ludus115_116 - Udruženje dramskih umetnika Srbije

NA 44 STRANE!
POZORI[NE NOVINE
BROJ 115,116
MAJ, JUN2004.
GODINA XII
CENA 100 DINARA
TAMARA
VU^KOVI]
LARY
ZAPPIA
ALEKSANDRA
JANKOVI]
SLOBODAN
BE[TI]
ZOLTAN
PU[KA[
ALEKSANDRA
PLESKONJI] ILI]
Oti{la na 5
dana a ostala 5
godina
Pozori{te ne
mora biti
dosadno
Ja vi{e ne
odlazim
Svoj, u sve
manjem polju
slobode
Iz nepoznatog
ugla
Do poslednjeg
daha odana
pozori{tu
BOGATI SU BOGATI JER [TEDE
Razgovor s
Milka Luki}, glumica
dramskom
NP u Beogradu,
umetnicom
vratila se na scenu
Sonjom
Jaukovi}, novim
SPECIJALNI DODATAK O NU[I]U
OD JAGO[A DO JAGO[A
svog mati~nog
pozori{ta kao tetka
predsednikom
Savka u Nu{i}evoj
SDUS-a
Gospo|i Ministarki
ZA „LUDUS“
GOVORE I:
Ljuba
Tadi}
Boban
Ljubi~i}
Dejan
Lili}
Goran
Ibrajter
Branislav
Toma{evi}
H R O N I K A
PUT DO NIRVANE
Zorica Paši¯
B
ranka Veselinovi} ose}a ko`u stogodi{njeg Dunda Nika kao svoju,
iako ih deli 15-ak godina. Kao
Dundo Niko, u Dr`i}evom Skupu Jago{a
Markovi}a, zaokru`ila je svih 65 godina
svog gluma~kog rada.
Kapitalina Eri}, Brankina ispisnica,
u trendovski ru`i~astom i belom, u prepunom Muzeju pozori{ne umetnosti Srbije, stilom zvezde potpisivala je svoju knjigu se}anja Od Sibira do Cvetnog trga.
Se}anja kre}u od I svetskog rata, od susreta njenog oca Alekse Eri}a iz bosanskog sela ^elopeka i majke, Ruskinje Filisate, ro|ene u Tomskoj guberniji u selu
Palojka, u bespu}ima Sibira, do na{ih
dana. Kapo~ka, kako je zovu prijatelji,
ostavlja i ovaj anegdotski zapis: 2. IX
2003. godine zvoni telefon, javlja joj se
kum Stevo @igon. Ka`e: „Kumo, kako si?
Zna{, napisao sam i tre}u knjigu. Bi}e
promocija. Javi}u ti. Do}i }e{?“ „Ho}u.
Svakako. A jesi li napisao ne{to o meni?“
„Nisam.“ „Dobro. Lepo. Nisam ni ja o
tebi.“
Divna \okovi} zaokru`uje 9. deceniju `ivota „Zlatnim beo~ugom“. Istina,
priznanje koje ukazuje na doprinos
kulturi ovog naroda i prostora \okovi}ka
je mogla dobiti i koju deceniju ranije.
Do~ekala ga je gospodski, u zdravlju i
snazi.
\or|e Vukoti}, prvak Narodnog pozori{ta u Ni{u, 15. je dobitnik nagrade
„Branislav Nu{i}“ koja se dodeljuje za
`ivotno delo glumcu komi~aru na „Nu{i}evim danima“ u Smederevu. Vukoti}a
je priznanje stiglo kada je zaokru`io 8.
deceniju. U godinama pune gluma~ke
snage naigrao se Nu{i}a: bio je i Agaton,
i Ujka Vasa, i pisar Vi}a, i Glumac u Putu
oko sveta, i Mladen, Jevremov poku}ar, u
Narodnom poslaniku, a u Autobiografiji
bio je sâm Nu{i}. Nagrada mu je pripala
za minuli rad, a u vreme kada je, kako
ka`e, „bodra, vedra duha i ~ila tela“.
Dnevno, saznajemo, prepe{a~i 15 kilometara. Nije jo{ nameran da si|e s
pozori{ne scene, ali ne krije da bira {ta }e
igrati. „Za glumca postoji te`a smrt od
prirodne: da ljudi ne}e da ga gledaju i
~uju.“ Glumac je, veli, na svakom mestu,
pa i u kafani.
Mla|a Veselinovi} se u 89. ne odri~e
glume, igra kad ga zovu, i dalje prevodi,
ali i pro{iruje interesovanja: bacio se na
kompjutere, i to ne lai~ki, „za po ku}i“,
no ozbiljno, na stru~nom kursu.
Reditelj Jago{ Markovi} skoro da ne
mo`e da zamisli svoju predstavu bez
Ksenije Jovanovi} i Radeta Markovi}a,
Predrag Tasovac ima vi{e ponuda no {to
mo`e da prihvati, Marija Crnobori ne
propu{ta ni jednu beogradsku premijeru,
ali ni gostovanje, i verovatno je pozori{no
najobave{tenija u gradu.
O ~emu je re~? Razumljivo, o trajanju. „Svoje srce zadr`avam na distanci
izme|u onoga {to igram i {to je moja su{tinska priroda“, ka`e novosadska
glumica Gordana \ur|evi}-Dimi}. „U
su{tini, ljudima pru`amo vrhunsku la`. I
ta klackalica na kojoj se stalno nalazim
– da li je ovo zanimanje odgovaraju}e za
mene, jer ja znam da la`em, da, na neki
na~in, predstavljam ono {to nije istina i
slu`im na neki na~in tome – to me jako
onespokojava.“ Mo`e li se trajati sa
la`ju?
LUDUS 115, 116
Joakim dobio – fest
Kad ovaj dvobroj „Ludusa“ iza|e
Sterijino pozorje }e ve} biti pro{lost.
Zna}e se i ko je dobio nagrade, i jesu li
stranci i ove godine odneli kajmak, i ko je
najbolji pisac, i da li je netakmi~arski deo
festivala, „Krugovi“, koji se bavio Amerikom u savremenom pozori{tu, bio zna~ajniji od takmi~arskog. „Krugovi“ su
zna~ajni zato {to treba da poka`u kako
na{e dramsko stvarala{tvo participira u
ne~emu {to su svetski pozori{ni trendovi.
„Ja ne `elim da se tu razvije neki kolonijalni odnos i da je samo ono {to ima verifikaciju u svetu umetni~ki vredno, ali mi
se ~ini da je vreme u kojem `ivimo doba
povezanosti i komunikacija, era globalnog sveta, i shodno tome je potrebno
kulturni identitet analizirati na jedan
{iri i obuhvatniji na~in“, ka`e Ivan Medenica, selektor i umetni~ki direktor
Pozorja. SCG je u „Krugovima“, a to zna~i u svetskim pozori{nim trendovima,
participirala s predstavom Trgovina Alberta Ostermajera, u re`iji Anje Su{e
(Beogradsko dramsko pozori{te).
Ono {to se 2 dana pred po~etak Pozorja moglo zaklju~iti je – izostanak
publiciteta. U prestoni~koj dnevnoj {tampi o Pozorju gotovo ni re~i. ^ak vi{e niko
ne pi{e ni o – novcima. Nije vest da za
Pozorje nema novaca, a ono }e ko{tati 18
miliona (dinara). Osniva~ka prava su
vra}ena Novom Sadu i grad treba najvi{e
da calne – 11,5 miliona. Pokrajina prolazi jeftino: samo 1,5 milion. Na Republici je da uplati 5 miliona, naravno ako je
ostalo ne{to posle Kanskog festivala. (S
obzirom na to da Pozorje otvara pozori{ni
~ovek, a ne ministar kulture ili njegov
zamenik, te{ko je poverovati da }e se republi~ki novci brzo na}i.)
Susreti profesionalnih pozori{ta Srbije „Joakim Vuji}“ promenili su ime i
postali Fest, tj. – Joakim Fest. U festival je
uveden red, tj. selekcija. Vi{e nema da
u~estvuje ko ho}e i ima para da mo`e,
nego ko je izabran. Od l3 pozori{ta 5 se
predstavilo na Joakim Festu, U`i~ani ~ak
s 2 predstave. @iri je jednoglasno dodelio
samo nagradu Katarini Mitrovi}, Juliji u
Romeu i Juliji, za koju predsedavaju}i
Veljko Radovi}, dramski pisac, tvrdi da
ima „prva~ki format“.
A kad je ve} o festivalima re~: Mirjana Maslovar, direktorka Grada teatra
Budva, podnela je ostavku. Iza sebe nije
ostavila program za ovo leto, ali je ostavila dug od 75.000 evra. Zaposleni ve} 5
meseci (podatak je s po~etka maja) ne
primaju plate, isklju~eni su telefoni i
struja... Ho}e li Grad teatar Budva, nekada dominantan naro~ito u pozori{noj
produkciji – predstavama iz Budve je
pripalo 30-ak Sterijinih nagrada – pre`iveti ovo leto? Malo je optimista.
Kad smo kod pre`ivljavanja, {ta }e
biti sa Srpskom dramom Narodnog
pozori{ta iz Pri{tine? Projekat „Novi
pristup kulturi manje razvijenih podru~ja i podru~ja sa specifi~nim uslovima
pograni~nih oblasti“ odveo je u Prokuplje
Ljiljanu [op, zamenicu ministra kulture,
i Ivana Ivanovi}a, pomo}nika ministra.
Razgovaralo se o preme{tanju pri{tinskog profesionalnog pozori{ta u Prokuplje. Zvani~nici su zaklju~ili da je stanje
u prokupa~kom Domu kulture, u kome je
sme{teno Amatersko pozori{te, katastrofalno, ali da bi trebalo poraditi na fuziji
kosovskih profesionalaca i prokupa~kih
amatera. Prokupa~ki zvani~nici su podr`ali ideju, ali prokupa~ki amateri nisu
P O Z O R I [ N I H
u njoj videli ni{ta dobro, osetili su se
egzistencijalno ugro`eni. Ivan Ivanovi}
podse}a da je NP iz Pri{tine na bud`etu,
glumci su rasuti po Srbiji, primaju plate
a ne igraju. Ideja je da se negde stacioniraju i pripremaju predstave, a igrali bi ih
u Kosovskoj Mitrovici, Zve~anu, Leposavi}u, Brusu, ali i tamo gde nema pozori{ta. Delovali bi kao putuju}a trupa.
Ivanovi} smatra da profesionalci ni~im
ne}e ugroziti amatere, ve} }e ih unaprediti, samim tim {to se amaterima daje
{ansa da igraju s profesionalcima. Na
papiru lepo zvu~i.
Zgazi me!
Utisak meseca je @arko Jokanovi},
autor komedije Zgazi me!, biv{e deteglumac, biv{i mladi politi~ar i narodni
poslanik, sada{nji, valjda, poslovni ~ovek, suprug glumice Milice Mil{e i, verovatno, budu}i dramski pisac. Zgazi
me! je tre}i dramski tekst koji je napisao,
a prvi koji mu se igra. Reditelj ovog dela
u Slavija teatru je Jug Radivojevi}. Zaneseni novinar ka`e da je Radivojevi}
„oven~an svim pozori{nim nagradama,
me|u njima i na nedavno odr`anom
festivalu u Jagodini“, a Jokanovi}ev prvenac trebalo bi da bude vi{e od komedije, ba{ zahvaljuju}i reditelju: urnebesna
komedija! Jokanovi} je dao brojne intervjue. Insistirao je da jednu od glavnih
uloga (u komadu su 4 uloge, 2 mu{ke i 2
`enske), sponzoru{u Bubicu, igra njegova supruga, „jer je sjajna glumica, naro~ito kad igra o{trokon|e skroz razli~ite
od nje“. Novi dramski pisac osvrnuo se i
Z B I V A N J A
na beogradski pozori{ni `ivot za koji
ka`e da je – mrak! „Na{i doma}i pisci,
pogotovu klasici, stavljaju se u zape}ak,
u ime novih dramskih estetika. Kao {to
ne robujem kli{eima, tako mislim da ne}u ni u pozori{tu. Pozori{te podrazumeva
zadovoljnu publiku. Komedija je nepravedno potcenjena. Sve se ovde podvodi
pod trend, bilo da je re~ o politici ili umetnosti, pa svi kao ovce idu za njima. Zato
su i pri~e o ratovima, stradanjima i socijali previ{e okupirale scene, a komedijom
se mogu mnogo bolje razjasniti neka
pitanja.“
U aprilu i tokom maja bilo je pozori{nih gostovanja i go{}enja na sve stane.
Me|u lepim vestima valja izdvojiti onu
koja sti`e iz Ateljea 212: na festivalu
„Marulovi dani“ u Splitu, nagradu publike (s ocenom 4,65) osvojile su Dvije Tene [tivi~i}, i re`iji Snje`ane Banovi}, s
Jelenom \oki}, Aleksandrom Jankovi},
Stelom ]etkovi} i Svetislavom Gonci}em.
Atelje je u Splitu ponovo gostovao posle
24 godine.
Sezona je pri kraju. Spektakli su
odigrani, vreme je za precizni gluma~ki
rad. U Biblioteci grada Beograda, u Rimskoj dvorani, igra se Trun u oku Silvije
Plat, u adaptaciji u re`iji Rade \uri~in.
Kori{}ena su pisma Silvije Plat majci i
njen roman Stakleno zvono. Majka ove
senzibilne poetese sve svoje udajom
neostvarene ambicije prenela je na k}er.
Silvija je neuroti~no `elela da ih ostvari,
ali za njeno krhko bi}e bili su to prete{ki
zadaci: da bude uspe{na pesnikinja,
po`rtvovana majka, uzorna supruga, da
putuje i saznaje... Plat je svoj `ivot
tragi~no okon~ala u 30. godini. Rada
\uri~in je majka, Vjera Mujovi} pesnikinja.
Na sceni „Peta“ u Petoj beogradskoj
gimnaziji Elizabeta \orevska tuma~i lik
[irli Valentajn u istoimenom komadu
Vilija Rasela. Re`ira Anja Su{a. U Kultu
Tanja Bo{kovi}, Katarina Eri} i Vladimir
Posavac igraju u metafizi~koj drami Dar
Zorice Simovi}, u re`iji Slavenka Saletovi}a. U Teatru u podrumu Ateljea 212
igra se drama Artura Kopita Put do Nirvane, u re`iji Ive Milo{evi}. Jo{ jedan
(zakasneli) prilog za sterijanske „Krugove“.
Novine javljaju da je premijera Gra|anske trilogije Edvarda Daj~a, koju je
kao „operetsku izvedbu“, ~ita}u probu,
priredio Adam Pusloji} u Modernoj gara`i, bila izuzetan doga|aj. Komad o
istoriji gr~ke porodice i slatki{u „bajadera“ – radnja se razvija uz tamanjenje
zamamnog slatki{a – na bis odigran ceo,
i to od po~etka. Novinski izve{ta~ ne javlja da li je i za bis bila obezbe|ena dovoljna koli~ina bajadera iz poslasti~arnice
„Petkovi}“. (Braca Petkovi}, reditelj i
dramski pisac, vlasnik je Moderne
gara`e i pomenute poslasti~arnice.)
Na kraju, vest za sladokusce: Lazar
Ristovski je za snimanje reklame za MB
pivo, na{e a svetsko, dobio 100.000 evra!
Pi{u novine. Glumcu je, navodno, na
ruke ispla}eno 10.000, a ostatak }e pivara ulo`iti u njegov novi filmski projekat.
Kraj sezone je na vidiku. Dolazi leto.
Zavr{etak adaptacija Pozori{ta na Terazijama i „Du{ko Radovi}“ o~ekuju se na
jesen. Sledi Bitef, pa ko zna
{ta jo{ sve ne.
2
„STUPICA“ SAVINU
Crtice iz pozori{nog `ivota
N
agradu „Bojan Stupica“ Saveza
dramskih umetnika Srbije dobio
je Egon Savin za re`iju [ekspirovog Mleta~kog trgovca u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Jednoglasnu
odluku doneli su predsednik `irija
Kokan Mladenovi} i ~lanovi Ivana Dimi}, Sanja Domazet, Igor Bojovi} i David
Putnik.
Atelje 212 gostovao je na vi{e internacionalnih festivala, po~ev od Maruli}evih dana u Splitu (25. aprila) na sceni
Hrvatskog narodnog kazali{ta, gde je za
predstavu Dvije po tekstu Tene [tivi~i} u
re`iji Snje`ane Banovi} dobio Nagradu
publike sa ocenom 4,56. Na Me|unarodnom festivalu malih scena u Rijeci, Atelje
je u~estvovao s predstavom Amerika,
drugi deo Biljane Srbljanovi} u re`iji Dejana Mija~a.
Ista predstava izvedena je u Novoj
Gorici na Me|unarodnom pozori{nom
festivalu Teatar bez granica, prire|enom
povodom otvaranja granica izme|u Slovenije i Evropske zajednice. Na tom festivalu u~estvovalo je i Jugoslovensko
dramsko pozori{te sa [ekspirovim Mleta~kim trgovcem u re`iji Egona Savina.
U ulozi [ajloka obolelog kolegu Predraga
Ejdusa zamenio je Vojislav Brajovi}.
Amerika, drugi deo gostovala je i u
Ljubljani, na sceni SNG-a, a krajem
maja bi}e izvedena u Poljskoj, na poziv
selektora Me|unarodnog teatarskog
festivala Kontakt u Torunju.
JDP je u Skoplju izveo tri predstave u
re`iji Slobodana Unkovskog - Bure baruta, [ine i Galeb, a u junu }e Atelje i
JDP gostovati s nekoliko predstava u Sarajevu, u akciji pod pokroviteljstvom
Skup{tine Beograda.
Slovensko ljudsko gledali{~e iz Celja
gostovalo je u Beogradskom dramskom
pozori{tu s dve predstave - Ko`a po motivima Strindbergove Gospo|ice Julije u
re`iji Jerneja Lorencija i Metamorfoze
Tine Kosi, po istoimenom Ovidijevom
delu, u re`iji Vinka Mederndorfera. BDP
u maju uzvra}a gostovanje s predstavom
Zlatno runo Neboj{e Bradi}a.
U BDP-u je gostovala i predstava
Jelena Savojska u produkciji Centra za
kulturu iz Tivta po tekstu Nade Bukili} u
re`iji gosta iz Hrvatske Roberta Raponje.
Narodno pozori{te u Beogradu bilo je
doma}in Slovenskom narodnom gledali{~u iz Maribora koje je izvelo ]elavu
peva~icu E`ena Joneska u re`iji Sama
Streleca, Smrt trgova~kog putnika Artura Milera u re`iji Mateje Kole`nik i
Dobrog ~oveka iz Se~uana Bertolta
Brehta u re`iji Ivane Vuji}. Tom prilikom
najavljena je zajedni~ka produkcija, koja
}e se naredne sezone igrati na obe scene
- u Mariboru i Beogradu. Dramu Norway Today {vajcarskog autora Igora
Bauersimana re`ira Strelec, a igra}e
Tadej To{ i Nada [argin.
Na 21. Nu{i}evim danima u Smederevu, krajem aprila, nagradu za najbolju
predstavu u celini dobilo je Narodno
pozori{te iz Beograda za Nu{i}evu Gospo|u ministarku reditelja Jago{a Markovi}a. Nu{i}eva nagrada za `ivotno
delo glumcu - komi~aru uru~ena je doajenu ni{kog glumi{ta \or|u Vukoti}u.
Kragujevac je od ove godine postao
stalni doma}in Susreta profesionalnih
pozori{ta Srbije, a naziv manifestacije je
Joakim Fest. Na festivalu, od 7. do 15.
3
maja, izvedeno je {est predstava u selekciji Aleksandra Milosavljevi}a, a pobedila je Porfirogeneza Narodnog pozori{ta
iz U`ica, po tekstu i u re`iji \or|a
Milosavljevi}a. @iri je ~etiri ravnopravne
gluma~ke nagrade dodelio Tatjani Jovanovi} (za ulogu Lenke Tomi}) i Slobodanu
Ljubi~i}u (Kreza) iz predstave Porfirogeneza, Katarini Mitrovi} (Julija u predstavi doma}ina Romeo i Julija) i Dejanu
Cicmilovi}u (Ja{a Tomi} u predstavi Je li
bilo kne`eve ve~ere).
Najbolja predstava na 2. festivalu
Pozori{te Zvezdari{te, krajem aprila u
beogradskoj op{tini Zvezdara, bila je
Ru`no pa~e Pozori{ta lutaka iz Ni{a. Za
re`iju je nagra|en Petar Pa{ov (za predstavu Plavi Petar), za tekst Nata{a Ili}
(Ru`no pa~e), za glavne uloge Petar
Kralj (Baron Lagi{a) i Sne`ana Jeremi}
(Papagaji), a za epizode Bojan Veljovi}
(Vlade Divac i tim snova) i Nata{a [olak
(Crvenkapa). De~iji `iri dodelio je prvu
nagradu predstavi Papagaji NP „Sterija“
iz Vr{ca.
U De~jem pozori{tu Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica premijerno je
izvedena predstava ^udesna zvezda po
tekstu Dragane Kr{enkovi} Brkovi} u
debitantskoj re`iji glumice Radmile
Ple}a{ Dimitrijevi}.
(Ne)koordiniranom akcijom na{ih
pozori{nih poslenika 16. maja otvorena
su tri me|unarodna festivala za decu.
U Subotici je od 16. do 21. maja odr`an 11. Me|unarodni festival pozori{ta
za decu. U takmi~arskom programu
u~estvovalo je 15 stranih i pet doma}ih
predstava - iz Rusije, Ma|arske, Nema~ke, Slovenije, Albanije, Moldavije,
Slova~ke, Ukrajine, Turske, BiH, Hrvatske, Bugarske, Belorusije, Rumunije i
Poljske, kao i iz Subotice, Novog Sada,
Zrenjanina i Beograda (pozori{ta „Pu`“ i
„Bo{ko Buha“).
U Kragujevcu je od 16. do 22. maja
odr`an Me|unarodni lutkarski festival
na kojem je u~estvovalo 11 pozori{ta iz
Srbije i Crne Gore, Skoplja, Mostara, kao
i iz Rumunije, Bugarske, Slova~ke i
Ma|arske.
Pozori{te „Pinokio“ u Zemunu organizovalo je od 16. do 20. maja prvi me|unarodni festival lutkarskih pozori{ta
pod nazivom PITA (Puppetry International Theatre Adventure). Nastupila su
pozori{ta iz Nema~ke, [vedske, Slovenije, Slova~ke, Rusije, Poljske, Italije, Austrije, kao i iz Novog Sada, Zrenjanina i
Podgorice, u selekciji Slobodana Markovi}a. Direktor festivala je Igor Bojovi},
a pokrovitelj Skup{tina Beograda.
U „Pinokiju“ je izvedena premijera
multimedijalne predstave Mali princ,
autorski projekat reditelja Omara Abu El
Ruba i ekipe njegovih saradnika, po
istoimenom delu Antoana De Sent Egziperija.
Teatar Mimart obele`io je dve decenije rada programom Mimart godovi
20 od 3. do 9. maja u Ateljeu 212, SKC-u
i Bitef teatru. Program je po~eo premijerom Znakovi pitanja autorke Nela Antonovi}, a inspiracija je bila knjiga Putovanje po gramatici Jovana ]irilova. Narednih dana odr`ani su prezentacija
rada Mimarta, razgovor o postdramskom
pozori{tu, Festival autoperformansa
SPOT sa temom Pogled iznutra, Mimartove radionice kreativne vizualizacije,
kao i promocija knjige „Fenomenologija
pokretom“ Nele Antonovi}.
U Teatru Bojan Stupica premijerno
je izvedena predstava Terasa Jovana
Hristi}a u re`iji Tanje Mandi} Rigonat.
Na Novoj sceni BDP-a premijerno su
izvedene Trgovina Alberta Ostermajera
u re`iji Anje Su{e i Krips (Nakaze) po
tekstu Luca Hibnera u re`iji Ane Tomovi}, a u Bitef teatru koreografska
predstava Bit.no... autora Neboj{e Ivanovi}a i predstava Crvena, s podnaslovom Seks i posledice, po tekstu Milene
Bogavac u re`iji Jelene Bogavac.
U Centru za kulturnu dekontaminaciju gostovala je plesna trupa „Ju
Stromgren kompani“ iz Norve{ke s predstavom Odeljenje (The Department) koreografa Ju Stromgrena, u organizaciji
Centra za novo pozori{te i igru.
Predstava Narodnog pozori{ta iz
U`ica No} |enerala, po romanu Vuka
Dra{kovi}a u dramatizaciji Bo{ka Puleti}a i re`iji Jovice Pavi}a, gostovala je
kona~no u Narodnom pozori{tu u Beogradu. Ispred zgrade nacionalnog teatra
protestovalo je Progresivno univerzitetsko dru{tvo „Dositej Obradovi}“ povicima
„~etnici - fa{isti“, a u sali se, uz aplauze,
~ula pesma „Od Topole pa do Ravne
Gore“. Uo~i predstave, zamenica ministra
za kulturu Ljiljana [op rekla je da je
„~udno da za sudbinu Dra`e Mihailovi}a
do sada nije bilo mesta na sceni nacionalnog teatra“ i da se „smisao nacionalnog teatra, izme|u ostalog, ogleda u
podsticanju doma}e drame“, ali da „niko
nije i ne}e biti ka`njavan niti smenjivan
zbog jedne pozori{ne predstave“. Vesti o
smeni upravnika Narodnog pozori{ta
Ljubivoja Tadi}a, navodno zato {to nije
hteo da postavi No} |enerala, ona je
ocenila kao „nepotreban poku{aj da se
prave skandali u kulturi“.
Kraljevsko dramsko pozori{te Dramaten iz Stokholma gostovalo je od 3. do
5. juna u Narodnom pozori{tu u Beogradu, gde je tri puta izvelo dramu Igra
vatrom Augusta Strindberga u re`iji
upravnika Dramatena Stafana Valdemara Holma. Odr`ane su i tri radionice u
okviru projekata NADA i Power Station,
Holm je imao master klas za studente
re`ije. Narodno pozori{te uzvrati}e gostovanje u maju 2005. s predstavom po zajedni~kom izboru. Holm je u Beogradu
zimus gledao Fausta, Nevjestu od vjetra
i Vi{njik.
@iva legenda Jugoslovenskog dramskog, ~iji je ~lan od osnivanja, Branka
Veselinovi} obele`ila je 15. maja u teatru
„Bojan Stupica“ 65 godina umetni~kog
rada igraju}i Dunda Nika u predstavi
Skup Marina Dr`i}a u re`iji Jago{a
Markovi}a. Branka je igrala u prvoj
predstavi JDP-a 1948. godine - ulogu
Francike u Kralju Betajnove u alternaciji sa Marijom Crnobori. Prethodno je
radila u Narodnom pozori{tu Dunavske
banovine i Umetni~kom pozori{tu, a
zatim i u Narodnom pozori{tu, Ateljeu
212, Beogradskoj komediji...
U Muzeju pozori{ne umetnosti Srbije otvorena je izlo`ba „Pozori{na fotografija u Srbiji do 1914. godine“. Autor
izlo`be i prate}eg kataloga je vi{i kustos
Mirjana Odavi}.
Muzej je predstavio dvobroj 126/127
~asopisa „Teatron“, koji po~inje tematom
„Opera od tradicije do inovacije“, a zavr{ava se dramom Dimitrija Vojnova Velika bela zavera. Redovna rubrika „Estetika pozori{ta“ posve}ena je dramskoj
funkciji tela u savremenom teatru. Strana savremena scena zastupljena je
blokom o poljskom teatru.
U Ateljeu 212 predstavljena je posthumno izdata knjiga Nevideli dan
Zorana Ratkovi}a (1937-2002), glumca i
reditelja tog teatra. Knjiga s podnaslovom
„rediteljske promenade u 11 slika“ predstavlja memoarsku dokumentarnu prozu.
Glumica Dobrila Kosti} preminula je
10. maja u Beogradu u 85. godini. Bila je
stalni ~lan Beogradskog dramskog pozori{ta. Igrala je u mnogobrojnim predstavama, me|u kojima su Mladost otaca
(uloga Marusje), Sumnjivo lice, Ve~iti
mlado`enja, Kako vam drago...
U Narodnom pozori{tu na sceni „Peti
sprat“ Gor~in Stojanovi} je re`irao Intimus, novi komad Jelene Kajgo. Igraju
Aleksandar \urica, An|elika Simi},
Danijela Kuzmanovi}, Bane Vidakovi} i
Darko Tomovi}.
49. Sterijino pozorje odr`ano je od
26. maja do 4. juna. Sterijinim priznanjima nagra|eni su: za najbolju predstavu
Profesionalac D. Kova~evi}a, re`ija Lorans Kalam, Theatre Le poche, @enevaTheatre Vidy E.T.E., Lozana; za tekst
savremene drame Biljana Srbljanovi} za
tekst Amerika, drugi deo, Atelje 212; za
re`iju Lorans Kalam za predstavu Profesionalac. Za gluma~ka ostvarenja nagra|eni su: Branimir Popovi} za ulogu u
predstavi La`ni car, Crnogorsko narodno
pozori{te; Eva [umska za ulogu Rupice u
predstavi [ine, Teatr polski; Svetozar
Cvetkovi} za ulogu Karla u predstavi
Amerika, drugi deo, Atelje 212; Aleksandra Jankovi} za ulogu Irene u predstavi
Amerika, drugi deo, Atelje 212 ( i nagrada „Zoran Radmilovi}“ za gluma~ku
bravuru). Za scenografiju nagra|en je
Piter Vilkinson u predstavi Profesionalac; za kostim Alan Hranitelj u predstavi La`ni car, Crnogorsko narodno
pozori{te; za scensku muziku Ljup~o
Konstantinov u istoj predstavi. Specijalna
Sterijina nagrada za tekst savremene
drame pripala je Mileni Markovi} za
tekst [ine, Teatr polski.
Od 5. do 13. juna odr`an je drugi
de~ji festival Teatarska internacionalna
beogradska avantura iliti TIBA. Tokom
sedam dana publika je imala prilike da
vidi deset predstava iz Hrvatske, Slovenije, BiH, Austrije, Rusije... Gran pri za
najbolju predstavu u celini osvojila je
predstava Ka{tanka Ekatenburskog teatra junova zritelja iz Rusije, dok je
Specijalna nagrada za nove pozori{ne
tendencije pripala komadu Moje dugo
putovanje ku}i u izvo|enju New International Encounter, koprodukciji Norve{ke,
Engleske, Poljske, ^e{ke i Francuske.
Pomenutoj predstavi je pripala i nagrada
de~jeg `irija.
Nova premijera KPGT-a je Smrt trgova~kog putnika Artura Milera u re`iji
Sa{e Gabri}a.
Sredinom juna odr`ana je tradicionalna manifestacija Saveza dramskih
umetnika Srbije Glumci vama i glumcima. Izvedena je predstava Frederik ili
bulevar zlo~ina a prihod od prodatih
ulaznica je oti{ao u Fond solidarnosti.
Poslednja ovosezonska premijera Jugoslovenskog dramskog je Pse}i valcer
Leonioda Andrejeva u re`iji Dejana
Mija~a. U glavnoj ulozi nastupa Branislav Le~i} a prate ga Goran [u{ljik,
Nikola \uri~ko, Jelena \oki}, Jasmina
Rankovi} Avramovi}...
JDP je 20. i 21. juna tre}i put gostovalo na bijenalnom festivalu Novi dramski tekstovi Evrope, koji je preseljen iz
Bona u Visbaden. Posle Bureta baruta i
Beogradske trilogije, Jugoslovensko
dramsko se ove godine predstavilo [inama Milene Markovi} u re`iji Slobodana
Unkovskog. U junskom broju Teatar
Hojte objavljen je tekst drame i veliki
intervju sa autorkom...
Na sceni Teatra „Bojan Stupica“
gostovao je Teatar Novi iz Lo|a (Poljska)
sa predstavom Molim te ... napravi mi
bebu u adaptaciji i re`iji Karola Su{ke.
Teatar Novi ove godine slavi 55 godina
rada. Pozori{te je osnovao reditelj Kazimir Bejmek. Teatar Novi je gostovao i
na Somborskom pozori{nom maratonu i
u SNP-u u Novom Sadu.
U Pozori{tu lutaka „Pinokio“ premijeru je imala Bajka o ~e{lju i violini.
Autor komada je Sini{a Kova~evi} dok
re`iju potpisuje Jug Radivojevi}.
U gornjem foajeu Ateljea 212 otkrivena je bista Ljubomira Mucija Dra{ki}a,
reditelja i dugogodi{njeg upravnika ove
ku}e.
Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“
zavr{ilo je sezonu premijerom komada
[kola Stevana Koprivice a po knjizi Jasminke Petrovi}. Re`irao je Darijan
Mihajlovi}.
BELEF, koji se ove godine odvija pod
motom ArtiKuliranje, po~inje 1. jula. Na
kalemegdanskim pozornicama, ali i brojnim drugim lokacijama {irom grada Beogra|ani }e do avgusta mo}i da vide 124
pozori{na, muzi~ka i vizuelna programa
i perfomansa. I ove godine osnovu programske koncepcije Belefa predstavljaju
nove doma}e produkcije, isklju~ivo premijere, a u stranom samo vrhunski izvo|a~i i autori. Na Belefu }e, izme|u ostalog, biti izvedene i koprodukcije ovog
festivala i beogradskih pozori{ta Antonije
i Kleopatra V. [ekspira u re`iji Anje Su{e,
Elektra D. Ki{a u postavci Jago{a Markovi}a, a po odabiru pozori{nog selektora
Aleksandra Milosavljevi}a.
A najve}e muzi~ko de{avanje na
doma}em prostoru, festival EXIT, odr`a}e se ove godine po ~etvrti put na Petrovaradinskoj tvr|avi u Novom Sadu. Za
vreme ~etiri festivalska dana ( do 1. do 4.
jula) publika }e imati prilike da vidi velika svetska imena: Massive Attack, Iggy
Pop, Neneh Cherry, Cypress Hill ali i
mnoge druge na preko
15 bina.
Sekretarijat za
kulturu
Skupštine grada
Beograda
usrdno dariva
svoje jedine
pozorišne
novine.
„Ludus“
uzvra}a s
blagodarnoš}u.
LUDUS 115, 116
Doma}a scena
RE@IJA KAO AUTORSTVO I UMETNOST
Obrazlo`enje Odluke `irija za dodelu
Nagrade „Bojan Stupica“ Egonu Savinu
N
agradu Saveza dramskih umetnika Srbije „Bojan Stupica“ za
re`iju predstave izvedene u
periodu od 1. IV 2002. do 31. III 2004.
godine, `iri u sastavu Kokan Mladenovi}, predsednik, Ivana Dimi}, Sanja
Domazet, Igor Bojovi} i David Putnik,
jednoglasno je dodelio beogradskom
reditelju Egonu Savinu, za re`iju predstave Mleta~ki trgovac, u izvo|enju
ansambla Jugoslovenskog dramskog
pozori{ta.
U proteklom dvogodi{njem periodu
Egon Savin je re`irao operu (Ero s
onoga svjeta – Srpsko narodno pozori{te), dramu doma}eg savremenog
autora (Bora Radakovi} Kaj sad –
Beogradsko dramsko pozori{te), stranog savremenog autora (Edvard Bond
Nigde nikog nemam – Crnogorsko
narodno pozori{te), doma}eg klasika
(Aca Popovi} Svinjski otac – Beogradsko
dramsko pozori{te i Kru{eva~ko pozori{te), kao i stranog klasika ([ekspir
Mleta~ki trgovac – Jugoslovensko dramsko pozori{te).
U navedenim predstavama, od kojih
su neke stekle nagrade i priznanja, o~igledan je suverenitet, stav i rediteljska
zrelost Egona Savina, ali u ovoj prilici
posebno izdvajamo re`iju Mleta~kog
trgovca.
Kad se reditelj prihvati velikana
kakav je [ekspir, u prilici smo da, mo`da
jasnije nego ina~e, vidimo da je re`ija
kriti~ka analiza dela, kao i da je autorska umetnost. Po{to znamo [ta, mo`emo
pa`ljivo da posmatramo Kako reditelj
tuma~i dramu u svojoj predstavi.
Egon Savin je pokazao da je majstor
svog zanata. Radnja predstave je celovita, koherentna i dosledna. Nema neprotuma~enih mesta ili propusta, ni u pri~i
ni u karakterizaciji likova. Veliki gluma~ki ansambl savla|uje [ekspirov stih
sa lako}om i razumevanjem koje pokazuje da je reditelj svaku repliku pa`ljivo
protuma~io i odredio joj radnju. Ni{ta
nije prepustio improvizaciji. Predstava se
prati od po~etka do kraja sa nesmanjenom pa`njom, jer nema padova i gledaoca ni{ta u pri~i ne zbunjuje.
U radu sa glumcima, Egon Savin je
pokazao svu svoju rediteljsku zrelost,
ume}e i dar, pre svega podelom, pa na~inom rada i podsticanjem i po{tovanjem
samosvojne gluma~ke kreativnosti. Pomenimo, primera radi, bravuroznu igru
Predraga Ejdusa u ulozi [ajloka koji
izra`ava arhetipski bol prognanog bi}a.
Ili, u okviru iste linije radnje, racionalnijeg, urbanog [ajloka Voje Brajovi}a, koji
svesno brani integritet lika. A rediteljeva
ekstravagantna koncepcija u kojoj Mi}a-
Egon Savin sa ekipom Mleta~kog trgovca (Foto: \. Tomi})
novi} igra `enski lik, Porciju, omogu}uje
gledaocu da postane svestan velikog dijapazona gluma~kog ume}a.
Najzad, transponovanjem [ekspirove pri~e u vreme ra|anja fa{izma,
reditelj nam daje na znanje da se svaka
duboka istina o ljudskim sukobima, strastima i stradanju uvek odnosi i na nas i
na na{u stvarnost. Izra`avaju}i otvoreno
i artikulisano svoj stav, reditelj
pokazuje punu ozbiljnost i odgovornost svog autorstva, {to je dostojno
svakog po{tovanja.
Ako nagrada „Bojan Stupica“ treba da verifikuje re`iju kao autorstvo i
umetnost, onda je Egon Savin li~nost
koja takav stav suvereno
delom dokazuje.
POVRATAK ACE POPOVI]A
Sonja ¬iri¯
O
d kako je Neboj{a Bradi} upravnik
Beogradskog dramskog pozori{ta,
saradnja sa Kru{eva~kim pozori{tem postala je tradicija. Ovog aprila u
Kru{evcu i maja u Beogradu, prikazan je
njihov najnoviji zajedni~ki projekt, Svinjski otac Aleksandra Popovi}a u re`iji
Egona Savina. Igraju Jelisaveta Seka
Sabli}, Biljana Joci}-Savi}, Dubravka
Kovjani}, Neboj{a Milovanovi}, Sla|ana
Nestorovi}-Risti} (Gorica Stankovi}),
Predrag Milenkovi}, i Mia Milisavljevi}
(Lea Savin). Predstava je sve do finala
pripremana u Beogradskom dramskom
pozori{tu zbog termina beogradske
ekipe.
Branislav Nedi}, upravnik Kru{eva~kog pozori{ta, ka`e da se „pojavila
neophodnost da se Aca Popovi} vrati na
pozori{nu scenu“. Tekst Svinjski otac
ocenjuje kao „izuzetnu dramu koja se ne
trudi da ka`e vi{e od onoga {to treba, niti
vi{e od onoga {to je razumljivo svima.“ O
radu na predstavi najvi{e utisaka ima o
„beogradskom periodu“ zato {to su se
„zaista ose}ali kao kod ku}e“. Smatra da
je Kru{evac zahvaljuju}i ovoj saradnji
dobio jednu od svojih najboljih predstava.
Egon Savin je poznavao Acu Popovi}a, i veliki je obo`avalac njegovih
tekstova. Pre Svinjskog oca re`irao je
Tamna je no} i Mre{}enje {arana, predstavu koja se ve} sedam godina igra u
Novom Sadu. Svinjski otac je iz osamdesetih godina, napisan kao TV drama.
„Nisam znao za nju, Aca mi nije pri~ao o
njoj, a ja je nisam gledao. To je jedna od
njegovih TV drama za koju sam odmah
nakon ~itanja bio siguran da je treba
pokazati na sceni. Iznosi sve ono najdragocenije od ovog pisca koga smatram
najplodnijim i najinteresenatnijim srpskim pozori{nim piscem druge polovine
20. veka“ ka`e Savin. Kru{evac je za
njega „otkri}e, ta sredina ima neverovatno mnogo ose}anja za teatar, sredina u
kojoj je raditi neobi~no lako.“ Ka`e da
mu je u poslu izuzetno pomogla Seka
Sabli} za koju misli „da je komad i pisan“. Smatra da je u ovoj predstavi Seka
Sabli} „uradila jednu od svojih najboljih
uloga“. Saradnja Kru{eva~kog sa Beogradskim dramskim pozori{tem omo-
LUDUS 115, 116
gu}ava gledanost ove predstave. „Neka to
i neskromno zvu~i, ali ne znimaju me
predstave koje se igraju manje od stotinu
puta, onda kao da to i nije pozori{na,
nego privatna produkcija. Kru{evac
nema publike za vi{e od 20 izvo|enja pa
je zato bilo nu`no na}i na~in i igrati je u
Beogradu. Sa Kru{evcem je to bilo mogu}e, zato {to je to retko pozori{te izvan
metropole koje nema problema sa razmenom predstava.“
Svinjski otac je ljubavna pri~a ali
samo u prvom sloju - iza je crna hronika
na{e palanke, a zatim i pri~a o, kako ka`e Savin, „sudbini ove sredine, koja kao
da je optu`ena da poni{ti samu sebe, koja
nosi neko uni{tavanje.“ U poslednjem
sloju, ali glavnom, je, ka`e Savin, „Acin
vitalizam i sposobnost da razume svakog
malog ~oveka, pa ~ak i kad je u zabludi Aca tada ka`e, ali je to tragi~na zabluda.
I ta vera Acina, vera da }e ~ovek ~oveku
biti ~ovek i da }e ovaj narod opstati, je
ono {to ostane posle ove predstave.“
Osim Seke Sabli}, ostalim glumcima
ovo je bio prvi susret sa Aleksandrom
Popovi}em. „Aca u glumcu stvori ose}anje straha, jer je sve tako precizno
napisao pa morate pa`ljivo da mu prilazite da biste se na{li. Ja mislim da sam
se srela sa tetka Zagom“ ka`e Biljana
Joci}-Savi}. „Imala sam u`asan {ok,
uhvatilo me je nerazumevanje te Acine
jednostavnosti“ ka`e Dubravka Kovjani}.
„Otkrio sam da je Aca srpski klasik, kao
{to su mi uostalom, govorili na Fakultetu.
Svaka druga njegova re~enica je zrno
svemira u zrnu p{enice - kao {to ka`e
Mika Anti}. Velike misli, `ivotne, kao kod
[ekspira, likovi treba da izgovore obi~no,
svakodnevno, kao da to {to govore nije
ni{ta veliko“ iskustvo je Neboj{e Milovanovi}a.
Egon Savin je na probama govorio
da su Duka i Steva, likovi ove drame,
srpski Romeo i Julija, da je i njihova ljubav onemogu}ena, ali da na kraju ipak
`ivot pobedi, jer tako je uvek kod Ace
Popovi}a, bez obzira {to je sve o ~emu je
pre tog kraja pisao
bilo crno.
UNOSAN POSAO
Mislim da su retki oni koji posle PITE o
lutkarskom pozori{tu i dalje misle kao o
paravanu iza koga se pojavlju lutke – ka`e
Igor
Bojovi},
direktor
prvog
interna-
cionalnog lutkarskog festivala u Beogradu
Sonja ¬iri¯
N
ajmla|i festival u Beogradu je za
- najmla|e. To je prvi internacionalni lutkarski festival u Beogradu. Zove se PITA, odnosno Puppetry
International Theatre Adventure, a postoji od ovog maja. Za ideju, organizaciju
i realizaciju zaslu`no je jedino beogradsko lutkarsko pozori{te „Pinokio“. U~estvovali su lutkari iz Nema~ke, [vedske,
Slovenije, Rusije, Poljske, Italije, Austri-
je, iz Novog Sada, Zrenjanina, Beograda
i iz Podgorice. „Gran pri“ je dobio „Pinokio“ za predstavu ^arodno Kenzovo
oru`je, a Specijalnu nagradu dele Italijani i Podgori~ani. O prvim iskustvima
najnovijeg festivala razgovaramo sa
njegovim direktorom, Igorom Bojovi}em.
Kakav je privatno va{ utisak o
PITI?
Svinjski otac: Seka Sabli} i Neboj{a Milovanovi}
Veoma sam zadovoljan {to smo dobili
festival, i to je najja~i utisak. Mislim da je
potpuno prirodno da nakon svih turneja i
putovanja Pinokio poka`e beogradskoj
publici glavne tendencije na internacionalnoj sceni de`ava. Za na{e pozori{te
je to prilika da vidimo gde nam je mesto,
a i da ne budemo samozaljubljeni, da
iza|emo iz okvira sopstvene avlije i da to
{to smo jedini ne bude i dovoljno da
smatramo da smo najbolji. Naravno,
veliku ~ast i zadovoljstvo ose}am zbog
Gran prija. U predstavi ^arobno Kenzovo
oru`je radili su umetnici iz Belorusije,
Beograda i Bugarske, pa je razumljivo da
je `iri nagradio ovaj internacionalni
projekat.
Ceo Festival je realizovan za mesec
dana, verovatno i zahvaljujuñi va{im
li~nim kontaktima?
Pinokio je proputovao hiljade i
hiljade kilometara, na tim putovanjima
stekao prijatelje, i razumljivo je da su bili
voljni da u svoje godi{nje rasporede
ubace i put u Beograd, iako ih nismo
pozvali na vreme. To zna~i da su pre tih
mesec dana prethodile godine na{eg
rada. Imali smo sre}u da su imali slobodne termine, a i da je Skup{tina grada
pristala da bude pokrovitelj Festivala.
Oni su nam, kao uostalom i ranije, sa
kupovinom kombija za turneje i potpunim renoviranjem i opremanjem pozori{ta, i ovog puta pomogli.
I, kakve glavne tokove savremenog
lutkarstva u svetu je pokazala PITA?
Zahvaljuju}i selektoru Slobodanu
Markovi}u videli smo i isto~ni i zapadni
model. Ovaj Festival o~igledno pomera
saznanja o lutkarskom pozori{tu. Mislim
da su retki oni koji misle da je tu samo
paravan iza koga se pojavlju lutke. Sada
je postalo o~igledno da lutkarske predstave omogu}avaju unosan kreativan
posao.
TIBA }e dovesti najbolja evropska
ostvarenja za decu i omladinu. Godinu
dana sam radio selekciju i mislim da smo
imali sre}u zbog mogu}nosti da dovedemo zaista najbolje projekte. Mislim da }e
se efekti ova dva festivala po ovda{nji de~iji teatar tek videti, mislim da lutkarstvo
sada vi{e sigurno nikada ne}e biti na
margini kulture, a da }e celokupna de~ija scena dosti}i nivo koji
odgovara njenim
apacitetima.
4
Doma}a scena
INTIMNO O KORUPCIJI, MO]I I MANIPULACIJI
U Narodnom pozori{tu na sceni „V sprat“
Mutne vode
premijerno izvedena predstava Intimus
„Tu je re~ o generaciji ljudi koji su u
detinjstvu pripadali srednjoj klasi koja se
tokom zadnje dve decenije uru{avala i
nestala, i onda su se na{li na ivici egzistencije. Neki su emigrirali, neki su upali
u potpuno ravnodu{je, a oni o kojima ova
drama govori su se opredelili da do|u do
onoga {to dru{tveni trendovi u svetu dr`e
za imperativ – do komfora, bogatstva i
visokog dru{tvenog statusa. A put do toga
vodi ~esto u mutne vode, i u tim mutnim
vodama }e se junaci ovoga komada zate}i jedne no}i u toaletu jednog elitnog
beogradskog kluba. To je ina~e bilo idealno mesto za radnju ove drame. Prvo,
moram priznati da mi je kao piscu bio
izazov da celu dramu smestim u takav
prostor. Zatim, toalet je intiman prostor, a
to {to je u ovom slu~aju na javnom mestu,
daje jednu dobru vrstu metafore. Jer tu
dolazi do ispovesti glavnih junaka, do
razotkrivanja nekih njihovih tajnih motiva, ali koji su u stvari deo jedne dru{tvene igre vezane za korupciju, mo},
manipulaciju... “, isti~e Jelena. Ona dodaje da ne bi volela da se pri~a o na{oj politi~koj ili finansijskoj eliti svede na neku
prizemnu vrstu moralisanja, jer su takve
pri~e, uvek deo jednog {ireg konteksta ali
i li~nog, odnosno onog koji se odnosi na
nju kao pisca, ali i na publiku. „U tom
smislu nije lo{e preispitati svoje stavove.
[ta je sve ~ovek spreman da u~ini za
veliki novac, {ta da `rtvuje, {ta da
proguta. Ako ne razvija te mehanizme
li~ne odgovornosti, prema samom sebi,
~ovek u dana{nje vreme lako mo`e da
potpadne pod pogubne uticaje potro{a~kog dru{tva i svega {to ono name}e
kao na~in `ivota, ili da, ako ne uspe da
ostvari takav na~in `ivljenja, smatra da
je neuspe{an ili nesre}an”.
Jelene Kajgo u re`iji Gor~ina Stojanovi}a
Mikojan Bezbradica
P
osle Fantoma, njenog prvog teksta,
koji je pre nepunih godinu dana
premijerno izveden na Maloj sceni
Ateljea 212, jo{ jedan komad mlade
spisateljice i dramaturga Jelene Kajgo
nedavno se na{ao pred pozori{nom publikom u Beogradu. Re~ je o Intimusu,
delu koje se bavi na{om dru{tvenom
realno{}u, prikazanom kroz prizmu jednog novog sloja, ili moglo bi se re}i, nove
klase srpskih bogata{a; ~ija je premijera
bila 25. maja u nacionalnom teatru na
sceni „V sprat“. U gluma~koj podeli na-
laze se An|elika Simi}, Aleksandar
\urica, Danijela Kuzmanovi}, Bane Vidakovi} i Darko Tomovi}, a re`iju, kao i
kod prethodnog komada, potpisao je
Gor~in Stojanovi}. Obja{njavaju}i za
„Ludus“, ko danas predstavlja novu klasu srpskih bogata{a, Jelena veli da to
nisu vi{e opasni momci sa zlatnim lancima oko vrata i pi{toljem za pojasom, ve}
mladi ljudi u odelima, vlasnici firmi,
direktori, politi~ari...
Luzer ostaje luzer
Jedan od njih, svakako je i Damir,
mladi} od trideset i kusur godina, ~iji lik
Autorski tim „Intimusa”
Intimus: An|elika Simi} i Darko Tomovi}
tuma~i Darko Tomovi}, koji isti~e da ga
on vidi kao jednog od onih `ivopisnih
likova koje {tampa opisuje kao `estoke
momke. „Dobro, ovaj i nije toliko `estok,
ve} bi se za njega pre moglo re}i da je
jedna {tukica koja pliva u ~oporu {tuka i
ima neko svoje mesto koje nije na samom
vrhu piramide. On zbog ljubavi napu{ta
tu pri~u sa `eljom da bude dobar, me|utim to i nije ba{ tako mogu}e”, ka`e
Darko.
I stvarno nije mogu}e, jer je kao luzer u tom `ivotu, ostao luzer i u ovom
`ivotu. Damir je ~ovek koji gubi u svakoj
pri~i, jer, uprkos nekim inicijalnim strastima i idejama, on ostaje luzer, zato {to
je svaka njegova ideja razra|ena samo
do pola. Poput ve}ine „`estokih momaka”
poku{ava da se vadi na jaku pesnicu i
„utoku”, koji mu, usput budi re~eno,
predstavljaju jedinu sigurnost u `ivotu,
ali to ipak ne mo`e tako... A {ta re}i za
ostale likove ? Ni{ta, osim da su i oni, kao
i Damir, u dubokom mulju. Uglje{a
[ajtinac veli da intimusa nema i dodaje:
„Travestiran u istog, njegov dvojnik trpi
emotivni zatvor u „cyber“enterijeru svetle}e klonje novog doba. Sre}e druge
travestirane dvojnike. Ako je tako, onda
je ~itava stvarnost samo rasko{ni purgatorijum. Ima smisla. Predvorje pakla
vrvi od faca koje su ube|ene da ni za {ta
nisu krive i da je njihova nevinost neoboriva. Ovu dramu do`ivljavam kao
fontanu. Ono {to vidim je prosto kru`enje
vode pred mojim o~ima. Dok kru`i,
nepromenjena, prlja se i menja boju,
po~inje da smrdi. Uliva se u sebe i iz sebe
izvire. Krug koji asocira na zmiju koja
jede svoj rep. Jebi ga,
~ove~anstvo...”
PORUKE I POUKE NI[KE KNE@EVE VE^ERE
Predstavom Je li bilo kne`eve ve~ere ni{ko
Narodno pozori{te ponovo ulazi na velika
vrata srpske pozori{ne scene
Slobodan Krsti¯
T
rebalo je da u ni{ko Narodno pozori{te do|e Ni{lija – reditelj Kokan Mladenovi}, postavi komad Je
li bilo kne`eve ve~ere Vide Ognjanovi},
pa da ova ku}a ponovo u|e na velika
vrata srpske pozori{ne scene. Usu|ujemo
se to re}i posle 6 izvo|enja komada na
ni{koj sceni, u~e{}a na Joakim festu u
Kragujevcu i gostovanja u Beogradu,
Zrenjaninu i Novom Sadu. Ni{ku inscenaciju ovog komada do sada je videlo vi{e
od 3.500 gledalaca, predstava ide na
kartu vi{e i vlada, za ni{ke pozori{ne
prilike, izuzetno interesovanje. Naredna
izvo|enja su rasprodata.
S pravom se mo`e re}i da je postavka
komada pravi repertoarski potez ku}e na
~ijem je ~elu mlada direktorka Marija
Miti}-Blagojevi}, kojoj u osmi{ljavanju
repertoara svesrdno poma`e i dramaturg
Branislava Ili}. One su se jo{ krajem
pro{le godine odlu~ile da u Ni{ vrate
reditelja Mladenovi}a, i omogu}e mu da
po svom izboru napravi ansambl predstavu - uklju~i gluma~ke i tehni~ke po-
5
tencijale pozori{ta - dovede znana gluma~ka i saradni~ka imena iz Beograda,
koja bi bila reperi ni{kim stvaraocima.
Ono {to je zami{ljeno realizovano je marta i aprila 2004, na premijeri komada Je
li bilo kne`eve ve~re. Na sceni je, na
premijeri bilo 27 glumaca, prepuno gledali{te, puno zvanica i gostiju, mnogo
aplauza na otvorenoj sceni.
Staro pozori{no pravilo, da je dobra
gluma~ka podela pola uspe{nog rediteljskog posla, na najlep{i na~in podvrdilo se u Ni{u. Tome treba dodati i aktuelan
tekst, dramatur{ki doteran, sjajnu saradni~ku ekipu: scenograf Geroslav Zari},
kostimograf Bojana Nikitovi}, muzika
Zoran Hristi}, scenski pokret Sonja Lapatanov i, najzad, reditelja mla|e generacije.
Rediteljski rukopis
Brojan, i po ulogama raznolik i heterogen gluma~ki sastav, u kome se po kre-
acijama najvi{e izdvajaju Mihailo Mi{a
Janketi} (Ilarion Ruvarac), Dejan Cicmilovi} (Ja{a Tomi}), Dragan @iki} (Svetozar Mileti}), Verica Jovanovi} (gospo|a
Amalija), Milija Vukovi} (gospodin Mihajlovi}) i Tanasije Uzunovi} (Lazar
Dun|erski), bri`ljivo i smerno je vodio
Mladenovi}. Iza svake scene isijava
jasna i precizna poruka, a sve se to stapa
u uverljivu, koherentnu, zbijenu dramsku celinu, koja se kre}e od blage komedije do velike drame. U Mladenovi}evoj postavci poruke iz komada Vide
Ognjenovi}, napisanog 1990, odmah posle gazimestanskog eufori~no nacionalisti~kog obele`avanja jubileja Kosovskog
boja - za razliku od prethodna dva
izvo|enja - daleko su oporije, sna`nije,
uverljivije i – bolnije.
Publika je videla mo}no ni{ko pozori{te kome mnogo toga poslednjih godina nije i{lo na ruku.
Publika se, posle mnogo godina srela
sa skoro celim ansamblom ni{kog pozori{ta, sa glumcima na koje mo`e i
mora biti ponosna.Vi|ene su i sjajne
kreacije gostuju}ih glumaca; koji su
pomogli reditelju da postavi i postigne
neke standarde, sa najkreativnijim snagama ni{kog teatra, da bi predstava
imala maksimalan uspeh. Gluma~ko nadigravanje sa takvim imenima i veli~inama poput Mi{e Janketi}a i Tanasija
Uzunovi}a, omogu}ilo je darovitom umetniku Dejanu Cicmilovi}u (tuma~i lik
Je li bilo kne`eve ve~ere u NP Ni{
Ja{e Tomi}a) da ostvari svoju najbolju
rolu na ni{koj sceni, a da u Kragujevcu
sa „Joakim-festa“ ponese i gluma~ko
odli~je. A o tome je posebno vodio ra~una
reditelj Kokan Mladenovi}. On za svoje
„klasi}e“ u ni{kom pozori{tu (Mladenovi} je, pored ostalog, zavr{io srednju
gluma~ku {kolu u Ni{u, u klasi Mime
Vuki}-Kuri}). Ka`u da moraju sebe stalno proveravati na sceni sa najboljim
glumcima; to je jedini na~in da se ne
izgube kriterijumi i stigne do gluma~kog
pijadestala.
Izvo|enjem komada Je li bilo kne`eve ve~ere, ni{ki ansambl je dokazao
da mu je najva`nije ono {to se de{ava na
sceni. Ako je suditi po sjajnom, metafori~no re`iranom kraju komada - i porukom da Srbi, iako ~esto bezglavo srljaju,
uvek nadvladavaju probleme - ovom
predstavom, Narodno pozori{te iz Ni{a
kre}e putem koji vodi ka jednom mo}nom
srpskom pozori{tu.
Bilo bi pogubno da ovaj uspeh ostene
usamljen pozori{ni „incident“. Na osnovu dobro osmi{ljenog repertoara u narednom periodu, on mora da predstavlja
pravac za oporavak i izlazak iz krize,
koja je dugo bila prisutna u ku}i na
Sin|eli}evom trgu. Neophodno je i da
grad Ni{, kao osniva~ pozori{ta, ima sluha za ambiciozne planove svog teatra.
Dakle, mora da usledi kontinuitet u radu,
da se igraju, pre svega, ansambl predstave sve do onog trenutka dok celo pozori{te, pre svih gluma~ki deo, ne bude
koherentan. Ako toga ne bude, trenutni
uspeh mo`e da li~i na
uzaludan trud.
LUDUS 115, 116
Doma}a scena
KAMEN PO KAMEN PALATA
U Srpskom Narodnom pozori{tu u Novom
Sadu teatar iz Kraljeva odigrao je sto prvu
predstavu Kamen za pod glavu Milice
Novkovi} u re`iji Dragana Jakovljevi}a
Aleksandra Jagodi¯
P
oslednjih nekoliko godina samo se
na prste mogu izbrojati predstave
koje pre`ive vreme i do`ive uspeh
50-tog, 60-tog izvo|enja sa uvek druga~ijim uzbu|enjem, i ansambla koji je
igra, i publike koja gleda i po`eli ponovo
da je vidi. A ako se ne radi o prestonici ili
ve}em gradu Srbije, utoliko je pre ta
mogu}nost manja. Lovorov venac pozori{ta iz Kraljeva je zato i zeleniji: malo
pozori{te, mali grad, ali veliko srce, veliki ansambl, odli~na predstava, sto prvo
izvo|enje, punih deset godina trajanja ne
samo na mati~nim daskama koje `ivot
zna~e, ve} i na scenama {irom Srbije i
sveta. [ta je to {to Kamen za pod glavu
~ini tako savremenom i posebnom predstavom? Tekst? Tema? Pri~a o nama?
Korenima? Tako ta~no prepoznavanje
istine?
„Ja se uvek setim profesora Vlade
Stamenkovi}a koji je razmi{ljaju}i o
tekstu Kamen za pod glavu nalazio neke
paralele sa Beketovim ^ekaju}i Godoa –
ka`e povodom jubileja predstave reditelj,
Dragan Jakovljevi} – „i ~ini mi se da je
upravo ta tema ~ekanja, odnosno `udnja
za smr}u kao eventualnom nadom za
neko osmi{ljavanje `ivota i kona~no definisanje, povezuje ovaj komad sa Beketom. To pogotovu {to smo mi imali nameru da ispri~amo pri~u o maloj grupi
Ministarstvo za
kulturu
Srbije mo`da
mo`e bez
„Ludusa“, ali
„Ludus“ ne
mo`e bez
prilo`ni{tva
Ministarstva za
kulturu Srbije.
„Vrednost dara
nije mera dara;
njegova mera
vrednosti
je vrednost
koju ima za
darivanoga“,
ka`e stara
tamilska
mudrost.
LUDUS 115, 116
ljudi, izolovanoj, takore}i getoiziranoj,
koja se pona{a po nekim svojim pravilima `ivljenja, koja ima svoje moralne
vrednosti u odnosu na spoljni svet. Ona
na neki na~in stagnira, a ljudi, bez ikakve nade u svojoj sputanosti, raspeti
izme|u neba i zemlje koja ih hrani i daje
dom, prepu{tani samo mehani~kom reprodukovanju, poku{avaju tu da prona|u svoj smisao i svoju metafizi~ku tegobu
re{avaju razmi{ljanjem: „{to je `ivot pokvario, smrt }e ispraviti”.
Reklo bi se da je tema tipi~no na{a....
„Pa, jeste. Znate sad... Posle deset
godina... Dakle, mi smo i tada imali u
vidu sve ove vi{eslojnosti pisca Milice
Novkovi} u arhetipskom smislu ili pak, u
nekoj poetskoj sferi. Me|utim, danas ta
predstava dobija ne{to novo na zna~enju.
Ja, imaju}i u vidu jednu veliku pauzu,
kao reditelj, u negledanju tog komada,
potpuno sam prepoznao jedan novi sloj, a
to je sada, mo`da i previ{e aktuelna,
pri~a o nekim na{im novim razlazima, o
nekim deobama, o tome da se ni u smrti
ne mo`emo ujediniti”.
Da li to zna~i da biste sada predstavu osmislili druga~ije?
„Ne. Mo`da bi samo akcenti bili na
nekim drugim mestima. Mislim ipak da
se predstava tokom vremena slegla i
dobila na vrednosti kao staro vino: „{to je
starije to je bolje”.
Ovo je komad doma}eg dramskog
pisca. Jesu li va{em senzibilitetu bli`i
doma}i ili strani autori?
„Li~no ne razmi{ljam na taj na~in.
Poku{avam da imam neki svoj problem i
pitanje, a onda tekst nai|e sam, svejedno
da li je doma}i ili strani. Ina~e, moji afiniteti su bili prema Steriji, Aci Popovi}u,
{to se ti~e doma}e dramaturgije”.
Koja su osnovna pitanja i problemi
koji vas zaokupljaju u pozori{tu?
„Su{tinsko pitanje je stvaranje, traganje za istinom; i sve ono {to se dodiruje i poklapa sa tom vrstom istra`ivanja
me zaokuplja. U pozori{tu razmi{ljam o
reakciji na trenutak u kome `ivimo,
nikako ne o nekom istorijskom teatru,
kostimiranom, nego upravo ono impulsivno reagovanje, ono {to nas trenutno
provocira, ali naravno artificijelno oblikovano i poku{aj da se sve smesti u neke
nove estetske sfere i tokove. Zbog toga
sam i neke autore vi{e puta re`irao,
upravo tragaju}i za tom pravom formom
izra`avanja pogotovu u klasi~nim delima.
Mislim da je ljubav ipak u su{tini
svega i da treba da postoji teatar koji }e
doneti emociju i plemenitost. Ja sam jo{
uvek od onih koji veruju u mogu}nost da
umetnost postavi neka pitanja, ali pre
svega sa ciljem da humanizuje, da oplemeni, da nas vrati emociji. Mislim da
nam je, posle svega {to se de{avalo u
nekim dru{tvenim okolnostima, sve vi{e
potrebna ta strana umetni~kog razmi{ljanja.
[to se ti~e same predstave, igrana je
u mnogim gradovima, mnogim sredinama, ~ak i radnom mestu Milice Novkovi},
gde je bilo i direktnih prepoznavanja
samih likova, nekih situacija... Ali ono
{to je zanimljivo je da je publika uvek
nailazila na sjajnu komunikaciju sa
predstavom, a drugo, da su ljudi vi{e
puta `eleli da je vide; spoznaju}i neke
nove slojeve Mili~inog teksta, jer ovo je
ipak komad o srpskom narodu i srpskom
mentalitetu”.
Tokom deset godina koliko traje,
predstava se menjala ne samo {to se
ansambla ti~e, ve} i gluma~ke kreativnosti, a pretpostavljam i vi tokom rada
na njoj?
„Svakako. Tu bih podsetio na onu
~uvenu Brehtovu opasku u Dijalektici u
teatru, kada ga susretne prijatelj pa
ka`e: „Zdravo Bert, ni{ta se nisi promenio”, a Breht odgovori da je sav pobledeo
ili da se prepao od nemenjanja”.
Iskreno, da li ste ponosni na trajanje
predstave Kamen za pod glavu?
„Kako da ne. To je u na{em teatru
retkost. To je veliki uspeh koji verovatno
dokazuje da je umetnost jo{ uvek `iva, da
ima mo} da pokrene, bez obzira ne vreme
i okolnosti”.
Neuspesi, a posebno uspesi, {to je
slu~aj sa va{om predstavom, neminovno
name}u stvaraocima u pozori{tu i pitanje gde je teatar danas, kako on izgleda?
„U tu`nom smo i jadnom stanju.
Tako da }e ovo biti svakida{nja jadikovka i moja kao i mnogih mojih kolega.
Malo smo skrajnuti, zaboravljeni, ispu{teni... Nimalo nisam u tom smislu opti-
mista, ali treba verovati. Na{ profesor
Stanislav Baji} je imao obi~aj da ka`e:
„Oni koji ne veruju da se u teatru mo`e
desiti ~udo, ne treba njime ni da se bave”.
Da se u pozori{tu ~uda zaista doga|aju potvr|uje predstava Kamen za
pod glavu na koju je neskriveno ponosan
i upravnik Kraljeva~kog pozori{ta, Mile
Nedeljkovi} i posebno isti~e njenu uspe{nost, upravo zbog ~injenice da publika
pored drugih slojeva prepoznaje i ono {to
je na{a tradicija, koreni: „Ja bih mo`da i
neumesno, mogao da skrenem pa`nju na
to da se danas sve vi{e elimini{e tradicionalna kultura kao ne{to {to je ruralno,
ali to nije dobar postupak. I elementarna
definicija kulture podrazumeva tradiciju
kao deo koji je osnova za progres. Dakle,
svi koji nameravaju da se odreknu tradicije, ne rade dobro na afirmaciji kulturnog identiteta i kulturnih vrednosti koje
je narod u stanju da postavi”.
Jesmo li tradiciju danas ipak pomalo
zaboravili?
„Mo`e se re}i da jesmo. Jesmo i ti
poku{aji koji se danas odvijaju na planu
reafirmacije tradicionalnih vrednosti su
poprili~no plakatnog tipa i oni me tako|e
veoma brinu. Zato sam posebno danas
ponosan na Kamen za pod glavu i mislim da bez te predstave, bez tog teksta,
srpsko pozori{te u celini ne bi smelo da
postoji”.
Velikom uspehu kraljeva~kog pozori{ta doprinelo je i nedavno gostovanje
Molijerove [kole za `ene u Francuskoj?
„Kada je u na{em dru{tvu do{lo do
promena koje se meni nisu dopale - naime, pogre{no su vo|ene - `eleo sam da
skrenem pa`nju na neophodnost komu-
nikacije sa svetom i svetskom kulturnom
ba{tinom. Na poziv Francuza koji su
jednom prilikom Molijera gledali u Kraljevu, gostovali smo u Lionu.”
Ko je bolje prihvatio predstavu, na{i
ljudi ili Francuzi?
„Na{i ljudi su je primili vrlo emotivno. Oni su gotovo plakali od sre}e, {to
tamo negde u svetu koji skoro ne zna ili
ne priznaje njihov kulturni identitet,
do`ivljavaju da se na njihovom jeziku
igra jedan francuski i svetski klasik, i da
Francuzi aplaudiraju. Bili su vrlo ponosni. Na{ prag aspiracija je, naravno, bio i
to da Francuzima stavimo do znanja da
ipak nismo otpisani kao stvaraoci i mislim da smo u tome i uspeli. U{li smo
svakako u krug interesovanja tako da }e
ljudi u Lionu i dalje insistirati na tome da
sara|ujemo.”
Posle zaista velikog, ne la`nog, uspeha kraljeva~kog pozori{ta i pre svega
`elje da se na{a kultura po{tuje i na
pravi na~in razume, i posle najave, nadamo se samo u {ali, upravnika tog
teatra, Mileta Nedeljkovi}a, da se posle
37 godina povu~e iz pozori{ta, ostaje
zaista pitanje: [ta dalje? Kako se odnositi prema pozori{tima koja imaju {ta da
pru`e, da ka`u? Kakav je odnos prestonice prema kulturi uop{te, pa i teatarskoj
i kako ga negovati? Koliko zaista cenimo
pre svega sebe, a potom i prave vrednosti,
i jesu li one danas izgubile svoj izvorni
smisao? Koji je najbolji na~in
kulturnog opstanka?
POZORI[NI ENTUZIJAST
Delo pozori{nog entuzijaste Momira Bradi}a
u punoj je slici ako se posmatra njegov
ukupan rad u oblasti kulture. Jer, Bradi} je
daroviti i nepretenciozni upravnik Pozori{ta,
i Slobodi{ta, kao organizator kulturnih
sve~anosti u stalnoj je komunikaciji sa umetnicima iz Beograda i drugih gradova,
kreator i neposredni u~esnik programa na
Kosovu i Metohiji, za na{e ljude u inostranstvu, osvedo~eni je interpretator proze
i poezije na knji`evnim ve~erima
Miloš Petrovi¯
M
omir Bradi} je, pre svega, pozori{tanac. Krenuo je Talijinom
stazom jo{ kao u~enik U~iteljske
{kole u Kru{evcu, pa onda u Pozori{nom
ansamblu Kulturnog centra, sa glumcima iz ranijeg Narodnog pozori{ta na ~elu
sa Borom Mihajlovi}em, Lekom Bo{njancem i Miloradom \orgovi}em. Predstave
ovog ansambla publika je rado gledala i
zbog gostovanja zavi~ajnih umetnika:
Milana Puzi}a, Miroslava Petrovi}a,
Rade Savi}evi}, Vlaste Radovanovi}a,
Olge Stanisavljevi}, te Mihajla Viktorovi}a i drugih. Tada{nji kulturni centar,
~iji je upravnik bio Momir Bradi}, postepeno je pripremao i afirmisao nove profesionalce – Andreju Zlati}u, Ljiljanu
Luki}, Grozdanu Lengold, @ivka Vukojevi}a, Ljiljanu [okovi}, Zorana Karaji}a,
Olgu Mustafi}, kojima su se u profesionalnom teatru pridru`ili sjajnim ulogama
Tomislav Trifunovi} i Milija Vukovi}.
[ezdesetih i sedamdesetih godina, u
najve}oj meri zaslugom Momira Bradi}a,
ponovo kre}e profesionalno pozori{te pod
imenom Kru{eva~ko pozori{te. Sa umetni~kim zrenjem mladog ansambla ide i
uspon Momira Bradi}a kao upravnika,
koji insistira na anga`ovanju reditelja po
vokaciji, kao {to su Vlasta Radovanovi},
Gradimir Mirkovi}, Aleksandar Glovacki,
Ljuba Milo{evi}, nenadoknadivi Jovan
Putnik i krajem sedamdesetih godina
Primo` Bebler. Zna~ajni uspeh Pozori{e
je imalo u obele`avanju velike godi{njice
– [est vekova Kru{evca – scenskom trilogijom: Smrt majke Jugovi}a Ive Vojnovi}a, Olivera (Carica Milica) Petra
Petrovi}a Pecije i Knez Lazar Zvonimira
Kosti}a. Rediteljski se sa ovim ambicioznim projektom znala~ki nosio Vlasta
Radovanovi}. Uz ceo ansambl i statiste,
vode}u ulogu imali su Kristina ]irovi},
Olga Stanisavljevi}, Ljiljana Tokovi},
Momir Bradi}
Ljiljana \okovi}, i Momir Bradi}, koji je
superiorno igrao kneza Lazara.
Momir Bradi} je znao da }e u razvoju Kru{eva~kog pozori{ta podsticajnu
ulogu imati Sve~anosti slobode na Slobodi{tu. Zato je bio uporan da se predstave
spremaju na samom Slobodi{tu ili da se
inventivno adaptiraju (predstava Jastra
po tesktu Dragoslave [auli} u majstorskoj re`iji Jovana Putnika, a zatim i
druge predstave). Sa puno takta i razumevanja Bradi} je pru`ao autenti~nu
podr{ku pozori{nom magu Jovanu
Putniku i u repertoaru (Hronika o Marmeladovima i Njeto~ka Njezvanova po
romanima Dostojevskog), i u osmi{ljavanju Male scene i De~je scene, uklju~uju}i i lutkarsku. I na Slobodi{tu Bradi}
je bio veoma zahtevan: praviti program
putem stru~ne selekcije.
Zahvaljuju}i osmi{ljenom radu Momira Bradi}a, pozori{ni profesionalizam
u Kru{evcu krenuo je
putem preporoda.
6
Intervju
JA VI[E NE ODLAZIM
Ko je Aleksandra Jankovi}? To je jedno
stvorenje koje je ~u~alo deset godina u
profesionalnoj ti{ini i koje se sada jako boji
da se ponovo ne vrati u tu ti{inu
Zorica Paši¯
N
a neto zavr{enom 49. Sterijinom
pozorju u Novom Sadu skoro da
su se ponovile slike doga|aja iz
pro{le godine: ve}inu nagrada dobili su
stvaraoci iz inostranstva. Aleksandra
Jankovi}, Irena u drami Biljane Srbljanovi} Amerika, drugi deo (re`ija Dejana
Mija~a, Atelje 212) postigla je dvostruki
pogodak: pripale su joj Sterijina nagrada
i nagrade za gluma~ku bravuru „Zoran
Radmilovi}“ koju dodeljuje Kompanija
Novosti A.D.
Ko je Irena?
Kada ispod te{ke bunde otkriva svoje
nago telo, ona to ~ini kao neza{ti}eno
dete. U svojoj ~ednosti i izgubljenosti Irena je, ne samo simboli~ki, izraz ljudske
pora`enosti. Ona je niko. Izgubljena u
velikom svetu, Irena Aleksandre Jankovi} sve vreme nosi zagonetku svoje
sudbine: nije ono {to se ~ini da jeste ili je,
mo`da, ono {to bi htela biti. Na toj klackalici ona je, u svakom slu~aju, `ivo ljudsko bi}e, s tajnom koja do kraja ostaje
neotkrivena. Aleksandra Jankovi}, u
re~ima koliko i u }utanju, naro~ito u
}utanju, u nekoliko prizora sa`ima jednu
emigrantsku pri~u.
Irena je „niko“, a ko je Aleksandra
Jankovi}?
To sam se i ja pitala kad sam ~ula da
sam dobila nagradu „Zoran Radmilovi}“, za bravuru. Nisam ni{ta shvatala. Biljana Srbljanovi} mi je rekla da
sam izgledala kao neko ko dobije telefonski poziv iz Amerike, pa svaka re~ kasni
po dve sekunde, i gubi se smisao. Jedva
sam skapirala da se to radi o meni. Nemam pojma ko je Aleksandra Jankovi}!
Iznenadila me je. Upravo istra`ujem po
tome. Nisam se jo{ uspjela nau`ivati tog
osje}anja kad vas neko za ne{to nagradi.
Sve se tako brzo desilo, a i ovaj `ivot je
tako brz da sam se odmah preselila u
druge dnevne stvari. Ko je ona? To je
jedno stvorenje koje je ~u~alo deset godina u profesionalnoj ti{ini i koje se sada
jako boji da se ponovo ne vrati u tu
ti{inu. Kad sam pre godinu dana po~ela
raditi ovaj posao, shvatila sam koliko je
ta profesionalna ti{ina stra{na.
Kako se glumac odlu~uje za profesionalnu ti{inu?
Nisam se ja za to odlu~ila, tako se
doga|alo. Na fakultetu sam se ludo zaljubila, ali ni to nije bio glavni razlog. Bio
je jedan od razloga. Neke druge stvari su
odlu~ile da napustim studije glume. Onda
pro|e vreme i shvati{ da ta ljubav nije
utihnula, samo je malo sklonjena u stranu. Sve je nekako i{lo jedno na drugo:
rodila sam Vanju, do{la je beba... Kad ste
~etiri godine odvojeni od glume, a prethodno ni{ta niste napravili, voz prosto –
ode. Sve vrijeme stojite na stanici, ali ste
voz propustili. Pomalo sam raduckala,
dosta putovala, i nadala se da }e se ne{to
dogoditi. Kada sam odlu~ila da se odavde
ne mrdam, pomirila sam se i sa ~injenicom da se ja glumom ne}u baviti. Do{le
su nove generacije mladih glumica. I sad
da se neko pojavi u tridesetoj i ka`e: ja
sam glumac! Gde si glumio? U studentskim vje`bama!
Bili ste |ak Milenka Mari~i}a?
Mari~i}ev sam |ak, ali po{to je pokojni profesor ve} bio bolestan, klasu je,
zapravo, vodio @aga Mi}unovi}. U mojoj
7
klasi su bili Nikola \uri~ko, Bojan Dimitrijevi}, Anja Radojkovi}, Igor Filipovi}... Izuzev \uri~ka, svi smo se pomalo pogubili. Ja sam oti{la na po~etku tre}e
godine studija, vratila se posle dvije
godine i zavr{ila faklutet. Radila sam tu
i tamo: sa „Torpedom“, malo za televiziju... Muvala sam se. Za vrijeme bombardovanja bila sam u Crnoj Gori, u
Crnogorskom narodnom pozori{tu igrala
sam u predstavi Don @uan se vra}a iz
rata, kod profesora Mi}unovi}a. Pro{le
na{la sam se sama na sceni Hrvatskog
narodnog kazali{ta u Splitu, bio je neki
polumrak, ti{ina. Nije bilo ni glumca, ni
predstave ve} – scena, prazno gledali{te
i ti{ina. To me je fasciniralo.
„Dvije“ su na festivalu Marulovi dani u Splitu igrane ba{ na toj sceni?
Na toj sceni! Prepala sam se da }emo
se izgubiti pred tih 800 ljudi u gledali{tu.
Atelje je posle 24 godine gostovao u Splitu, Jelena i ja smo bile tamo odakle smo
krenule, a igrale smo kao da predstavu
igramo u podrumu, u svojoj ku}i. Nagradili su nas ogromnim aplauzom.
Splitska publika je zaista te{ka, te{ko ju
je osvojiti. A do{li su, pretpostavljam, i sa
predrasudama. Posle sam ~ula da je
najavljivano da u predstavi igraju dve
Spli}anke. Ta vrste svojatanja je bila
simpati~na.
Gde ste `iveli pre nego {to ste se
vratili?
Svugdje. Ja bih tu pri~u rado zaboravila, jer me je u`asno umorila. Samo
smo se selili. Bili smo u Austriji, [paniji,
Ma|arskoj... Godina, dvije pa – selidba. I
po tom svijetu sam mimoi{la pozori{te. U
Barseloni, u vrijeme kad smo mi bili u
njoj, ~uveni teatar Liseo je izgorio i jo{
Bila sam zahvalna, ali nisam o~ekivala
da }u ne{to novo dobiti. Nisam ni smjela
da mislim unapred, u`ivala sam u onome
{to mi je dato.
Ili gola ili
zakop~ana do grla
Kako se desila Amerika?
Samo sam htjela da pro~itam tekst,
pri~alo se ve} o njemu, a kad sam ga
pro~itala – umrla sam! ^itaju}i ga, po`eljela sam sve da igram, izuzev Karla
koji je najte`i. Svaka uloga je u tom
komadu napisana bo`anstveno. Onda se
javio profesor Dejan Mija~ i ponudio mi
Irenu. Hvala svima na povjerenju. Moj
suprug, biv{i vaterpolista, uvijek ponavlja kako je te{ko osvojiti titulu, ali ju je
jo{ te`e odbraniti. U meni je cio komad
napravio haos u stomaku, nisam se
odmah uhvatila Irene. Pitala sam se: ko
su ti ljudi? Na dva momenta sam se
„smrzla“. Prvo, kad jednu nedu`nu
djevojku otruju svojim zlom, ostaviv{i je
sa gomilom kola~a u skupom restoranu i
nepla}enog ra~una. Druga scena je Iren-
predahne i nastavlja se dalje. Ako se
du`e zastane, sve je propalo. A propada
se i ako ne zastane{: pada{ pod sopstveni
voz. To je fenomen Amerike, a taj fenomen hvata korijene i ovdje: u trku se
uklju~uje sve ve}i broj ljudi. Amerika je
svijet stavila pod svoju {apu i mi smo u
njihovoj avliji. Nisam bila u Americi, bila
sam negdje drugdje, ali ne vidim bitne
razlike u na~inu `ivota i koli~ini stresova.
Va{a nagost na sceni bila je potresna, li{ena svake erotike.
U komadu pi{e da je Irena u toj sceni
sasvim gola. Nisam to mogla da prihvatim, ostalo je da imam neki minimum
ve{a. No} pred premijeru bila sam u`asno nesre}na i nezadovoljna, ne{to je
svemu tome nedostajalo. Sjetila sam se
moje drugarice Anje koja mi je rekla:
„Ljubavi, sve je divno, ali takva `ena, sa
svim svojim bekgraundom i pri~om, ne
dolazi na rastanak u donjem ve{u ispod
bunde. Ona je ili gola golcijata ili zakop~ana do grla.“ To je su{tina stvari:
ona je tamo do{la, goljo goli, i takva je i
ostala. Tu kompromisa nema. To sam
organski osje}ala, ali sam odbijala. Kad
sam razrije{ila sa sobom, sve je odjed-
Ne vredi protiv vetrenja~a: Aleksandra Jankovi} (Foto: \or|e Tomi})
godine se ta predstava ugasila, mislila
sam da je to i moj kraj.
Dve Spli}anke
Kako je ponovo po~elo?
U Atelje je stigao tekst Tene [tivi~i}
Dvije i do{la je iz Zagreba Snje`ana
Banovi} da ga re`ira. Po{to se znalo za
prijateljstvo moje i Jelene \oki}, ispostavilo se da smo mi te dvije, dvije drugarice. Na{e energije su se slo`ile i
nastala je vesela, zabavna predstava.
Odakle ste?
Ro|ena sam u Splitu, majka mi je
Spli}anka, otac Zlatiborac. ^uvena jugoslovenska varijanta – vojno lice... Kad
sam zavr{ila srednju {kolu, oti{la sam u
Zagreb. Split je divan, divan, divan, ali
mali, mali, mali!
Kako ste stigli do Beograda?
Jo{ kao djevoj~ica od 12 godina odlu~ila sam da studiram glumu u Beogradu.
Nisam uspjela da se upi{em iz prvog
puta, iz drugog jesam... Jo{ kao klinka
uvijek se gradi. Ono drugo {to sam gledala nije mi se dopalo. Tamo je i ljetni
festival El Greko, ali ja ljeti nisam bila
tamo. U Ma|arskoj smo `ivjeli u gradu u
kojem nije bilo teatra. Kad smo bili u
Be~u, `ivjeli smo stra{no skromno i nije
bilo novca za pozori{ne ulaznice.
Oni koji vas poznaju ka`u da niste
ambiciozni.
Nije istina! Bila sam u`asno ambiciozna, ali sticaj okolnosti je bio takav da
se ta ambicija nije dala osjetiti. Moje `elje
su bile vezane za [ekspira i antiku, a
nisam do~ekala tre}u godinu. Postoje i
li~na razo~aranja. Mo`da je onda izgledalo da sam neambiciozna. Kad vidim
da ne ide, ja odustajem. Ne vrijedi protiv
vetrenja~a.
[ta ste o~ekivali posle Dvije?
Ni{ta. Toliko sam dugo bila u ti{ini
da mi ni vjera u ~uda nije ostala. U`asno
sam sumnji~ava, pogotovu u svoj rad,
poslije svake scene mislim da to ni{ta ne
valja. Ja sam, prakti~no, na scenu stupila kao osoba od 32 godine, i to je stra{na
odgovornost. To je bila moja prva {ansa.
ina: ko je osoba kojoj neko umire na
rukama, a ona ima minut ipo da pobjegne odatle? To mi je sociolo{ki neshvatljivo: neko padne pored vas, a vi okrenete
le|a i odete. Mislim da sam Irenu dobro
razumjela, jer imam neka njena iskustva. Irena je u jednom trenutku zgazila i
izbrisala sve ono {to je nekad bila, ona
nema pravo na prisje}anje. Ona ne smije
da se sje}a da bi pre`ivjela: svako prisje}anje razbija organizam. Ako ono i
postoji, prisje}a{ se samo najljep{ih stvari. Ru`no te sputava i remeti. Nema se
pravo na to. Bar tako se meni ~ini iz
moga `ivota. Osoba koja je pogazila
dvadeset godina `ivota, koja nije uspjela
ni brata da sahrani, ona nema nikakav
problem. Ili, ako ga ima, on dolazi samo
do nje, spolja. [ta se u njoj doga|a?
Mo`da se raspada, mo`da... To za one
oko nje nije va`no i ne zanima ih. Oni
nju {utiraju, sklanjaju je da ne smeta
pogledu, ona je za njih – stvar. Takve
osobe moraju imati fiksaciju: mogu}e je
da je to onaj „zeleni karton“. Do njega se
sna`no {printa, a kad se stigne, malo se
nom olak{ano. Profesoru Mija~u sam,
Cveletu i Jeleni, rekla {ta }u uraditi.
Ostali nisu znali. Na premijeri sam prvi
put tako odigrala, ne misle}i na publiku
ve} samo na ono na sceni.
Pohvaljen je va{ scenski govor, zapravo dosledno sprovedena ruska melodija u jeziku koja ni u jednom ~asu nije
pretila da pre|e u karikaturu. S kim ste
radili?
Radila sam sa profesorom Mija~em.
Tra`ila sam nekog da ~ujem – nikad ni
jednog Rusa kako govori srpski nisam
~ula – tra`ila sam Kostjukova ili nekog
drugog samo da bih ~ula, ali niko nije
do{ao.
S dvije krune
na glavi
[ta sad?
Imam dva od tri najljep{a osje}anja u
`ivotu koja pripadaju Americi: premijeri
kao zavr{nom ~inu jednog rada od tri
LUDUS 115, 116
Doma}a scena
mjeseca, lijepom iskustvu i osje}anju
sigurnosti koje mi je dato tokom rada. Na
Pozorju je ne{to drugo prevladalo: u sali
je bilo, ka`u, vi{e od devetsto ljudi. Kad
sam iza{la na scenu, osje}ala sam se kao
da sam na Marakani. Samo {to nisam
po~ela da pla~em. Mislila sam da ne}u
dobaciti do publike, da nam se predstava
raspada i razbija, tresla sam se. Nemam
iskustva, i sve mi je bilo stra{no. Na kraju, sve je bilo u redu. Oti{li smo za
Okrugli sto, mislila sam da jo{ to treba
uraditi, pa da idemo ku}ama. Onda su
me nagrade potpuno zbunile, pao mi je
sistem. Nagrada je kao neka kruna, a ja
za Ameriku imam dvije krune na glavi.
Bojim se da me to ne pojede.
U me|uvremenu je bila Nirvana
Artura Kopita.
Nirvana je ne{to sasvim drugo. Ne
poznajem taj svijet starova, nisu mi ni
blizu. Uvijek sam se pitala ko su te
zvijezde. Artur Kopit ka`e kako zna
za{to je Fred Aster bio zvijezda, bio je
najbolji step igra~ na svijetu. Ali, za{to su
neki drugi zvijezde? Tu posao odrade
televizija, novine, flajeri – neko nam
{apne da su oni genijalni i mi ka`emo da
jesu. Iva Milo{evi}, rediteljka Puta do
Nirvane mnogo mi je pomogla, ali ja i
dalje te ljude ne razumijem. Ne mogu da
povjerujem da su zvijezde, a jesu! I dalje
sam u upitniku. Majkla D`eksona optu`e
za pedofiliju, on se ne povla~i, nastavlja
da zara|uje ogromne novce i ide dalje
kao da ni{ta nije bilo. Zbunjena sam. Da
bi sve to bilo uvjerljivo, treba kopati po
sebi, dovesti se u razna stanja... Ima div-
nih glumaca... Neki glumci, neke predstave, neki reditelji nas uzmu, jer dignu
svu pra{inu, iskopaju, budu prljavi i
masni, znojavi i neispavani, da bi na
drugoj strani, u publici, bilo radosti, ili
probu|ena bol... Nema ni{ta ljep{e.
[to ste vi propu{tali deset godina...
Jesam, ali nadam se da ne}u vi{e. Na
drugoj strani moj bilans je pozitivan:
udata sam za Dragana Andri}a, vaterpolistu, jednog od „zlatnih momaka“, ve}
deset godina, sin Vanja }e 11. septembra
napuniti osam godina, jo{ se selimo iz
podstanarskog stana u stan... Moj mu` je
opet van, ali ja sam na to navikla: Split je
pun bijelih udovica, `ena pomoraca koje
~ekaju. Oni odu i vrate se. Ja ne
mislim da odlazim.
HOD U SUSRET DANILU KI[U
Dragoceno iskustvo na Petom spratu Narodnog pozori{ta – Ti{ina treznih,, snovi|enja
Geze ^ata
Sne¦ana Mileti¯
^
udeseni svet Geze ^ata dugo ju je
progonio u mislima i snovima. Njegove, ~ak i za ovo bestidno i - ni{ta
nas vi{e ne mo`e {okirati – vreme, potpuno sulude vizije, dugo joj nisu dale
sniti, ka`e Kinga Mezei, glumica i rediteljka Novosadskog pozori{ta/Ujvideki
szinhaz, koja }e od naredne sezone biti
klju~no ime budimpe{tanskog pozori{ta
Barka, a sude}i po dosada{njim uspesima, i pozori{nog `ivota Ma|arske uop{te,
jer ono {to Kinga Mezei dotakne svojom
pozori{nom rukom s pravom se ve} mo`e
nazvati Mezei Kunst.
Taj nestvarni svet po~iv{eg vojvo|anskog pisca ^ata, u dru{tvu dramaturga Kate \armati, saradnika na re`iji i
autora scenskog pokreta, glumca Gabora
Na|pala te kompozitora Silarda Mezeija,
ina~e Kinginog brata koji trenutno putuje Evropom sa Jo`efom Na|om i njegovim
Filozofima, Mezeijeva je premijerno sredinom marta preto~ila na scenu Narodnog pozori{ta. Ti{ina treznih, njihovo
„pozori{no pijanstvo”, delirijum koji je
katkad stanje najve}e trezvenosti uma,
odzvanja na sceni Peti sprat.
Potpuno je ~udno - a opet posve neverovatno da je u pitanju samo puka
slu~ajnost - da je ekipa NP koja je pregovarala s Novosa|anima o tome {ta }e raditi u Beogradu, sama predlo`ila upravo
Gezu ^ata...
Op~injenost ^atom
„Godinama sam op~injena Gezom
^atom, posebno pri~om da je svoje najbolje redove napisao upravo u delirijumu. Opsedalo me to njegovo stanje, mo`da zato {to neku vrstu delirijuma, ali
bitno druga~ijeg, ~esto imam i ja. Moj
delirijum je u obliku snova. Sanjam
mnogo i to vrlo neobi~ne snove. Zapisujem ih, ~ak mislim da imam i neki unutra{nji sat koji me podsvesno budi i
upozorava da je do{lo vreme za bu|enje i
zapisivanje jo{ jednog snovi|enja. Snove
zapisujem, ili crtam slike koje sam u
snovima videla. Ima, me|utim, jedan san
koji nikako ne mogu da zapi{em, umakne mi pre nego sto svest uspe da ga
registruje. Sanjam ga vrlo ~esto, cikli~no,
gotovo uvek kada sam pri kraju rada na
nekoj predstavi, kad mi nedostaje onaj
jedan potez da sve kockice, koje sam
izabrala, poslo`im u jednu emotivno smi-
LUDUS 115, 116
slenu celinu. Uvek ima neki vrlo slatko jeziv ose}aj da je taj san klju~ svih mojih
muka, da je on re{enje moje dileme, ali
mi uvek izmakne. Mo`da je to i dobro jer
se tako moji nemiri na sceni nastavljaju”.
Mezeijeva, kojoj je ovo prvi izlazak
sa mati~ne scene - a u novijoj pozori{noj
istoriji, ako ne ra~unamo sporadi~na gostovanja ma|arskih glumaca na scenama na kojima se predstave igraju na
srpskom jeziku, nije zapisano da je neka
autorska ma|arska ekipa radila na
nekoj drugoj, nema|arskoj sceni, pa je
samim tim ovaj rad u NP zaista va`an
trenutak, i za autorsku ekipu ali i za
ovda{nji pozori{ni `ivot - ka`e da }e joj
beogradsko iskustvo zauvek ostati u
srcu.
Ljubav na
pozori{ni pogled
„U`asno sam se bojala: kako }u ja to,
ho}u li mo}i, umeti s ljudima koje ne
poznajem, za koje ne znam {ta nose u
sebi, ho}e li me razumeti, ho}u li ja
razumeti njih... Strahovi su bili prili~no
veliki, ali sam skupila hrabrosti da se
najzad obra~unam s njima i s tim mojim
gr~em zbog straha {to ba{ najboje ne
govorim srpski. Ne znam, da li zbog te
odluke da pobedim strah, ili pak zbog
toga {to su glumci bili tako dobri i toliko
otvoreni kad smo se sreli na sceni, ali
jako sam ih zavolela. Oni su shvatili sve
dubine i detalje koji su mi bili va`ni, da
doku~imo re~i Geze ^ata. Mislim da su se
i oni „navukli” na nas, jer su nam posle
u NP rekli da ne pamte da je neka ekipa
ostajala posle predstava da tako strpljivo
i dugo proba. Susret sa Slobodanom
Be{ti}em bio je posebno iskustvo. Izvrstan glumac - nisam znala da i kod nas
postoje takvi, posebno osetljivi - kao da
radi{ sa Skipeom (Jo`ef Na|), predan i
posve}en onom {to radi, odan na sceni,
razume, rado deli misli i dileme i hrabar
je da prekopa sebe i na|e re{enje. S
Milo{em \or|evi}em je bilo najduhovitije. Igor \or|evi} je, iako jako umoran u
trenutku kad smo po~eli probe, bio sjajan. To je izuzetan glumac, vrlo precizan
i dragocen. S Milo{em An|elkovi}em,
koga sam upoznala prakti~no na prvoj
~ita}oj probi, zbog ~ega sam bila u neopi-
sivoj panici, desilo se tako|e to pozori{no
zaljubljivanje na sceni. Zlatija, ~iji mi je
lik bio veoma va`an, vrlo brzo je u sebi
prona{la ono {to, kako mi je kasnije priznala, ni sama nije znala da postoji.
U`ivala sam u scenama u kojima su ona
i Ne{a (Nenad Mari~i}), koji je uvek
radio s velikom verom da }e to biti dobra
predstava. On ima neverovatan sluh i dar
za jezike, {to smo iskoristili u predstavi”.
I na kraju, uo~i odlaska u Barku, s
kakvim nadanjima odlazi?
„Iskreno, ne odlazim s nekim velikim o~ekivanjima. Znam da me i tamo
~eka mnogo rada, i tome se radujem.
Nadam se novim ljudima i samim tim
novim iskustvima koja oni donose. Radujem se jer mislim da idem u susret
jednom Ki{u, velikom Danilu Ki{u”.
Iz dubine vinskog
podruma
A {ta o beogradskom iskustvu ka`e
dramaturg Kata \armati, koja ve} krajem avgusta, tako|e s ugovorom sa budimpe{tanskom Barkom, treba da odlu~i
{ta }e prvo raditi „pod firmom” koja je u
Vojvodini ispisala neke do najuzbudljivijih pozori{nih redaka?
„Geza ^at je istovremeno i vrlo poznat i, na `alost, malo poznat pisac, ma
kako to paradoksalno zvu~alo. Predani
hroni~ari vojvo|anske kulture znaju za
to ime, dok je drugima potpuno nepoznat.
Aleksandra Jankovi} (Foto: \or|e Tomi})
^at je bio banjski lekar, op~injen `enama, obo`avao ih je, a bogme i one njega.
Zapisano je da je bio veliki talenat za
pisanje, da je imao vrlo interesantan
`ivot, bio je i agresivan i fin, i suptilan i
grub, duboko je dotakao sve ono {to nosimo u sebi. Posebno interesantno za nas je
to {to je duboko dotakao dete u nama.
Bavio se detetom u njegovoj najte`oj fazi
- kada iz deteta izrasta odrastao ~ovek.
Bavio se svim onim {to ta {izofrena faza
donosi. Progovorio je i o svim tamnim
stranama deteta. Ta pri~a nekako se logi~no i lepo nadovezala na Domonko{a i
na{u predstavu Via Italia, koju smo ba{
pre odlaska u Beograd zavr{ili. I u njoj
smo se bavili detetom i svim njegovim
stranama, ne`nim ali tamnim i surovim”.
Uhva}ene nevidljive
spone
„^at je mnogo pisao, a mi smo izabrale pripovetke koje su imale zajedni~ku temu - sve ono {to se zbivalo u vinskom podrumu, koji je u ^atovom delu
va`an kao mesto njegovih delirijuma. U
svim njegovim pri~ama uvek je bila va`na i samo jedna `ena, a svi mu{karci
koji se pojavljuju uvek su tu zbog nje.
Tako je i u na{oj predstavi Ti{ina treznih. Imale smo samo veliku brigu kako
}e te ma|arske re~enice zvu~ati na srpskom, ho}emo li ih mi dobro osetiti na
srpskom, ho}emo li umeti da prenesemo
emocije iz jednog jezika – maternjeg - u
jezik koji govorimo, a opet ne poznajemo
dovoljno. Me|utim, predstava je ba{ i
zbog toga, zbog te druge i druga~ije rit-
mike, dobila neki poseban {mek. Sami
smo izabrali glumce, neke i na nevi|eno,
ali nismo pogre{ili ni kod jednog. Pet
nedelja je bio mo`da i kratak period, ali
smo uspeli da pohvatamo te nevidljive
`ice izme|u nas, to ne{to {to zapravo
napravi pozori{te“.
„Nismo stavile ta~ku na ^ata, Kinga
i ja. Jo{ je toliko dobrih tema u njegovim
pri~ama da se mo`e napraviti bar jo{
deset predstava, a da se ne ponovimo. Taj
~ovek je stvarno imao bujnu ma{tu i ako
ona dobije partnera u drugoj bujnoj ma{ti, poput Kingine, onda je to ludilo. Ti{ina teznih je jedno takvo ludilo, pri~a o
pijanim ljudima u trenucima kada dose`u neshvatljive dubine podsvesti. Svaka od tih dubina je uvek velika ti{ina,
buka tu ne postoji, ali ni sama buka ne
postoji bez ti{ine. Skoro da ni{ta ne postoji bez ti{ine, a ti{ina je suo~avanje. ^ak i
u pijanstvu, ti u jednom trenutku oseti{
tu ti{inu trezvenosti”.
Beogradsko iskustvo im je, ka`e
Kata \armati, va`no kao provera njihove
autenti~nosti, njihove scenske poetike,
druga~ijosti, znak da ne vrede samo u
jednom krugu ljudi, jednoj sredini, jednom jeziku, nego da ih razumeju i prihvataju i drugde, da je njihov jezik univerzalna pri~a.
„I zbog toga idemo i dalje, sada u
Ma|arsku da se i tamo odmerimo, da
vidimo gde smo tu i koliko vredimo tamo.
Mi radimo iz ~iste ljubavi i kad na|emo
to isto negde drugde... rado }emo opet
raditi jer samo iz velike ljubavi, razumevanja i uzajamnosti nastaje
dobro pozori{te“.
^udesni svet Geze ^ata: Ti{ina treznih
8
Susreti
NISMO BILI LO[I, DOBRI SMO BILI, DOBRI
Ljuba Tadi} s vremena na vreme do|e sa
Tare da u Ateljeu 212 odigra svoju predstavu Memoari prote Mateje Nenadovi}a s
koje je prihod namenio u humanitarne
svrhe
Olivera Miloševi¯
O predstavi
jer se to pominje, da predstavu odigram i
za obnavljanje tornja na Avali.
Prota Mateja nije bio {kolovan, ali je
Memoare tako {kolovano napisao da je to
za ~u|enje. Vidim da se to svetu koji
dolazi da gleda predstavu dopada, sve te
mudrosti koje je tako jednostavno napisao. Tu sam predstavu s pokojnim Branom \or|evi}em uradio pre 30 godina,
mislim da je to bilo povodom 170 godina
Ustanka. Nisam se tad nadao da }u igrati
i u vreme obele`avanja 200 godina ro|enja moderne srpske dr`ave. Ustanak je
podignut pre 200 godina i tuga me hvata,
jer generacije su oti{le sanjaju}i na{u
modernu dr`avu, a ona je jo{ uvek u snovima. Imao sam sre}u da sam Protu
Mateju igrao u Americi 1976, pa u Kanadi i Australiji. Bio sam i u Hilandaru.
Tamo su me pitali da li mogu da odigram
Protu. Pristao sam, celo bratstvo je do{lo.
Po~eo sam da govorim „Rodio sam se
1777. godine u selu Brankovini, sat i po
od Valjeva...“ i pri~ao tako tekst. Kad se
zavr{ilo pri{ao mi je mladi monah i
rekao da te memoare ~itaju}i ih nije tako
do`iveo kao posredstvom mog govora.
Tako smo razgovarali o kazanoj i pisanoj
re~i, da bi mi on rekao: „^udno, ali ne
mogu da shvatim da si se ti rodio 1777.
godine“. Samo sam se nasmejao, jer mi je
bilo {armantno i lepo {to mi je od po~etka
sve verovao. To sam pri~ao svima i patrijarhu Germanu, pa se ra{~ulo i kad je
bila proslava 800 godina Stu-denice on
mi je pri{ao u mantiji. Bio sam iznena|en i pitao ga zar nije u Hilandaru.
Rekao mi je da nije mogao da izdr`i i da
se vratio ovde, ali me je pitao za{to ste
ono pri~ali, svi mi se zbog toga smeju.
Tako je s pozori{tem, to vreme i ~ovek se
poklope i pome{aju.
Novac koji skupimo od predstave
da}emo za Kosovo i Hilandar, a voleo bih,
O na{em
pozori{tu danas
Sve manje idem u pozori{te. Dosta
sam do nedavno ~itao. Ali i to zbog vida
mogu sve manje. Kad smo kod ~itanja,
se}am se da nas je jednom u dru{tvu
Mihiza neko pitao: „[ta vi, glumci, ~itate?“ Mihiz je odmah odgovorio: „Oni ne
~itaju oni u~e napamet!“ Svako vreme
ima svoje. Mada ovo {to se danas de{ava
u pozori{tu ne razumem. Sve se predstave de{avaju po povr{ini. Glumci nisu
krivi, reditelji to tra`e od njih. Glumaca
danas ima sjajnih, i kad bi se uhvatili za
ono pravo – pravu literaturu, to bi do{lo
do izra`aja. Mada, ne mogu samo da
igraju [ekspira i ^ehova, i ja to razumem; mogu da igraju i ne{to na{e, imamo i mi odli~ne drame – Aleksandra
Popovi}a, Du{ka Kova~evi}a, Ljube
Simovi}a. Ne mislim da smo mi bili bolji
u svoje vreme, jer svako vreme ima svoje
zahteve i svako stvara svoje junake; tako
je i s ovim vremenom. Vidim da su danas
glumci mnogo na televiziji, vi{e su na TV
nego u pozori{tu. Mo`e biti da je materijalna strana u pitanju. Ali ima u pozori{tu i toga dobrog, kada ne{to urade
Jago{ Markovi} ili Egon Savin. Mi u
sirotinji mo`emo da budemo dobri i napravimo sva{ta, i da i u sirotinji budemo
dobri ljudi, ne moramo da zbog toga budemo zli. A i to prime}ijem danas. Skoro
sam razmi{ljao kako sam zatvorio krug
u saznavanju sveta. Tek sam 1945. po~eo
da saznajem svet, posle onog rata, a kad
su po~eli ovi ratovi, opet mi se taj krug
ponovio i zatvorio. Tamo gde sam nekad
po~eo da saznajem, spoznao sam isto: rat
i patnju. Bilo bi dobro da se iz toga izvu~e
nova generacija.
MARIBOR I BEOGRAD
U toku je realizacija bogate saradnje
izme|u beogradskog Narodnog pozori{ta i
Slovenskog narodnog gledali{~a iz Maribora
Sonja ¬iri¯
N
arodno pozori{te otvorilo je pro{log
septembra ovu, 135. sezonu, predstavom Faust I u Mariboru na
sceni Slovenskog narodnog gledali{~a, a
Maribor~ani su im ovog maja uzvratili
posetu. Iz ovogodi{njeg dramskog repertoara odabrali su predstave ]elava
peva~ica E`ena Joneska u re`iji Samo
Strelca, Smrt trgova~kog putnika Artura
Milera u re`iji Mateje Kole`nik, i Dobar
~ovek iz Se~uana Bertolda Brehta u
re`iji Ivane Vuji}.
Danilo Ro{ker, direktor Drame SNGa Maribor, ka`e da su „posle sjajnog go-
9
stovanja Fausta o kome se joj uvek pri~a“
morali i oni da poka`u Beogra|anima
svoje „najbolje predstave i najbolje glumce“ i najavljuje mogu}nost „razmene
operskih i baletskih predstava, ~im se
ispune materijalne mogu}nosti“. Samo
Strelec, umetni~ki vo|a Drame, obja{njava da su se odlu~ili za 3 razli~ite
predstave ne bi li se {to bolje predstavili.
^elavu peva~icu sam re`irao s glumcima
s kojima sam isti ovaj komad re`irao pre
15 godina u malom pozori{tu u Ptuju.
Osetili smo da tada nismo sve i`iveli pa
smo odlu~ili da saznamo {ta nam taj
O kulturi
Ona je jako u vezi s ekonomijom. Ako
nam bude dobra privreda, bi}e i kulture.
No, to i nije ba{ tako kako govorim. Mi
smo 50-ih bili gladni. Ba{ gladni. Glad je
prestala negde sredinom 50-ih, tad samo
dobili i paso{e i po~eli da putujemo po
svetu. Ti crveni paso{i su bili jako na
ceni. Po~elo je ne{to da se di`e, pa se
ne{to doga|alo, trgovine, industrija, pozori{ta su gra|ena – Atelje 212, Beogradsko dramsko, i kultura je postajala
va`na. Danas pri~aju o tom vremenu kao
titoizmu... Tu je bilo zla, ali nemojte da o
tome tako pri~amo! Ljudi kao da ne znaju. Mnogo me ovih dana ljuti Nikola
Milo{evi} koji je obrazovan ~ovek, akademik. Pri~a grozne stvari. Zna li on ko
je sve spavao u to doba u hotelima Beograda. Neka ode i vidi u Metropolu, tamo
je Sartr sedeo s Mirom Trailovi}, Stravinski s Milanom Bogdanovi}em; iz sveta
nije bilo zna~ajnog ~oveka iz kulture koji
tada nije do{ao u Beograd. Beograd je u
jednom ~asu bio svetska metropola. Bilo
je inteligencije koja je navijala za pozori{te i kulturu. Ne mo`emo tek tako da
{utnemo sve. Sad }e neko da ka`e: Lako
je tebi dobro si `iveo. Pa nije tako, zar tad
u Beogradu nije osnovan Bitef, Bemus,
Sajam knjiga... A danas smo i u materijalnom u i duhovnom {kripcu. Ali, do}i }e
novi mladi ljudi da promene to.
Kao glumac je
va`no trajati...
Ja sam malo i preterao. Ulazim u 76.
godinu `ivota. Nisam se ni nadao da }u
ovoliko dugo da trajem. Sada znam vi{e
ljudi na groblju no na ulici. Neki moji
pravi prijatelji, kao Sveta Luki}, Vladimir Bulatovi} Vib – s njima sam se
najvi{e dru`io – tamo su. Tako sam izgubio svedoke. Izgubio sam svedoke moga
detinjstva – sva tri brata su mi oti{la, a
nedostaju mi. Voleo sam mnogo da pri~am i razgovaram s ljudima. Sada sam
sve vi{e u ti{ini, jer izgleda da starost
pripada ti{ini. Najvi{e sam na Tari, u
Mitrovcu, tamo je moja Sne`ana na{u
ku}icu u Istri zamenila za ovu u kojoj
smo. Tamo mi je mnogo lepo. Tara je predvorje raja. Teraju me da napravim
knjigu, ali koga to zanima {ta je sa
mnom bilo. Mogu da ispri~am pri~e koje
znam. U ono vreme grozno kad je bio rat
pa su glumci protestvovali, dolazio sam s
Tare, hodao s njima po Beogradu, ne{to
sam i ja hteo da se promeni. Promene su
se dogodile, ali smo i posle njih po~eli da
zvi`dimo onima koji su bili u prvom redu
i koji su te promene doneli. Takvo je
vreme do{lo. To sam i govorio studentima
u Kapetan Mi{inom zdanju, da }emo vrlo
brzo da zvi`dimo onima koje smo tad
podr`avali. Ali to je tako. ^ovekova ta{tina je mnogo komplikovana stvar. U
nestvarnom zanatu, kakav je politika, to
je o~igledno. To se najbolje vidi na TV-u
jer kamera ne ume da la`e. Ona otkriva
najve}u la`. Mi koji se tim poslom bavimo znamo da kamera ne la`e i kad se
pred njom la`e, a oni to jo{ ne znaju.
Govore proste re~enice i odmah vidite da
im je prva misao da podvale. Znam da u
politici ima i toga, ali ovi na{i, brate,
samo misle kako da podvale. Eto, slatko
se napri~asmo. To se mo`da nekome ne}e
dopasti, ali neko voli jabuke, neko kru{ke. Ja mnogo volim jabuke. A kad sretnem nekog ko voli kru{ke sukobim se s
njim jer druga~ije misli. Sedim tako s
drugi}ima iz detinjstva iz Kragujevca, pa
ih pitam: jel’ neko od nas nekad ne{to
krao. Ka`u: krali smo, brate, zeleno vo}e,
jabuke, breskve, tre{nje, preskakali smo
preko plota. A to je kao ukrasti knjigu. A
ovi danas pokrado{e sve. Mi nismo bili
lo{i, dobri smo bili, dobri.
Eto, tako!
Nisam se ni nadao da }u ovoliko dugo da trajem: Ljuba Tadi}
tekst danas zna~i. Smrt trgova~kog
putnika je dao mogu}nost velikoj grupi
na{ih glumaca da se iska`e. Predstava je
ura|ena s izrazitim autorskim pristupom, od scenografije do ritma. Mislim da
smo na klasi~nom tekstu pokazali {ta
ansambl sve mo`e i da smo postaviti visok nivo kako igrati realizam. Dobar
~ovek iz Se~uana je radila Beogra|anka
Ivana Vuji}, pre dve godine re`irala je
Beketa u Ljubljani, a sad kod nas Brehta.
Na njenu inicijativu je i krenula saradnja s Narodnim pozori{tem. Rad s njom
je bio uzbudljiv, donela nam je svoja
isku-stva, i spoj na{eg i njenog je veoma
zanimljiv – nadam se da }e to publika i
videti. @ao mi je {to nisu mogle da do|u i
ostale predstave.“
SNG u Mariboru ove godine slavi 85
godina od osnivanja. Kao i beogradsko
Narodno, ima tri ansambla. Drama je ove
sezone imala 7 premijera od kojih jednu
de~ju. „Dr`ava nam daje novac po ugovoru za 7 predstava godi{nje“, ka`e Strelec. On je na ~elu Drame dve i po godine i
za to vreme poku{ao je da ostvari repertoarsku {emu koju smatra adekvatnom
svom pozori{tu. „Svake godine pravimo
de~ju ili omladinsku predstavu – to je
obavezno. Maribor ima dobro lutkarsko
pozori{te i mislim da ta publika izme|u
lutki i velikog pozori{ta mora da ima
svoje predstave. Zatim su obavezne svetska klasika, moderna, slovena~ka klasika – imam ose}aj da su nam sve druge
dramaturgije u redu, da nas zanima i
ameri~ka i sve ostale klasike ali ne i
slovena~ka, zatim mislim da su obavezni
novi evropski tekstovi kako bismo pratili
novitete, i na kraju je nova slovena~ka
drama. Publika to uvek ne voli, ali insistiram da se to radi. Pro{le godine postavili smo tekst Maribor~ana i evo –
igra se ve} vi{e od 50 puta. Imamo 24
glumca, i nemamo terminskih i materijalnih razloga da radimo vi{e. Mislim da
treba raditi malo a dobro, da pare koje
nam dr`ava daje treba tako iskoristiti.“
Koprodukcija, beogradsko-mariborska predstava dugo je dogovarana.
„Odavno razmi{ljamo kako da na{u
saradnju koju ~ini razmena predstava,
pobolj{amo. Utro{io sam puno vremena
kako da radimo zajedno, dugo sam tra`io
tekst koji bi opravdao za{to se govori na
srpskom i slovena~kom – ne bih hteo da
beogradski glumci u~e slovena~li i obrnuto, ve} sam hteo da na|emo tekst koji
dozvoljava oba jezika. I, kad smo odlu~ili
da ne}emo Hamleta, uzeli smo tekst
Norway today Igora Bauersime, savremenog {vajcarskog pisca“ najavljuje
Strelec.
Igor Bauersima 40 godina, studirao
je arhitekturu ali se bavio multimedijalnom umetno{}u, i ima svoju pozori{nu
grupu. Norwey je odigran u vi{e od 20
pozori{ta u Nema~koj, a i u drugim dr`avama Evrope. Bauersima je danas jedan
od najpoznatijih pisaca u savremenoj
dramaturgiji. Tekst pri~a o dvoje mladih
iz razli~itih zemalja, koji se upoznaju
preko interneta. Oboje su razo~arani
`ivotom i odlu~uju da se na|u u Norve{koj i tamo izvr{e zajedni~ko samoubistvo. No, blizina i druga sredina u~ini
da oni otkriju radost i ljubav, tako da kraj
nije tragi~an. Strelec ovu pri~u ocenjuje
kao „urbanu, koja se zbog porasta samoubistava svakog ti~e.“
Koprodukciju }e re`irati Srelec, a
igra}e Tadej To{ i Nada [argin. Mariborska premijera je planirana u septembru a beogradska u oktobru. Bi}e to, kako ka`e Ljubivoje Tadi} upravnik Narodnog pozori{ta, prva ovakva
saradnja u istoriji
njegove ku}e.
LUDUS 115, 116
Sterijino pozorje
DORIN POZORIJANSKI DNEVNIK
Zapisi sa Sterijade
Sne¦ana Mileti¯
J
utros sam se probudila u sobi hotela
moje spava}e sobe, le`e}i sam sko~ila
iz kreveta i odmah veselo zaplakala,
jer Pozorje najzad jo{ nije zavr{eno. Rekla sam, Sting, tvoja sam! Veselo se, dodu{e, po zidovima pozori{ta pentrala i
ki{a. U sekundi mi je digla pritisak, pa
sam morala da zamolim selektora Ivana
Medenicu da mi pozajmi svoju kartu da
uvedem prijatelje. Portiri na ulazu rekli
su da to nema smisla, mi jesmo u ljubavi,
ali ne tolikoj.
Medijski je to vrlo lo{e propra}eno, a
ki{a je nastavila da se sliva. Ja sam se,
sad ve} opasno nenaspavana, upitala, pa
dobro Kome verujete? Na to je direktorka
Pozorja Mirjana Markovinovi} odmah
rekla da }e s ki{om sresti u prijateljskom
razgovoru, posle i na koktelu u Banovini,
a ja sam se narogu{ila i rekla da }u je –
ki{u a ne Mirjanu - u protivnom poslati
da gleda hrvatsku predstavu. Gavran je
na te re~i sko~io od radosti i otpevao mi
da mi ovde to ne razumemo, jer nismo
dosegli tu fazu tranzicije. Ja sam onda
rekla, {ta oni nama sole pamet o tome
Kako ubiti predsjednika, kad su oni njihovog samo sahranili a mi smo, i bez njihovih saveta, svog poslali u Hag. Toliko
smo se zaneli da smo jednog drugog i
ubili. Na sve to Katarina ]iri} je rekla, da
je znala da }u i ove godine postaviti bar
jedno neprijatno pitanje. Pri{ao nam je
onda Nenad Jezdi} i pitao, mo`e li da naplati. Poslala sam ga La`nom caru, lak{e
je njemu u evrima da plati. Potom sam
uzela punu ~iniju jagoda i pojela ih.
Kompozitor Ljup~o Konstantinov je rekao
da sa~ekam da mi pusti neku lepu muziku, bi}e mi lak{e da sve to progutam, a
kostimograf Alan Hranitelj je rekao da }e
mi nabaviti lanene lonice. Lone plus sako
jednako glamur. To je bilo vrlo sumnjivo
~lanu obeze|enja Nenada ^anka. Rekao
mi je da nemam prigodan dekolte i da ne
mogu na predstavu, a ja sam s Tiborom
Ki{om zavrnula rukave, podigla gvozdenu zavesu na sirotom Jovanu \or|evi}u i
rekla, sad odo na Exit. Na sve to Sa{a
Milosavljevi} je kulirao i samo tipkao po
mobitelu. Poslednje javno pogubljenje
bi}e svejedno u Ludusu. Gospo|a ministarka, i jedna i druga samo se mudro
nasme{ile i pomislile, samo se vi nadajte.
Od sada dok zemljom hodite ne}e biti
Dana milosti za vas. Mleta~ki trgovac je
na to pomislio da je sve ionako stvar
debele Trgovine, a ja sam rekla da odustajem, jer je sve ovo zajedno jedan pozorijanski Dogvil. Kako sam bila mrtva sita,
zamolila sam Alku Kolari} i Vesnu Grgin~evi} iz Pozorja da mi donesu perecu
koju sam, odmah po{to sam je pojela,
dala siroma{nima. To je do~ekano ovacijama i salvama aplauza na otvorenoj
sceni, ali i povicima bravo za samim
okruglim astalom kritike. Tad sam ve}
mirne du{e mogla da predlo`im da
doma}e koke, koje su simulirale da su
{vajcarske, budu silver lady u Gloriji. To
je s odu{evljenjem prihvatio lokalni paparazo s globalnom slavom, latio se blickanja na sve sceni, a sve ostalo je stvar
istorije.
Kako je u tom trenutku bio cik zore i
taman po~injao mrak, pomislila sam,
ajme kasnim, Sting }e na~isto odlepiti
~ekaju}i me. Odmah sam ga nazvala na
mobilni i rekla mu, slu{aj sfingeru stari,
znam da si prekinuo {pansku turneju,
otkuliraj ipak, jer eto me na more, ~im
Medenica vi{e ne bude delio packe za
izbivanje sa pojedinih programa festivala. On mi je rekao da ponesem krofne
iz drugog dela Biljanine Amerike, u
protivnom me ne}e sa~ekati u Pe{ti. Ja
sam se toliko zabrinula da sam skinula
svoj sako i ogrnula Baneta Popovi}a,
LUDUS 115, 116
Slavicu Baj~etu, Aleksandru Jankovi} i
Svetozara Cvetkovi}a. Pomislila sam da
je dobro da ja to uradim o svom tro{ku,
nego da Pozorju bude frka od toga ko }e
kupiti sako: Grad, Pokrajina ili Republika. Koka-kola se tu uzjogunila i rekla da
nije problem, da }e oni o tome brinuti naredne godine. U znak zahvalnosti Radmila Hrustanovi} mi je poslala vozilo, sa
sve policijskom pratnjom da bezbedno
stignem na ve~ernju predstavu.
Odmah potom sam iza{la na terasu
Treme, gde sam, u sve~anom odelu sa
ma{nom srela Kizu koji je ~upao travke.
Ja sam mu rekla da se to ne radi u press
centru nego na [inama ali da mu je pametnije da zasadi najprvlju salatu, to je
biznis a ne bosiljak, nana i miro|ija. On
je na~isto {iznuo i izribao konobara. Zoran Lazin, prvi ~ovek Press centra, prisko~io je da izgladi situaciju, rekao je da
}e istog trena popraviti kompjuter, da ne
dramim jer svake godine samo ja pravim
probleme.
Tako iznervirano sre}na, iza{la sam
se na ulicu. Tamo me do~ekala ameri~ka
zastava koju sam odmah upitala, {to mi
se trpa u `ivot, kad je nisam zvala. Medenica je rekao da je to Refleksija Amerike na savremeno pozori{te a zastava je
pokunjeno rekla da onda ide na Pozorje
mladih, na {ta sam se ja setila da sam
zaboravila, iako sam obe}ala @eljku Mitrovi}u (ne Pinku, nego Jevtovi}evom asistentu), da }u do}i da vidim Korene
njegove klase. Pomislila sam, ok, kad ve}
nema Krugova danas }u jesti blitvu.
Hrvatska zastava je na sve to samo rekla, ~ik, ukradi me sada ako sme{?! [ta
sam mogla da uradim, nego da tako ljuta
od sre}e opet iza|em na ulicu, upadnem
u jednu od mnogobrojnih rupa u centru
Novog Sada, sre}na {to na{ grad neodoljivo podse}a na Veneciju. Istog trena
sam zaspala budna. Ubrzo sam tu srela,
prvo gradona~elnika Boru Novakovi}a
koji je u tom trenutku plivao u Skup{tini,
a iza le|a mu se sme{io gradski sekretar
za kulturu Robert Kolar, koga nisu mogli
da oteraju s Pozorja. Rekla sam im, sram
vas bilo, {to ste stalno tu, evo i Pe|a Markovi} je obrijao bradu, na {ta je Vlada
Kopicl rekao da pozdravlja tu vrstu
hermeti~nosti postmodernog realizma i
tranzicionog monumentalizama koji
stremi fundamentalnoj za~udnosti grotesknih refleksija stvarnosti. Novinar
^aba Torok se odu{evio izre~enim i odmah otr~ao u Pozorje da tra`i tekst te
plesne drame. Rukovao se sa dramaturgom nema~ke Amerike Remzijem Al Kali{ijem i istakao da je protiv D`ord`a
Bu{a. Ovaj je odmah podneo ostavku, a
Majkl Mur je ostao bez posla. Otr~ala
sam onda do Dace Nikoli} i predlo`ila joj
da sve to stavi u svoju kritiku, ali je ona
rekla da ne mo`e jer je do{lo vreme za {etanje plave torbice. Nije znala da su Angelina Atlagi}, Ksenija Krnajski i Anja
Su{a odlu~ile da joj naprave zasedu,
otmu torbicu, prodaju je piscu Nilu Labjutu u zamenu za, makar belu majicu
nema~kog glumca Marka Olivijea [ulcea. Odmah sam joj ~estitala veli~anstvenu kritiku koju je ona s gnu{anjem
odmah bacila u korpu. Odjednom se tu
stvorio Milovan Filipovi} i rekao, ‘ajde da
se kladimo, a ja sam se na sve to {to je
usledilo rastu`ila umiru}i od smeha.
I dok sam ja tako, bezberi`no s gomilom problema, plivala rupom, nai{ao
je Badi. Rekla sam mu, ~ove~e, zaslu`io
si Sterijinu, na {ta je on rekao, da ne}e
mo}i da do|e po nju, nego da }e poslati
Baneta Popovi}a. Ja sam tada brzo sela
za fen i ispeglala tekst o tome da su na
Pozorju zapravo briljirale doma}e koke
koje su simulirale da su {vajcarske, da
posle ne bude da je glavna bila jedna
}urka. Doti~nog kanarinca, koji se obla~io ka}ki glamurozno, neko je pogre{no
obavestio da je riba, pa se on dao u davanje mnogobrojnih intervjua povodom
svoje sad ve} nijedne uloge. Da sve bude
na nivou pobrinule su se gusle Zorana
Naskovskog, na koje je poljska glumica
Eva [umska rekla: „Ovo je ~isti trens!”.
Ja se nisam mogla suzdr`ati i rekla sam
da je to je piratsko izdanje te da su originali kod Futo{ke. Odmah sam voditeljicu
Okruglih stolova Anju Su{u pitala, odakle joj kosa kad se {i{ala. Rekla je da ne
mo`e da mi odgovori dok ne pita Dalaj
Lamu da li je u fazi kada sme da pri~a za
novine. Nao{trila sam se da se po`alim ex
ministru, ali mi je iz poverljivih krugova
re~eno da se ne blamiram, jer da se o
svemu sada pita Dra`a. Ostala sam bez
teksta, a Milena Markovi} je rekla da }e
ga ona ve} napisati. [ta sam mogla da
uradim, nego da skuvam kavicu iz jacobs - tri u jednom - kesice. Medeni~ini
studenti su odmah digli ruku da me pitaju, ta gde sam to kupila i oni bi jednu istu
takvu kafu u Tremi. Kiza je rekao da je to
sad ve} previ{e medijske slobode i da }e
je on zavrnuti. Fotograf i dvorski slikar
Marko Milovi} odmah mu je poklonio
portret bosiljka.
^im sam tako jo{ dugo ostala u rupi,
otcepili su mi kartu i pokazali gosta
Pozorja, reditelja Nikolu Vuk~evi}a koji
mi je rekao da ne vozim bajs po ki{i jer
}u opet pasti, a ja njemu, ajde ve} jednom
zavr{i taj film, da pogledamo s Ajfelovog
tornja. U istom ~asu pored nas je pro{la
jedna novinarka iz ~ije je ta{ne virio
ananas. Povikala sam da je zaustavimo,
jer u u njenoj ta{ni, pored silnih materijalanih gre{aka, mogu}e bila i hrvatska
zastava, na {ta su se smrtno uvredili
}irili~ari i rekli da je to njihovih ruku
delo, te da je sramota {to ne prepoznajemo rukopis. U tom trenutku pomislila
sam, Luka Labane, gde si, da sve to
snimi{ na tra~icu, Lorans Kalam bi od
toga odmah i{trikala odli~an d`emper
koji bi u Pozorju odmah obukli.
Tu sam primetila da je pao dan, pa
sam oti{la pravo kod Aleksandre Pleskonji}, da vidimo koliko je sati na bojleru. Kad smo se izigrale s bensendinima, oti{la sam pravo u hodnik britanskog scenografa Pitera Vilkinsona, gde
sam srela glumca Marka Markovi}a koji
mi je rekao, zavoni li ti jo{ jednom mobilni na predstavi li~no }u te izbaciti. Ja
sam rekla, da ja nisam kriva, da ne
pote`e pi{tolj, jer sam to soko}alo dobila
od drugarica za ro|endan. Na to se
nasme{io advokat Vava Horovic i rekao
da ne la`em kad mi je {e}er pao na
Utisak nedelje. Iako sam znala da }e se s
njim obra~unati Profesionalac, prosto jer
je bio najbolji od svega vi|enog, negde
sam upla{eno verovala da }e biti po onoj i
vuk sit i sve ovce na broju, {to se potvrdilo ne{to kasnije, {to dugim ve}anjem, {to
glasnim lupanjem vrata.
Kada sam se najzad tog dana obrela
u Vilkinsonovom hodniku, imala sam {ta
da vidim. Tamo me ~ekala tvinpiksovska
ekipa. Naru~ila sam ma{ice u sosu od
dimnjenog sira i rekla, Nale, u pozori{te
se ne nose patike, ugledaj se na balerinu
Ninu Popov. U tom trenutku je do{la rediteljka otvaranja/zatvaranja Pozorja i
resajklbinovala me. Vi{e ni{ta nije moglo
da me resetuje, pa ni milka poklon koji
sam dobila od napasti Denisa. Moja tu`na sudbina postala je predmetom francuskog poglavlja Biljane Srbljanovi}. Ona
je rekla da ne brinem, da }e i meni kupiti bo`anstvene Sex and City sandale, na
{ta sam odahnula i ja, a i mnogi drugi.
Jedan mudri teatrolog je na sve to samo
mudro dodao, ah ti mladi!
Posve}no \ermanu Senjanovi}u,
piscu legendarnog
Dorinog dnevnika
Amerika, drugi deo u izvo|enju Ateljea 212
[ine, Teatar Polski
10
Sterijino pozorje
[TA MO@E RAZORITI VIRTUELNU DR@AVU – POZORI[NU
Iliti, put do pakla poplo~an je dobrim
namerama!
Vesna Kuki¯
U
trenutku kada Zajednica na koju
pristajemo bu~no ispada iz evropskih koloseka sa dvanaest zvezdica, 49. Sterijino Pozorje (26.maj-04.jun)
pozvalo nas je u Novi Sad na istra`ivanje
„Slika i refleksija Amerike u savremenom pozori{tu“.!?
Sa neizvesno{}u se ~ekalo KAKO }e
selektor (od ove godine umetni~ki direktor) g-din Ivan Medenica opravdati tako
ambiciozni, apstraktni i – imanentno
uvre`enoj predrasudi o Americi – spektakularni kriterijum koncipiranja programa Sterijinog Pozorja.
Ho}e li problematizovati diznilendizaciju i nametanje vrednosti potro{a~kog dru{tva? Ili }e se zadr`ati u
okviru „politi~ke korektnosti“, identiteta
tzv. marginalizovanih grupa? Da li }e
istra`ivati postojanje esteti~kih/eti~kih
univerzalija u puzzl-u postmodernisti~kih diskursa? Ili }e prisustvom inostranih umetnika i teoreti~ara podi}i bar
nivo kulture govora o/u pozori{nom `ivotu; ako ne i preispitivati smisao i poziciju umetnosti i umetnika u savremenom, tehnolo{kom dru{tvu?
I kako }e takav duh `ivotvorno
udahnuti u davno posrnulog pozori{nog
Giganta, nekada hrabrog za{titnika
pozori{nih ljudi koji su `eleli da
nadgra|uju, oplemenjuju ili redefini{u
ono {to se mo`e zvati i kolektivnim,
nacionalnim identitetom, ne samo pozori{nog teksta!?
U startu je najavljena promena koncepta. Akcenat je bio na kontekstu; na
prate}em programu pod nazivom Krugovi „koji se odvija na nekolikim lokacijama, i koji nema nameru da konkuri{e
Pozorju“ (???). Ovu paradoksalnu izjavu
(jer se Krugovi odvijaju u okviru Sterijinog Pozorja) nije pojasnio ni g-din ]irilov govore}i o konceptu, prilikom oficijelnog otvaranja festivala. Istina, diskretno je ukazao „na mogu}e nesporazume,
ako ne i ~itavu dramu“ vezanu za program koji nas je o~ekivao.
I neki su otvorili o~i... A vile su se
zastave... Na pro~elju Srpskog narodnog
pozori{ta: ameri~ka, i {vajcarska, nema~ka, i poljska, hrvatska, i ova, srpsko-crnogorska... a do{ao je i pokoji „poslanik kulture“... preispitivanje identiteta!
Po~elo je multimedijalnim spektaklom La`ni car po tekstu Mirka Kova~a, u
izvedbi Branislava @age Mi}unovi}a i
Crnogorskog narodnog pozori{ta iz Podgorice.
Spajali su se tu: filmski zapisi, i
interaktivna kamera, i kabaretsko pozori{te, i surovo pozori{te, i pozori{te
striptiz/pokreta (zavisno, od ~ina do ~ina), i unutra{nji monolozi, i snimljeni
dijalozi, i startegije zavo|enja, i simulacije, i MTV-ovske estetike, i bajkovne
poetike, i saplitanje o dikciju, i cepkanje
narativne strukture ne~eg {to je nekada
bilo teks, i guda~ki orkestar – u`ivo...Te{ko je bilo uhvatiti dublju dramu.
Te{ko je bilo shvatiti ~ime je motivisana
(psiholo{ki) transformacija: glavobolne
skitnice u D`ord` Majkla (iz fancy faze crveno&crno&belo&{i{kice sa puno gela), a ove ikone gay kulture u tipi~no
epsku Ljudiinu... Ovaj poku{aj redefi-
11
nisanja istorije kroz dekonstrukciju (?)
nacionalnog mita o [}epanu malom, ipak
je sintetisao sam „adaptor, reditelj, organizator, realizator, upravnik Mi}unovi}“
izjavom na Okruglom stolu: „[}epan nije
varalica, ve} sposoban ~ovjek koji nije
prepoznat.“...Doobro. Bila je to dobra
najava festivala...U znak zahvalnosti na
gostovanju, u Podgoricu su odnete Sterijina nagrada za kostim – Alanu Hranitelju, i kompozitoru scenske muzike –
Ljup~u Konstantinovu. Za uspe{nu
izvedbu lika [}epanovog, po`rtvovani i
ve{ti glumac Branimir Popovi} podelio je
ravnopravnu gluma~ku nagradu sa gdinom Svetozarom Cvetkovi}em.
A Svetozar Cvetkovi}!? Svetozar
Cvetkovi} nas je, kao svaki dobar upravnik, ispratio. Poslednja predstava u zvani~noj konkurenciji, inscenirana po tekstu Biljane Srbljanovi}, ambiciozno
zvanom Amerika, II deo, u re`iji legendarnog Dejana Mija~a, pokazala je da
nije potrebno ni K od Kafke, za `ivot u
paradoksu (podele). Mali likovi/epizodisti odr`ali su javni ~as kreativnog i
autenti~nog kori{}enja scenskog jezika.
Nenad Jezdi} je, ute{no, dobio nagradu
Ve~ernjih novosti za epizodnu ulogu, za
virtuozno iskreiran lik superiornog konobara; dok je, ne manje fascinantnog
recepcionara latino porekla, Jano{a Tota
i ove godine nagrada zaobi{la. Ostao je
nerazja{njen smisao naslova i poku{aj
prebacivanja dramskog nivoa sitkom
produkcije...a bez happy enda!? I, naravno, Sterijina nagrada za dramski
tekst Biljani Srbljanovi}. Ne, ni to nije
sve (za Atelje). Aleksandri Jankovi}
dodeljena je Sterijina nagrada za gluma~ko ostvarenje i nagrada „Zoran
Radmilovi}“ za gluma~ku bravuru.
U me|uvremenu je
bilo sva{ta!
Pobednik Pozorja: Profesionalac u re`iji Lorans Kalam
Dve inscenacije uvek atraktivne
Nu{i}eve precioze G-|e Ministarke, u
re`iji jo{ uvek provokativnog Jago{a
Markovi}a ispred beogradskog Narodnog
i Gor~ina Stojanovi}a ispred somborskog
Narodnog pozori{ta; omogu}ile su bar
komparativno ~itanje dvaju autorskih,
rediteljskih poetika.
Opet atraktivni koncept literarnog
pozori{ta briljirao je u Profesionalcu Du{ana Kova~evi}a u „~itanju“ {vajcaraca i
rediteljke Lorans Kalam (Loaurence
Calame) ~ime su vi{e nego zaslu`ili sve
tri Sterijine nagrade: za re`iju, scenografiju (Peter Wilkinson) i predstavu
u celini. (Ovaj koncept mogao se naslutiti
i u nema~koj duo drami ironi~nog naslova Dan milosti i zbunjuju}e papirnom
tekstu Kako ubiti predsjednika Mira
Gavrana u izvedbi ve{tih zagreba~kih
glumaca; kao i u veoma uspeloj, minimalisti~koj predstavi Trgovina Alberta
Ostermajera; u okviru Krugova).
Pojavila se i, pro{le godine anatemisana, drama Milene Markovi} [ine!
Niko re~ju nije prokomentarisao kakva
se vol{ebna promena dogodila unutar
redova drame, osim {to ju je ove godine
inscenirao Poznanjski teatar u re`iji Ra-
fal Sabare. Tekst je doslovno po{tovan,
samo je muzi~ka slika retu{irana i pozicija nose}eg `enskog lika – Rupice multiplicirana. Eva [umska (Ewa Szumska) podvojila se, za ljubav feminizma:
na nemo}an objekat tipi~nog patrijarhalnog i`ivljavanja nad slabijima i
manje mo}nima, i na psiho-fizi~ku `rtvu
mu{kih, agresivnih fantazija, i na frustriranu {kolsku psiholo{kinju `eljnu
ljubavi, koju naravno, identifikuje sa
seksom... Re~ju, sve `enske likove u
drami igrala je jedna glumica, i dobila
Sterijinu nagradu za `enski lik. I Poljaci
su ~itali generacijsku dramu o odrastanju, punu ratnog horora, naturalisti~kog
nepripadanja, punu izopa~enja, agresije,
krvi i sperme... Ali je, izgleda, sudbina
Milene Markovi} da bude inovator-ka...
dobila je „Specijalnu nagradu za dramski tekst“.
U zvani~noj selekciji se na{ao i deo
eksperimentalnog „Projekta 3“ (Srpskog
Narodnog Pozori{ta iz Novog Sada), po
mnogo ~emu inovativnog za na{e standarde (ideja projektnog okupljanja, prostor afirmacije mladih kreativaca „van
kruga“, kriterijum stru~nosti, legalna
audicija glumaca). Provokativni naziv
Kome verujete?, tekstopisca Jelene \or|evi} inscenirao je reditelj Darijan Mihajlovi} sa timom mladih glumaca, me|u kojima je (upravo proporcionalno
razlici u godinama) blistala, zasenjivala
i dah oduzimala, ne{to starija Aleksandra Pleskonji} – Ili}. Anegdote o potezanju pi{tolja revnosnih telohranitelja
lokalnih veli~ina – kao spontane reakcije na sugestivnost glume studenta III
godine, Marka Markovi}a – ostaju u
kuloarima kao najava ve} postavljenog
glumca velike scenske mo}i (klasa Lj.
Majere).
Da rezimiram.
Bilo je puno skidanja (napokon detabuizacija tela), puno siroma{tva i
improvizacije (koja po sebi ne mora biti
lo{a), bilo je puno privatnog i privatizovanog, ne{to malo autenti~nog i li~nog,
malo stru~nog i pravednog, ne{to malo
saznajnog i edukativnog.
Bez dobrog naslova
Kada ~ovek po`eli da steknete neko
vi{e obrazovanje, na bilo kom umet-
ni~kom fakultetu redovno kre}e gnjava`a tradicionalnim elementima normativnih poetika. Izme|u ostalih, najnezanimljiviji ~ini se Naslov. No, verujte,
ponekad se desi da nakon 20-tak godina
shvatite... ne! su{tinski pro`ivite duboki
smisao i zna~enje pojma: NASLOV.
Konceptualno, uvo|enje Krugova
pored (ispred?) programa u zvani~noj
selekciji, moglo je da opravda definiciju
forme festivala: vi{e paralelnih programa, pa Vi birajte po sopstvenom afinitetu
i kreirajte po sopstvenom ukusu.
Bilo je tu: od filmskih projekcija
nagra|enog Majkl Mura, i ve} pomenutih predstava, do vizuelnih eksperimenata (videoinstalacija!?) u funkciji o~uvanja epskog 10-terca, i bukvalno (programom nepredvi|enog) protesta Udru`enja za (artiljerijsku-op.aut.) odbranu
}irilice.
Ono {to je svakako vredno pomena
jesu tragovi postavangardnih pozori{nih
laboratorija, koje su – autenti~no – prezentovale ~lanice Dah teatra u saradnji
sa ameri~kim kolegama. Prezentacijom
procesa: istra`ivanje ritualnog, arhetipskog ~ina i pra}enje duhovnih mikro-
LUDUS 115, 116
Sterijino pozorje
relacija u grupi saradnika (~iji su deo
postali i promatra~i promocije), jasno se
uo~ila transformacija pozori{ta kao „institucije koja proizvodi spektakl“ u „~ist
pozori{ni prostor, koji tretira spektakl“ u
funkciji sistematskog duhovnog usavr{avanja aktera („posve}eni glumac“).
Prezentaciju je vodila jedna od osniva~ica Dah teatra, rediteljka Dijana
Milo{evi}.
Bila je, po mi{ljenu mnogih najvrednija predstava Pozorja, Amerika po
tekstu Franca Kafke, u izvedbi Berlinskog teatra. Ali, bar osvrt zaslu`uje i
inspirativna duo-drama „Trgovina“ Alberta Ostermajera, u re`iji Anje Su{e.
Savremen tekst (sa temom i motivskom
strukturom koja se ti~e vrednosnog
sistema, interpersonalnih odnosa i duhovnog podvajanja/razboljevanja pojedinaca u potro{a~kom dru{tvu), kreativna
re`ija (materijalno nezahtevno, uslovima
prilagodljivo, a jasno i precizno kori{}enje scenskog jezika) i do krajnjih granica promi{ljena gluma... pantomima,
ples, akrobatika, imitacija... Ivana Tomi}a & Du{ana Muri}a.
„Amerikanci umesto identiteta
imaju zdrave zube“ @an Bodrijar Amerika
Profesoru Medenici najdublje ~estitke {to je omogu}io studentima re`ije i
dramaturgije (na `alost, samo beogradskog Univerziteta) propusnice i dnevnice
u toku trajanja festivala. Time je Pozorje,
posle dugog niza godina, o`ivelo ili bar
dobilo iskru kreativnog i suvislog govora
na tzv. „Okruglom stolu kritike“. S druge
strane, pasivno iskustvo koje su na Pozorju stekli sigurno }e im pomo}i da
preispitaju, i redefini{u kriterijume i
principe zanata u koji ulaze.
„Okrugli sto kritike“ sigurno ne bi
bio jedan od najuspe{nijih segmenata
ovogodi{njeg Sterijinog pozorja, da ih
nije osmi{ljavala i modelirala, o~ito
multidisciplinarna rediteljka Anja Su{a.
Koriste}i interaktivne metode radioni~arskog pristupa grupi, i po{tuju}i bazi~ne principe komunikologije, modelatorka je uspevala da kreira atmosferu
visprenog, dobronamernog i {irokougaonog tuma~enja vi|enih predstava.
Odsustvo britke kriti~ke re~i, jo{ uvek, ni
ona nije mogla nadomestiti.
Ne{to se ipak jasno mora re}i: ako je
struktuiranje ovog Pozorja bio (bodrijarovski) poku{aj otelovljenja „simulacijske kritike“, zasnovan na poststrukturalisti~koj teoriji, posredstvom koje se
grade hijerarhije interpretativnih metajezika (hermeneuti~ki krugovi), trebalo
je - razumevanja radi - uz kataloge Po-
zorja deliti, bar pojmovnik „Postmoderna“ Mi{ka [uvakovi}a.
A mo`da skromno priznanje selektora, da je ideju o bavljenju Amerikom
preuzeo od dramatur{kinje Biljane Srbljanovi}, nije samo kolokvijalnog karaktera!? Kako god!
Kontekst nije omogu}io jasno
razumevanje ili dodatno osmi{ljavanje
razloga i kriterijuma selekcije ovogodi{njeg Pozorja. Ve}ina predstava, po
sebi ne zaslu`uje da se na|e ni u razmeni zbratimljenih gradova (`ivela globalizacija), a nagrade... puno su vremena plemeniti doma}ini utro{ili te{e}i studente i doju~era{nje optimiste; da „vredi
baviti se pozori{tem, jer je ono u nama“,
da se „stanje menja, na bolje“, da su
„neki kompromisi u `ivotu neminovni“,
da sve zavisi „od ugla i kriterijuma po
kojima vrednuje{“ ... da, u krajnjoj liniji,
ono {to ne ubija – ja~a.
Ideja Sterijinog pozorja slede}e
godine ulazi u krizne i ~esto klimakteri~ne 50. god. Do tada valja jasno definisati da li je Sterijino pozorje festival
pozori{ta ili dramskog teksta!? I shvatiti
da velike i slo`ene stvari uspevaju samo
uskla|enim timskim radom, sa jasno
definisanim kriterijumom koji ima bar
neke veze sa strukom kojom se bavimo.
Li~ni motivi i zatvaranje u lobije, na
du`e staze, sigurno ne mogu
o~uvati... ni zube.
10.06.2004. g.
UPRAVAMA POZORI[TA U SRBIJI
Predlog za zajedni~ki projekat Otvorenih audicija
Po{tovani,
Koristimo ovu priliku da se obratimo upravama pozori{ta u ime
novog Predsedni{tva Saveza dramskih umetnika Srbije, a u cilju
pobolj{anja statusa na{eg mnogobrojnog ~lanstva. Ovaj dopis pre
svega ima za cilj poku{aj zapo~injanja dinami~nije i celishodnije
saradnje izme|u SDUS-a i Va{e teatarske ku}e. Ovo je, stoga,
poku{aj da se na~ini prvi zajedni~ki korak u re{avanju mnogobrojnih i narastaju}ih problema koji ti{te, kako esnafsko udru`enje i
glumce kao njegove prevashodne ~lanove tako, verujemo, i uprave
pozori{ta.
U vremenu koje s pravom nazivamo tranzicionim i koje za svoj
osnovni zadatak ima u~vr{}ivanje prava, ali i obaveza institucija
(kako Va{e ku}e, tako i tela koje mi predstavljamo), a u ve~itom
i{~ekivanju Zakona o scenskim umetnostima koji }e, nadamo se,
najzad definisati status poslodavca i zaposlenog, dubokog smo
uverenja da re{enja ne}e do}i poput deus ex machina-e. Re~ju, i
Va{a i na{a strana se moraju potruditi da ~itavim sistemom regulativa i dobrovoljnih dogovora u~ine {to boljim uslove za nastajanje i
stupanje na snagu ovakvog Zakona. Praksa koju }emo, uz Va{u
pomo} uspostaviti utica}e, u mnogo ~emu, i na izgled tog budu}eg
Zakona.
Jedan od najosnovnijih problema uprava pozori{ta je pitanje
podele. Iz perspektive pozori{ta svesni smo da je te{ko privu}i
presti`na rediteljska imena rigidnim diktiranjem izbora dramskog
teksta i glumaca koji }e realizovati predstavu. Model repertoarskog,
dakle institucionalizovanog teatra, podrazumeva postojanje gluma~kog ansambla, a postojanje ansambla podrazumeva i anga`ovanje njegovih ~lanova. Podse}amo Vas da je ovakav organizacioni model ne samo ~injenica in flagranti, ve} i Va{a obaveza.
Potpuno i duboko smo svesni da je veoma te{ko i odgovorno boriti se
za prisustvo glumaca mati~nog ansambla u podeli. Svesni smo,
tako|e, da je nemali broj ~lanova ansambla s kojima je sve te`e raditi i voditi ra~una o onima koji sami o sebi ne vode dovoljno ra~una.
Stoga Vam, u svetlu tranzicije, reformi i ja~anja institucija predla`emo zajedni~ki projekat Otvorenih audicija.
Nema razloga da ne poku{amo da zajedni~kim intelektualnim i
operativnim snagama utemeljimo ne{to {to je ve} decenijama praksa
u svetskim nacionalnim i dru{tvenim pozori{tima.
Su{tina na{eg predloga je da Va{a ku}a i SDUS sara|uju u organizovanju otvorenih audicija za ispunjenje zahteva Va{ih novih
projekata. Jasno je da je u Va{em interesu da anga`ujete {to ve}i broj
mati~nih glumaca u novom projektu, a jasno je i da je te{ko odupreti
se zahtevima, a ponekad i imperativima reditelja u pogledu podele.
Naravno, ~esto je nemogu}e prona}i u pripadaju}em ansamblu odgovaraju}e glumce za pojedine ili ~ak vode}e role. Pre svega, umetnost
uop{te, pa tako i umetnost glumca, nije stvar koja se meri
op{teva`e}im reperima i na kantar. Ipak, podr{ka SDUS-a i organizovanje otvorenih audicija (na kojima bi u~estvovali ~lanovi ansambla i odre|eni broj gostuju}ih pretendentata i na kojima bi bili prisutni i zvani~ni predstavnici SDUS) u mnogo ~emu bi pomoglo i Vama.
Naime, SDUS ne bi, {to je prirodno, mogao imati bilo kakvu
egzekutivnu, ve} samo savetodavnu ulogu. Pri tome bi se vodilo
ra~una o potrebama Va{eg ansambla a na{eg ~lanstva. Tako bi
SDUS na sebe preuzeo Consilio Ad Artis a za{titio i Vas, kao upravu
pozori{ta, od reperkusija uticajnih pojedinaca u projektu - reditelja,
klanova, ali i nerealno ambicioznih ~lanova Va{eg ansambla.
Na taj na~in bi sam SDUS u~inio svoju brigu o ~lanstvu transprentnijom, a motive svog zauzimanja (ili nezauzimanja) za odre|ene svoje ~lanove javnijim i jasnijim.
Zar upravo takva saradnja nije potrebna i Vama i nama - ne{to
{to bi umanjilo pritisak klanova, ~ar{ijska ogovaranja, kafanska
preklapanja i mistifikaciju na{eg dragocenog i plemenitog poziva?
Na kraju bismo Vas podsetili da je sli~na praksa na snazi u
evropskim i svetskim pozori{tima.
Nadamo se Va{em brzom odgovoru na na{ predlog, kako bismo
Vam predo~ili samu organizacionu i konceptualnu shemu projekta
Otvorenih audicija.
S nadom u budu}u saradnju,
Savez dramskih umetnika Srbije
Sonja Jaukovi}, predsednik
Kome verujete? Jelene \or|evi} u re`iji Darijana Mihajlovi}a
LUDUS 115, 116
12
Portret
U GLUMI JE BITAN KONTINUITET
„Ja volim da igram tako neke lu|e i
eksplozivnije tipove, po{to sam i ja
poprili~no, ali ipak prikriveno, eksplozivan“, ka`e Branislav Toma{evi}
Mikojan Bezbradica
Z
a razliku od nekih klinaca, koji ve}
u petoj, {estoj godini `ivota „znaju“
{ta }e im biti „`ivotni poziv“, Branislav Toma{evi} se nije mnogo optere}ivao takvim i sli~nim stvarima, bar u
tom uzrastu. Prva razmi{ljanja, {ta bi
mogao biti kad odraste, po~ela su da se
motaju po njegovoj glavi tek pri kraju
osnovne {kole, a onda, nekoliko godina
kasnije, jednog dana, sasvim slu~ajno
sinula mu je ideja – bi}u glumac. „Bilo je
to u tre}em razredu srednje {kole. Ne
nije bilo primenjivo. Ovoga puta, ponovo
u Beogradu, na jo{ jedan „test upornosti“
poslala ga je Biljana Ma{i}. Da sre}a,
ipak, prati hrabre i uporne, potvrdio je
slede}e, 1999, polo`iv{i prijemni kod
profesora Predraga Baj~eti}a. „Radio
sam, @iveo `ivot Tola Manojlovi}, Iliju
^vorovi}a iz Balkanskog {pijuna i Mo`da spava Disa. To je bio spontani izbor,
jednostavno to mi se u~inilo interesantnim tako da nemam posebnog razloga
„Za Apisa sam znao i ranije, jer sam
ve} bio pro~itao knjigu o njemu. Volim da
igram tako neke lu|e i eksplozivnije
tipove, po{to sam i ja poprili~no, ali ipak
prikriveno, eksplozivan. Imam dosta
energije u sebi, s tim {to se trudim da to
poka`em, naravno, samo kad je potrebno. Mislim da mi je ta uloga onako legla i
veoma mi je draga“.
MARIJA CRNOBORI
Priredio Aleksandar Milosavljevi}
cena: 400 dinara
MATA MILOŠEVI]
Priredile:
mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi}
i Olga Savi}
cena: 400 dinara
LJILJANA KRSTI]
Priredila Ognjenka Mili}evi}
cena: 400 dinara
Mu~enje
i razvla~enje
PETAR KRALJ
Priredila Ognjenka Mili}evi}
cena: 400 dinara
Krajem pro{le godine reditelj Boro
Dra{kovi} mu je ponudio naslovnu ulogu
u komadu Vladana Mati}a Album, koji bi
u oktobru napokon trebalo da bude
premijerno izveden na Velikoj sceni Narodnog pozori{ta, ali je posle odre|enog
vremena bio primoran da je vrati iz
OLIVERA MARKOVI]
Priredio Feliks Pa{i}
cena: 400 dinara
RADE MARKOVI]
Priredio Zoran T. Jovanovi}
cena: 400 dinara
STEVAN [ALAJI]
Priredio Petar Marjanovi}
cena: 400 dinara
MIRA BANJAC
Priredio Zoran Maksimovi}
cena: 400 dinara
VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]
Priredio Zoran T. Jovanovi}
cena: 400 dinara
BRANKA VESELINOVI]
Priredio Zoran T. Jovanovi}
cena: 400 dinara
STEVO @IGON
Priredio Zoran T. Jovanovi}
cena: 400 dinara
PORUD@BENICA
Prikriveno eksplozivan: Branislav Toma{evi} (Foto: M. Bezbradica)
znam kako i za{to, ali to se ~oveku desi,
jednostavno, u trenutku. [to bi se reklo,
Bog te lupi nekim ~arobnim {tapi}em po
glavi i ka`e - ti bi mogao da bude{ glumac“, pri~a Bane za „Ludus“.
Neposredno po zavr{etku gimnazije,
u rodnom Gornjem Milanovcu, spakovao
je kofere i krenuo na put za koji nije ni
slutio da }e biti toliko trnovit, ali upornost
koja ga krasi i ~vrsta odluka da bude
glumac bili su mnogo ja~i od onoga {to
mu je na tom putu, valjda, opet onaj isti
Bog, predodredio. Prva destinacija bio je
Beograd, ta~nije Fakultet dramskih
umetnosti. Ali, `elje su bile jedno, a
stvarnost drugo. Prvi poku{aj bio je
neuspe{an. No, nije o~ajavao. „Da ne bih
bez veze gubio godinu, odlu~io sam da
upi{em DIF. U stvari, taj fakultet, ionako
mi je bio samo neki prelazni period dok
ne upi{em akademiju, jer mi je ona predstavljala glavni i jedini cilj“, kovao je
Bane planove 1996. Da li iz sujeverja ili
ko zna iz ~ega, nije ni on siguran, slede}e
godine zaobilazi beogradski FDU – u i
odlazi u Novi Sad. Tamo je u{ao u u`i
izbor kod Vide Ognjenovi}, ali na oglasnog tabli njegovo ime ponovo je bilo
ispod crte. ^ak ni „pravilo“ zvano „tre}a
sre}a“, u slu~aju Branislava Toma{evi}a,
13
za{to sam ba{ to izabrao, ali eto, posre}ilo
se“.
Od Miloja do Apisa
Na profesionalnu scenu prvi put je
zakora~io na tre}oj godini i to kao
„uskok“. Bilo je to u predstavi Razvojni
put Bore [najdera u nacionalnom teatru.
Tuma~io je lik Miloja, umesto Zorana
]osi}a. A onda je usledilo ono pravo,
predstave i u njima uloge koje su bile
namenjene isklju~ivo za njega. Po~eo je s
Komendija{ima (Vrbovina i Vule Pupavac), a nastavio sa Velikom dramom
(Danilo), Ribarskim sva|ama (Ivanko),
Uobra`enim bolesnikom (Kleant), sve na
sceni Narodnog, u Kultu igra u Slatkim
usnama mladosti, na sceni Zvezdara teatra u Povratku (D`o), a po~etkom aprila
u svoj CV dopisao je i Beogradsko dramsko pozori{te ulogom Apisa u Markovi}evom komadu Vila Sa{ino. Dodu{e,
kako nam je priznao, u prvom trenutku
ova uloga nije bila namenjena njemu,
ve} Milanu ^u~ilovi}u, ali kako ovaj zbog
obaveza nije mogao da je prihvatiti, onda
se reditelj Milan Karad`i} setio da pozove
njega.
odre|enih razloga. „Imali smo probe mesec i po dana i onda je to bilo prekinuto.
Volim kad se u ne{to krene da se to odradi u kontinuitetu. No, s tim komadom se
toliko razvla~ilo i mu~ilo, da ~ovek izgubi volju za radom, tako da mi je posle
svega, kad je napokon bilo odlu~eno da se
ponovo krene u rad, bilo naporno da nakon tih pauza krenem jo{ jednom u takvu
avanturu. Ta neizvesnost mi je ubijala
`elju za radom“, obja{njava Bane za{to
je vratio ulogu i navodi da su pored toga
neki od razloga i ti {to je u me|uvremenu
po~eo da radi ulogu u novoj predstavi
Sini{e Kova~evi}a Ze~iji nasip, a paralelno je krenuo da sprema i diplomski ispit.
Iako jo{ nije stekao zvanje akademskog
gra|anina, Bane je ve} tre}u sezonu
zaposlen kao stalni ~lan dramskog
ansambla Narodnog pozori{ta. Veli da o
slobodnjacima, bar za sada, ne razmi{lja
i dodaje da je o tome jo{ preuranjeno da
komentari{e, jer mnogo zavisi i od toga
kako }e se odvijati neka budu}a situacija
u na{im pozori{tima.
Kad su u pitanju neki dugoro~niji
planovi, vezani za njegovu karijeru,
mladi glumac isti~e da bi voleo da ona
bude zastupljena u vi{e medija, a ne
samo u jednom. „Ja bih voleo da radim
Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:
11. Marija Crnobori . . . . . . . . . . .
primeraka
12. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . .
primeraka
13. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . .
primeraka
14. Petar Kralj . . . . . . . . . . . . . . . .
primeraka
15. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . .
primeraka
16. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . .
primeraka
17. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . .
primeraka
18. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . .
primeraka
19. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . .
primeraka
10. Branka Veselinovi} . . . . . . . . .
primeraka
11. Stevo @igon . . . . . . . . . . . . . . .
primeraka
Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja
Naru~ilac:
Adresa:
Telefon:
Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 631 464, 631 522, 631 592;
na sva tri fronta – i u pozori{tu i na filmu
i na televiziji. Ali ako bih ve} morao da
biram, onda bi to u svakom slu~aju bio
film. To je verovatno zbog toga, jer sam
kao veoma mlad u{ao u pozori{te i za
relativno kratko vreme dosta toga video,
nau~io i shvatio kako sve to zajedno
funkcioni{e. Ali pozori{tu sam mnogo
zahvalan, jer sam imao sre}u da u dosada{njim predstavama ~esto igram sa
kolegama koje predstavljaju sami krem
na{eg glumi{ta, {to je svakom mladom
glumcu veoma bitno, ne samo u smislu
da stekne nova poznanstva i prijateljstva,
ve} i da pokupi neki zanatski deo, a samim tim stekne i novo dragoceno iskustvo. Za sada sam zadovoljan. Naravno,
nije to ni{ta posebno ekstra i fascinantno,
ali je sasvim pristojno za tako jedan
kratak period“, priznaje
Toma{evi}.
LUDUS 115, 116
Festivali
POTRAGA ZA JOAKIMOM
Joakim Vuji} se izgubio na putu od SUSRETA
do FESTA. Poslednji put je prime}en kako ide
pre~icom ka Kragujevcu. Od tad mu se gubi
svaki trag. S obzirom da su na istom putu
ve} nestali Sima Krstovi} i Mila Stojadinovi},
mislimo da ne bi bilo lo{e postaviti oznake
na ovom putu, kako bi se izbegla dalja
lutanja...
Branislava Ili¯
N
e mo`emo da se otmemo utisku
kako je u ovoj zemlji postala sveta
pozori{na misija spa{avanje postoje}ih festivala. Festivala Bogu hvala u
Srbiji ima! Osnivaju se i novi. A pozori{ta? Predstava? Da li to zna~i da je
potreba za pozori{nim festivalima (revijalnim, takmi~arskim, produkcijskim)
ve}a od potrebe za kontinuiranim pozori{nim delovanjem? Da li zaista verujemo da }e festivali nejasnih koncepcija i
ciljeva, uspeti da donesu pozitivne promene u pozori{ta koja, u neprestanoj borbi za svoj opstanak, ne sti`u da se bave
koncepcijom, repertoarom i adekvatnom
strategijom. Mogu}e je da se slika slabe
pozori{ne produkcije u na{oj zemlji donekle mo`e ubla`iti naglom internacionalizacijom doma}ih festivala. Prob-
lem je samo {to to ~arobno ogledalo nestane sa festivalskom euforijom, i odmah
ustupi mesto jednom mnogo surovijem i
realnijem ogledalu na{e pozori{ne svakida{njice.
Zato }emo mi pri~u o JOAKIMFESTU, zapo~eti od tog ogledala. Od nas
samih. Na{ih problema, ambicija i ciljeva.
Narodno pozori{te u Ni{u poku{ava
da sebe promovi{e kao jedno {iroko
otvoreno pozori{te. Otvoreno za mnogobrojne pozori{ne umetnike, za {ire okru`enje Balkana, za velike ambiciozne
predstave, kojima bi pozori{te sebe i
ansambl na najbr`i mogu}i na~in kvalitativno pomerilo. Planira svoj repertoar
dve i vi{e godina unapred, poku{avaju}i
da na vreme pripremi sve uslove za
obele`avanje nekih zna~ajnih datuma,
ali i obezbedi termine zna~ajnih reditelja... Poku{ava da nadoknadi sve nedostatke trenutnog repertoara. Deo te koncepcije jeste i Je li bilo kne`eve ve~ere V.
Ognjenovi} u re`iji Kokana Mladenovi}a
(ovo je njegova druga re`ija u rodnom
gradu posle 11 godina), Nenagra|eni
ljubavni trud V.[ekspira u re`iji Nikite
Milivojevi}a (I put re`irao u Ni{u 1989.),
Ne~ista krv B.Stankovi}a u re`iji Branislava Mi}unovi}a (1993. re`irao poslednji put u Ni{u).... Trebalo bi da re`ira
i Du{an Petrovi} (Molijera), Dejan Krstovi}..... Ovo je samo deo na{ih ambicija.
Problemi? Problemi su verovatno isti
kao i u ve}ini pozori{ta u Srbiji. Lo{i i
zastareli tehni~ki uslovi, nedostatak
potrebnih sredstava, nedefinisana kulturna politika grada, op{tine, i zemlje u
celini, mali broj konkursa za dodatna
sredstva, nedostatak sistemskih zakona
koji bi definisali i olak{ali rad pozori{ta...
I na sve to na{a ~uvena srpska glupost da
stalno ru{imo i po~injemo ispo~etka.
Nedostatak neophodnog kontinuiteta u
radu.
Cilj je {to se Narodnog pozori{ta u
Ni{u ti~e jasan. Da samo pozori{te, ali i
grad Ni{, postane zna~ajan pozori{ni
centar jugoisto~nog dela Srbije i da kao
takav ima ~vrstu saradnju sa pozori{tima {ireg okru`enja. Da postane
neizbe`an deo mre`ne saradnje pozori{ta
Balkana.
Kada sa ovako definisanom koncepcijom pozori{ta do|ete na festival, suo~ite
se sa stra{nom istinom. Da ste do{li na
festival koji ne samo da nema jasno de-
finisanu koncepciju u odnosu na interese
pozori{ta u Srbiji, ve} nema ni jasno
definisanu koncepciju novonastalog festivala. JOAKIMFEST je delovao kao festival u`asno zatvorenog, lokalnog tipa u
kome pozori{te koje ima ambicije kao {to
ih ima Narodno pozori{te iz Ni{a, u startu nije dobrodo{lo, i to nam je jasno stavljeno do znanja.
Mogli smo mi ovu pri~u da po~nemo
o lo{oj organizaciji festivala, koja se
izme|u ostalog ogledala i u tome da smo
morali da pomeramo scenografiju predstave koja je prethodne ve~eri igrala, kako bi postavili scenografiju za na{u predstavu. Mo`emo da govorimo i o tome
kako Kragujevac koji zdu{no `eli ovaj
festival, nije imao ni jedan vidljivi pokazatelj u gradu po kome bi se moglo i
naslutiti da se odvija festival. Gde je ta
publika koja je toliko `eljna festivala?
Mo`emo i da kritikujemo naziv festivala.
Mo`emo i da se zapitamo kome smetaju
nagrade sa imenima zna~ajnih ljudi
na{e pozori{ne istorije i kako }e neke
budu}e generacije uop{te do}i u situaciju
da se zapitaju ko su bili Sima Krstovi} ili
Mila Stojadinovi}.... Mo`emo da postavimo pitanje opravdanosti i doslednosti
izbora selektora kroz svih {est predstava,
ili svrhe prate}eg programa... Sve su ovo
vidljivi problemi proteklog JOAKIMFESTA i o njima se mora razgovarati, ali ne
pre nego {to se da odgovor na su{tinsko
pitanje. Sa kojim ciljem se osniva ovaj festival i u ~ijem interesu?
„Joakim Vuji}“ vi{e ne postoji!
Pozori{ni susreti „Joakim Vuji}“ su
bili koncepcijski jasno definisani i odra`avali odre|enu potrebu pozori{ta Srbije. I imaju nesumnjiv zna~aj u na{oj
pozori{noj istoriji. Upravo zbog tog
zna~aja smo du`ni da ka`emo istinu.
Susreti profesionalnih pozori{ta Srbije
„Joakim Vuji}“ vi{e ne postoje! JOAKIMFEST je jedan potpuno nov festival koji
}e morati da defini{e svoju koncepciju i
cilj. A oni se ne mogu sasvim precizirati
bez jasno definisanog interesa pozori{ta,
grada i op{tine kojoj je taj festival potreban.
I tako smo opet do{li do pri~e o festivalima i pozori{tima. Pitanje festivala }e
se re{iti. Ve} }e se poklopiti neke interne
grupe. Ali {ta }e biti sa pozori{tima u
Srbiji? Ima li {anse da na bilo kakvom
festivalu, bilo koji selektor dobije mogu}nost da bez gri`e savesti i velikih
kompromisa, odabere vi{e od {est kvalitetnih predstava? Kome su potrebna
pozori{ta u Srbiji? I kakva? Voleli bismo
kada bi sva pozori{ta probala da defini{u
svoje koncepcije kroz ambicije, probleme
i ciljeve kojima te`e u odnosu na svoju
neposrednu sredinu i naj{iri mogu}i,
realni prostor delovanja. To ne}e re{iti
problem, ali bi moglo ukazati na mogu}i
zajedni~ki interes. A i bez jasno definisanih koncepcija pozori{ta, pri~a o repertoarima istih je sme{na i prepu{tena
afinitetima i hirovima raznih pojedinaca
koji u pozori{te mogu do}i i po nekom
nepozori{nom klju~u.
[to se ti~e JOAKIMFESTA ili ve} nekog novog festivala kako god se on zvao,
mi smo odluku doneli. Narodno pozori{te
u Ni{u ne}e vi{e u~estvovati na festivalima ~ije su koncepcije u suprotnosti sa
osnovnim te`njama na{eg pozori{ta ka
ambicioznom, otvorenom pozori{tu.
JOAKIMFEST nam je pomogao da
nau~imo jednu bitnu lekciju.
Da vi{e nikada ne kre}emo na put
koji nema jasne oznake. Jer kada je
Joakim Vuji} uspeo da zaluta na putu do
svoje ku}e, {ta tek preostaje nama koji
smo gosti te
ku}e.
PRVI ME\UNARODNI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE
odr`an od 18. aprila do 1. maja u Beogradu
Aleksandra Jakši¯
U
susret Svetskom danu igre (29.
april) i u slavu @or`a Balansina,
Beograd je po prvi put dobio svoj
jasno koncipirani festival savremene
igre. Iako Savet za igru Srbije i Crne
Gore jo{ od 2002. g. bazira svoju delatnost
na gostovanjima stranih plesa~a, Prvi
regionalni kongres o igri (odr`an jula
2003. u BDP-u, i okupio je 14 zemalja),
utemeljio je zapravo stvaranje ove
smotre.
„Inicijativa za pokretanje ovakvog
festivala potekla je od Me|unarodnog
saveta za igru pri UNESCO, sa idejom da
se ovaj region {to bolje pove`e, da se promre`i, da protok informacija o savremenim tendencijama bude {to bolji. A,
pre svega, cilj je bio da se prika`u koreografi, trupe, nacionalni teatri, odnosno
baleti koji delujuju u regionu ali i {ire.
Koncept ovog festivala je najpre bio predstavljanje grupe mladih autora, te su sva
izvo|enja za Beograd bile premijere.
Neki od autora su bili nepoznati kao {to
je Konastantinos Rigos, upravnik solunskog Nacionalnog teatra Severne Gr~ke,
koji je otvorio festival predstavom Zimsko
putovanje ra|enoj na muziku [uberta i
Robi Vilijamsa, ka`e predsednik Saveta
LUDUS 115, 116
za igru Srbije i Crne Gore - CID UNESCO,
gospo|a Aja Jung.
Festival je nastao u saradnji sa Sava
Centrom i Beogradskim dramskim pozori{tem, dok umetni~ko-organizatorski
tim ~ine Aja Jung i Neboj{a Bradi}.
„Tehni~ki zahtevnije predstave su
izvedene u SC dok je BDP bio centar
festivala. Tamo su se de{avale i paralelne
aktivnosti, prezentacije, debate, projekcije... Prate}i program je posebno va`an,
jer daje mogu}nost doma}im profesionalcima da se upoznaju sa ljudima iz okru`enja i sa njihovim pristupima, repertoarima, stremljenjima“, dodaje Aja
Jung.
Na festivalu su u~estvovali: Nacionalni balet iz Soluna, Marijinski teatar iz Sankt Petersburga, Plesni teatar
Ljubljana, Makedonski nacionalni balet
iz Skoplja, Centar Susan Dalal iz Izraela
i trupa Egri Bianco iz Torina.
Teatar i ples
„Pozori{te kre}e u ne{to {to je neverbalna komunikacija, a tu se kao prva
name}e igra, koja mo`e da bude tako
dobra da dosegne najvi{e domete teatarskog izraza. Kad je ne{to dobro ne
mora da bude iskazano u klasi~nom teatarskom smislu. Ono mo`e i da se vidi,
mo`e da bude gest ili pokret. Sve je vi{e
istra`ivanja na ne~emu {to je me{avina
pozori{ta i pokreta, sve vi{e ima plesnih
tetatara u svetu. Formula za budu}nost je
zapravo pro`imanje savremenog plesa i
savremenog pozori{ta. Me|utim, lokalni
je problem da je igra na margini, mnogo
je iza muzike, filma ili pozori{ta. Donekle smo i sami krivi jer se niko nije nametnuo. Ali sada se formirala generacija
mladih ljudi koji imaju ideje da neke
stvari pokrenu. Pitanje je samo koliko }e
Grad i Dr`ava stati iza toga...
Iako je ovogodi{nji festival pilot verzija, zadovoljna sam kako je sve pro{lo,
pogotovo {to nismo imali iskustva na
koja bismo se oslonili, sem od strane Me|unarodnog saveta za igru. Beograd kao
svetski grad nije imao svoje mesto na
svetskoj mapi plesnih festivala, tako da
bi trebalo da postanemo tradicija i trebalo bi da nas Beogra|ani prihvate“, govori
Aja Jung.
A koliko je ples bitan kao vid umetnosti ili deo `ivota uop{te, govori i da bi u
Emiratima na inicijativu UNESCO-a, ~iji
je gospo|a Jung predstavnik, ve} od
2005/06. igra postala predmet u dr`avnim osnovim {kolama. Re~ je o eksperimentalnom poduhvatu, {to je na~in da se
u zemljama koje su optere}ene religijom i
tradicijom, mlade generacije
edukuju i teorijski
i prakti~no.
The Miraculous Mandarin, Beyond The Time
14
Festivali
@IVO BILO @IVOG TEATRA
Sa tek 6 predstava u zvani~nom programu
prvog JoakimFesta selektor Aleksandar
Milosavljevi} je novoj formi festivala zadao
dobru osnovu, a ostalo se steklo iz upravo
minulog rada onih koji su te predstave
sa~inili, i primernog zalaganja organizatora
da Festival poprimi i druga obele`ja koja
mu po atribuciji pripadaju
Vladimir Kopicl
K
ako tzv. pouzdani izvori tvrde,
Joakim Vuji} je ''noviju istoriju
srpskog pozori{ta'' otvorio 1813. u
Pe{ti, a naradio se rade}i na njoj i dalje,
pogotovo 1835-1836. u Kragujevcu, gde
je kao direktor Knja`evsko-serbskog
teatra postavio na knja`evsku scenu ~ak
30-ak komada, mahom prevoda – posrba. Kako je to otprilike moglo kontekstualno da izgleda zamislila je Ma{a
Jeremi} u svojoj pseudo-istorijskoj drami
Milo{ Veliki koju je na sceni dana{njeg
Teatra „Joakim Vuji}“ u Kragujevcu nedavno uprizorio Neboj{a Bradi}, pa smo
sve to, i mnogo {ta drugo, mogli da vidimo i tokom prvog JoakimFesta, na istoj
kragujeva~koj sceni, jer se njegov selektor Aleksandar Milosavljevi} re{io da
nam ta prilika ne promakne. Mudro, a i
gledala~ki isplativo, donekle i pravedno,
iz najmanje nekoliko razloga.
Podsetimo ~itala{tvo i gledala{tvo
serbsko: sve u me|uvremenu se zvalo
me|uvreme, a u tom me|uvremenu, se}anja na J. Vuji}a i mnogo ~ega bitnijeg
radi, odr`avani su Susreti „Joakim
Vuji}“, s poslednjim u Pirotu, lane, gde je
najbolja predstava, mada ne i po odluci
zvani~nog `irija, bila upravo kragujeva~ka Galilejev `ivot (Brehtov, naravno)
u re`iji re~enog N. Bradi}a. I eto ti pravedne, smislene, pa i dokazano vredne
promene: oci, tj. ~lanovi Skup{tine Poslovne zajednice profesionalnih pozori{ta
Srbije, na ~elu sa Zoranom Stamatovi}em
(U`ice), odlu~i{e da od ekstenzivnih i
bolno neselektivnih Susreta stvore aktivan, zao{treno selektivan festival sa selektorom i ostalim {to mu pripada, ra~unaju}i i Kragujevac kao prirodno vuji}evsko i post-vuji}evsko stalno „sedi{te“,
a prvi selektor, re~eni Milosavljevi}, smelo sastavi selekciju od dve u`i~ke, dve
kragujeva~ke i po jedne predstave iz
Kraljeva i Ni{a. Alal mu, pogotovo {to za
otvaranje JoakimFesta pozva upravo
Kragujev~ane i Bradi}a, koji su na poslednjim, vedro umrlim Susretima i bili
ne{to kao predstavnici scenskog kvaliteta
u kvalitetom ne ba{ bogatoj konkurenciji.
Lepo.
U borbi
sa fantomima
[to, dakle, do|e – to i pro|e, jo{ jednom, pa makar to bio i prvi JoakimFest.
Ali je dosta toga i ostalo da se pamti. Recimo, iz Jeremi}-Bradi}eve predstave,
prema{eni horizont pukog rvanja s prigodom (200 godina srpske dr`avnosti),
uz zgodno umetnutu scensku protezu
arhajskog, mitopoetskog, primerno folklornog prizora i plesa udenutu izme|u
epsko-narativno-dr`avotvornog i aforisti~ko-logorei~no-politi~kog, tj. dva preostala govora koje pseudoistorijski dramski predlo`ak Ma{e Jeremi} nu`no nosi
da bi ih primerno kontrolisano tro{io.
Primerna je bila i izvesna (para)anti~ka
– da ne ka`emo samo minimalisti~ka –
15
mera ukupnog teatralizacijskog sklopa i
fona ove igre, intencionalno siroma{ne u
dekoru no bogate u metafori~kim polarizacijama mizanscena i zna~enja, vizuelnog i govornog, s pre`ivelim ukupnim naponom koji uz jasnu pohvalu ve}
znanim gluma~kim potencijama Mirka
Babi}a (Milo{ Obrenovi}), Milije Vukovi}a (Ni}ifor Ninkovi})... nudi i pregledno podstaknut sud o zreloj rediteljskoj
fazi Bradi}a, koji svoj rediteljski prosede
zna da nametne i kad se to ne o~ekuje u
celosti.
S dva fantoma borila se Aleksandra
Kova~evi}-Aleksi} postavljaju}i na sceni
Kraljeva~kog pozori{ta Gospodina Foku
Gordana Mihi}a. Prvi, dakako – ono ve}
legendarno so~injenije sa Slobodanom
Perovi}em i Nedom Spasojevi}, {to jo{
vreba iz kultnog sektora na{e neumrle
dramsko-medijske pro{losti, i drugo –
tipizirano mi{ljenje o ovom predlo{ku
kao relativno banalnoj pri~i {to u okviru
tzv. niskog modusa nastoji da opeva/divinizuje sudbine tzv. malih ljudi. Naravno, prvome leka nema, drugom se u
vi|enoj igri parira elementima rediteljske svesti da je u pitanju i ozbiljan govor o prihvatanju Drugog, te aporijama
vezivanja za njega, dok punu rediteljsku
investiciju predstavlja uvo|enje i tre}eg
vidljivog fantoma predstave, androginog,
oniri~ki i sudbinski aktivno postavljenog
lika Gazdarice, kao sveprisutnog i svevide}eg sto`era ove predstave u donekle
previsokom violinskom klju~u. Korektne
role Milije Vukovi}a, Biljane Konstantinovi} i Anu{ke Jon~i}, te dobar povod za
razgovor van scene. Ne vi{e.
Pokojnik Nu{i}a, reditelja Dejana
Pen~i}a Poljanskog i u`i~kog Narodnog
pozori{ta dobar je zalog tezi da dodatno
decentriranje `anra komada, o ~ijoj se
pravoj, ~istoj ili ne~istoj „rodnoj“ prirodi
ina~e mo`e diskutovati, nije lo{ terapeutski potez, pogotovo kad se te`i nedekorativnoj aktuelizaciji. Kabaretski okvir i
tonus predstave, s prate}im gluma~kim
investicijama stilizacijskog otklona u
vodviljsko i burleskno, te s igrivom, scenski o`ivljenom didaskalijskom podr{kom
ritmu i tonu prikazanog, bile su efektne
izvodnice rediteljskog nauma da ru{i
tako {to ismeva (ne samo zasmejava), uz
zapa`en gluma~ki doprinos Slobodana
Ljubi~i}a, Tanje Jovanovi}, Tome Trifunovi}a i Vahidina Preli}a, od ~ega je
ne{to prodrlo i do odluka `irija, makar i
bez vidljive eksplikacije vezane za ovu
predstavu.
Naime, Slobodan Ljubi~i} i Tanja Jovanovi} s punim razlogom su nagra|eni
za uloge u Porfirogenezi istog teatra, a
ova predstava je progla{ena za najbolju
na JoakimFestu. Pa dobro: provokativni
nisko-modusni predlo`ak pisca \or|a
Milosavljevi}a, u kome igra sve i sva{ta
– od Milovana Gli{i}a do Du{ana Kova~evi}a, provokativan je utoliko {to i u
predstavi reditelja \or|a Milosavljevi}a
igra sve i sva{ta – od prvih nosferatuovskih senki nema~kih ekspresionista,
do Vernera Hercoga i potonjih kiberpank
poslenika iste loze. Pitanje je, zapravo,
kako to sve igra, a |a~ki odgovor bi bio
lepo, promi{ljeno i sjajno oblikovano, s
obiljem dobro razvijenih asocijativnih i
(re)interpretativnih polja, {to bi se u
predstavi umalo svodilo na isto. Ne bi se
ba{ moralo re}i – postmoderno, ali ako
ka`emo da sjajna muzika Marka Matovi}a, koja potpisuje napon igre, apsolutno smisleno priziva paradigmati~ni
album My life in the bush of ghosts
Brajana Inoa i Dejvida Berna iz daleke
1981, a da ga pri tom ne ponavlja i ne
tro{i, rekli smo ono {to treba. Odli~na
gluma pomenutih, uz dobru podr{ku Ivane Kova~evi}, Dragane Vranjanac, Vladimira Kur~ubi}a, i kao jedan od osnovnih aduta predstave – rad na scenskom
pokretu Ferida Karajice, bez koga se sve
pomenuto mo`da i ne bi zbilo kako se
zbilo. Amin.
Vrlo, vrlo dobro
Va{ pozori{ni obave{tajac-izve{ta~ je
sve to ve} znao, jer je i ranije Porfirogenezu gledao, ali se [ekspirovom Romeu i
Juliji u re`iji privremenog Kragujev~anina iz Nema~ke, Pjera Valtera Polica
iskreno obradovao. Prvi aktuelizacijski
otklon podjednako u~enog i ve{tog Polica
viri ispod zavese ve} dok predstava nije
ni po~ela, i to u vidu detaljno slupanog
automobila („alfa-romeo“?) koji }e biti
popri{te/podloga skoro svega bitnog,
prelomnog u predstavi. Ostalo je, iznova,
decentrirani, dobu Akvarijusa podobni
lik „slabog“ Romea, u solidnom tuma~enju Nikole Milojevi}a, izuzetno sna`na
Julija Katarine Mitrovi}, te vestsajdstorijevski oma` u dekoru i drugim naznakama vremenskog otklona koji se`e do postpanka i na{e „vidimo se u ~itulji“ ikonografije. Predstavu ~ini ne samo izo{trenom ve} i „naj{ire“ uspelom ume}e
reditelja da svakom glumcu poveri ba{
onu ulogu/funkciju s kojom }e se najprirodnije nositi, bez prostora u koji bi se
upisao/izbrisao ma kakav vi{ak/manjak.
Dobra strategija, odli~na taktika, primerna dinamika, s kulinarski ta~no doziranim sastojcima talenta/ume}a u pomenutoj naslovnoj `enskoj roli, te u scenskom radu Dragana Stoki}a (Merkucio),
Bratislava Slavkovi}a (otac Lavrentije),
Milomira Raki}a (Tibalt) i jo{ nekolicine
mladih glumaca koji su i bez znatnije
prilike za ogled iz scenskog govora uradili svoje. Dakako, sve uz opet odli~nu
muziku Marka Matovi}a i re~it scenografsko/kostimografski okvir Dejana
Panteli}a. Sloganski re~eno – jo{ malo
pa najbolje, kragujev~ki svetsko a {ekspirovski na{e. @iveo PVP: pri{ao-videopostavio, pristojno nagrade pokupio!
I zavr{ni, veliki komad, Je li bilo
kne`eve ve~ere Vide Ognjenovi}, u re`iji
Kokana Mladenovi}a i izvo|enju Narodnog pozori{ta Ni{. Komad zavidnoza~udne (re)aktuelnosti, velikih scena,
re~itog gesta. Dobra ansambl-predstava s
tri odli~na gosta – Mihajlom Janketi}em,
Tanasijem Uzunovi}em, i Milijom Vukovi}em kao dosegnutim ikonama nau~nog
i ekonomskog patriotizma sa scenski prosve}enim likom, te dobrim „zastupnicima“ patriotskog retro-filinga, s Dejanom
Cicmilovi}em (Ja{a Tomi}) na ~elu, uz
vrsno „terciranje“ pojedinih ~lanica salona gospo|e Amalije (Verica Jovanovi}).
I generalni kragujeva~ki fatum ove predstave u danku veli~ini, od vrsne scenografije Geroslava Zari}a ~iji se total
nije video, do podjednako sna`no akcentovanih 5 scena-gromada bez vidnije
valerske interakcije, a koje, paradoksalno, kao da pone{to zaklanjaju napon celine. Ili se to nama samo snilo, mada je i
prema odlukama ne{to stru~nijeg `irija
otprilike tako bilo.
Sve u svemu, uz solidno postavljen i
obavljen tematski razgovor o stanju na{e
nove dramaturgije i pozori{ta (moderator
i uvodne teze Ma{a Jeremi}) vrlo, vrlo
dobro, ~ak odli~no pred naredni susret s
ovako inoviranim JoakimFestom koji
svesno, skoro da odgovorno tvrdimo, ne}emo izbe}i. Bar ne bolji deo ovog izve{ta~a, gledala~ki, koji i zavre|uje upravo
(zlo)upotrebljenu formu
mno`ine.
SVETI \AVO RASPU]IN
Porazna su{tina Raspu}inove manipulacije
je razvratni prostakluk, koji - kada se
emituje iz odnosa lutke i glumca - nije scenski banalan, ve} dobija ironi~an otklon. To je
ideja od koje smo po{li u ovoj predstavi koja
govori pre svega o moralnom stanju dru{tva
u ~ijem su padu i rastrojstvu mogu}e sve
nakaznosti, ka`e reditelj Dejan Pen~i}
Poljanski koji je na zrenjaninskoj Dramskoj
sceni po~eo probe drame Ace Popovi}a
„Sveti |avo Raspu}in“, ~ija se premijera
o~ekuje u septembru
Ljiljana Bailovi¯
U
Zrenjaninskom narodnom pozori{tu „To{a Jovanovi}“ po~ele su
probe komada Aleksandra Popovi}a „Sveti |avo Raspu}in“, u re`iji
Dejana Pen~i}a Poljanskog. To je projekat koji unapred izaziva interesovanje,
jer je re~ (za na{e prilike) o svojevrsnom
eksperimentu: o spoju lutkarskog i dramskog pozori{nog izraza. Anga`ovana su
oba ansambla zrenjaninskog Pozori{ta, i
lutkarski i dramski, a predstava }e biti u
repertoaru Dramske scene - iako se
koristi i umetno{}u lutkarskog teatra,
nemenjena je odrasloj publici i ve~ernjim
izvo|enjima.
Ideja za ovaj nesvakida{nji projekat
potekla je od Gorana Ibrajtera, direktora
Pozori{ta: „Odavno sam, i u kontaktima
sa Poljanskim, sa kojim zrenjaninsko
Pozori{te ina~e dugo i uspe{no sara|uje,
razmi{ljao kako da iskroristimo na{u
komparativnu prednost da ovde imamo
oba teatra, i lutkarski i dramski, i da se u
njihovom dobrom spoju pozori{ni iskaz
mo`e nadrgraditi i napraviti ne{to novo kvalitetan dramski pomak. Tekst Ace
Popovi}a koji nam je Poljanski ponudio,
pru`a izuzetne mogu}nosti upravo za
takvu jednu avanturu, jer na pozornicu
izvodi jednog velikog manipulatora kakav je bio Raspu}in, i to je upori{te iz kog
je mogu}e razviti obe igre, i lutkarsku i
dramsku.“
Podse}aju}i da je zrenjaninska Lutkarska scena na repertoaru ve} imala i
takve predstave koje su sa zanimanjem
pratili i odrasli (kao {to su „Mitovi Balkana“ ili „Kandid“ - ovu drugu je ovde postavio upravo Poljanski), reditelj nagla{ava da su u „Raspu}inu“ na ravnopravnim zadacima i lutkarski i dramski
glumci. „Porazna su{tina Raspu}inove
manipulacije je razvratni prostakluk,
koji - kada se emituje iz odnosa lutke i
glumca - nije scenski banalan, ve} dobija ironi~an otklon. To je ideja od koje smo
po{li u ovoj predstavi koja govori pre
svega o moralnom stanju dru{tva u ~ijem
su padu i rastrojstvu mogu}e sve nakaznosti“, ka`e Poljanski.
Kretor lutaka i kostimograf ovog zahtevnog poduhvata je mlada suboti~ka
umetnica Erika Janovi}, koja je i ranije
radila za zrenjaninsku Lutkarsku scenu
(„Ispod duge“). Lutke su ve} „napola“
gotove, sa njima su se upoznali i glumci,
kao i svi autorski saradnici anga`ovani
na projektu, pa i Nevenka Popovi}, supruga pokojnog Akleksandra Popovi}a.
Ona je, kako je rekla, veoma zadovoljna
na~inom na koji je Poljanski pro~itao
tekst drame: „Aca je „Raspu}ina“ pisao
po narud`bini Narodnog pozori{ta u Beogradu 1982-83. godine i tada ga je na
scenu postavio jedan poljski reditelj.
Posle toga vi{e nije igran. Postavka koja
se priprema u Zrenjaninu, deluje mi kao
zanimljiva kombinacija i s velikom znati`eljom o~ekujem premijeru.“
Osim {to se u predstavi prepli}u
„`iva gluma“ i lutka igra, u njoj }e biti i
mnogo muzike „u `ivo“, pa i posla za
koreografa. Scenski pokret oblikuje Petar
Pjer Rajkovi}: „Veoma je izazovan taj
miks u dramatizaciji, taj kontakt izme|u
lutke i dramskog protagoniste. Radi}u i
sa lutkama i sa glumcima koji moraju i
zaigrati uz cigansku muziku. Atmosfera
na po~etku rada je topla i obe}avaju}a...“
Kompozitor Miroljub Aran|elovi}
Rasinski sara|ivao je sa zrenjaninskim
Pozori{tem u vi{e od 20 predstava, a ovu
je nazvao „kulturnom provokacijom“:
„Aca Popovi} je jedan od najve}ih
srpskih dramskih pisaca, a „Raspu}in“
je, ~ini mi se, ne samo neprolazno aktuelan, ve} i dnevno aktuelan. Predstava je
puna muzike, glumci su i svira~i i peva~i
- bi}e to potpuna avantura...“
Ulogu Raspu}ina tuma~i Jovan Tora~ki, a igra ukupno 19 glumaca i mno{tvo lutaka. Premijera je
planirana za kraj
septembra.
LUDUS 115, 116
Intervju
OTI[LA NA PET DANA A OSTALA PET GODINA
Gluma je mnogo vi{e od predstava koje
gleda{, ili radi{; ona je tvoj `ivot, na~in na
koji posmatra{ svet, sve to ~ini ovu profesiju.
Period u Parizu mi je bio zanimljiv, sa svim
lepim i te{kim periodima, bio je ispunjen,
`ivela sam zanimljiv `ivot, imala privilegiju i
da ~esto dolazim ovde, ka`e glumica Tama ra Vu~kovi}
Olivera Miloševi¯
T
amara Vu~kovi} se nakon `ivota u
Parizu sa svojim suprugom, tako|e glumcem, Mikijem Manojlovi}em, i sinom Ivanom, najpre vratila
ulozi u predstavi Bure baruta. Zatim je u
Teatru „Bojan Stupica“ imala premijeru
predstave Razvaljivanje koju je po komadu Nila Labjuta re`irala Iva Milo{evi}. Tu jednostavno i potresno ispoveda
sudbinu `ene koja je u~inila monstruozan zlo~in. Na proscenijumu, licem
u lice s publikom, naizgled lako a maestralno, odigra rolu iza koje ni ona, kao ni
ma ko u gledali{tu ne ostaje ravnodu{an.
Ima glumaca koji se posle pauze
vrate sceni kao da prekida nije ni bilo;
{ta ti je zna~io povratak?
Sada kad sam po~ela da igram nemam ose}aj da je pauza bila tako duga,
ali dok je trajala ~inila mi se jako dugom.
Ona je to objektivno i bila, nisam igrala
skoro 5 punih godina. Oti{la sam u Pariz
s namerom da ostanem godinu dana, a
ispalo je mnogo du`e, iz raznih razloga.
U jednom ~asu se javila dilema, pitanje
da li }emo ostati zauvek tamo ili }emo se
vratititi. Onda je do{lo dete, i tako... No
imala sam ogromnu `elju da se vratim.
Da, bila je to duga pauza. Prvih godinu
mi je prijala, ali posle su gluma i pozori{te po~eli da mi nedostaju. Naravno, i
prijatelji i ostalo. I evo me opet u pozori{tu.
privatnosti... Na ivici dokumentarnog...
Ako sam to postigla zadovoljna sam.
U predstavi ti je publika partner,
tako je blizu da ti gotivo di{e u lice.
Ona je meni blizu, a gde sam ja njoj,
neka ostane mala tajna. Naravno da je
te`e kad si sam.
Oti{la si u doba kad su iz ovog grada
odlazili mnogi vredni, obrazovani, mladi
ljudi. Kako se se}a{ tog perioda?
Odlasci 90-ih odavde su uistinu velika tema. Slu~aj mog odlaska bio je privatan: oti{la sam na 5 dana, pa odlu~ila
da bude godina, {to se produ`ilo na gotovo 5. Tema odlazaka je velika i – tu`na.
Upoznala sam tamo mnoge na{e koji su u
Pariz do{li iz raznih razloga. Mada je
tamo veoma malo ljudi emigriralo tokom
rata, zbog viznog re`ima i stroge procedure za dobijanje papira i dozvola za rad.
Mnogo vi{e ih je, na `alost, oti{lo jo{ dalje
– u Kanadu, Ameriku, Australiju...
Po~etak 90-ih je u pozori{tu obele`ila tvoja generacija. Bili ste pravo
osve`enje na scenama, dok su nam se u
`ivotu de{avale najte`e godine. Kako
obja{njava{ tu pojavu?
Po~ela sam da radim 91, a zemlja u
kojoj sam ro|ena se raspala: po~eo je rat,
a mi smo po~injali karijere. Na{u generaciju od drugih razlikuje taj po~etak.
Slede godine inflacije, nema{tine, op{te
nesigurnosti. Gde smo sad? Uglavnom
smo `eljni da odjednom poka`emo sve {to
znamo. Zatim se ispostavilo da to i nije
mogu}e. Se}am se, mislim da je to bilo
1993, kada sam u Jugoslovemnskom
dramskom radila predstavu, plata je bila
oko dve marke, ali sam se pona{ala kao
da to nema veze, da `elim da radim; nije
bilo benzina, pa je problem bio kako sti}i
do pozori{ta; zapo~ne {trajk u GSP-u, pa
nema ni gradskog prevoza. Stizali smo
kako se ko sna|e. Suludo, ne samo da
smo radili za d`abe, ve} nismo mogli ni
da stignemo na posao. To je obele`ilo
na{u generaciju. Pa sankcije, zatvorenost... Jedino su putovali oni koji se iseljavaju i retki sre}nici. Rad je bio i beg od
te stvarnosti, ali i na~in da se ulogama i
predstavama borimo za izvesne vrednosti. Barem smo to zeleli. Kao i svuda,
pozori{te konzumira mali broj ljudi. Nije
va`no. Nama je pomoglo da pre`ivimo,
da se bar na nekoliko sati zatvorimo u
svoj svet i pobegnemo od onog {to nas
~eka napolju. Na{a mladost je u to doba
bila na{a prednost, pa smo se nadali da
}e biti bolje, ali pro{le su godine i ja ni
sad ne znam kuda idemo. Stalna nesigurnost kao da jo{ traje.
Ivan je
moj centar sveta
Da li je i koliko period koji si provela
u Parizu bio koristan za tebe kao glumicu?
Mislim da je gluma mnogo vi{e od
predstava koje gleda{, pa i koje radi{.
Ona je tvoj `ivot, na~in na koji posmatra{
svet. Sve to ~ini ovu profesiju. Meni je
period u Parizu bio zanimljiv, sa svim
lepim i te{kim periodima. Bio je ispunjen.
@ivela sam zanimljiv `ivot. Imala privilegiju i da ~esto dolazim ovde. Tamo sam
se vratila u studentske dane. I{la na
~asove francuske civilizacije na Sorboni,
upoznala ljude iz celog sveta. Zahvaljuju}i Mikiju upoznala sam i mnoge iz
na{e pozori{nog i filmskog sveta – glumce, reditelje, ali i zanimljive ljude iz
drugih profesija. Posle godinu i ne{to
po~ela sam da se pitam kako bi tako dalje
mogla da `ivim, ~ime bih se bavila? Tamo je te{ko do}i do uloga, jer nema audicija. Verovali ili ne! Audicije su, u stvari,
anglosaksonska praksa. U pozori{ta je
gotovo nemogu}e u}i. Ne va`i to samo za
strance, ve} sve koji su van sistema.
Objasnili su mi da oni imaju neku vrstu
ugovora ili dogovora s tamo{njim akademijama da nove ljude primaju isklju~ivo odatle. Gledala sam mnoge predstave, njihove filmove. Sve vi{e je po~eo
da mi nedostaje posao, ovda{nji prijatelji,
na{ na~in vi|anja i dru`enja koji se
potpuno razlikuje od tamo{njeg.
Kakve su im predstave?
Ne bih da ih poredim s ovda{njim,
kao {to mnoge stvari iz Francuske ne bih
poredila s ovda{njim. Tamo postoji mnogo pozori{ta, ali samo 10-ak su velika, a
ostalo su trupe i eksperimentalne scene.
Mnogo je razli~itih izraza i stilova, {to
ovde nema. Gledala sam i dobre i lo{e
predstave. Ali ta razli~itost i to {to njihova dr`ava sve podr`ava i gaji, ne{to je {to
nas najvi{e razlikuje. Izdvojila bih
izvanredne koreografske predstave i
jednu koju je re`irala }erka Pitera Bruka. Mislila sam da se ona bavi pozori{tem tek tako, jer joj se tata time bavio.
No, napravila je predstavu koja je s
pravom dobila najve}e nagrade u Parizu
i Francuskoj. Od prose~ne, gotovo nikakve ameri~ke melodrame je napravila
~udo.
Koliko se pozori{te ovde promenilo
od 90-ih?
Nije se promenilo. Teme su druge.
Druga~ija je doma}a tematika. Stasala je
i nova divna generacija glumaca, ali se
ni{ta drasti~no nije promenilo u na{im
pozori{tima. I dalje je mnogo dobrih glumaca a malo takvih reditelja. Ali svi ti
problemi vra}aju pri~u na odsustvo brige
dr`ave za pozori{te, ili nedovoljnu brigu,
na nepostojanje zakona o pozori{tu, na
op{tu situaciju u kojoj se svi, pa i pozori{ni svet, snalaze kako mogu i umeju.
Koliko je mali Ivan promenio tvoj i
Mikijev `ivot?
Mnogo, u najboljem smislu. Ispunjena mi je `elja da imam sina. ^udesno je
biti mama. Miki i dalje radi na svim
stranama i ~esto se dogodi da smo nas
dvoje sami, ali je bavljenje detetom veliki
i najsla|i napor koji se mo`e zamisliti.
Ivan je moj centar sveta.
Kako razmi{lja{ o Mikiju kao glumcu?
To je potpuno odvojeno od onog {to je
na{ zajedni~ki `ivot, a opet je na sve
na~ine povezano. O njemu sam kao glumcu uvek mislila najbolje, i kad se nismo
znali. Nikada ne pri~amo o tome kako
bih ja ovo, a kako bi ti ono. To je besmisleno. Svaki posao je deo ~oveka i njegove
li~nosti. Miki je takav glumac, jer je
takav ~ovek. Svi znamo koliko je radio i
{ta je on; na kraju, u njegovom slu~aju
re~ je o velikoj karijeri. Skoro sam ga
ne{to pitala vezano za glumu i veoma mi
je bio simpati~an njegov odgovor da o
tome nije nikada razmi{ljao. Svaki glumac je za sebe, kao {to je i svaki ~ovek za
sebe. Svako ima svoj put. Na{ `ivot je
zajedni~ka pri~a, a na{e glume su odvojene pri~e. Nije ba{ tako
jednostavno.
Iz Ekstaze smrti
u Razvaljivanje
Uloga u Razvaljivanju je neobi~na,
zahtevna i uzbudljiva. Blizina publike i
prividna lako}a kojom igra{ taj lik. Kako
si to postigla?
Moja poslednja uloga pred odlazak
bila je u predstavi Ekstaza smrti, u podrumu ispod scene, kada smo Branislav
Le~i} i ja sve vreme bili licem u lice s
publikom. Bez pokreta. Ta predstava je
bila veliki izazov i iskustvo, koje mi je
mnogo znacilo za ovu predstavu. Kad
sam dobila tekst, ~itajuci ga, Ekstaza mi
je bila u glavi. Razmi{ljala sam kako ovo
trebalo uraditi. Znala sam da to mora biti
minimalizam, da tu nema kretanja po
sceni i da tu te{ku pri~u mogu samo tako
da iznesem. S Ivom sam mnogo pri~ala,
naravno. Mnogo smo lepo radile. Ekipa je
bila odli~na, kao i atmosfera na probama. Na kraju, `elela sam da to {to radim
bude na samoj ivici. Na ivici stvarnosti i
pozori{ta, normalnog i ludila, lika i
LUDUS 115, 116
Pozori{te konzumira mali broj ljudi: Tamara Vu~kovi} (Foto: \or|e Tomi})
16
Susreti
TREME UVEK IMA
Slobodan Ljubi~i}, glumac u`i~kog Narodnog pozori{ta, obradovan je reformisanim
Susretima profesionalnih pozori{ta Srbije,
Joakimfestom
bili su mu potrebni igra~i, pa me je zvao.
I, eto, tako sam stao na scenu, ~ak se
se}am i svoje prve re~enice: ]e idemo do
Caneta Manula}a! Tako sam inficiran
pozori{tem“, pri~a Slobodan. Radio je u
zaje~arskom pozori{tu do 1987, kad je
pre{ao u U`ice; gostovao je u Kragujevcu, Ni{u, Zaje~aru. Pa ipak, ne veruje
u ideju gostuju}ih glumaca, ve} dobro
Oven~an po 14. put na Joakimfestu: Slobodan Ljubi~i}
osmi{ljenih i samim time u potpunosti
anga`ovanih ansambala.
Priznaje da voli manje sredine, jer u
njima mo`e da ostane svoj. „Ako je neko
dobar glumac, nije bitno gde je. Smatram, s punim uverenjem, da mnogim
glumcima koji su trenutno u Beogradu
nije tamo mesto, kao ni u drugim pozori{tima Srbije. Nadam se da niko ovo
ne}e shvatiti kao uvredu, ve} kao poziv
na razmi{ljanje – koji su im motivi bavljenja ovim poslom“, ka`e Ljubi~i}. Pri
tom, ne veruje u decentralizaciju, misli
da je to smejurija. „^ini mi se da je u
pitanju veliko zavaravanje, koje je poteklo – a odakle bi drugde – upravo iz Beograda, za nas koji radimo u tzv. provinciji, u ovoj u`oj (mo`e li biti u`a) Srbiji.
Tvrdim da nikada ve}a centralizacija
umetnosti i pozori{ta nije postojala. Ranije su to sakrivali, a sad sve rade potpuno otvoreno i sve je stvar interesa. To
se odnosi i na dono{enje zakona o pozori{tu, koji ne odgovara najvi{e Beogradu,
a ne U`icu. Ugovori su tako|e ranije
postojali, a sada se o tome samo pri~a.
Nama u unutra{njosti ugovori odgovaraju, ali glumcima iz centra – ne, jer ne bi
mogli da toliko ne po{tuju svoje mati~no
pozori{te, toliko da snimaju, gostuju, naprotiv, vezivao bi ih upravo ugovor“,
misli Ljubi~i}.
Pri~amo i o reformisanju Susreta. Po
Ljubi~i}u, za ovakav Festival va`no je
dru`enje i razmena mi{ljenja pozori{nih
ljudi ali i utakmica u kvalitetu. „Mislim
da ovaj festival treba i mora da postoji.
Zadovoljan sam {to je 'Joakim Vuji}’ najzad u svojoj ku}i, u Kragujevcu. Ve} 27
godina pri~am da Joakimfest treba da
bude u svom mati~nom gradu. Nadam se
da }e osniva~i i grad imati dovoljno sluha
da nastave ovaj
festival“.
dok su u Zrenjaninu te smene bile daleko
~e{}e...
Kakva je ta repertoarska politika
koja osvaja publiku?
Ne mo`e pozori{te bez publike, ali
ova uprava je nastojala da publiku osvoji ne pribegavaju}i spektaklu i estradi. U
ove tri ipo godine, najpre sa Ljuboslavom
Majerom kao umetni~kim direktorom, a
posle sa Milo{em Jagodi}em, trudili smo
se da korak po korak izgradimo stabilnost i ansambla, i estetike koja }e vezati
gledaoce. Podizali smo kvalitet iz sezone
u sezonu upotpunjavaju}i i repertoar,
kako klasikom tako i novim dramskim
tekstovima: danas je to dijapazon od
Sofokla, [ekspira, Molijera, Nu{i}a, do
savremenih doma}ih i stranih dramskih
pisaca, zaklju~no sa Janu{om Glovackim
~iji su tekstovi u `i`i svetske pa`nje.
Premijere pratimo izlo`bama, knji`evnim susretima i drugim priredbama koje
uvek, kao neposredne u~esnike, obuhvataju i mlade ljude iz Zrenjanina.
Publiku anketiramo posle svake predstave, a na{ pozori{ni sajt ima 7,5 hiljada posetilaca sa svih kontinenata... Da,
zrenjaninsko pozori{te ima mladu, obrazovanu publiku, onu koja }e sutra ~initi
kulturnu i intelektualnu elitu stanovni{tva u naj{irem i najboljem smislu...
A festivali? Na njima se pozori{te
verifikuje u odnosu na stvarala{tvo u
drugim ku}ama...
Festivalski uspesi do{li su kao potvrda onoga {ta i kako radimo. Izdvojio bih
presti`no u~e{}e na{e Antigone u Majerinoj re`iji na me|unardnom festivalu u
Albaniji; prvi put smo pro{le godine, sa
Narodnim poslanikom u re`iji Du{ana
Petrovi}a, u{li u selekciju Festivala u
U`icu, a Jugoslav Krajnov je osvojio
„zlatnog }urana“ u Jagodini; pa nagrade
na Danima komedije u Bijeljini i na
Susretu vojvo|anskih pozori{ta - da
pomenem samo priznanja koja je lane
osvajala Dramska scena, po{to Lutkarska odavno spada me|u najpresti`nije u
zemlji. Verujem da }e i na{a najnovija
predstava u dramskom repertoaru ^etvrta sestra Janu{a Glovackog u re`iji Raleta Milenkovi}a, imati lep festivalski
zori{ta iz Budimpe{te da u junu, na festivalu u gradu Lovri, igramo Antigonu na
letnjoj, otvorenoj sceni. A lutkarski
ansambl }e, u sklopu predstavljanja kulture Vojvodine, u Segedinu prikazati
predstavu Carski peva~i u re`iji Irene
Tot, a u Sarajevu predstavu Car bumbar
{to mi je posebno drago, jer je ona ra|ena
po tekstu Sarajlije Nenada Veli~kovi}a, u
re`iji Dragoslava Todorovi}a.
Na kraju da ka`emo i to da je kamerna scena zrenjaninskog Narodnog
pozori{ta upravo dobila ime: zva}e se po
Todoru Manojlovi}u, jednom od najzna~ajnijih stvaralaca izem|u dva (ona)
rata, koji je izme|u ostalog
bio i dramski pisac...
~ovek ne zna {ta radi, to je pozitivna,
stvarala~ka trema.“ ka`e Ljubi~i}.
Zanima me kako je uop{te odlu~io da
se bavi glumom. „Nikada nisam ni poku{ao da upi{em Akademiju. Mada mi je
majka bila glumica, do 17. godine nisam
u{ao u pozori{te. Bio sam dobar |ak
u~e}i zanat automehani~ara. Ali, onda
su valjda proradili geni – u Vr{cu je
Milovan Nov~i} radio Zonu Zamfirovu, i
Maša Jeremi¯
P
ro{lo je 27 godina kako se Slobodan
Ljubi~i} bavi glumom, toliko dugo
zala`e se da Susreti profesionalnih
pozori{ta Srbije budu druga~ije koncipirani. Tokom karijere nagra|en je sa
ukupno 13 priznanja upravo na ovom
Festivalu. Na nedavno odr`anom, reformisanom Joakimfestu, odigrao je sa
svojim mati~nim ansamblom – u`i~kim
Narodnim pozori{tem, dve predstave:
Pokojnika u re`iji Dejana Pen~i}a Poljanskog (lik Spasoja Blagojevi}a) i Porfirogenezu \or|a Milosavljevi}a. Za ovu
drugu, za ulogu Kreze, dobio je i 14. po
redu gluma~ku nagradu.
„Drago mi je {to smo igrali dan za
danom. Mogao je, ko ume, da vidi stravi~an napor da se iz Blagojevi}a u|e u
Krezu, razlika u pristupu, na~inu, jer ne
volim ula`enje u fah. Valjda to dolazi od
mog najpozitivnijeg ludila za pozori{tem.
Prvu predstavu smo radili u veoma kratkom roku, za svega 28 radnih dana, paralelno sam gostovao u Ni{u, a odmah
potom smo po~eli Porfirogenezu. Nisam
imao vremena da razla`em ono {to bi
trebalo da uradim. Ali, poverenje mi je
ulivao ~ovek koji je tekst napisao i trebalo da ga re`ira – \or|e Milosavljevi}. Ve}
smo ranije radili, u Kragujevcu (Iskoristi
dan), i on spada u retke reditelje koji
glumcu dozvoljavaju da sam izma{ta ono
{to je bitno za ulogu. Moja je bila ideja da
ga pozovemo da radi u U`icu, iz najbolje
namere prema mom mati~nom pozori{tu.
Siguran sam da svi koji ranije nisu
gledali u`i~ko Pozori{te, nisu mogli da
veruju da su u dve ve~eri gledali isti
ansambl. To je zbog velikog profesionalizma koji u U`icu postoji“, pri~a Ljubi~i}.
„Nisam neskroman, ali ovaj posao
}u raditi do kraja `ivota, i ne}u ga nau~iti. Radio sam s mnogim rediteljima, i
branio ono {to sam mislio da treba da
uradim u ulozi, ipak s Milosavljevi}em je
bilo najmanje nesporazuma. Zapravo,
nisam imao potrebe bilo {ta da branim
pred njim – postojalo je poverenje i razumevanje“, dodaje Ljubi~i}, obja{njavaju}i svoj odnos prema radu. „Iako radim ve} 27 godina, trema postoji pred
svaku predstavu, a naro~ito pred festivale. To nije ona negativna trema od koje
PUBLIKA KAO SAU^ESNIK
Goran Ibrajter, direktor zrenjaninskog
narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“:
Trebalo je na}i „kariku koja nedostaje“ da
publika, od malih nogu negovana na
visokim estetskim kriterijumima zrenjaninske Lutkarske scene, vi{e nikad ne odustane od pozori{ta
Ljiljana Bailovi¯
U
godini u kojoj se navr{ava punih
165 godina od izgradnje pozori{ne
zgrade, zrenjaninsko Narodno
pozori{te „To{a Jovanovi}“ ulazi u projekat kakav do sada kod nas nije ra|en:
bi}e to zajedni~ka predstava Lutkarske i
Dramske scene u kojoj }e reditelj Dejan
Pen~i} Poljanski spojiti razli~ite mogu}nosti lutkarskog i dramskog teatra,
po tekstu Ace Popovi}a Sveti |avo Raspu}in.
Zrenjaninsko pozori{te ima tu komparativnu prednost da pod istim krovom
rade lutkari i dramski ansambl, ali ona
nije dovoljno iskori{}ena, ka`e Goran
Ibrajter, direktor Pozori{ta. - Dodu{e,
spregnuti na dobar na~in dva tako razli~ita teatarska izraza, mo`e se tek u
jednom ozbiljnom i velikom projektu, kakav }e, uveren sam, biti ovaj na{ Raspu}in, budu}i da oba na{a ansambla, i
lutkarski i dramski, imaju potreban
kvalitet i zrelost. Tekst Ace Popovi}a
Sveti |avo Raspu}in malo je igran,
koliko se se}am samo jednom u beogradskom Narodnom pozori{tu, ali ta drama
sa elementima satire, groteske, pa i tragedije, primerno korespondira sa vremenom velikih manipulatora kakav je
bio i Raspu}in, i ba{ takvih - sirovih,
razuzdanih, pa i sa odre|enim mentalnim problemima... U predstavi }e igrati
dvadesetak glumaca sa obe na{e scene,
17
kao i vi{e od 40 lutaka, koje ve} priprema
mlada umetnica iz Subotice, Erika Janovi~...
To je neobi~an i hrabar poduhvat.
Ima li zrenjaninsko pozori{te publiku za
takvu predstavu?
Sam podatak da imamo najstariju
pozori{nu salu u zemlji, dovoljno govori o
tradiciji tetarske umetnosti u ovom gradu. Na{a Lutkarska scena odavno je
osvojila najvi{e standarde u lutkarstvu i
postavila visoke estetske kriterijume, na
kojima se zrenjaninska publika od malena vaspitava. Trebalo je, me|utim, prona}i „kariku koja nedostaje“ da ta publika vi{e nikad ne odustane od pozori{ta.
Nakon onako tragi~ne decenije na kraju
20. veka, nastojali smo da i repertoarski,
i marketin{ki, podignemo „na noge“ ne
samo gluma~ki ansambl, pa i sve zaposlene u Pozori{tu - ve} i publiku, neguju}i dvosmernu saradnju, animiraju}i je
da misli o predstavama koje pravimo, da
nam bude sau~esnik u onome {to radimo.
To nije lako, zato {to pozori{ta - pa i na{e
- nemaju finansijsku sigurnost koja je
neophodna da bi se repertoarska politika
dugoro~nije osmi{ljavala, a naravno da
ne koriste ni ~este smene u upravi u zavisnosti od politi~kih prilika: imam na
umu da je, na primer, somborsko pozori{te promenilo ukupno {est upravnika,
Najuspe{niji upravnik u sezoni 2003/04: Goran Ibrajter (foto: J. D. Njegovi})
`ivot, a nadam se da }e tako biti i sa
Raspu}inom koji je, evo, u pripremi...
Kakvi su neposredni planovi?
Uz uobi~ajenu saradnju pre svega sa
vojvo|anskim pozori{tima (razmena
predstava), predstoje nam i neka zanimljiva gostovanja u inostranstvu. Krajem
marta Drama putuje u Bijeljinu i Tuzlu:
na Danima akademskog teatra (to je me|unarodni festival u Tuzli uz u~e{}e
predstava iz ~etiri zemlje) prikaza}emo
Laki komad Neboj{e Rom~evi}a u re`iji
Milo{a Jagodi}a. Polovinom aprila bi}emo u gostima u Puli gde nam je doma}in
Istarsko narodno kazali{te. Tamo }emo
igrati Narodnog poslanika i Antigonu, a
ovo pulsko pozori{te dolazi u Zrenjanin u
maju. Tako|e, imamo poziv Srpskog po-
LUDUS 115, 116
Portret
NISAM TAKAV, KAD TI KA@EM...
Mora{ na}i svoju originalnu matricu, kako u
`ivotu, tako i u pozori{tu, i `iveti po njoj.
Samo tako mo`e{ da se bori{ za ne{to veliko
i samo tako la` ne}e biti tvoje prirodno
stani{te, ni pribe`i{te. Mora{ `iveti za, a ne
protiv, ka`e Dejan Lili} , makedonska
pozori{na zvezda
Sne¦ana Mileti¯
B
rzomisle}i, nemirna duha i iste
takve frizure. Mesto ga ne dr`i,
ima ga na sve strane. Da mo`e, nikad spavao ne bi. Sve {to zabrlja, a (neka
zvu~i i kao cinkarenje, jer to zapravo i
jeste) brlja mnogo: kasni na dogovor,
kasni da se javi, kasni da po{alje fotke,
kasni s mejlovima, kasni svuda i uvek, i
uporno tvrdi da nije takav, mo`da mu se
i ne bi moglo oprostiti da nema taj razoru`avaju}i osmeh na licu koji te natera
da se pita{: a da nisam slu~ajno prebrz ja
a ne, pa dobro za{to je uvek u cajtnotu
on?!
Dejan Lili} je velika pozori{na zvezda u Skoplju. Ali ne kasni on zato {to je
zvezda. Za to zvanje ba{ mnogo i ne haje.
Reklo bi se da to prili~no mu{ki podnosi,
s osmehom, ~ak i kad ga u parku za fotkanje startuju horde - u debelom stadijumu puberteta - klinki. Strpljiv je i sa
skejterima, a svaki do jednog koji nam je
pri{ao u sun~anom parku na obodu Debarmale, pozdravio se s njim i pozvao ga
na neku od vrlo in `urki nadomak grada.
Dakle, da ne bude zabune, Lili} kasni jer jednostavno ne ume da do|e na
vreme. Pravda se da je to zato {to radi
milion poslova – pozori{nih i onih od
kojih se nada da }e jednom – kad penzija zakuca na vrata - `iveti kako ~estitom
~oveku i dolikuje. Eto zato nema vremena, zato {to najvi{e veruje sebi i sve ho}e
sam da uradi.
I onda mu je nekako i za oprostiti,
zato {to ima alibi i to podebeo, u vidu
uloga na svim skopskim scenama – u
Dramskom teatru Skoplje, u Makedonskom narodnom teatru, na sceni Doma
kulture i kojekuda jo{. Ovda{nja publika
videla ga je u Divljem mesu Gorana Stefanovskog i, najnovije, u predstavi Marisol koja je ovog prole}a gostovala na
beogradskom Slavija festu, ali i u Novom
Sadu, Subotici i Ni{u. Ovog glumca,
spretniji u surfanju TV programima, videli su, nedavno, i u odli~nom filmu
Osveta na TV Politika.
Dejan Lili}
Originalna matrica
„Ne di}i ruke od sebe, ne di}i ruku
na sebe, na}i u sebi taj dobri duh, i onda
o plamenu tog dobrog duha u nama uvek
brinuti, eto to se trudim da radim, to nekako da sredim. Nekad sam jako dobar u
tome, a ponekad se i izgubim, pa se onda
trudim da se na|em, nekad mi to brzo
po|e za rukom, nekad je manje uspe{no.
Mora ~ovek biti otvoren i iskren prema
sebi, ne sme da pristane na la`iranje
stvarnosti, jer, vidi gde nas je to dovelo!
Mora{ na}i svoju originalnu matricu,
kako u `ivotu, tako i u pozori{tu, i `iveti
po njoj. Samo tako se mo`e{ boriti za
ne{to veliko i samo tako la` ne}e biti tvoje
prirodno stani{te, ni pribe`i{te. Mora{
`iveti za, a ne protiv. Smisao `ivota, mi
na Balkanu, moramo najzad na}i u tom
za a ne uvek i samo protiv, kako ko zna
koliko dugo `ivimo. I mora{ uvek imati
~iste ruke, mora{ uvek u sve ulaziti ~ista
srca. Eto, samo to! Gledao sam nedavno
izuzetni Dogvil. Taj Lars (von Trir) je
fenomenalni ludak! Eto to, taj film je
upravo ono o ~emu govorim”.
„[ta danas ~ini duh Skoplja? Dobri i
vredni ljudi, ma kako to pateti~no
zvu~alo, a ima ih. Mo`da premalo, ali se
na|u. Skoplje se zapravo mnogo promenilo. Postoje danas dva Skoplja, ono
avangardno, koje bi da di{e i udi{e sve
blagodeti savremene civilizacije, ali postoji i ono drugo Skoplje koje vu~e u retro
pravcu. I to se mo`e re}i na svim nivoima
`ivota, od pijace do pozori{ta, o politici da
i ne govorim. Ta dva Skoplja su uvek u
raskoraku. Jedno od njih uvek nemirno
spava. Ja se radujem Skoplju koje `ivi za,
koje je trenutno budno, radosno i otvoreno, koje juri okolo, po nekim brdima i
pravi neke lude `urke”.
Pogledaj da bi
i tebe videli
„Na sceni uvek hrabro i bez imalo
straha stojim s onim ko ume i sme da me
gleda u o~i. Volim kad me ljudi gledaju u
o~i dok govore - na daskama i u `ivotu.
I n
{tampana je nova, druga knjiga, osniva~a
teatra pokreta „Mimart”, Nele Antonovi},
pod nazivom Fenomenologija pokretom
Aleksandra Jagodi¯
D
a li smo se ikada odlaze}i u pozori{te su{tinski zapitali; kakav
teatar volimo i {ta je ono najva`nije u njemu? Kako nastaje predstava, o ~emu umetnici i kako razmi{ljaju,
{ta ih pokre}e, ispunjava, gde nalaze
inspiracije?
Moramo priznati da smo mahom vaspitavani na klasi~nom teatru: komad
velikog na{eg ili svetskog pisca, ogroman
ansambl, verbalni teatar, kostimirano
pozori{te. Reklo bi se sve vrlo jasno, znamo {ta gledamo. Ali, 80-tih godina pro{log veka na na{im prostorima pojavljuju
se neformalni teatri, me|u kojima i Mimart, koji neverbalno, pokretom istra`uju kreativne mogu}nosti umetni~kog
izra`avanja. Ako obratimo pa`nju i
naziv trupe „Mimart” zna~i umetnost
mimikom, telom, pokretom. Kroz radionice kreativne vizuelizacije „Mimarta”
pokret postaje i jeste osnovni element
igre, izra`avanja emocija i verovanja bez
re~i. Dovoljan je samo pogled, gest, korak... Mo`da nam se ~ini malo ~udno jer
smo navikli na govor kao osnov komunikacije, ali nije li zaista i u predstavama
verbalnog tipa pokret najva`niji deo
celine. [ta je balet? Pokret. [ta pesma?
Pokret. [ta klasi~na drama na sceni?
Tako|e pokret.
Me|utim, malo je 80-tih godina bilo
onih, koji su se, kao Nela Antonovi}, usu-
LUDUS 115, 116
dili da odu i korak dalje, da apstraktno
razmi{ljaju o pokretu, da to u teatru otvoreno poka`u, baz obzira na nerazumevanje ve}ine pozori{nika.
[ta je u osnovi ovakve vrste pozori{nog izra`avanja? Priroda. I sama
autorka, Nela Antonovi} u knjizi Fenomenologija pokretom ka`e: „^ovek najvi{e saznaje od prirode. Svi zakoni u
kojima i po kojima `ivimo sadr`ani su u
njoj. Ose}anje ushi}enosti svoga postojanja, radosti `ivota, prvi put sam do`ivela
kao petnaestogodi{nja devojka u Dubrovniku. Sedela sam na terasi pla`e ispod
drveta i gledala u brda iza kojih je nestajalo sunce. Nisam primetila da je to trajalo par sati. Zapisala sam na nekoj pozori{noj karti: „Ose}am okolinu. Ne mislim... Stojim sa drvetom. ]utimo. Ose}am njegovu bliskost. Iza nas dvoje su
brda...”
I tada je sve po~elo. Razmi{ljanje.
Eksperimenti. Saznanje da je u prirodi,
kao i u ~ovekovom `ivotu, pa i teatru sve
uzro~no-posledi~no povezano, da je na{e
bitisanje tajna koju zna{, ali ne do kraja.
Ose}anje uzajamnosti sa prirodom postalo je od tog trenutka osnov eksperimenata teatra „Mimart”, a priroda...Ona govori pokretom, {umom, bojama... Zato
autorka u knjizi Fenomenologija pokretom insistira na bojama prilikom ve`banja i istra`ivanja unutar svojih ra-
dionica, jer smatra da udisanje, uz koncentraciju na odre|enu boju, omogu}ava
punjenje pokretnog materijala, odnosno
tela, koje tako postaje kreativno: crvena
boja kod svih izaziva jaka ose}anja pa se
rad manifestuje kroz br`e i temperamentne pokrete, narand`ansta je vezana,
prema autorki, za emotivno telo, podsti~e
ambiciju i poja~ava telesni imunitet, `uta
je vezana za intelekt, zelena je kontakt
sa prirodom i ose}anje ravnote`e, plava
je vezana za zvuk, ljubi~asta se inicira
ve`bama sa o~ima, a vezana je za duhovnost, dok bela odra`ava istinu i izaziva istinski pokret.
Ova saznanja Nela Antonovi} je
usavr{avanjem i dugotrajnim neverbalnim ve`banjem i duha i tela podigla na
stepen potpunog poistove}ivanja sa
stvarima oko nas i razumevanja njihovog postojanja u prirodi i to sve nazvala
Fenomenologijom pokreta, knjigom koja
nas jo{ u~i da spoznamo svoje telo do
krajnjih granica, da {to vi{e radimo na
sebi, da akumuliranu energiju usmeravamo ka bo`anskom, kosmi~kom, ka jednoj op{toj ljubavi. Ljubavi stvaranja i
ra|anja, razumevanja `ivota i pojava, i
njihovog prikazivanja kroz zvuk i mimiku.
Ho}emo li ovo shvatiti na pravi na~in
ili }emo o ovakvim teatarskim poku{ajima, kojih ima sve vi{e, razmi{ljati
kao o ne~emu dalekom, modernom i
nerazumljivom, zavisi od nas samih. Zavisi od toga koliko smo se zaista napretkom civilizacije, koja je sigurno donela i mnogo dobrog, ustvari otu|ili od
prirode, od zemlje i zavisi i od toga umemo li na duhovni na~in da uo~avamo
promene u njoj... To je u krajnjem i poruka Nele Antonovi} i teatra „Mimart” kroz
knjigu Fenomenologija pokretom: „Osetimo prirodu, sa`ivimo se sa njom i ne
zaboravimo gde su
nam koreni”.
m e m o r i a m
OLGA MILO[EVI] \OKI]
(1926 - 2004)
Mladen Popovi¯
PRIRODA – U^ITELJ @IVOTA I POZORI[TA T
U izdanju Studentskog kulturnog centra
Bojim se onih koji sklanjaju pogled.
Takvih se treba kloniti i ne zapo~injati
bilo {ta s njima. A ako te `ivot ipak uvede
u arenu s njima, gledaj onda da ih svojim
o~ima privoli{ da te (po)gledaju, mo`da i
sami ne znaju, mo`da budu iznena|eni,
da te i oni mogu pogledati u o~i. I nije
istina da te u o~i ne mogu pogledati samo
oni sujetni. Sujetni smo svi, ali se neki do
nas ipak hrabro gledaju u o~i, jer, isto
tako hrabro, gaze tu svoju sujetu, zapravo tu njenu opasnu dozu, koju, ako ne
kontroli{e{, posebno kod glumca, ode glava”.
„Jeste, moje ime ne zvu~i ba{ makedonski. Ja sam jedno miksano dete. Otac
mi je iz Ni{. Zaljubio se u kevu, staru
Skopjanku i ostao ovde. Tu sam stasao i
ja. Imam dosta rodbine u Ni{u, tamo mi
je i ro|eni brat. ^esto sam tamo, a srpski
govorim s taj ni{ki akcen’t. Ali lako bih
savladao knji`evni srpski, zapravo voleo
bih da mi se pru`i prilika da ga savladam, za neki film, ili predstavu. Skoplje mi je postao usko. Ste`e me. Ma
svima nam je usko, gde god da smo na
Balkanu, u ovim na{im malim sme{nim
dr`avama. Gu{imo se u tim na{im malim
sredinama, u kojima svi sve znamo, u
koje su nas saterale netalentovane politike. A ja bih samo da di{em, punim
plu}ima, da me ni{ta
u tome ne spre~ava”.
og 16. aprila, kad smo mnogi bili
tu`ni, na nebu je bilo u`urbano.
Daleko, me|u zvezdama, uskome{ale su se lutke. Da sve~ano do~ekaju
svoju Loku. Graciozna Kopelija, Naduvenko Zeka i radoznali A}im, radovali su
se tom susretu znaju}i da je ovoga puta
ve~an i da se vi{e ne}e rastajati. Dolazi
im Loka, koja im je darivala bezbroj puta
`ivot. I napravila od njih zvezde. A to je
za lutkara, skrivenog iza paravana,
najve}a sre}a. Da od lutke napravi zvezdu.
Da bi neko postao veliki lutkar, mora
da voli lutku. Ali, jo{ vi{e, lutka mora da
voli lutkara. Zahvaljuju}i toj obostranoj
ljubavi, Loka je bila Veliki Lutkar. Ko
zna koliko je odigrala predstava? Koliko
hiljada puta su lutke u njenim rukama
za`ivele pred o~ima de~aka i devoj~ica
koji su u tim trenucima prvi put otkrivali
~aroliju pozori{ta? Koliko njih je zahvaljuju}i njoj i tim prvim iskustvima,
nepovratno krenulo ka svojoj pozori{noj
sudbini? Za jednog sigurno znam. Za
sebe. Ali, uveren sam da nisam jedini.
Od „Bo{ka Buhe“, preko Beogradskog lutkarskog pozori{ta, do Malog po-
zori{ta „Du{ko Radovi}“, Loka je ostvarila desetine velikih lutkarskih kreacija i
tako postala i ostala jedan od na{ih najve}ih umetnika lutkara. Ginjoli su u njenim rukama i s njenim karakteristi~nim,
skoro de~a~kim glasom, o`ivljavali do
neverovatnosti. Do za~u|enosti {ta sve
lutka mo`e da uradi na sceni. Zato su
njene lutke bile zvezde. Zato je Loka bila
velika. S istim `arom, kojim je igrala,
`elela je da svoje znanje prenese na
mla|e kolege. Sa `aljenjem bi ~esto primetila, da je sve manje onih koji vole lutke. Zato je valjda, s ljubavlju ~uvala svoje fotografije sa njenim najboljim drugarima, lutkama.
Zbog svega toga, siguran sam, poslednji aplauz priu{ti}e joj, tamo negde
me|u zvezdama, njene lutke kada stigne
kod njih. Njena Kopelija da joj poka`e
kako je jo{ gracioznija, njen uobra`eni
Zeka da joj poka`e kako se opametio,
njen radoznali A}im da joj se pohvali
kako je nau~io sva slova. Sre}ni {to }e
njihova igra biti ve~na, ~eka}e nas da
nam opet daruju
radost.
18
Susreti
IZ SASVIM NEPOZNATOG UGLA
Posle niza uloga iz rukava , stigla ga je
jedna zahvalju}i kojoj je vratio veru u sebe.
Zato sada scenom hodi s novom snagom i
rado{}u. Naredne godine i na sceni SNP-a,
ali kao reditelj
Sne¦ana Mileti¯
P
ozori{na lutalica i radoznali klovn,
ne`na i pa`ljiva gluma~ka du{a,
vedar i otvoren, on je vulkan pozitivne energije, neko ko }e u~initi sve da
unese vedrinu na sumorno lice. Ba{ zato
ga je uvek radost sresti, na sceni i u `ivotu, a zbog njega i njegove vrcave galame, koju donese gde god da se na|e,
sramota je re}i nem beszelek magyarul
(ne govorim ma|arski). Zoltan Pu{ka{,
glumac Novosadskog pozori{ta/ Ujvideki
szinhaz, na ovogodi{njem Festivalu profesionalnih pozori{ta u Subotici osvojio je
nagradu za najboljeg glumca. Njegov
Deda u predstavi Via Italia pravi je mali
gluma~ki mignon, a ovacije koje je dobio
na dodeli nagrada u Subotici deo su radosti njegovih kolega {to ga je publika
najzad videla i u jednom potpuno drugom svetlu - kao vrlo ozbiljnog dramskog
glumca. Ba{ takvog ga je prepoznala
Kinga Mezei daju}i mu tu neobi~nu ulogu, koja je, ka`e glumac, prekretnica u
njegovom `ivotu. A, evo i za{to:
„Neizmerno sam zahvalan Kingi {to
je u meni videla ono {to niko od reditelja,
koji su dolazili i radili u na{em pozori{tu,
nije. Mo`da sam kriv ja i ta moja ekstrovertnost i glasnost, ta potreba da uveseljavam ljude i da stalno budem pokreta~
dobrog raspolo`enja. Do Via Italije uvek
sam dobijao uloge nekih ludaka i transvestita, koje sam s lako}om, bez po muke,
kreirao i to je po~elo jako da mi smeta,
gotovo da me nervira i uznemiruje. Po~eo sam da se pitam: pa dobro jesam li ja
uop{te glumac, mo`da nisam dobar glumac, mo`da je vreme da na|em neki
drugi posao? A kada sam na premijeri
odigrao tu ulogu, ose}ao sam se tako dobro, sre}no i rastere}no, kao da je neki
veliki kamen pao s mojih le|a. Kinga je
bila veoma hrabra {to mi je dala tu
ulogu”.
Skrivanje
i razotkrivanje
„Ova na{a profesija je jedan vrlo ~udan posao, {izofren svakako. Mora{ da
razgoliti{ sebe da bi bio {to istinitiji na
sceni, a istovremeno da sa~uva{ tajnu
zbog koje si ono {to jesi, ako uop{te jesi.
Svima nama, ~esto je potreban vrlo dug i
uglavnom te`ak put da upoznamo sami
sebe, a kako glumac mora u sebi da na|e
stotinu lica, njemu je onda vi{estruko
te`e; posebno nama koji `ivimo u ovom
bezose}ajnom i beskrupuloznom vremenu. Mora{ na}i na~ina kako da se
otvori{ svetu, da te oseti, razume i prepozna, a da te ljudi, opet, sve nemilosrdniji, ne razapnu, u`ivaju}i u tvojoj ranjivosti. Via Italia evocira neke vrlo tanane uspomene koje od detinjstva ~uvamo svi mi. To su, ~ak i kada su lepe,
vrlo bolne uspomene, jer te podse}aju na
vreme kada je sve izgledalo mogu}e i
bitno druga~ije od nemogu}nosti kojima
si, uprkos svim mogu}nostima koje nudi
`ivot u 21. veku, okru`en. A sada, ma
kako optimisti~an bio, lepo vidi{ da se sve
na ovom svetu survava u veliku provaliju iz koje, ~ini se, povratka nema. Sve to
vidi{ i nema{ na~ina da bilo {ta promeni{, i onda lagano nestaje{ od tog bola.
Mene mnoge stvari nerviraju - u mom
pozori{tu, gradu, zemlji, a jo{ me vi{e
izlu|uje {to znam da ni{ta, uz najve}i
mogu}i trud, ne mogu da promenim. To
je moja kob i nije mi za utehu ni to {to
znam da to nije samo moj sudbina, nego i
`ivot jo{ mnogo, meni sli~no osetljivih
ljudi”.
A ljudi su neverovatna bi}a, koja rade samo na tome da se ni{ta ne promeni,
misli Pu{ka{. Jedini napor kod ve}ine je
da se ne uradi nikakav napor, da ostane
status quo. I to ga stra{no deprimira.
Onda sam, ka`e, nalazi snage da se bori,
a kada, katkad klone, a desi se i to, onda
se „natopi” pivom, pa sve to malo zaboravi, onda opet ustane i bori se.
Pu{ka{ je, ina~e, poput Kinge Mezei i
Kriste Sor~ik, dete Sente, mesta u kojem
su porasla vrlo neobi~na, moglo bi se re}i
smela pozori{na deca. Jedini je u porodici
„naopako nasa|en”, s umetni~kim sklonostima. Ka`e da je ve} 15 godina ukapirao da }e biti glumac i ni{ta drugo. Tada
je, naime, pro{ao na audiciji za predstavu koju je u {koli organizovao Fri|e{
Kova~, danas glumac i direktor Drame
na ma|arskom u NP Subotica.
njegov usud. Zbog nje je ~esto stradao,
bivao povre|ivan. Zbog iskrenosti i te bez dlake na jeziku – prirode, ni danas
mu nije lako. Nekad, kad se desi neka
zbrka, ka`e da prosto ne mo`e da veruje
da je toliko naivan.
Na pitanje, kako se snalazi na sku~enom pozori{nom prostoru ome|enom
maternjim jezikom, ka`e da je glumcu
te{ko, ma kolika da mu je pozori{na
geografija. Nije lako dobiti dobru ulogu,
a one druge ~esto ne mo`e{, ili ne sme{
da odbije{, pogotovo ne ako si u stalnom
anga`manu, jer se od tebe o~ekuje da
po{tuje{ i neka pravila, ma kako ti se
~inilo da su u neskladu s tvojim umetni~kim principima.
Pu{ka{ je jedno vreme nakon Akademije, zajedno sa Kristom Sor~ik, @u`om Kalmar i Atilom Me{om radio u NP/
Nepszinhaz Subotica iz kojeg je oti{ao jer
mu se nije dopadao repertoar. Novi Sad je
ipak druga pri~a, ka`e. U Novosadskom
pozori{tu je jako `eleo da radi, i tu je
Rediteljski koraci
„Jo{ kao dete bio sam cirkusant,
voleo sam da zasmejavam ljude, a naro~ito da budem u centru pa`nje. Postao
sam „poznat” jo{ u sedmom razredu
imitiraju}i jednog opasnog nastavnika. U
me|uvremenu sam zavr{io i ni`u muzi~ku {kolu u Kanji`i, sviram klavir.
Posle sam sa Kristom, Kingom i Gaborom
Na|palom smi{ljao neke predstave. Ipak,
najva`nija aktivnost u kojoj sam se isticao u to vreme, bilo je be`anje s ~asova,
samo zato da bih bio u pozori{tu, makar i
da bih samo sedeo sa scenskim radnicima ili organizatorima. Moje ludilo i{lo je
dotle da sam po gradu nosio scenske
kostime. Ma obo`avao sam da se ludiram. Imao sam dosta problema zbog
toga, ali neki ljudi su mislili, hvala Bogu
da ima neko ko se, bez straha, pokazuje
u svom svetlu”.
Akademiju, ka`e Pu{ka{, pamti kao
pomalo traumati~an period. Prijemni je
polo`io iz drugog puta, ali su mu te{ko
padali red i pravila. Nije bio ba{ neki
student. Iskrenost je uvek, pa i tada, bila
Glumcu je te{ko ma kolika da mu je pozori{na geografija: Zoltan Pu{ka{ (Foto: B. Lu~i})
JEDNA POZORI[NA, T’G ZA JUG, STORIJA
Predstava Zubi SNP-a je gostovala u Makedoniji
Sne¦ana Mileti¯
^
ak i oni – na kraj srca – ljudi, koji
ka`u da ne postoji ni jedan razlog
da se `ali za nekada{njom zemljom
– velikom Jugom – jer kad se ne{to tako
brzo i lako (?!) rastavi kao da nikad
sastavljeno nije ni bilo, onda i nije trebalo da bude jedno telo s hiljadu du{a, priznaju da im je `ao {to deo tog patrljka
stare Juge, skrpljenog, prvo u ime SRJ, a
potom u Srbija i Crna Gora, nije ostala i
mala a ~arobna, so~na i strasna Mekedonija.
A da je ova biv{a jugoslovenska
republika ostala ubava zemlja, mesto
koje i dalje s velikom rado{}u do~ekuje
nas odavde, uverila se krajem aprila mala pozori{na dru`ina iz Novog Sada, ekipa predstave Zubi Srpskog narodnog
pozori{ta, gostuju}i u Dramskom teatru
Skoplje.
Po~etak puta obe}avao je ludu zabavu. Jovana Stipi}, zvezda predstave, a
19
bogme i SNP-a, na izlasku iz Grada,
ozbiljna i smirena, priznaje da je, uprkos
podse}anju svoje majke, glumice Sonje
Stipi}, koja je tako|e deo ove ekipe, zaboravila paso{ na komodi u stanu. Vra}amo
se, radosni {to se toga nije setila negde na
granici, ipak ube|eni da bi, kakav je
cvrle, makedonsku granicu pre{la i bez
njega. Jo{ bi je grani~ari i odvezli u kolima, da joj mladost ne ostane na rupama.
Kad je autobus postao ponosni vlasnik Jovaninog paso{a, mogli smo da
krenemo put Beograda, gde nas je strpljivo, na jutarnjem suncu, ~ekao reditelj
predstave Predrag [trbac, iznena|en tim
nenajavljenim fitnes programom. Put
prolazi mirno, malo se ~ita, razmenjuju
pozori{ni i politi~ki tra~evi, padaju kafe i
odmori, neki se se}aju svojih makedonskih ljubavi, stidljivo ih priznaju, u dva
– tri navrata upravnica DT Skoplje,
glumica Liliana Veljanova, raspituje se
uspeo da postane deo prvog tima. Starmejkers je bila prva predstava u kojoj je
skrenuo pa`nju na sebe a tu je, sam ka`e,
ostvario i svoju do sada najdra`u ulogu.
Publika ni{ta manje nije u`ivala gledaju}i ga u Kosi i Pacu, na primer, ili, u
novije vreme, u Pajacu, jednom od retkih
ta~nih ^ehova na na{im scenama.
Pu{ka{ se oku{ao i kao reditelj. Radio je najpre s amaterima, potom na \a~koj sceni Novosadskog pozori{ta, ali i na
Velikoj sceni mati~ne ku}e, gde je postavio mjuzikl Ben Akiba Night Club.
Ovog leta sprema se da u Sala{arskom
pozori{tu re`ira Totferiku Petera Karpatija – premijera }e biti u julu. Pu{ka{,
koga }emo na kraju ove sezone gledati jo{
i u opereti Crni Petar u re`iji gosta iz
Ma|arske Zoltana [ere{a, otkriva da je s
upravom Srpskog narodnog pozori{ta
pregovarao da naredne sezone
kod njih re`ira jedan mjuzikl.
Scena iz predstave Zubi
kod Sandre, sekretarice Drame SNP-a,
gde smo, je li sve u redu. Minja, PR
Pozori{ta {eta po busu, hrani bunovne,
pokriva usnule. Negde oko granice, iz
zadnjeg dela autobusa, gde, izgleda, sedi
makedonski lobi – a ~ine ga one koje je
jo{ davno, za lepih vremena, Makedonija
zauvek osvojila, ~uje se lepa makedonska
pesma.
Nekom Marisol,
nekom
Kiril D`ajkovski
U Makedoniji smo. Iz ~ista mira – jer
se ni{ta drasti~no nije promenilo, osim
{to smo pre{li granicu - ali krv se odjed-
nom potpuno uznemirila i uzavrela.
Umor, na koji su se mnogi do tad pozivali,
nestao je u ~asu kad smo stupili u hotel
„Panorama“ na brdu Vodno. Ono slovi za
skopsko Dedinje, a tamo su se uglavili i
neki vi|eniji makedonski ~estiti lopovi,
tvrde doma}ini.
@urimo u pozori{te, ve~eras je na
repertoaru Marisol, predstava koja je
nedavno gostovala kod nas. Nekima
planove mrse dragi prijatelji koji ih odvla~e na t’g za jug presli{avanje. No}
sti`e jutro i tako }e se utrkivati tokom
boravka u Skoplju. Sutradan – fras se {iri – vest da su neki no} proveli u skopskom in klubu, koji je vlasni{tvo izuzetnog kompozitora Kirila D`ajkovskog,
koji u neverovatno lep dram and zez
miksuje makedonske narodne motive.
Sutradan je na{ doma}in u Skoplju,
glumac Dejan Lili}, zvezda sino}ne predstave. On je prava elementarna nepogoda
u pokretu. Za tren oka referi{e sve {to bi
saznao tek nakon 10-ominutnog listanja
Vodi~a kroz Skoplje. Taj i kad spava
konta neki biznis. Ka`e, kad bi mogao
ve~no da ne spava a ne bude umoran, to
bi birao. Malo mu je vremena za sve. Dok
vozi svoj novi krvlju-i-znojem-kako-sezva{e sivi, automobil, pokazuje na ogromne bilborde s kojih se sme{i evrovizijski
To{e Proeski. Pita za koga }emo mi u
SiCG-u esemesirati, i ne mo`e da veruje
LUDUS 115, 116
Teatar i muzika
da neki jo{ nisu mobilisani, {to nije jedini razlog {to ne}e glasati ni za koga na
tom presme{nom tradinacionalnom
manifestacionu.
Usred izbora
i navija~a
Dan u kojem Novosa|ani igraju
predstavu, iako nije nedelja, neradan je.
Radu je dato voljno jer je toga dana Dan
D za Makedoniju – drugi krug vanrednih izbora na kojima mora biti izabran
novi predsednik Dr`ave. Istog dana su i
dve utakmice, obe na Vardarovom stadionu. Prvo mlada, a onda seniorska reprezentacija Makedonije igraju fudbal
protiv Hrvatske. Do uve~e smo saznali da
je Makedonija izgubila, sre}om, samo
utakmicu. Predsednika su dobili. Mada
je mogu}e da je i Mekedoncima bilo
va`nije da razbiju Hrvate.
U pozori{tu nas do~ekuje Liliana
Veljanova, divni doma}in kao i uvek, raspla~e nas svojim ne`nim ex-Ju pri~ama.
Ka`e da ne}e jo{ dugo biti upravnica,
donet je novi Zakon o pozori{tu, dosta joj
je ve} tog cirkusa, u`elela se scene i njoj
se vra}a. Prethodno tog dana, u ba{ti
Pozori{ta, sre}emo i Meta Jovanovskog.
Rado bi do{ao na predstavu, ka`e, ali za
sat ide na probu 100-tinak kilometara od
Skoplja i, na `alost, ne}e ga biti do kasno
u no}. Predstavu uve~e gleda gotovo
puna sala, iako smo se pribojavali ho}e li
u danu kada su politika i fudbal re`irali
`ivot, ikoga interesovati teatar.
S predstave izlazi 15-ak ljudi, ali
glumci dobijaju aplauz. Reakcije su podeljene. Interesanto, mladima – glumcima i rediteljima s pozori{ne Akademije u
Skoplju – predstava se nije dopala. Starije kolege, iako ka`u da im je dosta surove stvarnosti na sceni, vele da kapiraju
o kakvom se pozori{tu radi. Dru`enje
traje uz koktel, a onda se rastajemo.
Ispra}a nas upravnica i {alje pozdrave u
Suboticu, koleginici Ristovskoj te glumcima te ku}e.
A onda, u taksi, pa kud koji mili
moji. I te no}i, dok nas vozi prema hotelu,
taksista se razne`i na srpski jezik. Tarifu, normalno, ne smanjuje; gde da je
smanji kad je i onako mala. Svugde po
Gradu voze za 50 dind`i, a makedonski
dinar vredi koliko i na{. Svi su u Skoplju
razne`eni kad ~uju srpski, kao {to i nas
le~i divni makedonski. Na raskrsnici
gotovo padamo u isku{enje da ubedimo
navija~a da nam pokloni makedonsku
zastavu, ali s njima se, ~ak i kad ~ovek
ima najbolje namere, nije {aliti. Odustajemo.
Jo{ jedan la`njak?
I ne samo zato da ne zaboravimo
makedonski, u Tabernakumu smo kupili
knjige, a piratske CD-e na tezgama pored
Vardara. Sve}u za mir i razumevanje
me|u ovda{njim ljudima palimo u crkvi
Svetog Dimitrija, sme{tenoj na ulazu u
prastari deo Skoplja, tamo gde je sat stao
u prohujalom veku, sve vreme razmi-
Zubi Srpskog narodnog pozori{ta
{ljaju}i kakav nam se mentalni udar
desio pa smo, sad ve} u ozbiljnim 30-im,
i s ozbiljnim rokerskim bekgraundom
kupili ~ak i muzi~ko so~injenije tandema
Selimova – @el~evski. No `ivot donosi
~uda, pa se s miksom najubavijih narodnih pesama iz Makedonije uputismo
ku}i.
Dok ulazimo u hotel, iznad Skoplja
sablasno svetli ogroman krst, milenijumski, ka`u. Iako je obja{njenje ovde druga~ije, kontekst je isti. Gotovo istovetno
sablasan krst natkriljuje i Mostar, s jednog od brda u hrvatskom delu Grada. Na
terasi Panorame, dok prebrojavamo prozore onih kojima je `ao da spavaju, nebo
je i{arao vatromet. Nije za glumce, niti u
~ast onih koji ovaj na{ jadni `ivot, svake
ve~eri na nekoj sceni, u~ine radosnijim i
smislenijim. To je bio vatromet pobednika
Branka. Na hotelskom jastuku usnula je
dilema, {ta ako je to ipak vatromet za
glumca, jo{ jednog koji se predstavlja kao
glumac, a la`njak je. Makedonci }e ve}
znati da iza|u na kraj s njim, a
imamo mi dovoljno na{ih.
DRU[TVENI ASPEKT SCENSKIH PREDSTAVA
Rok nastupi kao parateatarski fenomeni, ili
Violent femmes u beogradskom SKC-u, na
koncertu odr`anom 25. IV 2004.
Ana Tasi¯
P
rvi album (1983) grupe Violent
Femmes (Violent Femmes), osnovane u Milvokiju, Viskonsin, tretiran je kao definitivni trejdmark niza
sastava koji su od sredine 80-ih godina
pro{log veka figurirali u sklopu kulturne
inicijative definisane kao „novi ameri~ki
rok” (Pixies, Replacements, REM, Husker Du...), i kao istinsko remek delo
andergraund rok istorije, zna~ajno poput
plo~a Velvet Underground, Surfer Rosa
ili Doolitle Pixies, Daydream Nation ili
Goo Sonic Youth, Nevermind Nirvane.
Pesme Blister In The Sun, Add It Up,
Kiss Off i Prove My Love va`e za subkulturne himne s ~ijim se tekstovima
lako identifikuju odba~eni, frustrirani,
dezorijentisani, neprilago|eni i besni
akteri modernog dru{tva nalaze}i u
njima podr{ku, razumevanje, bliskost i
utehu.
O frustraciji
na duhovit na~in
Trio Violent Femmes je na 7 albuma
varirao teme napu{tenosti koja produkuje frustraciju (plasirane uz neodlo`ne
doze humora), usamljenosti, bezna|a,
adolescentskog bola, `udnje, religije i
hri{}anske (baptisti~ke) tradicije, odnosa
izme|u telesnog i spiritualnog, neprestano kritikuju}i hipokriziju establi{menta i institucionalizovane vere (posebno na tre}oj plo~i Blind Leading The
Naked). Muziku Femsa defini{e akusti~nost, dominantna bas linija, perku-
LUDUS 115, 116
sionisti~ki minimalizam, spontanost,
intencionalna neuobli~enost i sklonost ka
improvizacijama, i, pre svega, autenti~ni
i kontroverzni vokal Gordona Gejna, parodi~an i donekle iritantan, koji se kre}e
izme|u {aputanja, infantilnog pevu{enja, fal{iranja i nekontrolisanih krikova.
Femsi su tokom 20 godina rada stvorili,
modifikovali i reinterpretirali markantnu
fuziju `estoke drskosti i protesta, satiri~nosti, cinizma, sumanutog dekomponovanja konvencija popa, magi~nog optimizma, naivnosti, ~udne radosti i melanholije.
Femsi su ilustrativan slu~aj benda
~ija se poetika mo`e ozna~iti kao postmoderna (ma koliko ovaj pojam bio odre|en nepostojano{}u i ambivalentno{}u):
od apsurdnog imena koje spaja dva sasvim kontradiktorna pojma („femme” je
lokalni sleng za {onju), preko eklekti~ne,
poli`anrovske orijentisanosti (kombinacija kantrija, roka, panka, bluza, d`eza,
gospela...), do omniprezentnog osporavanja (muzike, tematskih stereotipa,
uobi~ajenog imid`a rok izvo|a~a, industrije, koncertnih prostora (svirali su po
ulicama, u gej barovima, {kolama za
hendikepiranu decu, na Severnom polu,
do Carnegie i Royal Albert Halla)) i imanentnih suprotnosti. Prisustvo ove grupe
na sceni je u svojoj su{tini protivure~no.
Njihova pojava dekonstrui{e konvencionalnu predstavu „zvezde”, ~iji je odnos prema publici odre|en ~injenicom da
ona gubi distancu u percepciji njene igre,
odnosno da je „zaslepljena” njenom
posebno{}u, veli~inom i „harizmom”.
Imid` Femsa je apsolutno „antistarovski”; elementi koji ~ine njihov nastup
koncipirani su tako da budu deziluzionisti~ki (Gejnov sarkasti~no subverzivan
vokal, neprestan utisak amaterizma muzi~ara, habitus izvo|a~a odre|en specifi~nom groteskno{}u), ali su, kao proizvod haoti~ne kompleksnosti dru{tveno
kulturnih odnosa, ipak percipirani kao
svojevrsne (indie) zvezde. Ova vrsta elementarne protivure~nosti nalazi se u
osnovi savremenih kulturnih aktivnosti
definisanih dakle kao „postmodernisti~ke” (polje koje je hibridno, disperzivno,
decentralizovano).
Violent Femmes
u Beogradu
Nastup Femsa u prepunoj (skoro
3.000 ljudi) ba{ti SKC-a bio je odre|en
spontano{}u i neposredno{}u izvo|a~a,
njihovom nespornom duhovito{}u, {armom, ~estim improvizacijama i odli~nom
kontaktu s gledaocima. Bend je izveo
dvo~asovni set svojih najzna~ajnijih pesama iz 80-ih, dok je beogradska publika
ponovo potvrdila svoju neobi~nu informisanost kada je re~ o poznavanju Zapadne pop kulture, opet (i kao uvek u
poslednjih nekoliko godina) iznena|uju}i
inostrane goste koji od publike razru{ene
i izolovane zemlje ne o~ekuju u toj meri
srda~nu i strastvenu recepciju (beogradski koncerti Tuxedo Moon, Sonic Youth,
Placebo...). Razmi{ljaju}i o razlozima za
tu osobenu fascinaciju zapadnim pop
kulturnim produktima (muzika i film
pre svega) manjinskog dela na{e javnosti
({to je interesovanje i poznavanje koje
prevazilazi poznavanje tih kulturnih
proizvoda strane publike koja `ivi u
dr`avama njihovog porekla), dolazimo
do ideje da su oni bili (i jesu) sredstvo
o~uvanja i zadr`avanja relativno „normalne” adolescentske i postadolescentske
Violent Femmes
svesti, koje formira „mikro svetove” u
okru`enju definisanom totalnom erozijom ukusa i vrednosti. Gostovanja relevantnih pop izvo|a~a i njihov „`ivi”
kontakt s na{im autorima su esencijalna
i u procesu animacije doma}e „nezavisne” scene koja verovatno nikada nije
bila be`ivotnija i zakr`ljalija, a njeni
stvaraoci demotivisaniji.
Pop koncerti su nedvosmislen instrument u realizaciji te`nji globalizama i
kosmopolitizama, odnosno jesu koheziono sredstvo, prostor koji ujedinjuje ljude
razli~itih godi{ta, pola, nacija i opredeljenja, stvaraju}i homogeni prostor na kojem razli~iti ljudi govore (pevaju) istim
jezikom (beogradski koncert Femsa okupio je ljude razli~itih generacija i nacija),
zbog ~ega su nesumnjivo va`ni na sociolo{kom planu i interesantni kao predmet
izu~avanja dru{tvenog aspekta
scenskih predstava.
20
Skup{tina SDUS-a
SKUP[TINA SDUS-A
X redovna Skup{tina Saveza dramskih
umetnika Srbije odr`ana je 24. V 2004. u
Ateljeu 212
Aleksandra Jakši¯
X
Skup{tinu SDUS-a otvorio je, sada
ve} biv{i predsednik, Branislav
Mili}evi}. U cilju {to efikasnijeg
rada re{eno je da se o svim odlukama
glasa javno odnosno aklamacijom. Tako
je utvr|en dnevni red na kojem je bilo
re~i o radu Saveza u prethodne dve
godine, te finansijskom izve{taju iz istog
perioda, predlogu kodeksa profesionalne
etike, predlogu dopuna Statuta i naravno, izbor novog predsednika i drugih
organa Saveza. Radno Predsedni{tvo su
~inili, pored Mili}evi}a, Nada Blam,
Sonja Jaukovi}, Mira Pei} Armenuli},
Ivan Bekjarev, Milan Caci Mihailovi},
Ljiljana \okovi} i @eljko Huba~.
Nakon {to je konstatovano da je
prisutno tek ne{to vi{e od 120 ~lanova
Saveza (koji broji 1266 ~l. bez SDU Vojvodine) Skup{tina je po~ela s radom.
Minutom }utanja je odr`ana po{ta preminulim ~lanovima a pro~itana su imena
i 129 novih ~lanova, me|u kojima su
uglavnom mladi {kolovani ljudi s razli~itih akademija.
Mili}evi} je iskoristio priliku da se
zahvali sponzorima i donatorima bez
kojih bi rad Saveza, pa i izdavanje
„Ludusa“, bio nemogu}. Me|u najve}ima
su, pored Skup{tine grada Beograda i
Ministarstva kulture i medija Republike
Srbije, Fond „Madlena Zepter“, Akademija umetnosti „Bra}a Kari}“, Imlek,
Gradske pijace Beograd, Ambasada Kraljevine Norve{ke, Serbian Business Systems, West truck, „Bambi“ koncern. Zahvaljeno je i ve}ini pozori{ta u Srbiji koja
su namenila svoje prihode od predstava
– korisnica za Fond solidarnosti.
Tokom protekle dve godine SDUS je
nastavio da izdaje Ludus i monografije o
glumcima, da dodeljuje Nagrade „Dobri~in prsten”, „Milo{ @uti}” i „Bojan
Stupica”, odr`ana je izlo`ba posve}ena
prof. Branivoju \or|evi}u, neke od ulica
su dobile imena na{ih umetnika, izdata
je serija po{tanskih marki „U po~ast
srpskim glumcima”... SDUS i dalje sara|uje s ~lanovima i drugim saradnicima u realizaciji i distribuciji njihovih
samostalnih projekata (po re~ima Olge
Savi} koja je bila ~lan Nadzornog odbora
uvedeno je da svaki projekat koji potpisuje Savez mora zadovoljiti odre|ene umetni~ke kriterijume). Ali, treba pomenuti i
da se SDUS suo~ava sa stalnim materijalnim te{ko}ama i da su podstanari u
Etnografskom muzeju. Treba dodati i da
je u proteklom mandatu bilo te{ko}a sa
statusom samostalnih umetnika koji su
stavljeni u socijalnu kategoriju.
Predsedni{tvo je predlo`ilo usvajanje
novog teksta Kodeksa profesionalne etike
jer se sve stale{ke i strukovne organizacije i njihova ~lanstva oslanjaju na
odre|ena pravila pona{anja. Po{tovanje
Kodeksa je uslov za prijem u ~lanstvo.
Na osnovu Kodeksa svoj rad zasniva i
Sud ~asti. Do sada se Savez oslanjao na
Kodeks iz 1988. Saveza udru`enja dramskih umetnika Jugoslavije. S obzirom da
SUDUJ ni formalno ne postoji od 2002,
kao i da pomenuti tekst vi{e ne korespondira sa vremenom u kome `ivimo,
Ljiljana Mrki} Popovi} je sastavila novi
Kodeks.
Zatim je Mili}evi} pomenuo nekoliko
su{tinskih izmena Statuta. Bolja su
re{enja u vezi sa odr`avanjem Vanredne
skup{tine (zbog mogu}eg samovla{}a
Predsednika i Predsedni{tva); uvodi se
regulisanje rada Saveza u vanrednim i
ratnim prilikama kada nije mogu}e organizovati redovnu Skup{tinu; prvi put
se uvodi mogu}nost Po~asnog ~lanstva; u
~lanu koji odre|uje proceduru za predlaganje kandidata za Predsednika Saveza
dat je du`i rok (15 dana pre odr`avanja
Skup{tine) za pribavljanje saglasnosti
kandidata i njegovo upoznavanje sa radom Saveza; prvi put je data mogu}nost
da funkcija Predsednika Saveza bude
pla}ena u skladu s mogu}nostima.
Po{to su matrijal svi ~lanovi unapred
dobili, prakti~no je sve izglasano jednoglasno. [to zna~i da su usvojeni: finansijski i izve{taj o radu Saveza u prethodne dve godine, kodeks profesionalne etike
i dopuna Statuta.
Za razliku od pro{le Skup{tine izbor
novog predsednika je pro{ao mirno. Predlog Predsedni{tva je bila Sonja Jaukovi}. „Uzimaju}i u obzir kriti~ne trenutke koje SDUS pre`ivljava u poslednjih nekoliko godina, permanentno se
bore}i za status, {to svoj, {to svojih ~lanova, posebno onih koji su najugro`eniji, a
to su ~lanovi u statusu slobodnog umetnika, Predsedni{tvo SDUS-a je ozbiljno
razmotrilo mno{tvo predloga koji su bili
izneti na nekoliko poslednjih sastanaka
na kojima se radilo na pripremi redovne
Skup{tine SDUS-a, i jednoglasno se opredelilo da stane iza glumice, prvakinje
Drame Narodnog pozori{ta, Sonje Jaukovi}, i nju predlo`i za novog predsednika
SDUS-a u narednom, dvogodi{njem periodu.
Razloga za ovaj stav ima napretek i
svi su sadr`ani u na{em uverenju da je
Savezu u ovim te{kim trenutcima neophodna odlu~na osoba koja }e sa puno
energije i upornosti braniti na{e interese,
osoba koja iza sebe ima i umetni~ki i
ljudski kredibilitet, koja je spremna da se
zalo`i za op{te dobro ~lanstva Saveza
dramskih umetnika Srbije”, zvani~no je
saop{tenje dosada{njeg Predsedni{tva uz
koje je prilo`ena i kratka umetni~ka biografija Sonje Jaukovi}.
Gospo|a Jaukovi} je izabrana uz tri
suzdr{ana glasa. Potom se novoizabrana
predsednica i obratila kolegama. Usvojen
je i njen predlog novog Predsedni{tva,
kao i ~lanova Suda ~asti i Nadzornog odbora. Novo Predsedni{tvo Saveza, koje,
po Statutu, zajedno sa predsednikom broji 9 ~lanova, ~ine: Danijela Vranje{, Ljiljana \okovi}, Bo`idar \urovi}, Milenko
Zabla}anski, Milovan Zdravkovi}, Milan
Caci Mihailovi}, Miomir Petrovi} i Milena Ra`natovi}. Sud ~asti (5 ~lanova) koji
u pro{lom mandatu nije imao posla, ~ine:
Branka Petri}, Vesna ^ip~i}, Jelena ^vorovi}, Egon Savin i Tihomir Stani}. A
~lanovi Nadzornog odbora su Miodrag
Radovanovi}, predsednik, u jo{ jednom
mandatu, Azra ^engi} i Zoran Rai~evi}.
Nova predsednica je potom imala
prilike da ~uje neka mi{ljenja i pitanja
~lanova u okviru ta~ke razno. Tako je
najvi{e bilo re~i o pomo}i kolegama iz
pri{tinskog Narodnog pozori{ta, stvaranja lutkarske scene u [idu, stvaranje
sopstvene scene Saveza, delovanja Saveza i Sindikata dramskih umetnika na
razli-~itim frontovima, stvaranju doma
penzionera kao i pomo}i nezbrinutim
kolegama kroz Fond
solidarnosti.
Novo Predsedni{tvo SDUS-a (Foto: \. Tomi})
Novi i stari predsednik: Sonja Jaukovi} i Branislav Mili}evi} (Foto: \. Tomi})
Podmladak SDUS-a: Ivan Tomi} i Radivoje Bukvi} (Foto: \. Tomi})
KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ^LANOVA SAVEZA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE
Ugled i mesto koje kultura u`iva u
jednoj dr`avi uti~e na razvoj duhovnog
bi}a njenog stanovni{tva. Podsticanjem
svih oblika kulturnog stvarala{tva omogu}ava se sloboda, ubrzava dinamika i
uzdi`u dometi umetni~kog stvaranja,
koje je rezultat kreativnosti ~ovekovog
duha.
Bogatstvo na{eg dramskog stvarala{tva je utvr|ena kulturna ~injenica i
predstavlja znamenit deo na{e umetni~ke
ba{tine. Dramski umetnici svojim osobenim kreativnim ~inom daju zna~ajan
doprinos u umetni~kom `ivotu na{e
zemlje, kao i u predstavljanju njenih duhovnih vrednosti u svetu.
^lan 1.
Kodeks profesionalne etike dramskih
umetnika obuhvata skup na~ela i pravila
pona{anja u oblasti profesionalnog i
javnog delovanja.
^lan 2.
Dramski umetnik je lice koje obavlja
umetni~ku delatnost u oblasti dramskog
stvarala{tva kao svoju profesionalnu
opredeljenost.
^lan 3.
Dramski umetnik po{tuje i brani svoj
rad kao intelektualnu umetni~ku svojinu, slede}i zlatna pravila stale`a o jedinstvu izvo|a~a, predstave i publike.
^lan 4.
21
Profesija dramskog umetnika obuhvata slo`en sistem umetni~kih, stru~nih,
kolegijalnih i saradni~kih odnosa. Prvi
uslov opstanka u profesiji je obaveza punog po{tovanja zakonitosti ovih odnosa.
^lan 5.
Profesionalan stav dramskog umetnika prema svojoj delatnosti, odre|uje
odnos drugih prema njegovoj profesiji.
Dramski stvaralac se prepoznaje i vrednuje po sopstvenom delu.
^lan 6.
Dramski umetnik je moralno, materijalno i umetni~ki odgovoran za svoj
deo posla u zajedni~kom radu i rezultatu
toga rada.
^lan 7.
Umetni~ko delovanje dramskog
umetnika objedinjuje stvarala~ki rad kolega, saradnika i u~esnika razli~itih
struka.
^lan 8.
Dramski umetnik je odgovoran za
umetni~ki nivo svoga rada.
^lan 9.
Umetni~ko stvarala{tvo dramskog
umetnika jeste samosvojan izraz i u`iva
neprikosnoven integritet i za{titu autorstva, kako u sredini u kojoj je nastalo,
tako i van nje.
^lan 10.
Dramski umetnik svojim profesionalnim odnosom ~uva nepovredivost autorske celine umetni~kog ostvarenja.
^lan 11.
Okolnosti pod kojima dramski umetnik obavlja svoju delatnost moraju biti na
profesionalnom nivou, ne smeju biti poni`avaju}e, niti na {tetu njegovog dostojanstva i rezultata rada.
^lan 12.
Dramski umetnik ima obavezu da
po{tuje svoju profesiju u skladu sa uspostavljenim profesionalnim i moralnim
normama.
^lan 13.
Dramski umetnik ima u svakoj prilici visoku svest o odgovornosti koju nosi
kao javna li~nost i moralnu obavezu
~uvanja vrednosti svoje profesije.
^lan 14.
Dramski umetnik ima slobodu u prihvatanju umetni~kih obaveza, pri ~emu
ga opredeljuju isklju~ivo umetni~ka i
profesionalna na~ela.
^lan 15.
Du`nost dramskog umetnika je da
neguje i unapre|uje kolegijalni odnos sa
drugim u~esnicima dramskog stvarala{tva.
^lan 16.
Po{to rad i rezultati rada odre|uju
umetni~ki, dru{tveni i materijalni status
dramskih umetnika, ocenjivanje i vrednovanje njihovih umetni~kih dometa
podle`e punoj moralnoj i profesionalnoj
odgovornosti.
^lan 17.
^lanstvo u Savezu dramskih umetnika Srbije obavezuje dramske umetnike
da doprinose razvoju i ostvarenju svih
oblika njegovih delatnosti.
^lan 18.
^lan Saveza dramskih umetnika
Srbije koji nelojalnim odnosom prema
pravima drugih obezbedi sebi sticanje
koristi, kr{i osnovni princip profesionalnog morala i podle`e sankcijama.
^lan 19.
^lan Saveza dramskih umetnika Srbije koji neprofesionalnim odnosom prema procesu rada onemogu}i svoje kolege,
saradnike i stru~njake da ostvare svoj
umetni~ki rezutat, kao i sticanje dohotka,
vr{i te{ku povredu profesionalnih normi
i podle`e sankcijama.
^lan 20.
^lan Saveza dramskih umetnika
Srbije koji sebi obezbedi dru{tveni
presti` ili materijalnu korist neumetni~kim ~inom i nelojalnom konkurencijom, grubo naru{avaju}i profesionalnu
etiku i kolegijalne odnose, dovodi u pitanje svoje ~lanstvo u Savezu.
^lan 21.
Dramski umetnik koji zloupotrebi
medijsku poziciju u svrhu omalova`avanja rada ili li~nosti svojih kolega i
saradnika, vr{i grubo ogre{enje i podle`e
najstro`im sankcijama.
^lan 22.
Savez dramskih umetnika Srbije
preuzima obavezu da slu~ajeve koji su u
suprotnosti sa ovim Kodeksom preda na
procenu Sudu ~asti Saveza dramskih
umetnika Srbije.
^lan 23.
Savez dramskih umetnika Srbije
preuzima obavezu da isti~e vrhunske
umetni~ke rezultate i izuzetne domete
dramskih umetnika i podsti~e njihovo
vrednovanje i nagra|ivanje.
^lan 24.
^lan Saveza dramskih umetnika
Srbije du`an je da zastupa ugled i interes
svog profesionalnog udru`enja, kako u
umetni~kom i profesionalnom smislu,
tako i u svojim javnim istupanjima.
^lan 25.
Kodeks profesionalne etike ~lanova
Saveza dramskih umetnika Srbije stupa
na snagu odlukom X Skup{tine Saveza
dramskih umetnika Srbije, koja je
odr`ana 24. maja
2004. godine.
LUDUS 115, 116
„Ludus“ razgovara
BOGATI SU BOGATI JER [TEDE
Razgovor s dramskom umetnicom Sonjom
Jaukovi}, novim predsednikom SDUS-a
sagovor nik: ¤eljko Huba÷
N
a nedavno odr`anoj Godi{njoj
skup{tini Saveza dramskih umetnika, predlog tad jo{ aktuelnog
Predsedni{tva, sa Branislavom Mili}evi}em na ~elu, da Skup{tina za novog
predsednika SDUS-a u narednom mandatu izabere prvakinju Narodnog pozori{ta, Sonju Jaukovi}, jednoglasno je prihva}en.
Sonja Jaukovi} je glumu studirala na
Akademiji za pozori{te, film, radio i TV u
Beogradu. ^lan je Narodnog pozori{ta od
1968. Bavi se i pedago{kim radom. Igrala
je u vi{e desetina predstava u kojima su
joj va`nije uloge: Kanina (Volpone B.
D`onsona), Ru`a (Urnebesna tragedija
D. Kova~evi}a), D`eni (Sve zbog ba{te E.
Olbia), Sarka (O`alo{}ena porodica B.
Nu{i}a), Serafina (Tetovirana ru`a T.
Vilijamsa), Ebi (^e`nja pod brestovima J.
O'Nila), Laura (U agoniji M. Krle`e),
Danica (Kosovska hronika), Paulina
(Zimska bajka V. [ekspira), Nade`da
Mandelj{tajn (Strah i nada Nade`de
Mandelj{tajn P. Peri{i}a), Klitemnestra
(Orestija, Eshila), Katarina Ivanova
(Bra}a Karamazovi F. Dostojevskog).
Igrala je u mnogim TV dramama i poetskim recitalima, a dobila je vi{e stale{kih
nagrada i priznanja.
Biti predsednik SDUS-a je stale{ko
priznanje, ali i obaveza, posebno kad pozicija Saveza, kao i pozori{ta, nije stabilna. [ta Vas je navelo da prihvatite kandidaturu, da li ste se kolebali?
Kada su me kolege iz Saveza pozvali
i saop{tili da `ele da me predlo`e za
kandidata za predsednika SDUS-a, bila
sam zate~ena. Pomislila sam, kao {to pomisli ve}ina glumaca – a {to ba{ mene?
Nije valjda da sam i ja do{la na red. Ne
znam {ta }e se u ovom mandatu desiti
ne{to neugodno i nepovoljno {to drugi
`ele da izbegnu. Pomislila sam {ta je s
mo}nim klanovima? I tako redom... A
onda sam shvatila da je neko ipak procenio da umem i mogu da uradim ne{to za
svoju struku i polo`aj profesije u ovim
nesigurnim vremenima. Rekla sam sebi:
„Prihvati, mo`e do}i na to mesto neko
gori, pa ne}e{ imati prava da se `ali{ i
kritikuje{”.
su na vlast. Mnogi me|u njima su ~lanovi stranaka i zastupaju strana~ke
interese. ^esto su na rukovodnim mestima u ustanovama kulture. Tako|e su i
~lanovi Saveza. Na{e kolege su postali
na{i poslodavci. Pitanje kako, u nedostatku precizne zakonske regulative i
jakog sindikata, {tititi interese ve}ine
~lanstva, po meni je pitanje broj jedan
novog predsedni{tva.
Da li ne{to u metodu rada Saveza
treba menjati? Ima li SDUS perspektivu?
Savez mo`e da se pona{a kao udru`enje gra|ana (pecaro{a ili filatelista),
ali mislim da 1.500 ~lanova, me|u njima
umetni~ka i intelektualna elita zemlje,
mo`e i treba da uradi mnogo vi{e. Niko
nema vi{e iluzija o na{em polo`aju. Novca nema i bi}e ga za kulturu sve manje.
Hiperprodukcija kadrova se nastavlja,
naro~ito glumaca. Niko da se zapita za{to i dokle. Ponuda je ogromna, potra`nja
mala. Zakoni tr`i{ta su aktivni. Ve}ina
~lanova Saveza to bolno ose}a na svojoj
ko`i. Pa ipak, pla}aju ~lanarinu jer, po
mom mi{ljenju, ljudi `ele negde da
pripadaju. Samostalni umetnici o~ekuju
da preko Saveza re{e socijalno i zdravstveno osiguranje, da im bude regulisan
sta`, a zaposleni `ele da pripadaju organizaciji koja je nepristrasna, apoliti~na,
u kojoj se nalaze s bliskim ljudima, gde
mogu dobiti za{titu, pravni savet, informaciju. Prostorije Saveza treba da budu
prijateljsko i prijatno mesto gde ~lan koji
mo`da nema para da plati kiriju i struju,
a reditelji ga se ne se}aju, mo`e bar da
popije kafu, sok, i pro~ita „Ludus“, a da
se ne ose}a poni`eno. Svi smo do`iveli da
bar jednom budemo u polo`aju ugro`enog ~lana. A sada je va`no da niste sami. Perspektivu Saveza vidim pre svega
u zalaganju i naporima, s ostalim umetni~kim udru`enjima, da se u Ustavu
defini{u polo`aj, prava i obaveze umetnika i uloga umetni~kog stvarala{tva u
dru{tvu. Insistira}emo da se kona~no
donese Zakon o kulturi i umetni~kom
stvarala{tvu, kao i posebni zakoni iz
pojedinih oblasti umetni~kog stvarala{tva. Aktivno }emo u~estvovati u njihovoj izradi. Tako|e }emo zahtevati da
se, po uzoru na evropske zemlje, izdvaja
od 1-3% sredstava iz ulaganja u izgradnju javnih objekata, a koja bi bila namenjena realizaciji umetni~kih programa. Pokrenu}emo i pitanja sponzora i
donatora koji su poreskom politikom destimulisali da ula`u novac u pozori{ne
programe.
Snaga Saveza je u njegovom ~lanstvu. Kako komentari{ete ~injenicu da je
na redovnoj Skup{tini bilo prisutno
manje od 15% ~lanstva?
Broj ~lanova na godi{njim skupovima pokazuje koliko ~lanstvo veruje ili ne
veruje da Savez mo`e i `eli ne{to da
promeni. Jasno je da je ve}ina izgubila
nadu da se u nedostatku zakonske regulative mo`e ozbiljnije promeniti polo`aj
umetnika u dru{tvu. Prisustvo tako malog broja pokazuje apatiju i prepu{tanje
sudbini. Na `alost, niko ne}e brinuti o
nama, moramo sami da poku{amo da
pobolj{amo na{ polo`aj.
Valja se boriti
Pitanje svih pitanja u poslednje dve
godine bilo je – polo`aj samostalnih
umetnika! Kakav je Va{ stav o tom problemu?
Savez se svakako mora izboriti da
samostalni umetnici budu za{ti}eni i da
mogu da ostvare svoja prava. Ve} su
dovoljno „ka`njeni” {to su samostalni.
U Va{em programu istaknuto mesto
zauzima namera da se zalo`ite za formiranje fondova koji bi stimulisali doma}e
dramsko stvarala{tvo i ba{tinu. Ko bi
formirao te fondove, kojim sredstvima bi
bili punjeni, i ko bi bili njihovi korisnici?
Ve} su uhodane predstave-korisnice
kojima se prikuplja novac u fond za
penzionere, bolesne, lekove... Postoji mogu}nost formiranja – fonda zaostav{tine
Dare ^alini}. Predlo`i}emo da se po{alje
apel na{im ~lanovima u dijaspori da
pomognu, i ne samo njima. Sigurna sam
da i u Srbiji ima ljudi koji ho}e trajno da
pomognu, mo`da zave{tanjem dela svoje
imovine, ~ime bi trajno pomagali stare i
nezbrinute glumce, kao spomen na one
koje su nekada gledali i voleli. [to se ti~e
fondova koji bi pomagali razvoj ba{tine,
pre svega mislimo na ministarstva koja
ve} izdvajaju novac za rad Saveza, ali
o~ekujemo da pomognu i projekte koji se
bave ovom obla{}u.
U pomenutom programu, precizno
ste nabrojali konkretne ciljeve za koje
}ete se zalagati (sponzorstvo, banke
podataka, audicije...). Njihov zajedni~ki
imenitelj je uvo|enje reda u haoti~nu pozori{nu svakodnevicu, tj. zakonski okvir
u kome pozori{te treba da deluje po jasno
utvr|enim kriterijumima. Da li je mogu}e i bez tog okvira regulisati odnose u
teatru?
Naravno da nije. Niko se ne}e odre}i
privilegija, sve dok se ne donese Zakon o
pozori{tu. Mo`emo samo da apelujemo i
ukazujemo, ali slaba vajda od toga. Zato
je bolje uraditi makar malo ali konkretno. Pa`nju }emo usmeriti na bazu podataka – to je obiman i skup projekat, ali
poku{a}emo. Ve} smo uputili apel upravama pozori{ta u Srbiji i pozivamo ih da
prihvate javne audicije kao demokratski
i objektivan na~in dodele uloga {to odavno postoji u svetu.
@elja svake Vlade je da rastereti
bud`et, smanji izdatek. @elja pozori{tnika je da se stvore uslovi za kreativan
rad. [ta su mogu}i zajedni~ki interesi?
[ta vidite kao su{tinu zakona o pozori{tu!
Pozori{ni stvaraoci moraju da se
bore, doka`u da su potrebni, neophodni.
„Bogati su bogati, jer {tede”, re~e nedavno strana rediteljka. Ne mora se igrati predstava u dekoru koji ko{ta 100.000
evra. Mnogo smo dobrih gostuju}ih predstava videli koje su bile jeftino opremljene. Sigurna sam da bi, kad bi se novac
racionalno tro{io, bilo mesta za vi{e
projekata, pa bi tako radilo vi{e ljudi. To
su zajedni~ki interesi i Vlade i stvaralaca. Verujem da }e zakon o pozori{tu
sadr`ati racionalna re{enja jer }emo
sigurno kopirati neki uspe{an evropski
zakon. Zakon o pozori{tu }e omogu}iti
ve}i prohod i rada i ideja. Kru`i}e i biti u
surovoj tr`i{noj i umetni~koj utakmici
upravnici, glumci, reditelji, dramaturzi,
projekti, festivali... ve}ina pozori{ta bi}e
privatizovana. Zato }e se mladi stvaraoci
okrenuti malim d`epnim pozori{tima poput evropskog modela. Ne mogu da prorokujem, ali mislim da }e se jasnije
razgrani~iti {ta je A, B i C pozori{na
produkcija.
Na tom zadatku
sa Sindikatom
Kao jedan od problema na{eg teatra,
pomenuli ste lobije i klanove, te Va{u
`elju da oni budu „razbijeni“. [ta podrazumevate pod pojmom „pozori{ni lobi”
tj. „klan”? Kako oni uti~u na teatarsku
svakodnevicu? Kojim sredstvima ih je
mogu}e „razbiti”?
Klanovi u pozori{tu postoje od kad i
pozori{te. Formiraju se radi ostvarivanja
zajedni~kih interesa, i to je normalno. To
su ~esto umetni~ki istomi{ljenici. Naravno da svako `eli da sara|uje s onim
ko ima sli~nu estetiku. Toliki veliki umetnici stalno rade s istim saradnicima. Ali
Lak{e je baviti
se problemima
koji dolaze spolja
Politi~ke prilike u dru{tvu su se
promenile, kao i polo`aj, zna~aj SDUS-a.
U vreme Milo{evi}a jasan politi~ki stav
Saveza imao je zna~ajan odjek u javnosti.
Sada vidimo koliko je lak{e baviti se
problemima koji dolaze spolja. Ljudi se
lak{e udru`uju, krivac se jednostavno i
lako imenuje. Igrati ili ne u znak protesta bila je glavna dilema za vreme
Milo{evi}a, jer svi smo bili slo`ni u tome
da `ivimo u represivnom sistemu. Sad je
sve delikatnije. Dogodile su se promene.
Da li smo ih ovako zami{ljali? Dramski
umetnici vi{e nisu homogen front u odno-
LUDUS 115, 116
(Foto: \. Tomi})
22
„Ludus“ razgovara
kad grupa onemogu}ava drugima da
rade, kada uzurpira stvarala~ki prostor,
kontroli{e kritiku, festivale i funkcioni{e
pod devizom „ko nije s nama taj je protiv
nas”, to je maligno. Da stvari budu komplikovanije, sada postoje i politi~ki lobiji
koji rade u korist stranaka. Kako se boriti? Audicijama, anga`ovanjem ve}eg
broja agenata menad`era i koji bi plasirali na tr`i{te i one van klanova, pronala`enjem scene na kojoj bi re`irali i glumili oni jo{ neafirmisani i ljudi koji sada
rade kvalitetno, ali na margini.
Od formiranja gluma~kog Sindikata,
do danas, odnos SDUS-a i pomenutog
Sindikata nije najjasniji. Ima onih koji
smatraju da je Sindikat stvoren da bi se
oslabio polo`aj Saveza. Vi ste se zalo`ili
za saradnju.
Sindikat ne mo`e da oslabi Savez. To
je razmi{ljanje iz paranoje. Precizno }emo odrediti resore, kompetencije, da ne
dupliramo akcije i ne ulazimo u kompeticiju, jo{ manje da ru{imo jedni druge po
srpskom receptu – da kom{iji crkne krava. Posla ima mnogo, nere{enih problema i vi{e, zato jedino tesno sara|uju}i
mo`emo mobilisati pamet i trud i koriste}i iskustva razvijenih zemalja, zajedno sa sindikatima napraviti ~vrst i respektabilan front koji }e ravnopravno s
Vladom i Ministarstvom u~estvovati u
dono{enju odluka i zakona od kojih
zavisi na{a egzistencija. Na{ zadatak je
da tranziciju iskoristimo za transformaciju i pobolj{anje uslova u kojima stvaramo za promenu statusa u dru{tvu i
pobolj{anje na{eg materijalnog polo`aja.
Va{ odnos prema „Ludusu“ kao
jedinim pozori{nim novinama na Balkanu?
„Ludus“ nam je potreban i va`an. To
je dokument koji ostaje o nama. Predlo`i}emo neke nove stvari – da se ~uje
vox populi – rubrika pisma ~italaca –
gde bi se ~uo glas, problem i kritika onih
kojima je novina namenjena, ili „kritika
kritike”, ili mo`da mo`emo organizovati
tribinu o „Ludusu“ i omogu}iti da se
predlozima unapredi ure|iva~ka
politika novina.
DO POSLEDNJEG DAHA ODANA POZORI[TU
Za{to je sasvim normalno da sate broji{ na
bojleru i za{to je na njemu uvek ne{to posle
3 ujutru – srednje prema vrelom, za{to ostaje samo umetnost i to sitno pomeranje
milimetar i milimetar, govori Aleksandra
Pleskonji} Ili}, glumica retke pozori{ne
osetljivosti
Sne¦ana Mileti¯
N
a ovaj intervju stigla je na ogromnom biciklu, istom onakvom kakav je obavezan deo inventara
svakog ~estitog vojvo|anskog dvori{ta, a
neretko i platna ponekog ovda{njeg
slikara ili ustreptalih pesama panonskih
muzi~ara. Najduhovitija kad je mrtva
ozbiljna, najozbiljnija kad se smeje, ali
uvek do poslednjeg daha odana pozori{tu. Pokazuje prvo bo`anstvenu modru
narukvicu od plasti~nih perlica, specijalno pozajmljenu od }erke Natalije. Na
po~etku pitanje za{to se ne}kala da govori, kad sad bar ima konkretan povod,
jo{ jednu briljantu ulogu, ovoga puta u
predstavi Kome verujete? koju je u Srpskom narodnom pozori{tu, po tekstu Jelene \or|evi}, re`irao Darijan Mihajlovi}?
„Nekako mi je uvek bezveze da ja
kao budem pametna. Koga uop{te briga
{ta mislim o pozori{tu i drugim velikim i
malim temema?! Ja, ina~e, volim da
pri~am i ~esto, sada ve} sve ~e{}e, pri~am
sama sa sobom. To {to pri~am, razgovaram sa sobom - i zapisujem. Pri~am i pi{em o sebi, svojoj deci... Zapravo, svi
ne{to pi{emo. Neke `ene ostavljaju
recepte za rozen torte, uverene da ih ba{
one najboje prave, a ja, eto, ostavljam neke zapise da bi me bolje razumeli Natalija i Tika, moja deca. Va`no mi je da to {to
zapi{em bude istinito, i onda kad ne{to
tako istinito izbaci{ iz sebe, u jednom
trenutku shvati{ da nema{ vi{e {ta istinito da ka`e{ nekome, pogotovo ne da ka`e{ ne{to zvani~no i pametno za novine,
pa da te jo{ neko za ozbiljno i uzme i
onda si gotov... Zato mi je nekako blamantno da govorim, ali eto, nagovorih
se...”
Ova nacija ne spava
„Trudim se da budem iskrena prema
sebi, i na tom belom papiru kao i u `ivotu. A to boli. Istina je surova. Gledam
svoju staru majku, ima 84 godine, gledam kako ta nekad bistra i okretna `ena
sve vi{e postaje beketovski lik. Po sto
23
puta na dan joj odgovorim na pitanje,
koji je danas dan. Treba je okupati, oprati
to malo telo koje se sve vi{e skuplja...
Nekad imam strpljenja s njom, nekad ne,
a nekad se stvarno zapanjim sopstvenom
surovo{}u. Svakog dana se zapanjujem i
`ivotom u svom dovri{tu – `ivim na
otvorenoj pozornici – u dvori{tu gde je
sve kao na dlanu. Vide se `ivoti onih koji
njime prolaze. Gledam te ljude koji `ure,
oklevaju, stidljivo ili nehajno idu da toaleta. Neki rolne s papirom stidljivo skrivaju ispod pazuha, drugi ih, dok se vijore, potpuno odsutno nose u ruci. No}u
se prepoznajemo po `aru cigarete. Ova
nacija ne spava. Svi sede i pu{e. Vidim
dole u uglu `enu, kupuju preduze}e u
kojem 30 godina radi, ona ima jo{ koju
godinu do penzije i ne zna {ta }e dalje,
druga {eta kera, vidim po `aru njene cigarete, tre}a sedi u tre}em kraju dvori{ta,
besna jer ju je snaja ostavila, a ona je
snaji snimila kasetu s ven~anja, i s kr{tenja, pa {ta jo{ ho}e. Vidim no}u po
svetlima koja dopiru iz stanova: ova
nacija prevr}e po kanalima. Svako ima
svoj nemir, a mora{ ga imati! Kako da ga
nema{ kad ti u dr`avi dr`ava ubije
premijera?! ‘Ajde ti spavaj mirno, bez
`ara cigarete. Ja sam jako zabrinuta i ne
mogu da spavam. Na{a {izofrenija ima
gradaciju koja glasi: vitamin B, valerijana kapi, Persantin, Bensendin.
Pevu{im: ‘Nula pet, nula pet (0,5, 0,5),
tvoj je ceo svet’. Smiri{ se pa tera{ dalje...”
me!” Ne mogu ja to i gotovo. Ne mogu
gramzivost da podnesem ni u `ivotu, a
tek ne na sceni... Takvi ne mogu ~ak ni
negativno da uti~u na mene. Ja umem
sebe da ugradim u ekipu, to sam uvek
volela, da se tako negde zataknem i
zaplivam le|no ili kraul, kako bolje pasuje. Vidim, me|utim, odskora, {to me
vrlo iznenadilo, da se bolje razumem s
novim ljudima nego onima s kojima sam
dosta radila. Ovi drugi, novi, me vi{e
provociraju”.
Darijan ili Mija~
„Mi imamo problem rediteljske pedagogije. Ona nam je u opasnom }orsokaku.
Eto, taj Na| do|e katkad ovde, pa niko ne
ume da iskoristi njegov boravak da ka`e
ne{to toj deci, da vide njegov rad, nau~e
ne{to od njega. Gledala sam pro{le godine
u Kanji`i njegovu predstavu i bila zapanjena kako nikog, ~ak ni od mladog
pozri{nog sveta, gluma~kog i rediteljskog, nisam videla. To je potpuno neshvatljivo! To je greh!
(Foto: \. Tomi})
Mene danas reditelj mo`e jo{ samo
svojom li~no{}u da pridobije. Darijan
Mihajlovi}, na primer, koji je uvek raspolo`en, nasmejan, beskrajno duhovit i mio
de~ko. U suprotnom, ako reditelj nije
takav, da bi me osvojio treba mnogo da
zna – da bude Dejan Mija~”.
„Te{ko je danas sa~uvati ljude. Toliko
se trudim, ali mi ponekad promaknu
neke stvari, skoro da sam nekad autisti~na. Ne mogu sve dovoditi u pitanje, to
ponekad shvatim, a onda mi to neretko
izmakne kontroli. U me|uvremenu punim d`epove kamenjem, sva{ta pravim
od njega, saksije, vaze, kutije. Imam i
diplomu tkalje. Kad je Penelopa toliko
tkala, pa joj je pro{lo vreme, valjda }e i
meni pro}i. ^ovek mora biti kreativan.
Tako si stalno spreman za ulogu, ~ak i
kad ti ona nije na vidiku. Uvek mora{
biti spreman za podelu. Nekad mislim da
ba{ i nisam dobila najbolju podelu u
`ivotu. Moja potreba za samoobmanom,
to je ~udo `ivo. @ivot je kompromis i to mi
sve te`e pada. Mo`da je trebalo da pravim ve}e i hrabrije rezove, i u profesionalnom, i privatnom `ivotu. Ali, ako ih
nisam napravila, da li to zna~i da nisam
ni bila spremna za njih, da sam samo to
{to sam postigla i dokle sam do{la? Ne
znam. Meni se ~ini da, kad si gramziv,
kad i{te{ ne{to {to ti ne pripada, da se sve
(Foto: Branko Lu~i})
Le|no i kraul,
ali bez laktanja
„U pozori{tu su, ~ini mi se, ipak
ostali najzdraviji ljudi, jer si tamo na
stalnoj terapiji. Ja sam je imala dovoljno,
te terapije, mada je bilo perioda kad je i
nisam imala, kad nisam igrala. Ne
mislim da su drugi igrali vi{e, nezaslu`eno ili zaslu`eno. Igrao si, terapeutisao se koliko ti je bilo su|eno, odnosno
koliko si umeo sebi da namesti{. Ja
nisam znala da ka`em: „Evo me, gledajte
U pozori{tu na stalnoj terapiji: Aleksandra Pleskonji} Ili} (Foto: Branko Lu~i})
posle okrene protiv tebe, jer postoji vi{a
pravda, kosmi~ka ujdurma, spora a dosti`na, koja sve postavi na svoje mesto.
^itam intervjue i izjave svojih mladih
kolega da se uloge dobijaju u bifeima mo`da ponekad i pokoja, ali retko, pa
niko nije lud da dovodi svoje ime u pitanje.”
Veruju}i ateista
„Imam hri{}ansku vertikalu u smislu – ne ubi, ne ukradi. Kad slu~ajno
imam tri litre ulja u ku}i, odmah mislim
da tre}u treba nekom da dam. ^udim se
neukusno bogatim ljudima, u|em u Lupus (tr`ni centar u Novom Sadu u samom centru), i ne mogu da se na~udim
tom blje{tavilu – svetlima, staklu, potocima, vodoskocima i vodopadima, jer odmah pored vidim Zmajeve de~je igre, ~ija
je zgrada poduprta stubovima da se ne
sru{i. Onda mi padne na pamet da se
neko od tih nepristojno bogatih ljudi ne
seti da makar malo pomogne da se srede
Zmajeve igre, zbog svoje dece makar.
Padne mi na pamet da se niko od njih ne
ugleda na Kolarca, koji je mo`da i trgovao trulim mesom, ali se bar malo iskupio gradnjom „Kolarca“. Uporno se trudim da verujem u ne{to, iako sam ateista,
da verujem u ljudsku dobrotu, ~ak i ako
je nema u mom vidokrugu. Verujem da je
svaki ~ovek crkva, ali ne mogu ~u~ati i
tek tako ~ekati. Ateistu u meni i istovremno (hri{}ansku) veru u dobrotu ne
ose}am kao oksimoron. Trudim se da razumem, mada me ovo vreme zbunjuje.
Zapravo sam veoma zbunjena. Kao neko
ko treba da `ivi u saglasju sa svojim
vremenom, i kao smrtno bi}e, i umetnik,
lepo vidim da ne mogu ~esto da se u{timam u vreme u kojem `ivim, i to me
brine. Brine me {to ne znam kom `anru
pripada vreme u kojem `ivim ja – Aleksandra Pleskonji}. Nekad ~ak moram i
glasno da izgovorim svoje ime da bih
znala da sam `iva”.
„Ne treba da bude{ posebno pametan
i zabrinut da bi te izbezumio pogled na
stvarnost koju ti kroji galerija kojekakvih likova, njihovi bleskasti pogledi, suludi tikovi, skaradni osmesi, o
budala{tinama da i ne govorim. A takvi
ti odmah u|u u `ivot, ~im uklju~i{ TV.
Kad bih i u stvarnom `ivotu mogla da
koristim blagodet zvanu copy – paste, ne
bih znala gde da me pejstiraju. Jer, ne
mo`e{ pobe}i. Postoje samo individualna
bekstva unutar sebe. Kao majka tinejd`era koji treba da ide na gimnazijsku
ekskurziju: prvo u Istanbul, {to je otkazano zbog teroristi~kog napada, potom
[paniju, {to je otkazano iz istog razloga,
zbog ~ega mi dete – ne bunim se – ide u
Prag... pa zar to nije dovoljno da pogleda{ koliko je sati na bojleru. A ne{to
posle 3 ujutru je uvek. To je srednje prema vrelom. Ostaje samo umetnost, pomeranje sata milimetar po milimetar. To
je makar {ta, ali si sre}an kad to uspe{, a
kad si sre}an – lupi dlan
o dlan“.
LUDUS 115, 116
„Ludus“ razgovara
OD JAGO[A DO JAGO[A
Milka Luki}, glumica Narodnog pozori{ta u
Beogradu, posle dve godine penzionerskog
statusa vratila se na scenu svog mati~nog
pozori{ta kao tetka Savka u Nu{i}evoj
Gospo|i Ministarki
sagovor nik: Aleksandra Glovacki
R
a~unaju}i i neigranje pre penzije,
posle koliko godina se dogodio
ovaj va{ povratak? Nije ba{ mala
pauza; celih 7 godina. Kako ste reagovali na poziv; jeste li se obradovali, premi{ljali?
Ose}ala sam se kao da sam dva dana
pre toga imala poslednju probu, pogotovo
{to je i ta poslednja, pre 7 godina, bila
kod Jago{a Markovi}a, u Na{im sinovima. Pa tako, od Jago{a do Jago{a.
Ali sam rad na Ministarki, s obzirom na to da ste igrali i u ranijim izvo|enjima, prvo Anku sobaricu, posle
Soju, koliko je to bilo inspirativno? Me{aju li se razli~ite predstave u glavi?
Ne bih rekla da se me{aju, ali se}anja se javljaju. ^ak se}anja na sve Nu{i}e koje sam igrala, a mislim da mi je
ovo osmi! Po~ela sam davno, s Op{tinskim detetom, pa preko Puta oko sveta,
Narodnog poslanika, O`alo{}ene porodice, do Ministarke s op{tom, ali i mojom
ljubimicom, Ljubinkom Bobi}. S njom
sam igrala 14 godina, i neminovno da
sam je se se}ala. A sad igram s toliko
mladih kolega i, osim zadovoljstva, to je i
progres.
Neminovno se neke crte podvla~e u
takvoj situaciji, od lika iz najmla|e grupe, do jednog od starijih; kakvo je bilo
osnovno ose}anje?
Gledala sam mladu Dejanu Miladinovi} u ulozi Anke, tako kr{nu, tako lepu
i plavu, tako veselu – prosto kao reklamu
za zdravlje, i gledaju}i je volela sam da
se setim sopstvene Anke, imala potrebu
da joj pomognem, {ta god da treba. Nije
me hvatala tuga, naprotiv, ba{ radosna
`elja da joj pomognem. S obzirom na to
da mi je mala zdu{no vra}ala, udvostru~ila je moju radost. A stalno su mi bile u
pameti Ljubinkine re~i: „Ne izvodi kerefeke, idi duboko, sigurno, sa zemlje.
U|i u svoju ulicu, pa dokle stigne{. Ne
igraj mi Bri`it Bardo, nego mi budi Anka
sobarica“.
Uz brojne pohvale ovoj predstavi,
mogu se ~uti i primedbe kako to nije
Nu{i}. [ta mislite o tome?
Mislim da jeste Nu{i}. I uostalom,
njega niko nije uspeo ni da nadomesti, ni
da nadgradi, ni da pokvari. Nu{i} uvek
ispliva sa svojom specifi~nom te`inom.
[to se ove re`ije ti~e, za mene je ona pravi Nu{i}, u tom mno{tvu postupaka, vizji,
moru ma{te. Mislim da bi Nu{i} bio
zadovoljan.
vrta zajedni~ka predstava, a takav je bio
i tokom prve, pre skoro 20 godina.
Kako ste tada pristali da radite kod
nepoznatog studenta, bez honorara, u
SKC-u?
Upoznala sam ga posle predstave
Ko{tane koju je gledao, igrala sam Magdu, i prosto me je {okirao citiraju}i maltene ~itave monologe iz predstave, pri~ao
je o dunjama koje se pominju, ~itav esej o
tim dunjama, da bi me pitao odmah „Da
li biste hteli da igrate kod mene u Adamu
i Evi?“ „A {ta da igram, Eva nisam,
Adam nisam, |avo tako|e nisam?“ „To je
~ovek s lulom, ali to mo`e da bude i dama
sa cigaretom!“ „A, zna~i, promeni}emo
pol?“ „Da, bi}ete dama s cigaretom.“ I
objasnio mi {ta on to ho}e. Dok je pri~ao
gledala sam ga zaprepa{}ena tolikom
re~ito{}u, odva`no{}u, samouvereno{}u,
i samo sam klimnula glavom i rekla:
„Ho}u!“
Bio je to Krle`a, koji nije preterano
uspe{an u ovoj sredini, a dana{nja mlada publika te{ko da Jago{a mo`e da
pove`e s tim autorom. Kakva je bila
predstava?
Fantasti~na! U stovari{tu SKC-a, gde
su odlagani stolovi i stolice, mi smo sve
prekrili crnim pli{em. Na{ divni slikar,
pokojni Pe|a ]api}, rekao je: „Pa {ta je
ovo, kao dela Henri Mura!“ Beta \orevska je bila fantasti~na Eva, na premijeri
joj je pukla spava}ica preko grudi, ona je
za kratko poku{ala to da prikrije, ali
kako je te{ka svila sve vi{e vukla i sve se
vi{e cepalo, Beta je digla ruke i ~itav prvi
~in odigrala s golim grudima, tako odigrala da su svi mislili da je to re`irano.
Sve je i{lo uz glas Marije Kalas i njene
Toske. Bila je istinski za~udna predstava, u nekom hotelu [ kategorije, ekspresivno...
A va{i po~eci, posle zavr{ene Gluma~ke {kole u Novom Sadu?
Bila sam glumica kragujeva~kog
Narodnog pozori{ta, {aba~kog, ni{kog,
pa tek onda beogradskog, pre koga sam
se mnogo naigrala. Tu sam se nau~ila
odnosu prema radu, profesionalizmu, i –
ako se mo`e nau~iti ljubav – onda sam i
ljubav nau~ila u tim pozori{tima. I danas
mislim na sve te svoje kolege, a mo`ete
misliti koliko sam ih upoznala, s kolikima sam igrala, toliko zanimljivih osoba;
koji su to bili `ivoti! S malim, mizernim
platama, bez ikakve mogu}nosti za zaradu sa strane, a radilo se po 12 premijera u sezoni. ^ist romantizam! S druge
strane, toliko dobrih reditelja. Nekad je
reditelju po~etniku bilo te{ko da do|e do
beogradske scene, gotovo nemogu}e, tako
da su svi po~injali karijere u Kragujevcu,
Ni{u... U Kragujevcu Milenko Mari~i},
Mita \urkovi}, Josip Le{i}, u Ni{u Aleksandar Glovacki, Aleksandar \or|evi},
Du{ko Rodi}... Oni su toliko imali `ara,
toliko su prednja~ili, pravili moderne
predstave. To su bili moji pravi u~itelji.
A publika, kakva je bila u odnosu na
dana{nju?
Ista kao i danas. Raspolo`ena i za
dramu i za komediju. Se}am se u Ni{u,
igrali smo Porgi i Bes, ne operu ve} dramu, to je bilo krcato. Kao {to je bila krcata i Ivkova slava. Ali, isto toliko publike
je, te 58. i 59. godine imala Poseta stare
dame, {to je hermeti~an tekst, i dubok i
moderan, a bilo je prepuno gledali{te.
Lepota i eroti~nost
Imali ste ne{to {to se smatra pogodno{}u kada je re~ o mladoj glumici, a to
su lepota i eroti~nost. Je li se ba{ jednostavno nositi s tim?
Lak{e mi je bilo u ovim pozori{tima
na po~etku; u Narodnom pozori{tu sam
po~ela odmah s lepim ulogama, kao {to je
Nosorog, Kora~nica, Irkutska pri~a... A
onda je moj mu`, za koga sam se udala
dok je bio student dramaturgije, e onda je
postao dramaturg, pa vrlo brzo i direktor
Drame, i ja sam se tu ne{to zbrkala i povukla. Godinama sam po pozori{tima
slu{ala pri~e „E, glumica ~iji je mu` na
vlasti, debelo }e da plati sve...“, naravno
uz one druge pri~e da je sve i dobila zahvaljuju}i njemu... U`as! Svako neraspolo`enje prema njemu na meni se prelomilo.
Govorimo o Velimiru Luki}u, {to je
neizbe`no, s obzirom na to da je obele`io
kulturni i pozori{ni `ivot ovog grada kao
pesnik, dramski pisac i upravnik Narodnog pozori{ta u Beogradu. Kako je bilo
biti njegova `ena, pritom glumica?
Od silnog straha da se ne pri~a kako
dobijam uloge zahvaljuju}i mu`u, ja sam
se nivelirala kao da pre toga ni{ta nisam
igrala. Po~ela sam da uzimam drugorazredne uloge, pa i to nevoljno, jer ako
neko ho}e da ka`e ne{to lo{e uvek }e na}i
povod. ^ula sam i komentare da namerno biram male uloge da bih pre{la glavnu glumicu! Pa nije brate, nego sam
darovitija. Ali, to sada znam. Tad sam se
sklanjala, pa ako je Podvala nisam Nera
nego sam Smilja, ako su Tri sestre nisam
sestra nego sam snaja... Rekla sam sebi
„Milka, provuci se, ne}e ni on ve~no biti
upravnik“. Ali, dosta sam usamljeno provodila te godine. Pri|em lo`i, oni taman
ogovaraju upravu, {to je prirodno, jer {ta
bi glumci radili ako ne ogovarali upravu;
znam po sebi, pa to je najsla|e. Kad
do|em, oni u}ute. Onda se sklonim. Dok
nisam i sama po~ela da ogovaram. Onda
mi je Veca rekao: „Slu{aj Milka, ne mo`e{ me stalno ogovarati sa Stanislavom
Pe{i}, Brankom Zori} i Dobrilom Stojni}!“ Pitala sam ga – kako da se dru`im
ako ne ogovaram. (SMEH) Ali, to je veliko optere}enje, i obaveza i odgovornost... A nema slobode. Nekad bih i ja
ne{to rekla, ili zauzela neki radikalniji
stav, bilo prema kolegi, bilo prema
reditelju, a ne mo`e{. To je pakao!
Valjda je bilo i onih koji su se prema
vama odnosili isklju~ivo kao prema
Milki Luki}?
Bilo je, eto te moje pomenute tri drugarice; pokojna Sta{a Pe{i}, Branka i
Boba, Mira Bobi}, ili – Mira Stupica,
Nada [krinjar... uostalom sve te veli~ine
kojima sigurno nisam mogla smetati, jer
niti su one `elele moje uloge, niti ja njihove.
Pomislite li da bi vam u nekom drugom pozori{tu moglo biti bolje?
Nikada! Na toj sceni sam statirala
jo{ kao dete. Prema tome, i za mene se
mo`e re}i da sam igrala za vreme okupacije. (SMEH) Statirala sam u Dogorelom krovu, gde je igrao bo`anstveni
glumac, Milan Popovi}, koga sam kasnije upoznala u ni{kom pozori{tu; statirala
sam u „Toski“, „Boemima“. Bio je jedan
inspicijent kod Lipovog Lada, koji je sve
nas, nemirnu decu iz kraja, doveo da
statiramo. Tako da je za mene Narodno
pozori{te pojam pozori{ta.
Kad ste pomenuli okupaciju, je li
istina da su samo Nemci bili u publici?
Ma kakvi, gledalo se itekako. Nije
ta~no.
Onda je trebalo suditi i publici posle
rata?
Po toj logici je trebalo da se svi potrujemo! U okupaciji se `ivi. Te{ko, ali se
`ivi. I ja sam kao dete, budu}i s Crvenog
krsta, gledala predstave u Beogradskom
dramskom, tu smo se mi devoj~ice zaljubljivale besomu~no. Sve moje drugarice su bile zaljubljene u \uzu Stoiljkovi}a, a ja se zaljubim u Pepija Lakovi}a. I sad, mamu povedem na predstavu
Kolombe, gde Pepi igra inspicijenta sa
}elavom glavom, mama se zgrozi. „U to
si zaljubljena, crna Milkice!“ Ispri~ala
sam to Pepiju posle 20 godina, kad smo
glumili kod Slave Ravasija u nekim
jedno~inkama. Ali, bez obzira na sve,
tr~ala sam u Narodno kad god sam mogla. I kao glumica ni{kog pozori{ta, a
tamo kad odigrate dobru predstavu, oni
vas stimuli{u, daju vam stipendiju za 3
dana da idete u Beograd i gledate predstave. I ja i Toma Jovanovi}, recimo, Toma ide u Beogradsko dramsko, a ja do|em da gledam Obo`avanu Juliju. Samo
Narodno. To sam ne{to zacrtala u sedmoj
godini, i taj mi se san ostvario. I sada sa
69, ili 8, ne znam ni sama, jo{ igram. I
igra}u jo{!
Najva`niji
je bio – On
Veca je bio i dramski pisac; je li
pisao ne{to ba{ za vas?
Napisao je Sibilu ili Bertove ko~ije
za mene. Ta odgovornost, to {to igram u
njegovoj drami, a najva`nije mi je kako
}e on da pro|e... Uop{te ne znam kako
sam pre`ivela tu premijeru! Nisam volela da igram u njegovim dramama, pa
najva`niji je bio ON! Emiliju u Dugom
`ivotu kralja Osvalda je tako|e pisao za
mene, ali sam rekla „Ne, ja to ne mogu,
ubij me ali ne mogu!“ Mada sam posle
usko~ila umesto Ljiljane Jankovi}, kada
je oti{la na trudni~ko. I ba{ sam bila na
gostovanju, gde smo divno pro{li, na
Dubrova~kim letnjim igrama. Igrali smo
u Kne`evom dvoru, tri ve~eri za redom.
Bile su ovacije.
Kne`ev dvor, Dubrovnik, Veca Luki}
i njegovo dru{tvo pisaca i intelektualaca,
taj `ivot sada zvu~i gotovo bajkovito?
Volim da ka`em da su moji univerziteti, pa i vi{e od toga, neki divni ljudi,
poput Du{ana Mati}a koji nam je bio i
Jago{eva
inteligentna ma{ta
Igrali ste kod Jago{a kada je bio na
3. godini re`ije, u njegovoj ispitnoj predstavi, Krle`inom Adamu i Evi. [to }e
re}i da ga pratite od samih po~etaka.
Osim energije, energije, energije, {to svi
koji o njemu govore pominju, {ta biste
izdvojili kao dominantnu osobinu?
Energiju svako mo`e da ima. Jago{
ima inteligentnu ma{tu, ja bih tako rekla. Ima veliki dar da u drugome podstakne ma{tu. Kad se dve ma{te spoje,
ume da odabere najbolje od onoga {to mu
drugi ponudi, a drugome tako|e dozvoljava da napravi izbor. Ovo je na{a ~et-
LUDUS 115, 116
24
„Ludus“ razgovara
kum. Osamnaest godina svake nedelje
smo bili u gostima kod njega. Zamislite
kolikih sam se pametnih i lepih stvari
naslu{ala, i u koliko toga me je uputio.
Pri~a se, recimo, o Bretonu, a onda ja od
nedelje do nedelje i{~itam koliko vi{e
mogu. Pa pomenu Apolinera, ja se bacim
na njega i sve Francuze uz njega. Mo`ete
onda misliti {ta je za mene zna~ilo takvo
dru`enje u trajanju od 18 godina. Plus
letovanja. Letovati s nekim, to je kao 5
godina dru`enja. To su mi, zaista, najlep{e uspomene, jer osim Du{ana Mati}a
bilo je jo{ mnogo zanimljivih ljudi. Milica Zori}, recimo, s njenim tapiserijama,
Vava Hristi}, Tanja Lukjanova... Divno
putovanje posle Anabele s Bojanom i
Mirom Stupicom. Mi smo i{li na Bled, a
oni na Bohinj, pa smo putovali zajedno.
Mira je vozila neki Sitroen koji se u`asno
ljuljao. Bojan je, u jednom trenutku, odlu~io da doru~kujemo u Petrovoj Gori, na
livadi, i krenuo je da vadi klopu. Te smo
tu doru~kovali od 8 do pola 11. (SMEH)
Kad smo se najzad vratili u kola, od
onolike hrane nam se i prispava. Veca je
imao dovoljno savesti da u~ini napor i
zabavlja Miru da ne bi zaspala za volanom, a Bojan i ja smo sve vreme spavali. I stignemo u Ljubljanu; Bo`e, kako
mladost mo`e da bude nevaspitana, ne
mogu sad da shvatim da sam to uradila,
tek sednemo u prvu poslasti~arnicu da
jadna Mira uzme vazduh i bar kafu
popije, a ja krenem da zanovetam kako
mi se ne dopada mesto! I `ena pukne,
naravno. Tu su mi svi dali prijateljski
savet da ne progovaram naredna 2 sata.
Kakav su par bili Bojan i Mira?
Ostalo je zapam}eno da su najzaljubljeniji u svoje `ene bili Nikola Tanhofer u Ivicu, Ljubi{a Jovanovi} u Sonju,
i Bojan u Miru. To su poslovi~ne pri~e.
Tokom {etnje, a ja sam ba{ imala dobre
noge, obujem nove sandale o~ekuju}i da
mi se svi dive, Bojan me gleda i ka`e:
„Jeben ti, ba{ su ti tanke noge.“ Sad,
spram Mirinih su zaista bile tanke.
(SMEH) Obo`avao ju je.
Ono lepo
i ono ru`no
Va{ brak s Vecom se zavr{io, a uvre`eno je mi{ljenje da u takvoj situaciji
okolina okre}e le|a onome ko ostaje bez
mo}i. Jesu li vam stvarno okretali le|a?
Naprotiv! Samo sam pogubila neke
njegove prijatelje s kojima sam volela da
razgovaram, a to su uglavnom pisci.
Za{to ste se razveli?
Zbog istog razloga zbog koga sam se
udala – ljubavi. Jer, ne mo`e vas povrediti neko koga ne volite, samo onaj koga
volite. Iz velike ljubavi sam se razvela.
Sad ste, valjda, lak{e mogli da u~estvujete i u ogovaranjima uprave; a {ta
je to {to glumci najvi{e zameraju upravnicima?
Glumcu je lak{e da ka`e: „Ne voli me
uprava“, no „reditelj me ne vidi u svojoj
predstavi“. Lak{e mi je i da me reditelj
mrzi nego da me ne}e. Lak{e je re}i „ne
voli me“, no „ne ceni me“. Mnogo je mukotrpan posao, sav satkan od sujete, a
sujetu mora{ pobe|ivati, ina~e }e te
pojesti.
[ta najlep{e pamtite vezano za svoj
rad u pozori{tu?
Mnogo toga, ali pamtim Miju Aleksi}a kao najdivnijeg partnera koga sam
imala. Te ne`nosti, pa`nje, tog razmi{ljanja za drugog, kolegijalnosti, podr{ke, to sam retko vi|ala u pozori{tu u
tolikoj meri.
A ru`no, {to vam sad prvo pada na
pamet?
Se}am se stra{ne sva|e s Jovanom
Mili}evi}em, pred doktorom Hugom Klajnom, u @ivom le{u. Ja sam bila malo
nedisciplinovana, {to ina~e ne li~i na
25
Leda
mene, ali je Jovan tako stravi~no reagovao, zalupio vratima, napustio probu, i
pri tome jo{ oti{ao da me tu`i kod direktora drame, {to }e re}i kod mog mu`a.
Klajn je bio pomiritelj, tako da nisu reditelji bili ti s kojima sam imala problema. Odnosno, ako sam imala, jasno sam
stavljala do znanja da nisam vi{e zainteresovana za eventualne budu}e projekte.
^ime to reditelj nervira glumca?
Ako ne{to predlo`ite, danas pa sutra
pa prekosutra, prosto ma{tate, radite, jer
za mene je proba zanimljiviji rad od
predstave; predstava je fiksirana, do|e{,
odigra{, maltene se i ne vidi{ s kolegama
sem na sceni, ali proba – to je rad, to je
posao, razmena mi{ljenja, mentalna ~i{}enja, i sad kad imate reditelja kome
apsolutno ni{ta ne odgovara {to mu predlo`ite, to nije normalno. A bilo je i takvih.
Nego samo kako su oni zacrtali, kako oni
misle. Pa ne mo`e tako. Mora da se razgovara. Mora se imati konsenzus!
(SMEH)
Menja li se tu ne{to vremenom?
Radi se mnogo br`e. Danas mladi
reditelji s prvom probom kre}u u posao.
Jago{ kre}e i u mizanscen. Najve}u tremu kod njega imam na prvoj probi, na
prvom kop~anju. Za mene je bio {ok kad
sam na Na{im sinovima videla kako
Dragan Mi}anovi} glumi na prvoj probi.
Glumi! I Dara D`oki}. Takvo je vreme. I
vrlo mi odgovara. Jer mnogo mislim na
svaku ulogu koju dobijem.
U penziji ste ve} dve godine; ose}ate
li se kao penzioner?
Ma kakvi, pa i pre penzije, tokom ove
pauze, kad god zazvoni telefon pomislim:
„Aha, ovo je neka ponuda“. Stalno si na
dispoziciji. To je lepo ose}anje. Osim toga,
sam `ivot je toliko bogat da se lako na|u
drugi sadr`aji.
Ipak je lep{e s predstavom na repertoaru?
O, naravno, naro~ito s ovakvom. I
uloga mi je po meri, ni ve}a ni manja ne
bi bila dobra. Ba{ u`ivam. Jer, glumac
nema iskustva. Sa svakom ulogom je na
po~etku. A to nas ~ini mla|im
od ostalih.
Gospo|a ministarka: Milka Luki} kao Anka
Smrt trgova~kog putnika: Milka Luki} sa Mijom Aleksi}em
Milo{ @uti} i Milka Luki}
LUDUS 115, 116
Intervju
SVOJ, U SVE MANJEM POLJU SLOBODE
Glumac Slobodan Be{ti}, trezan u ti{ini
pijanih, opijen Ti{inom treznih
Sne¦ana Mileti¯
T
reba ~ovek stvarno da bude naro~ito jak, da ima posebnu snagu i
volju, ili snagu volje, da u sredini
kakva je ova na{a, sa~uva - danas ve}
nimalo na ceni - ~estite ljudske osobine.
Njih se ta sredina gnu{a i zapravo vrlo
boji, toliko da ih vi{e gotovo ni ne poznaje, ali je istovremeno, perverzije li, uvek
spremna da za njih na|e neku zluradu i
ru`nu re~. Tim pre su dragoceni ljudi
koji su ostali dostojni svog dolaska na
ovaj - sve la`niji - planet Holivud koji
postajemo.
A `udnja je ta po kojoj se razlikujemo od drugih. Ona nam odre|uje sudbinu, sudbina volju, volja to {to }emo
uraditi i onda je to taj na{ `ivot kakav
imamo. Njegova `ivotna `udnja bilo je i
ostalo pozori{te, na po~etku glum~evog
`ivota, dodu{e, druga~ije nego danas.
Kako i za{to, za Ludus govori Sobodan
Be{ti}, a povodom predstave Ti{ina treznih u Narodnom pozori{tu u Beogradu.
„Ni{ta nisam znao o Gezi ^atu, vojvo|anskom piscu, po ~ijim je pripovetkama trebalo da nastane ova predstava na
Petom spratu NP. ^uo sam za njega od
Kinge (Mezei, rediteljke) i Kate (\armati,
dramaturga) kada je bilo ve} izvesno da
}emo raditi sa ekipom iz Novosadskog
pozori{ta/Ujvideki szinhaz. Odmah sam
ih molio da mi daju knjigu njegovih
pripovedaka, ali neko udubljivanje u
^atovo delo bilo je izli{no jer su rediteljka
i dramaturg ve} bile odabrale slike i
prilike, likove i teme kojima }emo se
baviti postavljaju}i ^ata na scenu”, ka`e
glumac Slobodan Be{ti}, Krapek u ovoj
predstavi.
„Za po~etak, bio sam zadivljen ~injenicom da je u ono vreme `iveo ~ovek koji
je pisao tako moderno - moderno u dana{njem smilu te re~i - dakle - otvoreno,
jasno i ogoljeno. O vrlo luda~kim temama
i situacijama ispisao je neverovatno
sugestivne redove, na jedan lucidan i
bizaran, istovremeno vrlo duhovit na~in.
U razgovoru sa prevodiocem Savom Babi}em ~uo sam da je najve}i deo tih
pripovedaka ^at napisao dok je bio na
opijumu. E, tu sam se ja prepoznao, ne
zbog opijuma, nego zbog te ljudske potrebe da se negde pobegne. Neko pobegne
u opijum, neko u pozori{te, neko se bavi
paraglajdingom... ^oveku je prosto
potrebna neka vrsta `estokog adrenalina
da bi isko~io iz mu~ne svakodnevice, da
bi do{ao do ne~eg {to je druga strana
`ivota. To se kod ^ata vidi, vrlo je jasna
njegova potreba da kro~i s one strane
realnosti i stvarnosti, koje umom poima
na{e bi}e. ^at je tako odlazio u sopstvenu
podsvest - na{u podsvest - punu raznih
mrakova, a ti mrakovi su ne{to u ~emu
sam se ja prepoznao”.
Granice i slobode
„Radio sam i ranije sli~ne stvari,
odnosno na sli~an na~in kako smo radili
sa Kingom. Tako sam zapravo i po~eo
svoju gluma~ku karijeru. Taj princip improvizacije nije mi uop{te stran, tako
sam radio sa Harisom Pa{ovi}em na Bu-
LUDUS 115, 116
|enju pole}a, takvo je bilo i Dozivanje
ptica, sli~an je unekoliko bio i rad sa
Eu|enijom Barbom, a tokom karijere, u
nekim predstavama u kojim sam igrao,
govorilo se na jo{ drasti~nije izmi{ljenim
jezicima... Me|utim, jako mi je drago {to
sam upoznao mlade ljude iz Novog Sada,
koji, verujem, nisu imali ba{ puno prilike
da se bave ovakvom vrstom pozori{ta,
koji opet umeju da razmi{ljaju potpuno
druga~ije od onog {to ~ini ovda{nje
poimanje pozori{ta. Kinga Mezei je mlad
~ovek, ali vrlo dobar reditelj koji ima
ta~an cilj i sliku tog cilja na sceni, ali
istovremeno i hrabrost da dozvoli slobodu
glumcu da do|e do svog autenti~nog
re{enja, da bude kreator a ne samo interpretator, izvr{itelj rediteljevih naloga, {to
glumcu ~esto smeta. I na kraju, odnosno
ni{ta o njoj ne znam. To je bila moja prva
asocijacija na to ti{ina trezih, na naslov
na{e predstave. Mo`da je naslov trebalo
da bude nekako komunikativniji, jasniji,
informativniji. Ovako, dosta hermeti~no
zvu~i, kao bela crnina, kao neki oksimoron. Me|utim, ako je ti{ina treznih ta
poslednja scena u predstavi, kad se junaci otrezne, kad realnost prodre u njihov `ivot, onda je naslov na{e predstave
ta~an jer govori upravo o tom `ivotnom
paradosku kada se um i realnost, koju
znamo, prevr}u naglava~ke, kad se ru{i
obi~na spoznaja i nastupa su{tinska spoznaja sebe i sveta. To su jako bolni i jako
retki trenutci; ne do`ivljava ih svako. To
je dugotrajan i bolan proces na putu
osve{}ivanja sopstvenog bi}a. To su trenutci kada ti biva kristalno jasno, ko si,
kakve su tvoje misli, emocije, kakva ti je
percepcija, kako reaguje{ na druge ljude,
na spoljni svet, odgovara li on tvom bi}u,
ho}e{ li se, i mo`e{ li se, i koliko, prilagoditi tome. To su sve iskrice, jako kratki trenutci prosvetljenja. Put do njih je
put suo~avanja s vrlo neprijatnim momentima sopstvenog bi}a za koja, bar
koliko je on lep, koliko je va`no biti `iv `iv u svoj puno}i - i koliko ti to daje
{ansu da uradi{ ne{to dobro i lepo”.
Pozori{te
kao opijum
„Pozori{te je na neki na~in i dalje
moj opijum, ali, u drugom nekom smislu,
i nije na isti na~in kao {to je to nekad
bilo, na po~etku mog gluma~kog `ivota. I
to je dobro. Moja opsesija pozori{tem bila
je takva da me je gurala u gr~. Hteo sam
na sceni da do`ivim da mi se kosmos
otvori, da izrazim sve ono {to je zaumno,
da me scena odlepi do realnosti. Mu~io
sam se da to postignem i to je vrlo ~esto
bilo nekomunikativno. Ljudi nisu reagovali na to {to sam su{tinski hteo da ka`em, nego na taj gr~ koji je iz mene
izlazio. I onda, pre jedno pet - {est godina, ne{to se u meni otkinulo... U me|uvremenu sam dobio i decu, dvoje dece,
pa onda tih deset godina strahote koje
smo pre`iveli, koje su me ba{ uzdrmale -
Novi stari strahovi
„Bojim li se da }e se publika u
pozori{te vratiti iz istih razloga iz kojih je
i{la devedesetih godina? Pa... Devedesetih sam bio u JDP-u, igrali smo
Plavu pticu, bajku koju su gledali ljudi u
trenutcima kad mnogi do njih nisu imali
{ta da jedu. I druga pozori{ta bila su,
se}am se, puna. To je bio beg. Bojim se da
situacija nije bolja ni danas, odnosno da
ne}e biti mnogo bolja ni ubudu}e. Kao i
svima, ili ve}ini, posle 5. oktobra u~inilo
mi se da }e biti druga~ije, ali ni{ta u
pozori{tu nije krenulo nabolje. Naprotiv,
po{lo je nagore. Jer, sve ono {to se de{avlao u vojsci, politici, privredi, me|u
radnicima, tek sada je to stiglo do nas u
pozori{tu. Mi tek sada ulazimo u to ludilo postratnog perioda. Mo`da to nije tako
upadljivo ni vidljivo u smislu nekih konkretnijih nemira, {trajka ili sli~nog, jer
se de{ava u na{im glavama, me|u nama
interno, ali se i te kako vidi na sceni - u
krizi ideja i kretivnosti, o nemanju para
da i ne govorim. Ba{ zato je ovo {to je
Kinga Mezei uradila u NP, otvoreno }u
re}i, lekcija beogradskim rediteljima.
Jedan mlad ~ovek do{ao je na scenu nacionalnog pozori{ta, doneo jedan sasvim
Mir koji je postigao privatno, omogu}io mu je `e{}e trenutke na sceni: Slobodan Be{ti} (Foto: \or|e Tomi})
na po~etku, potpuno sam bio u ~udu kada
sam video da i publika veoma dobro
razume predstavu, da reaguje na sva
osetljiva mesta u njoj. Gledaju je najrazli~itiji ljudi, od penzionera do sasvim
mladih ljudi koji vole radikalne rezove i
razne eksperimente u teatru, i to zato {to
je Kinga umela da napravi dobar spoj
klasi~nog, racionalnog poimanja predstave – pri~u i likove - ali i da razbije
klasi~nu, tvrdu dramaturgiju - preplitanje planova, vremena, prostora, duhovitosti, ~ak morbidnosti”.
Moja ti{ina treznih
„Nikad ne bih do{ao da gledam predstavu koja se zove Ti{ina treznih a da
svesno, mo`da i ne zna{ da postoje. Prvi
moj ta-kav trenutak suo~avanja bio je,
pamtim, vrlo bolan. Bilo je to ba{ tokom
rada na jednoj predstavi, kada sam se
pona{ao vrlo zlo. [est meseci sam maltretirao lju-de oko sebe, iz povere|enog ega i
sujete. To, sre}om, nije dovelo do ne~eg
ekstremnog, ali sam ja to posle ekstremno
do`iveo jer sam shvato da sam izdao sam
sebe i svoje ideale u pozori{tu. Dozvolio
sam da sam sebe prevarim, da moja
gluma~ka sujeta bude u prvom planu.
Sva potonja takva iskustva, ta prosvetljenja, bila su manje bolna, jer sam poku{ao da radim na sebi, da shvatim da to
nije puko otvaranje tamne strane mog
bi}a, nego i potvrda realnosti svakodnevnog bivstvovanja. To ti samo otvara jo{ vi{e prozora u `ivot, pokazuje
sve svoje ideale morao sam da proverim,
kako sada oni stoje u odnosu na novu
stvarnost koja je bila ja~a od svega onog
{to smo mogli da ponudimo na sceni. I
onda je do{ao taj trenutak, ta ti{ina
treznih kad sam shvatio koji je moj put.
Danas ve} iz potpunog mira i opu{tenosti
mogu da se otka~im, da tako odlepim na
sceni da se dobro ose}am i ja, a da to,
vidim po reakcijama ljudi, razume i
publika. Paradoksalno, mir koji sam
poslednjih godina, privatno, postigao,
omogu}io mi je da do|em do `e{}ih
trenutaka na sceni, da to pomeranje bude
sna`nije od onog do kojeg sam, u
u`asnom gr~u, poku{avao da do|em kao
mlad glumac. Mo`da je odgovor u posve
jednostavnoj ~injenici – iskustvu i 40
mojih godina”.
nekomunikativan tekst, i za krako vreme, bez mnogo para, s njemu nepoznatom ekipom i ve}inom mladim glumcima
koji nisu navikli na takvu vrstu pozori{ta
i taj na~in rada, napravio odli~nu predstavu koju razume raznolika publika; a
da ta predstava, pritom, ni u jednom
svom segmentu nije bilo kakav populisti~ki ustupak bilo kome. Mislim da je
dala `e{}u lekciju o re`iji, o tome kako se,
s lako}om i bez kvazifilozofiranja, dolazi
do zanimljivih re{enja. Sve je krajnje
jednostavno, samo treba biti talentovan.
Ni{ta drugo. Ni{ta vi{e, a ni manje.
Ona ima smisao i ose}aj za pozori{te, ona
ima klju~ koji nama u ovoj sredini
nedostaje. Ne mislim na pare, pa ~ak ni
na glumce – njih, jako dobrih i darovitih,
imamo dosta. Mi samo nemamo pravih
26
Intervju
ideja. A za{to se to desilo - zato {to smo se
zatvorili. Deset - petnaest godina mi
zapravo nemamo pojma {ta se de{ava ni
u nabli`em kom{iliku.
Ne putujemo, ne znamo kako razmi{ljaju ljudi u Evropi. [ta je tamo
moderno, u kretivnom a ne pomodnom
smislu. Zapali smo u blato, sve se zavr{ava na lokalnim uspesima, tap{emo se
po ramenu a svaka predstava koja, ako i
iza|e van granica, ne komunicira s publikom; mo`da tu negde na Balkanu ali
nigde na ozbiljnijem, nekom relevantnijem mestu. Verujem da smo jako nazadovali u pozori{nom ukusu i idejama, ne
mislim tu na pojedince, nego kao nacija,
kao kultura, mnogo smo zaostali”.
Bojim se da...
„Ako i u pozori{tu budemo nudili
{panske serije i ako publika bude poverovala da je to vrhunac u teatru, ako je
neko nekim ~udom ubedi u to, bi}u jako
nesre}an da pozori{ta opet budu prepuna. Bojim se da publika, u trenutku
velike krize kretivnosti, ba{ to ne prepozna kao svoj ukus. To jako ne}e valjati.
Nisam optimista, ni u tom smislu, ni u
smislu politike koja kroji budu}nost svega, pa i pozori{ta. Moja `ena radi u
Republi~kom ministarstvu za odnose s
inostranstvom i u toku sam sa svim {to se
tamo de{ava, a sve to ne miri{e na optimizam, ni po pitanju harmonizacije odnosa sa Crnogorcima, ni pribli`avanja
Evropi. Ponavljam, jako smo zaostali a
sve {to se desilo ju~e i prekju~e, {to se
de{ava danas, ne daje mi nikakvu nadu
u pogledu toga da }e se sutra bilo {ta
pozitivno preokrenuti. Mi se i dalje lomimo izme|u nacionalizma, tog lo{eg nacionalizma - ne mislim ni{ta lo{e o nacionalizmu koji je ljubav prema sopstvenom
narodu, ali se gnu{am nacionalizma koji
je mr`nja i netrpeljivost prema svemu {to
je druga~ije, {to nije sopstveni narod. Ta
mr`nja ide u zatvorenost, ide u ono {to su
rezultati na{ih izbora i, na kraju krajeva, u ono {to je na{a kultura. Ako opstane ova opcija koja podrazumeva povratak nacionalnim vrednostima - a to
kod nas gotovo uvek podrazumeva ~etni~ku netrpeljivost - onda je to veliki
korak unazad i ni~eg dobrog u tome ne}e
biti. Nemam ni{ta protiv ljubljenja svog
naroda, istra`ivanja istorije, preispitivanja nacionalne pro{losti, ali s kriti~kim stavom - za to sam uvek. Igrao sam
davno u Ru`enju naroda, to je izuzetan
komad koji vrlo zrelo sagledava nacionalno bi}e jednog naroda, s puno ljubavi
i razumevanja. Ali, glorifikacija nacio-
nalnih mitova i obmana, to samo mo`e
da nas gurne u duboko blato a u njemu
znamo kako je. Predugo smo se davili u
njemu. Nama ne treba nacionalizma te
vrste. Videli smo kuda on vodi, gde nas je
doveo. Vidimo do ~ega je doveo u kulturi.
Sve je pink. Bojim se da }e tako biti i u
pozori{tu - pravi}emo jeftine predstave
kojima }emo poku{ati da privu~emo {to
vi{e publike, na dnevne i nacionalisti~ke
teme koje }e podi}i {panske-serije ukusu”.
^lanstvo
u biblioteci
„Polje slobode se, generalno, ne samo
kod nas, sve vi{e smanjuje. Nismo mi
posebni po tome {to izgleda dolazi vreme
da }emo svi morati da budemo ~lanovi
neke biblioteke, ako uop{te bilo {ta budemo hteli da radimo. Moja iskustva, rade}i
u inostranstvu, nisu ni{ta druga~ija.
Globalizacija uop{te nije idealna stvar.
Rade}i s ljudima po Evropi i iz celog
sveta ja sam video da su i oni morali da
se politi~ki odrede da bi radili, dodu{e ne
tako direktno i banalno kako je to ~esto
ovde kod nas. Oni to ~ine u rukavicama,
na primer kroz nekakve humanitarne
projekte koji poma`u ovo i ono, a ispod
toga, kad zagrebe{, vidi{ politi~ku opciju
koja zlupotrebljava kulturu i umetnost
da bi promovisala neki program – recimo pomirenje naroda koje im u tom
trenutku odgovara. Amerika i Evropa
pretvorile su se u jedan rigidan sistem i
tamo vi{e nema onih sloboda o kojima mi
ovde, sti{njeni svojim neslobodama,
sanjamo. Ne}emo mi mo}i mnogo da se
i{~upamo od toga, ne samo zato {to smo
oti{li u drugu krajnost – oni ka`u svet je
globalno selo a mi ho}emo na{e malo
selo. U svemu tome ne vidim prostor za
istinsko osloba|anje u {irem kontekstu,
sem u individulanim slu~ajevima. Sve mi
vi{e, sve ovo, li~i na Orvela, vi{e nego
ikad pre. Bojim se da }e se, kako smo
zaostali, ako ikad i do|emo do te
Evropske unije, ona raspasti, jer tamo je
tek gomila problema. To bi bio na{ neprevazi|eni oksimoron“.
Mali optimizmi
(Foto: \. Tomi})
„Nisam optimista u tom nekom generalnom pogledu na budu}nost, dakle.
Ona mi pre izgleda apokalipti~no, nego
kao gra|enje sna o budu}nosti. Ali, optimista sam onako li~no. Verujem u
slobode talentovanih ljudi kakvi su Kin-
ga na primer. Verujem u te male - a
velike - iskrene motive vrednih i talentovanih ljudi, u njihove privatne optimizme i nade, i na{e susrete koji }e,
verujem, kreirati, u na{em slu~aju, dobre
predstave”, ka`e glumac Be{ti} i najav-
ljuje da }emo ga naredne sezone gledati u
Fridi Kalo koju }e na Petom spratu NP,
po tekstu Sanje Domazet, re`irati Ivana
Vuji}. U U`i~kom pozori{tu sam Be{ti} }e
re`irati Lepoticu i zver, a na jesen }e
uslediti i pozori{ni susret sa Mladenom
Matani}em i Handkeovim tekstom ^as u
kojem nismo znali ni{ta jedni o drugim.
O Zlim dusima, gde i kako,
mo`da neki drugi put.
[ESTODNEVNO GOSTOVANJE GKM IZ SPLITA U KOTORU OD 24. .4 DO 30.04. OVE GODINE
Vesna Perovi¯
\
ir umetnosti, duhovnosti i ljubavi
(rodjen u Kotoru 19.12.2003.god.
na Okruglom stolu o saradnji gradova Split-Kotor-Mostar i obele`en izlo`bom fotografija Fedje Klari}a pod nazivom „Splitski djir ljubavi“) nastavljen
je gostovanjem GKM iz Splita sa svoje tri
predstave, a u okviru projekta Teatar bez
granica ~iji je nosilac op{tina Kotor, sa
mojom malenko{}u kao autorom, koordinatorom i td. Projekat ima za cilj: inovativnost, kooperaciju i decentralizaciju, sa
svrhom normalizacije odnosa i stvaranja
ambijenta tolerantnih, medjuetni~kih i
27
regionalnih odnosa. Eto kako sve to moramo da pakujemo da bi do{li do novca!
Pripreme su trajale tri meseca, finansijska konstrukcija je bila zatvorena pre
otpo~injanja realizacije, zahvaljuju}i
brojnim sponzorima koji su prepoznali
zna~aj i kvalitet. Hronolo{ki to je izgledalo ovako:
25.04. je odr`ana Press konferencija
gde smo: prisutni glumci, direktorka
propagande GKM-a Dinka Gudi}, Sekretar Sekretarijata za kulturu op{tine
Zoran @ivkovi} i ja predstavili projekat.
Vest o tome bila je u udarnom terminu u
okviru II Dnevnika prvog kanala dr`avne TV. Iste ve~eri sa po~etkom u 20
~asova odigrana je prva predstava Mali
libar marka uvodi}a spli}anina, u re`iji
Van~e Kljakovi}a, koja je 1997. god.
nominovana za najbolju hrvatsku dramu i iste godine do`ivela TV adaptaciju.
To je pri~a iz sudnice koja sa`ima 2 fjabe
(spl. Novele) s po~etka pro{log veka. Uz
miris priganica i bakalara sud u`urbano
radi u {ta nas uveravaju izvanredni
glumci: Vladimir Bobo Davidovi}, Nada
Prodan, Vinko Mihanovi}, Franko Strmoti} i danas u hrvatskoj vrlo popularni
Filip Rado{ nenametljivom satirom
navode}i nas na suze i smeh.
26.04. u 11 ~asova izvedena je matine predstava namenjena {kolskoj deci
ali i odraslima Kazali{ni sat, prema
tekstu Jasena Boka, u re`iji V.Kljakovi}a
i u istom gluma~kom sastavu. Tema je:
kako uop{te funkcioni{e pozori{te, {ta ga
~ini, kako se radja jedna predstava?..
kroz tretiranje slike bra~nog trougla kroz
komediju, tragediju i gradjansku dramu.
Edukativan, izvanredan komad radjen
1992. god. U oskudnim vremenima, izveden preko 300 puta, nai{ao je na odu{evljenje mladih kotorana uz opasku:
“Kada }e opet do}i Spli}ani?“
Iste ve~eri izvedena je i tre}a predstava po tekstu majstora vodvilja @or`a
Fejdoa, i u re`iji V.Kljakovi}a Bi` }a, ne
motaj se gola!, premijerno prikazana u
decembru 2003.god. Govori o `ivotu lokalnog politi~ara sa parlamentarnim
ambicijama, ~ija supruga njegove obaveze ne shvata ni najmanje ozbiljno.
Kotorani su nakon nekoliko poziva na bis
ovacijama do~ekivali glumce na izlazu iz
garderobe!
27.04. sa ansamblom sam otputovala
za Nik{i} sa predstavom Mali libar...
Interesantno je da }e taj dan hroni~ari
zabele`iti kao datum kada je prvi put u
istoriji njihog grada gostovalo pozori{te
iz Hrvatske !
28.04. sa istom predstavom bili smo
u Herceg Novom, gde je ona uvr{}ena
kao jedina iz inostranstva na 9.HAPS-u.
Iste ve~eri je na~injen prilog za tv emisiju ART, kao jedinu iz oblasti kulture na I
programu dr`avne tv. Prilog prikazan
2.05.ove god.
29.04. takodje sa Malim librom GKM
se predstavio tivatskoj
publici.
LUDUS 115, 116
Nu{i}ev jubilej
KAKO JE NU[I] ISPRA]EN 1938.
N
Iz pozori{ne pro{losti
a Bogojavljanje, 19. januara
1938. godine, u svom domu preminuo je Branislav \. Nu{i}.
Nu{i} je spadao u red najagilnijih kulturnih poslenika. Uvek bodar i krepak,
uvek spreman da se svom snagom zalo`i
za kulturna pregnu}a u svojoj sredini, za
slobodu kulturnog stvarala{tva, osobito
pred kraj `ivota, kao da se vratio svojim
mladala~kim slobodarskim idealima.
„Kroz punih sedam stotina godina mi
nismo uspeli da knji`evnost, kao najvi{a
duhovna pojava, dobije u nas ono mesto
koje joj pripada i da se knji`evnik kao
stvaralac postavi bar jedan korak ispred
mnogobrojnih ru{ilaca kulture kojima
obiluje na{e dru{tvo“, zapisao je Nu{i}
1935. godine.
Knji`evnost je za Nu{i}a bila pre
svega oru|e slobode: „Ako je knji`evnost
izraz duha jednog naroda, ono mora biti
zato~nik slobode toga duha; ako je knji`evnost izraz uzvi{enosti u ~ove~ijem
duhu, uzvi{enost se ne uznosi pod pritiskom sile“, izjavljuje Nu{i} 1936. godine.
Petog decembra 1937.g. Branislav
Nu{i} izgovorio je slede}e re~i na osniva~koj skup{tini Udru`enja umetnika,
nau~nika i pisaca, koje se smatraju njegovim Kulturnim testamentom: „Spor je
tempo kojim mi kora~amo u plemenitoj
te`nji da se uvrstimo u redove kulturom i
napretkom daleko izmaklih naroda; spor
je tempo da mi u bliskoj, pa mo`da i
daljoj budu}nosti ne mo`emo dogledati
ostvarenje tih svojih te`nji. Ne le`i uzrok
tome u nedostatku duha, u nedostatku
duhovnih mo}i na{ih, ve} u te`njama i
materijalnim i moralnim prilikama i
uslovima pod kojim se na{a mlada kultura razvija. Kulturni izrazi, kulturni
pokreti, pregnu}a u na{em su dru{tvu jo{
uvek pojave drugog i tre}eg reda; nosioci
tih izraza, pokreta i pregnu}a, dakle
graditelji kulture, kod nas su maltene
izli{ni ljudi, ~ak toliko izli{ni da se njihova re~ odstranjuje ~ak i kad se re{ava o
najva`nijim kulturnim pitanjima. Sem
toga, mlada kultura kao i mlada biljka
za svoj razvitak i procvat tra`i atmosferu
zra~niju, no {to je ova koju joj na{e podneblje nudi. Pod na{im, tako ~esto mutnim podnebljem, mlada se biljka ne mo`e
da razvije u stablo, niti da da punu cvast,
kao {to ni duhovno stvarala{tvo ne mo`e
do}i do punog izra`aja, te stoga mnoga
re~ ostaje nedore~ena, mnoga misao
mo`da neiskazana, mnogi tok presu{uje
na samome izvoru ili bar ne daje sve izobilje svoje duhove mo}i.
Ma koliko sna`an duhom, pojedinac
nije kadar ni svojim naporima ni eventualnim svojim li~nim uspesima, da izmeni
ove prilike; tek udru`ene sve duhovne
mo}i, jednom zajedni~kom i istrajnom
akcijom, mo}i }e kulturnim pregnu}ima
da pro{ire duhovne vrednosti u na{oj
sredini i mo}i }e da im obezbede zna~aj
koji one imaju u razvitku kulturnog
mladog dru{tva.“
Nu{i}eva smrt kao da je na trenutak
objedinila i leve i desne politi~ke snage.
Sahrana Nu{i}eva je jedan od najzapa`enijih javnih doga|aja u kulturnom
`ivotu prestonice izme|u dva svetska
rata. Posmrtni ostaci B. Nu{i}a bili su
izlo`eni na katafalku u foajeu Narodnog
pozori{ta 21. januara, a sahrana je obavljena 22. januara.
LUDUS 115, 116
Posle odr`anog pomena nad odrom
pokojnika, kov~eg je iznet i stavljen na
kola. Sa balkona Pozori{ta od pokojnika
su se oprostili Dimitrije Magara{evi}, ministar prosvete, u ime kraljevske vlade,
Veljko Petrovi} u ime Srpske akademije
nauka, zatim dr Branislav Vojinovi},
upravnik Narodnog pozori{ta, pa dr
Branko [enoa, intendant zagreba~kog
Narodnog kazali{ta i Du{an Nikolajevi}
u ime Udru`enja dramskih autora.
Povorka se zaustavila pred Univerzitetom, Kapetan Mi{inim zdanjem. U
ime studenata od pisca se, sa balkona,
oprostio Milo{ Mini}, student prava. Povorka je dalje krenula prema Sabornoj
crkvi, gde su se nalazili zvani~nici: kraljev izaslanik pukovnik Durbe{i}, komandant Beograda general Petar Kosi},
predstavnici Udru`enja rezervnih oficira
i ratnika, ugledne li~nosti javnog i kulturnog `ivota, me|u kojima je bio i
slikar Uro{ Predi}. Opelo je izvr{io mitropolit zagreba~ki Dositej sa velikim
brojem sve{tenika.
Posle opela sa Nu{i}em se oprostio dr
Justin Popovi}, prof. Univerziteta. Pred
crkvom su se od pokojnika oprostili Marko Car, Grigorije Bo`ovi} u ime uredni{tva „Politike“, Mita Dimitrijevi} u ime
PEN-kluba. Poslednji govornik je bio
Bo`a Nikoli}, predsednik Udru`enja
glumaca.
Pogrebna povorka je potom krenula
Knez Mihailovom ulicom, preko Terazija,
Aleksandrovom i Grobljanskom do Novog
groblja. U Knez Mihailovoj, pred knji`arom Vlad. Rajkovi}a, pogrebna povorka se zaustavila, gde je o~itana kratka
molitva. Celim putem, bele`e izve{ta~i
novina, s obe strane trotoara, bio je prekrio svet koji je izi{ao da oda poslednju
po{tu voljenom piscu.
Na groblju su se sa pokojnikom oprostili Radoslav Vesni} u ime Kluba nezavisnih knji`evnika, Du{an Mati} u ime
Udru`enja umetnika, nau~nika i pisaca i
Pjer Kri`ani}, u ime Novinarskog udru`enja. Poslednji govornici su bil Dobrivoje Stojanovi}, potpredsednik Udru`enja
rezervnih oficira i ratnika i knji`evnik
Milorad Pavlovi} Krpa, vr{njak i dugogodi{nji prijatelj.
Evo nekoliko odlomaka iz opro{tajnih napisa, govora i izjava knji`evnika i pozori{nih umetnika koji su decenijama sara|ivali s Branislavom Nu{i}em.
Milan Grol: „Da bi se shvatio karakter Nu{i}evog humora, treba imati na
umu simpatiju koju on pokazuje prema
licima u svojoj komediji: na~in na koji on
u`iva u njima kao tvorevinama svoga
duha neovisno od suda koji o njima ostaje kao ljudima. Smeju}i se tipovima u
Nu{i}evoj komediji, gledalac ose}a u
njihovom dru{tvu pisca koji se zajedno
sa njima smeje, kao sabra}i svojoj... Tipovi u Nu{i}u niti su slikani sa odstojanja, niti su izuzetni i izdvojeni. U njima
su uop{tene crte ~itavog jednog reda u
dru{tvu, jedne profesije, shvatanja i
navika jednog kraja. Ako u njima `ivot
nije zahva}en u dubini, u {irini, kolektivno on nije ostao bez izraza. U tom
pogledu Nu{i} je u komediji raskovao
plemeniti metal za sitnu paru, sitnu i
mnogu, iza mnoge.
Priznavan i neprihvatan od kritike, i
primljen u Akademiju tek u sedamdesetoj godini, Nu{i} je zavr{io ne samo kao
najaktivnije ime, nego i kao potreba vre-
mena. Jedno od najve}ih zadovoljenja
Nu{i}u je ose}anje praznine iza njegove
smrti, praznine i brige u pozori{tu, kome
je on ubrizgavao kamfor iz godine u
godinu, praznina u publici, koja je, razbijena u idejama i ose}anjima, bar u
ve~ernjim satima nalazila u Nu{i}u
ne{to zajedni~kih senzacija o dnevnom
`ivotu.”
Milan Predi}: „Da se na{e gra|anstvo, toliki na{ mali ~ovek, pribere oko
kov~ega Branislava Nu{i}a, oko mrtvog
tela pisca komedija, {ala, stvaraoca karikatura, vedrog pisca, zabavlja~a, da
sa~ini ~itavu dugu i dobrovoljnu gardu
oko njegovog sprovoda, od sedi{ta grada
do dalekog groblja, nije navela ni obi~na
radoznalost sveta prema sve~anoj procesiji, `elja za sudelovanjem u javnom
~inu, niti je privuklo jedno zvu~no ime,
ni ono {to bi se nazvalo ‘zahvalnost smehu’, pa ni obi~nog, neprime}enog ~oveka
prema umetnosti koja se setila da je `iv...
Pravi uzrok koji je postavio te duge
redove Nu{i}evih sugra|ana na ulice
kojima je njegovo mrtvo telo proneseno,
to je jedno drugo tuma~enje, druk~ije
dodeljen zna~aj koji je Nu{i}ev smeh
morao dobiti i dobio u vreme kad je pao i
kraj `ivota, i to ne samo, kako bi se moglo misliti, zahvaljuju}i nekim njegovim
poslednjim delimam, ipak osetio obele`enim tim vremenom... Ako je nekad
Nu{i}ev smeh mogao biti smatran kao
podsmeh, danas on mo`e biti samo zamerka, protest, kritika onoga {to je komi~no zato {to ostaje i traje preko vremena, bez bele`enja znakova raspadanja, u
svojoj izvitoperenosti, u teturanju, posrtanju. Danas su te mase osetile da je ovaj
ironi~ar sa njima. A odlika dela koja su
zaista izvorna, neposredna i koja su
talentovana ba{ je u tome. Nu{i}eva izvornost nije mogla da dobije bolju potvrdu do tu mnogostruku i mnogovremenu
va`nost.”
Milan Dedinac: „I ja ve} nazirem
`ivog Nu{i}a koji }e pobediti. On uvek
pobe|uje. Njega izgra|uju i izo{travaju
za tu borbu `ive re~i Nu{i}evih satira,
koje su se, iako narod ne stvara repertoare narodnih pozori{ta, skoro jedine i
zadr`ale na pozornicama u celoj zemlji. I
stvaraju misao i smeh i sve one asocijaci-
je koje se ra|aju kod gledalaca pri svakoj
takvoj re~i. Samo da bi pobedio, taj `ivi
Nu{i} mora biti o{tar i jasan! On se mora
podi}i bez sentimentalnosti i kriti~ki
osvetliti jakom svetlo{}u. Mora se izneti
pod kakvim je objektivnim i subjektivnim
uslovima svako njegovo delo postalo... A
u Nu{i}evom delu, uglavnom, pozitivan
je posao samo njegovo negiranje, ujedi
njegove satire.”
Velibor Gligori}: „Nama je drag
satiri~ar Nu{i}, miliji i zaslu`niji onaj
Nu{i} u po~etku i na zavr{etku knji`evnog stvaranja. U njegovom veoma
elasti~nom, `ivahnom i vitalno produktivnom duhu tinjao je neuga{eni plamen
liberalnog ~oveka i savesnog umetnika
koji se najednom opet razgoreo u poslednjim danima njegovog `ivota. U kulturnim i dru{tvenim zamra~enjima na{eg
doba, Nu{i}ev duh se opet pribrao u stav
otpora, njegova umetni~ka snaga je u tom
otporu porasla, zasvetlele su u njegovom
duhu liberlane tradicije iz njegovih
mladih dana.”
Bo`a Nikoli}: „Udru`enje glumaca
Kraljevine Jugoslavije, u ime svih jugoslovenskih glumaca, pozvano je da op{toj
`alosti doda i svoj najskru{eniji bol pri
28
Nu{i}ev jubilej
opro{taju sa ocem sveukupne gluma~ke
porodice. Veliki staratelj na{, Branislav
Nu{i}, za pedeset godina svog pozori{nog
stvaranja zna~io je za sve nas: poslednji
izlaz, kotvu spasenja, sigurnu koru
hleba! Gde god bi pozori{te zapalo, kad
god su zalagane gluma~ke stvari, kostimi i pozori{ne dekoracije, uvek je spasavao od kona~ne propasti samo ovaj
neumrli otac Melpomenine dece, veliki
hranitelj na{, Branislav Nu{i} s njegovim komadom koji puni ku}u... Nu{i}eva
je zasluga {to se je odr`ala i othranila
poluvekovna na{a gluma~ka sirotinja u
putni~kim pozori{tima, jer im je on pru`ao sebe kroz svoje komade, davane bez
tantijema, ~ak i bez neposredne zahvalnosti. Kadgod su i na{a najve}a, central-
na pozori{ta zapadala u krize, one su
prebro|ivane
jedino
davanjem
Nu{i}evog repertoara. Mnoge pozori{ne
ustanove, kao i svi mi pozori{ni trudbenici, ve~ito dugujemo velikom pokojniku za svoje postojanje. Na{ dug je i
umetni~ki i ~ove~anski i mi ga
odu`ujemo igraju}i u njegovim komadima s najve}om voljom i trudom da
postignemo najve}i uspeh.
I nismo nezahvalni sinovi, Branislave Nu{i}u, jer, evo, u ime jugoslovenskih glumaca, nad Tvojim mrtvim telom,
pola`em zavet da }emo ime i slavu Tvoju
pronositi s pokoljenja na pokoljenje, kroz
vekove na{e pozori{ne kulture, dokle
traju daske {to svet zna~e, kao Tvoji najblagodarniji sinovi, o~e i hranitelju na{!”
@anka Stoki}: „Nu{i} je bio moj roditelj. Roditelj moga repertoara. On je
na~inio od mene ono {to sam sada, ulogama koje je za mene pisao. Bio je to veliki
~ovek, veliki toliko da mi jo{ dugo i dugo
ne}emo imato sli~nog po veli~ini... Nu{i}
je za nas glumce zna~io ogromno. Mi
smo ga voleli kao oca i mazili ga kao
dete. On je kao otac brinuo o nama,
starao se da nam da najbolje uloge, a mi
smo ga zbog toga pazili i ~uvali. Nu{i}
nas je danas ostavio. Ali dok je pozori{ta
i dok je glumaca, zna}e se za Nu{i}a i on
}e me|u nama uvek biti `iv.”
Du{an Radenkovi}: „Njegovom smr}u pozori{te je izgubilo najomiljenijeg
autora, a glumci pisca koji je sa virtuozno{}u umeo da napi{e komad tako da
u njemu i male uloge budu izrazite i
velike. Mi, glumci, od srca oplakujemo
smrt patrijarhata na{e drame koji ve}
pola veka gospodari na{om scenom. On je
voleo glumce mnogo kao {to i oni njega
mnogo vole. On je umeo svakome da
pru`i svoje puno prijateljstvo, a starijim
glumcima i svoje drugarstvo. Ja li~no bio
sam po~astvovan njegovim velikim
simpatijama, koje su se na vidan na~in
manifestovale na dan njegove proslave.”
Ana Paranos: „Nu{i} mrtav! Ta dva
pojma ne sla`u se nikako. Ta on je celog
veka terao {alu sa svima i sa sva~im.
Mo`da je i ovo jedna od njegovih {ala.
Ka`ite lekarima neka ga pregledaju
bolje. Mo`da se ipak varaju.”
Toda Arsenovi}: „Nu{i} je umro,
ka`u. Ako su `ivi njegovi komadi, ako je
`iva njegova re~ koju mi glumci izgovaramo preko rampe publici, nemogu}no
je da je Nu{i} umro. Umrlo je njegovo
telo, ali on je `iv i tu je me|u nama neprekidno.”
Obele`avaju}i 140 godina od njegovog ro|enja, valja se podsetiti kako su ga
savremenici ispratili na onaj svet,
podse}aju}i se istovremeno Nu{i}evog
duha koji je s blagonaklono{}u ismevao
ljudske slabosti i mane, ali istovremeno s
gor~inom slikao dru{tvene mane i ljudske devijacije ro|ene u pot~injenosti „dolaru” i „vlasti”.
Priredio Zoran T. Jovanovi}
dom je u okviru proslave, izvedena i
nova premijera Gopso|e ministarke
ovoga puta u re`iji Braslava Borozana.
On je nastojao da bude veran tekstu i da
mu ne dodaje ono ~ega nema, da se odupre uticaju socijlizma, da se Nu{i} tuma~i kao dru{tvena satira. Predstava
`ivi 14 godina i gostuje u Rumuniji,
SSSR-u, ima i radijsku premijeru na
Radio Beogradu. Kritika posebno hvali
reditelja za dobru gluma~ku igru. Ministarka je i ovoga puta Bobi}ka, koja }e u
ovoj inscenaciji igrati preko 200 puta.
Poslednji put na sceni nastupa 8.10.1978.
kada je obasuta cve}em i petnaestoominutnim aplauzima. Posle manje od dva
meseca ova gluma~ka diva odlazi u
legendu. Autorka knjige posebno poglavlje posve}uje Bobi}ki u ovoj ulozi, u
kojem iznosi izvode iz kritika kao i rediteljeve bele{ke o njenom stvarala~kom
procesu.
I poslednji odeljci ove knjige posve}eni su premijeri 22. novembra 1982.
u re`iji Milenka Misailovi}a. Ulogu
@ivke tuma~i Olivera Markovi} koja je
imala te`ak zadatak da se suprotstavi
mitu koji su nosile Stoki}ka i Bobi}ka.
Me|utim, po re~ima kriti~ara Avde Muj~inovi}a, rediteljeva gre{ka je u tome {to
je poku{ao da otkrije druga~iju Ministarku i da je protuma~i kao univerzalnu
dramu o snobov{tini, on je od vodvilja i
urnebesne komedije napravio dramu
~ime je zbrisao Nu{i}ev humor. O predstavi pi{u Milutin Mi{i}, Maja i Petar
Volk, Du{an Kova~evi}, Feliks Pa{i},
Vladimir Stamenkovi}... I kritika je gotovo svemu na{la manu, kao i glumi Olivere Markovi}, a sve se ocene stapaju na,
kako ka`e Jovan Hristi}: „Na kraju, kada
se @ivka izazovno okre}e publici i ka`e:
'A {to se vi cerekate mojoj sudbini?' mogli
smo primetiti da je njeno pitanje proma{eno. Jer njenoj se sudbini u ovoj
predstavi niko nije smejao.“ I predstava
`ivi svega dve sezone.
I za kraj, Jelica Stevanovi} ka`e:
„Posle praizvedbe publika je odu{evljeno
klicala, kritika je osu|ivala pisca za
povr{nost, povla|ivanje najni`em ukusu,
kori{}enje jeftinim vicevima... Ali sud
istorije reko je drugo: Nu{i} je na{ klasik,
na{ [ekspir, Gospo|a ministarka je jedna
od njegovih najboljih, a svakako najpopularnija i najizvo|enija komedija – delo
koje je obele`ilo epohu. Isto su u~inile i
dve glumice, @anka Stoki} i Ljubinka
Bobi} (...) Ministarka je kroz sve ove
decenije dokazala: mo`e da se ~ita i da se
igra na razne na~ine, u raznim `anrovima, ali jedno je va`no – mora da bude
sme{na. A taj smeh je lekovit. I on ~ini da
Ministarka ni sa 75 godina
nije starica.“
GOSPO\A MINISTARKA
no je izvedena 25. maja 1929. u re`iji Vitomira Bogi}a. Premijernu podelu uloga
na~inio je sam autor, koji je pi{u}i ve}
imao neke glumce u vidu. Jedna od njih
je i @anka Stoki}, prva u nizu ministarki.
U poglavlju posve}enom ovoj glumici,
autorka Stevanovi} iznosi biografske podatke kao i citate savremenika o na~inu
njene glume; zapravo obja{njava fenomen @anke Stoki}, koja je smatrana najve}om glumicom tog doba.
Predstava je pripremana samo u devet proba (@anka nije bila zadovoljna
svojom glumom na premijeri, pa je ulogu
kasnije nadogra|ivala), dekor je bio siroma{an, kao i kostimi koji su prera|ivani
iz fundusa ili su akteri nosili svoje. Ali to
glumcima nije smetalo, i iako ova komedija obiluje epizodnim ulogama koje
su podre|ene naslovnoj, uz @anku su
igrala velika gluma~ka imena. Budu}i
da je bila praizvedba doma}eg teksta
kritika je najvi{e pa`nje posvetila Nu{i}u
i njegovom delu. I zamerila mu je da se
dodvorava publici, da je komad pisao za
{iroke narodne mase, osporava mu knji`evni, ali ne i scenski kvalitet. Bilo je i
primedbi na `anrovsku postavku komada. Sre}om, isti kriti~ari (Milan Dedinac,
Milutin ^eki}, Du{an Kruni}...), iako daleko od odu{evljenja ~ak i odobravanja,
svedo~e o uspehu predstave kod publike.
Tako saznajemo da je publika izazivala
autora na scenu posle svakog ~ina. I to je
bilo presudno da predstava ima dug vek,
verovatno mnogo du`i da nije bilo okupacije. Da je predstava bila veoma popularna svedo~i i da su @anku Stoki} na
ulici oslovljavali sa „Ministarka“. Treba
dodati da je kritika izdvojila Ljubinku
Bobi} koja u praizvedbi Ministarke igra
de~aka Raku. „Gospo|a ministarka je
bila svakako najpopularnija predstava u
Narodnom pozori{tu u Beogradu izme|u
dva rata, a @anka Stoki} je stvorila gluma~ku kreaciju koja je postavila kriterijume za igranje naslovnog lika za sva
vremena. @ankina gluma je u~inila da
Nu{i}eva komedija postane ono {to bismo
nazvali kultnom predstavom, a Nu{i}eva
@ivka je @anku uvela u legendu“ pi{e
Jelica Stevanovi}.
11.11.1944. otvori vrata Pozori{tu narodnog oslobo|enja. Nove vlasti su skinule
sve naslove sa repertoara koji su igrani
za vreme okupacije i pre nje, i tako|e,
vr{ile proveru podobnosti zaposlenih, pri
kojoj je @anka Stoki} osu|ena na gubitak
gra|anske ~asti... Drugu premijeru Gospo|a ministarka do`ivljava 10. oktobra
1945. u re`iji Dragoljuba Go{i}a. Na
premijeri glavnu ulogu igra Nevenka
Mikuli}. O ovoj posleratnoj izvedbi oskudna su svedo~anstva, tako da autorka
koristi deo teksta Milana \okovi}a koji
govori o njegovom stavu o Nu{i}u i izvo|enjima njegovih dela iz 1949.g. Me|utim, ova postavka opstaje devet godina
(1945-1953) i za to vreme je odigrana
152 puta. Kroz podelu su pro{la sva zna~ajna imena tada{njeg dramskog ansambla. Naslovnu ulogu su pored Nevenke Mikuli} igrale i Mileva Bo{njakovi},
Ljubinka Bobi} i jednom Mila Dimitrijevi}, go{}a iz Zagreba. „... Ova postavka je
va`na iz vi{e razloga: odr`ala je kontinuitet prikazivanja, dokazala je da je
aktuelna, a da ne smeta tada{njoj vlasti,
uticala je na formiranje nove publike i
otkrila – novu zna~ajnu, a kasnije }e se
ispostaviti i veliku @ivku, Ljubinku
Bobi}“ zaklju~uje Jelica Stevanovi}.
Tre}a premijera Nu{i}evog najpopularnijeg komada na sceni NP-a poverena
je mladom Du{anu Vladisavljevi}u ~iji je
motiv za re`iju bio preigranost komada u
staroj postavci, stalna promena pojedinih
uloga, uskakanja, {to je dovodilo do {arolikosti u gluma~kom izrazu kao i atmosferu razbijenosti i nepovezanosti. Prilikom podele uloga Vladisavljevi} se trudio
da bude {to vi{e glumaca koji nisu igrali
ranije, ali naslovna uloga je poverena
Ljubinki Bobi} koja je u prethodnoj verziji igrala Ministarku preko 70 puta;
mada je 20. maja 1955. nastupila prvi
put premijerno. Me|utim, pored rediteljevih najava, kritika konstatuje da je ovde
re~ o obnovi a ne novoj verziji tj. da je u
pitanju „nova varijanta stare predstave“,
ali i da je komad pogre{no interpretiran.
Reditelj je, naime, podlegao konceptu
realisti~ke dru{tvene satire i time oduzeo
scenski {arm ovoj „{ali“ kako ju je autor
nazivao. Ali u glumi Ljubinke Bobi}
vi|ena su svojstva koja sadr`e produbljenije pristupanje Nu{i}u. Ona je „osetila
mnogostrukost elemenata koji stvaraju
Nu{i}ev smeh“. Ova postavka je imala
kratak `ivot, igrana je svega 27 puta u
periodu od 20 meseci.
Ministarka
posle rata
Sto godina
ro|enja Nu{i}a
Po oslobo|enju Beograda, zgrada
kod Spomenika bila je prinu|ena da ve}
Godine 1964. obele`ena je stogodi{njica Nu{i}evog ro|enja i tim povo-
75 godina na sceni narodnog pozori{ta
Aleksandra Jakši¯
N
arodno pozori{te u Beogradu ove
godine obele`ava 75 godina od
prve premijere Gospo|e ministarke Branislava Nu{i}a. U ovoj godini
se navr{ava i 140 g. od ro|enja pomenutog velikana doma}e dramaturgije i 115
g. od njegove prve premijere (Protekcija,
30.3.1889). Pre ~etvrt veka umrla je
Ljubinka Bobi}.
Da bi obele`io ove jubileje nacionalni
teatar, posle 20 godina odsustvovanja sa
scene, postavlja Gospo|u ministarku u
re`iji Jago{a Markovi}a, a @ivku igra
Radmila @ivkovi}. U okviru proslave,
Muzej pozori{ne umetnosti je pripremio
izlo`bu Gospo|a ministarka 75 godina
na sceni Narodnog pozori{ta dok je Izdava~ka delatnost NP-a objavila istoimenu
knjigu, kao i dopunjeno izdanje knjige
Petra Volka @anka Stoki}.
Knjiga Gospo|a ministarka 75 godina na sceni Narodnog pozori{ta Jelice
Stevanovi} ima za cilj da {to preciznije i
potpunije istra`i, analizira i izlo`i dugi
`ivot ovog komada. Autorka na osnovu
prikupljenog materijala najpre prikazuje
okolnosti u kojima je napisana drama i u
kojima je odigrana prva premijera. Zatim, za ovu kao i sve naredne inscenacije
opisuju se pripreme, premijera, iznose se
recenzije kritike, negde i bele{ke, se}anja, reakcije, da bi potom iznela i od sezone do sezone detaljne teatrografske
podatke o `ivotu svake postavke. Dva
poglavlja su posve}ena legendarnim
ministarkama @anki Stoki} i Ljubinki
Bobi}. Ali krenimo od po~etka...
Gospo|a ministarka
prvi put
Nu{i} je za vreme Balkanskog rata
osnovao pozori{te u oslobo|enom Skoplju
gde je i postavljen za upravnika. Tu
1914. po~inje da pi{e svoju najpopularniju komediju Gospo|u ministarku. Me|utim, kada je stigao do pred kraj drugog
~ina novi rat ga je primorao da napusti
pisanje, a po{to se kasnije vratio u Skoplje shvatio je da je rukopis izgubljen.
Posle vi{e od decenije, 1929. se setio svoje
nedovr{ene komedije i po~eo da je pi{e
ponovo, po se}anju. I ova, kako ju je sam
autor nazvao „{ala u ~etiri ~ina“ (u intervjuu datom pre premijere rekao je:
„Komad je u ~etiri ~ina, u osnovi vodviljski, ali sa jednim nizom tipova, sa
jednom o{trom satirom i sa tendencijom,
da jedno doba na{eg dru{tvenog `ivota
pribele`i onako, kako je bilo“), premijer-
29
LUDUS 115, 116
Nu{i}ev jubilej
NU[I] U LOGORU
Boško Trifunovi¯
N
u{i} je do{ao u logor u pravi ~as.
Mo`e se re}i da bi se, bez njega,
dalje, te{ko opstalo. Do{ao je u
~asu kada smo ve} bili oguglali na sve
tegobe logora, na gladovanja i zlostavljanja, kada nas je upravo zahvatila apatija
i kada se gasila nada da }emo do`iveti
kraj rata. U ~asu kada je ~e`nja za ku}om, za Srbijom po~ela da boli kao `iva
rana. U ~asu kada su o~aj i bezna|e
pretili da obore i najja~e me|u nama,
u{ao je me|u nas `ivi Branislav \. Nu{i}. Nekako spontano, nagonski, kao
davljenik za slamku, uhvatili smo se za
njega.
U logoru ni tekstova ni ikakvih knjiga nije bilo. HZMLJ (Hri{}anska zajednica mladih ljudi, sa sedi{tem negde u
[vajcraskoj) slala nam je religijske spise,
molitvenike i Biblije. Nije to bilo lo{e – to
je te{ilo, ali nije bodrilo, u~ilo je da pra{tamo ali ne i da prkosimo. Trebalo nam
je ne{to drugo. Nemci su nam utrpavali
svoje ratne biltene, od ku}a su stizale retke, ali ~emerne vesti. Bio je kraj ~etrdeset
druge, Staljingrad se jo{ nije bio dogodio,
prebelo isplaknuto nebo [lezvig-Hol{tajna i isko{eno bledo sunce severa ni{ta
lepo nisu obe}avali. A trebalo je prete}i.
Opstati. I – to se zbilo tada. „Udar na|e
iskru u kamenu“ i „Bez muke se pesma
ne ispeva“ na{li su svoje ovaplo}enje.
Mala grupa |aka – redova, ju~era{njih
srednjo{kolaca i studenata, po se}anju na
svoje amaterske poku{aje kod ku}e –
poduhvatila se da „napi{e“ Nu{i}a. „Napisali“, smo zajedni~ki, radosno se prise}aju}i, prva dva teksta. Bili su to Anafabeta i Muva. Ka`em „napisali“. Bilo je to
zajedni~ko prise}anje, radost vra}anja
ku}i, u Srbiju, u slobodu. (Zbog onih koji
ne znaju i drugih koji su zaboravili
moram ovde da napravim digresiju: kad
je Jugoslavija okupirana i razbucana, a
vojska pohvatana i nabijena u logore, ve}
od prvog dana Nemci su, ovde u zemlji,
trebili i odvajali samo Srbe. Svakodnevno
a nekad i dvaput dnevno bi nas postrojavali i nudili i zahtevali da se izdvoje svi
ne-Srbi. Ljudi su mogli da se izdvoje kao
Slovenci, Hrvati, Albanci, Rumuni, Bugari, Ma|ari, Turci – {ta bilo – svi su oni
imali neke svoje dr`ave u koje su ih otpremali, u Nema~ku su stigli samo Srbi.
Nas su ~ak u Libeku, „na obalama melanholi~nog i hladnog mora“ ponovo trijerisali i izdvajali. Jedan prosedi feldvebel je ~ak posebno hteo da izdvoji
[umadince. Tako smo mi od Nemaca
saznali da smo Srbi, jer do tada niko na
to nije mislio, i da smo narod odabran za
tla~enje. Izabrani narod. Etni~ki ~ist.
Otud u ovom tekstu iz logora: Srbi i Srbija.)
Uporediv{i kasnije te „na{e“ Nu{i}eve tekstove sa originalom, ustanovili
smo da smo na mnogo mesta oma{ili, ali
na jednom planu, sigurno najva`nijem –
nismo. Nismo oma{ili ni izdali na planu
duha! Bio je to u duhu izvorni Nu{i}, bio
je to njegov humor i ~emer (jer i ~emera
ima kod njega!), njegova toplina, njegova
ljudskost (da ne ka`em humanost). I tako
smo po~eli. Odziv pubilke, kako to danas
zovemo, bio je ogroman. Totalan. Niko,
ama ba{ nijedan ~ovek nije izostao sa
predstava koje smo reprizirali u beskraj.
A onda se u „na{em sreskom mestu“,
u na{em logoru pojavilo Sumnjivo lice.
Dobio ga je jedan od nas u paketu i uz
njega poruku: ... „ne tra`i{ slanine nego
ti je stalo do sprdnje... a mi ovamo...“ itd.
Odmah smo se dali na pripremanje komada. Nismo prepisivali a ne bismo ni
LUDUS 115, 116
imali na {ta. Sa `arom smo naglas ~itali
tekst iz jedinog primerka i svako je
nau~io ceo komad. Re`ija kolektivna.
Sufler nepotreban. Dekor, kostim, maska
– ve} prema logorskim uslovima. Iz ove
perspektive reklo bi se „u naznakama“ –
moderno re{eno. Istovremeno, spremaju}i Sumnjivo lice, obnovili smo prema
originalu i ranije dve predstave. Tako
smo odjednom imali na repertoaru tri komada!
Ne umem, sada, odmaknut, da iska`em i objasnim kolika je to bila sre}a i
koje bogatstvo. Mo`da da ka`em ovako:
da se slu~ajno postavilo pitanje da li da
nam smanje i onako bedno sledovanje
hleba, repe ili krompira, ili da nam uzmu
Nu{i}a – ne bismo se uop{te dvoumili:
zadr`ali bismo na{eg Branislava \. Nu{i}a.
I sada dolazi ono {to se previ|a, {to
se ne uo~ava uvek kod Nu{i}a. Nije retko
mi{ljenje da je Nu{i} „lak“ pisac, da
„~eprka po povr{ini“, da golica i zasmejava, ne{to kao gili-gili, da ne dodiruje
„duboke slojeve i egzistencijalne probleme“. E, vidite, nama se to tada, nije
tako ~inilo. ^ak, naprotiv. Ne da se mi
nismo zabavljali i smejali, ne da publiku
nije boleo trbuh od kikotanja, to ne, - ali
NAS Nu{i} nije samo zasmejavao (a i to
nam je, verujte, bilo nu`nije od nafore),
on nas je ozarivao, i hrabrio, i bodrio, i
podr`avao, i mudrosti u~io. Tada se on,
tamo, kod nas, u logoru dokazao kao vrlo
mudar ~ovek, kao veliki majstor re~i, kao
dragi dobri drug koji na lak i jednostavan na~in kazuje mudre i va`ne stvari.
A i za{to bi se mudrost kazivala jedino
namr{tena ~ela i smrknuta pogleda... A
da ne ka`em da nam je doneo miris i dah
na{e zemlje, na{e sredine, i probudio
zaspalu nadu i stvorio uverenje da }emo
ku}u opet videti. Nije bio ni{ta manji
garant na{eg povratka ku}i nego savezni~ke armije koje su se rvale sa Hitlerom. Oni su sad mirno mogli da se bore,
nek’ im je Bog na pomo}i, mi }emo sa~ekati, nismo sami: Nu{i} je sa nama.
U{av{i u na{e barake, dotakav{i
nam srce ~arolijom svoje ljudske re~i,
preobrazio nas je. Na{ pakao na ~ijem
ulazu nije moralo da pi{e „Ostavite svaku
nadu...”, prestalo je da bude na{e mu~ili{te. Podbodeni njime, pod ruku sa
njime, krenuli smo slo`no i bodro protiv
osvaja~a i zlikovaca. Njegovim jezikom i
njegovim duhom po~eli smo da razaramo
tamnicu u kojoj smo ~amili. Replike iz
Sumnjivog lica postale su za nas oru`je:
sentence, aforizmi, melemi, ~aranja.
Bajali smo njima i ~arali. „Bre, bre, bre,
~itavu Evropu }e da opkolimo” nije vi{e
bila tupava Jerotijeva „strategija”, ve}
ironi~na, cini~na, spasavaju}a, raskovni~ka bajalica protiv Hitlerove promukle
pretnje o osvajanju Evrope. Otkad smo to
~uli, rekli, sa na{ih dasaka koje su nam
zaista `ivot zna~ile, postalo je to na{ lek,
na{ spas, na{e superiorno podsmevanje
liku kukastog krsta. „Bre, bre, ~itavu
Evropu...”! Gotovo – ne treba ni ‘leba ni
krompira – spasen si Srbine. (Razumedosmo tada i onu Zmajevu: „Haj, {to Srbin jo{te `ivi kralj svih zala...”! Ta
Nu{i}eva sprdnja po~ela je da razara i
obesmi{ljuje u`asnu nema~ku silu, bio je
to podsmeh poput onog Siranovog: „Gle
pr}asta gada!” Vi{e nije bilo situacije u
na{em logorskom `ivotu ni u zbivanjima
Branislav Nu{i} i Zvonimir Rogoz na `elezni~koj stanici u Pragu 1933. godine
na svetskoj klanici, koje nismo komentarisali i olak{avali Nu{i}em. Spr~eni,
skvr~eni dr Gebels je odmah dobio ime
[u{umiga. To ga je tako obezvredilo i
smanjilo, tako pljunulo i bacilo na |ubri{te, da vi{e niko nije zazirao od njegovih histeri~nih pretnji i blebetanja.
„Jesi li ~uo {ta ka`e ona [u{umiga” –
bilo je dovoljno da se uspravi{ i da ti o~i
zasijaju. Mogao si i bez ve~ere. Nacisti~ki
bilteni, svakodnevno isticani na logorskoj
oglasnoj tabli, sa formulacijama „elasti~no smo skratili front” ili „efikasno
smo se odlepili od neprijatelja”, brzo su
zamenjeni Jerotijevom depe{om: „Energi~nom poterom ovosreske vlasti, hajduk
taj i taj izmakao ispred potere u drugi
srez.” Gotovo! Vi{e se nismo bojali Hitlerove sile, mogli smo se s njime {ega~iti.
Hitler je pao daleko ispod Jerotija, ta~nije
shvatili smo svu ljudsku dobrotu, slabost
i naivnost Jerotijevu, poredi}i ga sa Hitlerom. Jerotije veli: „Ne umem da zvi`dim, nije mi Bog dao dara za to. Umem
tako kad vabim psa, ili kad zvi`dim }uranu, ali kad do|e tako neka opasnost, a
meni se ne{to stegne ovde, pa napr}im
usnice i samo duvam, ali ne izlazi nikakav glas.” Kakav dobri ~ikica Jerotije,
kako veliki i human je njegov tvorac
Branislav. Ovaj {vapski zlikovac pretvorio je svet u klanicu, na sve strane dime
se pekare koje ne peku simite ve} ljude, a
njemu se nije ne{to steglo ovde, ve} se
luda~ki i besomu~no dere da u{i pucaju.
\ubre! Kako da se i sam ne oseti{ ozaren,
preliven Nu{inom ljudskom toplinom,
kojoj je on Jerotija ogrejao. Nije bilo
nimalo ~udno, ve} sasvim normalno da
dvojica logora{a, susrev{i se na logorskom krugu, ovako prokomentari{u situaciju na frontovima: - Ala ga brzo
uhvatismo!- More to je ono {to ga jo{
nismo uhvatili. A ni ve~na mudrost i
dilema o carstvu nebeskom i carstvu zemaljskom, o sudaru principa dobra i zla,
ni{ta nije izgubila na vrednosti ni istinitosti zato jer je re~ena trivijalnim re~nikom plupijanog policijskog pisara @ike.
„E, pa tako ti je to! Kad ima{ srce... ne
mo`e{ da ima{ ga}e”!
... Kaziva~ ovaj ne mo`e a da se ovako javno ne pogordi time da je na takmi~enju (koje bi na dana{nji na~in mogli
nazvati FEDRAGL – Festival dramskih
amatera gladnih logora{a) na kom su
pored nas, u~estvovali jo{ Francuzi, Poljaci, Belgijanci i Rusi, dakle me|unarodnom, osvojio prvu nagradu. Sa svojih
tada{njih 23 godine i pedeset ~etiri kilograma, igraju}i u Nu{i}evoj Muvi, tako
je slavno kolutao o~ima, jure}i za muvom, da je pored aplauza dobio i nagradu
vredniju od Oskara: dve kutije keksa, tri
konzerve, paket sira, ~okoladu, kutijicu
neskafe i tri paketa cigareta. Bilo je to bo-
gatstvo, koje je na{a trupa sladila i u`ivala skoro dva meseca. A tada, u logoru,
tako opredelilo i usmerilo da je kasnije
pozori{te postalo njegov `ivot i njegova
sudbina.
Pi{u}i o nastanku i `ivotu svog Sumnjivog lica, pre kojih sedamdesetak godina, Branislav \. Nu{i} je rekao: „Od onih
mutnih vremena do danas pro{lo je toliko
stvari i izmenjeno toliko duha... da je
Sumnjivo lice usled toga izgubilo jedan
deo dra`i koji je moglo imati pre trideset
ili ~etrdeset godina...” Sre}om, ispalo je
da nije tako. Kojih tridesetak godina posle ove autorve ocene „Sumnjivo lice” je
ponovo pokazalo sve svoje stare i neke
nove dra`i, Brana Nu{i} je na belom
konju, kao pred pozori{tem nekad, predvodio logora{e na putu ka Srbiji i slobodi.
U ime pre`ivelih i onih drugih logora{a, zato~enih u logoru Zandbostel X B,
u pe{~anim pustarama severne Nema~ke, a za vreme Drugog svetskog rata, ovu
pomalo zbunjenu i pateti~nu re~ po{tovanja i odanosti – izre~e ratni zarobljenik i zato~enik Zandbostela pod brojem
16161 FS 306, na pedesetu godi{njicu
drugog `ivota velikog i neumrlog Branislava \. Nu{i}a.
(Ovaj zapis je pro~itan na Tribini
Sterijinog pozorja u Novom Sadu,
30.5.1988. odr`anoj povodom
50 godina od smrti Nu{i}a)
30
Nu{i}ev jubilej
VELIKI USPEH GOSPO\E MINISTARKE U PRAGU 1933.
Jelica Stevanovi¯
K
omedija Branislava Nu{i}a, Gospo|a ministarka, prvi put je pred
sud publike i kritike iza{la pre
ta~no 75 godina. Bilo je to 25. maja 1929.
godine na sceni Kod spomenika, ili, kako
se tada govorilo, „u novoj zgradi” Narodnog pozori{ta u Beogradu. Kritika je
imala mnoge zamerke, ali publika je ve}
na premijeri bila odu{evljena. Grohotni
smeh i urnebesni aplauzi prolamali su se
tokom ~itave predstave, i nesmanjenim
intenzitetom nastavili se sve do okupacije 1940. A dotle je Ministarka osvojila i
sve druge profesionalne i amaterske,
male i velike scene u tada{njoj dr`avi, ali
i mnoge evropske: u Pragu (1933), Be~u i
Budimpe{ti (1935), Sofiji, Var{avi, Krakovu, Lavovu, Vilnu (1938), kao i u
mnogim manjim gradovima ^ehoslova~ke, Bugarske i Poljske. Uprkos novonastaloj politi~koj situaciji, posle rata se
prikazivanje ove komedije, na radost
glumaca i publike, ali i pozori{ne blagajne, nastavilo i u SFRJ, ali i u inostranstvu. Najnovije premijere Gospo|e ministarke u Narodnom pozori{tu u Beogradu, kao i u somborskom Narodnom
pozori{tu, pokazale su kolika je glad za
ovim tekstom kod na{e publike i danas. A
u Moskvi se predstava igra ve} nekoliko
decenija, Me|unarodni pozori{ni festival
„Scena na raskr{}u” u Plovdivu, u Bugarskoj je zainteresovan za na{u predstavu, „na nevi|eno”, (~ak ka`u da im
nije potreban ni prevod, jer Ministarka je
u Bugarskoj svima poznata)...
Prva premijera van granica na{e
zemlje, dogodila se u istoj zemlji u kojoj
je jo{ 1902. igran Nu{i}ev komad Tako je
moralo biti – u ^ehoslova~koj. Iste godine kad je Ministarka imala svoju praizvedbu u Beogradu, zagreba~ki glumac,
Zvonimir Rogoz je stigao u Zlatni Prag
kao novoanga`ovani ~lan Narodnog
divadla. U prvo vreme je u~io jezik i gle-
dao probe i predstave, ali ubrzo je osetio
potrebu da na scenu ovog pozori{ta dovede neki na{ komad. Tako se obratio
direktoru, dr Hilaru, rekav{i kako bi
trebalo da bar re`ira dok ne nau~i jezik
dovoljno dobro da mo`e na scenu, i uz
opasku da u njihovom repertoaru nije bilo jugoslovenskog teksta ve} punih jedanaest godina, predlo`io da odabere neki
na{ komad. Ovaj ga je uputio dramaturgu, Franti{etu Gecu, koji, me|utim, nije
bio naklonjen Rogozu. Odgovorio mu je
kako su jugoslovenski pisci sto godina u
zaostatku: ako napi{u ne{to dobro, onda
je to kopija zapadnih tekstova – a on radije na scenu postavlja originale; jedini
na{i dobri komadi su folklorni, a on ne
postavlja ni ~e{ki folklor, pa sigurno ne}e
ni jugoslovenski.
Rogoz nije odustajao, i vratio se Hilaru, ovog puta sa konkretnim predlogom
– re`irao bi Nu{i}a. I opet bez uspeha.
Narodni divadlo je imao lo{e iskustvo sa
ovim na{im autorom, igrali su komade
Knez Ivo od Semberije i Pu~inu i oba
puta bez ve}eg uspeha. Uzalud je Rogoz
obja{njavao kako su prethodni neuspesi
razumljivi, jer prvi je komad iz lokalne,
nacionalne istorije, a drugi po~etni~ko
delo na{eg, sad ve} slavnog, klasi~nog
komediografa... Dodeljene su mu re`ije
Vojnovi}evog Sutona, Ogrizovi}eve Hasanaginice i drugih komada, ali pro{le
su godine – Nu{i}a nije uspeo da dovede
pred pra{ku publiku.
Slu~aj je hteo da odmah po povratku
sa odmora, u jesen 1932. sretne upravnika Smihovskog pozori{ta, Kadleca, koji je
bio nesre}an {to ga je za otvaranje sezone
Narodni divadlo pretekao Gogoljevim
tekstom. Iskoristiv{i odli~an {lagvort,
Rogoz mu predlo`i za po~etak sezone
Nu{i}evo Sumnjivo lice, svojevrsnu „gogoljijadu” na{eg najboljeg komediografa.
U rekordnom roku komad je bio preve-
LUDUS
MO@ETE KUPITI...
U Beogradu u knji`arama:
Beopolis (Makedonska 22),
Na{ dom, (Knez Mihailova 40),
„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),
Plato (Akademski plato 1),
Stubovi kulture, (Trg Republike 5),
„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),
Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5),
Bookwar (SKC, Kralja Milana 48);
U Novom Sadu u knji`arama:
„Solaris“ (Sutjeska 2),
Most (Zmaj Jovina 22);
31
den i postavljen, do`ivev{i panegirike od
strane ~ak i najo{trijih kriti~ara. (Drugi
izvor, me|utim, govori da je ova premijera bila u [vandovom pozori{tu.)
Istog prepodneva kad su kritike objavljene, direktor Narodnog divadla je u
panici zvao Rogoza i hitno mu tra`io
nekog Nu{i}a. „Eto vidite, mogli ste biti
prvi”, trijumfovao je Rogoz. „Ni{ta, sada
je svejedno. Ima li jo{ koju komediju?”
„Ima, koliko ho}ete”, odvratio je Rogoz i
posle kra}eg razmi{ljanja ponudio,
„specijalno za Narodni divadlo” (tada je
u ^ehoslova~koj vladala liberalna
demokratija), Gospo|u ministarku. Saznav{i da u komadu postoji uloga za njegovu suprugu, i to glavna, naslovna, bez
daljih razmi{ljanja direktor je naredio da
prevod bude kod njega za 24 sata! Sam
pitanju uzdr`ana pra{ka publika, a naro~ito premijerna, i to u Narodnom divadlu. Prilago|eni epilog u kojem Ministarka obe}ava da }e, ako ponovo do|e do
polo`aja, biti mnogo pametnija, izazavao
je urnebes od aplauza i usklika. Premijera je bila u januaru 1933, a kritika je
isticala aktuelnost teksta koji daje
„...o{trinu kritike skorojevi}stva u pore|enju sa sli~nim na{im i stranim
komadima”; „komad dolazi kao poru~en,
jer skorojevi}stvo i protekciona{tvo zaslu`uju da budu energi~no u}utkani u
na{oj demokratskoj dr`avi na Vltavi...”
Za sam tekst je, izme|u ostalog, pisano:
”komad je pun pozori{nog dramatizma
koji nisu postigli na{i dramati~ari...”, a
protagonistkinja, Balova, kojoj je ova
teljskim primedbama i fotografijama iz
predstave. U vreme kada su uloge u
pozori{tima bile rukom prepisivane, svi
~ehoslova~ki teatri su kupovali objavljenu Ministarku i Rozendorf je na toj
knjizi zaradio bogatstvo. Ali, to mu nije
bilo dovoljno, te je i Nu{i}eve tantijeme iz
Narodnog divadla podigao, ne dav{i
autoru ni pare. Uprava pozori{ta je ipak
nekako zata{kala veliku aferu koja je
bila na pomolu, i to vrlo diskretno, tako
da ni Rogoz nije saznao kakav je dogovor
postignut. Tek, Nu{i} je oti{ao zadovoljan.
Slede}eg dana je igrana sve~ana
predstava. I publika je znala da je autor u
upravnikovoj lo`i, glumci su igrali kao
nikada do tada. Rogoz je igrao Ninkovi}a, i po zavr{etku svoje scene kri{om se
u{unjao u lo`u, da ga publika ne vidi.
Zvonimir Rogoz, Branislav Nu{i} i Velmar Jankovi} u Pragu 1933. godine
Rogoz se jo{ uvek nije ose}ao sigurnim
da prihvati ovako ozbiljan prevod, pogotovu ne za tako kratak rok. Ponovo se
obratio Jaroslavu Urbanu, redaktoru koji
je leta provodio na na{em Jadranu, mnogo pisao o Jugoslovenima i bio im vrlo
naklonjen, i koji je prethodno uspe{no
preveo Sumnjivo lice. Prevod je bio gotov
za dva dana, a re`ija je bila poverena
Rogozu. Da bi odobrovoljio dramaturga,
dozvolio mu je da dopi{e odgovaraju}i
epilog za Zdenku Badlovu, ljubimicu
publike, zvezdu pra{kog pozori{ta, vrsnu
komi~arku kojoj je dodeljena naslovna
uloga.
Kao i beogradski, i pra{ki glumci su
zavoleli tekst od prvog ~itanja i u`ivali u
probama. [to je rad vi{e odmicao, pronalazili su sve vi{e sli~nosti sa savremenim ~e{kim prilikama. Rogozova
Ministarka je odmah dala da joj se preuredi ceo stan, vra}ala se iz grada pra}ena ~etom slu`in~adi koja je nosila tovar
koje~ega tek pokupovanog, od skija do
{e{ira. Jedna tada{nja ministarka se
svuda pojavljivala sa predivnim hrtom –
na scenu, razume se, Ministarka izvodi
dva hrta. Bio je obi~aj da lokalni ministri
sa porodicama odlaze na vikend slu`benim kolima. Ove izlete narod je prozvao „~undr”. Badlova je kao Ministarka,
na veliko zadovoljstvo publike, ~esto
odlazila na „~undre”. Sve ovo je dovelo do
dvadeset dva aplauza na otvorenoj sceni
na premijeri! Nezapam}eno kad je u
uloga bila prekretnica u karijeri, naro~ito
je hvaljena.
Ali tu nije kraj. Sutradan je Rogoz,
umesto pohvala i zahvalnosti od direktora, do`iveo najavu skidanja predstave sa
repertoara! Ministri su se pobunili. Sva
prilago|enja i aluzije na tada{nji Prag bi
jo{ nekako i progutali, ali `albu malog
Rake da ga deca na ulici zovu „ministarsko prase”... To je bilo previ{e. Original teksta koji je potvrdio da su to
Nu{i}eve re~i, spasao je predstavu i omogu}io joj da, kao i ~etiri godine pre toga u
Beogradu, obori sve rekorde. Na sceni
Narodnog divadla do`ivela je vi{e repriza nego i jedna druga predstava (170
u srazmerno kratkom roku), a igrana je
skoro odmah po praizvedbi i na svim
profesionalnim i i amaterskim scenama.
Nu{i} je bio obave{ten o ovom izuzetnom uspehu i do{ao je u Prag na jubilarnu, dvadesetpetu predstavu, aprila
1933. Do~ekali su ga sa najve}om po~as}u predstavnici jugoslovenske ambasade, pra{kih literarnih i umetni~kih
krugova... i, naravno, Zvonimir Rogoz.
Ubrzo po dolasku Nu{i} je posetio
upravu pozori{ta. A onda – {ok. Nu{i} je
autorska prava na Gospo|u ministarku
dao izvesnom Rozendorfu koji je vodio
malu autorsku agenciju, izdava~ku ku}u
i knji`aru. O~igledno odli~nog poslovnog
instinkta, on je otkupio od Rogoza prava
da {tampa preveden i adaptiran tekst
onako kako je igran u Pragu, sa redi-
Nu{i} je naslonjen na ogradu posmatrao
publiku, zadovoljno se sme{e}i. „A jel'
te... a jesam li ja ovo napisao?”, upita
Rogoza kad ga je najzad primetio. „Jeste,
majstore”. „E, onda sam dobro napisao!”,
{aputao je Nu{i} kroz bure smeha u
publici.
A slede}eg dana je preko radio talasa
uputio doma}inima re~i zahvalnosti:
„Draga bra}o ^ehoslovaci!
Veoma mi je drago {to mogu da vam
ovim putem izrazim zahvalnost za svu
va{u pa`nju i ljubav prema meni. Vama
koji odlazite na moje komade u pozori{te
i slu{ate moje komade preko radija. Iznenadili ste me svojim interesovanjem za
moje komade. Zaista sam se radovao {to
vam se toliko dopadaju. Hvala vam, mile
~itateljke i ~itaoci mojih knjiga. Ka`u da
vas nije malo. Dakako, zahvaljujem i
vama, glumcima i glumicama i gledaocima, koji ste mi pri~inili toliko radosti
zbog uspeha moje komedije Gospo|a
ministarka. Pa`nju, na koju nailazimo
ovde me|u vama na svakom koraku ja i
moj kolega Jankovi}, ne primamo kao
upu}enu samo nama, no i svim jugoslovenskim piscima, jugoslovenskom
pozori{tu i ~itavom na{em narodu. Hvala
vam na njoj jo{ jednom. Pozdravljam vas
sve i `elim sve najbolje va{em, nama
tako dragom, narodu. @iveli!”
Tako je Nu{i} izme|u dva rata postao
najigraniji i najpozantiji jugoslovenski
pisac, ali i najomiljeniji strani
komediograf u ^ehoslova~koj.
LUDUS 115, 116
EX YU
11. ME\UNARODNI FESTIVAL MALIH SCENA U RIJECI
Ivanokovi} je imao ideju: su~eliti nove
teatarske tendencije Ma|arske (Bela Pinter),
Poljske (Gr`egor` Jar`ina) i Bugarske (Bojko
Bogdanov), {to mu je uspjelo, osim u slu~aju
Poljske, ~ija predstava nije do{la na Festival.
U isto~noj temi na{la se i predstava Ljubimova Marat i Markiz de Sad, a ostale su stigle s
podru~ja ex Jugoslavije. Dvije su predstave
od ponu|ena izbora bezrezervno odu{evile
gledali{te, dok je tre}a osvojila sve nagrade
Svjetlana Hribar
P
otpisnik ovogodi{nje selekcije –
kazali{ni kriti~ar i teatrolog Hrvoje Ivankovi} – nije se `elio tematski odrediti u pogledu izbora naslova, ali
je ipak okvirno priznao da se radi o „Pri~i s isto~ne strane”. Nastojao je publici
predstaviti, do sada u Hrvatskoj jo{
neigrana imena iz zemalja koje su donedavno bile iza `eljezne zavjese, a uz to
propitati i {to na suvremene teme imaju
re}i teatri s podru~ja biv{e Jugoslavije.
Iako svake godine ispo~etka konstatiramo kako je tematski okvir uvijek preuzak za ponudu koja se na|e u kona~nom izboru, selektori vole zadati okosnicu izbora, a onda je na publici i sudionicima okruglih stolova da zaklju~uju
koliko je u kona~nici od te `elje ostvareno.
Nagrada publike
Ljubimovu
Prvo mjesto Marata i Markiza de
Sada, po glasovima publike, do kraja nije
ugrozila nijedna izvedba. Predstava je
zanimljiva ve} i zato jer je potpuno
kontroverzna: kad u Pri~u s isto~ne strane uvodite Petera Weissa, ra~unate s kritikom politike, o~ekujete traktate o ljudskim pravima, slobodi. Iako bi se to od
jednog disidenta najmanje o~ekivalo,
Ljubimov je o~istio svoju predstavu od
svega spomenutog i ponudio ~isti artizam
– odli~nu glumu, virtuoznu, gotovo cirkusku igru, sofisticirani plesni pokret i
`ivu glazbu, savr{enstvo koje uzbu|uje
savr{eno{}u, ali ne dira du{u...
I to se, tako|er, ~ini sasvim isplaniranim potezom vreme{nog maga, kojeg
vi{e ne zanimaju poruke niti sentiment
ikakve vrste. On je ~ak – desilo se to prvi
put za 11 godina Festivala – otpravio
publiku ku}ama bez „pri~e za okruglim
stolom”, a u sportskoj dvorani gdje je
predstava (zbog scenskh zahtjeva) igrana, zadr`alo se nakon izvedbe oko dvije
stotine ljudi. Ocjena je, unato~ svemu,
bila 4,78, {to samo govori da su ljudi
`eljni vrhunskog teatra, a to je ono {to
trupa Jurija Ljubimova nudi.
Na drugom je mjestu po glasovima
publike, do posljednje ve~eri Festivala,
bila mariborska predstava Debeli mu{karci u suknjicama s ocjenom 4.25. Slovenski su glumci – u re`iji Same M.
Streleca – demonstrirali vrhunsku glumu i dinami~nu igru u Silverovoj drami
koja se bavi rasapom obitelji, incestom i
nekrofilijom.
@iriji koji su pratili festivalske predstave, nagradili su dvije glumice u ovoj
LUDUS 115, 116
mariborskoj predstavi – Miladu Kalezi}
za glavnu `ensku ulogu i Piju Zemlji~ za
epizodu (festivalski `iri u sastavu Helena
Buljan, Meta Ho~evar, @eljka Tur~inovi},
Aljo{a Vu~kovi} i Lary Zappia), a Pia
Zemlji~ dobila je i ovogodi{nju Nagradu
Novog lista „Mediteran”.
Festival malih scena u Rijeci ove je
godine zatvorila predstava Gledaloto ili
vje~ita balkanska kr~ma redatelja Bojka
Bogdanova, koja je u kona~nici zauzela
drugo mjesto po glasovima publike, i dobila pet nagrada stru~nog `irija: kao
najbolja predstava u cjelini, za re`iju,
scenografiju, kostime i glazbu. Predstava
je kombinacija suvremenosti i tradicije,
svojevrsni bugarski (a moglo bi se re}i i
balkanski) Amarcord, studija mentaliteta koji stolje}ima ostaje nepromijenjen.
Najvrednija u predstavi sofijskog
Novog teatra Suze i smijeh – po meni –
je njena zvukovna dimenzija. To je ono
originalno, duhovito, igrom dovedeno do
perfekcije, a proizi{lo iz invencije redatelja i skladatelja Bojka Bogdanova. Sofijski su glumci u stanju izmamiti artikulirani zvuk iz poteza ~etke, jednako
kao iz puha~kih instrumenata, ili
plehanih lon~i}a...
Ostale predstave, na neki su na~in
ostale u sjeni spomenutih, iako su se
neke prili~no visoko plasirale ocjenama
publike.
Najbli`e vode}oj trojci bio je Na{
grad Zagreba~kog kazali{ta mladih u
re`iji Renea Medve{eka, koji je ovoga
puta radio na predlo{ku autora Thorntona Wildera, umjesto, u procesu stvaranja predstave, izma{tanih dijaloga ili
monologa samih glumaca. Predstava bi
bila upori{te repertoara svakog kazali{ta
mladih, ali istan~an ukus festivalske
publike – nakon Medve{ekova Hampera
ili Nad-pod-stolara Martina – te{ko
mo`e pokrenuti. Ipak, `iri je nagradio
gluma~ku izvedbu talentiranog Kre{imira Miki}a, ~ija neposrednost ne ostavlja nikoga ravnodu{nim, a u istoj predstavi prona{ao je i nositeljicu nagrade za
mladu glumicu (Kristina Krepela).
Iza zatvorenih vrata
Medve{ekovim tragom, mada se
opredjeljuju}i za druga~iju poetiku, krenuli su u Hrvatskoj jo{ neki autori –
najdalje je dospio Bobo Jel~i}, koji je za
svoj rad u tandemu s Nata{om Rajkovi},
dobio niz europskih priznanja – a na
Festivalu se predstavio projekt Teatra
Exit i NUS Barutane To samo Bog zna,
kojeg – kao novi hrvatski gluma~ki proizvod (jer tekst su stvarili sami glumci, a
i redatelj je glumac, Sa{a Ano~i}), o~ekuje jo{ duga i temeljita dorada.
Najkazali{nije hrvatskom ostvarenje
na Festivalu ipak je bila predstava HKD
Teatra Iza zatvorenih vrata s potpisom
slovenskog redatelja Renea Maurina, koja je ovaj Sartreov tekst ponudila bez filozofskih pretenzija, isklju~ivo se oslanjaju}i na gluma~ku igru. U tercetu Iza za-
tvorenih vrata nametnula se kreacijom
rije~ka glumica Olivera Baljak, kojoj je
izmakla jedna od nagrada.
Bez nagrada su ostali i protagonisti
Amerike, drugi deo Ateljea 212 u re`iji
Dejana Mija~a, iako je za okruglim stolom bilo mnogo govora o sjajnoj glumi
svih sudionika predstave. Hendikep je
mo`da bio i izlazak pred veliko gledali{te, nekazali{ne forme i lo{e akustike,
zbog ~ega je dobar dio teksta Biljane Srbljanovi} ostao nedostupan publici iza desetog reda (o balkonu da ne govorimo).
No, zanimanje za beogradske predstave,
pogotovo poznatih teatara kakav je Atelje
212, toliko je da publika ne pita ho}e li s
udaljenih mjesta ~uti ili vidjeti glumce.
Va`no je na}i se u dvorani,
i to je bilo geslo i ove godine.
Gledaloto ili ve~ita balkanska kr~ma: Bugari na festivalu malih scena
ME\UNARODNI FESTIVAL MALIH SCENA
Fascinacija
Amerikom,
to~nije
pojmom
Amerike nastalim u snovima, Amerike
kakva u stvarnosti nigdje ne postoji doli u
ma{ti do ju~er gladnih isto~noeuropljana
bez putovnice, bila je upravo nametljiva
poveznica
izme|u
nekoliko
predstava
prikazanih u Rijeci
Darko Luki¯
O
dluka izbornika 11. Me|unarodnog festivala malih scena u Rijeci,
Hrvoja Ivankovi}a, da svoj autorski odabir predstava u petnaestoj obljetnici ru{enja (ili raspada) Berlinskog zida
posveti isto~noeuropskom kazali{tu, pokazala se vi{estruko zanimljivom i izazovnom poticajima na razmi{ljanje. Osim
{to su prikazane uistinu zanimljive i
dobre, uz ~ak nekoliko izvrsnih predsta-
va, sama je tema otvorila pogled u neka
pitanja koja su za nas, sad i ovdje, izuzetno zanimljiva.
Festival se doga|ao u vrijeme kad su
fizi~ke krhotine tog raspadanja odavno
rasprodane kao suveniri. Gotovo da su
jednako tako do kraja rasprodani i nematerijalni ostaci svega {to je taj nakazni
zid simbolizirao. U trenutku odr`avanja
festivala, tako|er, od zemalja biv{eg ras-
padnutog soclagera, iliti Isto~nog bloka,
(nekad Isto~ne Europe) eufemisti~ki
nazvanih „isto~noeuropske zemlje“, samo su jo{ Albanija, Rumunjska i Bugarska, te zemlje nastale raspadom biv{eg
SSSR-a i biv{e (tako|er raspadnute)
SFRJ (s izuzetkom Slovenije) ostale
izvan Europske zajednice, (nekad Zapadne Europe).
U me|uvremenu (ili u vremenu tog
velikog raspadanja) raspala su se i nekada{nja europska zna~enja pojmova Istok
i Zapad, a crtu razdjelnicu novog istoka i
zapada, koju je neko} ~inilo ~vrsto zdanje Berlinskog zida, na~inile su krhotine
sru{enog zdanja World Trade Center-a,
pa je Istok Zapadu postao zemljopisno
udaljeniji. U me|uvremenu je nekada{nji Istok pohrlio na Zapad, da zajedno
s njim postavi zidove prema novom
Istoku. I u toj slagalici krhotina raspadanja, dugoj jedva desetlje}e i pol, uistinu
se u kazali{tu zamalja u pokretu s Istoka
prema Zapadu dogodilo mnogo toga rele-
vantnoga, i kazali{no vrijedno razmi{ljanja i istra`ivanja.
„Amerika, bilo
koji njezin dio“
Ono {to je, me|utim, ovogodi{nji
rije~ki festival dodatno pokazao, bilo je
neobi~no zanimljivo. Pokazalo se, naime,
da je (prema izabranim predstavama
sude}i) za taj (sada ve} biv{i) Istok, pojam Zapada tako|er zemljopisno udaljeniji i od Berlina i od Bruxellesa, gradova do kojih su nesretni zato~enici „isto~noeuropskog bloka“ ne tako davno puzali ispod bodljikavih `ica, plivali preko
prljavih i hladnih rijeka, tr~ali ispred
metaka ~uvara `eljezne zavjese, {vercali
se u hladnja~ama ili jednostavno ostajali
tamo nakon prvog slu`benog putovanja
„na Zapad“; koji je po tom ostanku najprije zna~io sabirni centar za azilante,
smje{taj ne previ{e razli~it od kolhoza, ili
32
EX YU
radnih akcija, samo bez traktora i udarni~kog rada. A i to je bilo ve} „~ista
Amerika“!
Prikazalo se, naime, da se za ve}inu
njih taj zapad danas nalazi otprilike
negdje izme|u dalekih prostranstava
koja se za nekoliko sati, za nepu{a~e
sasvim ugodno, prelete u zrakoplovu na
liniji New York - Los Angeles.
Fascinacija Amerikom, to~nije pojmom Amerike nastalim u snovima,
Amerike kakva u stvarnosti nigdje ne
postoji doli u ma{ti do ju~er gladnih
isto~noeuropljana bez putovnice, bila je
upravo nametljiva poveznica izme|u
nekoliko predstava prikazanih u Rijeci.
To~nije, jednog cijelog kruga isto~noeuropskih predstava koje mo`emo nazvati
„izmi{ljanjem Amerike“ (proces kreativno ne{to slo`eniji, ali manje zahtjevan
i manje naporan od otkrivanja Amerike),
i drugog kruga, koje bismo mogli nazvati
„razmi{ljanjem o sebi“ (proces svakako i
naporniji i slo`eniji, a i kreativniji, od
oba ranije navedena zajedno).
Najprije je na otvorenju Festivala
ZeKaEm prikazao Medve{ekovo (prili~no
idealizirano) ~itanje Thorntona Wildera,
u predstavi Na{ grad, u kojoj je maksimalno prigu{ena i u{utkana ionako
slaba{na i srame`ljiva ironijska distanca
pisca prema stereotipu „dobre stare
Amerike“. Na tim pitomim poljima neprestance cvate prekrasno cvije}e, kao da
nikad nisu natapana krvlju crnih robova, sunce idili~no zasipa rumenilom krajolik naseljen dobrim i ~istim, jednostavnim ljudima, kao da nije genocidom
nad Indijancima nasilno naseljen europskim ka`njenicima i besku}nicima. Ti
dragi obi~ni ljudi uop}e nemaju te
dekadentne potrebe progovoriti o bilo
~emu bitnom. Nikad. Gledaju, a ne vide,
slu{aju, a ne ~uju, govore, a ni{ta ne ka`u. Nije u pitanju zavod za retardirane
osobe, ni umobolnica Charanton (o njoj
}e Ljubimov kasnije), nego idili~ni mali
gradi} koji se mo`e zvati, ne daj Bo`e,
Dogville, samo bez uljeza i stranaca, dakle bez nereda. Ni o susjedu koji se ubija
alkoholom nije pristojno javno znati da
„ponekad malo vi{e popije“, niti je vlastitoj k}erki majka u stanju re}i bilo kakve
prljave i odvratne stvari, pa ova odlazi
na vjen~anje nemaju}i pojma o tome {to
uobi~ajeno donosi prva bra~na no} i {to
}e se doga|ati kad razdragani gosti odu s
pira, gore, u spava}oj sobi novog joj
doma. Zacijelo }e to biti jednako tako
pre{u}eno i usput obavljeno kao {to se
usput i `ivi, a pravo bla`enstvo nastaje
tek nakon smrti, kad pogledamo okom
an|ela rajski krajolik u kojemu smo
pro`ivjeli cijeli svoj `ivot, ne `ive}i ni
jednog trenutka. Ta slika Wilderove
Amerike, idealizirana do razine retu{irane razglednice zalaska sunca na Srednjem Zapadu, slatkasta kao javorov sirup na kukuruznoj pala~inci, i jednostavna kao spremanje doru~ka u mirisu
svje`e pomu`enog mlijeka, ima samo
jednu malu pukotinu – ne „dr`i vodu“
~im se u~ini jedan jedini sat hoda
pra{njavom cestom izvan „na{ega maloga mista“, i u dubini ~isto}e i jednostavnosti, u podrumima pre{u}enih `ivotnih tema, gomila trupla stravi~nih
prikaza. U`ase upravo one Amerike (i
opet pretjerane u drugom ekstremnom
pogledu) o kojoj je progovorila predstava
Debeli mu{karci u suknjicama Nicky
Silver u izvedbi SNG Maribor. E u toj pak
Americi, ovi prekrasni pobo`ni i ~asni
ljudi iz Wilderove Amerike, u samo
nekoliko desetlje}a, pretvorili su se u
sotonske monstrume. Wilderovi crte`i iz
slikovnice koji glume `ive Amerikance,
33
kod Nicky Silver sadisti~ki siluju svoje
majke (koje su im na istom festivalu jo{
ju~er posipale javorov sirup po kukuruznoj pala~inci), doslovno kanibalisti~ki
`deru svoje o~eve (pretpostavljam ne{to
zahtjevnije za `vakanje od pala~inke s
javorovim sirupom, ali svakako proteinski bogatije), `ene {to su sino} u Wildera i
Medve{eka bile krotke, blage i srame`ljive ve~eras su u Silver-Strelec dvojca
histeri~ne nimfomanke, plavu{e iz lo{eg
vica, glupe dodu{e jednako kao i ~asne
im prethodnice iz Wildera, ali zato neusporedivo seksipilnije, a mir njihovog
malog grada pretvorio se u pusti otok i
rasko{ni hollywoodski apartman, podjednako pust.
I ba{ kad smo pomislili da smo vidjeli sve o Americi kroz dvije krajnosti
druga (pa makar druga partijskog sekretara), jer su valjda silnu bra}u i drugove
{to ih izrodi{e Wilderove pronatalitetno
osvije{tene Amerikanke ve} po`derali
shizofreni sinovi o kojima pi{e Silver.
Molim? Jeste li to rekli: „stereotipi“? ^ujem li to „banalnosti“? Ma molim vas!!!
Zlonamjernik bi pomislio da ste preosjetljivi na kulturu iz koje autorica potje~e. A
Thornton Wilder i Nicky Silver vam nisu
najbanalniji stereotipi i bljutavi kli{eji?
Zato {to su Amerikanci?!?
Odosmo mi, evo, no{eni isto~noeuropskim nagonima iz Amerike na prostor
jugoisto~noeuropskih nam sitnih nesporazumaka. Pa vratimo se onda, uljudbe
radi, hitro spasonosnoj Americi, kad joj
se ve} ionako utje~emo kao izma{tanom
uto~i{tu. Ima jo{ priloga isto~noeurop-
ba~ka EXIT-ova predstava To samo bog
zna, sa tisu}u svojih dramatur{kih pukotina i sjajnom gluma~kom cjelovito{}u,
pa onda Sartreova predstava Iza zatvorneih vrata rije~kog HKD Teatra, zami{ljena nad posve suvremenom i na{om
ina~icom egzistencijalizma, te kona~no
bugarska Vje~na balkanska kr~ma Boika Bogdanova, jednostavno majstorski
napravljena, dali su nam i pogled su u
jednu drugu vrstu isto~noeuropskog teatra. Onu koja ne sanja o ljepotama
ki~astog „Ameri~kog sna“, niti se zgra`a
nad izopa~enostima „ameri~ke trule`i“,
niti se nadmo}no podsmjehuje „glupim
Amerikancima“, vrstu teatra koji se, naime, uop}e ne bavi Amerikom. U sferu
kazali{ta koje se bavi onim {to dobro
poznaje i o ~emu puno zna, sobom, naime, i svojim problemima, svojom tradicijom, kulturom, ba{tinom, folklorom, svo-
skom pogledu Amerike. Kona~no, me|utim, s djelom ozbiljne i izuzetno dobre
spisateljice Paule Vogel. Pi{e gospo|a
sjajno, kao da nije, oprostite na izrazu Amerikanka. Baltimorski valcer {to ga je
Tomi Jane`i~ postavio u Mestnom gledali{~u Ptuj putuje u smjeru suprotnom
od „normalnih“ emigranata - iz Amerike
u Europu.
jim idejno-duhovnim temeljima, europskim velikim pitanjima, pa je valjda i
zato rije~ o tako dobrim predstavama,
`ivom i `ivotnom kazali{tu, uzbudljivim
i LJUDSKIM potresnim iskrenostima.
@ivi ljudi od krvi i mesa, kakvi postoje
posvuda oko nas, koji pjevaju, pla~u,
prde i smrde, ljube se i tuku, grije{e i
kaju se, pitaju i odgovaraju, razgovaraju,
ne biste povjerovali, vode ljubav pa ~ak i
o tom glasno govore, jednostavno, uop}e o
ne~emu govore. Oni su nam pokazali da
izvan fenomenolo{ki zanimljive i sociolo{ki, i tek kako indikativne opsesije
Amerikom (kakav god oblik opsesija
imala, a svaki je oblik opsesije, ka`u
stru~njaci, patolo{ki), postoji u isto~noeuropskom kazali{tu i jedna potresna ljudska iskrenost, predanost i zaigranost
kakva se uistinu te{ko mo`e prona}i u
kazali{tima izvan tih prostora.
Iza zatvorenih vrata hrvatskog HKD teatra
izmi{ljene Amerike, obje izma{tane od
ameri~kih pisaca i dogra|ene u ekstremu
od isto~noeuropskih redatelja, do~ekat }e
nas hrabro naslovljena predstava Amerika, drugi deo. Beogradska ugledna autorica Biljana Srbljanovi}, koju znamo po
izvrsnim tekstovima, i jo{ ugledniji redatelj Dejan Mija~, ~ije velike predstave s
razlogom pamtimo, u ovom projektu
Ateljea 212 nastavljaju gdje je isto~noeuropski zapadnoeuropljanin Franz Kafka
stao dopisuju}i (opet izma{tani) drugi dio
njegovoj ionako ve} izma{tanoj Americi.
A ona, ta Srbljanovi}-Mija~eva izma{tana Amerika je jedno mjesto gdje
~ovjek kad izgubi posao gubi sve, pa i
sam smisao postojanja. Ukinu mu, na
primjer, kreditnu karticu. Otka`u kupljeni stan. Uop}e, ukinu mu ljudska prava kao takva, te ih isti izgubi. Tek toliko
da vidi {to na istoku nije imao, pa onda
niti mogao izgubiti. Mjesto je to gdje je
Ruskinja skupa escort dama, takozvana
manekenka (u jeziku izvornika „sponzoru{a“). Gdje je latinoamerikancu mjesto na porti luksuznog zdanja s apartmanima za bogate bijelce. Mjesto gdje
kokain zamjenjuje prave `ivotne podr`aje uzbu|enja i `ivotne sre}e (kao {to
su, na primjer, probe crkvenog zbora u
Wildera ili silovanje majke u Silvera).
Mjesto gdje doseljeni (isto~ni?) Europljanin vi{e nema prijatelja ni brata ni
„Hopla, `ivimo!!!“
Kona~no su putnici ljudska bi}a, od
krvi i mesa, koja, naravno, vole javorov
sirup (pa nitko ne ka`e da nije ukusan i
zdrav u isto vrijeme), dobro, hajde, mo`da poneki tu i tamo u snu i siluju mamu
ili tatu ( na neki od na~ina o kojima je
Europljanin Freud pou~avao Ameriku),
boluju, umiru, vole, pate, sanjaju, gube...
@IVE!!! Kona~no `ivi ljudi. Pa makar i
na samrti. K tome jo{ Amerikanci. Nakon plejade papirnatih imaginacija
Amerikanaca i slika izma{tane Amerike
kakva nigdje ne postoji osim u spoju
zapadno-isto~nih halucinancija o njoj,
ova nas predstava kao spoj uvodi u drugi
krug isto~noeuropskih pogleda na Festivalu, neusporedivo zanimljivijih, `ivotnijih, iskrenijih i kazali{no uzbudljivijih.
Ma|arska Bolnica Balkony redatelja
Bele Pintera, mla|ahna, talentirana,
duhovita, inteligentna i jednostavna
poput njezina redatelja, potom zagre-
„No bussines
like show bussines“
Doajen i velikan Jurij Ljubimov, me|utim, sa svojim je ~itanjem Weissove
sjajne drame Marat i Markiz de sade
stao negdje na pola puta izme|u te dvije
krajnosti prikazane na festivalu. On se u
isto vrijeme i izruguje broadwayskom
musicalu i amerikaniziranom zabavlja~kom kazali{tu, i opona{a ga do sitnih de-
talja. On u isto vrijeme rezignirano zaklju~uje kako u isto~noeuropskom kazali{tu vi{e nema politi~kog kazali{ta i
otpora ideologiji, i propisuje nam tu rezignaciju kao ideolo{ku dogmu. Briljantan
ansambl moskovskog Teatra na Taganjki
svakako bez problema mo`e izvesti i jo{
ve}e cirkuske akrobacije, i jo{ zahtjevnije imitatorske zadatke, i jo{ fascinantnije
opsjene od onih koje po sceni reda Ljubimov. Vrlo vjerojatno, kad to redatelj tra`i,
mo`e dobro i glumiti, ali je o~ito da Ljubimov u svojim ~asnim poznim godinama
ne mo`e vi{e proizvesti predstave kakve
su neko} (vidi povijest isto~noeuropskog
kazali{ta, pro{lo stolje}e) pod njegovim
vodstvom, to kazali{te dovele na vrhunsku razinu. Jedini detalj koji iskreno
prikazuje zaista dirljiv sraz izme|u Istoka i Zapada u ovoj se predstavi Ljubimovu gotovo nehotice omaknuo. Forma
broadwayskog musicala, naime, kazali{ni je oblik koji u pravilu zahtijeva
„ameri~ki skupu pri~u“, producentskim
rje~nikom govore}i „izuzetno visokobud`etnu produkciju“. Ova Ljubimovljeva
verzija, izvedena u krpama iz sovjetskog
fundusa, bolje od ijedne ideolo{ke parole
u predstavi pokazala je istinsku sliku
odnosa Istoka i Zapada. Uz svo zaslu`eno {tovanje prema Ljubimovu, ne mo`emo se napraviti kako ne primje}ujemo da
u toj isto~nonostalgiji vrlo kapitalisti~ki
kapitalizira brand koji je postao. [to je
legitimno. „No bussines like show bussines“, ili prevedeno u duhu izvornika
„nema trudbenika do zaslu`nog artista“.
I dok se tako vreme{na legenda na sceni
otprilike pita „ho}e li Zapad znati sanjati
kao {to su su`nji sanjali o njemu“, pola
publike ve} spava, sanjaju}i mo`da ~ak i
o Zapadu, usred jednog egzemplarnog
socijalisti~kog zdanja za {portski odgoj
mlade`i (i omladine) u kojemu je ova
predstava u Rijeci gostovala. Prene ih tek
organizirano spontano, eufori~no skandiranje. Je li to stigla [tafeta mladosti?
Njet, to je veliki Ljubimov stigao u na{u
{portsku dvoranu.
U svakom slu~aju, i dobar i pametno
osmi{ljen izbor Hrvoja Ivankovi}a, potvrdio je i ove godine rije~ki Me|unarodni festival malih scena kao izuzetno zanimljivo kazali{no mjesto, na kojemu se
pita i tra`i odgovore, razgovara i govori,
svaki put o nekoj konkretnoj temi vezanoj uz suvremeno kazali{te. Pogled u
rasprsline istoka i zapada, ali i na{e
mjesto u tome, svakako jest jedna od takvih bitnih i izazovnih tema.
Saznali smo tako, da postoji nevjerojatna fascinacija isto~noeuropljana krivom, izmi{ljenom Amerikom. Nije slu~ajno da se i ovogodi{nje Sterijino pozorje u Novom Sadu bavilo tranzicijskim
pogledom na Ameriku. Taj je pogled,
dodu{e, vrlo sli~an pogledu malog Ivice
na teoriju relativnosti. Mo`e, naime, biti
zanimljiv, duhovit, pa i inteligentan, ali
je u svojoj naravi, u biti stvari, potpuno
irelevantan. Stanje bula`njenja o ne~emu o ~emu se nema pojma. Iz kojeg se
govore neuvjerljive fraze. Saznali smo da
postoji i isto~noeuropski pogled u vlastitu
utrobu, onu bez pala~inki s javorovim
sirupom, praha koke i tatinih prsti}a,
utrobu s puno graha, piva, sarme, rakije
i bunceka. Prirodno stanje, recimo. Iz
kojeg se podriguje, {tuca, pjeva, urla, ri~e
gruba psovka i nje`no {ap}e prekrasna
poezija, nerijetko sve to u isti mah. Vidjeli smo i to, da postoje izuzetno zanimljivi autori i kazali{ta. Pritom vidjeli
dobre predstave. Za jedan
festival, izvanredan rezultat.
LUDUS 115, 116
Intervju
KAZALI[TE NE MORA BITI DOSADNO DA BI BILO DOBRO
Lary Zappia, uspje{ni redatelj koji je scenu
zamijenio predavaonicom
Svjetlana Hribar
L
ary Zappia, ro|eni Rije~anin s talijanskim korijenima, diplomirao je
re`iju 1990. godine u klasi Dejana
Mija~a, kao jedan od njegovih najboljih
studenata. Jo{ za vrijeme studija asistirao je svom profesoru, ali i inozemnim
redateljima koji su radili u Beogradu,
potpisao je zapa`ene predstave u profesionalnom kazali{tu, primjerice @ivot u
pozori{tu u JDP-u; nakon diplome neko je
vrijeme radio u Italiji gdje je bio asistent
legendarnom talijanskom glumcu i redatelju Vittoriju Gassmanu na svjetskoj
turneji predstave Bijeli kit. Sredinom
devedesetih zaredale su njegove re`ije u
hrvatskim kazali{tima, me|u kojima su
najzapa`enije nastale u rije~kom HKD
teatru, kojem je Zappia, uz glumca Nenada [egvi}a, i suosniva~.
U ovoj sezoni Lary Zappia posebno je
skrenuo pa`nju kazali{ne javnosti anga`iraju}i estradnu zvijezdu Severinu u
ulozi Karoline Rije~ke, k tomu se ne libe}i hvale na ra~un njena talenta i navla~e}i na sebe bijes struke izjavom da je
„Seve talentiranija od 90 posto hrvatskih
glumica“. Lary Zappia, sjajno obrazovan, iznimno talentiran redatelj britka
uma i jezika, osim re`ijom bavi se i prevo|enjem (s talijanskog i engleskom, i na
te jezike), magistrirao je na kanadskom
univerzitetu u Calgaryju, a trenutno radi
znanstveni doktorat na Univerzitetu u
Torontu.
Va{eg kolegu sa studija na beogradskoj Akademiji - Jago{a Markovi}a, koji
u svom kurikulumu ima tridesetak re`ija i brojne nagrade, smatraju u Srbiji
najuspje{nijim predstavnikom svoje generacije redatelja. I vi imate otprilike
toliko ostvarenih re`ija, radili ste u
zemlji i inozemstvu – od Hrvatske i Slovenije do Litve i Kanade, dobili ste nekoliko zapa`enih nagrada – smatrate li se
uspje{nim redateljem?
Ne. Kod nas se `ivi stihijski, tako se
radi sve pa i kazali{te, pa se o karijeri i
oblikovanju karijere ne mo`e govoriti. To
tvrdim i zato jer se u pravilu doga|a da
vas iz kazali{ta zovu „pet minuta do dvanaest“ s ponudom: „Imamo rupu, mo`ete
li usko~iti?“. To mi se doga|alo kada sam
bio mlad redatelj, a de{ava se i danas, s
razlikom da me sada ipak obavijeste
nekoliko mjeseci ranije... Jo{ uvijek se na
kraju jedne sezone ne zna {to se radi
sljede}e sezone; nema nikakve garancije
da }ete – ~ak ako i jeste u nekim pregovorima – ba{ vi dobiti re`iju neke predstave...
Imam svje`e iskustvo gdje su me
gotovo anga`irali za re`iju televizijskog
prijenosa diskografske nagrade „Porin“
(sa svim „brigama“ oko mojih termina i
dolaska iz Kanade), a onda – bez da me
itko obavijestio – dali ugovor na potpis
nekome drugom. To jeste primijer iz
estrade, ali na identi~an na~in rade i
na{a kazali{ta. Rijetko se profiliraju
sezone, a jo{ rje|e unaprijed anga`iraju
redatelji i potpisuju ugovori koji bi vama
osobno osigurali i mogu}nost planiranja
vlastitog vremena i termina.
Rad pod
svaku cijenu
To, nadalje, zna~i da nema ni kontinuiteta u radu. Neki su ljudi, naprosto, u
LUDUS 115, 116
modi, re`iraju osam do deset predstava
godi{nje (pri ~emu se ni teoretski ne mogu po{teno pripremiti), re`iraju, doslovce, mobitelom, anga`iraju nekoga da im
dr`i probe, pa – tu i tamo svrate, nekim
avionom, ako nema bure – i na taj na~in
dr`e {apu na svim projektima. Pritom
trpe ansambli kojima se nitko ne bavi,
trpe kazali{ta jer se neki lijepi naslovi
potro{e na prazne ideje, nacrtane na
salvetama...
Ja osobno, ~ak i kada bi mi se nudilo
vi{e projekata – nisam siguran da bih
vi{e i radio. Mislim da za ozbiljan i odgovoran rad u teatru, ~ovjek ne bi ni trebao prihva}ati vi{e od dvije, najvi{e tri
re`ije godi{nje, jer se ne mo`e dobro
pripremiti i nu`no se po~inje ponavljati.
[to sam stariji, to mi manje prija raditi
pod svaku cijenu. Ako ve} radim, volim
napraviti svoj izbor, `elim da me predstava koju radim uzbu|uje, da meni ta dva
mjeseca ne budu dosadna. Sklon sam
mijenjati stil i metodu rada, ne `elim da
moje predstave li~e jedna na drugu...
Konkretno, rade}i u Splitu Molnarovog
Lilioma, tra`io sam rje{enja idu}i okolnim putem: nisam tjerao glumce da
znaju tekst, postalo mi je dosadno gledati
~ovjeka u gr~u kako se ili pretvorio u uho
i poku{ava ~uti suflera, ili pani~no dr`i
tekst u ruci i razmi{lja kako }e re}i to~no
re~enicu, a pojma nema u kakvoj se situaciji kao lik nalazi, kakvi su odnosi
me|u partnerima... muka mi je od toga.
Zato sam okrenuo list – nije to nikakav
revolucionarni potez, nikakvo veliko
otkri}e, ali se trudim da radimo le`erno.
Na posljetku, dopu{tam si sobodu da
se igram i sa situacijama u toku rada;
kazali{te nije egzaktna znanost ili arhitektura, pa ako temelj nije postavljen na
to~no zadani na~in – zgrada }e se sru{iti. U kazali{tu je dozvoljeno, manjevi{e, sve.
Kontinuiteta nema
Dakle, kratak odgovor na va{e pitanje, nakon ovog dugog uvoda bio bi:
Ne, nisam zadovoljan koliko radim u
kazali{tu, ne smatram svoj dosada{nji
rad nekom uspje{nom karijerom i nisam
uop}e siguran da }u se do kraja `ivota
baviti kazali{tem, niti da }e ono biti
isklju~ivi centar mojeg `ivota.
Na~in kako se kazali{te radi na ovim
prostorima, ma koliko bilo zanimljivo i
lijepo, ne zaslu`uje da se ~ovjek njime
bavi cijeloga `ivota.
Poslednju godinu dana, iako tvrdite
da ne posti`ete kontinuitet, radili ste
~esto i vrlo uspje{no.
To je sve vrlo relativno. Re`irao sam
Don Juana ili ljubav prema geometriji
Maxa Frischa u HNK-u Zagreb, Marinkovi}evu Gloriju i Karolinu Rije~ku u
Rijeci i Lilioma u Splitu. Ali, ma koliko
sve to dobro pro{lo, tvrdim da kontinuiteta nema: nakon Zagreba – nitko me vi{e
nije pozvao u Zagreb; nakon Rijeke –
nema vi{e poziva iz rije~kog kazali{ta za
sljede}i posao. Kod nas mo`ete dobiti
re`iju samo nekim privatnim kanalima
– ako vas se netko, iz nekog sasvim
subjektivnog razloga - sjeti. Snje`ana
Banovi}, s kojom sam generacija i koja
me zvala da re`iram u HNK-u Zagreb,
U pozori{tu je manje-vi{e sve dozvoljeno: Lary Zappia
prestala je raditi na mjestu direktora
Drame, i mene se u tom kazali{tu vi{e
nitko ne sje}a, unato~ krasnim obe}anjima ne samo iz Drame, nego i Opere. Ni
Rijeka se nije proslavila `eljom za mojim
anga`manom. Vjerovao sam kako }e
odlaskom biv{eg intendanta, koji nije
`elio uop}e samnom raditi, a dolaskom
Mani Gotovac, krenuti i taj moj neki kazali{ni rad u rodnom gradu, ali i nakon
Karoline Rije~ke, to su samo kurtoazne
re~enice tipa: „moramo se ~uti, dogovorit
}emo se...“. Ni{ta se konkretno ne doga|a.
Tihe ponude
No, ni to me ne ~udi. Vrlo sam oprezan u o~ekivanjima, jer sam se s gospo|om Gotovac godinama, na isti ovakav na~in, dogovarao dok je bila ravnateljica u zagreba~kom kazali{tu &td, a
da nikad do posla nije do{lo. Pri izboru
redatelja, u pravilu, prevagnu neke druge stvari. I re`iju Karoline Rije~ke dobio
sam, vjerujem, sticajem okolnosti – mo-
`da se intendatnica `eljela dodvoriti
gradu Rijeci anga`iranjem rije~kog redatelja – jer unato~ tome {to je predstava
napunila kazali{te dvadeset puta u prvom mjesecu igranja, i {to se ni danas za
nju ne mogu dobiti ulaznice bez vi{emjese~ne unaprijedne rezervacije, mislim da je to bilo sve {to }u ja re`irati u
Rijeci, u toku mandata Mani Gotovac...
Kako je do{lo do suradnje u Splitu?
Sjetili su me se Nenni Delmestre i Elvis Bo{njak, ali vjerujem da je i to slu~ajno – iznenadilo bi me da u budu}nosti
tamo ponovo radim. Liliom je drugi tekst
na listi mojih `elja, dakle naslov koji me
zanima, iako se radi o tzv. ni`em `anru,
o melodramatskoj pri~i s licima iz predgra|a.
Ima li ponuda iz Beograda, gdje ste
studirali i bili vrlo uspje{ni?
Ponuda je bilo, ali tako skromnih i
tihih, da su odmah pale u zaborav. Valjda
je na ovim na{im prostorima lak{e poslati sondu na Mars nego potpisati neki
ugovor.
Karolina Rije~ka trenuto je najuspje{nija predstava rije~kog kazali{ta.
Kakva su ina~e va{a iskustva s muzi~kim predstavama?
Dobra. Radio sam, dodu{e davno, u
Pozori{tu na Terazijama Davni flert ili
Malu no}nu muziku s Tanjom Bo{kovi},
zatim operetu u Kazali{tu lutaka u Rijeci, koja je tako|er dobro pro{la. A ova
Karolina je neki zanimljiv hibrid estrade
i ozbiljne umjetnosti. S odmakom od nekoliko mjeseci, razmi{ljam ~esto o toj
predstavi – odr`ao sam ve} i predavanje
na tu temu, a govorit }u i na jednom zna~ajnom teatarskom skupu, {to takav hibrid zna~i kao repertoarni potez, {to kao
kulturna politika, a {to kao umjetni~ki
~in. Mislim da je to u prva dva slu~aja
mudar izbor, a o umjetni~kom se ~inu
mo`e raspravljati.
Civilizacijsko pitanje
Karolinu Rije~ku svjesno smo radili
kao jedan drugi `anr i ne stoje za-mjerke
da je predstava napravljena kao
Severinin koncert. Pa ~ak da i jeste tako
– ne vidim {to je u tome lo{e! Za{to mi-
34
EX YU
slimo da kazali{te mora biti dosadno da
bi bilo dobro?
Kako tuma~ite jo{ uvijek o{tre reakcije kazali{nih puritanaca na pojavu Severine u kazali{tu?
Da u toj `eni nema magneta, koji ona
o~ito ima, ne bi se toliko pri~alo o njoj.
Ali, psi laju, karavani prolaze! Sva je
ozbiljna kritika pohvalila njen kazali{ni
debi, ili je bila mudra, poput @elimira
Ciglara u „Ve~ernjaku“ koji je rekao „ja
ne}u biti prvi koji }e baciti kamen...“.
Dakle, nisu se usudili i}i |onom, {to me
iznenadilo. Najmanje nam je bila sklona
lokalna kritika, ali to su ionako ljudi koji
gledaju samo predstave doma}e drame,
pa nemaju prave parametre.
Mislim da je u ovom slu~aju va`nije
neko sociolo{ko ili civilizacijsko pitanje
nego umjetni~ko. Problem na{eg gledanja na poslovnu `enu, na `enu s idejom,
jednako je odgovor na pitanje kako se
gleda na Severinu u teatru. Va`nije od
pitanja umjetnosti, pitanje je mo`emo li
izdr`ati i uop}e otrpjeti takvu karizmu,
takav vamp od `ene koja se svi|a mu{karcima i `enama, a tek onda njenu
pojavu u kazali{tu. Odgovorno tvrdim da
je na toj istoj pozornici bilo vi{e {unda
koji se prodavao pod ozbiljnu umjetnost,
od bilo kojeg segmenta ove predstave, o
kojoj ne mislim uop}e da je {und.
Na tre}oj ste godini znanstevnog
dokrotara u Kanadi. [to vam na profesionalnom planu zna~i studij?
Znanstveni doktorat sebi~ni je period, u kojem se mogu posvetiti sebi i
svojim interesima, neoptere}en ostalim
stvarima. K tomu, ~itava sjeverna Amerika - i SAD i Kanada, dakle - eldorado je
za studiranje. Uvjeti su fantasti~ni,
dostupnost informacija je nevjerojatna,
~ovjek je stvarno u sredi{tu zbivanja, i
bez obzira {to svi `ivimo u europocentri~nom svijetu, boravak na sjevernoameri~kom kontinentu ne postavlja vas
na marginu u tom smislu, barem ne dok
u~ite.
@ivjeti u Torontu...
S druge strane, studiranje je za
mene, na neki na~in, hobi. Imam potrebu
za intelektualnim stimulansima, volim
biti izlo`en novim idejama, tjerati sebe
na intelektualno promi{ljanje onoga {to
je iza mene, {to je trenutno oko mene i {to
}e biti. To me uzbu|uje, i u tom smislu mi
je studij zanimljiv. Konkretno, me|utim,
ne znam da li mi ne{to nosi, osim odstupnice, ako se jednoga dana budem htio
baviti teorijom. Znanstveni doktorat daje
mi legitimno pravo da predajem na
nekom sveu~ili{tu, iako nisam siguran
da je to neka moja budu}nost.
University of Toronto, jedan je od
rijetkih univerzitetskih centara koji ima
poslijediplomski studij Drame. To je interdisciplinaran studij, tako da sam
uspio formirati svoja istra`ivanja na
na~in da su apsolutno vezana uz moju
praksu. @elim sve to artikulirati kao
dizertaciju, a uspio sam dobiti vrlo
presti`nu mentoricu, trenutno najutjecajniju profesoricu na ~itavom univerzitetu, {to nije jednostavno, jer University of
Toronto ima 50 hiljada dodiplomskih i 15
hiljada poslijediplomskih studenata. S
tog me aspekta studij uzbu|uje.
Osim toga, u sve se upleo i jedan
privatni apsket: zaljubio sam se, o`enio u
Kanadi i to mijenja mo`da moj pogled na
tu zemlju, koja je stvarno civilizirana,
pitoma, dobra dr`ava. @ivjeti u Torontu
je zanimljivo ve} i s aspekta da je taj
grad ve}i po broju stanovnika nego
~itava Hrvatska, a po statistikama UN
etni~ki je najraznovrsniji na svijetu. To
sve ravnopravno postoji, ne tale se ti ljudi
da bi postali uniformirani Kana|ani, ve}
je Kanada ponosna na taj mozaik... Za
mene, i s tog aspekta `ivot u Kanadi ima
prednosti. S druge strane, to nije zemlja
gdje bi se ~ovjek mogao baviti, barem
tako mi se sada ~ini, nekim ozbiljnim
kazali{tem, barem ne na na~in kako to
mi zami{ljamo i kako smo navikli. Imam
neke druge planove, ne}u jo{ o njima, ali
krenuo sam i u drugom smijeru koji me
tako|er zanima. Vrijeme }e
pokazati {to je najbolji izbor.
DA JE ISUS KRIST @IVIO U CHICAGU I DA JE IMAO 5000 DOLARA...
Kao kruna dugog i uspje{nog rada, kao sabrano kazali{no iskustvo svih autorskih
timova koji su postavljali mjuzikle u kazali{tu Komediji kroz vi{e od dvadeset godina,
nastala je predstava Chicago, koju su scenski ostvarili mladi hrvatski autori i izvo|a~i.
Sistem po kojem su do{li do ovog sjajnog
rezultata je provjeren, svjetski, a to je audicija
Svjetlana Hribar
akon ~etveromjese~nih priprema,
Zagreb je postao jo{ jedna od to~ki
na show-mapi mjuzikla Chicago,
s napomenom da kvalitetom mo`e stati
uz bok bilo koje izvedbe ovog naslova u
svijetu. Zagreba~ki Chicago naime, ima
sve one adute koji mjuzikl u svijetu ~ine
mamcem za publiku: aktualnu pri~u (jer
taj je sadr`aj danas bli`i gledatelju nego
ikada!), sjajnu glazbu te fantasti~an autorski i izvo|a~ki tim.
Kao kruna dugog i uspje{nog rada,
kao sabrano kazali{no iskustvo svih autorskih timova koji su postavljali mjuzikle u kazali{tu Komediji kroz vi{e od
dvadeset godina, nastala je predstava
Chicago, koju su scenski ostvarili mladi
hrvatski autori i izvo|a~i. Sistem po
kojem su do{li do ovog sjajnog rezultata
je provjeren, svjetski, a to je audicija.
N
Ansambl
spreman na sve
Iako se predstava igra na sceni Komedije, u njoj sudjeluje zaista mali broj
Komedijinih interpreta. Nakon raspisane
audicije, koja je u Zagrebu izazvala pravu groznicu, iz Komedijina ansambla u
podjelu je u{lo pet-{est glumaca i jedan
plesa~, a svi su ostali ili provjerena
zagreba~ka gluma~ka imena koja su se
sposobna nositi s visokim zahtjevima
`anra, ili kazali{no nepoznati plesa~i
koji znaju pjevati i glumiti. [est plesnih
parova i {est nositelja solisti~kih rola (u
dvije podjele), s pozornice Komedije progovaraju kao ansambl spreman na sve!
Redateljica Dora Ru`djak Podolski
okupila je ekipu generacijski bliskih
umjetnika koji su stvorili kazali{no djelo
vrijedno divljenja. Stupovi tima su dirigent Dinko Apelt i koreograf Igor Barberi}, koji su s odabranim glumcimaplesa~ima osmislili muzi~ke brojeve, dok
je redateljica dala ~itavoj izvedbi kabaretsko-satiri~an {tih s duhovitim prizvukom, iako sama pri~a ima poprili~no
gorkast okus. No dana{nja je publika –
napokon – spremna na sve vrste pri~a,
jer joj okrutna stvarnost daje mogu}nost
percepcije i pravo na odmak i od najozbiljnijih stvari. Nikada do sada, naime,
Kad po`elite da kupite knjigu, ponesite sa
sobom ovaj kupon!
Knji`ara BOOKWAR - SKC,
Mjuzikl Chicago u zagreba~koj Komediji
crna kronika nije tako dominirala na{im
novinskim stranicama, svaki se na{ grad
mo`e se mjeriti s Chicagom, pa nam se i
sudbina `ena-ubojica ~ini poznatom, ~ak
i bliskom. A to da je pravda ~esto nedosti`na i da ju je mogu}e zaobi}i, svjedoci smo svakodnevno, pa je i poigravanje tom temom, na na~in kako to rade
autori libreta Chicaga, sasvim prihvatljivo na svim razinama. Kona~o, `elja
svakoga (pa i dru{tvenog otpadnika), da
se proslavi preko no}i identi~na je prizorima reality-showa, koje danas susre}emo na svakoj televizijskoj stanici,
pa tako svi segmenti pri~e Chicaga nalaze izravan put do publike.
@enski trio
~itaocima „Ludusa“ daje popust
od 10 do 30%
na sva izdanja
Studentski kulturni centar,
Kralja Milana 48, 11000 Beograd
35
Autorski tim nije se odlu~io za orkestar na pozornici ({to je praksa izvedbi
koje sam gledala), jer bi se mali scenski
prostor Komedije tako jo{ vi{e smanjio.
Orkestar je, dakle, ostao u rupi, ali je zato
na pozornici „otvorena pozornica”, koja
se – izvrsno osmi{ljena scenografija Ive
Knezovi}a – otvara kao scenski prostor
ili zatvara kao zatvorski, nimalo ne
djeluju}i „isto” unato~ ponavljanju. I kao
{to je koreograf Igor Barberi} osmislio
koreografiju prema mogu}nostima svakog pojedinog interpreta, tako je i kostimografkinja Mirjana Zagorec slijedila
njihov fizi~ki kod, pa su do izra`aja do{le
sve najljep{e karakteristike ogoljelih
`enskih tijela, kojima glumice-plesa~icepjeva~ice obilato raspola`u.
Prva izvedbena podjela dviju premijernih ve~eri predstavila je Milu Elegovi}
Bali} u ulozi Roxie Hart i potvrdila njene
mogu}nosti nikada tako visoko ispoljene
kao u ovoj ulozi. Njena je Roxie primitivna, malogra|anska, ali tigrica, koja ne
odustaje od svog nauma do posljednjeg
daha.
U drugoj `enskoj roli sve je odu{evila
Bojana Gregori} kao Velma Kelly. Njene
su gluma~ke i plesne scene brilijantne,
pr{te energijom i vrhunskim umije}em, a
dobro ju slu`i i glas. Ova dugonoga, vitka
i prelijepa mlada `ena, plijeni svojom
pojavom i name}e se kao lik koji }emo
najbolje zapamtiti u podjeli!
@enski trio dovr{ava izvrsna Jasna
Bilu{i}, kojoj su namijenjeni i najljep{i
songovi u predstavi, ~emu je ona sjajno
odgovorila u svojoj ve} poznatoj jazz
maniri. Odvjetnika Billyja Flynna igra
Dra`en ^u~ek, ostvariv{i jo{ jednu u nizu
upe~atljivih rola. Njegov Flynn ima onu
le`ernu pokvarenost samouvjerenog i pohlepnog odvjetnika, kojem izvrsno pristaje re~enica: „Da je Isus Krist `ivio u
Chicagu, da je imao 5.000 dolara i uzeo
me za odvjetnika, stvari su mogle sasvim
druga~ije zavr{iti!”
[est plesnih parova, u kojima dominiraju `ene, potrebno je posmatrati
kao odvojene solisti~ke osobnosti. Nije
uop}e slu~ajno da ih je kostimografkinja
odjenula razli~ito – svaka od njih osobnost je za sebe, ali sve imaju onu scensku
privla~nost koja na sebe prikiva poglede
iz publike.
Orkestar pod vo|stvom Dinka Apelta,
sastavljen uglavnom od puha~a i udaraljki, predstavio se gotovo kao autenti~an tuma~ glazbe Johna Kandera,
kojom dominira najpoznatiji song, kasnije osmi{ljen i razvijen u cjelove~ernji
glazbeni film,
Sav taj jazz.
LUDUS 115, 116
EX YU
MARULI]EVI DANI
Kazali{ne novosti iz Hrvatske
N
a pozornici splitskoga HNK praizvedena je drama Otok svetog
Ciprijana koju je po motivima iz
dela Ranka Marinkovi}a napisala Lada
Martinac Kralj, a re`irao Ivica Kun~evi}.
Ovom predstavom na scenu je trebalo da
se vrati Boris Dvornik, ali zdravlje mu
nije dozvolilo. Reditelj Kun~evi} je istakao da je re~ o humornoj tragediji koja je
po temi koju obra|uje vrlo savremena.
Radnja drame de{ava se na ostrvu u izolovanoj sredini u kojoj se neprestano odvijaju malome{tanska prepucavanja i
spletkarenja ni oko ~ega. U predstavi
preovla|uje scenografski minimalizam i
maksimalan gluma~ki anga`man.
Za vreme vaskr{njih praznika pozori{te „@ar ptica” je besplatno otvorilo
vrata svim ljubiteljima pozori{ta, a posebno najmla|im gledaocima. Naime, u
pitanju je ~etvrti Naj, naj, naj festival na
kojem je prikazano 14 predstava za decu,
koje dolaze iz razli~itih djelova Hrvatske.
Praizvedba drame Hajdemo skakati
po tim oblacima splitskog glumca i pisca
Elvisa Bo{njaka u re`iji Nenni Delmestre
odr`ana je na „Sceni 55“ splitskoga teatra. Iz ove}eg fragmentiranog i rasutog
dramskog materijala uzeto je 20 pri~a
koje prate ljubavne situacije nekog ili
nekih zami{ljenih parova, od mladosti do
smrti. Ta linija u kojoj }e se dvoje ljudi
boriti kako ‘imati’, ‘posjedovati’ onog
drugog, jedina je ~vrsta dramatur{ka
vertikala. Sve ostalo ostavljeno je gledao~evoj imaginaciji, psiholo{koj igri i
poistove}ivanju. Rediteljka je osmislila
mizanscen kao slaganje i razvrstavanje
kutija, ~ije figure prate pribli`avanje i
udaljavanje protagonista u spremnosti
odricanja od vlastite slobode.
Sve~ano otvaranje festivala hrvatske
drame i autorskog pozori{ta, 14. Maruli}evi dani (21.- 29.4.2004) uprili~eno
je u splitskom HNK-u dodelom nagrada
„Marin Dr`i}” za najbolji dramski tekst
u pro{loj godini i to: Dubravku Mihanovi}u za dramu @aba, drugu nagradu
dele Amir Bukvi} za Aristotel u Bagdadu
i Miro Gavran za Zabranjeno smejanje,
dok je tre}a nagrada pripala Ivanu Letini}u za dramu Sedam godina `ivota i
Darku Luki}u za Nadu iz ormana.
Selektor Jasen Boko izabrao je 10
komada i 2 u off programu: Otok Svetoga
Ciprijana HNK Split, Krle`in Hrvatski
bog Mars u re`iji Ozrena Prohi}a HNK
Vara`din, Filumena Marturano E. Filippea u re`iji Jago{a Markovi}a HNK
Ivan pl. Zajc Rijeka, iz Zagreba - pozori{na trupa Kufer nastupila je s dramom
U no}i K. [. Gjalskog u re`iji Tomislava
Pavkovi}a, ADU Zagreb i GDK Gavella s
Vidi}evom Groznicom u re`irji Jo{ka [eve, Teatar ITD izveo je Bo`ansku glad po
romanu Slavenke Drakuli} u re`iji Damira Zlatara Freya, a Teatar Exit ponudio je To samo bog zna u re`iji Sa{e Ano~i}a i Kino predstavu ra|enu u saradnji s
rije~kim Trafikom u re`iji @aka Valenta.
Od predstava nastalih prema hrvatskom
dramskom predlo{ku s repertorara zagreba~kog HNK odabran je Vidi}ev Octopussy u re`iji Ivice Boban i beogrdaski
Atelje 212 s Dvije Tene [tivi~i} u re`iji
Snje`ane Banovi}.
Novost Maruli}evih dana bili su
stru~ni razgovori i susreti reditelja, dramaturga, teatrologa, pisaca i glumaca o
temi „Hrvatski dramati~ar u sredi{tu”
koje je vodio pisac i dramaturg Miro Gavran. Naime, selektorova ideja bila je da
se podstaknu razgovori i eventualno dobiju odgovori na pitanja {ta je danas
hrvatska drama, kakva je njena perspektiva i kakve Maruli}eve dane `ele.
Pitanja su izrasla iz ideje o promeni
LUDUS 115, 116
festivalske koncepcije prema kojoj bi se
prestali baviti isklju~ivo doma}im dramskim tekstom. me|utim, sude}i prema
reakcijama struke, i slede}e godine Maruli}evi dani bi}e festival hrvatske
drame i autorskog kazali{ta.
Nagradu „Marul” za najbolju predstavu dobio Otok Svetoga Ciprijana u
izvedbi splitskoga HNK, a nagrada publike „Milan Begovi}” pripala je predstavi Dvije Ateljea 212 iz Beograda.
Odlukom rije~koga Gradskog poglavarstva, zgrada HNK-a Ivana pl. Zajca
stavljena je pod hipoteku kao jamstvo za
kredit kojim bi se uredila potrebna gradska infrastruktura kao {to su bazeni,
sportski objekti i ulice...
Ri Teatar iz Rijeke gostovao je u Teatru Exit u Zagrebu s predstavom Misli
glavom zasmevaju}i publiku prikazom
`ivota mu{kar~evog mikrosveta, ta~nije
likove spermatozoidaa s ljudskim osobinama. Inspirisana komedijom Vudi Alena Sve {to ste `eleli da znate o seksu, a
niste smeli da pitate, predstava putem
dijaloga izme|u spermatozoida ocrtava
pojedine tipove ljudi i blago zadire u
aktualna politi~ka i dru{tvena pitanja.
Jonesko je zavladao u teku}oj sezoni
hrvatskim pozornicama i postao gotovo
pomodan repertoarski izbor. Pored @aka
ili pokornost u Gaveli, Stolica u Teatru
Exit, Lekcije u Kerempuhu pa u HNK
Vara`din, ~ak je i Gradsko pozori{te lutaka Rijeka postavilo Sve o @aklinama kao
svojevrsnu posvetu slavnom Francuzu.
Joneskomanija se nastavila i na Sceni
Habunek HNK u Zagrebu, gdje je izvedena drama Kralj umire s podnaslovom
Sezona Joneska u Hrvatskoj: @ak ili pokornost
Nova premijera Gavelle: Tango
„Ceremonija smrti” u re`iji Lorensa
Kirua i adaptaciji i dramatur{koj obradi
Marijane Nole.
O sudbini prognanika, njihovim svakodnevnim patnjama, ksenofobiji, netoleranciji iz o~iju dece, otvoreno govori
potresna drama Trg ratnika engleskog
dramati~ara Nika Vuda. S ovom dramom
uhvatili su se u ko{tac u Pozori{tu Virovitica na ~elu s rediteljem Dra`enom
Feren~inom, te prevodiocem i dramaturgom Jasenom Bokom. Trg ratnika u obliku pripovedanja i tipi~nog dramskog
dijaloga prati sudbinu brata i sestre prognanika koji odrastaju u uslovima neprijateljske sredine, i u rascepu `elje za asimilacijom i potrebe za o~uvanjem svog
identiteta.
Pisci iz Danske, Finske, Islanda,
Norve{ke i [vedske predstavili su se i
zagreba~koj publici u sklopu me|unarodnoga projekta „Switch 2004”, koji je
krajem aprila zapo~eo u Beogradu. Projekat je osmi{ljen s namerom da se bli`e
upozna i oja~a kulturna razmena izme|u nordijskih zemalja i Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije i Crne Gore.
Tradicionalni 11. Festival glumca i
ove godine se odr`ava u gradovima
Vinkovcima, Vukovaru, @upanji i Iloku
(15. – 24.5.2004). Ove godine festival je
posve}en monodrami i kamernoj sceni.
„Zanimala su me gluma~ka ostvarenja u
predstavama, a u izboru komada obra}ala sam pa`nju i na odnos glumca prema dramskom predlo{ku”, kazala je selektor Doris [ari}-Kukuljica.
U Gavelli na repertoar je postavljena
klasi~na drama Tango Slavomira Mro`eka, u re`iji Jo{ka Juvan~i}a. Tango
prati glas zabranjivanog naslova, neretko su ga do`ivljavali subverzivnim,
ru{ila~kim i opasnim u svakom pogledu.
U doba crnog komunizma u zemljama sa
sastavima „bez ljudskog lica”, Tango je i
skidan u poslednji ~as s programa zbog
svoje groteskne o{trice, ubojito istinitih
re~enica koje bole svaku vlast.
„Ceo svet je ludnica, a ~ovek je podivljala zver“ – poru~uje Peter Weiss u
svojoj drami Mara – Sad koja je obele`ila
60-te godine pro{log veka i postala jednim od najva`nijih dela modernog teatra.
Svojom specifi~nom dramaturgijom komad je privukao legendarnog ruskog
reditelja, osniva~a Teatra na Taganjki,
Jurija Petrovi~a Ljubimova koji ga je
postavio jo{ 1998. godine pod nazivom
Marat i markiz de Sade. Nakon gostovanja {irom sveta, hrvatska publika je
Ljubimovu inscenaciju imala prilike pogledati u Rijeci, na Festivalu malih scena. Marat i markiz de Sade poprima ne
samo ironijske, ve} i groteskne tonove.
Drama je vidno skra}ena i ogoljena do
bitnih ideja koje se izgovaraju u formi
mjuzikla, kabarea i operete.
Vanesa Redgrejv i Rade [erbed`ija
pripremaju za predstoje}e leto u produkciji svog teatra Ulysses, projekt ^ekaju}i
Godoa u re`iji Lenke Udovi~ki. Osim
predstave, projekat }e uklju~ivati i pozori{nu radionicu, te projekcije svedo~anstava robija{a s Golog otoka iz razdoblja od 1949. do 1956.
Priredila Aleksandra Jak{i}
DOLE VLADA
Pozori{ne novosti iz Makedonije
N
ova predstava Stipskog pozori{ta
je tragikomedija Put oko mog oca
ma|arskog pisca I{tvana Erkena.
Pri~a o Tutov familiji, {to je originalni
naziv teksta, se de{ava u posleratnoj
Ma|arskoj, u tihom i zaboravljenom planinskom selu i usredsre|ena je na ljudsku destruktivnost i usamljenost. Reditelj
komada je Ukrajinac Vitali Semet~ov.
Premijera predstave Ve~nost i dan
po tekstu Milorada Pavi}a, u re`iji Martina Ko~ovskog, odigrana je u Narodnom
pozori{tu Bitolj. Ovaj komad je jedina
Pavi}eva drama i po prvi put se izvodi u
Makedoniji. Glavne teme predstave su
identitet kao i vreme i ve~nost koje su
ujedinjene ve~nom temom – ljubavlju.
Ko~evski je prethodno re`irao u Kumanovskom teatru Sve o mojoj majci po
tekstu Pedra Almodovara.
Na Maloj sceni Gradskog teatra izveden je tekst Harolda Pintera Ku}epazitelj u re`iji glumca Traj~eta Georgieva. „Prvenstveno me je zanimala bezre~na poetika i ve~na besmrtna emocija
kod Pintera”, ka`e Georgiev.
Narodno pozori{te u Stipu je imalo
premijeru i za najmla|e – Muzi~are iz
Bremena po bra}i Grim, u postavci bugarskog reditelja Svetozara Gagova.
Dok su roditelji zalu|eni politi~kim
doga|anjima i spletkama, njihovo jedino
dete, posve}eno muzici, postaje svetski
priznat pijanista. To je kratak sadr`aj
komada Dole vlada koji je imao premijeru u Makedonskom narodnom teatru u
Skoplju. „Dramska baza komada je konflikt izme|u dobrog i lo{eg oko nas, u
porodici, gradu, zemlji, svetu... @argon u
naslovu drame je moja `elja da anticipiram naj~e{}i grafit u Skoplju u proteklih
deset godina”, rekao je autor komada
Sasko Nasev. A reditelj, Saso Milenkovski dodaje: „Dole vlada je pogodak u centar, pri~a o novim ljudima koji `ive ovde i
sada, a u isto vreme je i univerzalna. Re~
je o raspadu porodice, problemima bezna|a, sredini u kojoj vladaju kvazi vrednosti, sve ono {to participira dana{nje
vreme. Drama ima Nu{i}evsku matricu
koja i dalje funkcioni{e, i to ne zato {to je
Nu{i} bio genijalni pisac, ve} {to smo mi
konstantno u istom stanju, pod stalnim
uticajem politike na na{e `ivote. Me|utim, komad je ujedno i oda posve}enosti
poslu, i u tom smislu osnova drame je
optimisti~na.”
Glumac Vladimir Endrovski je primetio da pored tendencije drame da aludira na trenutno doma}e stanje, ona ima
samo jednu poruku, a to je da oni koji se
menjaju su uvek gore, dok je obi~an
narod uvek dole.
Narodno pozori{te „Anton Panov” iz
Strumice priprema novu premijeru –
Virus Sini{e Kova~evi}a u re`iji Sla|ane
Milosavljevi}-Bande. Za one koji su propustili ovu predstavu u Beogradu, re~ je o
porodi~nim i dru{tvenim problemima koje sagledava mladi} inficiran HIV-om.
„Predstava se ne}e baviti samo virusom,
ve} i destruktivnim stvarima koje se ti~u
~oveka kada otkrije svoje fatalno stanje.
Na{ moto je – Nemojte misliti da to ne
mo`e da se desi vama”, obja{njava rediteljka.
Lorkina Jerma u NT Bitolj
Premijera Balade o velikom kosturu
Majkla Galderoa u re`iji Vladimira Mil~ina izvedena je u Prilepu. „U Baladi se
mnogo pije i beskrajno razgovara, plitkoumno filozofira, tuguje kad treba da se
bude sre}an, i slavi kada treba da se tuguje. Ovo je sme{no-tu`na pri~a o ljudima koji se suo~avaju sa problemima tako
{to ih povezuju sa mestom u kojem `ive”
rekao je reditelj Mil~in.
Teatrolog Ivan Ivanovski objavio je
„Pola veka pozori{ta u Makedoniji”,
knjigu-dokument koja pokriva period od
posle Drugog svetskog rata, preko stvaranja prvih narodnih teatara pa sve do
danas. U knjizi se pravi osvrt i na eksperimentalne scene i alternativne trupe.
Narodni teatar Bitola gostovao je u
Prilepu sa predstavom Jerma Federika
Garsie Lorke u re`iji Bagrijane Popove.
Po re~ima rediteljke, emocije su baza za
izgradnju ove izvedbe te je potcrtala
strast, energiju, konflikte sada{njice koji
su bliski onima iz Lorkine drame.
U Makedoniji nastavljaju praksu
besplatnih izvo|enja predstava. Ovoga
puta od 12. do 19. maja u Narodnom
pozori{tu „Vojdan ^ernodrinski” u Prilepu. Po re~ima direktora pozori{ta
Stojana Damcevskog, ova sedmica besplatnog pozori{ta je realizovana ne samo
sa ciljem stimulacije publike da dolazi u
teatar, ve} i da podstakne interesovanje
pre dolaze}eg teatarskog festivala „Vojdan ^ernodrinski”, koji se odr`ava 39.
put od 4. do 11. juna.
Prosidba Antona ^ehova u re`iji
Mladena Krstevskog i Jordana Vitanovog
izvedena je u Veleskom pozori{tu. Ova
izvedba je bazirana na dve ^ehovljeve
jedno~inke Medved i Prosidba jer su
bazirane na istoj temi – apsurdnosti
bra~ne ponude.
Premijera jo{ jednog ^ehovljevog
komada u Makedoniji bila je u Kumanovskom teatru. U pitanju je Galeb u
re`iji Dejana Projkovskog. Reditelj je
tom prilikom rekao: „Pre novog potopa
jedino {to treba staviti u Nojevu barku je
^ehovljeva zaostav{tina jer govori o svim
`ivotnim situacijama i njihovom duhu”.
Priredila Aleksandra Jak{i}
36
EX YU
KAD KROKODIL VOLI @IRAFU
P
[ta se doga|a u pozori{tima Bosne i Hercegovine
o~etkom aprila u radnoj poseti Kamernom teatru 55 bili su pozori{ni
reditelj iz Nema~ke Wulf Twiehaus
i Milenko Goranovi}, dramaturg Theaterhausa iz [tutgarta. Povod za ovu posetu
bile su pripreme za obele`avanje pola
veka postojanja Kamernog teatra. Jubilej
}e biti obele`en naredne godine promocijom monografije Kamernog, desetodnevnom revijom predstava ove ku}e, izdavanjem po{tanske marke sa likom osniva~a Jurislava Koreni}a, i premijerom
drame Mariusa von Mejenberga Paraziti, 7. marta 2005, na dan godi{njice.
Komad }e postaviti Twiehaus, trenutno
jedan od najpopularnijih mla|ih nema~kih reditelja. Tekst Paraziti je crna komedija koja tematski korespondira sa
doma}om stvarno{}u, po nemogu}nosti
komunikacije i agresivnosti u dijalogu
izme|u ljudi ispunjenih frustracijama.
Predstava Zaljubljeni krokodil u
re`iji Drage Buke, premijerno je izvedena na sceni Pozori{ta mladih Sarajevo.
Komad nastao prema knjizi „Mali krokodil sa velikim ose}anjima” Daniele
Kulot, pri~a je o krokodilu koji je zaljubljen u veliku `irafu i stalno smi{lja na~ine kako da joj to ka`e. Ova predstava,
koja nosi ideju da ljubav ne zna za prepreke, da ona ne priznaje razlike i uvek i
svuda pobe|uje, ra|ena je u tehnici crnog teatra.
U Bosanskom narodnom pozori{tu
Zenica izvedena je predstava Udovice
koju je po tekstu Slavomira Mro`eka
re`irao Adis Bakrac. Publici je bilo posebno zanimljivo da gleda dve mlade
`ene koje igraju mu{karce i dvojicu
mu{karaca koji igraju `ene. Udovice su
ujedno i prva predstava izvedena na
Podrumskoj sceni BNP Zenica nakon
desetogodi{nje pauze.
Predstava Umri mu{ki koju je prema
tekstu Alda Nikolaja re`irao Admir
Glamo~ak u Kamernom teatru 55, do`ivela je svoje 150. izvo|enje. Tim povodom, direktor Kamernog teatra 55 Zlatko
Top~i} ocenio je: „U jednoj maloj sredini
kakva je na{a, 150. izvo|enja jedne predstave, i to svaki put pred punom dvoranom, je pravo ~udo”. Predstava Umri
mu{ki prvi put je izvedena pre dvanaest
godina.
Tuzlanska pozori{na publika dugotrajnim apaluzom nagradila je aktere
predstave Koko{ka, koju je, po tekstu
Nikolaja Vladimirovi~a Koljade na sceni
Narodnog pozorista Tuzla re`irala Tanja
Mileti}-Oru~evi}. Ovom predstavom NP
Tuzla nastavlja obele`avanje 55 godina
postojanja.
Ansambl Prijedorskog pozori{ta
izveo je ^ekaju}i Godoa Semjuela Beketa,
~ime je otvorena 51. sezona u toj teatarskoj ku}i. Rediteljski, scenografski i
kostimografski deo posla obavio je Radenko Bilbija.
Peti me|unarodni festival lutkarskih
pozori{ta za djecu Lut fest odr`an je od
12. do 15. maja u Srpskom Novom Sarajevu. U takmi~arskom delu nastupilo je
{est pozori{ta: teatar „313” iz Bugarske s
„Hrabrim kroja~em”, „Pygme teatar” iz
[vedske s predstavom „Tanka crvena
nit”, Lutkarsko pozori{te „Cvikau” iz
Nema~ke s „Petrom i vukom”, Lutkarsko
pozori{te „Pinokio” iz Zemuna s komadom „Slike sa izlo`be”, Lutkarsko kazali{te „Mostar” s predstavom „Zlatna ribica”, te produkcija „Forum” i koprodukcija „Cankarjev dom” iz Slovenije s predstavom „Pal~ica”. Prema re~ima Vitomira Mitri}a, direktora Festivala, ova manifestacija zami{ljena je tako da putem
lutkarskih predstava probudi kod dece
ljubav za pozori{tem, te da uka`e na
potrebu stvaranja uslova za rad pozori{ta.
Na sceni Narodnog pozori{ta Tuzla
izvedena je Soba vizija prema tekstu
Safeta Plakala u re`iji Francuza @an
Luk Olivijea. Predstava je nastala u koprodukciji Sarajevskog ratnog teatra
SARTR i teatra Glob iz Bordoa i imala je
premijeru u novembru 2003. u Francuskoj. U neobi~noj gluma~koj igri osmoro
ljudi reditelj je poku{ao da ispita odnos
izme|u mu{karca i `ene, ili bolje re~eno,
mu{karca prema `eni, u okviru jedne
„ma{ine za proizvodnju iluzija” u kojoj
dominiraju ekrani kao prostor ukr{tanja
jezika pozori{ta i filma, virtualne i stvar-
ne slike. Bazirana na pokretu i mimici,
Soba od vizije prikazuje mu{karca kao
dominantnog subjekta koji odre|uje kako
}e se `ena, u ovom slu~aju samo pasivni
objekat, pona{ati i {ta treba raditi. Sve je
zami{ljeno kao predstava u nastajanju,
~iji su mu{karci inicijatori, a `ene izvo|a~i - snimaju ih, fotografi{u, postavljaju, preme{taju. Kako isti~e @an Luk Oliver, pitanja koja predstavljaju su{tinu
ovog imaginarnog putovanja su: {ta stoji
iza ve} prastare podele mu{karaca kreatora i `ena - kreatura, {ta zna~i mo}
koju jedan pol (mu{ki) ima nad drugim
polom (`enskim), preispituje li mu{ki
stav sliku i mesto `ene u dana{njem dru{tvu, podrazumeva li odnos izme|u mu{karca i `ene obavezno i odnos sile...
Hrvatski dom kulture u Zenici od
kraja aprila „doma}in” je predstavama
~iju produkciju radi Udru`enje gra|ana
„Teatar Zenica”. Predstava Mora da se
{ali{ je prva premijera izvedena u ovom
prostoru.
Tre}i festival bh. drame odr`an je od
25. maja do 5. juna u Bosanskom narodnom pozoristu u Zenici. Novost u odnosu
na prethodne festivale je uvo|enje selekcije. Selektor Zoran Mlinarevi} odlu~io je
da u takmi~arski program uvrsti: „Privi|enja iz srebrenog veka” Almira Ba{ovi}a u reziji Elmira Juki}a (NP Sarajevo), „Poljska konjica” Marka Vesovi}a u
re`iji Alesa Kurta (Kamerni teatar 55
Sarajevo), „Katarina Kosa~a - poslednja
ve~era” Ibrahima Kajana u re`iji Seada
\ulica i Tanje Mileti}-Oru~evi} (Mostarski teatar mladih), „Pomr~ina krvi”
Ahmeda Muradbegovi}a u re`iji Lajle
Kaikcija (BNP Zenica) i „Soba” Irfana
Horozovi}a u re`iji Gradimira Gojera (NP
Sarajevo). U prate}em festivalskom programu izvedene su predstave: „CABAres
CABArei” Zijaha Sokolovi}a, „Sta je
sme{no, bando lopovska?” Satiri~nog
kazali{ta Kerempuh iz Zagreba, „[ta
cemo sad?” Pozori{ta mladih Sarajevo,
„Karabeg” Narodnog pozori{ta Tuzla,
„Kraljice” Sarajevskog ratnog teatra
SARTR, te „Kidaj od svog mu`a” Narodnog pozori{ta Mostar.
Premijera predstave A`daja iz Vojte{ke ulice u re`iji Slav~a Malenova odr`ana je u De~ijem pozori{tu RS u Banja
Luci u re`iji Slav~a Malenova iz Bugarske. U marionetskoj predstavi, koja je
ra|ena tekstu Karela ^apeka, pri~a se o
a`daji koja je, u stvari, za~arana princeza, koju je svojom ljubavlju, otvorenim
srcem i odricanjem oslobodio zlih ~ini
gospodin Trutina, dr`avni ~inovnik. Lutke je uradila Ana Pulieva iz Sofije.
Monodrama Dervi{ i smrt Me{e Selimovi}a u u interpretaciji prvaka tuzlanskog Narodnog pozori{ta, Muharema Osmi}a, izvedena je u Bo{nja~kom
institutu u Sarajevu NP Sarajevo Gradimir Gojer. Izvedba monodrame, koja je
imala premijeru 1999, a zatim i ekranizovana kao TV-drama, uprili~ena je u
okviru obele`avanja 35 godina umetni~kog rada Osmi}a. Glumac je ovom
prilikom izjavio: „Stvarni sam zaljubljenik Me{ine re~i, koja me uvek iznova
fascinira i upu}uje na razmi{ljanje ne
samo kao glumca, nego i kao ~oveka.
Znam da je Dervi{ i smrt ‘te`ak’ za gledati i da mo`da nije interesantan {iroj
publici. Me|utim, `eleo sam da na ovaj
na~in ljudi okrepe svoju du{u i vrate se
su{tinskim vrednostima.”
Priredila Aleksandra Jak{i}
I POZORI[TE U ZNAKU EVROPSKE UNIJE
Vesti iz slovena~kog gledali{~a
P
oslednja ovosezonska premijera
Mestnega gledali{~a ljubljanskega
(MGL) je komedija Gore je pametnom ruskog dramati~ara Aleksandra
Sergejevi~a Gribojedova. U ovoj drami
koja slovi za najpopularnije Gribojedevljevo delo, pisac je bez milosti raskrinkao {upljoglavost i lenjost moskovskih
plemi}a, ~iji je na~in `ivota dobro poznavao. Komediju je re`irao Zvone Sedlbauer.
Lutkovno gledali{~e Ljubljana (LGL)
je uz sudelovanje saradnika iz „Ku}e
eksperimenata” pripremilo pozori{no
iznena|enje pod nazivom Labirint brez
fint. U pitanju je lutkarska predstava,
instalacija i eksperiment u jednom, koja
je imala premijeru u tavanskom prostoru
teatra „Pozornica pod zvezdama”. Rediteljka je Barbara Bulatovi}.
Peta premijera u ovoj sezoni Slovenskog stalnog gledali{~a u Trstu je futuristi~ka drama Pukotina u krugu tr{}anskog dramaturga Marija ^uka. Savremenu dramu u kojoj individua odustaje
od borbe i po~inje tra`iti smisao svoga
`ivota, re`irao je Sergej Ver~. Rediteljski
klju~ je prona{ao postaviv{i pri~u u strukturu operete.
U dvorani kulturnoga doma u Hrvatinih kod Kopra, odr`ana je premijera
komada Evropa je jedna ru`a. Re~ je o
saradnji Gledali{~a Koper i Stalnog slovenskog gledali{~a (SSG) iz Trsta, a naslov predstave je nastao od odgovora koje
je dalo jedno dete slovena~kog i italijanskog dr`avljanstva na pitanje {ta je
Evropa. Ova premijera je jedna od prvih
u nizu doga|aja proslave ulaska Slovenije u Evropsku uniju.
U [entjakobskem gledali{~u Ljubljana premijerno je izvedeno Brajanovo
`itije po filmu kultnih Monti Pajtonovaca. „Svako ko se bavi komedijom se pre
ili kasnije sretne sa radom Monti Pajtona
i prizna da su zakon. Ovaj tekst je previ{e
logi~an za komediju apsurda (koja je
tipi~no lice Pajtonovaca), to je takore}i
37
komedija u fejdoovskom maniru”, rekao
je reditelj Grega ^u{in.
Celjska publika je poslednjih dana
aprila premijerno videla Ovidijeve Metamorfoze. U Metamorfozama (sastavljene
su iz 15 knjiga - 12.000 heksametara i
230 pri~a), koje su jedan od temelja svetske knji`evnosti, Ovidije je pokazao nove
izra`ajne na~ine, posegnuo je za brojnim
tada jo{ neobra|enim mitovima, koje
povezuje ideja zavr{ne metamorfoze, a
kre}e od po~etka sveta do Ovidijevog
vremena. Tekst je adaptirala Tina Kosi.
„Otac je nestao pre gotovo mesec
dana i verovatno je mrtav. @ena, koja je
njegova supruga, tvrdoglavo poku{ava
umreti, ali ne `eli re}i, za{to. Druga `ena
je zarobljenica i sakrivena od svih. Mladi}, koji se povukao u ti{inu, `eli pobe}i i
nestati. Takvo je stanje sveta, u koji nas
vodi Rasin s prvim stihovima svoje Fedre. To stanje nije posledica raspadanja,
nego neke vrste blokade, blokiranja svih
`ivotnih sila, koje se jo{ jedino mogu
osloboditi kroz re~i i kretanje. Predstava
govori o osloba|anju.” Tako je Fransoa
Mi{el Pesenti, reditelj iz Marseja, opisao
ovu francusku klasicisti~ku dramu. Ovo
je ~etvrti Rasin na slovena~kim pozornicama, a prva Fedra je praizvedena upravo u ovom teatru (SNG Ljubljana) pre 3
decenije, naglasio je upravnik Janez
Pipan.
Ansambl mariborske Drame je izveo
komad Artura Milera Smrt trgova~kog
putnika. Drama, za koju je Miler dobio
Pulicerovu nagradu, pri~a o svetu, u
kojem je jedino va`no koliko je ~ovek
uspe{an, a ne {ta ose}a, misli i `eli. Rediteljka Mateja Kole`nik je rekla da je
ova drama jo{ uvek aktuelna i nakon 50
godina, jer govori precizno o svetu u kojem `ivimo – svetu u kojem ljudi s du{om
i srcem te{ko prona|u mesto za sebe.
U organizaciji SNG-a Nova Gorica u
Novoj Gorici i Gorici od 27.4. do 9.5. odr`an je me|unarodni pozori{ni festival
Mej(ni) fest. Festival je nastao u sklopu
proslave ulaska Slovenije u Evropsku
uniju. Prikazano je 18 predstava u izvedbi ili koprodukciji pozori{ta iz vi{e od
petnaest dr`ava. Nakon sve~anog otvaranja gledaocima se predstavilo rumunsko pozori{te s komadom Lui|ija Pirandela [ta je istina. Komad je re`irao
slavni rumunski reditelj Vlad Mugur
(1927-2001). Izme|u ostalih na festivalu
su nastupili i JDP (Mleta~ki trgovac) i
Atelje 212 (Amerika, drugi deo) iz Beograda.
Slovensko mladinsko gledali{~e
(SMG) je postavilo dramu poljskoga autora Vitolda Gombrovi~a Svadba. Drama se
bavi teorijom ~iste forme, te brak tuma~i
sa stanovi{ta elementarne kvantne fizike, koja prou~ava promenu materije, a
na taj na~in razmatra i proces postojanja. U ovom komadu, koji ni u Poljskoj
nije ~esto izvo|en, autor je prou~avao
ljudske odnose i sliku koju imamo o nama samima, a pri tome se odrekao ukalupljenih predstava o `ivotu. Klju~no pitanje koje je svojom re`ijom postavio Jernej Lorenci je: kakav se preobra`aj doga|a kada stupimo u vezu s nekim, gde
je u tome po~etak mene samoga i gde je
kraj.
Slovensko mladinsko gledali{~e gostovalo je u dablinskom Helix teatru sa
predstavom Supremat Dragana @ivadinova, a sve u sklopu predstavljanja kolektiva Neue Slowenische Kunst (NSK)
tokom slavljeni~kih aktivnosti pro{irene
EU.
Tre}i slovena~ki festival kamernog
pozori{ta Skup 3 de{avao se u Ptuju od
26.5. do 5.6. Publici se predstavilo 10
predstava iz ovosezonske produkcije (o
kojima je i Ludus pisao): Cafe Amoral,
Some explicit polaroids, Dablinksa pri~a,
]elava peva~ica, ^ekaju}i Godoa, Lekcija, Audijencija i Protest, [ateron, Dokaz
i Broj.
Borba crnca i psa (1979) Bernar Mari Koltesa je nova premijera na sceni
Male drame SNG Drame, Ljubljana u
postavci hrvatskog reditelja Ivice Buljana. Radnja se de{ava u Africi (sam
Koltes je mnogo putovao po ‘crnom kontinentu’) na gradili{tu autoputa, u prosto-
Dablinska pri~a na festivalu „Skup 3“
Rasinova Fedra na sceni Drame SNG Ljubljana
ru samo}e i teskobe, koja verovatno nikad ne}e biti izgra|ena. Tokom rada
ubijen je tamnoputi radnik. A po{to pokojnikovom bratu ne daju telo umrlog,
nastaje sukob izme|u njega s jedne, i
direktora gradili{ta i njegovog pomo}nika s druge strane. Tu je i mlada Francuskinja koja bi da se nastani u Africi.
Me|utim, po re~ima Ivana Medenice,
treba imati u vidu da je Koltes o mestu i
zna~aju rasizma i neokolonijalzma u
svom stvrala{tvu davao protivre~ne izjave. Iako je tvrdio da ovo nije drama o rasizmu, da ga ne zanima politi~ki anga`man, da je Afrika samo metafori~ni
prostor, stepen fascinacije koju je gajio
prema ‘crnom svetu’, i u privatnom i
stvarala~kom `ivotu, bio je ogroman.
Reditelja je ovaj komad privukao jer
Koltes nije tradicionalni dramati~ar, ve}
pre veliki pesnik.
Mestno gledali{~e ljubljansko predstavilo je repertoar za slede}u sezonu.
Izme|u ostalog bi}e postavljeni: [ekspirov Julije Cezar u re`iji Du{ana Jovanovi}a, Cankarov Kralj Betajnove u re`iji Zvona Sedlbauera, Sve o `enama
hrvatskog pisca Mira Gavrana...
Priredila Aleksandra Jak{i}
LUDUS 115, 116
Gostovanja
NARODNI POSLANIK I ANTIGONA U PULI
Zrenjaninsko pozori{te u Hrvatskoj posle 15
godina
Bojana Kova÷evi¯
I
starsko narodno kazali{te bilo je od
13. do 16. IV doma}in Narodnog
pozori{ta „To{a Jovanovi}”, ~ime je i
zvani~no zapo~ela saradnja izme|u ova
dva teatra. Tridesetak ~lanova zrenjaninskog ansambla, reditelji predstava
Narodni poslanik i Antigona kojima se
na{ teatar predstavio pulskoj publici, a
ne{to kasnije i predstavnici na{e lokalne
samouprave, obreli su se u, po rimskoj
Areni ~uvenom, istarskom gradu. Direktor zrenjaninskog pozori{ta Goran Ibrajter i upavnik Istarskog narodnog kazali{ta Robert Raponja jo{ krajem pro{le
godine dogovorili su razmenu predstava
koja }e, po svoj prilici, otvoriti i druge
mogu}nosti saradnje.
Prilikom zvani~nih sastanaka, ali i
dru`enja, Raponja nas je upoznao s radom ku}e kojom rukovodi: „Istarsko
narodno kazali{te – Kazali{na ku}a Pula, trenutno se nalazi u fazi transformacije – naime, od gradske ku}e ono prelazi
u gradski teatar. Od pre 9 godina ova
institucija producira i sopstvene predstave, tj. radi kazali{ne projekte u koprodukciji. Dakle, mi smo kazali{te bez
ansambla, jo{ uvijek, ali planiramo da to
ve} ove godine izmijenimo. Osim kazali{nog programa, u na{u redovnu djelatnost spada i edukativni program, i tu
imamo rad dramskog studija i me|unarodni kazali{ni festival, na kojem se
okupljaju pedagozi iz svijeta, i to ponajbolji pedagozi iz svih evropskih i drugih
kazali{nih akademija. Tu tijekom ljeta,
po sistemu radionica, izmjenjujemo iskustva i produbljujemo znanja i vje{tine iz
gotovo svih kazali{nih oblasti. @elja nam
je bila da motiviramo mlade Puljane da
se nastave profesionalno baviti kazali{nim djelatnostima, u ~emu smo i uspjeli, budu}i da njih 17-oro sada studira
na akademijama u Hrvatskoj i inostranstvu. Svake godine produciramo oko 6
predstava za odrasle i 2-3 za djecu, koje
igramo u Puli i Istri, ali i tra`imo partnerske odnose s ostalim kazali{tima u
Hrvatskoj i {ire“, ka`e Raponja. „Suradnja s Narodnim pozori{tem iz Zrenjanina
nas posebno raduje jer smo prvi bili
doma}ini i vidjeli ste da su va{e predstave vrlo ljepo primljene kod publike i da je
bio veliki odaziv. Vjerujemo da }e na isti
na~in nas do~ekati zrenjaninska publika, jer }emo uskoro s dvije na{e predstave uzvratiti gostovanje. Vjerujem da je
ovo najbolji put za dugoro~niju, mo`da i
bogatiju suradnju izme|u kazali{ta, ali
isto tako i izme|u dva grada koja su
podjednake veli~ine {to se ti~e broja
stanovnika i gospodarsko-politi~kih odnosa. Kultura je ta koja ~ini most, pa nije
slu~ajno da smo upravo mi izabrali da
razmjenimo kazali{ne predstave i da tako po~nemo dugoro~niju suradnju u kojoj
bi se moglo dogoditi niz stvari, ali moramo na}i zajedni~ki interes. Mogu}e su
ne samo razmjene gostovanja ve} i zajedni~ka produkcija ili koprodukcija, ili
razmjene glumaca.“
Bliski smo
jedni drugima
Gostovanje Narodnog pozori{ta „To{a
Jovanovi}“ u Puli tamo{nji mediji –
pisani i elektronski – propratili su s
LUDUS 115, 116
velikom pa`njom i za nas pomalo iznena|uju}im interesovanjem. Dnevni list
„Glas Istre“ bri`ljivo je najavio Dane Zrenjanina u Puli, a potom i svakodnevno
detaljno izve{tavao o tom nesvakida{njem kulturnom doga|aju, radio stanice
redovno su emitovale reklamu za Narodnog poslanika i Antigonu, a TV ekipe
pravile su op{irne priloge o obe predstave. Najva`niju podr{ku i ocenu ipak je
dala publika. „Vidi se da se ovde dosta
ula`e u kulturu, {to je i razumljivo budu}i da je ovo turisti~ko mesto, stari grad
sa puno lepih znamenitosti, i o~igledno
grad u kome razumeju i vole sve {to se
ti~e kulture i pozori{ta“, izjavio je nakon
predstave Narodni poslanik Du{an Petrovi}, reditelj ovog ostvarenja. „Zahvaljuju}i tome nai{li smo i na izuzetno lep
prijem kod publike, koja nas je zdu{no
do~ekala, iako smo imali malo strahova
kako }e ovde pro}i na{ humor, na{a
tema, na{ pisac. O~igledno je da smo ipak
veoma bliski jedni drugima i da su ta
pitanja bila suvi{na, tj. da kultura u
svakom pogledu zbli`ava na{a dva naroda. Pored toga, jedan od brojnih utisaka
koje sam stekao je da smo do~ekani otvorena srca, da su se doma}ni potrudili, ali
ne samo oni – svuda su nas lepo do~ekali
i na svakom koraku smo ostvarivali
divnu komunikaciju s lokalnim stanovni{tvom“, ka`e Petrovi}.
Druge ve~eri zvani~nog gostovanja
Zrenjaninaca, kada su na{e glumce Puljani ve} prepoznavali na ulici, u impozantnom zdanju Istarskog narodnog kazali{ta od preko 5.000 kvadratnih metara, u sali sa 760 mesta, odigrana je
Antigona, uo~i ~ijeg je izvo|enja reditelj
Ljuboslav Majera rekao: „^oveku je
drago {to se predstava koja `ivi ve} dosta
godina pojavi u prostoru koji je zapravo
bio terra incoginita tokom ovih 10-ak i
vi{e godina. Drago mi je {to je to Antigona koja je hiljadugodi{nje upozorenje o
tome {ta nosi rat i na koji na~in on uti~e
na ljude, kakve odluke ~ovek mora da
donese ako se to ti~e njegovog moralnog
koda i nekih principa koji su sveop{ti,
humani, a potovo mi je drago {to se to
pojavljuje na ovoj terra rossi, u Istri, u
prostoru koji odi{e kamenom, anti~kom
statikom i principima koji bi trebalo da
budu op{teljudski, i {to smo u prilici da
poka`emo na{a razmi{ljanja ljudima
koji su do`iveli iste ili sli~ne probleme
kakve smo pro`ivljavali mi. Nije bitno ko
je `iveo gora ili bolja vremena, bitno je da
su to bila pogre{na vremena, kako za
jedne tako i za druge.“
Jedno
od najuspe{nijih
gostovanja
Direktor zrenjaninskog pozori{ta i
predstavnici na{e lokalne vlasti pozvani
su i na prijem kod gradona~elnika Pule,
gospodina Lu~ana Delbjanka, gde su
razmenjene informacije o privrednim,
politi~kim, kulturnim, itd. aktivnostima
dva grada, poklon-knjige i monografije,
kao i `elje za dodatnim vidovima komunikacije i saradnje. „Poseta zrenjaninske
delegacije Puli bila je veoma uspe{na“,
izjavio je nakon razgovora s gradona~elnikom Pule Goran Kne`evi}, predsednik Izvr{nog odbora SO Zrenjanin. „Bili
smo lepo primljeni, nai{li smo na veliko
gostoprimstvo i ja se iskreno zahvaljujem
i gradona~elniku odnosno vlastima Pule,
a i na{im doma}inima, pulskom pozori{tu. Poverenje koje nam je ukazano
predstavlja izuzetno priznanje pre svega
zrenjaninskom pozori{tu, ali i Zrenjaninu za politiku koju vodi. Pozvao sam
gradona~elnika Pule, gospodina Delbjanka, da prilikom uzvratne posete sa sobom
povede i delegaciju iz privrede, jer je ovo
izuzetna prilika da, pored kulture koja je
napravila prvi korak u saradnji dva
grada, nadove`emo i privrednu saradnju, jer jedni drugima imamo {ta da ponudimo i pru`imo.“
Osim pomenutih susreta, izvanredno
primljenih predstava, vi{e~asovnih razgovora o pozori{nim aktivnostima i u`ivanja u obilascima drevnog grada, zado-
TRI MAJSKE PREDSTAVE
Pismo iz Londona
Maja Milatovi¯-Ovadia
Svako
Riverside Studio je bio mesto de{avanja Londonske premijere komada
EVERYMAN - An immorality play Gorana Stefanovskog u re`iji Sandy Maberley (Scenograf Zoe Wilcox, kostimograf
Julie Bowles, svetlo Geraint Pughe).
Industrijska zgrada sagra|ena 1800,
`ivi na obali Temze, u njoj su se pravile
vodene pumpe i nastao je prvi vodeni
tank. 1933. postaje filmski studio, onda
potom je preuzima BBC koji eksperimenti{e sa kolor filmom i izve{tavanjem u`ivo. Prostor se vremenom razvija u zanimljiv Art centar, gde se zajedno nalaze
televizija, pozori{te i bioskop i u ~ijem
prostoru ‘crne kutije’ su eksperimentisali
mnogi kontraverzni i inovatorski pozori{ni ljudi. I danas se, po lepom vremenu,
voljstvo nam je pri~inio i susret s legendom jugoslovenskog boksa, Matom Parlovim, odnosno vo|om kultne grupe (zajedni~kih) 80-ih Atomsko skloni{te, Brunom Langerom, koji je specijalno zbog
nas do{ao u teatarsko zdanje i rado se
prisetio divnih dana koje je proveo u
Zrenjaninu, kao i svojih ovda{njih prijatelja.
Svode}i utiske po povratku iz Pule,
direktor zrenjaninskog pozori{ta Ibrajter
rekao je: „Ose}am veliko zadovoljstvo {to
je ova saradnja o~igledno uspe{no zapo~ela i {to se na{e pozori{te prikazalo u
najboljem svetlu, uprkos odre|enim strahovanjima, pre svega zbog nepoznanice
kako }e pulska publika primiti na{e
predstave. No, pokazalo se da ona itekako dobro poznaje i reaguje na na{
problem. Ovo je ujedno bila prilika da
odmerimo kvalitet na{eg rada u drugoj,
sli~noj sredini i da procenimo gde se na{e
pozori{te nalazi u odnosu na sli~ne teatre
van na{ih prostora. Gostovanje Narodnog
pozori{ta „To{a Jovanovi}“ u Puli bilo je
jedno od na{ih najuspe{nijih
gostovanja poslednjih godina.“
na njenoj velikoj terasi pije pivo i gluvari
uz reku.
Komad Everyman je nastao kroz
12-omese~nu saradnju Stefanovskog (dobitnika nagrade Art Council Writer in
Residence) i pozori{ta Melange. Rad se
odvijao kroz prakti~ne radionice u kojima su u~estvovali pisac, reditelj i glumci.
Theatre Melange je nacionalno i
internacionalno putuju}e pozori{te bazirano u jugo-isto~noj Engleskoj. Kompanija je dobila velika priznanja za svoj
jedinstveni vizuelni izraz koji integri{e
pokret, tekst i muziku u repertoaru koji
se prote`e od klasike do savremenih
komada. Theatre Melange spaja umetnike iz razlicitih kultrnih sredina i poku{ava da promovi{e razli~ite tradicije i
iskustva, istra`uju „prostorno-specifi~me
dogadjaje” i vode radionice koje omogu}avaju umetnicima da istra`uju sopstvenu kreativnost. Sponzorisani su od
Narodni poslanik zrenjaninskog pozori{ta
Arts Council England. 1999. su izveli
Tales of a City Stefanovskog.
Pozori{te Melange je naru~ilo od Stefanovskog komad koji je trebalo da bude
baziran na poznatom moralitetu; „Pre
mnogo godina sam pro~itao srednjovekovni moralitet Everyman. Zvu~alo mi
je kao staromodna parabola o Smrti koja
nasr}e na Everymen-a (Svakoga) i vodi
ga sa sobom. Smrt je bila svemo}na, samobitna i samosigurna dok je Svako,
~ovek, smrtnik, bio konfuzan i slab. U
procesu pisanja pri~a se okrenula. Zavr{ila se sa {est svemo}nih ljudi, potpuno
sigurnih u sebe koji kidi{u na Smrt koja
ima krizu identiteta. Tako je moralitet
postao nemoralna pri~a.”
[est britanskih turista dolaze u brda
[panije na odmor gde ih pod maskom vodi~a do~ekuje Smrt, Anastasija (Tanya
Munday) koja je radila u „Direkciji za
Duhovnu smrt” ali je usled srozavanja
duhovnog kod ljudi, postala tehnolo{ki
vi{ak, a sada dobija {ansu za iskupljenje: treba da elimini{e nekoga od njih
{est da bi osigurala posao kod „kasapa”.
Rej (Richard Oldham) je bogat, efikasan i
pohlepan japi. Helen (Helen Terry) je
vulgarno, seksualno preosve{}ena, drogirana i razvratna. Tim (Tom Leick) je
bolimi~ni pro`drljivac, opsednut svojim
telom. D`o (Sharon Aviva Jones) je lenja,
debela `ena i majka koja non-stop `va}e
~ips i dr`i se maksime „nemoj sedeti ako
mo`e{ le}i”. Viki (Clare Kissane) je `rtva
{opinga, plasti~ne hirurgije i mode, elegantna, samoljubiva i zavidna. Ken (Mike Lavanzin) je pun ljutnje, agresivan,
engleski navija~ – ksenofob, koji ne
ispu{ta pivo iz ruku, {to mu se vidi po
stomaku.
U prostoru koji je sa~injen od bazena, skakaonice i kabine za presvla~enje, uz pevanje Una paloma blanca
koje u se}anje vra}a hotelske terase na
moru s ofucanim sintisajzer bendovima,
jeftinim lampicama u boji i crvene, pripite turiste vesele zbog svog postojanja na
odmoru, oni uspevaju da pobede Anastasiju, „crnog an|ela sudbine” koja neuspev{i u svom zadatku da im uzme
du{e (koje odavno nemaju) biva ka`njena moranjem da `ivi kao smrtnik.
Komad je dublji i kompleksniji od
predstave. Poku{aj ubacivanja stilizovanih, koreografskih scena bu|enja i
presvla~enja nije najsre}nije realizovan.
Likovi koji izviru iz kabine za presvla~enje ostaju na nivou manekenskog i
tipologiju prepoznajemo uglavnom po
kostimu. Na kraju ostaje utisak tra-
38
Strana scena
pavosti i razo~arenja {to predstava nije
bolje razra|ena. Na `alost.
Egzistencijalizam
uz osmeh
West End. Zemlja komercijalnog teatra nastala u drugoj polovini XVII veka
koja se prostire izmedju Oxford Street-a i
reke Temze. Zemlja sa bezbroj lampica,
mno{tvom {arenih plakata sa zvezdicama koje broje pozitivne kritike i natpisima „Fantasti~no”, „Najsme{nije”, „Neponovljivo”, „Ne smete propustiti”. Zemlja sa oko 50-ak pozori{ta u kojima se iz
ve~eri u ve~e igraju mjuzikli raznih
godi{ta i rasko{i i dramske predstave
koje se reklamiraju putem zvu~nih gluma~kih imena, poznatih pisaca i (vrlo
retko) po kojeg priznatog reditelja. Predstave uz koje se ~esto koriste pridevi:
profitabilno, pragmati~no, dobro reklamirano i prili~no dosadno.
Usred West End-a nalazi se Albery
Theatre. Sagradjen 1903. i progla{en
„vrhuncem arhitektonskog savr{enstva”
zbog neometanog pogleda na scenu sa
bilo kog mesta u auditorijumu.
Sto godina kasnije igra se predstava
Endgame (Kraj partije) Samuela Becketta (re`ija Matthew Warchus, dizajn Rob
Howell, svetlo Mark Henderson, zvuk
Paul Groothuis) neometano gledana s
balkona sa u`ivanjem, uprkos blagoj
predrasudi i skepti~nosti zarad geografije.
Pale se svetla. Vidimo prozore sa navu~enim dronjavim crvenim zavesama, s
leve strane vrata vode u kuhinju. S desne
strane su dve kante za djubre. Na sredini
scene je Ham (Michael Gambon) u invalidskim kolicima prekriven prljavim
~ar{avom. Atmosfera pra{njavosti, neupotrebljivog i dotrajalog.
Kraj partije je Beketov drugi komad,
me{avina gorke komedije i tragi~ne neizbe`nosti napisana 1957. Komad je, kako pi{e prof. Jovan Hristi} u predgovoru
Izabrane drame (Nolit), „uz [ekspirovog
Kralja Lira najtragi~niji komad koji
dramska knji`evnost poznaje. Kraj partije je obra~un s ~ovekom na svim ravnima njegovog postojanja i izvrgava ruglu
ne samo vrednosti koje nazivamo ljudskim no i samo ~ovekovo postojanje.”
Po~inje predstava i – po~inje smeh!
Prvih 10-ak minuta predstave su neodoljivo komi~ni i potpuno fascinantni.
Klov (Lee Evans) obu~en u jednodelnu
benkicu (sli~nu onima koje su nosili kauboji) uhramlje na scenu nose}i merdevine. Pompeznim skakutanjem ide od
prozora do prozora, koji su visoko uzdignuti na frontalnom zidu, sa namerom
da razgrne zavese. Ritmi~ko ponavljanje
njegovih koraka, na~in na koji se penje i
silazi sa merdevina, nogu po nogu uz
kratko „i” koje ispu{ta svaki put kada
zbog svoje rasejanosti zaboravi da donese teleskop ili da pomeri merdevine i
kada s izrazom ogor~enja mora sve korake ponoviti, hipnoti~ki je neodoljivo za
gledanje. Metafora za repeticiju i dosadu
na{ega `ivota je bez re~i kroz smeh tu`na. Telom izra`ena sva patnja ljudske
du{e.
Lee Evans je do sada bio priznati
„komi~ar sa sme{nim kezom i majmunskom facom”. On je klovn, majstor mime,
sme{nog hoda i nemih komi~nih poruka,
~esto pore|en s Buster Keatonom. Sve
prevodi na inspirativan i idiosinkrazijski
jezik tela.
Nasuprt njemu na sceni je „najistaknutiji glumac te{ke kategorije”, Michael
Gambon. Kada Gambon prvi put progovori, scenom se zaori „Ja”. Njegov jezik i
dikcija su teatralni. Ide kroz nekoliko
akcenata tako da ne mo`emo sa sigur-
39
no{}u odrediti ko je on. On gluma~ki
ograni~enim sredstvima (ne mo`e se kretati i od tamnih nao~ara mu ne mo`emo
videti o~i) gruvaju}im, dubokim glasom i
plesom duga~kih prstiju savr{eno igra
mrzovoljnog, u invalidskim kolicima zarobljenog slepca koji je zatvoren u ~udnoj
sobi sa svojim roditeljima (Neg-Goeffrey
Hutchings i Nela- Liz Smith) koji `ive
svako u svojoj kanti za |ubre. Ham pita
Klova za{to ga ne napusti. Klov pri~a o
odlasku ali ne odlazi.
Izvirivanje i nestajanje Hamovih roditelja iz kanti za |ubre „podse}aju na
Mapet Show”. Smeh zbog glava koje gledaju uokolo, glava koje komuniciraju izme|u sebe u dirljivoj tro{nosti, glava sa
kojima Klov komunicira {apu~u}i u kantu kojoj ne znamo gde je dno. Ham mrzi
svoje roditelje jer su ga rodili. Klov mrzi
Hama. Ham tra`i od Klova da ga ubije.
Klov ga ne ubija.
Smeh koji nagla{ava tegobu i mra~nja{tvo `ivota, odli~an odnos komi~nog i
tragi~nog i lagani prelazi od gega ka
metaforama, od smeha ka surovosti, misli i ose}aji prate emocionalno intelektualni ping pong. S merom ozvu~eni zid odzvanja kada Ham u nemo}i lupa po
njemu.
Pale se svetla. Izme{ana ose}anja.
Tegoba egzistencijalizma i de~ija sre}a
zbog dobre predstave, zbog ma{tovite
postavke Beketa koja nije bila dosadna,
na kojoj nije klonula glava i koja dokazuje da je Beket vrlo pozori{ni pisac.
The Black Rider – the casting of the magic bullets
Crni jaha~
i lepota boja
Barbican Centre (Barbikan) je zvani~no otvoren 3. III 1982. Na obodu kvadratne milje Londonskog City-ja koji je
centar finansijske mo}i, nalazi se ovaj
atipi~an brutalisti~ki, betonski kompleks
u kojem su i Englezi otkrili da postoji
`ivot bez prednje i zadnje ba{te, gde je
njihov tradicionalizam poklekao pred
vizijom urbanog `ivota sa kontinenta.
Pod istim krovom su se na{li koncertna
dvorana, teatar, dve galerije, dva bioskopa i dvorana za konferencije. Prikazuju
se produkcije iz raznih zemaja, na raznim jezicima i sa raznim izvo|a~ima. Tu
je 1998. ro|en BITE (Barbican International Theatre Events), festival sa~injen
od pozori{nih predstava, plesnog teatra i
koncerata.
Posle 15 godina i Praga, Njujorka,
Pariza i Var{ave opera, odnosno „musical fable” The Black Rider – the casting
of the magic bullets. Roberta Vilsona
(Robert Wilson), Tom Vejtsa (Tom Waits) i
Vilijama S. Borouza (William S. Burroughs) je uspela da na|e put i do
Londona, odnosno Barbicana.
Vilson i Vejts uspevaju da nagovore
Borouza da napi{e, po motivima Nema~ke folklorne pri~e, komad o sklapanju pakta sa |avolom i o tome {ta su ljudi
u stanju da `rtvuju kada `ele ne{to
suvi{e jako. Njihova saradnja je prikazana 1990. u Talia pozori{tu u Hamburgu.
Tema Fausta, sklapanja pakta sa
|avolom u Nema~kom folkloru ima dugu
istoriju. 1810. Friedrich Laun i August
Apel su izdali Knjigu duhova (Gespensterbuch), zbirku pri~a u kojoj se na{la i
pri~a Slobodni strelac (Der Freischutz)
koja postaje centralni tekst nema~kog
romantizma. U toj verziji pri~e, strelac
ubija heroinu Agatu i biva zatvoren u
ludnicu. Scenske i muzi~ke mogu}nosti
Slobodnog strelca su brzo zainteresovale
Nema~ke kompozitore. Karl Maria fon
Veber (Carl Maria von Weber) komponuje operu koja ima premijeru u Berlinu
1821. On se dr`i demonskih prizivanja u
Matt McGrath u Black Rider-u
Robert Wilson, Tom Waits i William S. Burroughs
sceni kruga od kamenja ali u njegovoj
verziji se de{ava bo`anska intervencija
koja spre~ava Vilhlema da ubije svoju
nevestu i opera se zavr{ava s egzorcizmom.
Ova pri~a se pojavljuje i kod Britanskih romanti~ara. Lorda Bajrona (Lord
Byron) i Meri [eli (Mary Shelly) kojoj je
poslu`ila kao inspiracija za Franke{tajna. Drugi Britanac Tomas de Kvins je
napisao verziju pri~e nazvav{i je Fatalni
strelac koja je poslu`ila kao materijal za
Black Ridera.
A i sam Vilijam Borouz je pre`iveo tu
mitsku pri~u ubiv{i svoju `enu, kada je u
maniru Vilijama Tela pucao u ~a{u d`ina
koju je ona dr`ala na glavi, u Meksiko
Citiju 1951.
Pri~u kabaretski zapo~inje Marianne Faithfull kao Pegleg, satanska kraljica no}i. Predstavlja nam aktere kroz
`ivopisni freak show. Uz simboli~ki,
nagla{en pokret uzdignutih ruku ka nebu (pokret koji u nekom trenutku ponavljaju svi likovi) u znak nemo}i i naslu}ivanja sudbinskog fatalizma, odvija se
saga o Vilhelmu, pisaru (Matt Mcgrath)
koji da bi o`enio voljenu Ka~en (Mary
Margaret O’Hara) pristaje da postane
lovac jer njen otac-{umar (Dean Robinson) prezire njegovo zanimanje. Vilhelm
odlazi u {umu ali ne uspeva da ubije
ni{ta osim le{inara. Po{to ne zna da puca
on sklapa pakt sa |avolom Pegleg koja
mu daje nekoliko ~arobnih metaka i on
postaje nepogre{ivi strelac i dobija blagoslov da o`eni Ka~en. Na dan ven~anja
otac-{umar (koji je parafraza Franke{tajna insistira na takmi~enju u ga|anju. Vilhelm odlazi na raskr{}e i moli
Pegleg za poslednji magi~ni metak koji
pla}a svojom du{om (‘some of these
bullets are for thee and some are for me’).
Na dan ven~anja Vilhelm puca u drvenu
metu ali metak poga|a Ka~en koja pada
mrtva. Pri~a se zavr{ava „grotesknim
plesom svih ludaka na |avoljem karnevalu”.
Muziku je komponovao Tom Vejts.
Muzika jeste Vejts. U isto vreme ne`na,
skoro patosna i burleskna sa smradom
trule`i. Sukob zvukova de~ijeg klavira,
bubnjeva, mandoline, bend`a, ukulele,
harmonike, saksofona, gitare, trombona,
tube, flaute, oboe stvara orkestraciju i
inovativni aran`man koji spaja kantri,
bluz, kabare, valcer, polku, mar{ i gospel, do~aravaju}i stvarni zvuk predgra|a `ivota. Treba spomenuti i bitnost
oneobi~enog zvuka u predstavi (komarac
koji zu~i kao helikopter, koraci koji imaju
zvu~ni identitet).
Ne uste`u}i se ni od ~ega, jakom groteskom kabarea sve je uklopljeno u jednu
~vrstu celinu sa visokim estetskim zahtevima, uz svetlo koje je fascinantno, na
rasko{noj sceni i u vizuelno upe~atljivm
kostimima.
Postupak ubacivanja gledali{ta i
gledaoca kao dela i aktera predstave postepenim osvetljavanjem auditorijuma i
odli~nim iskori{tavanjem desetak uskih
vrata u gledali{tu koja se misteriozno
otvaraju uz tresak, jedna po jedna na
kraju prvog ~ina kada na raskr{}u u
sceni prizivanja demona, doktori svezuju
u luda~ku ko{ulju Lovca je vrlo efektan i
impresivan.
Posle predstave ostaje ose}aj potpunosti i so~nog. O~i su ispunjene lepotom,
a misli iznova prolaze kroz pri~u ispri~anu na sjajan, lep, zanimljiv i promi{ljen na~in.
Za kraj, vest da je u West Yorshire
Playhouse-u u Leeds-u 15. V izvedena
drama Huddersfild Uglje{e [ajtinca (prevod na engleski Du{ka Radosavljevi},
re`ija Alex Chisholm, dramaturg Chris
Thorpe) o kojoj }e
jo{ biti re~i.
LUDUS 115, 116
Strana scena
MUKE S FRANCUSKIM FARSAMA
(A O PINTERU I OLBIJU
DA I NE GOVORIMO)
I ovo su kriti~ari nazvali farsom, {to
je valjda u redu, jer nisam mogao nikako
da svrstam ovu predstavu u neku kategoriju. Za divno ~udo, mu{karci se nisu
pominjali u svim mogu}im negativnim
kontekstima, {to je uglavnom slu~aj u
predstavama koje prave `ene za uglavnom `ensku publiku.
Pismo iz San Franciska
Branko Dimitrijevi¯-Bahus
D
ugo mi je trebalo pa da kona~no
shvatim da Amerikanci, a i Englezi pre njih, dele pozori{ne komedije na sofisticirane komedije i farse.
Ono prvo su komedije Oskara Vajlda,
Noela Kauarda, kao i poneki Nil Sajmon.
Obi~no u anglo-saksonskom teatru u
ovakvim komedijama ima kulturnih referenci, pa se srednja klasa u publici
sama tap{e po le|ima kad ukapira vic za
koji je potrebno predznanje, a koje su oni
sebi omogu}ili ili putovanjima ili fakultetskim obrazovanjem.
Farsa je ono {to su nekad zvali i laka, a ~esto i niska komedija (low comedy), makar bila i od Plauta ili Molijera, a
tu spada i poneki Nil Sajmon. Nju razume i neuki puk. Francuska farsa, opet,
je ono {to mi i Francuzi zovemo vodvilj,
dok je u Americi vodvilj zapravo varijete
s lascivnim kupletima i provokativnim
kostimima, te ske~evima izme|u dve
atraktivnije ta~ke, dok se umetnice presvuku.
Naravno da se ove klasifikacije ni
kriti~ari ne pridr`avaju uvek dosledno,
pa je lokalni kriti~ar (Robert Hurwitt)
nazvao novi komad Izraela Horovica
(Horovitz) Francuskom farsom, iako tu
zapravo nema ni{ta od vodvilja, a komedije ima samo u prvom delu, dok se u
Ministarstvo za
kulturu
Srbije mo`da
mo`e bez
„Ludusa“, ali
„Ludus“ ne
mo`e bez
prilo`ni{tva
Ministarstva za
kulturu Srbije.
„Vrednost dara
nije mera dara;
njegova mera
vrednosti
je vrednost
koju ima za
darivanoga“,
ka`e stara
tamilska
mudrost.
LUDUS 115, 116
drugom, kako je i sam primetio, pretvara
u dramu s ambicijama, ali se u stvari sve
pretvara u sapunsku operu.
Ako se neko ne se}a, Horovic je bio
poznat po~etkom 70-ih godina pro{log
veka po drami Indijanci uzimaju
Bronks, ali je napisao 50-tak izvo|enih
komada. Poslednji se zove Moja Stara
Dama (My Old Lady), mada se radi o igri
re~i, jer se isti izraz upotrebljava u slengu za suprugu ili stalnu devojku, bez obzira na godine.
Komedija
sa obrtima
Inspiraciju je Horovic na{ao u istinitom doga|aju. Se}am se da smo pre neku
godinu ~itali u novinama da je izvesna
gospo|a u Parizu povoljno prodala svoj
stan nekom mladi}u, ali pod uslovom da
ona tu ostane da stanuje do svoje smrti. U
tom ~asu je imala 75 godina, ali `ena je
do`ivela vrlo duboku starost od 122 godine, te je nad`ivela nesre}nog pravog
vlasnika stana, koji je umro sve ~ekaju}i
da se useli.
E pa, u prvom delu Horovic ovu situaciju tretira kao komediju, da bi u drugom pre{ao na ozbiljnu tematiku i predvidive obrte.
Horovic nije bez veze napisao 50
pozori{nih komada, nau~io se zanatu, pa
tako i po~etak ovde obe}ava. Ameri~ki
romanopisac kome jo{ ni{ta nije objavljeno od ekscentri~nog oca nasledi apartman u Parizu i potro{i poslednje pare da
ode tamo i taj apartman proda, ne bi li se
malo izvadio iz lo{e finansijske situacije.
Niko mu ne ka`e da je u apartmanu
dr`e}a udovica od 94 godine, koja la`e da
joj je 92 i Matijas (romanopisac) mora da
se zadovolji time da mu baba i njena
}erka od 50 godina dozvole da u svome
stanu ostane dok se ne sna|e. Tu upadamo na teren sofisticirane komedije, jer
su majka i }erka u~iteljice engleskog i
vrlo pedantne u izra`avanju, pa slede
fini dijalozi izme|u njih i neuspe{nog
pisca iz Amerike. Na `alost, drugi deo je
neka vrsta psihoanalize, jer Matijas saznaje stvari o svome ranom detinjstvu i o
svome ocu, ali su ta otkri}a predvidiva i
op{ta mesta iz jeftine psihologije.
Moja Stara Dama je igrana u Marin
Theatre Company, glumci su bili prili~no
dobri.
Phoenix Theatre se renovirao, pa su
tamo Drama Mamas postavile komediju
(Stretch Marks) i jeste, radi se o onim linijama na ko`i koje se tu i tamo jave posle poro|aja ili nekih drugih razloga.
Dakle, ovde 3 `ene razgovaraju o strijama i drugim temama. Na predstavu me
je pozvala moja biv{a glumica Glenda
Solis, koja je usko~ila kad je jedna od
originalnih Drama Mamas (tri glumice
su i autorke teksta) morala da ode i
pozabavi se li~nim stvarima.
Mu`evi u hladnja~i
Voleo bih da istu stvar mogu da ka`em i za porodi~nu farsu, kako je kriti~ar
Hurvitt nazvao tekst Miris ulova (The
Smell Of The Kill) Mi{el Louv (Lowe). I
ovde su tri `ene na sceni, dok su supruzi
van scene, navodno u ogromnom fri`ideru za meso (u ovom slu~aju divlja~) u
koji su slu~ajno upali, a vrata se automatski zaklju~ala, i sad njih tri diskutuju da li da ih uop{te puste. Ovo se igralo i
na Brodveju i mo`da je tamo postavka
bila bolja, ali ne vidim kako je tekst
mogao da bude bolji. Drama Mamas su
bar bile nepretenciozne.
U univerzitetskom i amaterskom pozori{nom okru`enju sam se nagledao i
Pintera i Olbijeve Zoolo{ke pri~e. Valjda
zato {to ne treba mnogo glumaca, a i
scenografija je jednostavna. Nil [orstajn
(Shorstein) je re`irao Pinterov rani TV
tekst Zbirka (Collection) i Olbijevu Zoolo{ku pri~u (Zoo Story) pod naslovom
Pinter-Olbi Duet.
E pa ovaj Duet je mogao da ostane i
solo, ponajvi{e zbog rediteljevog ne~itanja ili pogre{nog ~itanja obe jedno~inke.
Ironija je {to je ova slaba postavka mo`da
i poslednji put da se Zoolo{ka spari s
drugom jedno~inkom, da bi nastao celove~ernji teatarski do`ivljaj. Ne znam
koliko je poznato, ali Olbi ima pravo da
odobri (ili ne) s kojim }e se tekstovima u
istom programu igrati njegove drame.
Dok ovo pi{em preostalo je tek nedelju
dana do premijere u Hartfordu, Konektikat, nove jedno~inke koju je Olbi napisao upravo da se igra sa Zoolo{kom
pri~om, te se ubudu}e sparivanja kao {to
je ovo ne}e de{avati.
Ako se Olbiju rezultat bude dopao,
onda }e Zoo pri~a ubudu}e biti poznata
samo kao drugi deo predstave Peter and
Jerry.
Isto tako ne znam koliko se zna da je
premijera Zoo pri~e 1960. u Njujorku
bila i Ameri~ka premijera Beketove jedno~inke Krapova poslednja traka, s
kojom se igrala u istom programu.
[orstajn je ovde probao neke novotarije, na primer da se promene godine
protagonista, Pitera i D`erija, a morao je
i da promeni finansijske reference u
tekstu, jer ovih dana plata od 18.000 $
mo`da izgleda impresivno nekome van
Amerike, ali bi te pare te{ko nekoga
danas mogle da impresioniraju. No, i to
im je bio potez bez pravog pokri}a, mo`emo valjda svi da zamislimo da je bilo
neke inflacije od 1960. do danas. Ali
dobro, ta je intervencija bar imala neko
pokri}e, ali sve ostalo je bilo manje vi{e
svejedno.
Naravno da sam radoznao da vidim
{ta je Olbi uradio dopisuju}i Zoo pri~u,
mada se i pribojavam da rezultat, naro~ito za nas koji smo gledali razna
izvo|enja ovog legendarnog teksta, te{ko
da mo`e da bude zadovoljavaju}i. A nove
generacije mo`da nikad ne}e znati The
Zoo Story onakvu kava
je bila u originalu.
HAJDE DA SE SMEJEMO
Festival komedije je verovatno najpopularniji doga|aj godine u Melburnu
Jasna Novakovi¯
T
okom 18. sezona, Festival komedije u Melburnu, to steci{te smeha i
razonode, izrastao je u tre}i po veli~ini festival u svetu. [ta to konkretno
zna~i, najbolje ilustruju podaci da je, jo{
uo~i otvaranja, bukvalno razgrabljeno
380.000 karata, kao i da je, tokom tri ipo
nedelje, 200 glumaca i zabavlja~a uzveseljavalo publiku u 75 dvorana. Ve}ina
pomenutih scena je kabaretskog ili klupskog tipa. Jedino ve}e produkcije su, po
tradiciji, na{le dom u Skup{tini grada i u
pozori{tima tipa na{eg Bitef teatra. Njemu je najsli~niji ^epl of ^epl (Chapel Off
Chapel), tako|e sme{ten u nekada{njoj
crkvi, ~im se kod Molvern rouda skrene
iz prometne ^epl ulice, prepune kafi}a i
butika, gde mladi dolaze na pivo, ~a{u
Koka kole, ili jednostavno da se provozaju i prika`u svoj najnoviji auto.
Ako bi ~ovek tra`io re~ da opi{e duh
ovogodi{njeg festivala, onda je to – bizarnost. Da li takvo lice humora trenutno
najvi{e prija melburn{koj publici, te{ko
je re}i. Organizatori o~igledno misle da je
tako. Koliko daleko, `elja da se bude {okantan mo`e odvesti glumca i publiku
ilustruje serija {ou programa. Po~nimo
od Metju Hardija koji je gledao film Vili
Vonka i fabrika ~okolade 200 puta.
Hardijeva strast izrodila se kada je imao
5 godina, ali je `elji da upozna neku od
li~nosti iz filma uspeo da udovolji tek sad,
na me|unarodnom festivalu komedije.
Naime, Hardijeva go{}a u {ou Re{ena
zagonetka Vili Vonka je niko drugi do
protagoniskinja D`uli Daun Koul, koja je
u filmu igrala razma`enu, ratobornu i
nevaspitanu devoj~icu Veruku So. Ono
{to ovo dvoje glumaca smatra sme{nim
jedino se mo`e uporediti sa {ouom Brendana Bernsa. Predstavnik gangster repa,
uspeo je da uvredi sve u Melburnu tako
da niko vi{e, ni glumci ni producenti, ne
`ele ni da ga sretnu na ulici. Berns va`i
za ~oveka koji scenu koristi da bi ljudima
sasuo u lice sve {to misli, {to se nigde ne
da objaviti, {to je sramotno ili uvredljivo.
U nemogu}nosti da tokom 90-ih dobije
posao u Melburnu, umetnik se otisnuo u
London, gde je postigao zapa`enu karijeru kao solo zabavlja~ (stand-up comedian) na radiju i TV-u.
40
Strana scena
Za ljubitelje
kabarea
Iz Njujorka je na Festival do{la trupa
[nidles ({to bi moglo da se prevede kao
besmislena kovanica [tigle – The Shneedles), s pri~om o koferu koji postaje `ivo
bi}e i naprasno se pretvara u napasnika.
Uprkos nasilju koje vi{e nikoga ne
impresionira, predstava nudi sveobuhvatan pozori{ni do`ivljaj koji u osnovi
ima pokret, nadrealisti~ke scene i magiju
s prizvukom mra~nog ludila. U raznorodnoj gomili predstava, naravno, ima i
onih koje vi{e prili~e cirkuskoj {atri no
pozori{tu. Recimo, Tokio [ok Bojs. Ovi
danas ve} stalni gosti Festivala heftaju
dolare za razli~ite delove glave, jedan od
njih lomi me|u butinama fluorescentnu
svetiljku, drugi stavlja u usta `ivog {korpiona – dar farmera iz Zapadne Australije, tre}i pije pivo kroz nos... Na granici
izme|u humora i tu`nog je i autobiografski monolog [ta je to sa Meri D`ejn?,
ispovest mlade `ene koja je godinama
patila od anoreksije, a u predstavi sebe
naziva Gospo|ica prase}eg lica.
No, vratimo se u ^epl of ^epl. Za
ljubitelje kabarea, ovo je pravo mesto.
Pozori{te ima dve sale – malu, u novodogra|enom krilu i ve}u, sa oko 150
mesta, u prostoru nekada{nje crkve. Sedenje je, u obe sale, za stolovima, s tim
{to ve}a dvorana ima i 5 klasi~nih redova za publiku. Tu se nalazi i jedini arhitektonski ukras – originalan vitra`, dok
je mala dvorana pravougaona crna kutija. Tokom 25 festivalskih dana, ovde je
odigrano 5 predstava, od kojih dve zaslu`uju posebnu pa`nju. Pi{i jedan dot
kom (Write One Dot Com) je komedija u
produkciji Greinfed teatra, inspirisana
~etovanjem i potragom za srodnom du{om preko interneta. Njen autor, Stiv Vit,
se u javnosti predstavlja kao osoba koja
brzo misli, sporo pada u vatru, a po profesiji je pisac i stvaralac; uz to, `eli decu,
jutarnje plavo nebo i ku}u u zalivu. Vit
je, za komad Kad se raspuhne oblak, u
bliskoj pro{losti osvojio nagrade na bijenalu u Adelaidi, najve}em festivalu u
zemlji, kao i na Melburn{kom frind`u,
odakle je prenet u London. Njegovo najnovije delo, prikazano na 18. Me|unarodnom festivalu komedije u Melburnu,
predlo`ak je za celove~ernji komad koji
odlikuje izvanredno poznavanje ljudskih
karaktera i savremenih problema u komunikaciji, u eri informatike i telekomunikacija. Dvoje, od ukupno petoro glumaca, odigrali su, za pribli`no 45 minuta, ravno 5 mu{kih i 5 `enskih likova,
koji publiku vode kroz isto toliko neuspelih susreta glavnih protagonista. Njihov trenutak, bolje re~eno njihov susret,
sti`e u pravi ~as – na kraju predstave.
Obi~na, ljudska pri~a, ispri~ana toplo i s
puno istan~anog humora. Dovoljno za
ve~ernju ili popodnevnu zabavu.
Muza osetljiva
na ukus
U ve}oj dvorani, ekipa mladih glumaca-peva~a predvo|ena majstorom kabarea i klavira Piterom Hurlijem (Peter
ZVEZDANO NEBO NAD NAMA
O Odabranim Dramama Hadija Kuri}a
Nel Diago
O
bjavljena novembara 2003. kao
izdanje Univerziteta iz Valensije,
ovaj zbornik dramskih tekstova deo
je kolekcije Pozori{te XXI veka. Izbor
drama je sa~inio glavni urednik Juan
Visente Martinez Lusijana, te mi je na taj
na~in omogu}io da ponovo otkrijem Hadija Kuri}a kao dramaturga. Govorim o
ponovnom otkri}u, a ne otkri}u jer sam
ve} poznavao njegovo delo gledaju}i
predstave nastale na osnovu ovde objavljenih tekstova, no ve} i ~injenica da je
sad mogu}e ~itati njegove komade novim
svetlom obasjava opus ovog „multidisciplinarnog” kreatora kome ni{ta u pozori{tu nije strano. Reditelj, glumac, scenograf, kompozitor, dizajner svetla...
Kuri} nije postao dramski autor za pisa}im stolom ve} je, kao i mnogi drugi
valensijanski autori (Hadi Kuri} i njegova porodica do{li su u valensijansku
oblast po~etkom 90-ih kao izbeglice.
Neposredno po dolasku kreiraju svoju
kompaniju Pozoriste Otpora. @ive i rade u
Valensiji) crpeo inspiraciju i usavr{avao
svoju tehniku vezan direktno za praksu.
Njegove drame nisu pisane samo za scenu ve} i sa scene. Nisu ova dela predlo{ci
za spektakle koji }e tek biti iznedreni, ve}
rezultati dugotrajnog prakti~nog rada na
predstavama koji je menjao i dopunjavao
prvobitno napisani tekst. Sve komade
ovde sakupljene, autor je pisao za svoju
kompaniju izlo`enu pozori{nom tr`i{tu i
to obja{njava raznolikost obuhva}enih
tema. Lepotica i Zver, Robinson Cruso i
Alisa obra}aju se de~joj publici, Opus
Primum i Zvezdano Nebo Nad Nama,
tretiraju savremene teme rata i emigracije, dok su Ljubavnici iz Teruela novi
pogled na {pansku tradiciju. Polifonija
tema i mnogostrukost pravaca ozna~enih
u ovoj knjizi, direktan su produkt biografije na{eg autora i imaju obja{njenje
u pozori{noj praksi Kuri}eve kompanije
koja ve} deceniju radi u Valensiji.
Hronolo{ki prva drama pisana u
[paniji, Opus Primum, jedna ratna pri~a, ~ija je premijera izvedena 1993, obra~un je autora s gra|anskim ratom koji
u to vreme razara njegovu zemlju i koji
ga je primorao da zajedno s porodicom
41
ode u izbegli{tvo. Ne radi se o delu koje
okrivljuje jednu od sukobljenih strana.
Optu`ba je usmerena na sve koji ugro`avaju civilno stanovni{tvo. Na optu`eni~koj klupi nalazi se rat u svoj svojoj
gluposti i surovosti. Autor ne poku{ava
da analizira razloge konflikta koji su,
kao {to svi znamo, nedovoljni da bi se
razumela logika zlikovaca, ve} obelodanjuje i razja{njava surove posledice ~ina
nasilja. Svaki rat, a gra|anski najvi{e,
svejedno da li je jugoslovenski ili {panski, zna~i poraz inteligencije. Uspavani
razum, kako bi rekao Goja, otvara vrata
neo~ekivanim zverstvima i ostavlja nas
na vetrometini pred u`asnim stvorenjima
koje bismo `eleli da nikada ne upoznamo.
Malobrojne replike u ovoj drami pisane su na srpsko-hrvatskom jeziku tako
da se cela akcija prati preko postupka,
gesta i mimike glumaca. Nije to samo
kapric niti nu`da pisca vezanog za okolnosti (u ono vreme Hadi Kuri} jo{ uvek
ne govori {panski jezik a radi za {pansku publiku), 2) ve} posledica izvanredno konstruisane fabule koja potvr|uje
autorovo kompletno poznavanje svih pozori{nih rakursa. ^injenica da glumci
govore na stranom jeziku ni najmanje ne
ometa pra}enje pri~e. Postupak, muzika,
scenografija i kostim daju nam dovoljno
informacija i nepogre{ivo nas uvla~e u
doga|aje. Takav pozori{ni postupak prenesen na papir 3) daje vrlo netipi~an
izgled ovoj drami koja se sastoji samo od
didaskalija, povremeno prekinutih po
kojom replikom. U ediciji koju sada komentari{emo, replike su pisane na srpsko-hrvatskom jeziku, a njihov prevod
na {panski stavljen je u zagrade.
O mnogim kvalitetima ovoga dela
ne}u pisati detaljno, jer sam to ve} u~inio
u jednom od mojih ranijih radova, 4) ve}
}u se posvetiti drugim tekstovima po~ev{i
od Zvezdanog neba nad nama, melodrami koja je po mi{ljenju Ri~arda Salvata,
5) inspirisana izbegli{tvom samoga Kuri}a i njegove porodice. Ne radi se, ni
ukoliko o autobiografskom delu. Ono {to
likove ~ini srodnim sa autorom je njihovo
isto~no evropsko poreklo spojeno sa mnogim legalnim, jezi~kim i socijalnim problemima koji im ote`avaju integraciju u
novu sredinu. Zbir ote`avaju}ih okolnosti
~ini njihovu integraciju mu~nom, te{kom
i bolnom, usmeravaju}i ih ka deliktu kao
potencijalnom re{enju problema. No,
glavna odlika autorovog pristupa ovoj
temi ne sastoji se samo u analizi postupaka stranih gra|ana. Problemi izbegli{tva
i geta nisu samo kob stranaca ve} i
autoktonih marginalnih skupina ozna~enih likovima Mimija, travestita ili
Martina, Ciganina. U pitanju je jedan
kompleksan i odli~no konstruisan tekst
koji bi, {to sam ve} naglasio u kritici koju
sam u svoje vreme o predstavi pisao,
mogao da poslu`i kao izvanredan scenario za film crnog talasa, i koji je u
momentu premijere 1995. godine bio
jedan od prvih koji je demaskirao bolnu
realnost kontakta [panije sa dolaze}im
emigrantima.
Sredinom devedesetih, ve} ukorenjen
u novu sredinu i `ele}i da obezbedi stabilnost svojoj kompaniji, Pozori{tu Otpora, Hadi Kuri} producira spektakle za
ulicu i po~inje da kreira predstave za
decu i mlade. U ovoj ~injenici treba tra`iti razlog za njegov interes da pi{e tekstove za najmla|e, ali treba potcrtati,
tako|e, da su u radu na{eg autora etika i
estetika uvek i{le ruku pod ruku, i da se
ni u kom slu~aju ne mo`e govoriti o olako
shva}enom poslu. Drame za decu obuhva}ene u ovoj knjizi zaslu`uju, svojim
kvalitetom, mesto koje im je dodeljeno. U
pitanju su verzije ve} poznatih pri~a, ali
kreirane na sve` i slobodan na~in. Iako
adaptira fabule za potrebe svoje kompanije autor nikada ne gubi visoki kriterijum ve} primenjen u svojim tekstovima
za odrasle. Od tri ovde publikovana teksta za decu, Robinson Kruso je komad
koji najbolje definise ideolo{ke pozicije
pisca. Kako nagla{ava Salvat, ovde se
pojavljuju, obu~ene u jarke boje, iste one
velike teme koje ~ine okosnicu komada
pisanih za odraslu publiku: rasizam,
premo{}avanje kulturolo{kih razlika, relacija gazde i sluge, pravo na samorealizaciju i iznad svega, samo}a.
Hurley), podsetila je publiku na provokativne dane Toma Lerera, koji je tokom
50-ih, 60-ih i 70-ih pro{log veka zabavljao ili vre|ao publiku, ve} zavisno od
stepena prilagodljivosti pojedinaca. Ovaj
matemati~ar s diplomom Harvard univerziteta bio je predmet kontroverzi gde
se pojavila, tj. gde god da je izvodio svoje
songove. Lerer je u`ivao da `acne moraliste, provocira konzervativce, karikira
ratne hu{ka~e. „Njujork Tajms“ je objavio verovatno naj~uveniju kritiku njegove estetike: „Muza g. Lerera nije osetljiva na inhibitorne faktore kao {to je
ukus“. Ovakvi napisi u {tampi bili su
autorovi omiljeni citati. Lerer je izvrgavao ruglu sve koji su, po njemu, to
zaslu`ivali – od politi~ara, romanti~nih
ljubavnika, religioznih du{ebri`nika do
skauta. Dramaturg i reditelj Kameron
Mekinto{ skupio je neke od ovih songova
u mjuzikl koji je, pod nazivom [ega~enje, premijerno izveden 1980. u
Londonu. Melburn{ka produkcija, skoro
25 godina kasnije, jo{ ima ukus provokacije, s prizvukom razumljive nostal-
gije. Mnoge numere, poput valcera Be~ka
{nicla, Vatikanski rege ili potpuno nepoliti~na Nova matematika i danas zvu~e aktuelno; nagone publiku da svojski
uposli dlanove. Neupadljivi kostimi i
minimum rekvizita nisu bili nikakav
hendikep. Zahvaljuju}i u velikoj meri
duhu koji je svojom „muzi~kom konferansom“ predstavi davao iskusni Hurli,
troje ve} renomiranih umetnika, 20-ogodi{njaka, potpuno je prenelo publiku u
vreme kada je preispitivanje vrednosti i
osloba|anje od krutih moralnih stega
bilo osnovni cilj ve}ine mladih na Zapadu. To vreme bilo je i te kako uzbudljivo i kod nas, za generaciju kojoj je ovaj
kabare najbli`i.
Neke od predstava na repertoaru 18.
Me|unarodnog festivala komedije u Melburnu bi}e prikazane, u drugoj polovini
aprila i u maju, u gradovima unutra{njosti Viktorije, jedne od 6
australijskih federalnih
jedinica.
Pretplatite se na
LUDUS
Godišnja pretplata za SCG - 500,00 din.
Dinarski teku}i ra~un:
Savez dramskih umetnika Srbije
255-0012640101000-92
(Privredna banka Beograd A.D.)
NOVO!
PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA
Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA
Devizni `iro ra~un:
5401-VA-1111502
(Privredna banka Beograd A.D.)
Knjigu drama koja je predmet ovoga
teksta, kruni{e jedan ~udan i neuobi~ajeni komad: Ljubavnici iz Teruela. U
pitanju je narodna pri~a o nesre}noj
ljubavi dvoje mladih koje deli razli~ito
poreklo. Kuri} je ve} u svojim ranijim
radovima kao adaptator i reditelj pokazao veliki interes za {panski Zlatni Vek.
Pozori{te Otpora izvelo je njegovu verziju
Servantesovog Kihota i Brakove, zbirku
me|uigri iz 16. i 17. veka, ali ovde se
usredsredio na legendu pretvorenu u renesansnu tragediju, ~iju je prvu verziju
napisao Rey de Artieda u 17. v, drugu
Juan Eugenio Hartzenbusch u 19. veku.
Rezultat je jedan eklekti~an tekst, koji
koristi stare izvore u stihu nadopunjavaju}i ih sopstvenom prozom, {to otvara
novo poglavlje u Kuri}evom pristupu
dramskoj tehnici.
Iz svega {to smo do sada rekli, jasno
je da je obimno delo na{eg autora zaslu`ilo da bude prezentovano ~itaocu u
svoj svojoj kompleksnosti. Dubina njegovog estetskog pristupa ne priznaje ni jednu granicu, sem one koju mu nala`e
sopstvena etika.
Koliko znam, Opus Primum se nije
igrao ni u jednoj dr`avi nastaloj na teritoriji stare Jugoslavije, ali Kuri} je ve}
najavio da bi se, u slu~aju da se producira, igrao na {panskom ili katalonskom
jeziku, da bi se zadr`ala koherencija
spektakla i onemogu}ila identifikacija sa
bilo kojim pojedina~nim gra|anskim
ratom na svetu.
(Autor je redovni profesor knj`evnosti Univerziteta u Valensiji i jedan od
najuglednijih pozori{nih
kriti~ara u [paniji)
LUDUS 115, 116
Dnevnik
NOVO ZANIMANJE – „OTVARA^“
Prole}ni dnevnik
Jovan ¬irilov
Beograd, 2. maj 2004.
Kao predsednik Nacionalne komisije
Srbije i Crne Gore za Unesko, iznenada
jednog prole}a imao sam du`nost da u
Sava centru otvorim Konferenciju povodom Dana slobode {tampe; koja se ove
godine odr`ala u Beogradu. Time je po~ela moja serija otvaranja raznih konferencija. Da verujem u horoskop, potra`io
bih da li je ovog prole}a onima ro|enih
kao ja u znaku device, bilo predodre|eno
da budu „otvara~i“ raznih skupova.
Smatrao sam da je prvog dana najotmenije odr`ati {to konvencionalniji govor. Zato sam dao da mi govor napi{u
moje kolege, a da on bude bez ikakvog
li~nog pe~ata. Jedan od „bisera“ moje
adrese je nesumnjivo ova re~enica: „Razli~itost pogleda nala`e nam da na|emo
puteve da zemlje u tranziciji podignu
nivo svog novinarstva“.
Beograd, 3. maj
Otvaraju}i sesiju, na kojoj je generalni direktor Uneska Koi}iro Macura predao nagradu „Giljermo Kano“ pastorku
uhap{enog kubanskog novinara Raula
Rivera Kastanede, potrudio sam se da
ipak ka`em ne{to li~nije: „Novinari u
demokratskim dru{tvima raspola`u slobodom medija, ali oni katkada umanjuju
svoju slobodu autocenzurom ili time {to
se trude da razumeju i prate {ta bi monopolisti~ki vlasnici medija voleli da ~uju... Lak{e je definisati potpuni nedostatak slobode {tampe, nego samu slobodu {tampe. To je naro~ito jasno onima
koji su uhap{eni, jer su se usudili da
ka`u istinu“.
Beograd, 10. maj
Opet sam neka vrsta „otvara~a“.
Ovog puta u Pozori{nom muzeju. Promocija knjige uspomena Kapitaline Eri} Od
Sibira do Crvenog krsta. Naslov smo, u
koprodukciji, smislili Petar Marjanovi} i
ja. Koliko se se}am, ja sam izmislio prvi,
a on drugi deo naslova. Svoja se}anja je
Kapitalina ispisala jednostavnim jezikom. Neki delovi su gotov „tritment“ za
film. Drago mi je {to je moj predlog, da se
njena knjiga {tampa prihvatila, uvek
otvorena za dobre ideje direktorka Muzeja Ksenija Radulovi}. Branka Veselinovi}
se ne{to „sa mesta“ bunila {to sam rekao
da je divno ~udo da su jo{ aktivne tri
glumice koje su po~ele karijeru 30-ih
godina pro{log veka, i da ni u jednoj profesiji niko nije tako dugovek kao glumice.
(Ni od korova nema, recimo, `ivih i jo{
aktivnih politi~ari iz tog vremena!).
Branka je bila, ne znam za{to, kosnuta
tom formulacijom, kao ona je po~ela da
glumi pred sam rat, a ne 1930, {to ja
naravno nisam rekao, i obratila mi se
ironi~no „dragi moj pesni~e, gre{ite!“
Branka je potom po~ela da ne{to pri~a,
{to se Kapo~ki u~inilo da otkriva neke
njene pri~e, tako da je dobacila: „Nemoj,
Branka, to da pri~a{, ne}e mi niko kupiti
knjigu!“. Gluma~ke „strasti“ se nikada
ne smiruju. Neki Kapo~ki opet prebacuju
{to je o nekim kolegama ili koleginicama
otkrila ne{to {to bi moglo biti nesimpati~no. Ona pak, smatra da joj je bila
du`nost da ka`e istinu. Ja tim povodom,
obja{njavam publici da Kapo~ka, kao i
ja, uvek deluje svetu dobrostiva i bezopasna. Mira Stupica dobacuje iz prvog
reda: „Ne boj se, ti tako uop{te ne deluje{!“
Subotica, 16. maj
Kao predsednik Saveta otvaram 11.
Me|unarodni festival pozori{ta za decu.
Energi~nom intervencijom spasli smo
iznenadnu, „ni~im izazvanu“ promenu
LUDUS 115, 116
umetni~ke direkcije i selektora festivala
na nekoliko nedelja pred otvaranje. Ovaj
festival, zaista evropskih vrednosti, ne bi
se odr`ao posle tog {oka. Upotrebljavam
jednostavnu formulu upu}enu u poslednjem trenutku ~elnicima grada, da „se ne
menja tim koji pobe|uje“ i da u mojoj
vi{edecenijskoj pozori{noj praksi, nisam
do`iveo da se menja direkcija i selektorski tim pred sam festival. To ne rade
mudri ljudi. Uspelo je. Prvi put na novoj
du`nosti zamenika ministra kulture
Srbije, govori i Ljiljana [op. ^ini mi se da
}e na toj du`nosti, koliko je poznajem i po
tom {to smo porazgovarali, tu u Subotici i
u kolima prilikom povratka u Beograd,
biti i stru~na i dobronamerna.
Pre toga sam, u istoj funkiciji, 26.
aprila bio odr`ao najneobi~niju konferenciju za {tampu. Bio sam jedini govornik na temu suboti~kog de~jeg festivala u sali „Bo{ka Buha“, jer su u isto
vreme, ta~no u podne, u Subotici dr`ali
pres-konferenciju direktor festivala Slobodan Markovi}, a u Novom Sadu ~lan
Saveta i `irija festivala Miroslav Radonji}.
Novi Sad, 26. maj
Ivan Medenica je imao ideju da budem ovogodi{nji ~lan `irija Sterijinog
pozorja. Onda je u njegov izbor u{la
Jago{eva Ministarka. Kako sam bio dramaturg, ili kako to zove Mi}a Jovanovi}
(kad sam mu dramaturg) „zlo oko“ projekta, do{lo bi do sukoba interesa. Onda
U pitanju je ~ovek koji je bio kriti~an
prema narodu u kom je ponikao. Veliki je
nauk njegove kriti~nosti. A nije `iveo u
lak{im trenucima toga naroda nego mi
danas. Voleo nas je svojom kriti~no{}u.
On je pokazao da kad se mi, umetnici, ne
bavimo politikom, da }e se ona baviti
nama.
Veliki je nauk njegove svesti da ne
mo`emo `iveti sami, ve} u porodici naroda sa kojima u Evropi i u svetu `ivimo, a
protiv najgoreg mogu}eg stava u kulturi
- instinkta samoizolovanja.
Zaista smo imali sre}u da smo na
samom po~eku ponovnog bu|enja na{ih
duhovnih mo}i, a pre svega na{eg pozori{ta, imali nekog koji nas je na tom novom po~etku vinuo u najve}e visine kazivanja i mi{ljenja.
Smatram da je ovogodi{nje Sterijino
pozorje, u izboru selektora i umetni~kog
direktora koji je mnogo sezona mla|i od
Pozorja na ~ijem je danas ~elu, svojim
programom, konceptom i vidicima u tradiciji onog najboljeg - kako samog Jovana Sterije Popovi}a, tako i Sterijinog
pozorja – na tragu sklada, a mo`da i
drame izme|u tradicionalnog i novog.
Ono govori o na{im ministarkama, o
na{im profesionalcima, o la`nim carevima na opasnim {inama istorije, da ne
poverujete, jer nemate kome da verujete,
s kriti~kim pogledom na Ameriku, ne
Kafkinu, ve} kafkijansku, onako kako
zami{ljamo njen drugi deo. Sve to okru`eno kontekstom „krugova“, i mnogo ~ega drugog na programu, i kontekstom
na{e nevesele stvarnosti.
Pre gotovo pola veka na prvo Sterijino pozorje dovezao sam se u Novi Sad na
zadnjem sedi{tu motocikla, a ve~eras na
Promocija knjige Kapitaline Eri}
jedno ve~e i ne do~ekaju jutro, pokazalo
se ja~im od tvrdokorne stvarnosti.
U ime te snage pozori{ne umetnosti
od `gra|e od koje su snovi sazdani` i u
ime njene kriti~nosti, njenih {irokih vidika i njene upitanosti, progla{avam 49.
Sterijino pozorje otvorenim“.
Dok sam sedao na svoje mesto u
{irokom redu pred sam po~etak predstave
Gorica mi je iz istog reda dobacila: „Prepoznali su se...“.
Posle predstave Medenica mi je
ispri~ao da je hteo, kao i ja, da u svom
izve{taju napravi igru sa naslovima, ali
je u poslednjem trenutku, ne zna ni sam
za{to, odustao.
Katarina od Sterije mi je kratko
rekla : „Prijao mi je tvoj govor“.
Dragoljub Mi}unovi} (Katarini):
„Lako je njemu kad je strudirao filozofiju. Bili smo na istoj godini“.
Miroslav Radonji}: „Bilo je, naravno
pametno, a mo`da je tebi jo{ va`nije da si
lepo izgledao“.
Na otvaranju 49. Sterijinog pozorja: Jovan ]irilov, Katarina ]iri} i Dragoljub Mi}unovi}
me je umetni~ki direktor Pozorja, isti taj
ljubazni Medenica, pozvao da otvorim
49. Pozorje i ja sam to prihvatio. Danima
sam razmi{ljao {ta }u re}i, bele`io ideje i
stilske obrte i dan uo~i otvaranja napisao
sam tekst koji sam i pro~itao te ve~eri
pred predstavu podgori~kog [}epana
Malog:
„Sterijino pozorje koje se ve~eras u
Novom Sadu otvara nosi ime onoga koji
decenijama nadahnjuje pozori{ne umetnike ove zemlje.
U pitanju je Jovan Sterija Popovi},
~ovek misije i ~ovek akcije. [ta sve nije
posvr{avao za svoga `ivota!
zadnjem sedi{tu skromnih kola. Od tada
evo, ve} 49 puta dolazim bar na jednu
predstavu Sterijinog pozorja.
Sa politi~ke pozornice zemlje u kojoj
smo `iveli od 1. do 49. Sterijinog pozorja
silazili su vladari koji su izgledali ve~iti.
Iz temelja su menjani dru{tveni uslovi,
zakoni, ekonomije. Nestajala stara i nastajale nove dr`ave. Ru{ili se stvarni i
mostovi metafore. A Sterijino pozorje je
opstalo uprkos op{tem mete`u istorije i
tolikih smrti.
Ne{to {to je od gra|e, na izgled sli~no
vilinim konjicima koji `ive jedan dan,
Beograd, 28. maj
Opet kao predsednik Nacionalne komisije Uneska u Univerzitetskoj biblioteci govorim, me|u drugim profesionalnim
„otvara~ima“ povodom izlo`be „Srpski
manastiri u Svetskoj kulturnoj ba{tini
UNESCO-a“ (Stari Ras, Sopo}ani, Studenica i Atos) o sudbini na{eg kulturnog
nasle|a na Kosovu. Poku{avam da ne
govorim ritualno, ve} da skup obavestim
o stanju stvari na terenu i u svetskoj organizaciji. Plediram da raspoznajemo ko
su nam prijatelji, i da ne osporavamo dobru volju onima koji su stvarno dobro-
namerni, kao {to je o~igledno direktor
Uneska, Macura.
Pred po~etak otvaranja izlo`be u foajeu sreo sam sve{tenika dr @arka Gavrilovi}a, koji me je svojevremeno mnogo
napadao zbog gostovanja zeni~ke predstave Sveti Sava u JDP. Pita me da li sam
se pokajao. Odgovoro sam - neka se, ako
ima za {ta, pokaje pisac drame Sini{a
Kova~evi}, a ne ja. Re~e mi da izdaje
knjigu na tu temu i da }e posle toga „sve
biti jasno“.
Iz Univerzitetske biblioteke, uz izvinjenje, odlazim pre kraja; na konferenciju za {tampu u JDP povodom predstoje}e
premijere Pse}eg valcera. Ja sam predlo`io Mija~u da, umesto Bogojavljenske
no}i, uzme da re`ira ovaj komad Leonida
Andrejeva, autora koji nikada nije davan
u JDP; niti je taj sjajan komad ikada kod
nas prikazan. Rekoh mu da }e drama
prijati njegovom cinizmu. Posle preskonferencije imamo promociju knjige
drama Leonida Andrejeva pod naslovom
Dani na{eg `ivota, koje je preveo Novica
Anti}, a {tampao Zepter. Ja sam napisao
predgovor i hronologiju pi{~eva `ivota.
@ao mi je {to pozori{te nije predvidelo
neki moj tekst u programu povodom premijere, kad sam se ve} toliko potrudio da
se Andrejev vrati u na{u javnost. Ovom
prilikom sjajno govori o Andrejevu profesor slavistike, uvek {armantni Andrej
Tarasjev. Ovoga puta je on bio „otvara~“,
a ja „viceotvara~“.
Novi Sad, 1. jun
Okrugli sto posve}en beogradskoj
Ministarki na kojoj sam bio dramaturg.
(Publika je proglasila kao najbolju predstavu. Bilo je nezapam}eno interesovanje). Ka`u najpose}eniji okrugli sto, a
Jago{ nije do{ao. Poku{avamo mi da
objasnimo njegov koncept. (Ne ubiti komediju, sa~uvati mentalitet, biti svestan
da se u me|uvremenu u svetu desio i
Jonesko i Beket). Obja{njavam, opet kao
jedan od „otvara~a“, da sam, kao dramaturg, samo onaj koji kriti~ki s vremena na vreme gleda probe (iz perspektive
Jago{evog osnovnog koncepta) i na osnovu toga Jago{ eventualno prihvata moja
zapa`anja i ideje, a uvek ih unapredi
svojom neverovatnom ma{tom. Njegove
probe bi trebalo prodavati kao atrakciju.
Tako|e, govorim o svojim iskustvima sa
Nu{i}em, pre svega pri~am o predstavi
legendarnog Jurija Zavadskog, koji je
re`irao Ministarku sa Verom Mareckom i
koja je od premijere 1946. godine prikazana oko dve hiljade puta. Pri~am
kuriozitet da je na predstavi koju sam
gledao za vreme turneje JDP u Moskvi
1956, bila i Ana Paranos, koja je na
beogradskoj premijeri 1938. igrala slu`avku Anku.
Dolazi leto. Mislim da }u se malo odmoriti od du`nosti „otvara~a“ raznih
konferencija, simpozijuma, pres-konferencija i promocija. Ovog puta
bavi}u se re`ijom.
42
Kalendar
MAJ / JUN / JUL / AVGUST 2004.
GOSTOVANJA – KAD NAM JE SVET BIO MALI
Jelena Kova÷evi¯
MAJ
Pre 160 godina
Jovan Sterija Popovi} stajao je iza
mnogih pionirskih poduhvata u srpskoj
kulturi. 10. maja 1844. potpisao je akt
Pope~iteljstva kojim je pokrenuo akciju
za obrazovanje Muzeuma Srbskog, predlo`io da se 400 dukata odobri za ispitivanje starina i da imu}niji ljudi daruju
za Muzeum „drevnosti i stari novac koji
bi sami imali ili kod privatnih ljudi
videli“. U periodu 1842-48. Sterija nije
stizao da pi{e drame jer je bio anga`ovan
jo{ i na formiranju drugih institucija
kulture: Dru{tva srbske slovesnosti (dana{nji SANU), pozori{ta, {kolstva.
Pre 90 godina
Ma|arsko-engleski pisac i reditelj
George Tabori 24. maja 1914. proslavlja
svoj 90. ro|endan. Bavio se adaptacijama, dramskim improvizacijama i pisao
drame koje se igraju {irom sveta Mein
Kampf (kod nas postavljen u „Stupici“,
re`. Gor~in Stojanovi}), Kanibali, Promene, Klovnovi, Carsko ruho, Let za
Egipat, Niggerlovers, Pinkville, Talkshow...
Pre 80 godina
Glumica i peva~ica {ansona @izela
Mej (Gisela May) ro|ena je 31. maja
1924.
Pre 65 godina
Nema~ki dramski i lirski pisac Ernest Toler (Toller) ubio se 22. maja 1939.
Bio je strastven borac protiv rata i nastupaju}eg nacizma, koji je rano prepoznao.
Svoj protest izra`avao je kroz drame:
Preobra`enje, ^ovek-masa, Nema~ki
bogalj, Oslobo|eni Votan, Hopla, mi `ivimo!, Gasiti kotlove! Kad je Hitler do{ao
na vlast, emigrirao je u SAD. Rodio se u
Bavarskoj 1. decembra 1893.
Pre 55 godina
Klaus Man (Mann), stariji sin Tomasa Mana, izvr{io je samoubistvo 21.
maja 1949. u francuskom gradu Kaneu
na severu. Bio je dramski pisac. Kao
dete, sa sestrom Erikom i prijateljem
formira amatersku pozori{nu dru`inu, a
kasnije i sa verenicom, Pamelom Vedekind. 1933. be`i iz Nema~ke, a roman
Mefisto zavr{ava 1936. @iveo je u SAD
ali je dosta putovao po Evropi i Aziji.
U~estvovao je u [panskom gra|anskom
ratu. Arijana Mnu{kin (Mnouchkine) je s
uspehom dramatizovala roman Mefisto i
prikazivala ga po Francuskoj i Nema~koj
po~etkom 80-ih. Klaus je ro|en u Minhenu 18. novembra 1906.
Pre 35 godina
Po~etkom maja 1969. postalo je
svima znano da }e glumac novosadskog
SNP-a Dragoljub-Gula Milosavljevi} napustiti ku}u i pre}i u Jugoslovensko
dramsko pozori{te. A samo dve godine
pre, Srpsko narodno pozori{te napustio je
\or|e Jelisi} i oti{ao u Atelje 212. Gula
Milosavljevi} je do skoro igrao u predstavi Punjene tikvice (premijera 1996).
Pulicerovu nagradu za pozori{te 5.
maja 1969. dobio je Hauard Sekter za
komad Velika bela nada, koji je govorio o
`ivotu crna~kog bokserskog {ampiona
D`onsona. U Sjedinjenim dra`avama
vodile su se velike borbe za rasnu ravnopravnost.
U Malom pozori{tu (budu}em pozori{tu Du{ka Radovi}a) maja 1969.
igrano je Na slovo, na slovo, u re`iji TV
rediteljke Vere Belogrli}. Zanimljivo je da
je Radovi}eva poezija prvo ekranizovana
u vidu serije, a potom preneta na pozori{ne daske zbog omiljenosti. Malo pozori{te bilo je dobilo novu modernu salu,
a pod scenskim reflektorima zablistale su
boje na A}imu i Mi}i (Tati}u). Naime,
televizijski program je jo{ uvek bio crnobeli. Na predstavi se ~uo glas Dobrile
Mati}, Ljubi{e Ba~i}a i ve} pokojnog
Dejana Dubaji}a.
Desetog maja 1969. u Beograd je stigao Ginter Gras (Günter Grass), pesnik,
romansijer, slikar i dramski pisac. Posetio je Udru`enje knji`evnika, izdava~ku
ku}u „Prosveta“ koja je objavila prevod
njegove knjige Pse}e godine, otvorio
izlo`bu savremene nema~ke knji`evnosti. Antifa{ista i pacifista iz Zapadne Nema~ke, Gras je do{ao u grad ni na istoku
ni na zapadu po podr{ku svojih politi~kih
ideja politi~ar-agitator Socijaldemokratske zapadnonema~ke stranke.
Slede}eg dana, 11. maja tada najstarija `iva glumica, Marija Taborska
proslavila je pola veka glume i svojih 90
godina. Rodila se u Pragu 1879, u~ila
glumu kod tragetkinje Sklenarove, i do
1906. igrala po ~e{kim pozori{tima.
Pre{la je u Ljubljanu, a odatle u Osjek.
Za beogradsko Narodno pozori{te anga`ovao ju je Risto Odavi}, dramaturg, u
trenutku kada su NP napustile velike
glumice. Uz partnere Rucovi}a, Dobricu
Milutinovi}a, Milorada Gavrilovi}a, te
Matu Milo{evi}a i Ra{u Plaovi}a, igrala
je Ofeliju, Dezdemonu, Titaniju, Oliviju,
Porciju ([ekspirove junakinje), Amaliju
(Razbojnici), Sarduovu Fedru, Diminu
Margaretu Gotje, Anu Karenjinu, Simonidu (Kraljeva jesen, Boji}).
Premijera Kose u re`iji Mire Trailovi} i Zorana Ratkovi}a bila je 23. maja
1969. Igrali su Dragan Nikoli}, Mi{a
Janketi}, Miodrag Anti}, Jelisaveta Sabli}, Mira Pei} i mnogoljudna ekipa „koja
je igrala sebe“ i „pevala iz grla“ na muz-
Miki Manojlovi} kao Kaligula
iku Golta Mekdermota, u koreografiji
Borisa Radaka i kostimima Vladislava
Lalickog. Svuda hit, pa {to ne i u Ateljeu
212 „veoma poslovnom avangardnom
teatru“, pisao je Muharem Pervi}. Tekst
D`eroma Ragnija i D`emsa Radoa preveo
je Jovan ]irilov.
Pre 25 godina
Kad je zbog restrikcije goriva u
Jugoslaviji po~etkom maja 1979. doneta
Odluka o ograni~enju vozila, posebno su
pozori{ta bila pogo|ena. ^uveni „par/nepar“ re`im (automobili sa tablicama koje
se zavr{avaju na parni ili neparni broj
nisu smeli da voze u razli~ite dane) nije
dopu{tao gostovanja u iole udaljenija mesta. Pozori{ta su se pobunila i ograni~enje je ubrzo prestalo da se odnosi na
pozori{ne kamione.
(Sli~ne restirkcije vladale su i u
drugim delovima sveta. U Kaliforniji
prema „par/nepar“ re`imu, automobili
nisu mogli da u odre|eni dan kupuju
benzin.)
U beogradskom Narodnom pozori{tu
glumac Vasa Panteli} proslavio je 35
godina umetni~kog rada. To ve~e igaro je
u Gospo|i Olgi Milutina Boji}a, rediteljke
Vide Ognjenovi}. Njegove zna~ajnije uloge bile su knez Mi{kin u Idiotu Bojana
Stupice, naslovna uloga u Nikoli Tesli
Milo{a Crnjanskog i Namesnik.
Ana Paranos i Milivoje @ivanovi} u Jegoru Buli~ovu
43
Po~etkom maja 1979. na Dr`avnom
univerzitetu Merilend odr`an je me|unarodni nau~ni skup na temu `ivota i
dela Bertolta Brehta. Povod su bili upravo obelodanjeni delimi~ni dosije koji je
Breht imao u FBI. Obave{tajna slu`ba
pratila je pisca tokom sveg boravka u
Sjedinjenim dr`avama i sakupila mno{tvo pikantnih ali i neta~nih ili besmislenih podataka. Na skupu se govorilo i o
dotad neobjavljenim Brehtovim poemama Staljinu gde ga je nazivao „vo|om“,
„carom“ i „po{tovanim ubicom naroda“,
dok je Lenjina prozvao „Grozni“. Me|u
u~esnicima su bili profesori D`ems Lajon, Rejmond Volf, D`on Fued`i.
8. maja u belgijskom gradu Mar{e
bilo je zabranjeno izvo|enje komada
Zemlja prema Zolinom romanu, s obrazlo`enjem da vre|a javni moral. Ina~e,
sam roman tako|e je u svoje vreme bio
zabranjivan.
Kaligulu Alberta Kamija u beogradskom Narodnom pozori{tu igrao je Miki
Manojlovi}. Premijera ovog „priru~nika
jednog o~ajnika“ bila je 10. maja 1979.
Dvorske Rimljane i Rimljanke igrali su
jo{ Olivera Markovi}, Pavle Min~i}, Mihajlo Viktorovi}, Bogdan Dikli}, Predrag
Tasovac, Dragan Ocokoljevi}. Kao gost, iz
Zagreba je stigao reditelj Petar [ar~evi}.
Slo`en filozofski komad Kaligula prvi
put je postavljen u Teatru Eberto, a glavnog junaka igrao je @erar Filip.
Ljubomir Dra{ki} voleo je da radi
praizvedbe. 15. maja u Ateljeu je postavio
Svadbu Elijasa Kanetija, nema~kog autora izme|u dva rata, koji je kod nas bio
zapostavljen. Predstava je ra|ena prema
prevodu Branimira @ivojinovi}a. Bila je
to ansambl-predstava u kojoj su u~estvovali gotovo svi glumci i jo{ 4 diplomca.
Scenografiju je uradio Todor Lalicki, kostime Bo`ana Jovanovi}, muziku Voki
Kosti}.
Krajem sezone 1978/79, 28. maja
objavljeni su podaci o radu zeni~kog
Narodnog pozori{ta. U novoj modernoj
zgradi igrano je najvi{e predstava u
sezoni – 333! a videlo ih je 94.000 gledalaca, uglavnom radnika livnice i
rudara. Pravilo ku}e bilo je da imaju
probrane gostuju}e reditelje, ~esta gostovanja i bogat repertoar.
LUDUS 115, 116
Kalendar
Pre 20 godina
Na XII Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu 14-17. maja 1984.
vrhunac je dostignut pantomimom Sonje
Vuki}evi} Pomra~enje u koreografiji
Vere Kosti}. Osvojila je Zlatnu kolajnu. To
je bio i festivalski projekat, s obzirom da
pantomima nije na{la ja~e upori{te u
nas. Jedan Kubanac, Andreas Valdes
tako|e je gostovao. On je odskora po~eo
da predaje pantomimu u Ljubljani.
Prva drama studentkinje Dubravke
Kne`evi} (22) koja je postavljena na
scenu – Kako se mo`e umreti u snu (re`ija Slavenko Saletovi}) – igrana je na
Pozori{nim susretima „Joakim Vuji}“ u
Zaje~aru 16. maja 1984. Ova drama van
`anrova i fragmentarne strukture, do`ivela je ve}i uspeh na gostovanju no u
mati~noj ku}i, kragujeva~kom pozori{tu
„Joakim Vuji}“.
17. maja 1984. u {vajcarskom gradu
Davosu umro je pripoveda~ i dramski
pisac Irvin [o (Irwin Shaw). Bilo mu je
71 godina. Osim ~uvenog romana Mladi
lavovi koji je imao jo{ ~uveniju filmizaciju, [o je napisao antiratnu dramu Sahraniti mrtve, Opsada, Povla~enje u
zadovoljstvo, Sinovi i vojnici, @iv dijalog.
JUN
Pre 35 godina
Na zavr{enom XIV Sterijinom pozorju 2. juna 1969. godine Afera nedu`ne
Anabele progla{ena je za najbolju dramu
sezone. Tekst Velimira Luki}a re`irao je
za Jugoslovensko dramsko pozori{te
Milenko Mari~i}. Podelio je Sterijinu nagradu za re`iju sa Georgij Parom (Heretik Ivana Supeka).
nar Bogorodi~ine crkve), Sizeta (Cvr~ak), Regina (Aveti), G-|a Higins (Pigmalion)... U JDP je igrala u O`alo{}enoj
porodici, Dundu Maroju, Jegoru Buli~ovu.
Pre 30 godina
Udru`enje britanskih glumaca
1974. vodilo je mnoge polu-profesionalne
i polu-politi~ke rasprave. Bio je u toku
veliki sukob levo nastrojenih Redgrejevih
(Korin, Vanesa) i Lorensa Olivijea. 30.
juna Udru`enje je donelo rezoluciju kojom se od Lorensa Olivijea i Dereka Bonda tra`ilo obja{njenje povodom njihovih
planova da osnuju nezavisnu organizaciju glumaca ukoliko na ~elu sada{njeg Udru`enja ostane uprava sastavljena od levi~ara.
Pre 25 godina
Beogradsko dramsko pozori{te gostovalo je u Gracu po prvi put, na poziv
Dr`avnog teatra 10. i 11. juna 1979. godine. Izveli su Inspektorove spletke i
Pu~. Upravnik Miodrag Ili} planirao je
da razmena predstava dva pozori{ta preraste u tradicionalna susretanja. Tako je
Grac odigrao tri predstave u BDP u
novembru.
Stra`u na Rajni, Zamah vetra, Jesenji
vrt i druge.
JUL
Pre 35 godina
Sa idejom borbe za nezavisnost, dru{tveni i ekonomski razvoj u Al`iru je 2231. jula 1969. prire|en Prvi sveafri~ki
festival na kome je u~estvovalo 33 nezavisne dr`ave (Mali, Senegal, Gvineja,
Nigerija...). Predstavljeno je afri~ko
pozori{te, muzi~ka i filmska umetnost,
knjige, radinost, a odr`an je i simpozijum o problemima afri~ke kulture i
umetnosti.
Pre 30 godina
Po~etkom jula 1974. u biblioteci
Nezavisnih izdanja Slobodana Mi{i}a
pojavila se drama @arka Komanine
(pravo ime, @arko Jovanovi}) Ljudsko
meso – Pelinovo, koja je dobila nagradu
Udru`enja dramskih umetnika Bosne i
Hercegovine za najbolji tekst u sezoni
1972/73. Ovo je njegova tre}a drama
(Prorok, Ognji{te).
Negde u isto vreme, u izdava~koj
ku}i „Rad“ pojavio se reprint ^ehovljevih Sabranih dela u 10 tomova, u izboru
Milosava Babovi}a.
Pre 20 godina
Na Prvom pozori{nom festivalu u
Montrealu u Kanadi me|u 30 zemalja
u~estvovala je i na{a, a predstavljalo ju je
14. jula otpo~ete su 25. jubilarne
Dubrova~ke ljetnje igre na kojima se u
ulozi Hamleta pojavio Rade [erbed`ija, i
Za izgradnju Doma gluma~kih veterana polovinom juna 1969. najve}i pojedina~ni prilog dala je glumica Nevenka
Mikuli}, tada{njih 300 hiljada starih
dinara. Iako su i mnoga preduze}a u~estvovala u pokrenutoj akciji, Dom nikad
nije otvoren.
Glumica Narodnog pozori{ta i Jugoslovenskog dramskog, Ana Paranos
umrla je 18. juna 1969. u 85. godini
`ivota (ro|. 26. I 1884). Poslednje godine
provela je u Domu penzionera, gde su je
redovno pose}ivale kolege. Bila je pariski
student glume i tokom I svetskog rata
igrala je u „Petites Dalles“, srpskom pozori{tu u Parizu. Njene slavne uloge su
Julija u Romeu i Juliji, Esmeralda (Zvo-
LUDUS 115, 116
31. jula 1979. u Beogradu je preminuo Milenko [erban, slikar i scenograf.
Formirao se u kulturnoj klimi Novog
Sada 20-ih godina pro{log veka; bio je
u~enik Vlade E{ki}a, ~lana „Lade“; a u
pariskom ateljeu Andrea Lota proveo je
dve godine. Radio je mnoge scenografije
za novosadsko pozori{te jo{ od 1926, a
stalni ~lan postao je 1936.
Pre 20 godina
U julu 1984. pojavila se knjiga dramskog pedagoga, reditelja i glumca Mate
Milo{evi}a Moje pozori{te, izdanje Muzeja pozori{ne umetnosti, prire|iva~
Radoslav Lazi}. Bila je to tre}a Matina
knjiga, uz Moje glume (1977) i Moja
re`ija (1982). Mata Milo{evi} je odigrao
oko 230 likova, postavio 80 predstava i
na stotine glumaca u~io zanatu. Za
knjigu Moje pozori{te Boro Dra{kovi} je
napisao pogovor.
Leto u Beogradu 1984. obele`io je
Godo-fest. U prostoru „Nove ose}ajnosti“
u Skadarliji i „Kod starog suda“ u Knez
Mihailovoj 8. jula - 8. oktobra igrane su
postmoderne varijacije, performansi i
koreodrame ^ekaju}i Godoa Suade
Kapi~i}, Ljubi{e Risti}a, Nade Kokotovi}.
Godo-fest je uklju~io oko 200 u~esnika,
njihov entuzijazam, i uspeo da traje na
prodatim ulaznicama. U grad je uneo
stalnu akciju, koja bi po~ela izjutra, kada
se probalo i trajala do kasno nave~e, ~ak
i kad se poslednje kafane zatvore.
Polovinom jula na Ohridskom letu
prvi put je izveden San letnje no}i na
makedonskom jeziku. Preveo ga je \uzel
Bogomil, kao {to je svojevremeno uradio
Magbeta, a za Naroden teatar iz Bitolja
re`irao ga je vedro, parodi~no i bez istorijske poze – Slobodan Unkovski.
Atelje 212 gostovao je u [vajcarskoj
6-9. juna 1969. na poziv `enevskog
„D`epnog teatra“. Ovo je bilo prvo gostovanje Jugoslovena u @enevi i u publici je
bilo mnogo vi{e [vajcaraca no na{ih iseljenika. Igrali su vrlo aktuelni Krme}i
kas Aleksandra Popovi}a, u re`iji Neboj{e Komadine. Autor je najavljen kao
„jugoslovenski Jonesko i Beket“. Sa Ateljeom u grad Rusoa i g-|e de Stal putovao
je i sam Aca Popovi}.
Uspe{na Zona Zamfirova Srpskog
narodnog pozori{ta u Novom Sadu zaputila se na veliku letnju turneju po Ma|arskoj i ^ehoslova~koj. Na put je krenulo skoro 100 ~lanova SNP-a jer su sem
Zone igrali Viktoriju, Selo Sakule, U
Banatu i Veliki Mak. Obi{li su Bratislavu
(Slovenski narodni divadlo), Budimpe{tu
(Nacionalni teatar), Pe~uj, Moha~ u 1424. juna. Na jesen }e im u goste do}i Slovaci da u~estvuju u sve~anosti 250 godina Slovaka u Vojvodini, a krajem godine
sti`u Budimpe{tanci.
Pre 25 godina
AV G U S T
Pre 25 godina
U Me{trovi}evom Ka{telatu u Splitu,
u okviru 25. splitskog ljeta 1979. premijerno je izveden performans 1918. –
Miroslavu Krle`i u re`iji Ljubi{e Risti}a
i Nade Kokotovi}. Bazirana na dnevni~koj Krle`inoj literaturi iz 1942. i posebno radu Pijana novembarska no}
1918, koreodrama je ra|ena po odre|enom metodu, koju su autori prozvali
„arheologija ideja“. Dramaturg je bila
Borka Pavi}evi}, a igrali su Petar Bo`ovi}, Mirko Krivokapi}, Inge Apelt,
Branka Cvitkovi}, i prvaci baleta HNK iz
Zagreba.
Na slovo, na slovo: Mi}a Tati}
Pozori{te „Bo{ko Buha“. Mjuzikl Plavi
zec Du{ka Radovi}a, Ljubivoja R{umovi}a, Arsena Dikli}a i Mi{e Stanisavljevi}a, koji je re`irao Dejan Mija~ gostovao
je neuobi~ajeno dugo, od 1. do 10. juna
1984, odigrav{i 9 predsatva. Muziku je
uradio Vojkan Borisavljevi}.
U ku}i na obali jezera Masa~useca
29. juna 1984. umrla je Lilijan Helman
(Lillian Helman) u 79. godini `ivota (ro|.
20. VI 1905). Slobodoumnih uverenja,
pisala je drame o aktuelnim dru{tvenim
problemima: uz slavne Male lisice
(1939), Dan koji }e do}i o sukobima
radnika i industrijalaca, antifa{isti~ku
uz njega vrlo mlada Ofelija 16-godi{nja
Sonja Kne`evi}, re`ija Dina Radojevi}a.
U dubrova~koj scenografiji igrani su jo{
Dundo Maroje sa Ivicom Vidovi}em kao
Pometom i Hvarkinja Marjana Benetovi}a, oba u re`iji Jo{ka Juvan~i}a.
U isto vreme (18-25. VII), letnju scenu dobio je i Beograd u Zetskoj ulici, gde
je Radoslav Dori} postavio Nao~ari Branislava Nu{i}a. Igrali su @i`a Stojanovi},
Bata Paskaljevi}, Dobrila Ili} i drugi.
Prvo su zasmetali stanarima pa su ih
tu`ili, a onda im se dopalo i plju{tali su
veliki aplauzi. Dori} je spojio Nu{i}eve
jedno~inke: Svetski rat, Mi{, Dugme, Kod
advokata, Kad starost do|e.
Filmska glumica Bo`idarka Frajt
prvi put je igrala u pozori{tu kada je u
Beogradu u~estovala u predstavi Pozori{ta dvori{ta Petra Zeca. Re~ je o „poetskom molerkazu“ prema stihovima
Stevana Tonti}a Na{e gore list, ~ija je
premijera bila u Kapetan Mi{inom zdanju 11. avgusta 1979. Igrala je s Vesnom
Stanojevi} i Anitom Josipovi}.
Posle 25-godi{nje pauze u Elsinoru u
Danskoj ponovo se igra Hamlet (21.VIII
– 8.IX). Gostovalo je britansko pozori{te
Old Vik, a Hamleta je igrao Derek Jakobi.
Ina~e, prvi Hamlet u Elsinoru izveden je
u znak se}anja na [ekspira, povodom
200 godina od njegove smrti 1816, te
ponovo 100 godina kasnije, da bi 193754. bio igran svako leto (sem ratnih godina). Na tvr|avu Kronborg stali su Lorens
Olivije, D`on Gilgud, Majkl
Redgrejv, Ri~ard Barton...
Pozori{ne novine
YU ISSN 0354-3137
COBISS.SR-ID 54398983
Izlazi jednom mese~no
(osim u julu i avgustu)
Tira`: 2000 primeraka
Prvi broj objavljen 5. XI 1992.
Izdaje
Savez dramskih umetnika Srbije
Beograd, Studentski trg 13/VI
Telefoni: 011/631-522,
631-592 i 631-464; fax: 629-873
http://www.sdus.org.yu
e-mail: [email protected]
PIB 100040788
Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92
(Privredna banka a.d.)
Devizni ra~un: 5401-VA-1111502
(Privredna banka a.d.)
Predsednik
Sonja Jaukovi}
Glavni i odgovorni urednik
Aleksandar Milosavljevi}
[email protected]
Redakcija
Svetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov,
Ivana Dimi}, Aleksandra Jak{i},
Ma{a Jeremi} (zamenik glavnog i
odgovornog urednika), Svetislav
Jovanov, Jelena Kova~evi}, Branka
Krilovi}, Ivan Medenica, Olivera
Milo{evi}, Darinka Nikoli}, Tanja
Petrovi}, Gor~in Stojanovi}, Anja Su{a,
Petar Tesli}, \or|e Tomi} (fotografija),
Maja Vukadinovi}
Sekretar redakcije
Radmila Sandi}
Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu
AXIS studio, Beograd
e-mail: [email protected]
WEB administrator
Vojislav Ili}
Dizajn logotipa „LUDUS“
\or|e Risti}
Redizajn logotipa „LUDUS“
AXIS studio
[tampa
Preduze}e za grafi~ko izdava~ku
delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,
Beograd, Borisa Kidri~a 24
Re{enjem Ministarstva za informacije
Republike Srbije Ludus je upisan u
Registar sredstava javnog
informisanja pod brojem 1459
Na osnovu Mi{ljenja Ministarstva
kulture Republike Srbije pozori{ne
novine Ludus oslobo|ene su poreza na
promet
44