihovo
razmi{ljanje i govor, oni ne uìvaju tu racionalnost. Razlog je u tome {to tada telo deluje na duh, a ne duh na
telo. Treba, me|utim, znati da ovi ljudi nakon smrti postaju budalasti, i ne samo da su li{eni sposobnosti da budu
mudri ve} ne èle da budu mudri, jer im je mudrost neprijatna.
556
Bra~na ljubav
499. (XVIII) Oni koriste tu racionalnost sve dok
ostaju na svojim spolja{njim nivoima, ali je zloupotrebljavaju kada su na unutarnjim nivoima.
Kada govore javno ili na skupovima oni koriste svoje spolja{nje nivoe, ali kada su kod ku}e ili u razgovoru
jedan sa drugim oni koriste svoje unutarnje nivoe. Vi moète, ako èlite, napraviti jedan eksperiment. Uzmite takvu jednu osobu, na primer, iz reda zvanog jezuiti, i dajte
mu da govori na sastanku ili da propoveda u crkvi o
Bogu, svetim stvarima crkve i Nebu i Paklu; ~u}ete kako
nadma{uje svakoga drugog po svom racionalnom àru.
Moè vas ~ak naterati na uzdisaje i suze dok kazuje o
spasenju. Ali, povedite ga svojoj ku}i, hvalite ga mimo
~lanova drugih redova, nazovite ga ocem mudrosti i va{im prijateljem dok vam ne otvori svoje srce; tada }ete
~uti {ta on misli o Bogu, svetim stvarima crkve i o Nebu
i Paklu. Prizna}e vam da su to fantazije i prevare, okovi
za du{e kojima se mogu hvatati i vezati i veliki i mali, i
bogati i siroma{ni i dràti pod jarmom kontrole. Neka ovo
posluì kao ilustracija onoga na {ta se misli kad se kaè
da prirodni ljudi, sve do onih telesnih, poseduju istu ljudsku racionalnost kao i drugi, ali da je mogu koristiti samo kad su na spolja{njem nivou, dok je zloupotrebljavaju
na unutarnjem nivou. Posledica toga je da se niko ne treba ocenjivati na osnovu mudrosti koja dolazi iz njegovih
usta, ve} na osnovu nje zajedno sa mudro{}u koju ~ovek
pokazuje u ìvotu.
*****
Jednom sam ~uo veliku graju u Duhovnom svetu.
Hiljade njih bilo se okupilo vi~u}i: „Kazni ih, kazni ih!“
Ja im pri|oh i upitah ih: „[ta se to ovde de{ava?“ Jedan
koji je stajao po strani ove velike gomile re~e mi da su
se stra{no naljutili na tri sve{tenika koji su i{li okolo
557
Emanuel Svedenborg
propovedaju}i protiv preljubnika, govore}i da preljubnici
ne priznaju Boga, da je Nebo za njih zatvoreno, a Pakao
otvoren i da su u Paklu oni prljavi |avoli, jer iz daljine
li~e na svinje koje se valjaju u blatu dok ih an|eli Neba
preziru.
„Gde su ti sve{tenici“, upitah, „i ~emu sva ova vika
oko toga?“ On mi odgovori da su tri sve{tenika u sredini
gomile, za{ti}eni pratiocima. Gomilu su ~inili ljudi koji
su verovali da preljuba nije greh, govore}i da preljubnici
priznaju Boga isto koliko i oni koji su odani svojim ènama. Svi oni su poticali iz hri{}anskog sveta. Posetili su
ih an|eli da vide koliko ima onih koji veruju da je preljuba greh, a od hiljade ih beja{e tek ne{to manje od stotinu.
Preostalih devet stotina, re~e mi on, izneli su slede}i
stav prema preljubi: „Svako zna da je slast preljube daleko ve}a od zadovoljstva braka. Preljubnici su neprestano
u plamenu, pripravniji i zauzetiji, i vode aktivniji ìvot
od onih koji ìve samo sa jednom ènom. S druge strane,
ljubav prema èni se hladi, ponekad do te mere da se na
kraju jedva i re~ sa njom prozbori i jedva je i sat u njenom
dru{tvu zanimljiv. Druga~ije je sa prostitutkama. Otupelost
ìvota sa ènom, usled izostanka potencije oìvljava se i
ubrzava aferama. Zar nije ono {to oìvljava i ubrzava vrednije od onoga {to umrtvljuje? [ta je brak do legalna afera? Moè li iko re}i razliku? Sigurno je da se ljubav ne
moè prinuditi – pa ipak je ~ovek prinu|en da voli svoju
ènu po bra~nom ugovoru i zakonu. Ljubav prema èni je
sigurno seksualna ljubav, ne{to toliko univerzalno da se
deli sa pticama i ìvotinjama. [ta je bra~na ljubav do seksualna ljubav? A seksualna ljubav je slobodna da se ostvari sa bilo kojom ènom. To {to postoje gra|anski zakoni
protiv preljube, rezultat je toga {to zakonodavci veruju da
je to u javnom interesu; pa ipak se zakonodavci i sudije
same ponekad pona{aju nemoralno i kaù jedan drugome:
Neka onaj koji je bez greha prvi baci kamen. Samo prosti
i pobo`ni ljudi veruju da je preljuba greh; inteligentni ljudi
558
Bra~na ljubav
ne veruju, jer oni, kao i mi, koriste slabu svetlost prirode
da ispitaju ovu temu.
Zar preljuba ne vodi ra|anju dece, ba{ kao i brak?
Zar vanbra~na deca nisu isto tako ve{ta i u stanju da obavljaju du`nosti i slu`be kao i ona legitimna? [tavi{e, preljuba stvara familije tamo gde je ina~e jalovost prisutna;
zar to nije prednost pre nego gubitak? Kakvu {tetu pri~injava èni postojanje suparnica? I kako to moè {tetiti
muù? Mi{ljenje da je to sramota za muà isprazno je mi{ljenje, zasnovano na ma{ti. Razlog {to je preljuba suprotna zakonima i statutima crkve je {to to sve{tenstvu daje
mo}. Ali {ta teologija i duhovnost imaju sa ~isto telesnim
i ~ulnim uìvanjima? Zar se i pojedini sve{tenici i monasi
ne pona{aju tako? To ih sigurno ne spre~ava da priznaju
i po{tuju Boga? Pa za{to onda ova trojica propovedaju
da preljubnici ne priznaju Boga? Mi im ne}emo dozvoliti
takve klevete. Zato hajde da im sudimo i da ih kaznimo.“
Nakon toga videh kako pozivaju sudije, od kojih zatraì{e da im presude. Ali sudije reko{e: „Ovo ne spada
u na{e du`nosti, jer se ti~e priznanja Boga i sagre{enja,
te tako spasenja i prokletstva. Su|enje o ovim pitanjima
dolazi s Neba; ali mi }emo vam dati savet kako moète
saznati da li ova tri sve{tenika govore istinu. Postoje tri
mesta za koja mi sudije znamo, gde se ovakva pitanja stavljaju na probu i otkrivaju. Jedno je mesto na kojem je
put prema Nebu otvoren za sve ljude; ali kada do|u na
Nebo oni sami shvataju kakva je njihova priroda u pogledu priznanja Boga. Drugo mesto je ono na kojem se tako|e otvara put prema Nebu, ali niko ne moè krenuti
tim putem ako nema Nebo u sebi. Tre}e mesto je ono sa
kojeg put vodi u Pakao, pa oni koji vole {to je pakleno
kre}u tim putem sami, jer ga nalaze prijatnim. Mi sudije {aljemo na ta mesta svakoga ko od nas traì presudu
o Nebu i Paklu.“
ûv{i ovo, skup povika: „Hajde da idemo na ta mesta.“ Kada odo{e na prvo, gde nai|o{e na otvoren put
559
Emanuel Svedenborg
prema Nebu, odjednom nastade mrkli mrak; pa neki od njih
upali{e baklje i po|o{e pred njima. Sudije koje su ih
pratile reko{e: „Ovo se de{ava svima koji do|u na prvo
mesto, pa kako se pribliàvaju, njihove baklje sve slabije
svetle, a kada do|u tamo baklje se gase zbog svetlosti
koja dolazi sa Neba. To je znak da su stigli. To se de{ava
zato {to im je Nebo isprva zatvoreno, pa se posle otvara.“
Kad stigo{e do te ta~ke, i kada se njihove baklje pogasi{e same, oni vide{e strm put koji se uspinja{e na Nebo. Oni koji bejahu uàsno ljuti na sve{tenike, krenu{e
ovim putem. Oni koji su bili namerni preljubnici po|o{e
prvi, a za njima krenu{e potvr|eni preljubnici. Kako su
i{li, prva grupa povika: „Pratite nas!“, a grupa za njima
hitaju}i povika: „Poùrite!“.
Nakon kra}eg vremena, kada svi u|o{e u nebesko
dru{tvo, pojavi se jaz izme|u njih i an|ela; a nebeska
svetlost koja je dolazila iznad jaza u njihove o~i, otvori unutarnje nivoe njihovih umova, u~iniv{i da izraze ono {to
misle iznutra. Tada ih an|eli uze{e ispitivati da li priznaju postojanje Boga.
Prva grupa, preljubnici po namernom ~inu volje,
odgovori{e: „[ta je Bog?“, pa zgledav{i se reko{e: „Koji
od vas Ga je video?“ Druga grupa, preljubnici iz intelektualnog ube|enja, kaza{e: „Zar sve stvari ne poti~u od
prirode? [ta je iznad prirode sem sunce?“ Tada im an|eli
reko{e: „Gubite se od nas. Sada moète videti da ne priznajete Boga. Kada si|ete, unutarnji nivoi va{ih umova }e
se zatvoriti, a spolja{nji }e se otvoriti, i tada }ete mo}i da
govorite suprotno va{im unutarnjim razmi{ljanjima i da
kaète da Bog postoji. Verujte nam, ~im ~ovek postane preljubnik, Nebo se zapravo za njega zatvara; a kada se zatvori, nema vi{e priznanja Boga. Moèmo vam re}i i razlog:
preljuba je izvor sve ne~istote Pakla, a na Nebu ona zaudara kao smrdljivo uli~no blato.“
ûv{i ovo, oni se okrenu{e i si|o{e niz tri puta. Kada se spusti{e, prva i druga grupa povedo{e raspravu i
560
Bra~na ljubav
reko{e: „Sve{tenici su tamo pobedili. Ali mi znamo da moèmo pri~ati o Bogu isto onako dobro kao i oni; i kada
kaèmo da On postoji, zar mi tada ne priznajemo Njega?
Unutarnji i spolja{nji nivoi uma o kojima su govorili an|eli su fikcija. Ali hajde da odemo na drugo mesto koje su
nam pokazale sudije, gde je otvoren put prema Nebu za
one koji imaju Nebo u sebi i tako za one koji }e do}i
na Nebo.“
Kako se pribliì{e, za~u se glas sa Neba: „Zatvorite
kapije! Dolaze preljubnici! Kapije se iznenada zatvori{e, a
~uvari sa {tapovima u rukama ih otera{e. Pri tom oslobodi{e iz pritvora tri sve{tenika protiv kojih se digla pobuna i odvedo{e ih na Nebo. Kada se kapija otvori da propusti
sve{tenike, radost braka zapuhnu pobunjenike, a ona ih,
budu}i ~edna i ~ista, zamalo ne ugu{i.
Iz straha da }e se pogu{iti, oni poùri{e ka tre}em
mestu, iz kojeg je, kako su sudije rekle, put vodio u Pakao. Odatle je izbijala radost preljube {to toliko razveseli
namerne i potvr|ene preljubnike da oni skoro otplesa{e
putem prema dole i tamo se zavali{e u prljav{tinu kao
svinje.
561
XXII
@UDNJA ZA RAZDEVIÊNJEM
501. @udnje o kojima }e biti re~i u naredna ~etiri
poglavlja nisu samo preljubni~ke ùdnje, ve} su ozbiljnije od njih, jer ih vr{e preljubnici po{to im preljube postanu odvratne. Na primer, ùdnja za razdevi~enjem prva je
tema, ne{to {to ne moè prethodno nastati ni u jednom
slu~aju. Isto tako i naredna tema: ùdnja za raznoliko{}u,
ùdnja za silovanjem i ùdnja za zavo|enjem nevinih. One
se zovu ùdnjama jer se prisvajaju proporcionalno njihovoj meri i prirodi.
[to se ti~e ùdnje za razdevi~enjem, kako bi se obezbedio o~igledan dokaz da predstavlja zlo~in, bi}e izloèna slede}im redom:
I
Stanje device ili nedirnute ène pre braka i
nakon braka.
II Devi~anstvo je kruna ~ednosti i zalog bra~ne
ljubavi.
III Razdevi~enje bez bra~ne namere razbojni~ki je
zlo~in.
IV Sudbina onih koji su ubedili sebe da ùdnja za
razdevi~enjem nije gre{no zlo, stra{na je nakon
smrti.
502. (I) Stanje device ili nedirnute ène pre braka i
nakon braka.
562
Bra~na ljubav
Kakvo je stanje device pre nego se podu~i ~injenicama o braku objasnile su mi ène u Duhovnom svetu,
koje su se rastale od Prirodnog sveta kao deca pa su dovedene na Nebo. One su mi kazivale da su, ~im su dostigle doba za udaju i gledaju}i bra~ne parove, po~ele su
da vole bra~ni ìvot, ali samo da bi se nazvale ènama,
da bi pravile dru{tvo u prijateljstvu i poverenju svome
~oveku i da bi bile oslobo|ene od poslu{nosti u ku}i i
stekle kontrolu nad sopstvenim ìvotom. Rekle su mi da
je samo blaènstvo prijateljstva i uzajamnog poverenja sa
bra~nim drugom to koje ih je navelo da razmi{ljaju o
braku i da tu nije bilo ni najmanjeg podsticaja ushi}enja
neke strasti.
Devi~ansko stanje se promenilo nakon sklapanja braka u jedno novo stanje, o kojem prethodno nisu znale ni{ta. To stanje, reko{e, bilo je ono u kojem se sve {to je
povezano sa telesnim ìvotom, od prvog do poslednjeg,
pro{irilo da primi darove muà i da ih sjedini sa sopstvenim ìvotom kako bi postale njegova ljubav i èna. Ovo
stanje je otpo~elo od trenutka razdevi~enja, i nakon toga
se strast ljubavi rasplamsala direktno k muèvima. To pro{irenje im je omogu}ilo da osete nebeska zadovoljstva.
Kako ènu u ovo stanje dovodi mu`, i kako je on njen
izvor, pa je tako njegovo stanje u njoj, o~igledno je da
ona ne moè voleti nikog sem njega.
Ovi navodi obja{njavaju {ta je stanje devica na Nebu pre i posle ven~anja. Nije te{ko videti da je na Zemlji
stanje devica i èna isto. Kako ijedna devica moè poznavati to novo stanje dok ga ne iskusi? Pitaj i re}i }e ti
se. Druga~ije je kod onih koje se pre braka nau~e kako
da privuku mu{karca zavode}i ga.
503. (II) Devi~anstvo je kruna ~ednosti i zalog bra~ne ljubavi.
Devi~anstvo se naziva krunom ~ednosti jer kruni{e
~ednost braka i predstavlja simbol nevinosti. Zato mlada
563
Emanuel Svedenborg
na ven~anju nosi krunu na glavi. To je tako|e simbol svetosti braka. Jer nakon rastajanja sa cvetom devi~anstva,
mlada daje i predaje sebe u potpunosti svome mladoènji
koji tada postaje njen mu`; a mu` zauzvrat predaje sebe
svojoj nevesti koja mu tada postaje èna.
Devi~anstvo se tako|e naziva zalogom bra~ne ljubavi jer predstavlja zalogu njihovog ugovora, obe}anje da
}e ih ljubav sjediniti u jednu osobu ili jedno telo. ôvek
i pre ven~anja smatra devi~anstvo svoje mlade za krunu
njene ~ednosti i za zalogu bra~ne ljubavi. Mladenci gledaju na to kao na veliku gozbu od koje }e zapo~eti i trajati uìvanje u ovoj ljubavi. Ovaj i prethodni navodi defini{u
da, nakon {to se njen pojas razveè i devi~anstvo uzme,
devica postaje èna, a ako ne postane èna, postaje promiskuitetna. Jer novo stanje u koje se ona tada dovodi
jeste stanje ljubavi prema muù, a ako to nije stanje ljubavi prema muù, to je stanje poùde.
504. (III) Razdevi~enje bez bra~ne namere razbojni~ki je zlo~in.
Neki preljubnici ose}aju ~e`nju za razdevi~enjem,
pa tako i za devojkama u stanju nevinosti. One mogu biti
namamljene u to ili ube|ivanjem svodnica ili poklonima
od strane mu{karca ili obe}anjima braka. Posle razdevi~enja, takvi ljudi ih napu{taju i odlaze da traè druge devojke, jednu za drugom. [tavi{e, oni nisu zadovoljni starim
`rtvama, ve} jedino novim i novim, a ta poùda raste dok
ne postane glavna me|u telesnim zadovoljstvima. Oni ovome pridodaju i zlo~in mamljenja razli~itim trikovima devica koje su pred brakom ili su se upravo ven~ale, nude}i
im prve plodove braka, prljavo skvrnavljenje braka. âk
sam ~uo, kada im seksualni nagon umine i potencija nestane, da se hvale brojem razdevi~enja koji su po~inili,
kao {to se Jason hvalio zlatnim runom.
Ovaj zlo~in, koji je pokvarenost, zapo~et u cvetu
mladosti a onda utvr|en hvalisanjem, ostaje ukorenjen u
564
Bra~na ljubav
njima tako da traje i nakon smrti. Priroda ovog zlo~ina je
o~igledna na osnovu gore navedenog da je devi~anstvo
kruna ~ednosti, zaloga budu}e bra~ne ljubavi i da devica,
predaju}i ga mu{karcu, njemu istovremeno predaje svoju
du{u i ìvot. Prijateljstvo i obostrano poverenje bra~nih
parova se tako|e zasniva na ovome. Kada se vrata bra~ne
ljubavi probiju, èna razdevi~ena od takvog ~oveka gubi
svoju skromnost i postaje promiskuitetna za {ta je kriv
taj isti plja~ka{.
Ako sami plja~ka{i, posle sprovo|enja ovih dela sladostra{}a i oskvrnjenja ~ednosti, pomisle na brak, oni ni{ta drugo nemaju na umu do devi~anstvo ène koja }e se
nazvati njihovom. Kada su je jednom uzeli, oni po~inju
da se gnu{aju bra~nog kreveta i svadbene odaje, zapravo
da se gnu{aju celog ènskog roda osim mladih devojaka.
Kako ovakvi ljudi obe{~a{}uju brak i preziru ènski pol,
budu}i da su duhovni plja~ka{i, jasno je da ih ~eka Boànska kazna.
505. (IV) Sudbina onih koji su ubedili sebe da ùdnja za razdevi~enjem nije gre{no zlo, stra{na je nakon
smrti.
Nakon {to provedu prvi period u svetu duhova, to jest
vreme skromnosti i moralnosti, jer su u dru{tvu an|eoskih
duhova, njihova sudbina je da kasnije budu dovedeni iz
spolja{njeg u unutarnje stanje, odnosno u èlje koje su
ih zavodile u svetu, u ovom slu~aju njihove li~ne èlje,
kako bi se ispitao stepen ùdnje u kojem su bili; ako je
to manji stepen, posle dovo|enja u to stanje oni mogu
biti oslobo|eni po{to }e biti i sami posramljeni.
Ali oni koji su bili opsednuti ovom zlom ùdnjom
u tolikoj meri da su ose}ali njeno zadovoljstvo kao vrhovno i hvalisali se tim kra|ama kao da su izvojevali pobedu – ti ne dozvoljavaju da im se ona oduzme. Njima se
stoga ostavlja da izaberu, pa oni po~inju da lutaju okolo
traè}i bordele; kada im se pokaù oni u njih ulaze. Ti
565
Emanuel Svedenborg
kupleraji se nalaze na ivicama Pakla. Ali kada u njima
na|u samo prostitutke, oni odlaze i pitaju gde su device.
Tada se odvode kurvama koje mogu privremeno poprimiti neverovatnu lepotu i rumeni devoja~ki {arm i hvalisati
se svojim devi~anstvom; one uzbu|uju njihovu strast na
isti na~in kao u svetu. Oni se stoga sa njima poga|aju i
kada trebaju da dobiju to {to su dogovorili, imaginarni
izgled poslat sa Neba im se oduzima i te device se pojavljuju u svoj svojoj ru`no}i, nakazne i oprljene suncem;
ali ovi mu{karci su prinu|eni da im se priklone nakratko.
Ove kurve se nazivaju sirenama.
Ali ako se ovakvim za~aranim trikovima ne nateraju da ustuknu od svoje lude ùdnje, oni se bacaju dole u
Pakao koji je na granici juga i zapada, ispod Pakla jo{
ve{tijih prostitutki. Tu se pridruùju svojim kompanjonima.
Bilo mi je dozvoljeno da ih vidim u tom paklu, i re~eno
mi je da se tu nalaze i mnogi iz plemi}kih i imu}nih porodica. Ali zbog prirode koju su imali u svetu, oni su izgubili svako se}anje na svoje ro|enje i poloàj potekao iz
bogatstva i navedeni su da veruju da su bili ponizne sluge tako da ne zasluùju nikakav poloàj.
Jedni drugima li~e na ljudska bi}a, ali drugima kojima je dozvoljeno da zavire u njihov pakao li~e na majmune sa namrgo|enim licem umesto nasme{enog, i stra{nim
pogledom umesto zadirkuju}eg. Hodaju sa stisnutim butinama tako da su im le|a savijena, a gornji deo tela nagnut napred kao da }e se prevrnuti, i stra{no zaudaraju.
Oni preziru suprotni pol i okre}u se od svake pripadnice
suprotnog pola koju vide jer nemaju èlje. Ovako izgledaju izbliza, ali iz daljine li~e na psi}e ili {tenad. Tako|e
ispu{taju zvuk nalik na lave` u tonu svog glasa.
566
XXIII
@UDNJA ZA RAZNOVRSNO[]U
506. @udnja za raznovrsno{}u koja se ovde razmatra ne zna~i ùdnju za bludni~enjem, kojoj je jedno poglavlje ve} posve}eno. Mada je ona obi~no promiskuitetna i lutala~ka, ona ipak ne podrazumeva ùdnju za raznovrsno{}u, sem kada postane prekomerna, pa bludnik po~ne
da broji koliko èna je imao, a njegova èlja ga navede
da se hvali{e time, {to je po~etna ta~ka ove ùdnje. Ali
kakva }e ona biti u toku razvoja, ne moè se jasno videti dok se ne izloì odre|enim redom i to:
I
@udnja za raznovrsno{}u zna~i krajnje ras-kala{nu ùdnju za nemoralnim pona{anjem.
II Ova ùdnja je istovremeno i ljubav i gnu{anje
prema suprotnom polu.
III Ova ùdnja u potpunosti uni{tava bra~nu ljubav
~oveka.
IV Sudbina ovih ljudi nakon smrti je jadna, po{to
im nedostaje unutarnji nivo ìvota.
507. (I) @udnja za raznovrsno{}u zna~i krajnje raskala{nu ùdnju za nemoralnim pona{anjem.
Ova ùdnja se uvla~i u one koji su u periodu adolescencije znali da olabave uzde skromnosti, pa im prostitutki nije falilo, naro~ito ako su imali dovoljno novca
da pokriju tro{kove. Oni usa|uju i ukorenjuju ovu ùdnju
567
Emanuel Svedenborg
u sebi razuzdanom i neobuzdanom nemoralno{}u, ne stide}i se da razmi{ljaju o vo|enju ljubavi sa ènskim polom i ube|uju}i sebe da preljuba nije zlo, pa sigurno ni
greh. Kako nastavljaju sa tim, ùdnja u njima raste, dok
ne po~nu da ùde za svakom ènom na svetu, èle}i
mno{tvo njih i po jednu novu svakog dana.
Kako ova ùdnja izvire iz obi~ne seksualne ljubavi
koju svako ima usa|enu u sebi, i u najve}oj meri iz ljubavi prema jednoj osobi suprotnog pola koja predstavlja
bra~nu ljubav i zaranja u spolja{nje regione srca kao zadovoljstvo ljubavi koje je odvojeno ali ipak izvedeno iz
njih, stoga je ona toliko duboko ukorenjena u koì da i
kada njene mo}i izblede, ona ostaje u ~ulu dodira. Ovi
ljudi preljubu smatraju za ne{to neva`no. Zato oni misle
o celom ènskom polu isto {to misle o obi~noj kurvi, o
braku kao o redovnom obilaènju pristitutke, tako me{aju}i besramnost sa skromno{}u da ih ta konfuzija izlu|uje. Ova razmatranja poja{njavaju {ta ovde zna~i poùda
za raznovrsno{}u, krajnje razuzdanu ùdnju za nemoralnim
pona{anjem.
508. (II) Ova ùdnja je istovremeno i ljubav i gnu{anje prema suprotnom polu.
Oni ose}aju ljubav prema suprotnom polu jer je on
izvor raznovrsnosti, a gnu{anje prema pripadnicama suprotnog pola, jer ih odbacuju po{to vode ljubav sa njima,
te prenose svoju poùdu na drugu ènu. Ova bestidna
poùda plamti za novom ènom, ali po{to se razbukti ona
se hladi prema njoj, a hladno}a je gnu{anje. Moèmo vam
pokazati kako je to ova ùdnja istovremeno i ljubav i gnu{anje prema suprotnom polu. Ako pore|aju s leve strane
grupu èna s kojima su vodili ljubav, a s desne grupu
èna sa kojima nisu; zar ne}e na ove druge gledati s ljubavlju, a na prve s gnu{anjem? Pa ipak, obe grupe ~ine
pripadnice ènskog pola.
568
Bra~na ljubav
509. (III) Ova ùdnja u potpunosti uni{tava bra~nu
ljubav ~oveka.
Ovo je slu~aj zato {to je ta ljubav krajnje suprotna bra~noj ljubavi, toliko suprotna da je ne samo cepa ve} i takore}i melje u prah i uni{tava je. Jer je bra~na ljubav upravljena
prema jednoj osobi suprotnog pola, a ova poùda ne tra}i
vreme sa jednom ènom ve} nakon jednog sata ili dana
biva toliko hladna koliko je prethodno bila topla prema
njoj. Kako je hladno}a gnu{anje, ona se nagomilava zajedni~kim ìvotom i prinudom za ostajanjem zajedno, dok ne
postane ogavna; i tako se bra~na ljubav toliko istro{i da
ni mrve od nje ne ostanu. Ovo nam omogu}uje da vidimo
da je ova poùda fatalna po bra~nu ljubav; a kako bra~na
ljubav ~ini unutarnji nivo ~ovekovog ìvota, ona je fatalna po tu vrstu ìvota. Kao rezultat uzastopnih prekida i
za~epljenja unutarnjih nivoa uma ona zavr{ava prikovana
na koì tako da nije ni{ta drugo do zamka. Me|utim,
sposobnost razumevanja, racionalnost, ipak ostaje.
510. (IV) Sudbina ovih ljudi nakon smrti je jadna,
po{to im nedostaje unutarnji nivo ìvota.
Lepota ìvota svakog ~oveka zavisi od njegove bra~ne ljubavi, jer je njegov ìvot povezan sa ìvotom njegove ène i time uzdignut na vi{i nivo. Ali kako kod ovih
ljudi nema ni najmanjeg traga bra~ne ljubavi, pa tako ni{ta
ni od unutarnjeg nivoa ìvota, njihova sudbina posle smrti
je jadna. Nakon {to provedu jedno vreme na svojim spolja{njim nivoima, koji im omogu}uju da govore racionalno
i deluju ljubazno, oni se uvode u unutarnje nivoe, te tako
u istu vrstu poùde i isti stepen njenih zadovoljstava koja
su ose}ali i u svetu. Zapravo, svaka osoba se posle smrti
dovodi u isto stanje ìvota koje je prethodno u~inila sopstvenim radi izlaska osobe iz tog stanja. Niko ne moè biti
izveden iz svog zla ako se prvo ne uvede u njega. U protivnom bi zlo zakopalo sebe i zagadilo unutarnje nivoe uma
i {irilo se kao kuga dok ne probije barijere i uni{ti spolja569
Emanuel Svedenborg
{nje ili telesne nivoe. Zbog toga su javne ku}e na ivicama
Pakla za njih otvorene; tu oni pronalaze kurve s kojima im
se daje {ansa da ugode svojoj ùdnji za raznovrsno{}u.
Ali dozvolu dobijaju za jednu ènu na dan, a pod pretnjom kazne zabranjeno im je da uzmu vi{e od jedne tokom dana.
Nakon toga, po{to se testiraju i na|e se da je njihova ùdnja toliko ukorenjena da se ne moè izvu}i iz njih,
oni se {alju na mesto direktno iznad Pakla, koje je ovima
dodeljeno. Njima se ~ini da se onesve{}uju, drugima da
padaju ravno na le|a, dok se, u stvari, zemlja otvara pod
njima i oni bivaju progutani, skliznuv{i u Pakao gde
obitavaju ljudi poput njih. Tako se oni tu okupljaju.
Meni je bilo dozvoljeno da ih vidim tamo i da razgovaram sa njima. Oni sebi izgledaju kao ljudska bi}a,
{to je privilegija koja im se daje da ne bi prestravili svoje drugare. Ali iz daljine njihova lica deluju bela kao da
na njima nema ni~ega sem koè. To je zato {to u njima
nema duhovnog ìvota, ne~eg {to svako ima proporcionalno bra~nom principu usa|enom u njemu.
Njihov govor je sarkasti~an, suvoparan i deprimiraju}i. Kada su gladni oni brek}u, a to stenjanje proizvodi
~udan bruje}i zvuk. Obu~eni su u dronjke, sa pantalonama podignutim iznad stomaka, ~ak do grudi, jer nemaju
bokove, a njihovi gle`njevi po~inju iz donjeg dela njihovih stomaka. To je zato {to su bokovi saobrazni bra~noj ljubavi, koju oni nemaju. Rekli su mi da zbog impotencije
preziru ènski rod. Ali i dalje mogu me|usobno raspravljati o raznim temama kao da su racionalni; ali budu}i da
predstavljaju kreature od koè, oni razmi{ljaju na osnovu
pogre{nih zaklju~aka ~ula. Ovaj pakao se nalazi u zapadnoj ~etvrti koja se grani~i sa severnom. Ovi duhovi iz daljine ne li~e na ljude, ni na monstrume, ve} na pihtije. Ali
treba znati da oni koji postaju ovakvi jesu oni koji su
toliko utonuli u poùdu da su pocepali i uni{tili princip
braka u sebi.
570
XXIV
@UDNJA ZA SILOVANJEM
511. @udnja za silovanjem ne zna~i ùdnju za razdevi~enjem. Ova druga je ùdnja za silovanjem devi~anstva, a ne devica, po{to se de{ava uz njihov pristanak. @udnja za silovanjem ovde ne zna~i traènje pristanka, a
rasplamsava je odbijanje. To je vatrena èlja za silovanjem bilo kakvih èna koje su krajnje nevoljne i odbijaju
njihove poku{aje, bilo da su device, udovice ili supruge.
Ovi ljudi su kao razbojnici ili pirati koji nalaze zadovoljstvo u plja~kanju i haranju, ali ne i u onom {to im se daje ili {to po{teno steknu. Oni li~e na kriminalce koji su
poùdni prema onome {to je nezakonito i zabranjeno, a prezrivo odbijaju ono {to je zakonito i dozvoljeno.
Ovi silovatelji se ne obaziru na pristanak i raspaljuju se otporom. Ako ne primete unutarnji otpor, àr njihove poùde se odmah ugasi kao vatra kad se prelije vodom. Poznato je da se ène same ne podvrgavaju èljama svojih muèva u pogledu krajnjih iskazivanja ljubavi,
njihova razboritost ih navodi da pruàju otpor kao kod
silovanja da bi odagnale hladno}u iz svojih muèva, koja
nastaje iz konstantnog pristajanja i sladostrasnih misli o
ovim pitanjima. Iako otpor ove vrste raspaljuje njihove
muève, to nije razlog ve} samo po~etak njihove poùde. Razlog je u tome {to se tokom vremena izbledele bra~na ljubav i bludna ljubav mogu oìveti i raspaliti potpunim
otporom.
571
Emanuel Svedenborg
Poùda tako po~inje da raste, a kako raste, ona prezire i probija sva ograni~enja seksualne ljubavi, uni{tavaju}i se. Tada od sladostrasne, telesne i ~ulne ljubavi ona
postaje hrskava, ko{~ata i upaljena od pokosnice koja je
jako osetljiva. Me|utim, ova poùda je veoma retka jer je
mogu}a jedino kod onih koji su u{li u brak, a onda se
toliko prepustili aferama da su im postale neprivla~ne. Pored ovog prirodnog razloga ove poùde, postoji i duhovni
razlog, o kojem }e biti re~i u ovome {to sledi.
512. Njihova sudbina nakon smrti je ovakva. Silovatelji se tada sami razdvajaju od onih ~ija je seksualna
ljubav ograni~ena, a u potpunosti od onih koji imaju bra~nu ljubav, to jest od Neba. Kasnije se oni {alju najve{tijim kurvama koje ne samo ube|ivanjem ve} i savr{enom
glumom mogu da imitiraju i predstavljaju sebe za modele ~ednosti. One mogu veoma dobro re}i koji su to ljudi
koji gore tom poùdom. U njihovom prisustvu one govore
o ~ednosti i o tome koliko je ona dragocena; a kada im se
silovatelj pribliì i dodirne ih, one se razbesne i pobegnu
kao uàsnute u sobu u kojoj je divan ili krevet, ovla{ navla~e}i zasun na vrata za sobom dok leù. Iz tog poloàja one koriste svoju ve{tinu da uzbude silovatelja do bahate
strasti kojom ovaj razbija vrata, upada i nasr}e na njih. Kada se to desi, kurva se uspravi i po~inje da udara silovatelja i da ga grebe, deru}i mu lice, cepaju}i ode}u i dozivaju}i
pomahnitalim glasom svoje drugarice kurve, kao da zove
sluge u pomo}: “Lopov, razbojnik, ubica!„ Dok silovatelj
ostvaruje nameru ona pla~e i cvili, a nakon silovanja baca
se na pod cvile}i i pla~u}i: “Uàs!„ Tada ozbiljnim glasom
ona preti silovatelju da }e ga upropastiti ukoliko dobro ne
plati za to silovanje. Dok njih dvoje igraju ovu pozori{nu
ljubavnu scenu, iz daljine li~e na ma~ke koje se pre parenja bore, tr~e okolo i cvile na umnogome isti na~in.
Posle vi{e ovakvih bestidnih scena, oni se odvode u
pe}inu gde im se daje neki zadatak. Ali zbog njihovog
572
Bra~na ljubav
gadnog smrada, koji je razultat rasterivanja bra~nog principa, dragulja ljudskog ìvota, oni se proteruju na granice
zapadnog regiona. Kada odu tamo, iz daljine deluju iscrpljeno, poput kostura prekrivenih koòm, a iz ve}e daljine li~e na pantere. Kada mi je bilo dozvoljeno da ih vidim iz blizine, bio sam iznena|en kad sam ugledao da neki
od njih drè knjige u rukama i ~itaju. Bilo mi je re~eno
da je to zato {to su u svetu oni imali mnogo {to{ta da kaù o duhovnim stvarima crkve; pa ipak su ih prljali svojim
preljubama do krajnje mere, a ova ùdnja je saobrazna sa
obesve}enjem duhovnog braka. Ali treba znati da su ljudi
koji imaju ovu ùdnju retki. Izvesno je da se ène neprestano odupiru, jer je neumesno za njih da prostitui{u
svoju ljubav i taj otpor im daje snagu. Ali ipak ovo odupiranje nije posledica ùdnje za silovanjem.
573
XXV
@UDNJA ZA ZAVO\ENJEM NEVINIH
513. @udnja za zavo|enjem nevinih nije isto {to i
ùdnja za razdevi~enjem ili silovanjem, ve} je posebna i
osobita ùdnja. Naro~ito je prisutna me|u lukavima. @ene
koje ovi smatraju za nevine su one koje gledaju na zlo
promiskuiteta kao na vode}i greh, tako da su odane ~ednosti i veri istovremeno. Za ovima oni ~eznu. U kraljevstvima katoli~ke vere to su kalu|erice; a kako oni veruju
da one prevazilaze sve druge u pobo`nosti i nevinosti, oni
gledaju na njih kao na odabranu poslasticu svoje poùde.
Da bi zaveli ène nekog od ovih tipova prvo, budu}i lukavi, smi{ljaju trikove, a kada ih dovoljno uve`baju, oni
po~inju da ih ostvaruju bez imalo stida, kao da su oni
prirodni.
Ti trikovi su uglavnom gluma nevinosti, ljubavi, ~ednosti i verskih ose}anja. Oni koriste ta i druga sredstva
da se intimno sprijatelje sa tim ènama, to jest s njihovom ljubavlju, i putem raznih na~ina ube|ivanja i ulagivanja da ih preokrenu iz duhovne u prirodnu ljubav, a
potom uzbu|ivanjem na telesnom nivou u polnu ljubav.
Tako ih oni zadobijaju voljno; kada to jednom postignu,
oni se vesele u srcu, a preziru one koje su obe{~astili.
514. Sudbina ovih zavodnika nakon smrti je beda,
jer to zavo|enje nije samo bezboàn ve} i zao ~in. Nakon
574
Bra~na ljubav
prolaska kroz prvu fazu, spolja{nju, u kojoj prema{uju
mnoge druge u eleganciji svojih manira i u~tivosti razgovora, dovode se u drugu fazu svojih ìvota, unutarnju,
i u njoj se poùda osloba|a i po~inje da traì svoju zabavu. Prvo se odvode ènama koje su se zavetovale na
~ednost. Njihova zla èlja se testira kako ne bi bili osu|eni
dok se ne dokaù krivim. Kada postanu svesni ~ednosti
ovih èna, njihovo lukavstvo stupa na scenu i oni po~inju
sa svojim smicalicama. Ali kako njima ne postiù ni{ta,
oni ih napu{taju.
Posle toga se odvode ènama iskrene nevinosti. Kada poku{aju da ih prevare na isti na~in, ènama se da
mo} da ih ozbiljno kazne. Jer one nose u svojim rukama
i stopalima, kao i u vratu, teìnu uko~enosti zbog koje ovi
ose}aju kao da }e se onesvestiti. Nakon toga oni beè od
njih. Posle toga im se otvara put do grupe promiskuitetnih èna koje su nau~ile ve{tinu krivotvorenja nevinosti.
Ove ène ih prvo ismejavaju, a potom im nakon raznih
obe}anja dozvoljavaju da budu silovane.
Nakon niza takvih scena, dolazi tre}a faza, faza su|enja. Tada se oni progla{avaju krivim i bacaju me|u
ljude sli~ne njima dole u Pakao u severnoj ~etvrti; iz daljine oni li~e na lasice. Ali ako su bili duboko prirasli za
varanje, iz ovoga se odvode u Pakao lukavih koji je u
zapadnoj ~etvrti, duboko dole iza. Iz daljine gledano oni
tada li~e na zmije razli~itih vrsta, a oni najlukaviji na
otrovnice. Ali kada mi je bilo dozvoljeno da zavirim u
njihov pakao, u~ini{e mi se sablasni sa kre~nobelom bojom lica. Budu}i da su predstavljali samo èlju, oni nisu
voleli da pri~aju, a ako su i govorili, samo su mrmljali
i pravili nekakvu buku, koju niko sem njihovih drugova
u Paklu nije mogao razumeti. Ali kako su sedeli ili stajali, odjednom postado{e nevidljivi te po~e{e da lete po
pe}ini kao duhovi, jer su u tom trenutku po~eli da fantaziraju, a to se realizuje letenjem. Posle toga ponovo se575
Emanuel Svedenborg
do{e, a onda, {to je bilo ~udno, vi{e ne prepoznavahu jedan
drugog. To je bila posledica njihove lukavosti, a lukavost
ne veruje drugome ve} uzmi~e. Kada ih pogodi neko
ose}anje bra~ne ljubavi, oni beè u podzemne prostorije
i tamo se skrivaju. Jer oni nemaju seksualne ljubavi i
potpuno su impotentni. Nazivaju ih Genijima Pakla.
576
XXVI
SAOBRAZNOST NEMORALNOG PONA[ANJA
SA OSKVRNU]EM DUHOVNOG BRAKA
515. Ovde }u izneti neke uvodne napomene o prirodi saobraznosti, mada ova tema ne pripada ovom delu. Kratak rezime njene prirode moè se videti iznad (odeljci 76,
342), potpun prikaz moè se na}i od po~etka do kraja u
Objavi Apokalipse , gde se vidi da saobraznost postoji
izme|u prirodnog smisla Re~i i njenog duhovnog smisla.
U U~enju Novog Jerusalima o Svetom pismu dokazano
je da Re~ sadrì prirodni i duhovni smisao i saobraznost
me|u njima (naro~ito u odeljcima 5-20 te knjige).
516. Duhovni brak zna~i brak Boga i Crkve (o kojem vidite odeljke 116-131), pa tako zna~i i brak dobra i
istine (videti odeljke 83-102). Kako je ovaj brak Boga i
Crkve, pa tako i dobra i istine, prisutan u svakoj pojedinosti Re~i, pod oskvrnu}em duhovnog braka misli se na
oskvrnu}e ovog braka. Jer Crkva dolazi iz Re~i, a Re~ je
Bog. Bog je Re~, jer je On Boànsko dobro i Boànska
istina u njoj. Potpuni dokaz da je Re~ taj brak moè se
videti u U~enju Novog Jerusalima o Svetom pismu (odeljci 80-90).
517. Kako je oskvrnu}e duhovnog braka oskvrnu}e
Re~i, o~igledno je da se to oskvrnu}e sastoji u krivotvorenju dobra i izvrtanju istine; jer je duhovni brak – brak
577
Emanuel Svedenborg
dobra i istine, kao {to je ve} re~eno. Kada se dobro Re~i
krivotvori, a istina Re~i iskrivi, posledica je oskvrnu}e
braka. Kako se doga|a to oskvrnu}e i ko ga ~ini vide}e se
u izvesnoj meri iz ovoga {to sledi.
518. Ranije je dokazano, kada je bilo re~i o braku
Boga i Crkve (odeljak 116) i braku dobra i istine (83),
da je ovaj brak saobrazan sa brakovima na Zemlji. Posledica toga je da je oskvrnu}e ovog braka saobrazno nemoralnom pona{anju i preljubi. Ovo se jasno vidi iz Re~i,
gde nemoralno pona{anje i ~inovi preljube zna~e izvrtanje istine i krivotvorenje dobra. Ovo se jasno moè videti iz brojnih pasusa koji su citirani iz Re~i u Objavi
Apokalipse (odeljak 134).
519. Re~ oskvrnjuju oni iz hri{}anske crkve koji krivotvore njeno dobro i njene istine. To ~ine oni koji razdvajaju istinu od dobra i dobro od istine. Tako|e i oni koji
uzimaju izgled i privid istina za prave istine i potvr|uju
ih, kao i oni koji znaju za istine kojima u~i Re~, ali ìve
u zlu; i drugi koji se pona{aju na sli~an na~in. Ova oskvrnu}a Re~i i Crkve saobrazna su zabranjenim stepenima
navedenim u Levitskoj, poglavlje 18.
520. Kako su prirodno i duhovno u svakom pojedincu blisko povezani kao du{a i telo (jer bez duhovnog upliva i podsticaja prirodnog, ~ovek nije ~ovek), odatle sledi
da onaj koji ìvi u duhovnom braku tako|e ìvi i u sre}nom prirodnom braku i obratno, onaj koji ìvi u duhovnoj
preljubi ìvi i u prirodnoj preljubi. Po{to svi u Paklu ìve
u sparivanju zla i laì, stanju koje je sama duhovna preljuba, a svi na Nebu u braku dobra i istine, stanju koje je
brak sam, celi Pakao se stoga naziva jednom preljubom,
a celo Nebo brakom.
578
Bra~na ljubav
*****
521. Ovde }u izneti jedno svoje iskustvo.
Kako mi o~i bejahu otvorene, ugledah mra~nu {umu
i gomilu satira u njoj. Imali su maljave grudi, nekima su
stopala bila kao u teleta, nekima kao u pantera, a nekima
kao u vuka, sa kandàma divljih ìvotinja umesto no`nih
prstiju. Tr~ali su tamo-amo kao zveri uzvikuju}i: “Gde
su ène?“ Tada ugleda{e kurve koje su ih ~ekale. One su
tako|e bile ~udovi{ne pojave. Satiri im pohrli{e, zgrabi{e
ih i pogura{e dole u pe}inu pod zemljom po sredini {ume. Iznad zemlje oko pe}ine leàla je sklup~ana velika
guja bljuju}i otrov na pe}inu. Na granama drve}a zmijolike zloslutne no}ne ptice su graktale i hukale. Me|utim,
satiri i kurve nisu videli taj prizor jer su bili saobraznosti sopstvenog sladostra{}a, te tako i uobi~ajene pojave
toga iz daljine.
Posle toga, oni napusti{e pe}inu i u|o{e u niski {ator
koji je bio bordel. Tu se razdvoji{e od kurvi i po~e{e da
razgovaraju, a ja da ih slu{am. Govor se u Duhovnom svetu moè ~uti iz daljine kao da ste prisutni, jer se tu prostor
pruà samo naizgled. Razgovarali su o braku, prirodi i veri.
Oni ~ija su stopala li~ila na tele}a, razgovarali su o
braku. „[ta je brak“, reko{e, „nego dozvoljena preljuba?
Ima li i~ega sla|eg od promiskuiteta uvijenog u licemerstvo i varanja muèva?“ Na ovo se prisutni grohotom nasmeja{e i zapljeska{e.
Satiri ~ija su stopala li~ila na panterove {ape razgovarali su o prirodi. „[ta drugo postoji“, reko{e oni, „sem
prirode? Ima li razlike izme|u ljudskog bi}a i ìvotinje
sem {to ljudsko bi}e ima artikulisan govor, a ìvotinja pravi samo buku? Zar ne stoji da i jedni i drugi imaju ìvot
proistekao iz toplote i razumevanje koje je rezultat svetlosti kroz dela prirode?“ Ovo bi primljeno od prisutnih
uzvikom: „Pametno re~eno!“
579
Emanuel Svedenborg
Oni ~ija su stopala li~ila na vu~ja razgovarali su o
veri. „[ta je Bog ili Boànsko“, reko{e oni, „do delo
unutarnjeg nivoa prirode? [ta je vera do fikcija osmi{ljena da zavede obi~ne ljude i ~vrsto ih stegne?“ Na ovo se
za~u{e povici :„ûj, ~uj!“
Ne{to kasnije oni izjuri{e i tom prilikom me ugleda{e kako ih iz daljine pa`ljivo posmatram. To ih razljuti pa izjuri{e iz {ume i pojuri{e k meni prete}eg pogleda. „Za{to ti“, upita{e me, „stoji{ tu i slu{a{ {ta mi {apu}emo?“ „A za{to ne bih?“, odgovorih. „Ima li ne{to {to
bi me spre~ilo da slu{am to {to govorite?“ Tada ponovih
{ta sam ~uo da su rekli. To ih umiri, jer su se bili upla{ili da se te stvari javno ne iznesu. Tada po~e{e da govore smireno i pristojno; po ovome sam znao da ne poti~u
od obi~nog naroda ve} iz vi{e klase. Rekoh im da su mi
u {umi li~ili na satire, dvadeset satira sa tele}im nogama, {est sa nogama pantera i ~etiri sa nogama vuka. Bilo
ih je ukupno trideset.
To ih iznenadi, jer kad su tamo oni sebe vide samo
kao ljudska bi}a, ba{ kao {to izgledaju i u mom prisustvu. Ja im rekoh da je takav izgled iz daljine rezultat
promiskuitetne ùdnje, tako da satirolikost nije slika osobe ve} razuzdane preljube. Kao razlog navedoh im ~injenicu da se svaka zla èlja predstavlja u nekom obliku koji
oni sami ne mogu videti, ali ga mogu videti oni koji stoje na izvesnoj udaljenosti. „Da biste se uverili u to“, rekoh,
„po{aljite nekog od vas u {umu, a vi stojte tu i gledajte.“
Oni u~ini{e tako, te posla{e dvojicu od njih; a kada ovi
pri|o{e bordelu, vide{e da izgledaju ba{ kao satiri. îm se
vrati{e, pozdravi{e ih kao satire i reko{e: „Kakva {ala!“
Dok su se smejali, ja se na{alih sa njima ispri~av{i
im da sam neke preljubnike vi|ao kao svinje. Tada im ispri~ah pri~u o Odiseju i Kirki, kako je ona usula nekakav
{kodljivi lek Odisejevim drugovima i slugama, dodirnula
ih ~arobnim {tapi}em i pretvorila u svinje. Verovatno je to
zna~ilo u preljubnike, jer ona nije mogla ni na koji na~in
580
Bra~na ljubav
~oveka pretvoriti u svinju. Po{to su se nasmejali ovim i
sli~nim pri~ama, ja ih upitah da li znaju iz kojih kraljevstava na svetu su do{li. Bilo je tu razli~itih odgovora: iz
Italije, Poljske, Nema~ke, Britanije i [vedske. Upitah ih
da li me|u njima ima iko iz Holandije. Reko{e da nema.
Tada ja skrenuh na{ razgovor na ozbiljnije teme i
upitah jesu li ikada razmi{ljali o preljubi kao o grehu.
„[ta je to greh?“, odgovori{e oni. „Mi ne znamo {ta to
zna~i?“ Zapitah ih da li su ikada ~uli da je preljuba {esta25 od Deset zapovesti. „[ta su Deset zapovesti?“, oni
odgovori{e pitanjem. „Je li to katihizis? [ta bi odrasli
ljudi poput nas radili sa detinjastim knjiìcama?“ Ja ih
upitah da li su ikada razmi{ljali o Paklu. „Da li se ikada
iko vratio odatle da nam ispri~a?“, be{e njihov odgovor.
Zapitah jesu li ikada dok su bili u svetu razmi{ljali o ìvotu nakon smrti. „Kao i u slu~aju ìvotinja; ili ponekad
duhova; ako takve emanacije iz tela postoje, one se i raspr{e.“ Potom zatraìh odgovor o tome da li su ikada ~uli
ne{to o ovim temama od sve{tenika. Oni mi odgovori{e da
su slu{ali samo zvuk njihovog glasa, ali ne i njihove re~i.
„A o kojim temama je re~?“, upita{e.
Ja bejah zaprepa{}en ovim odgovorima pa im rekoh:
„Okrenite glavu i pogledajte prema mestu u {umi gde se
nalazi pe}ina u kojoj ste bili.“ Oni to u~ini{e i vide{e veliku zmiju sklup~anu oko pe}ine, kako pljuje otrov na nju
i zloslutne ptice po granama drve}a. „[ta vidite?“, uptah
ih. Ali oni bejahu previ{e upla{eni da bi mi odgovorili.
„Vidite taj stra{ni prizor, zar ne?“, ponovih pitanje. „Treba da znate da je to izgled preljube zauzete svojim poùdnim zlo~inom.“
Iznenada, jedan an|eo stade me|u nas. Bio je sve{tenik, i on otvori Pakao u zapadnoj ~etvrti, koji je bio
kona~no odredi{te ovakvih ljudi. „Pogledajte“, re~e im, i
oni vide{e jezero kao u poàru. U njemu prepozna{e neke
25 Ovo je numeracija po nekim katihizmima o zabrani preljube.
581
Emanuel Svedenborg
svoje prijatelje iz sveta, koji ih pozva{e da im se pridruè. Kada ~u{e i vide{e ove stvari, oni se okrenu{e i pobego{e, ostaviv{i {umu za sobom. Ali ja ih ispratih pogledom,
pa videh da su se samo pretvarali da odlaze, a da su, u
stvari, upuzali sporednim putem u {umu.
522. Naposletku se vratih ku}i, a dan kasnije, se}aju}i se ovih jadnih prizora, pogledah opet prema istoj {umi
i videh da je nestala; na njenom mestu se pojavila pe{~ana ravnica sa jezerom u sredini u kojem su plivale neke
crvene zmije. Nekoliko nedelja kasnije, pogledav{i ponovo u tom pravcu, videh sa desne strane oranice i farmere
koji rade na njima; a nekoliko nedelja kasnije izrasle
nove useve sa ogradom okolo.
Tada za~uh glas sa Neba: „Idi u svoju sobu, zatvori
vrata i koncentri{i se na rad na zapo~etom delu – Knjizi
otkrivenja. Treba da je zavr{i{ u roku od dve godine.26“
26 Objavi Apokalipse je objavljena u aprilu 1766, dve godine pre ove
knjige. (Prim. prev.)
582
XXVII
O PRIPISIVANJU KAKO BRA^NE
TAKO I BLUDNE LJUBAVI
523. Gospod re~e: „Ne sudite da vam se ne sudi“
(Mateja 7:1). Ovo nikako ne zna~i su|enje o ne~ijem moralu ili gra|anskom ìvotu na svetu, ve} su|enje o njegovom duhovnom i nebeskom ìvotu. Svako moè da vidi
da bi dru{tvo propalo kad bi bilo zabranjeno donositi sudove o moralnom ìvotu onih koji ìve sa nama u svetu.
Kako moèmo imati dru{tvo bez javnih sudova ili dru{tvo
u kojem niko ne bi donosio sopstveni sud o drugome?
Ali sudovi o prirodi unutarnjeg uma ili du{e odnosno o
duhovnom stanju, pa tako i njihovoj sudbini posle smrti
nisu dozvoljeni jer su poznati samo Bogu. Niti ih Bog
otkriva kome sem nakon smrti, tako da je svako slobodan da se pona{a kako se pona{a, te tako i da bude sedi{te dobra ili zla grade}i za sebe ve~ni ìvot.
Unutarnji nivoi uma, koji su skriveni u svetu, otkrivaju se nakon smrti. To je zato {to je to va`no i adekvatno
kad su u pitanju dru{tva u koja ~ovek dolazi, jer je tamo
sve duhovno. Na osnovu ovih Bo`jih re~i jasno je da se
oni tada otkrivaju:
Jer ni{ta nije skriveno {to se ne}e otkriti, ni tajno
{to se ne}e doznati. Jer {ta u mraku rekoste, ~u}e se na
videlu; i {ta na uho {aptaste u kletima, propoveda}e se
na krovovima. (Luka 12:2, 3)
583
Emanuel Svedenborg
Dozvoljeno je donositi op{te sudove poput ovih: ako
si iznutra kakav se ~ini{ spolja, bi}e{ spasen ili proklet.
Ali ne i konkretne sudove tipa: ti si ovakav iznutra, pa
}e{ zato biti spasen, ili proklet. Pripisivanje koje je predmet
ovog poglavlja je su|enje o ~ovekovom duhovnom ìvotu
ili unutarnjem ìvotu njegove du{e. Ko moè znati da li
je osoba u srcu promiskuitetna, kao i da li je u srcu promiskuitetan mu` ili èna? Pa ipak misao u ~ovekovom srcu,
budu}i namera volje, jeste ta koja mu sudi. Me|utim, ove
teme bi}e izloène slede}im redom:
I
Svakom se nakon smrti pripisuje zlo u kojem je,
a isto tako i dobro.
II Nemogu}e je da se dobro jedne osobe preslika
na drugu.
III Ako se pod pripisivanjem podrazumeva to preslikavanje, onda je to besmislen izraz.
IV Zlo koje }e se pripisati ~oveku zavisi od prirode
njegove volje i od prirode njegovog intelekta; a
isto tako i dobro.
V
Tako se i bludna ljubav ~oveku pripisuje.
VI Isto tako i njegova bra~na ljubav.
524. (I) Svakom se nakon smrti pripisuje zlo u kojem je, a isto tako i dobro.
Da bismo ovo pojasnili malo bolje, ra{~lani}emo to
na slede}i na~in:
a. Svako ima ìvot koji je njemu svojstven.
b. Svako ima sopstveni ìvot koji ga ~eka nakon
smrti.
c. Zloj osobi se tada pripisuje zlo njenog ìvota, a
dobroj osobi njeno dobro.
Prva ta~ka – da svako ima ìvot koji je njemu svojstven, druga~iji od ìvota bilo koje druge osobe, dobro
je poznata ~injenica. Jer postoje ve~ne varijacije i ista se
584
Bra~na ljubav
nikada ne ponavlja; to je ono {to ~oveku daje njegovu
individualnost. To se jasno vidi po licima ljudi; ne postoje dva apsolutno ista lica, niti mogu biti. Razlog je {to ne
postoje dva ista karaktera, a karakter odre|uje lice; jer je
lice, kako izreka kaè, obele`je karaktera, a karakter duguje svoje poreklo i oblik na~inu na koji ljudi ìve.
Kad ~ovek ne bi imao sopstveni ìvot, kao {to ima
sopstveni karakter i lice, on ne bi imao ni ìvot nakon smrti druga~iji od ìvota bilo koje druge osobe. Zapravo, ni
Nebo ne bi postajalo tada jer je sa~injeno od ve~nih razlika. Oblik Neba isklju~ivo je proizvod varijacija du{a i
umova ure|enih tako da ~ine jedno; a ~ine jedno pomo}u
Jednog, ~iji ìvot je u svakoj pojedina~noj osobi tamo,
kao {to je du{a u osobi. Da to nije tako, Nebo bi se razdvojilo zbog toga {to bi se njegov oblik razorio. Onaj koji
je izvor ìvota svake pojedina~ne osobe i koji odràva
taj oblik jeste Bog.
Uop{teno govore}i, svaki oblik je sa~injen od razli~itih delova, a njihova priroda se odre|uje harmoni~nom koordinacijom tih delova i njihovom kombinacijom u jedno.
Takav je ljudski oblik i na taj na~in je ~ovek sa~injen od
toliko mnogo delova, creva i organa, a da nije svestan
i~ega u sebi ili onoga {to oni rade sem kao celina.
Druga ta~ka – da svako ima sopstveni ìvot koji ga
~eka posle smrti, ~injenica je dobro poznata u crkvi iz
Re~i, pored ostalog i iz ovih pasusa:
Jer }e do}i Sin ~ove~iji i tada }e se vratiti svakome
po delima njegovim. (Mateja 16:27)
I knjige se otvori{e i sud primi{e mrtvaci kao {to je
napisano u knjigama, po delima svojim. (Otkrivenje 20:
12, 13)
Za dan u koji }e se pokazati pravedni sud Boga, da
primimo svaki {ta je koji ~inio. (Rimljanima 2:5, 6; Korin}anima 5:10)
Dela u skladu sa kojima svako treba da bude nagra|en/ka`njen jesu ìvot ~oveka, jer ih njegov ìvot proizvodi
585
Emanuel Svedenborg
i ona su u skladu sa njim. Kako je meni bilo dozvoljeno
da dugi niz godina uìvam u dru{tvu an|ela i da razgovaram sa prido{licama iz sveta, ja mogu posvedo~iti da
se svaka osoba tamo testira kako bi se videlo koju vrstu
ìvota je vodila u svetu i da je onakav ìvot kakav je
vodila u svetu ~eka u ve~nosti. Razgovarao sam sa ljudima koji su ìveli pre nekoliko vekova i ~iji ìvot mi je
bio poznat iz istorije pa sam video da je njihov ìvot sli~an ìvotu o kojem sam ~itao. An|eli su mi rekli da je ~ovekov ìvot posle smrti nepromenljiv, jer je organizovan
u skladu sa njegovom ljubavlju, te tako prema njegovim
delima. Ukoliko bi do{lo do bilo kakve promene, to bi
poremetilo organizaciju, pa se to nikada ne de{ava. Tako|e, promena u organizaciji jedino je mogu}a u materijalnom telu i ne moè se odraziti na duhovno telo nakon
odbacivanja prethodnog.
Tre}a ta~ka – zloj osobi se tada pripisuje zlo njenog
ìvota, a dobroj osobi njeno dobro. Pripisivanje zla ne ozna~ava proces optuìvanja, dokazivanja, okrivljavanja i osu|ivanja kao u svetu, ve} je ono rezultat samog zla. Jer zli
ljudi se po svojoj slobodnoj volji razdvajaju od dobrih,
jer ne mogu biti zajedno. Zadovoljstva ljubavi prema zlu
okre}u se od zadovoljstava ljubavi prema dobru; i svako
dobija zadovoljstva koja izbijaju iz njega kao {to se miris
{iri iz svake biljke na Zemlji. Ona se ne apsorbuju i
maskiraju materijalnim telom kao pre, ve} se slobodno
rasprostiru iz njihovih ljubavi u duhovnu auru. A kako se
zlo tamo ose}a kao {to se miris ose}a, ono je to koje optuùje, dokazuje, okrivljuje i osu|uje ne pred sudijom ve}
pred svakim ko je u stanju dobra. Na ovo se misli pod pripisivanjem. [tavi{e, zli ljudi biraju drugove sa kojima mogu da ìve i uìvaju svoja zadovoljstva, a kako okre}u
le|a zadovoljstvima dobra oni po sopstvenoj volji silaze
u svoju vrstu pakla.
Pripisivanje dobra se de{ava na umnogome isti na~in. To se de{ava onima koji su svetu priznali da je sve
586
Bra~na ljubav
dobro u njima od Boga, i da ni{ta nije od njih samih.
Nakon {to se pripreme, oni se primaju u unutarnja zadovoljstva dobra i tada se put na Nebo za njih otvara, vode}i
u ono dru{tvo sa zadovoljstvima iste vrste. To ~ini Bog.
525. (II) Nemogu}e je da se dobro jedne osobe preslika na drugu.
Ovo se tako|e moè jasno videti iz slede}ih ta~aka:
a. Svaka osoba se ra|a u stanju zla.
b. Ona se dovodi u stanje dobra tako {to je Bog
prepora|a.
c. To se de{ava na ra~un ìvota u skladu sa Njegovim zapovestima.
d. Stoga se dobro, budu}i tako usa|eno, ne moè
preslikati.
Prvo – u crkvi je dobro poznato da se svaka osoba
ra|a u stanju zla. Za ovo zl

bra^ne ljubavi - The Lord`s New Church

Transcription

Similar documents

aktivnosti u školi s darovitom djecom

23. december 1971 (št. 1134)

S va š tara III.

PDF

SVA Š TARA - 6

preuzmi pdf

Pamäť národa 01/2012 - Ústav pamäti národa

Pesmarica - SLO Caravaning

Tesla opet osvetljava svet

PDF-Format - Hrvatsko Društvo Pisaca

NEBESKE TAJNE tom III - The Lord`s New Church

Etika u medijima - primeri i kontroverze

Monoteističko troglasje: uvod u judaizam