Tesla opet osvetljava svet

Tesla
Nau~nik koji je krajem 19. veka obele`io 20. i 21. vek
Tesla opet osvetljava svet
Boro Sole{a
N
au~nu karijeru Nikola Tesla je zapo~eo kao in`enjer
struje u telefonskoj
kompaniji u Budimpe{ti 1881.
Pre odlaska u Ameriku radio je u
Edisonovoj kompaniji u Parizu,
gde je pravio mehanizme dinama. U Strazburu je 1883. izgradio
prototip indukcionog motora.
Pre{ao je okean i stigao u Sjedinjene Dr`ave, gde mu je u
kompaniji Tomasa Edisona u
Njujorku ponu|en posao.
Ostvarili su se njegovi de~a~ki
snovi da stigne u Ameriku, na
Nijagarine vodopade. U preporuci koju mu je napisao ^arls
Be~elor (Charles Batchelor) stajalo je: „Znam dva velika ~oveka,
jedan ste vi (Edison), a drugi je
ovaj mladi ~ovek.“ Tada je po~eo i njegov intenzivan rad na
naizmeni~nim strujama koje }e
promeniti svet, a verovatno izazvati i Edisonovu zlu volju...
Tesline struje su se pokazale
stabilnijim, ja~im i u svakom pogledu efikasnije od Edisonovih
istosmernih. To je Edison nau~nik razumeo, ali Edison poslov-
ni ~ovek je ra~unao koliko mu to
gubitaka donosi na adaptaciji
ve} proizvedenih ure|aja.
NAIZMENI^NA
STRUJA
Istosmerna struja je tekla u
jednom pravcu, a naizmeni~na
je menjala smer 50 ili 60 puta u
sekundi i mogla je da dostigne
visoke nivoe snage. Mladi nau~nik, Tesla, predstavio je svoj rad
„Novi sistem naizmeni~ne struje motora i transformatora“
Ameri~kom Institutu elektroin-
`enjera 1888. Industrijalac Vestinghaus (Westinghouse) je
bio odu{evljen. Toliko da je li~no posetio Teslu u laboratoriji i
bio za~u|en onim {to je video.
Obrtno magnetno polje, temeljni principi fizike sa naizmeni~nom strujom, sve je to kod Tesle delovalo tako obe}avaju}e.
Uklju~uju}i na~ine kori{}enja
elektri~ne energije. Zajedno sa
indukcionim motorom sve je to
zna~ilo veliku industrijsku revoluciju stvorenu kroz rad jednog mladog ~oveka.
Jo{ jednom je Tesla zapanjio
svet kada je ~udo naizmeni~ne
struje izneo na Svetsku izlo`bu u
^ikagu 1893. Projektovao je hidroelektranu na Nijagarinim
vodopadima 1895, {to je bila kona~na pobeda Teslinih struja.
Posvetio se ostalim svojim idejama, be`i~nom prenosu struje,
robotici, turbinama, vertikalnom uzletanju aviona. Kao na
traci nanizao je 700 registrovanih patenata.
U laboratoriji u Kolorado
Springsu, gde je boravio od maja 1899. do 1900, Tesla je proizveo zemaljske talase, dokazuju}i
time da Zemlja mo`e biti provodnik, te da mo`e odgovoriti
na elektri~ne vibracije na odre|enim frekvencijama. Tu se i
nau~no igrao pale}i sa udaljenosti od 40 kilometara dvesta lampi i to bez provodnika, be`i~no.
Ideja o prenosnim tornjevima na svim kontinentima, ~ime bi se postigla globalna radio
povezanost sveta, bila je samo
„usputna ideja“ koja nije nai{la
na razumevanje. Kako god, njemu je i{lo. @iveo je u presti`nom hotelu Valdorf Astoria,
gde je organizovao radne ru~kove i ve~ere koji su postali pravi diskusioni klubovi.
Î Nastavak na strani IIt
II t
subota - nedelja, 12 - 13. januar 2013.
TESLA
Kolorado Springs
Tesla
opet
osvetljava
svet
Î Nastavak sa strane It
Uz finansijsku podr{ku D`ej
Pierpont Morgana upustio se,
od 1901. do 1905, u gradnju
Vardenklif laboratorije sa ~uvenim tornjem za transmisije u
[orehamu, Long Ajland. Gra|evina je bila visoka preko pedeset metara, od ~ega je dvadeset metara bilo pokriveno bakrom. A njegova istra`ivanja,
zahvaljuju}i bujnoj ma{ti i iskustvu i{la su u pravcu be`i~nog upravljanja prekookeanskim brodovima, uni{tavanju
ratnih brodova pa do slanja informacija po celom svetu.
O Teslinim istra`ivanjima u Kolorado Springsu jo{ uvek ne postoji potpuna slika, iako je, dnevnikom svojih eksperimenata iz tih dana ostavio dokumentaciju kakvu bi nau~nici po`eleli da imaju. Istina se verovatno nikada ne}e saznati. Svojim asistentima se nije poveravao, a sve drugo {to
je ostalo nezabele`eno u dnevniku, ostalo je sa~uvano u njegovom nepogre{ivom pam}enju.
Na mestu gde je Tesla 1899. obavio jedan od svojih najzna~ajnijih eksperimenata, u Kolorado Springsu, oko 100 kilometara ju`no od Denvera, danas je sedi{te nekoliko kompanija koje se bave opti~kim in`enjeringom i
naravno, NORAD, ameri~ka komanda protivvazdu{ne odbrane, koja je
sme{tena u utrobi planine Cejen.
Ono {to se doga|alo u Teslinom laboratoriji u Kolorado Springsu i danas
zanima nau~nike {irom sveta. Ljudi koji su imali prilike da posmatraju {ta
se doga|a na vrhu drvene gra|evine od 60 metara sa visokom bakarnom
antenom, pri~ali su kako su na sve strane skakale varnice, ~ak i do njihovih
nogu i prolazile kroz njihove cipele! Jednom de~aku se dogodilo da varnica isko~i iz hidranta na ulici u gradu i napravi luk od deset centimetara do
zavrtnja koji je dr`ao u ruci.
- Kao sporedan efekat eksperimenta, postavljen je do sada neprevazi|en
rekord: najve}a munja koju je ~ovek stvorio, du`ine oko 40 metara.
Dok ga je {tampa slavila, Tesla je u{ao u raspravu sa glavnim finansijerom Morganom
oko toga {ta industrijalac ima
od toga ako nau~nik sprovede
svoju ideju o obilju besplatne
energije za sve ljude. Zato je jo{
nedovr{eni toranj sru{en u ratno vreme, 1917. godine. Samo
je laboratorija ostala u dobrom
stanju. Posle po~asnog doktorata koji je dobio 1894. sledio je
sli~an status na univerzitetima
Kolumbija i Jejl pa medalja Eliot Kreson Franklin Instituta.
Grad Filadelfija ga je 1934, nagradio medaljom D`on Skot za
polifazni sistem.
AJN[TAJNOVO
PRIZNANJE
Na 75. Teslin ro|endan
1931. magazin Time mu je
objavio sliku na naslovnoj
strani, a ~estitanja su stizala
od kolega {irom sveta. ^estitao mu je i Albert Ajn{tajn.
Umro je kao gost-stanar hotela Njujorker 7. januara
1943. godine u sobi 3327 na
33, spratu. Dr`avna sahrana
bila je u katedrali Svetog
D`ona pred dve hiljade ljudi.
Pepeo i posmrtna maska ~uvaju se u njegovom beogradskom muzeju.
I pored nesporno genijalnih otkri}a ostaje dilema da li
je Teslino delo dovr{eno. U
jednom intervjuu, ~iju autenti~nost neki osporavaju,
Tesla je izjavio: „Pored svega
toga ja sam pobe|en ~ovek.
Nisam zavr{io najve}u stvar
koju sam mogao. Hteo sam
da osvetlim ~itavu Zemlju, a
ima dovoljno energije da ovde na povr{ini na{e planete
imamo drugo Sunce. Svetlo
^estitka za 75 ro|endan:
Tesla na naslovnoj strani
Tajma 1931. godine
MISLI
Kada bismo na jednom mestu poku{ali da
obuhvatimo sve atribute koji su se tokom
decenija slagali uz Teslino ime, po~ev od
najop{tijeg - veliki nau~nik, preko - izumitelj
koji je morao strpljivo da ~eka da
~ove~anstvo intelektualno sazri pa da
njegovi izumi budu prihva}eni, ili humanista koji je verovao da nauka treba
da slu`i ~ove~anstvu, do - vizionar koji je
ve} 1909. godine opisao internet, ~ini se
da ne bismo ni pribli`no uspeli da
obuhvatimo Teslinu li~nost i delo, jer i jedno
i drugo prevazilaze granice svih pojedna~nih
odre|enja zajedno.
Mo`da je upravo zato najbolje „pustiti“ da
Tesla govori sam za sebe, sopstvenim
glasom, o svom radu, izumima,
priajteljstvim, vremenu, nauci, idealima....
uz povremene opaske koje podjednako
slu`e i kao obja{njenja i kao veze izme|u
odabranih citata.
IZME\U USAMLJENOSTI I RADA
U „Mojim izumima“, govore}i o svojoj
odlu~nosti da odu{evi roditelje uspehom na
prvoj godini studija u Gracu, Tesla izme|u
ostalog bele`i i da je te godine svakoga
dana bez izuzetka po~injao sa radom u tri
sata ujutru i zavr{avao tek u jedanaest
uve~e. Rezultati su neminovno do{li, ali na
njegovo veliko iznena|enje otac je pokazao
bi se pojavilo oko ekvatora kao
prsten oko Saturna. Ljudski rod
nije spreman za veliko i dobro.
U Kolorado Springsu sam tlo
‘natopio’ elektricitetom. Svaka
vrsta energije, uklju~uju}i pozitivnu mentalnu kao {to je u
muzici Baha ili Mocarta ili u stihovima najve}ih pesnika imaju
energiju unutra{njosti zemlje
punu radosti, mira i ljubavi. Izraz toga je cvet koji raste iz zemlje, poput hrane i svega onoga dobroga {to ~ovek dobija iz
zemlje. Potro{io sam godine
tragaju}i za tim kako tu energiju pribli`iti ljudima. Sve`ina i
lepota ru`a mogu u medicini
biti iskori{}eni kao lek, a sun~evi zraci kao hrana.“
Tesla je govorio o Zemlji i
Univerzumu {to ga je uglavnom u delu ~ove~anstva okrenutom svakodnevnim problemima - diskvalifikovalo, kao
idealistu.
KOSMI^KA BOL
Kada su ga novinari pitali
odakle ta kosmi~ka bol koju
pominje i ose}a zbog stanja ~oveka, odgovorio je: „Zato {to
smo na Zemlji, a glad, bolesti i
ratovi potresaju ljudski `ivot
ravnodu{nost. Razlog za to ipak nije bila
o~eva nezainteresovanost, ve} roditeljska
zabrinutost.
Kasnije kada je otac umro,
potreslo me je kada sam na{ao
zave`ljaj pisama koja su moji
profesori pisali predla`u}i mu da
me ispi{e sa fakulteta, ukoliko
ne}e da se ubijem prekomernim
radom.
Tesla je nesumnjivo bio veliki nau~ni
pregalnik, ali ne i ~ovek koji je `ivot provodio
u apsolutnoj usamljenosti i izolovanosti
jedino u dru{tvu nauke, o ~emu i svedo~i i
njegova obimna prepiska koja obuhvata
preko jedanaest i po hiljada ljudi i
institucija. Me|u Teslinim prijateljima
nalazili su se brojni poznati umetnici s
kao u nekom apsurdnom i
u`asnom stanju. Ta se bolest
~ove~anstva ne da izle~iti, ali
njenim razumevanjem postaje
lak{e podno{ljiva. Kada je neko
od mojih poznanika i prijatelja
povre|en i ranjiv i ja se ose}am
isto. Kao da je u nekim periodima ~itav Univerzum bolestan
od samoga sebe. Kao da postoje neke istine koje moramo nau~iti.“
Kada je po~eo Drugi svetski
rat u razgovoru za Njujork
Tajms govorio je sili na daljinu, nekoj „telesili“, koja bi na
udaljenosti od 400 kilometara
mogla zaustaviti ratni avion
po~etka XX veka – Mark Tven, Robert
D`onson, diplomata i pesnik, Margerit
Merington, spisateljica, novinarka i
pijanistkinja, Artur Lin~, pisac knjiga iz
psihologije, etike i popularne psihologie, ali
i ljudi ~ija imena danas nama malo govore.
Istovremeno sam Tesla u tekstu „Problem
pove}anja ljudske energije“ ka`e:
Iako imamo slobodu da mislimo i
delujemo, mi se dr`imo zajedno,
poput zvezda na nebeskom svodu
s nerazdvojnim vezama. Ove veze
se ne mogu videti, ali ih mo`emo
osetiti. Kada pose~em prst boli
me, prst je deo mene. Kada vidim
da prijatelj pati i ja patim tako|e,
moj prijatelj i ja smo jedno.
Tim pre Teslinu posve}enost nauci ne treba
III t
subota - nedelja, 12 - 13. januar 2013.
TESLA
Istina o „tajnom oru`ju“
Teoreti~ara zavere i pobornici mitskog i misti~nog patriotizma godinama,
a naro~ito devedesetih, svojski su se trudili da doka`u „srpsku nepobedivost“ ispredanjima pri~a o ubita~nom „Teslinom tajnom oru`ju“ koje je
uvek bilo tu negde pri ruci, ali ga niko nije video. Ni upotrebio. To je, pak,
posebno pogodovalo onima koji su ba{ zbog toga {irili spiralu zavera prema „dokazima“ da je oru`je postojalo, ali da (nam) ga je neko ukrao.
O ovim mistifikacijama mo`e se na}i jedno zanimljivo svedo~anstvo i to,
kao uzgredna notica, zanimljivog i svakog respekta dostojnog ~oveka. Naime, u dnevni~kim bele{kama koje je od sredine 1939. do marta 1941. godine vodio ministar u vlade Cvetkovi} - Ma~ek, dr Mihajlo Konstantinovi}
- a njegov sin, nedavno preminuli dr Radomir Konstantinovi}, pobrinuo
se da iza|u u javnost pod naslovom „Politika sporazuma“ u izdanju novosadskog izdava~a MiR - stoji tih nekoliko redova.
Pod datumom UTORAK, 4. mart (1941.) dr Konstantinovi} bele`i niz susreta i sastanaka da bi onda pribele`io i ovo. „Posle njega (V. Janji}a koga
je primio u 20 ~asova - prim. nov.) dolazi [utej. (Juraj, ministar finansija prim. nov) Ka`e mi da Vilder ide s ^esima i Poljacima sutra u Gr~ku. Pokazuje mi Teslin radiotelegram u kome stoji da je prona{ao preno{enje elektrike na daljinu. Mo`e na daljini da probija oklope i da u~ini da eksplodira
avionska bomba u vazduhu! Za odbranu Jugoslavije trebalo bi nekih desetak stanica ove vrste. - [utej }e odneti ovo General{tabu. [to to nismo dobili ranije! - zavr{ava Konstantinovi} ovaj zapis.
Treba re}i da su ove dnevni~ke bele{ke pravljene kao li~ni podsetnik za
brojne politi~ko-pravne aktivnosti ministra Konstantinovi}a, a ne za javnost {to ovu bele{ku ~ini ako ne uverljivijom, ono bar zanimljivom.
pretvaraju}i njegovu mehaniku u rastopljenu masu i tako
ga obeshrabriti da napada bilo
koga. Sve bi to postigao uz pomo} elektrane koja ne bi ko{tala bi{e od dva miliona dolara, a proizvodila bi potrebnu
silu da obeshrabri svakog
agresora.
Aktuelni projekat pod imenom HAARP, {to je akronim od
High-frequency Active Auroral
Research, ili Program aktivnog
zvezdanog (auroralnog, od aurora tj. zvezda) istra`ivanja visoke frekvencije je na tragu Teslinih ideja o prenosu energije.
STRAH OD HAARP-A
U nekim krugovima se na
ovaj projekt ne gleda blagonaklono. Mnogi otvoreno govore
o klimatskom ratu, o izazivanju
pogubnih klimatskih promena
na „neprijateljskom prostoru“.
Postoji niz zahteva da se razotkriju detalji eksperimentalnog
programa na Aljasci u samim
SAD i Evropi. Rusija se slu`beno nije pridru`ila zahtevima za
istra`ivanje, ali je o~ito da su u
Moskvi zabrinuti konkretnim
efektima koje mogu proizvesti
su{e, pad roda i uop{te anomalije u klimi. Kanadski i ameri~ki nau~nici otvoreno govore u
„Scientific Americanu“ o efek-
tima slabog savijanja vazdu{nih struja iznad HAARP postrojenja i to su povezivali sa
olujama udaljenim 7.200 kilometara, u Teksasu, Luizijani i
tornadima u Floridi. Kana|ani
se bave problemima koje mo`e
izazvati tomografija ili prodor
kroz Zemljinu povr{inu niskofrekventnim zracima koji se
odbijaju od jonosfere pri funkcionisanju HAARP.
[ta je Tesla planirao, gde i sa
kim je dogovarao laboratorijske eksperimente svojih ideja i
kome su sve u ruke do{li njegovi nacrti zanimalo je mnoge.
Zanimljivo je i danas mnogim
pojedincima i slu`bama. Tako
je pre nekoliko godina sekta
Aum [inrikjo iz Japana do{la u
beogradski Teslin muzej, donela na poklon kompjutere samo
sa `eljom da im se poka`u Teslini izumi iz njegove privatne
kolekcije u kojoj ima 160.000
dokumenata. Sekta koja je imala megalomanske planove da
zavlada Japanom i svetom verovala je da }e to mo}i uz pomo} Teslinih izuma. Nisu
uspeli, uhap{eni su posle masovnog trovanja u tokijskom
metrou kada su gasom sarinom u metrou ubili 20 i povredili vi{e hiljada ljudi.
Reklo bi se niti mirnijeg nau~nika niti ve}e bure koju je izazivao gde god se pojavio.
„
razumeti kao udaljavanje od sveta, ve} pre
kao udaljavanja od efemernosti
svakodnevnog `ivota. On je verovao da
nau~nici ~ine veliku gre{ku kada se previ{e
posvete profesionalnim i poslovnim
obavezama, {to ilustruje osvr}u}i se na
Edisona.
Edison bi uspeo da odr`i svu
originalnost i plodnost svog uma i
obogati svet mnogim otkri}ima da
nije preduzeo krupne poduhvate,
koji su skrenuli njegovu kreativnu
energiju u drugom pravcu, rad koji
se pokazao verovatno
profitabilnijim za njega i njegove
partnere, ali je bio manje koristan
za napredak ~ove~anstva. (Moji
izumi)
AMERIČKI
ILUZIONISTA
NA UDARU
U.S.
daredevil
to perform
high MILION
voltageVOLTI
stunt
Performance artist David Blaine’s latest feat of
Njujorški iluzionista
Dejvid Blejn
put je testirao
endurance
involves standing
atopposlednji
a six-metre
svoju
izdržljivost
kada
je
proveo
72
sata
high pillar for 72 hours without food or na šest
metara
visokoj
platformi
bez hrane i sna
sleep, while
being
subjected
na
struje
to audaru
million
volts
electricity
odof
milion
volti.
Teslini
kalemovi:
Tesla coils:
Sedam
Teslinih
Seven electrical
columns will
kalemova
su tri
shoot
dana
out small
stvarali
snopove
bolts ofsvetlosti.
lightning koji
for three
days
Gledaoci
su pratili
Blejnov
poduhvat
Spectators
at stuntuživo
site atu
New York’s
Njujorku
i oni
Pierkoji
54su
and
ga pratili
internetinterneta
putem
viewers in
u Londonu,
London,
Pekingu,
Tokijuand
i Sidneju
Beijing, Tokyo
Sydneymogli
willda
su
bekontrolišu
able to control
kalemove i
intensity ofmuziku
proizvode
coils and
odplay
različitih
koje su
music bytonova
producing
differentkalemovi.
stvarali
notes from coils
Main riskopasnost
is exposure
Najveća
vrebala je
to potentially
harmful
od
izlaganja potencijalno
ozone and
nitrogen
štetnom
ozonu
i azot-dioksidioxide
created
du
koji se
stvara when
kada elektrielectricity
ionizes
air
citet
jonizuje
vazduh.
REVIOUS SPODUHVATI
TUNTS
P PRETHODNI
1999: Nedelju
Buried alive
danaforje bio
a week inusee-through
zakopan
providnom kovčegu
coffin vodene
ispod
under three-ton
cisterne od
water
tri
tonetank
u Njujorku.
in New York
2000: Proveo
Spends je 63 sata
63 hours encased
zarobljen
u ledenom
in block
bloku
of ice in
usred
Tajms
middle
Skvera.
of Times Square
2002: Izdržao
Enduresudare
wind vetra
and cold
i hladnoću,
on provevši
30m-high35 sati
pillarnafor
35 hours
stubu
od 30 m.
Source: Electrified: One Million Volts Always On
Zaštita:
Protection
:
Wire helmet,
Žičana
kaciga
visor
sa
štitnikom
to shield
od
ultraljubičastih
eyes from
ultraviolet
zraka
za oči,radiation,
slušalice i
headphones
specijalni
ventilacioni
for ears and
sistem
special ventilation system
Faraday suit:odelo:
Faradejevo
Named
after English
Nazvano
po engleskom
scientist
and electricity
naučniku
Majklu
pioneer
Faradeju.
Michael Faraday
Dvanaest
kilograma. težak
12kg ofpancir
čelični
steel chain
služiomail
je kao
serves as
zaštita
odbarrier
strujnih
against
electric currents
udara.
Blainejewill
be able
Blejn
svenot
vreme
bio bez
to eat but
will je
suck
waterpreko
hrane,
a vodu
unosio
through tube
and urinate
specijalne
cevčice.
Takođe je
through catheter
postojala
cev za odvod urina.
2003: Preživeo
Survives six
je šest nedelja bez
weeks
without
hranefood
u staklenoj
in
glass pod
kutiji
box suspended
Temzom u over
River Thames in London
Londonu.
2006: Proveo
Submerged
u vodi
in
sphere dana
sedam
of water
i for seven
days and
sedam
noći.
seven nights
2008: Visio
Hungiznad
upside
Central
downparka
without
bez
safety net inmreže
sigurnosne
Central
60Park
sati.for 60 hours
Slike:
Pictures:
GetiGetty
imidžis
Images
“
Nisam zavr{io
najve}u stvar
koju sam
mogao. Hteo
sam da osvetlim
~itavu Zemlju, a
ima dovoljno
energije da ovde
na povr{ini na{e
planete imamo
drugo Sunce.
Svetlo bi se
pojavilo oko
ekvatora kao
prsten oko
Saturna. Ljudski
rod nije spreman
za veliko i dobro
© GRAPHIC NEWS
Opasni prijatelj
Teslin verovatno najve}i prijatelj bio je {kotski fizi~ar D`ejms Djuar (James Dewar 1842-1923), koga je Tesla upoznao tokom predavanja na Kraljevskom Institutu u Londonu 1892. U Teslinoj biblioteci se nalazi Maksvelova knjiga koju je dobio na poklon od Djuara. Nau~nik iz Like dru`io se i sa onima koje je okru`enje
smatralo kontroverznim, kao {to je bio i prin~evski par Lazarovi} - Hrebeljanovi}.
Prijateljski odnos sa D`ord`om Silvesterom Firekom (George Sylvester Viereck 1884-1962) pesnikom i novinarom iz Bavarske, Minhena bilo je za Teslu riskantno. Firek je ima „pronema~ke stavove“ zbog kojih je bio u zatvoru tokom Drugog svetskog rata, iako mu je jedan sin poginuo u Italiji kao ameri~ki vojnik.
Veliko prijateljstvo vezivalo ga je i sa Arturom Lin~om (Arthur Lynch 1861-1934), pisca knjiga iz psihologije, etike i popularne psihologije, pa sa Samjuelom Klemensom poznatijim kao Mark Tven (Mark Twain 1835-1910). To {to je Tesla bio rado vi|en me|u piscima zaslu`no je njegovo poznanstvo sa Robertom Andervudom D`onsonom (Robert Underwood Johnson 1853-1937), diplomatom, pesnikom, urednikom i izdava~em Century Magazina. D`onsonova porodica je za
Teslu bila druga porodica. Kod D`onsonovih Tesla je upoznao jo{ Ri~monda Pirsona Hobsona (Richmond Pearson Hobson 1870-1937), junaka ameri~ko-{panskog rata, mornari~kog oficira, koji je napredovao do admirala i kongresmena. Posebno prijateljstvo i ose}anja Teslu ve`u za Margerit Merington (Marguerite
Merington 1857-1951), koja je bila pisac, novinar i pijanista.
[to se ti~e na{ih ljudi voleo je Jovana Jovanovi}a Zmaja (1833-1904), ~ije je pesme ~itao, a neke uz pomo} D`onsona i objavio. Odr`avao je kontakte i sa Lazom
Kosti}em (1841-1909), \or|em Stanojevi}em (1858-1921) i Pajom Radosavljevi}em (1879-1958), koji se bavio eksperimentalnom pedagogijom i psihologijom.
Tesla je cenio vajara Ivana Me{trovi}a (1883-1962) kome je pisao: „Radi na{eg potomstva i sveg slavenskog roda `elim da posle moje smrti ostane moja bista
od ~udotvorne ruke Me{trovi}a... Jo{ nemam gotovine, ali sam pripravan sve na druga~iji na~in pripraviti za Va{e i moje zadovoljstvo. Lice mi je jo{ glatko, o~i bistre i nisam o}elavio. Svi `ele da se Va{e neumrlo delo izlo`i ovdje. Molim Vas brzojavite Va{e raspolo`enje i namjeru. Va{ obo`avatelj Nikola Tesla.“ Od Me{trovi}a je brzo stigao odgovor: „Sa velikim zadovoljstvom `elim ispuniti Va{u `elju. Sredstva nepotrebna. Vezan sam ugovorima za Evropu, ne mogu tamo. Mo`ete li do}i u goste meni u Split, ako ne, po{aljete fotografije, pamtim Vas vanredno. Pozdravlja Vas Me{trovi}.“
MO] IMAGIANCIJE
Na drugoj strani, Tesla je sebe video pre
svega kao ~oveka posve}enog razvijanju
ideja.
Govori se da sam jedan od
najustrajnijih radnika, mo`da i
jesam, ako je misao ekvivalentna
radu, jer sam njemu posvetio
gotovo svo moje vreme. Ali ako se
rad interpretira kao kona~an u
kona~nom vremenu po posebno
utvr|enim pravilima, onda sam
mo`da i najgora len{tina. (Problem
pove}anja ljudske energije)
Govore}i o svojim pronalascima Tesla
pokazuje kako su njegovi izumi nastajli prvo
kao mentalne slike koje bi tek nakon
detaljnog uobli~avanja u umu dobile svoje
fizi~ko otelotvorenje.
Moja metoda pristupa je druk~ija.
Ja ne `urim u praksu. Kada
dobijem novu ideju po~injem je
razvijati u svojoj ma{ti i pravim
pobolj{anja i pokre}em ure|aj u
mojim mislima. Kada odem tako
daleko da utelovim sve {to je u
mom izumu, sva mogu}a
pobolj{anja kojih se mogu setiti, a
da ne vidim niti jednu gre{ku onda
zavr{im konkretan proizvod mog
uma. (Moji izumi)
Isti „metod“ ilustruje i slede}i odeljak.
Pre nego {to sam napravim skicu
na papiru, cela ideja je razra|ena
mentalno. U mojem umu menjam
konstrukciju, radim pobolj{anja, pa
~ak i pokre}em uredjaje. (Moji
izumi)
Upravo izuzetnoj sposobnosti vizuelizacija,
koju je imao jo{ kao dete, Tesla je odavao
zahvalnost za svoje pronalaske.
Doga|aji iz mog `ivota i moja
otkri}a su pred mojim o~ima
stvarni, vidljivi kao svaka pojava i
predmet. U mladosti sam se toga
pla{io, ne znaju}i {ta je to zapravo,
ali kasnije sam tu mo} primio kao
izuzetan dar i preimu}stvo.
Negovao sam ga i ljubomorno
~uvao. Vizualizacijom sam na
ve}ini izuma vr{io i ispravke, onda
ih, tako zavr{ene, pravio.
>>> Nastavak na strani VI t
VI t
subota - nedelja, 12 - 13. januar 2013.
TESLA
Primena otkri}a Nikole Tesle: Kako je Srbija dobila prvu elektri~nu centralu
^etiri godine posle Nijagare
Bojana Ba~i}
P
re vi{e od jednog veka proizvodnjom
elektri~ne energije
zapo~elo je novo poglavlje u istoriji savremenog
sveta. Me|utim, malo zemalja
se mo`e pohvaliti stogodi{njicom tradicije proizvodnje struje, a me|u njima je i Srbija. Najstarija hidroelektrana u Srbiji
„Pod gradom“ na \etini kod
U`ica nastala je samo ~etiri godine posle Nijagare. Zahvaljuju}i prijateljstvu Nikole Tesle i
tada{njeg rektora Beogradskog
univerziteta \or|a Stanojevi}a,
fizi~ara i astronoma, Srbija danas ima pet hidroelektrana starih vi{e od jednog veka. Bez tog
prijateljstva Teslini izumi bi za
Srbiju sigurno dugo ostali nepoznanica. Odu{evljen izumima velikog nau~nika i vo|en
njime \or|e Stanojevi} je elektrificirao Srbiju.
„Pored hleba i vode, elektri~na energija }e postati svakodnevna potreba“, govorio je
Stanojevi}, ube|uju}i malu i siroma{nu Srbiju u neverovatan
poduhvat. On je prema Teslinim principima polifaznih struja konstruisao prvu hidroelektranu na \etini kod U`ica. Zahvaljuju}i prijateljstvu sa Stanojevi}em Tesla je 1892. godine
prvi i poslednji put posetio Beograd. Inspirisana ovom pri-
~om, Manuela Graf iz Zavoda
za prou~avanje kulturnog razvitka, „iscrtala“ je put Tesle i
Stanojevi}a. Naime, putevi kulture su danas jedan od vode}ih
trendova u kulturnom turizmu.
Oni predstavljaju kulturno-turusti~ke proizvode koji tematski
povezuju vi{e atrakcija i zanimljivih destinacija. Put Tesle i
Stanojevi}a po~inje u Beogradu
i podrazuemva putanju kojom
se Tesla kretao tokom svog boravka u glavnom gradu. Centralna ta~ka rute je Muzej Nikole Tesle, jedinstvena instituciju
u svetu, koja ~uva zaostav{tinu
ovog nau~nika ali i samu urnu
Nikole Tesle. Ruta podrazumeva i obilazak deset malih hidro-
elektrana Srbije koje danas
predstavljaju prave male `ive
muzeje koji se zahvalju}i Eleketroprivrede Srbije nalaze u odli~nom stanju i predstavljaju
pravu retkost.
Grafova, autorka projekta
„Put Tesle i Stanojevi}a“ isti~e
da ova ruta ima veliki potencijal povezivanja sa Hrvatskom,
Ma|arskom, Austrijom i drugim zemljama u kojima je Tesla
radio i `iveo kao i da samim
tim postane zna~ajan me|una-
rodni projekat kulture „Putevima Tesle kroz Evropu“. Ina~e,
ovaj projekat je do sada dobio
podr{ku svih zna~ajnijih institucija u Srbiji, a za njega je zainteresovano i ministarstvo
„
kulture Hrvatske.
Put Tesle i Stanojevi}a
Elektropriveda Srbije je odobrila drugu fazu projekta „Put Tesle i Stanojevi}a“. U okviru ove faze bi}e ura|en kompletan vizuelni identitet rute, sajt
rute, detaljna mapa rute (rukom ra|ena, u duhu vremena s po~etka 20.
veka kada se odvijala elektrifikacija Srbije), promotivni materijal, koncert
posve}en Nikoli Tesli na kome }e posetioci mo}i da se na interaktivan na~in upoznaju i sa nekim od Teslinih izuma kao i zavr{etak istra`ivanja na
terenu. Stare hidroelektrane opkoljene netaknutom prirodom danas su
pravi promoteri obnovljivih izvora energije. Prve hidrocentrale su podignute zbog fabrika taknina a zatim su osvetljene ulice, aparati na struju,
pokrenuti tramvaji.
Rekonstrukcija rukopisa poznatog nau~nika
Font Nikole Tesle
Originalan rukopis odnosno font Nikole Tesle na }irilici i latinici mo`e da se
preuzme na sajtu Muzeja Nikole Tesle
kao i na sajtu Tipomer. Rukopis je rekonstruisan na inicijativu Rastka ]iri}a,
profesora Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, povodom 150 godina od ro|enja ovog nau~nika. Font je
izra|en po arhivskim Teslinim rukopisima, a izradili su ga Vladimir Popovi} i
Olivera Stojadinovi}. Autori su uspeli da
rekonstrui{u rukopis na osnovu tri izvora: bele`aka iz Kolorada Springsa koje su pisane mastilom na engleskom
jeziku, prepiski na srpskom jeziku iz
1914. godine koje su pisane mastilom
i olovkom i }irilicom kao i duga~ko pismo devoj~ici Poli Foti} iz 1939. godine
u kome Tesla opisuje svoje detinjstvo,
olovkom, na engleskom jeziku. Prema
re~ima jednog od autora Olivere Stojadinovi}, ideja je bila da se napravi digi-
MISLI
>>> Nastavak sa strane III t
Njome re{avam i komplikovane
matemati~ke jedna~ine, a da ne
ispisujem brojeve. Na Tibetu bih
zbog tog dara dobio ~in visokog
Lame.
Opis trenutka kada je kona~no uspeo da
vizalizuje obrtno magnetno polje i to
crtaju}i skicu u pesku, koja mu je do{la kao
trenutna vizije jednog naizgled obi~nog
popodneva dok je {etao sa prijateljem i
recitovao stihove iz Geteovog Fausta
posebno je upe~atljiv.
Svoje uzbu|enje ne mogu pobli`e
opisati. Pigmalion nije mogao biti
talni font za kori{}enje na ra~unaru koji }e u najve}oj meri odgovarati autenti~nom rukopisu, ali i istovremeno biti
~itljiv kako mogao da se koristi. Ovo pismo svakako ne mo`e da se koristi u
zvani~noj prepisci, niti se njime mogu
slagati knjige ali ipak mo`e da se koristi u li~noj prepisici. U Muzeju Nikole
Tesle ka`u da posetioci ovim fontom
mogu da pi{u malo ~itkije nego {to je
to sam Tesla radio.
ja~e uzbu|en kada je primetio da
njegova statua po~inje da `ivi.
Hiljadu tajni prirode koje bih
slu~ajno otkrio dao bih za ovu
jednu koju sam od nje otrgao.
(Moji izumi)
ISPRED VREMENA
Kako su njegove ideje prevazilazile
tehnolo{ki razvoj ~ove~anstava, ose}aj da
je bio ispred svog vremena pratio ga je ~ini
se ~itavog `ivota.
Trebalo je da ~ekam devetnaest
godina da proradi elektrana na
Nijagari zasnovana na mom
sistemu, pro{lo je petnaest godina
pre nego {to je moj patent za
be`i~ni prenos signala, objavljen
jo{ 1893, na{ao univerzalnu
primenu. Najavio sam kosmi~ke
zrake i moju teoriju radioaktivnosti
1896. Jedno od najzna~ajnijih
otkri}a – rezonantnost Zemlje –
kao osnovu be`i~nog prienosa
energije, a koje sam objavio
1899.g, mnogi ne razumiju ni
danas. Gotovo dve godine po{to
sam obavio prenos elektri~ne
energije oko ~itave planete,
Edison, [tajnmec (Steinmetz),
Markoni i drugi, tvrdili su da je
nemogu}e be`i~nim putem preneti
preko Atlantika ~ak ni obi~an
signal. (A machine to end war,
Liberty magazine, 1937)
Do koje mere je Teslino vizionarstvo
prevazilazilo vreme u kojem je `iveo najbolje
govori deo o Svetskim sistemima u knjizi
„Moji izumi“. U 12 ta~aka Tesla najavljuje
sve one inovacije koje su danas
svakodnevni deo na{eg `ivota - internet,
mobilnu telefoniju i GPS. Isto tako u izjavi
za ~asopis Popular Mechanics 1909.
godine, dakle pre vi{e od 100 godina, Tesla
daje gotovo potpuni opis interneta.
Uskoro }e biti mogu}e, na primer,
da poslovni ~ovek u Njujorku
diktira uputstva koja }e se istog
trena otkucana pojaviti u Londonu
ili negde drugde. Mo}i }e sede}i za
svojim stolom da razgovara s bilo
kojim telefonskim pretplatnikom u
svetu. Bi}e potrebno samo
no{enje instrumenta pristupa~ne
cene ne ve}eg od sata, koji }e
svom nosiocu omogu}iti da ~uje
bilo gde na moru ili kopnu na
udaljenosti od hiljadu milja. Mo}i
}e da se slu{a ili {alje govor ili
VII t
subota - nedelja, 12 - 13. januar 2013.
TESLA
Tesla u predstavama savremenih vizuelnih umetnika
Munje i gromovi
Tesla, njegova biografija, izumi, nadahnuli su umetnike u
razli~itim disciplinama. Kada je re~ o savremenoj vizuelnoj
umetnosti primera je mnogo. Marina Abramovi}, svetski
proslavljena zvezda, prilikom prve zvani~ne posete Beogradu,
mnogo godina nakon {to je napustila grad u kome je
otpo~ela njena karijera jednog od najpoznatijih umetnika
performansa, izvela je performans u Muzeju Nikole Tesle. Nad
Teslinom urnom pratila je prstima {aka njen oblik, veoma
blizu ali bez fizi~kog doticanja. ^inila je to ne gladaju}i u
loptasti oblik posude s Teslinim ostacima. Marinin pogled bio
je uprt ili u kameru ili je zaba~ene glave ostajala zagledana u
visinu. Kao i mnogi, i ovaj njen rad podse}a na svojevrsni
magijski obred u kojem se obavlja odre|ena razmena
energije. Istom prilikom Marina je istakla svoju zabrinutost
zbog neadekvatnih uslova u kojem se ~uvaju Teslina dela i
donirala je Muzeju 10 hiljada evra.
U Muzeju savremene umetnosti 1993. odr`ana je velika
izlo`ba posve}ena Tesli na kojoj je bilo najvi{e portreta
slavnog nau~nika uz obavezne munje i gromove.
Marko Luli}, poznati li~ko–austrijski umetnik, radio je
instalaciju u kojoj je na posteru iskoristio jednu od
naj~uvenijih Teslinih fotografija, ali je umesto njegovog lika
ubacio svoj.
A. ].
Di Vogo, Dragan Ili}
Marinino ~aranje
nad Teslinom urnom
pesma u najudaljenije krajeve
sveta. Na isti na~in bilo koja vrsta
slike, crte`a ili {tampane stvari
mo}i }e da bude transferovana sa
jednog na drugo mesto. Milionima
takvih instrumenata mo}i }e da se
upravlja iz jedne jedine stanice.
Tako }e biti krajnje jednostavno
najudaljenije krajeve sveta dr`ati u
me|usobnom kontaktu. Pesma
nekog velikog peva~a, govor
politi~kog vo|e, predavanje
nau~nika tako }e mo}i da budu
preneseni publici ra{trkanoj {irom
sveta.
I pored toga {to je nailazio na
nerazumevanje svojih savremenika Tesla je
verovao u nepogre{ivi sud vremena.
Neka budu}nost ka`e istinu i
svakoga oceni prema radu i
zasluzi. Njihova je sada{njost,
moja je budu}nost, za koju sam
radio. (Poseta g. N. Tesli, D.
Petkovi}, Politika, 1927)
SLU@ENJE ^OVE^ANSTVU
Teslin humanizam najjasnije je izra`en u
njegovoj `elji da svojim izumima olak{a
~oveku `ivot.
@elja koja me vodi u svemu {to
radim je `elja da upregnem sile
prirode kako bi slu`ile
~ove~anstvu. (Radio power will
revolutionize the world, Modern
Mechanix & Inventions, 1934)
Upravo slu`enje ~ove~anstvu jeste uloga
koju nau~nik po Tesli treba da preuzme na
sebe.
Veliki je ~ovek onaj koji svojim
umnim darovima i sposobnostima
natkriljuje ostale ljude, koji kao {to
p~ela prikuplja med, prikuplja
znanje i otkriva nove istine, ali sve
to kruni{e ljubavlju prema
~ove~anstvu da mu pomogne da
{to pre iza|e iz beda koje ga
pritiskuju: straha, gladi, neznanja,
bolesti.” (Tesla- na{ prvi
ambasador u SAD, Vladislav Savi})
MO] IDEALA
Tesla je svoj `ivot posvetio ovladavanju
silama prirode pritom ne zanemaruju}i mo}
i ulogu duhovnosti kao pokreta~ke snge. U
tekstu “Problem pove}anja ljudske
energije” ka`e:
Svako od nas mora imati ideal koji
ga pokre}e i zadovoljava, ali taj
ideal ne sme biti materijalan. To
mo`e biti religija, umetnost,
nauka, {ta god deluje kao
nematerijalna snaga.
Tako|e u istom delu mo`e se na}i i slede}a
re~enica:
Mada nisam vernik u ortodoksnom
smislu, oslanjam se na religiju,
prvo, jer svaki ~ovek mora da ima
neki ideal – religiozni, umetni~ki,
nau~ni ili humanitarni – da bi
njegov `ivot imao nekog smisla.
Drugo, jer sve velike religije sadr`e
mudre preporuke za dobar `ivot, a
koje va`e danas kao i u doba kada
su nastale.
Priredila Milica Radenkovi}. U odre|ivanju
autenti~nosti citata pomo} pru`ile
arhivistkinja Milica Kesler i kustoskinja Ivana
Zori} iz Muzeja „Nikola Tesla“
VIII t
subota - nedelja, 12 - 13. januar 2013.
TESLA
Interesovanje za ekranizaciju Teslinog `ivota sve ~e{}a pojava u filmskoj industriji
Tesla u Holivudu
Marija Krtini}
L
ik i delo ekscentri~nog
nau~nika Nikole Tesle
inspirisali su na razli~ite na~ine brojne filmske autore koji su direktno ili indirektno prikazali njegov `ivot i
pronalaske na velikom platnu.
Fascinacija slavnim genijem u
Holivudu, koji je i sam bio veliki
po{tovalac sedme umetnosti
(omiljeni film mu je bio „Franke{tajnova nevesta“), ne jenjava
godinama, a svako malo pojavi
se vest da }e neko od holivudskih zvezda glumiti Teslu, ili da
neko od proslavljenih reditelja
radi na filmu o njegovom `ivotu.
Tako se u Holivudu trenutno pripremaju dva filma posve}ena ovom nau~niku - „Tesla,
vladar sveta“ i „Fragmenti sa
Olimpa“. Film srpskog producenta Vladimira Raja~i}a
(„Srpski o`iljci“), mogao bi da
re`ira Majk Njuel, reditelj hitova „^etiri ven~anja i sahrana“,
„Doni Brasko“ i „Hari Poter i
vatrena kugla“, dok je snimanje
drugog filma ve} u toku. „Tesla,
vladar sveta“ trebalo bi da se
snima u ^ikagu, a pri~a o `ivotu ~uvenog pronalaza~a bila bi
povezana sa sada{njo{}u. Podr{ku za snimanje filma dao je i
gradona~elnik ^ikaga Ram
Emanuel (pre dve godine je
proglasio 6. avgust Danom Nikole Tesle u dr`avi Illinois),
uputiv{i pismo producentima
u kome je istakao da je re~ o filmu od velikog zna~aja, te da
mu je drago {to produkcijska
ku}a VPR Studios Production
iz Srbije film `eli da snimi u
njegovom gradu. Sredstva }e
delimi~no ulo`iti i veliki filmski
studio „Univerzal“.
Prema pisanjima medija, u
ulozi Tesle najverovatnije }e se
[ERBED@IJA
Tesla u trileru Kristofera Nolana: Dejvid Bouvi
na}i Kristijan Bejl, dok bi Tomasa Edisona trebalo da tuma~i Nikolas Kejd`, a u ve}im ulogama bi trebalo da se na|u i
Rade [erbed`ija, Lolita Davidovi~, Martin [in, Megan Foks,
D`esika Alba...
Bejl je ve} glumio u filmu u
kojem je jedan od likova bio
}e biti prvi susret s Teslom. On
je, naime, glumio u filmu „^arobnjakov {egrt“, svojevrsnom
oma`u slavnom nau~niku u
duhu Diznijevih filmova. Rade}i na ovom projektu, slavni glumac, kako je rekao, otkrio je vezu sa Teslom koju je na specifi~an na~in obele`io.
„Fragmenti sa Olimpa“: Miro Be{i} u filmu o misterijama Teslinog zivota
krao i lagao Tomas Edison i ja
sam kasnije saznao da su upravo golubovi bili njegovi prijatelji... njegovi jedini prijatelji. Zato sam stavio golubove u film kazao je Kejd`.
S dosta manjim bud`etom
od svega ~etiri miliona dolara,
trenutno se u Americi snima i
Vladar sveta: Kristijan Bejl, kandidat za Teslu u filmu Majkla Njuela
srpski nau~nik. Naime, u trileru Kristofera Nolana „Presti`“
o dva ma|ioni~ara koje tuma~e
Bejl i Hju D`ekman, ~uveni
muzi~ar Dejvid Bouvi tuma~i
lik Nikole Tesle, ~ije otkri}e koristi jedan od iluzionista kako
bi pobedio svog konkurenta.
Ni Nikolasu Kejd`u ovo ne-
- Saznao sam da sam ro|en
istog datuma kada je Tesla preminuo, pa sam, mo`da i zato,
oti{ao u hotel „Njujorker“, da
prespavam u sobi u kojoj je
umro, ne bih li prizvao njegov
duh. Bilo je jezivo na neki na~in. Golub je udario u prozor
dok sam bio tamo. Teslu je po-
KRSTOVI]
BO@OVI]
Filmski Tesla me|u Srbima i Hrvatima
I na na{im prostorima snimljeno je nekoliko filmova o Nikoli Tesli. Pored televizijske serije sa Radetom [erbed`ijom u
glavnoj ulozi, i dva televizijska filma („Tesla“ iz 1993. sa Svetozarom Cvetkovi}em i „Tesla ili prilago|avanje an|ela“ iz
2001. sa Miodragom Krstovi}em u naslovnoj ulozi), bioskopsko dugometra`no ostvarenje o Tesli je film hrvatskog reditelja Krsta Papi}a „Tajna Nikole Tesle“. Uz Petra Bo`ovi}a koji glumi naslovnu ulogu, u filmu se pojavljuju i tri ameri~ka glumca, me|u kojima i Orson Vels kao D`. P. Morgan. Film, koji je premijerno prikazan 1980. na Filmskom festivalu
u Torontu, dokumentuje Teslin `ivot od dolaska u SAD i izgradnju Vordenklif tornja koju je finansirao D`. P. Morgan.
film „Fragmenti sa Olimpa“,
koji }e se baviti misterijama `ivota Nikole Tesle, odnosno poku{ajima FBI da nakon njegove smrti sprovedu istragu o njegovim istra`ivanjima i pronalascima kako bi se prvi dokopali
novog superoru`ja, poznatog
pod nazivom „zrak smrti“, na
kojem je Tesla navodno radio.
Scenario su pisali D`ozef Sikorski i Majkl Kalomino, zasnovav{i ga na dokumentima
FBI s kojih je tek nedavno skinuta oznaka dr`avne tajne, a
premijera se o~ekuje tokom
ove godine.
Autorski dvojac je insistirao
na tome da se film snima na autenti~nim lokacijama u Njujorku, gde je Tesla `iveo, uklju~uju}i Vordenklif na Long Ajlendu,
gde je nau~nik sagradio i prvi be`i~ni toranj. Uloge su dodeljene
Leu Rosiju, koji je igrao u „Mafija{u na terapiji“, te [in Jang, dok
Teslu igra doma}oj javnosti nepoznati glumac Miro Be{i}.
Tako|e, nedavno je procurilo u javnost da holivudski reditelj Bred Bird („Nemogu}a misija 4“) planira da snimi film o
srpskom nau~niku, i da bi se u
glavnoj ulozi mogao na}i
D`ord` Kluni. Scenarista i producent Dejmon Lindlof, koji je
radio na popularnoj seriji
„Lost“, filmovima „Prometej“,
„Kauboji i vanzemaljci“, „Zve-
zdane staze“, napisao je scenario za ovaj film, koji je ve} opisan kao pandan „Bliskom susretu tre}e vrste“, prenosi ~uveni Holivud Riport. Zanimljivo
je da je novi Birdov projekat
`anrovski odre|en kao nau~nofantasti~ni film u kome se
opisuje susret Tesle sa vanze-
pokazali i D`ek Nikolson, Dejvid
Lin~ i Robert Zemekis.
Poznati ameri~ki re`iser
D`im D`armu{ najavio je da }e
jedan od njegovih narednih projekata biti opera o slavnom nau~niku i da }e na njoj sara|ivati
sa kompozitorom Filipom Klajnom. D`armu{ ~esto nagla{ava
da je oduvek fasciniran Teslom,
a u njegovom filmu „Kafa i cigarete“ jedna od pri~a posve}ena je
Teslinim kalemima. U dijalogu
izme|u D`eka i Meg Vajt, ~lanova benda The White Stripes,
D`ek svojoj „sestri“ pokazuje kalem i govori kako je Tesla `eleo
da ceo svet ima besplatnu energiju i da su ga zato razni mo}nici sabotirali. D`ek izgovara Teslinu re~enicu koja postaje lajtmotiv ~itavog filma: „Zemlja je provodnik akusti~nih vibracija“, nakon ~ega slavna bubnjarka lupka ka{i~icom o ~a{u ponavljaju}i
ove re~i. Ina~e, D`ek je i sam ve-
Mogu}i Tesla u filmu Breda Birda: D`ord` Kluni
maljcima na Zemlji. Scenaristi
su razradili pri~u po kojoj je Tesla uspeo da ostvari komunikaciju sa vanzemaljskim bi}ima
sa Marsa, i to preko svog transmitera koji je sagradio u Kolorado Springsu, a ~ija je prvobit-
liki po{tovalac Teslinog dela, te
je on bio junak njihove pesme
„Astro“ sa debi albuma. Tako|e,
D`ek je posetio Muzej „Nikola
Tesla“ u Beogradu nakon u~e{}a
na EXIT festivalu 2005. godine.
Tom prilikom je izrazio ~u|enje
Nezavr{eni projekt Kena Rasela
Britanski reditelj Ken Rasel, autor filmova „Tomi“, „Zaljubljene `ene“, „Listomanija“, nakon svoje smrti 2011, za sobom je ostavio izme|u ostalog
i nezavr{eni projekat „Tesla i Ketrin“. Film se prvenstveno bavio Teslinim
privatnim `ivotom i ljubavnom aferom sa Ketrin D`onson, `enom Teslinog bliskog prijatelja, pesnika i novinara Roberta D`onsona. Pre nekoliko
godina, borave}i u Srbiji na Filmskom festivalu na Pali}u, Rasel je rekao da
je Tesla bio pomalo mistik, a pomalo ma|ioni~ar.
- Amerikanci su isprva mislili da `eli da im u~ini ne{to lo{e svojim „smrtonosnim zrakom“, magi~nim zrakom koji je po njihovom mi{ljenju ubijao
ljude. On je mogao da bude gospodar sveta, ali su ga u tome spre~ili. Poku{ali su ~ak i da ga optu`e za jo{ mnogo drugih stvari, ali je on nekako uspeo da se izvu~e. On je neka vrsta ma|ioni~ara koji je trebalo da bude heroj sveta, ali je imao rivala u Americi - Tomasa Edisona. Tomas Edison bio je
pomalo nevaljao de~ak jer je poku{ao da poka`e koliko je elektricitet opasan tako {to je ubijao pse naizmeni~nom strujom - kazao je tada Rasel.
na namena bila be`i~ni prenos
elektri~ne energije.
Pored pomenutih, filmovi o
geniju iz Smiljana ~esto su bili
deo planova slavnih holivudskih
reditelja koji nisu krili svoju fascinaciju Teslom. Stiven Spilberg je svojevremeno otkupio
prava za ekranizaciju poznate
Tesline biografije iz 1991, „Tesla
- ~ovek van vremena“ Margaret
^ejni. A za isti interesovanje su
zbog ~ega Muzej, koji je posve}en geniju elektrotehnike, nije
modernije ure|en.
Bilo kao obi~an ~ovek, nau~nik, mistik, ma|ioni~ar, vampir
(kanadska televizijska serija
„Uto~i{te“ prikazuje Teslu kao
vampira), ili samo kao aluzija na
njegove pronalaske i ideje, slavni genije i dalje `ivi kroz sedmu
umetnost ~ija istorija ne bi bila
ista bez njegovih otkri}a.
„