stranice 1-10 - SERBIAN MIRROR

9 godina sa vama
2
BIZNIS
Oktobar 2010.
IZ
9 godina sa vama
REDAKCIJE
Po{tovani ~itaoci i prijatelji,
Sa ponosom i rado{}u do{li smo i do devete godi{njice na{eg postojanja. Oktobra, 2010. godine, navr{ava se punih devet godina
na{eg neumornog rada.
Tim povodom Vas srda~no pozivamo da se pridru`ite na{oj
sve~anoj proslavi uz bogat kulturno-umetni~ki program.
Devet godina
OGLEDALA
SADR@AJ
Srb info - Gde - Kad - [ta
Politi~ke akutelnosti
Du{a du{e srpskog naroda
Duhovno sedi{te Metohije i pravoslavlja
Poslovni susret u ^ikagu
Gej parada: anarhotiranija na delu
Kroz re{etke do slobode
Najja~i Srbin na svetu-Milan Jovanovi}
“Tesla” iz Beograda stigao u Ameriku
Gu~evo ~uva uspomene
Stavovi: gosti i do{ljaci
Zemlja ~uda
Da se ne zaboravi: [ano du{o
Feljton: Demokratija u Srba, nekad i sad
Dragi kauboju, hvala ti za Ameriku II
Astro pri~a za oktobar
Iz Generalnog Konzulata R. Srbije
Sport
Pri~a - D`o Moler
^estitke
Saveti lekara
Srpski mediji
In memorijam - pomeni
Vedra
strana 4
strana 5
strana 6
strana 7
strana 8
strana 9
strana 10
strana 11
strana 12
strana 13
strana 18
strana 19
strana 20
strana 21
strana
strana
strana
strana
strana
22
23
24
25
26
strana 27
strana 28
strana 30
TIRA@: 18.000
OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike
Dana, 23. oktobra u 20h u prostorijama
SKUC Sveti Sava na adresi:
448 W. Barry Ave. u ^ikagu.
Dodjite nam u {to ve}em broju, da svojim prisustvom uveli~ate na{u proslavu i podr`ite
na{ rad. Ovaj kulturno-umetni~ki program i godi{nja proslava su izmedju ostalog,
predvi|eni i u cilju sakupljanja nov~anih sredstava za dalji rad i opstanak lista Srpsko
Ogledalo. Ukoliko niste u mogu}nosti da li~no prisustvujete na{em slavlju, a `elite da
podr`ite srpske novine, jedan srpski medij, koji se stvara i postoji zbog nas Srba u dijaspori,
va{e ~estitke i priloge primamo sa velikom zahvalno{}u na:
Ogledalo Serbian Mirror
Po Box 13472
Chicago IL 60613
Mi }emo i dalje nastaviti da upornim radom povezujemo Srbe, kako sa maticom tako i
medjusobno u rasejanju. Trudi}emo se kao i do sada, da vas {to vernije informi{emo i
obave{tavamo u svim va`nim segmentima. Promovi{u}i na{u tradiciju, kulturu, istoriju i veru,
`elja nam je da {to dalje dosegne srpska re~. Da se imena na{ih uspe{nih ljudi ~uju i zapamte.
Da pisana re~ potvrdi na{e postojanje i stvaranje kako svoje, tako i op{te budu}nosti. Mi
zaslu`ujemo da budemo zapam}eni kao sposoban, radan i po{ten narod sa dubokim korenima, bogatom tradicijom, istorijom i kulturom.
Unapred se iskreno i srda~no zahvaljujemo na podr{ci.
Redakcija
“[to god tka{,
vezuj konce za nebo”
Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}
PUBLISHED BY
• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Cvijan Hercegovac, Andjela Ru`ica Rako~evi},
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),
Aleksandra Maksimovi} (Ni{),
Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),
NAME: ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------ADDRESS: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------
• PREDSTAVNI[TVA •
• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
Oktobar 2010.
ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror PO BOX 13472
Chicago IL 60613
www.serbianmirror.com
3
9 godina sa vama
SRB
INFO
- ^ESTITKE OGLEDALU Po{tovana redakcijo,
Postoje misije koje su iznad sadr`aja ove zna~ajne re~i, vi{e od
potrebe, i neraskidive `elje da se sa udaljenih ta~aka uvek bude uz
svoj narod i zemlju. Va{a, a i moja redakcija jer sam ja deo Srpskog
Ogledala, je svetao primer, svih na{ih shvatanja, izazova i ogromnog
napora da deli} Srpskog neba uvek bude u svakom srpskom domu i
svetoj crkvi {irom Amerike.
Iako ~esto nailazite na nerazumevanje ovda{njih birokratizovanih
ministarstava, razapeti izme|u `elje za istinom o lep{oj Srbiji i muci
zbog nedostatka sredstava, do~ekujete sa ponosom i dostojanstvom
svake godine ro|endan, bolje re~eno veliki jubilej "Ogledala".
Ogledalo se jednom mese~no ~ita u srpskim domovima kao
posebna Biblija. Ono nije samo puki ~asopis, ve} odr`avanje tradicije, vere i pisane re~i sa maticom u ovim burnim vremenima.
Da nije pomo}i dobrih srpskih doma}ina u Americi, Ogledalo bi
odavno bilo razbijeno u parampar~ad, {to bi jo{ jednom dokazalo na{u
lakomislenost i nepo{tovanje sebe i sopstvenih vrednosti.
Na tom mostobranu devet godina se nalazi `ena heroj Slavica
Petrovi}, koja pored sinova Aleksandra i Petra, Ogledalo do`ivljava
kao svoje tre}e ~edo.
Zato je ovaj mese~nik vi{e od ideje i misije, a da ima potrebnog
razumevanja sa ove strane okeana i od Ministarstva za dijasporu
sasvim sigurno predstavljalo bi veliki srpski svetionik u Americi.
Ono to uistinu i jeste, jer skoro celu deceniju ba{tini sve srpske
vrednosti na na~in dostojan po{tovanja i divljenja.
Sa `eljom da Ogledalo sa svojim ~itaocima do~eka jo{ mnogo
ovakvih jubileja iskreno Vas pozdravlja i voli Va{
Milutin [o{ki}
4
Sre}an rodjendan Ogledalu!
^estitamo vam 9 godina postojanja i rada i `elimo da kao i do sada
budete simbol nezavisnog novinarstva, da ~uvate i negujete srpsku
kulturu, spajate maticu i dijasporu, sa~uvate srpski jezik od zaborava.
Sre}an rodjendan, i svim zaposlenim koji stvaraju ovaj list,
plasiraju korisne informacije, `elimo istrajnost i dajemo punu
podr{ku da istrajete u namerama.
Imate razloga da postojite jo{ dugo vremena!
Va{ Zavi~aj
Gorica Nikoli}, Dragan Mileti},
Marija Paunovi} Contos, Sa{a Jano{, Marija Beli} Bibin,
Tatjana Stoji}, Svetlana \edovi} -Srbija,
Nikolas Vogel - Las Vegas, Marijana Brown \uri~i} - San Francisko,
Jovan Ilijev - Sakramento
Proslavimo devet godina Ogledala
Subota, 23. oktobar u 20 ~asova
SKUC Sveti Sava, 448 W. Barry u ^ikagu
Uz donatosrku ve~eru bogat kulturno umetni~ki program
ulaz $20
Info: 773.744.0373
Oktobar 2010.
9 godina sa vama
AKTUELNO
Pi{e: Marijana Maljkovi}
DECENIJA POSLE 5. OKTOBRA
Pro{lo je deset godina od demokratskih promena, poslednje revolucije u Evropi, bager demokratije, kako su sve dobronamerni i oni drugi
nazivali pad jednog pogubnog re`ima. U me|uvremenu desio se neo~ekivani scenario, pobednici i pora`eni su zajedno na vlasti, lideri obe
strane nisu me|u `ivima, samo pojedini se nisu sna{li, narod i dalje nezadovoljan… Ispunjen je osnovni zadak DOS-a – obaranje re`ima na
miran i demokratski na~in, bez prolivanja krvi, me|utim druga dva zadatka su samo delimi~no ostvarena – po~etak ekonomskih, politi~kih i
dru{tvenih reformi i trasiranje puta ka Evropskoj uniji. Nije ispunjen ni DOS-ov “Ugovor sa narodom”, s obrazlo`enjem da je ve} sutradan
zapo~ela kontrarevolucija i da nikada nije osvanuo 6. oktobar.
S
avezna izborna komisija, ne `ele}i
da prizna rezultate izbora za
predsednika SRJ odr`ane 24. septembra, 2000. godine, na kojima je pobedio
lider DOS-a Vojislav Ko{tunica sa 50,24
odsto glasova, dok je za Slobodana
Milo{evi}a glasalo 37,15 odsto bira~a,
donela je odluku da se odr`i drugi krug
izbora. Nakon deset dana protesta i {tajkova {irom Srbije tog 5. oktobra, demonstranti su na plato ispred Savezne skup{tine
do{li kolonama autobusa, automobila,
kamiona probijaju}i policijske blokade,
koje su bile postavljene na gotovo svim
prilazima Beogradu. Veliku ulogu odigrala
je vojska, koja nije `elela da primenjuje
silu nad demonstrantima. Uprokos suzavacu
i kordonima policije, demonstranti su u{li u
zgradu Saveznog parlamenta, RTS-a i u
druge medije, a u ruke opozicije po~ela je
da pada jedna po jedna policijska, a policajci su se priklju~ivali demonstrantima.
Pod pritiskom gotovo milion ljudi, koji su
tog dana u Beogradu pokazali zadovoljsto
realnim rezultatima izbora, Milo{evi},
predsednik Jugoslavije i ranije predsednik
Srbije, slede}eg dana priznao je izborni
poraz od kandidata Demokratske opozicije
Srbije, Vojislava Ko{tunice.
Danas se 5. oktobar ne obele`ava
kao dr`avna svetkovina, jer je u vladaju}oj
koaliciji SPS, pa ne mo`e da se proslavlja
ne{to {to nam nije ideolo{ki blisko. Naime,
sada{nji ministar za infrastrukturu Milutin
Mrkonji}, tokom Milo{evi}eve vladavine
bio je prvi ~ovek Direkcije za obnovu
zemlje. Nekada{nji portparol SPS-a Ivica
Da~i} je ministar unutra{njih poslova dok
je, nekada Milo{evi}ev ministar informisanja Srbije, Aleksandar Tijani}, sada direktor
Radiotelevizije Srbije.
Akteri 5-to oktobarske revolucije do`iveli su najrazli~itije sudbine. Veliki
{ok doma}e i svetske javnosti izazvalo je
ubistvo Milo{evi}evog glavnog protivnika
Zorana \in|i}a 2003. godine, od strane
saradnika nekada{njeg {efa dr`ave iz
slu`bi bezbednosti. Za prvog srpkog
demokratskog premijera ka`u, da je bio i
ostao simbol moderne evropske Srbije i
da je ostavio neizbrisiv trag i ogromno
politi~ko nasle|e, koje ne pripada samo
Srbiji, ve} i ~itavoj Evropi. Milo{evi} je
2001. godine, uhap{en zbog finansijskih
malverzacija, a dva meseca kasnije je
odlukom Vlade, izru~en Ha{kom tribunalu, gde mu je su|eno za genocid u
Bosni i Hercegovini, ratne zlo~ine i
zlo~ine protiv ~ove~nosti u Hrvatskoj i na
Kosovu. Umro je 2006. godine, od infark-
Oktobar 2010.
ta, u zatvorskoj }eliji. Mirjana Markovi},
za koju ka`u da je donosila odluke
umesto supruga 2001. godine odlazi u
izbegli{tvo u Moskvu, gde dobija status
izbeglice. Optu`ena je za naru~ivanje
Na politi~koj sceni vi{e nisu
aktivni Demokratska alternativa, kao ni
njen lider Neboj{a ^ovi}, Reformisti
Vojvodine i predsednik Mile Isakov,
Koalicija Vojvodina i predsednik Dragan
ubistva Slavka ]uruvije, {verc cigaretama
i podstrekivanje na zloupotrebu slu`benog
polo`aja. Njihov sin Marko Milo{evi} ima
politi~ki izbegli~ki status u Rusiji, a na
interpolovoj je poternici kao jedan od
glavnih organizatora {verca duvana.
Vojislav [e{elj predao se Ha{kom tribunalu 2003. godine, gde mu i danas sude
zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti u Bosni i
Hercegovini, Hrvatskoj i Vojvodini.
Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i},
napustili su radikale, potpuno promenili
svoje politi~ke stavove i osnovali novu
evropsku Srpsku naprednu partiju, koja je
trenutno jedna od dve vode}e stranke u
Srbiji. Jedan od lidera DOS-a Vojislav
Ko{tunica, ~ovek koji je pobedio
Milo{evi}a, bio je tri godine predsednik
SRJ i premijer dve srpske vlade, sada je
samo opozicionar.
[to se ti~e politi~kih partija, od
19 ~lanica DOS-a, koje su 5. oktobra,
2000. godine, smenile re`im Slobodana
Milo{evi}a, danas je nekoliko na vlasti, deo
se kolektivno u~lanio u ve}e stranke, tri
stranke su u opoziciji, a najve}i broj njih
ve} godinama nisu politi~ki aktivne. Dve
najve}e stranke koje su 5. oktobra 2000.
godine, ~inile okosnicu DOS-a, DS i DSS
politi~ki su se razi{le odmah posle promena, u narednim godinama su se smenjivale
na vlasti, a danas su na potpuno suprotnim
politi~kim pozicijama – DS je okosnica
vladaju}e koalicije, a DSS je najo{trija
opozicija. SPS, koja je nakon neprikosnovene vladavine 90-ih, oti{la sa vlasti
2000-te godine, danas je zna~ajan partner
DS-a, u Vladi Srbije, sa kojom je potpisala
ugovor o pomirenju.
Veselinov, Socijaldemokratija, ~iji je lider
Vuk Obradovi} umro. Nisu aktivni ni
Pokret za demokratsku Srbiju, ~ijem se
predsedniku Mom~ilu Peri{i}u sudi pred
Ha{kom tribunalom, Liga za [umadiju i
njen predsednik Branislav Kova~evi}, kao
ni Du{an Mihajlovi} i Nova demokratija,
koja je pre nekoliko godina promenila
naziv u Liberali Srbije. U opoziciji su
osim
DSS
i
Nova
Srbija
i
Socijaldemokratska unija. Najbolje su u
politi~kim vodama plivali lider Sand`a~ke
demokratske partije Rasim Ljaji}, koji je
~itavu proteklu deceniju bio u vlasti, i
mala stranka G17 plus, koja je gotovo ceo
period od 2000. godine, do danas imala
savezne ili republi~ke ministre, aktivne ili
“u ostavci”.
Deset godina posle 5. oktobra
policija kojom {efuje socijalista Da~i},
hapsi valjevskog slikara Bogoljuba
Arsenijevi}a Makija zbog organizovanja
mitinga
protiv
vlasti
Slobodana
Milo{evi}a. Ovo nije scenario za
obele`avanje desetogodi{njice petooktobarskih promena, ve} srpska svakodnevica
u kojoj deset godina posle revolucije socijalisti grade puteve i hapse, oni koji su
bili opzicija i kritikovali vlast sada su na
vlasti i ~ine iste gre{ke, narod je i dalje
nezadovljan, a mnogi predvodnici demonstranata 5. oktobra uglavnom su u Americi
i vi{e se ne bave politikom.
HILARI STI@E U BEOGRAD
DA U]UTKA SRBIJU
A
meri~ka dr`avna sekretarka Hilari
Klinton, sti`e u Beograd 12. i 13.
oktobra, kako je najavljeno, donosi podu`i
spisak tema, a me|u njima }e se
najverovatnije na}i i “sugestija” da Srbija
smanji lobiranje za zaustavljanje novih
priznanja Kosova, tvrde izvori bliski Stejt
dipartmentu. U vrhu agende razgovora sa
predsednikom Borisom Tadi}em na}i }e se
pregovori s Pri{tinom, ustavne promene u
BiH, saradnja sa NATO i obaveze prema
Ha{kom tribunalu, ekonomska saradnja, ali
i zahtev za pronala`enje odgovornih za
paljenje Ameri~ke ambasade u Beogradu u
februaru
2008,
posle
nelegalnog
progla{enja
kosovske
nezavisnosti.
Me|utim, o~ekuje se da sekretarka Klinton,
vlastima u Beogradu jo{ jednom napomene
da Va{ington ne gleda blagonaklono na
diplomatske akcije Srbije u cilju zaustavljanja daljih priznanja Kosova. Naime,
vi{emese~na ofanziva ministra Vuka
Jeremi}a dala je rezultate, pa su od
mi{ljenja MSP Kosovo, priznale samo dve
dr`ave – Honduras i Katar. Kosovski {ef
diplomatije Skender Hiseni rekao je da su
mu nedavno u Njujorku, na Generalnoj
skup{tini UN, predstavnici oko 60 zemalja
www.serbianmirror.com
rekli da }e razmotriti priznavanje nezavisnosti Kosova. Sa liderima ovih zemalja na
Ist Riveru razgovarao je i srpski {ef diplomatije i uskoro vide}e se ko je bio
uspe{niji. Kako sada stvari stoje, pri{tinske
zvani~nike moglo bi da sa~eka neprijatno
iznena|enje.
Bez obzira na pritiske ne samo iz
Va{ingtona, ve} i iz Brisela, Londona i
Berlina, tempo srpske diplomatije ne}e se
smanjivati. Planiran je niz diplomatskih
aktivnosti srpskog dr`avnog vrha – ministar Jeremi} putuje u Andoru, dok }e u
Beogradu ugostiti slova~kog kolegu
Mikula{a D`urindu. Jeremi} }e biti i u
delegaciji koja }e na ~elu sa Tadi}em i}i
u Kazahstan.
Komentari{u}i susret sa ameri~kim
predsednikom Barakom Obamom u toku
zasjedanja Generalne skup{tine UN u
Njujorku, Tadi} je rekao da je to bio
“kratak protokolarni razgovor” i da ne
mo`e govoriti o bilateralnim razgovorima.
On je najavio i da }e uskoro posetiti SAD
i da }e to biti dobra prilika da se na
najvi{em nivou razmene mi{ljenja dve
strane i ameri~ko-srpski odnosi podignu na
najvi{i mogu}i nivo.
5
9 godina sa vama
PRAVOSLAVQE
DU[A DU[E SRPSKOG NARODA
U Pe}koj patrijar{iji, drevnom tronu srpskih duhovnika i svetiteqa, ustoli~en je patrijarh srpski Iri
inej, 45. molitvenik na
prestolu svetog Save. Raspeto Kosovo i Metohija, i wegov rasku}eni narod, 3. oktobra, sa svojom Crkvom ubele`ili su jo{
jedno crveno slovo u vi{evekovno trajawe na ovim prostori
ima.
prkos tragi~nim okolnostima, u kojima vi{e od decenije
`ivi i opstaje, srpski Sinon
je ponovo sabrao svoj narod, u posebno zna~ajnom istorijskom trenutku –
i za Srpsku pravoslavnu crkvu i za
dr`avu Srbiju. Vi{e hiqada qudi
~itavu no} je putovalo kako bi prisustvovali ustoli~ewu. Me|u wima
bio je i predsednik Srbije Boris
Tadi}, svi srpski arhijereji,
mona{tvo i sve{tenstvo, delegacije
sestrinskih pravoslavnih crkava,
predstavnici drugih konfesija,
diplomatski kor...
Tako su pred manastirskom kapijom, stajali majke sa bebama, starci
i starice, deca iz Gora`devca u narodnim no{wama, mona{tvo iz gotovo svih srpskih manastira.
Ceremoniju ustoli~ewa, koji
minut pre 10 sati, najavila su zvona
sa drevnog zvonika. Tada se patrijarh
Irinej, pra}en arhijerejima sa
krstom u desnoj ruci i pastirskim
{tapom u levoj, uputio iz nove patrijar{ijske rezidencije, prema hramu
Svetih apostola, prvoj i glavnoj
crkvi od svih pe}kih svetiwa.
Crkvena i patrijar{ijska
porta, kao i prostor ispred, bili su
ve} dupke puni. Po~ela je sveta arhijerejska liturgija. Slu`io je patrijarh Irinej, uz saslu`ewe gr~kog i
ruskog crkvenog velikodostojnika i
arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
U
da je posebno ponosan {to su ovom
~inu prisustvovali i predstavnici
drugih verskih zajednica.
Po zavr{etku liturgije i
pri~e{}a obavqen je ~in ustoli~ewa.
Wegovu svetost patrijarha Irineja u
patrijar{ijski tron Svetog Save,
kako drevni obi~aji nala`u, uveli su
najstariji po ~inu i godinama arhijereji SPC: mitropoliti crnogorsko
– primorski Amfilohije i zagreba~ko
-qubqanski Jovan. Uz usagla{avawe
narodom. – Posledice tog stradawa
jo{ uvek su vidqive i prisutne:
uni{tene crkve i manastiri, spaqeni
domovi, narod proteran sa svojih
vekovnih ogwi{ta i rasejan u svetu.
NE POSUSTAJTE!
Razumem {ta za srpski
narod, koji je kroz istoriju stradao
na ovim prostorima, zna~i ovaj dan
– ka`e, ruski ambasador Aleksandar
i na svoje svetiwe.
Lelujali su polijeleji pod
kupolama Pe}ke patrijar{ije od
“Mnogaja qeta”, koju su pronosili
glasovi horova ni{ke Saborne crkve,
de~anskih monaha i sestrinstva
Patrijar{ije, dok je Partijarh primao ~estitawa da dugo, mudro i
hrabro kormilari Srpskom pravoslavnom crkvom. Odzvawala je
wegova poruka iz besede: – Kosovo i
Metohija ima dovoqno `ivotnog
prostora i mesta za su`ivot srpskog,
albanskog i drugih naroda. Ova dva
naroda vekovima su `ivela zajedno.
Za{to ne bi mogli i danas. Srpski
narod nema drugu sredi{wu dr`avu
osim zemqe Srbije u ~ijem je sastavu
vekovima. Zato, obra}aju}i se u ovom
sve~anom trenutku sa qubavqu i
po{tovawem ne samo srpskom
pravoslavnom narodu Kosova i
Metohije nego i ~asnom albanskom
narodu i svim ovda{wim `iteqima,
pozivamo ih na mir i zajedni{tvo,
uvek temeqeno na Bo`joj i qudskoj
pravdi.
Jo{ pre jutra, porta Pe}ke
patrijar{ije bila je ispuwena narodom. ^itava srpska Metohija, ovda{wa i povratni~ka, ali i ona rasuta po Srbiji i svetu, slila se ponovo
u svoj dom. Doputovao je i narod iz
Crne Gore, Republike Srpske, iz rasejawa.
BROJNE DELEGACIJE
APOSTOLSKI [TAP
- @elim da na tom te{kom i
odgovornom mestu istrajete, pogotovo {to `ivimo u te{kim vremenima,
rekao je predsednik Boris Tadi}
~estitaju}i patrijarhu Irineju.
Tadi} je patrijarhu darovao apostolski {tap i poru~io da je dan
ustoli~ewa veliki za srpski narod,
gde god se on nalazio u vaseqeni. Kao
{to je zna~ajan i za ceo hri{}anski
narod. Predsednik Tadi} je naglasio
INCIDENTI
Kombi u kojem su se nalazile
monahiwe iz @i~e i jedan automobil kamenovani su u Pe}i, ali niko
nije povre|en.
Na autobus koji je iz Pe}i prevozio novinare beogradskih redakcija su u ju`nom delu Kosovske
Mitrovice deca bacila nekoliko
kamenica.
Plakati uvreqive sadr`ine i sa
slikom patrijarha srpskog Irineja
bili su postavqeni na parkingu
udaqenom oko 300 metara od Pe}ke
patrijar{ije. Plakati su bili
postavqeni na jednom panou, a ubrzo
su ih uklonili vojnici Kfora.
6
“aksios” i “dostojan”, patrijarh je
primio simbole patrijar{ijskog dostojanstva – panagiju, `ezlo i belu
panu kamilavku.
Novi arhiepiskop pe}ki,
mitropolit beogradsko-karlova~ki i
partijarh srpski Irinej, prigodnom
besedom obratio se vernom narodu. –
Vreme i prilike mog izbora i
uvo|ewa u tron srpskih patrijarha u
mnogo ~emu je sli~an sa vremenom i
okolnostima u kojima je srpska crkva
sa svojim narodom do`ivqavala i
pre`ivqavala te{ke i sudbonosne
dane svoje istorije – kazao je patrtijarh, podse}aju}i na nedavno vreme
sveop{teg stradawa gotovo na svim
prostorima, nastawenim srpskim
Konuzin. – Neka ga ova ceremonija
ohrabri da ne posustane u naporima
da za{titi sve svoje interese.
Patrijarh je potom govorio o
“pregolemoj rani na telu Srpske
pravoslavne crkve i srpskog naroda
na Kosovu i Metohiji, na ovom
uistinu stra{nom sudili{tu”. – Sa
ovog svetog mesta, u ovom radosnom i
bolnom trenutku, upu}ujemo vapajni
apel mo}nim faktorima sveta, u ~ijim
je rukama sudbina Kosova i Metohije,
uz molitvu Gospodu da ne ogre{e svoju
du{u dono{ewem re{ewa po pitawu
statusa ove pokrajine, kojim bi srpski
narod bio li{en vekovnog prava na
svoju postojbinu, na svoje domove i
svoj imetak. Na grobqa svojih predaka
Ustoli~ewu
patrijarha
Iri-neja u Pe}koj patrijar{iji,
pored
brojnih
predstavnika
pravoslavnih i drugih crkava,
prisustvovali su predsednik Srbije
Boris Tadi} i ~lanovi kraqevske
porodice Ka-ra|or|evi}. Na ceremoniji su bili i ambasadori Rusije,
Belorusije, Ukrajine, Gr~ke, Kipra,
Angole, Portugala, Makedonije,
Palestine, Slova~ke, dok su
ambasade Bosne i Hercegovine,
Hrvatske i Kuvajta u Beogradu
poslale svoje predstavnike u Pe}.
Na ustoli~ewe su do{li poglavari
~e{ke i kiparske crkve, predstavnici pravoslavnih crkava iz Poqske,
Aleksandrije, Jerusalima, Rusije,
Gruzije, Rumunije, Bugarske, Gr~ke i
Albanije. Bili su prisutni i nadbiskup
beogradski
Stanislav
Ho~evar, predstavnici katoli~kih
crkava
iz
Rima,
Jermenije,
Slova~ke. U Pe}koj patrijar{iji
bili su i predstavnici Unmika,
koje je predvodio {ef Lamberto
Zanijer, Euleksa na ~elu sa Iv de
Kermabonom, predstavnici Organizacije za evropsku bezbednost i
saradwu i Evropske komisije.
Izvor: Ve~erwe novosti
Oktobar 2010.
9 godina sa vama
SRPSKE
SVETIWE
Pe}ka Patrijar{ija
Duhovno sredi{te Metohije i pravoslavqa
Pe}ka patrijar{ija, u kojoj se vekovima nalazilo sredi{te srpskih arhiepiskopa i patrijarha, jedan jee od
najzna~ajnijih spomenika srpske pro{losti
a krajwem severozapadu pitome Metohije, u podno`ju
planinskog masiva Prokletija, nalazi se Pe} - veliki i
privla~an grad na obalama Bistrice,
~iji istorijski koreni se`u u daleku
pro{lost. Uz stari Ras u Ra{koj
oblasti i Prizren na jugu Metohije,
Pe} je jo{ u 13. veku bila jedan od
najve}ih i najzna~ajnijih gradova
srpske sredwovekovne dr`ave takav
zna~aj, a i kasniji sveop{ti razvoj,
Pe} je mogla da ima zahvaquju}i ponajvi{e Pe}koj patrijar{iji - tom
~uvenom svetili{tu iz vremena Save
Nemawi}a, jednom od izvora srpske
duhovnosti.
Pe}ka patrijar{ija je, zapravo, manastirski kompleks od nekoliko crkvenih zdawa podignutih
tokom 13. i 14. veka, koji u arhitektonskom, istorijskom, likovnoestetskom i svakom drugom pogledu ~ini
jedinstvenu i funkcionalnu celinu.
Patrijar{ija je, ina~e, u neposrednoj blizini Pe}i - nalazi se na levoj
obali Pe}ke Bistrice, na samom
ulazu u `ivopisnu Rugovsku klisuru.
Dugo u pro{losti, po
vi{edecenijskoj tradiciji, o za{titi
metohijskih manastira - Pe}ke patrijar{ije, Visokih De~ana i Devi~a
brinule su posebno izabrane vojvode,
koje su taj ~astan i odgovoran posao
obavqale dobrovoqno i besplatno.
Vojvode su bili ovda{wi {iptari,
izabrani iz porodica koje su u`ivale
poseban ugled i me|u Srbima i me|u
{iptarima. Istorija manastira
Pe}ke patrijar{ije, ~iji po~etak
datira od prvih decenija 13. veka,
usko je povezana sa `ivotom i razvojem
srpske sredwovekovne dr`ave u vreme
wenog
formirawa,
najvi{eg
politi~kog uspona, kao i u te{ko
vreme robovawa pod Turcima. Na
prostoru ovog manastirskog kompleksa, zapisali su istori~ari, u vreme
svetog Save (Rastka Nemawi}a)
nalazio se jedan od metoha manastira
@i~a. Kako se @i~a, u kojoj je bilo
sedi{te Prve srpske arhiepiskopije,
nalazila na periferiji dr`ave, to je
odlu~eno da se arhiepiskopski tron
prenese na bezbednije mesto. Tada{wi
@i~ki iguman, kasniji arhiepiskop
Arsenije I, izabrao je manastirski
metoh na samom ulazu u Rugovsku
klisuru i tu sagradio crkvu Svetih
Apostola.
Posle 1253. godine, kada je
@i~a stradala od provale Bugara,
sedi{te Arhiepiskopije preneseno je
definitivno u Pe}. Od tada, s mawim
prekidima sve do 1766. godine, Pe} je
rezidencija svih srpskih arhiepiskopa i patrijarha.
Godine 1346. car Du{an
Pe}ku arhiepiskopiju progla{ava
N
Oktobar 2010.
Pe}kom patrijar{ijom. Ona opstaje
kao vrhovna crkvena pravoslavna
ustanova u srpskoj dr`avi jo{ mnogo
decenija nakon propasti srpske
dr`ave u izuzetno te{kim uslovima
`ivota pod Turcima.
Pored istorijskog razvoja
kroz koji je prolazila, pa`wu mnogo-
brojnih posetilaca privla~i i sama
arhitektura Pe}ke patrijar{ije.
Objekti iz manastirskog kompleksa
gra|eni su, dogra|ivani ili prepravqani tokom nekoliko vekova,
{to je vidqivo i na samim fasadama.
Ina~e, stru~waci su utvrdili da je
graditeqstvo Patrijar{ije bazirano
na dvema [kolama: ra{koj iz 13. i
kosovskometohijskoj iz 14. veka.
Crkva Svetih Apostola pripada
ra{koj, a sve ostale kosovskometohijskoj graditeqskoj {koli. Veliku,
neprocewivu umetni~ku vrednost
predstavqaju freske kojima je
oslikana unutra{wost crkvenih
zdawa, kao i manastirska riznica.
Najstariji `ivopis je iz 13.
veka i nalazi se u crkvi Svetih
apostola. Tu su zastupqene uglavnom
scene iz Novog zaveta, na kojima su
oslikane figure u jednostavnoj
ode}i veoma strogih fizionomija. I
pored toga, freske odi{u bogatstvom kolorita.
@ivopisi crkve Svetog
Dimitrija i Svete Bogorodice kako je nazna~eno u stru~no
obra|enoj hronici manastira, najve}im delom poti~u iz 14. veka, dok
slikarstvo
priprata
pripada
prete`no 16. veku.
Na kraju da pomenemo i manastirsku riznicu. U Pe}koj patrijar{iji ~uva se znatan broj ikona,
kwiga i raznih umetni~kih predmeta koji su kori{}eni za
bogoslu`ewe ili ukra{avawe manastirskih crkava.
Pe}ka riznica osnovana je u
13. veku. Oboga}ena je naro~ito u
14. veku, kada se u woj na{lo
mno{tvo predmeta primewene
umetnosti, ra|enih u razli~itim
Pe}ka patrijar{ija
tehnikama. Re~ je o predmetima koji
su oblikovani u zlatu, srebru,
slonovoj kosti, drvetu i plemenitim metalima.
Tokom nemirnih vremena u
pro{losti mnogi od tih dragocenih umetni~kih predmeta su
nestali ili uni{teni. Me|utim, i
ono {to je ostalo do na{ih dana
govori nesumwivo o neizmernom
umetni~kom bogatstvu pe}ke riznice.
Dragi{a SPREMO
www.serbianmirror.com
7
9 godina sa vama
PRIVREDA
POSLOVNI SUSRET U ^IKAGU
U organizaciji Srpsko-ameri~ke privredne komore, u SKC “Sveti Sava” u ^ikagu je krajem septembra odr`an poslovni susret, na kome su
u~estvovali i gosti iz Srbije – predstavci Agrobanke, kao i predstavnici Cenra za razvoj preduzetni{tva.
B
ila je ovo prilika za konstruktivan pomognemo. Istina je, Amerika ima svoje e
razgovor o uspostavljanju poslovnih spefi~nosti, na{i ljudi su se u ovaj sistem
odnosa izmedju matice i dijaspore, dobro uklopili, ali nikada nisu zaboravili
investiranju kapitala, dobijanju kredita za svoju rodnu zemlju. Divno je videti kako
osnivanje malih i srednjih
~uvaju i neguju svoj jezik,
preduze}a, kao i o saradnji
tradiciju i kulturu, nikada nisu
sa ameri~kim kompanijama i
izgubili kontakt sa maticom, a
poslovnim organizacijama.
sada je i pravo vreme za
Nakon boravka u
dobru i potpunu poslovnu
Klivlendu na Konvenciji Kosaradnju. Svi radimo zajedno
ngresa srpskog ujedinjenja,
na tome da ti odnosi budu jo{
gosti iz Srbije su i u ^ikagu
bolji. Odeljenje za poslove sa
prezentirali svoje delatnosti i
dijasporom Agrobanke, je
izrazili uverenje da Srbija
jedini poseban organ neke
jeste dobro i plodno tle za
banke iz Srbije, koji radi sa
investicije.
na{im ljudima u rasejanju.
Igor Nestorovi}
“Ovo je na{a druga
Sve sugestije, i predlozi mogu
poseta u Americi, sa ciljem da u~vrstimo dovesti do novog proizvoda najbr`e i po
odnose sa dijasporom, jer mi jesmo zvani~na najpovoljnijim uslovima preko na{e banke.
banka dijaspore. Nastojimo da uradimo dve Ja sam u banci tri godine, pola tog vremena
stvari – kao prvo da izgradimo poverenje sam proveo na poslovima sa dijasporom i iz
kod svih koji `ele da investiraju u Srbiju i toga imamo odli~na iskustva. Osim toga, i sa
usmerimo ih da se oslone na
Srpsko-ameri~kom privrednom
nas, a drugo da im pru`imo
komorom iz ^ikaga i njenim
kompletne bankarske usluge,
predsednikom, Zoranom Good otvaranja ra~una do
lubovi}em, imamo izuzetne
drugih bankarskih poslova.
odnose, {to potvr|uje i ovaj
U Klivlendu smo odli~no
skup, a siguran sam da }e
do~ekani i o~ekujemo dobru
kvalitetnih okupljanja biti jo{ i
saradnju sa na{im ljudim.
vi{e.”
Poznato je koliko sredstava
U ^ikagu je boravio
na{i ljudi donose u na{u
i D`ejms Sozni~ki, predzemlju, zato i mi imamo
stavnik Fonda za razvoj malih
promotivni period za mnoge
preduze}a iz Va{ingtona, koji
Ivana Jovanovi}
usluge. Za neke ne}emo
ve} dugo sa svojim poslovn-
u Srbiju. Srbija je spremna za investicije, a mi smo po~injali u septembru 2008. godine u
smo spremni da investitorima pomognemo. kompaniji sam bila samo ja. U saradnju se
Naravno, kriza je pogodila ~ivtav svet, ali uklju~io i UsAid, koji sa 50 odsto dotira
kriza ne sme poslovne ljude da baci na kole- kotizaciju za mentorske programe, a mi smo
na, oni moraju da prepoznaju
veoma ponosni na mentore
mogu}nosti i upravo sada
koje imamo i koji svoja
na|u najbolji na~in da oplode
znanja i iskustva prenose
svoj kapital. U Beogradu sam
budu}im uspe{nim menad`ebio pro{log meseca, tamo je
rima. Rad na{eg centra na
prisutna izuzetna energija i ja
najbolji na~in ukazuje na
svima od srca preporu~ujem
pravac kojim Srbija mo`e da
da odu i ula`u u Srbiju”ide i stazu kojom mogu da se
rekao je gospodin Sozni~ki.
zapute mladi ljudi ka uspehu.
Direktor Centra za
Ja sam magistrirala me|unarrazvoj
preduzetnika
i
odno poslovanje u Grenoblu,
menad`era, Ivana Jovanovi},
a sada sam vrlo zadovoljno
James Sosnicky
ne krije zadovoljstvo zbog
poslom koji radim u Besusreta sa Srbima iz ^ikaga:
ogradu i u celom regionu.”
“Mi smo sa KSU uspostavili zanSkupu je prisustvovao i generalni
imljivu saradnju, a mentorski program kojim konzul Srbije u ^ikagu, Desko Nikitovi},
mi regrutujemo do 20 mladih kompanija, koji je najavio po~etak rada ekonomske
malih i srednjih preduze}a, pru`a izuzetne misije u konzulatu u ^ikagu i dolazak ekomogu}nosti za dobre mentore,
nomskog savetnika, Mi{e
koji bi sa tim novim meOgnjenovi}a u novembru
nad`erima razmenjivali iskustmesecu.
va. Mi nastojimo da poZoran Golubovi},
ma`emo mladim ljudima u
predsednik Srpsko-ameri~ke
Srbiji, KSU }e nam pomo}i u
privredne komore, podsetio
regrutovanju predava~a – menje na va`nost ove poslovne
tora, jer svi znamo koliko
asocijacije i predstavio novi
mnogo ima na{ih uspe{nih
savetodavni odbor, ~iji su
ljudi u Americi, koji bi rado
~lanovi Vlado Bjelopetropomogli u ovim programima.
vi}, Majk Pavlovi} i @eljko
Sada imamo 7 zaposlenih, i to
Atlagi}.
Milan Antoni}
je odli~an pomak, jer kada
Mila Filipovi}
Desko Nikitovi}
napla}ivati bankarske provizije i ovo je
odli~an trenutak da o tome razgovaramo.
Istina je da je ekonomska kriza pogodila i
Srbiju, ali na{a banka dobro posluje, vrlo
smo optimisti~ni za ono {to }e biti u
budu}nosti. Ovu godinu }emo zavr{titi pozitivno i u novu godinu u}i sa jo{ boljih
pozicija“ - rakao je Milan Antoni}, zamenik
izvr{nog direktora Agrobanke iz Beograda.
Igor Nestorovi} je na ~elu
Odeljenja za dijasporu i sa puno dobrih
razloga govori o ponudi koju ova banka
nudi na{im ljudima iz sveta:
“Svaki na{ susret sa dijasporom je
veoma prijatan, i pravo nam je zadovoljstvo
da vidimo i ~ujemo na{e iseljenike. Naravno,
za nas je najva`nije da ~ujemo kakve
poslovne odnose oni `ele sa Srbijom i kako
na tom planu mi mo`emo da im
8
im partnerima iz Srbije sara|uje i nastoji da
prona|e poslovne ljude dobrih ideja i
kvalitetnih mogu}nosti.
“Srpska zajednica je izuzetno dobro
organizovana, obrazovana zajednica, u njoj je
mnogo uspe{nih poslovnih ljudi, koji prepoznaju trenutak i nastoje da pobolj{aju veze sa
maticom. Ono {to i njih mu~i je potreba da
promene imid`, nepravednu oslikanu sliku
Srbije, a onda da se uklju~e u investiranje i
razvoj poslovnih odnosa. Sa Centrom za
razvoj preduzetnika i menad`era iz Beograda
mi imamo izuzetno uspe{nu saradnju,
nedavno smo investirali u jedan zanimljiv projekat – kompaniju za proizvodnju ~okolade. I
ja sam siguran da je Srbija odli~no mesto za
ulaganje. Svi moramo biti svesni ~injenice da
ovo nisu vi{e devedesete godine pro{log veka,
ovo je 2010. godina, i vreme je za ulaganje
Oktobar 2010.
9 godina sa vama
SPORNA
TEMA
GEJ PARADA:
ANARHOTIRANIJA NA DELU
G
ej parada i sve u vezi sa njom
ukazuje da je u Srbiji sazreo novi
dru{tveno-politi~ki model koji
nema presedana u istoriji. S obzirom da ga
je mogu}e jasno definisati, treba mu dati i
pogodno ime. Predla`em kovanicu
"anarhotiranija".
Osnovna karakteristika re`ima
anarhotiranije jeste nesposobnost ili
nemo} dr`ave da stane na put stvarnim kr{iteljima zakona (anarhija), uz
istovremenu te`nju dr`ave da svojim
podanicima name}e i da rigorozno
sprovodi represivne zakone i norme
pona{anja (tiranija).
Re`im u Srbiji nevoljan je ili
nemo{}n da stane na put razularenim
d`ihadistima koji kamenuju autobuse u
Novom Pazaru, ratnim hu{ka~ima
(muftija Zukorli}), korupciona{ima
("kofer~e"), prizivaocima dalje dezintegracije dr`avne teritorije (Jo`ef
Kasa), uzurpatorima privatnih poseda
(ciganska divlja naselja), raspiriva~ima
antisrpske i antipravoslavne nacionalne i
verske netrpeljivosti (Sonja Biserko),
otvorenim zagovornicima separatizma ("64
`upanije"), da o lopovima raznih kalibara i
strana~kih boja ne govorimo.
U isto vreme, re`im u Srbiji
ostra{}eno je brutalan u obra~unu sa
Oktobar 2010.
gra|anima koji se drznu da izraze
negodovanje zbog promovisanja sodomije i
koji ne prihvataju bizarne, nemoralne, pa i
otvoreno psihopatolo{ke "norme" koje re`im
name}e po nalogu svojih spoljnih mentora.
Za razliku od niza stranih ekspozitura koje podrivaju srpsku dr`avu i naciju
pod firmom nevladinog sektora i koje su
apsolutno nedodirive, "Dveri", "Obraz" i
"Pokret 1389" su na listi za odstrel. Nata{a
Kandi? neka`njeno {amara starca pred
Skup{tinom, ali Mi{a Vaci} po kratkom
postupku ide u zatvor zbog "kr{enja zabrane
okupljanja". ^eda Jovanovi} neometano
tro{i milione nepoznatog porekla, ali se
Raja Rodi} nemilosrdno progoni. Kriminalci
imaju kratke i duge cevi svih kalibara i
marki, ali gra|anin besprekorne pro{losti
te{ko da }e dobiti oru`ni list.
Ukratko, re`im u Srbiji normalizuje kriminal i kriminalizuje normalnost.
Anarhotiranija na delu.
Srpski narod izlo`en je kako
teroru anarhije (na ~ijem su udaru npr. preostali Srbi u Novom Pazaru, stanari
zgrada u blizini ciganskih divljih
naselja, ili pacijenti izlo`eni ucenama
zdravstvenog osoblja) tako i teroru
sopstvene tiranije. Kao {to je moj
pokojni kolega Sam Fransis ukazao
pre jedne decenije, na sli~an na~in
ve}insko stanovni{tvo zapadnih zemalja na udaru je kako anarhije kriminalne podklase koju ~ine pripadnici
"za{ti}enih manjina" tako i tiranije
dr`ave koja name}e kodekse govora i
pona{anja sra~unate da razbiju koheziju zajednica zasnovanih na tradiciji,
kulturi i kolektivnim se}anja.
Ideolo{ka motivacija nosilaca
anarhotiranije nije u afirmaciji raznolikosti niti
za{titi ljudskih prava ugnjetenih `rtava
diskriminacije. Njihov cilj je prevaspitavanje
Srbije shodno ideolo{kim normama postmodernog, posthri{}anskog, post-humanog Zapada.
Otpor re`imu anarhotiranije
du`nost je i obaveza svakog Srbina. Kao
www.serbianmirror.com
{to nas podse}a pesnik koga anarhotirani
poodavno smatraju ideologom islamofobije
i genocida:
Al' tirjanstvu stati nogom za vrat,
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska du`nost najsvetija!
Srda Trifkovic
REKLAMIRAJTE SE
U OGLEDALU
773.744.0373
OGLEDALO JE LIST
KOJI NAS POVEZUJE!
9
9 godina sa vama
DRU[TVO
Posle Legijinog poku{aja bekstva svaki robija{ ma{ta o brzoj slobodi
KROZ RE[ETKE DO SLOBODE
Poslednjih godina iz 29 srpskih kaznionica pobeglo je oko 200 osu|enika, zatvorenika i pritvorenika, koji su preskakali zidove i
`icu, kopali tajne tunele ili organizovali vlastite otmice helikopterom
T
ek kada je nedavno otkriveno da je
Milorad Ulemek, pritvorenik iz
Okru`nog zatvora u Beogradu tajno
nabavio detonator, ministarka pravde
Sne`ana Malovi} otkrila je da je Legija tri
puta planirao da pobegne iz zatvora.
- Bile su tri sumnjive situacije od
kojih je najozbiljnija bila ona kada je
Ulemek u februaru pro{le godine prijavio
da mu je pozlilo nakon ~ega je dobio
lekarski uput da se pregleda van zatvora.
Odlu~ili smo da lekari sa VMA sa svojom
opremom do|u u zatvor. Utvr|eno je da je
Ulemek bio potpuno zdrav, osim {to je
imao povi{en pritisak, i postojala
je indicija da bi poku{ao da
pobegne prilikom transporta do
VMA. U tom slu~aju, kasnije
smo i obave{teni da je u blizini
ove ustanove bilo prime}eno
sumnjivo vozilo. U njegovoj
}eliji nedelju dana pre ovog
doga|aja, prilikom kontrole,
prona|ena je kopija pi{tolja, a
nedavno i detonatori, {to evidentno ukazuje na to da je planirao
da pobegne. Ova tri poku{aja su
spre~ena ve} u fazi priprema.
Imaju}i sve to u vidu, mere
bezbednosti podignute su na
najve}i mogu}i nivo – rekla je
Sne`ana Malovi}.
Pretpostavlja se da su dva detonatora Ulemeku dostavili njegovi saradnici iz
zemunskog klana i kriminalnog krila JSO,
preko korumpiranih zatvorskih stra`ara.
Detoniraju}i {tapini su na|eni pred Legijino
KOPAJU TUNELE, ISKA^U
IZ VOZILA
Zatvorenici su Srbiji su jako maštoviti i pored klasi~nog se~enja rešetki i
spuštanja kroz prozor niz u`e od ~aršava, bekstva su vršena preskakanjem
zida, kopanjem tajnog tunela, iskakanjem iz zatvorskog vozila. Jedan
zatvorenik, u Somboru je 2003. iskopao
rupu u zidu, kroz koju su pobegla
~etvorica osu|enika. A registrovan je i
jedna, gotovo, filmski beg helikopterom sa zatvorske ekonomije.
Izvedena je i spektakulrna otmice iz
“marice” i osloba|anje osudenika prilikom sprovo|enja do sudnice.
godine pobegao iz zatvora u Sremskoj
Mitrovici kada je s Markom Oseljem,
Slavenom Glamo~aninom iz Kikinde i
Damirom Gruba~i}em, hrvatskim dr`avljaninom, iskopao tunel. On je u Srbiji
slu`io desetogodi{nju kaznu zbog dva
ubistva u Beogradu devedesetih godina.
Oni su priru~nim lopatama i a{ov~i}ima
iskopali tunel u sremskoj ravnici dug 21
metar i iza{li s druge strane zida. Puzavac
(30) je uhap{en je u Ljubljani u junu 2009.
zbog sumnje da je organizovao mre`u prostitucije i ~eka izru~enje Srbiji.
Zavarav{i trag ~uvarima, 2. okto-
bra 2006. iz ni{kog KPZ pobegao je Milan
Cvetkovic (34), koji je izdr`avao kaznu od
11 godina. Dok je u sobi na drugom sprati
Klinike za uho, grlo i nos ni{kog Klini~kog
centra ~ekao operaciju, napravio je u`e i u
pid`ami nestao, tokom no}i. Upravnik
ni{kog zatvora @ivorad Brankovi}, kao
iskusan vaspitac ka`e da svaki zatvorenik
ma{ta o brzoj slobodi:
- Nema tog osu|enika koji ne bi
voleo da se iznenada na|e van zatvorskih
zidina. Neki o tome samo ma{taju, a neki
i poku{avaju da pobegnu kroz re{etke na
SAMICA KAO KAZNA
Prema podacima Uprave za izvršenje krivi~nih sankcija, pogodnosti koje su dobili
u zatvorima prošle godine zloupotrebio je 121 osu|enik koji je pobegao iz šetnje u
zatvorskom krugu, a 223 se nije vratilo na vreme u zatvor posle vikenda izvan zidina. Ovi slobodni šeta~i ka`njavani su samicama. Najviše bekstva je bilo 2005. godine,
~ak 66. A potom 2001. godine – 53, naredne – 38, 2003. godine – 25 i 2004. godine
– 24. Prošle godine je zabele`en 41 pokušaj ilegalnog napuštanja zatvora. Za svaki
neuspelo beg kazna je 15 dana u izolaciji.
slobodu. KPZ Ni{ je kaznionica zatvorenog
tipa. Zavod ima 250 ~uvara. Na{a stra`a
uspe{no ~uva osu|enike, jer je lane osujetila jedno begstvo i bila u situaciji da samo
jednom puca u vazduh, jer je jedan {ti}enik
u{ao u zabranjenu zonu do zidina zatvora
– otkriva nam @ivorad
Brankovi}.
Najvi{e se be`i iz
~uvenog CZ-a, ne zbog toga {to
je lo{e obezbe|en, ve} zato jer
je pretrpan. I jer svakog dana u
njega pristi`u novi pritvorenici.
@eljko
Milovanovi}
(38), iz Beograda, protiv kojeg se
vodio postupak zbog plja~ke
“Delta banke” na Studentskom
trgu u Beogradu, 25. decembra
2004. iskoristio je momenat
nepa`nje ~uvara, koji su ga
sprovodili na su|enje, i nestao u
gradskoj gu`vi. Osu|enika Sa{u
Stojanovi}a (31) ~etvorica
mladi}a otela su iz “marice”, dok je vozilo
~ekalo zeleno svetlo na semaforu u Beogradu.
– Na{i zatvori su jako bezbedni,
jer u njima ve} decenijama nije bilo
masovnog ili spektakularnog begstva. Pro{le
godine je registrovan 41 poku{aj begstva iz
srpskih zatvora. Kako u zatvorima ima oko
11.500 osu|enih i pritvorenih lica, da 1.827
osu|enih bilo na godi{njem odmoru, a da je
bilo 36.000 izlazaka za vikend, onda je broj
poku{aja begstva vrlo mali – rekla nam je
Zorana Vu~i}evi}, portparol Uprave za
izvr{enje krivi~nih sankcija.
Trojica pritvorenika, jedan iz
Ivanjice i dvojica iz Beograda, poku{ali su
bekstvo iz CZ, 17. januara 2005. Prokopali
su rupu u }eliji, veli~ine 50 sa 50 cm i
iza{li u hodnik. Plan da se ~ar{avom spuste
niz zid, presko~e ogradu i dograbe se
~istine, stra`ari su otkrili i savladali ih.
NAPAD HELIKOPTEROM
Milorad Ulemek je osu|en na ~etiri
kazne od po 40 godina zatvora, za
atentat na premijera, ubistvo Ivana
Stamboli}a, ~etvorostruko ubistvo na
Ibarskoj magistrali i za smrt Ivice
Nikoli}a. Legija je osu|en i na 15 godina robije za pokušaj ubistva Vuka
Draškovi}a u Budvi 2000. godine.
Njegovi simpatizeri tvrde da }e Legija
pobe}i iz zabele, tako što }e u zatvorsko
dvorište da sleti helikopter Legije
stranaca i da ga jednostavno pokupi i
odveze u nepoznatom pravcu.
Da bi se spre~ila nova bekstva
u obezbedenje CZ uklju~ena je i
`andarmerija.
A nova zatvorska odeljenja u
Zabeli i Padinskloj Skeli dobila su pored
duplih re{etki, koje ne mogu da se prere`u,
`ica iznad robija{kog {etali{ta, podzemnih
prepreka, nove video i elektronske sisteme
nadzora i zaklju~avanja. Zbog toga u
Ministarstvu pravde tvrde da Milorad
Ulemek nema nikakve {anse da pobegne iz
srpskog Alkatraza, kako su prozvali najsigurniji zatvor u Zabeli kod Po`arevca.
Marko Lopu{ina
prebacivanje u Po`arevac. Svi Legijini
~uvari su smenjeni i postavljeni su novi
stra`ari ispred njegove }elije u Zabeli odakle je, tvrde iz Uprave za izvr{enje krivi~nih
sankcija, nemogu}e pobe}i.
Praksa pokazuje da se iz srpskih
zatvora oduvek be`alo. Poslednjih godina
iz 29 srpskih kaznionica pobeglo je oko
200 osu|enika, zatvorenika i pritvorenika,
koji su preskakali zidove i `icu, kopali
tajne tunele ili organizovali vlastite otmice
helikopterom. Naime, svaki begunac imao
je svoj specijalni metod begstva. Slovenac
Damjan Puzavac je kao kolovo|a 2001.
10
Oktobar 2010.