ŽIVOT KAK RINGIŠPIL i drugi dramski tekstovi

Štefica Fanjek /
ŽIVOT KAK RINGIŠPIL i drugi dramski tekstovi
Mala biblioteka “Dragutin Domjanić”
Pučko otvoreno učilište Sv. Ivan Zelina
Štefica Fanjek
Život
kak ringišpil
i drugi dramski tekstovi
Sv. Ivan Zelina,
svibanj 2009.
Mala biblioteka
»Dragutin Domjanić«
knjiga 53.
Nakladnik
Pučko otvoreno učilište Sv. Ivan Zelina
Za nakladnika
Ivica Kukovačec
Urednik
Dr. sc. Ivo Kalinski
Lektura i korektura
Lidija Bistrički
Naslovnica
Ručno vezeni stoljnjak (detalj),
rad Marice Bartolome, autorčine majke
Grafičko-tehnička priprema
POU Sv. Ivan Zelina
Tisak i uvez: GRAFO IDEA d.o.o.
Fojnička 6, Zagreb
CIP-zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne
knjižnice u Zagrebu pod brojem 703134
ISBN: 978-953-6540-40-2
PREDGOVOR
Štefica Fanjek kao autorica pučkog štiva
u okrilju kazališnog amaterizma
Uglavnom, premda ne svi, kazališni pučki komadi (njihovi
autori!) nastoje dostignuti onu sretnu realizacijsku mogućnost,
naime da uspostave, što je više moguće, prisniji oli intimniji odnos
između glumačke družine, didaskalija, sceničnosti prostora, itd. - s
jedne strane te publikuma s druge. Dakako, tom s(p)retnom odnosu
ništa tako dobro neće pripomoći kao “prirodna” simbioza tekstovne/
tekstološke strane na kojoj je komad prilagođen za scensku izvedbu
napisan i one tematske strane s pomoću koje se scenski živopisno
figurira. Što je taj odnos usklađeniji, to je i garancija uspješnosti veća.
Naravski da se pritom i profesionalni dramski umjetnici i naturščici/
ruralci nikako ne smiju promatrati kao da bi to bio manje važan
dio cjelokupnoga sceničnoga ostvaraja. Oni počesto znadu i slabije
pučke komade, kraće ili podulje, igrokaze i skečeve – “glumačkom”
vještinom dočarati i uzdići na višu vrijednosnu razinu od one koju
objektivno organizacijom teksta zaslužuju. To se prije svega odnosi
na one protagoniste natrurščike/ruralce amatere kojima sve jezično
i predmetno izvedbeno nije strano, izvanjsko i nametnuto, nego im
je iz svakodnevlja prihvatljivo i poznato. Najbolje se to primjećuje
na izvedbenoj radnji onih pučkih komada kojih je tematski sklop
bliže suvremenosti, ali i onih kojih je tematika koje povijesne
reminiscencije u koju se oni mogu lakše “vratiti” od profesionalnih
meštara.
Za Šteficu Fanjek moglo bi se reći da je tipična autorica tipičnih
pučkih komada. Ako bi bilo suditi po znatnom odazivu publike na
njihovoj scenskoj prezentaciji, onda bi se moglo reći da su njezini
pučki kazališni komadi, njih petnaestak, doživjeli pravu izvedbenu
renesansu. Tomu svakako pridonosi razumljiv jezik, naime kajkavski
užega zelinskog kraja, ali isto tako i razumljiva tematika situacijski
situirana ponajviše u seljačkoj sredini.
To su uglavnom dvočinske i tročinske vesele komedijske
igrarije, koje situacijski obiluju priprostim/površinskim humorom,
zajedljivošću, onom specifičnom prefriganom samosvijesti
“maloga” čovjeka, običnoga puka, nerijetko s radnjom užeg ili šireg
“familijarnog” tipa, počam od etnografsko-etnoloških zapisaka
običaja u ne tako davnoj prošlosti koji su danas potpunoma nestali
pa se ovako zapisani doimlju i kao dokumentacijski materijal, kako
je npr. uz događaje vezane uz negdašnje običaje prosidbe mlade
(“snuboki!”), s tim u vezi i “ritualni” događaji oko ženidbe/udaje
(Idu svati!).
Autorica ima i nekoliko komada vezanih uz odnose selo-grad
(Babica se zdigla), također i one vezane uz razne dogodovštine
novovjekih muljatora nekretninama (Topla voda teče). U komadu
prisličenom povijesnom (stvarnosnom) trenutku (Gospodar je
zvonel) autorica vrlo spretno plete dijalošku mrežu svojih sudionika:
Ladislava Kerečkenjija, žene mu Katarine, kaštelana, kuharice,
konjušara, sluškinje (Mađarice!) itd. Komad je pun onodobnih
drastičnih posjedovnih makljaža, pun humornih inscenacija, ali
i onih pikanterijsko seksualnih, koji cijeloj radnji pridaju okvir
starinske erogene zone.
Poseban su autoričin kompleks kazališni komadi, ne
drame, ne i komedije, više zapravo dijaloškim manevriranjem
iskombinirane priče na tematski blok vezan uz pojam Božića (Božić
kao bajka, Božićna priča, U susret Božiću) napisane na hrvatskom
standardnom jeziku. U istu jezičnu stilizaciju, ne i tematsku!,
na standardnom jeziku, može se pribrojiti i još pokoja živahna
dijaloškom formom uspostavljena pričica (Zrno sreće), dok se
tematski istovrsnoj kategoriji, ali na kajkavskom, može pribrojiti
i kršćanska provenijencija Isusova narođenja (Jezuš nam se rodil).
Umjesto zaključka reći je da se autorica ovih pučkih kazališnih
komada – bez nakane ikakva nepotrebnoga filozofiranja i nadasve
želje za helikonskim vrhuncima - spretnošću primjerenih izričaja,
pogotovo dijaloških formi, i pogotovo na kajkavskom kao svom
izvornom jeziku, kao autentičan svjedok vrlo dobro uklopila u sferu
suvremenoga hrvatskoga pučkog kazalištnog amaterizma.
Dr. sc. Ivo Kalinski
BABICA SE ZDIGLA
komedija u dva čina
BABICA SE ZDIGLA
komedija u dva čina
Likovi:
Treza Jambrek, babica
Ivan Jambrek, sin
Bara Jambrek, snaha
Đurek, unuk
Marica, unuka
Ivkica Boltek, kćer
Štef Boltek, zet, fiškal
Leopold, sin Boltekovih
Francek, susjed
Jalđa, susjeda
Doktor Majer, seoski lliječnik
Anica, djevojka, rođakinja
Bertaš
Mužikaši
PRVI ČIN
(Seoska soba. Babica leži u krevetu.)
POŠTAR:
BARA:
POŠTAR:
BARA:
BARA:
BABICA:
BARA:
BABICA:
BARA:
BABICA:
BARA:
BABICA:
BARA:
(čuje se samo glas) Jambreki! Pošta za vas!
(govori iza scene) Dober dan! Ste nam pismo
donesli?
Jesam! Tu vam je pismo ‘z Zagreba! Doviđenja!
Zbogom!
(Ulazi u sobu noseći pismo, prilazi stolu.)
Babica, glečte! Došle je pismo od naših Boltekov,
Zagreba.
Naj mi to reči! Dej prečitaj, da čujem kaj javlaju!
(Sjeda za stol, otvara pismo i sporo čita.)
Dragi naši! Primili smo vašu poruku da je baka Tereza
jako bolesna pa vam ovim pismom javljamo da ćemo
doći k vama ove subote.
(Prekida Baru u čitanju.)
Bara, naj se tak žuriti! Te niš ne razmem!
(nastavlja jednako sporo) Primite lijepe pozdrave od
Ivkice, Stjepana i Leopolda.
Joj, kak lepo pišeju! Več im je i vreme da dojdeju, nije
ih bile lete dan. Bara, je l’ bu došel i mali Leopard?
Za Boga miloga! Dejte si jemput zapamtite da vam se
nuk zove Leopold, a ne Leopard!
To ti na isto dojde!
Joj, kak ste handrasti!
BABICA:
BARA:
BABICA:
DOKTOR:
BARA:
DOKTOR:
BARA:
DOKTOR:
DOKTOR:
BABICA:
DOKTOR:
DOKTOR:
DOKTOR:
BABICA:
DOKTOR:
BABICA:
DOKTOR:
BABICA:
10
Buš i ti kad dojdeš v moje leta.
Idem vam ja čaja donesti. Za toga bu i doktor došel.
(Bara odlazi, a babica iz čizme vadi flašu i pije
rakiju.)
Bara! Deni mi male rakije v čaj!
(Netko kuca na vrata, Bara nosi babici čaj i otvara
vrata, ulazi doktor.)
Dobar dan!
Bog dej!
Vi ste zvali vizitu?
Jesmo, gospon doktor. Babica nam je jako betežna
pak vas prosim da ju vižiterate. Ja vam bum za toga
spremila male sira i jajec. Bute zeli dimo, gospođe.
O, baš vam hvala!
(Bara odlazi, doktor prilazi i sjeda kraj babice.)
Bako, kakve vas tegobe muče?
Joj, gospon doktor, se me boli kaj me se drži. V glave
mi šumi, ide mi žar na oči, v želucu mi se pretače i
kruli, v noga su mi trnci. Se zlo je na me došle.
No, sad ćemo vidjeti što je to. Molim vas, otvorite
usta.
(Babica zine, doktor gleda grlo.)
Sad se malo okrenite, bako!
(Doktor sluša slušalicom po leđima.)
Bako, srce vam radi kak vurica!
Fala Bogu da bar nekaj štima!
Kažete da vas boli želudac. Kakva vam je stolica?
Drevena! Pak vište da su si stolci dreveni! (pokazuje
rukom na stolce) Ali moja Ivkica ima tapecerane.
Znate, moj zet je fiškal. On lepe peneze služi.
(smješka se) Niste me razumjeli! Pitam vas obavljate li
redovito nuždu?
Joj, gospon doktor! Ja sem vam več prestara za te
stvari!
DOKTOR:
BABICA:
DOKTOR:
BABICA:
DOKTOR:
BABICA:
DOKTOR:
BABICA:
DOKTOR:
BABICA:
DOKTOR:
BARA:
DOKTOR:
BARA:
DOKTOR:
IVEK:
BARA:
IVEK:
DOKTOR:
IVEK:
(smješka se) Bako, mislim da ste vi dobrog zdravlja,
samo vas je malo primil leningitis.
Gospon doktor, je l’ to jako teška bolest? Se morti od
ne i vmira?
Ma ne! Od nje se ne umire, samo malo bole kosti od
ležanja. Nego, recite, malo mi mirišite na rakiju. Pijete
li što?
To vam se pričinile. Ja vam se z rakiju maseram. Znate,
da me ne bi prijel taj, kak ste rekli, legitis.
(Doktor ustaje, prilazi stolu, sjeda i piše recept.)
Dobro, bako. Ja ću vam dati tablete. Uzimajte ih tri
puta na dan. Za par dana bit ćete kao novi.
Z vaših zobi v Božja vuha!
Samo se malo okanite čašice.
Zabila sem vam reči, mi se nekak vu glave vrti.
(piše recept) Recite, bako, na koju stranu?
Na levu.
Dobro, glavno da nije na desnu.
(Dolazi Bara, nosi torbu, doktor se diže i prilazi
Bari.)
Gospon doktor, dela sam vam i jednoga piceka. Friški
su, denes jutre sem ga zaklala.
(brzo uzima torbu) Hvala, niste trebali!
(šapće doktoru) Kaj velite, kak je babica?
Babica je snažna, ima jaki organizam. Još će ona
poživjeti.
(Bara ljutito gleda babicu, ulazi Ivek.)
Falen Isus!
Navek falen!
Gospon doktor i vi ste tu! Ste došli pogledati našu
babicu?
Jesam! Upravo sam na odlasku.
I, kak je babica?
11
DOKTOR:
Sve će biti u redu. Kroz par dana će se stanje
popraviti.
IVEK:
To vam je kak one veliju naši ludi: “Čez teden si
betežni, a v nedelu nemaš koga zakopati”.
DOKTOR: (smije se) Tako vam to ide. Nego, ja bih vam na svemu
zahvalio. Doći ću koji dan obići baku. Doviđenja!
(odlazi)
IVEK I BARA: Zbogom, gospon doktor!
(Bara ode u kuhinju, Ivan sjeda za stol.)
IVEK:
Bara, donesi vina!
(Bara nosi vino i stavlja na stol, vraća se u kuhinju.)
BABICA: Sinek, znaš, meni se ovaj doktor niš ne dopada.
IVEK:
Mamica, a zakaj?
BABICA: Pital me je kakov stolec imam. Kaj je njega briga za
naše stolce!
IVEK:
Nisi ga razmela. On te štel pitati gda si zajni put bila na
šekretu.
BABICA: Pak me to onda mogel lepo pitati i ja bi mu povedla.
IVEK:
Je, doktor ti je to rekel po gospotski.
BABICA: Joj, viš, nisem to znala da se dreku veli stolec. Moram
si to zapamteti.
IVEK:
Mamica, i kaj ti je još doktor rekel?
BABICA: Čuj, doktor mi je dal recepisa, pak bi nešte moral prejti
v pateku po medicinu.
IVEK:
Za to se naj brigati! Nešte bo več skočil po lek. Je l’ ti
morti treba župnika dopelati?
BABICA: Ivek, Ivek! Sem dva dane vu postele i več me
pokapaš!
IVEK:
Koj bi te pokapal, samo za saki slučaj. Koj bi nam
župnik rekel da vmerneš bez spovedi?
BABICA: Nesem još odredila ove lete vmreti. Idem si male
odremati. Me je doktor zmučil dok me je vižiteral.
12
IVEK:
BARA:
BARA:
BARA:
IVEK:
MARICA:
ĐUREK:
BARA:
BABICA:
ĐUREK:
BARA:
ĐUREK:
BABICA:
BARA:
IVEK:
ĐUREK:
MARICA:
(Babica se okreće ne drugu stranu i drijema. Ulazi
Bara, u ruci nosi korito i valar. Vadi plahtu i stavlja
je na stol.)
No, kaj je sad to?
Moram plafte zvalati. Denes smo dobili lista Zagreba.
Vu subotu nam buju došli Bolteki.
(Bara prilazi vratima, otvara ih i viče.)
Marica, najdi Đureka i dopelaj dimo! Moramo plafte
valati!
(obraća se Iveku) Ak ne bu kaj čisto, znaš kak bu ona
tvoja naperlitana sestra z nosom frkala.
Naj frče kak oče. Če joj nije praf, naj se vrne otkud je
i došla. Ona doma nema posla pak ima čas celi dan z
meklu skakati.
(Ivek se diže i odlazi po violinu, dolazi Marica i vodi
Đureka za ruku.)
Nije mi se dal dimo!
Neču se valati!
(Đurek trči oko stola, Bara ga želi uhvatiti.)
Sad buš se ti valal!
(Bara odlazi i vraća se sa šibom, babica se budi.)
Kakva je to hajka?
(bježi k babici) Neču se valati! Babica, dej me spasi!
(Skoči babici na krevet.)
(prijeti šibom) Da si odma legel vu korite!
Neču!
Več je Đurek preveliki za valati! Kaj si nisi kamen
donesla?
(maše rukama) Gde bum sad našla kamen?
(Ivek se vraća, u ruci nosi violinu, sjeda na stolac.)
Đurek, odi se valati! Posluni mamu!
Neču se valati!
Odi, Đurek, naj mamu srditi!
13
BABICA:
Lepi moj dečec, odi posluni mamu. Ak buš ju poslunol,
bum ti dala penez za ringišpil.
(skoči veselo) Onda more!
ĐUREK:
(Babica vadi novce ispod jastuka i daje ih Đureku.)
BABICA: Evo, odi odma!
(uzima novce i viče) Idem!
ĐUREK:
(Odlazi do Marice i daje joj novce.)
Marica, dej nam spravi! Bu nam za ringišpil!
MARICA: Dobre, budem!
(Đurek sjeda u korito.)
BARA:
Marica, dej mi male pomori. Đurek je težek.
(Marica pomaže mami i valjaju zajedno, Ivek štima
violinu, babica drijema.)
IVEK:
Moram si naštimati violinu. Bum navečer išel k Jože,
bumo si male zaigrali.
BARA:
Odi kam očeš! Ivek, kaj misliš, ne bi ti sestra ni sad
došla da nije babica betežna? Misliju, če vmerne, budu
brže nekaj pohapali!
IVEK:
To nek si z glave zbijeju! Ja sem svoje sestre miraz dal
i ne dam više niš!
BARA:
Šogor Štef je dober čovek, al se je nameril na
peršonu.
IVEK:
Ja mu za to nisem kriv. Kam je gledel, to samo on zna.
Ak mi je i sestra, gorša je od črnog vraga!
(Netko kuca na vrata. Bara prekida valjanje, otvara
vrata. Za to vrijeme Marica sprema korito i valar u
sobu. Ulazi susjed Francek. Đurek bježi van.)
ĐUREK:
Bok, Francek!
FRANCEK: Falen Bog! Sem čul daje Treza betežna pak sem rekel
idem ju pogledati.
IVEK:
Dejte si sedite, sused!
(Ivan i Francek sjedaju za stol.)
IVEK:
Bara, spravi violinu i donesi vina! Lepo od vas kaj ste
došli. Bute se male z babicu divanili, ja z Baru moram
14
MARICA:
IVEK:
MARICA:
BARA:
IVEK:
FRANCEK:
BARA:
FRANCEK:
BARA:
FRANCEK:
BARA:
FRANCEK:
BARA:
IVEK:
BARA:
BABICA:
FRANCEK:
v štalu. Moramo svinje naraniti i krave z gmanja
dopelati.
Morem ja iti na gmanje po krave?
Odi! Dej zemi i Đureka da se ne bu po selu klataril!
Budem! (Odlazi iz sobe.)
(Ulazi s vedricom.) Ivek, jesi poručil živinaru da dojde?
(Okreće se prema Franceku.) Pisave je pred tri tena
prešel termin, da ne bu koj naopak zišle. A i pikača je
za sprasiti.
Bil sem denes z živinarom, mi je obečal da bu došel
pogledati Pisavu.
Bome pazite! Ste čuli kak je Jošku krava fcrkla?
Zakaj? Nesem čula, dejte mi povečte!
(Sjeda i znatiželjno sluša Franceka.)
Veli Joško da mu je za se kriva ona dele coprnica Jaga.
Došla je neki dan na dvorišče i drugi dan je krava
fcrkla.
(križa se) Oslobodi nas, Bože! Baš fcrkla?
Živa istina!
Joj mene, bokcu i siromaku!
Sem imel čujti, da je Joško prešel po pomoč k nekakvom
vraču. Boji se da mu ne bi i tele fcrkle.
Najte toga povedati!
(diže se i prilazi Bari) Odi, Bara! Naj se niš bojati, se
bu v redu. Ne bu nas Jaga se zacoprala.
(diže se) Moram babicu zbuditi.
(Prilazi babici i budi je.)
Dejte se zbudite! Vas je Francek došel pogledati. Mi
idemo vu štalu.
O, Francek, si ti to?
(Ivek i Bara odlaze, Francek sjeda kraj babice.)
Treza, kaj ti je najempt došle? Sem te videl pred par
dani pak si mi se zdrava vidla.
15
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
16
(povjerljivo) Ni sad mi nije niš, ali naj me
prepovedati! Štela sem male videti svoju decu
Zagreba, a oni ti nečeju nikak dojti. Sad, kad su čuli
da sem betežna, odma su javili da dojdeju za Ivanje.
Francek, buš si popil male rakije?
More!
(vadi rakiju iz čizme i daje Franceku) Dej male
potegni! Sem ju tu skrila da se male okrepim.
Je to tropica?
Su rekli daje šlivovica.
(potvrdno klima glavom, pije i vraća bocu) Sad si tobože
betežna, pak neš mogla iti v sobotu na proščenje.
Joj, to mi je jako žal! Ivanjskomu proščenju sem se
jako veselila.
Se sečaš dok smo bili mladi, sem ti kupil licitarsko
srčeko?
Kak se ne bi sečala! Se su dekle vu te gledele, a ti si
meni srčeko dal.
Da nisem otišel na front, ti bi denes bila moja. Pak ja
denes ne bi bil stari dečko, a ti dovica. To nem nigdar
prežalil!
Viš, ja sem se tak zagledala vu svega Martina da me
nije mogel nište od njega odvrnuti!
Če se dobre sečam, tebe je štel zeti i tvoj prijatel
Joža?
Istina, ali ga ja nesem štela. Imel je klempave vuha i
veliki nos.
Viš kakva ti je sudbina! Pokle ti je negva čer Bara došla
za snehu.
Istina! Moj Ivek si ju je zobral, pak se ja nesem štela
mešati. Bila je lepa dekla i dobra. Samo da ima male
krajši jezik!
Treza, i ti si bila lepa dekla!
Jesem. Ja sem imela tuliko proscof da ne bi mogla
nabrojiti na se prste. Ni na ruka, ni na noga.
FRANCEK: A teri sem ja bil po redu?
BABICA: Ah, Francek, gda je to bile! Ja sem onda samo svega
Martina gledela. On je bil tak lepi dečko, crnomanjasti,
beloputni.
FRANCEK: Je, siromak, samo je prerane prešel. Dej mi reči, od
čega je on zapravo vmrl?
BABICA: Bol ga je zaklala. Imel je vu črevu takvu bol. Rekli
su doktori da su mu došle nekakve baterije vu črevo.
Se se vužgale! (počinje se plakati) I tak je, siromak,
prešel na onaj svet.
FRANCEK: Treza, naj se plakati! Si i mene ražalostila.
BABICA: Kaj moreš. Takva nam je bila sudbina. Takvi su ti puti
Boži.
(Netko kuca, ulazi Anica.)
ANICA:
Dobar dan!
BABICA: Bog dej! Lepa moja, si ti k meni došla?
ANICA:
Jesam, strina! Male sem se krej vas navrnula. A kaj je
z vami? Kaj ste v postele? Ste betežni?
BABICA: Je, male sem skraherala. Ali pijem medicinu, več mi je
pune bole.
FRANCEK: Kak si one rekla da se zoveš?
ANICA:
Anica!
FRANCEK: Dej si sedi tu krej babice! Ja bum si za toga vinčeka
popil. Jesi morti ti za kupicu vina?
ANICA:
(sramežljivo) Nisam! Ja vam ne pijem.
BABICA: Si gde bila ili si ravne k meni došla?
ANICA:
Bila sem pri šnajderice, na probe, pak mi je mama rekla
da se krej vas navrnem.
FRANCEK: Treza, čija je to lepa puca?
BABICA: To ti je od mega pokojnoga muža, od negvoga brata
nočica.
FRANCEK: A, ti si, znači, Miškova nočica?
(Klima potvrdno glavom.) A, jesam!
ANICA:
FRANCEK: Kak je Miško? Je l’ more još lagve delati?
17
ANICA:
Im je deda je vmrl pred dve leta.
FRANCEK: Naj mi to reči! Em nesem to znal. Bi mu rad na sprevod
išel.
BABICA: Je, siromak, opal je štagla i na mestu se vmoril do
smrti.
FRANCEK: A, siromak! Veliš, tak je zglajzal!
BABICA: Anica, jesi morti kaj trebala?
ANICA:
Prosili su moji če bi mogel stric Ivek dojti zutra pomoči
kosit.
BABICA: Kam idu kosit?
ANICA:
Vu Obreščak. Dele su dvije rali f komadu. Išle bu deset
koscov.
BABICA: Bu vam išel pomoči. Reci doma da ž njim računaju. V
kolko vur da dojde?
ANICA:
Rekel je tatek da budu išli rane. Naj dojde k nam do
četri vure.
BABICA: Bum mu tak povedla.
ANICA:
(diže se) Ja moram iti da me ne bu mrak zavrnul. Bu
me strah iti dimo.
BABICA: Kam se tak siliš? Ti moreš fletne iti pak buš brže došla
doma.
ANICA:
Moram još mame nekoj pomoči.
FRANCEK: Bok, Anica! Pozdravi babu Šofku. Ja sem ž nju
šulkolega.
ANICA:
Budem, fala! Zbogom! (Odlazi.)
FRANCEK: Treza, ti si Iveka obećala bez njegovoga znanja. A če
ne bu mogel iti?
BABICA: Mi smo senjsku spravu gotovi. Koga bu vraga delal?
Ne bu Baru po riti česal. Ima, borme, računa pomoči!
Se sto puta k njim zaleti ak mu kaj treba.
FRANCEK: Viš, to je lepo da se familija poštiva!
(Netko kuca. Ulaze Ivka, Štef i Leopold.)
BABICA: (iznenađeno) Za pet ran Boži! Kaj ste več denes
došli?
18
IVKICA:
Mama, pa ti nisi bolesna kao što su nam javili!
(Štef i Francek se pozdravljaju.)
BABICA: Dal mi je doktor medicinu pak sem male okrehala.
Lepi moj dečec, dojdi k meni da te kušnem! Lepi moj
Leopard!
LEOPOLD: Nisam ja Leopard, ja sam Leopold.
(Leopold prilazi babici, ona ga ljubi, on se briše
rukavom.)
IVKICA:
Leopold! Kakvo je to ponašanje!?
LEOPOLD: Zašto, mama?
IVKICA:
Imaš u džepu maramicu pa se s njom obriši!
BABICA: (razdragano) Deca, dejte si sedite!
FRANCEK: (diže se) Zbogom, Treza! Bum se teri dan krej tebe
navrnul.
BABICA: Bok, Francek!
(Francek odlazi. Bolteki sjedaju za stol.)
BABICA: Deca, je l’ ste jako trudni? Ste dugo putuvali? Dej,
Ivkica, donesi Štefeku vina. Bu se male okrepil. Imaš
tu v kuhinje. Bara i Ivek su v štale. Taki budu došli.
(maše šeširom) Mamica, ta vam riječ zlata vrijedi!
ŠTEF:
Rado bih popio čašu hladnog vina.
IVKICA:
Molim te, nemoj se odmah opominjati za vino. Ako
ovdje namjeravaš pijančevati, bolje da se odmah
vratimo kući.
BABICA: No, Ivkica, dej se smiri! Se ne moraš mam korostiti! Im
nije Štefek niš loše rekel. Baš bi i meni pasala kupica
vina.
(Štef donosi vino.)
IVKICA:
Za Boga miloga, pa ne možeš piti tablete i vino!
BABICA: Sem ti ja tomu vučna. Veli ti naš stari doktor da je
najbolše tablete z vinom zalejati.
IVKICA:
I to mi je neki doktor! Nije ni čudo da imate toliko
pijanaca u selu.
19
BABICA:
ŠTEF:
IVKICA:
ŠTEF:
IVKICA:
ŠTEF:
IVKICA:
ŠTEF:
BABICA:
IVKICA:
BABICA:
MARICA:
BOLTEKI:
ŠTEF:
20
Naj bedastoče pripovedati! Nisu ludi pijanci če si
popiju po kreposti.
(Okreće se prema babici.)
Ja se s vama potpuno slažem. Zdravo je popiti čašu
vina. Ona čovjeka okrijepi.
(Govori Ivkici.) Na selu je život težak, ljudi puno rade,
a žene ne spavaju do deset sati kao neke u gradu.
(ljutito) Što ti to meni pričaš!? Zar bih se ja morala
dizati u šest? Ne znam samo što bih radila.
Da se ranije dižeš, ne bi trebala sluškinju. Stigla bi sve
sama uraditi.
A ne pitaš se kako bih izgledala. Ne bih stigla niti kod
frizera, ni kod kozmetičarke, ni kod pedikera. Izgledala
bih k’ o zadnja seljača.
Što fali ženama na selu? Vidiš kako su rumene u licu,
uvijek vedre i vesele.
Smiluj mi se, Bože! O čemu on to priča? Zar bi bio
sretniji da izgledam kao bačva?
(smije se) Pa, kažu ljudi da smo mi malo zaobljeni
dobri ljudi. Da si malo šira, možda bi bila bolja.
(Stavlja ruku na prsa.) Tu tebi nešto fali, draga ženice!
Malo životnog veselja. Badava mi lijepa zdjela ako je
prazna.
Ja se s Štefekom slažem. Ivkica, dej si male popij!
Loše zgledaš.
Zlo mi je od vas kad vas vidim kako pijete.
Popij si kupicu vina. Mam ti bu bole. Viš kak se ja
mam bole osečam.
(Ulaze Marica i Đurek, svađaju se oko novca, ugledaju
Bolteke i obraduju se.)
(veselo) Dober dan! Tak mi je drago koj ste došli!
Dobar dan, djeco!
Dođi, Marice! Pa ti si već prava cura!
(Marica prilazi i Štef ju ljubi.)
ŠTEF:
Još malo pa će naš Ivek zeta dobiti. Đurek, dođi, nemoj
se sramiti.
(sramežljivo prilazi) Jesi mi koj kupil v Zabregu?
ĐUREK:
(smije se) Jesam! Evo imaš u torbi banane, naranče i
ŠTEF:
bombone.
(Ivkica daje Đureku torbu, on pogleda u nju i preda ju
Marici koja je odnosi u kuhinju.)
ĐUREK:
Leopold, ideš se z menu igrat?
BABICA: Đurek, kam ga teraš? Im je tek došel!
LEOPOLD: Idem! Donio sam iz Zagreba loptu. Naučit ću te kako
se igra nogomet!
ĐUREK:
Idemo! Bumo se i prasičkali!
IVKICA:
Leopold, pazi da se ne uprljaš!
LEOPOLD: Neću! Jesi dosadna!
(Dječaci odlaze.)
BABICA: Đurek ima črve v riti. Nemre niti minote vu hiži biti.
(Marica dolazi iz kuhinje.)
MARICA: (lupi se po čelu) Ja sem skoro zabila po koj sem došla.
Poslala me mama po rakiju. Pikača se sprasila.
(Vraća se u kuhinju).
IVKICA:
Bože mili! Tu svi piju! Čak i svinje dobiju rakije.
BABICA: Kak si tak bedasta! Moraju škarje z rakiju oprati. Znaš
da treba odojkom zube porezati.
IVKICA:
To nisam nikad čula.
BABICA: Ti o životu na selu niš ne znaš od kad si se
pogosponila!
(Štef se smije, ulaze Bara i Ivek.)
BARA I IVEK: Kaj ste vi več došli!?
KRAJ PRVOG ČINA
21
DRUGI ČIN
(Babica sama na sceni, gleda kroz prozor.)
BABICA:
Kak ih dugo nije od meše. Ja sem tak gladna da mi
nekaj v črevu kruli.
(Čuju se koraci, babica žurno odlazi u krevet, dolaze
Bara, Ivkica i djeca.)
BARA:
Falen Isus i Marija! Dej vam Bog del meše!
BABICA: Bog dej!
IVKICA:
Mama, kako se osjećaš?
(Djeca sjedaju za stol.)
BABICA: Naj me ni pitati! Takva mi je slablina od želuca. Gda
bu obed?
BARA:
Bumo pričekali muže dok i oni dojdu.
(Ivkica sjedne do djece, a Bara odlazi u kuhinju.)
MARICA: Babica, očeš da ti donesem kolača?
BABICA: Dej, lepa moja! Da se male založim.
(Marica odlazi u kuhinju po kolač, donese kolač,
babica jede.)
IVKICA:
Djeco, najbolje bi bilo da se vratite jer ona dvojica,
kako su krenuli, neće se znati vratiti kući.
ĐUREK:
Bi nam mogla dati penez za ringišpil?
IVKICA:
Potrošili ste danas i previše novaca. Neka vam daju
ona dvojica ako im je još što ostalo.
LEOPOLD: Idemo!
(Djeca se dižu i odlaze.)
BABICA: Zakaj to veliš?
(Ivkica sjedi nogu preko noge.)
22
IVKICA:
BABICA:
IVKICA:
BABICA:
BARA:
BABICA:
IVKICA:
BABICA:
BABICA:
IVKICA:
BABICA:
DOKTOR:
IVKICA:
DOKTOR:
IVKICA:
DOKTOR:
IVKICA:
DOKTOR:
Ona dvojica su malo više popila. Ako tako nastave,
bit će svašta. Doći će kući pijane glave i praznih
džepova.
Denes je Ivanje pak nek se i oni male poveseliju.
Nemam ja ništa protiv, samo ne volim pijane guzice.
Naj takva biti! To je jemput na lete. Je li na placu i
muzika?
(Dolazi Bara, stavlja na stol kolače.)
Jesu! Naši domači mužikaši.
Onda ih ne bu taki doma. Moj Ivek se je vu me vrgel.
On bi za muziku se dal. Ti, Ivkica, si čumbrasta kak i
tvoj otec, dej mu Bog duši lefko.
Pa neću valjda plesati na placu s kumicama! Smrde na
kilometre po štali.
Joj, kak je to zlo kad čovek zabi svoje poreklo. Kaj
si tak gizdava? Se nisi rodila na Jelačić- placu. Bogu
zafali kaj si dobila muža fiškala pak se sad moreš
špinčiti.
(Ivkica klima glavom negodojući.)
Viš, tvoj Štefek je skupe škole zbavil, ali nije gizdav.
Nisi ga vredna.
Ja sam to zaslužila. Nisam zabadav školu glancala.
Glancala si ti i oko škole. Srečna si kaj si se na Štefeka
namerila.
(Netko kuca na vrata. Ivkica otvara.)
Dobar dan!
Vi ste?
Poštovanje! Doktor Majer. Novi doktor u selu.
Drago mi je! Ivkica Boltek. Izvolite.
Danas sam dežuran. Nema baš posla, svi su otišli na
proštenje pa rekoh - idem obići baku.
(koketno) Baš ljubazno od vas.
Bako, je l’ krenulo što na bolje?
23
BABICA:
BARA:
DOKTOR:
BARA:
DOKTOR:
BARA:
DOKTOR:
BARA:
IVKICA:
DOKTOR:
IVKICA:
DOKTOR:
IVKICA:
DOKTOR:
IVKICA:
DOKTOR:
IVKICA:
DOKTOR:
24
Je, gospon doktor! Vaša medicina zlata vredi. Denes
se dobre osečam. Samo mi vu želucu kruli, ali to je od
glada.
(Doktor se smješka. Dolazi Bara iz kuhinje.)
(veselo) Gospon doktor, ste pak male došli?
Jesam, ja se brinem za svoje pacijente. Nego, da ne
zaboravim. Donio sam logožar. Moja žena vam puno
zahvaljuje na poklonu.
Bute ostali pri nas na obedu? Dejte si sedite.
Najljepša hvala, ali nemam vremena. Moram se vratiti
u ordinaciju.
Idem ja v kuhinju. Bum vam gableca složila. Baš sam
purana porezala.
Hvala, nije potrebno.
Bum, bum!
(Bara odlazi u kuhinju.)
Doktore, kako se vi snalazite u ovoj selendri?
Kako to mislite?
Nema struje, telefona, kazališta. Ovdje ste odsječeni
od svijeta.
Iako sam rođen u gradu, ja jako volim život na selu.
Ljudi su prijazni, lijepo su me primili. Ne oskudijevam
ni u čemu. Ja sam zadovoljan.
Što vaša žena kaže na to?
Za nju je bio izazov doći živjeti na selo. Ona je deset
godina živjela u Beču.
U Beču, u Mađarskoj?
Österreich, Austrija, poštovana gospođo!
Da, pa to je sve slično.
Možete misliti kolika je to promjena bila za moju
ženu. Ali, moram vam priznati da uživamo u
prirodi, na svježem zraku. Šećemo šumom, beremo
gljive, a imamo i mali vrt koji nam oduzme nešto
slobodnog vremena.
IVKICA:
DOKTOR:
A čime se bavi vaša žena?
Ona je učiteljica. Uživa u radu s djecom. Nego, recite,
čime se vi bavite?
IVKICA:
Ja se brinem o domaćinstvu.
DOKTOR: Domaćica ste, znači. Zar vam ne bi bilo bolje da
radite?
IVKICA:
Pa, kako to mislite?
DOKTOR: Dokone gospođe su često nezadovoljne i čangrizave.
BABICA: Je, gospon doktor! Sad ste rekli pravu prognozu. Imate
morti leka za to? Moj bi vam zet jako zafalil.
DOKTOR: Ima lijeka, fizička aktivnost, pa kakav hobi. Time
čovjek ubija dosadu.
BABICA: Je, je, imate praf. Če čovek više dela, menje misli na
bedastoče!
(Doktor se diže.)
IVKICA:
Svašta!
DOKTOR: Žao mi je, moram vas napustiti.
DOKTOR: (Prilazi babici, pruža joj ruku.)
Doviđenja, bako! Budite mi i dalje vedra duha i ne
dajte se.
BABICA: Bara, odi! Ide gospon doktor otiti!
(Doktor pruža ruku Ivkici.)
DOKTOR: Poštovanje, gospođo! Razmislite o mojem prijedlogu.
IVKICA:
(natmureno) Do viđenja!
(Dolazi Bara i daje gablec doktoru.)
DOKTOR: Puno vam hvala na svemu!
(Doktor izlazi, ulazi Francek.)
FRANCEK: Falen Bog! Ivkica, kaj si več došla s proščenja?
(Ivkica diže nos.)
IVKICA:
Jesam!
FRANCEK: Mi se vidi da je to zagrebačka štima, kad je tak fest nos
v zraku.
(Babica klima potvrdno glavom.)
25
FRANCEK: Treza, kaj ti se pogoršale kad je doktor k tebi došel?
BABICA: Nije, sve je v redu. Doktor je došel logožara vrnuti i na
gablec.
FRANCEK: Treza, sem ti donesel licitara. Dej se zasladi!
BABICA: Baš ti fala! Ti navek na me misliš.
(Babica otvara licitar i jede, bara dolazi iz kuhinje.)
BARA:
Bok, sused! Dejte se raskomotite. Bute z nami
obedvali!
FRANCEK: Ne bi, fala! Reši bi popil kupicu vina.
BARA:
Dej, Ivkica, natoči Franceku piti pak dojdi k meni f
kuhinu. Buš mi salatu ščistila.
IVKICA:
(koluta očima) Dobro, kad baš moram!
(Bara i Ivkica odlaze.)
BABICA: Francek, dej mi poveč kak je bile na proščenju?
FRANCEK: Jako lepo! To ti je bile ludi kak mravov. Cerkva je bila
puna da smo jedva dihali. Župnik je lepu propoved
dal.
BABICA: Koj je župnik povedal?
FRANCEK: Se lepo od Boga.
BABICA: Mi se vidi da si ti na vuhe sedel. Si morti spal pod
mešu?
FRANCEK: (vikne, braneći se) Nesem!
BABICA: No, reči kaj je bile!
FRANCEK: Pevači su popevali da se črep digal. Kad je meša bila
gotova, onda sam otišel pod štant. Tam sam si popil
gverca.
BABICA: Je li bile pune ludi pod štantom?
FRANCEK: Kaj pitaš! Se je bile pune. Jeni su jeli, drugi pili, a trejti
tancali. Mužikaši su tak lepo igrali. Ali, kad su zaigrali
našu polku, tak mi je teško pri srcu došle.
BABICA: Se sečaš, Francek, kak smo mi na Ivanje tancali?
FRANCEK: Kak se ne bi sečal! Bili smo najlepši par, si su vu nas
gledeli.
BABICA: Je, je, tak je bile.
26
FRANCEK: (smije se) Joj, Treza, moram ti nekaj povedati.
BABICA: A koj? Dej brže poveč! Baš me zanima.
(Francek šapće povjerljivo, a babica znatiželjno
sluša.)
FRANCEK: Sad sem videl Juru i Jalđu tancati na placu. Jura je saj
moker bil. Im ju nije mogel obrnuti.
BABICA: Kak to? Im nije Jalđa debela.
(Smiju se.)
FRANCEK: Morti bi prije rast s korenjem genol nek Jalđu obrnol.
BABICA: To je bile nekaj za videti.
FRANCEK: Ludi su se smejali da su se za črevo držali.
BABICA: Jalđa nigdar ni znala tancati. Bila bi dobra za zelje
gaziti.
FRANCEK: Praf veliš!
BABICA: Čuj, dej mi reci, si videl gde mega sina i zeta?
FRANCEK: Jesem! Ivek nije mogel durati pak si je zaigral z
mužikaši. A Štefek, on je popeval kaj grlica.
BABICA: Kak su ti se vidli? Su bili fest pijani?
FRANCEK: Bili su fajn veseli.
BABICA: Moj Ivek je veliki bečar i fakin. Dok je igral pri
Marku v goste, nije ga bile dimo od petka do pandelka
navečer.
FRANCEK: Bormeš je dobre zakardašil. Kaj mu je Bara rekla? Je l’
ga fest špotala?
BABICA: Ja sem svoje Bare rekla: če oče mir pri hiži, naj si v
zobe naleje Gajgerove vode.
FRANCEK: Kakva je to Gajgerova voda?
BABICA: Bil ti je negda doktor Gajger. Pak mu se žena došla
tužit daju muž fest tuče. Doktor joj je dal flašu vode i
rekel kad muž dojde pijan doma, naj si v zube pušča
male vode i nek ju tak dugo v zobe drži dok muž ne
zaspi. Žena je tak napravila i nije više bila bijena.
FRANCEK: Viš, viš! To ti je prava medicina!
27
BABICA:
Kak su rekli naši stari: Ako nečeš bijen biti, moraš
Gajger vodu piti.
(Netko kuca na vrata. Ulazi Jalđa.)
JALĐA:
Falen Isus!
BABICA I FRANCEK: Navek falen!
(Francek se diže.)
FRANCEK: Jalđa, na sedi si kraj Treze. Bom si ja donesel vina.
JALĐA:
Treza, kaj je s tobu? Si zbetežala?
BABICA: Kak vidiš, Jalđa!
JALĐA:
Im ne zgledaš tak loše. Si friška v obrazu.
BABICA: Je, je, male mi je bole. Trošim medicinu kaj mi je
doktor dal. Jalđa, otkud ti ideš?
JALĐA:
S proščenja!
FRANCEK: Jalđa, si ti za kupicu vina?
(Jalđa sjeda kraj babice.)
JALĐA:
More! Bum si male počinula. Denes je takva žega da
nemrem durati.
Znaš, Treza, bila sem pri meše pak male pod štantom
i tak. Viš, sem ti donesla liter gverca. On je jako dober
za cirkulaciju.
BABICA: Je, bome, je. Mi baš Francek pripoveda da si fletne
tancala z Juru. To je sigurno zate kaj si pila gverca.
FRANCEK: Joj, jadni Jura! Sega ga je zamlela. Jenu vuru nije
mogel k sebi dojti.
BABICA: Jalđa, reci mi si čula kaj novoga pri meši?
JALĐA:
Jesem. Baš pod mešu mi je tvoja kuma Franca povedala
kak je Ruda Škanjcof svoju Ružu stukel. Tak jako da
je bila črna.
BABICA: A zakoj?
JALĐA:
Ne bi ti znala reči. Ruda ti je vražjega mleka, kak i
njegov ded. Znaš kak je on svoju staru štel vu zdenec
hititi. Pak nema Ruda po kom dober biti. Čula sem daje
nekakva lubomora posredi. Nije ju čak ni na proščenje
pustil.
28
FRANCEK: Ima baš i na koga biti lubomoren! Tak je lepa da bi ju
mogel deti vu šenicu za strašile!
(Svi se smiju.)
BABICA: Jesi još kaj novoga čula?
JALĐA:
Nesem čula, al sem vidla. Dok smo sedeli pod štantom,
za drugim stolom je sedel Imbrek i stalno je Katu po
riti gladil.
BABICA: (začuđeno) Am, naj mi to povedati! Kaj veliš, baš ju je
gladil?
(Jalđa se digne sa stolca i pokazuje prstom.)
JALĐA:
Viš, ovak. Opče nesu srama imeli. Ja sem bila tu, a oni
tam.
FRANCEK: Ovak je bile.
(Francek gladi Jalđu, Jalđa skoči.)
JALĐA:
Da si gladil dok ti je bile vreme, ne bi ostal stari
dečko!
FRANCEK: Tak je bile, kad sem videl!
(Babica klima glavom.)
BABICA: I veliš, tak je na placu bile vesele.
JALĐA:
Toliki narod nisem još vidla. Bili su ludi i z druge
kotarov. Kak da je celi svet vu Sveti Ivan došel.
BABICA: Ja bi bila tak vesela da sem mogla z vami biti. Kad
čujem muziku, meni noge same idu. Oni bi me i mrtvu
z groba zdigli.
(U taj čas čuje se muzika. Trčeći ulaze djeca i viču.)
DJECA:
Idu! Idu!
BABICA: A gdo?
(Ulaze Štef i Ivek, a iza njih muzika. Ivek i Štef pijani.
Dolaze Ivka i Bara iz kuhinje.)
IVEK:
Muzika, odigrajte jenu za moju Baru!
(Djeca sjednu na klupu.)
MUZIKA: (Svira.)
Bara, Bara, Bara
kad mi male dala
29
da se mali Jura
po tebi kotura.
BARA:
(ljutito) Buš se ti kotural do semna kad te ja vdrapim
med roge!
IVEK:
Barica, naj se srditi! Znaš da ja tebe imam rad. Male
više sem si popil, pak znaš da mi je denes imendan.
Sem ga moral z pajdaši preslaviti.
(Bara se smješka, Ivek ju grli. Ivkica ljutito prilazi
mužu.)
IVKICA:
Kako to izgledaš? Ti ne možeš biti drugo nego
indolentni mužek!
ŠTEF:
Tko mi to veli? Moja žena, visoko školovana. Jedva si
završila šnajderski tečaj. Sretna si što si se namjerila na
budalu kakva sam ja, inače bi još danas krave pasla.
IVKICA:
Uzalud tebi tvoje škole! Da nije mene, nikad ne bi
izgledao kao gospodin! Još bi se uvijek oblačio na
sajmu! Tako si pijan da je čudo da nisi pao nakao.
BABICA: Tišina! I dosta svađe! Denes kad je vesele v celom
svetoivanjskom kotaru, ne bu ni pri mene žalost.
Mužikaši! Odigrajte mi polku! Kak sem got betežna,
bum si s Francekom otancala. Marica, donesi šlape! Vu
nji me kurje oči ne boliju!
(Babica se obuva, Francek lupi botom po stolu.)
FRANCEK: Sad bum ja rekel teru bute odigrali! Prosim lepo
Đurekovu polku!
(Babica se diže. Svi začuđeno gledaju.)
(vikne) Ludi, glejte! Babica se zdigla!
BARA:
(Muzika počne svirati i svi plešu, ulazi bertaš, muzika
zbunjeno gleda.)
BERTAŠ: (ljutito) Za Boga miloga! Je l’ ste vi ponoreli! Ostavili
ste mi ljude pod štantom bez muzike. Kak ste mogli
samo tak otiti?!
ŠTEF:
Ja sam pošteno platio. Mojoj ženi i šogoru je danas
imendan. Želio sam iznenaditi svoju ženicu.
(ljutito) Mene si baš iznenadio!
IVKICA:
30
BERTAŠ: Ja sem im platil petsto jezerač, je l’ tak?
MUŽIKAŠ: Je, tak je, al je prijatel dal ibera.
BERTAŠ: Kaj bum počel če bute tu ostali? Ljudi mi pod štantom
sediju, si budu otišli! Bum načisto propal!
IVKICA:
Zbog mene nisu trebali dolaziti. Mogu ići otkud su i
došli!
BABICA: Pak si počela bedastoče pripovedati!
BERTAŠ: Joj, mene, joj! Dejte, bumo to nekak vredili! Bum ja
dal još 300 jezerač pak se onda vrnite nazaj!
MUŽIKAŠ: Ak je tak, onda bi se mogli si skup nazaj vrnuti.
ŠTEF:
Ja sam pošteno platio, lijepo molim! Možete ići pod
jednim uvjetom. Odsvirajte valcer za moju ženu.
(Muzika svira. Svi plešu.)
MUŽIKAŠ: Mi idemo na plac. Če ste dobre vole, ote z nami. Bok!
(Muzika odlazi. Jalđa se diže.)
JALĐA:
Idem i ja! Ne bi se štela mešati vu obiteljske
rasprave!
FRANCEK: Idem i ja! Bok, ludi!
BABICA: Deca, idemo na zabavu! Bumo se tam male
poveselili!
IVKICA:
Mama, što je tebi? Pa nisi potpuno ozdravila! Ne možeš
ići bolesna na zabavu.
BABICA: Nisem ni bila betežna. Sem se male pustila da vidim
kuliko do mene držite. Vidim, deca, si ste se pribrali.
To mi je jako drago. Vas nesem od lani vidla.
IVKICA:
Mama, srami se! Nisam mislila da si sposobna za takve
stvari. Staroj ženi takve gluposti ne priliče.
(Okrene se mužu i sinu.) Spremite se! Idemo doma!
ŠTEF:
Ti, draga ženice, možeš odmah krenuti. Ja ću s punicom
na zabavu. Baš mi je drago da je ozdravila.
(Štef grli punicu.)
ŠTEF:
Mamica, sad se budemo zabavili kak se šika!
IVKICA:
Kakve vam još gluposti neće pasti na pamet!
31
IVEK:
BABICA: ŠTEF:
IVKICA:
OSTALI:
BARA:
Smirite se! Najte se svaditi! Idemo lepo si skupa na
zabavu. Bumo si popili vinčeka, pojeli odojka s krušne
peči. Pa gdo more, bu si i zatancal.
Ja s tem računam! Viš, sinek, kak si to lepo povedal!
Idemo brže! Nemo se niš mudili! Bum si samo novi
rubec dela. Marica, donesi mi rubec!
Ivkica, ideš?
(pokorno) Što mogu, ionako nemam izbora!
(Marica nosi rubac.)
Idemo!
(Svi odlaze, a Bara, se okreće ljuto prema publici.
Zatim odlazi.)
Za koga sam ja obeda kuhala?!
KRAJ
32
33
TOPLA VODA TEČE
Likovi:
Bartol,
Selma,
Ivek
Marko
Joža
Franca
Kata
Bara
Steve Vugorek,
Franjo,
Muzika
34
gostioničar
konobarica


 seljani, vlasnici zemlje



poduzetnik, “Amerikanac”
Steveov glasnogovrnik
IVEK:
SELMA:
IVEK:
SELMA:
IVEK:
SELMA:
IVEK:
SELMA:
IVEK:
SELMA:
IVEK:
SELMA:
IVEK:
SELMA:
IVEK:
SELMA:
IVEK:
SELMA:
IVEK:
SELMA:
(Radnja se odvija u seoskoj gostionici. Konobarica
sluša narodnu muziku i uređuje stolove. Ulazi Ivek.)
Dober večer!
Dobro veče!
Kak si kaj, Selmica? Tak si mi se denes lepo
zbigecala.
Jašta, a kad nisam? Reci što ćeš popit?
Dej mi jenu šlivovicu, za početek.
Imaš pravo! Šljiva je zakon, al’ u mom kraju više vole
travu.
Kakvu travu?
Rakiju travaricu.
Tak reč! Sem mam pomislil na indijsku konoplu.
Šta je tebi, mi smo pošten narod, ne bavimo se mi
time.
Naj se srditi, nesem te štel vređati, ali te prosim dej mi
poveč s teroga si ti mesta?
Ja sam ti, brate, iz Stoca, al’ nas protjeraše.
S kakvoga stoca? (čudi se) To još nesem čul.
Iz Stoca u Ercegovini.
Sad te razmem, sem tam blizu bil na frontu. Baš
Stolca je bil jen dečko. Kak se one zval? Jure, sad
sem se zmislil. Nigdar ga nem zabil, imel je vuha kak
blatobrane. Dok je spal, hrkal je da ga je bile čujti do
Trebinja.
E, bolan, dobro da vas ne ubiše Srbi.
Bogme smo jempot skoro najebali radi nega. Bil je
dober dečko, ali dosaden dozlaboga. Počel je popevati
one vaše tange. Kad su ga čuli Srbi počeli su pucati kak
stekli.
Ne kaže se tange, već gange.
No dobre, kak ti veliš.
E, beno, što nisi to učio u školi?
35
IVEK:
Ne sećam se, valda me taj dan nije bile vu škole. Ja
sem ti kak mali bil dosta betežen. Više sem bil doma
nek vu škole.
SELMA:
Majke ti!
IVEK:
Vu jeseni za brajne, dobil sem ospice ili kozice, za
Božić gripu, a za Vuzem kantar i tak sem pune izostal.
SELMA:
Ja sam ti brate završila šest razreda i što mi fali?
(okreće se)
IVEK:
Niš, baš niš ti ne fali.
(Ulazi Bartol.)
BARTOL: Dober večer, Ivek! Selma vgasi radio. (obraća se
Iveku) Nemrem poslušati tu mužiku.
(Selma iza leđa plazi jezik. Bartol sjeda do Iveka.)
BARTOL: Donesi i meni jenu rakiju.
(Selma nosi. Vraća se za šank, briše čaše.)
BARTOL: Ivek, kak je stari, je li mu koj bole?
IVEK:
Sad mu je već dobre. Bil je pri doktoru, ide stvar na
bole.
BARTOL: Mogel je bez prstov ostati, vrag ti dal cirkular.
IVEK:
Lepo sem mu rekel da ne dira purana.
BARTOL: Kakvoga purana? Koj je bile ž nim?
IVEK:
Javil je tetec Miško, mamin brat da bu došel k nam.
Mati je brže snela škrinje purana da bu se otopil pak bu
ga spekla da počasti teca. Kad se puran na pol otopil,
tetec je nazval da ne bu došel. I koj sad s puranom,
pitam vas ja. Za nas tri je puran preveč. Onda je otec
zel purana, odnesel ga na cirkular da ga bu prepilil i
najebal.
BARTOL: I koj se je onda porezal?
IVEK:
Točne tak.
BARTOL: Bože, mi se smiluj! Gde mu je pamet bila da je išel
purana pilit.
(Ulaze Joža i Marko.)
JOŽA I MARKO: Dober večer!
36
BARTOL:
IVEK:
SELMA:
JOŽA:
MARKO:
IVEK:
MARKO:
BARTOL:
IVEK:
SELMA:
ŽENE:
MUŠKI:
FRANCA:
KATA:
JOŽA:
KATA:
SELMA:
KATA:
FRANCA:
MARKO:
KATA:
IVEK:
Dober večer!
Bok dečki! Ote si sim k meni sedite.
(Sjedaju. Prilazi Selma. Bartol odlazi.)
Što ćete popit’?
Ja bi gemišt.
I meni bi pasal, sem se doma najel šunke pak sem baš
žejen.
Dej sad i meni jenoga donesi.
(Selma nosi.)
Prijatel Bartol, koj si nas zval na sastanak? O čem se
dela?
Dečki, najavil se jeden Amerikanec da bu donesel
projekte u vezi tople vode.
Sad je meni jasne koj se Selma tak zriktala.
Jašta! Neću se vala zbog tebe.
(Ulaze Franca i Kata.)
Dober večer!
Dober večer!
Smo čule da je tu sastanak u zvezi tople vode.
(Jela ju gurne laktom.)
Ne veli se zvezi nek u svezi tople vode.
(Žene sjednu.)
Si ti videl naše žene kak su se nafčile cifraste govoriti.
Niš ti Joža z nas ne delaj norca.
(Prilazi Selma.)
Što ćete popit’?
Ja bi jenu naranđadu.
Meni dejte Coca - colu.
(Konobarica nosi.)
Koj si z nami ne spijete kupicu vina?
Treba biti trezne glave dok se takav posel dela.
Vište kak žene trezveno razmišljaju.
37
FRANCA:
MARKO:
FRANCA:
KATA:
MARKO:
IVEK:
KATA:
JOŽA:
KATA:
FRANCA:
MARKO:
KATA:
JOŽA:
KATA:
MARKO:
KATA:
BARTOL:
JOŽA:
BARTOL:
IVEK:
38
Mi smo se spremile za sastanak.
Baš bi rad znati kak ste se vi to spremile.
Prečitale smo celu knigu. Jela, kak se one zove?
Bespuća i još nekak.
(Muški se smiju.)
Kaj je, je! Moramo priznati da su nam žene politički
zrele.
One su se spremile kak da idu na politički skup, a ne na
sastanak za toplu vodu.
Imamo mi tu svoje interese.
Kakve vi to interese imate?
Če se vu našem selu otpreju toplice, morti si čovek
kakav posel najde.
Je, istina! Ja sem si baš premišlavala, če bi turisti
narupili vu naše sele, bi mogla iznajmiti onu sobu vu
tere su svekrva i moj pokojni muž bili na skolka. Tak
me je strah vu nje spati.
Naj, Franca, bedastoče pripovedati. Im turisti očeju
imeti konfor, a ti vu hiži nemaš ni vode, ni šekreta.
To niš ne znači. Ja sem čula da stranci najreši imaju
turizam v prirodi.
Koj očeš s tim povedati? Da budu reši išli srat vu trnac,
nek na šekret.
Z vami se nije vredne raspravlati. Niste nigdar čuli za
ekoturizam.
Za takvoga sigurne nesmo.
Koj vi tomu znate. Nek, Bartol, gda dojde
Amerikanec?
Trebal je več dojti.
Bartol, koj on praf za praf oče?
Ne bi vam znal detalje. Čul sem da namerava delati
hotel i bazene.
Ja bi štel da napravi veliki hotel kam bi se hodili kartat
i kockat.
MARKO: Još si nekoj zabil?
IVEK:
A koj?
KATA:
Zabil si reči i kurvat!
JOŽA I MARKO: To, to, to su prave reči!
JOŽA:
To bi mu bil najbolši potez.
IVEK:
Če bi tam bile plesačice, one koj samo malo pokriju
cice i guzicu, joj…
MARKO: (obraća se ženama) Tu bi bile posla i za vas. Mogle bi
si zošiti one gače na žnoru.
IVEK:
Gange!
(Svi se smiju, prilazi Selma. Lupi Iveka po čelu.)
SELMA:
Tange! E, budale!
IVEK:
To si nemrem nikak zapamteti.
(ljutito) Koj vi z nas cirkusa delate? Biki nepodojeni.
KATA:
Imate vi komu doma oblačiti i tange i gange. Sram vas
budi.
BARTOL: Dečki smirite se male. Najte žene vređati.
MARKO: Koj bi je mi vređali? Mi smo samo dali predlog. Če im
nije po vole, nikomu niš.
(Bartol gleda na sat.)
BARTOL: Ne znam gde su mužikaši? Sem je naručil da dojdeju
male zaigrati. Moramo Amerikanca vu štimung deti,
da mu zememo čim više dolarof.
IVEK:
To ti je dobra ideja.
MARKO: Kad si bu male popil, na se bu pristal.
KATA:
Kak ti znaš da čovek pije?
MARKO: Sem videl na filmu. Saki Amerikanec čim vlezne vu
hižu, mam ide k šanku i toči si pijaču. Oni ne moraju
iti vu bertiju. Saki ima doma šank. Da je mene živeti vu
Amerike bar mesec dana.
KATA:
Bi se Amerikanci zapomogli za peršonu.
FRANCA: Ja sem iste vidla vu ‘‘Santa Barbare”. Kad je onaj CC
došel dimo, mam si je točil liker.
39
KATA:
IVEK:
JOŽA:
BARTOL:
SELMA:
BARTOL:
SELMA:
BARTOL:
MARKO:
BARTOL:
BARTOL:
MUŽIKAŠ:
BARTOL:
MUŽIKAŠ:
MUŽIKAŠ:
SELMA:
MUŽIKAŠ:
SELMA:
MUŽIKAŠ:
MARKO:
SELMA:
MUŽIKAŠ:
FRANCA:
40
To sem i ja vidla. Čak je dal kupicu i one svoje, kak se
je zvala? Šofija!
Istina, Amerikanci vam pijeju viski.
Bartol, je li si nabavil viski za Amerikanca?
Selma, odi pogleč v skladište je li imamo kuliko viski.
Nema, šefe!
Kak nema, im ga je bile?
Popilo se, al’ ima šljive.
Onda bu Amerikanec pil šljivovicu.
Moreš mu dati i tropice, on ti tomu tak niš ne zna.
Vraga ne zna! Im je on domaći čovek, tu Šušunbrega.
(ulaze mužikaši)
Gde ste dečki tak dugo? Sem se splašil da nete došli.
Najte se srditi, ostali smo vu defektu pak male
kesnimo.
(stavljaju instrumente na pod i prilaze šanku)
Selma, dej dečkima pijaču. Nek nam onda nekoj
zaigraju. Moramo Amerikanca dočekati v dobrom
raspoloženju.
More! Samo najprije nam natočite gemište dobre smo
se ošvicali dok smo auto do tu dorevali.
(Selma toči, mužikaši piju)
Mam je lakše! Rekli ste da bi nekoj odigrali? Recite
teru pesmu očete?
Može ona “KRALJICA TROTOARA”?
Nemre! Mi takve ne igramo.
A može ona “I TEBE SAM SIT, KAFANO”!
Nemre, mi igramo samo domače.
Domače je domače!
Ajd’ odsviraj onu “MENE MAJKA ZA ZIDARA
DAJE”.
Ta more. Dečki idemo!
Baš lepo bumo si male zapopevali.
(Muzika svira, Selma naplaćuje Marku piće.)
(Muzika stane, čuje se kočenje i udarac.)
BARTOL: Šte se to tak lepo sparkeral? (gleda kroz prozor)
Vidi mi se da je neka ženska.
(Muzika odlazi na terasu, muški gledaju kroz prozor.)
MARKO: Šte bi drugi. Ki je vrag babam dal vozačku!
KATA:
Koj se ti javlaš, si ti morti bolši šofer? Koj si onda pri
Mišku v grabu zašel?
(ulazi Bara, na glavi ima šešir)
BARA:
Dobra večer!
PRISUTNI: Dobar večer!
MARKO: Otkut je ova opala?
BARA:
Koja budala je ostavila bicikl pred ulazom?
(skoči) Ja, valda ga neste zjašili?
IVEK:
BARA:
Malo sam ga dalje sparkirala. (Ivek izlazi.)
BARTOL: Izvolite samo! Mi Vam, znate, imamo nekakov sastanak
pak smo male v štimungu.
BARA:
Znam, pa i ja sam pozvana. (pruža ruku Bartolu)
Barbara Raček rođena Špiček.
KATA:
Za miloga Boga! Bara, koj si to ti?! Em te nesem
prepoznala.
MARKO: Šte bi te prepoznal vu tulikom škrlaku.
FRANCA: Kuma, Barica! Ste to Vi? (Bara ju gleda.) Koj me ne
poznate? Im je vaša mama mene na krst nesla, a moja
je vam fermana kuma. Kak bi se to rekle smo križni
kumi.
BARA:
Kad je to bilo? Ja se takvih stvari ne sjećam.
MARKO: Barica, se sečaš morti kak si z Francom krave pasla?
JOŽA:
Toga se ja sečam. Tak su je pazili da se je Francova
krava napuhnula detele i skoro fcrkla.
BARA:
Kakva su to glupa pitanja. Ja u Zagrebu živim već
trideset godina i naravno da se ne sjećam tako ružnih
stvari.
MARKO: Sad su grde, a negda su bile lepe.
41
BARTOL:
IVEK:
BARA:
IVEK:
BARA:
IVEK:
BARA:
IVEK:
BARA:
IVEK:
BARA:
IVEK:
BARA:
SELMA:
BARA:
SELMA:
BARA:
SELMA:
BARA:
BARTOL:
BARA:
BARTOL:
BARA:
42
Milostiva, dejte si sedite. Očete krej ženski ili sami.
(Bara sjeda sama za stol, ulazi Ivek.)
Kam ste gledeli? Saj biciklin ste mi potrli.
Molim lijepo drugi put ga propisno sparkiraj.
Ništa mene nije briga. Ja oču da mi kupite novi
biciklin.
Dobro, u redu. Kolika je šteta?
Ja sem ga platil hiladu petsto kuni, a Vi mi dejte za
nega hiladu kuni.
Pa ti nisi pri zdravoj pameti. Za tisuću kuna kupim
novi bicikl.
Bil je i moj novi dok ga Vi ne ste zjahali.
U redu. Kad mi gospodin isplati, dat ću ti sto dolara.
Nemre, sto pedeset.
Sto trideset!
Sto četrdeset!
Ajde, nek te voda nosi.
(Ivek sjeda za stol, dolazi Selma.)
Što ćeš popit’?
Molim? Nisam valjda s tobom krave pasla da mi se
obraćaš sa ti.
Nisi ni mogla. U mene si mogla samo ovce čuvat.
Kakva neotesanka!
Ja sam za tebe bečka škola.
Jesi, samo bosanski smjer.
Selma, odi čaše prat, ja bum milostivu uslužil. Prosim
lepo kaj si bute popili?
Molim vas jedan viski, treba mi za smirenje, nakon
ovakvog dočeka.
Ja se duboko ispričavam, ali viskija nemamo. Očete
morti domače rakije, šljivovice?
Ni slučajno, ne želim mirisati na rakiju, kao neka
seljača.
FRANCA:
BARTOL:
BARA:
KATA:
BARTOL:
BARA:
BARTOL:
BARA:
BARTOL:
BARA:
IVEK:
BARA:
BARTOL:
STEVE:
OSTALI:
BARTOL:
STEVE:
IVEK:
BARTOL:
STEVE:
SELMA:
FRANJO:
STEVE:
SELMA:
BARTOL:
Jeste čuli!
Očete morti, šeri ili kruškovec?
To mi je slatko, imate možda jeger?
Već je gladna, a stopre je došla.
Nemamo jegera, može vinjak?
Može!
Je li bi šteli, Cezar ili Zrinski?
Može Cezar, on me asocira na vječni grad Rim.
Evo odma! (Toči i nosi.)
Još jednu molim!
Ova je dobre baždarena.
Molim vas, kad dolazi gospodin u vezi pregovora?
Saki čas treba dojti.
(Ulazi Steve i Franjo.)
Good evening! Dobar večer!
Dober večer!
(ponizno) Izvolite, dobro nam došli!
(Amerikanac se predstavlja.)
I am Steve Vugorek, Franjo is my friend.
(Franjo diže ruke i pozdravlja.)
Taj mi je od nekut poznat.
Izvolite, tu si sedite.
(Sjedaju za stol, prilazi konobarica.)
Beautiful girl.
Što ćete popit’?
(Steve gleda Franju.)
Gospodin pije viski.
Whiskey please!
Nema, prodano.
Jeste možda za domaću rakijicu, tak je fina da bi ju
anđeli pili, kad bi smeli.
43
STEVE:
BARA:
KATA:
MARKO:
STEVE:
FRANCA:
BARTOL:
KATA:
STEVE:
BARTOL:
STEVE:
MUŽIKAŠ:
STEVE:
MUŽIKAŠ:
BARTOL:
FRANJO:
MUŽIKAŠ:
FRANJO:
FRANCA:
KATA:
MUŽIKAŠ:
44
All right, može. (Pokaže rukom Baru.) Please, the
lady!
Thenk you, mister Steve.
(Selma nosi i toči, Steve ispija, Bartol toči.)
Bartol, dej male prikoči, im nemre čovek do reči dojti.
(Bartol prekida, bocu ostavlja na stolu.)
Praf veliš, smo se stali da bi nekakof posel napravili.
Very good! (Sam si toči.)
Bartol, reči Amerikancu nek pokaže prospekte, jer će
tak nastavi, s posla ne bu niš.
Najte čoveka siliti, naj se udomači, im je naše gore
list.
Vidi se otkut je, čim tuliko pije.
(Steve vidi instrumente.)
Music?!
Je pogodili ste, imamo mužikaše. Idem ja po nje.
(Dolazi muzika.)
Hello, boys! Može mi nešto svirat?
Kak ne, vaša reč je naša zapoved. Teru očete da
zaigramo?
Welcome, my friend!
(obraća se Bartolu) Si ga ti razmel?
Nesem bogme niš.
Gospodin Stiv bi želio pjesmu “DOBRO MI DOŠEL,
PRIJATEL”.
Tak rečite, dečki idemo.
(Muzika svira, Stiv plaće i šapće Franji.)
Ovo je omiljena pjesma njegovog djeda.
(Kata briše suze.)
Vište kak se je čovek ražalostil.
Nije lafko vu tuđem svetu živeti.
(Stiv si toči rakiju, muzika odlazi.)
Dok vi obavlate posel, idemo mi na biljar.
MARKO:
FRANCA:
KATA:
BARTOL:
BARA:
FRANJO:
MARKO:
FRANJO:
IVEK:
BARA:
FRANJO:
IVEK:
FRANJO:
BARA:
FRANJO:
Bi prosil gospona Amerikanca da se pribere, pak nek
poveda po kaj je došel. Ja nemam čas tu do jutra sedeti,
krava mi je za steliti.
Bormeš niti ja nemrem dugo biti, sem repu svinjam
pristavila na šporotu, da mi se ne bu prigorela.
I moje prasice je termin za sprasiti.
Ljudi, čkomite da čujemo koj nam imaju za povedati.
Kakvi su to neotesanci, kraj njih čovjek ne može doći
do riječi.
(Franjo se diže.)
Ja sam pomoćnik gospodina Stiva zadužen za odnose s
javnošću. Želim vam se obratiti s par riječi. Gospodinu
Stivu kao sinu ovog kraja, veliki je interes njegov
prosperitet.
Nesem dobre razmel. Čiji prosperitet? Njegov ili
našega kraja?
Pa vašega kraja, naravno. Zato je gospodin Stiv odlučio
velika sredstva uložiti u ovaj projekt.
Male nam bolše objasnite o tom projektu.
Od vaših upadica čovjek ne može doći do riječi.
Gospodin Stiv je odlučio sagraditi moderno kupalište
s četiri bazena, dva olimpijska-jedan za neplivače
i jedan za djecu. U sklopu toga sagradio bi hotel sa
petsto ležaja i prateće sadržaje.
Ako smem pitati, kakvi su to sadržaji?
Golf tereni, teniski tereni, dječje igralište, nogometno
igralište i hipodrom. U samom hotelu nalazila bi se
kuglana, kockarnica sala sa poker-automatima, disko
klub, snack-bar, dva restorana, kongresna dvorana. Da
udovoljimo svim prohtjevima naših gostiju, sagradit
ćemo fitnes-centar, saunu, frizerski salon i salon za
uljepšavanje.
A unutarnji bazen?
Naravno, gospođo, dva bazena olimpijski i dječji.
45
BARA:
FRANJO:
KATA:
FRANJO:
BARA:
FRANJO:
BARA:
KATA:
FRANJO:
MARKO:
FRANCA:
JOŽA:
IVEK:
JELA:
KATA:
MARKO:
FRANJO:
FRANCA:
46
Jao, da znadete kako ste me obradovali. Uz ovakve
sadržaje neću više morati ići u Čatež.
Tako je!
Koj je toga nabrojil. Da ti se vu glave vrti. Ja si nesem
niš zapamtela.
Je li vam sve jasno, ima kakvih pitanja?
Da li će biti salon za masažu?
Svakako!
Oh, to će biti odmor za moju bolesnu kičmu.
Si čula Franca? Nju kičma boli, a koj bi mi rekle.
Ima li još kakvih pitanja?
(diže se) Ja bi nekoj pital? Je li bu ostal on stari tuš?
Dobre nam dojde, si sako lete kad zvozim gnoj, tam
operem prikolicu.
Baš sem i ja to štela pitati, ja vu zdencu nemam dosta
vode pak si tam veš operem.
Tuš bi moral sikak ostati, kam bum išel lagve
zaparjuvat?
I ja tak mislim, sem se navek za bistričko proščejne išel
tam okupati.
Ja svojem kravam vodu vozim, tak ju rade pijeju i bolše
mi dojiju.
Moj Štef stalne vozi vodu vu bednju i vu zdenec
natače.
Koj velite na to, gospon Amerikanec, če bi se složili
da tuš ostane, mogli bi tam deti bedenj pak bi se turisti
nutre kupali.
Zaboga, kakva su to pitanja? Što vi mislite da će se
Amerikanci, Nijemci, Englezi, kupati u bazenu i gledati
kako vi perete gnojne prikolice i lagve, a prijedlog da
se kupaju u bednju, gdje vam je pamet? Znadete li vi
da elitni turisti traže vrhunsku higijenu?
Nek si doneseju z Amerike tu kak ste rekli gigijenu, ak
im naša nije dobra.
MARKO:
FRANCA:
FRANJO:
IVEK:
STEVE:
FRANJO:
IVEK:
KATA:
FRANJO:
IVEK:
FRANJO:
MARKO:
FRANJO:
MARKO:
FRANJO:
IVEK:
FRANJO:
IVEK:
Franca, nesi razmela, štel ti je čovek reči da turisti
očeju imeti veliku čistoču.
Koj on s tem oče povedati? Nesmo ni mi krastavi, će
baš nemamo penez kuliko oni. Ja sem se vu sobotu
kupala na tople vode, tak sem se naharila sopunom od
jorgovana, da sem dišala do Svetoga Ivana.
Gospođo, nemojte se ljutiti, bogati turisti žele vrhunsku
uslugu. Oni se žele ovdje dobro provesti i potrošiti
novac.
Baš si premišlavam. Kakva je naša uloga vu tom
poslu?
Svi raditi!
Da kao što kaže gospodin Stiv, svi ćete se moći
zaposliti. Trebat ćemo radnika svih struka, konobare,
kuhare, čistačice, spremačice i mnoge druge.
Ne znam koj bi tu mogel delati? Kuhati ne znam,
konobariti takaj, a meni bi iste dobre došla spremačica
i čistačica.
Se oženi, več ti je i vreme.
Imamo mi posla za takve.
Kakvoga? Da čujem!
Vi znate da mnogi turisti imaju kućne ljubimce. U
sklopu toga izgradit ćemo hotel za kućne ljubimce.
Koj se tu ima delati?
Ako na primjer jedan Nijemac dovede svog psa. Dok se
on zabavlja i troši novac u kasinu ti ćeš šetati njegovog
psa.
(uperi prst prema sebi) Ja, mu vrag mater švapsku! On
bi se kockal, a ja bi mu cucka španceral. Evo mu to!
(Prekriži ruke.)
Tako se radi u svijetu i za to su ljudi dobro plaćeni.
Bogme ni ja nem cucke španceral. Morem samo
špancerati Švabice.
Trebat će i takvih usluga.
Tu su dobrevolne javlam.
47
FRANJO:
JOŽA:
MARKO:
IVEK:
JELA:
FRANJO:
MARKO:
FRANJO:
MARKO:
FRANJO:
JOŽA:
MARKO:
JELA:
STEVE:
IVEK:
JOŽA:
MARKO:
JOŽA:
MARKO:
JOŽA:
MARKO:
48
Dolazit će i starije gospođe da se dobro provedu.
One vole društvo mlađih muškaraca. Znaju ih bogato
nagraditi.
Tu bi se i ja prijavil. Ali ja bi španceral samo one do
četrdeset let.
I, ja!
Ne bi ni ja stareše od trideset let.
Jeste vi čuli mudrijaše? Oni bi kruha bez motike.
(prilazi muškima) Sram vas more biti. Lefanti jedni!
Čast Iveku, on je dečko. A vi dva, šte bi se vam dal
špancerati. Poglečte se kak zgledite. Mamlasi jeni!
Dobro, dobro! Nemojte se svađati. Ima za svakog
posla.
Dejte povečte!
Mogli bi raditi na teniskim terenima.
Koj se tu ima delati?
Uređivati terene! Sakupljati loptice i slično.
To bi bile za nas. Tam bi sega vidli. Dojdu mlade puce
vu kratkim šosima. (Diže se.) Zeme vu ruke reket pak
počne žnim mahat i naginjati se, a mi samo gledimo i
dodajemo loptice.
Joj, kakov pogled!
Gospon, imate vi kakov spometneši posel za ove
lenteše? Oni bi samo tuđe riti gledeli.
Može radi na golf teren.
To ne bi bile loše.
Ne znam koj bi tam delal.
Kosil travu! Borme se ne bi prasičkal.
Nesem nigdar videl golf terene.
Ja jesem, vu Mokrica.
Naj reči! Vu Mokrice? Šte bi rekel da su Krčinaši tak
napredni da imaju golf terene.
Joj, Joža! Kak si tak bedast. Nesem rekel vu Mokrice
krej Salnika, nek Mokrica vu Slovenije.
FRANJO:
FRANCA:
FRANJO:
KATA:
JOŽA:
SELMA:
STEVE:
FRANJO:
SELMA:
FRANJO:
SELMA:
MARKO:
SELMA:
MARKO:
SELMA:
IVEK:
SELMA:
JOŽA:
SELMA:
IVEK:
KATA:
SELMA:
S kim mi posla imamo! Oni ne znaju kako izgleda golf
teren.
Gospon, Amerikanec! Ja bi vas pitala kakve namere z
nami imate?
Možete raditi u vešeraju. Gosti dolaze na četrnaest i
više dana. Trebaju svaki dan imati čisti veš, ručnike i
posteljinu.
Ja bi ručnike i posteljinu prala. Ali tuđe gače borme ne
bum. Mi se i muževe duriju, zate je samo jemput na
mesec perem.
Z lepim se fališ.
(Dolazi Selma.)
Reci mi majke t’! Trebaš li pjevačicu il’ plesačicu?
All right, može!
Trebat će nam svakako, naročito atraktivne djevojke.
Što oš kazat, da nisam atraktivna?
To nisam rekao. Ali nama prvenstveno trebaju djevojke
koje govore strane jezike.
Ako je to u pitanju, nema problema. Kad sam bila kod
babe u Njemačkoj, naučila. Pitaj me nešto pa ćeš čut.
(diže se) Morem ja postaviti pitanje.
Kaži bolan!
Dej nam poveč? Kak na namački veli, dober dan?
(razmišlja) Kako se ono kaže? Matere ti zaboravila.
Selma, bum ti ja pomogel. Guten tag!
A jes vala! Skinuo si mi sa usta. Sad se sjetila! Znam ja
kako se kaže na primjer, kratke hlače.
Reči onda kad znaš.
Kurze Hosse!
Si videl bormeš zna.
Takve prostote si je dobre zapamtela.
(Prilazi Selma.)
Što oš stara? Nemaš pojma o njemačkom i šuti tu da te
ne čujem.
49
BARTOL:
JELA:
KATA:
FRANCA:
MARKO:
FRANJO:
MARKO: JELA: FRANCA:
FRANJO:
FRANCA:
FRANJO:
FRANCA:
JOŽA:
KATA:
MARKO:
IVEK:
FRANJO:
FRANCA:
OSTALI:
FRANJO:
50
Selma, za šank i skrati jezičinu.
Dosta je te bedastoči, je li bumo jemput prešli na
spometneši posel?
Bile bi vreme.
Bormeš dok vi tu naklapate, moja repa se bu
prikuzmala.
(obraća se Stevu) Gospon Amerikanec, rečite Vi kuliko
kanite platiti našu zemlu?
Gospodin Stiv je velikodušan čovjek. Platit će vam
dvadeset tisuća dolara po jutru.
Bogme je velikodušen. Bi si čovek mam pomislil da je
Škot, a ne Amerikanec.
Ja ne dam tak jeftine, če je tak bogat kak se pripoveda,
nek onda poštene plati.
(diže se) Bi štela nekoj pitati.
Recite!
Ne razmem se vu dolare, kuliko bi to bile marki?
Oko četrdeset tisuća maraka.
Bi ga vrag motal, ki bi tak jeftine dal.
Ne dam ni ja sem dobil za petsto klaftri sinokoše tuliko
penez.
Tak je, to mi je najbolša zemla teru imam. Ja ne dam
ispod četrdeset hilada dolarof.
Niti ja!
Kaj velite, ludi, ja mislim da bi se s tu cifru mogli
složiti.
(Svi potvrdno klimaju i odobravaju.)
Gospodo, nemojte pretjerivati, pa toliko ne stoji ni
gradilište na Floridi.
Za Koridu nas nije briga, tam more biti zabadof, ali
ovde je tuliko i kvit.
Tak je!
Moram konzultirati gospodina Stiva.
(Sjeda kraj Stevea i razgovara.)
JELA:
KATA:
FRANCA:
IVEK:
JOŽA:
IVEK:
MARKO:
JOŽA:
MARKO:
FRANCA:
MARKO:
FRANCA:
IVEK:
JOŽA:
IVEK:
SELMA:
IVEK:
KATA:
SELMA:
BARTOL:
SELMA:
MARKO:
Misli Amerikanec da smo mi vesla sisali. On bi se na
naše siročije bogatil.
Veliju da je bogat kak črna zemla.
Sem čula da ima deset autof.
I to ne bilo kakve, ne znaš teri vekši i bolši. Ima čak i
Linkolna.
Koj ga nesu strelili? Sem se tak vu škole vučil.
Jesi bedast, tak se zove američki auto po pokojnem
Abrahamu Linkolnu.
Mene se takov auto dopada, ima nutre i bar z likerom.
Kak ti to znaš?
S takvem se autom voziju mladenci, videl sem dok se
je pelal Imbričof Joško na venčajne.
I ja sem vidla taj oklopni auto.
Kakof oklopni, koj motaš.
Kak nije, kad vu nega niš ne vidiš. Ima črne stekla,
bole bi pasal za mrtvike voziti.
Vište ja bi najreši imel sportskoga ševroleta, onoga teri
ima dva sice.
Koj če ti takof auto kad ste tri pri hiži. Če buš oca i
mater pelal na Bistricu, koj buš jenoga vu bunker del?
Tu ne bi vozil oca i mater, nek svoju deklu.
(Prilazi Selma.)
Matere ti, oš mene povest’?
Ti bi već mogla dojti u obzir.
Si videl mudrijaša, očevu zemlu bi prodal, pak bi vu
autu kurve vozil a ne oca i mater.
(Prilazi Selma)
Što si rekla, stara? Kome ti to kurva? Ako te ja drmnem
oklagijom, neće ti ni Alah pomoći.
Zaveži gubicu i na posel!
Oću šefe, moram branit svoje interese.
Koga se vraga furt svadite, baš praf veliju ludi, da su
babe tri dane od vraga stareše.
51
KATA:
JELA:
KATA:
FRANJO:
FRANCA:
IVEK:
JOŽA:
MARKO:
IVEK:
FRANCA:
IVEK:
BARA:
FRANJO:
JOŽA:
MARKO:
FRANJO:
MARKO:
FRANCA:
FRANJO:
OSTALI:
52
(Zazvoni mobitel u logožaru, Kata se diže.)
Halo! (sluša) Tu sem ja Kata, gdo je tam? (sluša) Ti
si, Nacek? (sluša) Dobre, dobre, bum se požurila. Ti
pazi dok ja dojdem. Zbogom!
Koj se dogodile?
(Kata prilazi Stivu.)
Gospon Amerikanec, je li ste se premislili? Mene se je
počela prasica prasiti, morala bi iti dimo.
(Franjo se diže.)
Gospodin Steve je odlučio platiti trideset tisuća dolara
po jutru. Smatram da je to iznadprosječna cijena.
Kuliko je to marki?
Oko pedesetpet hilada.
O tom bi se već mogle razmisliti.
Dečki to je pune penez, mogle bi se ž nimi pune lukni
zakrpati.
Bome je, mam bi si kupil auteka, a i hižu priredil.
Ako je za dobrobit našega sela, bum i ja pristala.
Koj ti, Bara, veliš?
(pripito) Gospodo, mislim da smo pregovore završili
na sveopće zadovoljstvo.
(Prilazi Franjo.)
Da čujemo što ste odlučili?
No, Marko, dej ti reči.
(Marko se diže.)
Dečki, fala! Kak ste čuli mene su odredili za
glasnogovornika pak bi ja rekel par reči. Mi smo
pristali. (Sjedne.)
To je sve?
Pak nem sad održal političku tribinu.
Viš kak je lepo rekel, kratko i jasno.
Znači svi ste pristali.
Jesmo!
(obraća se Steveu) Gospodine Stiv, posao je
zaključen.
STEVE:
All right, konobar piti, za sve!
(Selma nosi.)
FRANCA: Mi se vidi da Amerikanec mam bole govori hrvatski.
JELA:
More biti, se je sega vraga denes naposlušal.
STEVE:
Gdje je muzika?
BARTOL: Idem ja po dečke, mam budu došli.
(Odlazi i vraća se s muzikom.)
MUŽIKAŠ: Je l’ ste se vredili kak treba?
PRISUTNI: Jesmo!
STEVE:
Muzika svirati “JOŠ NI JEDEN ZAGOREC. “
(Muzika svira, svi pjevaju.)
STEVE:
Bravo! (Poziva muziku za stol.)
(Zvoni mobitel. Kata se javlja.)
KATA:
Halo, Nacek si ti? (sluša) A, ti si Anica. (sluša) Koj
veli? (sluša) Reči da bum brže došla! (sluša) Dobre!
Reči ocu nek bu vu kocu i nek dobre pazi. (sluša) Bu
ga vrak zel! Samo se nek čuva, dok ja dimo dojdem.
(Zatvara i sprema mobitel.)
MARKO: Koj je Kata, koj si tak oštra?
KATA:
Neče mu se vu kocu sedeti, misli on da je meni ovde
lafko. Treba braniti naše interese.
FRANCA: Koj muži drugo znaju, nek zajebavati.
JOŽA:
Vi niste pune bolše. Da nije nas ne bi vidle dale od
nosa.
KATA:
Baš takvi kak ti, su nam preširili vidike.
MARKO: Koj buš ti mene na račun brala? Ja sem videl više sveta
nek buš ti da imaš tri živote.
KATA:
Ti si videl? Mulec jeden! Zate si se vu Zagrebu zgubil.
Te je milicija dimo dopelala.
FRANCA: Samo če nije koj fkral, pak su ga zate pelali.
KATA:
Ne bi se bile za čuditi, im je negda memu Naceku
čižme fkral.
FRANJO:
53
MARKO:
JOŽA:
KATA:
FRANCA:
MARKO:
KATA:
FRANCA:
KATA:
BARTOL:
IVEK:
JOŽA:
IVEK:
KATA:
MARKO:
KATA:
JOŽA:
MARKO:
KATA:
54
Jesem, sad ti bum povedal, če nigdar nesem, na
kakvom sem ga poslu našel. Mi dečki sela smo radi išli
k one dovice Magde. Jemput sem se ja priredil i otišel
k Magde pod oblok. Kad sem se naluknol, tvoj Štefek
je već ž nu spal f postele. Mene je prijel takav jad da
sem mu od jada čižme zel, tere je pod oblokom ostavil
pak je išel dimo bos.
Viš, sad si me zmislil. Magda je bila kak roža, si smo
ju radi prigledavali.
Koj bute vi mega Naceka s kurvešom stvarali?!
Naj se, Kata, srditi! Tvoj Nacek je bil lepi dečko. Mi
smo skupa krave pasli i popevali.
Jeste i špancerali po sinokoše.
(skoči) Franca, reči po istine koj si imela z mojim
Nacekom?
(čudi se) Ja ništa, morem priseči.
Bartol! Donesi raspele!
Najte se stalne svaditi. Napravili ste dober posel pak
se male zabavite. Koga se vraga zmišlate na one kaj je
bile. Bile i prešle.
Mene je to tak lepo poslušati. (Zanosno.) Joj, kak je
negda lepo bile. Denes te dekle ne glediju če nemaš
dober auto i penez vu žepu.
Čkomi, Ivek, ti buš sad imel penez pak si buš kupil
auto. (Šapće.) Da sem ja na tvojem mestu, zel bi Anicu
Katinu. Kad se tuliko bogatstvo spoji, gde bu vam
kraj.
Šte bi rekel da ti znaš tak mudre povedati.
S toga ne bu niš. Moja Anica ide vu visoke škole, pak
si bu vu gradu dečka našla.
Baš bi rad znati, vu kakvu to školu ide Anica?
Vu najskupešu. (Razmišlja.) Kak se one zove.
Sigurne zmišla toplu vodu.
Koj ju treba zmišlati, ona sama teče.
Sad mi je opale na pamet, ide vu školu za geodeda.
BARA:
KATA:
MARKO:
IVEK:
MARKO:
KATA:
BARA:
FRANCA:
JOŽA:
FRANCA:
KATA:
FRANCA:
KATA:
FRANCA:
KATA:
FRANCA:
KATA:
IVEK:
KATA:
MARKO:
Valjda za geodeta.
Bi bile tak nekak.
Koj se vu tom poslu dela, bi rad znal?
Če zbavi školu, Anica bu mernik.
Si videl mudrijaše, dali su čer za mernika da bi mogli
tuđu zemlu primerjati.
(ljuto) Gda je moj Nacek čiju zemlu prioral? Ti si taj
ki tuđe priarja, na Krčine si moje već tri sloge sebe
prioral, mamlaz jeden.
(lupi šakom po stolu) Dosta toga, završite već jednom
sa tim glupostima. Mene još čeka daleki put.
Kuliko je vur?
Tri frtal deset!
Dok ja tu bedastoče poslušam, morti mi se repa
prikuzmala. Kata, dej zemi mobitel pak nazovi Anicu
naj prejde k mene, pak nek sneme repu šporota.
Kak bu vu hižu vlezla?
Reči da je kluč pod miščaflinom.
(Kata se diže i zove.)
Gdo je tam? Ti si Nacek, koj nesi vu kocu? (sluša)
Gotovo, naj reči, dvanajst komadof, dobre, fala bogu,
dej mi Anicu. Čuj, Anica, prosi te strina Franca da bi
prešla k ne i snela je repu z šporota. (sluša) Koj veliš?
(sluša) A, kluč, dele ti je pod miščaflinom. (sluša) Kak
ne znaš, to ti je one na koj nagrinjaš smetje. (Okreće se
Franci.) Gde ti je miščaflin?
Pri vrati!
Pri vrati, Anica! Bok, ja sem taki doma.
Sad mi je mam lakše.
Bormeš i mene, prasica je sprasila dvanajst odojkof.
To treba preslaviti.
Selma, dej nam donesi liter i vodu da budu pajceki reši
jeli.
Bi mogla i nas počastiti, buš lepe peneze dobila.
55
KATA:
Dej i nim liter i vodu, nek idu če k vragu.
(Selma nosi.)
MARKO: (nazdravlja) Živeli Katini odojki! Mužika vu tu čast bi
nam mogli nekoj odigrati.
KATA:
Tak je, koj košta košta.
(Muzika se diže.)
MUŽIKAŠ: Teru bi šteli da odigramo?
MARKO: Ti Kata zoberi.
(Prilazi Selma.)
SELMA:
Sviraj onu “MALI MRAV“.
KATA:
Nemre, kakvi te mravi očeju, ja bum naručila. Igrajte
našu domaču “STARI DEDA ADAM “
(Muzika svira.)
JOŽA:
Dečki, mislim da je došle vreme da z gosponom
Amerikancom skvitamo račune.
FRANCA: Vište kak Jožek pametne govori.
MARKO: Istina, već ide jedenajsta vura, treba iti dimo spat.
KATA:
Ivek ti si najmlajši, pak reči Amerikancu naj da isplatu.
(Ivek prilazi Steveu.)
IVEK:
Gospon Steve, ja bi vas lepo prosil, vu svoje ime i vu
ime nazočne gospode, da z nami zravnate račune.
FRANCA: Kak lepo govori, bi si čovek mam pomislil da je došel
sabora.
STEVE:
All right, u redu stvar! Frank, chech please!
(Franjo vadi čekove.)
FRANJO: Molim vas da prilazite jedan po jedan.
(Svi se dižu i prilaze.)
FRANJO: Zaboga, sjednite, stvarate nepotrebnu gužvu. Ja ću
prozivati svakog poimence pa ćete prilaziti.
(prilazi) Što se guraš matere ti, sjedi tamo!
SELMA: (Svi se vračaju za stol.)
FRANJO: Idemo abecednim redom. Neka priđe Burec Franca.
(Prilazi Franca.)
56
FRANJO:
Gospođa Burec Vi imate dvijetisuće četristo hvata,
to vam iznosi četrdesetpet tisuća dolara. Izvolite ček.
Potpišite ovdje!
FRANCA: Dejte vi prvo peneze, onda bum ja potpisala.
FRANJO: Gospodin Steve nema gotovinu, nego čekove. Možete
ih unovčiti u svakoj banci.
KATA:
Ludi, ako su čekovi bez pokriča?
MARKO: Tak je! Mi bi potpisali i bez zemle ostali.
KATA:
Ni ja ne dam bez penez, bi me Nacek za pete obesil da
dojdem dimo bez penez.
BARA:
Ljudi, nemojte stvarati nepotrebnu paniku, možda su
čekovi u redu.
JOŽA:
Morti, je veliki gospon. Ti, Bara, potpiši če oči, ja
bogme ne bum.
IVEK:
Niti ja se ne usudim, im bi me otec vmoril.
FRANCA: Ja se vu čeke ne razmem, da su to penezi, onda vredu,
ali ovak.
MARKO: Ja imam jeden predlog. Ako je gospon Amerikanec
pošten čovek, naj premeni vu banke čeke, pak nam
onda donese peneze.
PRISUTNI: Tak je!
BARA:
Mislim da tu nema prevare.
MARKO: Misliti je drek znati.
(Steve se diže.)
STEVE:
What is this?
(Ivek prilaz Steveu.)
IVEK:
Mi nečemo čeke, nek peneze.
STEVE:
Why not?
(skoči) Si čul, rekel ti je da si nor.
JOŽA: (bijesno) Ja nor, ti vrag mater američku, komu buš ti
IVEK:
govoril da je nor. Sad buš ti videl šte je nor, kad ja za
istinu ponorim.
(Ivek zavrče rukave.)
KATA:
Koga buš ti vređal?
57
(Nastaje galama.)
FRANJO: Umirite se ljudi, naše namjere su poštene.
JOŽA:
Šte nam to garantera?
FRANJO: Ja i gospodin Steve. Ovaj ček možete sutra unovčiti u
banci.
MARKO: Koj ga vi neste unovčili i nam donesli dolare?
PRISUTNI: Tak je!
FRANJO: Nismo imali vremena.
KATA:
Ja mislim da bi bile najbole pozvati policiju. Oni bi kak
se one veli, utvrdili nijov itentitet.
IVEK:
Ja se slažem. Dečki, koj velite?
JOŽA:
More!
MARKO: Selma dej nazovi policiju, pak nek dojde i previžitira
ovu gospodu.
(Franjo i Steve preplašeno gledaju.)
FRANJO: Gospodo nema potrebe zvati policiju, ja i gospodin
Steve idemo promjeniti čekove i odmah se vraćamo.
(Brzo kupe stvari.)
IVEK:
Gde bi vi sad po noći premenili čeke?
BARA:
Gospodo kamo žurite? Posao još nije zaključen.
FRANJO: Vraćamo se odmah, budite bez brige.
KATA:
Lopovi, vi bute pošten narod varali!
(Marko i Ivek izbacuju ih van.)
MARKO: Sem rekel da je to prevarant.
JOŽA:
Vrag mu mater američku, nas je mislil prejti.
FRANCA: Nesmo ni mi z bikom kukurezu jeli.
IVEK:
Ste vidli, ludi, kak smo mogli najebati.
JOŽA:
Bome jesmo, dobre da se Kata setila na policiju.
MARKO: Najte se niš sekirati, morti je tak i bole.
IVEK:
Kak misliš, koj more vu tom bole biti.
MARKO: Ste čuli koj je Amerikanec rekel. Ako on to kupi nemu
mogli više vodu voziti, lagve zaparjuvati, veš prati, bi
nam zabranil i z traktorom na pole iti.
58
JOŽA:
KATA:
IVEK:
JOŽA:
FRANCA:
IVEK:
MARKO:
BARA:
IVEK:
FRANCA:
MARKO:
KATA:
JOŽA:
MARKO:
IVEK:
MARKO:
BARTOL:
IVEK:
Tak je!
Bormeš moj Nacek ne bi više v cisterne vodu vozil.
Praf ti, Marko, veliš. Da smo prodali, de bi se običen
narod kupal?
Če sem dobre razmel, on bi tu dopelal strance, a naši
domači bi čez gatre gledeli kak se ovi kupaju.
Praf veliš!
Penezi bi nam dobre došli, ali ipak sem srečna koj je
topla voda ostala tak kak je.
Kak se veli, sako zlo za neko dobro. Bar nam je došle z
riti v glavu da ne treba se rasprodati. Če se mi složimo,
pak sami moremo skopati i spetonirati bazen gde se bu
narod kupal.
Dobre si se zmislil. To bumo napravili.
Ja ću na svojoj zemlji napraviti kafić.
Taj predlog pozdravljam.
Joj baš se veselim tomu. Samo male me je strah kak se
bum kupala kad ne znam plivati.
Ti ja šlaf od traktora posudim, onda se ne boj, neš
potonula.
Se se more kad se oče.
I kad je sloge!
Baš me veseli koj ste privatili moju ideju. To bi sad
mogli preslaviti.
Tak je!
(poziva muziku) Dečki, dojdite sim!
(Dolazi Bartol.)
Ki se je vrag dogodil?
Sad buš čul!
(Muzika svira pjesmu “Oj, curice Marice”.)
Topla voda Marice v našem selu teče,
na izvoru velik tuš se meče.
Tu se ljudi Marice rado kupat idu,
s tople vode odma zdravi zidu
59
BARTOL:
MARKO:
BARTOL:
MARKO:
BARA:
MARKO:
BARA:
JOŽA:
KATA:
FRANCA:
JOŽA:
IVEK:
SELMA:
IVEK:
SELMA:
IVEK:
SELMA:
IVEK:
BARTOL:
IVEK:
BARTOL:
SELMA:
A gdo bu platil Amerikančef račun?
Onaj teri ga je sim dopelal, a mi se vidi da si to ti.
Gospodo, več je jedanaest vur. Moram zapreti.
Idemo, dečki, si k mene. Bum narezal šunke i sira, pak
bumo si proslavili naš dogovor.
Žao mi je, moram ići. Mene još čeka dalek put.
Barica, moreš ostati pri mene, imam fraj postel.
Ni mrtva, nisam još ispala na takve ponude.
Bole vrabec v ruke, nek golub na grane.
Ak idemo si, ideš borme i ti.
Tak je! Dogovor je dogovor.
(obraća se muzici) Dečki, ote i vi z nami.
(Odlaze, Ivek se vraća.)
Ostavi vrata otprena. Dojdem pokle do tebe.
Ne može, nisi danas na redu.
Kak to mišliš, sem saku večer pri tebe, kak sem onda
zgubil red?
Jebeš ga, došo Muzafer!
Gdo ti je to?
Zaručnik! Ajd’ sad, javit ću ti kad ćeš doć’.
Idem onda, laku noć!
(dolazi) Koj je, Ivek, si koj zabil?
Sem se vrnul po škrlaka. Idem. Bok!
Bok! Selma, jesi gotova, dosta mi je za denes i mrzle i
tople vode. Idemo spat!
Ajmo, šefe! (Odlaze.)
KRAJ!
60
IDU SVATI
prikaz prigorske svadbe
62
Likovi: Janica, mladenka
Kata, mladenikina majka
Martin, mladenkin otac
Jaga, mladenkina baka
Jožek, mladenec
Bara, mladenčeva majka
Štef, mladenčev otac
Miško, snobok
Matek, domači japica
Ivek, svatski česnik
Vera, podsnoš
Karlek, dever
Franca, greblica
nakolenče
svatovi
kuharice
muzika
(Na sceni seoska kuhinja, baka hekla, Janica našiva,
otac sjedi za stolom, mama mete kuhinju – glumci
obučeni u narodne nošnje.)
1. dio
MAMA:
JANICA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
BAKA:
MAMA:
JANICA:
MAMA:
OTAC:
BAKA:
JANICA:
Joj, mene, joj! Kak si si zabila vu tu bedastu glavu
Jožeka Tičara!? Bi ti bole bile zeti Rudeka. Viš kak je
bogat. Tam bi bila gospa i sluge imela.
Ja ga neču da je bogat kak celi kotar.
Kata, več te ni ja nemrem poslušati, nek si zeme koga
ona oče i ti si zela koga si rada imela.
Jesem! Ali bole bi bile da sem vu Lojnu skočila.
Ti još nije kesne, se stigneš ftopiti. Im nije Lojna
presušila.
(križa se) Bože, Bože, kakve su to reči. Da se nete
poklali, prije nek bute Janicu zamoš dali.
Vi čkomite, nije vas nište niš pital. Ja svojemu detetu
dobre oču. Da zeme Rudeka bi bila srečna, čula sem
da imaju dva konje, šest kraf i četiri rojne prasice.
Sako leto dvoje svinj koleju. Rekla mi je kuma Treza,
da imaju pune škrinje žitka. A koj Jožek ima? Dvije
kravice i jenu bređu prasicu.
Ja oču Jožeka! Če mi ga ne date, reši bum po svetu
otišla nek Rudu zela.
Koj me briga! Kak si gdo popravi, tak i spi.
Kata, ki vrag s tebe govori? Nije se vu bogatstvu! Da
sem na Janičinom mestu, niti ja ga ne bi štel. Ima tuliki
nos da bi ž nim mogel vu cerkve sveče gasiti.
(Janica se smije.)
Je siromak, ima nos kaki Pinokin.
Pinokio babica, a ne Pinokin.
63
BAKA:
MAMA:
JANICA:
OTAC:
BAKA:
JANICA:
OTAC:
BAKA:
OTAC:
SNOBOK:
OSTALI:
OTAC:
MAMA:
SNOBOK:
OTAC:
SNOBOK:
MAMA:
BAKA:
MAMA:
SNOBOK:
BAKA:
64
Tak nekak!
Nije važne kak zgleda, lepota je prolazna, a bogatstvo
ostaje.
Najte mi više o tomu govoriti. Rekla sem da ga neću i
kvit.
Koga vraga stalne pripovedaš? Im znaš da Ruda nije
zdrav.
Sem čula da mu je doktor rekel da je momentalno
zaostal.
Mentalno, babica! I takvoga bi ja muža imela?
Naj se Janica nervozirati, ti si zemi Jožeka če ti je pri
srcu.
Če je Jožek lepi kak mu je bil deda, onda bu Janica
imela lepoga muža. Znaš, Janica, ja sem z negvim
dedom navek tancala na šarajzlin balu.
(Čuje se kucanje na vratima.Ulaze snoboki.)
Napred!
Falen Isus i Marija!
Navek falen!
O, prijateli, ote, ote!
Ludi, dejte si sedite!
Bumo si seli, da bute reši spali.
Fala Bogu, spati moremo bole nek delati.
Najte šale delati! Pak mi znamo da ste vi vredni ludi.
Delati se mora dok je čovek pri moči.
(Prilazi baka i gleda Jožeka.)
Kat sem ga zagledala, mam sem ga opazila. Celi ded
Miško, (Križa se.) Dej mu Bog duše lefko!
(gura baku) Najte blazniti, nek si sedite tam krej peči.
(obraća se baki) Kuma Jaga, kak ste vi? Kak
zdraviče?
Nesem najbolše, već par dani vu črevi imam koliku, a
i vu križi me drži.
SNOBOK:
BAKA:
JANICA:
SNOBOK:
BAKA:
MAMA:
SNOBOK:
OTAC:
SNOBOK:
OTAC:
MAMA:
SNOBOK:
MAMA:
OTAC:
SNOBOK:
SNOBOK:
OTAC:
SNOBOK:
OTAC:
SNOBOK:
Rakija vam je najbolši lek za koliku, a bormeš i za
križa.
To i ja velim! Kata, dej mi donesi male rakije, si čula
da je to najbolši lek.
Bum ti ja donesla, znaš da mama ne bu!
Če Bog da, vi bute još tancali gda se bu Janica ženila.
Če bum živa do onda!
Bute, bute!
Bute vi okrehali!
Kata, donesi vina!
Če slobone pitam, je bile kaj grozdiča, kak ste brali?
Dobre, ali menje nek lani. Brinu su mi dosta škvorci
pojeli, ali senek sem napravil finoga vinčeka.
Finoga je vina moj Martin složil, samo ga male preveč
prigledava.
Kuma Kata, tak vam baš i ja bavim.
Si ste vi muži jednaki!
Dejte si spijte, pustite moju babu. Ona navek
prigovara.
Baš vam, dragi kum, nismo žejni, ali bumo probali.
(Kucaju se i piju.)
Moram priznati dobra kaplica! Ste koj prodali?
Nesem niš prodaval. Sem mislil če budu gosti, a i za
težake čuvam.
Dobre ste mislili. (Obraća se Jožeku.) Mi bi vam šteli
povedat po koj smo došli. Več je pune vur, bi morti
šteli iti spat.
Bumo se naspali, duga je noć. Ali reči kume Miško,
koj imaš za reči.
Mene kak svega kuma prosil je ovde prisutni Jožek
Tičar da bi išel ž nim vu vašu poštenu hižu i zaprosil
ručicu vaše poštene čerkice Janice. Kak znate deca
se imaju radi i Bog bi nas kaznil če bi nihovu sreču
raskopali. Kaj vi, kum Martin, velite na to?
65
OTAC:
JOŽEK:
OTAC:
MAMA:
SNOBOK:
JANICA:
OTAC:
JANICA:
OTAC:
SNOBOK:
MAMA:
SNOBOK:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
SNOBOK:
OTAC:
BAKA:
SNOBOK:
BAKA:
OTAC:
66
Ja nemrem protiv dečka niš reči, znam da je z vredne
i poštene hiže. Štel bi čujti Jožeka koj on ima za
povedati.
Meni se vaša Janica več dugo dopada, ja sem vojsku
zbavil i odredil sem da bi se ovu jesen ženil. Zate sem
prosil kuma Miška da ide z menu vu snoboke.
Dobre, lepo od tebe! Koj ti žena veliš na to?
Koj da velim! Ja sem zela koga sem rada imela.
(obraća se Janici) Janica, koj ti na to veliš?
Kak bu tatek rekel!
Reči, Janica, je l’ oči Jožeka?
Si dobre znate da oču!
Deca, dejte si ruke. Ja vam dajem svoj blagoslov.
(Mladi se gledaju i jedan drugom smiješe.)
Tak mi je drago da smo to se lepo vredili, ali bi imeli
još jenoga posla za obaviti.
Kakvoga posla? (Sjeda do Janice.)
Štel bi znati koj si odredil dati svoje čerkice za miraz.
Ti dobre znaš da ja nesem škrtijaš. Ja bum Janicu
lepo otpravil. Dal bum je ral senokoše vu Obreščaku,
devetsto klaftri mekote prvoklasne na Štuku, ral šume
vu Šušaku i tristo klaftri goric vu Zglavniku. I najbolšu
kravu štale.
Neš Pisavu dal?
Budem, Pisava ide z Janicu!
Najte biti tak škrti. Im je Janica jedinka, sem mislil da
bi nam još dali onu mekotu na Rebru, tam ste ionak z
Jožekom međaši.
To ne bi išle, kume Miško.
( Prilazi baka.)
Teru ste one mekotu rekli?
Onu na Rebru, kuma Jaga.
Na Rebru! More!
Kak sad more?
BAKA:
SNOBOK:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
SNOBOK:
MAMA:
SNOBOK:
OTAC:
BAKA:
MAMA:
OTAC:
BAKA:
SNOBOK:
OTAC:
SNOBOK:
MAMA:
SNOBOK:
JOŽEK:
OTAC:
SOBOK:
JOŽEK:
SNOBOK:
JOŽEK:
More, to je moj osebek i to bum ja Janice dala za
uspomenu.
Vi ste pošteni i prepošteni ludi.
Martin, dej je nekoj reči.
Koj da je velim, si čula da je to nejni osebek.
Ti se se znaš dogovoriti.
Dobre, još to, ali više niš.
Koj se zemle tiče! Sem štel pitati, je li bu Janica
dopelala singericu?
Bude, mašinu smo još lani kupili, kak da smo znali.
Ak je tak, onda je se v redu.
(pruža ruku snoboku) Dogovoreno!
(plače) Joj, Janica, kak me buš ostavila!
Najte tuliti!
Dejte, mamek, čkomite. Im nejde prek sveta, išla bu tri
hiže dale od nas.
Sene bu nas ostavila!
Kumica draga, najte se plakati, sad bute dobili i nukeka,
pak po času prenuke. Se za to ne treba plakati.
Praf velite! Kata donesi još vina!
(Nazdravljaju.)
Mi bi sad morali iti dimo.
Da neste nekoj zabili?
Da ne bi vi mislili kak smo mi prevaranti, dali bumo
kaparu. Jožek dej peneze!
Tu su dvije hilade jezerač. (Daje novac Janici, Janica
ocu.)
Dejte si još spijte kupicu vina.
Kume, fine vam je vine.
I moj japa ima fine, da bi ga anđeli pili.
Kesne je, mi bi morali iti dimo. Diži se, Jožek, im nesi
tu korenje pustil.
Idem!
67
SNOBOK:
JANICA:
SNOBOK:
JOŽEK:
Deca, krščanski nauk v ruke, če ga ne znate.
Ja se ne moram vučiti, znam se napamet.
Znate da je naš župnik ošter. Da se nete osramotili!
Najte se vi za to brigati.
(Snobok se rukuje sa svima, isto tako i Jožek.)
SNOBOK: Laku noć i najte niš zameriti!
OTAC:
Laku noć, nemamo koj!
SNOBOK: (okreće se na vratima) Kad dojdu greblice, onda se
bute detalne dogovorili.
2. dio
(Za stolom Janica pegla, baka hekla, ulaze otac i
mama. Mama u ruci nosi laticu.)
MAMA:
JANICA:
ŽENE:
OSTALI:
FRANCA:
BARA:
MAMA:
BARA:
MAMA:
OTAC:
68
Janica, koj još nesi gotova?
Sad bum!
(Ulaze greblice: mladenčeva mama Bara i kuma
Franca.)
Falen Isus i Marija!
Navek falen!
Viš Bara, kakvu buš vrednu snehu dobila.
Toga mi je i treba. Sem se već razdrla, pak mi bu pomoć
dobre došla.
Kume drage, dejte si sedite!
(Janica sprema peglu i nosi veš u sobu vraća se sjeda
kraj peći i našiva.)
Draga prijatelica, donesla sem vam kuglof da probate.
Fala! Niste trebali!
Dej, Kata, ponudi žene z nečem!
MAMA:
BARA:
FRANCA:
BARA:
OTAC:
BARA:
MAMA:
BARA:
BABA:
BARA:
FRANCA:
JANICA:
FRANCA:
MAMA:
BARA:
FRANCA:
MAMA:
OTAC:
FRANCA:
BARA:
(nosi loparke) Drage žene dejte probajte! Sem vu
krušne peći pekla kruh, pak je Janica složila loparke da
se male zasladimo.
(Žene uzimaju i jedu.)
Jako su fine. Vidi se da vaša Janica zlatne ruke ima, ali i
moj Jožek je sake fale vreden. Je l’ tak kuma Franca?
Je, istina živa, on vam nigdar nije zabadof.
Smo ga i sat ostavile vu poslu.
Koj takvoga dela?
Slaže meklu od sirka.
To bi i mene treba. Moja se je tak podrla.
Za to se najte sekirati, bum ja rekla Jožeku, pak i vam
jenu složi.
Je li morti zna šibnate delati? Mene bi treba za dvorišče
zmetati.
Kak ne bi znal! Kulike je već napravil. Onda bum rekla
naj složi i jednu šibnatu.
(Franca prilazi Janici.)
Koj to našivaš Janica?
Stolnak.
Krasni je, odi Bara glet.
(Bara prilazi. Mama nosi našiv.)
Drage kume, sad bute vidle kakve vredne roke ima
moja Janica.
Jako lepo!
Ova mi se muštra jako dopada.
Još je tam vu sobe puna škrinja.
Bute to se zamastile, ote za stol pak si bumo spili
kupicu vina.
More, kum Martin, baš sem nekak žejna.
(Nazdravljaju.)
Da ne bi pozabili po koj smo došli. Štele bi se tu vu
vaše poštene hiže dogovoriti gda bi odredili gosti.
69
OTAC:
BARA:
MAMA:
BAKA:
FRANCA:
BARA:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
BARA:
MAMA:
OTAC:
BARA:
OTAC:
BARA:
MAMA:
BAKA:
MAMA:
70
To se vi žene med sobu dogovorite, ne bi se štel mešati,
čim prije to bole.
Prijatelica draga, koj vi velite gda bi mogle gosti biti?
Če se mene pita, moreju već drugi mesec, mi smo zo
sem spremni.
Praf veliš, nete čekali do leta. Znate kak se veli, letne
gosti i zimski mački, niš ne volaju.
(Smiju se.)
Dobre velite, kuma Jaga. V letu si čovek jemput otanca
i već je jutre.
Ja mislim da bi bile najbole vu veljače, do onda je
još dva meseca se bi se stigle napraviti. Ja sem već
gledela vu kolendar. Petnajsti je vu sredu, če bi vam
tak pasale.
Čekajte da vidim na kolendaru. Martin, si ti ovo
črčkal?
(Prilazi otac.)
To nam je termin prasice za sprasiti.
Je, onda nemre! Jedine ako bi vam pasale dvadeset
drugoga.
Koj se mene tiče more i dvadeset drugoga.
Pri vam vu sredu, pri nam vu četrtek.
A vu pandelek ormarovo.
Dobre, ja bum poslala kuma Miška i Jožeka, pak naj
otidu z Janicu na zapis.
Ne smeju dugo čekati, mora je župnik tri put vu cerkve
ozvati.
Još bi štela znati kuluko prvičof kanite dopelati. Da
znam kuliko tajnerof posodim.
(broji na prste) Moj brat i nevesta, kuma Ruža i Matek,
šogor Ivek i Mara. Računajte krej deset ludi.
Kata, naj mene zabiti!
Kam se vi spremate, ste betežni.
BAKA:
Sad sem betežna kad treba na prviće iti, a kad treba
purane pasti, onda sem zdrava.
MAMA:
A gdo bu hižu čuval i odojke?
BAKA:
Ja bum dobila kumu Maru pak bu ona na gospodarstvu.
Kak ja ne bi išla na prviče? Mi se jemput nučica ženi.
OTAC:
Najte se svaditi! Če očeš iti, pak onda odi.
MAMA:
Ti se se znaš dogovoriti.
BARA:
Dobre, tak da znam, da bu dosta mesta. Kam bi sram
dela če si ne bi imeli ludi kam sesti.
FRANCA: Sega bude dosta i jesti i piti, niš se najte bojati. Jedva
čekam gda to bu. Tak se veselim kak bumo tancali.
(diže se ) Se smo se lepo dogovorili. Morale bi iti, sem
BARA:
se kanila još do kume Treze navrnuti. Bi ju prosila za
kuharicu.
MAMA:
Ja sem to več obavila. Obečala mi je strina Šofka da bu
mi diganjke spekla i kuhala.
BARA:
Odi, kuma, idemo!
MAMA:
Dejte si još loparke zemite!
FRANCA: Ja bum još jenu zela!
ŽENE:
Lafku noč!
UKUČANI: Zbogom!
3. dio
(Žene odlaze, pjeva se pjesma “AJDEMO DOMA”
svjetlo se gasi, zatim pali. Ulaze snobok i mladenec,
mladenec u ruci nosi rakiju.)
SNOBOK I MLADENEC: Falen Isus i Marija!
OSTALI:
Navek falen!
SNOBOK: Koj Janica nije spremna?
71
OTAC:
Odi, Kata, po Janicu! Došel je mladenec, treba iti na
zapis. Dejte sedite, Janica bu taki gotova.
SNOBOK: Dejte, kume, kupicu! Bute probali kakvu smo vam finu
rakiju donesli.
(Otac nosi čaše, nazdravljaju.)
OTAC:
Prava je! Ta ti dušu zgreje.
SNOBOK: Ja bum još jenu, vane se je pozimele pak se bum male
zgrel.
OTAC:
Buš ti Jožek još jenu?
JOŽEK:
Ne bi, fala! (Dolazi Janica.)
JANICA:
Falen Isus!
SNOBOK I JOŽEK: Navek falen!
(Jožek prilazi Janici.)
JOŽEK:
Janica, si se spremila?
JANICA:
Jesem!
SNOBOK: Deca, če ste spremni, idemo mam, nemo se dugo
mudili.
OTAC:
Bute si još jenu putnu spili?
SNOBOK: Koj se mora ni teško nije, dej onda još jednu.
JOŽEK:
Ja ne bi, fala!
SNOBOK, JOŽEK I JANICA: Laku noč!
OSTALI:
Laku noć!
4. dio
(Ulaze djevojke i pjevaju “ZBIRAJTE MI MAJKO,
ŠKRINJICE”. Slažu rubeninu, zatim ulazi mladenec,
snobok, mladenčev otac Štef i svatski česnik.)
SNOBOK I OSTALI: Falen Isus i Marija!
MAMA:
Navek falen!
72
SNOBOK:
MAMA:
OTAC: ŠTEF:
OTAC: MATEK:
OSTALI:
SNOBOK:
MATEK:
OTAC:
ŠTEF:
OTAC:
SVAT:
ŠTEF:
MAMA:
OTAC:
ŠTEF:
MAMA:
SNOBOK:
MATEK:
( Snobok u ruci drži nacifranu kokoš, otac od mladenca
barilček.)
Kuma Kata, ote bliže! Primite ovaj dar koj smo vam
donesli. (predaje kokoš) Naj bu živo za živo.
Lepo fala! (Odlazi.)
Dobre došli, dragi prijateli!
(rukuju se) Prijatel Martin, donesli smo of barilček, da
probaš kakvoga mi vina imamo. (predaje ocu)
Dečki sedite!
(Sjedaju oko stola, dolazi kum Matek.)
Dečki, Bog dej dober večer!
Bog dej!
O Matek, si i ti tu?
Im je denes ormarovo. Pak me je pozval kum Martin da
mu pomorem. Borme, škrinje su teške, pune sakakve
cifraste rubenine.
Dečki, dejte si spijte.
(Svi piju i nazdravljaju.)
Koj veliš na ovo kaplicu, prijatel Martin?
Nemrem reči, prava je, ali sad bute i moju probali.
(Nosi vino i nalijeva.)
Dobre vinčeko! (Diže se, odlazi među cure.)
Fina kaplica! Treba ju trošiti.
Troši ju on i preveč!
Ti, Kata, ne znaš drugo nek brundati.
Tak baš i moja bavi!
(Otac zapjeva “NAJ BABA BRUNDA”, svi pjevaju.)
Če tak nastavite, bute se stvari pogubili do mladenca.
Dečki, ima žena praf! Bumo si još jene popili, pak
idemo na posel. Gde su te stvari?
Čekaj, Miško! To su se vredne i fine stvari. One imaju
svoju cenu.
73
SNOBOK:
MATEK:
SNOBOK:
OTAC:
MAMA:
SNOBOK:
ŠTEF:
SNOBOK:
MATEK:
SNOBOK:
MATEK:
SNOBOK:
MATEK:
SNOBOK:
ŠTEF:
OSTALI:
SNOBOK:
SVAT:
SNOBOK:
74
Nesem rekel da nisu vredne. Reči kuliko očeš penez i
koj se nudiš.
(diže se i kaže rubeninu) Vište ludi kakvi su to ručni
radi, cifrasti vanjkuši, k tomu još ormari, postele i
mašina singerica.
A krava?
Po kravu dojdite zutra jutre da ju šte po kmice ne
vrekne, pak bute rekli da sem vam lošu kravu dal.
Bormeš Pisava je fina krava, daje petnajst litri mleka
na podoju.
(obraća se Štefu) Koj ti na to veliš?
Slažem se, vjutre ja pošlem Imbreka po kravu.
Sad smo se dogovorili i koj velite kulika je cena?
Za celu otpremninu tri hilade jezerač.
Koj očete z nas kožu zguliti? Najte biti tak lakomi.
Mislim da bi bile poštene dvije hilade jezerač.
Najte z nas bedaka delati! To je vredne pune više nek
sem rekel. Pustil bum vam još petsto jezerač i niš
više.
More kume, dve i pol hilade jezerač. Dej, mladenec,
snemi peneze.
(Mladenec plača, Matek uzima novac i daje ocu.)
Nek vas voda nosi, jeftine ste prešli kak nigdar.
Koj kukate, em ste lepe peneze dobili.
Je li ste se vredili?
Jesmo!
Dejte nam natočite još kupicu vina pak idemo dimo.
(Otac toči, svi piju. Dolazi Janica, prilazi svat.)
Dragi prijateli, ja vas lepo prosim da bi ovu tičicu lepo
zutra nacifrali, na glavu joj krunu deli, pak se bumo
zutra ž nju štimali. I mi se bumo lepo nacifrali i si skup
veselili. Živeli!
Mi bi sad morali iti z vaše poštene hiže. Imamo pune
posla još za napraviti.
MATEK:
SVATI:
OSTALI:
Ote dečki, jer nas se skupa zutra čeka veliki posel.
Zbogom, bez zamere!
Zbogom!
5. dio
MAMA:
BAKA:
DJECA:
DOMAČI:
SVATSKI:
DOMAČI:
SVATSKI:
DOMAČI:
SVATSKI:
DOMAČI:
SVATSKI:
DOMAČI:
(Scena - seljačka soba, stolovi i klupe, mladenka sjedi,
žene ju uređuju.)
Janica, dobre pazi da prva zagledaš mladenca, da buš
gazdarica pri hiži.
Lepa moja, ti se porini i prva zajdi vu hižu. Ako to
ne napraviš, bar mu na nogu stani, onda buš sikak
gazdarica.
(Čuje se muzika.)
Idu, idu!
(Muzika dolazi na pozornicu, pred njih izlazi domaći
japica kum Matek.)
Ljudi, koj vas je donesle pred ovu poštenu hižu?
Falen Isus i Marija! Gospon domači japica, mi smo
čuli takov glas da su Isus i Marija pri vas.
Amen, Bog, to je lepi glas.
Glečte, dragi prijatel! Mi vam tu imamo jenoga goloba
teri bi štel svoje gnezdo sviti, ali mu vu tom poslu
pomoč treba.
A koj ste onda sim došli?
Čuli smo da pri vaše poštene hiže živi jedna golubica
teru bi naš golob rad vu svoje gnezdo otpelal.
Imam ti ja pone tičic, ali ne znam tera je prava.
Vi nas pustite vu hižu, pak si bu ju naš golob sam
zobral.
Bum vam ja dopelal da mi ne bi vu hiži kakvoga kvara
napravili.
75
SVATSKI:
DOMAČI:
SVATSKI:
DOMAČI:
SVATSKI:
SVATSKI:
DOMAČI:
SVATSKI:
DOMAČI:
DOMAČI:
DOMAĆI:
SVATSKI:
76
Dejte!
(Domači dovodi stariju ženu.)
Je li bi to ta tičica bila?
Nije loša, ali te je već perje opale, drugu nam dopelajte.
Imamo mi tu jednoga starešega mužikaša pak bi nju
nemu dali.
(Domaći dovodi djevojčicu.)
Glejte kak je ova lepa.
Nemrem reči, lepa je. Samo je premlada.
(Japica dovodi mladu - svatovi juškaju, mladenec
predaje buket i poljubi mladu)
Ta je prava! Pustite nas sad vu hižu.
Pune vas je, gdo bu za tulike ljudi odgovaral?
Ja odgovaram za tu veselu družinu.
Če je tak, ote nuter! A vi mužikaši, kak se to držite?
Kak da vam je pura kruh zela. Vudrite jenu!
(Svi ulaze i sjedaju za stol, djevojke stavljaju kitice.)
Ja bi štel reči par reči našim dragim mladencom.
(Svi ustanu.)
Dragi Jožek, starcov vrednih i poštenih! Našu Janicu
predajem vu ruke tebi da ju nigdar pozabil ne bi.
Da buš veren joj hranitel i od sakog zla branitel.
Da buš joj kak japa brižni, gda stupite vu zakon hižni.
Z ove hiže otpravlam vas kak dečka i deklu, a vrnuli
se bute kak muž i žena. Da bi taj put prešel v redu, ja
određujem za svatskoga česnika našega Iveka. Od sad
on odgovara za naše mladence i celu svadbenu svitu.
Ja se zafalujem na ukazanom poverenju i štel bi reči
par reči. Vu ime našega Jožeka Janičinem starcom fala
budi kaj su ju otranili kak pravi ludi. Dragi mladenci i
ostali svati, čeka nas još dalek put, pak vas molim da
si natočite kupice, da si popijemo za naše mladence.
Živeli!
( Muzika svira “MNOGO LETA SRETNI BILI”.)
DOMAČI:
(Svetom vodom sveti mladence.)
U ime Oca i Sina i Duha svetoga, a amen bu rekel dragi
Bog gda bu negva sveta vola. Gdo bi štel vaše pute
zasesti, dej mu se Bog na se strane sveta rastepsti.
(Muzika svira putnu, svatovi odlaze.)
6. dio
(Žene slažu stolove i nose kolače, pjeva se “SUNČECE
JE NA ZAHODU”. Kroz dvoranu ulaze mladenci,
dolaze pred domačeg japicu.)
DOMAČI:
SVATSKI:
DOMAČI:
SVATSKI:
DOMAČI:
Falen Isus i Marija! Ludi otkud idete i koga to pelate?
Gospon domači, otpravili ste nas na dalek put. Tam smo
otpelali dečka i deklu, a dopelali smo muža i ženu.
Ako ste se vredili kak se šika, ote vu hižu.
Jesmo!
(Svatovi ulaze, pleše se drmeš, zatim sjednu za stol.)
Dragi mladenci i kičeni svatovi, mene je pripala ugodna
dužnost da se s par reči obratim ovom preštimanom
društvu. Ovde smo se stali da uveličamo ovaj svečan
dan za naše mladence. Oni su denes prisegli na križu da
se budu poštivali i radi imeli, dok ih smrt ne rastavi.
Prosimo sad dragog Boga,
naj med nimi vlada sloga.
Dečica im zdrava bila,
a hižica navek mila.
Gospodarstvo nek im cveta,
v sreći živeli puno leta.
S prijateli dobri bili,
zlo i dobro delili.
Prosim lepo se skupa da si natočite kupice, da si
spijemo jednu za naše mladence. Živeli!
77
Sad si lepo si skup sedite, a naše vredne sukačice
pripravile su sakakve specijalitetof. Pak nek ide večera
na stol!
(Žene nose jelo i juškaju.)
DOMAČI: Prije nek bi išli k večeri, prosim naše mužikaše da po
našem starom katoličkom običaju odigraju “ZDRAVO
MARIJO”
(Muzika svira svi pjevaju, zatim sjednu i večeraju, za
to vrijeme mužikaši pjevaju, međusobno nazdravljaju,
kad večere završi, domači japica obraća se muzici.)
DOMAČI: Sad bi prosil mužiku nek odigraju jeden valcer, za naše
mladence, bumo vidli da ne bi mlada bila šepava.
(Muzika svira, mladenci plešu. Dok mladenci plešu,
svatski česnik gleda da nije mlada šepava. Kad ples
završi domači nosi dvije čaše, jednu daje mladencu.)
DOMAČI: Dragi Jožek, primi ovu kupicu i nazdravi zdravicu, ali
da ne bi nazdravlal sam, dodelili ti bumo tvoju ženu
Janicu.
(Janica uzima čašu.)
MLADENEC: Ja se zafalujem u svoje ime i u ime moje žene Janice.
Vi ste pili vu naše zdravlje, mi bumo vu vaše.
(Piju, poljube se, mladenec plaća muziku i plešu.)
DOMAČI: Imamo tu pratioca našeg dragog mladenca, devera
Karleka. Da on ne bi živel sam na svetu, dodelili mu
bumo pocnoš Veru. (Daje im čaše.)
DEVER:
DOMAČI:
78
Drago društvo i kičeni svatovi! Ja se zafalujem u svoje
ime i u ime moje dodelene družice. Vi ste pili u naše
zdravlje, mi bumo u vaše. Živeli!
(Piju, poljube se, dever plaća muziku i plešu.)
( Svi sjedaju za stol, domaći nosi nakolenče i stavlja
ga mladenki u krilo.)
Primi ga Janica! Naj bu prvo muško!
DOMAČI:
MUŽIKAŠ:
MUŽIKAŠ:
SVATSKI:
MUŽIKAŠ:
SVATSKI:
MUŽIKAŠ:
MUŽIKAŠ:
(Janica prima dijete, daje mu jabuku, mali sjedi neko
vrijeme i ispod stola izađe, za to vrijeme na vratima
stoje bokci - to su zamaskirane kuharice.)
Kakve su one spodobe na vrati?
(Muzika svira, ulaze bokci, jedna u ruci ima šeflju,
druga mličenjak, treča pernicu, a četvrta kuhaču
- šeflju daju domačem japici, on skuplja novac od
svatova i stavlja u šeflju, za to vrijeme bokci plešu
drmeš. Japica novac daje kuharici, a ona muzici,
muzika svira, bokci plešu, dečki ih razdvajaju bokci
odlaze, dolazi mužikaš s tanjurom.)
Kume, strine, vujne, nosite debele gujne! Sad bute
platile se koj ste denes pojele i popile.
(Odlazi k mladenkinim roditeljima, stavlja dar na
tanjur.)
Falen Isus i Marija, gospon svatski česnik!
Navek fale vreden, gospon veselnik!
Ovo je jen lepi dar teroga je gospodin Bog dal. To
daruju našu gospu mladu i našega gospona mladoga
otec i mati.
Lepo fala od gospe mlade i od gospona mladoga.
(Mužikaš nosi darove od krsnih i firmanih kumova
i ponavlja isti tekst, pjeva se “OJ MAMICA, OJ
TATICA!”, kad završi sa darovima, odlazi s tanjurom
nasred sobe.)
Sad kad smo mladencom pribrali dara, da vidimo koj
se bu rodile: sin ili čer.
(Kotrlja tanjur tri puta, ako tanjur pada na lice, onda
bude kćer, ako naopako onda bude sin.)
(Muzika svira svi plešu.)
(Mužikaš nosi oko vrata ručnik i udara laktima po
vratima, dolazi ispred mladenaca.)
Ja visim i mislim na gospu mladu.
79
(Mladenka prilazi mužikašu, on joj stavlja ručnik oko
vrata i poljubi je, zatim plešu, mlada poziva mladenca
i stavlja mu ručnik.)
MLADA:
Ja visim i mislim na svega Jožeka.
(Poljube se i plešu, mladenac poziva podsnoš.)
MLADENAC: Ja visim i mislim na podsnoš Veru.
(Poljube se i plešu, podsnoš poziva devera.)
VERA:
Ja visim i mislim na devera Karleka.
(Poljube se i plešu, Karlek poziva kumu Francu.)
KARLEK: Ja visim i mislim na kumu Francu.
(Poljube se i plešu.)
FRANCA: Ja visim i mislim na mužikaša Iveka.
(Stavlja ručnik mužikašu oko vrata, poljube se.)
MUŽIKAŠ: Ja visim i mislim na tri kupice vina. Prva je za naše
drage mladence. (Ispija.)
Druga je za celu svadbenu svitu. (Ispija.)
Trejta je za mužikaše, teri su se ovu večer fest nadelali.
(Ispija.)
SVATSKI: Ljudi, im se vani dani! Idemo van!
(Svi prilaze rubu pozornice, sviraju “ZORJA JE
ZORJA” pleše se pod most, pije se rakija i liker, svi se
vraćaju na mjesto.)
DOMAČI: Draga Janica, došel je čas da napustiš svoj rodni dom.
Da ostaviš oca, mater i babicu teri su za te celi život
skrbeli i vu katoličke vere te odgajali.
Vu nove hiže budi vredna i poštena kak si navek
bila. Poštivaj muža i negove starce kak si i svoje
do sad poštivala. Draga Janica, za su tvoju dobrotu,
naj te navek prati sreča vu životu.
Živeli!
(Muzika svira, “MNOGO LJETA SRETNI BILI”, pjeva
se “ZBOGOM SELO”, svira putna, Janica se oprašta
sa roditeljima i bakom i svi odlaze s pozornice.)
80
81
GOSPODAR JE ZVONEL
82
Likovi:
Ladislav Kerečkenji,
Katarina Kerečkenji,
Jula,
Miško,
Jurek,
Eržika,
grofica Tahi
vlasnik Zelingrada
Ladislavova žena
kuharica
sluga, Julin muž
konjušar
sluškinja
U zelinskoj gori, nalaze se ruševine “trdoga grada”
- Zelingrada. Stari spisi svjedoče o burnom životu
unutar zidina. Djelić te atmosfere dočaran je ovom
predstavom.
PRVI ČIN
(Na sceni stol i stolice. Ulazi kuharica i gleda u lonac.
Ulazi sluga.)
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
Jula, koj finoga kuhaš? (Sjeda za stol.)
Sakojake špecijalitete. Tu se kuha srneči gulaš, vu peći
se peče odojek i jedna guska.
I vol se na ražnu vrti.
Točne tak!
Za miloga Boga, šte bo to se pojel?
Kak ne bi pojel! Im naš gospodar sam poje frtal guske
i šunku od odojka.
Imaš praf, če mu bu i dosti, još bu sigurne pojel i komad
vola, lakomec jeden.
Očeš si ti pojesti gulaša?
Dej mi male nameči, sem tak na tešču dušu da bi se
mogel pričestiti.
Evo, mam ti namečem. (Jula stavlja gulaš.)
Deni mi male gusteše, samo se požuri, moram iti vine
natočiti prije nek nam dojdu gosti. Je li ti znaš šte bu
došel?
Grof i grofica Tahiji z Stubice i Marko literatuš dojdu
na obed, a kapetani Lenković i Alapić na večerju.
Su to morti oni kapetani koj su pobedili Turčine pri
Svete Jelene?
83
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
84
Jesu, skup z našem gospodarom Ladislavom. Rekel je
gospodar Ladislav da je to bila borba na život i smrt.
Naj reči! Tak su opasni ti Turčini. A otkut su došli?
Gdo to zna otkut su došli. Veliju da su jako opasni.
Pred sobu se kuriju i žene silujeju. Pripoveda se koga
oni zarobiju, saki završi na kolcu.
Kak misliš na kolcu?
Tak, lepo čoveka natekneju na kolec.
Kak odojka?
Baš tak! (križa se) Nedej Bog, da bi sim došli.
Kak bi došli kad su je naši pobedili. Teri su mrtvi oni
nedu došli, a živi su dali petam vetra.
Pusti Turčine, reši se bumo nekoj drugo spominjali..
Koj si rekla da i literatuš dojde?
Bu došel na večer pojezije.
Koj bu na pojezije delal?
Mulec jeden, baš niš ne znaš, pesme bu čital.
Onda si mogla tak reči. Im ja znam koj je pojezija.
Vraga ti znaš!
Sad poslušaj moju pojeziju. To je mene moj dedek
vučil.
(Miško se penje na stolac.)
Jesi ponorel, očeš nakel opasti.
Dobre poslušaj!
Ajde reči, da i to čujem.
(Stane na stolac i recitira.)
Vlast je navek takva bila,
krf je slugom ona pila,
Gospodar je porez bral,
sluškinjami lepo spal.
Če se narod v bunu hiti,
dobil bude još po riti.
Gospodara treba krasti,
da čim prije zide z vlasti.
JULA:
To ti je pojezija!
Nedu oni čitali takve bedastoče, nek spometne
pesme.
MIŠKO:
A taj Stubice, bu i taj nekoj čital?
JULA:
Koj bi čital, nega je naš gospodar pozval zate koj oče
od nega kupiti nekakov posed z bistričke strane. Znaš
da Judita ide zamuš za bana Franju Frankopana pak
mora Ladislav veliki miraz dati.
MIŠKO:
A literatuš je tu kak bi rekli radi bolšega štimunga.
JULA:
Nekak!
(Ulazi Jurek.)
JUREK:
Dobre jutre!
JULA I MIŠKO: Dobre jutre!
MIŠKO:
Odi, Jurek, sedi.
JUREK:
Bum si sel, tak sem se već dosta nadelal.
MIŠKO:
Je li si vu štale se zgotovil?
JUREK:
Jesem konje sem naranil, stimaril, štalu zosnažil i došel
sem na fruštik. Koj ima dobroga za pojesti? Fine diši,
prek van.
JULA:
Kuham srneči gulaš za gospodu, očeš da ti namečem?
JUREK:
Oču, kak ne bi štel, samo če imaš dosta.
JULA:
Kak ga ne bi bile dosti, im su jobagioni donesli veliku
srnu. Celu sem ju porezala vu gulaš.
JUREK:
Onda nameči, naj škrtariti!
JULA:
Gda sem ja bila škrta? Vas navek fine ranim.
(Jula stavlja gulaš i daje Jureku.)
JUREK:
Fine je, nedu si samo gospoda brade mastili. A gde je
Eržika? Koj ona ne bu jela?
JULA:
Sigurne još postele slaže pak bu posle došla.
MIŠKO:
Je, more biti, videl sem gazdaricu Katarinu odjahati na
konju, a gospodar sigurne još spi.
JUREK:
Morti z Eržiku postel popravla i plafte nalači. (Smiju
se.)
(Ulazi Eržika.)
85
ERŽIKA:
JUREK:
ERŽIKA:
MIŠKO:
JULA:
ERŽIKA:
JULA:
ERŽIKA:
JULA:
ERŽIKA:
JULA:
ERŽIKA:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
JULA:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
86
Dobar jutar! Mene poslala doručak gospodara
Ladislava.
(Smiju se.)
Eržika, Eržika, je li se buš jemput nafčila govoriti. Se
ne veli gospodara nek gospodar.
Nentudom!
To našemu gazde nije važne. Če menje razme za njega
bole.
Pustite ju na miru. Koj vas briga kak govori.
Ti što kuhati marha huš.
Ja te ne razmem koj si povedla.
Mu! (pokazuje rogove)
Nije govetski, srneći je. (Jula pokazuje velike rogove.)
Igen, sarvaš huš!
(Jula daje pladanj s hranom Eržiki. Čuje se zvono.)
Koga vraga zvoni! Na, nesi mu! A onda se ti vrni na
gulaš.
(Eržika potvrdno klima glavom, zatim odlazi.)
Kesenem!
Od gda je Eržika došla k nam, naš gospodar se je male
prisukal. Nije više onak debel kak je bil. Sa je vraža ta
Mađarica.
Znaš kak se veli - de ima grma ima i lada. Tu si naš
Ladislav brke masti.
Bi si i ja rad omastil, ali nemrem dojti na red.
Mene je žal naše gospodarice, nije lepo da ju tak muž
vara.
Najprije z sluškinju Ružu, teru je gazdarica poterala, a
sad opet z Eržiku. Če bu to Katarina doznala, joj mene,
kakvoga bu vraga.
Ništa ne bu z toga. Katarina se je spametila.
Znači nije više lubomorna?
I te kak je lubomorna.
Si rekel da se je spametila.
JUREK:
JULA:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JULA:
JUREK:
JULA:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JUREK:
JULA:
JUREK:
JULA:
Spametila se je, pak mu lepo vrača na istu felu.
Kak mu vrača?
Nabija mu roge. Naš gospodar je postal veliki
rogojna.
Naj toga povedati, baš bi rad znal s kem mu roge
nabija?
Z lituratušom Markom!
Posednikom z Berislavca?
Teri bu denes došel čitat pojeziju.
Točne s tem!
Za pet ran boži! Nemrem to veruvati.
Nesem ni ja mogel dok nesem videl.
Koj si videl, dej brže poveč?!
Se sečate dok je vranec bil betežen…
Kak se ne bi sečali. Koj je bile dale?
Kad je prizdravel sem mislil da bi mu dobre došel
friški zrak pak sem ga zajahal i otišel ž nim na špancer.
Nesem ga silil, da ne bi pak zbetežal, prek pomale smo
išli.
(hvata se za glavu) Šte te pita za kojna, naj odugovlačiti,
dej povedaj dale.
Naj me motati, se strpi da ti povedam. Po šume smo
se špancerali, tičeki su nam pevali… Bil je lepi dan.
Sonce je tak jako grele da nesi mogel sline pregutnuti.
Joj mene, a dej povedaj! Naj okolišati!
Dej čkomi, naj v miru poveda.
Nemrem se strpeti.
Kak sem rekel, ja sem bil žejen, pak sem svezal konja
i spustil se na izvor da bi se vode napil. Kad sem došel
blizu, videl sem gazdaričinu kobilu kak se pase. Odma
me je nekoj presekle.
A zakoj?
Sem mislil da je sirota s konja opala.
I je li opala?
87
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
Je, samo nije s konja.
Pak niš ne razmem, no dej jemput poveč!
Sad ti bum povedal. Male sem poslušal i čul sem
nekakve čudne zvuke i šuškanje. Kad sem došel bliže,
imel sem koj videti. Dobre da sem zdrav pri srcu.
MIŠKO:
Koj si videl, reči?
JUREK:
Naša gazdarica je ležala na zemle, noge su je po zraku
mahale, a na gazdarice Marko literatuš.
JULA:
Bože mi se smiluj. (križa se) Na gole zemle?
(Jurek se diže i oponaša situaciju - Miško i Jula
gledaju.)
JUREK:
Nije baš na gole, na Markovom kaputu.
MIŠKO:
I koj je onda bile?
JUREK:
Koj bi bile? Jen čas sem gledel, a potom se vrnul
dimo.
MIŠKO:
Mulec jeden, dimo si se vrnul. Takvoga bedaka još
nesem videl.
JULA:
Nemrem to veruvati. Da se nesi zmislil.
JUREK:
Nesem, to vam je živa istina, kad vam velim.
MIŠKO:
Da sem bar ja to videl.
JULA:
Koj bi ti gledel?
MIŠKO:
Se do kraja.
JULA:
Kad bi ti mene tak varal, ja bi te mam za glavu
skratila!
MIŠKO:
I to bi štel videti.
(Jula drži Miška za glavu i nož mu stavlja ispod
vrata.)
MIŠKO:
Jula ki ti je vrag, znaš da ja tebe ne bi nigdar fkanil.
JULA:
Koj si male prije rekel?
(Ulazi Eržika. Kad ugleda prizor, počinje vrištati i
padne joj pladanj iz ruke.)
(Dotrči izbezumljen Ladislav.)
LADISLAV: Što se ovdje događa, zašto vrištiš Eržika?
88
ERŽIKA:
Jula reže Miška vrat!
LADISLAV: Jula, reci što je bilo?
(naklanja se) Velemožni gospodaru, ja se duboko
JULA:
ispričavam ako smo vas splašili. Ja vam bum povedla
koj je bile. Moj muš Miško došel je na fruštuk, obrit i
priređen kak se šika, kak je i red jer nam denes dojdu
gosti.
LADISLAV: I zbog toga ti Mišku stavljaš nož pod vrat?
JULA:
Čekajte, nesem do kraj povedla. Ja sem Miška
previžiterala, je li se je dobre priredil i onda sem vidla
da se nije dobre podbril. Na vratu mu je jena glaka
ostala. Da se ne bi išel dimo brit, ja sem mu ju z nožom
odrezala. Je l’ tak, Jurek? Ti si svedok.
JUREK:
Točne tak, ja sem svedok.
LADISLAV: I zbog jedne dlake toliko panike.
JUREK:
Nije baš radi jene, radi više ni.
LADISLAV: Ništa ne razumijem, ali nije važno. Reci Jula je li gulaš
gotov i meso pečeno? Gosti samo što nisu stigli.
JULA:
Gulaš je pri kraju, a mese bum sad snela z peći da se
oladi, nemrem ga vručega rezati. Jedine je vol još na
ražnu.
LADISLAV: Što je s volom? Zašto nije pečen?
JUREK:
Milostivi gospon jobagioni su kesne došli z Črečana.
Dopelali su tri vola, dvije krave i tri teleta. Zaklali su
najdepšega vola i deli ga na ražen i sad ga Imbrek i
Luka vrtiju.
LADISLAV: Za koliko će vremena biti pečen?
JUREK:
Taki, morti već za pol vure.
LADISLAV: Čim ga izvade s ražnja, donesite mi potkoljenicu da si
prezalogajim.
JULA:
Milostivi gospon, bute usluženi.
LADISLAV: Primite se posla, jer ne želim nikakvih propusta, ovo
mi je važan posjet. Koliko je sati?
(Eržika i Miško odlaze.)
JULA:
Još male pak bu jedenajst.
89
LADISLAV: Gdje je Katarina tako dugo? Mislim da malo pretjeruje
s tim jahanjem.
JUREK:
Jaše, jaše, tak je paše!
LADISLAV: Jurek, što si rekao?
JUREK:
Milostivi gospon, štel sem reči da naše preštimane
gazdarice Katarine paše friški zrak. Kad got dojde z
jahanja, črlena je vu licu i vesela pri srcu.
LADISLAV: Imaš pravo, to sam i ja primijetio. Jahanje ponekad čini
čuda.
JUREK:
Je istina velika se čuda tu događaju.
LADISLAV: Dobro, idem se sada urediti da u punom sjaju dočekam
goste. (Odlazi.)
JUREK:
Idem i ja pomoći Mišku vine točiti. (Odlazi.)
(viče) Eržika!
JULA:
(Dolazi Eržika.)
JULA:
Odi jest!
ERŽIKA:
Nemerem! Iti gospodara morati prati, pak mu gače i
odelo dati.
JULA:
Dok se on okuple, ti si male poječ. Koliko šefli da ti
denem?
ERŽIKA:
Ket!
JULA:
Reci kuliko, da te razmem.
(Eržika kaže dva prsta.)
JULA:
Dobre, razmem dvije šefle.
(Čuje se zvono.)
JULA:
Odi, odi već presvetli zvoniju, buš posle jela. Treba mu
sigurne pleča oprati.
(Eržika odlazi)
JULA:
Samo da gazdarica ne dojde, onda bu vraga.
(Dolazi Katarina.)
KATARINA: Je li tko pitao za mene?
(naklanja se) Dober dan! Milostiva gazdarice, pital je
JULA:
gospodar Ladislav.
90
KATARINA: Zar je tako rano ustao?
JULA:
Znate da vam denes dojdu gosti, pak se mora vrediti.
Bormeš i ja moram iti mese sneti s peći.
(Dolazi Jurek, nosi vino, Katarina sjeda za stol.)
JUREK:
Dobre jutre, milostiva. Jeste jašili, jeste?
KATARINA: Jesam Jurek uživala sam jašući.
JUREK:
Sem si tak i mislil.
KATARINA: To je jedino što me opušta.
JUREK:
Je, je i mene bi opustile da imam koj za jahati.
KATARINA: Kako to misliš?
JUREK:
Štel sem reči, da ja imam takvu kobilu kak vi, joj…
Kak bi jahal!
KATARINA: Jurek natoči mi čašu vina, da se malo okrijepim. Nekako
se osjećam iscrpljeno.
JUREK:
Odma, milostiva! Znam da jahajne čoveka scrpi. Teroga
očete?
KATARINA: Ne znam što nudiš?
JUREK:
Imam vina teroga su prošli teden jobagioni fkrali vu
Nespešu, a vu drugom peharu je vine koj su denes fkrali
vu Kalinju.
KATARINA: Svejedno, daj bilo koje.
(Jurek toči, Katarina pije.)
KATARINA: Natoči i sebi.
(Jurek toči i nazdravlja.)
JUREK:
Kak bi rekla naša Eržika, egešegedere!
KATARINA: Sjedni Jurek! Želim te nešto pitati. Ti se razumiješ u
konje.
JUREK:
Istina, znate dobre da sem ja Vranca zlečil. Rečite, koj
ste me šteli pitati?
KATARINA: Nešto se čudno događa s mojom kobilom.
JUREK:
Kak to mislite?
KATARINA: Svaki dan kad se vraćam sa jahanja, ona je vidno
uznemirena.
91
JUREK:
A dok idete na jahanje?
KATARINA: Ne, prije jahanja je sve u redu. Baš me brine što bi to
moglo biti.
JUREK:
Sigurne je nekoj vidla koj ju je grde splašile.
KATARINA: Ne znam, što takvoga?
JUREK:
Ili je morti koj čula, kakve čudne zvuke.
KATARINA: Pa zar ih ja ne bi čula?.
JUREK:
Ne bi ni ja čul da sem bil na vašem mestu.
KATARINA: Što želiš reći?
JUREK:
Oču reči, vi ste sigurne na izvoru vodu pili, a voda
šumi pak čovek niš okoli ne čuje.
KATARINA: Je li! Kad bolje razmislim, možda si u pravu.
JUREK:
Jesem, sigurne.
KATARINA: I što mi preporučaš?
JUREK:
Najte više kobile vezati za onu rašlastu bukvu, male ju
dale svežite. Morti je šum od vode v glavu dojde, pak
ju to znemiri.
KATARINA: Odakle ti znaš gdje ja vežem kobilu?
JUREK:
Koj bi znal! To sem slučajne pogodil, zate koj je bukva
blizu izvora.
KATARINA: Ne znam, što da kažem. Poslušat ću tvoj savjet.
JUREK:
Če smem, bi vas nekoj pital.
KATARINA: Reci Jurek!
JUREK:
De ste na jahanju knigu zeli?
KATARINA: Nećeš vjerovati, vraćajući se kući srela sam literatusa
Marka. Vraćao se iz Zagreba noseći punu torbu knjiga.
Posudila sam od njega knjigu da si skratim duge večeri.
Zamisli koja slučajnost?
JUREK:
To vam verujem, ja sem iste par put lituratuša videl da
se slučajne mota oko našega grada. Sem nakanil to i
gospodaru Ladislavu povedati.
KATARINA: Za Boga, to nikako! Ladislav bi mogao posumnjati
da literatus ima kakve nečasne namjere i u bijesu ga
ubiti.
92
JUREK:
Mene je gospodar dal dva zlatnika i rekel da moram
paziti na sakoga ki dojde blizu i odma mu povedati.
KATARINA: Dobro, dobro! Ja ću ti dati tri zlatnika, a ti ćeš zauzvrat
zaboraviti da si vidio literatusa Marka u blizini
Zelingrada.
JUREK:
Čim mi date zlatnike, ja bum mam oslepel i niš više
nem videl.
(Katarina daje zlatnike.)
KATARINA: Izvoliš i jezik za zube.
(Katarina odlazi.)
JUREK:
V redu!
(Čuje se zvono.)
JUREK:
Ki je sad pak vrag? Bum si još jednu popil, pak idem
videti šte me treba.
(Dolazi Ladislav.)
LADISLAV: Kome ja zvonim, gdje su svi?
JUREK:
Milostivi gospon, Jula reže mese, Miško je pri volu,
ja sem tu zadržaval gospođu dok je vam Eržika pleća
prala.
LADISLAV: Zar se Katarina vratila?
JUREK:
Je, sad ste se ž nju krajcali. Štela vas je iti iskat, ali ja
sem ju bantuval dok ste se vi riktali.
LADISLAV (razmišlja) Dobro si postupio.
JUREK:
I da znate, sega vraga me je spitavala.
LADISLAV: Kaj takvoga?
JUREK:
Štela je znati, kakva je situacija z vami i Eržiku. Boji se
da ne bi zišla kak i sluškinju Ružu. Na silu mi je dala tri
zlatnika i rekla da dobre pazim na vas i Eržiku i če koj
sumnivoga vidim, nek je odma povedam. Ali vi znate
da ja ne bi nigdar niš rekel protiv vas.
LADISLAV: Drago mi je čuti da si tako odan. Zato ću te nagraditi sa
četiri zlatnika i pazi što govoriš pred Katarinom.
(daje zlatnike)
JUREK:
Budite bez brige, od sad bum zanemel i niš nem rekel.
93
LADISLAV: I bolje ti je! Idem sada do Katarine. A ti da si se uredio
i pomogni Juli i Eržiki dvoriti goste. (odlazi)
JUREK:
Evo idem se odma vrediti.
(Ispija još jednu čašu i odlazi. Dolazi Jula, briše čaše
i tanjure.)
JULA:
Gde su si? Ja sirota moram navek najviše delati. Jula,
reži mese! Jula, peri tajnere! Jula, peri pod! A Eržiku
gospodar s perom po riti gladi. Dosta mi je toga.
(Eržika nosi tanjure i pjevuši, Jula ljuto gleda.)
ERŽIKA:
Kad sam bilo, kad sam bilo, od sedam godino…
(Dolazi Jurek, nosi pehar.)
JUREK:
Eržikica, koj si tak vesela?
ERŽIKA:
Esem! Gazda rekla dođe mužika. Jureka voliš
mužika?
JUREK:
Kak ne bi volel! Pri nas ludi veliju: vu se, na se i pod
se. Ali, kad je još k tomu mužika, nemre biti bole.
ERŽIKA:
Nemere!
JULA:
Da vam tak ruke idu kak jezik. Primite se posla, gosti
samo koj nesu došli. Eržika nesi tajnere.
(Eržika odlazi.)
JUREK:
Si čula koj veli Eržika? Gospodar je i mužiku naručil.
JULA:
Čula sem, kak ne bi čula. Gospodar kani prijatela
Stubice naraniti, napojiti, dobre zabaviti i od nega
jeftine zemlu kupiti.
(Čuje se zvono.)
ERŽIKA:
Gosti došla, brže iti dvoriti!
(Eržika i Jula odlaze.)
94
DRUGI ČIN
(Ista scena, čuje se zvono, Jula drijema za stolom ulazi Ladislav.)
LADISLAV: Jula!
(skoči) Koj je?
JULA:
LADISLAV: Je li košara spremna?
JULA:
Idem odma! Sad bu spremna.
LADISLAV: Reci Mišku da natoči sarjevečko vino, ono je najjače,
možda ono omekša gada.
(Dolazi Katarina, Jula uzima košaru i odlazi.)
KATARINA: Dragi, nemoj biti pesimist. Prepusti to ženskim
čarima.
LADISLAV: Prosim te, Katarina, daj se saberi. Neću da koketiraš
s tim hoštaplerom. Pravi društvo onom beskorisnom
literatusu.
KATARINA: Zašto beskorisnom? (Katarina sjedne)
LADISLAV: Zato jer njegove sladunjave pjesme, umjesto da očaraju,
one uspavljuju. (sjedne)
KATARINA: Nisu grofa uspavale pjesme nego tvoje pretjerivanje
sa zdravicama. No tvoja ideja o jahanju sigurno će ga
razbuditi.
LADISLAV: Tako je! Takve stvari meni prepusti i ne miješaj se.
KATARINA: U redu, ja ostajem kod kuće, ionako moram praviti
društvo grofici.
LADISLAV: Grofica je nakon obilnog ručka prilegla, a ti ćeš se,
draga moja, žrtvovati i ići sa nama na jahanje.
KATARINA: Ja stvarno ništa ne razumijem. Kažeš mi da se ne
miješam u pregovore, a želiš da idem s vama.
95
LADISLAV: Tvoj je zadatak da zabavljaš literatusa.
KATARINA: (začuđena) Molim!
LADISLAV: Nemoj se čuditi, već mu odvraćaj pažnju. Ne želim da
prisustvuje razgovoru između grofa i mene. Najbolje
je da se odvojite za vrijeme jahanja.
KATARINA: Ako baš inzistiraš, ja ću se žrtvovati.
LADISLAV: To je najmanje što očekujem od tebe.
(Dolazi Jula.)
JULA:
Velemožni gospodaru, košara je na kojnu. Dela sem
vam nutre komad vola, šunku od odojka, diganjku od
orejof i sira i pet litri vina.
LADISLAV: Reci Mišku da stavi litru rakije.
JULA:
Je li šlivovice ili tropice?
LADISLAV: Pa šljivovice, naravno!
JULA:
V redu!
KATARINA: Jula, grofica spava i molim vas da budete tiho, da je ne
probudite.
(Katarina i Ladislav odlaze, dolazi Miško)
JULA:
Dobre da si došel, odi brže donesi liter rakije i deni vu
košaru.
MIŠKO:
A gde je košara?
JULA:
Gore na kojnu.
MIŠKO:
A gde je kojn?
JULA:
Za slivu svezan. Odi brže!
MIŠKO:
Idem odma! (odlazi)
(Dolazi Jurek.)
JUREK:
Fala bogu da idu otiti! Več me noge boliju od tulikoga
skakanja.
JULA:
Naj idu, a mi pemo jest, ja sem tak gladna da mi nekoj
vu črevu kruli.
(nosi jelo na stol)
JULA:
Odi po Eržiku, naj bu i ona jela z nami.
(viče) Eržika!
JUREK:
96
JULA:
JUREK:
JULA:
JUREK:
JULA:
MIŠKO:
JUREK:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
ERŽIKA:
MIŠKO:
Naj se dreti, oči groficu zbuditi?
Koj ona nije otišla na jahajne?
Nije, ona se je zmučila pak si je otišla leči.
Zmučila se je dok je z vilicu v zube metala i kupicu v
ruke držala.
Borme more dobre potegnuti.
(Dolazi Miško.)
Ovi su si zeli stroška kak da idu na tri dane jahat.
Nek neseju, glavne da je i nam ostale.
(Dolazi Eržika.)
Odi k nam buš jela! Čekaj, najprije odnesi jobagionom
jesti. Nedu oni gladni. Su celu noć vola vrteli.
(Jula daje Eržiki košaru, ova nosi.)
Ja idem jest, nemrem više čekati.
Strpi se! Sad bu i Eržika došla, pak bumo si skup jeli.
Jurek, donesi vina.
(Jurek odlazi po vino, Jula provjerava, ima li koga u
blizini.)
Je li si natočil koj vina za dimo?
Jesem! Dvadeset litri.
A mese, kam si mese del?
Se sem spakeral i čekam Štefa da po to dojde.
Samo da dojde prije nek se gospodar vrne. Bojim se da
se ne bi mese pokvarile.
Koj ga nesi nasolila?
Jesem, ali sejedine me je strah.
Buš ga spekla kad dimo dojdeš.
Šte zna gda bumo mi dimo došli. Poruči babice, naj
dene mese peč, a ja ga posle zalejem vu mast.
Imaš praf, tak bu najsigurneše.
(Dolazi Eržika.)
Miška, vani došla tvoja brat.
Idem odma!
97
JUREK:
ERŽIKA:
JUREK:
JULA:
ERŽIKA:
JUREK:
JULA:
JUREK:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
ERŽIKA:
JULA:
JUREK:
ERŽIKA:
OSTALI:
JULA:
MIŠKO:
JUREK:
98
(Miško odlazi, dolazi Jurek.)
Kam je sat pak Miško otišel, je li pemo jempot jest?
Došla Miška brat.
Ki se vrag dogodil, koj je Štef došel?
Ne znam! Babica je doma na slabom, pak je morti treba
po župnika prejti.
Nosi pleća koša.
Ne bi s košom po župnika išel.
Onda je sigurne po listinu došel, smo slabi z štraju.
Kak je, je, ja sem gladen i ne čekam više nikoga.
(Sjedaju za stol i jedu, dolazi Miško.)
Koj se pripetile, da je Štef došel?
(zbunjeno) Koj si rekel?
Sem pital po koj ti je brat došel?
A to! Bil je pri stare Grbičke, mu je vuroke pregovarala.
Krava nam neče preživati, pak je išel po pomoć.
Koj je tulike vuroke dobil da je mora v košu dimo
nositi?
Sem ti rekla da smo s štraju slabi, pak je vusput listine
nazublal.
Točne tak kak ti Jula poveda.
Koj stalne bedastoče povedate, se spominjajte o nečem
spometnešem.
Nemerem jesti, govoriti.
Praf veliš! Dok se jede onda se ne pripoveda.
Kak je fine! Miško, dej natoči kupicu.
(Svi piju.)
Egešegedre!
Živeli!
Samo najte galamiti da groficu ne zbudite.
Vrag ti jebi groficu! Če se zbudi naj se špancera po
vane.
Praf veliš, bi je friški zrak dobre došel. Dej natoči!
JULA:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
ERŽIKA:
JUREK:
ERŽIKA:
JUREK:
(Miško toči.)
Ne znam koj je došle našemu gospodaru da je sad
otišel na jahanje. Naručil je mužikaše, če dojdu koj
smo onda?
Koj bi bile? Budu nam igrali.
Ja vam bum sad povedal, zakoj je naš gospodar otišel
jahat. On je, kak znate, tu z grofom pregovaral. Čul
je da su na potoku z bistričke strane ima zlata. Sad
naš gospodar oče to kupiti, prije nek grof dozna za
zlate. Ovaj neče, pak neče pustiti cenu, oče tri hilade
zlatnikof, a Ladislavu je to preveč. Znate da mora i čer
zamuš dati i tu bu imel velikoga stroška. Onda ga je
naš gospodar pozval na jahanje.
Če mu nije tu pustil, ne bu mu ni tam.
Bude, rekel mi je Franc da je gazda naredil da jobagioni
otidu na bistričku stranu i pričekaju dok oni dojašeju.
Kad oni dojdu blizu, onda je budu napali i oplačkali.
Grof se bu prestrašil i prodal bu zemlu.
Bog moj dragi, koj još neš povedal.
Koj je onda sobu zel literatuša? On bu prepoznal naše
jobagione.
Kad se je literatuš porinul da ide ž nimi.
On se navek revle kak spojnača v rit.
Zate je otišla i gazdarica. Čul sem kad je gospodar
rekel da mora zabavlati literatuša.
To je bu teško pale. A kak bu ga zabavlala?
Rekel je je da se naj i ona žrtvuje i nek otpela literatoša
na drugi put.
Joj sirota, kuliku bu žrtvu podnesla. (Smiju se.)
Je, kad ga otpela drugim putom, onda se budjeu
zabavlali.
Gazdarico, vole jahat.
A ti, je l’ i ti rada jašeš?
Ja ne znati jahat.
Bum te ja navčil, dobrovolne se javlam.
99
ERŽIKA:
JULA:
ERŽIKA:
MIŠKO:
JUREK:
JULA:
MUŽIKAŠ:
OSTALI:
JULA:
MIŠKO:
MUŽIKAŠ:
JULA:
JUREK:
ERŽIKA:
MIŠKO:
MUŽIKAŠ:
MIŠKO:
MUŽIKAŠ:
JULA:
MIŠKO:
MUŽIKAŠ:
JUREK:
MUŽIKAŠ:
100
Igen!
(Jula se diže nosi kolače.)
Zemite si diganjke.
Ja volem diganjko! (Uzima i jede.)
Ja si bum reši popil. (Toči vino.)
A ja bum pojel i popil. (Uzima kolač i toči vino.)
Mene nigdo ne pita. I ja bi kupicu vina.
(Miško toči. Ulaze mužikaši.)
Dober večer!
Dober večer!
Vi ste došli, a gospodar Ladislav je otišel na jahanje pak
bute male pričekali. Eržika dej je otpelaj vu salon!
Koj budu tam sami? Tu si k nam sedite, pak se bute
male založili.
(Jula i Eržika se dižu i dvore muziku.)
Praf velite, bumo si male odehnuli dok gospodar
dojde.
(Mužikaši jedu.)
Jurek, odi donesi još vina, a ti Eržika odi očisti onaj
nered koj je ostal na stolu vu salonu.
Idem! (odlazi)
(ljuto) Uvek ja morati čistiti. (Odlazi.)
Dejte, dečki, male zalejte! (toči vino)
Živeli! Fine je! Dej još jenu za smirenje.
Koj vas je splašile?
(Dolazi Jurek.)
Vidli smo šest do zuba naoružane vojnikof. Skrili smo
se vu grmje dok su krej nas išli.
Joj, mene, sirote bogice, to su sigurne Turčini došli.
Je li su kolce imeli?
Nesu, samo mače.
Kam su prešli?
Na bistričku stranu.
JUREK:
JULA:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
A koj se bojite? Im su to naši jobagioni.
Mam mi je lakše.
Bum si i ja popil, da k sebi dojdem.
Ti se Miško sega bojiš.
Ja, ja se nikoga ne bojim. Da dojde mam tu deset
Turčinof, Miško ne bu drftal. (skriva se iza Jule)
JUREK:
Mam bi se Jule za kiklu skril.
MIŠKO:
Ja, ja bi je mam z golemi rukami pogutil.
JULA:
Naj ti Jurek niš vređati mega Miška, jer ako te ja
primem vu šake, od tebe bu muha ostala.
(Dolazi Eržika, nosi suđe i stavlja na stolić.)
JUREK:
Koj se mam srdiš? Se morem male z Miškom
pošaliti…
ERŽIKA:
Gospona mužikaš, može pesmo.
JUREK:
Tak je, mogli bi nam sad nekoj odigrati.
MUŽIKAŠ: Teru očete?
ERŽIKA: Čardaš!
MUŽIKAŠ: Ne znamo čardaš, nesmo mi Mađari. Očete teru
drugu?
ERŽIKA:
Može, bilo kojo!
(Muzika svira, Eržika pleše. Muzika stane, čuje se
zvono.)
JULA:
Jezuš i Marija, grofica se je zbudila. Odi, Eržika, glet
koj oče!
(Eržika odlazi.)
MIŠKO:
Vrak ti jebi groficu! Ona more saki dan spati, a mi
nemamo saki dan mužike vu Zelingradu.
JULA:
Joj mene, koj bu naša gospodarica rekla. Naredila nam
je da ne smemo groficu zbuditi. Koj bu sad? Jurek,
otpelaj dečke vu salon, mi imamo još pune posla za
napraviti.
(Jurek i muzika odlaze.)
JULA:
Joj, sad smo nastradali!
101
MIŠKO:
Koj bi nastradali, se naj zbudi, ne bu spala po danu i po
noći.
(Dolazi Eržika.)
ERŽIKA:
Nema grofico!
JULA:
Kak je nema?
ERŽIKA:
Nentudom!
JULA:
Joj, mene, joj, sad smo još i groficu zgubili.
MIŠKO:
Dej čkomi, im nije vu zemlu prepala.
JULA:
Ote brže saki na jednu stranu iskat.
MIŠKO:
Vrak ti jebi grofa i groficu. (Odlaze.)
(kuka) Koj sem ja sirota kriva. Nemrem ja jesti kuhati,
JULA:
gospodare dvoriti, o semu brigu voditi i groficu
čuvati.
JUREK:
Ki je vrag, koj kukaš?
JULA:
Naj ni pitati, veliko se zlo dogodile.
JUREK:
Koj se dogodile?
JULA:
Groficu smo zgubili.
JUREK:
Kak smo ju zgubili?
JULA:
Tak lepo, išla je Eržika glet i nije ju vu sobe našla.
Jurek odi se ti na krof nalukni.
JUREK:
Zakoj na krof?
JULA:
Da nije mesečar, pak morti po krovu hodi.
JUREK:
Šte je gda po danu mesečaril?
JULA:
Ne znam, ali ti za saki slučaj odi glet. Morti ju gde
najdeš.
(Jurek odlazi.)
JUREK:
Koj još ne bum moral delati…
(plačući): Samo da ne bi vu zdenec opala ili da ju nesu
JULA:
Turčini zarobili. Če su ju zarobili, budu ju siluvali. Joj
mene joj!
(Ulazi grofica.)
GROFICA: Što se ovdje događa, zašto plačeš?
(radosno) Milostiva grofice, ste živi!
JULA:
102
GROFICA: Živa, zašto ne bi bila živa?
JULA:
Sluškina je bila vu vaše sobe i rekla da vas nutre nije.
Jako smo se splašili da vam se je nekoj dogodile.
GROFICA: Što mi se može desiti?
JULA:
Mogli bi vas Turčini napasti.
GROFICA: Kakvi Turci, zaboga!
JULA:
Veliju da su prek do Lojne došli.
GROFICA: Ne boj se, Turci su došli do ušća Lonje u Savu, a to je
daleko odavde.
JULA:
Fala Bogu, naj se tam i držiju. Glavne da se vam nije
kakvo zlo dogodile.
(Grofica sjeda za stol.)
GROFICA: Ništa mi se nije dogodilo, malo sam se izgubila u ovim
silnim odajama.
(križa se) Fala Bogu i svetomu Jantonu. Ja sem se
JULA:
molila svetomu Jantonu. On vam je za zgublene stvari
i vište da vas je vrnul na pravi put.
GROFICA: Ne trabunjaj, nego donesi nešto da prezalogajim.
JULA:
Sad bum vas ja podvorila, očete tu ili vu salonu?
GROFICA: Može ovdje. (Jula nosi.)
JULA:
Izvolte milostiva!
GROFICA: Kako ti je ime?
JULA:
Krščena sem Julija, a zoveju me Jula.
(Dolazi Jurek, grofica jede.)
JUREK:
Dober dan, milostiva grofice, jeste si počinuli!
GROFICA: Tko je ovaj?
JUREK:
Ja sem Juraj, zvani Jurek, vam na usluge.
GROFICA: Pa kad se već nudiš, natoči mi vina.
JUREK:
Odma bute usluženi! (toči vino)
GROFICA: Reci mi Jula, gdje su svi nestali?
JULA:
Si jašeju.
GROFICA: Koga jašu?
JUREK:
Šte koga stigne.
103
GROFICA: O čemu ti pričaš?
JUREK:
O konje, jeden jaše vranca, drugi riđana, a trejti
kobilu.
GROFICA: A tako znači. Neka se oni zabavljaju, meni ovdje ništa
ne fali. Jurek, može još vina?
JUREK:
More milostiva, kak ne bi mogle. (mrmlja) Ova je
dobre baždarjena.
(Grofica pije, dolazi Miško i Eržika.)
ERŽIKA:
Jula, gde našla milostivo grofico?
JULA:
Nisem ja našla milostivu, nek ona mene.
MIŠKO:
Sem ja rekel da nije treba straha trpeti. (okreće se i
mrmlja) Neče grom vu koprive.
GROFICA: Tko su ovi?
JULA:
Milostiva, ovo je moj muž Miško, a ovo sluškinja
Eržika.
GROFICA: Ti si Mađarica?
ERŽIKA:
Esem!
JUREK:
Tak smo veseli, koj ste tu z nami. Bute si još jenu
popili?
GROFICA: Može!
(Jurek toči.)
GROFICA: (pijano) Živjeli! Sjednite i pravite mi društvo.
(Svi sjednu i nazdravljaju, Jula nosi kolače.)
JULA:
Milostiva bute si diganjke zeli?
GROFICA: Hvala, ne mogu više jesti. Može još čaša vina?
JUREK:
Evo odma!
GROFICA: Skoro će mrak, dugo ih nema s jahanja.
MIŠKO:
Kak to milostiva, da vi neste ž nimi otišli?
GROFICA: Ne znam da li ovdje ima odgovarajući konj za mene?
Katarina sigurno ima dobrog konja kad toliko voli
jahati.
JUREK:
Ima, jaše na njem saki dan do mile vole. Veli da ju to
opušta.
104
GROFICA:
ERŽIKA:
GROFICA:
JULA:
GROFICA:
MIŠKO:
GROFICA:
MIŠKO:
GROFICA:
JULA:
GROFICA:
JULA:
ERŽIKA:
JUREK:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MUŽIKAŠ:
GROFICA:
MUŽIKAŠ:
GROFICA:
JULA:
MIŠKO:
Mene najviše opušta muzika.
Milostivo grofico, mi imati mužiko.
O čemu ona priča?
Oče reči da je mužika vu salonu.
Kakva muzika!
Domaći dečki, štel je, znate, gospodar da dojdu
mađarski cigani sim igrat. Ali cigani kak cigani, su ga
fkanili, nesu došli pak budu dobri i ovi domači.
Cigani!
Ne, mužikaši!
Zašto nam malo ne zasviraju?
Milostiva grofice, ja im nesem dala igrati da vas ne bi
zbudili. Poslala sem je vu salon da čekaju gospodara.
Ali, ako vi očete, oni budu došli.
Što se čeka, neka dođu!
Eržika, odi po mužiku!
Igen! (odlazi)
Znate milostiva, naš gospodar je jako srečen koj vas je
ugostil. Naručil je mužiku i literatuša da vas čim bole
zabavi.
Male bu mužika igrala, a male literatuš pojeziju
govoril.
I mene je moj deda vučil pojeziju.
Dej čkomi! Šte te koj pita?
(Dolaze mužikaši, klanjaju se grofici.)
Poštovanje, milostiva grofice!
Odsvirajte nešto da vas čujem.
Odma, milostiva!
(Muzika svira. Muzika stane, grofica plješće)
Bravo! Toči piti svima!
(Miško i Jurek toče.)
(šapće mužu) Naj tuliko točiti, bude milostive zlo.
Niš je ne bu, viš da se lepo zabavla.
105
JULA:
GROFICA:
ERŽIKA:
JULA:
GROFICA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JUREK:
JULA:
JULA:
LADISLAV:
JUREK:
LADISLAV:
JUREK:
LADISLAV:
JULA:
LADISLAV:
JUREK:
LADISLAV:
MIŠKO:
106
(Čuje se zvono.)
Eržika, odi glet šte zvoni, a vi dečki ote vu salon da vas
ne bi tu gospodar zavrnul.
(Eržika i muzika odlaze.)
Nisam ni slutila kako ću se provesti.
Gospodaro pitati za grofico!
Milostiva, za vas pitaju.
Tko pita za mene?
Bogme ne pitam ja, nek gospodar Ladislav.
(Grofica se digne i padne, Jurek ju uhvati.)
Sem ja rekla da nije treba tuliko točiti.
Im nesmo mi vu nju nalevali.
Najte se svaditi, nek rečite koj da delamo?
Bum je dela male rakije pod nos, morti k sebe dojde.
(Eržika maše s krpom, Jula stavlja rakiju ispod nosa,
grofica i dalje spava.)
(Čuje se zvono.)
Odi, Eržika! Dej je muti dok mi groficu zbudimo.
(Eržika odlazi, dolazi Ladislav.)
Šta se ovdje događa?
(Svi se klanjaju, grofica spava.)
Milostivi gospon, grofice je došla težina pak ju
macamo.
Kaj se desilo?
Ne znamo, samo se je zrušila. Da ju nesem zgrabil,
nakel bi opala.
Zaboga od čega joj je pozlilo?
Če se mene pita, ja mislim da je luk posredi.
Luk! Kako luk?
Sigurne je luk. Milostiva grofica je male predi jela
črleni i beli luk. Sigurne je od te duhe dobila slablinu.
Zašto ste joj dali luka?
Nesmo mi, sama ga je otrgla i pojela kak jabuku.
JUREK:
Istina, ja sem svedok.
LADISLAV: (razmišlja) Najbolje da je odnesete u sobu.
(Jurek i Miško nose groficu, Jula sa njima odlazi,
dolazi Katarina.)
KATARINA: Gdje si, zaboga? Ne mogu ja sama zabavljati goste.
LADISLAV: Grofici je pozlilo, odnijeli su ju u sobu. Grof to ne
smije saznati prije nego zaključimo ugovor. Vrati se
u salon i posveti mu svu pažnju. Zar ne vidiš da je sav
preplašen?
KATARINA: Zar bi ti bolje izgledao da su te netom opljačkali
razbojnici. Bilo bi bolje da i ti izgledaš preplašeno jer
ako grof otkrije tvoju prijevaru, od prodaje neće biti
ništa.
LADISLAV: Grof neće ništa otkriti. Idi ga zabavljaj, dok ja donesem
pečat.
(Katarina odlazi. Dolazi Jurek.)
LADISLAV: Kako je grofica?
JUREK:
Milostivi gospodaru, ide stvar na bole. Čim je sebe
hitila luk, mam je je lakše. Jedino je Miško najebal.
LADISLAV: Zašto?
JUREK:
Grofica ga je sega pobluvala, sad se čisti. Ali da vam
po istine rečem, mene je tu nekoj sumnivo.
LADISLAV: Šta to?
JUREK:
Ja mislim da je grofica neseća.
LADISLAV: Kako to misliš?
JUREK:
Tak je i moja Mara bavila. Više je bila na šekretu nek
vu hiži, prije nek je Gabreka rodila.
LADISLAV: Da nisi to više izustio. Kad bi to čuo grof, odmah bi
odustao od prodaje.
JUREK:
Ne bum ja ništa rekel. Samo če me slučajne pita, to je
onda druga stvar. Znate milostivi, lagati je veliki greh i
ja ne bi štel dušu grešiti.
LADISLAV: Koliko košta taj tvoj grijeh?
107
JUREK:
Šte dušu zgreši, taj pred dragim Bogom veliku cenu
plača.
LADISLAV: Evo ti pet zlatnika i ne kaži se na oči ni meni, ni
grofu.
JUREK:
Ne bum, milostivi, odma bum dimo otišel, da ne bi
grofa videl.
LADISLAV: Idi i da se nisi pojavio do sutra, a ja idem konačno po
taj pečat. (odlazi)
JUREK:
Idem odma!
(Dolazi Miško i Jula.)
JUREK:
Koj je z groficu?
JULA:
Se v redu, došla je k sebe. Sad se preslači, pak pe onda
vu salon na večerju.
MIŠKO:
Vrak ti jebi groficu i onoga šte ju je sim dopelal.
JUREK:
No, Miško, naj se srditi! Si si bar frišku rubaču
preslekel.
(Utrči Eržika.)
ERŽIKA:
Brže, gospodaro treba vino.
MIŠKO:
Ki se vrag pripetil? Tak si doletela kak da ti gori pod
petami.
JUREK:
Koj je, Eržika? Koj se dogodile?
ERŽIKA:
Gospodaro kupi zemlo. Mora zdravico, a nemati vino.
JULA:
Fala Bogu i Majke Bože Bistričke da je kupil, inače
nam ne bi bile za živeti. Bil bi srdit ko vrag. Miško
zemi vine, Eržika kupice, a ja bum kolače.
MIŠKO:
Sad si bumo i mi nazdravili.
(Miško i Eržika odlaze.)
JULA:
A ti, Jurek, koj ti nejdeš?
JUREK:
Nejdem, ja sem več dimo otišel, če gospodar pita.
JULA:
Istina i Bog, niš te ne razmem, ali če me pita, ja bum
tak povedla.
(odlazi)
108
JUREK:
Tak vam je to negda bile
i pune se toga zbile.
Mnoge su se bitke vodile
da bi nas od tuđina oslobodile.
KRAJ
109
111
ŽIVOT KAK RINGIŠPIL
112
Likovi:
Štef,
Vera,
Jankić,
Ivek,
Kata,
Ruža,
Joža,
Mika,
Tom,
prevoditelj
mužikaši
nakupac
Štefova žena
sin
sin
baka
susjeda
predsjenik mjesnog odbora
ujak
delegat EU
PRVI ČIN
(Seoska soba.
Baka sjedi i moli Boga.
Ulazi unuk Jankić)
JANKIĆ:
BAKA:
JANKIĆ:
BAKA:
JANKIĆ:
BAKA:
JANKIĆ:
BAKA:
JUREK:
BAKA:
JANKIĆ:
BAKA:
JANKIĆ:
JANKIĆ:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
Bok! Dej mi brže! Je li imaš koj za šalabrcnoti?
Lepi moj dečec, si mi gladen?
Jesem, babek! Imaš koj za vu klun hititi? Moram brže
iti.
Si stoprem došel, kam ti je takva sila?
Dečki me na gmajnu čekaju, bumo igrali nogomet.
Sinek, imaš kaše jačmene ili očeš sirutke?
Joj, mene! Jene gorše od drugoga. Koj nemaš niš
drugo? Dobre znaš da kašu neću jesti, a od sirutke
dobim sračku.
Znaš koj, ostale je od jutra male šunke koj smo živinara
ponudili. (nosi šunku) Došel je Pisavu osemeniti.
To more! (brzo jede)
Naj se tak žuriti da se neš zagutil.
Dej mi piti, vidiš da mi preseda.
Očeš vode ili vina?
Im si nesem kanil noge prati, da me z vodu nudiš. Vina
mi dej! (pije i diže se)
Moram iti, nedu me dečki dugo čekali.
Da si tak fleten za posel kak za loptu terati!
(Jankić odlazi, dolazi susjeda Ruža.)
Falen Isus!
Navek Isus sake fale vreden. Ruža, dej si sedi.
113
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
114
Koj ste sami doma?
Jesem, Vera je na polu, a Štefek se još nije z Nemačke
vrnul. Denes bi trebal dojti. Dej si sedi, buš si spila
male vinca ili očeš reši likera? Fini je, Štefek ga je z
Nemačke donesel.
More male likera. Kam je Jankić onak hitre preletel?
Na gmanje loptu tirat.
Naj se dečec zabavla, im mu nije sila delati. Bormeš
od gda se je vaš Štefek vu šeft hitil, pri vaše hiže
gospodarstvo se diže. Kak sem to lepo rekla.
Je istina, nemrem reči, ali ti ne pitaš kak se moj Štefek
muči. Treba vu Nemačku saki teden auto terati i po
stranjskom se svetu tuči. Nije to lafko kak ti misliš.
Znam da nije, ali kad čovek ima koristi, onda mu nije
žal. Sem čula da je novi auto vu garaže.
Kupil ga je Štefek prošli teden.
(znatiželjno) Kakvoga je kupil?
Srebrnoga!
Ne mislim na boju, nek na marku.
Nije za marke, nek za eure.
Vas to ne pitam. Kak se zove auto, to me interesera? Je
li Marcedes ili Golf?
(razmišlja) Nije, čekaj da se zmislim. Fasat! Tak je, sad
sem se setila. Fasat!
Lepo, lepo. Rekla sem ja svemu Mišku, če je gdo vu
našem selu uspel, onda je to vaš Štefek. Nek rečite, je
li kani Jankića vu posel fteknoti.
Im je stopre vojsku zbavil, si naj dečec male počine.
Praf velite, ne bu posel nikam vušel, nije zajec.
To i ja velim, ali moj Štefek se srdi, veli mu da je klipan
za ženiti, a još pameti nema.
(pije pa se zagrcne) Koj ima deklu?
Koj ti ja znam, če ju i ima meni nije povedal.
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
Bormeš dobre pazite da vam ne dopela kakvu frentericu.
Naj se male oko sebe ogleda. Vu našem selu ima dobre
deklic. Kak je rečimo moja Leonora. Si veliju da je vu
selu najvredneša dekla.
To nesem čula.
Gde bi čuli kad ste stalne doma. Moja Leonora, ona
vam zna se delati. Kakve vam samo fine kolače peče,
one kak se zoveju, (razmišlja) Labanda. A kuhati kak
fine zna. Kad ona ftere sir, moj Miško celu zdelu k
mahu poje.
Kak je stara tvoja Lenora?
Leonora, sedemnajst let! Ali zgleda kak da ima
dvadeset.
Kak to misliš?
Tak, spometna je kak da ima dvadeset let. Zna čak i
auto z garaže spelati, če baš nema ispit.
Im to i druge znaju.
Znaju samo kak. Dijana od Mare Špremčeve je z autom
zjahala kvočku na jajci.
Naj reči! Se je vu kokošinec napelala.
Nije! Mara je kokoš vu štaglu nasadila i dok je Dijana
došla dimo z gosti, štela je auto sparkerati vu štagel
i direkcijon se je napelala vu gnezde. Koj mislite
kakvoga je kvara napravila. Kokoš je vmorila i se jajca
potrla. (povjerljivo šapće) Sem čula da je bila male i
pod gasom.
Za Boga miloga, nečisti je na svet došel, dekle pijeju
kak dečki. Moj ti Jankić ide saku sobotu vu taj drisko,
pak sem ga pitala, je li s teru pucu tancal? Znaš koj mi
je rekel?
Ne znam dok mi ne poveste.
Rekel je da tam saki sam tanca.
Istina! Ja sem to vidla na televizije. Tak treseju z
glavami kak da su na struju prištekani.
Za pet ran boži, koj još ne bu na ti svet došle.
115
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
116
Vrag po svetu gospodari, koj ne vidite da je se naopok.
Vu stranjske država vam se više ne ženiju samo dečko
i dekla, kak tu pri nami.
Nek kak?
Tam vam se buzoranti ženiju.
(začuđeno) Koj si to povedla?
To koj ste čuli. Samo vam oni ne veliju buzoranti nek
hormoseksualci.
(križa se) Bogek moj mili, to je prava Sodoma i
Gomora. Si sigurna da je to istina?
Istina živa, vidla sem na televizije. Bog mi je svedok.
Joj mene sirote, koj još ne bum čula. Rekel je negda
moj ded: “Kad budu po nebu železni tići leteli, a po
zemle kola bez ruda, smak sveta je blizu.” Mi se vidi
da je to več došle.
Najte me strašiti, dejte mi reši još jenoga likera
natočite.
(Baka toči.)
Bum i sebe natočila, morti mi hude misli z glave zideju.
Koj si mi sega denes povedla. (toči i nazdravlja)
Živeli!
Živeli!
Joj! (naglo skoči)
Koj se dogodile?
Moram brže dimo iti! Nesem dela lavora živinaru.
Prasicu sem tri put k bicku pelala. Rekla sem da više
ne bum, naj to živinar obavi i gotovo. Ali moram hitre
iti da mi ne bu prešel. Fala za likera i tak kak sem rekla.
Če se Jankić kani ženiti, pri mene je sa prilika.
Dobre, dobre, Ruža! Bum to imela vu vidiku.
Zbogom! Bez zamere.
Zbogom!
(Baka uzima kantu. Ulazi Štefek, vidno pripit, u ruci
ima kofer.)
ŠTEFEK:
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
JOŽA:
ŠTEF:
JOŽA:
ŠTEF:
JOŽA:
ŠTEF:
JOŽA:
ŠTEF:
Dober večer! Ima koga živoga pri te hiži?
A lepi moj, si došel? Si jako truden? Sem se otpravila
svinjam dati jesti, ali ti si prvi na redu. Imam kaše
jačmene ili oči šunke da ti narežem?
Nije treba, sad smo stali vu Varaždin bregu, najel sem
se do guta. Sit sem ko top.
Koj si tak finoga jel?
Platu za dvije osobe.
Plata, je to kakva riba?
Nije riba, to ti je sake fele mesa.
Onda bi ti pasala kupica vinčeka.
To more! (Baka toči. Štef ispija.)
Kak nije Lacko s tobu?
Ostavil sem ga vusput doma. Dej mi reči gde je
Jankić?
Otišel je dečec male z dečki na gmanje.
(ljuto) Kam, je li sem lepo rekel da me doma čeka,
s kem bum sad prikolice i traktor stovaril? Ali tomu
klipanu najvažneši je nogomet.
Idem ja sad vu štalu, pak bum poslala Iveka z biciklom
na gmanje.
(Baka odlazi. Štef nosi kofer iza scene, ulazi susjed
Joža.)
Dober večer! Sem videl da si došel dimo pak sem se
male navrnul da te vidim.
Dej si sedi, bumo si spili gemišta. (toči vino)
Kak trgovina?
Ide pomale!
Živeli! Vidim da si punu prikolicu dopelal.
Jesem, samo treba to i prodati. Če imaš male čas, bi mi
pomogel stovariti.
Kak ti ne bi pomogel. Je li odma?
Ne, bumo Jankića pričekali.
(Dolazi Ivek.)
117
IVEK:
ŠTEF:
IVEK:
ŠTEF:
IVEK:
ŠTEF:
JOŽA:
ŠTEF:
JOŽA:
ŠTEF:
JOŽA:
ŠTEF:
JOŽA:
ŠTEF:
JOŽA:
ŠTEF:
118
Tato, tato Jankić je na golu i nemre sad otiti. Rekel je
da bu došel za pol vure. Si mi koj kupil v Nemačke?
(ljuto) Strela mu v rit pukla, taj bu mene v grob nateral.
Jesem, donesel sem ti slatkišof i tenisice.
Gde su?
Vu torbe. Ali sad se vrni na gmanje i reči Jankiću: če ga
nije za pol vure, videl bu gde vrag torbu nosi.
Gde vrag torbu nosi, dej mene poveč?
Beži i ti ako nečeš dobiti po riti.
(Ivek odlazi.)
Koj si tak loše vole?
Kak ne bi bil? Ja se mučim po svetu, a ovaj klipan niš
ne misli. Ja sem vu negove dobe se delal, oral, kosil,
šprical, a on samo loptu tera. Ne znam koj bum z nega
počel. Delati mu se neče, samo bi se karal.
Onda ti je najbolše da ga pošleš vu političare. Če se zna
dobre svaditi, tam bi mogel veliki uspeh postiči.
Nesi ti ni tak bedast kak zgledaš. Sem si baš i ja tak
mislil. Moj Jankić bi mogel velike stvari za naše sele
napraviti.
Ja se kume u potpunosti s tobu slažem. Ako sad idemo
vu Evropu, to se treba z korena se promeniti. Ti to
najbole znaš, če je šte prešel sveta, onda si to ti. Nek
štel sem te još nekoj pitati?
Reči!
Javili su mi z općine da vu subotu dojde vu naše sele
nekakof z Evropske unije. Vu “Zelenom gaju” bu na
obedu, a pokle bi štel razgledati selsko gospodarstvo.
Ja, kak predsednik Mesnog odbora, smatram da je tvoja
hiža najpogodneša za to. Ti si prvi gazda vu našem selu
i bil bi red da ga ti ugostiš na svojem imanju.
Ja?
Ti si svetski čovek, govoriš po nemački. Po moje
procene, bolšega od tebe nije.
Koj se mora nije teško. Dogovoreno!
JOŽA:
VERA:
JOŽA:
ŠTEF:
VERA:
JANKIĆ:
VERA:
JANKIĆ:
VERA:
JANKIĆ:
VERA:
BAKA:
VERA:
BAKA:
VERA:
BAKA:
JANKIĆ:
BAKA:
JANKIĆ:
BAKA:
(Rukuju se.)
To je prava reč!
(Ulazi Vera.)
Teri mulec si je na mostu stal, tak da nemrem s
traktorom na dvorišče?
Ja, kuma Vera! Idem se mam vugnoti. (izlazi)
Čekaj, buš mi prikolicu pomogel. (obraća se Veri) Kak
se ti to ponašaš? I z takvemi bi čovek išel vu Evropu.
(izlazi)
Koj sem takvoga rekla? Če nemre čovek vu svoje hiži
reči koj misli, onda me vu Evrope nije treba.
(Dolazi Jankić šepajući.)
Joj! Joj!
Ki se je vrag dogodil? Koj si si napravil?
Danijel Piškof me je kresnol po noge.
Kak to, koj nesi bil na golu?
Jesem, ali ovi moji nemreju gola dati. Ja sem se
razbesnil i krenul u kontranapad, če me razmeš. Haklal
sem do pol igrališta i onda - dum, točne po kolenu.
Teri dan buš dimo i bez glave došel. Čekaj samo da ti
otec dojde, čul buš svega Boga.
(Dolazi baka. Mama zamata koljeno.)
Koj se je pripetile?
Kolene si je razbil na nogometu.
Dej mu deni rakije?
Budem!
Lepi moj dečec! Imam ja i puhove masti, če očeš ti
donesem.
Nije treba, dobra bu i rakija.
Teri te je kresnol po noge?
Pišek!
Onda kak? Ti na golu, a on, če se dobre sečam, igra vu
obrane.
119
JANKIĆ:
BAKA:
VERA:
BAKA:
JANKIĆ:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
JANKIĆ:
ŠTEF:
BAKA:
JANKIĆ:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
VERA:
120
Ja sem, babek, krenul vu napad i najebal.
Za napad se treba spremiti, nije to samo leteti kak z
glavu vu zid.
Joj, pak nete se vi još i o nogometu raspravlali. Koj se
vi vu to razmete?
Ja?! Ja se razmem bole nek ti.
Joj!
(Dolazi Štef.)
Kakvo je to jafkanje?
Jankić je loptu teral, pak si je kolene stukel.
Šteta koj si nije glavu. Ona mu tak nije od nikakve
koristi. Ima ju samo da mu vu želudec dešč ne curi. Ali
ja sem odlučil i poduzel bum mere.
Kakve mere?
Ili se bu prijel posla, ili naj ide po svetu!
(Vera odlazi u sobu.)
Naj takof biti! Nesi ni ti bolši bil. Saku večer si v bertije
sedel.
Priznam, na večer jesem. Ali ovaj klipan nije doma ni
po danu ni po noči.
Joj, mene joj!
Jafči, jafči, za drugo nesi. Da si doma bil, ne bi sad
jafkal.
Sinek, če te jako boli odi k doktoru. Morti ti da kakvu
nekciju za bol.
Niti mrtef. Reši bum trpel nek išel na inekciju.
(viče) Vera!
(Vera dolazi.)
Koj očeš?
Sedite si male. Moramo se nekoj važnoga spominjati.
Koj takvoga?
Bil je tu denes Joža z Mesnog odbora.
Sigurne je došel peneze prosit.
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
JANKIĆ:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
JANKIĆ:
ŠTEF:
BAKA:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
Nije! Ti misliš da saki ki vu hižu vlezne, peneze išče.
Vera, dej čkomi! Naj Štefek poveda koj je Jožek štel.
Jankić, dobre poslušaj, to i tebe ide.
Pretvoril sem se u vuho.
Buš se ti pretvoril vu mlinec če te ja v šake primem.
Dej jemput poveč koj imaš za povedati.
Joža je došel pitat je li bi mi šteli ugostiti, kak bi rekel,
jenoga visokoga funkcionera z Evropske unije.
Tu vu naše hiže?
Nek gde, borme ne vu štale.
Zakoj taj fukcioner oče baš vu našu hižu?
Neče on!
A zakoj neče? Koj on misli da smo mi krastavi?
Ne on, Joža misli da smo…
Joža misli da smo krastavi?
Se naopok razmeš. Dej začkomi i naj mi se vu reč
ftikati!
I to bi štela videti.
Da ste začkomele obadvije! Krej vas čovek nemre do
reči dojti.
Je li buš jemput povedal se do kraja?
Taj z Evrope došel bu na obed vu “Zeleni gaj”, a pokle
bi štel razgledati napredno selsko gospodarstvo. Joža
misli da smo mi najjakši gazdi vu selu i onda bi ga k
nam dopelal.
Lepo od Jožeka koj tak misli!
I koj bi mi sad trebali napraviti?
Moramo razraditi plan rada.
Kakof plan?
Oču reči, šte bu koj delal. Trebale bu se dobre ščistiti
vu hiži i vane. Ti, Vera, hižu priredi! Jankić bu pokosil
dvorišče i pozublal travu.
121
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
JANKIĆ:
VERA:
BAKA:
ŠTEF:
JANKIĆ:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
JANKIĆ:
ŠTEF:
JANKIĆ:
ŠTEF:
122
Bi treba i štalu z vapnom pobeliti, će se slučajne nuter
nalukne.
Dobre, to bum ja napravil.
Ja bum puranom peruti i nofte posekla. Hudi ih je beteg
popal. Pršeju po zraku i najreši na autu sediju. Lafko bi
tomu fukconeru auto ščerepali.
Nemoj je niti van puščati. Naj budu zapreni.
Kak ne! Znaš da je vu kokošincu zadušne, pak im nek
omilajica dojde od vručine. Još teri fkrepa. Su dosti bili
zapreni radi tiče gripe.
Da bar očeju si pokrepati.
Kak se ti to spominjaš?
Sad vam sem na živce ideju, a dok bu pečeni na stolu
nete se bunili.
Če se mene pita, nema tice nad prasice.
Tak je, stari je u pravu.
Dobre, nemo se sad o tomu raspravlali. Trebamo se još
nekoj dogovoriti.
Koj takvoga?
Moramo se lepo prirediti, da se ne bi čovek z nas
ščuđaval. Ti babica, nemreš biti vu tom fertunu i rupcu.
Ni ti Vera nemreš tak zgledati. Bi vas se čovek splašil.
Ja sem vam z Nemačke donesel fine stvari i morate se
lepo zriktati. I frizuru si na glavu deti.
Kakvu fizuru? Na moje glave fizure nije bile niti je ne
bu.
Onda moreš iti vu kokošinec k puranom. Ja srama nem
trpel. Ipak sem ja svetski čovek.
Stari, mene treba lova za nove tenisice.
Koliko?
Hiladu kuni.
Hiladu te nevoli prijele! Bi ja tulike peneze dal za
tenisice tere buš ti za dva dane zgulil.
JANKIĆ:
ŠTEF:
JANKIĆ:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
VERA:
BAKA:
VERA:
BAKA:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
IVEK:
ŠTEF:
IVEK:
ŠTEF:
IVEK:
BAKA:
Ja vu stare ne bum. Če mi nedaš, ja se lafko meknem z
doma.
Nikam se ti neš meknul. Ti buš saki dan doma i vučil
se buš nemački.
Zakoj bi se ja vučil nemački?
Tak lepo da buš znal dočekati goste i reči im par reči na
nemačkom. Ja te bum vu to poputil. Iveka treba dimo
doterati i nek vežba violinu. Bile bi lepo kad bi pred
gosti nekoj odigral.
To bu jako lepo, naj budu gledeli ovi sela kak naš
Jankić mudre govori, a Ivek lepo igra.
Ne bi bile zgorega da se i vi teru reč navčite. Nete
gledele vu nas kak teliči v nove vrata.
Ja sem več za to prestara, naj se Vera vuči, morti je pe
bole v glavu nek autoškola.
Koj ste s tem šteli povedati?
Pet put si polagala teste i četri put vožnu.
Nesem ni prva ni zajna, glavne da sem se nafčila
voziti.
Fine ti ide, zate si auto v rušku očesala. A moj sinek se
nek po svetu tuče i tvoje poprafke plača.
To mi bute za navek v nos hitali.
Dejte začkomite! Je li nemre nigdar bez hajke biti pri
te hiži.
(Dolazi Ivek.)
Gde si ti do sad?
Bil sem pri Marku, sem mu zadaču pomagal.
Dojdi sim, da te pitam nekoj.
Koj me trebaš?
Da čujem, kak ti ide mužika? Da nem ja tu školu
zabadof plačal.
Dobre mi ide, rekel je učitelj da sem najbolši.
Joj, Štefek, naš Ivek igra tak lepo da bi ga anđeli
poslušali.
123
ŠTEF:
JANKIĆ:
BAKA:
ŠTEF:
IVEK:
ŠTEF:
IVEK:
VERA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
VERA:
BAKA:
ŠTEF:
Gde je violina da ja to čujem.
(Jankić se diže.)
Ja idem spat, dosta mi je sega za denes. (odlazi)
(Ivek nosi violinu.)
Sad buš čul našega Iveka.
(Ivek svira.)
Kakva je to mužika? Kaki da bi mačka za rep
vlekel!!!
To je Rodionov.
Koj taj Rodijof nije zmislil ni jene veseleše?
Rodionov, a ne Rodijof.
Pusti dete! On se vuči ozbilnu mužiku, a ne bečarske
pesme.
Po ove mužike bu gače na proscu nosil, a po bečarske
bi pun žep penez imel. Ajde Ivek, dosti za denes. Odi
spat pak zutra pemo do vujca Mike, naj te bu on nafčil
nekakvu veselešu. Ne bi bile loše da on svojemi dečki
pričeka delegaciju.
(Ivek odlazi.)
To ti je dobra misel na pamet opala. Če se ne bi znali
dospomenuti, mužika bi zaigrala i se zgladila.
Tak je!
Sad kad smo se se lepo dogovorili, mogli bi iti spat.
Več je prešle jedenajst vur.
Joj, koj je već tuliko vur? A ja još moram krunicu
zmoliti.
Idem i ja, se nesem več tri noči naspal.
(Odlaze.)
KRAJ PRVOG ČINA
124
DRUGI ČIN
(Jankić šeće po sobi i ponavlja njemački.
Dolazi Štef.)
JANKIĆ:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
MIKA:
Willkomen, liebe Gäste! (Okreće se prema ocu.)
Kak dale ide?
Setzen Sie sich bitte!
(Ulazi baka.)
A koj bi ja rekla?
Pitaj je li očeju koj pojesti?
A kak?
Möchten Sie etwas essen?
(Baka ponavlja njemački. Vera prilazi Štefu.)
Ja je bum s pijaču ponudila.
A to ne buš. Ja sem gospodar pri ove hiže, pak je red da
ja s pijaču ponudim.
Dobre, ja bum onda čkomela!
Ne buš ti niš čkomela! Koj bi si čovek mislil, ja ovak
svetski čovek imam tak neotesanu ženu tera ne zna
ni reči povedati. Ti buš ga pitala kak mu se pri nam
dopada.
Kak to treba reči?
Wie gefällt es Ihnen bei uns?
Tak pune, im se to imam celi teden koj vučiti.
(Ulaze vujec Mika i Ivek.)
Dober večer! Ki se vrag dogodil koj se tak ozbilne
držite?
125
BAKA:
MIKA:
VERA:
ŠTEF:
MIKA:
ŠTEF:
MIKA:
ŠTEF:
VERA:
BAKA:
VERA:
ŠTEF:
MIKA:
ŠTEF:
IVEK:
ŠTEF:
JANKIĆ:
ŠTEF:
BAKA:
JANKIĆ:
MIKA:
126
Naj ni pitati. Moramo se si vučiti nemački.
Sestra, kak tebe ide, je l’ koj šprehaš?
Samo ti delaj norca! Bi te ja vidla da se ti imaš tuliko
za vučiti.
Reci ti mene je li bu koj z maloga?
Kak ne bi bile. Im se je on vu vujca vrgel.
Morem čujti kak mu ide?
Dej, Ivek, bumo im pokazali koj si se navčil. Gde ti je
ona harmonika na teru se je Jankić vučil igrati?
Jankić donesi harmoniku! Žali, bože, koj sem mu ju
kupil, nemu je slon vu vuho prdnul.
To je po tvoje familije.
(Jankić nosi harmoniku.)
Kak ne bi bile! Moj pokojni muž je znal na paši vu
frulu igrati, a ja sem lepo popevala.
Samo vas je bile grde čujti.
Dosta! Ne bu celu večer samo vaša tekla. Vera donesi
piti!
(Mika i Ivek sviraju.)
Je l’bu ta dobra?
Ta da, a ne ona žalosna koj se vuči vu škole. Če bi
im takvu zaigral, bi pozaspali pak bi im moral dati
kvartera.
Morem ja iti na igralište?
Odi, ti si svoje obavil, male se poigraj!
I ja bi išel, me dečki čekaju na igralištu.
Nejdeš nikam, kak si handrast buš bez glave dimo
došel, a zutra nas važen posel čeka.
Odi na komputor! Si rekel da se i tam more nogomet
igrati.
(Jankić se diže.)
Koj mi drugo i preostaje… (uzima harmoniku i
odlazi)
Vu koliko vur treba zutra dojti?
ŠTEF:
MIKA:
ŠTEF:
VERA:
BAKA:
BAKA:
Oko jedne.
Dobre, idem ja. Moram se još kraj dečkof navrnuti.
Idem do Jožeka da čujem je l’ se teče po planu.
Čekaj, idem ja s tobu do dučana! (odlaze)
(Baka uzima knjigu i telefon. Sjedne za stol, zazvoni
telefon.)
Gdo pak sad zove? (javlja se)
Prosim, gdo je tam? (sluša)
Ja sem ovde. Kata! (sluša)
Koga, prikolicu? Mengelu? (sluša)
A, traktor!
Imamo Johan Dere i Master ferguson. (sluša)
Cena? Prek jeftine, samo koj nije zabadof. (sluša)
Ne bi vam znala reči kuliko eurof. Zovite pokle dok
moj Štefek dimo dojde, on je znate otišel k Jožeku z
mesnoga odbora radi delegatof koj dojdu z evropske
junije. Oče znati je li je se kak su se dogovorili. Bu se
vrnol za čas. (sluša)
Gda bi zvali? Zovite za dvije vure, onda bu doma, je li
vozi mleko k Pišku na mlekaru. (sluša)
Sim bi došli? More, kak ne bi mogli videti. Im nete
kupili mačka vu vreče. Samo najte zutra. Zutra nam
dojdu veliki gosti, onda Štefek nema čas z vami
dokajnati. Reši dojdite pozutre. (sluša)
Gda je to? Gda bi bile, za dva dane. Zbogom!
Kakav je to bedak, stalne mi govori: “Ne razumem,
ne razumem.” Koj onda zoveš kad niš ne razmeš! Koj
sem one štela? A nazvati fizerku. (zove)
Dober dan! Ovde Kata, gdo je tam? (sluša)
Trebam fizerku. (sluša)
Vi ste? Baš vas trebam. Znate ja još nesem nigdar bila
na fizure, ali sad radi delegacije moram imeti, da se ne
bi z mene ščuđavali. (sluša)
127
Kak o čemu pričam? Rekel mi je moj Štefek če si nem
dala fizuru, da me bu zaprl v kotec. Onda sem mislila k
vam dojti da mi vi glavu priredite. (sluša)
More! Gda bi onda došla? (sluša)
Zutra bi morala biti do devet vur gotova. (sluša)
Koj ste rekli? Šišanje, farbanje, pramenovi, trajna. Ja
ne znam, oču najskupešu, za cenu ne pitam. (sluša)
Vu kuliko vur da dojdem? (sluša)
Vu pol sedem. Dobre, bum se žurila naraniti živinu,
a Štefek nek blago rani. V redu, zbogom. (diže se i
odlazi)
Idem sad puranom peruti i nofte porezati da ne bi zutra
kakov kvar napravili.
KRAJ DRUGOG ČINA
128
TREĆI ČIN
(Štef sjedi za stolom i čita novine, dolazi muzika.)
MIKA:
ŠTEF:
MIKA:
ŠTEF:
MIKA:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
JANKIĆ:
ŠTEF:
JANKIĆ:
ŠTEF:
ŠTEF:
JANKIĆ:
ŠTEF:
JANKIĆ:
ŠTEF:
Dober dan!
Dober dan! O, dečki! Ste došli?!
Kak smo se dogovorili.
(Štef se sa svima rukuje.)
Ovi bi trebali saki čas dojti, pak vas prosim, ote tam vu
kuhinu, na gemišta tak da bute mogli lakše popevati.
Za to smo navek. Idemo dečki!
Vera!
Koj je!
Dej dečkom piti!
Budem!
(Štef prilazi prozoru i gleda van, dolazi Jankić,
pankerski obučen.)
Stari, je l’ idu?
Nije nikoga na vidiku.
Morti ni ne dojdu.
Budu došli! Kak ne bi došli.
(okrene se prema Jankiću.)
Jankić, je li si ti pri prave pameti ili nesi?
Zakoj stari?
Im nije denes fašenjek, si se spremil kak da ideš z
mačkaru.
Koj se ti vu te razmeš? Takva ti je moda, kužiš?!
Za te podrapane lače sem dal petsto kuni?
129
JANKIĆ:
ŠTEF:
JANKIĆ:
BAKA:
VERA:
ŠTEF:
BAKA:
JANKIĆ:
ŠTEF:
JANKIĆ:
IVEK:
ŠTEF:
BAKA:
VERA:
BAKA:
VERA:
BAKA:
VERA:
BAKA:
130
To je posledni modni hit.
Dam ja tebe mode. Taj ringlin odma da si snel! Zgledaš
kaki onaj parker.
Panker stari, a ne parker, nemaš ti pojma o tom. Tak
se vu Evrope nosi, če se očemo prikazati kak ozbilni
kandidati za Evropu, nemremo onda svoju modu terati,
nek evropsku.
(Ulazi baka.)
Tak je! Si videl kak sem se ja zriktala.
(Ulazi Vera.)
A tek ja…
Jako ste lepe! Ja vam zate navek fine stvari z Nemačke
donesem.
Koj ti, Jankić, veliš?
Prekrasne ste. Stari vas je zriktal, samo je zabil da smo
vu dvajstprvom stoleću. Takve kikle Švabi na strašila
mečeju.
Koj ti tomu znaš? Ti si za petsto kuni kupil podrapane
lače, a ja sem za deset eurof kupil tri kikle.
Kak su lepe, si je i preveč platil.
(Dotrči Ivek.)
Ideju, videl sem auto!
Odi brže po mužiku da je dočekaju. Ja idem van pred
nje.
(Štef odlazi, baka gleda kroz prozor.)
Joj, kakof lepi auto imaju. Pozdravlaju se Štefekom.
(Prilazi Vera i gura baku s prozora.)
Dejte se meknite! I ja bi štela nekoj videti. (Nastaje
komešanje.)
Ne buš me sterala. Ja sem prva došla.
Oču i ja nekoj videti.
Koj buš vidla? Baš su prešli male razgledavat.
Meknite se da vidim auto. (udara baku s laktom)
Koj si tak silovena? Ja sem prva na redu za gledeti.
VERA:
BAKA:
BAKA:
VERA:
BAKA:
VERA:
BAKA:
VERA:
BAKA:
VERA:
BAKA:
IVEK:
BAKA:
TOM:
ŠTEF:
JANKIĆ:
TOM:
ŠTEF:
IVEK:
ŠTEF:
IVEK:
ŠTEF:
BABICA:
ŠTEF:
Štela bi i ja nekoj videti.
Na odi! Ne bum se s tobu čerepala.
(Baka se miče, Vera gleda.)
Samo da ne zabim koj imam za povedati.
Vidim je! Idu od štale.
Je l’ se Štefek vesele drži?
Smeje se, a of mu nekoj pripoveda.
Dej se mekni, sad je na me red za gledeti.
Joj mene, puran je na autu.
Hudi ga beteg popal, moram ga iti sterati.
Nejdite nikam, skočil je nakel. Idu vu hižu. Ivek! Gde
je ta mužika. (Muzika dolazi.)
A gde je Jankić?
Na kompjuteru.
Leti po njega naj mam dojde, delegati su pred vrati.
(Ivek odlazi. Dolaze Jankić i Ivek, svi stanu jedan
do drugoga, ulazi delegacija, Joža, delegat Tom i
prevoditelj, muzika svira “ Dobro mi došel prijatel”)
Hello!
(upoznaje ih sa ukućanima) Meine Mutter, meine Frau,
Das sind meine Söhne. (Svi se pozdravljaju, Štef udara
Jankića.) Dej reči koj sem te vučil.
(muca) Willkomen!
Thank you!
Setzen Sie sich bitte! (Delegacija stoji.)
(ubacuje se u razgovor) Please, take a seat!
Kam se ti mali pačaš vu moj posel?
Koj ne vidiš da te ništa ne razmeju. Ti govoriš nemački,
a oni engleski.
Beži tam, ne bu picek pevca vučil kukurikati.
Bitte, essen?
Kam se revleš prek reda, treba je prvo z pijaču ponuditi.
Bute nekoj trinken?
131
(Delegacija zbunjeno gleda, Štef pokazuje rukom
čašu)
TOM:
Yes, of course!
ŠTEF:
Očete pivu ili vine?
TOM:
Wine. Is it home made?
PREVODITELJ: Da li je vino domaće? Ako je onda može.
ŠTEF:
Je, domaće je. Vera, nesi vine!
(Vera nosi, Štef toči, nazdravljaju.)
BAKA:
Je li bi sad koj essen?
TOM:
No! No! Thank you!
BAKA:
Štefek, kak se na nemačkom veli male?
ŠTEF:
Klajne!
BAKA:
Klajne šunke? (Pokazuje rukom, a prevoditelj
prevodi.)
PREVODITELJ: Može malo!
VERA:
Wie gefällt es Ihnen bei uns?
ŠTEF:
Kam se žuriš? Si mogla kesneše čoveka pitati, im je tek
došel.
PREVODITELJ: Možete kazati na hrvatskom, gospodin govori
engleski pa ću mu ja prevesti.
VERA:
Pitala sem kak se nim tu dopada.
(Prevoditelj šapće, baka nosi šunku.)
TOM:
It’s beautiful here. Nice country, warm people,
beautifull women and “šunka” taste good. (Gleda
Veru.)
PREVODITELJ: Gospodin kaže da imamo lijepu zemlju, srdačne
ljude, prekrasne žene i dobru šunku.
ŠTEF:
Znam ja da je šunka dobra, ali koj on moju ženu gledi.
Kaj nije došel k mene krave glet? Reši naj poveda kak
mu se dopadaju moje krave.
(Prevoditelj šapće Tomu.)
PREVODITELJ: Gospodin kaže da imate lijepe krave, ali vam
preporučuje da modernizirate farmu.
132
ŠTEF:
Kak to misli? Im je moja farma najmoderneša vu
kraju.
PREVODITELJ: Morate se ugledati na evropske farmere, oni su u
staje kompjuterizirali.
ŠTEF:
To bi bile dobre, bar bi Jankić posla imel. On tak ili je
na gmajnu, ili sedi pred kompjuterom.
JANKIĆ:
Kak ne! Niš ja nem vu štale delal.
ŠTEF:
Delal buš ti koj ti bum ja rekel. Štala ti smrdi, a dišiju
ti penezi koj dobimo za mleko.
JANKIĆ:
Nesem ja vu školu išel da bi krave ranil.
ŠTEF:
Drugoga posla i tak nemaš, a ja te nem kak bika na
gmanju ranil.
VERA:
Dejte začkomite! Nete se sad svadili, ludi vas glediju.
PREVODITELJ: Gospodin pita koliko litara mlijeka daju krave?
BABICA: Krej deset litri saka na podoju.
PREVODITELJ: To je malo! Čime ih hranite.
BABICA: Fine je ranimo, dajemo šrot, sene, otavu…
VERA:
Ste silažu zabili reči!
BABICA: Je, i silažu.
PREVODITELJ: Morale bi davati više mlijeka.
BABICA: Bi morale, dejte nam rečite kak.
PRECODITELJ: U Evropi na svim modernim farmama kravama se
pušta muzika.
BABICA: Najte reči, a kakva, narodna ili zabavna?
JANKIĆ:
Je, babica, puščaju im Lepu Brenu i Daru Bubamaru.
VERA:
Čkomi tu! Šte te koj pita? Naj gospon poveda.
PREVODITELJ: Pušta se ozbiljna muzika: Mozart ili Beethoven.
VERA:
Znamo mi kakva je to mužika, tak nekoj slične igra naš
Ivek. Morti bi im on mogel zaigrati.
ŠTEF:
Joj mene, od onakve mužike bi mi krave presušile.
BABICA: Bi vi morti šteli čujti kak naš Ivek lepo zna igrati?
TOM:
Yes of course!
PREVODITELJ: Vrlo rado!
133
BAKA:
Odi, Ivek! Dečki ote i vi, bute mu pomogli.
(Baka zove muziku, muzika svira.)
(plješće) Bravo! Bravo! Very good!
TOM:
(Muzika odlazi u kuhinju.)
VERA:
Si videl kak mu se je dopal naš Ivek!
ŠTEF:
Ne bi mu se bormeš dopal da je odigral onu žalosnu od
Rodijofa.
BAKA:
Drago nam je da ste došli baš vu našu haus.
TOM:
Thank you!
BAKA:
Koj veli da sem pretenko šunku odrezala?
ŠTEF:
Nije, tak ti oni veliju fala.
BAKA:
Molim, bitte! Dejte samo essen.
TOM:
Thank you! We have to go. We have more things to do!
Thank you for your hospitality.
PREVODITELJ: Gospodin zahvaljuje na gostoprimstvu i žali što
vas moramo tako brzo napustiti. Čekaju nas još neke
obaveze.
BAKA:
Kam se tak silite? Ste stoprem došli.
PREVODITELJ: Žao nam je, ali posao je posao.
(Pozdravlja se s ukućanima i Jožom.)
PREVODITELJ: Doviđenja!
TOM:
Good bye!
(Joža i Štef ih ispraćaju.)
IVEK:
Morem se sad iti igrat?
VERA:
Odi, ali naj dugo biti.
JANKIĆ:
Idem i ja na igralište.
VERA:
Pitaj oca če te on pusti.
BAKA:
Dejte si sedite! Bumo si si skup na miru spili gemišta.
(Ulaze Joža i Štef.)
JANKIĆ: Morem ja prejti male na gmanje?
ŠTEF:
Nemreš dok se neš oblekel ko čovek i te ringline sebe
snel.
134
JANKIĆ:
ŠTEF:
JANKIĆ:
ŠTEF:
JOŽA:
BAKA:
JOŽA:
ŠTEF:
BAKA:
ŠTEF:
JOŽA:
VERA:
JOŽA:
BAKA:
JOŽA:
VERA:
ŠTEF:
JOŽA:
ŠTEF:
Ti bi išel vu Evropu, a tak si zadrt i zaostal. Pogledaj
kak mladi tam živiju. Imaju slobodu, a ja ne smem ni s
hiže van gda bi štel.
Kak se ti navek zaglediš vu kojekakve niš koristi? Koj
se nesi zagledel vu Feliksa Šmrčovoga?! On je lete od
tebe stareši, a dela kaki črv. Već je sav gnoj zvozil.
Navek mi daješ nekoga za primer. Nemrem to više
poslušati. Idem se presleči i male na gmanje.
Ringlin da si snel.
Pusti ga! Si su ti mladi isti. Nek, štel sem pitati, kak su
vam se dopala evropska gospoda?
Im su tak brže preleteli da je nesem stigla ni dobre
videti.
Je, kumica draga, oni vam imaju još pune posla za
obaviti. Vidli su koj su šteli i prešli.
Gda bi oni posel obavili kad bi pri sake hiži
naseđuvali.
Mene se to niš ne dopada. Ludi letiju kak bez glave.
Tak je to vu Evrope. Ludi se žuriju posel napraviti.
Moramo se mi pune toga nafčiti da bi bili kak oni.
Istina, moja sestrična živi vu Švedske, dela od jutra do
mraka, nema si gda ni jesti skuhati.
Onda koj jede?
Samo ftekne škarneclin vu onu peč, kak se zove,
minivalna peč i za par minot zide jele van.
Je li to ona peč koj zgledi kaki televizor.
Točne ta!
Bi mogel i ti Štefek jenu kupiti.
Bi još na te peneze hital. Babica je doma ima čas jesti
skuhati. Ne bum ja ništa škarneclinof jel.
Tak je, tu se s tobu moram složiti, kak se veli: “Domače
je domače”!
Vera, dej još vina donesi.
135
JOŽA:
MIKA:
ŠTEF:
BAKA:
MIKA:
BAKA:
MIKA:
BAKA:
MIKA:
BAKA:
MIKA:
ŠTEF:
JANKIĆ:
BAKA:
VERA:
JANKIĆ:
JOŽA:
136
Denes smo se lepo zbavili, pak bi si još jenu spili, a
onda saki k sebe. (Ulazi muzika.)
Mi bi morali iti!
Dečki, vi ste svoje zgotovili, ali bumo si popili još
kupicu vinčeka, pak pete.
(Svi piju i nazdravljaju.)
Mikek, te morem nekoj pitati?
Rečite!
Ja sem stara i šte znam je li bum doživela da vleznemo
vu Eropu, ali bi štela da mi spunite jednu želju…
Kakvu želju?
Odigrajte mi jednu lepu pesmu.
Teru god bute rekli.
Onaj čardaš, Juliška! To mi je tak lepa pesma. To me
seča na mladost.
More!
(Ulazi Jankić, obučen u trenirku.)
Kak si se baš na čardaš zmislila? Bi bolša bila domaća
polka nek mađarski čardaš.
Od kad si ti stari postal takof domoljub? Bar stalne
govoriš da si evropski čovek. Vidiš, naša babica vidi
čez Mađarsku put vu Evropu.
Najte vi mene ništa pravocerati? Ja sem čardaš navek
s Pepićom tancala na balu pri Čvrčku. A bila sem i v
Mađarske, prek tam vu Načkamiže, dok sem s pokojnim
mužom išla po smesu za odojke.
Ja sem bila prek do Letenja, pak se ne falim.
Nete se sad svadile, reši bum mužiku poslušal nek vas.
Igraj, babice za volu!
(Muzika svira.)
Dečki, lepo je bile, ali se koj je lepo kratko traje. Moram
iti dimo dvorit, ali štel bi se tebi, Štefek, i cele familije
lepo zafaliti koj ste vu ime našeg mesnog odbora
ugostili evropsku delegaciju. Se je prešle na visokom
nivou. Vidli ste i sami da su gospoda otišla zadovolna.
ŠTEF:
Fala lepo na ukazanomu poverenju. Mislim da je sve
prešle dobre. Jedine sem se ošvical, kad sem videl
purana na krovu od auta.
BAKA:
Bi se ti švical da im ja nesem nofte zrezala!
MIKA:
Dečki, moramo iti! Imamo večeres gažu vu “Zelenom
gaju”.
ŠTEF:
More dečki, ali prije još jedna putna.
JOŽA:
Za to smo navek.
MIKA:
Tak je!
(Nazdravljaju.)
JOŽA:
Ja sad stvarne moram iti, zbogom i bez zamere.
MIKA:
Ajde, šure, bok! Dojdem zutra vjutre na rakiju.
GOSTI:
Zbogom!
UKUĆANI: Zbogom!
BAKA:
Moramo i mi vu štalu dvorit. Najreši se ne bi preslekla
z ove lepe kikle, a i fizura mi se bu pokvarila če si
rubec denem.
VERA:
Tak si nekoj i ja mislim. Bi ti, Štefek, mogel denes sam
nadvoriti?
ŠTEF:
Ja? Nemam se čas s tem muditi. Ja idem ravne v krpe,
znate da me zutra daleki put čeka. Male sem si popil, a
do zutra moram biti bister kak riba.
VERA:
Te nesmo poslale vu pilnicu, nek vu štalu. Tam moreš
samo mleko piti.
ŠTEF:
Koj vam je došle? Male sem vas dal prirediti i mam
vam štala smrdi.
BAKA:
Denes sem dvije vure sedela pri fizerke, a za koj. Da bi
sad tak lepo priređena vu štalu išla.
VERA:
Istina! I ja tak! Kakav ti je to život?
ŠTEF:
Kak ringišpil! Život se vrti kak ringišpil. Male si dole,
male gore. A dok si gore, znaš da buš došel dole. Tak
i vi, ščera ste bile obične žene, a denes špilate dame,
137
BAKA:
ŠTEF:
VERA:
BAKA:
ŠTEF:
zutre bu opet se po starom, a pozutra vrak si ga zna.
Zate, primite se posla dok vam se nije preveč vu glave
zavrtele.
Čovek se lefko na dobre privči. Ne bi ni tebe kruna z
glave opala da jemput nadvoriš krave.
Znaš da to nije moj posel, a i krave bi se splašile.
Najte se ž nim natezati. Idemo se presleči, ne bumo
stigle podojiti, bu nam mlekar vušel.
Idemo! (Odlaze)
Ote, ote, a ja idem spat, samo si bum još jednu putnu
popil.
(odlazi)
KRAJ
138
FAČUK
komedija u pet slika
140
Likovi:
Miško,
Dora,
Magda,
Marica,
Ivek,
Anica,
Sofija,
Franca,
Marin,
Luca,
Imbrek,
Joža,
Štef,
otac
majka
baka
kčer, djevojka
sin
kčer
teta
susjeda
mladić (fačuk)
Marinova majka
Marinov očuh
kum, muzikaš
susjed
Slika 1.
(Seljačka kuhinja, mama Dora kuha, Marica našiva i
sjedi za stolom. Glumci obučeni u narodne nošnje.)
MARICA:
MAMA:
MARICA:
MAMA:
MARICA:
MAMA:
MARICA:
MAMA:
MARICA:
MAMA:
MARICA:
MAMA:
MARICA:
MAMA:
MARICA:
Mama, bu skoro gotof obed?
Koj već pitaš? Im si tečka jela.
Jesem sirutku, mi je od ne slablina.
Ne smeš preveč jesti da se ne bi jako pomogla.
Babica veli da sem prehuda, ti mi ne daš jesti da nem
predebela. Niš više ne razmem.
Moraš biti formasta da se dečku dopaneš, nit prehuda,
nit predebela.
Ki me oče, taj bu me zel bila huda il’ debela.
Si vidla Videka Miškovoga? On zobira samo tenke.
Koj mi o tom govoriš? Videk k sebe pasera deklu. On
je sam pedenj velik, a hud kak strnutka, pak si ne bu zel
deklu da mu se bu mogla z glave najesti.
Naj niš z dečka cirkusa terati! Ne bi ti bile zgorega da
mu se i ti male nastaviš.
Koj očeš s tem povedati?
Ovak napravi! Kad vidiš da ide po ceste, zgrabi korite,
deni flačje vu njega i zidi na cestu kak da ideš prat na
Lonju. Kad te vidi bu si pomislil:”Viš kak je to vredna
dekla”.
Baš me briga koj si bu Videk mislil. Mene se on i tak
ne dopada.
Bum ja tebi dala dopadanja. Koj misliš da je se v lepote.
Od lepote se ne živi. Videk je prvi gazda v selu i on ti
se mora najbole dopasti.
Ne bi ga zela da je sam na svetu.
141
MAMA:
MARICA:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC: MAMA: OTAC:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
142
Zela buš koga ti ja odredim.
Nemrem više toga poslušati. Idem prejti do Rože, mi je
obečala preslikati jednu muštru za stolnak.
Da si se brže vrnula!
(Marica odlazi, dolazi otac Miško.)
Dora, koj si imela z Maricu? Je li ste se pak svadile.
Prešla je srdita kak kuščer.
Sem je za Videka govorila, mam je roge dobila. Si
videl kak su se Flikači prijeli Videka? Im diši negvo
bogatstvo. Rekla mi je kuma Kata da je Flikačeva Jana
celu noć ž nim tancala v Markove goste.
Em naj tanca, koj stoga? Su dober par, ona mala kaki
raca baš mu dobre paše. (sjeda za stol)
(pogleda u nebo i sklopi ruke) Joj Božek, Božek, zakoj
si me natepel z ovakvem telcom? (obraća se mužu) Je
li vu te tvoje glave ima pameti ili nema?
(ljut skoči) Ti buš mene na red brala! Ja sem bil prvi
đak v škole, pogleč si tam vu ormaru se pofalnice. Ti
pokaži svoju če ju imaš. Pak bumo onda vidli šte koj v
glave ima. Vraža baba!
(smireno) Naj se mam srditi, to se samo tak veli. Mene
je žal kad vidim kak druge dekle imaju sreče, a naša
nema. A znaš kak se veli: “Pomori si sam i Bog ti bu
pomogel.”
Kakvu hajku teraš, im ima stopre sedemnajst let, je se
nije sila još ženiti.
Če ovu zimu ostane, bi mogla stara dekla ostati.
Naj bedastoče povedati! Nije je sila još dve leta zamuš
iti.
Koj ti znaš, železe se kuje dok je vruče. Poručila sem
ja kume France da dojde. Naj se bu male raspitala za
Videka.
Koj si baš zapela za Videka? Im ima još dečkof v
selu.
Teri negde? Da ne bu morti zela fačuka Imbrekovoga.
OTAC:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
Če baš i nega! Koj imaš protif toga dečka? Nema
imanje, ali ima zanat. Kak šustar si more lepe peneze
pribrati. Marin je vreden, Imbrek ga je zavolel kak da
je negof.
Naj pripovedati, nesem čula za niti jednoga Dalmatinca
da je vreden. Leni su kak slanine, samo ležiju vu ladu.
(povisuje glas) Koj ti znaš! Si morti dele bila i vidla?
Koj bi vidla, sem čula povedati.
Tak i za nas Prigorce veliju da smo pijanci. Ak si
popijem po kreposti, nesem zato pijanec. Niti su si
Dalmatinci leni, niti si Prigorci pijanci.
Če je baš tak kak ti veliš, senek ne bi štela Dalmatinca
za zeta.
Naj baba blazniti! Tak bu kak bu dragi Bog odredil.
Tak bu kak bum ja rekla.
Nemrem više te tvoje bedastoče poslušati. (diže se)
Idem prejti do kleti donesti male vina, mi je kum Jožek
obečal da se bu navečer navrnul, sem mu tamburu
popravil.
Brže se vrni!
Mam dojdem, za frtal sekunde.
(Miško odlazi, dolazi kuma Franca.)
Falen Isus i Marija!
Navek falen! Kuma, dej si sedi.
Dora, koj takvoga delaš?
Obeda zgotavlam!
Gde su deca?
Marica je prešla k Ruže, Ivek i Anica su na paši.
Znači same smo?
Jesmo! Da čujem, kakve mi glase nosiš?
(sjeda za stol) Ne baš najbolše.
Kak to misliš?
Videk je bil v snoboke pri Jagice Flikaćeve.
(zabezeknuto) Je li nasnubil?
143
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
FRANCA:
FRANCA:
144
Kak sem imela za čujti v jeseni budu gosti.
Vraži Flikači, prokleti lakomci. Samo im je Videkovo
bogatstvo v pameti. Je li bi se to mogle kak razvrči?
Ma je Marica lepša i bolša dekla od Jage.
Ja sem se z Videkom spominjala. Nemu se Marica
dopada.
Če je tak, naj Jagu ostavi i zeme moju Maricu.
Kumica draga, drugi je tu problem.
Kakof problem?
Rekel mi je Videk da Marica nega neče jer ima dečka.
Kakvoga dečka? Nema ona nikakvoga dečka.
Videl je on kad je k nje na pašu došel Marin. Veli da se
je skril za grm i gledel.
(začuđeno) Koj je gledel?
Gledel je kak Marin kušuje vašu Maricu.
(Dora šokirana razveže rubac i maše si s krpom.)
Joj mene sirote, koj sem ja Bogu kriva!? Nesreča,
velika nesreča.
Naj se, kuma Dora, nervozirati! Im se ne bu mam
ženila z Dalmatincom če ga je jemput kušnola.
Ali bu na glase došla. Teri ju bu više domači dečko
štel? Joj mene joj, kak se je baš na fačuka namerila?!
Nije dečko kriv koj je fačuk.
Proklet bil onaj dan kad je Imbrek dopelal Dalmatinku
i nejinoga fačuka.
Naj to tak gledeti, im je Luca vredna. Si vidla kakov vrt
ima, a i mali je dober, zvučil je zanat. Rekel je Imbrek
kad se vrne z vojske, mam ga posel čeka.
Koj bi zela takvoga bokca. Nema ni falačec zemle. Ja
sem protif toga. A kak samo govori.
Kak bi govoril! Po dalmatinski kad je dele odrasel.
Čudni su puti Boži. Kak bu on odredil, kumica draga,
tak bu. (diže se) Moram iti, se sem ti povedla koj sem
MAMA:
FRANCA:
MAMA:
MAMA:
MARICA:
MAMA:
MARICA:
MAMA:
MARICA:
MAMA:
MARICA:
MAMA:
MAMA:
BAKA:
MAMA:
BAKA:
MAMA:
BAKA:
MAMA:
BAKA:
MAMA:
BAKA:
imela, još se moram krej Bare navrnuti, me nekoj
treba.
Joj, prosim te, naj to nikomu povedati. Čekaj samo dok
mi dojde dimo, zbila je bum Dalmatinca z glave.
Zbogom!
Zbogom! Tak kak sem rekla, jezik za zube.
(Franca odlazi. Dolazi Marica.)
Sedi tu!
Koj je bile?
Koj ti spodelavaš po paši?
Pasem krave! Koj bi spodelavala?
Sem čula da imaš i pomočnika.
Kakvoga pomočnika?
Znaš ti dobre kakvoga. Nemreš sama pasti? Ti je pomoč
treba.
Niš te ne razmem.
Ne razmeš! (uzima metlu) Buš ti razmela kad te z
meklu opletem. (Marica trči oko stola.)
Zbila bum ja tebi dalmatinskoga fačuka z glave.
(Dolazi baka Magda.)
Kakva je to hajka? Za pet ran Boži, Dora zakoj ju
tučeš?
(Dora stane, a Marica bježi u sobe, iz sobe prisluškuje
razgovor.)
Najte ni pitati. Velika nesreča.
(zabrinuto) Koj se je dogodile?
Poručila sem kume France da se raspita za Videka.
Se je raspitala?
Je!
I koj veli?
Da se Videk ženi z Jagu Flikačevu.
Naj se ženi! Nek i ne sirote sunce grane. Oni su veliki
siromaki, im je dedek još navek pod pozderjom spi.
145
MAMA:
BAKA:
MAMA:
BAKA:
MAMA:
BAKA:
MAMA:
BAKA:
MAMA:
BAKA:
MAMA:
BAKA:
MAMA:
BAKA:
MARICA:
BAKA:
MARICA:
BAKA:
146
Koj blaznite! Vam je više stale do Jage, nek do naše
Marice.
Naj takva biti. Ne moreš ti nikoga na nikoga nasiliti.
Ako se Videku Jaga dopada, nek si ju zeme.
Dopada se nemu naša Marica, ali nu je nečisti opsel.
Koj to govoriš?
Tera dekla pri zdrave pameti ne bi štela Videka. Bogat
je kak črna zemla. A ona se je zagledela vu fačuka.
Vu koga!
Dobre ste čuli! Vu fačuka od Dalmatinke Imbrekove.
Mi je kuma Franca povedla da je Videk gledel kak je
Marin našu Maricu košuval. Zbila bum ja ne fačuka z
glave, dobila je z meklu. Če treba bu i z korbačom.
Čuj, sem vidla Marina, dok je bil na osustvu. Mi se je
fajn dečec videl.
Se i vam počele motati v glave. Vidim ja da su tu
coprije posredi. Veliju da se stara Flikačica z coprijami
bavi, sigurne je ona tu svoje prste imela.
Kakve coprije! Nemreš dete nasiliti da zeme onoga
koga nema rad.
Vidim da ste si pri hiži nacoprani. Jedina ja sem trezne
glave ostala. Idem mam prejti do Kate Škanjčeve, sem
čula da je ona išla prek na Hraščinu k nekakve babe po
pomoć kat im je tele fkrepale.
Kam buš išla k coprnjakom, odi se v cerkvu pomoli bu
ti bole.
(uzima leđni rubac) Vi stalne molite krunicu, pak od
toga nikakve koristi. Idem ja, zbogom!
Odi kam oči!
(Dora odlazi, dolazi Marica.)
Ste vidli babica koj mama z mene dela?
Nigdar nije bila spometna, a sat je čistom ponorela.
Na silu me oče oženiti za Videka.
(blago) Tebe se čujem Marin dopada. Ga imaš rada?
MARICA:
BAKA:
MARICA:
BAKA:
MARICA:
BAKA:
MARICA:
BAKA:
Imam! Tak mi je lepi.
Istina fajn je dečec, ni moči reči. Je li on tebe ima
rad?
Ima! Rekel je gda bu vojsku odslužil, da se bumo
ženili.
Ne znam kak bu to. Marin je siromak. Imbrek ga ne bu
dimo ženil.
Kad se z vojske vrne, mam ga posel čeka. Pak se bumo
nekak skučili.
Nije to lafko kak vi mislite.
Ja bum reši ž njim travu pasla, nek z Videkom saki dan
prfkače jela.
Dobre, dobre, nekak bu. Odi sad pomori dece krave z
paše dopelati. Ja idem svinje nadvoriti.
(Odlaze sa scene, gasi se svjetlo.)
Slika 2.
(Svjetlo se pali, dolaze Ivek i Anica.)
IVEK:
ANICA:
IVEK:
ANICA:
IVEK:
ANICA:
IVEK:
ANICA:
IVEK:
Gde je šte!? (Djeca gledaju u sobu.)
Nije nikoga doma. (Sjedaju za stol.)
Ne znam de je Marica? Dal mi je poštar pismo za nju.
Šte je piše?
Ja mislim da dečko.
Teri dečko?
Ne znam, valda Marin, on je jedini dečko koj je vu
vojske, a i videl sem kad se je z Maricu spominal.
(Gledaju pismo.)
Odkud je pismo došle?
Tu na marke piše Kikinda.
147
ANICA:
IVEK:
ANICA:
IVEK:
ANICA:
IVRK:
ANICA:
SOFIJA:
IVEK:
ANICA:
SOFIJA:
DJECA:
SOFIJA:
IVEK:
OTAC:
SOFIJA:
OTAC:
SOFIJA:
OTAC:
SOFIJA:
OTAC:
SOFIJA:
148
Da vidim! (gleda.) Gde je Kikinda?
Koj mene spitavaš, ja još nesem vojsku služil.
Bum pitala japu, on sigurne zna.
Ne smeš nikomu reči za pismo. Če mama dozna da
Marin piše Marice, znaš da bu vraga.
Bu ju opet z meklu tukla.
Ne samo to. Tu bi i mi mogli dobiti po riti. Zate o pismu
nikomu ni reči. (sprema pismo)
Ne bum ja niš povedla.
(Dolazi teta Sofija.)
Dobar dan! O lijepi moji, kaj ste sami doma?
(Djeca veselo trče pred tetu.)
Bok, teta!
Teta, kak si došla?
Autobusom do Zeline, a do vas pješice. (stavlja torbu
na stolac i vadi bombone) Evo izvolite, donijela sam
vam bombona da se malo zasladite.
Fala!
Gdje su ostali?
Mama je na polu, a japa vine pretače. Marica bu sad
došla, prešla je v dučan.
(Dolazi Miško.)
Dober dan! Si stigla! (pruža ruku) Dej sedi.
Hoću, znaš da sam umorna od puta. Nego reci, gdje mi
je sestra?
Deca ajde v sobu, ja se imam s tetu nekoj spominjati.
(Djeca odlaze iza scene, prisluškuju.) Otišla je vu
Hraščinu k nekakve coprnice po pomoć.
Šta se desilo?
Ništa se nije desile!
Šta će joj vračara? Zar je ona pri pravoj pameti.
Nije, zate bi se štel s tobu spominjati.
Nemoj me plašiti! Prosim te, reči. Kaj je takvog?
OTAC:
SOFIJA:
OTAC:
SOFIJA:
OTAC:
SOFIJA:
OTAC:
SOFIJA:
OTAC:
SOFIJA:
OTAC:
SOFIJA:
OTAC:
SOFIJA:
OTAC:
SOFIJA:
OTAC:
IVEK:
Pisal sem ti da dojdeš jer s tvoju sestru nemrem više na
kraj dojti. Zabila si je vu svoju šašavu glavu da mora
ovu jesen Maricu oženiti.
Zaboga, pa Marica ima tek sedamnaest godina.
To sem i ja rekel. Ali ona je navalila i silom ju oče
oženiti.
To je van svake pameti! Što Marica kaže na to?
Neče ni čujti. Dora oče Videka, a Marica Marina. Ščera
ju je z meklu tukla, tak su se grde svadile.
Čekaj, čekaj, ništa te ne razumijem. Daj mi to malo
pojasni.
Kak ne razmeš! Dora bi štela da Marica zeme Videka
Miškovoga, jer je bogat, ima veliko imanje i još k
tomu je jedinec. A Marice se dopada Marin. On ti
je vanbračne dete od Dalmatinke Luce koj se je za
Imbreka oženila.
Bogme zamršeno! A šta ti o tome misliš?
Im bi nam pasale da Marica zeme Videka, ali ona ga
nema vole zeti, a ja ju ne bi štel siliti.
U pravu si! Brak na silu osuđen je na propast. Ja sam
uvijek za ljubav. I zbog takve bedastoće ona ide kod
vračare. No dobro, razgovarat ću ja sa sestrom.
Dej! Lepo te prosim! Morti je ti male pamet
presvetliš.
Znam ja dobro svoju sestru, tvrdoglava je k’o
magarac.
(nasmiješen) To si dobre rekla. Joj oprosti, te nesem z
ničim ponudil. Koj si za popiti?
Imaš li one fine šljivovice?
Kak ne bi imel. Sad ju donesem. (nosi rakiju i toči)
Živeli!
Živjeli!
Čuj ti se sad raskomoti, ja idem za toga vu štalu.
(Odlaze, dolaze djeca, sjednu za stol.)
Si čula, mama je otišla k coprnice?
149
ANICA:
IVEK:
ANICA:
IVEK:
ANICA:
IVEK:
ANICA:
IVEK:
ANICA:
MARICA:
ANICA:
MARICA:
ANICA:
MARICA:
ANICA:
MARICA:
IVEK:
MARICA:
IVEK:
MARICA:
IVEK:
MARICA:
ANICA:
IVEK:
ANICA:
150
Koj bu pri coprnice delala?
(ide rukama prema Anici) Bu ju začarala.
Naj me strašiti.
Ti si semu strahu!
Kak ju bu začarala?
Si čula da se Marice Marin dopada. Mama misli da bi
morala zeti Videka, jer je on bogat. Zato bu ju začarala
i onda bu zela Videka.
Mene se dopada Tomek, ja se bum ž nim ženila.
Koj bi Tomek s tobu? On si bu veliku deklu našel, a ti
buš ostala stara dekla.
(tuče Iveka) Ne bum ja stara dekla, ja se oču ženiti. Ti
buš stari dečko. (Naguravaju se, dolazi Marica.)
Koj je sad to? (miri ih) Dosta, ste poludeli!
Veli mi Ivek da bum stara dekla, a ja se oču ženiti.
(prima ju u krilo) Buš se ženila, samo moraš zrasti, još
si mala.
I ti se buš ženila z Videkom.
(zatečeno) Otkud ti to?
Mama je otišla k coprnice i ona te bu začarala da ga
zemeš.
Ne bum ga zela niti da se coprnice copraju.
Marica, se tebe Marin dopada?
Kak ti to znaš?
Ti je pismo pisal.
(veselo) Gde je pismo?
Bum ti ga dal će mi zadaču pomoreš.
Obečavam, pomogla ti bum zadaču.
(Ivek joj daje pismo, Marica se diže, čita i veselo se
smješka.)
Koj piše? Se bute ženili?
Če bu mama dala. Rekla je da ona neče tovara za zeta.
Koj je to tovar?
IVEK:
ANICA:
IVEK:
ANICA:
MARICA:
ANICA:
MARICA:
IVEK:
MARICA:
MAMA:
MARICA:
ANICA:
IVEK:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
Magarec!
Niti ja se ne bi štela z magarcom ženiti.
Onda bi se zvala Anica Magarec.
Ti si Magarec Ivek.
Najte se svaditi. Vi ste brača, morate složni biti.
Koj ti dečko piše?
Došel bu zutra doma.
Koj je zbavil vojsku?
Je!
(Dolazi mama, Marica hitro skriva pismo.)
Kakvo je tu zasedanje? Ne bi se posla kakvoga
prijeli?
Idem ja flačje pobrati, več je sigurne suho.
Idem i ja s tobu.
Ja idem jape pomoći!
(Djeca odlaze. Mama iz torbe vadi bocu i vodom sveti
kuću, zatim stavi bocu na zdjelnjak.)
Dorice, dobar dan ! (prilazi joj i grli je)
(ravnodušno) Otkud si ti opala?
Iz Zagreba! Zaželjela sam se djece i odlučila ih posjetiti.
Nije ti valjda krivo?
Nije Šofka, a koj bi mi bile krivo.
Ne zovi me Šofka. Ja sam za tebe kao i za sve ostale
Sofija.
Da ti se ne bi još i naklonila kaki carice.
Malo kulture draga moja, ne bi ti bilo na odmet.
Mene kulture nije treba, nek tebe. Pogleč se kak zgledaš
nafarbana i nacifrana kak božična jela.
(sjeda za stol) Šta ti o tome znaš? Uvijek si bila i ostala
zaostala. Ti još živiš u petnaestom stoljeću, a cijeli
ostali svijet u dvadesetom.
Ti bormeš nesi zaostala, naročito koj se mužof tiče.
Kuliko si ih premenila, to ni sama ne znaš.
151
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA: SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
152
(pali si cigaršpic) Istina, mnogi su za mnom uzdisali.
Moj pokojni muž…
Teri? Prvi, drugi ili trejti?
Prvi! Leopold! Bio je kao vjerni pas. Uvijek uz mene
u svakom momentu. Obasipao me darovima, vodio na
večere, u kazališta, (tužno) ali nesretna sudbina mi ga
oduzela. Ja sam bila neutješna.
Pak si si odma drugoga našla da se utešiš.
Nisam odmah, za mjesec dana.
Je, dugo si bila v žalosti.
Slučajno sam srela Stanislava na groblju. On je ostao
udovac, pa smo se tješili.
I kak ste se to tešili.
Puno smo putovali, vodio me u Beč, Pariz, Rim. Učinio
je sve da me vrati u život. Bilo je to najljepše razdoblje
moga života.
Se koj je lepo kratko traje.
Tu se s tobom slažem.
Kuliko si let ž njim bila?
Dvije godine. Umro je, jadan, od upale pluća. Iza njega
je ostala velika praznina.
I hiža na Pantofčaku.
a ti samo misliš na imetak. Meni je uvijek bila najvažnija
ljubav.
Zate si se oženila za Ignaca. Bil je od tebe stareši
osamnaest let. Naj mi povedati da je i tu bila ljubav u
pitanju!
Voljela sam ga na svoj način. On je cijele dane provodio
u banci. Imao je malo vremena za mene.
Pak si se ti male okole tešila.
Pa to su obične insinuacije. Ja nikada nisam prevarila
svog muža dok je bio živ.
Je, istina! Bila si pokorna žena i vesela dovica.
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
MARICA:
IVEK:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
Prosim te, daj zašuti i prekini već jednom s tim
predbacivanjem. Moj život je takav. Nekad bolji, nekad
gori.
Zafali pokojnemu jape koj te je dal vu šnajderaj k stare
Hubičke. Lafko se sad špinčiš.
Sve sam u životu postigla upornošću i krvavim
radom.
I bogatem mužom. Tak ja svoje Marice velim nek zeme
Videka. Bogat je kak črna zemla, tam bi gospa bila.
Pričaš gluposti. Sad je drugo vrijeme. Zar bi htjela
gledati svoje dijete kako živi u bogatstvu, nesretno i
nezadovoljno?
Ki je bogat, taj je i zadovolen. Koj bi imela da zeme
siromaka? Bu se krej nega glada vžila.
Kakve to imaš zaostale teorije?
Moje teorije nesu zaostale nek spametne.
Daj prekini! Glava me boli od tvojih glupih izjava.
Ne mogu te slušati. Idem leći, umorna sam od puta.
(odlazi) Sutra ćemo razgovarati.
Moremo gda oči, ali tak bu kak ja velim.
(Odlazi, dolaze djeca i Miško.)
Gde ti je sestra?
Otišla je spat.
I ja idem spat.
Čekaj, buš mi zadaču pomogla. (Djeca odlaze.)
Kak je tak rane otišla spat? Sem mislil da se bum male
ž nu divanil.
Koj bi ti negde spametnoga povedla? Pripoveda same
bedastoče.
Vidim već da ste se posvadile. Ne znam zakoj si takva
prema sestre.
(viče) Kakva sem, takva sem! Koj ti mene odma
napadaš? Ja vu svoje hiži imam pravo reči koj oču.
153
OTAC:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
(povišenim tonom) Kak moreš takva biti? Saj grunt si
nasledela, sega se je odrekla vu tvoju korist. A ti se
prema ne ponašaš kak prema najvekšemu neprijatelu.
Ima dosta sega, dvije hiže i dučan. Je to nije dosti?!
Znam da ima, ali da je takva kakva si ti, bi ti još i grunt
trgala.
Priznam, poštene je z menu zišla, ali srdi me koj mi
ništa neda za praf. Koj got velim, odma me poklopi!
Ona je pune od tebe stareša i moreš ju nekoj poslunoti.
Ima žena iskustva.
Ima, ima, samo kakvoga.
Prosim te naj se ž nju svaditi. (diže se)
Idem leči, bum se moral v noči zdići krave glet.
Gda je je termin za steliti?
Ščera je bil, sad je treba to na brige imeti.
Idem i ja spat! Sem denes daleki put prešla, mi je
počinka treba. (Odlaze.)
(Svjetlo se gasi.)
Slika 3.
(Pali se svetlo, ulaze Marica i Marin, držeći se za
ruke.)
MARICA:
MARIN:
MARICA:
MARICA:
MARIN:
MARICA:
154
Odi, sama sem doma. Moji su si na proščenju.
Kako ti nisi otišla s njima?
Sem rekla da me želudec boli, pak sem ostala doma.
Dej si sedi, bum ti kolačof dala.
(Marica nosi kolače. Marin jede.)
Su dobri!
A Gospe ti, kako ne bi bili!
Ja sem je pekla.
MARIN:
MARICA:
MARIN:
MARICA:
MARIN:
MARICA:
MARIN:
MARICA:
MARICA:
MARIN:
MARICA:
BAKA:
MARICA:
OTAC:
MARICA:
MAMA:
BAKA:
MARICA:
LUCA:
BAKA:
LUCA:
BAKA:
Ća si tako nervozna?
Ti si male zakesnil, me strah da te moji tu ne zavrneju.
Moje su namjere poštene. Mare moja, cvite moj, oš
poć’ za me?
Znaš da oču, ali ne znam koj buju moji rekli.
Ako te ne daju, ma ja ću te ukrast’, makar iš’o u
pržun!
Od čega bumo živeli? Se od lubavi ne da živeti.
A gospe moja, imam dvi ruke pa ću radit’.
Da bi to bar tak lafko bile kak ti veliš. (prilazi k
prozoru)
Joj, moj idu! Odi brže v sobu, pak tam sukneš čez
oblok.
(Marin ju zagrli i hoće poljubiti.)
Hodi, hodi, nije sad čas, da te moji nedu zavrnuli.
Doći ću kasnije, izađi na ponistru.
Dobre, dobre, hodi sad.
(Marin odlazi, dolaze roditelji i baka.)
Falen Isus i Marija, dej ti Bog del proščenja.
Bog dej!
Je li ti koj bole?
Dobre mi je sat, se je prešle. A gde je teta?
Ostala je z decu na ringišpilu. (Otac i mama odlaze u
sobu.)
Budu se male zvrteli da im volu spuni. Na, sem ti
licitara donesla.
Babica, fala! Niste trebali.
(Čuje se kucanje, ulazi Luca.)
Faljen Isus i Marija!
Navek falen! O, Luca! Dej si sedi!
Oću, baba! Eto malo noge odmorit.
Marica, dej donesi kolača. (Marica nosi.) Dej si zemi,
je Marica pekla kolače. Ne najbole zidu.
155
LUCA:
BAKA:
LUCA:
BAKA:
MAMA:
BAKA:
MAMA:
LUCA:
MAMA:
LUCA:
MAMA:
LUCA:
MAMA:
LUCA:
MAMA:
LUCA:
MAMA:
LUCA:
156
Eee, lipo, lipo! Cura za udat, mora se razumit u
kužinu. (uzima kolač) Ajme ca su joj fini! Ka
cukar!
(zbunjeno prilazi Marici) Ja ju pod milim bogom niš
ne razmem. (vrača se prema Luci) Suseda kakvo dobre
vas je k nam donesle?
Tribala bi vašu snaju.
Bu došla, se otišla presleči. (mrmlja) Joj sad bu vraga.
(Dolazi Dora.)
(obraća se baki) Koj ta tu dela?
Ne znam, za te pita.
(Baka i Marica se povlače u sobu.)
(hladno) Dober dan!
Dobar dan i tebi!
Mi babica veli da ste za me pitali.
Jesan!
Rečite koj imate!
Draga moja susida, jo san čula, po selu se priča, da
ti imaš nešto protiv mog Marina. Ho mi rec, ca ti je
ucini?
Ja protiv dečka nemam niš, samo mu poručite naj se
drži dale od moje čere. Ja za nju imam bolšu priliku od
vašega sina.
(viče) Šempijo, vrag ti sriću odnija, ti ćeš meni govorit
za mog sina. Znaš jo son ga lipo odgojila, a ti zatvor
si svoju čeru u kuću, a mog sina pust na miru. Štraca
jedna!
Kaj buš ti vu moje hiži na me se drla, kurva jedna! Odi
se dimo dret na svega fačuka.
Meni si rekla da son jo kurva? Jo son kurva. A ća si?
Gubo!
Koj si morti poštena? Si po Duhu svetomu začela?
Sram te bilo! Ma kako grube riči.
(Dolazi otac.)
OTAC:
MAMA:
LUCA:
OTAC:
LUCA:
OTAC:
MAMA:
LUCA:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
Dosta! Je li se nemrete spominjati kak normalni ludi?
Morate se dreti da vas čuje cela fara.
Kaj bu ona mene v moje hiži napadala? Naj ide dimo
kričat.
Susid, vi ste pametan čovik.
Koj ne da jesem!
Recite joj da ostavi moje dite na miru. Moj sin voli
vašu Maricu, ća ja tu mogu. Marin je inšempjan njon!
Si čula? Nejin sin je šampijon.
(ljuto) Naj je koj oče biti! (obraća se Luci) Reči ti
svemu sinu da moja Marica nega nema rada.
Ne bi rekla. Ali ako je tako, onda ja neman tu ca cinit.
I nemaš, tam su ti vrata. (Luca odlazi.)
Vraža baba, prokleta. Dete ti se v sobe plače, očeš ju s
pameti stirati.
Ne bu mene nište na račun bral v moje hiži. (odlazi u
sobu)
Koj sem Bogu skrivil, da sem se na takvoga vraga
nameril. Idem reši kleti, dok se babe pamet ne presvetli.
(Odlazi. Svjetlo se gasi)
Slika 4.
(Pali se svjetlo, ulaze Ivica i Anica.)
IVEK:
ANICA:
IVEK:
ANICA:
IVEK:
Znaš koj sem senči čul? Mama se je plakala i z japu
svadila.
Zakoj?
Rekla je da bu Marica imela fačuka.
Znala sem ja da bu se dete narodile.
Koj si znala?
157
ANICA:
Vidla sem rodu na našem dimnjaku sedeti, pak sem
mislila da mi morti brata ili sestru donese.
IVEK:
Kakva roda, im roda ne nosi decu.
ANICA:
Nek šte!
IVEK:
Mama vu črevu.
ANICA:
A kak dete nuter dojde?
IVEK:
Pitaj japu! Koj mene spitavaš?!
ANICA:
Bum ga pitala.
IVEK:
Ja bum vujec!
ANICA:
Koj bum onda ja, vujna.
IVEK:
Kakva vujna, ti buš teta. Moja žena bu vujna.
ANICA:
Ti nemaš žene.
IVEK:
Bum ju imel, kad soldačiju zbavim.
(Dolazi otac.)
OTAC:
Koj ste se tak rane zbudili?
ANICA:
Japa, kak dete v črevo dojde?
(zatečen) Ovaj, kak dojde.
OTAC:
ANICA:
Ni ti ne znaš?
OTAC:
Koj mene spitavaš? Pitaj mamu! Ona ti bu povedla. A
zakoj me to pitaš?
ANICA:
Sem vidla rodu na našemu dimnjaku, a Ivek veli da
rode ne nosiju decu.
OTAC:
A koj Ivek zna!
(Dolazi mama, plače i jadikuje.)
MAMA:
Joj mene sirote, kakvu sem ja sramotu doživela. Smejal
nam se bu celi kotar. Fačuk nam je fačuka složil.
OTAC:
No, dej se primiri! Ste kože nemremo. Koj je tu je.
MAMA:
Koj sem ja Bogu kriva, zakoj me tak kažnava…
ANICA:
Mama, kak dete dojde v črevo?
(bijesno skoči) Van s hiže da vas ne vidim i ne čujem.
MAMA:
(Djeca bježe van.)
OTAC:Koj su ti deca kriva? Kak se na nih kesiš kak da si im
mačaha.
158
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
BAKA:
MAMA:
BAKA:
MAMA:
BAKA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
Kaj je s tobu? Tebe nije briga koj se bu celi svet za nas
spominjal gda nam se fačuk narodi.
Mi tu sad nemremo niš premeniti, tak je kak je. Treba
najti rešenje.
Treba, samo kakvo.
Si Lucu s hiže van sterala, šte zna koj dečko misli i koj
budu oni rekli na celu situaciju. Morti ju ne štel ženiti.
Ja bum ga na koleni prosila da pokrije našu sramotu.
Sad buš pred nim klečala, a dok smo ti si govorili da se
primiri, nesi poslunula. Kad se nešte ima zaistinu rat,
tu niti si coprnjaki na svetu ne budu niš napravili. Sad
lepo odi k njim i se zagladi.
Joj, glava me boli, nesem niš senči spala.
Nesem ni ja!
Ti si tomu semu kriva. Nesi ju trebala siliti na Videka.
Mogla si se pomiriti s tem da oče Marina i gotovo.
Sad bum ja se kriva, ja sem svojemu detetu štela
najbolše.
Bog znaj kak bu to zišle.
(Dolazi teta, proteže se.)
Jutro! Baš sam se dobro odmorila.
Ti spiš kaki klada, a mi od brige nemremo spati.
Nemoj toliko nakukavati. Ljubav je pobijedila.
Koj to govoriš. To je tvoje masle, ljubav, ljubav. Samo
ti je to na pameti. Ti si je mozak s tem naponila. Joj
mene sirote, koj smo sad čineči?
Sve će se riješiti, ja imam plan. Ti idi kod dečka, lijepo
se ispričaj i pozovi ih na večeru. Franjo donesi iz kleti
vina, a baka će spremiti večeru. Sve će se riješiti, vidjet
ćete. A ja se idem malo dotjerati.
Dej nam poveč taj svoj plan.
Sve ćete saznati na vrijeme. Idemo, svatko na svoj
posel.
(Svi odlaze. Svijetlo se gasi.)
159
Slika 5.
(Pali se svjetlo. Marica stavlja stolnjak na stol, dolazi
mama.)
MAMA:
MARICA:
MAMA:
IMBREK:
OTAC:
MAMA:
MAMA:
OTAC:
IMBREK:
OTAC:
OTAC:
IMBREK:
OTAC:
SOFIJA:
IMBREK:
OTAC:
160
Koj nesi još gotova?
(veselo) Sad bum!
Kad zgotoviš, da si v sobu prešla! Kad te ja pozovem
onda dojdi.
(Dolazi otac, stavlja vino na stol, čuje se kucanje,
ulaze Marin, Luca i Imbrek.)
Falen Isus!
Navek falen!
(ljubazno) Dejte si sedite.
(Luca ju poprijeko gleda, muški sjedaju oko stola.)
Prijatelica draga, najte se srditi. Koj je bile, bile je.
Moramo čez to prejti. (Luca sjeda.)
Dej, Dora, kupice da si spijemo. (Dora nosi čaše,
Miško toči) Živeli!
Živeli! (piju)
Žene, dejte nekoj da si pritrdimo koj bi lakše pili.
(Baka nosi šunku i kruh, a mama stavlja loparke na
stol.)
Dejte se ponudite, se najte sramiti. (Uzimaju i jedu.)
Miško, fina ti je šunka.
Dobra je, lepo se je posušila, a i pac je važen.
(Baka sjeda kraj peći i štrika, dolazi teta.)
Dobar večer!
Bog dej! (obraća se Mišku) Nesmo znali da imaš
gosta.
Koj ju ne poznaš? Im je to od Dore sestra.
(Sofija pruža ruku na pozdrav.)
SOFIJA:
IMBREK:
SOFIJA:
MAMA:
OTAC:
IMBREK:
OTAC:
IMBREK:
OTAC:
MARIN:
OTAC:
MARIN:
MAMA:
LUCA:
MAMA:
IMBREK:
SOFIJA:
LUCA:
SOFIJA:
MAMA:
Sofija, drago mi je! (pozdravlja se s gostima)
Ne bi te poznal da sem se s tobu stal. Fest si se
pogospodila. Si sama, nije muž s tobu došel?
Muž mi je umro, proljetos.
(križa se) Je, pokoj mu duše! Ostala je sama, pak je
male k nam došla. Dej si sedi za stol. (Sofija sjeda.)
Dejte trošite, nemo sad vodili žalosne spomenjke, nek
vesele. Reči mi Imbrek, kak ti letina?
Baš sem denes bil na Luka. Šenica mi je lepa, a i
kokureza se dobra kaže.
Videl sem da imaš lepu detelu na Štuku.
Fest sem ju pognojil i, fala Bogu, dobra je. Bude lepe
krme letes.
Bu prijatel, bu. A ti Marin, s čem se ti baviš?
Dobija san posa, radin postole. Ča ću doma sidit.
(Stalno se okreće tržeći pogledom Maricu.)
Tak je, delati je treba.
Di je Marica?
Vu sobe pegla, bu došla kad zgotovi. (obraća se
Luci) Ona vam nigdar nije zabadof. (nudi Lucu) Dej,
prijatelica, zemi loparke, naj se sramiti.
Ne mogu, fala lipa, nije mi nešto dobro u štomaku.
Kuvala sam pašta fažol, pa mi on loše činija.
Dejte vi, prijatel, zemite.
Jesem dosta, se je jako fine, bum si zel još jenu loparku.
Nisem je već dugo jel. Moja Luce ne zna to slagati,
on više put složi fritule. To vam je nijov bumo rekli,
špecijalitet.
Sve je fino kad se dobro spremi.
Eee, a neg šta!
Moj muž Stanislav obožavao je zagorske štrukle. Što
je i normalno kad je bio Zagorec.
Dej si, Marin, ti još male zemi.
161
MARIN:
MAMA:
OTAC:
IMBREK:
OTAC:
IMBREK:
MAMA:
IMBREK:
OTAC:
IMBREK:
OTAC:
MAMA:
OTAC:
BAKA:
IMBREK:
MAMA:
LUCA:
OTAC:
IMBREK:
OTAC:
SOFIJA:
162
Fala najlipša! Izija sam dva pijata fažola, nisam
gladan.
Se to ne jede za glad, nek tak da se lakše spije.
Dora, koj siliš, naj jeju koliko očeju.
Čuj, Francek, da se mi dogovorimo okoli našega
problema.
(Dora primiče stolac i sjeda.)
Tak je! Reči Imbrek koj si štel povedati.
Znamo si već dugo da se Marin i Marica imaju radi.
Ja iste tak znam da on nije prilika za ženiti kakvu bi vi
šteli. On grunta nema, ali je vreden i pošten dečko. To
vam garanteram. (Luca potvrdno klima glavom.)
Istina, dečko je sake fale vreden.
Ja ga dimo nemam kam ženiti, to si dobre znate.
Nemam ni ja. Im nas je puna hiža.
Koj smo onda čineći?
Ja ne vidim izlaza.
Dejte se nekak dogovorite, moramo to čim prije rešiti.
Dete je na putu.
Jedine da idu kam na stan.
Bum ja prešla vu kuhinju spat pak im dejte moju
komoricu, naj se nuter ženiju.
Vište, to je prava reč. Če je tak, onda smo to rešili.
Rečite još, gda bi gosti bile?
Čim prije, to bole.
Ne triba dugo čekat.
Onda bumo složili za mesec dana dok se još ne vidi da
je široka.
Čuj prijatel, ti buš zel Marina k sebe. Če baš nije moj
rođeni, ja ga bum otpravil kak se šika. Dal mu bum
gosti i tristo klaftri mekote na Štuku. Mislim da je to
poštene z moje strane.
Je, nemrem reči.
Marine, idi po Maricu. (odlazi)
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
MAMA:
SOFIJA:
OTAC:
SOFIJA:
MAMA:
MARIN:
MARICA:
BAKA:
SOFIJA:
MARICA:
MAMA:
LUCA:
MARICA:
MAMA:
MARICA:
OTAC:
SOFIJA:
MAMA:
BAKA:
OTAC:
Koj pak ti sad zmišlaš?
Vidjet ćeš! (Dolazi Marica u haljini, svi ju začuđeno
gledaju.)
Koj si to sebe napravila? Si se v gospu oblekla.
Ja sam ju obukla. Od sad će se tako oblačiti.
Kakve su ti pak bedastoče v glavu zašle?
Nisu to bedastoće, sve ćete čuti.
Dej povedaj.
Ova djeca se vole i ja sam im odlučila pomoći. Moja
je kuća ogromna, uzet ću ih k sebi. Ja ionako nemam
djece, pa mogu sa mnom živjeti. Marica će mi pomagati
u trgovini, a Marin može otvoriti postolarsku radnju.
Deca, ste čuli?
Jesmo!
Sem ja znala, mi je teta povedla.
Fala ti, Bože, da je jemput v našu hižu sunce došle.
Vi napravite veliku svadbu, a ja ću pomoći. Novčano
mislim!
Sad bi mi šteli još nekoj povedati.
Ti čkomi, dosta si nam brige zadala.
Pusti neka dite kaže.
Ja nesem neseča.
(začuđeno) Koj si rekla?
To koj ste čuli. Nesi mi dala Marina zeti, pak smo vas
fkanili da sem neseča.
Je li ste ovo čuli? Deca su nas nadmudrila.
Ljubav je pobijedila!
(obraća se Sofiji) To je tvoje masle, znam ja.
Čije je, je, glavne da je na dobre zišle.
Dora, dej još piti! To se mora zalejati. Bum zutra
prešel do kuma Jože, bi ga pital za mužiku. Oni su prvi
mužikaši v našem kraju. Bi nam najbole pasali. Koj ti
veliš?
163
IMBREK:
MAMA:
OTAC:
IMBREK:
LUCA:
OTAC:
JOŽA:
OTAC:
JOŽA:
OTAC:
JOŽA:
ŠTEF:
IMBREK:
JOŽA:
OTAC:
JOŽA:
OTEC:
SOFIJA:
BAKA:
JOŽA:
BAKA:
OTAC:
164
Istina, dečki lepo igraju, a i kumi ste si pak je red da oni
igraju.
Je, bi se kum Joža srdil da koga druge zememo.
Če je tak, onda v redu.
Živeli! Prijatel, drago mi je da je se tak zišle.
I meni! (sklapa ruke) Fala ti, Gospe moja!
Naj se deca imaju radi. Šte je rekel da se Prigorec z
Dalmatincom nemre složiti.
(Dolaze kum Joža i Štefek.)
Dober večer!
O kume, dober večer! Se baš za te spominjamo. Smo
se dogovorili da bi vas pogodili za mužiku vu goste.
Gda budu gosti?
Drugi mesec!
Štef, mi se vidi da smo drugi celi mesec bezecirani.
Jesmo! Celi drugi i pol trejtoga.
Onda more biti gda vam paše. Sad nam i onak nije
sila.
Kak to do sad je bila sila, sad na jemput nije?!
Proste rečene, su nas deca zajebala. No nemu sad o
tom.
Kak ti kume veliš! Došli smo glet je li si nam tamburu
popravil?
Jesem, kak nova je! Dora, odi po tamburu. A ti babica
dej još piti. Imamo čemu nazdraviti.
(nazdravlja) Za ljubav! Živjeli!
Tak je! Živeli! Bi si mogli sad jednu zapopevati. Kume,
dej ti jenu.
Kuma Magda, ja se znam. Vi samo rečite, bumo
sprobali tamburu. Donesi i violinu od pokojnoga kuma
Rudeka.
(plačući) Je siromak, kak je moj Rudek lepo znal igrati,
dej mu Bog duše lefko.
Rečite teru?
BAKA:
Bi mogli jenu dalmatinsku, za našu prijatelicu. Mene
je ona lepa: “Ja sam majko cura fina udat ću se za
Marina.” (Pjevaju.)
(Djeca trkom ulaze.)
IVEK:
Japa!
OTAC:
Koj baš sad oči?
IVEK:
Rumenka se teli.
OTAC:
Kak se je baš sad zmislila, je mogla male počekati.
IVEK:
Smo se vane igrali, a krava fest beči. Kad smo otprli
vrata onda smo vidli.
MAMA:
Koj ste vidli?
ANICA:
Teletu se noge vidiju.
OTAC:
Ote dečki z menu da vidimo koj je na stvari.
IMBREK: Idemo!
JOŽA:
Kume, koj smo dužni za popravek?
OTAC:
Bumu več račun imeli.
JOŽA:
Idemo Štef!
(Uzima tamburu, a violinu ostavlja na stolu.)
JOŽA I ŠTEF: Laku noć!
BAKA:
Laku noć!
MAMA:
Idem i ja glet, teško se teli.
BAKA:
Dobre bi bile da i mi idemo, če bu kakva pomoć
treba.
LUCA:
Homo!
SOFIJA:
Ja mogu biti samo moralna podrška iz vana.
BAKA:
Negda i to dobre dojde. Buš vode prinesla če bu treba.
(Svi odlaze.)
KRAJ
165
167
ZRNO SREĆE
Likovi:
Hana Novak,
Lana,
Filip,
Mira,
Marko, Zorica, Jelena, Marija,
Iva, Ana, Maja,
Jean Pierre (Žan Pjer),
Igor,
Mari,
Nina,
168
majka
kćer
sin
teta sa sela
tetina djeca
Lanine prijateljice
stilist
dječak
Hanina prijateljica
Marina kći
Slika 1.
(Scena: soba u njoj kauč, stol, stolice, regal. Za stolom
sjedi Filip i piše zadaću. Dolazi mama Hana, spremna
za izlazak.)
FILIP:
HANA:
FILIP:
HANA:
FILIP:
HANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
Mama, pomozi mi pisati zadaću.
Zaboga Filipe! Pa zašto ja plaćam instrukcije? Šta opet
ne znaš?
Moram napisati sastavak o svojoj obitelji.
Pa valjda znaš s kim živiš. Nemam se vremena
s tobom raspravljati. U pet sati sam naručena na
mikrodermoabraziju.
Ja ću opet biti sam.
Uskoro ti stiže sestra iz škole. Nemojte se svađati.
Idem, bok! (odlazi)
Uvijek sam sam!
(Dolazi Lana. Na leđima ima školsku torbu.)
Bok!
Bok!
Gdje je mama? (spušta torbu)
Otišla je opet na one svoje tretmane.
Ja sam gladna, ima što za jesti?
Nema ništa kuhanog, uzmi si čips ili štapiće.
U ovoj kući nema nikad ništa poštenog za jesti.
Kao i uvijek!
Jedva čekam nedjelju.
Zašto?
Veselim se što ćemo ići baki, a ona kuha tako finu juhu.
Najbolju na svijetu.
169
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
170
A bakini kolači? Odmah mi sline cure.
Zašto naša mama nikada ne kuha. Ne mogu više jesti
hrenovke i paštetu. Gade mi se!
Mama stalno nekamo trči, danas k šnajderici, sutra kod
frizera, pa kod pedikera, pa kod masera.
Da je bar tata doma… Jedva čekam da dođe!
Još mjesec dana.
Hvala Bogu! Ne želim da više ide u Njemačku.
I ja bih volio da je tata više s nama.
Onda bismo bili prava obitelj.
Kao od tete Mire?
Pa teta Mira nema baš kompletnu obitelj.
Kako nema?
Znaš da je udovica, živi sama s djecom. Njezina djeca
žive bez tate.
Ne vidim tu neku veliku razliku. Mi svoga tatu
vidimo dva puta godišnje. Ponekad mi se čini da ga i
nemamo.
Ali naš će tata ipak jednom doći, a oni svojeg nikada
neće vidjeti. Jedina sreća je što imaju brižnu mamu.
Za razliku od naše.
Nemoj biti takav. Nije ni mami lako. Mora se o nama
sama brinuti.
Više se ona brine o sebi, nego o nama. Ponekad mi se
čini kao da ona i teta Mira nisu sestre. Danas sam je
molio da mi pomogne zadaću. I znaš što mi je rekla?
Što? Reci!
(imitira mamu) Zašto ja plaćam instrukcije, moram ići,
imam ugovoreni tretman.
Ja ću ti pomoći zadaću. Zato braća postoje.
Hvala ti! Ali ne sad. Pisat ću kasnije, idem se malo
poigrati na kompjuter. (odlazi)
Idi!
(Čuje se kucanje, ulaze Iva i Ana.)
IVA:
LANA:
ANA:
IVA:
LANA:
LANA:
IVA:
LANA:
ANA:
LANA:
IVA:
LANA:
ANA:
LANA:
IVA:
ANA:
LANA:
IVA:
ANA:
Bok, Lana!
Bok! Sjednite. (djevojke sjednu) Želite li što popiti?
Ja ne bih hvala!
Ni ja, nisam žedna.
(uzima grickalice) Izvolite, grickajte!
(Zvoni telefon, Lana se javlja.)
Halo!
Teta Mira ti si? (sluša sugovornicu)
Mame nema! (sluša)
Ne znam, nisam je našla kod kuće. (sluša)
Otišla je na neki tretman. (sluša)
Što si željela? (sluša)
Pa naravno, to ne moraš ni pitati. (sluša)
Znaš da ste uvijek dobrodošli. (sluša)
Vidimo se. (sluša)
Bok teta!
Tko je to bio?
Teta Mira!
Ona teta sa sela?
Ona, pa samo imam jednu tetu. Vodi Marka u bolnicu,
pa će navratiti do nas s djecom.
Kako s djecom, pa rekla si da vodi Marka u bolnicu.
Poslije će ići u Zoološki vrt, pa će ih sve dovesti.
Koliko ih ima?
Četvoro!
To će biti prava invazija seljaka.
Ja bih se odmah iselila iz kuće.
Zašto? Pa oni niti grizu, niti ujedaju.
Kakvi su to primitivci. Ja sam alergična kad meni dođu
bratići iz Zagorja. Ništa ih ne razumijem. Govore kao
da su došli iz Tunguzije.
Ja isto mrzim ići na selo. Moji roditelji su Ličani.
Srećom, to nije tako blizu, pa idem tamo najviše dva
171
LANA:
IVA:
ANA:
LANA:
IVA:
LANA:
ANA:
LANA:
IVA:
ANA:
LANA:
IVA:
172
puta godišnje. Ali kad dođemo dolje, to vam je prava
gozba. Stric obavezno okreće janjca na ražnju. Dođe
sva rodbina, zatim počinju pjevati. A to da čujete,
strava i užas! Oni tako tule da od njihove pjesme svi
medvjedi i vukovi odjure na vrh Velebita.
Slušam vas i ne mogu vjerovati. Pa vi se sramite svojih
korijena. Filip i ja obožavamo ići na selo k baki i djedu
ili teti. Mami nije stalo do toga, jedino je sretna da ne
mora ništa kuhati.
Zar tebi ne smrdi na selu? Ja, kad bih ušla u štalu,
mislim da bih se onesvijestila.
Ja isto.
Filip i ja obučemo stare trenirke, stavimo kape i idemo
u štalu. Naš djed ima konja riđana koji obožava djecu.
Uvijek mu donesemo šećera u kocki. To jako voli.
Filip se maksimalno angažira, on pomaže djedu riđana
hraniti i timariti.
Fuj!
Kako kaže moja baka: “Voda se pere, samo greha ne!”
Tako se i mi operemo i presvučemo i opet smo čisti i
uredni.
Hvala ti na tome, ja ipak ne bih išla u štalu.
Ne znate što propuštate. Kad djed ima vremena, onda
upregne riđana, pa nas vozi poljskim putem do tete
Mire. Ona živi u susjednom selu. To vam je prava
uživancija. Jedva čekam praznike da idem kod bake na
selo. A tek bakina klopa. Svaki dan nam priprema razne
specijalitete. Mama joj prigovara da će nas razmaziti, a
baka njoj da je loša kuharica.
Ja kod bake idem jedino zato što volim jesti zagorske
štrukle.
A ja volim u Lici jesti kruh ispod peke. Odličan je.
Mene su najbolje bakine loparke iz krušne peći. A Filip
obožava žgance s maslom.
To je jedino što mi se sviđa na selu.
LANA:
IVA:
ANA:
LANA:
MAJA:
CURE:
IVA:
MAJA:
IVA:
MAJA:
IVA:
MAJA:
IVA:
MAJA:
IVA:
MAJA:
IVA:
MAJA:
IVA:
LANA:
ANA:
A šetnja šumom i branje gljiva. Ima puno lijepih stvari
zbog kojih volim ići na selo.
Ja ću radije ostati u gradu.
I ja isto.
Baš ste neke, gdje vam je pustolovni duh?
(Čuje se kucanje, ulazi Maja.)
Bok, cure!
Bok!
Gdje si ti do sad?
Susjeda me zamolila da joj skočim u dućan.
Mogla si joj reći neka ide sama.
Kako da joj to kažem, jedva hoda i to uz pomoć štaka.
Pa si ti onda glumila humanitarku…
Ako mogu, zašto ne bih pomogla.
Meni starci idu na jetra, stalno nešto traže. Pomozi mi
ovo, pomozi mi ono. Imam i ja takvu susjedu. Kad me
pozove pravim se da ju nisam čula i produžim. Jedino
kad nazove mamu i nešto zamoli, onda moram slušati.
Inače bi mi stara uskratila džeparac.
Ja ne mogu biti takva. Moja baka je uvijek govorila:
“Svi ćete doći na moje, a ja na vaše više neću.” Dok
je bila zdrava svima je ugađala, kuhala po željama,
spremala stan. Kad je teško oboljela, morali smo joj
vratiti istom mjerom i brinuti se o njoj.
Pa za takve slučajeve postoje bolja rješenja. Mi smo
našu baku dali u starački dom.
Ja to ne bih mogla nikada učiniti.
(povisuje glas) Kakva su to zaostala razmišljanja?
Nisu svi bezosjećajni kao ti.
Humanitarka, daj zašuti!
Nemojte se svađati. Bolje da krenemo da ne zakasnimo
u kino.
(gleda na sat) Stvarno, požurite se, inače nećemo
stići.
173
LANA:
FILIP:
MAMA:
FILIP:
MAMA:
FILIP:
MAMA:
FILIP:
MAMA:
FILIP:
MAMA:
FILIP:
MAMA:
174
(viče) Filipe, ja idem s curama u kino!
Dobro!
(Odlaze, dolazi mama.)
Ima li koga? Lana, Filipe!
Evo me!
Gdje je Lana!
Otišla je s curama u kino.
Pa nije me pitala.
Kako da te pita, kad te nikad nema doma.
Uvijek ti nađeš neki izgovor.
Istina je, stalno si na nekim tretmanima.
Ipak me trebala obavijestiti, makar mobitelom.
(Zvoni telefon, javlja se Filip.)
Halo! Stan Novak! (sluša)
Evo odmah! (sluša)
(obraća se mami) Za tebe je!
Halo molim!
Ćao Lili! (sluša)
Upravo sam došla iz Beauty centra. (sluša)
Svašta, shiatsu masažu, dermu, pemanentni make-up,
ti, kaj ti delaš? (sluša)
Bila si na jogi. (sluša)
Joj, moram ti reči, srela sam Mari. (sluša)
Kak koju Mari, pa Fučekicu Maricu. Čuj, a ona se udala
za onog tajkuna Žmegača, pa joj je stilista preporučil
da si promijeni ime u Mari. (sluša)
Ima, naravno! Danas ti svaka žena koja imalo drži do
sebe, ako želi biti in, mora imati stilista. (sluša)
Zaboga kaj je tebi? Naravno da imam! Zve se Jean
Pierre. (sluša)
Kako da ne, preporučit ću te. Kad se nađemo? (sluša)
Ne, ne, mogu večeras! Idem na izložbu nekom Pizzasu.
(krivo izgovara Picasu, sluša)
Čujemo se, Ćao!
FILIP:
Kakav Pizaso? Odkud je taj?
MAMA:Filipe, dosadan si, stalno nešto ispituješ. Pa ne
poznajem osobno svakog slikara. Pitat ću ga večeras.
FILIP:
Gdje ti je ulaznica?
MAMA:
Evo je tu! (pokazuje)
FILIP:
Da vidim. Pa to je Picassova izložba. Kako ćeš ga
pitati, pa on ti je odavna mrtav.
MAMA:
Otkud da ja to znam.
FILIP:
Ako već želiš biti in i prisustvovati svim društvenim
događajima, potrudi se nešto naučiti iz opće kulture.
MAMA:
Ti si uvijek najpametniji.
(Zvoni telefon.)
FILIP:
Halo! (sluša)
Doma je, samo malo! (daje majci slušalicu)
MAMA:
Halo! (sluša)
Jean Pierre, vi ste? (sluša)
Ja sam mislila da vi dođete do mene. (sluša)
To bi mi puno značilo. (sluša)
Možete? (sluša)
Supač! Pišite! Pantovčak 26. Molim lijepo pozvoniti
dva puta. Bokić!
FILIP:
Tko ti je taj?
MAMA:
Moj stilist! Doći će kod nas da me uredi za večeras.
Idem si ja metnuti krastavce na oči da ublažim
podočnjake, molim te da me ne ometaš. (ode u sobu)
(Čuje se kucanje, Filip otvara, ulazi Igor.)
FILIP:
Dobar večer!
IGOR:
Dobar večer! Ja sam Igor, skupljam dobrovoljni prilog
za operaciju svoje slijepe sestre.
MAMA:
Filipe, tko je to došao?
FILIP:
Neki dječak, skuplja novac za sestrinu operaciju.
MAMA:
Molim te, izbaci ga van.
175
FILIP:
FILIP:
FILIP:
IGOR:
FILIP:
IGOR:
FILIP:
IGOR:
FILIP:
IGOR:
FILIP:
IGOR:
FILIP:
IGOR:
FILIP:
IGOR:
FILIP:
IGOR:
FILIP:
IGOR:
FILIP:
IGOR:
FILIP:
176
Evo odmah! (maše rukom dječaku da uđe, dječak uđe
u kuću)
Sjedni tu, uzmi pa grickaj. Idem po novac.
(Filip odlazi, a dječak uzima i jede.)
(nosi 10 kn) Evo samo sam to našao. To mi je ostalo od
džeparca. Nemam više, a mama ti i onako ne bi dala.
Hvala, svatko da koliko može.
Želiš li popiti soka?
Može, baš sam žedan. Hodam cijeli dan.
(Filip mu daje sok)
Naporno je to! Izvoli! (Igor ispije)
Hvala!
Hoćeš još?
Ne bih hvala! Moram ići dalje.
Čekaj, reci što ti je sa sestrom?
Od rođenja je slijepa. Mama je saznala za nekog
doktora u Parizu koji uspješno liječi takve slučajeve.
Čak je stupila s njim u kontakt.
Onda će on operirati tvoju sestru?
Hoće, samo treba skupiti dvadeset tisuća eura.
Misliš da ćete uspjeti skupiti toliki novac.
Nadamo se! Donirale su i neke firme, a i ljudi uplaćuju
na žiroračun. Skupila se do sada polovica iznosa.
Jesi li ti što skupio?
Jesam, oko tisuću kuna.
To je malo!
Znam da je malo, ali sretan sam da mogu pomoći svojoj
sestri, makar ovim skromnim prilogom.
Imaš možda kod sebe broj žiro-računa?
Imam, evo tu sve piše.
Čekaj ja ću zapisati, pa ću poslati e-mailom svome tati
u Njemačku. On je dobar sigurno će uplatiti pristojnu
sumu. (Filip zapisuje)
IGOR:
FILIP:
IGOR:
FILIP:
FILIP:
JEAN:
FILIP:
JEAN:
FILIP:
JEAN:
MAMA:
MAMA:
FILIP:
JEAN:
FILIP:
JEAN:
FILIP:
JEAN:
FILIP:
JEAN:
FILIP:
MAMA:
JEAN:
To bi bilo krasno. Oprosti, što sam te zadržao, Morao
bih krenuti. (diže se)
Drago mi je što smo se upoznali. Pozdravi sestru, želim
joj uspješnu operaciju.
Hvala ti puno! Doviđenja!
Nemoj mi zahvaljivati za takvu sitnicu.
(Dječak ode, čuje se kucanje. Dolazi Jean Pierre.)
Otvoreno je!
(umiljato) Ćao!
Dobar dan! Tko ste vi?
Jean Pierre! Stilist gospođe Novak.
Mama, stigao je gospodin Pjer Žardin.
Jean Pierre, lijepo molim. (Dolazi Hana.)
O gospodine Jean Pierre, vi ste stvarno brzi. Sjednite,
odmah ću donijeti haljine. (Jean si sjedne, Hana ode
po haljine.)
Filipe, natoči gospodinu Jean Pierru martini. (Filip
toči)
Izvolite, gospodine Pjer.
Zaboga! Kakva je to čaša. (diže se i uzima drugu čašu
sa stola) U ovakvoj se čaši služi martini.
(pretoči martini u drugu čašu) Izvolite gospodine!
Hvala! (ispija) Može još jedan?
Naravno, izvolite!
Kako se zoveš?
Filip!
Krasno ime! (ispija) Može još malo martinija?
(donosi bocu) Izvolite, pa se sami poslužite.
(nosi haljine) Filipe idi u sobu, samo smetaš. (Filip
odlazi) Molim vas preporučite mi što da obučem za
večernji izlazak.
(Jean gleda haljinu po haljinu.)
Pa to je strašno!
177
MAMA:
JEAN:
MAMA:
JEAN:
MAMA:
JEAN:
MAMA:
JEAN:
MAMA:
JEAN:
MAMA:
JEAN:
MAMA:
JEAN:
MAMA:
JEAN:
178
Što to gospodine Jean Pierre?
Pa vi nemate pošten komad odjeće, draga moja. Gdje
ste kupili te haljine? Zelinka! Pa tko više nosi domaću
garderobu? To je prestrašno. Svaka žena koja želi biti
u trendu mora nositi strane marke, npr. Armani, Calvin
Klein, Dolce i Gabbana, Cavalli i slično. Ako želite
pristojno izgledati, morate pod hitno u šoping u Milano
ili Pariz.
Svakako! I sama sam već o tome razmišljala. Vi ćete
ići sa mnom i pomoći mi u odabiru.
Naravno, to se podrazumijeva. Grozno, ja ne znam što
da vam preporučim. Jedino ova haljina, donekle može
zadovoljiti.
Pokažite mi što imate od obuće? (gleda) Alpina, Planika,
Borovo, užas! Zar nemate ni jedne od Fabiania? Vidim
da ćemo morati uzeti nekoliko pari poštene obuće. Ali
kako nemamo boljeg izbora, možete ove obuti.
Baš vam hvala, što ste mi pomogli u odabiru.
Recite, čiju šminku koristite?
Od Deboraha!
O draga moja, to je osrednja šminka. No dobro, to
ćemo promijeniti. Uzet ćemo Collistar ili Lancaster.
Što mislite kakav nakit da stavim?
Da vidim što imate od nakita. Može ovo! Morate
izgledati glamurozno. (pokazuje na velike naušnice)
Idem se ja obući! Sačekajte me.
Žao mi je, ne mogu ostati. Imam dogovor kod gospođe
Šmrček! Oni su se vratili iz Švicarske. Još su nepoznati
u jet setu, pa me gospođa zamolila za pomoć u
prezentaciji. Žurim moram biti kod nje za pola sata.
U redu, neću vas više zadržavati. Mnogo ste mi
pomogli. Recite, koliko sam dužna?
Za vas u pola cijene, pedeset eura.
Evo odmah! (uzima torbu i daje novac) Izvolite!
Hvala! Ljubim ruke! Ćao, vidimo se! (odlazi)
MAMA:
MAMA:
MARI:
MAMA:
MARI:
MAMA:
MARI:
MAMA:
MARI:
MAMA:
MARI:
MAMA:
MARI:
MAMA:
MARI:
MAMA:
MARI:
Ćao!
(Čuje se kucanje, ulazi Mari sa Ninom.)
Mari, pa odakle ti?
Bok, Hana! Morala sam doći do tebe, nisam mogla
preko telefona.
Šta ti se dogodilo?
Ne možeš zamisliti u kakvoj sam frci. Danas mi je muž
priredio veliko iznenađenje.
Kakvo? Ugodno ili neugodno?
Moglo bi se reći, jedno i drugo. Zamisli došao je kući s
avionskim kartama za Bali.
Pa to je prekrasna vijest.
Bila bi da ne putujemo idući vikend.
(iznenađena) Tako brzo! Tebi je, draga moja, ostalo
jako malo vremena da se spremiš za put.
To i mene muči. Ne znam kada ću nabaviti sve potrebne
stvari. Morat ću do Milana jer je upravo izašla nova
kolekcija kupaćih kostima, a i garderobu moram
obnoviti. Ne mogu nositi prošlogodišnje haljine. Ja
sam ipak modno osviještena žena.
Draga moja, tu se s tobom u potpunosti slažem. Ti
muški stvarno nemaju pameti.
Zamisli, molim te, kako je meni. Ja sutra idem avionom
za Milano. Molim te da mi daš broj mobitela svog
stilista, možda bi on mogao sa mnom na put. Moj je na
modnoj reviji u Parizu.
Dat ću ti njegovu vizitku. (daje vizitku) Nazovi ga i
kaži da si po mojoj preporuci.
Baš ti hvala! Imam još jednu molbu. Da li bi mogla Nina
ostati kod tebe. Kućna pomoćnica je sutra slobodna, pa
nema s kime ostati.
Može, neka ostane.
Čuj, nemoj se ljutiti, jako mi se žuri. Idem, imam još
puno toga za obaviti. Ćao! (obraća se Nini) Slušaj tetu
Hanu! (odlazi)
179
NINA:
MAMA:
Hoću!
Bok! Idem se i ja brzo spremiti. Dođi, Nina! Filip je u
sobi, pa ćete se igrati na kompjuteru.
(Svjetlo se gasi)
Slika 2.
(Svjetlo se pali. Dolazi Filip i zijeva.)
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
NINA:
LANA:
NINA:
LANA:
NINA:
180
Koliko je sati? Zaboga već je jedanaest.
(Dolazi Lana)
Filip, spavalica!
Gdje si ti bila?
U trgovini! Išla sam kupiti hrenovke i kruh. Dolazi
nam teta Mira sa djecom, moramo je nečime ponuditi.
Uzela sam i nareske.
Jesi li rekla mami da dolazi teta?
Jesam! A gdje je mama? Zar je već otišla na neki
tretman?
Nije, spava. Kasno je noćas stigla s izložbe.
Neka se naspava, inače će biti nervozna.
Danas je subota, mogli bismo otići s tetom do bake.
A mama bi sutra došla po nas. (Dolazi Nina.)
Dobro jutro!
Dobro jutro, Nina! Kako si spavala?
Dobro! Kod vas je mirno, a kod mene tramvaji buče
cijelu noć.
(Svi sjednu za stol.)
Želiš da ti pripremim doručak?
Ne bih hvala. Još mi je prerano, kasnije ću jesti.
MIRA:
LANA:
MIRA:
FILIP:
MIRA:
NINA:
MIRA:
LANA:
MIRA:
FILIP:
MIRA:
LANA:
MIRA:
MARIJA:
JELENA:
ZORICA:
MARKO:
LANA:
FILIP:
LANA:
TETA:
HANA:
MIRA:
(Čuje se kucanje, ulazi teta s djecom.)
Dobar dan, deca!
Bok, teta! (pozdravljaju se)
Čiju to curicu imate?
To je Nina, kći mamine prijateljice.
(daje ruku) Bok, ja sem teta Mira.
Nina, drago mi je!
(Djeca sjedaju za stol.)
Lana, evo ti, odi deni u frižider. Donesla sem vam sira,
vrhnja i friške jajec. Gde je Hana?
Hvala! Mama spava. Bila je do kasno u noć na nekoj
izložbi. (odlazi s torbom)
Kaj vas je same ostavila?
Mi smo svaku večer sami, ona stalno nekamo izlazi.
Za miloga Boga, kaj joj je? Pak bi mogli dojti kakvi
tati i se vas okrasti.
(Lana dolazi.)
Naučeni smo već i nije nas strah.
Deca moja, vidite kaj se pri nam događa, čoveka za
kunu streliju. Pak ona nema pameti kad vas same
ostavi.
Ja sem žejna!
I ja bi nekoj pila!
Se strpite male!
Bili smo na pizze, pak smo žejni.
Evo, odmah ću vam dati soka. (toči i daje djeci)
Uzmite i grickajte. (nudi grickalicama)
Idem ja staviti hrenovke kuhati.
Ne treba fala, su pizzu jeli. Nisu glani.
(Dolazi Hana.)
Kakva je to galama?
Dobre jutre! Smo te zbudili?
181
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
LANA:
MARIJA:
MARKO:
MARIJA:
ZORICA:
JELENA:
MARKO:
ZORICA:
NINA:
FILIP:
MARKO:
LANA:
182
Kasno sam došla kući, pa danas malo duže spavam.
Jučer sam imala naporan dan.
A koj si takvoga delala?
Ne pitaj! Imala sam cijeli dan presing. Ujutro idem
na plivanje, zatim sam bila u sauni, a najviše vremena
sam provela u Beauty centru, skoro pet sati. Navečer
izložba, poslije izložbe domjenak, tako da sam potpuno
iscrpljena.
Joj, sirota! Kak si se zmučila!
Samo ti mene zezaj, nije to tako lako kako ti misliš.
(veselo) Dođi da ti nešto pokažem. Kupila sam si novu
bundu. Sad su na rasprodaji.
Kuliko si platila?
Tri tisuće eura.
(križa se) Si ponorela? Tulike peneze dati za bundu. Im
je zate auto moči kupiti. (Odlaze u sobu.)
Auto imam, a bunde nemam.
Recite, kako vam se dopalo u Zoološkom vrtu?
Lepo! Dala sem majmunu bananu. On mi se je najviše
dopal.
Zate koj ti je najsličneši.
Kak ne, ti si k nemu sličen.
Ne bute se sad tu svadili. Neste doma.
Marko navek izaziva. Mene je rekel da sem k zebre
slična, zate koj imam prugastu majicu.
Ti si mene rekla da sem tvrdoglaf kaki magarec, pak se
nesem srdil.
Imel buš ti magareče vuha če te ja nategnem za nje.
(obraća se Filipu i Lani) Baš su smiješni. Ja ih ništa ne
razumijem.
Nemojte se svađati. Recite mi je l’ još uvijek imate onu
kujicu Donu?
Imamo, okotila se je. Imamo i četiri male peseke.
Sigurno su lijepi.
ZORICA:
MARIJA:
JELENA:
MARKO:
LANA:
FILIP:
HANA:
FILIP:
HANA:
FILIP:
HANA:
MARIJA:
MIRA:
LANA:
MIRA:
NINA:
FILIP:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
Krasni su, tri muški i jedna ženska.
Mene su zgrizli školske šlape.
Jako su poškodni. Mama se srdi, stalne kvara delaju.
Ja sem jeden dan pred vrati ostavil tenisice, našel sem
je v trnacu. Po celom dvorišču raznašaju stvari.
Jedva čekam da ih vidim.
Mogli bismo mi jednog uzeti.
(Dolaze Hana i Mira.)
Filipe, o čemu pričaš?
O štencima kod tete Mire. Kažem da bismo mi mogli
uzeti jednoga.
Ne dolazi u obzir. Ne želim da mi stvara nered po
kući.
Tako bih volio imati jednog psića. Ne bih uvijek bio
sam.
(vikne) Ne može i točka.
(obraća se mami) Mama, mi bi šteli iti f park?
Koj zmišlate, kakof park.
Baš bi mogli. Idemo svi u park, bar ćete na miru
pričati.
Dobro ote, ali pazi na nje. (Djeca odlaze.) I najte se
zmazati.
Mogu i ja s vama?
Naravno!
Idem skuhati jednu jaku kavu, može?
More!
(Hana ode iza scene.)
Kako su starci?
Dobre, fala Bogu! Mama se bila nekoj naladila, fest je
kašlala, ali sad je dobre.
Da ti stavim mlijeka?
More male!
Mislili smo sutra otići na selo do njih.
183
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
184
Bile bi im drago da dojdete.
Znam da bi, ali ja imam toliko obaveza, da ne stignem
nikuda. (dolazi s kavom) Izvoli!
Fala!
Reci, kako si ti?
Dobre, samo male imam z Markom brige.
Kakve brige?
Jako je vu škole popustil. Moram ga stalne kontrolerati
da ne bi opal razred. Imel je tri jedinice. Jedva je to
ispravil. A kak se tvoji vučiju?
Valjda dobro! Nije me bilo u školi od početka školske
godine. Filip ide na instrukcije iz matematike. S Lanom
nije nikada bilo problema.
Kakva si ti mati, da cele polugodište ne pitaš za decu.
Če koj naopok zide, šte bu krif?
Morat ću jedan dan navratiti do škole.
Pak ti živiš kak bik na gmajnu. Muž ti se po svetu tuče,
a ti tu samo hodiš po nekakve tretmane. Za decu ne
pitaš, fala bogu da su tak pametni da se nesu f kakvo
zlo fteknoli.
Nemoj preuveličavati.
Ništa ja ne uveličavam. Gda si zajni put dece koj
skuhala. Samo živiju ob sendviče.
Za mene je kuhanje gubljenje vremena. Da tri sata
stojim kraj štednjaka, zaboravi.
Bože moj, f koga si se vrgla, da si tak lena.
Ako si starija, misliš da si pametnija. Pogledaj malo oko
sebe. Prelistaj koji časopis. Vidjet ćeš kako moderna
žena mora izgledati. Lijepa i uređena dvadeset i četiri
sata na dan. Ja živim u gradu, ovdje je drugačiji život.
Poznam ja dosta ludi koj iste živiju v gradu, pak saki
dan dece jesti kuhaju i o nim brigu vodiju.
Pričaš bedastoće!
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
Ti pripovedaš bedastoče. Mogla bi se negde zaposliti,
pak ti ne bi gluposti po glave išle. Ja te nemrem više
prepoznati, ti kak da nesi moja sestra.
Kako možeš takva biti? Koliko puta sam ti pomogla!
Jesi nemrem reči. Sto put si mi posudila penez. Ali si
bila drugačka. Nekak veseleša.
(tužno) Nije ni meni lako. Muža vidim dva-tri puta
godišnje. Djeca odu u školu, a ja kod kuće sama. Što
mi preostaje. Jedino me još odlasci u razne centre
opuštaju.
Imam jeden predlog. Idemo si skupa na sele. Bumo išli
brat glive, kaki negda dok smo bile male.
Danas nikako ne mogu. Imam večeras neke obaveze.
Pusti to f kraj. Moraš početi drugač živeti. Meste da
hodiš po sakakve salone, ne znam sama kak se to zove,
otpelaj decu na friški zrak. Imaš auto, imaš penez, otidi
z decu na izlet, ako ne dale, bar na Sleme. Mogla bi
više put k nam na sele dojti. Deca tak rada dojdu. Nim
bi to pune značile, su navek sami.
Ja znam da su tvoje namjere dobronamjerne, ali moj
život je baš po mojoj mjeri, jedino mi Josip nedostaje.
Uvijek sam željela život kakvim žive trend-setteri.
Tebe su novine i časopisi pomutili pamet.
Nemoj, molim te, pričati gluposti. Čitajući novine
čovjek puno toga nauči.
To je istina, samo ti ne čitaš takve s tere se more nekoj
navčiti.
Nemoj mi uvijek pametovati.
(mahne rukom) Vidim da se o tom nemam s tobu koj
spominjati.
Konačno jedna pametna.
Ne bumo se sad svadile. Štela sem ti reči da pustiš decu
da idu z menu. Denes naj budu pri mene, a zutra je
pošlem k bake.
Može, neka idu. Ja ću sutra doći po njih.
185
MARIJA:
JELENA:
MARKO:
MARIJA:
ZORICA:
JELENA:
MARIJA:
MARKO:
MIRA:
FILIP:
HANA:
FILIP:
LANA:
HANA:
NINA:
HANA:
MARKO:
MIRA:
HANA:
MIRA:
HANA:
MIRA:
FILIP:
186
(Dolaze djeca.)
(veselo) Mama, bila sem na toboganu.
Ja sem se rolala. Dala mi je Lana svoje stare role.
A ja sem probal voziti sateboard. Opal sem kak ruška.
Rekel je da ga rit boli.
I ruku si je zgulil.
Dobre da si na rit opal, a ne na glavu.
Onda bi imel zguleni nos i fručku na galve.
Mala, koj se javlaš? Dam ti čvrgu, pak ti bu mam fručka
skočila.
Dobro, dobro, ne bute se sad svadili.
Mama, možemo mi s tetom kod bake?
Možete ja sam se sa tetom dogovorila. Sutra dolazim
po vas. Uzmite si trenirke i čisti veš. Lana, uzmi sto
kuna, da imate za autobus.
(veslo) Jupi! (ode u sobu)
Mogu uzeti dvjesto kuna, vidjela sam u našoj trgovini
tople čarape. Uzela bih jedne baki, jedne djedu.
Uzmi, pa kupi i slatkiša za djecu.
(Lana odlazi u sobu.)
(tužno) Šteta da ja ne mogu s vama.
Ne možeš, mama dolazi večeras po tebe.
Idem reči Filipu da zeme igrice za kompjuter. (ode u
sobu)
Viš kak se veseliju koj idu na sele.
Naravno! Obožavaju ići baki i djedu na selo. Previše
su ih razmazili.
Si dedi i babe su takvi. Nuki su im navek na prvom
mestu.
Ne mogu se zamisliti u toj ulozi.
Buš se ti iznenadila, kak bu to na jemput došle.
(Lana, Filip i Marko dolaze.)
Idemo, zakasnit ćemo na bus. Nina bok!
NINA:
LANA:
NINA:
MIRA:
HANA:
LANA:
NINA:
HANA:
HANA:
HANA:
Bok! Dobro se provedite.
Idući put ćemo pitati tvoju mamu, pa ćeš s nama na
selo.
Baš bih voljela.
Sestra, vidimo se zutra. Doviđenja! (odlaze)
Doviđenja! Budite dobri baki i djedu.
Naravno, kao i uvijek.
eta Hana, mogu u Filipovu sobu na kompjuter, igrati
igricu?
Možeš, kako ne.
(Nina odlazi. Hana vidi Filipovu torbu, otvori je i lista
bilježnicu.)
Da vidim što sve tu ima… Matematika, četiri, dva,
četiri, tri. Pa nije tako loše. Kemija tri, dva, tri. To bi
moglo malo bolje. Što je to, Hrvatski. (lista) Sastavak,
»Zrno sreće», da vidimo što piše.
ZRNO SREĆE
Živim u velikoj lijepoj kući, sa sestrom Lanom i mamom
Hanom. Moja obitelj nikada nije na okupu. Tata radi za
jednu američku firmu i nalazi se trenutno u Njemačkoj.
Kući dolazi samo u vrijeme velikih blagdana. Jako mi
nedostaje i želio bih da se što prije vrati. Moja mama
nikada sa mnom ne priča. Uvijek joj se nekamo žuri i
stalno izbiva iz kuće. Gotovo nikada ne kuha i stalno
jedemo hrenovke ili pizzu. Sestra Lana mi ponekad
pomaže napisati zadaću. Ona ima svoje prijateljice sa
kojima se druži. Ja sam uvijek sam. Jedini prijatelj mi
je kompjuter, jer mi se mama sa dječacima iz ulice ne
da družiti. Zrno sreće u mom životu su djed i baka,
ali oni žive na selu i njih rijetko viđam. Jedva čekam
praznike, mama ide kod tate u Njemačku, a ja i Lana
na selo k baki i djedu. Tamo imam puno prijatelja i
cijeli dan se zabavljamo.
(ganuto) Pa zar sam ja tako loša majka? Jadno moje
dijete. Što sam učinila. (diže se) Idem se odmah
187
spremiti. Kad Mari odvede Ninu, ja ću odmah krenuti
na selo. (odlazi)
(Svjetlo se gasi)
Slika 3.
(Svijetlo se pali. Ulazi Hana s djecom. Vode psa.)
FILIP:
LANA:
HANA:
FILIP:
HANA:
FILIP:
HANA:
FILIP:
LANA:
HANA:
FILIP:
HANA:
LANA:
HANA:
FILIP:
HANA:
LANA:
188
Mama to je bio najljepši vikend u mom životu.
I meni je bilo prekrasno. Ludo smo se proveli.
Moram priznati, odavno nisam tako uživala.
(Filip sjedne na kauč i stavi psa kraj sebe.)
Hvala ti što si nam dozvolila da uzmemo Luju.
Odakle mu tako smiješno ime?
Kad smo se igrali kod tete, dotrčao je do mene sa
slikovnicom u ustima. Uzeo sam je u ruke i pročitao
naslov. Znaš kako se zvala slikovnica.
Kako bi znala.
Zvala se “ Nestašni pas Lujo.” Tako smo mu dali ime
Lujo.
Psići su stvarno prekrasni. Najradije bih ih sve uzela.
O, zaboga, nemojte pretjerivati. Lujo nam je sasvim
dovoljan.
Kad ćemo opet kod bake?
Filipe, pa tek smo stigli kući. Ići ćemo idući vikend.
Ali ideš sa nama u subotu ujutro.
Obećavam! Moram potražiti štap za ribolov.
Vidio sam štap u podrumu iza stalaže. Čiji je to štap?
Moj!
Kako tvoj, što ti znaš o ribolovu?
HANA:
FILIP:
HANA:
FILIP:
HANA:
LANA:
HANA:
FILIP:
HANA:
FILIP:
HANA:
FILIP:
HANA:
Ja sam nekad bila član ribolovnog društva. Još kao
malu, vodio me vaš djed na pecanje. Djed je bio
strastveni ribić. Voljela sam ići s njim na jezero. Onda
je i mene učlanio u ribolovno društvo, tako da sam i ja
mogla baciti udicu.
Jesi li što ulovila?
Moram priznati, nisam bila uspješna kao djed. Jednom
sam uhvatila šarana od dvije kile. Najviše sam lovila
male ribice koje bi nazad puštala u vodu.
Mogu li ja sa tobom na jezero?
Možete sa mnom, uzet ćemo dnevnu dozvolu i okušati
sreću.
Mene ribolov ne zanima. Pravit ću vam društvo i šetati
Luju oko jezera.
Dogovoreno!
Mama, jesi li kada jahala konja?
Nisam! Mi smo uvijek imali konje, ali to su bili konji
za rad i vuču, a ne za jahanje.
Onda si se samo vozila s konjima.
Dok sam ja bila mala, imali smo dva konja, Mrkova i
Vranca. Najviše sam voljela zimu. Obično za blagdane,
kad je pao snijeg, otac bi upregnuo konje u saonice.
Sjeli smo na sanjke i sanjkali se do susjednog sela gdje
je živio stric Franjo, očev brat. Kad smo se vraćali, već
se spuštao mrak. Bilo je hladno. Snijeg je škripao pod
kopitima. Tetu Miru i mene mama bi omotala dekom
i stisnula između sebe i tate, tako da nam ne bi bilo
hladno. Kad smo došli kući, sjele smo kraj tople peći i
grijale se.
Da li ste se po zimi sanjkale?
Naravno! Nismo imale sanjke kakve su tvoje. Sjećam
se jedne zime, uzele smo majci drveno korito i otišle se
sanjkati. Sjele smo u korito i spustile se nizbrdo. Jurile
smo do kanala na podnožju brda. Kad smo upale u
kanal, korito se raspuklo, a mi smo prestrašene plačući
otišle kući.
189
LANA:
HANA:
FILIP:
HANA:
I što je onda bilo?
Dobile smo batine i zabranu izlaska iz kuće.
(začuđeno) I više se niste sanjkale?
Onda nam je djed napravio prave sanjke. Namazao
ih lojem da budu što brže. Našoj sreći nije bilo kraja,
uvijek smo prve stigle na cilj.
FILIP:
Zar ste imali natjecanje?
HANA:
Naravno, svi smo se odjednom spustili tako da vidimo
tko će prvi doći do cilja.
LANA:
Kako je to lijepo bilo.
FILIP:
Danas je sve drugačije. Ljudi samo žure, nemaju
vremena niti za sebe a kamo li za djecu.
HANA:
Obećajem da će se to u našoj kući promijeniti.
FILIP:
Ja bih bio najsretniji!
LANA:
Slažem se, obitelj mora biti na okupu.
HANA:
Zahvaljujući Filipu ja sam shvatila da moj život ide u
krivom smjeru.
FILIP:
Čime sam ja to zaslužio?
HANA:
Pročitala sam tvoj sastavak i shvatila da sam u velikoj
zabludi. Vidite, djeco, i meni kao i vama nedostaje vaš
otac. Ja sam svoju samoću nadoknađivala odlaskom u
razne centre, misleći da će me to usrećiti. Nisam mislila
kako se vi osjećate. Bila sam sebična i mislila samo na
sebe. Ali svi ti tretmani i skupocjena garderoba nisu
mi vratili mir i sreću. Vjerujte mi, od sada će sve biti
drugačije. Moramo biti složni i sve probleme zajednički
rješavati. Slažete li se?
LANA I FILIP: Naravno!
(Zvoni telefon.)
HANA:
Halo! (sluša)
Ti si Josipe! (sluša)
Što! (veselo, sluša)
Ne mogu vjerovati. (sluša)
Pa to je najbolja vijest, koju sam čula.
190
FILIP:
LANA:
HANA:
FILIP:
HANA:
FILIP:
LANA:
FILIP:
LANA:
HANA:
FILIP:
HANA:
FILIP:
LANA:
Mama, što je bilo?
(nestrpljivo) Daj kaži, što se desilo?
Tata dolazi kući.
(Svi su veseli.)
Daj meni tatu!
Ostala sam bez teksta. (sluša)
Naravno da sam presretna. (sluša)
Filip je nestrpljiv, želi sa tobom razgovarati. Izvoli!
(daje Filipu slušalicu)
Tata bok! Kad dolaziš? (sluša)
Jedva čekam. (sluša)
Dobro sam. (sluša)
I škola je dobro. (sluša)
Svi smo sretni zbog tebe. (sluša)
Vidimo se! Evo ti Lane, želi te čuti.
Halo tata! (sluša)
Tako si nas obradovao.
(šapće Lani) Kaži za psića.
Tata, znaš imamo jednu novost. (sluša)
Dobili smo od tete Mire malog psića, zove se Lujo.
(sluša)
Da, bili smo kod bake. (sluša)
Dobro su svi. (sluša)
Hoću, hvala! Pusa, bok! (daje mami slušalicu)
Čuo si sve novosti. (sluša)
Javi još točan dolazak aviona, da te sačekamo. (sluša)
U redu! Čujemo se, doviđenja!
Ja sam najsretniji na svijetu. (skače po sobi)
Što ti je, Filipe?
Sretan sam što se tata vraća, a najviše što si se ti
promijenila.
I ja sam sretna.
191
HANA:
LANA:
HANA:
FILIP:
HANA:
LANA:
HANA:
FILIP:
LANA:
HANA:
FILIP:
HANA:
LANA:
HANA:
LANA:
HANA:
(grli ih) Od sada sve probleme rješavamo zajednički.
(Zvoni telefon.)
Stan Novak, molim!
(sluša)
Mama za tebe je!
Molim! (ravnodušno) Vi ste gospodine Jean Pierre?
(sluša) Hvala na ponudi, nisam zainteresirana za put u
Milano. (sluša)
Ne, hvala! Vaše usluge mi više neće trebati.
Doviđenja!
Tko je to bio, možda gospodin, (ruga se) Jean Pierre?
Da, zove me na put u Milano.
Nećeš ići?
Neću, od danas moj život ima drugi smisao. Posvetit
ću se svojoj obitelji, jer samo tu mogu naći svoj mir i
sreću.
To svakako treba proslaviti.
Slažem se!
A što kažete, da odemo na pizzu?
Ne, pizza mi već ide na uha van.
Idemo onda u restoran na jedan pošten obrok, od juhice
do deserta.
Zvuči primamljivo.
U povratku ćemo svratiti do trgovačkog centra, moram
uzeti namirnice za sutrašnji ručak.
Nije valjda da ćeš početi kuhati.
Naravno! I to sa zadovoljstvom. Spremni? Idemo!
(odlaze)
KRAJ
192
HUDI BETEG
komedija u dva čina
194
Likovi:
Doktorica
Medicinska sestra
Lacko,
Kata,
Jurek,
Bara,
Lidija,
Safet,
Jela,
Tina,
pacijent, seoski mudrijaš
pacijentica
pacijent, dječak
Jurekova baka
pacijentica, trudnica
pacijent, bauštelac
Lackova žena
doktoričina prijateljica
PRVI ČIN
(Liječnička čekaonica. Pacijentica Kata ulazi u
čekaonicu, u ruci ima logožar i torbu.)
KATA:
Koj nije nikoga? (Gleda u ordinaciju, stavlja knjižicu,
zatim sjeda na stolicu - ulazi Lacko, s torbom u ruci.)
LACKO:
Dober dan! O, Kata! Koj ti tu delaš, koj si morti
betežna?
Jesem!
Koj ti se pripetile? (stavlja knjižicu na stol)
Sekoj šta! Noga me boli, imam gift i još sem opala z
lotre, dok sem obalala krmu. Gleženj sem si sklecnula,
boli me ko sam vrag.
Naj! Dobre si prešla, si se mogla pobiti kak i moja Jela,
dok je opala z bicikla.
Naj reči, gda je opala?
Pred dva mesece. Lepom sem je rekel da nije takof
biciklin za nju.
Kakof?
Onaj Montajn bike, od Karleka, našega nuka. Moj stari
Rog nije dober. Rekla mi je da je je rama previsoka.
Zajašila je na ovoga i rastepla se kak pi…- stara
kanta.
Joj, sirota! Si je mogla kičmu strgati.
Je se dobre najafkala.
A koj se tebe pripetile?
Mene niš!
Zakoj si onda k doktoru došel?
KATA:
LACKO:
KATA:
LACKO:
KATA:
LACKO:
KATA:
LACKO:
KATA:
LACKO:
KATA:
LACKO:
KATA:
195
LACKO:
Došel sem mame po lek za srce, a i mene bi naj
doktorica pregledala. Me nekakof bodec drži.
KATA:
Gde te drži?
LACKO:
Tu pod rebri. (pokazuje rukom)
KATA:
To ti je godina proizvodnje.
LACKO:
A nije, nije! Ne dam se ja još. Ja sem čvrste korenike
kaki moja mati.
KATA:
Kuliko ti mati ima let?
LACKO:
Devedeset i tri! Bila je ščera doktorica pri nje, još
se ona drži kak dekla. Sako jutre si sukne rakiju za
cirkulaciju. (vadi rakiju iz džepa i pije) Buš ti male?
(nudi Katu) To ti je domaća medicina, za se tegobe.
(brani se) Ne bi, smo pri doktoru.
KATA:
LACKO:
Gde ti st doktora vidiš. No, se male okrepi.
KATA:
Dej jenu kap! Mi je tak slablina v želucu. (pije)
KATA:
Je li si čul koj se dogodile Marku Šmrčkovomu?
LACKO:
Nesem, a koj?
KATA:
Su igrali nogomet na gmajnu, imeli su kak se one zove,
trunir.
LACKO:
Misliš turnir?
KATA:
Je, je turnir, se nesem mogla mam setiti. To su ti igrali
samo oni male stareši…
LACKO:
Veterani!
KATA:
Nekak, vetrinari. A Marko ti v noge ima trafozu,
koj misliš kak je to opasne. Kad ga je Štefek Fučkof
kresnul po noge, odma mu je pukla stativa. Su ga i v
bolnicu pelali. Sad doma leži, nemre niš delati.
LACKO:
A kak to boli. Ko sam vrag.
(Ulazi mlada pacijentica Lidija.)
LIDIJA:
Dobar dan!
LACKO I KATA: Dober dan!
LIDIJA:
Je li doktorica počela s radom?
KATA:
Nije još došla.
(nervozno gleda na sat) Meni se strašno žuri.
LIDIJA:
196
LACKO:
LIDIJA:
KATA:
KATA:
LACKO:
LIDIJA:
LACKO:
LIDIJA:
LACKO:
JUREK:
BARA:
JUREK:
BARA:
LACKO:
JUREK:
BARA:
LACKO:
BARA:
KATA:
Je, gospica draga, če vam je sila, najte ju ni čekati.
Videl sem ju da je došla, ali još dok si kavicu popije,
bar pol vure je ne bu.
(nervozno) Zaboga, ali meni se doista žuri. Ne mogu je
čekati čitavu vječnost.
Niš se najte nervozirati, lepo si sedite i v miru skup z
nami čekajte.
(Lidija prilazi k stolu sa knjižicama i stavi svoju prvu
od ispod.)
Je, ne bute niš knižice prekapali. Ja sem prva na redu.
(Uzima svoju i stavlja u torbu, daje Lacku njegovu.)
Na, Lacko. ti si drugi.
Ja sem drugi i nikomu ne prepuščam.
Ali meni se stvarno žuri.
Kam vam se tak sili, idete na posel?
U tri sata moram biti u Zagrebu. Otvara se novi šoping
centar i ja to naprosto ne mogu propustiti.
(s podsmjehom) Je za istinu, to su teške brige.
(Ulazi baka Bara i vuče za ruku unuka Jureka.)
(viče) Ne dam se cepiti!
Buš se primiril. Sedi tu i naj me srditi jer ak se ja
razbesnim dobil buš po riti.
(plače) Rekel sem da se neču cepiti.
Tišina!
Dečec, naj se plakati, im ti nekcija niš ne boli.
Onda ti svoju rit nastavi mester mene.
(bijesno) Buš se tak spominjal, lefant jeden. (primi
ga oštro za ruku) Da nesmo gde jesmo, sad bi ti rit
gorela.
Odi si k mene sedi, tak ti je sejedine, dobil inekciju ili
z šibu po riti.
Kam se knižice mečeju?
Nikam! Pamtite, teri ste po redu.
(Jurek sjeda do Lacka.)
197
KATA:
BARA:
KATA:
BARA:
LIDIJA:
BARA:
LACKO:
JUREK:
KATA:
JUREK:
KATA:
JUREK:
KATA:
JUREK:
BARA:
LACKO:
JUREK:
LACKO:
KATA:
LACKO:
JUREK:
BARA:
JUREK:
BARA:
LACKO:
LIDIJA:
SAFET:
198
Kak to da ste vi maloga dopelali? Gde mu je mati?
Mati na poslu, a otec v bertije sedi, a ja sirota nek lečem
ovoga magaraca smik po ceste.
Koj je mali betežen?
Nije, ali mora prijeti nekciju, onu za tetranus.
(okreće oči) Tetanus valjda.
(mahne rukom) Tak nekak!
Dečec, dej ti mene poveč kak se zoveš?
Jurek!
Joj kak imaš lepo ime.
Nemam, imam grde.
Nek kak bi se ti štel zvati?
Ronaldinjo!
Rondalinjo! Bog moj, za takvo ime još nesem čula.
Kak si glupa, rekel sem Ronaldinjo. Tak se zove
najbolši nogometaš.
Jurek, naj biti prost.
Bi morti i ti štel biti nogometaš?
Bi!
Imaš praf, oni se igraju z loptu i još za to dobiju pune
penez.
Moraš se v škole vučiti, onda buš išel za nogometaša.
Za to ne treba škola nek samo dobra vola.
Zate ja oču biti nogometaš. Onda ne bum moral v školu
iti.
Išel buš ti v školu, inače bu bota posla imela.
Baš bum tebe pital!
Sedi tu i čkomi.
(Lidija se hvata za nos i maše novinama ispred lica.)
Gospica, se ladite? Vam je vruče?
Nedostaje mi kisika. Ovdje je tako zagušljivo.
(Ulazi Safet sa ranjenom glavom.)
Je l’ hećim radi?
LACKO:
SAFET:
KATA:
SAFET:
LACKO:
KATA:
SAFET:
BARA:
SAFET:
KATA:
LACKO:
SAFET:
LACKO:
BARA:
SAFET:
BARA: SAFET:
KATA:
LACKO:
Šte?
Doktorka!
A nije, ova se ne zove Hećim, nek nekak drugač.
Doktor - hećim, hećim - doktor, svataš li ti mene?
Ja razmem, ti doktoru veliš hećim. Razmeš, Kata? Pita
za doktoricu.
Doktorica još nije došla. (diže se) Dejte si sedite! Koj
vam se dogodile?
Mome me umalo stajale glave.
Kak to mislite?
Bio ja na baušteli, na drugom spratu. Gledam dolje,
kad ugledam mome što prolaze niz čaršiju. Ljepotice
kakve nema ni u đenetu. Nagnem se gledajuć za njima,
kad odjednom: tup! Padnem sa skele, glavom udarim u
kofu sa malterom.
Kam je opal?
V kantu z mortom.
Jaran Neđo vata se za glavu, mislio je da sam ošo na
onaj svijet. A kad tamo, ja došo sebi, Neđo me stavi u
kola i dovede amo. Eno ga u kolima sjedi i čeka.
Koj te nije sim dopelal? Si se mogel zrušiti vu ganjku.
Je li ti se kmiči?
(zbunjeno) Što si rekla?
Je li ti je nesvestica došla?
Nije, imam ti ja tvrdu glavu. Jednom ja došo kući pripit
iz kafane, kad moja Senada u kuhinji oklagijom razvlači
tijesto za krumpirušu. Šejtan joj pomutio mozak, spuca
me oklagijom po glavi, pa ja završio u vajatu. Hvala
Alahu, sve je dobro prošlo!
Koj je povedal? Ja ga niš ne razmem.
Ne trebaš ga razmeti, čim ga vidiš, znaš da nije dobre.
Bi bile dobre male mu to zavezati da mu tak jako krf
nejde. Imam ja rupček, bum ga v rakije namočil, to je
za dezinfekciju.
199
SAFET:
LACKO:
BARA:
KATA:
KATA:
LACKO:
JUREK:
LACKO:
JUREK:
BARA:
LACKO:
JUREK:
LACKO:
BARA:
JUREK:
BARA:
JEREK:
BARA:
JUREK:
BARA:
JUREK:
200
(Vadi iz torbe rakiju, malo otpije, pa stavlja na
maramicu i Safetu na glavu. Safet skoči sa stolice.)
Jebo te, al’ovo kolje!
Dej se primiri i sedi tu. Dejte nekoj da mu glavu
svežem.
A koj?
Imam ja rubec, čekaj! Sad ti ga bum dala.
(izuva čizmu i vadi rubac koji je bio omotan oko noge)
Dej drži, bum ja svezala.
(Vežu i sjedaju, za to vrijeme Jurek prekapa Lackovu
torbu.)
Dobre drži, moram čvrste svezati, da mu ne opane.
Jurek, koj iščeš?
Gledim koj nutre imaš. Koj si si to kupil?
Nekoj lepo!
Dej da vidim.
Jurek, zakoj kopaš po tuđe torbe?
Pusti ga! Vidiš to sem kupil. (Kaže veliku čašu.)
Zakoj si si kupil toliku kupicu?
(Svi gledaju.)
Imam visoki tlak, pak mi je rekla doktorica da smijem
popiti samo jednu kupicu vina na dan.
(čudi se) Kulika kupica!
Bi mogli takvu dedu kupiti.
Jurek, naj bedastoče povedati. Naš deda ne pije.
Pije, videl sem ga. (brzo prestaje govoriti, stavlja si
ruku na usta)
Jurek, sim dojdi. (dolazi) Odma poveč koj si štel
povedati, se do kraja.
Bum ti povedal, če me neš dala cepiti.
Ne bum! Dej povedaj.
Videl sem deda da pije rakiju i skriva vu praznom
lagvu, teri je v štaglu. Morem sad iti dimo?
BARA:
JUREK:
BARA:
LIDIJA:
BARA:
SAFET:
KATA:
LACKO:
KATA:
SAFET:
BARA:
SAFET:
BARA:
SAFET:
LACKO:
JELA:
LACKO:
Nikam ti nejdeš! Sad bum rekla da ti daju još jednu
nekciju zate koj mi nisi prije povedal.
(plače) Neču se cepiti!
Buš čkomel! Nemoj da te šlopim po nosu.
Dosta, ne mogu više slušati to zlostavljanje.
Šte koga zlostavlja? On mene ili ja nega.
Šuti, babo, probila si mi uši svojim cvokotanjem.
(Čuje se zvonjava sat. Svi se preplaše. Kata vadi iz
torbe budilicu.)
Joj, im su trifrtal dvije vure. Mene za deset minoti
počne serija.
Koj onda? Em neš sad dimo išla.
Ne bum dimo! Idem v dučan tam gde prodaju televizore
moreš gledeti celi dan dok got delaju. Kad serija
zgotovi, se ja vrnem. (odlazi)
Matere ti, lude žene!
(Lidija se želi dići, ali joj je slabo i pada, Lacko je hvata
i spušta na stolić u čekaonici. Svi se uspaničare.)
Joj mene sirote! Da ne bu vmrla.
Treba joj dići noge u vazduh.
Vi muži bi samo noge digali.
Ne budali, već radi nešto, mahni joj nečime ispred
nosa.
(Safet diže noge u zrak. Lacko brže vadi rakiju iz
kaputa. Malo otpije.)
Sad bum ja vu nju dehnul, mam se bu zbudila.
(Ulazi Lackova žena Jela, pomisli da Lacko ljubi
Lidiju.)
(viče) Koj delaš? Besramnik jeden! (tuče Lacka torbom
po leđima)
Jela, koj ti je došle? Si ponorela, viš da žene
pomažemo.
(Lidija dolazi k sebi.)
201
(ponosno) Ste vidli? Koj sem rekel, (pokazuje rakiju)
to je najbolša medicina! (pije)
JELA:
Ja naj vane stojim i čekam, a ti tu piješ rakiju i kušuješ
mlade gospe.
LACKO:
Božja žena! Dej se primiri, ti povedam da smo žene
pomogli da dojde k sebe.
BARA:
Istina, žene je došla slablina, morali smo je pomoći.
(Ulazi doktorica i sestra.)
DOKTORICA: Što se ovdje događa? Kakva je to galama?
BARA:
Gospe je došla težina pak se je zrušila.
LACKO:
Ali ja sem joj pomogel.
BARA:
Smo je zdigli noge v zrak.
DOKTORICA: Dobro je što ste joj podigli noge.
SAFET:
Ja sam se tog sjetio. Sjećam se kad je moj babo pao u
čaršiji, liječnik mu digo noge i babo se povratio.
LACKO:
Da nesem ja vu nju dehnol, još bi bila v nesvesti.
DOKTORICA: Sestro, idemo raditi! (obraća se Lidiji) Dođite!
(Svi krenu za doktoricom, odlaze iza scene.)
JELA:
Ja tu nem čekala, idem skočiti do strica Miška, a ti pazi
koj delaš.
LACKO:
Odi!
(Odlazi, gasi se svjetlo.)
DOKTORICA: Izlazite svi van, kamo se gurate?!
LACKO:
202
DRUGI ČIN
(Ordinacija. Lidija sjedi na krevetu, doktorica ju
pregledava, sestra sjedi za svojim stolom.)
DOKTORICA: Recite, uslijed čega vam je pozlilo?
LIDIJA:
Ne znam, nestalo mi je kisika, zacrnilo mi se pred
očima i dalje se ne sjećam.
DOKTORICA: Jeste li ste već imali sličan slučaj?
LIDIJA:
Zbog toga sam i došla. Već se dva tjedna budim sa
glavoboljom i mučninom. Često puta povraćam.
Doktorice, bojim se da imam rak želuca.
DOKTORICA: (prilazi svom stolu) Kad ste zadnji put imali
mjesečnicu?
(sjeda na stolac ispred doktorice) Prije sedam
LIDIJA:
tjedana.
DOKTORICA: Napisat ću vam uputnicu za vađenje krvi. Obavite to
i dođite idući put kod mene sa suprugom.
LIDIJA:
Ne mogu, moj suprug je već sedam mjeseci odsutan.
On je znate, inženjer i radi na naftnoj platformi u
blizini Norveške.
DOKTORICA: Onda imamo problem.
LIDIJA:
Zašto? Zar sam tako teško bolesna?
DOKTORICA: Uopće niste bolesni, sve ukazuje na to da ste trudni.
(Lidija se šokira.)
LIDIJA:
Kako, trudna?!
DOKTORICA: To ja ne bih znala, ali vi sigurno znate.
LIDIJA:
Pa samo sam jednom, dva, najviše tri puta…
DOKTORICA: Prevarili muža. Draga moja, dovoljno je jednom da
bi ishod bio neželjen.
203
LIDIJA
(hvata se za glavu, plače) Što ću sad?!
DOKTORICA: Obavite pretrage i dođite da vidimo što ćemo dalje.
Nemojte očajavati. Mnoge žene vode velike bitke da
bi postale majke i dale bi sve na svijetu da dožive
osjećaj majčinstva.
LIDIJA:
Da, ali sa vlastitim mužem. Ubit će me muž.
DOKTORICA: Na to ste trebali prije misliti. Sada ohladite glavu
i dobro razmislite što vam je činiti. Kada obavite
pretrage, dođite da vidimo što ćemo dalje.
LIDIJA:
Zlo mi je od same pomisli da moram priznati mužu
prijevaru.
DOKTORICA: Ako nalaz pokaže, a gotovo 99% sam sigurna da
ste trudni, morat ćete odlučiti, sve priznati mužu ili
u najkraćem roku obaviti pobačaj što vam ne bih
preporučila. (nosi uputnice i stavlja sestri na stol)
LIDIJA:
Ja vas lijepo molim da to ostane između nas.
DOKTORICA: Svakako, ne brinite!
(smušeno) Jadna ja! Gdje su mi uputnice?
LIDIJA
SESTRA:
Izvolite, Vaše uputnice.
(Lidija odlazi.)
LIDIJA:
Doviđenja!
SESTRA:
Doviđenja! (otvara vrata) Sljedeći, molim!
(Ulazi Lacko, iza njega dolazi Kata.)
KATA:
Kam se revleš? Ja sem prva na redu.
DOKTORICA: Gospe ti, šta je sad to? (zbunjeno gleda)
LACKO:
Ja sem štel vlesti, jer je ona bila na serije i sad je
došla.
DOKTORICA: Dogovorite se tko će prvi.
KATA:
Ali ja sem prva bila na redu. (gurne Lacka)
LACKO:
Na odi, vraža baba! Nem se s tobu čerepal. (izlazi)
KATA:
Dober dan!
DOKTORICA: Sjednite! Da čujem što vas muči?
KATA:
Prije bi bila gotova da vam povem koj me ne muči
nek koj me muči.
204
DOKTORICA: Recite!
KATA:
V glave mi tuče po možđene kak crkveni zvon. V
prsa me duši. Noge su mi natečene. Sad sem još
opala dok sem krmu obalala štagla. Frlek je pukel
na lotre i ja sem tropila dele i sklecnula si nogu. Moj
Miško me je našel i omotal mi nogu z rakiju, pak mi
je male splasla, bila je kak val.
DOKTORICA: Dajte da prvo izmjerimo tlak. (mjeri tlak) Imate
visok tlak, 170/90. Da li ste i do sada imali problema
s tlakom.
KATA:
Samo kad se rasrdim. V jutre sem si merila pri kume
France, oma ima digitralni tlakomer. Nejin sin, a moj
zetec Štefek, ga je z Nemačke donesel.
DOKTORICA: I koliko ste izmjerili?
KATA:
50/70.
DOKTORICA: Ne znam, sada vam je previsok.
KATA:
Za se je kriv Juan Carlos.
DOKTORICA: Kakav Juan Carlos?
KATA:
Onaj gad, sad je pucal i ranil brata Rodriga jer se
oče ženiti z Mariju Liz, a ona nega neče jer ima rada
negvoga brata teroga je of ranil i hitil v provaliju
gde ga je našel vrač Domingo i odnesel bokca v
špilju. Leči ga s travami. Šte zna je li bu preživel.
Sad idem dimo bum zmolila jednu krunicu za negvo
ozdravljenje.
DOKTORICA: Zaboga, zašto gledate takve gluposti? Pa to je samo
film. Ako već gledate, onda shvatite da to nije istina.
KATA:
Kak nije kad sem vidla na svoje oči!
DOKTORICA: Dobro, ne želim vas razuvjeravati, idemo dalje. Rekli
ste da vas boli noga. Sjednite na stol i skinite čizmu.
(Kata skida čizmu, doktorica gleda.)
DOKTORICA: Pokažite mi i drugu.
KATA:
Ne bi baš ovu.
DOKTORICA: Ajde, skinite je!
(Kata skida čizmu.)
205
KATA:
Gledite!
DOKTORICA: (začuđeno) Zaboga, pa šta je ovo. Ajme, fanat će
me.
KATA:
Koj takvoga?
DOKTORICA: Pa oprali ste samo jednu nogu. Smrdi za popizdit.
KATA:
Šte vas je teral ovu glet? Lepo sem vam rekla da me
ova boli.
DOKTORICA: Zaboga, pa ne možete tako! Jednu nogu oprati, a
drugu ostaviti zamazanu.
KATA:
Da sem znala da pete ovu glet, bi ju oprala.
DOKTORICA: (klima glavom) Je li vi držite higijenu?
KATA:
Hijene ne držim, samo krave, svinje i kokoši.
DOKTORICA: Gospe moja! Kad dođete kući operite i ovu nogu, a
ja ću vam prepisati mast, pa si mažite da vam smanji
bolove. (sjeda za stol)
KATA:
Bi vas prosila da mi napišete recept za Apaurine od 5
maligana.
DOKTORICA: (smije se) Oće li vam biti dosta 5 maligana? Za takve
još nisam čula.
KATA:
Takve sem do sad pila.
DOKTORICA: Valjda miligrama. Dobro, ali dat ću vam i uputnicu,
napravit ćete krvnu sliku da vidimo što je uzrok
visokom tlaku. Možda je samo Juan Carlos.
KATA:
Nije samo on. I onu negovu seketaricu Paulu nemrem
videti. Zate koj je lagala da je trudna z Rodrigom,
zopila ga je i k sebe v postel navlekla, a pijani čovek
nemre ništa napraviti. Znam ja to po svemu Jošku.
DOKTORICA: Nemojte gledati serije, bolje ćete se osjećati.
(Daje sestri recepte, sestra ih upiše i stavlja žig.)
KATA:
Nije mene navek zlo, negda se i razveselim. Kad
zaigraju oni nijovi marajači v trube, “Mamu
Uhvanitu”, mam bi si čovek zatancal. Kuliko je
vur?
SESTRA:
Petnaest do šest.
206
(diže se) Idem sad, moram se požuriti, da stignem na
Ratkaje. Zbogom!
DOKTORICA: Zdravi bili!
SESTRA:
Čekajte, zaboravili ste uputnicu i recepte.
KATA:
Dejte brže! (uzima i odlazi)
SESTRA:
Sljedeći molim!
(Lacko želi ući, ali ga Tina preduhitri.)
LACKO:
Kam vi očete? Sad sem ja na redu, a vi ste of čas
došli.
TINA:
Ja sam brzo gotova. (Gurne Lacka i zatvori vrata.)
DOKTORICA: (radosno) Tina, odakle ti? Daj sjedni.
(Tina sjedne na stolac)
TINA:
Sestro, molim vas donesite nam dvije kavice.
DOKTORICA: Nemam baš puno vremena. Dobro, dajte jednu
brzinsku. (Sestra odlazi.)
TINA:
Baš sam u prolazu, pa sam odlučila malo svratiti.
DOKTORICA: Reci, šta ima novoga kod tebe?
(veselo) Pogledaj! (pokazuje prsten na ruci)
TINA:
DOKTORICA: Krasan je! Odakle ti?
TINA: Dobila sam ga od Tonija za rođendan.
DOKTORICA: Tonija, tko ti je to?
TINA: Moj dragi!
DOKTORICA: Gospe moja, šta nisi više s Nikolom?
TINA: Nisam već dva mjeseca.
DOKTORICA: Pa ti muškarce mijenjaš ka bičve.
TINA: Draga moja, jednom se živi. Smijem jednu zapaliti?
DOKTORICA: Zaboga, ne možeš fumat u ordinaciji. (Dolazi sestra,
Lacko proviruje.)
LACKO:
Gda bum ja na redu?
DOKTORICA: Samo malo sačekajte.
LACKO:
Je, sad bute vi kavu pile, a mene se sili dimo.
(Tina se diže i zalupi mu vratima.)
KATA:
207
TINA:
Draga moja, ja ti se divim kako možeš raditi s tim
seljacima.
DOKTORICA: Za mene su svi ljudi isti. Sjedni tu i popij kavu!
TINA:
Baš sam se iznervirala, kakav neotesanac.
DOKTORICA: Nemoj biti takva, vrijeme je novac i svima se žuri.
TINA:
Pa što je s tobom, nećeš me valjda uspoređivati sa
neukim seljacima.
(Ulazi Lacko.)
LACKO:
Mene se žuri, nemrem više čekati. (sjeda na stolac)
DOKTORICA: Evo, odmah ćemo.
(bijesno) Kakav bezobrazluk. Čovjek si ne može
TINA:
na miru kavicu popiti. Kako možete tako upadati i
ometati nas u razgovoru.
LACKO:
Ja vas ne trebam nek doktoricu.
(diže se) Navratit ću koji drugi dan. Moram još ići na
TINA:
faks.
DOKTORICA: Koliko ti je još ostalo ispita?
TINA:
Pet!
LACKO:
Je to morti fakultet s teroga se ide vu penziju?
TINA:
Vas nitko ništa ne pita. Prostak jedan! (izjuri van)
DOKTORICA: Nisi kavu popila!
LACKO:
Bum ju ja popil da pod kvar ne dojde. (pije)
DOKTORICA: Šta je s vama?
(začuđeno) Z menu?
LACKO:
DOKTORICA: A, vi ste došli po recepte?
LACKO:
Jesem, gospođo doktor! Rekli ste da bute prepisali
one kak se zoveju Antilop, tablete za srce, za mamu.
DOKTORICA: Lanitop! Već pišem, trebate još što?
LACKO:
Bi štel da me pregledate.
DOKTORICA: Kakve tegobe imate?
LACKO:
Boli me pod lopaticu.
(Doktorica gleda zbunjeno jer ne razumije.)
DOKTORICA: Gdje?
208
LACKO:
Tu! (pokazuje rukom na leđa)
DOKTORICA: A škinja vas boli. Skinite se pa ćemo vidit.
(Lacko odlazi iza paravana, skida košulju,
potkošulju, hlače, gaće, stavlja preko paravana diže se na stolac i gleda iznad paravana.)
LACKO:
Doktorice, ja sem se skinul!
DOKTORICA: (zabezeknuto) Šta ste to učinili. Skinuli ste se do gola.
Rekli ste da vas škinja boli, onda se svucite samo do
pasa.
LACKO:
Ne znam ja za škrinju, ali ja se nigda ne slačim na
pol, nek do kraja.
DOKTORICA: Ajde, ajde, obucite hlače.
LACKO:
Vrag ti jebi doktoricu! Sad se slači, sad se oblači.
(oblači se)
DOKTORICA: (obraća se sestri) Pa to je za popizdit, pošalju te u
selendru pa se ti nateži s ovakvima. Zagreb ne mož
dobiti ni za lik.
(prilazi doktoričinom stolu) Kam da sedem?
LACKO:
DOKTORICA: Izvolite, sjednite ovdje na kantrigu.
(sluša stetoskopom)
LACKO:
Se koj čuje?
DOKTORICA: Tišina, duboko dišite. Sve je u redu. Ne čuje se ništa,
samo se osjeti miris rakije.
LACKO:
Ne znam. Ščera me je bodec držal da sem jedva
predehnol. A kad sem već tu, bi vas prosil, dejte mi
poglečte imam v prstu šprajnu. Sem delal ručice za
kola. Hoblić mi je tup, nesel sem ga k Imbreku da
mi ga nabrusi, ali nije ga dobre nabrusil pak nesem
mogel fine ručicu zhoblati nek sem se našpranjil.
DOKTORICA: Sestro, molim vas dajte vi to riješite, Moram nešto
obaviti. Odmah se vraćam. (Stavlja recept sestri na
stol i odlazi.)
SESTRA:
Najprije se obucite zatim sjednite ovdje. ( Lacko se
oblači i sjeda na stol.)
209
LACKO:
SESTRA:
LACKO:
SESTRA:
LACKO:
SESTRA:
LACKO:
SESTRA:
LACKO:
SESTRA:
LACKO:
LACKO:
SESTRA:
LACKO:
SESTRA:
LACKO:
SESTRA:
BARA:
SESTRA:
JUREK:
BARA:
SESTRA:
210
Kam je doktorica tak hitre preletela, je je sila na
stran?
Na čik-pauzu.
Si videl i doktorica puši. Je li pune kadi?
(mahne rukom) Nemojte pitati!
Kak Turčin!
Baš tak. (prima ga za ruku)
Samo polafko!
Pa ne bojite se valjda.
Ne, koj bi. (migolji se)
Smirite se, inače ću vas porezati.
To ni za Boga! Mam se bum primiril. Ja bum žmerel,
da mi omilajica ne dojde.
(Sestra vadi trn, Lacko jauče i žmiri.)
Vraži Imbrek! Za se je on kriv. (Sestra je završila,
Lacko još jauče.) Nigdar više ne bu mene niš brusil,
ne bum ja radi nega muke trpel.
(drma ga) U redu je! Gotovo. Ne morate više
jaukati.
Fala Bogu i svetomu Josipu, stolaru! Su moji recepti
gotovi? Mi je vreme za dimo iti. Jela je otišla k
stricu Mišku pak ja moram dvoriti. (Sestra mu daje
recepte.)
Izvolite!
Zbogom! (odlazi)
Doviđenja! Sljedeći!
(Ulazi Bara i vuče Jureka, koji plače.)
Dober dan!
Zašto plačeš?
Zate koj me buš cepila.
Kak se to spominjaš? Prostak jeden!
Pa ti si veliki dečko! Sjedni tu na stol, pričekat ćemo
doktoricu. Evo, uzmi bombona i ne boj se! (Nudi ga
bombonima. Jurek uzima i jede, ulazi doktorica.)
DOKTORICA: Dobar dan, tko je pacijent?
BARA:
Ja sem dopelala Jureka na nekciju.
DOKTORICA: Sestro, ANA-TE.
JUREK:
Ja se neču cepiti.
DOKTORICA: Ne boj se, ništa neće boljeti. Kao kad te ubode
komarac.
(vadi iz torbe jaja i kokoš) Gospođo doktor, donesla
BARA:
sem vam osem jajec, domače i kokicu, friško sem ju
zaklala.
DOKTORICA: Kako samo osam jaja, za rožatu mi treba deset.
(zatečena, opravdava se) Nesem više imela, imam
BARA:
samo pet kokoši, su mi tri krepale. Bum vam drugi
put donesla još dvije.
DOKTORICA: Sestro. odnesite ovo. (Sestra nosi torbu iza scene.)
BARA:
Bi vas prosila, bi mi šteli pogledati, me nekoj v
požitrake draple.
(Doktorica ne razumije pa gleda u sestru koja se
vraća na scenu.)
SESTRA:
U grlu!
DOKTORICA: (gleda grlo) Upaljeno vam je! A joj, zaboga. Što vam
je to na nepcu.
BARA:
To sem se ofurila. Smo znate imeli fureš, sem slagala
jetrica na nagle, znate mesarom za prvu ruku. Pak
sem male k tomu složila žgance. Su mi se vidli
olađeni, dela sem je v zobe, a nisem prije puhala i
tak sem sirota nastradala. Se nebo sem si ofurila.
DOKTORICA: Dat ću vam mast pa ćete si to mazati, a za grlo ću
vam dati tablete. Uzmite svakih šest sat jednu.
BARA:
Kak ste rekli? Šest put jednu.
DOKTORICA: Svakih šest sati jednu.
JUREK:
Joj!
(Bara skoči.)
BARA:
Jurek, tak si me splašil, dereš se kaki magarec.
211
JUREK:
Zakoj si se ti drla kad te je deda vudril z botu po
pleči.
BARA:
Buš čkomel!
DOKTORICA: Zar vas muž zlostavlja? (Diže se i nosi sestri
recepte.)
BARA:
Koj bi? Smo se male šalili!
DOKTORICA: Kaži, Jura, šta je bilo?
(prilazi doktorici) Naprije je baba na deda hitila
JUREK:
tajner, zate koj nije štel jesti kašu jačmenu. Onda je
deda zel botu i vudril babu po pleče.
DOKTORICA: Oli vas muž zlostavlja?
BARA:
Koj bi, smo se male šalili. (prima Jureka za ruku i
vuče prema izlazu, smije se na silu) Mi moramo iti,
nam je sila na autobus. Dejte nam brže papere.
JUREK:
Rekla si da bu tata po nas došel z autom.
BARA:
Idemo dok neš još kakvu bedastoču povedal. Samo
me sramotiš. (izlaze)
DOKTORICA: Imamo li još koga?
(Sestra otvara vrata, ulazi Safet.)
SAFET:
Hvala Alahu da sam i ja došo na red. Dobar dan!
DOKTORICA: Dobar dan! Sjednite! (Safet sjedne.) Što vam se
desilo?
SAFET:
Da ti kažem vako! Radim ja na skeli, sunce prži ko
šejtan, kad ono ide moma jedra i rumena u licu k’o
ruža. (gleda u sestru) E vako, k’o ova ljepotica.
DOKTORICA: Zaboga, recite mi što vam je s glavom.
SAFET:
Virim ja preko tarabe na skeli, kad ono belaja, ide
još jedna. Suknje kratke, noge duge, a sagne se da
se ohladi vodom sa česme. Ja sve bolje virio i virio i
tako padnem dolje, lupim glavom u kofu s malterom.
Moj jaran Neđo viri, te ga viri, i ne vidi mene, a ja
sav u krvi sjedim i pipam glavu da vidim je li na
ramenu. Zovnem Neđu kad on udri kukati: “Bolan,
đe gledaš? Dobro što nisi vrat slomio!” Đe gledam?
Đe i ti, samo što ti nisi najebo, a ja, vala, jesam.
212
DOKTORICA: (gleda ranu) Dobro, dobro! Recite jeste li bili u
nesvijesti? (Doktorica čisti ranu, sestra pomaže.)
SAFET:
Bio, kako nisam, onomad me komšija Mujo mlatnuo
maljem po glavi. Nije bolan tio, omaklo mu se.
DOKTORICA: Ne pitam vas ja što je bilo nekad, već sad.
SAFET:
Nije to bilo nekad! To ti je bilo bona, točno prije dva
mjeseca.
DOKTORICA: Ne pitam za to, pitam za danas. Da li ste danas bili u
nesvijesti?
SAFET:
Danas nisam!
DOKTORICA: Jeste li povraćali?
SAFET:
Kako nisam!
DOKTORICA: Recite!
SAFET:
Bio ja kod komšije Zijaha na sunetu njegova sina.
Zijah učinio čitav dernek. Puna avlija raje. A na
stolu svakakvih delicija, baklave, pite krumpiruše,
zeljanice, rahatluka, šerbeta, halve, suđuka… Ma
gozba, brate. Alaj sam ćefio.
DOKTORICA: O čemu vi pričate?
SAFET:
Čekaj da ti kažem. Moj drugar Ismet, ima ti on oko
stopedeset kila, halavi sve redom. Ja ga gledam,
kad ugledam na Ismetovom ćevapu sjedi muva. Ja
zinem da mu kažem: “Stani!” Jebi ga, muva već u
Ismetovom stomaku. A ja onda izvrnuo utrobu.
DOKTORICA: Prestanite s tim glupostima. Pitala sam vas da li ste
danas povraćali. Imate li mučnine?
SAFET:
Kakve mučnine, bona? Mučnine i povraćanja ima
moja Senada. Eno je kući sa stomakom do usta. Što
tebe interesuje, je l’sam ja povraćo il’ nisam.
DOKTORICA: To su simptomi za potres mozga. Ali po svemu
sudeći, vama se to nije moglo dogoditi. S vama je
sve u redu.
SAFET:
U redu! Jašta nego u redu.
DOKTORICA: Sestro, zamotajte mu ranu, a vi dođite za tri dana da
vas previjemo. (Sestra zamata.)
213
DOKTORICA: Je li vas boli glava?
SAFET:
Boli, kako ne boli.
DOKTORICA: Dat ću vam tablete za glavobolju.
SAFET:
Nemoj, bona! Nemaš ti lijeka za moju glavobolju.
Mene ti glava boli stalno.
DOKTORICA: Ne bi bilo loše obaviti slikanje glave da vidimo
uzrok. Možda su neke stare povrede.
SAFET:
Bilo bi dobro obaviti slikanje, ali ne meni, nego oni
prdonjama što vazda dižu cijene. Od njih mene boli
glava. Treba prehraniti sedmera, a uskoro osmera
usta.
DOKTORICA: Nažalost, tu vam ja ne mogu ništa pomoći.
SAFET:
Znam da ne možete. Mašala! Je l’ mogu ja kući?
DOKTORICA: Možete, ako dođe do kakovih promjena odmah se
javite liječniku.
SAFET:
Oću bona! Doviđenja! (Odlazi do sestre.) Sestro,
može kakav kontakt-broj?
SESTRA:
Evo, ovdje vam je broj telefona naše ordinacije.
Možete nazvati doktoricu.
SAFET:
Ja te pit’o za tvoj broj! Ako sam zauzet, nisam
oduzet.
SESTRA:
Ne postavljajte glupa pitanja. Možete dobiti samo
broj ordinacije.
SAFET:
Dobro vala i to! Doviđenja!
SESTRA:
Doviđenja! Mislim da je to sve za danas.
(Čuje se lupanje i vika.)
JELA:
Pomoć!
DOKTORICA: Što je, zaboga?
JELA:
Velika nesreća!
DOKTORICA: Recite!
JELA:
Stric Miško je na Pišku potrl strine šišku.
DOKTORICA: Ništa vas nisam razumjela.
JELA:
Lepo sem vam rekla, da je stric Miško na Pišku potrl
strine France šišku.
214
DOKTORICA: Smirite se i lijepo mi objasnite!
JELA:
Joj, moram si predehnuti. Letela sem skok. Moj stric
Miško, brat od oca mega muža Lacka…
DOKTORICA: Razumijem, recite dalje.
JELA:
On vam ima na Pišku trnac i vu njem belicu črešnu.
DOKTORICA: Nemojte okolišati, recite konkretno.
JELA:
Korketno je on zišel na črešnu i opal ž nje. Strina je
spodi brala črešne kaj su opale. Pukla je grana i stric
je opal ravne na strinu. Sa je krvava otraga po šiške.
DOKTORICA: Gdje je sada?
JELA:
Leži gore na Pišku pod črešnu.
DOKTORICA: Sestro uzmite torbu, a vi nas vodite! Kamo ono...
JELA:
Na Pišek!
DOKTORICA: Ajmo!
(Sve tri odlaze žurno sa scene.)
KRAJ
215
217
IZBORNA DIGANJKA
Likovi:
Joža,
Ivek,
Kata,
Vera,
Štef,
Marko,
Slavek,
Luba,
Filomena,
Tonček,
Suzana,
Martin,
mužikaši
218
predsjednik mjesnog odbora
Jožin igrač
glasnogovornica žena
mještanka
još jedan Jožin igrač
borac za dobrobit mladih
seoski mudrijaš, huncutaš
mještanka
predstavnica manjne
dečec, Ivekov sin
zamjenica gospodina Rudolfa
šef glazbe
(Scena: vatrogasni dom; prostorija s klupama i
jednim stoplom. Joža uređuje stol i nosi piće, ulaze
Štef i Ivek.)
ŠTEF:
JOŽA:
IVEK:
ŠTEF:
JOŽA:
IVEK:
ŠTEF:
JOŽA:
IVEK:
JOŽA:
IVEK:
ŠTEF:
IVEK:
ŠTEF:
JOŽA:
IVEK:
ŠTEF:
IVEK:
ŠTEF:
IVEK:
Dober večer!
Bok dečki! Ste stigli?
Kak vidiš!
Koj nije nikoga?
Sad budu došli. Ste koj za popiti?
Za to smo navek!
Kakov bu to sastanek? O čemu je reč?
Ja sem poslal obavest po selu. Denes bi moral dojti
Mučkof Rudek Zagreba, koj bi nas male poputil okoli
izborof.
Tak je!
Još nekoj! Morali bi osnovati stranku tera bi branila
naše interese. A ne kak do sad, Imbrek Tičarof, melin
na svoju vodu tira. Samo je gledel za razvoj Trdanjka,
a za naš Ritkovec niš ne pita.
Ja se slažem.
(pogleda ga) Š čem?
Z sem koj je Jožek povedal.
Koj si rekel da bu Ruda došel? A, gde on sad dela?
Ne znam točne kak se zove, ali na visokom je položaju.
V nekakvom ministarstvu.
Je, je, mi se vidi prek na jedenajstom katu. Mi je Nacek
povedal. On je pri njem bil i to peški.
Zakoj nije z liftom išel?
Nije ga znal poterati. Rekel je da je tuliko gumbof da
ne znaš teroga bi stisnul.
Joj mene kad seljak v gospočiju dojde. Koj nije stisnul
broj jedanajst i otpelal bi se na jedanajsti kat.
Nije znal na terom je katu Rudek onda je išel po redu.
219
ŠTEF:
KATA:
JOŽA:
KATA:
JOŽA:
IVEK:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
MARKO:
JOŽA:
MARKO:
JOŽA:
MARKO:
JOŽA:
MARKO:
VERA:
JOŽA:
VERA:
JOŽA:
VERA:
IVEK:
VERA:
IVEK:
VERA:
220
Od kancelarije, do kancelarije. (čudi se) Ne sem znal
da je Nacek tak handrast. Je trebal na šalteru pitati, pak
bi mu povedali na terom je katu. Bože dragi koj još ne
bum čul.
(Ulazi Kata.)
Dober večer!
Dober večer, Kata! Dej si sedi!
Kam da si sedem?
Kam got očeš. (sjedne na klupu)
Jesi za jen gemišt?
Fala, neču niš! Me nekakva kolika v črevu drži.
Ako imaš sračku, sukni si jednu rakiju. Ona ti je dobra
za te stvari.
Sem si doma orehovca popila pak ne bi više smela.
(Ulaze Vera i Marko.)
Dober večer!
Dober večer! Dejte si sedite. (sjedaju na klupe) Jeste vi
koj za popiti? Imamo tu vina i rakije.
Čije je vine?
Čije bi bile? Valda moje!
Dej natoči kupicu.
(Joža daje vino Marku.)
Da čujem koj veliš.
Nije loše, ali moje je bolše.
Saki cigan svega konja fali.
Buš ti Vera probala.
Ne bum, ja vine ne pijem. Samo za obed.
No pak probaj! Ne buš vmrla!
Neču!
Vera, kak to da si ti došla? Gde je Miško?
V bolnice.
Koj dela v bolnice?
Leči se! Koj bi delal.
IVEK:
VERA:
ŠTEF:
MARKO:
VERA:
IVEK:
VERA:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
VERA:
ŠTEF:
KATA:
MARKO:
VERA:
MARKO:
JOŽA:
IVEK:
ŠTEF:
Pak ne sem mislil da tanca. Znam da se leči, ali od
čega.
Od bolesti!
Sad se znamo! Naj toga reči. Mi smo mislili da se v
bolnice leči od zdravlja.
Koj neste čuli koj se Mišku dogodile? (gleda prisutne)
Šteclin mu je opal s kotača. Kotač se otkapčil i odletel
po ceste, a Miško s koli v grabu. Ftrgel si je nogu.
Imel je otpreni prelom. Krf je letela kak da bi svinče
zaklal. Otpelal ga je sused Jura vu bolnicu. Mam je
išel na operaciju. Deli su mu zlatnu šipku v nogu. Vrag
znaj do gda bu tam ležal.
Zate si ti mester nega tu?
Koj sem drugo mogla.
Takve brige i mene mučiju. Samo tvoj se bu vrnul gda
ozdravi. (plače se) a moj bogec v grobeku leži.
Je, sirota ti si sama. Koj se ne oženiš si več pol leta
dovica?
Kak ne! Mi se nesu još mužu noge oladile, a ja bi se
več ženila.
Štef, kakvoga cirkusa teraš? Ti morti mi žene
smetamo?
Kaj bi smetale! Ali si premišlavam, ipak je to muški
posel. Vi žene neste v to tak fpučene.
Bole nek ti! Šte ti doma gospodarstvo drži? Ti morti?
Da ti nije žene bi gače na proscu nosil.
No, dejte stanite! Nemu se posvadili prije nek počne
sastanak.
Sedi tu te nište niš ne pita. (Marko sjedne.)
Koj sem takvoga rekel.
Ljudi, Marko je u pravu.
(diže ruku) Ja se slažem!
(vuče ga za ruku) Ivek, se strpi male nije još počele
glasanje.
221
KATA:
JOŽEK:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
JOŽA:
IVEK:
JOŽA:
VERA:
KATA:
VERA:
MARKO:
ŠTEF:
JOŽA:
IVEK:
ŠTEF:
MARKO:
JOŽA:
MARKO:
222
Jožek, ti si spometen čovek. Dej nam male obrazloži
koj si nas zval?
Kak da vam to obrazložim? Kak bi rekli figurativnošte je bliže kopanje, ga bolši napoj dopane.
Te ne razmem. Smo mi na sastanku za izbore ili za
poticaj svinogojstva?
Ti, Vera, baš niš ne razmeš.
Šte je tebe koj pital? Si ti predsednik mesnoga odbora
ili Joža?
No, no, najte se svaditi! Bu vam ja to lepo obrazložil.
Ako očemo napredak našega sela, moramo osnovati
stranku tera bu branila naše interese. Imbrek Tičarof je
dober čovek, ali gledi za svoje sele.
Bog je prvo sebe bradu napravil.
Slažem se! Ako mi očemo vekši prosperitet, moramo
osnovati stranku tera bu vu svojem programu imela
napredak našega sela, Ritkovca. Da bi mi to čim bolše
napravili, ja sem pozval Rudeka da bi nas on vu to
poputil.
Je, Rudek, je velike škole zbavil.
Istina, jako je spometen. Im je on fakultativno vučen.
Sečam se još kak mali dečec je pisal pismo drugu Titu,
za dan mladosti i dobil prvu nagradu.
Istina, sečam se da je letel z štafetu na binu.
Dosti o tomu! Ne smo tu stali radi štafete nek radi
stranke teru bumo osnovali.
A, kak se bu zvala naša stranka?
Nesem ja odredil. Štel sem se z vami konzulterati.
Najbole bi bile spojiti Trdanjkovu i našu stranku skup.
Mora biti pamtlivoga imena, na primer Ritkovec i
Trdanjek.
Ritkovec i Trdanjek? To bi bile skračeno RIT. Šte bi
išel vu tu stranku tera se bi zvala RIT.
Istina, ne bi baš bile zgodne.
Zakoj bi mi morali iti vu savez s Trdanjkom?
JOŽA:
IVEK:
JOŽA:
IVEK:
JOŽA:
ŠTEF:
JOŽA:
KATA:
JOŽA:
IVEK:
JOŽEK:
MARKO:
JOŽEK:
VERA:
JOŽA:
VERA:
JOŽA:
ŠTEF:
MARKO
KATA:
JOŽA:
Tak je? Smo mi (gleda u papir) educirani ludi.
Koj si štel s tem povedati, to koj si rekel edicirani?
Educirani! To znači da smo mi vu se dobre fpučeni.
Ta mi se reč spametna vidi bi ju morali deti vu ime
naše stranke.
Ludi! Imam jeden predlog. Marko ti piši, tu imaš olovku
i papera. (Marko sjedne i piše.) Da bi si bili zadovolni
nek saki reče jednu reč, teru bi deli vu ime naše stranke.
Ja bum prvi rekel. Piši Marko! Perspektivni, dale, dej
Štef ti svoj predlog.
Naj bu Ritkovečki. Mora biti ime našega sela vu
stranke.
Znači Perspektivni Ritkovečki. Kak dale?
Naj bu Demokracki! To ime ima saka stranka ne mu ni
mi gorši.
Piši Demokracki. (Marko piše)
Napiši i onu reč koj mi se je spometna vidla. Kak si one
rekel, edu..?
Educirani!
Bi bole pasale edukativni.
More! Znači Perspektivni Ritkovečki Demokracki
Edukativni, kak još mi nekoj tu fali?
Još samo fali reč Centar.
Je, moram priznati dobre si se zmislila. Piši Marko!To
bi sad bile ovak: “Perspektivni Ritkovečki Demokracki
Edukativni Centar”.
Šte bu si zapamtil tak dugo ime.
Bumo ga skratili.
Dej Marko pogleč kak bi se naša stranka skeačeno
zvala.
(gleda, češka se po glavi, mršti se): PRDEC!
Vi muži nemate pameti! Šte bi se upisal vu vašu stranku
RIT ili PRDEC?
Dej ti bolši predlog če ga znaš.
223
KATA:
IVEK:
SLAVEK:
JOŽA:
SLAVEK:
VERA:
IVEK:
MARKO:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
JOŽA:
VERA:
JOŽA:
VERA:
IVEK:
JOŽEK:
KATA:
224
Ja ga ne znam. Ali vaši mi se niti male ne dopadaju.
Zakoj ne pričekate Rudeka. Bu vam on morti kakav
predlog dal.
Ima Kata, praf! Se bumo male strpeli dok Rudek
dojde.
(Ulazi Slavek, seoski zgubidan.)
Je tu sastanek?
Slavek, dej sedi, tam na kraj. Mi tu imamo ozbilnoga
posla. Prosim te nemoj nas ometati.
(recitira, podrugljivo)
Izbori se bliže,
prašina se diže!
Slavek, buš začkomel. Naj nas bantuvati moramo biti
pribrani.
Praf Vera veli, treba deti glave skup.
Tak je! Če očemo dobrobit našega sela moramo složni
biti.
Kak ste počeli, mi se vidi da se bumo prije posvadili
nek stranku osnovali.
Ti, Kata, navek se črne vidiš.
Ja to gledim trezne glave.
Trebali bi zobrati i predsednika stranke.
Kam siliš još ne smo stranku zobrali, a ti bi več štel
predsednik biti.
Vera, naj moje reči prevračati. Ja ne sem rekel da bi ja
bil predsednik, samo da ga moramo zobrati.
Ali si si mislil.
Pak nebi bile loše. Joža je mlad, a i fpučen je vu te
stvari.
Če baš inzisterate, ja nemam niš protif.
Ja bi onda predložila Veru. Ne mora baš muž biti
precednik. Žene i onak bole gospodare. Se ne veli
zabadof, da žena drži tri čoške pri hiže.
(Ulazi Luba.)
LUBA:
IVEK:
LUBA:
JOŽA:
SLAVEK:
JOŽA:
LUBA:
JOŽA:
KATA:
JOŽA:
ŠTEF:
KATA:
JOŽA:
VERA:
Dober večer, ja male kesnim, ne sem mogla prije dojti.
Kam da si sedem?
Kam oči! (Sjedne na klupu.)
Bi štela znati, o čemu se dela.
Si čula da kanimo osnovati stranku tera bu delala u
interesu našega sela.
(recitira, teatralno)
Osniva se stranka nova,
za to treba dobra lova.
Slavek, ja te lepo prosim dej si tu sedi i čkomi. (Slavek
sjedne, Joža se obrača Lubi) Reči Luba koj si štela
pitati?
Kak se bu stranka zvala?
afko za ime! Trebamo zobrati predsednika. Još se
ti moraš izjasniti. Gleč, Ivek, forsera da bi ja bil
predsednik te stranke.
Joža kam se revleš? Ja sem rekla da bi bolša bila Vera.
Ti si zbavil poloprivrednu školu, a Vera je išla na kurs
za šrajbmašinu.
A vu tom poslu šte zna na mašine pisati pune vredi.
To s tem nema nikakve veze. Ja sem važni faktor vu
našemu selu. Pri mene su bila gospoda z Evropske
unije, pri Vere bormeš ne su.
Istina! Moramo pošteni biti i priznati da je Joža
najuspešneši privrednik vu našem selu.
Je, samo kak je do toga došel? Lafko se je zbogatel kad
je prodal grunt i hižu od teca Miška. A nega je bokca
vu starački dom hitil.
Koj ti Kata mene napadaš. Ja sem se na pošten način
stekel. I ako ide po pravice, ja sem više postigel, nek tu
dotična dru.., gospođa Vera.
Ti buš mene sprevađal. Ja sem prešla više sveta, nek
koj ga ti znaš nabrojiti. Bila sem i prva pratilja mis
Ritkovca.
225
IVEK:
Je, gda je to bile, se ne spominjamo o daleke prošlosti
nek o sadašnjosti i budučnosti, a tu mi se vidi tebe
nije.
KATA:
Vera je bila i prva lopata Ritkovca. Je dobila i
medaljon.
VERA:
Tak je! Ja sem prva nametala tačke peska na Ritkovečke
olimpijade.
MARKO: Dejte se jemput prekinite svaditi. Da bar čoveka v miru
dočekamo.
(Ulazi Filomena.)
FILA:
Zdravi bili!
PRISUTNI: Dober večer!
FILA:
Di mogu sist?
JOŽA:
Filomena, gde got ti je po voli. (Fila sjedne na klupu.)
FILA:
Ća tako žustro raspravljate?
ŠTEF:
Dogovaramo se gdo bi bil najbolši za predsednika
stranke.
FILA:
Koje stranke?
IVEK:
One teru bumo osnovali.
SLAVEK: (recitira, pjevuši)
Ili stari ili mlad,
precednik je saki rad.
FILA:
Ća on to prića?
JOŽA:
Gospa Fila, najte nega gledeti, on vam je selski
huncutaš. Ne su mu baš si na broju.
(obraća se ženama) Neka me Bog ubije ako san ih ća
FILA:
razumila.
IVEK:
Ne trebaš niš razmeti. Samo ruku zdiči.
(ulizuje se) Nam je znate jako drago, koj ste se doselili
JOŽA:
sim k nam u Ritkovec.
FILA:Fala lipa!
ŠTEF:
Joža, govori vu svoje ime, ne vu naše.
JOŽA:
Če smem pitati? Gde delate? Vidim vas saki dan iti na
posel.
226
FILA:
MARKO:
FILA:
ŠTEF:
IVEK:
MARKO:
FILA:
TONČEK:
ŠTEF:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
Radin u trgovini.
Koj prodajete?
Prodajen mudante, bičve, vešte, lancune, kušine i puno
lipih stvari.
Ste vi koj razmeli? Ja bogme ni jednu reč.
Koj nesi čul, prodaje mutante i biče.
Mene se vidi da dela vu šoping centru, kad je tak pune
sega nabrojila.
Tako je, dobro šinjor kaže u Autletu u Svetoj Heleni.
(Ulazi Tonček.)
Dobar večer!
Tonček, koj je tebe sim donesle?
Biciklin!
Šte te je poslal?
Mama! Rekla je da odma dojdeš doma.
Da se nije koj dogodile?
Je, babica je opala na pilnične štenga.
Koga vraga je delala, da je opala?
Rekla je da si je išla po kramper, ali da je plintava i
onda je opala.
(češka se iza uha) Samo mi je još to falele. Koj nije
zvala, pak bi je ti donesel kramper.
Nije ona išla po kramper, nek po vine.
Kak ti to znaš?
Videl sem da nije dobre zaprla pipu na lagvu.
(zabezeknuto) Koj očeš reči da je vine scurele?
Tekle je po kanalu f terom se race kupleju.
Koj nije nište mogel pipu zapreti?
Baba se nije mogla zdiči. Mama je gledela seriju. Ja
i Zdravko smo se igrali, nesmo čuli babicu neg smo
vidli racu da se zvrača po dvorišču. Smo mislili da ju
je kap vudrila.
227
IVEK:
TONČEK:
IVEK:
ŠTEF:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
IVEK:
TONČEK:
228
(kuka) Joj, mene siromaku, lagef vina ste mi stočili.
Kak je vraga stara do kluča došla? Bar sem ga dobre
skril na gredenc v kuharne.
Babica je nasadila kokoš vu kuharne. Dok je otprla
vrata mačka je zašla nuter i napala kokoš. Kokoš je
od straha skočila na gredenc i hitila kutiju f tere je bil
pilnični kluč. Babica ga je našla, a dale znaš koj je
bile.
Joj, mene, sad sem lagef vina kvaren.
Sad buš moral rakiju piti.
Samo kad bi je bile.
Kak je ne bi bile? Im je na naiže karnister z desel litri
šlivovice.
Bil!
Koj ti to znači, bil?
Nije ga više.
(zabezeknuto) Kak ga nije?
Dok je mama išla po šunku na naiže opal je je nož
z ruke na karnister i prepičil ga. Rakija je curela čez
režek na prsnica prek dele f kuhinu. Babica je spodi
zdelu nastavila da vu nju curi.
I gde je sad rakija?
Babica si ju je natočila vu demižon i dvije flaše. Rekla
je da bu to nje za noge maserati.
Maserala bu ona sebe i znutra i zvana.
Odi, idemo dimo! Treba babicu zdiči.
Naj se diže sama! Ja nejdem nikam.
Morem ja s tobu ostati? Če se sam vrnem bu me mama
tukla.
Nemreš! Odi dimo i reči matere da sad baš ne bum
došel do jutra dimo.
A koj bu z babice?
IVEK:
Naj čeka do jutra! Za drugo ni nije. Ak je noge ftrneju,
donesi je rakiju naj se masera, stara krotača. Samo mi
kvar pri hiže dela.
FILA:
O čemu on priča? Ništa ga nisam razumila.
KATA:
Punica mu je vine opustila z lagva.
FILA:
Ne razumim! Ća je bilo sa vinom?
IVEK:
Nema ga više! Je li sad razmeš?
FILA:
Ća ga je popija?
ŠTEF:
Nije on, babica ga je dokrajčila, male vu se, male po
nakle.
FILA:
Gospe moja, ispit bačvu vina. Di toga ima.
KATA:
Nije popila celu, samo jeden del.
SLAVEK: (recitira, šaljivo)
Kad se vine zlije,
vodica se pije.
IVEK:
Se bi pretrpel, ali lagef vina nikak nemrem.
ŠTEF:
Tak ti čovek prejde kad si vraga v hižu dopela.
IVEK:
Koj ti još tu delaš? Sem rekel da ideš dimo.
TONČEK: (preplašeno) Idem ja, laku noč!
KATA:
Koj dete napadaš? Ti nije mali niš kriv.
JOŽA:
Dosta rasprave! Dejte se male primirite moramo se
oko nečega dogovoriti.
FILOMENA:Susid, kažite pa ajmo ća!
(Ulazi Suzana.)
SUZANA: Dobar večer!
PRISUTNI: Dobar večer!
JOŽA:
Gospica, otkud ste vi stigli če smem pitati?
SUZANA: Ja sam zamjenica gospodina Rudolfa. Kako je on hitno
morao na službeni put, zamolio me da večeras umjesto
njega održim sastanak sa vama.
SLAVEK: Kak se zove gospa mlada?
SUZANA: Suzana!
MARKO: (obraća se Slaveku) Dej se mekni, naj tu pačiti.
229
JOŽA:
SUZANA:
JOŽA:
KATA:
SUZANA:
JOŽA:
IVEK:
ŠTEF:
SUZANA:
JOŽA:
KATA:
SUZANA:
IVEK:
FILA:
SUZANA:
FILA:
SUZANA:
FILA:
SUZANA:
FILA:
MARKO:
230
Prosim lepo, dejte si sedite. Ste koj za popiti?
Ne bi, fala!
Onda bi mogli čim prije početi.
Tak je!
Ja nisam detaljno upoznata sa situacijom pa vas molim
da mi ju malo pojasnite.
Mi bi, ovde v Ritkovcu, šteli osnovati stranku tera bi
branila interese našega pučanstva. Do sad je Imbrek
Tičarof z Trdanjka branil naše interese. Ali on samo
za se gledi. Pak smo onda mi odlučili osnovati stranku
vu našem selu. Mi prosperitet vidimo samo vu nove
stranke.
Tak je, i ja se slažem z tem prospetetom.
Ivek dej sedi. Nije još naš red za govoriti. (Nastaje
žamor.)
Molim malo tišine! Ne možete svi govoriti u isti glas.
Slušam!
Ja sem predsednik Mesnoga odbora. Pak ovde prisutni
smatraju da bi ja bil najbolši za precednika naše nove
stranke.
Kam se revleš? Ne smo se mi još ništa dogovorili.
Gospodo, budite malo kooperativni.
Ja sem več deset let koperant z našu mlekaru “Muzna
krava”.
Gospe ti, ća stalno upadaš u rić. Sidi tu na katrgu i
muči.
Vi ste iz Dalmacije?
Jesan!
Pa kako ste stigli ovdje.
Vlakom, moj me čovik sačeka autom i doveza kući.
Suprug vam je isto iz Dalmacije.
Nije, domaći je, odatle.
Nejin Zlatko vam je delal na autoputu. Z bagerom je
došel prek v Dalmaciju.
IVEK:
FILA:
ŠTEF:
SUZANA:
ŠTEF:
IVEK:
KATA:
SUZANA:
JOŽA:
SUZANA:
JOŽA:
ŠTEF:
SUZANA:
IVEK:
ŠTEF:
IVEK:
KATA:
IVEK:
FILA:
SUZANA:
MARKO:
VERA:
Ali dimo nije dopelal samo bager, nek i Filu.
E, istina!
(diže ruku) Prosim za reč! Ja bi dal jeden predlog.
Recite!
Predlažem, da počnemo z sastankom.
Ja se slažem!
I ja, mi se dimo žuri bu mi v peči vgasle.
U redu je! Možemo početi sa sastankom. Kao što sam
čula iz izlaganja gospodina… (Gleda u Jožu.)
Josip, samo me Joža po domači zoveju.
Dakle gospodin Joža ima prijedlog, za osnivanje nove
stranke. Na čemu temeljite taj vaš prijedlog?
Mi vu našem selu imamo bogate resurse. Na primer
naše gmanje. Tam je ekološka trava teru paseju naše
kravice. Sad bi neki faktori, kak je na primer Tičar, tam
štel napraviti golf igralište. Nek ga dela vu Trdanjku.
On bi naše pole gajil, a svoje čuval.
On je vu svojem selu postavil raketu.
Kakvu raketu?
Lublana sporoča, bo toča!
Je, nijovo trsje nije tuča ščesala kak je naše.
Istina! Ja sem dobil 30% menje vina nek bi inače.
Koj kukaš i tak ti po kanalu teče.
Naj mi Kata sol na ranu metati. Znaš da sem i sam
jaden radi toga.
(diže se) Dosta više! Prikini sa tom pričom. Neka gospa
kaže ća ima.
Nemojte se svađati. Ima li još tko što za reći?
(diže ruku) Ja bi nekoj rekel. Naše sele nema nikakve
sadržajof za mlade. Vu Trdanjku su napravili novo
igralište za nogomet i tenis. Dom su priredili kak
kapelu. Saku subotu imaju nutre disko.
Bog nas oslobodi. Toga nam nije treba.
231
LUBA:
KATA:
MARKO:
SUZANA:
IVEK:
KATA:
VERA:
SUZANA:
JOŽEK:
SUZANA:
ŠTEF:
SUZANA:
KATA:
FILA:
SUZANA:
ŠTEF:
SUZANA:
IVEK:
MARKO:
IVEK:
232
Bormeš nije. Mi je Mica povedla da nutre tak buri
mužika da pol sela nemre spati.
Če bi mi imeli dom bi mogli zabave slagati kaki
negda.
To više nije vu mode. Šte više slaže zabave.
Možemo li nastaviti. Prepirkom nećemo ništa riješiti.
Ja bi nekoj rekel. Mi v Ritkovcu nemamo niti jedne
bertije, a Trdanjek ima dvije.
Koj če nam bertija. Bole nam treba ambulanta nek
bertije.
Tak je i pateku bi mogli otpreti.
Razumijem vaše razne interese, ali mi se danas nismo
sastali zbog toga. Meni je gospodin Rudolf dao neke
smjernice kojih bi se mi morali pridržavati.
Dobre, dejte povečte.
Koliko sam shvatila iz vašeg izlaganja, vi bi željeli
osnovati stranku.
Tak je!
To vam gospodo nije tako jednostavno kako vi mislite.
Za to su vam potrebna novčana sredstva. Odakle ćete
financirati izbornu kampanju? Moj prijedlog vam je da
uđete u neku postojeću stranku približno istih interesa.
Ali gospodo, kod vas mora biti prisutan altruizam.
(obraća se Veri) Si čula kak spometne govori.
Ajd šuti tamo!
Molim vas, smirite se. Ne može se raditi u ovakvim
uvjetima.
Ludi, dejte čkomite! Im gospa nemre do reči dojti.
Vaša stranka će biti sitno zrno u pogači, ako ste
razumjeli. Morat ćete ući u koaliciju s nekom strankom
ako želite nešto postići.
Moremo mi kolabrirati s Trdanjkom.
Ne veli se kolabrirati, nek koalirati.
Im ti to se na iste dojde.
ŠTEF:
Ja sem protiv toga.
SUZANA: Gospodo, moj savjet vam je da izaberete svog
predstavnika. Neka se asimilira u postojeću stranku i
tako će braniti vaše interese.
IVEK:
Ak je treba simulirati, tu je Slavek prvi.
MARKO: Gospa je rekla asimilirati, a ne simulirati.
IVEK:
Im ti to na iste dojde.
SUZANA: Recite mi koliko selo ima stanovnika?
JOŽA:
Okoli sto pedeset.
SUZANA: To je malo! Pa vaša stranka ne bi prošla niti izborni
prag.
FILA:
Tako je! Žena je u pravu.
ŠTEF:
Šte je tebe koj pital? Koj se javlaš!
FILA:
Oli nesmim ni riči kazat.
KATA:
Koj mi nemamo pravo niš reči.
IVEK:
Im stalne govorite. Nemre čovek do reči dojti.
KATA:
Ti si taj ki stalne govori i to same bedastoče.
JOŽA:
Dejte prekinite! Je li se stalne morate svaditi?
KATA:
Koj ne vidiš da stalne skače na nas. Kak na loptu.
MARKO: Tišina! Dosta jemput te gluposti. Ne date gospođe da
veli koj je štela.
SUZANA: (obraća se Marku) Hvala! Gospodo, (gleda na sat)
kasno je i ja bi morala krenuti. (diže se) Nadam se da
sam vam pomogla i bit će mi drago ako prihvatite moj
prijedlog.
JOŽA:
Gospica, pak nete sat otišli. Smo vas mislili male
počastiti, a i mužikaše sem naručil da se male
podružimo. Oni samo koj ne su došli.
SUZANA: Žao mi je, moram se odmoriti. Sutra me čekaju mnoge
obaveze. Laku noć!
JOŽA:
Baš nam je žal koj idete. (ispraća je) Laku noć!
FILA:
Zdravi bili! (Joža se vraća.)
JOŽA:
Ste čuli koj nam je činiti.
233
MARKO:
JOŽA:
IVEK:
KATA:
MARKO:
KATA:
MARKO:
KATA:
FILA:
IVEK:
LUBA:
JOŽA:
LUBA:
MARKO:
JOŽA:
MARKO:
SLAVEK:
JOŽA:
ŠTEF:
SLAVEK:
234
Dejte ljudi da se dogovorimo, ne bumo tu do jutra
sedeli.
Nije nam druge nek zobrati nekoga med nami, teri bu
delal za dobrobit našega sela. Marko ti piši, a vi dejte
predloge.
Ja predlažem Štefa. Negva je žena s Trdanjka. Ima tam
familiju tera ga bu podržala.
Šte ga bu podržal? Im se ne spominja z ženinu
familiju.
Naj bu Joža. I tak je predsednik mesnoga odbora, pak
je fpučen vu posel.
Ja predlažem Veru. Ona ima nekoj male škole, a i Tičar
je nejin rođak pak je morti male pomore simulirati.
Asimilirati Kata! Ti saku reč naopok prevrneš.
Koj buš ti, šmrklivec mene vučil.
Susida nemojte tako! Mulac pametno kaže. Ja
predlažem njega.
To još nesem čul. Ak je mulec, kak more biti
spometen?
Morem ja dati predlog?
Reči Luba!
Stalne se govori da su nacionalne manjine ugrožene.
Ja predlažem Filomenu, kak predstavnicu dalmatinske
nacionalne manjine.
Luba, dej si reši sedi! Povedaš samo bedastoće. Šte je
gda čul za dalmatinsku nacionalnu manjinu.
Dej prečitaj šte je se na popisu.
Štef, Joža, Marko, Vera, Filomena. Ima gdo još kakof
predlog?
Ja predlažem sebe!
Bože dragi, koj još nebum čul? Sam sebe predlaže.
Pak ne bumo još takve huncutaše kandiderali.
Bil bedasti il’ spometen,
za lagati, ja sem fleten.
MARKO:
KATA:
MARKO:
IVEK:
KATA:
LUBA:
JOŽA:
VERA:
JOŽA:
MARKO:
SLAVEK:
MARKO:
JOŽA:
VERA:
JOŽA:
KATA:
FILA:
Fakat, ima čovek dober argument! Kak je, je. Moramo
i nega na popis deti.
Pak ne du takvi odrpanci branili naše interese.
Če se čovek kandidera, ne znači da bu zobran.
Ako more Slavek sebe predložiti, morem i ja sebe.
Onda bum i ja sebe predložila.
Piši i mene, ne bum ja najgorša.
Ludi, dejte se spometite! Pak nemoremo si na liste
biti.
Onda se ti spiši pak nemu si na čitabe.
Zakoj bi se ja spisal? Imam pravo kak i drugi.
Predlažem da glasamo. Šte bu dobil najviše glasov,
taj bu naš predstavnik na izbore. (Dijeli papiriće.)
Saki nek napiše ime onoga za kojega smatra da bi bil
najsposobneši.
(Pišu, skrivajući papiriće od drugih.)
Dok diganjka tu se peče,
saki predlog na stol meče.
Bil spometen, il’ bedasti,
do neba on more zrasti.
Kad cirkus završi taj,
sem predlogom dojde kraj.
(Marko pokupi listiće i čita.)
Jeden glas za Štefa, Vera, Kata, Joža, Ivek, Filomena,
Slavek, Marko i Luba. Saki je dobil jeden glas.
Koj smo sad čineči? Negdo mora odustati od
kandidature. Nek se javi gdo bi štel odustati. (Svi šute.)
Onda nek saki iznese svoj program pak bumo vidli čiji
je bolši. Ti, Marko, zapisavaj predloge.
Ti se delaš najspametneši pak reči prvi.
Moj najvekši interes je da dopelam plin vu naše sele.
Mene plina nije treba. Strah me da v luft ne odletim.
Gospe ti, pa kakva su to zaostala razmišljanja. Ja
podržavam gospodina Jožu.
235
VERA:
KATA:
MARKO:
ŠTEF:
LUBA:
IVEK:
ŠTEF:
FILA:
IVEK:
JOŽA:
FILA:
SLAVEK:
IVEK:
FILA:
MARKO:
IVEK:
ŠTEF:
KATA:
VERA:
236
Bole bi bile vodu dopelati. V letu zdenci presušiju onda
moram na potoku veš pati.
S tem se i ja slažem. (Svi potvrdno klimaju glavom.)
Ja se bi zalagal za igralište i proširenje vatrogasnoga
doma. Tam bi se mi mladi mogli sastajati.
Dečko spometne veli. Če bi dom proširili, bi mogli
nutre gosti slagati.
More se i iznajmlivati pak se tu lepi penezi služe.
Ja se bum boril za raketu. Ne bu više naše sele tuča
potukla.
Taj je predlog sake fale vreden.
Da se mene pita.
Ali te se ne pita.
Reči, Fila!
Ja predlažem da učinimo ribogojilište. Ne mogu više
vidit svinjskog mesa. Moj je Zlatko izija dva prasca.
Ne želi jesti, ni ti ribe, ni ti pašte, ni ti blitve, samo
fažol i svinjetinu.
Riba, ribi, grize rep.
To ti ne bu pri nami prešle. Pri nam ti se veli: “Nema
tice do prasice”!
Ali ta vaša kužina nije zdrava. Triba ist laganu hranu
spremljenu na lešo.
Žena praf govori. Znate vi da su Dalmatinci najzdraveši
ludi. Zate koj jedu laganu hranu.
Mene ta hrana ne paše. Jedino bi mi pasala bevanda, ali
posle dobre pečenke.
Nije taj predlog tak bedast kak se vam vidi. Če bi
skopali jezero, napunili ga z ribu, mogli bi prodavati
ribu i ribolovne dozvole za ribičiju.
Kad bi ribu jeli, bi bili zdraveši. Ne bi imeli masti vu
krvi.
Mogli bi otpreti ambulantu v selu. Tak da ne bi morali
daleko k doktoru iti.
LUBA:
ŠTEF:
FILA:
ŠTEF:
MARKO:
ŠTEF:
IVEK:
MARKO:
SLAVEK:
ŠTEF:
KATA:
FILA:
ŠTEF:
IVEK:
JOŽA:
VERA:
JOŽA:
FILA:
KATA:
To bi bile spometne.
Morem ja nekoj reči?
Kažite susid!
V našem selu nije moči od smrdočila živeti. Po grabe
gnojnica teče. Trebale bi složiti kanalizaciju.
Taj je predlog sake fale vreden.
Če bi imeli friški zrak, bi morti mogli otpreti selski
turizam. Tu se moreju lepi penezi zaraditi.
Ja se slažem!
Vredu, prihvačen predlog. Slavek, ti čkomiš. Ako si se
kandideral, reči i ti nekoj.
Ja predlažem:
Nek se odojek na raženj meče,
guska i pura vu peči peče.
Ladetina da se skuha
i fina govedska juha.
Pozoveju se onda brati,
teri oče više dati.
Viš, viš, šte bi rekel da of smutlivec takve misli vu
glave ima.
Ja ga pod milim bogom niš ne razmem.
Gospe ti, ko bi razumija ovog redikula.
Nije on bedast kak vi mislite. Ja vam bu prevel negove
reči. Treba gospodu pozvati k nam v Ritkovec. Dobre
počastiti i onda zaskočiti z našemi interesi.
To nije loš predlog.
Pune smo predlogof dali, ali dejte se dogovorite koga
bumo zobrali za predstavnika.
Koj ti Joža, stalne forseraš? Tebe ne bumo zobrali da se
na glavu postaviš.
Naj se ti Vera, na me niš korustiti! Če ne bum ja, neš
borme ni ti. Em nesmo ispali na to da nas budu babe
predstavlale na izbore.
O kako grube riči.
Koj imaš ti protiv nas?
237
ŠTEF:
VERA:
IVEK:
VERA:
MARKO:
LUBA:
SLAVEK:
MARTIN:
JOŽA:
MARTIN:
JOŽA:
KATA:
VERA:
FILA:
IVEK:
ŠTEF:
MARKO:
MARTIN:
238
Kata naj se svaditi. Im znaš i sama da je politika muški
posel.
Mi smo pet put sposobneše od vas, grintavci jeni.
Komu buš ti govorila grintavec? Oči dobiti po nosu,
klopača?
(Vera uzima torbu i lupi Iveka.)
Sad buš videl šte je klopača.
Najte se svaditi, ste gorši nek biki v štale.
(Luba ga lupi sa metlom.)
Videl buš ti šte je bik.
(Nastaje tučnjava, Slavek stane na klupu i navija.)
(diže ruku u zrak)
Igre su vam ovde razne
baš za takve glave prazne.
(Ulaze mužikaši.)
Dober večer! (zbunjeno vikne) Ljudi, ste ponoreli!
(Prekine se tučnjava.) Nas je Joža pozval da dojdemo
igrat na zabavu, a kak mi se vidi još male pak budu
karmine. Zakoj se tučete?
Nemremo se dogovoriti.
Oko čega?
Oko predstavnika teri bi branil naše interese.
Muži nas vređaju. Misliju da nam nije mesto vu
politike.
Bole znamo gospodariti nek oni.
E, tako je!
Nemam niš protiv žena, ali si znamo da su muži vu te
stvari bole fpučeni.
To je, nemrem reči! Još moj deda Nacek je bil predsednik
kotara pak bi onda ja, po te kak veliju genetike, imel
pozicije da bi i ja bil predsednik.
To se ne veli pozicije, nek predispozicije.
Je li ste osnovali stranku?
JOŽA:
MARTIN:
ŠTEF:
KATA:
IVEK:
MARKO:
JOŽA:
JOŽA:
KATA:
ŠTEF:
SLAVEK:
Nesmo, rekla nam je gospa Zagreba, da smo male
sele i da je bole da zoberemo predstavniika teri se
bu priklučil vu postoječu stranku. Nam je najbližeši
Trdanjek. Imbrek je predsednik stranke pak bi se k
njemu priklučil i branil naše interese.
Se zate ne treba svaditi. Če nemrete zobrati
predstavnika, uključite se si v Imbrekovu stranku. Tak
bute zajednički branili interese Ritkovca.
Koj velite ljudi? To je dobra ideja.
Sam te Bog poslal, da nas male presvetliš.
Ja se slažem!
Ti se denes z sem slažeš.
(Nastaje žamor i odobravanje.)
Kad smo se tak lepo dogovorili, bumo si nekoj spili. A
vi dečki kad ste več došli jednu zaigrajte.
(Muzika svira, Slavek predvodi pjesmu,
na melodiju pjesme”Tičekova svadba”)
Z Jožu vam je takva zgoda,
prek do grla mu je voda.
V politiku on se ftiče,
naj posluša naše priče.
Z Imbrekom bu savez sklopil,
od veselja bu se zopil.
Gdo z Jožekom koalira,
taj vam za čas kolablira.
Pak vam posle tri gemišta,
od saveza ne bu ništa.
(Muzika stane, Joža se obraća prisutnima.)
Ludi, dejte da se dogovorimo. Vi si dečki spijte gemište
dok se mi dale dogovorimo. (Muzika pije.) Gda se
bumo priklučili v Imbrekovu stranku?
Moremo več zutra otiti f Trdanjek.
A, ne, ne, če oče povečati glasačko telo, naj Imbrek
sim dojde.
Ako čovek stranku bira,
pokle izbora koalira.
239
MARKO:
JOŽA:
VERA:
KATA:
ŠTEF:
SVI:
JOŽA:
Tak je! Slavek, moram priznati da si ti med semi nami
najspometneši. Zakoj bi se mi zaleteli vu Imbrekovu
stranku. More biti da on zgubi izbore. A koj smo
onda?
Vrak te dal! Na to nesmo mislili.
Če je tak, onda bumo pričekali.
Nam se nikam ne žuri.
Ste si za to da se posle izbora priklučimo pobedničke
stranke.
Jesmo!
Kad smo se tak lepo dogovorili, dečki još jenu zaigrajte,
pak saki k sebe dimo.
(Muzika svira, svi pjevaju.)
Kak izbori idu bliže,
nervoza se vekša diže.
Gdo pobedi vu taj čas,
pri njem bumo našli spas.
Jer naš vam je moto stari,
nek ga nigdo ne pokvari.
Jesti, piti i ljubiti,
i snalažljiv čovek biti.
Gdo si z nami savez slaže,
Dragi Bog mu naj pomaže.
Ako glasate za nas,
to će za vas biti spas.
KRAJ
240
igrokazi i kratki komadi
PREVARENI GROF
244
Likovi:
Grof Zrinski
Jelena, grofova kći, udavača
Sofija, grofova mlađa kći
Jula, kuharica
Miško, sluga, Julin muž
Jurek, sluga
Sibila, vračara
Grof Bradač Stjepan, prosac
Grof Kaštelanović, prosac
(Grof sjedi za stolom i piše. Ulazi Miško.)
MIŠKO:
ZRINSKI:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
ZRINSKI:
JULA:
ZRIVSKI:
JUREK:
ZRINSKI:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
Velemožni gospodaru, došel je grof Kaštel-l-l,
štel sem reči bisaški grof.
Grof Kaštelanović, Miško! Zovi mi Jureka i
Julu.
(viče) Jula, Jurek!
(Dolaze Jurek i Jula.)
Koj se dereš kak da negde gori.
Milostivi grof vas treba.
(naklanja se) Milostivi, rečite kaj nas trebate?
Recite je li sve spremno za viteški turnir? Mora
biti obilje hrane, ne želim da se pripovijeda da
je kod grofa Zrinskog bila loša večera.
Ima dosti jesti, su ščera dopelali z Lakteca
mladu junicu i četiri odojke. Se je spremne,
samo još moram guske porezati.
Da li ima dosta vina?
Ima, dopelali smo dva lagve s Pakovca.
Jurek, ti donesi najbolje vino i šunku iz
podruma, a ti Miško smjesti grofovu pratnju u
donje odaje. (odlazi.)
Ja nesem niš razmel. Kam trebam smestiti
pratnu?
Ti nigda niš ne razmeš. Pak neš lude del v štalu,
a konje v hižu.
Sem si tak i sam mislil. Kak si one rekla?
Bogek moj, koj sem skrivila da si me natepel s
takvem mulcom. (viče) Lude v hižu, a konje v
štalu.
(Miško brzo izlazi i ponavlja na glas.)
Lude v hižu, a konje v štalu.
(Dolazi Jurek, nosi vino.)
245
JULA:
JUREK:
JULA:
JUREK:
JELENA:
JULA:
JELENA:
JULA:
JELENA:
JULA:
JELENA:
JUREK:
JELENA:
MIŠKO:
JELENA:
MIŠKO:
JELENA:
JULA:
JELENA:
MIŠKO:
246
Gde ti je šunka?
Sem ju zabil. Bum ju mam donesel.
Sem mislila da si ti spometneši, ali iste si
handrast kak i moj Miško. Da nije mene, se bi
propale i tu, i doma. (Jurek odlazi, a Jula ga
zaustavlja pitnjem.)
Jurek, ste natočili vine za dimo?
Jesmo, sakomu deset litri demižon. Idem sad po
šunku. (odlazi)
(Dolazi grofica Jelena.)
(veselo) Jula, tko nam je stigao u goste?
Nekakva gospoda.
Dobro, zar ta gospoda nemaju ime?
Imaju, su valda bili na krstu.
No reci, kako se zovu?
Mene nije nište povedal. (Dolazi Jurek, nosi
šunku.)
Jurek, znaš li ti tko su ova gospoda u našem
dvorištu.
Ne bi vam znal povedati.
(Dolazi Miško.)
Miško, znaš li ti koga smo ugostili?
Kak ne bi znal? To su bisaški grof i negova
pratnja.
(veselo) Ti si jedini pametan.
(ponosno) Jesem! Si čula Jula?
Miško, sjedni tu, želim sve čuti.
(Jelena i Miško sjede za stolom.)
Ja idem guske porezati. Jurek, odi! Buš mi
pomogel preseči. (odlaze)
Reci Miško, kako izgledaju gospoda?
Tak, kaki mi. Fine su oblečeni.
JELENA:
MIŠKO:
JELENA:
MIŠKO:
JELENA:
MIŠKO:
JELENA:
MIŠKO:
JELENA:
MIŠKO:
JELENA:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
JUREK:
MIŠKO:
Ne pitam te to, zanima me jesu li stari ili
mladi?
Je, ja je nesem se pregledal da bi vam znal
povedati.
Samo me grof zanima, kako on izgleda?
Baš je sličen k memu zecu Štefeku.
Je li zgodan?
Šte - grof ili moj zetec?
Grof, naravno!
Kak se zeme!
Kako to!
Dok ima on oklop na sebe, zgledi grt ko sam
vrag, ali kad se fine priredi, čist dobre zgledi.
(veselo) Idem se odmah urediti, nemamo svaki
dan tako važne goste. (odlazi) (Dolazi Jurek.)
Miško, znaš koj mi je povedal sluga od grofa
Kaštelanovića?
Ne znam, a koj?
Grof je došel v snoboke.
Komu?
Pak nije k mene, nek k grofice Jelene.
Kak v snoboke? Pak je pri nami turnir.
Tak lepo, grof je došel na turnir, pak bu vusput
zbavil i snoboke.
Onda koj ne bu zela grofa Bradača?
Bradač je bogat, otec mu je viceban. To bi bila
dobra partija za Jelenu. Spojili bi imanje. De bi
im bil kraj?
Jelena bi sigurne reši Bradača. Sem je videl
skup jahati krej Lonje.
Šte nju pita? Teroga je bu otec odredil, taj bu.
Bisaški grof je male vrsneši. Kak se nije več
oženil?
247
JUREK:
Nije imel čas, im je stalne na bojnom polu. Čul
sem da je dobil spomenicu od kralja Ferdinanda.
K tomu je jako bogat.
MIŠKO:
Još si je i prijatel z našim grofom, a z Bradačom
se stalne tuži.
JUREK:
Svadiju se oko međe v Ladomeru.
MIŠKO:
I v Obreščaku.
JUREK:
Miško, idemo na posel. Bu nas gazda zalovil,
pak bumo najebali. (Odlaze.)
ZRINSKI:
Dragi prijatelju, dobro došao u moj dom.
(sjedaju)
KAŠTELANOVIĆ: Hvala ti na pozivu. Baš se radujem turniru.
(Dolazi Jelena.)
JELENA:
Dobar dan!
ZRINSKI:
Dođi kćeri! (Jelena prilazi.) Ovo je moja kćer
Jelena.
(Grof se pozdravlja rukoljubom.)
KAŠTELANOVIĆ: Dražesna grofice, priča o vašoj ljepoti proširila
se cijelim krajem. Čast mi je upoznati takovu
ljepoticu.
JELENA:
Hvala! Pa vi ste pravi laskavac.
KAŠTELANOVIĆ: Ne, ja to doista mislim.
ZRINSKI:
Istina, lijepa na mamu, pametna na oca.
KAŠTELANOVIĆ: Slažem se! A gdje je gospođa grofica?
JELENA:
Majka je već deset dana kod ujaka u Trakošćanu.
Sprema se svadba pa su je zamolili za pomoć
oko organizacije.
ZRINSKI:
Moje kćeri i ja iz toga smo izuzeti. Jelena,
Sofija i ja idemo na svadbu kao uzvanici, bez
obaveza.
JELENA:
Gdje je Sofija, nisam je vidjela od jutra?
ZRINSKI:
Sigurno je na jahanju.
248
JELENA:
ZRINSKI:
JULA:
ZRINSKI:
KAŠTELANOVIĆ:
ZRINSKI:
KAŠTELANOVIĆ:
ZRINSKI:
KAŠTELANOVIĆ:
ZRINSKI:
KAŠTELANOVIĆ:
ZRINSKI:
Poslat ću Jureka da ju potraži. Lijepo mi je s
vama pričati, no moram vas napustiti. Čeka me
krojačica. Samo sam došla pozdraviti grofa.
(Grof se digne i pozdravi je naklonom.)
Jula! Gdje su ti sluge? Nikad ih nema kad ih
čovjek treba.
Evo me, milostivi! Odma vas bum uslužila.
Daj nam vina i nešto da prezalogajimo prije
večere.
(Jula nosi.)
Htio bih s tobom nasamo razgovarati.
Jula ostavi nas same. (Jula odlazi, grofovi jedu.)
Reci!
Ti znaš prijatelju, da sam ja prošao mnoga bojna
polja, pobijedio mnoge neprijatelje, prošao pola
svijeta.
(Jurek prisluškuje.)
Istina, čuo sam da si dobio spomenicu kralja
Ferdinanda.
Tako je! No mislim da je došlo vrijeme da se
smirim i započnem novi život. Kao što znaš ja
sam ledičan, pa mislim da je vrijeme da se i to
stanje izmijeni. Kako si ti veliki prijatelj mog
oca, sigurno ne bi imao ništa protiv toga ako
zaprosim ruku tvoje kćeri Jelene.
To me raduje. Moja kći je prava ljepotica. Mogu
ti reći da ima mnogo prosaca. Ona je mlada i ja
bih volio da uz sebe ima ozbiljna muškarca koji
će je štititi i voditi kroz život.
Ti znaš da sam ja ozbiljan. Moje bogatstvo seže
od Komina do Marofa i sve do Križevaca. Ja joj
mogu pružiti sve blagodati.
Drago mi je to čuti. Počašćen sam što si
zaprosio ruku moje kćeri, no ja sam ti u velikoj
dilemi. Prije nekoliko dana to isto je učinio
grof Bradač. Još čeka moj odgovor. Ja ne
249
KAŠTELANOVIĆ:
ZRINSKI:
KAŠTELANOVIĆ:
ZRINSKI:
KAŠTELANOVIĆ:
ZRINSKI:
KAŠTELANOVIĆ:
ZRINSKI:
JUREK:
JULA:
JUREK:
JULA:
JUREK:
JULA:
JELENA:
250
bih htio produbiti sukob s Bradačem, pa sam
odlučio ovako. Danas je viteški turnir, želim
da ti i Bradač ukrstite mačeve. Pobjednik će
dobiti ruku moje kćeri. Mislim da sam ti time
sve rekao. Ti si vješt s mačem, tako da ja ne
sumnjam u povoljan ishod dvoboja, naravno u
tvoju korist.
Mudra odluka, hvala ti na tome. Možeš me
smatrati svojim zetom.
To me veseli. Popijmo jednu u to ime! Živjeli!
Živjeli! Bogami i vino je odlično.
Imam jedan prijedlog. Možemo prošetati prije
večere, pokazat ću ti svoje vinograde. Ove sam
godine zasadio mladi vinograd za kojeg mi
treba pedeset kopača.
Tako puno!
Da, velika je to površina! Čitava Jelenčica.
Dođi, pokazat ću ti.
Vrlo rado!
Idemo! (Odlaze.)
(Dolazi Jurek i Jula.)
Jula, znaš koj sem čul.
Koj?
Bisaški grof je zaprosil ruku grofice Jelene.
Naj reči! I koj je grof rekel? Je li su se
dogovorili?
Grof bi reši bisaškoga grofa za zeta, nek
Bradača. Ali se neče ni jenomu zameriti pak je
odlučil naj idu na dvoboj. Teri pobedi, taj bu
ženil Jelenu.
Joj sirota Jelena! Nju nište ne pita, a ona ima
rada grofa Bradača. On nije tak iskusen, sigurne
bu zgubil.
(Ulazi Jelena.)
O čemu pričate?
JULA:
JELENA:
JULA:
JELENA:
JUREK:
JELENA:
JUREK:
JELENA:
JUREK:
JELENA:
JULA:
JELENA:
JULA:
JELENA:
JULA:
JELENA:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
Baš mi Jurek poveda da budu grof Bradač i
Kaštelanović, išli na dvoboj. Teri pobedi, taj
vam bu mladenec.
(preplašeno) Zaboga, tu Stjepan nema izgleda
za pobjedu. Grof Kaštelanović je iskusan borac.
Ubit će ga. Jula što da učinim?
Milostiva, ja ne znam.
Smislite nešto, bogato ću vas nagraditi.
Mene je mam jena misel na pamet opala.
Reci, Jurek!
Setil sem se vračare Sibile od Orsaga. Bi ju
mogli dopelati, morti ona more koj tu pomoći.
Idi odmah, moraš ju dovesti prije večere.
Idem odma dok se grof ne vrne. (Odlazi.)
Jula znaš li gdje je Sofija?
Na mačevanju!
Ta mala nema pameti. Krojačica je čeka, mora
još jednom probati haljinu, inače će ići u staroj
na svadbu.
Baš nu briga do kikle, tak je navek v lača.
Pa ne može u hlačama na svadbu.
Pem ju ja sat iskad. Bum se požurila prije nek
Sibila dojde.
(uznemireno) Jula, bojim se.
Primirite se, ote vu sobu da vas otec ne vidi
takvu.
(Jelena odlazi, dolazi Miško.)
Kam je Jurek kak strela preletel?
Dej pomale govori, ne sme nište čujti. Otišel je
po vračaru Sibilu k Orsagu.
Koj če mu vračara?
Grofica bi štela da u dvoboju pobedi Barač, a
to more samo ako se kakvo čude dogodi. Jurek
251
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
MIŠKO:
JULA:
SOFIJA:
JULA:
SOFIJA:
JULA:
SOFIJA:
JULA:
JELENA:
SOFIJA:
JELENA:
JULA:
252
se je setil da bi tu mogla pomoći Sibila, pak je
odletel po nju.
Ako ona ne pomore, ne bu nigdo.
Samo da se grof ne vrne. Miško, odi ti van. Če
bu štel vu hižu ti ga štentaj.
Kak da ga štentam?
Zmisli nekoj! Reči mu da si videl nekakve
vojnike pri Lojne.
Je onda naj grof ide glet i stane se z Jurekom. Ja
bum rekel da sem videl vojnike v Šušaku.
Viš kak si ti spometen.
(ponosno) To mi je i grofica rekla. Idem ja!
De najdi Sofiju i pošli ju vu hižu. Ta mala je kak
rauber, samo bi se mačevala i na kojnu jašila.
Ona je morala dečko biti, sa je vraža. (Ulazi
Sofija.)
Mi o vuku, vuk na vrata.
(veselo) Jula, tako sam nestrpljiva, neka jednom
počne taj turnir.
Se ne bute i vi mačevali.
Naravno da hoću.
To nije za ženske! Očete bez glave ostati?
Ne boj se, Jula! Ja sam vješta s mačem.
(križa se) Bože, dej je pamet presvetli! Ja toga
ne bum gledela.
(Ulazi Jelena.)
Pa gdje si, zaboga? Stalno te treba tražiti.
Krojačica čeka za završnu probu.
Kako me to nervira. Ne volim probe i ne volim
haljine. Osjećam se kao u vreći.
Dođi, nemoj me ljutiti.
Ja se idem poluknuti je li ide Jurek! (odlazi)
(Čuje se srednjovjekovna muzika. Dolazi Sibila
i Jurek.)
JUREK:
SIBILA:
Sedite si tu! Sad bu grofica došla.
(Sibila sjeda, baca karte, dolaze grofica i Jula,
grofica sjedne kraj Sibile.)
Draga kćero moja, hoću ti kazati,
Imaš Bogu hvala i diku zdavati.
Dobra muža hoćeš skoro zadobiti,
Zatim lepe sine, ti ćeš poroditi.
Ako bi i drugi tak hotel biti,
I tebi tak dobra prec hotil želiti.
Kako onaj želi za kom si u misli,
Ne bi se fkanil onda tvojih deli.
Rujna vina hote zdravicom napiti,
Otrova buš mogla onda mu spraviti.
Otrov njemu neće naškoditi,
Trom i pospan od tega će biti.
(stavlja napitak na stol i govori)
Poj lisici v Fratrovce!
Poj k medvedu vu Retkovce!
Poj gamili v Mahično!
Poj grifu v Petrovinu!
Poj k pozoju vu Babince!
Poj k oslu vu Slapince!
(zamata napitak i daje Jeleni, zatim diže ruke
u zrak)
SIBILA:
JELENA:
SIBILA:
JUREK:
JULA:
Silni ogenj v tamnoj noći,
naj bu tebi vu pomoći.
Hvala vam! Izvolite, ovo je za vas.
(Daje joj vreću sa zlatnicima. Sibila odlazi.)
Samo da uspije.
Za Boga miloga! Naj se strašiti,
želja tvoja će se ispuniti.
Sretna i bogata za navek ćeš biti.
Bum ja Sibilu ispratil. (Odlaze.)
Koj je rekla? Tak govori da ju niš nije razmeti.
253
JELENA:
JULA:
SOFIJA:
JELENA:
SOFIJA:
JULA:
SOFIJA:
JELENA:
SOFIJA:
JELENA:
SOFIJA:
JELENA:
SOFIJA:
JELENA:
SOFIJA:
JELENA:
SOFIJA:
JELENA:
254
Moram staviti napitak u vino i dati grofu da
popije.
Dejte mene napitak. Ja ga bum grofu dela vu
vine.
(Jelena daje Juli napitak. Dolazi Sofija.)
Šta se ovdje događa?
Reći ću ti, ali nikome ni riječi o tome.
Kunem se, šutjet ću k’o zalivena.
Kad bi vaš otec zoznal, nas bi vu tamnicu hitil,
a vas i sestru vu samostan poslal.
Ne boj se, Jula! Znam ja čuvati tajnu.
(Jula odlazi s peharom.)
Danas je grof Kaštelanović zaprosio moju ruku.
A ti znaš da ja volim Bradača.
Znam, onog mršavka. I onda! U čemu je
problem?
Otac je skloniji Kaštelanoviću i odlučio je da
grofovi idu na dvoboj. Pobjednik će mi biti
muž. Bojim se da tu Stjepan nema izgleda.
O, kako je to romantično. Baš si sretnica. Da
bar ja imam takve udvarače. Ne, ja ću sa svojim
proscima ugovoriti dvoboj pa koji me pobijedi,
uzet ću ga za muža.
Ne lupetaj!
Da si naučila mačevati, sada bi bila u prednosti,
a ovako ne možeš birati.
Mogu!
Kako?
Jurek je doveo vračaru koja mi je spremila
napitak.
(začuđeno) Kakav napitak? Zar ćeš otrovati
grofa? Ja u tome ne želim sudjelovati.
Smiri se, neću ga otrovati. Samo će mu napitak
oduzeti snagu i onda će ga Stjepan pobijediti.
SOFIJA:
JELENA:
Kako je to uzbudljivo. Gdje je napitak?
Kod Jule! Ona će ga staviti grofu u vino. Čini
mi se da stiže otac. Dođi, bolje da nas tu ne
nađe. (odlaze)
(Dolaze grofovi Zrinski i Kaštelanović.)
ZRINSKI:
Jula!
(dolazi) Prosim, milostivi!
JULA:
ZRINSKI:
Daj nam vina i još jednu čašu, pridružit će nam
se i grof Bradač.
ZRINSKI:
Što kažeš na moje vinograde.
KAŠTELANOVIĆ: Nemam riječi. Vidim da će biti dobra berba.
ZRINSKI:
I trebat će nam vina za svatove. Napravit ću
gozbu koju bude pamtio čitav kraj.
(Dolazi grof Bradač.)
(naklanja se) Poštovanje, prijatelji!
BRADAČ:
ZRINSKI:
Dobro došao, Stjepane! Sjedni s nama! Želim s
vama razgovarati. (obraća se obojici) Prijatelji,
zadovoljstvo mi je i čast što ste obojica zaprosili
ruku moje kćeri. Kako sam prijatelj s vašim
obiteljima, ne želim nikog povrijediti svojom
odlukom. Tako da tu odluku prepuštam vama.
Ukrstit ćete mačeve. Tko pobijedi, dobiti će
ruku moje kćeri. Slažete li se?
KAŠTELANOVIĆ: (veselo) Biti će nam čast.
(zabrinuto) Slažem se.
BRADAČ:
ZRINSKI:
E, pa nazdravimo u to ime.
(Jula nosi čaše i daje grofovima. Čašu s
napitkom stavlja ispred Kaštelanovića.)
ZRINSKI:
Živjeli!
GROFOVI:
Živjeli! (ispijaju)
KAŠTELANOVIĆ: Pa, krenimo onda.
(Grofovi izlaze i pripremaju se za borbu.
Dolaze na naklon ispred pozornice, Sofija se
digne i stavlja maramu grofu Kaštelanoviću,
255
ZRINSKI:
ZRINSKI:
ZRINSKI:
a Jelena Bradaču. Grofovi stavljaju marame
oko pasa i počinje borba. Grof Zrinski i grofica
Jelena i Sofija, sjede na pozornici i gledaju.
Grof Kaštelanović osjeća malaksalost, pada i
Bradač pobjeđuje. Zrinski iznenađen.)
Što je ovo, zaboga? Ne mogu vjerovati.
(Dolazi grof Bradač na pozornicu, pozdravlja
naklonom.)
(diže se i pruža ruku Bradaču) Čestitke,
prijatelju. Velika je stvar pobijediti tako
iskusnog borca. Ja sam čovjek od riječi. Kao
što rekoh, pobjednik dobiva ruku moje kćeri.
Djeco, neka vam je sa srećom. Dođi, Stjepane,
da te zagrlim.
(Grle se, zatim grof prilazi grofici Jeleni i
pozdravlja je rukoljubom.)
(obraća se publici) Prijatelji, hrabrost i
odvažnost grofa Bradača dovela je do pobjede.
Zasluženom pobjedom dobio je ruku moje
kćeri. Želim u to ime nazdraviti i najaviti
početak turnira poslije kojeg nas čeka bogata
večera i slavlje. Neka turnir počne!
KRAJ
256
JANKIČEVI JADI
258
Likovi: Baka
Jankič, unuk
Anica, unuka
Tena, unuka
Ruža, susjeda
Marko, Ružin unuk
Zoran, Jankićev prijatelj
učiteljica
(Soba u kojoj se nalazi stol, stolice, polica na kojoj
je telefon. Zvoni telefon, dolazi baka i javlja se.)
BAKA:
Dober dan! (sluša)
O, Ivek ti si! (sluša)
Naj me ni pitati kak sem. Imam posla do mile vole.
(sluša)
Kukurezu sem ružđila, pak sem se košari nacukala.
(sluša)
Je, pomogli su mi i oni.
(sluša)
Koj pitaš? Denes su se Jankič i Tena posvadili. On je
ne kričal Tena lena, a ona njemu Jankič mankić, bil
je celi rat. (sluša)
Pak nesu si vu pubretetu. (sluša)
Istina, denes se deca sakojačkemi galofaki raniju,
pak je taj pubretet rane prime i dugo drži. (sluša)
Koj pitaš, Anica mi je dobra. Samo je sirota
nastradala. Z konja je opala. Vu škole su jašili i opala
je nakel i nogu si sklecnula. Bila je na slikanju, nije
niš ftrgnene. (sluša)
Leži tam vu sobe. (sluša)
Dobrijani su vu škole, sad bi trebali dojti. Kak ste vi?
(sluša)
Bute na skore dimo došli? (sluša)
Stoprem za Božić! (sluša)
Koj veliš, morate arbajtati. (sluša)
Žuriš se, ideš na posel? Dobre, budem je pozdravila.
I ti pozdravi Jelicu, dok se ne vidimo. Zbogom!
Fiderzen!
259
BAKA:
UČITELJICA:
BAKA:
UČITELJICA:
BAKA:
UČITELJICA:
BAKA:
UČITELJICA:
BAKA:
UČITELJICA:
BAKA:
ANICA:
BAKA:
ANICA:
BAKA:
ANICA:
BAKA:
UČITELJICA:
ANICA:
UČITELJICA:
BAKA:
260
(Čuje se kucanje.)
Šte si boži? Napred!
(Ulazi učiteljica.)
Dobar dan!
Dobar dan!
Ja sam Tanja, Aničina razrednica. Došla sam vidjeti
kako je?
Lepo od vas koj ste došli. Dejte si sedite. Nije si niš
ftrgla samo se je male stukla. Sem kanila zutra do vas
prejti. Štela sem vas pitati, šte si je zmislil v školu
konja dopelati?
(začuđeno) Kakvoga konja?
Kak ne znate? Pak vi im držite fiskulturu.
Da, ja predajem tjelesni.
Onda ste bili polek dok je ma Anica s konja opala.
Kakvoga konja zaboga, pala je dok je preskakivala
kozlić.
Ne znam ona je meni rekla da je s konja opala. (zove)
Anica! (Dolazi Anica.)
(pozdravlja učiteljicu) Dobar dan! (obraća se baki)
Kaj si me zvala?
Poveč sad, s čega si opala?
S kozliča!
Meni si rekla s konja.
Tak mi zovemo kozlič, zato koj ima četri noge kaki
konj.
Onda si mi mogla reči z drevenoga konja.
Anice, kako ti je?
Boli me malo noga u gležnju, bude prošlo.
Glavno da nije ništa slomljeno.
Fala Bogu i Majke Božje Bistričke! Mogla si je
kičmu strgati.
UČITELJICA: Nije to baš tako opasno. Razumijem vašu brigu. Nije
lako djecu odgajati u današnje vrijeme. Naročito
baki.
BAKA:
Bormeš nije! Moj Ivek je već petnajst let v Njemačke,
a Jelica je otišla prije jedenajst let. Ja sem sama decu
na noge postavila. Najbole me Jankič srdi. Ocene su
mu kak da stupa jeden, dva. Štela bi da si nekakov
zanat završi, ali po takvom vučenju ne bu daleko
došel.
UČITELJICA: On vam je u pubertetu, sve će se to srediti.
BAKA:
I moj Ivek veli da je za se kriv taj pubretet.
UČITELJICA: Proći će to, ne brinite! (Gleda na sat, diže se.)
Moram ići! Za petnaest minuta mi počinje sat. Anice,
ti odmori pa se vidimo u ponedjeljak. Vama, bako,
obećavam da ću razgovarati s Jankom.
BAKA:
Joj oprostite, vas nesem z ničim ponudila. Morti bi si
na brzinu kavicu popili?
UČITELJICA: Ne bih, hvala! Popit ćemo kavu drugom prilikom.
Doviđenja! (odlazi)
BAKA:
Fala vam na brige! Doviđenja!
ANICA:
Ja idem ležat, moram se kemiju vučiti, zutra pišem
kontrolni.
BAKA:
Odi, lepa moja.
(Anica odlazi, dolaze Tena i Jankič.)
JANKIČ:
Bok, baba!
TENA:
Falen Isus!
BAKA:
Navek falen! Dejte se raspravite, pak dojdite jest.
JANKIČ:
Ja nesem gladen, pojel sem si hamburger.
TENA:
Niti ja ne bum jela, kupila sem si sendvič.
BAKA:
Za koga sem ja kuhala? Napravila sem takof fini saft
od piceka, a šte bu ga sad jel?
(Tena odlazi u sobu.)
JANKIČ:
Još male pak bum krila dobil i počel prhati. Samo
piceka slažeš, saki dan.
261
BAKA:
JANKIČ:
BAKA:
JANKIČ:
BAKA:
JANKIČ:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
JANKIČ:
BAKA:
JANKIČ:
RUŽA:
MARKO:
BAKA:
MARKO:
BAKA:
MARKO:
JANKIČ:
BAKA:
262
Koj picekom fali? Su zdraveši nek svinjetina ili taj
tvoj harburger.
Hamburger, ne znaš ni reči kak se zove.
Nek se zove kak oče, ali znam da nije zdravo. Ja sem
negda jela…
Sirutku! Već si dosadna, saki dan povedaš kak si jela
sirutku. Ja ju ne bum jel.
Samo ječ tu nezdravu ranu. Buš dobil kastrol.
Jesi dosadna. Samo nam predeke držiš!
(odlazi u sobu)
Vraža deca, budu me s pameti sterali.
(Čuje se kucanje, ulazi Ruža sa unukom Markom.)
Dober dan!
Dober dan! O, suseda, kakvo vas dobre nosi?
Nije baš dobre.
Koj se pripetile?
Tvoj Jankič je mega Marka v grabu hitil. Nove lače
si je podrapal.
(dere se) Jankič! Jankič!
(Jankič dolazi.)
Koj se dereš? Im nigde ne gori!
Bu tebe rit gorela kad te ja primem v šake. Koj si
imel z Markom? Zakoj si ga v grabu hiti?
Zate koj mi se je šklebil.
Ga nesi moral zate v grabu hititi.
Ja mu se nesem šklebil.
Da čujem, zakoj ste se posvadili?
Videl sem Jankiča kak je Maje sladoled kupil.
Onda koj stoga?
Ali sem videl…
(Jankič ga prekida..)
Buš čkomel?!
Reči Marko! Da čujem do kraja.
MARKO:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
MARKO:
BAKA:
MARKO:
BAKA:
MARKO:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
BAKA:
(uplašeno) Bu me Jankič stukel.
Naj proba, onda bu on od mene fasuval.
Če neš mam povedal, onda buš od mene dobil
oplavek.
(Marko počne plakati.)
Marko, koj se plačeš?
Kak se ne bi plakal kad bum sikak bijen.
Naj se plakati, ne buš bijen… Ja te bum branila.
Jankič vu sobu! (Jankič odlazi.)
Sad poveč!
Jankič je Maje sladoled kupil, a ona ga je onda
kušnula.
Naj reči! (smije se) Ti si je videl i zate te je v grabu
hitil?
Nije zate. Ja sem im popeval: “Jankič i Maja
zaljubleni par, kad se budu vjenčali dobiti če dar.”
Onda se je Jankič razbesnil i mene v grabu hitil.
Prasec jeden! Kak je to mogel napraviti. Znaš Ruža,
ja bum poludela s tu decu, s kipa me budu sterali.
Bormeš ti nije lafko, kak ni mene. Tvoj sin tebe bar
peneze pošle. Moja čer se znova oženila, za maloga
retko pita. Moj stari i ja su brigu vodimo.
Nije ti lafko, ali ti imaš jednoga a ja tri.
Istina! Nek reči, koj bumo sat z Markovemi lačami?
Kakvemi lačami?
Koj si se zazabila? Tvoj Jankič je Marka v grabu
hitil, pak si je of lače podrapal. Ja nemam penez koj
bi mu pak nove kupila.
Bum ti dala Jankičeve lače, tere je prerasel, taman
budu za Marka.
Kak ne, sad bi moj dečec f stare lača hodil. (odreštio)
Oču nove i nije me briga!!!
Im niš ne fali, su kaki nove, Jankič je samo jemput
oblekel.
263
RUŽA:
MARKO:
RUŽA:
BAKA:
RUŽA:
MARKO:
RUŽA:
BAKA:
JANKIČ:
BAKA:
JANKIČ:
BAKA:
JANKIČ:
BAKA:
JANKIČ:
ZORAN:
JANKIČ:
ZORAN:
JANKIČ:
ZORAN:
264
Ili jemput, il’ nijemput, ja oču nove i to z tiketu.
(obraća se baki) Pak nesu ni moje nove bile.
Buš čkomel! Šte te koj pita.
A, tak znači, ti bi novo za stare. Ako očeš ovo koj ti
nudim zemi, ili odi bez sega dimo.
Nemo se mi tak spominjale. Vidim ja! Tu bu i sud
posla imel.
(obraća se baki) Rekel ti je deda da se naj svaditi, da
ne bu on tvoje tužbe plačal.
Zaveži gubec če nečeš po njem dobiti! Idemo dimo!
(obraća se baki) Kupite mu nove lače z tiketu, ili se
vidimo na sudu. Zbogom! (odlazi)
Joj, mene sirote, pak nem pod stare dane po sudu
hodila. (viče)
Jankič!
(Dolazi Jankič.)
Koj očeš?
Odma da si donesel šparkasu i dal mi dvesto kuni.
Koj če ti penezi? Imaš ti svoje.
Ja imam, ali ne dam. Ti si Marku lače podrapal i kupil
buš mu druge. Ja radi tebe nem po sudu hodila.
Ja ne dam, taman sem si pribral za pley-station. Ako
ti dam dvjesto kuni, ne bum imel dosta.
Na to si moral prije misliti. Sam si si krif. Ja sat
idem na vrt, a ti da si donesel peneze dok se vrnem.
(odlazi)
(zabrinuto) Koj bum napravil?
(Dolazi Zoran.)
Jankič bok, koj delaš?
Razmišlam!
O, nemrem bolivit’. Kakva su to dubokoumna
razmišljanja?
Samo me ti zezaj, bi te ja štel videti v moje kože.
No reci, kaj ti se desilo?
JANKIČ:
ZORAN:
JANKIČ:
ZORAN:
JANKIČ:
ZORAN:
JANKIČ:
ZORAN:
JANKIČ:
ZORAN:
JANKIČ:
ANICA:
JANKIČ:
ANICA:
JANKIĆ:
ANICA:
JANKIĆ:
ANICA:
JANKIĆ:
ANICA:
Znaš onoga klinca Marka? Nekoj me je zezal, ja sem
se razbesnel i hitil ga v grabu. Podrapal si je lače i
sad mu je došla stara, oče nove lače ili nas ide tužiti
na sud.
Kompa, pak tebi lova nije problem. Kupite mu nove
lače i kvit.
Baba neče dati svoje peneze, a ja sem si taman pribral
za pley- station.
Kaj nemaš doma kakve lače koje si prerasel?
Imam, štela je baba dati moje lače, ali Ruža neče, oče
nove z (ruga se) tiketu.
Čekaj, samo male. (razmišlja) Imam ideju, baš si je
ščera moj buraz kupil novu šulju, bum poiskal etiketu
pak ti ju donesem.
A koj če bu Ruža vidla da je to etiketa od rubače?
Kaj bi vidla, viš da ima cvikeršajbe, a tam ti i onak se
piše na engleski, a ona ne razme ni hrvatski.
(sklapa ruke) Sam te Bog poslal! Če se stvar reši,
igrali se bumo celi dan na pley stationu.
Idem ja doma, mam se vrnem. (odlazi)
Samo da uspije!
(Dolazi Anica.)
Jankič, se ti nemaš niš za vučiti?
Sad ja imam druge muke.
Imel buš ti muke kad dobiš jedinicu z matematike.
Odi se vučit, zutra imaš ispit.
Šte ti je to rekel, si bole obaveštena nek CIA.
Kaj te briga, šte mi je rekel!
Sigurne ona glupa Petra. Zutra bum joj opalil čvrgu,
nek zna da ne sme cinkariti.
Da ne bi ja tebi opalila čvrgu.
No, ne moraš se odma peniti. Reši mi pomori rešiti
problem.
Kakov problem?
265
JANKIČ:
ANICA:
JANKIČ:
ZORAN:
JANKIČ:
ANICA:
JANKIČ:
ANICA:
JANKIČ:
ZORAN:
JANKIČ:
ZORAN:
JANKIČ:
ANICA:
JANKIČ:
TENA:
JANKIČ:
TENA:
JANKIČ:
TENA:
JANKIČ:
TENA:
JANKIČ:
TENA:
266
Šutiral sem Marka v grabu i podrapal si je lače. Stara
mu je došla sim ko vampirica, oče nove lače s tiketu.
Baba mene tereti da kupim lače, ali ja sem onda
bankrotiral i ne bum imel dosta za ple-station.
I koj bi sad ja trebala kupiti lače?
Ne, ti bi morala prišiti etiketu na moje stare lače. Ruža
i onak dobre ne vidi. Morti je uspijem podvaliti.
(Dolazi Zoran.)
Kompa, imaš sreće! Treba ju samo prišiti.
Dej, sisterica, pomori!
Budem, ako se pokle peš vučit.
Prisežem da se pem!
Čekaj da najdem iglu i konca. (nosi iglu, šiva)
Je li ima gore cena?
Nema, ali ju bumo napisali.
Koliko bumo napisali?
Soma kuna.
Dosta bu petsto kuni.
Dobre da niste napisali petsto eura. Glupani! Ja bum
napisala sto pedeset kuna.
Piši kaj oči, samo nek uspije.
(Dolazi Tena.)
Kaj to delate?
(Jankič stavlja prst na usta.)
Tišina, to nište ne sme znati.
Ne bum ja nikomu rekla.
Zakuni se!
Kunem se!
Anica je zašila etiketu, na moje stare lače, a ti bi je
onda mogla odnesti k Marku. (sklapa ruke) Please!
Budem, če mi se buš dal igrati na pley-stationu.
Če to uspije, saki dan se buš igrala.
Idem onda! (odlazi)
ZORAN:
ANICA:
JAMKIČ:
BAKA:
ANICA:
BAKA:
ANICA:
BAKA:
JANKIČ:
TENA:
BAKA:
TENA:
BAKA:
DJECA:
BAKA:
TENA:
BABA:
ZORAN:
Idemo i mi da vidimo kaj se bu dogodile.
Pazite da vas Ruža ne vidi, Odma bu skužila da nekaj
ne štima.
Mi bumo za vugliča gledeli. (Odlaze.)
(Anica sjedi za stolom, dolazi baka.)
Si sama?
Jesem, Tena je odnesla lače k Ruže, a Jankič i Zoran
su u izvidnice.
(začuđeno) Gde je zel lače?
Zel je svoje lače, a Marko mu je donesel etiketu i ja
sem ju prišila, tak da Ruža misli da su nove.
Si videl kak su se zmislili. Joj, kak bi rada, da
prevariju venu prefriganku. Ona bu mene na sud
dala. Zacopanka jena!
(Dolaze djeca.)
(veselo) Baba, Ruža je zela lače. (Tena ga lupi.)
Ja bum povedla kak je bile.
Dej, lepa moja.
Ja sem došla tam, dala sem Ruže lače. Ona je je
pregledala i rekla: “Si videl Marko, sad imaš nove
lače z tiketu, za bistričko proščenje”. Još me je
i sokom nudila, a ja sem brže preletela da se ne
predomisli.
Tak mi je drago koj ste fkanili tu pravdašicu. Deca,
znate koj?
Koj?
To moramo preslaviti. Se vas častim z sladoledom.
Morem si ja zeti King?
Teroga god očete, ja častim.
Jupi! Idemo! (odlaze)
KRAJ
267
269
BOŽIĆ NAM JE DOŠEL
Božićna predstava s pjevanjem i plesom
270
Likovi:
Treza, babica
Ivek, sin
Bara, snaha
Marica, unuka
Đurek, unuk
Martin, unuk
Francek , susjed
Štef, susjed
Jalđa, susjeda
muzika
plesači
PRVI DIO
(Na scenu ulaze svi sudionici, pjeva se “Dobar večer
dobri ljudi”. Pjevači odlaze. Babica sjeda za stol.)
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
Falen Bog!
Navek falen! O, Francek si male k mene došel?
Jesem Treza, a koj tak lepoga delaš?
Slažem rožice za Božiča nakititi.
Ti nesi nigdar zabadof. Moram te pofaliti, jako si je
lepo složila. Buš i mene teru dala.
Budem, kak ne bi, znaš da ih navek napravim više. Jesi
morti za jenu rakiju?
To navek!
S čem se ti baviš?
Sakoj ščem! Bil sem v šume, išel sem po jelu, pak sem
luči tesal, a sad sem došel od Miška, sem mu krave
nadvoril.
Onda kak to da si ti krave dvoril?
Miško je z Rožu otišel na bal vu Veliku Goru, Znaš da
je Roža z Velike Gore a, mene su prosili da bi krave
nadvoril.
Kak je to lepo!
Je, lepo se ludi zabavlaju. Oni su veliki veselaki, zate
su išli na bal. Roža bu sigurne pevala onu pesmu o
fijolice, veli da je to pesma z Velike Gore.
A znam ju i ja.
Naj reči!
Sad buš čul. (Pjeva “Rasti rasti fijolica”.)
271
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
ŠTEF:
BABICA:
ŠTEF:
FRANCEK:
ŠTEF:
BABICA:
ŠTEFEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
BABICA:
ŠTEF:
FRANCEK:
ŠTEF:
BABICA:
ŠTEF:
BABICA:
ŠTEF:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
272
(Ulaze pjevačice i pjevaju, za njima plesači. Pleše se
“Bal na Velike Gore”.)
Joj Treza kak ti lepo znaš popevati.
Ja sem navek bila prva v pesme.
A ja zajni.
Nemre saki biti za to nadaren.
(Ulazi Štef.)
Falen Isus!
Navek falen! Odi Štefek, sedi si k nam, bumo si male
vreme kratili.
Bum si sel i tak sem se do sad nadelal.
Koj si takvoga delal?
Drva kalal, luči tesal i vu šumu po mehen išel. Sem se
saj premrzel.
Bormeš je vane stisnule. Štefek si za jenu rakiju?
More kuma Treza.
Buš i ti Francek?
Se razme!
Bum i sebe još jenu natočila.
Štefek, kak je kuma Kata i kum Joža?
Mati je dobre, a otec je marod.
Koj mu je, im sem ga predoščerom videl.
Bili smo v šume, išli smo po drva, male se je ošvical i
dobil kantar.
Naj se dobre čuva, da ne bu prešel kak moj Martin.
Od čega je kum Martin vmrl, sa ne sećam, bila sem
jako mali.
Joj koj pitaš, bol ga je zaklala. Imel je vu črevu takvu
bol, da je od ne za tri dane vmrl.
Bože kakva je to sudbina.
Tvoj Martin nije nigdar pil?
Nije samo vodu, mleko ili sirutku.
Zate ga i je bol zaklala.
BABICA:
FRANCEK:
ŠTEF:
BABICA:
ŠTEF:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
ŠTEF:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
ŠTEF:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
ŠTEF:
BABICA:
FANCEK:
BABICA:
More biti, rekel je doktor da je vu črevu imel nekakve
baterije.
Ja je nemam! Saki dan popijem toliko rakije, da mam
se baterije pocrkaju. Dej Treza, natoči nam još rakije,
za preventivu.
I mene, kuma Treza.
Bumo se lečili. Živeli!
Joj, kak lepo greje.
I mene! Dej još jenu natoči. Za pokoj duše tvemu
Martinu. Bil je dober čovek.
Je dobri i lepi! Samo je prerane vmrl! (plače)
(plačno) Naj se Treza plakati si mam i mene rastužila.
Dejte se nekoj veseleše spominjajte. Nemu se sad tu
plakali.
Praf veliš!
Viš da si mene zela, ne bi sad bila dovica.
Naj pripovedati, sem se ja ženila z šesnajst let, a ti si z
menu vu školu išel.
Ja sem lete dan stareši, ali sem te vu škole pričekal.
Ti si Francek štel utvrditi gradivo.
Baš tak!
Štel je mene i moj prijatel Tomaš.
Onda zakoj ga nesi štela?
Imel je klempave vuha i veliki nos.
Viš kakva ti je sudbina, ti je negva čer za snehu došla.
Ivek si je tak zobral, pak se ja nesem štela mešati. Bara
je bila sirorta, ali nemrem se na nju požaliti. Oče delati,
samo da ima male krajši jezik.
Vaša Barica je lepa dekla bila. Ja sem bil još mali, ali
se dobre sečam.
Nemrem reči, bila je najlepša dekla vu selu.
I ti si Treza lepa bila.
Jesem, ja sem imela tulike prosce da je ne bi mogla na
prste nabrojiti.
273
FRANCEK:
BABICA:
ŠTEF:
BABICA:
FRANCEK:
ŠTEF:
FRANCEK:
ŠTEF:
FRANCEK:
ŠTEF:
BABICA:
ŠTEF:
BABICA:
ŠTEF:
BABICA:
ŠTEF:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
274
Teri sem ja po redu bil?
Koj se bumo o tomu spominjali, bile je i prešle.
Praf velite, kuma Treza.
Nek nam je sem skup zdraviča, Božić nam je došel,
pak se tomu veselimo. Bute si spili još rakije.
More!
Fala, ja nebi više. Moram još do Iveka Pepičovoga
prejti. Trebal bi denes z vojske dojti.
Gde je služil.
Vu Zemunu!
Vu Zemunu! Tam sem i ja tri leta vojsku služil.
Je li morti i on vu pešadije?
Mislim da je. Nek kuma, sem vas štel nekoj pitati?
Reči Štefek!
Prosila je mama, če bute zutra vu krušne peči pekli
kruh, je li bi šteli nam jeden leb speči. Na naše su vrata
opale, pak ju nije moči kuriti.
Reci mame, da more i dva lebe če oče. Dosti je velika,
im vu nju stane osem lebov. A ja bum zutra celi dan
kurila. Kanim speči četiri lebe kruha, loparke, purana i
gusku.
Dobre, fala! Bum ja tak povedal. Štel sem vam još
nekoj reči. Znate da mi imamo vu šume jeli, pak če
očete i za vas jednu zutra odsečem i donesem.
More! Bum rekla Iveku, on je zutre kanil po nju iti.
Nek nejde nikam, ja bum to rešil. Idem sad. Zbogom! I
tak kak smo se dogovorili.
Zbogom! V redu!
Bok Štefek, pozdravi Iveka! Si čula, Treza? Ivek je bil
vu Zemunu, kak i ja negdar. Se sečaš, tam sem ti onu
repaču kupil.
Kak se ne bi sečala, im ju čuvam kaki oko v glave i
sako lete na bor mečem.
FRANCEK: Baš sem išel na odsustvo, pak nesem mogel z praznemi
rukami dojti.
BABICA: Navek si bil gavaler.
FRANCEK: (lupi se u prsa) Jesem bil i ostal!
BABICA: Če se dobre sečam, si dimo betežen došel.
FRANCEK: To ti je bile ovak. Ja sem z cugom krenul dimo. Sneg
je curel, kak da bi beli tiči z neba cureli. Dok smo došli
vu Šlavoniju, cug dale nije mogel iti. Ostali smo negde
vu grede, ne sečam se kak se zvala dedova ili babina...
BABICA: Mi se vidi da je Babina.
FRANCEK: Je tak nekak. Dimo smo putuvali tri dane. Treza znaš
kulika je Šlavonija? Tak velika da je kraja ne vidiš.
BABICA: Naj mi to reči!
FRANCEK: Tam jeden gazda ima više blaga, nek celi naš kotar.
BABICA: Viš, viš, zate su Šlavonci tak bogati.
FRANCEK: To su vredni ludi, radi delaju, a još reši tancaju i
pevaju.
(Pjeva se i pleše “Slavonija”.)
(Ulazi Bara, u ruci ima vedricu.)
BARA:
Sused, falen Isus! Ste male do nas došli?
FRANCEK: Bok, Barica! Mi je doma dugočasne, večeri su duge,
pak sem se male navrnul. Koj ti delaš?
BARA:
Bila sem vu štale. Baš sem podojila, si morti očete zeti
male mleka?
FRANCEK: Ne bi fala, nesem žejen na mleko, reši bi si popil kupicu
vinčeka.
BABICA: Bara donesi Franceku kupicu vina. (Bara nosi.)
BARA:
Sused, na Božič dojdite k nam na obed, sami ste pri
hiži, a na takov dan nije lepo biti sam.
BABICE:
Bara, sam Bog s tebe govori, si mi misel z glave
snela.
FRANCEK: Nije treba, kad pem od rane meše, bum došel za
poležaja.
275
BABICA:
FRANCEK:
BARA:
FRANCEK:
BARA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BARA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
FRANCEK:
BABICA:
JALĐA:
BABICA:
JALĐA:
BABICA:
JALĐA:
BABICA:
JALĐA:
276
Dojdi Francek, znaš da na Božič, mora muški prvi vu
hižu dojti.
Bum došel, to je sigurne!
Je li se spremate zutra k polnočke?
Bi štel iti če se nebu fest smicale. Je li morti dojdu vaši
Bolteki Zagreba?
Letes nedu! Vu Zagrebu budu božičuvali.
Kak to!
Moje Ifkice je pri nas zima, mi kurimo samo vu kuhine,
a ona tam ima peči vu sake sobe.
Im se naj dobre obleče, pak je nebu zima.
Ja ne znam, muž je je kupil bundu koj vu nje zgleda
kak medved i još veli da joj je zima.
Sad si me zmislila na onu pesmu o medvedu. Kak one
ide?
(Bara odlazi.)
“Poslal je gospon medveda dol z grada.” Si na tu
mislil.
Jesem, baš na tu!
Sad buš čul.
(Pjeva se “Poslal je gospon medveda dol z grada”.)
Lepo su dečki medveda otpevali.
Jesu!
(Netko kuca, dolazi Jalđa.)
Falen Isus i Marija!
Navek falen! Odi, Jalđa sedi si k nam, odkut ideš?
Išla sem v šumu po mehen.
Da sem znala bi ga i mene donesla.
Mislila sem ja i na te, pak sem i tebe male donesla.
Baš ti fala, sad mi budu lepe jaslice. Koj bum ja tebe
dala?
Morti imaš teru rožicu viška, pak bi mene dala, meni ti
to nejde od ruke.
BABICA: Bum ti dala, kak ne, sem ih pune napravila.
JALĐA:
Da znate koj sem sad vidla.
BABICA I FRANCEK: Koj, dej poveč!
JALĐA:
Dok sem išla šume dimo, čula sem krič v Miškovom
dvorišču.
BABICA: Koj se dogodile?
JALĐA:
Miško je klal svinče i nije ga dobre ftrefil. Svinče se
hitile i odgrizle mu prst.
BABICA: (križa se) Jalđa, koj je onda bile?
JALĐA:
Iskali su doktora, nesu ga mogli najti. Nekam je otišel
za poslom.
BABICA: Koj su onda napravili?
JALĐA:
Jura mu je ruku svezal i otpelal ga k Dominu v špital.
BABICA: A, siromak kak je nastradal.
FRANCEK: Nije ni čude, Miško se ne strezni od gda mošt zakuha,
tak dugo dok lagef ne sprazni.
BABICA: Naj pripovedati, se to lafko i treznomu dogodi.
JALĐA:
Znači, Francek, i ti si bil pijan, dok ti je konj rukaf
rastrgel?
FRANCEK: (skoči) Nesem, morem priseči na koj oči. To vam je
bile ovak. Bil sem vu Čakovcu na semnu. Tam sem
išel konja kupiti. Baš je gore bile proščenje. Mužika
je igrala i dekle su lepo popevale i tancale. Ja sem se z
čovekom za konja pogađal. Bil je lepi riđan. Stal sem
krej njega i gledel vu dekle. Kad se konj razbesnil,
zgrabil me za rukav i rastrgal ga na dromne komade.
Dobre da me za ruku nije prijel.
BABICA: Praf ti budi, drugi put buš pazil kam buš gledel.
FRANCEK: Joj, kak su lepe bile.
(Ulaze plesači i pleše se “Međimurje”.)
277
DRUGI DIO
(Scena - seoska soba, ulazi Ivek s jelkom.)
IVEK:
BARA:
Bara, kam da denem jelu?
Deni ju tu na stol vu čošek, tu bu najbole pasala.
(Dolazi babica.)
BABICA: Joj, kak se bu tu lepo šikala jela.
BARA:
Dej male leve.
BABICA: Ja mislim da bi bole bile male desne.
(ljutito) Dejte se jempot dogovorite je l’ levo ili desno.
IVEK:
BARA:
Još male priravnaj, da mi štalica vlezne.
BABICA: Sad bu taman, kak mora biti.
BARA:
Gde su deca tak dugo? Nesmem bez njh kititi.
BABICA: Poslala sem ih k Franceku, odnesli su mu male diganjke
i zdeličku ladetine. Znaš da nemu siromaku nema gdo
speči.
IVEK:
Idem ja v štalu, moram dobre kravam naštrajiti.
BARA:
Samo fest naštraji, zutra im se nebu snažile. (odlazi)
(Dolaze Marica, Đurek i Martin.)
DJECA:
Falen Isus!
OSTALI:
Navek falen!
MARICA: Dal nam je Francek božičnice da je denemo pod bor.
ĐUREK:
Babica, Francek ti je natesal luči. (Daje baki.)
BABICA: Baš mi budu dobre došle.
BARA:
Gde ste do sad bili?
MARTIN: Pomogli smo Franceku božiča nakititi.
BARA:
Dejte deca nakit, idemo i mi našega nakititi.
BABICA: Ja idem v kuharnu, moram sneti pečenku s peči.
278
BARA:
ĐUREK:
BARA:
ĐUREK:
MARTIN:
MARICA:
BARA:
BARA:
MARICA:
BABICA:
MARICA:
BABICA:
IVEK:
OSTALI:
Đurek donesi si šamrlin i deni ovu repaču na vrh.
(Đurek stane na stolac i stavla nakit.)
Martin, dej mi dodavaj rožice.
Vi, deco, kitite. Ja idem po štalicu.
Mama da vidiš, kakof božič ima Francek! Sega si je
gore nametal.
Del je čak i bat kokureze.
Da mu nismo mi dali rožice, božič bi mu bil bogečki.
Đurek, dej deni još ovaj lanec gore.
(Đurek stavlja lanac i silazi sa stolice.)
Idem ja štalicu zgotoviti.
Ja bum hižu zmela, tak se zutra nesme zmetati, ti Đurek
odnesi košaru.
(Marica mete, Đurek i Martin odlze iz kuhinje, dolazi
babica)
Joj kak je lepi!
Mi navek imamo najlepši božič.
(Dolaze djeca, gledaju jelku.)
Baš lepo, se je čiste, a tak mi je drago pri srcu, da smo si
bili na spovedi, pak bumo čistoga srca dočekali maloga
Isusa.
(Ulazi Ivek, na leđima nosi slamu, djeca stoje kraj
stola.)
Falen Isus i Marija!
Na tom mladom letu, si zdravi veseli, tusti i debeli,
štrkali kak jeleni. Dej nam Bog picekov, racekov,
telekof, pajcekof, purekov, gusekof, kruha, vina,
žira i božega mira. A napokom denes, zutra dušne
zveličejne.
Bog dej!
(Ivek stavlja slamu ispod stolam i sjeda na nju. Kraj
njega sjednu djeca. Bara mu daje loparke i vino. Mora
jesti i piti. Martin je nemiran.)
279
BABICA:
Martin budi miren, nedu mi kokoši štele na jajce
sedeti.
(Martin se umiri.)
IVEK:
Idemo postaviti stol.
(Diže se, uzima iz slame sjeno i stavlja ga na stol u
obliku križa. Uzima zdjelu u kojoj je pšenica, kukuruz
i šrot, soli po stolu u obliku križa.)
IVEK:
Da bi nam lete bile rodne.
(Zatim stavlja brus, a djeca donose sitan novac. Nasred
stola stavlja se vijenac i na sve to stolnjak. Ivek donosi
vino na stol, a Bara stavlja kruh u sredinu. Ivek uzima
zdjelicu sa žitom, sipa je po kuhinji govoreći.)
IVEK:
Ču,ču,ču, šara, bela i pergasta, se na jen kup nesle
jajca.
(Babica nosi kruh, prekriži ga i reže. Bara nosi sir i
loparke.)
BABICA: Deca, ote idemo k večeri.
MARTIN: Ja bi jel purana!
BABICA: Denes je post imaš sira i loparke, zutra buš jel purana.
(Svi sjedaju za stol, mole se.)
ZAJEDNO: U ime Oca Sina i Duha svetoga! Oče naš….,
IVEK:
Bože blagoslovi ovo jelo i okrepi naše telo!
(Prekriže se i jedu.)
MARICA: Morem ja iti k polnočki!
ĐUREK:
I ja oču iti!
MARTIN: Ne bum ni ja sam doma ostal, idem i ja.
IVEK:
Šte got oče more iti.
BABICA: I ja bi išla ako se jako ne smica.
(Dolazi Francek.)
FRANCEK: Falen Isus i Marija!
OSTALI:
Navek falen!
FRANCEK: Je li kanite iti k polnočke? Betlemari več zdola idu.
BABICA: Francek, dej mi poveč je l’ je vune jako smicko.
280
FRANCEK: Treza, jako je zglajzane. Če oči iti, deni si krpe na
čižme.
BABICA: Praf veliš. Baš si se dobre zmislil. Mi se vidi da su v
ganjku stari obojki. Bum jenoga nabrzinu porezala.
IVEK:
Dejte se več jenput genite, em nemo na amen došli v
cerkvu.
(Glumci odlaze i pridružuju su Betlemarima koji kroz
dvoranu ulaze na pozornicu pjevajući “Narodi nam
se”)
KRAJ
281
283
BOŽIĆNA PRIČA
284
Likovi:
Obitelj Matić:
Silvestar, dječak
Ana, Silvestrova majka
Obitelj Horvat:
Sunčica, bolesna djevojčica
mama
tata
Filip, brat
Maja, sestra
Ana, sestra
Dominik, brat
teta, mamina sestra
prolaznice u parku
Lucija
Marina
PRVI ČIN
(Gradski trg, na klupi sjedi djevojčica. Prolazi žena
i vodi dječaka za ruku.)
SILVESTAR: Mama, gledaj ovu djevojčicu! Kako jadno izgleda.
ANA:
Ne moraš se okretati za svakim odrpancem. Požuri
malo, trgovine će se zatvoriti, a ja još nisam kupila
sve potrebno za blagdane.
SILVESTAR: Pa bila si jučer u trgovini i donijela brdo stvari.
ANA:
Vidjela sam da još mnogo toga nedostaje.
SILVESTAR: Zlo mi je od svakodnevnih šopinga. Idi ti sama, a ja
ću prošetati do klizališta.
ANA:
Dobro, bar ću na miru pogledati što je novoga stiglo
u trgovinu. Budi dobar i pazi da se ne zaprljaš.
SILVESTAR: Neću! Jesi naporna.
(Žena ode, a dječak se približi djevojčici.)
SILVESTAR: Bok! Kako se zoveš?
SUNČICA:
Sunčica! A ti, kako se zoveš?
SILVESTAR: Silvestar!
SUNČICA:
Silvestar, ne znam nikog tko se tako zove.
SILVESTAR: Vidiš, rođen sam na Silvestrovo, pa su mi po tome
dali ime, a tebe je mama sigurno rodila dok je sunce
jako pržilo.
(smije se) Tako nekako.
SUNČICA:
SILVESTAR: Pa ti sva drhtiš. Zašto sjediš tu na toj hladnoći?
SUNČICA:
Pobjegla sam od kuće.
SILVESTAR: Po ovoj hladnoći. Baš si izabrala vrijeme za bijeg.
SUNČICA:
Nisam imala izbora.
285
SILVESTAR: Moram priznati, hrabar potez. Reci mi zašto si
pobjegla?
SUNČICA:
Zbog obiteljskih problema.
SILVESTAR: Je li te netko zlostavlja?
SUNČICA:
Nije to!
SILVESTAR: Reci, možda se tvoj problem može riješiti.
SUNČICA:
Ja živim u velikoj obitelji, imam petero braće i šesto
na putu.
SILVESTAR: Kakvom putu?
SUNČICA:
Jesi blesav! Pa to se samo tako kaže kada netko čeka
bebu.
SILVESTAR: A tako! Ako sam dobrom shvatio tvoja mama čeka
sedmu bebu.
SUNČICA:
Upravo tako.
SILVESTAR: Ti bokca! Pa to je cijeli rukometni tim. (Smiju se.)
SUNČICA:
Baš tako! A ti, koliko ti braće imaš?
SILVESTAR: Nemam braće.
SUNČICA:
Znači, ti živiš sam? Bi li volio imati braću?
SILVESTAR: Volio bih imati barem jednog brata ili sestru.
SUNČICA:
Pa zašto ne kažeš mami.
SILVESTAR: Rekao sam, ali mama kaže da bi to ugrozilo njezinu
vitku liniju.
SUNČICA:
Imam jedan prijedlog za tebe. Napiši pismo malom
Isusu. U pismu navedi da bi želio idući Božić dočekati
u društvu brata ili sestre.
SILVESTAR: Misliš da bi to pomoglo. Pisao sam Djedu Božićnjaku,
ali on mi je uvijek donio samo željenu igračku.
SUNČICA:
Mali Isus će ti sigurno pomoći.
SILVESTAR: Stvarno? Ti si mu već napisala pismo?
SUNČICA:
Jesam! (sagne glavu i zaplače)
SILVESTAR: Zašto plačeš? Nisi mi kazala, zašto si pobjegla od
kuće? Smiri se pa mi lijepo sve ispričaj. (pruža joj
maramicu)
286
SUNČICA:
SILVESTAR:
SUNČICA:
SILVESTAR:
SUNČICA:
SILVESTAR:
SUNČICA:
SILVESTAR:
SUNČICA:
SILVESTAR:
SUNČICA:
SILVESTAR:
SUNČICA:
SILVESTAR:
ANA:
SILVESTAR:
SILVESTAR:
SUNČICA:
ANA:
Jedne večeri probudila me moja mlađa sestra. Željela
je da joj donesem čaja. Pošla sam u kuhinju i čula
oca kako govori majci da još radi samo ovaj mjesec
jer njegova firma ide u stečaj. Bio je zabrinut kako
će prehraniti još jedna usta. Mama je tužno plakala.
Boji se da će joj oduzeti djecu. Onda sam ja odlučila
otići. Ja ću se nekako snaći, a mojima će biti lakše
ako imaju jedna usta manje na brizi.
Kako ti je takva ludost mogla pasti na pame?! Pa
tvoji su sigurno van sebe od brige.
Nisam na to mislila. Željela sam im olakšati.
Baš si im olakšala! Sigurno te traže po gradu. Nazovi
tatu na mobitel.
(daje mobitel)
Moj tata nema mobitel.
Nazovi onda kući na telefon.
Nemamo telefon u kući.
Onda se jednostavno vrati doma.
Ne mogu!
Pa ne možeš ostati ovdje na klupi. Gdje stanuješ i
kako ti se zovu roditelji?
Mi smo obitelj Horvat. Stanujemo u Jurjevskoj 7, u
podrumskom stanu jedne trošne kuće.
Je li to vaša kuća?
Nije, tamo smo podstanari.
Bolje i trošna kuća nego hladna klupa.
(Dolazi žena, u rukama torbe i paketi.)
Silvestre! Dođi pomozi mi nositi pakete.
Evo me! (Dječak se obrati djevojčici.)
Pričekaj me ovdje, ja ću se odmah vratiti. Evo ti moj
šal da te malo ugrije.
Hvala ti!
(uzima paket i krene sa mamom)
Idemo! Odakle poznaš tu djevojčicu?
287
SILVESTAR: Sada sam je upoznao.
ANA:
Koliko puta sam ti rekla da se ne družiš s bokcima po
ulici. Naš društveni status to ne dopušta.
SILVESTAR: Kako možeš biti tako bezosjećajna. Zar ne vidiš da je
u nevolji?
ANA:
Dosta priče, idemo!
(Dječak i žena odlaze. Djevojčica legne na klupu i
zaspi. Dolaze djevojčice Lucija i Marina, zastanu.)
LUCIJA:
Pogledaj kako spava na toj hladnoći.
MARINA:
Sigurno ima problema kad spava tu na klupi. Da ju
probudimo?
LUCIJA:
Ako nastavi spavati, mogla bi umrijeti od zime.
(Djevojčice bude Sunčicu.)
DJEVOJČICE: Probudi se!
LUCIJA:
Popipaj joj čelo! Ona gori.
MARINA:
Stvarno, pa mi moramo zvati hitnu. Imaš mobitel?
LUCIJA:
Imam, ali nemam kuna. A gdje je tvoj?
MARINA:
Moj je ostao kod kuće.
LUCIJA:
Što ćemo sad?
MARINA:
Moramo joj nekako pomoći, mogla bi umrijeti.
LUCIJA:
Ništa, idemo do trgovine. Sigurno netko ima mobitel
da nazove hitnu.
(Djevojčice odlaze, dolazi Silvestar s roditeljima od
Sunčice.)
SILVESTAR: Eno je tamo!
MAMA:
Dijete moje, zaboga! Što si učinila?
TATA:
Ona je strašno vruća, moramo je odvesti liječniku.
(Tata i mama podižu djevojčicu i odlaze.)
MAMA:
Hvala ti, dijete, što si nam vratio našu Sunčicu.
SILVESTAR: Nemojte ju koriti. Imala je dobre namjere, samo ih je
malo nespretno izvela. Doviđenja!
MAMA I TATA: Doviđenja!
(Pjeva se pjesma.)
288
DRUGI ČIN
DJECA:
MAMA:
TATA:
DJECA:
MAMA:
SILVESTAR:
MAMA:
SILVESTAR:
MAMA:
SILVESTAR:
MAMA:
TATA:
SILVESTAR:
MAMA:
SILVESTAR:
MAMA:
SILVESTAR:
(Soba obitelji Horvat. Djevojčica spava u krevetu.
Otac sjedi za stolom. Djeca se igraju na podu.
Dolazi mama.)
Kada će se kititi bor?
Evo donijela sam nakit, a ti odi po jelku da nakitimo
bor!
Pa uvijek smo bor kitili navečer.
Daj, tata, idemo kititi!
Vidiš kako su nestrpljivi.
(Otac odlazi, dolazi Silvestar u ruci nosi vrećicu.)
Dobar dan!
Dobar dan! Izvoli, uđi!
Došao sam vidjeti kako je Sunčica?
Drago mi je što si došao. Sunčica spava. Dobila je
upalu pluća, pa su je silni lijekovi uspavali.
Neka spava, prije će ozdraviti. Nego da ne zaboravim..
Imam pismo za vas i malo slatkiša za Sunčicu i
djecu.
Zlato moje, toliko slatkiša nisu nikada vidjeli osim u
trgovini. Puno ti hvala!
(Dolazi tata, nosi jelku. Djeca kite jelku.)
Zar imamo gosta?
Dobar dan!
Došao je Silvestar u posjet Sunčici. Donio je pismo.
(obraća se Silvestru) Tko nam to šalje.
Moj tata!
Reci tati hvala za čestitku.
Bolje da pročitate, to nije čestitka.
289
(Mama čita pismo i počinje vrištati od sreće. Svi ju
začuđeno gledaju. Sunčica se probudila.)
TATA:
Što je, zaboga?
MAMA:
Čitaj, vidjet ćeš sam.
(Tata uzima pismo i čita.)
TATA:
Poštovani!
Zovem se Julijan Matić! Kada sam od svog sina
Silvestra čuo za vašu nevolju, u meni se probudi neki
čudan osjećaj koji nisam znao protumačiti. Upitao
sam se kakav sam ja to čovjek. Bahat, prepotentan,
ohol, bez osjećaja za ljude oko sebe. U ovoj nesretnoj
utrci za što većim imetkom, ja i meni slični postali
smo materijalno bogati, a duhovno siromašni.
Odlučio sam svoj život promijeniti. Mislim da je
blagdan Božića prilika za mene i meni slične.
Zato bih volio da prihvatite moje prijedloge.
Gospodinu Horvatu nudim posao u svom poduzeću,
a cijeloj obitelji preseljenje u kuću moje pokojne
mame, koja ionako stoji prazna. Kuća je u blizini
poduzeća i u odličnom je stanju.
U nadi da ćete moje prijedloge prihvatiti, šaljem vam
srdačne pozdrave.
S poštovanjem, Julijan Matić
MAMA:
Zar nije to divno? Još ima dobrih ljudi.
TATA:
Silvestre, hvala ti od srca što si se zauzeo za nas.
SILVESTAR: Nije to ništa, moramo jedni drugima pomagati.
SUNČICA:
Silvestre, dođi sjedni kraj mene. (Dječak priđe.)
Hvala ti na svemu!
SILVESTAR: Prijatelji se poznaju u nevolji. Nego reci kako si ti, je
li ti bolje?
SUNČICA:
Bolje mi je, samo mi je žao što ću propustiti
polnoćku.
SILVESTAR: Ja još nikad nisam bio na polnoćki. Večeras ću ići,
mora zahvaliti malom Isusu na svim darovima.
SUNČICA:
Što si takvog dobio?
290
SILVESTAR: Najveći dar mi je prijateljstvo s tobom i tvojom
obitelji. A ima još jedan…
SUNČICA:
Reci, nemoj biti tajanstven!
SILVESTAR: Mama čeka bebu.
SUNČICA:
Zar stvarno? Pa to nisi znao prije par dana.
SILVESTAR: Nije znala ni ona. Cijeli dan je povraćala, jela samo
dvopek misleći da je pokvarila želudac. Kad je
konačno otišla kod doktora, saznala je sretnu vijest.
SUNČICA:
Pa kako je to prihvatila, s obzirom na liniju.
SILVESTAR: Dva dana je neutješno plakala, a onda joj je tata
obećao tretman mršavljenja pa se umirila. Sad su
oboje sretni.
SUNČICA:
Rekla sam ti ja da mali Isus ispunjava želje.
SILVESTAR: Bila si u pravu. Nego idem ja počinje se mračiti. Vi
ste nakitili jelku, a mene još taj posao čeka.
SUNČICA:
Hvala ti najviše na svijetu, što si pomogao mojoj
obitelji. Sretan ti Božić!
SILVESTAR: Sretan Božić i tebi. O da, skoro sam zaboravio, donio
sam ti malenog anđela pa ga stavi na bor i neka te
čuva.
SUNČICA:
Hvala! Ja nemam novaca za poklone. Dat ću ti jednu
kuglicu za uspomenu. Tako da nikad ne zaboraviš
naše prijateljstvo.
SILVESTAR: Baš je krasna, stavit ću je na bor. Sada stvarno moram
ići, čuvaj se i ozdravi što prije!
MAMA:
Zar već ideš?
SILVESTAR: Idem, moram i ja nakititi jelku.
TATA:
Hvala ti na svemu, pozdravi svoje i reci tati da
prihvaćam prijedlog.
SILVESTAR: Drago mi je! Sretan Božić i doviđenja!
TATA I MAMA: Sretan Božić i tebi!
(Silvestar odlazi, dolazi teta s darovima.)
TETA:
Dobar večer!
TATA I MAMA: (iznenađeno) Dobar večer!
291
MAMA:
TATA: TETA:
TETA:
MAMA:
TETA:
DJECA:
TETA:
TETA:
SUNČICA:
TETA:
SUNČICA:
TETA:
MAMA:
SUNČICA:
TETA:
SUNČICA:
TETA:
MAMA:
292
Zaboga, seko, odakle ti? Kako sam te se zaželjela.
(grle se)
(pruža ruku) Dobro došla u naš skromni dom. Zašto
nam nisi javila da stižeš?
Onda to ne bi bilo iznenađenje.
A kako ste mi vi, djeco? Kako ste porasli. Evo
donijela sam vam slatkiše. Nisam znala što da vam
kupim, dat ću majci novce, ona najbolje zna što vam
je potrebno. (daje novac majci)
Hvala, ali to je previše.
Bogu hvala! Spremi i kupi što vam je potrebno. Je li
tako, dječice moja?
Hvala, teta!
Nemojte mi toliko zahvaljivati. Pa ja sam sretna ako
mogu pomoći.
(prilazi Sunčici) Što je s tobom Sunčice? Zašto si u
krevetu?
Bolesna sam, imam upalu pluća.
Proći će to, samo se ti odmaraj. Sjećam se da sam i ja
jedne godine za Božić bila bolesna.
Imala si isto upalu pluća?
Nisam nego vodene kozice.
A tog se i ja sjećam, čak si i nastavnika zarazila, pa je
i on dobio vodene kozice.
Kako si ga zarazila, ako si bila doma.
U naše vrijeme nije se smjelo ići u crkvu. Kako sam
ja dobila vodene kozice, nastavnik nije vjerovao
mojoj majci. Mislio je da me želi za Božić zadržati
doma. Došao je provjeriti da li sam zaista bolesna.
I onda se od tebe zarazio?
Da, jer ako kozice ne preboliš kao dijete, možeš se
kasnije zaraziti.
Sjećam se da se morao ošišati na nulericu pa smo ga
zvali ćelo.
TETA:
TATA:
TETA:
MAMA:
TETA:
TATA:
TETA:
TATA:
TETA:
MAMA:
TETA:
Bila su to lijepa vremena. Živjelo se puno mirnije.
Danas se svi nekamo žure.
Nisam te pitao kako si stigla. Vlakom ili busom?
Avionom! Još sam jutros radila, po ovoj gužvi iz
Beča bi mi trebalo bar deset sati autobusom.
Tako sam sretna što ćeš s nama dočekati Božić.
Ide li tko na polnoćku?
Idem ja s Filipom i Majom. Ana ostaje sa Sunčicom,
a ostali na spavanje.
Mogu ja s vama?
Kako ne! Radosni smo što ćeš nam se pridružiti.
Baš mi je drago. Ne pamtim kad sam zadnji put bila
na polnoćki.
Sjećam se kada smo išle na polnoćku, ljudi su išli
ulicom i pjevali božićne pjesme.
Meni je najviše u sjećanju ostala crkva. Borovi
okićeni srebrnim kuglicama i lametama koje su se
bljeskale u odsjaju svijetla. (počinje tiho pričati) S
kora se čuo zvuk orgulja, a crkvom se širila božićna
pjesma.
(Pjeva se “Tiha noć” a za sam kraj izvedu recitacije
pjesama “Badnja noć” i “Što kome kupiti”.)
293
BADNJA NOĆ
Dok baka fine kolače sprema,
djeda kraj peći umoran drijema.
Mama je sretna što kuća blista,
tata za stolom novine lista.
Djeca nestrpljiva u jelku gledaju,
kitit’ je treba, spavat se ne daju.
Kuglice sjajne blješte u noći,
kao da znaju, Božić će doći.
Zvono na crkvi tuče din-don,
daje nam znak da rodi se On.
Isus u štalici na slami spi,
nad njime majka Marija bdi.
Crkveno zvono ne prestaje zvoniti,
i zove nas: “Dođite se Isusu pokloniti!”
Božićna pjesma svijetom se širi,
poruku šalje, nek’ svijet se miri.
Štefica Fanjek
294
ŠTO KOME KUPITI
Zbog darova, znajte, boli me glava.
Što kome kupiti, muka je prava.
Mami bih mogla kupiti šal.
Za tatu rukavice dobar su dar.
Djeda bi nova lula veselila,
onda bi baka savjete dijelila:
“Znaš da duhan izaziva rak!”
Baki bi odmah skočio tlak.
Djedu nek’ bude štap drveni,
a baki ću kupiti rubac crveni.
Možda će me u čudu gledati,
ali u njemu i super izgledati.
O, skoro zaboravih brata,
on mi je kao omča oko vrata.
Uvijek se rado sa mnom potuče
i često me klipan za kosu vuče.
Dosadan je i ne prestaje tupiti,
ali ipak ću mu lijepu kapicu kupiti.
Brzo ću sutra u kupovinu ići,
jer blagdani će za par dana stići.
Ah, opet sam nešto zaboravila!
Što bih za macu ispod bora stavila?
Ogrlica plava lijepo bi joj stajala,
a onda bi kujica ljubomorno lajala.
Dvije ću kupiti rađe,
da u kući ne bude svađe.
Idem se odmah posla latiti,
kako bih mogla sve to platiti.
Štefica Fanjek
295
BOŽIĆ KAO BAJKA
298
Likovi:
David,
Tesa,
Sara,
mama
teta Roza
Mrgud,
Blento,
dobra vila
viline pomoćnice
Djed Božićnjak
djeca u Darogradu:
Čupko
Zvrko
Tončica
Zvončica
Lelica
Sunčica
Cvrčka
Pjevko
dječak
Davidova sestra
Davidova sestra
gospodar šume
stražar
Slika 1.
(Scena stol i četiri stolice. Djeca tužna sjede za
stolom. Tosnki zapis pripovjedača, uvodi nas u
predstavu)
U dalekoj zemlji živio je dječak David, u skromnoj
kućici s majkom i dvije sestre, Tesom i Sarom. Majka
je rano ostala udovica, pa je morala naporno raditi da
prehrani obitelj. Uz posao u tvornici, čistila je kuće
i prala rublje bogatim gospođama. Jednog dana nije
se vratila s posla. Djeca su zabrinuto čekala majčin
dolazak. Kad su čuli kucanje na vratima, potrčali su
da ih otvore. No, umjesto majke, na vratima je bila
gospođa iz socijalne skrbi. Rekla im je da spreme
stvari jer ih vodi kod tete Roze, jer je majka morala
ostati u bolnici. Djeca su bila tužna, jer tetu Rozu
nisu voljela, pa im je odlazak u njezinu kuću teško
pao. Teta Roza, očeva sestra, bila je bešćutna osoba.
Živjela je sama, nije se udavala i nije imala djece, pa
se i prema nećacima držala hladno i suzdržano.
TETA:
Što je sad, ne biste li vi nešto radili?
(Djeca skoče sa stolica, Tesa uzima metlu, Sara krpu
za prašinu.)
Idem ja donijeti drva.
(strogo) Božić je za par dana, želim da kuća blista.
U redu!
Sutra pečemo kolače, zato je važno da danas završimo
sa čišćenjem.
(Vraća se David s drvima.)
DAVID:
TETA:
TESA:
TETA:
299
Sjednite, želim s vama razgovarati. (Djeca sjednu.)
Od danas u ovoj kući vrijede nova pravila. Budući da
su zimski praznici i ne budete morali učiti, pomagat
ćete mi u kući. Davide, ti ćeš se brinuti o psu i
mačkama.
DAVID:
Vrlo rado!
TETA:
Još imaš zadatak svakog dana u kuću donijeti drva.
DAVID:
Dobro i to ću učiniti.
TETA:
A vi djevojke, želim da svaki dan pospremite kuću.
Pomagat ćete mi i oko ručka.
Je li vam jasno?
DJEVOJČICE: Da!
TETA:
Ti, Davide, sutra ćeš otići u šumu i donijeti jelku.
DAVID:
Dobro, otići ću.
TETA:
A sad na posao!
(Gasi se svjetlo.)
TETA:
Slika 2.
(Na sceni šuma. Čuje se vjetar.)
(Instrumental. Glas pripovjedača.)
Tako je David krenuo u nepoznatu šumu. Lutao je
cijeli dan tražeći jelku. No nikako da je nađe. Sav
očajan i umoran sjeo je na panj.
DAVID:
Što ću učiniti? Gdje da nađem jelku? Teta će se ljutiti
ako se vratim praznih ruku.
(Odjednom se čuje grmljavina. Sijevne munja. David
preplašeno pogleda u neobično stvorenje. Pred njim
se pojavi visok čovjek, na sebi je imao crni plašt, a
na glavi velik neobičan šešir.)
300
GOSPODAR MRGUD: (ljuto) Što radiš tu, dječače?
DAVID:
Tražim jelku da ju ponesem kući.
GOSPODAR: Jelku, veliš!
DAVID:
Da!
GOSPODAR: Koga si pitao za dozvolu?
DAVID:
Zar treba nekog pitati?
GOSPODAR: (bijesno) Naravno! Ja sam Mrgud, gospodar šume,
mene se pita.
(pokorno) Oprosti, gospodaru, nisam znao.
DAVID:
GOSPODAR: Tko nepozvan uđe u moju šumu, bit će kažnjen. A ti
si ako se ne varam ovdje nepozvan. (vikne) Straža!
(Nitko ne dolazi.)
(moli oprost) Smiluj mi se gospodaru. Ja sam zalutao.
DAVID:
Odmah ću se vratiti istim putem.
GOSPODAR: Sjedni tu, (pokaže rukom na panj) Moram razmisliti
što ću s tobom. (vikne) Straža! (nitko ne dolazi, ljutito
šeće dolje, gore) Ti me čekaj, ja se odmah vraćam.
Pomoći ću ti da se vratiš kući.
(Smije se, odlazi. Instrumental.)
(zabrinuto) Što će biti sa mnom?
DAVID:
(Dolazi vila s pratnjom.)
VILA:
Dječače, koga čekaš?
DAVID:
Čekam Mrguda, gospodara šume. Pomoći će mi da
se vratim kući.
VILA:
Što radiš u Čarobnoj šumi?
DAVID:
Tražio sam jelku za Božić i zalutao, a onda sam sreo
Mrguda.
POMOĆNICA 1.: Nemoj ga čekati. Zarobit će te i morat ćeš teško
raditi. On je strah i trepet Čarobne šume.
(preplašeno) Zaista, što da učinim?
DAVID:
VILA:
Mi ćemo ti pomoći. Moramo te što prije sakriti, da
nas straža ne pronađe. Odvest ćemo te u sigurnu kuću
u Darograd. Tamo ćeš se malo ogrijati i okrijepiti
toplim čajem.
301
DAVID:
Vi ste sigurno dobre vile kad toliko brinete o meni.
POMOĆNICA 2.: Pogodio si, mi pomažemo svim ljudima koji su u
nevolji.
DAVID:
Baš sam sretan što ste naišle.
VILA:
Idemo brzo dok se Mrgud nije vratio. Nemam kod
sebe čarobni štapić da ga zaustavim.
POMOĆNICA 3.: Dođi brzo, nemoj oklijevati. (Odlaze.)
(Dolazi gospodar sa stražarom.)
GOSPODAR: Uhapsi…gdje je mali nevaljanac?!
STRAŽAR: Izgleda da je utek’o!
GOSPODAR: To je zbog tebe jer ne radiš posao kako valja. (Udari
ga po leđima štapom.)
STRAŽAR: Matere ti, ja radim sve po propisu. Gospodaru
Mrgude, naći ću ga ne zvao se ja Blento.
GOSPODAR: Dosta priče! Idi i pronađi to derište!
STRAŽAR: (sav smušen) Odmah gazda! (Odlaze.)
(Čuje se kako puše vjetar. David i vila trče kroz
šumu.)
DAVID:
Jesmo li blizu? Ja sam se umorio, ne mogu više.
VILA:
Odmori malo, a mi ćemo paziti da gospodar ne
naiđe.
(sjedne na panj) Zar se i vi bojite Mrguda?
DAVID:
VILA:
Ne bojimo se, ali nismo sigurne da li bismo tebe
uspjele zaštititi.
DAVID:
Hvala vam što me štitite, ne želim više sresti ono
ružno stvorenje.
POMOĆNICA 4.: Krenimo onda! Još malo pa smo doma. (Odlaze,
dolazi stražar i gospodar.)
(Instrumental.)
GOSPODAR: (lupi nogom) Sad sam stvarno ljut! Gdje je mogao
nestati taj klinac.
STRAŽAR: Da ga nije pojeo međed?!
GOSPODAR: (lupi ga po glavi) Ti si medvjed, koji ne može riješiti
baš nikakav problem.
302
Primi se posla, inače ću te baciti vukovima.
STRAŽAR: U redu, gazda!
GOSPODAR: Nije u redu sve dok ne pronađeš tog klipana. Mene
još nitko nije nadmudrio, pa neće ni on.
STRAŽA:
Gazda, a da mu nije u bijegu pomogla dobra vila.
GOSPODAR: Vidiš toga se nisam sjetio, konačno jedna pametna iz
te tvoje glupe glave. (lupi ga po glavi)
STRAŽAR: Tko zna gdje ga skriva.
GOSPODAR: Sigurno su negdje u šumi. Treba ih uhvatiti prije
nego uđu u Darograd.
STRAŽAR: (lupa se u prsa) Ja sam strah i trepet u ovoj šumi. Iz
ovih stopa krećem naći tog malca.
(Čuje se huk sove. Stražar se preplašeno uhvati za
gospodara, a ovaj ga grubo gurne.)
GOSPODAR: Gubi se da te moje oči ne vide. Idem sam u potragu.
(odlazi)
STRAŽAR: (trčeći za njim) Čekajte me gazda, neću biti sam.
(ode)
(Instrumental)
Slika 3.
ČUPKO:
LELICA:
VILA:
DJECA:
VILA:
DJECA:
(Dolaze djeca, plešući u ruci nose darove. Sjednu na
pod i zamataju darove. Dolazi Čupko.)
Požurite malo, djedica samo što nije stigao!
Nemoj nas požurivati, već i ti prioni poslu.
(Dolazi vila i društvo.)
Dobar večer, djeco!
Dobar večer!
Ide li vam posao?
Ide!
303
VILA: Evo dovela sam vam gosta. Ovo je David. Izgubio se
u čarobnoj šumi. Davide, dođi, upoznaj svoje nove
prijatelje. To su stanovnici Darograda. Ovo je Čupko,
Zvončica, Zvrko, Cvrčka, Tončica, Lelica, Sunčica.
A gdje je Pjevko?
PJEVKO:
Tu sam!
VILA:
On je naš zabavljač, lijepo pjeva i često nas
uveseljava.
DAVID:
Što vi to radite?
ČUPKO:
Zamatamo darove!
DAVID:
Toliko darova nisam još nikad vidio.
TONČICA:
Ima još tamo, puna soba.
DAVID:
Što će vam toliki darovi?
ZVONČICA: Darovat ćemo ih djeci cijelog svijeta. Naš prijatelj
Djed Božićnjak stiže večeras po darove.
DAVID:
Mogu li vam i ja pomoći?
LELICA:
Izvoli, pridruži nam se. (David sjedne, vila odlazi.)
ZVRKO:
Kako si dospio u čarobnu šumu?
DAVID:
Tražio sam božićnu jelku i zalutao.
TONČICA:
Dobro da te nije zarobio Gospodar šume.
DAVID:
Sreo sam ga, ali srećom naišle su dobre vile i spasile
me.
ČUPKO:
Imao si sreće. Koga gospodar Mrgud zarobi, taj loše
prođe.
CVRČKA:
Špilja u čarobnoj šumi puna je djece koju je Mrgud
zarobio. Moraju raditi najteže poslove. Cijepaju
drva, nose vodu s izvora, lože vatru, kuhaju ručak za
Mrguda i njegovu stražu.
DAVID:
Stvarno?
CVRČKA:
Da!
SUNČICA: Opusti se, sada si među prijateljima.
(Dolazi vila, u ruci nosi košaricu punu slatkiša.)
VILA:
Djeco, dođite! Bili ste jako marljivi pa sam vam
donijela slatkiša da se malo zasladite.
304
ZVRKO:
VILA:
ČUPKO:
LELICA:
SUNČICA:
DAVID:
TONČICA:
DAVID:
LELICA:
DAVID:
ČUPKO:
DAVID:
ZVRKO:
DAVID:
CVRČKA:
DAVID:
ČUPKO:
DAVID:
ZVRKO:
DAVID:
SUNČICA:
LELICA:
SUNČICA:
TONČICA:
(stavlja košaru ispred djece)
Ja obožavam slatkiše.
Uzmite, vrijeme je da malo predahnete. (odlazi)
Ja sam sad već stvarno umoran, cijeli dan nosim
pakete.
Malo ćemo predahnuti, a onda natrag na posao.
Ostalo je još puno darova koje moramo spakirati.
(David tužno spusti glavu.)
Zašto si tako tužan?
Brinem se kako su moje sestre.
Gdje su one ostale?
Ostale su kod tete Roze u kući.
Onda su na sigurnom, tamo im zasigurno ništa ne
fali.
Ne znam, teta Roza je jako stroga i nemilosrdna.
Ti bokca, nije valjda opasna kao gospodar Mrgud?
Nije baš tako, ali ponekad ti natjera strah u kosti.
Gdje su ti roditelji?
Tata je umro dok smo bili mali, a mama je trenutno u
bolnici.
Ti bar znaš gdje su ti roditelji, a mi o svojima ne
znamo ništa.
Kako to?
Mi smo svi napuštena djeca. Pronašla nas je dobra
vila.
Gdje vas je pronašla?
Ja sam bio ostavljen u košari ispod starog panja.
(čudi se) Zaista?
A mene je vila pronašla na šumskom putu.
Svi smo ti mi jednake sudbine. No, sretni smo što nas
je vila udomila.
Jako je dobra, brine se o nama.
Mogao bi nam se i ti pridružiti.
305
DAVID:
Vrlo rado, ali moram se vratiti sestrama. One su
sigurno zabrinute za mene.
CVRČKA:
Znaš li kojim ćeš se putem vratiti kući?
(Dolazi vila.)
DAVID:
Ne znam i to me brine.
VILA:
Ne brini, večeras stiže Djed Božićnjak, on će te
odvesti kući.
ZVRKO:
Jupi!
DAVID:
Jupi! Jedva čekam da vidim sestre.
ZVONČICA: Kako ti se zovu sestre?
DAVID:
Sara i Tesa.
SUNČICA:
Baš lijepo ime.
VILA:
Imam još jednu lijepu vijest.
(znatiželjno) Daj brzo kaži!
ZVRKO:
VILA:
Vani pada gust snijeg.
ČUPKO:
Bar ćemo imati bijeli Božić.
DJECA:
Hura!
(Gasi se svjetlo. Pjesma “Bijeli Božić”, vile plešu.)
Slika 4.
DJED:
DJECA:
DJED:
DJECA:
DJED:
ZVRKO:
DJED:
LELICA:
306
(Čuju se zvončići. Stiže Djed Božićnjak.)
Ho, ho, ho!
(veselo) To je Djed Božićnjak!
Dobar večer, djeco!
Dobar večer!
Što ja to vidim, zar vam se povećalo društvo?
To je David, izgubljeni dječak.
Kako izgubljeni?
Izgubio se u čarobnoj šumi pa ga je dobra vila dovela
ovamo.
VILA:
DJED:
SUNČICA:
DJED:
VILA:
DJED:
VILA:
DAVID:
LELICA:
DJED:
TONČICA:
SUNČICA:
DJED:
LELICA:
DJED:
CVRČKA:
ČUPKO:
ZVRKO:
Djeco, pustite djeda neka se malo odmori. Sigurno je
umoran od daleka puta.
(odlazi)
Vrlo rado ću sjesti da odmorim svoje stare noge.
Djede, jesi li podijelio puno darova?
Jesam, ali još mnoga djeca čekaju moj dolazak.
(Dolazi vila, u ruci nosi šalicu.)
Izvoli, djede, pripremila sam ti čarobni napitak da
povratiš snagu.
Hvala ti, dobro će mi doći. (pije)
Čupko, Zvrko, dođite, pomozite mi spakirati darove
u vreću.
Idem vam i ja pomoći. (odlazi)
Djede, gdje su ti sobovi?
Eno ih ispred kuće, upregnuti u saonice. Dao sam
im žita da se i oni okrijepe i malo odmore. Pred
njima je dugačak i naporan put. Treba vući saonice
kroz mnoga brda i doline, pa i čitavom zvjezdanom
stazom.
Stvarno im nije lako.
Nije niti djedu lako toliko putovati.
Sigurno da nije, ali najviše od svega volim vidjeti
dječicu kad prime svoj dar. Oči im se sjaje, obrazi
rumene, a srce ubrzano kuca. Ruke im se tresu od
uzbuđenja, jer žele što prije vidjeti što se krije iz
omota na paketu.
I ja bih to voljela vidjeti.
Mogao bih vas povesti sa sobom. Bili biste od velike
koristi. Pomogli biste mi dijeliti darove.
(Dolazi vila s djecom.)
(veselo se obraća djeci) Jeste li čuli! Djedica želi da
mu pomognemo dijeliti darove.
To bi bilo odlično.
I ja se slažem.
307
ČUPKO:
DJED:
VILA:
DJED:
DAVID:
VILA:
DAVID:
ZVRKO:
VILA:
DJECA:
Djede, stavili smo vreće s darovima na saonice.
Dobro ste učinili, hvala vam.
Imamo još jednu molbu. Možeš li sa sobom povesti
Davida i vratiti ga kući.
Svakako, bit će mi čast. Dođite, djeco! Moramo
krenuti, dugačak put je pred nama.
Hvala vam svima što ste me tako lijepo ugostili,
a najviše tebi, vilo što si me spasila od zločestog
gospodara šume.
Nemoj mi zahvaljivati. To je moja dužnost pomoći
ljudima u nevolji.
Doviđenja!
(obraća se vili) Nemoj se ljutiti što te ostavljamo,
brzo ćemo se vratiti.
(smije se) Neću se ljutiti, sretna sam što želite pomoći
djedu. On je star i vaša će mu pomoć dobro doći, a i
mnogu djecu ćete razveseliti.
Doviđenja!
(Gasi se svjetlo, veseli instrumental.)
Slika 5.
DAVID:
TESA:
SARA:
DAVID:
SARA:
TESA:
DAVID:
308
(Na sceni soba, David se budi iz kreveta.)
Gdje sam ja to?
(Dolaze Tesa i Sara.)
Dobro jutro, spavalice.
Kako se osjećaš?
Dobro, zašto me to pitaš?
Spavao si dva dana.
Imao si vrućicu, baš smo se zabrinuli za tebe.
Ništa mi nije jasno.
SARA:
TESA:
DAVID:
TESA:
SARA:
DAVID:
TESA:
SARA:
DAVID:
TESA:
DAVID:
SARA:
DAVID:
TESA:
DAVID:
SARA:
TESA:
SARA:
DAVID:
TESA:
SARA:
Kako ti nije jasno? Prehladio si se dok si tražio jelku
u šumi.
Vratio si se kući, sav prozebao i s temperaturom.
Jelku, naravno, nisi donio.
Zar se nisam izgubio u šumi?
Odakle ti to?
To si sigurno sanjao. Buncao si nešto o nekom gazdi
Mrgudu i dobroj vili.
Pa da! Izgubio sam se i pronašao me gospodar šume
Mrgud. Onda su me spasile dobra vila i njezine
pomoćnice i odvele u Darograd. Tamo žive napuštena
djeca. Pakiraju darove koje Djed Božićnjak raznosi
djeci. Onda je stigao djed po darove i mene je poveo
sa sobom i vratio kući.
Stvarno imaš bujnu maštu.
Znaš kako se kaže: dječja mašta može svašta.
Ne mogu vjerovati da je sve to bio samo san. Tako je
izgledalo stvarno.
Diži se, pospanac!
A što je s jelkom?
Teta Roza je donijela umjetnu jelku iz dućana.
Recite mi, kako je mama?
Dobro, bila je previše iscrpljena, zato se srušila.
Srećom nije ništa strašno.
Hvala Bogu! A gdje je teta Roza?
Otišla je k mami u bolnicu.
Teta se jako promijenila. Ne može si oprostiti što te
poslala u šumu. Jako se prepala kada si obolio.
Kao da su joj svi ti događaji otopili led sa srca.
Postala je brižna i ljubazna.
Pa onda i nije tako loše što sam obolio. Bar neka
korist od toga.
Pa niti tebi nije bilo loše, letio si na krilima mašte.
Dosta priče, danas je Badnjak. Treba nakititi jelku.
309
DAVID:
SARA:
TESA:
SARA:
DAVID:
TESA:
SARA:
DAVID:
TESA:
DAVID:
SARA:
DAVID:
SARA:
DAVID:
TESA:
DAVID:
SARA:
TESA:
MAMA:
DJECA:
SARA:
MAMA:
310
Idemo! Što se čeka?
Davide, ti donesi jelku iz hodnika, Tesa uredi stol, a
ja idem po nakit.
(Odlaze. Vraćaju se s rekvizitima, David stavlja
jelku, zajedno kite.)
Baš ćemo iznenaditi tetu kad dođe kući.
Sigurno će biti sretna kad vidi okićenu jelku.
Ja bih bio najsretniji da je mama s nama.
I mi bismo to voljele.
Za Božić je najljepše kad je cijela obitelj na okupu.
Ima li kakvih kolača?
Ima! Jučer smo pomagale teti. Ispekle smo tvoje
omiljene kolače.
Mljac, mljac, baš se radujem božićnom ručku.
Kad smo već kod hrane, sigurno si gladan. Želiš li
nešto pojesti?
Kasnije ću. Neka dođe i teta, pa ćemo svi zajedno
večerati.
U redu!
Ide li tko sutra na misu?
Naravno, svi osim tebe. Ti moraš najprije ozdraviti.
Dobro mi je, ići ću i ja. Želim vidjeti kako su okićene
jaslice u crkvi.
A ja volim gledati velike jelke što se bljeskaju
okićene šarenim kuglicama.
I ja, tako bih voljela imati veliku jelku kakva je u
crkvi.
(Čuju se koraci. Dolazi teta i mama.)
Dobar večer, djeco!
(Djeca veselo trče mami i grle je.)
Dobar večer, mama!
Baš si nas obradovala svojim dolaskom.
Davide, kako si ti?
TETA:
DAVID:
TETA:
TESA:
TETA:
MAMA:
TETA:
MAMA:
TETA:
MAMA:
TETA:
DAVID:
SARA:
TESA:
MAMA:
TETA:
MAMA:
TESA:
SARA:
Je li ti bolje?
Dobro sam i bolje mi je.
Vidim i jelku ste nakitili, hvala vam.
Jesmo, sa zadovoljstvom.
(obraća se mami) Imaš krasnu djecu, jako sam ih
zavoljela i bit će mi teško kad odete.
Dobri su i poslušni. Ne znam što bih učinila da nije
tako. Ja cijeli dan izbivam iz kuće, oni se moraju
sami o sebi brinuti.
Kako bi bilo da se doselite k meni. Ja sam i onako
sama, kuća je velika i zjapi prazna. Vaša je kućica
trošna, nemate ni kupaonice, mislim da bi djeci
ovdje bilo ljepše, a i škola je blizu. Što kažete na moj
prijedlog?
Što ćemo sa svojom kućicom?
Prodaj je i novac spremi u banku. Dobro će ti doći
kasnije za njihovo školovanje.
Ja ionako nemam druge obitelji, vama ću ostaviti
svoju kuću, a imam i nešto ušteđevine.
Ne znam što da kažem.
Što vi, djeco, mislite o tome? Ja znam da sam ponekad
gunđalo, ali vi se možete useliti u stan na katu, tamo
vam neće nitko smetati.
To nije loša ideja.
Slažem se!
I ja!
Onda dogovoreno!
Baš ste me razveselili. Ovo će mi biti najljepši Božić
do sada. Idem u kuhinju postaviti večeru, sigurno ste
i vi gladni. (odlazi)
(grli djecu) Kako ste se slagali s tetom?
U početku je bila stroga prema nama.
Kad je David obolio, nije si mogla oprostiti što ga je
poslala u šumu. Počela se mijenjati i to na bolje.
311
MAMA:
TESA:
DAVID:
SARA:
TESA:
MAMA:
TETA:
MAMA:
DAVID:
Nemojte joj zamjeriti. Vi ste ušli u njezin život i
izbacili ga iz svakodnevne kolotečine. Trebalo joj je
vremena da se privikne.
Sada je sve u najboljem redu.
Baš se veselim što ćemo se doseliti teti Rozi. U
blizini je igralište i moći ću se igrati.
Meni će malo nedostajati stari prijatelji.
I meni!
Djeco, to je normalno, ali ovdje ćete naći nove
prijatelje.
(viče) Večera!
Idemo da se večera ne ohladi.
Idemo, baš sam gladan. (odlaze)
(Pjesma “Zvončići”)
Slika 6.
DJED:
PUBLIKA:
DJED:
PUBLIKA:
DJED:
PUBLIKA:
DJED:
312
(Dolaze Djed Božićnjak i djeca.)
(obraća se publici) Je li je ovo kuća tete Roze?
Da!
Ovdje žive David, Tesa i Sara?
Da!
(obraća se djeci iz pratnje) Onda smo na dobrom
putu. (obraća se publici) Znate, djeco, vani pada gust
snijeg. Ne vidi se prst ispred nosa. Moji sobovi jedva
se probijaju kroz mećavu. Donio sam darove. Recite
mi jesu li David, Tesa i Sara bili dobri?
Jesu!
Onda ću za njih ostaviti darove. (stavlja darove ispod
bora)
Ako ste i vi dobri, dobit ćete svoj dar. Ja i moji
pomoćnici spremili smo za svakog od vas malo
slatkiša. Budite na svojim mjestima, oni će doći do
vas i podijeliti vam slatkiše. Dok oni dijele slatkiše,
Pjevko će nam nešto lijepo otpjevati.
(Djeca dijele slatkiše.)
KRAJ
313
315
JEZUŠ NAM SE RODIL
316
Likovi:
Ivek, otac
Kata, mama
Štef , sin
Vera , snaha
Bara, teta
Jela, susjeda
Imbrek, susjed
Prvi čin
KATA:
VERA:
KATA:
VERA:
KATA:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
IVEK:
VERA:
IVEK:
VERA:
(Prva scena, seoska kuhinja, dolazi Kata.)
(ljutito) Ja pri ove hiže se sama moram delati. (viče)
Vera!
(Vera dolazi.)
Koj se dogodile? Se derete da vas je čujti do Zagreba.
Kak se ne bi drla? Sama se delam. Božić je za dva
dane, pogleč kakva nam je hiža. Ti se smucaš po selu,
a ja naj sama delam.
Ste me vi poslali k mame po oreje. Sem je morala
očistiti.
Ako si gotova, primi se nekakvoga posla, a ja idem
purana zaklati, se mora do zutra nasoliti. (odlazi)
(Dolazi Štef, pripit u ruci nosi demižon.)
Gde si ti do sad?
Bil sem pri kleti. Sem donesel vinčeka dimo koj bumo
imeli za Božić.
(viče) Samo brigu vodiš o pijače, a je li bu drv
nakalane, to te nije briga. Je li si luči natesal? Š čem
bumo kurili?!
Nesem ni trebal dimo dojti, samo kričiš na me. Rekel
je japa da bu on luči natesal.
Onda odi ti nakalaj drf, ne bumo kalali na Božić.
Idem, da te ne poslušam. (odlazi)
(Vera mete kuhinju, dolazi djed Ivek.)
Dober večer! Snešica, si vredna?
Jesem japa, saki dan čistim i stalne je zmazane.
Ja sem luči natesal da bu š čem kuriti. Gde je stara?
Otišla je purana zaklati.
317
IVEK:
VERA:
IVEK:
VERA:
IVEK:
VERA:
IVEK:
VERA:
IVEK:
VERA:
IVEK:
KATA:
IVEK:
KATA:
IVEK:
KATA:
IVEK:
KATA:
IVEK:
318
Mi je poštar dal pismo, na nju glasi, pak ga nesem
otpiral.
Vrag znaj šte je piše.
Ja ga bum otprl, šte je da je. (otvara pismo) Dej ti čitaj,
ja več dobre ne vidim.
(čita) Dragi moji!
To znači mi si skup. (pokazuje rukom)
Prošlo je već mnogo vremena od našeg zadnjeg susreta.
Nadam se, Katice, da se više ne ljutiš na mene.
Si čula više nije Kata, sad je Katica. Dej čitaj, baš me
zanima koj dale piše.
Dobro sam promislila o svemu i shvatila da sam
pogriješila. Odlučila sam tu grešku ispraviti, vratit
ću ti maminu singericu što sam uzela na ostavinskoj
raspravi. Meni ona ionako ne koristi, samo skuplja
prašinu. Imam još jednu želju. Želim ove godine
kao u dobra stara vremena provesti Božić s vama.
Odlučila sam doći na Badnjak jer želim ići sa vama na
polnoćku.
Sve vas voli i puno pozdravlja, vaša teta Barbara!
Moram to stare povedati.
Idem ja v štalu, pak je bum rekla da ju trebate.
(Vera odlazi, ulazi Kata.)
Najlepše si došla. Viš sestra ti je poslala pismo.
Bara?
Bogek dragi, nek šte drugi! Imaš samo jednu sestru.
Koj oče?
Došla bu k nam na Badnjak.
U… u, jesi me razveselil.
Naj takva biti, ipak ti je sestra.
Je, ali bole da nije. Da je bila prava sestra, ne bi mi zela
gorice v Zglavniku tere je prodala za dobre peneze. A
za singericu da i ne govorim.
Kad je reč o singerice, piše da ti bu ju vrnula.
KATA:
IVEK:
KATA:
IVEK:
KATA:
IVEK:
KATA:
IVEK:
JELA:
KATA:
JELA:
KATA:
JELA:
KATA:
JELA:
KATA:
JELA:
KATA:
JELA:
KATA:
Koj ju je opče jemala, tak ne zna šivati!
Ne znaš ni ti!
Bar bi ti lače zakrpala, ne bi z podrapanim turom hodil.
A i Vere bi dobre došla, ona zna lepo šivati.
(križa se) Fala Bogu da si jemput lepu reč za snehu
povedla. Navek ju samo špotaš.
Sakomu po zasluge. Ja sem pravedna i sakomu velim
onak po pravice.
Kad bi bile po pravice, ti bi već na gelenderu visla
kakof grdi jezik imaš.
Koj si se mene prijel, reši se primi posla. Jesi dosta
krme obalil? Bumo ju na Božić obalali. Gde je Štefek?
Jelu još nije donesel, a zutra je Badnjak.
Samo nabrajaš! Idem reši, da te ne poslušam. (odlazi)
(Ulazi susjeda Jela.)
Falen Isus i Marija!
Navek falen! Jela, otkud ti? Dej si sedi.
Sem išla k Imbreku, mi je Jelu nasadil.
Moj ju Štefek još nije donesel, baš sem sad staromu
rekla naj ga pošle na breg.
Lafko tebe, vi imate posađene, a ja sem ju morala
kupiti.
Nesu ni naše bile zabadof, smo je morali platiti dok
smo je sadili.
(odmahuje rukom) Pusti sad jele, imam ti nekoj
važnešega povedati.
(znatiželjno) Dej poveč!
Dok mi je Imbrek jelu nasađuval, prešla sem do Mice
na kavu. Ona je doma ležala na kauču s krpu na glave.
Koj je zbetežala?
Saki bi zbetežal da se najde v nejine kože.
(znatiželjno) Koj je bile? Dej povedaj!
319
JELA:
KATA:
JELA:
KATA:
JELA:
KATA:
JELA:
KATA:
JELA:
KATA:
JELA:
KATA:
JELA:
KATA:
JELA:
KATA:
JELA:
KATA:
IMBREK:
320
Koj ti misliš, došli su njezini z Nemačke. Si, Nacek z
Maricu, nučica Dijana z svojim mužom, čekaj kak se
zove (razmišlja), Samuel i nukek, Nelson.
Baš lepo, sa su je se deca pribrala. Zakoj se onda
sekera?
Zate koj je nuka ima črnca za muža, a i prenuk, mali
Nelson črn je kak črna kmica.
(zabezeknuto) Naj mi toga povedati! Dijana ima črnca
muža?
Istina, vidla sem ga. Dok je došel vu kuhinu, mam je
nutre kmica postala.
De ga je zela?
V Nemačke, ali sem čula da je došel z Utopije.
Gde ja ta Utopija?
Negde v Afrike.
Sad se naj prči! Je z mene cirkus terala gda se moj
Štefek z Veru ženil zate koj je sirota. Nije me briga, ali
ne bi je štela dužna ostati. Bum ju pitala kak je nejni
Kunta Kinte. Naj vidi kak je lepo z drugoga cirkus
tirati.
Je, istina ona je z sakoga cirkus terala.
Saka rit dojde na šekret.
To i ja velim. Nije se vredne rugati niti grbavomu
drevu.
Je li si Anke povedla?
Nesem stigla, prvo sem k tebe došla.
Bum je ja povedla, bu je drago čujti.
Dej je poveč, mi se tak dimo žuri ladetine kuhat.
(diže se)
Joj, mene! I moja se v kuharne kuha, morti mi je već
skipela. (odlaze)
(Dolazi Štef, nosi drva stavlja kraj peći, ulazi
Imbrek.)
Dober dan, Štefek!
ŠTEF:
IMBREK:
IMBREK:
ŠTEF:
IMBREK:
ŠTEF:
IMBREK:
ŠTEF:
IMBREK:
ŠTEF:
IMBREK:
KATA:
IMBREK:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
IMBREK:
Dober dan! Imbrek, dobre da si došel. Dej sedi, bumo
si kupicu vina popili.
(Imbrek sjeda za stol.)
More! (Štef toči vino)
(diže čašu i gleda) Ti ima visoku boju, moraš ga
pretočiti.
Nesem prije stigel. Bum drugi teden. Živeli! Baš mi
paše, sem do sad drva kalal. Koj ti delaš?
Ja sem jelu nasađuval, pak je došel župnik k mene,
oče da mu pomorem slagati jaslice vu cerkve. Rekel
je če morem još koga dobiti, sem mislil da bi mi ti
pomogel.
Bum ti pomogel, gda treba dojti.
Zutra vjutre oko osem vur!
Dobre, dogovoreno! Buš još jenu kupicu?
Ne bi više, moram još doma drf napiliti, a kanil sem
prejti vu šumu po mehen. Ne znam gda bum to se
napravil. Moja Ruža me špota da se samo omuhavam.
Takva ti je i moja, stalne brunda i prigovara.
(Ulazi Kata.)
Dober dan, kuma Kata!
Bog dej, dober dan ! Imbrek, si se male krej nas
navrnul?
Jesem, me je župnik poslal.
Koj župnik oče?
Poručil ti je da moraš na spoved dojti.
Ja sem bila na spovedi, prošli teden.
Kuliko nas srdiš celi teden, morala bi se opet
spovedati.
Da nije mene, se bi pri hiži propale. Moram na se
misliti. A ti Imbrek, koj delaš?
Spremam se v šumu po mehen, pak sem se navrnul k
Štefeku. Prosil je župnik da bi pomogel slagati jaslice.
321
KATA:
ŠTEF:
IMBREK:
ŠTEF:
KATA:
IMBREK:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
IMBREK:
ŠTEF:
IMBREK:
ŠTEF:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
IMBREK:
KATA:
ŠTEF:
IMBREK:
322
Koj župnik misli da Štefek nema posla, kak se je baš
sad zmislil?
Nek da bi se zmislil? Morti je na Vuzem trebal dojti, da
složimo jaslice.?!
Koj onda, je li računam s tobu ili ne?
Kad sem rekel da dojdem, onda bu tak. Ne bu z menu
nigdo gospodaril.
(veselo) Joj čekajte, nesem vam povedla koj sem čula.
Kuma Kata, najte okolišati nek povečte!
Bila je tu Jela, pak mi je povedla da Micina nuka ima
črnoga muža.
Koj si to povedla?
To koj ste čuli!
Te ne razmem koj si rekla? Je li beloputni s črnemi lasi
ili črnoputni?
Črnoputni! Črn kak kmica.
Je, to je i mene Jela povedla dok sem je jelu
nasađuval.
Vrag te zel i popal! A koj bu sat?
Niš, koj bi bile. Imaju i maloga dečeca.
Je li i on črn?
Male svetleši, kaki čokolada. Vidla sem ga na dvorišču,
dok sem išla k Anke.
Otkut je taj črnec došel?
On ti je z Utopije, to ti je vu Afrike.
Valda z Etiopije.
Ne znam, tak mi je Jela povedla. Otkud je da je, črn je
ko sam vrag.
Nije se više tomu koj za čuditi. I oni su ljudi kak i mi.
Istina, ali senek mi je to male čudne.
Sakoga čuda dva dane dosta.
Praf veliš! (Diže se.) Idem ja, bu prije mrak nek v šumu
dojdem. Zbogom!
ŠTEF:
KATA:
VERA:
KATA:
VERA:
KATA:
VERA:
KATA:
VERA:
KATA:
VERA:
IVEK:
KATA:
IVEK:
KATA:
VERA:
IVEK:
Čekaj, idem i ja s tobu, bum si jelu donesel z brega.
(odlaze)
(Ulazi Vera.)
Jesi podojila?
(otresito) Jesem, i mleko sem precedila, i ladetinu
nalejala vu zdele. Vas još koj zanima?
Kak se ti to z menu spominjaš?
Kakvo pitanje, takof odgovor!
Te nije smeti ni reči pitati? Ti nije kruna z glave opala!
Mester da si mi zafalna koj te trpim još se dereš na
me.
Šte koga trpi, vi mene ili ja vas? Niš vam nije po vole,
koj got napravim. Bole da sem po svetu otišla nek u
vašu hižu došla.
Ti nekoj pri mene fali?! Si došla z golu ritju. Nesi ni
nameštaj dopelala i to sem morala ja kupiti. A sad za
falu se kesiš na me.
To mi bute za navek natičkavali. Moja mati je dovica,
gde bi zela tuluke peneze da nas se namiri?
I otec ti je bil za niš! Koj si je priskrbel? Samo se je
kupice držal.
Ja nesem kriva koj sem sirota. Mi smo bili siromaki, ali
smo v miru živeli.
(Ulazi Ivek.)
Koj kričite? Je li tu nemre biti niti jeden dan bez
hajke?!
Ja više ne smem niti jednu reč reči, si skačete na me.
Najviše pri hiži delam, prva se v jutre zdignem, sem
vam po vole hodim, a to mi nište ne prizna.
Ako ti je do priznanja, ti ga ja napišem!
Piši me vrit! (ode)
Fala, japa, koj ste vi na moje strane. Koj got napravim,
niš je nije po voli.
Pusti… Navek je bila takva. Delala se najpametneša i
semu prigovarala. Takva je bila nejina babica, zločesta
323
VERA:
IVEK:
VERA:
IVEK:
ko vrag. Dedek ju više nije mogel poslušati pak ju je za
slivu svezal.
Najte reči!
Bila je svezana celi dan, ne bi ju niti na večer odvezal,
ali nije imel šte krave dojiti. Onda ju je pustil.
Bog mi se smiluj! Ima sega na tom svetu. Bi se z vami
rada spominjala, ali moram iti glet v kuharnu. Dela
sem ciklu kuhat da mi ne vgasne v peći.
Idem i ja kravam naštrajiti. (odlaze)
Drugi čin
BARA:
VERA:
BARA:
VERA:
BARA:
VERA:
BARA:
VERA:
BARA:
KATA:
324
(Vera slaže stolnjak na stoliću i posprema po kući,
ulazi Bara.)
Dobar dan!
Dober dan! (pozdravljaju se) O, Bože, koga ja to vidim,
teta Barica, ste to vi? Drago mi vas je videti!
Fala ti, Verice! I ja sam sretna što sam ovdje. Nije me
bilo već pet godina.
Istina, dugo vas nije bile.
Gdje su svi, zar si sama doma?
Štefek je otišel k župniku, slažeju jaslice v cerkve.
Japa je vu štale, a mati kole gusku. Ščera je purana
zaklala za Božić, a denes bu gusku i kokoš, da imamo
za Štefanje.
A ti u kući reda delaš.
To su takvi dani gda mora se čiste biti.
Konačno da netko u ovoj kući napravi reda. (Ulazi
Kata.) Moja sestra je uvijek bila šlampava i neuredna.
O komu ti to pripovedaš? Si pote došla, mene
olajavat?!
BARA:
KATA:
BARA:
KATA:
BARA:
KATA:
BARA:
KATA:
IVEK:
KATA:
IVEK:
BARA:
IVEK:
BARA:
KATA:
(iznenađeno) Katice, dobar dan! Baš sam rekla Verici
kako si sretna što imaš tako vrijednu snahu. Znam da
si jako zaposlena, pomoć u kući ti puno znači.
(Vera odlazi u sobu.)
Dobre sem čula koj si povedla. Ja nemam čas z meklu
skakati kak ti. Ne znam čega bi se prije prijela, je li
koca ili štale. Tebe more biti da špilaš damu. Nigdar
nisi v polu niš delala, niti dok si doma bila.
Samo si knige čitala.
Morala sam učiti. U ostalom tko ti je kriv. Zašto nisi
učila u školi pa bi i ti danas bila dama?
Mene je japa teral s kravami na pašu, a ti si doma
ostala.
Ja sam bila odličan učenik, otac je prepoznao moj
talent i poslao me u učiteljsku školu. Ti si, draga moja,
ako se dobro sjećam kući nosila jedinice i dvojke.
Ja sem bila prvi đak z veronauka. Znala sem najbole
krunicu moliti.
Onda si morala ići među časne sestre.
(Ulazi Ivek.)
Nije me japa pustil.
Šteta koj te nije pustil, bi mene vraga rešil.
Da te nesem zela, bi ostal stari dečko.
Kak ne! (odmahuje rukom, prilazi Bari) O, Barica, si
stigla, kak si koj?
Hvala na pitanju, dobro. A ti, čime se baviš?
Sad je sakačkoga posla, luči sem tesal, krmu obalal,
znaš da se treba pripraviti za Božić. Došel sem po
stalek, moram jelu nasaditi.
(uzima stalak i odlazi van)
Znam da ste svi jako zaposleni. Mogu li ja kako
pomoći.
Nemaš koj, mi smo se zgotovile.
(Ulazi Štef.)
325
ŠTEF:
BARA:
ŠTEF:
BARA:
ŠTEF:
BARA:
ŠTEF:
BARA:
KATA:
BARA:
KATA:
BARA:
ŠTEF:
BARA:
KATA IVEK:
KATA:
IVEK:
KATA:
IVEK:
KATA:
IVEK:
326
O, pak mi imamo gosta! Dober dan! Gda si došla?
(pozdravljaju se)
Malo prije! Već sam se uspjela i posvađati sa sestrom.
To nije niš čudnoga.
Inače, kako si ti?
Dobre, baš sem došel s cerkve, te župnik pozdravla.
Kakav župnik zaboga?
Koj ne znaš, im je Marko Roškov naš novi župnik,
stari je prešel v penziju. Tak smo se spominjali, pak je
povedal da je išel s tobu v školu. Onda sem mu povedal
da buš došla k nam i rekel je da te lepo pozdravim.
Hvala! Baš bih ga rado vidjela.
Odi z nami na polnočku pak buš ga vidla.
Ići ću vrlo rado!
I na spoved bi mogla prejti.
Ne trebam, bila sam jučer na ispovijedi u katedrali.
(diže se) Umorna sam, ako nemate ništa protiv, ja bih
se raskomotila.
(uzima torbu) Bum ti ja pomogel. Vera ti je priredila
sobu, moreš si male počinuti prije večerje.
Malo ću odmoriti noge. (odlaze)
(komentira, ne vidi Iveka) Sirota, zmučena je, ne znam
od čega.
S kem se svadiš?
Z nikem! Bara si je otišla prileći, mora si noge
odmoriti.
Koj stoga? Naj počiva.
Kak je nekomu lepo Bog dal…
Koj tebe fali?
Pune toga! Najviše penez! Lafko Bare, ima penez
kuliko oče.
Nije se vu peneze. Ona nema nikakve familije. Zabadof
je si penezi, senek nije zadovolna. Da je je lepše biti
same, bi ostala v Zagrebu, ne bi k nam došla.
KATA:
IVEK:
KATA:
IVEK:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
IVEK:
ŠTEF:
IVEK:
ŠTEF:
VERA:
KATA:
Na Božić nije nikomu lepo biti sam. To je obitelski
blagdan. Če je vekša družina, je lepše i veseleše.
Nas je negda bile dvanaest pri hiži. Po tri smo na jene
postele spali. Si smo z jedne zdele jeli, negda se svadili,
negda dobri bili, semu se veselili. Za Božić smo si spali
na slame vu kuhine, a denes ju nesmeš donesti, da ne bi
zmazal i naštrajil hižu.
Istina, to je i mene navek najlepše bile. Celu noć je
svetle svetile i peć gorela. (raznježi se) Babica je
znala reći: “Deca, v peći mora goreti, ni svetle nesme
vgasnuti, Jezušek se rodil, če bu svetle gorele, bu se i v
našu hižu navrnul.” Mi smo spali na slame, a babica je
dremala krej nas i pazila da se vu peči ne vgasi.
Se sečaš kak smo išli na polnočku? Japa je složil baklu,
vužgal ju i svetil nam put do cerkve. Cele sele je išle,
nesmo si ni v cerkvu vlezli. A denes sedeš v auto i taj
čas si pred cerkvu. Čim je meša gotova, saki k sebe
dimo.
Se je bile lepše nek denes.
(Dolazi Štefek.)
Koj je bile lepše?
Božični običaji. Denes se samo si nekam žuriju, za niš
više nije čas.
Pri familije nesem bil, ne pamtem od gda. Samo se na
sprevodu ili na goste vidimo. Prije nesmo auta imeli,
za svetke smo su familiju obišli, a denes se sede pred
televiziju i nište k nikomu nejde.
Praf veliš, stricu Jože sem bil zajni put dok sem prasicu
na pripust pelal. Već se je od onda dva put sprasila.
Kak se je dva put sprasila, a jemput si ju pelal.
Drugi put ju je vetrinar osemenil.
(Dolazi Vera.)
Ja sem tetu pomogla raspraviti, legla si je do večerje.
Naj leži! Deca, mene se jena misel po glave mota. Kak
bi bile, da mi donesemo v hižu slamu. Nakitimo stol,
kaki negda.
327
VERA:
ŠTEF:
KATA:
IVEK:
ŠTEF:
To bi bi bile jako lepo. Se hiža posle ščisti.
Ja se slažem!
Stari, ti buš donesel slamu, a ja idem najti venec za
stol. Štefek, ti donesi jelu, a ti, Vera, pripremi žitka i
dromle peneze.
Idem ja odma!
Idem i ja! (Odlaze svi.)
Treći čin
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
VERA:
328
(Vera nosi zdjelu sa žitom i sitne novce, stavlja na
stolić, ulazi Štef, nosi jelku.)
Kak da ju obrnem? (Vera gleda.)
Male desne, mi se z ove strane najbolša vidi. Idem
po kugle, a ti mi deneš vrh na jelu. (Nosi kugle, kite
jelku.)
Si kupila teru novu kuglu?
Ovo lete nesem, im je ih dosti od lani.
Se sečaš, ove nam je kugle donesel tetec Miško z
Nemačke.
(Ulazi Kata.)
Kak se ne bi sečala, donesel nam je i zvezdu repaču koj
smo na oblok deli.
On se navek na nas zmisli.
Nije mu bile zabadof, smo mu dali purana i deset
jajec.
Če smo mu i dali, ali lepo od njega koj se na nas
zmislil.
To je, nemrem reči.
Štefek, dej gledi, bu tak dobre?
(Štef se udalji i promatra jelku.)
ŠTEF:
VERA:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
ŠTEF:
KATA:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
ŠTEF:
VERA:
BARA:
VERA:
BARA:
KATA:
IVEK:
Ovde ti je puste, dej još teru deni. Buš dela i kakov
lanec?
Koj si nestrpliv, im nesem još zgotovila.
Kakvu silu teraš, se to nemre najemput napraviti. Očeš
da kugle potere?
Šte je tebe koj pital? Sikam moraš svoj nos ftikati.
Ja sem dobre oču i navek velim po pravice.
(odmahuje rukom) Ti i tvoja pravica, bole da čkomim.
Idem ja po jaslice.
I bole!
(Nosi jaslice i slaže, Kata nosi jabuke.)
Bi treba tetu zbuditi, bu taki večerja.
Idem ja po nju, a ti, Vera, naj zabiti šenicu deti.
(odlazi)
Ne bum! (nosi pšenicu) Navek me mora opominjati.
Pusti ju, čez jene vuho nuter, čez drugo van.
Praf veliš!
Si gotova!
Dej mi pomori deti lance. (Stavljaju lance.)
Gotovo!
Viš kak je lepi naš Božić!
(Ulazi Kata i Bara.)
Baš sam si fino odmorila. O, pa vi ste već nakitili
jelku.
(gleda jelku)
Vam se dopada?
Lijepa je!
Gde je stari tak dugo? Sigurne se je v pilnicu navrnul!
(Ulazi Ivek, nosi slamu.)
Falen Isus i Marija! Na tom mladom letu si zdravi,
veseli, tusti i debeli, štrkali kak jeleni. Dej vam Bog
picekof, racekof, telekof, pajcekof, purekof, gusekof,
kruha, vina , žira i božega mira.
329
PRISUTNI: Bog dej!
(Stavlja slamu ispred stola i sjedne na nju. Meškolji
se. Kata mu daje kruha, a Štefek vina.)
KATA:
Stari, dej pri miru sedi, nedu mi kokoši štele na jajce
sedeti.
(diže se) Idemo stol složiti!
IVEK:
(Od žitka radi križ, u sredinu Kata stavlja vijenac, a
Vera sitni novac. Štef stavlja brus. Ivek uzima zdjelu sa
žitkom i baca po pozornici.)
IVEK:
Ču, ču, ču, bela, žuta i pergasta, se na jen kup nesle
jajca.
(Žene preko stola stavljaju stolnjak, u sredinu kruh.)
KATA:
Idemo k večerje!
(Sjednu oko stola, Kata stavlja kruh i loparku, Vera
nosi sir, Štef vino, a Ivek sjedne na čelo i počinje
moliti.)
IVEK:
U ime Oca i Sina…
(Mole zajedno Očenaš.)
Bože, blagoslovi ovo jelo i okrepi naše telo.
(Jedu.)
BARA:
Kata, loparke su odlične.
ŠTEF:
Teta, jesi za kupicu vina?
BARA:
Može, ti uvijek imaš dobro vino. Kakva je bila berba?
ŠTEF:
Kak je bila tuča, dobre smo brali.
IVEK:
Složili smo dva hekte vina.
KATA:
Samo ga več pol fali.
IVEK:
Kata, naj preterivati!
BARA:
Živjeli! (Nazdravljaju.)
KATA:
Bara, niš ne povedaš, si vu pismu pisala da buš mi
vrnula singericu.
BARA:
Vratit ću ti je! Pa nisam ju mogla dovesti autobusom
Kad bude Štefek u prilici, dovest će ju autom.
KATA:
Je, koj si auto ščereple!
330
ŠTEF:
IVEK:
KATA:
VERA:
KATA:
VERA:
IVEK:
KATA:
BARA:
IVEK:
IMBREK:
IVEK:
IMBREK:
ŠTEF:
IMBREK:
ŠTEF:
IMBREK:
KATA:
IMBREK:
IVEK:
KATA:
IVEK:
Ne bu stala vu moj auto. Bum ja posudil od kuma
Imbreka kombi.
Stara, dej začkomi za tu singericu. Bar nam na Badnjak
mira dej!
(ljuto) Nesem niš takvoga rekla! Samo sem pitala.
Najte se svaditi. Morem ja dati jeden predlog.
Samo ako je spometen…
Sem si mislila kak bi bile lepo pešice na polnoćku iti,
kak negda.
Ja se slažem, ali Kata ne bu mogla spelati vu breg.
Šte je rekel? Idem bole v breg nek ti, samo će bi Bara
mogla…
Naravno, ja redovito džogiram i imam kondicije.
Če ste si za, i ja sem! Male se bumo sprešli pak bumo
lepše spali.
(Ulazi Imbrek.)
Dober večer! Bog vam blagoslovi!
Kum Imbra, odi k nam. Dej se ponudi!
Ne bi fala! Ne bi štel smetati, trebam Štefeka dvije
minote.
Koj se dogodile?
Mi auto neče prižgati, a štel bi iti na polnočku. Mislil
sem da mi ga ti prižgeš na kleme.
Ja ti ga prižgem, ali imam bolši predlog. Mi se
spremamo pešice na polnočku, onak kak smo negda
išli.
Koj i vi, kuma Kata?
Koj se si ščuđavate? Pak nesem invalid da ne bi mogla
iti.
Ako idete vi, idem i ja reči Ruže pak pemo si skup.
Požurite se, već je pol jedanaest. Još male pa pemo.
(Imbrek odlazi.)
Ste se najeli?
Jesmo! Koj ne vidiš.
331
KATA:
BARA:
KATA:
VERA:
IVEK:
ŠTEF:
IVEK:
ŠTEF:
IMBREK:
ŠTEF: IVEK:
KATA:
IVEK:
Vera, dej pospremi.
(Vera posprema stol.)
Idem si uzeti, kapu i rukavice, bunda mi je u hodniku.
(odlazi)
I ja si bum dela šubaru, ne bum v rupcu kaki saki dan.
(odlazi)
Idem se i ja spremiti.
Buš videl, sad se bumo načekali.
Kad bi se mi tak spremali, gda bi koj napravili.
Strplen, spašen! Koj nam drugo preostaje.
Dej bumo si za toga spili još jenu kupicu vina.
(Toči i piju.)
(Ulazi Imbrek.)
Dober večer, po drugi put! Ste spremni? Idemo?!
(zove) Je li ste se spremile? Kum Imbrek je došel!
(Vera i Bara dolaze.)
(viče) Kata! Ti navek moraš zajna biti!
Koj se dereš, kakva je sila?
Samo se tebe navek čeka. Bumo došli na amen!
Idemo!
(Svi odlaze sa scene.)
KRAJ
332
Život kak ringišpil
- novi uzlet zelinske kazališne kulture
O autorici
Štefica Fanjek (djevojački Bartolome) rođena je 1958. godine
u Svetom Ivanu Zelini. Ovdje je pohađala osnovnu školu, a zatim
je u Bjelovaru završila srednju trgovačku školu. Zelinčani je dobro
poznaju jer je dugi niz godina radila kao prodavačica u rodnome gradu.
U svome se poslu Štefica stalno susretala s brigama i veseljima
ljudi ovoga kraja. Stoga ne čudi što se od 2000. godine počela
baviti stvaralačkim kazališnim radom. Naime, odlučila je zapisivati
najzanimljivije dogodovštine te ih na svoj osebujni način oblikovati
u dramske tekstove.
O prvome velikom uspjehu
Zahvaljujući dugogodišnjemu radu unutar Hrvatskoga
pjevačkoga društva “Zelina”, otkrila je nove mogućnosti
djelovanja. Uspješno je obnovila dramsku sekciju, gotovo ugaslu
sredinom 20. st. U suradnji s pjevačima i glumcima već je 2001.
godine na kazališne daske postavila pučku komediju “Babica se
zdigla”. Zelinska publika predstavu je dočekala s oduševljenjem,
a gromoglasan smijeh odjekivao je dvoranom Kraluš tijekom svih
deset “Babičinih” izvedbi. Naravno, dugotrajni je pljesak ponajprije
zaslužila sama autorica Štefica Fanjek, no zaslužni su svakako i
glumci koji su nadahnuto igrali predstavu.
Kajkavski kao poticaj i svrha
Ohrabrena tolikim uspjehom svoga prvoga kazališnoga
komada, nastavila je sastavljati i druge predstave. Većina se tih šaljivih
dramskih djela temelji na svakodnevnome životu prigorskoga kraja,
a njihovoj je uspješnosti pridonijela izvorna kajkavština zahvaljujući
kojoj svaka predstava dobiva prizvuk tople, domače, starinske riječi.
Osim Štefice, svoj kajkavski izričaj vole i glumci amateri jer ih i oni,
kao izvorni kajkavci, s lakoćom izvode pred publikom. Gledatelji i
kazališna kritika imaju samo riječi pohvale za sve što je izvorno,
zabavno, prožeto humorom te vedrom i živom kajkavskom riječju
kakva se, srećom, još uvijek može čuti na zelinskim bregima.
333
Priznanja i nagrade
Vrijedi istaknuti kako su i glumci i autorica dobitnici brojnih
priznanja i nagrada. Spomenimo samo one najznačajnije: priznanjima
za najbolja glumačka ostvarenja na županijskim i državnim smotrama
višestruko su nagrađivani Stjepan Nizek, Goran Bičak, Zdenka
Kamenarić i Mario Dukarić, a autorica na svim smotrama gotovo
redovito dobiva priznanja za izvornost dramskog teksta. Dramska
je sekcija HPD-a u dva navrata predstavljala ne samo Sv. Ivan
Zelinu nego i cijelu Zagrebačku županiju na državnome Festivalu
kazališnih amatera u Visu. Raduje nas što je gospođa Štefica Fanjek
za svoj kazališni rad 2004. godine dobila najviše priznanje Grada
Sv. Ivana Zeline − Godišnju nagradu za doprinos očuvanju kulturne
baštine.
Štefica u ZAmKi
Također vrijedi spomenuti kako je Štefica od 2007. godine
zaposlena kao administratorica u Pučkom otvorenom učilištu Sv. Ivan
Zelina. Uz dobru suradnju sa svim djelatnicima u kulturi i prosvjeti,
naravno uz pomoć brojnih članova HPD-a posebice glumaca amatera,
nastavila je pisati i uprizorivati svoje dramske tekstove. Izvode ih
glumci Dramske sekcije HPD-a i Zelinskoga amaterskoga kazališta
- ZAmKa. U popularnoj Zamki gospođa Fanjek voditeljica je Dječje
scene i brine se o napretku i radu najmlađih zelinskih glumaca.
Stvaralački presjek dramskoga rada
Knjiga dramskih tekstova po zajedničkim imenom Život kak
ringišpil najbolji je dokaz kako je i sam život, bilo u Prigorju ili
negdje drugdje, vječni izvor stvaralačke ljepote, dobrote i radosti.
Dragoj Štefici od srca čestitamo i želimo puno inspiracije za buduće
predstave.
Ivica Kukovačec, ravnatelj POU Sv. Ivan Zelina
Hrvatsko pjevačko društvo Zelina
Zelinsko amatersko kazalište ZAmKa
U Sv. Ivanu Zelini, svibnja 2009.
334
Kazalo
PREDGOVOR
Ivo Kalinski
Štefica Fanjek kao autorica pučkog štiva
u okrilju kazališnog amaterizma ...................................................................5
BABICA SE ZDIGLA ......................................................................................................7
TOPLA VODA TEČE ................................................................................................... 33
IDU SVATI .................................................................................................................................. 61
GOSPODAR JE ZVONIL ....................................................................................... 81
ŽIVOT KAK RINGIŠPIL .....................................................................................110
FAČUK ........................................................................................................................................ 138
ZRNO SREĆE .................................................................................................................... 165
HUDI BETEG ..................................................................................................................... 191
IZBORNA DIGANJKA .......................................................................................... 214
IGROKAZI I KRATKI KOMADI
PREVARENI GROF ................................................................................................... 241
JANKIČEVI JADI . ....................................................................................................... 255
BOŽIČ NAM JE DOŠEL ..................................................................................... 266
BOŽIĆNA PRIČA ......................................................................................................... 279
BOŽIĆ KAO BAJKA ................................................................................................ 292
JEZUŠ NAM SE RODIL ...................................................................................... 309
O AUTORICI
Život kak ringišpil - novi uzlet zelinske
kazališne kulture . ............................................................................................................. 333
50,00 kn
ISBN: 978-953-6540-40-2