BUILD magazin

Comments

Transcription

BUILD magazin
tema broja
Fasade
fokus
®
Simprolit monolit
broj 3 • godina I
pogled
Šumarski fakultet u Beogradu
poslovanje
Direktni marketing
intervju
Vladimir Zelenoviă
Pokrajinski sekretar gračevine
Umetnost izgradnje
u pokretu
Kalzip®
Kalzip® aluminijumski krovovi i fasadni sistemi pokretaþi su avangardne arhitekture. Projektanti širom sveta svoje vizije
pretvaraju u stvarnost sa « Kalzipom », stvarajuüi novi talas u graÿevinarstvu. Zahvaljujuüi najnovijoj X-Tail tehnologiji
kružnih oblika, nastaju jedinstvene konstrukcije.
Za Vašu stvaralaþku moü:
Kalzip® sistemi – put za ostvarenje Vaših želja i kreativnosti!
Obratite se našem timu
za sve potrebne informacije:
Corus Bausysteme GmbH
August-Horch-Str. 20-22 • 56070 Koblenz
Nemaþka
T +49 (0) 261 98 34-0 • F +49 (0) 261 98 34-100
E [email protected]
www.falzinc.com
www.kalzip.com
Predstavništvo za Srbiju, CG, HR i BiH:
Kalzip® Engineering Office
Stjepan Klariü
Vij. Vlahe Bukovca 10 • 31000 Osijek
Hrvatska
T +385 (0) 31 53 01 36 • F +385 (0) 31 53 01 37
E [email protected]
Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad
Kongresni Master centar • +385 (0) 98 46 88 77 /privremeno/
61
sadržaj
Intervju
34
17
Fokus
Tema broja
Fasade
Simprolit®
monolit
Vladimir
Zelenoviü
42
60
48
Postmoderna
Šumarski
fakultet
Agencija
za energetsku
efikasnost
info Svet
Okruženje
Srbija
Beograd
poslovanje DIREKTNI MARKETING
u službi Vašeg poslovanja
promo PROJEKTNO FINANSIRANJE za
izgradnju stambenih i poslovnih
objekata (ERSTE BANK)
6
8
9
12
zanimljivosti ... novih sedam svetskih þuda...
promo MB COMPANY
najbezbednije ramovske skele
arhitektura POSTMODERNA
14
promo BEOICLA
saradnja je garancija uspeha!
40
41
42
44
3M FOLIJE – sigurnost i zaštita
vaših stakala, prostora i bližnjih
45
17
TRIMORASTER – Igra vrhunske
estetike i funkcionalnosti!
FIBRAN
porodica izolacionih materijala
46
22
T&T stone ventilisane kamene fasade
24
TRAFOLAJT – energetski i
instalacioni kablovi i provodnici
47
100% LINDAB
švedski kvalitet u Srbiji
25
Tema broja FASADE
LENSIM-NEOTON
fasade koje ne stare
16
26
COR-TEN patina i za
ventilisane fasade! (RUUKKI)
27
NOVA FORMA
fasadna stakla Uniglasa
28
ISOBAU fasadni i krovni paneli
29
TRESPA (POLYKEM SR)
sva najbolja svojstva u jednom panelu
30
SIMPROLIT® – protivpožarne razdelnice kao protivpožarna zaštita fasadnih
sistema sa polimernim utopljivaþem
intervju VLADIMIR ZELENOVIû
o autoputu i još poneþemu...
Tema broja Paneli i fasadni sistemi
SWISSPEARL® (ESAL)
ENERGIJA² (ALU KÖNIG STAHL)
31
34
energetska AEE
efikasnost energetska efikasnost u zgradarstvu
promo EX ECENTAR – licenciranje
za mala i srednja preduzeüa
52
software FOCUS COMPUTERS
softver za planiranje,
projektovanje i GIS komunalnih sistema
53
enterijer STOLICA
54
promo MOBEXPERT
kancelarijski nameštaj
55
KAN-COM
56
ALUMIVAL
rukohvati za vrata
58
pogled ŠUMARSKI FAKULTET u Beogradu
atestiranje ploþa iverice
fokus SIMPROLIT MONOLIT
®
promo LE MONDE UNDERGROUND
36
48
transmaterijali ... nameštaj od papira...
60
61
64
65
38
M-PROFIL sendviþ fasadni i krovni paneli 39
narudžbenica
66
tema broja
Fasade
fokus
®
Simprolit monolit
broj 3 • godina I
Poštovani čitaoci,
pogled
Šumarski fakultet u Beogradu
poslovanje
Direktni marketing
Kao što to biva u svakom prvom obraćanju, neophodno je, i želim pre svega
da se zahvalim kolegama iz preduzeća Infonet group na ukazanom poverenju,
pomoći i podršci, na poslu uređivanja trećeg broja BUILD magazina.
intervju
Vladimir Zelenoviă
Pokrajinski sekretar gračevine
Naslovna strana:
FUNDERMAX
distributer DIPO Beograd
REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK
Tomislav Stameniý
UREDNIK
Mladen Bogiýeviý
IZVRŠNI UREDNIK
Aleksandra Jovanoviý
SARADNICI
Tijana Jovanoviý-Petroviý
Marija Živanoviý, dipl. ing.
Jelena Jeremiý, dipl. ing. graĀ.
DIZAJN I PRIPREMA
Ivan AnĀelovski
Vidak Guzina
DIREKTOR MARKETINGA
Dunja Filipoviý
MARKETING
Jelena Božiý
Tanja Viýentijeviý
Monika Ilomanoski
Vanja Nikoliý
Stana Arseniý
Peko Živkoviý
FINANSIJE
Dragana Stankoviý
IZDAVAþ
Izvorska 41
11030 Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 35 71 509
35 71 510
30 58 577
e-mail: [email protected]
www.infonetgroup.com
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije,
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
Izdavaÿ ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
Ni ovaj BUILD nije mogao bez stručnih saradnika i sagovornika koji su
svojim tekstovima i komentarima učinili da i ovaj broj bude oplemenjen
novim uglovima gledanja, zanimljivim i optimalno detaljnim informacijama,
odgovarajućim fotografijama, ali i tekstovima priređenim i napisanim na
visokom naučnom i profesionalnom nivou.
Pozdravljam i sve naše oglašivače i poslovne partnere, koji su nam
blagovremeno dostavljali materijale, i blagodarim na revnosnoj prepisci,
ljubaznosti i razumevanju. Nadam se da ćemo i u budućnosti zajedno
pronalaziti odgovarajuća i savremena rešenja u skladu sa nepisanim pravilima
stila, dizajna i dobrog ukusa, prvenstveno u vašu korist, kako bi vaše preduzeća,
proizvodi i usluge, bili predstavljeni tržištu na najbolji mogući način.
Pozivam i sve vas, sa kojima još uvek nismo bili u prilici da sarađujemo
u okviru korica BUILD magazina, da nam se javite i predstavite svoje
profesionalne i poslovne programe, planove i ideje, kako bismo zajedno pronašli
najbolju moguću formulu kojom ćemo se u vaše ime obratiti najširem krugu
potencijalnih poslovnih partnera iz oblasti građevinarstva, opremanja i svih
pratećih delatnosti.
Sa nadom u buduće saradnje na obostrano zadovoljstvo,
U ime Redakcije BUILD magazina,
Mladen Bogićević,
Urednik
BUILD magazin je prvi srpski
besplatni poslovni magazin o građevinarstvu i opremanju koji se na teritoriji
Srbije besplatno distribuira na adrese
preduzeća, organizacija i profesionalaca iz oblasti građevinarstva, arhitekture
i pratećih delatnosti.
BUILD magazine is the first
Serbian free building construction
business magazine which is, in Serbia, distributed without charge, to addresses of companies, organizations
and individuals connected to building
construction industry and architecture.
INDEX OGLASA
Alfaco
Alumival
Annex
Cerak
Dipo
Esal
Ex Ecentar
Fadis
Kalzip
Katalog Graÿevinarstvo i opremanje
Komet
Lensim-Neoton
M-Profil
Mobexpert Group
Pan Komerc
www.alfacosafety.co.yu
www.alumival.co.yu
www.annexstahl.com
www.cerak.co.yu
www.dipo.co.yu
www.esal.si
www.execentar.com
www.fadiscg.com
www.kalzip.com
www.gradjevinarstvo.co.yu
www.komet-ca.co.yu
www.lensim.co.yu
www.m-profil.co.yu
www.mobexpert.co.yu
www.pankomerc.com
65
59
18
20
naslovna
68
52
57
3
67
19
26
2
15
21
LQIR
Svet
LAFARGE
EKSPANZIJA U AZIJI
Kompanija ne prestaje da se širi na svetskom
tržištu, a izvršni direktor Bruno Lafont istiìe da
je Azija prioritet, gde sada ostvaruju 10% tržišnog profita a planiranim otvaranjem pogona u
Indiji, pored onih u Kini, ovaj udeo bi se mogao
udvostruìiti. Lafarge (Lafarž) se na svetskom
tržištu bori sa švajcarskim Holcim-om i meksiìkim Cemex-om i pomenuti planovi predstavljaju pokušaj Lafarža da sa dosadašnjih
50% tržišta u razvoju preuzme ìak dve treèine
ukupne prodaje.
KRIZA NA AMERIýKOM TRŽIŠTU
NEKRETNINA
Ovoga leta u SAD zabeležen je najveèi broj
neprodatih stambenih nekretnina u poslednjih
15 godina a gradnja privatnih kuèa beleži konstantan pad veè 16 meseci za redom. Vrednosti
deonica graòevinskih firmi pala je proseìno za
preko 4%, a broj radnika u graòevinskoj industriji (kojih ukupno ima 7,7 miliona), od septembra
prošle godine pao je za 75.000, a oìekuje se i
dalje poveèanje nezaposlenosti radnika u ovoj
struci. Prirodno, ova stagnacija i blagi pad nisu
mimoišli ni deonice industrijskih konglomerata,
a stanje na tržištu nekretnina izaziva predkriznu
atmosferu u ìitavoj ameriìkoj privredi.
SAN GOBEN
KUPOVINA NEMAýKOG MAKSITA
Francuska kompanija San-Goben (Compagnie
de Saint-Gobain), jedan od najveèih svetskih
proizvoòaìa stakla, preuzela je nemaìki Maksit
(Maxit), filijalu Hajdelberg cementa (Heidelberg
cement), za 2,12 milijardi evra. U saopštenju za
štampu kompanija je predstavila plan da ovim
preuzimanjem otvori sebi moguènost udvostruìivanja poslovanja u sektoru industrijskog
maltera – proizvoda koji joj je, preko kompanije
Veber (Weber), samo u 2006. godini ostvario
prihod od milijardu evra. Kompanija Maksit trenutno posluje u više od 30 zemalja i zapošljava
preko pet hiljada radnika, a ostvaruje prihode
od 1,2 milijarde evra. Istovremeno, Maksit je tržišni lider u Skandinaviji i Nemaìkoj, i sada uz
Veber, koji je lider u Francuskoj i južnoj Evropi,
San-Goben èe preuzeti voòstvo na evropskom
tržištu industrijskog maltera.
Sa druge strane, Hajdelberg cement objavio je
da èe novac dobijen ovom transakcijom iskoristiti da preuzme britanskog proizvoòaìa graòevinskog materijala Hensona (Hanson). Ovo
preuzimanje èe Hajdelberg koštati 11,75 milijardi evra, ali èe ga svrstati na drugu poziciju
po veliìini kompanija u ovom sektoru, odmah
iza francuskog Lafarža.
TISENKRUP
RAST PROFITA
Vodeèi nemaìki proizvoòaì ìelika Tisenkrup
(ThyssenKrupp) ostvario je porast profita od
63% u kvartalu zakljuìenom krajem juna, što
je dovelo do cifre od 729 miliona evra ili 1,49
evra po deonici, iako su predviòanja analitiìara
išla tek do svote od 623 miliona. Porast profita
u odnosu na isti period prošle godine (446 miliona), najviše se pripisuje poveèanju ekonomskog rasta u Nemaìkoj, ali i Evropi uopšte, koji
je doveo do veèe potražnje industrijskih dobara.
Ovo je omoguèilo Tisenkrupu da podigne cene
svojih proizvoda pa su procenti prihoda prodaje
porasli za 11%, tj. na 13,4 milijardi evra.
Amerikanci su se na ovoj listi našli tek na
šestom mestu, a njihova najbolje plasirana
kompanija je Bechtel sa sedištem u San Francisku. Slede je francuski Technip iz Pariza,
KBR iz Hjustona, nemaìki Bilfinger Berger iz
Manhajma, dok je na desetom mestu ponovo
kompanija iz SAD – Fluor Corporation, sa sedištem u gradu Irving u Teksasu.
Nasuprot utisku koji se stiìe pregledom prvih
deset mesta, ostatkom liste apsolutno dominiraju Amerikanci sa 51 i Kinezi sa 46 kompanija. Na treèem mestu po brojnosti kompanija
nalazi se Turska. êak 22 firme, skoro svaka
deseta, dolazi na listu iz ove zemlje. Slede ih
Japanci sa 16 predstavnika, Italijani sa 11,
Južna Koreja sa devet, Francuska i Španija
po osam, Nemaìka šest i Velika Britanija sa
pet firmi u prvih 200 najveèih.
Zanimljivosti liste najveèih izvoòaìa:
ENR LISTA
Najuticajniji svetski ìasopis iz oblasti graòevinarstva, njujorški ENR (Engineering News
Record) saìinio je novu, jubilarnu, dvadestu
po redu listu najboljih graòevinskih kompanija
u svetu. Ocenjivanje je voòeno za 2006. godinu, i to u dve kategorije: za projektovanje i
izvoòenje projekata.
Na prvoj listi je predstavljeno 200 firmi koje
se bave projektovanjem, i sve one dolaze iz
samo 30 država. Ovom listom apsolutno dominiraju Amerikanci sa 75 kompanija. Kao i
na mnogim drugim listama poslednjih godina,
odmah iza njih su se našli i Kinezi sa svojih 15
projektantskih firmi. Slede ih Velika Britanija
sa 12, Kanada sa 11 i Japan sa 10 kompanija.
U prvih deset su i Holandija i Francuska sa po
osam, Nemaìka i Australija sa po šest, dok
je, možda na iznenaòenje, na desetom mestu
Egipat sa ìetiri projektantske kompanije.
U prvim godinama uspostavljanja ENR
liste najuspešnijih u periodu od 1988. do
1992/93. naš Energoprojekt nalazio se
u prvih desetak najboljih projektantskih i
meòu dvadest izvoòaìkih firmi na svetu.
Na ovogodišnjoj listi najveèih projektanata
više ga nema, a na listi izvoòaìa zauzima
166. mesto kao jedini predstavnik naše
zemlje.
Ipak, bez obzira na dominaciju firmi iz SAD,
prva kompanija na listi je kanadski SNC (SNC
– Lavalin Group inc, Montreal). Drugo mesto
je zauzeo ameriìki Fluor Corporation, a treèe
Fugro iz Holandije. êetvrti na listi projekanata londonski AMEC. Od petog mesta pa dalje
slede firme: Arkadis NV iz Holandije, Worley
Parsons Ltd. iz Australije, ameriìki KBR iz
Hjustona, Bechtel, AECOM Tehnology Corp.
Los Angeles i Jacobs iz Pasadene.
Kada je reì o listi 225 najboljih izvoòaìa radova u 2006. godini, na nju su dospela preduzeèa iz 37 zemalja. U prvih deset mesta nalaze
se po tri firme iz Francuske i SAD, dve iz Nemaìke, a po jedna iz Švedske i Austrije. Prvo
mesto zauzeo je nemaìki Hochtief AG, drugo
6
mesto je švedska Skanska AB iz Solna, treèi
je francuski Vinci, Ruell-Malmaison. êetvrto i
peto mesto su zauzeli austrijski Strabag SE
(Štrabag) i francuski Bouygues (Buig).
www.buildmagazin.com
• 185 izvoòaìa radova dolazi iz svega
10 zemalja, a preostalih 40 je iz ìak
27 država
• samo jedan izvoòaì dolazi iz Rusije
koja je jedno od najveèih gradilišta
sveta – reì je o moskovskom PJSC
Stroytransgaz
• ìak prvih pet mesta meòu izvoòaìima
zauzele su kompanije iz Evrope
• samo su Amerikanci i Kinezi predstavljeni na listi sa 97 od 225 kompanija
POKRETNE KUûE
Poslednjih nekoliko godina pojedine arhitekte
sve više zaokuplja ideja pokretne kuèe. Savremeni materijali i tehniìke inovacije dozvoljavaju
nove slobode u dizajniranju individualnih mobilnih stambenih jedinica. Lagani materijali visokih
karakteristika ìvrstoèe i izolatorskih sposobnosti,
tehnologije koje proizvode, štede i zadržavaju
energiju, kao i mnogi drugi izumi vezani za kuèni
mobilijar (plitki TV-ekrani, lap-topovi, mikrotalasne, savremene nepropusne tuš kabine i sl.)
doveli su do toga da na malom prostoru može
da se ostvari sasvim zadovoljavajuèi komfor.
LQIR
BURJ DUBAI
NAJVIŠA ZGRADA SVETA
kuýa Walden
Najviši objekti sveta podignuti ljudskom rukom
nekada su držali primat po nekoliko milenijuma, zatim nekoliko decenija, da bi se u poslednje vreme održali na toj prestižnoj poziciji
samo par godina. Kula Taipei 101 u Tajvanu,
sa svojih konaìnih 508m dostignutih 2004.
odnedavno više nije najviša zgrada sveta. Pre
nje tu su bile Petronas kule, nesreèno stradale
kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku,
a u istom gradu je nekada davno Empire State Building držao primat 41 godinu. Od ovog
leta na prvo mesto izbio je novi objekat, i po
svemu sudeèi, tu èe ostati za duže – u Dubaiu
se (kao po navici), privodi kraju izgrad-nja još
jednog arhitektonskog i graòevinskog ìuda
– Burj Dubai (Burdž Dubai).
izgledi i osnova
Graòevinska kompanija Emaar Properties
saopštila je u avgustu da je ovaj oblakoder
postao najviša zgrada sveta. Oduševljenje ne
bi bilo preveliko da zgrada u tom trenutku nije
dostigla tek 140 od planiranih 160 etaža, i tako
prešla visinu od 512m, što je bilo više nego
dovoljno za Tajpejevih 508 i novi rekord.
detalj
Ideje pokretnih kuèa kreèu se od onih koje se
mogu instalirati kao paraziti – tj. mogu se prikljuìiti
postojeèem objektu u vidu npr. gostinskog krovnog ili baštenskog pansiona, pa sve do objekata
koji bi se mogli postaviti kao sasvim samostalne
jedinice, sa sopstvenim izvorima napajanja energijom Sunca preko solarnih ploìa postavljenih na
krovu, geotermalnim izvorima ili transformacijom
energije vetra. Ovakve kuèe, veè postavljene na
nekoliko taìaka u Evropi i SAD, mogu se lako
prenositi helikopterom ili kranom, imaju do 40m² i
mogu da zadovolje potrebe savremenog ìoveka
koji se ne libi da se sasvim prepusti visokim tehnologijama, ìak i dok spava. Ipak, sve govori da
ovakav naìin življenja nikada neèe preuzeti dominaciju nad konceptom statiìnog doma, mada
analitiìari dozvoljavaju da èe svakako biti zainteresovanih savremenika u kojima još uvek živi
gen nomadskog ìoveka.
Burj Dubai èe uskoro i zvaniìno postati najviša zgrada sveta po sva ìetiri kriterijuma:
visini strukturnog vrha, najvišeg naseljenog
sprata, vrha krova i vrha antenskog tornja.
Kada Konkord kula, kako još nazivaju toranj u
Dubaiu, bude završena, u nju èe biti ugraòeno 330.000m³ razliìitih betona (ne raìunajuèi
temelje!), površina njene fasade imaèe 111 i
po hiljada kvadrata što odgovara površini 17
fudbalskih terena.
Procenjuje se da èe je istovremeno poseèivati
i do 15.000 ljudi (proraìun je raòen za 35.000)
koji èe koristiti 56 najbržih liftova na svetu
(do 18m/s) kapaciteta do 21 osobe. Ovi liftovi
su prvi na svetu koji èe moèi kontrolisano da
rade i u sluìaju havarije ili požara na nekom od
delova zgrade. Sva stepeništa su u betonskim
jezgrima a na svakih 25 spratova postoji odmorište za prilagoòavanje visinskom pritisku.
Pranje fasade je automatsko uz pomoè tri mašine garažirane na poslednjem spratu i kada
sve budu radile, u normalnim uslovima bièe im
potrebno 3-4 meseca da operu ìitavu fasadu.
m-ch
Micro Compact Home
Podaci koji najreìitije govore o kakvom se
poduhvatu radi, možda su oni o kondenzaciji
– Burdž Dubai ima poseban sistem odvoòenja kondezovane vode sa fasade, uzrokovane vlažnim vazduhom sa okeana, odnosno
klimatizacijom same zgrade. Sva voda prikupljena na ovaj naìin sakuplja se u rezervoarima na garažnim nivoima i koristièe se za
navodnjavanje zelenila u okolini zgrade. Bez
obzira na klimatski pojas u kome se ovaj objekat nalazi, ovako prikupljena voda ipak bi trebalo da bude dovoljna da ispuni predviòenu
ulogu. Naime, koliìina ovako prikupljene vode
na godišnjem nivou odgovaraèe zapremini od
skoro 20 punih olimpijskih bazena Ŷ
www.buildmagazin.com
7
LQIR
okruženje
ŠABAC – ZAGREB
ZORKA COLOR
U prvoj polovini ove godine fabrika boja i lakova Zorka Color iz Šapca prodala je robu u
ukupnoj vrednosti od 6 i po miliona evra, što
u odnosu na isti prethodni period predstavlja
rast od 35%. Ugovor o strateškom partnerstvu sa Alkaloidom iz Skoplja je veè potpisan, a osnovana je i firma u Maòarskoj. Na
hrvatskom tržištu je ostvaren promet od pola
miliona evra i kao logiìna posledica nedavno
je otvoren distributivni centar u Zagrebu. Po
mišljenju Miroslava Aleksièa, predsednika
kompanije, za sve ove uspehe najzaslužniji je
visok kvalitet proizvoda i povoljne cene, ali i
ime fabrike kao garant osvedoìenog kvaliteta
njihovih industrijskih premaza i proizvoda namenjenih širokoj potrošnji koji su bili poznati
još u bivšoj SFRJ.
Zagreb
ŠIRBEGOVIû GRUPA – 600.000
KVADRATA GODIŠNJE
U proteklih 18 meseci Širbegoviè grupa investirala je preko 5 miliona evra u proširenje
proizvodnje i unapreòenje tehnologije rada, a
proizvodni pogoni su dostigli površinu od oko
150.000 m². Firma zapošljava 600 ljudi, godišnje gradi 600.000 m², u Srbiji su potpisali
ugovor za objekte u Kragujevcu, a u toku su i
pregovori za izgradnju lanca objekata ukupne
površine 250.000 m². Pored poslova sa prednapregnutim betonima, u firmi posebno istiìu
GMT konstrukcije – firmu sa kojom Širbegoviè
grupa veè tri godine deluje na evropskom tržištu (Italija, Švedska). Ova firma je specijalizovana za proizvodnju ìeliìnih konstrukcija
a dobila je i sertifikat za varenje 729 ìime su
njene moguènosti izvoza na evropsko tržište
znatno uveèane, a sam proizvodni prostor
fabrike je samo u ovoj godini udvostruìen i
opremljen najsavremenijom opremom.
NOVI CENTAR ZAGREBA
Uz novu rukometnu Arenu, kraj Savskog nasipa u Zagrebu, prostire se 58ha zemljišta
koji su trenutno u centru pažnje investitora i
javnosti. Naime, za potez od Univerzitetske
bolnice do železniìkog mosta predviòena su
nešto mekša pravila i u planu je izradnja 17
nebodera od 14 do 19 spratova, dok èe još
jedan, osamnaesti, imati ìitavih 39 etaža.
Pored ovoga, zidaèe se i niži objekti, a jedan
od njih bièe i buduèa upravna zgrada Zagrebaìke županije. Pod mekšim pravilima podrazumeva se da se izgled svake od zgrada neèe
naèi na nadmetanju, kakvo je inaìe pravilo u
drugim delovima grada, zatim, neboderi èe
moèi da imaju pretežno stambenu funkciju, a
sami indeksi izgraòenosti èe moèi da budu viši
u odnosu na one koji važe na teritoriji grada
Zagreba. Buduèu novu urbanu zonu èe sa
ostatkom grada povezivati i nove saobraèajnice, novi Jarunski most i rotor, a bièe dovedene
i tramvajske linije.
8
Krajem avgusta procurela je i vest da se kao
investitori pojavljuju austrijski CCS, norveški
Verdispar, hrvatska Pragmatica i Ana Levojeviè. Oni su u pismima dostavljenim vlastima
naveli da su zainteresovani za što bržu izgradnju stambenih i poslovnih objekata, kao i to da
su veè vlasnici delova ovog zemljišta. Odmah
nakon odreòivanja lokacije nove rukometne
Arene analitiìari i svako iole zainteresovan
mogao je pretpostaviti šta èe se ubrzo zatim
dogoditi: niske porodiìne kuèe uz reku zamenièe neboderi sa pogledom na jezero Jarun
sa druge strane reke, a Zagreb èe dobiti ekskluzivan stambeno-poslovni kompleks sa
neboderima kakav imaju mnoge druge prestonice sveta.
NEVOLJE NA ŽABLJAKU
Ne gradi se samo na crnogorskom Primorju.
Ovog leta se na Žabljaku i oko njega zida više
nego ikada, ali i otpada ima više nego ikad.
Na mestu gde se put za eko-selo Podgora odvaja od puta ka Pljevljima, nastala je deponija
šuta. Nadležni su izdali dozvolu za odlaganje
graòevinskog otpada, ali pod uslovom da komunalci redovno ravnaju teren, što bi možda i
bilo moguèe da još uvek nije u toku najaktivnija graòevinska sezona na Žabljaku u poslednjih par decenija.
Rezultat je to da su drenažni otvori ispod saobraèajnice zapušeni, pokraj puta je formiran
zid od šuta u visini od jednog metra, a o po-
SAJAM GRAĈEVINE – BUDVA 2007
EXPO TROPHY
Nedavno završen Sajam graòevinarstva,
održan od 26. do 30. septembra 2007. godine, nastavio je uspešnu sezonu Jadranskog sajma, ocenio je Rajko Bujkoviè, Izvršni direktor Sajma u Budvi. Ovogodišnja
smotra najnovijih dostignuèa iz oblasti graòevinarstva okupila je dvostruko više izlagaìa od prošlogodišnje, na duplo veèoj površini
zakupljenog prostora i zasigurno prevazilazi
sve do sada organizovane sajamske manifestacije u Crnoj Gori. U pripremi 29. Sajma graòevinrastva aktivno je uìestvovao
Organizacioni odbor manifestacije kojim je
predsedavao prof. dr Goran Radoviè, dekan
Arhitektonskog fakulteta Podgorica.
A.D. Jadranski sajam, u cilju podsticanja
tržišne komunikacije, edukacije potrošaìa,
te marketinške i propagandne prezentacije
proizvoda, dodeljuje najuspešnijim izlagaìima priznanje – EXPO Trophy. Struìni žiri je
zasedao u sastavu: Slobodan Mitroviè kao
predsednik, a Velibor Zolak, Savo Pavloviè,
Ranko Pavièeviè i Momìilo Stojanoviè kao
ìlanovi žirija.
Budva 2007.
Na Sajmu je svoje usluge i proizvode predstavilo preko 300 proizvoòaìa i firmi iz 27
zemalja: Crne Gore, Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, êeške, Danske, Engleske, Finske, Hrvatske, Italije, Japana, Kine,
Koreje, Maòarske, Makedonije, Nemaìke,
Poljske, Rumunije, Rusije, Slovenije, Srbije,
Španije, Švajcarske, Švedske, Turske, SAD
i Velike Britanije.
U okviru 29. Sajma graòevinarstva održani
su poslovni susreti privrednika Crne Gore i
privrednika Istarske županije, Dan maòarske
privrede u Crnoj Gori, kao i okrulgi stolovi i
brojne prezentacije izlagaìa. Meòu posetiocima su bili i zvaniìnici država regiona: Maòarske, Hrvatske, Albanije, kao i zvaniìnici
zemlje domaèina.
atmosfera na sajmu
www.buildmagazin.com
Na svojoj prvoj sednici žiri je, pored ostalog,
utvrdio osnovna polazišta koja su poslužila
kao kriterijumi za njegov rad:
• novi proizvod - naìin prezentacije
na štandu
• arhitektonsko i dizajnersko
rešenje štanda
• kvalitet i obim propagandnog
materijala na štandu
• prateèe komunikacijske aktivnosti
(elektronski mediji, publikacije, bilbordi,
pisane pozivnice, telemarketing itd.)
• manifestacije koje uìesnik organizuje:
press konferencije, promocije, kokteli i sl.
• obuìenost i ponašanje osoblja na štandu,
animacija posetilaca štanda
Na osnovu detaljnog uvida u prezentaciju
323 izlagaìa iz svih segmenata graòevinske
struke, žiri je bio zadovoljan raznovrsnošèu i
celovitošèu sajamske prezentacije. Na sednici održanoj 27. septembra žiri je doneo odluku da specijalno priznanje dodeli izlagaìu
Dalmacijacement d.d. iz Splita, bronzanu
plaketu izlagaìu Prvi maj êaìak a.d, srebrnu
Trgomenu – PV iz Danilovgrada, a prvu nagradu i zlatnu plaketu Hrvatskoj gospodarskoj komori iz Zagreba Ŷ
BUILD u Budvi
LQIR
sledicama se tek nagaòa. Meštani sela Paleža, Uskoka, Podgore i Ninkovièa veè reaguju
i upozoravaju da èe u ovakvim uslovima put
postati neprohodan kada krene sezona kiša,
a da èe oni ostati odseìeni od Žabljaka. Da se
ovo ne bi dogodilo rešenje se mora potražiti
u najkraèem roku, drenažni otvori moraju se
oìistiti, a deponija možda i izmestiti. Ostaje pitanje da li èe nadležni imati sluha da im izaòu
u susret na vreme.
NOVI MOST NA DRINI
Po protokolu koji su potpisali predsednici opština Bratunac i Bajina Bašta, Nedeljko Mladenoviè i Miloje Spasiè, izmeòu Baìevca u Srbiji i Fakovièa u Republici Srpskoj, od januara
iduèe godine trebalo bi da zapoìne gradnja
armirano-betonskog mosta po projektu inženjera Ljubivoja Kostièa. Projekat predviòa 180
metara mosta širine 8,5 metara i ukupne vrednosti investicije od oko milion i po evra i trebalo bi da doprinese razvoju Srednjeg Podrinja
gde su trenutno skele i mostovi kod Ljubovije i
Bajine Bašte jedina veza dve obale.
ŠTIP I AERODROM
Holandska konsultantska kuèa Nako, koja je
pobedila na meòunarodnom tenderu koji je
raspisala makedonska Vlada, ispitivaèe prostorno-urbanistiìke i vazduhoplovno-saobraèajne moguènosti za izgradnju malog kargo
aerodroma pored Štipa, na mestu ili u okolini
postojeèeg sportskog aerodroma. U vezi stim
su razgovarali predstavnici Nako sa ministrom
za transport i veze u makedonskoj Vladi, Miletom Janakieskim. Holandska konsultantska
kuèa, saglasno sa tenderskim uslovima, ima
obavezu da za ìetiri meseca izradi studiju
koncesijskog modela za razvoj skopskog aerodroma Aleksandar Makedonski i ohridski
Sv. Apostol Pavle.
TRIMO NAGRADE 2007
U Portorožu je 21. septembra održano treèe
meòunarodno takmiìenje za Trimove nagrade iz oblasti arhitekture. U okviru letnjeg
tak-miìenja bilo je prijavljeno 79 projekata
iz 21 države. Tom prilikom dodeljene su tri
nagrade za celokupno arhitektonsko rešenje
i šest posebnih nagrada za inovativnu upotrebu Trimovih proizvoda. Iz naše zemlje,
dobitnici nagrada za celovito arhitektonsko
rešenje bili su Milan ñuriè i Aleksandra Vuja
za Logistiìki centar Milšped u Srbiji.
TRIMO URBAN CRASH 2007
sa dodele Trimo nagrada
Tatjana Fink, generalni direktor kompanije,
je povodom nagraòenog takmiìenja rekla:
Inovativnost, kao spoj razvoja Trima i inovativnog razmišljanja, na razliìite naìine podstiìe naše zaposlene i partnere sa kojima
saraòujemo, ali i buduèe arhitekte. Takmiìenje za Trimove nagrade iz oblasti arhitekture, Trimo Urban Crash, podstiìe kreativno i
neustrašivo razmišljanje i istovremeno odražava inovativnost u radu kompanije Trimo.
Cilj je nagraditi projekat iz arhitekture i podstaèi upotrebu Trimo proizvoda u savremenoj
arhitekturi. Miloš Ebner, predsednik komisije
Trimo nagrada iz oblasti arhitekture i direktor
razvoja i projektovanja u kompaniji Trimo,
je prilikom dodele nagrada izjavio: Trimovim nagradama želimo da, pored podizanja
kvaliteta arhitekture na viši nivo, nagradimo
projekte i projektante, koji su dovoljno hrabri
i inovativni, da naše proizvode primenjuju na
nove, nestandardne naìine, i da tako, iznova
prevazilazimo svoje sposobnosti.
Srbija
RIMSKI PUT
Narodni muzej u Požarevcu i muzej Banatului
Montan iz rumunske Resite zapoìeli su izvoòenje zajedniìkog projekta Rimski put, kao i
izgradnju etnosela iz XIX veka na brdu Tulba.
Završetak oba projekta oìekuje se do polovine 2009. i koštaèe preko 400.000 evra.
Rimski put bi trebalo da poveže Viminacijum u
Srbiji i Apulum u Rumuniji, a u okviru projekta
je i nova postavka u požarevaìkom muzeju
koja predstavlja izbor od preko 50.000 predmeta pronaòenih u 13.500 rimskih grobnica
otkrivenih u Viminacijumu. Evropska komisija
za izgradnju i opština Požarevac veè su izdvojili 155.000 evra za ovaj projekat.
Pojas uz istu reku, nepunih pet stotina kilometara nizvodno, odavno je predmet rasprave,
i samo to. U Beogradu se ìini da èe Savom
proteèi još mnogo vode pre nego se izmeste
šine i zaròali vagoni, divlja naselja i predratni
magacini… Ideja o slobodnom bloku na Novom Beogradu nije zaživela, a nemali broj stanovnika se uplašio da èe mu pasti na glavu i
pre nego što se pojavio ozbiljan investitor koji
bi ga podigao.
zid za odmaranje
US STEEL SERBIA MILION
TONA ýELIKA ZA POLA GODINE
Od poìetka godine do 9. jula u pogonima Tople valjaonice US Steel Serbia proizvedeno je
milion tona ìeliìnih proizvoda, saopšteno je iz
ove kompanije. Ovim je najveèi izvoznik Srbije
za samo šest meseci dosegao rekord iz 1989.
godine kada je proizvedeno milion i sto hiljada
tona (1.104.210t), ali na godišnjem nivou.
Inaìe, od 2003. godine, kada je ameriìka
korporacija US Steel kupila smederevsku železaru, rezultati Tople valjaonice popravljali
su se iz godine u godinu, da bi u 2006. godini premašili milion i sedamsto hiljada tona
(1.709.820t) ìeliìnih proizvoda. Pavle Fodor,
direktor Tople valjaonice, rekao je da ovaj rezultat govori o velikim moguènostima ovog pogona, a Daglas Metjuz, generalni direktor Ju
Es Stil Srbija, u svom saopštenju ocenio je da
ovaj rekord predstavlja još jedan korak u pozicioniranju kompanije kao regionalnog lidera u
proizvodnji ìelika.
Uspešno poslovanje kompanije naravno da
nije došlo samo od sebe: za protekle ìetiri godine, koliko je prošlo od preuzimanja smedewww.buildmagazin.com
Pored Trimovih nagrada iz oblasti arhitekture proglašen je pobednik konkursa Trimo
Urban Crash 2007. Konkurs je namenjem
studentima ljubljanskog, zagrebaìkog i beogradskog fakulteta arhitekture i nagraòuje
najbolja kreativna idejna rešenja. Izborna
komisija je do avgusta 2007. godine, meòu
29 prispelih projekata, izabrala dvoje finalista, ìija su idejna rešenja realizovana do
sredine oktobra 2007. i postavljena u parku Tivoli na Krakovskem nasipu u Ljubljani.
Za pobednika konkursa Trimo Urban Crash
2007 izabrana je Jelena Grujiè, student arhitekture iz Srbije, za idejno rešenje Zida za
odmaranje.
Naredno takmiìenje za Trimove nagrade iz
oblasti arhitekture i Trimo Urban Crash nagrade za inovativno razmišljanje o prostoru
poìinje u leto 2009. godine Ŷ
revske železare, ameriìka korporacija je uložila 200 miliona dolara u obnovu i modernizaciju
proizvodnih pogona. Velika ulaganja, angažovanje menadžmenta i radnika, pravilno i revnosno održavanje mašina i opreme, puštanje
u rad Visoke peèi broj 1 pre dve godine, sve
to je dovelo do toga da Ju Es Stil Srbija danas
predstavlja apsolutnog lidera industrije ìelika i
ìeliìnih proizvoda kod nas koji se sprema da
tu poziciju preuzme i na nivou regiona.
LAFARŽ BEOýIN
Jedan od primera uspešnog preuzimanja domaèih fabrika od strane inostranih kompanija je
i privatizacija Fabrike cementa Beoìin od strane
francuskog Lafarža (Lafarge). Preuzimanje se
dogodilo odmah nakon donošenja novih zakonskih propisa proleèa 2002. godine, kupovinom
70% društvenog kapitala u vrednosti od 58 miliona evra i predstavljalo je prvi primer privatizacije
u Srbiji, a odmah zatim se pokazalo i kao jedan
od obrazaca za ugled u tranzicionom razdoblju
naše industrije i poslovanja uopšte.
Ove godine se navršilo pet godina od preuzimanja i Lafarž je nedavno svojim zaposlenima i javnosti podneo izveštaj o stepenu realizacije petogodišnjeg programa preuzetih obaveza. Ono što
smo mogli videti jeste da francuska kompanija ne
9
LQIR
samo da je ispunila sve obaveze preuzete kupoprodajnim ugovorom veè je isti premašila. Naime, umesto 35 miliona evra, koliko su ugovorom
iznosile obaveze Lafarža za prvih pet godina,
ova kompanija je u rekonstrukciju i modernizaciju
fabrike izdvojila skoro duplo više – 62 i po miliona. Najveèi deo ovog viška sredstava utrošen je
za tehniìke i tehnološke investicije, gde je u prvi
plan stavljena životna sredina, njeno oìuvanje i
unapreòenje.
Stanovnici sa obronaka Fruške gore prvi put za
poslednjih 170 godina od kada se na ovom mestu nalazi cementara, mogu da odahnu, ili bolje
reèi da dišu: ugašene su peèi sa zastarelom tehnologijom, a proizvodnja klinkera, najveèeg izvora zagaòenja, sada se odvija na novoj, savremenoj liniji, gde se komplentna proizvodnja odvija
po suvom postupku. Prednosti su mnogostruke:
proizvodnja klinkera je poveèana za ìetvrtinu i
sada iznosi ìetiri hiljade tona dnevno, i ono najvažnije – životna sredina je ìistija.
OPEN HOUSE KRAGUJEVAC
– MADE IN BIESSE
Firma Top Tech Woodworking d.o.o. iz
Beograda – ovlašèeni predstavnik firme
BIESSE S.p.A. iz Italije, sa velikim uspehom je održala prvi kuèni sajam mašina
iz oblasti obrade drveta, stakla i kamena.
Sajam je održan od 24. do 30. septembra
u Kragujevcu.
U OKTOBRU TENDER ZA
IZGRADNJU KOLUBARE B
Od 19. septembra deo reke Kolubare teìe
novim, oko 5km dugim, tokom. Ova investicija
koštala je Kolubaru i EPS oko 10 miliona evra.
Izgradnjom tzv. glinenog ìepa, reka je preusmerena u novo korito, izraòena je i specijalna
kaskada zahvaljujuèi kojom èe tok reke biti
tri puta sporiji nego što je u prirodnom koritu.
Ukoliko sve bude uredu, za godinu dana, u
Rudarskom basenu Kolubara novi površinski
kop poìeèe sa radom. Rezerve uglja u tom
novom koritu su oko 30 miliona tona, što èe
biti dovoljno za eksploataciju do 2014. godine.
Vladimir ñoròeviè, generalni direktor EPS-a,
izjavio je da èe u nove kopove u Kolubarskom
basenu biti investirano oko 700 miliona evra.
Za veliki broj firmi koje se bave preradom
drveta, stakla i kamena ovo je bila prilika
da na 2.000m² izložbenog prostora vide
demonstracije rada mašina iz BIESSE proizvodne linije, komponovanih tako da se
zaokruži proces proizvodnje.
Sa upravom Šumadija sajma u Kragujevcu
veè je potpisan ugovor o organizaciji ovakvih manifestacija i u buduènosti, sve do
2010. godine Ŷ
Šarganska osmica, zahvaljujuèi Drvengradu
Emira Kusturice i prirodnim lepotama Mokre
Gore veè nadaleko poznata železniìko-turistiìka atrakcija, nedavno je promovisala novu
izletniìku destinaciju na najvišem vrhu Tare
– vidikovac Zmajevac. U paketu sa ovim projektom je i izvoòenje puta u dužini od 14,2km
od Mokre Gore do Mitrovca na Tari, radovi su
u toku, a završetak se oìekuje do kraja godine. Vasilije ñuriè, upravnik ugostiteljskih usluga u Šarganskoj osmici, istiìe da je Zmajevac
samo deo programa ìiji je cilj da gosti Mokre
Gore upoznaju Taru, Nacionalni park, Mitrovac i jezero Peruèac. Sredstva za izgradnju
puta obezbeòena su iz NIP-a, a sa završetkom radova put od Mokre Gore do jezera Peruèac bièe skraèen za 21km.
STARA PLANINA
ýEKAJUûI STARTNI PUCANJ
U toku je izrada plana razvoja turizma Stare
planine koji radi kanadska firma Eko-stajn. U
Knjaževcu se sa nestrpljenjem oìekuje završetak master-plana, obeèan za septembar, da
bi se zatim odmah moglo preèi na usvajanje
prostornog plana nakon koga bi se na sajam u
Minhenu moglo otièi sa kompletiranom ponudom za strane investitore koji bi gradili smeštajne kapacitete na ovoj planini.
êitav projekat ima veliku podršku Vlade Srbije,
jer od 500 miliona dinara koji su budžetom planirani za razvoj turistiìke infrastrukture, preko
polovine odlazi na Staru planinu. Ovim bi
Vlada Srbije na sebe preuzela da postavi žiìare, uredi ski-staze i izgradi prilazne puteve.
Zatim bi se ìekalo na investitore kojima ostaje
da izgrade smeštajne kapacitete, posle ìega
bi, po svim procenama i biznis-planovima, ova
planina i ìitav jugoistok Srbije zaživeli.
Open House Kragujevac
U prisustvu brojnih zvanica, ìast da sveìano otvori ovu manifestaciju pripala je
uglednom privredniku, gospodinu Miroljubu Radovanovièu, vlasniku firme Jela Jagodina. Manifestaciju su propratili svi vodeèi mediji, ukljuìujuèi RTS i TANJUG, što
govori o znaìaju i potrebi ovakvog sajma u
poslovnom kalendaru Srbije.
NA TARI PO STAROM – NEŠTO NOVO
Stara planina
LOLA ZA 148 MILIONA
SCT CG Montaža, slovenaìko-srpska kompanija koja je kupila deo imovine preduzeèa
Lola sistem za 148 miliona dinara, najavila
je ulaganja u tu fabriku u visini od 20 miliona
evra. Kupljena imovina sastoji se od energetskog sistema sa objektima i opremom, i hale u
Železniku od 23.000 kvadrata u kojoj kompanija Cariìin Grad planira da veè od januara sledeèe godine pokrene proizvodnju prednapregnutog betona koja èe zapošljavati 200 ljudi.
Drvengrad
KATASTAR NEPOKRETNOSTI
Republiìki geodetski zavod sprovodi plan po
kome bi katastar nepokretnosti zaživeo na
celokupnoj teritoriji Srbije do 2010. godine.
Suština ovog obimnog posla je da graòani koji
treba da reše upis vlasništva neèe morati da
odlaze u dve institucije – sud i katastar, jer
kada ovaj posao bude konaìno završen moèi
èe da pomoèu raìunara sa bilo kog mesta
provere vlasništvo nepokretnosti, njene terete
i eventualna potraživanja, ograniìenja i da li
je stavljena pod hipoteku ili ne. Graòani više
neèe morati da obilaze brojne šaltere i prikupljaju mnoštvo dokumenata veè èe to moèi da
uìine na samo jednom mestu – u Republiìkom geodetskom zavodu. Do 2010. godine i
ceo Beograd èe, sa 175 katastarskih opština
i površinom od 320.000 hektara, biti upisan u
katastar nepokretnosti u kom su objedinjene
informacije iz zemljišnih knjiga (suda) i katastra. Mnoge katastarske opštine do sada su
prešle u status katastra nepokretnosti kao što
su: Besni fok, Lepušnica, Kovilovo, Ovìa, Stari grad, Vraìar, Savski venac, Stara Rakovica,
Beli Potok, Pinosava, veèi deo Novog Beograda i Zemuna... Ipak, veliki broj katastarskih
opština još je u starom statusu katastra zemljišta po kom se za podatke još uvek ide na dva
mesta. Takav je sluìaj u Borìi, Krnjaìi, Višnjici, Velikom Selu, Slancima, Mirijevu, Malom i
Velikom Mokrom Lugu, Kumodražu, Rakovici,
Kneževcu, Železniku, Ostružnici, Umci, Velikoj Moštanici, Rušnju, Ripnju, Bežaniji i drugim katastarskim opštinama.
NIP I NIŠ
MONTAŽERI SUVE GRADNJE
sajam u Kragujevcu
10
U okviru Grupacije industrije graòevinskog
materijala formirana je Sekcija montažera
suve gradnje. Glavni ciljevi rada ovog tela su
razmena tehniìkih iskustava, harmonizacija
sa propisima EU, primena novih i savremenijih metoda gradnje, kao i aktivnosti na struìnom usavršavnaju kadrova iz ove oblasti.
www.buildmagazin.com
Uprkos skromnom gradskom budžetu, poslednjih meseci Niš je pretvoren u veliko gradilište.
Ove godine je realizovana gradnja velikog kolektora ukupne vrednosti 600 miliona dinara a
rekonstrukcije i proširenja ulaznih saobraèajnica u grad privode se kraju. Tu su još i dva
mosta na Nišavi, nove ambulante itd. Sve ovo
nikako ne bi bilo moguèe bez dve milijarde dinara izdvojenih za Niš iz Nacionalnog investi-
LQIR
cionog plana. Ipak, jedna stvar u svemu tome
brine – da je bilo više novca on ne bi stigao da
bude realizovan i morao bi se preneti u narednu godinu.
Naime, jug Srbije jednostavno nema dovoljno kadrova i preduzeèa koja mogu da izvode
obimnije projekte – kaže Branislav Jovanoviè,
prvi ìovek Direkcije za izgradnju grada, ali pored ovoga ukazuje i na pitanja iz oblasti ekologije – Moramo pre svega da rešimo pitanje
seoskih vodovoda i kanalizacije, jer nam se
njihovo nepostojanje vraèa u najgorem moguèem obliku – preko hrane. Stoka u selima pije
zagaòenu vodu, jer umesto kanalizacije tamo
postoje neureòene septiìke jame. Bašte se
zalivaju neispravnom vodom, a mi dobijamo
hranu sumnjivog kvaliteta.
Rešenje problema zapošljavanja mladih on
vidi u oživljavanju kompanije EI, kao i u izgradnji slobodnih zona, od kojih je završetak jedne
pri kraju, a druga je u planu.
Niš
INTELIGENTNI PROSTORI
Pemi Company, generalni zastupnik kompanije Vimar za Srbiju, u svoju ponudu ugradnje
ekskluzivne elektro-opreme uvrstio je i implementaciju sistema takozvanih inteligentnih
kuèa. Kako kaže Predrag Mitiè, direktor firme,
svaki od ovih sistema predstavlja ekskluzivu
za sebe jer se ne izraòuje u serijama, veè se
svaka od ponuda dizajnira i ugraòuje u skladu
sa željama samih kupaca.
– Ovaj sistem integriše funkcije kuène automatike, video nadzora, protivprovalnog i protivpožarnog sistema. Zahvaljujuèi ovom sistemu svaki direktor, zahvaljujuèi web portalu,
može da zna gde su mu zaposleni, šta rade,
da im putem e-maila pošalje poruku i da je oni
dobiju u obliku SMS-a, da vidi ko mu se nalazi ispred vrata itd. – kaže Mitiè, i dodaje – Mi
smo ove sisteme veè implementirali u Narodnoj banci Srbije, hotelima IN, Mona i Bosna,
ProCredit banci u Beogradu i mnogim drugim
firmama i svaki izgleda drugaìije, pa je tako
npr. Narodna banka tražila pozlate na displejima. Vimar je i inaìe poznat po ekskluzivnosti
i sva elektrooprema je od prirodnog kamena i
drveta, stakla, dvoslojnog PVC-a u širokoj paleti boja i oblika.
OBILAZNICA OKO NOVOG PAZARA
Nastavlja se izgradnja obilaznice oko Novog
Pazara koja bi trebalo da poveže peštersku
visoravan i saobraèajnice prema Sjenici i
Tutinu sa ibarsko-jadranskom magistralom.
Za radove je zadužen Novi Pazar – put i trenutno je u izgradnji most preko reka Raške i
Ljudske, u mestu Dojevièe. Osnovni problem
koji bi mogao presudno da utiìe na brzinu napretka radova jesu rešavanja imovinsko-pravnih odnosa sa meštanima ìija se zemljišta
nalaze na trasi predviòenoj za prolazak sao-
Ovo je samo poìetak velike Knauf insulation
kampanje za oìuvanje životne sredine kojom
se prikljuìuje državnoj akciji energetske efikasnosti.
INTERNET DOMEN SRBIJE
I ZVANIýNO .rs
braèajnice. Radovi na obilaznici su svakako
jedan od najznaìajnijih infrastrukturnih projekata za ovaj deo Srbije, a od planiranih 5 i po
kilometara za sada je uraòeno oko 900 metara
puta. Vrednost incesticije je 5,5 miliona evra.
VALJEVO
Firma êetnik iz Valjeva, samo u prošloj godini,
ostvarila je izvoz u vrednosti od milion evra.
U njenom sastavu je nekoliko proizvodnih pogona: u Valjevu se prave armirano-betonski
stubovi za nadzemne elektriìne vodove i deo
prateèeg asortimana (konzole i sl.); u Kosjerièu je zapoìeta proizvodnja betonskih elemenata za trafo-stanice, dok se u drugoj fazi
priprema proizvodnja prednapregnutih elemenata nosaìa za mostove, vijadukte, hale i druge velike konstrukcije; u Paraèinu proizvode
kablove, snopove za domaèinstva, podzemne
i kablove za najveèe dalekovode. Milan Tomiè, vlasnik firme po kojoj je i dobio nadimak
Miša êetnik, kaže da mu je u planu i kupovina
konkurentskog preduzeèa Elektroizgradnja iz
Bajine Bašte.
Od 1997, kada je preduzeèe osnovano, pa
sve do kraja 2000, napredak je bio spor i neizvestan, najviše zahvaljujuèi imenu firme koje
je gospodin Tomiè odbijao da promeni uprkos
sporadiìnim nezvaniìnim savetima. Onog trenutka kada je utakmica na tenderima postala
otvorena i transparentnija, firma poìinje da
beleži konstantne uspehe i neprekidan razvitak mreže poslovanja. I mada je nedavno
kupio Strelu-transport iz Valjeva, gospodin Tomiè priznaje da se ne radi o nekakvom novom
poslu, veè prvenstveno o imovini Strele koja u
centru grada ima plac na kom planira izgradnju poslovno-stambenog kompleksa, i dodaje
da ostaje u poslu sa betonom i kablovima jer
su to artikli gde se raspisuju tenderi, kupci su
uglavnom isti i saradnja sa poznatim i pouzdanim partnerima izvesna.
KNAUF INSULATION
KAMENA VUNA U SURDULICI
Knauf insulation je, nakon dva meseca i 17
miliona utrošenih evra, u Surdulici završio rekonstrukciju 80% proizvodnog pogona fabrike za impregnisanu kamenu vunu, ukljuìujuèi
tu i kupolnu peè, tako da se sada praktiìno
govori o sasvim novoj proizvodnoj liniji. Fabrika je poìela sa radom i veè u probnom
periodu proizvodi 5, od planiranih 6 tona kamene vune na sat, što èe u perspektivi dati
preko 44 hiljade tona na godišnjem nivou.
Dosadašnji kapaciteti su se kretali od 17 do
18 tona godišnje, a veè danas pogon u Surdulici predstavlja najsavremeniju instalaciju u
Knaufovom sistemu. Knauf insulation je uložio u unapreòenje svih sektora proizvodnje
pa je tako 3 miliona evra uloženo u opremu
za pakovanje, a ìitavih 5 miliona samo u rekuperatore, što je najveèa investicija u Srbiji
namenjena ìuvanju životne sredine.
www.buildmagazin.com
Registar nacionalnog internet domena Srbije
(RNIDS) 24. septembra izdao je saopštenje
da su pripremljeni nacrti dokumenata koji èe
regulisati buduèi proces registracije .rs Internet domena. Ovi dokumenti stavljeni su na
dvonedeljnu javnu raspravu, koja èe trajati od
24. septembra do 8. oktobra 2007. godine. Svi
zainteresovani mogu naèi dokumente i formular za slanje komentara na sajtu RNIDS.
Radi se o dokumentima koji, izmeòu ostalog, govore o tome ko èe moèi da registruje
.rs domen, na koji naìin, kako èe teèi proces
prelaska sa .yu na .rs, kako èe se rešavati
sporovi oko .rs domena i kako postati ovlašèeni registar .rs domena. Nakon okonìanja
javne rasprave, na osnovu pristiglih sugestija,
skupština RNIDS èe konaìno usvojiti pomenute dokumente, što èe biti važan korak ka
uvoòenju u upotrebu novog Internet domena
Srbije, koje se oìekuje do kraja godine. Da
podsetimo, meòunarodna organizacija Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve
(ICANN), saglasila se, poìetkom septembra
ove godine, sa dodelom novog nacionalnog
Internet domena Republike Srbije, kojim èe
upravljati RNIDS. Svojom odlukom, ICANN je
predvideo da se prelazak sa .yu na .rs domene okonìa do 30.septembra 2009.godine.
U ZRENJANINU
380 MILIONA EVRA
Gradnja fabrike bioetanola u Zrenjaninu vredne 380 miliona evra, prve i tehnološki najsavremenije fabrike u Evropi, koju investira maòarsko-ameriìki konzorcijum Biotech Energy,
odložena je krajem maja ove godine za šest
meseci, a na konferenciji Obnovljiva goriva
– put ka ekonomskoj nezavisnosti, Predsednik zrenjaninske opštine Goran Kneževiè je
upozorio: Da bi krenula izgradnja potrebno je
rešiti dva problema na državnom nivou. Problem sirovina, kao i problem standardizacije,
odnosno tehniìko-tehnoloških normi. Još nemamo zakon o bioetanolu.
On je izrazio nadu da èe do 2009. godine
Zrenjanin dobiti fabriku etanola i time zadržati strateško opredeljenje ka razvoju visokih
tehnologija i goriva buduènosti. Državno poljoprivredno zemljište èe odlukom odbornika
SO Nova Crnja biti pretvoreno u graòevinsko
zemljište i pod odreòenim uslovima dato na
korišèenje firmi Holtek gradnja MB iz Novog
Sada, koja èe u saradnji sa inostranim partnerima biti investitor.
Zrenjanin
11
LQIR
Beograd
ODLAZAK NENADA BOGDANOVIûA
BUBANJ POTOK – VINýA – PANýEVO
Treèi broj Build magazina izlazi u danima
kada se jedna evropska i svetska prestonica
još uvek oprašta od Gradonaìelnika. Poslednjeg dana septembra, nakon teške bolesti, u
Beogradu je sahranjen Nenad Bogdanoviè,
prvi gradonaìelnik Beograda izabran direktnim putem nakon više od pola veka. Vodio je
uspešno grad u kome živi svaki ìetvrti stanovnik naše zemlje.
Saobraèajni institut CIP izraòuje projekat
obilaznice oko Beograda koji pored petlje
na auto-putu obuhvata i dva tunela (1.200 i
850m), dva mosta (80 i 150m), nadvožnjak
preko smederevskog puta dužine 200m i železniìko-drumski most preko Dunava ka Panìevu. Pruga èe ièi sredinom mosta, ali za razliku
od postojeèeg Panìevca, imaèe samo jedan
kolosek na samom mostu. Obilaznica se završava u Banatu petljom kod Starìeva.
REKONSTRUKCIJA GAZELE
Slavoljub Tubiè, iz Sektora za investicije Puteva Srbije, najavio je da èe tender za izvoòaìa
radova na rekonstrukciji beogradske Gazele
biti raspisan 24. septembra ove godine. On je
istakao da èe na tenderu moèi da konkuriše
šest stranih kompanija, koje su izabrane na
pretkvalifikacionom konkursu. Tubiè je naveo
da bi ugovor o rekonstrukciji Gazele trebalo da
bude potpisan do kraja godine, kada bi mogli
da poìnu i pripremni radovi, a veè postoji detaljan plan odvijanja saobraèaja tokom rekonstrukcije, tako da su zatvaranja kolovoznih traka planirana noèu i vikendom. On je naglasio
i da delimiìne obustave saobraèaja na mostu
neèe poìeti pre aprila 2008. godine
Rekonstrukcija Gazele trebalo je, prema ranijim najavama zvaniìnika, da poìne tokom
ove jeseni, a radovi na obnovi prilazne petlje
i mosta na autoputu kroz Beograd trebalo bi
da budu završeni u roku od 18 meseci. Od
1971. godine kad je završena izgradnja i kad
je pušten saobraèaj preko mosta, nikada nije
uraòena rekonstrukcija.
I ne, nije sve to zasluga jednog ìoveka, niti
samo ljudi sa kojima je saraòivao, ali Nenad
Bogdanoviè je bio važan deo projekta koji
je krenuo punom snagom u samu zoru XXI
veka – da Beograd konaìno, izgledom i ureòenjem, a ne samo geografskim položajem,
postane jedna od prestonica Evrope, turistima zanimljiva destinacija, putnicima odmorište, a stanovnicima ugodan dom.
U seýanju
Nenad Bogdanoviý
zgrada u Rusiji (11 miliona evra), dok Niskogradnja najveèe poslove radi u Kazahtanu i
Peruu. Oprema ima u Nigeriji poslove vredne
160 miliona dolara, a Hidroinžinjering pravi
brane u Etiopiji i Alžiru za preko 6 miliona.
Kada se tu dodaju i Entelove konsultantske
usluge u Kataru, Dubaiju i Omanu od preko
25 miliona dolara jasno je da èe akcije Energoprojekt holdinga imati zapaženo mesto na
Beogradskoj berzi.
NASTAVAK ASFALTIRANJA
BEOGRADA
Savski mostovi
POPRAVIMO ZAJEDNO
U okviru gradskog programa za revitalizaciju
fasada pod nazivom Popravimo zajedno do
sada je uraòeno preko 380 popravki fasada,
liftova i krovova na stambenim zgradama.
Ovih dana grad èe u okviru ovog programa
finansirati popravku fasada na zgradama u
ulici Pariske komune 10 i Krunskoj 32, a procenjena vrednost radova iznosi 3,4 miliona dinara. U gradu su u toku i radovi na 20 fasada
pod zaštitom države ìija je ukupna vrednost
150.000 dinara.
ENERGOPROJEKT NA BERZI
Od 19. jula na A listingu Beogradske berze
nalaze se i akcije Energoprojekt holdinga a
tržišna vrednost kompanije je procenjena na
370 miliona evra, dok je vrednost poslova
ugovorenih samo u prvoj polovini ove godine
i predviòenih za realizaciju veè premašila 500
miliona evra. Trenutno najveèi poduhvati Visokogradnje su kompleks Aktau u Kazahstanu (55 miliona evra) i višespratna poslovna
12
Godine koje je proveo kao jedan od lidera
Beograda neki èe pamtiti po raskopanim ulicama, saobraèajnim kolapsima i naplati parkiranja. Može i tako da se kaže... Ali, oni koji
se seèaju gužvi u gradskim autobusima na
izdisaju, neprohodnih trotoara, dotrajalih automobila i goriva iz kuvanih plastiìnih flaša
90-ih, znaju da mnogi Beograòani sada imaju nove telefonske centrale, centralno grejanje, vodovod i kanalizaciju, parking ispred
kuèe, autobusku liniju u ulici, trotoare, trofaznu struju, stanove iz novogradnje... Toliko
toga je moralo, i još uvek mora biti uraòeno,
da ponekad nije moglo da se stigne na sve
strane, da se sve detaljno isplanira i da se
ugodi svakom pojedincu. Pa opet, Beograd
je poìeo da liìi na evropski grad.
U septembru su obavljani radovi na asfaltiranju Bulevara Mihajla Pupina na Novom Beogradu. Nakon svih prethodnih najava koje kod
graòana izazivaju bojazan od ponovnih gužvi,
pomalo smešno se ìini da isti strah nije izostao ni ovog puta. Na Brankovom mostu su
celodnevne gužve u jednom ili drugom, ili pak
oba pravca, jednostavno svakodnevnica, bez
obzira da li se asfaltira Brankova, tunel ispod
Terazija, ili prilazni bulevari mostu. Tako je i
ovo asfaltiranje skoro proteklo neprimetno.
Smrèu Nenada Bogdanovièa Beograd je izgubio sposobnog i vrednog stanovnika. Na
njegovo mesto èe doèi novi ljudi koji neèe
dozvoliti da se uspon Beograda zaustavi, a
ime prvog beogradskog Gradonaìelnika biranog na direktnim izborima ostaèe zapisano Ŷ
U VISOKOM DRUŠTVU
Odlukom Vlade Srbije kulturnim dobrima
proglašene su zgrade Pravnog i Tehniìkog
fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra, zgrade Studentskog doma Kralj Aleksandar Prvi,
Ministarstva saobraèaja, hotela Avala, doma
Vraìarske štedionice, kuèe Flašar, pukovnika
Elezovièa na Vraìaru i trgovca Dušana Lazièa, kao i vila Stevke Milièeviè na Savskom
vencu. Dom Vraìarske štedionice je znaìajno
delo arhitekte Danila Vladisavljevièa, izvedeno u stilu akademizma, koji je bitno uticao na
razvoj arhitekture Beograda krajem XIX i poìetkom XX veka. Kuèa Flašar u ulici Kornelija
Stankovièa 16 podignuta je 1932. godine prema projektu arhitekte Milutina Borisavljevièa.
Zgrada Ministarstva saobraèaja, u Nemanjinoj
6, graòena je prema projektu arhitekte Svetozara Jovanovièa od 1927. do 1931. godine i
spada u vrhunska ostvarenja postakademizma u Beogradu izmeòu dva svetska rata. U
okviru zgrade je i Železniìki muzej osnovan
1950. godine.
Meòutim, bez obzira na sve, Dragomir Spasiè, tehniìki direktor Beograd puta, ipak je
u septembru umirivao graòane najavljujuèi
da razloga za brigu nema, reìima: Radièemo samo u žutim trakama… Skinuèemo i
zameniti ošteèeni sloj asfalta na deonici od
Brankovog mosta do Ulice Džona Kenedija.
Najavio je i da èe presvlaìenje kolovoza trajati nekoliko dana, i tako je i bilo.
Dok se renovira Južni bulevar, za sredinu
oktobra meseca je najavljena i rekonstrukcija Starog mosta. Nadležni ponovo uveravaju
graòane da veèih (nego obiìno) problema
neèe biti, ali Stari most èe morati da bude zatvoren za automobile, a tramvaji èe do novobeogradskog depoa ièi samo noèu. Kako god
bilo, proèi èe i ova rekonstrukcija...
www.buildmagazin.com
zgrada Pravnog fakulteta
LQIR
Poslednje vesti
U TEHNO-PARKU POSAO
ZA 25.000 STRUýNJAKA
Najkasnije sredinom sledeèe godine indijska
kompanija Embassy group poìeèe u Inòiji izgradnju svog prvog tehnološkog (IT) parka u
Evropi. Time èe biti realizovana najveèa grinfild investicija u Srbiji s ulaganjima od najmanje 600 miliona dolara i oìekivanim izvozom
od dve milijarde dolara. G-din Dinkiè, Ministar
ekonomije i regionalnog razvoja, naglasio je
na konferenciji za novinare održanoj povodom
potpisivanja Memoranduma o izgradnji da èe
IT park u Inòiji biti najveèi objekat ove vrste
u Evropi, i dodao da se u roku od pet godina
oìekuje investicija od najmanje 600 miliona
dolara i zapošljavanje 25.000 visokoobrazovanih kadrova.U Inòiji èe, u prvoj fazi, biti izgraòen tehnološki park na 50ha površine, sa poslovnim objektima na površini od 25.000m2, a
kada bude završen, park èe zauzeti 270ha, sa
poslovnim zgradama površine od 250.000m2,
precizirao je Dinkiè.
KRATKI REZOVI
• U prvom kvartalu graòevinska
aktivnost u Srbiji veèa za 61%
• Rudnik mermera Venìac ponovo èe se
naèi na tenderu
• Sindikat graòevinarstva Nezavisnost
objavio da u Srbiji ima od 90 do 100
hiljada graòevinskih radnika, od ìega
13-33% radi na crno
• Republiìki geodetski zavod obezbedio
55,5 miliona evra za izradu katastra
• Ar u Beogradu i do 100.000 evra
poreskim olakšicama potvrdio je i novoimenovani direktor Poreske uprave Dejan Stojanoviè, koji je rekao da je naplata javnih prihoda
za koje je zadužena Poreska uprava u prvih
osam meseci ove godine u odnosu na isti period lane poveèana za 16,4%, a da su ukupni
javni prihodi porasli za 17,6%.
BRŽE DO AUTOPUTA
InĀija
POSAO ZA 5.000 NEZAPOSLENIH
Na prvi ovogodišnji poziv za organizovanje
javnih radova od interesa za Srbiju za sada je
stiglo 300 projekata, izjavila je Pomoènik ministra rada i socijalne zaštite u Sektoru zapošljavanja, g-òa Radmila Bukumiriè-Katiè. Po
do sada obraòenim zahtevima obuhvaèeno je
oko 5.000 radnika koji èe putem javnih radova
doèi do posla.
Od tih 5.000 nezaposlenih više od 60% je nekvalifikovanih, 30% su srednje struìne spreme
i 5% je visoke struìne spreme. Treba podsetiti da je za ovogodišnje javne radove Država
izdvojila 220 miliona dinara i da je predviòen
i drugi rok za podnošenje prijava koji traje do
10. oktobra. Država èe za one koji budu radili
na realizaciji projekata obezbediti zaradu uz
pomoè poreza i doprinosa, naknadu troškova
za dolazak i odlazak sa posla, kao i troškove
osiguranja bezbednosti i zdravlja na radu.
PORESKE OLAKŠICE ZA
KUPOVINU PRVOG STANA
NISU UGROZILE BUDŽET SRBIJE
Poreske olakšice za kupovinu prvog stana
nisu negativno uticale na poreske prihode i
posle dva meseca primene, možemo reèi da
predstavljaju pun pogodak. Do sada je pravo
na refundaciju PDV plaèenog prilikom kupovine prvog stana u novogradnji ostvarilo 70
lica, a ukupan iznos poreza koji im je vraèen
premašio je 12,7 miliona dinara. Uz to, 701
lice kao kupac prvog stana od starog vlasnika
nije platilo porez na prenos apsolutnih prava u
visini od 29 milijardi dinara, izjavio je Miodrag
ñidiè, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Da poreski prihodi nisu bili ugroženi ovim
Izgradnja mosta preko Save kod Obrenovca,
i saobraèajnice koja èe spajati ovu opštinu i
Boljevce, bièe nastavljena 2008. godine. Ukupna vrednost radova procenjena je na oko 15
miliona evra, a veèim delom bièe finansirana
iz Nacionalnog investicionog plana, izjavio je
Dragan ñilas, ministar bez portfelja, zadužen
za NIP. “Ideja NIP je finansiranje velikih infrastrukturnih projekata. Ovaj projekat možda
nije veliki, ali je znaìajan jer èe izgradnja mosta i saobraèajnice skratiti put koji sada iznosi 68km, pa èe se od Surìina do Obrenovca
stizati za svega nekoliko minuta. Saobraèajnica, dužine 12,5km, povezivaèe regionalni
put Obrenovac-Ub-Valjevo, magistarlni put
Beograd-Šabac, kao i regionalni put u Boljevcima.” izjavio je ministar ñilas.
SAJAM U SUBOTICI
KRAJEM OKTOBRA
Subotica èe se ove godine ponovo prikljuìiti
sajamskim gradovima. Opštinska samouprava na novi naìin želi da predstavi kulturni i
privredni život ove regije, naroìito zbog toga
što je Subotica najrazvijeniji privredni, kulturni
i saobraèajni centar severne Baìke. S obzirom na ìinjenicu, da su graniìni prelazi prema Maòarskoj udaljeni svega 10, odnosno 20
kilometara od grada, ìelnici Grada su odluìili
da Subotica bude domaèin meòunarodne manifestacije, koja èe svakako doprineti jaìanju
privrednih odnosa na ovim prostorima.
Pored preduzeèa i preduzetnika sa teritorije republike, a pre svega iz Vojvodine, svoje
prisustvo su najavili preduzeèa i poslovni ljudi
iz Maòarske, Rumunije i iz zemalja bivše Jugoslavije. Geografski položaj grada odnosno
blizina Evropske Unije, omoguèava da Subotica postane nosilac ekonomskog i privrednog
razvoja regiona, i da bude centar privredne
saradnje i struìnih skupova u buduènosti.
Tematika sajma èe biti roba široke potrošnje,
graòevinska oprema i materijali, graòevinarske mašine I mehanizacija, drvna industrija,
graòevinska stolarija, tehnika i oprema grejanja/hlaòenja, oprema za enterijer, tekstilna
industrija, odeèa, poljoprivreda, poljoprivredna
oprema i mašine, alati, prehrambena industrija, alkoholna i bezalkoholna pièa, tehnologija
prehrambene industrije, ambalaže, proizvodnja i tehnika ambalažiranja..
Struìni sajam graòevinarstva, enterijera i eksterijera Kuèa i naš dom pored toga što omoguèava graòevinskim preduzeèima da se šira
publika upozna s njihovom delatnošèu, doprinosi izgradnji privredne saradnje koja može
da se realizuje veè u narednoj sezoni. Sajam
èe se održati od 25. do 28. oktobra.
AQUA EXPO 2007
U Beogradu je od 4. do 6. oktobra, u hali
Expo XXI Meòunarodnog Expo Centra
Beograd, održan Aqua Expo 2007. Aqua
Expo je jedinstveni sajam koji pretenduje
da postane centar svih zbivanja koja su
u vezi sa industrijom voda u Jugoistoìnoj
Evropi. Sajam je okupio sve najpoznatije
domaèe brendove iz oblasti voda i prateèih
industrija.
Na sajmu se predstavio i CWG Balkan
d.o.o. ogranak meòunarodnog lanca
CWG®. Ova kompanija se predstavila kao
jedna od vodeèih iz oblasti voda, a osim
predstavljanja svoje ponude, uìestvovao
je i u nizu struìnih predavanja i diskusija.
Subotica
FCC TRAŽI PORR
Vlada Srbije odluìila je da tek 11. oktobra raspravlja o zahtevu FCC Construction da se u
posao uvede PORR kao drugoplasirano preduzeèe i tako samo podgrejala sumnje u valjanost ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa
Horgoš-Požega.
Državni sekretar za infrastrukturu Mihailo
Markoviè potvrdio je poìetkom oktobra da ga
je Vlada odredila za zastupnika države (koncedenta) u realizaciji koncesije za autoput
Horgoš-Požega. On je na sednici Odbora za
urbanizam i graòevinarstvo Skupštine Srbije
ocenio da je nepostojanje komunikacije poslanika sa ovim ministarstvom dovelo do zloupotrebe koncesije u politiìke svrhe
sajamska prezentacija
www.buildmagazin.com
U trenutku kada ovaj broj BUILD magazina kreèe
u štampu, kao poslednja vest se pojavila informacija da je ministar Velimir Iliè demonstrativno
napustio sednicu Vlade održanu 4. oktobra Ŷ
13
poslovanje
u službi Vašeg poslovanja
DIREKTNI MARKETING
Dobra reklama ne mora
mnogo da košta. Umesto da
se reklamirate na televiziji ili u
dnevnim štampanim
medijima koji se obraýaju
najširem auditorijumu,
možete se Vašem potencijalnom ili postojeýem kupcu
obratiti direktno bez
posredstva mas-medija
Svi masovni mediji, pored činjenice da ih vidi
veliki broj ljudi, imaju jednu veliku manu: i
vidi ih veliki broj ljudi. Umesto da ta velika
masa potencijalnih klijenata prihvati reklamnu poruku i odluči se za Vaš proizvod
ili uslugu, poruka koju takva reklama daje je
previše uopštena i najveći broj posmatrača je
neće čuti pa ni primetiti ono što ste im pokušali reći. Sa druge strane, Vi zaista imate proizvod ili uslugu koja je potrebna posmatraču,
ali niste na pravi način objasnili šta zapravo
nudite svakom pojedinačnom kupcu i na koji
način će to što prodajete baš njemu koristiti.
Takav način reklamiranja daleko je nepogodniji od direktne komunikacije sa kupcem.
Nasuprot tome, Vaš proizvod ili usluga zahteva da se direktno obratite kupcu i jasno
mu stavite do znanja šta mu nudite. Na ovom
principu funkcioniše segment marketinga koji
je poslednjih godina doživeo ogromnu ekspanziju i zove se direktni marketing – DM.
DM predstavlja široki spektar mogućnosti da
se Vašem potencijalnom ili postojećem kupcu
obratite lično i saopštite mu ono što Vam je važno u poslovnom odnosu sa njim. Obraćajući
se lično osobi koja stoji ispred firme sa kojom
sarađujete, osigurali ste njenu pažnju, i ukoliko
postoji i najmanje interesovanje za proizvod ili
uslugu koju joj nudite, osigurali ste da će Vam
se obratiti za dodatne informacije.
14
Neki od primera DM tehnika:
• Direktna pošta – na konkretnu adresu sa
precizno navedenim pošiljaocem i primaocem: personalizovane razglednice,
pisma, reklamni materijali
• E-mail poruke i elektronski bilteni
• Teleprodaja, SMS i telemarketing
• Direktne reklamne akcije (poruke koje
čitaoca odmah pokreću na akciju)
Postoji zaista širok spektar tehnika i mogućnosti u segmentu DM, ali nas trenutno zanima nešto što je, po svojim mogućnostima
realizacije, najprimerenije našem tržištu –
direkt mail (direktna pošta) – svakako osnovni
i najrasprostranjeniji vid DM koji se može realizovati klasičnom ili elektronskom poštom.
DM je svuda u svetu postao sastavni i neizbežni deo redovnog poslovanja. Ovaj način komunikacije sa potencijalnim i stalnim
kupcima, primenljiv je u svakoj organizaciji
bez obzira na veličinu, delatnost, broj kupaca i druge faktore. Klijenti sa kojima sam do
sada komunicirao, posle oduševljenja šta je
sve moguće uraditi u ovoj oblasti, često komentarišu: lepo, ali mi smo mala kompanija ili
imamo mali broj kupaca. Takav zaključak je
velika greška! Direktan kontakt sa kupcem
je potreban svakoj kompaniji, bez obzira na
veličinu, delatnost i broj kupaca!
DM je veoma efektan način da komunicirate
sa kupcima u prodajnom ciklusu. Od pokretanja svesti Vašeg potencijalnog kupca, do podrške prodaji, DM je moćni alat koji Vam nudi:
• unapređenje prodaje
• bolji kontakt sa tržištem – kupcima
• manje troškove reklamiranja i komunikacije
• pomoć u drugim reklamnim kampanjama
• odličnu reklamu za Vaše proizvode i pravi
efekat više vrednosti proizvoda
• pomoć u širenju baze kupaca i dolazak do
dodatnih podataka
• jaču lojalnost kupaca zbog ličnog odnosa
• pravu sliku o kretanjima na tržištu
www.buildmagazin.com
Čorče Nikoliă
direktor GRID STUDIO d.o.o.
e-mail: [email protected]
Koraci u realizaciji DM kampanje:
• određivanje ciljne grupe
• konsultacije sa kreativnim timom
• izrada sadržaja, reklamne poruke
• kreiranje materijala
• dizajn
• proizvodnja reklamnog materijala
• pakovanje i adresiranje
• slanje pošte
• merenje rezultata kampanje
Osnovni preduslov za uspešnu reklamnu
kampanju je jasna ciljna grupa kojoj se
želimo obratiti i jasna poruka koju toj
grupi želimo poslati. Prednost direktnog
marketinga je što je moguće formirati više
podgrupa i time omogućiti da se poruka još
preciznije definiše. Sledeći korak je formiranje baze potencijalnih klijenata kojima želimo da se obratimo. Baza predstavlja skup
podataka o našim potencijalnim klijentima
i što je više podataka koje baza sadrži to je
moguće napraviti uspešniju reklamnu kampanju. Pored naziva firme i osobe kojoj se
obraćamo baza može imati i dodatne podatke o potencijalnom kupcu.
Direktni marketing je odličan način da
razvijete kvalitetne poslovne odnose sa
Vašim kupcima i potencijalnim klijentima.
On Vam omogućava da ih kontaktirate direktno i ponudite im rešenja za njihove specifične potrebe.
Korišćenjem DM materijala imate mnogo
više prostora da predstavite Vašu uslugu ili
proizvod nego što je to moguće u daleko
skupljim reklamama. Dodatna velika prednost je u tome što su rezultati koje postižete na ovaj način merljivi jer Vi tačno znate
ko je dobio Vaš reklamni materijal i u mogućnosti ste da proverite njegovu reakciju.
Ključ DM je da pravu ponudu ponudite
pravoj osobi. Ukoliko je to postignuto rezultati prodaje ovim načinom reklamiranja
su fantastični.
poslovanje
Preduslovi za produkciju DM materijala:
Softver – da bi se brzo i kvalitetno realizovao
reklamni materijal za DM kampanju, u realizaciji se koristi nekoliko specifičnih softvera
koji služe kako za obradu baza podataka, tako i
za pripremu fajlova za štampu, odnosno njihovu personalizaciju.
Štamparski kapaciteti podrazumevaju nekoliko štamparskih mašina iz nekoliko štamparskih
tehnika. Kombinovanjem štamparskih tehnika
vrlo često se mogu značajno smanjiti troškovi
produkcije. Najvažniji segment ovog procesa je
svakako personalizacija reklamnog materijala
koja se radi na digitalnoj štamparskoj mašini
koja pruža mogućnost štampanja promenljivih
podataka i pruža vrhunski kvalitet otiska.
Dorada – proces dorade može obuhvatiti nekoliko faza pre nego što DM materijal dobije
konačan oblik. Velika širina opcija u ovom segmentu realizacije pruža mogućnost da DM
materijali budu atraktivni i originalni za primaoca, i samim tim, ostanu duže zapamćeni.
Adresiranje i distribucija – veoma važan segment je kvalitetno i pažljivo adresiranje i pakovanje ovih materijala. S obzirom da su materijali personalizovani veoma je važno da ne dođe
do zamene reklamnih materijala i isporuke
pošiljke na pogrešnu adresu.
Pored nekoliko jednostavnih preduslova koje
treba ispuniti, DM kampanje su veoma jednostavne za realizaciju, naravno, ukoliko se realizuju u saradnji sa iskusnim stručnjacima u ovoj
Direktni marketing
organizaciona šema
oblasti kojih je kod nas, za sada, veoma malo.
Ipak rezultati DM-a motivišu mnoge marketinške stručnjake da se preorijentišu na ovaj
vid marketinga i samim tim sve više znanja i
iskustva iz ove oblasti u svetu donesu kod nas.
Vaš prvi korak je da prihvatite činjenicu da je
DM sastavni deo modernog poslovanja i da
zakoračite u tom smeru, konsultujući stručnjake iz ove oblasti za osnovne informacije i smernice, ili im prepuštajući kompletnu uslugu Ŷ
promo
PROJEKTNO
FINANSIRANJE
za izgradnju stambenih i poslovnih objekata
Projektno finansiranje,
novi proizvod u ponudi
Erste Bank namenjen je
finansiranju novoosnovanih
i veý postojeýih firmi
Osnivači firmi mogu biti:
• pravna lica
• fizička lica sa iskustvom u oblasti
građevinarstva
U ponudi su sledeći modeli finansiranja:
• finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih daljoj prodaji na
tržištu
• finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih rentiranju
• finansiranje izgradnje turističkih objekata
Erste Bank projektnim finansiranjem želi
da pomogne svojim klijentima u izgradnji
objekata koji će zatim biti predmet prodaje
ili rentiranja na tržištu, i to, kako na području većih gradova u Srbiji, tako i na područjima priznatih turističkih centara.
Iznosi kredita, zbog veličine i ozbiljnosti
samih projekata, mogu biti i do 80% od
ukupne vrednosti projekta.
Period korišćenja kredita je usklađen sa dinamikom gradnje, tako da se za momenat
finansiranja računa trenutak dobijanja prijave radova i uloženih 20-30% od vrednosti
investicije, a sredstva iz kredita se puštaju
nakon završenih privremenih situacija overenih od strane nadzornog organa.
Dinamika otplate je usklađena sa dinamikom prodaje, to jest može započeti tek nakon završetka perioda gradnje. Otplata se
vrši iz priliva od prodatih stanova, poslovnih
prostora i garaža koji se nalaze na namenskim računima u Erste Bank.
Takođe, obezbeđena je mogućnost i za
fizička lica da pod povoljnijim uslovima
dođu do stambenih kredita u objektima
čiju izgradnju finansira Banka:
• banka odobrava stambene kredite (uz
mogućnost odloženog početka otplate)
fizičkim licima za kupovinu stanova, u
objektima čiju gradnju banka kreditira
• sredstva od prodatih jedinica se uplaćuju
na dinarski i devizni namenski depozitni
račun korisnika kredita – investitora
• banka finansira izgradnju objekta, pa je
tako suštinski i vlasnik objekta
• sredstva od prodatih stanova ne mogu se
tretirati kao sredstva koja pripadaju investitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole!
• sredstva od prodatih stanova koristiće se
za otplatu kredita od momenta kad objekat dobije upotrebnu dozvolu
• ovakvom konstrukcijom kupci su zaštićeni
Osnovne prednosti projektnog finansiranja kod Erste Bank:
• sigurna investicija, kako za investitora
tako i za Banku
• brža gradnja – dovoljna količina novca za
izgradnju
• brža prodaja stanova – povoljni stambeni
krediti Banke
• sigurnost za kupce stanova – sigurno dobija uknjižen stan
• investitor nije prinuđen da u toku gradnje
prodaje stanove po nižoj ceni jer kupac
nema rizik, a investitor ima sredstva za
gradnju
• akcenat je stavljen na analizu projekta, a
ne na analizu preduzeća
• projekat otplaćuje sam sebe (investitor
ništa ne plaća Banci dok se objekat ne
završi, a vraćanje kredita po dobijanju
upotrebne dozvole je od priliva ostvarenih prodajom jedinica iz objekta koji je
predmet kreditiranja)
• projekat ne angažuje dodatni kolateral
investitora Ŷ
ERSTE BANK a.d.
Novi Sad
Bulevar oslobočenja 5
21000 Novi Sad
info tel: 0800 201 201
[email protected]
www.erstebank.co.yu
16
www.buildmagazin.com
TEMAbroja
FASADE
Fasada je lice svakog graĀevinskog objekta. Reÿ fasada
i potiÿe od latinskog facies – lice. Kao i svako lice, i lice
graĀevine može da bude privlaÿno, postojeýe može da se
doteruje ili da se potpuno menja. Paralelno sa razvojem
graĀevinarstva, razvijale su se i fasade, kako po svom
obliku, tako i po naÿinu izrade.
Jedan od glavnih zadataka svakog arhitekte jeste oblikovanje fasade. Cilj je da se privuÿe pažnja posmatraÿa – kupca.
Dobro dizajnirana fasada preporuÿuje zanimljiv enterijer i
istovremeno sugeriše na kvalitet ispunjenih tehniÿkih
karakteristika
priredila Jelena Jeremiă, dipl. ing. grač.
Građevinski objekti su neprestano izloženi
najrazličitijim vremenskim uticajima: ekstremnim temperaturama, kiši, snegu... Lepa
fasada mora da bude sposobna da se suoči i
sa prirodnim nepogodama, kao što je grad
ili izuzetno jak vetar, ali i sa požarom...
Fasadu ocenjujemo na osnovu sledećih karakteristika: vrste izolacije, kvaliteta materijala u kome je izvedena, načina postavljanja itd. Izbor fasade diriguju raspoloživa
materijalna sredstva, tip objekta i estetski
zahtevi. Jedan od osnovnih zadataka fasade jeste najbolja moguća toplotna izolacija.
Visoki troškovi grejanja, globalno zagrevanje i zaštita čovekove okoline nametnuli su
donošenje strogih zakona i propisa za različite sisteme toplotne izolacije stambenih i
poslovnih objekata.
Danas se koriste različite vrste fasada, a
osnovna podela je prema tipu sistema same
fasade, koji može da bude izrađen od teških
ili lakih elemenata obloge. U osnovne podele fasada spada i ona prema materijalu
od kog je napravljena, pa tako razlikujemo:
stiropor fasade, drvene, staklene, metalne
(od aluminijumskih i čeličnih ploča i sendvič
panela), i fasade od teških elemenata obloge
– kamena, opeke i keramičkih ploča.
Stirodur karakteriše veoma velika gustina,
što je garant postojanosti i trajnosti. Ploče
stirodura su izuzetan toplotni izolator, nisu
osetljive na vlagu i veoma dobro podnose
opterećenje. Otpornost na klimatske uslove
je zagarantovana visokom postojanošću pri
zaleđivanju i otapanju, tako da ni ekstremna
vlažnost ne predstavlja problem za ove izolacione ploče. Površina ploča može da bude
glatka ili reljefna, u zavisnosti od namene.
Kontaktne fasade su najčešći tip
među različitim sistemima toplotne zaštite, gde je izolacija pričvršćena direktno na
zid objekta sa spoljne strane. Najpoznatiji
predstavnik ovog tipa su stiropor fasade,
tj. fasade sačinjene od stiropora, stirodura i
neopora.
Stiropor čine ćelije polistirena koje su
spojene u međusobno homogenu strukturu tankih, vazduhom ispunjenih šupljina.
Stiropor je rešenje koje se primenjuje na
manjim objektima i ima pristupačnu cenu
u odnosu na druge vrste fasada, a činjenica
da je jedini plastični materijal koji može u
potpunosti da se reciklira čini ga ekološki
poželjnim materijalom.
Fasade od stakla, aluminijuma, nerđajućeg
čelika, kamena i granitne keramike, već imaju dugu tradiciju, i danas predstavljaju standardna rešenja, kako u svetu, tako i kod nas.
Za poslednjih desetak godina u Beogradu je
realizovan veći broj modernih fasadnih konstrukcija koje predstavljaju izuzetna ostvarenja i prema svetskim standardima.
www.buildmagazin.com
Stirodur izolacione ploče imaju i funkciju
parne brane, pa ih stoga treba stavljati na
građevinske elemente od betona – temeljne i unutrašnje zidove, a njihova čvrstina je
prednost i prilikom izolacije ravnih krovova
i terasa, i podova uopšte.
Neopor se proizvodi od ekspandiranog polistirena sa dodatkom ugljenih vlakana. Poznatiji je kao sivi stiropor. Izoluje pomoću
vazduha, ali mu ugljena vlakna daju do 20%
viši kvalitet i manje gubitke toplotne energije. Nastao je iz potrebe da se štedi energija
potrebna za grejanje objekata i danas se sve
više koristi u građevinarstvu. Prilikom izrade termoizolacije prednost se daje neoporu u
odnosu na stiropor, jer se koriste tanje ploče.
Preporučuje se prilikom postavljanja na zidove
od opeke, šupljih, punih i siporeks blokova.
17
TEMAbroja
Staklene fasade spadaju u fasade iz-
Demit fasade su uglavnom zastupljene u
gradnji manjih stambenih objekata, a postavljanje se vrši kao i kod drugih fasada od
stiropora: na spoljni zid se postavlja ploča
stiropora, stirodura... na koju se lepi mrežica
i zatim se nanosi dekorativna masa, boja za
fasadu ili dekorativni malter.
U ovom broju Build magazina predstavièemo Vam široku paletu proizvoda za klasiìne fasade koji stoje u
ponudi firme Lensim-Neoton.
Ventilisane fasade ne prijanjaju direktno na zid ili konstrukciju. Danas su one
skoro obavezni način oblaganja, najčešće
poslovnih objekata, jer imaju dodatni sloj
vazduha koji pruža izvrsnu izolaciju, naročito leti, čime se stvara visok stepen uštede
energije. Princip ventilisane fasade ostaje
isti bez obzira da li je spoljašnji omotač od
lakih ili teških elemenata obloge.
vedene od lakih elemenata obloge i dele se
na dva osnovna tipa. Prvi tip predstavljaju
takozvane strukturne fasade pomoću kojih
se dobija jednoobrazna staklena površ, i gotovo isključivo su rezervisane za nebodere.
Drugi tip su polustrukturne fasade. Njima
takođe dominira staklo, no više ili manje
su vidljivi i metalni ili plastični okviri. Kod
ovakvog tipa fasada uobičajena je upotreba
izolacijskog stakla koje sadrži reflektujuće
ili parsol efekte (u boji). Kada je staklo izloženo direktnom delovanju sunčevih zraka,
tada obavezno mora da se obloži silikonskim kitom koji je otporan na zagrevanje.
Zid zavesa je uobičajeni naziv za fasadu
od lakih elemenata koji su okačeni o noseću konstrukciju i vise ispred nje. Kako
zid zavesa predstavlja spoljašnji omotač
zgrade, ona mora da zadovolji određene
uslove zaštite unutrašnjeg prostora:
• zaštitu od atmosferskih uticaja
• toplotnu zaštitu
(ugodan boravak tokom cele godine)
• zvučnu zaštitu
• regulisanje uticaja sunčevih zraka
(osvetljenje i osunčanost prostora)
• zaptivanje
• otpornost na vatru
Pri projektovanju staklenih fasada tendencija
je da aluminijumski profili budu što manje
vidljivi, a staklene površine što veće. Zato
se elementi noseće konstrukcije zida zavese
skrivaju iza stakla. Obzirom na to da se ne
dobija garancija trajnosti lepka, posledica
je ređa primena struturalnih fasada, a češća
polustrukturalnih, gde postoje aluminijumski držači stakla koji su vidljivi na fasadi u
minimalnoj meri (oko 2,5cm + fuga). Kod
oba ova tipa fasada otvaranje prozora se vrši
isključivo oko gornje horizontalne osovine
prema spolja. Ove fasade su deo objekata velikih poslovnih i tržnih centara i uglavnom su
sinonim za savremenu urbanu zonu.
Termički most alu-profila takođe prekidamo radi povećanja toplotne izolovanosti
objekta. Ovakvo rešenje je relativno skupo
zbog komplikovanih spojeva i visoke cene
ugrađenih materijala, međutim, znatne
uštede se ostvaruju u toku korišćenja objekta jer se neuporedivo manje energije troši na
grejanje i hlađenje.
Mnogi problemi staklenih fasada se
efikasno rešavaju izolacionim i drugim specijalnim vrstama stakala. U
ovom broju Build magazina predstavièemo Vam kaljena stakla iz fabrike
Uniglas, u vlasništvu Nove Forme.
Swisspearl® cement-kompozitni paneli ojaìani sintetiìkim vlaknima koje
predstavlja kompanija Esal, imaju
odliìnu postojanost prilikom primene na fasadama, posebno se istiìuèi
u jedinstvenoj postojanosti boja.
18
Klasična staklena fasada se formira od horizontalnih i vertikalnih nosećih aluminijumskih profila koji su u punoj veličini vidljivi
na fasadi. Prozori se otvaraju oko vertikalne
i/ili oko donje horizontalne ose. Prednosti su
dobro zaptivanje, klasično otvaranje i jednostavno održavanje. Nedostatak ovog rešenja
je spoljašnja vizuelna razlika pokretnih od
fiksnih delova, ali upravo ovaj detalj može se
iskoristiti prilikom dizajniranja fasade.
www.buildmagazin.com
TEMAbroja
Drvene fasade su tradicionalno odlika kuća u planinskim predelima, ali danas
sve češće ukrašavaju urbane stambene i
poslovne prostore. Ovo je omogućeno savremenim tehnološkim dostignućima na
polju lepkova i premaza za zaštitu drveta od
atmosferskih uticaja. Kao materijal koriste
se profilisane daske (letvice, d≥16mm) i/ili
drvene ploče. Profilisane daske sastoje se od
celuloze, lignina i vode, i malih su dimenzija. U zavisnosti od potreba, profilisanim
daskama se mogu dodati smole, kiseline za
štavljenje i sl. Eventualna oštećenja već postavljene fasade mogu se popraviti bez većih
problema. Pri određivanju veličine, dimenzija i razmaka fuga između dasaka mora se
uzeti u obzir da klimatski uslovi dovode do
bubrenja i skupljanja drveta.
Drvene ploče su sve zastupljenije na fasadama. Ravna površina, brza montaža i ekološka primena čine drvene ploče veoma interesantnim materijalom. Mogu biti u vidu:
• troslojnih ploča od punog drveta
• ploča od slojevitog furnira
• cementom spojenih ploča od iverice
(gde je iverica armatura).
Kao lepak za višeslojne ploče uglavnom se
koriste alkalne fenol, fenol-resorcin i resorcin smole prirodnog drveta. Postoje odlični
TERMOIZOLACIONI PANELI
sistemi ventilisane fasade od prirodnog drveta gde su daske na vođicama od eloksiranog
aluminijuma čime je omogućen nesmetan
rad drveta i aluminijuma koji nastaje usled
različitih koeficijenata termičkog širenja.
Optimalno drvo je radijalno sečen kanadski
kedar (fina tekstura, postojana boja i kvalitet
bez impregnacije). Ventilisana fasada osigurava građevini visoku udobnost stanovanja
zahvaljujući prirodnoj ventilacionoj komori
koja se nalazi između strukture samog zida
i obloge. Zbog termičkih razlika stvara se
prirodno kretanje vazduha na gore čime se
poboljšava termička izolacija građevine, naročito tokom leta, kada garantuje efikasno i
prirodno uklanjanje toplote akumulirane u
fasadi.
U ovom broju Build magazina predstavljamo Trespa Meteon panele od
borovih vlakana, ìije ponašanje je
isto kao i kod tvrdog drveta, a koje
kod nas uvozi Polykem Sr.
Metalne fasade
izrađuju se od čeličnih ili aluminijumskih ploča kao obloga sendvič panela sa termičkom ispunom.
Čelične ploče uglavnom su u vidu trapezastih bojenih ili impregniranih limova.
Aluminijumske ploče uglavnom se izrađuju
kao polirane. Postupak kojim se stvara sloj
oksida visokih mehaničkih karakteristika
na alu-površini zove se eloksiranje. Taj sloj
je od 2 do 4 hiljade puta deblji od sloja prirodnog oksida koji se stvara izlaganjem aluminijuma atmosferskim uticajima. Osnovne
prednosti aluminijumu daju njegova mala
specifična težina, jednostavnost pri obradi i oblikovanju, i mogućnost kvalitetnog
bojenja u željenu boju. Osim niza prednosti eloksal ima i jednu manu – izuzetno je
osetljiv na atmosferske hemikalije (smog,
kisela kiša, prašina...). Iako smo smatrali
da su ove fasade rešenje svih problema po
principu postavi i zaboravi, ipak se pokazalo da one statički vezuju čestice prljavštine
iz vazduha, vremenom stvarajući teško odstranjivi talog koji zatim postaje osnovni
razlog propadanja fasade. Drugim rečima:
kada se anodizirana ili obojena metalna
fasada postavi, treba je redovno održavati
i negovati. To će dati dvostruki efekat jer
poboljšava izgled fasade i istovremeno štiti
od spoljašnjih uticaja sprečavajući koroziju.
PROFILISANI LIMOVI
LIMENI CREP
DOMACI
MONOWALL
®
AC “Staved finish”
GLAMET ®
www.komet-ca.co.yu
Kneza Miloša 14, 32 000 Čačak
Tel. 032.344.828; 344.838; fax: 032.227.767
e-mail: [email protected]
www.buildmagazin.com
19
TEMAbroja
Suvi postupak, koji srećemo na savremenim
objektima, podrazumeva postojanje jake
potkonstrukcije na koju se zatim profilima,
kukama ili zavrtnjima kače precizno sečeni
modularni kameni elementi. Ovaj postupak
se koristi onda kada je fasada ventilisana,
odnosno, postoji sloj vazduha između kamena i termoizolacije. U ovom slučaju minimalna debljina ploča je 3cm jer se kačenje
ploča vrši sa strane (izuzetno kod pojedinih
vrsta granita sitnozrne strukture moguće je
da debljina ploča bude i 2cm, ali je ta vrsta
kačenja-nošenja ploča znatno skuplja nego
klasična sa strane). Kamen – granit ili mermer, mora da zadovoljava propisane standarde, odnosno da prvenstveno zadovolji
zahtevane parametre pritisne i savojne čvrstoće. Takođe, treba voditi računa da mermeri vremenom matiraju i gube boju, dok su
kod granita boje i politura postojane.
U ovom broju Build magazina bièe
reìi o sendviì panelima firmi M-Profil,
Lindab i Isobau Hellas S.A. koji proizvode sendviì panele sa ispunom od
poliuretana, za fasade, za oblaganje
industrijskih objekata, hala, mobilnih
objekata na gradilištima.... Kompanija Trimo ovoga puta predstavlja
TrimoRaster fasadni sistem, a tu su
i Cor-Ten fasade firme Ruukki koje
namesto korozije dobijaju patinu,
ìime se fasada istovremeno štiti, ali
dobija i posebne vizuelne efekte.
Izrada fasada sve više se kreèe u
smeru uštede energije. Zato Vam
predstavljamo i Alu König Stahl, koji
u ovom broju promoviše Schüco pametne fasadne sisteme poslednje
generacije u skladu sa konceptom
Enegija² – fasade koje štede, prave i
ìuvaju energiju.
Kamene fasade
spadaju u obloge
od teških elementa, i izrađuju se od prirodnog klesanog ili rezanog kamena, kao
pojedinačni komadi ili gotovi delovi u vidu
ozidanih panela. Mogu se postavljati suvim
ili mokrim postupkom. Mokri postupak se
koristi onda kada fasada nije ventilisana, i
danas se uglavnom primenjuje na manjim
objektima jer se spoljni zidovi oblažu klesanim kamenim blokovima na klasičan način
zidanja kamenom (kakav je npr. bio primenjen na zgradama Generalštaba i saveznog
MUP-a u Beogradu). Kamene ploče mogu
da budu debljine 2 ili više cm. Ugradnja se
vrši u cementnom malteru ili lepku (kada je
podloga ravna). U oba slučaja je potrebno
izvršiti skriveno ankerisanje ploča za zid.
Kod klasičnog načina nošenja ventilisane
kamene fasade, ako je fasadni zid noseći
(a poželjno je da bude armiranobetonski zid),
onda se koriste specijalni ankeri. Ukoliko je
zid od npr. giter blokova, koriste se hemijski
ankeri, ali je to rešenje znatno skuplje i još
nije dovoljno eksploatisano u praksi. Ukoliko su noseći delovi na fasadnom zidu samo
u nivou međuspratne konstrukcije (npr. kao
kod skeletne gradnje), umesto ankera se koristi potkonstrukcija. Najkvalitetniji ankeri
i potkonstrukcija se prave od inoxa, mada
mogu biti i od pocinkovanih profila, a poslednjih godina i od aluminijumskih profila. Uobičajeni slojevi ventilisane fasade od
kamena (za područje Beograda) su: kamen
d=3cm, vazdušni prostor debljine 2 do 3cm,
termoizolacija 8 do 10cm i konstrukcija zida.
Užiþka 4, 17500 Vranje
tel/fax: 017 415 500
Optimalne dimnezije ploča su ≈60u80cm,
odnosno površine ≈0,5m², a težine do 50 kg,
i naravno da mogu da budu i manje i veće.
U Beogradu su ugrađivane ploče na ventilisanoj fasadi i veličine 105u180cm, što je
zahtevalo i specifična rešenja kačenja.
Svakako da su kamene fasade jedan od najskupljih načina završne obrade imajući u
vidu dodatne troškove postavljanja izolacije,
neophodan visok kvalitet samog kamena,
specifičnu težinu materijala, cenu rada prilikom eksploatacije, obrade, postavljanja i
transporta, posebno onda kada se govori o
uvoznim mermerima i granitima iz najpoznatijih španskih, italijanskih ili čileanskih
kamenoloma. Ali... fasade od kvalitetnog
kamena su pogodne za održavanje, tj. održavanje jedva da je potrebno, te su stoga i
dobile prigodan pridev – večne.
U ovom broju Build magazina predstavièemo Vam firmu T&T stone
d.o.o. (nastalu udruživanjem pojedinih firmi iz grupacije Tim A, o kojoj
smo veè pisali), i posebno predstavljamo ankere i potkonstrukcije sistema Lapidea iz Italije, ìiji su ekskluzivni zastupnik za naše tržište.
U teške elemente oblaganja ubrajaju se i fasade izrađene od keramičkih ploča i opeke
kod kojih se postavljanje vrši oslanjanjem na
donju potkonstrukciju, skrivenu u fugama.
Postoje i različiti dodatni načini kao što su
sistemi sidrenja, konzole, šinske konstrukcije i sl. Tu su naravno i obloge od betonskih
prefabrikovanih elemenata o kojima će više
reči biti u narednom broju Build magazina.
e-mail: [email protected]
www.cerak.co.yu
• Proizvodnja:
sve vrste termoizolovanog stakla, PVC stolarije (sistem TROCAL),
aluminijumske stolarije (profili NISSAL)
• Prodaja i ugradnja:
svih vrsta ravnog graÿevinskog stakla, ornament, profilit i armiranog stakla,
stopsol i parsol stakla, staklenih prizmi, LEXAN-a, RIGIPS gips-karton ploþa,
vodootpornih, vatrootpornih i kaširanih ploþa, spuštenih plafona (CASOPRANO,
DEKOGIPS, GYPTONE i RIGITON) sa prateüom potkonstrukcijom
• Ugradnja:
svih vrsta plivajuüih podova, garažnih vrata sa i bez motora
na daljinsko upravljanje (HÖRMANN)
• Molerski radovi
• Zavarivanje
20
www.buildmagazin.com
TEMAbroja
Betonske fasade
su zlatno doba
imale u jednom periodu XX veka, ali i beton slabo trpi kiseli vazduh i druge atmosferske uticaje. Ipak, baš u trenutku kada
se ovaj problem pokazao, i kada su načinjeni prvi koraci ka njegovom otklanjanju
(korišćenjem aditiva koji čine da beton sam
sebe prečišćava, neprekidno održavajući
kvalitet svog poslednjeg sloja), staklene fasade su preuzele primat koji i danas drže.
Nastavljamo i priìu o Simprolitu, koji
za fasade nudi ploìe izraòene na
bazi polistirolbetona (vrsta lakog betona na bazi agregata od ekspandiranih granula stiropora) ìija su svojstva: ìvrstoèa na udar, postojanost
pri eksploataciji, vatrootpornost, paronepropusnost i jednostavnost pri
montaži. Zbog svojih karakteristika
koriste se i za utopljavanje fasada.
I na samom kraju, možemo da zaključimo
da vrsta i kvalitet fasade zavise od načina
rešavanja problema statičke nosivosti, toplotne i zvučne izolacije, kondenzacije vodene pare, nošenja stakla, zaptivanja, sistema
pričvršćivanja, dilatacionih spojnica, otpornosti na vatru i naravno, estetskih ciljeva.
Naravno da su moguće i kombinacije lakih i
teških elemenata za oblaganje.
Međutim, u poslednje vreme tehnologija se
sprema da pruži drugu šansu betonskim fasadama, razvijajući nove aditive koji betonu
omogućavaju da nadoknadi sve nedostatke
i postigne zadovoljavajući stepen estetike i
kvaliteta u pogledu postojanosti boje i površinskog sloja. U SAD je u toku ispitivanje
prozirnih betona, sa recikliranim staklom
kao agregatom, odličnih mehaničkih osobina, o čemu je Build već pisao.
Danas u Srbiji, naročito u Beogradu, često
imamo priliku da vidimo kako neka stara
fasada, čiji estetski kvaliteti nisu imali snage
da odole zahtevima novog vremena i novih
potreba, dobijaju sada sasvim novo ruho, pa
tako klasično zidane fasade prekrivamo staklenim i metalnim površinama, a tamo gde
je to moguće, kao npr. kod skeletne gradnje,
možemo videti i kompletnu zamenu fasadnog zida od opekarskih proizvoda zidom
stakla sa alu-profilima Ŷ
Za koju god fasadu da se odluìite,
prilikom njene postavke bièe Vam
neophodne odgovarajuèe skele.
Iz tog razloga Vam predstavljamo i
ramovske skele firme MB Company.
TEMAbroja
izazov arhitektama
TRIMORASTER
Igra vrhunske estetike i funkcionalnosti!
TrimoRaster je nov proizvod,
ne samo u Trimu veý i na
svetskom tržištu modularnih
fasada. Radi se o fasadnom
sistemu sa vrhunskim
estetskim izgledom, kome
su dodate sve važne
funkcionalne prednosti
fasadnih sistema ÿime je
kompanija Trimo tržištu i,
naravno, Vama ponudila
idealno rešenje za
Vaše fasade i objekte
Fasada već dugo ne služi samo kao zaštita za
objekat, već se njom često naglašava i karakter
objekta. Spoljašnji izgled koji će na prvi pogled
nagovestiti i predstaviti značaj građevine, želja
je i cilj svakog arhitekte. Pored spoljašnjeg izgleda, važan je i individualan pogled arhitekte
na objekat, kao i na okolinu u kojoj se zgrada
nalazi. Zato je sam izbor fasade odgovoran i
istovremeno kreativan rad koji može da bude i
igra vizuelnog efekta i funkcionalnosti – naravno, ukoliko je Vaš izbor TrimoRaster fasada.
Vrhunska estetika
Svakoj fasadi omogućen je izbor karakterističnog modula. Na ovaj način svaki objekat,
to jest arhitekta zadužen za oblikovanje njegove fasade, može na njoj razviti originalnu
rasternu mrežu prepoznatljivog modula koja
bi na najbolji mogući način predstavljala namenu, stepen ekskluzivnosti i značaj objekta, a sam objekat bi time predstavljao repernu tačku prostora, bilo kao sjajni metalni
prozor u gusto izgrađenom urbanom tkivu,
bilo kao slobodnostojeći objekat sa svih pet
vidljivih fasada.
Oblikovanje fasade sa naglašenim senovitim fugama omogućava izvijanje, ukrštanje
i pretakanje elegantnih linija koje mogu da
stupaju u odnose sa već postojećim susednim objektima, ali mogu i da u potpunosti
prate svoju ličnu matricu i samo svoju priču.
Kombinacija naglašenih vertikalnih i horizontalnih senovitih fuga sa spoljašnjim
gladio efektom kod TrimoRastera predstavlja individualno i originalno rešenje za svaki
novi objekat posebno. TrimoRaster fasadni
sistem namenjen je svima koji žele reprezentativan izgled objekta. Primeren je za fasade
hotela, banaka, upravnih zgrada, savremenih
školskih i obrazovnih centara, kancelarijskih
prostora, poslovnih i trgovačkih centara, itd.
Naravno, ovim se spisak objekata različitih
namena komplementarnih TrimoRasteru
ne završava i ovu fasadu mogu primeniti svi
oni koji žele da učestvuju u toj čudesnoj igri
modularnih TrimoRaster panela i fuga
između njih.
Kombinacija estetskog minimalizma sa gladio
spoljašnjom linijom i individualnog izražavanja sa naglašenim senovitim fugama, Vašu
fasadu čini originalnom, unikatnom i po meri
vaših želja.
22
www.buildmagazin.com
Gladio profil spoljašnjeg lima rezultat je posebnih postupaka obrade kojima je postignuto da lim vizuelno deluje potpuno glatko.
Svakako da blistavost ovakve fasade kod
posmatrača već na prvi pogled stvara utisak
poštovanja, poverenja i ekskluzivnosti.
Širok izbor dekorativnih elemenata tercijalne plastike, mogućnost postavljanja
svetlosnih tela i reklamnih panoa na fasadu, kao i veliki izbor nijansi boja za limene
modularne ploče TrimoRaster sistema, sve
to dodatno povećava mogućnost različitog
završnog izgleda i efekta fasade.
TrimoRaster daje mogućnost horizontalnog ili vertikalnog polaganja fasade što dodatno proširuje teren za igru i kombinovanje
elemenata. Modularni pristup oblikovanju
fasade prisutan je u arhitekturi već preko
jednog veka a danas nesumnjivo predstavlja
apsolutnu prednost, ne samo u komercijalnom već i u estetskom smislu, ali istovremeno predstavlja i izazov arhitektama koji žele
da spoje eleganciju i unikatnost.
Funkcionalnost Trimorastera
Funkcionalne
prednosti
TrimoRaster
sistema potiču od vrhunske tehnologije rada i visokokvalitetnih materijala, koji
su upotrebljeni za izradu TrimoRaster
TEMAbroja
panela. Sve ove prednosti plod su Trimo
razvoja, koji je u TrimoRaster uključio
dugogodišnje znanje i iskustvo svih svojih
zaposlenih. TrimoRaster panel obložen je
sa spoljašnje i unutrašnje strane obostrano
pocinkovanim limom, dok je između limenih ploča ispuna od mineralne vune.
Protivpožarna otpornost je osobina koja
se zahteva i traži, a sve više i podrazumeva kod građevinskih materijala bilo koje
namene. Zakonodavstvo u državama širom
sveta postavlja konkretne zahteve za zaštitu
objekata od požara. TrimoRaster sistem je
vatrootporan fasadni sistem koji zadovoljava sve te zahteve. To omogućavaju ugrađeni
vatrootporni materijali.
Termoizolacijski sistem koji pružaju TrimoRaster fasade predstavlja još jednu odličnu
zaštitu objekta i u stanju je da pruži maksimalan komfor unutrašnjeg prostora koji je njima
pokriven. Kao toplotni izolator sprečava prolaz
vazduha u objekat, hladnog zimi i toplog preko leta, i tako omogućava značajne uštede kod
troškova grejanja i hlađenja prostora, odnosno
potrošnje energije uopšte. Ušteda energije je,
poslednjih godina, jedan od presudnih faktora koji mora biti ispunjen ne bi li proizvodnja
nekog materijala bila odobrena i ne bi li se on
zatim našao na tržištu.
Zvučna izolovanost je još jedan značajan
faktor koji TrimoRaster fasade takođe ispunjavaju po svim predviđenim propisima i
zakonima. Udobnost dobro zvučno izolovanog objekta ima za posledicu nekoliko drugih
prednosti, pa će se tako iza TrimoRaster fasada gosti, zaposleni i posetioci osećati bolje i
biti zadovoljniji, a samim tim i efikasniji.
TrimoRaster sistem predstavlja samonosivi sistem, što znači da je sistem projektovan
tako da može da preuzme pored funkcije fasade i funkciju samonosivog zida. Njegovom
primenom dolazi do uštede na troškovima
materijala i vremena montaže, jer nema potrebe da se koristi dodatni betonski zid.
Prednosti korišèenja
TrimoRaster panela
i fasada:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Estetski dizajn sa naglašenim spojevima
Veliki broj modularnih kombinacija
Naglašavanje rastera bojenim profilima
Blistavost fasade zahvaljujući gladio
efektu
Vatrootpornost
Izolacija (toplotna, zvučna, vazdušna i
hidrozaptivenost)
Ispuna dvostrano pocinkovanih panela
mineralnom vunom
Samonoseći sistem bez dodatnog zida
Laka i brza montaža
25μm PVDF antikorozivna zaštita lima
Sistem TrimoRaster napravljen je tako
da je montaža brza i jednostavna. Horizontalna fuga nastaje samim polaganjem
panela, a vertikalna fuga se formira pričvršćivanjem panela zavrtnjima po vertikali
na potkonstrukciju. Zavrtnji su pokriveni
i izolovani EPDM zaptivačem, dok aluminijumski T-profil estetski zaokružuje
vertikalni spoj. Aluminijumski profil može
da bude u boji panela ili neke druge boje
- izbor je Vaš.
Tehnološka zaokruženost čitave ideje modularne fasade vidi se u svim detaljima TrimoRaster sistema. U Trimo razvoju predvideli
su i rešenja za detalje, koji definišu vrhunski
izgled fasade:
• oštrougaoni ili zaobljeni ugaoni elementi
• završeci za prozore i vrata
• završeci za atiku
• završetak spoja sa zidom
S vremena na vreme tržište građevinske
industrije obogati proizvod koji pruži značajne smernice za dalji razvoj arhitekture.
TrimoRaster je jedan od takvih proizvoda
jer se govori o tehnološki potpuno zaokruženom sistemu, kod koga rame uz rame idu
vrhunski izgled, kvalitet i funkcionalnost Ŷ
TRIMO INŽENJERING d.o.o.
Bul. Arsenija Ĉarnojeviăa 99b,
11070 Novi Beograd
tel: + 381 (0) 11 2129 724
2129 731
tel/fax: + 381 (0) 11 2129 726
e-mail: offi[email protected]
www.trimo.co.yu
www.buildmagazin.com
23
TEMAbroja
T&T stone
ventilisane kamene fasade
Veý smo upoznali Tim A,
kompaniju koja je nastala
udruživanjem šest firmi koje
se bave kamenorezaÿkim
radovima, i sada predstavljamo firmu T&T stone d.o.o.
koja je nastala udruživanjem
nekoliko ÿlanova konzorcijuma Tim A, s tim što je poslovna saradnja i dalje ista
i, trajna, sa svim preostalim
ÿlanovima
Do udruživanja i nastanka T&T stone došlo je radi što jednostavnije procedure kod
nastupa na tržištu i konkurisanja na tenderima u odnosu na formu konzorcijuma.
Firma je usko specijalizovana za kompletne
kamenorezačke radove: od nabavke materijala-sirovina, tj. granita i mermera, pa preko
prerade i obrade, sve do ugradnje na objektu.
Kapiciteti proizvodnog pogona u Topoli su
najveći u krugu od 1.000km (preko 3ha površine i 3.000m2 pod krovom), sa kompletnom uvoznom opremom koja omogućava
kvalitet finalnog proizvoda jednak onome
koji daju i najpoznatije svetske kompanije.
Predstavljamo najviše ugrađivani tip prostornog ankera od inoxa koji omogućava
podešavnje u sva tri pravca. Ovaj anker ima
najširu primenu prilikom oblaganja ventilisanih fasada kamenom, posebno onda kada
je osnovni zid armiranobetonski.
anker za ventilisane fasade
U slučajevima kada se tačke oslonca obloge fasade nalaze samo u visini međuspratne konstrukcije neophodno je postaviti
potkonstrukciju pre oblaganja fasade kamenom. U prvom broju Build-magazina
Tim A je najavio saradnju sa italijanskim proizvođačem Lapidea, a sada je
T&T stone njihov ekskluzivni zastupnik
na našem tržištu. Lapidea potkonstrukcijski
sistem za ventilisane fasade izrađuje se od
inoxa ili kao pocinkovani element.
potkonstrukcijski sistem Lapidea
Asortiman materijala iz ponude T&T stone
neprekidno se povećava, pa će biti proširena
i paleta mermera kako bi se izašlo u susret
tržištu koje sve više zahteva mermere najvišeg estetskog i tehničkog kvaliteta, posebno
u enterijerskim radovima. U 2008. kompanija
planira da za pojedine materijale dobije ekskluzivnost na tržištu Srbije. U prvom broju
Build magazina opisali smo detaljno čitav
proces obrade kamenih blokova koji se odvija u pogonima u Topoli, a sada ćemo Vas
upoznati sa sistemima za kačenje ventilisanih
kamenih fasada iz njihove ponude.
24
T&T STONE d.o.o.
Privredno društvo za obradu i ugradnju kamena
– granita i mermera d.o.o.
detalj Lapidea potkonstrukcije
Iako se na tržištu pojavljuje pod novim imenom, T&T stone je u svom poslovanju
zadržao sve ono po čemu je poznat i ceo
konzorcijum Tim A, pa tako kod njih, pored
najkvalitetnijeg kamena, vrhunski obrađenog,
uz svu neophodnu prateću opremu, uvek možete pronaći i najbolji savet za sva Vaša pitanja i probleme u vezi sa kamenom, bilo da ste
projektant, kupac ili kolega iz branše Ŷ
www.buildmagazin.com
sedište
Trajka Rajkoviăa 3, 11070 Novi Beograd
tel: +381 (0) 11 22 70 554
fax: +381 (0) 11 22 80 183
proizvodnja
Beogradski put b.b, 34310 Topola
tel: +381 (0) 34 831 554
fax: +381 (0) 34 831 673
e-mail: [email protected]
www.tabas.co.yu
www.lapidea.it
TEMAbroja
100% LINDAB
švedski kvalitet u Srbiji
þelik je materijal koji Vas
nikada neýe izneveriti, a
Lindab je kompanija koja
svoje proizvode izraĀuje od
najkvalitetnijeg švedskog
ÿelika, bez obzira da li su u
pitanju kompletni sistemi ili
odreĀene komponente
Lindab proizvodi kompletne hale, tj. primarnu i sekundarnu čeličnu konstrukciju
(krovne i zidne grede od hladno oblikovanih
profila), kao i integrisane sisteme za oblaganje i pokrivanje objekata: čelične pocinkovane
plastificirane trapezne limove, visoke profile,
sendvič panele, zidne kasete... Osim glavnih
konstrukcionih elemenata u ponudi su proizvodi koji upotpunjuju navedene sisteme i
koji su u potpunosti kompatibilni za ugradnju: sistemi oluka, sistemi zaštite na krovu,
transparentni elementi, fabrički elementi za
opšivanje, industrijska sekciona vrata, itd.
Lindab fasada od horizontalno
postavljenih sendviÿ panela
Lindab sistem
konstrukcija
za fasadne
zidove
profila, idealan je za izgradnju kako porodičnih kuća, tako i za višespratne stambene
objekte. Prorezi u sklopu samih profila omogućavaju smanjenje termičke provodljivosti, a
takođe minimalizuju buku i vibracije. Kada
se koriste u kombinaciji sa vatrootpornim
materijalima, ovi sistemi ispunjavaju najstrože protivpožarne propise.
Pored dosadašnjeg proizvodnog programa, u
prilici smo da Vam predstavimo nove Lindab
sisteme: sistem konstrukcija za fasadne zidove i
sistem konstrukcija za pregradne zidove.
Prednosti u primeni ovog sistema su sledeće:
• široka primena
• mala težina
• velika nosivost
• niska termička provodljivost
• odlična zvučna otpornost
• povišena vatrootpornost
• otpornost na vlagu
• nepropustivost za buđ
• jednostavna montaža
Najvažnija funkcija fasadnih zidova je da
zaštite unutrašnjost objekta od vrućine, hladnoće, kiše i snega, da spreče buku, kao i da
štite od vatre. Lindab sistem konstrukcija
za fasadne zidove sa prorezima u profilima
u potpunosti ispunjava sve gore navedene
funkcije. Profili se proizvode u različitim
debljinama, što olakšava pronalaženje optimalnog rešenja u skladu sa njihovim nosivostima. Takođe, proizvodi se sav potreban
prateći materijal za fiksiranje prozora, vrata, izolacije, cevi, kablova i zidnih obloga.
Lindab konstrukcija za fasadne zidove izrađen od pocinkovanih i nerđajućih čeličnih
Lindab sistem za pregradne zidove je takođe izrađen od pocinkovanih i nerđajućih
čeličnih profila. Ovaj sistem u svom sastavu
ima čitav niz profila koji ispunjavaju uobičajene zahteve po pitanju zvučne izolacije,
a radi ispunjenja zahteva za višim stepenom
zvučne izolacije, razvijen je novi RdB akustični profil, kao prvi reducer buke. Korišćenjem
mineralne vune za izolaciju i gipsanih ploča,
Lindab sistem konstrukcija za pregradne
zidove zadovoljava najstrože protivpožarne
propise. I ovaj sistem je jednostavan za ruwww.buildmagazin.com
kovanje. Čak i visoki zidovi nisu problem,
jer se profili ne izvijaju i ne zahtevaju nastavke. Lindab profili se proizvode u svim
potrebnim dužinama. Sa Lindab komponentama možete napraviti zid viši od 14m.
Ovi profili lako podnose sva opterećenja od
podne konstrukcije do krovne rešetke.
Prednosti u primeni ovog sistema su sledeće:
• nepropustivost za buđ
• jednostavna montaža
• mala težina, a velika nosivost
• odlična zvučna otpornost
• povišena vatrootpornost
Lindab fasadni i pregradni zidni profili su
jednostavni za montažu. Svaki element isporučen na gradilište unapred je obeležen
i isečen na traženu dužinu. Takođe, postoje
specijalno dizajnirana spojna sredstava za
sve vrste primene Ŷ
Predstavništvo za Srbiju
Bul. Mihajla Pupina 10d (YUBC),
11070 Novi Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 311 04 85
311 04 86
e-mail: [email protected]
www.lindab.co.yu
25
TEMAbroja
LENSIM-NEOTON
fasade koje ne stare
Od kako znam za sebe, čovekovo lice je
za mene najjače osvetljeni i
najprivlačniji delić
koji me okružuje.
Ivo Andriü
Zajednička želja svakog arhitekte, investitora i korisnika jeste da fasada zgrade, njeno
lice, što je moguće duže, a poželjno kroz ceo
njen upotrebni vek, ostane nepromenjena.
Da bi se to postiglo, već tokom projektovanja, a svakako tokom izgradnje i u periodu
eksploatacije i održavanja objekta, treba
imati u vidu nekoliko opasnosti koje negativno utiču kako na vizuelni identitet zgrade, tako i na njenu funkcionalnost.
Lensim-Neoton d.o.o. je u mogućnosti
da Vam kroz isporuku najsavremenijih materijala, kroz stručnu savetodavnu podršku,
kao i kroz direktno izvođenje pojedinih vrsta
radova, pomogne da se sa navedenim problemima suočite na najadekvatniji način.
Problemi sa kojima se suočava svaka fasada
tokom svog veka:
• Razgradnja i erozija materijala je, pored
prirodnih klimatskih faktora, najčešće indukovana kiselim kišama i zagađenjem
vazduha (smog)
• Penetrirajuća atmosferska vlaga, u kombinaciji sa dejstvom mraza, dovodi do pukotina, narušavanja termičkih karakteristika,
korodiranja armature, razvoja organskih
organizama i stvaranja nepoželjnih soli
• U urbanim sredinama, grafiti su svakodnevni problem sa kojim se građani suočavaju
26
Lensim-Neoton d.o.o. u ponudi ima
proizvode primenljive na svim fasadama, u
zavisnosti od problema sa kojima se suočavaju. Ovom prilikom Vam navodimo samo
neke od njih:
Popravke i konzervacija:
• Polimer-cementni reparatur malter Durocret, Rapicret, Megacret, Planfix, Penetron V/o Patch, Penetron Dresscrete,
Penecrete Mortar...
• Materijali za hemijsko učvršćivanje
Peneseal-pro i Peneseal-fh...
• Lak za kamen VS-1...
• Aditivi za poboljšanje karakteristika maltera i betona (plastifikacija, vodonepropusnost, ubrzavanje, usporavanje, polimerizacija – Adiplast, Bevetol, Plastiproof,
Adium, Retadol, Adiflex-b, Penecryl
Elastic, Penetron Admix...)
• Zaštita od grafita AG-77, AGS...
Zaptivanje fasade:
• Trajno elastična zaptivna masa Elastotan,
git za strukturalno zastakljivanje IG-1k...
Građevinski lepkovi:
• Serija C2 lepkova AK-11, 20, 22, AKelastic, AK-marble, AK-stone, AK-glass,
AK-rapid, AK-grand...
Hidroizolacija fasade:
• Dubinska hidroizolacija betona Penetron
• Cementni elastični premazi
Aquamat, Sealcoat...
• Eliminacija kapilarne vlage Aquamat-F
• Impregnacija Protesil, Penesil...
• Poliuretanski premaz Isoflex-pu,
Penecoat-elastic, Penecoat-clear...
• Hidroizolaciona fasadna boja Flexcoat
• Akrilni fasadni malter u boji Marmocryl
Lepeza materijala neophodnih za primenu na
fasadama objekata je prevelika da bi smo ih
mogli sve ovde nabrojati. Za svaki konkretan
slučaj, bilo da je objekat u fazi projektovanja,
izgradnje ili naknadnih intervencija, u preduzeću Lensim-Neoton d.o.o. su spremni da
zajedno sa Vama analiziraju i da, ukoliko je
to potrebno, u saradnji sa stručnim službama
svojih ino-dobavljača ponude najcelishodnije
i ekonomski najprihvatljivije rešenje Ŷ
Termoizolacija i zvučna izolacija fasade:
• Termoizolacioni malter Tektoterm,
Isolmant...
www.buildmagazin.com
LENSIM-NEOTON d.o.o.
Goce Delĉeva 42, 11070 Novi Beograd
tel: +381 (0) 11 2691 696
e-mail: offi[email protected]
www.lensim.co.yu
TEMAbroja
COR-TEN
Patina i za ventilisane fasade!
Za Cor-Ten se zna od tridesetih godina prošlog veka. Vremenom se pokazao kao veoma primenjiv i uspešan u industriji,
transportu, a poslednjih godina i u graĀevinarstvu. Ovaj proizvod je izraĀen od specijalne vrste ÿelika premazane posebnim završnim slojem koji u kontaktu sa uslovima spoljašnje
sredine hemijskom reakcijom stvara zaštitni – patinirani sloj,
koji predstavlja dodatnu zaštitu svakog od ovih elemenata i
priprema ih za agresivne uslove spoljašnje sredine
36 meseci, što umnogome zavisi od agresivnosti same sredine u kojoj se objekat nalazi.
Najbolja varijanta upotrebe Cor-Ten kaseta kao fasadne obloge je kad se ona u startu
projektuje uzimajući u obzir sve elemente
i specifičnosti same obloge, potrebne potkonstrukcije, termičkih dilatacija, potrebne opšivke, kao i potreban vezni materijal.
Danas se Ruukki Cor-Ten koristi u obliku
kaseta, kao interesantan elemenat modernih fasada. Sa ostalim elementima i dodatnom opremom, Cor-Ten kasete formiraju
funkcionalnu, visokokvalitetnu ventilisanu
fasadu. Osim kaseta, od ovog materijala se
mogu izraditi i horizontalne fasadne lamele
Fasetti tipa H, kao i Design profil Madrid.
Specijalni sloj koji se nanosi na površinu čelika oksidirajući stvara patinu koja predstavlja
dugotrajnu zaštitu površine. Patina se stvara
u normalnim uslovima u periodu od 18 do
Debljina materijala od koga se izrađuju kasete je 1,5mm. Same kasete su standardne
dubine 30mm, a ukupna debljina fasadne
obloge, tj. udaljenje spoljne fasadne linije od
potkonstrukcije, odnosno termoizolacije, je
samo 60mm. Sama širina vertikalne spojnice može varirati od 10 do 30mm, dok je
horizontalna spojnica standardne širine od
34mm. Rupe na kaseti pomoću kojih se ona
pričvršćuje za potkonstrukciju su ovalne
(prečnika 10 i 8mm). Kasete se vezuju za
potkonstrukciju samo na uglovima – kra-
jevima kaseta, ukoliko su one veličine do
700mm, a ukoliko su veće vezivaće se praktično na svakih 600 do 700mm. Moguće
je proizvesti ugaone kasete za oblaganje
uglova fasada, završetka zidova pod krovom
ili okvira prozora i otvora uopšte. Količina
opšivki može biti maksimalno smanjena
prilikom izrade samog projekta, a one se
postavljaju tako da se nalaze iza kaseta, ne
narušavajući izgled i linije same fasade.
Porudžbina kaseta se vrši posebno za svaki
objekat, prema projektovanim dimenzijama.
Na gradilište kasete stižu u drvenim kutijama, koje treba držati na mestu koje nije direktno izloženo vodi. Na kutijama se nalaze
oznake onog tipa kaseta koje su spakovane u
toj kutiji, a sve radi lakšeg snalaženja na gradilištu. Projekat montaže kaseta određuje
redosled montaže, i, što je on bolje urađen,
montaža će se odvijati brže. Ukoliko se odlučite za Ruukki Cor-Ten fasadu, izabraćete
dugotrajnu, modernu fasadu jedinstvenog,
atraktivnog i robustnog izgleda Ŷ
RUUKKI HUNGARY Kft.
Predstavništvo Beograd
Glavna 13M, 11080 Zemun
tel/fax: +381 (0) 11 30 76 192
30 76 193
e-mail: [email protected]
www.ruukki.com/rs
www.buildmagazin.com
27
TEMAbroja
NOVA FORMA
fasadna stakla Uniglasa
Nova Forma je veý odavno
ime koje garantuje kvalitet u
dizajnu, proizvodnji i distribuciji nameštaja. Dugogodišnje iskustvo, sposobnosti
i veštine zaposlenih radnika,
kao i primena savremenih
tehniÿko-tehnoloških dostignuýa, doprineli su razvitku
brenda Nova Forma koji
veoma uspešno posluje na
prostorima regiona i šire.
Ipak, sada Vam predstavljamo jednu od fabrika kompanije sa kojom stupaju na tle
fasada, enterijera i graĀevinarstva uopšte - preduzeýe
za preradu stakla Uniglas
Sedište Nove Forme nalazi se u Šamcu u
BiH, ali su prisutni i na tržištu Srbije gde
se njihovo poslovanje odvija uz pomoć firme
Nova Forma – Beograd. Preko 60% svoje
proizvodnje kompanija plasira u inostranstvo, što im daje podsticaj za dalji razvoj i
usavršavanje, ali istovremeno i omogućava
da iz godine u godinu sebi postavljaju više
ciljeve u poslovanju i razvitku proizvodnog
programa i distributivne mreže.
njima u savremenoj građevinskoj industriji
Uniglas je svoje poslovanje u poslednjem
vremenskom periodu posebno usmerio na
obradu i kaljenje stakala za fasade.
stavljajući time decenijama dugu i poznatu
tradiciju prerade stakla.
U sklopu zaokruženog procesa obrade stakla izdvajamo:
• Najsavremenije mašine za obradu stakla
(sečenje, brušenje, poliranje, bušenje)
• Peskiranje stakala
• Linije za sito štampu
U preduzeću Nova Forma – Beograd
možete se raspitati o svemu vezanom za
kompletni proizvodni program, i dobiti detaljne informacije u vezi sa proizvodima i
njihovom distribucijom Ŷ
Za poseban detalj prerade stakla u Uniglasu
izdvojili bismo peći za kaljenje stakla.
U skladu sa trendovima na tržištu i kreta-
Lole Ribara 120
11250 Beograd-Železnik
tel: +381 (0) 11 2571 062
2580 911
e-mail:
offi[email protected]
www.novaforma-furniture.com
U sastavu Nove Forme danas posluje nekoliko fabrika, a jedna od njih je i fabrika
za preradu stakla Uniglas. U poslednje
tri godine, investiranjem u modernizaciju
proizvodnih pogona u Uniglasu, došlo je
do značajnih povećanja proizvodnih kapaciteta za preradu stakla. Naravno da su sve
investicije praćene i odgovarajućim kadrovskim i organizacionim unapređenjima, na-
28
Međutim, proizvodni programi Uniglasa
orjentisani su i na mnoge druge grane industrije, pa se tako u fabrici rade i:
• Sve vrste obrade i kaljenje stakla za industriju nameštaja
• Proizvodnja staklenog nameštaja
• Proizvodnja stakla za belu tehniku
• Proizvodnja stakla za automobilsku industriju
• Izrada vitraža
• Proizvodnja lustera i plafonjerki
www.buildmagazin.com
TEMAbroja
ISOBAU
fasadni i krovni paneli
U prošlom broju predstavili
smo sve prednosti montažnih
objekata i kontejnera vodeýe
grÿke kompanije u proizvodnji poliuretanskih panela, trapezoidnih pokrivaÿa, limova
i lake konstrukcije – Isobau
Hellas S.A. Ovoga puta Vam
detaljnije predstavljamo nekoliko tipova panela za boÿno
i krovno oblaganje objekata
razliÿitih namena
Krovni paneli tipa TRS su lako obrađeni
građevinski elementi koji imaju čitav niz tehničkih i ekonomskih prednosti za izvođenje
jake, termoizolacione i vodootporne obloge,
velike izdržljivosti na teret i vremenske prilike. Projektovani sa pet trapezoidnih vrhova
i blagim reljefnim međuugibima, izdržavaju
velike terete čak i pod izuzetno nepovoljnim
uslovima. Koriste se prvenstveno za krovno
pokrivanje zgrada ali se mogu upotrebiti i za
bočna oblaganja.
TRS paneli
Isodeck krovni paneli predstavljaju srednje
rešenje između trapezoidnih čeličnih folija
bez poliuretanske izolacije i krovnih panela
sa čeličnim folijama sa obe strane. Podrazumeva se da su ovi paneli jeftiniji od krovnih
panela TRS iako obuhvataju čitav niz tehničkih prednosti za konstrukciju termičkog
i hidroizolacionog pokrivača sa velikom postojanošću na teret i vremenske prilike.
TLS se sastoje od dve providne ravne poliesterske ploče pojačane staklenim navlakama sa obe strane i ispunjene 30mm širokim
poroznim elastičnim daskama (jastučićima)
koje su smeštene i zalepljene unutar ploča
nad rogovima, dok je preostali prostor prazan.
TL su providne trapezoidne ojačane krovne
ploče od poliestera koje se koriste za prirodno osvetljenje onda kada je neophodan visok
prenos svetlosti, pri čemu uspešno odbijaju
UV zračenje i savršeno se uklapaju sa TRS i
Isodeck krovnim panelima, kao i sa TS trapezoidnim čeličnim pločama, i u kombinaciji
sa njima čine jedinstveni krovni pokrivač.
TS trapezoidni metalni pokrivači su oblikovane čelične folije bez termoizolacije koji
se koriste i za bočno pokrivanje objekata i
otvorenih hala tamo gde termoizolacija nije
neophodna. Projektovani su sa pet rebara
trapezoidnog oblika sa ravnim međuprostorima, čime je obezbeđena otpornost na
velika opterećenja.
WFR paneli su predviđeni za bočno pokrivanje hladnjača, dobar su termoizolator,
postavljaju se uglavnom na podove i bočne
strane hladnjača. Sastoje se od dve obojene i
galvanizovane čelične obloge sa ispunom od
poliuretanske pene. Projektovani su tako da
obezbeđuju potpunu hidroizolaciju i visoku
čvrstoću, dok su se njihova kompaktnost i
debeli sloj poliuretana pokazali kao izuzetan
termoizolator i pri izgradnji objekata za zamrzavanje i održavanje niskih temperatura.
Proizvode se u raznim bojama i debljinama.
TRM bočni, i MWL krovni paneli, načinjeni su od čelične vune i obojeni galvanizovanim čeličnim folijama sa obe strane,
visoke su čvrstoće sa dobrim termoizolacionim svojstvima. Koriste se kao protivpožarna zaštita a proizvode se u raznim bojama i
raznim debljinama.
WL paneli
međuugibima pruža izuzetno visoku izdržljivost na opterećenja, čak i pod izuzetno
nepovoljnim uslovima. U suštini se koriste
za oblaganje zidova i kao unutrašnji razdelnici zgrada, a u nekim slučajevima se mogu
koristiti i kao razdelnici tavana.
Postavljanje svih Isobau panela izvodi se jednostavno i brzo. Svi tipovi panela imaju inovativno rešene bočne ivice čime je obezbeđena
potpuna nepromočivost, što se posebno odnosi
na krovne elemente koji zadržavaju odlična hidro i termoizolaciona svojstva i pri velikim rasponima. Takođe, svi tipovi panela se izrađuju
u širokom spektru boja, sa različitim tehničkim
karakteristikama i dužinama, i što je posebno
važno – svi Isobau proizvodi prate savremene
ekološke zahteve. Isobau serija panela, zajedno sa gredama tipa C i Z, objedinjuje ponudu
za kompletno oblaganje objekata svih veličina
bez obzira na namenu i specifične zahteve. Posebna prednost je mogućnost kombinovanja
nekoliko Isobau panela kako bi se dobio zidni
omotač i krovni pokrivač prema željama i potrebama svakog klijenta.
Sve detaljne informacije o panelima možete
pronaći na njihovom sajtu, gde i na srpskom
jeziku imate predstavljene sve ove proizvode uz
palete boja, šematske crteže i tablice sa tehničkim karakteristikama Ŷ
WCL paneli
WCL paneli bočnog pokrivanja predstavljaju najmodernije i najlepše rešenje za bočno
oblaganje zgrada. Poseduju savršene hidro
i termoizolacione osobine, dok istovremeno imaju i prednost skrivenog podupiranja.
Dizajn njihovog profila sa blagim reljefnim
www.buildmagazin.com
Predstavništvo Beograd
Vile Ravijojle 11, Beograd
tel: +381 (0) 11 367 90 19
fax:+381 (0) 11 367 90 18
e-mail: [email protected]
www.isobau.gr
29
TEMAbroja
TRESPA
sva najbolja svojstva u jednom panelu
Polykem SR d.o.o. iz
Beograda, posluje u okviru
Ravago Group – najveýeg
evropskog dilera
graĀevinskih materijala.
MeĀu vruhunskim svetskim
proizvoĀaÿima, sa kojima je
Polykem SR d.o.o. u
partnerskim odnosima,
izdvajamo holandsku
kompaniju Trespa
Trespa je internacionalna kompanija koja je
patentirala i razvila tehnologiju proizvodnje
visokokvalitetnih pločastih materijala i od
1960. postaje svetski lider u proizvodnji panela različitih namena. Trespa International
BVD ima preko 600 zaposlenih u svojim
firmama u skoro svim zemljama sveta, kao
i u dve fabrike u Holandiji i Japanu, koje su
2006. ostvarile proizvodnju od preko 4 miliona
m² panela i obrt od preko 200 miliona evra.
Trespa paneli su velikih dimenzija i proizvode se u četiri tipa u zavisnosti od mesta
ugradnje: Athlon, Virtuon, TopLab+ i Meteon. Njihovo homogeno jezgro sastoji se od
drvnih vlakana iz evropskih borovih šuma,
termički obrađenih, uz dodatak smola, i presovanih pod visokim pritiskom i temperaturom. Trespa je razvila posebnu patentiranu
tehnologiju elektronskog zračenja (EBC)
koja pločama daje izvanredna svojstva.
Trespa Athlon je posebno namenjena za enterijere sa povećanim procentom vlage (toalet
i tuš kabine, lokeri, ali i za izradu nameštaja u
javnim objektima). Virtuon je potpuno nova
ploča iz Trespa laboratorije, posebno otporna na habanje i hemijske uticaje, sa naročito
dizajniranim reljefima.
30
Idealno rešenje za enterijere javnih prostora,
naročito za obloge zidova aerodroma, metro
stanica, škola... ali i prostora sa posebnim
higijenskim zahtevima: bazena, operacionih
sala, sterilnih soba... Tu je i specijalni panel
Toplab+ koji zbog posebnog ojačanja poseduje izuzetnu otpornost na različite hemijske
supstance i sredstva za održavanje higijene, i
predstavlja idealno rešenje za radne površine
u biohemijskim laboratorijama.
Trespa Meteon je usled svojih izuzetnih
svojstava visokootporna ploča na klimatske
uticaje: vlagu, kiše, kisele kiše, temperaturne
promene (-20° C do +80° C), UV-zračenje...
Zahvaljujući zatvorenoj strukturi, onemogućen
je prodor nečistoća i vlage u unutrašnjost ploče, kao i stvaranje buđi. Održavanje je izuzetno
jednostavno: rastvorom deterdženta i vodom
ili, u slučaju izuzenih nečistoća (grafiti i sl.),
moguće je koristiti aceton, benzin, razređivač
i druga agresivna higijenska sredstva.Trespa
Meteon je posebno razvijen za primenu u
spoljašnjim uslovima, kao obloga ventilisanih
fasada – za novogradnju i sanaciju fasada, kao
obloga krovnih venaca, balkona i nadstrešnica,
u izradi kioska, reklamnih panoa, urbanog mobilijara, sendvič panela sa ispunom od xps-a...
Izuzetno bogata paleta boja i dezena u
okviru Meteon klase Unicolors, Wood
Decors, Naturals, Gloss, Metallics, kao i
reljefa Rock u saten i metalik varijantama, pružaju dizajnerima slobodu u kreativnim rešenjima i visok kvalitet u praktičnoj
primeni. Paneli mogu biti jednostrano i dvostarno laminirani, u dimenzijama 255x186,
305x153 i 365x186cm, kao i debljinama od
6-16mm.Trespa Meteon se isporučuje i u obliku obostrano laminiranih ugaonih profila 90°.
Proizvodni program Meteon nudi dva tipa
ploča obzirom na klasu zapaljivosti:
• ST (standard), crnog jezgra, kl. B2
• FR (fire retardant), smeđe jezgro kl. B1
Ponašanje Trespa ploča jednako je ponašanju
tvrdog drveta. Materijal se ne topi, ne eksplodira, ne dimi i zadržava svoju stabilnost. Tip
FR uvršten je u klasu materijala s najboljim
vatrootpornim ponašanjem među organskim
materijalima. Obe klase materijala zadovoljavaju propise o sigurnosti u slučaju požara koji
su sadržani u regulativi EU.
Trespa Meteon paneli se kod nas najčešće
upotrebljavaju kao obloga ventilisane fasade
na aluminijumskoj ili čeličnoj potkonstrukciji.
U zavisnosti od karaktera objekta fiksiranje je
vidljivo ili skriveno sa otvorenim ili zatvorenim
horizontalnim i vertikalnim spojevima. Na
raspolaganju su i gotova rešenja u okviru posebno definisanih Trespa sistema. Trespa sistemi kačenja osmišljeni su kako bi zadovoljili
tehničke i estetske zahteve dizajnera, izvođača,
građevinsku regulativu, kao i da bi se postigla
ušteda u potrošnji materijala.
Na upit možete dobiti sve pripadajuće informacije i potrebnu dokumentaciju o postavljanju, obradi i montaži Trespa panela, kao i
uzorke materijala svih boja i dezena Ŷ
Zastupanje i distribucija
POLYKEM SR d.o.o.
Balkanska 29, Beograd
tel: +381 (0) 11 306 55 77
fax: +381 (0) 11 268 16 44
e-mail: [email protected]
web: www.trespa.com
www.buildmagazin.com
TEMAbroja
Autor Simprolit® sistema,
PhD (DTech) Milan Deviă, DCivEng
Akademik Mečunarodne Akademije
tehnoloških nauka
Inostrani ĉlan Ruske Akademije
tehnoloških nauka
Doktor tehnologije gračenja i
inženjeringa u gračevinarstvu
Diplomirani gračevinski inženjer
Sve veća cena energenata na svetskom tržištu
i obaveza države da cenu energije za grejanje
domaćinstava održi u realno prihvatljivim granicama platežne sposobnosti socijalnih slojeva
stanovništva, podigli su pitanje utopljavanja
fasada na nivo od državnog značaja. Sa druge
strane, sistemi i materijali za utopljavanje fasada,
pored svoje osnovne funkcije termičkog izolatora, moraju da zadovolje i niz drugih, ne manje
važnih zahteva, od kojih su najvažniji dugovečnost primenjenih materijala i sistema i njihova
otpornost na dejstvo požara.
Nažalost, dugovečnost primenjenih materijala
i sistema za utopljavanje fasada (kao njihovog
svojstva da tokom vremena zadrže svoje mehaničke i termofizičke karakteristike), ispitivanja za konkretne klimatske uslove i normativi
koji bi iz toga proistekli u većini zemalja još
uvek nisu propisani. Iako neizostavno predstavlja tempirani problem sa odloženim dejstvom
(ispitivanja u Ruskoj Federaciji su pokazala da
je dugovečnost stiropora 5-10 godina, mineralne
vune 14-20 godina, blokova i ploča od gasbetona tipa siporex 17-20 godina, šuplje opeke 30-40
godina a, Simprolita®, kao ubedljivo najdugovečnijeg termoizolacionog materijala, ne manje
od 50 godina), kod nas dugovečnost primenjenih materijala nije uslov za gradnju i tehnički
prijem objekata. I dok se problemi dugovečnosti
najčešće zanemaruju i njihovo rešenje prepušta
informisanosti projektanata ili savesti investitora
objekata za tržište, daleko ozbiljniji i odgovorniji
je pristup otpornosti na požar primenjenih materijala i sistema za utopljavanje fasada.
Faktori od uticaja
na požarnu opasnost
Pri projektovanju sistema za utopljavanje fasada, korisno je znati sledeće:
• pri požaru temperatura na fasadi dostiže
preko 900° C
• nisu svi tipovi mineralne vune otporni na
temperaturu požara koji se rasprostire preko
fasade (ni u kom slučaju se ne smeju koristiti
tipovi mineralne vune čija je temperatura topljenja manja od 500° C)
• primena mineralne vune u ventilisanim
fasadama ne rešava problem njihove vatrootpornosti
• posle nekoliko krupnih požara gde je
plamen prenošen gorenjem vetrozaštitnog i
vodoodbojnog materijala kojim se mineralna vuna štiti od razrušenja usled protoka
vazduha u ventilisanom sloju, ovom proble-
PROTIVPOŽARNE RAZDELNICE
kao protivpožarna zaštita fasadnih
sistema sa polimernim utopljivaÿem
mu se pridaje poseban značaj, a poznati proizvođač mineralne vune Rockwool pustio je
na tržište i dvoslojnu ploču za utopljavanje
fasada, pri čemu je gornji sloj izrađen od izuzetno tvrde mineralne vune zapreminske težine ≈90 kg/m
• i goriv i samogasiv stiropor gore u prisustvu
plamena, s tom razlikom što se samogasiv stiropor sam gasi po nestanku izvora plamena,
a goriv nastavlja da gori i posle uklanjanja
izvora plamena
• horizontalna brzina gorenja kod nas najčešće upotrebljavanog stiropora za utopljavanje fasada, po rezultatima ispitivanja IMS
Beograd, iznosi 6,4mm/sekundi, odnosno
≈25m/h
• brzina gorenja čistog stiropora montiranog
po vertikali je eksponencijalna funkcija koja
zavisi od vrste (goriv ili samogasiv) stiropora,
dimenzija objekta, klimatskih faktora (vetar,
visoka temperatura, vlažnost) i najmanje je
4-10 puta veća od horizontalne brzine gorenja, pre svega iz razloga što zapaljen stiropor
pada u žižu plamene buktinje, povećavajući
pri tom dejstvo i brzinu gorenja i dodatnom
temperaturom sopstvenog izgaranja
• primera radi, od gorenja čistog stiropora
(bez zaštitno-dekorativnog sloja) na prvom,
do njegovog izgaranja na 10-tom spratu, ne
prođe više od 20-25 minuta
• otpornost na požar utopljenih fasada zavisi
i od karakteristika elemenata njihovog pričvršćivanja za objekat, kao što su građevinski
lepkovi, tiplovi, ankeri, konzolni elementi
za držanje ventilisanih i staklenih fasada i sl.
www.buildmagazin.com
(na primer, konzolni elemenat od aluminijuma za ventilisane i staklene fasade topi se već
na 650° C)
• otpornost na požar fasada zavisi i od čvrstoće i nosivosti osnovnog materijala od kojeg
je sazidan objekat i u koji se ankeruje sloj za
utopljavanje fasada – što se posebno odnosi
na gasbeton (siporeks), šuplju opeku i sl.
• uslov za otpornost na požar zidova između stanova gubi smisao ako se požar iz
stana u stan na istom spratu može preneti
preko fasade
• brzina destrukcije materijala za utopljavanje direktno je zavisna i od materijala za
unutrašnje vezivanje komponenti (lepak),
kao i od materijala primenjenog za demineralizaciju komponenti (fenoli, polimeri)
slojeva za utopljavanje
• obezbeđivanje otpora prolasku dima unutar sistema za utopljavanje fasada, a u zonama međuspratnih ploča je, takođe, izuzetno
važan faktor kod razmatranja otpornosti
na požar fasadnih sistema za utopljavanje
objekata
• gorive su, po pravilu, boje, plastične mrežice, plastični tiplovi i drugi elementi koji se
primenjuju za izradu zaštitno-dekorativnog
sloja
• atika, ornamenti, karnizi, ramovi oko
fasadnih otvora i drugi ukrasi na fasadi izrađeni od negorivih materijala, a koji istupaju ne manje od 35-40mm od ravni fasade,
u određenoj meri usporavaju brzinu širenja
požara
• fizička svojstva armiranog betona
(pre svega armature u betonu) drastično se
menjaju sa povećavanjem temperature – pri
temperaturi 150° C pojavljuju se unutrašnje
pukotine, u intervalu od 200-250° C nastaje
eksplozivno raslojavanje betona, a gubitak
nosivosti napregnutih armirano-betonskih
konstrukcija kreće već pri temperaturi od
380° C
• otpornost na požar utopljene fasade ne
zavisi samo od stepena gorivosti primenjenog materijala za utopljavanje, već pre svega
i u najvećoj meri od ukupnog konstruktivnog rešenja primenjenog sistema za utopljavanje fasada
• ne postoji univerzalno rešenje – oblast
primene izabranog sistema za utopljavanje
fasada i uslovi pod kojim se on primenjuje
određuju, pored požarnih, i drugi zahtevi, kao što su: termotehničke karakteristike, paropropusnost, čvrstoća, ponašanje u
31
TEMAbroja
uslovima povećane spoljne (atmosferske)
i unutrašnje (zavisno od namene objekta i
prostorija) vlažnosti, oblika, strukture, konstruktivnog i likovnog rešenja fasade itd.
Malterisani sistemi sa
polimernim utopljivaÿem
i požarna opasnost
Najčešće, kao materijali za utopljavanje fasada primenjuju se ekspandirani (tipa: stiropor)
i ekstrudirani (tipa: stirodur) polistiroli – ploče od ovog materijala se lepe i tipluju za fasadu, a zatim se, preko plastične mrežice, nanosi
dekorativno-zaštitni sloj. Sa aspekta požarne
opasnosti, osnovni nedostatak takvih sistema
je njihova potencijalna sposobnost da doprinose rasprostiranju ili i sami rasprostiru požar
po fasadi objekta – u slučaju da plamen požara izađe na fasadu, što je i najčešći slučaj.
detalj simprolit pp razdelnice
iznad sokle
Protivpožarne razdelnice
Ponašanje polistirola u sistemu sa dekorativno-zaštitnim malterom u uslovima termičkog
dejstva požara određeno je pre svega njegovim
požarno-tehničkim svojstvima:
• pri temperaturi 85-90° C počinje proces
skupljanja polistirola
• pri temperaturi 240-250° C polistirol počinje da se topi
• pri temperaturi 280-290° C počinje proces
termodestrukcije polistirola sa izdvajanjem
gasnih isparenja
• pri temperaturi u dijapazonu od 360-380° C
dolazi do paljenja polistirola
• pri temperaturi od 460-480° C polistirol
se sam pali, i bez prisustva drugog otvorenog
plamena
šema montaže simprolit pp razdelnica
na fasadi
Pri termičkom dejstvu plamena na ovakve
fasadne sisteme dolazi do termodestrukcije
polistirola, uz izdvajanje zapaljivih gasova.
Deo tako izdvojenih gasova, prodirući kroz
sloj dekorativno-zaštitnog maltera, popada
u žižu plamena i sagoreva, što opet u velikoj
meri uvećava silinu plamenog toka i njegovu
visinu, ujedno doprinoseći i skraćenju vremena do razrušenja zastakljenih površina sprata
iznad i širenju požara na taj i spratove iznad.
detalj simprolit pp razdelnice
pod prozorom
Kao dekorativno-zaštitni sloj kod takvih sistema za utopljavanje fasada (kod nas popularno
nazvane demit fasade) primenjuju se razni tankoslojni malteri debljine 3,5-10mm na osnovu
specijalnih sitnozrnih maltera ili polimercementnih struktura, armiranih mrežicom od stakloplastike.
U Ruskoj Federaciji, za obezbeđenje sigurnih
i požarno-bezopasnih sistema sa polistirolnim
utopljivačem neophodno je strogo slediti za
nizom zahteva i preporuka – između ostalog i
pre svega uvek primenjivati protivpožarne razdelnice širine 200-250mm oko fasadnih otvora
(uključujući i špaletne oko prozora) i u nivou
detalj simprolit pp razdelnice
na spoju sa soklom
Paralelno sa tim, dolazi do razrušenja dekorativno-zaštitnog maltera koji otpada sa
srazmerno velikih površina tako utopljenih
fasada, što opet, u uslovima time nastalog slobodnog dostupa kiseonika iz vazduha, dovodi
da naglog izgaranja ploča polistirola uz veliko oslobađanje temperature – sa svim daljim
pratećim posledicama.
32
međuspratnih konstrukcija, kao i predvideti njihovu primenu kod primicanja fasade krovu od
gorivih materijala, na mestu ulaska ili kačenja
spoljnih instalacija na utopljenu fasadu objekta,
na mestima konstruktivnih dilatacija, na početku ili završetku sokle objekta i slično.
Pri tome, protivpožarne razdelnice se postavljaju
na svu debljinu termoizolacionog sloja od polistirolnih ploča (od spoljašnje površine zida do
unutašnje površine dekorativno-zaštitnog maltera), bez šupljina i zazora u odnosu na osnovni
fasadni zid.
detalj simprolit pp razdelnice
iznad prozora
www.buildmagazin.com
detalj simprolit pp razdelnice
oko prozora
Kao protivpožarne razdelnice, primenjuju se
protivpožarne razdelnice od tvrdo presovane
mineralne vune i Simprolit protiv-požarne razdelnice (SPPR) od Simprolit® polistirolbetona,
patentiranog polistirolbetona firmi Simpro i
Simprolit iz Srbije.
Uloga protivpožarnih razdelnica u nivou međuspratnih ploča i oko fasadnih otvora sastoji se u
sledećem:
• protivpožarne razdelnice u nivou međuspratnih ploča i oko fasadnih otvora obezbe-đuju
stabilnost dekorativno-zaštitnog maltera u
svojoj ravni i njegovu stabilnost u odnosu na
fasadu objekta u uslovima drastičnog povećanja temperature u ravni fasade usled požara,
čime se rešavaju negativni uticaji niske temperaturne tačke početka skupljanja (85° C) i
topljenja (240° C) ploča od polistirola, kojim je
ista fasada utopljena
detalj simprolit pp razdelnice
kod primicanja gorivom krovu
• postojanje horizontalnih protivpožarnih
razdelnica u nivou svake međuspratne ploče
sprečava rasprostiranje po spratovima vrućih i
gorivih gasova unutar sistema za utopljavanje
fasada
• gornja protivpožarna razdelnica fasadnog
otvora iz kojeg izlazi plamen (PP razdelnica
iznad fasadnog otvora prostorije koja gori)
sprečava padanje rastopljenog polistirola
(sa zida iznad fasadnog otvora prostorije
koja gori i kroz koji izlazi plamen) u žižu
plamena
TEMAbroja
detalj simprolit pp razdelnice
na mestu vertikalne dilatacije
• donja protivpožarna razdelnica fasadnog
otvora iz kojeg izlazi plamen (PP razdelnica
ispod fasadnog otvora prostorije koja gori)
sprečava pregrevanje ploča od polistirola montiranih na zidu ispod (ispod prozorskog otvora
prostorije koja gori) do temperaturne tačke
njihove destrukcije i na taj način isključuje
mogući dotok gorućih gasova (odozdo) u žižu
plamena koji se širi iz prozorskog otvora prostorije u kojoj je požar
• donja protivpožarna razdelnica fasadnog
otvora iznad onog iz kojeg izlazi plamen
(iznad sprata gde je izbio požar) sprečava pronicanje gorivih gasova ka prozorskom otvoru
iznad), što bi dovelo do pucanja prozorskih
stakala i prenošenja požara na spratove iznad
• bočne protivpožarne razdelnice oko fasadnih otvora sprečavaju pregrevanje ploča od
polistirola montiranih na fasadni zid istog
sprata i prenošenje požara na susedne stanove istog sprata na kojem je i prostorija u
kojoj je izbio požar.
šavine polistirolnih kuglica, cementa i specijalnih
aditiva - patentiranog od strane firmi Simpro i
Simprolit iz Srbije, a Simprolit® sistem je sveobuhvatan sistem za ekološko, energetski efektivno i izuzetno ekonomično građenje koji, pored protivpožarnih razdelnica, sadrži i: blokove
za zidanje fasadnih, nosivih i pregradnih zidova
i međuspratnih ploča, troslojne i jednoslojne
ploče za utopljavanje fasada, patentirani sistem
ploča kao trajno ugrađene oplate za izvođenje
utopljenih betonskih fasadnih zidova, protivpožarnih zidova i međuspratnih ploča nad garažama u objektu, patentirani sistem za izvođenje
utopljenih ventilisanih ravnih krovova, sistem za
izvođenje izravnavajućih slojeva (cementnih košuljica) i slojeva za pad i dr.
Svakim danom proizvodnja Simprolit elemenata se širi po celom svetu – izgrađene su ili se grade fabrike u Ruskoj Federaciji (u osam gradova),
Gruziji, Bugarskoj, BIH - Republici Srpskoj i
Srbiji, a sledeće godine, po puštanju automatizovane linije ze proizvodnju, planiraju se i Australija, Meksiko, Engleska, Irska, Portugalija,
Bahrein, Arapski Emirati, Koreja, Kipar...
• u suvom stanju, u laboratorijskim uslovima, u odnosu na tvrdo presovanu mineralnu
vunu, Simprolit® je nešto gori termoizolator (l=0,065 za razliku od O=0,04 mineralne
vune) ali u uslovima prirodne, a posebno
visoke atmosferske vlažnosti u konačnom
zbiru razlika je znatno manja
• daleko je dugovečniji od mineralne vune
• po rezultatima ispitavanja otpornosti na
požar sprovedenim u Srbiji i Ruskoj Federaciji, zid od Simprolit blokova otporan je
na požar više od 3 časa (EI180), a pregrade
od jednoslojnih Simprolit ploča debljina 8
i 10cm (na drvenoj i metalnoj potkonstrukciji) otporne su na požar preko 2 časa
(EI120)
• predstavlja bolju barijeru naglom širenju
zapaljenih gasova u odnosu na mineralnu
vunu
• seče se običnom testerom za drvo, lako se
obrađuje, teše, ukraja i montira
• ne zahteva ravnu površinu na koju se
montira, za razliku od mineralne vune
• po sastavu i karakteristikama osnovnih
sirovina (kuglice ekspandiranog polistirola,
cement, aditivi i voda) identičan je sistemu
za utopljavanje fasada pločama od polistirola (stiropora), tako da se njihovom kombinacijom dobija homogeni površinski sistem,
bez opasnosti od pojave pukotona na mestima spojeva dva različita materijala (stiropor
i mineralna vuna).
detalj simprolit pp razdelnice
iznad balkonskog istupa
detalj simprolit pp razdelnice na
mestu prodora elektrokabla
Prednost SIMPROLIT®
protivpožarnih razdelnica
Materijal za izradu protivpožarnih razdelnica
kod sistema za utopljavanje fasada primenom
ploča od polistirola (stiropora) mora da po definiciji ispuni više zahteva:
• da je otporan na dejstvo požara, minimalno
120 minuta (EI120)
• da je dobar termički izolator
• da ima relativno dobru mehaničku čvrstoću
• da je dugovečan i otporan na mraz
• da je hidrofoban (ne upija vlagu)
• da predstavlja barijeru naglom širenju
zapaljenih gasova
• da je relativno lak za obradu, ukrajanje i
montažu na fasadi
Tvrdo presovana mineralna vuna je materijal
poznat na našem tržištu i ne treba ga posebno
predstavljati.
Simprolit® je specijalna vrsta EPS betona – me-
I tvrdo presovana mineralna vuna i Simprolit®
predstavljaju dobra rešenja za izradu protivpožarnih razdelnica, kao rešenja za protivpožarnu
sigurnost sistema za utopljavanje fasada primenom ploča od polistirola (stiropora). Ipak,
po mišljenju autora, primena Simprolit® protivpožarnih razdelnica ima određeni broj prednosti, kao što su:
• ima daleko veću mehaničku čvrstoću
(pri opterećenju od preko 3.500kg/m2 sleganja su mu manje od jednog milimetra, dok
se čvrstoća tvrdo presovane mineralne vune
definiše pri njenoj deformaciji od 10%)
• hidrofoban je (ne upija vlagu) u daleko
većoj meri od mineralne vune, pliva po vodi
(3-5 puta je lakši od vode, zavisno od marke),
a čak i prisustvo vlage od 1-4% po masi
ne menja bitno svoje termotehničke pokazatelje (kod mineralne vune 1% vlažnosti
i do 20% umanjuje njene termoizolacione
karakteristike)
Legenda:
1. zid od opeke, betona i sl.
2. ploče za utopljavanje od
penopolistirola (stiropora)
3. simprolit protivpožarne razdelnice
(SPPR)
4. dekorativno-zaštitni sloj fasade
www.buildmagazin.com
U svakom slučaju, izbor tipova protivpožarnih razdelnica je na projektantima, a njihova
ugradnja se izričito preporučuje. Jer, odsustvo protivpožarnih razdelnica kod sistema
za utopljavanje fasada pločama od polistirola drastično povećava požarnu opasnost kod
takvih sistema, posebno ako tako utopljena fasada nije zaštićena malterom debljine
20-25mm preko armirane mreže (kao jednim
od varijantnih rešenja). Naime, kod primene
tankoslojnih polimernih maltera, koje sadrže polimere i preko 14% mase, takav sistem, pri zagrevanju na temperaturi višoj od
240-260° C, prelazi u svoje piroplastično stanje, praćeno smanjenjem mehaničkih karakteristika i razrušenjem sistema pod dejstvom
sopstvene težine Ŷ
33
intervju
AP Vojvodina
O autoputu i još poneĉemu...
build: Već duže vreme, a posebno poslednjih meseci, tema autoputa je prva
na tapetu kada se pominju projekti u
AP Vojvodini…
V. Z: Tema autoputa Horgoš-Požega je
prva na tapetu iz dva osnovna razloga:
prvo, zato što je ovaj autoput objekat od interesa za čitavu Republiku Srbiju a gradi se i
na teritoriji APV, i obzirom da je kao takav u
nadležnosti vlasti u APV, sasvim je normalno da se tom problematikom bavimo i mi.
Drugo razlog je taj što smatramo da način
finansiranja, davanjem koncesije i za onaj
deo tog autoputa koji je više od 60% već
izgrađen u delu kroz APV, šteti interesima Vojvodine što ne može biti dobro ni za
Republiku Srbiju. Veo tajnosti pod kojim je
ceo postupak od početka pa do kraja potpisivanja ugovora vođen, i neobjavljivanje
svih aneksa tog ugovora, daje nam za pravo
da sumnjamo u ispravnost ovakvog načina
finansiranja izgradnje.
build: U javnosti, projekat autoputa stavlja u zapećak sve druge projekte, posebno
one u visokogradnji. Možete li nam reći
nešto više njima?
V. Z: Izgradnja ostalih objekata od interesa za Republiku, a koji se grade na teritoriji APV, koja je po Zakonu o planiranju i
izgradnji u nadležnosti našeg Sekretarijata, teče, uz manje probleme, veoma dobro.
Stručne službe našeg Sekretarijata koje prate poštovanje zakona od strane investitora,
sada, pet godina nakon prenošenja nadležnosti u ovoj oblasti, već rade rutinski posao,
i rade ga odlično.
Za izgradnju objekata visokogradnje u
Vojvodini koja podrazumeva izgradnju
stambenih i poslovno-stambenih objekata,
najčešće u gradovima, nadležna je lokalna
samouprava. Nadležnost našeg Sekretarijata
u ovoj oblasti je jedino pri rešavanju sporova u drugom stepenu, što podrazumeva da,
ukoliko neki investitor ili neko ko smatra da
je na neki način ugrožen izgradnjom nekog
objekta, nisu zadovoljni rešenjem koje se
donese u prvostepenom organu (od opštinske građevinske inspekcije ili nekog drugog
opštinskog organa) ima pravo da podnese
žalbu našem Sekretarijatu, koji tada, u drugom stepenu, rešava o primeni zakona od
strane prvostepenog organa.
34
...razgovarali smo sa Vladimirom Zelenoviýem, Pokrajinskim sekretarom za urbanizam, arhitekturu i graditeljstvo.
Priÿao nam je o dugoroÿnim prednostima i trenutnim
problemima prenošenja ovlašýenja na lokalne nivoe, o ulozi
Pokrajine u pitanjima autoputa Horgoš-Požega, o inicijativi
njegovog Sekretarijata za predstojeýi novosadski Sajam
graĀevinarstva, ali i o planovima osnivanja GraĀevinske
direkcije Vojvodine
razgovor vodio Mladen Bogiăeviă
Moram da kažem da kao rođeni Novosađanin nisam zadovoljan urbanističkim
rešenjima pojedinih delova grada, arhitektonskim rešenjima pojedinih zgrada ili celih
kvartova, ali s obzirom na nadležnosti koje
imamo, ne možemo direktno da utičemo na
to, osim da kritikujemo i javno izražavamo
nezadovoljstvo. Naravno, ima i mnogo dobrih rešenja, grad menja svoj izgled, postaje
lepši i dobija obrise velegrada. Slično je i sa
drugim opštinama u APV kada su u pitanju
veća naseljena mesta i gradovi.
build: Nedavno su doneti zakoni o prenošenju nadležnosti nad obalama reka sa
republičkih, na organe lokalne samouprave, čime je nastavljen pozitivan trend decentralizacije. Kakva su dosadašnja iskustva u APV na tu temu, posebno lokalnih
urbanističkih službi…
zgrada Izvršnog veýa AP Vojvodine
www.buildmagazin.com
V. Z: U vezi sa prenošenjem nadležnosti sa
republičkih organa na lokalnu samoupravu,
u ovom slučaju, kao i svim drugim, moram
da kažem da sve aktivnosti u tom smislu u
potpunosti podržavam. Svaki stepen decentralizacije je neophodan iz više razloga.
Navešću samo dva, po mom mišljenju, najvažnija:
Prvi razlog je to što ne može Država, posmatrajući sve iz jednog centra, da donese
ispravnu odluku o rešavanju određenih problema u bilo kom regionu bolje nego što
to može neko sa nižeg nivoa vlasti koji je
rođen, živi i radi u toj sredini i sa tim problemima.
Drugi razlog je taj da prioritete usmeravanja
finansijskih sredstava za rešavanje određenih
problema ne može da određuje centralna
vlast bolje od ljudi sa lokalnog nivoa.
intervju
build: Ali, da li tih ljudi imate dovoljno?
Kako funkcionišu lokalne službe, posebno
urbanistička, koja bi i trebalo da preuzme
ulogu sprovođenja ovih zakona?
što su JP Zavod za urbanizam Vojvodine,
Udruženje urbanista Vojvodine, Društvo arhitekata Novog Sada, FTN Departman za
arhitekturu i Departman za građevinarstvo.
Međutim, imamo i mnogo loših primera,
kao što je npr. privatizacija Potisja iz Kanjiže.
build: Tranzicioni procesi u građevinskoj
V. Z: Tu imamo problem koji nikako ne sme
biti razlog odustajanja od pravca decentralizacije! Naime, lokalne urbanističke službe
još uvek u pravom smislu i ne postoje. One
se sada svode na jednog ili dvojicu ljudi zaposlenih u lokalnoj upravi, koji pored tih
poslova obavljaju i još neke druge (iz oblasti privrede, izgradnje i slično) i nikako ne
mogu kvalitetno da se bave rešavanjem tako
složene problematike.
Sa položaja Pokrajinskog sekretara za urbanizam, arhitekturu i graditeljstvo, mogu sa
sigurnošću da kažem da na lokalnom nivou
vlasti nema dovoljno stručnih ljudi koji
mogu da stanu iza nekog novog zakona za
čije sprovođenje će biti zaduženi. Nema ih,
iz prostog razloga što lokalna samouprava
do sada nije imala nadležnosti u toj oblasti
i na osnovu toga nije raspolagala ni potrebnim finansijskim sredstvima za formiranje
stručnih službi koje bi se time bavile.
Proširenje nadležnosti podrazumeva i dodatna finansijska sredstva koja bi u tom slučaju
sa republičkog nivoa bila preneta na lokalni
i tada bi se stvorili preduslovi za formiranje
neke vrste lokalnih ministarstava, odnosno
sekretarijata koji bi mogli uspešno da se
bave sprovođenjem onih zakona koji se prenose u nadležnost lokalne samouprave.
build: Ispratili smo vesti o Vašoj inicijativi da se na sledećem Sajmu građevinarstva
u Novom Sadu pojave sva preduzeća iz ove
oblasti sa teritorije AP Vojvodine. Možete
li za naše čitaoce objasniti o čemu se radi?
V. Z: Kao neko ko redovno prati sajamske
manifestacije primetio sam da postoji veliki broj manjih firmi koje se bave nekom od
delatnosti vezanih za građevinarstvo i koje
imaju šta da prikažu na takvim manifestacijama, ali iz različitih razloga ne pojavljuju se
na Sajmu građevinarstva. U kontaktima sa
njima zaključio sam da je jedan od problema, verovatno i najveći, upravo nedostatak
finansijskih sredstava. Takođe sam shvatio
da nema nikakve logike da se naš sekretarijat čija su nadležnost građevinarstvo,
urbanizam i arhitektura, i to na nivou cele
Pokrajine, nikada do sada nije prikazao kao
izlagač na ovom Sajmu. U januaru 2007.
godine doneo sam odluku da izađemo na
Sajam i da predstavimo posetiocima u neposrednom kontaktu šta je to što mi u Sekretarijatu zapravo radimo.
Pod pokroviteljstvom našeg Sekretarijata, na
štandu koji smo zakupili, predstavili smo i
sve ostale institucije koje se na teritoriji APV
bave urbanizmom, prostornim planiranjem,
projektovanjem i izgradnjom objekata, kao
struci još uvek teku veoma sporo. Oko polovine preduzeća još uvek nije privatizovano. Pomenuli ste neke od primera, ali
kakvo je stanje u AP V, uopšte gledano?
Vladimir Zelenoviè
Pokrajinski sekretar za urbanizam,
arhitekturu i graditeljstvo
U svetlu odličnog poslovnog odnosa sa rukovodstvom Novosadskog sajma i našeg
Sekretarijata, potpisan je sporazum o saradnji Novosadskog sajma i našeg Sekretarijata, koji sam potpisao sa gospodinom
Bojanom Gajićem, izvršnim direktorom
Novosadskog sajma.
Deo tog sporazuma odnosi se i na činjenicu da će se na narednim sajmovima
građevinarstva, finansijskim sredstvima
iz budžeta APV, finansirati izlaganje
upravo tih malih izlagača. Godišnje će u
tu svrhu biti izdvojen iznos od dva miliona dinara kojima može da se pokrije
plaćanje zakupa za više od 500m² izlagačkog prostora, sa još oko 500m² koje
bi te firme same finansirale, obzirom da
je malom preduzeću dovoljno i do maksimalno 50m². Na ovaj način rešio bi
se taj problem za barem 50 novih firmi.
Saradnju sa Novosadskim sajmom smo
u međuvremenu proširili, i veoma sam
zadovoljan zbog toga jer smatram da
samo zajedničkim radom možemo da
postignemo mnogo bolje rezultate koji
će doneti boljitak svim građanima.
build: Na teritoriji AP Vojvodine nalazi
se nekoliko naših najčuvenijih imena iz
oblasti građevinarstva, posebno na polju
sirovina… Gde je danas njihovo mesto na
tržištu?
V. Z: Tačno je da na području APV imamo
najčuvenija imena iz oblasti građevinarstva,
a posebno na polju proizvodnje sirovina za
građevinski materijal. Jedan broj preduzeća
iz ove oblasti je veoma uspešno privatizovan
i odlično se snalazi na tržištu, kao na primer
beočinska Fabrika cementa, Polet Bečej,
IGM iz Stražilova...
www.buildmagazin.com
V. Z: Da, i kod nas u AP Vojvodini ima još
uvek onih koji i dalje posluju kao društvena preduzeća. Po mom mišljenju, privatizacija građevinskog sektora je neminovna
i dobro je da se uradi u što kraćem roku.
Nadam se da će novi vlasnici, kao što je to
slučaj u pomenutim uspešno privatizovanim
preduzećima, ispunjavati svoje obaveze i u
pogledu primena dobrih socijalnih programa, primenama novih, ekološki prihvatljivih
tehnologija, naravno, u skladu sa osnovnim
principima održivog razvoja. Pored toga,
neophodno je, kako za sve te proizvođače
građevinskog materijala, tako i za izvođače
radova i firme koje se bave projektovanjem,
obezbediti na prvom mestu dovoljno posla.
Čvrsto stojim pri stavu, i zalagaću se svim
silama da se za poslove koji se finansiraju iz
budžeta, formira građevinska direkcija Vojvodine, koja će za izgradnju većine objekata
od interesa za Republiku Srbiju, a koji se
grade na teritoriji APV, angažovati isključivo preduzeća sa teritorije APV.
build: Da li je to u skladu sa...
V. Z: Da... znam šta ste želeli da me pitate.
I ne... ne smatram uopšte da bi to neko
mogao da proglasi zatvaranjem jednog regionalnog tržišta za ostale. Verovatno će se
većina vaših čitalaca složiti sa time da se i
ovde mora napraviti decentralizacija, obzirom da odluku o tome ko će vršiti projektovanje, izgradnju i nadzor nad izgradnjom
za ove objekte, mora doneti neka novoformirana građevinska direkcija Vojvodine,
koja će istovremeno brinuti o razvoju ovih
regionalnih preduzeća. Donošenje odluke
koja bi novac iz budžeta APV ili pojedinih
lokalnih samouprava, zadržala na istoj teritoriji, svakako da je logično i sasvim legitimno rešenje.
Naravno da ovo pre svega podrazumeva
apsolutno poštovanje svih drugih etičkih i
zakonskih pravila tržišta, tj. cena i kvalitet
izvedenih radova moraju biti jednaki onima koje bismo dobili i na sasvim otvorenim
konkursima.
build: Hvala na razgovoru. Želimo Vam
puno uspeha u ostvarivanju postavljenih
ciljeva.
V. Z: Hvala i vašem magazinu na saradnji i
lepim željama. Želim još samo da pozovem
sve vas, i vaše čitaoce, na naredni Novosadski sajam u martu sledeće godine Ŷ
35
TEMAbroja
paneli i fasadni sistemi
SWISSPEARL
®
prirodna elegancija osobenog i sveTokom više od 20 godina Dakle,
denog izgleda materijala, različitih završnih
švajcarski tim za istraživanje obrada, pruža više prilagodljivosti i izvanredi razvoj neprekidno je usa- nu projektantsku slobodu da se zavodljive
vršavao svoju jedinstvenu boje i teksture mogu jednostavno i sjajno
uskladiti sa drugim materijalima.
struÿnost u pogledu izrade
jezgra, bojenja i primene
Glavne osobine proizvoda
kompozit-cementnih panela
za izradu fasadnih sistema. Swisspearl® panele za fasade i enterijer ispoOva ogromna tehnološka ručuje jedini proizvođač u svetu sa 20-godišnjim iskustvom u proizvodnji cement-kompounapreĀenja ÿine kiÿmu zitnih panela sa novom tehnologijom izrade
zbirke švajcarskih fasadnih jezgra bojenjem, ne samo neprozirnim bojama.
sistema prvoklasnog kvalite- Legendarni švajcarski kvalitet ogleda se posebta za vrhunsku arhitekturu no u sledećim osobinama:
Swisspearl® paneli se proizvode u modernim razvojnim postrojenjima u Niederurnen-u (Švajcarska) korišćenjem male
količine energije i visoke svesti o očuvanju
okoline. Proizvode se od visoko kvalitetnog
portland cementa, sintetičkih vlakana, celuloznih materijala i stabilnih pigmenata.
Vlastiti postupak proizvodnje, razvijen u
Švajcarskoj, sa posebnom završnom obradom površina, impregnisanim ivicama i
zadnjom stranom panela, pruža optimalno
ponašanje i trajnost potpuno presovanih
panela. Milioni panela postavljeni od 1985.
godine širom sveta dokaz su izvanrednog,
pouzdanog, dugovečnog kvaliteta švajcarskog cementnog jezgra i završnog premaza.
• Ujednačeno bojenje kompozit-cementnih
panela objedinjuje lepotu i trajnost
• Posebno projektovani sistem fasadnih obloga sa ventilisanjem sa zadnje strane, najpouzdaniji sa gledišta građevinske fizike
• Neuporediva fizička svojstva - jedini vlaknocementni fasadni paneli koji ispunjavaju
uslove za najvišu klasu kvaliteta 5A u skladu
sa evropskim normama o potvrdi kvaliteta
(EN 12467) – CE
• Visoko kvalitetna armirna vlakna
(<6% celuloznih vlakana)
• Nizak stepen upijanje vode
• Visoka otpornost na vremenske uslove
• Bez uticaja blizine morske obale i normalnog atmosferskog zagađenja
• Sunce, kiša (čak i kisele kiše), vlaga i mraz
skoro da ne utiču na izgled površine panela
Eternit Switzerland je jedini proizvođač koji
majstorski sprovodi zahtevni proces proizvodnje integralno bojenih cement-kompozitnih
panela, koje nudi u veoma širokom izboru boja,
obezbeđujući pri tom visoku higijenu proizvodnog procesa i veoma mali uticaj na okolinu.
Zadivljujuýi izbor
Novi proizvod Swisspearl® je usredsređen
na stvaralačke potrebe arhitekata tako da im
omogući planiranje i ostvarivanje vizije fasade, uz ispunjenje svih očekivanja investitora.
36
www.buildmagazin.com
• Dug vek postojanosti i otpornosti boje: u
zavisnosti od nijanse Delta E vrednost iznosi između 1 i 3 po CIELAB skali posle
izlaganja u trajanju od 2.000 sati (svetlost
Xenonskih lampi u skladu sa Testom vremenskih uslova). Obezbeđeno prirodno i
ujednačeno starenje celokupne površine
panela/fasade
• Garantovana otpornost u temperaturnom
opsegu od -40° C do +80° C
• Ponašanje u slučaju požara: A2-s1, d0 u
skladu sa standardom EN 13501-1/UBC
Class I, NFPA Class A u skladu sa standardom ASTM E 84-99
• Uglavnom fabrička izrada sečenja, bušenja
i impregnacije, najvišeg kvaliteta
• Najmanje moguće održavanje zahvaljujući
glatkoj završnoj obradi površine panela izrađenog od inertnog materijala
• Proizvodi pretežno izrađeni od mineralnih
sirovina, 100% obnovljivi
• Švajcarski građevinski standardi potvrđuju
40 godina kao očekivani životni vek fasada
izrađenih od Swisspearl® panela.
TEMAbroja
Ostali Swisspearl® proizvodi:
• Široki izbor dodataka i pričvrsnih sredstava
odgovarajuće boje
• Paneli za balkone bojeni sa obe strane, perforirani unutrašnji elementi itd.
• Prethodna generacija proizvoda razvijana 80-ih (površinski bojeni paneli sa sivim
jezgrom) takođe se može dobiti za doziđivanje zgrada i naročite potrebe. Tražite
Natura (prozirni završni premaz sa vidljivom cementnom strukturom) ili Tectura
(jasne, jake neprozirne boje sa sitnozrnom
završnom površinom) sistem bojenja.
Swisspearl® fasadni paneli
Swisspearl® fasadni paneli su cement-kompozitne ploče velikog formata, dostupne u različitim načinima završne obrade. Nakon opsecanja sa sve četiri strane, ploče mogu biti sečene
prema željenim dimenzijama. Swisspearl®
fasadni paneli mogu da se postave u jednoj ravni sa vertikalnim i horizontalnim spojevima, ili
na drugi način, horizontalnim preklapanjem.
Detalji spojeva i načini pričvršćivanja
kao i doslovce neograničen izbor veličina ploča pruža beskrajne mogućnosti u
stvaranju jedinstvenih, privlačnih fasada.
Swisspearl® fasadni paneli se postavljaju u
skladu sa najnovijom tehnologijom neprekinutog ventilisanja sa zadnje strane fasadne
obloge. Ovaj, u potpunosti razvijen i proveren
sistem oblaganja fasada, već decenijama efikasno štiti konstrukciju zgrade, a samim tim i
čitavu zgradu, od atmosferskih uticaja. Paneli
su otporni na koroziju, nezapaljivi su, izuzetno
trajni i praktično ne moraju da se održavaju
– što predstavlja prednost i privlačno rešenje
u svakom smislu. Za detaljna uputstva o projektovanju i montaži koristite tehničku dokumentaciju Esala.
Nenadmašna usluga
Carat SL i Reflex paneli, namenjeni vrhunskim projektima, dostupni su preko lokalnih
ovlašćenih Swisspearl® distributera. Oni
će sa odanim saradnicima, obavezanim visokim standardima, pružiti profesionalnu
podršku projektantima dok se fasada ne
postavi. Zajedno sa tehničkom službom u
Švajcarskoj, oni su uvek na raspolaganju da
brzo odgovore na bilo koje pitanje vezano
za Swisspearl® sisteme i detalje, dimenzije
i način sečenja i/ili izbor boja.
Pomoć projektantima i ugovaračima u svakoj fazi projekta, dostavljanje uzoraka, obučavanje radnika i garancija, doprinose utisku
visokog nivoa usluga namenjenih povećanju
vrednosti projekta i zadovoljstva korisnika.
Swisspearl® – ne samo proizvođač već i saradnik u izvođenju, sa odabranim distributerima koji su tu da pruže podršku i pomognu
zadovoljenje propisanih najviših standarda.
Raspoložive veliìine Swisspearl® panela:
Debljina
proizvodne
mere
korisne mere
(mm)
(mm)
8 mm
5/16“
3070 x 1250
2530 x 1250
3040 x 1220
2500 x 1220
12 mm
15/32“
3070 x 1250
2530 x 1250
3040 x 1220
2500 x 1220
Za svako Vaše pitanje možete pozovati lokalnog ovlašćenog Swisspearl® distributera, da proveri mogućnost nabavke panela
u željenoj boji, određenoj veličini, kao i o
svemu drugom što može dovesti do međusobne saradnje Ŷ
U zavisnosti od naìina bojenja i nijanse boje
mogu biti isporuìeni i paneli širine 950 mm:
Debljina
8 mm,
5/16“
proizvodne
mere
korisne mere
(mm)
(mm)
3070 x 950
2530 x 950
3040 x 920
2500 x 920
*paneli korisne dužine 10’– 0”
mogu se proizvesti u fabrici
Ovlašăeni zvaniĉni
distributer za podruĉije Srbije
ESAL d.o.o. Beograd
Bulevar Mihajla Pupina 10ž lokal 70
11070 Novi Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 311 57 84
mob: +381 (0) 63 318 558
e-mail: [email protected]
www.esal.si
www.eternit.ch
www.swisspearl-architecture.com
www.buildmagazin.com
37
TEMAbroja
ENERGIJA²
Schüco pametne fasade
Na sajmu BAUMA
u Minhenu svoje inovacije i
tehnološka dostignuýa
predstavio je i dobro poznati lider u dizajnu aluminijumskih konstrukcija u graĀevinarstvu, firma Schüco
Rast svetske populacije i standarda bezmalo
su iscrpeli prirodne resurse, što zahteva nove
strategije, a jedna je i novi moto – Energija², za
fasade koje treba da štede i prave energiju, prateći dizajn, sistemsku automatiku i usavršenu
sigurnosnu tehniku. Schüco ovde već danas
pruža značajan doprinos svojim inovacijama,
efikasno povezujući termozaštitu i solarnu
tehnologiju. Pored optimalnih uslova za život,
rad i proizvodnju, tu su i zahtevi dizajna, bezbednosti i automatizacije objekta, kako bi se
štedela energija, a troškovi korišćenja optimizovali. Zgrade koje štede i proizvode energiju
daće važan doprinos smanjenju potrošnje, nižim cenama energije i boljoj klimatskoj zaštiti.
Centralne teme projektovanja predstavljaju
termička izolacija prozora i fasada kao i korišćenje solarne energije putem Solar Thermal i
Photovoltaic postrojenja. Schüco je prihvatio
ove izazove i već nudi nova efikasna rešenja u
kojima Energija² ima značajno mesto.
Energija kroz automatizaciju
Automatskim upravljanjem fasadama, tj.
međusobnim usaglašavanjem funkcija provetravanja, zasene, bezbednosti, unutrašnje temperature, smanjenja dejstva vetra i proizvodnje
energije, kao i automatskim sistemima otvaranja i zatvaranja prozora – štedi se energija. Važan deo optimizacije predstavlja i upravljanje
klimatizacijom. Prozori i vrata sa centralnom
blokadom pružaju veoma veliki doprinos dobijanju energije, a otvaranje prozora u toku noći,
može ciljano uticati na hlađenje objekta. Proklamovan cilj firme Schüco je da svi aktivni
elementi fasade jednog objekta budu elektronski umreženi, a svi otvori objekta upravljani
automatskim putem. Realizacijom ovog cilja,
energetski potencijal fasade objekta može se u
potpunosti iskoristiti. Schüco automatizacija
koja donosi lakoću rukovanja, isto je tako važna kao i prateća tehnika, nevidljiva, skrivena
u ramovima prozora i vrata. Automatizacija
fasade i dalje je na početku, ali će u budućnosti
38
bitno doprineti energetskoj efikasnosti celokupnog objekta (naročito za luksuzne domove i
na objektima koji nisu namenjeni stanovanju).
razvijena signalna tehnika uz pomoć senzora
omogućava potpunu kontrolu stanja. Zajedno
sa novim biometrijskim oblicima kontrole pristupa, Schüco nudi brojne koncepte umreženih sistemskih tehnika na tržištu bezbednosti
koji zadovoljavaju sve standarde i propise.
Energija i dizajn
Schüco je idealan partner, jer razvoj sistema
profila, tehnika okova, pogona i elektronskih
upravljačkih sistema zahtevaju mnogo iskustva
i visoke inovacione sposobnosti.
Energija i bezbednost
Bezbednost nije samo zaštita od vremenskih
prilika, već i od provala i vandalizama nad
objektima svih vrsta. Schüco nudi postrojenja za zatvaranje objekata (brave), sigurnosne
profilisane cilindre, električne višestruke zatvarače, ručice prozora koje se mogu zaključavati,
sigurnosne okove na prozorima i vratima sa
definisanim klasama otpornosti i magnetne
prekidače koji svi zajedno u velikoj meri povećavaju pasivnu bezbednost nekog objekta.
Kod prozora čije se otvaranje aktivira motorima, automatsko stezno obezbeđenje doprinosi
bezbednosti korisnika, pošto mehanizam za
zatvaranje automatski reaguje na otpor. Sistemska rešenja firme Schüco sa efikasnim zaustavljanjem zrna vatrenog oružja i eksploziva
pokazali su se veoma dobro, a uz to daju maksimalnu slobodu pri oblikovanju i dizajniranju.
Bezbednosni sistemi firme Schüco nude zaštitu od dima i vatre za sve objekte. Odlično
Moderne fasade u sve većoj meri ispunjavaju
funkcije u oblasti energentske efikasnosti, automatizacije i bezbednosti, a rastu i zahtevi u
pogledu dizajna. Bilo da se radi o integraciji
uređaja na motorni pogon i upravljanje u naročito tanke čelične i aluminijumske profile, ili
je reč o harmoničnom oblikovanju lamela za
zaštitu od sunca, Schüco nudi uravnoteženi
dizajn, gde su oblik, funkcionalnost i površina
međusobno optimalno usaglašeni. Za sve
Schüco proizvode osnovna su pitanja funkcionalnosti i dizajna, jer svi novi elementi moraju
biti usaglašeni sa postojećim delovima fasade.
Schüco dizajn povezuje plemenite površine i
suverene oblike sa inovativnim tehnologijama.
Oni su garancija postojanog dizajna i prate nastojanja arhitekata u oblikovanju.
Pored dugog veka trajanja i jednostavne upotrebe svih proizvoda, rešenja firme Schüco imaju
i dopunske vrednosti. Kombinacija toplotne
izolacije, solarne tehnologije, automatizacije,
bezbednosti i dizajna pokazuju da raznovrsnost primena i koristi od fasada sve više rastu.
Za to se postarala Energija², koja već i danas
nudi za budućnost proverena rešenja za uključivanje novih, energijski relevantnih, sigurnih,
lako opsluživanih komponenata sistema Ŷ
ALU KÖNIG STAHL
Vladimira Popoviăa 6 CG APT, 11000 Beograd
tel: +381 (0) 11 3111 051
3111 226
fax: +381 (0) 11 3111 165
e-mail: offi[email protected]
www.alukoenigstahl.com
www.buildmagazin.com
TEMAbroja
za kvalitetnu i modernu arhitekturu
M-PROFIL
sendviÿ fasadni i krovni paneli
Kompaniju M-profil predstavili
smo u prošlom broju magazina
Build uglavnom kroz njihove
trapezno i sinusno profilisane
limove, ali i limove profilisane u
obliku crepa, a sada želimo reýi
nešto više o njihovim krovnim i
fasadnim sendviÿ panelima
Proizvodnja u kontrolisanom proizvodnom
procesu, jednostavno postavljanje na fasadu
objekta, minimum otpada prilikom rada i
termoizolacione karakteristike najvišeg nivoa, svrstavaju sendvič panele M-profila
u proizvode koji čuvaju prirodne resurse i
ekološki su prihvatljivi.
Sendvič paneli kompanije M-profil se
primenjuju prilikom gradnje skoro svih
vrsta građevina. Jednako dobro se mogu
koristiti kod jednostavnih skladišta, kao
i kod ekskluzivnih poslovnih zgrada ili
hotela. Izgradnja tehnički zahtevnih
građevina, kao što su hladnjače ili proizvodni pogoni, nezamisliva je bez krovnih
ili fasadnih sendvič panela.
Mogućnosti različitih kombinacija boja i površinskih obrada panela daju arhitektama i dizajnerima kreativnu slobodu potrebnu za kvalitetnu i modernu arhitekturu. Konstrukcije od
sendvič panela proizvode se od kvalitetnih i
trajnih materijala, ugrađuju se brzo, dugog su
veka trajanja uz jednostavno održavanje i zato
su izuzetno ekonomski opravdane. Svojim
mehaničkim, fizičkim i estetskim svojstvima
sendvič paneli dokazuju da su visokorazvijen
građevinski proizvod najšire primene.
Krovni i fasadni paneli
Svojstva sendvič panela proizlaze iz načina
spajanja pojedinih sastavnih elemenata u
kompozitni panel. Dva površinska lima lepe
se na jezgro od kamene vune ili polistirena.
Limovi imaju superiornije mehaničke karakteristike, dok je jezgro odličan toplotni
izolator. Limovi su čelični, pocinkovani i bojeni bojom na poliesterskoj bazi. Proizvedeni
su po normi EN 10147 i EN 143 i ispunjavaju sve savremene protivpožarne zahteve.
Debljine koje se koriste su 0,50 i 0,60mm,
dok im je granica razvlačenja fy=280MPa.
Jezgro može biti od kamene vune specifične
težine 120kg/m3 (protivpožarni paneli) ili
polistirena od 15kg/m3 (samogasivi paneli).
Debljina jezgra može biti od 60 do 200mm,
a spoljašnji limovi se nude u dve vrste obrade lima, u mikroliniranom obliku i standardnom obliku profilacije. Razlikujemo dva
tipa panela: krovne (sa trapezno profilisanim
limom) i fasadne, koji se mogu montirati na
potkonstrukciju horizontalno i vertikalno,
bilo na čeličnu ili betonsku konstrukciju.
Osim toga, moguće je i dodatno ugraditi
ukrase od alu-profila plastificiranih u boji
panela ili nekoj drugoj boji, kako bi se istakli određeni delovi fasade (na primer sokla,
okviri oko prozora i ulaza, atika ili venac u
gornjim zonama zida i sl.).
Fizika zgrade
Jezgra sendvič panela od materijala sa malim koeficijentom toplotne provodljivosti i
izostanak toplotnih mostova daju odličan
proizvod sa stanovišta termoizolacijskog sistema zgrade. Zaptivanje spojeva gumenim
trakama omogućuje paronepropusnu izradu
zidova pa paneli zadovoljavaju i u pogledu
difuzije vodene pare. M-profil je ponudio i
panel sa skrivenim spojem, kako bi se dobila
što lepša i kvalitetnija spojnica panela.
Sertifikati
M-profil odgovara na sve visoke zahteve
tržišta i uz svoje proizvode nudi i kompletne ateste za sve panele, pa tako paneli s ispunom od kamene vune imaju sertifikat za
vatrootpornost od 120 minuta, dok paneli s
ispunom od polistirena imaju sertifikat za
samogasivost klase B1, a tu su i sertifikati za
nosivost i termoizolacione odlike panela Ŷ
M-PROFIL
Golubinaĉki put bb
22300 Stara Pazova
tel: +381 (0) 22 311 231
310 517
310 237
e-mail: offi[email protected]fil.co.yu
www.m-profil.co.yu
www.buildmagazin.com
39
]DQLPOMLYRVWL
DIGITALNI VODENI PAVILJON
Karlorati saradnici (Carloratti associati) i inženjeri
MIT-a, za predstojeüi meÿunarodni EXPO u Saragosi (Zaragoza) 2008. godine sa temom Voda i održivi
razvoj, projektovali su paviljon od vode – svi zidovi
i druge vertikalne površine napravljeni su od tzv. digitalne vode. Nju þine teþne zavese za zidove koje
ne samo da se mogu programirati da poput velikog
ekrana prikazuju tekst i grafiþke slike, veü mogu da
osete osobu koja se približava i da se automatski
otvore kako bi je propustile. Veü se pokušavalo sa
digitalno kontrolisanim kapljicama, ali je ovo prvi
takav arhitektonski prostor. Obzirom da ovde upotrebljene cevi i elektronika nisu naroþito skupe, a reciklirane vode ima dosta i jeftina je, vodeni zidovi bi
mogli postati stvarnost i za neke druge projekte.
Razvijena su dva modela: kuüa na vodi kao brod i
amfibija koja je na obali za vreme suvog vremena.
Oba tipa kao bazu koriste šuplje betonske prizme
i þeliþne stubove koji pomažu da kuüe ostanu ukotvljene na jednom mestu jer bi se usled jakih struja
brzo mogle naüi na otvorenom moru. Struja i voda su
sprovedene preko fleksibilnih cevi koje su napravljene tako da mogu da prate promene nivoa vode.
NEUNIŠTIVA KUûA
Do sada je izgraÿeno 46 ovakvih vodenih jedinica u
Masbomelu (Maasbommel) u provinciji Gerderland
(Gerderland). Poþetna cena ovih kuüa je 260.000$,
što znaþi da bi u sluþaju masovne proizvodnje u
prednosti svakako bile bogatije zemlje. Kompanija
Dura Vermer trenutno radi na razvijanju jeftinijih
materijala koji bi omoguüili masovnu proizvodnju po
znatno nižim cenama. Njihov rad üe svakako morati
da se ubrza pošto su nauþnici procenili da do 2100.
godine nivo okena podiüi za 11cm.
Na istom pricipu je graÿena i kuüa koja nosi ime Oko
Sunca (Tai Yang Yen) po dekorativnim elementima
fasade u obliku okulusa. Osnova je elipsa a kuüa sadrži tri kupatila, þetiri spavaüe i dnevnu sobu. Kuüa
je delimiþno ukopana u zemlju, a zidovi su napravljeni od recikliranog sunÿera i posebnih blokova
cementa. Od ostalih materijala korišüeni su beton,
akrilik, fiberglas i reciklirano drvo. Prednosti ovakvog
tipa graÿevine su brzina gradnje i jeftini materijali,
kao i to što su prostorije zimi tople, a leti hladne, a
pri þemu je kuüa otporna i na vodu, vatru, termite i
prigušuje buku za oko 50dB.
www.ecoboot.nl
Kuüa Florans i Vilijema Tsuija (Florence i William
Tsui) u Berkliju (Berkly), Kalifornia (California), važi
za neuništivu kuüu pošto njen oblik i koncept þitavog
konstruktivnog sistema potiþu od minijaturnog organizma, tzv. vodenog medveda (Hypsibius dujardini)
koje može da opstane u svim vremenskim prilikama
i na svim nadmorskim visinama.
SAVRŠENA KOCKA
Holandski institut za zvuk i sliku napravljen je kao
puna kocka þija je polovina ukopana. Sadrži arhive za emitovanje slike i zvuka, kancelarije i muzej.
Predstavlja centralnu taþku grada Hilversuma (Hilversaam) u kome se nalazi. Hilversum je predgraÿe
Amsterdama poznato kao centar holandske TV industrije.
www.tdrinc.com
Institut
za zvuk
i sliku
www.digitalwaterpavillion.com
Hilversum
BUDUûNOST STANOVANJA
– KUûE NA VODI
Globalno zagrevanje stvara oštre vremenske prilike
apokaliptiþnih scenarija poplava koje postaju realnost u svim delovima sveta. Ovogodišnje poplave u
Velikoj Britaniji, Indiji, Nepalu i Bangladešu uþinile su
da hiljade ljudi izgubi živote a milioni da ostanu bez
svojih domova.
Holandija je specifiþna zemlja sa skoro polovinom
teritorije ispod nivoa mora. Ovde su poplave sastavni deo života i upravo iz ove zemlje potiþe jedno od
moguüih rešenja. Kompanija Dura Vermer (Dura
Vermeer) predložila je savršeno jednostavno rešenje – kuüe na vodi. U kompaniji tvrde da su ove kuüe
fleksibilne i da mogu podneti podizanje nivoa vode
i do 5m.
U okviru globalne kampanje Novih sedam svetskih
þuda izabrani su Kineski zid, rimski Koloseum, palata Tadž Mahal u Indiji, drevni grad Inka Maþu Pikþu u
Peruu, statua Hrista Spasitelja u Brazilu, napušteni
antiþki grad Petra u Jordanu i piramida drevnih Maja
Kastiljo, u gradu ýiþen Icu u Meksiku. Novih sedam
svetskih arhitektonskih þuda izabrano je glasovima
preko 100 miliona ljudi širom sveta posredstvom Interneta i mobilnih telefona. Od sedam svetskih þuda
antiþkog sveta, koje je izabrao filozof Filon, danas su
ostale samo piramoide u Gizi. Kampanju je pokrenuo švajcarski umetnik i muzeolog Bernard Veber.
Žirijem je predsedavao bivši generalni direktor UNESCO-a Federiko Major Saragosa, a þinilo ga je sedam svetski priznatih arhitekata. Nakon izbora novih
sedam svetskih þuda u julu ove godine, pokrenuta
je nova inicijativa – Novih sedam svetskih prirodnih
þuda, koja üe trajati do 8. 8. 2008. godine.
Arhitekte ove neobiþne graÿevine Vilijam Jan Nentelings (Willem Jan Nentelinngs) i Mihael Ridijk (Michael Riedijk) poseduju redak talenat u arhitektonskim krugovima – smisao za humor. Fasada zgrade
je sastavlejna od panela livenog stakla u boji. U
saradnji sa umetnikom Jap Drupstenom (Jaap Drupsteen) na panelima su odštampani poznati kadrovi
sa holandske televizije. Koristeüi kompjutersku tehnologiju, Drupsten je spojio slike sa staklom, što daje
zanimljiv efekat, jer su slike samo delimiþno prepoznatljive iz odreÿenih uglova. Fasada predstavlja kritiku savremene kulture i društva a ima paralele i sa
eksterijerom biblioteke Dželi (Jelly), arhitekte Gordona Bunšalta (Gordon Bunshalt) iz 1963. godine.
www.neutelings-riedijk.com
40
NOVIH SEDAM SVETSKIH ýUDA
www.buildmagazin.com
www. new7wonders. com
promo
MB COMPANY
najbezbednije ramovske skele
MB Company d.o.o. se veý deset
godina bavi poslovima iz
oblasti graĀevinarstva, trgovinom na veliko i malo, i spoljnom
trgovinom. Osnovna delatnost
firme je projektovanje, zakup,
montaža i nadzor ramovskih
brzomontažnih skela za
enterijersku i eksterijersku
upotrebu, ali od prošle godine u
svojoj ponudi ima i prodaju
savremene graĀevinske
galanterije iz uvoza
Bezbednost na prvom mestu
Ramovski fasadni skelski sistemi koje
MB Company nudi svojim zakupcima
proizvod su poznatih nemačkih proizvođača
Thyssen Hünnebeck BOSTA 100, Plettac
SL70, Altrad-Baumann 70, i odgovaraju najsavremenijim normama EU, posebno u oblasti bezbednosti na radu, kojoj se u poslednje
vreme i kod nas posvećuje sve više pažnje.
U zavisnosti od karakteristika i maksimalnog
dozvoljenog opterećenja, građevinske skele se
dele u šest normativnih grupa, a ramovske skele koje MB Company daje u zakup, poseduju
nemačke i naše sertifikate i stručne nalaze koji
potvrđuju ispunjenje standarda DIN 4420 za
grupe 4, 5 i 6.
Skela može biti statična ili pokretna – u vidu
tornjeva pogodnih za enterijerske i fasaderske
radove: molerske, monterske i sl.
Brzina i efikasnost
Na tržištu je kod domaćih i stranih investitora,
i samih izvođača građevinskih radova, sve
veća potražnja za zakupom skela, kao i za
uslugom prevoza, montaže, demontaže, projekta i nadzora od strane stručnih lica.
Skele MB Company-ja za punu deceniju
poslovanja obezbeđivale su brojna gradilišta
širom Srbije, a u njihovom okrilju nastali su,
ili bili renovirani, objekti najrazličitijih oblika,
veličina i namena: od stambenih, poslovnih i
javnih višespratnica, preko kotlovskih postrojenja, industrijskih tornjeva i silosa, pa sve do
mostova i drugih velikih armirano-betonskih
konstrukcija.
Visokostručni kadar i radnici firme MB
Company obaviće za svoje zakupce sve ove
poslove, pri čemu paket osnovne ponude
podrazumeva: skelski sistem, projekat skele
i nadzor prilikom montaže (kao najpouzdaniji garant bezbednosti koja je na prvom
mestu), dok se montaža/demontaža i prevoz
nude kao opcija. Lager firme uvek raspolaže dovoljnom količinom skela i nalazi se u
neposrednoj blizini autoputa kod petlje ka
Dobanovcima čime je obezbeđen brz i jednostavan transport do bilo koje lokacije u Srbiji.
Ukoliko ste jedan od brojnih zakupaca firme
MB Company i odlučite se za transport skela
u režiji ove firme, kamioni njihovog voznog
parka u svakom trenutku su spremi da krenu
pravo ka Vašem gradilištu. Od onog trenutka
kada se skele nađu na lokaciji, njihova montaža
se odvija brzinom od 1.000m² za 3-4 dana.
hotel u Subotici
Distanceri
Od prošle, 2006. godine, MB Company
započeo je sa poslovima uvoza i prodaje svih
vrsta distancera i druge građevinske galanterije za rad sa prefabrikovanim betonskim
elementima u skeletnoj i panelnoj gradnji. U
širokoj ponudi najsavremenijh uvoznih artikala nalaze se: plastični, betonski i čelični distanceri za gornju i donju zonu, horizontalnu
i vertikalnu armaturu; sistemi za podizanje,
fiksiranje i povezivanje prefabrikovanih betonskih konstrukcija; vodonepropusne membrane i proizvodi za oplatu; vezujući ankeri
i distanceri za izolacione materijale; lajsne i
konstruktivni profili; magnetni proizvodi za
metalne kalupe i mnogi drugi proizvodi neophodni u industrijskom građevinarstvu Ŷ
objekat na Terazijama
Ponuda se odnosi isključivo na ramovsku skelu
izrađenu od aluminijuma ili čelika, sa svim neophodnim pratećim elementima: vertikalni ramovi, sigurnosne ograde, dijagonale, patosnice
(metalne ili daščane sa sigurnosnim okovima),
završni elementi, bočni sigurnosni elementi,
prolaznice sa merdevinama, spoljašnja stepeništa, pešački prolazi, nadstrešnice, rešetkasti elementi za premošćavanje, štelujuće nožice itd.
silos u Sremu
www.buildmagazin.com
MB COMPANY
Bul. Arsenija Ĉarnojeviăa 99 G
11070 Novi Beograd
tel: +381 (0) 11 3133 660
mob: +381 (0) 63 1036 565
fax/tel: +381 (0) 11 3133 658
e-mail: [email protected]
41
DUKLWHNWXUD
Pop modernizam
JEDAN ZAOKRET U ARHITEKTURI
ERA POSTMODERNIZMA
U devetnaestom veku, sa nestankom tradicionalnih kultura, nastale su ideje modernizma koje naglasak stavljaju na
avangardu. Transformacija društva bila je uzvišena misija
progresivnih umetnika – pojedinaca. Protivreÿnost takve
situacije izbila je na videlo 60-tih, u jeku razvoja potrošaÿkog društva. Endi Vorhol (Andy Warhol) i drugi umetnici
prepoznali su nestanak kritiÿke i utopijske uloge avangarde
kao alternative masovnoj kulturi
priredila Tijana Jovanoviă-Petroviă
Posleratna nepodobnost modernizma, i njegovog glavnog jezika – internacionalnog
stila, već šezdesetih godina je ukazivala na
sopstvenu istrošenost. Ideje velikana modernizma kakvi su bili Mis (Mies Van de
Rohe), Korbizije (Le Corbusier) i Gropijus (Walter Gropius) nisu više nailazile na
razumevanje, ne samo stručne javnosti, već
i onih kojima je ta arhitektura bila namenjena. Nekoliko građevina zasnovanih na
teorijama Korbizijea i CIAM-a, porušeno
je dinamitom, doslovce – 1972. godine moderno stambeno naselje Pruit-Ajgo u Sent
Luisu, dignuto je u vazduh.
Novo ÿitanje arhitektonskih
elemenata
Novinu predstavlja povratak zaboravljenih
arhitektonskih elemenata – stubova, primena klasičnih grčkih i rimskih uzora (ali
ne u vidu doslovnog ponavljanja kao u neoklasicizmu), oživljavanje neo-vernakularnog
(Neo-Vernacular) pokreta u Engleskoj koji
je doveo do ponovnog prihvatanja starih
tehnologija, pre svega upotrebe opeke, ali i
bronze i nerđajućeg čelika, što su reminiscencije na Ar-nuvo i Ar-deko (Art Nouveaux & Art Deco) period.
Vreme promena
Početak Postmoderne obeležava povratak
dovitljivosti, ornamenta i komunikacije kao i
stvaranje nove estetike. U želji da ispravi greške arhitekture Moderne, postmodernizam
komunicira sa korisnicima i ostvaruje veze sa
gradom i istorijom. Naravno, kao što je to bio
slučaj i sa svim prethodnim pravcima u istoriji, postmodernizam je nastao kao kritika i
negacija modernizma, iz kog je i evoluirao. U
potrazi za opštim principima pomoću kojih
bi se mogao okarakterisati postmodernizam,
neki kritičari su išli dotle da postoje i ocene
da bi taj princip mogao biti: svesno razaranje
stila i uništavanje arhitektonskih oblika.
Sa druge strane, oni umereniji su arhitekturu
postmodernizma opisivali i kao neo-eklekticizam. Njegova najčešća strategija u kompoziciji je pastiš – citiranje fragmentisanih
istorijskih elemenata. To citiranje je obično u
sprezi sa podrugljivim podražavanjem istorijskog detalja. Zgrada AT&T, koju je 1978.
godine projektovao Filip Džonson (Philippe Johnson), može poslužiti kao primer te
podrugljive igre. Postmodernistički projekti
naizgled kao da nemaju ništa zajedničko,
međutim, u svoj slobodi postkompozicije
arhitektonskih elemenata neka pravila, zapravo načini, mogu nazreti. Oni mogu biti
bizarni, humoristički, šokantni, ali jedno im
je zajedničko – uvek su jedinstveni.
42
Italijanski trg 1978.
Jedna od svakako najjačih motivacija postmodernizma je izgradnja po ukusu zajednice.
Arhitekta Čarls Mur (Charles Moore) koji
je u svom radu negovao scenografičnost simulirajući klasične oblike čime je redukovao
konstrukciju na puku parodiju, na primer,
veliki deo svog simbolizma izveo je kroz saradnju sa italijanskom zajednicom prilikom
rada na projektu za Italijanski trg (Piazza
d’Italia) u Nju Orleansu (New Orleans).
Mali trg je ironično podsećanje na Hadrijanovu vilu u Tivoliju, kao i korišćenje čeličnih
spojnica na kvazi klasičnim stubovima. Paradoksalan je i način na koji se Mur poziva na
antičke uzore u sred Nju Orleansa.
muzej Abtajberg 1972.
www.buildmagazin.com
Još jedan vid eklekticizma je upotreba trompe l’oeil (varka oka). Ova umetnička tehnika
potiče iz slikarstva starog Rima, a posebno
se na njoj insistiralo u italijanskom baroku,
kada se pomoću ekstremno realistične predstave stvarala optička iluzija da određeni
objekti zaista i postoje. Upotrebu ove tehnike možemo videti na primeru nosača sa obe
strane Majkl Grejvsove (Michael Graves)
Administrativne zgrade u Portlandu koji
daju iluziju realnih nosača.
Dvostruki kod
postmodernizma
Izraz postmoderna prvi je primenio na
arhitekturu Džozef Hadnat ( Joseph
Hudnut) u naslovu jednog članka 1945.
godine, a čuveni arhitekta Čarls Dženks
(Charles Jenks) ga je popularisao 1975.
godine, definišući ga kao dvostruki kod, s
jedne strane iz tradicionalnog, a s druge
iz potrošačkog društva sa akcentom na
upotrebi novih materijala i tehnologije.
Ovaj pokret se prvo javio u Americi šezdesetih godina, a zatim se proširio na Evropu
i ostatak sveta. Postmodernizam je raznovrstan, nestabilan koncept koji je dao posebne
estetske pristupe u literarnoj kritici, umetnosti, filmu, teatru i arhitekturi, ali i u oblastima kakve su moda, pa i način ratovanja.
Širenje postmoderne arhitekture potpomognuto je nizom značajnih izložbi i pojavom
novih časopisa koji su pratili njen razvoj.
Takođe, dolazi i do naučnog interesovanja
za razvoj istorije i teorije arhitekture, koja se
od 70-tih polako odvaja od istorije umetnosti i razvija paralelno sa njom. Naravno da
najveće zasluge za to pripadaju arhitektonskim spomenicima Moderne. Shvativši do
koje mere je arhitektura postala popularna,
galerija Leo Kasteli (Leo Castelly) iz Njujorka (New York) pozvala je 1980. godine
vodeće arhitekte sveta da ponude projekte
za privatne kuć – osam projekata, okupljenih pod nazivom Kuće na prodaju, koji su
bili izloženi kao umetniča dela.
DUKLWHNWXUD
Ključni momenat širenja postmodernističkih ideja u Evropi bila je izložba Prisustvo
prošlosti na Venecijanskom bijenalu 1980.
godine. Tada se izdvojilo nekoliko arhitekata koji će biti nosioci arhitekture u Evropi u
poslednjim dekadama dvadesetog veka. To
su bili – Džejms Stiling ( James Stirling),
Teri Farel (Tery Farell), Džon Utram (Džon
Utram) i Hans Holajn (Hans Hollein).
Pioniri postmodernizma
Postmodernizam je otvorio put istraživanju arhitekture čiji su koreni, ali i manifesti,
bili u američkoj kulturi. Dobitnik Prikerove
nagrade (Pricker award) 1991. godine, Robert Venuri je poznat kao otac postmoderne
arhitekture i urbanističkog projektovanja u
Americi i Zapadnoj Evropi. Simbol projekta
postmodernizma je projekat koji je Venturi
1961. godine uradio za svoju majku Vanu
Venturi (Vanna Venturi) u Filadelfiji.
AT&T (Sony) 1979.
kuýa Vane Venturi 1961.
Najneobičnija karakteristika ove građevine
je primena klasične dekoracije na fasadi.
Pročelje je reminiscencija fasade Paladijeve
(Palladio) vile Maser. Luk i nadvratnik zajedno još više naglašavaju veličinu centralnog
otvora. S druge strane, pojavljuju se i neklasični elementi kakvi su industrijski prozorski okviri i trakasti prozori kuhinje.
Filip Džonson podigao je prvi postmoderni
oblakoder – zgradu centra američke telefonske i telegrafske kompanije AT&T. Danas
zgrada pripada korporaciji Sony i poznata je
pod tim imenom. Ovaj projekat predstavlja
reakciju protiv Misovog modernizma. Ima
modernističko telo koje stoji na klasičnom
telu i neobičan ornament na vrhu. Vidljivo
je pozivanje na njujorške oblakodere kao što
su Empajer Stejt (Empire State) i zgrada
Krajsler (Crysler Building) koje su nastale
pre Misove ere. Vrlo je zanimljiv eklektičan
spoj dekoracije na fasadi – okulusi sa Duomo
u Firenci, arkade sa San Andrea u Mantovi
i neobičan ornament na vrhu koji podseća
na stil nameštaja Čipendejl (Chippendale).
Gradski muzej Abtajberg (Abteiberg) u Menhengladbahu (Möchengladbah), 1972. projektovao je austrijski arhitekta Hans Holajn.
Niz građevina se ugnezdio na padini brda,
uz selo, poput modernog Akropolja. Muzej
je pored crkve u romanskom stilu, a kapije,
hramovi i oznake mogu se samo nazreti u
apstraktnoj visoko-tehnološkoj obradi.
Konačno, ostaje nam samo da se složimo sa
rečima čuvenog arhitekte Filipa Džonsona
koji je u svojoj knjizi, Procesioni elementi u
arhitekturi, izjavio: Danas u arhitekturi ne
postoje pravila, već samo neograničena mogućnost istraživanja i beskonačna prošlost
velikih arhitektura istorije Ŷ
zgrada Javne službe 1983.
Tipičan primer postmodernističkog oblakodera je Zgrada javne službe u Portlandu
iz 1983. godine arhitekte Majkla Grejvsa.
Zgrada predstavlja mešavinu različitih stilova. Donja kolonada je upadljivo egipatska,
ali sa italijanskim uticajima i evocira klasicizam tridesetih godina. Još jedna kvaziklasična odlika je podela na stilobat, stub i
pediment. Na fasadi je prisutno i tehnološko staklo koje delimično oživljava poetiku
Moderne. Pilastri koji označavaju vertikale
liftova i trapezoidni kamen crne boje iznad
njihovog završetka su u tradiciji Ar-dekoa.
Davne 1979. godine, na Aveniji Medison,
Abtajberg
Diznilend 1955.
Diznilend je najpoznatiji tematski zabavni
park na svetu, otvoren davne 1955. godine u
Anahajmu (Anaheim) u Kaliforniji. Danas
postoji u skoro svim većim gradovima na
svetu. Predstavlja drastičan primer pozajmljivanja popularnih motiva iz istorije i bajki. Neki od čuvenih arhitekata koji su radili
na stvaranju ove najeklektičnije tvorevine su
velikani postmodernističkog arhitektonskog
stila – Filip Džonson, Piter Dominik (Peter
Dominick), Cezar Peli (Caesar Pelli).
Najbolji primer inspiracije postmoderne
arhitekture leži duž Las Vegas Strip-a
(poteza). Ovaj prostorni fenomen posebno je proučavao i predstavio arhitekta i
teoretičar Robert Venturi u svojoj poznatoj knjizi Pouke Las Vegasa iz 1977. godine. I danas, kada je era postmodernizma
odavno na izmaku, a novo ime, pravac ili
globalna ideja prostora se još nisu pojavili, ova knjiga predstavlja osnovnu ahitektonsku lektiru, pa i više od toga.
Las Vegas Strip
www.buildmagazin.com
43
promo
BEOICLA
Saradnja je garancija uspeha!
Beoicla je eksport-import
firma i ovlašýeni zastupnik i
distributer proizvoda renomiranih svetskih proizvoĀaÿa na polju industrije boja i
premaza za sve materijale,
kao i restauratorskih i dekorativnih maltera i stakala.
Predstavljamo Vam samo
neke od kompanija sa kojima Beoicla donosi svetski
kvalitet i standarde na naše
tržište i u naše okruženje
Akzo Nobel Woodcoating`s iz Italije je
sinonim za firmu koja postavlja standarde u
industriji boja i lakova za površinsku obradu
i zaštitu drveta. Beoicla kod nas nudi široku
paletu Akzo Nobelovih boja, lakova i svih vrsta premaza za drvo na poliuretanskoj, akrilnoj,
uljnoj i poliesterskoj bazi, i sve to u neograničenom broju nijansi. Ponuda firme i tim stručnjaka, arhitekata i drvoprerađivača, zajedno sa
kupcima rešiće sve dileme vezane za dekoraciju
i završnu obradu nameštaja i enterijera.
Akzo Nobel iz Švedske zaokružuje ovu ponudu po meri kupaca koji imaju potrebu za
kvalitetnim repromaterijalima. U paleti proizvoda koje uvozi i distribuira Beoicla u ponudi
su lepila proizvedena po evropskim i svetskim
standardima, namenjena za hladno i toplo
lepljenje. Lepila Akzo Nobela svoju primenu
nalaze pri širinskom spajanju elemenata u izradi nameštaja od masivnog drveta, prilikom
izrade laminata u građevinarstvu, otpresaka
(VF prese), furniranja, i svega drugog što podrazumeva lepljenje u radu sa drvetom.
44
Impex Color iz Italije proizvodi dekorativne
maltere napravljene na bazi prirodnih sirovina bez i malo sintetike, namenjene za različite tehnike i efekte na zidovima u enterijeru i
eksterijeru (travertino, damasko, pasta media,
štuko antiko), kvarcni premazi za fasade (ideal,
dekor, riviera) kao i marmorino naturale, polvere fine, arenino i drugi materijali.
MGN fasada
MGN je kompanija koja od 1980. godine
svoje maltere primenjuje u Veneciji prilikom
restauracije objekata pod visokim stepenom
zaštite države i UN-a, a danas se razne vrste restauracija, sanacija i rešavanje problema vlage širom Italije i Evrope ne mogu
zamisliti bez njihovih specijalnih maltera.
Malteri MGN-a su stvoreni na osnovu i
prema uzorima sa objekata u Veneciji i celoj
Italiji, starih nekoliko desetina vekova, i sačinjeni su od potpuno prirodnih materijala.
Karakteriše ih visok stepen paropropustljivosti i izuzetna adhezija, i predstavljaju odličnu
barijeru i filter za kapilarnu vlagu i soli iz nje.
Primena MGN-ovih maltera odavno se podrazumeva u Veneciji, a danas se koriste na
svim drugim lokacijama gde se želi sačuvati
graditeljsko nasleđe najviših vrednosti.
Kalon-Johnstone’s nudi materijale za završnu obradu zidova enterijera i eksterijera u
preko 2.000 nijansi. Proizvodi ove engleske
firme su visokokvalitetni, dekorativni i trajni, a
tu su i vodootporni i perivi specijalni premazi
izuzetnih osobina i visokog stepena paropropustljivosti. Poseban program predstavljaju
higijenski premazi i boje za podove i zidove školskih i zdravstvenih ustanova, kuhinja,
fabrika hrane... ali i boje, lakovi i premazi na
vodenoj bazi za fasadnu i unutrašnju stolariju,
vodeni lakovi za drvene podove i parket.
Ciranova nudi premaze za finalnu obradu i
zaštitu materijala na bazi voska i prirodnih
ulja. O kvalitetu proizvoda ove belgijske firme najviše govori podatak da zadatke zaštite drveta podjednako dobro obavljaju i na
otvorenom moru gde štite drvene palube i
brodski mobilijar.
www.buildmagazin.com
Impex Color
dekor
Virag je italijanski proizvođač čuvenog PVC
programa podnih obloga pod komercijalnim
nazivom Evolution. Tu su obloge raznih
debljina sa izuzetnim performansama za
domaćinstva, javne prostore, škole, bolnice,
sportske objekte, bazene, industrijske hale,
oblaganje staza... Široko primenjiv, dekorativan i visokokvalitetan program.
Bicolor je italijanski proizvođač boja za horizontalnu signalizaciju saobraćajnica.
Trgovinska mreža ili predstavnici Beoicle
organizovani su u Novom Sadu, Bečeju, Nišu,
Čačku, Kraljevu, Ivanjici, Kragujevcu, Vranju,
Somboru, Nikšiću, Podgorici, Paraćinu, Pirotu,
Valjevu… Beoicla okuplja tim stručnjaka, arhitekata i drvoprerađivača, koji su Vam uvek na
usluzi, na objektu ili u Vašoj radionici Ŷ
BeoICLA d.o.o.
Dragoslava Srejoviăa 1b
11000 Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 2762 226
2764 050
email: [email protected]
www.beoicla.co.yu
promo
3M FOLIJE
sigurnost i zaštita Vaših stakala, prostora i bližnjih
efekat ovde, naravno, ne prestaje jer 3M foKompanija 3M kao zaÿet- Ultra folija
lije sprečavaju ulazak viška toplote. Dobijeni
nik proizvodnje folije za Dok su protivprovalne folije obično tanke rezultat je prijatniji ambijent i manji napor
ravno staklo veý preko folije koje se sastoje od četiri, sedam ili više očiju, Vaš radni i privatni prostor zadržaće
ÿetiri decenije zauzima slojeva, tanka folija kompanije 3M, nazvana komfor, a Vaši računi za električnu energivodeýe mesto u svetu Ultra zbog svojih karakteristika, nadmašuje ju biće umanjeni. Štaviše 3M Vam nudi i
sve druge folije slične debljine, zahvaljujući mogućnost da aspekt bezbednosti i solarnu
u toj oblasti. Bez obzira da patentiranoj specijalnoj tehnologiji proiz- zaštitu objedinite u jednoj foliji.
li se odluÿite za kupovinu vodnje folije. Jedino kompanija 3M danas
3M sigurnosne, zaštitne, proizvodi foliju debljine 100 mirkona a da Prestige folija
folija sastoji od 26 slojeva mikorpoliestesolarne ili dekorativne foli- se
ra. Upravo joj ta višeslojnost daje prednost Najnovija 3M folija za ravno staklo proizveje u jedno možete u performansama naspram konvencionalnih
dena je nanotehnologijom i kupcima širom
biti sigurni: folija koje se koriste za zaštitu kod eksplo- sveta ponuđena je početkom prošle godine.
dobiýete vrhunski, zija, a koje su pri tom debljine od 275 i više Prestige folija debljine krila leptira ima 200
mikrona. Višeslojnost Ultra folije čini da
kvalitetan i dugotrajan ona bude višestruko izdržljiva na udarno slojeva mikropoliestera. Praktično providna,
ova folija nanogeneracije stvorena je da daje
proizvod opterećenje.
najviše kada je spoljna temperatura najveća.
Njenu jedinstvenost čini potpuno odsustvo
metala umesto kojeg sada nanočestice efikasno odbijaju 97% infracrvenog zračenja
smanjujući pri tom refleksivnost ispod one
koju ima staklo. Postavljanjem Prestige
folije na željenom objektu nećete smanjiti
količinu svetlosti u objektu ali hoćete zagrevanje unutrašnjeg prostora i potrošnju
struje za rad klima-uređaja. Sve navedene
karakteristike 3M Prestige zadržaće nepromenjenim tokom 15 godina koliko traje
garancija za ovu vrstu folije Ŷ
Program 3M folija koje u našoj zemlji
nudi Kompanija 3M (East) AG razvijen je u SAD za potrebe zaštite staklenih površina i udobnosti unutar objekata
u najekstremnijim uslovima. 3M folije
svakodnevno širom sveta potvrđuju svoju
vrednost u područjima izloženim dejstvima uragana, tornada i zemljotresa. Pojedine vrste 3M folija pružiće Vam takođe i
zaštitu od dejstva eksplozivnih naprava i
provala u objekte.
Treba napomenuti da, kada se priča o sigurnosnim folijama, treba razlikovati protivprovalne od sigurnosnih folija, tj. folija
koje štite od eksplozija ili od vremenskih
nepogoda. Folija u svim ovim slučajevima
ima zadatak da prilikom pucanja stakla
zadrži stakliće na mestu, sprečavajući tako
njihovo raspršivanje čuvajući Vas i Vaše
bližnje od povreda, ili će pak produžiti vreme obijanja, što može navesti provalnika
da odustane od pokušaja.
Međutim, čak i najveći optimisti, kojima se
sve pomenuto nikada neće desiti, ne mogu
da zažmure pred klimatskom situacijom
na planeti. Nepotrebno je i ovde govoriti o
sunčevom UV zračenju čije najočiglednije
štetno dejstvo možemo videti u enterijerima
izloženim sunčevoj svetlosti – izbeljeni nameštaj, tepisi, tapete, umetničke slike, roba
u izlozima...
3M solarne folije su prevashodno namenjene da umanje zagrevanje prostora prouzrokovo sunčevim delovanjem. Istovremeno
Vam nude mogućnost da regulišete nivo
svetlosti koja ulazi u Vaš prostor ili da uniformišete spoljni izgled Vaše zgrade. 3M
folije redukuju efekat solarne energije i blokiraju do 99,9% UV zraka. Njihov pozitivan
www.buildmagazin.com
3M (EAST) AG
Milutina Milankoviăa 23
11070 Novi Beograd
tel: +381 (0) 11 3132 548
3132 549
3132 550
fax: +381 (0) 11 3132 551
e-mail: [email protected]
www.3m.com/rs
45
promo
FIBRAN
porodica izolacionih materijala
Fibran S.A,
jedan od lidera na polju
izolacionih materijala u
Evropi, predstavlja svoj novi
proizvod prevashodno
razvijen za izolaciju jezgra
zidova – penaste table od
ekstrudiranog polistirena
Fibran ECO GF sa izuzetno
visokim stepenom prenosa
pare i gotovo nepostojeýom
higroskopnošýu
Ekstrudiran polistiren Fibran eco je toplotni izolator sa zatvorenim ćelijama, u obliku
saća. Proizvodi se od polistirena pogodnog
za termičko oblikovanje koji procesom polimerizacije i konstantne ekstrudacije dobija
oblik ploča.
pravilu glatke, zatvorenih pora i imaju praktično zanemarljivu higroskopnost. Iz tog razloga se sposobnosti toplotne izolacije materijala ne menjaju čak ni pod nepovoljnim
uslovima vlage.
Prednosti Fibran eco izolacije:
• Ušteda energije pri grejanju i hlađenju
može dostići i 40%, čime se smanjuje
potrošnja energenata i u isto vreme
smanjuje broj grejnih tela odnosno
jedinca za hlađenje
• Održavanje unutrašnje temperature
stabilnom na duže vreme (zavisno od
toplotnog kapaciteta zidova) nakon
isključenja sistema za hlađenje
• Minimalno mogući broj termalnih
mostova
• Zaštita konstrukcije zgrade od spoljašnjih temperaturnih varijacija čime se
smanjuju temperaturne dilatacije.
• Primena na novim objektima, ali i prilikom rekonstrukcije starih zgrada
Kristalizovan polistiren, polimer ugljenika
i vodonika, čine 88-93% njegove ukupne
težine. Osim toga Fibran eco sadrži i manji procenat dodatnih supstanci kao što su
pomoćni materijali, bojne materije i zaštita
od vatre.
Ekstrudirani polistiren Fibran eco proizvodi se isključivo u obliku nekoliko tipova
ploča koje se mogu razlikovati po dimenzijama, gustini, toplotnoj provodljivosti
i otporu na sabijanje. Strane ploča su po
46
Fibran može da proizvodi veliki izbor
proizvoda različitih dimenzija. Jedno je od
malobrojnih preduzeća u svetu koja mogu
da proizvedu ploče ekstrudiranog polistirena širine 1,20m. Debljinu izolacije definišu
projektni inženjeri, a ona najčešće varira
između 5-10cm Ŷ
Bulevar Arsenija Ĉarnojeviăa 68/II
11070 Novi Beograd
tel/fax: +381 11 (0) 31 33 702
31 39 316
e-mail: fi[email protected]
www.fibran.co.yu
Ostatak mase daju mu tzv. pogurni gasovi.
Decenijama su brojni pogoni industrije izolacionih materijala u ovu svrhu koristili hlorofluorougljenik koji dovodi do oštećenja
ozonskog omotača, ali kompanija Fibran
još od prvih početaka svoje proizvodnje koristi alternativne gasove u skladu sa svetskim
propisima i u cilju zaštite životne sredine.
Procesom ekstrudacije proizvodi se homogen građevinski materijal sa zatvorenim
višestranim ćelijama u obliku saća, penaste
strukture, prečnika 0,05-0,5mm. Zidovi ćelija su debljine tek 1 mikron. Zadivljujuće
je da od ukupne zapremine jedne ploče od
ekstrudiranog polistirena tek 3% sačinjavaju
zidovi ćelija, a 97% ćelijski prostor popunjen
inertnim gasom.
Fibran na tržište plasira ploče raznih trgovačkih naziva koji odgovaraju proizvodima sa
različitim karakteristikama kvaliteta dobijenih
izmenama u proizvodnji kako bi se došlo do finalnog proizvoda koji bi bio adekvatan primeni u specifičnim slučajevima prema potrebama
kupca. U firmi Fibran posebno skreću pažnju
na ploče velike gustine i sa jakim otporom na
sabijanje, adekvatne za toplotnu izolaciju elemenata izloženih velikim naporima. Sa ove
vrste ploča uklonjena je spoljašnja glatka površina i dodati su urezi kako bi im se povećala
sposobnost prijanjanja za beton i malter kada
se vrši toplotna izolacija, npr. nosećeg skeleta
zgrada. Za najpouzdanije izbegavanje toplotnih mostova, ali i za poboljšavanje finalne površine, postoji mogućnost proizvodnje ploča sa
žlebovima ili čak bajcovanih ploča.
Fibran eco ima stalnu visoku toplotnu izolacionu moć, veliku otpornost na sabijanje i
ponaša se kao samogaseći ili teško zapaljiv
materijal. Osim toga, pokazuje homogenu
gustinu mase, stabilnost dimenzija i izvanrednu saradnju sa građevinskim materijalima
(cement, gips, kreč, pesak); dok specijalne
ploče sa urezima pokazuju odlično prijanjanje za beton i malter. Prednosti ovakvog
rešenja pri izolaciji fasada su brojne i prevashodno se pokazuju tamo gde je potrebno
održati stabilne temperature unutrašnjosti i
maksimalnu moguću uštedu energije tokom
zimskog i letnjeg perioda kada se prostorije
greju, odnosno hlade.
www.buildmagazin.com
FIBRAN ECO GF je sertifikovan specijalno za izolaciju fasada, i to jezgra sendviì
sistema i zidova prema EU standardu na
osnovu ETAG 004.
FIBRAN S.A. je uspostavio i primenjuje
sistem kvaliteta u projektovanju i proizvodnji proizvoda od ekstrudiranog polistirena po standardu ISO 9001:2000.
GEOLAN proizvodi su uspešno prošli testiranje po normama Evropske unije EN
13162 i oznaìavaju se oznakom CE.
Sertifikaciju za domaèe tržište je sproveo
Institut IMS a.d.
promo
TRAFOLAJT
energetski i instalacioni kablovi i provodnici
Trafolajt d.o.o. – privredno društvo za Kabellajt d.o.o. (jedna od ćerki-firmi Trafolajt d.o.o.) je privatno
proizvodnju, unutrašnju i spoljnu trgovinu i preduzeće iz Jagodine koje se bavi veleprodajom elektromaterijala,
ali je njegova osnovna delatnost proizvodnja rebrastih elektroizolausluge, prisutan je na tržištu veý više od jed- cionih cevi, dozni i vodovodnih polietilenskih creva za pritisak do
ne decenije i danas njegovo ime predstavlja 10 bara. Sva proizvodnja Kabellajt d.o.o. obavlja se u sopstvenim
najbolju garanciju za bezbednu distribuciju pogonima u Jagodini, a veleprodajna distributivna mreža obuhvata
energije potrebne za efikasno funkcionisa- preko tri stotine klijenata – kupaca.
nje vašeg privatnog i radnog prostora Usluge
Trafolajt d.o.o. od osnivanja (1996. godine) vode iskusni profesionalci iz elektrobranše, kako zaposleni, tako i vlasnici, pa ova firma danas isporučuje elektromaterijal za preko tri stotine svojih komitenata
na domaćem i stranom tržištu kroz nekoliko svojih ćerki-firmi: Kabellajt d.o.o. - Jagodina, Trafolajt CG - Kotor/Crna Gora, Kabel
montaž - Moskva/Rusija. Dugogodišnji je izvoznik u više evropskih
zemalja i Rusiju, a osnovna delatnost Trafolajt d.o.o. je veletrgovina
svim vrstama energetskih i instalacionih kablova i provodnika, kablovskim priborom i instalacionim elektromaterijalom. Centrala firme
i pogon ambalaže nalaze se u ulici Branka Momirova 25a u Beogradu.
Distribucija
U ponudi Trafolajt d.o.o. kupac će pronaći proizvode svih značajnih proizvođača elektrorobe kod nas, ali će Vam u asortimanu
firme biti predstavljeni i najkvalitetniji proizvodi iz uvoza. Sva roba
deponovana je u njihovom sopstvenom skladišnom prostoru koji je,
pored ostalog, opremljen i najsavremenijim mašinama za merenje,
namotavanje i sečenje kablova. Lageri Trafolajt d.o.o. su uvek ispunjeni svim proizvodima koji stoje u ponudi firme i kupac će u
najkraćem mogućem roku biti snabdeven kupljenom robom, bez
čekanja i nepotrebnog odlaganja.
Stručnjaci firme Trafolajt d.o.o. svojim profesionalnim znanjem i
dugogodišnjim iskustvima u poslovima iz oblasti elektrobranše izvršiće za vas usluge projektovanja i izvođenja elektroinstalacionih
radova za objekte različitih veličina i namena, praćenje gradilišta,
servis dopreme materijala itd. Projektnom timu Trafolajt d.o.o.
možete se obratiti za svaku od ovih usluga, sigurni da će biti izvršene
kvalitetno, bezbedno i u dogovorenom roku.
Ono što posebno odlikuje poslovanje Trafolajt d.o.o. jesu uvek
popunjeni lageri, povoljne cene i odlični uslovi plaćanja, kako za
njegove sopstvene proizvode, tako i za artikle najeminentnijih domaćih i stranih proizvođača iz oblasti elektromaterijala i opreme.
Zaposleni u Trafolajt d.o.o. su uvek otvoreni za saradnju i možete im se obratiti u vezi sa svim vašim potrebama koje se odnose
na oblasti elektroindustrije i pratećih usluga. Više od deset godina poslovanja u zemlji i inostranstvu i preko tri stotine zadovoljnih klijenata i Vama garantuju da ćete u Trafolajt d.o.o. pronaći
kvalitetnog i pouzdanog partnera Ŷ
Proizvodnja
Pored distribucije proizvoda najznačajnijih domaćih i stranih proizvođača elektrorobe, Trafolajt d.o.o. se bavi i proizvodnjom torusnih transformatora i montažom produžnih kablova i motalica, a u
svojoj firmi Kabellajt iz Jagodine i proizvodnjom dozni, gibljivih
creva i polietilenskih cevi.
TRAFOLAJT d.o.o. (sedište firme)
Branka Momirova 25a, Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 331 7902
331 7083
331 7528
TRAFOLAJT – CG (ăerka)
Kotor, Crna Gora
tel: +382 (0) 82 363 104
KABELLAJT d.o.o. (ăerka)
Vihorska b.b, Jagodina
tel: +381 (0) 35 24 33 39
24 33 49
KABEL MONTAŽ (ăerka)
Moskva, Rusija
www.trafolajt.co.yu
www.kabellajt.co.yu
www.buildmagazin.com
47
energetska efikasnost
AGENCIJA ZA
ENERGETSKU EFIKASNOST –
energetska efikasnost
u zgradarstvu
Agencija za energetsku efikasnost – AEE osnovana je kao deo
institucionalne reforme i reforme energetskog sektora u
Republici Srbiji. Svoj današnji status kao posebna republiÿka
organizacija sa svojstvom pravnog lica dobila je stupanjem na
snagu Zakona o energetici 1. avgusta 2004. godine, a upisom u
sudski registar Trgovinskog suda u Beogradu, 4. oktobra 2004.
godine zvaniÿno je poÿela sa radom, u skladu sa Zakonom.
Misija Agencije jeste da promoviše i podstiÿe racionalnu
upotrebu energije u svim sektorima potrošnje i korišýenje
obnovljivih izvora energije, te da tako doprinosi
održivom razvoju zemlje
Dr DIMITRIJE LILIĂ, dipl.inž.
Agencija za energetsku
efikasnost
Republike Srbije
Škola
Zdravstveni
centar
Zgrada opštinske
administracije
Dom kulture
Realizovani
demonstracioni projekti
Stanje energetske efikasnosti
(EE) u oblasti zgradarstva u Srbiji
Potrošnja finalne energije u sektoru zgradarstva u 2005. godini dostigla je nivo od
3,29Mtoe (1toe = 41,868 GJ = 11,63 MWh).
Udeo zgradarstva u ukupnoj potrošnji finalne energije iznosi 48%, a 65% od toga odlazi na stambeni sektor, kako je prikazano na
grafikonu: Način zagrevanja zgrada u Republici Srbiji (dole).
Oko 15% od ukupnog broja domaćinstava greje se na električnu energiju i potroši 24% od
ukupne potrošnje električne energije u svim
domaćinstvima. Preostala potrošnja električne
energije (10.500GWh) koristi se za ostale potrebe u domaćinstvima (slika: Struktura potrošnje električne energije u domaćinstvima).
NA IN ZAGREVANJA ZGRADA U RS
Daljinsko grejanje - 14%
14%
12%
Lokalne kotlarnice - 12%
Elektri na energija - 14%
50%
14%
10%
Prirodni gas - 10%
vrsta goriva u lokalnim
pe ima - 50%
Demonstracioni projekti
U okviru strateškog programa Energetska
efikasnost u zgradarstvu, koji treba da doprinese povećanju energetske efikasnosti i
smanjenju potrošnje energije u stambenom i
tercijarnom sektoru, AEE Republike Srbije
je u 2005. i 2006. godini realizovala projekat
Energetska efikasnost u javnim zgradama – demonstracioni projekti, čija je ocena efekata primenjenih mera za povećanje
energetske efikasnosti u toku.
Aktivnosti ovog Projekta sprovodene su uz
finansijsku podršku EU, preko Evropske
48
agencije za rekonstrukciju (EAR), koja je u
obliku nepovratne finansijske pomoći Srbiji obezbedila poseban fond za unapređenje
energetske efikasnosti u zgradarstvu u iznosu od 1.650.000€. Sredstva su korišćena
za obuku stručnjaka za izradu energetskih
bilansa u javnim zgradama, za informativno-komunikacione aktivnosti, i najveći deo,
za demonstraciju mera energetske efikasnosti u javnim zgradama u nadležnosti lokalne
samouprave, kroz demonstracione projekte.
Ciljevi Projekta su da se demonstriraju dokazane, ekonomične mere za štednju energije u postojećim javnim zgradama (bolnicama i drugim zdravstvenim institucijama,
školama i drugim obrazovnim institucijama,
obdaništima, domovima za stare, javnim
upravnim zgradama itd.), uključujući unapređenja energetske efikasnosti omotača
zgrade, instalacija za grejanje, unutrašnjeg
osvetljenja itd, kao i unapređenje znanja i
sposobnosti i povećanje svesti krajnjeg korisnika u stambenom i tercijarnom sektoru.
Ukupan predviđeni budžet za sufinansiranje demonstracionih projekata, kojim su
www.buildmagazin.com
obuhvaćene javne zgrade lokalne samouprave, iznosio je 925.000€. Minimum donacije po projektu iznosio je 20.000€, dok je
vrednost maksimalne donacije po projektu
bila ograničena na 100.000€. Maksimalno
učešće donacije po projektu iznosilo je do
70% ukupnih dozvoljenih troškova projekta.
Ostatak ili naknadno prekoračenje finansirani su iz sopstvenih izvora podnosioca zahteva ili partnera, ili iz izvora koji ne spadaju
u budžet Evropske zajednice.
U martu 2004. godine objavljen je javni
poziv sa sufinansiranje demonstracionih
projekata na povećanju EE u javnim zgradama lokalne samouprave. Po ovom pozivu
STRUKTURA POTROŠNJE ELEK TRI NE ENERGIJE U
DOMA INSTVIMA
Osvetljenje - 7%
Bojleri - 23%
Grejanje - 24%
Preostalo
Šporeti - 30%
Mašine za
pranje - 8,5%
Frižideri i
zamrziva i - 25%
Ostalo - 6,5%
energetska efikasnost
primljeno je 58 prijava. Nakon tehničke
i finansijske ocene projekata angažovanih,
kvalifikovanih i iskusnih eksperata, i nakon
odobrenja od EAR-a, Agencija je zaključila
16 ugovora sa opštinama kojima je dodeljena
donacija tako da je ukupna vrednost ugovorenih investicija iznosila oko 1.400.000€, od toga
ukupna vrednost donacija je 897.900€.
Prema zahtevu donatora, primenjene su
procedure EU za javne nabavke i na engleskom jeziku. Svi ugovori, tenderi, evaluacioni izveštaji, periodični i finansijski izveštaji
i drugi dokumenti usklađeni su sa propisanim procedurama.
Realizovani demonstracioni
projekti u Srbiji
Struktura odabranih javnih objekata je: sedam
škola, dve predškolske ustanove, tri administrativne zgrade, jedan objekat kulture i tri zdravstvena objekta, ukupne površine za grejanje
48.270m2.
Korisnik donacije je upravljao projektom pod
nadzorom AEE, koja je ujedno obezbeđivala
podršku opštinama u svim aspektima implementacije projekta: pripremi tenderskog dosijea, procesu ocene ponuda, procedure ugovaranja, pripreme tehničkih i finansijskih izveštaja.
Tehničku pomoć Agenciji u implementaciji
projekata u 2005. godini pružao je konsultant
Energoprojekt – Entel.
Primenjene mere EE
Pod pojmom unapređenja energetske efikasnosti u zgradarstvu podrazumeva se kontinuirani
i širok opseg delatnosti kojima je krajnji cilj
smanjenje potrošnje svih vrsta energije uz iste
ili bolje uslove u objektu. Kao posledicu smanjenja potrošnje neobnovljivih izvora energije
(fosilnih goriva) i korišćenje obnovljivih izvora
energije, imamo smanjenje emisije štetnih gasova (CO2 i dr.) što doprinosi zaštiti prirodne
okoline, smanjenju globalnog zagrevanja i održivom razvoju zemlje.
Tipične ugovorene mere za povećanje EE
odnosile su se na omotač zgrade (krov, zidovi, prozori), grejanje (kotlarnica, podstanica, regulacija) i osvetljenje (inkadescentno,
fluorescentno).
U okviru ovih projekata urađena je termička izolacija krova na sedam objekata sa ukupno izolovanom površinom od oko 4.400m2.
Vrsta ugrađene termoizolacije je uglavnom
bila mineralna vuna, a na jednom objektu i
ploče od prirodne trske (lokalni izvor sirovine
i proizvodnja). Termička izolacija spoljnih zidova zgrade polistirenom i stirodurom, iznad
nivoa zemlje, urađena je na sedam objekata, sa
ukupno izolovonom površinom od 9.500m2.
Na 12 objekata zamenjeno je 1.183 komada
postojeće stolarije: prozori, vrata, svetlarnici.
Sada su od Al višekomornih profila sa termoprekidom (172 kom.) i od PVC višekomornih profila sa termoprekidom i nerđajućim
čeličnim profilima (1.011 kom.), ukupne
površine od 5.120 m2. Zastakljenje je bilo
od dvostrukog ravnog stakla (4+16+4mm), sa
ili bez selektivnog reflektujućeg sloja, i međuprostorom ispunjenim suvim vazduhom ili argonom, i zaptivanjem EPDM gumom. Zahtevani koeficijenti prolaza toplote za stolariju
bili su manji od 2,7 W/m2K za međuprostor
ispunjen vazduhom, i manji od 1,5 W/m2K za
međuprostor ispunjen argonom. Na dva objekta izvršena je popravka 114 postojećih prozora
ukupne površine 275m2.
Uz zamenu i popravku stolarije obavljeni su i
prateći radovi kao što su: obrada stranica (špaletni) oko prozora, bojenje špaletni, ugradnja
solbanka od al-lima, ugradnja potprozorskih
daski, ugradnja ventus mehanizama i ugradnja
roletni (po projektu). Zamena kotla i prateće
opreme, modernizacija toplotne podstanice,
modernizacija upravljačkog i regulacionog sistema i sl, izvršena je na 13 objekata, pri čemu je
ugrađeno 16 jedinica ukupne instalisane snage
od 9.280 kW. Ugrađeno je 917 termostatskih
radijatorskih ventila (TRV), od toga 316 na tri
objekta, kao donacija firme Danfoss.
Modernizacija unutrašnjeg osvetljenja zamenom inkadescentnih sijalica fluorescentnim
cevima, izvršena je na dva objekta. Ugrađeno
je 373 jedinice, ukupne instalisane električne snage 6,7kW, što čini ukupno smanjenje
električne snage od oko 13,5kW.
Teškoýe i rezultati
Tokom realizacije EE u javnim zgradama
– demonstracioni projekti uočene su određene karakteristike čitavog procesa:
• Korisnicima i ponuđačima nepoznata je
EU procedura za javne nabavke
• Složenost i strogi zahtevi procedure
• Primena procedure na engleskom jeziku
(svi ugovori, tenderi, evaluacioni izveštaji,
periodični i finansijski izveštaji) - teškoće u
realizaciji, posebno u manjim sredinama
• Slabosti u internoj organizaciji korisnika
• Sporo organizovanje korisnika za realizaciju projekata i rezerve u pogledu sposobnosti da ugovore realizuju
- Prvi uspešan primer – okidač za znatno bržu
realizaciju ostalih projekata
• Opštinski timovi su ostvarili odličnu
međusobnu saradnju i pružali pomoć jedni
drugima
• Izvođači su posle početne sumnje u sopstvene mogućnosti i neuspešnog nuđenja,
ovladali procedurom i podnosili validne
ponude
• Lokalne samouprave su ovladale novom
procedurom za javne nabavke, stekle samopouzdanje i uspešno konkurisale na drugim
projektima
• Povećana je zainteresovanost lokalnih samouprava za druge slične projekte – nove
inicijative
• Omogućena realizacija projekata i kada
lokalne samouprave nisu imale sopstvena
sredstva
• Nedovoljna ekonomska sposobnost za samostalna ulaganja u mere EE – potreba za
podsticajnim sredstvima
www.buildmagazin.com
• Nedovoljni kadrovski resursi u većini opština – obuka za upravljanje projektima je
potrebna
• Opštine koje su učestvovale u obuci za
gazdovanje energijom (Agencija, 2004-05)
uspešnije su sprovodile projekte
• Bolja informisanost opština povećava njihovu zainteresovanost za projekte
• Korisnici su izrazili nedvosmislenu želju
za nastavkom saradnje i nove projekte na
sličnim principima
Škola Radivoj Popoviý u
Sremskoj Mitrovici – primer
dobre prakse
škola u S. Mitrovici
U okviru realizacije projekta EE u javnim
zgradama - demonstracioni projekti, u opštini Sremska Mitrovica je realizovan Projekat unapređenja energetske efikasnosti u
zgradi škole za decu sa posebnim potrebama
“Radivoj Popović”.
Projekat je obuhvatio: zamenu 222m2 postojećih drvenih prozora, vrata i svetlarnika novim, izrađenim od trokomornih PVC profila
sa dvostrukim zastakljenjem; obradu špaletni i
izradu i montažu spoljnih i unutrašnjih solbanka; zamenu dotrajalog kotla na lož ulje novim
kotlom na prirodni gas (Viessmann) snage
500kW, sa gorionikom i pratećom opremom;
izgradnju kotlarnice; nabavku, ugradnju i priključenje na mrežu nove merno-regulacione
Potrošnja energije u školi “Radivoje Popoviè” u grejnim
sezonama 2004/05, 2005/06 i 2006/07
Troškovi za utrošenu energiju u školi “Radivoje Popoviè” u
grejnim sezonama 2004/05, 2005/06 i 2006/07
49
energetska efikasnost
Uticaj potrošnje energije u školi “Radivoje Popoviè”
na emisiju CO2 u grejnim sezonama 2004/05, 2005/06 i
2006/07
stanice sa pripadajućom opremom, i ugradnju
termostatskih radijatorskih ventila (donacija
firme Danfoss).
tima, i ustanovama pojedinačnih škola i
bolnica kao korisnicima objekata, zadužena
za realizaciju u skladu sa usvojenim Planom
implementacije projekta i procedurama
Svetske banke za nabavke opreme, radova
i usluga.
U okviru ovakve organizacije projekta Agencija je, kao kopotpisnik sa Ministarstvom
rudarstva i energetike, ugovorila različite
konsultantske usluge sa Zajedničkim poduhvatom firmi BDSP iz Londona i Energoprojekt-Entel iz Beograda od kojih je jedna
Škole 2005 godine
Bolnice 2005 godine
Projekat energetske
efikasnosti u Srbiji IDA kredit
3870 YF Komponenta B:
Javne zgrade – škole i bolnice
Projekat unaprećenja energetske efikasnosti
od najvažnijih, u smislu verifikacije projekta,
merenje potrošnje toplotne energije za grejanje pre i posle primene izabranih paketa
mera energetske sanacije objekta uz praćenje
dostignutog komfora za krajnje korisnike.
Takođe, Svetska banka je u okviru pet projekata za Srbiju, u junu 2007. godine odobrila i
projekat za unapređenje energetske efikasnosti u školama i bolnicama. Za ovaj projekat je
obezbeđeno dodatnih 28 miliona američkih
dolara i to delom iz zajma po IBRD uslovima u iznosu od 18 miliona američkih dolara, i
Projekat pod nazivom Energetska efikasnost u Srbiji, predložen i razrađen od strane
Svetske banke a prihvaćen i podržan od strane
Republike Srbije, finansira se iz zajma po IDA
uslovima u iznosu od US$ 21 milion, uz učešće
države od US$ 4 miliona i obuhvata: Komponentu A za revitalizaciju energetskog sistema
Kliničkog centra Srbije (izgradnja nove kotlarnice na gas u čijem sastavu je i gasni motor za
kombinovanu proizvodnju toplotne i električne
energije i izgradnja nove toplovodne mreže za
grejanje uključujući i podstanice u objektima),
i Komponentu B za energetsku sanaciju 16
škola i 12 bolnica širom Srbije u cilju poboljšanja energetske efikasnosti objekata.
AEE Republike Srbije je implementaciona
agencija Komponente B ovog projekta koja
je, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i
energetike kao nosiocem projekta, resornim
Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom
prosvete kao investitorima radova na objek50
Površina m 2
Godina izgradnje
Gorivo
3650
1950.
Mazut
Mere energetske efikasnosti:
1. Zamena spoljnih prozora i vrata
2. Ugradnja trokarakog ventila sa
automatikom
3. Ugradnja termostatskih ventila i
pumpi promenljivog protoka
4. Zamena izolacije cevi u podrumu
Ukupne investicije €
#140.000
Škole 2006 godine
Bolnice 2006 godine
Realizacija projekta obavljena je u jesen 2005.
godine, odnosno u vreme grejne sezone
2005/06. Na dijagramima su prikazani smanjenje potrošnje energije, smanjenje troškova
za utrošenu energiju i uticaj smanjene potrošnje energije na smanjenu emisiju CO₂ u grejnim sezonama 2004/05, 2005/06. i 2006/07.
nakon izvedenih mera za povećanje EE u školi
“Radivoj Popović”.
Izvor podataka su ažurirani podaci korisnika:
računi za nabavljeno i utrošeno gorivo i računi za potrošenu električnu energiju u toku tri
grejne sezone.
Pored očiglednih pozitivnih rezultata u cilju
smanjenja potrošnje energije za grejanje i troškova za utrošenu energiju, nakon preduzetih
mera i radova za povećanje EE, relevantno
je i stanje uslova ugodnosti u objektu koje su
korisnici u usmenoj anketi subjektivno okarakterisali kao “neuporedivo bolje”. Pored toga
i poboljšanih ekoloških aspekata, korisnici su
ukazali i na nesumnjive razlike u održavanju i
komfornijem upravljanju sistemom grejanja.
OPŠTA BOLNICA U SENTI
www.buildmagazin.com
delom iz kredita po koncesionalnim IDA uslovima u iznosu od 10 miliona američkih dolara.
Ovo će omogućiti Vladi da ratifikacijom
ugovora u Skupštini Srbije ostvari originalni cilj projekta i da nastavi sa unapređenjem
efikasnosti korišćenja energije kroz: rehabilitaciju sistema grejanja u Kliničkom centru
Niš i rekonstrukciju 17 objekata unutar
Kliničkog centra; unapređenje osvetljenja u
školama; unapređenje energetske efikasnosti
u oko deset socijalnih ustanova, kao što su
domovi za nezbrinutu decu, domovi za stara
lica i ustanove za decu sa posebnim potrebama; kao i unapređenje energetske efikasnosti
u šezdesetak škola i bolnica širom Srbije.
U okviru projekta Energetska efikasnost u
Srbiji, AEE Republike Srbije je realizovala
i projekat povećanja energetske efikasnosti
zgrade Opšte bolnice u Senti kao primer jednog od uspešno realizovanih projekata. U
tabeli: Opšta bolnica – Senta, prikazana su
predviđanja godišnjih energetskih ušteda u
potrošnji toplotne energije za grejanje i smanjenja emisije CO₂, poređenjem efekata pre i
posle primene mera za povećanje energetske
efikasnosti na objektu, na bazi merenja kao i
na osnovu procena kompjuterskim simulacijama rađenim prilikom projektovanja i izbora
paketa mera energetske efikasnosti.
energetska efikasnost
Merenja koja se preduzimaju radi verifikacije postavljenih ili projektovanih ciljeva ovog
projekta suštinska su iz više razloga:
• jasno prikazuju ostvarenje ciljeva ovog
projekta
• daju primer kako se može vršiti ocena primenljivosti mera energetske efikasnosti u smislu planiranih i ostvarenih ušteda i troškova
• povećavaju verovatnoću kontinuiranih ušteda energije u budućem korišćenju zgrade
• ukazuju na moguće šeme raspodele finansijskih rezultata ušteda
• pospešuju stalno uvećavanje svesti korisnika, uprave i službi održavanja o potrebi za
štednjom energije, što i jesu primarni ciljevi
ovog projekta.
Ustanovljeni republički prosek za instalisanu
snagu u objektima izgrađenim nakon 1988.
godine iznosi 160W/m2, umesto ostvarivih
95W/m2 uz striktnu primenu standarda
JUS U.J5. 600: Tehnički uslovi za projektovanje i građenje zgrada.
Prelazak sa paušalnog na obračun za
grejanje TPV prema merenju potrošnje
toplotne energije
• procenjena ušteda energije za grejanje
od 10%
Osnivanje podsticajnih fondova za poboljšanje toplotne zaštite stambenih i
nestambenih zgrada
• korišćenje budžetskih sredstava, namenska kreditna i donatorska sredstva uz sufinansiranje vlasnika
• za zamenu prozora i poboljšanje izolacije
potrebno osnivanje revolving fonda od oko
50 miliona evra
bolnica u Senti
Mere za unapreĀenje EE u
zgradarstvu do 2012.
Prema Programu ostvarivanja strategije
razvoja energetike Republike Srbije do
2015. godine za period od 2007. do 2012.
godine, definisane su aktivnosti i mere koje
je potrebno realizovati do 2012. godine, kao
i pri tom procenjene uštede:
Zamena prozora
• potrebna sredstva: 936 miliona evra za višeporodične stambene zgrade i 1.326 miliona
evra za jednoporodične stambene zgrade
• procenjena godišnja ušteda finalne energije za grejanje: 4,05TWh za višeporodične i
3,35TWh za jednoporodične zgrade
• period otplate 7,1 do 10,8 godina uz godišnje uštede od 122,7 miliona evra
• do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se
ostvarila ušteda od 10% od ovog potencijala
Poboljšanje izolacije zidova objekata
Prelazak sa grejanja na električnu
energiju
• zamenom sistemima daljinskog i centralnog grejanja ili prirodnog gasa (zavisno od
lokaliteta i sl.)
• procenjena
godišnja
ušteda
od
1.500GWh
Zamena sijalica u domaćinstvima i
poslovnim objektima
•
•
•
•
subvencija cene sijalica
poreske olakšice
saradnja sa EPS-om
procenjena godišnja ušteda od 701GWh
• potrebna sredstva: 341 miliona evra za višeporodične stambene zgrade i 497,9 miliona
evra za jednoporodične stambene zgrade
• procenjena godišnja ušteda finalne energije
za grejanje: 1,9 TWh za višeporodične i 1,6
TWh za jednoporodične zgrade
• do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se
ostvarila ušteda od 10% od ovog potencijala
Uvođenje pribavljanja sertifikata EE za
zgrade
• dugoročna mera saglasna direktivi EU
2002/91/EC (EPBD) o energetskim karakteristikama zgrada
Zakljuÿak
U Republici Srbiji postoji veliki tehnički
potencijal za uštedu energije i primenu
mera za povećanje EE u zgradarstvu. S
druge strane, tzv. tržišni potencijal za povećanje EE je skromniji, pre svega iz sledećih razloga:
• ekonomska nesposobnost većeg dela populacije i drugih potrošača energije
• nedovoljna motivisanost za ulaganje
(niske cene i neodgovarajući pariteti goriva i energije, normativna naplata potrošnje
toplote u DG i slično)
• još uvek nepovoljni uslovi kreditiranja
• neinformisanost većeg dela populacije.
Realizacijom projekta EE u javnim zgradama – demonstracioni projekti, može se
istaći sledeće:
• uspešno su promovisane mere energetske
efikasnosti u javnim zgradama u Srbiji
• u toku je prikupljanje i ažuriranje podataka za vrednovanje energetskih, ekonomskih
i ekoloških efekata realizovanih projekata
• pokazatelji će biti publikovani i korišćeni
u promotivnim aktivnostima Agencije radi
povećanja zainteresovanosti potencijalnih
korisnika
• očigledan je uspeh projekata i potreba da
se obezbede stabilna sredstva za finansiranje
sličnih programa i konkretnih projekata za
povećanje EE i primenu OIE.
Takođe, odobrenim kreditom Svetske banke
sledi proširenje projekta pod nazivom Energetska efikasnost u Srbiji; IDA kredit 3870
YF; Komponenta B: Javne zgrade – škole i
bolnice, na još oko 80 škola, bolnica i objekata socijalne zaštite, uključujući i objekte Kliničkog centra Niš. Svoje aktivnosti
Agencija za energetsku efikasnost realizuje
u tesnoj saradnji sa Ministarstvom rudarstva
i energetike, kao i drugim ministarstvima i
državnim institucijama, sa kojima radi i na
utvrđivanju jedinstvenog nacionalnog programa za poboljšanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije i
uspostavljanju nacionalnog fonda za ovakav
program Ŷ
Donošenje novih propisa o spoljnim
projektnim temperaturama
• smanjenje spoljnje projektne temperature
na nivou države za 4o C
• smanjenje instalisane snage i investicionih troškova za grejanje
• procenjena ušteda energije grejanja od 10%
Dosledna primena JUS U J5.600 i drugih relevantnih standarda
• procenjeno smanjenje instalisane snage za
grejanje za 30 – 40%
• usvojiti maksimalnu dozvoljenu godišnju
vrednost finalne energije za grejanje od
100 kWh/m2/god.
• procenjena ušteda energije za grejanje
do 40%
www.buildmagazin.com
51
promo
EX ECENTAR
licenciranje za mala i srednja preduzeăa
Kako izabrati odgovarajuýi
naÿin licenciranja za
Vaše preduzeýe?
Nabavka i upravljanje
softverskim licencama
mogu predstavljati pravi
izazov, ali ukoliko želite da
licencirate svoj poslovni
softver, Ex Ecentar d.o.o,
kao Microsoftov partner,
Vam nudi ÿitav niz programa
za licenciranje koji su
skrojeni tako da odgovaraju
potrebama Vašeg preduzeýa
Open Value Subscription (OVS) program licenciranja pruža malim i srednjim preduzećima
jednostavnije plaćanje licenci, kao i mogućnost
kontrolisanja troškova i ciklusa nadogradnje.
Pored ovog, u Ex Ecentru je dostupno i nekoliko drugih programa za licenciranje.
Licence kao pravo korišýenja
Licenca je ugovor između proizvođača softvera
koji je autorskim pravom zaštitio svoj proizvod
(softver) i organizacije ili osobe koja koristi
softver. Licence se uobičajeno nabavljaju kroz
neki od Microsoftovih programa za licenciranje. Najčešći kupci licenci su korisnici sa više
od pet računara. Licence dolaze u posebnom
pakovanju koje sadrži jasnu oznaku vrste proizvoda i broja licenci kao i obavezni EULA
(licencni sporazum sa krajnjim korisnikom).
52
Program u sebi obuhvata CAL-ove (Client Access License) za serverske proizvode
Windows Server CAL, Exchange CAL,
Sharepoint CAL i SMS CAL.
Microsoft Small Business
Server CAL
Osnovne opcije Microsoft programa licenciranja na našem tržištu su:
• Microsoft Open Value Subscription
(OVS)
• Original Equipment Manufacturer
(OEM)
• Microsoft Open License Program
(OLP)
• Full Packaged Product (FPP)
Šta je to Microsoft OVS
Licence?
Microsoft Open Value Subscription je program trogodišnjeg zakupa licenci za korišćenje softvera na svim računarima u preduzećima koja raspolažu sa najmanje pet računara.
Program OVS donosi kompletno rešenje
jer uključuje sledeće osnovne komponente:
• Operativni sistem Microsoft Windows
Professional Upgrade
• Microsoft Office Professional
• Microsoft Office Small Business
Edition
• Microsoft Core CAL
www.buildmagazin.com
Licence za navedene proizvode možete poručiti
pojedinačno ili kao celinu u vidu dve vrste platformi: OVS Desktop Professional Platforme i
OVS Small Business platforme što Vam donosi dodatnih 5% popusta u odnosu na kupovinu
svih komponenti platforme pojedinačno.
Potpisivanjem OVS ugovora stičete pravo
korišćenja najnovije verzije softvera koji ste
odabrali. Ovaj ugovor Vam omogućava i nadogradnju licenciranog softvera najnovijim
verzijama koje se u toku trajanja ugovora pojave na tržištu (Software Assurance).
Ugovor o zakupu licenci zaključujete na tri
godine. Izabrani softver možete koristiti u više
jezičkih varijanti, pod uslovom da je željeni
jezik podržan. Srpski interfejs paket postoji
za osnovne komponente OVS-a, Windows
i Office. Program OVS uključuje podršku
preko telefona i na sajtu, koju drugi programi
licenciranja ne uključuju. Moguć je, naravno,
dogovor i o drugim vidovima Microsoftove
tehničke pomoći na različitim nivoima.
Ex Ecentar d.o.o. je spreman da svaki vid
licenciranja prilagodi objektivnim potrebama potencijalnih korisnika kako bi sam
program licenciranja iskazao punu snagu i
upotrebljivost Ŷ
software
Softver za planiranje, projektovanje
i GIS komunalnih sistema
Pred Vama je specijalizovana
familija programa (baziranim na Autodesk softveru
AutoCAD/MAP/Civil 3D) za
planiranje, projektovanje
i GIS komunalnih vodova
nazvana Series 6
čunom preko površina (kućni i industrijski),
a atmosferske protoke računa jednostavnom
metodom, pomoću ITP krivih ili TRRL metodom. Hidraulični proračun može započeti
unosom podataka kao što su pad i protok ili
prečnik cevi i protok. Proračun se obavlja
interaktivno sa definisanjem visine/postotka
ispune cevi ili minimalne brzine strujanja.
Programski paket čini više modula od kojih
se konfigurišu tri aplikacije: Hydra, Canalis
i Urbano. Osnovu svega čine dva zajednička
modula:
Situacija je modul u kom definišemo topologiju mreže i unosimo visine terena i nivelete, tip cevi i sl. Program je potpuno otvoren za saradnju tako da je pored direktnog
crtanja mreže moguće konvertovati postojeće crteže iz AutoCADa ili učitati podatke
iz nekog fajla. Kvalitetni tabelarni i grafički
pregledi olakšavaju analizu i pregled podataka i topologija, a mogućnost definisanja
oznaka i tematska mapiranja omogućuju iscrtavanje preglednih situacionih crteža kao i
razne GIS prikaze.
Podužni profil je modul u kom iscrtavamo
profile terena, projektujemo ili modifikujemo
niveletu i tip cevi, prikazujemo ukrštanja sa
drugim mrežama, definišemo i generišemo
poprečne preseke kanala i obavljamo građevinske proračune (iskop, zasip, oplata...).
Kao što smo podatke definisane u modulu
Situacija preneli u ovaj modul, tako i kompletne podatke definisane u ovom modulu
možemo preneti u modul Situacija.
Canalis
je program za projektovanje komunalnih kanalizacionih sistema. Osnovne karakteristike su mogućnost definisanja
slivova i uticajnih površina kao i slivnika i
kućnih priključaka. Softver poseduje sopstvenu hidrauliku i omogućava definisanje
otpadnih protoka procentnim računom i ra-
Urbano – jedan od osnovnih postulata
koji su sledili projektanti paketa Series 6
je nerazdvojivost procesa projektovanja od
katastra. Urbano je baziran na Series 6 tehnologiji i obezbeđuje funkcije neohodne za
poslove GIS-a. Kada je mreža koja sadrži
čvorove (šahtove) i deonice (cevi) definisana
standardnim modulima, Urbano nas uvodi
u oblast GIS analiza. Moguće je praviti pretraživanja, tematska mapiranja i proizvoljne
preglede, a pomoću MapGiude tehnologije
moguće je sve podatke publikovati preko Interneta. Ove funkcionalnosti mu omogućavaju dva dodatna modula: Data Extensions
koji se koristi za rad sa internim podacima
(korisničkim podacima, a moguće je definisati proizvoljan broj i vrstu podataka), i
Database Extension koji je namenjen radu
sa eksternim podacima (proizvoljna baza,
dokumenti, SHP fajl, Internet itd.).
Oba modula je moguće dodati standardnoj
Hydra ili Canalis konfiguraciji i tako prošiti
njihove funcionalnosti u GIS pravcu Ŷ
Hydra je program namenjen za projektovanje i planiranje vodovodnih sistema.
Modelu koji je definisan standardnim modulima Situacija, Terraform i Podužni profil
možemo zadati specifične podatke: oprema
čvorova, potrebe za vodom, karakteristike
pumpi, vremenski uzorci, razni hidraulički
podaci i potom obaviti hidraulični proračun
interaktivno u samom softveru ili zapisati
podatke u INP fajl (koji predstavlja ulaz za
Epanet) i potom obaviti proračun u samom
Epanetu-u, a zatim rezultate proračuna
vratiti u Hydru.
www.buildmagazin.com
FOCUS Computers d.o.o.
Gradski park 2, 11080 Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 37 71 543
www.focus-computers.co.yu
e-mail: [email protected]
53
HQWHULMHU
STOLICA
“Svaka zaista originalna
ideja, svaka inovacija u dizajnu, svaka upotreba novog
materijala, svaka tehniÿka
invencija u izradi nameštaja, izgleda da pronalazi svoj
izraz u jednom naizgled
neupadljivom predmetu
– stolici“.
1953. Džordž Nelson
(George Nelson)
me što danas podrazumevamo kada kažemo krevet) i obične škrinje. Već tada su se
koristile stolice na sklapanje, kao i sve drugo što se brzo i lako moglo poneti u žurbi.
U Renesansi je više pažnje posvećivano
uređenju doma a samim tim i dizajnu nameštaja. Sveopštim ugledanjem na antiku
razvijen je i tip stolice na sklapanje – faldisterium, koja je još nosila naziv Savonarola
stolica. Ova stolica je bazirana na rimskom
modelu sa ukrštenim nogarima i bila je posebno popularna u Firenci i Veneciji tokom
XVI veka. Pravljena je od orahovog drveta,
rezbarena i pozlaćivana, sa obaveznim naslonom i sedištem presvučenim plišem ili
kožom. Uz to, koristili su se i jastučići.
priredila Tijana Jovanoviă-Petroviă
Mies Van der Rohe
Iako se funkcija stolice vremenom nije promenila, njen dizajn se razvijao paralelno sa
razvojem društva reflektujući pritom razvoj
tehnologije, arhitekture i industrijskog dizajna. Najpoznatiji arhitekti XX veka želeli
su da svoj opus upotpune i dizajnom pojedinačnih delova nameštaja, a posebno stolice.
Stolica, možda više nego drugi delovi enterijera, označava jasno socijalno, estetsko i
simboličko shvatanje korisnika. Ona ukazuje na stav, ideju, i pre svega na ugao posmatranja, ali nije uvek bilo tako. Do XVII veka
isticale su se samo katedre dostojnika Crkve
ili aristokratije. U domaćinstvu običnog čoveka stolica nije imala neku veću ulogu niti
se insistiralo na njenoj udobnosti. Ljudi su i
tako provodili malo vremena u svom domu,
a rad je bio vezivan za polje. Srednji vek je
obeležen stalnim pokretom. Pokućstvo se
sastojalo uglavnom od kreveta (po konceptu
i materijalu pre sličnom jaslama nego ono-
Eero Saarinen
54
Rietveld
Skoro do XIX veka, jedini materijal u izradi
stolica bilo je drvo. Prirodne odlike drveta
diktirale su osnovni oblik stolice. Stolica
je bila reprezentativni primerak nameštaja.
Više pažnje se poklanjalo dizajnu nego zadovoljenju potreba onoga kome je ta stolica
bila namenjena. Upravo tada, u XIX veku,
napravljeni su prvi koraci u promeni izgleda
stolice – od zanatskog do dizajnerskog, ili
pre, industrijskog proizvoda.
XX vek je označio prekretnicu. Sa jedne
strane stalna konkurencija na tržištu, a sa
druge želja da se zadovolje potrebe modernog čoveka, bilo u kancelariji bilo u neformalnim situacijama, dovela je do razvoja
industrijskog dizajna. Nove tehnologije su
omogućile masovnu proizvodnju stolica kao
Masanori Umeda
www.buildmagazin.com
Mackintosh
i pojednostavljivanje njihove forme i strukture. Svakako da posebno mesto među industrijski proizvedenim stolicama od XIX veka
predstavljaju one iz fabrike Tonet (Thonet),
ali prošli vek je doneo i niz autorskih primeraka kao što su stolica od šperploče Čarlsa
i Rej Imsa (Charles & Ray Eames), Alvar
Altova (Alvar Aalto) stolica broj 41 i Marsel
Brojerova (Marcel Breuer) B3 stolica. Ero
Sarinen (Eero Saarinen) kombinuje plastiku
i aluminijum, Masanori Umeda (Masanori
Umeda) koristi prepariranu tkaninu a dizajn
stolica u obliku šupljih sfera od fiberglasa i
ojačanog poliestera Era Arnia (Eero Arnio)
obeležile su šezdesete godine prošlog veka.
Eero Arnio
Herman Miler (Herman Miller) napravio
je revoluciju u dizajnu kancelarijskih stolica.
Njegova Aeron (Aeron) stolica iz 1994. godine je najinventivniji model poslovnih stolica. U njenoj izradi su pored dizajnera učestvovali vodeći ortopedi specijalisti i preko
dve stotine ljudi prema čijem položaju tela
je napravljena ova, pre svega, udobna stolica.
Ostaje još da se vidi kakve će biti potrebe
savremenog čoveka i na koji način će neki
budući dizajneri na njih odgovoriti Ŷ
Herman Milller
promo
MOBEXPERT
kancelarijski nameštaj
Nakon 14 godina od otvaranja svoje prve
fabrike za izradu kancelarijskog nameštaja u Bukureštu,
Mobexpert danas ima 10 fabrika i 32 izložbena salona u
istoÿnoj Evropi (od kojih je jedan u Beogradu),
a u samoj Rumuniji pokriva preko 60% tržišta.
U Bukureštu su kupcima na raspolaganju ÿetiri
hipermarketa na 40.000 kvadrata izložbenog prostora,
a sveukupni obrt kompanije je samo u prošloj godini
dosegao 167 miliona evra
Kompanija Mobexpert danas ima 4.500
zaposlenih i 3.500 radnika u fabrikama
nameštaja, pet preduzeća za export/import
i transport robe, i jednu firmu u poslovima
nekretnina. Firma izvozi i na tržišta zapadne
Evrope, gde su opremali kancelarije u Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj, a poslednja
velika investicija kompanije van matične zemlje je novosagrađeni hipermarket u Sofiji,
otvoren pre tri nedelje, ukupne vrednosti od
15 miliona evra.
Lideri kompanije ističu da u kancelarijama provodimo veći deo dana, tu stvaramo
i razvijamo prijateljstva i radimo kao tim,
a zaposleni u njima bi trebalo da svakoga
dana obnavljaju svoj radni potencijal i sposobnosti. Pauze u radu su dobra prilika za
prijatne razgovore i profitabilne ideje, a u
Mobexpertu su uvereni da je baš njihov
proizvodni program kancelarijskog nameštaja onaj koji će učiniti da se sve ove ideje
Živeti i na poslu (Living at work) je slogan firme Mobexpert, i u skladu sa tom idejom njihovi dizajneri razvijaju ideje koje za cilj imaju
da poslovni i radni prostor učine prijatnijim, a
da u samoj kancelariji naprave atmosferu u kojoj će se zaposleni osećati kao kod svoje kuće.
i ostvare. Vođeni idejom o kancelariji kao
o drugoj kući, u Mobexpertu su razvili
koncept kancelarijskog nameštaja koji odiše
komforom prateći prepoznatljivi korporativni identitet kompanije.
Vodeći se za praktičnim i estetskim potrebama klijenata, Mobexpert je razvio proizvodni program koji prati zahteve jednostavnosti i lakoće održavanja, novih boja i
oblika, prilagođavanja različitim prostorima
i potrebama kupaca, kao i mnogobrojnim
kombinacijama nezavisnih elemenata kancelarijskog prostora.
Godišnje kolekcije Mobexperta inspirisane
su modernom arhitekturom i najsavremenijim
težnjama u dizajnu, prema kom je svaki prostor
predviđen da iskaže radni duh i sistematizaciju, ali i da vremenom ne gubi na aktuelnosti i
estetskom kvalitetu, komforu i karakteru.
www.buildmagazin.com
Iako je u Srbiji za sada jedini izložbeno-prodajni prostor Mobexperta onaj u beogradskom Sava Centru, u kompaniji nameravaju
da već sledeće godine pronađu odgovarajuće
zemljište na kojem bi sagradili hipermarket po
uzoru na one iz okruženja, ili da ostvare saradnju sa nekim od domaćih partnera i da na taj
način širom naše zemlje distribuiraju nameštaj
iz svoje proizvodnje. U beogradskom salonu
Mobexperta, pored kolekcija proizvedenih u
Rumuniji, klijenti mogu naći i proizvode pravljene u celoj Evropi. Proizvođači ovih komada
nameštaja ili pripadajućih delova su evropski
lideri na tržištu artikala namenjenih prodaji u
salonima kakav je i Mobexpert, zahvaljujući
svojim uslugama i svim tipovima nameštaja za
opremanje kancelarija, Mobexpert može ispuniti vrlo raznovrsne palete zahteva u pogledu stvaranja ugodnog ambijenta klijentovog
radnog prostora Ŷ
MOBEXPERT GROUP d.o.o.
Milentija popoviăa 9, Sava Centar
11070 Novi Beograd
tel: +381 (0) 11 311 28 17
311 30 98
311 36 27
311 38 90
fax: +381 (0) 11 311 28 24
e-mail: [email protected]
www.mobexpert.co.yu
55
promo
KAN-COM
Preduzeýe Kan-com
proizvodi po meri
standardna i vanstandardna,
furnirana, vatrootporna,
zvuÿnoizolovana vrata,
bajcovana i lakirana,
bojena vodorazredivim
ekološkim premazima
Preduzeće Kan-com osnovano je 1990.
godine, a poteklo je iz stolarske radionice
sa 20-godišnjom tradicijom koju je osnovao Jandrija Kanazir. Ostali su verni tradiciji, pa se i danas bave preradom drveta.
Fabrika i poslovni prostor smešteni su na
oko 2.000m2, a zaposleno je oko 30 radnika.
Fabrika je opremljena savremenim mašinskim parkom, vlastitom sušarom i linijom
za presovanje piljevine. Proizvodni program
Kan-coma sastoji se od sobnih i ulaznih
vrata, furniranih vratnih krila, građevinske
stolarije i ukrasnih lajsni raznih profila.
Proizvodnja u skladu
sa novim tehnologijama
Proizvodnja se bazira na savremenoj tehnologiji, odabiru savremenih materijala i
dizajna, sa posebnim akcentom na kvalitetu
i estetici što je garancija zadovoljstva kupaca. Posvećenost kupcima i njihovim željama
je osnovni zadatak firme. Svi proizvodni
procesi se obavljaju u okviru fabrike. Takav
način organizovanja proizvodnje omogućuje
strogo poštovanje dogovorenih rokova kao i
unapređen kvalitet proizvoda i usluga.
vima i poslovnim prostorijama. Enterijeri se
rade od punog drveta i furniranog medijapana u kombinaciji sa inoxom, staklom i sl.
Proizvodi Kan-coma prepoznatljivi su u
mnogim stanovima i porodičnim kućama
Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Rusije, Kazahstana, Francuske
i Irske, što je najbolji pokazatelj njihovog
dugogodišnjeg rada na zadovoljenju želja
kupaca Ŷ
Potvrda brige o kvalitetu su i atesti za zvučnu i protivpožarnu izolovanost, kao i uvođenje sistema kvaliteta ISO 9001:2000 i sistema zaštite životne sredine ISO 14001:2004.
Izborom Kan-com stolarije dobija se, pored zvučne, preko potrebna ušteda u potrošnji energije.
Prozori Kan-coma proizvode se po narudžbini, sa mogućnošću površinske obrade i
montaže. Površinska obrada se vrši ekološkim lakovima na vodenoj bazi.
Enterijeri
Kan-com već duži niz godina, pored proizvodnje vrata i prozora, uspešno oprema i
predivne enterijere po sistemu ključ u ruke.
Enterijerske radove izvode u kućama, stano56
www.buildmagazin.com
KAN-COM
Industrijska zona b.b.
22330 Nova Pazova
tel: +381 (0) 22 323 115
fax: +381 (0) 22 323 114
e-mail: [email protected]
www.kan-com.co.yu
Kompanija FADIS iz Bara,
nudi Vam kompletan
vodomaterijal, od grubih
instalacija do materijala
za završne radove,
ukljuēujuđi keramiēke i
granitne ploēice. Bogat
izbor hidromasažnih kada
i kabina, kupaƟlskog
nameštaja i galanterije.
Dugogodišnje iskustvo,
pažljiv odabir inostranih
partnera i pouzdan
kvalitet naših arƟkala
preporuēuju nas kao
lidera na tržištu.
promo
ALUMIVAL
rukohvati za vrata
Alumival iz Beograda je veý
deset godina na tržištu
poznat kao pouzadan
trgovac alu-profilima i
limovima, ali i kao
proizvoĀaÿ okova za
aluminijumsku stolariju i
posebno rukohvata za vrata
vrhunskog kvaliteta i
inovativnog i
praktiÿnog dizajna,
izraĀenih od nerĀajuýeg
ÿelika – inoxa
Proizvodi Alumivala zauzimaju centralno
mesto u savremenoj arhitekturi koja je poslednjih godina sve više prožeta detaljima
enterijera od inoxa tako da se danas ovaj
visokokvalitetni materijal podrazumeva kao
njen sastavni deo, a njegovo prisustvo na, i
unutar objekta, nedvosmisleno ukazuje da se
govori o prostoru poslednje generacije.
Ponuda firme ovim se ne završava jer izrađuju i aluminijumske rukohvate završno
obrađene plastifikacijom ili eloksažom.
Tehničke mogućnosti Alumivala su takve
da će ispuniti sve neophodne standarde za
proizvode izložene neprestanom habanju
i mehaničkom kontaktu, pa tako njihove
proizvode možemo sresti i na objektima u
okruženju, a u pripremi je izlazak i na zapadno tržište.
Ponekad je samo jedan, ovako naočit detalj,
dovoljan da vrata, pa i čitav ulaz Vaš kuće
ili poslovnog prostora dobiju sasvim novo,
savremeno lice, i da probude pažnju svakog
gosta: rođaka, komšije ili poslovnog partnera.
Koristeći najkvalitetnije uvozne, nemačke Thyssen-ove i italijanske materijale,
Alumival je razvio širok proizvodni program reprezentativnih rukohvata za staklena, aluminijumska ili drvena vrata. Savremeno dizajniranim oblicima i prvoklasnom
površinskom obradom – poliranjem i satiniranjem na savremenim mašinama, dobijeni
su proizvodi koji će ispuniti sve estetske i
kvalitativne zahteve kupca. Naravno, njihov tim stručnjaka je spreman da sasluša i
posebne želje i najzahtevnije ideje projektanata, i u saradnji sa njima će svojoj paleti
proizvoda rado dodati još jedan.
Kada se ovde doda i činjenica da će svaki
neposredan kontakt sa bilo kojim enterijerom uvek biti ostvaren preko rukohvata za
vrata, onda je jasno da se proizvodi firme
Alumival nalaze u samom središtu pažnje
svakog posmatrača, gosta ili domaćina nekog prostora, ali poseban značaj imaju za
prvi utisak, koji se upravo preko njih stvara
o Vašem životnom ili radnom prostoru.
58
Rukohvati firme Alumival koji su ovde prikazani zapravo su samo delić iz široke palete tipova i oblika koje firma ima u ponudi.
Svi proizvodi Alumivala su lako dostupni
kupcima jer se njihov proizvodno-poslovni
prostor nalazi u neposrednoj blizini autoputa, u središnjoj zoni Beograda, između
Autokomande i Dušanovca. O svim njihovim delatnostima i proizvodima možete se
više informisati na njihovom web sajtu ili
stupiti u direktan kontakt sa njima i oni će
rado izaći u susret Vašim željama i potrebama Ŷ
ALUMIVAL d.o.o.
Prešernova 32, 11000 Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 24 97 987
24 77 586
mob: +381 (0) 64 11 41 340
offi[email protected]
www.alumival.co.yu
www.buildmagazin.com
pogled
ŠUMARSKI FAKULTET U BEOGRADU
jedina institucuja u Srbiji koja vrši
atestiranje ploÿa iverice i ispituje
kvalitet nameštaja
Šumarski fakultet u
Beogradu osnovan je 1949.
godine i bio je prva akademska ustanova ovog tipa
u Jugoslaviji. Embrion ovog
fakulteta zaÿet je školske
1919/20. godine kada je pri
Poljoprivrednom fakultetu u
Beogradu formiran Odsek za
šumarstvo. Danas Šumarski
fakultet, osim svoje osnovne
(edukativne) delatnosti, vrši
i atestiranje ploÿa iverice i u
njegovom sklopu radi
Zavod za kontrolu
kvaliteta nameštaja
Nakon dugog perioda rada i razvoja, 2006.
godine, od JUAT Srbije ( Jugoslovensko
akreditaciono telo), Šumarski fakultet dobija sertifikat o akreditaciji kojim se potvrđuje
da je organizacija ovog fakulteta kompetentna za obavljanje poslova sertifikacije
drvne građe (iverice) za opštu upotrebu i
građevinarstvo.
Sistem sertifikacije
Izdavanjem sertifikata upravlja sertifikaciono telo pod rukovodstvom dr Jovana Miljkovića, redovnog profesora fakulteta, koje
čini tim stručnjaka Šumarskog fakulteta
i mnogih drugih naučnih ustanova, ali i iz
Privredne komore Srbije. Ovo telo daje sertifikate proizvođačima i uvoznicima iverice.
Predmet sertifikacije su: sirove ploče iverice,
konvencionalne ploče, OSB ploče, oplemenjene ploče iverice – laminatima, furnirima,
ploče iverice za frontove i radne ploče.
Kako saznajemo od prof. Branka Glavonjića,
nakon dostavljanja zahteva za sertifikovanje i sve potrebne dokumentacije od strane
proizvođača ili uvoznika, sertifikaciono telo
sprovodi preispitivanja o definisanosti zahteva, otklanjanju razlika sa podnosiocem
zahteva i mogućnosti za sprovođenje ispitivanja. Nakon prihvatanja zahteva, rukovodilac sertifikacionog tela ili njegov zamenik
daju laboratoriji nalog za ispitivanje.
60
Sertifikaciono telo primenjuje sistem sertifikacije koji se odnosi na obavezno atestiranje
ploča iverice. Za ploče iverice iz uvoza, sistem
sertifikacije se sastoji samo od ispitivanja tipa
proizvoda, i ukoliko su ove ploče oplemenjene
(obostrano obložene laminatom tj. plastikom),
ispitivanje debljinskog bubrenja se ne radi jer
se ne mogu dobiti tačni rezultati. Kod ploča
iverice domaće proizvodnje sistem sertifikacije
se sastoji od ispitivanja tipa proizvoda i kontrole stabilnosti proizvodnog procesa.
Uzorci za ispitivanje se uzimaju iz proizvodnje, a u samoj fabrici proizvođača utvrđuju
se i sledeći parametri:
1. Vođenje evidencije o stabilnosti proizvodnog procesa prema sledećim standardima:
• JUS D.C.S. 031 – za ploče iverice sa
horizontalnim rasporedom ivera
• JUS A. A2. 020 – za kontrolu stabilnosti
proizvodnog procesa
• JUS A. A2. 021 – za kontrolu stabilnosti proizvodnog procesa po isteku određenog perioda
• JUS A. A2. 022 – za kontrolu stabilnosti
proizvodnog procesa u toku proizvodnje.
2. Posedovanje sertifikata iz grupe ISO
9000 (nije obavezno za dodelu sertifikata,
ali je poželjno)
Ukoliko je nakon ispitivanja izveštaj akreditovane laboratorije pozitivan, proizvođaču
se daje sertifikat koji važi godinu dana, uz
obavezu da proizvođač najmanje jedanput
u tom periodu bude kontrolisan od strane
sertifikacionog tela.
Sertifikat sadrži sledeće podatke:
• naziv i adresu proizvođača
(uvoznika ili ino-dobavljača)
• naziv proizvoda i kratak opis
• naziv i adresu podnosioca zahteva
• standard ili propis
www.buildmagazin.com
priredila
Marija Živanoviă, dipl. ing.
•
•
•
•
rok važnosti
datum izdavanja
potpis rukovodioca sertifikacionog tela
pečat
U slučaju zloupotrebe sertifikata, sertifikaciono telo preduzima korektivne mere ili
oduzima sertifikat.
Metode ispitivanja propisane su naredbom o obaveznom atestiranju ploča iverica
(Službeni list SFRJ br. 61/83):
• Određivanje debljine, širine i dužine
( JUS ISO 9426/1995)
• Određivanje sadržaja vlage
( JUS ISO 9425/1995)
• Određivanje zapreminske mase
( JUS D. C8. 114/1983)
• Određivanje debljinskog bubrenja
( JUS D.C8. 104/1983)
• Određivanje zatezne čvrstoće upravno na
površinu ploče
( JUS D. C8. 106/1983)
• Određivanje savojne čvrstoće
( JUS D. C8. 107/1983)
Zavod za kontrolu
kvaliteta nameštaja
Prema rečima profesora Glavonjića, u skladu sa Zakonom o obaveznom atestiranju
nameštaja, Zavod za kontrolu kvaliteta nameštaja vrši atestiranje nameštaja domaće i
strane proizvodnje. Ispitivanja se vrše u laboratoriji koja je opremljena velikim brojem
savremenih mašina (osnovana 1975. godine
po standardima skandinavskih zemalja).
Prilikom atestiranja ispituju se četiri osnovna pokazatelja kvaliteta nameštaja:
• funkcionalnost (ukoliko nije zadovoljena
ostali pokazatelji se ne testiraju)
• stabilnost
• izdržljivost
• kvalitet materijala i otpornost površine
Među velikim brojem planova Šumarskog
fakulteta, po svom obimu i značajnosti izdvaja se formiranje Instituta za drvo i proizvode od drveta koji bi bio u sklopu samog
fakulteta. Institut će biti opremljen najsavremenijim laboratorijama u kojima će raditi specijalizovani timovi stručnjaka Ŷ
fokus
®
SIMPROLIT
MONOLIT
Zahvaljujuýi svojim izuzetnim termo-fiziÿkim i fiziÿkomehaniÿkim karakteristikama Simprolit® polistirolbeton
svoju primenu nalazi svuda
tamo gde su termoizolacijske
karakteristike, lakoýa konstrukcije, otpornost na vlagu,
mraz, požar, površinska ÿvrstoýa i dugoveÿnost oprede- Simprolit® monolit je polistirolbeton proizveljujuýi faktori u izboru ma- den i zaliven u oplatu, direktno na gradilištu,
terijala. Navedena svojstva izrađen u svemu prema Tehničkim uslovima
Simprolit® monolita pružaju nosioca licence.
moguýnost njegove široke Od karakteristika Simprolit® monolita
primene, ne samo u visoko- izdvajaju se:
gradnji, veý i u niskogradnji i • lakoća
hidrogradnji • dobra paropropustljivost
Simprolit® je smesa od ekspandiranih granula
polistirola, portland-cementa, vode i patentiranih aditiva. Spada u grupu polistirolbetona
i predstavlja poboljšanje u odnosu na dobro
poznati EPS beton.
Tehnologija dobijanja Simprolit® polistirolbetona projektovana je tako da same kuglice
stiropora u pripremnoj fazi njegove izrade
dodavanjem kompleksa aditiva prvo u potpunosti njime bivaju obmotane, pri čemu se oko
kuglica stvara staklasti vazduho i vodonepropusni sloj; zatim se dodaje kompleks aditiva
organskog porekla za homogenizciju tako
dobijenih inertnih kuglica stiropora i cementa; na kraju, dodaju se cement, voda i aditivi
kojima se regulišu projektovane karakteristike. Na taj način, kuglice od stiropora uopšte
nemaju kontakta sa vazduhom, čime su eliminisane sve loše karakterisike ekspandiranih ili ekstrudiranih polistirena (stiropora,
stirodura) koji vremenom u kontaktu sa vazduhom gube svoju kompaktnost, neotporni
su na prisustvo agresivnih gasova u vazduhu
(industrijska naselja, termoenergetski objekti, tuneli, metroi), na dejstvo UV-zraka, ekstremne promene temperatura i dr.
Simprolit® polistirolbeton se u građevinarstvu
primenjuje bilo livenjem na licu mesta kao
monolit ili u vidu gotovih elemenata (blokovi,
ploče i sl.).
• ekološka čistoća i izuzetno dobri sanitarno-epidemiološki parametri, konstrukcije
od Simprolita® su suve (ne više od 4% vlažnosti)
• u slučaju havarijskih potapanja konstrukcije, Simprolit® i proizvodi od Simprolita
se brzo suše, bez gubitka čvrstoće
• Simprolit® se odlikuje visokom otpornošću na mraz. Eksperimenti pokazuju da
posle 50 ciklusa smrzavanje-odmrzavanje
(i to od -20 do +45 stepeni) pad čvrstoće
iznosi samo 1,5-1,8%
• čvrstoća na pritisak Simprolit® monolita
kreće se od 1,0 do 2,1MPa bez deformacija,
pri čemu prekoračenje navedenog opterećenja ne izaziva lom, već samo ulegnuće –
deformaciju do par milimetara
• Simprolit® monolit i konstrukcije od
njega su negorive (klasa gorivosti NG – negoriv) i trenutno je jedini negorivi materijal
u klasi polistirol-betona
• sposobnost antikorozivne zaštite
• sposobnost obavljanja više funkcija istovremeno: kao mehanička zaštita hidroizolacije, kao termički sloj, kao sloj za pad, kao
zvučna izolacija i dr.
U postupku dobijanja sertifikata na dugovečnost Simprolit® blokovi ispitani su u Naučno-istraživačkom Institutu Ruske Akademije
građevinskih nauka na 100 ciklusa zamrzavanja-otapanja, sa amplitudom kolebanja temperature od +70˚ C do –30˚ C, pri čemu nije došlo
do gubitka njihove celovitosti i termoizolacionih sposobnosti. Po sposobnosti da zadrži
www.buildmagazin.com
svoje termofizičke karakteristike Simprolit®
je najdugovečniji termoizolacioni građevinski
materijal u Ruskoj Federaciji.
Primena i prednosti Simprolit® monolita:
• sloj za pad i termoizolaciju
• međuspratne i krovne ploče
• umesto klasične cementne košuljice (lakši
za više od 90kg/m2)
• za olakšanje konstrukcija
• kao podloga za saobraćajnice
• otporan je na požar, negoriv
• otporan je na pritisak i udar
• lako se reže i obrađuje
• otporan je na mraz >100ckl
U visokogradnji, Simprolit® monolit se najviše primenjuje:
• za utopljavanje temeljnih ploča i zidova
• umesto cementne košuljice međuspratnih
ploča, u svojstvu ne samo ravnajućeg, već i
termoizolacionog i zvukoizolacionog sloja
• kao kompozitni element fasadnih zidova sa
nosećom metalnom konstrukcijom (pri čemu
se Simprolit® zaliva u oplatu obostrano montiranu oko nosivog metalnog skeleta)
• kao fasadni zid, termička i protivpožarna
obloga metalnih stubova i greda pri izgradnji
novih i utopljavanju starih ravnih krovova
• pri zaštiti krovova od rebrastog lima, pri
čemu Simprolit® ima ne samo izolacionu, već
i jedinstvenu protivpožarnu funkciju
• kao sloj za pad.
Primena Simprolit® monolita
pri izgradnji ravnih krovova
U odnosu na materijale koji se standardno
primenjuju za rešavanje termoizolacije ravnih
krovova, Simprolit® monolit se izdvaja:
• najboljim odnosom čvrstoće i termofizičkih karakteristika
• najboljim odnosom otpornosti na vlagu,
mraz i termofizičkih karakteristika
• najboljim odnosom dugovečnosti i termomehaničkih karakteristika
61
fokus
• sposobnošću da obavlja više funkcija istovremeno: kao mehanička zaštita hidroizolacije, kao termički sloj i kao sloj za pad (sloj
Simprolit® monolita debljine preko 35cm
lakši je od sloja cementne košuljice debljine
od samo 5cm!)
U slučaju da se kao noseći krovni pokrivač javlja profilisani lim, Simprolit® monolit:
• povećava dugovečnost krovnog pokrivača i
krovne konstrukcije u celini
• povećava otpornost na dejstvo požara
ne samo krovnog pokrivača, već i objekta
u celini
• antikoroziono štiti pokrivač od rebrastog
lima
• krovni pokrivač od rebrastog lima u celini
dobija veću krutost, posebno u slučaju dinamičkih opterećenja (jakih vetrova, montaže,
servisiranje instalacija i sl.).
Dugovečnost utpoljenog ravnog krova u najvećoj meri zavisi od fizičko-mehaničkih karakteristika primenjenog termoizolacionog sloja.
Kao osnovni materijal za termoizolaciju primenjuju se efektivni izolatori u tablama, a pre
svega table od mineralne vune povećane čvrstoće, koje ipak imaju niz nedostataka… Dok
sa jedne strane ima dobre termičke karakteristike i otpornost na požar (čime se izdvaja od
stiropora) mineralna vuna u tablama povećane čvrstine svejedno ima čvrstoću na pritisak
svega 0,1MPa, pri čemu se deformiše najmanje 10%, tj. ne može se samostalno primeniti
kao podloga za hidroizolaciju. U suprotnom,
u procesu eksploatacije pojavljuju se ulegnuća
i kontra-padovi na površini krova, na kojima
nastaje ubrzano razrušavanje. Zatim, za razliku
od mineralne vune, Simprolit® ima praktično
konstantan proračunski maseni odnos vlage:
od 4% (u sredinama sa normalnom vlažnošću
vazduha) do 8% (u sredinama sa vlažnošću
vazduha i do 99%), ne menjajući pri tome svoje
termotehničke karakteristike – dok se, npr. kod
mineralne vune pri povećanju sadržaja vlažnosti u njoj samo za 1%, njena termoizolaciona
moć umanjuje skoro za 20%. Kao još jedan
bitan nedostatak mineralne vune i stiropora
u tablama javlja se i nemogućnost da se njima
formiraju autonomni nagibi krovnih ravni. Na
taj način, iako i mineralna vuna i stiropor spadaju u veoma lagane materijale, detalj izolacije
ravnog krova sa armiranom cementnom košuljicom preko mineralne vune kao osnovom
pod hidroizolaciju, sa sledećom cementnom
košuljicom kao zaštitom hidroizolacije i konačno sa slojem za pad koji se kreće od 10cm
naviše, daje ukupnu težinu slojeva 300-400%
veću od težine koja se dobija primenom Simprolit® polistirolbetona, a pri tome još i 2-3
puta manju dugovečnost i otpornost na mraz.
Primena Simprolit® monolita kao termoizolacije ravnih krovova od rebrastih limova
ima mnogo nesumnjivih preimućstava kao
što su:
• ne preopterećuje se nosiva konstrukcija
objekta
• isključuje se formiranje nekanalisanih delova krova, zbog mogućnosti da se zalivenim Simprolit® monolitom formiraju
idealni padovi
• veća otpornost na mraz
• hidroizolacioni tepih radi u najboljim
uslovima, što značajno uvećava dugovečnost krova u celini
• pri ugradnji Simprolit® monolita na krov
od profilisanog lima dolazi do monolitnog zapunjavanja kanala između rebara
lima, što ne samo da povećava otpornost
i sigurnost na požar krovne konstrukcije,
već i značajno povećava njenu sigurnost
na koroziju, krutost i čvrstoću u svojoj
ravni na statička i povremena dinamička
opterećenja.
Kod primene utopljavanja krovova od rebrastih
limova primenom mineralne vune ili stiropora, značajno se pogoršava otpornost na požar
krovnog pokrivača i u mnogome povećava rizik da požar u vrlo kratkom vremenu zahvati
ceo objekat šireći se upravo preko krova – iz
prostog razloga što u tom slučaju rebra limova pokrivena izolacionim pločama formiraju
sistem vazdušnih kanala u kojima, pri požaru,
nastaje nadpritisak i požar se širi velikom brzinom po celom objektu, preskačući protivpožar-
Na saobraèajnoj petlji Autokomanda, u Beogradu, pešaìki i tramvajski most sanirani su
prošle godine zbog korozije armature. Projektant je predvideo olakšanje konstrukcije betonom max težine 1200kg/m3. Radovi su izvedeni Simprolit® monolitom u rekordnom roku
– pešaìki most dužine 100m za jedan dan, a
tramvajski most dužine 300m za dva dana.
Interesantno je napomenuti da se posle 7
dana preko Simprolit® monolita kretao utovarivaì sa korpom betona od 2m3 (ukupne
težine preko 5t), pri ìemu je sloj Simprolit®
monolit ostao bez ikakvih ošteèenja.
62
www.buildmagazin.com
ne razdelne zidove ispod. Posle više požara koji
su, posebno na jednom velikom termoenergetskom objektu, naneli veliku materijalnu štetu
čak i najudaljenijim delovima objekta, od strane Državne Akademije za komunalne poslove
Ruske Federacije napravljen je „Tehnološki
reglament“ projektovanja i izvođenja krovova
od rebrastih limova kod energetskih objekata,
kojim se predviđa primena Simprolit® monolita. Pri utopljavanju Simprolit® monolitom,
krovovi od rebrastog lima dobijaju dopunsku
čvrstoću i krutost u svojoj ravni, istovremeno se
izvodi i izuzetno lak sloj za pad.
Primena Simprolit® monolita
u funkciji cementne košuljice
sa dodatnim termo i
zvukoizolacionim svojstvima
Pri izgradnji objekata, preko međuspratnih
ploča, u cilju njenog izravnjanja, kao podloge
za završni pod (parket, linoleum, keramičke
pločice i dr.) obično se izvodi cementna košuljica debljine 40-60mm. Pri tome, cementna košuljica se nanosi preko odgovarajućih
slojeva termoizolacionih i zvukoizolacionih
materijala, što proističe iz propisanih uslova
termičke i zvučne zaštite objekta u njihovoj
eksploataciji.
Primena Simprolit® monolita kao termoizolacione i zvukoizolacione cementne košuljice ogleda se pre svega u njegovoj osobini da istovremeno obavlja tri funkcije, kao:
• sloj za izravnanje
• zvukoizolacioni sloj
• termoizolacioni sloj.
Značajna karakterisitka Simprolit® monolita je njegova izuzetna lakoća - teži manje od
18 kg/m2, što je oko 6 puta manje od težine
cementne košuljice (koja za istu debljinu od
oko 5cm teži oko 110kg/m2). Zbog ove osobine Simprolit® monolit u funkciji košuljice za izravnanje i podloge za završnu podnu
oblogu, značajno umanjuje opterećenje na
konstruktivne elemente objekta (grede, stubove, noseće zidove i temelje), neposredno umanjujući njihove dimenzije, potrebnu armaturu
i težinu nosećih elemenata, što svakako utiče i
na ukupnu cenu konstrukcije objekta (npr. kod
11-spratnog objekta zamenom projektovane
cementne košuljice Simprolit® monolitom
umanjuje se opterećenje na temeljnu ploču više
od 1.000kg/m2, što paušalno procenjeno omogućava izgradnju sprata više za isto opterećenje
tla kao i umanjenje armature za oko 7-10%).
fokus
Interesantna iskustva
primene Simprolit®
monolita
Na objektu Ceptera, u Mekenzijevoj
ulici u Beogradu, utvròeno je da izvedene meòuspratne ploìe imaju ugib
i do 15cm. Projektom sanacije bilo je
predviòeno da se karbonskim trakama
saniraju meòuspratne ploìe, i da se ojaìaju svi stubovi na objektu kako bi se
dobetonirao ravnjajuèi sloj (težine oko
360kg/m2, odn. na 6 etaža preko 2t/m2).
Obzirom da su stubovi raìunati za optereèenje cementne košuljice d=5cm i
težine 110kg/m2, usvojeno je rešenje da
se svih 20cm (ugib+cementna košuljica)
zamene Simprolit® monolitom. Pošto
ukupna težina sloja Simprolit® monolita
d=20cm iznosi 70kg/m2, izbegnuta je sanacija stubova i ploìa, a radovi na betoniraju izvedeni su u roku od 15 dana.
Zgrada Eurosalona, kod beogradskog
Sajma, imala je kontranagib krovne
ravni debljine i do 30cm, a projektom je
predviòen restoran na krovu. Prostom
zamenom cementne košuljice d=5cm i
težine 110kg/m2 slojem Simprolit® debljine 30cm i težine 105kg/m2 izbegnuta je
sanacija konstruktivnog sistema, a restoran na krovu radi veè više godina.
Uticaj primene Simprolit®
monolita u funkciji
cementne košuljice na
dinamiku graĀenja
Veoma često građevinske firme prinuđene
su da izgrade i predaju investitoru objekat
u veoma kratkim rokovima. Pri tome, kod
planiranja i organizacije proizvodnih taktova, moraju da vode računa o tehnološkoj
pauzi od oko 28 dana koja je potrebna da bi
se naneta cementna košuljica osušila i bila
spremna za polaganje parketa. Simprolit®
monolit zahteva znatno kraći period sušenja, što je posledica manje količine vode
koju ovaj materijal u sebi sadrži. Naime,
Simprolit® monolit sadrži dva puta manje
vode nego cementna košuljica, pa za period sušenja može da se usvoji dva puta kraće
vreme.
Pomenuta karakteristika Simprolit® monolita omogućava da se primenom ovog
materijala, u svojstvu cementne košuljice,
skrati vreme realizacije projekta, čime se,
ujedno, neposredno smanjuju i ukupni
troškovi.
Britanska firma preuzela je gradnju 16spratnog objekta u Njižnjevartovsku u
Sibiru, veè uraòenih šipova, temelja i
prvog sprata, i odmah obustavila gradnju jer je tokom kontrole utvròeno da je
projektant prevideo optereèenje od oko
1.000kg/m2. Problem je rešen bez sanacije konstrukcije, prostom zamenom
predviòene cementne košuljice d=5cm
Simprolit® monolitom iste debljine.
Razlika u težini na 16 spratova iznosi
1640kg/m2, tj. više nego dovoljno za
bezbednu gradnju.
Prilikom izgradnje objekta specijalne namene u Rusiji, po otkopu temeljne jame
utvròena je slabija nosivost zemljišta i
predviòeno optereèenje je bilo za 1,2t/m2
veèe od dozvoljenog. Problem je rešen
Simprolit® monolitom D=450kg/m3, tako
što je temeljna jama produbljena za 1m,
a zatim je umesto zemlje naliven sloj
Simprolit® monolita d=1m. Razlika u težini je 1.800-450=1.350kg/m2, odnosno
primenom Simprolit® monolita optereèenje na tlo je smanjeno za 1.350kg/m2
što je bilo dovoljno da se objekat izvede
bez problema.
Primena Simprolit® monolita
za livenje u oplati spoljašnjih
zidova objekata
Izvođenje građevinskih elemenata (zidova,
ploča, kupola i sl.) livenjem Simprolit® monolita u dvostranoj oplati koja se skida bar sa
jedne strane (druga strana oplate može biti
npr. formirana i Simprolit® jednoslojnim
ili troslojnim pločama) oko noseće metalne
konstrukcije utopljava se objekat i smanjuje
ukupno opterećenje na metalne elemente,
pri tome ih i zaštićuje od korozije i požara.
Osim toga, primena Simprolit® monolita
omogućava i laku montažu tako formirane
konstrukcije ili njenih delova.
Npr. izvođenje
kupola
većih
raspona
Simprolit® monolitom oko metalne potkonstrukcije kupole ne samo da rešava
utopljavanje, već i više od 7 puta umanjuje
www.buildmagazin.com
težinu same kupole u odonosu na klasična
rešenja. Na taj način otvara se i mogućnost
livenja kupole na zemlji i njene relativno
lake montaže na mesto ugradnje.
Primena Simprolit® monolita
za fasadne elemente
Simprolit® polistirolbeton je idealan za
izradu fasadnih ukrasa, atika, venaca, balustera i sl. Primera radi, projektovani fasadni
venci objekta u Moskvi stepenastog oblika
dimenzija 40/60, 45/30, 15/10cm, sa projektovanom težinom od 625 kg/m (a koje
je pri tome naknadno trebalo i malterisati)
zamenjeni su po svim parametrima kvalitetnijim vencima istog oblika od Simprolit® monolita težine svega 45kg/m, i to finalno obrađenim. Na taj način, primenom
Simprolit® monolita arhitekta dobija kvalitetan materijal koji ni u čemu ne sputava
arhitektonsku izražajnost stvaraoca. Pri
tome, s jedne strane rešavaju se mnogi problemi arhitekata vezani za ispunjavanje zahteva nadležnih Institucija za zaštitu arhitektonske baštine i ambijentalne sredine, a sa
druge strane i problemi vezani za parodifuziju, relativno veliku težinu fasadnih ukrasnih elemenata, njihovom (ne)otpornošću na
vlagu i mraz, a posledično i problemi dugovečnosti takvih fasada i njihove primene na
savremenim arhitektonskim objektima.
Prednost primene Simprolit® monolita
kod izrade fasadih elemenata:
• lakoća
• paropropusnost
• otpornost na vlagu
• sposobnost da zaštiti od korozije ugrađenu montažnu armaturu ili ankere
• površinska čvrstoća
• mogućnost završne obrade ma kojim materijalima za završnu obradu
• poprima milimetarski sitne reljefe kalupa
• dugovečnost, po kojoj nema premca među
analozima Ŷ
SIMPROLIT d.o.o.
Kostolaĉka 67/2
11000 Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 397 67 70
397 67 71
e-mail: [email protected]
www.simprolit.co.yu
63
promo
Le Monde
Underground
Astec Underground nudi Le Monde Underground Vas može podrnajbolju i najkompletniju žati na svakom nivou projekta nudeći trenčere
za instaliranje velikih cevi (mašine za kopanje
graĀevinsku opremu sa specijalno dizajniranim lancem za sečenje),
za zemljane i podzemne auger boring mašine (elektronski navođene
radove u ÿitavoj mašine za horizontalno bušenje) za podbuispod pruga, autoputeva i sl. i velike
graĀevinskoj industriji. šivanje
HDD rigs za podbušivanje ispod reka... Tu
Ova proverena imena su su i trenčeri i vibracioni plugovi za instaliradostupna i kod nas preko nje infrastrukture u gradskim zonama, sreLe Monde Underground dnje i male HDD rigs za gradske instalacije,
pneumatske glave za bušenje kratkih kućnih
kompanije konekcija, pipe bursting mašine za zamenu
starih cevi, takođe bez kopanja.
Ponuda
Le Monde Undergrounda:
Bušilica DD3238
Zašto koristiti tri puta više ljudi i imati tri
puta veće troškove ako već postoje mašine
specijalno konstruisane za određen posao?
Procene su da novom tehnologijom preduzetnik uštedi od 40 do 60% troškova! Veća
efikasnost znači bolju konkurentnost u odnosu na ostale kompanije. Sve ovo je poslovna
logika firme Le Monde Underground, iz
koje naglašavaju: Ne želimo samo da prodamo opremu nego i da posavetujemo i podelimo sa Vama naše znanje i iskustvo stečeno na
projektima širom sveta.
Astec Underground, matica čije proizvode
zastupaju u Srbiji, BiH, Sloveniji i Hrvatskoj,
nudi najnoviju tehnologiju koja se pojavljuje
na svetskom tržištu, i po tom pitanju nema
konkurenciju u svetu jer će sa njom svaki Vaš
posao biti urađen brže, bolje i mnogo jeftinije.
Na pomenutim tržištima Balkana distribucija
prirodnog gasa postaje sve interesantnija tema.
Dotrajale instalacije tek treba da se menjaju, a u
mnogim gradovima se postavljaju sasvim nove
mreže, i stambeni i poslovni objekti tek treba
da budu priključeni na glavne vodove. Slična
situacija sreće se i na polju telekomunikacionih
i drugih infrastruktura, a sve procene govore
da će se trend nastaviti i u sledećih 50 godina.
Svakako da će moderno opremljene kompanije imati prednost u toj trci.
64
• Astec trenÿeri, vibracioni plugovi (za postavljanje kablova bez kopanja, sistemom
pluga), HDD sistemi za podbušivanje...
• American Augers mašine za podbušivanje sa istovremenim postavljanjem
zaštitne cevi – kolone, i sisteme za podmazivanje i hlaĀenje ureĀaja za vreme
bušenja, kao i mašine za direktno bušenje izuzetno velikih preÿnika i širina
• Trencor trenÿeri za kopanje izuzetno velikih dubina i širina u ekstremnim uslovima, kao i u samom kamenu
• Earth Pro inženjering za podzemne alate i ureĀaje (lanci za trenÿere itd.)
* Na naše tržište veý su distribuirane trenÿer
Trenkor T 1060 i direktna bušilica DD 3238
Kreditiranje u Le Monde Underground-u
nudi mogućnost veoma povoljnih uslova
plaćanja za kupovinu nove ili polovne opreme
preko njihove finansijske institucije u Americi.
To znači da možete da iskoristite veoma niske
američke kamate i da kupite opremu uz otplatu
do 5 godina! U firmi će Vas posavetovati u vezi
sa opremom koja će najbolje odgovarati Vašem projektu i pomoći Vam da dobijete veoma
povoljan kredit sa niskom kamatnom stopom
koju ne možete dobiti na domaćem tržištu.
Servisna mreža Astec Underground poznata je po svojoj razvijenosti širom sveta.
Čak i najbolja oprema zahteva održavanje
i brzu nabavku originalnih rezervnih delova, a cilj Le Monde Undergrounda jeste
da proširi ovaj visoki standard servisiranja i
na tržištima Balkana. U toku je povećavanje
zalihe rezervnih delova i svi zainteresovani
mogu se javiti i dati podatke o svojoj opremi kao i o delovima za koje smatraju da će
im biti potrebni u budućnosti. U firmi ističu
da će im to pomoći da nabave delove koje će
klijenti zatim moći kupiti po nižoj ceni (bez
plaćanja posebnih tarifa zbog ubrzanog prevoza, ali i bez čekanja transporta, carine...).
Takođe, iz Le Mond Undergrounda nude
i druge vrste podrške, od treninga/obuke za
Vaš vlastiti servis, do uputstava za održavanje kao i standardno servisiranje u njihovim
ovlašćenim servisima ili na licu mesta Ŷ
LE MONDE UNDERGROUND d.o.o.
gen. zastupnik ASTEC UND.
Žarka Zrenjanina 21, 26300 Vršac
tel/fax: +381 (0) 13 831 327
Španskih boraca 32a, 11070 N. Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 3133 448
mob: +381 (0) 63 24 23 00
e-mail: [email protected]
[email protected]
www.lemondeunderground.com
Astec trenÿer
www.buildmagazin.com
WUDQVPDWHULMDOL
i sunđeraste osnove. Advantik je male specifične težine, ima nisku termalnu provodljivost i može da podnese velike oscilacije u
temperaturi.
Boje od soje
Laki beton Hisil
Novi proces izrade jakog ali vrlo laganog
hisil betona (Hysill), pokrenula je kompanija CMR Energy Technologies iz Melburna. Baza ovog tipa betona razlikuje se
od standardne po svojoj saćastoj strukturi
što ga čini daleko lakšim od standardnih
modela. Takođe ga čini pogodnim za noseće, ali i nošene zidove. Ovaj proizvod ima
dobru termičku izolaciju – skoro pet puta
bolju nego beton normalne težine! Otporan
je na vatru, neporozan, ima glatku površinu
koja može naći svoje mesto i u eksterijeru
građevina.
Nameštaj od papira
Industrijski dizajner Robert Blis (Robert
Bliss) iz kompanije Puš (Push) koristi papir
u izradi nameštaja, i to kancelarijskog. Nameštaj se dobija od recikliranog papira uz
dodatak stakla i stiropora. Ideja je da se dizajnira nameštaj namenjen masovnoj proizvodnji, modernih linija i pre svega vrlo pristupačnih cena, ne zaboravaljajući pri tom
ni ekološki aspekt.
Zastakljeni kamen
Fjužnstoun (Fusionstone) je novi proizvod
kompanije Arhitektonski sistemi (Architectural systems, Inc) koji nastaje spajanjem
čistog stakla sa kamenom pločom čime se
dobija odlična zaštita površine dok se zadržava lepota prirodnog kamena. Ivice spajanja se ne vide, tako da materijal izgleda u
potpunosti providno od ivice do ivice. Rezultat je da se prirodni kamen može koristiti u građevinskoj industriji ali i uređenju
enterijera. LED osvetljenje takođe može
biti integrisano u fjužnstoun zbog dodatnog
estetskog poboljšanja.
Kompanija Grin Planet boje (Green Planet
Paints) izbacila je nedavno na tržište boju za
drvo i metal, na bazi gline i smole bazirane
na soji. Soja zamenjuje dodatak akrilika koji
se obično koristi u bazama farbi. Ovoj bazi
se dodaju prirodni minerali i pigmenti uz
dodatak titanijum oksida. Paleta sadrži 43
boje i širok izbor nijansi mat, sjajnih i polusjajnih tonova.
Carski kamen
Kronos Hromos
betonski ekran
Kronos hromos beton (Chronos Chromos) je
sistem koji ima sposobnost prikazivanja teksta
i brojeva na svojoj površini. Namenjen je velikim arhitektonskim instalacijama, a proizvod
je grupe studenata sa Kraljevskog koledža (Royal College) u Velikoj Britaniji. Ovaj jedinstvni
beton napravljen je na bazi termohromskog
mastila koje se meša sa betonom uz dodatak
hromiranih žica, koje se zagrevaju kada se kroz
njih propušta električna energija. Zahvaljujući
ovim žicama površina betona ponaša se kao
veliki ekran.
Caesarstone (carski kamen) se sastoji od
95% prirodnih ostataka kvarca i 5% poliestera. Ove dve komponente u kombinaciji
sa dodatnim pigmentom daju vrlo homogenu strukturu. Koristeći tehniku sabijanja,
kombinaciju vibracije i kompresije, dobija se
vrlo čvrsta kamena ploča debljine 13mm i
veličine 3x1.37m. Zbog specifične čvrstine
na ovom materijalu se može raditi samo
opremom za rezanje dijamanata.
ALFACO
Kameni furnir
Stin (Steen Fineer) je prirodni kameni furnir
debljine 1-2 milimetra. Postavlja se na pozadinu od poliestera ali se može postaviti lepljenjem i za druge površine. Ovo njegovo svojstvo
pruža niz mogućnosti upotrebe na zakrivljenim
površinama. Materijal postoji u 10 boja i nekoliko veličina – 1210x610mm, 1200x600mm i
600x300mm. Namenjen je opremanju enterijera, kupatila, zidova, plafona i nameštaja.
Advantik izolacija
Advantik (Advantic) je novi izolacioni materijal kompanije CRG (Cornerstone Researchgroup Industries) koji se dobija od
sintetičke pene spajanjem staklenih vlakana
www.buildmagazin.com
KOMPLETAN PROGRAM
lICNE zaŠtitne opreme
i sredstva za zaŠtitu
na radu
- oprema iz uvoza
- atestirana, SA sertifikatom i deklaracijom
- u skladu sa standardima eu
ALFACO d.o.o.
25000 SOMBOR – Belog goluba br. 8
Tel: (025) 434-200 Fax: (025) 422-818
E-mail: [email protected]Unet.yu
www.alfacosafety.co.yu
65
narudžbenica
za naša izdanja
ýasopis je namenjen preduzeüima, organizacijama i struþnim pojedincima
iz oblasti graÿevinarstva i arhitekture
(narudžbenicu Ćitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)
PreduzeĄe
Ime i prezime
Funkcija
Adresa
Mesto
Telefon
(
)
Telefon
(
)
Mob. tel.
(
)
Fax
(
)
Broj zaposlenih
1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
E-mail
101 do 500
Web
više od 500
Mat. br.
PIB
Opis
delatnosti
Popunite ako želite dostavu na kuĄnu adresu
Ulica i broj
Mesto
DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost
DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD
DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Graćevinarstvo i opremanje*
m.p.
* samo za preduzeĄa
taĆnost podataka overava
Izvorska 41
11030 Beograd
tel/fax: + 381 11 35 71 509
+ 381 11 35 71 510
e-mail: [email protected]
www.infonetgroup.com
www.gradjevinarstvo.co.yu
www.buildmagazin.com
informator
graćevinske industrije
building construction
directory
u pripremi izdanje
za 2008. godinu
naruĆite besplatan primerak
narudžbenica je na strani 66
Izvorska 41, Beograd
tel/fax: +381 11 35 71 509
+381 11 35 71 510
[email protected]
www.infonetgroup.com
www.gradjevinarstvo.co.yu
Atraktivne novosti
Esala Anhovo
Vlaknocementne
krovne i fasadne ploče
Fasadne ploče Swisspearl® daju objektima jedinstvenu
arhitektonsku crtu. Slobodan izbor formata i različite mogućnosti
pričvršćivanja nude moderna rešenja kod novogradnje ili
sanacije. Paleta boja od sedamdesetak tonova i mogućnost izbora
nestandardnih boja obuhvata sisteme bojenja CARAT SL, REFLEX,
NATURA, TECTURA i XPRESSIV.
Talasasti krovni pokrivač Valovitka® i ravni krovni pokrivač odlikuju
se manjom težinom, jednostavnom i brzom ugradnjom, dugim
vekom eksploatacije i visokim kvalitetom prirodnog i
paropropusnog materijala.
www.esal.si

Similar documents

Katalog proizvoda

Katalog proizvoda Naš kupac je centar naših aktivnosti. On je smisao i cilj našeg razmišljanja i delovanja. Mi gradimo tržište. Stvaramo inovacije za buduće potrebe. Mi smo lideri na tržištu. To nas obavezuje na odg...

More information

izbor iz kataloga Nameštaj 2009 *

izbor iz kataloga Nameštaj 2009 * lipa... Nameštaj se radi i za izvoz.

More information

BUILD magazin

BUILD magazin bez dna, čeka se gašenje visokih peći, investicionih fondova, banaka, kompanija, čeka se nova zima na severnoj polulopti, i svakako, nove međunarodne nervoze koje lako mogu izazvati nove energetske...

More information