Informativni bilten broj 64

K
RI
M
ER
A
P
BE
SP
L
A
TA
N
Prvi broj Vlasine
iza{ao je
16. septembra 1926.
ISSN 1820–4643
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 64 (244) • GOD. 6 (82) • JUL – AVGUST 2012.
VINSKI BAL
31. avgust i 1. septembar
Jovan Stoj anovi}, zam enik predsednika op{tine naj avio:
ZAVR[ENO „LETO U VLASOTINCU“
ISPUWEWE IZBORNIH OBE]AWA
STRANA 12.
Neboj{i Ili}u
NAGRADA
U ITALIJI
O @ I V E L A
CRNOTRAVSKA CRKVA
STRANA 7.
STRANE 8, 9, i 10.
sve o
sportu
STRANE 14. i 15.
STRANA 5.
2
SPS
V
E
S
T
jul-avgust 2012. godine
I
SRPSKI POKRET OBNOVE
PROSLAVIO 22 GODINE PROSLAVIO VIDOVDAN
POLITI^KOG DELOVAWA
Socijalisti~ka partija Srbije je u
izbornoj
2012. godini proslavila 22
godine politi~kog delovawa. Ovo samo po
sebi nosi veliku odgovornost qudima koji
danas vode ovu partiju. Biti ~lan ove partije je ~ast i privilegija za svakog ko `eli
da se politi~ki anga`uje i aktivno u~estvuje u re{avawu problema koje ova zemqa
ima.
Od
samog
osnivawa
po~etkom
devedesetih i u~e{}a na prvim parlamentarnim izborima, SPS je bila vladaju}a
partija. I ako se pone{to moglo i zameriti
politici stranke devedesetih, jedno sigurno nije, a to je da je uvek imala kadrove
koji su znali da vode dr`avu. Analiziraju}i
politiku partije devedesetih vidimo da je
akcenat bio na o~uvawu socijalnog statusa
gra|ana i za{tita svih Srba u ostalim
republikama.Ova politika je do`ivela
krah, ali ne zato {to je bila pogre{na ve}
usled me{awa i pritisaka me|unarodne
zajednice. Krajem devedesetih partija
ulazi u period koji te{ko da bi bilo koja
partija politi~ki pre`ivela. Demokratske
promene su za posledicu imale odlazak sa
politi~ke scene Slobodana Milo{evi}a.
Na ~elo stranke dolazi Ivica Da~i}, kome
je kao talentovanom politi~aru malo tre-
balo da prepozna {ta nose ova nova vremena. Neki politi~ki analiti~ari ka`u da je
od SPS stvorio modernu, proevropsku
stranku sa mladim qudima u samom vrhu, a
drugi i daqe tvrde da on vodi populisti~ku
politiku devedesetih. Bilo kako bilo,
politiku koju SPS sada vodi podr`ava
ve}ina u bira~kom telu Srbije. Ba{ zbog
sigurnosti u politiku koju vodi i u qude oko
sebe, Ivica Da~i} preuzima
premijersko mesto, jer ta pozicija omogu}ava sprovo|ewe
programa i politike za koju se
SPS zalagao svih ovih godina.
Na lokalnom nivou je situacija
gotovo ista i to je bila i ostala specifi~nost politi~ke
scene Vlasotinca, a ona je uvek
oslikavala onu u Republici.
Dokaz za ovu tvrdwu je i
objavqivawe
postizbornog
dogovora
o
koaliciji
u
Vlasotincu, koji je uzgred bio i
prvi takav u Srbiji, a koji }e
kasnije biti postignut i u
Republici. Sve ovo pokazuje da
su ~elni qudi vlasotina~kog
odbora SPS-a dobro procenili
politi~ku situaciju kako u
Republici tako i na lokalu.
– U posledwih nekoliko godina Op{tinski odbor SPS-a u
Vlasotincu
je
podmladio
stranku prate}i ono {to se
de{ava u vrhu stranke. Siguran
sam da je ovo dobra odluka, jer
samo novi qudi mogu da donesu
neophodne ideje i energiju za
napredak stranke. Potvrdu
opravdanosti ovakve odluke
rukovodstva imali smo na
izborima gde smo postigli
dobar rezultat. Ovo sigurno ne zna~i da
smo se odrekli starih proverenih ~lanova,
koji uvek daju veliki doprinos radu odbora.
Nadam se da }u sa pozicije predsednika
op{tine Vlasotince stvoriti ambijent u
kome }e svi mladi qudi mo}i da daju svoj
doprinos boqitku gra|ana. Ovde pre svega
mislim na obezbe|ivawe novih investicija i otvarawe novih radnih mesta – rekao je
Neboj{a Stojanovi}, predsednik vlasotina~kog odbora SPS-a.
SPS u ovoj godini postaje va`an politi~ki faktor jer i u Republici i u mnogim
lokalnim sredinama je vladaju}a partija
{to nosi veliku odgovornost. Me|utim
nesumwivo je da sada{we rukovodstvo ima
kapacitete da se izbori sa svakim problemom sa kojim se susretne.
B.Petrovi}
OBELE@ENI JULSKI PRAZNICI
^lanovi i simpatizeri Op{tinskog odbora
Srpskog pokreta obnove Vlasotinca 28. juna
proslavili
su
Vidovdan, krsnu slavu
stranke.
Sve~anosti su prisustvovali i koalicioni partneri SPO-a
sa posledwih op{tinskih i republi~kih izbora iz LDP-a i Pokreta
veteran.
Nakon rezawa slavskog
kola~a
i
prigodne besede o.
Gorana Dimitrijevi}a,
doma}in slave Jovica
Krsti} predao je slavski kola~ budu}em
doma}inu
Petru
Stojiqkovi}u.
Doma}ini i gosti
evocirali su tom prilikom se}awa na period osvajawa demokratskih sloboda i na
period kada je SPO
bio jedna od najja~ih
opozicionih stranaka
iz ~ijih su redova pokretane mnoge inicijative za mobilizaciju srpske javnosti i
demokratskih snaga u ciqu promene politi~ke situacije u zemqi.
– ^lanstvo u strankama, posebno u na{oj, nije bilo motivisano li~nim interesima,
qudi su uglavnom bili rukovo|eni idejom i `eqom za promenama autoritarnog re`ima.
Do promene re`ima je do{lo ali su mnogi promenom dresa samo pre{li na drugu stranu
i tako nastavili sa pogubnom politikom devedesetih. Danas se u stranku ulazi naj~e{e
radi ispuwewa obe}awa datih pojedincima a da se pri tome ne vodi ra~una o wenom
programu i idejama koje sprovodi – istakao je Nikola Popovi}, predsednik
vlasotina~kog OO SPO-a.
^lanovi SPO-a su tom prilikom izrazili zadovoqstvo {to su proteklih godina iz
wihove stranke oti{li svi karijeristi {to su u wihovim redovima ostali samo oni
qudi koji su u stranku u{li radi politi~kih ciqeva koje SPO proklamuje u svom programu.
S.S.
VINSKI
BAL PO 27. PUT
Tradicionalna, privredno-turisti~ka i kulturno-zabavna manifestacija po
kojoj je vlasotina~ki kraj poznat ne samo u Srbiji nego i {ire je Vinski bal. Ove
godine je 52 godine od dana kada je prvi put odr`ana ova manifestacija, a 27. po
redu. Vinski bal }e se odr`ati 31. avgusta i 1. septembra. Kako smo saznali u
Direkciji Vinskog bala, ove godine se za ovu dvodnevnu manifestaciju priprema
bogat sadr`aj za najrazli~itije ukuse na{ih sugra|ana. U dvodnevnoj manifestaciji odr`a}e se ve~e poezije na temu gro`|a i vina, izlo`ba karikatura,
igre na vodi, brojni muzi~ki programi, de~ji maskenbal, sajam vina, izbor najboqeg vinara i vinogradara. Pored defilea u~esnika programa, ove godine
Vlasotin~ani }e prvi put imati priliku da vide ma`oretkiwe, kao i bubware sa
Dum, Dum festivala. Naravno, i ovaj put, bira}e se Mis Vinskog bala. Svoje
u~e{}e najavila su i mnoga udru`ewa, {to }e svakako doprineti da program
Vinskog bala bude {to raznovrsniji. Na centralnoj bini, Vlasotin~anima }e se
po prvi put predstaviti legendarna JU grupa, koja }e nastupiti 31. avgusta, dok }e
1. septembra nastupati predstavnici Zvezde Granda Mirjana Aleksi}, Mirjana
Mirkovi} i Petar Miti} i poznata pop grupa Valentino, uz bogat vatromet. Ovo
je samo deo sadr`aja koji }e obele`iti ovogodi{wi 27. Vinski bal po redu.
V.M.
I ove godine, delegacije lokalne
samouprave, SUBNOR-a i udru`ewa
boraca obele`ile su julske praznike
iz NOR-a, Dan boraca i Dan ustanka u
Srbiji. Oni su obi{li spomen park
na Starom grobqu, polo`ili cve}e i
odali du`nu po~ast palim borcima u
Drugom svetskom ratu.
Na doga|aje iz tog istorijskog
perioda prisutne je podsetio Stojan
Stamenkovi}, predsednik vlasotina~kog SUBNOR-a.
Tri dana kasnije, 7. jula, predstavnici vlasotina~kog SUBNOR-a i
ostalih bora~kih udru`ewa, kao i
predstavnici lokalne samouprave
obele`ili su Dan ustanka u Srbiji
polagawem cve}a na biste narodnih
heroja i organizatora ustanka u vlasotina~kom i crnotravskom kraju.
op{tine krenuli su radovi na ure|ewu atarskih
puteva. Za ure|ewe ovih puteva lokalna samouprava
odvojila je odre|ena sredstva iz op{tinskog buxeta.
Poqske puteve bez rupa, o{te}ewa, a na pojedinim
mestima po{qun~ane ima}e stanovnici kako brdskog tako i nizijskog dela op{tine. Ciq je da svaki
poqoprivrednik bez ve}ih problema stigne do svog
imawa.
Predsednik op{tine Neboj{a Stojanovi} je
naglasio da }e lokalna samouprava uraditi sve kako
bi prilazni putevi do skoro svakog vinograda bili
sre|eni. Po wegovim re~ima, u ovoj godini za
ure|ewe atarskih puteva izdvojeno je pet miliona
dinara iz op{tinskog buxeta za poqoprivredu, a da
}e se praksa ure|ewa atarskih puteva, u zavisnosti
od potreba, nastaviti i tokom narednih godina.
V.M.
V.M.
KULTURNI
URE\EWE
ATARSKIH
PUTEVA
Tokom jula meseca u desetak sela vlasotina~ke
CENTAR
VLASOTINCE
INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE
Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: [email protected], `iro ra~un: 840 – 287668 – 36.
Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.
Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura),
Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: Grafi~ar No 5 – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.
jul-avgust 2012. godine
3
A k t u e l n o
PREDSEDNIK OP[TINE VLASOTINCE NEBOJ[A STOJANOVI] PRIREDIO PRIJEM ZA NA[E OLIMPIJCE
VLASOTIN^ANI OPET U OLIMPIJSKOJ EKIPI
PREDRAG I NENAD FILIPOVI] ME\U 10.500 SPORTISTA SVETA NA OLIMPIJSKIM IGRAMA
U LONDONU, ME\U 118 SRPSKIH SPORTISTA BRANE BOJE SRBIJE.
Vlasotina~ki sportisti i ove godine bi}e zastupqeni na najve}oj
i najpresti`nijoj sportskoj manifestaciji na svetu, na Olimpijskim
igrama u Londonu. Za to su, pre svega, zaslu`ni blizanci Predrag i
Nenad Filipovi}, koji }e u dresu Srbije nastupati u atletskoj disciplini brzo hodawe. Za vlasotina~ke olimpijce koji su u prethodnom periodu ostvarili olimpijsku normu, Neboj{a Stojanovi},
predsednik op{tine priredio je prijem.
– Ponosni smo {to }e Predrag i Nenad i ovog puta biti
ambasadori Vlasotinca u Londonu na predstoje}im Olimpijskim
igrama. Lokalna samouprava }e i ubudu}e, prema svojim mogu}nostima pomagati sportiste kao {to su bra}a Filipovi}, jer sportisti sa
dobrim rezultatima su pokazateq da mladi Vlasotin~ani idu pravim
putem, putem uspeha – rekao je Neboj{a Stojanovi}, po`elev{i
na{im sportistima sre}an put u London, dobre rezultate i naravno
medaqe.
Pomo}nik predsednika op{tine zadu`en za sport Dragan Spasi},
uru~uju}i nov~anu nagradu sportistima je rekao da Vlasotince ima
dobre sportiste a da je potvrda svega toga u~e{}e na Olimpijadi. On
je tom prilikom Predragu i Nenadu Filipovi}u uru~io nov~anu
nagradu od po 100.000 dinara, a wihovom treneru 50.000 dinara.
Vlasotina~ki olimpijci kazali su da su u prethodnom periodu
imali dobre pripreme zahvaquju}i najpre Olimpijskom komitetu,
lokalnoj samoupravi i qudima dobre voqe, obe}av{i pri tome da }e
u Londonu ulo`iti maksimum kako na sportskom terenu tako i u
predstavqawu svoje zemqe i grada iz koga dolaze.
Predrag }e se takmi~iti u disciplini brzo hodawe na 20 km, a
Nenad u disciplini brzo hodawe na 50 km. Ina~e, Predrag }e na 30.
Olimpijskim igrama u Londonu po tre}i put nositi dres Srbije, a
Nenad po drugi put.
V.Miltenovi}
R AZ G O V O R S P O V ODOM
ZA VLASINU PO PRVI PUT GOVORI JOVAN STOJANOVI], ZAMENIK PREDSEDNIKA OP[TINE VLASOTINCE
SVE [TO SAM OBE]AO TOKOM KAMPAWE NASTOJA]U DA OSTVARIM
U nameri da ~itaoce Biltena
„Vlasina“ informi{emo zakucali smo na
vrata zamenika predsednika op{tine
Vlasotince Jovana Stojanovi}a, i
zatra`ili odgovore na pitawa koja su
bitna za razvoj na{e op{tine. Jovan
Stojanovi} ve} vi{e godina unazad va`i
za vode}eg privrednika na podru~ju na{e
op{tine, uspe{no vodi svoju firmu, a pri
tome je nesebi~no uvek pomagao i na{u
op{tinu. S toga se nadamo da }e svoja
vi{egodi{wa radna iskustva preneti i
primeniti na trenutnu poziciju koju ima
u lokalnoj samoupravi.
Na po~etku na{eg razgovora `eleli
smo da najpre razre{imo jednu nedoumicu.
Po mnogima, veliki broj dobijenih glasova na lokalnim izborima, i osvajawe
sedam odborni~kih mesta bilo je neo~ekivano. Gospodine zameni~e predsednika,
kako tuma~ite svoj izborni uspeh, i da li
ste i sami o~ekivali ovoliko poverewe
svojih sugra|ana?
– Grupa gra|ana „Privrednici
Vlasotinca“ ~iji sam bio nosilac liste
sastavqena je od vrednih, po{tenih i
kvalitetnih qudi. Ne mogu re}i da nisam
zadovoqan brojem osvojenih glasova i
brojem odborni~kih mandata koje smo ostvarili na lokalnim izborima. Ali moram
da dodam da smo o~ekivali i ve}i broj
glasova, mada je mo`da realan upravo ovaj
broj koji smo i osvojili. ^iwenica je da
mi nismo poput drugih stranaka koje su
u~estvovale na lokalnim izborima imali
razra|enu mre`u aktivista, da smo mo`da
zakasnili s kampawom, nismo, poput
drugih stranaka, imali pristup op{tinskom buxetu tako da je postignuti rezultat svakako realan. Na{im gra|anima
ponudili smo program koji smo bazirali
na konkretne probleme koji mu~e gra|ane
na{e op{tine, nismo nudili nikakvu
politi~ku demagogiju niti spisak lepih
`eqa, koje je te{ko ostvariti u ovom
te{kom ekonomskom trenutku. Trudi}emo
se da svoje programske zadatke ostvarimo
pre svega zato jer sam ~ovek koji radi i
koji je ve}i deo svog `ivota proveo u
privredi
–
odgovorio
je
Jovan
Stojanovi},
zamenik
predsednika
op{tine.
Izborni uspeh i funkcija koju sada
imate obavezuje vas na ve}e aktivnosti i
rezultate. Pretpostavqamo da ste ve}
odredili prioritete svog delovawa.
Recite nam ne{to o tome?
– Svakako da izborni rezultat, a i
funkcija koju sada obavqam, za mene predstavqaju veliku obavezu pre svega prema
qudima koji su iskazali svoje poverewe
glasav{i za nas. Svestan sam da nas ~eka
mnogo posla a istovremeno svi
znati`eqno prate na{ rad. I pored toga,
neki od prioriteta za koje }emo se zalagati su najpre re{avawe komunalne
infrastrukture. Pre svega moramo
omogu}iti boqe i kvalitetnije vodosnabdevawe svih gra|ana Vlasotinca bez obzira u kom delu grada `ive. Nezamislivo je
da u 21. veku imamo doma}instva koja u
letwem periodu nemaju vodu. Moramo
re{iti i pitawe kanalizacione mre`e
kako u gradu, izgradwom tamo gde je nema,
ali isto tako i u prigradskim naseqima.
Planiramo da pristupimo i ure|ewu trotoara kako bi ih doveli pravoj nameni.
Potrudi}emo se da kontejnerima
na|emo adekvatno mesto, a prema potrebi
izgradi}emo podzemne {ahte za podzemno
spustawe i podizawe kontejnera.
Trenutno u Vlasotincu imamo problema
sa parking prostorom, potrudi}emo se da
sredimo parking prostor i izgradimo
jednu parking gara`u. Tako|e, jedan od
prioriteta bi}e ure|ewe vodovodnih
mre`a u seoskim mesnim zajednicama
tamo gde ih ima, a potrebna je wihova
sanacija, izvr{i}emo sanaciju, a gde nema
vodovodne mre`e potrudi}emo se da je
izgradimo. Pored toga, krenu}emo sa
ure|ivawem i sre|ivawem seoskih puteva
jer dobra infrastruktura je jedan od bitnijih uslova za opstanak stanovni{tva u
ovim krajevima – rekao je izme|u ostalog
zamenik predsednika Stojanovi}.
Tokom kampawe nagovestili ste
mogu}nost otvarawa novih radnih mesta.
Gde vidite {ansu da do toga do|e, s
obzirom da se radi, verovatno, o
najva`nijem pitawu za veliki broj qudi?
– Trenutno goru}i problem u celoj
Srbiji pa i u Vlasotincu je re{avawe
problema nezaposlenosti, mnogo je qudi
danas bez posla. Kao {to sam i tokom kampawe rekao, u Vlasotincu ima 1200
zanatlija. Da svako od nas uposli po
jednog to je ve} 1200 novih radnih mesta.
No, da bi se to re{ilo neophodno je da
dr`ava donese propise kojima bi se smawila zahvatawa iz privrede. U saradwi sa
Vladom Republike Srbije tra`i}emo
re{ewa
za
formirawe
malih
prera|iva~kih pogona u poqoprivrednoj
industriji. Proba}emo da obnovimo
zadrugarstvo, stvori}emo mogu}nost za
skladi{tewe i ~uvawe poqoprivrednih
proizvoda (hladwa~e i su{are), a da
bismo sve to realizovali moramo obezbediti strate{kog partnera koji bi
omogu}io realizaciju na{eg projekta i
upo{qewe ve}eg broja radnika – rekao je
Stojanovi}.
Moramo primetiti da je reka Vlasina
~ista, da je pla`a sre|ena i sa novim
detaqima,
da
je
vodosnabdevawe
poboq{ano nabavkom novih pumpi. Ti
koraci nove vlasti nailaze na op{tu
pohvalu, zato nam recite, da obradujemo
svoje ~itaoce koje su slede}e akcije
sli~nog tipa?
– Ovo {to je lokalna samouprava do
sada uradila je samo deo od onoga {to
planiramo da u narednom periodu realizujemo. Kao {to sam i do sada vi{e puta
rekao ja ne volim da pri~am nego da
radim. U toku je izrada idejnog projekta
za izgradwu Sportsko-rekreativnog centra na obali reke Vlasine. Samim tim
bismo omogu}ili razvoj sportskog turizma. Planiramo da izgradimo sportske
objekte za fudbal, tenis, zatvoreni bazen,
atletiku, naravno uz sve neophodne
prate}e sadr`aje. Projekat }e obuhvatiti
obe obale reke Vlasine – zakqu~io je na
kraju razgovora zamenik predsednika
Jovan Stojanovi}.
Vesna Miltenovi}
4
jul-avgust 2012. godine
Skup{tinska hronika
SA DRUGE SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE
za v.d. direktora SRC „Vlasina“
tako|e na predlog Srpske napredne
stranke
imenovan
je
Ivan
Cvetkovi}.
U svom daqem radu Skup{tina je
razre{ila i imenovala ~lanove
upravnih i nadzornih odbora preduze}a i ustanova, kao i ~lanove
{kolskih odbora iz redova lokalne
samouprave.
V.M.
SVE TA^KE DNEVNOG REDA USVOJENE
BEZ VE]E DISKUSIJE I POLEMIKE
Na Vidovdan, 28. juna 2012. godine,
odr`ana je druga sednica Skup{tine
op{tine Vlasotince. Sednici je od 45
odbornika prisustvovalo wih 38. Pored
odbornika, sednici su prisustvovali i
predsednik
op{tine
Neboj{a
Stojanovi}, pomo}nici predsednika,
~lanovi Op{tinskog ve}a, na~elnik
Op{tinske uprave, te direktori javnih
preduze}a i ustanova ~iji izve{taji su
bili na dnevnom redu ove sednice.
Na ovom zasedawu odbornici su
raspravqali o 22 ta~ke bitne za rad
Skup{tine op{tine Vlasotince.
Pre po~etka rada Skup{tine, po
dnevnom redu, odbornici su odbacili
predlog odborni~ke grupe Nove Srbije
da se razre{ewa i imenovawa ~lanova
{kolskih odbora povuku sa dnevnog reda
jer nisu u skladu sa Zakonom o osnovnom i
sredwem obrazovawu.
Skup{tina je najpre potvrdila mandate odbornika Jordana Dini}a i
Svetlane \or|evi} sa liste SPS-PUPS,
zatim Sa{i Jovanovi}u sa izborne liste
URS – Mla|an Dinki}, Goranu Miti}u sa
liste GG „Privrednici Vlasotinca“ i
Mili Stojanovi} sa izborne liste Nova
Srbija – Velimir Ili}.
U svom daqem radu Skup{tina je, bez
diskusije ili sa malim primedbama pojedinih odbornika, usvojila zavr{ni ra~un
op{tine za prethodnu godinu, rebalans
buxeta, te izve{taje o radu za prethodnu
godinu Op{tinske uprave, Centra za
socijalni rad, Kulturnog centra, biblioteke
„Desanka
Maksimovi}“,
Sportsko
–
rekreativnog
centra
„Vlasina“ i Fondacije darovitih
„Hristifor Crnilovi}“.
Na predlog predsednika op{tine
Vlasotince Neboj{e Stojanovi}a, tajnim
glasawem, za ~lanove Op{tinskog ve}a
izabrani su Zvonimir Jovi}, dr Miodrag
Tasi} sa izborne liste SPS-PUPS, i
Vladimir
Koci}
sa
liste
GG
„Privrednici Vlasotinca“.
Na ovoj sednici za v.d. direktora
Direkcije za urbanizam i izgradwu
izabran je Dragan Miti}, predstavnik GG
[ANSA MLADIH JE U P^ELARSTVU
Budu}i mladi p~elari nakon dobijawa sredstava za pokretawe proizvodwe meda nastavili su sa realizacijom Projekta „Ja~awe ekonomske sigurnosti“, koji op{tina
Vlasotince sprovodi sa USAID programom.
– Kako je i predvi|eno projektom budu}i p~elari najpre su po~eli sa edukacijama, naime
do sada su imali trodnevnu obuku iz oblasti p~elarstva, a u periodu dok traje projekat
planirano je sprovo|ewe jo{ nekoliko edukativnih radionica. Svim u~esnicima u projektu
uru~ene su po tri ko{nice i oprema (za{titna p~elarska bluza, rukavice, p~elarski no`,
dimilice, ~etke, hranilice, ru~ne centrifuge) – rekla je Tawa Ivanovi}, program ofiser.
Projektom je predvi|en obilazak i poseta p~elarskoj farmi kao primer dobre prakse.
– Po~etkom jula budu}i p~elari, kroz jednodnevno studijsko putovawe, organizovali su
posetu p~elarskoj farmi u Opari}ima u blizini Kragujevca. Korisnicima projekta pru`a}e
se savetodavna i stru~na pomo} narednih {est meseci, a istovremeno }e se pratiti i wihov
rad, jednom mese~no obilazi}e ih i predstavnici USAID-a. Interesantno je da je za ovaj
projekat zainteresovan veliki broj mladih qudi – rekao je Zoran Stojiqkovi}, menaxer
projekta.
Kako smo saznali, posle realizacije projekta planirano je formirawe zadruge mladih
p~elara.
V.M.
„Privrednici Vlasotinca“. Za v. d.
direktora JKP „Komunalac“ imenovan je
Novica Tasi}, na predlog predstavnika
Srpske napredne stranke. Istovremeno,
ZAVR[ENA RIBQA STAZA NA VLASINI
Nedavno je na
reci Vlasini na
potezu
izme|u
Ravnodelskog
mosta i Boqara
zavr{en projekat
izgradwe ribqe
prevodnice.
– Ribqu stazu
na reci Vlasini
uspeli smo da
napravimo i time
o m o g u } i m o
ribqem fondu da
se
nesmetano
kre}e, tako }emo
popuniti i gorwi
tok reke ribom.
Sredstva za ovaj
p r o j e k a t
obezbe|ena
su
preko Fonda za za{titu `ivotne sredine, a vrednost investicije je 3 miliona i 600
hiqada dinara. Na ovaj na~in pokazujemo da brinemo o prirodnom bogatstvu kojim
raspola`e na{a op{tina. Ina~e, radovi su zavr{eni u planiranom roku od mesec
dana – rekao je Neboj{a Stojanovi}, predsednik op{tine Vlasotince.
V.M.
ZAVR[ETAK VE] ZAPO^ETIH PROJEKATA
SERTIFIKATI ZA „VLASINSKE DOMA]ICE“
Projekat „Ja~awe `enskog preduzetni{tva i stvarawe dodatne vrednosti za
op{tine Crna Trava i Vlasotince“ realizovale su op{tina Vlasotince i op{tina
Crna Trava u partnerskom odnosu. Sredstva za sprovo|ewe i realizaciju ovog projekta u iznosu od 60.000 dolara obezbe|ena su kroz program PBILD, a projekat je
trajao deset meseci. U projekat „Ja~awe `enskog preduzetni{tva i stvarawe
dodatne vrednosti “ u proteklih deset meseci aktivno je bilo ukqu~eno 20 `ena
sa podru~ja dve op{tine, koje su edukovane kako da se kroz proizvodwu zdrave
hrane uposle. Sredinom juna meseca uru~eni su im sertifikati.
Uru~uju}i sertifikate Neboj{a Stojanovi}, predsednik op{tine Vlasotince je
izme|u ostalog istakao:
– Dve novoformirane zadruge „Vlasotin~anke“ iz Vlasotinca i „Crnotravke“
iz Crne Trave stvori}e mogu}nost povezivawa sa poznatim brendiranim ku}ama u
oblasti proizvodwe zdrave hrane {to }e im omogu}iti izlazak na doma}e i strano tr`i{te. Glavne koristi od ovog projekta su promena svesti i ekonomsko
osna`ivawe stanovni{tva. Kroz ovaj projekat otvaraju se mogu}nosti za
upo{qavawe i ~itave porodice.
Zbog lak{eg nastupa na tr`i{tu i aplicirawa za projekte iz ove oblasti dve
zadruge su se udru`ile i formirale udru`ewe „Vlasinske doma}ice“.
Vesna \or|evi}, menaxer projekta je tom prilikom istakla da je projekat
odr`iv i u periodu nakon zavr{etka projekta.
– U prethodnom periodu u~esnice projekta su dopunile svoja znawa iz oblasti
proizvodwe zdrave hrane, a pored toga, stekle su i znawa iz oblasti poslovawa i
marketinga. Stvarawe dve zadruge i formirawem udru`ewa „Vlasinske doma}ice“
stvorile su se mogu}nosti da svoje proizvode plasiraju na sajmovima i sli~nim
manifestacijama, ali i u supermarketima zdrave hrane – tom prilikom je izme|u
ostalog istakla Vesna \or|evi}.
V.Miltenovi}
^iwenica je da je dosta projekata koji su zapo~eti u predizbornoj kampawi i
neposredno izme|u dva izborna kruga nisu realizovani. Neke od ulica planiranih za
asfaltirawe su zapo~ete, neke uop{te i nisu, ali je bitno da }e sve biti zavr{ene u
narednom periodu godine. Direkcija za urbanizam i izgradwu Vlasotinca je potpisala
ugovor sa AD „Mehanizacija“ Vlasotince o asfaltirawu nekoliko ulica u mesnim
zajednicama Prilepac, Ora{je i Konopnica i ulice Zlatana Stefanovi}a i krak
ulice Josifa Pan~i}a u Vlasotincu.
– Ugovor je potpisan 4. maja 2012. godine u izbornoj ti{ini, {to govori da je neko
sakupqao jevtine politi~ke poene u predizbornoj kampawi, a da je samu realizaciju
projekta ostavio novoformiranoj lokalnoj vlasti – rekao je Miroslav Ran|elovi},
tehni~ki direktor Direkcije za urbanizam i izgradwu Vlasotinca.
Bilo kako bilo, bitno je da }e gra|ani ovih mesnih zajednica i ulica u Vlasotincu
dobiti sve {to je planirano i da }e se posle ovoga krenuti u realizaciju nekih drugih
projekata.
B.P.
jul-avgust 2012. godine
CRNA TRAVA
USKORO
USLU@NI CENTAR
ODR@AVAWE PUTNE
MRE@E PRIORITET
I tokom ovog leta nastavqeno je sa
redovnim odr`avawem putne infrastrukture, koja je u nadle`nosti op{tine Crna
Trava. U toku zime, a posle i tokom
prole}a mnogi op{tinski i nekategorisani putevi su o{te}eni {to je
ote`avalo komunikaciju stanovnicima
crnotravskog kraja.
– U op{tinskom buxetu za ovu namenu
predvi|ena su sredstva u iznosu od oko
tri miliona i dvesta hiqada dinara.
Sredstva su raspore|ena programom koji
obuhvata sva sela na podru~ju na{e
Projekat „Formirawe uslu`nog centra“ je u toku, naime, otvarawe tenderske
dokumentacije i izbor najpovoqnijeg
ponu|a~a treba da se zavr{i do sredine
avgusta meseca. Posle izbora izvo|a~a
radova, u roku od 15 dana trebalo bi da se
krene sa radovima. Ovaj projekat finansira se sredstvima programa Progres.
– Formirawem Uslu`nog centra
omogu}i}emo svim na{im gra|anima
boqu, br`u i efikasniju uslugu.
Vrednost ovog projekta je oko tri miliona dinara, a na{a op{tina u projektu
u~estvuje sa 10 odsto sredstava. U toku je
izbor najpovoqnijeg ponu|a~a, a radovi
na formirawu Uslu`nog centra treba da
krenu po~etkom septembra meseca. Po
planiranoj dinamici poslova, svi
radovi treba da budu zavr{eni u roku od
mesec dana – rekao je Slavoqub
Blagojevi}, predsednik op{tine Crna
Trava.
ZA RAZVOJ STO^ARSTVA
U ciqu razvoja poqoprivrede, posebno u oblasti sto~arstva, a na osnovu plana
razvoja poqoprivredne proizvodwe, na podru~ju op{tine Crna Trava u periodu od
2012. do 2015. godine lokalna samouprava nabavi}e 11 steonih junica simentalske
rase. Sredstva za nabavku izdvojena su u buxetu op{tine Crna Trava.
– Na ideju Slavoquba Blagojevi}a, predsednika op{tine Crna Trava, a u ciqu
razvoja sto~arstva, na{a op{tina nabavi}e 11 steonih junica simentalske rase.
Vrednost ovog projekta je oko dva i po miliona dinara. U toku je proces javne
nabavke, a tokom narednih meseci junice }e biti uru~ene onima koji su ih dobili na
prethodno raspisanom konkursu – rekao je Veselin Jova{evi}, stru~ni saradnik na
poslovima poqoprivrede pri op{tini Crna Trava.
U narednom periodu, lokalna samouprava planira da nabavi i raspodeli 200
koza, 200 ovaca, jo{ 15 junica, kao i odre|eni broj sadnica vo}a, koje se mo`e gajiti
na teritoriji op{tine Crna Trava.
5
CRNA TRAVA
op{tine. Op{tinskih i nekategorisanih
puteva na podru~ju op{tine ima oko 600
kilometara, do sada smo uradili oko 50
odsto pomenute putne infrastrukture.
Zna~i, izvedeni su zemqani radovi,
vr{ene su potrebne sanacije i delimi~na
nasipawa na oko 250 kilometara puteva –
ka`e Stan~a Stojanovi}, tehni~ko lice
pri Fondu za puteve op{tine Crna Trava.
Tokom narednog perioda, Fond planira da nastavi sa radovima, sve u skladu sa
sredstvima kojima }e raspolagati.
CRNOTRAVSKI
BICIKLISTI
NI@U USPEHE
Planinarsko-biciklisti~ko dru{tvo „Orlovac – Sistem FPS“ i op{tina Crna
Trava po drugi put su ove godine 8. jula bili organizatori trke C3 Srbija Open –
Trofej Crna Trava. Ova trka nalazi se u kalendaru Svetske biciklisti~ke federacije i boduje se za svetske bodove. Ova trka je ujedno bila i trka za Ligu Srbije. Kao i
pro{le godine, na takmi~ewu su u~estvovali svi klubovi iz Srbije, ali i klubovi iz
susednih dr`ava: Bugarske, Makedonije, Crne Gore…
– Organizovawe trke za nas je zaista bila velika obaveza ali svakako i veliki
doga|aj, i to ne samo za na{u sredinu ve} i za ceo region. Trudi}emo se da tokom narednih godina na{ klub dobije organizaciju trka sa jo{ ve}im nivoom – rekao je zadovoqan organizacijom i uspehom crnotravskih takmi~ara Vladan Nikoli}, sportski
direktor „Orlovac Sistem FPS“.
Ina~e, ~lanovi Orlovca su na ovoj trci postigli slede}e rezultate. U kategoriji
`ena Ivana Kosti} zauzela je drugo mesto. U kategoriji juniora prvi je bio Ogwen
Stankovi}. U kategoriji juniorke drugo mesto osvojila je Milica Rajkovi}, a u kategoriji kadetkiwa prvo mesto osvojila je Marija Rajkovi} a drugo Ojdana Stankovi}.
O@IVELA
CRNOTRAVSKA CRKVA
Posle grupnog kr{tewa aprila meseca u crkvi „Sveti Pantelejmon“ u crnotravskom
selu Brod, 21. jula organizovano je jo{ jedno grupno kr{tewe Crnotravaca u crkvi
„Sveti Nikola“ u Crnoj Travi. Grupno kr{tewe organizovano je u crkvenoj porti jer
su u toku radovi na obnovi ovog pravoslavnog hrama. Pre kr{tewa, u porti crkve posle
vi{e od pola veka slu`ena je Sveta liturgija. Liturgiju su slu`ili, a potom obavili
pri~est i kr{tewe arhijerejski namesnik vlasotina~ke parohije o. Zoran Stojanovi}
i jerej haxi Milorad Maksimovi}.
U porti crnotravske crkve tog dana kr{teno je stotinak qudi, mnogi od wih vi{e
ne `ive u svom zavi~aju ve} {irom Srbije, ali svoje godi{we odmore rado provode u
Crnoj Travi. Organizatori su zadovoqni odazivom Crnotravaca i najavquju organizovawe novih grupnih kr{tewa.
OJDANA STANKOVI]
BRANI BOJE SRBIJE
Stranu pripremila:
Vesna Miltenovi}
Ojdana
Stankovi},
~lan PBD „Orlovac –
Sistem FPS“ brani}e
boje Srbije sa svojim drugovima iz reprezentacije
na Evropskom prvenstvu u
planinskom biciklizmu,
koje }e se odr`ati u
Austriji sredinom avgusta. Na ovom takmi~ewu
u~estvuje 114 ekipa sa 342
takmi~ara iz 20 zemaqa.
6
D R U [ T V O
IZ KANCELARIJE ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ
jul-avgust 2012. godine
NOVI PROJEKAT CENTRA ZA SOCIJALNI RAD
ZA BEZBEDNOST GRADA ANGA@OVANO JO[ DESET GERONTODOMA]ICA
Tokom naredna ~etiri meseca na podru~ju
grada Vlasotinca realizova}e se projekat
„Siguran `ivot u bezbednom gradu“. Ovaj
projekat je jo{ jedan koji na{a op{tina
realizuje kroz PBILD program – Odr`awe
mira i inkluzivni lokalni razvoj kroz komponentu Bezbedni gradovi. Nosilac projekta
je op{tina Vlasotince, a partner je
Policijska stanica. Vrednost projekta je
13.190 dolara, u~e{}e op{tine u projektu je
12 odsto. Projekat je po~eo sa edukativnim
radionicama, potom sledi i postavqawe
video nadzora na planiranim punktovima.
– Realizacijom ovog projekta delova}e se
najpre preventivno na smawewe prekr{aja
iz oblasti saobra}aja, potom iz oblasti
javnog reda i mira, a na kraju i smawewu
krivi~nih dela na podru~ju op{tine. Ovo je
samo jo{ jedan od mnogih projekata koje }emo
realizovati kroz program PBILD. Ina~e, i
u prethodnom periodu imali smo dobru
saradwu sa ovim programom i uspe{no realizovali niz projekata bitnih za na{u
op{tinu - istakao je izme|u ostalog predsednik
op{tine
Vlasotince
Neboj{a
Stojanovi}.
– Siguran `ivot u bezbednom gradu je
projekat koji program PBILD realizuje u
trinaest op{tina na jugu Srbije, pou~eni
dosada{wom dobrom saradwom sa op{tinom
Vlasotince opredelili smo se da ovaj projekat realizujemo zajedno. Pored pove}ane
bezbednosti projekat ima i preventivni
karakter. Ovim projektom stvaraju se
mogu}nosti za postavqawe video nadzora
najpre na tri punkta a potom na jo{ neko-
liko. Lokacije }e biti odre|ene u saradwi
sa predstavnicima nadle`nih institucija.
Projekat finansira PBILD sa oko 12.000
dolara, a predvi|eno je i u~e{}e op{tine sa
12 odsto – kazao je Svetislav Paunovi},
predstavnik PBILD programa.
Govore}i o projektu „Siguran `ivot u
bezbednom gradu“ menaxer projekta i koordinator Kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj op{tine Vlasotince Marinko
\or|evi} je istakao:
– Realizacijom projekta „Siguran `ivot
u bezbednom gradu“ poboq{a}e se op{ta sigurnost i preventivna za{tita gra|ana od
izvr{ioca krivi~nih dela i prekr{aji iz
oblasti bezbednosti saobra}aja. Kroz
wegovu realizaciju ostvaruje se i uticaj na
kulturu u~esnika u saobra}aju, doprinosi se
podizawu svesti gra|ana o sigurnosti kao i
smawewe broja saobra}ajnih nezgoda i
prekr{aja, a istovremeno i smawewe kra|a i
o{te}ewe objekata lokalne zajednice. Ovim
projektom stvaraju se optimalni uslovi za
pove}awe nivoa bezbednosti u saobra}aju i
smawewe
kriminaliteta
podizawem
tehni~kih uslova za rad MUP-a i kontinuiranom edukacijom svih relevantnih
subjekata na prevenciji. Projekat traje
~etiri meseca, realizuje ga op{tina
Vlasotince u saradwi sa Policijskom stanicom Vlasotince. Projekat predvi|a
instalirawe tri punkta sa video nadzorom,
no, u kasnijem periodu omogu}ava nam
instalirawe video nadzora na jo{ nekoliko
punktova.
Vesna Miltenovi}
ZDRAVSTVENI MEDIJATORI
SPONA IZME\U LEKARA I PACIJENATA
Centar za integraciju Roma uz finansijsku podr{ku Ministarstva zdravqa,
UNICEF-a i PBILD-a 27. jula organizovao je edukaciju medicinskih radnika pod
nazivom „Zdravija romska populacija“. Re~
je o doma}em kursu druge kategorije po
akreditovanom programu vezanom za
uvo|ewe Roma u sistem
zdravstvene
za{tite.
O kulturnom nasle|u Roma govorila je
vi{a medicinska sestra Mara \or|evi}.
Po re~ima vi{e medicinske sestre
Milinke Zduji} u 59 gradova u Srbiji
sprovodi se projekat zdravstvenih medijatora. Danas ovaj posao obavqa 75 medijatora
i oni su zadu`eni za poboq{awe dostupnosti zdravstvene za{tite Roma, naro~ito
`ena i dece, za pove}awe nivoa wihove
informisanosti o zdravqu i zdravim
stilovima `ivota.
Medijatorka zapravo nije medicinski
radnik ve} stru~ni saradnik u Domu
zdravqa koji treba da obi|e porodice na
terenu i da romskoj populaciji u~ini dostupnim usluge koje Dom zdravqa pru`a,
posebno u pogledu preventivnih i sistematskih pregleda i vakcinacija, uputi ih kod
izabranog lekara i u savetovali{ta ove
ustanove. Medijatorka na terenu treba da
formira ciqne grupe i da ih motivi{e da
posete lekara, zatim da prepozna
zdravstveni ili neki drugi problem i pre-
nese ga medicinskom radniku ili nadle`noj
slu`bi.
– Zdravstveni medijatori u ulozi edukatora traba da podsti~u, usmeravaju i vaspitavaju qude da preuzmu odgovornost za svoje
zdravqe – dodala je Milinka Zduji}.
U Domu zdravqa u Vlasotincu od 1. januara 2011. godine posao zdravstvene medijatorke za romsku populaciiju obavqa
Dragana Milenkovi}.
Ona sistematskom obradom porodice na
terenu saznaje i evidentira ekonomski,
socijalni i zdravstveni status svih ~lanova
porodice.
Do sada je Dragana Milenkovi} evidentirala 283 porodice u kojima `ivi 942 lica
i obavila 1.522 posete. Za izabranog lekara
opredelila je 91 lice, 57 dece je zapo~elo
ili nastavilo redovnu vakcinaciju,
omogu}ila je ginekolo{ki pregled za 59
`ena, za 186 invalida, starih i te{ko
pokretnih lica je zakazala preglede, za
mnoge je obezbedila li~na dokumenta, jednokratne pomo}i , materijalno obezbe|ewe,
pomo} Crvenog krsta, zdravstveno osigurawe za te{ko obolela lica, kontrolu
trudno}e za trudnice.
O svim ovim aktivnostima vodi urednu
dokumentaciju,
{aqe
izve{taje
Ministarstvu zdravqa i ima elektronsku
bazu podataka. Za svoj rad odgovara glavnoj
sestri patrona`ne slu`be.
S.Stankovi}
Centar za socijalni rad je u partnerstvu sa Nacionalnom slu`bom za
zapo{qavawe u Vlasotincu sklopio ugovor o donaciji sa PBILD programom, zajedni~kim programom agencije Ujediwenih
nacija „Odr`awe mira i inkluzivni
lokalni razvoj“ na jugu Srbije.
Projekat je integrisanog karaktera,
tako da u finansirawu PBILD program
u~estvuje sa donacijom od 20.000 dolara.
Realizacija programa po~ela je 21.
maja i traja}e {est meseci. Projekat je
namewen starim licima bez porodi~nog
starawa, starim osobama sa invaliditetom, izbeglim i interno raseqenim licima.
Koordinator
projekta,
Mom~ilo
Igwatovi} isti~e da je re~ o zna~ajnoj
akciji koja }e omogu}iti poboq{awe
kapaciteta zdravstvene za{tite korisnika i poboq{awe wihovog kvaliteta
`ivota.
– Na osnovu analize potreba ciqne
grupe korisnika, utvr|en je veliki broj
lica sa potrebom podr{ke u mestu
stanovawa,
kao
i
pro{irewe
i
unapre|ewe usluga pomo}i u ku}i.
Projektom su obuhva}ena 42 korisnika koja
}e
besplatno
koristiti
usluge
zdravstvenog
mobilnog
tima
i
gerontodoma}ica – dodaje Mom~ilo
Igwatovi}, direktor Centra za socijalni
rad.
Po wegovim re~ima ovakvi projekti
predstavqaju blagovremenu pripremu za
razvijawe
lokalnih
kapaciteta,
osna`ivawe korisnika i podizawe nivoa
svesti gra|ana o problemima i potrebama
ugro`enih grupa. Na ovaj na~in mi
otvaramo mogu}nost za prevenciju problemati~ne budu}nosti u kojoj }e nas ~ekati
svi oni zadaci i problemi koji se sada
samo nagove{tavaju kroz analize i
stru~ne izve{taje. Zbog toga, najva`niji
ciq ovog projekta nije samo re{avawe
problema odre|enog broja korisnika u jednom kratkom periodu, ve} pomo} dru{tvu
da shvati i prihvati realnost, prona|e
adekvatna re{ewa i preduzme konkretne
akcije u ciqu promene te{kog stawa. Zbog
toga je dragoceno u~e{}e donator UNDP-a,
koji pored finansijskih sredstava, pru`a
neprocewivo iskustvo u re{avawu
ovakvih problema u ugro`enim podru~jima
- dodaje direktor Mom~ilo Igwatovi}.
U okviru ovog projekta anga`ovao je
{est gerontodoma}ica koje }e brinuti o
korisnicima na podru~ju op{tine
Vlasotince
iz:
Dowe
Lopu{we,
Vlasotinca, [i{ave, Stajkovca i Gorweg
Oraha. ^etiri gerontodoma}ice obilazi}e korisnike u crnotravskim selima:
Brodu, Vusu, Kalni i Preslapu.
S. Stankovi}
PROJEKAT „PRIJAVI SE, TRA@I POSAO“ PRIVODI SE KRAJU
ZAVR[ENA EDUKACIJA ROMA
Povodom zavr{etka projekta „Prijavi se, tra`i posao“ Dru{tvo za edukaciju Roma
organizovalo je 19. jula konferenciju za novinare na kojoj su prezentovani rezultati
realizacije projekta.
Projekat se finansira u okviru zajedni~kog programa Ujediwenih nacija u ju`noj
Srbiji pod nazivom „Odr`awe mira i inkluzivni lokalni razvoj“ PBILD za jug Srbije a
sprovodi „Dru{tvo za edukaciju Roma“ u partnerstvu sa Nacionalnom slu`bom za
zapo{qavawe i Skup{tinom op{tine Vlasotince.
Po re~ima menaxera projekta Jovana Jovi}a tokom realizacije projekta sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe izabrano je 64 lica za edukaciju vezanu za
aktivno tra`ewe posla. Obuku je u celosti savladalo 41 lice. Pri tome se vodilo
ra~una o anga`ovawu nezaposlenih lica, rodnoj ravnopravnosti i izboru promotera
koji su tokom {est meseci prezentovali projekat na terenu.
– Tokom realizacije projekta odr`ano je dvadeset prezentacija, organizovane su 174
ku}ne posete, podeqeno je blizu 5.000 bro{ura sa uputstvima za efikasnije tra`ewe
posla a obavqeno je i 700 razgovora sa nezaposlenim licima. Ura|ena su dva narativna izve{taja, kao i izve{taji sa terena nakon ankete sa 700 ispitanika. Neki od promotera ukqu~eni su i u druge edukacije {to je va`no za odr`ivost na{eg projekta –
istakao je Jovan Jovi}.
Po wegovim re~ima od 700 ispitanih wih 450 se izjasnilo da se redovno prijavquje NSZ. Me|utim, mnogi Romi svakodnevno tra`e posao ali ne preko Slu`be
zapo{qavawa. Neki od wih rade u sivoj zoni zapo{qavawa ili uop{te ne mogu da
prona|u posao.
Zainteresovana lica upoznata su sa mogu}no{}u saradwe sa savetnikom za
zapo{qavawe u NSZ. Realizatori projekta ocewuju da je bitno unapre|ena komunikacija romske zajednice sa nadle`nim institucijama i da je Vlasotince dobar primer
saradwe NSZ, lokalne samouprave i Dru{tva za edukaciju Roma.
Sawa Cvetkovi}, saradnik za razvoj preduzetni{tva pri NSZ, tom prilikom je istakla zna~aj boqe informisanosti pripadnika romske zajednice o mogu}nostima
zapo{qavawai dodala da postoje mnogi projekti za samozapo{qavawe i pokretawe
sopstvenog biznisa u kojima Romi imaju prednost.
Predstavnica PBILD programa Marina Babovi} tom prilikom je potencirala zna~aj
dono{ewa Lokalnog akcionog plana za Rome, kojima su sagledane sve mogu}nosti razvoja i unapre|ewa ove zajednice.
S. Stankovi}
SREDSTVIMA PROGRES PROGRAMA
ZAVR[ETAK
IZGRADWE BIBLIOTEKE
Lokalna samouprava sa programom
PROGRES
realizova}e
projekat
„Zavr{etak zgrade Narodne biblioteke
„Desanka Maksimovi}“.
– Znamo da je zgrada biblioteke
izgorela 1. aprila 2008. godine, da se od
tada ula`u napori da se Gigina ku}a, koja
je pod za{titom dr`ave, u kojoj je bila
sme{tena na{a biblioteka, renovira i
osposobi za svoju namenu. U tom smislu
}emo i realizovati projekat sa
programom PROGRES, kako bi zadwa faza
izgradwe i sanacije bila uspe{no
zavr{ena. Vrednost projekta je oko osam
miliona dinara. Radovi na zavr{etku
izgradwe trebalo bi da se zavr{e do
jeseni – rekao je Neboj{a Stojanovi},
predsednik op{tine Vlasotince.
Direktor
Narodne
biblioteke
„Desanka Maksimovi}“ Srba Taki} istakao
je da je sredstvima resornog ministarstva
deo neophodnih radova do sada izveden, a
da }e biti zavr{eni ostali gra|evinski
radovi, nabavqena je neophodna oprema i
nov name{taj.
– U proteklom periodu uspeli smo da
kwi`ni fond uve}amo za 50 odsto, tako da
sada biblioteka poseduje blizu 60.000
naslova, ali zbog neadekvatnog sme{taja
koristimo jedva polovinu. U biblioteci
je u~laweno oko 1200 ~lanova, a predwa~e
u~enici i penzioneri – istakao je Srba
Taki}, direktor biblioteke „Desanka
Maksimovi}“.
V.M.
jul-avgust 2012. godine
K
K u
u l
l t
t u
u r
r a
a
P RV A NAG R AD A NEBOJ [I ILI ]U NA FESTIVA LU U I T AL IJ I
„PUT NA GORU“ NAJBOQI RELIGIOZNI FILM
Od 20. do 23. juna na jugu Italije
u gradu Le}e odr`an je najstariji
svetski
festival
turisti~kog
filma. Re~ je o 50. Me|unarodnom
festivalu turisti~kog filma koji
je
organizovan
pod
visokim
pokroviteqstvom
g.
Giorgia
Napolitana,
predsednika
Republike Italije je pod okriqem
Svetske federacije festivala turisti~kog filma i Evropske federacije turisti~kih novinara.
Sve~anosti
otvarawa
Festivala, koji je proslavio svoj
zlatni jubilej prisustvovali su
mnoge ugledne li~nosti javnog i
kulturnog `ivota, direktori festivala, diplomatski predstavnici,
novinari iz Italije i celog sveta.
Ove
godine
zapravo
je
proslavqena 50. godi{wica od
osnivawa festivala turisti~kog
filma u Veneciji, koji je pre ~etiri
godine preme{ten u Le}e, preston-
icu baroka.
Na festival je pristiglo 313
filmova iz 51 zemqe. Me|unarodni
`iri je u konkurenciju za najve}e
festivalske nagrade izabrao 97
filmova iz 23 zemqe. Kroz te fil-
move predstavqeno je sve najboqe u
svetskoj produkciji u ovom `anru.
Na ovom festivalu turisti~kog
filma vlasotina~ki autor Neboj{a
Ili} Ilke dobio je Gran pri festivala za film „Put na Goru“. Ovaj
film progla{en je za najboqe
filmsko ostvarewe u kategoriji
religioznog turisti~kog filma. Ovo
je Neboj{i Ili}u tre}e priznawe
na Festivalu turisti~kog filma u
Italiji tokom posledwih nekoliko
godina.
Neboj{u Ili}a, kao autora dokumentarnih filmova nagra|ivanih
na presti`nim evropskim festivalima u Italiji, ^e{koj, Rumuniji,
Rusiji, Hrvatskoj, BiH, posebno je
pohvalio direktor festivala g.
Antonije Konte.
– Za mene je film „Put na Goru“
jako va`an jer nije nastao iz namere
da snimim film ve} je re~ o
kadrovima koje sam snimao tokom
svoja dva boravka na Svetoj Gori.
Prvi put kada sam tamo boravio
rade}i na podizawu vinograda sa
~lanovima Udru`ewa "Sveti Sava"
iz Novog Sada i ~lanovima
Udru`ewa „Po{tovalaca Svete
gore Atonske“ iz Vlasotinca i drugi
put kada sam sa slikarom Batom iz
Vu~ja i{ao po blagoslov za snimawe tre}eg dela filma „Kamen
drevnog sneva~a“. Svaki trenutak
pauze koristio sam da snimim po
ZA VLASINU GOVORE SA[A SRE]KOVI] I ALEKSANDRA LEVNAJI],
VI[I KUSTOSI ETNOGRAFSKOG MUZEJA U BEOGRADU I ORGANIZATORI
FESTIVALA ETNOLO[KOG FILMA
NEMATERIJALNO KULTURNO NASLE\E KAO PRIORITET
Festival etnolo{kog filma koji je pro{le
godine organizovan po dvadeseti put, dobio je
novu dimenziju otvarawem Centra za nematerijalno kulturno nasle|e Srbije. Po Konvenciji
UNESKO-a nematerijalno kulturno nasle|e obuhvata: usmenu tradiciju i jezik kao nosioca usmene
tradicije; izvo|a~ke umetnosti kao {to su muzika,
igra, ples, pozori{te, pantomima; obi~aje, rituale, svetkovine i festivale; znawa o prirodi i
svemiru, kao i znawa i ve{tine vezane za tradicionalne zanate.
– O~uvawe nematerijalnog nasle|a sveta jedan
je od najva`nijih zadataka koji je pred me|unarodnu zajednicu postavio UNESKO, usvajaju}i 2003.
godine Konvenciju o za{titi nematerijalne kulturne ba{tine. Srbija je ovu konvenciju potpisala
2010. godine i aktivno se ukqu~ila u za{titu
nematerijalnog kulturnog nasle|a. Taj zadatak je
vrlo osetqiv jer se na Balkanu i u jugoisto~nom
delu Evrope tradicija i kultura, kao i narodi,
uzajamno prepli}u. Srbija pru`a podr{ku sveukupnom nastojawu da se nematerijalno nasle|e o~uva,
razvije i vrednuje na pravi na~in - isti~e Sa{a
Sre}kovi}.
Nacionalni komitet Srbije predlo`io je za
upis na reprezentativnu listu nematerijalnog
kulturnog nasle|a ~ove~anstva UNESKO-a
slede}e predloge:
Krsnu, porodi~nu slavu;
Molitvu – |ur|evdanski obred; Kolo, kolo u tri,
kolo u {est koraka; Pevawe uz gusle; Frula{ku
praksu; Naivno slikarstvo Slovaka; Obi~aj izlivawa i paqewa ratarskih sve}a; Pirotsko }ilimarstvo i Grn~ariju Zlakuse.
Po re~ima Sa{e Sre}kovi}a, su{tina sistema
o~uvawa nematerijalne kulturne ba{tine je da se
od zaborava sa~uvaju znawa, ve{tine i tehnologije, da se one preuzmu iz obrazovnih razloga i
pijeteta prema pro{losti. I danas u Srbiji imamo
sa~uvane zanatske celine, kao {to je zanatski centar na ^uburi, Udru`ewe starih zanata u
Somboru…
– Posebno je dragocena ~iwenica {to je
Festival etnolo{kog filma koji organizujemo
kompatibilan sa formulisawem Konvencije o
o~uvawu nematerijalne kulturne ba{tine jer su to
dve razli~ite pri~e koje se me|usobno dopuwuju dodaje Sa{a Sre}kovi}.
– Inicijativa o pokretawu smotre etnografskih filmova potekla je {ezdesetih godina
pro{log veka. Tokom godina razvijale su se veoma
kvalitetne televizijske produkcije koje su se bavile kulturnim nasle|em stare Jugoslavije. Pored
velikih TV centara postojale su kvalitetne TV
produkcije u Zaje~aru, Pirotu, Negotinu – isti~e
Aleksandra Levnaji}.
Prvi festival etnolo{kog filma, koji je organizovao Etnografski muzej u Beogradu imao je i
svoj savetodavni deo jer je okupio qude iz ove
bran{e, koji su imali {ta da ka`u o toj temi i da
na|u modalitete za ~uvawe ovih filmova. Nakon
raspada dr`ave sve ~e{}e se javqala ideja da se
na odre|enim nivoima sa~uva zajedni{tvo me|u
slovenskim ali i me|u balkanskim zemqama. To je
moglo da se postigne sakupqawem etnolo{kih
filmova kojima je bele`ena i ~uvana etnolo{ka
gra|a. Ona je potom slu`ila za analizu i uporedno prou~avawe kultura ovih zemaqa – dodaje
Sa{a Sre}kovi}.
Prvih godina festivala autori su se bavili
uglavnom rekonstrukcijom obi~aja. Tokom godina
svog trajawa festival je pre{ao ove granice.
Danas u proseku okupqamo preko ~etrdesetak
zemaqa
u~esnica
sa
svih
kontinenata.
Organizujemo okrugle stolove i radionice. Ve}
ove godine ima}emo razne cikluse filmova poput
Ciklusa ruskog ili iranskog filma. Novinu }e
prdstavqati i anga`ovawe mla|ih qudi, volontera, studenata etnologije, koji }e uneti nove segmente festivala – ka`e Aleksandra Levnaji}.
Pre nekoliko godina do{lo je i do saradwe sa
Neboj{om Ili}em, filmskim radnikom koji se
du`e od jedne decenije bavi kamerom, re`ijom i
monta`om dokumentarnih filmova od kojih su neki
imali i etnolo{ke segmente.
– Wegov rad pratim jo{ od 2005. godine.
Impresioniran sam Ilketovim filmom "Put jedne
niti". Od tada on sa nama sara|uje ne samo slawem
svojih filmova na festival ve} i pravqewem
reporta`a i filmskih zapisa o samom festivalu
– isti~e Sa{a Sre}kovi}.
U svom istra`iva~kom radu Sa{a Sre}kovi}
obi{ao je mnoga vlasotina~ka i crnotravska sela,
koja tako|e predstavqaju riznicu sa~uvane nematerijalne kulturne ba{tine, po~ev{i od usmene
tradicije, odnosno jezika, pa sve do starih zanata.
Taj projekat je ponovo do{ao u `i`u interesovawa
ali, daqa istra`ivawa umnogome }e zavisiti od
razumevawa lokalnih vlasti za ovaj oblik
izu~avawa i o~uvawa tradicije ovog kraja.
Svetlana Stankovi}
koji kadar ove svete srpske zemqe i
qude koji su sa verom u srcu do{li
da pomognu obnovi ove svetiwe
stradale u po`aru, trude}i se da
ni~im ne naru{im vi{evekovni mir
koji tamo vlada – ka`e Neboj{a
Ili}.
Posledwih godina dokumentarni
filmovi Neboj{e Ili}a ~esto
osvajaju nagrade na me|unarodnim
7
festivalima autorskog, ekolo{kog,
turisti~kog i religioznog filma.
Po wegovim re~ima dragocenu
pomo} za odlazak na festival
pru`io mu je italijanski industrijalac ro|en u Le}eu, koji se tekstil-
stvom bavi i u Vlasotincu g.
Nutrikato Fiorentino. Pomo} je
stigla i od lokalne samouprave a uz
podr{ku
Kulturnog
centra
Vlasotince.
Ovoj zna~ajnoj filmskoj manifestaciji
prisustvovali
su
Nutrikato Fiorentino i slikar
Bratislav Bata An|elkovi} iz
Vu~ja.
S. Stankovi}
SLIKE BATE IZ VU^JA
ODU[EVILE ITALIJANE
Tokom boravka u Italiji slikar Bata iz Vu~ja posetio je baziliku Dileuku, u kojoj se nalazi slika Madone, ra|ena u Ticijanovoj
radionici. Nakon po`ara u kojoj je slika izgorela, ura|ena je slika
Madone po se}awu na original.
– Ja sam na kamenu plo~aru sa Kukavice, koji sam pripremqen sa
potslikavawem, poneo u Italiju i tamo zavr{io sliku Madone, kao
repliku slike iz Ticijanove radionice. Posebno mi je bila dragocena pomo} prijateqa Nutrikata Fiorentina, koji mi je pomogao
oko izbora teme za sliku, tako {to mi je ispri~ao istoriju pomenute
slike. To je bio i na~in da sebe proverim da li mogu da stvaram za
publiku na tom prostoru, da li mogu da oplemenim kamen koji }e izazvati emocije kod posetilaca bazilike. I bilo je toga dana emocija,
previ{e radosti, ovacija, ~estitawa jer umetnost bri{e sve
granice i razlike me|u qudima. Tehnika moga rada za wih je potpuno
nova. Rekli su mi da je slika Madone ura|ena do savr{enstva i
nadma{ila sva wihova o~ekivawa. Saznali smo da }e slika jedno
vreme biti u bazilici a potom preneta u Muzej bazilike Dileuka.
Tog dana sam verovatno polo`io ispit u Italiji – prenosi nam svoje
utiske iz Italije slikar Bata iz Vu~ja.
Na otvarawu 50. Me|unarodnog festivala turisti~kog filma u
sali Gradske skup{tine u Le}eu direktoru ove manifestacije
Antoniju Konteu Bata iz Vu~ja poklonio je sliku Pape Jovana II.
Ovaj gest na{eg slikara bio je iznena|ewe za sve. Za trenutak je u
sali zavladao tajac a potom je usledilo divqewe i suze Antonija
Kontea.
Iako Bata iz Vu~ja jo{ uvek tvrdi da je samo ~ovek koji stvara
mnogi kriti~ari smatraju da je wegov stil slikawa izuzetan, prepoznatqiv i da ga ~ini jedinstvenim umetnikom.
S. Stankovi}
8
Leto u Vlasotincu LUVL
PO^ETKOM JULA OTVORENO „LETO U VLASOTINCU“
ETNOGRAFSKI FILMOVI
ZA PO^ETAK LETA
Vi{enedeqni kulturno-umetni~ki i zabavni program „Leto u Vlasotincu 2012“
po~eo je 5. jula. S obzirom da je ova manifestacija pro{le godine po~ela projekcijom najboqih dokumentarnih filmova sa BelDoks festivala, organizatori su ove
godine odlu~ili da „Leto u Vlasotincu“ po~nu projekcijom filmova nagra|enih na
Me|unarodnom festivalu etnolo{kog filma, koji se ve} dvadeset godina svakog
oktobra organizuje u Beogradu.
„Leto u Vlasotincu“ otvorio je Sa{a Sre}kovi}, vi{i kustos Etnografskog
muzeja u Beogradu i jedan od organizatora Festivala etnolo{kog filma.
On je tom prilikom istakao da su tokom posledwih godina folklor, tradicija,
kulturno nasle|e i obi~aji poprimili oblike neprepoznatqivosti tako da je jedna
od ideja osnivawa Festivala etnolo{kog filma da se dobije gra|a za uporedno
prou~avawe balkanskih kultura.
Po~etkom devedesetih godina festival
etnolo{kog filma uglavnom se bavio tradicijom i obi~ajima. Danas se ovaj festival bavi temama i tipskim momentima naroda i kultura. Otvarawem Centara za
o~uvawe nematerijalne
kulturne ba{tine od
strane UNESKO-a radi
se na tome da se kroz turizam i foklorne manifestacije sa~uva kulturna ba{tina svakog naroda. Tokom dve decenije
trajawa Festival je po
obimu,
kvalitetu
i
u~e{}u stranih produkcija prerastao prvobitnu
zamisao organizatora istakao
je
Sa{a
Sre}kovi}.
Pozdravqaju}i goste,
doma}in
ove
manifestacije direktor Kulturnog centra Vlasotince Sla|an Tasi}, je
obe}ao raznovrsne sadr`aja i bogat program
„Leta u Vlasotincu“ koji
}e trajati nekoliko nedeqa i u kome }e gra|ani Vlasotinca i brojni gosti sa strane
mo}i da prona|u ne{to po svom ukusu.
Tokom dva dana posve}ena etnolo{kom filmu posetioci su imali priliku da
vide crnogorsko ostvarewe „@ivot, prikqu~enija i odr`ivi razvoj jednog kokota“,
film Milana Mileti}a i Ivana Vukovi}a „Kaleni}, posledwi dani gradske
pijace“, kao i film „Glad – Stara planina“. Drugog dana projekcije publika je
imala priliku da vidi film Rastislava Durmana „Lalo{ke ikone 21. veka“, koji je
na 19. Festivalu etnolo{kog filma 2010. godine progla{en za najboqe doma}e ostvarewe. Iste ve~eri prikazan je i film ameri~ko-estonske produkcije „Pri~a
Itelmena“, koji je na pro{logodi{wem Festivalu etnolo{kog filma dobio Gran
pri, najvi{e priznawe festivala.
Otvarawu „Leta u Vlasotincu“ prisustvovala je i Aleksandra Levnaji}, vi{i
kustos Etnografskog muzeja u Beogradu, predsednik op{tine Vlasotince Neboj{a
Stojanovi}, zamenici predsednika op{tine @ivan [u{uli} i dr Dragan Spasi},
direktor Doma kulture u Vu~ju Neboj{a Krsti} i slikar Bratislav An|elkovi} Bata iz Vu~ja.
S. Stankovi}
XEZ PORED VLASINE
U drugoj nedeqi kulturne manifestacije „Leto u Vlasotincu“ organizator je 11.
jula na platou ispred Galerije Kulturnog centra na Ne{i}evom keju organizovao ve~e
xez muzike. Te ve~eri, po prvi put, vlasotina~koj publici predstavili su se u~enici
xez odseka Muzi~ke {kole „Stanislav Bini~ki“ iz Leskovca. Ina~e, oni vredno rade
pod budnim okom profesora xez klavira \or|a Dimitrijevi}a. Organizovali su do
sada ve}i broj ovakvih koncerata i, naravno, nai{li na odli~an prijem kod publike.
Prisutni Vlasotin~ani su burnim aplauzom posebno nagradili solistkiwu Ivanu
Dimitrijevi} iz Vlasotinca, u~enicu Muzi~ke {kole „Stanislav Bini~ki“.
jul-avgust 2012. godine
DE^JI KOLA@NI PROGRAM
LEPOTA JE U RAZLI^ITOSTI
Za de~ji kola`ni program u okviru
programa „Leto u Vlasotincu“ bio je rezervisan 9. jul.
U predve~erje toga dana ispred
Galerije Kulturnog centra okupili se
u~esnici programa: polaznici vrti}a
„Milka Dimani}, ~lanovi plesnog kluba
„Fantasy“ i ~lanovi Folklornog ansambla
„Crnilovi}“.
Tom
prilikom
mla|a
grupa
Folklornog ansambla „Crnilovi}“ predstavila se „Igrama iz Poni{avqa“.
Sredwa grupa ansambla odu{evila je publiku „Igrama iz [umadije“. Obe igre
bile
su
u
koreografiji
Brace
Stojkovi}a. On je najavio jo{ ve}i uspeh
mla|ih timova jer sa puno elana i
upornosti ve`baju kako bi po uspehu
stali rame uz rame sa starijim drugarima
iz ansambla.
Najmla|i u~esnici programa, polaznici starije grupe vrti}a izmamili su
buran aplauz i osmeh na licima svih
prisutnih. Oni su odigrali: Indijanski,
Pa~ji, Pigvinski i ples Sko~ko.
Recitovali su najlep{e de~je pesme a hor
ovih mali{ana otpevao je pesmu „Na
krilima ma{te“.
Wihov
nastup
osmislile
su
vaspita~ice: Maja Miladinovi}, Biqana
Petronijevi}, Olivera Stankovi} i
Suzana Stojanovi}.
Ne{to sasvim druga~ije, ali {to se po
svojoj perfeknosti, energiji, uve`banosti i razli~itosti uklopilo u neobi~no
bogat, raznolik i kreativni de~ji svet,
publici su priu{tili ~lanovi plesnog
kluba „Fantasy“ predvo|eni trenerom
Novicom \oki}em – \oletom.
Wihov nastup otvorili su Jovana
Stevanovi} i Miqan Stamenkovi}, koji
su nedavno osvojili ~etvrto mesto na
dr`avnom prvenstvu u latino plesovima.
Nastupili su zatim Jovana Stojiqkovi} i
Milan Stojkovi}, nakon wih Anastasija
Pe{i} i Du{an Todorovi}.
Program
je
zavr{en
nastupom
Marijane Tomi} i Miqana Stojanovi}a Nikolovskog, dr`avnih prvaka u strit
{ou densu.
Plato ispred Galerije Kulturnog centra bio je premali da bi se publika
smestila tako da su mnogi Vlasotin~ani
program pratili sa mosta na Vlasini.
S. Stankovi}
BUGARI IGRALI ZA VLASOTIN^ANE
Na platou ispred zgrade op{tine
organizator „Leta Vlasotincu“ 13. jula
priredio je celove~erwi koncert dva
folklorna ansambla. Naime, te ve~eri
nekoliko
stotina
Vlasotin~ana
u`ivalo je u nastupu De~jeg igra~kog
ansambla „Radost“ iz bugarskog grada
Vraca. Ina~e, ovaj de~ji ansambl postoji od 1967. godine i do sada je gostovao
{irom Evrope. U wihovim igrama
u`ivali su gledaoci u Turskoj,
Rumuniji, Gr~koj, Rusiji, Nema~koj,
Sloveniji, Slova~koj, na Kipru, a u
Srbiji su prvi put nastupili u
Vlasotincu. Vlasotin~ani su te ve~eri
premijerno izveli Splet igara iz
Timo~ke krajine. Ina~e, koreografiju
za ovaj splet uradio je Braca Stojkovi},
koreograf
Folklornog
ansambla
„Crnilovi}“ dok je muziku komponovao
Bratislav
Val~i},
umetni~ki
rukovodilac
ansambla. Direktor
Kulturnog centra Vlasotince Sla|an
Tasi}, uru~uju}i gostima zahvalnicu,
izrazio je `equ da se dobra saradwa nastavi i tokom narednih godina.
V.M.
jul-avgust 2012. godine
Leto u Vlasotincu LUVL
ORGANIZOVANA DRUGA LETWA LIKOVNA RADIONICA
VI[E U^ESNIKA NEGO LANI
Kao i prethodne godine u okviru „Leta u
Vlasotincu“ organizovana je trodnevna likovna
radionica za decu.
Ovoga puta broj dece je bio znatno ve}i nego
lani, a grupu su ~inili de~aci i devoj~ice od
pred{kolskog uzrasta do studenata Likovne
akademije u Ni{u.
Radionicu je vodio Bojan Stankovi}, vajar i
profesor u [koli za tekstil i dizajn u Leskovcu,
dok su mu tokom trajawa radionice pomagale Meri
Ne{i} i Zorica @ivkovi}.
Prvi dan bio je posve}en crtawu i slikawu,
drugog dana deca su u~ila modelovawe dok je
tre}eg dana na programu bila grafika.
Izabrali smo razli~ite tehnike rada kako bi
deci bilo interesantnije i kako bi savladali {to
vi{e ve{tina, posebno {to su u osnovnim {kolama vajawe i grafika veoma retko zastupqeni ka`e Bojan Stankovi}.
Po wegovim re~ima, ciq radionice je da se
deca usmere shodno svom talentu, da se boqe upoznaju sa razli~itim likovnim tehnikama, da se
me|usobno dru`e, razmene iskustva i zabave tokom
letweg raspusta. Da mla|i od starijih pone{to
nau~e a da se stariji podsete
na
ma{tu
i
kreativnost koju tokom
godina veoma ~esto izgube.
Da radionica daje prve
rezultate u otkrivawu talenta pokazuje i slu~aj
{estogodi{we
An|ele
Dimi}, koja je pokazala
izuzetan talenat, kao i
nekoliko starijih u~esnika radionice.
Bojan Stankovi} isti~e
da je veoma va`no da se
o~uva kontinuitet u organizovawu letwe likovne
radionice jer je interesovawe kod dece sve ve}e i da
ne treba propustiti priliku da se mladi talenti
otkriju {to ranije.
Promociji radionoce svakako doprinose
u~enici [kole za tekstil i dizajn u Leskovcu.
Ovoga puta to su bili: Nikola Koci}, Jelisaveta
@ivkovi} i Kristina \or|evi}.
S. Stankovi}
9
PRIKAZAN NOVI FILM NEBOJ[E ILI]A
„MOBI DIK – ZEMQA KOJA PLOVI“
LEGENDA O VLASINSKOM BIKU…
O VLASINSKOM VUKU @IVI
U Galeriji Kulturnog centra 16. jula premijerno
je prikazan dokumentarni film „Mobi Dik – zemqa
koja plovi“, Neboj{e Ili}a.
IZLO@BA DE^JIH RADOVA I PESME ZA DECU
VE^E POSVE]ENO NAJMLA\IMA
U petak, 20. jula u Galeriji Kulturnog centra
prire|ena je izlo`ba de~jih radova nastalih
tokom trajawa trodnevne likovne radionice.
Posetioci su imali priliku da vide crte`e,
grafike, akvarele i po~etni~ke vajarske radove
u~esnika radionice.
Radionicu je vodio diplomirani vajar Bojan
Stankovi}, koji je tom
prilikom istakao da }e
program slede}e radionice biti pripremqen
na osnovu potreba i
`eqa dece koje su ona
izrazila tokom trajawa
radionice.
Ve~e de~je likovne i
muzi~ke
umetnosti
upotpunili su u~esnici
ovogodi{weg festivala de~jih pesama
„Srebrna sirena“, predvo|eni
nastavnikom
muzi~ke
kulture
Bojanom Ceni}em.
Re~ je o festivalu koji organizuje O[ „8.
Oktobar“ i koji je tokom godina svoga trajawa
postao jedan od simbola ove {kole. Ove godine
pomenuta muzi~ka manifestacija dobila je republi~ki karakter.
S.S.
OTVORENA IZLO@BA PREDRAGA @IVKOVI]A
REQEFI U DRVETU
„Leto u Vlasotincu“ prilika je da se na jednom mestu okupi
{to vi{e kreativnih qudi iz Vlasotinca i okoline, prilika je
da publika zaviri u stvarala~ki svet mnogih umetnika, kreativaca i qudi od ideja.
U Galeriji Kulturnog centra 25. jula posetioci su imali
priliku da vide reqefe u drvetu Predraga @ivkovi}a. Re~ je o
delima koja su nastajala od decembra meseca pro{le godine do
sada, sa veoma raznolikim motivima.
Predrag @ivkovi} od 2009. godine bavi se 2 D-e i 3 D-e
obradom mnogih materijala, iskqu~uju}i jedino metal.
– Predrag @ivkovi} je majstor, zanatlija, duborezac. Ali, on
u svoj rad unosi veoma mnogo kreativnosti i svakom predmetu
daje sopstveni pe~at svoje vi{estruke talentovanosti. Bez
obzira na tehnologiju kojom obra|uje materijale wegovo stvarala{tvo ~esto prelazi u umetnost - istakao je Sr|an Milo{ na
otvarawu izlo`be.
– Moja namera je da svojim radom poka`em da ure|ewe enterijera mo`e da se radi druga~ije od klasi~nog, da prostor mo`e da se oplemeni na najrazli~itije na~ine.
Moj rad u mnogim segmentima mo`e se podvesti pod industrijski dizajn – istakao je Predrag @ivkovi}.
S.S.
Najnovije ostvarewe Neboj{e Ili}a, film „Mobi Dik –
zemqa koja plovi“ prikazan je u okviru programa „Leto u
Vlasotincu“. Projekcija filma je okupila veliki broj qudi
koji pomno prate stvarala{tvo ovog filmskog radnika koji u
sferi dokumentarnog filma bele`i veoma uspe{nu karijeru.
Kroz filmske kadrove prikazana je pri~a o plove}im ostrvima na Vlasinskom jezeru koja polako nestaju usled nebrige i
qudske nepa`we. Kroz ovu filmsku pri~u protkane su davna
Legenda o Vlasinskom biku, koja je qude terala daleko od wegovih obala i nova legenda koja se stvara posledwih decenija –
Legenda o Vlasinskom vuku.
U sinopsisu filma stoji: Vlasinsko jezero, od blata
napravqeno ogledalo za nebo, postaje meta i `rtva na{e nebrige
i na{e nepa`we. Nekada davno, legenda o Vlasinskom biku, terala je qude daleko od wegovih obala. Da li je ugro`ena priroda
htela da se odbrani prave}i novu legendu o Vlasinskom vuku…!?
O nestanku plove}ih ostrva na Vlasinskom jezeru govore i
re~i Branimira Stanojevi}a: „Od neizmernog qudskog straha
pred razgoropa|enom prirodom ve}a je samo qudska pohlepa i
ograni~enost. Uverewe da iz sposobnosti ~oveka da misli,
proisti~e pravo da pokorava sve oko sebe je nesvesno uverewe da
mu pripada pravo da svaki dan zabije po jedan zar|ali klin zaborava u sopstveni kov~eg.“
Iste ve~eri prire|ena je i izlo`ba novih slika i oslikanih
predmeta slikara Bratislava An|elkovi}a. Najve}u pa`wu
gledalaca privukla je slika koja zapravo predstavqa sinopsis
filma jer je Bata iz Vu~ja uspeo da film Neboj{e Ili}a prenese na slikarsko platno sa svim simbolima kojima je film protkan.
Nadahnut bogatstvom srpske tradicije natalo`ene kroz slike
Bate iz Vu~ja, nadahnut na{im obi~ajima, verom i verovawima,
nadahnut na{im prirodnim bogatstvom izuzetne lepote i graditeqskim nasle|em neprocewive vrednosti Neboj{a Ili} Ilke stvara filmove koji plene evropskim prestonicama festivala dokumentarnog filma. Sude}i po reakcijama publike i
„Mobi Dik – zemqa koja plovi“ do`ive}e uspeh prethodnih filmova.
Pored Neboj{e Ili}a kao rediteqa, snimateqa i monta`era,
kao saradnik na filmu potpisuje se Zoran Stoji~i} a pisac teksta je Ivana Krain~ani}. U ulozi Vlasinskog vuka je Miroslav
Krain~ani} a tekst su ~itali Ivana Krain~ani} i Branislav
Bane Marinkov. Prevod na engleski jezik ura|en u Centru za
edukaciju „OZZI SCHOOL“ Vlasotince.
Od 2005. godine Neboj{a Ili} je snimio filmove: „Krst“,
„Put jedne niti“, prvi i drugi deo filma „Kamen drevnog
sneva~a“, „Ku~evista ili Du{anov znak“ i „Put na Goru“.
Za ove filmove, pored brojnih priznawa u zemqi dobio je
presti`ne nagrade na festivalima u Rusiji, Italiji, ^e{koj,
Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ve} mu
sti`u pozivi za festivale u [paniji, Portugaliji, Gr~koj,
Hrvatskoj i ^e{koj.
S. Stankovi}
10
Leto u Vlasotincu LUVL
U GALERIJI KULTURNOG CENTRA NA NE[I]EVOM KEJU
jul-avgust 2012. godine
GOSTOVAWE @ENSKE VOKALNE GRUPE "NEVEN"
sr\an milo[ po deveti put ve^e pesme, poezije i humora
I tokom ovogodi{we manifestacije
„Leto u Vlasotincu“ organizator je za sve
qubiteqe likovne umetnosti priredio
izlo`bu slika vlasotina~kog slikara
Sr|ana Milo{a. Ina~e, ovo je deveta
samostalna izlo`ba ovog autora. Qubiteqi
ki~ice i platna mogli su da vide dvadestak
novih slika koje je autor nazvao
„Meditacije“.
Mnogobrojnim Vlasotin~anima najpre se
obratio Sla|an Tasi}, direktor Kulturnog
centra, istakav{i da Kulturni cenatar ve}
vi{e godina unazad ima dobru saradwu sa
autorom i da }e se ova dobra saradwa nas-
taviti i u narednom periodu.
Govore}i o slikama i svom radu autor
Sr|an Milo{ izme|u ostalog je rekao:
– Ako je libido – poriv za `ivotom i
poti~e iz srca. Na slikama iz ciklusa
„Meditacije“ mogu}e je uroniti u moje koketirawe sa podsve{}u, intuicijom, instinktima, magijom, alfabetskim lavirintom.
Ali to je mo`da nepotreban napor.
Akademski vajar i slikar Neboj{a
Mitrovi} -Pu{a istakao je da u radovima
Sr|ana Milo{a dominira wegov talenat, jer su primetni uticaji gotovo svih
pravaca u slikarstvu.
– On kombinuje vi{e stilova dok
stvara, ekspresionizam, nadrealizam,
socrealizam, wegova umetnost je i harmonija, umetnost revolta i kritike
dana{weg vremena, a to je i su{tina
same umetnosti. On je stoga veliki
slikar iako zna ~esto da ka`e da je
wegov rad nepotreban. Da je umetnik
govori nam i to da se pored slikarstva
bavi i pisawem poezije. I ove, kao i
sve druge slike, koje umetnici stvaraju
ili pesme koje pi{u pripadaju publici,
a na{a dela tada govore sama.
Otvaraju}i izlo`bu autor Sr|an
Milo{ je poru~io:
– Idu}e godine obele`i}u 20 godina
pojavqivawa u vlasotina~kom kulturnom `ivotu, ja to merim to tome od
kada sam svoj duh materijalizovao u
formu poezije i to jo{ 1993. godine
kada je sa pokojnom profesorkom
Marijom Stojanovi} izdata zajedni~ka
zbirka pesama, a to je ujedno bila i
moja prva zbirka pesama. Poetika koju
pi{em i poetika koju slikam, to je za mene
jedno isto.
V.M.
I
ove godine program „Leto u
Vlasotincu“ svojim nastupom upotpunile
su ~lanice `enske vokalne grupe „Neven“
iz Leskovca, koja radi pri Udru`ewu penzionera Leskovac. One se ve} godinama u
dane leta dru`e sa vlasotina~kom publikom. Tokom svojih nastupa u
Vlasotincu osvojile su simpatije publike svojim bogatim muzi~kim repertoarom, profesionalno{}u, neizmernom
pozitivnom energijom i mladala~kim
duhom.
Muzi~ka grupa „Neven“ je pod dirigentskom palicom profesorke Srbislave
Toli}, bila zadu`ena za muzi~ki deo programa. Za poetski deo ve~eri pobrinula
se predsednica kwi`evnog kluba
„Glubo~ica“
profesorka
Borkica
Milovanovi} i wene koleginice po peru:
Qubinka Stankovi}, Sne`ana Jankovi} i
Jasmina Tomi}.
Sve to za~inila je humorom i kazi-
vawem anegdota iz leskova~ke ~ar{ije na
dijalektu mlada glumica Nata{a
Stankovi}. Ona je istakla da ovaj koncert
dame iz Leskovca posve}uju svojim susedima u Vlasotincu, koji vole pesmu, muziku,
poeziju i humor, jer su im najboqa
podr{ka za o~uvawe bogate narodne
tradicije.
Ovo poetsko-muzi~ko ve~e prire|eno
je 27. jula u dvori{tu Kulturnog centra.
Pesme ~lanica „Nevena“ bila su iskrena svedo~anstva na vreme kada se pevalo
na veseqima, pevalo se uz rad na poqu,
mobe, komi{awa i sedeqke. Bilo je to
ve~e podse}awa na vreme kada smo se
iskreno dru`ili, po{tovali i voleli.
Na repertoaru su se na{le i pesme koje su
razgalile du{u lolama, bekrijama i meraklijama. Poseban utisak kod publike
ostavila je poezija satkana od najplemenitijih ose}awa `ena koje su volele i
koje vole.
S. Stankovi}
KUD „BRATSTVO“ UPOTPUNIO PROGRAM „LETO U VLASOTINCU“
VE^E FOLKLORA U CENTRU GRADA LEBANSKI HOR PEVAO ZA VLASOTIN^ANE
I ove godine organizator kulturne manifestacije „Leto u Vlasotincu“ 1. avgusta
ugostio je gradski hor Justinijana Prima iz Lebana. Kao i ranijih godina, i ove godine
dvori{te Kulturnog centra bilo je prepuno qubiteqa izvorne, starogradske, ali i
muzike leskova~kog kraja. Te, sparne letwe ve~eri, prisutni su u`ivali u repertoaru,
a da su bili i vi{e nego zadovoqni govorili su aplauzi kojima je hor Justinijana
Prima posle svakog nastupa nagra|ivan. Po zavr{etku koncerta, Sla|an Tasi}, direktor Kulturnog centra Vlasotince se zahvalio u~esnicima i izrazio nadu da }e se nastaviti saradwa ove dve ustanove kulture. Sla|an Tasi} je ovom prilikom gradskom
horu Justinijana Prima uru~io zahvalnicu za dosada{wu saradwu.
V.M.
Kulturno umetni~ko dru{tvo „Bratstvo“ i ove godine dobilo je priliku da se predstavi publici u vreme trajawa vi{enedeqnog kulturno-umetni~kog i zabavnog programa „Leto u Vlasotincu“.
Ve~e folklora prire|eno je u centru grada 3. avgusta. ^lanovi KUD „Bratstvo “
izveli su tom prilikom {est koreografija. Program je po~eo Igrama iz leskova~kog
kraja. U nastavku ve~eri usledile su: Igre iz Pomoravqa, Igre iz Srbije pod nazivom
„Truba“, Romske igre „Verka Kalu|erka“ i Romske igre iz Vlasotinca, sve u koreografiji Marka Stanojevi}a. Igre iz Srbije izvela je najmla|a folklorna grupa sa
kojom koreograf Marko Stranojevi} radi posledwih meseci u Stajkovcu.
Ina~e KUD „Bratstvo“ formiran je pro{le godine i okupqa oko sedamdesetak
~lanova, uglavnom osnovaca. Na svom repertoaru ima sedam koreografija, u pripremi
su i nove. Do sada su nastupali na mnogim manifestacijama u Vlasotincu i okolini a
pripremaju se nastupi u Ribarskoj bawi i Kumanovu.
S.S.
ZAVR[NO VE^E „LETA U VLASOTINCU“
NAJPOSE]ENIJE KULTURNO DE[AVAWE
Svi Vlasotin~ani koji vole da ~uju dobre izvorne, starogradske pesme i {lagere,
tokom pet nedeqa "Leta u Vlasotincu" mogli su da u`ivaju u dva celove~erwa koncerta Gradskog orkestra Vlasotinca.
Oba koncerta bila su prire|ena u dvori{tu Kulturnog centra, u svakako najlep{em
ambijentu u gradu, za ovakvu vrstu sadr`aja. Kao i ranijih godina, ovaj prostor je bio
premali za sve one koje vole da u`ivaju u koncertima Gradskog orkestra.
Posebno odu{evqewe publike izazali su nastupi mladih ~lanova orkestra. Dve
ve~eri vlasotina~ka publika u`ivali je u pesmama i nastupima Milorada Pavlovi}a,
Zvonimira Stanojevi}a, Zvonka Ili}a, Bratislava Mladenovi}a, Marine Markovi},
Milice Pe{i}, Jelene Ili}, Nemawe Stojanovi}a, Alekse Kosti}a, Nikole
Pavlovi}a, Sa{e Milenkovi}a i Katarine Pavlovi}. Soliste su pratili Bratislav
Val~i}, Qubi{a [ari}, Novica Val~i}, Blagoje Kosti} i Jordan Ili}.
Tokom cele zavr{ne ve~eri aplauz se orio dvori{tem Kulturnog centra, a posebnost koncertu dali su dueti Milice Pe{i} i Alekse Kosti}a, a potom i duet sa
Zvonkom Ili}em. Na kraju koncerta nastupio je trio porodice Pavlovi}, tokom koga
su Nikola i Katarina pokazali da su nasledili izuzetan talenat svog oca Milorada.
V.M.
jul-avgust 2012. godine
11
D r u { t v o
PRED[KOLSKA USTANOVA "MILKA DIMANI]"
U OSNOVNOJ [KOLI „SINI[A JANI]“
ZAVR[ENA VLASOTINA^KA SVE^ANO URU^ENE
LETWA KREATIVNA RADIONICA VUKOVE DIPLOME
Ove godine Pred{kolaska ustanova
„Milka Dimani}“ je po ~etvrti put organizovala Vlasotina~ku letwu kreativnu
radionicu. U Vlasotincu su od 25. do 29.
juna boravila deca i vaspita~i iz Oxaka,
Kikinde,
Beograda,
Koceqeve,
Vladimiraca, Kragujevca, Smedereva,
Leskovca, Medve|e, Bojnika, Lebana,
Vrawa, Crne Trave a ugostili su ih
vr{waci i vaspita~i iz PU „Milka
Dimani}.
Kreativnu radionicu je kao i ranijih
godina vodila Mirjana Dimitrijevi},
saradnik likovne kulture.
Radovi dece koji su nastali tokom trajawa ovogodi{we kreativne radionice
mogu se meriti sa mnogim delima
kreativnosti i de~jeg stvarala{tva,
posebno kada je likovna kultura u pitawu
i da je u svemu tome veoma va`na zainteresovanost vaspita~a iz skoro svih
delova Srbije za ovakav vid rada i podsticawe de~je kreativnosti. Na ovaj
na~in deca su nau~ila da kroz igru i
dru`ewe vladaju likovnim materijalima
i tehnikama.
Tokom trajawa ove manifestacije
organizovane
su
radionice:
koloristi~ki komplementarni odnosi;
kontrast – odnos crno-belo; stvarawe
ambijenta sa koloristi~kim komplementarnim vrednostima crveno – zeleno,
oran` – plavo, qubi~asto – `uto i crno –
belo.
Kao i ranijih godina, i ove godine na
zavr{etku {kolske godine kolektiv
Osnovne {kole „Sini{a Jani}“ je za
najboqe svr{ene osnovice priredio prijem. To je bila i prilika da Goran Miti},
direktor {kole nosiocima presti`nog
priznawa „Vukova diploma“ uru~i
svedo~anstva i kwige kao prigodan poklon za sve postignute rezultate tokom
osmogodi{weg {kolovawa.
Direktor {kole Goran Miti} tom
prilikom izrazio je nadu da }e svi
u~enici ove {kole, a posebno najboqi,
nastaviti {kolovawe u {kolama koje
vole, da }e i tokom svog daqeg {kolo-
vawa postizati dobre rezultate, da }e
biti primer svojim drugovima ma gde da
nastave {kolovawe.
Tradicionalno, na kraju {kolske
godine za |aka generacije izabrana je
Milica Savi} kojoj }e tokom naredne
{kolske godine biti uru~en prigodan
poklon.
Po re~ima direktora Miti}a, od ove
{kolske godine {kola }e po~eti da pravi
letopis u~enika koji su tokom svog
{kolovawa bili najboqi i imali najzapa`enije rezultate na republi~kim
takmi~ewima.
REKONSTRUKCIJA DOMOVA ZDRAVQA
savremene umetnosti i mogu prona}i
svoje mesto u Muzeju savremene umetnosti
a da niko ne poveruje u ~iwenicu da je re~
o radovima dece pred{kolskog uzrasta –
istakla je Mirjana Dimitrijevi}.
Po wenim re~ima treba negovati
razli~itost i raznolikost kreativnog
izra`avawa dece i {to vi{e smawivati
uticaj odraslih na wihov rad kako bi
kreativnost jednostavno iza{la iz wih.
Sne`ana Filipovi}, direktorka PU
„Milka Dimani}“ je tom prilikom istakla da posledwih godina ova ustanova
intenzivno
radi
na
podsticawu
Pored izra`avawa i negovawa de~je
kreativnosti bila je ovo prilika da se
razvija prijateqstvo izme|u dece i vaspita~a iz mnogih delova Srbije
Izlo`ba de~jih radova prire|ena je na
veliki srpski praznik Vidovdan.
Zavr{noj sve~anosti prisustvovao je
predsednik
op{tine
Vlasotince
Neboj{a Stojanovi} sa svojim saradnicima, predstavnici vlasotina~kih {kola i
ustanova
i slikar Bratislav Bata
An|elkovi} iz Vu~ja.
S. Stankovi}
U okviru realizacije DILS projekta – pru`awe unapre|enih usluga na
lokalnom nivou, Ministarstvo zdravqa obezbedilo je investicione grantove u
visini od 10.000 evra za 25 domova zdravqa u Srbiji.
Ova investiciona sredstva dobi}e i Dom zdravqa u Vlasotincu za projekat
rekonstrukcije objekata Domova zdravqa u Vlasotincu i Crnoj Travi.
Ovaj projekat, po re~ima direktorke Milene Stankovi} – Mitrovi}, podrazumeva izgradwu prilaza za invalide na svim ulazima u vlasotina~ki Dom zdravqa,
rekonstrukciju ravnog krova na zgradi za specijalisti~ke preglede, rekonstrukciju gara`e za vozila ove ustanove i rekonstrukciju krova na glavnoj zgradi Doma
zdravqa u Crnoj Travi.
Po~etak radova o~ekuje se krajem avgusta meseca a planirano je da se oni
zavr{e za {est meseci.
Realizaciju ovih projekata pomo}i }e i lokalne samouprave u Vlasotincu i
Crnoj Travi.
S.S.
VLASOTIN^ANI NA CITADELI
Folklorni ansambl – Crnilovi} je 17.
i 18. jula nastupao na Petom internacionalnom festivalu
„Duna“ u
Budimpe{ti. Festival folklora je i ove
godine
odr`an
u
organizaciji
Mediteranian organization. Na ovogodi{wem
festivalu, pored Folklornog ansambla Crnilovi} koji je predstavqao Srbiju,
nastupili su i ansambli iz Ma|arske,
Bugarske, Gr~ke i dva folklorna
dru{tva iz Turske. Nakon intonirawa
dr`avnih himni, organizovan je defile
u~esnika.
Folklorni
ansambl
–
Crnilovi} prve ve~eri festivala publici se predstavio Spletom igara iz
Srbije.
Druge
ve~eri
festivala
Vlasotin~ani su izveli Vrawansku
svitu, a wihov nastup izazvao je
odu{evqewe prisutne publike na trgu
Citadela gde je festival odr`an, kao i
odu{evqewe samih organizatora festivala.
Ina~e, kao i ranijih godina, i ove
godine festival je bio revijalnog karaktera.
V.M.
12
A
A K
K T
T U
U E
E L
L N
N O
O
NOVO LICE CENTRA GRADA
Ovih dana u Vlasotincu se obnavqaju fasade starih zgrada, koje su pod za{titom dr`ave ili imaju
arhitektonsku vrednost. Tako }e se centru grada vratiti nekada{wi sjaj.
– @elimo da naju`e jezgro grada dobije novo lice, a da se ujedno stari objekti koji postoje u gradu
za{tite, prevashodno kori{}ewem novih materijala koji su svakako dugotrajniji. U prvoj fazi
radi}e se desetak starih objekata, a u narednom periodu planiramo da za{titimo sve stare zgrade. Za
zgrade koje se nalaze pod za{titom dr`ave tra`i}emo neophodnu saglasnost Zavoda za za{titu
spomenika kulture. Vrednost ovog projekta je oko dva miliona dinara – rekao je Jovan Stojanovi},
zamenik predsednika op{tine Vlasotince. Investitor projekta obnove fasada starih zgrada je
op{tina Vlasotince, a planirano je da se projekat privede kraju za tri do ~etiri meseca.
V.M.
jul-avgust 2012. godine
PAKETI POMO]I
ZA NAJSIROMA[NIJE
I ove godine Vlada Republike Srbije je, na inicijativu
Ministarstva socijalne politike, obezbedila finansijska sredstva za nabavku paketa hrane i sredstava za higijenu za socijalno
najugro`enije porodice u 105 op{tina u Srbiji, me|u kojima je i
Vlasotince.
Paketi}i }e se deliti po kriterijumima Crvenog krsta, a na
podru~ju na{e op{tine samo stanovni{tvu u planinskom delu
op{tine i to kada pristignu sve koli~ine namirnica.
– O~ekujemo pomo} lokalne samouprave tako {to }e nam obezbediti prevoz paketa kako bismo {to pre zavr{ili akciju i kako najstariji i bolesni korisnici ne bi morali sami da dolaze po wih.
Svi korisnici ove pomo}i bi}e pismeno obave{teni kada mogu da
preuzmu pakete u hrani i sredstvima za higijenu – isti~e sekretar
^aslav Koci}.
S.S.
OBELE@EN SVETSKI DAN BORBE PROTIV DROGE
CRVENI KRST
KONTINUINIRANO RADI
POSTAVQENI NOVI SUNCOBRANI NA PLA@I
Lokalna samouprava je preduzela niz aktivnosti pred po~etak sezone kupawa na reci
Vlasini i pri tom je o~i{}eno korito reke Vlasine i samo dno jezera. Na samoj pla`i
postavqeno je 10 suncobrana sa trskom koji su nabavqeni od „Srbija {ume“, kao i nove kante
za otpatke. Iznos od 193.000 dinara finansirala je Skup{tina op{tine Vlasotince. Ovo je
deo {ireg plana koji za slede}u godinu predvi|a izgradwu niza novih prate}ih sadr`aja na
samom jezeru.
Ciq ovih ulagawa je poboq{awe turisti~ke ponude grada Vlasotinca u letwem periodu.
B.P.
Na Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija, odr`anoj 1987.
godine odlu~eno je da se 26. jun proglasi Svetskim danom borbe
protiv zloupotrebe i krijum~arewa droge. Prema proceni Svetske
zdravstvene organizacije 200 milona qudi zloupotrebqava ili
je zavisno od droge. To ukazuje da je upotreba droge dobila epidemijski karakter. Zloupotreba i krijum~arewe droge je sve
prisutniji problem u svetu, pa i kod nas.
S obzirom da droga mewa stawe svesti, opa`awa,
raspolo`ewe, mi{qewe i pona{awe, ona mo`e ozbiqno da
omete emocionalni i psihi~ki razvoj, naro~ito mladih qudi.
Mnogi od wih su na pragu zavisnosti pa je potrebno posvetiti
veliku pa`wu re{avawu ovih problema
Crveni krst u svom kontinuiniranom radu doprinosi o~uvawu i
unapre|ewu zdravqa qudi i pove}awu senzibilizacije dru{tva
o ovom problemu, kao i edukaciji mladih i wihovih roditeqa o
{tetnosti upotrebe droge.
– Crveni krst Vlasotinca veliku pa`wu posve}uje ovom problemu tokom ~itave godine. Ubudu}e }e ovo biti jedan od na{ih
prioritetnih preventivnih aktivnosti – isti~e ^aslav Koci},
sekretar Crvenog krsta.
S.S.
POMO] ZA OBOLELE
OD TUBERKULOZE
Zahvaquju}i Globalnom fondu za borbu protiv HIV-a, tuberkuloze i malarije, Crveni krst Srbije je dobio saglasnost da podeli
pakete hrane i sredstava za higijenu ovim pacijentima. Paketi su
ve} nabavqeni sredstvima iz projekta i u Vlasotincu se mogu
podeliti svim pacijentima obolelim od tuberkuloze, za koje pulmolozi i pneumoftiziolozi procene da su u riziku od prestanka
le~ewa i kojima }e ova pomo} biti stimulans za redovne kontrole
i uzimawe terapije.
Po re~ima sekretara Crvenog krsta u Vlasotincu ^aslava
Koci}a, Crveni krst je ve} stupio u kontakt sa Domom zdravqa i
dr Veliborom @ivkovi}em kako bi dobio mi{qewe o pacijentima
koji boluju od tuberkuloze i redovno uzimaju terapiju. Na sre}u, na
podru~ju na{e op{tine nema mnogo obolelih od tuberkuloze.
S.S.
ODR@ANO TAKMI^EWE
U PRVOJ POMO]I
U ciqu provere obu~enosti ekipa Crvenog krsta iz prve pomo}i
16. juna u Zaje~aru je odr`ano me|uregionalno takmi~ewe iz ove
oblasti.
Na takmi~ewu su u~estvovale
ekipe Crvenog krsta iz:
P~iwskog, Jablani~kog, Ni{kog, Pirotskog, Topli~kog i Timo~kog
okruga.
I pored brojnih ekipa iz medicinskih {kola, vlasotina~ka
ekipa podmlatkara postigla je odli~ne rezultate i zauzela ~etvrto mesto.
Ekipu iz Vlasotinca ~inili su: kapiten Daliborka Dabi},
Evgenija Jankov, Sofija Stojanovi}, Stefan Mil~i}, Stefan
Popovi} i Aleksandar Milosavqevi}.
Od 23. jula do 1. avgusta dva podmlatkara iz Crvenog krsta u
Vlasotincu poha|ala su Letwi kamp u Gaxinom Hanu. U kampu su
bila deca iz 22 op{tine iz Srbije.
Ciq kampa, po re~ima sekretara Crvenog krsta Vlasotinca
^aslava Koci}a, je da se deca upoznaju sa trafikingom, prvom
pomo}i, zaraznim bolestima, bolestima zavisnosti, dobrovoqnim davala{tvom krvi i pisawem za medije.
Sva deca su dobila diplome o poha|awu kampa „Istina pre
svega“ i ona }e biti vr{wa~ki edukatori Crvenog krsta
Vlasotinca.
S.S.
Dru{tvo
jul-avgust 2012. godine
13
PODIGNUT SPOMENIK
USKORO STRATEGIJA
DRAGI[I
CVETKOVI]U
REGIONALNOG RURALNOG RAZVOJA
U SELU DADINCU
Centar za razvoj Jablani~kog i
P~iwskog okruga 13. jula organizovao je
javnu raspravu vezanu za dono{ewe
regionalne strategije ruralnog razvoja
dva okruga. Prisutnima se na javnoj
raspravi obratio Goran Milenkovi},
predstavnik
Centra
za
razvoj
Jablani~kog i P~iwskog okruga,
naglasiv{i da je dono{ewe regionalne
strategije u stvari poku{aj da se dva
okruga pripreme za vreme koje dolazi, za
vreme kada }e Srbija biti bli`a
Evropskoj uniji, kako bi se na taj na~in
lak{e mogla koristiti sredstva pristupnih fondova. On je tada izme|u ostalog istakao:
– Strategija daje odgovore na to u
kakvom se stawu trenutno nalaze sela i
poqoprivreda na jugu Srbije i {ta uraditi kako bi se poboq{alo trenutno
stawe. Od 13 op{tina Jablani~kog i
P~iwskog okruga, nakon ura|enih analiza, 10 op{tina ima ote`ane uslove za
poqoprivredu kao i nedostatak qudskog
kapaciteta u selima. U tim selima
infrastrukture gotovo da nema, socijalna struktura nedostaje, svuda se ose}a
odlazak mladih sa sela. Prirodnih
potencijala ima i treba ih unapre|ivati.
Ina~e, strategija traje pet godina a zacrtana su tri prioriteta: razvoj sela,
unapre|ivawe
poqoprivredne
i
{umarske proizvodwe i stavqawe svih
potencijalnih prirodnih resursa u
funkciju. Zato je neophodno da se za
strategiju ruralnog razvoja moraju na}i
najpre projekti koji su prioritet za
op{tinu Vlasotince, a ne da samo predstavqaju spisak lepih `eqa. Moramo sve
uraditi da bi i{li u susret vremenu koje
dolazi, moramo imati dobre projekte
kako bismo dobili i privukli sredstva
iz Evropske unije.
Ina~e, nakon javne rasprave strategiju regionalnog ruralnog razvoja o~ekuje
usvajawe na sednici Skup{tine op{tine
Vlasotince.
V.Miltenovi}
U vlasotina~kom selu Dadincu 30.
juna otkriveno je spomen-obele`je
nekada{wem predsedniku vlade
Kraqevine Jugoslavije Dragi{i
Cvetkovi}u, koji je poreklom iz ovog
sela. Spomen -obele`je je podignuto
na inicijativu dr Slavka Krsti}a,
poznatog ginekologa iz ovog sela i
wegovog brata gra|. in`ewera
da su ovo do~ekali i ostali ~lanovi
moje familije. Moja majka Zora je
`iva ali zbog starosti i bolesti
nije mogla da do|e. Ipak, nisam
o~ekivala da se ovako ne{to desi u
postojbini mog dede – kazala je
Milica Rankovi}, unuka Dragi{e
Cvetkovi}a.
Dragi{a Cvetkovi} bio je
@arka Krsti}a. Spomen-obele`je je
podignuto u dvori{tvu seoske {kole
~iju izgradwu je nekada pomogao i
sam Dragi{a Cvetkovi}. Otkrivawe
spomen -obele`ja nekada{wem novinaru, gradona~elniku Ni{a, ministru u tri ministarstva Vlade
Kraqevine Jugoslavije i predsedniku te Vlade, pored velikog broja
zvanica, prisustvovali
su i
Cvetkovi}eva
unuka
Milica
Rankovi} i praunuk Ivan Bili{kov
iz Beograda.
– Danas sam u prilici da ostvarim
svoj dugogodi{wi san jer jo{ kao
de~ak razmi{qao sam o Dragi{i
Cvetkovi}u i nepravdi koja mu je
u~iwena. ^ini mi se da danas
ispravqamo tu nepravdu prema tom
grandioznom ~oveku, prema jednoj
veoma zna~ajnoj li~nosti iz istorije
srpskog naroda. Ispunio mi se san da
na ovim prostorima vi{e ne lebde
podele – kazao je dr Slavko Krsti}.
Jedan od tvoraca spomenika in`.
@arko Krsti} ispri~ao je da je
Dragi{a kao dete voleo da dolazi u
selo svog oca, a da je kasnije kao
~ovek od polo`aja pomogao mnogim
Dadin~anima.
– Veoma sam uzbu|ena, volela bih
predsednik
Vlade
Kraqevine
Jugoslavije od 1939. do 1941. godine
kada je Vlada svrgnuta posle pu~a u
Beogradu 27. marta. Vi{e puta je
odbio saradwu sa okupatorom pa je
dva puta bio odvo|en u logor
Bawica. Prebegao je u Bugarsku septembra 1944. godine i preko Turske
stigao do Pariza gde je i umro.
Sahrawen je na srpskom delu
pariskog grobqa Tijea. Istorija ga
pamti i kao predsednika Vlade, koji
je potpisao i protokol o trojnom
paktu izme|u sile osovine –
Nema~ke, Italije i Japana.
Posle Drugog svetskog rata po
odluci dr`avne komisije FNRJ
Dragi{a Cvetkovi} je progla{en za
narodnog neprijateqa, izdajnika i
imovina mu je konfiskovana.
Okru`ni sud u Ni{u rehabilitovao
ga je 2009. godine.
Ina~e, pored mnogobrojnih zvanica otkrivawu spomen-obele`ja
Dragi{i Cvetkovi}u prisustvovali
su i @ivojin Stefanovi}, predsednik Skup{tine grada Leskovca i
Jovan Stojanovi}, zamenik predsednika op{tine Vlasotince.
V.Miltenovi}
IZ KANCELARIJE ZA MLADE
POKRENI, PROMENI SE
Tokom jula meseca Kancelarija za mlade op{tine Vlasotince realizovala
je projekat „Pokreni, promeni se“. Pored op{tine Vlasotince partneri na
ovom projektu su op{tina Bojnik, kao i nevladine organizacije Resurs centar
iz Leskovaca i Gra|anski savet iz Bojnika. Projekat se finansira preko
PBILD programa i iznosi oko 1.800 000 dinara, uz u~e{}e op{tine.
– Projekat „Pokreni, promeni se“ sprovode partnerski dve op{tine
Vlasotince i Bojnik i dve nevladine organizacije Resurs centar iz Leskovca
i Gra|anski savet iz Bojnika. Predvi|eno je da se tokom projekta ukqu~e
razli~ite grupe mladih qudi koje }e se dru`iti tokom svih aktivnosti a
nezavisno od pola, etni~ke mawine, socijalnog statusa. Kroz neformalno
dru`ewe sa preduzetnicima, projektnim liderima, kroz informacije,
treninge i volonterski rad u preduze}ima, institucijama, nevladinim i
sli~nim organizacijama mladi }e ste}i samopouzdawe, ste}i prva iskustva,
saznati razne mogu}nosti i oblike zapo{qavawa, poboq{ati svoje ve{tine
komunikacija, posta}e svesni da je budu}nost u wihovim rukama – rekla je o
projektu Nata{a Jovanovi}, koordinator Kancelarije za mlade op{tine
Vlasotince.
Predvi|eno vreme trajawa pojekta je 10 meseci, kroz ~etiri radionice.
– Trenutno, kao {to je i predvi|eno projektnim aktivnostima u toku su
radionice za animatore koje izvode Resurs centar iz Leskovca i Gra|anski
savet iz Bojnika. Predvideli smo da nakon zavr{etka projekta u svakoj
op{tini privu~emo odre|eni broj mladih qudi spremnih da volontiraju kod
institucija, preduze}a ili organizacija – kazala je Nata{a Jovanovi}.
V.M.
L I ^ N I
S T A V
ISTO, ILI MO@DA NIJE
Od objavqivawa zadweg broja
Biltena "Vlasina" pro{lo je taman
toliko vremena da mo`emo videti prve
korake nove lokalne vlasti. Iako je
pro{lo malo vremena za kona~nu ocenu i
zakqu~ke, ve} se mo`e videti u kom
smeru }e i}i celokupna dru{tvena i
ekonomska
situacija
u
op{tini
Vlasotince.
Mnogo puta do sada sam govorio da je
Vlasotince specifi~na sredina, a tako
je bilo i u svetlu tek zavr{enih izbora.
Samo dva dana po objavqivawu rezultata izbora na lokalnom nivou postignut je
na~elni dogovor izme|u SPS-a, URS-a,
SNS-a i Grupe gra|ana „Privrednici
Vlasotinca“. Ovaj dogovor je potvr|en
potpisivawem koalicionog sporazuma,
~ime je stvorena komotna ve}ina u
lokalnoj skup{tini i ispo{tovana voqa
gra|ana koji su `eleli promene. Gotovo
istovetan dogovor je postignut i u
Republi~kom parlamentu {to samo
dokazuje da su tvorci koalicionog sporazuma u Vlasotincu dobro procenili
politi~ku situaciju. Novina izbora za
lokalnu skup{tinu je pojava nove politi~ke snage na politi~koj sceni
Vlasotinca, a to je Grupa gra|ana
"Privrednici Vlasotinca".Finansijska
mo} ove grupe qudi i dobro osmi{qena
kampawa u kojoj su donirali znatna
nov~ana sredstva doprinela je da imaju
odli~an
izborni
rezultat.
Iz
po{tovawa prema izbornom rezultatu i
sa verom da }e ti qudi, kada budu deo
vlasti nastaviti sa radom u istom
pravcu, ponu|eno im je da budu deo
lokalne vlasti. Ovde odmah moram re}i
da je ne mali broj qudi bio skepti~an u
pogledu te pri~e oko grupe gra|ana.
Dakle, to }e vreme...
(nastavi}e se)
Bojan Petrovi}
14
obr*
S
P
O
R
T *
jul-avgust 2012. godine
KO[ARKA
ODR@AN 32. TRADICIONALNI TURNIR U KO[ARCI
Svake godine krajem jula i po~etkom
avgusta meseca u ko{arka{kom svetu
Vlasotinca de{ava se ~udna pojava koja
traje iz generacije u generaciju. Tada sve
vrvi od igra~a na svim terenima za basket, i ovo je vreme pripreme za turnir. U
glavama svih igra~a je kako napraviti
{to boqu ekipu i pobediti na turniru.
Neretko se uspeh na turniru stavqa
ispred uspeha kluba.
Organizatori su ove godine za
otvarawe turnira 1. avgusta 2012. godine
priredili revijalnu utakmicu veterana.
Tom prilikom je u poluvremenu ove utakmice Zvonko Ili}, predsednik kluba
OKK „Vlasotince“ uru~io prigodan poklon proslavqenom ko{arka{u i, po
mnogima, najboqem igra~u koji je ikad
igrao za Vlasotince Draganu Spasi}u.
Otvarawu turnira prisustvovao je i
Sa{a
Gruji},
pomo}ni
trener
Lokomotive
iz
Krasnodara,
i
iskori{}ena je prilika da mu se uru~i
poklon. Posle ceremonije otvarawa krenuo je takmi~arski deo turnira, u kome je
u~estvovalo osam ekipa, me|u wima i
ekipe iz Leskovca i Grdelice. Kvalitet
igre je bio dobar, i ove godine se potvrdilo da se ovaj turnir uvek igrao kao da je u
pitawu veliko takmi~ewe. Na terenu se
moglo videti sve ono {to krasi dobru
ko{arku. Finalno ve~e turnira 9. avgusta
2012. godine pokazalo nam je da uvek ne
pobe|uje favorit, pa je u seniorskoj
konkurenciji pobedila ekipa Totem. U
kategorija kadeta najboqa je bila ekipa
Optika Vid2, a u kategoriji pionira za
najboqu je progla{ena ekipa Drim tim.
Za najboqeg igra~a turnira progla{en je
Nikola Stojiqkovi}, a nagradu za najboqeg strelca poneo je Tomica Te{ovi}.
Me|u kadetima, za najboqeg igra~a
progla{en je Ivica Koci}, a u pionirskoj
kategoriji
Aleksandar
Zlatkovi}. Po re~ima Bojana Nikoli}a,
jednog od organizatora turnira pehari i
medaqe koji su dodeqeni pobednicima
obezbedila j e Optika Vid, jedan od sponzora turnira. Nikoli} je naglasio da je
organizaciju turnira pomogla i lokalna
samouprava kao i Sportski savez
Vlasotinca.
Nagrade
pobednicima
uru~io je Dragan Spasi}, pomo}nik
predsednika op{tine, koji je zadu`en za
sport.
Na kraju mo`emo re}i, posebnu dra` i
lepotu ovom turniru, pored kontinuiteta
i tradicije, daju u~esnici mla|ih kategorija kadeta i pionira. Gledaju}i
wihove igre sigurni smo da ko{arka u
Vlasotincu ima lepu perspektivu. Svemu
ovome doprineo je i dobar rad grupe qudi
koji vode OKK „Vlasotince“ i koji brinu
o ovim mladim igra~ima.
B. Petrovi}
IZABRANO NOVO-STARO RUKOVODSTVO KLUBA
Novi Zakon o sportu obavezao je sva udru`ewa, a samim tim i OKK „Vlasotince“ da
uskladi svoj statut sa zakonom. O radu ovog sportskog kolektiva ne treba tro{iti
re~i jer je u periodu od 2009-2012. godine postignut veliki uspeh. Uspeh je sam po sebi
veliki jer pored prvog tima koji je sastavqen iskqu~ivo od doma}ih igra~a, u sistem
takmi~ewa ukqu~ene su i ~etri mla|e selekcije. Pored priznawa koje je klub dobio
od Sportskog saveza Vlasotinca, raduje i ~iwenica da je klub pohvaqen i od ~elnih
qudi KS Srbije. I istaknuti sportski radnik i ujedno predsednik kluba Zvonko Ili}
je dobio priznawe za svoj rad i imenovan za po~asnog predsednika lige. Sve ovo daje
dodatnu energiju novoj upravi kluba da jo{ boqe radi. ^iwenica je da prvotimci ve}
dve sezone nisu uspeli da se plasiraju u vi{i rang takmi~ewa. Zadatak qudi koji vode
ovaj klub je da stvore uslove da ove godine ovaj tim u|e u Prvu srpsku ligu, ~ime bi se
otvorila vrata mladim talnetovanim ko{arka{ima do 18 godina da ostanu u
Vlasotincu. U ovom smislu uprava kluba o~ekuje podr{ku od strane lokalne
samouprave i Sportskog saveza Vlasotinca. Ova pomo} je neophodna i u izgradwi jo{
dva ko{arka{ka terena u sastavu Sportsko-rekreativnog centra pored reke Vlasine.
Ovaj projekat podrazumeva i da klub napokon dobije i svoje prostorije. Kako za realizaciju ovog projekta nisu potrebna velika sredstva, svi se nadamo da }e do}i do
wegove brze realizacije.
I na kraju treba re}i, vr{i se novo selektirawe igra~a pa klub poziva sve zainteresovane da se prikqu~e svojim vr{wacima kako bi se {to boqe pripremili za
predstoje}u sezonu. Sve ostale informacije mo`ete na}i na sajtu Ko{arka{kog kluba
„Vlasotince“.
B.Petrovi}
ODBOJKA
ODR@AN ME\UNARODNI TURNIR MLA\IH KATEGORIJA U KRU[EVCU
FER PLEJ PRIPAO
VLASOTIN^ANKAMA
Me|unarodni turnir u `enskoj odbojci u pionirskoj i juniorskoj kategoriji
odr`an je u Kru{evcu od 28– 31. jula 2012. godine. U pionirskoj kategoriji u~estvovalo je {est ekipa a u juniorskoj osam ekipa. U~estvovale su ekipe iz Slovenije,
Makedonije, Bosne i Hercegovine, Beograda. Devoj~ice iz Vlasotinca su uzrasta od
1997. godi{te do 2000. Pehar za fer plej pripao je odbojka{koj ekipi iz Vlasotinca.
U narednom periodu u planu je prijateqska utakmica sa odbojka{icama iz
Makedonije.
I ove godine, na igrali{tu pored reke Vlasine, uspe{no je
odr`an turnir u bi~ – voleju.
RUKOMET
ODR@ANA SEDNICA SKUP[TINE ZAJEDNICE
KLUBOVA PRVE RUKOMETNE LIGE „ISTOK“
BOJAN DILBEROVI]
POTPREDSEDNIK
Sednica Skup{tine zajednice klubova Prve rukometne lige „Istok“,
odr`ana je u Ni{u 4. jula 2012. godine, uz prisustvo 22 kluba, najpre je
konstituisala zajednicu klubova Prve lige „Istok“. Zatim je usvojen
Pravilnik o udru`ivawu i radu 3K PRL „Istok“. Izabrani su organi 3K
PRL „Istok“, a za potpredsednika Upravnog odbora 3K PRL
„Istok“izabran je Bojan Dilberovi} iz Vlasotinca.
Kalendar takmi~ewa je usvojen tako da se jesewi deo prvenstva
odr`ava od 22. septembra i traje do 2. novembra 2012. godine, prole}ni
deo po~iwe 9. februara a zavr{ava se 20. aprila 2013. godine, a na kraju
sledi Mini liga za ulazak u Super ligu, koja se odvija od 27. aprila do 16.
juna 2013. godine.
Prilikom `rebawa izvu~eni su takmi~arski brojevi Prve rukometne
lige „Istok“: 1. Sloga – Despotovac, 2. @itora|a, 3. Radni~ki 1951 –
Ni{, 4. Topli~anin – Prokupqe, 5. Vlasotince, 6. Jagodina, 7. Jastrebac
– Blace, 8. Bor2, 9. \erdap – Kladovo, 10. BSK Heba – Bujanovac, 11.
Planinka Prolom voda – Kur{umlija, 12. Dubo~ica 54 – Leskovac.
jul-avgust 2012. godine
* S
P
F U D B A L
O
R
N I [ K A
NA STARTU VLASINA– SVRQIG
bi dobro da oni koji su doneli ovakvu odluku da je
promene za prole}ni deo prvenstva i tako omogu}e
svim qubiteqima fudbala u Srbiji da gledaju utakmice srpskoliga{a i zona{a u subotwem terminu,
odnosno u dane kada to klubovima odgovara – bio je
izri~it Bo`idar Stojkovi} iz ekipe Moravac iz
Predejana.
Dragan Den~i}, koji je bio predstavnik FSRIS upoznao je predstavnike klubova da }e komesar za
takmi~ewe biti Slavi{a Stojanovi} iz Leskovca, a da
}e ulogu komesara za su|ewe obavqati Vladimir
Franeta iz Aleksinca. Novi disciplinski sudija je
Miroslav Stamenkovi} iz Ni{a. Mile Prki} iz BSK iz
Bujanovca i Bo`idar Stojkovi} iz Moravca iz
Predejana su izabrani za predstavnike u Skup{tini
FSRIS.
Prilikom `rebawa izvu~eni su slede}i takmi~arski
brojevi klubova: 1. Vlasina, 2. Balkanski, 3. Moravac
(Predejane), 4. Zaplawac, 5. Pusta reka, 6. Sloga, 7.
Vu~je, 8. Napredak (Aleksinac), 9. Jedinstvo
(Grdelica), 10. Lu`nica, 11. Rudar Alpos, 12. Pukovac,
13. Palilulac, 14. Zlo}udovo, 15. BSK, 16. Svrqig.
Parovi prvog kola (19. avgusta): Vlasina –
Svrqig, Balkanski – BSK, moravac (P) – Zlo}udovo,
Zaplawac – Palilulac, Pusta reka – Pukovac, Sloga
(L) – Rudar Alpos, Vu~je – Lu`nica, Naoredaj –
Jedinstvo.
ODR@AN PRVI MEMORIJALNI TURNIR U MALOM FUDBALU
U ORGANIZACIJI SINDIKATA SRPSKE POLICIJE
SINDIKALNE GRUPE LESKOVAC POD SLOGANOM
15
Z O N A
KONFERENCIJA KLUBOVA NI[KE ZONE U VLASOTINCU
Vlasotina~ki zona{ Vlasina bila je dobar i gostoqubiv doma}in Konferencije klubova Ni{ke zone, na
kojoj su se pjavili predstavnici 12 klubova, dok iz
nepoznatih razloga nije bilo predstavnika ni{kog
Palilulca, Balkanskog, Rudara Alposa i aleksina~kog
Napretka. Novi predsedavaju}i Konferencije klubova
Ni{ke zone je Sa{a Stankovi}, koji je, pri izboru na
samoj sednici, dobio osam glasova, dok je wegov protivkandidat Dejan Igwatovi}, iz Zaplawca dobio
naklonost ~etiri kluba.
Sam tok konferencije protekao je u relativno mirnoj
atmosferi, osim u slu~aju reakcije predstavnika
Zaplawca Dejana Igwatovi}a, koji je podsetio na neka
nesportska de{avawa u ranijem periodu, izraziv{i
pri tom nadu da tako ne}e biti u slede}oj sezoni.
Odre|enih zamerki imao je i Goran Radevi}, iz leskova~keSloge koji nije zadovoqan ~iwenicom da zona{ke
ekipe mogu voditi treneri sa „C“ licencom.
Najvi{e primedbi od strane klubova bilo je na
Odluku Izvr{nog odbora FS Srbije da zona{i svoje
utakmic e moraju igrati iskqu~ivo nedeqom.
Predstavnici leskova~ke Sloge, Moravca iz Predejana
i Lu`nice, u svojim diskusijama su rekli da je ta odluka pogubna i na {tetu svih klubova.
– Odluka najvi{ih organa fudbalske Srbije uveliko
je protiv fudbala. Na{i navija~i vi{e `ele da gledaju utakmice klubova iz najbli`eg okru`ewa nego li da
idu na superliga{ke utakmice Radni~kog u Ni{u. Bilo
T *
GOSTOQUBIVI
VLASOTIN^ANI
Dr
Dragan
Spasi}, pomo}nik
predsednika
vlaostina~ke
op{tine, i pod
~ijom ingerencijom
je i sport u gradu na
reci Vlasini, u
pozdravnom govoru,
izme|u ostalog je
rekao, da lokalna
samouprava puno
pa`we
poklawa
sportu.
– Svim klubovima `elim dobre
rezultate u narednoj sezoni, a u isto
vreme
o~ekujem
mnogo vi{e radosti
na na{oj, fudbalski
legendarnoj
„Rosuqi“, gde fudbalska Vlasina sa
puno uspeha igra
vi{e od devet decenija - istakao je dr Dragan Spasi},
koji je sve predstavnike ugostio na ve~eri u renomiranom restoranu „Moravac“.
JABLANI^KA OKRU@NA LIGA
ZA TRENERE POTREBNA „C“ LICENCA
HEROJI JUGA SRBIJE TRI EKIPE IZ VLASOTINCA
srpske policije- sindikalne grupe
Leskovac, koji je ovom prilikom
rekao, da je turnir posve}en herojima srpske policije koji su dali
`ivote brane}i svoju otaxbinu na
jugu Srbije. Predsednik Sindikata
srpske policije- sindikalne grupe
Srbije Gli{o Vidovi} iz U`ica
istakao je, da srpska policija i celo
na{e dru{tvo treba da posvete
vi{e pa`we porodicama poginulih
policajaca na du`nosti, kao i da
ovakve
manifestacije
treba
o d r ` a v a t i
{irom Srbije.
Takmi~ewe
je
sve~ano otvorio
M i l i v o j e
Stojilkovi},
n a ~ e l n i k
Saobra}ajne
p o l i c i j e
Leskovac.
Na turniru je
u~estvovalo
{est ekipa, od
toga pet ekipa
Sindikata srpske
p o l i c i j e
sindikalnih
Sr|an Jovi}, Gli{o Vidovi} i Milivoje Stojilkovi}
grupa izU`ica,
Zoran \oki}, Dragan
Popovi}, Ni{a, grani~nog prelaza Pre{evo,
Branislav \or|evi} i Goran Petrovca na Mlavi, Leskovca i gosMladenovi}. Tako, i sam naziv tuju}a ekipa Sindikata ujediwenih
turnira ima simboli~an slogan - policajaca SG Savski venac.
Heroji svoje zemqe. Ovakve mani- Takmi~ewe se odvijalo u dve grupe
festacije }e se odr`avati po celoj sa po tri ekipe, po jednostrukom bod
Srbiji i ima}e za ciq podizawe sistemu. U polufinalu turnira
svesti {ire dru{tvene zajednice ekipa iz U`ica savladala je svoje
kako bi se {to vi{e obratila pa`wa kolege iz Petrovca na Mlavi sa 2:0,
na porodice poginulih policajaca a u drugoj utakmici Leskovac je bio
na du`nosti na celoj teritoriji boqi od kolega sa Savskog venca sa
6:3. Tre}e mesto osvojila je ekipa
Srbije.
Veliki broj sponzora ukqu~io se Petrovca na Mlavi. U finalnoj
pobedila
je
ekipa
i ovog puta: SO-e Vlasotince, utakmici
srpske
policijeSkup{tina
grada
Leskovca, Sindikata
Kompanija MOZZART, Autoprevoz sindikalne grupe iz Leskovca koja je
Frenki, Sigma trans, Mlekara pobedila ekipu U`ica sa 4:2. Za
Glo`ane, JKP Vodovod Leskovac, najboqeg igra~a progla{en je
Cementni proizvodi, Primanova i Dragan Radivojevi} iz Petrovca na
Mlavi, a najboqi golman bio je
Zlatan trag.
Takmi~ewe
je
odr`ano
u Danijel Stojanovi} iz Leskovca.
Sportsko-rekreativnom
centru Turnir su sudile fudbalske sudije
„Vlasina“ u Vlasotincu, a uspe{an iz vlasotina~ke sudijske organirealizator ove manifestacije je zacije.
Sr|an Jovi}, predsednik Sindikata
U utorak, 7. avgusta u Vlasotincu
je odr`an Prvi memorijalni turnir
u malom fudbalu u organizaciji
Sindikata srpske policije –
sindikalne grupe Leskovac pod
sloganom – Heroji juga Srbije 2012.
Turnir je posve}en policajcima,
koji su dali `ivote vr{e}i svoju
du`nost ~asno i po{teno pri
za{titi prava svih gra|ana Srbije
za vreme ratnih dejstava 1998. i
1990. godine, a to su: Zoran To{i},
Sr|an Dra{kovi}, Bojan Koci},
Nova takmi~arska sezona u Jablani~koj okru`noj ligi startuje 18. avgusta, utakmicom
prvog kola u kojoj se sastaju Jedinstvo (Gorwe Stopawe) – Gradac (Konopnica), Budu}nost
(Ora{je) – Jablanica (Medve|a), Progres (Ladovica) – [umadija (Razgojna), Umac
(Miro{evce) – Bobi{te, Mladost (Vinarce) – Mladi borac (@ivkovo), Jedinstvo (Bo{wace)
– Planta`a (Dowe Stopawe), Sloga (Lipovica)– ^ekmin, OFK Morava (Leskovac) – Radan
(Lebane). Ligu sa~iwavaju 16 klubova, jesewi deo se zavr{ava 15. kolom, 25. novembra.
U ovoj takmi~arskoj sezoni iz na{e op{tine u~estvuju tri ekipe: Budu}nost iz Ora{ja,
Progres iz Ladovice i Gradac iz Konopnice. Klubovi su u novoj sezoni du`ni da imaju trenera koji mora da ima „C“ licencu i da imaju jednog mladog igra~a koji je ro|en od 1. januara
1993. godine ili mla|eg od ovog datuma.
Ligu sa~iwavaju vrlo kvalitetne ekipe koje su nastupale i u Srpskoj ligi, tako da }emo na
nivou okruga imati u nagove{taju vrlo neizvesno i zanimqivo takmi~ewe.
KARATE
NA[I KARATISTI POZLATILI SVOJE TAKMI^EWE
Tre}i karate turnir „Zvezdan 2012“ u
organizaciji istoimenog karate kluba organizovan je 24. juna u Zaje~aru. Na takmi~ewu
je u~estvovalo petnaest ekipa sa stotinaktakmi~ara.
Na ovoj sportskoj manifestaciji u~estvovao je i KK „[oto – Kan“ iz Vlasotinca.
Aleksandar Stojanovi} je tom prilikom
osvojio zlatnu medaqu u katama pojedina~no,
Milan Radi} je osvojio po zlatnu medaqu u
katama pojedina~no i katama ekipno, Ivan
Mijajilovi} je tako|e izborio zlato u obe
kategorije, dok je Stefanu Marinkovi}u pripala srebrna medaqa u katama pojedina~no i
zlato u katama ekipno.
Trener
vlasotina~kih
karatista
Vladimir Petrovi} izuzetno je zadovoqan
rezultatima svojih takmi~ara i ve} se
priprema za slede}i nastup.
S.S.
S
V
A
@
N
E
I
Slu`ba obave{tewa
Prijava smetwi
Slu`ba za hitne intervencije
Policija
Vatrogasna slu`ba
Hitna pomo}
Ta~no vreme
Automoto savez Srbije
VLASOTINCE
Hitna slu`ba
Bolnica
Dom zdravqa
Policijska stanica
Vatrogasna slu`ba
Op{tina Vlasotince
T
E
988
977
112
192
193
194
95
987
Alfa banka
875–730
Eurobank EFG AD Beograd
877–900
Uprava javnih pla}awa
875–358
KBC AD Beograd
ekspozitura Vlasotince
875–647
Mewa~nice
Tehniko
875-593
Rim 1
874–532
Rim 2
875–536
[op
870–398
Bata
875–333
Turisti~ke agencije
Duga turs
875–537
Adria turs
876–225
876–180
875–215
875–434
875–120
875–128
875–122
Kulturni centar Vlasotince
875–314
Gradska biblioteka
875–512
JP „Direkcija za urbanizam
i izgradwu“
875–168
Centar za socijalni rad
875–459
JKP Komunalac
875–141
JKP Vodovod
875–350
Fabrika vode „Nerezine“
875–121
Tr`i{te rada
875–592
Crveni krst
875–177
Po{ta
875–126
Elektrodistribucija
875–346
Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj
877–236
Osnovni sud Leskovac jedinica
Vlasotince
875–324
Organ za prekr{aje
875–334
Op{tinski javni pravobranilac
875–184
Gimnazija
875–152
Tehni~ka {kola
875–125
O[ „8. oktobar”
875–450
O[ „Sini{a Jani}“
875–147
SRC „Vlasina“
875–200
Sportski savez
875–716
Udru`ewe penzionera
875–919
Savez invalida rada
062/771-467
Op{tinska organizacija potro{a~a 875–132
SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490
Gaga radio
877–297
Vlasotina~ka crkva
875–806
Poliklinika Eskulap
876–205
Veterinarska stanica
875–174
Kopernikus
876–228
Kabl „Jala“
877–000
Total TV (kablovska preko satelita) 875–908
Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“
„De~ja radost“
875–425
„Kolibri“
875–204
„P~elica“ – Stajkovce
869–927
Inspekcije
Poreska uprava (terenska kontrola) 875–176
Tr`i{na inspekcija
875–923
Apoteke
Gradska apoteka
875–109
Apoteka Medika
875–395
Apoteka Sveti Nikola
875–322
Apoteka Viva
871–042
Apoteka \ina
875–737
Pekare
Pekara MG
875–742
kancelarija
875–7222
Pekara „Sawa“
875–135
Rastavnica
875–551
[ekspir
063/404–791
Pekara Dara
874–368
Pekara \ole
873–153
SAN–PEK
065/8452–581
PEKARA „N“
875–131
Zotest
386–9926
Restorani
BCD hotel Grozd
876–047
Borina ~esma
874–749
Guwetinac (motel)
874–531
[e{ir
875–733
Veteran
875–646
Jaz
874–222
]irimixija
875–927
Picerije
Dolce Vita
063/7801–155
Magnifico
065/6511–144
Gondola
062/760–330
Benzinske pumpe
Jugopetrol
877–030
Boqare M&M
875–629
Stajkovce Morava petrol
869–911
Benzinska pumpa Benzin Bata
875–110
AS petrol
875–068
Bob trejd
3869–939
Banke
Intesa banka
875–565
Komercijalna banka
875–206
Agrobanka
875–678
L
R
E
F
O
CRNA TRAVA
Dom zdravqa
Policijska stanica
Op{tina Crna Trava
De~ji vrti} „Mladost“
Tehni~ka {kola
„Milentije Popovi}“
O[ „Aleksandar Stojanovi}“
PZP Crna Trava
Centar za socijalni rad
Po{ta Crna Trava
Elektrodistribucija
[umska uprava
Poreska uprava
JKPUT „Vilin lug“
Po{ta Sastav Reka
Mesna kancelarija Sastav Reka
Ambulanta Sastav Reka
Mesna kancelarija Gradska
Ambulanta Gradska
Crveni krst
Penzijsko invalidsko osigurawe
Biblioteka
Lova~ko udru`ewe
SIZ Zdravstva
LESKOVAC
Zdravstveni centar
Bolnica
Elektrodistribucija
@elezni~ka stanica
Autobuska stanica LEGAS
Autobuska stanica Ni{ekspres
Ekos petrol
De`urna apoteka
Skup{tina op{tine
Uslu`ni centar
Vi{i sud
Osnovni sud
Privredni sud
Komunalno preduze}e
Radio Leskovac
TV Leskovac
Centar za socijalni rad
Narodno pozori{te
Leskova~ki kulturni centar
Narodna biblioteka
Narodni muzej Leskovac
N
I
811–224
811–222
811–115
811–118
811–277
811–114
811–105
811–402
811–255
817–191
811–183
811–152
811–108
811–313
818–191
268–392
268–384
817–009
817–014
811–314
811–316
811–312
811–117
811–162
212–184
251–244
230–213
212–390
215–550
242–237
281–452
212–660
253–313
213–946
250–313
242–812
230–502
53–361
244–667
252–127
515–630
232–592
248–302
233–890
212–975
NI[
Klini~ki centar
018/224–964
De`urna apoteka Ni{
018/512–336
Dom zdravqa
018/503–503
Klinika za ginekologiju - porodili{te
018/238–181
Psiholo{ke konsultacije
018/523–422
Saobra}ajna policija
018/43–064
Autobuska stanica
018/255–177
Autobuska stanica (rezerv.)
018/255–666
@elezni~ka stanica
018/264–625
Aerodrom
018/582–828
Narodno pozori{te
018/45–441
Univerzitetska biblioteka
018/523–119
Gradska biblioteka
„Stevan Sremac“
018/511–405
V
I
A U T O B U S K I
S A O B R A ] A J
SIGMA TRANS
Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, DR@AVNIM PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH
RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima.
V A N L I N I J S K I
P R E V O Z
PETKO PREVOZ A L E X T O U R S
Vlasotince – Crna Trava
5.40, 8.25 i 12.50 (subota i nedeqa 8.25)
Crna Trava – Vlasotince
7.15, 11,30 i 14.30 (subota i nedeqa 11.30)
Vlasotince – Gradska 5.40 i 13.50
Gradska – Vlasotince 6.30 i 14.40
Vlasotince – Crna Trava
6,00 i 17,30
Crna Trava – Vlasotince
7,10 i 19,10
VLASOTINCE – BEOGRAD
5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs)
6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Kanis)
8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon)
9,45 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen)
14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon)
17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
BEOGRAD – VLASOTINCE
10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs)
19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis)
21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
NOVI SAD
Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana,
Beograd) Novi Sad (Bata Reisen)
Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{,
7,20
Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
17,30
PO@AREVAC
6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac (Sigma Tours)
15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac (Frenki)
9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki )
13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (Sigma Tours)
PIROT
6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601)
17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601)
KRAGUJEVAC
7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki)
13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki)
INTERNET sajtovi
www.988info.rs
(Poslovni i telefonski imenik)
www.vlasotince.rs
(Sajt grada Vlasotinca)
www.os8oktobar.edu.rs
(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar)
[email protected]
(Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani})
www.tsvlasotince.edu.rs
(Sajt Tehni~ke {kole)
www.predskolska-mdimanic.edu.rs
(Sajt Pred{kolske ustanove
„Milka Dimani})
www.nokesoft.com/fdv
(Fondacija darovitih Vlasotince)
www.vlasotince.in.rs
(Za sve one koji vole Vlasotince)
S
www.radiogaga.fm
(Sajt Radija Gaga)
www.vlasotince.tel
(Sajt Televizije Vlasotince)
www.okkvlasotince.com
(Sajt Ko{arka{kog kluba
„Vlasotince“)
www.vlasotince.com
(Vlasotince kafe)
www.kkshotokan.com
(Karate klub [oto-kan – Vlasotince)
www.vlasotince.com/forum
(Vlasotina~ki forum)
www.pekarasanja.e-vlasotince.info
(Pekara „Sawa“)
www.cementni.co.rs
(Cementni proizvodi Vlasotince)
P R E V O Z N I C I
SIGMATRANS ................................. 875–533
SIMPLON ......................................... 874–474
KANIS ................................................ 876–149
242–200
STEVANTURS ................................... 875–867
JOVI] ................................................ 215–666
BATA REISEN ..................................... 876–149
220–873
FRENKI .............................................. 260–013
NI[EKSPRES ................................. 242–237
V&D .............................................. 063/8867–310
281–382
M601 ............................................... 010/323–601
GA[A BUS ................................ 063/846–7771
PETKO PREVOZ ..................... 069/187–5993
ALEX TOURS ............................... 064/424–2639