stranice 21-32 - SERBIAN MIRROR

BIZNIS
April 2013.
www.serbianmirror.com
21
SPORT
Pi{e: Milutin [o{ki}
ta re}i posle poraza Srpske
fudbalske reprezentacije, a
ostati pametan. Kao prvo,
selektor Mihajlovi} je gre{io od
samog po~etka preuzimanja na{e
ekipe. Pravio je pogre{nu taktiku i
naravno gubio, a nije odgovarao
ba{ nikome, jer je njegov za{titni
znak bio oreol velikog igra~a, {to
je ta~no. Ali to ne mora da zna~i
da je i veliki trener, dobar strateg i
vrstan pedagog. Naravno da mu je
cilj da bude prvi sa Srbijom u
grupi i plasira se direktno na fudbalski mundijal u Brazilu, ali nije
znao kako i sa kakvim fondom
igra~a raspola`e. Nije poznavao ni
fudbalske kvalitete ekipa Belgije i
Hrvatske, a to je bilo dovoljno da
i on i ekipa Srbije dobiju pravu
lekciju od Hrvatske, Belgije pa i
Makedonije, {to je bilo dovoljno da
sigurno ostajemo kod ku}e i cela
nacija razo~arana posmatra svetsko prvenstvo preko malih ekrana. Da bude jasno
posle slabih, da ne ka`em katastrofalnih
igara mi nismo ni zaslu`ili da se nadjemo
u Brazilu medju najboljim ekipama planete.
To je ono osnovno {to fudbalska Srbija
zamera selektoru i {to ne `eli da vidi onu
dobru ideju njegovog rada sa reprezentacijom Srbije.
Prvo, hrabar je i previ{e, jer nije
`eleo nikakav alibi za nepozivanje starih
igra~a u reprezentaciju, gde se hrabro upustio u avanturu sa totalnim podmladjivanjem
ekipe i tako u{ao u rat sa prekaljenim
vukovima iz ekipe Belgije i Hrvatske.
O~igledno da je izgubio bitke, ali rat nije i
to je jedino dobro. Ako mu je procena bila
da sprema i uigrava ekipu za slede}e svetsko prvenstvo i da tamo postigne uspeh,
onda mu treba oprostiti i pustiti ga da i
dalje radi kao selektor na{e reprezentacije.
Ono {to mora da se zna je da stvaranje
ekipe ko{ta, jer mladost jo{ uvek nema
iskustva, pa je stoga najlak{e udariti po
selektoru, jer je on uvek de`urni krivac.
Stvaranje tima je sigurno najte`i posao u
fudbalu. Nije lako slo`iti sve kockice,
svakom igra~u prona}i najbolje mesto u
timu, ali {ta se tu mo`e kad je to deo njegovog posla. Do}i do nove reprezentacije
zahteva dug, studiozan i ozbiljan rad. On je
mo`da u ovim kvalifikacijama koje su za
Srbiju odavno zavr{ene zatvorena knjiga.
Trebalo je ka`u kriti~ari, a ima ih bar 5
miliona, da pozove one vedete koje nije
zvao, a to su zaboravljeni asovi poput
Vidi}a, @igi}a, Panteli}a, Jovanovi}a.
Dodu{e poku{ao je selektor da neke
pozove, ali su mu oni spustili slu{alicu i
jasno stavili do znanja da ne `ele u
[
22
nacionalni tim.
Ima mnogo pitanja za{to? Mnogo
pitanja, a malo odgovora. Ima mesta da se
kritikuje selektor, a jo{ vi{e mesta da se
kritikuju oni koji su svojoj reprezentaciji
okrenuli ledja. Ugledni {kotski novinar
Keni McDonald iz Glazgova upitao je
jednog na{eg novinara, {ta se to de{ava sa
ekipom Srbije? Bio je verovatno zbunjen
slabim igrama na{e ekipe. Ali o~igledno da
je na{ novinar bio jo{ vi{e zbunjen ovim
pitanjem ~im ga nije pitao: A {ta je sa
va{om ekipom, koja je ~ak ispod na{e na
tabeli.
^injenica je, da je na{ selektor bio
vrstan igra~, ali je istina da je on kao trener po~etnik i ne mo`e da prizna gre{ku,
primetno je da je to ja~e od njega. Zato
mora jo{ mnogo da u~i. Samo dok on ne
nau~i sve lekcije iz fudbala, bojim se da }e
pro}i mnogo vozova bez povratka. Ja ne
`elim da kritikujem i da umesto njega
odgovaram na pitanja novinara: za{to
umesto Stojkovi}a brani Brki}, to je prosto banalno pitanje, pitanje novinara samo
da bi pitao, kao da ne zna da je Stojkovi}
bio dugo povredjen, a da Brki} stalno brani
za svoj klub. Da je branio Stojkovi}
verovatno bi bilo pitanja za{to nije branio
Brki}? Prosto re~eno Srbija ima 5 miliona
trenera i svi imaju pravo da sastave tim, jer
su svi vrsni poznavaoci fudbalske igre i svi
su u pravu, ali je u pravu i selektor
Mihajlovi}, jer on jedini odgovara za sastav i uspeh tima, medjutim on nema kome
da odgovara. Pa {ta se to stvarno de{ava sa
fudbalom u Srbiji? Zasto kvalitet pada sve
ni`e i ni`e? Na prvo pitanje kuda ide
celokupni sport na{e zemlje, mora se
postaviti podpitenje, {ta se to de{ava sa
Zvezdom i Partizanom? Kako da krenu
dalje i kako da prevazidju ogromne
dugove? E, ovo pitanje nije za
selektora Mihajlovi}a, na ovo pitanje mora da odgovori dr`ava, jer
iver ne pada daleko od klade.
Te{imo se da }e sve ove
te{ko}e pro}i, da }emo stati na
zdrave noge i dr`ava i celokupni
sport i tada }e nam verovatno biti
bolje. Te{imo se da }e jednoga
dana i novinari i celokupna sportska nacija sa onih 5 miliona trenera
priznati istinu i re}i sami sebi da i
oni snose ogromni deo krivice, jer
su pisali i govorili samo pohvale na
ra~un
dolaska
selektora
Mihajlovi}a. Treba biti kriti~an
prema selektoru, jer je on pla}en za
uspeh reprezentacije, ali svi
moramo snositi krivicu i biti
oprezni {ta se pi{e pre dolaska
novog selektora o njemu. Ja li~no
`elim popularnom “Mihi” mnogo
sre}e i hrabrosti da nastavi svoj
posao i ideju ostvari. Da napravi i
uigra taj mladi tim, koji }e biti
spreman, da igra sa svakom svetskom i
evropskom ekipom.
April 2013.
PORUKE
April 2013.
www.serbianmirror.com
23
IZ NA[E PRO[LOSTI
PORTRET SRPSKE VLADARKE –
KRALJICA MARIJA KARA\OR\EVI]
ivot kraljice
M a r i j e
Kara|or|ev
i}, ostao je u senci
njenog supruga,
vladara
kralja
Aleksandra
I
Kara|or|evi}a,
tvorca Jugoslavije.
Pi{e:
O njenoj
Aleksandra Miti}
posebnosti, lepoti,
dobro~instvu
i
`ivotu u emigraciji se malo toga zna.
Kraljica Marija je vodila poreklo
od porodice Romanov, preko pradede cara
Aleksandra II Romanova. Marija je
dolaskom na beogradski dvor imala veliku
odgovornost i pa`nju javnosti.
Ako mo`emo sa dana{njeg aspekta da primetimo, kraljica Marija je bila vrlo
emancipovana, samosvesna i obrazovana
`ena, koja je samoj Srbiji sa sobom donela
i jedan moderan evropski duh. Vozila je
svoj automobil, u~estvovala je ~ak i na
moto trkama, bavila se sportom, odevala se
sa puno ukusa i stila. Prihvatala je sve
novitete koje je donela industrijska revolucija. Dvor je imao svoju bioskopsku salu,
a nabavljanjem luksuznog name{taja, tepiha, porcelana, umetni~kih slika vrhunskih
@
24
majstora, trudila se da beogradski
dvor dovede na nivo evropskih
dvorova. Prvi bal na srpskom
dvoru, organizovan je 1930.
godine, na 30. Ro|endan kraljice
Marije Kara|or|evi}.
Sa druge strane,
Marija je veoma po{tovala
tradiciju srpskog naroda
i pravoslavne obrede, a
to je nastavila da ~ini
i tokom `ivota u emigraciji.
Kraljica
M a r i j a
Kara|or|evic,
ro|ena je u Goti, u
Rumuniji
1900.
godine, kao tre}e dete
rumunskog
kralja
Ferdinanda i kraljice
Marije. Po{to se zvala
isto
kao
majka,
odmah po ro|enju je
dobila
nadimak
Minjon, po nazivu
veoma
popularne
opera u to vreme.
Obrazovanje je stekla
Kraljica Marija
u Hilfild {koli, u
blizini Askota, gde su se {kolovala deca
engleske kraljevske porodice. Marija je
i pre udaje imala titulu princeze od
Rumunije, a za kralja Aleksandra I,
udala se 6. Juna 1922. godine.
Kraljevski par je svojim sinovima
Petru II, Tomislavu i Andreju dao
naj~e{}a imena kod ujedinjenog naroda Srba, Hrvata
i Slovenaca.
Jo{ na dan
ven~anja, kraljevski
par je osnovao Fond
kraljeve kancelarije sa
ciljem
razlicitog
pomaganja i uzdizanja naroda, pa su
bogati gra|ani i razna
udru`enja,
umesto
ven~anih
poklona
mladom
bra~nom
paru, darivali nov~ane
priloge
Fondu.
Kraljica je prihvatila
da poma`e razli~ita
humanitarna dru{tva.
Marija
je
tokom I svetskog rata
sa majkom radila u bolnici i negovala ran-
jenike, a i kasnije je bila je poznata po
aktivnostima u mnogim dobrotvornim organizacijama.
Posle ubistva kralja Aleksandra I,
u Marseju, 9. oktobra 1934. Nastavila je
hrabro sa sinovima da se bori i da brine o
njima, a Petra je pripremala da preuzme
ulogu kralja, nakon punoletstva. Kada je
Petar II, stupio na vlast, 28. marta 1941.
postala je kraljica- majka. Ubrzo, nakon
martovskog pu~a, usledila je i objava rata
Jugoslaviji od strane fa{isti~ke Nema~ke.
@ivot kraljice Marije se potpuno izmenio.
Ona odlazi u emigraciju i vi{e se ne vra}a
u Jugoslaviju. Sa sinovima Tomislavom i
Andrejom `ivela je mirnim seoskim `ivotom na imanju u Kentu, gde je slikala i
vajala. Preminula je 22. juna 1961. godine,
u svom stanu u londonskom umetni~kom
kvartu ^elzi, a sahranjena je u Vindzoru,
blizu groba svoje prebake, britanske
kraljice Viktorije.
Treba da se zna, da je poslednji
humanitarni paket koji je poslala, stigao
primaocu, upravo na dan njene smrti.
Kraljica Marija Kara|or|evi} je
bila omiljena u srpskom narodu.
U tada{njem dru{tvu, vrlo konzervativnom i tradicionalnom, bila je uzor
supruge, majke i vladarke.
April 2013.
VERA
Pi{e: Nenad Jovanovi}
PRAVOSLAVQE
[email protected]
Veliki Vaskr{wi post
ada se ka`e post
qudi
prvo
pomisle
na
hranu i na~in ishrane
koji se upra`wava u
vreme posta.
Uzdr`avawe od
odre|ene vrste hrane
`ivotiwskog porekla
kao poseban vid ishrane
jeste ono {to praktikuje ve}ina vernika koja se
odlu~uje da se kroz post
pribli`i Gospodu.
Me|utim, ono
{to ve}ina qudi ne shvata, to je da post u smislu
uzdr`avawa od mrsne
hrane jeste samo jedno od
pomagala koje samo po Pri~e{}e Apostola
sebi nije i ne sme biti
ciq, ve} sredstvo za dostizawe ciqa, a to je sjediwewe sa
Na drugom mestu kada aposGospodom u Svetoj tajni Pri~e{}a.
toli nisu mogli da izle~e
Kako govore teolozi, post besomu~nog ~oveka, zapitali su
vodi poreklo iz Raja, Adam i Eva su Isusa, Gospode za{to ga mi ne
bili vegetarijanci u dana{wem mogosmo izgnati, Hristos je odgovosmislu re~i.
rio:,, Ovaj rod se izgoni samo
Posredstvom
hrane
tj. molitvom i postom”. ( Mt.17, 19-21)
,,zabrawenog vo}a” greh je u{ao u
,, Molitva i post, to~kovi su
svet, a putem greha i smrt, tako je kola {to nas vode iznad i smrti i
proces izle~ewa takav da se sada bola” napisao je Sveti vladika
uzdr`awem od odre|ene hrane tj. pos- Nikolaj Velimirovi}.
tom ~ovek iscequje od greha i smrti.
Telesni post je neraskidivo
Danas
imamo
mnogo povezan sa molitvom i bez we to je
slu~ajeva gde lekari obolelom save- samo jedna vrsta dijete koja nema
tuju dijetu ili uzdr`awe od odre|ene nikakve veze sa smislom i ciqem
hrane kako bi se poboq{alo ili hri{}anskog posta.
povratilo normalno zdravstveno
Postoje razli~iti vidovi i
stawe bolesniku.
pravila posta koje je Crkva
Tako je i Crkva za propisala, ali kako je svaki ~ovek
ozdravqewe svih nas zara`enih gre- li~nost za sebe to i na~in posta
hom i smr}u propisala odre|ene treba biti prilago|en onome ko se
lekove u koje izme|u ostalih spada i priprema za wega.
post.
Sve to treba ~initi uz
Post ima svoju istorijsku blagoslov sve{tenika, jer samovoepohu i razvoj.
qno odre|ivawe posta mo`e biti
Sam Gospod Isus Hristos je {tetno i kontraproduktivno.
pred po~etak svoje misije i propoveJedan od razloga posta jeste
di najpre postio 40 dana u pustom i i poslu{awe Crkvi, jer se na taj
usamqenom mestu, pripremaju}i se na~in ispravqa prvorodni greh
na taj na~in za iskupiteqsko delo neposlu{nosti koji je bio uzrok
koje mu je predstojalo. ( Mt.4. 1-11)
pada prvih qudi.
Na pitawe kwi`evnika i
Kroz post se smiruju telesne
fariseja za{to u~enici Jovana strasti i nagoni, a kroz molitvu
Krstiteqa i fariseja poste, a tvoji ja~aju duhovne, odnosno du{evne
ne poste, Hristos je odgovorio:
sile.
,,Mogu li svatovi postiti
Koliko qubavi, tolika i
dok je `enik sa wima? Dokle god `rtva, koliki trud, tolika i nagraimaju `enika sa sobom ne mogu pos- da, kakva molitva, takav i post.
titi.
Bez molitve i posta nijedan
Nego }e do}i dani kada }e se ~ovek ne mo`e da se oslobodi sopoteti od wih `enik i tada }e posti- stvenog zla.
ti u one dane”. ( Mk.2, 18-20)
U toku posta ~ovek treba da
K
April 2013.
stavi akcenat na ispravqawe svojih
lo{ih navika i osobina, a molitva
i post su mu pomagala za dostizawe
toga, dok kao kruna svega dolazi
www.serbianmirror.com
Pri~e{}e koje je stub i
osnov na{e vere.
Postiti, a ne
pri~estiti se, to je kao
ve`bati i trenirati za
boks me~, a me~a nema,
rekao je jedan od na{ih
uglednih sve{tenika.
Zato
draga
bra}o i sestre trudimo
se da u toku ovoga posta,
radimo na sebi, da
umawimo i iskorenimo
svoje grehe i mane, a da
dobrim delima u~vrstimo svoje vrline i karakter, postavqaju}i sebi
za ciq da postanemo
boqi qudi.
U to ime ja vas
pozdravqam sa `eqom
da nas sveblagi Gospod
ukrepi i oja~a u nameri i podvigu
kako bi praznik wegovog Vaskrsewa
do~ekali u miru, qubavi i radosti.
Amin.
25
FELJTON
oran Radmilovi}, ili, ako ho}ete,
Radovan III, Kralj Ibi, Majstor @ivota
ili Bili Piton, po mnogima, najbolji je
srpski glumac svih vremena, a bez ikakve
sumnje
najmarkantnija
i
apsolutno
neponovljiva pojava u na{em pozori{tu i na
filmu. Harizmati~ni majstor gluma~ke
improvizacije, s neverovatnim talentom za
vladanje scenom, na`alost, nije stigao da u
svom umetni~kom opusu napravi sve {to je
trebalo i {to je mogao. Bolest ga je zaustavila ve} u 52. godini, ali i danas, 26 godina
posle njegove smrti, on je svakodnevno prisutan i neprocenjivo va`an za srpsku kulturu.
U zvani~noj biografiji Zorana
Z
Radmilovi}a, koju je priredila i objavila njegova }erka Ana, pi{e da je ro|en 11. maja
1933. godine u Zaje~aru, od majke Ljubice iz
Beograda i oca Mom~ila, koji je sa 16 godina pre{ao Albaniju, a zatim zavr{io pravo u
Bordou, posle ~ega se vratio u Srbiju i bio
sudija. Kao vojnik kraljeve vojske u Drugom
svetskom ratu, Mom~ilo je dospeo u
nema~ko zarobljeni{tvo, a posle povratka
ku}i nije `eleo da se u~lani u Komunisti~ku
partiju, pa je u Zaje~aru otvorio advokatsku
kancelariju. Mom~ilov otac, a Zoranov deda,
zvao se Rihard Lang, i bio je nema~ki
in`enjer koji je krajem 19. veka gradio
`eleznice po Srbiji, gde se o`enio Stevkom i
pre{ao u pravoslavlje. Promenio je ime u
Radmilo i uzeo za slavu – \ur|evdan. Otud
Radmilovi}i iz Zaje~ara.
Zoran je po izbijanju rata 1941.
godine po{ao u prvi razred osnovne {kole,
koju je zavr{io kao odli~an |ak. Stvar se u
velikoj meri promenila kada je ‘45. upisao
gimnaziju. Popustio je i po~eo da dobija dvojke (dana{nje jedinice). Ve} tada je, me|utim,
pokazao gluma~ki dar i prvi put je igrao u
„Odrpancima” Mateja Bora 1951. u gimnazijskoj dru`ini. Dobio je ulogu doktora u re`iji
Milana Srdo~a. Zanimljivo je da nije preterano voleo da ide u pozori{te, ali morao je sa
26
{kolom. Poku{ava zatim da se bavi
ko{arkom, ali bezuspe{no. Uglavnom je
sedeo na klupi za rezervne igra~e, a kada ga
je jednom trener ubacio u igru, Zoran
proma{uje ~ist ko{ i izbacuju ga iz tima.
Pravni fakultet u Beogradu upisao
je 1952. na nagovor oca. U to vreme `iveo
je u Cviji}evoj ulici, kod strica, tako|e
advokata. Tokom 1953. po~inje da svra}a u
kulturno-umetni~ko dru{tvo drvodeljskih radnika „Gradimir Mihajlovi}”, po njegovim
re~ima, samo da se ugreje. Gledao je probe
folklora, a onda je jedne ve~eri zalutao na
probu dramske sekcije. U predstavi „Sre}ni
dani” koju je re`irao Mi}a Tomi} uzeli su ga
za {apta~a. Tu se zaljubio u glavnu glumicu.
Ve} slede}e godine Zoran je napustio pravo i upisao arhitekturu, {to se njegovom ocu Mom~ilu nikako nije svidelo, a on,
da bi ga „ute{io”, odustaje i od toga i odlazi
na Filolo{ki fakultet, smer – engleski jezik.
Budu}i velemajstor glume o~igledno se dugo
tra`io jer je tek 1957. u 24. godini upisao
Akademiju za film i pozori{te. I tu su se nastavile njegove dileme, pa je ve} na prvoj
godini hteo da napusti i ovaj fakultet jer je
mislio da su svi na klasi bolji od njega. Da
stvar bude gora, nekoliko dana pre premijere
„^udnih me|uigara” Jud`ina O’Nila
Umetni~ki savet Beogradskog dramskog
pozori{ta oduzima mu ulogu Gordona Evansa
– „zbog ru`no}e”. Iza{ao je iz pozori{ta i
zarekao se da tamo vi{e nikada ne}e kro~iti.
Iste 1960. Savet Akademije saop{tava odluku:
Zoran Radmilovi} nije vi{e student
Akademije jer ne dolazi na ~asove i nema
potpise. Iste godine na jesen odlazi u vojsku
u Batajnicu.
U uniformi kao da je odlu~io da se
uozbilji, ubrzo nastavlja studije glume, pola`e
sve zaostale ispite i u maju slede}e godine
diplomira. Po izlasku iz vojske odigrao je
svoju prvu zvani~nu ulogu u filmu „^udna
devojka”, u kome mu glas pozajmljuje Ljuba
Tadi} zbog bolje dikcije.
Ostalo je istorija. Posle nekoliko
uloga u Ateljeu 212, 1964. godine za lik
Vuka Resavca u predstavi „Beton i svirci”
Oskara Davi~a dobija Sterijinu nagradu.
Zoran je na to rekao: „Vest sam primio pred
po~etak predstave u mom pozori{tu, zato jo{
ne znam kako se ose}am.”
A onda po~inje da igra u predstavi
koja je u{la u anale srpskog pozori{ta, zapravo uska~e u kostim Kralja Ibija po{to je
Ljuba Tadi} odustao od uloge posle nekoliko
proba. To je bilo uskakanje Zorana u svoje,
a ne u tu|e uloge, napisao je re`iser
Slobodan Markovi}, i dodao: „Zoran
Radmilovi} nije ustuknuo pred skleroti~nom
ozbiljno{}u profesionalnog pozori{ta. On je
samo objasnio la` te zadrigle ozbiljnosti...”
Zoran se 1966. godine `eni filmskom glumicom Dinom Ruti}, ~iji je otac
Jo`a jedan od osniva~a Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Bila je mla|a od njega 10
godina i u to vreme se govorilo za nju da je
„lepa kao Odri Hepbern”. Ona je ~esto borav-
ila u svojoj ku}i u Cavtatu, a Zoran, iako nije
bio zaljubljenik u more i mondenska letovali{ta, strpljivo je sve podnosio zbog `ene
koju je voleo, a kasnije i zbog }erke Ane, jer
„deca moraju da budu {to vi{e na moru”.
Tokom pobune studenata 1968.
priklju~io im se i ~ak {trajkovao gla|u. Posle
nekog vremena ipak je odustao i vratio se
ku}i uz re~i: „Ne dam da me ‘apsi policija.
Ho}u da me ‘apsi samo vojska.” Zanimljiva
je njegova izjava posle glavne uloge u
„Hamletu”: „Hamleta se i ne se}am, a
verovatno sam bio sme{an kao i svi
Hamleti.” Po~etkom 70-ih igra uloge u predstavama „Mario i ma|ioni~ar”, „Opereta”,
„Ziger Zager”, „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji”, „Dervi{ i smrt” (Ahmet
Nurudin)... A onda mu 1973. Du{an
Kova~evi} nudi ulogu u svom komadu
„Radovan III”. Ka`u da je prvih nekoliko
predstava bilo potpuni fijasko, dok Zoran nije
po~eo svake ve~eri Radovana da tuma~i na
razli~it na~in, improvizuju}i do samih granica dramskog teksta i prave}i od ove predstave potpuni pozori{ni hit.
Uloga Radovana, razo~aranog
~oveka otrgnutog od „zavi~aja”, ubrzo je
postala kultna i danas je apsolutno
neponovljiva, iako je nekoliko jako dobrih
srpskih glumaca poku{alo da je o`ivi.
Jednostavno, kad ka`e{ Radovan III – misli{
Zoran Radmilovi}, i tu se ni{ta jo{ dugo ne}e
promeniti.
Osamdesetih godina sve manje igra,
odbija ~esto uloge u pozori{tu, razmi{lja i o
napu{tanju tog posla. Sa Branom Crn~evi}em
radi ~uvenu emisiju „Petkom u 22” i prihvata nekoliko uloga u TV serijama u kojima
briljira, poput „Pri~e iz Nepri~ave” i „Pri~e iz
majstorske radionice”, kao i u filmovima
„[meker”, „Majstori, majstori”, „Maratonci
tr~e po~asni krug” i epizodu u Kusturi~inom
„Ocu na slu`benom putu”.
Nagradu za `ivotno delo Dobri~in
prsten dobio je u novembru 1983. Lekari
ubrzo otkrivaju da je te{ko bolestan (rak
debelog creva), ali on ne `eli o tome previ{e
da govori. Iz sve snage igra poslednje predstave „Radovana III”. Devetog juna 1985.
odigrao je Radovana poslednji put, to je bilo
299. izvo|enje. Pet dana kasnije odlazi u bolnicu. Na Prvoj hirur{koj klinici u Beogradu
dodeljuju mu Sedmojulsku nagradu.
Umire nedugo zatim – 21. jula iste
godine. Tre}eg septembra je kremiran i
sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju,
iako je porodica negodovala i `elela da Zoran
bude sahranjen u porodi~noj grobnici i da ne
bude kremiran. Na njegovoj sahrani pevali su
popovi, komunisti su dr`ali govore, a ljudi
koji su ga voleli dolazili su iz raznih gradova da poslednji put pozdrave ~oveka koga su
do`ivljavali kao ro|aka, kom{iju, prijatelja,
pa ~ak i oni koji ga nikada osim na televiziji nisu videli. Kao u jednoj replici iz
„Radovana III”: „Sahrana je bila uspe{na,
bilo je milion ljudi na sahrani, bila je to osobita sahrana.”
Najzna~ajnije uloge:
1959. Krizantema
1962. Prva ljubav
1962. ^udna devojka – Pe|a
1963. Romeo i \ulijeta
1963. Kir Janja (TV) – Mi{i} Notaro{
1964. Pravo stanje stvari
1964. Mar{ na Drinu – Kockar Petrovi}
1965. Koreni
1965. Hiljadu za{to? (serija)
1965. Gorki deo reke – Doktor
1966. Glineni golub
1967. Sedam Hamleta (serija) – Hamlet
1967. [est ljubavi Lucije @ivojinovi}
1968. Ram za sliku moje drage
1968. Sezona poljubaca
1968. Baksuz (serija)
1968. Gorski car (serija) – Svetolik
1969. Ra|anje radnog naroda (serija) – Jova
Medenica
1970. Ujka Vanja (TV) – Ivan Vanja Vojnicki,
Marijin sin
1970. Tristan i Izolda
1971. Sladak `ivot na srpski na~in
1971. Ceo `ivot za godinu dana (serija) –
@ivko
1971. Misterije organizma – Radmilovi}
1972. Rozenbergovi ne smeju da umru (TV) –
Julijus Rozenberg
1972. Dervi{ i smrt (TV) – Ahmet Nurudin
1973. Li~nost kojoj se divim
1973. Drveni sanduk Tomasa Vulfa
1973. Kralj Ibi (TV) – Tata Ibi
1973. Izgnanici
1973. Paviljon broj 6 (TV) – Ivan Dmitri}
Gromov
1973. Na{e priredbe (serija) – Gospodin
Lebedev
1973-1974. Obraz uz obraz (serija) – Zoran
1976. D`angrizalo (TV) – D`angrizalo
1976. Izgubljena sre}a (TV) – Dragi
1976. Zvezdana pra{ina (TV) – Marko
1976. ^ast mi je pozvati vas (serija)
1977. Kako upokojiti vampira (TV) – Andrija
1977. Usijane glave (serija)
1977. Crni dani (serija) – Milorad Dra{kovi}
1977. Vi{e od igre (serija) – Kapetan Mihajlo
Mi{a [ljivi}
1978. Molijer (TV) – Molijer
1978. Paviljon 6 – Ivan Dmitri~ Gromov
1979. Sre}na porodica – Ujka
1979. Radio Vihor zove An|eliju
1979. Pripovedanja Radoja Domanovica (serija) – Radoje Domanovi}
1979. Most
1980. Duvanski put (serija)
1980. Majstori, majstori! – Sava
1981. Pesni~ke vedrine (serija)
1981. Svetozar Markovi} (serija) – Ilija
Gara{anin
1981. [esta brzina – Majstor @ivota
Govedarevi}
1982. Maratonci tr~e po~asni krug – Bili Piton
1982. Ko`e (serija) – Advokat Doktor Za~i}
1982. Pri~e iz radionice (serija) – Majstor
@ivota Govedarevi}
1983. Pri~e iz Nepri~ave (serija)
1983. Korespondencija (TV) – Simeon
Njegovan Had`ija, sin Lupusov
1983. Radovan III – Radovan III
1983. [e}erna vodica – Doktor Dragovi}
1984. Poslednja avantura
1984. Uli~ni peva~i (serija)
1984. Prokleta avlija (TV) – Latifaga Kara|oz
1984. Uvek sa vama (serija) - Zoki
1985. Dr`anje za vazduh – Svetlanin stric
1985. Otac na slu`benom putu – Pilot
1985. Pri~e iz fabrike (serija) – Doktor
Pjevalica
1985. [meker – ^ika Da~a
April 2013.
VREMEPLOV
DOGODILO SE U APRILU
Pi{e: Aleksandra Miti}
1. aprila 2001. – U Beogradu uhap{en biv{i
predsednik Srbije i Jugoslavije Slobodan
Milo{evi}, pod optu`bom da je tokom desetogodi{nje vladavine zloupotrebljavao polo`aj i
time pribavio li~nu korist i korist za
Socijalisti~ku partiju Srbije. Milo{evi}a su
vlasti Srbije u junu iste godine predale
Medjunarodnom sudu za ratne zlo~ine u Hagu.
2. aprila 1792. – Dolar ozakonjen kao
nov~ana jedinica SAD.
2. aprila 1917. – Pred Vojnim sudom za oficire srpske vojske u Solunu po~eo sudski proces protiv grupe oficira na ~elu s pukovnikom
Dragutinom Dimitrijevi}em Apisom, optu`enih
za pripremanje prevrata i poku{aj atentata na
regenta Aleksandra. Apis i 2 njegova sledbenika streljani su 26. juna, ostali osudjeni na
zatvorske kazne. Vrhovni sud Srbije rehabilitovao Apisa i njegove sledbenike u obnovljenom procesu 2. juna, 1953. godine.
3. aprila 1915. – U Valjevu umrla srpska
slikarka Nade`da Petrovi}, profesor
Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.
Smatra se za~etnikom modernog srpskog
slikarstva.
4. aprila 1825. – U Novom Sadu rodjen srpski nau~nik i filolog \ura Dani~i}.
Podr`avao je Vuka Karad`i}a u borbi za
reformu srpskog jezika i pravopisa. Bio
sekretar Jugoslovenske akademije znanosti i
umetnosti u Zagrebu, gde je 1880. pokrenuo
izradu “Re~nika hrvatskog ili srpskog jezika”. Sa latinskog preveo Stari zavet.
4. aprila 1860. – U Beogradu ro|en Vojislav
Ili}, pesnik koji se smatra osniva~em moderne poezije u srpskoj knji`evnosti i tvorcem
veristi~kog izraza.
5. aprila 1865. – Umro je srpski kompozitor, pijanista i horovodja Kornelije
Stankovi}. Prou~avao je i bele`io do tada
samo usmenom tradicijom sa~uvano srpsko
crkveno pojanje.
5. aprila 1887. –
Kralj
Milan
Obrenovi} naimenovao je prvih 16
~lanova Srpske kraljevske akademije,
koja je osnovana 1.
novembra 1886. Prvi
predsednik bio je
Josif Pan~i}, a sekretar Jovan @ujovi}. Od
1888. akademici su sami birali stalne i
dopisne ~lanove.
6. aprila 1941. – Nema~ke trupe napale su
u Drugom svetskom ratu Gr~ku i
Jugoslaviju. Napad na Jugoslaviju po~eo je
bombardovanjem Beograda koji je gotovo
razoren, a poginulo je oko 12.000 ljudi.
7. aprila 1943. – U mestu Geri, dr`ava
April 2013.
Indijana, u SAD umro je srpski pesnik, esejist i putopisac Jovan Du~i}. Njegovo delo
predstavlja vrhunac srpske lirike u dve prve
dekade YY veka. Bio je u diplomatskoj
slu`bi Kraljevine Srbije i Kraljevine
Jugoslavije. Od 1941. `iveo u SAD, a njegovi posmrtni ostaci preneti su u rodno
mesto Trebinje u oktobru 2000. godine.
Simovi}em, napustila zemlju posle nema~ke
okupacije. Dan ranije iz zemlje oti{ao kralj
Petar II Karadjordjevi}.
10. aprila 1847. – U Madjarskoj rodjen
D`ozef Pulicer, osniva~ fondacije iz koje
svake godine u SAD biva dodeljivana
“Pulicerova nagrada” za najbolja ostvarenja u
novinarstvu, karikaturi i knji`evnosti. Na
Univerzitetu “Kolumbija” 1903. osnovao
prvu novinarsku {kolu.
16. aprila 1872. – Ro|ena je srpska slikarka
nema~kog porekla Beta Vukanovi}. Bila je
profesor na beogradskoj Umetni~koj {koli i
jedan je od osniva~a dru{tva srpskih umetnika, slikara i vajara “Cvijeta Zuzori}”.
11. april 1999. – U Beogradu, ubijen novinar Slavko ^uruvija, vlasnik listova “Dnevni
telegraf” i “Evropljanin”. Ubistvo nije ni
danas razja{njeno.
12. aprila 1945. –
Umro
predsednik
SAD Frenklin Delano
Ruzvelt, koji je od
1932. ~etiri puta
biran za predsednika,
kao
kandidat
Demokratske stranke.
Njegovom zaslugom
SAD
prevladale
ekonomsku krizu tridesetih godina, a u
Drugom svetskom ratu napustio izolacionisti~ku politiku SAD i pridru`io se evropskim saveznicima u ratu protiv nacisti~ke
Nema~ke. Mesto predsednika preuzeo dotada{nji potpredsednik Hari Truman.
13. aprila 1743. – Rodjen ameri~ki dr`avnik
i pravnik Tomas D`eferson, osniva~
Demokratske stranke, tre}i predsednik SAD.
Jedan od glavnih autora “Deklaracije o nezavisnosti”, usvojene 4. jula 1776. Od
Napoleona I 1803. kupio Lujizijanu.
14. aprila 1865. – Predsednik SAD Abraham
Linkoln smrtno ranjen u atentatu nekoliko
dana po zavr{etku gradjanskog rata, po{to je
na njega u lo`i va{ingtonskog pozori{ta
pucao D`on But. Preminuo slede}eg dana, a
za novog predsednika imenovan je Endrju
D`onson.
14. aprila 1883. -Rodjen srpski pisac Sima
Pandurovi}, jedan od osniva~a srpske moderne knji`evnosti.
15. aprila 1755. – Samjuel D`onson, engleski pesnik, novinar i leksikograf, objavio
“Re~nik engleskog jezika”, prvi moderan
engleski re~nik.
15. aprila 1912. – Na prvom putovanju iz
Velike Britanije u SAD potonuo “Titanik”, u
to vreme najve}i i najluksuzniji prekookeanski brod. @ivote je izgubilo 1.523 od 2.224
putnik.
15. aprila 1941. – Jugoslovenska vlada, na
~elu s predsednikom, generalom Du{anom
16. aprila 1346. – U Skoplju je srpski kralj
Du{an Stefan Nemanji} krunisan za cara.
Istovremeno progla{ena srpska patrijar{ija s
prvim srpskim patrijarhom Joanikijem.
17. aprila 1492. – Kristofer Kolumbo dobio
saglasnost i novac od {panskog kralja
Ferdinanda V i kraljice Izabele da istra`i
“zapadni okean”. Na tom putovanju
Kolumbo je otkrio ameri~ki kontinent.
18. aprila 1823. – Prvi srpski dr`avni pitomci spomenuti su u pismu Vuka Karad`i}a
Knezu Milo{u Obrenovi}u. U pismu je
Karad`ic savetovao kneza da se “okane
kupovine spahiluka u Vla{koj” i da u
Petrogradsku banku po{alje 50 000 dukata za
vaspitavanje srpskih mladi}a u inostranstvu.
Knez to nije u~inio, a prve srpske dr`avne
pitomce na {kolovanje je o tro{ku dr`ave
po~eo da {alje njegov sin knez Milan
Obrenovi}.
18. aprila 1867. –
Turci su predali
klju~eve Beograda
srpskom
knezu
Mihailu Obrenovi}u,
time je bio zavr{ni
~in u dugom procesu
politi~kog oslobadjanja Srbije od
Otomanskog carstva.
U prisustvu srpskih i turskih izaslanika
pro~itan je carski ferman na srpskom i
turskom jeziku, na bedem je podignuta srpska zastava i ispaljena su salva iz 21 topa, a
poslednji turski zapovednik Riza pa{a predao
je klju~eve Knezu Mihailu, koji je potom na
konju trijumfalno u{ao u Kalemegdansku
tvrdjavu. Tokom ceremonije, kapetan
Svetozar Gara{anin zamenio je turske
stra~are na tvrdjavi srpskim vojnicima.
19. aprila 1932. – Vlada Kraljevine
Jugoslavije donela Zakon o za{titi zemljoradnika kojim je progla{en {estomese~ni moratorijum na dugove i obustavljena prisilna
zaplena imovine. Oko 709.000 seljaka dugovalo sedam milijardi dinara, mahom
zelena{ima i trgovcima.
22. aprila 1994. – Umro Ri~ard Nikson,
predsednik SAD od 1969. Povukao se 1974,
pre isteka drugog mandata, zbog ume{anosti
u aferu “Votergejt”.
23. aprila 1867. – Rodjen srpski politi~ar,
publicista i knji`evnik Ja{a Prodanovi}, jedan
od osniva~a Jugoslovenske republikanske
demokratske stranke. Bio potpresednik Vlade
www.serbianmirror.com
FNRJ od 1946. do 1948, uredjivao ~asopise
“Narodna misao” i “Odjek”, priredio dve
antologije narodnih pesama i pripovedaka i
celokupna dela Jovana Jovanovi}a Zmaja,
Jove Ili}a, Svetislava Vulovi}a i Laze
Lazarevi}a.
24. aprila 1815. – U
Takovu, pod vodjstvom
Milo{a
Obrenovi}a, po~eo je
Drugi srpski ustanak
protiv turske vlasti.
Ustanak
okon~an
sporazumom kojim je
Srbija
dobila
samoupravu. Milo{
Obrenovi} kasnije se izborio za polo`aj
autonomne kne`evine i naslednog kneza.
25. aprila 1765. – Roden srpski pesnik-guslar Filip Vi{nji}, koji je opevao sve zna~ajnije dogadjaje iz Prvog srpskog ustanka.
Njegove pesme zabele`io je Vuk Stefanovi}
Karad`i}.
26. aprila 1910. – Rodjen knji`evnik Me{a
Selimovi}, ~lan Srpske akademije nauka i
umetnosti. Pisao romane, pripovetke, eseje i
filmske scenarije.
27. aprila 1830. – Beograd dobio prvo
uli~no osvetljenje, fenjere sa sve}ama.
28. aprila 1918. – U zatvoru u Terezinu u
^e{koj umro Gavrilo Princip. Na dvadesetogodi{nji zatvor osudile ga austrougarske vlasti
posle
atentata
na
austrougarskog
prestolonaslednika Franca Ferdinanda u
Sarajevu 1914, ~ime je po~eo Prvi svetski rat.
29. aprila 1892. – U Beogradu osnovana
Srpska knji`evna zadruga. Prvi predsednik
bio Stojan Novakovi}, a potpredsednik
Jovan Jovanovi} Zmaj, koji je izradio i
njen amblem. Prva objavljena knjiga bila
je “@ivot i priklju~enija” Dositeja
Obradovi}a.
29. aprila 1929.
-Umro srpski vojvoda
Stepan
Stepa
Stepanovi}, general i
ministar vojske 1908.
i od 1911. do 1912.
^in vojvode dobio
posle pobede nad
austrougarskom
vojskom u Cerskoj bici, u avgustu 1914.
30. aprila 313. – Rimski car Konstantin i
Veliki izdao Milanski edikt kojim je legalizovano hri{}anstvo u Rimskom carstvu.
30. aprila 1789. –D`ord` Va{ington izabran
za prvog predsednika SAD. Posle dva
predsednicka mandata u septembru 1796.
uputio narodu SAD opro{tajnu poruku i
povukao se na svoje imanje.
30. aprila 1900. – Havaji postali deo SAD.
27
PORODICA
Nacionalni kuvar
Krenuli smo sa serijom tekstova kako bi saznali šta se kuva u
Srbiji! Svakoga meseca, serviramo vam najzanimljivija
tradicionalna, zaboravljena, tipi~no srpska jela.
Vodimo vas kroz dvanaest regiona Srbije
i donosimo srpske specijalitete.
S juga ljute papri~ice, roštilj, ajvar, sa zapada kajmak i pršut, iz
Šumadije kiseli kupus, sa istoka ka~amak sa sirom, a sa severa
štrudla s makom. Pred vama su najbolja srpska jela, riznica
gastronomskog blaga Srbije.
Srem
Punjena rolovana patka
Priprema:
Odvojte meso patke od kostiju, ra{irite ga i izlupajte ~eki}em za meso.
Za~inite solju, biberom, a po `elji karijem i sa vrlo malo cimeta. Na izlupano
meso pore|ajte suvo meso i iseckane pe~urke. Zatim to urolajte, stavite u
mre`icu, pa pecite u plehu na masti dok ne porumeni, oko sat i po. S vremena na vreme prelijte sa malo supe od razmu}ene kocke. Pe~enu patku izvadite iz pleha, a sok od pe~enja stavite da provri i ume{ajte bra{no, te kratko
kuvajte da dobijete ne previ{e gusti sos. Posolite i dodajte malo cimeta.
Servirajte sa knedlama od griza ili barenim rezancima.
MALI OGLASI
PONUDE ZA POSAO
Import/Eyport Manager (Elk Grove Village)
Location: Elk Grove Village, IL
Job Title: Import/Eyport Manager
Industry: Food distribution
Position Type: Full-Time
Contact by e-mail: [email protected]
Description:
An international food distribution company is seeking
a Serbian/English bilingual Import/ Eyport Manager
in their Chicago Office. 5 + years eyperience
in international distribution company is a must.
Knowledge about purchasing process and Serbian food
producers as well Serbian market preferred.
Eyperience/knowledge/skills/education:
Masters degree ( International Business/Marketing/Eyport&Import)
Fluency in Serbian or Bosnian/English (spoken and written)
Should be able to communicate independently
with sales managers and eyport directors
Manage import staff, evaluate and monitor activities.
Sales Representative
Potrebno je:
- patka od 2 kg, za fil (80g suvog mesa, 100g sve`ih pe~uraka, biber,
kari i malo cimeta), za sos (1-2 ka{ike bra{na, cimet, so)
Description: An international food distribution company is seeking a
Serbian,Bosnian/English bilingual Sales Representative.
Location: Elk Grove Village, IL
Job Title: Sales Repesentative
Industry: Food distribution
Position Type: Full-Time
Eyperiences: 2-3 years
Contact: [email protected]
Sales Representative Job Purpose:
Serves customers by selling products; meeting customer needs.
Skills/Qualifications:
Customer Service, Meeting Sales Goals, Closing Skills, Territory
Management, Prospecting Skills, Self-Confidence, Product Knowledge,
Presentation Skills, Client Relationships, Motivation for Sales, Knowledge of
Serbian, Bosnian, Croatian, or Macedonian language is preferable.
Flekice s kupusom
PRODAJA
Priprema:
Kupus isecite na rezance, posolite
ga, pobiberite i dinstajte na masti
desetak minuta uz povremeno
dolivanje mlake vode. Za flekice
zamesite jaja, bra{no i so, te
razvucite tanko testo. Ostavite ga
da se osu{i i isecite na kockice.
Skuvajte flekice u klju~aloj posoljenoj vodi, ocedite ih i spojite sa
dinstanim kupusom.
Potrebno je:
@ivinski paprika{
s knedlama
Priprema:
Crni luk sitno iseckajte i izdinstajte na
masti. Nakon toga dodajte `ivinsko
meso i slatku za~insku papriku, nastavite da dinstate dok meso ne
omek{a. Nalijte vodom toliko da
meso ogrezne, i kad provri, ka{ikom
dodajte knedle koje ste napravili od
umu}enog jajeta, bra{na, griza i malo
ulja. Nastavite da kuvate jo{ pola sata,
pa servirajte.
Prodaje se ku}a u Beogradu, Dedinje,
ukupno neto povr{ine 230 m2
bruto povr{ine 300 m2
Plac veli~ine 6,5 ari - odnosno 650 m2
Prodaje se vikendica od fasadne cigle na padinama Zlatibora,
63 m2 plus garaza.
100 borova na placu od 20 ari plus suma od 80 ari.
Telefon: 773-871-7458 , Radmila
Potrebno je:
- 600 g kupusa
- biber
- mast
- so
28
Za flekice:
- 2 jajeta
- 150g bra{na
- so
- 3 pile}a bataka ili karabataka
- 3/4 glavice crnog luka
- ka{ika slatke za~inske paprike
- 4 ka{ike bra{na
- ka{ika griza
- jaje, ulje
April 2013.
^ESTITKE
SRE]AN RO\ENDAN
Sre}an stoti ro|endan
Stani Lazarevi},
Sre}an ro|endan
Luki Eleku,
`eli kumi}
Aleksandar jr
sa tatom.
Sre}an ro|endan dr Tatjani Pavlovi} i dug `ivot
`eli suprug @ivojin sa decom.
Iskrenim ~estitkama pridru`uje se na{a redakcija.
`ele k}erka Desa
Sarafijanovi} i unuk
Branislav
Sarafijanovi} sa
suprugom Dragicom, I
`ele joj da da jo{
mnogo godina bude
pored njih `iva,
zdrava i vesela.
Sre}an ro|endan Jeleni Pavlovi},
dug `ivot pun sre}e,
zdravlja i veselja od srca
su po`eleli mama Tanja i tata @ika Pavlovi}.
Sre}an ro|endan
Biljani i Dimitriju Stefanovi}, `eli redakcija
Za Beograd
Olgici Ivanovi} sre}an
rodjendan i dug `ivot `eli
redakcija Ogledala iz ^ikaga.
April 2013.
www.serbianmirror.com
29
VEDRA STRANA
JEDAN OD NAJLEP[IH EVROPSKIH GRADOVA- SKANDINAVKA
VIC - VIC -VIC
Momak u taksiju jede ~okoladu i taksist mu
ka`e: ‘De~ko, to }e ti uni{titi zube.’
Momak odgovara: ‘Moj deda je do`iveo 102
godine.’
‘Zato jer je jeo ~okoladu?’
‘Ne, nego zato jer je gledao svoja posla!’
***
Tra`im vra~aru za dobro pla}en posao. Ona
}e znati gde se treba javiti.
***
Sreli se Mujo i Haso u
gradu. Haso ostane
iznenadjen kad
ugleda
da
Mujo nosi
min|u{e, pa
ga pita:
‘Mujo, pa
od kad ti
30
SUDOKU
nosi{ min|u{e?’
Mujo uzdahne: ‘Od kad ih je Fata na{la u
autu.’
***
‘Neverovatno koliko vam je pas pametan –
igra poker s vama!’
‘Ma, nije ba{ toliko pametan. Kad ima dobre
karte, uvek ma{e repom.’
***
‘Dragi, ~ini mi se da se karburator napunio
vodom.’
‘Zna{ li ti uop{te gde se nalazi karburator?’
‘Pa znam – u autu!’
‘A gde je auto?’
‘U jezeru.’
***
Sedi Perica ispred zgrade i pla~e.
Prolazi kom{ija pa ga pita:
- Je li, Perice, za{to pla~e{?
- Tata se udario ~eki}em po prstu.
- Pa za{to ti pla~e{ kad se tata udario?
- Pa u po~etku sam se smejao…
***
Pri~aju dve babe:
- “Koliko ima{ kilograma?”
- “70 kilograma s nao~arima.”
- “A bez njih?”
- “Bez njih ne vidim vagu.”
April 2013.
BIZNIS
^estitajte
krsnu slavu
svojim ro|acima,
kumovima i
prijateqima
uz ikonu sveca,
za{titnika ku}e
pozovite nas :
773.744.0373
April 2013.
www.serbianmirror.com
31