ludus124_125_126 - Udruženje dramskih umetnika Srbije

Transcription

NA 44 STRANE!
POZORI[NE NOVINE
BILJANA
SRBLJANOVI]
Skakavci su
zaokret
BROJ 124,125,126
JUN 2005.
GODINA XIII
IVANA
@IGON
MILENA
DRAGI]EVI]
[E[I]
RADOVAN
MILJANI]
Plovim kao
list na vetru
Evropa se ubi
da nam ponudi saradnju
Volim
pozori{te bez
atrakcije
TAKO JE GOVORIO
MIROSLAV BELOVI] (1927-2005)
CENA 80 DINARA
DEJAN
SAVI]
BO@IDAR
\UROVI]
Kucni u drvo za
jamu bez dna
Stop hiperprodukciji
U ovom broju:
O 50. Sterijinom pozorju govore Mirjana Markovinovi}
i Ivan Medenica
Sa{a Hadì Tan~i}: Novi ~ovek na ~elu Narodnog
pozori{ta u Ni{u
O dramama Projekta tri Srpskog Narodnog pozori{ta
Festivali: Zrenjanin, Kragujevac, Rijeka, Beograd
Premijere drama Biljane Srbljanovi} i Gorana
Markovi}a
[ta za na{ teatar zna~i Studija izvodljivosti
IETM u Beogradu
Vudi Alen u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu
Tomi Janeì} o Kralju Liru u Ateljeu 212
Parateatar: koncerti grupa REM i Bjesovi
Socijalni status na{ih glumaca kroz istoriju
H R O N I K A
DELIRIJUM TREMENS
Zorica Paši¯
M
iodrag Petrovi} ^kalja, velikan
nacionalnog glumi{ta, dobio je
spomen plo~u u Kru{evcu, ispred
ku}e u kojoj je ro|en, u Bal{i}evoj 44.
Spomen plo~a je rad akademskog vajara
@ivote Radoji~i}a, a novac za njeno
postavljanje obezbedili su gra|ani
Bal{i}eve. âst da otkriju spomen plo~u
Kralju smeha imala su deca iz ulice, koja
su priredila zanimljiv kulturno-umetni~ki program. Prisustvovali su predstavnici lokalne vlasti i kulturnog i
javnog ìvota Kru{evca, a na sve~anosti
je govorio i ^kaljin sin, êdomir Popovi}.
Tako glasi novinska vest objavljena
krajem aprila. ^kalju, verovatno jednog
od najve}ih komi~ara s ovih prostora,
kao da je mimoi{lo sve: pozori{na kritika, pozori{ta, uloge, dru{tvena priznanja. Svi su mu ostali du`ni. Nije ga mimoi{la samo publika: takvu popularnost
kakvu je on imao u biv{oj nam zemlji
verovatno vi{e niko ne}e dose}i. Aprilskih dana (prvog aprila bio je njegov
ro|endan) malo ko ga se setio, izuzev
ìtelja Bal{i}eve ulice u Kru{evcu.
Maratonci
(i dalje) tr~e
Malo-malo, pa Sterijino pozorje u
Novom Sadu! Ove godine odràva se 50.
put, {to je podvig imamo li u vidu da na
ovim prostorima ni dràve ne traju pola
veka. Jubilarno Pozorje je, po svemu,
masivna manifestacija. Po izboru Ivana
Medenice, selektora i umetni~kog direktora, od 26. V od 4. VI izvodi se 25 predstava u 4 festivalska programa. Ko preìvi, neka pi{e izve{taj. Pozorje otvaraju
Maratonci tr~e po~asni krug Du{ana
Kova~evi}a (Slovena~ko narodno gledali{~e, Nova Gorica, reìja Dejana Mija~a), a za njima „tr~i“ jo{ 6 predstava.
Pisci 50. Pozorja, uz Du{ana Kova~evi}a,
su: Aleksandar Popovi}, Biljana Srbljanovi}, Mom~ilo Nastasijevi}, Dimitrije
Vojnov i Uglje{a [ajtinac. Uz Mija~a,
reditelji su: Egon Savin, Aleks îzholm,
Karen Bajer, Jovan ]irilov i Milo{ Loli}.
Radmila Vojvodi} je i pisac i reditelj
Montenegro bluza. (Da li bi i kako bi
izgledao glavni program Pozorja da su,
na vreme, premijerno prikazani Delirijum tremens Gorana Markovi}a u Beogradskom dramskom i Skakavci Biljane
Srbljanovi} u Jugoslovenskom dramskom?)
„Krugove“ ~ini Nova Ex Yu drama,
komadi koji su napisani u biv{im
jugoslovenskim republikama u poslednjih 15-ak godina. Selektor je uveren da
}e se tim programom spojiti se}anje na
zajedni~ku pro{lost s upoznavanjem
aktuelnih prilika i tako izbe}i da proslava jubileja dobije sentimentalni, nostalgi~ni i „komemorativni“ karakter.
Koliko ko{ta to pozori{no zadovoljstvo? Kao i od samog po~etka, i sada se
ulaznice prodaju u kompletu i pojedina~no. Jedna karta - 400 dinara, to stvarno nigde nema!
Svako ~udo...
Svako ~udo za tri dana. ûdo od
smene Ljubivoja Tadi}a, upravnika Narodnog pozori{ta u Beogradu, trajalo je
ba{ toliko. Biv{i upravnik nije pro~itao u
novinama da je smenjen, ali da se to dogodilo, iz novina je saznao Upravni odbor
LUDUS 124, 125, 126Lu
nacionalnog teatra. Dejan Savi}, dirigent, novi upravnik, valjda je bio konsultovan pre no {to se prihvatio odgovorne
du`nosti. Upravni odbor je, ~im je pro~itao vest, demonstrativno podneo ostavku, a biv{a njegova predsednica Alisa
Stojanovi} izjavila je da je Vlada Srbije
u~inila lo{u uslugu Dejanu Savi}u koji s
velikim balastom seda u upravni~ku
fotelju. Dodala je: „Ljudi se ne mogu
{utirati kao krpe, a da pri tom rade odgovoran posao za male pare. Narodno
pozori{te je paradigma za sve ostale
dràvne institucije. Ovo je politi~ki obra~un.Vidim da se vra}aju mnogi iz pro{lih
vremena... Predsednik stranke kojoj pripada ministar kulture (SPO - pr. p.) po~eo
je borbu za promene sa balkona Narodnog pozori{ta, stra{no je {to ta ista partija poku{ava to da poni{ti“. Smenjeni
upravnik je „priznao“ da mu se politika i
vlast nisu me{ali u programsku politiku,
da je imao potpunu autonomiju, ali je
primetio da je smena upravnika Narodnog pozori{ta uvek politi~ka: „Bitno je da
bude u dobrim odnosima s Vladom, ili da
je Vladin ~ovek“. S Vladom, veli, nije bio
ni u kakvim odnosima, a ne pripada ni
jednoj partiji. (Ako se}anje na vara, u
vreme kada je postavljen na mesto upravnika, Ljubivoje Tadi} je, ipak, pripadao jednoj od dosovskih stranaka.) U
svakom slu~aju, smenjeni upravnik je
zaklju~io da je „glavni klju~ u novcu i
zakonu“: novaca za pozori{te nema, zakon o NP nije ni na vidiku - dr`’te upravnika! Na kraju su se biv{i i sada{nji
upravnik zajedno slikali, i sve se zavr{ilo
kao u bajci.
Dok se oko Narodnog talambasalo,
odràna je premijera Ko{tane Bore Stankovi}a, u reìji Rahima Burhana, a s
Anom Frani} u naslovnoj ulozi. U dve
sezone nacionalni teatar obnovio je dva
svoja brenda: Gospo|u ministarku i
Ko{tanu. Na Radmili @ivkovi} je da ponavlja slavu @anke Stoki} i Ljubinke
Bobi}, a Ana Frani} ne krije da je „potpuno svesna da se samim dobijanjem te
uloge automatski postaje deo tradicije
duge sto pet godina“. (U tih 105 godina,
na sceni nacionalnog teatra Divna
\okovi} je bila Ko{tana punih 25, Usnija
Redèpova ju je pratila u stopu, najatraktivnija i naj{okantnija je bila Olivera Petrovi}, potonja Vu~o, a sada Katarina. Sal~e za ve~na vremena bila je
Dara Plaovi}: u svim postavkama i u
svim obnovama, od oslobo|enja pa sve do
skidanja s repertoara poslednje Ko{tane,
ona svoju ulogu nije ispu{tala. Otprilike
pola veka!)
Iz [aba~kog pozori{ta (onog {to je
nekad nosilo ime Ljubi{e Jovanovi}a)
ni{ta vi{e ne javljaju o sindikalnim
borbama, ve} dojavljuju da je primijera
[ekspirove Bure, u reìji Juga Radivojevi}a, uspela, i da su mladi glumci sjajni. Samo dve nedelje pre {aba~kog
uspeha Radivojevi} je, sudi li se po novinskim izve{tajima, imao i novosadski
uspeh: u Pozori{tu mladih s komadom
\or|a Milosavljevi}a Instant seksualno
vaspitanje. Zapisano je da je predstava
namenjena adolscentnom uzrastu, a ima
i edukativni karakter: cilj je da se pokaè
da u zemlji, gde se ìvi prili~no amoralno, moè ìveti normalno. (Dobra fora.)
Izme|u dve reìje, Radivojevi} je na{ao
vremena i za tre}u: re~ je o Evnuhu Publija Terencija Afrikanca, rimskog pisca
iz II veka pre na{e ere, koji je u Teatru
Dadov prilago|en savremenom trenutku.
U Narodnom pozori{tu u Pirotu
\or|e \ur|evi} reìra svoj komad Dome
le dom~e, nigde mi te nema. \ur|evi}
P O Z O R I [ N I H
obja{njava da je to etnomuzikolo{ka panorama Pirota i okoline, „sa glumom,
pesmama, muzi~arima i statistima“. Ra~una da }e komad, kao i pre 25 godina
kada je prvi put igran, posti}i uspeh.
Smederevo, Poàrevac, Kragujevac,
Jagodina i Subotica pretutnjali su svoje
festivale.
Narodno pozori{te u Ni{u nije iznedrilo novu aferu, ali je dobilo novog
upravnika. To je Sa{a Hadì Tan~i},
„knjièvnik i poslenik kulturnog i javnog
ìvota“. Lutkarskim pozori{tem }e upravljati Milorad Beri}, reditelj iz ku}e.
Stela Fihili, spisateljica iz Irske, prisustvovala je u Kraljevu premijeri svog
komada Patka (pri~a je o irskim adolescentkinjama), koji je reìrala Ana Tomovi}. Rade Radivojevi} je u Vranju, u
svojoj inscenaciji i pod svojom upravom
(Radivojevi} je i upravnik teatra), reìrao Ne~istu krv. U novoj postavci Stankovi}eva drama dobila je novi savremeni
{tih: posredi je dakle, trgovina decom.
Sofka, u ovom slu~aju, ima 15 godina, a
igra je plava gimnazijalka Aleksandra
Manasijevi}. U Kru{eva~kom pozori{tu u
Ordenu Du{ana Miklje briljirao je Toma
Trifunovi}...
[ta kaù?
Mlada Paulina Manov je kategori~na: „Za dramskog umetnika u usponu
karijere mnogo je bolje da ne bude vezan
za neko pozori{te, ve} da se razvija tako
{to }e dobiti ulogu koju ba{ on treba da
odigra, a ne da je dobije zato {to je ne~iji
~lan“. Tihomir Stani} ~eka Godoa, tj.
probe komada êkaju}i Godoa i otkriva
tajnu svog mladala~kog izgleda: „Recept
je da potopi{ tridesetak godina u alkoholu, onda da ispliva{, ocedi{ se, a strast
prema pi}u nastavi{ da ~uva{ kao daleku
i lepu uspomenu“.
Mira Banjac o popularnosti i slavi:
„Velika je stvar shvatiti da su to opasne
stvari. Na sceni je najva`nije trajati, a to
se moè samo s ljudskom jednostavno{}u:
znati dokle i {ta moè{. Moje uloge pripadale su malom svetu, malim ljudima s
velikim povodom. Izvla~ila sam esenciju,
karakternu osobinu prepoznatljivu obi~nom svetu. Za transformaciju vam je
potrebna hrabrost da poni{tite svoju
prirodu“.
Renata Ulmanski, pak, posle aplauza na otvorenoj sceni i stotine komplimenata za ulogu majke i Srbljanovi}kinim Skakavcima, glasno razmi{lja:
„Obi~no sam igrala uloge koje su ili
‘medaljon’, ili ‘kroki’, ili ‘minijatura’, ili
‘mali biser’. Odavno sam shvatila koja je
moja mera kao glumice. Nisam imala
sre}e sa glavnim, velikim ulogama.
Dodu{e, igrala sam ih kao veoma mlada,
a kad si mlad, mala ti je i [ekspirova
Julija! Ne volim re~ ‘epizodista’. Htela
sam da na|em novu re~. Uzela sam
Vujaklijin re~nik i na{la tuma~enje: sporedan, uzgredan, u slaboj ili nikakvoj vezi sa celinom. E, tu se ne slaèm. Ja jesam igrala te male uloge, ali sam uvek
bila deo jedne celine“.
Novo pozori{no lice je Ermin Bravo,
Sarajlija koji je ulogom u predstavi Helverova no} osvojio beogradsku publiku i
uzdrmao ènska srca. Pi{u novine!
Komad Ingmara Vilkvista igra se u Kamernom teatru u Sarajevu, a od nedavno
i na sceni Ateljea 212. Partnerka Ermina
Brave je Mirjana Karanovi}. Njihov prvi
pozori{ni susret dogodio se u Noèvima u
koko{kama. Novinar je znatièljan i
kaè da mu se ~ini da je Mirjana Karanovi} veoma bitna za ìvot mladog glumca i njegovu umetnost. On odgovara:
„Veze izme|u nas su veoma jake, volimo
da radimo zajedno, lepo se razumemo. To
je najva`nije. [to se komentara druge,
intimne, vrste ti~e, od njih sam umoran i
ne bih da govorim... Mirjana je jedan od
vrhunskih umetnika biv{e Jugoslavije,
veli~anstvena glumica, fenomenalni
Z B I V A N J A
partner na sceni, posve}ena do krajnjih
granica svom poslu. Jedna eti~ka gromada. Ose}am se privilegovanim {to radim
sa njom i {to }u, verovatno, nastaviti i
ubudu}e“.
Svetlana Bojkovi} ne razmi{lja o
partnerima, uostalom svi ve} znaju da su
njeni partneri, zauvek, Petar Kralj i
\uza Stojiljkovi}, mu~e je - politi~ari.
„Oduvek o politi~arima sve najgore!
Brozovo vreme ne èlim da komentari{em, nema jo{ vremenske distance. Ne
moè biti ta~no ni sve {to mu se pripisuje,
jer nije sve crno-belo. Nikad nisam bila
~lan ni jedne partije, pa ni Saveza komunista. Kad je re~ o mojoj profesiji i mom
materijalnom stanju, meni je u svim
sistemima bilo isto. Dana{nji politi~ari ne
shvataju koliko je kultura bitna za jedan
narod. Ako moramo, a moramo, da prihvatimo ono {to od nas traì Evropa, pa
valjda moèmo da otmemo par~e neba za
sebe, za kulturu. Ruiniranje, uni{tavanje
kulture je genocid. Vre|a me na{ ose}aj
inferiornosti u odnosu na svet. Mi iz
zapadnih provincija uvozimo umetnike
ponekad i sumnjivih vrednosti, a i ne
trudimo se da na{e vrednosti {aljemo
tamo. Optimista sam: umetnost i pravi
kvalitet pobedi}e, samo ne
znam kada!“
Mo`da slede}e sezone?
P. S. Pred zaklju~enje broja stigla je
tu`na vest da je preminuo Goran Ili},
organizator Pozori{ta
Atelje 212.
Savez dramskih umetnika Srbije
raspisuje
JAVNI POZIV -KONKURS
za predlaganje kandidata za dodelu
Nagrade za reìju B O J A N S T U P I C A
Nagrada se dodeljuje za najbolje rediteljsko ostvarenje na scenama profesionalnih pozori{ta Srbije i Crne Gore, u predstavama premijerno izvedenim u periodu
od 01. aprila 2004. do 31. marta 2006. godine.
Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta, dramski umetnici,
pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i ~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~ke
ustanove i udruènja.
Predloge sa pisanim obrazloènjem poslati na adresu:
Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, ili
e-mailom, na adresu: [email protected], najkasnije do 15. aprila 2006. godine.
U Beogradu, 25.05.2005.
Predsedni{tvo SDUS-a
raspisuje
JAVNI POZIV-KONKURS
Nagrade LJ U B I N K A B O B I ]
Nagrada se dodeljuje dramskim umetnicima (glumicama i glumcima) za
najbolje gluma~ko ostvarenje u oblasti komedije.
U konkurenciji za Nagradu mogu u~estvovati sve ostvarene uloge u profesionalnim pozori{tima sa teritorije Srbije i Crne Gore, u predstavama premijerno izvedenim u periodu od 1. septembra 2003. do 30. juna 2005. godine.
Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, naslovna, glavna, velika ili
zna~ajna, da je ostvarena u komediji, da je tragala~ka, inovativna i da se moè se
ozna~iti kao sasvim nova smernica gluma~kog izraza na polju komedije.
Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI ili e-mailom,
na adresu: [email protected], najkasnije do 15. septembra 2005. godine.
U Beogradu, 25.05.2005.
raspisuje
JAVNI POZIV-KONKURS
Nagrade M I L O [ @ U T I ]
Nagrada se dodeljuje za najbolje gluma~ko ostvarenje na scenama profesionalnih pozori{ta Srbije i Crne Gore, u predstavama premijerno izvedenim u periodu
od 30. juna 2004. do 30. juna 2005. godine.
Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, velika ili mala, tragala~ka i da se
moè ozna~iti kao putokaz u razvitku glume, kao i da je glumac, stariji ili mla|i,
osvedo~io svoju posve}enost umetnosti glume i odgovornost prema misiji pozori{ta.
Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, ili e-mailom,
na adresu: [email protected], najkasnije do 15. septembra 2005. godine.
U Beogradu, 25.05.2005.
2
Festivali
@IVOT U TEMPU FESTIVALA
Ili „Ako budemo imali sre}e, mo`da padne i
neka tu~a“, kaè Ivan Medenica, selektor i
umetni~ki direktor Sterijinog pozorja
Branka Krilovi¯
M
a koliki genije bio, selektorova
pamet delom zavisi od onoga {to
sezona nudi. A bilo je... Da
zaboravimo ili pamtimo od ovoga {to se
zove doma}a drama, ili Vi ostajete pri
visokom mi{ljenju o na{oj drami „konvertibilne vrednosti“? Od ovoga {to je
napisano izme|u dva Pozorja {ta bi se
najbolje prodalo u inostranstvu?
Izme|u dva Pozorja zaista se nije
pojavilo dovoljno zna~ajnih novih doma}ih drama. Zato mi je izbor u kategoriji „nove drame“ i predstavljao najve}i problem i njega sam poslednjeg
zaklju~io. Pro{le godine taj izbor je bio
bogatiji, pa je i lestvica mogla da bude
vi{a. No, nemogu}e je, ~emu smo ina~e
skloni, samo na osnovu jedne sezone
donositi zaklju~ke o op{tim tendencijama
u na{em dramskom stvarala{tvu, katastrofi~no obznanjivati „krizu savremene
drame“ i sli~no. Zato i dalje ostajem pri
tezi da je savremena drama glavni
„brend“ na{eg teatra, njegova, kako
kaète, „konvertibilna vrednost“. To ne
zna~i da imamo bezbroj dramskih pisaca
najvi{eg ranga; ne, imamo ih nekoliko,
mo`da ne vi{e od petoro, ali to je sasvim
dovoljno za relativno malu kulturu...
Mo`da bi, za po~etak, trebalo da prihvatimo ~injenicu da smo mala evropska
kultura.
U potrazi za modreno{}u, od svega
ponu|enog, najvi{e vam je pomogao
Aleksandar Popovi}, to je dokaz da i od
najmla|ih mogu biti moderniji oni koji
su tako daleko.
Prustovski slogan ovog Pozorja - U
potrazi za izgubljenom moderno{}u zasniva se na dve premise. U programu
„Krugovi“ apsolutno dominiraju predstave s radikalnim, modernim pozori{nim
izrazom; takav izbor nije rezultat „objektivnog preseka“ ex YU dramske i pozori{ne produkcije, on ne odraàva mainstream u ovim sredinama, ve} je rezultat
mojih esteti~kih „potraìvanja“. Druga
premisa na kojoj se zasniva ovaj slogan
je dominacija komada u selekciji nacionalne drame koji su, u pogledu dramske
forme, bili radikalni, apartni, inovatorski
u doba svog nastanka. Potpuno ste u
pravu kad tvrdite da je u tom korpusu
najmarkantnija figura Aleksandra Popovi}a, koji na ovom Pozorju ima dva dela.
@elja mi je bila da ovakvom selekcijom
pokrenemo, i to ba{ na 50. Pozorju, raspravu o dramskom delu Popovi}a, da
preispitamo stav da je modernost njegove
dramske forme danas prevazi|ena. Pored Popovi}a, jo{ jedan pisac od „onih
koji su daleko“ doprinosi modernisti~kim
tendencijama u ovogodi{njoj selekciji; re~
je Mom~ilu Nastasijevi}u i njegovoj
drami Nedozvani koja, koliko mi je poznato, nikada ranije nije bila izvo|ena u
na{im profesionalnim teatrima (s dramskim delom ovog autora na{a pozori{ta i
ina~e nemaju sre}e, ne umeju da na|u
pravi teatarski klju~). Ovaj komad bi mogao da se odredi kao gra|anska, psiholo{ka drama, a to je ànr koji, paradok-
3
salno, nikad nije bio razvijen u srpskoj
dramskoj tradiciji. Apartnosti ove drame
doprinose i provokativne Nastasijevi}eve
teme: prigu{ena seksualnost, incestuozne
strasti, bizarni porodi~ni odnosi... Ipak,
nemaju samo komadi iz pro{losti tu inovatorsku prirodu; s ekspanzijom narativnih delova (razvijene didaskalije koje
imaju samostalnu literarnu vrednost) i
nekim drugim karakteristikama, i Amerika II Biljane Srbljanovi} predstavlja
pomak u razvoju forme u kontekstu
savremene dramaturgije, i to ne samo
srpske. Po{to te inovatorske i modernisti~ke tendencije nikada nisu bile glavni
tok na{e dramske i pozori{ne tradicije,
po{to postoje samo njihovi razbacani i
pojedina~ni tragovi, re{io sam, poigravaju}i se Prustom, da slogan festivala
fokusira tu slaba{nu, izgubljenu tradiciju srpske teatarske modernosti.
sa svim rizikom koji takav izbor sobom
nosi. Uostalom, u svakoj mojoj selekciji
bilo je takvih predstava - predstava „visokog rizika“. Oko Velike bele zavere,
stru~na javnost se ba{ podelila; Vi je, na
primer, gromoglasno podràvate, a na{
kolega je nedavno, u intervju koji je
samnom radio, tvrdio da je to najproblemati~nija odluka u selekciji. Mene,
iskreno, ta podeljenost raduje jer obe}ava
uzbudljiv razgovor za okruglim stolom,
polemi~ku situaciju, sukob mi{ljenja...
Ako budemo imali sre}e, mo`da padne i
neka tu~a!
Pozorje otvaraju Maratonci Du{ana
Kova~evi}a u Mija~evoj reìji, pozori{ta
iz Nove Gorice. [ta je odlu~ilo: jugonostalgi~ni razlozi, kvaltet predstave ili je to
bio najzgodniji termin za pozori{te iz
Gorice?
Kvalitet predstave je nesporan; da taj
kriterijum nije bio zadovoljen, ona se ne
bi igrala na otvaranju, ali ni zatvaranju
ili u sredini Pozorja. [to se ti~e odluke da
ova predstava otvori jubilarno Pozorje,
ona se nametnula sama po sebi, jer ovaj
projekat ima, bar u kontekstu 50. Pozorja, veliku simboli~ku vrednost. Komedija
Maratonci tr~e po~asni krug je jedno od
najboljih dela vode}eg srpskog drama-
Ne}emo
beleìti izostanke
Va{ krunski adut su „Krugovi“, program u kojem }e se videti {ta je i kako
pisano kad smo o|ednom, od svojih postali stranci, na istom prostoru, pa i u
istom jeziku. Dosta toga je ve} vi|eno
prilikom uzajamnih gostovanja pa bi,
mo`da, umesto raznih evociranja i
smi{ljanja naslova za ne{to {to je bilo ili
jeste, zapravo trebalo Pozorje preformulisati u Festival regije. Jer, ve} smo
do{li u situaciju da Sterijine nagrade
dobijaju u krug, isti ljudi. Dok oni ne
izumru, novi mladi}i }e izgubiti svaku
nadu?
Postavili ste nekoliko pitanja, dali
predloge, izneli konstatacije... Trudi}u se
da na svaki od ponu|enih „{lagvorta“
pruìm smisleni i adekvatno provokativan odgovor. Pre svega, nije ta~no da je
„dosta toga“ iz Programa „Krugovi“ ve}
vi|eno tokom uzajamnih gostovanja;
vi|ena je samo sarajevska predstava
Pobuna u Narodnom pozori{tu, i to ne u
Novom Sadu, gde se Pozorje odigrava.
[to se ti~e ideje da Sterijino postane festival regionalnog zna~aja i orijentacije, taj
proces je ve} zapo~et: ove godine, „Krugovi“ se odnose na ex YU kulturni kontekst, a slede}e godine }emo iskoristiti
veliki jubilej - 200 godina od Sterijinog
li{e ideju da je kulturni identitet u savremenom svetu dinami~ka, transformatibilna kategorija. [to se ti~e tvrdnje da
Sterijine nagrade dobijaju isti ljudi, dok
mladi beznade`no ~ekaju red, ona je
vi{estruko diskutabilna. Pre svega, s
nagla{enom internacionalizacijom takmi~arske selekcije Pozorja, vi{e ne postoji nikakva izvesnost, a jo{ manje inercija
u pogledu distribucije nagrada: u poslednje dve godine, neke od glavnih nagrada
(najbolja predstava, reìja i scenografija)
su odlazile stranim pozori{tima i umetnicima (pre dve godine Ma|arima, pro{le
godine [vajcarcima). O~igledno je, dakle,
da je u takvim uslovima znatno teè do}i
do nagrade i da je ona, otuda, po~ela ponovo da sti~e presti` koji je nekada imala. Kao takva, Sterijina nagrada je ponovo postala izazov i za one koji su je ve}
vi{e puta dobili. Generacijska barijera
koju sugeri{ete u poslednjem delu pitanja, nije tako jasna i relevantna; da bi do
tog generacijskog sukoba uop{te moglo
da do|e, da bi mogla da se nagovesti
neka smena generacija, bilo je neophodno da se povrate ~vrsti kriterijumi, da se
pouzdano utvrdi {ta su klju~ne pojave
na{e drame i pozori{ta; metafori~no re~eno - avangarda ima smisao tek kad
znamo {ta je mainstream. Zato smo na
Pozorju u proteklih godina poku{avali da
uspostavimo te „~vorne ta~ke“, pa tek
onda, u skladu s njima, otvorimo vrata i
Jugonostalgi~ni
razlozi nisu nebitni
Presudnu ulogu u modernizaciji Popovi}evih komada imao je reditelj Egon
Savin?
Da, od tri predstave koje su, u proteklih godinu dana, napravljene po Popovi}evim delima, dve je on reìrao i one su
obe u{le u selekciju 50. Pozorja. Nisu
retki slu~ajevi da reditelji prona|u svog
pisca, ili da pisac prizove svog reditelja.
U istoriji srpskog teatra, najzna~ajniji
takav par su Sterija i Mija~; Dejan Mija~
je, 70-ih uveo nov pristup u inscenaciji
Sterije, ànrovski je travestirao njegovo
delo i zna~enjski ga zao{travao; mo`da
}e ovaj period ostati upam}en, bar kada
je u pitanju repertoar nacionalne drame,
po Savinovim reìjama Popovi}a.
Najmla|i autorski tandem u konkurenciji je Dimitrije Vojnov - Milo{ Loli}; nalazite li, da bi, u bilo kom aspektu,
ta predstava mogla biti paradigma prevrata u pozori{nom razmi{ljanju, bar u
beogradskoj reìji?
„Paradigma prevrata“ mi deluje kao
isuvi{e radikalna formulacija. înjenica
je, s druge strane, da se u poslednje vreme, posle pauze od mnogo godina, pojavila nova generacija reditelja koji umeju
da sveobuhvatno promi{ljaju pozori{nu
formu, da razvijaju koncepte, da komuniciraju sa bitefovskim (~itaj - svetskim)
tendencijama. Pri tome, njihov rad se ne
odlikuje onom bahato{}u i proizvoljno{}u
u promovisanju „novih formi“, koja je
tipi~na za mlade autore; naprotiv, pored
toga {to se trude da inoviraju pozori{ni
izraz, ovi mladi reditelji su veoma temeljni i u dramskoj analizi i u radu s glumcima, {to su vrednosti koje se obi~no vezuju za reditelje s ve}im iskustvom. Pored
pomenutog Loli}a, u ovu grupu spadaju
jo{ i Ana \or|evi} i \ur|a Te{i}. Drago
mi je {to }emo bar jednog od njih videti
na 50. Pozorju. Osim potvr|ivanja vrednosti, jubilarno Pozorje mora da napravi
iskorak, promovi{e potpuno nove autore,
Selektor i umetni~ki direktor Sterijinog pozorja: Ivan Medenica (Foto: \or|e Tomi})
ti~ara, reìrao ga je na{ najugledniji
reditelj, a izvodi ga glumci iz jedne od
biv{ih jugoslovenskih republika. Taj neobi~an spoj delovao mi je kao idealna
kombinacija za otvaranje festivala nacionalne drame, koji je nekad, kad je osnovan, imao vrlo nagla{en jugoslovenski
karakter. Da, jugonostalgi~ni razlozi
nisu bili nebitni pri dono{enju odluke.
Pitam Vas to jer ste mla|i i od Pozorja i velike biv{e zemlje i neoptere}eni ste
pro{lo{}u... Za{to, recimo, niste tu protokolarnu publiku {okirali pri~om o Kurtu
Kobejnu?
Izgleda da ste prevideli notornu
~injenicu. Ova predstava se igra za svega
150-200 gledalaca, a to je, prizna}ete,
ipak suvi{e „tesna“ opcija za protokolarni kontekst.
ro|enja i 150 od smrti - pa }emo temu
ovog programa vezati srednjeevropski
kulturni kontekst, ~ija je paradigmati~na
pojava bio upravo Sterija. Trenutno ne
podràvam ideju da Pozorje postane festival jedne regije; mislim da je to preusko odre|enje, jer na{a kultura, koliko
bila mala, pripada mnogim „krugovima“: ex jugoslovenskom, balkanskom,
srednjeevropskom, za sada i mediteranskom... Ne vidim za{to bismo taj civilizacijski krug nasilno i programski suàvali samo na ex YU prostor i tako sebe
li{ili mogu}nosti da, s vremena na vreme, kada je to koncepcijski opravdano, u
„Krugovima“ vidimo nema~ku, rusku,
poljsku, ma|arsku, austrijsku predstavu? Mislim da je bitna ta stalna promena
tematskog okvira u „Krugovima“; ona
obezbe}uje koncepcijsku raznovrsnost i
bogatstvo festivalske ponude, ona formu-
za apartne i/ili potpuno nove pojave. Taj
posao „potvr|ivanja standarda i vrednosti“ je bio veoma teàk, jer su se, tokom
90-ih, kriterijumi poremetili, nagrade su
po~eli da dobijaju umetnici kojih danas
vi{e nema u selekciji Pozorja. Ta situacija nije rezulatat selektorovih (~itaj: mojih) umetni~kih afiniteta ili animoziteta;
re~ je samo o tome da su se - zbog nepouzdanih kriterijuma procene i nervozne
èlje za promenom - tokom 90-ih promovisali, na Sterijinom pozorju, neki umetnici koji to zaista nisu zasluìli. Vladala
je socijalisti~ko-palana~ka uravnilovka u
kojoj na svakog treba da do|e red, gde
niko ne sme da ostane „o{te}en“, gde se
pravila protivprirodna ravnoteà izme|u
darovitih umetnika i onih koji to nisu... S
eliminisanjem „druge lige“ i utvr|ivanjem pouzdanih vrednosti, i ti najmla|i
umetnici o kojima govorite dobi}e pravi
LUDUS 124, 125, 126
Festivali
takmi~arski kontekst: pobediti jednog
Mija~a ili Du{ana Kova~evi}a mnogo je
ve}i izazov no pobediti. ’ajde da ih ba{ ne
imenujem! Dovoljno je uporediti poslednje selekcije s onima od pre nekoliko
godina.
Program je tako bukiran da nema
ni{ta od paprika{a i kotli}a po sala{ima.
Umesto blindiranih staraca koji su (kad
ste Vi bili mali) kao najve}a stavka festivala, samo plandovali i uve~e dremali
na predstavama, sada je tu, kona~no i
zasluèno, Sonja Vuki}evi}. Zar i to nije
znak da bi Pozorje trebalo da se rasple{e
van ma kakvih politi~kih zajednica?
Program je zaista gust - dnevno od 5
do 7 programa (od ~ega po 3 predstave).
Ali, to ne zna~i da ne}e biti vremena za
druènje, kotli}e, sala{e ili modernije
vidove zabave; moja je èlja da ponudim
gust i sadràjan program, a ne mora svako sve da vidi (ne}emo beleìti izo-
stanke). Za dobar festival nije vaàn samo dobar koncept i program; podjednako
je va`na i grozni~ava atmosfera, napetost, nerviranje {to ne moè sve da se
vidi, iscrpljivanje od „kulturnih sadràja“ i parakulturnih, no}nih aktivnosti... Festivali su periodi „izmenjenih
stanja svesti“, ljudi su izme{teni iz ustaljenih ìvotnih ritmova, slobodnije se
pona{aju, ceo grad bi trebalo da ìvi u
tempu festivala. Upravo zato {to sma-
tramo da festival ne sme da ostane zatvoren u okvire jednog pozori{ta, da treba
da animira gradski ìvot, odlu~ili smo da
ga otvorimo uli~nim spektaklom, ~iji je
autor Sonja Vuki}evi}, koja ima puno
iskustva u ovakvim teatarskim aktivnostima; setite se samo njenog nastupa na
jednom od poslednjih, ako ne i poslednjem sletu za 25. maj. Ina~e, ovo ne}e biti
prvi put da se Pozorje rasplesalo izvan
ustaljenih okvira; pored toga {to je ve}
multikulturalna, ono postaje i multidisciplinarna manifestacija, jer smo po~eli da
pravimo iskorake i u druge umetnosti.
Imamo filmske programe, izlo`be konceptualne umetnosti, video-instalacije,
performanse... Bi}e nemogu}e da se sve
ovo isprati, tako da }e se gledaoci i novinari opredeljivati po vlastitom ukusu;
unutar ponu|enog programa svako }e
praviti svoje Sterijino pozorje.
Demokratski, zar ne?
SPREMNI ZA ZDRAV DIJALOG I NOVU TEATARSKU PRIÛ
traktivnije programe - festivalski i me|unarodni. Posebno im zbog toga zahvaljujemo.
Ovo Pozorje bi}e obeleèno ponovnim,
prirodnim susretanjima s pozori{tima i
umetnicima iz zemalja koje su nam najbliè,
Korisna pore|enja
a godinama unazad po svemu su bile najudaljenije geografske ta~ke, kaè Mirjana
Markovinovi}, direktor Sterijinog pozorja
Sne¦ana Mileti¯
J
ubilarno 50. Pozorje sigurno i{~ekujete s ustreptalim emocijama. êmu
se, ili kome, radujete, od ~ega/koga
strepite? [ta mislite da bi ovogodi{nji
Festival mogao doneti {to prethodni nisu?
înjenica da su prvo Pozorje promi{ljale li~nosti poput Josipa Vidmara,
Ive Andri}a, Milana Bogdanovi}a, Branka Gavele, Dmitra Kjostarova, Mladena
Leskovca, Veljka Petrovi}a, Du{ana
Popovi}a, Tomislava Tanhofera, Radomira Radujkova i Milo{a Hadì}a, vi{e
profesionalno obavezuju no {to bude
ustreptale emocije. Strepim, dakle. Strepim da se mogu}e o~ita, 50 godina kasnije, u ovom politi~kom, geografskom, pa i
kulturolo{kom kontekstu, svekoliko paradoksalno uru{avanje vrednosti. Ako
prirodom odabira zanimanja nismo
sasvim odgovorni za politiku i geografiju, ako ga prihvatimo kao zadati okvir,
nema sumnje da smo odgovorni za sliku
- recepciju i percepciju - onoga {to nazivamo kulturolo{kim, eti~kim i esteti~kim
standardom. U formiranju dana{njeg
standarda i nivoa komunikacionih i relacionih odnosa ose}am se direktnijim
sau~esnikom.
Nakon mnogih razgovora i mailova,
slutim da }e 50. Pozorje, s jedne strane,
biti dirljivi susret umetnika koji se, eto,
nisu izvesno vreme na njemu „odmeravali“ i prepoznavali, a, s druge, ono }e,
ba{ slave}i pola veka festivala, biti
odli~na prilika za nova i prva upoznavanja.
U Sterijinom pozorju ima 11 zaposlenih, 7 ih radi direktno na festivalskom, me|unarodnom, izdava~kom i
dokumetaciono-istraìva~kom programu. U dane Festivala, dakle, „iznajmljuju“ se saradnici, tehnika, prostori za
realizaciju gostuju}e predstave, biraju se,
i novinarski, i organizacioni tim. To je
vrlo veliki broj ljudi ~iju koordinaciju
poku{avamo da uskladimo na visokom
profesionalnom nivou. Ove godine Pozorje }e angaòvati klasu studenata zavr{ne
godine menad`menta, nekoliko novih
mladih ljudi koji }e „nositi“ programe od
samog po~etka, pa mi se ~ini da }e gosti
uz „definisanog“ doma}ina imati dobro
ose}anje ne samo kao u~esni~i festivala,
ve} i gosti Novog Sada.
LUDUS 124, 125, 126Lu
Koliko vas je u organizaciji predstoje}eg Pozorja, a koliko generalno, otkako ste na funkciji direktora, politika
omela, a koliko pomogla u planovima da
od ove institucije napravite respektabilnu pozori{nu ta~ku Evrope, posebno u
kontekstu ex Yu geografije?
Generalno, uvek smo ìveli u odre|enom dru{tveno-politi~kom kontekstu
koji nam je, kao ljudima koji se bave
umetno{}u, bivao tesan. Konkretno, u
organizaciji ovog Pozorja nije bilo ni
politi~ke konstrukcije, ni rekonstrukcije,
a ni dekonstrukcije. Potrudili smo se zato
da ex Yu izborom selektora Ivana Medenice ~itamo kroz dramaturgiju nastalu
nakon 1991. dakle, u realnom geografskom kontekstu, a Sterijino pozorje ve}
jeste respektabilna, evropska pozori{na
adresa.
Sigurni prolazi
ka Evropi
Jeste li uspeli da, ako ne poveète
one stare pozorijance, makar ostvarite
kontakte koji bi povezali nove pozori{ne
nara{taje iz Sarajava, Zagreba, Ljubljane, Skoplja...?
Iskreno, nakon svih razgovora koje
smo imali, nakon potvrde da }e na festival rado do}i i stari i novi pozorijanci naro~ito iz pomenutih gradova - mislim
da smo u tome u potpunosti uspeli. Vide}emo kako }e se to konkretno ostvarivati, ali nema sumnje da su svi spremni
na staru/novu komunikaciju. [to se izbora predstava ti~e, gospodin Medenica je
vrlo promi{ljeno, konceptom povezao
nove pozori{ne umetnike od kojih se
nadam da }e formirati dalji put na{ih
susretanja.
[ta se u periodu od kako ste direktor
Pozorja pozitivno promenilo, a {ta bi
moralo/moglo da bude bolje? Ko
vam/{ta vam nedostaje u timu da biste
briljirali?
U Pozorju sam od avgusta 2003.
Prerano je, dakle, zaokruìvati ukupne
namere. Ali, dakako, nije prerano imati
plan za unutra{nju reorganizaciju i predloge za nove saradnike. No, o tome,
nakon festivala. [ta nedostaje? Ta~nije
situiranje kulture kao segmenta baznog
konstituisanja dràve, potom preciznija
poreska politika i politika finansiranja
Pozorje kao prirodni, ponovni susret zemalja ex Yu prostora: Mirjana Markovinovi},
direktor Sterijinog pozorja (Foto: Branislav Lu~i})
autenti~nih, inovativnih kulturolo{kih
projekata koji zna~ajem u krajnjoj liniji,
potvr|uju zna~aj dràve kao naj{ire
forme organizovanog dru{tva. Moja privatna „studija izvodljivosti“ po~injala bi
od potencijala nauke, obrazovanja i, naravno, kulture. To su sigurni prolazi ka
Evropi. To su nacionalne odrednice internacionalnih mogu}nosti.
[ta }ete ove godine uraditi na jo{
boljoj medijskoj promociji Festivala?
Pro{le godine novinari su post festum
primetili da je deo onoga {to je bilo u medijima nategnuto i zakasnelo, da Pozorje
nije pravovremeno pruàlo podr{ku
novinarima, bilo je pomalo indiferentno
prema medijima; novinari su se àlili i
na rad pres centra, {ta }ete u tom smislu
u~initi da ìvne?
Ove godine, po prvi put za Pozorje,
total dizajn radi Atila Kapitanj, umetnik
me|unarodne reputa~ije. Polovinom aprila ve} je ura|ena promo knjiga, 50
godina - sve nagra|ene predstave na
Pozorju, koncipirana kao foto-pregled
pomenutih predstava i kratkih izvoda iz
kritika, kataloga, biltena... Najavni
plakati su prelepljeni, {to je dobro, valja
krenuti s novim. Kao i prethodne godine,
priprema se TV spot, komunika~ija s
medijima je gotovo svakodnevna. Priprema je, dakle, dobra. [to se ti~e pojedinih novinara koji su se àlili na pres
centar, i pres centar se àlio na pojedine
novinare. Odnos mora biti profesionalan,
interaktivan, a ne bi smetalo da se uza-
jamno potrudimo da Pozorje, ovoga puta,
bude tema i da ve} nakon zavr{etka festivala, nekog ili ne{to drugo vezano za
kulturu, prosto nametnemo kao temu.
Analiti~ki, kontinuirano, pro et contra,
ali kultura mora postati prete`ni deo
na{e recepcije. Kao mo}no sredstvo pri
formiranju mi{ljenja, mediji, odnosno
novinari, tako|e moraju odgovorno
oblikovati svoje „studije izvodljivosti“,
ina~e }e nam pesme za Evroviziju biti
najve}i dometi u tom kontekstu.
Koliko ste produbili veze s doma}im
pozori{tima? Posebno, koliko ste uozbiljili odnose s tri gradska teatra?
I za takvu vezu potrebna je volja obe
strane. Interesantno je da Izdava~ki i
Dokumentacioni centar imaju odli~nu
saradnju s doma}im pozori{tima i autorima. Jer, kako god bilo, oba centra su
„bezazlena“, ostaje zabeleèn pozori{ni
rad ili ~injenica. Festivalski i me|unarodni programi, po svojoj definiciji, podleù
selekciji i, naravno, takav proces izaziva
razli~ita esteti~ka promi{ljanja, procenjivanja ili potcenjivanja. Procenjujem da
je, uz retke izuzetke, Pozorje uspostavilo
kooperativan i kreativan odnos s doma}im pozori{tima, pogotovo s pozori{tima
koje „okupiramo“ poslednje nedelje maja
i prve nedelje juna. Bez pomo}i Srpskog
narodnog pozori{ta, kao prete`nog doma}ina festivala, bez izrazito dobre volje
Novosadskog pozori{ta - Ujvideki szinhaz i Pozori{ta mladih, Sterijino pozorje
ne bi bilo u prilici da realizuje svoje naja-
Koliko ste uspeli da Pozorje na~inite
modernim i jeste li poljuljali one koji
misle da je to vrlo tradicionalna institucija?
Pozorje je moderan festival, promi{ljene koncepcije, s tradicijom dugom 50
godina. Bez saznanja o pro{lom, zaludna
je misao o sada{njem i budu}em.
Saradnja sa stranim pozori{tima
veoma je va`na, njihovi dolasci su vrlo
poèljni, a {ta mislite koliko ozbiljno su
oni, sa svojim predstavama, promenili/pomerili ovda{nju pozori{nu estetiku,
i vidite li to u predstavama doma}ih
teatara koje su potom nastale?
Svako upore|enje je korisno, a svaka
esteti~ka i eti~ka pomeranja nu`na su
posledica, ~ak i kada nisu vidljiva odmah. Za po~etak, a tako je i lak{e i ta~nije, konstatujemo da smo u velikom
tehnolo{kom zaostatku u odnosu na pozori{ta koja nam dolaze iz inostranstva.
Kasnije kre}e proces umetni~kog preispitivanja. Vidi se pomak, svakako. Na to
ve} dugo uti~e BITEF, na to skre}e pa`nju i festivalski program Pozorja i jo{
poneka pozori{na susretanja.
[ta biste, da ste upravnik nekog
pozori{ta, odmah promenili? [ta to, sem
para, nedostaje na{im teatrima: ma{te,
hrabrosti, informacija, publike, tekstova,
glumaca...? Na osnovu odgledanih selekcija, {ta mislite gde to gre{e upravnici?
Bila sam upravnik u Narodnom
pozori{tu Sombor i, ne{to vi{e od godinu
dana, Srpskog narodnog pozori{ta. Nerado bih ponovo bila upravnik nekog
pozori{ta. Ne moè se generalizovati, ali
sve {to ste nabrojali nedostaje na{im
pozori{tima... Sveti Avgustin kaè: „Kakvi bogovi - takvo pozori{te“. U na{im
teatrima svi se pomalo igraju bogova. Da
sam upravnik ne bih dozvolila to bogohuljenje, a svakako bi naro~itu pa`nju
obratila na dramaturgiju repertoara, {to
podrazumeva znanje, informaciju, dobar
sociolo{ki uvid, kreativne mogu}nosti
ansambla, razvojne mogu}nosti ansambla u korelaciji s piscima i rediteljima...
No, rekoh, nerado bih ponovo radila taj
po{ao u ovako struktuiranom dru{tvenokulturolo{kom kontekstu.
[ta mislite koliko }e ono {to budemo
videli ovog Pozorja jednom istinski posvedo~iti o vremenu u kojem ìvimo?
Ne usu|ujem se da javno prori~em.
Ali znam: uprkos svemu, 50. Pozorje i svi
dani festivala bi}e obeleèni pe~atom
ponovnog, prirodnog susretanja s pozori{tima i umetnicima iz zemalja koje
su nam najbliè, a godinama unazad po
svemu su bile najudaljenije geografske
ta~ke. To vreme }e mo`da posvedo~iti da
smo spremni za novu teatarsku
pri~u i zdrav dijalog.
4
Intervju
EVROPA SE UBI DA NAM PONUDI SARADNJU, A MI NE
SHVATAMO [TA HO]E
Ozbiljna kulturna politika mo`da ne moè
da obezbedi vrhunsku umetnost, ali moè
da obezbedi pristojnu umetni~ku produkciju
iz koje }e se po zakonima verovatno}e
produkovati i odre|en broj vrhunskih umetni~kih dela, kaè Milena Dragi}evi} [e{i}
Aleksandra Jakši¯
Po{to je dràvna zajednica Srbije i
Crne Gore kona~no dobila pozitivnu
ocenu Studije izvodivosti, ~inilo se da
moèmo da odahnemo. Ali ono {to niko
nije pominjao u ekstati~nim najavama
ove novosti je {ta Studija zapravo zna~i
za ìvot, a shodno tome i uti~e li i na
kulturu koja je u na{oj zemlji marginalna briga vlade. Nedoumice te vrste poku{ava da razjasni Milena Dragi}evi}
[e{i}.
Zna~aj dobijanja pozitivne ocene
Studije izvodivosti za kulturu?
Generalno, dobijanje pozitivne ocene
Studije o izvodivosti veoma je zna~ajno
za ìvot u Srbiji, a samim tim i kulturni
ìvot. Ona zna~i da su promene ve}
krenule u dobrom pravcu i da je pridruìvanje Evropskoj uniji - izvodivo.
Naravno, ako se nastavi s harmonizacijom zakona, organizacijom i uspostavom
dràvnog, politi~kog i ekonomskog sistema prema standardima Evropske
unije. To }e se u velikoj meri odraziti i na
kulturu. Kulturni ìvot se delom odvija u
sferi javnog, dràvnog interesa, jer u tom
prostoru je najve}i broj zna~ajnih, prepoznativih kulturnih ustanova. No, kulturni ìvot se najvi{e odvija u privatnoj
sferi, tj. kroz ono {to produkuje privatni
sektor - elektronski mediji, {tampa, muzi~ka produkcija, izdava{tvo, itd, ali i
kroz potro{nju - kako i {ta kupujemo,
kako u~estvujemo u kulturnom ìvotu
kao pojedinci svojim pojedina~nim finansijskim sredstvima na trì{tu kulture. U
tre}em, svakako fizi~ki najmanjem, ali
va`nom segmentu, deluju organizacije,
asocijacije gra|ana koje, tako|e, zna~ajno mogu da doprinesu raznovrsnosti i
kvalitetu kulturne ponude ali i diferenciranju receptivnih kulturnih praksi. Sva
tri sektora: javni, privatni i civilni, doti~e
Studija o izvodivosti, jer izme|u ostalog
doti~e i pitanja pridruìvanja Srbije i
Crne Gore Svetskoj trgovinskoj organizaciji - a to je od izuzetnog zna~aja za
razvoj preduzetni{tva u kulturi, zatim
pitanja piraterije i za{tite intelektualne
svojine, itd. Ona obavezuje vlasti da stvaraju veze, bolje uslove za razvoj dru{tva,
preduzetni{tvo, pa i kulturu, da bismo
mogli da se sinhronizujemo sa svetskim
tokovima. Studija nas obavezuje da dostignemo evropske standarde u smislu
podràvanja javnog interesa u kulturi,
ali ne samo kroz finansiranje javnih
ustanova, ve} pre svega kroz razvoj partnerskih odnosa izme|u privatnog i
javnog sektora i podràvanja razli~itih
praksi i akcija civilnog dru{tva. Ali,
tako|e, i kroz stvaranje novih zakona i
propisa, bliskih evropskim, kojima }e se,
na primer, krivi~no goniti po slu`benoj
du`nosti piraterija, a ne samo po osnovu
prijava o{te}enih.
5
Na dobrom putu
[ta konkretno zna~i podràvanje
civilnog sektora?
Zna~i da nam je neophodan bolji
Zakon o nevladinim organizacijama.
Inovativne aktivnosti, eksperiment, i sve
ono {to izlazi izvan okvira klasi~nog
poimanja kulture de{ava se upravo
unutar civilnog sektora. Privatni sektor
nema tu vrstu spremnosti na rizik, a i ne
moè je imati, jer zakon ne poznaje mogu}nost privatne neprofitne ustanove. (To
najbolje vidimo po privatnim umetni~kim fakultetima koji naj~e{}e ne mogu
da se odlepe od onoga {to ve} postoji na
dràvnom, iako bi oni kao novi, ni~im
sputani, mogli da otvore mnogo zanimljivije, inovativnije smerove koji su, recimo, vezani za neverbalni teatar, koreografiju, savremeni ples, za sve {to ne
postoji na dràvnim univerzitetima.)
No, Studija o izvodivosti se bavi
krupnim, politi~kim i ekonomskim razvojnim pitanjima, a njen zna~aj je za nas
ponajpre u ~injenici da njeno prihvatanje
daje potencijalnim investitorima uverenje da }e ova zemlja i}i u pravom smeru,
te }e u tom smislu biti ve}ih investicija u
zemlju u celini, a samim tim ve}ih i u
kulturi.
Da li to zna~i da }e budèt biti uve}an?
Budèt zavisi od ekonomije zemlje, a
Studija predstavlja samo analizu da li je
ova zemlja na dobrom putu promena.
Studija je konstatovala da se nalazimo
na evropskom putu koji je u ideolo{kom
smislu raznolik, ali u procesualnom je
manje vi{e isti. U pitanju su isti standardi. Studija nema direktan uticaj na
budèt, ali indirektno moèmo re}i da
ako èlimo da idemo ka Evropi javna
potro{nja mora da pada. To na prvi pogled deluje paradoksalno jer javna
potro{nja podrazumeva i kulturu, obrazovanje, zdravstvo. Ali, kad se govori o
smanjenju javne potro{nje treba da se
misli, pre svega, na racionalizaciju dràvne uprave, na smanjenje broja ~inovnika, vojske i policije. Dugoro~no, slu`be
koje su odnosile najve}i deo dràvnog
budèta moraju biti efikasnije racionalizovane.
Racionalizacija
u pozori{tu
Da li }e se restrikcije odnositi i na
pozori{ta?
Nama izgleda da pozori{ta tro{e veliki deo budèta, a to je zanemarljiv deo.
No, jasno je da se racionalizacija mora
sprovoditi u svim delovima javne uprave.
U javnosti se naj~e{}e misli na stalno
zaposlene glumce u pozori{tima. Ipak,
uporedite broj glumaca i profesora u
{kolama, pa }e biti jasno da se bilo kakva
racionalizacija gluma~kog kadra u dràvnom budètu ne}e ni osetiti. Kad je u
pitanju broj, kod nas nema vi{ka zaposlenih glumaca, ve} nesre}no zaposlenih,
koji duè ne igraju, i sl. A oni koji igraju,
igraju mnogo vi{e no {to to predvi|aju
svetski standardi, i to raznovrsne uloge
isto vremeno u razli~itim pozori{tima. U
stvari, racionalizacija podrazumeva
smanjenje administrativnog aparata, i
kori{}enje servisnih slu`bi umesto stalno
zaposlenog kadra. Ima poslova za koja
su pozori{ta pla}ala stalno zaposlene bez
potrebe. To je jo{ vidljivije u organima
javne uprave. Uzmimo banalan primer
sprema~ica koje imaju posla sat pre
po~etka ili sat posle kraja radnog vremena. One su kod nas u stalnom radnom odnosu, dok se u svetu takvi poslovi pla}aju
na sat. To je primer racionalno zaposlenog kadra. Kod nas su, tako|e, svi zaposlenu u punom radnom vremenu, a ne
recimo u tri petine ili dve sedmine radnog
vremena. Kada sam analizirala zaposlenost u jednom inostranom teatru, gotovo da niko nije bio u punom radnom
odnosu. To je ~esto bilo po èlji samih
zaposlenih, da bi im se ostavio deo dana,
ili neki dan u nedelji, za druge stvari,
dok zaposlenjem u pozori{tu imaju sigurnost staà, penzije i svega {to se ostvaru-
tan repertoar. Ova pozori{ta nisu komercijalna, nisu na trì{tu, pa iako se od njih
o~ekuje da samostalno pove}aju svoje
prihode, smatra se da moraju pri tom
voditi ra~una kako. Kod nas se o pozori{tu na Zapadu generalno govori kao o
trì{no orijentisanom pozori{tu. To nije
istina. Pozori{ta poput Nacionalnog teatra u Londonu ili Komedi Fransez nisu
trì{no orijentisana, ona imaju drugi
zadatak - da prave kvalitetne predstave i
njima odgovaraju}i marketing koji }e
puniti sale. Marketing tu nije samo zbog
zarade, ve} se javni dinar koji se dobija
od dràve mora opravdati. Mora se dokazati da repertoar ima smisla i zna~aja,
time {to }e odre|ene predstave biti
gledane odre|en broj puta. I taj broj nije
preveliki, recimo u Drezdenu je, shodno
broju stanovnika, odre|en na 20 izvo|enja godi{nje (minimalno). Kod nas
mnoge predstave ne igraju ni toliko (tada
treba da se postavi pitanje odgovornosti
za proma{aj), ali ukoliko komad igra 50 i
vi{e puta, to je svakako uspeh.
Naravno, komercijalna pozori{ta ne
dobijaju dotacije ve} nalaze sredstva na
drugi na~in, a sponzorstvo, mada ne tako
vulgarno iskazano, svakako je jedan od
njih.
Na{ zadatak je da se ubudu}e „razdvoje“ i rangiraju pozori{ta, izdvoje ona
koja zasluùju sredstva iz budèta -
li }e se de{avati, kao {to je bio slu~aj, da
se neki zna~ajni umetnici ne sna|u u
pisanju projekata, pa tako ostanu na
margini?
Pisanje projekata se u~i. Sve umetni~ke akademije imaju predmet koji se
zove umetni~ki menad`ment, i svaki
student bi morao da u~i da projektno
misli, ali i pi{e - dizajnira projekat za
konkurse razli~itih potencijalnih donatora. Knjiga Istorija umetnosti kroz pisma
velikih stvaralaca odavno je kod nas
objavljna, a u njoj vidimo da jo{ od Mikelan|ela umetnici pi{u pisma, obja{njavaju svoje ideje (projekte) i mole za novac.
Razlika je {to je sad dotacije ne zavise od
ukusa mecene ve} se daju na osnovu
razli~itih kriterijuma, rangiranja, ~ak i
kad su u pitanju privatne fondacije. No,
moè da se desi da na nekom konkursu
dobar projekt bude odbijen, ali zato ako
imamo raznovrsne izvore finansiranja (a
to je ono {to decentralizacija podrazumeva: da se konkuri{e i kod ministarstva i u
svom gradu i op{tini, kao i nezavisnih
privatnih fondova - doma}ih i stranih), to
se {anse svakog projekta prakti~no
pove}avaju.
To javne vlasti obi~no ne vole - jer
diversifikacija izvora finansiranja omogu}ava ve}u samostalnost i slobodu akterima u kulturi. Tako Ministarstvo kulture Latvije u svom izve{taju kaè da im
IETM kao mogu}nost povezivanja pozori{nih prakti~ara: Milena Dragi}evi} [e{i} (Foto: \or|e Tomi})
je i kroz tzv. nepuni radni odnos. Dakle,
racionalizacija }e morati da se desi, ali
ona nije najbitiniji segment reforme
institucionalnih sistema u kulturi, i ona
dràvnom budètu ne}e doneti zna~ajnija sredstva. Racionalizaciji mora da
prethodi uvo|enje strate{kog planiranja,
tako da se ona vr{i u sklopu organizacionog razvoja, a ne kao kaznena mera.
Da li pozori{te da bi ìvelo u skladu
s evropskim standardima mora da ima
komercijalni karakter?
Nedavno sam bila u Jerevanu s grupom eksperata za kulturnu politiku iz
Grenobla, gde smo zajedno edukovali
kulturne radnike Jermenije za pravljenje
strate{kog razvojnog plana gradskih
kulturnih politika. Naravno, i{li smo i na
koncerte, predstave. Francuzi su bili
zgranuti {to je Nacionalna filharmonija
izvodila koncert sa sponzorskim natpisima i panoima na sceni. To je u Francuskoj nezamislivo, jer pozori{ta, nacionalna i gradska, dobijaju sredstva iz
budèta s kojima mogu da prave kvalite-
steknu pravo na dotaciju koja }e im istinski omogu}iti da nesmetano izvode
odre|eni broj predstava, pod uslovom da
im je sala popunjena recimo 80%. Ne bih
se sloìla s tim da dràva treba da daje
velika sredstva za pozori{te, a da pozori{te za uzvrat nema nikakve obaveze.
Broj premijera ne sme da bude jedina
obaveza. Poluprazne sale naj~e{}e nisu
znak lo{e predstave ve} inertnosti marketinga. Kod nas se marketing obi~no
radi za svaku predstavu isto - rutinski, a
su{tinski bi ta slu`ba morala da za
svaku premijeru pravi poseban, specifi~an marketin{ki koncept i plan prilago|en estetskom izgledu i sadràju predstave i namenjen razli~itim potencijalnim ciljnim grupama.
Nau~ite
da pi{ete pisma
S obzirom na to da ste pomenuli bolji
Zakon o nevladinim organizacijama, da
nije pravo {to postoji nezavisni fond za
kulturu u kojem se prikupljaju sredstva
od alkohola i duvana (u Engleskoj je to
od lutrije), jer sredstva iz tog fonda nezavisne komisije uglavnom daju nevladinom sektoru, a Vlada, dakle, samo Ministarstvo kulture, nema tu koli~inu slobodnog novca s kojim bi moglo bitnije da
uti~e na kulturne prakse (novac ministarstva uglavnom je „opredeljen“ namenski za nacionalne institucije). Dakle,
Ministarstvo kulture Latvije moè da se
àli, ali ne moè ni{ta da u~ini, jer
samostalnost fondova je evropski standard. Tim javnom izraènim stavom oni
nastoje da uti~u (lobiraju) da neka sredstva Fond dodeli i za finansiranje velikih
dràvnih projekata ({to je u ovom slu~aju
i bila namera - da se Fond javnom
debatom „obaveè“ da dodeli odre|ena
sredstva i za izgradnju Nacionalne
biblioteke, itd. - pa tako umesto da nevladine organizacije lobiraju Vladu, sada
Vlada mora da lobira stru~njake u komisijama da joj se pridruè u realizaciji
LUDUS 124, 125, 126
Intervju
odre|enih akcija!). A nezavisni fond bi u
Srbiji, ako bi se finansirao od duvana,
alkohola ili igara na sre}u, bio nesumnjivo bogat fond.
Su{tinski, najva`nije je obezbediti
dobre procedure u procesu dono{enja odluka po konkursima. Naravno, propusta
i proma{aja je bilo i u dodeli Nobelove
nagrade, ali ne bi smelo da se de{ava,
kao sad na nacionalnom konkursu za
kinematografiju, da se raspi{e konkurs a
da se pre toga ne zna ta~no {ta se ocenjuje i koji procenat budèta je namenjen
igranom filmu, koji dokumentarnom, a
koji koprodukcijama. ûjemo da ovde
50% budèta odlazi na koprodukcije, dok
u ostalim zemljama Balkana ide samo
10%. U Sofiji, u martu, Bugari su nudili
na raspravi u okviru Filmskog festivala
da se „udruè“ tih 10%, da dajemo jedni
drugima i tako oja~amo balkansku kinematografiju. Primer Bugarske ina~e pokazuje {ta se moè u~initi dobrom kulturnom politikom. Tamo se od jednog
filma godi{nje u toku tranzicije do{lo do
7-8 filmova danas, uz razvijen dokumentarni i kratkometra`ni film. Po pravilima svake godine fond finansira i 100
minuta animiranog filma. Ve} pro{le
godine imali su najbolja ostvarenja na
Festivalu balkanskog animiranog filma,
a dràva tek drugu godinu sistemski daje
za tu oblast. Ozbiljna kulturna politika
mo`da ne moè da obezbedi vrhunsku
umetnost, ali moè da obezbedi pristojnu
umetni~ku produkciju iz koje }e se po
zakonima verovatno}e produkovati i
odre|en broj vrhunskih umetni~kih dela.
Da li }e biti doneti novi zakoni u
kulturi?
Ritam kojim se donose zakoni u
kulturi je takav da pozori{ni radnici
nemaju ~ega da se boje, odnosno trebalo
bi da se pla{e sporosti. Od 2001. najmanji broj zakona je donet u kulturi, tu su
najve}e sva|e, podele. Kako Ministarstvo
kulture i medija pokriva dve velike oblasti, od kojih je ona medijska jo{ va`nija
za proces pridruìvanja, a vidimo da se
tu ne po{tuju ni novi, velikim naporom
doneti zakoni, kao {to je Zakon o radiodifuziji ili pristupu informacijama, moèmo pretpostaviti kako }e zakoni biti
dono{eni i sprovo|eni u domenu kulture.
Recimo, minimalan je broj organa vlasti
koji su imenovali lica koja treba da ~ine
informacije o njihovom radu dostupnim
javnosti. Dakle, {to se ti~e su{tinskih
zakona u kulturi, zakona o javnom interesu i zakona o pozori{tu, koji iz njega
proizilazi, te zakona o kinematografiji,
oni se svi nalaze u razli~itim stadijumima pripreme. No, ne postoji volja postoje}eg Ministarstva kulture da oni budu
doneti. Ono ne samo da nije nastavilo da
radi na tekstovima koje je pripremilo
prethodno, ve} je sve stopirano, i prakti~no nije u toku s onim {ta su zahtevi
Saveta Evrope i Evropske Unije vezani
za na{u kulturnu politiku. Ni oni koji su
se bavili Studijom izvodivosti nisu poklonili dovoljnu pa`nju kulturi. Ona
spada u marginalni aspekt celog problema, a mi smo u tom domenu jedva zadovoljili uslove. Jer, prvi zadatak kulturne
politike u zapadnoevropskim zemljama
je da bude transparentna i precizno
definisana. Na osnovu nekoliko skandala
koje smo videli s Nacionalnim centrom
za kinematografiju i otkupom knjiga vidi
se da niti postoji unapred definisani
kriterijumi, niti jasne procedure. Ako se
prvo kaè da se ocenjuje scenario, a
potom se ocenjuje budèt, onda je neko u
hodu promenio kriterijume, a to nigde u
svetu ne sme da se radi. Kriterijumi ~ak
moraju da se publikuju da bi javnost koja
LUDUS 124, 125, 126Lu
Evropa kao celovit i integrisan kulturni prostor: Milena Dragi}evi} [e{i} (Foto: \or|e Tomi})
konkuri{e ta~no znala na {ta se odnose.
Otkup knjiga u Srbiji se vr{io centralizovano. Jedna komisija, jedan senzibilitet i
ukus odlu~ivao je {te }e biti kupljeno za
sve biblioteke u Srbiji. Valjda bibilioteke
same treba da vr{e kupovinu shodnu
svojim potrebama, i da postoji neko ko te
otkupe ocenjuje, pa ako se desi da neko
godinama gre{i pri kupovini, onda se
smeni direktor. A oduzimati pravo bibliotekama da razmi{ljaju svojom glavom, pokazuje da smo i dalje na nivou
centralizacije u kulturi, na nivou nejasnih kriterijuma koji nikad nisu javno
prezentovani. Time ne dobijaju biblioteke
- time samo dobijaju privilegovani izdava~i, od Verzal pressa u doba JUL-a, do
Narodne knjige danas.
Odgovornost
Ministarstva
Prethodna garnitura u Ministarstvu
kulture se ba{ di~ila decentralizacijom
kulture.
Prethodna vlast je pogre{no shvatila
decentralizaciju vlasti. Koncepcija decentralizacije podrazumeva decentralizaciju
odgovornosti, ja~anje odgovornosti lokalne samouprave a podeljenu odgovornost. To zna~i da se ne moè op{tini
prebaciti muzej od nacionalnog interesa,
a potom zaboraviti da on postoji. Decentralizacija podrazumeva i decentralizaciju aktivnosti a ne samo vlasti, {to zna~i
da ako uzmemo za primer Filharmoniju,
decentralizacija zna~i da dete u Jagodini
ili Zaje~aru ima prilike da je ~uje bar
jednom u 10 godina. Decentralizacija
podrazumeva me|usobna dogovaranja,
stvaranja ugovornih odnosa izme|u
dràve, grada i op{tine. Takav dogovor je
delimi~no postignut s Pokrajinom na
primeru Sterijinog pozorja.
Me|utim, kakvi su problemi decentralizacije kulture vidi se i po tome {to
Ministarstvo kulture nije potpisalo Uredbu o implementaciji prostornog plana
kasnoanti~kog lokaliteta Romulijana kod
Zaje~ara. Da bi Romulijana mogla da
u|e u svetske registre kulturne ba{tine
mora da bude na odgovaraju}i na~in
za{ti}ena, njena dostupnost pove}ana
(pristupni putevi, parkinzi, drugi turisti~ki sadràji...), a to svakako zna~i i
pove}anu finansijsku i svaku drugu
odgovornost dràve. Odlaganjem potpisi-
vanja Uredbe, Ministarstvo samo daje
signal i ostalim gradovima da se i ne
trude da poku{aju da na pravi na~in
za{tite svoja kulturna dobra; a mnogi
gradovi su ve}, usled sopstvenih finansijskih nemogu}nosti, u velikoj meri devastirali vlastitu ba{tinu i time definitivno
onemogu}ili da ona bude prepoznata kao
deo svetske kulturne ba{tine. Decentralizacija ovde upravo zna~i to - da Ministarstvo kulture prizna adekvatnu
za{titu i prezentaciju kulturnih dobara
{irom na{e republike. Lokalna samouprava se naravno podrazumeva, i ona
bi uvek bila spremna da s dràvom potpi{e i odgovaraju}e sporazume.
[ta podrazumeva pridruìvanje
evropskim kulturnim standardima?
Kada se govori o pridruìvanju Evropi prvo se mora stvoriti sistem u kome
}e re~ ministra ozna~iti nastojanja i
prioritete, ali ne}e zna~iti li~nu odluku
koja ima direktne i indirektne finansijske posledice. Dakle, re~ Ministra bi
iskazivala programska opredelenja u domenu kulturnog razvoja, profesionalne
edukacije, me|unarodne saradnje, itd, a
nivo konkretnog ~itanja i sprovo|enja
kulturne politike treba da bude dat profe-
sionalnim, stru~nim telima koliko je vi{e
mogu}e. Nigde u svetu ta tela nisu 100%
van politike. U nekim zemljama, npr.
Finskoj, saveti za kulturu se prave
proporcionalno broju mesta svake partije
u lokalnom parlamentu, tj. stranke delegiraju i svoje politi~are, ali i stru~njake u
datim oblastima, ~ak mnogo vi{e stru~njake od politi~ara, jer èle da se kao
stranka legitimi{u i kompetencijama koje
okupljaju. U Engleskoj je situacija jo{
demokrati~nija. Oni koji èle da budu u
Umetni~kom savetu na nacionalnom
nivou, moraju da konkuri{u, po{alju svoje biografije, eksplikacije. Jednom kada
su izabrani preko javnog konkursa
postaju nedodirljivi u toku svog mandata. Javni konkurs je idealno re{enje.
Te{ko da politi~ki kriterijum moè da
pro|e kao prevashodni kad imate javni
konkurs na kome se prosto pore|aju
biografije. Vi ne moète da izvu~ete najslabijeg kandidata jer biste time ugrozili
svoj ugled.
To zna~i da na~in imenovanja novog
direktora Narodnog pozori{ta u Beogradu ne odgovara evropskim standardima?
Ovakav na~in izvo|enja smena
tipi~an je primer onoga protiv ~ega se
borim. Smatram da mesto upravnika bilo
koje institucije u kulturi, posebno nacionalnog teatra, mora da bude mesto na
koje se dolazi putem konkursa i s programom. Zan~i, da treba da postoji konkurs na kome }e na osnovu ozbiljnog
prou~avanja biti izabran najbolji kandidat. Ne moè se smenjivati preko no}i
jedan i postavljati drugi upravnik, koji
moè i da je najbolji na svetu za taj
posao, a da pri tom niko ne zna njegovu
viziju i program. Nema ni kriterijuma na
osnovu kojih je smenjen prethodni niti
obja{njenja s kakvim zadatkom je doveden naredni. Nov upravnik je ve} rekao
da ne}e biti otpu{tanja jer }e pove}ati
obim posla. No Ministarstvo kulture
treba da dâ za to svoju saglasnost, jer
obim posla tro{i dràvne pare. Svako
moè da tro{i vi{e novca - ve{tina je poslovati s ograni~enim budètom. Dràva
treba da daje parametre i na osnovu njih
dotacije. Pa tek onda mogu da se predlaù i realizuju dodatne ideje. Ministar
nije ministar zato da bi mogao da postavlja ljude, vr{i uticaj na zapo{ljavanje. On treba da dâ indikacije za smer
i na~in upravljanja kulturnim ustanovama, a ne da li~no odlu~uje o smenjivanju
i imenovanju, bez evaluacija i novih
strategija. Zloupotrebe i manipulacije
politi~kim uticajem su velike i dok se to
ne re{i dugo ne}e biti napretka.
Kultura je
pitanje strategije
Kako treba da bude organizovana
reforma u kulturi?
Va`no je da bude donet strate{ki
razvojni plan kulture u Srbiji, a ovde
smo daleko od toga. Za sad smo ~uli da je
prioritet za{tita spomenika kulture, ali
gde su ti spomenici, promocije, edukativni sadràji posve}eni njima? (Ve} sam
pomenula slu~aj Romulijana.) Ako govorimo o konzervativnoj kulturnoj politici to po sebi nije problem, ali da bi se ona
vodila neophodan je sporazum izme|u
Ministarstva prosvete i Ministarstva kulture kao instrument kojim }e odre|ene
kulturne vrednosti postati deo nastave.
Po takvom sporazumu ni jedno dete ne bi
moglo da zavr{i razred a da nije videlo
muzej. Pa za 8 godina - 8 muzeja, za 12
godina - 12 muzeja, zna se {ta odgovara
kom uzrastu. A takve stvari ne ko{taju
dràvu ni{ta, pa ipak ni njih nema.
6
Festivali
Ekskurzije ne moraju da budu isklju~ivo
tipske, kao vrsta kulturnog turizma, ali
za svaku od njih treba da postoji smisao.
Svedoci smo da organizovane posete
pozori{tima gotovo da nema.
Kada govorim o strategiji kulturnog
razvoja, mislim na niz re{enja. Ako je
strategija komercijalno pozori{te, a mislim da nije, onda ona zahteva odre|eni
broj sistemskih zakona, podr{ku sponzorima, olak{ice PDV-a... Isto tako, ako je
izabrana strategija razvoja o~uvanje
nacionalne ba{tine - jezika, kulture.
Onda bi ona zahtevala druge instrumente kulturne politike. Da je istinski
prioritet ono {to je Ministarstvo istaklo:
srpski jezik (Ministar Kojadinovi} je
osim spomenika kulture, pomenuo i srpski jezik i }irilicu), onda bi pozori{ta bila
izuzetno privilegovana, jer to su jedine
ustanove u Srbiji koje istinski {tite srpski
jezik, imaju lektore i koje podjednaku
pa`nju poklanjaju i knjièvnom jeziku i
o~uvanju dijalekata.
Ministarstvo kulture treba da pravi
setove prioriteta, a ne da odlu~uje da li }e
dobiti novac filmska manifestacija ili
folklorni festival. Po tom pitanju treba da
odlu~uju stru~njaci, a pitanjima prioriteta i zakona treba da se bavi ministarstvo
kulture.
Pritom, u doma}oj kulturi stalno
kruè iste osobe u komisijama i ìrijima,
a sigurno ima jo{ pametnih ljudi. Ako
reditelj prose~no snima jedan film u 10
godina, mo`da bi u me|uvremenu mogao
biti angaòvan u komisijama, savetima,
ili pak kriti~ar koji u tom trenutku ne}e
raditi ni za jednu ku}u. Va`no je da nema li~nih interesa.
Tako|e, va`no je da u budu}nosti
resor Ministarstvo kulture ne bude
dodeljivan na kraju, kad se glavne
stranke koalicije na vlasti „namire“.
Naàlost, kod nas se za to ministarstvo
obi~no ni jedna stranka ne bori. Kulturi
}e biti bolje samo kad to ministarstvo
bude imalo rang koji su{tinski zasluùje.
U dvema najpoznatijim vladama Francuske, De Golovoj (1959-1968), i Miteranovoj (1981-1987), zapam}eni su u svetskoj javnosti upravo ministri kulture Andre Malro i @ak Lang. Ostalih ministara se vi{e niko i ne se}a.
Ako Ministarstvo kulture ne radi
predvi|en posao postoje li neke sankcije?
Nema sankcija. I u ovoj Vladi ima
dobrih, osrednjih i lo{ih ministara. Prema mom utisku sa strane, ministar kulture spada u red neaktivnih. U ministarstvu misle da rade time {to sede i
ve}aju kome dati novac. Pre 6 meseci
dobila sam poziv od ministarke kulture
Latvije, Helene Demakove, koja je bila
moj student na Evropskoj diplomi kulturnog menad`menta pre 10 godina.
Smatrala je da mogu metodolo{ki da im
pomognem. Treba pomenuti da je Demakova istori~ar umetnosti i bavi se
savremenom umeto{}u, kustos je najzna~ajnijih izlo`bi kojima se Latvija
predstavljala u Evropi, po~ev od Venecijanskog bijenala pa nadalje. Govori ~etiri
jezika, izuzetnog je znanja i kompetencije, ina~e je desnog politi~kog opredeljenja
i zastupa konzervativnu liniju kulturne
politike, koju ne podràvam. Oni su èleli
da do|u {to pre do efikasne i izvodive
strategije. Prvo su organizovali ogroman
broj debata otvorenih za kulturnu javnost, najrazli~itije ljude. Demakova je
organizovala trenutnu mobilizaciju, i to
ne samo svog osoblja u ministarstvu, ve}
{ireg kruga ljudi. Pozori{nim radnicima
je ponudila da rade na novim strategijama i njima odgovaraju}im instrumentima da bi se kroz proces izborili za {to
bolje uslove. I ljudi su prihvatili anga`man bez obzira na politi~ke opcije. Kada
su usvojeni prioriteti, pristupilo se izboru
taktika i {ta }e to budètski zna~iti. Veliki deo pa`nje posve}en je izgradnji nacionalnih institucija kulture, jer je Latvija bila deo Sovjetskog Saveza i nije imala
nacionalnu biblioteku ni muzej savremene umetnosti. Opera je ve} bila reformisana i rekonstruisana sredinom 90-ih.
Drugi prioritet je o~uvanje jezika, kao i
kod nas. Moja ideja je bila, da se ne bi
ostalo na praznoj pri~i podizanja nivoa
kriti~ke svesti u medijima o lo{em govornom jeziku, da Ministarstvo predvidi
obavezu angaòvanja lektora. Da nijedan medij ne moè da dobije licencu,
pravo da radi, ako nema lektora u
redovnom radnom odnosu. Ta~ka, gotovo.
Pripremi se set normi, kao {to je angaòvanje akcentologa, obuka spikera... i
to vam je taktika. Takvim uredbama bi i
na{ jezik bio za{ti}eniji bolje no pri~om,
jer ni{ta na njegovoj za{titi nije ura|eno
u proteklih godinu dana. A time bi bila
pove}ana i stru~na zaposlenost, nivo
profesionalnosti medija i kulturnih ustanova.
Dakle: strategija podrazumeva postavljanje seta ciljeva kao i kriterijuma i
indikatora evaluacije, na osnovu kojih }e
se proveriti da li je zadatak ispunjen. I u
Latviji znaju da podizanje biblioteke za 4
godine nije mogu}e, ali predvi|eni su i
prethodni kratkoro~ni ciljevi poput
formiranja fondova, marketin{kih kampanja, angaòvanja dijaspore, te se odredi da za 2 godine treba da se obezbedi
toliko i toliko. Tako }e se ta~no znati da li
se kulturna politika ostvaruje i da li se
ciljevi ispunjavaju ili ne.
Dugo
ne}emo biti
ravnopravan
partner
U Latviji su imali ta~an plan. Ovde
je druga~ije. Da li }e uskoro do}i do
promena u kulturi?
U trenutnim odnosima, na~inu na
koji je konstituisana Vlada (a to zna~i da
premijer ne proziva ni jednog ministra
za nedovoljno dobro ura|en posao), to ne
moè da funkcioni{e na dobrobit zemlje u
celini. Ako su resori poklonjeni odre|enim partijama i onda o njima misli
samo ta partija, a to je katastrofa. U
domenu nauke i poljoprivrede se radi
mnogo, {to zna~i da, ako ministar ho}e i
ume da radi svoj posao, moè do}i do
promena, ali je problem {to u Vladi nema
nikog ko }e da podsti~e, zahteva, traì da
sva ministarstva u~estvuju u promenama. Reforme ne treba da budu dobra
volja ministra ve} obaveza. I cela Vlada
treba da ide istim tempom. Ovde kultura i
obrazovanje bitno zaostaju, vlada neka
vrsta zamrlosti. U prve 3 godine od promena bilo je uzburkano, a sad je do
Bolonjskog procesa prili~no daleko. Na{
izve{taj o procesu harmonizovanja uni-
55.
Festival
profesionalnih
pozori{ta Vojvodine, odràn je u Zrenjaninu,
od 19. do 25. IV
Miki Radonji¯
N
ajstarija pozori{na manifestacija
na podru~ju biv{e Jugoslavije
odigravana je u senci tragi~ne
saobra}ajne nesre}e na @abaljskom
mostu i katastrofalnih poplava na teritoriji Banata, koje su pred organizatore Zajednicu profesionalnih pozori{ta Vojvodine i Narodno pozori{te „To{a Jovanovi}“ - postavile delikatno pitanje da li
u datim okolnostima Festival treba
otkazati. Pomeraju}i program sve~anog
otvaranja i prekidaju}i festival na jedan
dan, po{tuju}i progla{ene dane àlosti u
7
je, posle postavke u Crnogorskom narodnom pozori{tu, i u Novom Sadu radio
Oblomova. Prostorno-vremensko pomeranje, u prvi plan je izbacilo pri~u o
mentalitetu, ali i o strahu mladog ~oveka
da odgovori na sve ìvotne izazove, koji
ga teraju da se kona~no trgne iz letargije
i iracionalnog doìvljaja stvarnosti. Ilijini unutra{nji lomovi, kao i psiholo{ka
kompleksnost prerano ostarelog samoobmanjiva~a, omogu}ili su Jugoslavu Krajnovu da suptilnim sredstvima ostvari
vrhunsku gluma~ku kreaciju, dok su mu
i najva`niji krug saradnje, ne}e nas biti
nigde, a najmanje u Parizu i Londonu.
Sve {to ste rekli zapravo zna~i da
Studija o izvodivosti za kulturu ne zna~i
ni{ta ako ne do|e do sistemskih promena?
Studiju mnogi iz vlasti nisu pro~itali,
jo{ nije ni prevedena na srpski, mislim
da ni u Ministarstvu kulture nema onog
ko zna {ta pi{e u njoj, a kamoli {ta zna~i
proces evropske integracije. Jedna od
obaveza je podràvanja kulturnog diverziteta, kulturne raznolikosti i dijaloga
kultura. Kod nas je taj posao prakti~no
preba~en Ministarstvu za etni~ke manjine, a unutar Ministarstva kulture, pa i
Pokrajine, postoje budètske stavke koje
se ti~u podràvanja aktivnosti pojedinih
etni~kih grupa, i to one klasi~ne - amaterizam i ~asopisi. Pravih akcija gde se
sprovodi dijalog kultura, npr. rusinske i
srpske ili muslimanske i srpske nema.
Da se stvara dijalog, da se vodi ra~una o
spre~avanju jezika mr`nje, to je posao
kojim, tako|e, treba da se bavi Ministarstvo kulture. Ali, poslova je jako
mnogo, a vreme isuvi{e brzo prolazi, te
jo{ dugo ne}emo biti ravnopravan partner na evropskoj mapi
umetni~kih tokova.
Beograd - most prema jo{ daljim susedima Evrope: Milena Dragi}evi} [e{i} (Foto: \or|e Tomi})
SRE]AN DISKONTINUITET
Jubilarni,
verzitetskog obrazovanja s Evropom bio
je na ivici da bude odba~en. Najgore dve
ocene u Studiji smo dobili mi i Bosna i
Hercegovina, a ako uzmemo u obzir da je
u BiH obrazovanje podeljeno po kantonima, ono je samim tim diskvalifikovano
da ima ma kakav koherentni obrazovni
program. Nas su o~igledno pustili kao
kad nekom ko je te{ko hendikepiran date
prelaznu ocenu iz fiskulture jer treba da
zavr{i {kolu. Tako su i nama dali pozitivnu ocenu, iako kultura i obrazovanje
{kripe. Oni su zanemareni jer su se svi
bacili na ekonomiju, bankarstvo, na
parametre po kojima se, po mi{ljenju
doma}ih i zapadnoevropskih politi~ara,
prepoznaje dràva. Ipak, mislim da su
krucijalni parametri dostignu}a, vezani
za nivo obrazovanja nacije.
Kao primer nezainteresovanosti na{eg Ministarstva kulture navela bih
konvenciju koja je u martu u Kopenhagenu potpisana izme|u ministara kulture Balkana i nordijskih zemalja doma}ina. Oni se ubi{e da nam daju mesta
za saradnju, a od nas nema nikakvog
konkretnog prakti~nog odgovora. Evropa
nas ho}e, ali kao zajednicu, a mi ne
shvatamo {ta ho}e. Uzgred, u Bugarskoj
nema novinara na{ih medija, izlo`bu
Save [umanovi}a otvara ambasador a ne
Ministar kulture, u Rumuniju se retko
ide... Dok ne shvatimo da su susedi - prvi
novu kontekstualizaciju kultnog teksta
doma}e dramaturgije, sme{taju}i Iliju
^vorovi}a u neprijatni ambijent „surove“
tranzicije, „sumnjive“ privatizacije i
„belosvetske“ zavere. Mladenovi} je kao
jedan od najva`nijih fenomena savremenog dru{tva, koji doprinosi stvaranju
masovne, ali i individualne histerije i
paranoje, u svojoj scenskoj realizaciji
istakao medije. U takvom okruènju
„mali ~ovek“ izgubljenog identiteta
po~inje da vodi veliku, presudnu bitku, s
neminovnim, tragikomi~nim ishodom.
Predstave za decu
Prvi put na Festivalu profesionalnih
pozori{ta Vojvodine u~estvovalo je Slova~ko vojvo|ansko pozori{te sa predstavom Puna pri~a duhova ili ne doti~i
se trola Milo{a Janou{eka, reditelja Jano
ânija. Re~ je o veseloj, razigranoj parodiji gotskog horora, sa vizuelno interesantnim, i u dramatur{kom smislu, bitnim likovno-scenografskim elementima,
preciznim mizanscenom i bajkovitim
sièom, prilago|enim de~joj recepciji.
De~je pozori{te - Gyermekszinhaz
Subotica izvelo je Asku i vuka Ive Andri}a, u dramatizaciji i reìji @ivomira Jokovi}a. Moto predstave, Andri}eva misao,
da se samo u izuzetnim situacijama moè
pokazati kojim neotkrivenim snagama
raspolaè ljudsko bi}e - reditelj Jokovi} je
preto~io u scensku interpretaciju zasnovanu na kombinaciji baleta i glume.
Nastoje}i da, kako je istakao, „ne usitni
veliku ideju, radio je vo|en èljom da u
ova te{ka i pesimisti~ka vremena unese
veru u lepotu, veru u trijumf umetnosti, u
vrednost ~ovekove borbe.“
Siroma{ni ~izmar i Kralj vetra predstava na ma|arskom jeziku De~jeg pozori{ta - Gyrmekszinhaz Subotica, nastala po motivima ma|arske bajke, u reìji
\er|a Hernjaka, je izuzimaju}i glas
naratora Kova~a Fri|e{a, ispri~ana neverbalnim jezikom scenskog pokreta i
sjajne koreografije Tamare i Rolanda
Brezovskog. Odli~na muzika Arpada
Bako{a i efektni kostimi sa elementima
ma|arskog folklora Erike Janovi~, dali su
poseban doprinos visokim umetni~kim
kvalitetima ovog ostvarenja.
Tvrdoglavo jaje, autorska predstava
Jovana Carana, Narodnog pozori{ta „To{a
Jovanovi}“ Zrenjanin, je nepretenciozna,
jednostavna pri~a, s gotovo tipiziranim
likovima, bez teksta, sva u duhovito
osmi{ljenoj animaciji isto tako duhovito
kreiranih lutaka. Namenjena najmla|oj
publici nije ostavila ravnodu{nim ni one
malo starije poklonike pozori{ne umetnosti.
Bogat prate}i program Festivala:
izlo`ba Pozori{nog muzeja Vojvodine,
promocije ~asopisa, knjiga i monografija,
gluma~ka radionica Roberta Raponje,
izvo|enje predstave Akademije umetnosti iz Novog Sada i otvoreni razgovor na
temu lutkarstva, doprineli su utisku da je
Zrenjanin bio doma}in ozbiljnog pozori{nog doga|aja. U ~ast nagra|enih na
55. festivalu profesionalnih pozori{ta
Vojvodine, Tatar Kabare Tuzla izveo je
LUDUS 124, 125, 126
Festivali
Zlatni {ut @arka Mileni}a, u reìji Vlade
Kero{evi}a.
Festivalske nagrade
Stru~ni ìri u sastavu: Karolj Vi~ek,
reditelj, predsednik ìrija; Vladimir Kopicl, knjièvnik i pozori{ni kriti~ar, i Ljuboslav Majera, reditelj, doneo je slede}e
odluke: da se nagrada za najboljeg
mladog glumca, odnosno glumicu, dodeli
Milijani Makevi} za ulogu Sonje ^vorovi} u predstavi Balkanski {pijun NP
Sombor; da se specijalna nagrada na
ovom festivalu dodeli Nataliji Vicei za
ulogu Irine u predstavi Murlin Murlo
NP/NK/Nepszinhaz Subotica; da se nagrada za najbolju kreaciju lutaka dodeli
Jovanu Caranu za predstavu Tvrdoglavo
jaje Lutkarske scene NP „To{a Jovanovi}“ Zrenjanin; da se nagrada za
najbolju muziku dodeli Arpadu Bako{u
za muziku u predstavi Siroma{ni ~izmar
i Kralj vetra De~jeg pozori{ta/Gyrmekszinhaz Subotica; da se nagrada za najbolji
kostim dodeli Stefanki Kiuvlievoj za
kostim u predstavi Aska i vuk De~jeg
sopstvenim frustracijama, emotivnom
osaka}eno{}u i patolo{kom usamljeno{}u, mnogo vi{e no gvozdenim re{etkama, [ovagovi} je progovorio o ve~no
aktuelnim pitanjima slobode, zlo~ina i
kazne, odnosa umetnosti i realnog ìvota,
manipulacije. Ve{to nadgra|uju}i tekstualni predloàk ànrovskim pomeranjem i
stilskim poigravanjima, pre svega na
nivou gluma~ke igre, Raponja potencira
scenski efektnu, brojnim metaforama
oboga}enu predstavu. Posebnu atmosferu nagla{ava muzika, koju akteri
uìvo izvode na sceni.
Povratak
velikanima
Srpsko narodno pozori{te iz Novog
Sada, drugog dana festivala, izvelo je
Tu`nu komediju, po romanu Oblomov
I.A. Gon~arova u dramatizaciji i reìji
Egona Savina. „Vreme je da se vratimo
velikanima knjièvnosti jer i ìvot }e,
kao i na{e stvaranje, imati vi{e smisla
ako ne pretr~avamo preko takve, izuzetne literature“, rekao je Savin za okruglim stolom kritike, obja{njavaju}i za{to
nagla{ena karikaturalnost pojedinih
likova razbijala stilsko jedinstvo rediteljske koncepcije, ~ini se da ovakav
vid preispitivanja gluma~ko-scenskog
izraza, zasnovan na ne toliko jasno profilisanoj dramatur{koj strukturi tekstualnog predlo{ka, jeste intrigantan i u
svakom slu~aju zanimljiv repertoarski
iskorak kikindskog pozori{ta.
Pajac (Platonov), A.P. êhova u
reìji Tama{a Fodora, Novosadskog
pozori{ta - Ujvideki Szinhaz, je klasi~na
postavka, ne previ{e cenjenog êhovljevog teksta, u ~ijem je sredi{tu pri~a o
antijunaku, ~ija je buntovna priroda
usmerena ka najblièm okruènju,
dekadentnom dru{tvu koje po~iva na
la`nim eti~kim normama. Obilato se
koriste}i lajtmotivima êhovljeve dramaturgije, reditelj je insistirao na pa`ljivom
nijansiranju emocija u gra|enju svakog
od likova, bez nepotrebnih izleta u patetiku, u ~emu je imao sjajnu podr{ku
odli~nog ansambla, na ~elu sa Aronom
Balaèm u ulozi Platonova.
Balkanski {pijun Du{ana Kova~evi}a, u reìji Kokana Mladenovi}a, Narodnog pozori{ta iz Sombora, ponudio je
Na osnovu Statuta Saveza dramskih umetnika Srbije, Predsedni{tvo Saveza
dramskih umetnika Srbije, na svojoj sednici odrànoj 24. maja 2005. godine,
donosi
PRAVILNIK
o dodeli Nagrade za ìvotno delo DOBRIÎN PRSTEN
I
Muzej pozori{ne umetnosti Srbije i Savez dramskih umetnika Srbije ustanovili
su Nagradu za ìvotno delo Dobri~in prsten, koja se dodeljuje svake godine, po~ev{i
od 1980. godine.
Savez dramskih umetnika Srbije od oktobra 1994. godine Nagradu za ìvotno
delo Dobri~in prsten dodeljuje samostalno.
II
Nagrada Dobri~in prsten dodeljuje se dramskim umetnicima /glumicama i
glumcima/ za celokupno gluma~ko ostvarenje, za ìvotno delo.
Nagrada se dodeljuje svake godine samo jednom glumcu ili glumici.
Dramski umetnik moè biti nagra|en Nagradom za ìvotno delo Dobri~in
prsten samo jednom.
III
Pravo da budu nagra|eni imaju dramski umetnici koji najmanje 20 (dvadeset)
godina ostvaruju zna~ajne uloge.
IV
Dodeljivanju Nagrade za ìvotno delo Dobri~in prsten pridruùje se od 2000.
godine Fond Madlena Zepter iz Beograda, koja je isklju~ivi sponzor svih manifestacija vezanih za Nagradu za ìvotno delo Dobri~in prsten (dodela Nagrade,
{tampanje i promocija monografije o dobitniku).
Savez dramskih umetnika se obavezuje da javno istakne u~e{}e Fonda Madlena Zepter prilikom objavljivanja konkursa u sredstvima javnog informisanja, kao
i prilikom dodeljivanja Nagrade i promocija monografija. Ostali odnosi izme|u
Saveza dramskih umetnika Srbije i Fonda Madlena Zepter reguli{u se posebnim
Ugovorom o sponzorstvu.
POSEBNE ODREDBE
^lan 1.
Predlozi za Nagradu za ìvotno delo Dobri~in prsten dostavljaju se na osnovu
javnog poziva - konkursa Saveza dramskih umetnika Srbije i Fonda Madlena
Zepter, objavljenog u pozori{nim novinama Ludus i u dnevnoj {tampi.
Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta, pojedinci - dramski
umetnici, pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i ~asopisa iz oblasti kulture, kao i
umetni~ke ustanove i udruènja.
Predlozi za dodeljivanje Nagrade, u formi pisanog obrazloènja, dostavljaju se
Savezu dramskih umetnika Srbije do 15. oktobra teku}e godine.
^lan 2.
Umetni~ko ve}e Saveza dramskih umetnika Srbije predlaè Predsedni{tvu
SDUS-a sastav @irija za dodelu Nagrade za ìvotno delo Dobri~in prsten.
Pobednik Festivala vojvo|anskih pozori{ta: scena iz Tu`ne komedije SNP-a
Zrenjaninu i Srbiji, 55. okupljanje
vojvo|anskih tetara, ipak je realizovano.
Selektor festivala, gospo|a Darinka
Nikoli}, izabrala je 6 dramskih i 4 de~je
predstave, isti~u}i u svom obrazloènju
da: „Grupni portret vojvo|anskog pozori{ta, u repertoarskom i esteti~kom smislu, karakteri{e - a to je utisak nakon
odgledane jednogodi{nje produkcije apsolutni diskontinuitet u odnosu na
pro{logodi{nju, prili~no optimisti~nu, sliku. Haos kao da je zavladao ne samo
organizacionom infrastrukturom, ve} se
izvesna stihijnost, s ~asnim izuzecima,
ose}a u repertoarskoj politici, u odsustvu
neke vi{e ambicije, entuzijazma i eventualnog rizika i u vladavini letargije o
~ijim uzrocima - sasvim sigurno s korenima u mu~nom i predugom trajanju agonije ovog dru{tva - svakako kompetentije
od mene mogu da govore ljudi iz pozori{ne prakse.“
Kao jedan od pomenutih, ~asnih
izuzetaka, predstava Pti~ice, po tekstu
Filipa [ovagovi}a, u reìji Roberta Raponje, Narodnog pozori{ta, Narodnog
kazali{ta, Nepszinhaz Subotica, otvorila
je ovogodi{nji festival. Sme{taju}i marginalne likove, sitne prestupnike u zatvor
otvorenog tipa, gde je svaki od njih vezan
LUDUS 124, 125, 126Lu
Rade Kojadinovi} u ulozi Zaharija i
Gordana \ur|evi} Dimi} kao Jelka, bili
vi{e nego ravnopravni partneri. Tu`na
komedija je uz Meru za meru, sasvim
sigurno najbolja predstava SNP-a
unazad 10-ak godina.
Murlin Murlo Nikolaja Koljade, u
reìji \er|a Hernjaka, Drame na ma|arskom jeziku NP, NK, Nepszinhaz
Subotica na uverljiv na~in je do~arala
crni Koljadin humor, njegove tragikomi~ne likove i groteskno-apokalipti~nu
sliku budu}nosti. Banalna svakodnevica
~etvoro ve~nih gubitnika sme{tena je u
klaustrofobi~ni prostor suterenskog stana, na~i~kanog ki~astim detaljima koji
dodatno isti~u mentalno-emotivni sklop
Koljadinih junaka. Oslanjaju}i se na
gluma~ku ekspresivnost, Hernjak gradio
je predstavu atmosfere, sa posebnim
akcentom na definisanju sloènih odnosa
i njihovim posledicama.
Op{tinsko dete Branislava Nu{i}a, u
adaptaciji Borisa Lije{evi}a i Milo{a
Latinovi}a i reìji Borisa Lije{evi}a, Narodnog pozori{ta Kikinda, je svojevrsna
teatarska studija o moralu, ljudskoj
gluposti, toleranciji, ispri~ana u „nu{i}evskom“ maniru, s blagim pomeranjem
ka groteski. Iako je povremeno pre-
pozori{ta/Gyermekszinhaz Subotica; da
se nagrada za najbolju scenografiju dodeli Kokanu Mladenovi}u za scenografiju u predstavi Balkanski {pijun NP
Sombor; da se nagrada za najbolju mu{ku epizodnu ulogu dodeli Beli Kalo za
gluma~ka ostvarenja u predstavama
Pti~ice i Murlin Murlo NP/NK/Nepszinhaz Subotica; da se nagrada za najbolju
ènsku epizodnu ulogu dodeli Gordani
\ur|evi}-Dimi} za ulogu Julke u predstavi Tu`na komedija SNP u Novom
Sadu; da se nagrada za najbolju mu{ku
ulogu dodeli Jugoslavu Krajnovu za
ulogu Ilije u predstavi Tu`na komedija;
da se nagrada za najbolju ènsku ulogu
dodeli Krist Sor~ik za ulogu Ane Petrovne u predstavi Pajac Novosadskog pozori{ta/Ujvideki Szinhaz; da se nagrada
za najbolju reìju dodeli \er|u Hernjaku
za rediteljski rad u predstavama Siroma{ni ~izmar i Kralj vetra De~jeg pozori{ta/Gyermekszinhaz Subotica i Murlin
Murlo NP/NK/Nepszinhaz Subotica; da
se nagrada za najbolju predstavu u celini
dodeli predstavi Tu`na komedija
SNP u Novom Sadu.
@iri se sastoji od sedam (7) ~lanova, ~iji je rad po~astan. U sastavu @irija mogu
u~estvovati dramski umetnici - glumci i reditelji, po pozivu i dramski pisci i
pozori{ni kriti~ari, a po mogu}stvu i jedan od dosada{njih dobitnika Nagrade.
U radu @irija, kao osmi, po~asni ~lan, bez prava glasa i odlu~ivanja, u~estvuje predstavnik Fonda Madlena Zepter.
Mandat ~lanova @irija je dve (2) godine, uz mogu}nost produètka mandata.
@iri odlu~uje o na~inu svoga rada, o izboru predsednika, o zakazivanju sednica, vo|enju rasprava.... @iri je samostalan u odlu~ivanju o dodeli Nagrade.
Ukoliko ~lan @irija bude predloèn za Nagradu, prestaje mu ~lanstvo u @iriju,
a Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije, na predlog Umetni~kog ve}a,
imenuje novog ~lana.
Da bi predloèni kandidat dobio Nagradu, potrebno je da dobije ve}inu glasova ~lanova @irija. @iri pismeno obrazlaè svoju odluku i saop{tava je javno.
@iri se obavezuje da odluku o dodeljivanju Nagrade donese najkasnije do 10.
novembra svake godine.
^lan 3.
Savez dramskih umetnika Srbije se obavezuje da, u okviru svojih mogu}nosti,
svakom dobitniku organizuje sve~anost uru~enja Nagrade i izradi monografiju o
dobitniku.
Savez dramskih umetnika Srbije }e pronalaziti i druge na~ine da trajno
sa~uva uspomenu na dobitnike Nagrade za ìvotno delo Dobri~in prsten.
Savez dramskih umetnika Srbije se obavezuje da ime dobitnika objavi u sredstvima javnog informisanja, a sve~ano uru~enje Nagrade obavi}e se najkasnije do
kraja decembra svake godine.
Po{tuju}i èlju naslednika kraljevsko - dvorskog juvelira Milivoja
M.T.Stefanovi}a, koji je izradio prsten koji je Udruènje glumaca Kraljevine
Jugoslavije poklonilo Dobrici Milutinovi}u 1937. godine, Savez se obavezuje da }e,
u svim manifestacijama vezanim za Nagradu za ìvotno delo Dobri~in prsten,
ista}i zasluge kraljevsko - dvorskog juvelira Milivoja M.T. Stefanovi}a.
^lan 4.
Nagrada za ìvotno delo Dobri~in prsten sastoji se od:
1. Zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovi}a, koji je dobio 1937. godine od
Udruènja glumaca Kraljevine Jugoslavije i ~iji se original (koji je za SDUS otkupila gospo|a Madlena Zepter) ~uva u Muzeju pozori{ne umetnosti Srbije; u izradi
kopije u~estvuje Zlatara iz Majdanpeka
2. Unikatne diplome na pergamentu ~iji je autor akademski slikar i scenograf
Geroslav Zari}
3. Monografije o dobitniku Nagrade
^lan 5.
Ovim Pravilnikom prestaje va`nost Pravilnika donetog 12.aprila 2004. godine.
^lan 6.
Pravilnik stupa na snagu i primenjiva}e se od dana potpisivanja.
Za PREDSEDNI[TVO SDUS-a
Sonja Jaukovi}, predsednik
8
Vesti iz Saveza
Na osnovu Statuta Saveza dramskih umetnika Srbije,
Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije, na svojoj
sednici odrànoj 24. maja 2005. godine, donosi
PRAVILNIK
o dodeli Nagrade za reìju BOJAN STUPICA
I
Nagrada za reìju Bojan Stupica je ustanovljena da
prisustvo Bojana Stupice bude trajno sa~uvano u ìvotu na{e
zemlje, da istakne njegov udeo i podstakne nova traènja u
oblasti pozori{ne reìje, koju je Bojan Stupica unapre|ivao,
razvijao i dao joj posebno obele`je.
II
Nagrada za reìju Bojan Stupica za najbolju pozori{nu
reìju ostvarenu u profesionalnim pozori{tima Srbije i Crne
Gore, dodeljuje se svake druge godine.
Nagrada se dodeljuje samo jednom reditelju.
Reditelj moè biti nagra|en nagradom Bojan Stupica
vi{e puta.
III
Nagrada za reìju Bojan Stupica se sastoji:
1. Od plakete sa likom Bojana Stupice, rad akademskog
vajara Stevana Bodnarova
2. Od unikatne diplome na pergamentu ~iji je autor
akademski slikar i scenograf Geroslav Zari}.
3. Od nov~anog iznosa ~iju visinu odre|uje
Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije.
IV
Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije, na
predlog Umetni~kog ve}a, imenuje @iri za dodelu Nagrade
Bojan Stupica
@iri se sastoji od pet (5) ~lanova, ~iji je rad po~astan. U
sastavu @irija mogu u~estvovati dramski umetnici - glumci i
reditelji, po pozivu - dramski pisci i pozori{ni kriti~ari, a po
mogu}stvu i jedan od prethodnih dobitnika Nagrade.
Mandat ~lanova @irija je dve (2) godine, uz mogu}nost
produètka mandata.
@iri odlu~uje o na~inu svoga rada, o izboru predsednika,
o zakazivanju sednica, vo|enju rasprava... @iri je samostalan u odlu~ivanju o dodeli Nagrade.
Ukoliko ~lan @irija bude predloèn za Nagradu, prestaje
mu ~lanstvo u @iriju, a Predsedni{tvo Saveza dramskih
umetnika Srbije, na predlog Umetni~kog ve}a, imenuje
novog ~lana.
Da bi predloèni kandidat dobio Nagradu, potrebno je da
dobije ve}inu glasova ~lanova @irija.
@iri pismeno obrazlaè svoju odluku i saop{tava je
javno.
@iri se obavezuje da odluku o dodeljivanju Nagrade
donese najkasnije do 10. maja godine kada se dodeljuje
Nagrada.
POSEBNE ODREDBE
^lan 1.
Za Nagradu za reìju Bojan Stupica mogu konkurisati
sve premijerno izvedene predstave sa teritorije Srbije i Crne
Gore, izvedene u periodu od 01. aprila do 31. marta, i tako
svake druge godine.
Ukoliko u pomenutom periodu ne bude takvog
rediteljskog ostvarenja koje bi zasluìvalo Nagradu, Nagrada se ne}e dodeliti.
^lan 2.
Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta,
pojedinci - dramski umetnici, pozori{ni kriti~ari, redakcije
stru~nih i ~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~ke
Predlozi za Nagradu Bojan Stupica dostavljaju se na
osnovu javnog poziva - konkursa Saveza dramskih umetnika Srbije objavljenog u pozori{nim novinama Ludus i u
dnevnoj {tampi.
Predlozi za dodeljivanje Nagrade, u formi pisanog obrazloènja, dostavljaju se Savezu dramskih umetnika Srbije do
15. aprila godine u kojoj se dodeljuje Nagrada.
^lan 3.
Nagrada za reìju Bojan Stupica dodeljuje se u drugoj
polovini juna, na sve~anosti koju organizuje Savez dramskih
umetnika Srbije, u pozori{tu u kome se igra predstava
nagra|enog reditelja.
^lan 4.
Ovim Pravilnikom prestaje da vaì Pravilnik od 12.
aprila 2004. godine.
^lan 5.
Pravilnik stupa na snagu i primenjiva}e se od dana
potpisivanja.
9
Na osnovu Statuta Saveza dramskih umetnika Srbije, Predsedni{tvo
Saveza dramskih umetnika Srbije, na svojoj sednici odrànoj 24. maja
2005. godine, donosi
PRAVILNIK
o dodeli Nagrade LJUBINKA BOBI]
Nagrada se dodeljuje za najbolje gluma~ko ostvarenje u oblasti
komedije.
Nagrada se dodeljuje bijenalno.
Nagrada se moè i ne dodeliti, odnosno moè se dodeliti samo kada
se pojavi gluma~ka kreacija koja zadovoljava standarde postavljene ovim
Pravilnikom.
I
Nagrada LJUBINKA BOBI] ustanovljava se u znak se}anja na
znamenitu glumicu - znamenitu po svojoj eti~nosti i po sposobnostima da
ulogu oplemeni uzbudljivim detaljima, da igri obezbedi elemente novog
na planu pokreta, mimike i dikcije, na polju komi~kog i komedije uop{te.
II
Nagradu prima glumac ili glumica, izabran/a me|u dramskim
umetnicima iz svih profesionalnih pozori{ta sa teritorije Srbije i Crne
Gore.
@iri se brine da Nagrada LJUBINKA BOBI] pripadne najdostojnijem.
Osnovna merila:
1. Ostvarena uloga, naslovna, glavna, velika ili zna~ajna, mora biti
tragala~ka, inovativna i moè se ozna~iti kao sasvim nova smernica
gluma~kog izraza na polju komedije.
2. Ostvarena uloga mora pripadati komediografskom delu, dakle,
mora biti ostvarena u komediji.
Nagrada se dodeljuje samo jednom glumcu.
III
Nagrada LJUBINKA BOBI] se sastoji:
1. Od plakete sa likom Ljubinke Bobi}
2. Od unikatne diplome na pergamentu
3. Od nov~anog iznosa ~iju visinu odre|uje Predsedni{tvo Saveza
dramskih umetnika Srbije.
IV
Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije, na predlog Umetni~kog ve}a, imenuje @iri za dodelu Nagrade LJUBINKA BOBI].
@iri se sastoji od pet (5) ~lanova, ~iji je rad po~asnog karaktera. U
sastavu @irija mogu u~estvovati dramski umetnici - glumci, reditelji,
dramski pisci, pozori{ni kriti~ari. Jedno mesto u @iriju mora pripasti
(kada za to postoje uslovi) dobitniku iste nagrade.
Mandat ~lanova @irija je dve (2) godine, bez mogu}nosti produènja
mandata, osim za ~lana @irija dobitnika iste nagrade.
@iri samostalno odlu~uje o na~inu svog rada, o izboru predsednika
ìrija, o zakazivanju sednica... @iri mora biti potpuno samostalan u
odlu~ivanju o dodeli Nagrade.
Ukoliko ~lan @irija bude predloèn za Nagradu, ~lanstvo u @iriju mu
automatski prestaje, a Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije,
na predlog Umetni~kog ve}a, imenuje novog ~lana.
Da bi predloèni kandidat dobio Nagradu, potrebno je da dobije
ve}inu glasova ~lanova @irija.
@iri u pisanoj formi obrazlaè svoju odluku i saop{tava je javno.
POSEBNE ODREDBE
^lan 1.
U konkurenciji za Nagradu LJUBINKA BOBI] koja }e prvi put biti
dodeljena 5. decembra 2005. godine, u~estvova}e sve ostvarene uloge u
predstavama sa teritorije Srbije i Crne Gore, premijerno izvedene u periodu od 01. septembra 2003. godine do 30. juna 2005. godine.
Za svako naredno dodeljivanje Nagrade ustanovljava se princip
perioda konkurencije uloga ostvarenih tokom dve pozori{ne sezone, na
isti na~in kao u prethodnom stavu i sa istim terminom dodele (5. decembar) u godini dodele.
^lan 2.
Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta, pojedincidramski umetnici, pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i ~asopisa iz
oblasti kulture, kao i umetni~ke ustanove i udruènja.
Predlozi za Nagradu LJUBINKA BOBI] dostavljaju se na osnovu
javnog poziva - konkursa Saveza dramskih umetnika Srbije objavljenog
u pozori{nim novinama Ludus i u dnevnoj {tampi.
Predlozi za dodeljivanje Nagrade, u formi pisanog obrazloènja,
dostavljaju se Savezu dramskih umetnika Srbije do 15. septembra u
godini dodele Nagrade.
^lan 3.
Nagrada LJUBINKA BOBI] uvek }e se dodeljivati 5. decembra
(datum premijere komedije “Skampolo” u Narodnom pozori{tu u
Beogradu, 1923) svake druge godine, na sve~anosti koju organizuje
Savez dramskih umetnika Srbije, u pozori{tu u kome se igra predstava
nagra|enog glumca.
^lan 4.
Na osnovu Statuta Saveza dramskih umetnika Srbije, Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije, na svojoj sednici odrànoj
24. maja 2005. godine, donosi
PRAVILNIK
o dodeli Nagrade MILO[ @UTI]
za najbolje gluma~ko ostvarenje u sezoni
I
Nagrada Milo{ @uti} ustanovljena je kao spomen na znamenitog
glumca - znamenitog po duhovnosti i misli, po po{tovanju jezika i
govora, po snazi izraza i ose}anja.
II
Nagradu prima jedan glumac ili glumica, izabranik me|u umetnicima svih profesionalnih dramskih pozori{ta sa teritorije Srbije i
Crne Gore.
@iri se brine da nagrada Milo{ @uti} pripadne najdostojnijem.
Osnovna merila:
1. Da je ostvarena uloga, velika ili mala, tragala~ka i da se moè
ozna~iti kao putokaz u razvitku glume.
2. Da je glumac, stariji ili mla|i, osvedo~io svoju posve}enost
umetnosti glume i odgovornost prema misiji pozori{ta
Nagrada se dodeljuje samo jednom glumcu.
III
Nagrada Milo{ @uti} se sastoji:
1. Od plakete sa likom Milo{a @uti}a, rad akademskog vajara
Zvonka Novakovi}a
2. Od unikatne diplome na pergamentu ~iji je autor akademski
slikar i scenograf Geroslav Zari}
3. Od nov~anog iznosa ~iju visinu odre|uje Predsedni{tvo Saveza
dramskih umetnika Srbije.
IV
Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije, na predlog
Umetni~kog ve}a, imenuje @iri za dodelu Nagrade Milo{ @uti}.
@iri se sastoji od pet (5) ~lanova, ~iji je rad po~astan. U sastavu
@irija mogu u~estvovati dramski umetnici - glumci i reditelji, po
pozivu - dramski pisci i pozori{ni kriti~ari, a po mogu}stvu, jedan od
prethodnih dobitnika Nagrade.
Mandat ~lanova @irija je dve (2) godine, uz mogu}nost
produètka mandata.
@iri odlu~uje o na~inu svoga rada, o izboru predsednika, o
zakazivanju sednica, vo|enju rasprava... @iri je samostalan u
odlu~ivanju o dodeli Nagrade.
Ukoliko ~lan @irija bude predloèn za Nagradu, prestaje mu
~lanstvo u @iriju, a Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije,
na predlog Umetni~kog ve}a, imenuje novog ~lana.
Da bi predloèni kandidat dobio Nagradu, potrebno je da dobije
ve}inu glasova ~lanova @irija.
@iri pismeno obrazlaè svoju odluku i saop{tava je javno.
@iri se obavezuje da odluku o dodeljivanju nagrade donese
najkasnije do kraja septembra godine kada se dodeljuje Nagrada.
POSEBNE ODREDBE
^lan 1.
Za Nagradu Milo{ @uti} mogu konkurisati sve ostvarene uloge u
predstavama sa teritorije Srbije i Crne Gore, premijerno izvedene u
periodu od 30. juna protekle do 30. juna teku}e godine.
^lan 2.
Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta, pojedinci - dramski umetnici, pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i
~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~ke ustanove i udruènja.
Predlozi za Nagradu Milo{ @uti} dostavljaju se na osnovu javnog
poziva - konkursa Saveza dramskih umetnika Srbije objavljenog u
pozori{nim novinama Ludus i u dnevnoj {tampi.
Predlozi za dodeljivanje Nagrade, u formi pisanog obrazloènja,
dostavljaju se Savezu dramskih umetnika Srbije do 15. septembra
teku}e godine.
^lan 3.
Nagrada Milo{ @uti} dodeljuje se tokom oktobra, na sve~anosti
koju organizuje Savez dramskih umetnika Srbije, u pozori{tu u kome
se igra predstava nagra|enog glumca.
^lan 4.
Ovim Pravilnikom prestaje da vaì Pravilnik od 12. aprila 2004.
godine.
^lan 5.
LUDUS 124, 125, 126
Festivali
BESPLATNI POSLOVNI SAVETI
S Vladimirom Kopiclom o nepla}enoj brizi o
pozori{tu, tj. o festivalima, teatru i jo{ po
ne~em
Ljiljana Bailovi¯
V
ladimir Kopicl, pisac i pozori{ni
kriti~ar, jedan je od najboljih poznavalaca doma}ih pozpri{nih
prilika - i ne samo doma}ih. Nedavni
susret s Kopiclom na Festivalu profesionalnih pozori{ta Vojvodine u Zrenjaninu,
gde je bio jedan od ~lanova ìrija, iskoristili smo za kra}i razgovor o tome {ta se u
na{im pozori{tima de{ava (i ne de{ava) {to je rezultiralo - izme|u ostalog - i korisnim opaskama za sve one koji su
zaduèni (i pla}eni) da o pozori{tu brinu.
Posle Festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine kako ocenjujete rad i
domete vojvo|anskih pozori{ta? Darinka Nikoli}, selektuju}i predstave za
Festival, izrekla je strogu ocenu da se
lanjska produkcija zasniva vi{e na ve}
isprobanom a manje na istraìva~kom.
Kakav je va{ uvid u „stanje duha“ vojvo|anskog teatra?
[to se ti~e gospo|e Nikoli}, ona je
apsolutno u pravu, kao i sve prave dame.
Predstave koje je je dovela na Festival,
nesumnjivo pokazuju izvestan otklon od
istraìva~ke pozori{ne paradigme, koja
je na vojvo|anskim scenama daleko vi{e
ozbiljnih, krajnje impresivnih rezultata,
dala prethodnih sezona. Za{to je to tako,
ponajbolje znaju ljudi koji operativno
rade u pozori{tima, tj. rukovode, jer oni
zapravo o takvim stvarima i odlu~uju, a
ne mi kriti~ari i drugi tu`ni umetnici,
kojima obi~no pada u deo da se dovijamo
o zna~enjima ve} ostvarenih scenskih
gestova i tokova u ~ijem formiranju zapravo i nemamo mnogo udela, bar ne
ovde. Po meni, stvari su krenule ne{to
klasi~nijim tokom iz vrlo jednostavnog
razloga, zato {to onaj mali broj ljudi koji
su u Vojvodini poslednjih godina nametali taj istraìvaki scenski kod ili trenutno ne radi u Vojvodini ono {to je radio, ili
uop{te ne radi ovde, ve} svoj rad obavlja
u inostranstvu. A ti se ljudi skoro mogu
izbrojati na prste, bar oni koji su imali
kakav-takav kontinuitet u radu: Kinga
Mezei i Kata \armati, Andra{ Urban,
Peter Ferenc, pa od starijih Miroslav
Benka, Ljuboslav Majera, jo{ poneki. I
onda do|e do onoga {to koleginica Nikoli}
ta~no imenuje kao diskontinuitet s prisenkom haosa, mada je za utehu, pa i vi{e od utehe to {to je na ovom Festivalu
ipak bio o~igledan kontinuitet u kvalitetu
predstava, pa ma kakve one bile. A bilo
je i odli~nih.
S druge strane, mo`da za nas vreme{ne vojvo|anske omladince koji o
pozori{tu jo{ misle kao o ne~emu {to èli
da bude ìvo, daleko vi{e zna~i da se u
SNP-u pojavila predstava kao Tu`na
komedija Savina, nego {to bi nam zna~ilo, i vojvo|anskom teatru uop{te, da su
Kinga i Kata napravile u Ujvideki szinhazu, sa svim onim sjajnim glumcima,
Pac III ili Via Italia, final cut, {to su
verovatno mogle ali kanda nisu èlele.
I to je ìvot, pa i pozori{te. Naravno,
da imam svoje pozori{te, znao bih {ta
pametnije da vam odgovorim. Nemam
ga.
LUDUS 124, 125, 126Lu
Novi senzibilitet
Objavljena je selekcija Sterijinog
pozorja. Kako procenjujete {anse dolaze}e generacije dramskih pisaca? Da li
ona, donose}i novu ose}ajnost, traì i
druga~iju pozori{nu komunikaciju druga~ije pozori{ne oblike? Koliko su
teatri, ali i njihova (uobi~ajena) publika,
spremni za novi senzibilitet?
Ako po|emo od ovih jo{ mladih pisaca ~iji su komadi u{li u selekciju Pozorja, recimo Uglje{a [ajtinac ili Dimitrije Vojnov, pa nabacimo nasumce jo{
nekoliko mladih imena, recimo Maja Pelevi}, Milena Bogavac, itd. - da ne {irimo
sad pri~u, jer ona nije hijerarhijska pa to
i ne traì - vide}emo da se njihova imena
sasvim razlikuju, a uglavnom je tako i sa
onim {to ti pisci pi{u. I - sre}a {to je tako.
Razlikuju se i „ose}ajnosti“ koje oni donose, jer to su pisci stasali u svetski rasutom vremenu razlike koje ni nas zahvaljuju}i tehno-globalizaciji nije zaobi{lo, a „front“ koji treba da probiju samo
je jedan, donekle ve} na~et. Mislim,
naravno, na onaj na{ ve} na~et monolit
mi{ljenja u pozori{tu gde neke zaslu`ne
~ike i tetke, kao onih „6 lica“, zami{ljaju
da treba da tu sede i tako traè zahvalnog pisca s velikim P, o kakvom su
nekad u~ili, a pisci }e se danas ve} sna}i
i bez toga, jer je vasceli svet danas njihov,
~im tako pomisle i ako stvarno znaju da
pi{u. Eto [ajtin~evog primera, ~iji nam
novi komadi, recimo, ve} dolaze sa
stranih scena da se igraju i ovde, a nije
on jedini takav u ovom mladolikom
dru{tvu.
Pozori{ni oblici i publika su tako|e
stalno promenljive, prilagodljive kategorije, ma kako bili ve~ni. Recimo, nisam
video nijednog klasi~nog predstavnika
kategorije „publika“ koji nije sre}an
oti{ao s predstava Joèfa Na|a, mada je
verovatno bio u te{koj krizi dok je poku{avao da im „dekodira“ pozori{ni
„oblik“ na svoj jezik, jezik nau~enog, to
jest dok nije od toga digao ruke i prepustio se onom {to mu se izvodi. Tako je,
dakle, i {ansa ovih na{ih „novogeneracija{a“ sasvim izgledna, pogotovo {tu su to
mahom neki mladi a ve} u~evni i komunikacijski vrlo osve{}eni, prodorni ljudi,
iza kojih, bar delom, stoji i jedna sjajna
ènska mom~ad kriti~arki-teoreti~arki
koja jo{ nije rekla poslednju re~, mada su
im ba{ iza{le prve odli~ne knjige. Mislim, dakako, na Anu Vujanovi}, Bojanu
Cveji} i Jelenu Novak, a svaka ~ast i
selektoru Pozorja Ivanu Medenici, uz
napomenu da bi mi bilo dodatno drago
ako je ovaj njegov izbor mladih za stari
festival „iznu|en“ samo kvalitetom datih
tekstova i predstava.
Ina~e, {to se novih dramskih pisaca
ti~e, upravo }e u javnost sa svojim prvim
dramskim tekstovima iza}i i neki uveliko
afirmisani, ali sveì, pesnici, prozaisti,
romansijeri, dakle ve} gotovi sjajni pisci,
koji su se nedavno odlu~ili i za pisanje u
dramskom idiomu, pa ne{to takvo i napisali. U rukopisu sam ~itao prve drame
Nenada Jovanovi}a, pa Miodraga Rai~evi}a, a ne{to od toga je i ponajbolje {to
sam od novih dramskih tekstova uop{te
pro~itao. Naravno, opet su na potezu na{i
neposredni pozori{ni operativci, a ovu
informaciju im nudim kao besplatan
poslovni savet. Momci, iskoristite ga.
Ina~e, bi}e kritike. Zna Srbija, bar sad
kad smo je informisali.
Kod nas se sve nekako deli na Beograd i sve ostale. Kako tu prolaze
pozori{ta?
Mnogo je mastila u svetu, pa i kod
nas, proliveno zbog nepravedne distribucije mo}i, pa ne bih hteo ni{ta da dodajem
tome tu`nom horu. Nekako mi ta patnja
ne leì, nije dostojna umetnosti i onoga
ko o umetnosti brine. Kao neko ko je rade}i oko pozori{ta, prevashodno kriti~arsko-selektorski posao, godinama uveliko zavisio i od pretpostavljanih dobrih
predstava iz Prestonice, a ja dobre predstave i ina~e volim, nekako su mi beogradski scenski uspesi uvek bili i mili i
dragi, pa makar i da imaju cenu {to
uzrokuje ono posledi~no nemilo rasulo u
teatrima ve}ine na{ih ne-prestoni~kih
nahija. Ima ko o tome treba stvarno da
brine i za to je pla}en, a na{a briga je
nepla}ena pa samim tim i pone{to marginalizovana, ba{ kao i Ostatak, ali na
na~in bez zavisti i suza. No, taj Ostatak
se vrlo dr~no otimao svojoj finansijskoj i
drugoj istoriji kao sudbini prethodnih
nekoliko sezona, u ~emu su i na{i Vojvo|ani {togod doprineli kroz neke ve}
pomenute primere, pa Kru{evljani sa
„Svinjskim ocem“, recimo, pa pomalo
Uì~ani i ponekad poneko drugi, a
nabrajanje ina~e nikud ne vodi, jer se
kad-tad mora zavr{iti.
Pozori{ta ina~e dosta lo{e prolaze, ali
izgleda da iz njih ipak beì samo onaj ko
mora, ~ak i u tzv. provinciji. Tako se u
analizi ovog tipa ponajpre moè sti}i do
neke vrste eskapizma, a utom }e valjda i
privatizacija. Pa da se ne zameramo
uzalud, mada nikad nisam ~uo za neko
pozori{te s Bruneja, ve} samo za one
fosfate i sultana. Slava im.
Video sam
skoro sve
Jedna od tema 55. Festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine bila je
posve}ena pripremama za otvaranje
odseka (studijske grupe) za lutkarstvo
na Akademiji umetnosti u Novom Sadu,
mo`da ve} idu}e {kolske godine. S druge
strane, u festivalskoj selekciji na{la se
tek jedna lutkarska predstava. Kako
ocenjujete stanje i osvojene standarde u
na{em pozori{nom stvarala{tvu za decu? Najzad, to pozori{te koje imamo lo{
obi~aj da zovemo de~jm, isporu~uje
„odraslom teatru“ njegovu sutra{nju
publiku.
Na osnovu onoga {to sam video
proteklih godina, a video sam skoro sve,
suboti~ki i zrenjaninski pozori{ni ansambli za najmla|e i njihovi radovi su
visoko iznad pretpostavljane mere standarda, ostali u Vojvodini mahom standardni ili nikakvi, bar prema onome na
{ta smo se kao na standard svikli. Lutkari se moraju {kolovati, tu druge nema,
pa je i bolje da to rade na Akademiji, gde
bar zanata ima, nego kod nekih kvazima{tara i kvazi-umetnika, kakvih je i
ina~e pun na{ milje teatra za najmla|e,
pogotovo imamo li u vidu po kakvim se
ljiga-skalamerijama i kuca-maca-postanimal-nebulozama od „tekstualnih
predloàka“, u opasnom broju slu~ajeva,
igraju te predstave pa ona jadna deca
misle: „A, to li je to pozori{te, te daske...?!“ Imam i ja jednog klinca, svesnog
da je tata neka fora, pa mi je vi{e puta
kao trogodi{njak {aputao za vreme
takvih predstava: „Tata, kaì da sklone
onog ~iku, stra{no je dosadan“. Sa ~etiri
je provalio smisao demokratije pa je
vikao ~iki li~no: „îko, ti si dosadan!“ A
sad, sa pet, }uti i gleda, valjda se nada
boljem. Ili ~eka te nove lutkare da iza|u
sa Akademije, ili da oni „autori“ izumru
kao knjièvni „rod“. Ako se ta dva procesa inplementiraju unisono - i bi}e bolje!
A neko }e to bolje ve} do~ekati,
nadam se i u pozori{noj sali.
I ja imam klinca: Vladimir Kopicl (Foto: J. D. Njegovi})
10
Festivali
ZA SADA NA DOBROM TRAGU
O selekciji Joakim festa 2005.
Aleksandar Milosavljevi¯
S
rbija je duboko zagazila u tranziciju! Ose}amo to svakodnevno i na
svakom koraku, ali muku ìvota u
vremenima u kojima se bolno menja
stvarnost na koju smo navikli prepoznaje i putnik namernik koji krstari Srbijom
gledaju}i pozori{ne predstave. Tranziciju
prepoznajemo u na~inu na koji nam funkcioni{e pozori{ni ìvot, u nema{tini i
bezna|u na koji su osu|eni ovda{nji pozori{nici, ali - naizgled paradoksalno - i
u buntu i ne pristajanju na stvarnost
pozori{ta u Srbiji.
Ako je pro{le godine teatar u Srbiji
smalaksavao, ove se izgleda prenuo iz
dremeà. Potvr|uju to predstave koje
sam video u Leskovcu, Novom Pazaru,
Zaje~aru, u pri{tinskom Narodnom pozori{tu, sada stacioniranom u Lebanu. O
tome svedo~i smelost pozori{nih uprava
da na repertoare svojih ku}a stave dela
Edena fon Horvata, Karla Goldonija, Viljema [ekspira, Aleksandra Popovi}a,
Bena Dònsona, Semjuela Beketa... Potvrda bu|enja su i nova imena mladih
reditelja, poput Ane Tomovi}, Katarine
Petrovi}, Uro{a Jovanovi}a...
Pozori{te, dakle, uprkos svemu, pronalazi na~ine da, ba{ kao i prethodnih
stole}a, preìvi, opstane, ide dalje. A
ovde, kod nas danas, izna|e i hrabrosti
da pred svoje vreme i svoje savremenike
postavi veoma smela pitanja. Neka od
njih ono postavlja direktno, kroz predstave, dok su druga indirektna i proizilaze ve} i iz same ~injenice da se iz
ve~eri u ve~e podiè zavesa koja odvaje
scenu od gledali{ta, da su na pozornici
scenografija, kostimi, rekvizita i, naravno, glumci. Oni su, moè biti, i jedno od
najve}ih i najpresudnijih ~uda na{eg
teatra danas.
Izbor od
{est predstava
vera piscu, a prepu{taju}i oli~nom gluma~kom ansamblu da do|e do maksimalog izraàja.
Svinjski otac Aleksandra Popovi}a,
u reìji Egona Savina, Kru{eva~ko pozori{te.
Novo, uzbudljivo scensko „~itanje“
klasika srpske komediografije koje
potvr|uje istinu da je Aleksandar Popovi} vanvremeni ta~ni dijagnosti~ar boljki
koje predstavljaju su{tinu na{eg mentaliteta, ali ~injenicu da je Savin jedan od
najautenti~nijih teatarskih tuma~a popovi}evskog pogleda na svet, reditelj ~ija
preciznost i sposobnost da maksimalno
aktivira potencijale gluma~kog ansambla savr{eno korespondira sa
Popovi}evom dramskom razbaru{eno{}u
i njegovim sloènim literarnim sistemom
oneobi~avanja.
Zona Zamfirova Stevana Sremca, u
reìji Filipa Gaji}a, Pozori{te „Bora Stankovi}“, Vranje
Prenose}i ovo Srem~evo delo na scenu, Gaji} je na~inio ekstravagantni dramatur{ko-rediteljski iskorak kojim je
poni{tio bezmalo sve elemente folklornog
koji postoje kod Stevana Sremca, dakle
negirao je upravo ono {to mnogi - verujem sasvim pogre{no - smatraju za samu
su{tinu ovog sada ve} mitskog dela srpske knjièvnosti. Menjaju}i ambijent u
kojem se doga|a novela, izme{taju}i
njenu pri~u iz vremena na koje se prvobitno odnosi, reditelj potvr|uje istinu po
kojoj je na ovim prostorima svaka epoha
krizna, a u kojoj ubistvo vladara, poput
onog iz 1903. godine ne inicira bezakonje, ve} je posledica su{tinskog odsustva
funkcionisanja sistema. Afirmi{u}i ideju
apsolutne slobode, kao mo}eg temeljnog
prinipa na kojem po~iva teatarska umetnost, zapravo prav rajnje aktuelnu predstavu ia ~ije humornosti razaznajemo
bolne isntne o nama samima danas, a
problematizuju}i i relativizuju}i princip
tradicionalizma postavlja pitanja na koja
i mi danas poku{avamo da prona|emo
odgovore.
Konkurs Aleksandra Galina, u reìji
Katarine Petrovi}, Narodno pozori{te,
Uìce;
Erozija svih moralnih normi i sistema vi{e nije samo eksluzivno ruska
pri~a, a Galinova drama kao da je nastala sada i ovde, a rediteljka Katarina
Petrovi} s uì~kim glumcima pravi fino
teatarsko tkanje koje, me|utim, itekako
ume da zapara naizgled lepo lice na{e
aktuelne stvarnosti.
Bura Viljema [ekspira, u reìji Juga
Radivojevi}a, [aba~ko pozori{te;
Radivojevi} je uz pomo} [ekspira
ponovo rasplamsao {aba~ke pozori{ne
vatre, razigrav{i ansambl {aba~kog teatra i napravio predstavu u kojoj testamentarni stihovi slavnog Elizabetanca
deluju kao proro~anstvo koje se odnosi na
nas i na{u epohu.
Patka Stele Fihili, u reìji Ane
Tomovi}, Kraljeva~ko pozori{te;
Urbanu, savremenu britansku dramu, pisanu rukom tamo{nje glumice,
mlada Ana Tomovi} je scenski postavila
kao atraktivnu, uzbudljivu i dirljivu pri~u koja na momente funkcioni{e kao
potresna predstava, tek naizgled zasnovana na pomodnom dramatur{kom rukopisu i rediteljskom prosedeu koji odgovara sada{njim trendovima, ali je u
stvari u svakom pogledu autenti~na i
scenski mo}na.
[ta je
selektor video
Spisak predstava odgledanih za selekciju Joakim festa 2005:
Zaje~ar, Pozori{te „Zoran Radmilovi}“: 1. Operacija DOS, 2. Posebno ve~e,
3. Mirandolina; Uìce, Narodno pozori{te: 1. Volpone, 2. Konkurs; Kragujevac,
Teatar „Joakim Vuji}“: 1. Rekvijem, 2.
Kod lepog izgleda; Vranje, Pozori{te
„Bora Stankovi}“: 1. Krotka, 2. Zona
Zamfirova; Valjevo, Narodno pozori{te: 1.
Pazarni dan; Ni{, Narodno pozori{te: 1.
Mi ~ekamo bebu; Kraljevo, Kraljeva~ko
pozori{te: 1. Pa~e; Kru{evac, Kr{eva~ko
pozori{te: 1. Svinjski otac, 2. Orden; Pri{tina (Lebane), Narodno pozori{te: 1.
Porodi~ne pri~e, 2. Kraljevi} Marko;
[abac, [aba~ko pozori{te: 1. Bura, 2.
Duplo dno; Novi Pazar, Narodno pozori{te: 1. O~i Ahmetove; Leskovac, Narodno pozori{te: 1. Ivkova slava
(Autor je selektor Joakimfesta
2005, odrànog od 7. do 14. V)
SVE NA JEDNOM MESTU
Li~na
zapaànja
Marjanovi}a, ~lana
Joakim festa
reditelja
\or|a
ìrija ovogodi{njeg
Ðorë Marjanovi¯
Tranziciju, me|utim, prepoznajemo i
na planu repertoara pozori{ta u Srbiji, u
izboru tema kojima se na{i teatri obra}aju svojoj publici. Katkad je taj izbor
direktan, kao u slu~aju Galinovog Konkursa ili inscenaciji Dònsonovog komada Volpone, ponekada suptilno proizilazi
iz konteksta, a nekada je prikriven, kao
u inscenaciji Zone Zamfirove ili [ekspirove Bure. Pa ipak, mu~no vreme u
kojem ìvimo gotovo uvek je prisutno u
svakoj pozori{noj predstavi koju sam
imao priliku da vidim prave}i repertoar
ovogodi{njeg Joakim festa.
Po{to {to sam u proteklom periodu
odgledao 20 predstava, pozori{ta iz Zaje~ara (3), Kru{evca (2), Uìca (2), Vranja (2), Pri{tine, odnosno Lebana (2), Leskovca (1), Kraljeva (1), Valjeva (1), Novog Pazara (1), Kragujevca (2), [apca
(2), Ni{a (1), u takmi~arski deo programa ovogodi{njeg Joakim festa sam uvrstio ove predstave.
Kod lepog izgleda Edena fon Horvata, u reìji Dragana Jakovljevi}a, Teatar
„Joakim Vuji}“, Kragujevac.
Jakovljevi} je Fon Horvata rediteljski
„~itao“ kao u brehtovskom „klju~u“, prepoznaju}i u ovom piscu na{eg savremenika, ali pri tom nije bio nasilan, niti
je u dramu u~itavao na{u epohu. Suptilnu analizu destrukcije jednog moralnog
sistema on je scenski ispri~ao na na~in
koji korespondira s nekim od Brehtovih
dramatur{kih principa, no ipak ostaju}i
11
P
re nekoliko godina gledao sam
predstavu Uìckog pozori{ta Kako
zasmejati gospodara Vide Ognjenovi} u reìji Kokana Mladenovi}a, i
upamtio glumca Slobodsna Ljubi~i}a koji
je sjajno igrao Joakima Vuji}a. Osim toga,
video sam poneku predstavu iz Kru{evca, koja je zapravo bila Beogradska. I
to bi bilo to - pozori{ta ju`no od Beograda
za mene su uglavnom bila nepoznanica.
Skoro ni{ta drugo nisam gledao,
nisam imao tamo ni preciznih planova,
ni kontakata, ni prijatelja, a ni neprijatelja, i valjda me je ba{ zato Dragan
Jakovljevi}, reditelj i upravnik Teatra
„Joakim Vuji}“, pozvao u ìri ovogodi{njeg Joakim festa. Re~e da }e Festival okupiti najbolje predstave iz ovih
pozori{ta po selekciji Aleksandra Milosavljevi}a.
Hm, sve na jednom mestu, setio sam
se slogana iz polovine na{ih radijskih
reklama i ubrzo kolima krenuo starim
vijugavim putem, preko Ralje, kuda su
se Otpisani vratili u Beograd, a ja sam
hitao u drugom smeru, na otvaranje Festivala.
Kragujeva~ko pozori{te deluje uredno, dobro organizovano i ozbiljno. Prvo
mi je za oko zapala neobi~na tavanica, s
velikim gredama pod neobi~nim uglom.
Zajedno s portretom Joakima Vuji}a iznad proscenijuma, odaje utisak da se
nalazite na zna~ajnom istorijskom mestu
za srpsko pozori{te.
Provokativno ~itanje klasike: scena iz Zone Zamfirove
Po~elo
je uzbudljivo
I tako, osim {to sam bazao predivnom prirodom u [umaricama, video
efektnu i modernu postavku u Muzeju
streljanih gra|ana, obi{ao sjajan Muzej
oruàrnice „Crvene zastave“ sa zanimljivim zanatskim radovima i platnom
Mi}e Popovi}a na temu Samouprave,
svako ve~e sam naravno - gledao predstave. Nisam kriti~ar, ne moram da pri~am o onome {to mi se u predstavama
nije dopalo, uostalom, verujem da ~lan
ìrija treba da izdvoji ono {to je u pojedinim predstavama bilo dobro, ili najbolje. Pa }u tako i pisati - o njima, ukratko.
Po~elo je uzbudljivo, Edenom fon
Horvatom, Kod Lepog izgleda, u reziji
Dragana Jakovljevi}a i izvo|enju doma}eg pozori{ta. S kojom energijom je Jakovljevi} paralelno radio na pripremi
ovako zahtevne predstave i pripremao
sedmodnevni takmi~arski festival, to
valjda samo on zna. Pronicljivo odabran
komad, dosledan rediteljski koncept,
teàk zadatak, skora{nja premijera i
trema prve festivalske veceri. Odmah dva
kandidata za glumacke nagrade. Jedan je
i dobio - Milo{ Krstovi}, za ulogu Milera.
Slede}e, [ekspirova Bura iz [apca,
reìja Jug Radivojevi}, akrobatika, vi{e
konopci, glumci se valjalju po ogromnim
kuglama, uzbudljiva muzika Aleksandre
Kova~. Njoj smo na kraju i dali nagradu
za muziku, kao i Sonji Milojevi}, za ulogu Kalibana u kategoriji mladog glumca.
Zatim, Konkurs, Uì~ko pozori{te.
Komad Rusa Galina, igran na „Krstu“ u
Beogradu, pre nekoliko godina. Ovde, u
reìji Katarine Petrovi}. Ona je skoro
diplomirala, superiorno vlada zanatom.
Predstava dobrog ritma, ta~nih likova,
ansambl predstava ubedljivih glumaca u
prepoznatljivom dekoru Todora Lalickog.
Publika je uìvala, mnogo se smejala,
malo jaukala. Opet odli~ni Ljubi~i}, no
nagrada odlazi Divni Mari}, jer je njena
uloga najkompleksnija. Jako lepa zena,
dama,velike moci transformacije, upoznao sam se s njom posle predstave i jedva
se opasuljio da je to Varavara Volkova sa
scene. Za scenografiju u ovoj, ali i predstavi Kod lepog izgleda, nagra|ena je
Sneàna Kova~evi}.
Kod Prosjaka
A onda - pravo iznenadjenje za sve,
Patka, komad Stele Fihili, irske glumice,
sada spisateljice. Kaù da je, posle
premijere, u kraljeva~koj {tampi bilo
komentara u stilu bolje da je Patka
preletela Kraljevo. E, to je valjda to {to
zovu provincijalizmom. Sve jake ène
oko predstave, odlu~ne ène: rediteljka
Ana Tomovi}, reìrala Creeps na
„Krstu“, i mlade glumice - Draginja i
Jelena; mu{karce ne}u da nabrajam,
iako su dobri, jer je ipak ovo komad o
ènskom
odrastanju,
ènskom
prijateljstvu i nekako je ènski napisan i
odigran. Sjajno. Podsetio me na film
Pitera Dèksona, Heavenly Creatures.
Fragmentarno pisano, pametno i
izuzetno nadahnuto reìrano. Ma, bombona od predstave. Jedna od predstava u
kojoj svako moè prona}i zaboravljeni
deli} sebe. S malo sredstava i manogo
originalnosti do odli~ne predstave. Dali
smo nagradu Ani Tomovi} za reìju, kao
i glumici Jeleni Ili}. O ovoj mladoj glumici tek }e se ~uti, u to sam 100 % siguran.
Slede}a je bila Zona Zamfirova, Pozori{ta „Bora Stankovi}“ iz Vranja, u
reìji Filipa Gaji}a. Tako ne{to sigurno
niko nije o~ekivao. Svi smo bili ugu{eni i
smoreni malogra|anskom varijantom
Zone koja je razbila bioskopske blagajne
pro{le godine. Ovo je bilo ne{to sasvim
drugo, potpuno ludo i super ma{tovito.
Sav narod ìvi u zemunicama, terorisan
od strane lokalnog [erifa, gazda Zamfira.
Jedina zabava je ogovaranje i - tombola,
na kojoj uvek dobijaju oni koji ve} imaju
previ{e. Trguje se drogom sa [iptarima,
Zona i Mane beè starom Opel Olimpijom.
Vidi se da je Filip u~io od velikog maga, i
LUDUS 124, 125, 126
Festivali
bilo bi red da svoj talenat, energiju i ludilo napokon iskaè do kraja. Dobio je
posebnu nagradu za originalni (eksperimentalni autorski) rediteljski rad.
I za kraj, Svinjski otac Kru{eva~kog
pozori{ta, predstava o kojoj se ve} sve
zna. Najkompletnija predstava Festivala,
sa sjajnom scenografijom Marije Kalabi},
koja je i nagra|ena. I Dubravkom Kovjani}. U ~asu kad ona polako silazi i
prolazi pored publike da svoju bebu baci
u reku, imao sam utisak da }e ~itava sala
poleteti za njom da je zaustavi. Da, ova
predstava zaista pokre}e emocije. Istina
je da je u velikoj meri ovo beogradska
ekipa, ali ìri je tu da kaè koja je predstava najbolja, a ne koja je manje ili vise
beogradska.
I na kraju, bilo je zadovoljnih i nezadovoljnih nagradama, bolje re}i - odu{evljenih i razo~aranih. U ~ast nagra|enih gledali smo Romea i Juliju doma-
}ina, u reìji gosta iz Nema~ke, reditelja
Polica. Zabavna verzija, odli~nog mizanscena, inspirisana filmom Baza Lurmana. Moram da naglasim da su gore
izneta zapaànja o predstavama moje
li~ne opservacije. Mada su nagrade ta~ne. ^lanovi ìrija bili su i Ljubivoje Tadi}, glumac, i @eljko Huba~, dramski
pisac.
Tuzno je kad se primeti da na{a pozori{ta van Beograda, iz oskudice, rade
po principu seci u{i - krpi dupe. No, ovaj
tekst lokalni {erifi ionako ne}e ~itati, tako
da su jadikovke na ovom mestu bezpredmetne i pateti~ne.
Ispred kragujeva~kog pozori{ta nalazi se figura Joakima Vuji}a koji se
klanja publici, a kragujeva~ki klinci to
mesto zovu Kod prosjaka. Da li oni misle
da se on klanja traè}i milostinju, ili mo`da misle na nas, zalu|enike koji
unutar pozori{nih zgrada?
POBUNA U KRAGUJEVCU
Parateatar u Kragujevcu, ili kako je koncert
„Bjesova“
doìveo
reditelj
\or|e
Marjanovi}, ~lan ìrija drugog Joakim festa
Ðorë Marjanovi¯
I
dok se nekoliko stotina promrzlih,
razo~aranih o~ajnika razilazilo posle
jo{ jednog uzaludnog radni~kog {trajka ispred kragujeva~ke op{tine, njihova
deca spremala su se za ve~ernji izlazak u
grad... Ta~nije, silazak u grad, ili u njegovo podzemlje, ili kako god ... Izmileli iz
ko zna kojih sve }o{kova ove metastazi-
rane srpske varo{i, okupili su se u klubu
„Ston“ da slu{aju jednu od ne-beogradskih srpskih rok legendi, bend „Bjesove“
iz Gornjeg Milanovca... (uzgred, iz G.
Milanovca obi~no dolazi dobar RNR
zvuk,valjda zahvaljuju}i blagotvornom
uticaju pokojnih „De~jih novina“ na
generaciju danasnjih 40-godisnjaka)
Kad glumica napi{e dramu: scena iz predstave Patka Stele Fihili
Elem, stotinak i kusur ljudi, {to
pankera, {to skinsa, {to studentarije, prisustvovalo je ne~emu {to bi se slobodno
moglo nazvati krikom ranjene radni~ke
varo{i... [teta za onih nekoliko desetina
koji su ostali napolju, a kojima je i 230
din, koliko je ko{tala ulaznica, bilo
puno... U vla`nom, polupraznom klubu,
gde su devojke pile pivo na slam~icu ne
bi li se brè napile, kresnula je prava
varnica izme|u umetnika i publike. A
kako izgleda kad bend na ivici hard core
zvuka zapali kragujeva~ku publiku
zaista je tesko opisati. @estoko je slaba
re~, iskreno - bljutava. Krvavo je najta~nija.
Posle pola sata bespo{tedne i uraganske svirke, peva~ „Bjesova“ stajao je
na bini potpuno okrvavljene glave, gledao u publiku koja je ponavljala svaki
njegov stih o bezna|u, nesigurnosti i be-
su koji i sama ìvi, jo{ pre no {to bi ga on
otpevao/izgovorio. Na trenutke je sve
podse}alo na borbu pitbulova, kao da su
publika i bend lajali jedni na druge,
samo je taj lave` bio sastavljen od re~i,
stihova o na{oj sumonoj svakodnevici.
Ne}u ih citirati; koga zanima nek kupi
CD „Bjesova“, uostalom nije bitno ni da li
je to ba{ zaista tako bilo, va`no je ono {to
sam u tom trenutku osetio, dok je ~ovek
okrvavljene glave stajao i posmatrao ples
gomile ispred sebe...
Priznajem da sam istovremeno osetio
i strah i zadovoljstvo. Izi{ao sam iz kluba
pravo na jednu od najlep{ih kragujeva~kih ulica, svu u kestenju. Iz podruma
su se ponovo ~uli „Bjesovi“ (~iji se peva~
u me|uvremenu vratio iz Hitne pomo}i
za{iven i zafa~lovan), levo su bile [umarice, gde se svakodnevno ìvi susre}u
s mrtvima, dalje, desno, bio je ulaz u
DR@IM DO TALENTOVANIH GLUMACA I LI^NOSTI
Najvi{e razmi{ljam o pravcu kojim }e na{e
pozori{te tek morati da krene, kaè Sa{a
Hadì Tan~i} v.d. direktora Narodnog
pozori{ta u Ni{u
Slobodan Krsti¯
U
ku}u na Sin|eli}evom trgu, Narodno pozori{te u Ni{u, stigao je
knjièvnik s „Andri}evom nagradom“ - Sa{a Hadì Tan~i}, koji }e, bar u
po~etku, obavljati posao prvog ~oveka u
statusu vr{ioca du`nosti. Ovom istaknutom kulturnom posleniku u Republici
Srbiji nije nimalo strano pozori{te i
dramska umetnost u celini. Naprotiv, dobar je znalac prilika u ovoj oblasti umetnosti, ali i ukupnog stanja u Narodnom
pozori{tu. Zato ve} na po~etku razgovora
kaè: „Svako iznosi sud o na{oj ku}i, i to
je u redu, ali ho}e da nam u|u i u samu
ku}u, da nam unutra naprave red. E, to
neka prepuste na{em kolektivu! Mi
imamo dovoljno pametnih ljudi i dobrih
umetnika i stru~njaka, koji }e s novim
direktorom uspeti da prona|u put kojim
treba, u narednom periodu, da idemo“.
Hadì Tan~i} trenutno najvi{e
razmi{lja o pravcu kojim pozori{te tek
mora da krene. O tome ima i svoj sud.
„Verujem u novu orijentaciju repertoara ako se interesovanje pomera ka
pravim delima i pravoj glumi. U ime
publike, neprestano se predstave na{eg
pozori{ta do isklju~ivosti podvajaju na
„umetni~ke“ i „komercijonalne“; ovakva
politika dovela je na kraju do toga da je
publika okrenula le|a jednim i drugim
predstavama. U slu~aju komercijalnih
LUDUS 124, 125, 126Lu
predstava, ~iji je zadatak da obezbede
maksimum para, gledaoci su naj~e{}e
suo~eni s ostvarenjima zapanjuju}e mere
neukusa i stvarala~kog siroma{tva, dok
umetni~ke predstave uglavnom prati
hermatizam. Interesuju nas promene u
strukturi publike: {irok krug gledalaca
koji predstavu primaju kao umetnost i
razonodu, proìmanje razli~ito usmerenih i koncipiranih komada. Ova dva
opredelenja odlu~uju o sudbini ku}e na
Sin|eli}evom trgu, u zavisnosti od njenog umetni~kog, organizacionog, ekonomskog i tehni~kog aspekta. Na{ ukupni
napor, u novoj situaciji, usmeren je u
stvari na to da se prave bolje i jeftinije
predstave, zahvaljuju}i novim radnim i
organizacionim uslovima, kao i preobraàju odnosa grada prema pozori{tu i
pozori{ta prema gradu.
Na radnom stolu novog „~elnika“
pozori{ta nalaze se imena potencijalnih
reditelja koji bi trebalo da rade u Ni{u, da
doprinesu repertoarskom zamahu. Ponajvi{e je mladih i darovitih imena koja
mogu uspe{no da realizuju koncept „novog teatra“, ali i koja neguju klasi~nu
poetiku.“
„Posebno me raduje pitanje o odnosu
prema na{oj savremenoj drami. Igra}emo ih sa zadovoljstvom a ne po du`nosti“, nagla{ava Hadì Tan~i}. „Uz
saradnju ~itavog ansambla siguran sam
da uspeh ne moè da izostane. Ve} naredne sezone jednoj doma}oj drami pristupi}emo s puno poverenja. Na{e pozori{te kroz repertoarsku politiku mora
da bude jedno od najsna`nijih.“
Hadì Tan~i} jo{ ne „otkriva karte“ o
kojim je predstavama re~. Izvesno je da
}e naredne godine biti obeleèn jubilej
Stevana Sremca, pa }e se jedno njegovo
delo na}i na repertoaru. O drugima se
razmi{lja, dogovara, analizira. Trenutak
je za obnovljeno ubrzavanje razvoja ove
zna~ajne srpske institucije kulture, fiksirano sintezom bezmalo 120. godi{njice
postojanja kao bitne zaloge za koncepciju
i smer delovanja u narednim godinama.
Ostvarinanje tih zadataka u mnogome
leì i na ansamblu. A o glumcima u svojoj ku}i, Hadì Tan~i} veli: „Drìm do
talentovanih glumaca koji su istovremeno i li~nosti. A ima i glumaca koji su
istovremeno i talentovani, ali nisu li~nosti. Ponovi}u da postoje veliki i mali
glumci, i postoje velike i male uloge. U
na{em pozori{tu glumac mora da igra i
velike i male uloge, a naro~ito velike“.
O drugim pitanjima koja re{ava iz
dana u dan, Hadì Tan~i} isti~e: „Moja
nastojanja ve} su usmerena ka ispitivanju umetni~kih i organizacionih aspekata
zate~enog stanja, da bi ~itava struktura
institucije izmenila ustaljene i ustajale
vidove i oblike rada. îtav kompleks
pitanja, godinama odlaganih ili zanemarivanih, ~eka razre{enje. Na nama je
da iznova zacrtamo fizionomiju svoje
ku}e kao institucije, a to zna~i preispitivanje sopstvenih stvarala~kih i radnih
kriterijuma u duhu profesionalnosti i
entuzijazma pravih poslenika
u kulturi“.
biv{e srce ovog grada, mali grad „Crvene
Zastave“, koja sada sa svojim ulicama,
hangarima, trgovima i nedovr{enim automobilima, podse}a na napu{teni filmski
studio. I jo{ jednom sam se podsetio na to
da istina ìvi samo no}u, i poùrio u hotel
da me na ulici ne zatekne jutro...
Da sam u pravu, uverio sam se oko
podneva kada sam izmileo iz hotelske
sobe: moje omiljene udobne fotelje u kojima prelistavam novine i pijem kafu bile
su uveliko zaposednute guzicama ljudi
obu~enih u teksas i ko`ne prsluke; niz
ulicu je grmelo od njihovih motora. Bio je
to godi{nji skup srpskih Hells Angelsa, ili
njihove parodirane varijante, nazvane
Arhangel. Oni u blizini [umarica imaju
svoj kamp gde se okupljaju. No, to me
mnogo nije zanimalo, jer oni slusaju Hevi
Metal, a to je ve} pravi dosadni zvuk
provincije...
(Bele{ka je nastala u
vreme odràvanja II Joakim
festa, u Kragujevcu)
Novi ~ovek u ni{kom pozori{tu: Sa{a Hadì Tan~i}
12
Dramatur{ki informator
PROJEKAT TRI U SNP-U
Premijere
predstava
po
savremenom
doma}em tekstu (1)
Ana Tasi¯
N
ove predstave po tekstovima savremenih doma}ih pisaca, posebno ako nije re~ o ~vrsto etabliranim autorima poput Biljane Srbljanovi}
ili Gorana Markovi}a, u praksi srpskih
pozori{ta gotovo da su ekscesi. Aktivnosti
projekta NADA beogradskog NP-a,
odnosno Projekat tri SNP-a su u tom
smislu nepojmljivo dragoceni jer osvetljavaju prili~no tamnu sliku na{e pozori{ne prakse. Ove sezone su u okviru
Projekta tri, drugi put, realizovane 3 premijerne predstave, dve celove~ernje
drame (Preterano nasledstvo Vlade Paskaljevi}a, reìja Filip Markovinovi}, i
Grateful Alive Vesne Radovanovi}, reìja
Milo{ Pu{i}), dok tre}u ~ini omnibus
sa~injen od 3 jedno~inke (Kvarna karma
Ivana Pravdi}a, reìja Marko Ka}anski,
@ivot u grobu Ljubinke Stojanovi}, reìja
Sr|an Radakovi}, i Poljubi sjaj ugaslih
zvezda Dragana Stankovi}a, reìja
Marin Male{evi}).
Kvarna karma
Kvarna karma Ivana Pravdi}a je
nadrealna i stilizovana komedija koja se
bavi fenomenima savremenog sveta:
prekomernim uticajem televizije u dobu
totalne dominacije masovnih medija,
efemerne popularnosti i iluzije uspeha,
instant ste~enog materijalnog bogatstva,
fascinacije povr{inom, lepotom i mlado{}u tela. Likovi ove farse su ~lanovi tro~lane porodice koju ~ine otac Ho, majka
Ha, i sin Hi, zatim blizak porodi~ni
prijatelj-ginekolog Fi} (kasnije ènin
ljubavnik i drugi suprug), kao i niz
sporednih, tako|e karikaturalno postavljenih aktera (TV voditelji, organi zakona,
osu|enik, javno mnjenje...). Radnja
po~inje izvla~enjem „Premije sigurnosti“
u groteskno oblikovanoj TV nagradnoj
igri, ~iji }e glavni nagra|eni Ho ste}i
nepodeljenu pa`nju medija, i konsekventno, enormnu slavu i dru{tveni uspeh. Ho
je na po~etku zaposlen u dràvnoj firmi
koja reciklira fekalije; na nagovor Fi}a
koji u dru{tvu funkcioni{e vo|en idejom
da je „sve legalno kada su velike pare u
pitanju“, Ho odlu~uje da iskoristi svoju
trenutnu popularnost, tj. ~injenicu da mu
zbog prisustva u medijima ljudi nepodeljeno veruju, te zato prihvata Fi}ovu ideju
da pakuje fekalije u atraktivne ambalaè
za hranu i prodaje je po supermarketima, uz dobro razra|ene PR poslove.
Nakon 10-ak godina bavljenja ovim biznisom, Ho sti~e veliko materijalno bogatstvo koje }e inicirati dezintegraciju njegove porodice i okon~ati se Hoovom
smr}u.
Kvarna karma predstavlja dru{tvo
duboko naru{enih vrednosti, karikira
svet u kojem su deca nepoèljna, silikonska nadgradnja tela skoro imperativna,
iritantni i pateti~ni TV voditelji role modeli, a marketing sama esencija stvari.
înjenica da komad ~esto postavlja pitanja vezana za nali~je i intimu postojanja
(razvija se npr. ~itav problem oko toga {to
Hi neèljeno urinira u levu stranu), i da
se u prvom planu bavi telesnim izlu~evinama (fekalijama, spermom, uri-
13
nom), ima subverzivni smisao: skurilni
humor, i inverzivna (karnevalska, u
bahtinovskom smislu) slika sveta, jesu
provokativni i politi~ki nekorektni, te kao
takvi ru{ila~ki orijentisani prema sistemu i nosiocima dru{tvene mo}i. Premija
stalno demaskira pojavnost: ono {to na
povr{ini izgleda kao istina, zapravo je
su{tinski privid, pri ~emu je jedan od
uzroka te disproporcije opsednutost povr{inom i brzim uspehom. U tom smislu
je reprezentativna sedma scena (ironi~no
naslovljena „Topli dom“) koja predstavlja
dekonstrukciju slike sre}ne porodice: Hi,
nakon {to je sebi ubrizgao neku hemiju u
venu, leì u fotelji dok mu bale cure niz
bradu, a u ku}u zatim dolaze majka Ha i
njen ljubavnik; iz njihovog razgovora
saznajemo da se ona udala za Hoa jer je
neplanirano i neèljeno ostala u drugom
stanju. Pre no {to }e umreti (ubi}e ga oni
koji su od njega napravili zvezdu), Ho }e
se publici obratiti eksplozivnim monologom koji moè podsetiti na finale @eneovog Balkona, gde se na blizak na~in
stvarnost percipira kao osobeni prostor
iluzija, beskrajno i nerazmrsivo upletena
mreà laì i zala.
@ivot u grobu
Protagonisti jedno~inke @ivot u
grobu Ljubinke Stojanovi}, sa~injene od
tri scene, su bra~ni par Du{an i Vera,
alkoholi~ari, konstantno razo~arani, zluradi i nezadovoljni, nemarni i izgubljeni,
koji po svim merilima ìve besciljno i
proma{eno. Na po~etku se uspostavlja
osnovna dramska situacija: i{~ekivanje
sina Mihajla ~ije je postojanje definisano
nekakvom ekstremnom misterijom i
nelagodno{}u koje }e biti razbijene u
drugoj sceni, realizovanoj u formi flashbacka. Ta enigma koja formira dramsku
tenziju u prvoj sceni je genetska bolest
ibzenovskog tipa; no, nisu samo bolest, tj.
teret nasle|ene krivice kod aktera @ivota
u grobu ibzenovske provenijencije, ve} je
i sama sr` njihovih ìvota referentna
Ibzenovim likovima u Avetima, koji svetom tumaraju kao senke, bledi, neubedljivi, i rasplinuti odrazi ljudi, beìvotna i
amorfna tela.
Du{an je vezan za invalidska kolica
i time korenito zavistan od Verine fizi~ke
pomo}i, koja tu situaciju u kojoj je nesporni posednik mo}i sadisti~ki koristi.
Ipak, njena mo} je morbidno ograni~ena
Du{anovom poslednjom mogu}no{}u
izbora-samoubistvom, koje bi bilo apsolutan gubitak za Veru, jer osim {to bi
izgubila objekat svog iìvljavanja, ona bi
na svetu ostala sasvim sama, {to je za
nju daleko nepodno{ljivija i uàsnija
opcija provo|enja ostatka ìvota. Po{to }e
druga scena otkriti background pri~e, a
time i njihovu osobenu shizofreniju (~ekaju mrtvog sina, za koga znaju da je
mrtav), situacija u kojoj se nalaze kristalizuje se kao beznadna, ~ime moè
asocirati na „~ekanje Godoa“, {to }e Vera
u drugoj sceni i primetiti. Mo`da vi{e
nego na êkaju}i Godoa, dramska situacija @ivota u grobu asocira na drugi
Beketov komad, Kraj igre, gde su protag-
onisti na sli~an na~in vezani jedno za
drugo (Klov brine o Hamu, koji je tako|e
u invalidskim kolicima), i ìve u nekom
vakuumskom prostoru, odse~eni od komunikacije sa drugim ljudima, i{~ekuju}i jedino smrt koja }e okon~ati tu
nespornu agoniju besciljnog bitisanja.
Osim {to postavlja univerzalnu, arhetipsku, zna~enjski inspirativnu situaciju,
ova jedno~inka se moè tuma~iti i u svetlu recentnih doga|aja na na{im prostorima (u drugoj sceni se Mihajlo vra}a
sa rati{ta, gde je najverovatnije oti{ao
zbog o~evih patriotskih pri~a o nekakvim
naduvanim ratnim herojima), ~ime @ivot
u grobu dobija i lokalno relevantne dimenzije.
Grateful Alive
Drama Grateful Alive Vesne Radovanovi} analizira savremenu, prose~nu
srpsku porodicu koju ~ine otac Nikolainìnjer elektrotehnike (55), sin Istoklekar (31) i }erka Sun~ica-student (25)
(bez supruge/majke su ostali 1991.
godine, kada je ona oti{la u Vukovar po
Istoka, koji je bio na odsluènju vojnog
roka). înjenica da je Nikola otkrio
mogu}nost sticanja po~etnog kapitala od
5.000 evra za odlazak u Ameriku, tako
{to }e da naplati to {to je njegov deda
tokom Drugog svetskog rata bio u nema~kom zarobljeni{tvu, formira glavnu
narativnu nit i istovremeno predstavlja
jedan od izvora verbalne komike u tekstu. Likovi i njihovi me|usobni odnosi su
izrazito ìvo i autenti~no postavljeni, i
kao takvi oblikuju ~vrstu bazu komada;
njihove biografije, odnosno dru{tvene
pozicije su savr{eno tipi~ne za ruinirano,
obezvre|eno srpsko dru{tvo Milo{evi}evog i post-Milo{evi}evog perioda, zbog
~ega akteri Grateful Alive postaju svojevrsni tipovi, paradigmati~ni predstavnici na{eg okruènja. Iako radi kao
lekar, Istok npr. ne moè da se finansijski osamostali, te je prinu|en da ìvi sa
ocem i sestrom, i pored toga {to je u
ozbiljnoj trogodi{njoj vezi sa Radom. I
status 25-ogodi{nje Sun~ice tako|e
ubedljivo reflektuje stanje u dru{tvu, tj.
odsustvo mogu}nosti da pojedinci u njemu budu realizovani: ona je promenila
~etiri fakulteta, jer verovatno ne zna {ta
bi drugo radila sa sobom (mladi u Srbiji
90-ih, ako ve} nisu mogli da rade, mogli
su, uglavnom besplatno, da studiraju,
~esto beskrajno i bezuspe{no, {to je bio
jedan od na~ina „odràvanja socijalnog
mira“ tog perioda, a u su{tini vrlo kontraproduktivno za razvoj potencijala
pojedinca).
Drama je prevashodno izgra|ena na
sukobu razli~itih uverenja: idealisti~ke
percepcije aktivnosti hipika, sa jedne
(gledi{te Nikole, Rade, Mikija-studenta
informatike kojem Nikola drì ~asove), i
cini~nih, demistifikuju}ih pogleda na
dru{tvo, politiku, istoriju (Istokova baza).
Nikola duboko i beskompromisno veruje
u levo usmerena ube|enja pristalica
„kontrakulture“ {ezdesetih godina, bazirana na delima Ginzberga, Lirija, Keruaka, ljubavi prema Orijentu i psihodeliji,
muzici Jimija Hendrixa, The Who, Joan
Bez, Grateful Dead; on je ~esto diskonektovan od realnosti, rasplinut u halucinacijama izazvanim konzumiranjem marihuane, zaglavljen u pro{losti i ~vrstom
ube|enju da se ljubav i sloboda ozbiljno
mogu konfrontirati principima proizvodnje-potro{nje, politike i mo}i. I Rada zauzima Nikolino stanovi{te elaboriraju}i
teze o poziciji potkulturnih grupa unutar
vladaju}eg sistema vrednosti, teze koje
odgovaraju diskusijama Keneta Tomp-
sona o fenomenu „moralne panike“, i koje se odnose na analizu negativnih stavova masovnih medija prema potkulturnim
grupacijama (RADA: Njih pla{i promena, pla{i ih reorganizacija dru{tva, napredak... Pla{e se da grupa hrabrih i
svesnih ljudi ne uzburka njihovu baru u
~ijoj àbokre~ini su pustili korenje). Kao
antipod afirmativnoj percepciji aktivnosti
kontrakulturnih grupa, autorka postavlja Istokovo stanovi{te, mi{ljenje skeptika
za kojeg su svi ideali devastirani, ìvotnim iskustvom, preìvljenim ratovima,
ili zdravim razumom u krajnjoj liniji
(„Vudstok je bio sranje! Groteskni epilog
jedne podjednako groteskne ere naivnosti... Svi tada{nji hipici sada su japiji i
zastupaju sve ono protiv ~ega su se tada
borili.“). U tom smislu Grateful Alive je
dijalekti~ka drama; autor ideje ne plasira
kao nesporne i isklju~ive, ne zauzima
strane, ve} daje mnogobrojne mogu}nosti, pristupe, postavlja retori~ka pita-
nja, i na taj na~in stvara komplesknu
sliku savremenog ìvota, u vremenu
definisanom odsustvom apsoluta i velikih
narativa, i stalnim sukobom izme|u
razli~itih ideja, lokalnog i globalnog, urbanog i ruralnog, retrogardnog i progresivnog.
Zaokret u odnosu na termin „grateful dead“, na koji o~igledno replicira
(muzika izvo|a~a poput Grateful Dead
formira i zvu~nu i ideolo{ku pozadinu),
naslov Grateful Alive odre|uje osnovni
ton ove drame, koja u svojoj destilisanoj
su{tini dakle slavi ìvot. I pored neporecivo lo{ih okolnosti egzistencije njenih
protagonista (boravak sina na rati{tu,
smrt majke, bedni i te{ko popravljivi
ekonomski uslovi), oni ~uvaju duh, zadràvaju nadu i nastavljaju ìvote, ne
obaziru}i se previ{e na mogu}nost da
u~estvuju u besomu~noj igri
senki i imitaciji ìvota.
Kvarna karma: Ivan Pravdi}
Poljubi sjaj ugaslih zvezda: Dragan Stankovi}
@ivot u grobu: Ljubinka Stevanovi}
LUDUS 124, 125, 126
Premijere
TI[INA ZA PAM]ENJE
Bele{ka o Neboj{i Glogovcu, glumcu
Branka Krilovi¯
N
a kraju, po zavr{etku predstave
Hadersfild, kad sve pro|e, na
kraju svega, ostaje - Ti{ina. Superiorna, svegovore}a, potresna ti{ina
Neboj{e Glogovca u liku nervnog, sedativnog kom{ije Ivana. Za razliku od ve}ine prethodnih komada i reìja, u kojima je Glogovac, kao brojni vrsni glumci
radio u ime kolektivne ili rediteljske
slave,ovde mu se dogodio sre}an paradoks. Manje vi{e konvencionalna reìja
dobronamerne Engleskinje Aleks îzholm, tako daleka od doma}ih rediteljskih ambicija da im najbolji glumci gimnasticiraju, novomedrnu, sletsko-vizulenu fantaziju, za razliku, dakle, ni blizu
tih pozori{nih oligarha, Aleks }e, verovatno i nesvesno, omogu}iti Glogovcu da
se u drami Uglje{e [ajtinca, seti sebe i
neupotrebljavanih vlastitih vrednosti, da
se vrati „unutra“, da svu spoljnu dinamiku, nepredvidivu }ud, impulsivnost, ono
mu{ko, nezaustavljivo pulsiranje obustavi, i ispolji do sada nepoznato stanje
ljudske i gluma~ke hemije. Glogov~ev
Ivan je drama u drami, lebde}e, odlepljeno bi}e kojem je realnost samo maglovita daljina. On je be{umna pojavnost
koja, kad se ukaè, marginalizuje sve
druge tokove predstave, gledaoca vodi u
ordinaciju neizle~ivih, a tako nevinih i
poeti~nih du{a. Njegov usporeni, ne~ujni
hod nadvladava sva druga kretanja, a
sedativni pogled bolnije od svake verbalnosti komentari{e nesre}u jednog vreme-
na i generacije koja treba da se o~ove~i
ba{ kad je najtrulije.
Glumac s komentar-pogledom koji
nije uvek lako podneti, prgav, sklon prova~koj ekspresiji, psihi~ko-fizi~kim eksplozijama ali i zavodljivim „ekscesima“
ovde stornira sav prethodni, uspe{ni i
odobravani manirizam, tranformi{e kompletnu telesnu motoriku i nalazi novu
agregatnu formu jednom otpisanom
ljudskom bi}u. ûdom gluma~ke genijalnosti, njegovo pomereno stanje
stvori}e najmra~niju iluziju da su u zlu
vremenu samo nesre}nici dobri i
staloèni ljudi, valjda zato {to im se sve
najstra{nije ve} dogodilo.
Ovo je najmanje moderna, ali do
sada najbolja Glogov~eva uloga. Do|e,
eto, trenutak kad apsolutni dar i zrelost
prorade nenadano, u ime nekog autsajderskog boga, i postanu vredniji od
svake timske hitomanije. Porekav{i sve
prethodno, savr{eno ili rutinski èstoko,
Glogovac i dalje ostavlja utisak opasnog
momka kojem jo{ niko nije ponudio
ne{to dovoljno sna`no ili bar ne u trajanju koji bi po{teno zaposlilo njegov
APSURD U KOME SMO RASLI
Generacijska predstava - odlika koja
privla~i publiku na predstavu Smrt Scene
„Studio“
Sonja ¬iri¯
S
mrt Vudija Alena jedan je od najizvo|enijih komada na svetu, ali je
iz nepoznatih razloga do Beograda
stigao tek ovog maja. Odigran je na Sceni
„Studio“, novoj pozornici Jugoslovenskog
dramskog, u reìji Marka Manojlovi}a.
Alen je jedan od najzna~ajnijih komi~ara, pisac 10-ak drama, i autor tekstova za ve}inu od 50-ak filmova u kojima je igrao. Smrt, napisana 1975, crna je
komedija ili komedija apsurda, komad
koji su reditelki inscenirali na razne
na~ine - neki su ga pravili visoko komercijalnog, a drugi kao art komad. Roberto
ûli je ba{ ovim tekstom po~eo karijeru u
Milhajmu. Re~ je o neodoljivom komadu
koja nudi poletnu, brzu predstavu zasnovanu isklju~ivo na gluma~koj igri, {to
opravdava odluku reditelja Manojlovi}a
da u svojoj postavci zanemari dekor.
Manojlovi} je iskusan debitant, asistirao je Jago{u Markovi}u, Jovanu ]irilovu, Gor~inu Stojanovi}u, i Rahimu
Burhanu. „Jedan je od mladih“, kaè
Gor~in Stojanovi}, „za koga se sigurno
moè re}i da }e svakako biti reditelj“. O
Alenovoj komediji veli da je „otvoren
komad; {ta god vam padne na pamet
moète da iskombinujete. Tekstu me je
privukao humor i konstrukcija komada.
Odlu~io sam se da ispri~amo sve {to postoji u tom delu, celu politi~ku i dru{tvenu strukturu, strukturu ìvota malog
~oveka. Ali predstavu nismo napravili
politi~kim, napravili smo ga ìvotnimotud ta ideja o praznom dekoru i koncentraciji na gluma~ku igru. Nismo se
bavili analizom i dekonstrukcijom ili
nervni i emotivni mehanizam. Da li je to
uop{te mogu}e u aktuelnom pozori{nom
poretku, u prostoru toliko malom da ga
~ak i ozbiljnija stvarala~ka promaja
ignori{e?
[ta ostaje ~oveku koji je snimio i
skapirao sve podlosti sveta i do{ao do
dna? Da tiho pro{eta svoj oplemenjeni
mrak i zauvek potone u njemu? Jeste
surovo, ali verovatno sli~no pada na um i
ponekom gledaocu, pa upravo iz straha,
u bekstvu od najgoreg, zajedni~kom bezizlazu uzvikuje:
bravo, bravo.
Velika uloga velikog glumca: Neboj{a Glogovac
kritikom, toliko koliko smo se bavili onim
{to proizvodi kod mene ta vrsta komada:
apsurdizacije cele stvari u kojoj smo
rasli. I to ose}anje je najprisutnije. Ja
sam ceo komad radio kroz Klajnmana,
glavni lik, preneo sam u njega moja
ose}anja i moje vi|enje kako ljudi koji se
ne bave umetno{}u izbacuju iz sebe to
ose}anje i kako ga ispoljavaju. Tim
ose}anjem se bavi predstava. Smeju}i se
Klajnmamu smejao sam se sebi, svojoj
paranoji, olako prihva}enoj ulozi `rtve, to
je ono {to je sme{no u komadu. Mislim da
ljudi koji se smeju predstavi, smeja}e seu
stvari sebi.“
Gor~in Stojanovi} opisuje Manojlovi}evu postavku Smrti kao „veselu
klaustrofobija, ne{to {to je zabavno, zato
{to su oni brzi, zato {to su ve{ti, zato {to
pisac koji ume da napi{e komi~nu scenu,
ali, sve to izgleda kao Kafka u lajt verziji
zato {to se na kraju ispostavi da je to
jedna gorka stvar. U njihovoj igri nisam
prepoznao ni{ta od primitivne aktua-
lizacije, ali biva ne{to {to je na drugu
loptu aktuelno - pri~a o smrti je ne{to {to
uvek izaziva crtu ogor~enja. U ovoj predstavi je nema, ali ima jedne pri~e o kraju
i smrti u duhu ~uvenog aforizma Vudi
Alena: Ne pla{im se smrti, samo ne bih
voleo da budem tu kad se ona desi - koji
zvu~i istovremeno i stra{no i veselo i
~udno. U tom smislu su oni pravili predstavu,o apsurd u kome su rasli“.
Svi u~esnici ove predstave doìvljavaju je kao generacijsku. Gordan Ki~i},
(Klajnman) tvrdi da je „ovo jedan od najva`nijih momenata sezone“, Stefan Kapi~i} da je „adrenalin za beogradski
repertoar“, Branislav Trifunovi} da „u
predstavi nema slabog mesta“, a svi nagla{avaju da su se lepo proveli. Osim
njih, u predstavi igraju Cvijeta Mesi},
Nada [argin, Branislav Trifunovi},
Marko Janji}, Slobodan Pavelki}, Milo{
Vlalukin (alternacija Milo{ Samolov),
Milena Nikoli} i
Ana Markovi}.
POZORI[TE UZBUDLJIVO KAO FILM
Na Sceni „Studio“ Jugoslovenskog dramskog pozori{ta izvedena je premijera predstave Smrt Vudija Alena u reìji Marka
Manojlovi}a
Olivera Miloševi¯
N
ova Scena „Studio“ u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu zami{ljena je kao prostor za mla|e
pozori{ne stvaraoce. Posle predstave Red
vo`nje Andreasa Sama, koju je na osnovu proze Danila Ki{a dramatizovala Hajdana Baleti}, a reìrala Ana \or|evi},
priliku da se prvi put predstavi javnosti
dobio je Marko Manojlovi}, student 3.
godine reìje na beogradskom Fakultetu
dramskih umetnosti. On je u drami Smrt,
koju je 70-ih godina pro{log veka napisao Vudi Alen, osim specifi~nog humora, prepoznao i pitanja koja mladi sebi
postavljaju na va`nim ìvotnim prekretnicama.
Za{to ste odabrali ba{ taj komad?
Najpre zbog identifikacije s glavnim
junakom Klajnmenom, zbog prepoznavanja ose}anja koje on ima u datom trenutku u kojem ga zati~emo u komadu, u
periodu kad treba da prestane da bude
ne~iji sin i postane ne~iji ~ovek i preuzme
stvari u svoje ruke. To kako iz njegove
LUDUS 124, 125, 126Lu
vizure sve izgleda apsurdno, kako je sve
besmisleno. U pozadini pri~e je strah i
lenjost, pa i sebi~nost, {to za posledicu
ima ne preduzimanje akcije. To ose}anje
je meni poznato, i ono je poznato mojoj
generaciji. Ne znamo za {ta da se uhvatimo, zato se povla~imo i zatvaramo u sobe, u svoje male svetove, ne reaguju}i
vi{e na ìvot. To je problem s kojim smo
se suo~ili u predstavi. To je problem
mladog, malog ~oveka iz srednje klase, u
~asu kad se pita: [ta sad treba da radim?
To je generacijska predstava?
Da, jer su u podeli mladi glumci,
osim Cvijete Mesi} koja igra majku, ali
koja je mlada na svoj na~in.
Zanimljiv je i specifi~an humor
Vudija Alena, smeh posle kojeg ~ovek
mora da se zamisli; kako ste to tuma~ili?
Meni je u vezi sa tim humorom bio
najpre problem kako da to prevedem na
srpski, a da se {to manje stvari izgubi. U
pitanju je lokalni, njujor{ko-judaisti~ki
milje. Kako to prebaciti na ovo ovde i
danas? Mislim da smo dobili neku vrstu
humora koji proizilazi iz zakasnele reak-
cije glavnog junaka, iz njegovog neshvatanja situacije u kojoj je, iz odlazaka
iz tih situacija u neke male, neva`ne
probleme. Tim situacijama se publika
smeje u na{oj predstavi.
Klajnmen u stvari stalno beì od
problema i izbegava da se s njima
suo~i?
Poku{ava da izbegne ìvot. Stalno
se povla~i i nastoji da otkrije {ta treba da
radi. Ima re~enica u komadu koja obja{njava tu situaciju: „Niko mi nije rekao
kakav je plan“, a drugi mu odgovaraju:
„Zar nisi shatio da sam mora{ da ga
otkrije{, Klajnmane“. On ne pronalazi
ni{ta u {ta veruje i iz ~ega bi krenuo, ve}
uvek od drugih traì odgovor, i tu je
njegova gre{ka.
Ti si od onih reditelja koji vole da
publici pri~aju dobre pri~e. Kakve
pri~e?
Poput ove. Pri~e o ose}anju koje je
prisutno ovde i sada, o nesnala`ljivosti i
ose}aju da je sve apsurdno.
Ovo je tvoja ispitna predstava. [ta to
tebi li~no zna~i?
Mnogo. Veliku ~ast. Ovo je jedno od
najzna~ajnijih pozori{ta u ovoj zemlji.
Ali mislim da bi to trebalo sve ~e{}e da
se de{ava. Da to {to mladi ljudi tu rade
ne bude samo ekskluzivitet, ve} da tako
stasavaju mladi reditelji, da svi imamo
istu po~etnu {ansu, malu scenu na kojoj
moèmo da pokaèmo da li i koliko vredimo, pa neka se posle pravi selekcija.
Ljudi poslednjih godina zavr{avaju
akademije, a ne znamo im ni imena,
Nismo se bavili analizom, dekonstrukcijom ili kritikom: scena iz predstave Smrt
izgube se, a da nisu dobili nikakvu
{ansu.
Da li i ti ima{ utisak da na{a pozori{ta prosto vape za novim rediteljima?
Voleo bih da ovom na{om generacijskom predstavom druga~ije vratimo
ljude u pozori{ta, ne tako {to }emo im
povla|ivati i udarati na primarne instinkte, ve} da im na ispri~amo pri~u koja ih
zanima u inteligentnom i zabavnom
stilu. Pozori{te trenutno ima problem {to
ljudi posmatraju predstave s distance, a
to onda nije umetnost. Svako u publici
mora da se zaboravi dok gleda predstavu, da i{~ekuje {ta }e da se desi, da ne
moè da predvidi kraj. Sve su to elementi koje mora da ima pozori{te. Nije to
rezervisano samo za film. To èlim: da
predstave budu uzbudljive kao neki
filmovi.
Pretpostavljam da je ova predstava
prvenstveno namenjena publici koja
pripada tvojoj i generaciji glumaca koji u
njoj igraju?
Da, mada sam pri~u ose}anja izgubljenosti pri~ao iz sebe, prepoznavao sam
je kod mojih prijatelja i poznanika iz
moje generacije. Upravo njima èlim da
kaèm da nisu sami u tom ose}anju.
Da li pri~a nudi izlaz?
Nudi prvi korak, nudi ne{to kao
upozorenje, u smislu: E, sad stani, zapitaj
se i kreni od te zapitanosti. Ona nudi taj
prvi korak. Taj put jo{ nisam na{ao,
mo`da ga samo znam dok sam
na probi i u pozori{tu.
14
Premijere
NOVA BILJANA
Kako su i za{to mladi stari i umorni, a stari
mladi i orni - pogledajte u Skakavcima
Sonja ¬iri¯
B
ranko Cveji}, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, s
neskrivenim ponosom i nagla{enom samohvalom, isti~e da nakon
Skakavaca sme da proglasi Biljanu Srbljanovi} piscem JDP-a. „Igrali smo njenu
Beogradsku trilogiju, Supermarket je jo{
na repertoaru, a Skakavce je napisala
ba{ za nas.“
Dejan Mija~, reditelj Skakavaca ocenjuje ovaj komad kao „izuzetno lep komad za ~itanje {to ne zna~i da je lak za
rad. U stvari, zavodljivost tog prvog
utiska moè da bude oteàvaju}a okolnost za one koji rade taj tekst. To su naizgled neke pri~e, anegdote koje tek kad se
skupe i kad jedna drugu akordiraju dobijaju nekakav svoj ukupni smisao.“ Po
Mija~u, teza koji pisac postavlja ispred
sebe nije toliko vidljiva i nije nagla{ena,
a ti~e se pre svega egzistencije. „Ovo je
jedan od retkih tekstova Biljaninih gde
ona, ~ak bi se na prvi pogled moglo re}i,
deluje apoliti~no {to ljudi koji je znaju
te{ko mogu da poveruju, ali tako je.
Mislim da je ona u iskrenom humanisti~kom stavu u odnosu na problematiku
o kojoj pi{e i te kako politi~ina. Ona samo
ne postavlja orjentire za i protiv. Zato oni
koji od ove predsteve o~ekuju ne{to {to }e
doìveti kao o{tro opredeljivanje za jednu
stranu, dakle ne{to {to je do sada bilo
izraèno kod Biljane, ne}e ga na}i, ali }e
na}i neke jednostavne i istinite stvari
koje mogu i te kako da uzbude.“
Skakavci su neposredno do pred
premijeru najavljivani kao Moj otac igra
loto. Ovu promenu Biljana Srbljanovi}
ovako obja{njava: „ Imam problem s naslovima zato {to ne umem da kaèm
ni{ta koncizno, kad me pitate kako sam,
ja se sva upetljam. Nazvala sam komad
Moj otac igra loto, svideo mi se naslov,
bio je sumanut, a imao je malu vezu s
komadom. A kad je Voja Brajovi} rekao
da mu naslov li~i na Acu Popovi}a, meni
se jo{ vi{e dopao. Ali, kod nas je po~ela
histerija povodom igre Loto, pa su ne
zvali novinari i pitali da li je komad o
tome, i meni je prestao da se dopada
naslov. Onda je bila radionica o naslovu,
ovde, me|u nama koji smo u predstavi.
Komad sam u kompjuteru nazvala Skakavci jer je to metafora koja mi je najvi{e
odgovarala za komad, ti tanani inskekti
koji su sposobni sa sko~e 30 puta vi{e od
svoje duìne, vrlo su miroljubivi ali kad
im se ne{to desi u prirodi i kad se skupe
u roj, postanu ne samo velike {teto~ine, i
za kratko vreme su sposobni jako veliku
{tetu da naprave. Zatim, Brajovi}, koji
nije znao da je to jedna od mojih varijanti naslova, rekao je da to bude naslov.“
U predstavi igraju Isidora Mini},
Boris Isakovi}, Aleksandra Jankovi},
Svetozar Cvetkovi}, Ma{a Daki}, Jasmina Avramovi}, Voja Brajovi}, Miodrag
Radovanovi}, Rade Markovi}, Nikola
Simi} i Renata Ulmanski. Neki od njih
su su igrali i u ranijim dramama Biljane
Srbljanovi}, a svi su igrali u predstavama Dejana Mija~a.
Renata Ulmanski ovom predstavom
debituje u Jugoslovenskom dramskom.
Probe je doìvela kao rad u majstorskoj
radionici, i smatra se privilegovanom
zbog toga. Isidora Mini} je pre Skakavaca glumila u Porodi~nim pri~ama i kaè
da voli komade Biljane Srbljanovi} „zato
{to govore o nama“ i zato {to se prepoznaje u likovima o kojima ona pi{e i
prepoznajem se i u Pri~ama i u liku
ovog komada. „Biljanin tekst je ono {to
glumac kad da pro~ita, najvi{e {to moè
da poèli“, kaè Jasmina Avramovi}.
„Izuzetno je inspirativan zato {to vam
ona nudi likove koje kao da je napisao
neko mnogo stariji od nje, neki veliki poznavalac ìvota. Za moj lik su bila
interesantna tri problema: kako se ose}a
èna koja prelazi u period ìvota koji se
moè nazvati staro{}u, govorim o
ose}anju te ène, zatim problem usamljenosti i vrlo interesantan odnos majke i
}erke.“ Nikola Simi}, najstariji ~lan
Jugoslovenskog dramskog, kaè da kad
se pro~itaju „Skakavci“ daju jedan
utisak, a na sceni drugi.
„Lako se ~ita ali se te{ko radi, slojevit
je. Mi smo sve svoje snage angaòvali da
ovaj komad kao vo}ka lepa sazreva u
na{em pozori{tu.“ Voja Brajovi} objasnjava za{to je ura|en ovaj komad: „Po
mom mi{ljenju, to je ànrovski àlosta
komedija na{e svakodnevnice, pri~a o
tome kako mi ovako zastareli te{ko da
}emo oti}i ne u Evropu nego u XXI vek. A
preambula da su likovi u ovoj drami svi
stari, naro~ito oni mladi, govori o prepozna}ete nekakvom civilizacijskom mentalnom zastoju. Vide}ete likove kojima
Ko su stari, a ko mladi: Skakavci Biljane Srbljanovi}
Da posle cenzure udahnemo duboko
vazduh i {ibamo dalje.
SKAKAVCI SU ZAOKRET
„Stalno govorim da sam veoma optimisti~na
i èlim da moji komadi teraju na progres. A
onda kad ih ljudi pro~itaju kaù: kako je to
tu`no. To je kombinacija mog trenutnog
ose}anja sveta. Mislim da nam je sada
potrebno smirenje, samosagledavanje, da
stanemo i promislimo {ta se to de{ava, sa
svima - nama li~no, okolinom i ~itavim
svetom, da posle cenzure udahnemo duboko
vazduh i {ibamo dalje“, kaè Biljana Srbljanovi}
Olivera Miloševi¯
K
akva je to sredina u kojoj starci
razmi{ljaju o budu}nosti a mladi
samo o tome kako da uop{te doìve
starost? To pitanje, izme|u ostalih, postavlja Biljana Srbljanovi} u svom
komadu Skakavci koji je nedavno, u
reìji Dejana Mija~a, praizveden u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Spisateljica se u ovom komadu bavi ljudima
i njihovim me|usobnim odnosima. Time
kakvi smo i za{to smo takvi kakvi smo.
Komad Skakavci nema klasi~nu radnju.
To je ko{mar o stanju odnosa me|u ljudima, ose}aju apsurdnog bivstvovanja i
ìvotnog besmisla. Likovi su iz ~etiri
generacije, od jedanaestogodi{nje devoj~ice do osamdesetogodi{njaka. I svi su,
kako pisac napominje „veoma stari,
naro~ito oni najmla|i“. U svakom od njih
umire mladost: u nemogu}em nastojanju
da osmisle svoje ìvote i stalnoj potrazi za
onim {to niko od njih nema- iskrenu
uzajamnu ljubav. Ti ljudi su toliko nesre}ni da postaju surovi jedni prema
15
drugima. Progone ih i strahovi od starenja, usamljenosti i smrti. Biljana, u stvari,
govori jednostavne istine o ljudima koji
jedni drugima iz generacije u generaciju
ne ostavljaju nikakava materijalna i
duhovna dobra. O nama danas otupelim
na probleme drugih, o tome kako vi{e
nismo u stanju da razumemo bli`nje, niti
da saose}amo sa njihovim patnjama.
Po ~emu se ovaj komad razlikuje od
tvojih prethodnih?
Svesna sam da je ovo druga~iji
komad od prethodnih, mada ga nisam
pisala s namerom da bude druga~iji. To
nije komad s tezom, iako nemam ni{ta
protiv takvih komada, naprotiv. Te{ko je
da ja govorim o tome, ali ovaj komad je
ne{to suptilniji od prethodnih. Vi{e se
bavi ljudskom psihologojom no dru{tvenim okolnostima, odnosno bavi se tim
okolnostima, ali one proizilaze iz ~oveka,
a ne obrnuto. Sad se bavim uzrokom, a
ne posledicama. Komad je druga~iji i
zato {to je mo`da malo intimniji.
}ete se smejati i koje }ete tako prepoznati
da }ete se i sami sebe zastideti. „ Svetozar
Cvetkovi} prvi put igra u jugoslovenskom
dramskom. „Kad je Biljana napisala
Ameriku mislio sam da je to neki teren
gde }e se ona ose}ati najsigurnijom i da
}e sve {to }e dalje dolaziti od nje baviti
takvom na~inom razmi{ljanja i i}i }e na
tu stranu. Ali, ovaj novi tekst dokazuje da
je Biljana iako vrlo mlada jako stara. Ovo
je ne{to {to je najubojitije s njene strane.
Mislim da je Dejan uspeo da prodre ispod
svega {to je Biljana napisala, ne bi li
otkrio i najbolnije i nasme{nije detalje.“
Na premijeri je bio veliki,
ogroman aplauz. I iskren.
Izme|u Beograd
i Pariza
Svesna sam da je ovo druga~iji komad od prethodnih: Biljana Srbljanovi}
Raspodela snaga
izme|u mene
i Mija~a
Skakavci su i generacijski komad,
ali ne o jednoj generaciji, ve} o svim
generacijama koje su u komadu.
Tu ima ~etiri generacije i mnogo se
govori o godinama, generacijama, o
tome ko se kako ose}a u svojim godinama i ima ta uvodna didaskalija gde se
najmla|i ose}aju jako starim i svi su
zbog nekog razloga stari, dok se stari
zapravo ose}aju kao da starosti nema,
kao da je pred njima ~itav dugi ìvot,
ose}aju se vitalniji i mla|i. To je i
raspodela snaga izme|u mene i Dejana
Mija~a. Mislim da je on na vrhuncu
svoje kreativnosti trenutno, a ja se, priznajem, ose}am prili~no starom i pomalo
konzervativnom te mislim da je ova
predstava dobra varijanta.
Koliko je ta pri~a globalna, a koliko
se ti~e samo nas?
U su{tini sam htela da napi{em
komad za Jugoslovensko dramsko. Oni
su mi poru~ili komad. Ovo pozori{te je za
mene dovoljno veliko i zna~ajno, isto
koliko i neka druga iz sveta iz kojih su
mi poru~ivali komade. [aubine ili njemu
sli~na pozori{ta. Kad razmi{ljam recimo
u kontekstu tog pozori{ta u Nema~koj i
zna~aja koji tamo ima onda meni ovo
na{e ima istu tu veli~inu i zna~aj. Poku{ala sam zato da napi{em komad koji
korespondira s onim {to je u Jugoslovenskom dramskom igrano decenijama i {to
na neki na~in proizilazi iz beogradske
dramaturgije. Pisano je prevashodno za
na{e glumce, za tu na{u odli~nu {kolu,
proiza{lu i zahvaljuju}i Mija~u.
U tom komadu je prisutan i ose}aj
trenutka u kojem ìvimo, kakav je on u
tvom slu~aju?
Stalno govorim kako sam veoma
optimisti~na i èlim da moji komadi teraju na progres. A onda kada ih ljudi
pro~itaju kaù: jao, kako je to tu`no. To je
kombinacija mog trenutnog ose}anja
sveta. Mislim da nam je sada potrebno
smirenje, samosagledavanje. Da stanemo
i promislimo {ta se to de{ava. Sa svima nama li~no, okolinom i ~itavim svetom.
[ta se trenutno sa tobom li~no de{ava?
Ni{ta. Trenutno ìvim izme|u Beograda i Pariza, druga~ije, mnogo mirnije,
manje okruèna ljudima no ina~e, i to mi
na neki na~in prija. Osim odre|enog
broja konkretnih ljudi koji mi mnogo
nedostaju na dnevnoj bazi, u Parizu mi
sve drugo prija. Ose}am li~no smirenje.
Mnogo manje govorim. U jednoj fazi bila
sam preterano vesela, u {arenim bojama,
{to je netipi~no za mene, a sad sam se
vratila na svoje. Ne mislim da je to velika
promena, ali ose}am se bolje.
Da li si imala tremu pred beogradsku premijeru Skakavaca?
Uàsnu. Ovakva je bila i za Trilogiju,
moj prvi izvedeni komad, 1997, isto u
ovom pozori{tu. I kad neko kaè da to
pro|e, pa se ~ovek navikne, uvek ponavljam da to nije istina. Stra{no je te{ko u
sopstvenom gradu posle odre|enog vremena pokazati {ta zapravo radi{.
Koliko prati{ {ta se de{ava s tvojim
komadima po svetu?
Pritegli su me za program pred
premijeru tabelom na kojoj su sva
izvo|enja mojih komada po svetu, pa smo
i sve to morali da traìmo. To me, priznajem, optere}uje. Od kad sam se preselila u
Priz oti{la sam samo u Nem~ku, gde je
moja baza, {to se ti~e agenta, i napravila
neku vrstu pauze. Moji komadi sada
sami za sebe rade, i to mi jako prija. Otuda mo`da i neka vrsta mog zaokreta u
pisanju. Vi{e nisam u ma{ini ve} pi{em
ono {to mi se pi{e i zato {to mi se pi{e, a
ne jer moram. Otud je mo`da i taj
zaokret, i to {to su Skakavci
druga~iji komad od prethodnih.
LUDUS 124, 125, 126
Dramatur{ki informator
DELIRIJUM TREMENS I SKAKAVCI
Premijere
predstava
po
savremenom
doma}em tekstu (2)
Ana Tasi¯
N
ije problemati~na tvrdnja o
deficitu predstava realizovanih
na osnovu savremenog doma}eg
dramskog teksta (prevashodno mislimo
na praizvedbe), o ~emu uostalom svedo~i
i oficijalni program ovogodi{njeg Sterijinog pozorja. Pored dve predstave kojima smo ovde posvetili pa`nju, ove sezone
je u srpskim pozori{tima izveden nemarno mali broj novih predstava po savremenom doma}em tekstu: Velika bela
zavera Dimitrija Vojnova (Atelje 212,
reìja Milo{ Loli}), Hadersfild Uglje{e
[ajtinca (JDP, reìja Aleks îzholm), Ler
Maje Pelevi} (NP Subotica, reìja Sla|ana Kilibarda), Preterano nasledstvo
Vlade Paskaljevi}a (SNP, reìja Filip
Markovinovi}), Grateful Alive Vesne
Radovanovi} (SNP, reìja Milo{ Pu{i}),
Premija Ivana Pravdi}a, @ivot u grobu
Ljubinke Stojanovi}, Poljubi sjaj ugaslih
zvezda Dragana Stankovi}a (SNP, omnibus predstava). Stoga treba koristiti svaku mogu}u priliku da se savremeni
dramski tekst podràva, podsti~e, razvija
i promovi{e, jer, kako se pokazalo u
slu~ajevima Biljane Srbljanovi}, Milene
Markovi}, Uglje{e [ajtinca, dramski tekstovi mla|ih autora iz Srbije mogu da
budu ozbiljni i decentni promoteri, pa i
trejdmark srpske kulture, njenog usamljenijeg, ali i dalje postoje}eg, daleko relevantnijeg segmenta, onog koji se gubi
pod jezivim teretom sveprisutne tre{ produkcije.
Delirijum tremens
u BDP-u
Delirijum Tremens Gorana Markovi}a je crnohumorna predstava koja se
fokusno bavi fenomenom glume i bavljenja glumom, ispitivanjem su{tine pozori{ta, zna~enja i smisla slave, odnosa
izme|u stvarnosti i iluzije. Na po~etku
komada policajci dolaze u dom Dragoljuba Popovi}a Dagija (Predrag Ejdus),
veoma talentovanog, uspe{nog i priznatog glumca, kojeg dovode mrtvog
pijanog kod njegove supruge Bebe (Vesna
îp~i}), jer su ga prona{li na klupi u
parku, gde je zaspao vra}aju}i se sa
predstave u JDP-u. Uskoro }e se ispostaviti da je Dagijevo psihofizi~ko zdravlje ozbiljno naru{eno (on boluje od
uàsno retkog zapaljenja opne ki~mene
mo`dine, iako su u po~etku mislili da je
re~ o delirijum tremensu jer su simptomi
vrlo sli~ni), zbog ~ega mora da ide na
duè i ozbiljnije le~enje u bolnicu, gde }e
se cela drama odvijati. Dve glavne teme
oko kojih }e se odigravati radnja i formirati niz sukoba su gluma kao opsesija i
bolest koja je protagonistu oterala u alkoholizam i propast, sa jedne, i gluma kao
osnova za psihodramsko le~enje, s druge
strane. Psihodrama, odnosno gluma, igra, pretvaranje }e, donekle paradoksalno,
pomo}i Dagiju da se oslobodi svoje bizarne adikcije prema glumi-profesiji koja mu je sluìla kao izgovor da beì od
ìvota i da se ne suo~i sa svojim slabostima i realnim problemima.
Predstavu defini{e mno{tvo komi~nih situacija, od kojih ve}i deo proizilazi
iz nesporazuma (quiproquo), tj. iz Dagijevog uverenja da se nalazi u situacijama
LUDUS 124, 125, 126Lu
u kojima se ne nalazi (na snimanju televizijske serije, odnosno na fakultetu sa
studentima, a ne u pravoj bolnici), te ta
disparacija nivoa percepcije realnosti
produkuje niz sme{nih, scenski ubedljivih zabuna (kada na pr. Dagi od bolni~ara i sestara misli da su glumci, pa im
kao iskusan kolega deli savete, ili kada
veruje da su bolesnici sa kojima deli sobu
njegovi studenti, zbog ~ega nastoji da im
popravi govorne mane). Delirijum tremens nosi ~itav niz zanimljivih zapaànja o glumi i pozori{tu, pretenzija da
se shvati esencija ove jedinstvene, efemerne, veoma zahtevne i nezahvalne
umetnosti, i u tom smislu se komad na
specifi~an na~in moè dovesti u vezu sa
[ekspirovim Hamletom, Pirandelovim
[est lica traì pisca, ili Simovi}evim
Putuju}im pozori{tem [opalovi}, tekstovima koji na razli~ite na~ine diskutuju o
prirodi teatralnosti i scenskog predstavljanja. Glumu, po Dagiju, defini{u zavo|enje i mo}, jer ona otvara puteve za neke druge svetove; Dagi prema njoj ima
vrlo ambivalentan stav: gluma je za
njega istovremeno i prokletstvo i magija,
a glumci su, prema inicijalnom uverenju
(pre psihodramskog le~enja) uàsno nesre}ni ljudi, opsednuti, zaglavljeni u jednom bezizlaznom svetu, circulus vitiosusu beskona~nog maskiranja i pretvaranja. Predstava donosi i zapaànja o
na{em mentalitetu i instinktivnoj retrogardnosti (doktor koji na dolazak psihodramati~arke iz Engleske (Anita Man~i}) reaguje sa nepoverenjem i odbojno{}u koji manifestuju malogradjansku/gubitni~ku zavist: „Mi, dakle, u Srbiji nismo dovoljno dobri pa }e neka
Engleskinja da nas nau~i kako da le~imo
pacijente!“), ili o aktuelnoj dru{tvenopoliti~koj stvarnosti (da bi prikupila
novac za lekove, Beba mora da {ije po
narud`bini za „novokomponovane sponzoru{e“, a biv{a Dagijeva ljubavnica,
histeri~na i neinteligentna mlada glumica Sanja (Milena Pavlovi}) se udaje za
„biznismena“ koji je, naravno, kriminalac).
Ovo je tre}a predstava Gorana
Markovi}a koja za temu ima glumce i
pozori{te (nakon Turneje i Govorne
mane), i karakteristi~na je jo{ po izvanrednoj glumi celog kastinga, muzici
Zorana Simjanovi}a, upotrebi video-projekcija koje tako|e glorifikuju gluma~ki
poziv, nizu kljakavih, groteskno sme{nih
likova bolesnika (Dragan Petrovi},
Marko @ivi}, Milan û~ilovi}). Delirijum
tremens je bez sumnje predstava koja
ima potencijal da se dopadne „svima“,
„{iroj“ publici, {to je osobenost koja u
ovom slu~aju nikako ne nosi pejorativnu
konotaciju; {armantna je, zabavna, duhovita, ali bez ofucanih, jeftinih, stereotipnih trikova koji ina~e impresioniraju ne previ{e zahtevnu publiku (onu
koja se npr. smeje na psovke per se). I
sasvim je razli~ita od Skakavaca Biljane
Srbljanovi}, koji su, u reìji Dejana Mija~a, premijerno prikazani na velikoj
sceni JDP-a, samo dan kasnije (26. IV).
Delirijum se prema osnovnom senzibilitetu moè odrediti kao dobar teatarski
mainstream, a Skakavci kao indie ostvarenje (iako zbog reìje mo`da vi{e teì
mejnstrimu), ako je takva podela uop{te
vi{e na mestu.
Skakavci u JDPu
Skakavci Biljane Srbljanovi} su
nesporno njen najozbiljniji, najkompleksniji i najrazra|eniji komad, fragmentarno strukturiran, kao nekakav dramski kola`; temeljno i predano su posve}eni
slikanju i viviseciranju aktuelnog dru{tva u Srbiji, dijagnoziranju haoti~nog,
konfuznog, traumati~nog, abnormalnog,
ali nikako za~u|uju}eg stanja, imaju}i u
vidu dugotrajan proces erodiranja svih
mogu}ih vrednosti i kvaliteta. Prvi odnos
koji komad predstavlja jeste relacija
izme|u 55-ogodi{njeg Maksima (Voja
Brajovi}), popularnog televizijskog voditelja, nevi|enog i neumornog zavodnika,
fizi~ki i dalje veoma privla~nog, i njegove
potencijalne ljubavnice, 35-ogodi{nje Nade`de (Isidora Mini}), {minkerke na televiziji, samosvesne i inteligentne, ali i
nevaspitane, cini~ne, o{tre, brutalno
duhovite. Drugi par ~ine 36-ogodi{nja
Dada (Aleksandra Jankovi}) koja radi na
istoj televiziji kao najavljiva~ vremenske
prognoze, razmaèna je i nesnosno
koristoljubiva, fizi~ki izuzetno atraktivna, i njen suprug Milan (Boris Isakovi}),
biv{i policajac-~ista~ prljavih poslova,
koji ni{ta suvislo ne radi, samo se (nominalno) brine o svom ocu, gospodinu Ignjatovi}u (Miodrag Radovanovi}), akademiku koji ìvi zajedno sa njima
(odnosno, oni ìve u njegovom stanu).
Alegra je njihova 10-ogodi{nja }erka
(Ma{a Daki}), nepodno{ljivo bezobrazna,
arogantna i tvrdoglava. Akteri tre}e pri~e
su @ana (Jasmina Avramovi}), 50-ogodi{nja doktorka, prva Maksimova supruga koja ìvi sama, i njena mama, g|a
Petrovi} (Renata Ulmanski), koja joj
nenajavljeno dolazi u posetu. Tu je jo{ i
Fredi, Dadin brat, dermatolog (Svetozar
Cvetkovi}), gej opsednut izgledom svog
tela, {to }e ga dovesti do toga da zbog
neuspele plasti~ne modifikacije lica postane sospstvena karikatura.
Problemi godina, preranog sazrevanja, starenja, straha od prolaznosti,
propadanja tela i smrti su centralne teme
Skakavaca. Milan i Nade`da su 35-ogodi{njaci koji bi trebalo da budu u zenitu
svojih ìvota, puni energije, ideja i planova za budu}nost, {to nije slu~aj; Milan je
ve} u u invalidskoj penziji, istro{en i
umoran, neostvaren, izgubljen, bezvoljan, dezorijentisan („Sve je ve} gotovo, a
da ja nisam primetio ni kada je po~elo.
Imam tridesetpet godina i ve} sam starac.“); Nade`da se tako|e ose}a veoma
staro i premoreno, bez èlje i motiva da
gradi svoj ìvot, da se uda i osnuje porodicu; no, za razliku od Milana, ona je
zadovoljna svojim statusom, situacija je
ne ~ini frustriranom, pomirena je i nema
iluzija, {to je mo`da ~ini najostvarenijim
likom u komadu. S druge strane, 10-ogodi{nja Alegra se ve} pona{a kao odrasla,
seksualno osve{}ena osoba, {to se na
sceni pokazuje kada poku{ava da izvede
eroti~an ples uz pesmu Night and Day
Kola Portera, dok otac o~ajni~ki poku{ava da je zaustavi; ona neprestano
imitira svoju prora~unatu majku, o~igledno dominantnu u odnosu na supruga, i obe se ekstremno tiranski odnose
prema njemu (reprezentativna je scena
kada se {ega~e sa njim za doru~kom,
stavljaju}i mu bljuvotine u tanjir).
Uàsno lo{ odnos prema starim ljudima je tako|e reverzibilan motiv predstave. Dadi je jedino na umu kako da
izvu~e novac (oro~en u banci) od Milanovog oca, i u toj funkciji perfidno navodi Milana da se pozabavi tim pitanjem.
Dadin i Fredijev otac, gospodin Jovi} (Ra-
Dramski kola`: scena iz predstave Skakavci
de Markovi}), sasvim je isklju~en iz okoline i ne moè da se kontroli{e, zbog ~ega
im predstavlja ogroman teret; Fredi zato
odlu~uje da ga napusti, ostavi pored {ume, bez dokumenata, s idejom da ga neka nadle`na ustanova prihvati. I gospo|a
Petrovi} je objekat surovog tretmana:
prvo je Nade`da, sa kojom se slu~ajno
susre}e, izlaè te{kim re~ima, jer nema
strpljenja za njenu sporost i odsustvo
shvatanja situacije, a zatim postaje objekat verbalnih napada i od strane svoje
}erke @ane. Ipak, svi ti likovi nisu jednodimenzionalni u smislu toga da deca
nisu bezdu{ni teroristi koji bez razloga
maltretiraju svoje roditelje, ve} su i roditelji prili~no neprijatni i iritantni ({to,
naravno, ne opravdava netolerantnost
mla|ih), odnosno, da odemo korak dalje,
nesuglasice izme|u dece i roditelja su
proizvod i{~a{enih ìvota, okolnosti da
oni ~esto ìve pod istim krovom, {to
logi~no proizvodi ekstremne reakcije i
nesporazume.
Skakavci tretiraju i pitanja besmislenog karijerizma (Simi}eva èlja da
bude izabran u Akademiju nauka), paranoje balkansko{pijunske vrste, opsednutosti igrama na sre}u koja izme|u
ostalog predstavlja dokaz ozbiljne ekonomske krize u dru{tvu. Didaskalije u
tekstu drame nemaju standardnu formu
informativnih, hladnih, svedenih uputstava; date su kao integralni deo teksta i
sadrè detaljne, vrlo opipljive opise liko-
va i atmosfere, kao i pronicljive, cini~ne
komentare situacije koja se odigrava, {to
je u predstavi ponekad transponovano,
ali mnogo ~e{}e nije. Reìja Dejana
Mija~a je izuzetno rasko{na i monumentalna; kompletan ansambl je bezrezervno odli~an, a putem rotacione scene se
vrlo uspe{no scenski realizuju paralelni
tokovi radnje. Glomaznost prostora velike
scene Jugoslovenskog dramskog, kombinovana sa video snimcima koji se smenjuju i formiraju stalnu pozadinu scene
(Boris Miljkovi}), i muzikom Isidore @ebeljan, ima funkciju u proizvo|enju specifi~ne hladno}e i otu|enosti ~itavog prostora u kojem likovi usamljeno i izgubljeno tumaraju. Pesma Night and Day je
lajtmotiv koji u vi{e navrata prati radnju
na sceni; to ponavljanje, kao i repeticija
motiva skakavaca, kao i to {to se postepeno ispostavlja da su svi likovi povezani
(u po~etku su nezavisno postavljeni),
stvara utisak fatalnosti i predodre|enosti,
formira novu dimenziju koja produkuje
nekakav metafizi~ki smisao i iracionalnu nadu. Predstava Skakavci dakle vrlo
autenti~no, neumiveno i ìvo otelotvorava sumorne ìvote istro{enih i premorenih ljudi koji ìve u ~udnom, maglovitom i nerazaznatljivom me|uvremenu u
kojem se uop{te ne naslu}uje okon~anje
posledica dugogodi{njih pogre{nih izbora, stranputica i trauma, ali sve,
ipak, nekako te~e.
Pozori{te kao psihodrama: scena iz predstave Delirijum tremens
16
GLUMCU JE GLUMA LEK
Goran Markovi} svojim najnovijim dramskim
tekstom,
uvodi
psihodramu
na
beogradsku scenu
Sonja ¬iri¯
D
elirijum tremens je tre}a drama
Gorana Markovi}a izvedena u
Beogradskom dramskom pozori{tu, zbog ~ega ga je upravnik, Neboj{a
Bradi}, nazvao ku}nim piscem. Markovi} je i reditelj ove predstave.
„Hteo sam potpuni zaokret u odnosu
na svoje prethodne drame i filmove, ne{to
potpuno novo - tako je nastao ovaj tekst.
Ovo je apsolutno nova tema, dala mi je
motiv da radim“, obja{njava autor. „Pri~a je izmi{ljena, u nju su utkana iskustva raznih ljudi - to je ta~no, ali je pri~a
apsolutna izmi{ljotina i nije rekonstrukcija bilo kakvog stvarnog doga|aja.“ A
pri~a je o glumcu, velikom i poznatom,
koji teret posla umanjuje pi}em, da bi na
kraju morao da potraì lek psihoterapije
protiv tog sredstva. „Prava tema ovog
komada je glumac. Nije ovo psihodrama
ni patologija, ve} fenomen glumca, a ono
{to ~ini dramu u ovom komadu je da se
glumac glumom le~i.“
Za sadràj pri~e zaslu`na je i Biljana
Slavkovi}, psihoterapeut i psihodramati~ar koju Markovi} predstavlja kao saradnika na tekstu i u realizaciji predstave, koautora na delu projekta koji se
ti~e fenomena psihodrama. Biljana Slav-
kovi} kaè da je glavni njen zadatak bio
da odgovori na pitanje „na koji na~in je
psihodrama aktivna u pozori{noj
funkciji, zna~i u funkciji publike i
funkciji koju ima za glumce?“ Scene
psihodramske sadrìne „nastale su
promi{ljanjem {ta bi glavni lik koji ima
odre|ene simptome, mogao da uradi s
tim simptomima, kako traga za uzrocima svog stanja i {ta je doìveo u
pro{losti. Rade}i s Goranom tragala sam
za univerzalnijim situacijama koje se
de{avaju ve}ini ljudi, pratili smo s ~im bi
trebalo najve}i broj ljudi da rezonira iz
svog li~nog iskustva. Glumci su, i to je za
mene bilo zanimljivo u procesu rada,
imali zadat tekst i zadatu psiholo{ku
pri~u ali su se otvarale mogu}nosti da
oni u tim okvirima rezoniraju iz svog
iskustva“.
Osniva~ psihodrame Jakov Levi Moreno, po~etkom pro{log veka osnovao je
teatar spontanosti, do{ao je na ideju da
rad u grupi i samo pozori{te ima mogu}nost da isceljuje. Odigravao je na
sceni pri~e pacijenata, pa je i publika
dolazila i traìla da se od njihovih pri~a
napravi komad. Kasnije je koriste}i elemente psihodrame i de~je igre napravio
psihodramatski metod. Ali, tokom razvoja, bez obzira {to je psihodrama proizi{la
iz pozori{ta, pozori{te i psihodrama su se
odvojili. Zajedni~ka im je scena, igranje
uloga i aktivna publika, a sve drugo je
razli~ito. „Poku{ali smo da osmislimo
psihodramski sadràj kroz scenu. Tu se
dodiruju psihoterapijska metoda i su{tina pozori{ta. Dakle: izvor je sli~an,
jedino {to je jedno le~enje a drugo umetnost. Ali, ho}u da naglasim: ovo nije
psihodrama, to je samo jedan aspekt
predstave, niti je ud`benik nove metode.
Nama je, dok smo radili, bilo lepo“, kaè
Markovi}.
Koliko su se, i da li su se, glumci u
ovoj predstavi zbog njene sadrìne, vi{e
bavili sobom nego u drugim predstavama? „Sve jedno da li radite psihodramu
ili [ekspira, uvek se bavite sobom“, veli
Milan û~ilovi}. Marko @ivi} otkriva da
im je najve}i problem bio da s Biljanom
Slavkovi} pomire stavove {ta se realno
de{ava u psihodrami a o ~emu mora s tim
u vezi, da se vodi ra~una u pozori{tu.
„Ona zna {ta se objektivno de{ava u
psihodrami, a mi smo znali {ta se od toga
moè u pozori{tu. Nekad se ne{to danima
doga|a u procesu psihodrame, a na sceni
mi moramo to da re{imo za minut.“ Po
Radetu Markovi}u (koji je dan nakon
premijere Delirijum tremensa imao
premijeru Skakavaca) „komad je ~udan
spoj izme|u dva pola koja postoje u ljudskim stremljenima, nekim oblastima
ìvota: medicina i pozori{te u totalnom
smislu re~i, pozori{te koje u~ini da ~ovek
toliko ogrezne u glumi da mora da se le~i.
U ovom komadu su ta dva sveta suprotstavljena i na ~udan na~in spojena“.
Predstava }e biti upam}ena i po
Songu o glumcu koji je komponovao, kao
i muziku za ceo komad, Zoran Simjanovi}, a tekst je napisala Marina Tucakovi}. Pevaju ga Predrag Ejdus, Milica
Zari} i Milena Pavlovi}. U Delirijum
tremensu igraju i Vesna îp~i}, Anita
Man~i}, Dragan Patrovi}, Mile Stankovi}, Sandra Bugarski i
Dragi{a Milojkovi}.
In memoriam
STVARNO DA POENGLEZI[
Najjevtinije lessons engleskog in gradu, po
English
Bookvaru
Dragoslava
Andri}a,
op{irno je i me{ano, ali upravo takva je i
predstava, ta~nije, mjuzikli}, koji nastaje u
Pozori{tu „Bo{ko Buha“
Branka Krilovi¯
P
remijerom komada Najjevtinije
lessons engleskog in gradu u septembru }e pozori{te otvoriti sezonu
05/6. Andri}evu stihovanu iluziju o tome
kako Srbi, bez struje, tj. kompjutera, da
zasimpati{u engleski, reìra Nenad Gvozdenovi}.
Pisac obi~no mora da pretrpi boli,
reditelji oboàvaju da {trihuju, biva i
raznih me|udramica i nesporazuma?
Pre vi{e od 15 godina, u strate{kom
planu Pozorista „Bo{ko Buha“ razmi{ljalo se o komadu koji bi decu (valjda
„putem“ roditelja) podstakao da u~e stra-
ni jezik, recimo engleski. Nu|ena su im
dva rukupisa - ne znam ~ija - koji su,
me|utim, ocenjeni kao nezadovoljavaju}i. Jednom prilikom me je tada{nji
upravnik, Ljuba R{umovi}, kad smo
zavr{ili partiju {aha, dok smo ~ekali
slede}e partnere, upitao da li bih napisao
tako ne{to. Upravo zato {to nikad nisam
pisao za scenu, prihvatio sam ponudu na
licu mesta, uz pitanje: „Moè li to da
bude - mjuzikl?“ Napisao sam tu muzi~ku komediju-bajku, uz Radmilinu
(Radmila Andri}, glumica i supruga
Dragoslava Andri}a, prim. B.K) pomo},
ne ùre}i, za mesec dana. Tekst je
odmah prihva}en. R{um predlaè reìju
Nikiti Milivojevi}u, koji je odmah prihvata, daju}i, uzgred napismeno, sitnije
sugestije. Zavitlavam se kako mi to li~i
na naslov Ne{ove pesme Nije ti to tako
lo{e, Rembrante, samo - za{to tu ne bi
dodao jo{ malo boje? R{um prenosi Nikiti da ne}u da ~ujem za izmene. Kasnije
sam shvatio da su sugerisani retu{i bili
sitni i prihvatljivi. E, ali sad je kasno Nikita je oti{ao u Gr~ku, reìra jednu za
drugom predstavu. U me|uvremenu i
Ljuboslav Majera bi da to reìra, ali
prolazi vreme, politi~ke komplikacije,
nije ba{ atmosfera za poprili~no strani
jezik. Dolazi novi upravnik. Jednog dana
telefonira mi neka èna: „Dobila sam
nalog da reìram va{ komad. Samo, pre
svega, ne svi|a mi se naslov, morate da
ga promenite!“ A ja: „Izvinite, ali kakve
veze ima naslov - sa poslom reditelja?
Recimo, s mizanscenom?“ O~igledno,
proradila dijametralno kontraindicirana
hemija. [ta mi to treba! Tako to otpada.
Koleginica Ivana Dimi} me savetuje,
otprilike ovako: „Ama pustite, i ja sam se
u po~etku uzbu|ivala - za{to se ne{to
moje radi ovako ili onako, a onda sam
pustila, nek ide kako im se ho}e...“ Ne
mogu re}i da to nije uticalo da se sti{a
moja strast novope~enog, nadobudnog,
kao, da kaèmo, „dramskog pisca“...
Onda primetim u „Politici“ prikaz festivalske predstave Nesumnjivo lice u
reìji Nenada Gvozdenovi}a. Nikad ~uo,
ali vidim: puno pokreta, boje, razigranosti, lako}e, a sve proèto muzikom... Upitam ga, telefonom, da li bi pro~itao moj
tekst. Bi. Posle nekoliko dana, pitam ga
da li bi „to“ reìrao? Bi. Prenesem to Ne{i Nenadovi}u, kao upravniku i eto...
Da li je „Buha“ va{ jedini izbor ili je
tako motralo biti?
Tekst nisam predlagao apsolutno
nijednom drugom pozori{tu. Uostalom, u
„Buhi“ je za vreme sankcija grupica nas
{ahista - knjizevnika, novinara, profesora, filozofa - nalazila svoje takmi~arsko
uto~iste, pa sam mu i dugovao tu vrstu
vernosti.
Da li jo{ verujete da }e deca pozori{tem, a ne kompjuterom. u~iti engleski?
Ne znam, ali - da probamo, za{to ne?
Bar bih, za u~enje bilo ~ega, izme|u
pozori{ta i kompjutera, uvek radije izabrao scenu. Uostalom, i vi biste tako, zar
ne? Pa, da vidimo koliko tu negde oko
nas ima srodnih du{a.
Bi{e to zgodna prilika da i odrasli
Srbi propevaju na{eto na stranom
jeziku?
Znate ono (u mojoj „adaptaciji“): pita
pacijent hirurga ho}e li posle operacije
krajnika mo}i da peva engleske hitove.
„Kako da ne,“ kaè doca. „E ba{ fino“,
raduje se pacijent, „jer zasad niti umem
da pevam, niti znam engleski!“
Va{a najnovija knjiga, 96. va{ naslov, {tampan je divnom }irilicom. Kako
biste }irili~no, a engleski, rekli ne{to za
kraj ovog virtuelnog dijaloga.
Moja upravo {tampana zbirka ima
naslov Sto pesama o ljubavi (i o re~ima).
Ali, ~im se promeni, ne samo jezik ili
pismo, ve} i sam momenat, a kamo li kad
svane neki drugi dan - sve uvek ne samo
da izgleda, nego i zna~i ne{to drugo.
Ne{to makar malo pomereno, spu{teno,
podignulo, ili uko{eno. „Love“, recimo,
nije isto {to i rusko „ljubov“: u prvom
slu~aju, ono duboko, grleno „a“ kao da
vam zastaje u grlu, a ono „lju...“, pa jo{ s
mekim „v“ na kraju, kao da vam
name{ta usne za poljubac (izvolite, probajte!), ili kao da ho}e da poleti... kako
kad, i kako ve} koga zadesi. Kao {to nam
se i razlikuje jezi~ka sudbina
koja nas je zadesila.
ÔVEK DE^JE, ALI I ERUDITSKE RADOZNALOSTI
Dragoslav Andri} (1923-2005)
Za Dragoslava Andri}a jezik je predstavljao
polje neiscrpnog poigravanja, egzibicionizma,
smislene, na{iroko korisne orgije
Branka Krilovi¯
K
renuo je u grad... jer uop{te nije
li~io na ~oveka za nekrolog. Pored
130, imao je u radu i planu jo{
knjiga, jo{ ideja. Dragoslav Andri},
antologi~ar, pesnik, humorista, dramaturg, leksikograf, prevodilac s francuskog, engleskog, ruskog, nema~kog i
holandskog. Meandrirao je od prevo|enja
ozbiljne, klasi~ne knjièvnosti, posebno
dramske do lirike dalekog istoka, zatim
humoristike i marginalnog, andergraund
17
{tiva. Zahvaljuju}i njegovoj antologiji
zlatnog doba rok poezije Stereo stihovi,
na{oj deci, bar kod ku}e, moèmo da
„podmetnemo“ lektiru od Bob Dilana,
Lenarda Koena ili Springstina. „Dragoslav Andri} se opet latio, na njemu
svojstven na~in, novog stvarala~akog posla, koji je ovoga puta, pored draì prevodila{tva, zhatevao i ogroman napor i
obave{tenost“, ali i upornost da se iz
ogromne produkcije rock-muzike izdvoji
ono {to reprezentuje njen karakteristi~an
duh, bogatstvo i raznovrsnost“, zabeleìo
je David Albahari. A Milan Vlaj~i} konstatuje da je „veliki broj pesama prepevan gotovo virtuozno, i s nepredvivom
sre}om u izboru jezi~kih istan~anosti“.
Njegova antologija pokazuje neo~ekivano
bogatstvo izraàjnih oblika. Gtovo svaka
pesma uvodi novi kod.
Za pozori{te je prevodio Sartra, Kamija, [oa, O Nila, Selindèra Fri{a...
Objavio je antologiju kineske poezije Svet
u kapi rose, tradicionalne japanske poezije Ne pali jo{ svetiljku, pesni{tvo ameri~kih crnaca Otisak srca u pra{ini, a
tinejdèri su mu zahvalni za Grafite
international. Tu je Andri} stambenom
bi}u objasnio da su „Grafiti poku{aj da se
grad-davljenik oìvi tehnikom disanja
usta na usta“. Njegovo kapitalno delo je
Re~nik àrgona, ali tu su i Sva{tara,
nekoliko knjiga o {ahu, Dragi moj la`ljiv~e, i pre i posle svega - Sto pesama o
ljubavi, posve}ena Radmili. Knjiga zavr{ava stihovima: „Bili smo gre{ka neke
tu|e {eme (...) ljubavlju smo zaobi{li
vreme“.
Poznavanje svega i neprestano otkrivanje ne~eg novog, zadavalo je „problem“ uredinicima novina i izdava~ima.
Prvo je trebalo imati strpljenja pratiti i
shvatiti bogatstvo Andri}eve de~je, ali i
eruditske radoznalosti, zatim - to i objaviti. A samo od njegove ponude mogla se
napuniti cela novina. Poput {ahovskog
prijatelja, R{uma, mogao je da rimuje {ta
ho}e, za njega je jezik predstavljao polje
neiscrpnog poigravanja, egzibicionizma,
smislene, na{iroko korisne orgije. Ko je
imao ~ulo-plus da to shvati, mogao je da
se „ogrebe“ za neki andri}evski ànr,
grafit, dosetku, rimu, i pra{tao mu prekomernost ~oveka „navu~enog“ na pisanje.
[teta {to u prirodi ipak ne postoji neka
oma{ka kojom bi ljudi andri}evskog sveinteresovanja i duhovne energije potra-
Nije li~io na ~oveka za nekrolog:
Dragoslav Andri}
jali duè, i svetu ostavili jo{ koje~ega. Jer,
ipak, nije potvr|eno da tamo „gore“ ima
neka sprava za kucanje. I da li je dovoljno brza da sustigne
Andri}evu misao.
LUDUS 124, 125, 126
Intervju
KUCNI U DRVO ZA JAMU BEZ DNA
„Mislim da je ljudima
u ovoj ku}i falila prava informacija. Ovde
su se stvari zamotavale, mnogi podaci
su izmi{ljani, neki su
skrivani. To nije potrebno. Iza{ao sam s
jasnim podacima o
situaciji u kojoj smo,
koliko nas je, ko kakve plate ima, ko je
{ta nadobijao, ko je
dobio zasluèno, a
ko nezasluèno. Po{to sam i vanstrana~ka li~nost, i ~ovek
koji je isklju~ivo zbog
svoje stru~nosti i ogromnog umetni~kog i
ljudskog autoriteta
do{ao na ovo mesto,
stavio sam im do
znanja da nikavih
podela ne}e biti, ni
na vi{im nivoima, a
kamoli na niìm, sindikalnim“, veli novi
upravnik Narodnog
pozori{ta Dejan Savi}
O
no {to se u ministarstvu kulture
mesecima „kr~kalo“, a u medijima
{u{kalo i naga|alo, kona~no je
dobilo potvrdu 31. III. Umesto Ljubivoja
Tadi}a, koji je ~etiri i po godine obavljao
funkciju upravnika Narodnog pozori{ta,
na mesto prvog ~oveka nacionalnog
teatra imenovan je dirigent Dejan Savi}
koji kaè da nije bio iznena|en kada mu
je odluka saop{tena, i otkriva da je tako
ne{to i o~ekivao ve} izvesno vreme.
„Da ne krijemo stvari i da ne pravimo nekakvu misteriju oko toga, razgovaralo se. U ministarstvu su odmah po
mojoj ostavci na mesto direktora Opere
(krajem juna pro{le godine) izneli mi{ljenje da su nezadovoljni {to odlazim s te
funkcije i ve} su tada zapo~eti ozbiljni
razgovori o tome da budem novi upravnik NP. Istovremeno, ve} tada u ku}i su
po~eli veliki potresi i postalo je jasno da
moj odlazak s tog mesta, i odlazak niza
drugih saradnika tada{njeg upravnika,
nije doneo dobar rezultat, naprotiv. Definitivna i kona~na odluka o mom postavljenju se jedno vreme prosto, malo
narodski da kaèm, kr~ala i kuvala. No,
na kraju sve to i nije ispalo lo{e, jer sam
imao dosta vremena da se pomno pozabavim nekakvim mojim vi|enjem
stvari, da izanaliziram ono {to }e me
sa~ekati, da se opredelim za saradnike i
to je sve imalo jako mnogo koristi, jer za
ovih nepunih mesec i po dana ve} se
ose}a jako zna~ajan napredak u ku}i i
jedna druga~ija atmosfera. Naravno, ne
moèmo o~ekivati da }e se neke krupne
promene desiti preko no}i, ali ono {to je
LUDUS 124, 125, 126Lu
Mikojan Bezbradica
vidiljivo za po~etak jeste da se publika
polako vra}a u NP, na repertoar se
vra}aju i neke predstave koje su neopravdano bile zapostavljene, a ono {to mi
je, tako|e, jako drago jeste da je i izbor
mojih saradnika na ove rukovode}e
funkcije nai{ao na op{te odobravanje“.
Funkcija upravnika NP svakako da
predstavlja priznanje, ali i ogromnu
odgovornost i obavezu. Mislite li, ipak,
da bi lak{e startovali da ste na nju imenovani po~etkom ove ili pak naredne
sezone, a ne ovako, kad ova teku}a,
prakti~no, nije bila ni na po~etku, ni na
kraju?
Mislim samo da, mo`da, do jednog
ovakvog kraha sezone ne bi do{lo da smo
to uradili na njenom samom po~etku,
me|utim, ako se to ve} ovako desilo onda
i to ima neke svoje prednosti. Tu prvenstveno mislim na to da do kraja ove
sezone neke stvari, prosto moèmo i
moramo da utvrdimo, isprobamo i vidimo
u praksi, jer kad bi ~ovek po~eo da radi
negde preko leta, od 1. VII, onda bi to bilo
znato teè. Ovako, imamo sasvim dovoljno vremena da budemo na~isto i s
nekim re{enjima i nekim potezima koje
treba da povu~emo i utvrdimo da li su
ona lo{a ili dobra. Ono {to je meni jako
bitno i zna~ajno jeste da je ta smena
pro{la bez ikakvih ozbiljnih potresa i na
jedan gospodstveni na~in, kako je to
uostalom i svojstveno NP.
Ekonomski i trì{no
Prethodnom upravniku neki u ku}i
su zamerali, izme|u ostalog, i to {to je
„forsirao“ znatno vi{e Dramu ve} Balet i
Operu. Kako u sredini, koja fakti~ki
predstavlja 3 pozori{ta u jednom, zadovoljiti sve 3 strane?
To je te{ko u~initi, ali ono {to mogu
da obe}am jeste da tokom svog mandata
uop{te ne}u zauzimati ni~iju stranu. Istini za volju, Ljubivoje Tadi} nije radio
ni{ta neobi~no, niti je radio ne{to {to ve}
pre njega ljudi nisu radili. Ho}u da
istaknem da je to praksa koja je bila
uobi~ajena dugi niz godina u NP, jer su
sve to vreme na njegovom ~elu, prakti~no, bili ljudi iz Drame. Ja sam prvi
~ovek iz ovog drugog sveta, Opere i Baleta, koji se nalazi na ~elu ku}e. Zna~i, ne
smatram da je on uradio ni{ta revolucionarno lo{e. Ne. On se prosto naslonio
na ne{to {to je do tada bila praksa, a ja
pak opet ne}u ni da razmi{ljam u tim
kategorijama. Ja se po tom pitanju postavljam kao pravi, rekao bih, menadèr
ku}e.
[ta to zapravo zna~i?
Zna~i da èlim da ni po babu, ni po
stri~evi}ima, ve} po potrebama publike,
po stru~nim procenama, po analizama i
po razvojnim planovima opredelim prisustvo Drame, Baleta i Opere na Velikoj,
odnosno Maloj sceni i na sceni V sprat,
dokle bude radila. Jednostavno, èlim da
na taj na~in napravimo pravu meru, a u
tome }e mi svakako pomo}i direktori
sektora na koje }u da prebacim veliki deo
odgovornosti. U tom slu~aju meni preostaje da se bavim stvarima kao da nisam
umetnik. Tu podrazumevam bavljenje
ekonomskim stvarima, finansijskim
stvarima, organizaciono - tehni~kim
stvarima, strate{kim stvarima, me|unarodnom saradnjom...
Kad smo ve} kod finansija, jedna od
prvih pri~a koja se u medijima provla~ila u vezi prethodne uprave je i ona
o dugovima s basnoslovnim ciframa koje
su vam ostavili „u miraz“? [ta je od
svega toga ta~no?
Naàlost, to je ta~no. Spominju se
sume od nekih 60 miliona dinara pa sve
do milion evra, {to je tu negde blizu.
Posebno me pla{i ~injenica da se ta prava
suma te{ko moè i utvrditi. Pristupam
sanaciji tih dugovanja na najbolji mogu}i
na~in, kako znam i umem, u ovoj besparici, s ovim budètom i ~injenicom da
nam odre|ena sredstva pristiù u ratama, a da se dugovi, de fakto, gomilaju.
Odakle ste po~eli sa sanacijom? [ta
ste uradili do sada?
Prvo sam gledao da saberem stare
dugove koji su nepromenjivi. Pa onda
gledam da ova nova zaduìvanja koja,
kako vreme ide mi ulazimo i u to, svedem
na najniù mogu}u meru. Zna~i, ukinuo
sam pla}anje honorara preko leta, {to je
zaista besmisleno i skinuo sam produkcije koje nisu imale budu}nost, koje nisu
zaìvele i koje su ve} tokom rada do{le
pod znak pitanja. Bolje re~eno, one su se
prakti~no skinule same. I to je sve, {to je
veoma va`no, pro{lo bez ikakvih potresa
i primedbi. Nadalje, u tesnoj saradnji s
ministarstvima kulture i finasija dobijam
odobrenje da odre|ena sredstva iskoristim za neke stvari koje su neophodne da
pozori{te ne bi stalo. Zna~i, da nam ne bi
isklju~ili struju, telefone, vodu... Sve to
ide nekako i tu je, moram to da kaèm,
postignut ozbiljan napredak. No, postavlja se pitanje kojom brzinom }emo mi
do}i na pozitivnu nulu, jer to su sad
sasvim egzaktne stvari. To vi{e nije
umetnost. Na stranu {to nam na ruku ne
ide i ova katastrofa u Banatu. înjenica
je da se tom na{em narodu tamo mora
pomo}i i to }e, verovatno, osetiti svi
budètski korisnici, pa me|u njima i mi.
Jedino {to mogu da se nadam je da }emo
mi to osetiti u najmanjoj mogu}oj meri,
ali...
Ministarstvo kulture je obe}alo da }e
vam uplatiti 70 miliona dinara. Pa, da li
su po~eli s isplatom i {ta nacionalni
teatar moè da „pokrije“ tim novcem?
Po~eli su da upla}uju. S tom cifrom
moè da se uradi dosta, tvrdim da moè,
ali skre}em i pa`nju da nije uputno samo
traìti, traìti i traìti, a neiskoristiti
sopstvene resurse. Smatram da je prihod
pozori{ta veoma mali u odnosu na njegove potencijale. Moramo da se angaùjemo mnogo vi{e i bolje. Nedavno sam
gledao neke cenovnike i video da izdajemo na{ prostor po nekim cenama koje su
i do 10 puta manje od Centra „Sava“ ili
„Kolarca“, {to je nedopustivo. Sve sam to
stavio van snage i sad po~injemo da
poslujemo ekonomski i trì{no, u najboljem zna~enju te re~i. Honorare smo reducirali, uve{}emo budèt za nove produkcije, a uve{}emo i tarife, gde je to
mogu}e, za spoljne saradnike. Voleo bih
da rezultat toga bude to da za, recimo,
sezonu 2006. na 2007, moèmo da
saop{timo ministarstvu koliko }e nam
ukupno para trebati za sve. I od tada da
imamo mehanizam, program u kompjuteru, u koji samo unesemo podatke, i
on nam na kraju izbaci koliko je to ukupno para koliko nam za tu sezonu treba. I
za plate, i za produkciju, i za teku}e
odràvanje zgrade, kao i za sve ostalo.
Pomenuli ste plate. Prose~na umetni~ka plata ovde se trenutno kre}e u
nekom rasponu izme|u 20 i 25 hiljada
dinara. Kakve su {anse za njeno pove}anje?
[anse i mogu}nosti svakako postoje.
Iskreno, ljude u ovom pozori{tu zaista
posmatram kao velike zaljubljenike u
Dobar matemati~ar i dobar ra~undìja: Dejan Savi} (Foto: \or|e Tomi})
svoj posao. No, ~injenica je da oni kao i
svi ostali entuzijasti moraju da ìve od
ne~ega. Svakako da su te plate na donjoj
granici pristojnosti, pogotovo za neke
umetnike, velikane, koje imamo u sva tri
sektora. Mi se i tu dovijamo, snalazimo i
trudimo da ih obezbedimo u dogovoru s
ministarstvom, koje nam pomaè i s one
druge strane, a to je da nemamo probleme ni oko pla}anja prekovremenih i
no}nih radova, nagrada, preba~aja normi i sli~no, pa ~ak i da ostane, gde je
mogu}e, po malo i za stimulaciju.
Najavili ste i sniènje ulaznica. Publika }e sigurno biti ugodno iznena|ena,
ali koliko je to u ovom trenutku ekonomski opravdano za pozori{te i kako nadoknaditi eventualno izgubljenu razliku?
Dobar sam matemati~ar i tvrdim da,
kao {to sam rekao na konfrenciji za
{tampu, po{to je pozori{te mesto gde se
~uda de{avaju, da je tu prisutno i
ekonomsko ~udo koje kaè da kad su
nam niè cene ulaznica, nama je prihod
ve}i. S druge strane, bilo je prigovora da
se na taj na~in nekako obezvre|uje rad i
sve ostalo, pa smo na{li jedno srednje
re{enje koje se primenjuje od 1. V. Za
Veliku scenu napravili smo jedan ve}i
dijapazon cena ukaznica, za koji smatram da je neophodan da postoji. Tako
tamo sada imamo cene od 100, 200, 300,
400, 500 i 600 dinara. Zna~i, imamo
ozbiljnu cenu i tu je re~ isklju~ivo o
redovnim predstavama. Pri tom, trebalo
bi imati na umu da ako gledalac kupi
kartu za 100 dinara, a u sali ima boljih
mesta, on moè da sedne na to mesto i
niko ga ne}e podi}i. S druge strane, ako
imamo gu`vu, kao {to je recimo danas za
Karmen, gde nedeljama unapred nema
karata, onda svako mora zaista da sedne
na svoje mesto. [to se ti~e gostovanja,
premijera i obnova, to }e imati svoju
posebnu cenu, {to je sasvim prirodno. Na
Maloj sceni i na Sceni V sprat sproveli
smo akciju gde }e cene do kraja sezone
biti 50% niè. I to se odmah osetilo. Svakog jutra dobijam izve{taje o prodatim
kartama u kojima se vidi da se karte
prodaju u ve}oj meri no ranije. Do{li smo
do toga da imamo promenu u odnosu
besplatnih i plate`nih karata. Naprosto je
tako. To izgleda ovako: ako je u salu sa
ulaznicama u{lo 150 ljudi, od tog broja
50 }e biti s besplatnim, a 100 s plate`nim
kartama. Sa svojim saradnicima èlim
da ostvarim i vanrepertoarski prihod. To
je prihod od izdavanja kostima, izdavanja sale, vanrepertoarskih predstava,
gostovanja i sli~no, koji jednostavno
moramo da podignemo na vi{i nivo. Da
imamo priliv novca koji }e biti nezavisan
od sponzorstva, donacija i sli~nih stvari.
Prethodna uprava se ~esto àlila da
od resornog ministarstva nije dobijala ni
dinar za me|unarodnu saradnju. Kako
re{iti taj problem, s obzirom na to da
ansambli NP ~esto dobijaju pozive i za
gostovanja po inostranstvu?
To se re{ava od slu~aja do slu~aja.
Dok sam radio kao direktor Opere nije
nam bio potreban ni dinar od ministarstva, jer su to bila isklju~ivo ekonomski
opravdana gostovanja. S polovinom tih
gostovanja doneli smo ~ist prihod, jer
sam to prodavao kao predstave ili koncerte, i dobijao prihode i za pozori{te.
Kada to nije u mogu}nosti da se ostvari,
gledam da to bude makar... Moramo da
imamo jasnu sliku o tome {ta nam je
isplativo, a {ta nije, pa i {ta nam je probita~no i va`no, a {ta je investicija za
budu}nost. Ne moèmo tek tako slepo re}i
da nam neko gostovanje u Americi, Nema~koj, Francuskoj, ili va`noj evropskoj i
svetskoj zemlji, nije va`no. U takvim
situacijama je opravdano i}i na tro{ak
tipa putni tro{kovi i sl, ali ne vi{e od toga.
Zatekao sam, me|utim, dosta protokola o
me|unarodnoj saradnji koji ne daju
nikakve zna~ajnije i va`nije umetni~ke
rezultate, a grdno ko{taju. To sve treba da
se preispita, i ono {to je isto va`no, to je
da mi moramo na vreme da konkuri{emo
za sredstva. Mi ne moèmo da kaèmo
kao eto pozvali su nas ti i ti da slede}i
mesec gostujemo, i sad nam treba 25.000
evra. Ko }e to da izdvoji? Zna~i, ako se to
uradi blagovremeno, ove sezone za
slede}u, tvrdim da }e ta sredstva biti i
odvojena.
Ho}e li biti realizovano gostovanje,
koje je ugovorila prethodna uprava, s
Gospo|om ministarkom u „Dramatenu“,
po~etkom juna?
To je ve} zavr{eno. Isim Gospo|e ministarke, gostova}emo i s predstavom
Nezvani gost u Oslu. To su dva zna~ajna
gostovanja za na{u ku}u, toliko va`na i
na tom nivou, da }u ~ak i ja biti u obavezi
da odem tamo, {to smatram da je sasvim
u redu i normalno.
Aktivan
i ìv organizam
Kada ste sredinom aprila obelodanili
spisak najbliìh saradnika, mnogi su,
~ini se, bili iznena|eni, kada su videli da
ste uveli funkciju umetni~kog direktora.
Za{to je NP potreban umetni~ki direktor?
Postoji nekoliko razloga. To je ve}
prvi korak ka druga~ijoj, savremenijoj i
modernijoj formi organizacione strukture NP. Na{ nacionalni teatar je sektorski organizovan kao {to je to svojevremeno
Burg teatar odredio jo{ u XVIII veku i to
je sistem koji danas polako biva prevazi|en. Drugi razlog je taj {to ho}u vi{e
da se posvetim menadèrskom, ekonomskom, trì{nom, finansijskom, kako god
ho}ete da ga nazovete, poslu i onda mi je
veoma va`no da tu imam moje saradnike, umetni~kog direktora i direktora
produkcije, koji }e biti uz mene i savetovati me o programu {ta i kako raditi.
Tre}a stvar, koja je tako|e va`na, jeste da
smo do sada imali situaciju da su ljudi iz
dramskog sveta bili na mestu upravnika
i da su ne mali broj puta zapravo, uz svo
po{tovanje, ipak bili hendikepirani svojim poznavanjem opere i baleta koji ipak
zahtevaju posebnu vrstu specijalnosti.
Zato ne bi trebalo da bude nikakvo ~udo
da sam ja, kao neko iz Opere i Baleta,
18
Intervju
do{ao na mesto upravnika, jer sam
mnogo stru~niji u toj oblasti, dok s druge
strane, nisam toliko nestru~an u ovoj,
koliko su oni nestru~ni u mojoj. Morao
sam da ~itam knjige da budem zaista
obrazovan da bih neke stvari mogao da
radim i u Operi i u Baletu. Tako da je ovo
dobra zaloga za budu}nost. Ja se nadam
i pretpostavljam da }u kao upravnik
ostaviti takav trag da }e i posle mene
nekome pasti na pamet da kaè: „Pa
slu{aj, posle ovog dirigenta, mo`da bi i
ovaj drugi dirigent mogao da bude
upravnik ili ovaj operski reditelj...“. U
situaciji kada je neko iz Drame na mestu
upravnika, mislim da je vrlo logi~no i
pametno da neko iz sveta opersko baletske umetno-sti bude umetni~ki
direktor i tako mu pomaè i dopunjava
ga u onome gde on mo`da ne poseduje tu
vrstu informacija koja mu je potrebna. U
sada{njoj situaciji direktor Drame ima
potpunu slobodu, a umetni~i direktor je
moj saradnik.
Direktor Baleta, Konstantin Kostjukov, jedina je osoba iz uèg rukovode}eg kadra Ljubivoja Tadi}a, koji je
ostao na svojoj funkciji. Kojim kriterijumima ste se vodili kada ste postavljali
direktora Drame, Opere, direktora produkcije...
Zahvaljuju}i tome {to smo dugo
razgovarali oko mog postavljenja, imao
sam vremena da dobro sagledam, razmislim i razgovaram s ljudima i odlu~im
s kime }u da sara|ujem. Svi moji saradnici su obrazovani, imaju visoki umetni~ki ugled, dobro poznaju repertoar i
ku}u iznutra, imaju dara za rukovo|enje, poput Bobe \urovi}a koji je bio
direktor scene u Zemunu. Na to sam se
oslonio i apsolutno sam zadovoljan. Oni
su spremni, {to mi je va`no, da veliki deo
odgovornosti preuzmu na sebe, i da ne
tr~e za svaku sitnicu kod mene. Naravno, nisu oni bili jedini kandidati u
mojoj glavi, ali se tako iskristalisalo. Za
sada, nisam pogre{io. Re{io sam da
poku{am ovako, pa }emo da vidimo
koliko }e trajati. U svakom slu~aju to ne
zavisi samo od mene, ve} i od njih. Ajde
da se podsetimo u vreme Ljubinog
mandata koliko je bilo direktora Drame?
Bar ~etiri. I Nikita, i Cisana, i Rom~evi},
i na kraju Slavko Milanovi}. Ponavljam,
ne zavisi samo od mene, ve} i od njih. Oni
sami mogu da kaù: „Slu{ajte, dosta mi
je ovoga“, „ili: „Ovo je veliki pritisak, ne
mogu vi{e“, ili da bude ne{to tre}e.
Prema reakcijama sindikata u ku}i
veoma je sporan bio izbor direktora
Tehni~ke.
Ovde se ~esto de{avalo da se pojedini
sindikati mnogo me{aju u stvari koje
nisu u njihovom domenu i nekako se to
zapatilo kao obi~aj, pa su ljudi pomislili
da mo`da mogu pritiscima i sli~nim
stvarima da uti~u da njihovi favoriti
postanu, recimo, direktori tehnike, {to je
odgovorno mesto. No, to vi{e ne moè
tako i prednost sam dao ~oveku iz ku}e,
koji je mlad, visoko obrazovan. I pokazalo se da je to bilo odli~no re{enje.
Nije li taj period od mesec i ne{to
dana, ipak, kratak da bi s takvom sigurno{}u tvrdili da ste povukli dobar
potez?
Nije. Pozori{te je aktivan, ìv organizam. Mesec i ne{to dana za nas zna~i 70
do 80 predstava. Ako smo do sada imali
situaciju da svaki mesec, do ovog mog
postavljenja, ovde, na ovo mesto, se
otkaè po svim sektorima bar po 5 ili 6
predstava i zameni jo{ toliko, a da sad
do|emo u situaciju da je samo jedna
otkazana za maj, i to Gospo|a ministarka za 27, zato {to dekor ne moè da
stigne u [vedsku, jer kamioni tamo ne
voze vikendom, to je ve} pomak koji je
vi{e no o~igledan. Uveo sam pravilo koga sam se drào i kao direktor Opere,
kada sam za 4 godine otkazao jednu
predstavu i jednu zamenio - da kada
19
iza|e repertoar, to je Sveto pismo. Dotle
moèmo da se nateèmo i sva|amo do
mile volje. Posle toga, situacija je druga i
mi prosto ne smemo da zavitlavamo
publiku, koja na na{e predstave dolazi i
po mrazu. Zamislite nekoga ko je po
takvim vremenskim uslovima do{ao na
predstavu s ulaznicom u rukama i
pro~ita da je ona otkazana. To je skandal
nad skandalima. I to je kao posledicu
imalo poluprazne dvorane, pogotovu u
Operi, gde je stanje ove sezone bilo vi{e
no stra{no.
Podeljenost me|u sindikatima u
ku}i, svakako da je bila „rak rana“
prethodne uprave, jer su upravo njihova
me|usobna neslaganja i prepucavanja,
pogotovo u prvih nekoliko meseci sezone, ~esto dovodila do {trajkova i onoga
{to je najgore po pozori{te - otkazivanje
predstava. Kako }ete se boriti s tim problemom?
Ja sam to ve}, u ovih prvih mesec
dana, uspeo da saniram. Odmah sam
obavio razgovor sa svim sindikatima
ponaosob, pa sa svim sindikatima zajedno, i posle su sve tenzije splasle. Mislim
da je ljudima u ovoj ku}i falila prava
informacija. Ovde su se stvari zamotavale, mnogi podaci su izmi{ljani, neki
skrivani. To je bespotrebno. Iza{ao sam
sa jasnim podacima u kakvoj se situaciji
nalazimo, koliko nas je, ko kakve plate
ima, ko je {ta dobio, ko je dobio zasluèno, a ko nezasluèno, a po{to sam i
vanstrana~ka li~nost i po{to sam do{ao
na ovo mesto isklju~ivo zbog svoje stru~nosti i ogromnog umetni~kog i ljudskog
autoriteta, stavio sam im do znanja da
apsolutno nikavih podela ne}e biti ni na
vi{im nivoima, a kamoli na niìm, sindikalnim. U ovu ku}u sam vratio i tela
poput disciplinske komisije, koja }e voditi ra~una o poslovanju i disciplini, o
radnim obavezama i ispunjavanju radnih zadataka u ku}i. Jer mi smo takav
svet. Naàlost, dok se ne pripreti, znate
kako izgleda.
Direktor Drame Boìdar \urovi} je
najavio da }e budu}i dramski repertoar,
{to se ti~e premijera, biti znatno redukovan. Kako }e biti u ostala dva sektora?
Okvirno sam ponudio svoje vi|enje,
na koje svakako ne polaèm umetni~ko
pravo, jer sam to ~uo od pametnijih od
sebe, konkretno od pokojnog Konstantina
Vinavera, dugogodi{njeg doajena i direktora Opere, koji je rekao da Narodno
pozori{te mora da bude kao Narodni
muzej - ima za svakog po ne{to, da ima i
modernu operu, i klasi~na dela, a ako
treba i gr~ku klasiku, i savremenu {vedsku i englesku dramu, poseban veliki
odeljak doma}e umetnosti i doma}eg
stvarala{tva. Sve to mora da postoji. Taj
princip sam primenjivao i poku{ao da
primenim dok sam bio direktor Opere, pa
sam stavio dela koja ovde nisu nikad
izvo|ena, poput Ivice i Marice. Pa dela
koja su retko izvo|ena, kao {to je Faust.
Zna~i, hteo sam da razbijemo dominaciju
italijanskog repertoara. I{li smo i na
doma}e delo. Stavili smo Na uranku. To
uputstvo sam dao i direktorima. Balet
ima dve premijere. To zna~i da ako se u
sezoni igra Ko to tamo peva, druga predstava ili obnova morala da bude klasi~na. Poslu{ali su, pa }e tokom maja biti
obnovljena @izela. Ako }emo na otvaranju slede}e sezone staviti Kraljicu Margo,
sasvim je prirodno da u drugom delu
sezone bude Bajadera. To vaì i za Operu, ali i Dramu, koja u tom smislu ima
mnogo vi{e prostora, jer osim Velike
scene, ima i Malu.
I Scenu „V sprat“. Bilo je pri~a da se
Va{im dolaskom ta scena ukida.
Kad bih pitao ljude u ku}i, iz tehnike, odràvanja i one koji su odgovorni
za bezbednost scene, ta scena bi mogla
da bude zatvorena ve} sutra. Staviti 150
ljudi u onaj prostor, odakle se ne mogu
evakuisati, staviti glumce da se presvla~e
po hodnicima i iza nekakvih improvizovanih zavesa, da se presvla~e po korepetitorskim sobama gde guraju onu mast
i opu{ke u klavire, ostaviti ih bez toaleta,
bez sedi{ta, ljude iz tehnike bez odgovaraju}eg svetlosnog parka, kulisa, pulta
za svetlo, je ne{to {to ne sme vi{e da se
de{ava. Ta scena je prosto, kao ideja,
dobro zami{ljena, ali je nemogu}e realizovati. Po{to se ne pla{im da bilo {ta {to
smatram da treba da se uradi izgovorim
javno, ja }u sada re}i da je i u dramskom
ansamblu takvo raspoloènje da se ta
scena polako ugasi. Ona bi mogla da se
koristi sporadi~no, s vremena na vreme,
za odre|ene alternativne projekte koji
tako|e treba da imaju mesta u na{em
pozori{tu, i u tom smislu ve} ~inim odre|ene korake. Ali, ne èlim da bilo {ta
preko no}i uradim. Pametni ljudi su
rekli, kad smo do{li na ovo mesto: „Narodno pozori{te, to je kao pravoslavna
crkva. Ovakav pokret od pet santimetara
je potres. Polako, polako, polako“.
Na Sceni „V sprat“ ima izuzetno
vrednih predstava.
ljudi u stalnom radnom odnosu. Planirate li „rezove“ po{to po Zakonu o radu,
imate pravo da bez dodatnog obrazloènja otpustite 10 % ukupnog broja
zaposlenih?
Ru`no zvu~i kad ljudi tako govore,
kao da je re~ o dàkovima trulog krompira, a u pitanju su ljudi s porodicama,
ljudi koji otpla}uju kredite... S druge
strane, to su ljudi u velikoj meri potrebni
ovom pozori{tu. Ima tu i ljudi kojima
isti~e radni vek, kao i onih koji ne rade
punom parom, nezainteresovanih, no ja
bih svakako izbegao rezove i ma kakve
grube stvari. O~ekujem socijalni program
koji }e navesti ljude, recimo one koji su
pred penzijom, da dobro razmisle da li im
se isplati da sede ovde jo{ dve godine radi
fiktivnog posla ili da odu u penziju,
uzmu to {to im pripada i dobiju jo{
nekakvu nagradu za to. [to se ti~e honoraraca, treba da ostanu oni koji zasluùju. Isti~em primer Nikole Miti}a.
Debitovao sam ovde kao dirigent, a Miti}
je s Rigoletom oti{ao u penziju. Petnaest
godina kasnije, evo ga Rigoleto u kojem
Miti} i dalje peva. On je kod nas zna~i jo{
Repertoar je Sveto pismo: Dejan Savi} (Foto: \or|e Tomi})
Tako je, i moja je ideja da ono {to
vredi i moè da se prenese na Veliku, tj.
Malu scenu, na njih i pre|e. S druge
strane, ono {to ne moè, neka se izigra
koliko moè, i onda da se ta scena polako
privede svojoj osnovnoj nameni, a to je
probna sala. înjenica je da su glumci
nezadovoljni i Scenom „Ra{a Plaovi}“,
jer je ona tako pozicionirana da imate
publiku koja im, {to oni kaù, stalno
„gleda u teme“. To je problem, ali je i
stvar koja se da lak{e re{iti, recimo podijumom, nego da pravimo kerefeke po
probnoj sali koja je potpuno izgubila
svrhu i namenu.
Socijalni program
Me|u brojnim problemima koji vas
o~ekuju svakako }e biti i vi{ak zaposlenih, jer je u ku}i trenutno vi{e od 700
od tada na honoraru. Ali, nije u pitanju
samo on, kao umetnik. Tu je, recimo, i
Nijaz Memi{, masker, besprekoran majstor za koga smo se borili da ga zadrìmo. Ko vredi, svakako }e ostati da radi
dok je ìv. Tu nema razgovora. Jedna je
stvar socijalni program, a druga pomo},
na primer, beneficirani radni sta` za
baletske igra~e. To je uàsno va`no, jer
je to odmah 30-ak ljudi manje. Tre}a je
stvar sagledavanje onoga gde ima manjka, a gde vi{ka ljudi. Smatram da u
administraciji i nema toliko mnogo ljudi,
u tehnici tako|e. Se}am se, za vreme
na{ih velikih aktivnosti, dok sam bio
direktor Opere i Baleta, desi se dramska
predstava na Velikoj sceni, dramska
predstava na Maloj, Opera i Balet gostuju, tako|e i neka mala dramska predstava, i odjednom se ispostavi da nema
dovoljno {minkera, kostimera, dekorat-
era... I po~inje natezanje. Tvrdim, kad je
pozori{te u punom pogonu i radi punom
parom, da smo tu negde s tom cifrom
zaposlenih koja nam je potrebna i koju
sad imamo.
Na mesto upravnika ste postavljeni
„bez roka trajanja i v.d. stanja“. Koliko
Vam treba vremena da u Narodnom
pozori{tu stvorite idealnu sliku koju
zami{ljate sad?
Te{ko je re}i, ~ak i kad su okolnosti
oko nas stabilne, a ne kao {to je slu~aj
sad, gde jedna poplava moè da vas izbaci iz takta. Voleo bih da u sezoni
2006/2007 oìvi ono {to sam rekao. Na
repertoarskom planu da budemo u stanju
da kaèmo program za godinu dana, a
na finansijskom kaèmo ministarstvu da
nama treba toliko i toliko para i da je to
na{ budèt za tu godinu. Na organizacionom planu voleo bih da kaèm, kad
jednog dana budem odlazio kao upravnik, da imamo sistem i svi koji dolaze
posle nas samo treba da se uklju~e u
njega i daju svoj umetni~ki profil ili
umetni~ki pe~at svom mandatu u ku}i, a
da te osnovne stvari, poput finansiranja,
grejanja, hla|enja, ra~una, struje, telefona, budèta, budu re{ene. Time bismo
se uklju~ili u situaciju koja postoji u oko
90 % evropskih pozori{ta.
Va{ prethodnik, Ljubivoje Tadi},
nedavno je izjavio da je njegova smena
„bila politi~ka“ i istakao da je „bitno da
upravnik Narodnog pozori{ta bude u
dobrim odnosima s Vladom (Republike
Srbije), ili da bude vladin ~ovek“. Vi ste
prva vanstrana~ka li~nost na tom mestu. Mislite li da ova funkcija moè
uspe{no da se obavlja, a da nemate
nikakve dodirne ta~ke s politikom?
Prisetimo se pro{losti. Ne vidim ni
koliko je Ljuba bio strana~ka li~nost. Istina, bio je kao opozicionar mnogo aktivniji no ja, ali u ono doba svi smo bili opozicionari. Ljuba je jedno vreme ~ak bio i
poslanik, pa nije ni primao platu u pozori{tu. Ali njegovo bavljenje politikom
nije bilo toliko aktivno, kao kod nekih
na{ih prethodnika, poput Ber~eka ili
@eljka Simi}a. Uvek gledam da {to je god
mogu}e zanemarim tu politi~ku dimenziju kod svega, pa i ovde. Ovo je primer u
mom slu~aju kako stranka koja se proziva ba{ za takve stvari, Srpski pokret
obnove, moè da povu~e ovakav potez. I
to joj nije prvi potez. Znam za jo{ situacija u kojima oni nisu isklju~ivo insistirali
na svojim kadrovima i to je ispalo, opet
kucnam u drvo, za sada kao dobro i op{te
prihva}eno re{enje. Za sada smo i ovde
obostrano zadovoljni kako stvari idu, {to
naravno ne zna~i da je to sve idila. Tu
ima mnogo da se radi. No, da se vratim
na pitanje {ta bih voleo da postignem.
Ideal mi je da budem prvi upravnik koji
svom nasledniku, kad odem s ovog
mesta, ne}e ostaviti stanje u kojem }e on
morati da kre}e iz po~etka. Ovde su svi
upravnici uvek po~injali od po~etka. Od
nule, ili minusa.
Mislite li da bi nova preraspodela
snaga u republi~kom parlamentu, na
budu}im izborima, mogla da „ugrozi“
va{e mesto prvog ~oveka nacionalnog
teatra?
Sigurno da bi mogla. To {to sam
vanstrana~ka li~nost je prednost, ali
moè da bude i mana. Zavisi kako ljudi
posmatraju ovakvu stvar. Ako se posmatra cela stvar kroz politi~ku prizmu, to je
mana. Ako se posmatra kroz stru~nu
prizmu i rezultate ura|enog i {ta }e biti
ura|eno, a uveren sam da }emo napraviti pomak, onda bi trebalo da se kaè:
svaka ~ast. Ne samo meni, ve} bilo kome
ko je na tom mestu. Koliko znam i koliko
sam informisan iz novina i odasvud, u
Ljubinoj smeni nije bilo politike. Opet
isti~em, da je Narodno pozori{te ~ak i za
one koji se politikom bave iz sumnjivih
interesa i finansijskih interesa, jama bez
dna. To nije prihod. To je
samo gubitak.
LUDUS 124, 125, 126
Intervju
STOP HIPERPRODUKCIJI
„U~ini}u sve {to je u mojoj mo}i da tokom
svog mandata, uslovljenog i oro~enog
potpunom autonomijom i adekvatnom
odgovorno{}u, iskoristim dugogodi{nja
rediteljska i ostala pozori{na iskustva i
makar malo doprinesem repertoarskom
kvalitetu, organizaciji proba i predstava, te
op{toj pozitivnoj pozori{noj atmosferi u
nacionalnom teatru“, veli novi direktor
Drame Narodnog pozori{ta Boìdar \urovi}
„Prirodno, na na{im scenama u
svojstvu gosta ili budu}eg ~lana igra}e
najelitniji beogradski, i ne samo beogradski glumci“, dodao je \urovi}.
Kaè da }e se potruditi da budu dovr{ene dve ve} uveliko zapo~ete predstave Sat tokom kojega ni{ta nismo znali
jedni o drugima Petera Handkea u reìji
Mladena Materi}a i komad Bolest ili
moderne ène Elfride Jelinek u inscenaciji Mire Erceg na ~ijoj realizaciji se
zapo~elo jo{ u vreme prethodne uprave.
„Zaista }u nastojati da sve to {to je
zapo~eto privedemo kraju, pre svega
zbog velikog truda koji su uloìli glumci i
reditelji sa svojim saradnicima, ali
svakako i zbog ne malih materijalnih
sredstava koja su u te predstave uloèna“, naglasio je \urovi}.
„S velikom rado{}u u~ini}u sve {to je
u mojoj mo}i da tokom svog mandata,
koji je uslovljen i oro~en potpunom
autonomijom i adekvatnom odgovorno{}u, uz do sada zaista svesrdnu i svestranu podr{ku upravnika, gospodina
Dejana Savi}a, iskoristim dugogodi{nja
rediteljska i ostala pozori{na iskustva i
makar malo doprinesem repertoarskom
kvalitetu, organizaciji proba i predstava i
op{toj pozitivnoj pozori{noj atmosferi u
nacionalnom teatru“, rekao je on.
Boìdar \urovi} je ro|en 1960. u
Danilovgradu. Diplomirao je na Odseku
za pozori{nu i radio reìju na pozori{noj
akademiji (DAMU) u Pragu 1988.
Reìrao je dela Rucantea, @orà
Fejdoa, Du{ana Kova~evi}a, Vide Ognjenovi}, Vampilova, Petera Milera, Erika
Emanuela [mita, Veljka Radovi}a i
drugih.
Bavi se i radiofonskim stvarala{tvom. Prevodi sa ~e{kog i
slova~kog jezika.
Mikojan Bezbradica
O
dlukom koju je 18. IV potpisao
novoimenovani upravnik Dejan
Savi}, na mesto direktora Drame,
umesto Slavka Milanovi}a, postavljen je
reditelj Boìdar \urovi}. Poznati reditelj
najavljuje da }e budu}i repertoar tog
sektora biti prili~no redukovan s namerom da se izbegne dosada{nja hiperprodukcija.
„Tek sam po~eo da osmi{ljavam i
obavljam razgovore s mogu}im rediteljima. Zasigurno, Velika scena }e beskompromisno biti „otvorena“ samo za proverena dela doma}e i svetske klasike, i
drame veoma retkih savremenih dramskih pisaca ~ija su dela po op{tim estetskim merilima nesporna“, kaè \urovi},
ina~e stalni reditelj NP.
Novi direktor Drame nagla{ava da }e
inscenacije na scenama NP isklju~ivo
biti nu|ene najboljim i najiskusnijim
doma}im te uglednim stranim rediteljima.
Govore}i o Maloj sceni „Ra{a Plaovi}“ \urovi} najavljuje da }e na njoj
uglavnom biti igrane savremene doma}e
i svetske drame.
„Zajedno s dramatur{kim timom
traga}u za ànrovski raznovrsnim delima koja su aktuelna, dakle utemeljena u
neveseloj dru{tvenoj zbilji s namerom da
prevashodno uposlim mnogoljudni, veoma dobri, ali prili~no nebri`ljivo formirani ansambl nacionalnog pozori{ta“,
ocenio je on.
ANJA U SVETU BAJKI
Petar Pan u reìji Kokana Mladenovi}a
najavljuje
ono
{to
je
odlika
sezone
2004/2005. u Malom pozori{tu „Du{ko
Radovi}“. A to je sezona posve}ena bajkama, tj. novom ~itanju bajki, kaè upravnica
„Radovi}a“ i reditelj Anja Su{a
Branka Krilovi¯
D
irektor Malog pozori{ta „Du{ko
Radovi}“, rediteljka Anja Su{a,
prime}uje da je zanimljivo to {to se
„njena“ repertoarska koncepcija preklapa s tendencijama ovogodi{njeg Bitefa i
konceptom koji je Jovan ]irilov namenio
ovogodi{njem Festivalu, a to su upravo
bajke. Zanimljiva paralela koja bi mogla
rezultirati i nekom vrstom saradnje, tj.
kandidaturom „Radovi}a“ za Bitef. Ali, o
tom potom. Pri kraju tre}e uprvani~ke
sezone Anja je ponajpre okrenuta svom
pozori{tu i odabira predstave za predstoje}i Belef. Kao jedan od najplodnijih
reditelja u pro{loj sezoni, uzima sebi
nekoliko meseci odmora da bi dopunila
svoj „bunar ideja“. Kre}emo od mogu}e
kandidature „Radovi}a“ za Bitef.
„Postoje neke predstave koje su ve}
na repertoaru i neke koje }e se skorije
dogoditi, a koje bi mogle da se na|u u toj
selekciji. Dakle, ova sezona „Radovi}a“
posve}ena je bajkama (ina~e se od pozori{ta za decu i mlade o~ekuje da se, pre
svega, bavi bajkama), {to je koncept koji
je, po mom mi{ljenju, naravno, legiti-
LUDUS 124, 125, 126Lu
man, ali za mene ne i jedini mogu}i u
ovakvoj vrsti pozori{ta. Postoje i mnoge
druge teme koje se itekako ti~u dece, a
mogu biti i zabavne, ali imati i neku
drugu vrstu kvaliteta koji ne dolazi ba{
tako lako do izraàja u najnovijem ustrojstvu pozori{ta za decu i mlade kakava
mi imamo. E sad, neke od bajki - naravno ne kao klasi~ne ve} zavisno od ideje - neke }e biti inovativne na zna~enjskom nivou, a neke na planu forme. Novost, kad je Petar Pan u pitanju, je po
mom mi{ljenju veoma uspela vrlo revolucionarna dramatizacija Marije Stojanovi}, dramske spisateljice mla|e generacije koja je, s jedne strane, ostala verna
Beriju, njegovom svetu i estetici, a s druge, ponudila tuma~enja koja su psiholo{ki izuzetno zanimljiva. Jedna od najve}ih intervencija je to {to su Kapetan
Kuka i zaposleni otac, koji nema dovoljno
vrmena za svoju decu i porodicu, zapravo ista osoba, isti lik. To je vrlo zanimljivo i inspirativno.“
Redukovan dramski repertoar: Boìdar \urovi} (Foto: \or|e Tomi})
Bez sre}nog kraja
„Mladenovi} je napravio veoma
atraktivnu predstavu koja se s uspehom
~esto igra na sceni na{eg pozori{ta, te
mislim da smo u potpunosti zadovoljili
tradicionalna o~ekivanja {ire javnosti,
navikle na glamur u de~jem pozori{tu, a
s druge strane smo ponudili ozbiljnu
temu za razmi{ljanje ne samo deci ve} i
roditeljima. A to je i Berijeva ambicija,
jer je to psiholo{ki jedna od najsloènijih
bajki ikada napisanih. Odlika svih
dobrih pisaca bajki za decu ({to mi je bilo
polazi{te) je da su artisti~ki, ali i psiholo{ki, ambiciozni predlo{ci. Pogledate li
Andersena, ~ija je 200-godi{njica u toku,
uo~i}ete mnogo slojeva, nanosa koji prate
osnovni narativ, a koji su u vezi s hri{}anskim, tradicionalnim nasle|em i metafizi~kim sferama. Sve su to bajke s
jakom psiholo{kom i filozofskom vertikalom, nisu jednostavne, mnoge od njih
nemaju happy end. Zanimalo me je kako
takva literatura korespodndira s dana{anjim gledaocima, uz èlju da, naravno, ne ukinemo osnovne kvalitete koje
te ~uvene bajke sobom nose, ali da
ponudimo drugi ugao koji jo{ bolje i lak{e
dopire do dece, mladih i ostalih gledalaca. Petar Pan je prethodnica, tj. predprojekat onoga {to }e se u „Radovi}u“ doga|ati, a to su bajke na svim scenama:
de~joj, sceni za adolescente. Upravo radimo Malu Sirenu Andersena, a potpuno
novu adaptaciju Sr|ana Koljevi}a reìra
Iva Milo{evi}. Komad je namenjen starijoj deci, adolescentima, jer je to zapravo
pri~a o rokenrolu i buntovni{tvu, karakteristi~nom za mlade, a naj~e{}e se vezuje za tu vrstu muzike. Probe po~inje i
Bojan \or|ev s komadom za ve~ernju
scenu - to je Sneàna Roberta Valzera,
{vajcarskog pisca koji je, uz Maksa Fri{a,
jedan od najzna~ajnijih njihovih autora.
Ovo je prvo izvo|enje njegovog dela kod
nas.“
Po{to reìra \or|ev, moè se o~ekivati virtuelno pozori{te?
U izvesnom smislu - da, i otuda i
ideja da se ba{ to na|e na repertoaru
na{eg pozori{ta. U pitanju je ironiziranje
~uvene bajke o Sneàni i sedam patulja-
Revolucionarni Petar Pan: Anja Su{a (Foto: \or|e Tomi})
20
Intervju
ka, sada bez patuljaka; tu su samo ~etiri
lika - Sneàna, ma}eha, lovac i princ. To
je zapravo psiholo{ka verzija Sneàne u
kojoj se menjaju i uloge i odnosi me|u
likovima, a i njihovi predznaci. Pa oni
koje smo navikli da gledamo kao zle, u
ovom komadu postaju dobri i vice versa.
To je zanmljiv projekat kojem se iz sve
snage radujem jer logi~ki pripada i
korpusu ove sezone i onome {to mi ina~e
poku{avamo da uradimo na Ve~ernjoj
sceni. Bi}e to interesantan kontrast: uz
sasvim de~je predstave, nudimo i bajke
za odrasle. Znaju}i Bojana, tu }e biti
upotrebe raznih medija, osim „ìvog“
dela predstave. To treba da iza|e po~etkom juna. Ova sezona nam je ba{
bukirana: po~inju i probe novije bajke
jednog od klasika literature za decu Mihaila Endea, Momo. Re~ je o adaptaciji Irine Gili}, a reìra \ur|a Te{i}. Od
predstave se o~ekuje da komunicira s
decom na modernom nivou koji u estetskom smislu li~i na najbolje {to savremeno pozori{te moè da ponudi. Tako
uti~emo na formiranje senzibilteta onih
koji }e kroz koju godinu postati odrasla
publika.
Pra{ina
i konzervativizam
Pomenuli ste „{vedsku jesen“ u
„Radovi}u“?
Da, o~ekuje se zanimljiva jesen, koju
kolkvijalno zovem „{vedska jesen“ jer }e
se na repertoaru na{eg pozori{ta na}i
~ak dva {vedska komada. Trka~a Matijasa Andersona reìra Stevan Bodroà.
Tom prilikom o~ekujemo samog pisca,
jednog od najperspektivnijih autora mla|e generacije u [vedskoj. To je tekst
veoma priznat i izvo|en. Drugi komad }e
biti zajedni~ka produkcija na{eg i
Pozori{ta „Pinokio“, s dva pozori{ta iz
Danske, a reìra}e Mark Vandelbelden,
jedan od najpriznatijih reditelja pozori{ta
za decu i mlade, poreklom Holan|anin.
Zdruènim snagama }e 4 pozori{ta radi-
ti na komadu Ludi princ. To zovem
„{vedska jesen“, mada bi mo`da ta~nije
bilo re}i „{vedsko-danska jesen“, po{to je
ideja da pokaèm (a sre}na okolnost je
{to to ne}e biti jedan ve} dva projekata)
princip rada za mlade u skandinavskom
pozori{tu, {to mislim da je korisno, jer je
to model iz kojeg moèmo mnogo da
nau~imo. Posebno mi je zanimjivo jer se
u ovom pozori{tu obra}am ba{ toj grupaciji dece. Dobro je da vidimo kako to
rade oni koji su u toj vrsti teatra najdalje
oti{li. Osim ovoga, krajem sezone po~e}e
probe, a po~etkom slede}e iza}i}e Sirano
u reìji Ane \or|evi}, po tekstu holandskog pisca Dòr Oca, neka vrsta teatralisti~ke igre inspirisana Siranom de
Berèrakom, napisana za samo pet glumaca. I eto, uz izuzetak Kokana Mladenovi}a i Bojana \or|evi}a, ovo je po
svemu ènska sezona.
Fascinira istrajnost i ozbiljnost s
kojom, kao reditelj i upravnik, ne odustajete od koncepta da, uprkos epohi
tiraà i komercijalne kreativnosti, otkrivate nove drame i pomerate granice gledala~ke tolerncije. No, ta vrsta posve}enosti ~ini se nema adekvatnu recepciju? Kako se mirite s tim?
Bez èlje da polemi{em i pateti{em,
prihvatam to kao stanje stvari koje nastojim i mislim da }u jednom uspeti da
promenim. To ste lepo primetili, i to nije
karakteristi~no samo za ovo pozori{te ve}
za moj rad uop{te. [to mi, priznajem,
stvara dodatni izazov. Mislim da postoji
veoma malo ljudi koji ~ine stru~nu javnost, koji su u stanju da na pravi na~in
razumeju sve ~ime se bavim. Pri ~emu
ne mogu da napravim grubu granicu
izme|u onoga {to radim kao reditelj i
onoga {to radim kao upravnik, ili kad se
povremeno prihvatim drugih du`nosti,
kao {to je najnovija, selektor Belefa.
Stra{no se tudim da sve to dovedem u
vezu, ne moram mnogo ni da se trudim,
jer to na prirodan na~in izlazi iz mene i
ne bih ni umela na drugi na~in da postupam. Ne tvrdim da ljudi koji to razumeju
uop{te ne postoje. Postoje, ali su malobrojni, iz ~ega zaklju~ujem da je to za ovu
LUDUS
MO@ETE KUPITI...
U Beogradu u knjiàrama:
Beopolis (Makedonska 22),
Na{ dom, (Knez Mihailova 40),
„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),
Plato (Akademski plato 1),
„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),
Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5),
Bookwar (SKC, Kralja Milana 48),
Stubovi kulture (Trg Republike 5)
Na biletarnici Zvezdara teatra (Milana Raki}a 38);
U Novom Sadu u knjiàrama:
„Solaris“ (Sutjeska 2),
Most (Zmaj Jovina 22);
Na Cetinju:
Knjiàra u Kraljevskom pozori{tu Zetski dom
(Bajova 4)
21
sredinu revolucionarno, inovativno (revolucionarno ne zna~i uvek genijalno, ne
laskam sebi), ali na~in na koji se vrednuju neke stvari kojima se bavim, ~ak i ako
je pozitivan, retko pokazuje razumevanje
onoga {to radim.
Znaju li kriti~ari gde je „Radovi}“?
Desi se da predstava iz „Radovi}a“,
ili koju radim u drugom pozori{tu, dobije
dobru kritiku, pozitivnu, ali i takve
dovi}u“ Ivan Medenica u „Vremenu“ ovo
pozori{te definisao kao pozori{te s ozbiljnim konceptom, ali to su incidenti, izuzeci koji potvr|uju pravila. Mislim, pri tom,
i na Va{e kritike, ali to su malobrojni
primeri; ima kriti~ara iz najeminentnijih
glasila koji nisu nogom kro~ili u ovo
pozor{te. Time su propustili ~itavu generaciju ozbiljnih mladih autora koji su
ovde mo`da napravili prve korake, neki
najrespektabilnijih stru~njaka za {vedsko pozori{te. Neke na{e predstave su joj
se veoma dopale, pa je pitala kako se
kritika izjasnila o njima, zamolila da joj
damo press kliping, na {ta sam rekla da
se kritika nije izja{anjavala o predstavama. Bila je istinski zgranuta. Uop{te nije
razumela zbog ~ega, rekla je, ali kad
pi{em o pozori{tu, za mene ne postoje
de~ja i neka druga pozori{ta, ve} je sve to
Ironi~na Sneàna i sedam patuljaka: Anja Su{a (Foto: \or|e Tomi})
kritike ~esto ne zadiru u su{tinu fenomena, ostaju na povr{ini, bave se pau{alnom procenom stvari koja pripada
pra{njavaom i tradicionalnom konceptu
pozori{ta, odavno prevazi|enom u svetu,
kakav me ne zanima. O negativnim kritikama ne}u ni da pri~am jer,opet, bez
obzira na to {to su negativne, takve su jer
demonstriraju su{tinsko nepoznavanje,
ne savremenog pozori{ta, ve} savremene
umetnosti uop{te. êsto pravim pore|enje
izme|u pozori{ne i likovne umetnosti, i
mislim da se doma}em pozori{tu nikada
nije desila apstrakcija na na~in na koji se
desila u likovnoj umetnosti, gde se od
Pikasa, a mo`da i od ranije, ne postavlja
pitanje za{to ~ovek na slici ne izgleda
kao ~ovek u prirodi. U pozori{tu je
apstrakciji mo`da najbliì savremeni
ples, i zato ga veoma po{tujem i volim, ali
on je potpuno marginalizovan. Mi i dalje
moramo da odgovaramo na pitanja za{to
~ovek na Pikasovoj slici nema glavu, ili
na pitanja koja se odnose na 19-ovekovni
gra|anski teatar, psiholo{ki realizam, {to
su tek neki od mogu}ih pravaca u pozori{tu, ne i jedini. Naàlost, na{e pozori{no obrazovanje po~iva upravo na tom
modelu, i te{ko je kad ljude ustrojite na
taj na~in, a od njih kasnije o~ekujete
stra{ne pomake. Tokom studiranja na
FDU do studenata ne dolaze gotovo
nikakve informacije o savremenoj umetnosti, po~ev od likovne, preko video arta,
minimalne muzike... sve {to je obeleìlo
drugu polovinu XX veka i odavno u{lo u
umetni~ku praksu i obrazovanje. Kod
nas se sve svodi na retke pojedince koji
do tih saznanja dolaze prakti~no sami,
primenjuju ih u svom radu i bivaju osu|eni na nerazumevanje jer to nije kanonizovano kod nas. To je tragi~ni lanac koji
dovodi do ovakvih posledica. Ne mislim
da sam jedini pripadnik mla|e generacije koji je u toj poziciji, svi mladi reditelji
koji rade u ovom pozori{tu, a kojih je ve}
mnogo, u istoj su poziciji. Naprave sjajne
predstave koje pro|u odli~no, koje gledaju ljudi iz inostranstva, a da o tome kod
nas ne iza|e bukvalno nijedna kritika.
Pozitivna ili negativna; povremeno tu i
tamo neko ne{to napi{e. Desi se, recimo,
da je posle moje prve sezone u „Ra-
ne prve, ali su dobili prostor da budu ono
{to su, i kad bi neko to ozbiljno uzeo u
obzir i sistematizovao, ohrabrio ih da
nastave dalje - jer mnogi od njih posustanu posle takvih iskustava - mo`da bi
slika na{eg pozori{ta za koju godinu
ozbiljno mogla da konkuri{e svetskoj
slici. Desi se da ljudi i ne znaju da vrednuju ono {to ovde radimo, ne raspolaù
adekvatnim instrumentarijem. Veoma
smo usamljeni u toj vrsti poduhvata zato
{to se razlikujemo od drugih pozori{ta za
decu, tako da oni koji su navikli da
odlaze u ostala de~ja pozori{ta ~esto
misle da je ono {to mi radimo jereti~no,
budu}i da se, po njihovom mi{ljenju, bavimo temama koje nisu de~je, mada mi to
radimo uz konsultaciju sa stru~nim licima: psiholozima koji se bave adolescentima; tako|e se trudimo da dodirnemo
grupe dece na koju niko ne misli, a koje
imaju problem, fizi~ki, recimo, pa ne
mogu da do|u da gledaju predstave ako
su nepokretna, ne mogu da prate predstavu ako imaju o{te}enja sluha... Ba{
zato se na{a najnovija predstava Kiki i
Bozo prebacuje na gestovni jezik, i to }e
sami glumci igrati. To je jo{ jedan od na{ih poku{aja da pro{irimo polje dejstva,
to je prerdstava koja se bavi problemom
umiranja, {to se ovde jo{ u nekim krugovima smatra blasfemijom, iako je odavno uobi~ajeno u skandinavskom pozori{tu u Zapadnoj Evropi. Smrt je deo ìvota, i ako na|ete prikladan na~in da to
saop{tite deci u uzrastu u kome su oni u
stanju da to razumeju, a to je posle osme
godine, ne}ete pogre{iti. Naprotiv, samo
}ete im pomo}i, usposti}ete, {to bi rekli
Danci, eye to eye, direktan pogled pogled
u o~i. Mislim da su deca fenomenalna
publika, nisu optere}ena iksustvom
tradicionalnog shvatanja umetnosti, ni
linearnom naracijom.
U ~emu je problem izme|u kriti~arima i pozori{ta za decu?
Kritika iz nepoznatog razloga smatra da de~je pozori{te nije dostojno pozori{ne kritike, {to je vrhunski nonsens,
{to stvarno ume da me razbesni jer je
ovde nedavno bila Margareta Soronson,
jedna od najeminentnijih {vedskih pozori{nih krti~arki, strah i trepet, i jedan od
dobro ili lo{e pozori{te. To su sve nepravde koje se ovde ukorenjene, i ulaze}i
u pri~u s „Radovi}em“ bila sam toga
svesna. Razlog {to sam se prihvatila tog
posla je da poku{am da to promenim. Da
ne bi sve bilo ba{ tako depresivno,
moram priznati da je vra}ena pa`nja na
ovo pozori{te; uz ostalo, na{e premijere
imaju istu vrtu glamura kao u drugim
pozori{tima, {to zna~e da ljudi ovo
doìvljavaju kao zna~ajno mesto. Nadam
se da }e u bliòj budu}nosti ljudi po~eti
ozbiljnije da nas shvataju i kriti~ki se
izja{njavaju o ostvarenjima raznih mladih zanmljivih ljudi koji prolaze kroz ovo
pozori{te. Samo }u podsetiti da su u ovom
pozori{tu radili Bojan \or|ev, Ksenija
Krnajski, Stevan Bodroà, igra~i Bojana
Mladenovi}, Du{an Muri}, Isidora Stani{i}. Istina, njihovi igra~ki projekti vi{e
putuju svetom no {to se igraju ovde, {to je
opet reakcija zainteresovanosti javnosti
za takve predstave. Tu je i ~itava generacija mladih kompozitora: Anja \or|evi}, Vladimir Pekovi}, Nevena Glu{ica... svi ve} imaju ozbiljno iksustvo u
primenjenom radu za pozori{te. Nebrojeno je afirmisanih glumaca koji rado
ograju ovde: Dragan Petrovi}, Fe|a
Stojanovi}, Cvijeta Mesi}, Vladica Milosavljevi}, Neda Arneri}. S druge strane
je mlada generacija koju ~ine Vanja
Ejdus, Sena \orovi}, Milo{ Vlalukin,
Stefan Kapidì}... ogre{i}u se o nekog jer
ih je vi{e.
Upravo je odigrana 50. predstava
Seks za po~etnike?
A nisu joj predvi|ali blistavu budu}nost zbog teme kojom se bavi. Igra se
uvek pred punom salom i uz ìvo
interesovanje publike, a nadam se da }e
se igrati bar jo{ 50 puta.
Rekonstrukcija? Trebalo je da su
radovi u toku.
Zbog administrativne procedure ona
je prolongirana, ali je izvesna. Sigurno
}e se desiti. Nije dovedena u pitanje jer
pozori{te u ovim uslovima ne}e mo}i jo{
dugo da funkcioni{e. Ne zadovoljava ni
protivpoàrne standarde, ni mnoge moderne standarde, pa }emo morati
da taj problem {to pre re{imo.
LUDUS 124, 125, 126
In memoriam
ÛDESAN SAN O POZORI[TU
„Po mom mi{ljenju, jedne no}i su se sastali
pisac, glumac, slikar i kompozitor i posle
duge polemike slili se u novo bi}e - u reditelja“, govorio je Miroslav Belovi}
(1927- 2005)
Aleksandra Jagodi¯
Februar 2000.
„Danas se se}am svoje majke. Mama
je bila ona koja je prva ~itala meni i koja
me je zaludela za lepotu knjige, a s druge
strane bavila se i glumom. Bila je
amaterka i igrala je Hasanaginicu u
amaterskoj predstavi na Ilidì. Kao da je
sada gledam... A gledao sam je u ìvotu i
uvek osa}ao da u sebi ima gluma~ki nerv
i prirodu, ali na sceni njeno umetni~ko
izvo|enje nisam video. To je ~udna veza:
ona je glumila Hasanaginicu, a otac je
suflirao i tu se rodio fluid, ven~ali su se i
vodili me stalno kad sam odrastao u
pozori{te“.
Kako ste to u privatnom ìvotu ose}ali da vam je majka bila glumica?
Ona je po svojoj prirodi bila dosta
teatralna, naro~ito u momentima kada
nije bila zadovoljna, kada stvari nisu i{le
kako treba. Imala je naviku da od male
stvari, od sitnice, napravi krupnu stvar.
Imala je sposobnost da detalje iz ìvota
dramatizuje. Tako i kad smo brat i ja
slu{ali izvesne prepirke, sukobe izme|u
oca i nje, ose}alo se to pozori{no ne{to u
njoj {to je tinjalo. Ali, ona je bila potpuno
vezana za obi~an ìvot, vodila ku}u, bila
je izvrsna majka, doma}ica.
[ta vam je naj~e{}e ~itala? Bajke?
Ministarstvo za
kulturu
Srbije mo`da
moè bez
„Ludusa“, ali
„Ludus“ ne
moè bez
prilo`ni{tva
Ministarstva za
kulturu Srbije.
„Vrednost dara
nije mera dara;
njegova mera
vrednosti
je vrednost
koju ima za
darivanoga“,
kaè stara
tamilska
mudrost.
LUDUS 124, 125, 126Lu
Tada je bila u modi biblioteka „Plava
ptica“ i „Kadok“ i bilo je izvanredne literature za taj uzrast. To je bila kombinacija i romantike i avanture i podviga, tu je
bilo i sukoba. Tada se ~italo neverovatno.
Kada sam bio slobodan, ujutru po~nem
da ~itam i uve~e zavr{im.
Da li se se}ate koji ste prvi ozbiljniji
roman pro~itali?
To je bila Srpska trilogija Stevana
Jakovljevi}a koju sam pro~itao u gimnaziji. Ina~e omiljene knjige su mi bili
romani Karla Maja o Vinetuu.
[ta vas je posebno privuklo Srpskoj
trilogiji?
Pre svega, prvi put sam se suo~io sa
istorijom, onda sam se prvi put suo~io s
ratom kao ne~im stra{nim, meni jo{
nepojmljivim, prepoznao sam u mnogim
likovima ljude iz svoje okoline. To je
roman uop{te napisan izuzetno, dramati~no, ubedljivo, istinito. Sigurno je da
me je pre svega zahvatala istina iz romana i likovi koje je Jakovljevi} izuzetno
poznavao. Kasnije me zahvatila i njegova knjiga Smena generacije koja je opisivala odnose u savremenom Beogradu, a
tre}a knjiga koja me neobi~no okupirala
bila je Poko{eno polje Branimira ]osi}a.
Po njemu je napravljena i dramatizacija
komada Sile, a i Srpska trilogija je imala
u sebi mnogo dramatike, tako da najbolje
poglavlje iz knjige Na le|ima jeà je
dramatizovao Nika~evi} i igrano je sa
velikim uspehom u Beogradskom dramskom.
Govorite o doma}im piscima, ali da li
su i strani pisci uticali na vas?
Znam da me od ruskih klasika potpuno o~aralo Detinjstvo i de~a{tvo Lava
Tolstoja. Ja sam ~itao, knjiga je vukla
knjigu, a naro~ito sam bio opsednut
trilogijom Sinkijevi~a iz poljske istorije.
Onda znam da me jako zahvatila tako|e
njegova knjiga Quo vadis domine. Ja sam
imao sre}u da me je mama vodila svake
nedelje u pozori{te. To su bile |a~ke predstave. Gledali smo celi repertoar i moja
prva ljubav je bilo Narodno pozori{te u
Sarajevu, mestu u kome sam i ro|en. Prvo sam bio fasciniran bajkama na sceni,
imali su odl~an repertoar za decu, a
reìrala je sjajna rediteljka u~enica Hudoèstvenog teatra, Lidija Mansvjetova.
Kada smo pre{li u starije razrede gledali
smo i Tolstoja, i Dostojevskog, i Nu{i}a, i
Marina Drì}a u gostovanju zagreba~kog
Kazali{ta. Svaka sreda je bio za mene
praznik.
Ali, ja sam imao svoje posebno pozori{te: letnje pozori{te na Ilidì banji. To
je 10-ak kilometara od Sarajeva, a
subotom i nedeljom tu je bilo pravo va{ari{te. I{lo se na vrelo Bosne, na reku @eleznicu. Tamo je bio veliki restoran koga
su podigli austrijanci, imao je pozornicu i
tamo sam video celi niz gostuju}ih predstava. Tada sam prvi put video i @anku
Stoki}. Ilidà je za mene bilo neko pozori{te iz prve ruke. Pored predstava na
terasi tog velikog restorana, redovno je
gostovao i cirkus, koji me svaki put o~aravao i ostao sam na neki na~in veran
cirkusu kao Ivo Andri} u njegovim pri~ama o cirkusu. Preko dana sam posma-
trao ìvotnje, artiste kako ve`baju, ali
moram re}i da je najve}i doìvljaj bio
kada sam slu{ao koncert Zlatka Balokovi}a. Uìvao sam u muzici i ose}ao
sam je, ali nisam imao dobar sluh. Ipak,
pamtio sam muziku. Kod Balokovi}a je
bio i veliki doìvljaj i veliki virtuozitet. I
bilo je gostovanje beogradske Opere. Tad
sam video spektakl u pravom smislu,
tada sam video operu sa celom njenom
stvarno{}u i ta mi je ljubav ostala za celi
ìvot.
Ustvari, ja sam u Sarajevu ìveo do
1941. kada su usta{e do{le i kada je po~eo
masakr mi smo pobegli iz rodnog grad?.
Odjednom, kao neke aveti iz zemlje su
iskrsli usta{e, fa{isti, profa{isti, to je ~udo
bilo. I onda je po~ela ustvari kolona smrti
da ide. Hapsili su sve ljude koji su bili u
staroj Jugoslaviji vezani za zajedni~ku
zemlju, hapsili su solunske borce, hapsili
su stare ~etnike.
Dakle, ostavili ste u Sarajevu sve.
Praznu ku}u...
Ku}u, tatinu radnju, dugove mu{terija koje su uzimale na veresiju... Ostavio
sam detinjstvo, san o ìvotu, i od tad je
po~elo suo~avanje sa zlom, raznim vrstama pakla. Me|utim, mladost uàsno brzo
prihvata nove okolnosti, brzo se sna|e i u
mladosti. je velika vera da }e se to brzo
zavr{iti. Svi su mislili da }e rat potrajati
2, 3 meseca, da }emo se vratiti. Ali, to naivno o~ekivanje pretvorilo se u ~etvorogodi{nji stra{ni rat.
Kada ste prvi put osetili u sebi poriv
prema reìji?
U Vrnja~koj banji napravila se
dramska sekcija. Ja sam tu recitovao,
improvizirao, ~esto smo glumili, neka
posela.... I tada sam govorio monolog
maturanta pred maturu.
Jeste li razmi{ljali da }ete se baviti
ne~im drugim?
Ve} sam pisao pesme, znao sam
mnoge napamet, mnoge sam i recitovao,
a imao sam sre}e da se u Vrnja~koj banji
sretnem s Anicom Savi} Rebac, ~uvenim
filozofom, prevodiocem, latinistom, pesnikom, koja je, pored Isidore Sekuli},
nesumnjivo najumnija, najobdarenija
na{a èna. Ona je }erka Savi}a koji je
preveo Fausta, koji je godinama vodio
Maticu srpsku u Novom Sadu. Znala je
oko sedam osam jezika. Prevela je na
engleski Lu~u Mikrokozmu, a mene je
uvodila u engleski jezik kroz literaturu.
Po~eli smo sa Oskarom Vajldom, a zavr{ili smo s Golsvortijem. Ja sam joj za
uzvrat odlazio na pijacu, kupovao stvari,
pomagao, ~istio, sekao drva... bilo je
veliko siroma{tvo tada.
Kako su izgledali va{i po~eci bavljenja reìjom?
Po~eci su bili na {koli kada smo
radili scenu posela i kada sam se ume{ao, kad sam po~eo da pomaèm drugima, da im sugeriram {ta treba da rade,
kad sam osetio prostor i kretanje u prostoru.
Kako je, kao glumica, reagovala
va{a majka kada ste po{li putem pozori{ne umetnosti?
Njoj je to bilo sasvim prirodno. Znala
je da sam ja opsednut pozori{tem, to je
jedno, drugo, sve slobodne ve~eri u Beogradu ja sam provodio u Narodnom
pozori{tu, bilo u drami bilo u operi. Mene
je pozori{te fasciniralo. Prva predstava
koju sam video u Beogradu bila je Izbira~ica Koste Trifkovi}a s Olgom Spiridonovi}, koja je tada imala sedamnaest
godina, ali je te{ko zamisliti bolju Izbira~icu, jer je znala sve i gluma~ki i zanatski. Kako sam video tu predstavu ja se
vi{e nisam odvajao od pozori{ta. Ali, ipak
sam se prvo upisao na engleski. Me|utim, u omladinskom domu su osnovali
dramsku sekciju u kojoj sam po~eo da
recitujem, glumim u manjim stvarima i
da neke stvari i rediteljski pomaèm. Sve
je lagano, prirodno i{lo, ni{ta napadno,
ni{ta na pre~ac. Osnovan je 1946. dramski studio i Vanja Kraut me nagovorila da
odem kod Ljubi{e Jovanovi}a i Boè
Nikoli}a ~uvenog glumca. Ljubi{a je do{ao kao stvarno veliki glumac. On je u
Zagrabu nosio glavne uloge, igrao je veliki repertoar i bio je vrlo voljen glumac.
Imao je veliki temperament, ali za mene
Ljubi{a nije na prvom mesu tragi~ar. On
je tragikomi~ar. Pokazalo se kasnije da je
du{u dao za moderan repertoar. Ljubi{u
pamtim kao glumca velikog formata, velikih mogu}nosti, neverovatnog {arma,
zapaljivosti, prodornog organa. Jedna
izvesna nota romanizma je bila u na~inu
njegovog govora, ali je znao da i u o{trim
realisti~kim komadima zaigra neverovatno.
Pamtim i druge glumce. Pre svega
Milivoja @ivanovi}a, Boù Nikoli}a,
Aleksandra Zlatkovi}a, Nadu Rizni},
Frana Novakovi}a, Ra{u Plaovi}a. Voleo
sam virtuozitet i rafinman Mate Milo{evi}a. Uop{te, Narodno pozori{te je u to
vreme imalo sjajan ansambl.
Ve} kao student sam po~eo da igram
male epizode. Prva mi je igra bila sa @ianovi}em. Ja sam tu upao jer se jedan
glumac razboleo, ali je @ivanovi} èleo
da bude toliko siguran da mi nije dao ni
da progovorim. Govorio je i za sebe i za
mene. To je bila uloga muzi~ara u @ivom
le{u Lava Tolstoja
[ta ste prvo reìrali?
Reìju sam studirao u Lenjingradu.
Kada sam se vratio, angaòvan sam prvo
u Jugoslovenskom dramskom, a zatim
sam bio izabran i za asistenta profesoru
Mati Milo{evi}u na katedri za glumu.
Mata mi je davao veliku slobodu u radu,
tako da sam svoja iskustva i poznavanje
u~enja Stanislavskog, Vahtangova i Mejerholda, na svoj na~in prenosio studentima glume.
U vreme kad ste po~injali, u na{oj
sredini je vladalo ono {to bismo mogli
nazvati socrealizmom. Da li je to imalo
uticaja i na vas?
U Narodnom pozori{tu pre rata radili
su ljudi koji su stekli znanje i koji su
igrali u moskovskom Hudoèstvenom
teatru. Pre svega, tu je reditelj Rakitin,
koji je igrao u Hudoèstvenom teatru, a
bio je i blizak prijatelj Mejerholda. On je
osnovne elemente Sistema Stanislavskog
preneo na beogradske glumce, kao {to je
Masalitinov preneo na bugarske glumce
u Sofiji. Posle rata socrealizam je postao
neka vrsta dogme. Jedan upravnik je napisao: „Od danas na{ teatar prelazi na
sistem Stanislavskog“. Naravno da to
onda nije bilo dobro jer je na{ teatar imao
svoj prirodni razvoj, a imali smo i svoje
potencijalne hudoèstvenike, jer gluma
Pere Dobrinovi}a ni{ta nije zaostajala za
glumom najja~ih umetnika Hudoèstvenog teatra. I sami glumci dolazili su do
tih spontanih otkri}a u traènju scenske
istine, transformaciji lika, u kontaktu s
partnerom, u traènju pune usredsre|enosti u glumi, jer sukob, odnos i radnja
su osnovni elementi. Samo {to je na{
teatar za razliku od dogmati~ara socijalisti~kog realizma negovao i pitanje stila i
pitanje ànra. Ipak, na{ teatar u svim
delovima tada{nje Jugoslavije imao je
dodira sa evropskim teatrom i primio je
razne uticaje.
Kakav je bio va{ odnos prema postavkama Stanislavskog i Mejerholda?
Mejerhold je bio i glumac i sledbenik
Stanislavskog, ali je kao izuzetni talenat
stupio u o{tru polemiku sa Hudoèstvenim teatrom i stvorio je svoj teatar u kome
se jako negovala uslovnost, forma, jer
Stanislavski je, pre svega, teìo istini,
neposrednosti, svodio je }esto komade u
ravan ìvota, mada su njegove najbolje
predstave zaista ra|ene u slavu teatra,
jer su u njima bili zastupljeni svi elementi. Stanislavski je bio i ostao za sva
vremena, on je neprolazna vrednost, revolucionar, veliki reformator scene. I sam
sam u pozori{tu neprestano tragao za
istinom, verno{}u. Uvek sam razmi{ljao
o teatru kao o skupu svih umetnosti koje
bi podjednako bile zastupljene u jednoj
predstavi. Znate, o svakom detalju morate duboko da razmi{ljate, morate da
poznajete i druge umetnosti. Reditelj
22
In memoriam
mora da bude pomalo i glumac, i slikar, i
arhitekta, i muzi~ar... Tu sam negde
prona{ao vezu sa Stanislavskim.
April 2003.
Za vas kolege glumci kaù da ste
strog, nepopustljiv i dosledan reditelj. Da
li je to ta~no?
Mislim da sam bio strog i prema sebi.
Mislim da poetike nema bez etike. Ako
pozori{te nije izgra|eno na ~vrstim
eti~kim odnosima, ako se odnosi izme|u
reditelja i glumca ne baziraju na poverenju, na strpljenju, na po{tovanju, na
pravu na razgovor, nema dobre predstave. Ne volim reditelje diktatore, reditelje koji svoj autoritet utvr|uju grubo{}u, prisilom. Uvek sam teìo i èleo da
razvijem punu unutarnju saradnju sa
glumcem, ali nisam bio popustljiv u
odnosu na proces rada. Moja filozofija je
bila maksimalizam i traìo sam to od
svih svojih saradnika, ali i od sebe.
[ta reditelj mora da poseduje u sebi
da bi ga glumci po{tovali i da bi mu do
kraja verovali?
Reditelj vodi ansambl. Mora da ima
u sebi talenat da grupu obdarenih ljudi
dovede do zajedni~kog cilja. Mora da
na|e snage da razvije sve potencijalne
mo}i ansambla u celini, a ne da zadovoljava prohteve pojedinaca. @elje i potencijal najdarovitijih glumaca treba sliti u
reku predstave. Reditelj koji uspe da sve
to objedini, da proces rada pretvori u
kolektivni ~in ima {anse da uz svakodnevni mukotrpni rad, uz stalno preispitivanje, uz punu kriti~nost duha, uz sabranost misli u ta~ku moè da uspe.
Dekoncentracija i hod po povr{nosti, ponavljanje ve} prona|enog vodi u propast.
Teatar mora da ide iz svake predstave
dalje i dalje u sve novo i novo, jer kra|a
je ru`na stvar u umetnosti, ali kra|a
samog sebe je jo{ gora. Jedan komad se
otvara jednim klju~em, drugi drugim.
Kalauzi tu ne pomaù.
Bavili ste se i dramatizacijom.
Koliko je to te{ko?
Imao sam prili~no iskustva s dramatizacijom, ali i kad ~itam roman ja ose}am u njemu dramsku nit. Pre svega,
kad dramatizujete morate da mislite,
kaète osnovnu misao autora, ono {to je
kod njega najbitnije i {to je njegovo delo
23
na~inilo slavnim. Dramatizacija i rediteljska nadgradnja moraju da obogate
~itaoce. Mora da postoji dramski sukob,
mora da postoji nit radnje, mora da
postoji filozofija koja drì pa`nju, mora
da postoji otkri}e karaktera.
Da li je reditelj u situaciji da sam
bira glumce, ili mu se ponekad i name}u
re{enja?
Kad pogledam na ovaj moj 50-ogodi{nji rad u pozori{tu ose}am da sam
uglavnom bio slobodan - i u predlaganju
dela i u predlaganju podele. Kad sam god
sebe izneverio, popustio, kad sam zbog
mira u teatru, zbog mira izme|u uprave
i reditelja napravio kompromis koji nije
dobar, oni ponekad moraju da se prave,
ali samo do izvesne mere, pre|ete li tu
granicu, vi ste pripremili predvorje za
propast.
Dugo sam tragao za komadom koji
me ispunio i gde sam video predstavu na
sceni. To je bio Nu{i}ev Mister Dolar, i
velika je sre}a {to je ova predstava
uspela, {to su sve komponente dobile
svoje scensko vi|enje, jer je izbacila iz
moje glave tu stalnu moru oko Hemingveja, ~iji sam roman Za kim zvona
zvone dramatizivao pre toga za odre|ene
glumce, a oni to posle iz razli~itih razloga nisu igrali. Komad je i{ao s drugim
glumcima 80 puta, ali to nije bilo ono {to
sam zamislio i èleo. Godinama me to
toliko morilo da sam rekao sebi: „Kompromise vi{e nikad nemoj da pravi{„.
êsto se u pozori{tu dogodi da se
zapo~nete rad na predstavi s najboljim
namerama, ali ona ne uspe, ili je publika
ne prihvati. Zna li umetnik gde je
pogre{io?
Reditelj je prvi gledalac. Ja sam neka
vrsta glasa javnosti. Mene javnost {alje
da proverim. No, tu je veoma va`no pitanje kontrolora. Kao {to glumac i u najve}im emocijama kontroli{e svoje postupke, tako i reditelj i u najve}em zamahu
procesa rada kontroli{e razvoj svoje osnovne misli, svoje rediteljske vizije. Bez
toga prava predstava ne moè da se rodi.
Vrlo rano otvaram proces rada. Pozivao
sam glumce kojima verujem, voleo sam
da predstavu na kontrolnoj probi vide i
umetni~ki direktor i upravnik, zvao sam
prijatelje iz razli~itih oblasti. S druge
strane, va`no je proveriti razli~ite uzraste. Najkriti~niji su studenti Akademije.
Njima se ~ini da oni sve mogu, a tek kad
do|u na sceni shvate koliki im posla jo{
predstoji, ali ih je vrlo va`no proveriti.
Pravo da vam kaèm, napravio sam
veliki broj predstava, vi{e od 130, i uvek
sam znao {ta me ~eka. Nisam mnogo pri~ao o komadu, {to kaè Andri}: „Sigurnost je u }utanju“. Ja sam se dugo
uvek pripremao. Smatram da je rediteljska priprema, rediteljska uvertira za
susret s glumcima neophodna, presudna.
Druga je to stvar kad pred glumce iza|e
reditelj koji je osmislio stvar, u esenciji je
shvatio.
Mora li reditelj da veruje u sebe da
bi to postigao?
Pre svega treba voleti i zaljubiti se u
delo koje radi{. S druge strane, treba
imati strpljenja i sve ono {to smeta i {to je
ko~nica scenskom razvoju, scenskom
intenzitetu, sukobu i smislu eliminisati.
Nisam pristalica skra}ivanja dela po
svaku cenu. Mislim da se treba potruditi
da se na|u re{enja ina~e ova moda koja
je zavladala da se komad od dva i po sata
pretvara u komad od sat to je linija
manjeg otpora.
Nisam imao mnogo proma{aja i
komada koji su odlazili sa repertoara, ali
sam bio kriti~an prema sebi. U svemu je
veoma bitan kontakt, prisnost, poverenje
i ne laskanje izme|u reditelja i glumaca.
Da li je tokom godina provdenih u
pozori{tu postojao reditelj koji vam se
posebno dopao i od koga ste mo`da mogli
da „ukradete“ recept za svoj rad?
Ejzen{tajn kaè da svi reditelji
najve}i kradu iz pro{losti, samo je velika
ve{tina i veliki talent znati ukrasti i kada
ukrasti. U stvari, ne radi se tu o kra|i.
Mnoge stvari ni ne znamo da su se desile,
nismo sve videli, postoje inspiracije.
Predstava treba da se ra|a na licu mesta,
tu, neposredno s glumcima i pred glumcima. Forsiranje rezultata i traènje gotove
forme po svaku cenu je pogubno na
probama. Reditelj mora da ima mnoga
svojstva. Veliki je faktor {ta reditelj nau~i
od ìvota, zatim {ta nau~i od onih koji iza
sebe imaju bogati hod po mukama
gluma~ki ili rediteljski. Tre}e, na koga se
ugleda i ko mu sluì kao inspiracija, s
kojim umetnicima se druì. Beograd je
nekada imao dobru osobinu: mnogo je
bila ve}a dru`ba izme|u glumaca, reditelja, muzi~ara, slikara, vajara. Ljudi
su se sastajali, izmenjivali utiske i to je
po meni vrlo va`no. Reditelj ne sme da
bude usamljenko, da se povla~i od ìvota,
od kolektiva. On mora da ìvi pun ìvot,
jer je pozori{te {ah du{e, a da bi vi mogli
da igrate taj {ah vi morate da poznajete
mnogo ljudi, da ih prou~ite, da s njima
drugujete, da otkrivate njihove tajne, jer
svaka njihova tajna je potencijalna
pozori{na tajna.
Po mom mi{ljenju, jedne no}i su se
sastali pisac, glumac, slikar i kompozitor
i posle duge polemike slili se u novo bi}e
- u reditelja. Pozori{te je sazdano od
ma{te i od istine i predvi|anja. Istina
mora da bude jedan od glavnih junaka,
ako ne i glavni junak predstave. Bez
ma{te predstava ne moè da pleni gledaoca, ali je vrlo va`no i predvi|anje.
ôvek ponekad krade od onoga {to se
desilo u istoriji, ali najteè je krasti od
budu}nosti. To je ve} mo} da reditelj ili
glumac anticipira ono {to dolazi. To je
najteì i najkreativniji oblik preuzimanja. Pozori{te je ~udna umetnost. Ono je
spona izme|u ljudi i vekova i zato je
zaista te{ko posti}i savr{enstvo. Pasternak kaè: „Ja volim savr{enstvo u nesavr{enstvu“, jer ako je sve do kraja
savr{eno postoji opasnost da delo ne}e
imati one otkucaje koje bi trebalo da ima.
Kako su na osnovu ovoga {to se rekli
izgledale va{e probe?
Kao reditelj sam se uvek ose}ao kao
~ovek koji ~eka slede}u probu. Svaka
proba mora da bude neki pomak, malo
osvajanje, i ~ovek, kad zavr{i radni dan
u pozori{tu, o~ekuje da to nastavi. Predstava se ra|a kroz upornost, stalnu igru
ma{te, radost stvaranja. Ona se ra|a i
preko humora, jer ako je stvaranje turobno, mu~no, u znaku prepirki, sukoba,
neprijatnih polemika, vre|anja, smanjuju se izgledi da se predstava rodi celovita.
Imali ste sre}u da vam ìvotni saputnik bude na{a velika glumica Maja
Dimitrijevi}. Koliko je ìvot s njom
uticao na vas kao umetnika, i da li je ona
znala da vas prati?
Umetni~ki kontakt izme|u nas osetio
se ve} na studijama. Ina~e, moj je ìvot
bio celina. Pozori{te se nije prekidalo
odlaskom iz pozori{ta. Maja i ja, ako
nismo probali, razgovarali smo o pozori{tu, i{li da gledamo predstave, ili leti
putovali da vidimo {ta se po svetu radi.
Razumevanje izme|u nas meni je bilo
dragoceno. Maja je razumevala svaku
moju misao, a ja sam za nju traìo uloge,
i prevodio. Maja je imala mo} transformacije, lako je govorila na sceni, imala je
fenomenalno pam}enje. U svakom slu~aju postojalo je ~udno razumevanje izme|u nas i uìvanje u zajedni~kom radu.
Najduè ste radili u Jugoslovesnkom
dramskom. Kako ga danas vidite?
Pozori{te u kome sam ja po~eo 1948,
gde sam reìrao i sara|ivao sa sjajnim
ansamblom - tog pozori{ta skoro da nema. Dogodilo mu se ono {to se dogodilo
mnogim teatrima. Glumac i reditelj su
slojevite li~nosti, ~esto isklju~ive, a s
druge strane svi imaju ose}anje kratkotrajnosti ìvota i stvaranja i postoji potreba da se {to vi{e u {to kra}em roku
napravi. To nije dobro. U teatru je dobro
kada svi elementi funkcioni{u, kada je
na svakom mestu pravi ~ovek. Danas su
se izme{ale mnoge du`nosti, do{lo je do
prezauzetosti glumaca, do{lo je do toga
da sopstvena ku}a ~esto nije primarna i
kada se to dogodi pozori{te mora da krene nekim drugim putem, {to se mene ti~e
putem propadanja, pa se tako danas ~esto
pitam {ta sam to celog ìvota radio, {ta
sam to govorio, ~emu sam u~io mlade
ljude. Ima li to u dana{nje vreme uop{te
nekog smisla? A opet, da ne verujem da
ga ima sigurno to ne bih ~inio celog svog
ìvota i ako je jedan, makar jedan student poslu{ao moje re~i mogu da kaèm
da moj ìvot u pozori{tu ima smisla, da
sam ispunjen, da sam zadovoljan i da
mirno mogu da se povu~em sa dasaka
koje ìvot zna~e.
Januar 2004.
„Volim da pi{em. Mnogo sam pesama
napisao, a ovom prilikom bih vam pro~itao ne{to iz knjige Talijine pesme koju
sam napisao 1991:
Snovi mi postaju sli~ni
Nit ma{te sve je tanja
Snovi su ranije menjali ìvot
Sad ìvot samog sebe sanja.
Ratovao sam sa sobom
Megdane vodio, spaljivao se na
loma~i kajanja
I ostao sme{ni vojnik, iskrivljenog
ma~a
Prepuklog koplja, naherene kacige
Na praznoj sceni.
Kamenovan sam bio za tu|a visoka
zdanja
Razdao sam svoj granit i jama postao
êkam zemljotres.
REDITELJ
Izmi{ljao svetove, likove, gradio
nebeske ~ardake
Voleo od Tebe do Hiro{ime
I na kraju izgubio ime.
Na pustoj sceni sad umorno hoda
Da li jo{ ne{to u njemu peva?
Ne}e tajnu da oda.
SMRT REDITELJA
Podignite jastuk, zbacite }ebe
Ugasite svetlo. Ti{e, ti{e, ti{e
Za{to tako brzo? Zavesa.
LUDUS 124, 125, 126
In memoriam
SENZIBILAN I RANJIV
Miroslav Belovi} (1927-2005)
Jovan ¬irilov
D
anas smo sakupili da se oprostimo
od osobe koju ne smemo da zaboravimo. Ni Jugoslovensko dramsko
pozori{te, ni pozori{ni Beograd. A kao da
smo ga zaboravili jo{ za njegova ìvota.
Smrt, i kad nije iznenadna, probudi savesti i sama po sebi upu~uje na bilans.
Najmla|i me|u rediteljima-velikanima, koji su bili i danas su stubovi JDP,
kao {to su Bojan Stupica, Mata Milo{evi}
i Tomislav Tanhofer, ostavio je u povesnici ovog pozori{ta, izme|u ostalog, predstave kakve su Hvalislavi vojnik, Plug i
zvezde, Nikad se ne zna, Stenicu, Taoca,
Dantonovu smrt, San letnje no}i, svetsku
premijeru Mroèkovog Tanga, Omera i
Menimu, Na{e sinove, Dunda Maroja...
Kad bismo se duboko zamisli nad delom i ìvotom Miroslava Belovi}a onda
bismo do{li do saznanja da je u njegovoj
umetni~koj sudbini sve pomalo sloènije i
kompleksnije no {to su neki o njemu
povr{no zaklju~ivali.
Bio je sve samo ne povr{an. Bio je
~ovek misije u svemu {to je ~inio. U reìji,
pedagogiji, poeziji... Nije prihvatao gotovu po~etnu misiju JDP, pozori{ta kulture, misli i ma{te, ve} je tu misiju sa
svojim starijim, a kasnije i s mla|im,
kolegama gradio. Jeste zna~ajno {to je
studirao u Lenjingradu, tamo gde se imalo {ta nau~iti o pozori{tu, ali on je istovremeno, {to je sam stalno nagla{ao, bogatio
i usavr{avao svoje studijeio i u Stratfordu
na Avonu i, {to je jo{ va`nije, nadahnjivao se na{im pozori{nim modernizmom,
{to su uo~ili najbolje uo~ili sami Rusi kad
je kod njih, kad god bih u njih gostovao,
stvorio predstave sezone s Dundom Marojem, dva Nu{i}a i jendog De Filipa. On
je, kao i ceo civilizovan svet, ~ak i Grotovski, prihvatao sistem Stanslasvkog i
bio jedan od stvaralaca koji je u na{im
tada{njim bitkama izme|u starog i novog, u okviru knjièvnosti, doprinosio
pobedi modernog na pozori{noj sceni.
Dobro je znao da umetnik okrenut
budu}nosti pozori{ta i novih formi ne
sme zaboraviti pro{lost. U ime budu}nosti otkrivao je smelo novu doma}u
dramaturgiju, a u ime pro{lost je otkrivao
na{e stare i zaboravljene vrednosti. I to
„CEO @IVOT SU MERDEVINE...“
Alenka Ran~i} (1935-2005)
Milan Caci Mihailovi¯
O
d nesta{nog deteta koje se pentralo
po drve}u i krovovima, preko vredne u~enice tri {kole: muzi~ke,
baletske i gimnazije, stigla je do beogradske Akademije za pozori{te, film,
radio i televiziju.
Od vremena rata koje je provela kod
babe i dede u kome su, u Sisku, jedina
dva pravoslavna bi}a bili ona i brat,
preko Novog Sada i Zemuna, gde je
stekla najboljeg prijatelja svog ìvota,
Tanju Beljakovu, stigla je do Beograda
gde je 1952. upisala studije glume u klasi
profesora Mate Milo{evi}a.
Dan pred prijemni ispit doìvela je
nesre}u u kojoj je stradao veliki broj
mladih ljudi: brod „Ni{„, koji je prevozio
putnike od Beograda do Zemuna, prevrnuo se i potonuo. Alenka je uspela da
ispliva. Sutradan se pojavila na prijemnom ispitu. Znaju}i za tragediju, profesor
Kulundì} je ostalim ~lanovima komisije
rekao: „Ako je ona do{la da polaè
prijemni ispit posle onog ~uda koje je
doìvela ju~e na brodu „Ni{„, ona se rodila samo da bude glumica i ne mora ni{ta
da radi; mi je moramo primiti.“
Tako je i bilo. „Mislim da su to
najlep{e godine moje“, govorila je o studijima Alenka Ran~i}. Sa njom su bili:
Aleksandar Gavri}, Du{an Jani}ijevi},
Ta{ko Na~i}, Miodrag Radovanovi},
Branko Vujovi}, Moris Levi, Olga Poznatov, Tatjana Beljakova, Olga Savi}, Darko
Tati}, Borivoje Stojanovi}, Vera Tomanovi}, Zagorka Marjanovi}...
U Pozori{tu „Bo{ko Buha“, 30. aprila
1956. diplomirala je Alenka Spai} s predstavom Smrt Stefana De~anskog Jovana
Sterije Popovi}a.
na kakvom nivou! I s koliko bujne ma{te
i nepatvorene poezije.
Bio je, kao svaki veliki umetnik,
protivre~na li~nost, senzibilniji i ranjivoj
no {to je izgledalo. A takvima u pozori{te
nije lako. Postoji protivre~nost - pozori{tu
su potrebni senzibilni, potrebni su tegobnoj, te{koj, odgovornoj umetnosti reìje,
potrebni su glumcima, svima koji stvaraju. A ba{ je takvima te{ko u tetaru. A
kad se jo{ prihvatio da do|e na ~elo JDP,
za njega, njegovu osetljivost i ~ovekoljubivost, za njega je nastao pakao, i s tog se
mesta brzo sklonio. To je za nas, mnogo
manje osetljive, no {to je on bio.
Kaù da gotovo svako ko ìvi i dela u
pozori{tu - od upravnika do vatrogasca sebe zapravo vidi kao potencijalnog
glumca. Belovi} je verovao da bi bio i
odli~an glumac, i to je priznavao. Upravo
na tu temu je bio premet dobronamernih
{ala i anegdota. Na neki na~in on je,
rade}i sa sebi najbliìm stvorenjem,
svojom ìvotnom saputnicom Majom
Dimitrijevi}-Belovi}, stvorio u svetu rekordni broj monodrama, i taj svoj anga`man je doìvljavao kao da lil~no ostvaruje vlastiti gluma~ki san.
Fizi~ki skrhan bez pozori{ta, tavorio
je te{ke dane, godine. Posvetio se poeziji,
~ak i to kao pozori{te kazivanim drugim
sredstvima. Nedavno, pre nekoliko nedelja, rekao mi je da bi se davno oprostio
od ìvota da nije njegove divne, pametne,
poput njega senzibilne }erke Marine, da
nije njenih poseta i razgovora telefonom
preko sedam mora i sedam brda.
Na kraju }u re}i i ne{to sasvim li~no.
Svi znate da nisam zavr{io stru~ne pozori{ne nauke. Tada nije bilo odseka dramaturgije na Akademiji. I Belovi}, onaj
javni s prezimenom, i Miroslav, onaj s
li~nim imenom, moji su pozori{ni univerziteti. Meni je bio nesebi~ni u~itelj, a
takav je bio i prema svim svojim zvani~nim |acima. Za razliku od mnogih
drugih pedagoga, svojim je vaspitanicima pomagao pre sevga na onim prvim
te{kim koracima. Zato mu, tamo negde,
gde naàlost ne moè da me ~uje, upu}ujem veliko hvala - za njegovo znanje,
za divne bogate godine provedene zajedno u pozori{tu i veliko prijateljstvo, jedno
od najve}ih koje sam u ìvotu imao!
(Govor odàn na komemoraciji u JDP
u sali „Bojan Stupica“
aprila 2005.)
Bilo je to vreme kada je Alenka s
nekim svojim kolegama ve} radila u
Dramskom programu Radio Beograda,
ali i na filmu. Niù se filmovi i uloge:
Par~e plavog neba, u kome je debitovala,
zatim Devojka i hrast, La`ljivica, Prozvan je i peti tri, Slu`beni poloàj, Heroin... Film Kre{imira Golika doneo joj je
mnogo radosti: nagrade u Puli i u Ni{u.
Sa suprugom Jovanom Ran~i}em,
glumcem i rediteljem, pi{e scenario za
film De~ak i violina i Suncokreti.
Jednu sezonu provodi u tada{njem
titogradskom pozori{tu. Petnaestak godina je novinar lista „Prakti~na èna“. Od
osnivanja Ni{kih susreta u kome je
u~estvovala, punih 39 godina davala je
pe~at tim sve~anostima napravljenim u
slavu glumca. Radila je to ne kriju}i
ljubav i po{tovanje prema sopstvenoj profesiji.
Negde sam pro~itao njene re~i: „Ceo
ìvot su merdevine. Krenete gore, polomi
se neka pre~aga pa se malo spustite, pa
onda opet gore...!“
Ove godine su 40-ti, jubilani ni{ki
susreti. Iako vi{e nije me|u nama, Alenka Ran~i} }e biti itekako prisutna. Nad
prelepom ni{kom tvr|avom uvek }e sijati
punim sjajem njena nasmejana, plemenita zvezda.
Pre pet godina, za emisiju Prvog
programa Radio Beograda „Kod dva bela
goluba“, razgovarao sam s glumicom
Alenkom Ran~i}. Za taj jedan sat u studiju, ispri~ala mi je glavne crtice bogatog,
sadràjnog ìvota, nesebi~no otvoriv{i
„svoj dàk uspomena“.
Pri~u je zavr{ila onim {to je volela i
~esto pominjala, stihovima Sergeja Jesenjina:
„U oluji, u buri, kraj neda}a svih
uz te{ke gubitke i uz tugu kletu
biti nasmejan, prirodan, tih
najve}a je umetnost na svetu.“
Takva je zaista i bila. Takva }e i
ostati u se}anjima onih koji su je
poznavali, onih koje je volela, okupljala i
negovala kroz prijateljstvo i
najiskreniju ljubav.
pre 10-ak dana, u Leskovcu, na premijeri
Ivkove slave, u kojoj se ogledao kao
stru~njak za ni{ki jezik! Pri~ao je s
rediteljima, kolegama, prijateljima. Bilo
je opet smeha do suza. Govorio je o novim
planovima, ekranizaciji Ivkove slave.
Imao je i druge planove. Porodi~ne, ali i
umetni~ke, iako je ve} nekoliko godina
penzioner. Ali, njegovo srce
ovog puta u nije izdràlo!
ODLAZAK NI[KOG POTETA
Mladen Mla|a Nedeljkovi} (1936-2005)
Slobodan Krsti¯
S
Klinike u Sremskoj kamenici u Ni{
je 1. IV 2005, u ranim jutarnjim
satima stigla tu`na i bolna vest:
umro je glumac Mladen Mla|a Nedeljkovi}. Lekari nisu, kao u ranijim
podhvatima, uspeli da sa~uvaju veliko
ljudsko i gluma~ko srce ~oveka koji je,
ra~unaju}i i |a~ke dane, vi{e od 50 godina bio na pozori{noj sceni {irom nekada{nje Jugoslavije. Po~eo je 1953. kod
prvakinje ni{kog Narodnog pozori{ta
Vere Bugar~i}, u komadu Bolji ìvot.
Primetio ga je veliki glumac i reditelj
Du{an @ivoti}, koji je ni{kog Palilulca
brzo angaòvao u Srem~evoj Zoni Zamfirovoj. A, {ta bi drugo igrao, no {egrta
Poteta. Pote je postao njegov prepoznatljiv znak, imid`. Igrao je taj lik u
{esnaestoj, ali i u ~etrdesetoj godini.
LUDUS 124, 125, 126Lu
Hiljadu puta. Nije krio zadovoljstvo {to je
uvek kod publike izazivao smeh. Mla|a
je uvek bio magnet za gledaoce. Omalen,
prepun gegova, koje je znala~ki koristio,
publiku je uvek uveseljavao.
êsto je govorio: „Volim kada u
gledali{tu ~ujem smeh“. Njegov fah bile
su komedije. Igrao je i u dramama. Samo
na sceni u Narodnom pozori{tu u Ni{u
ostvario je 70 uloga. Bio je Mitan~e u
Ivkovoj slavi, Sin u Golorukima, Zapao u
Pikniku na frontu, Petar u \idu, Gospodin u Striptizu, Puk u Snu letnje no}i,
Tjomka u Odeljenju za rak, @ak u
Pomirenju, [varc u Golom kralju, Bond u
Uskoj stazi do dubokog severa, Ujka
Blagoje u Dr, Luda u Kralju Liru, Pile u
Vo}nom danu. Pamte se njegove uloge u
komadima Spaseni i Srpske glave. Vi{e
od 250 puta nastupio je u BDP-u, u
komadu Poltron Sini{e Pavi}a, a u reìji
Aleksandra \or|evi}a. Jedan je od
utemeljiva~a beogradskog „Krsmanca“.
Nemirni pozori{ni duh vodio ga je i u
Pirot.
Igrao je i reìrao, kako je govorio, u
„najmanjem pozori{tu na svetu“.
Voleo je teatar iznad svega. Predstavom Kazablanka T. Milosavljevi}a
obeleì}e, 1999. godine, 45 godina profisionalnog rada. Dobi}e i veliko dru{tveno
priznanje Ni{a - Nagradu „11. januar“
(2000). Uz jagodinskog „]urana“, to su
mu dva najblistavija odli~ja. A, ima ih
podosta.
êsto je „pravio izlete“ i na veliki i
mali ekran, sti~u}i na taj na~in {iru
popularnost. Igrao je u filmovima Vru}
vetar, Otpisani, Jaguaron skok, Sti}i pre
svitanja, Hajde da se volimo, Tesna
koà, Vampiri su me|u nama, Plja~ka
Tre}eg rajha... Mnogobrojne uloge
ostvario je u TV serijama. Pomenimo
samo dve Bolji ìvot i Porodi~no blago. U
njima je bio prepoznatljivi Mla|a - vrcav,
duhovit, veseo, razigram. Takav je bio i
24
Festivali
EKSPLOZIJA GLUMA^KOG UMIJE]A
12. Me|unarodni festival malih scena ove
godine predstavlja rije~koj publici dramska
ostvarenja iz 9 zemalja po izboru Hrvoja
Ivankovi}a
Svjetlana Hribar
M
e|unarodni festival malih scena,
koji je u Rijeci startao kao festival hrvatskog komornog teatra a
pretvorio se u me|unarodno natjecanje,
tokom 12 godina odgojio je publiku koja
predstavlja uistinu respektabilan ìri.
Svake ve~eri ocjena publike nepogre{ivo
secira predstavu i do kraja }e festivala uvjerena sam - sve do}i na pravo mjesto.
Ovogodi{nju selekciju festivala, koja
uklju~uje 12 predstava iz 9 zemalja,
potpisuje dramaturg i kazali{ni kriti~ar
iz Zagreba Hrvoje Ivankovi}. Princip
rije~kog festivala je da se selektori izmjenjuju svake dvije godine, a jedini koji
je birao program ~ak 5 godina bio je kazali{ni kriti~ar Dalibor Foreti}. On je,
zajedno s umjetni~kim ravnateljem Nenadom [egvi}em, bio i osniva~ Festivala
malih scena u Rijeci.
Samo oni koje prate sve predstave u
konkurenciji mogu sagledati vrijednost
nagrade koju dodjeljuje rije~ka publika,
iako svake godine u Rijeci radi vrlo
pomno odabran ìri stru~njaka, koji ove
godine predvodi predsjednica hrvatskog
ITI-ja dramaturginja @eljka Tur~inovi},
a ~lanovi su glumice Milena Dravi} (Beograd), Milada Kalezi} (Maribor), knjièvnica Da{a Drndi} (Rijeka) i glumac
@arko Radi} (Split).
îtav ovaj uvod o nagradama i ìriju
napisan je zbog predstave koja je stigla
na Festival nepretenciozno, bez gluma~kih „zvijezda“, a ispra}ena je pravim ovacijama. To je naslov Nigdje nikog
nemam E. Bonda, u reìji Egona Savina
i izvedbi Crnogorskog narodnog pozori{ta iz Podgorice. Sve je u ovoj predstavi
sjajno osmi{ljeno, od reìje Egona Savina, preko scenografije i kostima Miodraga Taba~kog, izbora glazbe i njena
doziranja u glasno}i reprodukcije, pa do
igre troje glumaca - Varje \uki}, Borisa
Isakovi}a i Nikole Ristanovskog - koja je
od samog po~etka uzela publiku svojom
prijete}om a ujedno bolnom porukom...
Desio se potpuni kontakt izme|u aktera i
gledatelja, stvorila se napeta i gusta
atmosfera u kojoj svi di{u kao jedan, a
osje}anja se mogu fizi~ki opipati, {to je
rezultirala dirljivo dugim aplauzom i
suzom, koja je zaiskrila u oku ganutog
Ristanovskog.
Dvanaestogodi{nji
hit
Iako je dobila visoku ocjenu 4.65, s
kojom bi joj u nekim drugim sezonama
bilo zagarantirano prvo mjesto, crnogorska predstava u izvedbi internacionalnog gluma~kog miksa, nije favorit
publike ovogodi{njeg rije~kog Festivala.
To je Ionescova ]elava pjeva~ica, u reìji
Laryja Zappije i izvedbi HKD Teatra iz
Rijeke. Predstavu ne bih opisivala - prvo
zato jer sam o njoj ve} pisala na stranicama „Ludusa“, a drugo jer ju je vidjela
publika u Beogradu i Novom Sadu - no
treba re}i da je redateljski koncept Zappije, koji je nekomunikativni tekst pretvorio u potpunu komunikaciju, stvorio od
]elave pjeva~ice apsolutni rije~ki hit.
Naslov je na repertoaru HKD Teatra 12
25
godina, igran je vi{e od 80 puta ({to je
prava rijetkost u malom gradu poput
Rijeke), a prvi put se na{ao u konkurenciji Festivala malih scena i nije uop}e
~udno {to je dobio ocjenu publike 4.80! To
je naprosto jedna od onih predstava kojima ne moète odoljeti, a {estoro rije~kih
glumaca (Nenad [egvi}, Zrinka Kolak
Fabijan, Zdenko Boti}, Edita Kara|ole,
Marija Geml i Damir Orli}) igrali su je te
ve~eri s toliko àra, da je atmosfera bila
bolja no na premijeri!
Festival je otvorila zagreba~ka predstava Dramskog kazali{ta „Gavella“ - u
reìji Nenni Delmestre, gledali smo njihovu hit predstavu Prije sna Lade Ka{telan, u kojem je prodefilirala plejada
sjajnih i poznatih glumaca - me|u kojima Helena Buljan, Anja [ovagovi}, Jelena Miholjevi}, Slavica Kneèvi}, Ksenija
Paji}, Boris Svrtan, Predrag Vu{ovi},
Enes Vejzovi}. Visoka ocjena od 4.37,
me|utim, ve} sutradan je bila potisnuta
na drugo mjesto, jer je publika svojim
glasovima (4.55) dala prednost ma|arskom Galebu Arpada Schillinga. Ova
neobi~na predstava, koja se igra pod
punom salonskom rasvjetom, me|u
gledateljima koji sjede u tom istom „salonu“ i bez ikakvih drugih scenskih pomagala, bila je prava lekcija izvanredne
glume!
Uslijedila je beogradska predstava
Velika bela zavera Ateljea 212, koja je
zbog zaista velikog zanimanja publike
jedina na festivalu imala dvije izvedbe.
Predstava je ispra}ena pohvalama mladom redatelju Milo{u Loli}u i glavnom
glumcu Milo{u Vlalukinu, a dobila je
ocjenu 4,00. Ne{to bolje plasirala se splitska Antigona, kraljica u Tebi (publika
joj je dodijelila ocjenu 4.10), koja se u
reìji Matka Raguà igrala u prostoru
biv{e rije~ke Tvornice papira. Radi se o
tekstu splitskog dramati~ara Ton~a Petrasova Marovi}a, koji se ponovo poduhvatio anti~ke teme. Naslovnu je junakinju tuma~ila prvakinja splitskog teatra
Zoja Odak, ali unato~ vrlo sugestivnoj
igri predstava je bila hendikepirana
hladnim vjetrom koji je propuhivao kroz
razbijene prozore i ometao koncentraciju
publici. Ina~e, splitske predstave u Rijeci,
svih ovih godina, naprosto nemaju sre}e
- ili se igraju na otvorenom za hladnih
dana, ili senzibilitetom ne odgovaraju
rije~koj publici - uglavnom dolaze kao
hitovi, a na Festivalu prolaze nezapaèno.
Prvi put u Rijeku je stigla letonska
predstava - bila je to Rainisova obrada
poznate narodne pri~e Pu{i vjetri}u u
reìji nove letonske redateljske zvijezde
Galine Poli{~uk. Jednostavna pri~a mladog gluma~kog ansambla, oboga}ena
ìvom izvedbom tradicionalne glazbe i
proizvodnjom svih zvukova u predstavi,
nagra|ena je ocjenom 4.16.
Novi tekst Deana Dukovskog Druga
strana u reìji Slobodana Unkovskog i
sjajnoj igri ~etvoro glumaca Dramskog
teatra iz Skopja, podijelio je gledatelje za
okruglim stolom: reakcije su i{le od
odu{evljenja, do tvrdnji da je tekst zasluìo kra}enje, ali osobno mislim da su
mnoge reakcije na ovu predstavu bile
ishitrene. Kao i drugi tekstovi Dukovskog
i ovaj udara {akom u èludac, izaziva
mu~ninu i nevoljkost sudjelovanja u pri~i, koja nudi samo bezna|e i grubi
seksualni obra~un aktera. Publika je te
ve~eri rekla: 4.06, {to se u~inilo preniskom procjenom izvanredne gluma~ke
igre svo ~etvoro glumaca (Jovica Mihajlovski, Irena Ristik, Kamka Tocinovski i
Toni Mihajlovski), a deseti se dan Festivala zavr{io Koltésovim Hamletom, to~nije tekstom Dan umorstava u povijesti o
Hamletu, Mini teatera iz Ljubljane, u
reìji Ivice Buljana. Ovaj rani tekst B. M.
Koltésa, nastao 1974. dok je autor jo{ bio
student, i koriste}i se Shakespearovim
predlo{kom, vje`bao dramsko pisanje,
zanimljiv je ne samo po svojoj dramatur{koj formi koja pretpostavlja da o
Hamletu sve znamo, pa svodi pri~u na
svega ~etiri lika (Gertruda, Klaudije,
Hamlet i Ofelija), ve} i po na~inu kako je
redatelj Buljan do{ao do teksta: budu}i je
poznavao Koltésa i godinama se bavi
reìjom njegovih tekstova, kao blizak
prijatelj obitelji dobio je od autorov brata
tekst o Hamletu, kao neku obiteljsku
relikviju. Tako je Buljan ovaj tekst i prvi
izveo u svijetu, a neobi~na podjela i na~in
igre - koji je potpuno sti{an, obojen nje`nom glazbom, pa time i upozoravaju}e
okrutan - doveo je ovu predstavu na Festival malih scena. No, nakon crnogorske
predstave publika je izgleda bila ipak
prezasi}ena razinom probu|enih emocija. Iako su se na okruglom stolu nakon
Hamleta ~ule pohvale kakvih jo{ nije bilo
na Festivalu, gledatelji su ocijenili predstavu s 3.47.
Varja \uki} i Nikola Ristanovski u zavr{nom prizoru predstave Nigdje nikog nemam
Nenad [egvi}, Zrinka Kolak Fabijan, Damir Orli}, Edita Kara|ole, Marija Geml i Zdenko
Boti} - mo}na {estorka rije~ke ]elave peva~ice
@iri - Galeb,
publika - Pjeva~ica
Na programu posljednja dva dana
bile su jo{ dvije belgijske predstave
(Bilje`nica i Dokaz, A. Kristof) u kolektivnoj reìji glumaca, koje su odmah
nakon izvedbe u Rijeci putovale na festival u Jeruzalemu, a rije~ko je kazali{no
slavlje zavr{ila rumunjska Elektra u
reìji M. Maniutiua.
Ovogodi{nji rije~ki Festival malih
scena bio je istinski trijumf ènske glume
- {teta je {to se za glavnu ulogu moè
nagraditi samo jedna glumica, rekla je
Milena Dravi} ~lanica peto~lanog ìrija,
koji je odlu~io: nagrada „Veljko Mari~i}“
za najbolju predstavu u cjelini dodijeljena je êhovljevom Galebu, u izvedbi
Kazali{ta Krétakör iz Budimpe{te, dok je
nagrada „An|elko [timac“ za najbolju
reìju pripala Arpadu Schillingu za
reìju Galeba. Nagrada „Veljko Mari~i}“
dodijeljena je u jo{ 9 kategorija: nagradu
za glavnu mu{ku ulogu dijele Jovica
Mihajlovski (Laki, u predstavi Druga
strana Dramskog teatra iz Skopja) i
Nikola Ristanovski (Grit, u predstavi
Nigdje nikog nemam CNP-a iz Podgorice); nagradu za glavnu ènsku ulogu
dobila je Annamarija Láng za ulogu
Nine u predstavi Galeb; za epizodnu
ulogu nagra|eni su Edita Kara|ole (kao
Gospo|a Martin, u predstavi ]elava pjeva~ica HKD Teatra iz Rijeke) i Miodrag
Krstovi} (Pet, u predstavi Velika bela
zavera Ateljea 212 iz Beograda); najboljom mladom glumicom ìri je imenovao Kamku Tocinovski u predstavi Druga strana (tuma~ila je ulogu Male). Nagrada za dramaturgiju pripala je belgijskom ansamblu De Onderneming iz
Hobokena za predstave Bilje`nica i
Dokaz; nagrada za scenografiju odlazi
Miodragu Taba~kom za predstavu Nigdje
Jovica Mihajlovski i Irena Ristik u Drugoj
strani Deana Dukovskog
Scena iz predstave Velika bela zavera
nikog nemam CNP-a, a za najbolju kostimografiju nagra|ena je Charlotte Willems za rad na predstavama Bilje`nica i
Dokaz. Za scensku glazbu nagra|en je
ansambl Narodnog kazali{ta iz Rige u
predstavi Pu{i vjetri}u, dok je nagrada
za oblikovanje svjetla pripala Radomiru
Stamenkovi}u u predstavi Velika bela
zavera Ateljea 212. Odlukom ìrija
„Novog lista“ koji su ~inili Miljenko
Marin, Svjetlana Hribar i Zlatka Zu-
banovi} Likari}, nagrada »Mediteran«
(u iznosu od 1.000 eura) za najbolju
gluma~ku kreaciju dodijeljena je Nikoli
Ristanovskom za ulogu Grita u predstavi
„Nigdje nikog nemam“ CNP iz Podgorice.
Najbolja predstava po ocjeni rije~ke
publike, ~ija nagrada nosi ime Dalibora
Foreti}a, pripala je predstavi ]elava
pjeva~ica HKD Teatra
iz Rijeke.
LUDUS 124, 125, 126
IETM
SASTANAK IETM-A U BEOGRADU
Godi{nja plenarna sednica IETM-a / Neformalni evropski pozori{ni susret, ove godine,
od 17. do 20. III, po prvi put je odràna u
Beogradu
Sun÷ica Milosavljevi¯
4
10 registrovanih u~esnika - predstavnika organizacija ~lanica jedinstvene evropske mreè u oblasti
savremenog teatra i scenskih umetnosti,
kojima se na samom sastanku pridruìlo
vi{e desetina doma}ih umetnika i kulturnih operatera, tokom ~etvorodnevnog
sastanka bili su zaokupljeni formalnim
sesijama, neformalnim razgovorima,
razmi{ljanjima, debatama, planiranjem
programa itd.
Kao {to je uobi~ajeno na svim sastancima IETM-a, konferencijske aktivnosti pratio je ’izlog’ ili ’showcase’ beogradskog pozori{ta - program namenjen
predstavljanju savremenih umetnika i
pozori{ne produkcije grada-doma}ina.
Tokom 4 neverovatno puna dana
odràn je veliki broj aktivnosti - osim
skup{tinske sednice, organizovane su
diskusije, radne grupe, radni sastanci,
informativni paneli, prezentacije organizacija-~lanica, promocije projekata, treninzi, ‘OFF’ sastanci kulturnih agencija,
sekcija, mreà, itd.
Evropska mreà
u Beogradu
Zasluga za okupljanje IETM-a u
Beogradu svakako u najve}oj meri pripada Milanu Lu~i}u, direktoru Doma omladine Beograda - ustanove koja je bila
doma}in sastanka, koji je tako|e i ~lan
Upravnog odbora mreè: „IETM je, u
smislu svesti o politi~koj situaciji, uvek
i{ao korak ispred doga|aja, prevenstveno
u nastojanju da obezbedi podr{ku i
uslove neophodne za umetni~ki rad i
saradnju“, kaè Lu~i}. „Kad smo bili
sasvim izolovani, 1998, Mary Ann Vlig
(generalni sekretar IETM-a) koju sam
upoznao u Bugarskoj, pozvala me je da
dodjem na sastanak IETM-a. No, kod nas
su se zbivali va`ni dogadjaji - demonstracije, posle je bilo bombardovanje, pa
smo o~ekivali da Milo{evi} padne...
Najzad sam, prvi put, oti{ao na sastanak
u Rejkjavik. To je bio relativno mali sastanak, ali su svi klju~ni ljudi bili prisutni. Na prijemu u Gradskoj ku}i gradona~elnica me je, na moje ogromno
iznenadjenje, poimence pozdravila i pozvala da posle zvani~nog programa do|em u njen kabinet. Tamo sam je na{ao
kako, u dru{tvu biv{e predsednice Islan-
da, na CNNu gleda gde gori Skup{tina u
Beogradu. Bio je 5. X 2000.
U programima kakvi su me|unarodne mreè kontinuitet je od najve}eg
zna~aja. Iako su i ranije umetnici iz
Srbije uzimali aktivno u~e{}e u mreì:
krajem 80-ih Ljubi{a Risti}, polovinom
90-ih ljudi iz BITEFa - Jovan ]irilov i
Du{ana Nikoli}, kontinuitet nije ostvaren. Svestan toga, od te 2000. do ove godine nisam propustio nijedan sastanak
IETM-a. U jesen 2001. postao sam ~lan
Upravnog odbora.“
Produkcija sastanka nimalo nije
jednostavna. Priprema traje 6 do 8 meseci i uklju~uje timski rad zaposlenih,
stru~njaka, volontera. Mesec i po dana
pre sastanka, predstavnici sekretarijata
mreè iz Brisela evaluiraju obavljenu
pripremu. Beograd je dobio najvi{u ocenu za fazu pripreme sastanka, uz jednu
zamerku: kvalitet toaleta, koje je Dom
omladine prakti~no rekonstruisao do
dolaska gostiju.
Beogradski sastanak je, prema re~ima Lu~i}a, organizovan s najniìm
budètom u istoriji IETM-a, zahvaljuju}i
ispravnoj politici beogradske vlade.
Spremnost Grada i Doma Omladine
kao organizatora i{la je u susret èlji ~lanova i Uprave mreè da se sastanak odrì u Beogradu. Predlozi o gradovima u
kojima }e se odràti sastanci iznose se
putem mehanizama mreè, npr. na plenarnim sednicama; predlozi se argumentuju unutar Upravnog odbora, koji
konsenzusom donosi kona~nu odluku.
Evropa: ponovno
ujedinjenje?
Izbor Beograda kao grada-doma}ina
bio je opredeljen i prioritetima IETM-a, u
koje se u regionalnom smislu, svrstava
Balkan i Jugoisto~na Evropa. Analogija
je prisutna i u izboru op{te teme sastanka Evropa: ponovno ujedninjenje?
U osnovi oba izbora stoji nastojanje
da se prevazi|u stereotipi i politi~ka
ograni~enja i da se kroz aktivnosti investira u viziju Evrope kao integrisanog
kulturnog prostora: „Istovremeno sa
slomom biv{e Jugoslavije, Evropa je ìvela svoj san iz 70-ih, zasnovan na idejama lidera koji su verovali u solidarnost Olef Palmea, Santjaga Karilja ili Vili
Kad poèlite da kupite knjigu, ponesite sa
sobom ovaj kupon!
Knjiàra BOOKWAR - SKC,
~itaocima „Ludusa“ daje popust
od 10 do 30%
na sva izdanja
Studentski kulturni centar,
Kralja Milana 48, 11000 Beograd
LUDUS 124, 125, 126Lu
Branta. Pao je berlinski zid, granice su
po~ele da nestaju, ra|ao se duh jedinstva
- barem s ta~ke gledi{ta gra|anina koji
ne ìvi u Evropskoj uniji. Danas, s novim
uslovima i okolnostima, mo`da je vreme
da se vratimo tom prvobitnom snu.“
Sastanak IETM-a u Beogradu inaugurisan je panel diskusijom na temu
Evropa: ponovno ujedinjenje?, u kojoj su
u~estvovali Aleksa \ilas, pisac i politi~ki
analiti~ar, i @ivorad Kova~evi}, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. Reformisanje, promi{ljanje, pronalaènje, preispitivanje, reakcija, preokret - klju~ni su
pojmovi oko kojih se kretala diskusija u
nastojanju da ocrta savremenu istorijsku
dinamiku.
Pitanje potrebe za ponovnim, mo`da
druga~ijim ujedinjenjem Evrope kao tematski okvir sastanka dalo je sna`nu
politi~ku konotaciju temama radnih sesija, na kojima su se razmatrali bitni
aspekti savremene scenske prakse: kako
ostvariti uspe{nije odnose ili efikasniji
sistem obra}anja publici, me|usobnu
pomo} u postizanju tog cilja, pitanja
partnerstava, realnog samosagledavanja
i delotvornosti ideja, inovativnosti...
Kako je strukturisan
sastanak?
Sastanci IETM-a su tokom godina
oblikovani u skladu s potrebama ~lanstva. Tokom prepodneva odvijaju se
skup{tinske aktivnosti ili panel diskusije; popodne je posve}eno fokusiranim
sesijama u okviru odabranih tema.
Susreti se ostvaruju na nekoliko nivoa: radne grupe debatuju teme od klju~nog me|unarodnog zna~aja; radni sastanci razmatraju pitanja od uèg interesa za samu mreù; informativne stanice
su prilika da se dobiju detaljnija obave{tenja o projektima i programima koji
su predmet {irokog interesovanja umetnika, organizacija ili ustanova; PIAZZA
je programski prostor za prezentaciju
projekata, u cilju postizanja mobilnosti,
partnerstava ili saradnje; treninzi upu}uju kako da se steknu ve{tine neophodne za uspe{no i efikasno savremeno
delovanje u oblasti scenskih umetnosti,
itd.
Teme diskusionih grupa utvr|uju se
koordinisanim dogovorima dva odbora:
Organizacionog odbora u gradu-doma}inu i Upravnog odbora IETM-a u Briselu. Beogradski organizacioni odbor
okupio je predstavnike razli~itih sektora:
od akademskog, preko gradske administracije, me|unarodnih festivala, institucionalne produkcije, do nezavisnog
umetni~kog sektora.
„Na~in odlu~ivanja u IETM-u je,
zbog neformalnog karaktera mreè,
uvek zasnovan na konsenzusu“, obja{njava Lu~i}. „Dva odbora su dogovarala
sve elemente sastanka: teme radnih
grupa - za koje smo insistirali da budu
od zna~aja za ovda{nju umetni~ku sredinu, ponudu show-case - prikazane su i
institucionalne ali i off produkcije, i sve
ostale detalje. To je ’put kojim se re|e ide’,
iziskuje daleko vi{e napora i angaòvanja, pre svega u planiranju zadataka za
organizacioni tim i doma}ine. Trudili
smo se da predvidimo ne samo probleme
ve} i mogu}nosti i {anse koje prisustvo
va`nih li~nosti moè zna~iti za beogradske umetnike i organizacije; budite
prili~no sigurni da, ako se neki umetnik
sprijateljio za ve~erom sa kolegom iz
Evrope, nisu slu~ajno seli jedan pored
drugog...“
Organizacioni odbor u Beogradu
aktivno je sara|ivao na formulisanju
tema radnih grupa i na odabiru govorni-
ka. Predloène teme od strane IETM-a su
dopunjavane, ponekad menjane, predlagane nove.
Radne grupe
U okviru dva popodneva, u~esnicima
je ponu|eno da izaberu 4 izme|u 14
tema o kojima se diskutovalo u okviru
radnih grupa. Na svakoj od sesija uvodni~ari su bili stru~njaci iz Beograda i
Evrope, a sesiju je vodio moderator-predstavnik IETM-a.
Teme radnih grupa blisko su povezane sa savremenom praksom, kao i s
politi~kim uticajima kao provokacijom za
ovu praksu: Festivali i politika - me|usobni uticaj;
Progamiranje u savremenom teatru;
Ulica kao kretivno igrali{te - umetnost i
politika u javnom prostoru; Stvaranje,
produkcija, turneje; Mladi umetnici u
periodu izme|u obrazovanja i profesionalnog rada; Marketing: strategije i mehanizmi komunikacije;
Umetnost kao faktor razvoja u
promeni sveta, s fokusom na zemljama u
tranziciji; Disidentstvo u scenskim umetnostima; Teatar manjina; Gde je granica
izme|u vizuelnih i scenskih umetnosti?
Cenzura i autocenzura; The Fence (Ograda) i nova evropska praksa dramskog
pisanja.
„Teme radnih grupa bile su vrlo
krupne“, kaè Milena Dragi}evi} [e{i},
~lan Organizacionog odbora sastanka.
„Zajedni~ki imenitelj ovogodi{njeg sastanka jeste da pozori{ni svet èli sebe da
vidi kao aktere dru{tvenih promena.
Stoga veliki broj tema nije bio ~isto
stru~an ve} je obuhvatao pitanja vezana
za savremen politi~ki kontekst u Evropi i
mesto teatra u njemu, koncept evropskog
kulturnog prostora, i mogu}nost i odluku
pojedina~nih umetni~kih doprinosa kroz
programiranje - profil i repertoar.
Druga velika zajedni~ka tema beogradskog sastanka jeste promena sveta:
koncept umetnosti kao faktora razvoja
otvorio je pitanja disidentstva, autocenzure, kulturne politike prema susedima (zemljama izvan EU), prema manjinama, granicama me|u domenima
umetnosti i sl.“
Za na{e iskustvo katarzi~na je
emancipovanost evropskih umetnika koji
na ovakvim susretima ponekad dovode u
pitanje postulate evropski zasnovanih
programa i otvoreno zadiru u dublje
sfere logike koja se neretko kosi s proklamovanim vrednostima.
Show-case
Svi sastanci IETM-a u svoj program
uklju~uju i pregled / ponudu savremene
pozori{ne produkcije grada i zemlje doma}ina. Akcenat je na predstavljanju
inovativnih i intrigantnih autora i predstava.
U 4 dana sastanka IETM-a u Beogradu prikazano je ~ak 47 predstava,
projekata, prezentacija, scenskih doga|aja... Obuhva}ena je produkcija skoro
svih gradskih pozori{ta, kako reportoarskih, tako i nezavisnih pozori{nih
grupa. Zastupljene su tako|e i brojne
predstave za de~ju publiku, kao i grani~ni oblici scenske prakse s drugim
umetni~kim medijima.
Pozori{ni program komponovao je
Organizacioni odbor u Beogradu, u skladu s procenom {ta moè biti najzanimljivije za najve}i broja prisutnih ~lanica
mreè. „Organizacioni odbor odlu~io je
da sledi tri ravnopravna pravca“, kaè
Dragi}evi} [e{i}, „a to su eksperimentalne forme, najkvalitetnije produkcije
doma}eg pozori{ta i savremeni srpski
dramski tekst kao potencijalno vaàn
ulog u razmeni. Otud su tokom trajanja
sastanka IETM-a prikazane savremene
istraìva~ke forme kao {to su Balkanska
plastika i Dance Macabre, sloène i zahtevne produkcije poput predstave JDP-a
Mleta~ki trgovac i postavke drama savremenih doma}ih pisaca Biljane Srbljanovi} i Milene Markovi}.“
Kroz pozori{ni program nije prikazan samo umetni~ki rezultat, ve} je
Ministarstvo za
kulturu
Srbije mo`da
moè bez
„Ludusa“, ali
Radni sastanci i
informativne stanice
„Ludus“ ne
Dok su radni sastanci bili prostor za
teme od internog interesa za ~lanove
mreè - IETM kao trì{te, i Kako organizovati sastanak IETM-a -, ’informativne
stanice’ su bile mo`da najzanimljiviji i
najprimenljiviji segment sastanka za
{irok krug umetnika, predstavnika organizacija ili ustanova.
Na 5 ’stanica’ okupljeni profesionalci
mogli su da se informi{u o mogu}nostima
od naj{ireg interesa: politici podr{ke
velikih fondacija saradni~kim projektima na Balkanu, mogu}nostima finansiranja partnerskih projekata ili koprodukcija, pristupu va`nim web portalima
specijalizovanim za savremene scenske
umetnosti, novoustanovljenim edukativnim programima koji reaguju na potrebe
proizi{le iz savremene prakse, intersektorskim, interkulturnim i drugim iskustvima, itd.
Princip ’informativnih stanica’ jeste
da prakti~ari, predstavnici ili zvani~nici
organizacija i programa (npr. Evropska
komisija / Kultura 2000), prezentuju
osnovne smernice programa, na osnovu
kojih prisutni u~esnici mogu da postave
konkretna pitanja vezana za realizaciju
ili planiranje svojih projekata.
prilo`ni{tva
moè bez
Ministarstva za
kulturu Srbije.
„Vrednost dara
nije mera dara;
njegova mera
vrednosti
je vrednost
koju ima za
darivanoga“,
kaè stara
tamilska
mudrost.
26
IETM
predstavljena i teatarska infrastruktura
Beograda: pozori{ne scene, zgrade, ambijenti, tehni~ka osnova i podr{ka, njena
primenljivost i fleksibilnost, efikasnost
prate}ih slu`bi, itd.
Predstave su na svojim scenama prikazali Narodno pozori{te, Jugoslovensko
dramsko, Beogradsko dramsko, Atelje
212, BITEF Teatar, Malo pozori{te Du{ko
Radovi}, Pozori{te lutaka „Pinokio“,
Pozori{te Bo{ko Buha; prezentacije i
predstave izvedene su i u Kulturnom
centru REX, Studentskom kulturnom
centru, Sava centru, u prostorima Doma
omladine Beograda, kao i u Knez Mihajlovoj ulici.
Na taj na~in stvoren je preduslov da
pozori{ni prakti~ari, me|u kojima su bili
brojni direktori festivala, kulturnih centara, menadèri i drugi, na osnovu konkretnog uvida u umetni~ke, scenske i
produkcione uslove i mogu}nosti, uklju~e
Beograd u razli~ite oblike saradnje u
budu}nosti.
veoma interesantna umetni~ka istraìvanja. Balkan Ekspres kao projekat
IETM-a, pruà priliku neformalnim
pozori{nim trupama iz Beograda i Srbije
da se bliè upoznaju s kolegama sli~nih
pozori{nih opredeljenja i prakse u regionu“, ocenjuje Dragi}evi} [e{i}.
Organizatori kao i mnogi u~esnici
slaù se da najve}u korist od sastanka
IETM-a ima upravo profesionalna teatarska scena Beograda. Ovaj sastanak
tako|e moè predstavljati korak u otvaranju ustanova prema novim praksama i
oblicima evropske saradnje. Jer, kako
kaè Lu~i}, da bi se ostvario maksimum
iz ovakve prilike, neophodno je imati
viziju {ta me|unarodna saradnja moè
da donese. Da bi se postigli rezultati
neophodno je ulagati, i kontinuirano biti
prisutan.
Koje smo lekcije
nau~ili?
Zna~aj ulaganja
Sloèn i ambiciozan program sastanka IETM-a svakako ne bi bilo mogu}e ostvariti da nije postojala podr{ka
Skup{tine grada Beograda.
Grad-organizator sastanka u potpunosti preuzima tro{kove organizacije,
vo|en brojnim razlozima. Interesi grada
leè u prioritetima evropskih integracija i
me|unarodne saradnje, ali i u afirmativnom pozicioniranju Beograda na
kulturnoj mapi Evrope. Dobro realizovan
sastanak IETM-a, kaè organizator,
predstavlja garanciju da jedan grad
moè da organizuje i najve}e doga|aje.
Gradska kulturna i upravna administracija umela je da prepozna i neposredan zna~aj koji okupljanje pozori{nih profesionalaca iz Evrope moè
imati za umetnike, umetni~ke ustanove i
organizacije, i napokon javnost i publiku
u Beogradu.
„Sastanak ima poseban zna~aj za
one pozori{ne producente i festivale ~ije
programsko opredeljenje teì ka iskoraku od tradicionalnog institucionalnog
na~ina rada. Beogradski letnji festival
BELEF je uklju~ivanjem u IETM stekao
priliku da pro{iri spektar saradni~kih
mogu}nosti, i da u svoj program uklju~i
Iz svog iskustva u radu IETM-a
Lu~i} tako|e zaklju~uje da je inicijativa
osnovni uslov za uspe{nu saradnju.
„Na{i ljudi uglavnom nemaju artikulisanu inicijativu. Mo`da im se, kad vide
goste iz sveta kako u grupicama razgovaraju, ~ini da je to kompaktna ’ekipa’,
da se svi me|usobno poznaju i da je
nemogu}e u}i u taj krug. Ali nije tako;
naj~e{}e se sagovornici ne poznaju, ve}
su se tu, na sastanku, mo`da upravo
malo~as, upoznali.
IETM upravo je prilika za individualne inicijative i kontakte. Partnerstva i
saradnja ostvaruju se preko li~nih
kontakata i profesionalnog poverenja.
Poslovi se otvaraju kasnije, na osnovu
utisaka i informacija koje se {ire razli~itim kanalima, i donose konkretne
rezultate u budu}nosti.“
Posle IETM-a
Mreà IETM ima svoje mehanizme
evaluacije sastanka, kroz pa`ljivo komponovan upitnik koji treba da ukaè na
uspe{no ostvarene zamisli i programske
celine, eventualne propuste ili izneverena o~ekivanja, i ideje i sugestije za orga-
nizovanje budu}ih aktivnosti. Anketiranje se sprovodi na {irokom uzorku, i
dobijeni podaci se ugra|uju u planiranje
slede}eg sastanka.
Iz stava i opho|enja u~esnika na
zavr{nom susretu u Muzeju savremene
umetnosti na U{}u, sti~e se utisak da je
beogradski sastanak protekao i okon~an
s uspehom. ^lanovi mreè iz Evrope su, u
tradicionalnom duhu beogradskog gostoprimstva, doìveli prijatne trenutke u
kvalitetno obezbe|enim uslovima za
konstruktivan rad.
Beogradski umetnici i kulturni operateri imali su dragocenu priliku da
ostvare saradni~ke kontakte koji mogu
ishodovati zanimljivim projektima u
budu}nosti.
Dom omladine Beograda je upisao
zna~ajan uspeh u svoj indeks ostvarenih
rezultata. Nije naodmet pomenuti i renovirane toalete, {to u na{im uslovima
uop{te nije zanemarljiva stvar.
Ipak se mora sa àljenjem zapaziti
nezastupljenost i odsustvo umetnika i
menadèra iz odre|enih struktura i sredina: u prvom redu Ministarstva kulture
Srbije, pojedinih va`nih ustanova u
Beogradu, a posebno iz ustanova i organizacija iz drugih kulturnih centara u
Srbiji.
Mo`da je sna`nije i neposrednije
informisanje od strane organizatora moglo doprineti aktivnijem u~e{}u predstavnika ovih ustanova kao i umetnikapojedinaca; podjednako za centralne i za
periferne kulturne instance, sastanak
IETM-a bio je prilika da se mnoge
klju~ne teme za na{ region sagledaju u
{irem i sloènijem svetlu.
Balkan ekspres kao regionalna
mreà predstavlja mogu}nost organizovanja kroz koju bi se oja~ale veze me|u
stvaraocima i organizacijama u samoj
zemlji i regionu.
IETM ima fond iz koga se pokrivaju
putni tro{kovi za u~e{}e mladih profesionalaca i onih iz zemalja koje se smatraju regionima prioriteta.
Aktuelni regionalni prioriteti su:
Jugoisto~na Evropa (Balkan), Mediteranske zemlje (Arapski svet, Turska),
Afrika, Latinska Amerika
i Centralna Azija.
MARIJA CRNOBORI
Priredio Aleksandar Milosavljevi}
MATA MILOŠEVI]
cena: 400 dinara
Priredile:
mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}
cena: 400 dinara
LJILJANA KRSTI]
Priredila Ognjenka Mili}evi}
cena: 400 dinara
PETAR KRALJ
Priredila Ognjenka Mili}evi}
cena: 400 dinara
OLIVERA MARKOVI]
Priredio Feliks Pa{i}
cena: 400 dinara
STEVAN [ALAJI]
Priredio Petar Marjanovi}
MIRA BANJAC
cena: 400 dinara
Priredio Zoran Maksimovi}
cena: 400 dinara
VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]
Priredio Zoran T. Jovanovi}
cena: 400 dinara
STEVO @IGON
cena: 400 dinara
MIHAILO JANKETI]
Priredio Veljko Radovi}
cena: 400 dinara
BRANKA VESELINOVI]
cena: 400 dinara
IVAN BEKJAREV
cena: 400 dinara
IETM I RAZVOJ KULTURNE POLITIKE
Milena Dragi¯evi¯ Šeši¯
I
ETM je osnovan s ciljem da se na
me|unarodnom nivou poveù producenti novih i eksperimentalnih pozori{nih tendencija, koje obi~no izmi~u
pa`nji nacionalnih i gradskih pozori{nih
ustanova ~iji je zna~aj u nacionalnoj
kulturnoj politici i dalje predominantan.
Povezivanjem i umreàvanjem nezavisnih grupa i organizacija omogu}ava se razvoj savremenog pozori{nog
stvarala{tva, kroz me|usobnu podr{ku
~lanica na me|unarodnom planu i zajedni~ko lobiranje za razvoj fondova koji }e
stimulisati ovakav vid umetni~kog
istraìvanja i prakse.
Takodje u smislu na{e kulturne politike, sastanak IETM-a je bio dragocena
prilika da se upoznamo sa na~inima i
posebnim instrumentima koje evropske
dràvne i gradske kulturne politike razvijaju za podr{ku savremenom teatru.
Iako naàlost prisustvo Ministarstva
kulture nije bilo zapaèno, gradski sekretarijat za kulturu je, kroz svoje
27
kulturne administratore, aktivno bio
uklju~en u rad i prezentacije.
Francuski kulturni centar je na
namenskoj sesiji - OFF sastanku, organizovao pregled dobrih praksi kojima je u
Francuskoj obezbedjena podr{ka novim
teatarskim formama: predstavljeni su
kulturna politika grada Lila, programsko opredeljenje Centra za umetnost i
kulturu @or` Pompidu, te prikaz komparativnog pregleda pozori{nih praksi
Evrope. Kroz susret sa stru~njacima
odgovornim za ove projekte na{i prakti~atri mogli su da se upoznaju i provere
uspe{ne ideje o mogu}im na~inima razvoja politike podr{ke eksperimentalnom
pozori{tu i umetni~kom sektoru u {irem
smislu.
Sama ~injenica da se jedan od dva
godi{nja sastanka mreè redovno organizuje u Centralnoj ili Isto~noj Evropi
govori o èlji IETM-a da se Evropa sagledava kao celovit i integrisan kulturni
prostor.
Beograd kao doma}in sastanka ima
vi{estruki potencijal i zna~aj: kao grad
koji je i sam na raskrsnici, Beograd moè
da bude i most prema jo{ daljim susedima Evrope; kao sredina u tranziciji
Beograd odslikava pitanja zao{trenije
nego {to je to slu~aj u Zapadnoj Evropi,
kako u smislu razvoja kulturne politike,
tako i u pogledu traganja za novim smislom dru{tvenih institucija u novom
dru{tvenom kontekstu. Ako je pozori{te u
19. veku nastajalo da bi gradilo homogen
nacionalni identitet, danas se ono razvija
da bi omogu}ilo iskazivanje pluraliteta
mnogobrojnih manjinskih identiteta;
nova kulturna politika koja to sagledava
je neophodna.
Istraìvanja
RADE MARKOVI]
cena: 400 dinara
PORUD@BENICA
Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:
11. Marija Crnobori . . . . . . . . . . .
primeraka
12. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . .
primeraka
13. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . .
primeraka
14. Petar Kralj . . . . . . . . . . . . . . . .
primeraka
15. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . .
primeraka
16. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . .
primeraka
17. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . .
primeraka
18. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . .
primeraka
19. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . .
primeraka
10. Stevo @igon . . . . . . . . . . . . . . .
primeraka
11. Mihailo Janketi} . . . . . . . . . . .
primeraka
12. Branka Veselinovi} . . . . . . . . .
primeraka
13. Ivan Bekjarev . . . . . . . . . . . . .
primeraka
Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja
Naru~ilac:
Adresa:
Telefon:
Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 631 464, 631 522, 631 592;
IETM kao platforma, omogu}ava
povezivanje pozori{nih prakti~ara, ali i
njihov susret s administratorima i istraìva~ima u kulturi. IETM je ~esto i
naru~ilac nau~nih istraìva~kih studija:
studija How Networking Works koja je
sistematizovala efekte delovanja kulturnih mreà na umetni~ku praksu Ev-
rope rezultat je istraìvanja koje je
sprovela Fondacija Fickeraldo - Fondazione Fitzcarraldo iz Torina. Publikacija Every Step Has An Echo - Jumping to Conclusions objavljena 2003, rezultat je istraìvanja samih stru~njaka iz
mreè o praksama kulturne saradnje
evropskih umetnika realizovanim u regionu Jugoisto~ne Evrope. Na ovaj na~in
istraìva~ka delatnost povezuje se s jedne
strane s kulturnom politikom i adiministacijom i s druge sa ìvom
pozori{nom praksom.
LUDUS 124, 125, 126
Intervju
IZVO\A^KO POZORI[TE ME NE ZANIMA
„Glumcima poku{avam da kaèm da je
ve{tina izvo|enja isto {to i ve{tina ìvljenja“, kaè Tomi Janeì~, reditelj Kralja Lira
Ateljeu 212
Olivera Miloševi¯
R
editelj iz Slovnije Tomi Janeì~
na{oj je publici bio poznat po
neobi~nim tuma~enjima komada
Galeb i Tri sestre êhova, koje je radio
primenjuju}i striktno metode Stanislavskog i Strazberga. Na sceni Ateljea
212 je prvi put od kako postoji to
pozori{te reìrao jedno [ekspirovo delo.
Kralj Lir je i njemu bio prvi [ekspir
kojeg je radio. Najuzbudljiviji, najkomplikovaniji i, po mnogima, najteì. Janeì~
Kralju Liru ne pristupa kao uzvi{nom
teatru u kojem glumci govore vrhunsku
poeziju. Ovu tragediju on prizemljuje i
svodi na ljudsku, meru obi~nih smrtnika. Za njega to uzbudljivo delo nije spektakl ve} porodi~na drama unutar koje
nesporazumi i uskra}ivanje ljubavi vodi
ka borbi za vlast i mo}, kao i eskalaciji
nasilja. U ovakvom tuma~enju Lir je
predstava o generacijskom sukobu, sukobu dva sveta, kraju jednog i preobraàju drugog, ljubavi koja nema budu}nost, a iza koje ostaje zabeleèn po
koji trenutak intimnosti, o prolaznosti
ìvota, smrti...
Primenu Va{eg specifi~nog metoda
rada s glumcima smo imali prilike da
vidimo u delima êhova, kakva je bila
primena tog metoda kod [ekspira i s
na{im glumcima?
[ekspirov svet je svakako druga~iji
od onog koji nudi êhov, ali i jedan i
drugi bave se ~ovekom i jako dobro
poznaju ljudsku du{u, a to zna~i da
shvataju ljudsku prirodu, ljudske postupke i motive za ljudske postupke. I jedan i
drugi bave se ljudima i karakterima. Kod
[ekspira se ose}a jak ose}aj pozori{ta,
njegovi komadi su pisani iz ogromne
ma{te i potrebe za igranjem. I Kralj Lir je
takav komad. Uz tu dimenziju prisutan
je u ovom komadu i poseban svet, ta~nije
kraj jednog sveta. To je jako apokalipti~an komad o kraju ~oveka, dràve,
jednog razdoblja i o ra|anju ne~eg novog. [ekspir je genije, i veliiki je izazov
baviti se njegovim delom.
Otvoreni
za neo~ekivano
[ta je su{tina Va{eg metoda rada s
glumcima?
To {to poku{avam da kaèm glumcima je da je ve{tina izvo|enja isto {to i
ve{tina ìvljenja. To kako jedni na druge
reagujemo u ìvotu. To da treba da ìve u
nekim izmi{ljenim okolnostima i da je
kvalitet izvo|enja avantura za koju je
potrebna hrabrost. Glumac mora da ima
veliko poverenje u svoju stvarala~ku
prirodu. Kao u ìvotu on ne zna {ta }e se
s time {to radi dogoditi. Ne insistiram da
se gluma~ka re{enja fiksiraju u predstavi, ve} im sugeri{em da reaguju na
svoj na~in u datom trenutku predstave.
To ne zna~i da se zaboravi su{tina scene,
ve} da bude otvoren za neo~ekivano.
Mislim da se samo na taj na~in probu|ene emocije prenose i na druge. Uvek
sam omamljen time kada sam svedok
nekog takvog de{avanja u pozori{tu.
Koliko su na{i glumci bili spremn za
takvu vrstu rada?
Mislim da jesu. Svi glumci imaju
takvu sklonost, samo je treba probuditi.
Gluma je u su{tini igra. Svi prepoznajemo kad se neko zaigra, prepoznajemo
iskrenost, uverljivost. U Beogradu imate
izuzetne glumce. Radili smo stvari s kojima su se oni sigurno susretali u svojim
traganjima i iskustvima na sceni.
Zanimljivo u slovena~kim pozori{tem, naro~ito kod mla|e generacije
reditelja, kojoj pripadate, je povratak
glumcu kao najva`nijoj figuri u pozori{tu i rediteljski izraz posredstvom
glumca. U ~emu je su{tina takvog izraza?
Izvo|a~ko pozori{te me nikada nije
zanimalo. Uvek mi je tu ne{to nedostajalo. Nedostajao mi je duh u tom izrazu.
Mo`da sam se zato orijentisao na glumca
i poku{ao da shvatim njegov rad. Kralj
Lir, me|utim, nije samo gluma~ka predstava, nije to bila nijedna koju sam radio.
Kod êhova sam sav prostor rediteljski
organiovao tako da sluì glumcu, u Liru
je bilo mnogo drugih izazova, dramatur{kih i rediteljskih, tako da je to spoj
gluma~kog i rediteljskog izraza.
Kralj Lir je kompleksan komad koji
nudi sloène i zamr{ene odnose i razli~ite mogu}nosti tuma~enja. [ta je
Vama bilo va`no da publici kaète
posredstvom tog dela?
To je jako te{ko re}i. Kao kad Vi i ja
pro~itamo jedno istu knjigu, recimo da
smo oboje ~itali Lira, i oboje smo dirnuti
tim delom, ali svako od nas ima drugu
pri~u vezanu za utiske o pro~itanom. Da
bi se reklo ne{to posebno i nije potreban
veliki napor. Govorim pri~u kako sam je
pro~itao, ali samo drugi ljudi mogu da mi
kaù kako je ~itam. Bile su, naravno,
ugra|ivane u taj rad i neke predpri~e
koje sam imao pre no {to sam po~eo da
radim. Klju~ne ta~ke u gtom pri~anju su
mi umiranje starog. U naj{irem smislu to
je komad o vra}anju u ni{ta. Zvu~i
pesimisti~no, ali to je komad o nestajanju
svega materijalnog. Na{u kulturu, civilizaciju, sve {to nas okruùje mi doìvljavamo kao ve~ito, ali sve }e to pre ili
kasnije nestati. Mi o tome ne razmi{ljamo mnogo, ali to je tako. Lir spada u
tu su{tinu, vra}anje u ni{ta iz kojeg ne{to
novo nastaje. Zato se taj komad upore|uje s Beketovim ose}anjem, jer ima tu
apokalipti~ku dimenziju.To je tako|e i
pri~a o ljubavi, o traganju za ljubavlju.
Nije slu~ajno [ekspir to delo smestio u
prethri{}ansko vreme, u svet u kojem
vlada mo} i u kojem se ra|aju neke druge vrednosti. Ima mnogo toga u tom
komadu. Nije slu~ajno da je uz Lira
prisutna i figura Lude koji je arhitip
ljudskog bi}a. On je do{ao u ovaj svet da
stekne iskustvo, da ne{to doìvi, da se u
tom svetu igra i nema nikakvu èlju da
ne{to poseduje. On budi u Liru ose}aj
~oveka, budi u njemu ono {to nosi dete.
To mi je bila jedna od najsna`nijih slika
u komadu. Zato mi je bilo va`no da Luda
i Lir imaju iste godine. To su ljudi koji su
proveli ìvot zajedno.
Beogradska
ekipa je sjajna
Glumci koje ste odabrali za te dve
uloge, Ljuba Tadi} kao Lir i \uza Stojiljkovi} kao Luda, su u takvom tuma~enju idealna podela. Kako birate
glumce za svoje predstave?
Po ose}aju. Osetim ta~no sve, naslutim sve {to neki glumac moè u odre|enoj
ulozi. Ova beogradska ekipa je sjajna,
nije me prevario ni jedan ose}aj kod
svakog od njih.
Kakvo }e mesto u Va{oj li~noj biografiji zauzeti ova predstava?
[to se mene li~no ti~e, ona ima
velikog zna~aja. Meni se ~esto poklapa to
{to u pozori{tu radim s onom {to mi se u
ìvotu de{ava. Lir je meni veza sa ocem.
Pro{le Godine je moj otac umro. Pre
nekoliko godina isto se dogodilo s mojim
dedom. Deda mi je poklonio neke pozori{ne knjige. Uzeo je jednu i rekao
kako je nju najvi{e puta u ìvotu pro~itao. Bio je to Sirano de Berèrak.
Nakon godinu dana zovu me da reìram
taj komad. Prvo {to sam pomislio bio je
deda. Prihvatim taj posao. Deda se
razboleo, ja sam mu do{ao u posetu,
rekao mu {ta radim. On mi je onda govorio stihove iz komada. Dok sam radio
predstavu moj deda je umro. I sada se
dogodilo isto. Ja sam naslov Kralj Lir
povezivao sa ocem. I evo, sasvim iznenada je nedavno umro. I {ta da kaèm? Ne
znam koje su to veze, ali kada me pitate
{ta evo, to me vezuje za taj komad i predstavu.
To govori i o tome koliko [ekspir
ta~no pi{e o preplitanju ìvota i pozori{ta.
Da, moja predstava je
upravo o tome.
UKRO]ENA GOROPAD NA NAÎN KOMEDIJE DEL ARTE
Ve}i sam femista od svih feministkinja, kaè
reditelj Ukro}ene goropadi u zrenjaninskom
Narodnom pozori{tu „To{a Jovanovi}“
Kokan Mladenovi}
Ljiljana Bailovi¯
Z
a sam kraj sezone (premijera je
planirana za 5. VI) zrenjaninsko
Narodno pozori{te ostavilo je
[ekspira - Ukro}enu goropad, u prevodu
@ivojina Simi}a i Sime Pandurovi}a, na
scenu postavlja Kokan Mladenovi}, jedan
iz „prve ekipe“ doma}ih reditelja. Autor
scenografije je Marija Kalabi}, a kostimograf Maja Mirkovi}.
Ukro}ena goropad je me|u najzanimljivijim, najradosnijim i najigrivijim
[ekspirovim komadima, kaè Mladenovi} izme|u dve probe. „Nama, koji se
bavimo pozori{tem, taj komad omogu}ava da kreiramo zanimljive likove, i
da se i sami, rade}i na njemu, odli~no
zabavimo i priu{timo sebi ne{to od onog
najlep{eg pozori{nog ìvota.“
Zna~i li to da ste, ovoga puta, odustali od koncepcije „politi~kog teatra“?
Ugao ~itanja Ukro}ene goropadi u
ovoj predstavi je kroz prizmu komedije
del arte. Ta izuzetno artificijelna forma
gluma~kog izraàvanja ostavila je standarde likova i komi~nih obrazaca koji su
nepresu{ni izvor ma{te i nadahnu}a za
LUDUS 124, 125, 126Lu
sve u~esnike u nastanku pozori{ne predstave.
Vi ste i autor adaptacije, a tu, kako
se ~ini, ima i „presvla~enja“ glumica u
mu{ke likove?
Adaptiraju}i ovaj [ekspirov komad,
èleo sam da izvu~em maksimum njegovog komi~nog potencijala. U tome su
mi se neki od ènskih likova iz tradicije
komedije del arte u~inili atraktivnijim i
scenski potentnijim od onih koje je stvorio [ekspir - nekoliko èna koje se
pojavljuju u komadu, a nema ih u
izvornom tekstu, predstavljaju dodatni
izvor komi~nih zapleta.
Kako Va{a Ukro}ena goropad korespondira s dana{njim gledaocima - i
gledateljkama?
Komad se bavi temom kro}enja ène
- tj. svo|enja goropadne i samosvojne
ène na op{ti obrazac o~ekivanja onog
{to èna treba da predstavlja. Kao suptilna mu{ka osveta, u vreme vladavine
kraljice Elizabete I postojao je niz komada koji su se bavili savladavanjem i
pobe|ivanjem tako uspe{nih i nepokornih èna kakva je bila i kraljica Eliza-
beta, za ~ije vladavine nastaje najve}i
broj [ekspirovih komada. Geografski
prostor na kome mi radimo ovu predstavu, nije nikako naklonjen ènama,
njihovoj samostalnosti i emancipaciji, pa
je meni, autorskom timu i gluma~kom
ansamblu bilo neprihvatljivo da dodatno
razvijamo temu pokoravanja èna,
njenog zauzdavanja i sputavanja, jer je
to ne{to {to u na{em okruènju ne predstavlja literarnu metaforu, ve} ru`nu
svakodnevicu. Dakle, femistkinje se sigurno ne}e ljutiti, ja sam ve}i femista od
svih njih. U na{oj interpretaciji, ovo je
pri~a o burnom i ostra{}enom sukobu
dve samosvojne, posebne i po op{tim
merilima dru{tveno neuklopljene li~nosti. A igramo je kao „pozori{te u pozori{tu“: gluma~ka druìna, ozna~avaju}i se pred gledaocima u kostime i
likove, prove{}e ih kroz [ekspirov svet.
Iluzija je na prvi pogled ukinuta da bi se
potencirao gluma~ki artizam i provocirala ma{ta gledalaca.
Odmah posle zrenjaninske premijere putujete u Moskvu?
Da, nakon zavr{etka predstave boravi}u u Moskvi na Internacionalnom
festivalu „êhov“. Imao sam prilike da
tamo budem i pre nekoliko godina, kada
sam drào predavanja o savremenom
jugoslovenskom pozori{tu, i upoznao
izuzetno zanimljive mlade reditelje i
dramaturge iz cele Evrope. I uìvao u
festivalskom programu koji ~ine neke od
najboljih evropskih
predstava.
Kro}enje ène: Kokan Mladenovi} (Foto. J. D. Njegovi})
28
Intervju
PLOVIM KAO LIST NA VETRU
„Stalno se o tome
pri~a, stalno govore i
Mikojan Bezbradica
pro{la, a evo sad i
nova uprava, kako
ja moram, eto, najzad ne{to novo da
odigram. Me|utim,
ja mislim da to mora
da bude ne{to krupnije od svakodnevnih
premijera.
Ja
sam davno prestala
da budem ona glumica koja bi èlela
da igra ne{to novo
po svaku cenu. âk,
zaista, ne znam {ta
bih igrala. Onako,
iskreno re~eno, veoma je malo uloga
koje bih prihvatila
da
igram“,
a tradicionalnom pozori{nom
festivalu „Dani êhova“, koji je
od 19. do 24. IV odràn na Jalti,
boje srpskog pozori{ta „branio“ je
nacionalni teatar iz Beograda s predstavom Galeb u reìji Steve @igona. Iako
su se, sticajem okolnosti, s ~uvenim
komadom predstavili putem video kasete,
to, kako veli glumica Ivana @igon, koja
tuma~i lik Nine Zare~ne, nije smetalo
mnogobrojnoj publici da prepozna
kvalitet i na{im umetnicima na kraju
predstave uputi dugotrajan i srda~an
aplauz.
„Veoma smo zadovoljni na{im nastupom na Jalti izme|u ostalog i zbog
toga {to smo od organizatora dobili poziv
da se slede}e godine sa ovom predstavom
pojavimo uìvo. „Dani êhova“ su jedan
veoma ugledan festival koji tako unedri i
po neku inostranu predstavu, ukoliko se
smatra da je ona dovoljno ruska (smeh).
U nedostatku vremena da se organizuje
odlazak ~itave predstave na festival,
organizatori su pozvali mog tatu Stevu
@igona i mene. Tata je odrào jedan ~as o
êhovu, a ja sam na ruskom jeziku govorila Ninin tekst. Po{to ne priznajem
teatar bez partnera, èlela sam da sa
mnom po|e i moj partner Konstantin
Gavrilovi~ koga igra Mihajlo La|evac, ali
po{to u tome nisam uspela, ponela sam
sa sobom prepariranog galeba. Taj dijalog, dakle, ostvarila sam sa tim galebom,
odnosno Nina je u onom poslednjem delu,
ustvari, progovorila sama sa sobom
gledaju}i u lice svog galeba. îni mi se da
se na taj na~in dobio jedan novi veo njene
potrage za sobom. Ne bih rekla veo nekog
novog ofelijevskog ludila, jer sam ja
gradila Ninu kao nekoga ko je pobedio
svu svoju patnju, za razliku od Konstantina Gavrilovi~a koji uprkos tome {to nije
29
dana{nje Rusije, meni se kao i obi~no
u~inilo da ja sve to sanjam. Ono {to }e mi
ostati u posebnom se}anju, jeste ta reakcija publike, koja je bila na nogama i
koja nas dugo nije pu{tala sa scene.
Govorili su da smo ih ponovo nau~ili da
igraju Dostojevskog.
Mnogi smatraju da je va{e najbolje
ostvarenje koje ste tokom dosada{nje
karijere uradili u pozori{tu upravo uloga
Nastasje Filipovne u Idiotu. Delite li to
mi{ljenje?
Pre bih rekla da me je ona vodila
kroz moj privatni ìvot i ~ak i puno
uticala na njega, prelamala se kroz sve
uloge i nekako me sveobuhvatila. Iako
ona ìvi u meni, ne bih rekla da sam je
jo{ dosegla. Onako, ja se gluma~ki mnogo
sna`nije ose}am u Gospo|ici Juliji ili,
povremeno, kada se to desi u Nini Zare~noj, jer, kako da kaèm, sve ono {to je
prigu{eno i {to je manje fatalno, lak{e se
dohvata, lak{e se izraàva u postupnosti,
u radnji ili promenama raspoloènja.
Nastasja je sva od dimenzija, velikih
bura i strasti i teè je sabiti na prostor
scene.
Vaskrsli Idiot
U poslednje vreme igrate relativno
malo. Na repertoaru imate 4 predstave,
od kojih se Faust i Gospo|ica Julija igraju otprilike jednom mese~no, a druge
dve Idiot i Galeb jednom u 3, do 4 meseca, ako ne ~ak i 5?
Ne verujem da ni jedna glumica u
Beogradu trenutno igra takve ~etiri
uloge. Strindberg, Gete, êhov, Dostojevski. S jedne strane, moè da se kaè „{ta
}e{ vi{e“, a sa one druge „ku’ }e{ manje“.
Ne znam, mislim da je sve to stvar, zapravo, ljudi, upravnika, odluka, ali
svakako i toga {to sam ja dosta putovala.
Zanimljivo je da kod mene ne prolazi dan
bez nastupa, bilo da je to sa decom s
Kosova, ili pak sa Sibirskim vitezovima
po Kosovu. Sve je to dosta simboli~no, kao
da se pozori{te sme{ta u ìvot. Ali, ono
najistinskije, ono pozori{te koje voli ìvot
i istinu, koje teì da ìvot i mi sami budemo jedno te isto. No, ne bih sad pravdala
prethodnu upravu da je tako mali broj
izvo|enja bio samo zbog ovih mojih putovanja. Svakome na svoju du{u, ali najbitnije od svega jeste da su te predstave
opstale. Znate, kad ne odigrate predstavu
tri meseca i prakti~no bez probe iza|ete
na scenu, pa je odigrate kao da je ju~e
igrana, onda vas tako ne{to samo
ohrabri. Pa evo, uzmite samo to gostovanje u Moskvi sa Idiotom gde smo predstavu bukvalno vaskrsli, jer nije igrala
gotovo godinu dana. To je stvarno bilo
~udo, kao da smo oìveli mrtvaca. Do{li
smo skoro bez probe, bez i~ega, mrtvac je
oìveo i dobio „Zlatnog viteza“ na dan
ro|enja Dostojevskog.
Spremate li novu ulogu?
Ne.
Ba{ ni{ta nema na vidiku?
Ima. Stalno se o tome pri~a, stalno
govore i pro{la, a evo sad i nova uprava,
kako moram, eto, najzad ne{to novo da
odigram. No, mislim da to mora da bude
ne{to krupnije od svakodnevnih premijera. Davno sam prestala da budem ona
Nina je pobedila svu svoju patnju: Ivana @igon, nedavno na Jalti
Veliko ko{tanje
kaè
Ivana @igon
N
ni doìveo neku naro~itu tragediju, osim
te da ne ume da se vine me|u talentovane, nije uspeo da izdrì ni teret ìvota.
Ona uprkos tome {to je doìvela sve
mogu}e tragedije, od ènskih do gluma~kih, pa sve do gotovo metafizi~kih
uspela je da pobedi i da se bori za sebe,
za svoju profesiju, za ljubav, veru. Posebno sam sre}na {to se Stevi ukazala prilika, i to iznenadna, da promovi{e svoju
novu knjigu na ruskom jeziku Monolog u
pozori{tu, koju je objavio „Mali teatar“,
drugi najstariji nacionalni teatar u
svetu“.
U „Malom teatru“, pre otprilike dve i
po godine, nastupali ste ba{ s Galebom.
I upravo zahvaljuju}i tom gostovanju, mi smo pozvani ovde na Jaltu.
I tada ste, ako se ne varam, poslednji ~in odigrali na ruskom jeziku. To
vam je do{lo, onako, spontano ili ne?
Ne, pa ne bih ba{ bila uspe{na tako,
da je to bilo spontano (smeh). Taj predlog
da igram na ruskom jeziku potekao je od
direktora „Malog teatra“. Desilo se da je
Nina progovorila na ruskom upravo
onda kada je do{la do sebe, do svoje
ruske prirode, do one pobede o kojoj sam
malo pre govorila, do pronalaènja sebe
u tome da nosi{ svoj krst i da veruje{.
Tokom ove sezone, preciznije, negde
na njenom samom po~etku, tako|e ste
gostovali u Rusiji, ali ovoga puta uìvo
sa ~itavim ansamblom. Bilo je to s Idiotom Dostojevskog, koji je, ni manje ni
vi{e, osvojio presti`nog „Zlatnog viteza“,
na istoimenom festivalu?
Verujte mi, stvarno nisam o~ekivala
da }emo dobiti tu nagradu, ali po{to je
ona ve} do{la, naravno da sam sre}na
zbog nje. Mnogo volim tu predstavu, a
istini za volju, Akademiju sam upravo
upisala zbog toga da bih odigrala Nastasju Filipovnu, ustvari da bih te strasti
Dostojevskog mogla nekako da preìvim
u ìvotu.
To je malo teè, zar ne?
Svakako. Mislim da se one mogu
preìveti samo na sceni, odnosno da ih
doìvi{, a da ipak preìvi{ (smeh). Nekako je sve to narastalo vremenom, i taj
praunuk Dostojevskog koji je bio na na{oj
premijeri, kao i sama predstava koja je
uprkos nekoj ~udnoj „beogradskoj klimi“, koja èli da sru{i sve {to je istinski i
pozori{no, preìvljavala sve upravnike i
sve borbe. Ali ono {to niko nije mogao da
joj oduzme, bila je ta ljubav publike
prema njoj. Jer, i dan danas, posle skoro
10 godina igranja, svaka predstava Idiota je kao premijera, krcata publikom i
sve~ana sa buketima cve}a. Se}am se,
kada je do{la ponuda od Nikolaja Burljajeva da prvi otvorimo taj pozori{ni festival, tako ne{to ~inilo mi se nemogu}im.
Ipak je tu u pitanju 60 ljudi, koje je trebalo odvesti u Moskvu, u svom ovom na{em
haosu, previranju. Kada smo stigli tamo i
kada smo shvatili da igramo predstavu, a
da to nismo namerno natempirali na
ro|endan Dostojevskog po starom kalendaru, kada se Nikita Mihalkov pojavio, a
predstava je ve} bila po~ela, iza zavese i
pro{etao gotovo simboli~nim korakom
Dogodine na Jalti uìvo s ansamblom: Ivana i Stevo @igon u Muzeju êhova
glumica koja bi èlela da igra ne{to novo
po svaku cenu. âk, zaista, ne znam {ta
bih igrala. Iskreno, veoma je malo uloga
koje bih prihvatila.
A to {to bi prihvatili, {ta bi to bilo?
Recimo, Larisa iz Bez miraza, Krleìna Laura, Blan{ iz Tramvaj zvani
èlja. Zna~i, postoje tako, 3, 4 uloge koje
bih prihvatila. E sad, prihvatila bih mo`da neo~ekivano i neku sasvim neo~ekivanu ljubav, kao kad se desi onako... iz
vedra neba. Mo`da }e ba{ tako i biti.
Ve} dugi niz godina, dobar deo
vremena posve}ujete humanitarnim
akcijama u cilju pomo}i srpskom stanovni{tvu na Kosovu i Metohiji. Koliko
su vas takvi anga`mani, ipak, ko{tali u
nekom profesionalnom smislu?
Ne mislim da su me ko{tali ti anga`mani, ve} pre svega ta neka moja
li~na struktura i specifi~nost. Od toga, {to
ne sedim u bifeu, jer mi smeta dim, do
toga {to sam }erka Steve @igona i {to sam
se uvek borila vrlo jasno i otvoreno nazivaju}i ljude njihovim imenima i prezimenima. Sve me je to ko{talo. Iz godine u
godinu, iz dana u dan. Imala sam i „incidenata“, od zdravstvene, pa do politi~ke
prirode. Sve se to sklopilo u neko veliko
ko{tanje, ali opet, iz svega toga, nekako
ja sam ipak uspela da sa~uvam sebe. Sve
te borbe i previranja od mene su, zapravo, sve vi{e stvarale glumicu.
êsto odlazite u Rusiju, za koju ste,
zaista, veoma vezani. Da li ste mo`da
bili u isku{enju da i tamo po~nete da
gradite karijeru?
Pu{tam se kao list na vetru i plovim.
Desi}e se ono {to treba da se desi.
U to sam sigurna.
LUDUS 124, 125, 126
Intervju
VOLIM POZORI[TE BEZ ATRAKCIJE
„Ne pripadam glumcima koji planiraju
uloge ili imaju zacrtano {ta sad moraju da
igraju. Vaspitavan sam u drugom duhu: da
su predstava i pozori{te mnogo va`niji od
glumaca, nas koji treba da u~estvujemo u
tome. Nisam u pozori{tu zbog sebe, nego
zbog pozori{ta, kaè glumac Radovan
Miljani}
Mikojan Bezbradica
G
ledali{te na Sceni „Ra{a Plaovi}“
Narodnog pozori{ta u Beogradu i te
ve~eri je bilo ispunjeno skoro do
poslednjeg mesta. Posle 70-ak minuta se
za~uo aplauz. Dug i snaàn. ûlo se i
nekoliko uzvika „bravo“. Bio je 24. III.
Glumci, Ljubivoje Tadi}, kao Nikola
Tesla, Radovan Miljani}, kao novinar
Dòn Smit, i An|elka Milivojevi} Tadi},
glasom iz off-a, dopisali su recku kod
skora predstave Tesla ili prilago|avanje
an|ela po tekstu Stevana Pe{i}a, koju je
na ovu scenu istog datuma, samo 10
godina ranije, postavio reditelj Du{an
Mihailovi}.
„Setili smo se datuma, pre no {to
napravljen repertoar za mart, oti{li smo
u direkciju Drame i zamolili da predstava bude na repertoaru 24. III“, veli Miljani}. „Naravno, pristali su, jer i njima
taj na{ jubilej zna~i, po{to je Tesla trenutno po duìni igranja na repertoaru,
druga predstava u Pozori{tu. Jedino se
Kir Janja duè igra.“
Zna{ li koje je to bilo izvo|enje po
redu?
Mislim 215. izvo|enje.
Nisi siguran?
Ne. To Ljubivoje vodi ra~una, po{to
stvarno slabo stojim s brojkama.
Tesla je najdugove~nija predstava u
kojoj si do sada igrao?
Tu je rame uz rame s predstavom Solunci govore koja je imala oko 350 izvo|enja, a skinuta je s repertoara posle 10
godina igranja. To je bilo drugo vreme.
Osim na{e Velike scene, na kojoj je
izvo|ena, imali smo i scenu u Zemunu,
vi{e se gostovalo, bilo je vi{e para, pa je
ta cifra sasvim odgovaraju}a. Da smo
imali te uslove s Teslom, verovatno bi ga
ve} igrali toliko puta, ako ne i vi{e.
Koncentracija
i {kripa stolica
Kad bi „odvrteo“ se}anje 10 godina
unazad, po ~emu bi pamtio premijerno
izvo|enje?
Po oslu{kivanju publike.
Samo po tome?
Da, jer nam to i nije bilo prvo
izvo|enje. Predstavu smo prvi put igrali
u Kapetan Mi{inom zdanju, u okviru
Belefa 1994. Posle smo jo{ odigrali 10-ak
predstava, koje ne ra~unamo u ovaj broj,
a bilo je to u Domu kulture „Bra}a Stamenkovi}“, pa na gostovanju u Sopotu...
No, do ulaska na Scenu „Ra{a Plaovi}“,
sva izvo|enja su ra|ena na druga~iji
na~in, kao improvizacija, a igrali smo i
bez scenografije i kostima. Kasnije je sve
uobli~eno, uba~ena je i muzika. Dana{nji
izgled predstava je dobila ovde, u Narodnom pozori{tu. Se}am se, ba{ na toj
premijeri, na{ poznati kriti~ar se ne{to
me{koljio, pa i bu~no reagovao na zvu~ne efekte: „Jao, {ta je ovo? „ A posle je
napisao izuzetnu kritiku, vrlo lepu. U to
vreme je bio mnogo o{triji prema drugima, no prema nama, {to zna~i da smo
tokom predstave uspeli da ga ubedimo u
ono {to smo hteli.
Moè li to „me{koljenje“ iz publike
da te ponekad dekoncentri{e na sceni?
Kako da ne, naro~ito u to vreme, kad
smo tek po~eli da igramo predstavu.
Jednom prilikom, u Kovilju, autorovom
rodnom mestu, publika je namerno sabotirala predstavu {kripom stolica,
ulascima i izlascima. Bilo je to 1995,
ubrzo posle premijere, kad jo{ nismo bili
dovoljno uigrani i sigurni. Ipak, ovo je
veoma te{ka predstava zbog teksta, jake
dinamike, stalnog dijaloga i replika koje
mogu i da se pome{aju, naravno ako
nismo dovoljno koncentrisani.
Kako se zavr{ilo izvo|enje u Kovilju?
Jedva smo uspeli da odigramo. Verovatno bi je i prekinuli, da u publici nije
bila majka i rodbina Stevana Pe{i}a, pa
smo zbog njih morali da izdrìmo i
nekako privedemo predstavu kraju.
Tokom dosada{njih izvo|enja ~esto
ste znali da publiku posle predstave
iznenadite i multimedijalnim doga|ajima.
Da, to se ~esto de{avalo. U se}anju mi
je ostala izlo`ba karikatura posve}enih
Tesli. êtvorica na{ih izuzetnih karikaturista uradila je tu postavku u foajeu
Male scene. Potom smo se uklju~ili u
program Radio Beograda i uspostavili
telefonske veze s kosmonautom Leonovim, imali i projekcije filmova, promocije knjiga... Posle igranja na{e predstave
prvi put je bila izvedena jedna kompozicija Ljubice Mari}, ina~e napisana jo{
1930.
Predstava ima fanove koji su je
gledali po 10-ak i vi{e puta. Jedan od
njih je tvoj i Ljubin kolega, Boris Komneni}, koji je bio prisutan i na ovoj
proslavi?
Boris je jedan od kolega kome se
na{a predstava dopala od po~etka, pa je
na ta prva izvo|enja ~esto dolazio da nas
gleda, a dolazi i danas. Se}am se
tada{njih reakcija na Teslu i komentara
da je to radio drama a ne pozori{te. Boris
je, kao i pokojni Mirko Petkovi}, pripadao
grupa je imala druga~ije mi{ljenje.
Da li si ti fan neke predstave?
Kako da ne. To je @iveo ìvot Tola
Manojlovi} koju izvodi Pera Kralj u
podrumu Ateljea 212. Predstavu sam
gledao uvek kad bih imao neke dileme
ili... padove, ~isto profesionalne prirode.
Koliko puta si je gledao?
Desetak puta, sigurno.
Uskoro planira{ da obnovi{ Uzalud
je budim po Branku Miljkovi}u?
Da. Zvali su me iz „Ku}e \ure Jak{i}a“ da to ponovo igram. Predstava je
svojevremeno nastala u nekoj vrsti koprodukcije s Udruènjem dramskih
umetnika, a adaptaciju i reìju je uradio
Momir Luk{i}. Uspeo je da pomiri snagu
Miljkovi}eve poezije, njegov ìvot, tj.
ispovedne monologe iz raznih intervjua i
Ne ule}em u kalupe i {ablone: Radovan Miljani}
Beogradu „izbegli~ko sme}e“, kako ga u
svom zloglasnom dnevniku ~asti Mirjana
Markovi}, u Sarajevu doìvljava poraz u
antiratom anga`manu, u Ljubljani i zvani~no postaje emigrant... O tome [erbedìja pi{e zadivljuju}e blago, kao da
opra{ta svima koji su doprineli njegovim
li~nim strahotama, onima zbog kojih je
stradao mnogo vi{e od njih samih.
U knjizi su i druge intigantne pri~e
iz njegovog bogatog boemskog ìvota.
Opisuje zanimljive susrete s tri svoja
ìvotna idola - Titom, Krleòm i @ivojinom Pavlovi}em, govori o svojim gluma~kim uzorima - Ljubi Tadi}u i Fabijanu [ovagovi}u, o prijateljstvima s Batom Stojkovi}em, Zoranom Radmilovi}em i Mihizom, o KPGT-u i saradnji s
Ljubi{om Risti}em kao vrhuncem svoje
pozori{ne umetnosti, o svom profesoru
Kosti Spai}u. Isti~e svoje naj`n~ajnij
uloge u teatru - Per Ginta, Hamleta i Georgija u Oslobo|enju Skoplja, navodi
svoje omiljene partnere: Inge Apelt i
O autobiografiji Radeta [erbrdìje, u izdanju Samizdata B92
Olivera MIloševi¯
LUDUS 124, 125, 126Lu
studentskim danima, profesionalnim
uspesima i velikim pozori{nim i filmskim ulogama ~ini to pod senkom onoga
{to mu je ratno doba donelo. Zagreb,
Beograd, Sarajevo, Ljubljana, Skoplje,
tim se putem kre}e [erbedìja po~etkom
90-ih. Bilo je to doba u kojem je bilo
va`no na kojoj si strani. On, do tada
najslavniji Srbin iz Hrvatske, na{ao se,
sticajem okolnosti, na drugoj strani. U
Zagrebu postaje persona non grata, u
kada to malo padne, kad se smanje
aktivnosti, a posle, uglavnom, dolaze
periodi kad se radi toliko da se jedva
„postizava“. Desilo mi se da do Nevjeste
od vjetra nisam godinama imao premijeru na Velikoj sceni. Pa su onda premijere stizale jedna za drugom. Isto je bilo i
na „Ra{i Plaovi}u“. To diriguje slu~aj.
S druge strane, ba{ na „Ra{i“ ti je
repertoar {arolik. Od Sigareva, preko
Molijera do Pe{i}a...
To je prili~an izazov. Jako volim da
igram razli~ite ànrove. Trudim se,
naravno, da ne uletim u {ablon. U tome
mi mnogo pomaè ba{ raznolikost tekstova i ànrova, kao i rad s raznim rediteljima. Mislim da je dobro ne biti ne~iji
glumac ili igrati odre|enu vrstu uloga,
jer to nas moè samo sputati u kontinuitetu da budemo kvalitetni i zanimljivi
publici.
[ta danas, posle toliko odigranih
uloga, za tebe predstavlja izazov?
Ne{to {to podrazumva druga~iji
pristup ulozi ili komadu, {to do sada
nisam radio. Ne mislim tu na same
stilove pozori{ta; recimo, radi{ literarne
predstave, pa sad bi da radim i fizi~ki
teatar. Ne na taj na~in, ve} na promi{ljanje teksta ili uloge. Ina~e, ne pripadam glumcima koji planiraju uloge ili
imaju zacrtano {ta sad moraju da igraju.
Vaspitavan sam u drugom duhu: predstava i pozori{te su mnogo va`niji od
glumaca, nas koji treba da u~estvujemo u
tome. Nisam u pozori{tu zbog sebe, ve}
zbog pozori{ta. Tako da pu{tam sve to na
volju, prakti~no, i pozori{tu
potrebama pozori{ta.
„îsto pozori{te“
DO POSLEDNJEG DAHA
Knjiga Do poslednjeg daha nekada
slavnog jugoslovenskog a sada i u svetu
poznatog glumca Radeta [erbedìje nije
hronolo{ka autobiografija. Ona bi to
mo`da bila da nije 90-ih, posle kojih
svako ko je ìveo u zemlji koja se zvala
Jugoslavija nosi po neku te{ku i gorku
pri~u. No, njegova je ipak specifi~na. I
kada pi{e o onim davnim, pro{lim,
ne`nim i ~ini se sretnim vremenima - o
detinjstvu i ranoj mladosti, prvoj ljubavi i
proznih tekstova, te njegovu prepisku sa
Zvonkom Tom~i}em u Zagrebu i napravi
dinami~an tekst koji sve vreme drì
pa`nju i uspeva da bude uzbudljiv. To je
monodrama, ali ra|ena i u dijalo{koj
formi, jer ima glasove iz off-a. Pomogli
su mi Petar Kralj i Boris Komneni}.
Miljkovi}, ustvari, tu stalno vodi dijalog s
glasovima. Stalno je u sukobu, borbi...
Ina~e, predstava mi je veoma draga i po
tome {to pripada istoj vrsti pozori{ta kao i
Tesla. To zovem „~isto pozori{te“.
Kako ga defini{e{?
Pozori{te bez atrakcije koja je sama
sebi svrha. Nema ni~ega {to bi zasenilo
publiku, fasciniralo je, ve} tekst ogoljen
do su{tine, srì i kao takav dostupan i
predstavljen publici. Ne{to sli~no smo
radili u Bukefalu Aleksandra Makedonskog Bo{ka Puleti}a, koji se igra na
„Ra{i Plaovi}u“. U „~istom pozori{tu“
mora i scenografija, i kostim, i sve da
bude u funkciji pri~e i ideje teksta, a ne
da se tekst koristi samo, kako se to danas
kaè, kao predloàk. U tom slu~aju,
smatram da je bolje napisati novi tekst i
i}i do kraja, no koristiti predlo{ke koji su
samo odraz rediteljske nemo}i da tekst
protuma~i na pravi na~in i predstavi ga
publici.
Na Velikoj sceni igra{ prevashodno
u komadima doma}ih autora: Sini{a
Kova~evi} - Velika drama i Ze~iji nasip,
Nu{i} - Gospo|a ministarka i, od stranaca, Slobodan [najder - Nevjesta od
vjetra. Da li je to ispalo slu~ajno?
Sigurno je slu~ajno, po{to kod nas
glumaca sve ide periodi~no. Retke su
karijere gluma~ke koje su u konstantnom anga`manu. Uvek nai|u periodi
Miodraga Krivokapi}a, u pozori{tu, Milenu Dravi} i Pavla Vujisi}a, na filmu.
[erbedìja pi{e i o Arsenovoj i njegovoj
Ne daj se Ines, o letu kada je Lenka
Udovi~ki u{la u njegov ìvot, o svojoj deci
i svojim roditeljima, o ìvotu u Londonu i
velikom prijateljstvu s Vanesom Redgrejv, o filmu Pre ki{e Mil~a Man~evskog
koji mu je otvorio vrata Holivuda, o partiji {aha s Kjubrikom i nasmejanom i
srda~nom Tomu Kruzu, o svom i Lenkinom pozori{tu Uliks na Brionima, poseti
zato~enici oronule ku}e preko puta Belog
dvora, Jovanki Broz...
I dok trenutno najslavniji glumac s
ovih prostora u Holivudu snima nove
filmove, pred nama je uzbudljiva autobiografska knjiga, neobi~no li~na a, kako
to s dobrom literaturom biva, u isti mah i
dragocena kao svedo~anstvo, u ovom
slu;aju o prostoru i vremenu
kojeg vi{e nema.
30
Intervju
POVRATAK U DETINJSTVO
Najvi{e volim da slu{am radio kad spustim
roletne, iklju~im telefone... jer to je po~etak
predstave, kaè Na|a Janjetovi}, rediteljka
predstave Zmija mladoènja, nastale u
„Pinokiu“
Branka Krilovi¯
I
z kutije radija, tog plemenitog zvu~nog teatra, Na|a Janjetovi} je i{etala
u svet opipljivih, „mekanih“ bi}a,
kako bi se moglo nazvati pozori{te lutaka. U „Pinokiu“ je reìrala Zmiju mladoènju, osveèn tekst Igora Bojovi}a,
majstora komada za decu. U me|uvremenu, Na|a je 12 godina isklju~ivo ~arala glasovne, radio predele, koji se najpreciznije doìvljavaju nasamo i sklopljenih o~iju. Ta apstraktna taktilnost,
ma koliko to delovalo nemogu}e, ima
neku tajnu vezu sa lutka-teatrom, s tim
dragim, plemenitim pojavicama kojima
sve {to treba, daruje istinski posve}en,
ìv ~ovek. Neka su blagosloveni ti jedva
vidljivi darodavci radosti i ,pokreta i
dobrih du{a. A ovde su to Branislav Plati{a, Nade`da Damjanovi}, Zoran Todorovi}, Biljana Mihajlovi}, Dragi{a Kosara,
Jovan Popovi}, Nela Nikoli}, Ljiljana
@ivi}. I desetine izvrsnih saradnika.
„Radio je velika ~arolija. Kad sam
imala 3 moj brat 10 godina, ubedio me je
da u radiju ìve mali ljudi. Pri~ao mi je
da su unutra patuljci i ja bih zaspala.
Tako da je ve} od tada za mene radio
neka ~udesna kutija. Se}am se toga zato
{to je odlazak u „Pinokio“ i rad na ovoj
bajci tako|e neka potreba da se ~ovek
vrati u detinjstvo. Ili je mo`da to potreba
da pobegnemo od ovoga u ~emu ìvimo.
Rad sa svim tim ljudima iz „Pinokia“ je
radost, desila se ~arolija izme|u njih i
mene,tako smo se voleli, disali jedni za
druge a i mo`da je razlog u tome {to ve}
nekoliko godina, kad pomislim na
pozori{te, isklju~ivo mislim na bajku.
Bajku, bajku i samo bajku i eto, desila mi
se.“
I mo`da, pomogla da uspostvaite
analiti~niju paralelu izme|u audio i
„regularnog“ teatra?
Radiofonija je ne{to {to zahteva celog
~oveka. Kad kaèm to mislim na ozbiljno
bavljenje umetno{}u u bilo kom mediju.
Zna~i, potpuno posve}enje. Pre 10 godina
sam postala stalni reditelj u dramskom
programu i to mi je omogu}ilo kontinuitet
bez kojeg nema pravog, ozbiljnog posla.
Stekla sam sigurnost: tu sam mogla da
reìram ono {to ne bih nikad mogla u
pozori{tu. U po~etku sam radila autorske
projekte u „Radionici zvuka“ , kasnije
sam se bavila velikim dramama. Od autorskih projekata iz „Radionice zvuka“
najvi{e volim Andri}evu Jelenu ènu
koje nema, onda po Crnjanskom Mikelan|elova mati opsesija tim delom je
u~inila da s ton-majstorom Zoranom
Jerkovi}em smislimo klesanje, kamenolome u studiju. Radiofonski, s malo
teksta i puno neobi~nog zvuka i muzike
tragali smo za Fran~eskom Di Neri.Onda
me je jako inspirisao Lapot @ivojina
Pavlovi}a - imala sam sre}u da sam se
druìla sa @ikom. Prvi deo Lapota predstavljao je veliki radiofonski izazov. To
sve govori {ta sve, ako joj se ozbiljno
posveti{, radiofonija moè da pokrene u
~oveku. Moj tada{nji odlazak iz pozori{ta
izazvan je divnim ose}anjem da sam
sebe potpuno na{la u radiofoniji. Posebno
me na radiju interesuje metafizika vremena koja je blià mediju radija nego
pozori{tu. Zatim saìmanje prostora,
odnos prostora i vremena, premo{}avanje distanci sve je to veoma zanimljivo.
Mogu}e je da i radio i pozori{te lutaka imaju sli~nog, mirnog, strpljivijeg
gledaoca?
Mogu}e je, mada nisam o tome
razmi{ljala. Najvi{e volim da slu{am
radio kad spustim roletne, iklju~im telefone... jer to je po~etak predstave. Zna~i
isklju~uju se svi spoljni „ometa~i“. Tako i
u pozori{tu - dok nije mrak, dok se ne
uspostavi ti{ina predstava ne moè da
krene. Radio drama je kompletan umetni~ki ~in, tako se pravi, tako se i slu{a
kao i predstava u pozori{tu. Lutke imaju
scepfi~an jezik i bi}e. Glumci koji ih
animiraju daju im i du{u i glas i telo a
opet se nekako potpuno poni{te da bi
lutke ìvele same. Sad sam prvi put u{la
u ~arobni svet lutkarstva koji me je
potpuno oma|ijao.
Da li glumci u takvom pozori{tu
uspevaju dazanemare sujetu i postanu
samo - lutke. Imam utisak da su to
umetnici najplemenitije vrste?
To su ljudi koji zaista imaju najmanje sujete - ukoliko se, uop{te, moè biti
glumac bez sujete. Oni imaju pravu,
kreativnu sujetu, bore se za svoju lutku i
prostor. Rekla bih da su to jako dobro
ljudi, posve}eni, odani i uspevaju da u
ime krajnjeg rezultata pobede ~ak i sujetu.Igraju jedni za druge i, {to publika ne
CRNI KABARE MORIANA LAGARTIJE
Stotinak sre}nika je u Studentskom
Kulturnom Centru 25. marta videlo i ~ulo
scensko-muzi~ki performans o ~arobnjaku i
demonstraciju novog na~ina razmi{ljanja o
jeziku, pevanju, sviranju i glumi
Nela Antonovi¯
P
rovokativan naslov performansa
Crni kabare Moriana Lagartije bio
je ~arobni klju~ koji je tokom
samog izvo|enja muzi~ko-scenskog
performansa otvorio vrata imaginarnog
prostora. Istina, tema ~arobnja{tva ove je
godine aktuelna ba{ zbog Andersena,
tvorca bajki, ali je to bila tema performansa koja se retko u umetnosti istraùje na na~in koji smo imali prilike da
vidimo. Polaze}i od stiha iz Starog Zaveta: „Malegicos non patieris vivere“ (ârobnjaku ne daj da ìvi), performans se
transformisao u kreativno konstruisanje
parodiranja logi~kog reda, kroz nesvakida{nji nastup sa sadràjem elemenata
kabarea i horor teatra.
Vladimir Kosi}, poznat kao ~arobnjak Morian Lagartija, autor je projekta
istraìvanja ~arobnja{tva: kroz re~i, jer
je pisac i pesnik, glumu i pokret, jer je u
pozori{tu dugo, i muziku, jer o njoj razmi{lja na poseban na~in: „Pitagorina
ideja o muzici sfera (planete osim {to
31
postoje, i sviraju, odnosno proizvode,
ispu{taju zvuk, samo {to to ljudi ne mogu
da ~uju pod uobi~ajenim okolnostima, jer
ta muzika prevazilazi mo} ljudskog
sluha) dominantna je ideja u srednjem
veku, kad se razmi{lja o muzici. Kosmos
je ure|en po principu muzi~kih harmonija. Uìvati u tom ure|enju i mo`da
nekad ~uti kako pevaju planete, u savr{enom neskladu ili neskladnom savr{enstvu kosmosa, cilj je kojem teì svaki
mislilac ili teoreti~ar muzike. Zato se u
srednjem vijeku muzi~arem nije smatrao
izvo|a~, slep za ove ideje, ili kompozitor
koji samo od bezbroj melodija i kombinacija, ~esto pukim slu~ajem, bira i priprema. Pravi muzi~ar je teoreti~ar! Onaj
koji razmi{lja (posjeduje logos i ideju)“.
Morian Lagartija & The Cat-O-NineTails je bend iz Nik{i}a koji stvara
muziku zasnovanu na No Depression
pokretu iz 90-ih i Goth Rocku iz 80-ih.
Oni izvode i biraju melodije i kombinaci-
Crni kabare (Foto: Lidija Antonovi})
je unutar muzike, ali ih muzi~arima ~ini
ba{ to razmi{ljanje o muzici.
Do{li ste da
slu{ate mene
zna, oni su sami sebi dekorateri, rekviziteri, tokom predstave po troje glumaca
animira jednu lutku. Ispomaù se tako
{to leè, puze, ne vide se, ne ~uju se.
Takav kolektivizam je ~arolija.Sad sam
jako ispunjena, moja bajka se bajkovito
zavr{ila: glumci su prezadovoljni, ja
tako|e i jedva ~ekam da ponovo gledam
predstavu. Ono {to me posebno raduje, a
Treba se izboriti za svoju lutku: Na|a Janjetovi}
Brano Ko}alo). Film kreativnim sadràjem nagove{tava dalji tok performansa
kroz niz ritualnih aksioma. Prva pojava
Moriana u haljini iznenadi ne samo zbog
izuzetnog scenskog nastupa, ve} i razmi{ljanja o identitetu arhetipova anime i
animusa, tj. neodre|enom polnom identitetu na duhovnom putu kroz plavetnilo.
A plavetnilo je ti{ina i praznina. Ti{ina
ne postoji jer ne postoji ni jedna nepokretna ~estica u svemiru. Praznina ne postoji, jer je praznina beskona~nost ideja
izvan centra mo}i. ârobnjak vara taj
centar mo}i, ide izvan granica i stiè u
imaginarno. Muzika je hipnoti~ka, ali
proro~ki glas ~arobnjaka, koji je i sam
deo imaginarnog, budi, vodi i otkriva put
izvan granica. Otvoreni umetni~ki proces
donosi nove ideje, izvan granica postoje}eg.
Autor se ozbiljno bavi li}nim nesvesnim planom pojedinca, kroz emotivnu
variabilnost likova (tuga, ljubav, strah,
mr`nja...) u koje se preobraàva tokom
performansa. On je emotivna èna koja
istinski pla~e na sceni, snaàn mu{karac
i jaguar. Kroz pokret koji ne laè, jasno
pokazuje da telom ulazi u fenomen i kr{i
zakone, kojih se pridràvaju izvo|a~i
(brehtovski: pokazati pokaziva~a).
Gledaoci - slu{aoci
Poruka na pozivnici: „Vi ste, izgleda,
svi vi do{li da slu{ate mene. Najcrnjeg
vesnika u va{em gradu“, u skladu je s
po~etnim mrakom iz koga se iznenada
pojavi kao mentalna projekcija, kratki
horor film The dark excitenent (reìja:
Brano Ko}alo, scenario: Vladimir Kosi} i
to ne govorim zato {to sam reìrala tekst
Igora Bojovi}a, izvrsnog pisca, je to {to
Bojovi} izvrsno vodi pozori{te „Pinokio“;
imaju zavidnu me|unarodnu reputaciju,
putuju po svetu i, imam utisak da je sve
vi{e rediteljskih imena koja jedva ~ekaju
da reìraju u „Pinokiu“. To postaje
pozori{te u kojem je ve~ sada
presti`no dobiti reìju.
Pojedine muzi~ko-scenske celine interesantno su povezane stolom, na kome
stoje maske i rekvizita, ali i ostalo {to se
koristi tokom performansa, gde Morian
svaki put prilazi po zavr{enoj muzi~koj
numeri i preobraàva se u novi lik i
uzima novu rekvizitu. A ona je ta~no
upotrebljena za svaku pesmu i ulogu.
Lepeza je simbol duha i predstavlja mo},
dostojanstvo i ènsku promenljivost. Mahanjem lepeze teraju se zle sile. Ogledalo,
simbol istine, samoostvarenja i mudrosti.
Ozna~ava um i du{u. Ogledalo je ambivalentno, kao {to se i autor tokom performansa prikazuje dvojakim. On kaè:
„Morian Vas kroz ogledalo posmatra“.
Izdvajam scenu u kojoj autor kle~i i
~ita svoju pri~u Novi oltar izme|u 4
sve}e, na prvi pogled stati~nu. Pri~a o
odnosu lepote i zla, ~ija je svaka re~enica
nova pri~a, svaka re~ nova re~enica, a
svako slovo nova re~, naterala je gledaoce da se pretvore u slu{aoce. Ali, ne
pasivne, ve} one koji kreativnom vizualizacijom stvaraju „materijalni“ svet imaginarnog.
„Postoje beskona~ni na~ini da sve
bude, ili da se ~ini po na~elima proporcije“, kaè autor Vladimir Morian Kosi},
koji ne odvaja umetnost od teorije. Mo`da
je gotsko shvatanje harmonije u proporciji, iako jo{ u srednjem veku, raskrsnica
koju je istorija zarobila u arhitekturi.
Su{tina gotske arhitekture je u tome da
su lai~ki majstori gradili i da je ve{tina
zidanja dostigla takvu visinu da preovla|uje virtuoznost konstrukcije. Vreme i
prostor imaju svoju uzajamnost, ali i
cikli}nost.
Iako je te ve~eri u Beogradu bilo 10ak koncerata, performansa i predstava,
pred 100-tinak sre}nka koji su do{li da
vide i ~uju, dogodio se performans o
~arobnjaku, koji je novi na~in razmi{ljanja o jeziku, pevanju,
sviranju i glumi.
LUDUS 124, 125, 126
Parateatar
REM U BEOGRADU
Rok koncerti kao parateatarski
fenomeni
Ana Tasi¯
A
meri~ka grupa REM bez sumnje
poseduje unikatan status na
izuzetno heterogenom, disperzivnom, shizofrenom polju savremene pop
muzi~ke produkcije, gde se jasno izdvaja
sukob izme|u dve solidno suprotstavljene strane: korporativnog biznisa ~iji je
elementaran cilj sticanje profita, i autora
koji se, manje ili vi{e nepokolebljivo, bore
za zadràvanje autenti~nosti koncepta.
REM su od pozicije radikalno nekomercijalnih, indie ikona s po~etka 80-ih godina, ste~ene hermeti~nim albumima
Chronic Town, Murmur i Reckoning, koje
su definisale bu~ne gitare i razlomljeni
akordi, low-fi produkcija, nerazgovetni
vokali, kripti~ni tekstovi i bizaran humor, putem plo~a Green, Out Of Time,
Automatic For The People iskusili transfer u domen komercijalnih, hiperprofitabilnih autora, zadràv{i pri tome
neuobi~ajen respekt i od strane zahtevnijih ljubitelja pop muzike.
Od albuma Life’s Rich Pageant
(1986) grupa je znatno ozbiljnije po~ela
da tretira dru{tveno bitna pitanja, jo{
dublje eksplorirana na narednim Document i Green, gde je, pored bavljenja
ekolo{kim problemima, kritikovana
ameri~ka spoljna politika, uz konstantno
isticanje mogu}nosti (i neophodnosti)
politi~ke promene. Melodi~na, eteri~na,
muzi~ki rasko{na plo~a Automatic For
The People (prodata u 13 miliona primeraka!), tematski inspirisana globalnim problemom AIDS-a, definisana prisustvom smrti i melanholi~nom i sumornom atmosferom, odredila je zenit
njihove pop faze, dok su naredne Monster, New Adventures In Hi-Fi, Up,
Reveal i Around The Sun (2004) zna~ajno manje pompezne i fokusirane,
eksperimentalnije, ali tako|e introspektivne i emotivno ogoljene, i usmerene
idejom (i praksom) dru{tvenog aktivizma.
Koncert REM
u Beogradu
Scena u Hali 1 beogradskog Sajma je
spektakularno izgledala: u prostoru iznad izvo|a~a su visile raznobojne neonske lampe, dok je bina bila uokvirena
sa dva velika ekrana koja su fragmentarno emitovala de{avanja na sceni, tekstove pesama, komentare na neke op{te
va`ne doga|aje, itd. Glavni izvo|a~
(Majkl Stajp) je bio delimi~no maskiran,
podse}aju}i time na ritualnu poreklo/funkciju scenske igre; njegovo scensko prisustvo je bilo karakteristi~no po
iskrenosti, neposrednosti, apartnim izvo|a~kim sposobnostima, odnosno zavidnoj
transformativnoj praksi (facijalnoj, kao i
telesnoj), te aparentnoj èlji da osvoji
publiku (12.000 ljudi). Repertoar dvoipo~asovnog koncerta je uklju~io instant
klasike sa albuma Around The Sun
(„Leaving New York“), zatim kultne
singlove-bestselere ~ije je izvo|enje u
publici neminovno proizvelo emotivne
vrhunce, na granici (ritualnog) kolapsa
svesti (The One I Love, Losing My Religion, Orange Crush, Imitation of Life),
kao i nekoliko retko izvo|enih pesama
(Nightswimming). Stajp je vi{e puta tokom koncerta isticao svoje stavove o pojedinim dru{tvenim pitanjima formiraju}i
na taj na~in zna~ajne politi~ke dimenzije
ovog nastupa. Izvo|enju antiratne pesme
Final Straw prethodila je npr. kritika
LUDUS 124, 125, 126Lu
spoljne politike Dòrdà Bu{a, tj. izraàvanje njihovog korenitog neslaganja s
vojnim angaòvanjem u Iraku, ~ime su
performeri hteli da istaknu fakat da se
oficijalna nacionalna politika ne treba i
ne moè poistovetiti s individualnim
mi{ljenjima. Stajp je Radio Free Europe
izveo u majci s logoom medijske ku}e
B92, ~ime je, tako|e vrlo eksplicitno i
persuazivno, manifestovao podr{ku prema nekada{njim aktivnostima radija
B92, u borbi protiv politi~ke situacije
devedesetih godina u Srbiji, odnosno
danas-naklonost prema na{oj liberalnodemokratskoj opciji.
REM nisu bili jedini izvo|a~i u
okviru ovog scenskog (i parascenskog)
doga|aja, ve} su i pojedinci iz publike
figurirali kao akteri u drami, {iroj-dru{tvenoj; pri tome posebno mislimo na
teatralno pona{anje pojedinih politi~ara
na vlasti: oni su dolazak na ovaj doga|aj
svakako iskoristili kao sredstvo oblikovanja svog imidà, tj. znak prihvatanja
jednog kulturnog modela sveta kojem
oni/mi teìmo, demonstraciju afiniteta ka
zapadnom sistemu vrednosti. Bu~no eksponiranje pomenutih protagonista vladaju}e politike u vezi s dolaskom benda, te
simboli~na razmena kulturnih proizvoda
(predsednik Srbije je Stajpu javno dao
album Srbija Sounds Global, dok je Stajp
poklon uzvratio poslednjim CD-om
REMa) znatno je re~itiji pokazatelj njihovog stava naspram ameri~ke kulture,
no bilo koji uobi~ajeniji (npr. verbalni), i
s druge strane, efektivan na~in sticanja
dublje naklonosti ovda{njih oboàvatelja
ovog sastava-verovatnih glasa~a (setimo
se u ovom kontekstu prili~no nespretnog i
neuverljivog pro{logodi{njeg javnog
nastupa predsednika Vlade Srbije, povodom dolaska Igija Popa na novosadski
Exit). Ipak, u Srbiji su ljubitelji REMa ili
Igija Popa daleko malobrojniji od publike
koja konzumira vulgarne folk-pop derivate, zbog ~ega je (realna) korist pomenutih javnih eksponiranja ova dva
politi~ara u tom smislu vrlo diskutabilna
(za razliku od npr. Britanije gde se Toniju Bleru skoro apsolutno isplati da javno
podràva Oasis ili Franz Ferdinand).
Anga`man
pre svega
Stajp je izuzetno frekventno koristio
svoju popularnost da promovi{e ciljeve
vezane za za{titu ìvotne sredine, politi~ko osve{}ivanje pojedinaca, slobodu
seksualnog opredeljenja. REM su u~estvovali u seriji koncerata ~iji su izvo|a~i
pledirali za smenu Dòrdà Bu{a, tj.
dolazak Dòna Kerija na vrh SAD, kao i
na koncertima ~ija je svrha bila mobilizacija javnosti po pitanju politi~ke
situacije na Tibetu, njihovog konflikta sa
Kinom (1998). Iako je su{tinsko razumevanje dru{tveno va`nih problema
pre~esto drasti~no odsutno iz svesti pop
zvezda, njihov anga`man je izrazito bitan u procesu formiranja javnog mi{ljenja. Pojam oboàvaoca popularne kulture
podrazumeva aktivno, odu{evljeno, navija~ko, u~esni~ko bavljenje tekstom, odnosno recepcija pop kulturnih tekstova je
dominantno emotivna, ne intelektualna,
te je karakteristika publike da se direktno konektuje (identifikuje) s njegovim
sadràjem/porukom. Svesni glomaznosti
uticaja dela pop kulturne produkcije na
masovnu publiku, a u (neugasivoj) èlji
da zadrè privilegije posedovanja mo}i,
nosioci vlasti imaju interesa da uspostave
REM na koncertu
neku vrstu kontrole nad emocijama;
pozivaju}i se na esteti~ke rasprave Kanta, Ni~ea, ili postmodernisti~kih teoreti~ara utemeljenih u nepopravljivom
cinizmu (Delez, Gatari, Dèjmson, Bodrijar), koji umetni~ka dela (u naj{irem
smislu) koja s publikom u prvom planu
komuniciraju putem emocija tretiraju
kao neozbiljna, slaba i inferiorna u odnosu na ona koja se prete`no obra}aju
„intelektu“, nosioci vladaju}eg diskursa
~esto omalovaàvaju njihovo prisustvo.
Na tom polju dolazi do uàrenih diskusija, i elementarnih kontradikcija u stavovima onih koji imaju sveproìmaju}u
averziju prema ostvarenjima koja se s
publikom prevashodno povezuju putem
emocija, a to su, pre svega, pop kulturni
tekstovi, me|u kojima su
muzi~ki najprominentniji.
ZVEZDICA SPAVALICA
Tekst Frana Mil~ickog, koji u Sloveniji
smatraju klasikom lutkarskog teatra, za
izvo|enje u Zrenjaninu preveo je Milan
Ma|arev, a na scenu ga je postavio umetni~ki par iz Ljubljane Jelena Sitar, reditelj, i
Igor Cvetko, etnomuzikolog
Ljiljana Bailovi¯
G
ostuju}i u zrenjaninskom Narodnom pozori{tu „To{a Jovanovi}“,
slovena~ki umetni~ki par Jelena
Sitar i Igor Cvetko postavili su na scenu
Zvezdicu spavalicu Frana Mil~inskog,
koja se u Sloveniji smatra klasikom
lutkarskog teatra. Tekst je, za ovu priliku, sa slovena~kog preveo Milan Ma|arev.
U uspostavljanju ponovne saradnje
zrenjaninskih i ljubljanskih lutkara
(pauza je trajala vi{e od dve decenije),
pomogla je i Ambasada Slovenije u
Beogradu i Tatjana Kova~i~, ata{e za
kulturu. Jelena Sitar je jedan od najpoznatijih slovena~kih reditelja, mnogo je
radila i u inostranstvu, a s Igorom
Cvetkom, koji je „zaduèn“ za likovnu i
muzi~ku opremu predstava, u Ljubljani
ima malo privatno lutkarsko pozori{te.
Svojevremeno, Zvezda spavalica je
izvo|ena u marionetskom pozori{tu; na
zrenjaniskoj Lutkarskoj sceni realizovana je kao slobodna kombinacija lutke,
maske, ìve glume i ìve muzike - u
predstavi se peva i svira na sceni, bez podr{ke iz plej beka. Romanti~arski poeti~no {tivo Frana Mil~inskog u ovoj
postavci dobilo je novu, druga~iju estetiku, kakva se retko sre}e na lutkarskim
scenama u Srbiji. Etnomuzikolog po
struci, Igor Cvetko je likovna i muzi~ka
re{enja sakupljao sa dva izvora: s jedne
strane to je sinkretizam narodnih pokladnih praznika i va{ara, a s druge,
estetika de~jeg crteà. U sre}nom spoju
obe inspiracije, predstava je dobila jasnu,
~istu i zaokruènu poetiku, u kojoj
pevanje i sviranje „u ìvo“ ostavljaju
snaàn utisak - ne savr{eno{}u, ve}
„dirljivom“ autenti~no{}u, kao svaka
de~ja igra, i kao spontna op{tenarodna
svetkovina. Rediteljski rad Jelene Sitar
daje bolje rezultate u scenama va{arske
ìvosti, nego u lirskim pasaìma, a neka
re{enja su, reklo bi se, antologijska kometa na de~jem biciklu, ili „dvostruki“
sladolexijan (glumac pod maskom u
„dijalogu“ s lutkom koju pokre}e).
Zvezdica (animacija Nata{a Mili{i}) i Kometa (Olgica Trbojevi}) - autor likovnih re{enja
Igor Cvetko (Foto: J. D. Njegovi})
Gluma~ki ansambl zrenjaninske
Lutkarske scene, a skoro svi su u predstavi, dobio je priliku da se pokaè u
svemu {to ume i zna. Uz naslovnu
Zvezdicu (Nata{a Mili{i}), lepe minijature napravili su i Olgica Trbojevi},
Mirjana [ajtinac, Tatjana Reljin, Jovan
Caran, Sneàna Vekecki, Hajnalka Ko-
va~, Miroslav Ma}o{, Tatjana Bara}, a tu
je i ìvopisni orkestar: Aleksandar Dragar (mandolina), Danilo Mihnjevi}
(gitara) i Andrija Po{a (bas). Predstava
je namenjena najmla|oj publici, a u
zrenjaninskom Pozori{tu se nadaju da }e
biti prilike da je vide i
mali{ani u Sloveniji.
32
Festivali
SVET IGRA U BEOGRADU
Drugi Beogradski festival igre odràn je od
10. do 26. aprila
Aleksandra Jakši¯
S
vet igra u Beogradu, slogan je II
Beogradskog festivala igre, koji
predstavlja bogatstvo i razli~itost
savremene igre. Svaka od plesnih kompanija, u~esnika ovogodi{njeg Festivala,
donosi poseban senzibilitet koreografa i
igra~a. Neke od njih inspirisane su tradicijom, a sve su u potrazi za formom i
izrazom adekvatnim novom veku igre, u
kome }e izgradnja kulturnog dijaloga
izme|u Srbije i Crne Gore i sveta biti
osnaèna novim inicijativama kakva je
na{ Festival“, rekli su, najavljuju}i Festival, osniva~i Aja Jung i Neboj{a Bradi}.
O detaljima ove zanimljive manifestacije
govori Aja Jung.
Programski
koncept,
neverbalni
teatar
„Festival se odràva u aprilu zbog
Svetskog dana igre koji se obeleàva 29.
IV. Praznik se u svetu obeleàva ne samo
nedeljom, ve} ~esto celim mesecom plesa
kad igra poku{ava da iza|e iz svojih
ustaljenih okvira i pokaè se u boljem,
lep{em svetlu, prijem~ivijem za {iru
publiku. U tom smislu smo i po~eli realizaciju Beogradskog festivala igre. Pro{logodi{nja pilot verzija pokrenuta je s
Savremena igra ima za cilj da prikaè gde igra ide, koje su tendencije,
nove tehnike koje se upotrebljavaju do
samog proìmanja s teatrom. Ta iskustva
smo najbolje sagledali u predstavi Na
putu ka obe}anoj zemlji plesnog teatra
Homunukulus iz Be~a. To je autobiografska pri~a protagonistkinje iz biv{e êhoslova~ke, socijalno-politi~ki angaòvan ples kojim ona obja{njava svoje
detinjstvo u komunisti~koj zemlji i sve
frustracije koje je sa sobom ponela u svet.
Mo`da najsavremeniji plesni teatar koji
smo videli, koji pomera granice, nov,
druga~iji je predstava 2 Playful Pink
Jasmin Goder, gde ona i njena partnerka
Iris Erez oslikavaju socijalno stanje.
Predstave Jasmin Goder bave se ne~im
{to je na granici kritike politi~kog sistema, ne samo kad je Izrael u pitanju (to
je zemlja visokog rizika, gde je politika
sveprisutna), ve} u globalnom smislu.
Ona je ro|ena u Jerusalimu i ima svoju
trupu u Tel Avivu, ali najve}i deo ìvota
provela je u Njujorku gde se {kolovala.
To proìmanje je dovelo do izuzetno
atraktivnog plesa, druga~ijeg naboja i
energije. Savremena u smislu novih
kretanja, je i predstava (Ob)seen {vajcarskog koreografa Filipa Sera, koja je u
prvih pola sata samo razgoli}ivala umetnike do najgrani~nijih, ~ak pornografskih momenata, pokazala je koliko svaki
{ok traje samo tren da bi se pretvorio u
ve} vi|eno. U drugom delu predstave
koji su do{li u Beograd, i njihovoj li~noj
pri~i, ve} i razgovori pro{ireni na temu
igre u svetu danas, igre u svakoj od
zemalja gostiju: {ta se doga|a, koliko
ima kompanija, koji su izrazi najprihvatljiviji, kako je igra finansirana, koji
su im problemi... Odràni su master
klasovi u funkciji pribliàvanja novih
tehnika. Za dva sata, koliko traje ~as s
koreografom, ne moète mnogo da
nau~ite, ali moète da dodirnete ono {to
drugi rade, uspostavite kontakt. Za festival je dovoljno da postoji interakcija koja
povezuje uzani krug profesionalaca.
Imali smo i izlo`be plesne fotografije u
galeriji BDP-a: izlo`bu plesne trupe Corte
Sconta iz Milana, ~ija je predstava
Maggio odu{evila Beograd, a obuhvatala
je neke od njihovih produkcija iz prethodnih godina, kao i impresivnu izlo`bu
Nacionalnog Baleta iz Bugarske. Odràne su i filmske projekcije Plesnog
instituta iz Bremena.
Kad dràve svojim umetnicima daju
novac za gostovanja, predstavljanja
plesnih kompanija u inostranstvu, gledaju da u tom regionu trupa ima 2, 3
izvo|enja. Nismo imali mnogo partnera i
razumevanja, iako smo poku{ali s mnogim ku}ama u na{oj zemlji. Pozivu se
odazvalo Kru{eva~ko pozori{te, gde je
nastupila trupa iz Milana, i Crnogorsko
narodno pozori{te, na ~ijoj sceni je gostovala predstava iz Njujorka, dok je, recimo, Mladi balet iz Liona nastavio ovde
posle gostovanja u Ma|arskoj. Poku{avamo da uspostavimo mreù (u pregovorima smo sa Zagrebom i Ljubljanom),
povezivanje i jeste jedna od mogu}nosti,
pogotovo kad su u pitanju trupe koje
dolaze iz daleka i ina~e bi bile preglomazne i preskupe za pojedina~no gostovanje.
Neki, opet, traè tu vrstu ekskluzivnosti kao {to je bio slu~aj s Baletom
Pariske Opere, kojem je bilo va`no da se
pojavi u Beogradu, s obzirom na to da
kao ansambl nikad nije nastupao u na{oj
prestonici. Zna~ajno je i to da Pariski
Balet postoji tri i po veka, dok je nama
tek druga godina postojanja. Ovaj gala
program koji je uprili~en s 14 igra~a se u
Francuskoj izvodi u posebnim prilikama,
i ima tradiciju da u njemu u~estvuju i
jako mladi igra~i iz baletskih {kola. Tako
da je prilikom potpisivanja ugovora
traèno da i na{i baletski u~enici budu
uklju~eni, koji su potom igrali u Don
Kihotu.
Utisci po zavr{etku
Festivala
Na putu ka obe}anoj zemlji: Homunculus Dance Theatre, Be~
dozom straha kako }e pro}i kod publike i
kritike, a kako }emo i mi, iz organizacije
i produkcije, sve realizovati. Ali, pokazalo se da je Festival imao svoje mesto i da
je bio potreban. Zato smo nastavili, i
druga godina je po programu obimnija i
atraktivnija.
[to se programa ti~e koncept je negde
ostao isti - od klasike do savremene igre,
koji je kao takav potreban i za nas i ceo
region uop{te. Krenuli smo od klasike jer
se nalazimo na prostoru koji je imao
veliku prazninu kad je savremena igra u
pitanju, a i ljudi se lak{e vezuju za ne{to
{to im je poznato. Mada, klasika je aktuelna i nova jer mnoge klasi~ne deonice
koje smo videli na Festivalu nismo imali
prilike da vidimo ranije. Tako|e, ispostavilo se da su za svet neki savremeni
koreografi koji su obeleìli 20. vek postali
klasika. Igra~i koriste klasi~nu bazu jer
su opismenjeni na klasi~an na~in, savremeni koreografi su pro{li kroz klasi~nu
{kolu te se i to moè smatrati aktuelnom
klasikom.
33
koreograf je razigrao tu sliku; plesa~i su
dobro tehni~ki pokriveni, od njih je
traèna izuzetno dinami~na kreacija.
Saradnja sa
Sava Centrom
i Beogradskim
dramskim
pozori{tem
Saradnja sa SC i BDP se pokazala
kao dobar koncet i nastavljena je. SC nije
idealan prostor kada je igra u pitanju jer
je oslobo|en atmosfere, ali beogradska
publika ga voli jer je po svojim atraktivnim programima glamurozan. Zato su
zvezde Pariskog baleta otvorile Festival
ba{ tako. Potom se de{avanje preselilo na
obe scene BDP-a, gde je formiran centar
Manifestacije, jer su mnogi paralelni
programi odràvani tu - zanimljive diskusije, ne samo o trupama i autorima
Odziv publike je bio fantasti~an, dve
sedmice pred po~etak festivala vi{e nije
bilo karata u pozori{tu - to ohrabruje. A
ose}ala se i odre|ena atmosfera kome{anja pred svaku predstavu. I interesovanje medija je bilo veliko. Sve to pokazuje da smo uspeli da fokusiramo
pa`nju {iroke javnosti, i kulturne i
stru~ne, ka igri, profesiji, jer igra je ~estio
marginalizovana, i to nije problem samo
kod nas, ve} i u razvijenijim zemljama.
Ohrabruje, a to s moje pozicije u
UNESCO-u mogu da kaèm, da postoje
mnoge zemlje i nadle`na ministarstva
koja su igru shvatila kao vaàn izvozni
artikl, ne{to {to je dobro prikazati u
svetu, {to kao neverbalno dobro komunicira s publikom i prikazuje stanje
savremene kulture u dràvi. Igra~i su
ljudi trenutka, mlada, zdrava i napredna
generacija koja lako razmenjuje svoje
ideje i energiju s publikom. Mnoga
ministarstva i dràve su to shvatile, pa
smo imali pomo} u~esnika, tj. njihovih
nadle`nih ministarstava, ambasada,
kulturnih centara, naro~ito {to se ti~e
putnih tro{kova. Samo na osnovu tako
ìve saradnje moè se napraviti ne{to {to
je i umetnicima, i organizatorima, i
dràvi, verujem i na{oj, od koristi.
Od klasi~ne do savremene igre: mladi balet, Lion
Cilj Festivala je da promovi{e igru u
globalu, ukaè na nju, a nadam se da }e
biti pomerene granice i kada su u pitanju
na{i uslovi. Za sad je to nedovoljno, i
podr{ka koju smo dobili od Skup{tine
grada, odnosno nismo dobili od Ministarsva kulture, toliko je mala da ne
pokriva ni deseti deo ovakve organizacije. Skrenuli smo pa`nju, dali mogu}nost i
gradu i dràvi da se ponose ovakvim
projektom, kakvih ima u svetu, a Beo-
gradski festival igre je jedinstven u regionu po konceptu, obimu. Nisu samo
predstave u pitanju, ve} se umetnici
zadràvaju da bi ostavili pe~at i ostvarili
saradnju s plesnom zajednicom u Beogradu, a u budu}nosti bi trebalo i da uti~e
da doma}i koreografi lak{e objasne ono
{to rade, lak{e do|u do
podr{ke.
ENIGMA BEKJAREV
Povodom 40 godina profesionalnog rada
Ivana Bekjareva monografiju posve}enu
ovom glumcu priredio je Zoran T. Jovanovi},
a izdava~ je Savez dramskih
umetnika Srbije
Aleksandra Jagodi¯
I
vica, Vuk Mandu{i}, Horacije Ruvijer,
Mile, Luka Kova~, Pop ]ira, San~o
Pansa, Murat, Jerotije, Natan Sol,
Trajko Ta{evi}, Pera Ciku{a, Vuk Karadì}, @ak, Marsel [abanon, Estragon...
Sve je to u pozori{tu tokom 40 godina bio
isti ~ovek, Ivan Bekjarev. Da ne pominjemo televiziju ili radio. Bio je i sportista,
radio voditelj, novinar, glumac... Kad
bismo ga danas zapitali: Ko ste zapravo?,
te{ko da bismo dobili pravi odgovor.
Bekjarev je sve to, a danas jo{ i profesor
glume na Akademiji BK, {to ga, kako
kaè, osim glume, najvi{e inspiri{e.
Retko darovit ~ovek pun energije,
Bekjarev je zavoleo pozori{te jo{ u detinjstvu, a ono mu je kasnije vi{estruko
vratilo otvaraju}i mu vrata da pokaè
svoje mnogostruke talenate. Jer Bekjarev
je i odli~an peva~. Ni{ta mu nije te{ko.
Uvek je tako gde je dobar tekst, reditelj,
rad, red i disciplina. „To je najva`nije za
uspeh“, tvrdi i dodaje da }e raditi koliko
bude mogao, jer rad odràva ìvot, krepi
ga, produàva postojanje i ~uva umetnost
od propasti
Veliki 40-godi{nji uspeh zahtevao je i
odgovaraju}u monografiju. Tako je prire|iva} knjige, Zoran T. Jovanovi}, èleo
i uspeo, da pre svega progovori o umetni~koj svestranosti Ivana Bekjareva, a ko
bi to bolje znao do sam Bekjarev u prvom
delu monografije iz koga saznajemo o
ìvotu glumaca, prekretnicama, padovima i ponovnim dizanjima, ulogama,
prijateljima, sportu, roditeljima, vremenu
koje je za nama, politici, pozori{tima, od
kojih nekih vi{e nema. Sve je to pitko i s
mnogo emocija opisao Bekjarev.
U drugom delu monografije o Bekjarevu su poèleli da pi{u gotovo svi
njegovi prijatelji i saradnici: Svetlana
Bojkovi}, Rada \uri~in, Sonja Jaukovi},
Ljiljana Blagojevi}, Rade Markovi}, Mira
Banjac, Stevo @igon, Vojkan Borisavljavi}, Neda Ukraden, Iva [trlji}, Pero
Zubac, Milo{ Jagodi}, Milojko Panti},
Dragan Dàji}....
Poslednje stranice monografije posve}ene su pozori{noj i TV kritici, osvrtu
na pedago{ki rad, te dokumentaciji o
ulogama i nagradama, uz brojne fotografije iz umetni~kog i privatnog
ìvota poznatog glumca.
LUDUS 124, 125, 126
Narodno pozori{te
OBLICI I MOGU]NOSTI FINANSIRANjA NARODNOG POZORI[TA U BEOGRADU
O
modelu
funkcionisanja
Narodnog
pozori{ta u Beogradu (2)
Milovan Zdravkovi¯
O
snovna postavka za finansiranja
nacionalnih pozori{ta u Evropi, pa i
Narodnog pozori{ta u Beogradu
mora da bude zasnovana na principima
koje ustanovljavaju dràvni organi.
Definitivno - nacionalno pozori{te ne
sme da bude prepu{teno trì{tu.
Za{to?
Zato {to nacionalno pozori{te (Narodno pozori{te) mora da realizuje repertoar koji je od nacionalnog zna~aja - a ne
trì{nog.
Njegov osnovni zadatak (Narodnog
pozori{ta) je:
- prevashodno kulturna funkcija, tj.
da neguje i {iri nacionalnu kulturu, to
zna~i da na repertoaru ima najve}i broj
predstava iz doma|e - nacionalne ba{tine, zatim iz svetske ba{tine, te i oblast
istraìvanja (nova dela, nova estetika,
nova produkcija i dr.),
- obrazovna - edukativna funcija, to
zna~i da stvara nove umetnike - kreativce koji }e preko predstava, tj. prikazivanjem repertoara vr{iti obrazovnu
funkciju u dru{tvenoj sredini.
Da bi se ove dve osnovne i za dru{tvo
vrlo va`ne funcije ostvarivale Narodno
pozori{te mora da bude kreativno slobodno, tj. da bude oslobo|eno tereta materijalnih pote{ko}a.
To zna~i, da dràva treba svojim
zakonskim propisima, uredbama za budèt pozori{ta da obezbedi slede}e
preduslove:
- da osnova finsiranja mora da bude
iz dràvnog budèta (grad, regija, republika). U evropskim zemljama je to u proseku oko 80% budèta,
- da sem iz republi~kog budèta,
Narodno pozori{te treba da se finasira i
iz gradskog budèta (na osnovu is-
KNJIGA SVEDOKA I
SAUÊSNIKA
Dramatur{ki poslovi Radomira Putnika,
Beograd, îgoja {tampa, 2005
Zoran T. Jovanovi¯
R
adomir Putnik (1946), pesnik,
dramati~ar, pozori{ni kriti~ar
„Politike“ (od 1987. do 1993),
dramaturg i urednik Dramskog programa TV Beograd, direktor Drame Narodnog pozori{ta u Beogradu, ugledni
teatrolog, autor je i 4 knjige dra-matur{kih studija i ogleda.
Prva knjiga Putnikovih ogleda iz
dramaturgije i teatrologije - îtaju}i iznova, pojavila se u uglednoj ediciji
„Dramatur{ki spisi“ Sterijinog pozorja u
Novom Sadu, 1990, dakle pre 15 godina.
U me|uvremenu, pojavile su se jo{ dve
knjige: Pribliàvanje pozori{tu (1997), u
kojoj su prikazi pozori{nih knjiga ovog
autora, pasioniranog i strasnog hroni~ara, i Iz teatrolo{kog repozitorijuma,
izdanje Festivala „Dani komedije“ u
Jagodini (1999), zbirka eseja o fenomenu
drame i teatra, uz niz portreta uglednih
pozori{nih stvaralaca. Sli~nu kompoziciju ima i knjiga o kojoj je re~, jer su u njoj
gotovo identi~na poglavlja, najpre,
Dramatur{ki zapisi, potom Stvaraoci, i
najzad, Film i televizija i Intervjui.
U najnovijoj Putnikovoj knjizi na}i
}emo studiju o monodrami kao „omiljenoj
i omalovaàvanoj“ dramskoj vrsti, zapis
o privatnom pozori{tu Slavija, o komedijama Aleksandra Popovi}a i Milo{a Nikoli}a, uz portrete trojice kolega pozori{nih kriti~ara - Jovana Hristi}a, Avde
Muj~inovi}a i Petra Volka, u kojima
iskazuje i svoje poglede na dana{nje
sloèno shvatanje pozori{ne kritike.
Najve}i deo knjige ~ine portreti
glumaca (Zoran Radmilovi}, Branko
Ple{a, Danilo Stojkovi}, Stevan [alaji},
Rade Markovi}, Mira Banjac, \uza Stojiljkovi}, Ivan Bekjarev, Zijah Sokolovi})
LUDUS 124, 125, 126Lu
i reditelja (Sava Mrmak, Stevo @igon,
Bora Grigorovi}), u kojima su pomenuti
stvaraoci sagledani naj~e{}e iz posebnog
ugla, prevashodno po svojim kreacijama
u televizijskom mediju, ~esto zanemarenom od kriti~ara, a ~ijim ostvarenjima
je Putnik bio svedok i sau~esnik (kao
urednik, dramaturg ili scenarista).
Putnikovi portreti glumaca i reditelja, meni uvek posebno zanimljivi, ~itaju
se i kao „selektivni memoari u esejima“,
jer su krcati nepoznatim detaljima koji
osvetljavaju pojedine stvaraoce iz nepoznatog ugla.
Knjiga sadrì i tri Putnikove rasprave o fenomenu filma i televizije, zna~ajnih priloga teoriji scenarija, „po~ev od
teorije ànra, preko rasprave o Aristotelovoj Poetici, primeni njenih postavki
u pisanju igranih scenarija za film i televiziju, do razmatranja literarnih i neliterarnih izvora filma“, kako isti~e u
pogovoru urednik knjige Milovan Vitezovi}.
Putnikova knjiga Dramatur{ki poslovi predstavlja osmi{ljeno komponovanu celinu sastavljenu od probranih
autorovih radova nastalih poslednjih
godina, u kojima pokazuje punu zrelost
iskusnog i oprobanog teatrologa koji
„iznutra“ prilazi i argumentovano, i
ubedljivo, tuma~i sva tri medija o kojima
pi{e - o teatru, filmu i televiziji, njoj
posebno.
Kako je re~ o aktivnom neposustalom
stvaraocu, s pravom se mogu o~ekivati
njegovi novi inovatorski prilozi na{oj pozori{noj poetici i teatrolo{koj misli, utoliko dragoceniji, jer u ovim oblastima teorije teatra jo{ uvek ne hvatamo pun korak sa savremenim svetskim
tokovima.
traìvanja publike Narodnog pozori{ta
preko 90% publike je iz Beograda). Ovaj
princip finasiranja je poznat u Evropi
(London, Pariz),
- sem finasiske subvencije iz budèta
dràva moè da zakonskim regulativama obezbedi i pozitivne preduslove
(olak{ice u porezu) za dobrotvore, donatore, sponzore i sl., {to moè da rastereti
deo budèta, (osnivanje konzorcijuma
pozori{ta, fondacije, kluba prijatelja i sl.),
- dràva moè da pozitivnim zakonskim propisima stimuli{e i naloì
dràvnim korporacijama koje imaju
dràvni monopol (u pozitivnom smislu):
dràvne osiguravaju}e kompanije, dràvna lutrija, dràvna naftna industrija,
dràvna energetika, dràvne banke, duvanske kompanije i sl., da deo dobiti
namene finasiranju Narodnog pozori{ta
(princip finasiranja Kraljevskog nacionalnog pozori{ta u Londonu),
- stimulisanje oblika zadu`binarstva, legata, zave{tenja, zaostav{tine,
oporuka, i sl. {to dosad nije bila uop{te
praksa u na{oj sredini. U tome izuzetno
iskustvo ima Kraljevsko nacionalno pozori{te iz Londona.
Pozori{te mora da racionalno koristi
sredstva iz budèta, a da jo{ pritom
pokrene aktivnosti koje mogu da poprave
materijalno stanje.
U procesu produkcije putem:
- racionalnog kori{}enja dobijenih
sredstava, tj. sa komotnog pona{anja
prema tzv. dràvnim parama pre}i na
racionalno. U statutu Francuske komedije stoji da je ovo pozori{te i komercijalna
institucija. Ovaj termin (komercijalno) se
odnosi na racionalno - komercijalno kori{}enje dobijenih - dotiranih i sopstveno
ostvarenih sredstava,
- prelaska sa sektorskog oblika organizacije u produktivniji - projektni menadèrski oblik, tj. da organizacija posla
postane fleksibinija, a samim tim i
produktivnija,
- kori{}enja maksimama od strane
kreativnih stru~nih snaga iz okvira
zaposlenih u tehi~koj i prate}im slu`bama, tj. {to manje angaòvanja sa
strane,
- maksimalnog kori{}enja kreativnog umetni~kog potencijala me|u zaposlenima Narodnog pozori{ta, tj. svesti
angaòvanje umetnika sa strane na
mogu}i minimum.
U procesu dodatnih aktivnosti:
- razvijanja vanrepertoarske pozori{ne aktivnosti (promocije,promenadne
aktivnosti, poslovna partnerstva sa kompanijama i sl.), koje mogu da donose
prihode,
- otvaranja pozori{ta za posetioce
kao turisti~ke destinacije, preko celog
dana do po~etka predstava (ovo se odnosi
samo za deo pozori{ta koji koristi publika), a posebnim programima stimulisati
obilazak Narodnog pozori{ta u celosti po
posebnoj proceduri,
- razvijanja aktivnosti u holovima
pozori{ta, na terasama i ispred pozori{ta
kroz otvaranja prodavnica programa,
suvenira, reklamnih materijala, pozori{nih edicija, video kaseta i diskova sa
snimcima predstava, organizovanje izlo`bi, prezentacija i sl.,
- organizovanog izmanmljivanja
kostima iz fundusa Narodnog pozori{ta,
- organizovanja aukcija pozori{nih
retkosti (kostima, rekvizita, delova
scenografije i sl.) iz pozori{nog fundusa,
naravno za onaj deo koji ne moè vi{e da
se koristi, a ne spada u posebno za{ti}ene
vrednosti pozori{ta,
- razvijanja ugostiteljskih usluga ,
najvi{e u delu pozori{ta koji se koristi za
publiku, naravno sve mora da budu u
skaladu sa nivoom nacionalog pozori{ta.
Posebno treba posvetiti pa`nju da
odnos Narodnog pozori{ta i grada
Beograda. Ve} je ranije napomenuto da
uglavnom publiku (preko 90%) Narodnog pozori{ta sa~injava gradsko (beogradsko) stanovni{tvo.
U tom smislu potrebno je pokrenuti
inicijativu:
- da grad delom iz svog budèta
finasira Narodno pozori{te. Visinu
utvrditi posebnom pa`ljivom analizom, a
na bazi iskustava evropskih nacionalnih
pozori{ta,
- da Narodno pozori{te u svom delu
otvori mogu}nost operativne pomo}i
gradskim pozori{tima (radionice,
fundusi i sl.) i druge oblike pomo}i gradu
koji mogu da oplemene odnos ova dva
subjekta.
Ovo su samo neki vidovi koji pokre}u
pobolj{anje materijalnog stanja Narodnog pozori{ta.
[ta je ovde bitno: obostrana dobra
volja i kooperativnost i kao princip - da
se dràva ne pona{a restriktivno, a da se
pozori{te ne pona{a
komotno.
Sekretarijat za
kulturu
Skupštine grada
Beograda
usrdno dariva
svoje jedine
pozorišne
novine.
„Ludus“
uzvra}a s
blagodarnoš}u.
Pozori{na poetika u Srba (12)
DOSITEJ O KOMEDIJI
O
modelu
funkcionisanja
Narodnog
pozori{ta u Beogradu (2)
priredio: Zoran T. Jovanovi¯
D
ositej Obradovi} (1739-1811), jedan od najve}ih umova srpske
knjièvnosti XVIII veka, tipi~ni je
predstavnik racionalisti~ke filozofije
prosve}enosti. Dositej je svojim ìvotom i
knjièvnim radom izrazio sukobe
izme|u starih i novih shvatanja, nastalih
u dru{tvenom ìvotu sredinom XVIII
veka. Govorio je vi{e jezika i ìveo je u
Be~u, Haleu, Lajpcigu, Parizu, Londonu,
Trstu. Poslednje godine posvetio je otad`bini koja je ustala u odbranu svojih prava, posle vekovnog ropstva. U Srbiji
Kara|or|eva vremena on je ~lan Praviteljstvuju{~eg sovjeta i prvi ministar
prosvete. Dositejev knjièvni opus broji
vi{e knjiga (@ivot i priklju~enija, Sovjeti
zdravago razuma, Basne, Etika) i svaka
od njih predstavlja dragocenost duhovne
ba{tine srpskog naroda.
U Dositejevom Sobraniju raznih nravou~itelnih ve{tej v polzu i uveseljenije
(1793), u 22. glavi, nalazi se prevod
Damona, „iliti istinito prijateljstvo u
isku{enju ljubovi, u jednom dejstvu“,
Gotholda Efraima Lesinga (1729-1781),
kome prethodi Dositejeva re~ O komediji,
jedna od prvih teoretskih obrazloènja te
dramske vrste kod nas.
Nije ni malo slu~ajno Dositej odabrao
autora, kao ni njegovo ve} tada popularno delo, koje je bilo u vanrednoj saglasnosti s njegovim pogledom na knjièvnost i njenom ulogom u dru{tvu. Dositej se nije, naàlost, posebno bavio
teatarskim pitanjima, ali nam je ipak
ostavio dragocen dokumenat o svojim
pogledima na pozori{te i njegovu ulogu u
dru{tvu. To znamenito Dositejevo slovo o
komediji u celosti glasi:
„Neka se dade u ovoj knjiìci (22.
glava Sobranija) mesto i jednoj slavnoga
gospodina Lesinga komediji.
Komedija je jedna igra, koja predstavlja ne{to uveseliteljno i {aljivo, u koju
ne ulazi nikakvo èstoko i svirepo
priklju~enje i gdi pri koncu namerenje
na~elnoga igre lica svagda blagopospe{no izlazi i sre}no se savr{ava.
Dositej Obradovi}
Pri prvom pogledu, dakle, komedija
se ne ~ini ni{ta drugo, nego veselo i {aljivo vremena probavljenje; no otmeni i
op{tepolezni na svetu ljudi znali su se i s
ovom prilikom polzovati i dali su ~ove~askom rodu u igri i u {ali prekrasne i
previsoke nauke.
Ovo }e se zasvedo~iti u sleduju}oj
vi{e pomenutoga besmrtne pameti muà
komediji. Ljude razveseljavati i njima
~rez igru i {alu k sveviso~aj{oj i prekrasnjej{oj dobrodetelji nastavljenje davati i
put pokazati, i takovim sredstvom njiovo
savr{enstvo i sre}u priuzrokovati, od
ovoga bolje u~initi im se ne moè.“
Ovim zaklju~kom o lekovitosti smeha
u komediji, Dositej kao da je ukazao put
Steriji i svim potonjim srpskim
komediografima.
34
In memoriam
ARHITEKT SCENSKIH PROSTORA, UMJETNIK SAZDAN OD IZAZOVA...
Se}anje na Doriana Sokoli}a, scenografa i
intendanta rije~kog HNK „Ivana pl. Zajca“
(Zemun, 1928-2005, Rijeka)
Svjetlana Hribar
D
orian Sokoli} bio je student tre}e
godine beogradske Akademije primijenjenih umjetnosti, kada je
raspisan natje~aj za scenografiju predstave Staklena menaèrija, prvog ameri~kog dramskog teksta na jugoslavenskim pozornicama. Bile su 50-te godine,
od svjetskih autora naj~e{}e su se igrali
ruski dramski pisci, sve {to je dolazilo sa
zapada izazivalo je sumnju, pa ako je ve}
poznati redatelj (Minja Dedi}) èlio osobno riskirati, te{ko da je mogao na}i
suradnike na predstavi me|u svojim
renomiranim kolegama. Stoga je raspisan natje~aj me|u studentima Akademije, a odabrani rad Doriana Sokoli}a
za predstavu Staklena menaèrija (izvedenu u Beogradskom dramskom pozori{tu 1952. godine), izazvao je buru odu{evljenja tada{nje beogradske kazali{ne
kritike. Ne samo da je autor i djelo bilo
novum, ve} je realizacija posve odskakala od tradicionalnog realizma toga
vremena: koriste}i til kao “~etvrti zid”
kazali{ne kutije, mladi se scenograf poigrao transparentno{}u materijala k tomu
jo{ i uvode}i projekcije... Bio je to po~etak
jedne velike karijere, koja je obogatila u
najve}em dijelu kazali{ne predstave
Rijeke, ali i drugih teatara biv{e Jugoslavije
Po mjeri prostora
Na prijedlog Drage Gervaisa, koji je
u Beograd do{ao potraìti talentirane
mlade umjetnike za rad u rije~kom Narodnom kazali{tu, Dorian Sokoli} (~iji su
roditelji nakon Prvog svjetskog rata
preselili sa Su{aka u Zemun) odlu~io je
prihvatiti izazov i vratiti se zavi~aju
svojih predaka. Gervais je u Rijeku
pozvao i Dorianovu kolegicu s Akademije, tek diplomiranu kostimografkinju
Ruìcu Nenadovi}, koja je tako|er imala
najbolje preporuke profesora, tako da je
mladi bra~ni par Nenadovi}-Sokoli}, vrlo
brzo zapo~eo kazali{nu karijeru koja je
bila specifi~na upravo po slikovnom
proìmanju scene i kostima.
Dorian Sokoli} nije bio slikar iako je
imao golem slikarski dar, njegove predstave nisu karakterizirale oslikane kulise, njegove su scenografije bile - tijela u
prostoru. Stoga ne ~udi {to mu je rije~ka
pozornica uskoro bila premalena. Teìo
je za velikim prostorima, u kojima }e se
njegovi scenski objekti izdi}i u punoj
dimenziji, a to se najbolje moglo na otvorenom. S mnogo je àra radio predstave
za Opatijsku ljetnu pozornicu, njegove su
scenografije bile upravo po mjeri golemih
prostora kao {to je bila pulska Arena, ali
mu ni{ta manje nije bio izazov raditi
scenografiju za HKD Teatar, koji je svoje
predstave igrao na svega nekoliko
kvadrata, stije{njeni na pozornici zajedno s gledateljima…
Neostvaren
ljetna scena
Sokoli} bio je arhitekt scenskih prostora, ali zato i idealan ~ovjek za obnovu
zgrade rije~kog kazali{ta. U vrijeme njegova intendantskog mandata - od 1969.
do 1980. godine - ne samo {to je u potpunosti obnovljena mati~na zgrada, ve}
su izgra|ene radionice i skladi{ta na
Trsatu, a u suradnji s Igorom Emilijem,
napravio je i kompletne nacrte za ljetnu
scenu na prostoru iza trsatske Gradine.
[teta {to ovaj projekt nije nikada realiziran, jer upravo nedostatak vanjskih
prostora do danas sputava Rijeku u realizaciji ljetnih projekata…
Kada je rije~ko kazali{te obnovljeno,
Sokoli} je prihvatio novi izazov - dvije je
godine bio direktor Sterijina pozorja u
Novom Sadu, gdje je ponovo do{la do
izraàja njegova organizatorska sposobnost, a onda se ponovo vratio Rijeci i
rije~kom kazali{tu.
Iako je bio ro|en u Zemunu (1928),
{kolovan u Beogradu, Sokoli} je uvijek
osje}ao pripadnost Primorju, posebno
Novom Vinodolskom odakle je poticao
njegov otac. Tijekom ìvota u vi{e je
navrata imao priliku karijeru nastaviti
ne samo u drugim gradovima, ve} i
izvan granica zemlje, ali to naprosto nije
dolazilo u obzir: Sokoli}u bilo je dovoljno
{to je pobje|ivao na natje~ajima za dizajn {irom svijeta (jer bavio se dizajnom
plakata, naslovnica knjiga, grbova, zastava), {to su njegove scenografske skice
i makete izazivale odu{evljenje na svjetskim izlo`bama, ali su svi ti njegovi
nagra|eni i nenagra|eni radovi nastajali
za radnim stolom u stanu, na petom katu
zgrade u Kvaternikovoj ulici u Rijeci.
@ivot s kazali{tem
Slu{kinje, Nikola Nalje{kovi}, Rijeka 1975/76: Renesansni autor, scenografija u obliku
starog dubrova~kog zlatnika…
Tu je bio njegov dom, tu se osje}ao
najbolje, tu je radio svakodnevno… Pa i
onda kada su se profesionalni pozivi
prorijedili, Doriana Sokoli}a zaticala sam
za njegovim radnim stolom. Uvijek je tu
bilo olovaka, papira, skica… Nasuprot
njegovom, radni stol supruge Ruìce…
Razmi{ljanja o kazali{tu, o predstavama - onima koje su radili zajedno i
o onima koje jo{ drè u glavi - nastavljala su se… Dorian je znao govoriti da bi
~itav ìvot bio u stanju raditi jednu predstavu, dakle jedan te isti naslov, ali da
nikada ne bi ponovio istu ideju. To mu je
bio izazov!
Osim u Rijeci, gdje je realizirao vi{e
od tri stotine predstava, radio je u Splitu,
Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, Beogradu i
drugim gradovima u zemlji i inozemstvu, dobitnik je 11 nagrada za sce-
Turandot, Puccini, Opatija, 1965: Oblikom, scenografija Doriana Sokoli}a podsje}a na kinesko pismo…
35
Seksualne perverzije u L.A. - jedna od predstava koje je Dorian Sokoli} radio devedesetih
godina za malu scenu HKD Teatra u Rijeci
nografiju, osam nagrada za primijenjenu
grafiku, sudjelovao je na brojnim izlo`bama, a upravo on je u Rijeci inaugurirao kazali{ni plakat… U monografiji
HNK „Ivana pl. Zajca“ posve}enoj plakatu, najvi{e ima, dakako, plakata Doriana Sokoli}a. Suvremeni dizajn ni danas
se ne bi postidio ve}ine…
Bio je ~ovjek nevjerojatne energije. I
upornosti. U kazali{nim su ga radionicama ne samo uvaàvali, nego i voljeli.
Cijenio je pedantan rad majstora, ali i
njihove ideje, kada su pridonosile realizaciji njegovih scenografija. Jer, te je
scenografije trebalo razumjeti upravo u
fazi izrade.
Jedna od predstava koja je svojom
simboli~no{}u ali i fukcionalno{}u ostala
neprevazi|ena na ovim prostorima je
Sokoli}ev Hamlet, a opet jedna od njemu
najdraìh realiziranih predstava bila je
Bizetova opera Carmen. Vrlo ponosno je
isticao neka scenografska rje{enja do
kojih je do{ao ne samo prou~avaju}i
libreto, nego i borave}i u [panjolskoj. “Za
scenografa je dragocjeno poznavanje
autenti~nog ambijenta, jednako kao i
istraìvanje u tekstu predstave i oko njega”, govorio je, “ali u~iti se moè i gledaju}i izloge trgovina! Scenograf treba
da ìvi {irom otvorenih
o~iju!”
Aida Giuseppe Verdi, Rijeka, 1985/6. Otvorenje obnovljene zgrade rije~kog kazali{ta
Prodana nevjesta, Smetana, Narodno pozori{te Sarajevo, 1984: Umjesto uobi~ajenog
realizma, Dorian Sokoli} odlu~io se za stiliziranu arhitekturu sela
LUDUS 124, 125, 126
Narodno pozori{te
RUDNICI NARODNOG POZORI[TA
Ono {to ima Narodno pozori{te je rudnik - i
u smislu da krije blago, ali i po onom {to je
duboko zatrpano pod debelom pra{inom
Aleksandra Jakši¯
J
edna od uo~ljivijih promena tokom
proteklih godina de{avala u Narodnom pozori{tu je oìvljavanje izdava~ke delatnosti. Do sada je u okviru
nekoliko edicija {tampano mnogo naslova, a sve pod uredni~kom palicom @eljka
Huba~a. U okviru edicije Iz istorije Narodnog pozori{ta u Beogradu objavljene su
~etiri knjige ~iji je autor, tj. prire|iva~
Jelica Stevanovi}. Najnovije izdanje,
zbornik Ko{tana - prvi vek na sceni Narodnog pozori{ta, objavljeno je povodom
nove premijere Ko{tane u reìji Rahima
Burhana.
Izdava~ka delatnost
Narodnog pozori{ta
„Ova delatnost prakti~no postoji otkad postoji i pozori{te, jer je odmah, uz
po~etak rada, zapo~eto {tampanje dnevnih kast lista i plakata. Narodno pozori{te je jedino koje za svaku predstavu
{tampa podelu s datumom, vremenom
po~etka, a dodatni podaci su menjani u
zavisnosti od istorijskog perioda. Programske knjiìce u sada{njem smislu
zapo~eli smo da izdajemo mnogo kasnije,
zatim su sporadi~no objavljivane publikacije, uglavnom o ve}im jubilejima predstave, umetnika, pozori{ta, kao i
igrani dramski tekstovi. Mnogo toga je
pokretano, ali je iz raznih razloga uga{eno.
Pre tri sezone NP je izdava~ku delatnost ponovo po~elo da sprovodi obimnije i
ozbiljnije. Tu su i dalje umetni~ki plakati
za sve predstave, kast liste, afi{e, sada
bolje opremljene. Po~eli smo da izdajemo
dramske tekstove, koji se, ako su manjeg
obima, {tampaju u okviru programa. Naravno, re~ je o praizvedbama ili o tekstovima koji nisu dugo objavljivani. Me|u prvima je {tampan Hamlet, zbog
prevoda Laze Kosti}a, potom svi savremeni tekstovi, kao i Sabirni centar
Kova~evi}a jer je vrlo traèn tekst, a sve
u okviru edicije Premijera. U okviru druge edicije, Li~nosti objavljen je zbornik
povodom 50 godina umetni~kog rada
Borislava Grigorovi}a, reditelja koji je
skoro ~itav svoj radni vek proveo u ovoj
ku}i, ~ije su mnoge predstave dugo ìvele
na repertoaru. Potom i reizdanja monografija Petra Volka - @anka Stoki} i Ra{a
Plaovi}. Tre}a edicija, Me|unarodna
saradnja, je deo dogovora sa Bugarima,
pa je objavljena knjiga Savremene bugarske drame, a zatim su oni objavili
zbirku Savremene srpske drame.
Meni najdraà edicija, Iz istorije
Narodnog pozori{ta u Beogradu, prakti~no je oformljena publikacijama manjeg
obima povodom raznih jubileja, kao {to je
10 godina Kir Janje ili 20 godina Madam
Baterflaj. To su mahom kra}i istorijski
tekstovi koji su jednokratno objavljivani
u bro{urama na dan jubileja. A va`ne
naslove za istoriju NP-a uspeli smo da
~etvrti put pratimo i ozbiljnim monografijama. Obeleìli smo 90 godina od prvog
izvo|enja Trubadura, prve velike opere
koja je igrana na kompletno opremljenoj
sceni i u kostimu, 100 godina od izvo|enja prve nacionalne opere Stanislava
Beni~kog Na uranku. Pro{le godine je,
posle 20 godina, pauze na sceni nacionalnog teatra izvedena Gospo|a ministarka, a to je ujedno bilo i 75 godina od
prvog izvo|enja. I sad Ko{tana.“
Ko{tana - prvi vek
na sceni Narodnog
pozori{ta
„Ko{tana je prvi put izvedena 1900, i
sve do 1997. je bila na repertoaru gotovo
stalno. Po{to Ku}a na Trgu nije obeleìla
stogodi{njicu od prvog izvo|enja, koju je
premijerom 2000. obeleìlo Jugoslovensko dramsko, nedavna premijera je bila
povod izdavanja knjige, a i Ko{tana je
zapo~ela drugi vek na nacionalnoj sceni.
Od ~etiri pomenute knjige samo je
Gospo|a ministarka - 75 godina na sceni
Narodnog pozori{ta autorski rad, ostale
knjige su zbornici. Ko{tana je na svu
sre}u ve} bila obra|ivana, 1979. je
objavljena knjiga Dragoljuba Vlatkovi}a
Ubava moma rod nema - Ko{tana na
sceni od 1900. do 1975. u izdanju Muzeja
pozori{ne umetnosti. Vlatkovi} je obradio
sva izvo|enja Ko{tane na scenama tada{nje Jugoslavije, ~ak i neka zna~ajnija
amaterska izvo|enja, a nama je omogu}eno da objavimo delove pomenute knjige. Na po~etku zbornika se nalazi kritika
Jovana Skerli}a. Ko{tana je imala sudbinu ve}ine doma}ih dramskih tekstova kritika je bila veoma stroga a dramski
pisci neuki i u nemogu}nosti da na|u
uzore iz pro{losti po{to je sve bilo u za~etku. Boru Stankovi}a je po nekoj pri~i
tada{nji dramaturg pozori{ta zaustavio i
rekao mu da bi mogao, kad ve} ima
dramske zaplete u svojim pri~ama, da na
osnovu postoje}eg materijala napi{e
ne{to sa temom Ko{tane. Vlatkovi} u
svojim tekstovima obja{njava iz kojih
pripovedaka su uzimani motivi i likovi.
A Bora je, kako je poznato, u svojim delima imao uzore u savremenom vranjanskom ìvotu. I kada se drama prvi put
pojavila kritika je uglavnom bila nezadovoljna, zamerali su mu nedovr{enost
dramske forme, nedore~enost, kratke replike. Me|utim, prilikom slede}eg postavljanja 1901, Skerli}, koji je ve} bio
zna~ajan autoritet, objavio je veoma
pohvalnu kritiku pa se posle toga malo
ko usu|ivao da kaè ne{to protiv Ko{tane
i Bore Stankovi}a. Ta kritika je poslednji
put obajvljena 1950. a po{to se svi potonji istori~ari pozori{ta i knjièvnosti, teatrolozi, kriti~ari pozivaju na nju mislili
smo da je zgodna prilika da se objavi u
integralnoj verziji. Zatim, sledi veliki
tekst izvu~en iz Vlatkovi}eve knjige, koji
obuhvata sve ono {to se odnosi na izvo|enje Ko{tane u Narodnom pozori{tu.
Vlatkovi} pri~a o tekstu, o izmenama koje je Stankovi} za ìvota unosio. Budu}i
da je bio vezan za pozori{te i bio nezadovoljan na~inima na koji je drama prikazivana, tokom ìvota je pravio izmene
koje nisu velike, ali ih Vlatkovi} analizira i prati. Tako|e, on sve postavke
prati na teatarski na~in - kad su bile,
kako su se deile, kako je kritika o njima
govorila, i premijerom on pri~u zavr{ava.
Posle tog perioda, premijera u reìji Putnika ‘69. je poslednja kojom se Vlatkovi}
bavi, nacionalna ku}a je imala jo{ jednu
Jelica Stevanovi}: (Foto: \or|e Tomi})
premijeru 1983. u reìji Grigorovi}a koja
se zadràla na repertoaru do 1997. Moj
tekst se bavi tom predstavom, kako je
do{la na repertoar, o premijeri, posle
premijere. S obzirom na to da je re~ o Narodnom pozori{tu, i da je Ko{tana izvo|ena i kao opera Petra Konjovi}a, sledi
manji tekst posve}en operskim premijerama. Ova opera je veoma zna~ajna jer
se tretira kao najbolja, najcelovitija nacionalna opera. Tu su i dva priloga, moj
koji se odnosi na kompletnu teatrografiju
ìvota Ko{tane na sceni NP-a tokom 100
godina. Vra}ala sam se i na predstave
koje je Vlatkovi} obradio jer nije pominjao tuma~e sporednih uloga, neke saradnike iz autorske ekipe, kao i ìvot
predstave posle premijere. Teatrografski
vodi~ prati sve {to moè da se kaè o
predstavi, kasnijim promenama u podeli,
datumima igranja, prati razli~ite izvore
koji o istim stvarima govore razli~ito, recimo sa~uvan je plakat a u nekim evidencijama pi{e da je predstva bila otkazana i sl. Poslednji prilog je preuzet od
Vlatkovi}a i odnosi se na umetnike koji
su iz Narodnog pozori{ta igrali ili reìrali Ko{tanu na nekim drugim scenama.“
Planovi
u Izdava~koj
delatnosti
„Narodno pozori{te je od 1898. do
1939. objavljivalo svoje godi{njake. Na
kraju svake sezone ili na po~etku naredne izlazio je detaljan opis onoga {to se
de{avalo, koje su bile premijere, stare
predstave, statistika vezana za izvo|enja, broj publike, broj izvedeneih predstava, broj gostovanja, gostuju}e umetnike, zastupljenost doma}eg i ostalih
tesktova, personalni spisak ljudi u ku}i...
Glavni plan je rekonstrukcija godi{njaka
odnosno nadoknada koja }e objedinjavati
vi{e sezona. Tako je prvi u planu onaj
koji obuhvata poslednju sezonu pred
Drugi svetski rat kao i vreme okupacije.
S druge strane, trebalo bi i po~eti
LUDUS 124, 125, 126Lu
objavljivati savremene godi{njake. Na
kraju sezona 2001/02, 2002/03 objavljeni
su katalozi premijera sa osnovnim
podacima o predstavi, fotografijama,
izvodima iz kritika. Pro{le godine nije
bilo novca za tako ne{to. U pripremi su i
monografija o Jeleni [anti}, drugi deo
knjige Igra koja ìvot zna~i Milice Zajcev
koja obuhvata intervjue sa zna~ajnim
baletskim umetnicima, monografija Volka o Dobrici Milutinovi}u.“
Arhiv Narodnog
pozori{ta, kao
osnova izdava~ke
delatnosti
„Naàlost, Narodno pozori{te je nekoliko puta gubilo svoj arhiv koji je bri`no ~uvan od samog po~etka. Zgrada je
bila o{te}ena tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Ve} tokom okupacije, kada je
zgrada renovirana, pokrenuta je molba
ljubiteljima pozori{ta koji imaju sa~uvane plakate, programe, novinske ise~ke,
dramske tekstove da daruju svoje primerke pozori{tu. NP ~uva najvredniju
biblioteku dramskih tekstova na Balkanu. Ipak nisu sa~uvani svi koji su
izvo|eni... Biblioteka ima puno tekstova
koji nikad nisu objavljivani, kao i nikad
objavljenih prevoda. Veliki deo arhiva je
preba~en u Arhiv Srbije - ugovori, op{te
dokumentacije, ra~uni, finansije. U
momentu osnivanja Muzeja preba~en je i
deo gra|e kod njih. NP ima i studio za
snimanje predstava, a mnogo toga je
presnimljeno, radi se tehni~ki zastarelim
formatima. Moralo bi ne{to da se preduzme da ono {to se ima i sa~uva. Papir se
tro{i. Ono {to ima Narodno pozori{te je
rudnik, i u smislu da krije blago i u onom
da je duboko zatrpano pod velikom pra{inom. Pozori{te je institucija za koju
nikad nije bilo novca i uvek ima mnogo
pre~ih stvari od arhiva i istorije, ali zna~ajno je da se sve to o~uva. Jer, pozori{te
je najefermnija od svih umetnosti
i svaka predstava je neponovljiva.“
36
Intervju
MOJ KOMAD JE ME[AVINA BESA I LJUBAVI
„Mislim da je svako pisanje me{avina
novinarsta i autobiografije“, kaè Stela
Fihili , glumica i autor drame Patka , izvedene u Kraljeva~kom pozori{tu
Draginja Mileusni¯
Ana Tomovi¯
Vuk Ršumovi¯
S
tela Fihili (Stella Fihilly) je irska
glumica koja je 2003. napisala svoj
prvi komad - Patka. Ovaj savremeni britanski komad je imao svoju
premijeru u Kraljevu marta ove godine.
Spisateljica je, saznav{i da se njen
komad izvodi u Srbiji, i to jo{ u Kraljevu,
poèlela da do|e i vidi predstavu. To je i
uradila. Krajem maja, boravila je u
Beogradu i Kraljevu te gledala jednu od
prvih repriza svog komada - na srpskom.
Stelin dolazak u Kraljevo izazvao je
veliko talasanje onda{nje javnosti jer nije
uobi~ajeno da malo pozori{te iz unutra{njosti Srbije ugosti pisca svoje predstave iz inostranstva. Fihili je, pored
toga, i prelepa èna, glumica i biv{a manekenka, energi~na, neposredna, topla
osoba, radoznala i politi~ki osve{}ena.
Njen prvenac, Patka, koji je, u reìji Max
Stafford Clarka i trupe „Out of Joint“
imao veliki uspeh Velikoj Britaniji i
etablitrao je kao novog pisca, izveden je u
jo{ nekoliko evropskih zemalja, u Americi i Australiji. Ipak, ona ni jedno od tih
izvo|enja nije gledala, te je dolazak u
Kraljevo njeno prvo ponovno suo~avanje
s komadom. Rekla je da joj je Srbija bila
No} pred njen povratak za Irsku,
nakon 4 intenzivna dana druènja u
Kraljevu i Beogradu, u kafi}u u Nu{i}evoj s njom su vodili razgovor u~esnici
na projektu Patka: Draginja Mileusni},
glumica, Vuk R{umovi}, dramaturg, i
Ana Tomovi}, rediteljka.
Televizija je moj
prvi medij
Draginja: Kako je do{lo do toga da si
zapo~ela karijeru kao glumica a nastavila je kao dramski pisac?
Kao glumica radim poslednjih 13
godina. Imala sam iskustva u pozori{tu,
na TV, u kratkim filmovima. Kao glumac
radite sve {to vam padne pod ruku.
Jednog dana ste u de~ijem pozori{tu,
drugog dana na filmu - radite sve {to je u
opisu gluma~kog posla da biste zaradili
za ìvot. Ali sam u jednom trenutku
shvatila da, {to vi{e posla imam u pozori{tu, sve sam nezadovoljnija jer je rad
s dobrim rediteljem bio retkost. Imala
sam sre}e da sam radila predstavu s
fantasti~nom rediteljkom Kejti Mi~el.
Inspirisala me je da mislim o sebi na
od onih sre}nih slu~ajnosti. Poslala sam
ga u dva pozori{ta: Nacionalnom pozori{tu i trupi „Out of Joint“ koja je poznata
po promociji nove drame. Ali, zapravo i
nisam znala gde {aljem dramu, po{to mi
u Irskoj nemamo mnogo kontakta s
engleskim pozori{tem. êkala sam.
Pro{lo je oko 6 meseci. Onda su mi se
javili iz Nacionalnog pozori{ta s lepom
kritikom i rekli da im po{aljem celove~ernju dramu. Isti odgovor sam dobila od
„Out of Jointa“. Ali eto, dogodilo se da se
reditelj te trupe, Max Stafford Clark,
zadesio u Irskoj. Predloìo je da se na|emo i dam mu svoj novi tekst. Imali smo
divan razgovor. Kad sam odlazila, zamalo da mu nisam ostavila kopiju prvih 8
scena Patke jer sam bila stidljiva i bilo
mi je neprijatno. On je rekao: „Hajde,
znam da ima{ komad kod sebe, samo ga
ostavi kao bude{ odlazila“.To sam sre}om
i uradila. Pozvao me je slede}eg dana i
rekao: „Stvarno mislim da tvoj komad
ima ‘ne{to’“. Potom je usledio dijalog koji
je rezultirao zajedni~kim radom na
razvoju ostalih scena iz Patke.
Vuk: Fragmentarna struktura Patke“ je veoma interesantna. Ise~ci iz
ìvota podse}aju na TV ili filmsku strukturu. Pomenula si da je to kao menjanje
kanala na TV-u. Da li si imala dramski
uzor ili si radila instinktivno? Kako si
do{la do takve strukture?
Nisam videla profesionalno pozori{te
sve do svoje 19-te ili 20-te godine, tako da
je TV moj prvi medij i najve}i edukator. S
TV sam odrasla. Televizija mi je dala
ose}aj sveta i svest da postoji ìvot i izvan
malog gradi}a u kome sam odrastala.
Mislim da sam delom i podsvesno odabrala ovakvu formu. Tako|e, tema komada, i ~injenica da je re~ o mladim
ljudima, zna~ilo je da komad mora da
ima dinamiku i ritam. Sada, na primer,
veoma retko gledam TV. Jedino {to
Odu{evljena Srbijom: Stela Fihili
interesantna iz nekoliko razloga. Poèlela je da poseti ovu „kontroverznu i
neispitanu teritoriju“ zbog svih stvari
koje su se ovde de{avale tokom proteklih
godina i stekne sliku o svetu „koji verovatno u drugom kontekstu ne bi imala
priliku da upozna“ te vidi kako }e njen
komad ìveti u ovom kontekstu.
Stella odnedavno vodi dvostruki ìvot: u Irskoj je poznata kao glumica i
veoma je popularna zahvaljuju}i ~uvenoj
TV sapunici u kojoj igra ve} dve godine:
Fair City, dok je u Engleskoj po~ela da
gradi karijeru dramskog pisca.
37
druga~iji na~in. Bila sam jako uzbu|ena
tokom tog procesa, ali posle i razo~arana
kad sam shvatila da se to ne de{ava
svaki dan. Tad sam poèlela da napi{em
komad za sebe, s ulogom koju bih volela
da igram, da se na taj na~in malo pomerim od uloga koje su mi date kao profesionalnoj glumici, no u kojima se nu`no
ne nalazim.
Napisala sam kratki komad o dvoje
ljudi u hotelskoj sobi, pro~itala ga i
pomislila: „Posla}u ga“, ali sam odlu~ila
da ga ne po{aljem u Irsku gde me svi
znaju kao glumicu, ve} u London, gde
sam potpuno nepoznata. To je bila jedna
gledam su vesti ili Sajnfeld. Ali, nevezano za to, mislim da je ta forma u
drami na~in na koji razmi{ljam. Kratke
scene su, tako|e, odlika pisaca - po~enika. Komad koji sada pi{em, ima duè
i sadràjnije scene. To dolazi s iskustvom.
Drama o o~aju
Ana: U kojoj meri je Patka autobiografska pri~a?
Mislim da je svako pisanje me{avina
novinarsta i autobiografije. Na primer, ja
Pretplatite se na
LUDUS
Godišnja pretplata za SCG - 500,00 din.
Dinarski teku}i ra~un:
255-0012640101000-92
(Privredna banka Beograd A.D.)
NOVO!
PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA
Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA
Devizni ìro ra~un:
5401-VA-1111502
sam, kao i moja glavna junakinja, radila
u kafi}u, sretala gangstere. I meni su
pretili pi{toljem. Kao i glavni lik, imam
blisku prijateljicu, koja mi je kao sestra.
Ona je jaka, seksi i inteligentna devojka,
ali, kao i u komadu, ima majku koja ju je
tukla u pro{losti. Zapravo, svi likovi su
veoma realni, autenti~ni. Dèk Mulen je
~ovek koga poznajem. On je zaista veliki
ènskaro{ i pijanica, ali je, s druge strane, neverovatano divan ~ovek te se ène
neprestano zaljubljuju u njega. I ja ne
mislim da je to ne{to perverzno. Ipak, ne
bih mogla da kaèm da sam poput lika
Cat. (Znate one pisce koji pi{u o sebi kao
o velikim herojima, a onda ih upoznate i
vidite da je to ustvari neki sitan, mali,
sme{an mu{karac.) U Cat ima ne{to od
mene i ne{to od mog doìvljaja sopstvene
porodice, ali kad po~injete da pi{ete, iako
s po~etka pi{ete o onome {to mislite da ste
vi, LIK polako preuzima i po~inje da ìvi
svoj samostalan ìvot. Po~inje da ~ini
stvari koje nikada ne biste u~inili. I onda
to vi{e niste vi. U Patki, i pored toga, ima
mnogo istine.
Ana: O ~emu se radi u tvojoj novoj
drami? I gde si ti u njoj?
Novi komad je o o~aju i ima motiv iz
Patke - potrebu za bekstvom. Svi likovi u
komadu su dosegli odre|enu starosnu
dob. Imaju oko 35 godina ili malo vi{e, i
po~inju da shvataju da su na granici
srednjih godina i da njihovi ìvoti nisu
ispali ba{ onako kako su se oni nadali.
Ose}aju se veoma limitirani izborima
koje su napravili u ìvotu - po pitanju
partnera ili karijere. I shvataju, da ako
do sada nisu uspeli, verovatno nikad ni
ne}e. Tako da je drama zapravo u poku{aju da se izbegne istina ovog bolnog
saznanja. Bekstvo u ne{to sasvim drugo.
Bacanje u neku novu ljubavanu avanturu, u bilo {ta {to }e im skrenuti misli od
toga koliko ìvot moè da bude lo{ i
proma{en. Komad je o ljudima koji
dolaze do sredi{nje ta~ke u svom ìvotu i
shvataju da su razo~arani.
Pri~a po~inje s likom koji doìvljava
nervni slom. Taj nervni slom na po~etku
anticipira ostatak radnje u komadu. To
povezujem s globalnom katastrofom,
onim {to se de{ava danas u svetu. Svi
smo jako zauzeti sopstvenim ìvotima,
ali iza tog malogra|anskog sna o sre}i
de{ava se prava nesre}a i brutalnost.
Drama postavlja pitanje: „Koga je briga?“. Koga je zapravo u ostatku sveta
briga za ljude u Beogradu? Da li je
ostatak sveta briga {to bombe haoti~no
padaju sa neba? Nikoga nije briga. Nikoga nije briga {to hiljade beba umire u
Africi. Ili za Irak. Za mene postoje pitanja koja mi ne daju da no}u zaspim, a
ipak, mi samo ìvimo onako kako moèmo. Jedino o ~emu moèmo da mislimo
je zapravo na{ mali svakodnevni ìvot,
ili to {to nam je neko ne{to naào u~inio,
a smrt je stalno iza }o{ka. Na neki na~in
poku{avam da poveèm ta dva aspekta
jer su ona sastavni deo na{eg ìvota.
Znam da ova pri~a zvu~i depresivno, ali
komad ipak nije takav. Nije lak, ali je,
nadam se, napravljan na duhovit na~in,
koji ne}e deprimirati ljude ve} ih zapitati.
Vuk: Postoje tragovi politike u tvom
prvom komadu, a sada radi{ komad koji
je jo{ vi{e politi~ki orjentisan?
[to sam starija teè mogu potpuno da
ignori{em ono {to se de{ava u svetu. Ne
znam {ta da radim s tim, ali shvatam da
je jedino {to moè{ da uradi{ - da ìvi{, i
ìvi{ {to bolje moè{ i na|e{ na~in da
ipak primi{ k znanju ono {to se de{ava
oko tebe, umesto da kaè{: „Ne}u ovo da
gledam“. Za mene je bitno da primim k
znaju sve katastrofe ili patnje, da u~inim
to saznanje delom svog ìvota, jer svi
smo ljudi, na kraju krajeva. Ali moj novi
komad je o tako|e i o ljubavi i o~aju, o
gubitku i ponovnom pronalaènju ljubavi. Mislim da ljudi o~ekuju da ljubav
moè da ih spasi. Kada je ponovo na|u,
ljudi misle da mogu da budu potpuno
promenjeni. Ali, uvek je isto.
Vuk: Kako si se ose}ala povodom
Patke u Srbiji i Kraljevu?
Iskustvo dolaska u Kraljavo i gostoprimstvo ljudi iz Pozori{ta koji su deo
projekta, za mene je neverovatno. Bila
sam uzbu|ena {to }u videti svoj prvi
komad u Kraljevu. Smejala sam se sve
vreme predstave, jer je za mene ona bila
veoma duhovita, seksi, bilo je tu mnogo
ludih stvari kojih se nikada ne bih setila.
To je za mene bio pravi Brehtov verfremdungs efekat. Novi na~in gledanja, velika energija. Jer komad je me{avina besa
i ljubavi. Mr`nje i ne`nosti. I to je ta
predstava prikazla u najjarkijim bojama.
Za mene je to bila super zabava. Dobro je
videti da komad imao takav efekat na
rediteljku, te je ona èlela da ga gurne do
ekstrema, da je napravila veze sa
sopstvenim ìvotom, svojim iskustvom,
onim {to ona vidi, ili zami{lja, ili èli da
zamisli. Zato sam bila sam
veoma sre}na.
LUDUS 124, 125, 126
EX YU
KOM[ILUK NAGLAVA^KE
[ta se doga|a u pozori{tima
Bosne i Hercegovine
P
redstava Mariusa von Mayenburga
Paraziti, u reziji Wulf a Twiehausa, premijerno je izvedena na
sceni Kamernog teatra 55 u Sarajevu, u
okviru obeleàvanja 50 godina rada ove
ku}e. Parazitu je potreban doma}in,
ina~e }e umreti. Savremeni nema~ki
autor Von Mejenberga prenosi tu neminovnost na ~oveka, odnosno na me|uljudske odnose u kojima se jedna osoba
vo|ena vlastitim egoizmom u borbi za
opstanak ‘hrani’ najve}im slabostima i
strahovima druge osobe, bez koje bi, me|utim, bilo nemogu}e ìveti. Dva mlada
para ìve zatvoreni u svom staklenom
terarijumu, izolovani od spoljnog sveta
posmatraju i provociraju jedni druge do
krajnjih granica. Na prvi pogled ~ini se
da u njihovoj (ne)komunikaciji poraz
jednog zna~i pobedu drugog. U tome im
se pridruùje i ~ovek koji vlastitu tragediju poku{ava prevazi}i prenose}i je
na tu|u nesre}u. Ali iza svega toga, stoji
borba za ljubav koja ih sve pokre}e i tera
napred. Ako iza|u iz svog terarijuma,
razdvojeni, oni }e umreti... „îni se da su
oni potpuno usvojili ili u~e Brehtovu
izreku: Najmanja dru{tvena jedinica nije
jedan ~ovek nego dvoje ljudi. U tome za
mene leì utopijski moment Mejenburgovih tekstova i ako se tako posmatraju
onda njegovi komadi uop{te nisu
stra{ni“, zapisao je reditelj, kojem su
Paraziti vec tre}i inscenirani Mejenburgov komad. Gost iz Nema~ke doneo je
novu poetiku na scenu Kamernog teatra,
neobi~nu i intrigantnu predstavu koja
direktno istraùje ljude i njihovo pona{anje puno ironije i crnog humora, ali
bez ikakvog uticaja sredine u kojoj oni
ìve. Predstava je ra|ena u koprodukciji
Kamernog teatra 55 i Internacionalnog
festivala Sarajevska zima.
Redakcija ~asopisa za dramu, teatar
i odgoj „Tma~aart“ nagradila je predstavu Helverova no} Kamernog teatra 55
iz Sarajeva, u reìji Dine Mustafi}a prvom nagradom „Klju~ Tma~e“ za najbolju bh. predstavu nastalu u protekloj
godini, a za najbolju mu{ku ulogu,
„Tma~in prsten“ dodeljen je Erminu
Bravi za ulogu Helvera u ovoj predstavi.
Premijera predstave Ne mogu da
platim i ne}u da platim italijanskog komediografa Daria Foa, u reìji Nenada
Boji}a, odràna je na maloj sceni „Petar
Najbolja bh. predstava u protekloj godini po oceni Tma~aart-a: Helverova no}
Zijah Sokolovi}a u autorskom projektu Cabares Cabarei
Ko~i}“ Narodnog pozori{ta RS u Banja
Luci. Fo je napisao komad 1974, kada je
u Italiji bilo mnogo politi~kih tenzija
izme|u velike razlike ljudi u izobilju i
onih u siroma{tvu. „Uzeli smo da radimo
ovu komediju zato {to je aktuelna i nakon
tri decenije, a posebno zbog toga {to se
predstava uklopila u na{e okruènje.
Glavna tema je siroma{tvo i nepravda u
futuristi~kom XXI veku“, rekao je Boji}.
Pozori{te mladih iz Sarajeva ove
godine proslavlja 55 godina postojanja, a
nedavno je zavr{ena obnova unutra{njosti ovog teatra. Ova ku}a najvi{e
producira doma}u dramu: „Volim kada se
u pozori{tu igraju predstave doma}ih
pisaca. Mi imamo mnogo talentovanih
autora, samo ih treba naterati da pi{u.
Ponosan sam {to sam ‘naterao’ Nenada
Veli~kovi} da pi{e za pozori{te, sad pi{e
peti komad za na{u ku}u, nastavak Carevog vodono{e i cara bumbara“, kaè
Nermin Tuli}, glumac i direktor Pozori{ta mladih u Sarajevu.
Putuju}i romski teatar naziv je projekta koji je svoju premijeru doìveo u
Ilija{u, povodom 8. IV, Me|unarodnog
dana Roma. Razli~itim scenskim formama promovisano je duhovno nasle|e i
ìva kultura Roma.
Ansambl De~jeg pozori{ta RS u
Banja Luci izveo je premijerno predstavu
Princezin osmeh. Reìju potpisuje Tereza Durova, direktorka de~jeg Teatra
klovnova „Tereza Durova“ iz Moskve.
„Re~ je o jako staroj bajci. To je pri~a o
mirnom i veselom narodu ~iji su car i
carica nakon dugo godina dobili dete princezu. Na babine nisu pozvali zlog
ve{ca, koji je uvre|en zbog toga odlu~io
da za~ara malu princezu, te joj je ukrao
osmeh. Tako je veseli narod po~eo da ìvi
potpuno druga~ije, jer je princeza stalno
plakala. Nakon mnogo godina princezu
je spasio, najsiroma{niji ~ovek u gradu,
dimni~ar. Volim da radim bajke, jer u
njima uvek prona|em ne{to iz ìvota.
Kada gledate ili ~itate bajku ne moète
nikada pasti u o~aj, jer }e se na kraju
uvek pojaviti neko ko }e vam popraviti
raspoloènje. Ova bajka govori o tome da
nije obavezno da se udate za princa, da
bi va{ ìvot bio sre}an“, kaè rediteljka.
Premijera predstave Kom{iluk naglava~ke, koju je prema tekstu Nine
Mitrovi} reìrala Nina Kleflin, izvedena
je na sceni Bosanskog narodnog pozori{ta Zenica. „Ova predstava govori o zlu,
osvetama, krivicama, iskupljenju, o~aju,
nasilju i o smrti. Komad je angaòvan i
moderno ispisan. Fascinantna je dijalo{ka preciznost u scenama gde ni psovka ne smeta nego deluje sasvim prirodno,
jer je sastavni deo prikazanog sveta“,
rekao je dramaturg Hasan Dàfi}.
Predstava Doktor {uster Du{ana Kova~evi}a, u reìji Zijaha A. Sokolovi}a i
produkciji Sarajevskog ratnog teatra
SARTR, progla{ena je najboljom predstavom na 22. Festivalu komedije Nu{i}evi
dani, koji je od 15. do 25. IV odràn u
Smederevu.
„Obradovan sam, naravno, ali uistinu i iznena|en da je Nu{i}eva statueta
pripala ba{ nama, jer Doktor {uster nije
klasi~na komedija ni po ànru, ni po
stilu igre koji je odredio reditelj Sokolovi}, niti publiku izaziva ba{ na smeh.
Ovo umetni~ko priznanje zna~i mnogo,
jer je ste~eno u konkurenciji pozori{ta iz
Beograda, Novog Sada i Skoplja ~iji su
ugled i tradicija daleko ve}i od na{ih. To
je samo za~inilo prijem kod publike i
nesvakida{nje gostoprimstvo na koje smo
nai{li u Smederevu“, kaè direktor teatra
Safet Plakalo.
Tre}i festival komedije Mostarska
liska odràn je od 21. do 29. IV u Narodnom pozori{tu u Mostaru, u okviru kojeg
je prikazano 9 predstava iz Sarajeva,
Tuzle, Mostara i Banje Luke: Pukovnik
ptica Kamernog teatra 55 iz Sarajeva, u
reìji Dine Mustafi}a; Koko{ka NP Tuzla
u reìji Tanje Mileti} - Oru~evi}, kao i
drugu verziju istog teksta reditelja
Draèna Feren~ine, HNK Mostar; Let
iznad kukavi~jeg gnezda NP Mostar u
reìji Erola Kadi}a; [ta }emo sad? sarajevskog Pozori{ta mladih, u reìji Admira Glamo~aka, Revizor NP Sarajevo, reditelja Dritera Kasapija; autorski projekat Zijaha Sokolovi}a CABAres CABArei, Izbira~ica reditelja N. Matunovi}a, NP RS Banja Luka; Dame biraju
Altteatra iz Sarajeva.
Nagradu „Velika Mostarska liska“ za
najbolju predstavu podelile su predstave
Pukovnik ptica Hriste Boj~eva i Cabares
cabarei Zijaha Sokolovi}a.
Specijalnu nagradu „Velika Mostarska liska“ dodeljena je Narodnom pozori{tu Mostar za predstavu Let iznad
kukavi~ijeg gnijezda Kena Keseya, u
reìji Erola Kadi}a, za vrlo uspe{no teatarsko ostvarenje realizovano u dramati~noj situaciji za ovo bosanskohercegova~ko pozori{te i njegove glumce. Ova
nagrada ima i simboli~nu i moralnu
podr{ku naporima ansambla NP Mostar
da opstane i nastavi svoj dugogodi{nji
rad.
U sarajevskom Pozori{tu mladih
premijerno je izvedena predstava Trg
ratnika Nicka Wooda, u reìji Dine
Mustafi}a. Na sceni su njih dvoje - de~ak
i devoj~ica. Pri~aju pri~u, jednu od onih
koje se mogu desiti bilo gde i bilo kada.
Pri~u o ubijanju, o izbegli{tvu, o borbi sa
samim sobom da se pobedi nepoverenje i
mr`nja prema drugome kako bi se moglo
ìveti normalno. De~ak i devoj~ica su
morali pobe}i iz svog mesta, a od ubijenog oca kao se}anje ostali su im lutka i
lopta. Dvoje glumaca se transformi{u i u
roditelje, u~itelje, prijatelje, slu~ajne
poznanike.
Pri~a o izbegli{tvu naàlost vi{e nije
primat bilo koje zemlje na planeti. Vek
koji je iza nas doneo je, ublaèno re~eno,
masovne migracije stanovni{tva.
Priredila Aleksandra Jak{i}
[EZDESET GODINA MAKEDONSKOG
NARODNOG POZORI[TA
Pozori{ne novosti iz Makedonije
P
remijera Leta u mestu Gorana Stefanovskog u reìji Ljup~a Georgievskog odràna je u Skopskom
dramskom pozori{tu. „Svet Stefanovskog
mi je blizak. Radio sam nekoliko njegovih tekstova ali Let u mestu mi je omiljen.
LUDUS 124, 125, 126Lu
Ose}am ga kao ogromnu fresku obojenu
bojama na{eg mentaliteta“, rekao je
Georgievski dodaju}i da je predstava
fokusirana na probleme ljudi u Makedoniji. „Oti}i }emo dalje samo kada uspemo da sagledamo sebe. Ne moèmo stal-
no kriviti druge“, obajsnio je reditelj.
Scenograf je Miodrag Taba~ki.
Ansambl Vele{kog teatra izveo je dve
premijere klasi~nih komada: Mala du{a
êhova, u reìji gosta iz Rusije Nikolaja
Kruglova i Hipohondra Molijera u postavci Blagoj~a Boìnovskog. Teatar je
najavio gostovanja na nekoliko internacionalnih festivala koja su zapo~eta predstavljanjem komada Male du{e u Moskvi.
38
EX YU
Premijera teksta Fani Comes Alone,
po tekstu Resula Sabania, u reìji Adonisa Filipia iz Tirane, odràna je u Skoplju u Albanskom teatru. „Predstava ima
dru{tvenu boju. Ovo je drama o ljubavi,
nevernosti, borba moralnosti i nemoralnosti ~oveka. Milje je prenet iz realizma
u simbolizam, radnja sadrì i apsurdne
momente“, rekao je Filipi. Komad je prva
premijera Skopskog Albanskog teatra u
2005. kada ovo pozori{te slavi 55 godina
postojanja.
Narodni
Nu{i}eva komedija
poslanik u reìji Dimitra Osmanlia izvedena je u „Centar“ teatru.
Narodno pozori{te u [tipu otvorilo je
sezonu predstavom za decu Milerova
}erka bra}e Grim u postavci Radeta Rogozarova. Reditelj je rekao da je izabrao
bajku jer tekst nosi magiju, i jer su deca
najiskrenija i najlojalnija publika.
Nacionalni teatar „Ivan Vazov“ iz
Sofije gostovao je u Makedonskom narodnom pozori{tu predstavom H’{ovi Vazova
u reìji Aleksandra Morfova. Pozori{te iz
Sofije je pozvano na gostovanje u ~ast 60
godina postojanja Makedonske nacionalne ku}e. H’{ovi je novela napisana
pre vi{e od sto godina, pri~a o Bugarskoj
pod Osmanlijskim carstvom, o revolucionarnoj pro{losti Bugara i njihovih
patriota koju su zvani ‘h’{ovi’. Upravnik
teatra iz Sofije, Vasil Stefanov, je rekao
da su postojala 3 razloga {to su odabrali
ba{ ovu predstavu za gostovanje: jer je
izvedena pro{le godine na stogodi{njicu
njihove ku}e, jer ju je napisao njihov
patron Ivan Vazov i jer je u pitanju najgledanija predstava njihovog pozori{ta.
Po Stefanovu, komad je aktuelan iako je
napisan pre stole}a jer tretira slobodu i
ljudska prava. A Morfov ne samo da se
nosi sa patriotizmom emigranata ve} i
upli}e liriku i postavlja egzistencijalna
pitanja.
Povodom jubileja Makedonskog narodnog pozori{ta gostovala je i beogradska Gospo|a ministarka koja je potom
nastavila gostovanje u Kumanovskom
teatru. Proslava je zavr{ena komadom
@ivotne scene Ovena Mek Kafertia u
reìji Britanca Filipa de Moana u pozori{tu „Centar“. Ova predstava je imala
premijeru u decembru kao prvi projekat
budu}e trogodi{nje saradnje MNT-a i
Britanskog saveta u Makedoniji. Umetni~ki direktor Drame, Aleksandar Popovski, najavio je da su namere pozori{ta da
pravi godi{nju selekciju tekstova savremene britanske dramaturgije. „Najinteresantnija predstava iz Velike Britanije
bi}e prikazana ovde na makedonskom
jeziku. Ali, poku{a}emo i da prezentujemo makedonske pisce i reditelje u
Britaniji na engleskom jeziku“, objasnio
je Popovski.
Popovski je na mestu umetni~kog direktora 3 meseca i nije zadovoljan situacijom koju je zatekao. Naime, ove godine
iza{le su samo dve premijere, jedna na
maloj i jedna na velikoj sceni, nema klasi~nih komada. Svoju viziju repertoara
nacionalne ku}e predvi|a da }e ostvariti
u sezoni 2006/07. Ove sezone dogovoreni
projekti su Zmajeva nevesta Dimitra
Molerova u reìji Slobodana Unkovskog,
Aco radi Terorizam bra}e Presnjakov, a
po{to je MNT-u neophodna ansambl
predstava idealna je prilika San letnje
no}i koji postavlja Morfov za Ohridsko
leto. Jedan od glavnih planova budu}e
repertoarske politike Popovskog je igra-
nje bar jednog doma}eg teksta godi{nje.
Doma}ih dramaturga nema nigde a nova
drama je trend u svetu.
Posle predstave Azizname, Tur~in
Judèl Erten postavlja nov komad u Turskom teatru u Skoplju. U pitanju je tekst
Igra slobode Adema Atara.
Nova predstava u Nacionalnom pozori{tu Anton Panov u Strumici je komedija Dama iz Maksima Fejdoa u reìji
Koleta Angelovskog. Reditelj je uradio
prevod i adaptaciju Fejdoovog teksta koji
se po prvi put prikazuje u Makedoniji.
Podela uklju~uje ceo ansabl strumi~kog
teatra. Na sceni „Kutija“ u Skoplju, u koprodukciji Univerzalne sale i Aster produkcije, premijerno je izveden novi tekst
Petre Bakevske Suvo drvo Vavilona. Reditelj Goran Tren~ovski pravi i ‘letnju
verziju’ za ambijentalni prostor. „Kroz
ovaj komad smo poku{ali da ispri~amo
makedonsku trenutnu pri~u, pri~u o na{em vremenu, identitetu, potrebama, i
sve to kroz so~an dijalog i moderan
dramatur{ki pristup. Tri aktera, dvoje
odraslih i jedan mlad, neposredno pri~aju o svojim tegobama na tragikomi~an
na~in. Teatarski izraz se temelji na
psiholo{koj potkrepljenosti gluma~ke igre
ugra|enoj u minimalnisti~ki asocijativni
prostor“, kaè reditelj.
Predstave Tata i Druga strana, obe u
reìji Slobodana Unkovskog, bi}e oficijelni predstavnici makedonske teatarske
scene na manifestaciji Dana makedonske
kulture u [vedskoj kao i na prezentaciji
doma}e kulture u Rusiji.
Priredila i prevela
Aleksandra Jak{i}
Reditelj Leta u mestu: Ljup~o Georgievski
TIBET U LJUBLJANI
Vesti iz slovena~kog gledali{~a
N
a 35. Nedelji slovena~ke drame
odrànoj u kranjskom Pre{ernovom gledali{~u, su osim takmi~arskih predstava gostovala i dva
komada iz Egipta i Slova~ke. Pro{logodi{nji festival je odlikovala velika
ànrovska raznovrsnost dok je ove godine selektor Matej Bogataj u program
uvrstio klasi~ne komade, politi~ke satire i
monodrame, koji su oslonjeni, kao i
ve}ina ovosezonskih premijera, na dobro
poznate slovena~ke autore srednje generacije, i sa dobrom razvijenom ànrovskom senzibilno{}u. Takmi~ilo se deset
predstava: apsurdna komedija Matjaà
Zupan~i~a Bolje majstor u ruci nego
lopov na grani (Bolje ti~ v roki kot tat na
strehi) u izvedbi Mestnega gledali{~a
ljubljanskoga, monodrama Sa{e Pav~ek
Al` en al` dva? u produkciji ljubljanskog
Protodoma, Anywhere Out of This World
Bo{tjana Tadla u Hodnik Matjaà
Zupan~i~a u izvedbi SNG Drame Ljubljana, Sablazan u dolini [entflorjanski
(Pohuj{anje v dolini [entflorjanski) Ivana Cankara i U me|uvremenu (Medtem)
Sre~ka Fi{erja u izvedbi SNG Nova Gorica, Moj tata, socijalisti~ki kulak (Moj ata,
socialisti~ni kulak) Toneta Partlji~a koje
je odigralo Slovensko ljudsko gledali{~e
iz Celja, monodrama Get Famous or Die
Trying. Elizabeth 2. Sebastijana Horvata
i Nata{e Matja{ec u produkciji E.P.I.
Centra, Nora Nora Evalda Flisarja Pre{ernovoga gledali{~a Kranj i Metamorfoze Tine Kosi Slovenskoga ljudskoga
gledali{~a Celje.
Flisarijev komad Nora Nora izvelo je
i pozori{te Al-Soradk iz Kaira. Predstava
je ponudila pogled na mesto koje evropska drama zauzima u polju literature i
prikaziva~kih umetnosti na Bliskom
39
istoku, u isti mah odgovaraju}i na pitanje dokle seù zahtevi dru{tva, kulture,
vere i cenzure. Pozori{te iz Trnave (Slova~ka) Divadlo Jána Palárika izvelo je
komad Vinka Möderndorfera Mama je
umrla dvaput.
Glavni akter ove crne komedije je
pomalo luda dama koja misli da lako vlada ìvotima svojih bli`njih.
Na nedelji slovena~ke drame dodeljuje se i Grumova nagrda za najbolji
doma}i tekst koju je ove godine osvojio
Matja` Bri{ki Krug. „Krug“ je kruta
igra, postavljena u dana{nji ~as, ali
dovoljno apstraktna da deluje onstrano i
{ire od aktuelnog trenutka i dru{tvene
situacije. Drama govori o odnosu svetog i
nesvetog, boìjeg i banalnog. A najbolja
predstava ove smotre, nagra|ena [elogovom nagradom, je Hodnik Matjaà
Zupan~i~a. Tekt govori o pozadini TV
programa nazvanih „reality TV“. Sedmoro mladih ljudi u~estvuje u programu
u kojem ih kamere snimaju danono}no
dok gledaoci glasaju za njima omiljenog
aktera. Ovo je igra u kojoj se ispada,
svako ko prekr{i pravila ili je neomiljen
od strane gledalaca mora napustiti {ou.
Ko poslednji ostane bogatio je nagra|en
(ovakav {ou }e se uskoro prikazivati na
TV B92). @upan~i~ev komad naravno ne
prikazuje ono {to svi mogu da vide ve}
{ta se doga|a u hodniku, jedinom mestu
gde nema kamera, gde u~esnici mogu da
se opuste i budu iskreni, ili bar misle da
mogu. Tako hodnik postaje mesto tenzije
i sva|a.
U ljubljanskoj Drami, na maloj sceni,
svoju prvu slovena~ku izvedbu imao je
[panski komad Jasmine Reze. êtvrti
komad spisateljice koja se proslavila
tekstom Art reìrao je Janusz Kica.
Najbolja predstava na 35. Nedelji slovena~ke drame: Hodnik
Francuski glumci ve`baju {panski komad i izme|u scena razgovaraju o njihovom odnosu prema teatru, s likom kojeg igraju, autorom, pozori{nom istinom i
iluzijom. Svaki lik iznosi svoje du{evno
stanje: obra~un s vremenom koje prolazi,
zavo|enje, talenat i nesigurnost. Ovaj
komad sadrì sve teme kojima se Reza
bavila: mikrotragedija dnevnog postojanja, dve individue koje ~ine par, porodica,
pro{lo vreme, i humor u slu~aju da osetimo samosaàljenje.
Na istoj sceni izvedena je i tibetska
misterija, njeno prvo slovena~ko izvo|enje, ^rimekundan ili Bezgre{nost u
reìji Jerneja Lorencia.
Tibetsko pozori{te je jedno od najstarijih teatara. Koliko je ono va`no za
Tibetance govori podatak da je za vreme
okupacije Tibeta krajem pedesetih godina XX veka 14. Dalajlama me|u prvim
institucijama u izgnanstvu ustanovio
Tibetski institut za pozori{nu umetnost,
da bi o~uvali to jedinstveno nasle|e
drevne civilizacije. Po~eci tibetskog
pozori{ta datiraju od VIII veka kada je
budizam iz Indije pre{ao u Tibet i postao
zvani~na vera. Tada su se predbudisti~ki
plesni obredi slili s duhovnim izraàjem
budizma i nastao je ples poput „meditacija u pokretu“, koji se potom profilisao do
XV veka kada ga Thangtong Gjalpo, veliki tibetski svetac, preoblikovao u tradicionalno tibetsko pozori{te. Sa~uvano je
13 ili 14 dramskih dela, imenovanih
Tibetska misterija: ^rimekundan ili Bezgre{nost
„namtar“, i najpoznatiji je ^rimekundan; njegov autor je Tsang Jang Gjatso
(1683-1708), 6. Dalajlama, koji je poznat
i kao autor 53 ljubavne pesme. ^rimekundan je tibetsko ime za Vesantaro,
princa. Njegov pri~a je veli~anje darovanja, kojim se odupire svemu zemaljskom, ona je alegorija temeljnog spoznanja budizma - da je svet okolo nas
utvara. Da bismo istupili iz ve~nog kruga
ra|anja i umiranja, moramo se odupreti
svemu {to nas veè za na{e zemaljsko
ìvljenje, da bismo dosegli nirvanu koja
vodi u rasvetljenost, posve}enost.
^rimekundan daruje o~i slepcu, da
lako vidi, to je krajnja radnja. Njegova
slepo}a je u mitskom okviru igre obojena
vra}anjem vida, on podse}a na kralja
Edipa, koji je u slepo}i lako ugledao
istinu sveta. ^rimekundan, koji dolazi sa
Krova sveta je na{a veza sa prastarim
duhovnim izrazom i civilizacijom, on
nosi u sebi dragocenu ljudsku su{tinu, za
koju se svako bori, koja je utopljena u
utvarnu narav sveta, koju kad prepozna
u njoj vidi svoju mogu}nost oslobo|enja i
rasvetljenja.
Lutkovno gledali{~e Ljubljana imalo
je dve premijere, na velikoj sceni Za{to
verovati u zmajeve Jere Ivanc u reìji
Jake Ivanca, i na maloj sceni jo{ jedan
doma}i tekst Predstavljamo vam... autora i reditelja Matjaà Lobode.
Mestno gledali{~e ljubljansko je
izvelo svoju poslednju ovosezonsku pre-
mijeru, Kralja Betajnove Ivana Cankara
u reìji Zvoneta [edlbauera.
Slovensko stalno gledali{~e (SSG) iz
Trsta zavr{ava sezonu komedijom Udovica Ro{linka Cvetka Golarja, tako|e, u
reìji Zvoneta [edelbauera. Igrokaz je
prvi put bio prikazan 1925. u Mariboru.
U pitanju je najbolji komad Golarjeva
„poete prirode i njenog ìvota, pesnika
slovena~ke zemlje, polja i cve}a, sunca i
zvezda, nepogode i bure, selja~kog ìvota
i veselja“, zapisali su u SSG-u. Re~ je o
doìvljajima bogate, razdragane udovice,
koja se takmi~i sa }erkom Anicom za
ljubav mladog kmeta Janeza. Drama
obiluje zavrzlamama, {aljivim nesporazumima i spletkama, te nam prikazuje
selja~ko okruènje iz aspekta morala.
Na secni Drame SNG Maribor prikazan je komad Evalda Flisara Jedanaesta planeta u reìji Marije Logar.
Drama prikazuje ljude na ivici - socijalnoj i psihi~koj. Iz njihove klo{arske perspektive gledamo na dana{nje gra|ane i
malogra|ane. Pratimo njihovu skitni~ku
sudbinu. Preìvljavaju prosja~enjem. No,
posebni su jer se unutar njihovih naopakih i besciljnih ìvotarenja krije èlja
za traènjem smisla. Svako je imao ìvot
pre klo{arskog perioda: Pavle ljubavni
koji ga je doveo do nervnog rastrojstva, a
Magdalena ~edomora~ki.
Priredila i prevela
Aleksandra Jak{i}
LUDUS 124, 125, 126
EX YU
JAGO[ (OPET) U RIJECI
Kazali{ne novosti iz Hrvatske
K
apetan Dòn Piplfoks Du{ka Radovi}a izveden je u Istarskom narodnom kazali{tu u Puli, u reìji
Mustafe Nadarevi}a. Pri~a o hrabrom
kapetanu po~inje u trenutku kad se sukobljava s starim suparnikom, kapeanom Dònsonom. Kazna zbog gusarskog dvoboja vrlo je okrutna - Piplfoks je
poslat u gusarsku penziju! Njegova
verna posada tuguje s njim i ~ezne za
plovidbom. Sre}a im se ipak osmehne
kada kapetan prihvati ponudu guvernera i uputi se sa svojim mornarima u
Kinesko more kako bi ubio okrutno
sedmoglavo ~udovi{te.
Nove predstave Teatra ITD su Ptice,
ptice, ptice autorskog tima koji ~ine
Kristina Bajza, Maja Kova~, Mario Kova~ i Sanja Tropp i ‘predstavafilm’ Kineski rulet Damira Bartola Indo{a. Komad
je nastao po dramskom tekstu Daha
Radovana Iv{i}a i poku{ava plesom ispitati: kako to isto telo deluje u uslovima
potpune, ni~im ograni~ene slobode, da li
je mogu}e da nas apsolutna sloboda
ponekad sputa i ograni~i upravo time {to
se me|u bezbrojnim mogu}nostima izbora ne usudimo izabrati samo jednu i odlu~no kaèmo da je to ona prava? Kineski rulet je igra koja po~iva na me|usobnoj isprepletenosti dokumentarno-igranog filmskog materijala, pri~e pojedinca i
zadatog zadatka unutar pravila igre
organizovanih kao raznobojnih podru~ja
zona slobodnog kretanja pojedinaca i
grupa, ona zahteva i uslovljava ìvot
politi~kim aktivizmom.
Kerempuhova nova predstava je Afera Fadila Hadì}a u reìji Roberta Raponje. U ovoj praizvedbi se saìma pi{~evo ìvotno, pozori{no i iskustvo rada u
medijima. Zakoni fukcionisanja ljudskog
bi}a isti su u tim delatnostima.
Zagreba~ko kazali{te mladih je premijerno izvelo Tolstojevu Anu Karenjinu
u reìji Vasily Senina. „Ana Karenjina je
zanatski ve{t i uspe{no ironi~an obra~un
s ruskom ba{tinom i njenim stereotipima, ali je ~itava postavka vi{e upu}ena
moskovskoj i petrogradskoj, no zagreba~koj publici: mi ga razumemo, ali nas
predstava ne pretvara u ‘u~esnike’ ve}
ostajemo distancirani promatra~i. [to se
ti~e ansambla ZeKaeM-a, rezultat je
mnogo odli~no odigranih uloga (ansambl
broji 24 ~lana)“, kaè kritika.
Na sceni rije~kog HNK „Ivan pl.
Zajc“ izveden je Galeb u reìji Jago{a
Markovi}a, istovremeno obeleàvaju}i
145. godina od ro|enja Antona Pavlovi~a
êhova i 50 godina rada glumice Neve
Ro{i} na pozornici svog rodnog grada (u
ulozi Arkadine). Ovog puta reditelj nije
koristio radikalnije zahvate na klasi~nom predlo{ku, ve} je êhova poku{ao
i{~itati iz njegovog vremena. Skladno
onda{njim raspravama o potrebi novih
formi u teatru, Markovi} se opredelio za
poetiku praznog prostora, nazna~iv{i
mesto zbivanja tek s nekoliko stolica,
klavirom i neizostavnim samovarom.
Igranje ‘predstave u predstavi’ samo je
po sebi povuklo i zamisao da se pre|e
rampa i prostor za igru pro{iri na deo
partera i nekoliko loà. Uprkos starinskom obele`ju i ve} prepoznatljivim elementima Markovi}eve poetike, êhovljevi likovi i njihovi problemi djeluju suvremeno i scenski punokrvno. Reditelj je od
glume zahtevao isklju~ivo o{tre pritiske
na trenuta~nosti, {to ujedno zna~i podzemnu vulkansku ìvost, ali i nekakvo
neo~ekivano odustajanje od svih poàra
strasti. Markovi} je uspeo da jednu jedinu, tako bolno kriti~ku re~enicu, smestiti
simboli~ki ta~no u sredi{te dramskog
Nova reìja Jago{a Markovi}a u Rijeci: Galeb êhova
LUDUS 124, 125, 126Lu
Premijera u Gavelli: Pti~ice Filipa [ovagi}a
tkiva i da na krajnje jednostavan na~in
prokomentari{e sve nevolje bolnih du{a
protagonista.
15. Maruli}evi dani odràni su u
Splitu od 22. do 29. IV i prikazano je 11
dramskih predstava hrvatskih autora u
izvedbi sedam doma}ih i dva strana pozori{ta: Antigona, kraljica u Tebi Ton~a
Petrasova Marovi}a, HNK Split (reditelj
Matko Ragu`); Drugi libar Marka Uvodi}a Spli}anina Marka Uvodi}a, Gradsko
kazali{te mladih Split (reditelj Goran
Golovko); Glorija Ranka Marinkovi}a,
HNK Zagreb (reditelj Boìdar Violi});
Hajdemo skakati po tim oblacima Elvisa
Bo{njaka HNK Split (reditelj Nenni
Delmestre); Jazz Filipa [ovagovi}a, HNK
„Ivan pl. Zajc“ Rijeka (reìja Ivica
Buljan); Na rubu pameti Miroslava
Krleè, HNK Zagreb (monodrama u reìji
i izvedbi Dragana Despota); Hamlet u
selu Mrdu{a Donja Ive Bre{ana, Dramski teatar Skoplje (reìja Mete Jovanovski); Pijre sna Lade Ka{telan, „Gavella“
Zagreb (reìja Nenni Delmestre); Sve{tenikova deca Mate Mati{i}a, Pu{kin
teatra Moskva (reìja Aleksandar Onurov); Svoga tela gospodar Slavka Kolara,
GK Komedija (reditelj @elimir Mesari});
Veliki beli zec Ivana Vidi}a ZeKaeM
(reditelj Ivica Kun~evi}).
Selektorka Ana Lederer rekla je da je
„gotovo celokupna pozori{na produkcija
predstava bazirana upravo na drami kao
predlo{ku predstave, kao i da su umetni~ki najja~e ansambl-predstave nastale
u etabliranim teatarskim ku}ama, dakle
u ‘glavnoj struji’ na{eg pozori{nog ìvota. Zanimljivo je kako se po mnogo~emu ta produkcija po svojim glavnim
obele`jima bitno razlikuje od pro{logodi{njih Maruli}evih dana. Kako, dakle,
prevladava dramski tekst, ove godine
odjednom ne dominiraju adaptacije drugih ànrova, jezi~ne adaptacije i lokalizacije te improvizacije iz kojih se strukturira predstava odnosno tekstovi koji
nastaju iz procesa rada na predstavi“.
Pored predstava u takmi~arskoj
konkurenciji 15. Maruli}evi dani imali
su i svoj radni deo koji je obuhvatao
tematske diskusije (Dramski pisac
izme|u zanimanja i hobija; Hrvatska
drama u protekloj deceniji; Reditelj i
glumac i savremena hrvatska drama)
predstavljanje pisca Mate Mati{i}a, kao i
~itanje prvonagra|ene drame sa takmi~enja Marin Drì} Ministarstva kulture RH, te dan Centra Me|unarodnog
kazali{nog instituta. Na kraju svakog
festivalskog dana odràvali su se javni
razgovori o vi|enim predstavama.
Marul za najbolji dramski tekst
dodeljen je Ladi Ka{telan za Pijre sna, za
najbolju reìju @elimiru Mesari}u za
predstavu Svoga tela gospodar, za najbolju predstavu u celini predstavi Sve{tenikova deca. Nagradu Marul po oceni
publike dobila je predstava Antigona,
kraljica u Tebi.
Legalisti Damira Petri~evi}a u reìji
Marice Grgurinovi} imali su premijeru u
zagreba~koj Komediji. Novoprido{li pacijent sputanih ruku i pod uticajem lekova
koje prima, zamuckuju}i, iskusnom ludaku kraj sebe govori o doga|ajima koji
su prethodili i neposredno uticali na njegov sada{nji status. U policijskoj stanici
‘inspektor’ poziva galeriju likova koje
~ine intelektualno moralno iskvarena
elita i preduzetnici bez skrupula. U pitanju je komedija prepuna obrata, poricanja i priznanja, neke od likova ona
dovodi u situaciju o~aja, dok drugi bezbri`no, a ponekad i s dosadom i ironijom
ismevaju situaciju znaju}i da im se ni{ta
ne moè dogoditi.
Na 20. susretu lutkara i lutkarskih
pozori{ta Hrvatske najvi{e gluma~koanimatorskih nagrada odneli su ~lanovi
Gradskog kazali{ta lutaka Split (Andrea
Majica, Ivan Medi} i Branimir Raki}) s
predstavom Sne`na kraljica koja je
ponela titulu najbolje u kategoriji kreacije lutaka i maski (Ivica Toli}), a ocenjena
je najve}om ocenom i od strane De~jeg
ìrija.
Druga drama Filipa [ovagovi}a Pti~ice, u reìji Ozrena Prohi}a doìvela je
premijeru po~etkom maja u „Gavelli“. I
ova [ovagovi}eva drama odbija beàti od
hrvatske svakodnevice te kao da, prate}i
druìnu zatvorenika koji u zatvoru
odlu~uju osnovati bend nazvan „Pti~ice“,
poku{ava pobrojati {to vi{e toga {to u
na{em „sada i ovde“ ne valja. „Jao ovoj
zemlji koja }e da propadne jer nema ko
elementarnu kulturu da zastupa. Ma
moè da pobedi ko ho}e, nema vam bre
spasa, gra|ani Hrvatske i Hrvati“, poru~uje [ovagovi} kroz usta jednog od
svojih likova, Cigana. Zatvor iz Pti~ica,
komada koji je u reìji Roberta Raponje
od nedavno na repertoaru Narodnog
pozori{ta/ Narodnog kazali{ta / Nepszinhaz Subotica, doima se poput mesta koje
se od spoljnog sveta razlikuje samo po
tome {to svojim stanarima ograni~ava
kretanje (poslednja replika drame je
„Bolje je u zatvoru sto puta“). U
[ovagi}evim zbunjenim, prepla{enim i
nesigurnim ljudima ‘s dna’, naslikanim
s puno razumevanja, humora i saose}anja, lako se prepoznajemo.
Priredila Aleksandra Jak{i}
Pretplatite se na
LUDUS
Godišnja pretplata za SCG - 500,00 din.
Dinarski teku}i ra~un:
255-0012640101000-92
NOVO!
PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA
Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA
Devizni ìro ra~un:
5401-VA-1111502
40
Esej
GLUMCI U TRANZICIJI, TRANZICIJA U NJIMA
Dobronamerni
ekonomije
prilog
kritici
umetni~ke
Olga Stojanovi¯
O
ntologija glumca suprotstavljena
njegovoj ontici!? [ta to zna~i?
Visokoparno zvu~i, ali gle, ta~no je,
bolno, pou~no i delatno. Ako se „ontologija“ uslovno veè za mati~nu delatnost, za
„bi}e“; a „ontika“ za derivate i reproduktivnost, svakako pragmati~nu, onda u
tranzijskim vremenima, u epohi globalisti~kog suvra}enja - vidimo, opipavamo
i suo~avamo se s GLUMCEM transformisanim u NU@NOST, umesto da obitava
u SLOBODI koja mu pripada po definiciji
poziva, umetnosti mimikrije i dara darivanja.
Penu{avi instant
ske~
Gledamo - ~ulno i analiti~ki - rasnog
glumca Lazara Ristovskog, strastvenog,
zaumnog, robusnog, „barbarskog“ i plemenitog, junaka teatra i pokretnih slika,
junaka koliko ìvog, toliko usmr}enog u
liku junaka ba`darenog i smivenog
setom - gledamo ga u reklami za PIVO!
Izvan svakog moralizma, dnevni~kog ili
zapisa epohe, izvan pragmati~kog u~inka ovakve delatnosti po bi}e glum~eve
utemeljenosti u korist (za{to da ne?), utapa se i vrskavo nestaje glum~ev lik u
peni piva, u duhovitim instant-ske~evima potro{nje, virtuelnog hedonizma,
utopije i tranzicije!
Ni{ta novo u fenomenologiji marketinga, diljem Novog i Nojnovijeg veka
(kada je ~asovnik na katedrali u Kelnu
otkucao podne i promovisao epohu kapitalizma), ali GLUMÊVA REKLAMA ma
kog proizvoda u marketin{koj dramaturgiji, zapravo zna~i mimikriju koja
ontologiji uzima smisao u slu`bi ontike
koja se ovoj ontologiji, pak, nikada ne}e
vratiti...
A tu smo na tragu fenomena GLUMCA U TRANZICIJI, koji se - umesto Aristotelu ili uslovno Bogu - obra}a Sponzoru
ili Vlasniku, ne gube}i sebe, ako identifikacija s likom iz ske~a nije njegov finalni za{titni znak. I tako glumca, kao i
produkt, postaje - „brend“.
Za{to je potpisnik ba{ Ristovskog
promovisao u simbol marketin{ke transformacije u alternativu GLUMCA U
TRANZICIJI, pored brojnih i inih primera ustoli~enih u medijima?! Stoga {to
je „junak najnovijeg doba“ reprezentativni uzorak nosioca strasti (ontolo{ke)
koja se otima naravi (onti~koj). Zato ovaj
napis i nema moralizatorski, no, ve}ma,
estetski poriv.
A i odgovor sledi: Ristovski se
JEDNAÎ sa znamenom koji promovi{e,
te je „pars“ (deo) uloìo za „totum“ (celinu)! Na tragu smo, dakle, glum~eve
opcije PARS PRO TOTO, {to nadvre|uje
ontiku u odnosu na ontologiju. Na{ je
GLUMAC uloìo harizmu u deo, a celina
bi}a mu je istu darivala. Tako se u slu-
~aju Lazara - glumca, estetsko {tedro
preliva u sferu eti~kog, a od svega ostaje
(samo) upe~atljiv utisak koji se spram
budu}nosti glum~eve odnosi upitno,
mada i dobrohotno.
Simboli~no, uvek je Hamleta vi{e u
pivu, no {to je piva u Hamletu, te se etika
i estetika ipak mire u prostoru glum~eve
„tranzicije“.
Damsin gambit
No, GLUMCU je u karmi i {mira, te
}emo se pozabaviti prekvalifikacijom
ovog nedodirljivog, ali nu`no prate}eg
pojma svake mimikrije, na temelju ki~a,
a pod za{titnom definicijom „umetnosti
sre}e“.
Danica Maksimovi}, glumica karaktera i lepote, telesnosti i du{evne provokacije, trenutno je „za{ti}ena“ likom
Jelene u istoimenoj „sapunici“ o vreme{noj, ali fatalnoj èni po najdi~nije
vrednosti patrijarhalnog, ali i tranzicijskog miljea zabluda i ni{tavila. No,
Danica glumi i to ~ini iz bi}a OPISA, ali i
OPUSA! Kakva li bi se moralizatorska
primedba mogla uputiti glumici koja
profesionalnost moè, ali i mora prezentovati kao sastavni deo transformacije u zadato?! Jer, ko moè vi{e, moè i manje!
I, kojim se to „nepo~imstvom“, po umetnost glume, bavi glumica u sapunskoj
seriji? Fenomenolo{ki, ona „prkosi“ svim
visokim ciljevima, {tedro rasipaju}i dar
do praznine, a u korist tranzicije glumca
ka objektu masovnog hedonizma. Svesno
se obru{avaju}i na vokaciju, GLUMICA
se „predaje“ upotrebljivosti, pa i zlorabljenju sopstvenog kvaliteta koji tada
prerasta u - kvanitet. Ne doti~u}i se dvoj-
nika, ova dijalektika pora|a „dublera“ ili
„kaskadera“ prvotnog umetni~kog lika.
Po moralnoj definiciji ~edan, po
estetskoj nepotkupljiv, glumac se u ki~u
pona{a „prirodno“, prepoznaju}i njegove
visoke zahteve. On NE UME da mu se
dodvori, ali NE MO@E da mu odoli! Zato
se glumac i u „sapunskoj seriji“ PRISE]A svojih najboljih ostvarenja, grade}i kola`ni lik koji, najzad, potse}a na
vitra` od papira, nalepljen na staklo...
Problem je jedino u tome - da li prepoznajemo na{eg glumca i tada kada
„obavlja“ ulogu sopstvenog „dublera“?
Ako ga prepoznamo, njegov u~inak je
ostvaren i ovde se okon~ava razgovor o
ki~u, {undu i sapunu, jer nema te
situacije i scene u kojoj }e protagonist sa
sopstvenim se}anjem na umetnika, zatajiti u korist |avoljeg zahteva povr{nosti i
{mire. Makar i {mirao, u~ini}e to na
na~in „{kolovanog {miranta“ koga nikad
ne}emo uhvatiti na delu. Do nedele, prosto, ne dopire. I tako „Jelena“ Danica
Maksimovi} vi{e ne podleè ni estetskom,
ni eti~kom i oblikuje se u pe~at, transparent, kao {to se i lazarevo pivo - mimikrijom - preta~e u njegovu senzibilnu
svojinu, makar ova bila virtuelna.
Na kraju be{e re~
Najsloènije podru~je glum~eve
tranzicije („izme|u ni{tavila i bola,
izabrao sam bol“, pi{e V. Fokner u Divljim palmama) jeste njegova avantura ili
zakonomerni ishod SPISATELJSTVA.
To se najmarkantnije, gotovo potresno, dogodilo na{oj kultnoj glumici Evi
Ras. Kontroverznoj Evi, koliko i Rasovoj,
rasnoj, ras-to~enoj no najzad svedenoj na
re~ koju je sama GLUMICA i SPI-
SATELJICA - prerano, prekasno i (ne) zasluèno „odnela“ u - raj...
Su{tinska TRANZICIJA GLUMCA,
zapravo GLUMCA U TRANZICIJI, odigrava se najupe~atljivije, {tavi{e nepovratno, preobli~enjem u pisca. Eva svakako nije jedina, niti usamljena u samoj
nakani pripovedanja, jo{ manje u njenoj
realizaciji, te bi bilo profano i navoditi
srodne primere, ali strast kojom je ova
GLUMICA zakora~ila u literarno ispovedanje kao oblik kreativne autodestrukcije, jedinstvena je kao ~in, sasvim nezavisno od vrednosti njenog knjièvnog
delanja.
Da li je breme glumca bilo odve}
te{ko, te je porodilo pisca ili je dubinska
vokacija „transparentnog umetnika“,
klju~aju}i tokom premetanja iz uloge u
ulogu - ishodila potrebom da se vreme
zaustavi, pozicija defini{e i ispovest
„zamrzne“?! Da li se glumac koji se
odvaì na mukotrpnost i neizvesnost
pisanja „odri~e“ prvotnog umetnika u
sebi ili je to njegov sopstveni „red izlaska
na scenu“?!
Ne treba traìti odgovore na ova
pitanja, jer kad umetnik „izneveri“ istog
u sebi - ni jedan ni drugi njegov obris
nisu na gubitku... Ako je spisateljstvo
„mladost kazivanja“, a gluma „starenje
iskustva“ - inverzija glumca ka piscu
moè se tuma~iti potpuno zakonomerno,
gde prestaju da vaè sve dnevne odlike
mladosti i starosti. I tu smo, ali ba{ tu, na
tragu odgonetki fenomena ovakve „tranzicije“.
No, lako }emo mi s metafizikom. U
pojmu te{ke realne tranzicije zapretene
su na{e sudbine, koliko ljudske, toliko i
umetni~ke i budimo stoga jednako blagonakloni spram PIVA, SAPUNICE ili
ISPOVESTI. Zajedni~ki imenilac i piva i
sapunice je pena, a od opojnog i mu~nog
beleènja ostaje - talog. Plemenita i kona~na opre~nost, tek da se gorko,
a opet slatko nasmejemo...
Te a t a r u { u m i
POZORI[TE TRENUTKA
Bo¦idar Mandi¯
T
renutak je najistinitiji fenomen
pojavnog sveta, jer je neprestano
u pokretu. Ne moèmo ga detektovati, ali mu moèmo sluìti. Zbog toga
pozori{te „Porodice bistrih potoka“, u
njave}oj meri, traga za hranom vremena smatraju}i da je vreme sam izvor
stvarala{tva. Biti u vremenu, zna~i pristati na umetni~ki ~in. Ako akter (glumac) na sceni biva u sadejstvu sa
vremenom, on je ìvi pozori{ni u~esnik.
Posve}enik koji pozori{no delo ne vidi
kao zavr{eno delo, ve} ga neprestano
dogra|uje. Takvo delovanje nije puko
odra|ivanje, nego postaje sakralni ~in.
Ako trenutak uzmemo kao dispoziciju dela, onda je pred nama {iroko
polje kreativne beskona~nosti. Iz trenutka se crpi trajanje, on je su{tina
svake predstave. I mada, ~im ga uhvatimo ili realizujemo, trenutak je ve}
pro{ao, on ostaje u gledaocu, jer je proizi{ao iz vremena. A vreme nije samo
dimenzija, nego i bi}e.
Pozori{te mora respektovati trenutak.
Trajanje u protoku vremena vi{e je
nego obi~na pa`nja. To je probu|enost i
uklapanje, predatost emocijama i stanjima ve~nosti. To je mesto odakle
pristiù uzbu|enja. Tako glumac, iznosiv{i ìvot na daske, nije vi{e samo
korepetitor, ve} i kreator. Li~nost. On je
jedna vrsta sprovodnika besmrtnosti.
Glumac je - ako se ne preda trenutku - posle predstave iscrpljen. On
ponavlja zadate pokrete, re~i i mizanscen poput mehani~kog prisustva.
Glumac sklon po{tovanju vremenskog
protoka, nosi radost i eksploziju.
Zbog toga, mogu slobodno re}i, na{e pozori{te i moji akteri nikad ne improvizuju, nego se predaju vi{em smislu teatarske egzistencije. To je unu-
tra{nji protok, koji nas vodi ka sceni i
po sceni. îtav proces u~estvovanja u
delu zasnovan je na preispitivanju i
kristalizovanju stvarnosti. Zatim,
sopstvenog identiteta i procesa davanja.
Ono {to je atom za metriju, to je trenutak za vreme. Deli} ispunjen ogromnom
energijom. Ukazuju}i na sli~no, Vilijam
Blejk peva: U kapi rose videti ceo svet!
Skru{iti se, vratiti se u po~etnu ta~ku,
gde ìvi celokupni pro-stor. U trenutku
prona}i vanvremenje. Glumac poja~ava
svoje dejstvo, upravo, kad taj neopisivi
bljesak prevede u ekstazis. Glumac teì
publici, sceni i praznini... ali ne da bi ih
zaslepio, ve} da bi ozario onog koji ga
promatra.
Posle svake predstave, malo uz
{alu, malo ludiraju}i se, prilazim
svojim glumcima i pitam: „Tajmnig!“
PLAVO POZORI[TE UÊSNIK ISTA-E U VROCLAVU
nternacionalna {kola teatarske antropologije (ISTA) ove godine se
odrzava 14. put. [kolu je 1979. osnovao reditelj Odin teatra (Holstebro, Danska), Eu|enio Barba. [kola je bazirana u
Holstebru, ali se svaka radna sesija
odràva u drugoj dràvi, {to ISTA-u ~ini
putuju}im univerzitetom, multikulturalnom mreòm prakti~ara i teoreti~ara
zainteresovanih za pozori{nu antropologiju. Nakon Brazila, Danske, Francuske, Nema~ke, Velike Britanije, Italije,
Norve{ke, Portugala, [vedske i [panije,
ISTA se ove godine po prvi put odràva u
I
41
Isto~noj Evropi, u Poljskoj, u organizaciji
Grotovski centra iz Vroclava. ISTA je
trajala od 1. do 15. IV i obuhvatala radionice i seminare, predstave, demonstracije rada, i konferenciju koja }e ove
godine imati temu Improvizacija: Se}anje, repeticija, diskontinuitet.
Kao dodatak, ISTA u Vroclavu uklju~uje i festival „Eastern Line“ - prezentaciju nezavisnih pozori{ta iz Centralne i
Isto~ne Evrope, po izboru Grotovski
centra. Osim pozori{ta iz Rusije, Poljske i
ê{ke, na ovom festivalu Plavo pozori{te
kao jedini predstavnik iz jugoisto~ne
Evrope, prikaza}e svoju novu predstavu
Dijalektika du{e - Studija o slobodi.
Osim u~estvovanja na festivalu
„Eastern Line“ (11. i 12. IV), Plavo pozori{te je prisustvovalo i Simpozijumu
„Improvizacija: Se}anje, repeticija,
diskontinuitet“.
Poziv Grotovski centra za u~estvovanje na ovogodi{njoj ISTI, jednoj od
najzna~ajnijih manifestacija savremenog teatra u svetu, za Plavo pozori{te
predstavlja izuzetnu ~ast, jer se ideologija Plavog pozori{ta kao pozori{ne laboratorije bazira na principima koje su
ustanovili reformatori pozori{ta XX veka,
me|u kojima posebna mesta zauzimaju
Jeì Grotovski, po mnogima rodona~elnik
savremenog teatra, i Eu|enio Barba i
Odin teatar.
Ovo gostovanje je jedan od najboljih
na~ina obeleàvanja desetogodi{njice
Plavog pozori{ta koja pada ove godine.
Predstava Plavog pozori{ta Dijalektika du{e - Studija o slobodi bazirana je
na ìvotu i delu jednog od najve}ih pisaca i mislilaca svih vremena, Fjodora
Mihajlovi~a Dostojevskog. Scenario i
reìja: Nenad ôli}, u~estvuju: Ranko
„Tajming!“ „Koliko je pro{lo vremena?“
U stvari, èlim da saznam koliko su
energije potro{ili, oznojali svoju koù,
koliko su u predstavu uneli radosti.
Tro{enjem sebe, oni stvaraju nultu
ta~ku iz koje se ra|a obnovljeni proces,
praznina iz koje ni~e novo stanje.
Kad trenutak pro|e kroz glumca,
on isijava boànsko prisustvo. Trenutak je uto~i{te za glumca i njegovo
pro~i{}enje. Trenutak ne moè biti izmanipulisan. Njegovo trajanje je sigurno jer su u njemu skriveni refleks
za scenski predloàk i individualna
predatost svetslosti pozori{nog delovanja. Trenutak je misti~ka spoznaja na
sceni, koja aktera ~ini
samosvojnim.
Trifkovi}, Ma{a Jeli}, Dejan Stojkovi},
Marko Potkonjak, Jelena Martinovi},
Nenad ôli}, scena i kostim: Ivana ôli},
organizator: Dubravka Vujinovi}.
U~estvovanje Plavog pozori{ta na
ovoj manifestaciji pomogli su Grotovski
centar i Evropska kulturna fondacija.
Saradnja Plavog pozori{ta i Grotovski centra zapo~ela je 2002., kada je Plavo
pozori{te u~estvovalo na festivalu Prezentaciji savremenog srpskog teatra,
igraju}i dve predstave Oscar Wilde i
Nepostojani Princ i Hipertrofija autoriteta ili ôvek koji je pomra~io Sunce.
Vi{e informacija moète na}i na web
sajtu Grotovski centra:
www.grotcenter.art.pl
LUDUS 124, 125, 126
Dnevnik
VASILJEV SE [ETA SA ONJEGINOM
Dnevnik sa puta po Evropi
Jovan ¬irilov
Beograd - Moskva, 31. III 2005.
Sino} mi Cveja javlja da je Miro Belovi} ispustio du{u. S velikom griòm
savesti rekoh da ne}u mo}i odustati od
puta. Cveja je spustio slu{alicu pomalo
zbunjen. Jo{ ju~e sam mislio da svratim
do Mire u dom za stare na Zvezdari,
ose}aju}i da mu kraj moè do}i svakog
~asa. Jedno moje putovanje za Bitef je
„krivo“ da nisam bio ni na sahrani svog
ro|enog oca. Zatekao sam se s Muharemom negde u Italiji. Stigao je telegram s
potpisom Ma|elija. Saop{tio mi je da je
tata Mile umro. Kako nije bilo mogu}no
da stignem na sahranu, moje dve majke,
ro|ena i èna moga oca, rekle su mi da i
ne dolazim ve} produìm put na moskovsku Zlatnu masku. Uvek su me moji
udvostru~eni roditelji {tedeli - dvojica
tata i dve mame. Pa eto i ovog puta ne}u
biti na sahrani jendog od klju~nih
li~nosti moga ìvota.
Na aerodromu me ~eka devoj~ica iz
organizacije, koja kao i obi~no, ne zna
{ta se doga|a na festivalu. U minibusu je
Andrea Tompa iz Ma|arske. Govori mi o
nekoliko njihovih odli~nih predstava. Tako|e mi pri~a o àlosnoj subini najdarovitijeg kriti~ara Ma|arske, mom dugogodi{njem prijatelju Peter Molnaru, za
koga se ispostavilo da je radio za policiju.
Na to otkri}e reagovao je tako {to je
{tampao sve svoje izve{taje, koji su, kako
kaè Andrea, blaì o kolegama no
njegove tada{nje duhovite i nepo{tedno
o{tre kritike. Posle toga se izgubio iz
javnosti i otada ni pu{ta od sebe glasa.
U minibusu i moj stari poznanik iz
Tirane Alfred, frankofoni direktor festivala iz Butrinta i njegov prijatelj glumac
koji je igrao Sokrata u teatru Slavija.
Roman Dolànski mi kaè da sprema festival za jesen, ali malo je predstava gledao. „Nije vi{e moderno gledati sve
predstave“, dodaje ironi~no. A ja }u do
polovine maja videti sve predstave koje
dolaze na Bitef.
Iako nemam ulaznicu, ulazim bez
problema na Rot{ildovu violinu Kame
Ginkasa po êhovu. Pred predstavu mu
kaèm da bi trabalo da malo pro~ita u
Rusiji zaboravljenog Andrejeva. „To je za
vas pisac!“ Gleda me belo. „Ja se bavim
êhovom“, re~e neduhovito.
Jurim da stignem u studio MHAT-a
na predstavu Igraju}i `rtvu bra}e Presnjakov, Vladimir i Oleg. Prenatrpana reìja, deluje zabavlja~ki, umesto ozbiljno.
Moskva, 1. IV
Dòn Fridman, kurator Russian Case
programa, s anglosaksonskom otvoreno{}u pri~a da je za program izabrao i
predstave koje ni sam ne razume niti zna
da li su kvalitetne. U njima uo~ava
novost, ali ne i vrednost. Njega konsultujem {ta da gledam, jer ne mogu da vidim
sve. Ne{to moram da `rtvujem. Koga god
pitam svi mi manje vi{e kaù da
izostavim Vasiljeva u stilu „pa zna{ ve}
{ta on radi“. Svi preporu~uju da vidim
Fokinov [injel, a sam se odlu~ujem da se
odreknem Rajkinovog Ri~arda Tre}eg.
Uve~e u MHAT-u gledam Malogra|ane reditelja Serebrenikova. Dobra
upotreba orkestra uklju~enog u radnju.
Moleri pevaju. Se}am se Malogra|ana
Tovstonogova iz 1968. Malogra|ani su
bili i mladi. Ovde nije ba{ jasan odnos
LUDUS 124, 125, 126Lu
prema mladima. Ali dvosmislenost je
danas u modi. Dekor veoma martalerovski.
Na prijemu kod osniva~a Zlatne
maske, Edija Bojakova. Nije vi{e selektor, ve} sam „osniva~“, i dalje s velikim
uticajem na tokove festivala, iako nema
neku formalnu funkciju.
Na ulazu u njegov stan, u {ali, {utira
Amerikanca {to nije skinuo cipele.
Mrzim skidanje cipela po stanovima. To
mi je nekako selja~ki. Se}am se kako mi
je bilo drago u mojoj emisiji na Studiju
„B“ posve}enoj pirotskim }ilimima kad je
mladi stru~njak za }ilime rekao da ne
skidamo cipele tokom emisije, koja je
odràvana na velikom }ilimu. Veli: „Nije
u na{oj tradiciji skidanje cipela“. Najvi{e
pri~am s Oksanom, suprugom Fridmana,
koja uglavnom radi kao originalni kantautor. Ceo Beogradske se}a njene K.I. u
reìji Ginkasa. Poptuno neobi~lna glumica, sli~lna na{oj Raheli Ferari.
Moskva, 2. IV
nijedna ne valja. Klaja je majstor dobrih
pitanja. Smeljanski podrobno na njih
odgovara. A ja odoh u Muzej MHAT-a.
Tamo me ~eka Nata{a Vagapova. Direktorka muzeja Irina Leonidovna Kor~evnikova mi pokazuje da je ve} fotokopirala dramatizaciju. Prire|ujem pravi skandal jer je to uradila bez moje
kona~ne potvrde. Nata{a beì u drugu
sobu. Toliko joj je neprijatno kako }e se to
zavr{iti. A autoritativna i u osnovi topla i
otmena Ruskinja kaè da nije nikakav
problem. Jedna kopija vi{e Muzeju ni{ta
ne {kodi. Predlaè mi da odem s njenim
kustosom u Muzej MHAT-a. Ili kako se
sada krnje zove MHT, bez A. Jefremov je
izbacio ono A (akademski). Re~e: „[ta to
uop{te zna~i! [togos zna~ilo - tradicija je.
Upisujem u knjizi posteilaca: „Za mene
}e MHT uvek biti MHAT“. Dame iz Muzeja su odu{evljene.
Tu, kraj vitrina, se}am se mogih
velikana koje sam upoznao 1956. kad su
bili u JDP na gostovanju povodom iznenadne posete Hru{~ova Titu - Tarasova,
Stepanova, Zujeva, Kedrov, Jan{in,
[ev~enko, Livanov, Markov. Iako srednjih godina, ona se nikoga od njih ne
se}a. I pomalo kao da mi zavidi {to sam
ih znao.
na Majsner me na kraju pita: „Ko je taj
pameti mladi ~ovek?“. Misle}i na Romana. „Pravo je ~udo da ga ne znate“. Ja
sam ve} stigao da se u njega razo~aram,
a ona ga tek otkriva, njega koji je na
svim svetskim festivalima.
Poku{avam da sretnem one koji bi
mogli da pomognu da Dvostruka nepostojanost iz Novosibirska do|e na Bitef.
Prebacuju im {to nisu napravili sibirsku
predstavu (valjda s medvedima) ve}
suptilno delo, kao neku najdekandentiju
predstavu sa Zapada.
Sa Svetlanom Vragovom u restoranu
„Venecija“. Konobari u ode}i iz XVIII
veka, s belim perikama i u rukavicama.
Neki nepoznati svet. Svetlana i ja se
dogovaramo da napravimo jednokratnu
smotru drama iz doba Ar-nivoa i Artdekoa pod nazivom Srebrni vek i njegove
posledice. Tu bi imala svoje mesto Mija~eva predstava Pse}eg valcera Andrejeva, njena Katarina Ivanoivna i moji
Nedozvani, kao zavr{etak te dekadsentne epohe.
Ipak sam se odlu~io (sre}om) da po|en na prestavu Vasiljeva Sa Onjeginovog puta. Vrhunac mog boravka u
Moskvi. Otkri}e! Nisam znao do kakvih
je vrhunaca i suptilnosti do{ao Tolja na
svom ozbiljnom i tegodnom tragala~kom
putu. To {to mu je Lu{kov izgradio velelepno zdanje [kole dramske umetnosti
ima puno opravdanje, makoliko malo i
Iz predstave Malogra|ani u Hudoèstvenom teatru, Moskva
Doru~ak s Edijem. Pri~a otvoreno o
Rusiji. Kaè da su u pozori{tu ostali
mnogi iz strukture stare vlasti, a da im je
takvo i pozori{te. Nema kulturne politike.
U obra}~anju naciji Putin nije spomenuo
ni imenicu kultura, a nekmoli pridev
kulturni.
Na Klajinu inicijativu imamo sastanak sa Smeljanskim, direktorom Gluma~ke {kole MHAT-a. Poku{avam da bez
davanja neprimereno veliku sume novca
izvu~em fotokopiju Lvanovljeve dramatizacije Karamazovih za Jago{a Markovi}a, moja i Novi~ina opsesija za neku
od budu}ih njegovih predstava. Mislim
da bi susret Jago{a i Dostojesvkog bio
vaàn za Jago{a. „Baba“ iz MHAT-a mu
kaè telefonom da je nemogu}no dobiti
besplatnu kopiju. Svaka usluga Muzeja
se pla}a, makar simboli~no. Smeljanski,
teatrolog broj jedan u Moskvi, re~e mi
leèrno da ima oko 20 ruskih dramatizacija Karamazovih a da, po njemu,
Popodne predstava Crvena knjiga.
Muzika Aleksandra Bak{ija, njegova
svirka, malo teksta. Kao i obi~no odu{evljena je Kristina iz Vroclava, kad ja
ne{to ne shvatam ili ne volim. Da li vi{e
ne shvatam ekstremne eksperimente ili
zaista nije bogzan {ta. Izbegavam da ga
sretnem i pogledom.
Jedva nalazim Pivarsku ulicu. To je
biv{i prostor Vasiljeva. Njegov u~enik
Boris Juhananov je u stilu Vasiljeva napravio ~istu predstavu, punu estetizma i
preciznosti. Pri~a o uspravnom ~oveku.
Sudbina i tekst paralizovane i dirljive
Oksane Velikolug. Ima ulogu kao kod
Vilsona njegov autisti~ki usvojenik Kristifor.
Moskva,3. IV
Klaja vodi okrugli sto o festivalima,
strogo, profesionalno. Ne da pre vremena
onima koji iz publike navaljuju da
govore. Bojakov je opet briljantan, Majsnerova mudra, Roman originalan. Kristi-
retko igrao. âk je hteo da mu zbog male
aktivnosti oduzme, pa smo mi svetska
pozori{na bratija protestovali i uspoeli da
mu zdanje ostane. Genijer ima pravo na
na takav eksluzivitet. U ovoj reintreperaciji Pu{kina, ima svega - razaranja
tkiva njegove poezije koja se u Rusiji do
tada govorila dozlaboga kli{etirano i
pateti~no. Svaki stih je izmenjen, ali tako
opravdano, tako sna`no, tako poeti~no,
Sve je preliveno samoironijom na dendizam, koji mora da oseti ko je makar
jednom imao u ruci ovaj roman u stihovima. Traje setama, a neki koji su ~ak
odu{evljeni odlaze ne mogu da izdrè
toliko lepote. Odlaze vi~u}i: „Kakav genije!“ I mi koji smo ostali vi~emo uglas:
„Genije!“, koji nije propustio da nas na
kraju kona~no iznenadi. Zavr{ile su se
suptiliteti Pu{kinovog doba, a onda na
kraju bljesna kao munja u dnu sali hor iz
doba Staljina. Pevaju himnu „Staljingadu“ u tipi~nim sovjetskim odolima. Ne
znam kako da to druga~ije shvatim no
kao gor~inu {to je Staljin Pu{kina zloupotrebio kao velikog pisca protiv samodràvlja, dao mu pateti~an ton socrealizma, itd. Valjda je o tom re~.
Moskva, 4. IV
Drìm vork{op direktorima i funkcionerima raznih festivala izvan Moskve. To su 20-ak funkcionera sa 250
festivala, koliko ih ima posejanih po
Rusiji. Gledaju me nezantersesovane o~i.
Poku{avam da ih probudim. Traìm ipak
neko zainteresovno oko, a ne mogu da ga
na|em. Po{to je ovo vork{op, a ja sve
ozbiljno shvatim, dajem im zadatak da
nakon 4 sata vork{opa naprave virtuelni
za njih idealni festival. [ta li }u dobiti!
Vreme te~e sporo. Pu{tam razne fragmente s predstava Bitefa. Naj{okantnije La fura dels baus i sli~no. I naravno
projektor se pokvari, kao {to to uvek biva.
Napravim pauzu. I nastavljam vork{op. Najzad sam uhvatio 4 mlada oka,
dve polaznice ovog neobi~nog kursa, koje
mo`da ne pamte ni epohu Jeljcina.
Na kraju traìm {ta su doneli kao
doma}i zadatak, programe svojih virtuelnih festivala. Muk. Niko ni{ta nije doneo.
Posle podne ekploati{em Svetlanu.
Kupuje mi divne enciklopedije - Gogoljevu i voluminozni Pojmovnik iz teorije
knjii`vnosti. Drhtim od strasti za leksikonima. Tu se na{la i necenzurisana
korespodencija êhova i Kniiper-êhove.
Knjiga sa spiskom svih li~nosti iz
êhovljevog opusa. Nekome rekoh da mi
je ào {to }u umreti s?mo zato {to ne}u
mo}i na drugi svet (koji uzgred budi
re~eno ne postoji) poneti svoje knjige.
Svetlana kaè da ne voli Gogolja, jer
se ga se boji. Naro~ito kad ~ita „Vija“.
Nisam jo{ ~uo ne{to {to se toliko poklapa
s mojim iskustvom. Ja se tako|e jedino u
ìvotu pla{im „Vija“. Ne smem ni sada da
ga ~itam.
Dosta dobra, kamerna predstava
Ahe tetara iz Sankt-Peterburga G. Karmen, psole one jedne od najspektakularnijih koje sam ikada video sa jedne od
ranijih Zlatnih maski.h
Gledam predstavu [injel po Gogolju.
Akakija Akakijevi~a Ba{ma~kina igra
velika glumica Marina Nejelova. Sjajna
reìja Fokina. Odli~na upotreba {injela
kao straàre, kao ku}ice, kao lju{ture. Da
li je to ba{ one-woman kad ima jo{ tri
pantomimi~ara koji igraju senke.
Javlja mi Gor~in iz Beograda da je
Belovi} traìo da niko osim najbliè
poroidice (Marine i muà) ne bude na
sahrani. Zove me da u utorak po povratku u Beograd govorim na komemoracij. Spao mi je kamen sa srca punog
griè savesti {to nisam bio u Beogradu
posle Mirine smrti. Ovako }u se ipak bar
malo oduìti mom prijatelju Belovi}u koji
je tako dugo bio izvan ìvonih tokova, a
toliko je taj ìvot voleo.
Moskva, 5. V
Li~i na mene da sve s koferima idem
na predstavu Momci u Gitis gde daju
mnogohvaljenu predstavu po sporednom
toku Karamazovih, epizoda o Snegirevu,
od bra}e samo s Aljo{om. Nije vredela tog
truda. Svi u je Moskvi je hvale, ne moè
ulaznica da se dobije, a ono obi~na
studentska predstava, darovita, ali niko
ne moè me ubedi da je to profesionalna
predstava kad stare igraju studenti, i to
prili~no neuverljivo.
Vu~em kofer s 10 kilograma prekomernog tereta od te{kih, a dobrih ruskih enciklopedija. Na {alteru imaju
razumevanja za knjige. Tako
je to u Rusiji!
42
Kalendar
APRIL, MAJ, JUN 2005.
NI[TA NIJE TAKO SME[NO KAO NESRE]A
Jelena Kova÷evi¯
APRIL 2005.
Pre 260 godina
Simbol uspeha i slave carske Rusije
u doba Katarine Velike predstavljalo je
delo Denisa Ivanovi~a Fonvizina. Ruski
prosvetitelj, filozof i dramski pisac neko
je vreme ìveo u Parizu, gde je ovladao
tehnikom komedije. Komadi Brigadir i
Maloletnica trenutno su privukli pa`nju
javnosti kad su postavljeni u peterbur{kom Voljnom rosijskom teatru 1780.
i ‘82. I dvor mu je odao priznanje, a
Potemkin li~no pruìo ruku i rekao:
„Fonvizine, umri!“ Fonvizin se smatra
osniva~em ruske komedije. Ro|en je 14.
IV 1745, a umro je sa 47, 1792. Poslenje
njegovo delo bilo je jednako uspe{no,
Izbor guvernera.
Pre 185 godina
14. IV 1820. ro|en je Jan Krulikovski, poljski glumac. U po~etku je igrao u
provincijalnim trupama, pateti{u}i i
mame}i ~as suze, ~as jezu. A kada je
1843. zaigrao na krakovskoj sceni,
mnogo pa`nje posve}ivao je izgovoru i
analizi uloge, prema ugledu na be~ki
Burgteatar i Francusku komediju. Veliki
tragi~ar, igrao je u delima [ilera, Grilparcera, Igoa, Voltera. Potom prelazi u
var{avski teatar Rozmajtost gde se jedino
negovao poljski jezik i postavljala se dela
Mickijevi~a, Slovackog i Krasinskog.
Rozmajtost je bio vrhunac, „Olimp“
poljske umetnosti, a njegova kruna bio je
Krulikovski. Igrao je i [ajloka, Franca
Mora, Filipa II, Mesfista u Faustu, Hamleta koji je li~io na nekog elsinorskog
Don Kihota. Umro je 1886.
sanske Krajine iz Banjaluke. Predstavili
su se s velikim repertoarom u 4 dana,
igraju}i na sceni Savremenog pozori{ta
Na dnu Maksima Gorkog, Igru narednika Mazgajeva Dòrdà Ardena, u Ateljeu
212 Joneskovu ]elavu peva~icu, a u
Zemunu Posle pada Artura Milera i Nu{i}evu Kiriju. Dok je Nu{i}a reìrao Matkovi} kao socijalnu tragikomediju, Du{ko
Kriànec je reìrao Joneska kao da je
Nu{i}. Uspela je Milerova drama o ìvotu
Merilin Monro u reìji Predraga Dinulov}a, s Mirom Dinulovi} i Borisom Kova~om. Kao Ardenovi junaci uspe{no su
igrali Husein ôki} (Narednik Mazgajev), @ià Maàr, Jasna Dikli}, Ibro
Demirovi}, Vlajko [paravalo, i posebno
Zdravko Biogradlija i Vlada Zeljkovi}.
Prvi broj ~asopisa Pozori{na kultura
iza{ao je 8. IV 1970. Pored vesti o radu
beogradskog Narodnog pozori{ta i
Pozori{ne komune, koji su i pokrenuli
~asopis, objavljeni su ~lanci o pozori{tu,
drami, baletu i operi u zemlji i inostranstvu. U prvom broju pisano je o novoj
kamernoj sceni NP, o gostovanju italijanske opere u Zagrebu i dolasku Helene
Vajgel u Jugoslaviju, recenzije monografija o Ra{i Plaovi}u i Ljubinki Bobi},
intervju sa @anom Vilarom, nagra|ena
Zagreba~ko pozori{te „Gavella“ izvelo je Drì}evog Skupa u Jugoslovenskom dramskom 17. IV 1975, a potom je
otvorilo jubilarne 20. Jugoslovenske
pozori{ne igre 20. IV 1975. U uspeloj
reìji Koste Spai}a igrali su maestralno
Izat Hajdarhodì}, Biserka Ip{a, Mirjana
Majurec, Zlatko Vitez, Marija Kon, Pero
Kvrgi}. Pre Beograda gostovali su u
Moskvi, Lenjingradu i Parizu ali je
najlep{e izvo|enje ipak bilo na Dubrova~kim letnjim igrama.
Pre 25 godina
Vida Ognjenovi} je po prvi put
u~estovavala na Sterijinom pozorju 1980,
po{to je postavila G-|u Olgu Milutina
Boji}a u Narodnom pozori{tu.
Trebalo je sedam godina da bi drama
Borislava Peki}a Razaranje govora
doìvela jugoslovensku premijeru. Naime, igrana je u [tutgartu 1973, a 5. IV
1980. na Maloj sceni BDP Na|a Janjetovi} postavila ju je sa glumcima Rozalijom Levaj i Zoranom Ranki}em. Komad
sa autobiografskim elementima govori o
piscu koji `rtvuje ideale mladosti za
kompromis koji ga gura u rascep li~nosti.
Pisalo se da glumica Vanja Markovi}
~ini ~ast Gluma~koj {koli. Njeni profesori
bili su Rakitin i Josip Kulundì}. Igrala
je u rodnom Beogradu, odmah po oslobo|enju, u [apcu, pa u Pozori{tu na
Crvenom krstu do 1953. Onda je sa muèm Tejom Tadi}em pre{la u Split. Igrala
je Suzanu u Bomar{evoj Figarovoj ènid-
Pre 45 godina
Na poziv Milana Dedinca i Mire
Trailovi} u Beograd je 11. V 1960. stigao
@an-Pol Sartr. Susreo se s Titom. U
Jugoslovenskom dramskom pozori{tu
gledao je iz prvog reda svoj komad
Zato~enici iz Altone sa Stevom @igonom
kao Francom i Milivojem @ivanovi}em u
ulozi njegovog oca. Bila je to tre}a svetska premijera ovog komada, posle Pariza
i Rima. U Ateljeu je gledao Iza zatvorenih vrata. Na tribini na Filozofskom
fakultetu izlagao je svoje egzistencijalisti~ke stavove i gde god se obreo, skretao
pa`nju na sebe.
Pre 35 godina
Pola veka umetni~kog rada Milivoja
@ivanovi}a proslavljeno je 2. IV 1970.
Prvo je Muzej pozori{ne umetnosti priredio izlo`bu i susret s umetnikom, a onda
je 13. IV u JDP pozdravljen od kolega i
publike. Na scenu je tada iza{ao pod
ruku s Rahelom Ferari i Nevenkom Mikuli}. Pozdravio ga je Miroslav Belovi}, a
telegramom prijatelji iz SNP, sarajevskog
i tuzlanskog Narodnog pozori{ta, politi~ari. Mi{a Janketi} mu je predao prvu
Zlatnu plaketu JDP, „Mi vas svi volimo“,
rekao je i ostavio glumca samog na sceni
da primi veliki aplauz. Slede}e ve~e
jednake ovacije do~ekale su Milivoja kao
Jegora Buli~ova u obnovljenoj predstavi.
@ivanovi} se pamti kao Kralj Lir, Magbet,
Pera Segedinac, Tolstojev Fe|a Protasov,
Ibzenov Borkman, Sartrov Gerlah, Cankarov Kantor, Nu{i}ev Agaton, Strindbergov Otac. Silnog glasa i u svemu
monumentalan umeo je da se izbori i sa
najteìm ulogama jer je bio sami izvor
ìvotne energije.
Posle katastrofalnog zemljotresa u
Banjaluci, po~etkom aprila 1970, Beograd je ugostio Narodno pozori{te Bo-
43
povuku, publika je protestvovala i pometnja je traja oko pola sata. Kona~no su se
{trajka~i povukli, a igra je nastavljena
kao da se ni{ta nije dogodilo.
@an-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre)
umro je u pariskoj bolnici u kojoj je leào
20-ak dana, 15. IV 1980, ne{to posle 21h.
Filozof, osniva~ egzistencijalizma, sa suprugom Simon d Bovar stvarao je posebne intelektualne krugove koji su se
okupljali po pariskim kafeima i restoranima u Sen @ermenu de Pre. Izlagao je
svoje ideje ne samo u filozofskim ve} i
umetni~kim delima, me|u kojima su posebno zna~ajne drame Prljave ruke, Iza
zatvorenih vrata, Zato~enici iz Altone,
Bludnica dostojna po{tovanja, \avo i
Gospod Bog. U~esnik Pokreta otpora, a
kasnije Raselovog suda, borac protiv
imperijalizma, posebno za slobodu
Alìra i Indokine, dosledan svojim idejama, Sartr je odbio da 1964. primi Nobelovu nagradu za knjièvnost, a nije
hteo ni da postane ~lan Francuske
akademije. Ro|en je u Parizu 1905.
Nedelju dana posle, 22. IV 1980. iznenada je umrla Blaènka Katalini}.
Ro|ena 24. IV 1902. u Splitu, gde je
upisala i tek otvorenu gluma~ku {kolu.
Rano se istakla i dobijala vrlo zna~ajne
uloge. Pre{la je u Sarajevo, pa 1938. u
Narodno pozori{te u Beogradu i posle
rata u [abac i na Cetinje. Od 1952. ~lan je
JDP. Odigrala vi{e od 400 uloga, izme|u
ostalih: [ekspirovu \ulijetu, Roksanu u
Siranu de Berèrak, Hedvigu u Divljim
patkama, Ledi Vi{ford u Takav je svet,
Hasanaginicu, u dramama Kralj Lir,
Putnik bez prtljaga, Fedra, Vi{njik,
Krvava svadba. Dobitnica je dve Sterijine
nagrade, za uloge u Dubrova~koj trilogiji
i u Sabinjankama. Upravo je trebalo da
dobije Sterijinu nagradu za specijalne
zasluge u unapre|enju jugoslovenske
pozori{ne umetnosti, kad ju je smrt
pretekla.
Beograd je od 17. V 1980. bio redak
ako ne i jedinstven grad u svetu u kome
su se istovremeno igrale tri drame Alberta Kamija. U „Bojanu Stupici“ postavljeni su Pravednici, o anarhistima i atentatorima, dok se ve} igrala adaptacija
Stranca na istoj sceni i Kaligula u Narodnom pozori{tu.
Hugo Klajn je za glumicu Branku
Miti} rekao da nosi onu strast i {arm
neophodne umetniku. Glumica je 23. V
1980. proslavila 30 godina rada premijerom Rusenove komedije La Mama u
reìji Radoslava Dori}a u Pozori{tu na
Terazijama. Karijeru je zapo~ela u somborskom Narodnom pozori{tu, igrala u
Pan~evu, te Beogradskoj komediji. Kad
su se pojavili TV serijali, radila je s
Lolom \uki}em, Aleksandrom i Vasom
Popovi}em, Du{anom Savkovi}em.
Pre 15 godina
Milivoje @ivanovi}
drama Vo`d. Urednik je bio Ra{ko Jovanovi}.
Ubrzo za pariskom praizvedbom
Emigranti Slavomira Mroèka postavljeni su u Ateljeu 212. Premijera 12. IV
1975. usledila je samo godinu dana po{to
je drama objavljena u ~asopisu Dijalog.
Intelektualca i provincijalca koji su se
zatekli u istoj situaciji a najradije ne bi
bili zajedno, bravurozno su igrali Vlastimir Stojiljkovi} i Danilo Stojkovi}. Komad je reìrao Bogdan Ru{kuc, po prevodu Petra Vuji~i}a.
bi, Kolombinu u Goldonijevim La`ljivcima, Spaseniju u Jak{i}evom Stanoju
Glava{u, Majku u Mihizovom Banovi}
Strahinji, Petrunjelu u Dundu Maroju,
Anju u Vi{njiku, a najbolja je bila kao
Sonja u Ujka Vanji. U Splitu je umrla
po~etkom aprila 1980.
Po~etkom aprila u Rimu je izbio
neobi~an doga|aj u baletu. Baletski
igra~i re{ili su da u sred @izele prekinu
predstavu i {trajkuju! Gost Rudolf Nurejev u glavnoj ulozi i primabalerina Karla
Fra~i traìli su da se {trajka~i odmah
Na adresu sarajevskog jugoslovenskog festivala MESS, ~lanovi umetni~kog
tima Dozivanje ptica Mirjana Karanovi},
Marina ûturilo, Miki Manojlovi} i
reditelj Haris Pa{ovi} poslali su pismo
kojim se sami isklju~uju iz takmi~arskog
dela programa. Pismo je bilo upu}eno
ìriju 31. MESS-a pred otvaranje 8. IV
1990. da ne devalvira nagrade i time
pozori{nu umetnost. Predstava je igrana
za publiku van konkurencije, ali pismo
nije bilo „dovoljno re~ito“ jer je ìri na
kraju podelio ~ak 15 Zlatnih lovor vijenaca!
Kralj Lir u izvo|enju Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada gostovalo
je u Beogradu 12. IV 1990. U reìji
Ljubi{e Risti}a i s Ljubom Tadi}em u
naslovnoj ulozi ovaj Lir bio je neobi~an
po spektakularnosti: 200 izvo|a~a, filmske projekcije, mikrofoni, vrtoglavi
pokreti statista, dvora i pu~ana, srednjovekovni {mek, igra, pesma i gluma.
Izgledalo je da im je tesno na velikom
podijumu u Sava Centru. Ovaj kralj Lir
nije hteo da preda vlast.
16. IV 1990. Branko Ple{a se posle
duè pauze vratio na pozornicu. Reìrao
je i zaigrao u komadu Ace Popovi}a Kus
petli} uz Daru Dòki}, Raleta Milenkovi}a, Sanju Radivojevi}, Branimira
Brstinu. Scenu Zvezdara teatra uredio je
Geroslav Zari}, kostime Bojana Nikitovi},
a muziku Goran Ple{a.
MAJ 2005.
Pre 105 godina
U Be~u je 12. V 1900. ro|ena umetnica Helena Vajgel (Veigel). Htela je na
medicinu ali se sa 16 godina opredelila
za glumu. Prvo je igrala u Frankfurtu u
Bihnerovom Vojceku, a 1923. prelazi u
Berlinski dràvni teatar. Presudan je bio
susret s Brehtom s kojim se ven~ala i
postala nerazdvojni saradnik. Zajedno su
emigrirali iz Nema~ke. Napravila je
desetogodi{nju pauzu 1938-48, a onda
1948. ponovo u Berlinu zaigrala je u
novom Berliner ansamblu. Najslavnija
Majka Hrabrost, po Brehtovoj smrti 1956,
preuzela je upravljane ku}om. Berliner
ansambl je gostovao u Parizu 1954,
Londonu 1956, Moskvi i Lenjingradu
1957, a kod nas tek 1970, kad je Helena
odigrala Volumniju u Koriolanu.
Dvanaest dana kasnije, 24. V 1900, u
gluma~koj porodici u Napulju rodio se
Eduardo de Filipo. Na pozornicu je stao
kad mu je bilo 4 godine, a s 14 ve} je
igrao i s drugim trupama. Uz brata i
sestru napravio je Komi~ni teatar De
Filipo za koji ve} s 26 godina pi{e
komedije: Napulj, grad milionera, Privi|enja, Filumena Marturano, La` na
dugim nogama, Moja porodica, De
Pretore Vi}enco (Niko). Igrao je i reìrao
svoje komade, kao i drame Pirandela i
Skarpetija. Umro je u Rimu 1984.
Pre 75 godina
29. V 1930. rodio se Ekhart [al, uz
Ernsta Bu{a, glavni glumac Bertolta
Brehta i Berliner ansambla (~lan od
1952). Igrao je u Brehtovim reìjama
Majke Hrabrosti, Kralja Artura Uija, a po
Brehtovoj smrti, pripale su mu glavne
role u komadima Puntila i njegov sluga
Mati, Kavkaski krug kredom, Galilejev
ìvot. 1974. debitovao je kao reditelj,
postaviv{i @ivot Eduarda II Engleskog.
Pre 35 godina
Poljski i evropski reditelj reditelj
Kaìmje` Dejmek doputovao je u Novi
Sad 4. V 1970. da potpi{e dvogodi{nji
ugovor sa SNP i JDP. U Jugoslovenskom
dramskom reìrao je te jeseni Celestinu
Federika de Rohasa, a trebalo je i da
reìra u Novom Sadu. Dejmek je prethodno radio u Oslu, Esenu, za be~ki Burgteatar i Pikolo teatar.
Retko biva da Nu{i}ev Narodni poslanik, njegovo naj~e{}e izvo|eno delo,
ne uspe, ali je posebno uspela premijera
7. V 1970. u beogradskom Narodnom
pozori{tu kad je Jevrema Proki}a igrao
Mija Aleksi}. Kriti~ar Pervi} je pisao o
netipi~noj gluma~koj kreaciji u tipi~noj
reìji (Milenko Misailovi}). Mija nije
kritizirao, {to bi bilo najlak{e, nije
napadao ni branio, ve} istakao istakao
nu{i}evsku crtu u karakteru, banalnost
ovog ne-heroja. Uz njega su igrali:
Stanislava Pe{i}, Ratko Sari}, Dragan
Zari}, Severin Bjeli}, Milan Srdo~, \or|e
Pura, Mom~ilo @ivoti}, Mihajlo Viktorovi}, Milka Luki}, Slavka Jerini}, Vuka
Dun|erovi}.
Francusko pozori{te Roèa Blena
gostovalo je 17. i 18. V u Ateljeu 212.
Igrali su Kraj igre koji je Semjuel Beket
posvetio Blenu. Blena je kao glumca
LUDUS 124, 125, 126
Kalendar
otkrio Arto, a Blen je kao reditelj i upravnik Monparnas teatra otkrio Beketa
1953. Sara|ivao je sa @an Luj Baroom i
[arlom Dilnerom. Njegov je talenat
rasko{an ali je on veli~ina bez stalnog
zaposlenja, reditelj bez svoje trupe i bez
stalnog anga`mana. Setno je ispovedio
svoju filozofiju: „Jedina mogu}nost da se
ìvi jeste rugati se samom sebi. Jer ni{ta
nije tako sme{no kao nesre}a. Zar ne?“
Pisac Artur Adamov umro je po~etkom maja 1970. u 61. godini od prekomerne doze sredstava za umirenje.
Adamov je stekao ime u Parizu, kad mu
je ve} bilo 40-ak godina, ali u vreme
kada stvaraju Jonesko i Beket. Od teatra
apsurda udaljio ve} 1953-54. i pi{e
dru{tvenu kritiku. Poznatija dela: Invazija, Ping-pong, Paolo Paoli, Veliki i mali
manevar, Profesor Taran, Prole}e 71
posve}eno Pariskoj komuni. Prevodio je
na francuski sa nema~kog Bihnera i
Klajsta i sa ruskog êhova, Gogolja i
Gorkog. Adamov je ro|en 1908. u porodici bogatih kavkaskih petrolejskih magnata koji su prebegli iz Rusije. @iveli su
u [vajcarskoj i Nema~koj, gde se upoznao sa delima Kafke, Strindberga, Artoa,
Brehta, ekspresionistima i nadrealistima.
Umrla je glumica Nada Greguri} 21.
V 1970. u 43. godini. Bila je ~lanica JDP
jo{ od osnivanja ku}e, mada je tek
diplomirala u Zagrebu. Odlikovao ju je
nesvakida{nji stil glume, intelektualna
ose}ajnost. Igrala je Sonju u Ujka Vanji,
Vero~ku u Mesec dana na selu, Antoninu
u Jegoru Buli~ovu, Kordelijua u Liru,
Nastja u Na dnu, Varju u Vi{njiku, Leni
u Zato~enicima iz Altone, Ore u Sutonu
Vojinovi}a, Stana u Poàru strasti od
Kosora. Gostovala je u Zagrebu u HNK u
predstavi Kavkaski krug kredom.
Sutradan, 22 V 1970. umro je Bojan
Stupica. Veliki pozori{ni entuzijasta,
stvarao je na svim poljima, od projektovanja pozori{nih zgrada i scenografija,
do rediteljskog, upravni~kog, pa i gluma~kog posla. Radio je u mnogim ku}ama i ostavio upe~atljiv trag - bio prvi
direktor Slovena~kog narodnog gledali{~a u Ljubljani, reditelj i scenograf u
zagreba~kom HNK jo{ 1940, u Mariboru,
Skoplju, umetni~ki direktor i prvi reditelj
u JDP, ali i reditelj u Narodnom i u Ateljeu 212 u Beogradu. Me|u zna~ajnijim
reìjama su Kralj Betajnove, Dundo
Maroje, U agoniji, Ujka Vanja, Ribarske
sva|e, Kavkaski krug kredom, Glorija...
Odmah je ustanovljena nagrada „Bojan
Stupica“ za najbolju reìju izme|u dva
maja, a ve} 27. maja progla{eno je da se
Novi teatar JDP nazove njegovim imenom. Bojan Stupica je ro|en 1910.
26. V 1970. iza{ao je prvi broj ~asopisa Scena kao izdanje Sterijinog
pozorja. Glavni urednik bio je Slobodan
Seleni}, a odgovorni urednik, Petar
Marjanovi}. Prvi broj bio je posve}en
jubileju, 15-godi{njici Sterijinog pozorja,
dok je drugi broj bio okrenut savremenim
pozori{nim kretanjima u Americi.
Pre 30 godina
U meksi~kom gradu Gvanhuatu
odràva se internacionalni pozori{ni
festival na koji je 1975. i potom 1980.
pozvan i Atelje 212. Na ovom festivalu
posve}enom Servantesu igran je 5. V
Kralj Ibi Alfreda @arija, u reìji Ljubomira Dra{ki}a, u kojoj je plenio publiku
Zoran Radmilovi}. Slede}eg dana igran
je Hamlet u podrumu, reìja i adaptacija
Slobodanke Aleksi}. Pet godina posle,
Ateljeovci su u Meksiku 3. i 4. V 1980.
prikazali ûdo u [arganu Ljubomira
Simovi}a i Buzdovan Grubi{i}a u reìji
Zorana Ratkovi}a. Ovakve prekookeanske turneje traju vi{e dana, jer trupa
igra i u drugim gradovima Meksika. Za
to vreme, u mati~noj ku}i traju dani
Otvorena vrata, kad razni jugoslovenski
teatri, uglavnom u~esnici Sterijinog
pozorja, igraju za Beogra|ane.
Pre 25 godina
Nekoliko dana posle velike meksi~ke
turneje, 20-24. V 1980, Atelje 212 gosto-
LUDUS 124, 125, 126Lu
valo je u Parizu na inicijativu
Jugoslovenskog kulturnog centra. U
pozori{tu „Espas Karden“ igrali su tri
predstave: Divovi sa planine Pirandela, u
reìji Paola Ma|elija, te Hamleta u
podrumu i Kralja Ibija. Potom su Mira
Trailovi}, Jovan ]irilov i Muharem
Pervi} u~estvovali u razgovorima o stanju u umetnosti, koje je priredilo pozori{te
„Espas Karden“. U samom Kulturnom
centru igrana je Olovka pi{e srcem Ne{i}a- Rupnika i @iveo ìvot Tola Manojlovi}, Kraljeva monodrama.
Pre 15 godina
Upravnik Francuske komedije, nekada{nji Aragonov sekretar, komunista
intelektualac koji je napustio Partiju
kada su Sovjeti upali u Avganistan,
Antoan Vitez je umro po~etkom maja
1990. Postavio je oko 20-ak predstava:
Sofoklovu Elektru, êhovljev Vi{njik,
Brehtovu Majku Hrabrost, Geteovog
Fausta, [ekspirovog Hamleta. Na Bitefu
je vi|en Molijer predstava za sladokusce
ûveni crni kombinezon Oliverin stajao
je uramljen na zidu, dok je Sneàna bila
u belom, prema zamisli Bjanke Adì}Ursulov. Sala je kao nekada, iz ve~eri u
ve~e bila puna.
Na velikoj svetskoj turneji od Los
An|elosa, preko Tokija, do Evrope, Renesansna pozori{na druìna iz Londona
(osnovana 1987) stigla je u beogradsko
Narodno pozori{te. 15. i 16. V 1990. izveli
su Kralja Lira i San letnje no}i. Igrali su
izme|u ostalih, Kenet Brana i njegova
tada{nja supruga, Ema Tomson.
31. V 1990. u Jugoslovenskom dramskom nasilno je prekinuta predstava
gostiju, zeni~kog Narodnog pozori{ta.
Sveti Sava Sini{e Kova~evi}a u reìji
Vladimira Mili~i}a, sa @arkom Lau{evi}em u naslovnoj ulozi, prekinuli su
povici iz publike da je svetac predstavljen
na nedopustiv na~in. Planirana provokacija, upliv represivne politike u pozo-
Madrida, Mossovjet i reditelj Zavadsk iz
Moskve, Malo pozori{te iz Bukure{ta,
teatar iz Kapo{vara, iz Tokija Vaseda {oteki i reditelj Tada{i Suzuki, a iz Jugoslavije, Atelje 212 sa predstavom
Maratonci tr~e po~asni krug Du{ana
Kova~evi}a u reìji Ljubomira Dra{ki}a.
Igrali su Milutin Butkovi}, Mi}a Tomi},
Bora Todorovi}, Petar Kralj, Aljo{a
Vu~kovi}, Dragan Nikoli}. Mlada poljska
publika odli~no je reagovala na savremeni komad, dok su drugi uglavnom
igrali klasike. Rada \uri~in i Pavle
Min~i} izveli su Olovka pi{e srcem, pa se
svi vratili za Beograd. Luka Ronkoni,
Beno Beson, Klaus Erfort, \or|o Streler,
Bibi Anderson, @an-Luj Baro pre{li su iz
Var{ave u Vroclav, gde je Grotovski organizovao retko uzbudljiv pozori{ni simpozijum.
Posle velikog uspeha predstave
Rable @an-Luj Baroa, Bogdan Jerkovi}
je po~etkom juna 1975. u Vroclavu
postavio ovu Baroovu adaptaciju Gargantue i Pantagruela. Pored glumaca,
uklju~io je u rad jednu poljsku popgrupu i oko 40-ak mladih ljudi. Za
scenografa je pozvao Draga Turinu.
Jednoglasnom odlukom svih ~lanova
na referendumu je polovinom juna 1975.
ukinuto Savremeno pozori{te. Umesto
jedne radi}e dve ku}e: Beogradsko dramsko pozori{te, i Pozori{te na Terazijama,
kako su se i zvala pri osnivanju 1949.
Ponovo imaju zasebne scene, tehniku i
repertoar. Odmah je raspisan i konkurs
za nove upravnike. Ina~e, dva pozori{ta
spojena su 1960, ne bi li se smanjili
finansijski izdaci.
Pre 20 godina
Bojan Stupica
od pet sati, i makabri~ka Lukrecija Bordìja. Ponekad je i igrao. U~io je
pantomimu od Lekoka, a glumu od Tanje
Bala{ove. Ro|en je 1930.
Posle 20 godina hladnih odnosa
izme|u Jugoslavije i Izraela uspostavljen
je most dobre volje. 30. V - 6. VI 1990.
trajali su Dani srpske kulture u Izraelu.
Program je prema èljama doma}ina
napravio reditelj Egon Savin. A oni su
hteli folklor, romske pesme, lutkarske
predstave, razogovore sa umetnicima.
Tako su u Izraelu gostovali lutkari iz
Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}“, KUD
Lola, grupa O’\ila, predstava Largo
desolato V. Havela u Savinovoj reìji,
pisci Slobodan Seleni}, Dragoslav Mihailovi}, Antonije Isakovi}, Matija
Be}kovo}, Dobrica ]osi}.
Dok na Brodveju igra Ketlin Tarner
fatalnu Megi iz T. Vilijamsove Ma~ke na
usijanom limenom krovu, 17. V 1990. u
Beogradskom dramskom pozori{tu, u
reìji Ljiljane Todorovi}, igrala je Sneàna Bogdanovi}. Njen partner bio je
@arko Lau{evi}, a u publici je sedela
nekada{nja Megi, Olivera Markovi},
Rade Markovi} i reditelj Minja Dedi}.
ri{te, ozna~ila je dolazak druga~ijeg
doba.
JUN 2005.
Pre 30 godina
Poletarac, predstava koja je nastavila slavu lista Du{ka Radovi}a, odu{evila
je i decu u Bugarskoj, kada je Pozori{te
„Bo{ko Buha” po prvi put gostovalo u
Sofiji u Narodnom teatru za mlade i u
Plodvivu na sceni nove opere 4-12. VI
1975. Komad Slobodana Stojanovi}a i
Konstantina Babi}a u reìji Minje Dedi}a
nije znao za jezi~ke barijere, a u zasenak
je bacila i stilizovanu bajku Den Totera
Ukradeni princ i izgubljena priceza sa
kojom je „Buha“ tako|e po{ao na gostovanje.
Posle sedmogodi{njeg zati{ja, ITI je
re{io da ponovo odrì Teatar nacija,
smotru najboljih pozori{nih ostvarenja iz
celog sveta. Umesto u Parizu gde je
sredi{te ITI-ja, Teatar nacija pre{ao je
gvozdenu zavesu i smestio se u Var{avu
8-25. VI 1975. Stigli su umetnici iz
[vedske iz Gradskog teatra iz Geteborga,
Pikolo teatar i \or|o Streler, [aubine am
Hale{en Ufer, Doj~es teatar i Folksbine iz
Berlina, Teatar „Marija Gerero“ iz
Svetao primer kako se ljubav pretvara u rad, a rad u ljubav, po re~ima
Tome Kuruzovi}a bio Isak Bata Amar,
zaljubljenik u pozori{te. Umro je 8. VI
1985. Zavr{io je prava, ali je od mladosti
bio vezan za scenu: pevao u horu
„Obili}“, u nema~kom logoru pravio
umetni~ke programe, a po oslobo|enju,
u~estvovao u radu Narodnog pozori{ta u
Beogradu i NP u Ni{u, Beogradske
komedije i Savremenog pozori{ta. Imao
je volje da pokrene i obnovi razna kulturna zbivanja, pa je ~esto biran na
rukovode}a mesta u pozori{tu. Mnogima
je bio profesor na Fakultetu dramskih
umetnosti u Beogradu.
Teatar Roma „Pralipe” gostovao je
na Festivalu anti~ke drame u Delfima s
predstavom Sofoklovog Kralja Edipa u
reìji Rahima Burhana. Na simpozijumu
o starogr~koj drami u~estvovala je Lada
Ka{telan, prevodilac Antigone, a 14. VI,
me|u glumicama iz celog sveta koje su
govorile anti~ke monologe, Marija Crnobori govorila je Klitemnestru. „Pralipe“
je potom 20. VI istu predstavu odigralo u
Atini, gradu koji je postao kulturna
prestonica Evrope za 1985. i u koji su se
slila zvu~na imena muzike, pozori{ta,
filma. Jugoslavija nije poslala zvani~nog
predstavnika, ali je bar „Pralipe“ bilo
tamo.
Pozori{ne novine
YU ISSN 0354-3137
COBISS.SR-ID 54398983
Izlazi jednom mese~no
(osim u julu i avgustu)
Tira`: 1500 primeraka
Prvi broj objavljen 5. XI 1992.
Izdaje
Beograd, Studentski trg 13/VI
Telefoni: 011/631-522,
631-592 i 631-464; fax: 2629-873
http://www.sdus.org.yu
e-mail: [email protected]
PIB 100040788
Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92
(Privredna banka a.d.)
Devizni ra~un: 5401-VA-1111502
(Privredna banka a.d.)
Predsednik
Sonja Jaukovi}
Glavni i odgovorni urednik
Aleksandar Milosavljevi}
Redakcija
Svetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov,
Ivana Dimi}, Aleksandra Jak{i},
Ma{a Jeremi} (zamenik glavnog i
odgovornog urednika), Svetislav
Jovanov, Jelena Kova~evi}, Branka
Krilovi}, Ivan Medenica, Milan Caci
Mihailovi}, Olivera Milo{evi}, Darinka
Nikoli}, Tanja Petrovi}, Gor~in
Stojanovi}, Anja Su{a, Petar Tesli},
\or|e Tomi} (fotografija), Maja
Vukadinovi}
Sekretar redakcije
Radmila Sandi}
Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu
AXIS studio, Beograd
e-mail: [email protected]
Dizajn logotipa „LUDUS“
\or|e Risti}
Pre 15 godina
U i{~ekivanju da se na jesen usele u
renoviranu zgradu, glumci Ateljea 212
priredili su gala-korisnicu, zaboravljeni
obi~aj iz predratnog vremena. U „Sava“
centru 7. VI 1990. napravili su program
u kome su svi u~estvovali i sakupili
dodatna sredstva.
Posle dugo vremena beogradsko
Narodno pozori{te ponovo je otvorilo
malu scenu, nekada{nji Krug 101, koja
je sada dobila 281 mesto. Publiku su
do~ekali premijerom No}ne frajle Aleksandra Popovi}a, u reìji Nenad Ili}. U
scenografiji Geroslava Zari}a, kostimima
Angeline Atlagi}, igrali su Stanisalva
Pe{i}, Radmila @ivkovi}, Dragan Zari},
Pavle Min~i}, Rade Markovi},
Bogdan Mihajlovi}.
Redizajn logotipa „LUDUS“
AXIS studio
[tampa
Preduze}e za grafi~ko izdava~ku
delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,
Beograd, Borisa Kidri~a 24
Re{enjem Ministarstva za informacije
Republike Srbije Ludus je upisan u
Registar sredstava javnog
informisanja pod brojem 1459
44

ludus124_125_126 - Udruženje dramskih umetnika Srbije

Transcription

Similar documents

stranice 21-32 - SERBIAN MIRROR

ludus114 - Udruženje dramskih umetnika Srbije

ludus105 - Udruženje dramskih umetnika Srbije

ludus149 - Udruženje dramskih umetnika Srbije

ludus164 - Udruženje dramskih umetnika Srbije

ludus100 - Udruženje dramskih umetnika Srbije

ludus115_116 - Udruženje dramskih umetnika Srbije

Monoteističko troglasje: uvod u judaizam

Vrhbosnensia (2007)

Seminarski rad: Mašinsko ucenje, inteligentni agenti

PDF-Format - Hrvatsko Društvo Pisaca

001 sadrzaj.qxp:kazaliste 31_32 sadrzaj.qxp

31-32/2002 - Hrvatski filmski savez

pozorište

pozorište

pozorište