Narkomanija Vuka manitoga.qxd

Transcription

Dr Vojislav [e{eq
NARKOMANIJA
VUKAMANITOGA
Srpska radikalna stranka
Beograd 2000.
Dr Vojislav [e{eq
NARKOMANIJA VUKA MANITOGA
Recenzenti
Gordana Pop Lazi}
Vjerica Maqkovi}
Glavni i odgovorni urednik
Sa{a Radovanovi}
Tehni~ki urednik
Branka Bobi}
Redakcija
Ivana Borac, Nata{a Vuji}, Du{an Vesi}, Milica Vesi},
Sla|ana Vlajkovi}-Veli~kovi}, Milica Gogi}, Qubica Davidovi},
Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Vesna Jawi}, Qiqana Mihajlovi},
Aleksandra Milinkovi}, Ana Obradovi}, Danijela Pumpalovi},
Radmila Peruni~i}, Qubomir Supi}, Gordana Maksimovi}-Jandri}
Stanislava Svilenkovi}.
Izdava~
Srpska radikalna stranka
Beograd, Trg pobede 3
Za izdava~a
Dr Vojislav [e{eq
[tampa
“Etiketa”, Bole~
Za {tampariju
Milenko Dramli}
Tira`
1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
323 (497. 11) (046)
[E[EQ, Vojislav
Narkomanija Vuka manitoga / Vojislav
[e{eq. Beograd [tj. Zemun]: Srpska
radikalna stranka, 2000 (Bole~ : Etiketa). 10035 str. ; 24 cm
Tira` 1000. - Str. 3 - 5: Predgovor / Jasminka
Olui} - Radovanovi}.
ISBN 86-7402-066-6
a) Srbija - Politi~ke prilike
ID=87291404
PREDGOVOR
Politika je sastavni deo na{eg ìvota, ali, kako je to nekada davno
tvrdio gr~ki filozof Aristotel, politika je i najvi{a privilegija
slobodnih qudi. Politika se ~esto izjedna~ava sa nepo{tewem, ali ona
ne mora da bude ne~asna, a ~ovek koji se bavi politikom, ako koristi nemoralne metode, po nepisanom pravilu uvek biva otkriven i, u krajwem
ishodu, ne pobe|uje, ve} doìvqava politi~ki, moralni, a i qudski poraz,
a to je najve}a kazna za ne~asnog politi~ara. Srpski narod, koji je imao
nesre}nu istoriju, i ~esto lo{e politi~ke procene, jer istorija nisu
na{e èqe i lepe zamisli, postao je obazriv, ali u tu obazrivost nisu
utkani mudrost pro{losti i iskustvo izgubqenog.
Pojava vi{estrana~ja u na{oj zemqi omogu}ila je mnogobrojnim pojedincima da se aktivno bave politikom, na ovaj ili onaj na~in, da u srpskoj nacionalnoj istoriji ostave svetli trag, ili “trag Brankovi}a” koga }e se sva budu}a srpska pokolewa stideti. Sukob dobrog i lo{eg, po
prirodi stvari, moè da dovede do pogre{nih procena, zahvaquju}i kojima se prave lo{i izbori, koji opet, dovode do politi~kih lutawa naroda i dràve.
Be{~asno bavqewe politikom, na jedan nedostojan i necivilizovan
na~in, gotovo je dovelo do politi~kog samoubistva Srpski pokret obnove i Vuka Dra{kovi}a. Definitivni sunovrat ove politi~ke stranke,
koja se jo{ nekako, s te{kom mukom, odràvala na politi~koj sceni,
istina, uz pomo} koca i konopca, nastupio je posle odluke Vuka Dra{kovi}a da se stavi u potpunu slu`bu reìma, koji je do tada napadao.
Zauzvrat, Dra{kovi}u je u nekoliko navrata obezbe|eno gostovawe na
dràvnoj Televiziji Srbije, koju je on godinama nazivao “TV Bastiqa”.
Doju~era{wa “TV Bastiqa”, kao najsigurniji poligon za manipulisawe
narodom, trebalo je da omogu}i socijalistima, preko Dra{kovi}evih
javno izgovorenih laì i kleveta, sigurnu pobedu u drugom predsedni~kom krugu republi~kih izbora, kandidatu levog politi~kog bloka, Milanu Milutinovi}u. Sve klevete Vuka Dra{kovi}a izre~ene protiv dr
Vojislava [e{eqa trebalo je, tako su procenili socijalisti, da “zbri{u” s doma}e politi~ke scene i jednog i drugog, ali i Srpski pokret obnove i Srpsku radikalnu stranku.
Taj ~uveni televizijski duel imao za ciq “politi~ki odstrel” onoga koga je narod izabrao u prvom izbornom krugu za predsednika Srbije
te, 1997. godine. Dakle, trebalo je dr [e{eqa, javno uniziti i margina3
lizovati u o~ima tog istog srpskog naroda, koji veruje u provo|ewe programa Srpske radikalne stranke, ali i u autoritet harizmati~nog i po{tenog [e{eqa. Za provo|ewe svog prqavog i podlog plana socijalisti
su odabrali Vuka Dra{kovi}a. Naime, kako je u tom prvom izbornom krugu za predsednika Srbije dr Vojislav [e{eq ubedqivo pobedio socijalisti~kog kandidata Zorana Lili}a, a Dra{kovi}a potisnuo u politi~ki izborni zape}ak, bilo je sasvim izvesno da srpski narod ho}e i èli
[e{eqa i da za druge predsedni~ke kandidate nema mesta. Socijalisti
su se tada odlu~ili na jedan podli korak, a glavna uloga u ovom ne~asnom
maniru socijalisti~ke borbe za vlast pripala je Vuku Dra{kovi}u. Povre|ena sujeta Vuka Dra{kovi}a pokazala je te, 1997. godine, da je on odli~an temeq za provo|ewe be{~asnih namera levog politi~kog bloka.
Nestabilan, i po prirodi nesiguran, Dra{kovi} se stavio pod potpunu
kontrolu socijalista, koji su mu za poslu{nost obe}ali, osim nekoliko
sati pojavqivawa na dràvnim medijima i mnogo novca. Ideologija Srpskog pokreta obnove, pred obe}awima koja je dobio od socijalista, u glavi Vuka Dra{kovi}a, izbrisana je kao potezom najkvalitetnije gumice.
Slu~ajno ili namerno, tek duel [e{eq-Dra{kovi} zakazan je za 29. novembar, Dan Republike. Uzgred, ostaje pitawe bez odgovora, ~iji je to
praznik, koji se jo{ uvek slavi u na{oj dràvi?
Mimikrija i la`ne re~i Vuka Dra{kovi}a, mahawe raznim falsifikatima pred kamerama dràvne televizije, u emisiji u kojoj se srpskom
narodu predstavqaju kandidati za predsednika Srbije, pokazali su koliko nam je sistem oboleo. ûdno i, u najmawu ruku, mahnito pona{awe Vuka Dra{kovi}a tokom ove emisije, navelo je srpski narod da posumwa u
wegov zdrav razum. Prazan pogled i ra{irene zenice, kao i gomila izgovorenih besmislica i neargumentovanih kleveta na ra~un Vojislava [e{eqa, ukazivali su na ono {to se, do tada, {aputalo u narodu: “Dra{kovi} je narkoman, zato socijalisti lako upravqaju wime”. Bio je ovo potpuni i sigurni pad jednog dobrog kwièvnika, intelektualca, ali i sigurni sunovrat nestabilnog i obolelog politi~ara Vuka Dra{kovi}a.
Ovako osmi{qena emisija nije urodila plodom, jer je srpski narod definitivno shvatio ko je ko! Dakle, stvarni pobednik u ovoj be{~asnoj igri,
po proceni naroda Srbije, bio je predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq.
Ova emisija je kqu~ svih ostalih proma{aja Srpskog pokreta obnove, ali i mahnitog pona{awa Vuka Dra{kovi}a, ~ija je sujeta bila jo{
vi{e zgaèna, a politi~ke ambicije definitivno poquqane. Kao i mnogo puta ranije, Dra{kovi} je potraìo spas u opijumskim sredstvima,
koja su za posledicu imala ~itav niz proma{aja, politi~kih i dru{tvenih, ali i duhovnih.
Nekoliko dana po prikazivawu ovog, za Dra{kovi}a kataklizmi~nog
TV duela, dr Vojislav [e{eq je dao intervju tada{woj dnevnoj novini
“Demokratija”, u kojoj je jo{ jednom pokazao pozitivnu emociju i brigu za
zdravstveno stawe Dra{kovi}a. Naime, dr [e{eq nijednog trenutka nije zamerio Dra{kovi}u zbog be{~asnog pona{awa u spornoj televizijskoj emisiji, jer ga je mnogo vi{e zabrinulo naru{eno psihi~ko stawe
4
Vuka Dra{kovi}a, zbog upotrebe jakih droga. Ovakva tolerancija dr [e{eqa kao da je jo{ vi{e razbesnela Dra{kovi}a, koji se na{ao u sopstvenom vrtlogu nemo}i i narkomanske zavisnosti, pa je povukao jo{ jedan pogre{an potez: Dra{kovi} je tuìo dr [e{eqa, list “Demokratiju”, preduze}e “Demer” i novinara koji je radio intervju sa dr Vojislavom [e{eqem.
Psihi~ka nestabilnost zbog upotrebe droga kod Dra{kovi}a je
stvorila paranoju i ostra{}enost, a Dra{kovi} je, sopstvenom voqom,
po~eo da uveseqava narod Srbije, jer se ~itav sudski proces Dra{kovi}[e{eq na{ao pred o~ima javnosti. Pogre{ne procene i bolesno pona{awe, postale su prava narodna poslastica. Ovaj sudski spor trajao je i
uveseqavao narod Srbije nekoliko godina, a za to vreme Srpski pokret
obnove je duboko zavla~io ruke u yepove Beogra|ana i hara~io ovaj ve}
poharani srpski narod. Mahnito i bolesno pona{awe Vuka Dra{kovi}a
u~inilo je svoje. Srpski pokret obnove na{ao se na margini srpske politi~ke scene, a budu}nost srpskog narodnog bi}a, zahvaquju}i podlim
igrama levog politi~kog bloka i nestabilnih politi~ara, koji dozvoqavaju da budu instrumentalizovani od strane socijalista, jo{ uvek je
neizvesna.
Ova kwiga je kompletna dokumentacija sudskog postupka, koji je trajao nekoliko godina, kojim je dr Vojislav [e{eq, uz pomo} stru~nih
analiza ekspertskog tima Srpske radikalne stranke, dokazao da je Vuk
Dra{kovi} te{ko oboleo od bolesti zavisnosti, narkomanije. U ovoj
kwizi, istorijski zna~ajnoj, objavqeni su podaci i dokumenti o najsramnijoj i najbeskrupuloznijoj gradskoj vlasti, koju su obavqali najpoverqiviji qudi Srpskog pokreta obnove, Dra{kovi}evi ku}ni prijateqi i
ro|aci, koji su se brinuli samo o zadovoqewu li~nih (materijalnih) potreba, a ne o problemima Beogra|ana.
Sud je procenio i doneo presudu, a na vama je da procenite, u kom stadijumu mahnitosti je Dra{kovi} danas.
Beograd, 2. oktobatr 2000.
Jasminka Olui}-Radovanovi}
5
6
PSI LAJU, KARAVANI PROLAZE
Promena politi~ke ideologije ne mora da bude stra{na ako je promo{qena i logi~na kao i objektivno naloèna novim politi~kim saznawima. Me|utim, promena qudske psihe moè da bude i stra{na i bolna, naro~ito ako je izazvana konzumirawem narkotika! Jo{ je opasnije
ako opijatska sredstva uzima lider jedne politi~ke partije, jer on onda
ne ~ini samo svoje politi~ko samoubistvo, ve} posredno ubija i celu politi~ku partiju.
Ko zna, mo`da bi se neko i smejao ovom tragikomi~nom liku da, ipak,
sve nije tako tu`no!
Nekada je taj politi~ki lik bio izo{treno novinarsko pero, pa
kwièvnik koji se bavio srpskim stradalnicima od usta{kog noà, ali
beli prah je uzeo svoj danak... Od kwièvnika, do politi~ara koji se izviwava muslimanima, od sjaja do pomra~ewa...
Od 1968. godine do danas, 1998. mnogo je zloslutnih karavana „belosvetskih mirotvoraca” pro{etalo brdovitim Balkanom, a taj politi~ar je svakome od wih hteo da se pokloni i dodvori. Vuk, nagrièn kokainom, vremenom se mewao i mewao. Promene su bile o~igledne, ali i tu`ne, jer su se de{avale pred o~ima naroda. Od tra~a do istine koja je javno isplivala krajem pro{le godine. Politi~ki lik Vuka Dra{kovi}a
postao je samo karikatura jednog narkomanskog osmeha.
Umesto obe}anog carstva slobode, blagostawa i prosperiteta, svoje
poklonike povukao je na margine politi~kih de{avawa. Postao je prognanik sopstvenih strahova.
U periodu predizborne kampawe za predsednika Srbije, Dra{kovi}
je bio ~est gost na{ih domova, preko TV ekrana. Slu~ajno ili namerno,
pokaza}e vreme. Tek, u svim svojim pojavqivawima, taj isti groteskni
lik izbledelog politi~ara, zaboravqenog novinara, izgovarao je raznorazne klevete o srpskim radikalima, a naro~ito o dr Vojislavu [e{equ. Umesto da predstavqa politi~ki program svoje stranke, bavio se
klevetama koje su ve}inu bira~a i te kako udaqile od Srpskog pokreta
obnove i Dra{kovi}a. Politi~ki poraz za jake i stabilne politi~are
ne predstavqa kraj sveta, ali za slabi}e koji ~esto govore u desetercu
moè da bude poguban.
Manija gowewa je teì psihi~ki poreme}aj, pa je Dra{kovi} shvatio kako je ceo narod protiv wega, sve politi~ke stranke i pokreti, jednostavno: SVI, SVI, SVI. Tako je Dra{kovi} postao samo karikatura
jednog vremena ove zemqe Srbije, ali u nekom uspavanom delu wegove
psihe i daqe je grickao crv gubitnik...
7
Crv gubitnik je pobedio onog trenutka kada je Dra{kovi} presavio
tabak i tuìo dr Vojislava [e{eqa i „Demokratiju” za klevetu, po kojoj
je dr [e{eq javno rekao da je Vuk Dra{kovi} narkoman!
Pripremno ro~i{te je pro{lo bez Dra{kovi}a. Na slede}em sudskom ro~i{tu Dra{kovi} se pojavio u dru{tvu nekog polusveta koji je u
narodu ostao zapam}en po bananama i kra|i kwiga...
Da sve ne bi bilo samo bledo slovo na papiru, koga }e jednog dana pojesti zub vremena, pobrinula se „Velika Srbija” tako {to je svaku izgovorenu re~ u sudnici zabeleìla i prenela, a tu je i Stru~na analiza
narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a ekspertskog tima Srpske radikalne stranke.
“Velika Srbija” br. 537/1998.
Jasna Olui}
TEKST INTERVJUA IZ “DEMOKRATIJE”
KOJI JE BIO POVOD DRA[KOVI]EVE TU@BE
U DRUGI KRUG ILI NAPU[TAM POLITIKU
Socijalisti su svesni da wihov kandidat nema {ansi da pobedi i vi{e im odgovara da niko ne pobedi nego neki kandidat opozicije
– Mi smo veoma fleksibilni, konstruktivni i otvoreni za javnost.
Ne}emo ni{ta ispod ìta da trgujemo, ali smo spremni da na|emo re{ewe koje bi optimalno zadovoqilo sve parlamentarne stranke i koje bi
odgovaralo realnom odnosu snaga unutar Republi~ke skup{tine – komentari{e za „Demokratiju” dr Vojislav [e{eq predloge kadrovske kombinatorike SRS.
• Koja je cena podr{ke izboru Dragana Tomi}a za predsednika Skup{tine?
– Tri kqu~ne funkcije u Srbiji su predsednik Republike, predsednik
Narodne skup{tine i predsednik Vlade. Socijalistima je o~igledno stalo do funkcije predsednika Skup{tine i iz toga izvla~imo zakqu~ak da
o~ekuju da predsedni~ki izbori opet ne}e uspeti, pa bi predsednik Skup{tine istovremeno obavqao i funkciju predsednika Srbije. Socijalisti
imaju vi{e poslanika nego radikali u Narodnoj skup{tini i imaju izvesnu prednost. Mi nemamo nameru da im osporavamo mesto predsednika
Skup{tine. Ali to onda podrazumeva, ako u|emo u bilo kakvu kombinaciju oko sastava vlade, da nam pripadne mesto predsednika Republi~ke vlade.
• Ukoliko se postigne dogovor izme|u ~etiri najja~e parlamentarne
stranke za{ta se zalaète, Tomislav Nikoli} bi bio premijer. Koliko
bi takva Vlada bila u stawu da sprovodi program SRS?
– Mi bismo morali da napravimo minimum zajedni~kih programskih
ciqeva. Pretpostavqamo da ima dosta toga {to je zajedni~ko za sve ~etiri partije, a to su kqu~ni odgovori na ovu ekonomsku krizu, socijalnu bedu, narasli kriminal, haos u zdravstvu, {kolstvu i informativnoj sferi. Ta Vlada bi imala pune ruke posla u naredne ~etiri godine i to je ono
na ~emu bismo mi hteli da sara|ujemo.
8
• êsto optuùjete SPS i JUL za korupciju, monopole, a SPO za nepotizam. Zar ne bi bilo kompromituju}e za SRS da u|e sa takvim strankama u Vladu?
– Narodna voqa je presudila da takve stranke imaju odre|en broj poslanika u Narodnoj skup{tini. Ne moèmo anulirati narodnu voqu. Mi
je moramo po{tovati onakvu kakva je do slede}ih izbora. Drugo, ako ove
~etiri partije u|u u Vladu, onda }e se me|usobno kontrolisati. Ne}e mo}i levi blok da nas nadglasava, jer radikali i SPO imaju vi{e poslanika nego oni, pa bismo imali bar jedno ministarsko mesto vi{e nego oni.
S druge strane, ne bi mogao ni SPO da nas ucewuje, kao {to ima obi~aj,
da uzdiè ne~ije svastike, ro|ake ili prijateqe na rukovode}a mesta, uz
dodelu vila ili stanova. Na ovaj na~in bismo se me|usobno kontrolisali i budno pratili da neko ne ode u korupciju ili kriminal i {to je najva`nije sve bismo radili pred o~ima javnosti i odmah alarmirali ako
se desi ne{to {to se ne moè dovesti u sklad sa na{im intencijama.
• Za{to je socijalistima u interesu, kako tvrdite, da se ne izabere
predsednik Srbije?
– Mislim da su oni svesni da wihov kandidat nema {ansi da pobedi i
onda im vi{e odgovara da niko ne pobedi nego neki kandidat opozicije.
S druge strane, ovoga puta na delu je zakulisna igra sa SPO u stvarawu
uslova da se uprazni na elegantan na~in mesto saveznog ministra inostranih poslova. Na drugi na~in se ne moè objasniti za{to su socijalisti kandidovali Milana Milutinovi}a. On pokazuje da je krajwe nesposoban, daje nebulozne izjave, pa mu se cela Srbija uveliko smeje. U Obrenovcu je obe}avao narodu da }e prona}i fisiju i fuziju, a to je prona|eno pre sto godina, dakle obe}ava kori{}ewe nuklearne energije, a mi beìmo od toga kao od kuge. On ne razume o ~emu govori. Ne poznaje ni program sopstvene partije, ni politi~ku praksu u Srbiji.
Milan Milutinovi} je veoma kompromitovan raznim aferama, po~ev{i od toga da je kao ideolo{ki komesar Gradskog komiteta Saveza komunista predvodio hajku protiv grupe od 8 profesora Filozofskog fakulteta u
Beogradu. Ume{an je u aferu oko prodaje kanadera, gde su uzete velike pare
i provizije, u otima~inu neke vile na Dediwu, pokroviteqski se odnosio
prema blagajniku ambasade u Atini, koji je pokrao ogroman dràvni novac.
Rasipni~ki se pona{a obavqaju}i diplomatske du`nosti, silne pare je potro{io u Wujorku, jer je traìo da ima apartman u najuèm centru itd.
• Zna~i li to da Vam je ovaj put Vuk Dra{kovi} ozbiqniji protivkandidat?
– Ne. Dra{kovi} nikako ne moè biti ozbiqniji. Milutinovi} je najozbiqniji, jer iza wega stoji mo}ni levi blok. Dra{kovi} je sam sebe upropastio i nikako ne moè biti ozbiqan protivkandidat. Na pro{lim izborima figurirao je jo{ kao ozbiqan kandidat, na ovim je sme{na pojava.
• Prema tvrdwama ~elnika SRS, u TV duelu izme|u Vuka Dra{kovi}a i Vas, lider SPO obavio je neke prqave poslove za SPS.
– O~igledno je ta emisija organizovana u sprezi sa socijalistima.
Dra{kovi} se pojavio kao wihov favorit. Me|utim, u samoj emisiji je
9
popio nokaut. Osnovni smisao emisije bilo je dokazivawe da je Dra{kovi} falsifikator i mislim da sam to uspe{no dokazao. Sve ostalo je besmisleno. @eleo sam da vodim razgovor o ozbiqnim socijalnim i politi~kim temama, ali je Dra{kovi} beào od toga. Dra{kovi} je pokazao
da je pao na najniè moralne grane i reagovawa javnosti u celoj Srbiji
idu u tom pravcu. Socijalisti su se nadali da }e imati koristi od te emisije, ali ja li~no mislim da je nemaju.
• Na osnovu ~ega zakqu~ujete da je Dra{kovi} organizovao emisiju u
saradwi sa SPS-om?
– Kada sam do{ao u Televiziju nudili su mi da potpi{em neki sporazum. Dra{kovi} je odmah to potpisao, a ja nisam èleo ni{ta da potpisujem. Iz kompletne atmosfere u dràvnoj televiziji bilo je o~igledno da
je u pitawu neki dogovor. To se videlo iz odnosa Dragoquba Milanovi}a
prema Dra{kovi}u, iz ~iwenice da je emisija zakazana na jedan Dra{kovi}ev mig i izbegavawa RTS-a da mi zakaè duel sa Milutinovi}em itd.
• [ta je razlog da je kampawa mnogo netolerantnija nego pre par meseci?
– Ne bi me to iznenadilo, samo je Vuk Dra{kovi} trebalo da se uveri i pro{li put da qudi nisu ovce i nisu spremni slepo da slede politi~ke lidere, kao ni da toleri{u wegove nagle politi~ke prelaze.
• Ako bi u drugi krug u{li Milutinovi} i Dra{kovi} za koga biste
Vi glasali?
– Mislim da je ta varijanta nemogu}a. Ako bi se desilo da u drugi
krug u|u Milutinovi} i Dra{kovi}, podneo bih definitivnu ostavku na
funkciju predsednika Srpske radikalne stranke. Ne bih imao vi{e {ta
da traìm u politici.
• Ako ni ovog puta ne bude izabran predsednik Srbije, postoji li mogu}nost produbqivawa parlamentarne krize i eventualnog raspisivawa
novih izbora?
– Eventualna parlamentarna kriza nema veze sa izborima za predsednika Srbije. Neuspeh predsedni~kih izbora nije razlog da do|e do parlamentarne krize. Parlamentarna kriza bi nastupila ako se stranke ne bi
dogovorile oko formirawa nove Vlade.
• Po svoj prilici to je veoma mogu}e...
– Kako sada stvari stoje i kako do mene stiù informacije o pregovorima SPS i SPO oni su na putu da formiraju novu, koalicionu vladu.
• Ovih dana pojavila se {pekulacija u {tampi da su Sjediwene Ameri~ke Dràve dale podr{ku SPS, da je svaki na~in dolaska do pobede
wihovog kandidata na izborima dozvoqen, ukqu~uju}i i falsifikovawe
rezultata.
– Ne bi me to iznenadilo, ali ovoga puta ima}emo jo{ boqu kontrolu izbornog procesa.
• Moè li se kra|a spre~iti samo kontrolom izbora?
– Da. Ne verujem da bi se socijalisti usudili da idu na otvoreno falsifikovawe.
10
• U javnosti se provla~i teza da ste pobedili u drugom krugu izbora.
– To niko ìv nije u stawu da dokaè. Mo`da je to zaista ta~no, ali
je onda to toliko tesan rezultat da mi nemamo mogu}nosti da to dokaèmo. Cifra o odzivu bira~a od 53 posto u drugom krugu izbora, koja se pojavquje u javnosti, je preterana.
• Ukoliko budete izabrani za predsednika Srbije, kako biste sara|ivali sa Milom \ukanovi}em?
– Saradwa bi se odvijala u Vrhovnom savetu odbrane Savezne
Republike Jugoslavije. [to se mene ti~e mogla bi da bude uspe{na, jer
bih se drào principijelnih stavova koji bi vodili u pravcu ja~awa odbrambene mo}i na{e zemqe. Uop{te, kao ~ovek nisam li~an i ne bih postavqao pitawe koliko me je puta Milo{evi} hapsio ili koliko me je
puta \ukanovi} progonio i {ta su sve wih dvojica radili prema nama
srpskim radikalima. Ja sam profesionalni politi~ar.
• Za{to i u Republici Srpskoj ne predloìte koncentracionu vladu,
ve} zaobilazite stranku Biqane Plav{i}, koja je po snazi jednaka SRS?
– Zato {to Biqana Plav{i} kr{i Ustav i {to je potpuno instrumentalizovana od strane Amerikanaca. Ne}emo u koaliciju s muslimanskom, ni
s wenom strankom, kao ni sa Dodikovom strankom ~estitih kriminalaca.
• Prema Va{im istupawima u javnosti i SPS, i SPO i JUL su mawevi{e instrumentalizovani od Amerikanaca.
– Jeste, ali Srbija nije pod okupacijom, a Republika Srpska jeste.
Pomo} Vuku Dra{kovi}u
• Da li }ete posle svega nastaviti da odràvate prijateqske odnose
s Vukom Dra{kovi}em?
Ne odràvamo mi prijateqske odnose ve} godinama. Ali ja nisam
~ovek mr`we i uvek kada sretnem Dra{kovi}a, ja }u s wim da razgovaram.
Uvek su na{i razgovori duhoviti. Ja ne zameram taj duel Dra{kovi}u.
Uop{te. Meni je samo wega iskreno ào.
• Zbog ~ega?
@ao mi ga je jer ga poznajem iz nekog drugog vremena, kada smo zaista
bili bliski prijateqi i kada smo isto mislili o svim nacionalnim i
politi~kim pitawima. Ovo danas nije Vuk Dra{kovi} kojeg sam nekada
poznavao. U emisiji je on o~igledno bio drogiran. Kada se na{mr~e
kokaina on deluje kao hrabar ~ovek i ~im pro|e dejstvo on postaje kukavica. To najboqe pokazuju uli~ni nemiri koje organizuje. Zna da se tu~e s
policijom, izaziva krvoproli}e, a kad ga uhapse onda cvili i moli za
milost, pi{e pokajni~ka pisma. Qudi koji su ga pose}ivali u zatvoru
svedo~e o wegovim narkomanskim krizama. Mislim da je wegova sudbina
u celini veoma tragi~na. Tom ~oveku, kome sam bio blizak prijateq,
spreman bih bio da u~inim bilo {ta da mu pomognem da se iz toga izvu~e.
On kao politi~ar nikad ne moè biti uspe{an, ali bi mogao da napi{e
jo{ nekoliko vrednih kwiga koje bi ~itali i na{i sinovi i na{i unuci.
(“Blic” br. 294, 4. 12. 1997.
Vladimir Sudar)
11
TU@BA VUKA DRA[KOVI]A
PRVI OP[TINSKI SUD U BEOGRADU
Tuìoci:
1. Srpski pokret obnove, iz Beograda, ul. Knez Mihailova br. 48, ~iji
je punomo}nik Ivana Primovi}, adv. iz Beograda, Ul. Francuska br. 37,
2. Vuk Dra{kovi}, predsednik Srpskog pokreta obnove iz Beograda,
ul. Knez Mihailova br. 48, koga zastupa Ivana Primovi}, adv. iz Beograda, ul. Francuska br. 37
Tuèni:
1. NIP „DeMeR” d.o.o. osniva~ i izdava~ lista „Demokratija”iz Be ograda, ul. Terazije br. 3/IV,
2. Qubinka Milin~i}, glavni urednik lista „Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV,
3. Cvjetin Milivojevi}, odgovorni urednik lista „Demokratija” iz
Beograda, ul. Terazije br. 3/IV,
4. [e{eq Vojislav, iz Beograda, ul. Francuska br. 31,
5. Vladimir Sudar, novinar lista „Demokratija”, iz Beograda, ul.
Terazije br. 3/IV
TU@BA ZA NAKNADU [TETE
6 primeraka
1 prilog
Punomo}je
Dana 4.12.1997. godine u dnevnom listu „Demokratija”, broj 294 na
strani broj 12 objavqen je intervju sa tuènim Vojislavom [e{eqem koji je potpisao tuèni novinar Vladimir Sudar.
Dokaz: – tekst na strani broj 12 lista „Demokratija” broj 294 od
4.12.1997.f.c.
U navedenom ~lanku – intervju posebno se iznosi:
„Prema tvrdwi ~elnika SRS, u TV duelu izme|u Vuka Dra{kovi}a i
Vas, lider SPO obavio je neke prqave poslove za SPS.
– O~igledno je ta emisija organizovana u sprezi sa socijalistima.
Dra{kovi} se pojavio kao wihov favorit...” I daqe u okviru navedenog
teksta posebno uokvireno i istaknuto je objavqeno slede}e:
„Zbog ~ega?
– U emisiji on je o~igledno bio drogiran. Kada se na{mr~e kokaina on
deluje kao hrabar ~ovek i ~im pro|e dejstvo on postaje kukavica... Qudi koji su ga pose}ivali u zatvoru svedo~e o wegovim narkomanskim krizama.”
Dokaz: – ~lanak na strani broj 12 lista „Demokratija” broj 294 od
4.12.1997.f.c.
Tuèni pod brojem 1 do 5 u svojstvima u kojima smo naveli, objavili
su napred navedeni tekst u kome se iznose navedene neistinite informacije a kojima se grubo naru{avaju ugled i interes tuìlaca i na najgru12
bqi na~in vre|a ~ast i integritet tuìoca Vuka Dra{kovi}a, koji je
Predsednik Srpskog pokreta obnove i koji je predsedni~ki kandidat.
U navedenoj neistinitoj informaciji isti~e se da se predsednik
Srpskog pokreta obnove u televizijskoj emisiji kada su predstavqani
predsedni~ki kandidati pojavio kao favorit socijalista, ~ime se na
najgrubqi na~in vre|a li~nost i ~ast drugotuìoca koji je poznati dugogodi{wi opozicionar koji je upravo zbog svojih politi~kih ube|ewa
i direktnog suprotstavqawa socijalistima bio neprestano izloèn najgrubqem i najbrutalnijem maltretirawu, batiwawu, hap{ewu itd. Izneti za li~nost koja je niz godina na ~elu najve}e opozicione stranke da je
narkoman predstavqa najnemoralnije i najgrubqe vre|awe li~nosti
drugotuìoca, cele stranke na ~ijem je ~elu i svih wegovih pristalica.
Tuèni su namerno i tendenciozno inkriminisan tekst objavili dana 4.12.1997. godine, istog dana kada je u pono} po~elo predizborno }utawe i kada su prakti~no kampawe predsedni~kih kandidata zavr{ene.
Navedenom radwom tuènih je prouzrokovana znatna {teta tuìocima, jer je bila povod niza zlonamernih komentara {to je nanelo znatnu i nesagledivu {tetu tuìocima.
Na osnovu ~lana 13. Zakona o javnim informisawu Srbije, podnosimo ovu tu`bu i predlaèmo da sud, nakon sprovedenog postupka, saslu{awa tuènih i tuìlaca kao stranaka donese slede}u:
PRESUDU
1. Obavezuje se tuèni NIP “DeMeR” d.o.o. osniva~ i izdava~ lista
“Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV, Milin~i} Qubinka
glavni urednik lista “Demokratija”, Milivojevi} Cvjetin odgovorni
urednik lista “Demokratija”iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV, Vojislav
[e{eq iz Beograda, ul. Francuska br. 31 autor informacije i
Vladimir Sudar novinar lista “Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije
br. 3/IV da na ime naknade {tete u smislu ~l. 13. Zakona o javnom informisawu Srbije solidarno isplate tuìocima Srpskom pokretu obnove
iz Beograda, ul. Knez Mihailova br. 48 iznos od 5.000.000,00 dinara i
Vuku Dra{kovi}u iz Beograda, ul. Knez Mihailova br. 48 iznos od ukupno 5.000.000,00 dinara sve sa kamatom po stopi u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima po~ev od dana 4.12.1997. godine do isplate sve u roku
od 8 dana pod pretwom prinudnog izvr{ewa.
2. Obavezuju se tuèni da tuìocima solidarno naknade sve tro{kove sudskog postupka u roku od 8 dana pod pretwom prinudnog izvr{ewa.
Beograd, 5.12.1997.
Punomo}nik tuìoca,
Primovi} Ivana
13
DODATNI DRA[KOVI]EV PODNESAK
Tuìoci:
1. Srpski pokret obnove iz Beograda, ul. Knez Mihailova br. 48, ~iji je punomo}nik Ivana Primovi}, adv. iz Beograda, Ul. Francuska br. 37
2. Vuk Dra{jovi}, iz Beograda, Ul. Knez Mihailova br. 48, koga zastupa Ivana Primovi}, adv. iz Beograda, Ul. Francuska br. 37
Tuèni: 1. NIP “DeMeR”, d.o.o. osniva~ i izdava~ lista “Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV,
2. Qubinka Milin~i}, glavni urednik lista “Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV,
3. Milivojevi} Cvjetin, odgovorni urednik lista “Demokratija” iz
Beograda, ul. Terazije br. 3/IV, ~iji je zajedni~ki punomo}nik Sr|an Radovanovi}, adv. iz Beograda,
4. [e{eq Vojislac iz Beograda, ul. Francuska br. 31,
5. Vladimir Sudar, novinar lista “Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV, ~iji je punomo}nik Sr|an Radovanovi}, adv. iz Beograda
PODNESAK TU@ILACA
3 primerka
Tuìoci u ovom podnesku isti~u slede}e:
Svi navodi punomo}nika prvo, drugo, tre}e i peto tuènih, kao i navodi ~etvrtotuènog su u celosti neta~ni i pravno neosnovani.
îweni~ni navodi u tu`bi su jasni i precizni a pravno su zasnovani
na ~lanu 13. stav 2. Zakona o javnom informisawu RS, koji predstavqa
leks specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Posebno, citirani ~lan Zakona je u saglasnosti sa ~lanom 200. Zakona o obligacionim odnosima.
Navodi prvo, drugo, tre}e i peto tuènog da je petotuèni integralni tekst intervjua u kome su od strane ~etvrtotuènog iznete neistine
za drugotuìoca dostavqen SPO-u pre objavqivawa predstavqaju najgrubqu neistinu.
U pogledu navoda da su tuìoci mogli da traè demanti, ispravku
informacije i sli~no je bez ikakvog zna~aja, jer su tuìoci ve} naveli u
tu`bi da je od strane tuènih inkriminisan tekst zlonamerno i tendenciozno objavqen dana 4.12.1997. godine, istog dana kada je u pono} po~elo
predizborno }utawe i kada su prakti~no kampawe predsedni~kih kandidata zavr{ene.
Tuìoci isti~u da ~etvrtotuèni ni do danas nije dostavio nijedan
dokaz za svoje neistinite navode. Zakon o parni~nom postupku jasno
predvi|a {ta u parni~nom postupku moè biti dokaz, a to svakako ni u
jednom svom delu nije privatan, strana~ki pamflet, koji je ~etvrtotuèni uru~io sudu na ro~i{tu odrànom dana 8.5.1998. godine.
Takozvana “stru~na analiza” takozvanog “ekspertskog tima Srpske
radikalne stranke”, dodatni je dokaz da tuèni Vojislav [e{eq svojim
14
re~nikom u javnom politi~kom delovawu predstavqa i moralnu i duhovnu septi~ku jamu Srbije – kako je to u sudu izjavio i argumentovano pokazao tuìlac Vuk Dra{kovi}.
La` i klevete i uvrede – i to saop{tene uvek na krajwe nepristojan
i prosta~ki na~in – predstavqaju gotovo jedini sadràj politi~kog delovawa Vojislava [e{eqa.
Sud je bio duàn da, ve} na pro{lom ro~i{tu, proglasi da partijski
pamflet Srpske radikalne stranke nisu nikakav dokaz za Sud, nego zna~e poniàvawe samog Suda, i da u potpunosti udovoqi tu`benom zahtevu.
Vojislav [e{eq bi da i Sud i sudnicu pretvori u kaqugu i li{i ih
svakog dostojanstva.
Na pro{lom ro~i{tu, on je u sudnicu doveo svoj “ekspertski tim” za
klevete i uvrede, sastavqen od sada{wih ministara u Vladi Srbije, koji
u Vladi predstavqaju Srpsku radikalnu stranku. Svojim pona{awem u
sudnici, oni su nedopustivo vre|ali ne samo tuìoca Vuka Dra{kovi}a,
nego su se rugali i Zakonu i Sudu.
Bezakowe, kad je ogrnuto i pla{tom vlasti i sile, ostaje nezakowe.
Klevete Vojislava [e{eqa ne mogu i ne smeju biti tolerisane zbog toga
{to je on trenutno potpredsednik Vlade Srbije. U protivnom, zna~ilo
bi to Hiro{imu na{eg prava i na{eg sudstva.
Okolnost da je Vojislav [e{eq, kao politi~ar koji kleve}e i vre|a
svoje politi~ke protivnike, sada potpredsednik Vlade Srbije, moè biti samo oteàvaju}a okolnost po tuènog, ukoliko Sud drì do moralnog dostojanstva Vlade Srbije.
Traìmo da Sud izrekne presudu kojom se Vojislav [e{eq ogla{ava krivim i kojom }e, u celini, biti prihva}en tu`beni zahtev tuìlaca: Vuka Dra{kovi}a i Srpskog pokreta obnove.
Beograd, 26. 5. 1998. godine
Punomo}nik tuìlaca
Ivana Primovi}
DR [E[EQ U PALATI PRAVDE
VUK U NOVOJ “KO[UQICI”
Pripremno ro~i{te u Palati pravde izme|u Vuka Dra{kovi}a, kao
tuìoca i dr Vojislava [e{eqa, kao optuènog odràno 26. maja 1998.
godine. Su|ewe izazvalo veliko medijsko interesovawe. Predsednik
Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije ostao pri
tvrdwi da je Vuk Dra{kovi} narkoman. Tako|e, dr [e{eq tvrdi da ima
dokaze za svoje tvrdwe, koje }e dostaviti sudu do narednog ro~i{ta. Nastavak su|ewa zakazan za 8. maj
Po~etkom aprila odràno je pripremno ro~i{te u Prvom op{tinskom sudu (Palata pravde), na kom se kao tuìlac javqa Vuk Dra{kovi},
odnosno wegov advokat Ivana Primovi} (pravni zastupnik SPO i Vuka
Dra{kovi}a), i tuèni dr Vojislav [e{eq, koji za ovu priliku nema
15
pravnog zastupnika, ali kako je dr [e{eq rekao, ukoliko bude zatrebalo, angaòva}e i pravnog zastupnika.
Sve je po~elo pre mnogo godina kada je Vuk Dra{kovi} odlu~io da se
bavi politikom. Me|utim, godine su prolazile, a Dra{kovi} nije napredovao, ve} nazadovao. Svakako, najve}i udarac u politi~kom i javnom ìvotu Dra{kovi} je doìveo na proteklim predsedni~ki izborima, kada je,
kao predsedni~ki kandidat, imao upola mawe glasova od dr Vojislava [e{eqa. Onda, kada nije mogao da postane predsednik Srbije, Dra{kovi} je
odlu~io da “svoju koù skupo proda”. Elem, kako u ìvotu ni{ta nije lako,
a pri tome, trebalo bi da ~ovek ima i razuma pri politi~kim pogodbama,
Dra{kovi}, odnosno Srpski pokret obnove, nije ~ak ni u{ao u Vladu.
Kako ne bi postao politi~ki mrtav, Dra{kovi} je odlu~io da oko
svog imena podigne malo frku. Najlak{e mu je bilo da tuì dr [e{eqa
za uvredu, jer je dr Vojislav [e{eq u nekom intervjuu u “Demokratiji”
rekao kako je Dra{kovi} narkoman. Tako se danas na sudu nalaze kao tuèni “Demokratija” i dr Vojislav [e{eq.
Su|ewe pobudilo znatièqu novinara
Naravno, kada je u pitawu lider srpskih radikala, mediji su uvek zainteresovani da saznaju informaciju vi{e. Tako je bilo i ovog puta. Dr
[e{eqa je u Palati pravde sa~ekao veliki broj znatièqnih novinara.
Zbog velikog medijskog interesovawa, sudija Branka Maksimovi}–Mici} odobrila je prelazak u ve}u sudnicu Okru`nog suda, broj 4.
Publika, odnosno novinari, taman su se smestili, kada je sudija rekla da }e ovo pripremno ro~i{te biti odràno bez snimawa. Novinari
su se pobunili, pa je sudija Mici} ponovo dala pauzu, dok se ne dobije odobrewe i dozvola predsednika Prvog op{tinskog suda.
Dobro raspoloèn dr Vojislav [e{eq, ~ekaju}i nastavak su|ewa,
razgovarao je i {alio se sa novinarima. Na pitawe novinara: „Za{to vas
je Dra{kovi} tuìo”, dr [e{eq je odgovorio:
„Tuìo me je zato {to sam govorio istinu. Moja je du`nost, pre svega
kao politi~ara, da govorim istinu o svim stvarima koje su va`ne za na{e
dru{tvo. Ja sam govore}i istinu izneo i podatak da je Vuk Dra{kovi}
narkoman. Sada }u dokazati da je zaista narkoman.To }u dokazati putem
sudskih ve{taka, putem materijalnih dokaza. U ovoj gra|anskoj parnici
brani}u se sam, ali ako bude potrebe, mogu}e je da }u angaòvati i advokata. U svakom slu~aju, novinari }e imati interesantan sudski proces, u
kome }e se definitivno dokazati da je Vuk Dra{kovi} narkoman”.
U dru{tvu Dra{kovi}evog pravnog zastupnika bio je wegov li~ni
portparol An|elko Trpkovi}, koji je, poku{avaju}i da odvu~e pa`wu
„sedme sile” sa dr [e{eqa, po~eo da pri~a kako nije fer {to je dr [e{eq o dana{woj parnici obavestio i novinare, te da je to neka vrsta medijskog cirkusa i sli~no. Na ovakve komentare Trpkovi}a i pravnog zastupnika Ivane Primovi}, dobro raspoloèn dr Vojislav [e{eq je odgovorio:
„Moje je da se izborim za princip javnosti i objektivnosti suda. Ja
nisam znao da }e bilo ko od novinara do}i na dana{we su|ewe, tako da su
16
aluzije u tom pravcu nepotrebne. Dra{kovi} }e tek biti saslu{an, a ja
}u ovde samo da u~estvujem u procesu. Dra{kovi} to izbegava i zato je poslao advokata. Za razliku od Vuka Dra{kovi}a, ja sam vrstan pravnik.
[to niste pokrenuli i krivi~nu parnicu? Razo~arali ste me”, primetio je dr [e{eq, promatraju}i pravnog zastupnika Vuka Dra{kovi}a.
Dr [e{eq osporava pravni osnov tu`benog zahteva
Vr{e}i svoju du`nost, sudija Branka Maksimovi}–Mici} bila je
maksimalno korektna i prema tuìocu, ali i prema tuènoj strani. Na
po~etku su|ewa dr [e{eq je rekao:
„Osporavam pravni osnov tu`benog zahteva, naravno, osporavam i iznos (pet miliona dinara). Mada, ako je gospodinu Dra{kovi}u i Srpskom
pokretu obnove potreban toliki iznos, moèmo na}i neku soluciju da im
se taj iznos isplati, jer oni najvi{e vole pare. Uostalom, sve vrednosti izraàvaju iskqu~ivo u parama, i moralne vrednosti, i ~ast, obraz, po{tewe
i qudsko dostojanstvo – sve gledaju kroz vrednost novca. Kao profesionalni politi~ar imao sam du`nost da govorim istinu. Moja je du`nost da javnost i dru{tvo obavestim o svim ~iwenicama koje su od zna~aja za dru{tvene interese. U skladu sa tim, obavestio sam dru{tvo da je Vuk Dra{kovi}
narkoman. U toku ovog sudskog procesa, dokaza}u da je on, zaista, narkoman
i tako }u obesmisliti tu`beni zahtev. Tako|e, insistiram, ako to jo{ nije
ura|eno, neka tuìteqi podnesu dokaze da su platili sudsku taksu”.
Ovakav komentar izazvao je osmehe prisutnih, ali i gnev pravnog zastupnika Srpskog pokreta obnove. Neargumentovano i pomalo nezgrapno
pona{awe pravnog zastupnika Srpskog pokreta obnove, navelo je dr [e{eqa na jo{ jedan komentar:
„Pla}awe ili nepla}awe od strane tuìteqa, bi}e za mene argument u okviru ove sudske rasprave, i to veoma vaàn”!
Na ovaj komentar predsednika Srpske radikalne stranke, sudija Mici} je preuzela deo krivice, jer, kako je navela, nije mogla da izra~una
koliko tuìla~ka strana treba da uplati za taksu.
Zatim je tuìla~ka strana zahtevala da dr Vojislav [e{eq u narednih osam dana podnese sudu dokaze o navedenim tvrdwama (da je Vuk Dra{kovi} narkoman). Slede}e ro~i{te zakazano je za 8. maj, u 10. ~asova.
Izlaze}i iz sudnice broj 4, dr [e{eq je bio dobro raspoloèn. Na
komentare i postavqena pitawa novinara odgovarao je uz osmeh:
„Definitivno }e biti dokazano da je Vuk Dra{kovi} narkoman, i to
veoma opasan narkoman. Raspolaèm dokazima. Dokaze }u doneti na slede}e ro~i{te. Neki dokazi bi}e izvedeni angaòvawem sudskih ve{taka, tako da }ete imati vrlo interesantno i zanimqivo su|ewe koje }e se
dugo pamtiti u sudskim analima”.
Osmi maj nije daleko, a sasvim je izvesno da }e nastavak ovog zanimqivog su|ewa predstavqati medijsku poslasticu. Ina~e, do slede}eg
ro~i{ta Srpski pokret obnove bi trebalo da uplati, na ime sudske takse, 5.000 dinara.
Izlaze}i iz Palate pravde, dr Vojislav [e{eq je bio meta mnogih
gra|ana koji su mu prilazili i pozdravqali ga. Neki su traìli pravni
17
savet, neki pomo}, a neki su samo èleli da mu ~estitaju na potpredsedni~kom mestu u Vladi nacionalnog jedinstva. Ve}ina gra|ana je, tako|e,
pozdravila istinoqubivost dr Vojislava [e{eqa, kao i ~iwenicu da
srpski radikali uvek insistiraju na javnosti rada.
Dr Vojislav [e{eq napustio je Palatu pravde i krenuo u re{avawe
ozbiqnih pitawa i problema. Dana{we pripremno ro~i{te ve} je zaboravqeno, bar do 8. maja.
Jasna Olui}
SU\EWE DRA[KOVI]–DR [E[EQ,
ODR@ANO 8. MAJA 1998. GODINE U PALATI PRAVDE
SMEH U SUDNICI
Palata pravde 8. maja bila je mala da primi sve zainteresovane novinare koji su pratili sudski proces izme|u Vuka Dra{kovi}a i optuènog dr Vojislava [e{eqa.
Tokom su|ewa novinari su se jo{ jednom uverili u bolesno pona{awe
Vuka Dra{kovi}a, koji se na trenutke gubio, nije znao {ta pri~a, pa je tako u jednom momentu sebe nazvao optuènim, zaboraviv{i da je on tuìlac
Razgovor sa novinarima pred po~etak su|ewa
Ovo neuobi~ajeno su|ewe izazvalo je veliko medijsko interesovawe.
Sudskom procesu tako|e prisustvovali su i mnogi znatièqnici. Pre
po~etka su|ewa oko dr Vojislava [e{eqa okupili su se radoznali novinari sa gomilom pitawa.
Novinar: Va{ komentar pred po~etak su|ewa?
Dr [e{eq: Na novom ro~i{tu }u podneti konkretne dokaze i stru~nu analizu narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a i na osnovu toga
}emo traìti da se utvrdi jedan tim ve{taka koji }e izvr{iti psihijatrijsko posmatrawe, sve vrste opservacija koje su potrebne u tom slu~aju
i podneti sudu izve{taj. Naravno, bi}e potrebno pribaviti svu medicinsku dokumentaciju.
Novinar: Imate je?
Dr [e{eq: Ne{to imam, a ne{to }e se naknadno pribaviti.
Novinar: Prokomentari{ite uvo|ewe u tim tuìlaca advokata Nikole Barovi}a.
Dr [e{eq: Interesantno, nisam ga odavno video, a sad }u da vidim
da li mu se promenio li~ni opis.
Novinar: Da li moè da se desi da se ovo ponovo pretvori u va{ li~ni sukob, odnosno u sudski sukob?
Dr [e{eq: Ne, ja nisam imao nikakav li~ni sukob, ja sam ~ovek koji
nikad ne ulazi u li~ne sukobe.
Novinar: Moète li da date prognozu ishoda ovog ro~i{ta?
Dr [e{eq: Ovo su|ewe }e dokazati da je Vuk Dra{kovi} zaista narkoman, neko ko je narkoman nema smisla da se bavi politikom.
18
Novinar: Na kome je teret dokazivawa?
Dr [e{eq: Teret dokazivawa nije na meni, vidite da sam celu kwigu pripremio ba{ tim povodom: „Stru~na analiza narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a”, ta stru~na analiza ima 107 strana.
Novinar: [ta pi{e u stru~noj analizi?
Dr [e{eq: U stru~noj analizi se razmatraju razni aspekti Dra{kovi}evog narkomanskog pona{awa.
Novinar: Da li ste vi prisustvovali tom narkomanskom Dra{kovi}evom pona{awu?
Dr [e{eq: [to bih ja morao da prisustvujem?
Novinar: A otkud onda znate...
Dr [e{eq: Jeste li vi prisustvovali kada je Bog stvarao svet?
Novinar: Ja, nisam.
Dr [e{eq: E, ali verujete da je Bog stvorio svet, to svi normalni
qudi veruju, prema tome postoje neke ~iwenice i ne moram ja biti prisutan u svim doga|ajima koji se de{avaju u ovoj zemqi, ali mogu da cenim na
osnovu dokaza, na osnovu argumenata, a ovo }e biti osnova za stru~nu psihijatrijsku ekspertizu wegovog pona{awa, jer }e on morati da se podvrgne opservacijama.
Novinar: A ko je napravio analizu?
Dr [e{eq: Ekspertski tim.
Novinar: A koji su dokazi?
Dr [e{eq: To }ete ~uti na su|ewu, nemojte unapred.
Sudnica ili kako {mr~e Vuk
Novinar: Da li ste spremni da platite sudsku od{tetu?
Dr [e{eq: Pa, to je nemogu}e da sud ne odlu~i u moju korist, jo{ }e
Vuk Dra{kovi} morati da mi plati sudske tro{kove.
Novinar: To zato {to ste potpredsednik Vlade?
Dr [e{eq: Ne, nego zato {to su argumenti na mojoj strani. Ovde sam
do{ao kao gra|anin a ne kao potpredsednik Vlade.
Sudija: Konstatujem da su sve stranke prisutne i zato otvaram pretres. Tuìlac SPO protiv lista „Demokratija”, glavnog i odgovornog
urednika Cvjetina Milivojevi}a, dr Vojislava [e{eqa, novinara lista „Demokratija” Vladimira Sudara. U ovom postupku kao predsednik
ve}a sudija Maksimovi} Mici}, ili ja, ~lanovi ve}a su Srbijanka Samaryija i Tawa Deji}. Dajem re~ podnosiocu tu`be.
Tuìlac: (nerazgovetno).
Sudija: Punomo}nik tuìlaca Primovi} Ivana, advokat u svemu
ostaje pri tu`bi i tu`benom zahtevu. Kako tuìla~ka strana do danas
nije primila dokaze, okolnosti i istinitosti iznetih tvrdwi u listu
„Demokratija”, tuìla~ka strana }e se detaqnije izjasniti o ~iweni~nim navodima u tu`bi i tu`benom zahtevu a po prijemu tih dokaza a s
tim u vezi eventualno predloìti i odlagawe saslu{awa parni~nih
stranaka.
Da li jo{ neko ho}e od punomo}nika tuìla~ke strane? Odgovor je
ne, hvala lepo.
19
Ja nisam konstatovala ko je do{ao.
Publika: Primetili smo.
Sudija: Jeste, velika je sala a ja nemam dovoqno iskustva, vrati}emo
se na po~etak.
Zna~i, za tuìoca je prisutan drugo tuìlac li~no sa punomo}nicima: Ivana Primovi} advokat, advokat Nikola Barovi} i advokat Dragoqub Todorovi}.
Publika: Ua, ua... (dobacuje na spomiwawe advokata Barovi}a).
Sudija: Molim vas, ti{ina! Ovo nije stadion, ovo je sudnica, ako ne
bude bilo reda udaqi}emo sve koji ne budu po{tovali red. Jesmo li konstatovali? Jesmo.
Za prvo, drugo i petotuènog Sr|an Radovanovi} advokat, po punomo}ju u spisima, ~etvrtotuèni li~no sa punomo}nicima, Nada Kotarac
Mihailovi} advokat, Jovan Koprivica advokat. Molim vas va{a punomo}ja, da da li ste mi dali?
Dr [e{eq: Na zapisnik }emo dati.
Sudija: Na zapisnik }ete dati? Dobro.
Tuèni dr Vojislav [e{eq ovla{}uje advokate Jovana Koprivicu
iz Beograda ul. Beogradska br. 64 i Nadu Kotarac Mihailovi} iz Beograda ul. Aleksandra Gli{i}a br. 4 da ga u ovoj pravnoj stvari zastupaju kao
wegovi punomo}nici.
Punomo}nik, prvo, drugo, tre}e i petotuènih, advokat Sr|an Radovanovi} – izvolite.
Sr|an Radovanovi}: Ja naravno osporavam navode tu`be i isti~em
prigovor da je ova tu`ba neuredna, jer je nerazumqiva. Naime, nije jasno,
koji vidovi {tete su pri~iweni tuìla~koj strani, zbog toga nismo mogli ni da se izjasnimo, odnosno da postupimo po nalogu suda.
Sudija: Punomo}nik prvo, drugo i tre}etuènih osporava tu`bu i
tu`beni zahtev, kako u pogledu pravnog osnova tako i u pogledu visine.
Isti~e da je tu`ba o ovoj pravnoj stvari nerazumqiva, da se ne moè
utvrditi po kojim osnovama tuìoci potraùju {tetu pa se ne mogu izjasniti na naloge koji se odnose na ~iweni~ne navode tu`be i tu`beni zahtev.
Sr|an Radovanovi}: Tuìla~ka strana u tu`benom podnesku poziva
se na ~lan 113. Zakona o informisawu i tvrdi, to je re~eno i usmeno, da se
tu nalazi pravni osnov u ovoj tu`bi. Zakon o javnom informisawu jedino
daje pravo licu koje smatra da je o{te}eno u novinama, da zahteva naknadu {tete tu`bom. Odnosno, ~lan 113. Zakona o javnom informisawu sluì samo radi otklawawa odre|enih nedoumica, odre|uje sudsku nadle`nost u sporovima povodom napisa u kojima odre|eno lice smatra da mu
je pri~iwena materijalna {teta.
[ta je to {teta i koji su vidovi {tete? Po te pojmove moramo i}i po
Zakonu o obligacionim odnosima, a Zakon o obligacionim odnosima razlikuje materijalnu {tetu i nematerijalnu {tetu. U ovoj tu`bi ne pi{e
da li je tuìocu na~iwena materijalna {teta ili nematerijalna. Ukoliko je materijalna, onda da vidimo u ~emu se sastoji i da tuìla~ka strana
dostavi dokaze. Ako je nematerijalna, a podseti}u vas, nematerijalna
20
{teta je nano{ewe fizi~kog, psihi~kog bola ili straha, onda da vidimo
u ~emu se sastoji taj fizi~ki, psihi~ki bol ili strah, te da li je prvotuìlac Srpski pokret obnove kao pravo lice uop{te podoban da trpi ne
materijalnu {tetu: fizi~ki, psihi~ki bol ili strah.
Drugo, tuìlac Vuk Dra{kovi} u svakom slu~aju jeste podoban da
kao fizi~ko lice pretrpi fizi~ki, psihi~ki bol i strah, ali koji je intezitet, u ~emu se sastoji, na koji je na~in to pretrpeo, o tome u tu`benom podnesku nema ni{ta.
Sudija: Tuìla~ka strana tu`beni zahtev zasniva na odredbi ~lana
113. Zakona o javnom informisawu, ali u ~iweni~nim navodima tu`be i
tu`benom zahtevu ne pravi razliku i ne navodi koju su to {tetu tuìoci
pretrpeli u formi ~lanka koji je iza{ao u listu prvotuènog „Demokratija”.
Poznato je da Zakon o obligacijama pravi razliku izme|u materijalne i nematerijalne {tete, da se materijalna {teta ili moralna {teta izraàva u pretrpqenom strahu, naruènosti, a zatim moralna (to vi
niste rekli ali ja }u dodati) ~asti i ugleda pojedinca kao ~oveka i gra|anina. A tako|e se iz navoda tu`be ne vidi kakvu je {tetu pretrpeo
prvotuèni SPO kao tuìlac.
Sr|an Radovanovi}: Zbog povrede ~asti augleda moè traìti naknadu {tete onaj kome je pri~iwena kakva materijalna {teta, ali ovde u
ovoj tu`bi nema ni{ta o materijalnoj {teti.
Zbog ta~nijeg preno{ewa re~i advokata Sr|ana Radovanovi}a on direktno diktira zapisni~aru.
Sudija: Punomo}nik isti~e da zbog povrede ~asti i ugleda moè se
traìti naknada materijalne {tete, a u tu`benom podnesku nema ni re~i o bilo kakvoj materijalnoj {teti. U pogledu prvo, drugo i tre}etuènog, osniva~a lista „Demokratija”, glavnog urednika lista Qubinke
Milin~i} i odgovornog urednika Milivojevi} Cvijetina isti mogu biti odgovorni samo ukoliko nisu preneli verno izjave sagovornika ili u
slu~aju da je u pitawu sadràna kakva uvredqiva poruka. Novinar koji je
napisao ovaj tekst (intervju) sa ~etvrtotuènim dr Vojislavom [e{eqem, u svakom slu~aju respektovao je sagovornika kao i druga lica koja se
u tekstu spomiwu. Tuìla~ka strana je mogla koristiti pravo na ispravku informacije i odgovor, a ~ije im je pravo zasnovano u Zakonu o javnom
informisawu. Da su to pravo traìli da iskoriste, list „Demokratija”
bi to wihovo pravo po{tovala i ispravku odnosno demanti objavila. Na
pripremnom ro~i{tu ~etvrtotuèni dr Vojislav [e{eq potvrdio je
autenti~nost, ta~nost svojih izjava koje su objavqene u spornom intervjuu, pa je ovaj intervju istinit, jer su istinito prenete sagovornikove
re~i u smislu ~lana 11. Nijednog razloga nije bilo da novinar, ovde petotuèni Vladimir Sudar izbaci bilo koji deo odgovora na postavqena
pitawa tuènog dr Vojislava [e{eqa jer se radilo o li~nosti ~iji je
ugled u ovoj dràvi nesporan.
Sr|an Radovanovi}: Namerno kaèm dràva, jer je sam ~etvrtotuèni deo ove dràve, da odbornik u Skup{tini grada, odbornik u Skup{tini op{tine, savezni poslanik, s obzirom da je bio i narodni poslanik i
21
s obzirom da je sada i potpredsednik Republi~ke vlade, s obzirom da wegova partija i on uìvaju veliku podr{ku bira~a, ja govorim samo o formalnim kriterijumima ugleda koji...
Sudija: ^lan punomo}nika daqe navodi da je dr Vojislav [e{eq deo
ove dràve, jer je bio narodni poslanik u parlamentu Republike Srbije,
da jeste savezni poslanik, da jeste odbornik Skup{tine grada Beograda,
da jeste i odbornik Skup{tine op{tine Zemun, a wegov ugled je posle
svega toga porastao pa je potpredsednik Republi~ke vlade. Stoga se punomo}nik tuènog pita, da li novinar koji sa takvom li~no{}u razgovara
ima pravo ne samo po pravilima svoje struke, ve} po pravilima morala
ili etike da delove intervjua svog sagovornika izbacuje.
Sr|an Radovanovi}: Gospodin Vladimir Sudar je pre objavqivawa
intervjua dostavio SPO-u tekst i zamolio ih za demanti...
Sudija: Pored toga, petotuèni novinar Vladimir Sudar integralni tekst intervjua objavqenog sa dr Vojislavom [e{eqem dostavio je
SPO-u u smislu da li imaju da stave primedbe, ukoliko imaju neke primedbe na taj tekst, a oni na taj tekst nisu imali nikakve primedbe. Imaju}i sve ovo u vidu {to je punomo}nik navedenih tuènih izneo, smatram
da su: prvo, drugo, tre}e i petotuèni pasivno nelegitimisani u ovoj
parnici, da nisu odgovorni za eventualno pri~iwenu {tetu, a imaju}i u
vidu odredbu ~lana 11. Zakona o javnom informisawu...
Sr|an Radovanovi}: Nisam se pozivao na ~lan 11.
Sudija: Pa ja }u, ja sam sudija.
Sr|an Radovanovi}: Da ne bude gre{ke?
Sudija: Ne, ne, ovde gre{ke nema, kolega. S obzirom da ~etvrtotuèni koji je dao te informacije je za to odgovoran, a da ih je dao na pripremnom ro~i{tu je to i potvrdio.
Punomo}nik ~etvrtotuènog dr Vojislava [e{eqa Jovan Koprivica, izvolite kolega.
Dr [e{eq dokazuje istinitost svojih tvrdwi
Jovan Koprivica: Po{tovani sude, kao punomo}nik ~etvrtotuènog u
ovom predmetu u onom delu koji se odnosi na formalno pravni postupak...
me|utim, mi kao ~etvrtotuèni moramo da se branimo i da dokaèmo. Zna~i, imamo ulogu i branioca i tuìoca, me|utim nama ovde fali jedan for malno pravni momenat koji nama oteàva posao, a to je nedostatak... su{tina ovoga spora ne ovo ~etvrto, peto ili prvotuèni... Prema tome, smatram da je ovde bitno dokazati krivicu ili odgovornost za {tetu ili istinu, visina {tete je sporedna stvar i ona }e biti procewena. Krivica je
krivi~no pravni pojam, a odgovornost je gra|ansko pravni pojam za nastalu
{tetu ukoliko je nastala. Po{to gospodin [e{eq kao tuèni ima stav i
nameru da dokazuje istinitost, dostavi}emo dokumentaciju sudu direktno u
predmet i dostavi}emo sudu podnesak od jedno 10 ta~aka u kome }emo ukazati na bitne momente u periodu od ’91. do ’98. godine o nekim momentima, istupima i pona{awima gospodina Vuka Dra{kovi}a kao tuìoca u ovom
predmetu, koji }e biti osnov stava da nema odgovornosti i krivice gospodina [e{eqa u ovom predmetu za eventualno napravqenu {tetu.
22
Sudija: Morate dokazati.
Jovan Koprivica: Molim, da istinitost navoda u ovom... tu se sad me{a krivi~ni i gra|anski postupak u ovoj stvari, zna~i, treba prvo utvrditi odgovornost za {tetu, pa onda... Me|utim, mi sad moramo da radimo
krivi~no pravnu odgovornost...
Sudija: Punomo}nik Jovan Koprivica osporava tu`beni zahtev u celosti u ~emu se pridruùje re~i punomo}nika prvo, drugo, tre}e i petotuènog sa formalne strane postupka. U pogledu su{tinske strane postupka punomo}nik ~etvrtotuènog dostavi}e sudu dokaze u primernom roku na
osnovu kojih }e se dokazati istinitost izneta u formi intervjua listu „Demokratija”, a koju }e wegovi punomo}nici uobli~iti pismenim podneskom
i daqe predlagati dokaze na ukazivawe istinitosti navedenih tvrdwi.
Jovan Koprivica: Gospodin Vojislav [e{eq }e obrazloìti dokumentaciju koju je doneo, a mi }emo to pravno prilagoditi i predloì}emo jedan tim stru~waka koji }e opservirati i dokumentaciju, i tuìoca,
i ostale. Predlaèm dva imena a to su (upadica sudije), to }u na kraju.
Sudija: Li~no ~etvrtotuèni }e re}i izvore saznawa za svoje tvrdwe u listu „Demokratija”, a koje }e wegovi pomo}nici uobli~iti.
Nada Kotarac: Osporavamo tu`beni zahtev u celosti. Re}i nekome
da je narkoman, ne zna~i da je narkomanija bolest.
Barovi}: Molim vas, koleginice... (dobacuje advokat Barovi})
Publika: Ti ~uvaj nos, ~ulo se iz publike.
Sudija: Molim vas mir!
Smeh u sudnici.
Svi u rukovodstvu SPO znaju da je Vuk Dra{kovi} narkoman
Sudija: Drugi deo teksta koji je naveden u tu`bi i za koji tuìlac
tvrdi da je neistinit, a on glasi, odnosno... ~elnika Srpske radikalne
stranke u TV duelu izme|u Vuka Dra{kovi}a i dr [e{eqa.
Pa, onda ide ono {to vi kaète ~etvrtotuèni, „o~igledno je da je
ta emisija organizovana u sprezi sa socijalistima”. Dra{kovi} se pojavquje kao wihov...
Da li moè da se izjasni?
Punomo}nik ~etvrtotuènog, Nada Kotarac Mihailovi} izjavquje
da }e se na te okolnosti li~no izjasniti ~etvrtotuèni.
Gospodine dr Vojislave [e{eq, izvolite.
Molim vas malo ti{e, nemojte da galamite u sudnici.
Ovako }emo re}i. êtvrtotuèni dr Vojislav [e{eq...
Dr [e{eq: Ako nemate ni{ta protiv, mogu ja direkto u zapisnik,
lak{e }e vam biti. Prvo ho}ete vi da unosite ovo?
Sudija: Ja moram da pratim.
Dr [e{eq: Dobro, vi pratite, a ovo nek ide direktno u zapisnik.
Imam da primetim na izlagawe punomo}nika prvo, drugo, tre}e i petotuènog. Pravni zastupnik je izjavio da je novinar Vladimir Sudar pre objavqivawa tekst dostavio Srpskom pokretu obnove, e to je ono {to se kosi
sa novinarskom etikom. A Srpski pokret obnove nije imao nikakvu pri medbu. Za{to, to je retorsko pitawe. Zato {to svi u rukovodstvu Srpskog
pokreta obnove znaju da je Vuk Dra{kovi} narkoman i da je ovo istina.
23
Upozorite advokata Barovi}a da mi ne upada u re~ i da me ne prekida.
Barovi}: Molim da ga upozorite da ponovo vr{i istu radwu...
Dr [e{eq: Neuki advokat bi trebalo da zna da ja dokazujem da je Vuk
Dra{kovi} narkoman. To bi trebalo da zna neuki advokat Barovi}.
Sudija: Molim vas malo ti{ine, o tome sudimo, o tome raspravqamo.
Izvolite gospodine, nastavite svoje izlagawe.
Dr [e{eq: Upozorite ga da mi ne upada u re~.
Barovi}: Ovo nije saslu{awe stranke, ovo je re~ stranke.
Sudija: Pa evo re~, molim vas ograni~ite se samo na tu`beni zahtev
a onda }emo i}i na dokazivawe.
Da vidimo {ta ste od dokaza pripremili.
Dr [e{eq: Samo malo budite strpqivi gospo|o predsednice, vi ste
dosad bili strpqivi, bojim se da ne izgubite strpqewe, polako.
Sudija: Molim vas nemojte te grube re~i o kojima se ovde vodi spor,
koje su ovde predmet parnice.
Dr [e{eq: Koje su grube re~i izgovorene iz mojih usta, gospo|o sudija? Recite mi jednu samo pa da je povu~em ako je gruba.
Sudija: Re~ je o spornim navodima.
Dr [e{eq: Kod mene nema spornih navoda, mo`da kod vas ima.
Sudija: Vidite da su sporni.
Dr [e{eq: Za mene nisu sporni, ja dokazujem wihovu istinu.
Advokat Todorovi}: Pa, ne moè sad...
Dr [e{eq: Gospodine Todorovi}u, moè.
Advokat Todorovi}: Ali ovo je re~.
Dr [e{eq: Gospodine Todorovi}u, do}i }e na red i to kako ste vi
uhva}eni u kra|i kwiga... (Smeh i aplauz u sudnici).
Da ja nastavim, gospo|o sudija.
Sudija: Gospodine [e{eq, ja vas molim da... i upozoravam publiku da
ne ometa rad suda, ovo su jako ozbiqne stvari, molim kolege sa moje desne
i leve strane da se strpe, svi }e dobiti re~, niko ne}e biti li{en mogu}nosti da raspravqa.
Sr|an Radovanovi}: Ja opet molim da se ne generalizuje.
Dr [e{eq: Ja se pridruùjem, gospo|o sudija, va{em zahtevu i kao
tuèna strana molim publiku da niko ne reaguje na ono {to se izgovori
u sudnici. Vidite, gospo|o sudija, kako sam vam od pomo}i.
Sudija: Ja vas molim, gospodine [e{eq, da se ograni~imo samo na tu`bu i tu`beni zahtev. Recite mi koje ste dokaze pripremili, informativ no vas pitam koji su izvori va{eg saznawa za tvrdwe navedene u ovoj tu`bi?
Dr [e{eq: Sa~ekajte, malo strpqewa. E, idemo daqe. [to se ti~e prvog dela tu`be koji se odnosi na moju tvrdwu da je Vuk Dra{kovi} do kraja
bio instrumentalizovan od strane konkurentskih stranaka u predizbornoj
kampawi, to su notorne ~iwenice, Jedan od dokaza na koji se pozivam je to
da je Vuk Dra{kovi} na dràvnoj televiziji dobio dva puta po sat i po vremena da bi saop{tio svoje politi~ke stavove u studiju Beograd i Novi
Sad, a ja sam samo jednom dobio sat i po vremena. To je jedan od dokaza, a
ostale dokaze }emo razmotriti kroz saslu{awe stranaka u postupku.
Sudija: Moram da vas pitam da li vi imate neki pismeni dokaz?
24
Dr [e{eq: Molim vas da samo malo sa~ekate, idemo redom, vidite
kako sam ja sistemati~an. Primetio sam na izlagawe zastupnika ostalih
tuènih, zatim sam se izjasnio na jedan deo tu`be i sad se izja{wavam na
drugi deo tu`be, samo malo sa~ekajte. E, {to se ti~e moje tvrdwe da je
Vuk Dra{kovi} narkoman, ja sam danas doneo dokaze. Dokaze nisam duàn
da predajem tuìocima nego sudu, a rok nije bio prekluzivan, pa sam to
doneo danas. Sada }u sudu da predam spis „Stru~na analiza narkomanskog
pona{awa Vuka Dra{kovi}a”, to je zapravo kwiga na 107 strana. Na
osnovu ove stru~ne analize podne}emo zahtev da se odrede sudski ve{taci psihijatrijske i psiholo{ke struke koji bi izvr{ili psihijatrijsko
posmatrawe Vuka Dra{kovi}a i sud obavestili o svom stru~nom nalazu.
Zatraì}emo od suda da pribavi svu dokumentaciju svih psihijatrijskih
klinika i drugih zdravstvenih ustanova gde se do sada le~io Vuk Dra{kovi} i gde je traìo medicinsku pomo}, kada je re~ samo o du{evnim
oboqewima.
Sada predajem sudu stru~nu analizu.
Sudija: Dr Vojislav [e{eq predaje sudu stru~nu analizu. Gospodine
[e{eq, va{a je du`nost u parni~nom postupku da dokumentaciju koju
predajete sudu predate i drugoj strani...
Dr [e{eq: Molim vas, molim vas, imam primedbu!
Sudija: Sud donosi re{ewe:
Nalaè se ~etvrtotuènom dr Vojislavu [e{equ da pismenu dokumentaciju, stru~nu analizu koja se odnosi na drugi deo spornih navoda
~etvrtotuènog u listu „Demokratija” dostavi sudu u jo{ jednom primerku, radi dostavqawa tuìla~koj strani.
Dr [e{eq: Molim vas, imam primedbu. Primedba je da nije re~ o
sudskom podnesku, nego dokazima. Molim vas, jer ja sam podneo original
dokaza!
Sudija: êtvrtotuèni se protivi navedenom re{ewu suda, jer je on
navedene dokaze predao u originalu i nije duàn da ih predaje u dovoqnom broju primeraka i za drugu stranu.
Dr [e{eq: Ja samo svoje podneske moram u vi{e primeraka da predam.
Sudija: Ja ovde moram da pro~itam, to je ekspertski tim Srpske radikalne stranke.
Dr [e{eq: Da, naravno.
(Aplauz u sudnici.)
Za{to se sudija smeje
Dr [e{eq: Za{to se vi, gospo|o sudija, smejete?
Sudija: Ja se ne smejem.
Dr [e{eq: Ja sam primetio da se smejete.
(Smeh u sudnici.)
Sudija: Dobro, molim vas mir, nemojte da se smejete!
Dr [e{eq: Nemojte da se smejete, jer kad se vi smejete, onda se svi
smeju, jer smatraju da to tako treba.
(Smeh u sudnici.)
25
Sudija: Molim vas, ti{ina!
Dr [e{eq: Molim vas. Dakle, ukoliko protivni~ku stranu interesuje taj dokaz, protivni~ka strana moè ostvariti uvid u spis, a moè i
da fotokopira dokaze koji se mogu fotokopirati.
Odràva se na snazi re{ewe suda kojim je naloèno ~etvrtotuènom da navedene pismene dokaze u zelenoj fascikli dostavi protivni~koj strani.
Dr [e{eq: E, a ja traìm od suda da mi objasni kako to da dostavim?
Onda nam to vratite pa da dostavim protivni~koj strani, ali onda }ete
vi ostati bez toga.
(Smeh u sudnici).
Sudija: Sud to mora imati.
Dr [e{eq: A kako onda da ja to dostavim protivni~koj strani?
Sudija: Preko suda.
Dr [e{eq: Preko suda? E onda vi to dostavite.
Sudija: Kako?
Dr [e{eq: Preko suda.
Vuk Dra{kovi}: Gospo|o sudija, to nama nije potrebno {ta pi{e
ekspertski tim radikalne stranke.
Dr [e{eq: Mo`da to ima gospodin Dra{kovi}.
(Smeh u sudnici.)
Sudija: Znate {ta, i ja sam ìv ~ovek, i ja moram da se nasmejem.
(Aplauz u sudnici.)
Sudija: Tuìlac Vuk Dra{kovi} povodom navedenih odluka suda po
protivqewu ~etvrtotuènog navodi da mu ekspertska analiza nije potrebna. Ona }e ostati sudu.
Da li gospodin dr Vojislav [e{eq ima jo{ ne{to da kaè?
Dr [e{eq: Imam, naravno. Po{to }e sa na{e strane biti traèno
da sud odredi stru~ne ve{take, moje je da unapred obavestim sud kako bi
sud mogao da pripremi ve{take sa svoje strane u ovom slu~aju.
Sudija: êtvrtotuèni daqe isti~e da }e predloìti izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem na sporni deo ~lanka, te da se sud u ovom smislu pripremi.
Jovan Koprivica: Izvinite sudija, samo formalno pravno da zaokruìmo, pa }e cewena strana dobiti re~...
Sudija: Daje re~ protivni~koj strani.
Gospodine Dra{kovi}u, vi ste vi~ni, vi radite na srpskom jeziku, vama je to jaka strana, vi }ete boqe diktirati.
Vuk Dra{kovi}: Nema potrebe da se diktira, ja }u to otkucano predloìti u zapisnik.
Beli prah, marame i klevetawe
Sudija: Novinari, ja ne vidim gospodina Vuka Dra{kovi}a...
Vuk Dra{kovi}: Gospo|o sudija, kada bi re~i koje izgovara optuèni
[e{eq pripadale samo wemu, kad bi on mogao da ih zadrì u svom yepu
ili kada bi te svoje re~i mogao da veè sebi kao maramu oko vrata, onda
ove moje tu`be ne bi bilo. Me|utim, [e{eqeve klevete i uvrede, koje su
predmet tu`be objavile su novine, list „Demokratija”. Nije ta~no, uz26
gred, da je iko iz uredni{tva „Demokratije” intervju sa [e{eqem donosio na cenzuru i odobrewe u SPO, to su obi~ne izmi{qotine. Urednici
„Demokratije” su znali da objavquju laì samim tim {to objavquju intervju sa Vojislavom [e{eqem, jer wegove tvrdwe nikad ni{ta nisu
zna~ile nego prosta~ko klevetawe drugih qudi.
Sudija: Ja bih samo da vas upozorim. Ne}emo laì, ne}emo prosta~ko
pona{awe.
Publika: Nikad druga~ije nije ni znao.
Vuk Dra{kovi}: Molim vas, ima pravo da me tuì. Zbog toga...
Sudija: Molim vas, idemo na vi{i nivo...
Vuk Dra{kovi}: Zbog toga {to su znali da u ovoj zemqi nema gotovo
nijednog istaknutog politi~ara, pisca, akademika, sve{tenika, novinara a da ga [e{eq za posledwih osam godina nije javno qagao, vre|ao i
klevetao, znali su da to ~ini i toga puta. Ilustracije radi pomenu}u samo neke primere takvog wegovog delovawa, postoji ~itava dokumentacija, sve je to javno izgovoreno i objavqeno. Poteù}i pi{toq na beogradske taksiste rekao je: „vi ste banda fa{ista”...
Sudija: Gospodine Vu~e molim vas da se drìmo predmeta, da ne idemo daqe, nego da raspravqamo o su{tini ovog predmeta.
Vuk Dra{kovi}: Molim vas, gospo|o sudija, ako neko izgovori tvrdwu kako ju je izgovorio i ako tuìlac re|aju}i sli~ne tvrdwe o drugim
qudima bude u tome spre~en, onda mu spre~avate da dokaè tu`bu.
Sudija: Gospodine Vu~e, da vam...
Vuk Dra{kovi}: Prema tome, ja }u ovo re}i, ali ako bi zbog toga...
Sudija: Da vam kaèm. Saslu{a}emo vas kao stranke, pa }ete tu imati priliku...
Vuk Dra{kovi}: Ne, ja to sada kaèm! I molim vas...
Sudija: Ja vas molim da se ograni~ite na raspravu.
Vuk Dra{kovi}: Ovo je rasprava. Poteù}i pi{toq na taksiste nazvao ih je banda fa{ista, poteù}i pi{toq na studente rekao je da su
stoka...
Sudija: Molim vas, kolega, produbqujemo parnicu, idemo od teme,
udaqavamo se od su{tine stvari, ne sudimo ono {to je predmet na{eg
spora, idemo mnogo duboko i mislim da zaga|ujemo neke odnose. Dajte da
se ograni~imo na ovo {to nam je su{tina i da presudimo.
Vuk Dra{kovi}: Dobro, po{to vi ne dozvoqavate da podsetimo na
neke stvari zbog ~ega ja odbijam ekspertizu tog ~oveka koju vam je doneo
iz wegove stranke, upravo iz ovih razloga vi ne}ete da ~ujete...
Dr [e{eq: Gospo|o sudija, dozvolite mu da pro~ita, za tuènu stranu to je veoma interesantno.
Kako Vuk postaje crv
Vuk Dra{kovi}: Molim. Govorio je i ovo, javno je objavqeno: „Najvi{e novca iz Dafiment banke i Jugoskandika opqa~kao je li~no Slobodan Milo{evi}, u pitawu su milijarde dolara”, „Radoje Prica je matora
budala”, to su [e{eqeve re~i, „Mira Markovi} nije }erka Mome Markovi}a ve} onog agenta i zlo~inca Be}irevi}a” i za to je [e{eq stru~27
wak da utvr|uje o~instvo, „Milo \ukanovi} je obi~ni mafija{, {vercer i balija”, „Dobrica ]osi} je najve}i antisrpski pacov”, „Dragoslav
Avramovi} je pohlepni i yangrizavi starkeqa”, „Mirko Marjanovi} je
najve}i monopolista i seksualni razvratnik”, „Patrijarh Pavle je najve}i srpski izdajnik”. On kaè: „Opsednut sam bujicom snova u kojoj vidim smrt, nasilnu smrt Slobodana Milo{evi}a i Mire Markovi}”, on
kaè: „Avione NATO pakta koji su ga|ali Udbine navodio je Slobodan
Milo{evi}”, i za ovo on verovatno ima dokaze ekspertskog tima Srpske
radikalne stranke. On kaè: „O~igledni medicinski problemi od kojih
su neki izazvani alkoholizmom ozbiqno onemogu}avaju Slobodana Milo{evi}a da obavqa svoju predsedni~ku du`nost”, kaè: „da je „Biqana
Plav{i} ameri~ki {pijun, a Milan Milutinovi} najobi~niji lopov”.
Publika: Vu~e, da li ti {mr~e{ ili ne?
[mr~e, {mr~e!!! (Smeh u sudnici).
Vuk Dra{kovi}: Gospodo sudije, ovaj ~ovek je posuo blatom, ne po{tedev{i ni samog patrijarha srpskog. Politi~ki re~nik gospodina
[e{eqa predstavqa moralnu i duhovnu septi~ku jamu Srbije, wegove re~i su uvreda srpskog jezika jer su vazda bremenite mr`wom. Re~nik ovog
~oveka je i prvorazredni ekolo{ki i higijenski problem Srbije. Kada
ne bi koristio klevete, uvrede, psovke, gospodin [e{eq ne bi mogao ni
da govori, jer ne bi znao {ta da kaè, on bi u tom slu~aju postao nem uprkos zdravim glasnim ìcama.
U pitawu je ozbiqna bolest koja je u nadle`nosti psihopatologije,
ovaj ~ovek nesporno poznaje srpski jezik, a nesporno je da i uz primetne
te{ko}e pri izgovoru odre|enih slova, na primer: pri izgovoru jednoga
slova u re~i [trpci, [trpci, gospodine [e{eq, wegove glasnice nisu
o{te}ene, o{te}eno je, po{tovani sude, i to tragi~no wegovo ose}awe za
istinu, za ~ast, pristojnost i uqudnost. Dokaz tog odsustva morala i odgovornosti za javnu re~, za javnu funkciju i javne postupke jeste i ~iwenica da je danas u jednoj privatnoj parnici, gde je on privatni tuìlac dovukao sa sobom pola srpske Vlade, potpredsednike, ministre.
A neki ministri, ~ujete li kakve re~i iz sudnice dobacuju, dokaz je
dakle i to odsustva apsolutne odgovornosti i jedne te{ke bolesti. Ja ne}u da joj dajem dijagnozu, ali znam da je medicinskoj nauci vrlo poznata
priroda ove bolesti. Naravno da ostajem pri tu`benom zahtevu, mogu odustati jedino ukoliko bi sud na osnovu svega a i na osnovu dosada{weg
javnog delovawa gospodina [e{eqa, zaista pozvao ve{take psihopatologe da utvrde preciznu dijagnozu jednog te{ko obolelog ~oveka, to je sada jasno, i upute ga na le~ewe u odgovaraju}u medicinsku ustanovu. Da li
}e to biti du{evna bolnica ili neka druga, ne znam. Ja bih se li~no radovao da to le~ewe uspe.
Po{tovani sude, zbog mnogo mawe nepristojnog pona{awa, kao javna
li~nost, francuski fa{ista, veliki neprijateq Srbije i srpskog naroda, a uzgred i veliki li~ni prijateq [e{eqa i wegove stranke, gospodin
Le Pen nedavno je od francuskog suda osu|en zbog takvog prosta~kog i to
mnogo mawe prosta~kog i bolesnog pona{awa na javnoj sceni – oduzeta su
mu gra|anska prava. Ja naravno ne traìm od ovoga suda da to uradi, jer
28
smatram, s obzirom na neke moje emotivne slabosti prema gospodinu [e{equ, da je wemu danas mnogo potrebnija medicina nego {to su mu korisnija gra|anska prava, i ja verujem da ovaj sud tu pomo} medicine jednom
te{ko obolelom ~oveku ne}e da uskrati. Hvala.
Sudija: Gospodine Vu~e Dra{kovi}u, ho}ete li nam dati taj dokaz?
Vuk Dra{kovi}: Kako da ne, sa zadovoqstvom.
Sudija: Imate u dva primerka?
Vu~i}: Imate kopir? (dobacuje)
Sudija: Pa, nemamo, gospodine ministre.
Sud konstatuje da pismenu izjavu koju je usmeno izneo pred sud uru~uje jedan primerak sudu, a drugi primerak se uru~uje tuènom.
Onda smo se ovako dogovorili: ekspertizu }e tuèna strana dostaviti...
Dr [e{eq: Ne, ne, molim vas.
Sudija: Dobro, onda }e sud isfotokopirati o svom tro{ku i dostaviti tuìocu. Re{ewe: Sud donosi re{ewe da se stru~na analiza iz fascikle ekspertskog tima Srpske radikalne stranke ima fotokopirati u sudu i ista dostaviti punomo}nicima prvo i drugotuènom u jednom primerku. Samo da vas pitam: da li ste zadovoqni sa jednim primerkom?
Vuk Dra{kovi}: êga?
(Smeh u sudnici.)
Srpski pokret obnove ne}e svoje kante za sme}e da zatrpava...
Sudija: Nalaè se ~etvrtotuènom da na prvi deo spornog teksta
pruì sudu pismene dokaze i druge dokaze koji su bili izvor saznawa ~etvrtotuènog.
Dr [e{eq: Primedba, moja primedba, da li mi dajete re~?
Sudija: Samo malo.
Dr [e{eq: Na notorne ~iwenice ne podnose se pismeni dokazi. Notorna je ~iwenica...
Sudija: Primedba se odbija.
Dr [e{eq: Molim vas, sa~ekajte malo. Notorna je ~iwenica da je
gospodin Dra{kovi}, samo jedan od dokaza, dobio dva puta po sat i po u
predizbornoj kampawi na televiziji, a ja samo jednom sat i po, iako je kao
predsedni~ki kandidati trebalo da budemo ravnopravni, to je notorna
~iwenica. Ja ne odbijam da podnosim na notornu ~iwenicu, vi znate da je
to notorna ~iwenica, to zna i gospodin Dra{kovi}, e, ako gospodin Dra{kovi} osporava tu notornu ~iwenicu, ja }u je dokazivati.
Sudija: On je osporava.
Dr [e{eq: Molim vas, ne osporava ovu notornu ~iwenicu da je imao
dva puta po sat i po vremena!
Sudija: êtvrtotuèni odbija da o ovim ~iwenicama koje su notorne
pruì dokaze.
Kada se izvr{i fotokopija ekspertize i dostavi tuìocima istima
se ostavqa rok od 25 dana da odgovore na navod iz te stru~ne analize.
Jovan Koprivica: Moram primetiti, saslu{awe stranaka je jedan od
dokaza, prema tome nije ba{ da nema dokaza, prema tome...
29
Punomo}niku Jovanu Koprivici tako|e se ostavqa 15 dana da uobli~i
pravno navode ~etvrtotuènog o kojima je govorio u re~i svojoj i dostavi
daqe dokaze o kojima je govorio u re~i svojoj, vezuju}i te navode za stru~nu
analizu, a potom odredi ro~i{te i odlu~i o daqem toku postupka.
“Ko je tuìlac a ko tuèni” – pita dr [e{eq
Dr [e{eq: Imam jo{ jednu primedbu. Mislim da sud treba posebno
da konstatuje da je gospodin Dra{kovi} i danas prilikom svog izlagawa
pokazao da nije bio u ura~unqivom stawu, a to se najboqe vidi iz ~iwenice da je gospodin Dra{kovi} zaboravio ko je ovde tuìlac, a ko tuèni.
On je izjavio da sam ja tuìlac, a on se branio kao da je tuèni.
Sudija: êtvrtotuèni moli sud da konstatuje u zapisnik da Vuk
Dra{kovi} prilikom izlagawa je pokazao da nije ura~unqivog pona{awa. To je primedba na postupawe predsednika Ve}a koji vodi raspravu...
Dr [e{eq: Molim vas da sadràjno iznesete da je on u svom izlagawu zaboravio ko je tuìlac a ko tuèni.
Sudija: Pi{e. to }ete proveriti.
Dr [e{eq: Ali unesite vi to za svaki slu~aj u zapisnik, mo`da nema
u tom spisu.
Sudija: To ja nisam konstatovala. Sud donosi re{ewe da je sudija diplomirani pravnik sa poloènim pravnim ispitom i da on nije lekar, da
nije kvalifikovan i stru~no sposoban da takve zakqu~ke donosi.
Barovi}: Imamo primedbu na priloène dokaze u pisanom obliku u
zelenim koricama, kako ste ga opisali sa razloga {to se inkriminisani
iskaz ~etvrtotuènog odnosi na lica koja su bila u zatvoru, odnosno lica koja su vi|ala i pose}ivala tuìoca, kakav je to ekspertski nalaz
Srpske radikalne stranke, mi znamo...
Vuk Dra{kovi}: Nikola, ne interesuje nas {ta Srpska radikalna
stranka pi{e. (Dobacuje)
Publika: Banana – men, skini bananu s glave!
Barovi}: Mi znamo da je Srpska radikalna stranka povezana sa policijom, znamo da je policijska stranka, ali nije wihova ekspertiza podobna da bi odlu~ivala i dokazivala ~iwenice koje oni la`no proturaju,
tako da imamo prigovor na izvo|ewe tog dokaza.
Publika: I {to si pametan i lep!
Punomo}nik tuìoca advokat Nikola Barovi} ima prigovor na izno{ewe dokaza stru~ne analize ekspertskog tima Srpske radikalne
stranke, a nazvanu postupaju}eg sudije u zelenim koricama.
Dr [e{eq: Molim vas, imam primedbu.
Sudija: Samo malo.
Vuk Dra{kovi}: (ima primedbu)
Dr [e{eq: Gospo|o sudija, ja sam prvi traìo.
Vuk Dra{kovi}: Da bi se do{lo do odgovora ko je ~iji pulen, Vuk
Dra{kovi} ili je to mo`da Vojislav [e{eq, predlaèm da sud angaùje
ve{take koji }e da utvrde da li je Vuk Dra{kovi} potpredsednik Marjanovi}eve socijalisti~ke Vlade ili je to Vojislav [e{eq.
Publika: Na tvoju àlost jeste!
30
Sudija: No, to su notorne ~iwenice.
Vuk Dra{kovi}: Zamolio bih da ve~eras posebna sudska ekipa posmatra dràvnu televiziju, ovde su doveli kamere kao pro{li put, dràvne televizije zloupotrebqavaju}i vlast. Na ulazu u sudnicu rekao
sam gospodinu [e{equ: „Optuèni, pona{aj se pristojno”...
(Smeh u sudnici.)
Sudija: Gospodine Dra{kovi}u, to je van ove sudnice...
Tuìlac Vuk Dra{kovi} predlaè da sud utvrdi da li je ~etvrtotuèni potpredsednik Vlade ili Dra{kovi}...
Vuk Dra{kovi}:...(ponavqa prethodne svoje re~i).
Sudija: Odbija se prigovor Vuka Dra{kovi}a...
(Smeh u sudnici.)
Dr [e{eq: Molim vas, insistiram da u zapisnik u|e jedna veoma va`na tvrdwa Vuka Dra{kovi}a, jer ona je bitna za ovaj sudski postupak.
Vuk Dra{kovi} je izjavio da je dokaz da sam ja pulen Socijalisti~ke partije Srbije to {to sam potpredsednik Marjanovi}eve Vlade. To pokazuje
da je Dra{kovi} i sada pod uticajem narkotika.
(Smeh u sudnici.)
Kao toalet papir, upotrebi i baci
Sudija: Molim vas, gospodine [e{eq...
Dr [e{eq: êkajte, molim vas, saslu{ali ste gospodina Dra{kovi}a do kraja, saslu{ajte sad i mene. Pa, ja dokazujem da je on narkoman i koristim svaki dokaz koji mi je na raspolagawu. Molim vas, gospo|o sudija
ovo je veoma va`no, jer je notorna ~iwenica da je Srpska radikalna
stranka u{la u Vladu i da sam ja ministar iste Srpske radikalne stranke ne u socijalisti~koj Vladi nego u koalicionoj Vladi narodnog jedinstva povodom koje je sklopqen sporazum koalicionih partnera. A sama
pozicija gospodina Dra{kovi}a koji se upiwao iz petnih ìla da u|e u
Vladu, ali nije, govori da je samo politi~ar za jednokratnu upotrebu.
Znate, kao toalet papir, upotrebi i baci...
(Smeh u sudnici.)
Druga primedba, molim vas budite strpqivi, se odnosi na izjavu
advokata Nikole Barovi}a da je Srpska radikalna stranka policijska
partija. Izjava pokazuje da gospodin Barovi} nije ura~unqiv, pa zahtevam da sud zatraì...
Sudija: Molim vas, gospodine [e{eq...
Dr [e{eq: Molim vas, Srpska radikalna stranka, molim vas...
Sudija: Gospodine potpredsedni~e Vlade, nemojte vi tako.
Dr [e{eq: Molim vas, gospo|o sudija, imam jo{ jednu primedbu. Ja
ovde nisam kao potpredsednik Vlade, ja sam ovde kao gra|anin i nemojte
da me oslovqavate sa potpredsedni~e Vlade.
Sudija: Imate li jo{ ne{to?
Dr [e{eq: Imam. Da se zatraì od advokatske komore Beograda i
da se izvr{i uvid u registar advokata da li je Nikola Barovi} jo{ uvek
advokat, po{to je nedavno imao snaàn udarac u glavu i verovatno je nesposoban za obavqawe advokatske profesije. Da je sposoban, ne bi mogao
31
da da ovakvu izjavu da je Srpska radikalna stranka policijska stranka i
da se ustanovi da li je on jo{ uop{te advokat.
Sudija: Oduzimam re~ i diktiram:
êtvrtotuèni Vojislav [e{eq isti~e da je potpredsednik Vlade
Republike Srbije kao ~lan Srpske radikalne stranke, radi se o koalicionoj vladi, ne radi se o nekom pulenstvu.
Predlaè da sud utvrdi da li punomo}nik tuìoca, advokat Nikola
Barovi}, moè da se bavi advokaturom, s obzirom na povrede koje je imao.
Dr [e{eq: S obzirom da je nedavno dobio snaàn udarac u glavu i da
postoji opravdana pretpostavka da posle toga nije u stawu da...
Sudija: Opomiwe se dr Vojislav [e{eq da ne vre|a u~esnike u ovom
postupku pod pretwom posledica.
Dr [e{eq: Molim vas, gospo|o sudija...
Barovi}: On vas nije razumeo! (dobacuje)
Sudija: Molim vas, kolega Barovi}u, imate li advokatsku legitimaciju?
Barovi}: Imam, ali trenutno nije kod mene, ali to je nebitno i da je
nemam, pona{awe gospodina...ja sam zaprepa{}en za{to kolega Koprivica ne traì pet minuta pauze i ne uputi neukog gospodina kako treba da
se pona{a u sudnici i onda sam preuzme da vodi wegov predmet, sigurno
}e ga boqe voditi nego {to...
Prekida se spor, prekida se su|ewe o ovoj pravnoj stvari, a stranke
se upu}uju na re{ewa koja je sud doneo.
Dr [e{eq: Gospo|o sudija, imam jo{ jednu primedbu. Vi ste mene
upozorili na pomiwawe ~iwenica koje se ti~u ovoga spora, zna~i su{tine stvari, a gospodina Dra{kovi}a niste upozorili na pomiwawe qudi
koji ni na koji na~in nisu ume{ani u ovaj spor.
Sudija: Jesam.
Dr [e{eq: Na tu okolnost niste, to nije u{lo u zapisnik, mo`da ste
nekim drugim putem...
Sudija: Gospodine [e{eq...
Dr [e{eq: E molim vas, s obzirom da advokat Barovi} nema advokatsku legitimaciju ovaj moj zahtev je veoma ozbiqan da se utvrdi da li je
on advokat ili nije.
Barovi}: S obzirom na neukog predsednika, ja legitimaciju ne nosim
sa sobom ali }u je kasnije dostaviti na uvid...
Publika: On nema ni glavu, a kamoli legitimaciju, on ima bu~uk na
ramenima! (neko iz publike)
Sudija: ...
Dr [e{eq: Zna~i nije advokat!
Sudija: Po na{em zakonu svako od nas moè biti punomo}nik ako te
svoje usluge ne napla}uje.
Sud donosi re{ewe:
Sudija }e proveriti u Advokatskoj komori da li je advokat Nikola
Barovi} upisan u registar advokata.
Evo, ja sam dala 15 dana strankama da se dostavqeni dokazi pregledaju.
Da vidimo kad su stranke slobodne da se zakaè slede}e ro~i{te?
32
Dr [e{eq: U junu mesecu bilo koji datum.
Barovi}: Imam predlog.
Publika: Ko tebe {ta pita, nema{ legitimaciju, ima{ predlog!
Vuk Dra{kovi}: Mene iznena|uje to {to insistirate na dokazima.
(Smeh u sudnici.)
Publika: [ta }e sudu dokazi?
Vuk Dra{kovi}: êkati dokaze za bilo {ta {to kaè [e{eq, to
vam je kao kad ~ekate da krava rodi dete.
Po dobijawu dokaza od tuène strane kojima je ostavqen rok od 15
dana. Na ovo nemate pravo àlbe.
Sr|an Radovanovi}: êkajte molim vas, bilo bi dobro da se odmah
usaglasimo o terminu, septembar – septembar.
Koprivica: Ovde ima 5 advokata – bilo bi dobro da se usaglasimo, mi
smo zauzeti qudi, ceo dan smo izgubili, vi vidite da ova su|ewa traju po
ceo dan.
Sudija: Ko?
Koprivica: Pa, advokati imaju i druga ro~i{ta, vidim ovde 5 advokata.
Publika: êtiri advokata, bez Barovi}a! Barovi} je operisan, nije
on advokat! (neko iz publike)
Sudija: Advokati tuène strane insistiraju da se rasprava odredi
kako bi mogli da planiraju ostala su|ewa.
Moè li 25. juni, {esti mesec.
Dr [e{eq: Trebalo bi malo ranije.
Sudija: Pa, ja ne mogu.
Sud donosi re{ewe:
Dana{we ro~i{te se odlaè, a naredno se zakazuje za 25. jun 1998. godine u 10 ~asova.
Prisutnima saop{teno, na ro~i{te nikoga ne pozivati.
Razgovor sa novinarima posle su|ewa.
Dr [e{eq: Dana{we su|ewe je pokazalo da je Vuk Dra{kovi} do{ao pod dejstvom droga, videli ste i sami, u stvari, zaboravio je ko je tuìlac a ko tuèni, lupetao je raznorazne gluposti koje nemaju veze sa
ovim predmetom.
Novinar: [ta mislite kako }e se okon~ati ovo su|ewe?
Dr [e{eq: Ovo su|ewe }e pokazati da je Vuk Dra{kovi} zaista ~ovek abnormalnog pona{awa u psihijatrijskom i psiholo{kom smislu, to
je veoma bitno za na{u javnost i za kompletno srpsko dru{tvo. I da se
napokon saznaju neke ~iwenice i neka istina, tu }e nam mnogo pomo}i i
sudski ve{taci koji }e sigurno biti odre|eni.
Novinar: Kao potpredsednik Vlade, jeste li zadovoqni su|ewem?
Dr [e{eq: Ne, ja ovde nisam bio kao potpredsednik Vlade, ja sam ovde bio kao gra|anin.
Novinar: Da li ste zadovoqni pravosudnim sistemom i dosada{im
tokom?
Dr [e{eq: [to se ti~e pravosudnog sistema, naravno da nisam zadovoqan, ali ovaj postupak je u osnovi bio korektan uz neke primedbe koje
se mogu izre}i.
33
PRIPREMNO ROÎ[TE
ZAPISNIK O GLAVNOJ RASPRAVI
Sastavqen dana 8.4.1998.
Pred Prvim op{tinskim sudom u Beogradu
Predsednik ve}a
Branka Mici}
Tuìlac: SPO
Tuèni: NIP „DEMER” i dr.
^lanovi ve}a – sudije porotnici
Predmet spora: nak. {tete
Zapisni~ar:
Jagoda Jovanovi}
Po~etak u 11 ~asova
Predsednik ve}a otvara glavnu raspravu, objavquje predmet raspravqawa i utvr|uje da su na raspravu do{li:
Za tuìoca adv. Primovi} Ivana po pun. u spisima
I tuènog adv. Sr|an Radovanovi} za koga se javqa adv. Vlada Simeunovi} po punomo}ju koje prilaè kao i II i III tuènog
IV tuènog li~no
V tuènog niko, uredno pozvan.
Od ostalih prozvanih lica nisu do{li:
IV tuèni [e{eq Vojislav osporava tu`beni zahtev tuìlaca kako
u pogledu pravnog osnova, tako u pogledu traènih iznosa i posebno isti~e ako je tuìocima stalo do nov~ane naknade, a o~igledno da jeste, jer
sve vrednosti izraàvaju kroz novac, onda moè tuèni da im pribavi
izvesnu koli~inu novca. Kao profesionalni politi~ar smatra da je obavezan i duàn da javnost istinito, objektivno i blagovremeno informi{e pa je u tom smislu izneo istinu da je II tuìlac narkoman te da je ta
okolnost bila od zna~aja za upoznavawe dru{tva. Tu ~iwenicu }e i dokazati u ovom sudskom postupku te sa tih razloga tu`beni zahtev tuìlaca
se pojavquje kao neosnovan.
IV tuèni insistira da tuìlac pruì dokaz da su tuìoci platili
taksu.
Sud donosi
RE[EWE
Konstatuje se da tuìoci nisu platili sudsku taksu, pa se nalaè punomo}niku tuìoca da na ime sudske takse plati iznos od 5.000,00 dinara.
II tuìocu se nalaè da na ime sudske takse na tu`bu u roku od 15 dana plati iznos od 5.000,00 dinara na ìro ra~un suda koji }e pismeno biti dostavqen.
Punomo}nik tuìlaca povodom re~i IV tuènog isti~e, da tuìoci
nisu dobili opomenu za pla}awe sudske takse u ovoj parnici te da pla}awe takse ili nepla}awe takse nije smetwa za vo|ewe parni~nog postupka
jer je to regulisano Zakonom o sudskim taksama Republike Srbije.
34
Punomo}nik tuìlaca u vezi odgovora na tu`bu tuènih predlaè
da sud naloì tuènima da na okolnost iz odgovora na tu`bu dostave sudu dokaze.
Sud donosi
RE[EWE
Nalaè se punomo}niku I, II, III tuènog da dostavi sudu dokaze kojima se utvr|uje istinitost navoda dnevnom listu „Demokratija” br. 294 od
4.12.1987. godine u roku od 8 dana.
Nalaè se IV tuènom da u istom roku od 8 dana dostavi sudu dokaze
kojima se utvr|uje istinitost navoda objavqenih u dnevnom listu „Demokratija” a odnose se na tuìoca.
Da se na slede}em ro~i{tu izvede dokaz saslu{awem tuìlaca i tuènih u svojstvu stranaka.
Punomo}nik I, II, III tuènih protivi se re{ewu suda kojim mu je naloèno da u roku od 8 dana dostavi sudu dokaze kojim se utvr|uje istinitost navoda iz lista tuènog sa razloga {to tuèni u konkretnom slu~aju se radi o intervjuu kao formi izraàvawa, gde novinar ne zauzima svoj
stav ve} samo prenosi izjavu lica koga intervjui{e.
Radi izvo|ewa dokaza dana{we ro~i{te se odlaè.
Slede}e ro~i{te se zakazuje za...
EKSPERTSKI TIM SRPSKE RADIKALNE STRANKE
STRU^NA ANALIZA NARKOMANSKOG
PONA[AWA VUKA DRA[KOVI]A
Droga je bolest koja, kao nijedna druga, od bolesnika traì novac.
Novca u novinarstvu nema mnogo, tek ne{to vi{e ga je u kwièvnosti, a
u politici na na~in na koji je Dra{kovi} shvata ima ga najvi{e. Droga
kao motiv, droga kao ono {to pokre}e, za{to da ne?
Godina 1968. osim {to }e ostati zapam}ena po takozvanim „studentskim gibawima”, odnosno studentskim bunama, {irom Zapadne i Isto~ne Evrope, koje iako nastale razli~itim povodima sve su ipak bile samo
refleks velikih takozvanih antiratnih okupqawa, koje je tih, i par godina ranije, organizovala studentska omladina {irom Sjediwenih Ameri~kih Dràva, izraàvaju}i na taj na~in protest i ogor~ewe protiv,
tada ve} izgubqenog osvaja~kog rata koji su Amerikanci vodili u Vijetnamu. Wihove ~uvene parole (qubav, mir, cve}e) po kojima su pripadnici
hipi pokreta i dobili ime „deca cve}a”, wihov osoben izgled koji karakteri{u duge kose i duge brade, nemarno i nekonvencionalno obla~ewe,
naravno i druga~ija vrsta muzike dobro su poznati svima. To je, naàlost, jedna i to boqa strana medaqe. Druga, tako|e dobro poznata, nije ni
pribli`no toliko miroqubiva, nasmejana i cvetna kao prva. Woj je ime
– droga. Naime, droga je tada, upravo u tom periodu, uvedena u op{tu upotrebu, postala trend, a dokaz za to jeste i ~iwenica da se i danas koriste
izrazi za neku od vrsta droge (marihuana – trava – cve}e, tj. za{titni
znak onda{we omladine) koji poti~u jo{ iz {ezdesetih.
35
Studentsko kozara~ko kolo Vuka Dra{kovi}a
I ovde su se 1968. godine, {to bi neki rekli, “dogodili studenti”.
Znamo kako se sve zavr{ilo. On je rekao da su studenti u pravu, raspu{ten je „crveni Univerzitet”, a na Terazijama se, vaqda od sre}e, spontano razvilo studentsko kozara~ko kolo. U tom kolu bio je i tada{wi student prava, budu}i novinar, pisac i politi~ar sa najkrivudavijom i najnedoslednijom karijerom na ovim prostorima, Vuk Dra{kovi}. Ili, kako on voli da se potpi{e Vuk Dra{kovi}.
Veza izme|u pri~e o antiratnim protestima u Americi i Vuka Dra{kovi}a je, verovatno je ve} jasno, droga. Ta se nesre}a tada, naàlost,
pojavila i ovde, i to, naravno, prvo u velikim gradovima – centrima – Beogradu, Zagrebu, Qubqani...Vuk Dra{kovi}, tada samo mladi} iz provincije, student, zaslepqen svetlostima velegrada, upla{en da ne bude ismejan ako se ne uklopi u uzavrele gradske tokove, vrlo brzo usvaja tada{wa
„vladaju}a” pravila izgleda i pona{awa. Pu{ta kosu i bradu, a prijateqi koji ga se se}aju iz tog perioda tvrde da je i wegovo pona{awe bilo
podjednako „razbaru{eno” koliko i wegov izgled, ali prime}uju da u tom
periodu nije imao tako velike oscilacije i amplitude svog raspoloèwa
i pona{awa kao {to je to slu~aj posledwih godina.
Droga kao slabost “zabrawenog pisca” Vuka
Ako presko~imo takozvane „novinarsku i kwièvni~ku fazu”, mada
bi i one bile zanimqive za analizu, ako ni zbog ~ega onda zbog iskazane
velike qubavi i èqe gospodina Dra{kovi}a da se bori za prava naroda
Zimbabvea i odbranu afri~kog socijalizma, dolazimo do trenutno posledwe od Vukovih faza – politi~ke. Dodu{e, i ova na{a tvrdwa podlo`na je kritici, jer je nedavno (u vreme svog detiwasto upornog kandidovawa na izborima za predsednika Republike Srbije, kada je i zaradio nadimak „ve~iti kandidat”) sam Dra{kovi} izjavio i ostao ìv kako vi{e
nije ni politi~ar, ve} dràvnik! Bez komentara. Ili je komentar ipak
mogu} ako takav uzlet propratite jednom re~ju – droga. Uostalom u vreme
najve}e qubavi Dra{kovi}a i wegovog koalicionog partnera Zorana
\in|i}a do{lo je do naglog zahla|ewa odnosa, upravo zbog, kako Dra{kovi} kaè, izjava jednog od potpredsednika Demokratske stranke, da je
lider SPO-a izme|u ostalog i – narkoman.
No, vratimo se po~etku. Kada je, priznajemo, dobro osetiv{i puls
srpskog naroda, koji je, posle pedesetogodi{we klini~ke smrti ponovo
po~eo da otkucava, plasirav{i nekoliko kwiga sa do tada nezamislivom
tematikom (usta{ki zlo~ini, srpsko-muslimanski odnosi, komunisti~ke
dogme i vi{edecenijski {iptarski teror na Kosovu i Metohiji), iskoristio je u odre|enim krugovima ste~eni oreol „antikomunisti~kog zabrawenog pisca” i otisnuo se u burne politi~ke vode.
Droga, bolest koja traì novac
Zanimqiva je jo{ jedna stvar. Droga je bolest koja, kao nijedna druga,
od bolesnika traì novac. Novca u novinarstvu nema mnogo, tek ne{to
36
vi{e ga je u kwièvnosti, a u politici na na~in na koji je Dra{kovi}
shvata ima ga najvi{e. Droga kao motiv, droga kao ono {to pokre}e, za{to da ne?
Op{ti odnos prema narkomaniji mewao se kroz istoriju. Od svima
poznatih ispisanih stranica o legendarnom detektivu [erloku Holmsu,
gde je pisac da bi mu dodao jo{ malo od ekscentri~nog {arma, glavnom liku pripisao i povremeno kori{}ewe takozvane lake droge – ha{i{a, do
danas – kada se zaista shvata su{tina zla i opasnosti koje narkotici sobom nose. Droga mewa psihu. ôvek pod dejstvom droge nije vi{e isti.
Ako zanemarimo Dra{kovi}eve besmislene tvrdwe o tome kako je on onaj
isti s po~etka svoje politi~ke karijere, kako se „ni za dlaku nije promenio”, a kao krunski dokaz za te besmislice povla~i jednu jedinu re~enicu,
a to je da „sve to jasno stoji u Programu Sepeoa”, koji (by the way) niko
jo{ nije video, vi{e je nego evidentna promena koja se u Dra{kovi}evom
slu~aju odigrala o~igledno pod uticajem nekog od „spoqnih” faktora.
“Od gata~kih muslimana najgori su Vuk i Dana”
Od ~oveka koji je ispisivao stranice najteèg srpskog stradawa do
najè{}eg branioca Osijeka, Vinkovaca, Zagreba, Dubrovnika, a posebno Sarajeva i Srebrenice od srpskih zavojeva~a, od osniva~a Srpske garde do velikog spasioca „gata~kih muslimana” ({to je i inspirisalo narodnog pesnika da stvori stihove „Od gata~kih muslimana najgori su
Vuk i Dana”), od najve}eg juri{nika na pripadnike srpske policije, bar
na re~ima (dela je uvek prepu{tao drugima), do nepopravqivog mirotvorca, pa sve do konstatacije da on, Vuk Dra{kovi}, gubi izbore samo
zbog toga {to narodu govori istinu, a oni {to propovedaju la` imaju
najve}u podr{ku pijanog i bezglavog naroda, kako kaè Dra{kovi}.
Takve oscilacije, toliki usponi i padovi nisu uobi~ajeni kod normalnog ~oveka. To se ~oveku ~iste svesti jednostavno ne doga|a. To se ne
doga|a ~ak ni ~oveku ~iste svesti koji je, recimo, dobro pla}en da mu se
to doga|a. Nema naprosto nov~ane sume koja bi pokrila tolike i takve
promene. I, zato je jedino obja{wewe u slu~aju Dra{kovi} to da je on
narkoman.
Halucinacije proizvedene odre|enom vrstom narkotika
Vuk Dra{kovi} pokazuje jo{ neke od osobina bolesti zavisnosti.
On ima halucinacije karakteristi~ne za ta~no odre|ene vrste narkotika. U ve} legendarnom opro{tajnom pismu u kome Dra{kovi} saop{tava
javnosti da je re{io da umre (pismo datira iz 1993. godine) i to ne bilo
kad, ve} istoga dana kada i “wegov” (on ga je i prisvojio, dodu{e ni krivog ni du`nog) general Mihailovi}, Vuk kaè kako po }eliji, u kojoj {etaju pacovi, sigurno mu ne}e dozvoliti da u delo sprovede svoju odluku o
umirawu, jer }e ga infuzijom i lekovima nasilno odràvati u ìvotu.
Samo mala vizuelna analiza slike u kojoj pacovi {etaju preko moderne
medicinske opreme za “odràvawe u ìvotu”, dovoqno govori koliko su
ozbiqni psihi~ki poreme}aji nastupili, a koji se ne mogu druga~ije protuma~iti, osim kori{}ewem opojnih sredstava.
37
Izgubqeni mesija ili {eta~ narkomanskog raspoloèwa
Dra{kovi} nije obi~an narkofil (~ovek koji samo s vremena na vreme uìva drogu i u stawu je da mu svaki put bude i posledwi), ve} je ozbiqan, a po~esto i opasan narkoman. On se u javnosti pojavquje neprijatno
staklastog pogleda, posle duèg govora drasti~no mu opada koncentracija i neuroti~no se pona{a. On je sebi centar sveta, a o sebi naj~e{}e govori u tre}em licu i u takvim stawima u svojim o~ima je najja~i, jedini,
svemogu}i Mesija, koji treba da spase ~ove~anstvo, naravno, ne zna se od
koga i ~ega. Wegove izjave tipa – samo tri dana da imam slobodu i pristup TV Bastiqi, sve bi se za tren promenilo, a ja bih mu rekao – stani!....,tekstovi najnovijih spotova sa posledwih predsedni~kih izbora
“Ho}u demokratsku Srbiju i takva }e biti!”, kao i sam slogan “jedino
Vuk” koji nije proizvod nikakve marketin{ke agencije, ve} je plod Dra{kovi}eve drogom pomu}ene psihe – najboqi su dokazi.
Tu je, naravno, i konstantna manija gowewa, ili teorija zavere, koja u
konkretnom slu~aju zvu~i ovako: “Nisu oni opozicija reìmu, ve} najve}oj od opozicionih stranaka – Sepeou!”, “Sva wihova aktivnost tokom
posledwih godina bila je aktivnost uperena protivu Vuka Dra{kovi}a i
Sepeoa!”, a, razume se, Vuk Dra{kovi} i Sepeo juna~ki }e sve izdràti i
stvoriti demokratsku Srbiju.
Vuk Dra{kovi} ne konzumira ha{i{ ili marihuanu, to su takozvane
lake droge i one ne proizvode ovakve efekte. Vuk Dra{kovi} ne uzima
ni heroin. Suvi{e je samozaqubqen i kukavica da bi se samopovre|ivao
iglom. Re{ewe zagonetke ima svoje ime – kokain.
Kokain razara qudsku psihu
„ârobni” beli prah ~ijim konzumirawem se na enti stepen poja~avaju i izo{travaju sva ~ovekova ~ula i emocije, kokain daje snagu, prividnu mo} i energiju, poletnost. Me|utim, kokain u potpunosti razara qudsku psihu.
Gre{ka je verovawe da upotreba kokaina postaje lako vidqiva posle
nekoliko meseci ili godina, jer prah razara sluzokoù nosa i nozdrve
pretvara u dve rascvetale rane, bolne na dodir i veoma neprijatnog izgle da. To zaista i jeste slu~aj sa takozvanim „prqavim” vrstama kojih, naravno, na trì{tu ima u izobiqu i ~ija cena nije basnoslovna. Postoji, me|utim, ~ist, sne`nobeli prah ~iji konzumenti na Zapadu (holivudske le potice ili svetski slavne rok zvezde) ne moraju da strepe za svoj izgled.
Rekli smo ve} da ne postoji novac zbog koga bi se ~ovek toliko prome nio. Pa, zaista i nije u pitawu novac. Dra{kovi} je narkoman. Osim ako,
naravno, neko ne dokaè suprotno. Jer, mnogi od navedenih simptoma
svojstveni su i nekim te{kim, uro|enim mentalnim poreme}ajima. A to bi
ve} bio problem. Jer, narkomanija, pa makar i u ovom stepenu se, ipak, le~i.
Kontradiktornosti koje se pojavquju u, pre svega, politi~kom delovawu, kao i brojni falsifikati, izmi{qotine i neumerene laì, paranoi~ni strah od svega i svakoga, do potpunog i apsolutno neverovatnog
besmisla dovode sve pri~e takozvanih analiti~ara i {pekulanata koji
bi sve Dra{kovi}eve suprotnosti okarakterisali iskqu~ivo kao prome38
ne politi~kih stavova ili politi~ki marketing. Iz tekstova koje }emo
navesti bi}e potpuno jasno da Vuk Dra{kovi}, iako fizi~ki zdrav, ~esto pokazuje znake smawene ura~unqivosti, posebno pona{awa karakteristi~na za ekstazu.
Vuk kao vitez Koja
Politi~ka karijera Vuka Dra{kovi}a krajem 80-tih godina ulila je
nadu srpskom narodu da postoji mogu}nost da se kao gra|ani vratimo staroj srpskoj tradiciji, ali i povratku nacionalnog ponosa, ~asti i dostojanstva bez daqeg uzmicawa i davawa teritorija na{im neprijateqima.
Tako Vuk Dra{kovi}, 28. juna 1990. godine, na Vidovdan, u crkvi Lazarici u Kru{evcu, kaè: „Odavde je, bra}o i sestre, na{ ~estiti knez,
pre 601 godinu, odveo vojsku u boj na Kosovo. Pri~estili su se ovde, a posledwe, samrtno pri~e{}e primili su u crkvi Samodreì, nedaleko od
mesta gde se bitka odigrala. Krenimo odmah u Samodreù, da ponovimo i
put i pri~esnu zakletvu na{eg cara i na{ih vitezova. Vreme je takvo da
nam je opet ginuti na Kosovu i za Kosovo. Na{u svetu zemqu, ogwi{te
na{e kulture i na{e istorije, kolevku svih Srba, pritiskaju tu|inci i
isti oni barjaci Azije koje je tamo Murat doneo pre {est vekova...”
Odmah iza toga, poprili~no i preteruju}i u svojim epskim zakletvama za odbranu srpstva, Dra{kovi} se istog dana na istom mestu, zakleo
bogom svemogu}im da je pripravan dati i ìvot za na{u svetu
kosovskometohijsku zemqu: “Zakliwem se bogom svemogu}im, svetim
Savom, svojom verom pravoslavnom, krvqu kosovskih vitezova, svojim
precima, istorijom tradicijom i ~a{}u srpskoga naroda da sam, trena
svakog pripravan dati ìvot za na{u svetu Kosovskometohijsku zemqu”.
(“Srpska re~”, 15.7.1990.)
Ovako je nekad govorio Vuk
Tako|e, Dra{kovi} se o{tro i èstoko suprotstavqa bilo kakvoj
pomisli za uspostavqawem neke autonomije na Kosovu i Metohiji: „[to
}e re}i, nema nikakve autonomije teritorijalne, nema nikakvog albanskog jezika u slu`benoj upotrebi, nema albanskog univerziteta. Kompletan sada{wi mehanizam vlasti na Kosovu i Metohiji, koji je mehanizam
albanske dràve, mi bismo demontirali u roku od sedam dana do temeqa.
A ono {to bi trebalo ponovo zidati – uzidali bismo u dràvni mehanizam Srbije. Tu nema poga|awa! Tako to rade ozbiqne dràve”.
„Neodustajni na{ ciq je da se vaspostavi broj~ani odnos Srba i
[iptara kakav je bio posledweg dana slobode, 6. aprila 1941. godine. Sve
[iptare koji su se, po~ev od 6. aprila 1941. godine do danas, samovlasno
naselili na Kosovu i Metohiji ili ma gde u Srbiji, vratiti kao strane
dràvqane u Albaniju. Proterati u Albaniju ili van Srbije sve [iptare koji su se, na ma koji na~in, upleli u okupatorski plan Tirane o Velikoj Albaniji do Skopqa, Nik{i}a, Kopaonika i Morave. Ne postoji me|unarodni zakon i konvencija koji bi obavezivali Srbiju da na svojoj teritoriji trpi, hrani i {koluje vojnike neprijateqske dràve.
39
U slu~aju konfederalizacije Jugoslavije ili wenog raspada, ukinuti
autonomni status Kosova i Metohije. U svakom slu~aju, ukinuti albanski
jezik kao slu`beni jezik bilo gde u Srbiji, ukinuti pravo [iptara na
albansku zastavu u Srbiji, ukinuti postoje}e antisrpski ustrojene {kole, policijsku slu`bu, bolnice, po{te i sudove. Te ustanove i slu`be moraju biti raspu{tene i osnovane na nov na~in kao deo dràvnog organizma Srbije a ne Albanije.
Raskinuti diplomatske i druge veze sa Albanijom, ali i sa islamskim zemqama koje propovedaju yihad i verske sukobe, raspiruju}i mr`wu muslimana prema hri{}anima u na{oj zemqi”.
(“Srpska re~”, 15.7.1990.)
Vuk Dra{kovi} je u to vreme jo{ jedamput zapretio onima koji ne
priznaju Srbiju kao svoju dràvu na Kosovu i Metohiji “Onaj koji bi
me|u wima priznao Srbiju za svoju otaybinu, a Kosovo i Metohiju za svetu srpsku zemqu i sveti posed srpskog naroda, moè da ostane u Srbiji i
dobro je do{ao i niko mu ne}e dirati ni ~ast, ni veru, ni imawe ni
obi~aje. Ali onaj, pak, koji Srbiju ne priznaje za svoju otaybinu, a
Kosovo smatra nesrpskom teritorijom, mora}e, naàlost, da pakuje
kofere iz Srbije”.
(“Srpska re~”, 15.7.1990.)
Gde se izgubila razumna politika lidera SePeO-a?
Potpuno je nemogu}e da Vuk Dra{kovi}, koji sebe predstavqa kao
najboqeg u~enika, studenta, pisca i politi~ara (“Blic”, 1997.)ne prime}uje fantasti~nu razliku ili kako neki vole da kaù razliku od 80 stepeni, izme|u wegovih tada{wih i sada{wih politi~kih razmi{qawa.
Kao intelektualac, sigurno je da sebi takvu moralnu blamaù ne bi priu{tio da ne postoji ne{to ja~e od onoga {to se zove dosledna i razumna
politika. To se naro~ito mora naglasiti i staviti do znawa svima jer
Dra{kovi} svakako zna da zbog svoje blago govore}i prevrtqivosti nikada ne moè postati najozbiqniji faktor na politi~koj pozornici Srbije. Me|utim, takve neverovatne promene motivi{e izuzetna potreba
za novcem ili ako ho}ete finansijskim sredstvima, ~ije posedovawe nikada nije ciq po sebi, ve} je u pitawu ne{to drugo – jo{ iz uvoda pomiwani kokain, prah koji je na Zapadu ~esto nazivan „bela smrt”.
Drasti~nu promenu svojih opredeqewa Dra{kovi} je pokazao u odnosu prema situaciji na Kosovu i Metohiji, tokom 1993. i 1994. godine, kada
je ve} uveliko po~eo, bez ikakvog povoda, da optuùje vlast u Srbiji i
srpsku dràvu da }e po~eti rat i na Kosovu i Metohiji.
(“Borba” i “Politika” 1993. i 1994. godine)
Potom je, kada je kriza na Kosovu i Metohiji dobila jasnije obrise u
javnosti, po~eo da iznosi svoje izrazito antisrpske politi~ke stavove,
da ide u susret svim zahtevima velikih sila za davawem naj{ire teritorijalne autonomije Kosovu i Metohiji, koja je za Dra{kovi}a, odmah s
po~etka 90-tih, bila nezamisliva. Razmere Dra{kovi}evog podani{tva
uzrokovane su potrebom pribavqawa nov~anih sredstava. Dra{kovi} je
40
prihvatio u~e{}e u takozvanim wujor{kim razgovorima o sudbini Kosova i Metohije, kao da to nije unutra{wa stvar Srbije i kao da o tome
treba da se odlu~uje na teritoriji i uz posredni{tvo neke druge zemqe.
Odgovaraju}i na pitawa novinara Dra{kovi} je rekao da }e prisustvovati srpsko–albanskim razgovorima u Wujorku ako u wima budu u~estvovali predstavnici Socijalisti~ke partije Srbije i „ako po{aqu
odgovaraju}e qude”.
(“Demokratija”, 2.4.1997.)
„Ho}ete li i}i u Wujork na razgovor o srpsko–albanskim odnosima?
Poziv sam dobio i prihvati}u ga ukoliko albansku delegaciju bude
predvodio Ibrahim Rugova. I, ukoliko SPS bude zastupqen na visokom
nivou”.
(“Duga”, mart 1997. Vesna Mali{i},
intervju Vuka Dra{kovi}a)
Za{to Vuk brzo mewa odluke i raspoloèwa?
Dakle, bez obzira na to {to albansku delegaciju nije predvodio
Ibrahim Rugova, a Socijalisti~ka partija Srbije uop{te nije imala
svoje predstavnike, {to je bio jo{ jedan od uslova Dra{kovi}evog u~e{}a, Vuk Dra{kovi} je samo mesec dana po davawu takvih izjava otputovao u Sjediwene Ameri~ke Dràve i osim sebe poku{ao da ponizi i zemqu ~iji je gra|anin. Kada je, me|utim, po~etkom marta 1998. godine, srpska a ne ameri~ka vlast, zahtevala otpo~iwawe dijaloga sa Albancima
na Kosovu i Metohiji, ali bez stranih posrednika i wihovog me{etarewa, Dra{kovi} nije na{ao za shodno da wegovi predstavnici ili on li~no u~estvuju u razgovorima o budu}nosti tog dela Srbije.
Me|utim, SPO je na{ao novu „kvaku” da bi pokazao svoj ekskluzivitet, kao izgovor zbog ~ega nije poslao svog predstavnika da se pridruì
timu za pregovore u ime Republike Srbije. Pre odlaska u Pri{tinu trebalo je prethodno u Beogradu usvojiti platformu za pregovore sa Albancima, kaù u SPO.
Kakvu to platformu zahteva Dra{kovi}, ako postoji koncenzus u
Srbiji da se re{ewa traè u okviru Ustava Republike i SRJ, u skladu sa
svim relevantnim me|unarodnim dokumentima o prvima ~oveka i nacionalnih mawina.
(“Ekspres”, 14.3.1998.)
Vuk, Rugova i Adem Dema}i
No, ovakvo shvatawe dràvnih i nacionalnih interesa gospodina
Dra{kovi}a nije ~udno kada se uzmu u obzir wegove izjave iz 1993. godine u kojima on Ibrahima Rugovu ne optuùje ni za separatizam ni za antidràvno delovawe, a istovremeno u vreme svog boravka u zatvoru dobija pismo podr{ke da kao najrazumniji srpski politi~ar istraje na putu
stvarawa dobrih odnosa srpske dràve sa Albancima na Kosovu i Metohiji. @ivot Vuka Dra{kovi}a tada je, u vreme wegove velike politi~ke
snage, mnogo zna~io Ademu Dema}iju kao najekstremnijem zagovorniku
velikoalbanske ideje.
41
Adem Dema}i Dra{kovi}u “Batalite put smrti”
„Verujem da mrtav VUK moè biti svetla zvezda na srpskom krvavom
nebu – ali ìvi Vuk moè biti brana daqem krvoproli}u na prostorima
Balkana.
Pozdravqam Vas, pridruùju}i se danas Va{oj partiji, sa nadom da
}ete usli{iti moju molbu da batalite put smrti i da nastavimo na{ ìvot kroz patwe i muke da bismo na ovaj na~in istrgli iz jada i katastrofe na{e narode”.
(“Borba”, 5.7.1993.)
Dra{kovi} obja{wava da Rugova ne}e da iza}e ni na jedne srpske izbore zato {to „èli da vlada Socijalisti~ka partija Srbije, pod ~ijom
vla{}u sankcije ne}e biti ukinute”.
(“Borba”, decembar 1993.
“Obe}awe o blagostawu”)
Iste 1993. godine Vuk Dra{kovi} je, nalaze}i se blizu stawa ekstaze, na jednom predizbornom mitingu izrekao neverovatnu i za sve gotovo
nezamislivu la`, a sa ciqem da svoj poslu{ni~ki odnos prema zapadnim
zemqama predstavi kao najve}u branu albanskom separatizmu.
U jednom drugom intervjuu Rugova i ovo re~e: „Na srpskoj politi~koj
pozornici Vuk Dra{kovi} je najve}i neprijateq albanskog nacionalnog
interesa, jer bi on brzo stvorio demokratsku, jaku Srbiju i sav moj nacionalni ideal pojeo bi mrak”. I ja se slaèm sa tim! rekao je Dra{kovi}
i dodao da bi Srbi sa Kosova morali znati da oni koji poteù batinu,
krupne re~i, koji misle da se ovim putem brani srpstvo, rade za Veliku
Albaniju i da jedino oni mogu Kosovo da prebace preko Prokletija.
(“Srpska re~”, 22.11.1993.
Nastup Vuka sa “Deposom” u Kraqevu)
Zapad svira, a Dra{kovi} igra
Naravno, nikada Rugova nije na takav na~in ni pomislio da pohvali
Dra{kovi}a, on mu je verovatno bio i ostao posledwa rupa na svirali, a
i kao dobro obave{ten politi~ar znao je da }e Dra{kovi} uvek igrati
onako kako zapadni politi~ari budu svirali. I jo{ jedna mnogo va`nija
stvar – ovako beskrupulozna la` (niko, nikada i nigde nije zabeleìo
sli~nu izjavu Ibrahima Rugove) u koju je iskreno poverovao samo Dra{kovi} bez obzira {to ju je sam izmislio, mogla je biti izre~ena iskqu~ivo u trenucima magnovewa i blaèg pomra~ewa svesti, jer Dra{kovi}
nijednog trenutka nije posumwao u istinitost svoje izjave.
Povrh svega, ove 1998. godine, kada su, kako je Dra{kovi} nekada govo rio, mnogi krenuli da preotmu sveti srpski Jerusalim i svetu kosovsko metohijsku zemqu od srpskog naroda i dràve (“Politika”, 1990.) za koju
se zakleo da }e ginuti, a nikakve autonomije ne}e dati u su~aju ne raspada
ve} i samo konfederalizacije nekada{we Jugoslavije, izloìo je politi~ku platformu za re{avawe kosovskometohijskog problema na na~in
{to }e se Albancima ponuditi naj{iri autonomni status u granicama Republike Srbije. Tako|e, Vuk Dra{kovi} se, uprkos zahtevu gotovo celo42
kupnog srpskog naroda pa i sopstvenom iznetom na referendumu 23. aprila, istovremeno zaloìo i za prihvatawe evropske misije na ~ijem ~elu
bi bio Felipe Gonzales. Pri svemu tome nisu mu smetale ni otvorene najave u doma}oj {tampi iz izvora NATO u Briselu da, ukoliko to Felipe
Gonzales zatraì NATO bi vojno intervenisao na Kosovu i Metohiji.
Naravno, zna se na ~ijoj strani i protiv koga. Protiv Srbije i srpskog naroda.
Naj{ira autonomija u granicama Srbije
Predsedni{tvo Srpskog pokreta obnove predloìlo je ju~e platformu za pregovore o Kosovu sa albanskom stranom.
Radi potpunog ostvarewa navedenih ciqeva, a u skladu sa istorijskim i etni~kim specifi~nostima, Kosovo i Metohija dobijaju status
naj{ire autonomije.
Dragocene su misije dobre voqe predstavnika i organa me|unarodne
zajednice na podsticawu ovakvog demokratskog dijaloga i demokratskog
re{avawa problema na Kosovu i Metohiji, a uz po{tovawe dràvnog jedinstva Srbije... U tom smislu, razumno je prihvatiti misiju gospodina
Felipea Gonzalesa.
(“Blic”, 17.3.1998.
Platforma SPO o Kosovu)
Ukoliko {ef misije OEBS i EU za SRJ Felipe Gonzales zatraì
od NATO da posreduje u re{avawu konflikta na Kosovu, NATO }e i to
u~initi – izjavio je ju~e u razgovoru za “Blic” izvor sedi{ta NATO u
Briselu koji je èleo da ostane anoniman.
(“Blic”, 17.3.1998.)
Uzgred, 5. maja 1998. godine, Dra{kovi} na redovnoj konferenciji za
novinare, suprotno svojoj i odluci naroda iskazanoj na referendumu,
priziva hitan dolazak Felipea Gonzalesa kao me|unarodnog pregovara~a, jer to predstavqa neophodnost napretka politi~kih pregovora i
smirivawa tenzija na Kosovu i Metohiji.
Me|utim, nisu Kosovo i Metohija jedini deo Srbije o ~ijem je statusu Dra{kovi} gotovo svakodnevno, a pod uticajem narkotika (druga~ije
je to nemogu}e objasniti), mewao svoja politi~ka mi{qewa i izlazio u
susret zahtevima srpskih neprijateqa, onih koji bi da po svaku cenu cepaju na{u teritoriju. Tako je 1990. godine Vuk Dra{kovi} izrazio ogor~ewe i zabrinutost zbog, kako kaè, sve u~estalijih zahteva za davawem
{iroke autonomije Ma|arima u Vojvodini, ~ak obja{wavao da se u Vojvodini kopaju rovovi a u Subotici javno deli oru`je.
(“Vreme”, 4.5.1992.)
Da bi od 1992. do 1996. dao punu podr{ku separatisti~kim strankama
ma|arske nacionalne mawine, hvale}i po{tovawe mawinskih prava u
vreme Josipa Broza, a o{tro kritikuju}i trenutnu situaciju. Najdaqe u
davawu povlastica svima koji bi da razgra|uju Srbiju oti{ao je u svojoj,
kako kaè, najdemokratskijoj i najperspektivnijoj deklaraciji o Vojvo dini.
43
Obrazlaù}i ovu tezu, Vuk Dra{kovi} je precizirao da treba konstituisati teritorijalnu autonomiju, stvarawe kantona, tamo gde su Ma|ari ili neka druga nacionalnost u ve}ini. Podsetio je tako|e da u
Evropi niko nije dao takva prava mawinama kao Srbija jo{ u vreme Tita,
ali da je sada{we stawe lo{e i da bi ga trebalo unaprediti.
(“Politika”, 18.2.1992. Intervju
Vuka Dra{kovi}a “Ma|ar Hirlapu”)
Nacionalne mawine u Srbiji, pa prema tome i Ma|ari, imaju prava na
kulturnu autonomiju, na poznate i proverene oblike lokalne samouprave,
na politi~ko udruìvawe, {to predstavqa i formu politi~ke autonomije... U okviru poznate kantonizacije Srbije, za koju se SPO ina~e zalaè,
a koja treba da sledi evropska re{ewa, sigurno je da }e u onim kantonima
u kojima }e pojedine nacionalne mawine predstavqati apsolutnu ve}inu
stanovni{tva, postojati i svojevrsna kantonalna autonomija.
(“Srpska re~”, 2.3.1992.)
Deklaracija o Vojvodini
Predloèn je program koji garantuje ekonomsku, politi~ku, teritorijalnu, kulturnu i etni~ku samosvojnost Vojvodine koja je, po ovoj Deklaraciji, neraskidivi deo Srbije...
Deklaracija SPO o Vojvodini podrazumeva i to da Pokrajinska
skup{tina, Vlada i ostali organi ure|uju privredne, kulturne i pravosudne tokove u Vojvodini.
(“Srpska re~”, 24.2.1996.)
U avgustu i septembru 1997. godine, u trenucima kada Dra{kovi} ima
vlast u nekoliko velikih gradova u Srbiji gde kontroli{e finansijske
tokove, a deo wih usmerava i za kupovinu praha bez koga ne moè, Vuk
Dra{kovi} negira sve ono {to je govorio od 1992. do 1996. godine, pa u
svojoj predizbornoj kampawi èstoko kritikuje i napada sve one koji bi
{akom i kapom delili nekakve teritorijalne autonomije po Vojvodini,
odvajali Srbiju od Srbije, a jedina autonomija koju priznaje jeste autonomija yepa i ni{ta vi{e.
(“Politika”, “Blic”, 1997.)
Neverovatno ali istinito, gotovo skandalozno, samo dva meseca kasnije Vuk Dra{kovi}, pred ponovqene predsedni~ke izbore, nadaju}i se
vaqda dobijawu jo{ ve}e politi~ke mo}i, posebno finansijske,
podràva sve zahteve „ludih glava”, kako je govorio Dra{kovi} samo mesec ranije, da se prihvati puna autonomija severne srpske pokrajine a zauzvrat dobi}e podr{ku vojvo|anskih autonoma{a na predstoje}im predsedni~kim izborima.
Autonoma{i podràvaju Dra{kovi}a
Predsednici Reformsko-demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine, najuticajnijih ~lanica koalicije Vojvodina, Miodrag
Isakov i Nenad ânak potvrdili su da je Dra{kovi} „spreman da prihvati punu autonomiju”.
44
Koalicija Vojvodina da}e punu podr{ku Vuku Dra{kovi}u na predstoje}im izborima za predsednika Republike Srbije, re~eno je danas na
konferenciji za novinare ove vojvo|anske strana~ke grupacije koja
predstavqa sve labaviji savez autonoma{kih stranaka.
(“Politika”, 20.11.1997.)
Kao mawe zna~ajan detaq pomenu}emo i to da je posle svih vratolomija, politi~kih naravno, doìveo katastrofu i debakl upravo u Vojvodini. Dobio je celih osam procenata glasova iza{lih bira~a.
Vuk Dra{kovi} i stranka na ~ijem je ~elu ogromnu pa`wu obra}ali
su ne samo na avnojevsku Srbiju, ve} i na sve srpske zemqe, u kojima je
Dra{kovi} govorio jo{ u vreme potpunog komunisti~kog bezna|a.
Nije Dra{kovi} uàrenim jezikom branio Srbiju samo na Kosovu i
Metohiji ve} je na pravi na~in, mnogi su tada mislili, {titio interese
Srba zapadno od Drine i Dunava: “Da volimo svoje du{mane i da se `rtvujemo bratstvu bez bra}e, vi{e ne}emo...Za federaciju smo, ~ak, i po cenu
pristajawa na sada{we unutra{we granice, pod uslovom da savezna dràva bude vi{estrana~ka i demokratska...To zna~i da bi trebalo zagarantovati teritorijalnu autonomiju Srbima u Hrvatskoj, zatim autonomiju Istre i Dubrovnika, a BiH razdeliti na ~etiri autonomne oblasti: jednu u
kojoj preovla|uju rimokatolici, drugu u kojoj su u ve}ini muslimani i dve
u kojima su prete`no pravoslavni. Drè}i se istog ar{ina, preurediti
iznutra i Makedoniju, tako da budu nacionalno i kulturno zadovoqeni i
tamo{wi Makedonci, i Srbi, i [iptari...Srpski pokret obnove }e dosledno i neodustajno insistirati na tome da niko od Jugoslavije ne moè
otcepiti ili na {tetu srpskog naroda konfederalizovati teritorije koje su se 1. decembra 1918. na{le u sastavu Kraqevine Srbije, a ni teritorije u dana{woj BiH i Hrvatskoj u kojima su Srbi bili ve}inski narod”.
(“Srpska re~”, 5.11.1990.)
“Srbija je bila, jeste i bi}e svugde tamo gde su srpske jame, srpska gubili{ta i srpski grobovi”
(Zagreba~ki “Vjesnik”, avgust 1986.
tekst Vuka Dra{kovi}a)
Negde u vreme pred izbijawe sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije, Vuk Dra{kovi} vodio je otvoreno srpsku nacionalisti~ku politiku
i svojim politi~kim delovawem, onako kako je znao, poku{avao je da za{titi interese srpskog naroda u borbi sa vaspostavqenom usta{kom
vla{}u koja je sklopila pakt sa Arnautima i muslimanskim fundamentalistima, kao i srbofobnim {tabovima po Makedoniji. Dra{kovi} je
vrlo jasno stavio do znawa da se Hrvatska ni slu~ajno ne moè otcepiti,
jer u tom slu~aju bi Barawa, Kordun, Lika i Banija, severna Dalmacija i
delovi Slavonije automatski u{li u sastav srpske dràve.
Od dana{we Jugoslavije ne mogu se otcepiti ili na {tetu srpskog
naroda konfederalizovati teritorije koje su 1. decembra 1918. na dan
stvarawa Jugoslavije, bile u sastavu Kraqevine Srbije, kao ni krajevi u
kojima su Srbi, pre usta{kog genocida, bili u ve}ini. Te teritorije su
neotu|iva istorijska i etni~ka svojina srpskog naroda.
45
Hrvatska se, u svojim sada{wim granicama, ne moè konfederalizovati sve dok od Barawe, delova Slavonije, Korduna, Like, Banije i Severne Dalmacije ne bude obrazovana autonomna pokrajina Srpske Krajine i dok ne bude garantovana autonomija Istri i Dubrovniku.
U slu~aju da se Hrvatska ipak otcepi od Jugoslavije, autonomna pokrajina Srpske Krajine bi u{la u sastav srpske dràve.
U Drugom svetskom ratu pripadnici hrvatskog naroda su po~inili
genocid nad Srbima. Ne postoji moralni osnov da Hrvati, danas kao ni
ubudu}e, steknu dràvnu korist od tog nenamirivog i neoprostivog zlo~ina. Pojedine oblasti danas u sastavu Hrvatske, nikada joj u istoriji nisu pripadale.
Poklowene su joj srpske oblasti a dobila je maltene celu jadransku
obalu sa ostrvqem i Dubrovnikom. Iz Istre i Primorja nasilno je iseqeno vi{e od 300.000 Italijana i Srba.
(“Srpska re~”, 1.6.1990. iz programa SPO)
„Obra}am vam se po nalogu dramati~nog vremena i mnogih opasnosti
po srpski narod, kome se, opet, sa raznih strana, preti genocidom. U Hrvatskoj je vaspostavqena usta{ka vlast, osnivaju se oruàne formacije srboubica. Usta{ko Vrhovni{tvo je sklopilo antisrpski pakt sa Arnautima i
muslimanskim fundamentalistima, rasrbqenom ali militantnom i glasnom mawinom u Crnoj Gori, kao i srbofobnim {tabovima po Makedoniji,
koji otvoreno traè na{e teritorije. Srpski narod je suo~en sa ujediwenom mr`wom, kao i 1914. i 1941. godine. Moramo {to pre, odmah, prete}em
zlu da se suprotstavimo...Odbrani nacije du`ni smo, ako jo{ imamo istorijske svesti i ambicija da trajemo kao narod, podrediti sve svoje unutarsrpske, ideolo{ke, strana~ke, stale{ke i ostale razmirice i nesporazume.
Normalno je da pri ovakvom rasporedu snaga diù glavu i ma|arski
pretendenti na srpsku Vojvodinu. Svi srobofobni i srbo`derni {tabovi na Balkanu, a ne samo u Jugoslaviji, uobli~ili su ve} svoje nacionalne
i verske programe i svi ho}e da se po~aste srpskim teritorijama”.
(“Srpska re~”, 1.4.1991. [ta je rekao Vuk Dra{kovi}
u UKS 17.9.1990. o srpskom nacionalnom programu)
Dra{kovi} je u to vreme na najè{}i na~in napao i akademika Mihajla Markovi}a koji je rekao da }e u slu~aju konfederalizacije Jugoslavije u mirnodopskim uslovima mirnodopskim metodima voditi ra~una o
Srbima u republikama koje se otcepe, rekav{i da to predstavqa kapitulaciju i davawe saglasnosti na Hrvatsku do Drine i povla~ewe Srbije na
prostor izme|u Horgo{a i Draga{a.
(“Srpska re~”, 1.4.1991)
Dra{kovi} se jo{ 1990. godine, posetiv{i Jasenovac, ispred humke
`rtvama zavetovao da Jasenovaca, Gline, Jadovnog i jama vi{e biti ne}e.
(“Srpska re~”, 5.11.1991)
U februaru 1991. godine, u vreme svoje najve}e politi~ke popularnosti, na konferenciji za {tampu u Sarajevu, Vuk Dra{kovi} govorio je
mnogo, mnogo druga~ije od onoga {to }e mu tek kasnije postati politi~46
ka praksa i imiy: „Pri~e o krwoj Jugoslaviji, u slu~aju odlaska Slovenije i Hrvatske, obi~na su stupidarija. Do|e li do raspada Jugoslavije –
ostatak dràve bi}e srpska dràva!... Dozvoqavaju}i Hrvatima da nose
ono {to je wihovo, s tim da na opancima ne}e odneti nijedno par~e srpske zemqe, Dubrovnik ne mogu odneti, mora mu se vratiti autonomija”.
Lider SPO pozvao se na granice iz Londonskog ugovora (1915) i insistirao da se sada pre}utkuje to {to su mnogi „delovi BiH 1918. proglasili svoje prisajediwewe Kraqevini Srbiji”.
“îje je carstvo”?
Nastavqaju}i da govori o srpskom nacionalnom programu, Dra{kovi} je rekao da je general Draà Mihailovi} 1945. godine da nije izbio
bratoubila~ki rat u Srbiji – sasvim realno mogao da pripoji Srbiji Banat i Temi{var, delove Bugarske, Skadar, Braku, Pi{kopeju, a zapadne
bi granice bile tamo gde ih je postavio usta{ki no`. Usput se usprotivio referendumu o suverenosti BiH. Kaè da je referendum prihvatqiv jedino ukoliko „glasaju i `rtve usta{kih genocida, jama, kolonisti iz Vojvodine i wihova potomstva”. Ko ovo ne bude prihvatio, veli
Dra{kovi}, suo~i}e se sa ~iwenicom da }e 12,5 miliona Srba do}i u
BiH „da vidimo ~ije je carstvo”.
„Sre}no bilo Hrvatskoj koja ho}e da se razdruùje, ali i na{a Srpska Krajina u tom slu~aju ima pravo na razdruìvawe...Progovori li hadezeovsko, muyahedinsko, ili arnautsko oru`je, dodao je Dra{kovi},
krenu li ti ludaci bilo gde, svi }e Srbi preko no}i krenuti na front –
ali pod srpskim oficirima, a sada bi to mogli da u~ine i za 15 minuta i
krenu prema Kninu da brane granice otaybine”. @ao mi je hrvatskog naroda i onoga {to }e mu se desiti, u|e li u rat sa Srbima, rekao je doslovce Dra{kovi}, jer Srbi se mole bogu, da ako bude rata, to bude rat sa Hrvatima. Vuk Dra{kovi}, po sopstvenom priznawu „nema na du{i moralnih ni drugih oìqaka. Od Milo{evi}a je ve}i Srbin bar za glavu”, kaè Dra{kovi}.
(“Borba”, 27.2.1991)
Samo nekoliko dana kasnije, Dra{kovi} je, vaqda, upla{en sopstvenim izjavama, rekao da je Srbija nespremna za mogu}i rat sa do zuba naoruànim Hrvatima.
(“Borba”, 29.2.1991)
Dra{kovi} je èstoko uzvra}ao na pretwe Tu|mana, \odana i drugih
hrvatskih jastrebova a istovremeno Dra{kovi} je i 1992. godine ponavqao da Vardarska Makedonija mora biti ujediwena sa Srbijom, Crnom
Gorom i Bosnom i Hercegovinom, jer kao narod i zemqa nikada se ne moèmo odre}i na{ih istorijskih, verskih, kulturnih i ostalih tapija.
Dra{kovi} je ~ak pisao pisma i hrvatskom vrhovniku Tu|manu, upozoravaju}i ga da ne izaziva sudbinu.
„Poloàj na{eg naroda u dana{woj Hrvatskoj i dana{woj BiH veoma je teàk, verovatno ni{ta mawe gorak od poloàja Srba na Kosovu i
Metohiji. Naàlost, zvani~na Srbija }uti. Tek pre neki dan, i to preko
47
zuba, Slobodan Milo{evi} je rekao da }e Srbija voditi ra~una o interesima Srba izvan wenih dana{wih granica. Sumwam. Srpskim komunistima je najpre~e da o~uvaju vlast. Za interese srpstva nije ih mnogo briga.
Oni su preko svojih jednobojnih pameti i raznobojnih nacionalnih podvala i izdaja navukli srpsku nacionalnu no{wu, u nadi da ih ne}emo prepoznati tako maskirane. Zvani~na Srbija, {ta vi{e, anatemi{e one koji ne }ute pred pretwama ni Tu|mana, ni \odana, ni raznih Rugova i ostalih koji nasr}u da raskomadaju Srpstvo i Srbiju”.
(“Srpska re~”, 24.6.1991)
Iste godine, Dra{kovi} se na Ravnoj Gori zalaè i za prisajediwewe
Vardarske Makedonije Srbiji i Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini koja je
ve} proglasila svoju suverenost. „U Vardarskoj Makedoniji nikada se ne}emo odre}i na{ih tamo{wih istorijskih, verskih, kulturnih i ostalih tapija, kao i na~ela da Srbi ne mogu imati status tu|inaca u zemqi u kojoj su wihovi narodni koreni i za koju su, samo u ovom veku, tri puta izginuli. Nagla{avamo, pri tom, da od pravoslavnih Makedonaca nemamo nikog nama blièga i srodnijega. îm oteramo sada{we vlastodr{ce, taj najve}i na{ ~emer i
nesre}u, i Srbiji podarimo demokratiju, a sa wom i snagu i mudrost, {irom
}e se, ube|en sam, otvoriti vrata jednoj novoj zajednici. U savez, labav u po~etku ali kasnije sve ~vr{}i, stupi}e ujediwene Srbija i Crna Gora, Vardarska Makedonija i Bosna i Hercegovina. Granice me|u wima postoja}e na
mapi, ali ne i na terenu”. (Vuk Dra{kovi} na Ravnoj Gori, 13. maja 1992)
(“Srpska re~”, 24.4.1992)
„Srpskom narodu u srpskim zapadnim krajinama usta{ki je no` pod grlom i samo Srbija moè i mora da mu pomogne. Vi{e od 200.000 Srba iz avnojevske Hrvatske ve} je napustilo svoja ogwi{ta, a zvani~na Srbija ima
obraza da kaè kako nije u ratu sa usta{ama. Da ni{ta drugo usta{e nisu
u~inile nego {to su, pre neki dan, digle u vazduh na{u crkvu-mu~enicu u
Jasenovcu, dovoqan je razlog da im objavimo rat, i kao nacija i kao dràva.
Nema Srbina koji }e pristati da usta{ka noga skrnavi Jasenovac,
najve}i grob i najve}u svetiwu u na{oj istoriji”.
(“Srpska re~”, 14.10.1991. Uvodna re~ Vuka Dra{kovi}a
na sednici Centralne uprave SPO 28.9.1991. u Beogradu)
Predsednik SPO g. Vuk Dra{kovi} upozorio je u svom pismu od
26.1.1991. predsednika Hrvatske g. Tu|mana, da ne izaziva sudbinu. Hrvatski vrhovnik je izjavio da je Dra{kovi}evo pismo „uvredqivo i puno
prijetwi hrvatskom narodu”, pa je odbio da odgovori predsedniku SPO.
(“Srpska re~”, 4.3.1991)
Stranka Vuka Dra{kovi}a je, osim javno proklamovanih zahteva za
objavu rata Tu|manovoj Hrvatskoj (vidi prethodni pasus), pozvala i sve
politi~ke stranke da, ukoliko kucne ~as da Srbija zovne upomo}, zaborave sve svoje podele, a samo ne{to kasnije uputio je zahtev Skup{tini Srbije da odmah prizna SAO Krajinu kao deo Srbije, ukoliko na plebiscitu na{ narod tako odlu~i.
48
Ispod svetosavske zastave
Dra{kovi} ~ak poziva politi~ke stranke da, ukoliko do|e do sukoba
na podru~ju prethodne Jugoslavije, zaborave na svoje politi~ke podele:
„Kucne li, me|utim, ~as da Srbija zovne upomo}, bude li zatrebalo da ginemo ovde, na Kosovu, ili u Prizrenu, ili u [ipovu, ili u Kninu, ili bilo gde na zemqi srpskoj, moramo istoga trena zaboraviti svoje stranke i
svi stati pod jednu, samo jednu, svetosavsku na{u zastavu!...Sve vas molim
da kleknemo i da celivamo ovu svetu zemqu koja je uvek bila srpska, koja je
danas srpska i koja }e biti srpska dok na svetu ima ijednoga Srbina”!
(“Srpska re~”, 15.7.1990)
Srpski pokret obnove uputio je ina~e 2. maja saop{tewe za javnost, u
kojem se od Skup{tine Srbije zahteva da „bez oklevawa i bilo kakvih
formalnih izgovora, prizna SAO Krajinu kao deo Srbije, ukoliko na
plebiscitu 12. maja na{ narod u toj oblasti tako odlu~i”. Ovim SPO reaguje na ishod pregovora na Cetiwu, izvla~e}i zakqu~ak da je raspad Jugoslavije „po svemu sude}i, neminovan”. Ova najve}a opoziciona stranka
u Srbiji smatra da je prinu|ena na korekciju svog prvobitnog opredeqewa za o~uvawe Jugoslavije, po{to hrvatska strana po svaku cenu èli suverenu i me|unarodno priznatu dràvu Hrvata.
(“Vreme”, 6.5.1991.Roksanda Nin~i}, Milo{ Vasi},
Nenad Stefanovi}, Stojan Cerovi})
U svom patriotskom izlivu Dra{kovi} za Hrvate kaè da su poprimili psihologiju hijene i da nikada nisu ratovali sa Srbima, sem ako im
neki Frawo, neki Kajzer ili neki ujak Hitler ili Musolini, nisu bili
i prethodnica i zale|ina. Tih i takvih ujaka u Evropi danas nema i neka
gospodin Tu|man i usta{oliki jastrebovi, koji prete postavqawem
usta{kih barjaka po srpskim zemqama, slobodno izvole da to u~ine i da
se prvi put u povijesti sami, brk u brk, na|u sa Srbima. Oni, verujte, na
to nisu spremni.
(“Srpska re~”, 1.6.1990)
Potom je Dra{kovi} u nekoliko intervjua objasnio da Srbi iz SAO
Krajine nisu ni banditi ni teroristi nego taoci koje niko nema pravo
da tera ni minut da ìve u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. Godinama zatim, Dra{kovi} je Srbe u Krajini i one koji su traìli to isto {to i
Dra{kovi} 1990. i 1991. godine nazivao budaletinama, primitivcima,
hu{ka~ima i ludacima.
Na na{u konstataciju da do oruànog sukoba moè do}i veoma lako
po{to su obe strane naoruàne, Dra{kovi} je odgovorio: „Nije ta~no da
su obe strane naoruàne. Naoruàna je hrvatska strana, dok je srpska mawe-vi{e goloruka. Po{to je o~igledno da Hrvati ne}e da po{tuju naredbu Vrhovne komande o razoruàvawu, a jugoslovenska vojska nema snage
ili voqe da Hrvatima oduzme oru`je, jasno je da oru`je mora biti podeqeno i Srbima u Srbiji. Sramota je da dràva Srbija do ovog ~asa nije
naoruàla srpski narod u srpskim krajinama. Da je to u~inila, opasnost
od ratnog sukoba bila bi mnogo mawa, a sasvim bi, naravno, nestala ako
bi svi bili bez oru`ja”.
49
“Srbi su najnesre}niji qudi Evrope”
Bio sam ogor~en slu{aju}i predsednika Tu|mana, kaè Dra{kovi},
kako usred Beograda potomstvo naroda koji je zaklan u Jasenovcu, Glini i
Jadovnu naziva banditima, teroristima, a da {ef srpske dràve sve to
slu{a mirno, bez re~i protesta. Nisu Srbi SAO Krajine ni banditi ni
teroristi, nego taoci, verovatno najnesre}niji qudi u Evropi danas. Ko
ima pravo da taj narod tera da ìvi i minuta u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, posle svega {to mu je u~inila ta dràva?
(“Borba”, april 1991.
“[ahovnica uz ocila”)
„Granice na{e dràve i sav prostor unutar granica wenih utvr|eni
su srpskom kulturom, jezikom, imenima sela i gradova, imenima reka i
brda, drve}a i ptica, srpskim epom i obi~ajima, manastirima i zadu`binama, na{om krvqu i grobovima. Te me|e su nepomerqive, te krajine na{e su neotu|ive!
Wihove pu{ke o wihovom ramenu, kojim nam prete, boqe da ostanu na
ramenu. Nikome, pa ni wima, ne èlim ono {to }e se desiti ako strojnice progovore.
Ni tih koji ho}e da oìve poglavnika Paveli}a, ni onih koji sawaju
o nekakvoj Velikoj Albaniji, ni onih koji su od na{eg jezika i korena, a
privi|a im se nekakva yamahirija ili sultanat na zemqi srpskoj – mi se
ne pla{imo”.
(“Srpska re~”, 1.4.1991)
Kada svemu tome dodamo Dra{kovi}evu izjavu da samo lud Srbin ne
èli da se sve srpske zemqe ujedine i da je sve ono {to je razbijeno ne bude sastavqeno i sve ono {to je razjediweno ne bude ujediweno, dobi}emo
kompletniju sliku o tada{wem nacionalno svesnom delovawu Vuka Dra{kovi}a.
Kao dokaz tada patriotske i ultranacionalne politike koju je Dra{kovi} vodio potvrdili su i pripadnici Srpske garde koji su se hrabro
borili u Srpskoj Krajini ali i mnogih drugih ~asnih ~lanova ove stranke koji nisu imali sluha za iznenadnu i naglu promenu Dra{kovi}evog
politi~kog kursa, koji su ostali verni interesima srpskog naroda i srpske dràve.
Sve {to je napisano o patriotskom kursu Vuka Dra{kovi}a odslikava na najboqi na~in nemogu}nost politi~kog veleobrta, kako to neki
èle da kaù, posle kojeg je Dra{kovi} od ~oveka koji bi i po cenu rata
branio sve srpske teritorije postao mirotvorac po svaku cenu i ~ovek za
koga se moè re}i da je bez premca postao najve}i izdajnik srpskih nacionalnih interesa. Obi~na promena politi~kih stavova u wegovom slu~aju bila je apsolutno nemogu}a bez uticaja nekih nevidqivih spoqnih
faktora. Mnogi u Srbiji su dugo mislili da taj spoqni faktor predstavqaju velike sile, odnosno zapadne zemqe, jer je wegova svakodnevna saradwa sa predstavnicima onih koji su èleli da razbiju srpsku dràvu i
srpski narod bila opomiwu}a, ali mnogi su zaboravili da postave pitawe zbog ~ega je Dra{kovi} po~eo da sara|uje sa stranim obave{tajcima i
wihovim vladama na u{trb interesa svoje zemqe.
50
Jedini wegov interes bio je i mogao je biti iskqu~ivo novac kojim
bi sebi mogao pribaviti opojna sredstva, jer tada nije bilo vlasti u Beogradu i drugim gradovima Srbije koji bi mogli da se ~erupaju zarad dobrobiti porodice Dra{kovi}. Kolika je i kakva promena politi~kih
stavova Vuka Dra{kovi}a, ono {to je va`no re}i, ne prema politi~kim
li~nostima, ve} u odnosu na politi~ku ideju i ideologiju, poku{a}emo
da prikaèmo u predstoje}im delovima ovog teksta prikazuju}i samo deo
antisrpske i antidràvne histerija Vuka Dra{kovi}a i wegove politi~ke stranke.
Dokaz kratak, ali najboqi da opi{e pomu}enu svest lidera Srpskog
pokreta obnove predstavqa wegov odnos prema hrvatskoj zastavi, hrvatskoj {ahovnici, o ~emu se mnogo raspravqalo i sa nevericom prihvatilo
i u doma}oj javnosti.
„Ko ima pravo da u ime bilo ~ega Srbe tera da priznaju {ahovnicu,
dakle, zastavu pod kojom je nad Srbima po~iwen genocid? Ta zastava je
simbol najve}eg zlo~ina koji je ikad nad Srbima po~iwen”.
(“Borba”, april 1991.
“[ahovnica uz ocila”)
„Ne vidim, naprosto, vi{e na~ina da na kninskoj tvr|avi ikada vi{e zalepr{a bilo koja zastava osim srpske. Naprosto, ti delovi moraju
da odu iz Hrvatske. Oni, pre svega, nikada i nisu bili hrvatski”...
(“Srpska re~”, 17.2.1992.
Intervju Vuka Dra{kovi}a
„Glasu Amerike”)
“[ahovnica” i “~etiri S”– zajedno?
Nagla{avaju}i da moè od svojih sunarodnika biti progla{en za izdajnika zbog svoje ideje, Dra{kovi} je, pomiwu}i pitawe “{ahovnice”
rekao “Za Hrvate je to nacionalni simbol, a za Srbe simbol sistema koji je nad wima po~inio genocid. Pri tom je apsurdno osporavati Hrvatima da isti~u svoj barjak. Zato mislim da bi na podru~ju SAO Krajina najboqe re{ewe bilo da „{ahovnica” i srpska nacionalna zastava, sa krstom i „~etiri S”, stoje zajedno”.
(“Borba”, 11.4.1991. I. Radovanovi}, Vuk Dra{kovi}
na konferenciji za {tampu 10.4.1991)
Dakle, verovali ili ne, Dra{kovi} je u istom mesecu 1991. godine
rekao najpre da niko Srbe ne moè naterati da prihvate {ahovnicu, a
potom izjavio da se mora u~initi ustupak i da bi najboqe re{ewe za
Krajinu bilo da {ahovnica i srpska zastava stoje zajedno.
Da li je mogu}e da neko u tri ili pet dana javno promeni svoj politi~ki stav na na~in na koji je to u~inio Dra{kovi} a da to ne bude povezano sa unosom stranih podsticajnih materija u organizam?
Dra{kovi}evo antisrpsko pona{awe po~elo je uveliko 1990. i 1991.
godine da dobija svoje osnovne obrise, wegova denuncijantska politika
prema zemqama Zapada i brutalni napadi na sve Srbe, posebno zapadno od
Drine i Dunava, dobili su svoj pravi zamah posledwih nekoliko godina.
51
Dodu{e, jo{ 1990. godine kod Dra{kovi}a je prime}en sindrom bolesnog izviwavawa svima koji su ulazili u sukob sa srpskim narodom i maticom Srbijom. On je, istovremeno prete}i javnim objavama rata Tu|manu, tada{weg predsednika Srbije najvi{e optuìvao zbog toga {to ne}e
da pregovara, kako kaè, sa Hrvatima i Bosancima. Dra{kovi} kao da je
ve} tada bio prete~a izmi{qawa neke nove bosanske nacije.
„Najvi{e me je strah ~iwenice da...molim vas, koji je to {ef dràve
koji ne}e da pregovara? Ne}e da pregovara sa Tu|manom, ma nije bitan
Tu|man, ne}e da pregovara sa Bosancima, ne}e da razgovara sa Slovencima, s Makedoncima, ne}e ni s kim da pregovara”.
Kako i za{to je Dra{kovi} crveneo od sramote
„I mene ~udi otkuda u srpskom narodu takve primitivne ideje srpstva mogu da pro|u. Ja nisam verovao da to moè da pro|e u srpskom narodu. Ja imam sve diplome i to od wih sam ih dobio, srpskog nacionaliste,
ali stideo sam se kada su terali srpski narod protiv slovena~kih yempera. Kad smo mi Srbi tako ne~asni rat vodili, kad smo sebi za neprijateqa tako ne{to izabrali. I dok se to doga|alo do pre godinu, dve dana, ja
sam crveneo od sramote. Ja sam tada kao srpski „nacionalista i {ovinista” slao telegrame u Sloveniju i izviwavao se u ime srpskog naroda,
istovremeno ih mole}i da prestanu da diraju u ìvu kosovsku ranu na{eg
naroda. Ja se ne stidim onoga {to sam naumio i onoga {to bih kao {ef
srpske dràve zaista uradio. Poku{ao bih da razgovaram sa svima, bez
prethodnih uslova.
Ja ne mogu da vidim kuda bi i na koji na~in povla~ili srpske granice
da obuhvatimo sve Srbe ako se raspadne Jugoslavija”.
(“Borba”, 18.12.1990.
“\avo u patofnama”)
Za{to je Dra{kovi} oboleo od amnezije?
U toj izjavi uo~qivo je da Dra{kovi} pati od amnezije, sigurno ne
uro|ene, jer je u novembru iste godine naveo koje }e se to sve srpske teritorije automatski na}i u srpskoj dràvi ukoliko do|e do raspada Jugoslavije. Dra{kovi} je gotovo sve vreme ratne krize na srpskim etni~kim
prostorima otvoreno pruào logisti~ku podr{ku na{im neprijateqima, a svaki uspeh srpske vojske u osloba|awu onih teritorija koje su ulazile u granice za koje smo videli da se Dra{kovi} zalagao, progla{avao
je okupacijom, agresijom i srpskom sramotom. @alio je Dra{kovi} za Dubrovnikom, kako u svom novom govoru isti~e, hrvatskim gradom, Vukovarom, ali i Zagrebom, ~ak i onda kada je to Srbima bio jedini na~in da poku{aju odbranu od usta{ke agresije.
„Slavopohlepni i vlastogramzivi poùrili su da u sablasnom Vukovaru odrè sve~anu sednicu i da le{ negda{weg grada, iz koga su jo{ dopirali jauci, proglase za svoju prestonicu. Iz mrtvog Vukovara ti slavqenici i jedini pobednici izdaju komandu: „Na Vinkovce, na Osijek”.
„Posle Hiro{ime, bi}e Nagasaki”.
(“Vreme”, 2.12.1991)
52
„Ne mogu da ~estitam vukovarsku pobedu, koju tako eufori~no slavi
ratnom propagandom opijena Srbija. Ne mogu, jer ne}u da se ogre{im o
mrtve, o hiqade mrtvih, a ni o neprolazni bol i nesre}u svih preìvelih Vukovar~ana”.
(“Srpska re~”, 9.12.1991, tekst Vuka Dra{kovi}a)
Srpski pokret obnove Vuka Dra{kovi}a 23.9.1991. godine zahteva
hitnu mobilizaciju drugog i tre}eg poziva da se skr{i otpor usta{ke
dràve. Dosta smo se di~ili nebeskom Srbijom, èlimo kona~no velesilu i ovde, jaku zemaqsku Srbiju, pri ~emu Dubrovniku treba dati autonomiju, a obalu isto~no od Dubrovnika srpskoj Hercegovini.
(“Borba”, 24.9.1991)
Da bi ve} 8. decembra 1991. godine, u istom listu, Dra{kovi} izjavio
da jugoslovenska armija napada ~isto hrvatske gradove: Dubrovnik, Zagreb, [ibenik i Osijek, a ve} 19. decembra, na Nikoqdan 1991. godine,
zahteva priznawe Hrvatske uz, kako kaè, neke uslove.
(“Borba”, 21.12.1991)
Posebno je zanimqiv Dra{kovi}ev odnos prema Jugoslovenskoj narodnoj armiji, ali i pripadnicima Vojske Republike Srpske Krajine i
Vojske Republike Srpske. Naime, Dra{kovi} je u intervalu od mawe od
dva meseca dao potpuno opre~ne izjave po pitawu Jugoslovenske narodne
armije.
Od vojnika do dezertera
„Nemamo druge vojske osim JNA. Ne}e mi mir pored jugoslovenske
vojske uspostavqati Luksemburg”.
(15.9.1991)
„Ja li~no sam za dezertere. Mislim da je najve}a hrabrost ne biti za
rat u situaciji kada i vlast i mediji podràvaju rat, izazivaju mr`wu”.
(“Srpska re~”, 11.11.1991)
Interesantne su Dra{kovi}eve teze i insistirawe na podeli izme|u Srba zapadno i isto~no od reke Drine i nametawe pri~a o takozvanim
dobrim i lo{im Srbima za koje je oduvek okrivqavao druge. Patolo{ke
laì o navodnim poku{ajima mobilizacije i samog Dra{kovi}a, kao i
~arobnoj formuli po kojoj je SPO uvu~en u rat, gde, verovali ili ne, ima
najve}e gubitke, dovoqno govore ne samo o Dra{kovi}evoj ostra{}enosti, politi~kom slepilu, ve} i o daleko serioznijim poreme}ajima.
Dra{kovi} je rekao da ni u Srbiji nema mira i spokoja. Naime, dok
ovda{we „crvene beretke” po Krajinama „dele pravdu”, oruàne grupe
iz tih srpskih krajeva uveliko „vr{qaju” po Srbiji.
Pri~e da je bilo poku{aja da Vuka Dra{kovi}a mobli{u i nasilno
ga po{aqu na rati{te u Hercegovinu on je sam potvrdio, tako {to je rekao da je u pro{lu sredu grupa specijalaca iz Sarajeva zaista upala u
prostorije stranke. „Rekli su da dolaze po nalogu Radovana Karayi}a, a
uz „blagoslov” Slobodana Milo{evi}a. Zapretili su da }e mi konfi53
skovti svu imovinu i da }e primeniti o{tre mere”, rekao je Dra{kovi}
i dodao da }e se on odazvati i vite{ki se boriti samo onda ako srpskom
narodu, bilo gde da je, zapreti uni{tewe.
(“Politika”, 28.7.1992. S. Risti},
Konferencija za {tampu SPO)
„Progla{avaju da je sad Srbija u opasnosti. Sve }e neko no}as napasti Aran|elovac! Sutra ujutru Topolu! A oni oru`je uzimaju iz magacina pa ga preprodaju [iptarima! A posle na televiziji – kuku, ko nam ubi
4,5 ili 6 milicionera”?!
(“Srpska re~”, 21.12.1993. Govor Vuka Dra{kovi}a
u Aran|elovcu 5.12.1993)
„SPO je uvu~en u ovaj rat. Ovo je tu|i rat. Uvu~eni smo u wega, iako
ga nismo èleli. Na{a omladina ga nosi na svojim ple}ima i pla}a ga
svojim ìvotima. Najvi{e je na{e mladosti na frontovima. Najvi{e je
grobova SPO. Najvi{e je invalidskih kolica SPO”.
(“Srpska re~”, 23.12.1991.
Govor Vuka Dra{kovi}a ~lanovima stranke)
„Kobne 1944. godine preko Drine dolaze proleterske brigade. Iz moje Hercegovine, iz Crne Gore, iz Kninske krajine, iz Bosanske krajine.
Dolaze Srbi sa periferije! U tim brigadama je 99 odsto Srba. Dolaze na{a bra}a sa periferije srpstva i okupiraju maticu! Tada po~iwe golgota Srbije.
Nisu Nemci pogasili krsne sve}e po Srbiji, nisu poru{ili crkve,
nisu pobili srpsku inteligenciju, nisu Nemci uspeli da ubiju Milo{evi}a, nisu Nemci po Srbiji za vreme rata primali u wihov Gestapo one
koji su skakali na popove, ~upali brade.
To su ~inili ovi koji su do{li.
Dvanaest hiqada Srba u Beogradu ubijeno je od Srba sa periferije za
samo nekoliko dana po oslobo|ewu Beograda.
Pokazali su se i kao ubice, i kao otima~i tu|e imovine.
Srbija je postradala tada od svojih. Pola veka stewe pod bra}om”!
(“Srpska re~”, 23.12.1991.
Govor Vuka Dra{kovi}a ~lanovima stranke)
„Plan da se „lo{i Srbi”, odnosno srbijanski Srbi, odnosno [umadinci, Moravci, Bana}ani, Sremci, prisile u izbegli{tvo i tako ustupe
mesto „dobrim i pravim Srbima”.
(“Borba”, 17.2.1992.
“Vreme radi za tvorce nesre}e”)
Tako|e, Dra{kovi} je u bolesnoj èqi da se dokopa vlasti i mo}i
stalno vizionario i predvi|ao nekakve potope sveta neke ~udne, koji se
nikada nisu dogodili, mobilizacije u Srbiji koje bi sluìle za rat protiv Crne Gore i mnogo drugih potpuno nesuvislih i blesavih tri~arija
koje samo on ume da izmisli.
„Vi i ne slutite razmere uàsa ukoliko na predstoje}im izborima
pobedi Slobodan Milo{evi} i SPS. Tada }e Vojska Jugoslavije biti
54
spremna da cevi uperi na decu Podgorice, Cetiwa i Mojkovca, po{to }e
se Crna Gora, odmah po pobedi SPS – otcepiti”.
(“Borba”, 16.11.1992.
“Nema uslova za po{tene izbore”)
„Mobilisa}e decu [umadije i Pomoravqa da ubijaju na{u decu u
Crnoj Gori koja }e obznaniti otcepqewe od takve Srbije. Dignu}e se
Arnauti, planu}e Ra{ka, a onda }e ukinuti embargo na nabavku oru`ja
BiH, do}i }e muslimanske i turske trupe i preko na{ih grobova opet }e
zgaziti noga Azije. Ni{ }e izgledati kao Mostar, Beograd kao Sarajevo,
rekao je lider SPO.
(“Borba”, 8.11.1992.
“SPO izlazi na izbore”)
Opasna autosugestija Vuka Dra{kovi}a
Jedna od najzanimqivijih stvari je pojava stravi~ne autosugestije
kod Vuka Dra{kovi}a, koji je u stawu da sebe ubedi da su najgore laì i
izmi{qotine potpuno ta~ne i istinite, o~ekuju}i od ostalih qudi da na
isti na~in u to budu ube|eni.
Naro~ito zna~ajnu ulogu u borbi protiv sopstvenog naroda, Vuk
Dra{kovi} je uspeo da ostvari pruàju}i punu podr{ku svima koji su ratovali protiv srpskog naroda u Republici Srpskoj ~ak, kako sam navodi,
i protiv wegove Hercegovine. Jo{ od 1991. godine, kada su se Dra{kovi}u dopale Izetbegovi}eve duboke plave o~i u kojima je ugledao dobrotu
(kako je to samo uspeo da vidi) i od kada su vo|a Srpskog pokreta obnove
i ~elnik Stranke demokratske akcije izmenili qubazna pisma.
(“Vreme”, 11.11.1991.
“Dra{kovi} i Izetbegovi}”)
Dra{kovi} nije nalazio za shodno da za zlo~ine i napade optuì muslimansku stranu, ve} su okupatori i agresori bili predstavnici samo
wegovog naroda. Dra{kovi}ev saborac i kolega Mladen Markov je bio
direktniji: “Vuk je izneverio nacionalni program po kome se SPO prepoznavao. Na kraju krajeva, {to je to, bre, pa gra|ansko? Gra|anin je ~ovek koga lepo obu~e{, pa metne{ kravatu, a {ta je ispod toga, Bog te pita. To je sada u politici uzelo maha: gra|ansko, pa gra|ansko”.
Kako su Dra{kovi}i branili muslimane
O istupu gospo|e Dra{kovi} na NTV Studio B, Markov kaè: „Bio
sam zgranut. O tome kako bi Vuk, ako bi i{ao u Bosnu, i{ao da brani muslimane, mene je ~ak sramota da govorim. To meni uop{te nije va`no. S
obzirom da na{a stranka ve} dugo vremena zaobilazi nacionalno pitawe, izgleda mi da je izjava Danice Dra{kovi} deo jedne platforme. Da je
to tako videlo se i na Glavnom odboru. Oni su podràli wegovu izjavu
koja je uvredqiva za Srbe i koja ne dolikuje na{oj stranci. I Vuk je to
prihvatio”.
(NIN, 7.5.1993. “Isterivawe Boga”)
55
Dra{kovi} je svoj narod optuìo i za fa{izam, zahtevao obustavqawe svake pomo}i Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, a sve
ratnike i borce vre|ao govore}i da u~estvuju u najne~asnijem ratu kakav
Srbija nikada nije vodila.
“Prema osnovnom ludilu i nacizmu ne smemo imati ni razumevawa
ni milosti. Najve}u nesre}u i sramotu srpskom narodu nanose maloumnici koji propovedaju i ~ine takozvana etni~ka ~i{}ewa, granatiraju civile, ru{e gradove, grobqa i crkve, trabuwaju o pravoslavnoj rasi i pravoslavnom nat~oveku. Oni zapravo ho}e da upi{u Srbe u kwigu Adolfa
Hitlera i Ante Paveli}a. Ne! Ne, ne! I hiqadu puta ne”!
(“Srpska re~”, 22.5.1995)
„Potrebno je odmah, bez oklevawa, u~initi bar slede}e:
1. Priznati BiH kao uniju Republike Srpske i Muslimansko-hrvatske federacije;
2. Obustaviti mobilizaciju u Srbiji i prese}i svaku vrstu ratne pomo}i Karayi}u i Marti}u;
3. Iz zatvora osloboditi generala Trifunovi}a i ostale oficire
osu|ene u tom sramotnom procesu, a sa svih funkcija u Armiji, policiji,
dràvnoj televiziji i propagandi ukloniti zagovornike besmislenog i
ne~asnog rata, kakav Srbi u svojoj istoriji nisu vodili”.
(“Srpska re~”, 17.7.1995)
Da se ne zaboravi, Dra{kovi} je, ne pitaju}i nikoga, jo{ 1992. godine, navodno u ime svog naroda bio spreman da zatraì opro{taj od Sarajeva i Sarajlija. ûdno kako Dra{kovi}u nikada nije palo na pamet da se
raspita za sudbinu Srba na Iliyi, Rajlovcu, Vogo{}i i drugim delovima
Srpskog Sarajeva.
„Srbiji je potreban mir sa wenim susedima. Pa i pokajawe i pra{tawe. Spreman sam da odem u Sarajevo i da u ime svog naroda zatraìm
opro{taj zbog toliko prolivene nevine krvi i zbog svih srpskih bombi
koje su tamo pale. To sam rekao i u pismu koje sam uputio muslimanskom
predsedniku Aliji Izetbegovi}u. U tom pismu zamolio sam ga da ne optuùje srpski narod, ve} srpske ekstremiste”.
(“Srpska re~”, 6.2.1992)
Dra{kovi} nagla{ava da su „obe strane u sada{wem gra|anskom ratu
pogazile sve me|unarodne konvencije, obe strane su po~inile stra{ne
zlo~ine. Lider SPO Vuk Dra{kovi}, veoma popularan me|u omladinom,
javno je rekao da agresija koja je u toku „baca sramnu mrqu na Srbiju” ko ja }e se odraziti na budu}nost zemqe”.
(“Srpska re~”, 6.1.1991. Nikola Burzan)
„To ludilo vas je upreglo u ratni jaram da osloba|ate Sarajevo od
Sarajlija, Mostar od Mostaraca, Trebiwe od Trebiwaca, Gacko od Ga~ana, i to tako da se ~ini ono {to srpska ruka nikada nije ~inila. Pod parolama osvete za usta{ke zlo~ine iz onog rata, Srbi su podstrekavani da
ratuju na usta{ki, a ne na srpski na~in”.
(“Srpska re~”, 29.1.1996.
Tekst Vuka Dra{kovi}a)
56
„Vest da je Me|unarodni sud za ratne zlo~ine u Hagu otvorio istragu protiv gospodara pakla s Pala svakako je dobra i ohrabruju}a vest.
Trogodi{we gu{ewe opsednutog Sarajeva, kao zaklon za sva ostala
zlodela u Bosni i Hercegovini inspirisano teorijom krvi i tla, ukqu~uju}i i etni~ka ~i{}ewa, jedan je od najperfidnijih zlo~ina u savremenoj istoriji”.
(“Srpska re~”, 8.5.1995)
Pored Sarajeva za kojim je Dra{kovi} stalno kukao i jadikovao, napadaju}i Srbe koji sa Pala bombarduju svoje ku}e samo zato {to su ludi, ne
znaju}i pri tome ni elementarne stvari iz geografije, jer sa Pala Sarajevo nije moglo biti bombardovano, Dra{kovi} je najteè preboleo oslobo|ewe Srebrenice i @epe, {to je zatim koristio i kao razlog koji bi mogao i trebalo da opravda kasniju usta{ku agresiju na Republiku Srpsku
Krajinu. U svemu tome simptomati~na je Dra{kovi}eva emotivnost i bliskost onima sa kojima su pripadnici wegovog naroda krvavo sukobqeni.
Da li car ima uop{te odelo, ili je to fikcija?
„Ukoliko ne smemo da priznamo javno da car nema odelo, odnosno da
Vojska Jugoslavije u Isto~noj Bosni vodi totalni osvaja~ki rat za teritorije, onda ne smemo ni da se pravimo da smatramo da je car obu~en.
A sada bih hteo da vas upoznam sa nekoliko krucijalnih stvari koje
se de{avaju u Isto~noj Bosni. I moram priznati da sam pomalo iznena|en zato {to niko iz rukovodstva stranke nije traìo od nas koji ìvimo na teritorijama koje se grani~e, recimo sa op{tinom Srebrenica, da
sazna {ta se zapravo de{ava. A mnogo spektakularnih stvari je pra}eno,
kao {to je, recimo, ona akcija „padobran”.
Ofanziva na Srebrenicu po~ela je krajem januara ove godine. Tada je
samo iz pravca Bajine Ba{te, a znate da je Srebrenica napadnuta iz vi{e
pravaca, pre{lo – mi smo gledali – 280 tenkova, transportera, samohotki, vi{ecevnih baca~a, raketa. Gorela je zemqa i nebo. Mi nismo mogli
da spavamo. Desetine letova helikoptera, aviona, zaglu{uju}e detonacije, top od 250 mm koji je sa Tare i Mitrovice razarao sve. Sela oko Srebrenice jednostavno pretvorena su u krvavu ka{u. To je nezapam}eni geno cid i verovatno se nikad ne moè saznati ta~an broj civilnih `rtava.
Nema ni~eg ~asnog niti svojstvenog Srbima u tom ratu”.
(“Srpska re~”, 10.5.1993)
„Ni{ta od toga. Prvi utisak iz oslobo|ene Srebrenice je da je
oslobo|ena od svojih stanovnika. To je sada avetiwski grad”.
(“Srpska re~”, 31.7.1995)
„Te{ka presuda Krajini, kao za{ti}enoj oblasti UN, potpisana je i
pred Ujediwenim nacijama onog trenutka kada je Karayi} zgazio Srebre nicu i @epu, tako|e za{ti}ene oblasti UN i uputio se na Biha}, tre}u
za{ti}enu zonu Ujediwenih nacija, a tamo mu pritekao i Marti} upomo}.
Knin gospodin Marti} nije branio ni dva dana, ali je tu|i Biha} opsedao veoma dugo i sa Karayi}em ~inio sve da ujedini ceo svet protiv bosanskih i kraji{kih Srba. Krajina je `rtva onog skora{weg vezivawa
vojnika i oficira UN za bandere”.
(“Srpska re~”, 14.8.1995.
„Bol, rana i posledwa opomena”)
57
„Pisa}e da su ~in egzekucije i ubistva na{e Krajine izveli na{i
primitivci, budaletine, bukayije, pqa~ka{i, trgovci, moralne ni{tarije i kukavice...
A @epa, a Srebrenica, a vezani vojnici i oficiri UNPROFOR-a
kao kerovi za bandere – {ta }emo s tim? Ko je to napravio? I kad je to napravqeno? Neposredno pred udes Krajine. Za{to je pred tim na{im zlo~incima i grehom, glupo{}u, }utao vrh na{e Crkve”?
(“Srpska re~”, 28.8.1990. Govor Vuka Dra{kovi}a
na zatvorenom sastanku ~lanovima SPO)
„Tragedija koncentracionih logora, Srebrenice i @epe, tih takozvanih za{ti}enih zona UN, kao da surovo opomiwe da na{a civilizacija u naredni vek ulazi na nogama moralnog bogaqa.
Kad je cela planeta, sa krikom nemo}nog o~ajnika, posmatrala oficire i vojnike UN privezane, kao kerove, za bandere i bukve na Jahorini,
jedan psihijatar je, zaista nokautirao ~itav svet. U pore|ewu sa wim, i
Amerika i Rusija i Britanija i Francuska ispali su obi~ni patuqci, nespremni da u odbranu moralnih, pravnih i op{tequdskih temeqa ~ove~anstva preduzmu i{ta osim pukog blebetawa.
Moè li nam se, zbiqa, Bosna dogoditi? Srqa li Srbija u susret
svojim Sarajevima, Prebilovcima, Mostarima, Srebrenicama? I ho}e
li nam Ujediniteq prirediti na Terazijama veliko „loptawe”?
Sa Pala je, prisetimo se, javno poru~eno da }e se „dobri Srbi”, kad
oslobode Beograd i Srbiju od nesrba, na Terazijama loptati glavama Srba koji, po wihovom sudu, budu progla{eni za – lo{e Srbe”.
(“Na{a borba”, 31.7.1995. tekst Vuka Dra{kovi}a)
Nalogodavci i izvr{iteq – Vuk
Moè li neko, osim iz razloga trenutnog ili kontinuiranog „silaska s uma” pomisliti kako su Srbi krivi {to su morali da prona|u bilo
koji na~in da se suprotstave teroru i zlo~inima zapadnih sila koje su neselektivno bombardovale sve srpske gradove, sela, fabrike, {kole i
bolnice? Moè li se neko potpuno normalan usuditi da kaè kako su Srbi zapadno od Drine pretili Beogradu i Srbiji da }e se na Terazijama
loptati glavama Srba koji spadaju u kategoriju lo{ih?
Sve takve uàsne stvari koje je Dra{kovi} ~inio ~iwene su upravo
da bi mogao da ispuni zadatak koji su mu nalogodavci postavili, a za {ta
on zauzvrat dobija toliko potreban novac. Jedini nalog svih prethodnih
godina koji je Dra{kovi} bespogovorno izvr{avao, bilo je slabqewe
Srbije na svaki na~in i ne biraju}i sredstva. Dra{kovi} se toga dosledno drào, jer ono {to je on èleo i morao da dobije, samo su zapadni nalogodavci mogli da mu pruè. Sve svoje promene i metamorfoze Dra{kovi} bi obja{wavao na slede}i na~in: “Ako bismo se sada vratili Programu Srpskog pokreta obnove iz pro{le godine, ne bismo promenili ni
slova. Tamo je ponu|ena ~itava lepeza varijanti, re{ewe i jugoslovenskog i srpskog pitawa: od federacije, asimetri~ne federacije, kantonizacije, pa sve do potpune deobe”.
(“Vreme”, novembar 1991)
58
Dra{kovi} je, prema svom kazivawu, dakle, uvek bio spreman na sve
varijante. I uvek kako gazda kaè. Kokain je skup i u svim tim raznim varijantama mora da se zaradi.
Dra{kovi} je zaista bio revnosan u ispuwavawu svojih obaveza prema patronima.
Vuk Dra{kovi}, vo|a SPO koji se prilago|ava novim okolnostima,
tako|e je ha{ki dokument ocenio kao neprihvatqiv.
(“Vreme”, 28.10.1991. „SAO Jugoslavija”)
Uvek im je bio na usluzi, pa ~ak i kada se sa ne~im u po~etku nije sloìo, posle intervencije svojih prijateqa iz inostranstva, brzo bi shvatio koje mu je pravo mi{qewe. Najboqi primer je ha{ki dokument koji
je Dra{kovi} u prvi mah odbio, uz obrazloèwe da je inicijativa Izetbegovi} – Gligorov nudila mnogo vi{e od Haga, pa je i ona ~ak odbijena.
(“Vreme”, novembar 1991)
Da bi jo{ u istom broju rekao da smo katastrofalnom politikom
~elnih qudi Srbije dovedeni u situaciju da {to pre prihvatimo ha{ki
papir, „jer kako vreme prolazi, to gore po nas”. Principijelno, nema
{ta! Dra{kovi} jo{ dodaje: „Srpski ~elnici, wihova televizija i
{tampa, govore da nama ne}e Luksemburg i Holandija odre|ivati {ta
}emo da radimo. Ja tako ne razmi{qam. Mislim da imaju pravo da nas u~e
civilizovanom ìvotu, toleranciji, demokratiji, miru – svemu {to oni
imaju, a mi nemamo”.
„Raduje me da va{a partija, koju su predstavqali kao nacionalisti~ku i militaristi~ku, otvoreno i uporno posledwih nedeqa govori o miru. Ho}e li SPO na tome istrajati”?
(“Vreme”, 4. novembar 1991.
Intervju vremena: “U crkvu Ba}u{ka”)
Oduvek se Dra{kovi} zalagao za ustanovqewe i po{tovawe odluka
takozvanog Ha{kog tribunala, koji je, vaqda je sada svima jasno, osnovan
da bi osudio srpski narod, srpsku dràvu i rat za slobodu proglasio
agresijom i okupacijom.
„Odbijawem saradwe sa Ha{kim tribunalom jugoslovenske vlasti
poku{avaju da odgovornost za zlo~ine, za koje su osumwi~eni pojedinci,
svale na ple}a celog srpskog naroda. Vlast nastoji da ispod masovnih
grobnica koje se otkopavaju u Bosni i Hercegovini, potpi{e ceo srpski
narod. To se ~ini, jer ~elnici ove vlasti nastoje da za{tite sebe. Oni bi
rado prihvatili saradwu sa me|unarodnim sudom, ako bi im se dale garancije da se glavni naredbodavci rata i ratnih zlo~ina ne}e na}i pred Ha {kim tribunalom...Vlast }e prihvatiti saradwu sa Tribunalom tek kada
na{a dràva bude priterana uza zid i kada ponovo budu uvedene sankcije.
Milo{evi}u je svojstveno da uzima lek tek kada mu pro|e rok upotrebe”.
(“Srpska re~”, 12.2.1996. Citat Vuka Dra{kovi}a
iz razgovora datog „Beti”)
Gotovo zapawuju}e zvu~i, ne ~iwenica da je Dra{kovi} ~ak i ovaj
stav revidirao, koliko fakat da je mi{qewe promenio u ovom slu~aju
naboqe. Zbog takve, najnovije promene, ~asopis „Vreme” objavio je prilog za biografiju pod naslovom „Metamorfoze Vuka Dra{kovi}a”.
59
Kako se Vuk Dra{kovi} miri sa onima kojima je 1991. kada su bili na
vrhuncu mo}i prorokovao su|ewa:
„Ne postoji nijedan razlog da beìmo od saradwe sa Ha{kim tribunalom, jer bi na{a pojava u Hagu poru{ila mnoge optu`nice i potpuno
preokrenula situaciju u na{u korist. Kako moè u optu`nici nekih na{ih oficira legalne jugoslovenske armije stajati da su 1991. vr{ili
agresiju na Hrvatsku? To je besmislica i treba oti}i u Hag i narugati se
toj besmislici, jer je 1991. Jugoslavija bila jedina priznata dràva, dok
je Tu|manova vojska po me|unarodnom pravu imala status paravojske.
Prema tome nije JNA mogla izvr{iti agresiju na svoju teritoriju, niti
po~initi kakav zlo~in prema drugoj vojsci, jer je radila na slamawu oruàne pobune protiv ustavnog poretka u zemqi”.
(“Vreme”, februar 1998)
Dra{kovi} je, razume se, nekada i samoinicijativno zahtevao me{awe u sukobe na teritoriji nekada{we hrvatske i bosanskohercegova~ke
federalne jedinice pa je ~uven i po svojoj èqi i u vreme kada je srpska
dràva zapadno od Drine bila najja~a, da se uvede protektorat nad celom
Bosnom i Hercegovinom.
„Predlagao sam da SAD i Rusija po{aqu u BiH svoje plave {lemove,
koji bi, ne samo ~uvali, ve} i uspostavqali mir, u slu~aju da se neka strana
ne pridràva mirovnog plana”, kaè Dra{kovi}. „Traìo sam da se Unproforu u Krajini produì mandat, podrào sam hitno osnivawe me|unarodnog suda za ratne zlo~ine, pred koji bi bili izvedeni ratni stratezi,
hu{ka~i i zlo~inci svih strana... Bilo je trenutaka kada sam crveneo, kada su me pitali {ta ste vi, kao najja~a opoziciona stranka, uradili protiv
javnih pretwi u Parlamentu Srbije da }e sve {to je nesrpsko biti metlom
po~i{}eno, da decu iz me{ovitih brakova treba likvidirati”...
(“Borba”, februar 1993. Zelenbaba)
Protektorat, samo protektorat
„Jedini razumni „izbori” u ovom trenutku morali bi da budu – me|unarodni protektorat nad celom BiH!...
Ako bosanski rat nisu vodili maloumnici, za{to se svet ume{ao,
~emu Ha{ki sud i za{to je NATO u Bosnu poslao trupe? Ako su tim ratom komandovali ludaci, zlo~inci i qudi iracionalne svesti i mr`we,
za{to im ne postave starateqe?!”
(NIN, 24.5.1996. Tekst Vuka Dra{kovi}a)
„Uveren sam da bi vi{e od 90 odsto i srpskog i hrvatskog i muslimanskog ìvqa oberu~ke prihvatili ne samo razoruàwe, nego i privremenu upravu nad BiH od strane UN”.
(“Borba”, 2.7.1993. Odgovor Vuka Dra{kovi}a
na napade povodom izjave u „Mondu”)
Dra{kovi} je poznat i po izjavi koju je dao odmah po okon~awu Dejtonskih pregovora, kada je rekao da se potpisivawu sporazuma raduje i da
je „veoma uzbu|en”.
(4.12.1995. Vuk Dra{kovi} na specijalnoj konferenciji
za novinare povodom mirovnog sporazuma).
60
Sumwamo da ga je Dejtonski sporazum mogao toliko uzbuditi, pre bismo rekli da je glavni uzrok takvog poleta bio kokain.
Me|utim, Dra{kovi}a je od sudbine na{eg naroda uvek vi{e zanimala sopstvena sudbina, pa je pomo} stranih zemaqa i wihovo me{awe u
na{e unutra{we stvari, gotovo redovno traìo zarad mogu}nosti lak{eg dolaska na vlast i sticawa zna~ajnih materijalnih privilegija i beneficija. Desetinama, da ne kaèmo stotinama puta pristajao je na ponièwe da bude postrojavan na travwaku ameri~ke ambasade, da mu na ulasku u hotel „Interkontinental” obezbe|ewe nema~kog {efa diplomatije Klausa Kinkela pretresa i nogavice, samo da bi iz prve ruke saznao
kakav politi~ki stav u predstoje}em periodu treba da zastupa.
Ne treba zaboraviti da su na zimskom protestu 1996. i 1997. godine u
Beogradu Dra{kovi}evi sledbenici nosili sa ushi}ewem ameri~ke i
nema~ke barjake. Postavqa se pitawe koji bi to ~ovek, bez odre|enih
stimulansa (medicinskih ili antimedicinskih) pristao na takvu vrstu
nipoda{tavawa sebe, ali i svog naroda?
Evo kako je jedan susret Dra{kovi}a sa Gerhardom [rembgensom, otpravnikom poslova nema~ke ambasade u Beogradu, opisao jedan poznati
srpski novinar. „@ivorad Mihailovi} [iqa, vedeta Radio-Beograda,
uàsnuto govori u etar, a „Ve~erwe novosti” prenose: „ôvek je zaprepa{}en pred slikom trenutka kad otpravnik poslova nema~ke ambasade
ulazi u „Maèstik”. Vuk ushi}en ustaje, klik}e radosno: „O, o, dragi gospodine!, klawa se...Vi spoqa, ja iznutra, da ru{imo Srbiju”!
(“Srpska re~”, 8.4.1996)
Me|utim, zahtev Dra{kovi}a velikim silama da se otvoreno ume{aju u pitawe promene vlasti u Srbiji, zabeleèn je i zapam}en kao ne{to
{to niko i nikada u sli~nom vidu pored Dra{kovi}a nije u~inio.
Pismo ministrima inostranih poslova SAD, Rusije,
Velike Britanije, Francuske, Nema~ke i Italije
„U ime demokratske Srbije, koja se bori u potpunom medijskom mraku, koja je li{ena i novca i opreme, i koja je izloèna policijskoj represiji, molim Va{u Vladu da podrìte tu Srbiju...
Deblokirani mediji i po{teni izbori pod me|unarodnom kontrolom garantovali bi vi{e nego dvotre}insku pobedu proevropskih demokratskih snaga u Srbiji.
Govore}i 9. marta, rekao sam da demokratske snage u Srbiji moraju
svakodnevno pritiskati Milo{evi}a iznutra a demokratski svet spoqa.
Gra|ani su to burno pozdravili...
Smatram da me|unarodna zajednica gubi dragoceno vreme, ako o~ekuje da }e trajni mir obezbediti oni koji su po~eli i vodili rat i da se
diktatori mogu preobraziti u demokrate. Al Kaponei Balkana ne mogu
nikada postati Mahatme Gandiji.
U ime demokratske Srbije,koja se bori u potpunom medijskom mraku,
koja je li{ena i novca i opreme, i koja je izloèna policijskoj represiji, molim Va{u Vladu da podrì tu Srbiju.
Primite najtoplije pozdrave i najboqe èqe”.
(“Srpska re~”, 8.4.1996. Pismo Vuka Dra{kovi}a)
61
Dra{kovi} je ~ovek poznat po svojim zalagawima za stvarawe Velike
Srbije, ali i ~ovek koji je najvi{e kritikovao i napadao sve ono {to se
podrazumevalo pod imenom Velika Srbija. Jedno je mislio i govorio pre
upotrebe opojnih sredstava, drugo posle, jedno je mislio pre nego {to je
~uo kakav stav treba da mu bude od svojih zapadnih mentora, a drugo posle.
“Ja jesam za Veliku Srbiju”.
(“Borba”, 11.11.1992.
“Neistomi{qenici nisu neprijateqi”)
„Ako se zna da su oni sve ovo u~inili navodno zarad Velike Srbije, i
ako je to ta Velika Srbija, onda ja sigurno nisam za takvu Srbiju”.
(“Srpska re~,” 27.3.1995)
„Priznawe granica i ostalih atributa dràvne suverenosti Bosne i Hercegovine i Hrvatske nije kapitulacija srpskog naroda, ali jeste kapitulacija
ideje o Velikoj Srbiji, koja je srpski narod u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj
gurnula u kataklizmi~nu avanturu s decenijskim bolnim posledicama”.
(“Srpska re~”, 5.6.1995)
Ko se sna|e u svim kontradiktornostima gospodina Dra{kovi}a, za
sebe moè re}i da je ne samo vi{e nego snala`qiv ~ovek, ve} i dobar poznavalac psihologije mani~no-depresivnog tipa i neodlu~nih i nepostojanih opredeqewa.
Dra{kovi}, koji se ~esto predstavqa kao Hristov izaslanik ili bo`ja
promisao na zemqi, u skladu sa zahtevima naredbodavaca drasti~no je mewao svoj odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, wenom Patrijarhu i sve{tenstvu. Tako Dra{kovi} na razli~ite na~ine i u razli~ito vreme besprimerno kudi i bezrezervno hvali na{u crkvu i wene velikodostojnike.
(“Borba”, 32.12.1991-2.1.1992.
Naslov iz teksta koji je pisao Vuk Dra{kovi})
Patrijarh je – nepogre{iv
Lider SPO Vuk Dra{kovi}, koji je posebno istakao Pravoslavnu
crkvu i wenu podr{ku reìmu, pomiwu}i da mnogi popovi idu u rat sa
oru`jem ispod mantije.
(“Srpska re~”, 6.1.1991. Nikola Burzan)
Srpska inteligencija je, dobar wen deo, oslepela i pomaè slepilu
naroda, a i vrh na{e Crkve, dobar wegov deo, naàlost...Na{i kalu|eri
u mantijama hodaju sa mitraqezom po bojnim poqima. Ako vam je, gospodo
kalu|eri, do mitraqeza, skinite mantije. Jedno s drugim ne ide.
(“Srpska re~”, 23.12.1991.
„Zar sam mogao da pre}utim da nije posao Crkve da odre|uje na koju
}e kotu do}i plavi {lemovi i jo{ mnogo toga. Ne bih èleo da Srbiju vidim kao pravoslavni Iran. Onog momenta kad Crkva skrene u vode prizemne politike, rizikuje da izgubi mnogo od svoje duhovnosti, hristolikosti, univerzalnosti.
62
Iako sam se dva-tri puta sumwom dotakao nekih izjava na{eg Patrijarha, to naravno ne zna~i da Wegovu Svetost, kao patrijarha i kao ~oveka, i wegove apostolske vrline izuzetno ne po{tujem”.
(“Srpska re~”, 2.3.1992. Intervju Vuka Dra{kovi}a)
U me|uvremenu, ta~nije po~etkom 1995. godine, verovatno nezadovoqan politikom i odnosom Crkve prema zapadnim Srbima (Crkva je uvek
bila na wihovoj strani, a Dra{kovi} nije mogao, a ni smeo da bude), naloìo novinarima svog strana~kog lista, ~iji je, uzgred re~eno, direktor wegova supruga Danica, da objave monstruoznu i skandaloznu fotomontaù Wegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, na formatu cele stranice u ratni~koj uniformi opasanog bombama, bajonetima
i sa kala{wikovom u ruci. To je bio Dra{kovi}u jedini na~in da posredno iskaè svoj gnev i qutwu zbog iskreno nacionalnog pona{awa Srpske
pravoslavne crkve u tom periodu.
Onog trenutka kada je Zapad aminovao pripremu Dejtonskih pregovora, a patrijarh srpski u~estvovao u dogovorima sa predstavnicima na{eg
naroda u Republici Srpskoj, Dra{kovi} je ispevao ode na{em patrijarhu,
{tite}i ga od svih drugih koji su u tom momentu druga~ije mislili.
O patrijarhovom povla~ewu
„Nema povla~ewa potpisa. I da se razumemo: nije Sveti arhijerejski
Sabor naterao patrijarha da povu~e potpis, niti ga je patrijarh povukao,
nego je Sveti arhijerejski Sabor objavio da smatra ni{tavnim patrijarhov potpis. Ne moè vi{e taj potpis da povu~e ni sam patrijarh. Ne moè ni Bog da u~ini da ne bude ono ~ega je ve} bilo. Ko se rodio – rodio se.
Kaù: nije trebalo patrijarh da stavi potpis, nje trebalo da se me{a
u poslove svetovne vlasti. Ja ba{ mislim suprotno! Patrijarh se drào
Hristovog puta: ne postoje qudi radi subote, nego subota postoji radi
qudi. Prema tome, ume{aj se i u zemaqske poslove, ako je to u interesu
qudskog dobra i ako }e{ time makar malo zaustaviti zlo i presuditi na
stranu dobra i ìvota. Patrijarh je tim potpisom to omogu}io”.
(“Srpska re~”, 1.1.1996. Intervju Vuka Dra{kovi}a)
Posebno poglavqe, ali i najboqu potvrdu da je Dra{kovi} ~esto pod
uticajem droge, predstavqaju mitinzi i demonstracije koje je Dra{kovi} odràvao u centru Beograda. Devetog marta 1991. godine Dra{kovi}
je poku{ao krvoproli}em, ali ne svojim ve} obi~nog naroda, sebi da
obezbedi dolazak na vlast.
Dra{kovi} je rekao „da je ve}ina gradova u Srbiji pobuwena” i da }e
„Srbija ve~eras osvojiti slobodu”.
„Naàlost, drugoga nam puta nema. Junaci, podse}am vas na re~i na{eg svesrpskog patrijarha na{e svesrpske pameti vladike Wego{a:
„Svak je ro|en za po jednom mreti”.
Slomi}emo sve obru~e
Vuk Dra{kovi}: Vodi}u vas na Televiziju re{en da poginem.
„Neka predsednik odlu~i {ta }e – ja sam re{io: Vodi}u vas na Televiziju re{en da poginem”.
63
Zavijale su sirene bolni~kih kola, sa balkona Pozori{ta se ~ulo
„Juri{”, „Oduzimajte vozila”, „Milicijo, pomozi narodu”. ûo se i poziv armiji „da iza|e u odbranu naroda”, poziv srpskoj vojsci i srpskim
oficirima „da pomognu narodu”.
Vuk Dra{kovi} je traìo da se podiù barikade („nema odstupawa,
ve} je potekla krv”)
„Hteli su rat, imaju ga”, vikao je Dra{kovi}.
(“Borba”, 9. mart 1991. specijalno izdawe)
U tom ratu na koji je, sigurno poreme}ene svesti, pozvao Dra{kovi}
u~estvovala je ve}ina prisutnih demonstranata, srpska omladina i srpski policajci, samo je Dra{kovi} ostao izvan svega.
Jedan ste od retkih qudi koji je imao tu privilegiju ili strahovitu
odgovornost, kako ho}ete, da nekoliko puta uzviknete svojim sledbenicima „Juri{! Juri{! Juri{!” Po{to spadate u onu „vrstu” koja se u polemici u NIN-u naziva „vrelim dinarcima”, montawarima, niste li tog momenta izgubili samokontrolu?
„Nisam izgubio kontrolu. Mislim da sam tim pozivom na juri{ spasao mnoge ìvote. Tim pozivom se ponosim”.
Nije bilo previ{e lako re}i: „Juri{” sa balkona?
„Oni nisu prikazali na televiziji da mene, posle komande ’Juri{!’ na
balkonu vi{e nije bilo. A gde sam bio, vidi se na snimku: vide}ete me u prvim redovima sa palicom otetom od policije, da se i ja tu~em. I opet bih”!
(NIN, 17.5.1991.Aleksandar Tijani},
intervju Vuka Dra{kovi}a)
Razume se, Dra{kovi} je izmislio i snimak i palicu i navodnu tu~u u
kojoj je u~estvovao, jer to apsolutno niko nije video, niti je mogao. Nikada Dra{kovi}, pa ~ak ni uz veliku dozu kokaina, ne bi skupio dovoqno
hrabrosti da sebe izloì bilo kakvoj opasnosti. Zato je i tada, a i mnogo
puta posle toga, poku{avao da sebe prikaè kao `rtvu, kao junaka, kao
spasiteqa kome je jedini problem {to ga deo naroda ne razume.
„Ina~e, jo{ da kaèm, oko onih bombi sa suzavcem. Ne znam {ta je tu
sve bilo, ali mislim da je bilo nekih bojnih otrova. Odmah po hap{ewu
dobio sam napade povra}awa, gu{ewa, gr~ili su mi se mi{i}i i padao
sam u nesvest. Do{ao je lekar, kardiolo{ka ekipa i dali su nalog da idem
u bolnicu. Odbio sam, odbio sam i lekove. Hteo sam da im pokaèm da mogu samo da mi uzmu ìvot i time doprinesu svojoj propasti.
U mra~noj komori, bez prozora, ~ovek ne zna ni gde ga vode. Kada sam
iza{ao, ~ak sam i pitao – gde je ovo, je li Beograd – na {ta mi je jedan odgovorio – soliter i shvatio da sam u Ba~vanskoj”.
(“Borba”, 14.3.1991. „Juri{ za odbranu slobode”)
Juri{ u samoodbrani
„Posle prosute srpske krvi, za koju nisam kriv, moram se duboko zamisliti i verovatno odustati od politi~kog rada.
Na nesre}u, policija je preduzela juri{ cisternama sa vodenim topovima, bacila je suzavac. Nalet na narod koji je bio apsolutno miran,
64
bio je – brutalan, stra{an. Potresen tim svim, viknuo sam: Juri{, juri{,
preotmite opremu, branite se!” rekao sam to i rekao bih to uvek u sli~noj prilici, ali: zar je to i tako pozivawe na otpor, na odbranu od smrti
– ka`wivo. Sva krivi~na prava sveta poznaju institut nu`ne odbrane,
pozvao sam na nu`nu odbranu”.
Biv{i ~ovek
Sudije! Taj 9. mart je najteì dan u mom dosada{wem ìvotu. Ja sam
od ju~e, biv{i ~ovek. Ja se Bogu molim da mi podari snage i pameti da u
svojim budu}im kwigama izmolim opro{taj za greh {to, ju~e,kako sam
bio i naumio ne odoh pred TV Beograd i tu se – ubijem. I u~inio bih to,
da me nije bio strah od haosa, od uàsa naroda koji tu moju `rtvu slobodi
javne re~i u Srbiji ne bi razumeo.
(“Borba”, 30.-31.3.1991. „Juri{ u samoodbrani”)
Ako se lai~ki upustite u malo detaqniju analizu svega {to je Dra{kovi} izrekao, ustanovi}ete da je Dra{kovi} paranoik, kukavica i
opasan patolo{ki laòv. Umesto da razmi{qa osudbinama qudi koje je
poveo u smrt i rawavawe tog 9. marta, Dra{kovi}u je najva`nije bilo da
poku{a sebe da predstavi kao heroja dana{wice, o~ekuju}i u isto vreme
i divqewe i saàqewe celokupne javnosti. âk i kada je govorio o poginulima, to je mnogo vi{e li~ilo na sopstvenu pateti~nu promociju, svoje navodne àlosti i ozbiqnosti, a mnogo mawe su se zaista mogle doku~iti bilo kakve emocije prema poginulima. Mnoge nepovezane stvari
koje je Dra{kovi} izgovorio ukazuju na neistinitost navodnih ~iwenica, kao na primer, sli~nost izme|u povra}awa i kardiolo{ke ekipe, kao
i lekovi koji su mu tim povodom nu|eni, a koje je on, navodno, odbio.
Zamislite tu situaciju da on `mure}i, dakle zatvorenih o~iju najpre pita prolaznika da li se nalazi u Beogradu, a tek zatim, kraji~kom
oka, uspeo je da ugleda soliter. Da nije àlosno, bilo bi sme{no. Takvu
pri~u moè izmisliti samo te{ko bolestan ~ovek, narkoman. Dra{kovi}eve laì i tugaqive pri~e o sebi kao biv{em ~oveku i licemerno kajawe {to nije izvr{io samoubistvo ispred zgrade Radio-televizije Srbije, iako se on li~no smrti uop{te ne pla{i, ve} je sve to izbegao samo
zbog velike patwe naroda, na najboqi na~in govori da je doza kokaina koju je Dra{kovi} tog dana upotrebio bila prevelika.
Mala Kristina
Na mitingu opozicije u sredu 13. marta na podijum je izvedena i desetogodi{wa Kristina. Vuk Dra{kovi} je rekao da je 9. marta policija tukla i ovu devoj~icu. Vest je izazvala {ok, reagovali su odbori za za{titu prava deteta, udruèwa prijateqa dece, gra|ani...A onda je, u nedequ,
na osnovu dve anonimne prijave, posredstvom poslanika Sini{e Batala,
SUP Pan~evo u udarnom televizijskom terminu, vest demantovao: „In formativna slu`ba Ministarstva unutra{wih poslova Srbije saop{tava da devoj~ica Kristina Andrejevi} iz Pan~eva, koju je predsednik
SPO Vuk Dra{kovi} 13. marta pokazivao na mitingu u Beogradu, tvrde65
}i da je 9. marta pretu~ena od strane milicije, tog dana nije uop{te bila
u Beogradu. U saop{tewu se navodi da to tvrde Pan~evci Krista Tadi},
Sneàna Avramovi}, a i Kristinina baka Ana”. U saop{tewu se navode
i adrese ovih svedoka.
(“Vreme”, 25.3.1991. Slobodanka Ast)
Svaki komentar potpuno je izli{an.
U sli~noj najavi za predstoje}i miting sedam meseci kasnije, Dra{kovi} je grubo obmanuo, da ne kaèmo slagao javnost.
Dra{kovi} je planirao demonstracije tek za 9. oktobar, ali to }e po
wemu biti posledwi miting u Beogradu. „Tada }emo videti da li je Srbija s wima ili s nama. Ako 9. oktobra bude jasno da je Srbija na wihovoj
strani, ja ve} 10. oktobra ne}u biti na ~elu Srpskog pokreta obnove”.
(NIN, 9.8.1991.
Dragan î~i}: „êkaju}i jesen”)
Dra{kovi} je i posle 10. oktobra ostao na ~elu Srpskog pokreta obnove.
Slede}e godine Dra{kovi} je zapretio novim uli~nim demonstracijama i krvoproli}em.
„Bi}e samo jo{ jedan jedini miting, i to u Beogradu, na dan odluke,
rekao je Vuk Dra{kovi} najavquju}i vi{ednevno okupqawe, kao u Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji, – dok se ne promeni vlast. Sede}emo u Beogradu dok ih ne primoramo da popuste. Neka do|e petsto hiqada qudi i to }e
biti na{a snaga koja }e mo}i da ih otera”.
(“Politika”, 25.5.1992. „Spasavawe
Srbije bojkotovawem izbora”)
Dra{kovi} je izjavio da se vi{e ne}e mitingovati po varo{ima, poru~iv{i: „Moramo imati jedan odsudni doga|aj, i to u Beogradu, tu su
glavni neprijateqi Srbije. Kad su to mogli da izvedu Poqaci, Rumuni,
Albanci, moèmo i mi Srbi. Dve, tri ili pet dana opsedajmo im Parlament i wihove tvr|ave zla, a traì}emo samo tri stvari. Prvo – da odu,
drugo – da odu, tre}e – da odu.
(“Politika”, 27.5.1992.
„Dra{kovi} poziva na bojkot izbora”)
Sre}om po Srbiju, Rumunija i Albanija nisu se ponovile.
Me|utim, februara 1993. godine, Dra{kovi} jasno i glasno najavquje demonstracije koje ne}e biti mirne.
Prve demonstracije ne}e biti mirne
„Ve} sam rekao, moramo koristiti sve demokratske metode borbe,
parlamentarne, pre svega. Po{to nam je to zabraweno, a u pe}inama fa {isti~kim ne}emo da sedimo, ostaje vanparlamentarni put. Prve demonstracije ne}e biti mirne”, izjavio je Dra{kovi} po povratku iz Amerike.
(“Borba”, februar 1993. S. Zelenbaba)
Kako je i obe}ao, Dra{kovi} je organizovao ru{ila~ke demonstracije ve} 1. juna 1993. godine. U tim demonstracijama poginuo je policajac
Milan Nikoli}. Jo{ jedna `rtva narkouìvaoca Vuka Dra{kovi}a.
66
„Te ve~eri, 1. juna, na{i fa{isti su negde u kasne ve~erwe sate do{li u tu skupinu koja se dotle pona{ala apsolutno mirno, bez i najmaweg poku{aja da se obra~unava sa policajcima, ili sa bilo kim. Do{li
su sa zadatkom, prvo: da ubiju predsednika SPO; drugo: da usput ubiju po
nekog policajca, polome nekoliko stakala na zgradi Parlamenta i onda
da se povuku u no} i time nekom otvore vrata za pripremqenu strategiju
da se ubice proglase `rtvama, da se `rtve proglase ubicama.
Kada su ti ~udni qudi do{li pred Skup{tinu, odmah je po~eo haos.
U jednom trenutku ~uo sam snaàn povik: „Ga|aj Vuka”!
Ne znam ta~no da li sam ~uv{i taj pokli~ kleknuo, da li me je neko
od qudi povukao, ali je ubrzo odjeknuo pucaw. Posle sam, u zatvoru, na
jednoj skici koju je objavilo „Vreme” video da smo pokojni miliconer
Milovan Nikoli} i ja bili blizu jedan drugog. ûjem i da je metak koji je
usmrtio Nikoli}a do{ao otpozadi. Mo`da je taj kur{um bio namewen
meni, mo`da i nije. U svakom slu~aju, otkud kur{um iz pravca gde je stajala policija? Na ponovqeni pokli~ „Ga|aj Vuka”, kad sam ve} bio na kolenima, opet je odjeknuo pucaw. Proletela mi je pored nosa neka stra{na
èravica, kao da me je oprìlo. Pomislio sam ~ak da me je ne{to pogodilo, i pipnuo sam da vidim da li krvarim. Tada je skiknuo smrtno pogo|en pas dva tri metra iza mene. Ako prvi nije, taj metak koji je ubio psa
sigurno je bio namewen meni.
Jedan univerzitetski profesor, ozbiqan ~ovek, o tome sam obave{ten u zatvoru, do{ao je u prostorije SPO i posvedo~io da je negde u kasnim ve~erwim satima ~uo i video kako iz Ohridske ulice broj 1 izlazi
grupa qudi i da im se izdaje naredba: „Samo u glavu, ne u noge”.
(“Borba”, intervju, 17-18.7.1993.)
Bilo im je nare|eno da me ubiju
Antivladine demonstracije koje su se pretvorile u nerede ispred Savezne skup{tine u Beogradu, imale su, po mi{qewu Vuka Dra{kovi}a, za ciq
da posluè kao izgovor Slobodanu Milo{evi}u za eliminisawe svih protivnika reìma. „Imamo dokaze: na policajce i demonstrante su pucali
~lanovi fa{isti~ke partije (ekstremne nacionalisti~ke Radikalne
stranke Vojislava [e{eqa-prim.red.) SS-trupe reìma imale su nare|ewe da me ubiju, da ubiju nekoliko policajaca i da razbiju prozore na Skup {tini”.
(Pariski “Mond”, 19.7.1993. Intervju Vuka Dra{kovi}a)
Ovo obrazloèwe doga|aja koji su se odigrali ispred Saveznog parlamenta tog 1. juna 1993. godine, u{lo je u anale podlosti, stravi~ne laì
i bedne èqe Vuka Dra{kovi}a da bude u centru pa`we i najve}a `rtva.
Pridaju}i sebi ogroman zna~aj pri~om kako neko èli da ga ubije, a Dra {kovi} se sebi ponovo obratio u tre}em licu, kao i cela pri~a o tome kako je ~uo povik: „Ga|aj Vuka”, a da ga je spasilo to {to je umesto wega na stradao milicioner Milovan Nikoli} je prqavo neistinita i govori o
elementarnom nepo{tovawu tragedije koja je pogodila porodicu pokoj nog Nikli}a. Potpuno je besmisleno, a pomalo i neodgovorno, govoriti o
67
mogu}nosti da Dra{kovi} oseti neku stra{nu èravicu pored nosa, a da
dva metra iza wega taj, navodno wemu upu}en metak, smrtno poga|a psa. Ovde mo`da i nije u pitawu upotreba prevelike koli~ine droge, ve} je Dra{kovi}, izgleda, slu{ao u detiwstvu mnogo pri~a svoje baba Stane, a i
sam ih nadogra|ivao. To da su neki naoruàni qudi izlazili iz prostorija Srpske radikalne stranke, odakle se ~ula naredba „samo u glavu, ne u noge”, pokazuje da oni koji Dra{kovi}a nazivaju ludakom nisu daleko od
istine. Naravno, te pri~e Dra{kovi} se vi{e nikada nije setio.
Bez obzira na sve, Dra{kovi} je, moramo re}i naàlost, zbog svega
{to se ispred Savezne skup{tine doga|alo uhap{en.
Supru`nici Vuk i Danica Dra{kovi}, pri hap{ewu zadobili su povrede. Kakve i kog stepena, ~ini se da niko nikada nije uspeo da ustanovi.
„Vuka su u zatvoru tukla najmawe desetorica, svedoci su videli kako
je oboren na pod i udaran nogama. Nakon toga, u vrlo te{kom stawu preba~en je u }eliju. Sli~no se postupalo i prema Danici Dra{kovi}. Naàlost, nemamo nikakvih podataka o tome da im je pruèna kvalifikovana
medicinska pomo}, ali imamo obave{tewe da je wihovo trenutno zdravstveno stawe takvo da se nalaze u ìvotnoj opasnosti”.
„Vuku Dra{kovi}u je, prema svedo~ewu uhap{enih, ali i pojedinaca
~iji vam identitet ne moèmo otkriti, prelomqena leva ruka, povre|ena ki~ma, ima vi{estruke povrede po telu, prebijena mu je desna noga”.
Dr Pavi}evi} je samo kazao, ukoliko je ta~na vest, da Vuk govori nepovezano, da halucinira ili je drogiran ili ima te{ke povrede mozga, da
onda takvo pona{awe Dra{kovi}a ukazuje da su u policiji prilikom saslu{avawa primewivali halucinogene droge.
(“Borba”, 4.6.1993. Jasna Flori}
i Branka Mitrovi})
Saznalo se i da Vuk Dra{kovi} pquje krv, da se iza zvani~nog izve{taja dva raskla}ena zuba krije razbijena vilica, a da je su{tina informacije o povredi vrata – naprsli vratni pr{qen.
Dana mu je pri{la i upitala: „Vu~e, kako ti je?”. „Ni{ta od mene nema”, odgovorio je.
(“Borba”, 4.6.1993. „Strahujem za wihove ìvote”)
„Ma ni{ta mu nije bilo, bio je ìv i zdrav. Ni{ta mu nije falilo,
bio je jedino malo izgubqen, pa je li tako...a tebi kako je izgledao”, pita
Sneàna îkari}, novinar “Ekspresa”.
(“Borba”, 11.6.1993.
„Do „lisica” potpuno zdrav”)
Kako god da su povrede supru`nika Dra{kovi} bile te{ke i bolne,
reklo bi se da se nikada nije ~ulo, niti je bilo zapaèno toliko kukwave, ali i laì o navodnoj ìvotnoj ugroènosti koliko je bilo tih dana.
Neverovatne kontradiktornosti, poput onih da se Dra{kovi} do neba
zahvaquje belim mantilima koji su mu spasili ìvot, do toga da ne}e ni
da razgovara sa lekarima koji èle da mu pruè pomo}, govore ne samo o
onima koji stvaraju informacije, ve} i o dobro poznatoj prevrtqivoj
prirodi Vuka Dra{kovi}a.
68
„Danici Dra{kovi} lekari predlaù hitnu operaciju ki~me, ali
ona pristaje samo da to bude u inostranstvu jer nema poverewa i pla{i
se posledica tako delikatne operacije, a Vuku Dra{kovi}u je pre {est
dana prsnuo mi{i} ~mara, {to je izazvalo krvoliptawe, i ukoliko lekari – u ~ijim se filtriranim izve{tajima to ne pomiwe – ne uspeju da mu
saniraju povredu, mora}e i on na hitnu operaciju. Psihi~ko stawe im je
tako|e zabriwavaju}e”.
(“Borba”, 2.7.1993. S. Zelenbaba, predsednik
Srpske liberalne stranke Nikola Milo{evi}
nakon posete bra~nom paru Dra{kovi} u zatvoru)
U dosada{woj politi~koj i medicinskoj praksi, kao apsolutno izuzetan i jedinstven slu~aj, zabeleèno je pismo Vuka Dra{kovi}a iz zatvora
u kojoj javnost upoznaje o svojoj odluci da u zatvoru stupi u {trajk gla|u.
„Dragi prijateqi,
Dugujem Vam neizmernu zahvalnost za brigu koju ispoqavate za zdravqe moje supruge Danice i mene, kao i sve va{e napore i molbe da budemo
pu{teni iz zatvora...
Pre{li su i preko nalaza medicinskih eksperata da su nam u policiji nanete uàsne povrede i da smo ~udom ostali u ìvotu. Pre{li su i
preko ~iwenice da mi predstoji jedna teà hirur{ka intervencija, koju
sam do danas tajio.
Jednostavno povinovali su se ultimatumu sa najvi{eg dràvnog mesta u Srbiji da Dana i ja moramo ostati u zatvoru.
Namera je o~igledna, i zna se ~ija je to namera, da nas dvoje dugo, dugo
podnosimo patwu i bol i da nekome tako priu{timo li~no uìvawe u
li~noj osveti. To ne}u da dozvolim. Zbog toga sam odlu~io da, od danas, 1.
jula, stupim u {trajk gla|u, odlu~an da umrem i da mojim mu~iteqima ne
dozvolim dugo uìvawe.
Znam, oni }e nas, mo`da, ve} danas isterati sa Neurohirur{ke klinike i protesti lekara ne}e ih spre~iti u tome. Vrati}e me me|u pacove,
u samicu koja nalikuje grobu, i tu me, nasilno odràvati u ìvotu pomo}u sondi i infuzija. To }e, svakako, produìti moje muke, ali nema sile
koja }e me spre~iti da odustanem od odluke da umrem i u~inim ih odgovornim za moju smrt pred Srbijom i celim svetom...
Od danas, dakle, odbijam hranu, lekove, sve. Molim se Hristu da se
moja èqa za smr}u ispuni {to pre...
Na|ite se, dragi prijateqi, mojoj Dani, ako je spasite, na pomo}i.
Prenesite joj moj zavet da se okani politi~kog rada i neka se brine iskqu~ivo o izdawu mojih kwiga, ovde i u inostranstvu...
Hvala lekarima, zatvorskim straàrima i svima koji su se brinuli
o mojoj Dani i meni”.
(“Borba”, 2.7.1993. Pismo Vuka Dra{kovi}a
iz zatvora o odluci da stupi u {trajk gla|u)
Analizom ovog pisma lako se stiè do zakqu~ka da Dra{kovi}
uspe{no blefira navodno te{ko stawe, ili se zaista nalazi u te{kom
stawu, ali ne zbog fizi~kih potreba, ve} zbog nemogu}nosti uìvawa
kokaina. @al za sobom, koju Dra{kovi} iskazuje zbog mogu}eg proteri69
vawa sa Neurohirur{ke klinike i predstoje}eg boravka me|u pacovima!?, jasno govore da mu nije ni nakraj pameti da umire, a sonde i infuzija sa pacovima su zaista te{ko spojivi, pa se ~ini da Dra{kovi}, ili te{ko „krizira”, ili uspe{no „folira”. Tre}a mogu}nost ne postoji. Zanimqiva je podr{ka koju je jedan od lidera vojvo|anskih autonoma{a tada uputio Dra{kovi}u: „Bravo Dra{kovi}u! Ni batine, ni namerno
drogirawe ga nisu promenili”.
(“Borba”, 3-4.7.1993. Dragan Veselinov o odluci
Vuka Dra{kovi}a da {trajkuje gla|u u zatvoru)
O kakvom drogirawu se radi? [ta je to Dragan Veselinov znao boqe
i vi{e od ve}ine ostalih? Ono {to je sigurno, to je da se niko, pa ni Veselinov, sa tako ozbiqnim stvarima i izjavama ne bi poigravao i bezrazlo`no ih iznosio u javnost.
Zdravstveno stawe Vuka Dra{kovi}a ozbiqno je pogor{ano. Zbog
{trajka gla|u, odbijawa primawa infuzije i uzimawa lekova, zdravstveno
stawe je toliko pogor{ano da je u ìvotnoj opasnosti. Konzilijum lekara
ga drì stalno pod nadzorom, ali su nemo}ni kod ~iwenice da je pritvoren, da je okruèn policijom i da je odlu~io da {trajkuje gla|u do smrti.
(“Borba”, 5.7.1993. „Vuk Dra{kovi}
u ìvotnoj opasnosti”)
Vuk Dra{kovi} odbija i vodu
Po re~ima gospo|e Danilovi} lider SPO je zamolio lekare da mu
donesu samo papir i olovku i da mu slu~ajno „vi{e ne stavqaju cev~ice
na ruku kada padne u komu”. On je zaista odlu~an da istraje u svojoj odluci. Te{ko mi je i kao ~oveku i kao braniocu. Pla{im se onog najgoreg, to
mi se nikada ranije nije desilo u mojoj karijeri.
(“Borba”, 6.7.1993. B.M.-J.F.)
Koliko ima istine u tome {to je Dra{kovi} napisao vidi se i po tome {to je rekao da mu se vi{e ne stavqaju cev~ice kada padne u komu, a postavqa se prosto i logi~no pitawe: ako je bio i kada je bio u komi, kako je
mogao da zna da su mu cev~ice postavqane, a posebno imaju}i u vidu ~iwenicu da je, kako Dra{kovi} kaè, gotovo uvek bio sam.
„Iako sam u onom svom pismu – testamentu zamolio da se ne izlazi na
ulice i naredio ~lanovima SPO-a da ne smeju da iza|u na ulice, osetio
sam da se ni molba ni naredba ne slu{aju, da napoqu sve kipti i da moè
da do|e do ne~ega {to bi bilo repriza Bukure{ta. Bio sam ube|en da bi
u tom slu~aju prva `rtva bio ja i da bi iz hodnika, kojim su mar{irali sa
automatima, napravili samo par koraka i ubili me na krevetu, nepri~e{}enog. Zato sam, za svaki slu~aj, zamolio vladiku Artemija da u subotu
ujutru do|e da mi da to samrtno pri~e{}e”.
(“Borba”, 17-18.7.1993. Intervju Vuka Dra{kovi}a)
U ovom tekstu, po ko zna koji put je uo~qiva paranoja smrti i umirawa,
te la`no saàqewe i mitsko anticipirawe kvazi-herojstva, kojem je Dra{kovi} vi{e nego sklon. Da je sve {to je Dra{kovi} rekao istina zna~ilo
70
bi da je, sre}om, preìveo barem deset atentata i poku{aja ubistava, samo
od strane svojih politi~kih neistomi{qenika. Ono {to je posebno zanimqivo u celom slu~aju jeste iznenadna i ogromna briga politi~kih predstavnika zapadnih zemaqa za zdravstveno stawe bra~nog para Dra{kovi}.
Brat Vuka Dra{kovi}a traì intervenciju Francuske
Rodoqub Dra{kovi} je zatraìo intervenciju francuskog predsednika Fransoa Miterana kako bi wegov brat Vuk Dra{kovi} bio pu{ten
na slobodu i bio le~en u Francuskoj.
(“Borba”, 6.7.1993.)
Predsednik SPO Vuk Dra{kovi} i wegova supruga Danica otputova}e danas u Pariz radi kontrole svog zdravstvenog stawa. Danas u 11 sati i 30 minuta Dra{kovi}i }e poleteti prema Francuskoj specijalnim
sanitetskim avionom.
(“Borba”, 21,7.1993. „Dra{kovi}i danas u Parizu”)
„Do{ao sam u Francusku na le~ewe, jer moja zemqa je pod embargom i
nema potrebnu medicinsku opremu – rekao je u kra}oj izjavi novinarima
lider SPO, nagla{avaju}i da }e se vratiti u Beograd ~im mu zdravstveno stawe to bude dozvolilo.
(“Politika”, 22.7.1993. „Dra{kovi}i doputovali”)
„Hajka na mene u mom odsustvu i dok me ispituju na ovoj klinici u
Parizu”.
(“Borba”, 24-25.7.1993. Odgovor Vuka Dra{kovi}a
na napade povodom izjave u „Mondu”)
îtawem prethodnih redova moèmo saznati vi{e ~iwenica o kojima se malo ili gotovo ni{ta ne zna. Naime, istina je da sebi moèmo postaviti samo dodatna pitawa o tome {ta se zaista zbivalo i kakvo je
stvarno zdravstveno stawe porodice Dra{kovi}. A to je, kakva je to kontrola i kakva su to ispitivawa na koja su Dra{kovi}i morali da idu ba{
u Francusku i kakva je to specijalna medicinska oprema o kojoj je govorio Vuk Dra{kovi} a koja je bila neophodna za wihovo le~ewe. O kakvim
se to, onda, bolestima radilo kada u na{oj zemqi dovoqno dobra oprema
za wihovo izle~ewe nije postojala? Na kraju, nikada, ~ak i po povratku
Dra{kovi}a iz Pariza niko nije uspeo da sazna {ta je sadrào izve{taj
lekarske komisije francuskih stru~waka, zar ne? Zar nije ~udno }utawe
Dra{kovi}a koji o svemu, pa i o neva`nim stvarima voli da govori za novine, a kamoli o svom zdravstvenom stawu koje je ~itav jedan period bilo
glavna medijska tema?
Vuk Dra{kovi} je u svojoj politi~koj karijeri izgovorio i u~inio
mnoge stvari za koje se te{ko moè re}i da su smislene i shvatqive
smrtnom ~oveku. Tako je Dra{kovi} na brojna novinarska pitawa posle
prvih predsedni~kih izbora 1990. godine da li }e se ponovo kandidovati
za predsednika Srbije odlu~no odgovarao da ne}e, a samo prethodne 1997.
godine je dva puta izlazio na predsedni~ke izbore iako je svima bilo jasno da su mu izgledi na uspeh na tim izborima veoma mali.
71
Vuk Dra{kovi}, na sve ~e{}a pitawa da li }e se ponovo kandidovati
za predsednika Srbije, kategori~no odgovara: “Ma, ne pada mi na pamet!
Mene interesuje samo da mraku u Srbiji vidim le|a i da se onda vratim da
pi{em na svetlu. Moje ambicije su vezane za kwièvnost. Nadam se da }u
uspeti da dobijem Nobelovu nagradu. Za kwièvnost, naravno”!
(“Vreme”, 1.4.1991. Rubrika: Qudi-vreme)
“@rtvujem se protiv fa{izma i komunizma”
Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} izjavio je da }e se na
ponovnim izborima u Srbiji „`rtvovati” kako ne bi pobedili „fa{izam ili komunizam”.
„I na ponovnim predsedni~kim izborima u Srbiji mora}u da se `rtvujem zato da zahvaquju}i glasovima koje dobijem u Srbiji ne pobedi ni
fa{izam ni komunizam”.
(“Blic”, 4.11.1997. Iz intervjua Dra{kovi}a
~e{kom dnevniku „Pravo”)
„Nisu predsedni~ki izbori u decembru ove godine popravni ispit za
Vuka Dra{kovi}a, nego za Srbiju... Ukinuti rasipni{tvo i reprezentacije dràve, preraspodeliti buyet”...
(“Demokratija”, 4.11.1997.
Dra{kovi} na TV Kragujevac)
Da je Vuk Dra{kovi} sebi namenio ulogu Mesije, znali smo odavno,
ali da }e sebe staviti ispred cele Srbije i re}i: ja sam dobar a vi ste pogre{ili, to niko nije mogao ni zamisliti.
Otkad je naumio da postane predsednik Srbije, Vuk Dra{kovi} se
uporno trudi da sebe prikaè kao jedinog izbaviteqa Srbije za koju se,
eto, kao svetac, isposni~ki `rtvuje, iako mu to oduzima privatnost. A
mogao bi, kaè Dra{kovi}, bilo gde na svetu da ìvi bezbri`no i spokojno, kao car, od svojih kwiga, a da olovku vi{e nikada ne uzme u ruku.
Zbog wegovih patriotskih obaveza trpe i wegovi najbliì, supruga Danica pre svih. [ta wemu to sve treba, govori Dra{kovi}, ali ne moè
druga~ije, jer mu je briga za Srbiju najva`nija!
Posle ovoga, obavezno slede apokalipti~ne Vukove vizije: ako odustane od borbe da spase Srbiju, eto woj propasti, katastrofe, crnih dana,
novog rata, novih `rtava, novih kolona izbeglica.
Ovu svoju mesijansku ulogu je toliko zavoleo da je, kako izgleda, u wu
i poverovao. Nije mu tu ulogu poverio ni Bog, niti neko sa ovoga sveta,
neko mo}an i uticajan, nego je naprosto nosi u sebi od ro|ewa i takav je
po celom telu. Zato ne propu{ta nijednu priliku da naglasi zna~aj svoje
li~nosti u istoriji Srbije, a naro~ito u ovom dramati~nom trenutku
(takvi „dramati~ni trenutci” su, po pravilu, uvek u vreme izbora). Pa
kaè: „Ako ne pro|em ve} u prvom krugu, to }e zna~iti da nisu pro{li ni
Srbija ni wena budu}nost, a meni ostaje da za sebe samo odaberem kraj –
ili ve{awe ili streqawe”.
(Iz intervjua „Vuji}-Televizija”,
Vaqevo,18. novembra 1997. godine)
72
Po{to su on i Srbija isto, Vuk, dakle, smatra da treba sa wom da podeli sudbinu.
Kad neko tako uporno i toliko dugo ima potrebu da druge ube|uje u
svoju zabrinutost za Srbiju, onda s tom brigom kao da ne{to nije u redu, u
iskrenost i istinitost wenog porekla se moè posumwati. Zbog preterane govorne upotrebe prestaje da joj se veruje. Jer, {ta }e biti ako Vuk
ne pro|e „ve} u prvom izbornom krugu”, a Srbija preìvi? Naravno da
tada niko ne}e traìti Vukovu glavu, niti }e on sam sebi o glavi da radi, nego }e, ako je iskreni patriota a ne vlastoqubac, da prihvati narodnu voqu, da prestane da izigrava vuka samotwaka u spasavawu Srbije i da
zajedno sa drugima nastavi da se bori za boqu budu}nost Srbije, koju svi
èlimo.
Vuk Dra{kovi} ~esto obmawuje javnost. Neumereno. Na wegovu sre}u, on sebi veruje, {ta god da kaè. U narednim redovima, ne drè}i se
bilo kakve teme, nave{}emo neke od Dra{kovi}evih bisera.
Potaknut pitawem {ta misli o optu`nici koja je protiv wega podignuta Dra{kovi} je naveo mi{qewe izvesnog ameri~kog proroka „Kad
Vuk bude stavio kravatu i obrijao bradu, Srbija }e opet postati demokratska”.
Vuk Dra{kovi} je ju~e imao kravatu.
(“Politika”, 8.2.1992. S. Risti}, Konferencija
za {tampu delegacije SPO po povratku iz Amerike)
„Vu~e, prekliwemo te, spasi nas”!
Hotel „Hilton” je prepun zvanica iz celog sveta. „Molitveni doru~ak }e biti upravo u tom hotelu, na drugom spratu pod zemqom. Na predsednika Regana je pucano upravo na izlasku iz te dvorane, kada je i on bio
gost na molitvenom doru~ku”.
(“Borba”, 20-21.2.1993. Zapisi iz Amerike
Vuka Dra{kovi}a)
„U slu~aju da mirovne snage UN ne do|u bojim se da rizikujemo jedan
totalan rat, jednu op{tu nesre}u, koja }e ubrzo zahvatiti ruske i ukrajinske stepe i to bi mogao da bude po~etak posledwih dana ~ove~anstva,
kako Biblija upozorava i na ovakvu pesimisti~ku i crnu perspektivu”.
(“Srpska re~”, 22.11.1993.
Vuk Dra{kovi} sa “Deposom” u Kraqevu)
„Preprodaju lekove – prodado{e sve i odne{e na svoje privatne ra~une. Da znate koje su pare u pitawu, zavrteo bi vam se ovaj carski Kru{evac oko glave! Milijarde, milijarde dolara! Kada su doznali da smo
uveliko odmakli sa istragom, da znamo imena i prezimena, poreklo novca i da znamo u kojim bankama i na kojim ra~unima se nalazi novac, onda
su 1. juna organizovali da budem ubijen pred Skup{tinom”.
(“Srpska re~”, 22.11.1993.
Vuk Dra{kovi} sa “Deposom” u Kru{evcu)
„SPO je proro~ki od po~etka i zbog toga je na krst ve~ito bio razapiwan, upozoravao {ta }e biti ako im dozvolimo da nas vode kud su nas
73
vodili. Nismo bili samo proroci, bili smo i lekari. Propisivali smo
uvek na vreme terapiju – niko nas nije slu{ao”.
(“Srpska re~”, 6.7.1992.)
„Kara|or|e” protiv knezova
Dra{kovi} poru~uje da }e se obra~unati sa malim knezovima koji su
prigrabili lokalnu vlast i odmetnuli se od stranke.
„U nekim op{tinama u kojima je SPO pobedio, odmetnuli su se mali
lokalni knezovi, dograbili se nekih svojih funkcija, digli glave kao jalovi psi i ne vide vi{e ni ~oveka ni stranku. Moja je gre{ka {to se do
sada nisam u to me{ao, ni ovde u â~ku, ni u drugim mestima, a me{a}u se
od sada maksimalno. Bi}u Kara|or|e”.
(“Politika ekspres”, 1.11.1997.
Vuk Dra{kovi} na „Radio Ozonu”)
„Predsednik DS se vrpoqi. On je, izgleda, za mir, ali marketing ga
savetuje da bude za rat”, tim re~ima je Vuk Dra{kovi} opisao \in|i}a.
(“Srpska re~”, 13.3.1995)
„Do mene stiù vesti da su date raznorazne instrukcije vojsci. Ne bi
me iznenadilo da je predsednik Republike rasporedio artiqeriju oko
Beograda u nameri da tu~e Beograd po uzoru na svoga pulena u Sarajevu”.
(“Srpska re~”, 5.6.1992)
„Pomoz Bog, bra}o izdajnici, i pomoz Bog sestre izdajnice!”
(“Srpska re~”, 20.12.1993.
Govor Vuka Dra{kovi}a u Aran|elovcu 5.12.1993)
„Na teret Skup{tine op{tine Zemun {tampaju se „Velika Srbija”,
„Zemunske novine”, i neka sramna pornografska izdawa, se u tiraù od
preko miliona primeraka, {to gra|ane Zemuna ko{ta nekoliko desetina miliona dinara”.
(“Demokratija”, 28.2.-1.3.1998.
Vuk Dra{kovi} na jagodinskoj Televiziji „Palma plus”)
„Mi smo dobili vest da se preko no}i Milo{evi} pretvorio u tramvaj. Dobio to~kove pa se kotrqa”.
Vuk Dra{kovi} na protestu)
„Ja sam dao jednu emotivnu izjavu, u kojoj sam rekao da je kraj Gandijevskom otporu. Nije kraj Gandijevskom otporu, nego tek po~etak”.
(“Demokratija”, 4.2.1997. Dra{kovi} na protestu)
„Ide prole}e, ide \ur|evdan. Mogu se pojaviti hajduci. Hajdu~ki je
ovo narod”.
Dra{kovi} na protestu)
„Privatnike }emo na tri godine osloboditi pla}awa poreza”.
(“Borba”, 11.11.1992. „Obe}awa”)
74
Dra{kovi} svedo~i da su ga qudi presretali, ube|eni da je ameri~ki
agent, i traìli od wega dolare i nema~ke marke. Pitali su ga za{to ne
ide u rat jer je ovo vreme smrti. @ivot i mir, kaè Dra{kovi}, doìvqavaju se kao izdaja.
(“Borba”, 25.11.1992. S. Zelenbaba,
Vuk Dra{kovi} na konferenciji za {tampu
u MPC-u, po povratku sa desetodnevne predizborne turneje)
Svaki ~lan SPO od danas je u ratnom stawu i te{ko onome ko digne
ruku na nas. Da sam ja bio u sali Boòvi} bi iza{ao iz we, makar bez jednog zuba”.
(“Borba”, maj 1993.
“^lanstvo SPO u ratnom stawu”)
„Tu smo da se u Srbiji, prvi put za posledwa dva veka umire od gladi.
Umiru penzioneri, umiru deca po bolnicama, umiru radnici, umiru i na
srpskom selu ve} od gladi. A vlast najavquje da }e ove zime zbog nedostatka
hrane, lekova, goriva – umirawe po Srbiji poprimiti razmere epidemije.
Ekonomija je uni{tena, bezna|e je, nema hleba, mesa, bra{na, nezaposleno je
oko 85% gra|ana. U o~aju, po~ela su i masovna samoubistva. Ubijaju nam se
uglavnom omladinci, studenti, ali ubijaju se i penzioneri, radnici, seqaci.
Dra{kovi} je apelovao da se ne ùri sa ulaskom u rat, ali da ako do wega
ipak do|e, on ne beì od toga da sa svojom stranom ode preko Drine. Ali ne
sam: „Ti }e{, \in|i}u, sa mnom, sveza}u te kao èna kudequ za preslicu”.
(“Srpska re~”, 22.5.1995)
Vuk Dra{kovi} o{tro reagovao
na izjave lidera Demokratske stranke
„Jedini na~in da spasem Koaliciju je, ~ini mi se, da se taj ~ovek uozbiqi i da mawe pri~a. îni mi se da je najmudriji kada ne govori... Wegovo je
da radnici Gradske ~isto}e i Gradskog saobra}aja primaju na vreme platu,
da ne{to u Beogradu popravi, a ne da bude li~ni cenzor Danice Dra{kovi} koja je novinar i koja nije od mene, ve} od svojih kolega novinara, saznala da se g. \in|i} za vreme demonstracija sastajao sa Milo{evi}em”.
(“Blic”, 9.4.1997.
Dra{kovi} za “Blic” iz Wujorka)
Posle ovakvih izjava nemogu}e je bilo {ta dodati. [alu na stranu,
Vuk Dra{kovi} je najzanimqiviji upravo kada je opijen drogom. Sve vreme svog politi~kog delovawa Dra{kovi} se suo~avao sa samo jednim problemom, a to je narod koji wega i wegovu politiku nije hteo da podrì.
Danica i Vuk Dra{kovi} vi{e puta su svoj bes svaqivali na one zbog kojih se i oni bave politikom.
„Kriv je narod. Kriv je narod i u Bosni. Oni su podràli tu politiku, oni su od Karayi}a napravili Boga, od Mladi}a heroja, a evo vidimo
kakvi su oni bogovi i heroji. Za sve {to se doga|a, kriv je narod, pa normalno je da ispa{ta deo svoje krivice”.
(NIN, septembar 1995. citat Danice Dra{kovi})
75
„Gledam ovaj pijani narod, koji kao da umesto glava nosi ne znam {ta,
kako zine i blene u [e{eqa dok ovih dana propoveda smrt tih qudi koji
mu aplaudiraju. Oni prosto ne}e da poveù ~iwenicu da im [e{eq kaè:
’Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, hajdemo da Beograd pretvorimo u Vukovar,
u Sarajevo, u Mostar. Za{to da su samo po Bosni i Srpskoj Krajini grobovi, ru{evine, ~a|, pune jame, potoci krvi, na{a je nacionalna obaveza da i
Srbiju prepolovimo, da je uvu~emo u sukob sa celim svetom, da se ovde izme|u sebe pokoqemo...’ Tu nema ni jedne jedine re~i koja nudi i{ta sem zla.
Narodu se nudi smrt, otvoreno mu se nudi nesre}a, a narod aplaudira...
(“Srpska re~”, 5.6.1995.)
Koliko je Dra{kovi} ve{t da se ubedi u istinitost nepostoje}ih doga|aja, dokazuje i tvrdwa novinara “Vremena”, Slavi{e Leki}a da je Dra{kovi} morao da napusti Afriku, zbog toga {to je, ni mawe ni vi{e, izmislio rat izme|u Rodezije i Mozambika.
“Jedan od kqu~nih nosilaca ideje politi~ke i istorijske revalorizacije ’srpskog pitawa’, kao veliki Jugosloven i ’~ovek od talenta’, umesto u sudije oti{ao je me|u novinare – najpre u unutra{wopoliti~ku rubriku Tanjuga, a onda za dopisnika ove agencije s juga Afrike, odakle je
povu~en pre vremena i zbog jednog izmi{qenog rata (izme|u Rodezije i
Mozambika)”.
(“Vreme”, 5.11.1990. Slavi{a Leki})
Vuk Dra{kovi} je, bez obzira na sve, zna~ajna politi~ka figura. Na
izborima je u~estvovao vi{e puta, i svaki put sam, ili u koaliciji, postavqao je uslove za svoj eventualni izlazak i prihvatawe provered bira~ke voqe. U tim, ideolo{ki neva`nim pitawima, na izvanredan na~in
moè se videti koliko Dra{kovi} puta moè da promeni sopstveno stanovi{te.
“Predsednik SPO Vuk Dra{kovi} izjavio je ju~e u intervjuu Fonetu
da }e wegova stranka samostalno iza}i na predstoje}e izbore”.
(“Blic,” 26.6.1997)
“Vuk Dra{kovi} potvrdio da }e SPO bojkotovati izbore.
Srpski pokret obnove bojkotova}e, pod ovakvim izbornim uslovima,
i parlamentarne i predsedni~ke izbore”.
(“Blic”, 24.7.1997. izjava Dra{kovi}a “Blicu”)
“Dra{kovi} je ocenio da je politi~ki i nacionalni zlo~in zagovarati bojkot izbora”.
(“Politika”, 14.11.1997. Dra{kovi} na Studiju B)
Dakle, mawe od mesec dana posle izjave da }e wegova politi~ka organizacija samostalno u~estvovati na predstoje}im izborima, Dra{kovi}
je to negirao najvquju}i bojkot, a samo ~etiri meseca posle toga, bojkot
izbora je proglasio politi~kim i nacionalnim zlo~inom.
Sli~an primer je i odnos Vuka Dra{kovi}a, recimo prema Vladimiru @irinovskom, koga u jednom trenutku veli~a kao jedinog protivnika
anacionalne i komunisti~ke Rusije, a u drugom ga naziva ruskim fa{istom i lopuòm.
76
„Sino} su preko svoje TV bastiqe poùrili da objave kako su u Rusiji pobedile komunisti~ko-patriotske snage. Bojim se da }e vrlo brzo
u}utati i na listu antisrba staviti i Vladimira @irinovskog, kada
shvate da on u Rusiju ne}e da vrati Staqina, nego ruskog cara”.
(“Borba”, 15.12.1993. B. Lazuki}, Vuk Dra{kovi}
na predizbornom mitingu Deposa u Novom Sadu)
„U tom smislu su vo|eni i pregovori izme|u Karayi}a i @irinovskog da mu doseli 100 hiqada mladih Kozaka i Rusa u Republiku Srpsku, a
@irinovski je odgovorio – kako da ne, ali da svakom na{em Rusu da{ po
ku}u i po jednu mladu Srpkiwu! Po{teno”!
(“Srpska re~”, 5.6.1995)
Dra{kovi} ima jednu opsesiju – Vojislava [e{eqa. Naime, Vuk
Dra{kovi} je najve}i deo svog politi~kog anga`mana proveo smi{qaju}i falsifikate, klevete i uvrede na ra~un dr Vojislava [e{eqa, samo
zato {to nije mogao, bar ne do sada, da prizna i prihvati da je [e{eq,
ako ni{ta drugo, uspe{niji politi~ar. Gospodin Dra{kovi} u tim atacima nije birao nikakva sredstva, a uvek navodno nezainteresovan za ono
{to Vojislav [e{eq ~ini i predstavqa na politi~koj sceni.
„Jedna ruska obave{tajna slu`ba je na tragu da dokaè da je [e{eq u
jednoj me|unarodnoj organizaciji ~iji je ciq obnova Kominterne, sa
Brankom Kitanovi}em i raznim Edo~kama po Rusiji. Ja se nikada nisam –
prekinu}u Vas – bavio [e{eqem, po{tuju}i ~iwenicu da je kumstvo sve tiwa. Me|utim, sada progovaram jer je Srbija jo{ ve}a svetiwa: taj ~ovek
je uàsna opasnost za Srbiju koja se ne sme potcewivati i {to pre se mora zaustaviti”. ([e{eqa je „samo” 14 puta pomenuo u ovom intervjuu)
(“Borba”, 7.1.1993. Cvijetin Milivojevi},
Intervju Vuka Dra{kovi}a)
Ono {to Dra{kovi} posle {mrkawa koristi jesu navodni saveti
Vojislava [e{eqa wemu, Vuku Dra{kovi}u, o potrebi kori{}ewa laì
u politici.
„Meni li~no je u jednom trenutku iskrenosti rekao da nikada ne}u pobediti na izborima, zato {to ne umem da laèm, {to govorim istinu i {to
poku{avam da objasnim narodu ono {to govorim. Mo`da je u pravu, ali ja po
cenu da nikada ne pobedim na izborima, ne mogu da prodajem maglu i la`”.
(“Duga”, septembar 1997.
Ilija Rapai}, Intervju Vuka Dra{kovi}a)
Posledwi izbori u Srbiji bili su zna~ajni i po tome {to je Vuk
Dra{kovi} drogu koristio i ~e{}e i u ve}im koli~inama nego {to je to
~inio ranije. Posle ubedqivog poraza na septembarskim predsedni~kim
izborima i od Vojislava [e{eqa i od kandidata leve koalicije, Dra{kovi}u je bilo potrebno mnogo vi{e hrabrosti nego ikada ranije. Mislio je da mu najve}u a mo`da i jedinu {ansu za politi~ki uspeh, moè
doneti vika, dreka i najizraènija neistina i besmisao, kao i izno{ewe
najteìh li~nih uvreda i kleveta na ra~un svojih politi~kih protivnika, a naro~ito protiv [e{eqa. Poznavaju}i [e{eqa, ali i sebe, Dra77
{kovi} je znao da u po{tenom politi~kom duelu nema ama ba{ nikakvih
izgleda da se ozbiqnije suprotstavi predsedniku srpskih radikala pa je
grubim falsifikatima i podvalama, a sve uz pomo} najkvalitetnijeg velog praha koji je morao da mu odagna strah, poku{ao da uveri gra|ane Srbije u istinitost gluposti koje je izgovarao.
Lider SPO pozvao je Vojislava [e{eqa na TV duel i poru~io mu da
}e mu „ako na taj megdan ne iza|e poslati vunu i preslicu da mu plete ga}e i ko{uqu”.
(“Na{a borba”, 22-23.11.1997.
„OEBS obave{ten o blokadi dràvnih medija”)
Dra{kovi} je odbacuju}i primedbe da je napustio pravoslavqe, naglasio da su [e{eqa u porti manastira Qubostiwa „u~ili kako da se krsti”.
On je podvukao da [e{eq do tada uop{te nije znao „kako se krsti”,
dodav{i da je on sada „naprasno veliki Srbin”.
(“Politika”, 24.11.1997)
Lider SPO dao je „pun gas” predsedni~koj kampawi napadaju}i svog
kuma iz „svih oru`ja” tvrdwom da ovaj i nije Srbin ve} Hrvat. Dra{kovi} je naveo da se [e{eq izja{wavao kao Jugosloven i da je ~ak bio
~lan Hrvatskog sociolo{kog dru{tva, da je tokom rata bio u vezi sa kabinetom Frawe Tu|mana, kao i da telefonski imenici Zagreba, Splita, Pule i Rijeke „imaju stranice i stranice [e{eqa – i svi su Hrvati”.
Pri~a o [e{equ kao Hrvatu je izgleda tajno oru`je SPO koje se drì u rezervi i poteè samo u dramati~nim okolnostima, ali ta pri~a nije nova. Jo{ po~etkom devedesetih kada je [e{eq brutalno napadao poslanike SPO u republi~kom parlamentu optuùju}i ih za izdaju nacionalnih interesa i prikazuju}i ih kao strane pla}enike, oni su iza{li sa
„dokazima” o vojvodinom hrvatskom poreklu.
(“Politika”, 25.11.1995)
Kako beli prah izaziva pomra~ewe svesti?
Dra{kovi} je morao da zna da kokain koji koristi pomaè samo wemu
da se ose}a ja~im, sna`nijim, hrabrijim, a da to {to je on konzumirao ni
u kom slu~aju ne moè ubediti narod u nebuloze koje je izgovarao. Svaka
izgovorena re~ Vuka Dra{kovi}a odslikavala je mr`wu i uàsan emotivni naboj povezan sa velikim strahom da i pored svog truda bude
poraèn, {to bi moglo predstavqati signal wegovim nalogodavcima da
potraè nekog novog vazala u Srbiji, a onda, ne bi bilo ni novca, ni
kokaina. Celokupni napor Vuka Dra{kovi}a da oja~a svoju poziciju, da
se popravi, raspr{io se iz mnogo objektivnih razloga, ali jedan od
najva`nijih je, svakako, bio zdrav razum Vojislava [e{eqa, a bolesna i
pomra~ena svest Vuka Dra{kovi}a, i to samo zbog obesnog kori{}ewa
“najskupqe pra{ine”
Povodom TV duela predsedni~kih kandidata Vuka Dra{kovi}a i
Vojislava [e{eqa odrànog u nedequ, SPO je saop{tio da “ubedqivi
poraz Vojislava [e{eqa u televizijskom duelu sa Vukom Dra{kovi}em,
78
kao i panika koja je nastala me|u radikalima posle ovog duela, ukazuje da
je [e{eq politi~ka ~iwenica samo dok ima za{titu reìma i
dràvnih medija.”
(“Blic”, 2.12.1997)
Boì}: Vuk razbio Voju; Vuk je u svemu pobedio [e{eqa – prokomentarisao je ju~e za „Demokratiju” subotwi TV duel savetnik Vuka
Dra{kovi}a, Milan Boì}.
Vuk Dra{kovi} je bio u pravu {to je insistirao na tome ko je pravi
Srbin.
– Time je u pravom svetlu pokazao jednom delu pomalo naivnog bira~kog tela [e{eqevo pravo lice, dodao je Boì}.
(“Demokratija”, 2.12.1997)
Samo nekoliko dana kasnije, po zatvarawu bira~kih mesta, Dra{kovi}u i Boì}u postalo je jasno kako dejstvo kokaina kratko traje, jer
zbog toga kako je Vuk „razbio” Voju, zavredio je samo 350.000 glasova mawe nego na izborima koji su odràni dva meseca ranije, a [e{eq je dobio, onako „razbijen”, 100.000 glasova vi{e i ~ak vi{e nego dvostruko
vi{e od predsednika Srpskog pokreta obnove.
Mnogo je Dra{kovi} laì posejao na srpskoj pozornici politike,
ali ono {to je potpuno sigurno jeste da mu je istina uvek donosila vi{e
politi~kih problema nego la`. Recimo, vila na @enevskom jezeru nije
mu nanela nikakvu {tetu, ali zato ku}a dobijena od reìma na poklon u
ulici Blagoja Parovi}a br. 117 i te kako jeste, bez obzira na to {to Dra{kovi} pori~e weno posedovawe.
„Pred izbore 1990. godine, dràvna televizija je objavila da sam,
zbog svojih {pijunskih usluga Americi, dobio na poklon skupocenu i
rasko{nu vilu na @enevskom jezeru. TV Bastiqa je gledaocima prikazala i snimak te vile... Kao {to nikada nisam imao vilu na @enevskom jezeru, tako i ku}a u ulici Blagoja Parovi}a nije moja, {to znaju svi koji u
toj zgradi stanuju”.
(NIN, 13.9.1997.
Sve ve}a zavisnost
U posledwih godinu dana mogu}e je sagledati, ~ak i ne preterano
ozbiqnim analiti~kim pristupom, razmere svih javnih protivre~nosti
Vuka Dra{kovi}a, {to bi moglo da zna~i i bitno pove}anu zavisnost od
naroktika.
Vuk Dra{kovi}, kritikuju}i Milo{evi}a i wegov oblik vladavine
u Srbiji, ~esto ne preza ni od vre|awa i pogrdnih naziva i istupa sa
tvrdwom da JUL diktira pona{awe SPS-a i Slobodana Milo{evi}a.
JUL pri tom naziva teroristi~kom organizacijom.
(“Demokratija”, 22.1.1997. “Milo{evi} izaziva krvoproli}e”
“Formira li opozicija vladu u senci sa mafijom”)
(“Blic”, 3.1.1997. “Policija ponovo blokirala pe{a~ku zonu”)
79
Na mitinzima tokom januara 1997. godine govori o tome da Milo{evi} èli da isprovocira sukobe na Kosovu da bi potisnuo u drugi plan
probleme lokalnih izbora od 17.11.1996. godine.
U tekstu od 20.1.1997. godine „Ne dozvoliti rat na Kosovu” kao i u saop{tewu SPO-a “Destabilizacija Kosova odgovara reìmu” tvrdi se da
je rektor Papovi} `rtvovan da bi se SPS odrào na vlasti. U istom tom
periodu (januar 1997. godine) Dra{kovi} tvrdi da je Mira Markovi} izdala nare|ewe da ga ubiju.
U februaru mesecu iste godine ostaje pri ube|ewu da je Mira Markovi} naru~ila wegovo hap{ewe i likvidaciju i detaqno opisuje kako ga je
jurila grupa civila u ko`nim jaknama i crnim kapama i pucala na automobil u kome se on nalazio.
(“Demokratija”, 4.2.1997. “Mirjana Markovi}
naru~ila moje hap{ewe i ubistvo”
“Blic”, 4.2.1997. “Odjekivali su pucwi”)
Treba ista}i da Dra{kovi} Milo{evi}a povremeno naziva gospodinom ili predsednikom, ali naj~e{}e mu se obra}a u tre}em licu – on, Milo{evi}, antihri{}anin, antihrist, lo{ Srbin, ~ovek koji laè i u tu
la` veruje – a ~esto svoju kritiku iskazuje kroz dosetke „Mi smo dobili
vest da se preko no}i Milo{evi} pretvorio u tramvaj. Dobio to~kove pa
se kotrqa”.
(12.1.1997. “Specijalci prisustvovali mitingu”)
Tako|e Milo{evi}a naziva i {efom dràvnog terorizma.
(25.12.1996)
U februaru 1997. godine decidirano tvrdi da nije za dijalog sa Milo{evi}em mada je po~etkom januara izjavqivao suprotno – bio je spreman na
razgovor. Ta~no mesec dana od izjave da nije spreman za dijalog u tekstu
„Ho}emo slobodne medije, ne}emo tenkove Srbije” izjavquje: „Moramo da
pruìmo {ansu dijalogu!” U maju mesecu na skupu na Ravnoj Gori zalaè se
za podizawe optu`nice za najve}u nacionalnu izdaju protiv Milo{evi}a i
JUL-a. Tako|e smatra da Milo{evi} razbija koaliciju “Zajedno” i da radi
protiv SPO-a tako {to unajmquje svoje sluge protiv wega i razne stranke
koje na televiziji istupaju iskqu~ivo protiv koalicije “Zajedno”.
(“Duga”, mart 1997. “Seme bune ne mogu zatrti”)
Dok u avgustu mesecu izraàva zadovoqstvo nakon razgovora sa Slobodanom Milo{evi}em o izbornim uslovima i od tog perioda pa nadaqe
stalno podvla~i da su izborni uslovi boqi nego ikada. Na plakatu je od{tampano devet Dra{kovi}evih izjava. Prva je izre~ena 24.9.1996, a glasi: „Dole terorizam Slobodana Milo{evi}a! Dole mafija{i, dole lopovi”. Posledwu na plakatu je, kako je napisano, dao 28.2.1998. u kojoj kaè: „Mnoge zle sile zaverile su se protiv istorijskog sporazuma izme|u
SPS i SPO i zajedni~kog vra}awa korenima”.
(“Demokratija”, 21-22.3.1998)
Tako naspram Dra{kovi}evih re~i iz novembra 1996.: „Dole mafija{i, dole lopovi”! stoje re~i iz februara 1998.: „SPO apsolutno prihvata platformu predsednika Srbije koja je objavqena nakon konsultacija o
80
novoj Vladi”. Paralela je postavqena izme|u slede}ih izjava: „Slobodan Milo{evi} je du{manin Beograda, srpskog naroda. On mora da ode”
(decembar ’96.) i „SPS i SPO bi uspostavili odnos partnerstva a Vlada bi delovala kao tim koji sprovodi program”. (februar 1998).
(“Blic”, 23.3.1998)
U ve}ini optu`bi koje se ti~u Milo{evi}a ~esto glavnu krivicu
svaquje na Miru Markovi} i Direkciju JUL-a i potencira ideju da u Srbiji vlada jednokrevetna diktatura. JUL direktno povezuje sa terorizmom, mafijom, a u tekstu od 26.12.1996. godine “Pi{toq su napunili Qubi{a Risti} i Mira Markovi}”, izjavio je da su za smrt Star~evi}a odgovorni Mira Markovi} i Qubi{a Risti}. Isti~e kako se Milo{evi}
ne pona{a u skladu sa Ustavom ali ipak kada novonastala situacija ide
wemu u prilog opravdawe pronalazi.
„Ali ukoliko po cenu malog kr{ewa Ustava otklawamo wegova
velika kr{ewa onda je to pravno nu`no”, (7. 2. 1997. – “Ne}emo prihvatiti {ibicarewe vlasti”). U jednoj izjavi ~ak tvrdi da SPS podme}e u SPO qude iz Udbe, kao {to je Velimir Ili}, sa ciqem da razbiju stranku i da je {pijuniraju (novembar 1997. “Velimir Ili} dete
Udbe”).
Dra{kovi} tvrdi da raspolaè nekim ta~nim ali i tajnim podacima
o aktivnostima Slobodana Milo{evi}a, na primer da sprema likvidaciju slobodnih televizija i svih nezavisnih radio stanica u Srbiji, kao
i uredbu o zabrani uvoza roto-papira (8.-9.3.1997) Nakon zavr{enih
predsedni~kih izbora u Srbiji i pri konstituisawu nove Vlade, Dra{kovi} mewa stavove po pitawu saradwe sa SPS-om.
„Mnoge zle sile su se zaverile protiv istorijskog sporazuma izme|u
SPO i SPS oko zajedni~kog programa preporoda otaybine i zajedni~kog vra}awa korenima. Program koji je ponudio predsednik Milutinovi} ne zna~i ni{ta drugo nego saradwu leve i desne ruke Srbije”.
(“Na{a borba”, 28.2.1998. “Uslov da SPS prihvati
deklaraciju o pomirewu”)
„Slobodan Milo{evi} je du{manin Beograda, srpskog naroda. On
mora da ode” (decembar ’96.) i „SPS i SPO bi uspostavili odnose partnerstva, a vlada bi delovala kao tim koji sprovodi program”.
(“Blic”, 23.3.1998. februar 1998.
“Godine raspleta Vuka Dra{kovi}a”)
„Slobodan Milo{evi} ne moè biti kriv za „Prizrensku ligu”, ni
za stotine hiqada Srba koje su albanski fa{isti proterali s Kosova za
vreme Drugog svetskog rata i dvadeset hiqada koje su pobili. Nije kriv
ni za nasilno naseqavawe Kosova Albancima u vreme rata, ni za sramni
zakon iz ’45. godine kojim su komunisti~ke vlasti zabranile povratak
proteranim Srbima. Slobodan Milo{evi} je za mnogo toga kriv, ali za
ovo {to sam nabrojao nije”.
(“Demokratija”, april 1998.
“Posle referenduma u me|unarodne organizacije”).
Policiju naziva batina{ima, Milo{evi}evskim razbojnicima
81
(4.2.1997. “Jo{ masovniji Gandijevski otpor”), batina{ima u uniformama i civilu koji pripadaju paravojnim formacijama (29.12.1996. “Nema
dijaloga bez priznawa pobede”), dok od svojih pristalica tokom mitinga
zahteva po{tovawe te iste policije. Dra{kovi}, ipak, izjavquje da bi
gra|ani mogli da se sukobe sa policijom u ciqu samoodbrane, a to moè
biti po~etak krvoproli}a i gra|anskog rata (3.1.1997. – Dra{kovi} o policijskim pretwama). U tekstu “No} pendreka i vodenih topova”
(3.2.1997) citiraju govor Vuka Dra{kovi}a sa mitinga: „Evo ~ekamo ve}
sat vremena na tih pet minuta da okrvave ruke ako èle. Ako im je to zadatak da urade, nek urade”. Podràva politiku Biqane Plav{i} i poziva narod u demonstracije ako Milo{evi} zapo~ne antiustavnu akciju ru{ewa predsednice Republike Srpske.
Vuk Dra{kovi} tokom demonstracija po~iwe da se ponosi time {to
je Srbin, jer je u tom periodu koalicija „Zajedno” skinula anatemu sa
srpskog naroda (31.12.1996.–1. i 2.1.1997. “Divno je predstaviti se danas
kao Srbin”).
Daje razli~ite ocene Dejtonskog sporazuma, kaè da me|unarodna zajednica sklapa ugovor koji potom i ne po{tuje (19.1.1997. – “Du{an Matkovi}, novi premijer”), nepunih mesec dana pre te izjave, 29.12.1996. on od te
iste me|unarodne zajednice odnosno od Sjediwenih Ameri~ki Dràva i
potpisnika sporazuma traì da spre~e Milo{evi}a da izazove novi rat. U
maju mesecu 1997. godine kritikuje Milo{evi}a za nepo{tovawe tog sporazuma i izjavquje da, ako on do|e za predsednika Republike, da }e po{tovati Dejtonski sporazum (17.–18.5.1997. “Nepo{tovawe Dejtona – Milo{evi}ev zlo~in”). Od tog perioda i tokom cele predizborne kampawe kao glavni adut za odnose sa svetom Dra{kovi} isti~e po{tovawe Dejtonskog sporazuma, to svoje obe}awe stavqa na le|a negativne propagande SPS-a i
Srpske radikalne stranke. Dra{kovi} izlaè tezu da se Dejtonski sporazum ne po{tuje zato {to su „{efovi rata promovisani u mirotvorce”.
(“Na{a borba”, 21.11.1997. “Problem su {efovi
rata promovisani u mirotvorce”).
Kritikuje Mila \ukanovi}a i rukovodstvo Crne Gore {to u vreme
demonstracija podràvaju Milo{evi}a i wegov reìm, iako je naklowen liberalnim reformama za koje se i \ukanovi} zalaè.
“Nema dijaloga bez priznawa pobeda”;
NIN, 31.12.1996. “Neka se oni boje
pravde i Zabele”; 28.3.1997. “Duh Zabele”;
“Blic”, 20.6.1997. “Crnogorci da se odlu~e
ili Milo{evi} ili opozicija”)
U nekim svojim govorima zakqu~uje da Crna Gora èli da se otcepi
jer ne èli bedu i izolaciju. Dra{kovi} o~ekuje u slu~aju da pobedi wegova opcija:
„Smiri}e se strasti i u Crnoj Gori. Tada }e i gospodin \ukanovi}
morati da se prema gospodinu Bulatovi}u postavi kao prema politi~kom
suparniku a ne kao prema du{maninu i obrnuto. U protivnom, mogu}e je
veliko zlo pod Lov}enom i to u vreme kada moè da eksplodira Kosovo i
82
Metohija i kada [e{eq i Karayi} mogu postaviti dinamit pod Republiku Srpsku”.
(“Ve~erwe novosti”, 20.1. 1998. “Srbija najpre~a”)
Svetozara Marovi}a naziva licemerom koji se krije pod parolom
mira a bio je perjanik politike koja je nanela {tetu srpskom narodu tokom rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
(“Politika ekspres”, 13.3.1998. “Vrhunac licemerja”)
Dra{kovi} o~ekuje od Mila \ukanovi}a da iskoristi svoju dobru
poziciju u svetu da prezentira istinu o Kosovu. Proglas za novi po~etak
crnogorskog predsednika Dra{kovi} ocewuje kao dobar program sli~an
programu SPO-a.
(“Demokratija”, april 1998.
Posle referenduma u me|unarodne organizacije)
Kako Vuk miri ~etnike i partizane
Tokom svoje predizborne kampawe potencira pomirewe partizana i
~etnika, vra}awe zemqe porodici Kara|or|evi}a, povratak kraqa u zemqu, povezivawe Srbije sa svetom, re{avawe pitawa na Kosovu, re{avawe pitawa penzija i plata.
(“Na{a borba”, 25.11.1997. “Zakonom protiv siroma{tva”;
“Politika”, 26.11.1997. “Zaposlenima na prinudnim
odmorima omogu}iti kupovinu na kredit”)
Ubrzo bi se re{ilo i pitawe nasle|a biv{e Jugoslavije, u svim svojim govorima isti~e razlike izme|u SPO-a kao jedine stranke koja Srbiju moè da odvede u svet i Srpske radikalne stranke kao stranke koja
bi prekr{ila Dejton, otpo~ela rat sa NATO paktom, odnosno SPS-a koji nije u stawu da uradi i{ta vi{e od postignutog, koji narod laè ve}
godinama.
(“Blic”, 4.11.1997. “@rtvujem se protiv fa{izma i komunizma”)
U slu~aju da izgubi na izborima da}e ostavku na mesto predsednika
stranke.
(“Blic”, 23.-24.8.1997. “Podnosim ostavku”)
Ipak, kada nije ostvario pobedu daje slede}i odgovor: „Hvala vam,
lepo. Za{to bi razmi{qao o ostavci neko ko je ostvario i pojedina~no
i strana~ki rezultat boqi nego ikad”. Ovakva izjava bi se mogla okarakterisati kao klasi~an primer odbrambenog mehanizma poznatog pod nazivom “slatki limun”.
(“Blic”, 23.9.1997. “Boqi smo nego ikad”;
“Blic”, 24.9.1997. “Bez SPO nema koalicione vlade”)
Vuk Dra{kovi} uzrok neuspeha u prvom krugu septembarskih izbora
nalazi u neizlasku velikog broja glasa~a na izbore, a uzrok tome su laì i
klevete lansirane protiv SPO-a od strane nezavisnih i dràvnih medija.
“Neuspeh zbog laì i kleveta
i gubitni~kog sindroma bira~a”)
Dra{kovi} izjavquje da je Dràvna bezbednost namestila da se na
83
listi kandidata ispred wega na|u dvojica koje niko ne zna, a da preostalih pet kandidata sa~iwavaju jedan tim koji igra protiv wega, odnosno
protiv Srbije.
(“Novosti”, 26.11.1997. “Svi protiv jednog”)
Kao tri najva`nija zadatka predsednika navodi: “Pomo}i }u siroma{nima i zakonu privesti obesne i samoqubne, “zavrnuti {iju” kriminalu i svim vidovima pqa~ke i vratiti Srbiji ugled i ~asno mesto koje nam
pripada u svetu.
(“Novosti”, 4.12.1997. “Tri zadatka za predsednika”)
“Ako [e{eq ne iza|e na TV megdan,
posla}u mu vunu i preslicu da mi prede ga}e”
Za [e{eqa tvrdi da je fa{ista, da Srbiju vodi u propast, da sa wim
predstoje samo gubici i izjavquje da je [e{eq Rugovin saveznik odnosno
da vo|ewem politike na taj na~in pomaè albanskim separatistima.
(“Duga”, 15.4.1998. “[e{eq je Rugovin saveznik,
Kraq trgova u Belom dvoru”, “Dnevni telegraf”,
19.3.1998. “Dra{kovi} èstoko napao [e{eqa”)
[e{eqa, tako|e, optuùje da je radio protiv wega i ~ak da je pregovarao sa \in|i}em tajno da pristalice Demokratske stranke glasaju za
[e{eqa.
(“Blic”, 25.9.1997. “Razgovori sa SPS
i Srpskom radikalnom strankom neizbe`ni”)
U jednoj svojoj izjavi poru~uje [e{equ: „Ako [e{eq ne iza|e na TV
megdan, posla}u mu vunu i preslicu da mi prede ga}e i ko{uqu”.
(“Blic”, 22-23.11.1997.
“Milutinovi} pristao na duel, [e{eq beì”)
U intervjuu datom “Dugi” kaè: „...da Srpska radikalna stranka i wen
lider gospodin Vojislav [e{eq doslovce obe}avaju slede}e: srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpsku Barawu, srpsku Slavoniju, isto~nu i zapadnu, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Liku, srpsku Dalmaciju. [e{eq tada govori da }e se on u jednom danu kupati u srpskom moru kod srpskog Dubrovnika, kod srpskog Zadra, srpskog [ibenika, srpskog Splita,
srpske Rijeke, a ja znam da on, recimo, ne zna ni da pliva. On govori da }e
pred trupama Srpske radikalne stranke Hrvati naprosto da doìve neku
vrstu nervnog sloma, da }e poludeti i da }e izvr{iti kolektivno ubistvo
skakawem u Jadransko more, pa nas niko ne}e mo}i pred svetom osuditi za
zlo~in”. Daqe u tom istom tekstu kaè: „Sada wegovi qudi govore da }e u
slu~aju da [e{eq pobedi Slovaci dobijati po tri sendvi~a, a Ma|ari po
jedan sendvi~. Jer, kako oni kaù, kra}i je put beàti do Pe{te nego do
Bratislave”.
(“Duga”, decembar 1997. “Sveti Georgije ubiva a`dahu”)
Broj glasova koje je [e{eq dobio na proteklim izborima Dra{kovi} je objasnio time {to je: „Na{ narod po{ten i ~edan kao dete, jer srpski narod ima de~iju neiskvarenu du{u i lako ga je prevariti, a u varawu
84
i prodaji magle gospodin [e{eq u ovoj zemqi nema premca”.
(“Politika”, 11.11.1997. “Dra{kovi}: [e{eq
prodaje maglu”, “Duga”, “Kraq trgova u Belom dvoru”)
Pri~a o [e{equ kao Hrvatu je izgleda tajno oru`je SPO-a koje se
drì u rezervi i poteè samo u dramati~nim i izuzetnim okolnostima,
ali ta pri~a nije nova.
(“Politika”, 25.11.1997. “[e{eq Hrvat,
Dra{kovi} jani~ar” “Blic”, 2.12.1997.
“Od porekla, preko {lica do izdaje”; “Politika”, 24.11.1997.
“[e{eqa smo u~ili da se krsti u Qubostiwi”).
Povodom [e{eqevog porekla govori slede}e: „Znam da je do{ao u
Beograd kao Jugosloven, da se zatim u~lanio u Hrvatsko sociolo{ko
dru{tvo i da je 1991. godine bio zarobqen u Isto~noj Slavoniji, da bi ga
oslobodili na intervenciju iz Zagreba”.
(“Na{a borba”, 27.11.1997. “Smetam [e{equ
da Srbiju odvede u duboku provaliju”)
Vuk Dra{kovi} o politici koju vodi [e{eq kaè slede}e: „Smatra
da propadawe dràve i naroda uve}ava popularnost wegove stranke, a
wemu je wegova stranka vrhunski interes. Ja to zaista ne razumem”.
(“Ve~erwe novosti”, 20.1.1998.
“Srbija najpre~a”)
Prikazuju}i [e{eqa kao „{teto~inu” Dra{kovi} je to ilustrovao
primerom iz Zemuna: na teret SO Zemun {tampaju se “Velika Srbija”,
“Zemunske novine” i „neka sramna pornografska izdawa”, sve u tiraù
od preko milion primeraka, {to gra|ane Zemuna ko{ta nekoliko desetina miliona dinara.
(“Demokratija”, 28.2.-1.3.1998.
“SPO se ne jagmi za ministarska mesta”).
„[e{eq je {ampion politike principa bez principa, jer sam kaè
da mu je va`na samo wegova stranka. Nazivao je Mila \ukanovi}a usta{om, Tur~inom, najve}im kriminalcem, da bi posle tom „usta{i, Tur~inu i najve}em kriminalcu” oti{ao na poklowewe”.
(NIN, 28.1.1998. “Vuk i Vlada”).
Kosovo je prema re~ima Dra{kovi}a deo Srbije, prihvata ideju {iroke autonomije, podrào je referendum.
(“Politika”, 7.4.1998. “Referendum nije usmeren
protiv dijaloga”; “Politika ekspres”, 4.4.1998.
“Rugova inferioran”)
Isti~e da je uvek spreman za dijalog sa {iptarskim predstavnicima i da Rugovu ve} duè vremena poziva na razgovor ali da on nije nikada prihvatio. Smatra da su me|unarodni izaslanici dobrodo{li,
ako su to qudi dobre voqe i spremni da pomognu da se pregovori odr è, ali nikako da pomaù separatistima: „Srbima nisu potrebni po srednici, wih traè Albanci. Ja ne vidim ni~eg stra{nog u tome, ako
85
oni ne}e da do|u na pregovore sa srpskom stranom, da ih neki stranac
dovede za ruku”.
(“Politika”, 8.4.1998.
“Vuk Dra{kovi} podrào referendum”)
Smatra da platforma za dijalog treba da bude u skladu sa najvi{im
demokratskim standardima i da u tom dijalogu Albancima treba ponuditi visok stepen autonomije Kosova u Srbiji.
(“Ve~erwe novosti”, 11.3.1998.
“Kosovo – iskqu~ivo stvar Srbije”)
Pozdravqa poziv Vlade Srbije albanskim predstavnicima.
(“Politika”, 12.3.1998. “Dra{kovi} pozdravio poziv
Vlade Srbije albanskim predstavnicima”)
Predlaè demokratsku platformu za re{avawe krize na Kosovu i
Albancima garantuje sva qudska, gra|anska, verska i politi~ka prava.
(“Demokratija” i “Blic”, 4.3.1998.
“Kosovo se brani u Beogradu”;
“Ve~erwe novosti”, “Program najva`niji”;
“Dedmokratija”, 19.3.1998. “Alo, Rugova – svakog tre}eg dana”)
Kritikuje Kontakt grupu da nije dala nikakav rok teroristima da
prestanu sa svojim akcijama i ubijawima, i Me|unarodnu zajednicu {to
nije precizirala kakve }e mere preduzeti prema Albancima ukoliko odbiju dijalog.
(“Politika ekspres”, 11.3.1998.
“Izostala osuda zahteva za nezavisno Kosovo”)
Vuk se ne obuva i ne izuva u istoj pameti
„Niko ne}e spre~iti odràvawe tih izbora na Kosovu iako su nelegalni. I to je dobro! Me|utim, Albanci zatim treba da u~estvuju na legalnim izborima da bi odredili svoje predstavnike u lokalnim institucijama, op{tinskim ve}ima i parlamentu Kosova, ali i u parlamentima
Srbije i Jugoslavije”.
(“Demokratija”, 28.-29.3.1998. “îje je Kosovo”)
Dra{kovi} nije èleo da {aqe predstavnike svoje stranke na Kosovo jer je znao da albanski lideri iskqu~ivo èle razgovor o nezavisnom
Kosovu: „A poziv za nezavisno Kosovo je poziv na rat”. Dra{kovi} je, kao
i obi~no, svoj stav promenio.
(Blic, 16.3.1998.
“Srbija }e braniti Kosmet”)
“Vuk Dra{kovi} veruje da bi Srbiji u pregovorima sa kosovskim Albancima bili potrebni strani svedoci... i rekao da jedino re{ewe vidi u
postepenom pro{irivawu autonomije”.
(“Demokratija”, 15.4.1998.)
„Dok smo bili u opoziciji, imali smo prava na snove, na parole, obe86
}awa, da dièmo lestvicu na visinu do koje nam je voqa, bez neke naro~ite obaveze”.
(NIN, 7..3.1997. “Socijalisti su se ponizili”)
Za sve probleme u koaliciji „Zajedno” krivi \in|i}a i druge stranke koje su se trudile da razbiju koaliciju, pre svega SPS i Srpske
radikalnu stranku. Podvla~i da je \in|i} taj koji je i{ao kod Milo{evi}a na tajne razgovore i pregovarao sa [e{eqem za vreme parlamentarnih izbora u Srbiji. Za vreme svoje posete Wujorku opomiwe \in|i}a da se ne bavi Danicom Dra{kovi} jer ona je novinar i ne treba \in|i} da je cenzuri{e.
(“Blic”, 13.5.1997. “Dra{kovi}:
Pe{i} i \in|i} ru{e ’Zajedno’”)
Vuk Dra{kovi} smatra da se sa Marjanovi}em ne moè razgovarati
o Deklaraciji o nacionalnom pomirewu, niti o platformi za Kosovo.
(“Blic”, 7-8.3.1998. “êkamo jo{ jedan
poziv Milana Milutinovi}a”)
Dra{kovi} smatra da SPO-u pripada mesto mandatara.
(“Blic”, 23.1.1998. “Ako je SPS do dràvnog interesa,
prihvati}e zahteve SPO”; “Vreme”, 17-24.1.1998.
“Potraga za mandatarom”)
„Programska vlada sa [e{eqem ne dolazi u obzir, jer su nam programi suprotstavqeni. Mogli bismo formirati prelaznu tehni~ku vladu, doneti novi izborni zakon, neke zakone o privatizaciji i zakazati, u
na{oj organizaciji, vanredne izbore po preporukama OEBS-a, me|utim,
na re~ OEBS [e{equ se diè kosa na glavi”.
(“Blic”, 9.2.1998. “Dra{kovi}: Samo tehni~ka
vlada sa SRS, [e{eq: Ni slu~ajno u koaliciju sa SPO”)
Dra{kovi} komentari{e svoje odbijawe da u|e u Vladu slede}im re~ima:
“Upravo zbog toga {to smo procenili da na programu Vojislava [e{eqa ima samo gubitka i nesre}e po Srbiju odbili smo da u|emo u Vladu,
bez obzira na primamqivi dobitak za na{u stranku”.
“Nastavqamo borbu za preporod”)
Iz svih ovih izjava Vuka Dra{kovi}a moè se zakqu~iti da lako i
brzo mewa svoje politi~ke stavove, a samim tim diskutabilan je pojam
stava: stav predstavqa trajnu dispoziciju da se na odre|eni na~in reaguje {to se u ovom slu~aju ne moè re}i. Tako bi se izjave koje daje Vuk Dra{kovi} pre mogle nazvati trenutnim aspiracijama {to daqe ukazuje na
emotivno nestabilnu osobu. Ako uzmemo s rezervom da smo izjave dobili
iz novina, pojavquju se sumanute ideje veli~ine i progawawa, kada obja{wava kako su se svi urotili protiv wega, kako mu smi{qaju ubistva i
likvidacije. Sa vi{e sigurnosti moè se tvrditi da Dra{kovi} u odsudnim trenucima poraza pribegava odbrambenom mehanizmu racionalizacije – slatki limun, ali to spada u mehanizam odbrane normalne populacije ako nije preterano izraèno. Naàlost, kod Vuka Dra{kovi}a je
87
takav mehanizam o~igledno prenagla{en.
Na kraju, dokaz da je Vuk Dra{kovi} narkoman predstavqa i ~iwenica da se koalicija “Zajedno”, u koju je toliko verovao i tolike nade polagao, raspala upravo zbog izjave jednog od potpredsednika Dra{kovi}evih
koalicionih partnera koji je rekao da Dra{kovi} jeste narkoman.
„Pojedini, i to ugledni, novinari ba{ u to vreme prenosili su mi da
im je u vrhu DS, i to iz usta jednog od wenih potpredsednika, o meni govoreno kao o osniva~u prvih paravojnih formacija, srpskom {ovinisti u
jagwe}oj koì, i da se ~ak i drogiram, pa im je jo{ savetovano da uop{te
ne dolaze kod mene i ne prave intervjue sa mnom. Dvanaest stranih novinara mi je to prenelo”.
(“Blic”, 14.4.1997. Jelena Jovovi},
Intervju Vuka Dra{kovi}a)
Celokupnu analizu zavr{i}emo re~enicom koja vi{e li~i na aforizam nego na ozbiqnu izjavu, a koja na najboqi na~in obja{wava prirodu opake bolesti Vuka Dra{kovi}a.
Dra{kovi}: „Sve moète da kaète, ali nikada da Vuk Dra{kovi}
ne govori istinu”.
(“Blic”, 2.12.1997)
Ekspertski tim
Srpske radikalne stranke
Velika Srbija br.537/1998.
BIO JEDNOM JEDAN VUK
Ako je ta~no da je vreme promenqiva kategorija, i da istoriju pi{u
pobednici, onda jo{ vi{e treba àliti Vuka Dra{kovi}a, jer za wega
vi{e nema vremena, a pogotovo ne eventualnog ulaska u istoriju, u kojoj
bi, naravno, glavnu ulogu imao sam Dra{kovi}. Mo`da je u nekim retkim
trenucima svesti i sam Dra{kovi} svestan toga, pa je zato odlu~io da se
kroz istoriju ipak promuva kao “kraq trgova”, ili kao “kraq planina”.
[alu na stranu, ipak je sve to tu`no i neprimereno je {aliti se sa
opakom bole{}u kakva je narkomanija.
Koliko bolesna svest ili la` moè da uti~e na ~oveka koji je po{to
poto odlu~io da postane politi~ar?! Ono {to ovaj politi~ki lik ~ini
jo{ tragi~nijim jeste neprestana potreba za klevetawem dr Vojislava
[e{eqa, pa vi{e nikoga ne ~udi {to se politi~ki opus SPO-a, sveo na
lansirawe izmi{qotina i laì o srpskim radikalima i dr Vojislavu
[e{equ. Jer, Vuk se boji svih vrednih, sposobnih i mudrih politi~ara a
poznato je, na na{oj sceni samo je jedan takav, dr Vojislav [e{eq.
Me|utim, kad je dr [e{eq dobronamerno izrekao kako je Dra{kovi}u potrebno le~ewe, Vuk se silno najedio i pomo} zatraìo od suda, ne
shvataju}i da se pomo} u wegovom slu~aju dobija samo u bolnici.
Odràna su tri sudska ro~i{ta, a samo na jednom je bio “kraq trgova”, koji je jo{ jednom pokazao kako wegovoj prirodi najvi{e leè zabave
na trgu i zasmejavawe qudi. âk mu nije pomogla ni upotreba deseteraca,
kako bi prisutne ubedio u ozbiqnost svojih izre~enih kleveta. Toliko
se zbunio, da vi{e nije znao ni ko je tuìlac ni ko tuèni. Ono {to se
88
tada dalo pretpostaviti, na slede}em ro~i{tu se i pokazalo: Vuk od sramote nije ni prisustvovao tre}em sudskom ro~i{tu.
Na ro~i{tu odrànom 25. juna umesto Vuka prisutne su uveseqavali
Banana-men, pravni zastupnik Ivana Primovi} se toliko naqutila na
predsednika Sudskog ve}a Branku Mici}, mo`da zato {to sudija nije zapamtila weno prezime, a mo`da i iz drugih razloga, pa je zatraìla izuze}e sudija.
Novo ro~i{te bi}e zakazano. Za sada je neizvesno da li }e prisustvovati i tuìlac Dra{kovi} ili }e samo poslati svoje zastupnike.
Sve u svemu, dr Vojislav [e{eq je i ovog puta sudiji predao “Analizu
narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a” kao dokazni materijal.
Jasminka Olui}
Velika Srbija br. 543/1998.
Snimak su|ewa Dra{kovi}–[e{eq, 25. 6. 1998. godine
SVI DO\O[E, NARKOMANA NEMA
Sudski proces Vuk–dr [e{eq se nastavqa. Na ro~i{tu odrànom
25. juna Vuk Dra{kovi} se nije pojavio, niko ne zna za{to. U svakom slu~aju, i bez Vuka se moglo. Medijsko interesovawe i ovoga puta je bilo veliko. Su|ewe je prekinuto na insistirawe pravnog zastupnika Vuka
Dra{kovi}a Ivane Primovi}, koja je traìla izuze}e predsednika sudskog ve}a Branke Mici}.
Sudija: Otvaram dana{wu raspravu i konstatujem ko je do{ao: Za tuìoca Ivana Primovi}, advokat po punomo}nim spisima; Nikola Barovi}, advokat po punomo}ju u spisima i Dragoqub Todorovi}, advokat po
punomo}ju u spisima.
Molim vas, ako u sudnici ne bude ti{ina prekidamo su|ewe i zakaza}emo ga u nekoj drugoj prostoriji bez vas. Ako èlite da pratite su|ewe,
onda molim za ti{inu!
Za prvo, drugo i tre}etuènog Sr|an Radovanovi}, advokat po punomo}ju u spisima...
Sr|an Radovanovi}: Prvo, drugo, tre}e i petotuènog!
Sudija: ... i petotuènog, s tim {to je petotuèni prisutan li~no...
Sr|an Radovanovi}: Ne, ne.
Sudija: Nije?
Sr|an Radovanovi}: Kolega je @ivorad Ikonovi}, koji tako|e zastupa prvo, drugo, tre}e i petotuènog. Punomo}je }e biti dostavqeno u
roku od tri dana.
Sudija: Prvo, drugo, tre}e i petotuènog Sr|an Radovanovi} advokat po punomo}ju u spisima, punomo}nik @ivorad Ikonovi} advokat i
~etvrtotuèni li~no...
Dr [e{eq: Molim vas, imamo samo jednu izmenu. Po{to }emo advokata Jovana Koprivicu predloìti kao jednog od svedoka u dokaznom postupku, on je morao da otkaè punomo}je. A obrazloì}u na osnovu ~ega.
Sudija: êtvrtotuèni li~no sa punomo}nikom Nadom Kotarac
89
advokatom, Qiqanom Laban, advokatom...
Va{e punonomo}je koleginice Laban.
Dr [e{eq: Na zapisnik }emo dati.
Sudija: Kako ho}ete. Znate da se pla}a?
Pa, gospodo novinari, da vidimo ko je od vas tu prisutan.
Ekipa Radio televizije Srbije, pri|ite ovde, pri|ite. Molim vas
va{e novinarske legitimacije.
Za ekipu Radio televizije Srbije: novinar Aleksandra Vidakovi} i
Vladimir Nikoli}.
Ko je iz RTV BK Telekom?
Prisutna ekipa RTV BK Telekom...
Sud donosi re{ewe:
Sud u sudskim spisima nalaè novinarima da prilikom obavqawa
svog novinarskog posla postupaju sa najve}om pa`wom svoje struke i da
vode ra~una da ne remete tok su|ewa.
Pre po~etka rasprave sud donosi re{ewe:
Dozvoqava se prijavqenom punomo}niku advokatu @ivoradu Ikonovi}u da zastupa prvo, drugo, tre}e i petotuènog kao punomo}nik, s tim
{to mu se nalaè da u roku od tri dana dostavi sudu uredno punomo}je za
zastupawe.
Prima se na zapisnik punomo}je od strane ~etvrtotuènog dr Vojislava [e{eqa advokatu Qiqani Laban iz Beograda, ul. Drin~i}eva
27/1. êtvrtotuènom se nalaè da po opomeni suda uplati sudsku taksu
na ime primqenog punomo}ja.
Qiqana Laban: Gospo|o sudija, dostavila sam vam punomo}je.
Sudija: Ja se izviwavam, sve {to mi dajete morate do}i ispred mene,
jer ja ne vidim kad mi ne{to dodate sa strane.
Sud konstatuje da je ~etvrtotuèni predao sudu punomo}je advokata
Qiqane Laban u pismenoj formi.
Sud donosi re{ewe:
Opoziva se izdato punomo}je na zapisnik u sudu, budu}i da postupaju}i sudija nije video kada je pismeno punomo}je dotureno.
Da se dogovorimo. Vi dole {to stojite – da sednete, ovde ne moè niko da stoji sem prisutnih novinara. Ili iza|ite ili sedite.
Punomo}nik prvo i drugotuìoca Ivana Primovi}.
Ivana Primovi}: ...
Publika: Malo glasnije, ni{ta ne ~ujemo!
Sudija: Advokat Ivana Primovi} u svemu ostaje kod tu`be i tu`benog zahteva i podneska od 3. 6. 1998. godine. Pruìla je sudu sve dokaze, tuèna strana nije pruìla dokaze o odlu~nim ~iwenicama, te tuìla~ka
strana predlaè da sud zakqu~i raspravu.
Punomo}nik tuìoca advokat Nikola Barovi}.
Nikola Barovi}: Pridruùjem se koleginici.
Sudija: Pridruùje se u svemu sa punomo}nikom advokatom Ivanom
Primovi}. Punomo}nik tuìoca advokat Dragoqub Todorovi} se tako|e
pridruùje re~i...
Dr [e{eq: Molim vas. Imam jednu primedbu.
90
Sudija: Izvolite.
Da li je Nikola Barovi} jo{ uvek advokat?
Dr [e{eq: Pro{li put je sud naloìo re{ewem da se pribave dokazi
da li je Nikola Barovi} jo{ uvek advokat s obzirom da je nedavno udaren u
glavu, pa je to moglo izazvati nekakve posledice u profesionalnom smislu.
(Smeh u publici.)
Sudija: Molim vas ti{ina! Prekinu}u ovo su|ewe ukoliko ne bude
ti{ine.
êtvrtotuèni dr Vojislav [e{eq ima primedbe na postupawe u
ovoj pravnoj stvari, a naime, on je izrazio sumwu da advokat Nikola Barovi} nije advokat, s obzirom na udar u glavu.
Dr [e{eq: On je samo udaren u glavu, ne zna se kako, nema nikakvih
dokaza. Mo`da je u pitawu “Simplon ekspres”, mo`da je kora od banane.
Sudija: Sud donosi re{ewe: da su punomo}nici ~etvrtotuènog izvr{ili uvid u spis pre su|ewa konstatovali bi da je sud slu`benim putem pribavio izve{taj od Advokatske komore Beograda.
Sud donosi re{ewe:
îta se izve{taj Advokatske komore Beograd od 23. 6. 1998. godine u
kome Advokatska komora Beograda obave{tava sud da je Barovi} Nikola
advokat, u Beogradu, Bulevar mira br. 27. upisan u imenik advokata Advokatske komore Beograd sa 1. decembrom 1983. godine.
Dr [e{eq: Molim vas. Nas ne interesuje {ta kaè Advokatska komora. Advokat Nikola Barovi} je duàn da pokaè advokatsku legitimaciju, mi na tome insistiramo. Advokatska komora, znate, to vam je kao
udruèwe qubiteqa pasa, p~elara i tako daqe. To nas ne interesuje.
Sudija: êtvrtotuèni u vezi izvedenog slu`benog dokaza i daqe insistira da advokat Nikola Barovi} pokaè advokatsku legitimaciju, jer
smatra da se jedino na taj na~in moè utvrditi da li je advokat ili ne.
Dr [e{eq: Imamo jo{ jednu dopunu, gospo|o sudija. Znate, on je upisan u Advokatsku komoru 1983. godine. Mo`da je u me|uvremenu ispisan,
mo`da nije platio ~lanarinu pa mu je isteklo ~lanstvo. Ko zna {ta se tu
desilo! On mora da pokaè advokatsku legitimaciju.
Sudija: êtvrtotuèni daqe navodi da je advokat Barovi} Nikola
upisan 1. decembra 1983. godine, kao advokat u Advokatsku komoru Beograda, a s obzirom na vreme upisa, mogu}e je da vi{e nije advokat.
Nikola Barovi}: Imam primedbu na...
Sudija: Samo malo da konstatujem.
Nikola Barovi}: On je neuka stranka. Vi ste ga na pro{loj raspravi
kao neuku stranku podu~avali o tome kako moè da se pona{a u sudu.
Sudija: Ne}emo o tome, kolega Barovi}u.
Nikola Barovi}: Upravo o tome. Neuka stranka i daqe ne zna kako
treba da se pona{a u...
Dr [e{eq: Molim vas ,gospo|o sudija, ne dajte mu da govori dok ne
pokaè advokatsku legitimaciju!
Sudija: Molim vas, mir!
Ivana Primovi}: Molim vas da obezbedite mir u sudnici i da Voji91
slav [e{eq ne dobacuje.
Nikola Barovi}: Kako on to ne zna, a svojim postupawem ometa rad
suda. âk...
Sudija: Znamo.
Nikola Barovi}: Znamo da znate. âk i vre|a, {to vi poku{avate da
ublaìte. Budu}i da ste ga ve} jedanput opomenuli i upisali u zapisnik,
predlaèm da neuku stranku, ~etvrtotuènog, izbacite iz sudnice da daqe ne prati postupak.
Sudija: Kolega, to nije bilo pitawe suda.
Ako ho}ete, odgovorite na pitawe suda...
Nikola Barovi}: To je moj predlog.
Sudija: To vam je predlog. Ja vas molim da odgovorite na pitawe. Sud
konstatuje da advokat Nikola Barovi} ne èli da odgovori na postavqeno pitawe.
Nikola Barovi}: Nije, nije jo{... Slabo ste konstatovali.
Odbija se predlog ~etvrtotuènog da sud naloì advokatu Nikoli
Barovi}u da pokaè advokatsku legitimaciju.
Nikola Barovi}: Moj predlog za...
Sudija: Molim vas, kolega, dobi}ete re~, jo{ niste dobili re~. Kada
dobijete re~, onda...
Pauza je ponekad potrebna
Qiqana Laban: Sudija, ako dopustite.
Sudija: I}i }emo redom.
Qiqana Laban: Ne, ne. @elim re~ u okviru ovoga. Morala bih da kaèm...
Sudija: Dobi}ete re~...
Qiqana Laban: Obaveza advokata je...
Sudija: Koleginice, Qiqana niste dobili re~.
Qiqana Laban: Ali, molim vas.
Oduzima se re~ punomo}niku ~etvrtotuènog Qiqani Laban. Sud
daje re~.
Po{to ja upravqam ovim postupkom...
Qiqana Laban: Pitawe legitimacije je zakonska obaveza.
Sudija: Molim vas nemojte me prekidati. Imate pravo da se àlite.
Qiqana Laban: ... u zakonu ne stoji kao tekst “ako moè i èli”.
Sudija: Molim vas, koleginice...
Qiqana Laban: Advokat je duàn da pokaè legitimaciju.
Sudija: Molim vas, koleginice, oduzimam vam re~.
Qiqana Laban: Ne moète mi oduzeti re~!
Opomiwe se advokat Qiqana Laban da bez odobrewa predsednika sama ne uzima...
Dr [e{eq: Ne moète vi tako da opomiwete. Ako je Barovi} advokat, onda mora da pokaè advokatsku legitimaciju.
Sudija: Polako, polako. Sud donosi re{ewe: Opomiwe se advokat
92
Qiqana Laban da bez odobrewa predsednika ve}a ne uzima sama re~, a kada joj predsednik ve}a da re~, neka se izjasni o toku postupka.
Dr [e{eq: Gospo|o sudija, vi ne moète da dajete re~ nekome ko se
predstavqa kao punomo}nik dok vam ne pokaè advokatsku legitimaciju
ako mi insistiramo da je pokaè. Vi ne moète daqe da vodite postupak.
Ve} ste jedan prekr{aj napravili.
Sudija: Dobro. Sud daqe konstatuje da Vojislav [e{eq bez odobrewa suda isti~e da sudija, predsednik ve}a ne moè da dozvoli advokatu...
Dr [e{eq: Ho}ete li pauzu, gospo|o sudija?
Sudija: Ho}emo. Kako ste rekli?
Dr [e{eq: Rekao sam da vi uzmete pauzu da se malo priberete.
Sudija: ... da predsednik ve}a ne moè da dozvoli advokatu Nikoli
Barovi}u da zastupa tuìoce, dok ne pokaè advokatsku legitimaciju.
Predlaè da sudija napravi pauzu od pet minuta, da se malo pribere, pa
da o tome odlu~i.
Sud donosi re{ewe: Odbija se predlog ~etvrtotuènog da sud napravi pauzu da se pribere i o tome odlu~i.
Publika: Ve}e nije odlu~ilo, nego predsednik. To je bitna povreda
postupka... (dobacivawe iz publike)
Sudija: Vi }ete iz sudnice biti udaqeni, ne}ete imati priliku da
gledate i slu{ate! Prema tome, gospodine, budite mirni da ne bi bili
udaqeni.
(Smeh u publici.)
Dr [e{eq: Molim vas, imam jo{ jednu primedbu. Nije sud doneo re{ewe, nego ste vi sami doneli re{ewe a niste ni konsultovali sudije
porotnike.
Sudija: êtvrtotuèni ima primedbu da sudija nije konsultovala
prisutne ~lanove ve}a, ve} je sama donela re{ewe, pa sud donosi re{ewe
da se prekine su|ewe u trajawu od 10 minuta da bi se konsultovalo ve}e.
(Pauza od 10 minuta.)
Sudija: Moèmo da konstatujemo da tre}i punomo}nik tuìoca nije
prisutan, advokat Dragoqub Todorovi}.
Nikola Barovi}: Gospo|o sudija izviwavam se, kolega Todorovi}
ima zakazan...
Sudija: Dobro.
Sud donosi re{ewe:
Posle pauze su|ewe se nastavqa, sud konstatuje da je su|ewe bez odobrewa predsednika ve}a napustio punomo}nik tuìoca advokat Dragoqub Todorovi}.
Sudsko ve}e u pretresu su|ewa, radi dono{ewa odluke u ve}u po odredbi ~lana 311 ZPP donelo je:
Sr|an Radovanovi}: To je pogre{an zakon...
Sudija: ZPP, slu{ajte me kolega, ni{ta nije pogre{no.
Donelo je re{ewe: Usvaja se predlog ~etvrtotuènog Vojislava [e{eqa, pa se nalaè, advokatu Nikoli Barovi}u da u smislu Zakona o
parni~nom postupku, Zakona o advokaturi pokaè sudu na uvid advokatsku legitimaciju, ukoliko je nema kod sebe, istom se nalaè da u roku od
93
tri dana dostavi sudu fotokopiju advokatske legitimacije, istom se odobrava, bez obzira da li je advokat ili ne, da zastupa tuìoce, s obzirom
na dostavqeno punomo}je (ve}e je imalo u vidu izve{taj Advokatske komore u Beogradu od 23. 6. 1998. godine).
êtvrtotuèni moli da mu sud da re~.
Dr [e{eq: Molim vas, gospo|o sudija, da vi{e ne pravite procesne
gre{ke. Ja sam davno polagao gra|ansko procesno pravo, ali su mi mnoge
stvari ostale u se}awu i moram na wih da vas upozorim. Ovde je suvi{e
velika vrednost spora da bi gra|ansko lice moglo da zastupa tuìoca.
Drugo, vi nemate u spisu specijalno punomo}je overeno od suda da tuìoca zastupa neko ko nije advokat. Tre}e, va{e ve}e je ve}alo, a prethodno
niste doneli re{ewe da se rasprava odrì, to je slu~aj u parni~nom postupku.
Sudija: [ta vi predlaète?
Dr [e{eq: Predlaèm da gospodina Nikolu Barovi}a udaqite sa
ove rasprave. On, i ako je kao gra|ansko lice, mo`da ovla{}en da zastupa
Vuka Dra{kovi}a, on to moè da radi samo u prisustvu Vuka Dra{kovi}a, ili da mu se da specijalno punomo}je. Tog specijalnog punomo}ja u
spisima nema. Dok Nikola Barovi} ne donese legitimaciju kojom }e dokazati da je advokat, ne moè da sedi tamo gde sedi, i ne moè da u~estvuje u ovom postupku. Ne moè nijednu re~ da kaè.
Ko je ko?
Sudija: êtvrtotuèni u vezi donetog re{ewa suda predlaè da sud,
bez obzira na doneto re{ewe, za koje smatra da nije u skladu sa Zakonom
o parni~nom postupku, a imaju}i u vidu vrednost predmetnog spora, da punomo}nik u ovoj privatnoj stvari moè biti samo advokat (vrednost
predmeta spora 10.000.000 dinara), te kao fizi~ko lice koje nije advokat
nema ovla{}ewe za takvo zastupawe, jer drugotuìlac nije prisutan u
sudnici da bi mu takvo ovla{}ewe dao, a overeno punomo}je da zastupa
tuìoca nema, pa predlaè da sud...
Samo vas nisam razumela, uskrati zastupawe ili ga udaqi iz sudnice?
Dr [e{eq: Ne, moète ga prebaciti u publiku. Ne da se udaqi, taman posla, moè ne{to i da nau~i iz ovog procesa, samo ne treba da sedi
tamo gde sedi.
Sudija: ...pa predlaè da sud Nikolu Barovi}a udaqi sa mesta koje je
predvi|eno za punomo}nika tuìoca.
Punomo}nik tuìoca advokat Ivana Primovi} u vezi izlagawa ~etvrtotuènog.
Ivana Primovi}: Ne}emo ve}ati kako je i gde zavr{io fakultet ~etvrtotuèni, ali je o~igledno neuka stranka koja nije izvr{ila uvid u
spis. Da je izvr{io uvid u spis, on i wegov tim advokata znali bi da je kolega Barovi} po zameni~kom punomo}ju prisutan. Prema tome, svi navodi ~e tvrtotuènog su potpuno neosnovani i sluè samo da se {ikanira sud i mi.
Sudija: Punomo}nik tuìoca Ivana Premovi} se protivi predlogu...
Ivana Primovi}: Primovi}, gospo|o sudija.
Sudija: Ja se izviwavam, to i, e, ja me{am.
94
... protivi se predlogu ~etvrtotuènog, navode}i da u spisima predmeta postoji zameni~ko punomo}je i da je Nikola Barovi} ovla{}en da
zastupa tuìoce u ovoj pravnoj stvari.
Dr [e{eq: Molim vas.
Sudija: êtvrtotuèni povodom re~i punomo}nika advokata Ivane
Primovi}.
Dr [e{eq: Gospo|o sudija, advokatu ne moè zamenik da bude lice
koje nije advokat. Prema tome, po zameni~kom punomo}ju Nikola Barovi} tu ne moè da sedi, mogao bi eventualno da sedi ako je advokatski
pripravnik, ali onda mora imati dokaze da je advokatski pripravnik. A
ako je Nikola Barovi} advokatski pripravnik, on moè da sedi ali ne
moè ni{ta da govori.
(Smeh u sudnici.)
Sudija: ... a ako je advokatski pripravnik moè da sedi, ali nema prava da govori...
Dr [e{eq: Kako nema dokaza ni da je advokatski pripravnik i daqe
insistiram da napusti mesto na kome se trenutno nalazi. Svako wegovo
eventualno u~e{}e u ovoj raspravi kr{i direktno re{ewe Zakona o parni~nom postupku. Predlaèm sudu da se re{ewem ukinu sve wegove dosada{we radwe u ovom parni~nom postupku, u ovom slu~aju.
Sudija: ... predlaè da sud ukine sve radwe koje je advokat Nikola Barovi} preduzeo u ovom parni~nom postupku.
Dr [e{eq: Ja mo`da jesam neuka stranka ali sam neuporedivo upu}enija stranka od svih zastupnika Vuka Dra{kovi}a. Vi niste upozorili protivni~ku stranu da vi{e ne poteù ovde, u sudnici argument kojim
ispada sme{an, jer se upravo vidi koja je strana neuka.
(Sudija istovremeno prenosi re~i dr [e{eqa u zapisnik.)
Poziva se Nikola Barovi} da pokaè sudu advokatsku legitimaciju.
(Aplauz.)
Nemojte da mi pqeskate, jer }u vas udaqiti iz sudnice.
Sud konstatuje da je advokat Nikola Barovi} pokazao sudu legitimaciju Advokatske komore SR Srbije, Osnovne advokatske komore Beograd,
broj 70/83 sa sedi{tem u Beogradu...
Dr [e{eq: Da li je izmirio ~lanarinu za ovu godinu?
(Smeh u publici.)
Bez smeha, molim!
Sudija: Bez smeha, molim! Molim vas mir! A, pa ne moète vi, ~etvrtotuèni je stranka a vi ste publika, on moè pa da ga kaznimo.
Dr [e{eq: Kako da me kaznite? Ja vam pomaèm.
Sudija: Pa da, pa da.
Dr [e{eq: Nemojte me ka`wavati.
Sudija: Prema tome, vi }ete biti udaqeni a stranke ostaju da rade sa
sudom.
... te da je upisan u imenik advokata ove komore. Sud konstatuje da
prisutni pojavqeni advokat je licem i likom, licem...
Dr [e{eq: Molim vas samo da vidite da li je ~lanarina pla}ena.
95
Ivana Primovi}: Opomenite ga da ne dobacuje.
Sudija:... i na advokatskoj legitimaciji.
Ovde pi{e lepo, do|ite, gospodine [e{eq da vidite ako èlite.
Dr [e{eq: Do}i }u, nego {ta. Kako da ne, sa zadovoqstvom.
(Smeh u sudnici.)
Sudija: A vi publiko, ja }u vas udaqiti! Ne moè da se sudi, ovo je ipak
sudnica dràve Srbije. Pa budite malo mirni! Ko je bolestan neka ide ku}i.
Sud konstatuje da je li~no...
Ivana Primovi}: Nemojte da mu pokazujete.
Sudija: Ho}u da mu pokaèm, za{to da ne, ja sam demokratski nastrojen sudija.
Molim vas ti{ina! Nemojte mi se me{ati, ja rukovodim ovim su|ewem!
Dr [e{eq: Gospo|o sudija, molim vas da uporedite da li ova fotografija odgovara li~nom opisu gospodina Barovi}a.
(Smeh i aplauz u sudnici.)
Sudija: Su|ewe se prekida na petnaest minuta. Svi napoqe, molim
vas napustite sudnicu.
(Aplauz u sudnici.)
Nikola Barovi}: Ne dozvoqavam da me vre|a. Podne}u krivi~nu
prijavu protiv vas. Samo da znate. (obra}a se sudskom ve}u).
Sudija: Sud konstatuje da je dr Vojislav [e{eq izvr{io uvid u advokatsku legitimaciju advokata Nikole Barovi}a.
Sud donosi re{ewe: Zbog ometawa rada suda, su|ewe se prekida.
Stigla je i televizija Sepeoa
(Nastavak su|ewa.)
Sudija: Imam informaciju da su stigli novinari Studija B, pa neka
pri|u da se legitimi{u.
Novinar: Da. Zbog ~ega je to potrebno?
Dr [e{eq: Zbog naknadne odgovornosti. (dobacuje)
Sudija: Novinari, imate li kamere?
Novinar: Da, da, ali tu su novinari i iz ostalih medija.
Sudija: Konstatovali smo da su oni do{li. Vi ste naknadno do{li,
pa i vas konstatujemo. Nemate novinarsku, za{to?
Sud konstatuje da je za Studio B prisutan novinar Gordana Jakovqevi}, ~iji se identitet utvr|uje iz li~ne karte broj B 155269. Sud konstatuje da je novinarka izjavila da ne poseduje novinarsku legitimaciju.
Punomo}nik prvo, drugo, tre}e i petotuènog. Izvolite kolega.
Nada Kotarac: Gospo|o sudija, izviwavam se. Imam primedbu – niste
konstatovali da nije prisutan tuìlac Vuk Dra{kovi}. Niste konstatovali da li je pla}ena taksa od 5.000 dinara i da se izjasni punomo}nik za{to je do sada izbegavao da pokaè advokatsku legitimaciju...
Sudija: Punomo}nik ~etvrtotuènog advokat Nada Kotarac, advokat, zahteva da sud naloì punomo}niku tuìoca advokatu Nikoli Barovi}u da se izjasni zbog ~ega do dana{we rasprave nije pokazao sudu na
96
uvid advokatsku legitimaciju, da se izvr{i ve{ta~ewe od strane sudskog
ve{taka fotografa, jer fotografija na advokatskoj legitimaciji ne odgovara fizi~kom izgledu advokata Nikole Barovi}a, {to dovodi u sumwu da se radi o istom licu.
Samo da ja konstatujem ono {to je moj posao.
Sud donosi re{ewe:
Predsednik ve}a nije konstatovao da drugotuìlac Vuk Dra{kovi}
nije prisutan a uredno je pozvan.
Sud konstatuje da su tuìoci platili taksu o ovoj parnici na tu`bu
u iznosu od 5.000 dinara 18. 5. 1998. godine, {to potvr|uje pisarnica, na
ìro-ra~un ovog suda.
U vezi predloga punomo}nika ~etvrtotuènog da se izvedu dokazi
ve{ta~ewem od ve{taka fotografa i grafologa na predloène okolnosti, punomo}nik tuìoca Ivana Primovi}.
Za{to Vuk nije prisustvovao su|ewu?
Ivana Primovi}: Za{to wegovi punomo}nici imaju re~ pre prvotuènog?
Sudija: [ta vi predlaète sudiji?
Ivana Primovi}: Predlaèm da se unese kao primedba u zapisnik.
Sudija: Recite jasno {ta ho}ete. Molim vas.
Ivana Primovi}: Pa, potpuno je jasno. Samo predlaèmo da prvo dobiju re~ prvotuìoci. Predlaèm da prvo ima re~ prvotuèni, po{to je
opet zloupotreba od strane ~etvrtotuènog koji sve vreme govori od po~etka postupka. Naravno, suvi{no i neosnovano.
Sudija: Punomo}nik tuìoca se protivi predlogu punomo}nika ~etvrtotuènog i smatra da je suvi{an i neosnovan.
Sud donosi re{ewe:
Radi dono{ewa odluke u ve}u prekinu}e se su|ewe o ovoj pravnoj
stvari.
Qiqana Laban: Koliko mogu da shvatim, mi jo{ uvek nismo na raspravi, re{ewe da li je doneseno ili nije, da se rasprava odrì, koleginice. Hvala {to ste mi se nasmejali.
Prema tome, mi se ovde predstavqamo sudu, ja se jo{ uvek nisam predstavqala, ali spremna sam da se odmah izjasnim po{to sam danas angaòvana. S razloga celishodnosti i ekonomi~nosti postupka, s obzirom da se
rasprava doga|a a da suprotna strana ne pomisli kako imamo razloga da se
postupak odugovla~i. îwenica je, da je tuìla~koj strani u interesu, da
se postupak vodi ekonomi~nije. Vidim da je moj uvaèni kolega Dragoqub
Todorovi} napustio ovo su|ewe. Verovatno smatra zna~ajnijom krivicu
nego ovo su|ewe. Imam jedan predlog, uvaèni gospodin Vuk Dra{kovi}, o
wemu se radi, wegova je tu`ba verovatno da za wega iznos od 10.000.000 dinara ni{ta ne predstavqa, {to smatram vrlo znatnim iznosom. Predla èm sudiji da konstatuje wegovu nesigurnost u nedolasku i predlaèm da
tuìla~ka strana, s obzirom da su veliki tro{kovi, predlaèm da sud donese re{ewe, da tuìla~ka strana izvr{i predujam tro{kova.
Sudija: Na ime ~ega?
97
Qiqana Laban: Na ime tro{kova postupka. Ovde su dva advokata, bi}e ve{ta~ewe... Nesigurnosti tuìoca, nije prisutan, nesigurnosti vremena, li~nosti...
Sudija: Morate mi re}i koja vrsta nesigurnosti. Materijalna – da
nemaju dovoqno para ili ne{to drugo.
Qiqana Laban: Sve je u igri.
Dr [e{eq: Psihi~ka nesigurnost. (dobacuje)
Sudija: Morate mi re}i ta~no koja vrsta nesigurnosti.
Qiqana Laban: Evo, materijalna nesigurnost. Recimo, on je u nekim
novinama izjavio da je vi|eni kwièvnik, da on i wegova èna mogu da
ìve, ne znam u kojoj zemqi...
Dr [e{eq: U [vajcarskoj. (dobacuje)
Qiqana Laban: Drugo, ne dolazi na su|ewe, mo`da je u me|uvremenu
oti{ao iz zemqe, a mi tro{kove evidentno imamo. Nemamo saznawe da li
je sada u zemqi.
Sudija: Punomo}nik ~etvrtotuènog Qiqana Laban predlaè da
sud naloì tuìla~koj strani da predujmi tro{kove parni~noga postupka, zatim obezbe|ewa svih tro{kova u slu~aju da tuìla~ka strana izgubi parnicu a ovo sa razloga, jer kod tuìoca postoji materijalna nesigurnost, nedostajawe dovoqnih materijalnih sredstava s jedne strane, a
sa druge strane postoji ~ak i opasnost...
Vuk ne pla}a porez
Dr [e{eq: Pa, ~ak ni porez ne pla}a. (dobacuje)
Sudija: Punomo}nik ~etvrtotuènog, Qiqana Laban, predlaè da
sud naloì tuìla~koj strani da predujmi tro{kove parni~nog postupka radi obezbe|ewa tro{kova u slu~aju da tuìla~ka strana izgubi parnicu, a ovo s razloga jer kod tuìoca postoji materijalna nesigurnost, te
nedostajawe materijalnih sredstava, a sa druge strane postoji opasnost
da drugotuìlac ode u inostranstvo prema sopstvenim javnim izjavama,
te bi tuèni mogli do}i u situaciju da ne naplate tro{kove postupka koje nisu izazvali a ovo imaju}i u vidu da se drugotuìlac nije pojavio na
dana{wem su|ewu a radi se o wegovoj tu`bi.
Da li je takav predlog bio?
Qiqana Laban: Da, ne znamo da li je u zemqi, niti je to tuìla~ka
strana rekla uz izviwewe za{to nije do{ao tuìlac. Prema tome, molim vas, mi ne tvrdimo, ali izraàvamo sumwu da, po saznawu ~etvrtotuènog, drugotuìlac nema izvora prihoda, nigde nije stalno zaposlen.
Sudija: U obrazloèwu svoga predloga dodaje da drugotuìlac nema
sigurnih izvora primawa. Imate jo{ ne{to da kaète?
Dr [e{eq: Imam dopunu samo, gospo|o sudija.
Sudija: êtvrtotuèni dopuwava svog punomo}nika advokata Qiqanu Laban.
Dr [e{eq: Znate, tuìlac uop{te nema stalnih izvora prihoda,
nigde nije zaposlen. On je invalidski penzioner. Penzionisan je sa nekih dvadesetak godina radnog staà, {to zna~i da mu je penzija veoma mala. Mi traìmo obezbe|ewe, jer }e tuìla~ka strana sigurno izgubiti
98
spor. Mi traìmo obezbe|ewe kako bi mogli da naplatimo tro{kove postupka. Mi imamo velike tro{kove.
Sudija: êtvrtotuèni dopuwava navode svog punomo}nika advokata
Qiqane Laban i ~iweni~no obrazlaè predlog zato {to navodi da drugotuìlac nema sigurne i stalne izvore prihoda, da je invalidski penzioner,
da je sa dvadeset godina radnog staà oti{ao u penziju, da mu je penzija mala, da postoji opasnost za tuène da naplate tro{kove parni~noga postupka u ovom postupku za koji ~etvrtotuèni tvrdi da }e ga sigurno dobiti.
Dr [e{eq: Jo{ jedna kratka dopuna. Vuk Dra{kovi} je oti{ao u invalidsku penziju na osnovu lekarskog uverewa lekara psihijatrijske
struke, {to je razlog vi{e za na{u nesigurnost da }emo imati od koga da
naplatimo sudske tro{kove ako nas sud blagovremeno ne obezbedi.
Sudija: ... i nepovoqnoj situaciji da ne}e mo}i da naplati tro{kove
ovoga postupka je i okolnost da je Vuk Dra{kovi} oti{ao u invalidsku
penziju na osnovu nalaza lekara psihijatrijske struke.
Imate li jo{ ne{to da dodate?
Dr [e{eq: Za sada toliko.
Sudija: Ima punomo}nik.
Nada Kotarac: U vezi zameni~kog punomo}ja advokata Barovi}a. Samo da konstatujete kog advokata zamewuje.
Sudija: Punomo}nik ~etvrtotuènog advokat Nada Kotarac, s obzirom da punomo}je advokata Nikole Barovi}a postoji kao zameni~ko punomo}je, moli da sud konstatuje kog advokata u ovom postupku zamewuje.
Sud konstatuje da u spisima predmeta postoji punomo}je advokata
Ivane Primovi} i da se Nikola Barovi} advokat pojavquje kao zamenik
po punomo}ju bez datuma, a predato sudu na raspravi 8. maja 1998. godine.
Imate jo{ ne{to?
Dr [e{eq: Vidite, ovde se Nikola Barovi} prema va{im podacima
pojavquje kao zamenik advokata Primovi}. Kako je zamewuje, kada je
advokat Primovi} ovde prisutan, zna~i, logi~na pretpostavka je da je zamewuje kad nije prisutna.
Sudija: êtvrtotuèni stavqa primedbu da mu nije jasno kako advokat Nikola Barovi} zamewuje advokata Ivanu Primovi}, kada je advokat
Ivana Primovi} prisutna...
Koga zamewuje Barovi},
kad Vukov pravni zastupnik traì izuze}e sudije Mici}?
Dr [e{eq: I jo{ govori u ovom postupku.
Sudija: ... i jo{ govori u ovom postupku.
Koleginice Ivana Primovi}, ho}ete li...
Ivana Primovi}: Evo, kolega Barovi}...
Sudija: Ja vama dajem re~, po{to ste vi...
Dr [e{eq: Pa, nemojte da je zameni, vaqda zna i ona ne{to da kaè.
Ivana Primovi}: Sudija po BPP-u. Ne}ete vaqda da vas gospodin
[e{eq u~i {ta je BPP?
Sudija: Pa, boè moj, ja dozvoqavam da me svi u~e. Sud daje re~ advokatu tuìoca Ivani Primovi}.
Ivana Primovi}: Ja, na primer, dajem svom zameniku, advokatu Baro99
vi}u.
Sudija: Advokat Ivana Primovi} daje re~ svom zameniku, advokatu
Nikoli Barovi}u.
(Smeh u sudnici.)
Sudija: Ti{ina! Svi }ete napoqe!
Sud donosi re{ewe:
Ne dozvoqava se advokatu Nikoli Barovi}u...
Ivana Primovi}: Naravno da su svi predlozi suvi{ni i neosnovani.
Me|utim, sudija, ja sam, naàlost, prinu|ena radi za{tite...
Sudija: Samo malo sa~ekajte... Ivana Primovi} protivi se predlozima ~etvrtotuènog i wegovih punomo}nika i navodi da su predlozi neosnovani i suvi{ni...
Ivana Primovi}: Da, neosnovano je i suvi{no, sluì li~noj promociji advokata Qiqane Laban.
Radi za{tite beogradskog pravosu|a, dostojanstva vas u ve}u, nas punomo}nika i ovog beogradskog pravosu|a, ja molim va{e izuze}e i prekid
postupawa u ovoj pravnoj stvari.
Sudija: Punomo}nik tuìoca advokat Ivana Primovi} radi za{tite i dostojanstva suda, postupaju}eg sudije u ovom predmetu traì prekid
ovog su|ewa i izuze}e postupaju}eg sudije.
Sud donosi re{ewe:
Opomiwe se advokat Ivana Primovi} da se ne brine o dostojanstvu
suda izraènog u licu predsednika ve}a i ~lanova ve}a, jer }e se oni sami starati o tome.
Zahtev za izuze}e da li }ete dati sada na zapisnik ili pismeno?
Ivana Primovi}: Pismeno...
Sudija: Zahtev za izuze}e tuìla~ka strana predlaè da dostavi pismeno u roku od tri dana, ima primedbe na vo|ewe postupka i to }e pismeno obrazloìti.
Imate li vi, kolega, neki predlog u vezi zahteva za izuze}em?
Sr|an Radovanovi}: Nisam dobio re~ zahvaquju}i razlozima koje koleginica nije dobro iznela, ima tu jako mnogo razloga, da dopunim koleginicu. Mislim da od trenutka kada neko od stranaka zatraì izuze}e
predsednika ve}a jedino {to predsednik ve}a moè da kaè je: prekida se
sav daqi rad dok predsednik suda ne odlu~i o zahtevu za izuze}e...
Dokazi i analiza narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a
Qiqana Laban: Molim vas, imam ja ne{to da kaèm. Prema odredbama o parni~nom postupku na koji se suprotna strana poziva, sem {to traì izuze}e. Znate za{to se traì izuze}e? Izuze}e moè da se da na zapisnik kod suda, da se argumentuje, a da se obrazloèwe da u roku od tri
dana. Koleginica je samo rekla apel na pravosu|e, mora da kaè razlog za
izuze}e. Koji su razlozi za izuze}e? Ne razloge, obrazloèwe razloga
mora da kaè danas, a ako ne kaè, onda se odbacuje uop{te predlog, a re{ewem se odbacuje ako ti razlozi ne stoje. A nije rekla nijedan razlog za
izuze}e. Mo`da smo u srodstvu sa sudijom?
Sudija: Punomo}nik ~etvrtotuènog Qiqana Laban advokat pred100
laè da sud naloì punomo}niku tuìoca da razloge za izuze}e iznese
odmah.
Dr [e{eq: Insistiramo taksativno razloge zahteva za izuze}e, po
Zakonu o parni~nom postupku taksativno su navedeni razlozi za mogu}e
izuze}e. Danas se moraju saop{titi razlozi, obrazloèwe moè i posle.
Sudija: ... koji su to mogu}i razlozi...
Dr [e{eq: Koji su to mogu}i razlozi? Recimo, ako smo u srodstvu sa
predsednikom sudskog ve}a ili ne{to sli~no.
Sudija: Sud donosi re{ewe: Nalaè se punomo}nicima tuìoca
advokatu Ivani Primovi} da dâ zakonske razloge za izuze}e a obrazloèwe moè dostaviti u roku koji sud bude odredio.
Ivana Primovi}: U ovoj pravnoj stvari obrazloì}emo i dokumentova}emo potpuno jasno na specifi~nost ovog su|ewa, mi }emo pismena
dokumenta u vidu kopije zapisnika dostaviti na na{e navode.
Sudija: ... postoje okolnosti koje dovode da postoji sumwa u objektivnost postupaju}eg sudije, a razloge koji to obrazlaù dostavi}e sudu pismeno.
Sr|an Radovanovi}: Zakon o javnom informisawu na koji se tuìla~ka strana stalno poziva obavezuje sud da se postupak zavr{i u roku
od 30 dana. Naravno da je nemogu}e da se zavr{i u roku od 30 dana, ali
idu}i za voqom i èqom zakonodavca da se ovakvi sporovi zavr{e bez
odugovla~ewa predlaèm vam da predsednik suda odmah danas odlu~i o
ovom zahtevu, da ne bismo odugovla~ili, da pre godi{wih odmora zavr{imo ovo.
Sudija: Advokat prvo, drugo, tre}e i petotuènog poziva se na Zakon
o javnom informisawu kojim je predvi|eno da se postupci pokrenuti po
zakonu iz ~lana 13. treba da sprovedu u roku od 30 dana. Da sud naloì punomo}niku tuìoca da odmah izdiktira razloge na kojima zasniva svoje
razloge za izuze}e i da se odmah taj zahtev prosledi predsedniku suda, da
predsednik suda odlu~i o tom zahtevu, a da za to vreme prekine su|ewe.
Sud donosi re{ewe:
Radi dono{ewa odluke o ve}u odre|uje se pauza u trajawu od 15 minuta.
Sud donosi re{ewe:
I Da se posle pauze od 15 minuta nastavi rasprava.
II Zastaje se u ovom postupku, do dono{ewa odluke predsednika suda o
zahtevu za izuze}e postupaju}eg sudije, pa se nalaè punomo}niku tuìoca da u roku od tri dana dostavi podnesak kojim }e dati jasne razloge i
kojim }e obrazloìti razloge za izuze}e.
III Su|ewe je zavr{eno.
IV O zakazivawu slede}eg ro~i{ta sud }e naknadno odlu~iti, po{to
predsednik suda odlu~i o zahtevu za izuze}e postupaju}eg sudije.
Dr [e{eq: Molim vas, imam da vam dam dokaze.
Imam da predam u spise dva dokaza.
Sudija: Sud konstatuje da ~etvrtotuèni po donetim odlukama moli
da predsednik ve}a primi dva dokaza.
Dr [e{eq: Prvo, Analiza narkomanskog pona{awa Vuka Dra{ko101
vi}a na 160 kucanih strana koju je napravio tim eksperata psihijatrijske
struke koji je formirala Srpska radikalna stranka i primerak lista
“Velika Srbija” broj 537, tematski broj pod naslovom: Narkomanija Vuka
manitoga. Molim vas. Za{to ovo predajem? Zato {to je notorna ~iwenica da {tampa ve} uveliko pi{e o Vuku Dra{kovi}u kao narkomanu.
Prihvataju se pismeni dokazi ~etvrtotuènog dr Vojislava [e{eqa u beloj fascikli.
Pripremila Jasna Olui}
DA OSTANE ZABELE@ENO
VUKOV MORAL NATOPQEN KOKAINOM
Vuk Dra{kovi} se o~igledno upla{io nastavka su|ewa, pa se 25. juna 1998. godine nije pojavio u Palati pravde. Umesto wega tu su bili
pravni zastupnik Ivana Primovi}, Aleksandar Trpkovi} i Bananamen
(Nikola Barovi}) za koga nije utvr|eno u kom svojstvu se pojavio. Posle dve pauze, pravni zastupnik Vuka Dra{kovi}a Ivana Primovi} zatraìla je izuze}e sudije Branke Mici} i na taj na~in onemogu}ila da
pravni zastupnici dr Vojislava [e{eqa, Nada Kotarac i Qiqana Laban, iznesu jo{ dokaznog materijala o narkomanskom pona{awu Vuka
Dra{kovi}a. Kako ti podaci ne bi ~ekali slede}e sudsko ro~i{te, Nada Kotarac je to na pisala i predala redakciji “Velike Srbije”.
Smatramo da je u dokaznom postupku na nesumwiv na~in utvr|eno da
je tuìlac Vuk Dra{kovi} narkoman, te da su ta~ne izjave date od strane
tuènog u intervjuu koji je objavqen 4. 12. 1997. godine u dnevnom listu
“Demokratija”. Ta~nost ovih navoda proizilazi iz ~iwenica koje su
utvr|ene kako na osnovu pismene dokumentacije priloène u spisima,
tako i neposrednim opaàwem suda i svih prisutnih u sudnici u vezi pona{awa i izja{wewa tuìoca u toku postupka.
Naime, u jednom trenutku tuìlac se toliko “izgubio” da je upitao:
“Sudija, {to mi ovde uop{te izvodimo dokaze?” Kasnije je poku{ao da izigrava ~as tuènog, ~as tuìoca, pa branioca, pa opet nekog ume{a~a.
Podnose}i tu`bu bio je tuìlac. Kad su se u smislu odgovora na tu`bu izja{wavali punomo}nici tuènog i sam tuèni, tuìlac se pridruìo nama, iza{ao za govornicu i po~eo da vre|a tuènog svim i sva~im, i tako na glavnom ro~i{tu usmeno dao najboqu protivtu`bu svojoj
sopstvenoj tu`bi.
Polaze}i od ~iwenice da je vre|ao tuènog koji ima vrlo va`nu i
odgovornu dru{tvenu funkciju, kao i to da je predsednik najve}e politi~ke stranke, republi~ki i savezni poslanik i potpredsednik Vlade
Srbije, a uz to je ~astan i po{ten ~ovek, za ovakve uvrede na{ od{tetni
zahtev bi bio najmawe 50 miliona dinara (imaju}i u vidu od{tetni zahtev tuìoca koji je samo lider jedne stranke u raspadawu).
Bio je on i branilac Slobodana Milo{evi}a (tog istog koga je nazi102
vao “Sadamom”), izvodio gra|ane na ulice kada su pale dve `rtve na dan
9. marta.
Ulogu ume{a~a poku{ao je da izigrava pomiwu}i taksiste, studente,
guvernere, kao i Dobricu ]osi}a, za koga je sam izjavqivao da se u ga}ama {etao Golim otokom gledaju}i mu~ili{te srpskog naroda. Iznose}i
mnogo pogrdnih re~i iz svoje sopstvene septi~ke jame i stawa delirijuma, tuìlac je uspeo sve to da plasira na televiziju, i to u udarnim terminima 9. maja ove godine.
Dokazao je tuìlac Vuk Dra{kovi} “da krava ne moè da rodi dete”,
ali da ìvotiwa moè da bude urednik jedne TV stanice.
Tuìlac je posebno zamerio {to su su|ewu prisustvovali ministri
u Vladi Srbije, koje je nazvao gorilama tuènog. A za{to wemu niko nije do{ao? Da je do{ao Milan Komneni}, on bi, po navici, doveo neku novu maloletnicu, a deci je zabrawen ulaz u sudnicu, supruga tuènog bi
mo`da do{la u isku{ewe da baci bombu, zeta Borovi}a ne bi mogli ni
prona}i ne znaju}i gde mu je ta~no prebivali{te, s obzirom na ~etiri
stana i ku}e na Dediwu. Da je kojim slu~ajem do{ao Veqa Ili} – tuìlac bi zasigurno dobio batine.
Me|utim, jedna izjava tuìoca zasmeta kako publici u sali, a nadam
se i samom Ve}u, a to je izjava da je ovde tuèni dr Vojislav [e{eq nemoralan ~ovek. Zaboravqa tuìlac, Vuk Dra{kovi}, da se wegov moral
svih ovih godina kretao u rasponu:
– od Sadama i fa{iste do {armantnog i duhovitog predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a;
– od se~e ruku muslimanima, do ratovawa na wihovoj strani i izviwewa Aliji Izetbegovi}u;
– od srpskih zemaqa tmao gde su srpski grobovi, do pozivawa na dezerterstvo u jeku najve}eg stradawa srpskog naroda;
– od mira ka Dejtonu, do juri{a na TV Bastiqu;
– od pomirewa ~etnika i partizana – “nikad vi{e Srbin na Srbina”,
do le{eva na plo~nicima Beograda;
– od ru{ewa “crvene bande”, do ustoli~ewa rodbinskih lokalnih lopova;
– od Draè Mihailovi}a, kao najve}eg srpskog “izroda” i izdajnika,
do otkrivawa spomenika i besede tom istom Draì.
Sve ovo ukazuje na to da tuìlac nema morala ili da mu je isti natopqen kokainom, {to je i najverovatnije, izuzimaju}i u obzir dokaze koji su
navedeni u stru~noj ekspertizi predatoj sudu u vidu pismene dokumentacije od 107 strana. Poznato je sve ovo i drugotuìocu, Srpskom pokretu ob nove, koji ovu notornu ~iwenicu nije hteo niti da demantuje, niti je imao
ikakve primedbe na integralni tekst intervjua koji mu je bio dostavqen.
[to se ti~e dela tu`be da je tuìlac obavio neke prqave poslove,
to on radi i danas, i to vrlo aùrno i uspe{no.
Poslovi koji se obavqaju u ime drugih mogu da budu mawe ili vi{e
prqavi, ali svakako je najprqaviji onaj kad u svetu blati{ svoju sopstvenu zemqu, a {to je ovde tuìlac neretko ~inio i to kako u svoje sopstveno ime i u ime svoje stranke, tako i sa najve}im kosmopolitima ovog ve103
ka, gospo|om Pe{i} i gospodinom \in|i}em.
Me|utim, sve ovo i ovako daleko je od morala, ~asti i ugleda – sve samo be{~a{}e, a povreda be{~a{}a ne postoji, samim tim ni naknada
{tete od 5 miliona dinara.
Sa ovih razloga predlaèmo da se tu`beni zahtev tuìoca odbije u
celosti, da snosi sve tro{kove postupka, tim pre {to je izjava da je tuìlac narkoman bila nesporna i dobronamerna, te i daqe predlaèmo le~ewe, po mogu}nosti svi, svi, svi...
DRUGI DEO STRU^NE ANALIZE
NARKOMANSKOG PONA[AWA VUKA DRA[KOVI]A
CRNI VUK NA BELOM PRAHU
Su{tina politi~kog delovawa “kraqa planina, jedino Vuka” svih
ovih godina bila je, kako suprug Danice Dra{kovi} kaè, “borba protivu fa{izma, pqa~ke i gluposti koju je”, navodno, “oli~avao predsednik
Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq”. Jedini lider “prave demokratske politi~ke stranke” u Srbiji, i danas pati od nikada ispuwene, patolo{ke èqe da po svaku cenu bude boqi i bude ispred dr Vojislava [e{eqa
Nema ve}eg laòva od onog koji govori o sebi
(Kineska narodna poslovica)
Predsednik Sepeoa, dràvnik, kraq trgova, kraq ulica, kraq planina, re~ju, Jedino Vuk. Ovo su samo neki od nadimaka koje je sam sebi davao Vuk Dra{kovi}.
Me|utim, takve samozaqubqene gluposti su forma i ni{ta vi{e.
Su{tina politi~kog delovawa “kraqa planina, jedino Vuka” svih ovih
godina bila je, kako suprug Danice Dra{kovi} kaè, “borba protivu fa{izma, pqa~ke i gluposti koju je”, navodno, “oli~avao predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq”. Jedini lider “prave demokratske politi~ke stranke” u Srbiji, podrazumeva se, govori se o “kraqu
planina”, kako sebe voli da naziva Vuk Dra{kovi}, i danas pati od nikada ispuwene, patolo{ke èqe da po svaku cenu bude boqi i bude ispred
dr Vojislava [e{eqa.
“Gledam ovaj pijani narod, koji kao da umesto glava nosi ne znam {ta,
kako zine i blene u [e{eqa dok ovih dana propoveda smrt tih qudi koji
“Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, hajdemo da Beograd pretvorimo u Vukovar,
Srbiju prepolovimo, da je uvu~emo u sukob sa celim svetom, da se ovde izme|u sebe pokoqemo... Tu nema ni jedne jedine re~i koja nudi i{ta sem zla.
Narodu se nudi smrt, otvoreno mu se nudi nesre}a, a narod aplaudira”...
(“Srpska re~”, 5. 6. 1995)
Sliku o sebi kao Mesiji i Isusu Hristu, Vuku Dra{kovi}u kvario je
104
samo predsednik srpskih radikala. Laì, klevete i uvrede kojima se
Dra{kovi} borio protiv [e{eqa prelazile su sve okvire politi~kog
pona{awa i pre{le u sferu medicinske patologije. Zanimqivo je to da
je Vuk Dra{kovi} tako i toliko lo{e o Vojislavu [e{equ po~eo da misli i govori tek onog trenutka kada je [e{eq po~eo da “ugroàva” slavu i neprikosnovenu poziciju najja~eg opozicionog politi~ara.
“Kad sam, u ~etvrtak sedmog januara, sreo dr Vojislava [e{eqa, kad
smo se rukovali i izmewali nekoliko uobi~ajenih fraza, osetio sam se –
razo~aranim i prevarenim.
Preda mnom je bio mlad ~ovek, kr{na mom~ina prijatnog lica na kome, sve i da ho}ete, ne moète da ne zapazite nagla{eni nos gor{taka i
blage, neobi~no blage o~i koje vas motre iza nao~ara.
Druga~ije sam ga zami{qao. O~ekivao sam da }u sresti “intelektualnu gnusobu”, “destruktivnu li~nost”, “nepristojnog i arogantnog” tipa, “prostaka”, “suflera politi~kog podzemqa”, “nadobudnog sveu~ili{nog docenta”, “nihilistu i przni~arskog kritizera”, “fantazmagori~nog ma{taoca” i “~opor izgladnelih ajkula” koje se “strmoglavquju na
najmawi trag krvi, na najneznatniju ranu na mekom tkivu” – kako ga je,
ovih dana, nazvao, u Sarajevu veoma ugledni i rado citirani “marksisti~ki teoreti~ar” i univerzitetski profesor dr Fuad Muhi}.
O~ekivao sam da }u videti “trockistu i staqinisti~ko |ubre”,
“mladog lava koji poku{ava da gurne u stranu staru gardu”, “ultralevi~ara, anarholiberala i novolevi~ara” – kako su ga prozvale wegove kolege,
nastavnici Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, Vladimir Degan i
Ivica Mili~evi}.
Kako je pisalo “Oslobo|ewe”
O~ekivao sam da }u videti “megafon koji sluì raznim vawskim
servisima psiholo{kog ratovawa”– kako je [e{eqa opisalo sarajevsko
“Oslobo|ewe” u broju od 27. novembra minule godine.
Umesto svega toga, preda mnom je gotovo de~a~ki nasmejani mladi}
od 27 godina. Docent je na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu od 1.
jula pro{le godine. Doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu
1970. Ro|en je u Sarajevu. ^lan SKJ postao u svojoj 17. godini i bio u Partiji sve do 4. decembra 1981. kad mu je Op{tinski komitet oduzeo crvenu
kwiìcu.
ûdim se da si, uop{te, na slobodi i da sam u prilici da razgovaram
sa “neprijateqem” kakav se odavno nije pojavio na ovim na{im, samoupravnim i balkanskim, prostorima”.
(Intervju Vuka Dra{kovi}a sa Vojislavom [e{eqom za “Omladinski list”, 1982)
“Fatalna privla~nost” Vojislava [e{eqa za, kako Dra{kovi} sam
za sebe kaè “tada najboqeg novinara”, trajala je do pojave vi{estrana~ja u Srbiji gde su se veliki novinar jedino Vuk i dr Vojislav [e{eq u
potpunosti politi~ki razi{li. Naime, sve do 1990. godine, Dra{kovi}
je mislio isto kao i [e{eq.
105
Vuk je oduvek nagiwao patetici
Posveta [e{equ na kwizi Vuka Dra{kovi}a “Kojekude Srbijo”,
kwiga XIII, u izdawu Biblioteke “Glas crkve”:
Svom kumu, Vojislavu N. [e{equ,
Sa èqom da me|e Srpstva budu uspostavqene tamo gde on, vojvoda,
zahteva. Od srca, Vuk.
(Beograd, 5. 7. 1989)
Vuk Dra{kovi} je, ve} 1990. godine, osetio kompleks niè vrednosti
u odnosu na “de~a~ki nasmejanog vojvodu”, kako je {ef kabineta Mike
[piqka tada nazivao dr Vojislava [e{eqa.
Do sabora Srpskog pokreta obnove, najavqenog za septembar, predsednik ove stranke ostaje Vuk Dra{kovi}. Za to su glasala 22 od 35 ~lanova centralne uprave stranke i predsednici vi{e desetina mesnih odbora iz Srbije i Bosne i Hercegovine, na ju~era{woj vanrednoj Skup{tini uprave SPO, javqa Tanjug.
Na ovom skupu (u, za tu priliku zakupqenom restoranu “Roleks” u Zemunu) aklamacijom iz stranke i wenog rukovodstva, u odsustvu, iskqu~ena
grupa od osam biv{ih ~lanova uprave, sa Vojislavom [e{eqom na ~elu.
“[e{eq i sedmorica” optuèni su za ekstremizam i primitivizam, a povod za razlaz u najuèm rukovodstvu SPO je to {to su osmorica “pu~ista”, kako su ju~e nazvani, odobrili nedavno brutalno prekidawe predstave zeni~kog pozori{ta “Sveti Sava” u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu.
(“Ekspres”, 9. 6. 1990)
Raznosa~ falsifikata
Osobine patolo{kog laòva, koje karakteri{u Vuka Dra{kovi}a,
ve} tada su po~ele da dobijaju svoje konture. Gore navedeno Saop{tewe,
koje je Vuk Dra{kovi} sa dvojicom istomi{qenika raznosio po beogradskim redakcijama, predstavqa falsifikat onoga {to se zaista doga|alo
na sednici Centralne uprave stranke. Ta~na informacija je da je Vuk
Dra{kovi} smewen sa funkcije predsednika Centralne otaybinske
uprave Srpskog pokreta obnove, jer je od 17 prisutnih za tu odluku glasalo 9 ~lanova, pet protiv i tri su bila uzdràna. Tada su [e{eqev Srpski pokret obnove, zajedno sa Vukom Dra{kovi}em, napustili najpla{qiviji i najboja`qiviji qudi koji se svoje senke boje, predvo|eni Milanom Komneni}em. Dva-tri dana posle smewivawa, Dra{kovi} je odrào sastanak svojih pristalica i od wih formirao, fakti~ki, novu
stranku, kojoj je dao isti naziv: Srpski pokret obnove. Ve} tada su izbile
na videlo i kleptomanske osobine Vuka Dra{kovi}a. Jer, formirawe
nove stranke sa istim imenom imalo je samo jedan ciq – opravdati pqa~ku strana~ke blagajne. Zadràvawem istog imena, Dra{kovi} je hteo da
pokaè kako navodno ima pravo na blagajnu, koju je opqa~kao, a u kojoj je u
tom momentu bilo 35 hiqada dolara i 12 hiqada maraka. U javnosti tada
nastaje pometwa izazvana postojawem dve stranke istog imena. Zbog toga
dr Vojislav [e{eq i wegove pristalice daju novo ime svojoj stranci:
Srpski ~etni~ki pokret
106
êgrtala ~egrtaqka
Me|utim, sve to nije smetalo Jedino Vuku da [e{eqa, do ju~e,
“svoga kuma i vojvodu” optuì za ekstremizam i primitivizam. Ono
{to je posebno zanimqivo, jesu izjave nekih politi~kih analiti~ara
koji se se}aju doga|aja oko ~uvene predstave “Sveti Sava” u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu. Oni koji su u to vreme blisko sa ra|ivali sa Dra{kovi}em i [e{eqem se}aju se da je upravo samoproklamovani “kraq planina”, Vuk Dra{kovi}, podràvao akciju kojom je
trebalo da se prekine predstava “Sveti Sava”, a dr Vojislav [e{eq je
bio protiv takvih metoda delovawa. Razlika izme|u wih dvojice, veoma uo~qiva, bila je i te 1990. godine. Naime, po{to je celokupna, takozvana gra|anska i demokratska javnost u Beogradu i Srbiji “digla glas”
protiv takvog nedemokratskog postupka, veoma hrabri Dra{kovi} je
zaboravio za {ta se zalagao i pridruìo se onima koji su najgrubqim
re~ima osu|ivali prekid predstave, koja je, ina~e, izvrgavala ruglu
Prvog srpskog arhiepiskopa. Dr Vojislav [e{eq je u tim momentima
potvrdio, ne samo nespornu politi~ku hrabrost, ve} i qudsku odanost
prijateqima i istomi{qenicima, pa je, bez obzira na po~iwenu gre{ku, stao u wihovu odbranu.
28.10.1991. ... Anonimna gledateqka: [ta mislite o onome {to Vojislav [e{eq pri~a o vama?
Vuk Dra{kovi}: Ja sam predsednik Srpskog pokreta obnove, stranke
koja obnavqa neke vrhunske i neprolazne vrednosti u srpskoj tradiciji.
Jedna od tih vrednosti je kumstvo. Gospodinu ~ije ste ime spomenuli krstio sam sina Nikolu. Ja sam Nikolin kum, i ako o Nikolinom ocu ne mogu da kaèm ni{ta dobro, nikada o wemu, zbog Nikole, i zbog kumstva, ne}u re}i ni{ta lo{e...
(“Srpska re~” – “Ne}u Srbiju koju }e svi da mrze”)
Kakve su to “neprolazne i vrhunske vrednosti” koje obnavqa i neguje
Srpski pokret obnove i kako to Vuk Dra{kovi} nikada ni{ta lo{e, a
sve zbog kumstva, ne}e re}i o Vojislavu [e{equ, ve} svi gra|ani Srbije
dobro znaju.
Da su za Dra{kovi}a nadle`ne zdravstvene ustanove, a ne politi~ke
institucije, mo`da je najboqi dokaz i izjava koju je tada “kraq trgova i
ulica” dao {panskom listu “Diario 16”.
Kako se Vuk izviwavao Aliji Izetbegovi}u
6. 2. 1992. ... Vi ste nacionalista. [ta }ete preduzeti u vezi sa ratom,
ukoliko do|ete na vlast?
– Srbiji je potreban mir sa wenim susedima. Pa i pokajawe i pra{tawe. Spreman sam da odem u Sarajevo i da u ime svog naroda zatraìm
opro{taj zbog toliko prolivene nevine krvi i zbog svih srpskih bombi
koje su tamo pale. To sam rekao i u pismu koje sam uputio muslimanskom
predsedniku Aliji Izetbegovi}u. U tom pismu zamolio sam ga da ne optuùje srpski narod, ve} srpske ekstremiste. Rekao sam da su pre dve nedeqe muslimani zaklali devet mojih ro|aka, svi su bili mla|i od pet godina, i da zbog toga ne optuùjem ceo wegov narod, ve} samo ekstremiste
107
me|u wima. Izetbegovi} bi trebalo da osudi te ludake, mi bi trebalo da
to isto u~inimo. I Hrvati tako|e.
(“Srpska re~” – Intervju Vuka Dra{kovi}a madridskom listu
“Diario 16”: “Vidovdanska mirna revolucija”)
U delirijumu laì
Nije potrebno ovde analizirati ili pravdati Dra{kovi}evu èqu
da se izviwava Aliji Izetbegovi}u zbog srpskih bombi koje su pale na
Sarajevo, ve} zbog ne~ega potpuno drugog. Dra{kovi} je, verovali ili ne,
sahranio devet svojih ro|aka koji su, uzgred, kako kaè, svi bili mla|i od
pet godina, a da se tako ne{to nikada i nigde nije dogodilo.
1. Nikada za vreme sukoba na teritoriji biv{e Bosne i Hercegovine
niko nije dobio nijednu informaciju o ubistvu devetoro dece srpske nacionalnosti. Takvu informaciju nijedan od beogradskih medija, ~ak i
medija koji su bili pod apsolutnom kontrolom Vuka Dra{kovi}a, nikada
nije emitovao;
2. Ako izuzmemo 12 beba umrlih u Bawaluci, ni{ta sli~no se nije dogodilo na prostorima biv{e Jugoslavije jo{ od 1945. godine;
3. Bedno licemerno je zvu~alo kao hri{}ansko milosr|e Vuka Dra{kovi}a koji, zbog navodnog zlo~ina, ne optuùje sve muslimane ve} samo wihove ekstremiste;
4. Zanimqivo je da Dra{kovi} te, neke muslimane, koji su po~inili
ta izmi{qena zverstva nad nepostoje}e devetoro dece, ina~e wegovih ro|aka, naziva ludacima koje treba osuditi;
5. Dra{kovi} je ve} u to vreme pokazao patolo{ku potrebu da sebe
isti~e kao `rtvu, kao nekoga ko je u stawu da sve propati i preìvi, samo
da bi pomogao Srbiji na ~ije ~elo on mora da do|e;
6. Iz svega iznetog moè se izvu}i samo jedan zakqu~ak: Vuku Dra{kovi}u je ve} tada bilo potrebno le~ewe i stacionarni boravak u bolnici “Laza Lazarevi}”, a nikako daqe bavqewe politi~kom delatno{}u.
U oktobru mesecu pro{le godine u Beogradu je ubijen maloletni Du{an Jovanovi}, ina~e pripadnik romske nacionalne mawine. Vuk Dra{kovi} je, bez obzira na to {to su po~inioci tog zlodela uhva}eni (dvojica maloletnika), za ubistvo optuìo “crne horde i fa{isti~ke falange Vojislava [e{eqa”. Vojislav [e{eq se ni tada, kao ni mnogo puta
ranije, od bolesnih izjava Vuka Dra{kovi}a nije ni branio. Me|utim,
ono {to je ostalo zapam}eno u javnosti vezano je za promociju koju je sebi
povodom tog slu~aja poku{ao da napravi suprug Danice Dra{kovi}.
Greh je od tu|e nevoqe praviti predstavu
Velikom bolu mesto je u dnu du{e i }utawu; odista velika, iskrena
àlost je ona o kojoj se ne dobo{ari.
Istina ne moè biti gora. De~ak je izgubio ìvot pod nogama i pesnicama drugih de~aka koji su postali ubice pre nego {to su proslavili
punoletstvo... Ali, takvi kakvi su – iznedreni su ovde, u ovoj zemqi, u
ovom dru{tvu i sistemu u kome su zakoni pravde i ~ove~nosti ustuknuli
108
pred zakonima sile i nasiqa. I dogodilo se! Ne prvi, ne posledwi put...
Opet prilika za krupne re~i i zvani~ne izjave: “Mi smo sposobni da za{titimo svakog na{eg gra|anina!” ôve~e! ûje{ li ti sebe? Izjava do
ga|ewa isprana ali prepoznatqiva iz vokabulara mnogobrojnih institucija koje “brinu” o porodici, radnim qudima, mladima i starima...
Hvala svima na tolikom starawu! Hvala im {to brinu dok mi spavamo...
Vi ste, gospodine Vu~e Dra{kovi}u, oti{li da izjavite sau~e{}e ne sre}noj porodici... Da smo to pro~itali u obliku saop{tewa u jednoj
jedinoj re~enici, rekli bismo da ste u~inili jedan plemenit gest. Ja
verujem da ste ~ovek sna`nih emocija, najzad, vi ste kwièvnik...! Ali,
ono {to izaziva podozrewe je ~iwenica da ste u ku}u àlosti oti{li
pod svetlo{}u reflektora, jer – ako to javnost ne vidi, kao da tamo niste ni bili! A “Studio B” se svojski angaòvao da vas prikaè u svim,
ama ba{ u svim vestima! Ne znam koliko ste dobar pisac, ali ste veoma
lo{ glumac... Jedan drugi, zaista veliki kwièvnik kaè, gospodine
Dra{kovi}u, da je velikom bolu mesto u dnu du{e i }utawu, da je odista
velika iskrena àlost ona o kojoj se ne dobo{ari!!! Opet ste pogre{ili, Vu~e Dra{kovi}u! Ne vrti se svet oko vas...! Ne sme se, greh je i sramota, od tu|e nevoqe praviti predstave. “To sam opet ja”. Kamere su
obavile svoj deo posla, osvetlile su narcisiodni deo va{e li~nosti i
donele vam jo{ jedno “negativno brojawe”... I na kraju, moram vam re}i:
Nisam iz one stranke iz koje biste vi voleli da sam, pa da sada moète
re}i – napada me politi~ki protivnik! Nisam ni u jednoj stranci, nisam sada, a nisam nikada ni bila. A jesam bila “{eta~”, ali ne va{ {eta~, ne va{e stranke, iako ste nas, ne jednom, “prisvajali”, veruju}i u
svom, ~esto sasvim pogre{nom, zanosu da smo ama ba{ svi, tamo zbog
vas, kraqa Ravne gore... Stalno se ne{to prera~unavate, a samo jedno je
izvesno – pro|e va{e
(“Demokratija”, Bojana Popovi}, 27. 10. 1997)
Dra{kovi}, naravno, nije àlio malog Du{ana Jovanovi}a, ve} je i
ovog puta poku{ao sebe da prikaè kao najve}u `rtvu i sapatnika.
Koliko je metastazirala Dra{kovi}eva bolest videlo se ve} krajem
1992. i po~etkom 1993. godine, kada je, po Dra{kovi}evom nalogu, po~ela
orkestrirana kampawa wenih podanika i medija pod wegovom kontrolom, koja je imala za ciq da dokaè kako je Vojislav [e{eq Hrvat, a wegovo zalagawe za srpstvo la`no i licemerno.
Kao kum Vojislava [e{eqa, {ta moète dodati u prilog istraìvawu wegovog porekla, pitala je novinarka “Srpske re~i”.
Bolesna ma{ta moè sva{ta
Na ju~era{wem Glavnom odboru SPO li~no sam ukorio na{eg poslanika Taskovi}a zato {to je pokrenuo tu inicijativu, bez prethodnih
konsultacija sa rukovodstvom i predsednikom SPO. Taj je potez protivan Programu SPO. @iveo sam u ube|ewu da je srpskom narodu jasno da
su koreni [e{eqa hrvatski. On je, u danima kada smo se druìli, i sam
govorio da poti~e od hrvatskih [e{eqa. Nisam tome pridavao nikakav
109
zna~aj. Molim da se prestane sa histerijom zbog wegovog hrvatskog porekla – rekao je Vuk, podvla~e}i da [e{eq, u ovom slu~aju, moè da ra~una
na maksimalnu za{titu SPO i wega li~no...
(“Borba”, 2. 3. 1993. – “Ko je zakazao nemirne demonstracije?”)
“Monstrum laòv” Vuk Dra{kovi}, ni mawe ni vi{e, izmislio je kako mu je predsednik srpskih radikala ranije govorio da poti~e od hrvatskih [e{eqa. Naime, zanimqivo je podsetiti Dra{kovi}a da je 1982. godine, kada je kao “najboqi novinar” intervjuisao dr Vojislava [e{eqa,
sam zapisao da je “[e{eq srpskog etni~kog porijekla”. Neki bi pomislili da je u pitawu glupost ili slabo pam}ewe, ali su{tina je u bolesti
koja je Dra{kovi}a definitivno i do krajwih granica ophrvala tek devedesetih godina, a ime joj je – droga.
[e{eq se ne krsti
“Nisam mislio da je takvo pona{awe svojstveno Hrvatima, ali vidite, srpski narod je uvek po{tovao dinastiju Kara|or|evi}a, a Srbin nikada nije ustao na patrijarha. [e{eq, me|utim, napada Kara|or|evi}e, a
nikada ga niste videli ni da se prekrstio, ni kako se prekrstio, niti je
izrazio sau~e{}e porodicama poginulih na rati{tima. Zbog svega toga
se moè posumwati u to da je on Srbin” kaè dr Taskovi}.
(“Ekspres”, 20. 2. 1993)
“U danima kada smo se druìli i kada sam pristao da budem kum wegovom sinu, [e{eq je javno govorio da poti~e od hrvatskih [e{eqa. Kako
nikad tome nisam pridavao poseban zna~aj i sada molim da se prestane sa
ovom euforijom oko wegovog hrvatskog nacionalnog porekla. Zbog svoje
nacionalne, verske ili rasne pripadnosti niko se ne sme isticati na
stub srama, izjavio je ju~e u MPC-u lider SPO-a Vuk Dra{kovi} i predsedniku Srpske radikalne stranke u ovom slu~aju obe}ao maksimalnu za{titu SPO-a i svoju li~no.
(“Ekspres”, 2. 3. 1993)
Zanimqivo je razmi{qawe tada{weg poslanika Srpskog pokreta
obnove Aleksandra Taskovi}a koji je svoju tvrdwu da [e{eq nije Srbin
potvrdio navodnim dokazom da Vojislava [e{eqa niko nikada nije video da se krsti, ali i ~iwenicom da nije izraàvao sau~e{}e porodicama poginulih boraca. ûdno je da Vuk Dra{kovi} svom tada{wem podaniku, koji ga je, dodu{e, kasnije napustio razo~aran wegovim laìma, nije objasnio da se Vojislav [e{eq, ako ni{ta drugo, krstio na kr{tewu
svog sina Nikole. Mnogo ~udnije od toga je zakqu~ak Taskovi}a da oni
koji ne izraàvaju sau~e{}e porodicama palih boraca nisu Srbi, pre
svega zato {to Vuk Dra{kovi}, osim muslimanskoj vojsci, nikada nije izrazio svoju àlost zbog pogibije srpskih vojnika ili srpskih civila.
Op{tepoznato je da je Vojislav [e{eq tu tu`nu i te{ku qudsku obavezu
uvek ispuwavao. Ukoliko bi se Taskovi}eve re~i prihvatile zdravo za
gotovo, gotovo bez dokazivawa bi se mogla prihvatiti ~iwenica da Dra{kovi} nije Srbin. Naàlost, jeste, ali samo po poreklu.
110
[e{eq je slu`benik hrvatske vlade
U zahtevu Taskovi}a upu}enom predsedniku Srbije i predsedniku
Vlade Srbije pi{e da je [e{eq po~inio krivi~no delo “izdaje Republike Srbije” i da se priprema za bekstvo, najverovatnije u Hrvatsku.
Krunski dokazi su fotografije [e{eqa sa Mirjanom Zelen-Mak{a, savetnikom Vlade Hrvatske.
Aleksandar Taskovi}, poslanik “Deposa” sa liste Srpskog pokreta
obnove, zatraìo je od predsednika Srbije i predsednika Vlade Srbije
da se Vojislavu [e{equ, lideru Srpske radikalne stranke i poslaniku
u Skup{tini Jugoslavije, oduzme paso{.
U Taskovi}evom pismu adresiranom na kqu~ne li~nosti vlasti u
Srbiji, stoji da je Vojislav [e{eq po~inio krivi~no delo “izdaje Republike Srbije” i da ima indicija da se lider Srpske radikalne stranke
priprema za bekstvo, verovatno u Hrvatsku.
Tvrdi se, tako|e, da je [e{eq slu`benik hrvatske Vlade i radi protiv dràvnih i nacionalnih interesa Srbije. “On je Srbiji naneo vi{e
poraza i sramote nego hiqade Tu|manovih vojnika i sva Tu|manova propaganda” – poru~uje u pismu Aleksandar Taskovi}.
“On po nalogu iz Zagreba Srbe predstavqa kao koqa~e i monstrume
pi{e Taskovi} za [e{eqa i dodaje da se otuda “strana propaganda u satanizovawu Srba mawe poziva na Tu|mana nego na Tu|manovog ~oveka u
Beogradu”.
“On javno tvrdi da Srbi koqu zar|alim viqu{kama, da Srbi spaquju
qude u krematorijumima, on javno propoveda etni~ka ~i{}ewa i poziva da
se likvidiraju i deca ro|ena u me{ovitim brakovima” nabraja Taskovi}.
“Istovremeno, po nalogu iz Zagreba, [e{eq propoveda likvidaciju
srpskih akademika, pisaca, politi~kih lidera, novinara, glumaca, nau~nika, profesora Univerziteta” – pi{e daqe Taskovi}, dodaju}i da “sve
najumnije glave Srbije Tu|manov ~ovek progla{ava za izdajnike i podsti~e gra|anski rat u Srbiji”.
Tvrdwu da je Vojislav [e{eq Tu|manov ~ovek Taskovi} temeqi na
vezi lidera Srpske radikalne stranke sa izvesnom Mirjanom ZelenMak{a, koja je, prema jednom zvani~nom saop{tewu Zagreba, februara
1991. u~estvovala u obezbe|ivawu tri milijarde dolara koje je Vatikan
kao kredit dao Hrvatskoj. Taskovi}, me|utim, prilaè i seriju fotografija na kojima su zajedno Mirjana Zelen-Mak{a i dr Vojislav [e{eq.
(“Politika”, 17. 3. 1993)
Lova, lova za “koku” do krova
Gluposti i besmislice na najboqi na~in opovrgao je sam [e{eq.
Redakciju “Politike”, nastavqa dr [e{eq, upu}ujem da uzme list
“On” od 6. decembra 1991. godine. Naime, u tom broju je objavqena (kolor)
fotografija na kojoj su princ Aleksej II
, zatim Mirjana Zelen-Mak{a,
jedan od direktora “Borbine” ku}e, Rade Anti}, urednik lista “On” i
advokat Borivoje Borovi}, potpredsednik Srpskog pokreta obnove. Nije naodmet napomenuti da je Borovi} i zet Vuka Dra{kovi}a, oèwen je
wegovom ro|enom sestrom.
111
Borivoje Borovi} se, kazuje [e{eq, u novembru 1991. godine u @enevi sastao sa Aleksejom II
. Tom je prilikom princu Alekseju za sekretaricu preporu~io Mirjanu Zelen-Mak{u. Odakle se Borovi} i Mirjana Zelen poznaju, to ne znam, kaè [e{eq.
U toku januara 1992. godine izbio je sukob izme|u SPO i princa
Alekseja, jer je Vuk Dra{kovi} traìo ogromne pare u gotovom i to na
ruke. Zbog toga je, kaè [e{eq, Aleksej IIprekinuo kontakt sa wim i posredstvom Radeta Anti}a obratio se Srpskoj radikalnoj stranci.
U februaru 1992. godine, Aleksej IIme pozvao da mu budem gost u
[paniji. Oti{ao sam sa suprugom i dva ~lana Izvr{nog odbora stranke
– Novakom Savi}em i Slobodanom Stanki}em. Razgovarali smo o dve
stvari: o ideji da se zakupi Veliko ratno ostrvo za period od 30 godina,
jer je grupa biznismena htela da tamo otvori kockarnice, centre za zabavu i druge poslovno-finansijske centre. Druga tema razgovora bio je povratak glave Cara Lazara u Srbiju.
– La` je i to, tvrdi [e{eq, da sam dobio bilo kakvo katoli~ko ili
usta{ko odlikovawe.
Borivoje Borovi} je progla{en za konzula pomenutog reda, {to je –
zvawe. A to ve} ne{to govori, veli [e{eq.
Za{to Vuk ne sme da ide u Hercegovinu?
[to se, pak, ti~e veze u koju ga dovode sa gospo|om Zelen, [e{eq kaè da je doti~nu damu prvi put video na fotografiji pomenutog ~asopisa od 6. decembra. “Uìvo sam je video u [paniji kao prevodioca i sekretaricu Alekseja II
. Tad je izjavila da joj roditeqi ìve u Aran|elovcu”.
Optu`be da je Tu|manov ~ovek, [e{eq komentari{e tako {to veli
da je u slu`bi pomenutog onaj ko proliva srpsku krv po beogradskim ulicama i to u nasilnim demonstracijama. Zatim, onaj ko je tvrdio da su Srbija i srpski narod posledwi bastion komunizma u Evropi, onaj ko je {irio defetizam i dezerterstvo u JNA dok je trajao rat na prostorima Hrvatske, onaj ko je optuìo Srbiju da je kriva za rat, onaj ko najavquje nasilnu smenu vlasti, onaj ko doru~kuje sa Bilom Klintonom dok wegov narod gladuje zbog sankcija... Kad bi se Vuk Dra{kovi} pojavio u Zagrebu,
tvrdi [e{eq, Hrvati bi ga sa odu{evqewem do~ekali. Pitam ga, me|utim, za{to ne sme da ode u svoju postojbinu, u svoju Hercegovinu.
(“Politika”, 18. 3. 1993)
1. Razume se da Vojislav [e{eq nikada nije predstavqao Srbe kao
koqa~e i monstrume, ve} je za brojna nedela optuìvao iskqu~ivo povampirene hrvatske usta{e;
2. Vojislav [e{eq nikada i nigde nije rekao da Srbi koqu zar|alim
viqu{kama i da spaquju qude u krematorijumima, a la` koju je ina~e Vuk
Dra{kovi} vi{e puta ponavqao kako je [e{eq govorio da treba da se
likvidiraju i deca ro|ena u me{ovitim brakovima, ne treba posebno ni
negirati;
3. Ni Vojislav [e{eq, ni bilo ko drugi iz Srpske radikalne stranke, nikada nije pomenuo, a kamoli propovedao likvidaciju srpskih akademika, pisaca, politi~kih lidera, novinara, itd.
112
4. Po{to nijedna od pomenutih optu`bi ne sadrì ni gram istine,
postavqa se pitawe da li je Dra{kovi}, zamenom teza, poku{ao da prikrije svoju odgovornost za sau~estvovawe u zlo~inima koje je hrvatska
vlada po~inila nad srpskim stanovni{tvom.
Zanimqivo je na koji na~in su predstavnici stranke Vuka Dra{kovi}a prvobitno hvalili i do neba uzdizali, recimo, princa Alekseja
Anùjskog, a zatim ga, samo zbog toga {to nije pristao na finansijske
ucene Vuka Dra{kovi}a, na najbrutalniji na~in optuìvali za skoro
sve neda}e ovoga sveta.
“Dolgoruki, koji je ro|en u Zairu i ~ije je i prezime la`no, paradirao je pred naivnim srpskim novinarima oki}en ordenom Svetog Jovana
Jerusalimskog. To je, me|utim, bio Zvonimirov kri`, koji je 1941. ustanovio Ante Paveli}”.
(“Srpska re~”, 29. 3. 1993)
Mihajlo Markovi}, istaknuti funkcioner i poslanik Srpskog pokreta obnove, 1991. godine o princu Alekseju Anùjskom govorio je druga~ije.
19. 3. 1993. ... Novinarima je pu{ten govor Mihajla Markovi}a, poslanika SPO-a koji je snimqen 26. novembra 1991. godine prilikom wegovog izlagawa u Skup{tini Srbije.
Za Vuka su Nemawi}i i Paveli}i – isto!
Markovi} je tada postavio pitawe da li je Vlada upoznata sa pismom
u kojem se “konkretno nudi pomo} Republici Srbiji”.
“Pismo je upu}eno od strane princa Alekseja Anùjskog u kome se
nudi velika pomo} Srbiji. Za one koji ne znaju, princ Aleksej Anùjski
je suvereni princ velikog naslednog majstora voqnog i milosrdnog pravoslavnog reda svetog Jovana Jerusalimskog, i ako niste znali, to je jedini ìvi potomak Nemawi}a”, rekao je Mihajlo Markovi} za skup{tinskom govornicom.
Markovi} je rekao i da je princ Aleksej “kroz pismo ponudio direktnu pomo} Srbiji, fondom od 3,5 milijarde dolara”, a u pismu su “precizirana i definisana uputstva na koji na~in bi Srbija imala pomo} iz
tog fonda”.
Uz govor Mihajla Markovi}a, novinarima je priloèna i slika na
kojoj se vide Aleksej Anùjski, Borivoje Borovi}, Mirjana Zelen-Mak{a i Zoran Vuki}evi}, po re~ima Vojislava [e{eqa finansijski direktor “Borbe”.
– Slika je iz novembra 1991. godine, a snimqena je u @enevi – izjavio
je [e{eq.
Po re~ima prvog ~oveka Srpske radikalne stranke, “princa je Borivoje Borovi} upoznao sa Mirjanom Zelen-Mak{a”.
– Odakle se oni znaju, ja ne znam niti me interesuje. Ali, ~iwenica je
da su bili pregovori izme|u princa i SPO-a. Vuk Dra{kovi} je od princa traìo veliki novac na ruke, {to je poremetilo wihove odnose. Zatim se princ preko lista “On” i Radeta Anti}a obratio SRS-u i ja sam u
februaru 1992. sa suprugom otputovao u [paniju – rekao je [e{eq.
(“Ekspres”, Vojislav [e{eq o “slu~aju [e{eq”)
113
Tako je Aleksej Anùjski, po Dra{kovi}u i wegovim sledbenicima,
istovremeno potomak Nemawi}a i suvereni princ milosrdnog pravoslavnog reda i nosi Zvonimirovog krià kojeg je ustanovio Ante Paveli}. Odli~no pore|ewe, ba{ u stilu Srpskog pokreta obnove. Nemawi}i
i Paveli}i za wih su, izgleda, jedno te isto.
Ina~e, privatno glasilo porodice Dra{kovi} “Srpska re~” potvr|uje patolo{ku mr`wu i visoku narkozavisnost koja tu mr`wu prema dr
Vojislavu [e{equ pove}ava i poja~ava do neslu}enih razmera. U nekoliko brojeva Dra{kovi}i su pravili takozvani “Dosije [e{eq, koji je
vaqda, trebalo da smawi [e{eqevu, a pove}a popularnost porodice Bo{kovi} – Dra{kovi} u srpskom narodu.
Dosije [e{eq
Ne znam otkuda dokazi poslaniku Taskovi}u, ali mogu potvrditi da
na{a kontraobave{tajna slu`ba ima odavno sklopqen “dosije [e{eq”,
ali je sve “na ledu” zbog direktne zabrane predsednika Srbije, koji ne dozvoqava da se, bar u ovom trenutku, saop{ti istina.
Proverom je vrlo brzo ustanovqeno slede}e:
A) [e{eq, koji se predstavqa kao “branilac pravoslavqa”, nikada
nije kr{ten u pravoslavnoj crkvi,
B) Ne postoje nikakvi podaci o wegovim pravoslavnim korenima,
V) La`ne su sve wegove “~etni~ke” titule i “nau~na” zvawa.
Prve analize su, dakle, pokazale da je [e{eqevo pravoslavqe nedokazivao i da on nije ni vojvoda, ni doktor nauka, ni profesor univerziteta, ni kwièvnik, ni vitez. Mit o sebi on je izgradio na – magli i laì...
Mogu}e je da su crkvene kwige u selu [e{eqevog oca Nikole izgorele u Drugom svetskom ratu, ali gde je kr{tenica barem [e{eqeve majke
koja je jo{ ìva? Gde su mu ro|aci koji }e da posvedo~e da su pravoslavni? [e{eqi su Hrvati svuda, samo Vojislav [e{eq nije Hrvat...
La`ni “vojvoda” [e{eq tvrdi da je i doktor nauka i tako se potpisuje. On je doktorirao 1980, na Pravnom fakultetu u Beogradu na temi
fa{izma, ali od tada nije objavio ni jednog nau~nog rada, niti se nau~nim radom bavio. Titula se, u tim slu~ajevima, oduzima. On se predstavqao kao profesor univerziteta, iako nikada nije dobio profesuru...
Kona~no, taj ~ovek se predstavqa i kao – kwièvnik, iako nikada nije napisao ni pesmu, ni esej, ni putopis, ni kwièvnu pri~u, a o romanu da
se ne govori...
Po izlasku iz zatvora, srpski intelektualci bivaju ubrzo gorko razo~arani u [e{eqa i svi mu, osim Vuka Dra{kovi}a, okre}u le|a. Za wih
je [e{eq bio primitivan, agresivan, neobrazovan...
Jedino mu ostaju verni Vuk Dra{kovi} i wegova supruga Danica. Vuk
Dra{kovi} raskida dugogodi{we prijateqstvo sa Dobricom ]osi}em
zbog odnosa prema [e{equ.
Ubrzo, me|utim, zahla|uju odnosi izme|u [e{eqa i Vuka, zbog toga
{to [e{eq, zajedno sa izvesnom hrvatskom novinarkom Rankom î~ak,
sastavqa spisak srpskih intelektualaca koje treba “javno osramotiti”.
Nekima od wih, kao pokojnom D. Bogavcu, na vratima ostavqaju prete}a
114
pisma – Vuk Dra{kovi}, u jednom dramati~nom razgovoru vo|enom u novembru 1989, kaè [e{equ: “Polemi{i, Vojo, ali ne vre|aj qude i ne laì!” [e{eq odgovara: “Pquni, slaì, optuì – pa nek protivnik demantuje. To je pravilo koga se ja pridràvam. Narod ne pamti demantije
i nikada do kraja ne veruje u demantije”. Danica Dra{kovi} dodaje: “Ti,
Vojo, pquje{ samo one koji su protiv komunista. Ti si ne~iji agent. Ne
dovodi mi vi{e Ranku î~ak u ku}u ni u moje dru{tvo!” [e{eq ska~e i
bez pozdrava napu{ta sto u Klubu kwièvnika...
Decembra 1990. biva pozvan na “prijateqski razgovor” kod dvojice
visokih oficira Obave{tajne slu`be Srbije i tu se sklapa pogodba:
vlast }e tolerisati svaku aktivnost Vojislava [e{eqa pod uslovom da
obavqa “odre|ene usluge”. Precizirano slede}e:
A) Sa svojim “~etnicima” mora razbijati mitinge i javne skupove
opozicije;
B) Obavezan je da, pre svega, javnoj blamaì izlaè SPO i Vuka
Dra{kovi}a;
V) Svoje “~etnike” mora predstavqati kao primitivce, poludivqake, masne i smrdqive.
Jedan od oficira mu kaè: “Druè vojvodo, nama je u interesu da zaustavimo Vukovo propagirawe ideja Draè Mihailovi}a, tebi je u interesu da ne objavqujemo ono {to znamo iz tvojih veza sa Antom Kova~evi}em a po izlasku iz zatvora sa Josipom Vrhovcem”.
[e{eq je odgovorio: “Nikakve veze sa Vrhovcem ne odràvam”.
Oficir je, me|utim, [e{equ pokazao fotografiju snimqenu u Zagrebu.
Na fotografiji su [e{eq, Vrhovec i – jedna dama. Ta dama je bila Mirjana Zelen-Mak{a, a fotografija je snimqena 1988. godine.
[okiran, [e{eq prihvata sve uslove. Po dogovorenom scenariju,
kako bi saradwa bila maskirana i kako bi mu sko~io politi~ki rejting
“antikomuniste”, on }e biti uhap{en krajem novembra 1990. godine. Iz
zatvora se kandidovao za predsednika Srbije, primio i TV ekipu u zatvoru, da se obrati bira~ima. Ta TV ekipa jedini je “svedok” da je [e{eq
bio u pravom zatvoru. Odmarao u posebnom apartmanu.
U januaru 1991, u SDB Srbije savetuje [e{equ da osnuje – Srpsku radikalnu stranku...
“Kraq trgova” uzeo vi{e praha
Kada je Vuk Dra{kovi} zakazao demonstracije za 9. mart 1991,
Vojislav [e{eq je svakodnevno u tri privatna stana odràvao konsultacije sa oficirima SDB. Plan je dogovoren 2. marta, u nedequ. Najkra}e, [e{eq i SDB sklapaju plan:
A) [e{eqevi “~etnici” i uba~eni qudi SDB }e, kada do|e do obra~una izme|u policije i demonstranata, porazbijati izloge draguqarnica i zlatarskih radwi u gradu i pokrasti dragocenosti.
B) Deo plena bi}e predat [e{equ, a wegova je obaveza da ga, preko
svojih hrvatskih veza, uru~i Hrvatima i da, nakon toga, za razbijawe i
kra|u optuì Vuka Dra{kovi}a i ustanike koje je Vuk Dra{kovi} doveo
u Beograd.
115
Plan je sproveden precizno i do detaqa. Beogradsko blago [e{eq
prebacuje u Vinkovce i predaje ga tamo{wem {efu HDZ – izvesnom “Gavranu”. [e{eq, me|utim, mimo dogovora sa SDB Srbije, od “Gavrana”
prima na ruke 300.000 maraka...
Za to vreme, na optu`bama Vuka Dra{kovi}a i SPO, tvrde}i da su
oni doveli usta{e u Beograd i opqa~kali Beograd, V. [e{eq sti~e neslu}eni politi~ki uspon. TV Beograd, TV Politika stavqene su mu na
neograni~enu uslugu...
Desna [e{eqeva ruka, potpredsednik Vojin Vuleti}, saznao je, me|utim, po ne{to o “hrvatskim vezama” svoga {efa. [e{eq je pokazao kopiju pisma kojim “Gavran” izve{tava Kira o isplati 300.000 maraka. [e{eq poku{ava da ubedi Vuleti}a kako su to pismo podmetnule usta{e.
Vuleti}, me|utim, traì dodatna obja{wewa. Insistira da “vojvoda” objasni zbog ~ega su [e{eqa oslobodile usta{e, kada su ga u prole}e 1991.
godine uhapsile blizu sela Jagodwaka u Slavoniji...
Odnosi me|u wima su zahladneli i Vuleti}, u leto 1992. godine, napu{ta [e{eqa i vra}a poslani~ki mandat. Zapretio je da }e javnosti pokazati dokaze o [e{eqevoj saradwi sa usta{ama i tri dana kasnije nije
bio me|u ìvima...
Magla i beli mi{evi, ili {to je babi milo, to joj se i snilo!
[e{eqev ~ovek, taksista Qubi{a Petkovi}, ina~e narodni poslanik, mesecima je odlu~ivao o tome kome }e u Bosni, Hercegovini ili
Srpskoj Krajini vojska poslati oru`je. Potpis taksiste bio je ravan
potpisu ma kog generala!...
Po{tovani gospodine uredni~e, molim vas da ovaj tekst prekucate i
da moj originalni tekst potom uni{tite. Stvar se privodi kraju i uskoro }u se potpisati ispod novog teksta bez straha.
(“Srpska re~”, “Dosije [e{eq”, 29. 3. 1993)
Povr{nom analizom teksta koji je pledirao da, navodno, dokaè da je
Vojislav [e{eq savremeni “Gremlin ili Godzila”, ili jednom re~ju satana, ustanovi}emo da je on prepun glupih i vrlo providnih laì i neistina.
1. Vojislav [e{eq je, ba{ kao branilac pravoslavqa, kr{ten u pravoslavnom manastiru u Zavali, nedaleko od Trebiwa;
2. Svi podaci o korenima Vojislava [e{eqa jasno i izri~ito govore o wegovom pravoslavnom poreklu;
3. Vojislav [e{eq nikada nije bio zarobqen od strane usta{ke vojske. Wega je uhapsila regularna hrvatska policija, koja je bila primorana da ga oslobodi u trenutku kada ih je opkolio ogroman broj ~lanova
stranke na ~ijem je ~elu dr Vojislav [e{eq bio, potpomognuti srpskim
narodom i srpskim dobrovoqcima. @ele}i da izbegne opasnost od mogu}eg sukoba zbog hap{ewa [e{eqa, hrvatska policija ga je odmah oslobodila;
4. ûdno je da je Dra{kovi} zaboravio da je [e{eqa nazivao i vojvodom, docentom Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, a govorio je i o
wegovom doktoratu na Pravnom fakultetu u Beogradu, da bi iznenada sve
116
[e{eqeve “~etni~ke” titule i “nau~na” zvawa postali la`ni. Neverovatno ali istinito, posle golih tvrdwi kojima se negira [e{eqevo
pravoslavno poreklo, wegove titule i zvawa, Dra{kovi} zakqu~uje kako
su te analize pokazale da je on svoj mit o sebi izgradio na “magli i laì”. Ako Dra{kovi} tako nesuvisle i prazne tvrdwe naziva analizom,
jedini mogu}i zakqu~ak jeste i moè biti da je Dra{kovi} slagao kada je
rekao da je bio najboqi |ak, jer izrazom “analiza” takve besmislice ne
bi okarakterisalo ni dete u prvom razredu osnovne {kole.
Ima neka tajna veza: Vuk–Hrvatska
Tako|e je interesantno da Dra{kovi} zna da su svi [e{eqi Hrvati,
jer to nikada niko ko se time i nau~no bavi nije ustanovio. Naravno, Dra{kovi} je, pod uticajem stimulativnih sredstava, i ovo slagao. Dra{kovi}, tako|e, negira Vojislavu [e{equ i zvawe kwièvnika, iako je [e{eq do tada ve} objavio vi{e od 50 kwiga, od kojih je mnoge reìm i zabrawivao. Najneverovatnija la` koju je u kasnijem svom narkopoliti~kom delovawu Vuk Dra{kovi} do kraja izveo jeste pri~a o navodnom zalagawu
bra~nog para Dra{kovi} za po{tewe i istinu i, razume se, navodno zalagawe Vojislava [e{eqa da se laìma i pquvawem onih koji su protiv komunista do|e do beskrupuloznog ostvarewa politi~kih ciqeva.
Oni koji su u to vreme pomno pratili zbivawa na srpskoj politi~koj
pozornici kaù da su upravo Dra{kovi}i i Du{an Bogavac upoznali [e{eqa sa nekakvom Rankom î~ak, sa kojom predsednik srpskih radikala
apsolutno nikada i nikakvog posla nije imao. Interesantna je tvrdwa Vuka Dra{kovi}a da je Vojislav [e{eq obe}ao dvojici oficira Obave{tajne slu`be Srbije da }e svoje ~etnike predstavqati kao primitivce, poludivqake, masne i smrdqive. Zar je mogu}e da je Dra{kovi} hteo [e{eqa da
optuì i za politi~ko samouni{tewe? Ili je, mo`da, Dra{kovi} èleo
da optuì ogroman deo naroda u Srbiji, koji je ina~e glasao za [e{eqa, da
vodi i podràva “masne i smrdqive primitivce i poludivqake”.
Koliko je Dra{kovi} daleko oti{ao u svojim jadnim napadima na Vojislava [e{eqa pokazuju i tvrdwe da je [e{eq svoju zatvorsku kaznu izdràvao, umesto u zatvoru, u nekakvom apartmanu. (Uzgred, Dra{kovi} je,
prema tvrdwama vlasnika restorana “Tabor”, ina~e do skora ~lanova Srpskog pokreta obnove, na “odsluèwu svoje zatvorske kazne u svojoj patwi
zahtevao ~ak i da mu se vade sitne semenke iz paradajza”?!) Najsme{nija od
svih tvrdwi jeste ona koja govori o navodnoj [e{eqevoj povezanosti 9.
marta 1991. godine sa nekim Hrvatima sa kojima je delio neke izmi{qene
pare, jer celokupna doma}a javnost jo{ pamti radost hrvatskog usta{kog
reìma, ali i hrvatske javnosti zbog svega {to je Dra{kovi} te godine radio u Beogradu. Uostalom, Dra{kovi} je te 1991. godine, posle Tu|mana,
bio ubedqivo najpopularniji politi~ar “lijepe wihove”. Usput re~eno,
Vojislav [e{eq nikada nije ni video Josipa Vrhovca, a znaju}i da je Vuk
Dra{kovi} bio ~inovnik Mike [piqka, sasvim je izvesno da je Dra{ko vi} imao neku tajnu vezu sa jednim od nekada{wih hrvatskih vrhovnika.
Naravno, hrabri Dra{kovi}, kao i mnogo puta ranije, ali i kasnije,
tekst koji je napisao nije smeo da potpi{e.
117
“Vojvoda” – pqa~ka{
[e{eqevu lakomost na novac najboqe ilustruje ~iwenica da je 1989,
prilikom posete srpskoj dijaspori u SAD, Kanadi, Australiji, nema~koj i
Velikoj Britaniji, na ime predloga za izgradwu Hrama Svetog Save na
Vra~aru prikupio dve stotine hiqada ameri~kih dolara, a zatim taj novac
prisvojio. Umesto da je pomenutu sumu priloìo Srpskoj pravoslavnoj crkvi, novope~eni “vojvoda” je kupio veliku ku}u, na tri sprata, u beogradskom predgra|u Batajnici, u ulici Posavskih odreda 36, gde i danas ìvi.
Od onoga {to je preteklo kupio je japanski automobil marke “tojota”.
A pre nego {to je do{ao do tog bogatstva [e{eq se smucao po beogradskim ulicama, kafanama, kwiàrama i javnim tribinama prodaju}i
svoje kwige {tampane u tiraìma ne ve}im od pet stotina primeraka.
Kwige su, uglavnom, kupovali wegovi tada{wi poznanici, ne zato {to ih
je interesovalo {ta u wima pi{e, ve} iz ose}awa samilosti – po{to je u
to vreme bio bez drugih izvora prihoda.
(“Srpska re~”, “anonimni autor”, april 1993)
Kolika je lakomost ili pohlepa dr Vojislava [e{eqa najboqe pokazuje ~iwenica da [e{eq ìvi u porodi~noj ku}i u Batajnici, 25 kilometara udaqenoj od centra grada, gde je, uzgred budi re~eno, kvadratni metar stambenog prostora ~etiri do {est puta jeftiniji od, recimo onoga
u Diplomatskom ili Golf nasequ, gde u velelepnoj vili ìvi porodica
Dra{kovi}. Ako je suditi po Dra{kovi}evom po{tewu, bar od onog trenutka kada u~estvuje u op{tinskim i gradskoj vlasti u Beogradu, moglo
bi se zakqu~iti da je “prisvajawe tu|eg” postalo osnovni motiv politi~kog delovawa Vuka Dra{kovi}a. Posebno je ~udno da Dra{kovi} ni ispod ovog teksta nije smeo da se potpi{e, jer upravo je on boravio sa dr
[e{eqem u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, ali sli~ne optu`be, nikada sâm, nikada li~no, u direktnom kontaktu, nije smeo da ponovi. Ra~unao je Dra{kovi} da i u takve patolo{ke laì neko moè da poveruje.
Vrhunac besmisla predstavqa tvrdwa da su [e{eqeve kwige (ne{to ranije Dra{kovi} je tvrdio kako [e{eq nije kwièvnik) kupovali qudi
iskqu~ivo iz ose}awa samilosti. Dovoqno je samo da svako sebi postavi
pitawe: Da li bi iko ikada kupio ne~iju kwigu samo zbog saàqewa?
Trip – “Ja sam Kalimero politi~ke scene Srbije”
“Moram priznati, gospodine predsedni~e, da su me [e{eqeve teze dale fascinirati. Spreman je na svaki oblik suradwe sa nama, pod uvjetom da
djelujemo u istom smjeru etni~kog ~i{}ewa i rata bez obzira na `rtve. Zahvalan je osobno vama {to ste, na wegovu molbu, intervenirali da iz na{eg
zarobqeni{tva budu oslobo|eni neki wegovi qudi, zarobqeni prije dva
mjeseca kod Oku~ana. Spreman je na sli~ni revan{ u svakoj prilici i vje ruje da }e ta suradwa ostati u najstroòj tajnosti. On priznaje da ne raspolaè sa vi{e od par stotina dobrovoqaca, ali zahvaquju}i srpskoj televiziji koja ga prikazuje kao nacionalnog junaka veliki broj generala je gotov
da se stavi pod wegovu komandu, u pogodnom trenutku...
118
Problem je, moè biti, jedino u tome {to je [e{eq jako, jako neoprezan i svojeglav. Lako zapada u histeriju i lako podlijeè strastima
mr`we. Kad mu spomenem Vuka Dra{kovi}a, on po~ne da se trese od mr`we. Toliko mrzi Dra{kovi}a da je predloìo i da ga, uz na{u suradwu,
likvidira. Na moju provokaciju da je to neizvodqivo i suvi{e rizi~no
odgovorio je da je on u izvanrednim odnosima sa Milo{evi}evom tajnom
policijom i da su glavni Dra{kovi}evi qudi, izvjesni Gi{ka i Beli,
ve} likvidirani...
Zamjerio je hrvatskoj strani i na trapavosti prilikom [e{eqevih
susreta sa M. Mak{om i J. Vrhovcem, koje je imao on u Zagrebu prije ~etiri godine. Na moju ogradu da HDZ tada nije bila na vlasti, reagirao je
tipi~no na wegov na~in: “Vi ste ve}i diletanti od komunista”. O~ito je
da se pla{i mogu}nosti da se wegova suradwa sa nama otkrije. Zapravo,
priznao je da srpska Slu`ba bezbjednosti ve} dosta toga zna i da su sumwe i neki kompromitiraju}i dokumenti dospjeli i do vrha wegove stranke, ali da ga za sada spa{ava Milo{evi}”.
(“Srpska re~”, anonimni autor, april 1993)
“Velikomu~enik” srpskog deseterca
Na pismo “anonimnog autora”, gotovo da ne treba davati nikakav komentar. Najsme{nija u svemu jeste ~iwenica da Dra{kovi} sebi, ~ak i u
pismu koje je sam izmislio, daje toliki zna~aj, pa toboè Vojislav [e{eq ho}e da ga uz saradwu Hrvata likvidira. (Ili kako Dra{kovi} u pismu kaè “suradwu”). Naravno, svi u ovoj zemqi znaju da bi Hrvati, bar u
to vreme, `rtvovali najmawe nekoliko bojni samo da po svaku cenu sa~uvaju Vukovu glavu. Ono {to nije sme{no i àlosno jeste èqa Dra{kovi}a da, tek onako usput, pomene Gi{ku i Belog, a da sebe predstavi kao
velikomu~enika, najve}u `rtvu i potencijalnog heroja o kome bi trebalo spevati nekoliko epskih desetera~kih pesama.
Vuk Dra{kovi} je, kao {to svi znaju, i danas ìv i zdrav, krade i
otima vi{e nego ikada, laè i maè boqe nego ranije, a bogami, histerija je blaga re~, ne na pomen, ve} samo na pomisao na predsednika srpskih
radikala dr Vojislava [e{eqa.
Dosije [e{eq (2)
Pod parolom wegovog spasavawa gospodin [e{eq, poput svog velikog u~iteqa, zagovara krvavi pir ratnim pokli~ima nude}i novi milion Srba kao svoj veliki doprinos ideji o svesrpskom uni{tewu...
Gospodin [e{eq je danas, kada je to najmawe potrebno srpskom narodu, po~eo da deli srpski narod na patriote i izdajnike ili nove partizane i ~etnike zagovaraju}i bratoubila{tvo. Uli~nim obra~unima sa
taksistima, studentima, prosvetnim radnicima i drugim ~estitim qudima poku{ava da unese nemir i provocira sukobe ve}ih razmera. Wegovom
je zaslugom veliki broj mladih Srba iz Srbije napustio Srbiju nastawuju}i se po celom svetu i osloba|aju}i prostor za doseqavawe Srba iz Hrvatske i Bosne, ~ime nastavqa delo svog velikog u~iteqa o mewawu
strukture stanovni{tva u Srbiji i etni~kim ~i{}ewima sa teritorija
119
svojih predaka. Zloupotrebqavaju}i patriotska ose}awa mladih Srba
{aqe ih nedovoqno spremne i obu~ene na rati{ta, ne mare}i za sve ve}i
broj humki i sve vi{e obogaqenih u Srbiji. Qude mirotvorce progla{ava izdajnicima, a posledwi je na wegovoj listi Dobrica ]osi}, posledwa
nada srpskom narodu da prekine golgotu i sramotu Srbije. Mo`da }e u
neko dogledno vreme i gospodin [e{eq pred hrvatskim parlamentom izgovoriti poznatu re~enicu, koju je ve} izgovorio gospodin Mesi}: “Gospodo, JA sam svoj zadatak izvr{io”.
(“Srpska re~”, 1. 3. 1993)
Naricaqke upla{enog yankija
Re~ je o jednoj bolesno razgnevqenoj, osvetoqubivoj prirodi, o majstoru vre|awa i provocirawa koji je ionako uni{tenu politi~ku kulturu zemqe sveo na najniè mogu}e grane...
Docent univerziteta je postao politi~ki aktivista; osu|enik kojem
je jedno vreme bilo uskra}eno pravo na putovawe u inostranstvo danas
preti oduzimawem paso{a svojim kolegama u Narodnoj skup{tini.
Zato~enik iz Zenice preti hap{ewima onima koji u @enevi traè
puteve sporazumevawa u Bosni. Kroz ovolike metamorfoze ne moè se
pro}i prav i ~itav.
Vojislavu [e{equ o~igledno nedostaju moralna i duhovna uravnoteènost i u Beogradu su se svojevremeno ~uli zahtevi da bi neke li~nosti iz javnog ìvota morale pro}i kroz prethodnu psihijatrijsku proveru pre nego {to za sobom povuku u ponor ~itave narodne zajednice...
U obra~unu sa opozicijom [e{eq obavqa mnoge prqave poslove kojih se vladaju}a stranka libi...
Vojislav [e{eq je prvi i jedini od srpskih politi~ara izrazio
otvorene teritorijalne pretenzije prema krajevima Jugoslavije koji
nikada u pro{losti nisu pripadali srpskoj dràvi. Wegova linija razgrani~avawa prema zapadnim republikama trebalo bi da ide od Karlobaga na severnom Jadranu do Virovitice u dubokoj unutra{wosti Hrvatske.
(“Srpska re~”, 1. 3. 1993.)
Kontradiktornosti koje se pojavquju u napadima na Vojislava [e{eqa, a koje je Dra{kovi} nemilice publikovao, izvrsna su potvrda da
su sve optu`be na ra~un lidera srpskih radikala ili notorne laì ili
grubi falsifikati. U jednom trenutku, [e{eq je hrvatski agent, dok je
u drugom ve} srpski Hitler, ~ovek koji se smatra srpskim patriotom i
koji progawa srpske izdajnike, da bi na kraju ponovo bio pore|en sa Stipom Mesi}em, sa kojim je Dra{kovi} (poznato je {iroj javnosti) odràvao bliske i veoma prijateqske kontakte.
Patolo{ka mr`wa prema Srpskoj radikalnoj stranci, samo zato
{to je na wenom ~elu dr Vojislav [e{eq, kod Dra{kovi}a je proizvodila veoma te{ke posledice. Naj~e{}a re~ kojom je Dra{kovi} poku{ao da
ìgo{e i pred doma}om javnosti blasfemira i [e{eqa i radikale jeste
da je wihova stranka fa{isti~ka.
120
Predsednik SPO Vuk Dra{kovi}, u intervjuu koji danas objavquje
var{avska “@e~pospolita”, smatra da je u “Srbiji do{lo do braka socnacionalizma sa fa{izmom”.
Predsednik SPO u duèm intervjuu ocenio je i da }e nedeqni izbori “ponovo biti jednopartijski” jer se, kaè on, za mandate bore “javni
komunista” sa “maskiranim komunistima koji su po naredbi reìma
stvorili razne opozicione partije. Prema re~ima Dra{kovi}a, “jedan
od mnogih primera je Srpska radikalna stranka”, za koju je rekao da je
“potpuno fa{isti~ka”.
(“Politika”, 28. 5. 1992)
“Na politi~koj pozornici Srbije ko~operili su se, me|utim, primitivci i neznalice, brbqaju}i o fantomskim granicama Karlovac–Kar lobag–Ogulin–Virovitica i raspiruju}i uàs pokoqa bez ciqa.
Ciq je, zapravo, postojao i on je, zaista, i ostvaren. Nacionalni buka~i i {teto~ine su, poput hijena, jurnuli prema mirisu smrti, osetiv{i trenutak za ratnu pqa~ku i krvavu slavu!”
(“Srpska re~”, 15. 3. 1993)
Svoju tvrdwu da je [e{eq fa{ista a Srpska radikalna stranka fa{isti~ka, Vuk Dra{kovi} se nikada nije posebno trudio ni da objasni, a
kamoli da dokaè. Vodio se gebelsovskom logikom, da ako sto puta ponovi takvu besmislicu i budala{tinu, da }e narod u wu poverovati. Posebno je interesantno to {to su upravo pripadnici Srpskog pokreta obnove,
u svom politi~kom delovawu koristili neke fa{isti~ke metode, poput
masovno histeri~nih pokli~a “svi, svi” (koliko se to moè razlikovati
od nekada{weg “hajl”?); jedino je Dra{kovi} na celoj politi~koj sceni
Srbije imao prepoznatqiv pozdrav za svoje simpatizere i ~lanove podizawem ruku ili tri prsta u vazduh i poku{avaju}i da na taj na~in od svojih sledbenika stvori podanike, a po nalogu Dra{kovi}a wegovi ~lanovi
su imali istaknutu ulogu u ometawu i prekidawu politi~kih skupova wemu suprotstavqenih politi~kih organizacija. Dra{kovi} je, kao {to je
poznato, vi{e puta izazivao prolivawe krvi na beogradskim ulicama
(uvek je imao razumevawa i toplu re~ za zagreba~ke i sarajevske `rtve),
dok Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka to nikada nisu ~inili.
Interesantno je i to da Dra{kovi}u ni na pamet nije palo da se povu~e iz
politi~kog ìvota Srbije posle tragi~nih pogibija i mladi}a i polica jaca na ulicama na{eg glavnog grada. Krivac je uvek bio neko drugi.
Koliki je [e{eq primitivac, neznalica, koliko je brbqao o fantomskim granicama Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica i koliki
je [e{eq nacionalni buka~ i {teto~ina, na najboqi na~in potvr|uje
Dra{kovi}eva èqa jo{ iz 1989. godine da “me|e Srpstva budu upravo
tamo gde on, vojvoda [e{eq, to zahteva”.
Dra{kovi} se zaboravio. Kori{}ewe droge je uzelo maha, a u Dra{kovi}evom slu~aju o~igledno je i prevr{ilo meru. Primer Vuka Dra{kovi}a trebalo bi koristiti u osnovnim {kolskim i stru~nim medicinskim uybenicima, kako bi na{a deca i omladina znali koliko je droga opasna, i kako bi je, po svaku cenu, izbegavali.
121
Na po~etku rata bilo je mnogo dobrovoqaca, naro~ito iz Srbije.
Oni tvrde da su skoro sve zlo~ine nad civilima po Hercegovini po~inili ba{ ti dobrovoqci, Beli orlovi, [e{eqevci, i drugi do{qaci, i da
skoro nema qudi iz tog kraja koji su ubijali civile, pqa~kali i palili
sela i ku}e. Motiv pqa~ke je bio najva`niji za dolazak dobrovoqaca iz
Srbije, koji su posle plena delili ordewe jedni drugima, dok im je Televizija Srbije odavala priznawe i divqewe za patriotizam, a pobeda je
visila u vazduhu. Sada, kada je zanos pro{ao, u poru{enoj, polumrtvoj i
raseqenoj zemqi odavno nema ratnog plena, a ni dobrovoqaca iz matice.
(“Srpska re~”, 24. 10. 1993. Danica Dra{kovi})
Pri~ajte usta, da niste pusta
Izrazito antisrpsko delovawe supruga Danice Dra{kovi} i weno
li~no potpuno je jasno i uo~qivo u prethodnom tekstu. Trebalo je samo da
Dra{kovi}i navedu gde i koje su to zlo~ine po~inili dobrovoqci u Srpskoj Hercegovini, gde su to ubijali civile, pqa~kali i palili ku}e. Ako
je suditi po izjavama Vuka Dra{kovi}a, samo su muslimani po~inili
stravi~ne zlo~ine u Hercegovini, i to, kako saznajemo iz Dra{kovi}evih usta, zlo~ina~ki ubijaju}i devetoro dece i to sve wihovih ro|aka.
Danica Dra{kovi} je, sre}om, znala da nikada tih devetoro dece nisu
ubijeni i ta ~iwenica je u svemu mnogo va`nija od svih laì i nebuloza
bra~nog para Dra{kovi}.
U emisiji “Utisak nedeqe” na NTV “Studio B” supruga Vuka Dra{kovi}a je javno izjavila, “da ako bi Vuk Dra{kovi} i i{ao u svoje Gacko i
Hercegovinu (po{to tamo od po~etka rata nije kro~io nogom), mogao bi da
brani iskqu~ivo muslimane”. Vaqda je Dra{kovi} hteo da brani one fine muslimane koji su ubili samo devetoro wegovih najmla|ih ro|aka, ili
je Dra{kovi}, pod uticajem kokaina, zaboravio {ta je govorio za {panski
“Diario 16”. Dra{kovi} je gotovo sve vreme svog politi~kog delovawa neumereno hvalio i kudio pojedine politi~ke subjekte u skladu sa promenom
odnosa tih politi~ara prema wemu li~no i Srpskom pokretu obnove u celini. Tako je Dra{kovi} o{tro kritikovao izbor Milana Pani}a, da bi,
malo zatim bio wegov najve}i i najja~i kandidat za predsednika Srbije, a
da bi samo godinu ili dve kasnije, ponovo postao budala sa kojom se ne treba zamajavati. Kroz promene svojih stavova o Milanu Pani}u, Dra{kovi}
nije jedino mewao svoj odnos prema Vojislavu [e{equ. Uvek i za sve, pa i
u vezi sa Milanom Pani}em, krivac je bio Vojislav [e{eq.
Lutka sa naslovne strane
Po Dra{kovi}evom mi{qewu samo Pani}evom zaslugom ishod londonske konferencije nije bio teì za Srbiju i izbegnuta je mogu}nost
vojne intervencije. Pokazalo se, istovremeno, da Pani} ne èli da bude
lutka u Milo{evi}evim rukama a od trenutka kada je postalo jasno da je
odlu~no za mir i primenu principa ameri~ke demokratije u Srbiji, savezni premijer je stekao podr{ku Srpskog pokreta obnove.
Dra{kovi} je komentarisao i ~iwenicu da su ba{ Vojislav [e{eq i
Brana Crn~evi} “zatraìli Pani}evu glavu”, ~iwenicom da su shvatili
122
“kako je vrag odneo {alu zbog o{trog kursa saveznog premijera protiv ratnih hu{ka~a, zlo~inaca i profitera”. Upla{ili su se da }e se i oni na}i
na ovom spisku, rekao je Dra{kovi}, dodaju}i da “panika zahvata mafija{ke vrhove reìma”, koji su ìveli zahvaquju}i zakonima yungle i teroru.
Lider SPO je izneo svoje uverewe da }e se “gra|ani okupiti sutra
oko Skup{tine SRJ u ~asu kada se bude raspravqalo i glasalo o poverewu Milanu Pani}u, ali ne po pozivu ove ili bilo koje druge stranke, nego zbog opasnosti koja preti Srbiji, jer ako premijer SRJ padne, “nema
vi{e okruglog stola”, ne}e biti izbora, “usledi}e teror i osveta prema
opoziciji, a sukobe }e isprovocirati reìm kome je malo smrti i koji
moè da traje samo dok ima krvi i mrtvih”.
(“Politika”, 3. 9. 1992)
“Nikada u Srbiji nije bilo toliko trutova koji su pri~ali o matici
i pozivali druge da krvare za wu, dok su se oni krvavo bogatili na nesre}i naroda” – rekao je Dra{kovi} uz upozorewe da demokratska Srbija ne
sme da dozvoli da u sukobu oko Pani}a pobedi politi~ka mafija, kriminalci i profiteri”.
(“Politika” 3. 9. 1992 “Pani} izazvao bes
zbog uklawawa Mihaqa Kertesa” )
]ut, bre, Pani}u!
Rekao sam mu: “]ut, bre! Kakav ti moè{ biti premijer? Ne razlikuje{ Bawaluku od Vrwa~ke Bawe. Ni srpski ne zna{. Takav premijer
nam ne treba”, rekao je Vuk Dra{kovi}.
(“Dnevni Telegraf”, 10. 10. 1997)
Razume se, Dra{kovi} je bio protiv izbora i Dobrice ]osi}a na mesto predsednika Savezne dràve, da bi, samo nekoliko meseci kasnije,
postao wegov najve}i poklonik i oboàvalac.
... “âk kad bi pri obrazovawu takve vlade”, govori daqe lider SPO,
“i bili zaobi|eni [e{eq, Arkan i wihovi pokroviteqi iz SPS-a,
pred svetom se ne moè prikriti ~iwenica da su nam fa{isti i mafija{i u parlamentu i da mafija vlada Srbijom. Dobrica to uvi|a, nadam se,
ali mu fali odlu~nosti i hrabrosti da u~ini ono {to treba, a ~ime bi i
Srbi u krajinama bili spa{eni. Uveren sam da }e [e{eq, po instrukcijama svojih nalogodavaca, jer on je samo sluga i ni{ta vi{e, sada krenuti
i na ]osi}a. Tada }e Dobrica ]osi} da postane wihov Milan Pani}”...
(“Borba” – “Treba nam vlada
demokratskog spasa”, 8. 1. 1990)
“I ako ]osi} ne pokaè obe pesnice onda }e sam biti kriv, i ne}e ga
mo}i uti{eti slogan SPS – “tako treba”. Ni wega, ni nas. Niko ne moè
da me ubedi da Dobrica ]osi} ne moè da iskoristi bar ovla{}ewa koja ima kao vrhovni komandant Vojske, a i krajwe je vreme da ta Vojska kojoj je Dobrica komandant udari po fa{istima i mafiji i u~ini ne{to
korisno za svoj narod”.
(“Borba”, 8. 1. 1993)
123
Vuk se rukovodi hrvatskom krilaticom:
“Srbi na Srbe, ne trebaju nam vrbe”!
Koliko je Dra{kovi} prosto opsednut “likom i delom” Vojislava
[e{eqa, pokazuje ~iwenica da on ni na koji na~in i ni po koju cenu ne
moè da se pomiri sa ~iwenicom da je narod u Srbiji dao svoje poverewe
Srpskoj radikalnoj stranci i wenom predsedniku pa poziva svet da shvati da je veliki broj Srba fa{isti~ki orijentisan, a wihovi predstavnici u Parlamentu su najboqi dokaz za tako ne{to. Ono {to je mnogo opasnije, neko bi mogao re}i neodgovorna i neozbiqna, ali izjava koja je svakako data pod velikim uticajem narkotika, jeste poziv Dobrici ]osi}u
da “wegova vojska” udari po fa{istima i na taj na~in u~ini ne{to korisno. Dra{kovi} je, kao neko ko se dugo godina bavio politikom, morao
poznavati ustavne nadle`nosti jugoslovenske vojske, ali je najva`nija
~iwenica u svemu upravo ta da fa{isti na koje treba vojska da udari nisu, po Dra{kovi}u, ni hrvatski bojovnici, ni Alijini muyahedini, ve}
Srbi, i to pripadnici Srpske radikalne stranke. Na sre}u, Dra{kovi}ev poziv na bratoubila{tvo ostao je bez odgovora.
“Smewivawem Dobrice ]osi}a otvorena su vrata onome {to }e se
logi~no dogoditi – secesiji Crne Gore” – izri~it je Dra{kovi}, dodaju}i da je “na preksino}nom zasedawu Savezne skup{tine, Slobodan Milo{evi} demonstrirao silu, a [e{eq odanost i ropsku vernost”...
Dra{kovi} je daqe rekao da je ]osi} doìveo sudbinu koju dele i svi
drugi koje je Milo{evi} iskoristio i “slede}i otira~ za Milo{evi}eve noge bi}e dr Vojislav [e{eq, ali jo{ nije obavio sve komunalne poslove. Kada to obavi, i [e{eq }e u kantu za sme}e”...
Me|u one koji su se Milo{evi}u toliko zamerili “da nemaju pravo
na normalno penzionisawe, ve} }e na wih pustiti [e{eqa”, Dra{kovi}
je ubrojao i generala @ivotu Pani}a.
(“Politika” – “Dra{kovi}:
Otvorena vrata secesiji Crne Gore”, 2. 6. 1993)
... Slobodan Milo{evi} manifestovao je silu, a wegov posinak Vojislav [e{eq odanost i ropsku vernost srpskom predsedniku, zakqu~io je
lider SPO i prognozirao da u ovda{wim politi~kim prilikama u kojima je predsedni~ka funkcija silno degradirana, ona najboqe odgovara
nekome tipa [e}eroskog. Prema procenama Vuka Dra{kovi}a slede}a
`rtva Slobodana Milo{evi}a bi}e Vojislav [e{eq.
(“Ekspres” – “[e{eq je slede}i”, 2. 6. 1993)
... Antivladine demonstracije, koje su se pretvorile u nerede ispred Savezne skup{tine u Beogradu, imale su, po mi{qewu Vuka Dra{kovi}a, za ciq
da posluè kao izgovor Slobodanu Milo{evi}u za eliminisawe svih protivnika reìma. “Imamo dokaze: na policajce i demonstrante su pucali ~lanovi fa{isti~ke partije (ekstremne nacionalisti~ke Radikalne stranke
Vojislava [e{eqa-prim. red.). SS-trupe reìma imale su nare|ewe da me
ubiju, da ubiju nekoliko policajaca i da razbiju prozore na Skup{tini”.
(Pariski “Mond” je u broju od 19. juna pod naslovom
“Dra{kovi}: bilo im je nare|eno da me ubiju”,
objavio razgovor sa Vukom Dra{kovi}em 2. 8. 1993)
124
Srpski Jeremija
Ono {to je Dra{kovi} “logi~no” predvideo da }e se dogoditi, a to
je secesija Crne Gore, na wegovu àlost, ni pet godina kasnije nije se
dogodilo. Srpski Jeremija, kako sebe naziva Dra{kovi}, jo{ jedanput je
omanuo. Pogre{io je, ne zbog lo{e procene, ve} zbog patolo{ke mr`we
prema Vojislavu [e{equ, nadaju}i se da }e wega mo}i da optuì i okrivi za eventualni raspad Savezne dràve. (Uzgred, Dra{kovi} je bio protiv stvarawa zajedni~ke dràve Srbije i Crne Gore, ve} je insistirao
na referendumu na kome bi gra|ani Srbije doneli svoju odluku o tome).
Izrazi i sintagme poput “ropske vernosti”, “otira~a za Milo{evi}eve
noge” i “kante za sme}e” jesu pravo ogledalo Dra{kovi}eve nakazne politike.
Humoristi~ki program svih elektronskih medija u na{oj zemqi,
prethodnih godina, bio je veoma siroma{an. Izgleda da na{i scenaristi
i reìseri nisu pro~itali izjavu Vuka Dra{kovi}a kako su ~lanovi fa{isti~ke partije Vojislava [e{eqa imali nare|ewe da ba{ wega, Vuka
Dra{kovi}a, ubiju. Tragi~no je to {to je ubijen policajac, ali je neverovatno da je “Bog Otac ponovo sa~uvao glavu svoga Sina Vuka Dra{kovi}a
(Isusa Hrista), jer Dra{kovi} je i tu golgotu uspeo da preìvi”. Dra{kovi} nije izrazito visok ~ovek, ali je ovom izjavom pokazao koliko je
mali i bedan u qudskom smislu, {to bi narod rekao “pravi prcoqak”.
“... Svesrdno podràvam inicijativu o toj svesrpskoj skup{tini na
kojoj }e, kako planiraju Milo{evi}, Karayi}, Hayi}, [e{eq, Vu~urevi}, Arkan, Biya i takvi – usvojiti svesrpski nacionalni program. Veoma je dragoceno da se ti qudi sastanu {to pre i usvoje srpski nacionalni
program. Nama, ostalima, ogromnoj ve}ini, svim qudima od pameti, moralnog integriteta i odgovornosti, time }e biti olak{an posao u
istinskom definisawu srpskog nacionalnog interesa i nacionalnom
programu. Bi}e nam makar jasno da nacionalni program nije i ne sme biti ono {to usvoje qudi koje sam spomenuo”.
(“Borba” – “Vuk Dra{kovi}:
Porazi}emo svet”, 5. 4 1993)
Dra{kovi} je sebe, ni~im izazvan, stavio i svrstao u qude od pameti, koji bi znali kako treba da se vodi nacionalna politika. Verovatno
bi Vuk Dra{kovi} u~inio sve da Gacko odbrani od Srba i onih 15 procenata muslimana koji su nekada tu ìveli proglasi za jedine stanovnike
tog hercegova~kog mesta.
... Da je ovo vreme u kojem je vrlo te{ko govoriti, Dra{kovi} je ipak
“pro~e{qao” aktuelnu situaciju i doga|awa na prostorima sada{we i
biv{e Jugoslavije...
... Tako je, u kontekstu najnovijih doga|aja na Kosovu i Metohiji, upozorio da postoji opasnost od preno{ewa ratnog poàra na teritoriju
Srbije. Za to je direktno optuìo Vojislava [e{eqa, vo|u srpskih radikala, nazivaju}i ga – usta{kim agentom koji radi po direktivi Zagreba i ~ini sve kako bi zavadio srpski narod.
(“Politika” – “[e{eq “pali” Kosovo”, 25. 5. 1993)
125
O{te}ewa na kori velikog mozga
... On je ponovio neke akcente re~ene pre nekoliko dana na Ravnoj gori, a potom dodao da su na Kosovu i Metohiji ju~e pale nove `rtve. Istraga }e pokazati kako je do toga do{lo, ali pre nego {to se ovo desilo,
naglasio je Vuk Dra{kovi}, SPO je upozoravao da Vojislav [e{eq priprema paqewe Kosova i Metohije. Wegovi se qudi ve} mesecima pripremaju, a na to upozoravaju iz redova Srpske pravoslavne crkve, da }e za po~etak wihovih teroristi~kih akcija prve `rtve biti Srbi, rekao je
Dra{kovi}...
(“Politika” – “Dra{kovi}
opet optuùje [e{eqa”, 25. 5. 1993)
Kosovo i Metohija i te 1993. i godinu i dve i tri kasnije, nije bilo
zapaqeno kako je la`no upozoravao Jeremija Dra{kovi}. Kao {to je svima poznato, `rtve nekoliko teroristi~kih akcija na Kosovu i Metohiji
zaista jesu bili Srbi, ali su po~inioci tih te{kih krivi~nih dela bili
Albanci koji su izvedeni i pred lice pravde. Mo`da je Dra{kovi} prebacivawem odgovornosti na nekog drugog poku{ao da prikrije svoju tihu
podr{ku albanskim separatistima sa kojima bi on uvek i u svakom trenutku razgovarao (kao da ga je neko ikada i igde zvao na bilo kakve razgovore), ali prirodu Dra{kovi}evog o{te}enog korteksa (kore velikog
mozga) najboqe potvr|uje neverovatna la` da na [e{eqeve ~lanove kao
mogu}e izvr{ioce teroristi~kih akata ukazuju qudi iz Srpske pravoslavne crkve. Naime, nikada nijedan crkveni velikodostojnik ni{ta
sli~no nije ni pomenuo.
Dra{kovi} je svoj odnos prema Vojislavu [e{equ mewao u skladu sa
dozom i koli~inama kori{}enih narkosredstava, ali ono {to je zajedni~ki imeniteq svemu {to je ~inio u prethodnim godinama jeste la`, nebulozna i beskrupulozna. Tako je Vuk Dra{kovi} umeo da izmisli navodne pozive Vojislava [e{eqa wemu za saradwu, tako nesuvislo da je iznenadio ~ak i uredni{tva onih novinskih ku}a koje su bile za{titni znak
laì, falsifikata i izmi{qotina Vuka Dra{kovi}a, Danice Dra{kovi} i Srpskog pokreta obnove.
“Predsednik SPO Vuk Dra{kovi} nije dobio nikakav poziv za sastanak sa Vojislavom [e{eqem, a i da je dobio, on takav sastanak ne bi
prihvatio”, kaè se u ju~era{wem saop{tewu Saveta za informisawe
Srpskog pokreta obnove i dodaje:
“SPO nikada ne}e pristati na bilo kakvu trgovinu sa fa{izmom,
niti }e doju~era{wem fa{isti~kom krilu SPS, koje vodi Vojislav [e{eq i koje je stvoreno sa jedinim ciqem da za ra~un SPS obavqa one najprqavije i najsramnije poslove, priznati status opozicije”.
Danica Dra{kovi} podmetnula informaciju
Vest koju je ju~e “Borba” objavila na naslovnoj strani – podmetnuta je
na{oj redakciji. Re~ je o informaciji u kojoj se kaè da je predsednik
SRS Vojislav [e{eq pozvao na tajni razgovor Vuka Dra{kovi}a i Voji slava Ko{tunicu kako bi se dogovorili o smewivawu [ainovi}eve i
126
formirawu nove vlade. Na{ novinar ovu informaciju dobio je iz samog
vrha SPO – ili preciznije od gospo|e Danice Dra{kovi}, ~lana Glavnog
odbora ove stranke i to nakon nekoliko wenih upornih poziva redakciji.
Istine radi, Danica Dra{kovi} rekla je na{em novinaru da su “Vuk
i Ko{tunica pozvani” na pomenuti “tajni razgovor”, ali da “Vuk gotovo
sigurno ne}e i}i”. Gospo|a Dra{kovi} pri tom je na{eg novinara zamolila da “ni slu~ajno ne otkrije izvor informacije”, naglasiv{i pri tom
da je “informacija veoma poverqiva, ali da “Vuk to ni slu~ajno ne}e demantovati”.
îwenica da je gospo|a Dra{kovi} ~lan Glavnog odbora SPO i da
je, osim toga, kao supruga lidera ove stranke upu}ena u politi~ka zbivawa i odluke vrha SPO, nije dovodila u sumwu pouzdanost pomenute vesti. Tim pre jer je gospo|a Dra{kovi} i do sada u nekoliko navrata ponudila “Borbi” informacije koje su se kasnije pokazale kao ta~ne. I tokom ju~era{weg razgovora gospo|a Dra{kovi} je insistirala da na{ novinar “~ak ni urednicima ne otkrije od koga poti~e informacija, ve} da
objasni kako je vest ~uo u “Srpskoj re~i”.
Ovo je, nesumwivo, vreme politi~kih intriga, i igara, i u tom kontekstu, nadamo se da }e na{i ~itaoci ovo obja{wewe shvatiti kao izviwewe redakcije “Borbe”.
(“Borba”, 12. 10.1993)
Samo mesec dana kasnije, Dra{kovi} je zaboravio da je ikada i{ta
lo{e rekao o Vojislavu [e{equ i fa{isti~koj Srpskoj radikalnoj
stranci koja obavqa najprqavije i najsramnije poslove, pa je ~ak konstatovao da o [e{equ nikada ni{ta ru`no nije rekao, a da u Srpskoj radikalnoj stranci ima mnogo dobrih i po{tenih qudi. Tako|e, Dra{kovi}
je ponovo po~eo Vojislava [e{eqa od milo{te da naziva kumom i dobrim opozicionarom, ra~unaju}i da bi sa wegovom podr{kom u srpskom
Parlamentu mogao da se do~epa vlasti.
Posle mitinga u Kraqevu, Vuk Dra{kovi} je u sali op{tine odrào
konferenciju za novinare. Na pitawe lokalnog radija da li }e se ne{to
promeniti u politici SPO-a u odnosu na SRS i Vojislava [e{eqa nakon wegovog posledweg javnog nastupa i da li postoji mogu}nost da te dve
stranke sara|uju, lider SPO-a je odgovorio: “Nikad ni{ta o wemu ru`no nisam rekao, niti sam i{ta izmi{qao. Mislim da u SRS ima dosta
dobrih i po{tenih qudi. Lepo je {to je kod [e{eqa otpo~eo proces
otre`wewa, ali mislim da izjavu mog kuma u principu ne treba prihvatiti ozbiqno.
Ako je iko od po~etka juna~ki branio srpski nacionalni program,
to je bio SPO. Svi drugi su trgovali, zloupotrebqavali, skrnavili, samo to nije bio SPO.
“Ja, Jeremija, Mesija, ali ja i kao superstar”
[to se mogu}e saradwe ti~e: vrati se na pravi put – tamo }e{ me na}i, kume”.
(“Srpska re~”, 22. 11. 1993)
127
“Da li u eventualnoj koaliciji demokratskih snaga, ~iju pobedu Dra{kovi} o~ekuje, ima mesta i za SRS i wenog lidera Vojislava [e{eqa,
bilo je jedno od pitawa za Dra{kovi}a.
– O koalicijama }e biti re~i posle izbora. A {to se ti~e SRS-a, ona
se ve} neko vreme opoziciono pona{a, a potrebni su jo{ mali napori i
da postane demokratska. Moj kum [e{eq, tako|e, ve} neko vreme ponavqa stavove SPO-a”.
(“Politika”, 20. 12. 1993)
“... O mogu}im koalicijama oko vlade, istakao je da treba sa~ekati
kona~ne rezultate izbora, da sa SPS-om nema govora o saradwi (“to bi
bilo kao da popijete kafu a da unapred znate da je otrovana”). Za [e{eqa je rekao da se u ovoj kampawi pokazao kao dobar opozicionar i da treba jo{ samo da u~ini mali napor da postane i demokrata...”
(“Politika”, “Dra{kovi}:
O~ekivali smo boqe rezultate”, 21. 12. 1993)
Samo dva meseca ranije Dra{kovi} je najgrubqim re~ima optuìvao
Srpsku radikalnu stranku nazivaju}i je i “takozvanom radikalnom” i
“takozvanom strankom”, izri~ito zahtevaju}i da se fa{isti~ke kraste
(Srpska radikalna stranka) skinu sa lica Srbije, a da se Vojislavu [e{equ ne da legitimacija opozicionara.
“... U drugom delu ju~era{weg susreta sa novinarima Dra{kovi} je
odgovarao na wihova pitawa. Prvo pitawe bilo je vezano za spor izme|u
SPS-a i SRS.
SPS je uzrok, SRS posledica. SPS je tvorac, SRS tvorevina. Ovde
roditeq ho}e da rastrgne svoje ro|eno dete i da svu krivicu prebaci na
deri{te. Glavni krivac je, ipak, SPS, rekao je lider SPO-a – sada svi
kroz “toplog zeca” propu{taju [e{eqa, ali mi ne}emo u tome da u~estvujemo”.
(“Politika”, “Dra{kovi}: Topli zec za [e{eqa”, 1. 10. 1993)
“... Lider SPO je ponovio svoj poznati stav da se Srbija ne brani u
Kninu i Nevesiwu, ve} da se Knin i Nevesiwe brane u Vaqevu (srpskoj
Galileji), Topoli, Takovu.
– [ta nam je ~initi? – upitao se Vuk Dra{kovi}.
– Nije dovoqno danas di}i ruku da ode vlada Nikole [ainovi}a, pogotovo kada to traè qudi koji su jedino sposobni da naprave lo{iju vladu od vlade ~iju ostavku traè. Jedan od uslova da nas svet prihvati je i
taj da se fa{isti~ke kraste skinu sa lica Srbije, u vidu takozvane srpske, takozvane radikalne i takozvane stranke Vojislava [e{eqa. SPO
ne}e u~estvovati u aktuelnom obra~unu izme|u ove dve stranke, ve} }e to
posmatrati sa distance, budu}i da nije bio kum na tom ven~awu...”
(“Borba” – “Ima spasa ako ima pameti”, 9. 10. 1993)
“... Da li je, povodom razlaza SRS i SPS i mogu}e parlamentarne
krize, bilo dogovora unutar opozicije?
Ne, nije bilo dogovora. Mislim da su se okolnosti “namestile” demokratskoj opoziciji, ali da ih ona ne ume da iskoristi. Trebalo je, napro128
sto, da sva demokratska opozicija ve} prvog dana postupi kao i SPO – da
na ringu ostavi [e{eqevce i SPS-ovce, a ne da se me{a u sukob i da ulazi u blato daju}i, odjednom, [e{equ legitimaciju opozicije, a socijalistima legitimaciju nekoga ko se razlikuje od [e{eqa”.
(“Borba” – “Nisam molio Milo{evi}a”, 11. 10. 1993)
Limene trube u Jeremijinoj glavi
Reìm u Srbiji po~eo je 1993. godine nezapam}enu hajku protiv Vojislava [e{eqa i Srpske radikalne stranke. Vuk Dra{kovi} se gotovo ni
u jednom politi~kom stavu nije razlikovao od tada{wih vlasti, pa je
svoju energiju (kokainsku) koristio za napade na druge politi~ke stranke koje su u to vreme opoziciono delovale. Dra{kovi} je u prvom momentu, kao i obi~no, bio na strani progowenih radikala i Vojislava [e{eqa, da bi nekoliko meseci kasnije porodica Dra{kovi} pokazivala
otvorene simpatije prema socijalisti~kom reìmu koji je uhapsio predsednika Srpske radikalne stranke.
“Dra{kovi} je tome dodao da radikali, izloèni vi{emese~noj hajci reìma, mogu ra~unati na solidarnost wegove stranke, a pozvao je i
ostale opozicione stranke da mu se pridruè, jer “sve su stranke na ni{anu jedne iste pu{ke, dakle, sve mogu o~ekivati i progone i zabrane”.
(NIN, 27. 5. 1994)
“Da nije bio sa wima, da nije ratovao, lagao i podmetao opoziciji, da
nije pretio studentima i taksistima, da nije tukao u~iteqe, da nije pravio spiskove nepodobnih, progonio muslimane, Hrvate, Ma|are i nekvalitetne Srbe, da nije sve to radio i da se ovako kao sad borio protiv socijalista onda kada je imao sedamdeset poslanika, moèmo zamisliti
{ta bi danas u Srbiji bilo. Milo{evi}a sigurno ne bi bilo, {to je dovoqno. Za to [e{eq treba da odgovara i dobije zasluènu kaznu, a ne za
Boòvi}a”.
(“Srpska re~”, 10. 10. 1994. D. Dra{kovi})
Zanimqivo je vi|ewe najblièg saradnika i politi~kog savetnika
Vuka Dra{kovi}a Milana Boì}a o tome ko je idejni tvorac poku{aja
da se Srpska radikalna stranka proglasi fa{isti~kom i to posle dugogodi{wih optu`bi “jedino Vuka” da su [e{eqevi radikali najcrwe i
najgr|e fa{isti~ko zlo u ovoj zemqi.
Pomenutu podelu u opoziciji na “dva plus dva” Boì} vidi kao proizvod rada “grupe za zavarivawe SPS”. Kaè Boì}: “Logisti~ari SPS
su shvatili da je tako najboqe, jer se najvi{e pla{e kada opozicija nastupa zajedno. Zato je avangarda SPS-a, a to je SK–PJ, ve} optuìla
SPO za primenu nasiqa, a SRS za fa{izam”.
(NIN, 27. 5. 1994)
Dakle, Vuk Dra{kovi} je najboqi logisti~ar SPS-a i avangardna
snaga Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju. Boì}u se mora verovati. Vuka Dra{kovi}a on najboqe poznaje. Uostalom, i politi~ki savetnik mu je.
129
Sad se vidi, sad se zna...
“... Cela nazovi opozicija je gora varijanta od wega.
[e{eq, \in|i}, Ko{tunica, nude i obe}avaju samo daqi rat, smrt i
sukobe. Oni umesto wega na vlasti danas, bili bi nesre}a koju Srbija ne
bi preìvela”.
(“Srpska re~”, pi{e Danica Dra{kovi}, 21. 11. 1994)
“Ko{tunica, \in|i} i [e{eq su stvorili “Trojni pakt”. I kad se o
fa{istima radi, potvr|uje se da se istorija ponavqa”.
(“Srpska re~” – “5. kolona;”
pi{e Aleksandar ôtri}, 27. 2. 1995)
... Govore}i o odustajawu DS, SRS i DSS od organizovawa protestnog
mitinga za odbranu Studija B, Dra{kovi} je ju~e, izme|u ostalog, rekao:
“Pruìli smo im {ansu, potpuno dali odre{ene ruke, i {ta su oni u~inili?! Prvo su zahteve tog protestnog skupa sveli na samo jedan zahtev –
odbrana Studija B...
Meni je ào {to ti qudi koji imaju toliko hrabrosti da preko svih
medija, preko svojih strana~kih {tabova, tribina, pozivaju jadni na{ narod u Bosni, u Hercegovini i Srpskoj Krajini da stane na megdan celom
svetu, da gine, da neizmerno gine i da ne {tedi krv, dakle, koji imaju toliko hrabrosti da pozivaju druge u besmislenu pogibiju, nisu imali hrabrosti da organizuju jedan obi~an protestni miting”.
(“Borba”, Dra{kovi}:
“Svi, svi, svi, a ne samo SPO”, 10. 3. 1995)
Organizaciju protestnog mitinga za “odbranu” Televizije “Studio
B” minirao je li~no Vuk Dra{kovi}, a sve u dogovoru i uz saglasnost
Neboj{e ôvi}a, koji je u tom trenutku preuzimao kontrolu nad tom medijskom ku}om. Nalog da se ne me{a u gu{ewe “Studija B” Dra{kovi} je
dobio i od predstavnika ameri~ke ambasade u Beogradu, a po okon~awu
posete tada{weg ameri~kog dràvnog sekretara Vorena Kristofera,
koji je rekao “da se kona~no mora stati na put antidejtonskim snagama u
Srbiji”. Bogoqub Pej~i}, istaknuti funkcioner Srpskog pokreta obnove je upravo po preuzimawu “Studija B” od strane socijalisti~ke
gradske vlasti rekao da to i nije velika {teta jer je “Studio B” u prethodnom periodu predstavqao “[e{eqviziju”. Naravno, Dra{kovi}u ni
ovoga puta ni{ta nije smetalo da grubo falsifikuje ~iwenice o stvarnom doga|aju.
Prah, kajgana i politika
Vuk Dra{kovi} je razloge svoje politi~ke nemo}i uvek traìo i nalazio u gre{kama ili politi~kim napadima Vojislava [e{eqa i Srpske radikalne stranke. âk i kada su ~lanovi politi~ke stranke na ~ijem
se ~elu on nalazi, nezadovoqni wegovim politi~kim potezima, poku{ali da mu objasne da je stvarnost druga~ija od onoga kako je on prikazuje,
Dra{kovi} je rekao da su oni pripadnici Srpske radikalne stranke, {to
je navodno prepoznao iz wihovih javqawa i demantija.
130
“... I pored dve tre}ine glasa~a, op{ti utisak je da je opozicija u
Skup{tini ponovo nemo}na. Vi ste nekoliko puta poku{ali da tu ne{to ujediwujete...
– Nekoliko puta sam poku{avao da, bar u nekim pitawima koja bi
trebalo da su od jednakog interesa za sve opozicione qude u parlamentu,
do|e do ujediwavawa, kako bi broj od 127 bio broj od 127. Naàlost, niko
od opozicionih grupacija nije hteo da potpi{e jedan dogovor, jednu konvenciju o zajedni~kom glasawu o konkretnim pitawima za koja svi izjavquju da su od zajedni~kog interesa. Svi tvrdimo da nam je od zajedni~kog
interesa da promenimo Zakon o RTS i zakon o izbornim jedinicama. Me|utim, Depos je podneo zakonski projekt o RTS, ali je i [e{eq poùrio
sa svojim projektom i sada dolazimo u nemogu}u situaciju. [e{eq ucewuje i kaè da opozicija prihvati wegov predlog kao projekat cele opozicije. Na{ predlog je mnogo boqi, ali i [e{eqev nije lo{, i mi smo spremni na takav ustupak. No, {ta se tada doga|a? Po{to [e{eq kaè da ne}e
potpisati u utorak da je utorak ako Ma|ari kaù da je utorak, onda su oni
odgovorili da ne}e podràti SRS. Naopakom politikom SRS dovodi u
opasnost sve projekte koji su od interesa i za wu i za sve ostale”.
(“Borba, “SPS slanina za ’velikog ma~ka’”, 5. 3. 1994)
“... Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Dra{kovi} izjavio je ju~e Radio Jagodini da je zahtev Srpske radikalne stranke (SRS) za
wegovom ostavkom na mestu lidera SPO u stvari sprega lidera SRS Vojislava [e{eqa sa aktuelnom vla{}u. “[e{eq ima kompleks odba~enog i
uvre|enog qubavnika i sve ~ini da se ponovo socijalistima baci u zagrqaj, a dobro zna {ta gazde najvi{e vole, vole ~uti ru`ne re~i o Vuku i
SPO-u”, rekao je Dra{kovi} i naglasio da “radikali ni{ta drugo i ne
znaju nego da blate i zadaju niske i prqave udarce”. “To najboqe govori o
wima, wihovom strahu i panici od SPO-a”, rekao je Dra{kovi} i dodao:
“To je providan ~in i la`ni raàw za vuka na ra`wu”. “Sramota je za radikale {to su na svojoj tribini u Ra`wu nagovorili grupu svojih qudi da se
predstave ~lanovima SPO i da traè {to su traìli” rekao je Dra{kovi} i dodao “To nisu bili ~lanovi SPO-a, {to vidim iz wihovih javqawa,
demantija i {to su prosto za~u|eni da ih neko moè tako nasamariti”.
(“Borba”, “U strahu i panici od SPO”, 6. 4. 1994)
“De~ko s trga” opet razmi{qa!?
“Kraq planina” negde sredinom 1995. godine je tvrdio kako se nalazio pred ostvarewem nacionalnog ciqa, a jedini problem i daqe je predstavqao Vojislav [e{eq.
“On je upozorio da unutar Srbije postoje “neki projekti nacionalnog samoubistva koji poku{avaju da uko~e povratak Srbije u demokratsku Evropu”, ukazuju}i na Vojislava [e{eqa i wegovu Radikalnu stranku, koja “propagira tezu da Srbi u Srbiji ne mogu mirno da gledaju krv i
ru{evine u Bosni i Hercegovini”. “[e{eqevci na svojim mitinzima
pozivaju na rat protiv planete, a aplauzi koji se tamo ~uju predstavqaju
aplauze projektima sopstvene propasti”, rekao je Dra{kovi}. “Ja tvr131
dim”, isti~e Dra{kovi}, “da nikada nismo bili bliì povratku u Evropu i svet”. Projekti poput [e{eqevih su projekti smrti i sramote koji
ugroàvaju na{e napore da se na miran na~in re{i kriza na prostorima
nekada{we Jugoslavije” rekao je on”.
(“Borba”, “Srbija pred ostvarivawem
nacionalnog ciqa”, 5. 6. 1995)
Bezgrani~ne lagarije Vuka Dra{kovi}a i wegovih sledbenika potkrepi}emo i slede}im primerima:
“... Milo{evi} najavquje borbu protiv svih do posledweg Srbina.
Malo posle toga po~iwe medijski rat protiv Slovenije i Hrvatske, a
[e{eq jo{ uvek u razvoju, iako ga jo{ uvek niko ni{ta ne pita, tvrdi:
’Ako Slobodan Milo{evi} naredi da ja visim u Bulevaru Revolucije, ja
}u visiti!’”...
(“Srpska re~”, “Gwilo pre Gwilana”, 4. 7. 1995)
Ko je autoritet za po{tovawe?
Dra{kovi} ne samo {to optuùje Milo{evi}a i Srbiju za rat u
Sloveniji i Hrvatskoj, ve} tako glupo i nesuvislo izmisli [e{eqevu
izjavu u kojoj bi se “~ak i obesio ukoliko bi mu Milo{evi} to naredio”.
Koliko je ta la` besmislena najboqa je potvrda i ~iwenica da se ni on,
Vuk Dra{kovi}, ne bi samopovredio ~ak i ako bi mu Danica, kao vrhunski autoritet, to naredila.
“Odavno ve} sa ekrana dràvne televizije ne odlaù one stupidne parole koje su dugo, dugo omamqivale narod, o granici Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica... Odavno se za govornicom srpskog Parlamenta ne pokazuje fa{ista koji laè narod obe}awima da }e se kupati u srpskom Splitu,
srpskom Dubrovniku, srpskom Zadru, srpskom [ibeniku. Ta je pri~a zaboravqena. Sada se reklamiraju parole o tome da takvi qudi, takvi patrioti,
raspolaù nekim svojim teroristi~kim jedinicama u ostatku Hrvatske”...
(“Srpska re~”, 28. 8. 1995)
Niko nikada nije pomenuo teroristi~ke jedinice na teritoriji Hrvatske. Dra{kovi} je ponovo slagao, i to sa zlom namerom. Namera mu je
bila da srpski narod u avnojevskoj Hrvatskoj predstavi kao necivilizacijski vi{ak nama susedne demokratske dràve i da, naravno, za sve to
najve}u krivcu snosi predsednik srpskih radikala.
[e{eq – prvak Evrope
“Zahvaquju}i Vojislavu [e{equ, na{a zemqa je dobila evropskog
{ampiona u disciplini politi~kih laì.
Evropski institut za istraìvawe laì kao faktora u politi~koj
aktivnosti, ocenio je da prvo mesto u ovoj disciplini, za period od po~etka 1992. do kraja 1997. godine, pripada Vojislavu [e{equ.
Wegovi najozbiqniji konkurenti za {ampionsku titulu bili su
Vladimir @irinovski, @an Mari Le Pen i [ime \odan.
Ovaj ugledni Institut isti~e da je Vojislav [e{eq ~ovek koji nikada ne govori istinu i da mu u Evropi, u tom pogledu, nema ravnoga.
132
Sude}i prema sada{wim [e{eqevim nastupima, on }e titulu najve}eg evropskog laòva zadràti i u narednih pet godina, {to }e sigurno
doprineti me|unarodnoj afirmaciji i ugledu na{e zemqe”.
(“24 ~asa”, 28. 2. 1995)
Zanimqive {ale i posprdni trikovi, a nikada ozbiqna politi~ka
delatnost i jesu su{tina delovawa Vuka Dra{kovi}a i wegovih sunarodnika. Najve}a hipokrizija upravo je u tome {to op{tepriznati istinoqubac kao {to je “kraq planina” nekoga moè da nazove laòvom. Iz
svega {to je do sada napisano jasno je da bi i baron Minhauzen pozavideo
Dra{kovi}u na inventivnosti i kreativnom sastavqawu i osmi{qavawu najve}ih laì.
Ho}u, ne}u, voli, ne voli – joj, kako glava boli!
Vuk Dra{kovi} je svoje pribliàvawe Slobodanu Milo{evi}u i
levom bloku u celini svojim nezadovoqnim bira~ima opravdavao halabukom i hajkom protiv Srpske radikalne stranke i wenog predsednika,
uveravaju}i sve u Srbiji da je saradwa sa “srpskim Sadamom” ne samo mogu}a, ve} i poèqna.
“Neki op{tinski i okru`ni odbori Srpskog pokreta obnove uputili su mi gotovo ultimatum da Predsedni{tvo stranke i ja ne smemo i ni
o ~emu danas imati stavove bliske SPS-u i Slobodanu Milo{evi}u, pa
taman da SPS i Slobodan Milo{evi} u bilo ~emu preuzimaju stavove
Srpskog pokreta obnove. Drugi, opet, zahtevaju da èstoko, onako kako
to samo Srpski pokret obnove zna i moè, raspalimo po wemu i wegovoj
stranci i da u ovom zlom vremenu ~vrsto budemo uz tzv. patriotsku opoziciju – uz \in|i}a, [e{eqa, Ko{tunicu, Jovi}a, Paro{kog i ostale.
Zaboga, pi{u mi, pa uz te patriotske snage stala je i na{a sveta Crkva.
Dragi prijateqa – ho}u.
(“Srpska re~”, 28. 8. 1995)
Dra{kovi}, kako sam kaè, zaqubqenik u srpsku Crkvu i wenog patrijarha, u trenucima kada mu to nije odgovaralo, uvek je èstoko kritikovao.
“... Otkud da na{a Crkva propagira zlo? [ta je to u nama da ne priznajemo druge vere? Sru{ili smo u ovom prokletom ratu oko 750 yamija
i oko 300 katoli~kih crkava, a na{ Svetac koji hoda jo{ uvek nije na{ao
re~i izviwewa za te narode. Znam, i mi smo postradali, ali treba priznati da smo pre{li svaku meru”.
(“Srpska re~”, “Koalicija pendrekom”, 21. 11. 1994)
Posle svega Dra{kovi} je optuìvao [e{eqa za napade na na{u
Srpsku pravoslavnu crkvu.
“\in|i}, [e{eq, Ko{tunica, Nikola Milo{evi}, Amfilohije,
Kalaji} i ta bratija kaù da je Milo{evi} bio junak, dika, i Car Du{an
sve do prole}a 1993. godine, kada je po~eo da vrluda i beì iz rata traè}i put ka miru.”
(“Srpska re~”, 28. 8. 1995)
133
“Alo, me|ugradska”
“Dobijam i takva pisma i telefonske pozive u kojima me pitaju za{to Srpski pokret obnove, wegovo Predsedni{tvo i ja, (poput [e{eqa
i raznih “Belih ruà” i “Vizantija”) ne kamenujemo ameri~ku i nema~ku
ambasadu. Za{to ne pozovem Srbe da se zavetuju da }emo se osvetiti Americi i Nema~koj? Kaù – to bi bilo u narodu dobro primqeno.
A @epa, a Srebrenica, a vezani vojnici i oficiri UNPROFORA
kao kerovi za bandere – {ta }emo s tim? Ko je to napravio? I kad je to napravqeno? Neposredno pred udes Krajine. Za{to je pred tim na{im zlo~inima i grehom, i glupo{}u, }utao vrh na{e Crkve? Za{to su stranke
opozicije likovale i slale ~estitke povodom tih zlo~ina, etni~kih ~i{}ewa, ubistava civila, vezivawa vojnika Ujediwenih nacija? Telegrami ~estitki, saop{tewa solidarnosti i{li su odavde”.
(“Srpska re~”, 28. 8. 1995)
Koliko je kokain nagrizao Dra{kovi}evu psihu i koliko je ogrezao u
nacionalnu izdaju, pokazuje upravo pismeno obra}awe Vuka Dra{kovi}a
samome sebi u sopstvenim novinama. Dra{kovi} je, dodu{e, oduvek voleo
da o sebi govori u tre}em licu, da zami{qa fantasti~ne situacije u kojima }e on biti razli~it, boqi, ve}i i demokrata i humanista, ali neko ko
}e uvek biti nepravedno ka`wen nerazumevawem jednog dela nerazumnog
naroda koji ne shvata najboqe dubinu i zna~aj wegovih velikih re~i.
Dra{kovi} se ponovo autosugestivnim metodama ubedio da je Vojislav [e{eq kamenovao ameri~ku i nema~ku ambasadu, iako to nikada nije u~inio. U jednom momentu su to ~inili predstavnici Demokratske
stranke, koji su i javno spaqivali ameri~ku zastavu, a oni su 1996. godine
postali koalicioni partner Srpskog pokreta obnove, koji su zajedni~kim snagama trebali da spasu Srbiju od daqeg propadawa.
Dra{kovi} je ponovo optuìo vrh Crkve, {to u politi~kom smislu i
nije ni{ta posebno stra{no, ali je stra{no to {to je Dra{kovi}u najve}i
zlo~in bilo vezivawe vojnika UNPROFORA za bandere i to u trenutku kada su te iste trupe, samo iz vazduha, nemilosrdno bombardovale srpske gradove, sela, {kole i bolnice i ubijale neza{ti}eno civilno stanovni{tvo.
Dra{kovi} je ponovo govorio o nekim zlo~inima, etni~kim ~i{}ewima i
ubistvima civila koje su, navodno, odu{evqeno pozdravqale opozicione
stranke u Srbiji, {to, naravno, niko nikada nije u~inio, a takve zlo~ina~ke pojave na srpskoj strani o kojima Dra{kovi} govori najvi{e su se mogle
videti na dve televizije poznate po svojoj objektivnosti, kao {to su Centralna muslimanska televizija u Sarajevu i po~etkom devedesetih godina
centralna muslimanska televizija u Beogradu, Televizija “Studio B”.
“Bio bih sre}an kada bi i DS i SRS i DSS zalegle iza tog programa
preporoda. Naàlost, spomenute tri stranke ne nude izlaz, promene naboqe, nego zahtevaju promenu nagore. One su za nastavak konflikta sa svetom,
za prekid svih odnosa sa Evropskom unijom, Sjediwenim Dràvama. Pre neko ve~e ~uli smo i stra{ni slogan: Ovaj rat se mora zavr{iti ne~ijim istrebqewem, na{im ili wihovim. Objavquje se deklaracija o momentalnom
udruèwu srpskih zemaqa i izborima za ustavotvornu skup{tinu”.
134
Daleko je Kolumbija
“Na{li smo se u poziciji usamqenika po kojem udaraju svi. Hajde, stavite ruku na srce i napi{ite u NIN-u u tom tekstu {ta mislite : biste li
èleli da ìvite u Srbiji Vojislava [e{eqa, i ko bi uop{te preìveo u
toj Srbiji? Da li je to izlaz i da li pripadati opoziciji zna~i i pravo da
narodu i otaybini nude hiqadu puta goru sudbinu od one koju nudi vlast?”
(NIN, 13. 10. 1995)
Vojislav [e{eq je danas potpredsednik srpske Vlade i, da se malo
na{alimo, hvala Bogu, svi su ìvi i zdravi, preìveli, {to bi rekao
Vuk Dra{kovi}. Dakle, Vuk Dra{kovi} je jo{ jedanput slagao.
Posle mawe od dva meseca Vuk Dra{kovi} je promenio mi{qewe.
Naravno, ni{ta novo. Vuk je izmislio novu sintagmu “jedna lista nema
komunista”. Odjedanput, Dra{kovi} bi da se bori za vlast zajedno i sa
[e{eqem i sa ostalim “antinarodnim” strankama, a sve samo “PROTIVU” socijalista i JUL-a. Do tada, [e{eq i radikali su bili najgori
fa{isti, iznenada socijalisti koji su do ju~e bili mnogo boqi postali
su profesori, a radikali im nisu ~ak ni slabi u~enici.
Ra~unaqka manitoga Vuka
“Pre nekoliko dana lansirali ste novi slogan ’Jedna lista–nema komunista’. U nedeqnicima ~itamo da je tema ujediwewa opozicije, ve~na i
stara tema, prazna pri~a i da od toga nema ni{ta, iako je to jedini uslov
da se ukloni ovaj reìm. Koliko su se {anse za ujediwewe opozicije promenile od 1993. godine?
– Potrebno je samo uzeti olovku i sabrati. Srpski pokret obnove,
Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka i Demokratska stranka
Srbije same obezbe|uju dva miliona glasova. Uz svu podr{ku i te{ke i
lake artiqerije, i propagande, komunisti, dakle socijalisti i JUL, ne
mogu pre}i 1. 600.000 glasova. Stvarawem jedinstvene izborne liste, mi
bismo, ve} na dan formirawa te liste, mogli da objavimo izbornu pobedu i da predizbornu kampawu vodimo kao budu}a vlast...
Kako }e se na zajedni~koj listi na}i, na primer, Ma|ari i [e{eq?
– Te{ko, naravno. Veoma te{ko. Potrebu za jedinstvenom listom sigurno nalaè ra~unica, ali ne na isti na~in i politi~ka logika. Zaista
je te{ko zamisliti da se stranke demokratskog centra i ekstremne
stranke sa primesama fa{izma i nacizma na|u zajedno...
– Zna~i li to da SPO ne}e voditi razgovore o formirawu jedinstvene liste?
– Srpski pokret obnove je od devedesete godine uvek inicirao i nastojao da do|e do jedinstvene izborne liste opozicije. Na{ stav je nepromewen...
Zajedno i sa [e{eqem?
– Ra~unica i olovka kaù – i sa [e{eqem!”
(“Srpska re~”, 1. 1. 1996)
“SPS-u i JUL-u naro~ito, smetaju [e{eq i ostali nacionalekstremisti u opoziciji?
135
Grdno se varate. Na{i komunisti su, za posledwih nekoliko godina,
uspe{no dokazali da od wih ne moè biti ve}ih ni nacionalista, ni nacista, ni fa{ista. Tu utakmicu u ludilu oni su dobili. [e{eq, ~ak, u
toj igri nije makao daqe od pripravnika”.
(“Srpska re~”, 1. 1. 1996)
“Ko sam u tom filmu: Mengele ili Gering”?
Neverovatno i mogu}e jedino kod “kraqa planina”: ponovo samo dva
meseca kasnije Vuk Dra{kovi} je prezadovoqan {to na izbore ide bez
Vojislava [e{eqa. Takva promena pravca nije vi|ena ni u filmovima
“Pobesneli Maks”, te je sigurno da bi Dra{kovi} mogao da reìra i hi~kokovski zanimqive filmove za malu decu.
“[e{eq je odlu~io da na izbore ide sam... Priznajem da mi nije ào...
Samim tim sam rastere}en uàsno neprijatnog ose}awa da protiv Staqina idem sa Hitlerom.”
(NIN, 15. 3. 1996)
On je naveo da 99 odsto gra|ana, s kojima se sre}e i koji èle promene, “direktno traè” da se na listi udruène opozicije ne na|e Vojislav
[e{eq.
(“Politika”, 22. 5. 1996)
Taj isti Staqin po Dra{kovi}u je do ju~e bio Hitler, a Hitler je
bio samo pripravnik Staqinu, i to, ne zaboravite, {armantnom predsedniku Staqinu, kako je Dra{kovi} nazvao Milo{evi}a posle jednog od
wihovih susreta, pa je zanimqivo pitawe da li Dra{kovi} sebe poredi
sa Mengeleom ili Geringom, ili samo lupa gluposti pod uticajem kvalitetnih droga. Zamislite, postoji li realna mogu}nost da ta~no izra~unate da je 99 odsto gra|ana s kojima se sretnete za ne{to, a jedan procenat
protiv ne~ega, ili to na najboqi na~in dokazuje Dra{kovi}ev paranoi~an odnos prema Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci.
“Kako ocewujete sastanak u Podgorici?
Kona~no, tre}a stvar oko koje se opet nismo samo zbog jedne stranke
i u saop{tewu opredelili, jeste odnos prema SRS. @eleli smo svi da istaknemo da ta stranka, na sre}u demokratskih snaga u Srbiji i u Crnoj
Gori, na izbore ide sama i odbija svaku koaliciju sa demokratskim strankama. @eleli smo da istaknemo da je time demokratskim snagama olak{an posao, jer nisu prisiqene da se same odri~u tog savezni{tva sa jednom nedemokratskom i anticivilizacijskom strategijom i politi~kim
pona{awem”.
(“Srpska re~” – V.D. povodom sastanka u Podgorici
sa DS, DSS, GSS, 29. 7. 1996)
Interesantno je da je Dra{kovi} svuda morao da obja{wava demokratske i civilizacijske razloge svog zadovoqstva {to na izbore ne}e
i}i zajedno sa Srpskom radikalnom strankom, {to je do ju~e predstavqalo “izvesnost” i va`nu kariku u lancu pobede protivu SPS. Posebno, zato {to je 99 odsto qudi, kako sam kaè “protivu” bilo kakve saradwe sa
[e{eqom.
136
Kraq planine boluje i od fobije zvane Vojislav [e{eq!
“Tako smo doìveli da nam jedna grupa koja je sebe nazivala srpskim
intelektualcima i to nestrana~kim, koji se di~e time da nisu u politi~kim strankama, uputi nedavno poziv da se kona~no udruè. Taj poziv su
adresirali na SPO, DS, GSS, SRS i DSS. Na adresu SRS poziv je bilo
besmisleno slati jer je ta stranka izjavila da ni pod kojim uslovima ne}e koaliciju jer ta stranka ve} uveliko ide Srbijom i propagira da je
wen zadatak da spre~i pobedu koalicije “Zajedno” i da izme|u Srbije
Slobodana Milo{evi}a i Srbije Vuka Dra{kovi}a zadatak je SRS-a da
uvek pomogne Srbiju Slobodana Milo{evi}a”.
(“Srpska re~”, 29. 7. 1996)
Fobi~an odnos “kraqa planina” prema Vojislavu [e{equ, nebriga
o sopstvenim politi~kim postupcima i zaprepa{}uju}a briga za sve {to
rade Vojislav [e{eq i srpski radikali bila je osnovna karakteristika
jo{ jedne neuspe{ne Dra{kovi}eve kampawe. Naime, ~etiri politi~ke
stranke koje su predvodili “kraq planina” i “ùti ubica Studija B” uz
pomo} svakakvih sindikata dobili su tek za neku hiqadu glasova vi{e od
Srpske radikalne stranke.
“[to se nas ti~e, sve je jasno – sa [e{eqem i Paro{kim – nikada.
Tamo gde su sejali i orali Vojislav [e{eq i Milan Paro{ki, tu danas
Srba nema. Lako vam je ustanoviti ba{ to gde su Vojislav [e{eq i Milan Paro{ki bili na najvi{oj ceni – tu vi{e Srba nema. Gospodin Paro{ki i [e{eq sada ho}e da na isti na~in na koji su usre}ili Srbe u
Kninu usre}e i Srbe u Pri{tini, Pe}i, Orahovcu, Prizrenu... Ako Srbi sa Kosova èle da im se dogodi Knin – sre}no, neka glasaju za Paro{kog, [e{eqa i Ko{tunicu”.
(“Srpska re~”, 26. 8. 1996)
Dobra koka – lo{e jaje
Iz prethodnog teksta uo~qivo je da Dra{kovi}u ne smeta i nije mu
problem to {to vi{e nema Srba u Kninu i drugim delovima Republike
Srpske Krajine, ve} mu je najve}a muka to {to je Vojislav [e{eq tamo
imao visoku cenu (~itaj: veliku popularnost), pa je Dra{kovi}u sa jedne
strane i milo {to Srbi iz tih krajeva nisu slu{ali wegove veledràvni~ke predloge o suìvotu pod {ahovnicom i usta{kim terorom. Dra{kovi}
je za vo|ewe antinacionalne politike optuìo i Ko{tunicu sa kojim je
posle samo dva meseca stvorio koalicioni sporazum i zajedno iza{ao na
izbore, kako bi uspeli da stvore neku novu i navodno demokratsku Srbiju.
“Koliko su danas alternativa dana{woj vlasti stranke pojedina~no,
a koliko ipak nekakve koalicije?
– Kako neko moè da pozove Srpski pokret obnove, koji ho}e sa
Evropom i Amerikom, da ide u koaliciju sa Milanom Paro{kim, ili sa
Ko{tunicom, ili sa [e{eqem, koji tvrde da je na{a najve}a obaveza da
dotu~emo i oborimo na ple}a “antisrpsku Evropu” i “antisrpsku Ameriku”? Sa onima, dakle, koji ho}e da nastave Milo{evi}ev rat od koga je
i Milo{evi} odustao. Kakva je to koalicija?!
137
@alosno je i neobja{wivo da tobo`wi nekakvi srpski intelektualci, kako sebe nazivaju, pozivaju da se ujedinimo sa [e{eqom. Sa onim istim [e{eqom koji wih, sve odreda, naziva barabama, stranim agentima i
pla}enicima koje bi on sutra ve{ao po Terazijama”.
(“Srpska re~”, 26. 8. 1996)
Niko ne bi posebno obratio pa`wu na nebuloze o obarawu na ple}a
antisrpske Evrope i antisrpske Amerike, {to niko nikada, a posebno
Vojislav [e{eq, nije izgovorio, ve} bi bilo dobro obratiti pa`wu na
re~enicu u kojoj Dra{kovi} “u [e{eqevo ime” nekoga ve{a na Terazijama. Vojislav [e{eq nikada nije ni pomiwao ve{awe, ~ak ni u Iraku i
Iranu zbog izvr{ewa najteìh krivi~nih dela, a to {to je Dra{kovi}
èleo takve osobine da pripi{e Vojislavu [e{equ dokazuje da je wemu
duboko u podsvesti takav metod obra~una sa politi~kim neistomi{qenicima.
“Niste ba{ profitirali na po{tewu i istini?
– U pijanstvu ovog ludog rata kazivawe istine i odgovornost pred svojim narodom mnogo su nas ko{tali. Ne{to se smawio broj na{ih pristalica, a neki su nas i omrzli zbog toga {to nismo kazivali {arene laè, {to
nismo pozivali decu [umadije i Srbije u rat protiv NATO-pakta, {to
nismo bukali: “Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica”. Tu smo gde smo
– od Karlovca i Karlobaga stigli smo do Haga, izgubili dva veka istorije,
poraèni, bedni, osramo}eni. Od bira~a traìmo samo da ozbiqno razmisle i da se sete svega... Ako na{im bira~ima Srbija i [umadija nisu najpre~e, ako misle da je srce na{eg naroda u Bosni, a ne ovde, ako veruju da
moèmo i treba da zauzimamo, posle svega, Zagreb i Be~, onda nek glasaju
za Ko{tunicu, Paro{kog, [e{eqa, ima ih dosta. Ako su gra|ani Srbije
protiv Evrope i Amerike, ako misle da ih moèmo i moramo pobediti, onda neka glasaju za wih, a ne za Srpski pokret obnove”.
(“Srpska re~”, 26. 8. 1996)
Od trgova do planina, put je preko kokaina!
Nije izvesno da je Vojislav Ko{tunica hteo da zauzima Be~, mada za
to ne postoje vaqani dokazi, ali je verovatno i to bio jedan od opredequju}ih razloga za Dra{kovi}a {to je stupio u ~vrst, kako su govorili, pobedni~ki savez izme|u ostalih i Srpski pokret obnove i Demokratska
stranka Srbije.
“Slu`ba informisawa SPO izdala je saop{tewe koje je “DT” preneo u subotu i u kojem se kaè da je “Vojislav [e{eq uputio patriotske
zahvalnice sedmorici francuskih legionara, ina~e vatrenih pristalica Le Pena, koji su se 1991. i 1992. godine borili u onda{woj Srpskoj
Krajini”. U saop{tewu se navodi i da je predsednik SRS na kongresu radikala rekao Dominiku [abo{u, koji je predvodio delegaciju Le Penove
stranke da “Hitler nije na{ savr{en uzor, ali da dosta toga od wega moèmo u~iti”.
[e{eq je tom prilikom zaboravio da pomene da su se pomenuti ’psi
rata’ borili na strani hrvatskih zengovaca i da su se istakli u zlo~ini138
ma nad Srbima. U saop{tewu Slu`be informisawa Srpskog pokreta obnove navodi se i to da je na koktelu [abo{ upitao [e{eqa da li }e wegova stranka biti surova posle preuzimawa vlasti, na {ta je predsednik
radikala odgovorio: ’Poubija}emo ili proterati sve koji nisu Srbi, a
likvidira}emo po kratkom postupku i bar pola miliona Srba koje smatramo lo{im Srbima’ – prenosi “DT”.
(“Politika”, 28. 5. 1996)
La` Vuka Dra{kovi}a i wegove stranke sa navodnim zahvalnicama
koje je Vojislav [e{eq uputio francuskim legionarima prevazilazi
sve okvire i granice dobrog ukusa, ali izmi{qotina po kojoj je [e{eq
navodno rekao Dominiku [abo{u da od Hitlera moè dosta da se nau~i,
spada u laì patolo{kih bolesnika, kojima u ovim skromnim medicinskim uslovima koje pruàju na{e zdravstvene ustanove pitawe da li je
uop{te mogu}e pruìti pomo}. Dr Vojislav [e{eq je, ba{ onako kako
je Dra{kovi} nekada pisao, doktorirao na temu militarizma i fa{izma
i, za razliku od Dra{kovi}a, dobro je upoznat i na vreme je osudio zlo~ina~ku ideologiju Adolfa Hitlera i wegovih sledbenika. Da }e [e{eq
po dolasku na vlast proterati sve koji nisu Srbi i poubijati bar pola
miliona Srba, uàsno je glupa i besmislena la` koju ne treba posebno
dokazivati. Uostalom, Vojislav [e{eq i wegova politi~ka stranka danas jesu na vlasti, a iz Srbije niti je ko proteran, niti je ko ubijen. Dra{kovi} je ponovo lagao, i to mnogo.
Dra{kovi} je ~esto, u nedostatku hrabrosti, umoqavao svoju suprugu
da najgorim mogu}im re~ima, krupnim laìma i falsifikatima, napadne i za sve zlo ovoga sveta optuì Vojislava [e{eqa i stranku na ~ijem
se on ~elu nalazi.
Usta{a u ~etnicima
“[eta po Srbiji, laè, pquje i opawkava Milo{evi}eve protivnike, a najvi{e one najja~e, Srpski pokret obnove i Vuka. Ne govori vi{e
nigde ni o diktatoru i kriminalcu Milo{evi}u, ni o wegovoj “prokletoj Jerini”, nema ni re~i vi{e o wihovom skidawu sa vlasti, on je pla}en
i obu~en da ru{i Vuka i to radi veoma poslu{no i bez odmora. Sluga Goluban, hendikepiran ~iwenicom da je Hrvat, sa prezimenom u Srbiji nepostoje}im, a u Hrvatskoj ~estim naro~ito u HDZ-u, {to su tek sada saznali i javno objavili i iz {taba Vojske Republike Srpske, ozna~iv{i
ga kao slu`benika “strane agenture koji po zadatku odavno razbija srpski narod”, vrbovan je od srpske policije da ru{i opoziciju i svaki otpor vladaju}oj stranci i porodici, jer to najboqe rade obeleèni. Istovremeno je stub i Hrvatske tajne slu`be, iskori{}en u toku rata za razbijawe i slabqewe Srbije, programom Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica, koji je presudno doprineo stvarawu, u~vr{}ivawu i priznavawu hrvatske dràve...
Niko kao [e{eq u o~ima svetske javnosti nije tako uspe{no predstavqao Srbe kao koqa~e, ludake i pqa~ka{e, a svojim pretwama da }e
bombardovati Va{ington, London, Pariz i Rim izazvao je solidarnost
velikih sila protiv Srbije, {to je bio strate{ki interes Hrvatske...
139
Kaù da {tab Vojske Republike Srpske poseduje tajnu prepisku [e{eqa i Tu|mana iz ovog rata, kao i neke fotografije na osnovu kojih je
nedavno izdala javno saop{tewe, ozna~iv{i [e{eqa kao slu`benika
stranih agentura i razbija~a srpskog naroda...
Postoji ~ak strategija usvojena u vrhu vlasti, boqe re}i u vladaju}oj
porodici, da se od [e{eqa napravi politi~ka snaga druga po veli~ini,
da on po svaku cenu zameni Srpski pokret obnove i Vuka, da bude najja~i
u opoziciji, kako bi bio alternativa Milo{evi}u u razgovorima sa vladama zapadnih zemaqa i Amerike...
Naravno da je nacista [e{eq za te zemqe bauk ve}i od komunizma i
tako bi Milo{evi}, po toj strategiji, izbegao podelu vlasti sa demokratskom opozicijom i formalno zadovoqio Zapad podelom vlasti me|u
levicom, {to on i èli, planira i na ~emu radi wegov dràvni, politi~ki, medijski, i policijski aparat ve} dve godine.
Tu strategiju je i sam [e{eq potvrdio u telefonskom razgovoru sa
Vukom pre petnaest dana, koji smo zabeleìli na traci, kada mu je na pitawe za{to napada Srpski pokret obnove a ne SPS, iako mu sa tribina
zbog toga odlaze slu{aoci, pa ponekad ostane da pri~a samo dvojici-trojici qudi, rekao da je to wegov na~in za osvajawe drugog mesta koje SPO
drì, i da mu je Vuk jedini politi~ki protivnik, pa po{to ne zna o wemu
ni{ta ru`no mora da izmi{qa i laè da bi ostvario ciq. Priznao je i
kontakte sa socijalistima i finansijsku podr{ku koju mu daju, objasniv{i to time da }e sve u~initi da bude drugi, svakoga iskoristiti za taj
ciq, pa i Milo{evi}a koji mu je saveznik...
Krizirawe “kraqa planine”, pa “ona” uzima stvar u svoje ruke!
Da je Hrvat, znamo odavno, od po~etka na{eg poznanstva. On to nije
krio, jer je to tada bilo neva`no, ~ak se àlio da ga progawaju kao velikohrvatskog nacionalistu i ~itao mu prepisku sa svojim bliskim ro|akom Stjepanom [e{eqem koji ga je pose}ivao dok je bio u zatvoru. Za mene to {to je Hrvat je neva`no i sada, kao i da u to vreme kada smo se upoznali i druìli se nije verovao u Boga, niti je znao da se prekrsti, i jedva smo ga naterali da krsti svog sina...
Ako se ostvari strategija vladaju}e porodice, osnaì Tu|manov
agent [e{eq i pretvori u vode}u opozicionu snagu na ovim izborima, a
levica u|e u vlast i zvani~no i vi{e uz pomo} bra~nog kreveta, ne pi{e
nam se dobro nigde, a posebno u sredstvima informisawa”.
(“Srpska re~”, 19. 9. 1996
Danica Dra{kovi})
Pored mora gluposti koje je zapisala, gospo|a Dra{kovi} je uspela
svima jasno da stavi do znawa da je bra~nom paru “kraqa i kraqice planina” najve}i i najteì problem to {to }e Vojislav [e{eq da bude predsednik najve}e opozicione stranke, a ne Vuk Dra{kovi}. Interesantno
je koliko se gospo|a Dra{kovi} u na~inu lagawa pribliìla svom suprugu, posebno zbog ~iwenice da je bila u stawu da izmisli i telefonski
razgovor i snimqenu traku i navodnu finansijsku podr{ku koju [e{eq
dobija od socijalista, a da ne govorimo o stvarnoj spoznaji da je Vojislav
[e{eq Tu|manov agent.
140
Uzgred, gotovo celokupna politi~ka javnost je znala da su predstavnici Socijalisti~ke partije svesrdno pomagali kampawu Vuka Dra{kovi}a na izborima 1997. godine, a te 1996. i Danica i Vuk su, izgleda, samo
tvrdili pazar.
“... U devetomartovskim doga|awima, [e{eq je dobio epitet ’crvenog vojvode’ zbog osude demonstracija, ali i: ’fa{ista’, ’zlo srpskog naroda’. Srpska radikalna stranka je, prema Dra{kovi}evim re~ima,
’stranka ratnih zlo~inaca, pqa~ka{a i profitera’, a ’SPO ne}e u trgovinu sa fa{isti~kim, rezervnim krilom SPS.”
(“Politika”, 23. 1. 1997
“Od kumstva do neprijateqstva”)
Samo tri meseca kasnije Dra{kovi} bi, izgleda, prihvatio trgovinu
sa fa{isti~kim, kako je govorio, rezervnim krilom SPS-a, kojom mu je
mnogo bliè od vladaju}e partije.
“Osma sednica” Gradskog odbora SPO u Novom Sadu
Izve{ta~ “Blica” pitao je predsednika SPO da li bi za potrebnu
ve}inu u Skup{tini grada pre prihvatio glasove SPS ili SRS.
“SRS je opoziciona stranka, u ne~emu dosta udaqena od nas, ali u ne~emu i dosta bliska nama. U svakom slu~aju u mnogim stvarima nam je
blià od SPS-a.”
(“Blic”, 24. 4. 1997)
... Tokom pro{le godine, Dra{kovi} je u intervjuu jednom dnevnom
listu, izme|u ostalog rekao i ovo: “SRS nastupa antidemokratski, anticivilizacijski, antinacionalno. Pri~a sa [e{eqom je zavr{ena. Moraju se ~uvati neki principi”. I “ne dao Bog da SRS uzme uzde Srbije u
svoje ruke”.
(“Politika”, 2. 6. 1997 “Jo{ jedno pribliàvawe”)
Razgovori sa SPS i SRS neizbe`ni
“Kada bude razgovora, bilo sa SPS-om ili SRS-om, a oni su neizbe`ni, bi}e javni kao i sve {to sam do sada radio.
Sastanke sa [e{eqem imao je \in|i} usred izborne kampawe, kada
su se dogovarali da pristalice DS-a glasaju za [e{eqa, a protiv mene,
{to su oni i u~inili. Upitan od koga je to saznao, Dra{kovi} je odgovorio da se [e{eq time javno hvali”.
(“Blic”, 25. 9. 1997)
Razvoj Vuka Dra{kovi}a u politi~kom smislu prolazio je permanentno kroz dve razli~ite faze, depresiju i neprirodno ushi}ewe i uzlet. âs bi razgovarao sa SPS-om, ~as sa Srpskom radikalnom strankom,
~as bi u koaliciju sa \in|i}em, ~as protivu wega, ali bez obzira na sve
metamorfoze, Vuk Dra{kovi} je imao jednu konstantnu notu u svom pona{awu – la` do beskraja. Razume se da Vojislav [e{eq i Zoran \in|i}
nisu imali nikakvih kontakata u predizbornoj kampawi, da pristalice
Demokratske stranke nisu ni izlazile na izbore, tako|e je jasno da se
141
Vojislav [e{eq nikada nije time hvalio, ali je Vuk Dra{kovi} morao
da prona|e dovoqan razlog za ubedqiv poraz od predsednika srpskih radikala.
A kako je sve izgledalo nekoliko nedeqa pre izbora, i sa kim je Dra{kovi} hteo pa nije, pa ponovo jeste, pa opet nije, u koaliciju?
Dra{kovi} je odbacio mogu}nost saveza sa Srpskom radikalnom
strankom, rekav{i da “SPO ne}e u}i ni u kakav savez sa fa{istima”.
“[e{eq èli stvarawe Velike Srbije”, kazao je Dra{kovi}, “ako
bi [e{eq ikada postao predsednik, granica Srbije bi bila na Savi, kod
Beograda”.
(DT, 6. 10. 1997)
“Lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Dra{kovi} izjavio je da
bi “razmislio o koaliciji sa vladaju}om Socijalisti~kom partijom Srbije (SPS) ako bi wen vo|a Slobodan Milo{evi} prihvatio da se Srbija okrene Evropi, “bezuslovno sprovo|ewe Dejtona” i saradwu sa Ha{kim tribunalom”.
(DT, 6. 10. 1997)
Lider SPO je, kako tvrdi na{ izvor, rekao da ~vrsto stoji iza odluke da SPO ne}e ulaziti u koaliciju ni sa SPS i JUL-om ni sa SRS. Na
wegov predlog usvojena je odluka da se svim op{tinskim odborima SPO
dostavi detaqno uputstvo za daqe delovawe i o~uvawe koalicije “Zajedno” na lokalnom nivou.
(“Na{a Borba”, 8. 10. 1997)
Ni sa kim se ne sastajem tajno
“Dra{kovi} je preksino} u intervjuu Televiziji “Studio B” izjavio
da bi Srpski pokret obnove u{ao u koaliciju samo sa onom partijom koja
bi prihvatila wegov program. On je precizirao da bi vi{e voleo da program prihvati SRS nego SPS.
Dra{kovi} je rekao da bi Zapad Srbiji otpisao dug kad bi SPO do{ao na vlast. Lider SPO je rekao da bi u slu~aju da on do|e na vlast Srbija dobila dve milijarde dolara kredita sa Zapada.”
(“Blic”, 11-12. 10 1997)
Pod koliko sna`nim uticajem narkotika je Dra{kovi} bio tokom
cele kampawe, pokazuje i bar deset puta ponovqena tvrdwa da bi Zapad
Srbiji oprostio sve dugove i poklonio jo{ dve milijarde dolara samo
ako bi “kraq planina” zaposeo tron vlasti (verovatno zato {to je Dra{kovi} jedini demokrata u na{oj zemqi, najlep{i politi~ar, ima naj{armantniju i najènstveniju suprugu i zato {to su svi do tada, osim demokratskog sveta bili protivu Sepeoa i Vuka Dra{kovi}a).
Opsesivna mr`wa i uàsan strah da }e [e{eq ponovo pobediti ne
samo Dra{kovi}a, ve} i socijalisti~kog kandidata, naterala je “Vuka
kraqa” da brutalnim, beskrupuloznim i nemilosrdnim laìma i kleve tama poku{a da smawi politi~ki rejting predsednika srpskih radika la.
142
Kako je Vuk “savetovao” bira~e
uo~i drugog kruga – neuhva}en pogled
“Dovoqno je da pogledam svoje ~lanstvo i oni ve} znaju {ta treba da
urade – rekao je nedavno novinarima Vuk Dra{kovi}, najavquju}i pri
tom frontovsko zaobilaèwe glasa~kih kutija u drugom predsedni~kom
izbornom krugu do kog lider SPO, voqom glasa~a, nije dosko~io. Dra{kovi}eve parapsiholo{ke sklonosti potkrepquje dodu{e i statisti~ka ~iwenica da ima najstabilnije bira~ko telo (oko 800.000), koje je
istovremeno, istine radi, zastalo u rastu.
Ono {to je, me|utim, pokazao drugi krug izbora u Srbiji govori da
simpatizeri SPO nisu uhvatili liderski pogled ili je mo`da Vuk nekog drugog gledao u o~i.
(“Ekspres”, 10. 10. 1997)
Na pitawe DT da li }e Vojislav [e{eq opet ubedqivo pobediti Zorana Lili}a (u slu~aju da Lili} opet bude kandidat), Dra{kovi} kaè:
“Verujem da }e mnogo qudi u Srbiji da glasa druga~ije nego u septembru. U Beogradu ve} ubijaju decu na nacionalnoj i rasnoj osnovi. U Crnoj
Gori se narod podstrekava na gra|anski rat, a mogu}e je da }e planuti i
Kosovo”, i dodaje: “Koncept Velike Srbije, koja }e da sru{i Dejtonski
sporazum i uspostavi granice sa Nema~kom, suludi je projekat na koji je
svet ve} odgovorio pretwom novim sankcijama i svim drugim vrstama pritisaka. Verujem da }e mnogi qudi shvatiti da ovim putem Srbija ide samo
u provaliju, i verujem da }e sve demokratske snage u Srbiji zaboraviti na
trenutne nesuglasice i sujete pojedinih lidera, pa }e ve} u prvom krugu
izbora podràti predsedni~kog kandidata SPO, vode}e snage demokratske Srbije. To je patriotski zadatak tih snaga, jer ako sada ne zaustavimo
nacisti~ko zlo, sutra }e biti kasno”, kaè za DT Vuk Dra{kovi}.
(DT, 23. 10. 1997)
Dra{kovi}:
Pobedi li opcija SRS, budu}nost nam je crna
“Pobedi li opcija SRS budu}nost nam je crna, rekao je Dra{kovi} i
precizirao da bi to zna~ilo nove sankcije, verovatno sukob sa NATO i
gurawe Srbije u gra|anski rat.
– SPO }e imati svog predsedni~kog kandidata, istakao je Dra{kovi} i objasnio da se nada da }e gra|ani ovoga puta boqe razmisliti i izbe}i da glasaju za kandidata SRS.
– Nadam se da }e sada{wa zbivawa otrezniti one koji su u septembru
glasali za SRS i gospodina Vojislava [e{eqa, da zbog svoje dece, svoje
budu}nosti i budu}nosti Srbije, promene odluku, rekao je lider SPO.
(“Politika”, 30. 10. 1997)
“Ko se Vuka boji jo{”?
Koliko Dra{kovi} ne poznaje narod kome, naàlost, i on pripada,
potvr|uje i ~iwenica da je Vuk izri~ito zahtevao i moqakao na sve strane da se bar desetostruko vi{e puta pojavi od Vojislava [e{eqa u sred 143
stvima informisawa, smatraju}i da }e mu to garantovati siguran uspeh na
predstoje}im izborima. U domen najboqih {ala i humoreski iz posledwe
izborne kampawe spada i slede}e saop{tewe Srpskog pokreta obnove:
“Redakcije “Pana”, “Dunava” i “Skale” nisu prihvatile da promovi{u Vuka Dra{kovi}a ni u pla}enim terminima”.
(“Na{a Borba”, 14. 11. 1997)
Da li iko u {iroj javnosti uop{te zna {ta su to “Pan”, “Dunav” i Skala”? Ali Dra{kovi}u se u~inilo da to {to svoj, kako kaè, predsedni~ki
program, nije mogao da prezentuje u tim glasilima, kao mogu}i, kqu~ni
faktor zbog kojeg bi [e{eq mogao ponovo biti ispred Dra{kovi}a.
... “Re~ ’kum’ ima zna~aja u privatnosti i ja to po{tujem, ali u politici, kada se izlaù projekti koji su duboko antinacionalni i antidràvni, ne moète da drìte zatvorene o~i pred tom ~iwenicom”, kazao
je predsedni~ki kandidat SPO.
Dra{kovi} je, odbacuju}i primedbe da je napustio pravoslavqe, naglasio da su [e{eqa u porti manastira Qubostiwa “u~ili kako da se krsti”.
On je podvukao da [e{eq do tada uop{te nije znao “kako se krsti”,
dodav{i da je on sada “naprasno veliki Srbin”.
“Prvi put kada je do{ao u Beograd, u januaru 1983. godine, sa [e{eqem sam napravio intervju za “Omladinske novine” i na pitawe {ta je po
nacionalnosti, [e{eq je odgovorio da je Jugosloven”, kazao je Dra{kovi}.
“îwenica je tako|e da je [e{eq, odmah po preseqewu u Beograd,
postao ~lan Hrvatskog sociolo{kog dru{tva i da je imao serijal predavawa u Zagrebu”, rekao je lider SPO-a.
Kada je uveliko po~eo rat i potekla krv, 1991. godine, [e{eqa su u
isto~noj Slavoniji, dodao je Dra{kovi}, uhapsile hrvatske paravojne jedinice, “koje su se jako poradovale {to su tako krupnu zverku zarobile”.
Me|utim, posle telefonskog razgovora sa Zagrebom, naveo je Dra{kovi} “naloèno je da on odmah bude pu{ten”.
“îwenica je tako|e ta da 1992. godine najblià saradnica Frawe
Tu|mana, Mirjana Zelen-Mak{a, organizuje [e{eqev odlazak u Madrid
– ona je wegov vodi~, ona je wegov doma}in, ona je pored wega na pres konferencijama, ona ga povezuje sa onim probisvetom Dolgorukim, kojemu
[e{eq, kao tada veliki monarhista, nudi krunu Nemawi}a i krunu Kara|or|evi}a”, kazao je Dra{kovi} i dodao da je [e{eq tom prilikom
u~lawen u katoli~ki red “Malte{ki vitezovi”.
Prema wegovim re~ima, posle dolaska Broza u Srbiju, prvi put se u
Srbiji pojavquje prezime Broz, dok se posle dolaska [e{eqa u Srbiju,
prvi put pojavquje i prezime [e{eq u Srbiji.
Dra{kovi} je rekao da telefonski imenici Zagreba, Splita, Pule, Rijeke “imaju stranice i stranice [e{eqa – i svi su Hrvati”. [e{eq je jedini u Srbiji sa takvim prezimenom, rekao je Dra{kovi} i upozorio da na we gove “monstruozne optu`be” moè samo da postavi pitawe: “Neka ([e{eq)
navede jednog bliskog ro|aka u ovoj Srbiji ~iji predsednik èli da bude”.
(“Politika”, 24. 11. 1997.
“[e{eqa smo u~ili da se krsti u Qubostiwi”)
144
“Vojislav [e{eq i pet wegovih galamyija, koji ponavqaju ono {to
on kaè, to je SRS. Kad bi bile zabrawene laì, ne bi ni mogli da vode
predizbornu kampawu, rekao je Dra{kovi}. Milutinovi}ev program je
nastavak sada{we nizbrdice kojom ide Srbija, a [e{eqev je mnogo brì: odmah u jamu i pomor i uni{tewe srpskog naroda”.
(“Novosti”, 26. 11. 1997)
“Jesam smetalo, kako me je nazvao [e{eq, jer smetam da Srbiju odvede u duboku provaliju, prokomentarisao je Dra{kovi} izjavu lidera SRS
na uì~koj televiziji.
Iako sam u Fabrici vode, ne mogu oprati wegovo poreklo. To nije ni
va`no, ali znam da je do{ao u Beograd kao Jugosloven, da se zatim u~lanio u Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo i da je 1991. bio zarobqen u Isto~noj Slavoniji, da bi ga oslobodili na intervenciju Zagreba”.
(“Na{a Borba”, 27. 11. 1997)
“Lider i predsedni~ki kandidat Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} izjavio je ve~eras u Kru{evcu da bi pobeda lidera Srpske radikalne stranke i wenog predsedni~kog kandidata Vojislava [e{eqa na
predsedni~kim izborima ’odvela Srbiju direktno u ambis’”.
(“Politika”, 28. 11. 1997)
Eliksir dugog ìvota – jedino Vuk!?
“Ako èlimo brzu smrt – eto nam radikala, ako èlimo laganu smrt –
eto nam levice, a ukoliko èlimo dug ìvot – eto mene”.
(“Na{a Borba”, 28. 11. 1997)
Ovi tekstovi najvi{e govore o onome ko ih je izgovarao. Predsedni~ki program Srpskog pokreta obnove zaista je bio veoma jednostavan,
jasan i jezgrovit. Mogao bi se prikazati u ta~no jednoj re~enici: “Ni o
~emu drugom ne govoriti osim o Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci, suludo lagati i najgore besmislice izmi{qati iskqu~ivo o
Vojislavu [e{equ i politi~koj stranci kojoj on pripada”. Dra{kovi}u
ni tako dobro osmi{qena kampawa izgleda nije bila dovoqno ubedqiv
znak za sigurnu pobedu nad Vojislavom [e{eqem, pa se sluìo izrazito
glupim laìma karakteristi~nim samo za te{ko poreme}ene osobe.
Milutinovi} pristao na duel, [e{eq beì
“Predsedni~ki kandidat SPO Vuk Dra{kovi} izjavio je ju~e da je
kandidat levice Milutinovi} pristao na TV duel sa wim, ali da Vojislav [e{eq beì od su~eqavawa jer je “kukavica i pla{qivac”.
“Ako [e{eq ne iza|e na TV megdan, posla}u mu vunu i preslicu da
mi prede ga}e i ko{uqu”, poru~io je Dra{kovi} lideru SRS.”
(“Blic”, 22-23. 11. 1997)
“O~ekujem da }e i Milan Milutinovi} prihvatiti TV duel, a ukoliko se to ne desi pretpostavqam da }e [e{eq biti wegov za{titnik, pa
}u jednim metkom ubiti dva zeca, dodao je Dra{kovi}”.
(“Blic”, 28. 11-1. 12. 1997)
145
Ina~e, posle ~uvenog duela na Televiziji Srbije Dra{kovi} ne samo
{to je ostao bez preslice i ga}a, ve} je ostao i bez polovine svojih bira~a iz prethodnog izbornog kruga, vaqda odu{evqenih time {to je Vuk
Dra{kovi} sve skresao u brk Vojislavu [e{equ. Naravno, svi znaju da je
[e{eq u~estvovao u duelu a Milutinovi} nije, tako da je Dra{kovi} i
vi{ehiqaditi put zaredom slagao. Nije malo, zar ne?
Na pitawe {ta }e se dogoditi ako ni sada ne uspe da pobedi, Dra{kovi} kaè:
Uzbrdice i nizbrdice u \in|i}evoj glavi
“Ne mogu ja da ne uspem. Moè da ne uspe samo demokratska Srbija.
Pred Srbijom su tri puta: nizbrdica koju oli~ava predsedni~ki kandidat JUL-a i SPS-a, provalija koju oli~ava predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke i uzbrdica koju oli~avam ja kao predsedni~ki kandidat Srpskog pokreta obnove i demokratskih snaga u Srbiji.”
Dra{kovi}evo izjedna~avawe i poistove}ivawe Srbije, posebno demokratske Srbije sa samim sobom dokaz je te{kih psihopatolo{kih poreme}aja predsednika Srpskog pokreta obnove. Svi ostali su nizbrdice,
a on je jedini uzbrdica, to je malo previ{e i za one koji te{ko kriziraju.
Dra{kovi} je, u svakom slu~aju, poseban slu~aj.
“U slu~aju moje pobede bila bi to ne moja li~na pobeda, ve} pobeda
Srbije, a moja velika li~na muka i napor na koji sam spreman, da pomognem da se odre|ene krupne stvari dogode u Srbiji.”
Celokupan srpski narod i gra|ani Srbije bili su duboko zahvalni
Vuku Dra{kovi}u zbog muke i napora na koje je li~no spreman, ne bi li
pomogao Srbiji i svojim glasovima na izborima ga na najlep{i na~in zamolilo da se vi{e nikada ne mu~i i ne ulaè napore, jer to treba neki
drugi da ~ine. Naàlost, izgleda da Dra{kovi}u to ni danas nije jasno.
Kako “kraqa” jezik ùqa
“Kakve {anse ima Srbin da postane predsednik Hrvatske? Nikakve.
Za{to bi onda Hrvat imao {anse da postane predsednik Srbije? Kona~no, taj princip etni~kog ~istunstva, do savr{enstva u ovoj zemqi doveo
je gospodin [e{eq. Pa, neka bude `rtva sopstvenih principa, ne mojih.
U stolici u koju èlimo da sednemo i on i ja, pre nas sedeli su toliki srpski ùpani, gospodari, carevi, kraqevi od kojih je ve}ina od ovog
naroda progla{ena za svece”.
U pravu je bio gospodin Dra{kovi}. Hrvat po ro|ewu sigurno nije i
ne}e imati {anse da na legalnim, legitimnim i demokratskim izborima
postane predsednik Srbije. Tako|e, sasvim je sigurno da ni Hrvati po
ube|ewu, poput Dra{kovi}a i pojedinih wegovih sledbenika, nikada ne}e imati {ansu da postanu predsednici na{e zemqe. Istina, iz drugog
pasusa uo~qivo je da je Dra{kovi} sebe stavio u ulogu ne samo srpskih
ùpana, ve} i careva i kraqeva, zami{qaju}i ve} nekog guslara kako glasno u desetercu popeva pesme o legendarnome “kraqu planina” Vuku Dra{kovi}u. O~igledno je da Dra{kovi} nije shvatio da se bira predsednik
Srbije, a ne wegovo viso~anstvo, dvorska luda ili neko sli~an. Dodu{e,
kako je pro{ao na izborima...
146
“O~ekivao sam da }e gospodin [e{eq da krene istim putem i kaè:
“Gra|ani Srbije, ro|en sam tada i tada, iza mene stoji, do sada, to i to,
ìvim od toga i toga, imam veliku ku}u u Batajnici, kupio sam je od tih
i tih para..., a na kraju je potegao najne~asniji argument, izvadiv{i fotografiju neke ku}e u Blagoja Parovi}a 117 i prosuo la` da je meni tu
ku}u poklonio SPS zbog podr{ke Dejtonu.
Od svojih prihoda ja mogu da kupim pet ku}a. Od ~ega je on kupio svoju? A ja traìm od Vas da odete u ku}u u Blagoja Parovi}a 117 i vidite ko
tamo ìvi. Ja zaista ne znam. Nikad u ìvotu tamo nisam bio. Oti|ite,
slikajte. Mo`da je to ona vila sa @enevskog jezera privremeno preme{tena u Blagoja Parovi}a 117.”
Koliki su prihodi Vuka Dra{kovi}a kad moè da kupi, ni mawe ni
vi{e, nego pet ku}a? Koji to kwièvnik u na{oj zemqi ima mogu}nost
da, bez ikakvih problema, zaradi preko pola miliona maraka, kako bi
mogao na ovakav na~in da ìvi? Ku}a u Blagoja Parovi}a 117 nije izmi{qena i tamo zaista ìvi Vuk Dra{kovi}, ali je on, izgleda, zaboravio
gde mu se ku}a nalazi ili mu je ku}a, u trenucima kad koristi kokain, negde na nebu ili na @enevskom jezeru, {to nije prvi izmislio RTS i Mila [tula, nego sam Vuk Dra{kovi}.
“Ja sam u nedequ predstavio svoj predsedni~ki program. No} pre toga, svoju li~nost. Naravno, èleo sam da se u tom TV duelu sa gospodinom
[e{eqem zaista do kraja, kao qudi, kao li~nosti, predstavimo. Vreme je
bilo sku~eno.
Ina~e, gospodin [e{eq je tako ubedqivo pokazivao svoje nepoznavawe pravoslavqa da me je to zaprepastilo. Ako je prvi put u~io kako se
krsti 1988. u porti manastira Qubostiwa, za ovih devet godina mogao je
makar da nau~i ne{to o pravoslavnoj duhovnosti.
U tom duelu izgovorio je jednu besmislicu. Po{to sam ja bio kum na
kr{tewu wegovom najstarijem sinu Nikoli, to automatski zna~i da je i
on morao imati kr{tenicu. To nije ta~no. Kod pravoslavnih, kr{tenicu
mora da ima samo kum. Moè kum da krsti i katolika i muslimana, i indusa i budistu i Eskima i bezbo`nika, svakoga. Kum mora da bude pravoslavac i momentom kr{tewa preuzima obaveze duhovnoga starawa nad
kum~etom. E, meni je to uskra}eno.
Qudi se pitaju za{to se kumovi jednom ne udruè i sru{e socijaliste kad mogu.
Kumstvo je u sferi privatnosti. Kada bi gospodin [e{eq uve~e legao, a ujutru se probudio normalan, i kada bi se manuo opasnih antisrpskih i antidràvnih projekata, sve bi bilo u redu.
Ne moè od mene niko, zbog ~iwenice da sam krstio malog Nikolu, a
ja to dete zaista volim, zahtevati da podrìm suludi koncept ru{ewa
Dejtonskog sporazuma, uvla~ewa Srbije u rat sa NATO paktom, kako bismo uspostavili neke zajedni~ke granice sa Nema~kom.
Trla baba lan, ili oboleo sam od {e{eqitisa
Da li se sve brojniji teroristi~ki napadi na Kosovu mogu povezati
sa predsedni~kim izborima?
147
Da. Postoji mogu}nost da ekstremni albanski krugovi ovim ubistvima i terorizmom na Kosovu nastoje da pred predsedni~ke izbore navedu raspoloèwe bira~a Srbije na vodenicu gospodina [e{eqa. Za{to? Zbog toga {to je nama savr{eno jasno da bi eventualna [e{eqeva
pobeda garantovano dovela do otcepqewa Kosova i Metohije od Srbije,
jer bi u tom slu~aju me|unarodna zajednica zaista podràla otcepqewe.
Po{to bi gospodin [e{eq istovremeno ratovao i sa NATO paktom i
po{to bi istovremeno zapo~iwao gra|anki rat unutar srpskog naroda,
idealnije prilike za albanski san da staru Srbiju otmu od Srbije ne bi
bilo”.
(“Blic”, 3. 12. 1997)
Interesantan je scenario koji je Dra{kovi} zamislio za otcepqewe
Kosova i Metohije od Srbije, rat sa NATO paktom, ali i rat unutar srpskog naroda, a to sve je vrlo ostvarivo ukoliko narod bude glasao za [e{eqa, a protivu Vuka Dra{kovi}a. Mogao je Dra{kovi} samo jo{ jednu
stvar da kaè da }e se dogoditi ukoliko [e{eq pobedi, a koju nije rekao,
a to je da }e wegovim uspehom, istoga momenta, nastati smak sveta ili kataklizma ~ove~anstva.
“Srbija u subotu bira izme|u tri puta:
Prvi je put nastavka i produètka politike i u~inka sada{weg reìma, a to nije put ve} nizbrdica, stranputica. Drugi je put onih koji
smatraju da treba lomiti ki~mu Americi i sukobiti se sa NATO ne bi
li se Srbija grani~ila sa Nema~kom, a taj put bi nas tragi~no brzo survao u provaliju. Tre}i je put svih demokratskih i patriotski odgovornih
snaga u zemqi koje podràvaju program Srpskog pokreta obnove.
SPS, JUL i SRS Dra{kovi} je nazvao prodavcima magle, a za ostale
protivkandidate na predsedni~kim izborima 7. decembra rekao je da nisu na listi po onoj narodnoj “Ajde, Alija nek je vi{e vojske”, ve} po zadatku – da razbiju demokratsko bira~ko telo Srbije”.
(“Ekspres”, 4. 12. 1997)
“Kako je lep ovaj svet, ovde cvet, onde prah”
Nije Dra{kovi}u problem samo Vojislav [e{eq zbog Vojislava
[e{eqa, ve} su zbog Vojislava [e{eqa ispali problem i jadnici koji
su se kandidovali na izborima a nikakve {anse za uspeh nisu imali, ve}
im je to bila prilika da zarade neki dinar kao kandidati za najvi{u
funkciju u Srbiji. Ali, i ti mu~enici su optuèni kao zaverenici protivu Sepeoa.
JUL, SPS i SRS }e, “bude im li to narod dozvolio”, narod u Srbiji
usre}iti kao {to su usre}ili Srbe u Republici Srpskoj Krajini, Bosni
i Hercegovini i Hrvatskoj.
Lider SPO se ponudio da jo{ jednom bude i kum, izraziv{i èqu da
krsti novu partiju u koju bi se ujedinili SPS, JUL i Srpska radikalna
stranka. Ta stranka bi se, prema Dra{kovi}evoj zamisli, zvala PROMAG, {to je, kako je objasnio, skra}enica od “prodava~i magle”.
(“Blic”, 4. 12. 1997)
148
Da Dra{kovi} voli da kumuje, a da mu to ni{ta ne zna~i, celokupna
javnost je ve} znala. Naàlost, Dra{kovi}, kumuju}i radikalima i levoj
koaliciji, nije imao nimalo inventivnosti, a sam sebi se odu{evqeno
smejao kao najduhovitijem ~oveku koji je kona~no uspeo da razobli~i politi~ku su{tinu wegovih protivnika.
“Mislim da bih bio najboqi predsednik, jer sve {to sam radio u ìvotu, radio sam najboqe. Bio sam najboqi |ak, student, novinar, kwièvnik. Moj program je program preporoda Srbije. Ako ho}e da ga prihvate
[e{eq ili socijalisti – dobrodo{li. Ali moramo znati da, ako to u~ine, oni vi{e ne}e biti ono {to su sada”.
“Laè{, du{o...”
Bolesna narcisoidnost dopuwena patolo{kim laìma jeste slika i
prilika predsednika Srpskog pokreta obnove. Dra{kovi} je slagao da je
bio najboqi |ak, ~ak nije bio ni blizu najboqih studenata, kao najboqi
novinar Tanjuga istakao se po tome {to je izmislio rat na jugu Afrike
izme|u Rodezije i Mozambika, a sebi dati pravo da se nazovete najboqim
kwièvnikom ne zna~i biti pretenciozan, ve} ne{to mnogo gore i vi{e
od toga.
“Vojislav [e{eq je majstor za prodaju magle i kada bi kojim slu~ajem bilo zabraweno da se u izbornoj kampawi laè, onda Srpska radikalna stranka ne bi mogla da vodi kampawu, rekao je Dra{kovi}.
Onaj ko izda partiju danas, izda}e i Srbiju sutra”.
(“Blic”, 12. 11. 1997)
Zanimqivo je to da Dra{kovi} u toku cele kampawe ni jednu jedinu
re~ nije rekao o tim velikim laìma Srpske radikalne stranke i Vojislava [e{eqa, ali ono {to je sigurno, kada bi neko mogao da zabrani
la`, Vuk Dra{kovi} ne samo da ne bi vodio nikakvu kampawu, ve} ni jedan jedini minut ne bi mogao da ìvi.
“Vuk Dra{kovi} ocenio je u Kru{evcu da bi eventualna pobeda Vojislava [e{eqa na predstoje}im predsedni~kim izborima dovela do niza katastrofalnih posledica po Srbiju.
Dra{kovi} je istakao da bi u slu~aju pobede predsedni~kog kandidata Srpske radikalne stranke budu}nost Srbije bila “sumorna”.
Sumrak i pomra~ewe “kraqa planina”
Broj glasova koje je [e{eq dobio na proteklim izborima Dra{kovi} je objasnio time {to je “na{ narod po{ten i ~edan kao dete, jer srpski narod ima de~ju neiskvarenu du{u i lako ga je prevariti, a u varawu
i prodaji magle gospodin [e{eq u ovoj zemqi nema premca.
Podr{ka programu SPO je posledwa odbrana da Srbija ne doìvi
ono {to bi sigurno doìvela da, ne daj boè, pobedi Vojislav [e{eq”.
(12. 11. 1997)
Po{ten i ~edan narod, kakav srpski narod zaista jeste, nikada nije i
ne}e glasati za prodavce magle, ve} je upravo onako kako je to Dra{kovi}
uspeo da izbegne da kaè, glasao za po{tene i ~asne qude. Dra{kovi} je, po149
ku{avaju}i da podi|e narodu, napravio najkrupniju gre{ku jer ga je, u stvari, brutalno uvredio govore}i da narod nije dovoqno pametan, a on jeste, da
proceni ko je po{ten a ko prodavac magle. A opsesija zvana Vojislav [e{eq nije i ne}e predstavqati ni{ta novo u ìvotu Vuka Dra{kovi}a.
“[e{eqev izborni program je duboko i opasno antidràvni i antinacionalni, jer on ho}e da lomi ki~mu Americi i stvara Srbiju koja }e se
grani~iti sa Nema~kom. To je da se ~ovek prekrsti i pozove Boga u pomo}.
Kako da se u ovakvoj situaciji prihvati takav program koji zabrawuje da se
sara|uje sa svetom? Ne}emo vaqda ìveti od prodaje Titovih slika i dela
i prodaje placeva na Dediwu da bismo vratili deviznu {tedwu. Ako bi ovaj
program – precizirao je Dra{kovi} – zajahao Srbijom, za {est meseci do
godine dana bili bi rasturena Republika Srpska, u Crnu Goru bi umar{irale snage NATO, planulo bi Kosovo, svet bi stao na stranu Albanaca, a
mi Srbi bismo se izme|u sebe potukli. Za naredna dva veka Srbija sa takvim programom, koji bi zna~io smrtovnicu srpskom narodu, ne bi ni postojala, rekao je Dra{kovi} i dodao da je koalicija mogu}a ako se radikali
odreknu antisrpskog programa. “To dru{tvo mora da se odrekne ambicija
da od Vaqeva napravi Knin, pa da Srbija izgleda kao Hiro{ima, na {ta sada li~i Republika Srpska”, izjavio je predsedni~ki kandidat SPO-a.”
(“Politika”, 16. 11. 1997)
“Srpski Jeremija” u “kolumbijskim” sukobima
Da Dra{kovi} nikada nije bio u Republici Srpskoj (izgleda se pla{i vode, jer uvek preko neke reke mora da pre|e da bi iz Srbije pre{ao u
tu zapadnu srpsku dràvu) potvr|uje i ~iwenica da “kraq planina” nema
pojma kako izgleda Republika Srpska. Ili, mo`da, ne zna kako je izgledala Hiro{ima. Ili mu je potpuno isto Republika Srpska i Hiro{ima.
Ili Dra{kovi} predvi|a i prièqkuje da Republika Srpska doìvi
sudbinu Hiro{ime, kako bi on, “srpski Jeremija”, jo{ jedanput pokazao
kako je uvek u pravu.
“Ja nikada u prognozama nisam omanuo. Ako bi [e{eq pobedio na izborima – na Kosovu bi mogla izbiti pobuna. Do{lo bi do me|unarodnih
sankcija. Oko dva miliona qudi iz Srbije bi oti{lo u beli svet. Srbija
bi se na kraju na{la pod vojnim i politi~kim protektoratom me|unarodne zajednice – uni{tena, razdrobqena...
Ako pobedi Milutinovi}, to je umirawe Srbije na rate. Taqigawe kao
i do sada – nijedan problem ne bi bio re{en. Kriminalci bi i daqe bili na
vlasti. Ni{ta li~no nemam protiv Milutinovi}a, on je ~astan ~ovek, ali
od reìma koji je opqa~kao banke i gra|ane o~ekivati da suzbije kriminal
isto je kao i o~ekivati da ma~ka ne}e slaninu. To je nemogu}e”.
(“Blic”, 19. 11. 1997)
I glupost je za qude
Nemilosrdno preterivawe i glupirawe Vuka Dra{kovi}a naj~e{}e
je vezano za broj dva. Te zbog nacionalne katastrofe koju, razume se, oli~ava Vojislav [e{eq, pobe}i }e dva miliona qudi, te zbog mogu}e pobe150
de Vuka Dra{kovi}a svet bi Srbiji poklonio dve milijarde dolara, te
svaka dva meseca mewa mi{qewe o kqu~nim politi~kim pitawima, te su
dva puta nizbrdice i provalije, a jedan i jedini mogu}i put, te jedan i jedini mogu}i ~ovek za re{ewe svih kriza i svih problema u na{oj zemqi
jeste jedino Vuk.
Komentari{u}i primedbe nekih gledalaca da wegov program predstavqa kopirawe [e{eqevog ili nekog drugog programa, Dra{kovi} je
rekao da “kopirati program radikala i Vojislava [e{eqa zna~i izgubiti pamet”.
(“Politika”, 22. 11. 1997)
Na{ narod je na ovo {to je Dra{kovi} rekao, lepo i jasno odgovorio. “Vu~e, mo`da bi taj izgubio pamet, ali bismo to svi primetili, a tebi se, i kad potpuno izgubi{ pamet, uop{te ni{ta ne prime}uje”.
Koliko se Dra{kovi} istinski i su{tinski divi Vojislavu [e{equ, pokazuju i slede}i tekstovi:
“Taj nesre}ni Velimir Ili}, uzdanica SPO, do{ao je dotle da sastan~i sa nesre}nim Glamo~aninom, koji je izdao [e{eqa. Otpadnici
svih boja, ujedinite se! Tvrdim, ko god na ovakav na~in izda svoju stranku,
sutra }e, za lulu duvana, izdati Srbiju”.
(“Demokratija”, 1997)
“Lider SPO javno je izjavio da }e u sre|ivawu unutarpartijskih razmirica slediti primer vo|e radikala. I u Radikalnoj stranci bilo je
pobuna i pobuwenika, ~ak i stvarawa novih poslani~kih klubova, pa i
stranaka, ali niko od disidenata nije uspeo da dostigne izborni rejting
SRS. Odaju}i na izvestan na~in i priznawe kumu [e{equ za beskompromisne obra~une sa neposlu{nima posle kojih su po pravilu ovi padali u
zaborav, a on i wegova stranka ja~ali, Dra{kovi} je najavio da }e tu taktiku upotrebiti u ra{~i{}avawu aktuelnih razmirica unutar SPO-a.”
(“Politika”, 13. 11. 1997)
Svakodnevne, prose~ne izjave Vuka Dra{kovi}a
Najpoznatiji beogradski dnevni list, po prqav{tinama koje objavquje, “Dnevni Telegraf”, iznena|en da neko moè takvim re~nikom prqavih uvreda i kleveta da se sluì, objavio je neke od Dra{kovi}evih
prose~nih izjava uperenih protiv predsednika srpskih radikala.
“Sa fa{istom nikada nikakvu trgovinu ne}u da imam” (1992. g);
“Kume, kako si mogao da dozvoli{ da propadne kumstvo?” (1993. g);
“[e{eq je fa{ista, reìmski monstrum, najve}e zlo srpskog naroda, Milo{evi}ev sluga i vodono{a, a SRS je socijalisti~ka rezervna
stranka, krhka tvorevina UDBE, zbirka kriminalaca, zlo~inaca i ratnih profitera, fa{isti~ko krilo SPS.”
“[e{eq planira paqewe Kosova i Metohije, a za po~etak wegovih
teroristi~kih akcija, prve `rtve }e, prema informacijama SPC, biti
Srbi”. (1993.g);
(DT - “Dra{kovi} o [e{equ”)
151
Evo, sada wegovi govore da }e u slu~aju da [e{eq pobedi Slovaci
dobijati po tri sendvi~a, a Ma|ari po jedan sendvi~. Jer, kako oni kaù,
kra}i je put beàti do Pe{te nego do Bratislave. Da li je ovo ikada bio
srpski na~in razmi{qawa, da li ovoga ima u srpskoj istoriji?
Niko i nikada iz Srpske radikalne stranke, ni jednom jednom re~ju,
nije pomenuo nekakve sendvi~e za pripadnike slova~ke i ma|arske nacionalne mawine, ve} je to plod Dra{kovi}eve ma{te, koja u kriznim trenucima prosto buja i nemogu}e je kontrolisati. Dra{kovi} je to izmislio upravo u momentu kada je u poseti Srbiji i Srpskoj radikalnoj
stranci bila delegacija Slova~ke narodne stranke, predvo|ena predsednikom Janom Slotom, koja je stigla u Beograd da pruì punu podr{ku dr
Vojislavu [e{equ na predstoje}im izborima. Nelogi~no i prosto nemogu}e je da vladaju}a slova~ka nacionalisti~ka politi~ka stranka na
izborima u Srbiji pruì podr{ku onima koji bi da proteraju wihove sunarodnike sa vekovnih ogwi{ta.
“Gospodin [e{eq je u ratu lansirao slogan da nema zarobqenika. Da
li je ikad srpska vlada ubijala zarobqenike? Gospodin [e{eq je insistirao na etni~kim ~i{}ewima. Da li je to srpska tradicija?”
Panika – nema belog praha
Da li je iko ikada od gra|ana Srbije ~uo da je Vojislav [e{eq od bilo koga zahtevao da ubije ne~ije zarobqenike? Gde i kada je to Vojislav
[e{eq insistirao na etni~kom ~i{}ewu? Odgovor na to, osim Vuka Dra{kovi}a, i mo`da wegove supruge, u Srbiji niko ne zna. Vuk Dra{kovi} to
najboqe zna u pani~nim trenucima nedostatka belog pra{wavog blaga.
“To su razlozi za preispitivawe wegovog porekla, wegove tradicije,
da vidimo u ime ~ije to tradicije on govori. U ime srpske svakako ne.
Srpska vojska je 1918. godine posle proboja Solunskog fronta stigla do
pred Alpe, a da nije ~inila ni etni~ko ~i{}ewe, niti je ubila ijednog
zarobqenika, nije sru{ila ni jednu crkvu, nijednu yamiju. To je srpska
tradicija. To gospodin [e{eq ne zna. On bi verovatno izveo pred sud i
streqao seqake iz kolubarskog kraja koji su 1914. godine posle Kolubarske bitke oti{li na razboji{te da pokupe svoju mrtvu decu i koji su na{av{i na razboji{tu i neku tu|u mrtvu decu: ma|arsku, nema~ku, austrijsku, odlu~ili da ih sve skupe, i sa istim po{tovawem, po istom obredu,
sahrane u istu kosturnicu, u kripte crkve u Lazarevcu. To je srpska tradicija”.
Posle ve{awa Dra{kovi} je zamislio kako je mogu}e nekoga i streqati, a wegov ose}aj za decu i ubijawa najboqe se video i 9. marta 1991. i
u demonstracijama 1996. godine. Te mrtve dece se}ao se samo dok sahrana
nije zavr{ena i dok se lampice na kameri koje su wega slikale i predstavqale kao `rtvu, nisu ugasile.
“Gospodin [e{eq puca u wu, puca u temeqe na{e vere, u temeqe na{e
istorije, nacionalne ~asti i kulture. Zbog toga se mora postaviti pita we: ko je on? Iz koje je on to kulture i tradicije do{ao? Hrvati nisu imali dràvu sve do ’41. godine. Te ’41. godine dràvu su dobili uz pomo} Hi tlera i Musolinija. Nemaju}i nikakvog dràvotvornog iskustva, odmah su
152
posegli za etni~kim ~i{}ewem, genocidom, noèm, maqem, nasilnim
prekr{tavawem Srba. Naravno, iza svega toga nije stajao ceo hrvatski
narod. Veoma je opasno da nama, ~ija je dràva stvarana vekovima, preti
opasnost da nam gospodin [e{eq nametne ista ta pravila ekstremnog hrvatskog nacionalizma iz ’41. ili ’91 godine. To nije srpski put.
[e{eqeve paravojne jedinice delovale su, izme|u ostalog, u masovnim ubistvima qudi u Bratuncu, Br~kom, Prijedoru, Vi{egradu, Zvorniku i Bijeqini, tvrdi DZUN i dodaje da su [e{eqeve pristalice vodile
i logor ’Sowa’ u Vogo{}i”.
(“Duga”, 15. 12. 1997)
Sve nebuloze “kraqa trgova”
Ovako daleko u optu`bama za ratne zlo~ine protiv Vojislava [e{eqa svojevremeno nije i{ao ni Lorens Iglberger, a kakve je nebuloze
Dra{kovi} izgovarao, dokaz je i ~iwenica da mnogi koji ~ak i dobro poznaju situaciju u Republici Srpskoj, nisu ~uli za logor “Sowa”, a kamoli da to ima bilo kakve veze sa Vojislavom [e{eqem.
U televizijskom duelu na dràvnoj televiziji, Vuk Dra{kovi} je, do
sada u savremenoj politi~koj praksi na nevi|en i nezapam}en na~in, poku{ao da obezvredi ne samo politi~ki zna~aj Vojislava [e{eqa, ve} i
wega kao li~nost, wegovu porodicu, familiju, pa i pretke.
“Vi, gospodine [e{eq, dobro znate da se, recimo, za predsednika
Sjediwenih Ameri~kih Dràva ne moè kandidovati niko ko nije ro|en
u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Da li biste se mogli kandidovati
za predsednika Srbije kada bi i ovde vaìo takav zakon?”
Pre svega, op{tepoznato je da je Vojislav [e{eq, na sve gluposti koje
je Vuk Dra{kovi} izneo u tom duelu, veoma uspe{no odgovorio. Me|utim,
pa`wu }emo posvetiti i analizirati samo ono {to je Dra{kovi} izgovorio bez èqe i namere da mu se pruàju bilo kakvi politi~ki odgovori.
Ono {to Vojislav [e{eq, kao ~ovek, {to ga, uostalom, razlikuje od
Dra{kovi}a, nije èleo svom sagovorniku da odgovori, jeste da bi on,
Vojislav [e{eq nekako i mogao da postane kandidat za predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva, ali da Vuk Dra{kovi} to nikada i ni na
koji na~in ne bi uspeo da postigne. Dra{kovi} nema decu, a ameri~ki zakoni su tako surovi, da tako, naàlost, prirodno nesre}nim osobama mogu}nost za predsedni~ko kandidovawe ne dozvoqavaju. Svi u Srbiji bi
Dra{kovi}u na takav na~in odgovorili. Svi, osim Vojislava [e{eqa.
Wemu ni na kraj pameti nije bilo, bez obzira na neograni~enu i gotovo
neverovatnu drskost Vuka Dra{kovi}a, da mu odgovori na tako prizeman, jeftin i beskrupulozan na~in. Vojislav [e{eq, prosto, ne li~i na
Vuka Dra{kovi}a. ôvek je.
Kokain je otrov za pam}ewe, se}awe, razmi{qawe...
“Vi se dobro se}ate, u januaru 1982. godine, kada ste do{li u Beograd,
ja sam napravio sa Vama intervju za “Omladinske novine”, na pitawe {ta
ste po nacionalnosti, odgovorili ste: Jugosloven. Dobro, bila takva
vremena. Me|utim, kruè odavno pri~e da je mo`da Va{e poreklo hrvat153
sko. Qudski, za mene to apsolutno, gospodine [e{eq, nije va`no – da li
ste Srbin hrvatskih korena, da li ste Hrvat srpskih korena. Me|utim,
kada je u pitawu funkcija predsednika Republike, onda to ne moè da bude ba{ i neva`no. îwenica je da, po preseqewu u Beograd iz Sarajeva,
1986 godine postajete ~lan Hrvatskog sociolo{kog dru{tva i kao ~lan
tog dru{tva drìte i predavawe u Zagrebu. Evo Va{e kwige ’Pledoaje za
demokratski Ustav’”.
Uvrede su li~na karta Vuka Dra{kovi}a
Dra{kovi} je, u èqi da uvredi sagovornika, toliko preterao da je
zaboravio da je sa istim tim Vojislavom [e{eqem, i posle 1986. godine,
kada je [e{eq postao, kako Dra{kovi} kaè, ~lan Hrvatskog sociolo{kog dru{tva, u~estvovao u stvarawu jedinstvene politi~ke stranke,
Srpski pokret obnove, koja je trebalo da bude vesnik korenitih promena,
pre svega nacionalnih i politi~kih, u na{oj zemqi. ûdno je da je Dra{kovi} [e{eqa, znaju}i za to da je [e{eq hrvatskog porekla, te ~lan
Sociolo{kog dru{tva Hrvatske, 1990. godine nazivao vojvodom, srpskim
nacionalistom, ~ovekom sa kojim je hteo da mewa “propali komunisti~ki
sistem”. Nije, vaqda, Dra{kovi} èleo da se za vlast bori zajedno sa jednim Hrvatom, koji uz to na du{i ima i greh da je ~lan Hrvatskog sociolo{kog dru{tva u Zagrebu, ili je Dra{kovi} zaboravio 1989. i 1990. godinu?
“Vi danas nazivate stranim pla}enicima qude koji se zalaù za saradwu Srbije sa Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, sa Nema~kom, Francuskom, Britanijom, recimo.
Vi ho}ete da budete predsednik Srbije, pri~ate da ste zavr{ili
Pravni fakultet za dve i po godine. Znam ja to. Ali znam i to da ste ga zavr{ili u Sarajevu. Na Pravnom fakultetu u Sarajevu, gospodine [e{eq, najteè je otvoriti vrata. Toliko su glomazna i te{ka. Ina~e,
Pravni fakultet u Sarajevu i Pravni fakultet u Beogradu, to je kao Bog
i {e{iryija”.
Vuk Dra{kovi} je (videlo se iz prethodnih tekstova) optuìvao Vojislava [e{eqa za progone profesora, intelektualaca i svih misle}ih qudi. Vojislavu [e{equ, me|utim, nikada ni na kraj pameti nije palo da grubo vre|a tako zna~ajne institucije kao {to je Pravni fakultet, bilo da je
on u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu ili nekom drugom gradu, a posebno nikada
kao Dra{kovi} nije omalovaìo rad profesora bilo kog fakulteta, govore}i da je na wihovom fakultetu najteè otvoriti glomazna vrata.
“Vi ste jedini Srbin koji ima potvrdu Srpske akademije nauka da je
Srbin. [ta Vas je to ponukalo da traìte uverewe od Srpske akademije
nauka da ste Srbin? To uverewe izdao Vam je gospodin Slavenko Terzi}.
Uzgred, Sloven je srpska re~, srpsko ime, a Slaven je hrvatska re~. Niti je
taj Slavenko pop. Ako ste jedini Srbin, kako kaète, kako govorite, sa potvrdom Akademije nauka da ste Srbin, onda ne{to nije u redu sa Vama ili
sa svim ostalim Srbima koji nemaju to uverewe od Akademije nauka da su
Srbi. Kona~no, Vi dobro znate da je ta ista Srpska akademija nauka proglasila bila i Broza za po~asnog predsednika Srpske akademija nauka”.
154
“Sezame otvori se”!
Srpska akademija nauka i umetnosti je, na zahtev Narodne skup{tine Republike Srbije, samo pruìla odgovor onima u Srpskom pokretu
obnove koji, kriziraju}i, vi{e nisu bili u stawu da normalno i racionalno misle. Me|utim, Dra{kovi}u smeta to {to su i tako ugledni nau~nici, kao {to je Slavenko Terzi}, ustanovili srpsko etni~ko poreklo
porodice [e{eq, pa je vaqda hteo i gospodina Terzi}a da optuì, ako
ni za {ta drugo, onda za to {to su vrata Srpske akademije nauka i umetnosti toliko te{ka i glomazna da je mnogo lak{e ste}i nau~ne reference za ulaz u Akademiju, nego otvoriti vrata na woj.
“Dozvolite da Vas upitam: moète li navesti ijednog bliskog ro|aka u Srbiji? Eto, nemate rodni list, nemate kr{tenicu, koliko poznajete Va{ih prezimewaka u Srbiji? I gde ìvi?
Ja }u Vas, evo, ako stignem za ovih pet minuta, podsetiti samo na
neke Va{e prezimewake: Stanislava [e{eq, Josipa Dua~i}a 6, Zagreb; Stjepan [e{eq, Leja Rukavine 4, Zagreb; Vlatko [e{eq, [ubi}eva 62, Zagreb; Marija [e{eq, Maslari}eva 6, Zagreb; Kre{imir
[e{eq, Ludvetog breg 16, Rijeka; Vlado [e{eq, Save Jugo Bujkove –
Vi se razumete {ta to zna~i, ja nema pojmam, 12, Rijeka; Fabijan [e{eq, nekakvog Slobodana Macure 20d, Zadar, itd – da ne ~itam daqe.
Dakle, ceo spisak [e{eqa u Hrvatskoj, puni telefonski imenici u
Zagrebu, Zadru, Rijeci, svi su katolici i svi su Hrvati. Nisu ovo bezna~ajna pitawa, {ta kaète na ovo? [ta bi na ovo, recimo, rekao taj
Slavenko Terzi} iz Akademije nauka? Da li SANU ima neko mi{qewe o ovome?”
Pitalice za “kraqa planine”
Zanimqivo bi bilo pitati Dra{kovi}a otkud zna da su Stanislava
ili recimo Vlado [e{eq hrvatske nacionalnosti. Ali je jo{ zanimqivije pitati ga da li je mogu}e da nije ~uo ili pro~itao da ima mnogo vi{e Hrvata sa prezimenom Markovi}, Nikoli}, Jovi}, a posebno Dra{kovi}, od onih sa prezimenom [e{eq. Naravno, Dra{kovi}ev jedini
odgovor bi bio da ste to pro~itali u nekoj hrvatskoj enciklopediji.
“Va{ otac je bio komunista.
Dr [e{eq: Gde ste na{li da je moj otac bio komunista?”
Otac Vojislava [e{eqa nikad nije bio komunista. Vuk Dra{kovi}
je, po ko zna koji put, slagao.
“Po~etkom 1991. godine, kada je ve} po~eo rat sa Hrvatima, Vas je bila zarobila usta{ka paravojska. Odu{evili su se – uhvatili krupnu
zverku, ~etni~kog vojvodu. Jave u Zagreb – |avola, iz Zagreba kaù: “Pu{taj odmah”, i puste Vas. Sada, lepo, mislim da Srbija mora da zna zbog
~ega su Vas pustili.”
Interesantno je to da Dra{kovi} hrvatsku vojsku naziva usta{kom
paravojskom jedino kada “krupno laè” o nekakvoj povezanosti predsednika srpskih radikala sa na{im neprijateqima. Vojislav [e{eq, naravno, nikada nije bio zarobqen, niti je to iko ikada i igde rekao, izu155
zev, razume se, “kraqa planina, reka i dolina”. [e{eqa je, kao {to je poznato, uhapsila regularna hrvatska policija. U trenutku kada ih je opkolio veliki broj pristalica dr Vojislava [e{eqa, potpomognut srpskim
narodom i srpskim dobrovoqcima, a strahuju}i od mogu}eg sukoba sa wima, hrvatska policija ga je odmah oslobodila.
“Idemo daqe, imam dovoqno snage i praha”...
“Idemo daqe, u februaru 1992. godine odlazite u [paniju da nudite
krunu Nemawi}a i Kara|or|evi}a nikom drugom – sve ima veze sa ovim
kojim smo putem krenuli – nego nekom probisvetu Dolgorukom Anùjskom. Vi ste tada bili monarhista, gospodine [e{eq. Evo Va{e izjave
gde kaète, evo, u novinama: “Poznato je da je Srpska radikalna stranka
tradicionalno monarhisti~ka”. Danas Vam ne pada na pamet da to tvrdite, da ne{to sli~no izgovorite”.
Taj probisvet je za Dra{kovi}eve poslanike bio milosrdni princ
pravoslavnoga reda, a sada je kriv, verovatno samo zbog toga {to se sreo
sa Vojislavom [e{eqem. [e{eq nikada nije izjavio da je Srpska radikalna stranka tradicionalno monarhisti~ka, a Dra{kovi} to nikome
nikada, pa ni kamerama RTS-a, sa papirima kojim je mahao nije pokazao ni
potvrdio. Opet je slagao.
“Put do [panije, kao {to znate, organizuje Mirjana Zelen-Mak{a.
Ko je Mirjana Zelen-Mak{a? Mirjana Zelen-Mak{a je li~na savetnica
Frawe Tu|mana, svetskog probisveta! Tom prilikom postajete i ~lan nekakvih “Malte{kih vitezova”, katoli~kog reda, naravno, nema drugog reda tamo. Sve to organizuje Mirjana Zelen-Mak{a koja je sa Vama u Madridu, na konferencijama za {tampu, ona je Va{ pratilac, Va{a sekretarica”.
Dra{kovi} je izmislio i malte{ke vitezove i katoli~ke redove, a
zaboravio je da kaè da je Mirjana Zelen-Mak{a bila najboqa prijateqica upravo wegovoga zeta Borivoja Borovi}a koji je i upoznao sa predsednikom srpskih radikala.
“Ako {ta ima lo{e u mom zavi~aju, to su neke ru~ne stvari koje su
ostale iza nekakvih Va{ih paravojski, pqa~ka{a, koji su, pre svega,
pqa~kali Srbe jer im je lak{e bilo do Srba da do|u”.
Dra{kovi} je jo{ jedanput potvrdio da su mu najve}i problem u srpskoj Hercegovini bili Srbi koji su, navodno, pqa~kali, a izgleda da mu
nikakav problem nisu bili muslimanski ekstremisti koji su mu, prema
wegovim tvrdwama, u jednom danu ubili devetoro ro|aka, i to sve mla|ih
od pet godina, ili je Dra{kovi} ponovo zaboravio {ta i kako je lagao, ne
samo doma}u, ve} i svetsku javnost. Ili, mo`da, ~ovek nije ni blizu normalnog, jer koji bi to ~ovek zaboravio zlo~ine onih koji su odgovorni za
smrt devetoro dece i to najbliìh ro|aka?
“Sve moète re}i, gospodine [e{eq, ali nikada nemojte Vuku Dra{kovi}u re}i da govori neistinu. Ovo je Va{a kwiga, evo {ta kaète:
“Od malena sam vaspitan u komunisti~kom duhu. Kao ubije|eni komunista, marksista i lewinista bio sam..” itd”.
156
Vukova uputstva za humoruybenike
Ove tri re~enice predstavqale su za Dra{kovi}a krunski dokaz da
je otac Vojislava [e{eqa bio komunista. Ono {to }e, svakako, u}i u
anale i humoruybenike jeste pretwa Dra{kovi}a da mu niko nikada ne
sme re}i da govori neistinu. Da se radi samo o laòvu, a ne o zavisnom
~oveku, na ovakvu izjavu bismo se samo nasmejali. Ovako, ova izjava zabrinula je i najve}e medicinske stru~wake, ne samo u na{oj zemqi, ve} i
u demokratskoj Evropi i svetu, a posebno u prijateqskoj Francuskoj i naro~ito Danijelu Miteran i wen stru~ni lekarski tim.
“Vidite, ovo je rokovnik iz Kragujevca, iz centra, iz srca Srbije, iz
[umadije, ovo je srpska kwiga, ovde u srpskim kwigama sve je istina. Kao
predsednik Srpskog ~etni~kog pokreta, u leto 1990. godine, ~ak ste u
Knez Mihailovoj ulici – izvinite, postoje svedoci o tome i {tampa je
pisala – raskop~ali {lic, psuju}i Beogra|anima koji su Vas tada smatrali cirkusantom, sileyijom, majku srbijansku i cigansku. U julu 1990.
godine, u Studentskom gradu polomili ste bejzbol – palicama lobawe
~lanovima Srpskog ~etni~kog pokreta Nedeqku A{~ari}u i Vlatku
Mrkaji}u, drugi su ih dràli a Vi tukli”.
Kako je te{ka kriza zahvatila “kraqa reka, dolina i planina”, Vuka
Dra{kovi}a, kada se setio da izmisli i nekavko otkop~avawe {liceva,
te{ko je i zamisliti. Me|utim, naro~ito je interesantna ~iwenica da
se Dra{kovi} ponovo pozvao na {tampu koja je objavila detaqe navodnog
doga|aja. Jednostavnom proverom u svim doma}im listovima, utvrdili
smo da niko i nikada nije objavio sli~nu informaciju. “Kraq planina”
opet je slagao.
To ne moè ~ak ni Dana
“Uz pomo} telohraniteqa, pretukli ste te godine i jednu devojku,
sportistkiwu, koja Vas je pre toga, mislim da joj je ime Mirjana, koja Vas
je pre toga yudo zahvatom tresnula o asfalt”.
Zamislite bilo koju ne`nu i {armantnu devojku, ili ~ak druga~ije
– ènu poput Danice Dra{kovi}, koja bi bila u stawu samo da podigne
120 kilograma koje bi tresnula na asfalt. Pa to niko nije u stawu, ni
Danica...
“Ispred Savezne skup{tine, 11. juna 1992 godine, u pratwi Va{ih
naoruànih gorila, tukli ste taksiste koji su {trajkovali. U julu 1992.
godine – Vi ho}ete da uspostavite li~nu sigurnost gra|ana – opet u
pratwi svojih gorila, tu~ete gladne u~iteqe i nastavnike ispred Skup{tine Srbije, poteète pi{toqe na beogradske studente.
Velika korporacija Srpske radikalne stranke – to su bili neki
sumwivi poslovi sa trgovinom naftom, Vi to dobro znate, zbog toga }e
Vas napustiti Slobodan Jovi}, izme|u ostalog, sada predsednik Ujediwene radikalne stranke Srbije. Wegova supruga, Vi to dobro znate, Paska Jovi}, htela je da kaè neke stvari javnosti, ali je ubrzo zaklana u
prostorijama svoje galerije, u Novom skojevskom nasequ u Beogradu”.
157
U nedostatku kokaina,
Dra{kovi} izmi{qa te{ke oblike krivi~nih dela
Dra{kovi} je po~inio najteì oblik krivi~nog dela klevete optuùju}i Vojislava [e{eqa ~ak i za ubistvo. Nije mu bilo va`no to {to
je [e{eq, dodu{e slu~ajno, u to vreme bio u zatvoru, ve} je Dra{kovi}
zamislio i specifi~an oblik ubistva. Vojislav [e{eq je prema Vuku
Dra{kovi}u, ni mawe ni vi{e, zaklao Pasku Jovi}. Besmisleno je takve
gluposti demantovati, ali one izvanredno govore o stepenu pomu}ene
svesti “kraqa klawa i ubijawa”, ili {to bi na{ narod rekao, prostim jezikom, ludosti.
“Va{ vojvoda êko Da~evi}, koji je trenutno u zatvoru u Zabeli, javno Vas je optuìo da ste ga terali da li~no ubije tada{weg poslanika
Srpskog pokreta obnove Mihajla Markovi}a, jednog ~lana Srpske radikalne stranke, mislim da se zvao Oliver Denis Baret. Taj Baret vi{e nije me|u ìvima, ubijen je pre dve godine pred jednim soliterom na Novom
Beogradu.
Oni koji su zaklali Pasku Jovi} i ubili Olivera Denisa Bareta jo{
nisu otkriveni. Za{to, gospodine [e{eq? Za{to niste odgovorili ni
za taksiste, ni za studente, ni za prosvetne radnike, ni za sramni zlo~in
Va{ih telohraniteqa nad advokatom Barovi}em?”
Nikola Barovi} poznati beogradski usta{a, koga Dra{kovi} ponekad predstavqa kao advokata, drvenog i li~nog, uspeo je da pretrpi sramni zlo~in nad sobom, po re~ima Vuka Dra{kovi}a od strane telohraniteqa Vojislava [e{eqa. ûdno je kako Dra{kovi} moè da zna ko je udario Nikolu Barovi}a, kad se i ovaj sam ni~ega ne se}a. Jednom ga je neko
udario nogom, drugi put rukom, a sve {to se se}a jeste, kako bi Dra{kovi} rekao, sramni zlo~in polivawa vodom u jednoj televizijskoj emisiji,
predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa. Dra{kovi} je zamalo poslao i protestno pismo svim afri~kim ambasadama u Beogradu zbog toga {to su se drznuli da gaje banane, a i one su u slu~aju Barovi} zbog ne~ega pomiwane.
“I da Vam kaèm: biti radikal u Srbiji a ne biti za krunu, po meni
je isto {to i biti hri{}anin pa ne i}i u crkvu nego u yamiju.
Ve} na po~etku rata izjavili ste da srpski ~etnici vi{e ne vade o~i
noèvima nego viqu{kama, i da Va{i ~etnici koqu zar|alim ka{ikama.
Na TV Politici, evo dokumenata, izjavqivali ste da su Srbi u Zagrebu i
ostalim hrvatskim gradovima organizovani tajno u Va{e ~etni~ke jedinice, {to je bila la`”.
Problem narkomana je i sinhronizacija
Vuk Dra{kovi}, iako je rekao, nije uspeo dobro da sinhronizuje pokrete, pa nije pokazao nikakav dokument. A oko crkve i yamije i pitawa
ko je radikal a ko nije, da je istina ono {to je Dra{kovi} naveo, onda bi
on bio najve}i radikal u Srbiji, naj~e{}e bi pose}ivao yamiju.
“Vi ste izjavili da }ete bombardovati atomsku centralu u Kr{kom,
ali i London, ~ak Va{ington sa nekim va{im raketama; Rim, Pariz. Evo,
da vidimo kako to izgleda – kako vi bombardujete Italiju, Rim. “Imamo
158
projektile”, to Vi izjavqujete, “Imamo projektile EF-22, koji mogu dose}i va{u zemqu”, to kaète u intervjuu Televiziji Italije, “ali ne}emo ga|ati vojne objekte, jer je tu pripremqena odbrana, ga|a}emo iskqu~ivo va{e civilne objekte”.
Gospodine [e{eq, izjavqujete da ste u posedu tajnog Teslinog oru`ja... i da }e vam va{ ruski prijateq Vladimir Volfovi~ @irinovski dovesti desetine hiqada ruskih kozaka i veterana iz Avganistana, kao i
neko tajno oru`je ’elipton’”.
Te{ko je zamisliti kojim bi to oru`jem Amerikanci ili Rusi bili
u stawu da ga|aju neki ciq na takvoj udaqenosti kakva je od Beograda do
Va{ingtona. Dra{kovi} je to uspeo da zamisli. O nekom tajnom oru`ju
“elipton” i o ubijawu civila u Italiji niko nikada nije govorio. âk ni
Italijani nikad nisu nikoga optuìvali za ne{to sli~no. Pametni qudi, ra~unaju da Dra{kovi}eva pomu}ena psiha ne moè biti ni fizi~ko
ni pravno lice da bi za tako ne{to imali koga da okrive.
“Svet Vas je, malopre sam vam pokazao, bio prozvao Franken{tajnom, dakle, ~udovi{tem.
Govorili ste da }e Hrvati, kada trupe Srpske radikalne stranke samo nagrnu, tamo izgubiti pamet, dobrovoqno poskakati u Jadransko more, ne}e biti nikakve krivice, sami sko~ili – sami se udavili. I onda
}ete Vi du` Jadranske obale da naselite milion Srba, i to – znate odakle? Iz Rumunije. Jedini ste Vi od kada postoje Srbi”.
I sam Vojislav [e{eq, iako dobrih ìvaca, nije mogao da poveruje
u ono {to je Dra{kovi} izgovorio, pa ga je pitao otkud milion Srba u
Rumuniji.
“Ne znam, i ja se pitam, Vi ste tada govorili da postoji milion Srba
u Rumuniji”.
Kokain izaziva imaginacije
Razume se, [e{eq nikada nije pomenuo milion Srba u Rumuniji, ali
Dra{kovi}eva imaginacija dostigla je fantasti~ne okvire. Slu{aju}i
ga, dodu{e i gledaju}i, narod se najvi{e smejao. Ako ni{ta, trebalo mu je
uru~iti neki “oskar popularnosti”, ako ni za {ta drugo, bar za zabavqawe naroda.
“Najve}u {tetu srpskom narodu ipak ste naneli minirawem Plana
Z-4. îm je taj plan objavila “Politika”, ~ini mi se onaj va{ Toma Nikoli}, po{to nije umeo dobro da pro~ita ono “Z-4” }irilicom, odmah je
istupio sa patriotskom izjavom: “Odbijamo Plan 3-4”. A vi ste brzo poùrili da odbijete Plan Z-4, da ga proglasite antisrpskim”.
Dra{kovi}eva ma{ta je zaista svetsko ~udo, ali i takvo koko{je
pam}ewe je tako|e za Ginisa. Naime, Jovan Glamo~anin je svojevremeno
plan “Z-4” nazvao Planom “tri-~etiri”, dok se Dra{kovi}u od wegovog
istomi{qenika Glamo~anina u~inio Tomislav Nikoli}. Nikoli} mu
nije odgovorio. [ta }e ~ovek, sme{no mu bilo.
“A onda ste vi po ne~ijem, ~ini mi se, nalogu, otr~ali i krstarili s
kraja na kraj Srpske Krajine, ~ak su bile tamo neke diverzantske akcije na
pruzi, itd. Odbijen je, sru{en, Plan Z-4, a rezultat toga jeste ovo {to je
159
danas: nema Srba u Kninu, nema Srba tamo, gospodine [e{eq, gde su ìveli vekovima. Kuda ste Vi pro{li i branili srpstvo, vi{e Srbi ne rastu”.
Dra{kovi} je sawao i neke diverzantske akcije, zami{qao je neke
dobre planove o re{ewu krize u Srpskoj Krajini, ali najve}i problem
mu je bio taj {to svoju teoriju nije mogao da potvrdi empirijom. Dra{kovi}, osim u Republiku Srpsku, nikada nije smeo da kro~i nogom ni na teritoriju Republike Srpske Krajine.
“Va{a tri najve}a prijateqa bili su Ruslan Hazbulatov, koga ste
predstavqali kao pravoslavca. Prodavali ste ga ovde kao Rusa jer je bio
veliki protivnik Jeqcina. ôvek je bio musliman, uz to jo{ i ê~en.
Va{ drugi veliki prijateq jeste Vladimir Volfovi~ @irinovski –
~ovek koji pred kamerama ruske televizije ne ume da se prekrsti nego se
kao katolik krsti s leva na desno; otac mu je Volfgang, Nemac. Taj Rus koji nije Rus, i taj pravoslavac koji nije pravoslavac, jeste taj Va{ prijateq koga ste ovde doveli pa ga spojili sa naivnim Radovanom Karayi}em.
Pa tajno oru`je, da ne pri~amo kako je pokrao Republiku Srpsku, prodat
je neki èlatin umesto tog tajnog oru`ja, na 60 miliona dolara je bio
ugovor, 6 miliona dolara je u ke{u uzeo @irinovski.
Va{ slede}i veliki prijateq koga ste malopre pomenuli i od koga
ste dobili, kaète, i odlikovawe, posle onog katoli~kog u Madridu, jeste Le Pen.
Gospodine [e{eq, za vreme rata u Hrvatskoj, Le Pen je slao svoje
pla}enike da ubijaju Srbe. Vi to dobro znate da su wegovi razbojnici i
ubice bili u 101. zagreba~koj bojni i da su po~inili...Dolazi vam taj Le
Pen u Zemun, tamo razmewuje odlikovawa, on daje prilog za obnovu katoli~ke crkve u Zemunu. Dobro, nije Le Pen, onda je Kertes”.
Ima li jedno mesto, u rezervi,
za Vuka na svetskoj politi~koj sceni?
Za razliku od Vuka Dra{kovi}a, koga wegovi “prijateqi” iz ameri~ke, nema~ke i nekih drugih ambasada, postrojavaju i na travwacima, a ponekad i na klupicama; za razliku od onih koji, kada im u goste dolazi prijateq Dra{kovi}, moraju i nogavice da mu pretresaju, dr Vojislav [e{eq
ima i prave prijateqe u inostranstvu. Ne svoje, ve} prijateqe Srbije i
Srpske radikalne stranke. Vladimir @irinovski je bio jedan od politi ~ara koji se suprotstavqao svim napadima zapadne alijanse na na{ narod
u Republici Srpskoj, jedan od onih koji je o{tro osu|ivao hrvatsku okupa ciju za razliku od Vuka Dra{kovi}a i wegove stranke, dok se politi~ka
stranka @an Mari Le Pena jedina suprotstavila u~e{}u francuskih
trupa i aviona u napadu i bombardovawu srpskog naroda zapadno od Drine.
Pomo} Vuku Dra{kovi}u
“•Da li }ete posle svega nastaviti da odràvate prijateqske odnose
s Vukom Dra{kovi}em?
– Ne odràvamo mi prijateqske odnose ve} godinama. Ali ja nisam
~ovek mr`we i uvek kada se sretnem sa Dra{kovi}em, ja }u s wim da razgovaram. Uvek su na{i razgovori duhoviti. Ja ne zameram taj duel Dra{kovi}u uop{te. Meni je samo wega iskreno ào.
160
• Zbog ~ega?
@ao mi ga je, ja ga poznajem iz nekog drugog vremena, kada smo zaista
bili bliski prijateqi i kada smo isto mislili o svim nacionalnim politi~kim pitawima. Ovo danas nije Vuk Dra{kovi} kojeg sam nekada poznavao. U emisiji je on o~igledno bio drogiran. Kada se na{mr~e kokaina, on deluje kao hrabar ~ovek i ~im pro|e dejstvo – on postaje kukavica.
To najboqe pokazuju uli~ni nemiri koje organizuje. Zna da se tu~e s policijom, izaziva krvoproli}e, a kad ga hapse onda cvili i moli za milost,
pi{e pokajni~ka pisma. Qudi koji su ga pose}ivali u zatvoru svedo~e o
wegovim narkomanskim krizama. Mislim da je wegova sudbina u celini
veoma tragi~na. Tom ~oveku, kome sam bio blizak prijateq, spreman bih
bio da u~inim bilo {ta da mu pomognem da se iz toga izvu~e. On kao politi~ar nikada ne moè biti uspe{an, ali bi mogao da napi{e jo{ nekoliko vrednih kwiga koje bi ~itali i na{i sinovi i na{i unuci”.
(“Demokratija”, Intervju Vojislava [e{eqa, 4. 12. 1997)
Zbog ovakve izjave predsednika Srpske radikalne stranke “kraq
planina” Vuk Dra{kovi} tuìo je Vojislava [e{eqa. Ina~e, ovo nije
prvi put da Dra{kovi} tuì ili svoje politi~ke protivnike ili novine za koje misli da su jedini krivci za pad wegove popularnosti i slabe
rezultate na izborima.
SPO i Vuk Dra{kovi} podneli dve tu`be zbog tekstova
u “NIN”-u i traè osam miliona
“Srpski pokret obnove i lider te stranke Vuk Dra{kovi} podneli
su Prvom op{tinskom sudu u Beogradu dve tu`be i traè osam miliona
dinara od{tete zbog tekstova koji su {tampani u beogradskom listu
“NIN”, re~eno je ju~e Tanjugu u tom sudu”.
(“Ekspres”, 25. 10. 1997)
Halapqivost i gramzivost Vuka Dra{kovi}a su osobine koje karakteri{u ne samo wega, ve} gotovo sve pripadnike politi~ke stranke ~iji je on
predsednik. Zahtev da mu se isplati 8 miliona, samo zato {to se Dra{kovi} na{ao uvre|enim zbog teksta koji mu nije i{ao na ruku i zbog teksta u
kome nije hvaqen Jedino Vuk potvrda je grabqive i gramzive, u Beogradu
poznate tzv. “otima~ina-politike” koju sprovodi bra~ni par Dra{kovi}.
Vuku Dra{kovi}u nije bio ciq da opovrgne teze iznete u tim tekstovima,
ve} mu je mnogo va`nije da “zaradi”, ni kriv ni duàn, ogroman novac koji
ni veliki kriminalci nisu u stawu da steknu, a kamoli obi~an narod.
Pred izbore u septembru 1997. godine Dra{kovi} se sluìo i laìma za koje je mislio da }e psiholo{ki delovati na pripadnike Socijalisti~ke partije Srbije i upozoriti ih na veliku opasnost zvanu Vojislav
[e{eq, te da }e ih na taj na~in primorati da krenu u jednako ostra{}enu kampawu kleveta koju je protiv predsednika Srpskih radikala ve} vodio sam Dra{kovi}.
“Srpski pokret obnove je stranka koja pravi ankete. Mi ih ne objavqujemo. Te na{e ankete nisu pravqene sa ciqem da bismo lagali sebe,
one su pravqene u bira~kim telima i u gradovima u kojima su izvr{ena
istraìvawa veoma profesionalno i obuhvataju uzorak od blizu deset
161
hiqada ispitanika, ukqu~uju}i razne socijalne grupe, gradsko stanovni{tvo, prigradsko stanovni{tvo, seosko stanovni{tvo. Od onih koji su
na pro{lim izborima glasali za SPO, svi }e opet glasati za SPO. Me|utim, tre}ina onih koji su pro{le godine glasali za socijaliste, sada
su re{eni da glasaju za – [e{eqa.
SPO – najve}a agencija za istraìvawe javnog mwewa?!
Mi smo ispitivali te razo~arane socijaliste: za{to }e glasati za
Srpsku radikalnu stranku? Devedeset osam odsto wih je zaokruìlo odgovor – zato {to nam on garantuje jednake plate i jednake penzije i {to
garantuje pobedu nad Amerikom i NATO paktom. Qudi ne razmi{qaju da
bi pobedom te opcije Srbija bila ekonomski i vojni~ki mrtva za {est
meseci i da u dràvnoj kasi ne bi bilo ni~ega i da bi, zaista plate i penzije bile jednake, jer niko ne bi primao ni plate ni penzije. Qudi ne razmi{qaju da bismo izgubili Kosovo, Sanyak i delove Vojvodine i da bismo Srbiju pretvorili u zemqu ru{evina i grobova. Ali, to niko ne obja{wava qudima i oni lako nasedaju na ta demago{ka obe}awa radikala.”
(NIN, 8. 8. 1997)
Srpski pokret obnove je, prema Dra{kovi}evim re~ima, ne samo politi~ka stranka, ve} najmo}nija agencija za istraìvawe javnog mwewa u
Srbiji, jer gotovo nijedan od najve}ih i najpoznatijih agencija za ispitivawe mwewa u Srbiji nije u stawu da sprovede istraìvawe na uzorku ve}em od 1000 ili 2000 qudi, dok je Dra{kovi}eva stranka, naravno, to u
stawu da u~ini. Zanimqivo je da je u ispitivawu tih qudi u~estvovao i
sam Dra{kovi}, a posebno je, kako kaè, ispitivao razo~arane socijaliste. Posle 1996, u kojoj je Dra{kovi} koristio broj od 99% qudi koji su
mu govorili da ne treba i}i u koaliciju sa [e{eqem, 1997. godine Dra{kovi}u se dopao broj 98%, i to qudi koji su glasali za [e{eqa samo zato {to obe}ava pobedu nad Amerikom i NATO paktom. Neverovatno je
kako je Dra{kovi} uvek potcewivao svoj narod misle}i da moè da mu drì lekcije, ~ita bukvice i u~i pameti. Interesantno je i to da je Dra{kovi} rekao da to, navodno, niko narodu ne obja{wava, a jadni Dra{kovi} u celoj kampawi ni{ta drugo i nije radio osim {to je opawkavao i
klevetao, u prevodu obja{wavao politiku Vojislava [e{eqa.
“Lider SPO je rekao da }e se Srbija sunovratiti u provaliju ako za
predsednika izabere vo|u radikala Vojislava [e{eqa “jer dok ovde tri~etiri miliona qudi gladuje, ili je na ivici gladi, on obe}ava lomqewe
ki~me Americi i rat sa NATO”. Ako izbor padne na reìmskog predsedni~kog kandidata Milutinovi}a u Srbiji }e, po oceni Dra{kovi}a, sve
ostati po starom, a to zna~i nastavak politike pqa~kawa naroda, bede i
me|unarodne izolacije”.
(“Na{a Borba”, 3. 12. 1997)
“Narode moj, da ti zna{ kako sam ja pametan”
“Dra{kovi} je rekao da }e, ukoliko pobedi crna ili crvena opcija,
biti i devetog kruga”.
(“Blic”, 8. 12. 1997)
162
Vuk Dra{kovi} sigurno nije u ona 3 do 4 miliona koja ìve na ivici
gladi. Dra{kovi} spada u ona 3 procenta qudi koji ìve van ovog vremena, neukusno bogato, a onih siroma{nih 3 do 4 miliona seti se uvek i jedino u izbornim kampawama. A {to se ti~e devetog kruga koga }e biti
ukoliko pobedi crvena ili crna opcija, gra|ani Beograda najboqe znaju
kako im je crna sudbina u paklu Dra{kovi}eve i Kruni}eve vlasti, da se
ponekad i sami zacrvene da crvenije ne moè biti, naravno od stida, {to
takvu lopovsku i nesposobnu vlast imaju na gradskom nivou.
“Da li je Dra{kovi} sve ovo {to kaè za na{ list rekao i [e{equ
u lice?
Razgovarali smo o svemu ovome na Cetiwu. Rekao sam mu da je mogu}an svaki na{ dogovor, pod uslovom da vodi oporavku i ja~awu Srbije.
On mi je odgovorio da je wegova stranka sve ja~a i {to je u Srbiji vi{e
bede i muka, ona }e samo ja~ati i da je wemu wegova stranka vrhunski interes. Bio je veoma iskren, ali ja tu logiku, “{to gore – to boqe”, ne razumem.
[e{eq je {ampion politike principa bez principa, jer sam kaè
da mu je va`na samo wegova stranka. Nazivao je Mila \ukanovi}a usta{om, Tur~inom, najve}im kriminalcem, da bi posle tom ’usta{i, Tur~inu i najve}em kriminalcu’ oti{ao na poklowewe – kaè Dra{kovi}”.
(NIN, 22. 2. 1998)
Piqarski poku{aji dogovora Vuka Dra{kovi}a
Po okon~awu izbora Vuk Dra{kovi} je zapo~eo sebi svojstvenu trgovinu na piqarski na~in. Odjednom svaki dogovor sa [e{eqem i Srpskom radikalnom strankom je mogu}, bez obzira na to {to su oni, po Dra{kovi}u, najodgovorniji za nacionalnu katastrofu, stranka “pet galamyija” i pride fa{isti~ke politi~ke prirode. Me|utim, Dra{kovi}ev problem nije u tome {to on ~esto mewa svoj politi~ki kurs, ve} u tome {to obilato i gotovo bezgrani~no laè.
Naime, predstavnici brojnih opozicionih politi~kih stranaka, koji su slu{ali razgovor izme|u [e{eqa i Dra{kovi}a, se}aju se svega,
osim onog {to je Vuk Dra{kovi} rekao da se, navodno, dogodilo. Dra{kovi} je, dodu{e, qut zbog pristupa gospodina \in|i}a, gotovo neukusno poku{avao da se udvara predsedniku srpskih radikala, pla{e}i svog
doju~era{weg koalicionog partnera stvarawem nove koalicione vlasti
u kojoj, razume se, za wega ne}e biti mesta. Naravno, bedu i muku i strana~ki prosperitet zbog takvog stawa u Srbiji niko nije ni pomiwao. Za
razliku od Dra{kovi}a, [e{eq je na Cetiwe i na inaguraciju predsednika Republike Crne Gore do{ao kao politi~ki protivnik, {to je isticao u svakoj izjavi i intervjuu tokom svog boravka u crnogorskoj prestonici. Za razliku od wega, Dra{kovi} pojma nije imao zbog ~ega se nalazi
na Cetiwu. Milo mu se malo svi|ao, bar u crnogorskim medijima, a ni{ta mu se nije dopadalo, bar u srbijanskim medijima, a izgleda da je najvi{e do{ao zbog sve~anog prijema i mogu}nosti da svojoj svastici priu{ti tako elitno dru{tvo u wenoj postojbini.
163
“Izvesno je da je gospodin [e{eq ponudio podr{ku mawinskoj vlasti SPS i JUL. Ako se SPS opredelila za politiku stran~arewa, a ne
dràvnog i nacionalnog interesa, onda }e prihvatiti ulogu [e{eqevog
taoca, {to meni i ne smeta. @ao mi je jedino {to bi [e{eqeva podr{ka
apsolutno zatvorila sva vrata Srbije u Evropu i svet. Ekonomske i politi~ke posledice bile bi vi{e nego tragi~ne po na{u dràvu i narod.
Ho}emo da damo sve od sebe za privredni i svekoliki napredak svoje
otaybine i, u skladu s tim, ho}emo odnose istinskog partnerstva u sluèwu ovom ciqu.
ND nam je programski bliska u dosta ~emu, a ima i prili~nih programskih razlika me|u nama.
[to se [e{eqa ti~e, wemu je stranka vrhovni interes i raduje se
propadawu Srbije, jer u tome vidi {ansu za sebe”.
(“Blic”, 6. 2. 1998)
“Programska vlada sa [e{eqem ne dolazi u obzir, jer su nam programi suprotstavqeni. Mogli bismo formirati prelaznu tehni~ku vladu,
uzeti dràvnu televiziju i medije, doneti novi izborni zakon, neke zakone
o privatizaciji i zakazati, u na{oj organizaciji, vanredne izbore po preporukama OEBS. Me|utim, na re~ OEBS, [e{equ se diè kosa na glavi.
Kod Vuka ni{ta novo
Imam utisak da wega JUL i SPS apsolutno drè u {aci i da uvek mogu
da ga ucene. Istovremeno, [e{equ nije stalo do korenitih promena ni politi~kog, ni ekonomskog sistema, ni do saradwe sa svetom, {to je logi~no.
Naime, u slu~aju da se dogode te promene i da na{a dràva uspostavi
naj{iru saradwu sa svetom, to bi bio kraj [e{eqeve stranke, jer ona narasta na socijalnoj bedi i propadawu Srbije, pa je [e{equ u interesu da
Srbija tone {to dubqe, jer se tako uve}ava broj wegovih pristalica”.
(“Blic”, 9. 2. 1998)
Dra{kovi} je, ni{ta novo, slagao kako je Vojislav [e{eq ponudio
podr{ku mawinskoj vladi Socijalisti~ke partije Srbije i Jugoslovenske levice. Uostalom, Srpska radikalna stranka ima 15 ministarskih
mesta, pa ako je to podr{ka mawinskoj vladi onda je Dra{kovi} u pravu.
Dobro je da je Dra{kovi} priznao da mu je Nova demokratija programski
bliska u mnogo ~emu, jer to je ona politi~ka organizacija koju je Dra{kovi} nazivao izdajnikom koalicije Depos, a koja je svojevremeno dala ta~no onoliko poslanika koliko je levom bloku bilo potrebno da dobije ve}inu u Narodnoj skup{tini. Dakle, po~etkom februara Dra{kovi} tvrdi kako Vlada sa [e{eqem ne dolazi u obzir, jer ga, navodno, JUL i SPS
drè u {aci i uvek mogu da ga ucene.
Samo tri dana po{to je zvani~no odbio svaku mogu}nost saradwe sa
Srpskom radikalnom strankom, predsednik Srpskog pokreta obnove izloìo je slede}i plan:
“Vuk Dra{kovi} je rekao da bi wegova stranka sa Srpskom radikalnom strankom (SRS) mogla da napravi tehni~ku koaliciju ako socijalisti ne prihvate podr{ku radikala.
164
Sa radikalima se programski ne slaèmo, ali bismo sa wima mogli
u}i u tehni~ku koaliciju, rekao je Dra{kovi}.
Ukoliko socijalisti ne prihvate podr{ku radikala bilo bi glupo
od [e{eqa da ne prihvati tehni~ku koaliciju sa SPO, jer na{e dve
stranke imaju ve}inu u Skup{tini Srbije i tako obezbede da se novi izbori raspi{u po novim uslovima, rekao je Dra{kovi}”.
(“Vijesti”, 12. 2. 1998)
Verovali ili ne, Dra{kovi}u je jedan dan stalo da napravi koalicionu vladu sa socijalistima, drugi dan sa radikalima, ali jedina konstanta u svemu tome jeste da Dra{kovi} do|e na vlast po svaku cenu i bez ikakvih uslova.
Predsedni~ki kandidat levice Milan Milutinovi} sve do ju~e bio
je sinonim za politi~ku, ekonomsku i socijalnu nizbrdicu na{eg naroda,
iznenada je postao najomiqenija figura Vuka Dra{kovi}a na politi~koj pozornici Srbije.
“Predsednik Milan Milutinovi} izneo je prihvatqiv program, od
dràvnog i nacionalnog interesa, sa kojim se SPO saglasio od ta~ke do
zapete.
Ne}e biti va`no ko }e dràti ovo ili ono ministarstvo, kada se ujedinimo oko nacionalnog programa.
Ja li~no ne èlim nijednu funkciju za sebe.
SRS i jo{ neke stranke rade po sistemu: {to gore to boqe.
[e{eq javno govori da mu nije u interesu stabilizacija prilika u
zemqi, ve} da Srbija jo{ vi{e propada kako bi se radikali do~epali
vlasti, rekao je Dra{kovi}.
On je naglasio da radikali samo “bu~u i laù, laìma kupuju narod i
svet zatvara o~i kad ~uje {ta pri~aju, a oni nesretnici, koji su bojkotovali izbore, ba~eni su na marginu, odnela ih reka Marica pa sada vi~u
izbori, izbori...”
(“Politika”, 28. 2. 1998)
“@rtvena ovca” je pojela Vuka!
Dra{kovi}ev paranoi~ni strah od Srpske radikalne stranke i Vojislava [e{eqa potvr|uje i ~iwenica da je u obja{wewu prihvatqivog
programa Milana Milutinovi}a insistirao na klevetama i uvredama
usmerenim protiv srpskih radikala. Naravno da Vojislav [e{eq nikada
nije govorio da mu stabilizacija prilika u zemqi nije u interesu, jer bi
se, naravno, na taj na~in radikali do~epali vlasti, ali patolo{ka la` je
postala svakodnevica Dra{kovi}evog ìvota. @eli da prikaè sebe jo{
jedanput kao `rtvu i nekoga ko se zarad boqe budu}nosti svih nas odri~e
boqih funkcija za sebe. Dra{kovi} je dokazao svoju bolesnu potrebu da
sebe predstavi kao jedinog spasioca nacije, kao srpskog Hrista. Ta~no je
da Dra{kovi} ne èli funkciju za sebe, jer mu je najlep{e i najlak{e da
nema nikakve odgovornosti, a para da ima ko pleve. A kada ga neko pita
ili, ne daj Boè, optuì za ne{to sli~no, Dra{kovi} bi mu odgovorio
kako wemu nikada ni{ta od svega toga nije ni bilo va`no, pa zato i nema
nikakvu funkciju, dok je sve pare zaradio prodaju}i svoje bestselere.
165
Evo jo{ malo Dra{kovi}evih obja{wewa zbog ~ega treba i}i u koaliciju sa levicom a nikako sa Srpskom radikalnom strankom.
“Bila bi sre}a, ali i ogromni nacionalni zna~aj da se srpska leva i
srpska desna politi~ka scena, koju predstavqa Srpski pokret obnove, na|u oko demokratskog programa preporoda zemqe, nacionalnog pomirewa,
sjediwavawa.
Vukovo strana~ko cewkawe oko dràve
Moja stranka je jeftinija od Srbije, Srbija je skupqa od SPO”.
Koliku va`nost je Dra{kovi} oduvek voleo sam sebi da pridaje, potvr|uje i teza po kojoj on i wegova stranka predstavqaju ~itavu desnu
stranu Srbije, pa bi najve}a sre}a za sve nas bila da se leva ruka koja je,
uzgred, bar tri puta ve}a, rukuje sa desnom stranom, koju predstavqa niko
drugi nego jedino Vuk. Dra{kovi} je zaboravio da je, kako on Srpski pokret obnove naziva, wegova stranka, dobila duplo mawe glasova od Srpske radikalne stranke, ali to za Dra{kovi}a i nije posebno va`no. Sigurno je narod pogre{io, jer su svi bili protiv Sepeoa, a Srbi su lakoverni, pa poverovali [e{equ i wegovim galamyijama da govore istinu.
ûdno je da je Dra{kovi} ovde izneo tezu da i wegova stranka ima cenu, a
i da Srbija ima cenu. Ko je jeftiniji, a ko skupqi i nije preterano va`no
– dobro je da znamo da bi Dra{kovi} umeo da ustanovi koliko na{a zemqa ko{ta.
“U Srbiji postoji strah od sporazuma ’leve i desne ruke’. Strahuju,
kaè Dra{kovi}, ’ideolo{ki zanesewaci’, koji istrajavaju na bratoubila{tvu, i koji bi da i daqe slave pobedu nad bra}om.
Ne ide u prilog stvarawe koalicione vlade na programu SPO ni
Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava [e{eqa, jer je wegova deviza
’{to gore to boqe’.
Nisu ta~ne {pekulacije da se SPO jagmi za ministarska mesta, niti
da postoji makar minimalna mogu}nost da napravi koaliciju sa [e{eqem
“[e{eq ve} godinama unaza|uje Srbiju – ne namerno, nego iz gluposti”.
Dra{kovi} je rekao da [e{eqa “ne treba ozbiqno uzimati u obzir”.
Prikazuju}i [e{eqa kao ’{teto~inu’, Dra{kovi} je to ilustrovao
primerom iz Zemuna: na teret Skup{tine op{tine Zemun {tampaju se
’Velika Srbija’, ’Zemunske novine’ i “neka sramna pornografska izdawa”, sve u tiraù od preko milion primeraka, {to gra|ane Zemuna ko{ta nekoliko desetina miliona dinara.
Cela stranka SRS, svi su se zaposlili u Op{tini Zemun. Sada su
smenili Tomu Nikoli}a sa mesta direktora “Poslovnog prostora”. Kaè [e{eq: ’Nema stru~nu spremu’. A kao da je imao kada ga je postavqao”.
No}ne more velikog Mesije
Dra{kovi} je tek pedeseti put ponovio da je [e{eqeva deviza “{to
gore to boqe”, da je [e{eq glup, a on, Vuk Dra{kovi} je vaqda pametan,
samo {to to narod jo{ nije uspeo da shvati, a kakve psihosomatske muke
Dra{kovi} ima zbog “Zemunskih novina”, dokaz je i ~iwenica da mu se je166
dan primerak u glavi multiplikovao u najmawe 50 primeraka, pa je sa tiraà od 20.000 to pre{lo na vi{e od milion primeraka. Tako|e, Dra{kovi} je mislio da se u Zemunu radi onako kako to on i wegova frajla
rade u Beogradu. Ukoliko bi se malo boqe raspitao, Dra{kovi} bi saznao da se “Zemunske novine” finansiraju od sponzorstva, a ne iz op{tinskog buyeta, kao {to je to slu~aj sa “Beogradskim novinama” i
“Srpskom re~i”. Dra{kovi}evi kompleksi zvani Tomislav Nikoli} nisu od ju~e i ne postoje zato {to ga je Nikoli} svojevremeno “rasturao” u
Narodnoj skup{tini Republike Srbije, ve} prosto zato {to je Nikoli}
zamenik Vojislava [e{eqa, a na pamet mu nije padalo da se bilo kada
pribliì srpskom Jeremiji, Mesiji, Hristu i, eventualno, postane wegova desna ruka.
Sve velike ideje bile su usamqene. Ko je razumeo @ivojina Mi{i}a
uo~i bitke na Ceru, kada je odlu~io da povu~e vojsku, i da potom dobije
bitku? Galamili su tada i kraq, i vojvoda Radomir Putnik – rekao je
Dra{kovi} nepomiwuju}i da bi SPO, ~ak i kada bi dobio 1,8 miliona
glasova i imao ve}inu u parlamentu, ponudio u~e{}e u Vladi i ostalim
strankama”.
(“Demokratija”, 28. 2-1. 3. 1998)
Senzacionalno: Dra{kovi} glavni glumac u “Monti Pajtonu”
Dra{kovi}u je trebalo ponuditi ulogu u poznatoj humoristi~koj seriji “Monti Pajton”, umesto {to se ~ovek mu~i sa politi~arima, posebno sa narodom koji nije u stawu da razume i prihvati wegove velike ideje. Dra{kovi}evo samopore|ewe sa @ivojinom Mi{i}em, potvrda je ne
samo opake bolesti koja je obuzela Dra{kovi}a, a koja je o~igledno inicirana uno{ewem prevelike doze belog praha, ve} i besprimernog bezobrazluka i drskosti. Ra~una ~ovek da nije srpska istorija toliko sveta
koliko on moè da je uni{ti. A kako bi Dra{kovi} ponudio u~e{}e u
Vladi drugim strankama, ~ak i ukoliko bi imao apsolutnu ve}inu, najboqi je primer Beograd. Dra{kovi} je u Skup{tini Beograda u apsolutnoj
mawini, ali raspolaè neograni~enom vla{}u, posebno kada su u pitawu
pare. (Osim wega, i Danica ih mnogo voli).
Dr Vojislav [e{eq postao je krivac i za te{ku situaciju na Kosovu
i Metohiji. Ne zato {to savremenog @ivojina Mi{i}a, alijas Vuka
Dra{kovi}a, mnogo zanima sve ono {to se zbiva u ju`noj srpskoj pokrajini, ve} zato {to je pretpostavio da je to va`no pitawe za same socijaliste, pa }e ih i na takav na~in odgovoriti od mogu}e koalicije sa srpskim radikalima.
“Srpski pokret obnove ocenio je ju~e da je lider Srpske radikalne
stranke Vojislav [e{eq preksino}nim nastupom na, Studiju B”otvoreno obrazloìo svoju antidràvnu i antisrpsku kampawu za gubitak Kosova i Metohije, zaloìv{i se za otvoreni sukob sa velikim silama i za
nove sankcije protiv na{eg naroda.
Navodi se da bi [e{eq u~inio najve}u uslugu Srbiji i srpskom narodu tako {to bi za}utao, jer na isti na~in na koji je branio Srpsku
Krajinu, koje vi{e nema, sada brani i Kosovo.
167
SPO ocewuje da dobro organizovan propagandni aparat albanskih
separatista nimalo slu~ajno ne plasira u sve svetske medije i centre
odlu~ivawa upravo izjave Vojislava [e{eqa, predstavqaju}i ga kao fa{istu koji zastupa zvani~ne stavove Srbije.
Gospodin Rugova danas, isto kao i Frawo Tu|man ju~e, raduje se svakoj [e{eqevoj izgovorenoj re~i”.
(DT, 19. 3. 1998)
Vuk }e postati i Ma~ek ako mu narko mafija iz Albanije,
obezbedi “beli prah”
Propagandni aparat albanskih separatista zaista je dobro organizovan, ali nikada ni slu~ajno ni namerno ni na jednom mestu nije plasirao nijednu izjavu Vojislava [e{eqa, niti ga je na bilo koji na~in
predstavqao. Dodu{e, predstavqali su “kraqa planina” i wegovo obja{wewe zbog ~ega Kosovo i Metohija jesu srpski, sa najja~im argumentom
sru{ene pravoslavne crkve u \akovici i permanentnom èqom da pokaè da je Kosovo kolevka Srbije, jer osim crkve u \akovici, postoji jo{
mnogo crkava i manastira na tom delu srpske teritorije. Posebno je
predstavqano (“Koha Ditore” i “Zeri”) Dra{kovi}evo izviwavaju}e
~avrqawe sa Ademom Dema}ijem, koje je Dra{kovi}, ina~e na svojoj Televiziji “Studio B”, predstavio kao istorijski zna~ajan korak za razre{ewe kosovskometohijske krize. Uostalom, Dra{kovi}u je jedina èqa
da, ako ve} ne moè da bude @ivojin Mi{i}, jer ga narod ne razume, postane bar Vlatko Ma~ek i dogovori neku kapitulaciju, pa nije va`no kakvu i sa kim.
U intervjuu za mariborski dnevnik “Ve~er”, povodom Platforme za
dijalog o Kosovu koju je objavio SPO, lider te stranke je rekao da Ibrahimu Rugovi telefonira svaki tre}i dan. “Ve} nekoliko puta sam mu
predlagao da razgovaramo”.
(“Demokratija”, 19. 3. 1998)
Nadamo se samo da suprugu Ibrahima Rugove Dra{kovi} svojim, gotovo svakodnevnim pozivima, ne ometa u klawawu, ili mo`da, u obavqawu
nekih drugih, bra~nih obaveza.
Na prvom ro~i{tu po tu`benom zahtevu Vuka Dra{kovi}a protiv
Vojislava [e{eqa, Dra{kovi} je doveo li~nog kamermana i li~nog novinara, svog a|utanta Dragana Kojadinovi}a, ina~e najgoreg direktora,
trenutno najgore televizije u Beogradu, “Studija B” i naredio im da sa
tog ro~i{ta prenesu jedino re~i koje je on izgovorio, te da grubo falsifikuju sve ono {to je odbrana rekla.
Proces Vuk protiv [e{eqa
Obra}aju}i se sudu, Vuk Dra{kovi} je rekao:
“Naravno da ostajem pri tu`benom zahtevu. Od wega mogu odustati jedino ukoliko sud pozove ve{take psihopatologe da utvrde preciznu dijagnozu i te{ko obolelog [e{eqa upute na le~ewe u odgovaraju}u du{evnu bolnicu”.
168
Sud }e, sigurno je, morati da pozove ve{take psihopatologe, ali to
mogu da u~ine samo na zahtev odbrane. Naravno, ne samo zato {to formalno-pravno tu`benim zahtevom to nije traèno, a odbrana to moè da zahteva, ve} i zbog stvarne potrebe da na{i medicinski stru~waci dokaù da
ne zaostaju mnogo za francuskim, koji su, tako|e, u jednom trenutku pomogli Dra{kovi}u (dodu{e, ubrzo su odustali), i vo|eni Hipokratovom zakletvom u~ine sve da Dra{kovi}a izle~e. Na stranu to {to samo ova re~enica koju je Dra{kovi} izgovorio sadrì vi{e krivi~nih dela uvreda i
kleveta, nego sve ono {to su wegovi politi~ki protivnici u izbornoj
kampawi i po wenom zavr{etku izgovorili o Vuku Dra{kovi}u i wegovoj
stranci.
“Li~no, radovao bih se da le~ewe uspe. Wemu je potrebna pomo} medicine, pa se nadam da mu je sud ne}e uskratiti”.
Navode}i zbog ~ega je podneo tu`bu protiv Vojislava [e{eqa, lider SPO je rekao:
“[e{eqeve klevete i uvrede koje su predmet tu`be, objavile su novine. Urednici ’Demokratije’ su znali da objavquju laì, ali sigurno
ima ~italaca koji su to razumeli kao istinu. Ovaj ~ovek je svakog posuo
blatom, ne po{tedev{i ni samog patrijarha srpskog. Politi~ki re~nik
gospodina [e{eqa predstavqa duhovnu i moralnu septi~ku jamu Srbije.
Wegove re~i su uvreda srpskog jezika, jer su, vazda, bremenite mr`wom i
satkane od prostakluka. Kad ne bi lagao, klevetao i psovao, gospodin
[e{eq ne bi znao {ta da kaè. On bi postao nem, uprkos zdravim glasnim ìcama. U pitawu je ozbiqna bolest, koja je u nadle`nosti psihopatologije”, rekao je Vuk Dra{kovi}.
(DT, 9. 5. 1998)
Zamislite kakvu duhovnu i moralnu septi~ku jamu Srbije predstavqa 1.800.000 qudi koji su svoje poverewe na prethodnim izborima dali
dr Vojislavu [e{equ, imaju}i u vidu, kako Dra{kovi} kaè, politi~ki
re~nik Vojislava [e{eqa, wegove re~i koje su uvreda srpskog jezika,
laì i klevete i psovke. Zamislite {ta Dra{kovi} misli o narodu kome, naàlost, pripada, kada ra~una da 1.800.000 qudi moè da glasa za laì, klevete i psovke, ali to je Dra{kovi}evo ogledalo.
Odusta}i od tu`be ako sudski ve{taci-psihopatolozi utvrde da je
[e{eq teàk du{evni bolesnik, kaè Dra{kovi}.
”....Tuìlac Dra{kovi} je rekao da su [e{eqeve tvrdwe prosta~ko
klevetawe i da nema nijednog istaknutog politi~ara, akademika, sve{tenika i novinara koga [e{eq za posledwih osam godina, nije javno
lagao, klevetao i neka`weno olajavao”! Pri tom, on je citirao [e{eqeve izjave u pojedinim listovima.
– Kod gospodina [e{eqa je u pitawu ozbiqna bolest koja je u nadle`nosti psihopatologije. Od tu`be jedino mogu odustati ukoliko sud pozove ve{take psihopatologije da utvrde preciznu dijagnozu i te{ko obolelog [e{eqa upute na le~ewe u odgovaraju}u du{evnu bolnicu – kazao
je Dra{kovi}”.
(“Ve~erwe novosti” – ”[to na umu to kum kumu”, 9. 5. 1998)
169
Proces “Vuk protiv [e{eqa” izazvao je razli~ite komentare u javnosti.
“Ko je, po Va{em mi{qewu, u politi~kom smislu pobedio?
[e{eq se do~epao vlasti i on vi{e nije tema za cirkus, ni me~ka
Boàna koja uveseqava publiku. U sudnicu je dovukao, kao li~ne gorile,
gotovo sve svoje ministre u Vladi Srbije i tako su se i pona{ali. U svakoj demokratskoj dràvi Zapada, taj ~opor bi, zbog mnogih krivi~nih dela po~iwenih u samoj sudnici, bio uhap{en.
Poredak yungle preti Srbiji. Ubedqivo sam dokazao na sudu da re~nik i postupci Vojislava [e{eqa predstavqaju moralnu i duhovnu septi~ku jamu, prvorazredni ekolo{ki i higijenski problem Srbije, a vi me
pitate ko je pobedio, [e{eq ili ja. Nisam ja branio sebe od te septi~ke
jame, nego sam branio i va{u redakciju, i sve redakcije, i sve qude u Srbiji, i samu Srbiju”.
(DT, 12. 5. 1998)
Moè li iko u Srbiji da zamisli gori i razulareniji i gr|i ~opor
od ~opora Vuka Dra{kovi}a i Danice Bo{kovi} i wihovih “po{tenih”
sledbenika? Dra{kovi} je ponovo, brane}i sebe, poput @ivojina Mi{i}a nekada, branio celu Srbiju, branio sve redakcije, pa i redakciju
“Dnevnog Telegrafa”, koju je do ju~e optuìvao kao kleveta~ku i neodgovornu ùtu {tampu koja moè da objavi sve {to joj padne na pamet, a jedino je va`no da to nema nikakve veze sa istinom.
Zemun je ponos radikala, to ~ak i nesre}ni Dra{kovi} zna
“On ho}e da zavede poredak na Univerzitetu kakav je zaveo u op{tini
Zemun, koju je pretvorio u ruglo i u yunglu od pqa~ke i kriminala.
Upravo ovih dana, dok se [e{eq obru{ava na profesore Univerziteta, u Crnu Goru su iz Zemuna otpremqeni konvoji {lepera krcati [e{eqevim posterima, raznim propagandnim igra~kama i specijalnim izdawima novina i kwiga o wegovom liku i delu. Na isti na~in je, nedavno,
zatrpao i Srbiju. Samo za te samoreklamne svrhe [e{eq je potro{io desetine i desetine miliona maraka. Odakle? On vi{e tro{i na TV kasete
nego Beogradski univerzitet na nau~ne projekte. Od novca koji je [e{eq sakupio za vreme rata u BiH i Hrvatskoj, kao i od dozvola za kioske,
bili bi re{eni stambeni problemi Beogradskog univerziteta, kaè se
na kraju saop{tewa Odbora za Univerzitet SPO”.
(DT, 22. 5. 1998)
Op{tina Zemun je bila i ostala ponos radikalske vlasti, a trebalo
bi da bude i prava matrica po kojoj bi i nesre}ni Dra{kovi} mogao negde
ne{to i da uradi, a ne samo da pqa~ka i otima od naroda i trpa u Danicine i svoje bisage. Ruglo i yungla postale su, pre svega, centralne beogradske op{tine, jer su svi Dra{kovi}evi prijateqi, kumovi, ro|aci, a sa
Bo{kovi}a strane ~ak i poznanici, dobili dozvole i mogu}nosti da
otvaraju kioske, trafike, butike i da za to nikome ni{ta ne pla}aju, osim, naravno, Vuku i Dani. Razume se, [e{eq nije potro{io nikakve milione na izbore u Crnoj Gori, ali to i nije Dra{kovi}eva muka. Kqu~ni
170
wegov problem jeste ~iwenica da je u Crnoj Gori bilo mnogo onih koji
bi da lepe plakate Vojislava [e{eqa, a ama ba{ niko ko bi zalepio sliku Vuka Dra{kovi}a.
Vlada Republike Srbije predloìla je Zakon o univerzitetu koji je
ogromna ve}ina poslanika Narodne skup{tine prihvatila. Temeqni
principi tog Zakona jesu odre|ivawe nosioca svojinskih prava na Univerzitetu, o~uvawe i unapre|ewe autonomije u nau~noj i nastavnoj sferi, ali i onemogu}avawe politikanstva i kori{}ewa univerzitetske katedre za brutalno ru{ewe dràve i wenih legalnih organa.
U }orsokaku, pod uticajem belog praha
“U nadle`nosti Vlade u kojoj, recimo, najve}i deo [e{eqevih ministara nema zavr{enu ni sredwu {kolu, a kamoli i fakultet, sada je odjednom da postavqaju nikog drugog nego rektora Univerziteta, dekane Univerziteta. To je jedna velika nesre}a. Nama uskoro sledi ovo na sednici
Vlade: Srpska radikalna stranka zatraì}e da joj, i to u skladu sa izbornim rezultatom i voqom gra|ana, pri izbornoj voqi gra|ana, pripadne 40
odsto rektora i dekana, kao da je u pitawu paradajz, krompir u Srbiji.
[ta }e onda da bude? Onda, po{to u Srpskoj radikalnoj stranci celoj, ne
verujem da svi skupa u stranci imaju 10 godina fakulteta, onda }e oni od
tih nesre}nih dekana, da bi bili imenovani za dekane, traìti da pre toga pristupe Srpskoj radikalnoj stranci, a po{to dekan po ovom zakonu
bira, odnosno imenuje profesore, onda [e{eqev dekan ne}e mo}i da imenuje nijednog profesora koji prethodno ne pristupi Srpskoj radikalnoj
stranci. To je pomra~ewe pameti, to je kraj autonomije Univerziteta i
nije ni to sve posle toga }e uslediti ekspresno izdavawe diploma – ovim
neukim qudima iz Vlade koji su iz Srpske radikalne stranke”.
Svi ministri iz redova Srpske radikalne stranke imaju zavr{enu i
sredwu {kolu i fakultet, a samo Vojislav [e{eq ima gotovo deset fakultetskih godina, ta~nije osam, a kamoli svi ministri zajedno. Dra{kovi} je u svom besu i o~aju zbog izuzetnog prijema u javnosti novog Zakona o univerzitetu, poku{ao da za sve {to mu se ne svi|a optuì [e{eqa i srpske radikale. Uzgred, Vojislav [e{eq je doktor pravnih nauka,
a Vuk Dra{kovi} samo prose~an pravnik. Za razliku od wega i wegovih
podanika, niko iz Srpske radikalne stranke se nikada nije kitio la`nim titulama, niti je ikada iko iz Srpske radikalne stranke traìo
da mu pripadne dve petine dekana na srpskim univerzitetima. A dokaz
opsednuto{}u laìma i izmi{qenim fakultetskim diplomama jeste i
li~na strina, portparol Vuka Dra{kovi}a An|elko Trpkovi}, koji se,
gostuju}i u emisijama {irom Srbije, tamo gde ga qudi ne znaju, hvalio kako je zavr{io Pravni fakultet u Beogradu i to sa ve}im uspehom od svih
radikala. Naknadnom proverom ustanovqeno je da je taj Trpkovi} boravio na Pravnom fakultetu dva puta u prethodnim izbornim kampawama
da zalepi plakate svoga vo|e, a sa pravom i naukom nikada nikakve veze
nije ni imao. Ti i takvi Dra{kovi}evi podanici koji su u stawu i diplome da falsifikuju samo da bi mogli da ispune osnovni uslov ~lanstva u
Srpskom pokretu obnove, a to je laù, jesu sramota Srbije i jesu oni ko171
jih Srbija treba da se kloni. Zanimqivo je da je to {to se Vojislav [e{eq nalazi u Vladi Republike Srbije koja je predloìla takav zakon,
najve}i mogu}i razlog {to Dra{kovi} najavquje kataklizmu Univerziteta i gu{ewe wegove autonomije.
Laòv, pa se jo{ time i hvali?!
“Kada smo vodili pregovore oko sastava nove Vlade Srbije, ja sam izme|u ostalog zatraìo da potpi{em jedan sporazum po kojemu nijedan ministar, pomo}nik ministra, zamenik ministra ne moè da bude ukoliko
nema zavr{en fakultet. îm su to odbili, odmah sam znao da u Vladu ulazi Srpska radikalna stranka”.
Koliki je Dra{kovi} laòv, i to opasan, pod uticajem najkvalitetnijih i najopakijih savremenih droga, potvr|uje la` da je on hteo da potpisuje nekakve navodne sporazume o neophodnosti posedovawa fakultetske diplome da bi neko postao ~lan Vlade Republike Srbije. Jo{ ve}a je
la` da mu je neko takve zahteve odbio, te da je on znao da }e Srpska radikalna stranka u}i u Vladu. Naime, Dra{kovi} je, {to je dokumentovano
prethodnom analizom ekspertskog tima, no} uo~i izbora nove republi~ke vlade bio potpuno ube|en da ona ne moè biti formirana bez u~e{}a
Srpskog pokreta obnove, pa je li~no Manojlu Vukoti}u izdiktirao i
imena svojih ministara u toj Vladi. Na sre}u Srbije i wenih gra|ana,
Dra{kovi} je ponovo slagao.
[erpe i lonci sluè za kuvawe, a zvi`daqke za duvawe,
ali na sportskim terenima
“ To je zakon mr`we i ja sam se ju~e ~udom ~udio otkuda im tolika
hrabrost, posebno ovim julovcima i {e{eqevcima da otvoreno, a direktan je bio televizijski prenos, govore – ne}e vi{e biti {erpi, zvi`daqki, pi{taqki na Univerzitetu, ovo je osveta za onaj zimski protest od
pre godinu i po dana, kada su gra|ani Srbije pa i studenti kao bira~i
protestvovali protivu kra|e izborne voqe gra|ana.
Te{ko nama ako nam Toma Nikoli} i Vojislav [e{eq i julovci budu nekakvi barjaktari slobodne misli nauke, demokratije, itd.
Na{li su izvanrednog slugu koji se sada sve vi{e pojavquje kao gospodar, kolovo|a, Vojislava [e{eqa, da donesu jedan ovakav osvetni~ki,
anticivilizacijski i antinacionalni zakon”.
(BK, “Tet-a-tet”, 28. 5. 1998)
Od besa i mr`we Dra{kovi} vi{e ne zna da li je [e{eq sluga ili
barjaktar i kolovo|a, te mu se ~ini da je najboqe mogu}e re{ewe za wega
i wegovu bandu laòva da za sve u Srbiji optuè srpske radikale i ~lanove JUL-a, jer im je to najboqi na~in, kako je Dra{kovi} zami{qao da
podi|e socijalistima i poku{a nekako sebe da ugura u novu srpsku Vladu.
“Ovo je pomamqeni fa{izam kojemu moramo stati na put i u ime
SPO-a, ja bih rekao samo u ime SPO-a, kaèm – ne}e pro}i – non-pasaran
kao u [paniji 1963. godine, tako i u Srbiji 1998. godine, fa{izam Vojislava [e{eqa ne}e pro}i, non-pasaran.
172
Verujem da }e opet pobediti razum, bar u ovom trenutku se moèmo nadati razumu dok se u Saveznu vladu ne uvu~e fa{izam. Ako se [e{eq uvu~e u Saveznu vladu, onda zbogom pameti, onda pripremajmo se za neke procese u Srbiji koji }e biti veoma dramati~ni, ali izgleda i neizbe`ni”.
(BK, “Tet-a-tet”, 28. 5. 1998)
Nova uloga Vuka Dra{kovi}a
Vuk Dra{kovi} se, posle @ivojina Mi{i}a, prihvatio i uloge @ikice Jovanovi}a [panca, pa po~eo da brani [paniju i Srbiju 1936. i
1998. godine, ponavqaju}i kao papagaj jedine dve {panske re~i koje je nau~io ~itaju}i marksisti~ku i komunisti~ku literaturu prethodnih 50
godina. Verovali ili ne, Vuk pardon @ikica, }e umeti i uspeti da odbrani Srbiju od fa{izma i on je jedini koji }e se za tako krupne ciqeve
`rtvovati. Vuk laè i kad je @ikica. Non pasaran.
O novom Zakonu o informisawu
“Znam i koliko ~ujem predlaè se da ima samo dva ~lana. ^lan prvi
– JUL i radikali u uvek u pravu i ~lan drugi – u slu~aju sumwe primewuje se ~lan prvi”.
“Taman posla, moète li uop{te biti ukqu~eni u ne{to gde pi{e
Srpska radikalna stranka i JUL, mada ja izme|u to dvoje zaista vi{e ne
pravim razliku. Ne zna se ko je u koga u{ao, ko je tu mu`, a ko èna, a to
vi{e ne zna ni gatara”.
“Da tamo nema Srpske radikalne stranke, jer reforme, napredak, pamet na jednoj strani i Srpska radikalna stranka na drugoj strani, to vam
do|e kao drveno gvo`|e. To jedno drugo iskqu~uje, ne}u ja da idem tamo
gde }u vaqati kamen uzbrdo, a oni ga stalno kotrqati nizbrdo”.
(BK, “Tet-a-tet”, 28. 5. 1998)
Ko je mu`, a ko èna u domu Dra{kovi}a?
U novom Zakonu o javnom informisawu, kakav god da bude, bi}e predloèno vi{e od dva ~lana. Ni{ta epohalno, tek, Dra{kovi} je ponovo
slagao. Pitawe ko u koga ulazi, ko je mu` a ko èna, Dra{kovi} bi trebalo mnogo pre na jednom drugom mestu da postavi.
“Gospodine Dra{kovi}u, da li mislite da moè da funkcioni{e zemqa, a da na saveznom nivou bude u Vladi Srpski pokret obnove, a na republi~kom nivou Srpska radikalna stranka?
– U tom slu~aju moè, bar nekako sa izgledom da se moè biti jo{ boqe. U slu~aju da ta koalicija boq{evizma i fa{izma zaja{e i na saveznom nivou, onda nema nade ni za saveznu dràvu, ni za Srbiju.
Radikali su protiv svake autonomije i smatraju da je autonomija Kosova i Metohije izdaja srpskih nacionalnih interesa. Tako su smatrali
do pre petnaest dana, narednih ~etiri dana smatrali su ne{to sasvim
drugo, narednih pet dana opet su promenili stav”.
(BK, “Tet-a-tet”, 28. 5.1998)
173
Prosto je neverovatno da je Dra{kovi} bilo koga na kugli zemaqskoj
optuìo za nedoslednost, jer boqeg primera od wega za sve to uop{te nema, a ono {to je danas belo sutra je crno, ono {to je ju~e bilo plavo za dva
dana postaje crveno, i obrnuto. Slu~aj Dra{kovi}a trebalo bi koristiti i u uybenicima osnovne i sredwe {kole kao primer delovawa opojnih
sredstava i na promenu politi~kih stavova i na izraàvawe apsolutne
nedoslednosti i neprincipijelnosti.
@ivot kao niske strasti – deviza Vuka manitoga
“Ja sam siguran, kada bi sutra premijer Marjanovi} zatraìo od [e{eqa da se raspusti Srpska radikalna stranka pod uslovom da on i par
wegovih ostanu u Vladi, da bi to [e{eq prihvatio. Prema tome, nije
problem Srpska radikalna stranka . Prihvati}e oni sve {to im bude kazao”.
“U svakom slu~aju mizeracija Srbije, sankcije, ovaj naopaki reìm,
ova uàsna sprega izme|u nerazumqa JUL-a i Srpske radikalne stranke,
pre svega, Srbiju vrtoglavo vu~e u ponor”.
(BK, “Tet-a-tet”, 28. 5. 1998)
Vuk Dra{kovi} je, ne tako davno, [e{eqa optuìvao za to {to mu,
navodno, stranka predstavqa vrhovni i gotovo jedini interes. Odjednom,
po Dra{kovi}evim re~ima, [e{eq bi raspustio stranku i to samo ukoliko bi Mirko Marjanovi} to od wega zatraìo.
“Ko }e izvr{iti taj preobraàj?
Pa, svakako ne ovi koji su danas u Vladi. Dovoqno je bilo ju~e samo
da posmatramo raspoloèwe u Skup{tini Srbije i videti unutar te vladaju}e koalicije jedan razumniji deo, koji je tako|e `rtva koalicije, veoma bliske, gotovo otvorenog braka, jedinstva, jedna du{a, jedno telo, jedna pamet ize|u radikala i JUL-ovaca, kako se i oni, na licima im se vidi, partijska disciplina je jedno, diù ruke kao roboti, ali na licima
im se vidi da ih je sramota, da su upla{eni.
Sutra da budu izbori, najmawe jednu tre}inu glasova mawe dobi}e
Srpska radikalna stranka. Nije ovaj narod ba{ bez pameti, ba{ bez pam}ewa, kao {to ga neki potcewuju i misle da mu stalno mogu prodavati laì i pri tome mu pretiti pendrekom. Ne mogu”.
(BK, Tet-a-tet, 28. 5. 1998)
Zanimqivo je da Dra{kovi} ve} sada zna ko bi i koliko glasova
dobio na predstoje}im izborima, ali za divno ~udo nije rekao da je to
saznao od 98 ili 99 procenata gra|ana na{e zemqe, {to mu je postalo
ve} manir. Da na{ narod ima mnogo pameti i da mu se ne mogu prodavati laì, potvr|uje i ~iwenica da je Dra{kovi} katastrofalno poraèn na svim prethodnim izborima. Posebno je neverovatno da “kraq
planina” uop{te moè i da pomisli da izgovara da neko drugi potcewuje srpski narod koji je on vi{e puta okrivqavao za svoje izborne
neuspehe, nazivaju}i gra|ane ~ak i ovcama koje blenu u nekakvog [e {eqa.
174
“Ko to tamo peva”, ~esto pita Vuk sebe u ogledalu?
“îme su vam se radikali toliko zamerili?
Ama, meni oni ne smetaju ni{ta, ja ih uop{te i ne prime}ujem, ali
upropasti{e dràvu. Pa, vaqda su se zamerili i vama. Da li èlite, dobro, ne}u da vas pitam, vi ste novinar, ne smete da odgovorite, da li biste èleli ijednog trenutka da ìvite u Srbiji, koja bi bila izgra|ena
i ustrojena po na~elma te bratije?”
(BK, “Tet-a-tet”, 28. 5. 1998)
Posle jednosatne emisije u kojoj je Dra{kovi} pri~ao samo 55 minuta o Srpskoj radikalnoj stranci i Vojislavu [e{equ, imao je obraza da
kaè kako uop{te ne prime}uje Srpsku radikalnu stranku, kako ga to
uop{te ne interesuje. To je najboqi pokazateq Dra{kovi}eve istinoqubivosti. Uostalom, {ta bi Dra{kovi} drugo pri~ao i {ta bi wega drugo
zanimalo osim Vojislava [e{eqa?
“U saop{tewu se navodi da vo|a Srpske radikalne stranke Vojislav
[e{eq i wegovi ’crnoko{uqa{i hu{kaju srpske policajce na srpske
studente i profesore’, dok ’velikoalbanski nacizam i terorizam àri i
pali po Kosovu’.
’Na{e Kosovo moè pasti samo ukoliko suluda pamet Vojislava [e{eqa postane zvani~na pamet Srbije’, navodi se u saop{tewu.
Povodom izjave Nikoli}a, koji je i zamenik predsednika SRS, da
’stupawem u generalni {trajk profesori rizikuju da izgube posao, a studenti godinu na fakultetima’, SPO je poru~io da ’ako je Nikoli}u do otkaza, neka ga uru~i svom {efu [e{equ, koji se danima ne pojavquje na
radnom mestu, ve} drì govore po Crnoj Gori i provocira krvave sukobe’.
’Biti danas Srbin i biti patriota, to pre svega zna~i kazati na{e
srpsko ’ne’ fa{izmu Vojislava [e{eqa. Ne}e pro}i’ , navodi se u saop{tewu SPO”.
(DT, 28, 5. 1998)
Da su sledbenici lidera SPO spremni da svoga Jeremiju prate u
[panski gra|anski rat, pokazuje ~iwenica da oni u svojim zvani~nim saop{tewima, kao ve{to uve`bane koko{ke, ponavqaju do u re~ isto ono
{to je @ikica ili Vuk, svejedno, ne{to ranije izgovorio. Na Dra{kovi}evu àlost, krvavih sukoba u Crnoj Gori nije bilo, a jedine crne ko{uqe u Srbiji, zbog zbog me|usrpskih sukoba, obla~ile su majke one dece
i onih policajaca koje je ili protiv kojih je Dra{kovi} organizovao demonstracije i ru{ila~ke mitinge.
Sve ovo samo je mawi deo onoga {to su za prethodnih osam godina o
Vojislavu [e{equ i o Srpskoj radikalnoj stranci govorili “kraq planina Vuk Dra{kovi} i wegovi sledbenici. Ozbiqnom politikom su se
bavili samo onoliko koliko je te{ka Dra{kovi}eva bolest, koja ga je u
potpunosti ophrvala, to dozvoqavala. Ta bolest koja ga je nosila sve ove
godine “od mi{a do Mesije, od nikog do Hrista, od prosjaka do Rokfelera”, jeste narkomanija, a dokaz za to je i ~iwenica da nijedan medicinski
ekspert nije u stawu drugim razlozima da obrazloì Dra{kovi}evo pona{awe. Dra{kovi} je, naàlost, pod uticajem droge, postao opasan i po
175
okolinu, vi{e nije samo obi~an laòv, ve} laòv na kub, {to zna~i da
mnogostruko vi{e ugroàva sve oko sebe. Me|utim, opsesija zvana Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka sigurno je jo{ ve}i test za modernu medicinsku nauku.
Timu lekara, odnosno najboqih medicinskih eksperata i zdravstvenih radnika èlimo izuzetan uspeh u radu sa pacijentom Dra{kovi}em.
Ekspertski tim Srpske radikalne stranke
Novi prilozi o liku i delu Vuka Dra{kovi}a
GDE SU MORALNE ME\E VUKA MANITOGA
“Velika Srbija” ekskluzivno objavquje integralni tekst “Predlog
zakona o saradwi SR Jugoslavije sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za su|ewe licima osumwi~enim da su izvr{ili te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1. januara
1991. godine” koji je Poslani~ki klub DEPOS–SPO podneo na razmatrawe Saveznoj skup{tini. Ovakav primer servilnosti Srbija te{ko da
pamti u svojoj istoriji.
“Pohvala nedoslednosti” giqotina je svake ozbiqne politike, koja u
doma}em miqeu odvajkada uìva status kulta. Takav je, vaqda, taj ~uveni,
beskrajno mnogo puta analiziran mentalitet srpskog naroda. I analogno
tome, Srbi su odnegovali izo{treno ~ulo da prepoznaju politi~are prevrtqivce, te nedoslednost ne trpe.
O ovakav klizavi kamen davno se spotakao lider Srpskog pokreta obnove, zasluìv{i bezbrojnim kopernikanskim obrtima takozvanih “zvani~nih” stavova svoje stranke prema ovom ili onom pitawu od nacionalnog interesa, epitet sigurno najlabilnijeg politi~ara. Jo{ jednom nabrajati wihov spisak, koji je trajni arhiv svakog Srbina zabrinutog nad
sudbinom naciona, zna~ilo bi samo potcewivawe stepena osve{}enosti
naroda, ~ija o{amu}enost polako, ali sigurno prolazi.
Popu{tawe posle prvog metka
Kapitulaciju Vuka Dra{kovi}a, ultradesni~ara i srpskog nacionaliste pred mirotvorcem, ~ak pacifistom koji je raskinuo sa kwièvnom
fikcijom juna{tva, ozna~ili su prvi rafali ispaqeni u hrvatsko-srpskom sukobu 1991. godine. Literata koji je “Noèm” zasekao najbolniju srpsku ranu i podsetio da klica genocida i daqe tiwa pod pepelom komunisti~ke fraze “bratstvo i jedinstvo jugoslovenskog naroda” istovremeno je
potomke ovih svetih `rtava mobilisao na eventualni otpor i osvetu.
Svoju hu{ka~ku misiju Vuk Dra{kovi} potom preta~e u jezik politi ke, sa ekstremnim predznakom “ultra”, koji, ako i svaka krajnost, ozna~ava
samo nezrelost. Od “~etnika” koji “neustra{ivo” (brzo }e se ispostaviti
– samo na peru) opomiwe, pa preti “svim srpskim neprijateqima”, usta{ama, muslimanima, sanyaklijama, [iptarima, preko inicijatora Vuk Dra{kovi} gotovo preko no}i otpor srpskog naroda povampirenom usta{tvu
176
progla{ava za “Hiro{imu i Nagasaki na{eg bezumqa”, vape}i da zahuktalu ratnu ma{inu zaustave upravo wegovi sunarodnici! Oni koji su odlu~ili da ne dozvole da se nad wima ponovi zlo~in, ovoga puta pod pokroviteqstvom Paveli}evog dostojnog naslednika, dr Frawe Tu|mana.
Ovaj “lom” Vuka politi~ara, ~iji je vrhunac poziv na dezerter i beg
pred mobilizacijom, de{ava se upravo u vreme tromese~nih borbi za Vukovar i prvih poku{aja sveta da sti{a ratnu stihiju. Lider Srpskog pokreta obnove je ve} tada pokazao kome }e se dosledno priklawati i od
svog “svetog na~ela” ne}e odstupiti ni u jednom od nadolaze}ih prelomnih momenata savremene srpske drame. Ni kada je trebalo podràti mirovne planove i sporazume, zakqu~no sa “dejtonskim”, ni kada je “svet”,
navodno, morao da umilostivi “diktatora Milo{evi}a” za Vukov i Danin ìvot 1993. godine, ni kada je Felipe Gonzales trebalo da “razmrsi”
osamdesetosmodnevne proteste (bolne li podudarnosti za sve one koji se
se}aju Brozovog ovozemaqskog veka!) “demokrata” zbog falsifikovawa
rezultata lokalnih decembarskih izbora u Srbiji 1996. godine! Me|utim, da konac delo krasi, i koliko se neverovatno daleko moè oti}i u
ambiciju popu{tawa i dodvoravawa tom istom svetu, radom za svakojake,
uglavnom “mirovne”, “posredni~ke” i “humanitarne” misije na tlu Savezne Republike Jugoslavije, a Srbije posebno, najre~itije svedo~i “Predlog Zakona o saradwi SR Jugoslavije sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za su|ewe licima osumwi~enim da su izvr{ila te{ke povrede
me|unarodnog humanitarnog prava na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1. januara 1991. godine”, koji je poslani~ki klub SPO–DEPOS 26. januara
1996. podneo na usvajawe Saveznoj skup{tini!
Dosledno na liniji srpskih neprijateqa
Galeriju nedoslednosti Dra{kovi}a Vuka posebno krasi “vavilonska pomutwa”, ~ijem prevodu na narodski jezik u pogledu tuma~ewa rata
na prostorima biv{e Bosne i Hercegovine posve}uje sate i sate konferencije za {tampu, dok su patriote ginule na rati{tima zapaqenog regiona. Drznuo se tada epigon svih (belo) svetskih ideja da skoro svaku predloènu mapu etni~kog razgrani~ewa zara}enih naroda brani i prihvati
i poradi na wihovoj prodaji. Svakako je trebalo kuraì i ko{talo obraza, pa dosledno zagovarati me|u Srbima u dimu baruta i na linijama od brane, da je u interesu mira isporu~iti “zlo~ince” Radovana Karayi}a,
Ratka Mladi}a i Milana Marti}a! Mo`da je jedino pacifizam za~iwen
ovakvom vrstom izdaje lider Srpskog pokreta obnove dosledno zagovarao.
Nije Vuk {krtario ni u deqewu autonomija: Vojvodini, Sanyaku,
Kosovu i Metohiji. Za sitan politi~ki interes, za glasove raznobojnih
koalicija na predsedni~kim izborima. Ovu trgovinu su bira~i uvek lako razotkrivali, te se narod duhovito dosetio da Vuka krsti kao “ve~itog predsedni~kog kandidata” za predsednika Srbije.
Nude}i “naj{iru” autonomiju kosovskometohijskim [iptarima,
Dra{kovi} je istovremeno, polemi{u}i “za” ili “protiv” referenduma
o u~e{}u stranih posrednika u re{avawu kosovskometohijskog problema, zagovarao “kako Srpski pokret obnove ne bi imao ni{ta protiv da se
177
pregovori vode pred me|unarodnom javno{}u”. Posebno, ako bi pregovara~ku misiju, u svojstvu izaslanika Evropske organizacije za mir i bezbednost, predvodio, ko bi drugi nego – Felipe Gonzales!
Proslavio se lider “Se-pe-o” i osudom “represije organa bezbednosti” Srbije nad “nedu`nim albanskim ìvqem”, kao da se sukobi u ju`noj
srpskoj pokrajini de{avaju nekome drugome, u tu|oj zemqi.
Me|utim, o tome na kakve je sve nagodbe Dra{kovi} pripravan, ipak
najre~itije govori spremnost o saradwi sa Me|unarodnim ha{kim tribunalom i sudom za ratne zlo~ine, ~iji dokument u celini, u verziji
SPO–DEPOS “Velika Srbija” daje javnosti na uvid i ocenu.
@ana @ivaqevi}
PREDLOG ZAKONA O SARADWI SR JUGOSLAVIJE
SA ME\UNARODNIM KRIVI^NIM TRIBUNALOM
ZA SU\EWA LICIMA OSUMWIÊNIM DA SU
IZVR[ILA TE[KE POVREDE ME\UNARODNOG
HUMANITARNOG PRAVA NA PODRU^JU BIV[E
JUGOSLAVIJE OD 1. JANUARA 1991. GODINE
KOJI JE PODNELA POSLANI^KA GRUPA DEPOS-SPO
U VE]U GRA\ANA SAVEZNE SKUP[TINE
1. Op{te odredbe
^lan 1.
Odredbama ovog Zakona ure|uje se postupak za izvr{avawe obaveza u
pogledu saradwe SR Jugoslavije sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju, saglasno rezoluciji Saveta bezbednosti UN
br. 827/93 i ~lanu 29. Statuta Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju.
^lan 2.
Vlasti SR Jugoslavije }e sara|ivati sa Me|unarodnim krivi~nim
tribunalom za biv{u Jugoslaviju u obavqawu svih radwi u krivi~nom
postupku koje se ti~u:
– Identifikacije i utvr|ivawa mesta boravka lica koja su pod istragom ili su optuèna za neko od krivi~nih dela iz nadle`nosti Tribunala, ili su za ta dela osu|ena;
– Uzimawa iskaza od svedoka i `rtava krivi~nih dela zbog kojih se
vodi postupak pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju i prikupqawa svih relevantnih svedo~anstava o tim delima;
– Pribavqawa i obezbe|ivawa odgovaraju}ih dokumenata: pisanih,
snimqenih audio i vizuelnim tehnikama, sudsko-medicinskih, psihijatrijskih, psiholo{kih i drugih elaborata, kao i druge dokumentacije;
– Preventivnog li{ewa slobode i odre|ivawa istra`nog zatvora,
odnosno li{ewa slobode radi izvr{ewa kazne utvr|ene pravosna`nom
presudom Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju;
178
– Izru~ewa, odnosno privo|ewa pred Me|unarodnim krivi~nim
tribunalom za biv{u Jugoslaviju osumwi~enih i optuènih lica, svedoka i `rtava, kao i osu|enih lica radi izdràvawa pravosna`no izre~ene kazne;
– Sudsko-medicinskih, psihijatrijskih, psiholo{kih, kriminalisti~ko-tehni~kih i drugih ekspertiza;
– Preispitivawa okolnosti bitnih za odlu~ivawe o zahtevima Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju o ponovnom su|ewu pred Tribunalom licima koja su ve} su|ena pred sudovima u SR Jugoslaviju ili nekoj drugoj dràvi (~lan 10. st. 2. Statuta Tribunala);
– Preispitivawe zahteva Tribunala o ogla{avawu unutra{wih sudova nenadle`nim u korist Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (~lan 9. st. 2. Statuta Tribunala);
– Svih ostalih radwi u krivi~nom postupku neophodnih za re{avawe
svakog konkretnog slu~aja koji se vodi pred Me|unarodnim krivi~nim
tribunalom za biv{u Jugoslaviju, u skladu sa wegovom nadle`no{}u.
^lan 3.
Po zahtevu Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju i glavnog tuìoca pri Tribunalu, postupa}e nadle`ni pravosudni organi SR Jugoslavije, bi}e omogu}eno i neposredno u~estvovawe u izvo|ewu procesnih radwi istra`nim organima Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju.
SR Jugoslavija je obavezna da, preko svojih nadle`nih organa, u potpunosti sara|uje sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju u svim procesnim radwama za koje se saradwa traì.
2. Preno{ewe nadle`nosti sa unutra{wih sudova
na Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju
^lan 4.
Svi krivi~ni postupci koji se vode pred jugoslovenskim sudovima
protiv lica osumwi~enih ili optuènih za krivi~na dela iz nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, na zahtev
Tribunala, bi}e preneseni na wega, bez obzira u kome se stadijumu nalaze, saglasno odredbama ~lana 10. st. 2. Statuta Tribunala.
Zahtev za preno{ewe postupka Tribunalu iz stava 1. ovog ~lana,
Tribunal }e dostaviti Saveznom ministarstvu pravde SR Jugoslavije, sa
celokupnom dokumentacijom i obrazloèwem.
U roku od 15. dana, Savezno ministarstvo pravde }e zahtev uputiti
dràvnom tuìocu Srbije i Vrhovnom sudu Srbije, zajedno sa izjavama
zainteresovanih stranaka, koje }e prethodno biti pribavqene.
^lan 5.
Vrhovni sud Srbije }e, po predlogu republi~kog dràvnog tuìoca,
formalno ispitati navode zahteva i utvrditi da li je delo za koje se vodi postupak pred jugoslovenskim sudovima, u fazi istrage ili pretresa
179
iz nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (~lan 2-5. Statuta Tribunala).
Kada Vrhovni sud Srbije utvrdi da je delo za koje je postavqen zahtev
iz nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, odredi}e da istra`ni, odnosno raspravni jugoslovenski sud nije nadleàn za vo|ewe postupka.
Predmet na koji se odnosi zahtev Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju bi}e dostavqen Tribunalu preko Saveznog ministarstva pravde u roku od 8. dana od dana dono{ewa odluke Vrhovnog suda
Srbije.
^lan 6.
Ako se pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju vodi krivi~ni postupak protiv nekog lica za neko od krivi~nih
dela iz nadle`nosti Tribunala, protiv tog lica i za to krivi~no delo ne
moè se voditi postupak pred jugoslovenskim sudom.
3. Pruàwe pravne pomo}i
^lan 7.
Zamolnice za pruàwe pravne pomo}i koje upu}uju Me|unarodni
krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju dostavqa se Saveznom ministarstvu pravde, sa svim potrebnim dokumentima.
Savezno ministarstvo pravde prosle|uje zamolnice Tribunala
okru`nom dràvnom tuìocu za Beograd, kao nadle`nom za celu teritoriju SR Jugoslavije.
Na osnovu zahteva okru`nog dràvnog tuìoca u Beogradu, istra`ni organi Okru`nog suda u Beogradu sprovode radwe na koje se odnosi
zamolnica.
^lan 8.
Posle obavqenih procesnih radwi od strane istra`nih organa
Okru`nog suda u Beogradu, okru`ni dràvni tuìlac dostavqa zapisnike i ostale spise Saveznom ministarstvu pravde koje ih prosle|uje Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju.
^lan 9.
Na traèwe Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, Savezno ministarstvo pravde }e dati saglasnost da istra`ni organi Tribunala u~estvuju u svim procesnim radwama koje, po zamolnici
Tribunala i po zahtevu okru`nog dràvnog tuìoca u Beogradu, sprovode istra`ni organi Okru`nog suda u Beogradu.
^lan 10.
Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju bi}e, na
wegovo traèwe, stavqeni na raspolagawe svi podaci o delima za koja se
vodi postupak s kojim raspolaù jugoslovenski pravosudni i drugi orga180
ni, ukqu~uju}i i podatke o krivi~nim delima protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava.
Dokazi na osnovu podataka progla{enim tajnih, iz stava 1. ovog ~lana, mogu se izvoditi pred Tribunalom samo na pretresu sa koga je iskqu~ena javnost.
^lan 11.
U sprovo|ewu procesnih radwi i pruàwu pravne pomo}i, po zamolnicama Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, jugoslovenski organi }e pruìti punu za{titu prava osumwi~enih, odnosno
optuènih lica, saglasno odredbama Zakona o krivi~nom postupku.
^lan 12.
Iskazi lica dati u svojstvu svedoka ili `rtve u postupku pruàwa
pravne pomo}i po zamolnicama Me|unarodnog krivi~nog tribunala za
biv{u Jugoslaviju, ne mogu da budu upotrebqeni protiv tih lica, ukoliko bi protiv wih bio pokrenut krivi~ni postupak
^lan 13.
Prilikom sprovo|ewa procesnih radwi za pruàwe pravne pomo}i
po zamolnicama Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, ne}e biti uvaàvani razlozi bezbednosti za lica koja daju iskaze,
kao osnov za uskra}ivawe iskaza.
Tribunal }e, sa svoje strane, preduzeti sve potrebne mere na osnovu
upozorewa jugoslovenskih vlasti da pruè punu bezbednost svedocima i
`rtvama, kao i osumwi~enima i optuènima od kojih su traèni iskazi,
saglasno odredbama Statuta Tribunala i Pravila o postupku i dokazivawu.
4. Li{ewe slobode i izru~ewe
^lan 14.
Vlasti SR Jugoslavije }e izru~iti Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju, na wegov zahtev, ili na osnovu poternice
raspisane po odluci Tribunala, svako lice protiv koga se vodi krivi~ni postupak za nekog od krivi~nih dela iz nadle`nosti Tribunala, koje
se nalazi na jugoslovenskoj teritoriji.
^lan 15.
Lice koje moè da bude izru~eno Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju bi}e odmah li{eno slobode ili }e mu, primenom odgovaraju}ih mera, biti ograni~ena sloboda kretawa.
^lan 16.
Postupak za izru~ewe lica po zahtevu Me|unarodnog krivi~nog
tribunala za biv{u Jugoslaviju ili na osnovu poternica raspisanih po
181
wegovoj odluci, bi}e sproveden primenom odredaba ~lana 524-540. Zakona o krivi~nom postupku.
U predmetima iz stava 1. ovog ~lana bi}e nadle`ni okru`ni dràvni tuìlac i Okru`ni sud u Beogradu za celu teritoriju SR Jugoslavije.
^lan 17.
Odluke o izru~ewu traènih lica Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju izvr{i}e Odelewe MUP Srbije u Beogradu.
Ukoliko se traèno lice od strane Tribunala, za koje je donesena odluka da bude izru~eno Tribunalu, nalazi na slobodi, nadle`ni organ
MUP Srbije ga moè zadràti najvi{e 24 ~asa, kako bi se obezbedilo
izvr{ewe odluke o izru~ewu.
5. Saradwa nevladinih organizacija
sa Me|unarodnim tribunalom za biv{u Jugoslaviju
^lan 18.
Vlasti SR Jugoslavije }e omogu}iti i podràti stalnu i nesmetanu
saradwu izme|u nevladinih organizacija sa sedi{tem u SR Jugoslaviji i
Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju.
Saradwa iz stava 1. ovog ~lana }e sluìti nesmetanom i efikasnom radu Tribunala u vo|ewu postupka za krivi~na dela iz wegove nadle`nosti.
Ona }e naro~ito biti ostvarivana u vezi sa stavqawem na raspolagawe organima Tribunala svih dokumenata i svedo~anstava o krivi~nim delima iz
nadle`nosti Tribunala s kojima nevladine organizacije raspolaù, u vezi
sa pronalaèwem svedoka i `rtava krivi~nih dela, ostvarivawem kontakata izme|u wih i istra`nih organa Tribunala, na teritoriji SR Jugoslavije ili na teritoriji drugih zemaqa, zavisno od ukazanih potreba.
^lan 19.
Nadle`ni organi u SR Jugoslaviji }e omogu}iti i podràti saradwu
iz prethodnog ~lana bez ikakvih ograni~ewa, izuzev ako se utvrdi da krivi~na dela za koja se traì saradwa nisu iz nadle`nosti Me|unarodnog
krivi~nog tribunala.
Nevladine organizacije }e obave{tavati nadle`ne jugoslovenske organizacije o toku saradwe, postignutim rezultatima i daqim potrebama.
6. Zavr{ne odredbe
^lan 20.
U pruàwu pomo}i i saradwi sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju, nadle`ni organi }e postupati iskqu~ivo po
odredbama ovog Zakona i op{tim pravilima Zakona o krivi~nom postupku. Odredbe drugih vaè}ih zakona i me|unarodnih ugovora o krivi~nopravnoj pomo}i ne mogu se primewivati u delovima koji bi bili suprotni odredbama ovog Zakona.
182
^lan 21.
Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u “Slu`benom listu SR Jugoslavije”.
Obrazloèwe
Rezolucijom Saveta bezbednosti br. 827/1993, osnovan je Me|unarodni krivi~ni tribunal za su|ewe licima za koja se sumwa da su po~inila
te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava na teritoriji biv{e
Jugoslavije od 1991. godine. Istovremeno je usvojen, kao dodatak Rezoluciji, Statut Me|unarodnog krivi~nog tribunala. Taj Tribunal je nadleàn da sudi za povrede me|unarodnog humanitarnog prava, povrede zakona i obi~aja ratovawa, genocid i zlo~ine protiv ~ove~nosti (~lan 2-5
Statuta).
Odnos Me|unarodnog krivi~nog tribunala i unutra{wih sudova pojedinih dràva ure|en je tako da Tribunal ima prvenstvo za su|ewe za
krivi~na dela iz wegove nadle`nosti. Istovremeno, predvi|ena je i mogu}nost da Tribunal ponovi pravosna`no okon~an postupak pred unutra{wim sudovima, ako se posumwa da je neko lice osu|eno za krivi~no
delo op{teg prava a u pitawu je me|unarodno krivi~no delo i obrnuto,
kao i da iz drugih razloga postupak nije bio korektno vo|en. Ina~e, za
sve dràve, u odnosu na oruàne sukobe u Jugoslaviji, ostaje op{ta obaveza za ka`wavawe za te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava
pred wihovim sudovima ili izdavawa osumwi~enih lica vlastima zemqe
~iji su dràvqani radi su|ewa, saglasno @enevskom pravu.
Ciq osnivawa Tribunala je individualizacija krivi~ne odgovornosti za zlo~ine po~iwene u oruànim sukobima u biv{oj Jugoslaviji i
vaspostavqawe mira i bezbednosti. Pristupawe krivi~nom progonu u
ovim slu~ajevima je jedna od mera iz Glave 7. Poveqe UN, primewena u jugoslovenskom slu~aju, samo sada ne samo prema Srbiji i Crnoj Gori, ve}
prema svim dràvama u~esnicama u sukobima.
Da bi ciqevi bili postignuti, odredbama Statuta Tribunala (~l.
29) i Pravilima o proceduri i dokazivawu (pravila br. 8-13 i 54-59),
utvr|ena je striktna obaveza svih dràva da sara|uju sa Tribunalom na
wegov zahtev, pod pretwom primene kaznenih mera iz Glave 7. Poveqe
UN, ukoliko se saradwa odbije i ne postupi po zahtevima Tribunala.
Pri tom, u ostvarivawu te saradwe ne vaè nikakva ograni~ewa vezana
za unutra{we zakone i me|unarodne ugovore.
SR Jugoslavija nije preduzela korake da pred unutra{wim sudovima
goni po~inioce zlo~ina, na {ta je prema @enevskim konvencijama obavezna, {to je potvr|eno i sporazumima o saglasnosti iz novembra 1991. i
maja 1992 godine. S druge strane, ona odbija svaku saradwu i sa Tribunalom, bilo da je re~ o krivi~nom progonu wenih dràvqana, bilo dràvqana drugih dràva koji su vr{ili zlo~ine na {tetu srpskog ìvqa na
prostorima pod kontrolom tih dràva. O~igledno je da se radi na {tetu
dràvnih i nacionalnih interesa i da se ide za tim da se izbegne pojedina~na krivi~na odgovornost i ceo srpski narod dovede u situaciju da mu
se pripi{e greh za zlo~ine.
183
Na taj na~in, dràva poku{ava da prikrije pojedince za koje se
osnovano sumwa da su vr{ili veoma te{ke zlo~ine, {to je nespojivo sa
funkcionisawem pravne dràve i postulatima pravde i pravi~nosti.
Moralo bi, nasuprot tome, da se u~ini sve da se optuèni za ratne zlo~ine, bez odlagawa, izvedu pred lice pravde. Posledwa izjava predsednika Komiteta za prikupqawe podataka o krivi~nim delima protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava, data 17. decembra 1995. godine, nedvosmisleno opomiwe da za to ne postoji raspoloèwe. On je, naime, izjavio da Komitet prikupqa podatke da bi se mogla kasnije utvrditi istina o doga|ajima u biv{oj Jugoslaviji, a ne radi krivi~nog gowewa u prvom planu (?!)
Veoma je rasprostraweno mi{qewe kod jugoslovenskih stru~waka
da, iz razloga za{tite dràvnog suvereniteta, ne treba prihvatiti bilo
kakvu saradwu sa Tribunalom. Ta shvatawa su pogre{na i {tetna.
Dràvni suverenitet je, u sistemu Poveqe UN, zna~ajno ograni~en.
Svi ~lanovi OUN su du`ni da se pokoravaju mnogim ograni~ewima, u interesu mira i bezbednosti ~ove~anstva. Naro~ito se ovo odnosi na mehanizme iz Glave 7. Poveqe UN, kao i na obaveze iz ~lana 24. Poveqe UN.
SR Jugoslavija, navodno, nastoji da se vrati u me|unarodnu zajednicu kao
ravnopravni ~lan. Weno pona{awe je suprotno od takvih namera, kada je
re~ o Me|unarodnom krivi~nom tribunalu, koji uìva veliku podr{ku u
svetu, o ~emu govori ~itav niz unutra{wih propisa koji su doneseni radi
olak{avawa saradwe sa wim.
Ono {to je najbitnije, ako bi se ovakav odbojni odnos prema Tribunalu zadrào, raste opasnost da se mere iz Glave 7. Poveqe UN, koje su
rezolucijom Saveta bezbednosti br. 1022/1995 samo suspendovane, vrate
na snagu, pa i pro{ire. Za takav korak me|unarodne zajednice ne postoje
nikakve ozbiqnije smetwe, s obzirom na odluku o suspenziji prethodno
vaè}ih mera. A to bi bila dodatna, te{ko procewiva {teta za na{u dràvu i wene gra|ane i to sve samo zbog toga da bi se dràvna za{tita
pruìla licima koja su se te{ko ogre{ila i o vaè}i Krivi~ni zakonik zemqe (Glava 16. KZ SRJ)
Vaqa imati u vidu da je Republika Bosna i Hercegovina ve} donela
Uredbu sa zakonskom snagom o saradwi sa Tribunalom, {to pokazuje da je
za ozbiqnije i trajnije sre|ivawe prilika na biv{em jugoslovenskom
prostoru poèqno da se, i po tom osnovu, ujedna~e stavovi novonastalih
dràva, u~esnica u sukobima.
Poslani~ki klub
SPO-DEPOS
u Saveznoj skup{tini
184
GODINU DANA VLADAVINE SPO
U SKUP[TINI GRADA BEOGRADA
KAKO JE SVE POÊLO...
Da ~ovek ne poveruje, {ta jo{ treba ovom beogradskom narodu da se
desi, da bi kona~no po~eo da pravi razliku izme|u pravih i la`nih proroka, koji }e ih odvesti u “boqe i pravednije sutra”. Ono {to je o~igledno, jeste da su “trpqewe” i “zaboravnost” glavne i odlu~uju}e osobine
qudi sme{tenih na ovom prostoru. Tek s vremena na vreme koncentri{u
svoju energiju i kanali{u je u pravcu bunta, ali po pravilu dozvole da im
se nametne la`ni “mesija”. Da ovo nije jo{ jedna u nizu fraza, namerno
“slu~ajnog” prolaznika kroz beogradske ulice, beleì istorija, zar ne?!
Ne treba se puno vra}ati u pro{lost, da bi hroni~ar zabeleìo zakonitost ru{ila~ke energije koja je od na{e metropole, tog administrativnog, ekonomskog i kulturnog centra nekada{we i sada{we Jugoslavije, napravila feniksa. Dovoqno je vratiti se u zimu, ta~nije 17. novembar 1996. godine. Ba{ u tu ta~ku vremena, odakle po~iwe prava apokalipsa, nezapam}ena na evropskom tlu dvadesetog veka i veoma bolna, jer
“jaha~ Apokalipse” nije “tu|e gore list”, ve} je deo svih nas. A kako kaè na{ narod: “Najvi{e boli kad udari svoj na svoga”. Eto, to se upravo
nama de{ava u kontinuitetu ve} dve godine... Nego, da ne bi oti{li u
“ep”, da se vratimo su{tini, a to je da vama redovima koji dolaze, a stanovnici ste Beograda “osveìmo pam}ewe”, da vam pokaèmo za koje ste
se lidere smrzavali dva i po meseca i {ta su oni to uradili od svega {to
su se “siti” naobe}avali, a tada je zvu~alo kao vrhunska istina.
Dakle, vreme je 17. novembar 1996. godine... Tada po~iwe pri~a o beogradskim lokalnim izborima i to ba{ momentom zatvarawa birali{ta
u no}i 17. novembra.
Na osnovu podataka dobijenih od svojih ~lanova izborne komisije,
koalicija “Zajedno” je izra~unala da je u Skup{tini Beograda pobedila.
Dva dana kasnije, 19. novembra predve~e, Gradska izborna komisija je
saop{tila preliminarne rezultate izbora za beogradski parlament, po
kome je koalicija “Zajedno” osvojila 60 odborni~kih mesta, koalicija SPS
– JUL 23, Srpska radikalna stranka 17, a Demokratska stranka Srbije 2. Za
10 odborni~kih mesta izbori su morali da se ponove zbog kr{ewa zakonske
procedure. Istovremeno, Radomir Lazarevi}, predsednik Gradske izborne
komisije, izjavio je da je Socijalisti~ka partija Srbije podnela 461 prigovor na izbornu proceduru i rezultate izbora, ali da je ve}ina odbijena.
Me|utim, za razliku od Gradske izborne komisije, Prvi op{tinski
sud u Beogradu, kome se obratila Socijalisti~ka partija Srbije, prihvata prigovore ove partije i poni{tava 33 mandata koalicije “Zajedno” i
raspisuje ponovqene izbore za ta upra`wena mesta. Lideri koalicije
pozivaju svoje bira~e da ne izlaze na ponovqeno glasawe, a posle tog tre}eg kruga izbora saop{teni su novi rezultati izbora po kojima koalicija SPS–JUL ima 66, “Zajedno” 32, Srpska radikalna stranka 10 i Demokratska stranka Srbije 2 odborni~ka mandata.
185
@albu koju je Gradska izborna komisija uputila Prvom op{tinskom
sudu na ovu odluku, sud je odbacio, pa se Gradska izborna komisija i “Zajedno” skoro istovremeno, ali odvojeno obra}aju Vrhovnom sudu Srbije,
traè}i vanredni pravni lek na Re{ewe Prvog op{tinskog suda.
Me|utim, kako i Vrhovni sud potvr|uje odluke Prvog op{tinskog suda, Radomir Lazarevi} i Gradska izborna komisija preduzimaju jo{ tri
vanredna pravna leka: Saveznom sudu podnose zahtev za vanredno preispitivawe sudskih presuda Vrhovnog suda Srbije “zbog povrede Zakona”,
a kod Saveznog i Republi~kog javnog tuìoca pokre}u inicijativu da podignu zahtev za za{titu zakonitosti. Savezni sud se oglasio nenadle`nim, i od toga ~asa nastaje skoro mesec dana zati{je.
U Beogradu i u mnogim gradovima u Srbiji traju masovni protesti
gra|ana zbog poni{tavawa izbornih rezultata ali, nije samo to bio
razlog bunta ogromnog broja gra|ana, ve} i sve ono {to se na ovim prostorima izde{avalo – ratna razarawa, kolone izbeglica, hiperinflacija, kriminal – sve je to ostavilo traga i prigu{ilo “urlik”, koji je
~ekao da iza|e iz grudi qudi, koje bi ina~e eksplodirale da se nisu
“desili” lokalni izbori. Oni koji su i te kako prepoznali ogromnu
energiju (koja se stvorila tada i ko zna kada jo{) iskoristili su je i
poveli svojim parolama u pravcu svoje li~ne koristi, a tada je onim
malobrojnim samosvesnim posmatra~ima sve mirisalo na monete mnogih zapadnih zemaqa. Uostalom, kao i primer da se negde “napoqu” ìvi kao u raju (koji su tada prièqkivali svi u~esnici protesta i verovali da }e ih koalicioni partneri i povesti u tom pravcu) ulice Beograda su bile preplavqene zastavama tih zemaqa. Tih je dana ~ar{ija
pri~ala da lideri koalicije ne izlaze iz odre|enih ambasada (~ak je i
marincima iz Kneza Milo{a dojadio lik Vuka Dra{kovi}a i supruge
mu), dok su se “{eta~i” smrzavali i dobijali batine, ali su i daqe
“slepo” verovali da se wihova buka ({erpe, lonci i pi{taqke) do Boga ~uje, te }e Svevi{wi ispraviti sve nepravde koje su ih zadesile – i
to {to se nema para, {to se ostalo bez posla i krova nad glavom, a posebno to {to je ìvot na ovim prostorima u to vreme postao pravi
luksuz... Narod je tih dva i po meseca traìo krivca i bio spreman na
“lin~”, kako bi olak{ao sebi i bar na neki na~in ublaìo bol. Znao je
to ve~iti “mesija” ovoga podnebqa, prose~ni kwièvnik i “zalutali u
politiku”, gospodin Vuk Dra{kovi}, te je “uhvatio” tu energiju, ulio
poverewe i poveo narod u... sada se pokazalo pravu propast. Po{to,
o~igledno je ve} svima, da je doti~ni veliki trgovac. Wemu su svi ti
ubogi qudi posluìli u trgovini za po neko resorsko mesto (uostalom, nije mu prvi put – se}ate se 1992. godine, kada je sebe ve} video kao
ministra inostranih poslova).
Istini za voqu, mnogi autoriteti su se tada upla{ili, jer su dobro
znali da je “masu te{ko kontrolisati” i o~ekivali su svakog trenutka da
im ta energetska “bomba” eksplodira “u lice”. Poku{avali su okruglim
stolovima, psiholozima, sociolozima, panel–diskusijama, pa ~ak i psihijatrima da obuzdaju taj “latinoameri~ki sindrom”, zime 1996/97. Me|utim, od svega toga ni{ta nije po{lo za rukom...
186
Gradska izborna komisija se ponovo ogla{ava sredinom januara: na
inicijativu Gorana Ili}a, ~lana Gradske izborne komisije, progla{avaju se ni{tavnim ranije odluke Prvog op{tinskog suda, a stawe se vra}a na ono od 17. novembra, po kome sa 60 odbornika koalicija “Zajedno”
ima ve}inu u Skup{tini Beograda. U zakonskom roku za àlbe Socijalisti~ka partija Srbije i Srpska radikalna stranka podnose odvojene
prigovore na ovu odluku Gradske izborne komisije Prvom op{tinskom
sudu. Nakon ovog poteza, sam Prvi op{tinski sud se obra}a Vrhovnom sudu Srbije, traè}i sopstveno izuze}e iz spora, dok Gradska izborna komisija traì od Vrhovnog suda Srbije da izuzme iz spora kako predsednike i sve zamenike Vrhovnog suda, tako i predsednike i sve zamenike
Okru`nog suda u Beogradu, kao i sve sudije Prvog op{tinskog suda.
Odbacuju}i sve ove zahteve, Vrhovni sud Srbije vra}a slu~aj u sudnice Prvog op{tinskog suda, koji zatim, poni{tava odluku Gradske izborne komisije. U ~asu kada je Radomir Lazarevi} zatraìo od republi~kog
javnog tuìoca da reaguje, a javnost preko sredstava informisawa bila
obave{tena da }e tuìlac mo`da i reagovati, stiglo je pismo predsednika Srbije premijeru Marjanovi}u... S obzirom na dobre “veze” i redovne konsultacije u prostorijama ambasada, lideri koalicije su izdejstvovali da “postizbornu krizu” re{i OEBS. Tako je na osnovu Gonzalesovog
izve{taja i velikog pritiska me|unarodne zajednice do{lo i do leks
specijalisa, kojim su se priznali izborni rezultati od 17. novembra, a
koji je stupio na snagu 12. februara 1997. godine.
Prema izve{taju Felipea Gonzalesa, li~nog izaslanika predsedavaju}eg OEBS–a na lokalnim izborima 17. novembra 1996. godine kandidati koalicije “Zajedno” osvojili su ve}inu odborni~kih mesta u 13 op{tina u Srbiji, 8 u Beogradu i u Skup{tini grada.
Koalicija “Zajedno” pobedila je u drugom izbornom krugu u: Pirotu,
Kraqevu, Uìcu, Smederevskoj Palanci, Vr{cu, Soko Bawi, Kragujevcu,
Pan~evu, Jagodini, Ni{u, Zrewaninu, Lapovu i [apcu.
Od 16 beogradskih op{tina, “Zajedno” je osvojila 8: Stari Grad, Vra~ar, Savski Venac, Zvezdaru, Rakovicu, Palilulu, ûkaricu i Vo`dovac.
Od 169 op{tina u Srbiji, koalicija “Zajedno” osvojila je ve}inu glasova (prema wihovom izve{taju od 20. novembra) i to: u Ni{u, Novom Sadu, Kragujevcu, Pirotu, â~ku, Kraqevu, Uìcu, Ariqu, Gu~i, Poègi,
Novom Kneèvcu, Smederevskoj Palanci, Malom I|o{u, Jagodini, Bajinoj Ba{ti, Be~eju, Somboru, Srbobranu, Kikindi, In|iji, Irigu, Ra~i,
Temerinu, Zrewaninu, Titelu, Zve~anu, Lapovu i Opovu.
Tako je, ve} nekako, bila prevazi|ena dvoipomese~na “postizborna
kriza” ali i ozvani~en period “hoda po mukama”. Dakle, svima nama, koji
smo sudili po radiju a ne po gnevu, bilo je jasno da je koalicija ve{ta~ka
tvorevina i od samog po~etka “slatka prevara za narod” i da }e kad-tad
po~eti da “puca po {avovima”. Tako je i bilo...
Po~etak kraja koalicije
Stvarawe koalicije “Zajedno” bilo je usmene prirode, dakle, me|’
trgovcima (jer oni to jesu bili od samog po~etka) shvatilo bi se da je re~
o poverewu. Me|utim, ba{ kada je re~ o me|usobnom poverewu, Srpski
187
pokret obnove je predloìo tekst sporazuma kojim bi se ozvani~ili svi
usmeni dogovori tokom protesta, pa i sam izbor Zorana \in|i}a, predsednika Demokratske stranke, za gradona~elnika Beograda. Predlog
Srpskog pokreta obnove je bio da se funkcije dele po principu “obavezne solidarnosti”, odnosno da se nijedna od ~lanica koalicije drugoj ne
sme me{ati u kadrovsku politiku. “To je i potpisano kao na~elo pri
sklapawu ugovora o koaliciji pred izbore”, prise}ao se tada lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi}.
Srpski pokret obnove je tada predloìo da se svuda gde je stranka
imala i do petine odbornika vi{e od Demokratske stranke, sve funkcije dele na jednake delove, ali da se razlika preko 20% u korist bilo koje
stranke mora odraziti i prilikom sastavqawa gradskih vlada... Izme|u
ostalog, tada je i gospodin Vuk Dra{kovi} rekao da je razlog insistirawa na potpisivawu ovog dokumenta i “zahtev ~lanstva koje od nas traì
dokaze da se moèmo dogovoriti o svemu, precizirati i zajedno u~vrstiti tako da onemogu}imo perfidne igre koalicije SPS–JUL na razbijawu ’Zajedno’”.
Istina je bila da niko sa strane nije mogao razbiti ni{ta {to je od
po~etka bilo “trulo”. Ono {to je bilo o~igledno jeste da }e ogromna koli~ina sujete “poreme}ene li~nosti” Vuka Dra{kovi}a i verne mu pratiqe Danice Dra{kovi}, progutati koaliciju i celokupan narod koji je
u wima video “slamku spasa” burnih godina preìvqavawa.
âk i tada o sporazumu koji je Dra{kovi} prezentovao javnosti, u
Demokratskoj stranci niko nije imao bilo kakva saznawa, ~ak su tvrdili
da nikakav sporazum kojim bi se regulisali izbor gradona~elnika Beograda, kao i podela poslani~kih i odborni~kih mandata nije stigao iz
Srpskog pokreta obnove niti su upoznati sa wegovom sadrìnom.
Tada je vrh Srpskog pokreta obnove bio ogor~en zbog toga {to Demokratska stranka “jurca” okolo i traì novog “Havela”. Spor unutar koalicije nije nastao samo po pitawu mesta gradona~elnika Beograda, ve} i
oko funkcionerskih mesta u gradovima gde je pobedila koalicija, iz prostog razloga {to je Demokratska stranka traìla duplirawe svake
funkcije i princip da se u gradskim skup{tinama odluke donose dvotre}inskom, a ne prostom ve}inom. Srpski pokret obnove, sa druge strane,
insistira na prostoj ve}ini, jer tvrdi da je u najve}em broju gradova osvojio daleko vi{e odborni~kih mandata od Demokratske stranke.
Drugi momenat koji je bio o~igledan primer raskola u redovima koalicije jeste i ideja o osnivawu “studentskog parlamenta” koja nije nai{la na razumevawe svih ~lanova koalicije “Zajedno”, koja je, pre svega,
preko Demokratske stranke imala solidno upori{te me|u jezgrom “studentskog protesta”. To je bilo potpuno razumqivo, s obzirom na sastav
~lanova “mladih demokrata” te je tada lider Demokratske stranke Zoran
\in|i} aplaudirao osnivawu parlamenta na Univerzitetu u Beogradu i
govorio da je izuzetno dobro da postoje takve forme organizovawa, ~ime
se “studentski pokret institucionalizuje”, dok je predsednik Srpskog
pokreta obnove Vuk Dra{kovi} bio mi{qewa da to nije dobro re{ewe.
Ne{to ranije Danica Dra{kovi}, funkcioner Srpskog pokreta obnove,
veoma vispreno je izjavila da je formirawe “parlamenta jedna obi~na
188
glupost”, uvre|ena vaqda malim uticajem Srpskog pokreta obnove na
~lanove Glavnog odbora “studentskog protesta”.
U to vreme (druga polovina februara 1997. godine) i strani mediji
su se bavili unutra{wim odnosima i relacijama izme|u Dra{kovi}a i
\in|i}a. Tako je i francuski dnevnik “Liberasion” pisao (prenela
“Politika” 25. februara 1997. godine): “Opoziciona koalicija “Zajedno” pokazala se krhkom ve} sa instalirawem jednog od svojih vo|a na mesto gradona~elnika Beograda. Pukotine u koaliciji se naziru u o{troj
kritici Vuka Dra{kovi}a Zoranu \in|i}u da se “odvaja od naroda” koja
je javno izre~ena na Trgu republike”.
Sli~no je i sa ranijom Dra{kovi}evom ocenom da je organizovawe
praznika pobede “previ{e razmetqivo”.
List navodi da je “latentno suparni{tvo” postojalo od samog po~etka izme|u dva lidera i da je samo Vesna Pe{i}, lider “Holbruk koalicije” uspevala da ga zaustavi.
Obra~uni unutar koalicije preneti su iz Beograda u Moskvu, ako se
se}ate, tu su se nalazili lideri koalicije. Tada je jedan od opozicionih
lidera prime}ivao da koaliciju “vi{e ne moè da zalepi ni ameri~ki
lepak”. Sukobi su ~ak i{li do takvih razmera, da su se koalicioni partneri javno posva|ali na konferenciji za novinare u Rusiji (gde su otputovali aran`manom tada wima omiqenog ameri~kog biznismena i biv{eg jugoslovenskog premijera Milana Pani}a). U moskovskim krugovima bliskim koaliciji “Zajedno” ocewivalo se da je odsustvo lidera Demokratske stranke Zorana \in|i}a zapravo otvoren znak potvrde da je
“Zajedno” pred raspadom.
Na lokalnoj politi~koj sceni odbornici beè iz koalicije, koja nije imala jedinstven stav ni po jednom pitawu. Stoga su u Novom Sadu i
jo{ nekim gradovima gde je koalicija pobedila bili sve glasniji zahtevi
za novim lokalnim izborima. Sve su ja~a bila prepucavawa na liniji
Srpski pokret obnove – Demokratska stranka. Tako je i ve~iti prose~ni
arhitekta Spasoje Kruni} tada izjavio da Zoran \in|i} “ispira mozak
Beogra|anima, te da Skup{tinu koristi za vlastitu promociju”... (o~igledno je bilo da su pravili “plodno tle” za potpuno jednopartijsko preuzimawe lokalne vlasti u svim wenim oblastima).
Nekako su se u tom vremenskom intervalu sve politi~ke figure lokalne “pozornice” bavile analizom raskola unutar koalicije. Tako je i
potpredsednik Demokratskog centra, Bora Kuzmanovi}, izjavio listu
“Borba” i “Politika” da je “o~igledno da se unutar koalicije vodi neka
vrsta rata u rukavicama i da tu vlada rivalstvo zbog neslagawa oko podele vlasti”.
Sredstva javnog informisawa bila su “obasuta” me|usobnim politi~kim prepucavawima dvojice partnera. A ~ar{ija je tada “{u{kala”
da je “jabuku razdora”, po ne zna se koji put, izme|u Dra{kovi}a i \in|i}a ubacila ambiciozna (mo`da je pravilnije re}i bolesno ambiciozna)
Danica Dra{kovi}.
Srpski pokret obnove, prema vlastitom ube|ewu, izigran u vi{e navrata, nimalo vi{e nije drào do javne re~i koalicionih partnera i
189
bio je decidan u tome da }e uzimati za ozbiqno samo stavove Demokratske stranke i Gra|anskog saveza Srbije, koje su utvrdili glavni odbori –
najvi{i organi tih stranaka. Dakle, Srpski pokret obnove veruje samo
papirima i forumima, a ne onome {to pri~aju \in|i} i Pe{i}eva.
Razo~arawe u lidere “Zajedno”, posle mnogih “{eta~a”, po~eli su tada javno da izraàvaju i partijske pristalice nièg ranga. Jedan od takvih je i penzionisani diplomata Ilija \uki}, biv{i ministar spoqnih poslova u kratkotrajnoj vladi Milana Pani}a. Tada je list “Politika” prenela poduè \uki}evo pismo u kome je on izraàvao àqewe
“{to agonija zajedni{tva koalicije ’Zajedno’ ve} predugo traje”. On je
tada, izme|u ostalog naveo i to da “Zajedno” svojim “me|usobnim sukobqavawem i udaqavawem, demonstrira ne samo odsustvo programa zajedni~kog delovawa ve} i minimum zdravog politi~kog realizma i pragmatizma, ~ime je na najboqem putu da izneveri gra|ane “{eta~e” i demokratsku javnost Evrope”. Gospodin \uki} svu krivicu za stawe u “Zajedno” prevaquje na Dra{kovi}a, s obzirom da Srpski pokret obnove ne uzima za ozbiqno zahtev Demokratske stranke i Gra|anskog saveza Srbije,
da {to pre sazove predsedni~ki savet – vrhovni organ posva|ane koalicije, koji ne moè da se okupi ve} vi{e meseci, iako se bez wega ne mogu
donositi prakti~no nikakve odluke u ime koalicije.
[tavi{e, Srpski pokret obnove tada (po ve} oprobanom “receptu”)
pro{iruje broj uslova koje \in|i} i Pe{i}eva moraju da ispune da bi se
uop{te sazvao savet koalicije.
Pritom, portparol Srpskog pokreta obnove, Ivan Kova~evi}, tada je
konstatovao da Demokratska stranka i Gra|anski savez Srbije razgovaraju
o {irewu koalicije sa “kuhiwskim strankama, odnosno partijama koje se
sastoje od jedne kuhiwe, faksa i jednog glasa~a”. U daqim prepucavawima
na liniji Srpski pokret obnove – Demokratska stranka Spasoje Kruni},
predsednik Izvr{nog saveta Beograda, optuùje (koga bi drugog) nesretne
novinare da su u su{tini “oni laìma ubacili raskol u koaliciju”.
Me|utim, nekako ba{ po povratku iz Pariza Spasoja Kruni}a i Zorana \in|i}a novinari su u ciqu odbrane svoje profesije, direktnim su~eqavawem sa pripadnicima gradske vlasti naumili da kona~no re{e
dilemu ko je kriv za raskol u koaliciji. Lider Demokratske stranke je
tada izjavio da su wegovi odnosi sa gospodinom Dra{kovi}em “vidno pogor{ani”, a na novinarsko pitawe da li jo{ postoji koalicija “Zajedno”,
predsednik Demokratske stranke Zoran \in|i} odgovara pitawem: “Da
li postoji Bog?” Budu}i da se Zoran \in|i} svojevremeno izjasnio kao
ateista, odgovor je prisutnim novinarima u najmawu ruku bio zadovoqavaju}i.
Kako bi vam, ~itao~e, upotpunili sliku tada{wih ne(prilika) u
“Zajedno”, podsetili bismo vas i na pisawe “Telegrafa” koji je u svojoj
stalnoj rubrici “Gubitnik” smestio (to nas je ba{ za~udilo) matemati~ara po vokaciji Milana Boì}a, ina~e {efa politi~kog saveta Srpskog pokreta obnove po funkciji, kome, kako se navodi, Mihajlo Svilar,
gradona~elnik Novog Sada, nije hteo da da “reket”. List je pisao da je
Svilar to javno izjavio na konferenciji za novinare, podsti~u}i time
190
sve ra{irenije pri~e da Danica Dra{kovi} sa svojim “drugovima” u vrhu stranke “reketira” opet svoje predsednike op{tina po Srbiji, a Boì} je najbliì Dra{kovi}ki.
Komentator “Telegrafa” za Milana Boì}a, matemati~ara po obrazovawu, tada je pisao da i ne zna koliko je stranaka promenio i da u Srpskom pokretu obnove sada ima ulogu “~ista~a”, tj. “jedva ~eka da Vuk ne{to lane, pa da on to po~isti”.
Kako bi vama koji ~itate ove redove pokazali svoju objektivnost u
pra}ewu hronologije skoro dvogodi{we vladavine (21. februar 1997. godine prva konstitutivna sednica Skup{tine grada), prvo koalicije, a
ubrzo samog Srpskog pokreta obnove, trudimo se da vas ne podse}amo na
to da je Srpska radikalna stranka bila veoma glasna, ~ak, kako su nas mediji tada “prozivali” i veoma agresivna u skretawu pa`we na: “prodavce
magle, sitne {i}aryije, lovce u mutnom i yelate svoga naroda”, ve} poku{avamo da vam iskqu~ivo ~iwenicama (i to onim kojima su jedni o drugima pisali koalicioni partneri) sklopimo mozaik kako vreme pro{lo
ne bi “palo” u zaborav, a sve u ciqu “ne ponovilo se”.
Nego, da se vratimo raspadawu “Zajedno” – sve sumwe i dileme za opstanak koalicije bile su re{ene na jednom prijemu na Spasovdan – slava
Beograda – gde je Danica Dra{kovi} odbila ispruènu ruku tada{weg
gradona~elnika Zorana \in|i}a, sasvim suprotno srpskoj tradiciji i
narodnim obi~ajima (uostalom, kada je doti~noj gospo|i bilo stalo do
bilo ~ega sem li~nih interesa), te je slavu ~estitala svojim “pulenima”
Spasoju Kruni}u i Milanu Boì}u. Pritom, nije zanemarqivo i to da
tom prijemu nije prisustvovao wen suprug Vuk Dra{kovi}.
Posle toga bilo je samo pitawe vremena kada }e se raspad koalicije
ozvani~iti. O~ekivani momenat desio se 30. septembra 1997. godine smenom Zorana \in|i}a sa mesta prvog ~oveka Beograda, a sa wim su oti{li
i ostali funkcioneri iz redova Demokratske stranke iz gradske uprave
direktno u “vladu u senci”. Tada je i bilo onih iz redova simpatizera
Srpskog pokreta obnove koji su verovali da bra~ni par Dra{kovi} govori istinu, ali sve {to je bra~ni par hteo jeste slede}e...
NEPOTIZAM KAO PRINCIP
SRPSKOG POKRETA OBNOVE
îtava vlast u Beogradu je organizovana na osnovu ro|a~kih klanova, a klan porodice Dra{kovi} izgleda ovako:
1. Veselin Bo{kovi}, direktor Direkcije za gradsko gra|evinsko
zemqi{te – ro|eni brat Danice Dra{kovi};
2. Goran Bo{kovi}, ~lan Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine ûkarica – ro|eni brat Danice Dra{kovi};
3. Slavica Altipamarkov, sekretar za obrazovawe Skup{tine Beograda – sestra Vuka Dra{kovi}a;
4. Vojin Krtolica, ~lan Upravnog odbora GSP–a – zet Vuka Dra{kovi}a;
191
5. Dragan Macankovi}, ~lan Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine
Zvezdara – zet Danice Dra{kovi};
6. Veselin Jovi}evi}, direktor JP “Gradske pijace” – ro|ak Danice
Dra{kovi};
7. Borivoje Borovi}, ~lan Predsedni{tva SPO–a, ina~e zet Danice
Dra{kovi} tako|e je “udenuo” svoje ro|ake:
8. Borisav Borovi}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Palilula – ro|eni brat Borivoja Borovi}a;
9. Biqana Borovi}, zamenik sekretara za upravu Skup{tine grada
(po kuloarskim pri~ama budu}i sekretar Skup{tine grada) – sestra Borivoja Borovi}a;
10. Radomir @ivkovi}, direktor Infostana, ina~e kum Borivoja
Borovi}a;
11. Vesna @ivkovi}, sekretar za de~ju i socijalnu za{titu – kuma Borivoja Borovi}a;
12. Spasoje Kruni}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine Beograda, postavio je svog brata Tvrtka Gavranovi}a za sekretara saobra}aja,
13. Milan Boì}, potpredsednik Skup{tine grada postavio je svoju
sestru Doru Petrovi} na mesto predsednika Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Vra~ar,
14. Aleksandar Milutinovi} je postavio svoju ènu Milicu Milutinovi} na mesto potpredsednika Skup{tine op{tine Palilula;
15. Po ugledu na Dragana Kojadinovi}a koji je u “Studiju B” (gde je
ina~e i direktor) zaposlio svoju ènu Danku Kojadinovi} i wenog brata
Aleksandra Vasovi}a, to isto rade i drugi funkcioneri Srpskog pokreta obnove. Tako je Gordana Ani~i}, potpredsednik Skup{tine op{tine
Vra~ar i potpredsednik Srpskog pokreta obnove zaposlila na “Studiju
B” svoga sina, Radomira Ani~i}a, a Jovan Kaì}, predsednik Skup{tine
op{tine Stari Grad je u istoj medijskoj ku}i zaposlio svoju k}erku Sofiju Kaì}.
Dra{kovi} je javno priznao (verovatno u prepoznatqivim momentima li~nog nadahnu}a) da se ~itava gomila wegovih ro|aka nalazi na di rektorskim funkcijama u Beogradu. Po{to smo vam i slikovito prikazali raspodelu ro|a~kih funkcija bra~nog para Dra{kovi}, logi~no je pitawe koliko je ro|a~ka raspodela funkcija te{ka u “monetama”, stoga...
Koliko nas Dra{kovi}i ko{taju
Brat Danice Dra{kovi}, Veselin Bo{kovi} nalazi se na ~elu Direkcije za gradsko gra|evinsko zemqi{te Beograda, ~iji je godi{wi
prihod oko 40 miliona nema~kih maraka, a 1998. godine je dobio dodatno
na raspolagawe skoro polovinu svih para otetih od gra|ana preko “takse
od 3 odsto”, {to iznosi jo{ izme|u 30 i 40 miliona nema~kih maraka.
Ro|ak Danice Dra{kovi}, Veselin Jovi}evi} se nalazi na ~elu Gradskih pijaca, preduze}a ~iji je prihod ve}i od 6 miliona maraka. Ostali ro |aci Vuka i Danice Dra{kovi} koji se nalaze na ~elu raznih sekretarijata Skup{tine grada, u op{tinskim izvr{nim odborima, upravnim odbo 192
rima javnih komunalnih preduze}a tako|e raspolaù milionskim svotama. To zna~i da porodica Dra{kovi} preko svojih ro|aka direktno raspolaè sa stotinama miliona maraka, para koje pripadaju Beogra|anima.
Naravno, ovde su navedeni samo ili visoki funkcioneri Srpskog pokreta
obnove ili funkcioneri Srpskog pokreta obnove koji su u krvnom srodstvu sa porodicom Dra{kovi}. Kada bi objavili spisak imena svih koji su
u daqem ili blièm srodstvu sa porodicom Dra{kovi}–Bo{kovi} i porodicama drugih visokih funkcionera Srpskog pokreta obnove, morali
bismo ve} da razmi{qamo o tomovima. Nego da se vratimo daqim zloupotrebama bra~nog para... Beogradski narod koji od vajkada “muke mu~i sa
krovom nad glavom” (te je to jedan od glavnih razloga ogromne rezignacije) verovatno }e se sada zaprepastiti ~iwenicom (a i trebalo bi jer je, po
ko zna koji put, nasamaren) da nigde zapravo ne postoji ta~na evidencija s
kojim brojem stanova raspolaè Skup{tina grada. Pri~alo se da }e se
uvesti kompjuterska analiza podataka, ali je i to pro{lo po pravilu kao
“mrtvo slovo na papiru” jer preglednost podataka, pogotovo kada se radi o
stambenoj problematici, nikako ne odgovara aktuelnoj garnituri gradske
vlasti. Da ovo odgovara istini svedo~i i slede}e:
1. Milan Komneni}, ~lan predsedni{tva Srpskog pokreta obnove,
dobio je stan u ulici Majke Jevrosime;
2. Qiqana [op, ~lan Predsedni{tva Srpskog pokreta obnove dobila je stan u ulici D. Jovanovi}a;
3. Jovan Kaì}, predsednik Skup{tine op{tine Stari Grad dobio je
stan u najuèm centru grada;
4. Bojan Dimitrijevi}, potpredsednik Izvr{nog odbora Skup{tine
grada dobio je stan u ulici Pariske komune;
5. Aleksandar ôtri}, ~lan Predsedni{tva Srpskog pokreta obnove dobio je stan “na ~uvawe” u ulici Aleksina~kih rudara;
6. Ivan Kova~evi}, portparol Srpskog pokreta obnove dobio je stan
u ulici Majke Jevrosime;
7. Vojislav Mihajlovi}, ~lan Predsedni{tva Srpskog pokreta obnove, dobio je stan u najuèm centru grada;
8. Spasoje Kruni}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada,
koji je jo{ tokom zimskih demonstracija 1996. godine dobio stan na Zvezdari odmah ga je otkupio i preprodao;
9. Milan Boì}, potpredsednik Skup{tine Beograda. Wemu je ~ak
dva puta dodeqivan stan u op{tini Stari Grad;
10. Borisav Borovi}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Palilula dobio je stan na periferiji grada.
Vuk Dra{kovi} tako|e stoji iza najve}e obmane za beogradski i srpski narod kao {to je “Srpski pokret obnove skupqa pomo} za Srbe na
Kosovu”, te poput nekih instrumentalizovanih novinara, optuùje sve
druge stranke za nepatriotizam, a kako zapravo izgleda Dra{kovi}ev patriotizam?!
Da ne pomiwemo mnogobrojne wegove nastupe na elektronskim medijima, gde se on zdu{no zalaè za “otvarawe prema velikom Zapadu” i
“pruàwe ruke pomirewa”... Kako je nedavno izjavio na televizijskoj sta193
nici “Studio B”: “Pobogu, ne moèmo protiv celoga sveta”, pravdaju}i
time, verovatno, poteze me|unarodne zajednice kojima se definitivno
kr{e postoje}a na~ela me|unarodnog javnog prava i ~ini nepravda prema
srpskom narodu koji se “drznuo” da o~uva ne{to {to je oduvek bilo wegovo. Me|utim, da ne bi iza{li iz konteksta analiza lokalne (bez)vlasti...
Vuk Dra{kovi} je tokom ~itavog leta sedeo u Milo~eru a utorkom bi dolazio u Beograd da drì “patriotske konferencije za {tampu”, na kojima bi, bezobrazno preplanuo, drào “patriotske vakele”. Naravno, posle
konferencija za {tampu vratio bi se u svoj Milo~er. Kako je Srpski pokret obnove pomagao Srbe na Kosovu svedo~i i podatak koji kazuje da je
Skup{tina grada istog dana kada je uputila pomo} Srbima na Kosovu u
vrednosti od 50.000 dinara dala duplo vi{e – 100.000 dinara za sponzorstvo modne revije Robne ku}e “Beko” i koncert Hulija Iglesijasa.
Naravno, ovo nije kraj pri~e. Naprotiv, Dra{kovi}i koji se zakliwu
narodu na “po{tewu, ~ojstvu i obrazu” tvrde da su `rtve zarad dobrobiti
naroda a u stvari su velika obmana i iluzija istog. Zapravo, Vuk Dra{kovi}, koji (kakso sam kaè) je lice bez stalnih prihoda, koji ìvi od proda je kwiga (te se pitamo ko ih kupuje) i wegova supruga Danica koja je invalidski penzioner, sada zaposlena u “siroma{nom” strana~kom listu
“Srpska re~” uspeli su da u{tede najmawe 900 hiqada maraka za sedam godina. Naime, Dra{kovi}i su 1990. godine ìveli u stanu na Labudovom
brdu, koji prema pisawu novina vredi oko 100 hiqada nema~kih maraka.
Ve} 1997. godine uspeli su da se presele u vilu u ekskluzivnom diplomatskom nasequ koja prema pisawu novina vredi oko milion nema~kih maraka. Samo se po sebi name}e pitawe kako je lice bez stalnih prihoda sa svo jim bra~nim “invalidnim” partnerom uspelo da u{tedi 900 hiqada nema~kih maraka, {to iznosi skoro 11 hiqada nema~kih maraka mese~no?!
Mnogima od vas i ovo bi bilo dovoqno da sklopite sliku i iskalkuli{ete koliko vas gradska vlast ko{ta. Me|utim, nama }e ovo ipak biti
samo kraj uvoda u pqa~ku Srpskog pokreta obnove (neki bi to nazvali
“organizovanim kriminalom”, i to ba{ oni na koje se funkcioneri Srpskog pokreta obnove pozivaju i od kojih po pravilu traè podr{ku i pomo}), koja je, istini za voqu, po~etak wihovog kraja...
Kolektivna pqa~ka Beogra|ana
Kada bismo “bacili na papir” svako izigravawe zakona od strane
Srpskog pokreta obnove ovo izdawe bi bilo samo po~etak “serijala” kojem bi se kraj nazirao u 21. veku. S obzirom da znamo da to moè da doprinese “padu koncentracije” ~itala~ke publike i da poprimi “otu`ni
ukus” skre}emo vam pa`wu na krupnije mahinacije od strane ve~itih
“pravednih”. Uostalom, stalo nam je i do o~uvawa va{eg nervnog sistema
(koliko je to, uop{te, sada ikako mogu}e).
Dakle, jo{ je Zoran \in|i} bio gradona~elnik (vreme je zima 1997.
godine) kada je zvani~no saop{tio da Skup{tina grada ne}e koristiti
mogu}nost besplatnog strana~kog ogla{avawa na panoima srpsko–gr~ke
firme “Alma kvatro”, a ve} su na panoima {irom grada bili osvanuli,
se}ate se, portreti lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a sa
194
zavidnim dimenzijama, koji su slu~ajne prolaznike pla{ili izrazom lica predsednika Srpskog pokreta obnove. Tada su nadle`ni odgovorni qudi u preduze}u “Alma kvatro” govorili da je, odredbama ugovora izme|u
wih i Skup{tine grada za odobravawe reklamirawa stranaka, nadle`na
Gradska skup{tina koja u ovoj situaciji, bar prema qutitoj reakciji Zorana \in|i}a nije dala pristanak Srpskom pokretu obnove za ovakvo reklamirawe te se o~igledno radilo o “rezultatu nekog drugog ugovora”.
Gradona~elnik Beograda je tada “Almu kvatro” upozorio da svaki
poseban ugovor sa politi~kim strankama sklapa na svoju {tetu, jer se time kr{i ugovor izme|u grada i te firme. Uprkos svemu, Vuk Dra{kovi}
je “stigao” na reklamne panoe.
“To samo svedo~i o tome koliko oni drè do prava...” govorio je tada
Zoran \in|i}. “Me|utim, kada èle da ostvare neki svoj naum, onda ne
postoje nikakve prepreke koje bi ih zaustavile u tome”. \in|i} je tada
rekao da ovako skupo reklamirawe stranaka, pored toga {to je nelegalno, nije ni umesno: “Pomalo je degutantno da u zemqi u kojoj qudi jedva
sastavqaju kraj s krajem, postoje najskupqi predizborni plakati na svetu”, bile su re~i Zorana \in|i}a.
Posle par meseci i odlaèwa Zorana \in|i}a sa mesta gradona~elnika, Srpski pokret obnove je krenuo pani~no i skoro histeri~no u trku
za parama. Tako je stigla i wihova prva ve}a afera.
UNOSAN BIZNIS
SA “EUROPLAKATOM”
Naime, povodom spornog dodeqivawa prava preduze}u “Europlakat”
za postavqawe reklamnih panoa – bilbordova povr{ine ve}e od 10 m2 na
teritoriji Beograda, oglasilo se preduze}e “Atlantic advertising”. Oni su
zahtevali od odbornika Skup{tine grada da ubrzaju realizaciju zakqu~aka Izvr{nog odbora Skup{tine grada od 4. decembra 1997. godine, kojom je bilo dodeqeno 200 lokacija ovom preduze}u, za postavqawe reklamnih panoa. Tako|e se zahtevalo od odbornika, da koriste}i zakonska
sredstva hitno obustave postavqawe reklamnih panoa firme “Europlakat”, a pogotovo na lokacijama koje su predmet konkursa. Posle priprema i rada na analizi lokacija (geodetske podloge, katastri, instalacije,
foto–snimci i montaè), preduze}e “Atlantis” je kompletnu dokumentaciju, sa zahtevom za odobrewe lokacija podnelo Skup{tini grada preko Sekretarijata za urbanizam. Dakle, ovo preduze}e se u zakonskom roku, sa kompletnom dokumentacijom prijavilo na konkurs. Nakon toga, iz
sredstava javnog informisawa se saznaje da je Preduze}e “Europlakat”
potpisalo ugovor sa Sekretarijatom za saobra}aj za postavqawe panoa
bez nazna~enih i odre|enih lokacija (zar ovo nije ve} dobro poznati
princip Srpskog pokreta obnove).
Grad je raspisao konkurs za prikupqawe ponuda za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a za postavqawe panoa pri ~emu je cena bila samo jedan od ele menata za odlu~ivawe. Pored ostalih prednosti koje je ponudilo preduze}e “Atlantis”, cena od 6.000 dinara po jednoj strani panoa je najve}a ponu195
|ena na konkursu. Imaju}i to u vidu, Izvr{ni odbor Skup{tine grada doneo je zakqu~ak da predsednik Izvr{nog odbora potpi{e ugovor o postavqawu 200 panoa u Beogradu sa preduze}em “Atlantis”. Ne ~ekaju}i rezultate konkursa, “Europlakat” je, uz tu`bu i od{tetni zahtev protiv Grada,
po~etkom oktobra zapo~eo nelegalno postavqawe panoa i uùrbanim zauzimawem lokacija, ve}inom onih koje su sa odgovaraju}im zahtevima
“Atlantisa” ~ekale na odobrewe u nadle`nim gradskim slu`bama, jo{ pre
raspisivawa konkursa. Do 4. decembra 1997. godine kada su bili objavqeni
rezultati konkursa “Europlakat” je nelegalno zaposeo 30 lokacija.
Objektivnosti radi, da ukqu~imo i drugu stranu... Na sve ovo predstavnici “Europlakata” su bili zaprepa{}eni neistinama koje je preduze}e
“Atlantis” plasiralo kroz medije, a koje su se odnosile na na~in poslovawa “Europlakata”. Govorili su da je taj frontalni napad na “Europlakat”
imao za ciq da sakrije su{tinu afere “Europlakat” koja je (bar prema wima) u su{tini vrlo jednostavna i op{tepoznata – a to je da nisu prihvatili pravila igre aktuelne gradske strukture, koje (mal)tretiraju Beograd
kao privatnu svojinu, pa samim tim “smatraju da im je sve dozvoqeno”.
Napadom na “Europlakat” preduze}e “Atlantis”, tvrdili su odgovorni iz “Europlakata” u saradwi sa pojedinim ~lanovima Izvr{nog odbora Skup{tine grada, su poku{ali da zata{kaju odgovornost za laìrawe konkursa, pretwe i ucene prema “Europlakatu”, kao i zloupotrebu
gradskih organa.
Sada je na vama da zakqu~ak donesete sami i, eventualno, uo~ite
princip rada aktuelne (bez)vlasti.
Nego, da nastavimo...
Srpski pokret obnove kupuje i odbornike
Shvataju}i da sve ima svoju cenu, a da je vlada u senci (ili kako je jo{
zovu vlada za Beograd) “kost u grlu” aktuelnoj garnituri, funkcioneri
Srpskog pokreta obnove sluè}i se iskustvom (koje nije malo) nekada{weg {efa kabineta Mike [piqka – Vuka Dra{kovi}a, po~iwu da kupuju odbornike u Skup{tini grada iz redova nekada{weg koalicionog
partnera, Demokratske stranke.
Tako je Neboj{a Jovanovi}, biv{i ~lan Demokratske stranke i odbornik u Skup{tini grada dobio od Srpskog pokreta obnove, izme|u
ostalog, i stan od 86 m2 u Ulici 29. novembra broj 126. Pritom vaqa podsetiti i da je doti~ni bio predsednik Skup{tine op{tine Vo`dovac, i
da je wegovo re{ewe za stan broj 360–42998 potpisao potpredsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Aleksandar Milutinovi} li~no. Nekako istovremeno, gospodin Jorganovi} je bio primqen na radno mesto direktora miruju}eg saobra}aja u Javnom komunalnom preduze}u “Parking
servis” (koji drì Srpski pokret obnove).
Tada je na pitawe novinara da li je ta~no da biv{i ~lanovi Demokratske stranke za prelazak u Srpski pokret obnove dobijaju 100 hiqada
maraka, stan i posao(?!) Aleksandar Milutinovi} odgovorio: “Kada bi
meni lider demokrata Zoran \in|i} ponudio 100 hiqada maraka, pre{ao bih odmah u Demokratsku stranku”.
196
KONKURS KAO FINANSIJSKO RE[EWE
PROBLEMA “BU\ELARA” ILI...
Sekretarijat za finansije Skup{tine grada je, u decembru 1997. godine, bez javnog konkursa poverio stranoj firmi izradu analize “Poslovawe privrede Beograda i Srbije i wen odraz na javne prihode grada Beograda” i za taj posao nepotrebno izdvojio 90.000 dinara. Na javno “prozivawe” za utro{ene pare na “strance” pored doma}ih stru~waka, potpredsednik gradske Vlade se tada pravdao re~ima: “Suma od 90.000 dinara
je sme{no mala da bismo raspisivali javno konkurs. S druge strane, bili
smo u vremenskom tesnacu. Morali smo da se odlu~imo za firmu “BC Eh cel Management Consalting Group”.
Porodi~ni buyet Skup{tine grada
“Bruka i sramota” postado{e, naàlost, statusni simboli Beograda, koji je za dve godine bezvla{}a izgubio elemente kulture kojom se nekada tako ponosio; a nekada smo svi mi s ponosom (kad god smo bili van
Beograda), kaìprstom okretali 011.
Sva su se skup{tinska zasedawa u Starom dvoru pretvorila u pozornicu omiqene forme Srpskog pokreta obnove “pantomime i drame”.
Skoro se svaki put (tako da je ve} re~ o pravilu) “epizodisti” iz redova
Srpskog pokreta obnove trude da ozakone politi~ki amaterizam, ali isto tako profesionalnost u kra|i.
Dakle, pri~amo o buyetu, s posebnim osvrtom na odre|ena skup{tinska zasedawa gradskog parlamenta. Vladaju}a stranka u gradu, Srpski pokret obnove, tokom svoje jednostrana~ke uprave, pogotovo za prvo tromese~je svoje vladavine u prestonici, potro{ila je znatno vi{e nego sve
prethodne garniture. Primera radi, od sume 1,9 miliona dinara namewenih Sekretarijatu za informisawe samo je 300.000 potro{eno “svrsishodno”, a ostalih 1,6 miliona dinara za tada{wu predsedni~ku kampawu
Vuka Dra{kovi}a, pa je tako “porodi~na firma” Direkcije za gradsko
gra|evinsko zemqi{te dobila 2.100 odsto vi{e sredstava; 4,5 miliona
dinara je bilo predvi|eno za opremu Gradske skup{tine. Primera radi,
u martu 1997. godine usvojen je buyet. Po izlasku Demokratske stranke iz
Gradske vlade u oktobru mesecu izvr{ena je nezakonita preraspodela
buyeta (gde je upravo i uo~qiva politika Srpskog pokreta obnove). Preko 35 odsto prekora~ewa je finansirano iz fonda za de~ju i socijalnu
za{titu. Sve izgleda jo{ cini~nije kada se zna da su iz tog fonda pare
odlazile Direkciji za gradsko gra|evinsko zemqi{te i Poslovnom prostoru. Kada smo ve} kod toga, da zavirimo malo dubqe ba{ u tu oblast.
Ta~ka oslonca porodi~nog buyeta bra~nog para Dra{kovi}
Zima 1997/98. bila je najteà za filajet dinastije Dra{kovi}. Nebrojeno blago utro{eno je na skupu i atraktivnu izbornu kampawu koju su po jeli mr{avi rezultati. Zapadne sile ~ije je zastave Vuk u misti~nom zanosu blagoslovio i sa svojim juri{nicima nosio kroz Beograd (kome danas te
iste zemqe prete bombardovawem) ostavile su ga na cedilu klade}i se na
drugog kowa iz zaprege “Zajedno”. Gradska vlast, zbog koje je kao Mahari{i
197
Jogi zavodio narod po ulicama, tantro i mantro po skupovima i pesni~kim
ve~erima obe}avaju}i vsje i vsja, visila je o koncu. Odbornici Srpskog pokreta obnove u Gradskoj skup{tini nisu imali apsolutnu vlast, te su mogli o~ekivati da svakog trenutka postanu `rtve neke nove koalicije. [tavi{e, verna Vukova deca po~ela su da okre}u glavu ka drugim strankama, jer
posle tolikog truda treba ne{to i za stomak, a naro~ito za yep.
Ali, dok jednom ne smrkne drugom ne svawiva. @alosno je samo {to
onaj prvi nije niko do sam srpski narod i srpska dràva. A na nesre}i
svoga naroda najboqe profitira Srpski pokret obnove, tj. onaj drugi.
Naime, pogor{awe situacije na Kosovu, pa pritisak Zapada kome se Vuk
ranije toliko udvarao zahtevalo je politi~ku stabilnost u Srbiji. Tu
priliku doti~ni nije hteo da propusti. Treba se samo setiti famozne 11.
sednice Skup{tine grada, koja nije sazivana dovoqno dugo, kada je iza kulisa utvr|ivan cenovnik sa Socijalisti~kom partijom Srbije. Cena je
bila gradska vlast, jer kod Srpskog pokreta obnove i patriotizam ko{ta. Tako se jadnim Beogra|anima za jedno Vukovo jutro smrklo jutro,
kao gra|anima Srbije i kao stanovnicima grada Beograda.
Potom je brzo do{la transformacija. Umesto izgleda indijskog gurua, zaàrenog pogleda od opojnih droga, Vu~ina je be}arski zavrnuo brkove i fircovao bradu sasvim nalik na {valera iz pro{lovekovnog Be~a ili Pe{te. Srpski pokret obnove je tako od verske sekte preimenovan u holding korporaciju, a transcedentalnu meditaciju i bajalice za
predsedni~ko mesto zamenilo je zgrtawe para, razume se, nelegalno.
Mnogi gra|ani ~udili su se kako to da je pomenuta stranka krenula
na vlast bez programa. E pa nisu bili u pravu. Program i te kako postoji,
samo usmeno, ne u pisanim tragovima. U najkra}em, na~ela programa gradske vlasti su slede}a: zaposliti mnogobrojnu rodbinu vrhovnika stranke,
zatim ro|ake ro|aka i, naravno, prijateqe, te materijalno ih na svaki
mogu}i a i nemogu}i na~in pomo}i; drugo, re{iti stambeno pitawe istih, tre}e, da svaki op{tinski odbor Srpskog pokreta obnove dobije po
video bim i ostala ~uda tehnike, po{to se nikad ne zna kad se Vlasi mogu
dosetiti pa zatraìti nove izbore.
A {to se ti~e smernica programa, one su vrlo jednostavne. Nov~anik
“ide gde ho}e, odakle je ne zna se, ni gde mu je kraj”.
I tako je Vuk sa kompanijom prestao da namiguje zapadnim ambasadorima, izaslanicima i novinarima i po drugi put “sjahao me| Srbe”. Tobo è zbog Kosova, a stvarno zbog para, jer najvi{e i najlep{e se krade kada
u o~i gleda{. I gde vi{e na}i novca za razbibrigu, prezentacije, sve~ane
ru~kove i ve~ere, skupa odela, automobile, stanove i vile, du}ane i buti ke, nego u malverzacijama u urbanisti~kom, gra|evinskom i stambenom
sektoru jedne od najskupqih prestonica u Evropi. [to se ti~e gorepomenutih oblasti, gradska vlast novokomponovanih patriota bi}e u istoriji
grada zabeleèna kao period nezapam}enog bezakowa i anarhije, a Skup{tina grada kao sedi{te holding korporacije Dra{kovi}, u kojoj se
uùrbano radi na dobijawu sredstava i zatvarawu finansijske konstrukcije za naredne izbore, kao i materijalno obezbe|ewe aktivista Srpskog
pokreta obnove, ne bi li “lepi, debeli i bogati” u{li u 21. vek.
198
U woj se donose regulacioni (urbanisti~ki) planovi, biraju investitori, ustupa gra|evinsko zemqi{te, daju dozvole, a sve to ne po meri
gra|ana, ve} po meri yepova i li~nog (ne)ukusa aktuelnih funkcionera.
Naravno, o bilo kakvoj evidenciji i javnom uvidu nema ni govora. Budu}i
da bi mnogo veliki sneg trebalo da padne, ne bi li zverke iz Gradske vlade pokazale tragove, autor ovog ~lanka nije mogao da dopre do mnogih
skandaloznih radwi i mutnih operacija, ve} samo da “napipa u mraku” neke od crnih bisera. Ali za utehu, mnogo boqe ne}e pro}i ni istori~ar
koji za nekoliko decenija bude obra|ivao teku}i period u istoriji grada, po{to dokumenata jednostavno nema, tj. ne postoje.
Ako se nesre}nik pre|e pa ovu temu uzme za magistarski rad, pa{}e
na odbrani. Boqe da uzme ubistvo Kenedija.
Daleko od o~iju, blizu nov~anika
Jedna od svakako najlep{ih ta~aka u glavnom gradu je Terazijska terasa. Nesmetani pogled koji se pruà na pojedine ~etvrti leve i desne
strane na Savu i daqe, i to iz samog centra, ~ini Beograd privilegovanim prema drugim vi{emilionskim gradovima me|’ kojima je to prava
retkost. Osim toga, ona omogu}ava stalno provetravawe uèg jezgra prestonice. Izgradwa velikog objekta na mestu sada{weg parka, osim {to
bi naruìla okolinu, zagu{ila bi strujawe vazduha, te znatno pove}ala
zaga|enost. Ali, lepota grada i zdravqe gra|ana daleko su od o~iju i srca ili bar ne toliko blizu koliko zelene nov~anice.
Usvojen je regulacioni plan Terazijske terase, izmewen prema potrebama i ambicijama nezasitih ~elnika Gradske vlade, a ne prema generalnom urbanisti~kom planu, kao i prostornom planu Srbije, kako bi po
slovu zakona trebalo da bude, pogotovo {to je jedan od ~lanova Gradske
vlade, gospodin Zoran Nikezi}, ujedno jedan od autora projekta. Investitori su odre|eni bez konkursa, bez garancije banke i dokaza o posedovawu sredstava za efikasnu realizaciju projekta, {to je neophodno kada
je u pitawu ovako ozbiqan posao. Do samog projekta nemogu}e je do}i, mada bi po proceduri trebalo da bude stavqen na uvid Republi~kom i Gradskom zavodu za za{titu spomenika kulture, Udruèwu urbanista, Udruèwu arhitekata, Zavodu za za{titu prirode i drugim stru~nim organizacijama, kao i samim gra|anima. Tako se dimenzije objekta koji se planira za gradwu mogu samo naga|ati na osnovu informacija iz medija, ali
da se iza brda krije ne{to veliko dokazuje ~iwenica da je planerima i
sam park tesan.
Na putu su se i na{li nesre}ni stanari zgrade u ulici Prizrenska
broj 1. Naravno, odluka je brzo pala da se isele, a nekih 2.100 m2 stambenog prostora poru{i. To je jo{ jedna od neregularnosti u ovoj otima~ini. Zakon o eksproprijaciji iz 1995. godine propisuje da se stambena
zgrada moè ru{iti samo ako se gradi objekat od op{teg zna~ajna (bolnice, vojna postrojewa i sl.), {to budu}i ugostiteqsko–poslovni centar
sigurno nije. Nedavno, Vuk Dra{kovi} i wegovi saborci su obe}avali
po{tovawe privatne svojine i vra}awe oduzete imovine. Umesto toga,
promovisali su novi model “eksproprijacije eksproprijatora” efika199
sniji od onog komunisti~kog. Crveni su se, za razliku od ovih dana{wih,
malo i mu~ili pre toga, donosili zakone, pa onda otimali, dok kamarila
SPO–a oduzima iznenada i po mraku. Sre}om, otpor stru~waka pojedinih stranaka i gra|ana (naro~ito onih iz Prizrenske 1, koji su se organizovano pobunili) je veliki, te }e, nadamo se, ova sumanuta zamisao zavr{iti samo gde treba, u ko{u.
Uzurpacija javnih dobara po nalogu ili po èqi
Grad Beograd ure|uje i obezbe|uje kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta na podru~ju 10 gradskih op{tina: Vo`dovac, Vra~ar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski Venac, Stari Grad i ûkarica, preko Direkcije za gradsko gra|evinsko zemqi{te i izgradwu
Beograda, koja je osnovana posebnim aktom Skup{tine grada Beograda i
vr{i poslove obezbe|ivawa uslova za ure|ivawe, kori{}ewe, unapre|ivawe i za{titu gra|evinskog zemqi{ta.
Radovi na ure|ivawu gra|evinskog zemqi{ta se finansiraju Programom preko Direkcije i to iz:
– sredstava od naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta;
– sredstava od naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta; i
– sredstava iz drugih izvora (bankarski krediti, stanovi, poslovni
prostor, gra|evinski materijal od objekata koji se ru{e u postupku ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta i dr. – {to zna~i da se ubiraju sredstva
sa 10 gradskih op{tina.
Ovim programom Direkcija se oslawa, planira i finansira iz svih
sredstava izgradwe stanova za raseqavawe, kako bi se neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te uredilo, odnosno privelo nameni sa stanovima kojim
raspolaè i ure|eno putem javnog ogla{avawa uz naknadu ustupilo investitoru.
Direkcija za gradsko gra|evinsko zemqi{te kako je formirana za
obavqawe i ovih poslova na ure|ewu zemqi{ta sa stanovima za raseqavawe iz ovog fonda, na koji na~in bi mogla da ubire zna~ajna sredstva,
ve} ustupa samo zemqi{te koje nije ure|eno.
Poznato je da ovi stanovi u posledwe vreme nemaju svoju funkciju,
ve} se vr{i u~estala prodaja ovih stanova namewenih za raseqavawe.
Upravni odbor Direkcije je doneo odluku o prodaji neuslovnih stanova
za raseqavawe (to su stanovi u suterenu, prizemqu, u soliterima na zadwim spratovima, stanovi koji proki{wavaju i sl.). Prilikom dono{ewa
odluke o neuslovnim stanovima Upravni odbor je trebalo da obavesti
nadle`ni organ koji je ovla{}en da donese odluku o prodaji, a to je Gradska skup{tina, odnosno Izvr{ni odbor Gradske skup{tine, pa tek onda
putem konkursa da se oglasi prodaja ovih stanova.
Kako iz navedenog Direkcija nije preduze}e koje gradi stanove za trì{te, ve} iskqu~ivo za raseqavawe radi ure|ivawa terena za izgradwu
objekata, trebalo je da Skup{tina grada na svojoj sednici utvrdi da postoji finansijski debalans koji bi se sanirao, pored ostalog, i prodajom
neuslovnih stanova, koje bi odredila Direkcija zavisno od sredstava potrebnih za sanirawe debalansa.
200
Me|utim, poznato je da prodaja nije vr{ena na ovakav na~in, ve} je
vr{ena za poznate kupce, {to podrazumeva da nisu prodavani neuslovni
stanovi prema odluci Upravnog odbora Direkcije, ve} na najboqim lokacijama i ne po trì{noj vrednosti.
Napomiwemo da su se stanovi za raseqavawe finansirali iz sredstava 10 op{tina, pa je iz tih razloga morala, u slu~aju prodaje, da odlu~uje Gradska skup{tina. Na kraju, ~udi nas kako u ovom slu~aju ne reaguje
Gradski javni pravobranilac, koji je zaduèn da {titi zakonitost otu|ewa dru{tvene imovine, odnosno imovine Grada.
Veliki brat i drugovi
Ako su ~elnici gradske vlasti neuhvatqive zverke, kapitalac u wihovom zveriwaku svakako je Veselin Bo{kovi}, {ef Direkcije za gradsko gra|evinsko zemqi{te. ^lan dinastije jedan je od glavnih finansijskih operativaca u stranci, a i {ire. Kroz wegove ruke i ruke ostalih
saboraca iz Direkcije prole}u desetine miliona maraka i veju po velikoj porodici i drugim sre}nim dobitnicima. Svoju brzinu i efikasnost
dokazuje ve} na po~etku. Iako je Program rada Direkcije usvojen sa {est
meseci zaka{wewa, ve} su uveliko mnogi projekti po~eli da se rade, a
neki i zavr{eni. To je, svakako, jedinstveni primer u svetu da se bez plana i usmeno u gra|evinskoj delatnosti postigne takav uspeh. Gospodin
Bo{kovi} }e verovatno otvoriti novu stranicu u razvoju gra|evinarstva. [teta {to nije dobio poverewe i kredite u inostranstvu, pa da tamo izvodi svoje epohalne radove, a ne ovde gde svaki kvadrat ìvot zna~i. Naravno, za obi~ne smrtnike, ali ne i za gospodu iz Direkcije. Ume}e usmenog poslovawa pomenuti gospodin razvio je do vrhunca. Poslovni
prostor se prodaje, ali niko ni{ta ne ~u, ni za konkurse koji su obe}avani, niti za javno objavqenu dokumentaciju u vezi wih. Zna se samo (bar
prema re~ima Bo{kovi}a) da Upravni odbor Direkcije odre|uje cenu po
“vaè}em cenovniku”, ali isto tako je poznato da su Japanci bili odustali od ranije lokacije za svoju ambasadu, smatraju}i je preskupom. No,
pri~a se tu ne zavr{ava, jer je gospodin Bo{kovi} postupio kao laf i
skinuo cenu za polovinu, pa ko jo{ sme da sumwa u vaè}i cenovnik.
A da je laf, i to u srcu, pokazao je otkriv{i jednu od svojih nebrojenih poslovnih tajni. Budu}i da ve}ina firmi ne moè da plati po pomenutom cenovniku, Direkcija uzima na sebe posao raseqavawa i ure|ivawa lokacija, a zauzvrat, kao kompenzaciju, dobije od 2.000 do 4.000 m2
stambenog prostora. Razume se – kome, kuda, kako ili {ta biva sa tim stanovima ostaje u usmenoj kwièvnosti i postaje tema za urbane legende.
Slu`benik u Skup{tini grada koji je èleo da ostane anoniman rekao je
da su na ovakav na~in stanove na poklon dobili mnogi funkcioneri Srpskog pokreta obnove. Neki su ~ak dobili po dva stana.
U isto vreme dok gospodin Bo{kovi} ovla{ barata sa hiqadama kvadrata i sti~e sredstva, gospodin Qubomir An|elkovi}, predsednik
Upravnog odbora Direkcije za gradsko gra|evinsko zemqi{te, jada se da
je wegova firma jedva uspela da iskam~i 18 stanova od potrebnih 152, ne
bi li se nesre}ni stanovnici “azbestnog naseqa” iselili odatle. An201
|elkovi} ~ak nagla{ava da broj 18 nije mala stvar u ovim crnim vremenima. Posebno kada se uzme u obzir da je u vilajetu Dra{kovi} u toku prvobitna akumulacija kapitala i proces ogra|ivawa, samo {to umesto ovaca
Beogra|ane jedu azbest, regulacioni planovi, klizi{ta, naprsli temeqi
od nadzi|ivawa, neodràvawe zgrada i mnogo drugih stvari.
[ta re}i za zaista bezobraznu i sarkasti~nu An|elkovi}evu tvrdwu
da prema analizama (~ijim?) azbest ne moè da uti~e na zdravqe, jer se
nalazi na spoqnim delovima zgrada, ve} da je uzrok velike smrtnosti
(naj~e{}e rak plu}a) lo{a gradwa “kartonki”. Svaki student tehnologije zna da je azbest materijal ~iji je oblik kristala igli~ast, te uno{ewem u plu}a redovno izaziva pojavu zapaqenskog procesa, {to znatno pove}ava mogu}nost nastajawa malignih promena. A wegovom dejstvu stanovnici “kartonki” u Belim vodama izloèni su godinama.
U svakom slu~aju, An|elkovi} je nesporno redak primerak “debele
koè” kojoj ni ubojita pu{ka Nikolae âu{eskua, Tita ili nekog drugog
eminentnog lovca na krupnu divqa~ ne bi mogla da naudi. Zastra{uju}i
podatak je da se na potezu od Umke do Male Mo{tanice 2.200 ku}a nalaze
na klizi{tu, dok wih 170 (u samoj Umci) doslovce tonu. Svaka jaka ki{a
za uku}ane ovih doma}instava je smrtna opasnost. Da vas podsetimo na
tragediju koja se desila pre nekoliko godina u Iraku kada je skoro ~itavo selo zatrto pod brdom koje se obru{ilo. Poginulo je vi{e od 60 qudi,
prema tome sa klizi{tem se nije igrati. Apeli zabrinutih gra|ana Umke
nadle`nima u Gradskoj vladi nisu urodili ni~im drugim do uobi~ajenim
{irewem ruku i praznim obe}awima. Za wih, kao i za druge Beogra|ane,
koji su `rtve okolnosti ili ne~ijeg nemara, iz ranijih godina ili decenija nema pomo}i ni od Direkcije, ali ni od Fonda za izgradwu stanova
solidarnosti Beograda.
Za kratke vladavine Zorana \in|i}a zapo~ete su pripreme za uvo|ewe kompjuterskih evidencija Fonda. Po wegovom odlasku i stavqawu
grada pod jednopartijsku kontrolu Srpskog pokreta obnove, pripreme su
prekinute. Sli~no svojim kolegama iz iste kuhiwe i oni rade tajno i nemu{to, tek pokoji podatak dopre do glasila. Jedini konkurs objavqen u
Saobra}ajno–tehni~koj {koli u Zemunu bio je dovoqan da digne pra{inu, jer je ve}ina zaposlenih smatrala da je u pitawu name{taqka. Slu`benik iz Skup{tine grada, o kojem smo ve} pri~ali, kaè da se smatra
da je podeqeno 546 stanova, ali kao i obi~no ne znaju se sre}ni dobitnici. U svakom slu~aju, nije nijedan stanovnik “azbestnog naseqa”, dela Umke, koji je u kriti~nom stawu itd. Sredstva preko potrebna za spa{avawe
gra|ana sa ovakvih lokacija odlaze na privatne ra~une, dvorske ceremonije, skupe koncerte svetskih zvezda i uop{te na sve {to ~ini la dol~e
vita vrhova Srpskog pokreta obnove.
Prethodna gradska vlast je 1996. godine ovlastila Javno preduze}e
“Stambene usluge” da izvodi radove, i to bez prethodno sklopqenih ugovora sa stanarima, osim u slu~aju da su oni imali ugovor sa Vojnom ustanovom za odràvawe grada, pre stupawa na snagu ove odluke. Gra|ane ne
samo da niko nije pitao, ve} i ne postoji obavezuju}i ugovor za samo preduze}e. Tako su monopolizovani nerad i nemarnost.
202
O~ekivalo se da }e Srpski pokret obnove, preuzev{i vlast u gradu,
izmeniti situaciju, ukinuti monopol i dozvoliti konkurenciju u korist
kvaliteta samih gra|ana. Pogotovo, {to su im u predizbornoj kampawi i
preko medija usta bila puna Evrope i zapadwa~kih vrednosti. Me|utim,
pare i nerad su “bawe” za takav soj qudi, a kada se jo{ doda i neodgovornost, niko sre}niji od wih. Naime, Beogra|ani redovno upla}uju novac
na ra~un Javnog preduze}a “Stambene usluge” preko uplatnica Infostana, a za sve to ne dobijaju ni{ta, ili, u najboqem slu~aju, nekoliko godina ~ekawa. Izuzev onih, koji imaju privilegiju da im u zgradi stanuje neko od va`nijih SPO–vaca.
Ali, novu nadu stanarima {irom Beograda, posedelim od ~ekawa,
pruìo je “de~ko koji obe}ava”, Dragan ôvi}. Kruni}ev potr~ko rado je
objasnio kako privoleti pomenutu firmu da radi svoj posao. Vrlo jednostavno – ako èlite da vam zgrada bude odmah popravqena, mora}ete sa
svojim sirotim kom{ijama da uplatite svakog meseca jo{ po 5–6.000 dinara. ôvi} je potom, prevazi{ao samog sebe u cinizmu svojom izjavom:
“Kol’ko para, tol’ko muzike”, samo {to para nikad dosta, a muziku niko
ne ~uje. Stoga su gospoda iz doti~nog preduze}a izmislili jo{ jedan na~in da poprave “krvnu sliku”, jer ako su sinovi obezbe|eni, vaqa ne{to
i za unuke. Ovaj put, `rtve su uglavnom siroma{ni gra|ani, tj. oni koji
nisu otkupili stanove, koje “neumorno odràva” Javno preduze}e “Stambene usluge”. Iz ove “~estite ku}e” stigla je odluka da se pove}a koeficijent za izra~unavawe zakupnine na uplatnicama Infostana. Mo`da
}emo posle ovoga wihove terence po~eti da vi|amo bar jednom godi{we.
I tako, dok za gospodu iz Direkcije stambenih usluga i ostalu bratiju iz gradske vlasti svira glavom i bradom veliki Hulio Iglesijas, za
wihove sugra|ane svira}e vetar kroz {upqe zidove, ki{a kroz krovove,
fasade {to pucketaju kao u horor–filmovima... Ali, nemamo za {ta da
se bunimo, o~igledno. Po jednoj slobodnoj definiciji, muzika je svaki
zvuk koji qudsko uho ~uje. Dragan ôvi} nam je, ako ni{ta drugo, bar obe}ao puno muzike.
Kiosk teror
Od Beograda, kapije istoka i vrata zapada, u ove dane ostao je samo
divqi zapad. Jedino vaè}e pravilo u op{tem bezakowu i divqini vlade
Srpskog pokreta obnove je da nema pravila. Svaki funkcioner gradske
vlasti postao je kadija za sebe i radi po svom }itabu. A i samo gledawe u
}itab i razmi{qawe ima svoju protivvrednost u novcu. Tako, ni za za{titu autorskih prava, intelektualne i industrijske svojine, kao jedne
ne samo pravne, ve} i civilizacijske tekovine, nema mesta u doti~nim
krugovima. Jedna od posledica je i nezapam}eni kiosk terorizam od koga
strada na{ grad.
Jo{ pre desetak godina gradski oci, èle}i da spre~e negativan razvoj doga|aja, raspisali su konkurs u saradwi sa Zavodom za za{titu spomenika kulture za najboqe arhitektonsko re{ewe beogradskog kioska.
Me|u nekoliko izabranih tipova, bilo je re{ewe “stari beogradski kiosk”, arhitekte Grèti}a. Propisano je potom da se ovakav tip kioska
203
(estetski ure|en po uzoru na predratne beogradske kioske) mora postaviti u ~etvrtima koje su od istorijskog zna~aja, tj. pre svega u centralnom
gradskom podru~ju.
Me|utim, po{to je izrada ovog tipa zbog bronzane i mesingane konstrukcije skupa, re{ewe za ostale gradske zone ponudilo je preduze}e
“Trideks”. Ovaj svima poznati model osmougaonog oblika, koji se zasnivao na tipu starog beogradskog kioska, arhitekte Grèti}a, prihva}en je
i tako|e verifikovan od Zavoda za za{titu spomenika kulture. Tako je
“Trideks” zakqu~io ugovor za proizvodwu kiosaka, sa zavodom koji je nosilac autorskih prava. Osim toga, ova firma, uz preuzete obaveze (finansijsku nadoknadu i jeftinu izradu, uz po{tovawe zadatih standarda)
je stekla pravo da proizvodi objekte za potrebe male privrede u ostalim
delovima grada, {to je potom i uradila.
Kada su na vlast u gradu do{la gospoda iz Srpskog pokreta obnove,
otvorena je prava Pandorina kutija, koja je stvorila urbani haos u gradu.
Ograni~eni kapaciteti firme kao {to je “Trideks”, regulativa koja je
odre|ivala ko pije a ko pla}a, logi~no nije zadovoqavala apetite i ambicije ro|aka bra~nog para Dra{kovi}. îwenica da teoretski mogu
svakoga ~asa izgubiti gradsku vlast, dovela je do vrhunca gladi za novcem
i stvorila pravi destruktivni sindrom, po sistemu “{to moè{ – otu|i
danas, ne ostavqaj ni{ta za sutra”.
Zbog tog neizvesnog sutra po~ela je op{ta otima~ina. U takvoj situaciji za bilo kakvu zakonsku regulativu prosto se nema vremena. Beograd
je za kratak period preplavqen kioscima (preko 2.000) koji su ogromnom
ve}inom kopije tipa “beogradski kiosk”, ali pravqenim od ko zna kakvog
materijala, bez ikakvih standarda i samim tim nezdravi za one koji rade
u wima. Slu`benici u op{tinama koje drì Srpski pokret obnove, a koji se bave izdavawem dozvola za ovakve objekte imaju i svoju tarifu. Vlasnik kioska na teritoriji op{tine Rakovica (koju drì Srpski pokret
obnove) koji je èleo da ostane anoniman, ispri~ao je da slu`benici u
Op{tini uzimaju od 500 do 1.000 maraka (u zavisnosti od lokacije) za postavqawe kioska. Birokratija Srpskog pokreta obnove se tako polako
pretvorila u ekskluzivnu klasu. Moèmo samo da pretpostavimo koliko
“ko{ta” postavqawe kioska u uèm centru grada (pri~a se da cifra prelazi ~ak i 50.000 maraka).
Preduze}u “Trideks” i zaposlenima nanet je ovom kriminalnom aferom teàk udarac. Na sve apele i optu`be ove firme nije bilo drugih reakcija, osim polovi~nih odgovora do krajwe arogancije. Jasno, danas oni
ipak sve mogu i sve ho}e, ali samo za svoju korist. Nekoliko puta su Spasoje Kruni}, Dragan ôvi} i ostali “drugovi” najavqivali prave “krsta{ke” ratove protiv bespravno podignutih kiosaka, koji sve vi{e zagu{avaju trotoare, autobuske stanice, pa ~ak i semafore. Ali, umesto “krsta{a” na teren su izlazili SPO-verifikatori. Posle svake odlu~ne akcije
verifikacione misije vukovaca, sa koje se oni vra}aju te{ko raweni iz kafana i restorana, ni~e po nara{taj kiosaka. I tako, dok piraterija i haos
napreduju, gra|ani Beograda sve vi{e gube, na prvom mestu sebe.
204
PREVOZE NAS
“@EDNE PREKO VODE”
Vi{e je, sada, nego o~igledno (nadamo se i vama koji ove redove ~itate) da Srpski pokret obnove koristi javna komunalna preduze}a kao izvor prihoda, otkriv{i kategoriju koncesije. Ispada da je to stranka najotvorenija za strana ulagawa i otvorenu i toplu saradwu sa investitorima, ali kako?!
Princip je o~it – menayerski procenat da, rasprodaja javnih dobara
– ma koga briga, daj {to vi{e – treba nahraniti toliku “~eqad” porodica Dra{kovi} i Bo{kovi}.
Tako je svojevremeno puno pa`we javnosti privuklo potpisivawe
preliminarnog ugovora izme|u JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” i francuske firme “Saur Internacional” koji je predstavqen javnosti
(posle mnogobrojnih napisa u {tampi kako JKP “Beogradski vodovod i
kanalizaciju” iz krize moè izvu}i samo strani partner), kao slamka
spasa za “èdne Beogra|ane”. O ~emu se, zapravo, radilo...
“Ugovor o poslovno–tehni~koj saradwi, proizvodwi, kooperaciji,
zajedni~kom ulagawu (Joint venture) i prenosu znawa i iskustva (izme|u
grada Beograda i “Saur Internacional”).
Ovako glasi naslov dokumenta koji je Grad Beograd u zastupawu dr Milana Boì}a i arhitekte Spasoja Kruni}a potpisao sa francuskom firmom “Saur Internacional” 21. oktobra 1997. godine, sa ciqem da se iz privatnog preduze}a “Saur Internacional” osnuje “Saur vodovod i kanalizacija”,
koje bi imalo ve}inski udeo, a ~ija bi saradwa bila u domenima:
1. Izrada u zajedni~kim programima u domenu investicija, koje mogu
biti realizovane od svake strane ponaosob i od obe strane zajedno;
2. Saradwa kod nalaèwa partnera na stranim trì{tima kapitala;
3. Saradwa u domenu za{tite ìvotne sredine.
Ali, po|imo redom... Iz samog ugovora se vidi da je “Saur Internacional” preduze}e formirano 8. jula 1996. godine sa, za takve poslove, malim
kapitalom.
Pitawe koje se i najve}im laicima name}e jeste: nije li jedna takva
fuzija problemati~na, kada se tako va`na delatnost, od strate{kog zna~aja za Beograd i Srbiju, kao {to je vodosnabdevawe poverava firmi koja na zemqinoj kugli egzistira samo godinu dana?
Tako|e, ova firma nije prezentovala listu svojih referenci iz koje
bi se videlo, koje je to objekte za proizvodwu i preradu vode projektovala i opremila ili u najmawu ruku osavremenila po pitawu upravqawa
sistemima za proizvodwu i preradu vode. Naravno, da bi se prilikom
prezentacije referentne liste mogao sagledati i oceniti uspe{no ili
neuspe{no obavqeni rad i kompetentnost doti~ne firme. Tako|e, iz
ugovora se vidi (~lan 51) da preduze}e o kojem je re~ ne unosi nikakva
sredstva, te se samim tim svaki gra|anin Beograda, a i {ire, treba da
upita – kakav je to ugovor o zajedni~kom ulagawu? Tako|e se nazire (iz
stava 2; ovoga ~lana) po principu “voda pla}a vodu” koncesija “Saur Beogradski vodovod i kanalizacija”, da bi se celokupno investirawe odvi205
jalo i daqe iz sredstava obezbe|enih naplatom od potro{a~a usluga “Saur-a vodovod i kanalizacija”; kao jasna namera “Saur”-a osnovna svrha
ovog preduze}a je da svoj interes ostvari ne zajedni~kim ulagawem u infrastrukturu vodosnabdevawa, ve} korigovanom cenom po svetskim standardima u smislu ekonomske isplativosti. Sam po sebi se name}e zakqu~ak da bi osnivawem “Saur vodovod i kanalizacija” sa ve}inskim udelom
do maksimalne dominacije ovog preduze}a u odnosu na JKP “Beogradski
vodovod i kanalizacija”, obi~an potro{a~ bio prepu{ten na milost i
nemilost “Saur vodovod i kanalizacija” koji }e slobodno formirati cenu potro{we vode.
Dakle, da rezimiramo, nisu nikakve novine {to na{ stru~ni kadar
nije znao o upravqawu beogradskim vodovodom, predvi|enim ovim ugovorom, pa se postavqa pitawe {ta je to {to “Saur vodovod i kanalizaciju”
dovodi u red ekskluzivnih firmi, koje bez javnog konkursa dobijaju koncesiju upravqawa i eksploatacije beogradskog vodovoda, a pogotovo {to
je nepoznanica ko su stvarni vlasnici ove firme, koja je registrovana
pre godinu dana, ko su akcionari i kako je izabrana ba{ ona, bez javnog
konkursa, izme|u desetak evropskih firmi koje se bave ovom problematikom (a prisutne su na trì{tu Evrope od 20 do 50 godina). O~igledno
se radi o povoqnom ugovoru samo za potpisiva~e.
Ovo nije, naravno, kraj pri~e o Beogradskom vodovodu. Pre izvesnog
vremena na adresu Odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke stiglo je
pismo ovog preduze}a, koje svojom sadrìnom u dovoqnoj meri rasvetqava situaciju u ovoj firmi (koja je identi~na situaciji u svim javnim komunalnim preduze}ima). Tako je dolaskom Srpskog pokreta obnove na
vlast, za direktora izabran Predrag Uskokovi} (SPO) i sastavqen
Upravni odbor po meri aktuelne beogradske vlasti, te se ve} po ustaqenom {ablonu formira komisija za preispitivawe rada ovog preduze}a
po predlogu Bojana Dimitrijevi}a, i angaùje privatna firma (sa kojom
doti~ni sara|uje kao konsultant), a sve to o tro{ku JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija”.
Potom se primaju novi qudi na “fantomska” radna mesta (te se u
preduze}u ne pojavquju do isplate zarade), tako da broj zaposlenih pre lazi 4.000. Tro{kovi reprezentacije prevazilaze mogu}nosti ovog
preduze}a, a koriste se iskqu~ivo u svrhe proputovawa po svetu rukovode}eg kadra. Predrag Uskokovi}, direktor JKP “Beogradski vodovod
i kanalizacija” je, prema pisawu radnika, tokom svog direktorovawa
obezbedio stan od 100 m2 na Gunduli}evom vencu; direktno je u~estvovao u potpisivawu ugovora sa “Saur Internacional”, ~ak je i nadle`nima
iz pomenute firme dao kancelarije na kori{}ewe i pregled dokumentacije ({to je ina~e nezamislivo i kr{i sva pravila slu`be iz krajwe
bezbedonosnih razloga). Tako|e je u~estvovao u radovima rekuperacije,
bez licitacije, dakle, po pravilu cenama vi{im od trì{nih (i ovde
miri{e na “ugradwu za procenat”, zar ne?!) Nosilac tog posla bila je
firma “CIT” vlasnika Avrama Adiàsa – ozlogla{enog biznismena
(se}ate se afere sa dr Nenadom \or|evi}em) koji je zbog korupcije pobegao u Kanadu.
206
Daqe, direktor o kome je re~ omogu}ava Dragi{i Nikoli}u, vlasniku firme “BMG”, da u dosluhu sa Veselinom Bo{kovi}em iskoristi
sredstva za nabavku opreme (radilo se o pumpama) putem tri ugovora koji ~ine tre}inu ukupne mase sredstava za JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” u 1998. godini. Poslovi se zatim ustupaju Grafi~ko-{tamparskom preduze}u. Pritom, vaqa pomenuti da pumpe nisu pro{le redovni “atest”, ve} samo direktnu pogodbu po sistemu “ruka ruci”. Dosta je
jo{ toga u pismu izneto, ali da ne bi ova pri~a poprimila primese tra~a grupe nezadovoqnih radnika, dokaza radi iznosimo neke krivi~ne
prijave, kao i delove pisma upu}enog Srpskoj radikalnoj stranci u nadi
da }e neko ~uti glas zaposlenih u JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” i pomo}i radnicima ovog preduze}a koje prema procenama stru~waka vredi oko milijardu dolara.
Princip je isti, sve ostalo su nijanse
Kopawem po |ubretu (a, mora se priznati da im je to omiqena rekreacija), funkcioneri Srpskog pokreta obnove su imali na umu samo “deviznu teìnu” na svojim privatnim ra~unima. Tako se i do{lo do poznate
pri~e o koncesiji nad JKP “Gradska ~isto}a” i posla sa nema~kom firmom “Alba”. O~ekivali su gradski “vladari” da }e posao vredan oko 350
miliona maraka sklopiti krajem septembra pro{le godine. Me|utim,
“Bogu hvala”, nije stigao pozitivan odgovor od strane Republi~ke vlade
za koncesiju. Nego, kako je u stvari sve krenulo da pleni pa`wu javnosti...
Dobro oprobanom metodologijom “dovedi do propasti, pa rasprodaj,
ali pre svega kukaj po medijima” funkcioneri Srpskog pokreta obnove
su “digli pra{inu” u javnosti sa (wima ve} uobi~ajenom) pri~om o katastrofalno lo{oj situaciji u JKP “Gradska ~isto}a”, ~ak su i pri~om o
pojavi kojekakvih zaraznih bolesti dovoqno uzbunili javnost da su svi
jedva ~ekali da nema~ka “Alba” re{i problem i izvu~e nas iz propasti.
Me|utim, na drugoj strani, onima koji su odavno uo~ili zakonitosti u
radu Srpskog pokreta obnove sve je mirisalo na fantasti~an menayerski procenat pojedinaca.
Tada se ~esto u sredstvima javnog informisawa ogla{avao Dragan
Obradovi}, direktor JKP “Gradska ~isto}a” re~ima: “Vozni park je veoma lo{, prosek starosti vozila za odno{ewe sme}a je 11 godina, tako da
su nam neophodna ulagawa, za koja u gradskoj kasi nema sredstava. Ovim
poslom sa “Albom” bi, prema planovima, 27 miliona bilo odvojeno za vozni park, 11 miliona za infrastrukturu i 11 miliona za posebne kontejnere za staklo, papir i ostalo sme}e...”
Isto tako se, s druge strane, ogla{avao Nezavisni sindikat ovog
Javnog komunalnog preduze}a koji je “vri{tao” o bahatom pona{awu direktora, koji je o~igledno po ne~ijem nalogu ~inio sve kako bi radnike
oterao iz preduze}a. Procedura stvarawa lo{ih uslova rada bila je (kao
i u ostalim javnim komunalnim preduze}ima) od neispla}enih zarada i
nadoknada do prebacivawa na neodgovaraju}e radno mesto... Uglavnom,
digla se tolika pra{ina da su po pravilu “prepelice” iz Srpskog pokreta obnove ustuknule i potpisivawe ugovora sa “Albom” stavile “ad ak207
ta”. Pritom, ~ini se da je i izjava Bore Dra{kovi}a, direktora Agencije za reciklaù Srbije bila “kap u ~a{i”, Zapravo, tada je on preporu~io
svima onima “koji se bave reciklaòm da iza|u sa svojom ponudom, s obzirom da su ponude “Albe” poznate samo gradskim ~elnicima”, koji se o~igledno rukovode samo svojim interesom, ar~e}i javno dobro. “Sanacija
lo{e donete odluke, kada je u pitawu ìvotna sredina, po pravilu se odraàva u milionima dolara ili stotinama hiqada obolelih qudi”, isticao je tada direktor Agencije za reciklaù Srbije.
MUKE PO SAOBRA]AJU
Saobra}aj, kao osnovna delatnost u Beogradu od koje zavisi kompletan ìvot glavnog grada, doveden je na rub ponora. Aktuelna garnitura je
totalno ogrezla u kriminalu i umesto da svoje nadle`nosti i odgovornosti shvati kao jedinu obavezu, ona svoje vladawe posmatra kao jedan sistem u koji treba ugurati {to vi{e posrednika (~itaj: ro|aka – lopova),
koji }e se baviti iskqu~ivo pqa~kom, kako bi svi jednoga dana negde tamo daleko, lepo ìveli. Sve bi ovo bilo lepo da batina nema dva kraja i
da ih narod nije prepoznao. Na vlast su do{li tako {to su samo oni {etali, a sada }e, posle skoro dve godine wihove vladavine, zbog pqa~ke u
kojoj je uni{ten i javni prevoz u Beogradu, ceo Beograd i}i pe{ke.
Sunovrat Gradskog saobra}ajnog preduze}a
Javno preduze}e “Gradsko saobra}ajno preduze}e” je ki~ma Beograda
i wegova ìla kucavica. Upravqati Beogradom je uvek, pre svega, zna~ilo upravqati Gradskim saobra}ajnim preduze}em. Razni “vladari” su na
razli~it na~in tretirali ovaj problem. Od wihovog tretirawa sve Beogra|ane ve} odavno boli glava. Najve}i javni gradski prevoznik doìvqava ovih dana pravi sunovrat i destrukciju. Dolaskom sankcija po~iwe prvo stagnacija, a zatim i lagano propadawe poslovawa Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Dolaskom koalicije “Zajedno” na vlast (u februaru
1997. godine) proces propadawa ovog preduze}a se ubrzava i upravo ovih
dana ono se nalazi kod ta~ke na kojoj po~iwe faza umirawa preduze}a, kada ono nije u stawu da ispuwava ni minimum svojih funkcija.
Beograd je u ovom periodu promenio dva gradona~elnika (Boì} kao
v.d.) i tri direktora Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Mislilo se da posle odlaska svakog od wih ne moè vi{e da do|e gori od wega. Me|utim,
Beogra|ani su se svaki put prevarili. Dolaskom garniture Srpskog pokreta obnove na vlast u Beogradu po~iwe zona sumraka u na{em glavnom
gradu. Otpo~iwe pravi organizovani kriminal, koji se vi{e i ne krije,
ve} se javno vr{i rodbinska pqa~ka svih komunalnih sistema u gradu, pa
tako i Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Ni jedan jedini potez nije povu ~en da bi se na bilo koji na~in stvarno poboq{alo stawe ovog preduze}a.
âk i za one aktivnosti koje su izgledale da idu u ovom smeru, na kraju se
ispostavilo da se u pozadini krije jo{ jedno neracionalno i nenamensko
raspolagawe nov~anim sredstvima (~itaj: otu|ewe ili otima~ina).
208
Organizacija sistema posrednika kod nabavki rezervnih delova i
wihovo ugra|ivawe u nabavnu cenu (pri ~emu u 90 odsto slu~ajeva nabavqeni rezervni delovi nisu originalni), namerno sabotirawe celih odre|enih linija, kako bi wihovi {ti}enici imali pune autobuse, dovo|ewe qudi poput @ivanovi}a, koji su od ranije poznati po mahinacijama
(@ivanovi} je bio sau~esnik u otpisivawu dva miliona maraka u Gradskom saobra}ajnom preduze}u, zbog goriva koje je pla}eno, a nikada nije
isporu~eno) su jedini potezi koje je ova vlast povla~ila. Finansira se
elaborat o svojinskoj transformaciji Gradskog saobra}ajnog preduze}a,
za koji se kasnije ispostavi da je ~ist proma{aj i da bi ovo preduze}e odveo jo{ dubqe u ponor.
Zaposleno je, skoro oko 800 novih radnika (na ve} postoje}i vi{ak
od oko 1.500 radnika) i to u takozvanim administrativnim poslovima,
dok mehani~ari i voza~i beè iz preduze}a. Uspostavqa se novi sistem
naplate karata, tako {to se dodatno angaùju kondukteri, umesto da se
uposli ve} postoje}i vi{ak. Tako danas niko ne prima zaradu, ni postoje}i vi{ak, ni dodatno angaòvani kondukteri. Uvode se privatni prevoznici u sistem javnog gradskog prevoza i nastaje op{ti haos, tako da na
pojedinim mestima dolazi ~ak i do fizi~kog sukobqavawa voza~a
GSP–a i privatnih prevoznika. Ispostavilo se, na kraju, da je jedini motiv gradskih vlasti bio stvarawe sistema dozvola, kako bi uzimawem mita izvukli {to vi{e novaca od privatnika. Najboqi dokaz za to je da po
dobijawu dozvole privatnici vi{e nisu dobili ni{ta. Umesto da se
stvori sistem uskla|ivawa funkcionisawa GSP–a sa privatnim prevozom, tako {to }e se odre|ivati stajali{na mesta za privatnike, na~in
remonta i odràvawa za wihova vozila, uskladiti vremena polazaka sa
vremenima GSP–a kako bi se postigla sinhronizacija, privatnici su
prepu{teni sami sebi i dolazi do otvorenih konfrontacija sa radnicima GSP–a. Zbog svega ovoga, aktuelnu gradsku vlast }e na predstoje}im
lokalnim izborima sti}i kazna i Beogra|ani }e je poslati na politi~ke margine.
“Oni nas svesno uni{tavaju”
Prirodno je da ~lanovi porodice najboqe znaju kako oni ìve, tako
da posmatra~i mogu samo delimi~no da sude. Ovo naravno nije “otkrivawe tople vode”, ve} samo uvod u razgovor sa jednim od mnogobrojnih nezadovoqnih radnika Gradskog saobra}ajnog preduze}a, koji je pre izvesnog
vremena do{ao u prostorije Srpske radikalne stranke, kako bi kona~no,
posle dve godine }utawa o java{luku gradske uprave u Gradskom saobra}ajnom preduze}u, progovorio. Me|utim, po{to su qudi iz Srpskog pokreta obnove veoma nervozni i skloni kojekakvim pona{awima kada se
dirne u wihove bu|elare, ovaj je ~ovek zamolio da ostane anoniman, {to
mi ovde i po{tujemo, te se nadamo da }ete i vi razumeti razloge ovog,
prizna}ete, ipak hrabrog ~oveka.
Dakle, po~elo je uz kafu i sok i pomalo treperavu boju glasa ~oveka
kojeg boli {to mu preduze}e u kojem provodi posledwe godine radnog
staà propada, a i daqe ga doìvqava kao svoju porodicu...
209
N.N.: Oni su do{li na vlast kada je moje preduze}e brojalo 1.075 vozila, a tokom wihove vladavine Gradsko saobra}ajno preduze}e je spalo na jedva 500 ispravnih voznih jedinica. Razlog tome je wihova èqa da uni{te
ovo preduze}e koje postoji ve} 106 godina, a ovakve dane nije upamtilo.
Novinar: Koliko je javnost upoznata, aktuelna garnitura je vi{e puta traìla pomo} “sa strane” u vozilima, ne bi li poboq{ala kvalitet
voznog parka, dok vi tvrdite da oni sistematski uni{tavaju ovo preduze}e.
N.N.: Vidite, mi smo se, kao radnici, na to lepo nasmejali, jer dobro
znamo da ova garnitura ne poznaje, a ja sa majstorske strane govorim, na~in rada ovog preduze}a. Mi sada imamo pet tipova vozila, pa muku mu~imo da ih odràvamo. Svako novo vozilo ima svoje neke finese, imaju recimo, razli~ite to~kove i nama se de{ava da vozila stoje zato {to nemamo felne za gume.
Mi zaostajemo za tehnologijom Zapada sigurno nekih 10 do 15 godina,
a istina je da nismo adekvatno pokriveni sa rezervnim delovima. To {to
ova garnitura vlasti ho}e da uradi napravilo bi totalni haos u voznom
parku Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Ono {to je tako|e jako va`no, jeste da 50 odnosno 60 odsto qudi jedino zna da odràva tip vozila koji mi
imamo, a to je “RAB”-a i “Ikarbus”-ova.
Novinar: Na kom radnom mestu vi radite u Gradskom saobra}ajnom
preduze}u?
N.N.: Sada sam obi~an automehani~ar, ina~e sam doskora bio brigadir no}nog pregleda. Dakle, prve stavke tj. segmenta za ispravnost vozila, {to }e re}i, dnevni tehni~ki pregled, od kojeg zavisi broj putni~kih
vozila u saobra}aju. Momenat moje preraspodele na ovo radno mesto u kanalu bio je, u stvari, ~in moje pobune protiv korupcije koju vr{i Srpski
pokret obnove preko Gradskog saobra}ajnog preduze}a, a krajwi im je
ciq rasprodaja ove firme.
Ja vam garantujem da ovo preduze}e samom prodajom karata po ceni,
~ak od dva dinara, moè da izdràva sebe. Jedan autobus danas preveze
oko 1.000 putnika, to je 2.000 dinara dnevno, {to }e re}i da je ovo vozilo
danas isplatilo i voza~a i amortizaciju i preduze}e. Kada sam to upotrebio kao jedan od argumenata mojim nadre|enima, bio sam raspore|en
na novo radno mesto”.
Novinar: Kada je ve} takva situacija, kako to da va{i mnogobrojni
sindikati ne preuzmu ve} nekakvu inicijativu, u smislu za{tite interesa radnika?
N.N.: Sindikati su u na{em preduze}u (kao i u svim ostalim) farsa.
Uglavnom aminuju odluke Upravnog odbora i vladaju}e garniture u gradu.
Primera radi, na posledwem sastanku novog predsednika Upravnog odbora Dragana ôvi}a sa radnicima, re~eno nam je da zbog 50 odsto redukcije voznih jedinica u saobra}aju, 50 odsto radnika u svim segmentima mora
da se preraspodeli na druge du`nosti, {to bi u prevodu zna~ilo, ako tu
logiku sledimo: svi segmenti Gradskog saobra}ajnog preduze}a treba da
urade isto. Onda se sam po sebi name}e zakqu~ak da 50 odsto radnika na
kraju ipak dobije otkaz.
210
Tokom ove dve godine zaposleno je vi{e stotina qudi na “izmi{qena radna mesta”, bez ikakve sistematizacije radnih mesta, a kada se vr{i
redukcija u smislu kadrovskih re{ewa najvi{e se “udara” po segmentu
koji je direktno u saobra}aju, a ne tamo gde treba.
Novinar: Kada smo ve} kod kadrovskih re{ewa, moète li da napravite retrospektivu tih re{ewa za vreme vladavine Srpskog pokreta obnove?
N.N.: Na{ veoma mudri narod kaè: “Riba od glave smrdi”, pa bih i ja
po{ao od direktora. Pre promene lokalne vlasti, direktor Gradskog saobra}ajnog preduze}a bio je gospodin Glavi~i}. Tada je ovo preduze}e izuzetno dobro stajalo. Imali smo jako dobar vozni park, radnici dobre
plate, ~ak se i prekovremeni rad pla}ao. Posle wega su do{li gospoda
@ivanovi} i Gladovi}. O~igledno je da su ova dvojica pravi “poslu{nici” aktuelne garniture koji su u potpunosti, kad god je to bilo mogu}e,
sprovodili odluke Srpskog pokreta obnove. Me|utim, kako to po pravilu biva, u situacijama tako lo{ih kadrovskih re{ewa na mestu direktora preduze}a, vrlo brzo se ta ista firma popuni nestru~nim qudima. A
kada se to ba{ tako radi, onda shvatite da je ciq rukovode}eg kadra uni{tewe preduze}a.
Primera radi, sada trenutno imamo potro{wu antifriza i sme{a
koje sipamo u sistem za hla|ewe vozila otprilike za temperaturu vazduha par stepeni ispod nule. Pri tom se zna da samo bure od 200 litara sme
da se potro{i. âk i laik shvata da se tako svesno uni{tavaju motori
(jer kada je temperatura napoqu minus 7 ili minus 8, a u motorima sme{a
za temperaturu od samo par stepeni ispod nule, dolazi do pucawa motora), u vozilima. Vidite, takav nalog daju qudi koji su na rukovode}im mestima, a {to je najàlosnije po struci diplomirani inèweri ma{instva.
Zatim, situacija da nema uqa i goriva, a mi znamo da ga ima ali ne
smemo da ga koristimo; te uvedeni novi sistem odràvawa voznog parka
koji dodatno uni{tava vozilo. Mi smo 15 godina, mesec dana pre zimske
sezone pripremali vozni park. Sada se to radi 1. decembra. De{avaju se
i situacije da u samom tehni~kom pregledu vozila kao odgovorno lice
konstatujete neispravnost vozila, ali se ono vrlo brzo pusti u saobra}aj, u kojemu se desi da popravke vi{e nema. A, bogami de{ava se da neki
put odnese i qudske ìvote.
Nabavka rezervnih delova je posebna pri~a. Recimo, znate da se delovi po pravilu nabavqaju preko privatnika. Da se isplata vr{i avansnim
pla}awem. Ti rezervni delovi su po pravilu veoma lo{eg kvaliteta, tako
da su neupotrebqivi. Dakle, situacija je da vi “debelo” platite delove koje vrlo brzo potom vra}ate. Primeri su mnogobrojni. Skoro smo, recimo,
dobili 5.000 komada pumpi za vazduh, koje su vrlo brzo popucale. Dakle, reklo bi se, pravo (ne)doma}insko poslovawe Srpskog pokreta obnove.
Novinar: Za{to se o svemu ovome }utalo toliko vremena?
N.N.: Pa, ko da pri~a? Vi verovatno mislite na sindikate. To je u
najmawu ruku sme{no, jer je mnogo ve}i uticaj Srpskog pokreta obnove
nego pojedina~ni “vapaji”.
211
Eto, ako se se}ate, letos je do{lo do generalnog {trajka radnika Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Rezultat toga jeste formirawe kriznog {taba od strane Skup{tine grada, koji je vrlo brzo podelio otkaze mnogim
radnicima. Ostali su se, logi~no, povukli, tako da se konkretno ni{ta nije re{ilo. Ali se ta situacija koristi u ciqu izrade elaborata o vlasni~koj transformaciji Gradskog saobra}ajnog preduze}a (koji radnici nisu
uspeli ni da vide, ve} su se o tome informisali preko medija).
Tu smo saznali da, u stvari, Srpski pokret obnove sada po prvi put
otvoreno ide u kona~nu rasprodaju Gradskog saobra}ajnog preduze}a,
tako da nam je svima tada bilo jasno da sve {to rade, rade jako svesno, u
smislu dovo|ewa ovog preduze}a “na dobo{“. Niko tada nije na{ao za
shodno od stru~nih lica da se usprotivi ovom elaboratu, sem direktora
@ivanovi}a (sme{no, zar ne?). Wegovo protivqewe je bilo iz razloga
{to elaborat nije predvi|ao mesto direktora u budu}em preduze}u, koje
bi trebalo da opskrbquje potrebe gra|ana u javnom gradskom prevozu.
Novinar: Kakva je sada situacija, s obzirom da se o~ekuje novi direktor Gradskog saobra}ajnog preduze}a?
N.N.: To vam je, pravo da vam kaèm, kao iz one stare narodne: “Sjah’o
Kurta, uzjah’o Murta”. Sada se pri~a da }e, najverovatnije, do}i gospodin
Milo{ Svilar iz Novoga Sada, ina~e funkcioner Srpskog pokreta obnove. Dakle, situacija }e biti ista, s obzirom da se na direktorskim mestima
po pravilu nalaze figure, tj. pioni u rukama Srpskog pokreta obnove.
Novinar: Da li vi vidite izlaz iz veoma lo{e situacije u Gradskom
saobra}ajnom preduze}u?
N.N.: Re{ewe je, znate, u samom preduze}u... Se}ate se izjave Dragana
ôvi}a posle generalnog {trajka, da }e Gradsko saobra}ajno preduze}e
dobiti rezervne delove i gorivo, ali da za plate mora da se sna|e samo.
Moram da vam kaèm da svoje obe}awe Skup{tina grada po pravilu nije
ispunila. Redovno kasne sa isporukom goriva, dostavqaju nam rezervne
delove koji nisu atestirani (~itaj: pla}eni pa vra}eni). Me|utim, ovde
treba pomenuti privatne auto prevoznike (uvo|ewe wih u javni gradski
prevoz i jeste bio razlog generalnog {trajka u letwim mesecima). Srpski pokret obnove je uveo privatne autoprevoznike u javni gradski prevoz, napraviv{i tako sebi jo{ jedan punkt za sakupqawe para, jer, realno, privatni prevoz moè samo delom da re{i problem javnog gradskog
prevoza. Razlog je jednostavan – privatni autobusi koje vi|ate na ulicama grada imaju kapacitete od po {ezdesetak sedi{ta, a na{a vozila primaju odjednom oko 200–300 qudi. Me|utim, u celokupnoj situaciji de{ava
se da na{i radnici po nalogu Gradskog sekretarijata za saobra}aj, pa tako i Skup{tine grada iskqu~uju vozila Gradskog saobra}ajnog preduze}a
za cifru od 50 do 100 maraka u korist privatnih autobusa.
Da me pogre{no ne shvatite, mi jesmo za “privatnike”, ali u normalno regulisanim odnosima izme|u javnog gradskog i privatnog prevoza.
Gradsko saobra}ajno preduze}e ima obavezu u situaciji {trajka da ispo{tuje reìm od 70% vozila u saobra}aju, {to ipak, prizna}ete, obezbe|uje sigurnost prevoza u dvo i po milionskom gradu.
212
Zatim, u smislu re{ewa haoti~ne situacije u Gradskom saobra}ajnom preduze}u istina je da mi imamo mnogo vi{e qudi nego {to je potrebno, ali formirawe jedne neutralne komisije stru~waka, koja }e
krajwe objektivno “pro~e{qati” Gradsko saobra}ajno preduze}e, napraviti sistematizaciju radnih mesta, moè da bude, recimo, prvi korak.
Drugi je, uvo|ewe karata o kojima sam vam ve} pri~ao i to po ceni od 2
dinara. Tako da se tu ne bi razmi{qalo o isplati li~nih dohodaka (vaqa
pomenuti da posledwe {to smo primili jete drugi deo avgusta 27. novembra i akontaciju za septembar 30. decembra).
Uostalom, tim stru~nih qudi (mi ih imamo) kojima je iole stalo do
funkcionisawa najve}eg javnog preduze}a i sugra|ana bi, pod uslovom da
se promeni ova garnitura vlasti, re{ilo, zajedno sa nama ovu agoniju koja predugo traje u Gradskom saobra}ajnom preduze}u...”
Pqa~ka Gradskog saobra}ajnog preduze}a
Umesto da se gradska garnitura posvetila osposobqavawu Gradskog
saobra}ajnog preduze}a, kako bi se normalizovalo funkcionisawe saobra}aja u Beogradu, oni su se posvetili {pekulacijama koje su dovele do
pqa~ke ogromne koli~ine novca koji je bio namewen za funkcionisawe
ovog preduze}a. Radi se o slede}em:
Naime, aktuelna gradska garnitura je organizovala ~itav sistem posrednika preko kojih je nabavqala apsolutno sve {to je potrebno za ovo
preduze}e. Pogotovo su tu najve}e zloupotrebe prilikom nabavqawa rezervnih delova. Umesto da se direktno kontaktira sa proizvo|a~em oko
nabavke dela (kao na primer sa “Tigrom” iz Pirota oko nabavke guma) i
tako se ostvari najnià mogu}a cena, lopovska bratija nabavku vr{i iskqu~ivo preko posrednika, i tako uzimaju proviziju za sebe, koja umnogome poskupquje nabavqeni rezervni deo. Tako, umesto da se novac tro{i
za nabavqawe rezervnih delova i za isplatu plata radnika, on zavr{ava
u yepovima funkcionera Srpskog pokreta obnove iz Skup{tine grada.
Najpoznatija afera, koja je dospela u javnost je ona koja je vezana za
posredni~ke firme “Forza Impeh” (iz Beograda, îka Qubina br. 11), ~iji je vlasnik Jasna Lazarevi}, ina~e ro|aka Danice Dra{kovi}, i “Pineh” (iz Vaqeva, Milovana Gli{i}a br. 65), vlasnika Vojislava Mihajlovi}a, ~lana Predsedni{tva Srpskog pokreta obnove.
U toku 1998. godine, zakqu~no sa 31.8, preduze}u “Forza Impeh” je
upla}eno oko 21 milion dinara, a dobavqa~ je do polovine septembra ispostavio fakture za isporu~enu robu u vrednosti od oko 14 miliona i
800 hiqada dinara, {to zna~i da je preko 6 miliona dinara zavr{ilo u
yepovima gradskih mo}nika. Sli~na situacija je i sa Preduze}em
“Pinks”, s tim {to je tom dobavqa~u do 31.8.1998. upla}eno oko 13 miliona dinara, a to preduze}e je fakturisalo robu u vrednosti od oko 11 miliona 300 hiqada dinara, {to zna~i da je ovde “isparilo” 1 milion i 700
hiqada dinara.
Zbog svega ovoga, grupa radnika je podnela krivi~nu prijavu Prvom
op{tinskom javnom tuìla{tvu u Beogradu i to protiv:
1. Tvrtka Gavranovi}a, gradskog sekretara za saobra}aj;
213
2. Milana @ivanovi}a, v.d. generalnog direktora GSP–a;
3. Dragana Radoj~i}a, rukovodioca komercijalnog sektora GSP–a;
4. Radmila Damjanovi}a, {efa nabavne slu`be GSP–a zbog nesavesnog poslovawa i zloupotrebe slu`benog poloàja, koji su naneli vi{emilionsku {tetu Gradskom saobra}ajnom preduze}u.
Pomenuta ~etvorica su glavni organizatori svih kriminalnih radwi. U samo ova dva slu~aja naneta je {teta od preko 7 miliona 700 hiqada dinara, jer nije bilo apsolutno nijednog razloga (sem, naravno, onih
kriminalnih) da pomenute firme posreduju izme|u Gradskog saobra}ajnog preduze}a i “Tigra” iz Pirota; “Jugoazbesta” iz Mladenovca; “Prve
petoletke” iz Trstenika; “Stakloplana” iz Pan~eva i sli~nih. Zbog svega ovoga, nabavna cena postaje vi{a i do 30% od realne, kako bi se namirili svi u~esnici u poslu. Ovakve mahinacije odnose mese~no preko pet
novih “Ikarbusovih” autobusa.
Oteàvaju}a okolnost u ovom besprizornom pona{awu je i ~iwenica da su u periodu od 22.7. do 30.7.1998, u vreme posledweg {trajka radnika Gradskog saobra}ajnog preduze}a, pomenutim i sli~nim firmama izvr{ena pla}awa u vrednosti od preko 7 miliona dinara, o ~emu postoji
odgovaraju}a dokumentacija.
Kada su u pitawu mawi dobavqa~i, koji nisu ~lanovi “ganga” ili oni
koji imaju zaostala potraìvawa od pro{le garniture, oni moraju na
razne na~ine da se snalaze, ne bi li izvr{ili naplatu svojih potraìvawa. U tome im naj~e{}e pomaè {ef nabavne slu`be Gradskog saobra}ajnog preduze}a, Radmilo Damjanovi}, koji za svaku izvr{enu uplatu traì
(i dobije) 5% od sume. U suprotnom, nema isplate.
Tako|e su vrlo zanimqive situacije koje se de{avaju u zadwih nekoliko meseci, kada se ~ak tehni~ki neispravna vozila pu{taju u saobra}aj
pod izgovorom da nema dovoqno goriva. Radi se, naime, o klanovskim podelama celih linija Gradskog saobra}ajnog preduze}a, qudima koji su u
bliskim vezama sa predsednikom Gradske vlade, Spasojem Kruni}em. Prvo se samo odabranima iz wegovog klana dodequju odre|ene linije, a zatim se sa najvi{ih pozicija iz Gradskog saobra}ajnog preduze}a vr{i direktna sabotaà autobusa GSP–a na tim linijama, kako bi se wihov broj
smawivao i punio yepove Kruni}evim {ti}enicima.
Izgradwa, odràvawe i kori{}ewe ulica – nadle`nost
ili {pansko selo za gradsku vlast
Po ovom pitawu, koje je od izuzetnog zna~aja za gra|ane Beograda, nesposobna i do kraja korumpirana gradska vlast pokazala je svoje pravo
licemerno lice. Umesto da svojski prione na posao i re{i ogroman broj
nagomilanih problema u ovoj oblasti, oni gotovo da nisu uradili ni{ta,
ve} su novac za ovu svrhu nenamenski i neracionalno tro{ili. Naime, za
sve vreme vladavine Srpskog pokreta obnove, u Beogradu je izvr{eno asfaltirawe samo nekoliko ulica i to u centru grada, ~ija rekonstrukcija
uop{te nije bila potrebna, a ukupna duìna izvedenih radova ne prelazi
nekoliko stotina metara. Pri tome, o kilometrima zemqanih i raskopanih ulica u prigradskim naseqima niko i ne razmi{qa. Radi se o ~isto
214
promotivnim aktivnostima Srpskog pokreta obnove, jer se ra~una da
najvi{e qudi prolazi ba{ centrom grada i tako, ma{taju}i kako }e jednoga dana takvi radovi biti izvedeni i u wihovim ulicama, sti~u utisak
da se pod upravom Skup{tine grada razmi{qa o mukama Beogra|ana.
[to se ti~e beogradskih op{tina u kojima je Srpski pokret obnove na
vlasti, situacija je ista. Tu i tamo se zakrpe neke rupe na putevima, dok
nekih velikih radova i globalnih re{ewa nema nigde. âk i ako je od
Srpskog pokreta obnove, mnogo je.
Me|utim, tu wihovom licemerju jo{ nije kraj. Kada neka op{tina
sama krene da uradi posao, koji ina~e spada u opis poslova Gradske skup{tine, umesto da od ove institucije bar dobije pismo zahvalnosti za iskazanu dobru voqu da se re{i neki problem, ona }e nailaziti na sve mogu}e vrste opstrukcije od strane gradske vlasti. Se}ate se da je Skup{tina op{tine Zemun zavr{ila dvomese~nu rekonstrukciju Prvomajske
ulice u koju je uloìla 1,6 miliona dinara, a onda je Grad u Op{tinu poslao svog saobra}ajnog inspektora, koji je u zapisniku zamerio investitoru {to je tokom ovih obimnih radova pomerana vertikalna i horizontalna signalizacija. Zatim je inspektor naloìo da “se sve vrati u prvobitno stawe?!”, {to bi u prevodu zna~ilo da se ponovo skine novi asfalt u duìni od 2 kilometra, ponovo spuste i postave stari {ahtovi,
da se, eventualno, zatrpa svih 7 stajali{ta za autobuse i da se ova ulica
ponovo sa trenutnih 8 metara suzi na starih 6. Sve je to ura|eno tokom
rekonstrukcije, {to je, ina~e, samo kap u moru od posla koji je po ovom
pitawu uradila Skup{tina op{tine Zemun.
Afera “Parking plus” – opasno igrawe sada{we vlasti
Bezbroj je primera neodgovornosti aktuelne gradske vlasti. Jedan
od poznatih primera je i wihov odnos prema aferi vezanoj za projekat
“Parking plus”. Prise}awa radi, sve je po~elo za vreme gradona~elnika
Milorada Unkovi}a. Zakqu~en je jedan koncesioni ugovor izme|u Skup{tine grada, odnosno “Parking servisa” i izraelske firme “Electronical
and Automation Corp.inc.” u vezi izgra|ivawa i kori{}ewa parking prostora (“Parking servisa”) u Beogradu u vremenskom roku od 30 godina.
Izraelska firma je preko “Dafiment banke” uloìla oko 900 hiqada
dolara u projekat i tu se stalo.
Za vreme gradona~elnika Neboj{e ôvi}a taj ugovor je procewen kao
{tetan, jer se daje kompletan monopol na jednu komunalnu delatnost firmi u vremenu od 30 godina, a za koju se naknadno utvrdilo da u vreme potpisivawa ugovora nije bila registrovana. Tako dolazi do raskidawa ugovora.
Skup{tina grada zatim formira jednu komisiju koja je trebalo da preispita ceo slu~aj. Ista zatim dolazi do zakqu~ka da se ugovor ipak ne raskida,
ve} da se traì kompromisno re{ewe i nekakva modifikacija ugovora.
Za vreme tih preispitivawa izraelska firma je tuìla grad Beograd Me|unarodnom arbitra`nom sudu u Parizu, u kome zahteva od{tetu
od 380 miliona dolara za izgubqenu dobit za 30 godina.
Spor i daqe traje. Procena eksperata sa Pravnog fakulteta jeste da
se spor moè te{ko dobiti.
215
Sada{wa garnitura je nasledila taj problem i umesto da se pona{a
krajwe ozbiqno, jer se radi o iznosu od koga se vrti u glavi, oni se odnose prema ovom su|ewu kao prema {kolskoj ekskurziji, jer u Pariz putuje
sedmo~lana delegacija Skup{tine grada (u kojoj je ~ak bio i Mitar Mrkela), koja je napravila ra~un od 240.000 dinara.
Za sve vreme wihove vladavine u Beogradu, nikada niko nije mogao da
~uje nijedan konkretan plan izlaèwa iz ove nezavidne situacije. Me|utim, narod u koji zaista imamo vere }e im za ovakve poteze na slede}im
izborima presuditi i poslati ih kona~no u politi~ki zaborav, jer ovaj
narod ne pra{ta.
Trolejbuska afera
Da lokalna banda Srpskog pokreta obnove nikada ne miruje, svedo~i
jedna od do sada najve}ih kriminalnih afera koja je, uo~i posledweg pro{logodi{weg zasedawa Gradskog parlamenta, iza{la na “svetlost dana”.
Radi se o aferi kupovine 80 trolejbusa za potrebe grada Beograda. Na
konkurs koji je raspisala Skup{tina grada, javilo se nekoliko zainteresovanih ponu|a~a i formirana je komisija koja je trebalo da pripremi
odluku za kupovinu. U komisiji su bili: Aleksandar Milutinovi}, Bojan
Dimitrijevi}, Dragan ôvi}, Tvrtko Gavranovi}, Milan @ivanovi} i
Nikola Nikolajevi}. U uì izbor su u{li ~e{ki i ruski proizvo|a~i.
Komisija je konstatovala da je ruska ponuda neuporedivo boqa i tako je
donela odluku da se nabave ruska vozila. Protiv te odluke je jedino bio
Dragan ôvi}.
Neposredno zatim, Spasoje Kruni} i Dragan ôvi}, mimo komisije
prelamaju odluku i donose re{ewe o nabavci ~e{kih trolejbusa. Trolejbuski zavod iz Saratovske oblasti, iz Rusije, ponudio je 60 solo i 20
zglobnih trolejbusa, po ceni od 254, odnosno 294.000 nema~kih maraka po
komadu, dok je ~e{ki predstavnik, firma “Teratrejd” ponudila sli~ne
trolejbuse po ceni od 341, odnosno 594.000 maraka po komadu.
Ve} u samoj nabavnoj ceni se vidi da su razlike u ceni ova dva prozvo|a~a ogromne, iako se radi o istom broju vozila, koji su istog tipa i iste
klase. Razlika u ceni izme|u solo trolejbusa ruske i ~e{ke proizvodwe je
82.562 nema~kih maraka, odnosno 34,4% u korist ruskih trolejbusa. To zna~i da je u ukupnom iznosu potrebno dati 5.250.000 maraka vi{e za ~e{ke solo trolejbuse. [to se ti~e zglobnih trolejbusa, tu je situacija jo{ gora. Za
20 zglobnih ~e{kih trolejbusa treba dati 6 miliona maraka vi{e nego za
isti broj ruskih (za 20 ~e{kih moè se kupiti 40 ruskih trolejbusa).
Ukupna razlika u ceni iznosi 11 miliona maraka, odnosno 53%, {to
zna~i da ruski trolejbusi ukupno ko{taju 21 milion maraka, dok isti ~e{ki ko{taju 32 miliona maraka.
U pogledu uslova pla}awa, za ruske trolejbuse avans iznosi 10%, odnosno 2.100.000, a za ~e{ke je 15% odnosno 4.800.000 nema~kih maraka. Dakle, i ovde je razlika 2.700.000 nema~kih maraka.
Grejs period za ruske trolejbuse je 24 meseca od potpisa ugovora, a za
~e{ke 6 meseci od posledwe isporuke. Trolejbuski zavod “Engels” iz Saratova je spreman da u roku od 90 do 210 dana isporu~i sve autobuse, {to
216
zna~i da bi Beograd imao sve te trolejbuse na raspolagawu 17 meseci pre
po~etka otplate kredita.
Za ruske trolejbuse kamata je definisana u ponudi, dok za ~e{ke trolejbuse uop{te ne postoji fiksna kamata, ve} se navodi da }e se kamata
odre|ivati aproksimativno, dodatnim sporazumima.
Otplata kredita za ruske trolejbuse je 10 godina od 20 {estomese~nih rata po 1,5 milion maraka, dok je za ~e{ke trolejbuse 11 godina u 22
{estomese~ne rate, po skoro 1,5 milion maraka.
U Beogradu je posledwih 14 godina kori{}en ~ak 131 trolejbus ruskog proizvo|a~a. Na{a preduze}a su osvojila proizvodwu za niz rezervnih delova za ruske trolejbuse kao {to su: kompresor pumpe upravqa~a,
antifriz, sedi{ta za voza~e, sedi{ta za putnike, radio–stanice, automati za vrata, ko~ioni cilindri, protivpoàrni aparati, brisa~i stakla, akumulatorske baterije, kip–ure|aji, spoqna signalizacija, unutra{we osvetqewe, trolne glave i motke, kablovi, podovi itd.
Holding “Go{a” je u prethodnom periodu vr{io generalni remont
ovih trolejbusa i “Go{a” bi mogla karosirati i kompletirati trolejbus
uz nadzor stru~waka.
Ruski trolejbusi su se u eksploataciji pokazali kao ekonomi~ni, pouzdani i izdr`qivi, po{to su dugo u upotrebi i radnici imaju iskustva
u rukovawu i odràvawu, dok sa ~e{kim trolejbusima Beograd nema nikakvog iskustva. Ruska ponuda je boqa i u pogledu na~ina otplate kredita. Za ruske trolejbuse 90% ukupnog iznosa se pla}a robom proizvedenom
u Jugoslaviji, a za ~e{ke trolejbuse do 40% iznosa se pla}a robom proizvedenom u Jugoslaviji. Iz ovoga se moè zakqu~iti da je razlika vi{e
nego velika. Saratovska oblast Rusije zainteresovana je za na{e seme kukuruza, suncokreta i {e}erne repe, za tehnologiju proizvodwe akumulatora itd. Na{a roba se u Rusiju moè plasirati, za razliku od ê{ke,
gde je to uglavnom nemogu}e. Tako|e, kada je o politi~kim momentima
re~, Rusija je izrazito prijateqska dràva, dok nam ê{ka nije ba{ prijateqski naklowena.
Odmotavawe klupka
Ministarstvo za saobra}aj i veze i ministra saobra}aja, gospodina
Dragana Todorovi}a je 4. novembra kontaktirao ruski ministar saobra}aja Sergej Sanko i skrenuo pa`wu na neregularnosti konkursa koji je
raspisala Skup{tina grada Beograda. Republi~ko ministarstvo saobra}aja i veza je 23. novembra 1998. godine po saznawu o zavr{enom licitacionom postupku za kupovinu 60 komada solo i 20 komada zglobnih trolejbusa od strane Gradskog sekretarijata za saobra}aj, i o opredeqewu
grada Beograda da zakqu~i ugovor o kupovini pomenutih vozila, od ~e{kog proizvo|a~a, procenilo da je ovakav postupak Gradskog sekretarijata za saobra}aj {tetan, kako za grad Beograd, tako i za Republiku Srbiju, te je zatraìlo informaciju od Skup{tine grada o razlozima za ovakav izbor, o ~emu nije dobilo odgovor.
Potom se, 15. decembra, Ministarstvu saobra}aja i veza Srbije, kao
i prvom ~oveku ovog resornog ministarstva gospodinu Draganu Todoro217
vi}u, po nalogu predsednika vlade Mirka Marjanovi}a, obra}a {ef kabineta, gospodin Zoran Tubi}, sa dopisom koji je sa molbom za pomo} pri
realizaciji kupovine trolejbusa iz Rusije za potrebe Beograda, uputio
direktor Preduze}a “Boì}” iz Beograda.
S obzirom da se zakqu~ivawem ovakvog ugovora nesumwivo moè
utvrditi da se radi o pravnom poslu kojem bi se nanela {teta od
11.257.500 nema~kih maraka, to Ministarstvo saobra}aja i veza Republike Srbije predlaè da Republi~ko javno tuìla{tvo, u okviru svojih
nadle`nosti, pokrene istra`ni postupak u smislu utvr|ivawa navedenih ~iwenica i izvr{ilaca dela.
Istraga je u toku, te se moè zakqu~iti da je po sredi velika kriminalna afera iz koje jedino izvla~e profit Spasoje Kruni}, Dragan ôvi} i wihovi mentori, bra~ni par Dra{kovi}, a gra|ani “bivaju” opqa~kani po ko zna koji put.
HUMANOST SRPSKOG POKRETA OBNOVE
MNOGE ZAVILA U CRNO
Popisom iz 1991. godine zabeleèno je da Beograd ima 1.602.226 stanovnika, a prema demografskim procenama koje slede, Beograd je u fazi
usporenog demografskog rasta. Taj rast je posledica zna~ajnih promena u
obe komponente kretawa stanovni{tva – mehani~ke i prirodne.
Opadawe prirodnog prira{taja traje vi{e decenija, a po~etkom devedesetih dobija negativnu vrednost, koja se pove}ava iz godine u godinu.
O~igledno je da one koje bi trebalo da zabrine pove}ana stopa mortaliteta, a sve mawi broj novoro|ene dece, to uop{te i ne dodiruje. Kao primer toga, moè se navesti podatak da je u periodu od 1. januara do 31. avgusta 1998. godine ukupan prihod buyeta Grada ostvaren u iznosu od
1.555.000 dinara, {to ~ini 65% od planiranih prihoda za 1998. godinu.
Od tog ukupnog iznosa, za socijalnu i de~ju za{titu je izdvojeno svega
24.999.999 dinara, odnosno za dru{tvenu brigu o deci je “kao” izdvojeno
212.588.000 dinara.
Taj novac niti je ko video, niti se ikada pri~alo o wemu, ali zato su
gradski “oci” ra{irili svoje perje kao paunovi, kada su u oktobru mesecu
odre{ili svoju bu{nu kesu i zdravstveno–socijalnim centrima, humanitarnim organizacijama i pojedincima koji su u te{koj materijalnoj situa ciji, izdvojili ni mawe ni vi{e nego 112.000 dinara. S obzirom da je tih
pojedinaca koji su u te{koj materijalnoj situaciji, naàlost, ogroman
broj, ta milostiwa bi bila ista kao kada bi prosjaku “u {e{ir bacili ùtu banku”. Da ne zaboravimo da je od istog iznosa Zadruzi “Penzioner” poslata pomo} od jedne tone {e}era – eto, ~isto da se gorak ìvot penzionera malo zasladi. Pritom nikako ne treba zaboraviti da je na{a beogradska
madam Dana Pompadur, kada su joj rekli da narod nema hleba, zdu{no pozvala Hulija Iglesijasa da ublaì na{e patwe, po ceni od 150 nema~kih maraka za jednu kartu, a mi smo mislili da }e mo`da biti kola~a?!
218
U situaciji velike brige (od koje nas sve boli glava) ~lanova Srpskog pokreta obnove, ulice velegrada prepune su dece kojima kifla sluì umesto par~eta ~okolade. Uostalom, daleki su vidici i tog Kruni}a
i Boì}a i Vuka Dra{kovi}a, a {to je najgore, jedine “ène” me|u wima,
Danice Dra{kovi}, tako da je te{ko spustiti pogled, recimo, sa modne
piste napravqene specijalno za modnu reviju Verice Rako~evi} u prostorijama Staroga dvora, na uboge qude koji su postali pravi kolorit
ovoga grada. Govore oni da bi ène ovoga grada trebalo da ra|aju decu, te
kako }e sve u~initi da ta deca rastu u izvanrednim uslovima, ali da li se
wima ikako vi{e veruje na re~? Uostalom, {ta zna bra~ni par bez dece
{ta je briga o detetu? Tako na{ grad vrlo brzo moè da poprimi dimenzije grada staraca. Uostalom, i ona malobrojna ro|ena deca, ukoliko se
ovo stawe ne promeni, potraì}e neko “tu|e nebo”.
Cinizam je jo{ ve}i kada se zna da se iz Fonda za de~ju i socijalnu
za{titu pare odlivaju u Direkciju za gradsko gra|evinsko zemqi{te, te
se, normalno, name}e pitawe – ko koga ovde...
Celokupan nesre}ni narod, koji je {etao zimskih meseci 1996. na
1997, tada je prosto znao da }e ih wihovi lideri uhvatiti za ruku i povesti putem boqeg ìvota. Taj isti narod sada beznade`no {eta ulicama
grada, komuniciraju}i sa prepunim kontejnerima i poku{avaju}i da na|e utehu u pogledu slu~ajnih prolaznika. Jeste, situacija se izmenila, vozni park Skup{tine grada sve boqe izgleda, kiosci nam li~e na faraonska zdawa, prepuni bqe{tavila, koje sebi mogu da dozvole slu`benici
Gradske uprave i privrednici koji su zaposeli svaku slobodnu povr{inu, a gra|ani koji su dva i po meseca pratili svoje mesije i daqe {etaju
hodnicima gradskih sekretarijata, “od {altera do {altera”. Svaki put
kad ispruè ruku, neki od otaca iz grada otkine im po koji prst. A kada
bi, kao slu~ajno, i do{li na red da izloè svoj problem, kao odgovor bi
dobili “nepremostive te{ko}e” (premostive bi bile za cenu od nekoliko hiqada nema~kih maraka, sitnica, zar ne?).
Uostalom, mo`da o ovome i ne bi trebalo puno da se pi{e, kako se ne
bi poja~avao stepen depresije, primetan na licima Beogra|ana, koji su nekada bili veseo narod nekada lepe metropole. Me|utim, neki put istina
moè da stavi na noge i skrene pa`wu i pogled na prave stvari, tj. na orga nizovani kriminal gradske vlasti, te tako izvu~e iz depresije, dâ dodatnu
energiju i ubrzawe putem promene. Ne èlimo da isti~emo preterano puno Srpsku radikalnu stranku. Uostalom, ona se sama izdvojila i potvrdila
u delu lokalne vlasti na teritoriji Op{tine Zemun, gde su mnogi socijalni i egzistencijalni problemi re{eni za preko 4.000 porodica, tako {to
im se dalo par~e hleba, zarad ~ega su radikali nailazili na èstoke kritike onih koji su navikli samo da uzimaju (tamo gde nema vi{e ~ega, i duh
je ponekad dobar za uzeti) a funkcioneri Srpskog pokreta obnove jesu.
Uvek spremni na “akciju”
Po{to je mnogima po~elo da se mu~i od prevelikih apetita “ìvotiwske farme SPO–vaca”, po~elo je prvo sa ~ar{ijskim pri~ama, a onda
se par ~asnih qudi drznulo da govori o svemu {to jeste Srpski pokret
219
obnove. Svesni da to moè da ih ko{ta “zdravqa” (~itaj, mo`da i ìvota) i egzistencije, tas na vagi prevalio je na “par~e” dostojanstva, bez kojeg nema zadovoqavaju}eg odraza u ogledalu. Tako je pre par meseci “procurela” informacija u javnosti gde su pare od gradske takse. Verovatno
se se}ate (a ako ste zaboravili, tu smo da vas podsetimo) putovawa u Pariz sedmo~lane delegacije Skup{tine grada. Mnoge je to ko{talo otkaza
i ponièwa, do pretwi.
Tako je zbog optu`be da je u javnost “pustio” informaciju o poslovnom putu sedmo~lane delegacije, u vreme odràvawa Svetskog prvenstva
u fudbalu, direktor Gradskog zavoda za informatiku i statistiku Miodrag Milo{evi} dobio otkaz, zajedno sa jo{ {est slu`benika Skup{tine grada, me|u kojima je i Branimir Vitasovi}, zamenik sekretara za inspekcijske poslove.
Jedino obrazloèwe koje je Milo{evi} dobio kada je smewen, jeste
ono koje mu je dao Aleksandar ôtri}, ~lan Gradske vlade zaduèn za informisawe, a bilo je da Milo{evi}a ve} odavno prate i prislu{kuju “i
da znaju s kim se sastajem i da su tako otkrili da sam ja dao informaciju o
putu u Pariz”, govorio je Milo{evi}.
Istine radi, glavni greh Miodraga Milo{evi}a bio je taj {to nije
mogao da stane iza prqavih poslova Gradske vlade a posebno jednog...
Jo{ 1996. godine firma “IBM” je Skup{tini grada besplatno ponudila ra~unarsku opremu, vrednu oko 9 miliona dinara, pod uslovom da
Skup{tina pre toga ovoj firmi izmiri dug iz 1990. godine. Me|utim,
Gradska vlada je ipak re{ila da kupi ra~unare od privatne firme “MD
Profit”, utro{ila veliki novac, samo iz razloga {to “ta firma ima tesne veze sa Draganom Mitrakovi}em, savetnikom za informatiku potpredsednika Skup{tine grada Milana Boì}a”, bile su re~i ozloje|enog Miodraga Milo{evi}a.
Kada je Milo{evi} odbio da potpi{e “umreàvawe” pomenutih kupqenih kompjutera, zamerio se gradskim ~elnicima, pogotovo kada je odbio da u posao izmirivawa duga Skup{tine grada prema “IBM”–u, uvede
pomenuti “MD Profit”, koji je trebalo da bude posrednik u isplati duga, uz, naravno, odre|enu proviziju.
Skandal evropskih razmera
Posledica nekompletirawa posla sa “IBM”–om je bila da Skup{tini grada carina zapleni glavni ra~unar, u kome se nalaze svi registri
grada, jer je taj ra~unar na takozvanom privremenom uvozu, {to bi bio nezapam}eni skandal na evropskom tlu.
Zbog “nepotrebnih” prigovora, sa du`nosti je smewen bio i Branimir
Vitasovi}, zamenik sekretara za inspekcijske poslove. Gradskoj vladi se on
zamerio zbog toga {to je ukazao na nelogi~no i selektivno ukidawe plana
za postavqawe privremenih objekata. Tako je oko 240 vlasnika kiosaka na
najelitnijim lokacijama u gradu dopalo na milost i nemilost novog “cenovnika” Gradske vlade, koja je imala nameru da im oduzima (ako ne doplate desetine hiqada maraka) ne{to {to im je dozvolila i potpisala ranije.
Me|utim, i ovo se, po pravilu, brzo zata{kalo...
220
Obnova voznog parka prioritet Gradske
skup{tine u “su{noj” 1998. godini
U letwim mesecima, kada polovina grada nije imala vode, te su koristili Savu i Dunav za mnoge svoje higijenske potrebe, Skup{tina grada “oplemenila” je svoj vozni park sa sedam {koda “Felicija” i jednom {kodom “Oktavijom”, i izmenila enterijer svih kancelarijskih prostora Staroga dvora.
STARI DVOR U ÊQUSTIMA “SPOBMANE”
S obzirom da nikom ìvom u ovom gradu nije jasno (a mo`da vi{e nikome nije i preterano puno stalo) kako funkcioni{u slu`be Skup{tine
grada – forme radi, ose}amo potrebu da vam prikaèmo organizacionu
{emu gradske vlasti, premda vaqa pomenuti da sve {to sledi, je u rukama
(i nogama) Srpskog pokreta obnove izgubilo svaki smisao, sem onog da im
svaki sekretarijat sluì kao karika u lancu prevara i mu}ki, te se, prema
tome, nadle`nosti sekretarijata Grada prepli}u u svojoj realizaciji poslova naru~enih iz vrha Srpskog pokreta obnove (i samo su tu gradske slu`be aktivne, a kada se radi o “servisu gra|ana” {to bi po svojoj prirodi
ova institucija trebalo da bude, taj servis je u konstantnoj pauzi za ru~ak).
Dakle, ovako izgledaju gradski sekretarijati:
1. Sekretarijat za obrazovawe – sekretar Slavica Altipamarkov;
koji, kako sekretar navodi, nema sredstava za investiciona odràvawa
192 osnovne {kole i 79 sredwih, pored “investicionih odràvawa” gde
su po pravilu uba~ene privatne firme koje se ipak samo isti~u po proviziji za “odra|eni” posao.
Ovaj sekretarijat tako|e “pokriva” tro{kove stru~nih ispita, dimni~arskih usluga, deratizacije, markica za prevoz zaposlenih radnika,
kao i jedinstveno osigurawe objekata i {kolske opreme od poàra i drugih opasnosti.
Po{to smo svi svedoci stawa u osnovnim i sredwo{kolskim obrazovnim ustanovama (porast maloletni~ke delikvencije, gde ni uvo|ewe
obezbe|ewa u {kolama koje, uzgred budi re~eno, finansiraju roditeqi
u~enika, nije pruìlo, sem finansijske dobiti, nikakvu sigurnost), ~ak
bi bilo suvi{no re}i bilo {ta o efikasnosti ovog sekretarijata na ~ijem je ~elu ipak sestra Vuka Dra{kovi}a (i to dovoqno govori o svemu).
2. Sekretarijat za kulturu – sekretar Qiqana Blagojevi}; u nadle`nosti ima kako investiciono odràvawe, tako i osmi{qavawe progra ma i poboq{awe uslova rada. Saldo rada ovog sekretarijata jeste restau racija Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, snimawe filma “No`”, orga nizovawe koncerata i raznih manifestacija, dok su, recimo, beogradska
pozori{ta zimus bila hladna. Ali, o svemu ovome }emo malo kasnije...
3. Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine – sekretar dr Slobodan
Zelenovi}; postao je prava farsa u gradu ~ija se stopa zaga|enosti pove}ava iz dana u dan.
221
4. Sekretarijat za zdravstvo – sekretar dr Slavica Pribakovi}; nama ~ak i nije jasno ~emu ovaj sekretarijat sluì, kada je wegova nadle`nost data samo u jednom stavu jednoga ~lana (15b) i to vi{e deklarativno, u smislu da “prati zdravstveno stawe stanovni{tva i da se stara o
unapre|ewu uslova kojima se doprinosi o~uvawu i unapre|ewu zdravqa
gra|ana u op{tini”.
5. Sekretarijat za informisawe – sekretar Qiqana [op; jeste karika koja povezuje gradsku vlast sa gra|anstvom, posredstvom medija, na prvom mestu “Studija B” i “Beogradskih novina”, te tako obezbe|uje javnost
rada. O ovome }emo tek da pi{emo...
6. Sekretarijat za de~ju i socijalnu za{titu – sekretar Tihomir Milo{evi}; nadle`nosti (na papiru) ovog sekretarijata su: investiciono
odràvawe, snabdevawe hranom i sredstvima za higijenu de~jih ustanova...
U stvari je prepoznatqiv po sklapawu ugovora kao, uostalom, i svi ostali
sekretarijati, u korist “potpisiva~a” ali ne i primalaca usluga.
Da se ne bi ponavqali u opisivawu (ne)nadle`nosti sekretarijata,
ostale }emo samo nabrojati, kako bi znali da tako ne{to zaista postoji,
a ~emu sluì... Nadamo se da odgovore dobijate.
7. Sekretarijat za komunalne i stambene poslove – sekretar @eqko
Vlahovi}.
8. Sekretarijat za imovinsko–pravne i gra|evinske poslove – sekretar B. Popovi}.
9. Sekretarijat za skup{tinske poslove i propise – sekretar Gordana Vladisavqevi}.
10. Sekretarijat za upravu – sekretar Miodrag @ivanovi}.
11. Sekretarijat za inspekcijske poslove – sekretar Ratko Bulatovi}.
12. Sekretarijat za finansije – sekretar Vladislav Andrejevi}.
13. Sekretarijat za op{te poslove – Milo Kova~evi}.
14. Sekretarijat za urbanizam – sekretar M. Dobri~anin.
15. Sekretarijat za saobra}aj – sekretar Tvrtko Gavranovi}.
16. Sekretarijat za privredu – sekretar N. Star~evi}.
17. Sekretarijat za sport i omladinu – sekretar Irena Miqani}.
18. Sekretarijat za invalidsku za{titu – sekretar N. Turkovi}.
19. Sekretarijat za informatiku i statistiku.
Kada se ispod svega ovoga podvu~e crta, sti~e se utisak (potvr|en u
praksi) da su svi ovi sekretarijati tu radi zadovoqewa forme, a bogami
i naraslih apetita funkcionera Srpskog pokreta obnove. Svaki put kada im treba pokri}e za biznis “nesta{luke”.
Primera radi, na{ je grad, da vas podsetimo, godinu i “kusur” dana
bez gradona~elnika (uostalom, i {ta }e nam, kada imamo toliko sekretarijata, toliko potpredsednika i svega ostalog u Skup{tini grada), {to
ga ~ini jo{ àlosnijim primerom glavnoga grada na evropskom tlu.
Me|utim, vaqalo bi zapamtiti po neko ime gradskih sekretara (da
vas budu}i dani ne iznenade) po sistemu “odakle mi je samo poznato ovo
ime”, pogotovu kada se bude odgovaralo za sve {to su radili u svojoj vladavini, a nije im sluìlo na ~ast.
222
“KULTURNE” AFERE
Svako skup{tinsko zasedawe li~ilo je jedno na drugo: rasprava o
buyetu, neizostavna situacija u javno–komunalnim preduze}ima i po koja
sitnica tipa zdravstvene situacije u gradu, zaga|ewa ìvotne sredine,
de~je, eventualno socijalne za{tite. Tek poneka bi obelodanila afere
gradskih vlasti. Odluke koje su unapredile ìvot Beogra|ana (a veoma
vredno i temeqno smo i{~itali sve slu`bene glasnike) su izostale, ili
ih niko od nas nije primetio.
Koliko je Srpskom pokretu obnove stalo do gra|ana (koje su iskoristili kao “mu{terija kraqicu no}i”, tokom 88 dana {etawa), upravo se i
na mnogobrojnim zasedawima Gradskog parlamenta primetilo.
êtrnaesta, petnaesta i {esnaesta sednica Skup{tine grada, prvenstveno zahvaquju}i borbenosti i odlu~nosti odborni~ke grupe Srpske
radikalne stranke da javnost sazna istinu, su obelodanile afere sa Jugoslovenskim dramskim pozori{tem, snimawem filma “No`”, kao i aferu
sa ~e{kim trolejbusima. Posebno quti bezobrazluk i licemerje gradske
vlasti na posledwoj pro{logodi{woj sednici, kada je Srpski pokret
obnove u potpunosti pokazao svoje pravo lice. Se}ate se, verovatno,
uostalom i nije bilo davno, da su funkcioneri Srpskog pokreta obnove
“urlali”, kako po medijima, tako i na zasedawu Republi~kog parlamenta,
na usvajawe paketa poreskih zakona na republi~kom nivou, da bi ubrzo sa
usvajawem buyeta za 1999. godinu doneli odluku o lokalnim komunalnim
taksama. Pa, ko je ovde lud?!
“Noèm” u le|a Beogra|ana
Prosto vre|a koliko se aktuelna gradska uprava igra sa inteligencijom beogradske populacije, prodaju}i “svilu za bubrege”. Misle, vaqda, da je ovom narodu toliko mozak “ispran” informativnim bombama
lokalnih medija, da mogu da mu “serviraju” (kao nekada) “proju, kao specijalitet, recimo, nekog francuskog restorana”. Znaju}i qude ro|ene na
ovom beogradskom asfaltu, dojene savskom vodom, ~ekaju oni samo pravi
trenutak za reakciju, recimo, nove lokalne izbore...
Snimawe filma kao prioritet
u re{avawu “komunalnih problema”
Zapo~et kao umetni~ki projekat, film “No`” po istoimenom romanu Vuka Dra{kovi}a mnogo pre sve~ane premijere postao je... afera.
Radi se, zapravo, o usmeravawu novca od gradske takse od 3% Skup{tine grada, umesto u javno–komunalna preduze}a, u pravcu snimawa
filma “No`”. Dakle, Preduze}e “Monte Rojal”, ina~e producent filma,
sklopilo je ugovor o saradwi sa preduze}ima i ustanovama koje se finansiraju novcem iz gradskog buyeta.
Preduze}u “Monte Rojal” avansno se upla}uju veliki iznosi novca za
poslove koji nisu ta~no definisani, niti se zna da li su obavqeni i to u
situaciji kada su ~elnici gradske vlasti te{ku situaciju u gradu pravdali nedostatkom novca.
223
Dokazano je da je preduze}e “Monte Rojal” primilo vi{e uplata od
D.P. “Lasta”, kao i da je Skup{tina grada iz sredstava posebne gradske
takse, preko D.P. “Trudbenik” uplatila firmi “Monte Rojal” 200.000 dinara, a sve je po~elo septembra 1997. godine, kada je sklopqen ugovor izme|u JKP “Infostan” na osnovu koga je “Monte Rojal” samo u prvoj fazi
dobilo 309.000 dinara. Sli~ni su ugovori potpisani sa JP “Parking servis” i drugim javnim komunalnim preduze}ima. Kada se samo prisetimo
izjave Radomira @ivkovi}a, direktora “Infostana” (preduze}a koje radi u ime i za ra~un drugih komunalnih preduze}a, tako {to od gra|ana napla}uje usluge, koje im ne pruà), kako je ovo preduze}e uvek na nivou zadatka (sada se vidi i kakvog) i kako izlazi u susret gra|anima po dolasku
kona~nih obra~una za komunalne usluge po principu “moè i na rate” (od
toliko lepih re~i, skoro da nam krenu suze radosnice).
Prise}awa radi, pre nekoliko godina sli~ne polemike izazvao je i
film “Lepa sela lepo gore” u ~ijoj je najavnoj {pici pisalo: “Ovoga filma ne bi bilo bez Gradskog saobra}ajnog preduze}a i prijateqa”. Tada je
Srpski pokret obnove (u to vreme opoziciona stranka) bio najglasniji u
kritici aktuelnog gradona~elnika toga vremena, Neboj{e ôvi}a. Me|utim, pra{ina se slegla kada je stiglo poja{wewe da je Gradsko saobra}ajno preduze}e samo okupilo pedesetak svojih dobavqa~a, koji su sponzorisali zavr{etak snimawa “Lepih sela”...
JugoDrP
Istina je da su na{a beogradska pozori{na zdawa u “o~ajnom” stawu,
ali to svakako nije bio razlog za “slu~ajni” poàr Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Ali, fakti~ko stawe opet nije bilo razlog za ru{ewe
zgrade do temeqa i dodatna ulagawa od preko milion dinara iz Skup{tine grada (~itaj: gra|ana). Pritom, bez obzira {to je Skup{tina op{tine
Zemun ponudila svoju scenu za postavke predstava, iz buyeta Grada je finansirano sedam premijera Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Na sve
ovo je najve}e prigovore imala (a ko drugi) odborni~ka grupa Srpske radikalne stranke, te je gospodin Stevo Dragi{i} (ina~e i predsednik
Gradskog odbora Srpske radikalne stranke) tada i obelodanio pravu cifru, koja bi trebalo da se utro{i ne na obnovu, ve} na izgradwu Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, a iznosi 150 miliona dinara, {to je ogromna suma, te prema tome predstavqa pravi “luksuz” Srpskog pokreta obnove u situaciji sve ja~eg propadawa komunalnih preduze}a (koja, prizna}ete, vi{e koriste narodu. Uostalom, tu je svako pore|ewe suvi{no, zar ne).
Kada ve} govorimo o (ne)kulturnom pona{awu SPO-vaca, vredi i pome nuti – buyetski se redovno izdvaja oko 400.000 dinara namewenih fondu za
dodelu gradskih nagrada, a kada bi vas neko pitao koja je posledwa nagrada
grada Beograda dodeqena bilo kome, verujemo da ne biste znali odgovor...
224
VUKOVIZIJA
Svaki put kada se tresla lokalno-politi~ka scena, “Studio B” je posluìo svrsi aktuelne gradske garniture. Me|utim, nezapam}eni “zlo~in” u sferi informisawa u~iwen je za vlasti Srpskog pokreta obnove.
Funkcioneri ove partije su uvek bili veoma glasni u tome da bi svi mediji trebalo da budu prepoznatqivi po svojoj maksimalnoj objektivnosti, a posebno lokalni beogradski medij (koji je nekada bio statusni simbol ovoga grada), koji bi trebalo da sluì gra|anima metropole. Jedina
prava istina za ovih godinu dana jednopartijske vlasti Srpskog pokreta
obnove jeste da “Studio B” sluì samo wihovim li~nim promocijama.
Me|utim, pri~a o “Studiju B” po~iwe jo{ pre {est godina, sa uspostavqawem i vi{epartijskog politi~kog sistema. Ovaj se medij nekako ve} nametnuo kao pravi medij odre|enih politi~kih interesa izvesnih organizacija koje su znale da svako ko poseduje iole monopola nad medijima u svojim rukama ima pravu mo}. Sredstva javnog informisawa su veoma jaki
instrumenti u kreirawu svesti bira~koga tela, a “Studio B”, ta nezavisna ku}a (ali samo od svojih radnika) je vi{e puta posluìo svrsi, tako
da se moè slobodno re}i da je ova medijska ku}a u stvari jedna slatka
prevara za narod.
Kada bi pri~u pri~ali od po~etka, verovatno da bi ovo izdawe bilo
malo, ali osnovni problem u “Studiju B” jeste ona ve~ita polemika – je
li “Studio B” gradski medij (te samim tim promoter aktuelne gradske
vlasti) ili je ku}a koju treba vratiti akcionarima. U svakom slu~aju,
vredelo bi samo pri~ati o posledwih godinu dana ure|iva~ke politike
informativnog programa ovog elektronskog medija (zato {to je to reprezentativni primer i svega onoga {to se de{ava u gradu i toga {to je
prava su{tina Srpskog pokreta obnove, a i pravi primer kako ne treba
da se radi).
Dolaskom Srpskog pokreta obnove na vlast, po ko zna koji put, promewena je cela ure|iva~ka garnitura. Tako je na mesto vr{ioca du`nosti direktora ove ku}e ponovo do{ao (direktno iz svog supermarketa)
Dragan Kojadinovi}. Wegovim dolaskom zaposleni u “Studiju B” znali
su da }e plate biti misaona imenica, a da }e honorari biti bezobrazna
re~ na ustima qudi, ~ije radno vreme je “od jutra do sutra” (vrlo ~esto se
de{avalo da ozloje|eni tonski realizatori, snimateqi ili honorarni
saradnici u bilo kojem delu programa ove ku}e, uzimawem CD-plejera,
magnetofonskih traka, telefona, stalaka za kamere, naplate svoj rad).
Tako|e su znali da }e slobodno izraèna misao biti proterana od 6. do
23. sprata, jer je Dragan Kojadinovi} poznat po svojim drakonskim metodama uterivawa straha, od disciplinske komisije do otkaza (samo vaqa
podsetiti da svi oni kojima je Dragan Kojadinovi} potpisao re{ewe o
otkazu, na sudu su ipak dobili od{tetu).
Tokom sada ve} legendarnih {etwi uz lidere nekada{we koalicije, “Studio B” je ~esto bio meta napada veoma glasnog Vuka Dra{kovi}a i veoma peòrativna re~ na usnama {eta~a. Me|utim, sva ta na~ela
za koja su se veliki politi~ari, borci za demokrati~nost i objektiv225
nost u smislu informisawa borili, izneverena su momentom totalnog
jednopartijskog preuzimawa grada Beograda. “Studio B” je danas medijska ku}a koju u potpunosti kontroli{e i politi~ki zloupotrebqava
rukovodstvo Srpskog pokreta obnove i grupa okupqena oko direktora i
glavnog i odgovornog urednika ove ku}e. Ono {to se sa sigurno{}u moè re}i (uostalom, i iz priloènog se da videti i ~uti) cenzura je postala princip rada ove medijske ku}e, koja je veoma glasna u okupqawu
veoma “jakih” novinarskih imena veoma odlu~nih u kritici Zakona o
informisawu.
Me|utim, treba pomenuti i upoznati vas, stanovnike ovoga grada,
koji zaista verujete u objektivnost “Studija B” da ni jedan jedini prilog
na ovom elektronskom mediju nije pu{ten u etar, da prethodno nije dobro “iskasapqen” od strane cenzora, u ovom slu~aju, Petra Tanaskovi}a,
sem izve{taja sa konferencije za novinare Srpskog pokreta obnove (koji nisu izve{taji, ve} skoro emisije). Kada smo ve} kod Petra Tanaskovi}a, koji je direktni zamenik Dragana Kojadinovi}a, od skora je u “Studiju B” sa re{ewem za veoma jako radno mesto, koje po sistematizaciji
zasluùje visoku stru~nu spremu, treba ista}i da je po svojoj stru~noj
spremi mlekar sredwo{kolskog obrazovawa, te je opravdano {to se za~udi svaki put kada shvati da novinar govori neki od stranih jezika. Doti~ni gospodin je od Skup{tine grada dobio ~etvorosoban stan, a isto
tako je me|’ radnicima ove medijske ku}e poznat po astronomskim ciframa telefonskog ra~una za mobilni telefon, koji koristi, o~igledno ne shvataju}i svrhu modernih komunikacija (u smislu da se razgovor
telefonom moè obaviti i za 10 minuta). Mnogo bi lak{e bilo kada bi
on bio usamqeni primer, ali nije. ôvek koji je dosta vremena proveo u
produkciji “Studija B” i marketingu je skoro dobio od ove ku}e, tj.
Skup{tine grada, stan za ~iju je adaptaciju “Studio B” izdao akceptne
naloge, te su izvo|a~i radova skidali i pare sa ra~una koliko su smatrali da treba.
Verovatno }ete se za~uditi kada vas upoznamo i sa tim da postoji kafana u gradu, tj. restoran koji konstantno posluje sa gubitkom. Radi se o
restoranu “STB” na 5. spratu palate Beograd. Na mestu upravnika ovog
restorana je tako|e ~ovek Dragana Kojadinovi}a, koji je ~ak i finansijsku policiju, koja vrlo ~esto boravi i u prostorijama “Studija B”, doveo
u dilemu – znaju li oni uop{te svoj posao. Vi{e puta su otkrivane malverzacije radnika ovog restorana, a da ne pri~amo o upravniku. Primer
koji se pamti jeste da je to~ilac pi}a kompenzacijski odvukao ku}i celokupnu kuhiwsku garnituru. Mora se pomenuti da reprezentacija ove ku}e,
u stvari i jesu “akcije” rukovode}e garniture, koje ~ine da ovaj restoran
posluje uvek po pravilu sa gubitkom.
Gospodin Dragan Kojadinovi} je li~nost koja je u svom prvom mandatu na mestu direktora radnicima ove ku}e ispla}ivao li~ne dohotke u
krompirima, gra{ku, deteryentu, majonezu, u svemu samo ne u apoenima.
Pritom se ~udio i svaki put qutito reagovao na pomalo “suludo” pitawe:
“Direktore, kad }e plata?”
226
Nego, da krenemo hronolo{ki. Dragan Kojadinovi} je postao direktor “Studija B” 1989. godine, uz potpis tada{weg predsednika Socijalisti~kog saveza radnog naroda Beograda, pokojnog Zorana Todorovi}a – Kundaka. Do 1993. godine se nije me{ao u ure|iva~ku politiku,
kada je uveo gazda Jezdu na program “Studija B” i skoro godinu dana mu
pravio besplatnu reklamu (besplatnu, naravno, za ku}u). Te iste godine
je po~eo da prodaje tajno termine politi~kim strankama, bez oznake
“iznajmqeni termin”. Niko sem Kojadinovi}a nije znao koliko je u
stvari termina iznajmqeno. Tada je do{lo do prvog velikog odliva kadrova iz “Studija B.” Kojadinovi}evo delo je i “SOS kanal” i {tetan,
mo`da je boqe re}i “umobolan” ugovor sa “Studijom B”, koji je tada
potpisan (moè se re}i da svaki put pre nego {to Kojadinovi} preda
“Studio B” nekim drugim “u dolaèwu” otvori novi kanal; 1995. godine
“SOS kanal”, a sada drugi kanal Televizije “Studija B”). On je zapo~eo
veoma sumwivu saradwu sa kompanijom “Belim” koja je dovela skoro do
finansijskog uni{tewa “Studija B” u periodu 1993–1995. Osta}e zapam}ena wegova re~enica, koju je rekao mladim novinarima februara
1996. godine, ta~nije 14. februara, kada su hteli da zapo~nu {trajk, pre
nego {to ih je preuzela Skup{tina grada: “Mi moramo da verujemo u
pravnu dràvu!”
On je zapam}en i po vrlo ~estim pri~ama o prodaji “Studija B”, kako
stranim tako i doma}im pravnim licima. Verovatno da je i potpisivawe
ugovora bilo svaki put veoma blizu, s obzirom da je ku}a pod wegovom palicom skoro prvi put do{la do bankrota (ipak je on kao i {ef kabineta
Mike [piqka proizvod iste {kole u smislu – dovedi preduze}e do uni{tewa, kako bi ga {to povoqnije prodao). Na scenu se vratio 30. septembra 1997. godine i tako “Studio B” srozao na najniè profesonalne grane. De{avalo se u programskoj “mu{emi” da se u kontinuitetu emituju po
{est saop{tewa SPO-a. Sti~e se utisak da se lik Vuka Dra{kovi}a i
supruge mu nikako ne skida sa programa ove medijske ku}e. Ako èlite da
eksperimenti{ete sa svojim sivim }elijama, predlaèmo da u kontinuitetu pratite program ove televizijske ku}e duè od ~etiri sata. Potom
otvorite svoj, recimo, friìder, kladimo se da }ete i u wemu videti
likove porodice Dra{kovi}.
Zaposleni “Studija B” znaju i ose}aju na svojoj koì, a pogotovo po
svojim nov~anicima sve {to se de{ava u ovoj medijskoj ku}i, ali i te kako im je dobro oprobanim metodama ve} toliko puta pomenuti direktor
ove ku}e uterao strah u kosti, tako da }e pre mirno oti}i u prodavce novina, nego se usuditi da bilo {ta kaù. Uostalom, {ta re}i, kada je istina sada toliko ve} o~igledna.
Informativni centar kao stavka u finansijskom izve{taju
Buyetom Skup{tine grada predvi|eno je da Grad dâ 11.300.000 dinara
za rad “Studija B” u 1997. godini. U periodu od 1. januara do 21. februara
1997. Grad je uplatio “Studiju B” 2.700.000 dinara. U periodu izme|u 21.
februara do 30. septembra 1997. godine Grad je uplatio oko 8.600.000 dinara. Od trenutka kada je na ~elo “Studija B” do{ao Dragan Kojadino227
vi}, dakle za dva meseca, Grad je uplatio “Studiju B” ne{to vi{e od
4.000.000 dinara. To zna~i da je po pitawu “Studija B” buyet za 1997. godinu probijen za vi{e od 4.000.000 dinara.
Srpski pokret obnove je tokom prole}a i leta preko Sekretarijata
za informisawe vr{io stalni pritisak na “Studio B.” Sekretaru za
informisawe je zabrawivano da prebacuje sredstva “Studiju B”, tako da
se de{avalo da po vi{e od mesec dana ni dinar ne bude upla}en ovoj ku}i. Me|utim, posle odluke Srpskog pokreta obnove da u~estvuje na septembarskim izborima, grad Beograd je “Studiju B”, 15. avgusta, uplatio
ni mawe ni vi{e nego 3.000.000 dinara. Kakav je odnos Spasoja Kruni}a
bio prema “Studiju B”, najboqe pokazuje ~iwenica da Dragan Kojadinovi} dobija od Skup{tine grada 1.000.000 dinara mese~no vi{e od prethodnog direktora. U trenutku wegovog stupawa na du`nost, dakle 30.
septembra 1997, na ra~unu “Studija B” bilo je 1.500.000 dinara. Uz onih
4.000.000 dinara koje je dobio od Skup{tine grada (ovde ne ra~unamo
prihode koje ostvari ova ku}a od reklama) ima 5.500.000 dinara. Uz to,
bila je predizborna kampawa, u kojoj sve televizije dobijaju mnogo vi{e
novaca.
U periodu april–septembar, izuzev u julu, mese~ni prihod “Studija
B” od reklama bio je izme|u 1.000.000 i 1.200.000 dinara. Ukoliko je Kojadinovi} napla}ivao sve reklame u kampawi za dva meseca je trebalo da
ima najmawe 8.000.000 dinara. U prethodnoj garnituri, mese~ni fond plata je bio 1.000.000. To zna~i da je “Studio B” u odre|enom trenutku o kojem pri~amo, imao najmawe preko 6.000.000 dinara na ra~unu. Taj vi{ak od
skoro 1.500.000 nema~kih maraka je Kojadinovi} mogao da uloì u opremu.
Umesto toga, opremawe “Studija B” je bilo kompenzacijski, a plate su bile drasti~no smawene. Jo{ da pomenemo da je Srpski pokret obnove za
septembarske izbore napravio ra~un od 1.500.000 dinara za spotove, koji
nikada nije platio. U kampawi za decembarske izbore, izvori iz marketinga “Studija B” tvrde da je ra~un za spotove i filmove bio skoro
3.000.000 dinara. Srpski pokret obnove nije platio ni dinar, pa “Studiju
B” duguje preko 3.900.000 dinara. Postoji opasnost da za narednu kampawu
“nestanu” papiri o dugovawu SPO–a, kao {to su nestali, se}ate se, za
vreme kampawe 1992. godine, kada se Srpski pokret obnove tako|e “besplatno” reklamirao.
Treba napomenuti da dràva moè u svakom trenutku da “zatvori”
“Studio B.” 1996. godine nije pla}en ni jedan jedini dinar na ime poreza,
tako da dugovawe “Studija B” na ime poreza za 1996. iznosi 1.300.000 dinara, sa kamatama iz 1997. godine ukupno dugovawe je bilo oko 2.000.000 dinara.
Dakle, ova pri~a bi mogla da potraje. Me|utim, su{tina svega jeste
da je pravi “majstor kompenzacije” Dragan Kojadinovi} (imenovan za generalnog direktora “Studija B” na 15. zasedawu Skup{tine grada) u
stvari samo izvr{iteq odluka, veliki poslu{nik vrha Srpskog pokreta obnove (od kojeg je, mora se priznati, za sve to i dobio mnogo) ali pri
tom i “pravi zlo~inac” informativne delatnosti glavnog grada. Verujemo, da }e ga novinarska profesija upoznati kao “donosioca bureka” ne228
kada{wim velikim novinarskim imenima, partijskog komesara i solidnog biznismena koji je medijsku ku}u koja je nekada odzvawala, budila i
radovala Beogra|ane uz ono popularno “Beograde, dobro jutro” doveo do
toga da je sramno re}i da u Beogradu postoji “Studio B.” Isto tako verujemo da u postojawu mnogobrojnih televizijskih kanala i posle dovoqno
vremena moète da odaberete i procenite na ~ijoj je, u stvari, strani
istina...
Preneto iz “Slu`benog lista” Grada Beograda,
broj 20 od 18. decembra 1998. godine
OVAKO SU ZAVR[ILI GRADSKU 1998. GODINU
Skup{tina grada Beograda, na sednici odrànoj 17. decembra 1998.
godine, na osnovu ~lana 18. Zakona o komunalnim taksama i naknadama
(“Slu`beni glasnik RS”, br. 11/92, 75/92, 53/93, 67/93, 28/94, 75/94, 53/95 i
42/98) i ~lana 27. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95 i 20/95), donela je:
ODLUKU O LOKALNIM KOMUNALNIM TAKSAMA
ZA TERITORIJU GRADA BEOGRADA
OP[TE ODREDBE
^lan 1.
Ovom odlukom uvode se lokalne komunalne takse (u daqem tekstu: komunalne takse) koje pla}aju pravna i fizi~ka lica za kori{}ewe prava,
predmeta i usluga na teritoriji grada Beograda i utvr|uje se wihova visina, olak{ice, rokovi i na~in pla}awa.
^lan 2.
Komunalna taksa pla}a se za:
1. kori{}ewe prostora na javnim povr{inama ili ispred poslovnih
prostorija u poslovne svrhe, osim radi prodaje {tampe, kwiga i drugih
publikacija;
2. dràwe sredstava za igru (bilijar, tombola i sl.);
3. prire|ivawe muzi~kog programa u ugostiteqskim objektima;
4. isticawe firme na poslovnim prostorijama osim isticawa naziva
dràvnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;
5. kori{}ewe vitrina radi izlagawa robe van poslovne prostorije;
6. kori{}ewe reklamnih panoa;
7. kori{}ewe prostora za parkirawe drumskih, motornih i prikqu~nih vozila na ure|enim i obeleènim mestima koja su za to odre|ena od strane nadle`nih organa za poslove saobra}aja;
229
8. kori{}ewe slobodnih povr{ina za kampove, postavqawe {atora
ili druge oblike privremenog kori{}ewa;
9. dràwe i kori{}ewe plovnih postrojewa i plovnih naprava na vodi osim pristana koji se koristi u pograni~nom re~nom saobra}aju;
10. dràwe i kori{}ewe ~amaca i splavova na vodi, osim ~amaca koje
koriste dràvni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i organizacija koje vr{e odràvawe i obeleàvawe plovnih puteva;
11. dràwe restorana i drugih ugostiteqskih i zabavnih objekata na
vodi;
12. kori{}ewe obale u poslovne svrhe;
13. dràwe motornih, drumskih i prikqu~nih vozila, osim poqoprivrednih vozila i ma{ina;
14. dràwe ku}nih ìvotiwa;
15. izgradwu gra|evinskih objekata.
Komunalne takse ne uvode se kod kori{}ewa prava, predmeta i usluga iz stava 1. ovog ~lana u Vojsci Jugoslavije i Ministarstvu unutra{wih poslova, kada sluè za vr{ewe wihovih redovnih delatnosti.
^lan 3.
Obveznik komunalne takse je korisnik prava, predmeta ili usluga za
~ije je kori{}ewe propisano pla}awe komunalne takse.
^lan 4.
Taksena obaveza iz ~lana 3. ove odluke nastaje danom po~etka kori{}ewa prava, predmeta ili usluga za ~ije je kori{}ewe propisano pla}awe komunalne takse.
^lan 5.
Na teritoriji grada Beograda komunalna taksa pla}a se u razli~itoj
visini po zonama u kojima se nalaze objekti, povr{ine, odnosno predmeti ili vr{e usluge za koje se pla}a komunalna taksa iz ~lana 2. stav 1.
ta~ka 1, 4, 5. i 6. ove odluke:
1. Prva A zona obuhvata:
– ulice Knez Mihailovu, Terazije i Kraqa Milana, Adu Ciganliju u
zvani~noj sezoni kupawa.
2. Prva B zona obuhvata:
– ulice Balkansku, îka Qubinu, Lazara Pa~ue, Bulevar Kraqa
Aleksandra do Vatroslava Jagi}a, \ure Jak{i}a, Kolar~evu, Marka Leka, Masarikovu, Nu{i}evu do De~anske, Obili}ev venac, Prizrensku,
Kraqa Petra do Uzun Mirkove, Sremsku, Studentski trg, Trg Nikole
Pa{i}a, Trg Republike, Uzun Mirkovu, Vase ârapi}a, Vuka Karayi}a,
Zeleni venac, Zmaj Jovinu do Vase ârapi}a;
– ulice Kara|or|evu od Hercegova~ke do Kraqevi}a Marka, Savski
trg i Slobodana Penezi}a Krcuna do Vojvode Milenka;
– ulice Lewinovu, Zmaj Jovinu, Glavnu i Beànijsku u Zemunu.
230
3. Druga zona obuhvata:
– sve ostale ulice i trgove obuhva}ene krugom tramvaja broj 2;
– ulice Poè{ku od Kneza Vi{eslava do Trebevi}ke;
– ulice Vrtlarsku i Dositejevu u Zemunu;
– sve prostore oko pijaca, {kola, fakulteta, bolnica, grobaqa i
sli~nih mesta okupqawa gra|ana, kao i terminusa javnog gradskog saobra}aja i stajali{ta èlezni~kog saobra}aja.
4. Tre}a zona obuhvata sve tr`ne centre (npr. Merkator i dr.),
sve centre mesnih zajednica (npr. Fontanu i dr.);
– zonu Auto komande
– u granicama: prikqu~ci Pan~eva~kom mostu, Partizanska, Mitropolita Petra, Ja{e Prodanovi}a, Vojvode Dobrwca, 29. novembra,
Yorya Va{ingtona, Du{anova, Tadeu{a Ko{}u{kog, Dunavska, Hercega
Stjepana, \ure \akovi}a do Pan~eva~kog mosta;
– zonu u granicama Kneza Sime Markovi}a, Pop Lukina, Gavrila
Principa, Sarajevska preko petqe Mostar, Koste Glavini}a, Ruska, Bulevar vojvode Mi{i}a preko petqe Mostar, Slobodana Penezi}a Krcuna do Savskog trga, Kara|or|evom do @elezni~ke, Branka Krsmanovi}a,
Kara|or|evom do Kneza Sime Markovi}a, izuzimaju}i ulice navedene u
ta~ki 2.
5. êtvrta zona obuhvata prostor u granicama:
– ulice Cara Du{ana, Yorya Va{ingtona, 29. novembra, Vojvode Dobrwca, Takovskom, se~e Takovsku i izlazi na Ulicu Ja{e Prodanovi}a,
Mije Kova~evi}a, Ruzveltove, @i~ka, Bregalni~ka do Bulevara Kraqa
Aleksandra, Bulevar Kraqa Aleksandra od Tr{}anske do Dimitrija Tucovi}a, Ulicom Dimitrija Tucovi}a izlazi u Batutovu, se~e Bulevar revolucije, Ulicom Stanislava Srem~evi}a, Vojislava Ili}a, prelazi na
Ulicu Stevana Prvoven~anog i ide do Du{anova~ke pijace, Vojvode Skopqanca, Qubi~kom, Kumodra{kom, Boè Jankovi}a do Bulevara vojvode
Stepe, Bulevar vojvode Stepe do Nove 15, ulazi na Bulevar JA, ide Bulevarom JA, ulazi u Luì~ku, iz Luì~ke u Veqka Luki}a Kurjaka, Ra{kom 95, Batajni~kim putem, Milana Blagojevi}a [panca do Top~iderske reke, se~e reku Rakovi~kim putem i ide granicom Mesne zajednice
“Dediwe” (II) deo do Milo{evog Konaka, Bulevarom vojvode Mi{i}a,
preko Bawi~kih `rtava, Ulicom Sawe @ivanovi}, Koste Glavini}a,
Vase Pelagi}a, Bulevarom vojvode Mi{i}a, izlazi na Trg branilaca Beograda, Siwskom, Sarajevskom, Balkanskom, Gavrila Principa do mosta,
se~e most, Pop Lukinom, Kneza Sime Markovi}a, Pariskom, Tadeu{a
Ko{}u{ka do Cara Du{ana;
– Poè{ka do trkali{ta, Kneza Vi{eslava, Steve Todorovi}a,
Kraqice Katarine, Beogradskog bataqona, Zumbera~ka, Blagoja Parovi}a, se~e Kneza Vi{eslava, obilazi Pionirski grad, ulazi ponovo u
Kneza Vi{eslava, ide granicom Mesne zajednice “Blagoje Parovi}” do
231
Poè{ke ulice, Poè{kom, Ibarskom magistralom do Ivice Devi}a,
ulazi na Lazareva~ki put, Lazareva~ki put do Radni~ke, Radni~kom, Kijevskom, Qe{kom, Karpo{evom, Visokom i Pa{trovi}em, preko trkali{ta do Poè{ke;
– Milentija Popovi}a, Bulevarom Mihajla Pupina, Beogradskim putem, ispred hotela “Jugoslavija” do obale Dunava, desnom obalom Dunava,
Kejom oslobo|ewa, ulazi u Wego{evu, ide preko Trga Branka Radi~evi}a
u Cetiwsku, se~e Jakuba Kuburovi}a, ide granicom Mesne zajednice 22.
oktobar (01) do To{inog bunara, To{inim bunarom do Pariske komune,
Studentska, ponovo To{inim bunarom, Tre}im bulevarom, Omladinskih
brigada, granicom Mesne zajednice 22. oktobar (13), Bulevarom umetnosti, Tre}im bulevarom do Milentija Popovi}a;
– Doktora Ivana Ribara, Jurija Gagarina, granica Mesne zajednice
“Bratstvo i jedinstvo” (21) i granicom Mesne zajednice “Sava” (18) do
Ivana Ribara;
– Izuzimaju}i ulice navedene u prethodnim zonama.
6. Peta zona obuhvata sve ostale prostore na podru~ju gradskih op{tina: Stari grad, Palilula, Vra~ar, Savski venac, Vo`dovac, Zemun, Zvezdara, ûkarica, Novi Beograd i Rakovica izvan granica navedenih u
ta~ki 5.
7. [esta zona obuhvata ostale prostore na podru~ju gradskih op{tina
Beograda: Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac i Sopot.
(Napomena: Prilikom utvr|ivawa zona kori{}eni su stari nazivi
ulica s obzirom na to da jo{ uvek nije dobijena neophodna saglasnost resornog ministarstva).
U primeni }e se koristiti grafi~ki prikaz svih lokaliteta gde interpretacija granice zone moè biti sporna, a te prikaze }e obezbediti
organ gradske uprave nadleàn za poslove urbanizma.
^lan 6.
Komunalne takse iz ~lana 2. ta~ke 4, 5, 9, 10, 11, 13. i 14. utvr|uju se u
godi{wem iznosu, komunalna taksa iz ta~ke 12. u dnevnom iznosu, a komunalne takse iz ta~ke 1, 2, 3, 6, 7, 8. i 15. utvr|uju se srazmerno vremenu kori{}ewa prava, predmeta ili usluga.
^lan 7.
Obvezniku komunalne takse, koji kao donator ili sponzor u~estvuje
u finansirawu potreba od interesa za Grad, umawuje se taksa ukoliko iznos sponzorstva, odnosno donatorstva prelazi trostruki iznos utvr|ene
obaveze.
O umawewu obaveze iz stava 1. ovog ~lana odlu~iva}e Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda.
232
^lan 8.
Obveznici komunalne takse koja se napla}uje u godi{wem iznosu du`ni su da podnesu prijavu za utvr|ivawe obaveze po osnovu komunalne
takse nadle`nom organu najkasnije do 15. marta u godini za koju se vr{i
utvr|ivawe takse, odnosno u roku od 15 dana od po~etka kori{}ewa prava, predmeta i usluga za koje je uvedena komunalna taksa.
Obveznik komunalne takse duàn je da svaku nastalu promenu prijavi nadle`nom organu u roku od 15 dana od dana nastanka promene.
^lan 9.
Uplata prihoda od komunalnih taksi vr{i se na odgovaraju}e ra~une
kod Zavoda za obra~un i pla}awa pri NBJ propisanih Naredbom o upla}ivawu odre|enih prihoda buyeta Republike, op{tine i gradova, buyetskih fondova i organizacija obaveznog socijalnog osigurawa.
^lan 10.
U pogledu na~ina utvr|ivawa komunalne takse, obra~unavawa, zastarelosti, naplate, rokova za pla}awe, obra~una kamate i ostalog, primewuju se odredbe Zakona o kontroli, utvr|ivawu i naplati javnih prihoda, Zakona o porezu na dohodak gra|ana i Zakona o porezu na dobit korporacija.
U svemu ostalom {to nije posebno regulisano ovom odlukom primewuju se odredbe Zakona o lokalnim komunalnim taksama i naknadama.
^lan 11.
Naplata komunalne takse vr{i}e se preko Republi~ke uprave javnih
prihoda, odnosno organa uprave ili preduze}a kako je to ve} predvi|eno
odgovaraju}im tarifnim brojem.
^lan 12.
Sastavni deo ove odluke predstavqa Taksena tarifa utvr|ena za pojedina prava, predmete i usluge.
Prelazne i zavr{ne odredbe
^lan 13.
Danom stupawa na snagu ove odluke prestaje da vaì Odluka o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju grada Beograda (“Sl. list grada
Beograda”, br. 31/93, 4/94, 6/94, 19/95, 22/95 i 11/96).
^lan 14.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u “Slu`benom listu grada Beograda”, a primewuje se od 1. januara 1999. godine.
233
POÊTAK POSLEDWE BEOGRADSKE GODINE
DVADESETOG VEKA
SPO-VCI TRÊ POSLEDWI KRUG
Upozorewa Srpske radikalne stranke da je gradska vlast (~itaj
SPO) toliko gladna da }e pojesti samu sebe, potvrdu su dobila ve} na po~etku godine.
Prema onoj narodnoj “Ni~ija nije do zore gorela”, dalo se o~ekivati
da je za trpezom Srpskog pokreta obnove u gradu samo ìto ostalo...
Jo{ se nismo ni osvestili da smo “utr~ali” u 1999. godinu, te smo tako i izbegavali da izvla~imo mamurluk “}erawe” baksuzne gradske 1998.
godine, kada su nam gradski oci svojim novim marifetlucima prikucali
rupe na asfaltu (po kojima }e ih dugo pamtiti a i voza~i, bogami), tako
najavquju}i jo{ jedan po~etak sezone lova na Beogra|ane...
O~igledno da su prora~unali (a imaju qude vi~ne ra~unu) da im lokalne komunalne takse ne mogu u potpunosti nadomestiti ba{ sve èqe,
nastavili su sa konkursnim “igrarijama”.
Me|utim, vaqa podsetiti da su nekako ve} “zaboravili” da pojasne kako
to da je 40 miliona dinara od gradske takse od 3% (predvi|enih za potrebe
grada), oti{lo na isplatu plata. Tako|e, i to da su Beogra|ani, stanovnici
metropole, “bez premca”, ali po taksama. U 1999. godini na{i }e sugra|ani
pla}ati gradsku taksu od 3% i lokalne komunalne takse. Primera radi, dràvna trgovina “Vi{wica” bi, prema novom cenovniku, trebalo da plati za
svoje reklame 500.000 dinara, umesto 40.000 dinara, koliko je do sada pla}ala. “Do Boga se ~ula” galama SPO-vaca kada su uvo|ene takozvane republi~ke takse koje su oni tada nazivali “[e{eqevim taksama”. Pitamo se samo,
kada se budu redovno ispla}ivali de~iji dodaci, socijalna pomo} i penzije,
da li }e i tada glasno govoriti o “[e{eqevim taksama”...
FEST-om do nesvesti
Slede}i u nizu primera funkcionisawa gradske vlasti u prvim nedeqama januara je i FEST.
Ovaj filmski doga|aj, nekada{wi “praznik za o~i” Beograda, pretvorili su ti veliki pobornici kulture u pravi va{ar ta{tine. Zapravo, dobro je poznato da je centar “Sava” u impozantnom delu u~estvovao u
organizaciji ovog festivala, te je ~ak i gradski sekretar za kulturu, Qiqana Blagojevi}, to ~ak i pomenula, vaqda po inerciji, na konferenciji
za novinare ({to je brè-boqe ispravqeno). Vrlo brzo se u celoj situaciji pojavquje Milutin Ran|elovi}, ~lan Gradske vlade zaduèn za kulturu da “izvadi stvar”. Tako on u celu pri~u uvodi ve} dobro oprobanu kategoriju uzimawa (boqe re}i otimawe) para, to jest’ konkurs koji kao
“zeca iz {e{ira” izvla~i agenciju nekada{weg gradskog sekretara za
kulturu, Bobana Skerli}a, “Srebrn tu{” pravdaju}i se slede}im re~ima:
“Centar Sava je gradska institucija koju smo mi zidali i platili. Sada
je, me|utim, drugi koristi, jer je pod republi~kom nadle`no{}u. Kada
ve} moramo da pla}amo preko dva miliona dinara za salu i usluge, onda
234
smo hteli da podelimo posao i da jedan deo pripadne mla|im i profesionalnijim osobama. Imali smo tri ponude, me|u kojima se agencija “Srebrn tu{” izdvojila kreativnim timom, re{ewem za spot, poster, goste, a
ime Bobana Skerli}a nije imalo nikakvu ulogu”.
Na osnovu ovog, ~ovek bi sva{ta mogao da pomisli, verovatno, na prvom mestu, da je po sredi humano delo, ali pritom ~ovek koji bi u humanost Srpskog pokreta obnove mogao da veruje, morao bi da ima psihi~kih
problema. Da ovo nije prestroga kvalifikacija (ipak medicinskog laika), treba se samo vratiti na prethodne stranice ovog izdawa. Sloì}ete se da ~ak i vrapci sa grane odlete kada se u blizini wihovog stajali{ta na|e makar i simpatizer Srpskog pokreta obnove.
Batina ipak ima vi{e krajeva
Da je gradska (bez)vlast potpuno izgubila kormilo te pluta od komunalnog preduze}a do javnih preduze}a, pqa~kaju}i bez skrupula primer je
i tako o~igledna kadrovska promena Upravnog odbora Gradskog saobra}ajnog preduze}a i postavqawe najposlu{nijeg funkcionera Srpskog
pokreta obnove, Dragana ôvi}a, na mesto predsednika Upravnog odbora. To je bila kap u ~a{i radnicima Gradskog saobra}ajnog preduze}a koji su pobesneli s razlogom, obe}ali put “batinom do istine”, a pre toga
su zatraìli pomo} od Gradskog odbora Srpske radikalne stranke da javno govore o namerama Srpskog pokreta obnove vezanim za Gradsko saobra}ajno preduze}e. Tako su se i pojavili na konferenciji za novinare
Gradskog odbora Srpske radikalne stranke, odràne 18. januara 1999. godine, na kojoj su argumentovano govorili o nameri gradske uprave da rasproda Gradsko saobra}ajno preduze}e.
S toga je Milivoje Trajkovi}, voza~ u pogonu “Kosmaj”, naveo slede}e: “Bi}u veoma precizan kada budem govorio na koji na~in gradska vlada, zajedno sa Samostalnim sindikatom, poku{ava da napravi haos u javnom gradskom prevozu.
Prvo su se poigrali sa egzistencijom svih u~esnika u saobra}aju, po~ev{i od osnovne cene rada zaposlenih u Gradskom saobra}ajnom preduze}u, koju je utvrdio Samostalni sindikat sa gradskom vladom, i neredovnim isplatama li~nih dohodaka. Za 1998. godinu, verovatno ste upoznati,
mi smo tek skoro primili septembarsku platu. Ukupni dug gradske vlade
prema radnicima Gradskog saobra}ajnog preduze}a za isplatu li~nih dohodaka iznosi 54 miliona 469 hiqada 733 dinara, ili 13 miliona 241 hiqada 380 maraka za 21 mesec. S obzirom da Samostalni sindikat pre}utkuje i prelazi preko toga da se utvr|ena cena rada ne po{tuje po kolektivnom ugovoru koji je potpisan i koji vaì za ostale “komunalce”, o~igledno da se namerno izaziva revolt zaposlenih u javnim komunalnim
preduze}ima.
Tako|e ste upoznati sa posledwim {trajkom od pre nekoliko dana
koji, naravno, nije imao nikakvog efekta, sem prozivke funkcionera
Srpskog pokreta obnove kako naroda, tako i svih zaposlenih u Gradskom
saobra}ajnom preduze}u. Mi, radnici ovog preduze}a smo svesni namere
gradske vlasti i trudimo se da o tome obavestimo javnost. Upravo jedan
235
od tih na~ina je i ova konferencija Gradskog odbora Srpske radikalne
stranke, gde nam je omogu}eno da javno govorimo o zloupotrebi slu`benih poloàja i korupciji gradske vlasti koja dovodi do propasti jedinog
i najve}eg gradskog prevoznika.
Kada su dolazili na vlast i ponovo vratili “ôvi}evu taksu” od 3%,
govorili su da }e sredstva od te takse biti uloèna u kapitalne investicije, a na prvom mestu u revitalizaciju Gradskog saobra}ajnog preduze}a.
Gde su pare oti{le, ~ini se da i ne treba puno pri~ati o tome, s obzirom
da je najve}i gradski prevoznik, a vi ste svedoci toga, u najgorem mogu}em
periodu od kada postoji (a traje vi{e od 106 godina). Sada se od Aleksandra Milutinovi}a, to ste, pretpostavqam, ve} ~uli, o~ekuje da uputi dopis Republi~koj vladi za izvr{ewe vlasni~ke transformacije Gradskog
saobra}ajnog preduze}a. Mi, radnici ovog preduze}a, smo svesni namere
Srpskog pokreta obnove, te }emo na sve mogu}e na~ine poku{ati da osujetimo tu takozvanu transformaciju na{eg preduze}a, makar to morali
da radimo i ka{ikama i viqu{kama. Tako|e, svesni smo toga da }e na sve
mogu}e, ali svakako perfidne na~ine, poku{ati da nas razbiju, to jest
podele na tri izborne jedinice (bar prema navodima Aleksandra Milutinovi}a) na saobra}aj, elektrovu~u i remont. To bi, otprilike, bilo
kao da razdvajate srce od krvotoka. Stoga je jasno da Gradsko saobra}ajno
preduze}e po takvoj podeli vi{e ne bi moglo da funkcioni{e. Wihovi
razlozi su veoma jasni – ako nas razjedine i podele, lak{e }e mo}i da rasprodaju pojedine pogone.
Pogoni “Kosmaj” i “Zemun” su u tom smislu najprimamqiviji, ali mi
koji radimo tamo, pogotovu u pogonu “Kosmaj”, to svakako ne}emo dozvoliti. Prvi korak koji }emo na~initi jeste uvo|ewe konduktera na linijama 23, 16, 83, 53 i 28. I te kako smo svesni da na taj na~in bitnije ne}emo
popraviti priliv sredstava u Gradskom saobra}ajnom preduze}u, jer kao
protivnika imamo vi{emilionske malverzacije i krajwe nedoma}insko
poslovawe, moè se re}i vrha Srpskog pokreta obnove”.
Dragoslav Vrani}, voza~ pogona”Kosmaj”, naveo je slede}e: “Kolega
Trajkovi} je izneo pojedinosti o kra|ama gradske vlasti, a ja bih pomenuo neke od na~ina sprovo|ewa otima~ine. Kada Gradsko saobra}ajno
preduze}e izbaci maksimum vozila u saobra}aj, a to je negde oko 800 voznih jedinica, slede}i dan gradska vlada naredi {efovima pogona da izvr{e redukciju saobra}aja za 10, eventualno 20%, gde se vozni park prepolovi. Razlog te redukcije saobra}aja jeste redukcija goriva koju direktno vr{i gradska vlada kako bi u javni gradski saobra}aj uvela {to
ve}i broj privatnika, koje “reketira”. Tako gradska vlast ostvaruje dve
dobiti, prva je redukcija goriva za Gradsko saobra}ajno preduze}e, a druga su privatnici koji gradskoj vlasti pla}aju impozantni danak”.
Ovim re~ima pridruìo se i tre}i radnik pogona “Kosmaj”, Zoran
Milojevi}, apostrofiraju}i da su jedini krivci za situaciju u Gradskom
saobra}ajnom preduze}u Samostalni sindikat i gradska vlast.
236
SKUP[TINSKA POLEMIKA DRAGI[I] – PUTNIKOVI]
RASKRINKANE PREVARE
[ef odborni~ke grupe Srpskog pokreta obnove u Skup{tini grada
Beograda, Milan Putnikovi} dosledno branio vaè}i princip tiranije ve}ine. Ne~uveno zatvarawe o~iju pred dokazanim kriminalom gradskih funkcionera raskrinkao Stevo Dragi{i}
Na posledwoj, sedamnaestoj sednici Skup{tine grada Beograda, bez
znawa stare{ine gradskog organa uprave, koji po slu`benoj du`nosti
u~estvuje u pripremi skup{tinskih zasedawa, kao druga ta~ka dnevnog
reda uvr{ten je i predlog za razre{ewe sekretara Skup{tine. Predlog
nije iznenadio samo Biqanu Kajgani}, ve} i sve gradske odbornike.
Skup{tinska ve}ina je glasala i da se sekretaru, ~ije je razre{ewe predloèno po ishitrenom postupku ne da re~ u raspravi koja je usledila po{tuju}i Poslovnik, dopis koji je u toku ove, u najmawu ruku ~udne sednice. Dostavila odbornicima Biqana Kajgani}, detaqno je sa skup{tinske
govornice i{~itao Stevo Dragi{i}, ~ime je i prisutne i javnost upoznao sa “odbranom” sekretara. Te{ko da su se do sada iz redova vladaju}e
gradske garniture mogle ~uti teè optu`be na ra~un pojedinih gradskih
~elnika. Birokratski neubedqivo “obraz” ve}ine postarao se da sa~uva
Milan Putnikovi}:
“Postoje raznorazni motivi za{to dolazi do razmimoilaèwa me|u
qudima. Mi moramo da se pona{amo razumno. Ako je izostala saradwa izme|u sekretara Skup{tine grada, koja je ina~e vrlo visoka funkcija, i
Izvr{nog odbora, onda ostaje samo jedno opredeqewe: ili Izvr{ni odbor, ili sekretar. O~igledno je da zajedni{tva nema. I za{to je ba{ na
dana{wi dan morala sve ovo da obelodani i to prvo po{to vidi da li }e
predsednik Izvr{nog odbora da predloì wenu smenu? Kako onda reagovati na to? Ukoliko prosta ve}ina odlu~i da gospo|a Kajgani} mora da
ode, zna se. Svi ti propusti morali su blagovremeno da nam budu dostavqeni. Sve se to doga|alo ranije. Ja }u vas, demokrate, da podsetim da je
gospo|a Kajgani} do{la u sukob i sa va{im ~ovekom i vi ste onda traìli wenu smenu, jer je va{ ~ovek sa wom bio ravnopravan. Kad ne{to do|e
do kraja, boqe je to elegantno okon~ati, nego od ni~eg praviti aferu”.
Slepi za dokaze
Na neubedqivi demago{ki nastup svog kolege odreagovao je Stevo
Dragi{i}:
“Ovo je za~arani krug i u wemu je samo jedna stvar sigurna – niko od
prisutnih nije osporio ta~nost tvrdwi koje su navedene. âk ni gospodin Putnikovi}. Jedino {to je rekao, jeste: “Za{to je ovo obave{tewe
upu}eno ba{ na dana{wi dan?” Gospodin [e{lija kaè: zato {to je upu}eno ba{ na dana{wi dan, treba prvo da se ispita. Parafraziram, a vi
me, gospodo, ispravite ako nije tako. U najmawu ruku, o~ekujemo od onih
koji pretpostavqaju da je ovo ta~no, da se danas uop{te ne izja{wavaju;
da ne glasaju ni za, ni protiv, da postoje neke afere sa kojima se gospo|a
Kajgani} evidentno nije slagala, da je upozoravala nadle`ne organe da
237
svoj posao radi u skladu sa zakonom, da i pored toga nije izvr{eno ono
{to je zahtevala, da je predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada
svesno opstruirao rad sekretara. I vi se pitate za{to ba{ danas. Kao da
je bitno za{to danas, a ne ju~e. Mogla je i za mesec dana sve ovo da objavi.
Bitno je da vi ne sporite ta~nost tvrdwi, nego ste na ove dokumentovane
dokaze odgovorili samo da se sekretar Skup{tine ne slaè sa Izvr{nim odborom. Postavqa se pitawe za{to da se ne slaù i {ta je uzrok
tog neslagawa. Uzrok neslagawa je {to sekretar nije pristao da igra wihovu igru, i predvo|enu Spasojem Kruni}em. Ako se onda ve} dovodimo u
dilemu u tom sukobu sekretara sa Izvr{nim odborom, i tom utvrdimo
uzrok, onda ba{ zbog uzroka treba da leti predsednik Izvr{nog odbora,
jer je on inspirator kriminalnih afera, a sekretar mu se suprostavio.
To je jedini kriterijum koji je normalan u ovoj situaciji. Tom va{em argumentu, gospodine Putnikovi}u, fali jo{ samo ova komponenta – {ta je
uzrok udaqavawa?”
Razre{ewe bez suda
Putnikov} se, me|ugim, nije dao smesti
“Ove tautolo{ke egzibicije mogu da zbune samo naivne. Ako je, i to
jednostavno, ne{to tek danas dato svima nama na uvid, ko je taj ko sme da
prihvati ovakav dokaz o krivi~nom delu? Qudi moji, pa ovde ima puno
pravnika. Svaka prijava mora da ide svojim tokom. Prvi }u pozdraviti
ako bilo {ta od toga bude dokazano. Na osnovu ne~ije tvrdwe, kao pravnik ne mogu da se opredelim i to za mene danas nije verodostojno. To je
potpuno arbitrirawe – negirawe pravosu|a”.
Za govornicu je stao ponovo gospodin Dragi{i}:
Kriminal potvrdila i Komisija
“Malo ste pobrkali ~iwenice, gospodine Putnikovi}u. Ovde se radi
o tome da je jedna komisija ve} utvrdila nezakonitosti. Zna~i, to je ve}
utvr|eno, dokazana stvar, a o tome su obave{teni i svi oni koji su bili
du`ni da postupaju u skladu sa zakonom.
Obave{teni su i Izvr{ni odbor i predsednik Izvr{nog odbora.
âk je predsednik Izvr{nog odbora u~estvovao u svemu tome, opstruirao
rad komisije, koja je, i pored opstrukcija, zavr{ila svoj rad. Nije neko
seo pa proizvoqno napisao sve ovo. U rukama mi je ~iweni~ni tabelarni
prikaz kriminalnih afera. Ovde se radi o konkretnom slu~aju.
Dovoqno je da se samo jedan slu~aj dokaè, pa da ve} padne sumwa u ispravnost ~oveka koji obavqa javnu funkciju. Kako gospo|a Kajgani} nije
dobila re~, bilo bi najpo{tenije da se bar Spasoje Kruni} pojavi, pa da
on demantuje ovo o ~emu mi pri~amo. Da ga ne branite vi, gospodine Putnikovi}u ve} da se on sam brani i kaè o ~emu se radi. Ovde se, eventualno, radi o tome da je komisija utvrdila da je gospodin Kruni} ume{an u
aferu sa nabavkom ra~unarske opreme. I to je samo jedan slu~aj.
Pretpostavqam da ima jo{ mnogo takvih slu~ajeva. Ho}ete dokaz? E, pa,
ovde, gospodo, mi imamo konkretan dokaz. A vi samo treba da ga pro~itate, Putnikovi}u. Priznajte, vi to niste ni pro~itali, jer je informaci238
ju potpisala gospo|a Kajgani}, a vi, ra~unaju}i da je weno razre{ewe rutinska stvar, smatrali ste da sve to vi{e nije ni bitno. Me|utim, veoma
je va`no.
Va`no je zbog onih odbornika koji bi danas trebalo da podrè va{
predlog. Dovodite wih u nezgodnu situaciju, terate ih da podrè kriminal protiv izri~itog zahteva da se posao obavqa zakoniski. Ovde su se
sukobila dva ~oveka: jedan koji je kr{io zakon i drugi koji je insistirao
na zakonitosti. Na{ izbor je sada, prakti~no, sveden na izbor izme|u ta
dva ~oveka. Ponovo vam kaèm, vi one koji bi trebalo da vas podrè dovodite u veoma nezgodnu situaciju, jer treba da podrè onog drugog koji je
ume{an u kriminal i to samo zato {to je lojalan ~lan va{e stranke”,
bio je kategori~an gospodin Dragi{i}.
@ana @ivaqevi}
SEKRETAR SKUP[TINE GRADA,
BIQANA KAJGANI], “PONOVO NA SLOBODI”
TRAG DO VU^JE JAZBINE
Rasplet brojnih afera u Skup{tini grada, ~iji je ideolog, po tvrdwama smewenog sekretara Biqane Kajgani}, gospo|a Danica Dra{kovi}, odigra}e se u sudu. Mnogo posla za kriminalnu policiju, ~iju je istragu do sada opstruirao predsednik Gradske vlade. Milionske cifre
progutao “ra~unarski virus”.
Poznavaoci skup{tinskih prilika tvrde da nijedan smeweni funkcioner do sada nije imao tako argumentovani odlazak, kao dosada{wi sekretar Skup{tine grada Beograda, Biqana Kajgani}. U wenu odbranu,
ta~nije u odbranu ozbiqnih optu`bi za zloupotrebe i kriminal ~elnih
qudi Gradske skup{tine, koje je taksativno navela i kompletirala posebna komisija, ustala je i odborni~ka grupa Srpske radikalne stranke,
iako svojevremeno, u februaru 1997. godine, nije podràla izbor gospo|e
Kajgani}. Dokumenti koje je predo~ila javnosti ova, za{to to ne re}i,
hrabra èna, stare{ina gradske uprave, imaju svoju teìnu. To, ipak, nije bio dovoqan razlog mnogim odbornicima da preispitaju svoju unapred
donetu odluku i da glasaju po svojoj savesti. Bio je to izbor, kako reko{e
radikali, izme|u zata{kavawa kriminala i suo~avawa sa wime.
U predlogu dnevnog reda, koji je dostavqen Skup{tini, novi savezni
ministar, Milan Boì}, tada u funkciji v.d. predsednika Skup{tine, naveo je da je razlog za smenu “lo{a saradwa sa Izvr{nim odborom”. Na drugom tasu, me|utim, stajao je dokument Komisije za vanredni popis ra~unarske opreme, nabavqene tokom 1998. godine (stawe na dan 20. novembra
1998), u kome 70 stavki jasno govori o nenamenskoj potro{wi buyetskih
sredstava, o “preme{tawu” 1.600.000 dinara iz drugih buyetskih pozicija,
koje nije bilo u skladu sa odlukama o buyetu, o nepostojawu pisanih ugovo ra o sklopqenim poslovima, o pla}awima koja su obavqena avansno, i to
239
100 odsto, o pla}enim profakturama za koje nikada nisu dostavqeni ra~uni, o opremi koja je pla}ena, ali je na vol{eban na~in zalutala...
Gospo|a Kajgani} je optuìla predsednika Gradske vlade da je svesno
opstruirao kako rad komisije, tako i daqe tragawe kriminalisti~ke policije oko afere vezane za kupovinu ~e{kih autobusa. Pravi bum me|u
predstavnicima medija izazvalo je obave{tewe u kome odlaze}i sekretar
kona~no razgoli}uje jedan neformalni centar mo}i, u ~ijim je rukama
ve} dve godine grad Beograd. Taj centar nije vi{e jedna stranka, ve} interesna grupa koju predvodi gospo|a Danica Dra{kovi}.
Po{to, kako kaè, nije prihvatila pravila igre, gospo|a Kajgani}
je, kao neprijatni, ali pravovaqani svedok, sklowena.
U domu familije Kajgani} samo naizgled opu{tena atmosfera. Majka zabrinuta, sin i k}erka gospo|e Kajgani} suzdràni. Jedino je Biqana
uvek ista. Raspoloèna. Kao da joj je stra{an kamen pao sa srca, veli. Ta
funkcija, u takvom okruèwu, nije vredela tolike energije. Neka nadle`ni organi sada daqe rade. Ona je trasirala put.
Gospo|e Kajgani} se prise}amo iz onih vremena kada je, kao zamenik
javnog tuìoca, prikupqala dokaze u vezi ve} pokrenute krivi~ne prijave protiv Milutina Mrkowi}a. Ume{ao se tada i Centralni komitet,
prijava je morala biti povu~ena, a mladoj pravnici je oduzet predmet.
Stvar je nakon krupnih potresa dospela i do republi~kog tuìoca. Biqana Kajgani} je, nakon jedne duge i iscrpquju}e bitke, ponovo pro{la
reizbor. Pokrenula je svojevremeno i krivi~ni postupak protiv unuka
Josipa Broza. Broz junior je osu|en i smewen sa tada{we funkcije.
“Ono {to nisu uspeli ili nisu èleli da urade komunisti i socijalisti, uradio je Srpski pokret obnove”, s gor~inom poru~uje gospo|a
Kajgani}.
• Sedamnaesta, hitna sednica Skup{tine grada ne}e ostati zabeleèna po tome {to je na woj izabran novi gradona~elnik srpske prestonice, ve} {to je na woj smewen jedan “nepokorni” sekretar Skup{tine. Nakon va{eg neo~ekivanog obave{tewa o kriminalnim aferama, koje ve}
duè vreme potresaju ovo zdawe, upu}enog i odbornicima i predsedniku
Gradske vlade, sednica je krenula drugim tokom. Zabraweno vam je na sednici ~ak i da se branite, bar replicirate onima koji su vas direktno optuìvali i vre|ali. Da li vas se ~elnici Grada, iz redova Srpskog pokreta obnove, pla{e?
Kajgani}: Da, oni me se pla{e. Moje obra}awe odbornicima nije nijednog ~asa bilo motivisano èqom da spre~im moje razre{ewe. U ovim
okolnostima to je jedino i bilo mogu}e. Sigurna sam da bi mi rad u ovakvim okolnostima bio apsolutno nemogu}. Zbog toga je ovo razre{ewe jedino pravo re{ewe da se distanciram i da za{titim sebe od opstrukcije,
eventualne nenamerne gre{ke, najgorih podmetawa, na koje su neki qudi
bili spremni, ne bi li me {to pre uklonili. Onoga ~asa kada je Srpski
pokret obnove u{ao u Saveznu vladu, trebalo je po~istiti sve neprijatne
svedoke dvogodi{we haoti~ne vladavine Beogradom. I Biqana Kajgani}
je morala da ode. Ja sam to znala ve} odavno, ali nisam htela da odem sama.
240
Poru~ila sam im ~ak, kada su u ~etiri oka ispucali svo svoje oru`je, da
}e morati da me smene. A dokumentaciju sam pa`qivo prikupqala ve} od
septembra ove godine.
O istini i pravdi
Neki “advokati” Srpskog pokreta obnove zlurado su primetili na
sednici da je dokazni materijal o zloupotrebama gradske vrhu{ke stigao
tek nakon akta o va{em razre{avawu.
Kajgani}: To su konstatovali samo oni odbornici koji ne èle da
raspravqaju o su{tini problema. âk mi i op{irnu informaciju, koja
obiluje dokazima o zloupotrebama pri nabavci nove kompjuterske opreme (sve je prethodno utvrdila Komisija) pripisuju kao poku{aj predupre|ewa smene, {to je trebao da bude diskvalifikuju}i faktor u ovom
obave{tewu. Zato koristim i ovaj trenutak da potvrdim sve navode iz
obave{tewa. Da to nisam u~inila, ose}ala bih se suodgovornom za ne{to
u ~emu nisam u~estvovala. Smatrala sam da je to moja i profesionalna i
moralna obaveza. Rade}i u navedenim okolnostima, kao logi~na posledica se nametao zakqu~ak da }e moja eliminacija uslediti onoga ~asa kada
se u Skup{tini na|e dovoqan broj glasova. To mi je ~ak i napomenuto,
onako dobronamerno.
Gospo|o Kajgani}, ko vam je to napomenuo?
Kajgani}: Gospodin Aleksandar Milutinovi}... Milutinovi}u sam
rekla da ne}u oti}i do zadweg ~asa, da }e morati oni da me razre{e. Sa{a
(Milutinovi}) je poku{ao da me ubedi da odem zbog tobo`weg sukoba sa
Kruni}em. A mnogo je puta bio svedok kada sam iskqu~ivo i jedino traìla svoje pravo da radim. âk mi je prijateqski napomenuo: “Biqana, mi
imamo dovoqan broj glasova, uzmi {to ti se nudi”. “Ma ja uop{te ne sumwam da sada imate glasove”, odgovorila sam, “ali }u ostati do kraja”.
Agentura po meri ôtri}a
U napadima na vas posebno se istakao gospodin ôtri}, koji vas je na
sednici ne samo nazvao agentom CIA-e, saradnicom albanskih separatista i teroristi~kih bandi, ve} vam je ~ak imputirao da ste, po wegovim
re~ima, odbili da u~estvujete u bezbedonosnim pripremama Beograda u
vreme pretwi bombardovawem. Naknadno je ~ak i svim beogradskim redakcijama poslao protestno pismo, u kome je sve medije blagonaklono
upozorio da }e, ukoliko objave va{e izjave, zavr{iti na sudu. Skup{tina grada vas je, kako saznajemo, po nalogu nekih ~lanova Gradske vlade,
tuìla za klevetu. Va{ komentar?
Kajgani}: ôtri}evo pismo predstavqa preventivnu cenzuru nepoznatu bilo kom totalitarnom reìmu i najboqi je dokaz da su sve ~iwenice, koje sam prezentirala odbornicima, istinite. Taj wegov dopis za mene,
nakon dvogodi{we izuzetno te{ke saradwe, predstavqa izvesnu satisfakciju. ôtri} u svojoj servilnosti, u svom poltronstvu, revnosti, ne dozvoqava da se uop{te ~uje kriti~ka re~. Kakvi separatisti, kakva CIA?! U ne dostatku protivargumenata morao je ne{to da kaè. I to je bedno.
241
Pred vama je ~estitka koju mi je uputila ovih dana na~elnica Uprave
odbrane Beograda, gospo|a Milena Nenadovi}-Petkovi}, u kojoj mi ~estita Boì} i novogodi{we praznike, i zahvaquje se na izuzetnoj saradwi. Tokom kriznih momenata, Centar za obave{tavawe odbrane Beograda bio je izuzetno zadovoqan mojim radom. U vreme najve}eg sukoba SPSa i koalicije “Zajedno”, ja sam bila most saradwe, jer nikada nisam bila
strana~ki ostra{}ena i zato sam bila najpogodnija da uspostavim kontakt i poveèm Skup{tinu grada, na ~ijem je ~elu tada bio \in|i}, sa
Komandom grada. Ja sam vanparlamentarna li~nost, nikada nisam nikoga
pitala kojoj stranci pripada, a radila sam iskqu~ivo po zakonu.
Danino komunisti~ko ~istili{te
Duga je lista zloupotreba i mahinacija koje navodite, a ~iji je, reklo
bi se, izvr{ni direktor gospodin Kruni}. Vrh tog ledenog brega je, kako kaète, siva eminencija velegradske vlasti, supruga Vuka Dra{kovi}a. Za wu kaète da je alfa i omega svih poslova, od onih kadrovskih do
woj najdraìh – finansijskih (prim. aut.). Recite nam neke detaqe kadrovskih ~istki za koje imprimatur, kako rekoste, daje iskqu~ivo Danica Dra{kovi}. Koji su to weni kriterijumi pri izboru funkcionera, saradnika?
Kajgani}: Gospo|a Dra{kovi} svoje kadrove bira iskqu~ivo po servilnosti i poltronstvu. Ne znam samo kako se to prevarila u meni. Da
krenemo, na primer, od gospodina [uvakova, koji je bio zamenik sekretara za kulturu, koji je razre{en, a ja nisam htela da predloìm wegovo
razre{ewe. I tog predloga nema, a jedino i iskqu~ivo uz moj predlog, koji je neophodan proceduralni dokument, on je mogao biti razre{en. On je
nezakonito smewen na sednici Izvr{nog odbora.
I bez obzira {to obrazloèwa nije bilo, moèmo samo da pretpostavimo {ta se dogodilo, {to nema mog pismenog predloga bez koga ne
moè da krene procedura, {to sam ja bila izuzetno zadovoqna wegovim
radom i {to sam kategori~no odbila taj predlog, [uvakov je razre{en.
On mi je savetovao da ne dièm galamu i mirno je, tiho, oti{ao. Nije
hteo da vodi sudski spor, ina~e bi uspeo. Nije bio ~lan nijedne stranke,
ali je bio, kao i ja, predlog Srpskog pokreta obnove. Za takva funkcionerska mesta nije bilo konkursa, ali nijedan predlog nije mogao da pro|e
ukoliko ga ne odobri li~no Danica Dra{kovi}. Mimo wenog protivqewa nikada nije pro{ao nijedan predlog. Kada meni do|e neki predlog, bilo mi je najbitnije da li on formalno pravno ispuwava uslove (za pomo}ni~ko mesto naj~e{}e visoka stru~na sprema, osam godina staà, stru~ni
ispit). Bilo je slu~ajeva kada su mi bukvalno naturali nekvalifikovane
qude, i te sam predloge morala da odbijem.
Razre{ena je du`nosti i gospo|a Gordana Vladisavqevi}, koja je u
vreme konstituisawa ove Skup{tine, u februaru 1997. godine, bila sekretar Sekretarijata za skup{tinske poslove. Jedna je od retkih koja je
ostala sa nama, iako je nasle|ena iz pro{le garniture, ali je, naàlost,
razre{ena, iako meni ni dan danas nije jasan razlog. U~iweno je to iako
sam se ja pobunila, jer je ona odli~no obavqala svoje profesionalne du242
`nosti. Kako je gospo|i Vladisavqevi} u to vreme falilo jo{ nekih
{est meseci do penzije, zamolila me je da ne reagujem. Oti{la je, a da
uop{te ne znam zbog ~ega. Ovih dana mi je poslala ~estitku.
U istom paketu smewen je i Boro Kova~evi}, pomo}nik sekretara u istom Sekretarijatu. Sli~nu sudbinu doìveo je i Miodrag Milo{evi},
biv{i direktor Gradskog zavoda za informatiku i statistiku, koji je, tako|e, smewen, i to u julu pro{le godine. Za wega sam dala predlog o razre{ewu. Bilo je tu malo problema sa firmom IBM, od koje je Skup{tina
grada prvobitno nabavila kompjutersku opremu. A pravih problema }e tek
biti. Pristala sam da napi{em predlog o razre{ewu, jer je gospodin Milo{evi} u odre|enom trenutku pod pritiskom i po naredbi gospodina Milana Boì}a, kako mi je rekao, pristao da potpi{e prvu nabavku ra~unarske opreme. U to vreme su jedino sekretar Skup{tine grada i direktor
Gradskog zavoda za informatiku bili ovla{}eni za takvu vrstu nabavki.
Zamislite moje iznena|ewe kada je stigla oprema, a ja je nisam naru~ila. Odmah sam traìla izja{wewe od Milo{evi}a, nisam htela da ga
{titim, iako sam imala razumevawa za wega. Razumela sam, to je, uostalom, kasnije i on sam izjavio u novinama da mu prete, ucewuju ga. On je èleo da zadrì svoje radno mesto i pristao je da potpi{e. Ja tako ne radim – ili si principijelan do kraja i drì{ se zakona, ili ne. Kasnije,
kada je odbio wihove ucene, odbio da legalizuje nabavku druge ture ra~unarske opreme, wegovo razre{ewe je bilo neminovno. I pored svih simpatija za gospodina Milo{evi}a, odbila sam tada da ga za{titim – ba{
zato {to je prvi put popustio, i on je oti{ao. Zato sam ve} tada znala da
je pitawe moje eliminacije samo stvar trenutka, jer im je moje striktno
po{tovawe zakona neprihvatqivo. Zato sam skupila dokaze, iskopirala
dokumente i obezbedila ih.
Danin pucaw u prazno
I vas je, koliko se se}amo, svojevremeno za sekretara Skup{tine
grada predloìla gospo|a Danica Dra{kovi}. Kako ste vi dospeli na
wenu listu kadrova?
Kajgani}: Ja sam bila wen advokat. Zastupala sam je u parnici za naknadu {tete, kada su je pretukli. U~estvovala sam u postupku sa “Politikom”, kada je Danica Dra{kovi} tuèna za krivi~no delo klevete,
pred Tre}im sudom. Tada sam je branila i odbranila. Nije me, naàlost,
dobro upoznala za to vreme, iako sam joj odmah na po~etku postavila dva
uslova. Prvi, da ne traì od mene da, kao sekretar Skup{tine grada, moram da imam ~lansku kartu Srpskog pokreta obnove, a drugi, da zna da }u
uvek raditi iskqu~ivo po zakonu. Obe}ala mi je li~no da nijedan od tih
uslova nikada ne}e biti doveden u pitawe. Imala sam utisak da je ~ak i
uvre|ena?!
Danas mi to sve izgleda kao nau~na fantastika. Zaista nisu traìli
da se u~lanim u stranku. Prvi uslov su ispunili, ali je bilo i onih, u vrhu stranke (mislim posebno Spasoje Kruni}), koji su bili vrlo nezadovoqni mojim vanstrana~kim statusom. Kada sam prvi put ozbiqno do{la
u sukob sa wom, ta~nije, kada nisam poslu{ala wen naredbodavni ton i
243
weno kadrovsko re{ewe koje ja, kao pravnik, zaista nisam mogla da prihvatim, svaka moja daqa komunikacija sa Dra{kovi}ima je prekinuta.
Do prekida je do{lo u oktobru 1997. godine. Meni je to, moram da
priznam, savr{eno odgovaralo. Vi{e me, dakle, nije direktno pritiskala, ali je to nastavila da ~ini preko svojih ~au{a. Gospodin Spasoje Kruni} je bio jedan od najmarkantnijih. On je, naravno preko we, znao da su
na{i odnosi zahladneli i to je koristio maksimalno.
Kruni}eva opstrukcija istine
Zna~i, izostala je svaka saradwa sa predsednikom Gradske vlade,
Spasojem Kruni}em. Postepeno ste, kako kaète, marginalizovani, izolovani od poslova gradske uprave, iako ste i daqe formalno bili wen
stare{ina. Ko je nakon te “suspenzije”, bez pe~ata i parafa, preuzeo va{e zadatke, i kakvi su bili odnosi unutar same Gradske vlade?
Kajgani}: Do koje su mere bestijalnost i arogancija gospodina Kruni}a prema meni pre{le svaku granicu i ukusa i zakona, pokazalo se tokom na{eg “slu~ajnog” sastanka u rakovi~koj op{tini. Naime, saznala
sam da rakovi~ko op{tinsko rukovodstvo ima ozbiqnih problema sa
upravnom inspekcijom. Zvani~na delegacija Skup{tine grada do{la je
kod predsednika SO Rakovice, Pe|e Dokmanovi}a, na radni, konsultativni sastanak. Kada sam ja nai{la, u kabinetu je bio i gospodin Kruni},
koji se prosto sablaznio kada me je ugledao.
Podse}am vas da smo predsednik Izvr{nog odbora i ja, kao sekretar,
svakodnevno u svom radu trebali biti upu}eni jedni na druge. Morali
smo svakodnevno kontaktirati, sara|ivati, a on me nije zvao mesecima na
sednice Izvr{nog odbora, na radne dogovore, na radne kolegijume, a raspravqalo se o gradskim temama. A ja sam bila stare{ina gradske uprave!
Moje prisustvo im je bilo vi{ak, neprijatni svedok svih mahinacija koji ne pristaje da igra wihove nezakonite igre. Zato su moje zadatke, zamislite, dobijali ôtri} i ôvi}?!
Dakle, sretnemo se ja i Kruni} u Rakovici ba{ kao {to treba, jer je
to op{tina u kojoj ima mnogo problema. Ve} tokom tog popodneva, gle iznena|ewa, gospodin Kruni} me je ~ak dva puta zvao na ku}u i ostavqao
hitne poruke da se javim. U prvi mah me to prijatno iznenadilo. Pomislim, ne{to se mewa, jer pre toga mesecima nije bio tu kad god mi je trebao da re{imo neko zna~ajno pitawe. Javim se ja i pitam – u ~emu je problem, kad on meni, kao iz topa: “Ko je tebi rekao da ide{ u Rakovicu”?
Poku{ala sam korektno da mu dam do znawa da on meni ne moè da odre|uje gde }u ja da idem, i da su me dnevni raspored i obaveze odvele u tu op{tinu. Razgovor, na kraju, nije bio ba{ najprijatniji, a ja sam mu se ~ak i
“izvinila” {to sam i wemu i jo{ nekom pokvarila mirno popodne svojom
profesionalnom revno{}u.
Po wihovom nare|ewu, “Studio B” me je mesecima vadio iz kadra. Svi
su tu, samo mene nema. Iako gospodina Kojadinovi}a znam vrlo dobro i
privatno, on nije smeo da me pozove na slavu. Taman posla da, nakon prvih
“sukoba”, gostujem kao sekretar Skup{tine grada u kakvoj emisiji! Sve je
to privatna pr}ija gospo|e Dane Dra{kovi}. Ja, jednostavno, vi{e nisam
244
mogla da }utim. Zato sam jo{ pro{le godine pozvala Kruni}a i rekla mu
da, ako mi i daqe bude onemogu}avao rad, da }u se obratiti javnosti. Bio
je prisutan i Aleksandar Milutinovi}. Kruni} mi je tada, na jednom od
mojih retkih susreta sa predsednikom Gradske vlade, obe}ao da mi ne}e
vi{e praviti probleme. Me|utim, moja suspenzija ostala je do daqweg na
snazi.
Mene Skup{tina grada nikada nije poslala ni na jedan put. U Italiju na informati~ki kurs, koji je ina~e finansirala italijanska vlada,
oti{la sam na li~ni poziv i na insistirawe organizatora. I da ne bih
zauzimala svojim kolegama iz gradske uprave jedno mesto, putovala sam,
na predlog gospodina îkowanija, van kvote. Nisam dozvolila da Skup{tina plati avionske karte, nego smo putovali 24 sata autobusom do
Bertinora. Isti~em da tokom svog dvogodi{weg rada jedino ja nisam bila ~lan nijednog upravnog odbora. To nije bilo slu~ajno, jer se zna da je
sve to dodatna zarada. Radila sam jedino u nadzornom odboru Beogradskog
kulturnog centra, gde se ne pla}a.
Sekretar – Kruni}evo pastor~e
Kao ilustracija moje izolacije: u Amsterdamu je pro{le godine odràno savetovawe za lokalnu samoupravu. Na taj put je oti{ao gospodin
Dragan ôvi}, iako on nije stare{ina gradske uprave. Na su|ewe u Pariz oko afere “Parking plus” oti{ao je opet ôvi}, a u pitawu je me|unarodna arbitraà u koju je ume{ana Skup{tina grada.
Na~in na koji su ~elnici Srpskog pokreta obnove re{avali lokalne probleme, za mene je, najblaè re~eno, bio skandalozan. Recimo, gospo|a Gordana Ani~i}, koju ste i vi kao novinar zapazili na sednici
Skup{tine grada po qutom advokatisawu, uticajan je funkcioner na
Vra~aru, ta~nije potpredsednik SO Vra~ar. Protiv we je, ~ulo se i na
sednici, podneta krivi~na prijava zbog zloupotrebe, ta~nije zbog izdavawa lokala u zakup u ulici Save Kova~evi}a 42. Da bi je za{titila od
sankcija, prema nekim mojim saznawima, gospo|a Dra{kovi} “dodelila”
je nekome stan od 38 kvadrata u Tomasa Jeà 17. Postoji prijava u Okru`nom tuìla{tvu. E, sad, u kojoj je fazi, vide}emo. Pri~a se da je i urednik vrlo uticajnog nedeqnika “NIN”, tako|e dobio od Dane stan. Mo`da je zato tekst o doga|awima u Skup{tini grada, vezanim delom i za
moj “slu~aj”, bio tako oskudan.
Me|uqudske odnose u Izvr{nom odboru Skup{tine grada ne bih komentarisala.
]utawe je i dara i para
Kako je po~eo taj va{ isfrizirani, nazovi sukob, sa predsednikom
Gradske vlade? îme ste ga to li~no, osim {to ste mu dirnuli u lik i delo Dane Dra{kovi}, isprovocirali?
Kajgani}: Odlu~i svojevremeno gospodin Kruni} da urami neke crteè i napi{e, on li~no, iako na to nema pravo, zahtev da se za tu namenu
iz kase Grada odvoji 2.000 dinara. Cifra mizerna, sloì}ete se. Ali ja
ne dam, ne dam da mi se me{a u nadle`nost, ne dam da se novac tro{i na
245
nepotrebne stavke. Nakon toga, u|em u restoran i vidim da slika nema.
Odneo ih Kruni}. E pa lepo, pozdravite ga onda i recite da }e to morati
da plati iz svog yepa, poru~im predsedniku Gradske vlade. Ni mesec dana
nije pro{lo, pratite rad Skup{tine i znate kakvo je stawe u buyetu, kad
opet novi zahtevi... Kada me je pitao za{to i to nisam odobrila, rekla
sam mu: “Gospodine Kruni}u, vi za to niste nadle`ni, zadrìte se, molim
vas, na trolejbusima, kamionima, avionima, ostavite meni name{taj”.
Nijednog trenutka nisam pokazivala èqu za kompromisom. Da sam
ijednog ~asa pristala da verifikujem wihove nelegalne radwe, vi i ja ne
bi danas razgovarali na ovaj na~in, i ja ne bih bila ni u ovom stanu do koga sam do{la zamenom stana koji mi je ostao jo{ od pokojnog supruga, niti bih bila razre{ena. Dobila bih ~ak i novu funkciju.
Biqana Kajgani} nikada tokom svog dugogodi{weg staà nije dobila
nijedan stan, a Skup{tini grada sam se svojevremeno obratila za kredit,
dok sam jo{ bila zamenik javnog tuìoca, da bih mogla da renoviram stan
u kome i danas ìvim. Trebalo je mnogo uloìti, jer biv{i vlasnici za
kvadraturu (49 m2) koju sam mewala, nisu traìli doplatu.
Me|utim, kako ni tada i tamo (Javno tuìla{tvo) nisam slu{ala,
ve} sam, drè}i se zakona, mislila svojom glavom, Skup{tina grada, koja
je u to vreme stanove i kredite delila {akom i kapom, nije me udostojila
ni da mi odgovori na zahtev.
Avanzovawe SPO-a ojadilo kasu Beograda
Ulaskom Srpskog pokreta obnove u Saveznu vladu, odnos sile i zakona u Skup{tini grada se drasti~no promenio. Kako su se pona{ali i ose}ali zaposleni u gradskoj upravi? Kako je i kada, neko re~e “gurawe prqavog ve{a i uklawawe svedoka pod tepih”, krenulo?
Kajgani}: Avanzovawe SPO-a je samo oteàlo ionako lo{u situaciju u Gradskoj vlasti. Prema nekim mojim saznawima, odmah je pao dogovor
da se ja prva elimini{em. Zato su ve} u ponedeqak zapo~eli sa mnom svoje pregovore, nude}i mi mesto direktora na DIF-u. Tu du`nost ina~e
obavqa ~ovek koji je ~lan Socijalisti~ke partije. Prvo su mi, znaju}i da
su mi deca odrasla, ponudili stan, pa direktorsko mesto. Obe}ali su mi
da }e finansijski pomo}i ~ak i rukometni klub “Stari grad”, ~iji sam
predsednik. Pregovara~ je bio Aleksandar Milutinovi}, jer su znali da
ja i on do sada nismo imali ni li~nih ni profesionalnih sukoba. [ta
vi{e! Sve ponude sam odbila.
Osetila sam da samo ~ekaju moje odsustvo da bi promenili {to{ta u
radu gradske uprave. Tu mislim, pre svega, na neka kadrovska re{ewa. Naime, trebalo je, to sam i najavila, da koristim godi{wi odmor i predsednik Administrativno-mandatne komisije (Vojislav Mihajlovi}) je odmah doneo brzopotezno re{ewe da me u mom odsustvu mewa Biqana Borovi}. Znaju}i o kakvom je pravniku, pa i relacijama re~ (Biqana Borovi}
je ro|aka advokata Borivoja Borovi}a, ina~e zeta Vuka Dra{kovi}a), nisam ni oti{la na godi{wi odmor. Jednostavno, nisam smela da ostavim
posao, pla{ila sam se {ta }u zate}i kada se vratim. Gospo|a Borovi} je,
ina~e, radila u advokatskoj kancelariji svog ro|aka i nikada, koliko je
246
meni kao advokatu poznato, nije zastupala nijedan ozbiqan slu~aj, uglavnom je vrlo qubazno do~ekivala s kafom Borivojeve klijente. Me|utim,
re{ewe o mom zameniku je i daqe ostalo na snazi. êkalo se samo da ja
nekud odem i da se sprovede plan.
Zbog Japana – balkanska pravila
I kada me je Odbojka{ki savez Jugoslavije pozvao na svetsko prvenstvo u Japan, 12 dana moga odsustva maksimalno je iskori{}eno. Zaposleni
su mi, nakon toga, pri~ali kako su do kasno u no}, vikend pre mog dolaska,
mewali sistematizaciju u ~ak ~etiri gradska sekretarijata i pripremali
re{ewa o razre{ewima i postavqewima. Ja nisam imala zakonskih mogu}nosti da se pobunim, da osporim sva ta re{ewa i nove sistematizacije.
Imali su re{ewe o zameni. Simptomati~no je da sam pre toga mesecima
traìla, u pisanoj formi, od predsednika Gradske vlade da se prona|e
adekvatno kadrovsko re{ewe i postavi novi direktor Gradskog zavoda za
informatiku (mesto je bilo upra`weno posle Milo{evi}evog razre{ewa), da se postavi direktor finansijsko-ra~unovodstvene slu`be, da se
postavi sekretar u Sekretarijatu za skup{tinske poslove i propise... Pisala, ukazivala, nisu reagovali! Znali su da sam preoptere}ena poslom, da
imam 1.300 zaposlenih u gradskoj upravi. Da nemam ni svoj kabinet.
îm je javnosti bila dostupna vest o ulasku SPO-a u Saveznu vladu,
u Skup{tini je me|u zaposlenima zavladalo jedno bezna|e. Moje razre{ewe, o kome se ina~e ve} {u{kalo, samo je oteàlo situaciju. Qudi se
pla{e, bar oni koji ina~e ne {uruju sa ovom strankom. Dolazili su do
mene da se raspitaju {ta }e daqe biti. Imate vi tu mnogo vrsnih pravnika, koji su o~ajni zbog raznoraznih mahinacija koje se doga|aju po sekretarijatima. Uradila sam ono {to sam i kao ~ovek i kao pravnik morala.
Ne èlim da budem advokat Skup{tine grada. Ukazala sam na propuste,
neka sada nadle`ni rade svoj posao.
Dra{kovi}eva Beba
Poznato je da vas je gospo|a Dana Dra{kovi} svojevremeno veoma cenila, sve dok u va{e prijateqstvo nije uleteo “slu~aj” izvesne gospo|e
Bebe. îme ste to, gospo|o Kajgani}, naru{ili Danin kodeks ~ojstva i
izazvali gnev te, sude}i po svemu, izuzetno mo}ne dame?
Kajgani}: Naàlost, do na{eg sukoba i raskida do{lo je zbog mog
profesionalnog odnosa prema radu. Iako nijednog ~asa nisam zaboravila da me je ona predloìla kao kandidata za mesto sekretara Skup{tine
grada, ose}ala sam ~ak i izvesnu obavezu, ipak nisam ni mogla ni smela, a
ni htela da pogazim izbornu voqu naroda i da jednu tako odgovornu funkciju, koja je zna~ajna za gra|ane Beograda, koja je stoèr zakonitosti
gradske uprave, bacim u blato zbog malo li~nog }ara. Uostalom, smatrala sam da profesionalnim odnosom najboqe {titim ne samo interese
gra|ana, ve} i interese Srpskog pokreta obnove. Ona to o~ito nije tako
shvatila. I to je tragedija, ne po Biqanu Kajgani}, ja tu nisam bitna, ve}
je to tragedija po ovaj narod, jer je Danica Dra{kovi} siva eminencija
jedne nekad izuzetno jake opozicione stranke, sada stranke na vlasti.
247
A {to se ti~e gospo|e Stane Boòvi}, koju svi u familiji Dra{kovi}, a i {ire, zovu Beba, danas je zamenik sekretara u Sekretarijatu za
socijalnu i de~iju za{titu. Gospo|a Beba je ina~e kuma Danice Dra{kovi}, i zbog tog “slu~aja” prekinuti su svi na{i odnosi. Danica je li~no
od mene traìla pravo da joj zaposlim kumu, a posle je jo{ kuma morala i
naglo da avanzuje. Nisam imala ni{ta protiv toga da pomognem, ali je gospo|a Dra{kovi}, i to ovde u mojoj ku}i, u oktobru 1997. godine, insistirala iskqu~ivo na jednom radnom mestu, koje je, tvrdila je, kao stvoreno
za wenu kumu – mestu pomo}nika sekretara za de~iju i socijalnu za{titu,
iz oblasti ostvarivawa prava. U naknadnom razgovoru sa “kandidatkiwom”, Beba mi je objasnila da je “radila u Dafiment banci kao istaknuti
ekonomista”, iako je po struci defektolog. Vidim ja da tu zakona nema i
pozovem Danicu da joj pojasnim da Beba kao defektolog (diplomu nisam
videla), moè da radi kao pomo}nik sekretara u oblasti dru{tvenih delatnosti, jer su nam, ina~e, neka mesta upra`wena, ali da ne moè da radi kao pomo}nik u oblasti ostvarivawa prava, jer je za takvo radno mesto
potreban Pravni fakultet. Uz sve to, to radno mesto uop{te nije bilo
upra`weno, na wemu, naime radi ~ovek sa 20 godina staà, sa adekvatnom
stru~nom spremom i poloènim pravosudnim ispitom.
Danica insisitra, ja obja{wavam da prvo moram ~oveka da razre{im,
da to nije qudski ni profesionalno... I tako u krug, onda ona mene zaprepa{}eno pita: “Ne}e{ to da uradi{ za mene i Vuka?” “Ne za tebe i Vuka,
ni za koga. To nije u redu”, odgovorim ja. Ponudila sam kumi istu platu
(dodu{e oblast ostvarivawa prava je vezana za finansije, prim. aut.), istu startnu osnovu pomo}nika sekretara. Poku{ala sam da objasnim, ali
je ona ostala iskqu~iva. Samo to. U pitawu je bio samo wen hir i sujeta.
I ja sam odbila, a ona mi je rekla da joj se nikad vi{e ne javim u ìvotu i
oti{la.
Tajna ve~era
[ta se daqe doga|alo najboqe govori o odnosima u Izvr{nom odboru i o tome kako je funkcionisala gradska vlast. Naime, par meseci posle toga, sugerisano mi je da je krajwe vreme da popunimo neka upra`we na mesta u Sekretarijatu za de~iju i socijalnu za{titu. Ja tada spomenem
Boòvi}ku, dakle, Danin predlog, ali mi, kao izuzetnog kandidata, pred loè izvesnu Slobodanku Bebu Brozovi}. Ispostavilo se, zamislite, da
je u pitawu ista osoba, samo su prezimena bila razli~ita. Stiè, dakle,
Dani~ina kuma Stana Beba Boòvi} da uzme re{ewe. Ostala sam zaprepa{}ena. O~emu se radi? Ja sam toj èni ve} nudila isti posao, ~ak i istu oblast. Ne bih daqe komentarisala da li je bila namerna ili slu~ajna
gre{ka.
Dve godine nisam koristila godi{wi odmor. Jedino moje odsustvo
bilo je tokom svetskog odbojka{kog prvenstva. Tokom tih 12 dana odsustva, gospo|a Beba je imenovana za zamenika sekretara za socijalnu i de~iju za{titu. Bilo je to neverovatno napredovawe u karijeri. A sve je to
aminovala moja stru~na zamenica, gospo|a Borovi}. Ne znaju}i {ta smeraju, a na predlog Vesne @ivkovi} (SPO), sada{weg sekretara za de~iju
248
i socijalnu za{titu, da Boòvi}ka bude wen zamenik, nedugo pre mog puta u Japan odgovorila sam da ona ne moè, po mojoj proceni, da odgovori
tom zadatku i odbila sam predlog.
Mehanizmi mahinacija
Iako danas i sama, onako u ~etiri oka, Vesna @ivkovi} priznaje da
sam bila u pravu, u mom odsustvu podràla je, naàlost, Dani~in izbor.
Toliko o Daninim Bebama. Tu je daleko intrigantnije da je Izvr{ni odbor za 12 dana promenio akte o sistematizaciji u ~etiri sekretarijata, a
pre toga je bio donet zakqu~ak da ne sme da se pove}ava broj radnih mesta. Postavili su ~ak i novog sekretara za skup{tinske i op{te poslove, iako sam insistirala da ja o tome odlu~ujem, jer je to bitno mesto za
mene i za Izvr{ni odbor. Izabrana je izvesna gospo|a Vesna Jefti}, koja je do tada radila u “Eurosalonu”. Razre{ili su i neke qude koje, zarad
profesionalnog odnosa, nije trebalo eliminisati. Nisam mogla da reagujem, jer je kompletan, ina~e vrlo prqav posao, bio zakonski pokriven.
Bila sam jako usamqena, koliko god da su mi slu`benici, sekretari, zamenici privatno prilazili, hrabrili me i ~estitali mi. Ipak, na sednici Skup{tine grada, kada je pokrenuto pitawe mog razre{ewa, niko
od odbornika Srpskog pokreta obnove, sa kojima sam do tada sara|ivala,
nije ustao u moju odbranu. Svi se pla{e.
Srpski pokret obnove pokrenuo bi mehanizam moje smene jo{ na pro{loj sednici, ali su znali da nemaju dovoqan broj glasova socijalista,
bez obzira {to SPS podràva SPO u Gradskoj skup{tini. Ulazak u Saveznu vladu je sve to promenio. Prema nekim mojim saznawima, socijalisti su dobili zadatak da glasaju za, bez obzira {to nisu znali ni dnevni
red sednice Skup{tine grada, i to bez diskusije.
Opreznost je majka sviju vrlina
Da li je tokom va{ih posledwih dana na mestu sekretara Skup{tine
grada bilo nekih poku{aja da vam se ne{to podmetne?
Kajgani}: Bilo je. U ponedeqak sam me|u podebelom hrpom dokumenata, koja su ~ekala moj potpis, uglavnom su to bile naredbe za isplatu,
otkrila dve koje su mi se odmah u~inile sumwivim. Treba li da vam kaèm da sam radila u izuzetno te{kim uslovima, zbog ~ega sam morala
maksimalno da budem koncentrisana, ba{ zbog eventualnih podmetawa.
Prvi nalog koji mi je zasmetao, bio je naslovqen na Zajedni~ki fond poslovnog prostora Grada i op{tina. To je bila neka obaveza koju smo imali jo{ iz 1996. i 1997. godine, a cifra oko 30.000 dinara. Druga naredba je
bila zakupnina poslovnog prostora u nekoj ulici, opet iz 1996. i 1997.
godine, pribli`ne sume. Raspitala sam se i re~eno mi je da je to pla}eno,
iako sam par dana pre toga poslala pismeno da ne sme ni{ta da se isplati dok ja ne potpi{em.
Znaju}i da je za finansije glavna Slavica Trajkovi}, Danin ~ovek
(jo{ jedno weno re{ewe, prim. aut.), ina~e zamenik direktora za finansijsko-ra~unovodstvene poslove, poo{trila sam kontrolu i komunicirala uglavnom papirima. Kako finansije funkcioni{u u Skup{tini
249
grada, najboqe govori podatak da ~ak iako Kolegijum, ili neko ko je za to
ovla{}en, odlu~i da se ne{to plati, a Danica ne da, Trajkovi}ka ne pu{ta pare, iako je naredbodavac za isplatu potpisao. Slavica je zamenik,
a direktora nikako da izaberemo...
Kada su mi naredbe za isplatu (od oko 60.000 dinara) donete, ja kaèm
– taj koji je isplatio neka i potpi{e. Pri tome, Zajedni~ki fond poslovnog prostora Grada i op{tina vi{e ne postoji od trenutka kada smo formirali Direkciju za poslovni prostor (nalazi se u okviru Sekretarijata za privredu). Trebalo je, dakle, da platim nepostoje}em pravnom licu
sa nepostoje}im ra~unom. Daqom proverom utvrdila sam da to niko i nikada nije ni platio.
Zato, gospo|o, hvala lepo na ponudama. Biqana Kajgani} je iza{la iz
tog taloga, a nezakonitosti oko nabavke ra~unske opreme nisam ja utvr|ivala, ve} Komisija. U ~etvrtak sam oti{la do “Glasa javnosti” da objave moje pismo, ali oni nisu smeli. Urednik se dvoumio sve do kasno u no},
iako sam ja predo~ila dokaze.
U senci afere uvek razre{ewe
Ta atmosfera apsolutne privatizacije u Skup{tini grada odrazila
se na rad svih gradskih sekretarijata, naravno i na Sekretarijat za imovinsko-pravne i gra|evinske poslove. [ta se tamo doga|alo?
Kajgani}: Taj Sekretarijat, na ~ijem ~elu je Gordana Luki}, predstavqa posebnu pri~u. Ona je do te funkcije do{la nakon smene jednog vrlo
sposobnog, korektnog sekretara, Branka Popovi}a, i to ne zato {to nije
radio po zakonu. Naprotiv! To je, novinarski gledano, jedna neiscrpna
tema zloupotreba, kriminala... Recimo, dobijam predlog, polovinom jula
1998. godine (naravno, u pismenoj formi), da gra|evinskog inspektora,
mr Dragana Luki}a, premestim na drugo radno mesto “radi efikasnijeg
obavqawa poslova iz nadle`nosti sektora”. I ja, da nisam oprezna kakva
sam morala da budem, prihvatila bih tu stvar kao re{enu. Odlu~im, me|utim, da ~ujem {ta }e inspektor Luki} da kaè. Od inspektora sam saznala da gra|evinska inspekcija ima velikih problema u radu, kao i da
stare{ina organa (Gordana Luki}) opstruira. Luki} mi je naveo par vrlo “interesantnih”, spornih slu~ajeva. Do ovog iznenadnog predloga o
preme{taju moglo je da do|e jer je taj, ina~e odli~an inspektor, 13. marta
1998. godine, doneo re{ewe kojim se “Komercijalnoj banci” obustavqa
daqa gradwa objekta u Bulevaru mira broj 20. Wegovo re{ewe potvrdilo
je i Ministarstvo gra|evina Srbije 25. juna 1998. godine, ali je prema
ovom dopisu, koji je potpisala sekretar Ministarstva, Dostana Simovi}, taj akt kojim se dostavqa odluka Ministarstva, stigao u Sekretarijat 14. jula 1998. godine. Uvertira, dakle, po~iwe.
Sve ovo, naravno, nije moralo da bude razlog wegovog preme{taja, ali
sam kroz razgovor sa wim, kao i kroz razgovor sa ostalim inspektorima
(od kojih sam, tako|e, traìla pismene izjave), zakqu~ila da je wegova revnost u ovom slu~aju najve}im delom zaslu`na za sekretarov predlog. Nakon razgovora sa inspektorom, odbila sam zvani~no sekretarov predlog o
preme{taju. Prijem kod mene i kod predsednika Izvr{nog odbora zvani~250
no su, 27. jula, traìli i svi inspektori. Kako Kruni}a nije bilo, ja sam
organizovala sastanak svih stare{ina Sekretarijata, na kome se, nepoznati su mi razlozi, nisu pojavile ni Gordana Luki} ni wegova zamenica.
Zakonom po pr}iji
Obavestila sam i gospodina Milutinovi}a, koji je kao Kruni}ev zamenik bio vrlo zadovoqan mojim pona{awem u toj stvari. Obe}ao je da
}e do}i, ali se ipak nije pojavio. Bio mu je nedostupan i mobilni telefon. I tako, postupaju}i ba{ po zakonu, odlu~ila sam da ne udovoqim
zahtevu tog stare{ine. Uskoro }e me gospodin Luki} obavestiti da je
predmet nestao iz arhive. S obzirom da je Ministarstvo gra|evine zakazalo kontrolu rada gradske gra|evinske inspekcije, o~ekivala sam da }e
nadle`ni savesno odraditi svoj deo posla i u ovom slu~aju. Naknadno
sam, me|utim, saznala da je kontrola odloèna?! Ne znam ~ija je ku}a u
pitawu, to je neva`no. Ostaju pretpostavke, vrlo realne – Ministarstvo
je moralo da odlu~uje po àlbi “Komercijalne banke”, koja je nezadovoqna Luki}evom odlukom. Ako àlba postoji, Ministarstvo po pravu nadzora mora da odlu~uje i kao drugostepeni organ. Ukoliko je re{ewe gradskog inspektora sa aspekta zakona u redu, odluka mora biti doneta, ~ak i
ako je nepovoqna za jednu tako uticajnu banku. Ali, ako je inspektor neko drugi i donese druga~ije re{ewe, nema àlbi Ministarstvu, koje ne
mora da se blamira nezakonitim odlukama. Kompletna konstrukcija je
napravqena, Luki} odlazi.
Me|utim, gre{ka, mora pre toga da ode Biqana Kajgani}. Svim zaposlenima u Skup{tini sam rekla: “Svi koji radite po zakonu bi}ete za{ti}eni. A ako malo po{tujete zakone ove zemqe, a malo ne, onda ne mogu da stanem iza vas. Bar dok ne odem. Prinudno”! Traìla sam pismeno
izja{wewe od sekretara za imovinsko-pravne i gra|evinske poslove za{to nije do{la na sastanak sa inspektorima, upravo zato da bih mogla da
povedem disciplinski postupak protiv we, da bih mogla Izvr{nom odboru da dostavim svoj predlog o razre{ewu, ali ne inspektora, ve} sekretara. Naravno, nije bilo realno o~ekivati da }e Izvr{ni odbor taj
moj predlog prihvatiti, ali sam verovala da takvi postupci polako ru{e taj monument nezakowa u gradskoj upravi i gra|anima vra}aju veru u
zakon, red, pravo. Neka se sada time bavi moja naslednica Sneàna Miqani}. Potrudi}u se da joj dostavim svu dokumentaciju.
SPO-ova ure|iva~ka politika
Nepotizam polako, ali sigurno, razara sve organizacione nivoe
vlasti u kojoj u~estvuje Srpski pokret obnove, a da pri tom centar i politi~ke i izvr{ne vlasti ove stranke, gospo|a Danica Dra{kovi} formalno ne u~estvuje u tome. Da li je to ta~no, gospo|o Kajgani}, s obzirom
na va{e bogato vi{egodi{we iskustvo?
Kajgani}: Apsolutno ta~no. Ne èlim sada da navodim listu ro|aka,
kumova, prijateqa. Time ne}u da se bavim, ali evo vam jo{ jednog zgodnog
primera. Gospo|a Qiqana [op mi je uputila jedan predlog u kome je traìla od mene da u Sekretarijatu za informisawe zaposlim ènu glavnog
251
i odgovornog urednika “Beogradskih novina”, Vesnu Kalabi}. I ja to kategori~no odbijem. Zamislite, me|u dvadesetak qudi u toj slu`bi mu` i
èna. Ionako vas optuùju za nepotizam. Za{to nisu gospo|u Kalabi}
zaposlili u “Srpskoj re~i”, na “Studiju B”? Neverovatna bezo~nost. Ho}u ovo, ho}u ono. Ne moè!
Posle mesec dana zove me Kruni}, koga vi|am samo na televiziji, a
koga mesecima sale}em sa ugovorom IBM-a, koji je davno do{ao na naplatu. Umesto da sa mnom razgovara {ta }emo sa ogromnim dugovawima ovoj
firmi, on me pritiska da zapo{qavam ène urednika, i jo{ mi kaè da je
to odlu~eno na nadle`nom mestu. “Tamo gde je odlu~eno, tamo je zaposlite, gospodine Kruni}u”, bio je moj odgovor. On se ~isto zbunio, kaè –
“ali odlu~eno je”. “Odli~no”, velim ja. “Pa {ta ti sada ima{ sa time”,
pita me lepo ~ovek. “Pa ni{ta, osim {to me terate da potpi{em ono {to
ne}u, {to nije u redu”. Posle mesec i po dana dolazi i Vojislav Mihajlovi}, sada{wi gradona~elnik, i po~iwe ube|ivawe. Tada sam rekla da kada mi podvale nekog ro|aka, a ja to ne znam, onda moè da pro|e, ali kada
se evidentno radi o bra~nom paru, takav nepotizam ne èlim da verifikujem. Tada mi je rekao: “Biqana, sila Boga ne moli”!
Kada smo kod sile, gospo|o Kajgani}, da li se pla{ite?
Kajgani}: Nije mi svejedno. Dokumentaciju sam sakrila kod svojih ko lega advokata, dobar deo poslala u inostranstvo. Od svoje 26 godine sam
udovica i ìvim sama sa dvoje dece. Mnogo toga se doga|alo tokom moje duge karijere {to u tuìla{tvu, {to u advokaturi, ali nikada nisam pravila kompromise sa vlastitom save{}u i zakonom. Ja sam ostala ista.
Nata{a B. @iki}
NA UNUTRA[WOPOLITI^KOJ SCENI
NEMA VI[E MESTA ZA “POZERE”
SVE [TO STE HTELI DA ZNATE JESTE...
Kada bi se pravio rezime politi~kog ìvota Srpskog pokreta obnove, on bi, otprilike, izgledao ovako:
Pokuda i gr|ewe vlasti, kao i svakog onog ko pretenduje da bude
vlast, moè da predstavqa demokratski ~in promena. Demokratija bi
trebalo da bude osnova jednog dru{tva. Na~elno posmatrano, pomerawa u
dru{tvu nastaju pod uticajem svesne i savesne opozicije, ali pod uslovom
da wihova demokratija nema iskqu~ivo dogmati~na obele`ja i da nije deklarativna.
Me|utim, u na{im uslovima javne kaquge, povodi za kritike vlasti
su sasvim druge prirode. Uglavnom su deklarativnog karaktera, utemeqeni na laìma i neobjektivnim, pa vrlo ~esto i nerealnim obe}awima.
Naprosto se pojedinci, iz vajne nam demokratske, srpske opozicije, utrkuju u izricawu laì, gr|ewu vlasti, pa vrlo ~esto, na krajwe perfidan
i podmukao na~in, blate sve {to je sveto u srpskom narodu. Ti isti likovi, kad pre|u granicu Srbije, za qubav dolara i funti, tako|e pquju po
252
svemu {to ima obele`je Srbije. Naprosto, niko i ni{ta im ne vaqa, osim, naravno, zapadnih donatora i wihovih dvojakih principa demokratije. Neki su i{li tako daleko da su se u periodu raspada biv{e Bosne i
Hercegovine javno izviwavali muslimanima. Naravno, re~ je o Vuku
Dra{kovi}u, novoimenovanom potpredsedniku Savezne vlade.
Vu~ja peglawa
Srpska istorija obeleèna je i takvim izrodima koji u borbi za
osvajawe vlasti ne biraju ni sredstvo, ni mesto, a ni vreme. Preìvela je
Srbija jednog Vuka Brankovi}a, pa pre`vaka}e i Vuka Dra{kovi}a, ali
je tu`no i sramno {to, zahvaquju}i takvim karikaturalnim likovima
koji u svojoj pohlepi za vla{}u izvr}u realne ~iwenice, narod ostaje li{en osnovnih i neprera|enih informacija.
U lepezi takvih likova, posebno mesto zauzimaju, svakako, i wihove
“lep{e” i ne`nije polovine. Upravo jednoj takvoj ministarki je i sam
Nu{i} udahnuo ìvot, i to mnogo pre nego {to je ova dana{wa i ro|ena.
Dakle, koliko god ìvahna i raspomamqena ova Nu{i}eva ministarka,
makar je imala nekog {arma u sopstvenoj trci s neznawem i prostotom,
{to se za ovu dana{wu, koja je u petoj deceniji ìvota isprobala siroma{ne, manekenske piste, pod okriqem Gradske ku}e, i ne bi ba{ moglo re}i. Ali, kada je u pitawu raspomamqenost i zahtevnost, poznato je kako
se to zavr{ava: zbriwavawem najuè rodbine ({to stambeno i materijalno, pa sve ostalo), Diorovim kompletima, Gu~ijevim cipelama, [anelovim |ozlucima (nao~arima) – narod to gleda i grca, a yaba mu je i da se
pita: “Da li mi zbog ovog istro{ismo |onove iovako oliwalih cipela”,
jer “vuk dlaku mewa, a }ud nikada”, kako kaè srpska poslovica.
Jasno je da u srpskom albumu istorijski zna~ajnih slika, za takve belosvetske dame nema mesta, pa ~ak ni onda kada wihovi supru`nici ucenama, la`nim obe}awima i pokornostima u po{tovawu neprikosnovenih gospodara Zapada, obe}avaju pomirewe Zapada i Srbije, ~ak ni onda
kada mlako osu|uju raspomamqene teroristi~ke {iptarske akcije. Dukat la`nog sjaja nema prolaza kod Srba, zna to i Dra{kovi}, ali nije wemu do Srba i do Srbije, ve} je wemu do zlata, dukata i dvorova...
Istro{ena “deca cve}a”
Srpski albumi bri{u takve sramne likove. Na{e slike i albumi
obi~no odslikavaju skroman ìvotni prostor, u kome se izdvaja ofucala
foteqa, istro{ena i nekoliko puta popravqana stolica, lo{a kopija
slike na zidu, ali s prefiwenim mirisom duwe sa ormana. Centralno
mesto na takvoj srpskoj slici jedne porodice, pripada deci kao pili}ima
okupqenim oko majke, ~uvarne i skromne ène, nau~ene da ~eka od ìvota umornog ~oveka, glavu porodice, ~iji pogled ovih dana sve ~e{}e luta
u daqinu, plutaju}i ka pravoslavnoj sabra}i Rusima! Mo`da }e neko primetiti da ovde nema belosvetskog sjaja i manira iz Bele ku}e (toga svakako nema, jer se u Srba uvek znalo ~emu {ta sluì), ali to nikada nije ni
bilo svojstveno Srbima, jer smo mi odavno shvatili {ta se kusa ka{ikom, pa smo taj kompleks samodokazivawa i poriv prikazivawa izop{tili kao nepodoban deo na{eg mentalnog sklopa.
253
Nikada Srbija nije trpela vitezove la`nog sjaja kao ni pot{i{ane
Mesije, i Boè mi prosti, raspame}ene imitacije Hrista, koji izgledaju
kao istro{eni momci lo{ih ameri~kih filmova o “deci cve}a”. Nije trpela srpska gruda, ali narod povremeno jeste, kao {to mora da istrpi i sada novoimenovanog potpredsednika Savezne vlade, Vuka Dra{kovi}a.
Mo`da, zapravo, i nije tako lo{e postaviti pitawe ko je taj Vuk Dra{kovi}? Da li je on predstavnik mra~nih dubina neke stare zavere, kome je
komunisti~ki vezirat dao osnovne konture, a onda ga prepustio doradi
ovih belosvetskih tipova kojima su od sveg izobiqa najomiqeniji ovalni
kabineti?! Da li je on samo jadac za srpski narod, podmetnut od strane izopa~enih, pokaza}e vreme, kao najpravedniji sudija ovozemaqskih dana.
Vuk, jazbina i komadawe
Od pamtiveka su istorijska raskr{}a Srbije i Srba ~udnovata, a
svaka dramati~nost, zahvaquju}i neizvitoperenoj srpskoj pameti, postaje ~ak i duhovita, i komi~na. Jer, samo Srbi s odre|ene vremenske distance mogu dobro da se nasmeju svom istorijskom proma{aju, {to je, sasvim
izvesno, politi~ar Vuk Dra{kovi}?
U ovim istro{enim, postnovogodi{wim i Boì}nim danima, svima
je jasno: narodno bi}e je izmoreno i dah}e, na{a zemqa je nepriznata spoqa, satanizovana i izloèna daqim ucenama s ciqem komadawa i razgradwe. Ko bi boqe sopstveni narod komadao od Vuka?! Niko, rekli bi oni koji su vu~ju igru odavno prozreli, ali i taj Vuk mora da ima, pored jazbine,
koja se ovog puta javqa u obliku posrnule politi~ke stranke Srpskog pokreta obnove, svoje pomaga~e. Takvu igrariju su smislili mo}ni, a odigra}e je podmitqivi i potkupqivi kojih, naàlost, ima ~ak i u Srbiji. Mnoge srpske Jude i ne znaju kada wihovo dejstvo po~iwe a kad zavr{ava. To im
nije bitno, jer wihova deviza i ìvotni moto glasi: svaku uslugu naplati
do posledweg dolara ili funte (doj~ marke kod wih vi{e nisu u modi).
Me|utim, da bi srpske Jude mogle da deluju u komadawu Srbije, moraju, prvo, dobro da se prikaù, i to na dve strane. Za jednu stranu im je relativno lako. To je ova na{a napa}ena srpska strana u kojoj svako blebetawe o demokratiji o~igledno prolazi, jer je srpskoj ~eqadi dosadilo da
ameri~ku izmi{qotinu, Koka Kolu, gleda samo u filmovima i u rafovima luksuznijih prodavnica, malo bi da je probaju, makar ona bila i otrovna. [to se ti~e dokazivawa pred onom drugom, trulom i dekadentnom,
prekookeanskom, stranom, tu je ve} malo teè i komplikovanije, jer oni
su lisci koji ne gutaju prazne pri~e, ve} samo prihvataju delawa i stvarna de{avawa, na osnovu kojih }e se oni pojaviti kao “mirotvorci” i gospodari ovozemaqskog sveta. Ko li im dade to pravo da oni prosu|uju i
osu|uju sve ostale narode – crne, ùte, crvene i bele, sve osim sebe i svojih paklenih grehova? Niko, nametnuli su se sami uz pomo} kapitala,
pretwi i raznih Vijetnama, Iraka, Izraela, a evo sve vi{e i Kosova!
Uz pomo} “malog-pokornog”
Dakle, jedan u plejadi “malih pokornih” zapadnih sluga je i dobro
nam znani lik Neboj{e ôvi}a, koji kroz neku marginalnu Demokratsku
alternativu obja{wava narodu kako izgleda prava demokratija. Znoji se
254
i ~e{e po trbuhu, bri{e nao~are i govori kako je on davno prozreo igru
svog biv{eg “tate”, Slobodana Milo{evi}a, pa je zato napustio najja~u
politi~ku opciju Srbije. âk i da je tako, dugo mu je ne{to trebalo da
shvati da je na suprotnoj strani od srpskog naroda. Kad je ovaj “mali Perica” shvatio kako izgleda “veliki svet” opredelio se za {eta~e iz koalicije “Zajedno”. Izgubio fotequ gradskog oca, pa je odlu~io da se prikqu~i onima koji su za demokratiju. Ne{to mu se nije dopadalo kod \in|i}a, pa se onako, ~isto instiktivno, verovatno vo|en niskim strastima,
opredelio za “~estitog” i sveè i{trucanog Dra{kovi}a. Ko zna, mo`da mu se dopala ideja o pomirewu ravnogoraca i partizana?! Ko bi ga
znao, ali po svoj prilici, Neboj{i ôvi}u su se najvi{e dopali dukati,
mali i veliki, sjajni i zlatni, pa makar bili dati i od onih koji èle da
prigrabe ulogu istrebqiva~a Srba!
Dinamika jadnog ìvota ovog naroda je ubistvena. Nesre}a prestiè
jedna drugu. U uslovima apsolutnih zabrana i totalnih laì – narodu i
istini je najteè. U takvim uslovima pojavio se Vuk sa èqom da prikaè kako je upravo on, Vuk Dra{kovi}, najve}i javni tuìlac protiv Brozovih javnih i tajnih pristalica.
Kukavna mu majka, kao da nisam bezbroj puta sedeo sa wim u Klubu
kwièvnika, razgovarao, obja{wavao on meni, ja wemu. On meni svojim
pomalo ve} izrabqenim arhai~nim jezikom, punim simbola, koji je prestao da deluje i na narodno bi}e, a na mene nikada nije ni delovao. A ja
wemu svojim prostim, narodskim re~nikom. Re~ima seqaka koji obra|uje
wive, divi se ~okotima loze, ukusu dobrog vina, podse}av{i ga da smo i
on i ja nekada, ne tako davno, bili novinari, kwièvnici, pa evo danas i
politi~ari. Istina, moja politika je druga~ija od wegove, ja jo{ uvek sedim s mojim narodom (Perom i @ikom) u dvori{tu ispred moje ku}e, tu
nadomak Beograda. Zborim s wima o ìvotnim neda}ama. Povremeno, kada se osamim, odem u jednu kolibu i tamo di{em nezaga|eni vazduh... Naravno, i politiku vodim, ali ne kao Vuk, ne sa istim ciqem. On se bori
za bogatstvo i presti`, kukavna mu majka, a ja da sa~uvam srpski jezik,
obi~aje i veru od svih koji èle da nam otmu ovu na{u grudu, ovaj na{
znoj. Vu~e, Vu~e u svakoj nesre}i ~ovek ~iste du{e nada se pobedi dobra,
a ~emu li se ti nada{?!
Na trulom platnu se ne veze, kaè narod. U tvojoj stvarnosti bilo je
malo zdravog. Zato neka svako sudi po svojoj savesti i du{i, ako je ima,
ali se bojim! Bojim se za narod, ovo srpsko seme koje takvi poput Vuka ho}e da uni{te, satru, satanizuju, pa makar morali sami sebe da pojedu i
prodaju! Prokletnici, zar se ne boje pravednog bi~a Boìjeg, i onog sudweg trenutka pristizawa u “Sabirni centar”, kad }e morati, na posledwoj ispovedi, da priznaju sve po~iwene ovozemaqske grehe?
Gradski konci i konopci
Pred Bogom i qudima, pred istinom i pravdom, svakodnevno, na Televiziji “Studio B”, serviraju se laì i laì. Crnim re~nikom se pquje i psuje. Iskrivqena istina o politi~kim prilikama i neprilikama
na{e zemqe je svakida{wica “Studija B”, a s druge strane, potezi Grad255
ske vlade se veli~aju do pra{kastog ludila. Kako bi cinizam bio kompletan, na toj istoj televizijskoj stanici gradski oci, koje ~ine “spoovci”, prikazuju svoje kra|e i malverzacije, ali na jedan “lep” na~in. La`qiv na~in. Slikaju se pred kamerama, a svoje li~no boga}ewe prikazuju
kao dobrobit svih Beogra|ana. Od onog, Gradska vlada uradila “ovo”,
“ono”, po~ela je da mi se diè kosa na glavi. Svako normalan ko sedi ispred TV ekrana, mora da se zapita da li je iko ikada prebrojao sve laì i
podvale izre~ene javno na “Studiju B”, {to od predstavnika Gradske vlade, {to od samog predsednika Srpskog pokreta obnove, Vuka Dra{kovi}a? Verovatno nije, jer je to nemogu}e, na toj televiziji sve je la`!
Kako bi ova tvrdwa bila potkrepqena dokazima, izne}u samo nekoliko primera pona{awa Gradske vlade. Dakle, pro{le godine, krajem
aprila (ta~nije 24. aprila), nasmejani i vidno raspoloèni pred kamerama “Studija B”, hvalisavo su se {epurili ~lanovi Gradske vlade Spasoje
Kruni} i Dragan ôvi}, predstavqaju}i svog gosta, izvesnog Danijela
Gradeca, direktora “Saur Internacionala”, evropske firme. S tim Danijelom Gradecom, Kruni} i ôvi} su potpisali ugovor o rekonstrukciji vodovoda i kanalizacije. Nakon potpisivawa ugovora davali su, svako
ponaosob, vrlo pompezne izjave. Javno su nas raspame}ivali svojim novim
otkri}em tople vode i ostalih gluposti. ’Ajde, mo`da bi to i pro{lo
kod onih gledalaca koji nisu u toku svih marifetluka spoovaca, ali kod
nas koji delimo skup{tinske klupe sa wima, u ovom ili onom parlamentu, kod nas to ne prolazi. Kod nas takve izjave i takva gromoglasna obe}awa ra|aju osmeh, podsmeh, pa, na kraju, i bes. Za{to bes? Zato {to cinizam i bezobrazluk ~lanova Gradske vlade prevazilazi sve granice kulturnog, pa i normalnog pona{awa.
Oni koji su ne tako davno zahtevali bombardovawe Beograda, koji su
{etali ulicama ispod nema~kih i ameri~kih zastava, govore}i o naprednim zapadwa~kim demokratijama i prosperitetu, oni nam danas podme}u
prevare, prodaju maglu, nude neke vodovode i kanalizacije, kao da Srbija
nema svoje kadrove, kao da mi nikada nismo imali vodovod i kanalizaciju. Oni nam danas nude re{ewa koja dolaze sa Zapada. Nude nam re{ewa
samo u obliku obe}awa, ugovore koji su deklarativni, za sve to dobijaju
novac, devize. Yepovi im puni, u{i prazne, mozgovi isprani...
Povuci, potegni...
Dakle, ve} izvesno vreme, jo{ pre aprila 1998. godine, iza zatvorenih
vrata Skup{tine grada, {aputalo se, pa sve glasnije govorilo o potpisi vawu nekakvog ugovora sa “Saur Internacional”-om. Onda su gradski oci
po~eli o tome da pri~aju i javno govore Beogra|anima o novom vodovodu.
Razlog za ovakvo pona{awe Gradske vlade bio je slede}i: naime, ranije
potpisani predugovor s firmom “Saur Internacional”, nije pro{ao u
Vladi Srbije, jer su stru~waci procenili da ovaj ugovor (predugovor) nije dobar za Beogra|ane. Me|utim, Spasoju Kruni}u i Draganu ôvi}u mnogo je stalo ba{ do tog ugovora i nisu popu{tali. Po~eli su da vr{e pritiske ~ak i na republi~ko ministarstvo, u ~ijoj nadle`nosti je ovaj deo. Me|utim, ni{ta se nije de{avalo, ministarstvo je ostalo kategori~no u po256
dr{ci Vlade Republike Srbije, da je ovakav ugovor {tetan za Beograd.
Onda su spoovci odlu~ili da promene taktiku, {to za wih nije ni{ta novo, pa su “postali” lojalniji reìmu. Naime, po~eli su da daju izjave u kojima se naslu}ivalo wihovo dodvoravawe vlastima. Za wih je bilo neverovatno da se i daqe ni{ta nije mewalo u odluci Vlade Republike Srbije.
Onda se Dra{kovi} dosetio kako bi mogao svoju lojalnost, koju je ispoqio Srpski pokret obnove u pogledu referenduma o Kosovu, da naplati upravo kroz potpisivawe ovog ugovora. Dakle, preostalo mu je da se
posluì ucenom, {to za wega i wegove poklonike i ne predstavqa neku
novinu.
Postoji li nekakva svetiwa za ovakve postupke, primere gadosti, koji se ra|aju u Srpskom pokretu obnove? Zar se niko od wih ne pla{i sudweg dana?! Zar ih ne “grizu” no}ne more zbog pokvarenosti i li~nog boga}ewa? Zar ih nije sram pred decom, siro~i}ima, majkama zavijenim u
crno, pred udovicama?
Zaklela se zemqa raju da se sve tajne doznaju, pa se tako neko pohvalio da }e od potpisivawa tog ugovora sa “Saur Internacionalom” pojedinci, u~esnici ovog potpisivawa, biti dobri i po petnaestak miliona
dolara (po pojedincu).
Kako bi sve dobilo i podr{ku {ire javnosti, potrudio se i novinar
“NIN”-a, Luka Mi~eta. Jedan od onih novinara iz {tabova srpskih protivnika nepokolebqivo je odlu~io da potpomogne kriminalno potpisivawe ugovora Gradske vlade i “Saur Internacional”.
U tom etiketiranom i reklamnom tekstu koji je objavio “NIN”, pomenuti Gradec daje uputstva {ta dràva Srbija treba i kako da radi... Zatim
obja{wava kako }e se potro{wa vode sklapawem ovakvog ugovora smawiti. Po wima, rasipawa vode ne}e biti, a {to je najva`nije za ovaj jadni narod koji sva{ta mora da podnosi, cena vode }e biti stabilna, gotovo nepromenqiva do 2000. godine. Zatim, istakao je tom prilikom Gradec, zbog
ovakvog ugovora i du{ebri`nosti gradskih otaca niko od zaposlenih u
Gradskom vodovodu i kanalizaciji ne}e biti otpu{ten. Sve hvalospev do
hvalospeva, gotovo neverovatna bajka koja se de{ava u ovim te{kim srpskim danima. Zami{qeni plan mogao bi da pogodi ciq da srpska nesre}a
tokom istorije nije nametala hiqadu izazova i hiqadu zamki, pa su Srbi
po~eli da se pridràvaju nekih drugih pravila, nekih drugih principa.
Izgradili su neku svoju novu, mudriju filozofiju u kojoj pometwu ne pra vi ~ak ni Gradec, ni Vuk Dra{kovi}, a pogotovo ne Kruni} i ôvi}.
U “Ninovoj” igri
Opreznost je postala majka mudrosti, ~ak i onda kad gu{i sam ìvotni prosperitet. Nismo samo mi krivci za ovo {to nam se de{ava, ali izvesno je da bismo povremeno mogli sami sebi da pomognemo...
Dakle, sporni predugovor nije imao prolaz kod nadle`nog ministarstva, nije imao prolaz kod naroda, ali ~elnici Srpskog pokreta obnove nisu odustajali. Forsirali su Gradeca i “Saur Internacional” kao
da od toga zavisi, u najmwu ruku, ne~iji ìvot, {to bi se donekle i moglo
shvatiti, ali...
257
U politici prevrtqivosti narodu imponuje kada neki politi~ar, pa
makar to bio i Dra{kovi}, ima svest o potrebama svog naroda. Shvatio je
to i Vuk Dra{kovi}, pa je u interesu sklapawa ugovora izme|u Gradske
vlade i “Saur Internacionals” odlu~io da zaigra na drugu loptu, a da
{ut donese pogodak. Dakle, rejting firme, ili kako su je neki progla{avali holdingom, “Saur Internacional”, nije ba{ bio za ugled, nije ni
postojao, ali gradski oci su se pobrinuli da se taj deo zata{ka, pre}uti i
uz pomo} ma|ioni~arskih trikova pred o~ima javnosti izvede ne{to sasvim drugo. Put za ovaj trik vodio je preko progla{avawa “Saur Internacional” za sastavni deo firme “Buik”. Naime, po tom “dubokomisaonom” planu, trebalo je “Saur Internacional” da bude progla{en kao specijalizovana firma za poslove vodovoda i kanalizacije. Da nije toliko
tragi~no, verovatno bih se i nasmejao, ali ne mogu jer me sve ovo boli i
vre|a. Vre|a moj narod.
Pod naslovom “Versaj u Versaju”, sve je “lepo” i intelektualno obja{weno u “Ninu”. îtaju}i ovaj tekst, obi~an ~italac koji ìvi od prose~ne plate koja ne prelazi hiqadu dinara, ne moè a da ne primeti da, u
stvari, ima formu skupih komercijalnih pla}enih oglasa. I da ~a{a ù~i slu~ajno ne bi ostala prazna, opet se pobrinuo Luka Mi~eta (novinar), koji je u tom istom broju “Nin”-a, na strani 48-49. napisao i otu`ni
tekst s nadnaslovom “NIN u Parizu”, ~iji naslov glasi “Ne priznajemo
sankcije”. Posle temeqnog ~itawa ovog teksta, koji je, u stvari, intervju
sa Olivijem Buikom, koji vodi, kako Mi~eta tvrdi, svetsku korporaciju
“Buik”, ispade da su sankcije uvedene Francuskoj i Olivijeu Buiku, a ne
Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji.
[ta se iza svega toga krije?! Kriju se poruke Republi~koj vladi, a na
neki na~in i dodvoravawe, kako bi ovaj ugovor bio prihva}en.
Sve u svemu, mnogo toga ostaje nedore~eno i neispri~ano, nekazano.
Ostaje dilema, ko je, u stvari, “Saur Internacional”, ko su vlasnici te
firme i kakav joj je ugled?! Ko je wen stru~wak za vodovod i kanalizaciju Danijel Gradec?! Kakvi su odnosi (poslovni ili nekakvi drugi) izme|u “Saur Internacional”-a i “Buik”-a, jer se sti~e utisak da “Buik” samo pokriva evropska me{etarewa “Saur Internacional”-a?! Mnogo pitawa, odgovora nigde na vidiku, osim onog koga su nam ponudili ~elnici
Gradske vlade, Spasoje Kruni}, Dragan ôvi} i “Ninov” novinar Luka
Mi~eta. Naravno, uz sve dileme ostaje jo{ jedna – da li je i koliko novca
primio “NIN” za ovakve hvalospevne tekstove, da li mo`da iza svega
ovoga “~u~i” neki bogati lobi?! îji lobi?
Gorak ukus ostaje u ustima nedu`nih gra|ana, misli raspr{ene, od
problema rastopqene... A ìvot te~e daqe.
Razli~ite vrste okupacija su, u razli~ito vreme, imale razli~ite taktike prema zadobijawu potkupqivih, na zadobijawu megalomana kojima nikad nije dovoqno dolara i doj~ maraka! Dana{wa, savremena taktika,
uglavnom se zasniva na podmi}ivawu i podsticawu najniìh strasti u qudima. Ova novoformirana taktika vrlo ~esto se kombinuje i s nekim drugim, pomalo zastarelim i otrcanim metodama, ali o~ito daje rezultate.
258
Evropejska nadobudnost– srpska bolest
Se}awa, se}awa... Kovitlac nesre}a koji se okomio na srpski narod
ne prestaje. Name}e mi se pitawe kako i za{to, u svemu tome, uvek, kao po
nekom nepisanom pravilu, na{u zemqu moraju, na ovaj ili onaj na~in, da
izdaju podmitqivi (takvih je mnogo) intelektualci, pre svih kwièvnici, koji su po{to-poto odlu~ili da se bave politikom?!
Uostalom, izgleda da je to neka kletva srpskog naroda, jer duhovno
upori{te ove na{e Srbije, tradiciju i kulturu, prvi su prili~no razbili intelektualci. Vra}ali su se sa evropskih visokih {kola, iz aula
Sorbone, Oksforda i Kembriya i odatle donosili svoje novoste~eno
evropejstvo. Ne, nije bilo u pitawu razmewivawe kulture, proìmawe
tu|ih vrednosti s duhovnim sklopom svog naroda, bilo je to ve{ta~ko i
nasilno presa|ivawe tu|ih oznaka i znamewa na srpsko bi}e. Soj qudi
ponikao iz srpskog guwa, othrawen iz seqa~ke torbe, surovo se obra~unavao sa o~evima i wihovim guwevima, sa srpskim selom i svojom hraniteqkom.
Pastiri, }ilimi, tkaqe i sve srpsko zaboravqalo se pod evropejskim krovovima gde su na{i intelektualci sticali obrazovawe. Naravno, po zvawa i ugled uvek su se vra}ali u svoju zemqu, hraniteqku, Srbiju.
Ona ih je uvek primala ra{irenih ruku. Toplo, roditeqski, pra{taju}i
sve grehe donesene iz belog sveta. A wima je evropejska nadobudnost rasla, {irila se...
Izvesno je da svako nasiqe sobom nosi i bolove. Srpska sredina, wena patrijarhalna du{a i moral, te novotarije doìvqavale su samo kao
sudar. Umesto prenetih kulturnih vrednosti, na{a inteligencija, koja je
i{la po znawe u staricu Evropu, vra}ala se i donosila samo pomodarstvo. Srpska sredina i ìvot dobijao je sve vi{e tragikomi~nu formu.
Ru{io se jedan postoje}i tok stvari. Brisao se jedan moral, a drugi nije
ponu|en, jer nije ni izgra|en. Niko Srbiju nije tako èstoko na~eo i nagrdio je, kao ta povr{na intelektualna svest koja je stasavala negde po
Evropi, daleko od guwa i }ilima!
Ako su to po~eci na{eg slamawa i unutra{weg izjedawa, jasno je da
je vreme da se prestane s tim pomodarstvom, da se tome stane na put. Vreme je da na{i savremenici, intelektualci, poput Dra{kovi}a i wemu
sli~nih, koji i daqe obijaju pragove evropskih metropola, donesu ne{to
novo. Za promenu, neka po~nu s razmenom kultura, neka se sete srpskih guweva, svog semena i porekla. Vreme je za povratak korenima i tradicijama. Vreme je da se svi zajedno okrenemo sebi, na{oj hraniteqki Srbiji.
Na{i intelektualci, ~ija znawa ni u kom slu~aju ne èlim i ne}u da diskreditujem, ipak moraju da shvate da nije zlato sve {to sija, pa makar ono
bilo doneto i sa Sorbone.
Pquni i zapevaj...
Koja je uloga “Studija B” u politi~kom, ali i reklamnom ìvotu
Srpskog pokreta obnove, a naro~ito bra~nog para Dra{kovi}, moè se
videti kroz konstantno reklamirawe nestabilnih stavova ove politi~259
ke stranke, ali i kroz to {to se svako pojavqivawe Vuka Dra{kovi}a,
ili nekog drugog funkcionera ove stranke, zasniva (po~iva) na bla}ewu
i izmi{qawima o predsedniku Srpske radikalne stranke, dr Vojislavu
[e{equ, potpredsedniku Vlade narodnog jedinstva.
Izvesno je da vremenom sve podleè zaboravu, ali zato se “Studio B”,
nesvesno, a u korist {tete svog upravqa~a i nalogodavca, pobrinuo da
mnogo toga ostane elektronski ubeleèno i zapam}eno.
Kako smo ve} napomenuli da ova stanica ima manir jezuita, nije naodmet spomenuti ni to da sve {to je sraslo s protokom vremena u ovom narodu, “Studio B” progla{ava za zastarelo, a vrlo ~esto i za odvratno. Tako pod ~arobnom palicom ove, po srpstvo sramne televizije, nestaje odanost, ~ast, rodoqubqe i ponos na svoju istoriju. Jednostavno, uz pomo}
“Studija B” bri{u se odre|ene kategorije srpskog bi}a.
U ciqu prqavih i izmi{qenih vesti i izjava, Dra{kovi} je pomo}u
svojih pulena oti{ao tako daleko da ni sam, verovatno, vi{e ne ume da
razlikuje stvarno od nestvarnog. Dakle, sve u svrhu ispquvati i diskreditovati dr [e{eqa, pa makar da se srpsko nacionalno bi}e i potre, satre, satanizuje...
Tako je posledwe aprilske dane u Beogradu obeleìla emisija televizije “Studija B”, s Mom~ilom \uji}em. Ova emisija ne predstavqa ni{ta drugo do samo nastavak “specijalnog” rata koji je Dra{kovi} odlu~io da vodi protiv lidera srpskih radikala. Glavni ciq spomenute emisije je diskreditovawe dr [e{eqa, ali i novoformirane koalicione
Vlade narodnog jedinstva.
Patriotizam je ona oblast oko koje kod dr [e{eqa nema poga|awa,
za razliku od ~elnog ~oveka Srpskog pokreta obnove, Vuka Dra{kovi}a,
koji se stalno poga|a, poku{avaju}i da napravi dobru “trgovinu”. Naravno, Dra{kovi} ne pravi veliko pitawe oko toga sa kim se poga|a. U ciqu
materijalnog boga}ewa i osvajawa politi~ke vlasti, poga|ao bi se i sa
samim |avolom!
Patriotizam u [e{eqevim politi~kim delovawima ima samo aktivan odnos. Stalno je podvu~en, istaknut i u prvom planu. Zbog patriotizma, kao {to je to uvek bilo kod velikih qudi u pro{losti Srbije, [e{eq je bio u prilici i u stawu mnoga prijateqstva da poru{i, da materijalnu korist baci pod noge, {to lider Srpskog pokreta obnove nikada ne
bi uradio jer prijateqe nema, a materijalno je kod wega primarno. On voli takvu niskostrasnu trgovinu, pa i po cenu rasprodaje sopstvenog identiteta, ako toga jo{ uvek ima.
Dakle, jedini ciq emisije “Studija B”, u kojoj je gost bio Mom~ilo
\uji}, jeste da se neobave{teni gledaoci, ali i oni koji zbog pedeset i
vi{e godina mra~ne Brozovijade, nisu shvatili nacionalno bi}e i srpsku istoriju, zavedu na krivi put, u vu~ju jazbinu.
Prqavi ples Vuka Dra{kovi}a nije imao nekog ve}eg odjeka u javnosti, ali Vuk nije odustao. Svoju prqavu igru igra na svim frontovima.
Kuje zavereni~ke planove, traì izdajice, podmitqivce i potkupqivce
koji }e mu se prikqu~iti, ne bi li se eventualno dokopao neke foteqe u
Vladi...
260
Ono {to je ve}ini gledalaca ostalo u se}awu, a vezano je za emisiju
posve}enu Mom~ilu \uji}u, jeste ~iwenica da se u najavnoj i odjavnoj
{pici ove emisije nijednog trenutka nije pojavilo ime autora. Nametalo se pitawe kako je mogu}e da Mom~ilo \uji} sam napravi razgovor sa
sobom, i to jo{ pred kamerama. Sme{no i tu`no. Zna se da je naru~ilac
ove emisije bra~ni par Dra{kovi}. Kojadinovi} je u ovom slu~aju samo
“repetitor”, a Aleksandar ôtri} izvr{ilac Dra{kovi}evih nare|ewa. Jer, malo je ~udno da se emisija pojavi na “Studiju B” upravo po ôtri}evom povratku iz Amerike.
@eqa i potreba za politi~kom vla{}u nagoni Vuka Dra{kovi}a da
pravi gre{ke. Tako je i ova emisija donela vi{e {tete Srpskom pokretu
obnove i bra~nom paru Dra{kovi}, nego koristi. Dakle, Dra{kovi} je
posle ove emisije trebalo da se uputi na proslavu Ravnogoraca, pa je èleo da ga pozdrave, kao samog Mom~ila \uji}a. Ta poseta i nije ba{ tako
sjajno pro{la. Zatim, Dra{kovi} je po svaku cenu, ne biraju}i na~in i
put, poku{ao da se dodvori popu \uji}u, ne bi li zadobio wegove simpatije, jer je to bio na~in i put, u wegovoj glavi, mada je u stvarnosti to nemogu}e, da tim ~inom pribliàvawa \uji}u zadobije simpatizere Vojislava [e{eqa. To je apsurd, koji moè da se rodi samo u glavi takvog
mentalnog sklopa kakav je Dra{kovi}ev.
Istorija, naàlost, ne nastaje od idealnih èqa i na{ih odli~nih
zamisli. U ovom trenutku ona se gradi samo od materijala s kojim u tom
trenutku raspolaè. Koliko je Vuk Dra{kovi} “materijal” kojim raspolaè na{a istorija, pokaza}e vreme. Me|utim, sasvim je vidqivo, gotovo
i opipqivo, da se on trudi da u|e u istoriju, u onaj deo istorije koji se zove politi~ki deo, pa makar i na ruàn na~in, makar da postane “istorijski restl”.
Malo kome na svetu se tako ùri kao wemu. On to javno pokazuje, gube}i kompase u svom pona{awu, bombarduju}i nas promenqivim izjavama u
kojima se ~as dodvorava zapadwa~kim mo}nicima, a ~as podràva politiku Milo{evi}a. Zauzvrat, Dra{kovi} o~ekuje makar mrvicu kola~a sa
bilo koje strane (od Zapada, ili od Milo{evi}a). U ~itavoj igri promena mi{qewa i politi~kih stavova, Vuk zaboravqa da je opreznost majka
srpske mudrosti, pa zaluta na slepi kolosek. Me|utim, wega to ne zabri wava, jer je duboko uveren da mlaka voda nikoga ne}e ni smrznuti, ni ope }i.
Naj~e{}i poligon za demonstrirawe promenqivih stavova je privatizovani “Studio B” od strane bra~nog para Dra{kovi}, a samim tim i
od Srpskog pokreta obnove. “Studio B” je u funkciji onih koji po svaku
cenu èle vlast. Tako se niko nije iznenadio kada je Dra{kovi}, sredinom maja, posredstvom privatizovanog elektronskog medija (“Studio
B”), napravio politi~ki zaokret otvoreno nude}i svoje (politi~ke)
usluge ameri~kim mo}nicima, pre svega Ri~ardu Holbruku i Kristoferu Hilu. U toj emisiji Vuk je jo{ jednom, jasno i glasno, rekao i predloìo kako treba prihvatiti svih {est ta~aka Kontakt grupe, snishodqivo daju}i na znawe ameri~kim mo}nicima da je spreman za rasprodaju nacionalnog.
261
“âj [ukarije”
Jo{ jednom je Vuk Dra{kovi} bagatelisao teritoriju dràve ili to
bar poku{ao. Bagatelisao je stotine hiqada srpskih du{a, zarad li~nog
interesa. Srpski narod je odavno raskinut i raskomadan na ovaj ili onaj na~in, ali sada Vuk poku{ava da ga spusti na kolena. U istoj emisiji, na potmuli i perfidni na~in, Dra{kovi} se nudi i Slobodanu Milo{evi}u,
ali uz potuqenu pretwu. U toj emisiji, u svojoj dvosmislenoj izjavi, Dra {kovi} kaè: “... U na{em interesu, i to dràvnom, je saradwa s me|unarodnim sudom i Ha{kim tribunalom, ha{kim istraìteqima svih i od bilo
koga po~iwenih zlo~ina na Kosovu”... Slede}a izjava tako|e prati prethodnu, a glasi: “Traì se povla~ewe vojnih i policijskih snaga koje su do{le
na Kosovo posle 1. marta 1998. godine. I to treba prihvatiti, po{to su na{i dràvni organi izjavili da je terorizam na Kosovu poraèn”... Zatim,
Dra{kovi}, dodvoravaju}i se zapadnim mentorima, isti~e i slede}e, neosetno podvla~e}i pretwu prvom ~oveku Savezne Republike Jugoslavije,
slede}im re~ima: “... Kosovo mi ne moèmo braniti, ukoliko ne utvrdimo
branioce, a na{i branioci su iskqu~ivo Srbi koji ìve tamo”...
Poku{avaju}i perfidno da “sedi” na vi{e stolica Vuk nudi sebe, svoje znawe i svoje arhai~no izraàvawe i ameri~kim a`dahama, ali i Slobodanu Milo{evi}u. Pomiwawe Ha{kog tribunala i wegovih istraìteqa za Slobodana Milo{evi}a zna~i i otvorenu pretwu, jer ga Dra{kovi},
uz podr{ku Zapada, vi{e ne doìvqava kao konkurenciju. Naime, Vuk je,
po ve} uobi~ajenom maniru ishitrenosti, “smestio” Milo{evi}a u Hag.
Sve ovo mo`da bi se moglo podvesti i pod pojam, recimo, moje bojazni
zbog nacionalne izdaje koju Dra{kovi} priprema, da upravo ove re~i i
slede}a obja{wewa nisam ve} ~uo od jednog Vukovog, ili boqe re}i, Dani~inog, srodnika, s kojim su Dra{kovi}i dosta bliski.
Kli{e otrcanih fraza i dodvoravawa je ne{to simptomati~no za
ve}inu ~lanova Srpskog pokreta obnove, naro~ito za one koji su svakodnevno sa Danom i Vukom. Dakle, propaganda inspirisana dolarima i
eventualnim politi~kim uspehom, udara, preko Srpskog pokreta obnove,
ne samo na Beograd, ve} na celu Srbiju. Wihove politi~ke kombinacije
predstavqaju wihov jedini posao! Imaju hiqadu lica i isto toliko smicalica. Ovakav politi~ki ìvot, na kome svesrdno insistira Srpski pokret obnove, pruà tu`nu sliku Srbije. Pojedinci, poput spomenutog
Daninog ro|aka, Dragana ôvi}a, koji je svoje politi~ko ume}e isprobao
prvo u Jugoslovenskoj levici, a zatim svoje politi~ko ube|ewe preko no}i promenio, ne predstavqa ni{ta drugo do put la`qivih o~ajnika, koji
sawaju o boga}ewu i privilegijama vlasti. Taj isti, promenqive politi~ke }udi, Dragan ôvi}, nema ni tra~ka lojalnosti prema Dani i Vuku,
pa hodaju}i okolo ulicama Beograda, u poverewu, hvalisavo govori o
svim prqavim igrarijama koje je Vuk Dra{kovi} spremio prvom ~oveku
Savezne Republike Jugoslavije.
U jednom takvom trenutku hvaqewa Vukove mudrosti, Dragan ôvi}
je pronicqivo primetio kako Vuk, posle pomiwane emisije (odràne
sredinom maja) i li~nog politi~kog koketirawa sa Holbrukom i Hilom,
sasvim zasigurno zna kako je Milo{evi} odsvirao svoje, i da }e vrlo brzo “dobiti” kartu u jednom pravcu – za Hag.
262
Opra{taju}i se sa ovako “lepim i prikladnim dru{tvom”, pomolio
sam se Bogu, zamolio oprost ovih te{kih re~i i svih po~iwenih greha, u
Vukovo, Danino, pa i ôvi}evo ime.
Greh }e im mo`da i biti opro{ten, ali koliko prime}ujem, oni se
kolektivno spremaju na put u – svet. @ivotna filozofija Se-pe-ova-ca
nije zasnovana na istini, ve} na podmetawu, laì, prevari i izdaji.
Boè, kako je jaka i mo}na ova propaganda protiv srpskog naroda, i
Boè kako se qudi, poput Vuka, jeftino prodaju, a arsenal oru`ja kojim
se oni sluè o~ito je mo}an. Ne}u da razmi{qam o tome, jer }u zapasti u
jo{ tu`nija raspoloèwa.
Nije Dragan ôvi} govorio samo o podvalama i name{taqkama koje
Dra{kovi}, toboè, u najve}oj tajnosti priprema Slobodanu Milo{evi}u, ve} i o wegovoj perfidnoj igri koju vodi protiv lidera srpskih radikala, dr Vojislava [e{eqa. Vojvodu znam iz mnogo teìh dana od ovih.
Voja je jednostavno ~ovek ~ija politika konstantno traì izlaz iz ove situacije, iz ovog tamnog vilajeta u koji je Srbija zapala. Vojislav [e{eq
je ~ovek koji predo~ava svoju filozofiju na slede}i na~in: istinu uzima
za osnov, a otvorenost za taktiku. O wegovom patriotizmu ne treba govoriti, jer je upravo patriotizam najve}a snaga Vojislava [e{eqa.
Kako mule vide politiku?
[ta ~ovek da radi, ponekad i mule vode politi~ke razgovore, pri~aju o privredi i ekonomiji, pa tako te iste mule raspravqaju i o Vojislavu [e{equ. Smeta Vuku {to je Voja postao potpredsednik Vlade u Srbiji. Stra{no koliko je to Vuka pogodilo. Verovatno nikada ne}e definitivno oprostiti Milo{evi}u i socijalistima {to su u{li u vladu sa
nama, srpskim radikalima!?
Bude mi ào Vuka kad vidim kako se sav izobli~i na svojoj televizijskoj stanici, kad govori o Voji i srpskim radikalima. Eto, i u tom pojavqivawu, kada se nudio Milo{evi}u i Holbruku u isto vreme, Dra{kovi} nije mogao da odoli isku{ewu a da ne prozove Srpsku radikalnu
stranku i wenog predsednika, za sve nesre}e koje se de{avaju srpskom narodnom bi}u. Sme{no, ali i tu`no, mislio sam u prvi mah. I bi mi ào
Vuka, a onda sam od Dragana ôvi}a naknadno saznao neke pojedinosti, i
kroz to shvatio svu prqav{tinu ~oveka kome sam se nekada, dok sam ~itao “No`”, divio! Od grozote Vukovog uma, po su{tini, grozniji je samo
ovaj wegov zlo~in koji ~ini srpskom narodu prodajom nacionalne ideje.
Ovakav zlo~in i greh nemaju ni moralno ni prakti~no iskupqewe,
ne kod mene, ve} kod naroda!
Marginalac, hazarder i preprodavac nacionalnog interesa, Dra{kovi} javno krivi Voju, zato {to je, po wegovim re~ima, Srbija izgubila medijski rat, “i sve to zahvaquju}i jednom ministru za informisawe
i jednom potpredsedniku Vlade...”
Jo{ bih ovakvu optu`bu i mogao da prihvatim da je do{la od zapadnih politi~ara, jer je jasno da wima novi Zakon o informisawu ne odgovara. Tim Zakonom donekle je stopirano wihovo vr{qawe po na{oj
zemqi i narodnom bi}u. Me|utim, pouzdano znam, ~ak i ôvi}, Vukov
263
pa{enog tvrdi, da takvu optu`bu jo{ niko od zapadnih mo}nika nije izrekao. To se usudio da kaè samo Vuk. Jasno je meni da novi Zakon o informisawu naru{ava i kvari prekookeanske planove i ra~une, jer je
spre~en medijski rat u Srbiji, za koji se Zapad zalagao uz pomo} takvih
likova kao {to je Dra{kovi}. Jasno je to i narodu. Pitam se kako Vuka
nije strah od tolike mr`we i prevelike èqe za osvajawem politi~ke
mo}i?!
Tako|e, Vukova aluzija o “... nekoj stranci koja uvodi velike namete
gra|anima Srbije, kroz razne poreze, raznim uredbama, ~ime prikriva
svoje poteze, navodno odbranom zemqe...”, govori o na~inu wegovog razmi{qawa i wegovoj potrebi da [e{eqa prozove za sve zakonske promene
uvedene od 23. marta pro{le godine.
Wegov pani~ni strah i mr`wa, kad je u pitawu Voja, prelaze granice
normalnog. U prilog tome ide i ona Vukova pri~a “... o jednoj teroristi~koj stranci koja pravi spiskove za odstrel i klawe svojih protivnika”,
nagla{avaju}i da tu stranku zakonom treba zabraniti.
Tu`na slika i prilika jednog, ve} biv{eg kwièvnika i politi~ara, ostavqa me sve vi{e ravnodu{nim. No, ipak, ne mogu da shvatim to ludilo kroz koje Vuk prolazi. Bojim se za wegovo zdravqe, jer mi sve vi{e
li~i na neuroti~ara, a bojim se i wegovog sudweg dana, {ta li }e tada
imati da kaè, ho}e li i tada Voja biti kriv?
Lojalan DB-u
Koliko strah od politi~ki ja~eg i sposobnijeg politi~ara uti~e na
psihu nestabilnog i nesigurnog tipa kakav je Dra{kovi}? Iz svakog Dra{kovi}evog javnog nastupa, pri~e i postupka, zakqu~uje se: mnogo! @ao
mi je ~oveka koji je makar nekada to bio.
Me|utim, zapawilo me jo{ jedno saznawe, a posredno je vezano za
Srpski pokret obnove. U lukavost lisice ura~unata je glupost koko{ke,
kaè narod. A ko pla}a cenu lukavosti i gluposti?! Vinovnici, pla{qivci, izdajnici, petokolona{i, zato~enici Brozovog doba. Ima takvih mnogo.
Nije nepoznata psihologija tih qudi. Predvidivi su! Oni gotovo
uvek reaguju na isti na~in, rade posao “krtice”, po potrebi se pretvaraju
u mi{eve, a povremeno i u slonove. Oni rade za Slu`bu dràvne bezbednosti, ali im to ne pi{e na ~elu! Lako ih je prepoznati, jer se ni u jednoj
koì ne ose}aju “svojim”. Du{u su prodali, u ne~ijoj slu`bi su. Nare|ewa primaju preko raznih “linija”. S nalogodavcem se vi|aju samo u situaciji kad ne{to èstoko i te{ko zabrqaju, kad se zaborave... To im se ne
de{ava ~esto, a kada se desi, onda wihovo “ispirawe” traje i traje.
U e{alonu takvih likova, koji vrlo udobno i komforno ìve, nalazi se i Dragan Kojadinovi}, direktor “Studija B”, ali i Vuk Dra{kovi},
lider Srpskog pokreta obnove. Ko je kome gazda i siva eminencija, za sada se jo{ uvek ne zna, ili se ipak zna?!
Prilikom posledweg Vukovog hap{ewa, kada je uhap{ena i Danica,
Dra{kovi} je napisao izjavu na ~itavih desetak stranica i posle svega napisanog, potpisao da }e uredno sara|ivati sa Slu`bom dràvne bezbedno264
sti. [iroj javnosti ova vest nije dostupna, ja sam je saznao putem svojih izvora i kanala, jer i ja imam po neku “krticu”. [alim se, naravno...
Dakle, Vuk je tada bio uspani~en i pokazao slabiju stranu svoje li~nosti: kukavi~luk. Ako je Vuk i pokazao ~ega se sve boji, i kako ne trpi
torturu zatvorskog ìvota, Dana je ostala dosledna slici koju o woj ima
javnost. Mu{kobawasta i odlu~na, gorda i hrabra, Dana je odbila da potpi{e svoju saradwu sa Slu`bom dràvne bezbednosti. Kada je bila na
grub na~in upozorena, Danica je tvrdoglavo ostala pri svojoj odluci. Na
upozorewe i primedbu kako je Vuk pristao na saradwu, Dana se razgoropadila, kako to samo ona ume i zna, i odgovorila: “Radite {ta ho}ete, ja
to ne}u da potpi{em. A ovom majmunu }u jebati mater kad do|emo ku}i,
ako preìvimo”.
[ta se desilo po izlasku iz zatvora u ku}i Dra{kovi}evih, jo{ uvek
nisam saznao, ali pretpostavqam.
U dana{wim zbivawima, u opasnoj razu|enosti i politi~koj razjediwenosti, svuda oko nas i svuda me|u nama javqaju se i najvi{e vrline i
najniì padovi. Velika zbivawa ra|aju i stvaraju jo{ ve}e kontraste, a
na narodnom bi}u je da se izbori protiv ovakvih politi~kih mi{eva i
“krtica”, kakav je Vuk Dra{kovi}. Borba ne}e biti laka, ne}e trajati
kratko, jer iza svojih le|a Vuk ima Zapad, ali ne treba sumwati u mudrost srpskog naroda. Srbi su i ve}e izdajnike preìveli i nadìveli,
bi}e i sada tako.
[e{eq deùrni krivac
Splet nerazdvojne uslovqenosti na izvestan na~in je Vuku obezbedio boqe pozicije. Koliko je sve farsa i igra onih “velikih”, za sada je
tajna. No, stvari stoje tako kako su re~ene i upisane.
Upisano je i u narodnoj svesti da Vuk svako svoje pojavqivawe na
privatizovanoj televiziji ranije osmi{qava. Napi{e sebi pitawa, a
onda spreman za borbu prsa u prsa, s voditeqem emisije, moè da se {epuri do mile voqe. Za voditeqski deo posla zaduèn je direktor “Studija
B”, Dragan Kojadinovi}, koji neposredno pred po~etak emisije od Vuka
dobije ispisana pitawa. I onda se i jedan i drugi “ubiju” od pametnih pitawa, a naro~ito Dra{kovi} od odgovora.
Stra{no, jer su{tina svakog odgovora i pitawa leì u Vukovom
prozivawu Vojislava [e{eqa. âk i u pitawima koja nemaju veze sa dr
[e{eqem, Vuk ne moè da odoli. Zaba{uri tematski glavni deo odgovora, pa krene na [e{eqa, te on je uradio ovo, Srpska radikalna stranka je
ovakva i onakva, i tako cela emisija protekne u pri~i o Srpskoj radikalnoj stranci i dr [e{equ.
Gledalac, koji je slu~ajno “zalutao” na kanal “Studija B”, na kraju
emisije ostane zapawen, jer Vuk ni na jedno pitawe nije odgovorio, ve} je
opsesivno govorio i izmi{qao laì o srpskim radikalima i [e{equ.
Gledaocu i nije ba{ do slu{awa takvih pri~a, jer èli da ~uje neke pametne odgovore na pitawa iz privrede, grada ili ~itave zemqe, pa o problemu
Kosova i Metohije, ali od pametnih Vukovih odgovora uglavnom nema ni{ta, jer se Vuk i pojavio u toj emisiji samo da bi opawkavao [e{eqa.
265
Zatim, takva emisija nema su{tinu, a onda, nema ni formu. Bolno,
ali istinito, odgledali smo jo{ jednu metamorfozu i fazu, opsesivnu paranoju Vuka Dra{kovi}a, a da to nismo ni èleli, jo{ mawe traìli.
Jedna iz serijala takvih emisija u kojoj je glavnogostuju}i vitez promenqive pameti bio Vuk Dra{kovi}, odigravala se na “Studiju B” 1. juna.
Ve} je po~etak emisije najavqivao da }e propaganda novih laì i neistina, izgovorenih iz Vukovih usta, a na ra~un srpskih radikala i [e{eqa, biti jo{ bolesnija i nekontrolisanija.
Situacija takozvane pquva~ine, trebalo je, makar kod Kojadinovi}a,
da probudi racio, i da on prvo kao voditeq, kao direktor “Studija B”, a
onda kao Vukov ~ovek, ne dozvoli da se gazda ba{ toliko iskompromituje
i pokaè sav o~aj propalog politi~ara. Ovoga puta, ni ve{tina arhai~nog govora nije na{la put do funkcije: diskreditovawe potpredsednika
Vlade Srbije. Pri~ao je i mucao te ve~eri Vuk sve i sva{ta. Toliko je
pri~ao “istine” da su mu se ~ak i wegovi poklonici, pa i pojedini saradnici, slatko nasmejali.
Kako je [e{eq uhapsio Danu i Vuka?!
Gomila izre~enih gluposti jo{ jednom je ostala zabeleèna elektronskim putem. Ostala je kao dokazni materijal protiv onoga ko je sebe
proglasio “kraqem trgova”. Otkrio je te ve~eri Vuk, javno, svim gledaocima, pa i Kojadinovi}u, koji je na trenutke bledeo, pa crveneo, i to kako
za wegovo i Danino hap{ewe, pre nekoliko godina, nije kriv tada{wi
reìm i vlast Srbije, ve} je jedini krivac Vojislav [e{eq. Re~ po re~,
tek pu~e glupost i izli se vu~ji jed. Ispade, po Vuku, da je [e{eq tada
bio ministar unutra{wih poslova, ili ve} ni sam ne znam koliki politi~ki mo}nik... Mo`da je [e{eq to i bio, a da nije znao, ni re~ progovorio. Smejurija i lakrdija. Shvativ{i, vaqda, {ta je izvalio, a nemaju}i
snage da opovrgne izre~eno, Vuk se svom silinom i snagom “zaletao” ne bi
li [e{eqa nagrdio jo{ vi{e. Re~e i to kako je [e{eq fa{ista zbog
svih tortura kroz koje su on, to jest Vuk i Dana, tada pro{li. Ispade po
toj Vukovoj besedi da je [e{eq bio u wihovim yepovima kao mali zli patuqak, koji ih je terao na svakojako ~iwewe nereda i haosa po Beogradu.
Sme{no – ja bolesna Vuka, jadna mu majka!
Razmi{qao sam ne{to – ako je [e{eq “naredio” Vukovo i Danino
hap{ewe, i ako je on kriv za sve lakrdijawe koje su tada izazvali Dra{kovi}i, onda me ne}e iznenaditi da se u nekom narednom televizijskom
nastupu Vuka Dra{kovi}a dogodi i slede}a scena:
Vuk vidno zami{qen i potre{enog lica sedi i znoji se, ~e{ka se po
bradi i tu`nim glasom, punim optu`be saop{tava: “Vojislav [e{eq je
krivac za sve. On je naloìo da nas uhapse, ali ’ajde, to je bilo i pro{lo.
Me|utim, [e{eq je krivac i zbog jedne mnogo gore, mnogo teè i ìvotnije stvari. Vojislav [e{eq je kriv {to Dana i ja nemamo dece”! Zami{qam kako Kojadinovi} vi{e ne bledi, ve} beli i ùti, poku{ava da izvadi stvar govore}i o problemima u kojima se nalazi “nezavisno” novinarstvo, zbog ~ega je opet kriv [e{eq i ministar za informacije u Vladi Srbije, ali ni to ne pomaè. Vuk ne staje, i daqe govori kako je wego266
va sudbina te{ka i prete{ka, jer je [e{eq odlu~io i zabranio Dra{kovi}ima ra|awe dece, kako bi on, [e{eq, ~ak i u broju dece bio ispred
wega, “napa}enog” Vuka. Dana zove telefonom, urgira desetominutno pu{tawe reklama. Traì da ~uje Vuka i kaè mu: “Prestani da lupeta{, govori o ~iwenicama, a ne o deci, ili mo`da misli{ opet da pozove{ qude na demonstracije, pa da [e{eq i zato bude kriv”!
Naravno, ovo je samo jedna od pretpostavki {ta se sve moè dogoditi u budu}nosti, jer je Vukovo pona{awe “{etaju}eg” karaktera, a amplitude normalnog i devijantnog krajwe su pribliène.
Na nama danas o{tre zube, prosipaju bes i podsmevaju nam se i oni koji su nam godinama zavideli, a Vuk kao glavnog krivca proziva [e{eqa.
Stra{no, jezivo. Suluda tvrdwa da je Vukovo i Danino hap{ewe naredio
[e{eq svakog normalnog ~oveka tera na razmi{qawe i na postavqawe
pitawa: “Da li je [e{eq onda naredio i wihovo pu{tawe iz zatvora”?
Ne{to mi pade na pamet kukavi~ko i ponizno pismo koje je Vuk pisao
za vreme svog boravka u zatvoru, u kome je obe}ao da nikada vi{e ne}e po~initi ono {to je uradio. Mnogo se tada Dra{kovi} kajao i obe}avao da }e
biti dobar i poslu{an. Da li je to pismo Vuk poslao Jadranki ili [e{equ, pa su oni naredili da bra~ni par Dra{kovi} bude pu{ten? Nisam siguran da su Jadranka i Vojislav [e{eq ikada imali takvu mo}. Ali, ako Vuk
tvrdi... âk mislim da je Dragan Hayi Anti} bio tada glavni Vukov kurir.
On je nosio i raznosio Vukovo pismo, jadikovke i molbe, ali ne se}am se da
je Hayi Anti} s tim pismom oti{ao kod Jadranke na vrata, ali ako Vuk tako tvrdi...
Novo lice izdajice
kom
na
ro
du,
ma
ko
liko imao najsvetlije primere istorije, ozbiU sva
qan istorijski lik i duhovnu vertikalu, uvek i u svako vreme moè da se
na|e otpadni~ki sloj.
U najlep{im klasovima ìta postoji kukoq, on se prirodnom selekcijom podsti~e i neguje, tako je i sa srpskim dru{tvom – onim delom srpskog politi~kog bi}a koje se bavi politikom izdaje nacionalnog interesa i prevarom sopstvenog naroda.
U takvim situacijama, kad na{im dru{tvom vlada inflacija izdajnika, Srbi bi morali prvo da se suo~e sa svom dubinom prevare koja je po~iwena na narodnom bi}u.
Jedan politi~ki kukoq na{eg dru{tva, koji o sebi ~esto peva hvalospeve, a ne zna se ko u toj stranci vi{e voli novac (bilo ~ijeg porekla), da
li predsednik stranke, ili jedan ~lan glumac (u dobrim sredwim godina ma, koji voli dobru kapqicu, a ène ne bira), ili ~lan stranke (gluma~ke
korake zapo~eo kao trogodi{wak u “Uì~koj Republici”), re~ je o Novoj
demokratiji. Bila ona Nova ili stara, izvesno je da sa sobom donosi neki
truli, marginalni sloj qudi. U trenutku kad je ~vrsto trebalo zastupati
nacionalne interese po pitawu odbrane svete srpske zemqe Kosova i Metohije, ta stranka, Nova demokratija, pokazala je svoje izdajni~ko lice,
priklawaju}i se zapadwa~kim “mirotvorcima”. Prodaja obraza za ve~eru
na ovim prostorima ve} je vi|ena. Uostalom, takav ~in govori o wima.
267
Perfidna igra Nove demokratije krenula je zlokobnim putem direktnog podràvawa Srpskog pokreta obnove, i pridruìla se se-pe-ovskoj pquva~ini po srpskim radikalima i dr Vojislavu [e{equ. U ludilu podmetnutih izmi{qotina, Nova demokratija nije prezala ni od bla}ewa i u~estalih prozivki (istina, malo suzdrànijih nego kada su u pitawu srpski radikali) svojih biv{ih koalicionih partnera!
Protivnici patriotizma dr Vojislava [e{eqa potajno ujediweni
(Nova demokratija i Srpski pokret obnove) ozloje|eni patriotskim stavovima novoformirane koalicione Vlade narodnog jedinstva, krenuli su èstokim laìma i naga|awima o opstanku Vlade Republike Srbije. U po~etku je i sam Du{an Mihajlovi} poverovao u svoju tvrdwu kako vlada Narodnog jedinstva ne}e istrajati duè od sto dana. Na sre}u srpskog naroda, na
sre}u glasa~a ovih koalicionih partnera, Vlada narodnog jedinstva jo{
uvek traje, a pro{lo je vi{e od tri puta po sto dana. Zna~i, ako je Mihajlovi} u po~etku i trqao ruke zbog svojih èqa o raspadu Vlade, vrlo brzo je
shvatio svu glupost svojih brzopletih tvrdwi, pa je po~eo da sumwa. Svoje
sumwe, u vidu upozorewa, izneo je i Vuku Dra{kovi}u, ali Vuk, ve} kakav jeste, podosta lakoveran, kako je zapo~eo neka koketirawa na svim politi~kim nivoima, nije poverovao u mogu}nost opstanka Vlade narodnog jedinstva, pa je poku{ao da umiri Mihajlovi}a. U èqi da dokaè svoju mudrost,
Vuk je nastavqao tamo gde je Mihajlovi} za trenutak zastao, u èstokim napadima na Srpsku radikalnu stranku i dr Vojislava [e{eqa.
“Strate{ki interesi” su Vuka Dra{kovi}a sve vi{e vukli u ponor
pakla, ali Dra{kovi} nije odustajao. Naprosto je srqao u svojim klevetama. Poku{avao je da stvori takvu atmosferu da wemu, kao izdajniku
srpskih nacionalnih interesa, niko ne sme da kaè da je izdajnik, pa se
~ak drsko pitao: “[ta je to izdajnik”? Naravno, posle takvog drskog pona{awa nastavqao je sa izricawem laì o dr [e{equ.
Dakle, sve neda}e kroz koje Srbija prolazi, Vuk je drsko i klevetni~ki tovario iskqu~ivo na “le|a” Srpske radikalne stranke, wenih ministara i potpredsednika u Vladi, ne biraju}i ni re~i, a ni laì.
Ono {to su nekada brutalno ~inili varvari, danas s na{om dràvom
~ine doma}i izdajnici poput Dra{kovi}a i Du{ana Mihajlovi}a, i to
pod parolom demokratije.
Me|utim, u svojoj dvosmernoj igri dodvoravawa Zapadu i pojedincima na vlasti, Dra{kovi} je jednog trenutka na obe strane po~eo da gubi
kredibilitet “prave osobe” za rastura~ko delovawe protiv Srbije. S
jedne strane, Dra{kovi} ho}e u Evropu tako {to podràva me|unarodnu
zajednicu u svim aktivnostima uperenim protiv srpskog naroda, a s druge
strane, u trenucima mahnitog dodvoravawa pojedincima, staje u odbranu
Kosova, istina samo deklarativno i pozerski, o{trije ~ak i od pravih,
isprobanih srpskih patriota.
Istina je da se na{ srpski narod nalazi na raskrsnici moralnih i
psiholo{kih puteva, na{oj dràvi je donekle izbrisana samostalnost,
na neki na~in zabrawena sloboda odlu~ivawa, ali jo{ uvek opstaje i bori se upravo zbog ulaska Srpske radikalne stranke u Vladu narodnog je268
dinstva. Sveti ~in i zavet odbrane srpske zemqe srpski radikali uspe{no “biju” protiv zapadnih sila, koje nam nude neku demokratiju. [ta }e
iz sveop{te situacije izvu}i Vuk Dra{kovi}, ne zna se. Me|utim, izvesno je da je Dra{kovi} odlu~io da postane “pukovnik” ili “pokojnik”
srpske politi~ke scene. Ko }e mu pomo}i u osvajawu jednog ili drugog,
ne}e jo{ dugo biti tajna.
Veze “gluvih”, “nemih” i “slepih”
Sredinom jula, pitawe Kosova i Metohije, po ukusu, èqi i instrukcijama zapadnih sila, biva sve {kakqivije, a po nalogu istih, sve daqe od
re{ewa. Javqaju se raznorazni du{ebri`nici iz zapadwa~kih metropola, wihovi saveti bivaju sme{ni i neozbiqni, ma koliko situacija na
Kosovu i Metohiji bila tragi~na i zao{trena.
U ~itavoj plejadi “iskusnih” i “pametnih” umova sa Zapada, na televiziji “Studija B” javqa se, direktno iz Wujorka, neki probisvet Kali~anin. Pored mnogobrojnih nesuvislih komentara koje je Kali~anin izgovorio u svom telefonskom javqawu, izre~en je i predlog po kome bi {ef
pregovara~kog tima za probleme Kosova i Metohije trebalo da bude Vuk
Dra{kovi}, jer se Dra{kovi}eve platforme za re{avawe problema na
Kosovu i Metohiji apsolutno podudaraju sa platformom Evropske unije.
Poznato je da je svaka “slu~ajnost” u pogledu Vuka Dra{kovi}a namerna i smi{qena, tako je i ovaj predlog “umnog” ~oveka, koji se odavno
prodao i predao Zapadu, tendenciozno izre~en. Da li ta zapadwa~ka despotija propagirawa “demokratskih” stavova velikih sila i wihovih
èqa i predloga moè toliko drsko da se me{a i me{etari po srpskom
bi}u, srpskoj dràvnosti? O~ito, dok god ima doma}ih izdajnika, moè!
Danas srpsku dràvnost najvi{e napadaju sa Zapada, i to ba{ oni koji istovremeno stra{nim nasiqem postavqaju svoju dràvu na vladarski
presto. îne to sredwevekovnom brutalno{}u i jo{ ubistvenijim oru`jem, ostavqaju}i za sobom i svojim “mirotvora~kim” delovawem grobqa
~itavih naroda, ~ije su jadne dràve proglasili svojim strate{kim ciqevima, i to iskqu~ivo “u interesu za{tite naroda” tih dràva. Paradoksi se smewuju jedan za drugim, a nasilnici se pro{iruju, ne haju}i za
pusto{ koju ostavqaju za sobom, jer sve je to u interesu “svetskog mira”
~iji su oni najve}i zagovornici?!
Samo su komunisti svojim nadobudnim prqavim snom o “skorom odumirawu dràve”, patriotizam progla{avali neprijateqskim ose}awem.
Posle pedeset godina tamnovawa pod brozovijadom, u~inilo se da }e Srbija da progleda. Me|utim, na srpsku nesre}u, potpomognut Zapadom, javio se Vuk Dra{kovi}. Wegova uloga, kao i funkcija wegovog me{etarewa, jo{ uvek nije okon~ana. Preko pojedinih likova sumwivog morala,
Vuk Dra{kovi} saznaje vrlo ~uvane dràvne tajne. U skladu s naredbama
koje dobija, wegovo pona{awe je variraju}e: od neverovatnog patriote,
do najve}eg izdajnika. U pojedinim trenucima, kad se oseti izigranim, s
jedne ili druge strane, Dra{kovi} dobija sumanute ideje, i, potresan niskim strastima, javno iznosi, istina zakamuflirano, sve {to je saznao
od pojedinih politi~kih struja koje, opet nezadovoqne svojim statusom i
269
ugledom, ili pona{awem odre|enih politi~kih figura, odre|enu informaciju saop{tavaju Vuku. Vuk je, jednostavno, tip ~oveka koji ne ume
da sakrije svoje providne igre.
[to se Vlade narodnog jedinstva i wenog patriotskog odbrambenog
stava ti~e, za sada ne treba brinuti! Vlada, koliko toliko, i pored drskih
i bezobzirnih nasrtaja koji dolaze sa Zapada, uspeva da odbrani kolevku
srpstva. S druge strane, dok je Srpska radikalna stranka predvo|ena patriotama poput [e{eqa i Tome Nikoli}a u Vladi Srbije, srpsko narodno bi}e nema razloga za strah i paniku. Srpska zemqa, Kosovo i Metohija,
moraju ostati sastavni deo Srbije, a sve ostalo, {iptarske teroristi~ke
akcije, doma}i izdajnici i zapadni mo}nici koji bi da raspar~avaju Srbiju daqe – mora}e da zastanu. Ovoga puta srpska ~eqad je odlu~na i jaka, a
{to je najbitnije, stav srpskog naroda i Vlade se podudaraju.
“Mreà” Vukove svastike zadire u Crnu Goru!
“Lija, lija pa dolija”, kaè na{ narod. Dakle, nema problema samo Srbija s bolesnim i nepredvidivim pona{awem Vuka Dra{kovi}a. Ali, da
bi se pa`wa javnosti skrenula i na druga de{avawa, u “nezavisnim” novinama “Dnevni telegraf”, u drugoj polovini jula pro{le godine, osvanuo je
naslov “Milo i Sveto se razi{li”. Po objavqivawu ove upozoravaju}e vesti, susreli su se Marovi} i Mara{, ne bi li zajedni~kim snagama sro~ili
ubedqiv demanti. îweni~no stawe, istina, govori da su ba{ u tom periodu Milo i Sveto imali nekakvih razmirica i neslagawa, ali ne u toj meri
da bi do{lo do razlaza. Ako wihov sukob i jeste veliki, ipak postoje i ve}i razlozi zbog kojih wih dvojica moraju i daqe da lete u istom jatu.
Marovi}ev demanti je sastavqen i objavqen! [ta je istina, ostalo je
da narod sam prosudi, ali ko stoji iza ovog naslova objavqenog u “Dnevnom telegrafu”, za dobre poznavaoce unutra{wih poslova, one koji su
uvek na tajnim zadacima, nije nepoznanica! Iza naslova “Milo i Sveto se
razi{li”, osim “Dnevnog telegrafa”, “~u~i” Vukova svastika. Od koga je
ona dobila nalog, nare|ewe, ili kako joj se rodila ideja da proturi tu
vest o Milu i Sveti, i nije neko te{ko pitawe, naro~ito ako se ima u vidu da Slu`ba dràvne bezbednosti ima vrlo precizne podatke o takozvanom patriotizmu bra~nog para Dra{kovi}. Naime, najve}i patriotizam
pomenutog bra~nog para je novac. Zbog toga ~esto upadaju u kontradiktornosti lutaju}i od ekstremnih patriotskih izjava do, tako|e, ekstremnih preprodaja srpske neja~i i zemqe.
Patriotizam i novac ne idu zajedno, ali u slu~aju bra~nog para Dra{kovi} idu, i te kako!
Zahvaquju}i dobro upu}enim izvorima u Crnoj Gori, do javnosti su
doprle jo{ neke {kakqive pojedinosti o nov~anim {pekulacijama Gradske vlade u Beogradu, koja se tako|e odvija pod budnim pogledom Dra{kovi}a.
Naime, kada je Vawa Bokan postao novi vlasnik beogradske “[tampe”, ~elnici Gradske vlade zakazali su “poslovni sastanak” s Bokanom.
Tom sastanku prisustvovao je Vuk Dra{kovi}. Razlog za susret s Bokanom
270
bio je dogovor oko nekakvih lokacija kioska “[tampe”. Ina~e, svih dvesta osamdeset kioska “[tampe” nalazi se u samom centru Beograda, popularno re~eno u krugu “dvojke”. Zato su ~lanovi Gradske vlade, predusretqivo, izneli Vawi Bokanu nekoliko “predloga i vidova saradwe”. Naravno, o “saradwi” sa “[tampom” nije bilo nikakve re~i, ako se izuzme
reket koji su gradski ~elnici traìli od Bokana. Naime, ~elni qudi
Skup{tine grada Beograda od Bokana su traìli milion nema~kih maraka, i to u ke{u! Ako je reket i od gradskih ~elnika, mnogo je!
Vawa Bokan verovatno nije mogao da poveruje sopstvenim u{ima,
ali je zato wegov odgovor, za~iwen obiqem so~nih psovki, bio kratak i
jasan: “Od mene ne}e dobiti nijednu nema~ku marku, a kamoli milion maraka”! Jo{ je Bokan Dra{kovi}u i wegovim reketa{ima ~vrsto obe}ao
da }e pozvati novinare i da }e odràti konferenciju na kojoj }e izneti
javnosti Srbije sve pojedinosti oko prqavih rabota Gradske vlade. Posle toga je demonstrativno napustio “sastanak” reketa{a!
U opisanoj “poslovnosti” Dra{kovi}eve Gradske vlade do{lo je do
op{te razu|enosti, i ono malo vrlina, ako ih je neko u Dra{kovi}evom
okruèwu ikada i posedovao, ustuknulo je pred padom morala i èqom za
boga}ewem.
Koliko je normalno da se predstavnici Gradske vlasti pona{aju
grabqivo i pohotno kad su u pitawu materijalne vrednosti, ili boqe re~eno otima~ina “se-pe-o-o-va-ca”, oceni}e neko drugi, jer mi nemamo ulogu sudije, ve} naratora. Na jednoj strani je kolektivna socijalna beda, a
na drugoj su “politi~ari”-reketa{i, ukotvqeni u foteqama Gradske
vlade, kojima novca nije dovoqno. Pohotno pruàju ruke prema svemu
{to bi mogli oteti. Da li je to patriotizam o kome nas ti Vu~e u~i{ na
privatizovanoj televiziji “Studio B”? Ako jeste, a ne verujem da ima{
~ojstva da kaè{ da ovo nije istina, onda je red da se izvini{ svim srpskim majkama i ènama, srpskim porodicama ~ija mese~na primawa, pod
uslovom da su redovna, ne prelaze cifru od {esto, sedamsto dinara.
Stidim se svih dana i ve~eri provedenih u dru{tvu Vuka Dra{kovi}a. @ao mi je svih zajedni~kih ispri~anih pri~a, komentara. Kako }e mi
deca oprostiti poznanstvo i druèwe s qudima poput Paje Kruni}a i
Vuka Dra{kovi}a?
Ako je Klinton uzdrmao ameri~ku javnost svojim nedozvoqenim radwama s Monikom Levinski u ovalnom kabinetu, tako je ista, ili sli~na,
situacija mogla da zadesi i Dra{kovi}a. Samo, naravno, {to se zbog toga
Evropa ne bi naro~ito uznemirila, a Amerika ne bi zapo~iwala otvarawe novih ratnih àri{ta. Elem, postoje provereni podaci o prequbi
Vuka Dra{kovi}a i wegove svastike. Dok je Klinton gawao Moniku,
Dra{kovi} je jurio svastiku, ali to je saznala i Dana. Uhvatila ih na delu, pa je odlu~ila da kazni Vuka. Kao najo{triji vid kazne odredila mu je
da odràva intimne odnose sa najru`nijom novinarkom “Srpske re~i”
koju nije te{ko prepoznati!
Eto, nekada ne vaqa biti mnogo pohotqiv i grabqiv, a pogotovo nije
dobro u takvoj situaciji biti i popularan, jer se i naj~uvanije tajne vrlo
brzo saznaju!
271
Kakvo je mi{qewe crnogorskih politi~ara o Vuku Dra{kovi}u, najboqe se moè saznati kroz komentar Vuka{ina Mara{a: “Najperspektivniji politi~ar u Srbiji je dr [e{eq, to nije samo moje mi{qewe,
ono preovladava i na Zapadu. Ja ga li~no ne podnosim, ne zato {to smo neistomi{qenici u shvatawu odnosa prema federaciji, ve} zato {to bi on
najradije da se i Crna Gora prekrsti u Srbiju”!
La` kao Vukovo najja~e oru`je
Vrednost patriotizma i politi~ke zrelosti jednog politi~ara nije
samo u ta~nom uo~avawu ~iwenica, nego u spremnosti da te ~iwenice, po
cenu svakog rizika, posebno li~nog, predo~i javnosti. Neki politi~ari,
poput Vojislava [e{eqa, spremni su to da urade, ali ve}ina wih nije!
Vojislav [e{eq se ne bavi politikom zbog privilegija osvajawa vlasti,
dok drugi politi~ari, koji sebe predstavqaju bojama prozapadne demokratije, upravo teè osvajawu vlasti radi koristoqubqa.
Ima onih koji svoj politi~ki kredibilitet manifestuju na razli~ite na~ine, uglavnom za li~na boga}ewa i prikupqawa poena. Mnogi politi~ari zarad osvajawa vlasti naprave kardinalne gre{ke. Po~nu evropejski da se pona{aju zaboravqaju}i srpski guw, motiku, rodnu grudu...
Me|u primerima takve nevere, izvesno, korak ispred svih je Vuk Dra{kovi}, koji zbog svojih nesmotrenih izjava danas u {irokom luku zaobilazi rodnu Hercegovinu. Ima li za ~oveka ve}e kazne od te da ne sme da se
pojavi u rodnom zavi~aju? Nema, rekli bi mudri qudi, ali Dra{kovi} ne
pripada toj kategoriji Srba. O wemu najvi{e govore wegova razli~ita i
nesmotrena pona{awa, dodvoravawe zapadnim silama i jo{ nekim pojedincima.
Hercegovci po prirodi stvari pripadaju ~estitim qudima, ali kukoqa uvek ima, svesni su i oni toga, zato ne vole da vide Dra{kovi}a u Gacku.
Ako je Dra{kovi} ikada i patio {to ne moè da poseti svoj rodni
kraj, vrlo brzo je odustao od patwe i posvetio se nekim drugim, rekao bih
marginalnim, stvarima. Nastavio je da vodi politiku be{~a{}a i srama,
da prodaje obraz, koketira s politikom odbrane i o~uvawa Kosova i Metohije, ali i da izgovara raznorazne bquzge o politi~arima koji mu u datom trenutku, iz nekog samo wemu znanog razloga, zasmetaju.
Posle avgustovskog otvorenog pisma, upu}enog Svetozaru Marovi}u,
Dra{kovi}i }e ubudu}e, kako pouzdani izvori tvrde, sigurno zaobilaziti i Crnu Goru.
U celoj pri~i koja govori o sva|i Vuka Dra{kovi}a i Svetozara Marovi}a, novinarski lik Vukove svastike je minoran i nebitan, tako da su ~elni qudi Crne Gore odlu~ili da se wom ne bave. Ako su odlu~ili da je Vukova svastika neva`na, nisu to isto pomislili i za Dra{kovi}eva daqa novinarska naklapawa, pa su, shodno tome, odlu~ili da se pozabave bra~nim parom Dra{kovi} na temeqniji na~in. Dakle, iz skrivenih dosijea izvu~en je
kompromituju}i materijal, godinama skrivan od javnosti, koji svakog dana
treba da osvane u nekim od crnogorskih novina. Dobro upu}eni tvrde da u
tim materijalima ima svega, od prqavog ve{a do “ne~istih” ku}a.
272
Ko vodi politiku “duplih standarda”?
Ministar lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, najavio je
da bi lokalni izbori trebalo da se odrè po~etkom 1999. godine... Nastala je gu`va i panika u redu “demokratski” orijentisanih stranaka, a
na Zapadu je politika duplih standarda do{la do pravog izraàja.
^lanovi Srpskog pokreta obnove, tako|e su bili zbuweni i dezorijentisani, ali Vuk ih je brzo umirio obja{wewem da je saznao neke nove
pojedinosti o kojima jo{ uvek ne treba govoriti. No, ipak, wegovi sledbenici o~ekivali su da }e pojavqivawe na televiziji “Studio B” Dra{kovi} iskoristiti na uobi~ajen na~in, tako {to }e pod o{tricu svog
“noà” staviti Vladu narodnog jedinstva! Kako se to nije dogodilo,
ostali su duboko razo~arani i iznevereni.
“Za{to Dra{kovi} nije reagovao”, pitali su se oni koji ga dobro poznaju, ali ipak nedovoqno. Vuk nije reagovao zato {to je prihvatio “politiku dvojnih standarda”, koja je ina~e postala jako popularna i zastupqena u na{oj zemqi, naro~ito od kraja avgusta pro{le godine. Naime,
tih dana Dra{kovi} je uhva}en u “sumwivom” politi~kom koketirawu.
Svoju novu taktiku Vuk je poku{ao da primeni i tokom septembarskih izbora u Republici Srpskoj, ali tamo je politika duplih standarda
dobro poznata javnosti, pa je Vuk ostao “kratkih rukava”. Uostalom, tih
dana komentar ìteqa Republike Srpske na Vukovo pojavqivawe i odràne tribine Srpskog pokreta obnove bio je slede}i: “Preko 70% gra|ana Republike Srpske vi{e ne veruje [e{equ. Gle ~uda, kako li je onda
predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke, dr Popla{en, pobedio na predsedni~kim izborima?”
Vuk od septembra tipuje na Saveznu vladu
Vuk Dra{kovi} je sklon pravqewu jeftinih ra~unica na osnovu kojih o~ekuje pozitivna etiketirawa u narodu. Svoje pravo lice uvek dobro
krije, ili to barem poku{ava. Nekada mu to ne polazi za rukom, a nekad je
Dana tu da ga “uozbiqi”. Sve u svemu, Dra{kovi}i se ~esto povode za pitawem kome je, u vremenu zla, uop{te stalo do istine? Istina uvek pripada samo `rtvama, a one, u ve}ini slu~ajeva, ne mogu da govore.
Igra dobrog i lo{eg politi~ara Vuka Dra{kovi}a nekada je imala
prolaz u srpskom narodu. Danas su vremena, ipak, druga~ija. Narod odavno Dra{kovi}u ne veruje, ali on se, ipak, nada da }e kao feniks nastaviti nekim novim, boqim putem?!
Ve} po~etkom septembra, Beogradom je po~ela da kruì pri~a, od
dobro obave{tenih qudi, kako }e Vuk Dra{kovi} u}i u Saveznu vladu!
Neverica je bila prva reakcija, ali politika ne dozvoqava psovke, makar ne javne!
Istina, postojala je bojazan da }e Dra{kovi}, kad do|e do onih
kqu~nih i najva`nijih pregovora, opet traìti previ{e i opet ostati
samo na gradskoj vlasti. Ambicije Danice Dra{kovi}, jo{ od upoznavawa s Vukom, bile su znatno ve}e od wegovih, a u datom trenutku Dana je
bila boqi trgovac. Dakle, shvativ{i da }e Vuk nanovo ne{to zabrqati,
Dana je odlu~ila da ga dobro presli{a i, za svaki slu~aj, upozori da zahteve svede na neku normalniju meru.
273
[to se {u{kalo po beogradskoj ~ar{iji, glasno se pri~alo u prostorijama Srpskog pokreta obnove. Mogle su se tada ~uti svakakve pri~e
i èqe se-pe-o-o-va-ca, ali prilike su nalagale mudrost.
“Koliko mudrosti i znawa, toliko slave”, kaè narod, a ho}e li tako
biti i u Vukovom slu~aju, pokaza}e blisko vreme.
Od Vukovih najbliìh saradnika, koji su trqali dlanove zbog eventualnog ulaska u Saveznu vladu, ~uli su se i komentari da }e, zahvaquju}i
sticawu nove pozicije, Srpski pokret obnove mo}i jo{ raskala{nije i
grabqivije da se pona{a u obavqawu gradske vlasti. Tek, tu i tamo, neko
od se-pe-o-o-va-ca se nadao i ve}em uticaju na republi~kom nivou.
Ako je po~etak septembra bio obeleèn novim i relativno ostvarqivijim planovima Vuka Dra{kovi}a, ipak nije bilo vremena za opu{tenost.
Naime, Dra{kovi} se, odjednom, zabrinuo kako }e svojim bira~ima objasniti svoj eventualni ulazak u Saveznu vladu?! Onda mu je sinula ideja – sebe
}e opet proglasiti `rtvom i to u ime za{tite nacionalnih interesa.
Ostala je dilema kako }e Vuk podneti tu “`rtvu”, kao teret ili oreol mo}nika?!
Uspani~eni gradski ~elnici
Zar uop{te neko moè i da pomisli da se bavi politikom i narodnim poslovima, ako nije ispuwen qubavqu prema tom narodu?!
Moè, a to su ~elni qudi grada Beograda mnogo puta pokazali i dokazali, zato se svaki put uspani~e kad na tv ekranima ugledaju emisiju u
kojoj je gost dr Vojislav [e{eq. Tako je bilo i tog septembarskog petka,
pro{le godine. Gradski mo}nici su posle [e{eqeve emisije drhtali i
besneli. Zajedno s wima, znojili su se i Vuk i Dana.
Vuk je mozgao – s kim li se [e{eq dogovorio za gostovawe na RTS, a
da on to ranije nije ~uo i saznao. Dana se nervirala {to [e{eq javno govori o malverzacijama gradske vlasti, posebno zbog [e{eqevog prozivawa Spasoja Kruni}a i Dragana ôvi}a.
Paja Kruni} je bio najvi{e uznemiren. Iste ve~eri se sastao s bra~nim parom Dra{kovi}, ne bi li dogovorom prona{li re{ewe, otkrili
neki trag! Tom prilikom, Paja nije odoleo – napao je Vuka zato {to veruje svima. Vuk se branio govore}i kako ni on vi{e nikome ne veruje i kako
je sve to ista bagra, ali ni{ta nije pomagalo.
Nakon ozbiqnog ve}awa, ~lanovi Srpskog pokreta obnove su doneli
odluku da ovoga puta neizostavno moraju u}i u Saveznu vladu, i to bez
ikakvih uslovqavawa!
Ozbiqnost situacije i ~iwenica da [e{eq ima ta~ne podatke o pona{awu gradske vlasti, uznemirila je Danicu toliko, da je sve vreme izgovarala pretpostavke ko bi [e{equ mogao da dotura podatke o “lo{im” radwama gradske vlasti.
Zbog alarmantnosti i hitnosti situacije, Srpski pokret obnove je
odrào Savet, kojim je predsedavao Vuk Dra{kovi}. Glavna tema ovog sastanka, odrànog 13. septembra, bio je Vojislav [e{eq i wegove optu`be izre~ene na ra~un ~elnih qudi Srpskog pokreta obnove.
274
Zahvaquju}i [e{equ i istini o pona{awu ~elnih qudi gradske
vlasti, po hitnom postupku je doneta odluka da se napravi “human gest”, i
da Izvr{ni odbor Skup{tine grada donese odluku o dodeli stanova porodicama poginulih policajaca.
Zbog ovakve “nepogode” koja ih je zadesila, Srpski pokret obnove nije imao vremena da se udubquje u problematiku dnevnih de{avawa na Kosovu i Metohiji, pa se te ve~eri moglo ~uti samo {turo i formalno saop{tewe Srpskog pokreta obnove o problematici Kosova i Metohije.
O kakvim nametima se govori?
Predstavnici udruèwa zanatlija imali su prilike, 23. septembra, da
se sa predsednikom Skup{tine op{tine Zemun, Stevom Dragi{i}em, dogovore oko potpisivawa novih ugovora (s ve}im cenama) o iznajmqivawu
poslovnog prostora. Naravno da se predstavnicima ovog udruèwa nije
dopalo pove}awe cene, jer bi najradije izbegli bilo koje pla}awe, ako je
mogu}e. Me|utim, dogovor je ipak postignut, {to nije odgovaralo pojedincima, simpatizerima Srpskog pokreta obnove, jer nisu mogli da podignu
gu`vu i galamu, kad je dogovor ve} postignut. Bilo je razli~itih predloga,
od toga da bi mo`da najboqe bilo pojaviti se na televiziji “Studio B”, ispri~ati kojekakve laì o op{tinskim vlastima u Zemunu, do toga da }e,
ukoliko zanatlije ne reaguju, Op{tina Zemun “nabaciti” takve namete od
kojih }e se budu}a televizija Zemuna sasvim pristojno izdràvati.
Kako me|u zanatlijama ima i onih koji nisu strana~ki opredeqeni,
a saradwu s op{tinskim vlastima Zemuna su smatrali sasvim uspe{nom,
nije do{lo do ostvarivawa podmukle ideje Srpskog pokreta obnove. Me|utim, pri~a o zemunskim zanatlijama i me{etarewe Srpskog pokreta
obnove ne zavr{ava se na ovome...
Strana~ko prikupqawe poena na ra~un medija
Laka je odstupnica onima koji ispuwavaju putne naloge mo}nih sila
u Srbiji.
Takvi, iza i ispred sebe, nemaju nikakvih rizika, jer imaju materijalnu komociju svojih donatora sa Zapada. Upravo zato {to se u ovoj bagatelisanoj Srbiji nagomilalo toliko doma}ih izdajnika, situacija je bila upozoravaju}a, naro~ito po pitawu srpskih “nezavisnih” medija, koji
su, zahvaquju}i izda{nosti zapadnih donatora, krenuli u komadawe Srbije i srpskog naroda.
“Nezavisni” mediji, poslu{nici prekookeanskih mo}nika, koristili su re~ kao ubojito oru`je protiv nedu`nog naroda. Kako bi se stalo
na put takozvanom “nezavisnom” novinarstvu i lagarijama koje se {ire
zahvaquju}i novinarima-izdajnicima, donet je novi Zakon o informisawu. Taj Zakon podigao je veliku pra{inu, a strani donatori su me|u svojim poslu{nicima prona{li one koji su tog trenutka trebali na najprakti~niji na~in da pokaù svoju lojalnost dolaru.
Radi poja{wewa Zakona o informisawu mnoge televizijske stanice su
prozivale ministra za informacije, Aleksandra Vu~i}a. Bilo je i takvih
emisija u kojima se na diskredituju}i na~in govorilo o aktuelnom Zakonu.
275
Takvu emisiju, s ciqem da se novi Zakon {to ùstrije napadne, organizovala je privatizovana televizija “Studio B”. Nalogodavac je bio
Srpski pokret obnove. Gosti emisije su bili Ivan Kova~evi}, portparol Srpskog pokreta obnove, Slavko ]uruvija, urednik “Dnevnog telegrafa”, Aleksandar Tijani} i Bogdan Tirnani}.
Ova emisija je ve} na po~etku nagovestila neuspeh, jer je Bogdan Tirnani}, samo posle nekoliko minuta, ustao i oti{ao. Kasnije je Tirnani}
svoj gest demonstrativnog odlaska opisao ovako.
“Na samom po~etku emisije, nakon prvog kruga pitawa, gde je prvi govornik bio Ivan Kova~evi}, hteo sam da napustim emisiju. Wegovo izlagawe mi je govorilo da }e rasprava o medijima posluìti spoovcima kao pokri}e za ne{to drugo. Po meni, to je bedno strana~ko prikupqawe poena na
ra~un na{ih novinarskih problema, povodom kojih smo i do{li u emisiju.
Ipak, suzdrào sam se nadaju}i se da se to ne}e ponoviti u drugom krugu pitawa. Zna~i, ostao sam u emisiji sve dok ponovo na red nije do{ao Ivan Kova~evi}. Kova~evi} je odmah po~eo da komentari{e Tijani}evu opasku – da
u Srbiji nema opozicije, nakon ~ega sam onako reagovao i napustio studio.
Po zavr{enoj emisiji sastao sam se sa ]uruvijom i Tijani}em. Sva
trojica smo se sloìli da smo izmanipulisani od strane glavnog i odgovornog urednika “Studija B”, Dragana Kojadinovi}a. Tako|e, zakqu~ili
smo da }e nam ova emisija naneti mnogo vi{e {tete nego koristi. ]uruvija nam je tada rekao da mu je Vuk, nakon posledweg intervjua datog
“Dnevnom telegrafu”, u poverewu rekako kako }e [e{eq uskoro napustiti Vladu zbog odre|enih nesuglasica, i da je on (Vuk) ovog puta prihvatio ulazak u Vladu, ne zbog sebe, nego zbog Srbije. Tako|e, po Vukovoj
kombinaciji izre~enoj ]uruviji, pored Srpskog pokreta obnove, u Vladu
Srbije planiran je ulazak i Nove demokratije i Du{ana Mihajlovi}a.
Me|utim, po{to je i ovog puta “ispu{io”, Vuk se hvata za slamku, i
toboè brani nezavisne medije i novine, kako bi prikrio svoje stvarne
muke koje su u ovoj emisiji nedvosmisleno i jasno ofirali Ivan Kova~evi} i Bogoqub Peji~i}. Prakti~no, sva trojica smo se sloìli da smo
napravili veliku gre{ku gostuju}i u toj emisiji”!
Ponovo }e da “radi ulica”, pretio je Vuk
O problemima “nezavisnog” novinarstva, odnosno o novom Zakonu o
informisawu, nije se raspravqalo samo na televiziji, ve} i iza “zatvorenih” vrata vi|enijih advokata. Tako je Sava An|elkovi}, prepri~avaju}i pri~u koja se odigrala izme|u wega i Dragana Kojadinovi}a, shvatio
nove namere i ideje Vuka Dra{kovi}a.
“Razgovarao sam sa Draganom Kojadinovi}em povodom ju~era{weg
usvajawa Zakona o informisawu, kao i o namerama i planovima Vuka
Dra{kovi}a, u ciqu “odbrane” “Studija B”, ukoliko do|e pod udar tog
Zakona. Kojadinovi} kaè kako mu je Vuk otvoreno rekao: “Ti radi svoj
posao kao {to si to ~inio i do sada, a ukoliko te neko bude sputavao u tome, ponovo }e “raditi” ulica. Ovoga puta ne}u popustiti, pa makar do kolena tekla krv Beogradom”.
276
Kojadinovi} mi je priznao da se zbog ove Vukove izjave najeìo, ali
je wegove sugestije ipak prihvatio, misle}i na pruàwe otpora novousvojenom Zakonu o informisawu.
Me|utim, Kojadinovi}a brine ne{to drugo – ono {to javno nikada
ne bi rekao, a to je o~igledan i primetan strah me|u glavnim i odgovornim urednicima nezavisnih listova, koji je do{ao do izraàja jo{ pre
usvajawa Zakona o informisawu, odnosno nakon donete Uredbe Vlade Srbije o privremenoj zabrani tri dnevna lista.
“Bojim se da }e biti uzaludna podr{ka”, naglasio je Kojadinovi},
“koju nam daju razne evropske i svetske zajednice ukoliko sami pokleknemo, odnosno ne pruìmo otpor ovom kriminalnom Zakonu i reìmu”.
S tim u vezi, Vuk je Kojadinovi}u otvoreno rekao da o~ekuje za{titu medija u Srbiji od me|unarodne zajednice, koja }e se o{tro suprotstaviti novom Zakonu. Tako|e, Vuk je rekao da }e me|unarodna zajednica,
zbog ovakvog zakona, Vladi Srbije postaviti ultimatum koji ni{ta nije
blaì od onog povodom kosovskometohijske krize.
Tako|e sam ~uo da Dra{kovi} raspolaè informacijom da je Kristofer Hil, ameri~ki ambasador, zatraìo i dobio pozitivan odgovor
od crnogorskog predsednika \ukanovi}a o mogu}nosti registrovawa zabrawenih listova u Crnoj Gori. Prilikom ju~era{we posete Crnoj Gori, Hil se zahvalio \ukanovi}u na nepristrasnom izve{tavawu crnogorskih medija o stawu na Kosovu...
Na kraju, Kojadinovi} je na{ razgovor optimisti~ki zakqu~io, kako
je ube|en da }e zbog donetog Zakona o informisawu pasti Vlada Srbije...”
Pitawe kome je u ovim vremenima zla i nasiqa, uop{te stalo do prave istine, nije formula kojom se sluì Vukov glasnogovornik, Dragan
Kojadinovi}, jer, da se samo jednom zapitao, znao bi da je srpskom narodnom bi}u ovog trenutka istina najpotrebnija! Ali, ne ona istina koju
proteìra “Studio B”, ve} prava. Narodu ne treba prera|ena istina, koju osmi{qavaju zapadni donatori, takozvanih nezavisnih medija Srbije,
ve} ona istina koja se zasniva na realnim ~iwenicama i objektivnom de{avawu.
Ina~e, Kojadinovi} je svako svoje medijsko pojavqivawe koristio
kako bi o Zakonu o informisawu govorio Vukove parole, koje glase:
“Ovaj Zakon je elementarna nepogoda za na{e novinarstvo. Moj utisak je da se novinari nisu upla{ili, oni su zapaweni.
Na{i mediji su bili na evropskom nivou.
Sve ovo li~i na preke sudove. [ta to zakonodavstvo krije od nas i
naroda?! Ove kazne gore su od streqawa...”
Problemi se brzo re{avaju u Op{tini Zemun
Pod pokroviteqstvom bri`qivog op{tinskog odbora Srpskog pokreta obnove, sredinom novembra pro{le godine odràn je sastanak
udruèwa zemunskih zanatlija. Profesor Mati}, predsednik op{tinskog odbora Srpskog pokreta obnove, na po~etku pozdravnog govora doìveo je neprijatnosti. Naime, direktor “Fitep”-a, posle Mati}evog
govora, rekao je kako ovaj susret ne bi trebalo da ima strana~ka obele`277
ja, od kojih se on, kao zanatlija, ogra|uje. Tom prilikom je, tako|e, istaknuto da su zemunske zanatlije izabrale pogre{an na~in za re{avawe problema, i da bi bilo pametnije da se nastave razgovori s predstavnicima
op{tinske vlasti u Zemunu.
Tog dana zanatlije je ~ekalo jo{ jedno neprijatno iznena|ewe. Naime, Srpski pokret obnove, onako usputno, predloìo je zemunskim zanatlijama “neposredno” okupqawe na ulicama Zemuna i stvarawe “nove {eta~ke zone”. Zanatlije, koje nisu imale nikakva strana~ka obele`ja, ovaj
nesuvisli predlog je iznervirao jo{ vi{e. Shvativ{i definitivno kakvu prqavu igru igra Srpski pokret obnove, zemunske zanatlije su napustile sastanak sa èqom da qudi poput ovih iz se-pe-o-a, nikada ni u jednom mestu Srbije ne osvoje vlast, jer od wihove podlosti i malverzacija
gotovo nema spasa!
[e{eqev izlazak za skup{tinsku govornicu – panika u SPO-u
Svaki izlazak Vojislava [e{eqa za govornicu Skup{tine u parlamentu Srbije zna~i haos u glavama sepeoovaca. Me|u wima se najvi{e
pla{i Dragan ôvi}, jer za sobom ima gomilu brqotina.
Posle novembarske republi~ke sednice, Dragan ôvi} se àlio “odre|enim prijateqima” kako je ube|en da [e{eqeva upozorewa s govorni ce nisu bezazlena i slu~ajno izre~ena. “Zato smo se Paja i ja pitali kako
da do|emo do ’odre|enih’ qudi koji bi mogli da nam obezbede za{titu”.
Me|utim, ovakvo pitawe Dragana ôvi}a u neku ruku odslikava apsolutni pad morala ~elnih qudi gradske vlasti, jer “spas” poku{avaju da
obezbede preko ~oveka koga je ôvi} znao jo{ iz perioda svog boravka u
Jugoslovenskoj udruènoj levici, kada je saznao kako doti~ni gospodin o
wemu, Draganu ôvi}u, ne misli ni{ta lepo, ve} smatra da je Dragan ôvi} bez imalo karaktera i morala.
Tako|e, po Beogradu se tih dana uveliko pri~alo da je Aleksandar
Tijani} bio na “dora|ivawu” Slu`be bezbednosti, jer je po~eo da se bavi
stvarima koje ne bi trebalo da ga interesuju.
Sve u svemu, Paja Kruni} i Dragan ôvi}, te no}i upla{eni [e{eqevim upozorewima, nisu mogli da spavaju. Wihova agonija je nastavqena, ali to ni za dlaku nije umawilo èqu za malverzacijama i koristoqubqem koja svakog dana sve vi{e izlazi iz wih.
Vukovi marifetluci se nastavqaju
Tokom nekoliko posledwih godina na{ sistem je po~eo da “boluje od
malih bogiwa”, koje {ire sepeovci.
Mimikrija, la`ne re~i, to celokupno licemerje, sru{ilo je i mnogo
ja~e od nas. Nas jo{ uvek nije, jer u nama tiwa iskonska èqa za spasom i
oporavkom.
Marginalni politi~ki likovi i wihove politi~ke grupacije, pa makar se one i druga~ije zvale, ne mogu da nas upla{e svojim svakodnevnim
“dobronamernim” upozorewima, wihova igra poznata je srpskom narodu.
Opstaju samo jaki, a Srbi su tokom ~itavog svog postojawa dokazali da to
i jesu.
278
Vukovo pojavqivawe na BK televiziji, 21. novembra pro{le godine,
pokazalo je srpskom bi}u jo{ jednom, ko je i kakav je Vuk Dra{kovi}. Naime, u emisiji “Gravitacija”, Dra{kovi} je bez okoli{ewa predloìo
savez s NATO paktom, i to u ciqu zadràvawa Kosova i Metohije, nagla{avaju}i da bi sve politi~ke stranke Srbije, koje su protiv NATO-a, morale da odu s politi~ke scene. Nije Dra{kovi} mogao da izdrì da jo{
jednom ne pokaè svoj bes i strah, podvla~e}i da svi oni koji èle Srbiju i Crnu Goru da predaju Rusiji u miraz, nemaju {ta da traè na politi~ koj sceni. “Na{em narodu mora se re}i da je Rusija u velikoj nevoqi i da
zato mi, naprosto, moramo da sara|ujemo sa NATO paktom ako mislimo da
zadrìmo Kosovo i Metohiju”, javno je saop{tio Dra{kovi}.
Posle ovakvog postavqawa stvari, u srpskom narodu se rodila zebwa
– koliko li }e Dra{kovi} jo{ izneti mahnitih predloga, ne bi li, putem silovite podr{ke Zapada, u{ao kroz mala vrata u Saveznu vladu? Jasno je da Vuk prihvata sva re{ewa NATO pakta i da je spreman na svaku
vrstu saradwe kako bi se do~epao “malo” vlasti. Izgleda da on Saveznu
Republiku Jugoslaviju, ba{ kao i NATO, vidi kao Republiku Kosovo, Republiku Srbiju i Republiku Crnu Goru.
“Preobu~eni” zahtevi “nezavisnih” medija
Posle televizijskog duela izme|u ministra za informacije Aleksandra Vu~i}a i Vukovog glasnogovornika, predstavnika “Vukovizije”,
Dragana Kojadinovi}a, otkriveno je kako je Kojadinovi} poslat u ovu
emisiju kao provokator. Kako Kojadinovi}eve provokacije, ve} na po~etku emisije, nisu urodile plodom, Kojadinovi} se iznervirao i tokom
~itave emisije ispoqavao ne samo nedostatak lepog vaspitawa, nego i
dosta {upqina u obrazovawu. Tako se posle ove emisije u narodnom bi}u
Srba stvorila vizija o tome kakvi qudi “vode” “nezavisne” medije i koja
je wihova interesna sfera.
Kojadinovi}evi agresivni ispadi pred televizijskim kamerama
ujedno su obznanili koliko se Vuk boji sopstvene nemo}i i koketerije s
odre|enim grupacijama qudi, bilo iz Srbije ili sa Zapada.
Veliki sistemi imaju i velike fraze, ali im nedostaju one jednostavne, male re~i. Mali sistemi nemaju toliko frazirawa, ali zato mogu da obole od unutra{wih izjedawa. Izgleda da se Dra{kovi}u dogodilo to unutra{we izjedawe. Progutala ga je sopstvena ù~ potpomognuta
megalomanijom, pa je utoliko shvatqivija wegova izjava koja je usledila
posle ameri~kog izja{wavawa o podr{ci srpskim opozicionim krugovima. Naime, Vuk je svima dao do znawa kako sebe vidi kao ameri~kog ~oveka.
Ovakvim potezom Dra{kovi} je jo{ jednom javno potcrtao svoju
spremnost na izdaju srpskih interesa. Otkrio je Vuk i obelodanio svoju
“muku”, ali ujedno i upozorio srpsko narodno bi}e kako i koliko se na
wegov patriotizam moè ra~unati.
Kada je re~ o izdaji srpskih interesa, Vuk nije usamqen slu~aj. Rame
uz rame s wim, “{eta” i Du{an Mihajlovi} sa svojom Novom demokratijom. Izgleda da se Dra{kovi} i Mihajlovi} nadaju uspe{noj “lomqavi
279
kola~a”, samo ne mogu da se opredele na koju bi stranu krenuli?! Izvesno
je da, za sada, i jedan i drugi predlaù izdaju, ali nikoga vi{e ne}e iznenaditi ako se uskoro “okrenu” patriotizmu. Uostalom, to su ve} prepoznatqive faze u pona{awu ovih politi~kih marginalaca.
Ipak, srpsko bi}e, ma koliko bilo najedano unutra{wim izdajama i
spoqnim nasrtajima, spremno je na eventualna iznena|ewa, jer to je ne{to na {ta smo se, tokom brozovijade, ve} navikli.
[tetni ugovori gradske vlasti
U op{toj igri razgovora gluvih i nemih, politi~ka scena Srbije izgleda kao poligon za isprobavawe raznoraznih preprodaja. Naravno, u svim
preprodajama koje se de{avaju u na{oj zemqi, Srpski pokret obnove neizostavno i aktivno u~estvuje! Od svake preprodaje oni dobro zarade! Me|utim,
sve sepeoovske igre, prodaje i preprodaje, odavno su poznate. O tome Srbe
uredno informi{u istinoqupci, srpski radikali. Tako je nevi|eno dobar
odjek u javnosti imala konferencija za novinare Gradskog odbora Srpske
radikalne stranke, na kojoj je Stevo Dragi{i} argumentovano prozvao ~elnike gradske vlasti, ogrezle u kriminalu, zbog sklapawa {tetnih ugovora, a
sve to u interesu li~ne provizije i zarade. Zar su Beogra|ani zato {etali,
da bi gradska vlast mogla da se bogati kroz raznorazne marifetluke?!
Znaju}i da je prvi na rang listi onih koji uzimaju dobru proviziju,
Spasoje-Paja Kruni} prestao je i da spava, ali provizije nikako ne moè
da se odrekne. Me|u posledwim ugovorima, koji su doneli vi{e nego dobru zaradu, nalazi se i onaj sa “[kodom”.
Za Pajom puno ne zaostaje ni Dragan ôvi}, koji strahuje da }e ga srpski radikali jednog dana prozvati pod punim imenom, a onda, zbogom lepi
ìvote! Zato se ôvi} zavukao u mi{ju rupu, pa uop{te ne komentari{e
prozivawa srpskih radikala, ve} im se sklawa iz vidokruga.
Vukove podr{ke se skupo pla}aju
Vreme, kaù, proti~e, donosi zaborav, a uspomene blede. Ipak, vreme
ne moè da izbri{e sva se}awa na Dra{kovi}evo pona{awe, naro~ito
na onaj period posle potpisivawa Dejtona.
U tom periodu Vuk je bezglavo i nekontrolisano pokazivao svoju variraju}u }ud. I{ao je nisko, podmuklo, nadaju}i se nekakvom zgoditku.
Ostao je bez toga, ali i daqe je ìveo u nadi. Sve svoje budu}e podr{ke
odlu~io je dobro da naplati. Svoja }utawa, tako|e, smatrao je da treba da
unov~i. Koliko vrsta raspoloèwa, toliko i para. Opasne igre koje je
jo{ tada zapo~eo, traju i danas. Ko }e pobediti, ne zna se, ali vreme }e
pokazati. U svakom slu~aju, Dra{kovi} je u periodu Dejtona bio krajwe
neoprezan. O svim svojim idejama govorio je preko telefona, tako da svi
oni koji su mu “slu~ajno upali” u vezu znaju o ~emu se radi...
Sredinom decembra, na konferenciji za novinare Srpske radikalne
stranke, dr [e{eq je prozvao ~elnike gradske vlasti zbog sklapawa kriminalnih ugovora na {tetu ~itavog grada. Javno prozivawe prvih qudi u
gradskoj vlasti, Dragana ôvi}a i Spasoja Kruni}a, nanovo je zapla{ilo
se-pe-o-o-vce, pa su izve{taj s konferencije srpskih radikala pomno ana280
lizirali kako bi uo~ili {ta je slede}i korak srpskih radikala! Ina~e,
ôvi} i Kruni} su u panici zbog nekakvih nedozvoqenih radwi koje bi se
mogle saznati preko odre|enih firmi, ali o tome neki drugi put.
Istorija Srba pokazala je da se svi va`niji i bitniji dogovori obavqaju uglavnom oko novogodi{wih i Boì}nih praznika. U tim prazni~nim raspoloèwima, dok nacija poku{ava da uhvati korak s vremenom i aktuelnim de{avawima, ima onih koji donose vrlo va`ne odluke
koje su ~esto i sudbonosne. Bilo je tako i ove Nove godine, {aputalo se o
eventualnim promenama za bogatim i skromnim trpezama, ali niko nije
znao kakve se tajne de{avaju i {ta donose srpskom narodnom bi}u!
U takvom prazni~nom raspoloèwu, oni nezaja`qivi, poput Spasoja
Kruni}a, ~esto izgube nit dobrog doma}eg vaspitawa, pa naprave niz gre{aka. Tako je i Spasoje Kruni} u svojoj novogodi{woj ~estitki, preko talasa televizije “Studio B”, odlu~io da polemi{e sa dr [e{eqem. Pona{awe ravno skandalu, izvesno je, nije ostalo neprime}eno. Naprosto, Kruni} je èleo po svaku cenu da dokaè da se on, kao arhitekta, vrlo dobro
razume i u trolejbuse, pa je naciji obznanio da se Gradska vlada opredelila
za ~e{ke trolejbuse. Ovakva Kruni}eva poruka imala je dvojaki ciq: pre
svega da se opravda pqa~ka i nesolidno poslovawe gradske vlasti, ali i da
se upute uvrede na ra~un potpredsednika Vlade Srbije, dr [e{eqa.
Raskoli i pretwe me|u opozicionarima
Dok se Srbija nalazi na raspe}u, doma}i izdajnici se trude da postignu {to ve}u cenu u prodavawu svojih “usluga”. Takozvani Savez za
promene pod svojim okriqem ima razli~ite qude pokupqene s konca i
konopca, {to wihovim nalogodavcima (Americi) i nije problemati~no
i alarmantno. Me|utim, u me|usobnoj borbi oko prevlasti i {to ve}e zaradea, po~ele su i sva|e. Tako je Neboj{a ôvi} po~eo da preti, a Vuk
Obradovi} da ofira Dra{kovi}eve planove, pozivaju}i Dra{kovi}a na
razgovor u “~etiri oka”. Du{an Mitevi} je po svaku cenu odlu~io da se
oglasi i podseti neke da je jo{ uvek ìv, pa je verovatno iz tih razloga
po~eo da preti reìmu. Novogodi{we ludilo davalo je neku novu sliku
politi~ke scene, naro~ito u redovima opozicionih stranaka.
Upravo tih novogodi{wih dana sve ~e{}e su se mogli ~uti komentari kako je izvesno da Amerika insistira na ulasku Vuka Dra{kovi}a u
Saveznu vladu. Strah je nanovo, zbog eventualnih kra|a i rasprodaja koje
je Dra{kovi} kadar da u~ini, po~eo da se {iri Srbijom. “Neka nam je
Bog u pomo}i i ovo malo pameti {to nam je ostalo”, govorili su qudi.
Nekako u to vreme, {to nije iznena|uju}e, vest o ulasku Dra{kovi}a
u Saveznu vladu, do{la je i do srpskih radikala, koji su se odmah oglasili i saop{tili javnosti da ne}e ulaziti u Saveznu vladu ako u woj bude i
Vuk Dra{kovi}.
Nova demokratija je i daqe nastavila da truje i laè narod protiv Srpske radikalne stranke. Verovatno je Mihajlovi} tokom do~eka novogodi {we no}i na Kopaoniku dobio uputstva od Vuka Dra{kovi}a {ta sve treba
da izgovori o dr [e{equ. Naime, novogodi{we praznike su Dra{kovi} i
Mihajlovi} proveli u dru{tvu svojih porodica na Kopaoniku. Pored wih,
bilo je tu jo{ nekoliko zna~ajnih likova na{e politi~ke svakida{wice.
281
Posle novogodi{wih provoda, Aleksandar ôtri} je od Dra{kovi}a dobio doma}i zadatak da napadne glavnog i odgovornog urednika zabrawene novine “Danas”, i to zato {to taj list prenosi izjave dr [e{eqa. Tako|e, u svojim bezglavim i otrovnim napadima, ôtri} je izgovorio bezbroj laì na ra~un srpskih radikala i dr [e{eqa.
Po svoj prilici, Srpskom pokretu obnove, a naro~ito sivoj eminenciji ove stranke, Dra{kovi}u, najvi{e je zasmetao “{amar” koji je dobio
od urednika novine “Danas”, jer i jedni i drugi su finansirani iz iste
kase i rade za istog nalogodavca – ameri~ku vladu, ali po Dra{kovi}u,
“Danas” se otrgao ameri~koj kontroli.
Ostao je gorak ukus u ustima, jer i me|u izdajnicima ima nekog sistema. Jedni ga po{tuju, a drugi ga ~ak i ne uvaàvaju. Ko je ko u ovoj igri
nadmudrivawa, jo{ uvek nije apsolutno otkriveno!
“Dobri momci” SPO
Ideologija apsolutnog zla, korumpiranosti, podmitqivosti, je deskriptivna osobina ~elnih qudi Srpskog pokreta obnove. Neodmereni i
nerazumni u svojoj pohotqivosti, ti isti likovi narodu se predstavqaju
kao “spasioci”. Sme{no i tu`no, jer narodu upravo trebaju pravi ~uvari
od tih la`nih spasioca...
Dragan ôvi} se, na primer, svojim “pouzdanim” prijateqima hvali
kako ima dobre “uplive” u sve politi~ke stranke i da u svakoj od wih ima
svoje vredne “krtice”, koje ga uredno obave{tavaju o de{avawima unutar
politi~kih stranaka. Za ovu wegovu tvrdwu, zaista postoje realne indicije, pogotovo ako se ima u vidu predlog Danice Dra{kovi} simpatizerima Srpskog pokreta obnove, koji glasi: “Ubacujte se i u~lawujte u Jugoslovensku levicu i Srpsku radikalnu stranku. Vi }ete nama biti korisniji tamo nego u Srpskom pokretu obnove”!
Za svaku obavqenu ili nedovr{enu aktivnost Dragan ôvi} ne dobija samo pare, ve} i priznawa ostalih sepeovaca. Tako je pre neki dan Milan Boì} javno rekao: “ôvi} je na{ najsposobniji ~ovek. On je pravi
ministar, da nam nije wega ne znam kako bismo pro{li”?!
Paja Kruni} jeste predsednik gradske vlade, ali glavne konce u radu
Gradske vlade vu~e Dragan ôvi}. Svesni svoje podmitqivosti i grabqivosti, ali i svoje politi~ke nesposobnosti, ~elni qudi Srpskog pokreta
obnove na sve na~ine poku{avaju da se dodvore kome stignu, ne bi li bili
amnestirani zbog kriminalnih radwi i afera. Ulaguju se crkvi neukusnom reklamom o podizawu crkve na grobqu Orlova~a, zatim, MUP-u se
dodvoravaju kroz odre|ene materijalne usluge i poklawawem stanova,
kao da su to stanovi Srpskog pokreta obnove, a ne Gradske skup{tine. Deci se ulaguju povremenim deqewem poklona na ulicama Beograda i sli~no. Ovakvih be{~asnih primera je mnogo.
Sve u svemu, “glavni” momak svih prqavih poslova je Dragan ôvi},
pa stoga nikoga vi{e ne ~udi {to se o wegovoj sposobnosti ispredaju legende.
U plejadi korumpiranih i grabqivih “momaka” sepeoa, odmah za ôvi}em, kaska Bo{ko Bulatovi}. Ina~e, Bo{ko Bulatovi} je direktor
282
Gradskog javnog preduze}a “Zelenilo”. U Srpskom pokretu obnove Bulatovi} je najodaniji Danici Dra{kovi}. O wegovim prqav{tinama i korumpiranosti mogao bi da se napi{e ~itav roman.
Po dogovoru sa Danom, Bulatovi} sve poslove name{ta odre|enim
preduze}ima od kojih uzima dobru proviziju za svoj yep. Mnoge poslove u
Gradskom javnom preduze}u “Zelenilo” Bo{kov je namestio i svojim privatnim firmama.
Ne~asno pona{awe Bo{ka Bulatovi}a iritira radnike “Zelenila”,
pogotovu ako se zna da radnici ne primaju redovno platu, a kada je prime,
ona je sve mawa i mawa.
Izvesno je da Bulatovi} nije samo lo{ kao ~ovek (podmitqivac, grabqivac, prevarant), ve} je i prepreden kao lisica. U wegovom dosijeu
jednog dana bi}e ubeleèno kako se amaterski bavio obave{tajnim poslom i da je u tome bio uspe{an kao pravi profesionalac. Naime, wegov
“tajni zadatak” je odràvawe obave{tajne veze s pojedinim funkcionerima iz Milovog, ali i Momovog okruèwa. Svako jutro Bulatovi}
uredno obave{tava Danu {ta je novo na politi~koj sceni u jednom, a {ta
u drugom kraju zemqe. Wegove “krtice” neprestano rade, tako da su Bulatovi}eve dnevne informacije o ostalim politi~kim strankama na{e zemqe vrlo potpune...
Sredinom januara ove godine Bo{ko Bulatovi} je u prostorijama
“Zelenila” primio Ivana Kari}a. Razgovor se vrteo oko gra|evinskog
zemqi{ta (povr{ine 10 hektara), koje pripada Gradskom zelenilu i nalazi se u sklopu wihovog rasadnika, a sme{teno je u zemunskoj Kalvariji, iza “Doma staraca”. Naime, Kari}i su vidno zainteresovani za ovaj
deo zemqi{ta, jer su planirali na tom delu da podignu stambene zgrade.
Razgovor za Kari}e nije bio plodonosan jer je Dani~ina instrukcija direktoru Gradskog zelenila glasila: “Otka~i Ivana na fin na~in, tako
da ode zadovoqan. Kari}i su navikli sve da dobijaju gratis, a o wihovoj
proviziji nema ni govora. Me|utim, budi jako oprezan, ne smemo im se zamerati iz odre|enih razloga...”
Tako|e, Bulatovi} i ôvi} su i privatno nerazdvojni, ~ak toliko da su
relativno skoro renovirali “zajedni~ki” ~etvorosobni stan, blizu èlezni~ke stanice. Ina~e, ovaj stan zvani~no pripada Zavodu za gra|evinsko
zemqi{te, a Bulatovi} i ôvi} ga iskqu~ivo koriste za {valeraciju.
Kako bi slika o ovim qudima bila jo{ potpunija, treba re}i da je
Bulatovi} od Danice i wenog brata dobio stan od 130 kvadrata, ôvi} od
90 kvadrata, ali uz sve to, Dragan ôvi} ima jo{ jedan stan, i to ~etvorosoban, koji mu je kupila “Politika”, a nalazi se na Dor}olu.
Koliko je Dana dobra sestra, govori podatak da je svojim trima sestrama poklonila tri lokala koja se nalaze na izuzetno atraktivnim lokacijama:
“Euro moda” u ulici Zmaja od no}aja (nekada{wa kafana “Komunalac”, koja je sru{ena);
“O Lola” se nalazi na uglu Nu{i}eve i ûmi}evog soka~eta;
“Srpska re~” je kafana i u wenom produètku je sme{tena kwiàra,
ugao Zmaj Jovine i îka Qubine.
283
Eto, ovo je samo jedan deo prqavih poslova i malverzacija koji krasi
~elne qude gradske vlasti iz Srpskog pokreta obnove, ali toga ima jo{,
toliko da bi nam za sva opisivawa nedostajalo papira. Uzgred, ni papir
ne moè ba{ sve da otrpi, ali zato srpsko narodno bi}e moè!
Na osnovu svega, ne moè se re}i da Danica Dra{kovi} “ne brine” o
svojim najbliìma! [to se naroda ti~e, pa najboqe je da svako brine o sebi, jer ne moè Dana svima da daje, {ta onda ostaje woj?!
Kome dolazi kraj?
Nije mi drago kad moram da govorim o nekim bliskim qudima, ali i
to se u ìvotu de{ava...
Glavni savetnik Paje Kruni}a je neki biznismen iz [vajcarske,
\or|e Ili}. Po wegovim idejama, Kruni} i ôvi} obavqaju “mutne” poslove. Uostalom, Ili} im je “na noge” doveo i Danijela Gradeca “za posao
decenije”. Kreator svih {tetnih ugovora koje je sklopila Gradska vlada,
odnosno pre svih Kruni} i ôvi}, je \or|e Ili}. Ovih dana se \or|e,
koji je na “privremenom” radu u [vajcarskoj, ~uo s odre|enim qudima i
nagovestio nove potrese na politi~koj sceni Srbije. Doslovce, Ili} je
izgovorio: “Ove godine “wima” dolazi kraj. Vuk Dra{kovi} im kobajagi
pruà podr{ku po pitawu Kosova i Metohije, samo da bi u{ao u Saveznu
vladu i da bi ga “iznutra” lak{e sru{io, zajedno sa svim ostalim snagama
na doma}oj politi~koj sceni iza kojih stoji Amerika, poput Saveza za
promene u Srbiji... “On” je do sada opstajao zahvaquju}i ustupcima koje je
~inio Amerikancima po pitawu Republike Srpske i Republike Srpske
Krajine. Me|utim, u slu~aju kosovske krize, ma kako da se ona re{i, pozitivno ili negativno po Srbiju, Zapad je odlu~io po svaku cenu da promeni reìm u Beogradu...”
Koji kurs }e u predstoje}im danima zauzeti Vuk Dra{kovi}, makar
na osnovu izjave Ili}a, jasno je svima, ali mo`da ovaj biznismen, koji je
meni privatno drag, ipak i nije rekao sve {to zna?!
Srbija je na krstu srama, pre svega zbog pona{awa doma}ih izdajnika,
ali i problema s Amerikancima ~iji prohtevi ne prestaju, ve} se svakim
danom pro{iruju. Kako rastu apetiti Zapada, tako rastu i apetiti doma}ih izdajnika. Budu}a pona{awa pojedinih politi~ara srpske scene su
relativno predvidiva, s mawim odstupawima. Me|utim, izvesno je da
Dra{kovi}i smatraju da od vi{ka glava ne boli, pa je shodno pri~ama koje je ~ula iz “poverqivih izvora”, Danica Dra{kovi} odlu~ila malo vi{e pa`we da posveti mo}nim Kari}ima.
Pre nekoliko dana, Danica je ugostila Bogoquba Kari}a u “Srpskoj
re~i”. “Dobro mi do{ao, gospodine predsedni~e”, bile su Dani~ine re~i
dobrodo{lice. U ovom slu~aju Dani~inog pona{awa slu~ajnost je neprihvatqiva, jer se ona “nudi” “novom” premijeru pre svih, kako bi ispravila ranije po~iwene gre{ke. Da li }e Bogoqub Kari} biti novi premijer,
jo{ uvek se ne zna pouzdano, ali se zato zna da Danica Dra{kovi} ni{ta
napamet ne radi, o tome je Dana rekla: “Nisam ja ovog ciganina i muzikanta pozvala zato {to ga volim, ve} zato {to moramo ispraviti neke
gre{ke koje smo ranije napravili...”
284
U svojoj istoriji, Srbija je zapamtila i svetlije primere opstanka,
nego {to je to danas. Znala je Srbija da pamti vrednosti svakog belega i
groba. Umela je da ih ~uva kao znamewa, da ih pamti i prenosi. Umela je da
ih utka u samo bi}e svih nara{taja. Nekada je na{a hraniteqka sve to
umela i znala, a {ta se de{ava danas s wom, ako se zna da pojedini doma}i
izdajnici, poput Vuka Dra{kovi}a, po~iwu da “tkaju” svoje }ilime prevare, da li to zna~i da vi{e nema nade za srpsko bi}e?!
Rajko \ur|evi}
SU\EWE VUK – [E[EQ, ÊTVRTI PUT,
24. februar 1999. godine, po~etak u 10 sati
Sudija Branka Mici}: Otvaram glavnu raspravu i utvr|ujem da su na
raspravu do{li – za tuìoca Borivoje Borovi}, advokat, po punomo}ju
koje sudu prilaè.
Za tuènog, za prvo, drugo, tre}e i petotuène Sr|an Radovanovi},
advokat, po punomo}nim spisima i ~etvrtotuèni li~no sa punomo}nikom Nadom Kotarac Mihajlovi}, po punomo}nim spisima.
Od ostalih pozvanih lica nisu prisutni punomo}nik tuìlaca Primovi} Ivana, uredno pozvana, i Nikola Barovi}, advokat, uredno pozvan.
Glas iz sudnice: Oti{ao kod Tu|mana.
Sudija: Nije pristupio drugotuìlac Vuk Dra{kovi}, po pozivu za
stranke. Nije pristupio drugo, tre}e i petotuèni po pozivu za stranke.
Sud konstatuje da je prispeo telegram Primovi} Ivane, advokata,
kojim obave{tava sud da zbog bolesti nije u mogu}nosti da pristupi na
raspravu, i telegram advokata Nikole Barovi}a kojim obave{tava sud da
nije u mogu}nosti da pristupi u sud zbog slu`benog puta u @enevu.
Pre po~etka raspravqawa sud konstatuje da su u sudnici prisutni
novinari ispred slede}ih medijskih ku}a. Sada bih vas molila redom da
vas konstatujem, da ipak imamo evidenciju ko je tu.
Sud konstatuje da je ispred RTS-a prisutan novinar Tomislav Mago~in, ispred “Zemunskih novina” Jasminka Olui}, Vesna Arsi}, novinar, i
ispred Agencije Fonet Bojana Apencija, ispred novinske agencije Tanjug
Qiqana Jankovi}, ispred TV “Politika” Svetlana Li{anin, ispred
Frankfurtskih vesti Marko \urica i Mirjana Stojadinovi}, ispred
“Blica” novinar Bo{kovi} Risto, ispred BK novinar ânovi} Simonida, ispred Autorskog studija snimateqi Petkovi} Dragutin i Zoran Jovanovi}, ispred “Ve~erwih novosti” Nata{a Bijeli}, ispred NIP “Glasa”
Danica ]uruvija, ispred “Blica” novinar Nata{a Jovanovi}.
Bio je red da se obratite prvom ~oveku ove ku}e, predsedniku suda, da
vam da dozvole, ali po{to ja rukovodim su|ewem i imam sva ovla{}ewa,
ja }u vam dozvoliti da pratite su|ewe.
Sud donosi re{ewe – dozvoqava se prisutnim novinarima i snimateqima da prate tok su|ewa.
Borivoje Borovi}: Ja bih vas molio da se pre po~etka su|ewa izjasnite o strana~koj pripadnosti i zanimawima.
285
Sudija: Punomo}nik tuìlaca traì da se predstavi Ve}e u ovoj
pravnoj stvari.
Sud objavquje da je previd raspravqawa i upoznaje prisutne da je u
toku parnica po tu`bi tuìlaca SPO-a i Vuka Dra{kovi}a protiv
NIP Demar i dr., da je predmet spora naknada {tete, da predsednik upoznaje prisutne sa imenom predsednika Ve}a Branka Maksimovi} Mici},
da je ~lan Ve}a Branko Kandi} i drugi ~lan Ve}a \or|evi} Jelena.
Na pitawe punomo}nika tuìoca {ta su isti po zanimawu i koje
strana~ke pripadnosti sud donosi re{ewe – uskra}uje se odgovor na to
koje su strana~ke pripadnosti, jer je to li~no, intimno pravo svakog ~oveka, wegova li~na stvar.
Borivoje Borovi}: Odgovorite na drugo pitawe.
Glas iz sudnice: On misli da u~lawuje odmah.
Sudija: [to se ti~e zanimawa ~lanova Ve}a, oni su penzioneri.
Dr Vojislav [e{eq: [ta, {ta?
Sudija: Penzioneri su. ^lanovi Ve}a su penzioneri po zanimawu.
Dr Vojislav [e{eq: Po zanimawu? A ja sam mislio da su to po strana~koj pripadnosti.
Sudija: Kolega izvolite.
Borivoje Borovi}: Ja zahtevam da se izjasnite {ta ste po strana~koj
pripadnosti.
Sudija: To je moja li~na, intimna stvar. To }u da vam odbijem.
Na pitawe pomo}nika tuìoca {ta je predsednik Ve}a po strana~koj pripadnosti...
Borivoje Borovi}: [ta ste danas?
Sudija: [ta sam danas? Po strana~koj pripadnosti {ta sam danas?
Dr Vojislav [e{eq: Upozorava se...
Sudija: Molim vas, pustite me da vodim su|ewe.
Sud donosi re{ewe – uskra}uje se odgovor punomo}niku tuìoca i
isti se upozorava i opomiwe da u ovoj sudnici raspravu vodi predsednik
Ve}a, jer je on ovla{}en da postavqa pitawa u okviru Zakona i ovog spora, prisutnim strankama.
Borivoje Borovi}: Ostajem kod tu`be i tu`benog zahteva i predlaèm da se danas rasprava odrì i da se zakqu~i. Hvala.
Sudija: Punomo}nik tuìlaca ostaje pri tu`bi i tu`benom zahtevu.
Novih dokaza nema. Predlaè da sud glavnu raspravu odrì i zakqu~i.
Na pitawe suda zbog ~ega nije pristupio drugi tuìlac po pozivu za saslu{awe u svojstvu stranke, punomo}nik tuìoca je izjavio da sud radi
pribavqawa te informacije treba da se obrati slu`benim putem kadrovskoj slu`bi Savezne vlade.
Dr Vojislav [e{eq: Jugoslovenskoj vladi.
Sudija: Jugoslovenskoj vladi, dobro.
Samo jo{ jedno pitawe da vam postavim. Ovde je sud doneo re{ewe o
razdvajawu postupka i upu}ivawu predmeta Privrednom sudu prema kome
je otvoren ste~ajni postupak. Da li }ete se vi na to re{ewe àliti?
Borivoje Borovi}: Ne.
286
Sudija: Na pitawe predsednika Ve}a da li }e se tuìla~ka strana u
pogledu re{ewa o razdvajawu postupka i upu}ivawa predmeta tuìlaca
u odnosu prema tuènom Privrednom sudu u Beogradu, a povodom otvarawa ste~ajnog postupka, na to re{ewe àliti, punomo}nik tuìlaca je
izjavio da ne}e.
Punomo}nik prvo, drugo, tre}e i petotuènog advokat Sr|an Radovanovi}.
Samo prvo da vas pitam – pre raspravqawa o predmetu spora, na re{ewe o razdvajawu postupka u odnosu na tuìoca i prvotuènog od 25. 1.
1999. godine, ne}e se àliti.
Sada punomo}nik drugo, tre}e i petotuènog, advokat Sr|an Radovanovi}.
Sr|an Radovanovi}: Osporavam tu`beni zahtev u celini, posebno u
odnosu na prvog tuìoca, Srpski pokret obnove, koji nema pravo na naknadu nematerijalne {tete. Pa sa tog razloga osporavam tu`beni zahtev
drugog tuìoca Vuka Dra{kovi}a, jer smatram da nije pretrpeo nikakvu
nematerijalnu {tetu, a pogotovu ne u ovom velikom iznosu koji potraùje od mojih klijenata danas. Predlaèm da sud u dokaznom postupku saslu{a Vuka Dra{kovi}a, a na okolnosti da li je pretrpeo fizi~ki bol, psihi~ki bol ili strah, s obzirom da su to vidovi nematerijalne {tete.
Sudija: Osporava tu`bu i tu`beni zahtev Srpskog pokreta obnove u
odnosu na prvotuènog. Osporava se iz razloga {to isti ne moè da traì nematerijalnu {tetu. U odnosu na drugog tuìoca Vuka Dra{kovi}a
osporava tu`beni zahtev, jer isti nije pretrpeo nematerijalnu {tetu pa
predlaè s tim u vezi da sud izvede dokaz saslu{awem drugog tuìoca na
okolnost kakvu i koju {tetu je pretrpeo, odnosno da li je trpeo fizi~ke
bolove, psihi~ke bolove.
Ho}ete li mi re}i ku}ne adrese drugo, tre}e i petotuènog?
Sr|an Radovanovi}: Smatram da su to elementi tu`be, pa bi tuìla~ka strana trebalo uredno da navede u podnesku i adrese stranaka koje
tuì. Ja adrese ne znam, oni su dolazili kod mene u kancelariju.
Sudija: Oni su promenili adrese, pa }ete morati.
Sr|an Radovanovi}: Ko je promenio adrese? Milivoje Jefti}, Qubinka Mili~i} i Vladimir Sudar? Ne. Oni su na istim adresama.
Sudija: Sud donosi re{ewe – nalaè se punomo}niku drugo, tre}e i
petotuènog da dostavi sudu uredne adrese za iste, s obzirom da je prvotuèni u postupku ste~aja, a wihove adrese su ozna~ene kao adrese wihove radne organizacije.
Ja sam vam naloìla...
Sr|an Radovanovi}: Vi ste mi naloìli, ja }u odmah da postupim po
tom nalogu, odnosno odbijam da postupim po tom nalogu, jer smatram da je
to obaveza tuìla~ke strane.
Sudija: Punomo}nik navedenih tuènih odbija da postupi po tom nalogu jer smatra da je to obaveza tuìla~ke strane.
Sr|an Radovanovi}: Moji nalogodavci nijednom nisu primili pozive, i nisu ni mogli biti pozvani na adrese koje su navedene u tu`bi. Neka tuìla~ka strana navede wihove adrese.
287
Sudija: Punomo}nik predlaè da sud naloì tuìla~koj strani da
dostavi adrese drugo, tre}e i petotuènog.
Sud donosi re{ewe – odbija se predlog navedenog punomo}nika.
Punomo}nik ~etvrtotuènog advokat Nada Kotarac Mihajlovi}.
Nada Kotarac Mihajlovi}: Pre nego {to osporim tu`beni zahtev, ja
bih htela da postavim pitawe punomo}niku tuìlaca, ina~e visokom
funkcioneru Srpskog pokreta obmane – za{to Vuk Dra{kovi} dva puta
ne dolazi na ro~i{te, te se odlaè su|ewe i da li su obezbe|ena sredstva
za parni~ne tro{kove i naknade advokata, s obzirom da tuìlac ima samo invalidsku penziju, pa ima mala primawa. S druge strane osporavam
tu`beni zahtev.
Sudija: Osporava tu`bu i tu`beni zahtev. U pogledu re{ewa koje je doneto 25. 1.1999. godine o razdvajawu postupka u odnosu na prvotuènog i
ustupawe predmeta Privrednom sudu u Beogradu, ~etvrtotuèni se ne}e
àliti. Predlaè da se punomo}nik tuìoca izjasni zbog ~ega tuìlac dva
puta nije pristupio na raspravu pozivom za saslu{awe u svojstvu stranke i
da se izjasni da li je tuìlac obezbedio tro{kove parni~nog postupka.
Sud donosi re{ewe – opomiwe se punomo}nik ~etvrtotuènog da se
prilikom rukovo|ewa i izja{wavawa ne izja{wava o strana~kim i drugim pripadnostima ovde prisutnih stranaka i wihovih punomo}nika.
Sud konstatuje da je re{ewe od 25. 1. 1999. godine postalo pravosna`no i u tom delu predmet dostaviti Privrednom sudu na daqi postupak.
êtvrtotuèni li~no traì re~ koju mu sud daje i isti~e:
Dr Vojislav [e{eq: Gospo|o predsednice, ja uop{te ne osporavam
da je Vuk Dra{kovi} pretrpeo psihi~ku patwu, jer je on od te psihi~ke
patwe trpeo pre ovog teksta u novinama i od te psihi~ke patwe trpi i posle objavqivawa teksta i danas. Objavqivawe ovog novinskog teksta nije
uzrok wegove psihi~ke patwe. Taj tekst ga je mogao eventualno podsetiti
na wegovu psihi~ku patwu i wene uzroke, ako je mo`da u trenutku, pod
uticajem droge zaboravio.
Sudija: Mora}emo da pri~amo o psihi~koj patwi koja je izazvana
ovim tekstom i da dokazujemo istinitost i patwu.
Dr Vojislav [e{eq: Pa ja vam zato i kaèm, ja osporavam da je wegovu psihi~ku patwu izazvao ovaj tekst, ali ne osporavam psihi~ku patwu
kao takvu, jer kod wega je ona neprekidno prisutna i o~igledna.
Sudija: Isti~e da on ne spori ~iwenicu da je sporni tekst izazvao
kod drugotuìoca psihi~ke patwe, odnosno to osporava, ali da drugotuìlac trpi psihi~ku patwu, da je svestan te patwe i da ta patwa traje godinama pa i danas to ne osporava.
Sud donosi re{ewe – nalaè se ~etvrtotuènom da se usredsredi
svojim iskazima na sporni tekst tu`benog zahteva koji je predmet tog
raspravqawa.
Dr Vojislav [e{eq: Ja se usredsre|ujem. Ja sam morao da napravim
jasnu distinkciju izme|u psihi~ke patwe koja bi mogla biti izazvana samim tekstom i psihi~ke patwe koja ina~e postoji, jer je po tom pitawu
ve} dosad bilo mnogo nedoumica.
Glas iz sale: Od ro|ewa do danas.
288
Dr Vojislav [e{eq: Nemojte vi da se me{ate.
Sudija: Ja vas molim da se ne me{ate.
Sud donosi re{ewe – opomiwe se, gospodine, ho}ete re}i svoje ime i
prezime, iz prisutne javnosti Kerkez Rade da ne ometa rad suda pod pretwom udaqewa iz sudnice i pisawa nov~ane kazne.
Dr Vojislav [e{eq: Za{to ja na ovom insistiram, gospo|o sudija?
Postoji objektivna opasnost da sud konstatuju}i psihi~ku patwu kod Vuka Dra{kovi}a, zakqu~i da je ta patwa proizvedena samim tekstom.
Sudija: êtvrtotuèni, obja{wavaju}i svoje navode daqe isti~e da
je morao da ukaè na psihi~ku patwu koju drugotuìlac trpi, kako sam
shvatila – oduvek?
Dr Vojislav [e{eq: Pa mo`da ne oduvek, ali u posledwih 10 godina
sigurno. Otkad je po~eo da {mr~e kokain.
(Smeh u sudnici).
Sudija: ... u posledwih 10 godina, ali da ta psihi~ka patwa ne bi bila
dovedena u vezu sa psihi~kom patwom koju je on pretrpeo ovim tekstom,
da li to ho}ete da kaète?
Dr Vojislav [e{eq: Ne, ja tvrdim da ovim tekstom nije pretrpeo
nikakvu patwu.
Sudija: Pa ja to nekako ne mogu logi~ki da sloìm.
Dr Vojislav [e{eq: Ho}ete da ja to izdiktiram?
Sudija: Neka, neka, ja }u.
I da ta psihi~ka patwa ne moè da se veè za psihi~ku patwu u vezi
sa ovim tekstom, jer on tu psihi~ku patwu ne trpi.
Dr Vojislav [e{eq: Zbog toga }e, naravno, biti nu`no angaòvawe
sudskih ve{taka odgovaraju}e psihijatrijske struke.
Sudija: Stoga predlaè da se angaùju odre|eni sudski ve{taci psihijatrijske struke...
Dr Vojislav [e{eq: Jer mnogi dokazi ukazuju da ima mnogo uzroka
psihi~ke patwe daleko ve}eg intenziteta nego {to bi bilo kakav novinski tekst mogao izazvati. Pa }u navesti nekoliko konkretnih primera.
Sudija: ... jer mnogi dokazi ukazuju da ima mnogo uzroka psihi~ke patwe daleko ve}eg intenziteta nego {to bi bilo kakav novinski tekst mogao izazvati. Pa }e navesti nekoliko primera.
Dr Vojislav [e{eq: Postoji porodi~na anamneza. Tetka Vuka Dra{kovi}a svojevremeno je bila optuèna za ubistvo svoje unu~adi.
Sudija: Molim vas, samo trenutak. Ja bih vas molila da se usredsredimo na su{tinu.
Dr Vojislav [e{eq: Ali ne moèmo bez porodi~ne anamneze.
(Smeh u sudnici).
Ovo je takva priroda bolesti da je veoma bitno...
Sudija: Samo da zavr{im sa diktirawem. Opomiwe se ~etvrtotuèni da svoje izlagawe usmeri na predmet ovog spora i da sudu, pored
dokaza koje je priloìo – Analize stru~nog tima Srpske radikalne
stranke, da se izjasni, da li ima saznawe, sve u vezi predmeta ovog spora, spornih ~lanaka, i koji su izvori saznawa da je Vuk Dra{kovi}, odnosno drugotuìlac traìo lekarsku pomo} u vezi predwih navoda u
spornom listu.
289
Da li vi imate saznawe iz nekog slu`benog izvora da je on to {to
tvrdite?
Dr Vojislav [e{eq: Imam. Psihijatrijska analiza li~nosti i pona{awa Vuka Dra{kovi}a.
Sudija: êtvrtotuèni izjavquje da ima...
Dr Vojislav [e{eq: Dvesta {ezdeset sedam kucanih strana.
Sudija: Je li to u beloj fascikli?
Dr Vojislav [e{eq: Ne, nego u zelenoj. Sve sam ja to vama razvrstao
u razli~ite fascikle da vi moète lak{e da se snalazite.
Sudija: ...i to u “Stru~noj analizi narkomanskog pona{awa Vuka
Dra{kovi}a” koja je ura|ena na 267 strana, mogu ja da dodam – od stru~nog
tima Srpske radikalne stranke.
Dr Vojislav [e{eq: Nemojte da dodajete ako ja ve} to nisam rekao.
Ovo je multidisciplinarni stru~ni tim, gde su bili angaòvani prete`no stru~waci psihijatrijske struke.
Sudija: ...koju je uradio multidisciplinarni tim gde su prete`no bili angaòvani stru~waci psihijatrijske struke.
Borivoje Borovi}: Sudija, imam pravo da kaèm.
Sudija: Sud konstatuje da u toku izlagawa punomo}nik tuìoca Borivoje Borovi} traì re~.
Borivoje Borovi}: Ako dozvolite.
Dr Vojislav [e{eq: Ne moè on u toku mog izlagawa da traì re~.
Pa ne moèmo mi u duetu ovde da govorimo, gospodine Borovi}u.
Sudija: Sud donosi re{ewe – re~ punomo}niku tuìlaca da}e se po
zavr{enom izlagawu ~etvrtotuènog.
Borivoje Borovi}: Imam pravo na re~. Sudija, molim vas. Sudija, vi
ne znate da vodite postupak.
Dr Vojislav [e{eq: Nemojte da vre|ate sudiju.
Borivoje Borovi}: Molim vas, traìm va{e izuze}e odmah.
Sudija: Sud donosi re{ewe – opomiwe se advokat Borivoje Borovi}
da tokom izlagawa ~etvrtotuènog...
Borivoje Borovi}: Vi nemate pojma.
Sudija: ... ne prekida izlagawe, da ne upada u re~ predsedniku Ve}a
koji vodi ovaj postupak. Re~ }e mu se dati po{to ~etvrtotuèni zavr{i
svoje izlagawe.
Borivoje Borovi}: Ja sam traìo va{e izuze}e i vi odmah morate da
prekinete ovu raspravu. Traìm va{e izuze}e.
Sudija: Sud donosi re{ewe – opomiwe se advokat Borivoje Borovi}
da izjavquje bez davawa re~i predsednika Ve}a, da ne uzima sam re~ pod
pretwom udaqewa iz ove sudnice.
Borivoje Borovi}: Ja kada traìm re~, vi morate odmah da prekinete ovu raspravu.
Dr Vojislav [e{eq: Ne moète vi svaki ~as traìti izuze}e, sud je
re{io po pitawu izuze}a.
Borivoje Borovi}: Ma vi nemate pojma bre, ma vi ste budala.
Sudija: Ne}u ovako da raspravqam. Ja sam ovako odlu~ila.
290
Dr Vojislav [e{eq: Ja bih upozorio tako|e advokata Borovi}a da
on nema pravo, svaki minut kad god mu ne{to ne odgovara u mom iskazu da
traì izuze}e predsednika Ve}a. Ve} ste jednom traìli pro{li put,
vi{i sud je odlu~io po tom pitawu.
Sudija: Ja vas sada molim da pre|emo na posao, i ja na svoj.
Dr Vojislav [e{eq: Dobro, ali je bitno i ovo da se kaè, mo`da gospodin Borovi} nije upu}en u ovaj postupak.
Borivoje Borovi}: Kompletno Ve}e, vi niste dostojni da budete sudija. To je razlog za va{e izuze}e. Nemate pojma, sramota, to je sramota.
Vi ste sramota za pravosu|e Srbije, kompletno Ve}e. Zato {to se smejete. Jebi se, budalo.
Sudija: Punomo}nik tuìoca u toku postupka kaè da je sudija nezrela, da nije sposobna da vodi ovaj postupak, da je sramota za ovo pravosu|e.
Sud donosi re{ewe – ka`wava se nov~anom kaznom od 300 dinara punomo}nik tuìlaca advokat Borivoje Borovi} pod pretwom udaqewa iz
sudnice.
Borivoje Borovi}: Sudija, traìo sam va{e izuze}e.
Sudija: Niste dobili re~, pa ne moète ni da traìte.
Borivoje Borovi}: Dobro, èlim da vam sve kaèm ono posle u lice.
Zato ostajem.
Dr Vojislav [e{eq: Gospo|o sudija, ovaj dokaz, koji }u predati uz
spis, i dokazi koje sam ranije predao...
Sudija: To su novi dokazi?
Dr Vojislav [e{eq: Novi, naravno. Ovo nema nikakve veze sa onim
{to ste ve} u dva navrata dobili. To je sve materijalna osnova na osnovu
koje je nu`no angaòvati nepristrasne sudske ve{take psihijatrijske
struke. Jer ja mogu pomisliti da }e neko osporavati ove psihijatre kod
kojih sam ja kao tuèni do{ao i koji su mi pomogli u elaboraciji narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a. Ja ne o~ekujem da }e Vuk Dra{kovi} priznati da je narkoman, znate, to je ne{to neverovatno. Ali postoje objektivne ~iwenice, na osnovu kojih se to moè dokazati i smisao
ovog elaborata je da se ukaè na te objektivne ~iwenice koje dokazuju da
je on zaista narkoman.
Sudija: êtvrtotuèni predaje sudu novu analizu stru~nog tima
Srpske radikalne stranke na sporne okolnosti iz ovog predmeta, te u
tom smislu predlaè da sud odredi dokaz ve{ta~ewem od strane ve{taka
psihijatrijske struke, koji su stru~ni za ovo ve{ta~ewe.
Dr Vojislav [e{eq: Dakle, to je kqu~ni dokaz. Ja imam jo{ dokaza.
Sudija: Dakle, koliko sam vas shvatila vi predlaète ve{ta~ewe na
okolnosti ...
Dr Vojislav [e{eq: Da li je narkoman ili nije, neka kaù stru~waci. To se od stru~waka ne moè sakriti. Jer wegova narkomanija traje
ve} punih devet godina.
Sudija: Dobro, ja vas sad pitam, da li imate u saznawu da se Vuk Dra{kovi} obra}ao nekom klini~kom centru, da ima tamo neka evidencija.
Dr Vojislav [e{eq: Da, da. On se i penzionisao na osnovu nalaza
psihijatara.
291
Sudija: To nije narkomanija, imate li vi dokaz da se on drogirao?
Dr Vojislav [e{eq: Slu{ajte, to je tako|e du{evna patwa koja
usmerava u pravcu narkomanije. Jer postoje dve vrste {izofrenije. [izofreno pona{awe u pravom smislu re~i, {to je te{ka du{evna bol jer
je uro|ena ili ste~ena, i postoji {izofreno pona{awe jer je prouzrokovano narkomanijom.
Sudija: Na pitawe predsednika Ve}a da li ~etvrtotuèni ima postojan dokaz nekog klini~kog centra ili privatne bolnice da se drugotuìlac obra}ao u vezi narkomanije istima, ~etvrtotuèni izjavquje da se
drugotuìlac penzionisao kao psihijatrijski slu~aj.
Sud donosi re{ewe – opomiwe se ~etvrtotuèni da se ograni~i na
predmet raspravqawa u ovoj parnici.
Dr Vojislav [e{eq: Daqe, imam saznawe da je Vuk Dra{kovi} u toku
boravka u zatvoru 1993. godine upadao u narkomanske krize apstinencije.
Sudija: Da li postoje dokazi za to?
Dr Vojislav [e{eq: Postoje dokazi u zatvorskoj bolnici Centralnog zatvora u Beogradu. Za te dokaze zna i advokat Borovi}.
Sudija: Daqe isti~e da ima dokaze da je drugotuìlac 1993. godine,
kada je bio u bolnici Centralnog zatvora Okru`nog suda u Beogradu,
imao narkomanske krize i da o tome u toj bolnici postoje dokazi.
Dr Vojislav [e{eq: A kad sam ja bio u tom zatvoru, pri~ali su mi zatvorski straàri, na~elnici straè i lekari Centralnog zatvora.
Sudija: Morate pokupiti dokaze.
Dr Vojislav [e{eq: Pa dobro, ali kako }emo saslu{avati? Kad bude dokazni postupak, mi navedemo predloge, a vi odlu~ujete.
Sudija: Pa mi moramo da idemo u dokazni postupak, za{to sad ovo sve
radimo.
Dr Vojislav [e{eq: Dobro, ali u dokaznom postupku morate i samog
Vuka Dra{kovi}a saslu{ati. Ne moè on jednom samo da do|e u sudnicu,
odrì politi~ki govor i pobegne.
Sudija: Dobro, to je toliko?
Dr Vojislav [e{eq: Nije, jo{ ima. Mi }emo predlagati i saslu{awa nekih sada{wih i biv{ih najbliìh saradnika Vuka Dra{kovi}a...
Sudija: Isti~e da }e pruìti sudu dokaze na sporne okolnosti i to
}e predloìti sada{we i biv{e najbliè saradnike Vuka Dra{kovi}a
kojima su ove okolnosti poznate...
Dr Vojislav [e{eq: ... i koji su izjavqivali pred tre}im licima o
tim okolnostima. To zna i gospodin Borovi}. Me|u wima su Milan Komneni}, zatim Slobodan Rakiti} i drugi. I mora}emo da utvrdimo {ta je
uslovilo odavawe Vuka Dra{kovi}a narkomaniji. I tu }e biti potrebno
utvr|ivawe porodi~ne anamneze.
Sudija: ... i koji su izjavqivali tre}im licima o tim okolnostima, i
to Milan Komneni}, zatim Slobodan Rakiti} i drugi. Te predlaè da se
utvrdi {ta je uslovilo odavawe Vuka Dra{kovi}a narkomaniji.
Nemojte porodi~nu anamnezu.
Dr Vojislav [e{eq: Mora}emo, gospo|o sudija.
Sudija: ...i da }e biti potrebno utvr|ivawe porodi~ne anamneze.
292
Dr Vojislav [e{eq: Izvinite, ja nijedan uvredqivi izraz ne upotrebqavam, koristim samo stru~nu terminologiju. Ako vi smatrate da
ovo su|ewe mo`da moè da uzrokuje nove psihi~ke patwe Vuka Dra{kovi}a, onda moèmo da zatvorimo ovo su|ewe, znate, da to bude kao kod maloletnika.
Sudija: Dobro, mi moèmo da pre|emo na sporni deo teksta.
Dr Vojislav [e{eq: Molim vas, gospo|o sudija, da ja sad kaèm sve
{to imam i odgovori}u na sva va{a pitawa, garantujem.
Sudija: Zar niste sve rekli?
Dr Vojislav [e{eq: Nisam jo{. @ao mi je {to nisam, ali nisam.
Zbog toga je potrebno ukazati na dve najva`nije ~iwenice. Da me|u najbliìm srodnicima ima psihopate najteè kategorije.
Sudija: Zbog toga je potrebno re}i dve najva`nije ~iwenice, da me|u
najbliìm srodnicima ima psihopate najteè kategorije.
Sud donosi re{ewe – nalaè se ~etvrtotuènom da se ograni~i na
raspravqawe u pogledu predmeta spora koji za ove tuìoce, prvotuìoca i drugotuìoca, porodi~ne prilike, familiju, da se o tome ne izja{wava...
Dr Vojislav [e{eq: Ali mora}emo da ukaèmo psihijatrijskim ekspertima i na{e ~iwenice gospo|o sudija, jer od toga mnogo toga zavisi.
Sudija: ...pod pretwom udaqewa iz sudnice i izricawa nova~ane kazne.
Dr Vojislav [e{eq: Nemojte samo nov~anu kaznu, lako je Borovi}u
nov~anu kaznu, on ima odakle da plati, a ja nemam.
Sudija: Molim vas, stvari oko familije stvarno nisu predmet ovog
su|ewa.
Dr Vojislav [e{eq: Gospo|o sudija, u sudski spis }u vam predati
specijalno izdawe lista “Velika Srbija”, pod naslovom “Posledice drogirawa Vuka Dra{kovi}a”, a ovaj materijal vi jo{ nemate.
Sudija: Nemam.
Dr Vojislav [e{eq: E, dobro, sad }u vam dati. I specijalno izdawe
lista “Velika Srbija” pod naslovom “Srpski pokret obnove – vlast haosa i lopovluka, crni dani Beograda”.
Sudija: Predaje sudu dva primerka novina “Velika Srbija”. Ho}ete
li mi re}i kakve to veze ima sa ovim predmetom?
Dr Vojislav [e{eq: [ta ste rekli, nisam vas ~uo?
Sudija: Ima li to neke veze sa ovim predmetom?
Dr Vojislav [e{eq: Ima, ima, kako nema veze, gospo|o sudija.
Sudija: ... i to dva broja i ti sadràji ovih novina ukazuju na sporne
elemente u ovom postupku.
Dr Vojislav [e{eq: I sadràj ukazuje na narkomansko pona{awe.
Zatim, ~itav niz drugih slu~ajeva. Mi }emo verovatno traìti da se kao
svedok saslu{a i advokat Borivoje Borovi}, jer su i wemu mnoge stvari
poznate.
Sudija: Dajte, predloìte.
Dr Vojislav [e{eq: Dobro predloì}u, evo predlaèm odmah.
293
Sudija: Predlaè da se kao svedok u ovoj pravnoj stvari na okolnosti
narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a saslu{aju Borivoje Borovi},
Slobodan Rakiti}, Milan Komneni}.
Dr Vojislav [e{eq: Gospodin Borovi} je tako|e bio svedok narkomanskih kriza apstinencije Vuka Dra{kovi}a u Centralnom zatvoru u
Beogradu.
Sudija: Te da je prisutni punomo}nik tuìoca bio svedok narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a u bolnici Centralnog zatvora u Beogradu.
Dr Vojislav [e{eq: Zatim, li~no sam svedok u televizijskoj emisiji kad je bio sa mnom Vuk Dra{kovi} u predizbornoj kampawi.
Sudija: Li~no je bio svedok kada je Vuk Dra{kovi} bio u televizijskoj emisiji za izbore u predizbornoj kampawi, po~etkom decembra 1997.
godine.
Dr Vojislav [e{eq: Pogled mu je bio uko~en, o~i su mu svetlucale,
gledao je kroz mene kao da me ne vidi, kao da je hipnotisan.
Sudija: Sud donosi re{ewe – zabrawuje se ~etvrtotuènom da opisuje zdravstveno stawe drugog tuìoca.
Dr Vojislav [e{eq: Pa ~ekajte, a kako da se ja odbranim od wegove
tu`be, ako ne mogu da opisujem kako se pona{ao? Informativno vas upoznajem.
Sudija: Kada ga budemo saslu{avali kao svedoka, odnosno kao stranku,
vi }ete o tome pri~ati, sad ne moète, uskra}eno vam je pravo. Samo dokaze.
Dr Vojislav [e{eq: êkajte, ali ja nisam ovde samo da odgovaram na
va{a pitawa, nego da kaèm i {ta ja imam. Ja sam ovde tuèna strana.
Sudija: Nijedna granica ne moè da se pre|e. Prema tome...
Dr Vojislav [e{eq: Ovde nijedna granica nije pre|ena, gospo|o sudija, nijedan uvredqiv izraz s na{e strane nije upotrebqen. Uvredqivi
izrazi su samo s protivni~ke strane.
Sudija: To kad budete davali iskaz u svojstvu stranke, onda }ete pri~ati, sada idemo na dokaze, idemo na su{tinu. Sad }ete dobiti i svedoke
i ve{ta~ewe. Sad idemo na drugi deo spornog pitawa, moramo i o tome da
pri~amo.
Dr Vojislav [e{eq: Gospo|o sudija, moram jo{ jednu stvar da vam kaèm, veoma je va`na. Toliko je upe~atqiva da je sud jednostavno ne sme
prenebregnuti. Jeste li videli, kad je Vuk Dra{kovi} pod uticajem droge, on komanduje juri{, on se tu~e s policijom, on udara policajce, on izaziva krvoproli}e na beogradskim ulicama.
Sudija: Sud konstatuje da ~etvrtotuèni u svojim daqim navodima
opisuje stawe drugog tuìoca, pa sud donosi re{ewe – nalaè se ~etvrtotuènom da zdravstveno stawe drugog tuìoca ne opisuje u odgovoru na
tu`bu, ve} samo da pruì sudu dokaze na sporne okolnosti, a da se na tim
okolnostima moè izjasniti kad bude saslu{avan u svojstvu stranke.
Dr Vojislav [e{eq: Jo{ samo jednu re~enicu, gospo|o sudija. Prvo,
ja govorim o ~iwenicama. Ja nisam stru~wak da opisujem wegovo zdravstveno stawe, ali mogu da procenim da li je ne{to normalno ili nenormalno. To vaqda mogu.
294
Sudija: Nemojte, molim vas. To }emo stru~wacima.
Dr Vojislav [e{eq: Gospo|o sudija, jo{ samo jednu stvar, pa }u ja da
zavr{im za ovaj put. Posle svih tih svojih juna{tava pod uticajem droge,
~im Vuka Dra{kovi}a uhapse, pa se ispava u zatvoru, pa prestane dejstvo
narkotika, on upada u krizu, pa cvili, moli za milost i pi{e pokajni~ka
pisma predsedniku Republike i wegovoj supruzi i obe}ava da se vi{e nikada ne}e baviti politikom, samo da ga puste iz zatvora.
Sudija: Sud donosi re{ewe – nalaè se ~etvrtotuènom da se izjasni na drugi deo spornog teksta.
Dr Vojislav [e{eq: [ta je bilo u drugom delu tog teksta?
Sudija: Kaè: “Lider SPO obavio je neke prqave poslove za SPS i
o~igledno je da je emisija organizovana u sprezi sa socijalistima. Dra{kovi} se pojavio kao wihov favorit”. S tim u vezi vi na jednom ro~i{tu kaète da je Vuk Dra{kovi} dobio vi{e i iz toga izvla~ite zakqu~ak. E, pa u tom smislu pruìte mi dokaze.
Dr Vojislav [e{eq: Ne}u ja opet da vam ponavqam {ta sam ve} pro{li put govorio. Imam ja i ne{to novo, gospo|o sudija.
Sudija: Dobro, kaìte.
Dr Vojislav [e{eq: Vidite, to je bio ve} drugi izborni ciklus. U
prvom izbornom ciklusu ja sam pobedio, a Vuk Dra{kovi} je bio na dalekom tre}em mestu.
Glas iz sudnice: Sa [e}eroskim.
Dr Vojislav [e{eq: Sad, on se borio u drugom izbornom turnusu za
kvalifikacije u drugi krug. Pa bi bilo najprirodnije da je prvo izazivao
na duel Milana Milutinovi}a, kao kandidata drugoplasirane stranke u
prvom izbornom turnusu. A on izaziva samo mene. Drugo, sud moè da utvrdi otkud Vuku Dra{kovi}u vila na Ko{utwaku u Ulici Blagoja Parovi}a.
Sudija: Pa nije to predmet spora.
Dr Vojislav [e{eq: Pa ~ekajte, to je predmet spora, time ja dokazujem ovu svoju tvrdwu iz novina.
Sudija: Sud donosi re{ewe – nalaè se ~etvrtotuènom da pruì
sudu dokaze za tvrdwu iz spornog ~lanka: “Lider SPO je obavio neke prqave poslove za SPS...”
Dr Vojislav [e{eq: Kako ja ne mogu da kupim vilu na Dediwu, nego
ìvim u Batajnici, 25 kilomatara od Beograda, a on moè? Je li tako
Borovi}u?
Sudija: Molim vas, od RTS-a {ta da stavim daqe?
Dr Vojislav [e{eq: Od RTS-a dobio je emisiju...
Sudija: Te u tom smislu predlaè da sud od RTS-a pribavi izve{taj
da je dobio emisiju u trajawu od...
Dr Vojislav [e{eq: I u novosadskom i u pri{tinskom studiju po
sat i po, a ja nisam dobio.
Sudija: I u novosadskom i u pri{tinskom studiju u duèm trajawu
nego ~etvrtotuèni.
Dr Vojislav [e{eq: Nije on dobio u duèm trajawu nego ja. Ja nisam
uop{te dobio, a on po sat i po. A ja sam uvek bio ozbiqniji kandidat od
wega, je li tako Borovi}u?
295
Sudija: Odnosno, ~etvrtotuèni nije uop{te dobio, a Vuk Dra{kovi} je dobio.
Dobro, to je to.
Dr Vojislav [e{eq: Imate jo{ ne{to da me pitate?
Sudija: Pa jo{ nemam.
Dr Vojislav [e{eq: Mogu ja onda ne{to da kaèm?
Sudija: Pa ne znam, samo na predmet spora.
Dr Vojislav [e{eq: Vi stalno prenebregavate, gospo|o sudija,
spre~avate me da kaèm dve veoma va`ne ~iwenice.
Sudija: Samo o predmetu spora, molim vas.
Dr Vojislav [e{eq: Predmet spora su. [ta bi moglo da Vuka Dra{kovi}a natera na narkomaniju, to je su{tina. Dozvolite da kaèm dve
re~enice i ja sam zavr{io, gospo|o sudija.
Sudija: êtvrtotuèni traì da mu sud odobri da kaè {ta bi moglo
Vuka Dra{kovi}a da natera na narkomaniju.
Sud donosi re{ewe – uskra}uje se izlagawe ~etvrtotuènom na predwe pitawe.
Dr Vojislav [e{eq: Pa {ta sad ja da kaèm onda kad mi sud uskra}uje izlagawe?
Sudija: Sad ne moète da kaète.
Dr Vojislav [e{eq: Dobro, hvala gospo|o sudija, kad mi ne date da
kaèm.
Sudija: Sud konstatuje da je u toku izlagawa ~etvrtotuènog pristupila wegov punomo}nik, advokat Qiqana Laban.
Borivoje Borovi}: Traìo sam re~ pre toga.
Sudija: Ista, uz du`no izviwewe, traì re~.
Qiqana Laban: Prvo se izviwavam sudu, mom vlastodavcu i svim
prisutnima, ja sam i opravdala izostanak li~no kod vas pre par dana, sudija. Ali, prvo da ra{~istimo. Tu`beni zahtev je sloèn, sastoji se iz
dva dela.
Sudija: Ja bih vam sad oduzela re~, pa da dam kolegi Borovi}u.
Qiqana Laban: Nemojte, ne moète da date re~, mora Ve}e da odlu~i
da li je svedok, da li je zastupnik.
Sudija: Traì da joj sud da re~.
Qiqana Laban: Mogu li ne{to da kaèm?
Sudija: Sud donosi re{ewe – punomo}niku ~etvrtotuènog Qiqani
Laban da}e se re~ po{to se da re~ punomo}niku tuìlaca.
Borivoje Borovi}: Jesam li dobio re~?
Glas iz sudinice: [ta da pri~a{, zna Srbija da je on izdajnik i narkoman.
Sudija: Svi }ete biti ka`weni. Pa molim vas, bi}ete udaqeni iz sale, na {ta ovo li~i? Bez komentara! Punomo}nik tuìlaca advokat Borivoje Borovi}.
Borivoje Borovi}: Kada se izja{wavao ~etvrtotuèni, on ima pravo
i na~in kako }e se izja{wavati. Ja primedbi nemam na na~in kako se izja{wava, ali vi kao neko ko rukovodi ovim postupkom, duàn je da za{titi
kako ugled suda, tako i ugled izvr{ne vlasti u Srbiji i Jugoslaviji. Ako
296
kaè ~etvrtotuèni da je preìvqavao tuìlac psihi~ke patwe u posledwih 10 godina, u pravu je. To je onaj trenutak od kada je upoznao svoga
kuma Vojislava [e{eqa.
Glas iz sudnice: Zato {to je boqi od wega.
Borivoje Borovi}: [to se ti~e va{eg vo|ewa postupka, ja traìm
va{e izuze}e iz objektivnih razloga, jer postoje zakonski uslovi...
Sudija: Punomo}nik tuìlaca traì izuze}e...
Borivoje Borovi}: Ho}ete da dovr{im ili da me prekidate?
Sudija: [ta ja vas prekidam, ja diktiram.
Borivoje Borovi}: Imam obrazloèwe da kaèm.
Sudija: Vi govorite, ja moram da ga izdiktiram.
Borivoje Borovi}: Zahvaqujem, uvaèna devojko.
Sudija: Punomo}nik tuìlaca traì izuze}e predsednika Ve}a sa
slede}ih razloga:
Borivoje Borovi}: Ho}emo da diktiramo kao {to ste rekli, ili }ete vi da diktirate?
Sudija: Pa diktirajte, kolega.
Borivoje Borovi}: Zahvaqujem. Traìm izuze}e predsednika Ve}a i
~lanova Ve}a iz razloga {to se predsednica Ve}a...
Dr Vojislav [e{eq: êkajte, kako on moè da diktira, a meni niste
dali gospo|o, sudija?
Sudija: Moè, ali niste traìli.
Dr Vojislav [e{eq: Kako, malopre sam traìo a niste mi dozvolili.
Borivoje Borovi}: Je l, mogu da nastavim? ... pona{a neprofesionalno, suprotno sudijskoj etici. Za vreme izlagawa ~etvrtotuènog ista, kao
i ~lanovi Ve}a se smeju, ~ime pokazuju pristrasan stav, da li prema ~etvrtotuènom kao parni~noj stranci ili kao mu{karcu, odlu~i}e Ve}e...
(Smeh u sudnici).
Dr Vojislav [e{eq: Vre|a nas, sudijo. Kaè da mi se smejete kao mu{karcu.
Borivoje Borovi}: Ako me budete pratili, a ne budete se smejali, vi
}ete ustati.
Sudija: Pa, sme{kala sam se.
Borivoje Borovi}: Molim? Da li imate neke aspiracije prema meni?
Sudija: Boè sa~uvaj.
Borivoje Borovi}: Pa onda se pona{ajte normalno kada diktirate
svoje izuze}e.
Sudija: Nemojte molim vas, pa hajde diktirajte.
Borivoje Borovi}: Nemojte da me prekidate.
Sudija: I to diktirajte, to za aspiracije.
Dr Vojislav [e{eq: Vre|a nas, gospo|o sudija. Mi to ne moèmo da
dozvolimo.
Qiqana Laban: Molim vas, prigovaramo. Ne moè on da vodi, prigovaram, sudijo.
Sudija: Polako, polako.
297
Borivoje Borovi}: Mogu li da nastavim?
Sudija: ...da li sam profesionalna, da li je etika, da li je ...
Borivoje Borovi}: Da li biste bili qubazni da upozorite protivnu
stranu da }uti dok ja govorim?
Sudija: Ti{ina, molim vas, ne vi~ite, kolega diktira.
(Smeh u sudnici).
Qiqana Laban: Mi ne vi~emo, mi se protivimo.
Borivoje Borovi}: Da li biste bili qubazni da publiku umirite?
Sudija: Publika bi}e udaqena, svi }ete biti udaqeni i mi }emo sami
ovde da radimo. Ako ho}ete da pratite na miru pratite, ako ne}ete prekinu}emo su|ewe i udaqiti vas. Sad odlu~ite. Ho}ete sad da nastavite?
Borivoje Borovi}: Ja ho}u. Zna~i, ispuweni su svi uslovi iz ~lana 71.
stav 1, ta~ka od 1 do 6 ZPP-a, jer se pona{ate veoma pristrasno, jer se predsednik Ve}a pona{a veoma pristrasno, a to datira jo{ od 1995. godine kada
je ovaj predsednik Ve}a vodio parni~ni postupak po tu`bi Vuka Dra{kovi}a, a protiv dràve Srbije i MUP-a Srbije, kada je isti predsednik Ve}a
na predlog predlaga~a va{eg izuze}a danas doneo re{ewe da se saslu{a...
Sudija: Samo trenutak, to nije predmet ovog spora.
Borivoje Borovi}: Pa to je moja re~ i morate da uzmete moju re~.
Sudija: Da}ete u pisanom obliku.
Borivoje Borovi}: Ne, ne, ne, ovo mora da ~uje Ve}e gore.
Sudija: Sud donosi re{ewe – uskra}uje se...
Borivoje Borovi}: [ta vi uskra}ujete? Obrazloèwe?
Sudija: Uskra}uje se punomo}niku tuìoca da razloge za izuze}e vezuje za neki drugi predmet u kome sam ja postupila kao sudija u postupku
Vuka Dra{kovi}a. I dodajete?
Borivoje Borovi}: Da, da, pa dodajem, nemojte me prekidati.
Sudija: Sud donosi re{ewe – uskra}uje se punomo}niku tuìoca da
neposredno diktira bez iskaza saop{tenog predsedniku Ve}a.
Qiqana Laban: Sudija, mogu li ja ne{to da kaèm?
Borivoje Borovi}: Dobro, u redu, u pravu ste. Vaì. Dakle, tada ste
doneli bili re{ewa o saslu{awu Zorana Sokolovi}a, Radmila Bogdanovi}a, Rada Matkovi}a i velikog broja policajaca i posle mesec dana povukli to isto re{ewe sa obrazloèwem da ste pogre{ili. To je o~igledno bio uticaj policije, vlasti...
Qiqana Laban: Sudija, to nema veze s predmetom.
Sudija: To nema veze sa predmetom.
Borivoje Borovi}: Ima veze, ja }u da dodam, nemojte da me prekidate.
Zato {to ste tada bili pristrasni, to ukazuje da }ete i danas biti pristrasni kada je tuìlac ista prosta stranka.
Sudija: Punomo}nik tuìoca daqe isti~e da u tom predmetu u kome
je predsednik Ve}a postupao bila pristrasna i danas je pristrasna.
Borivoje Borovi}: Tako ovaj predsednik Ve}a se uvek pona{ao u
skladu sa èqama aktuelne vlasti.
Sudija: Te da se predsednik Ve}a pona{a prema èqama aktuelne
vlasti.
Borivoje Borovi}: Vi ste predstavnik onog ve}a koje je od situacije
do situacije pristrasno, s obzirom na politi~ke prilike presu|uje.
298
Sudija: Te da je predsednik Ve}a pristrasan i s obzirom na politi~ku situaciju tako se pona{a, prilago|ava i presu|uje.
Borivoje Borovi}: Sad se mewa politi~ka situacija. Tada je na vlasti bio SPS, posle izvesnog vremena Srpska radikalna stranka je imala
velike rezultate na izborima pa ste se naklonili ~etvrtotuènom.
(Smeh u sudnici).
Sudija: U vreme navedenog su|ewa SPS je bio na vlasti, sada je Srpska radikalna stranka, pa sudija ...
Borivoje Borovi}: A naàlost, i Srpski pokret obnove ima u~e{}e
u saveznoj vlasti, pa se ne zna kako }ete se vi pona{ati, jer vi imate ortodoksni strah prema vlastodr{cima.
Sudija: [ta imam, kakav strah?
Borivoje Borovi}: Ortodoksni strah prema vlastodr{cima.
Sudija: Sudija ima ortodoksni stav prema vlastodr{cima.
Borivoje Borovi}: Ja traìm tako|e izuze}e v.d. predsednika Prvog
op{tinskog suda u Beogradu Radomira Miliki}a sa slede}ih razloga.
Sudija: Traì izuze}e v.d. predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu Radomira Miliki}a sa slede}ih razloga.
Borivoje Borovi}: Po{to je u funkciji v. d.-a li~nost na koju se moè uticati od strane izvr{ne vlasti, to jest ministra pravde...
Sudija: Po{to je u funkciji v.d. isti i li~nost na koju se moè uticati od strane izvr{ne vlasti i od strane ministra pravde...
Borivoje Borovi}: ... koji je tako|e dugo vremena bio v.d. predsednik
suda...
Sudija: ... koji je tako|e dugo vremena bio v.d. predsednika suda ...
Borivoje Borovi}: ... i na koga se veoma lako moglo uticati da donosi politi~ke odluke prosudske presude ...
Sudija: ...na koga se moglo veoma lako uticati da donosi politi~ke
odluke prosudske presude ...
Borivoje Borovi}: Tako je. Uostalom, u posledwih 15 godina svi
predsednici Prvog suda su bili v.d.
Sudija: Uostalom, u posledwih 15 godina svi predsednici Prvog suda
su bili v.d.
Borivoje Borovi}: Traìm izuze}e Okru`nog suda u Beogradu...
Sudija: Te traì izuze}e predsednika Okru`nog suda u Beogradu, on
je Bogoqub Marjanovi}.
Glas iz sudnice: Ovaj ukida ceo sud. (Smeh u sudnici.)
Borivoje Borovi}: Vi se smejete i daqe.
Sudija: Pa smejem se, kolega Borovi}u....
Dr Vojislav [e{eq: Pa sme{an si Boro, {to da se ne smeje.
Borivoje Borovi}: Dobro. Traìm izuze}e predsednika Vrhovnog
suda Srbije, iz slede}ih razloga.
Sudija: ... te izuze}e predsednika Vrhovnog suda Srbije, Bal{e Govedarice ...
Borivoje Borovi}: ... zato {to su svi zajedno dozvolili da se ova sudska farsa, zahvaquju}i predsedniku ovoga Ve}a, sprovodi u Srbiji...
299
Sudija: ... zato {to su svi zajedno dozvolili da se ova sudska farsa zahvaquju}i predsedniku ovoga Ve}a sprovodi u Srbiji ...
Borivoje Borovi}: ... ~ime se {teti ugledu i ~asti ...
Sudija: ... ~ime se {teti ugledu i ~asti dràve Srbije ...
Borivoje Borovi}: Hvala. ... i ~ine se krivi~na dela iz ~lana 98.
Krivi~nog zakona Republike Srbije.
Sudija: ... i ~ine se krivi~na dela iz ~lana 98. Krivi~nog zakona.
Borivoje Borovi}: Vi ta krivi~na dela ne spre~avate, a ovi predsednici sudova koji imaju saznawe da se vodi ovaj sramni postupak, bez obzira na ~iwenice kriju...
Sudija: ... a predsednici sudova koji znaju da se vodi ovaj sramni postupak bez obzira na ~iwenice ...
Borivoje Borovi}: ... Podsti~u na ovakvo pona{awe ne preduzimaju}i niti odlu~uju}i o predlozima za izuze}e ovakvih sudija...
Sudija: ... podsti~u ovakvo pona{awe i ne odlu~uju}i o izuze}ima takvih sudija ...
Borivoje Borovi}: ... kako je u istoriji beogradskog pravosu|a ovo
prvi slu~aj da se parni~ni postupak odràva u najve}oj sudnici u prisustvu kamera ...
Sudija: ... kako je u istoriji beogradskog pravosu|a ovo prvi slu~aj da
se parni~ni postupak odràva u najve}oj sudnici uz prisustvo kamera ...
Borivoje Borovi}: ... to je namera vlasti da se izvrgnu ruglu sve ove
institucije, sudska i izvr{na vlast, a posebno da se preko vas obesmisli
sudijska funkcija. Hvala.
Sudija: ... to se namera vlasti da se izvrgnu ruglu sve insitucije, a posebno da se preko predsednika Ve}a obesmisli sudijska funkcija.
Dobro, ja vas pitam koga predlaète da vam sudi o ovom predmetu?
Glas iz sudnice: Ha{ki tribunal. (Smeh u sudnici.)
Sudija: Na pitawe postupaju}eg sudije koga predlaè punomo}nik tuìlaca da postupa po ovom predmetu, s obzirom na ove zahteve za izuze}a.
Smeh u sudnici.
Borivoje Borovi}: Ho}ete ih malo umiriti?
Sudija: Ti{ina, molim vas.
Borivoje Borovi}: Vi nemate pravo da pitate vi{e ni{ta od ovog
trenutka.
Sudija: Imam pravo da pitam.
Qiqana Laban: Sudija molim vas, morate mi dati re~.
Borivoje Borovi}: Ne moè niko da govori.
Sudija: Ja moram da prekinem su|ewe.
Qiqana Laban: Molim vas, samo na ovo. Ne morate da prekinete.
Proceduralna je smetwa – da gospodin koji je predloèn kao svedok i daqe zastupa, prema tome sud mora da donese re{ewe, pa da se tek onda odlu~uje o izuze}u.
Sudija: Sud donosi re{ewe – prekida se rad na ovom predmetu dok
predsednik suda, predsednik Okru`nog suda, predsednik Vrhovnog suda
odlu~i o zahtevu za izuze}e.
300
PSIHIJATRIJSKA ANALIZA
LI^NOSTI I PONA[AWA VUKA DRA[KOVI]A
Kada nam se rukovodstvo Srpske radikalne stranke obratilo molbom da stru~no analiziramo li~nost Vuka Dra{kovi}a i tu analizu u~inimo dostupnom javnosti, dugo smo razmi{qali i odmeravali razloge za
i protiv.
Svesni smo da objavqivawe ovog teksta moè da ima krajwe lo{e posledice po budu}e politi~ko delovawe Vuka Dra{kovi}a, i da ga elimini{e iz daqe politi~ke borbe za vlast. Mo`da bi neko mogao da pomisli da nas je svrstanost uz drugu politi~ku opciju motivisala i kanalisala u ovoj analizi, i da je ovo na{ doprinos politi~koj stranci kojoj
pripadamo. To nisu na{i motivi.
Na pisawe ovog teksta nije odlu~uju}e uticala molba rukovodstva
Srpske radikalne stranke. Svakog od nas rukovodila je savest stru~waka
koji ose}a potrebu da pomogne i Vuku Dra{kovi}u i onim nedu`nim gra|anima koji su, ili }e ubudu}e trpeti posledice jedne {tetne politi~ke
pojave, Vuka Dra{kovi}a. U nedu`ne ubrajamo i one koji su pristupili
wegovoj politi~koj stranci, obmanuti lo{om glumom mitomana i narkomana, nesvesni pogubnog uticaja koji ta poreme}ena li~nost ima na qude
koji mu se dovoqno pribliè.
Prevagnula je potreba da javno ukaèmo na ~iwenice koje su nemilosrdne i da upozorimo na posledice kojih nisu svesni oni koji mu omogu}uju pojavqivawe na medijima. Istina je da je Dra{kovi} politi~ka li~nost koja iz godine u godinu ima sve mawe pristalica i sledbenika, ali
vi{ak znawa ne {kodi, tim pre {to se dokazalo da bi zrnce vlasti koje
bi mu se predalo u ruke, predstavqalo tragediju za mnoge wegove neistomi{qenike i politi~ke suparnike. âk i za ~lanove wihovih porodica.
Pruàmo javnosti na uvid ovu analizu i dokaze iz kojih smo izveli
zakqu~ak da je dr Vojislav [e{eq govorio istinu kada je rekao da je Vuk
Dra{kovi} narkoman. Kratko re~eno, osoba je poreme}ena i opasna, {to
je uzrokovao jako lo{ genetski materijal od koga je sa~iwena.
Ako èlimo da u kontekstu posledwih javnih nastupa, objektivno a
bez mnogo nepotrebnih re~i, samo delimi~no, ali ne i jednostrano, osvetlimo li~nost Vuka Dra{kovi}a, onda je sasvim dovoqno da mu posvetimo samo minimum neophodnog prostora, pa da nam bude mnogo jasniji i
druga~iji, nego {to to nekome mo`da izgleda na prvi pogled. Na pitawe
ko je zapravo Vuk Dra{kovi}, moè se bez ve}ih mentalnih napora odmah, na vrlo jednostavan na~in odgovoriti – to je, pre svega, ~ovek suludog pona{awa, opasnih namera, sa nedovoqno mu{kosti da ih i ostvari.
ôvek opsednut Vojislavom [e{eqem u kome vidi razlog za sve svoje neda}e i neuspehe, koji sve vreme nosi u yepu spisak protivnika za odstrel,
~iji se broj svakodnevno uve}ava.
Na po~ecima svojih nekomunisti~kih politi~kih angaòvawa, naoko
nejasna i nedovoqno artikulisana i definisana ~upava uli~na zamlata,
buka~, naizgled ~ak i bezopasni klovn vredan saàqewa (kakve li samo zablude!), posle velikog broja uzastopnih poraza i nekontrolisanih poli301
ti~kih zaokreta, ve} dve godine, iako nominalno ~lan opozicije za mnoge
politi~ki neupu}ene pa stoga i iznena|ene, u stvari je ~vrsto vezan za jednu stranku na vlasti, SPS i sasvim otvoreno afirmi{e wene ideje.
Politi~ki laici i naivni ga u prvi mah doìvqavaju kao nedoslednog
~oveka i politi~kog konvertita, ali on u su{tini svoga bi}a u stvari nije samo to. On je u dubini svoje du{e bezose}ajna osoba sa psihopatskim oblicima pona{awa, koja fanati~nom uporno{}u, spremna na sve, ~ak i da
bude bilo ~iji sluga, sledi svoje psihopatolo{ke porive za sticawem materijalnih bogatstava i autokratske mo}i, dok je wegovo manifestno pona{awe coram publico samo providna maska jednog gluma~kog diletanta.
Vuk Dra{kovi} u ovom politi~kom trenutku shvata da je oportuno
biti uz SPS i wenog lidera a napadati radikale i Vojislava [e{eqa
kao glavne krivce {to Vlada, tobo`, ne funkcioni{e kako treba, ali niko ne shvata koliko on zapravo strpqivo ~eka prvu odsudnu gre{ku Slobodana Milo{evi}a, kako bi u borbi za osvajawe vlasti, uz pomo} Amerike kojoj se ne zamera nijednom izjavom i nijednim svojim gestom, prvo wega javno odstrelio, a odmah zatim Srbiju predao na prekrajawe i komadawe wenim neprijateqima. Sa zadobijawem publiciteta, koji mu, igraju}i
se sa wim kao ma~ka sa mi{em, politi~ki veoma mudro omogu}ava stranka
na vlasti, naporedo evoluiraju i wegove bolesne i nezasite ambicije i poprimaju sve izraàjnije i dru{tveno opasnije forme ispoqavawa.
Ova osoba, u senci supruge-majke, koja svojom kompletnom sterilnom
pojavom neodoqivo izaziva utisak evnuhoidnog telesnog habitusa i psihoseksualno neizdiferencirane personalnosti, svesna svoje mu{ke
mawkavosti, gaji mr`wu i osvetoqubivost posebno prema muèvnim protivnicima srpskim radikalima i dr Vojislavu [e{equ, na koje na gotovo {kolski psihoanaliti~ki eksplanatorni na~in, nesvesnim putem,
projektuje svoju zavist i zlo, pa ih zato najpre satanizuje a zatim vr{i
klasi~nu inverziju krivice i izjavquje da ih ne voli, jer oni ne vole wega i wegove ideje, {to je samo puka i tanu{na racionalizacija za svoje kapitalne rezervoare zla i nekontrolisane mr`we.
On je po vokaciji navodno politi~ar, ali ~ak ni deklarativno zaqubqenik parlamentarnog oblika borbe za vlast, u su{tini hladnokrvni
mentalni ubica. A od mentalnog do fizi~kog ubice, kod wega, razdaqina
je o~ita ali ni ukoliko ne smawuje opasnost. Sa wim ~ovek mora biti veoma oprezan i stalno na mrtvoj straì, zato {to je u stawu da angaùje
druge da urade posao koji on, opsednut strahovima i {ikaniran u ku}i,
nije u stawu.
Vuk Dra{kovi} mr`wu prema dr Vojislavu [e{equ generalizuje na
Srpsku radikalnu stranku, weno rukovodstvo, ~lanove i simpatizere, demonizuje ih, progla{ava izdajnicima srpskog naroda, ratnim zlo~incima, fa{istima, nedemokratama, nepismenim seqacima koji su upali na
vlast u Beograd, osu|uje na stub srama i zahteva egzekuciju u ~ijoj realizaciji, nije iskqu~eno, i sam u~estvuje u svojstvu inspiratora, planera i
nalogodavca. Sa eskalacijom wegove morbidne èqe za vla{}u postaje i
otvoreno genocidan. Prema svojim protivnicima, a posebno srpskim nacionalistima i patriotama, otvoreno verbalno izraàva svoje krvoèd302
ne èqe, naj~e{}e pozivima na lin~, tipi~nim za pojavu koja je u psihijatrijskoj stru~noj literaturi dobro poznata i opisana pod nazivom vampirizam ili sindrom Drakule.
To {to se on ne stidi da svoje krvoèdne impulse i mr`wu koju ose}a prema srpskom narodu otvoreno artikuli{e, bez i trunke kontrole
ili uvida da izgovara bezumne ideje, samo je prilog vi{e pretpostavci
da se kod wega radi o duboko izmewenoj li~nosti, za koju bi neki radikalniji psihijatri traìli trajni azil ili eventualno lobotomiju.
Mo`da }e neko poku{ati da nas u ovome demantuje, s pravom nas podse}aju}i da je Vuk Dra{kovi} organizovao dezerterstvo i defetizam me|u vojnicima koji su 1991. godine kretali u odbranu Srba u Hrvatskoj, da
je predao Saveznoj skup{tini Predlog zakona o saradwi sa Ha{kim tribunalom kojim predvi|a protivustavno izru~ewe Srba koji mu nisu po
voqi, optuènih, na osnovu prijava Hrvata i muslimana, za ratne zlo~ine, da je predvodio demonstracije u kojima su se vijorili nema~ki i ameri~ki barjaci, da je litije nazivao procesijom, monahiwe ~asnim sestrama, da je me|u Srbe uvodio usta{ki pozdrav sa tri prsta, da se wegovi
sledbenici pona{aju kao pripadnici najgorih sekti koje razaraju srpsko
nacionalno pravoslavno tkivo.
Kada se dobro razmisli, toliko antisrpskih postupaka te{ko da bi
mogao da na~ini ~ovek nesvestan onoga {ta ~ini i unapred oslobo|en
kazne. Motive za ovakvo pona{awe prema srpskom narodu treba traìti
u novcu, uceni, osveti nad narodom koji ne èli da glasa za wega, pa tek
onda i u bolesnoj i opijatima razorenoj psihi.
Ovaj ekspertni tim nije za radikalizam ovakvog stepena u okviru
tretmana dru{tveno opasnih osoba, mada se apsolutno slaèmo da ih
preventivno treba dràti u institucijama za ~uvawe i pod permanentnom stru~nom kontrolom, kako ne bi ugroàvali nedu`ne osobe. Jo{ mawe smo za slobodne akcije ovakvih qudi u politi~kom ìvotu, posebno
za wihove slobodne nastupe u medijima, parlamentu, zato {to tek naknadno, kada steknu vlast, eksponiraju svoju zlo}udnost.
Dokaze za ovu tvrdwu nalazimo u pona{awu u op{tinama u kojima su
wegovi sledbenici na vlasti. în preuzimawa vlasti je bio manifestacija, javno ispoqavawe mr`we i èqe za likvidacijom Srba kojima je jedini greh {to su politi~ki neistomi{qenici, ru{ewa i demolirawa
srpskih gradova, poniàvawe i fizi~ko ugroàvawe policije koja je
brinula o redu i miru, niz napada na gra|ane i uni{tavawe wihove imovine, otvorena pretwa. âk je napadana i zgrada Savezne skup{tine i
javno su uni{tavana obele`ja dràve (cepawe i spaqivawe zastave).
Grad Beograd ima nesre}u da Dra{kovi}i i Bo{kovi}i u wemu lepo
ìve u ku}ama koje im je poklonila vlast pa je, po~ev od 9. marta 1991. godine, Dra{kovi} vi{e puta na wegovim ulicama organizovao prolivawe
krvi nedu`nih gra|ana. I sada, vr{e}i vlast, hara~i, otima, sklapa nepovoqne ugovore i, istina samo delimi~no, zadovoqava sve ve}e zahteve
pohlepne a`daje sa kojom ìvi u istoj ku}i.
Wegovo javno eksponirawe snage i odlu~nosti je siguran znak da u
svojoj ku}i nosi papu~e za dva broja ve}e od broja cipela.
303
Poslanici wegove politi~ke stranke dodatno obja{wavaju wegovu
li~nost po{to, kao klonirani, prenose li~nost i pona{awe svog {efa
konzumirawem alkohola u zgradi Skup{tine, ~itaju}i wegove govore,
koriste}i i u slobodnom govoru wegovu terminologiju, razvla~ewe re~i,
uwkawe, dodavawe samoglasnika A skoro svakoj re~i, srceparaju}im pozivawem na istoriju i posebno monarhiju, za koju je potomak austrougarskog “{uckora”, tobo`, ~vrsto vezan. Svojim pona{awem dolaze u poziciju da srozavaju ugled parlamenta kao i ugled naroda koga taj parlament
zastupa. Parlament, kao ozbiqna institucija, mora da poseduje kriterijume za identifikaciju ovakvih li~nosti i instrumente za wihovu neutralizaciju.
Jo{ jednom podvla~imo, sa brojnom i evidentnom argumentacijom,
koja je za proveru veoma jednostavna, Vuk Dra{kovi} je li~nost ~ije javno delovawe treba zakonski neutralisati, jer on, preciznije definisano, nije samo ~ovek opasnih namera ve} i ~ovek opasnih akcija
Dra{kovi} je na osnovu svoga pona{awa, po definiciji, esencija pokvarenosti i zla u qudskom obliku. U posledwe vreme, {to je posebno
alarmantno sa aspekta mentalnog zdravqa i ~asti srpske nacije, zahvaquju}i pre svega mo}nim masovnim medijima, a mnoge drì pod svojom
kontrolom, koji prate wegovo delovawe kao potpredsednika jugoslovenske vlade (Vlade dràve koju nikada nije priznao), on je sve prisutniji u
na{im du{ama. Podjednako je prisutan i na javi i u snovima. Ulazi sve
~e{}e u na{e snove i pretvara ih u more, zastra{uje nas i mu~i ~ak i sam
wegov izgled i u nama budi èqu da se {to pre probudimo. Ali, avaj! ûpava i masna spodoba se po bu|ewu iz na{ih ko{mara materijalizuje i
realizuje svoje pretwe na javi. Wegove pretwe iz no}nih mora nisu tek
pusta tlapwa. One su uàsna stvarnost. Wegovi vampirski apetiti rastu
a sa wima i broj mentalno i vitalno ugroènih neistomi{qenika. Kome
se on u srpskom narodu sveti i za{to se sveti jo{ nam nije sasvim jasno,
ali da je èdan krvi, tu nema dvojbe.
Zbog toga bi Vuk Dra{kovi}, u interesu qudskih ìvota i digniteta
srpske nacije, trebalo da bude na neki na~in neutralisan ali nikako na
na~in kako on neutrali{e ili bi èleo da neutrali{e svoje protivnike.
Za tu svrhu predlaèmo neki duboko human na~in, recimo duì psihote rapeutski tretman, uz sve po{tovawe wegove li~nosti, mada bi do{ao u
obzir i neki oblik egzorcizma, uz pomo} nekog iskusnog duhovnika. Dosta
je na{ih kolega koji predlaù i neke radikalnije mere. No, da li ga treba
tretirati na na~in za koji se mi zalaèmo ili ga, kako predlaù neke ra dikalnije kolege, treba poslati u penalnu ustanovu na ~uvawe ili psihi jatrijski azil, akademsko je pitawe i stvar stru~nog ukusa kao i mo}i nadle`nih dràvnih slu`bi da ovu ideju sprovedu u delo.
Jer, radi se o izuzetno opasnoj osobi sa pogubnim uticajem na zna~ajne segmente politi~ki neukih qudi, kod kojih pobu|uje niske strasti i
pravi od wih ubice i vampire. Na taj na~in zadobija sve prerogative neprijateqa dràve i srpskog naroda, bez obzira na prirodu motiva koji ga
rukovode da se ovako pona{a.
304
Narkomanija
Uobi~ajeni naziv za zavisnost od droga je narkomanija i tabletomanija. Habituacija – èqa za ponavqanim uzimawem droge (emocionalna
zavisnost) je vaàn faktor u nastanku narkomanije i tabletomanije.
Svaka droga koja smawuje bol i diskomfor, koja redukuje anksioznost,
smawuje depresiju ili prouzrokuje stawe ugodnosti, stawe dobrog raspoloèwa i euforije je potencijalno habituantna, tj. moè da dovede do
narkomanije ili tabletomanije. (1)
Li~nost narkomana
Op{teprihva}eno mi{qewe je da su lica koja uìvaju drogu slabe,
nezrele, nesamostalne li~nosti, ~esto neuroti~ne ili sa karakternim
poreme}ajima. Drogi pribegavaju osobe koje nisu u stawu da podnesu ìvotne tegobe, da sa~ekaju na zadovoqewe svojih potreba, niti da uloè
napor da bi postigle uspeh, samopo{tovawe i po{tovawe od drugih.
Uìvawe droge je simptom poreme}aja li~nosti i beàwe iz neprihvatqive ìvotne realnosti u svet ma{te. (2)
Narkomanija i tabletomanija u na{em jeziku ozna~avaju zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, odnosno zloupotrebu lekova i/ili nekih
prirodnih (naturalnih) supstanci koje unete u organizam mewaju mentalnu skladnost iste osobe. Narkoman je nominovawe osobe koja zloupotrebqava supstance. Izrazi narkoman i narkomanija, u verbalnoj korespodenciji na{eg jezi~kog podru~ja, imaju àrgonsku peòrativnu vrednost, te je preporu~qivije koristiti izraze zavisnost i zavisnik od droga, ili samo zavisnost i zavisnik.
(1 Uybenik klini~ke psihijatrije, 1992. g); (2 Isto)
Stru~ni naziv za zavisnost od droga je narkomanija.
Narkomanija, odnosno uìvawe droga je sociopatolo{ki i medicinski problem. Zavisnost od droga predstavqa vrlo ozbiqan i teàk dru{tveni problem. Ova, u prvom redu socijalno patolo{ka pojava moè da
ima i ima i medicinske, psihijatrijske, psiholo{ke, politi~ke, ideolo{ke i druge dimenzije.
Zavisnost od droga ili narkomanija, (zloupotreba psihoaktivnih
supstanci) je posebnost i pojavna odlika aktuelne civilizacije. Naturalne supstance su bile poznate i qudima davno minulih civilizacija
na{e planete, dakle poznati su hiqadama godina i efekti na psihu ~oveka. Bitno je znati da su droge u tim drevnim civilizacijama imale uglavnom upotrebnu vrednost (uzus) a ne zloupotrebnu (abuzus), bar ne u dana{wem smislu. Droge su u ta vremena kori{}ene naj~e{}e od pojedinaca,
da bi po uzimawu, u izmewenoj svesnosti, imali doìvqaj ili halucinaciju sebe kao boànstva recimo, ili pak doìvqaj pribliàvawa sebe
boànstvu i kontaktirawa sa wim.
Pojedinci su koristili droge, supstance, znaju}i im efekte na psihu, davali ih u napitku ili hrani, naj~e{}e podanicima, izazivali u wih
poseban doìvqaj ili ~ulnu obmanu i tako im nametali svoju voqu, zapravo vladali wima.
305
Svakako su i u ta drevna vremena, i u svim civilizacijama do na{e,
pojedinci ili grupe qudi postajali zavisni od droga, sa svim odlikama
fizi~ke i psihi~ke zavisnosti, ali zavisnost sli~na savremenoj narkomaniji nije poznata istoriji.
Narkomaniju danas treba shvatiti kao sociopatolo{ku pojavu uglavnom u subpopulacijama mladih, pankontinentalnog epidemijskog karaktera. Su{tina narkomanije je u zloupotrebi biolo{kog nau~nog saznawa
da neke prirodne ili sintetizovane supstance u ponavqanom uzimawu
izazivaju prakti~no trajnu, nereparabilnu, medicinskim jezikom re~eno
neizle~ivu fizi~ku i psihi~ku zavisnost.
Istorijski problem narkomanije savremenog doba treba povezati sa
pedesetim godinama ovog veka, preciznije sa hipi pokretom mladih, su{tinski revolucionarnim buntom protiv svih konvencionalnih sociozasnovanosti civilizacije dvadesetog veka. Taj bunt mladih je promenio
(unapredio) pravce u recimo, muzici, umetnosti, kulturi... doneo emancipaciju u seksualnoj sferi ~oveka, vrlo zna~ajnu.
Me|utim, protagonisti hipi pokreta su, kao i svaka mladost èqna
specifi~ne autenti~nosti, insistirali na prepoznatqivim obele`jima sebe preko odevawa, frizura, slobodnih seksualnih odnosa, promiskuitetnih u “porodici”, oti{li korak daqe, do slobodnog i neustra{ivog
uzimawa psihoaktivnih supstanci (droga), insistiraju}i na pravu i slobodi ~oveka da na taj na~in, po sopstvenom izboru, mewa svesnost o sebi i
drugima, kao i svetu uop{te. Podràvaoci hipi pokreta u slede}im generacijama mladih su kao puki imitatori a ne kreatori promena konvencionalnih dru{tvenih prihva}enosti, prisvojili prepoznatqivost pripadnosti uglavnom kroz odevawe i na~elnost slobodnog, stalnog i ponavqanog uzimawa droga.
Tako su nastali zavisnici ili narkomani druge generacije {ezdesetih
godina ovog veka, jasno profilisani pojavom unosnog biznisa – dilerstva
droge. Svrha ìvqewa ovih generacija mladih zato~enika psihoaktivnih
supstanci postala je suèna ìvotna aktivnost i preokupacija, i ulagawe
sveukupne inventivnosti ka nabavci droge za slede}i dan, za slede}u seansu. Prohibitorni zakoni zajednica su ograni~avali proizvodwu i zabrawivali promet droga na narko trì{tu, te su droge postale sve cewenija –
skupqa roba na sve ve}em i èdnijem ilegalnom trì{tu. Kroz svakodnevni porast broja zavisnika od hemijskih i farmaceutskih tehnologija, uve}ao se broj novih psihoaktivnih supstanci, ali i narkomana i distributera, proizvo|a~a – qudi èqnih novca i olakog bogatstva.
Kona~no, posledwa decenija na{eg veka ra|a tre}u generaciju narkomana, prikladnije politoksikomana, po{to mladi uzimaju svaku mogu}u psihoaktivnu supstancu, kombinuju, mewaju, kombinuju sa alkoholom, a
sve diktirano materijalnim statusom zavisnika – mladih narkomana. Tako na isteku dvedesetog veka narkomanija postaje opredeqewe i izbor generacija subpopulacije mladih, bez limitiraju}eg uticaja pripadnosti
pojedinim socio-statusima, ujedna~ene frekvencije u svim socijalnim
kategorijama roditeqske populacije.
306
Moè se re}i, kao definicija, da je savremeni narkoman dobrovoqno, kroz trend, ka drogama opredeqena mlada osoba, zloupotrebqena iz
pobuda ostvarewa zarade od strane drugih lica a cena je gubitak zdravqa
i ìvota te mlade osobe-narkomana.
Ovo bi bio krajwe saèt a skoro sveobuhvatan osvrt na narkomaniju
kao posebnu socio-patolo{ku pojavu aktuelnog vremena svih zemaqa na
isteku dvadesetog veka.
Psihopatolo{ka posebnost su individue narkomani (sporadi~ni zavisnici od supstanci) netipi~ni po zastupqenosti i pripadnosti grupama po ìvotnoj dobi i polu, profesiji ili socijalnom statusu. Re~ je o
narkomanima koji su pre prvog kontakta sa drogom po pravilu bili ve}
formirane – odrasle osobe, ali stigmatizovane karakterolo{ke strukture u psihopatolo{kom smislu. Svakako da uz entitet ili nominaciju –
narkoman – i za ove osobe vaì i prati ih sav teret sociopatolo{ke posledi~nosti i karakteristika. îweni~na karakteristika ovakvih narkomana danas je pripadnost, pored narkomanije, jo{ jednoj psihopatolo{koj, odnosno psihijatrijskoj kategoriji, ni{ta mawe te{koj, koja se naziva psihopatija ili poreme}aj karaktera.
U psihijatrijskoj savremenoj doktrini se smatra, kada bi medicina u
ovakvih osoba i uspela da re{i problem zavisnosti od droga da bi dru{tvena korisnost, tj. socio-patologija ostala ista, nepromewena, jer
psihijatrija, i medicina uop{te, ne raspolaè instrumentima, sredstvima i na~inima za promene moralne unsanitnosti u karakterolo{koj
strukturi te li~nosti.
Ukratko, {ta je to struktura li~nosti i kako se formira normalna
strukturacija u fazama qudskog psihi~kog razvoja?
Gledano sa interakcijskog stanovi{ta, bliskom biolo{ko evolucionisti~kom pristupu, svaka struktura pa i struktura li~nosti razvija se
u filogenetskom i ontogenetskom procesu kroz interakcije sa relevantnim informacijama. Posebno se ovo odnosi na sloènu i nadasve visokospecifi~nu strukturu mozga ~oveka koji podràva mentalne procese od ~ijih integrativnih kapaciteta direktno zavisi kvalitet i funkcionalna mentalna ukupnost individue. Do naru{avawa te strukture dolazi u raznim – ranim fazama razvoja, uglavnom izostankom adekvatne,
potrebne informacije ili ~e{}e efektima uticaja nepravilne informacije iz najuè (porodica) ili {ire sociogrupe. Formulacija “adekvatna” i “nepravilna” informacija odnosi se na pojedina~ne ili akumulirane negativne uticaje. Razvojni put strukture li~nosti – mentalne
karakterologije prolazi kroz vi{e faza:
F0 – Prva faza strukturisawa mentalnog prostora je genetski i
konstitucionalno programiran sistem osnovnih centralnih struktura
funkcionalnog razvoja za koju je neophodna formativna uloga pravilne
informacije, jer se u ovoj fazi uspostavqa baza za daqe razvojne procese. O{te}ewa ili neadekvatnost strukturacije u ovoj razvojnoj fazi nepopravqiva su kasnije i, sa aspekta psihodinamskog pristupa, neadekvatna – socionepoèqna kodirawa u ovoj najranijoj fazi su su{tinski neispravqiva. Poreme}aj strukture li~nosti u ovoj razvojnoj fazi impli307
kuje trajnim, naj~e{}e moralnim poreme}ajima i nedoslednostima, nepopravqivim i kroz vi{estruko ponovqeno trpqewe sankcija, jer se moralno devijantni prestup prakti~no doìvotno ponavqa ako se data situacija za ogre{ewe ponovi.
F1 – Druga faza razvoja mentalne strukture odre|ena je i daqim razvojem strukture i u~vr{}ivawem dijapazona modaliteta interakcijskog
odgovora na informacije spoqa. I ovaj period razvoja karakteri{e nemogu}nost kasnijih kroz ìvot modifikacija pogre{nih moralnih kodifikacija u karakterolo{koj strukturi.
F2 – Tre}a faza razvoja mentalne strukture karakteristi~na je po
tome da na ovom razvojnom nivou informacija povratno modulira strukturu. Dakle {tetan uticaj u ovoj fazi na strukturu li~nosti (mladog ~oveka) adekvatnim tretmanom moè biti korigovan. Sli~no je i sa ugra|enim moral insanitnim stigmatima tokom ~etvrte i pete faze razvoja
strukture li~nosti mladih (F3 i F4), ali su savremenim tehnikama mogu}e korekcije i u zreloj ìvotnoj dobi te sankcije za ogre{ewe o dru{tvene norme i sa psihijatrijskog stanovi{ta imaju smisla.
[ta je to psihopatija – karakter neuroza – karakteropatija ili najprihvatqivije nazvano poreme}aj li~nosti?
Poreme}aj li~nosti je direktni produkt o{te}ewa strukture u razvojnom periodu mentalne funkcionalnosti individue, a bitna je i prakti~no jedina pretpostavka za narkomaniju u zreloj ìvotnoj dobi. U potrebi da re{i, ili bar ublaì intrapsihi~ke neuskla|enosti, svaki ~ovek pribegava strukturi svoje li~nosti adaptabilnim ili izbegavaju}im
mehanizmima za{tite ili odbrane prakti~no svakodnevno, dok je za karakteropatiju – sociopatiju karakteristi~no da sa poreme}ajem li~nosti udruùju drogu, te primarne karakterolo{ke stigmate produbquju
ili obogate novim.
Upadqiva svojstva udruènog dejstva droge na bazi~no inadekvatnu
strukturu li~nosti implikuju u psihopatolo{kom odraàvawu kroz abnormalni obrazac pona{awa (retka je klasi~na psihijatrijska fenomenologija tipa {izofrenije ili paranoje). Tipi~no je nefleksibilno pona{awe koje zna~ajno odstupa od o~ekivanog za obrazovni nivo osobe i
nivo kulture sredine u kojoj nastupa ili se pojavquje ili deluje, ti~e se
odnosa prema drugim li~nostima, osobama i dru{tvu kroz nekontrolu
impulsa, poreme}aj percipirawa, poreme}aj mi{qewa. Stil komunicirawa sa drugim li~nostima je neadekvatan, a na~in interpretacije sebe i
drugih qudi u javnom nastupu je neta~an, izvrnut, imaginaran, autoumi{qen, sve i kada nije pod aktuelnim uticajem droge, jer zloupotreba supstanci neprovratno (ireverzibilno) o{te}uje kognicij (pam}ewe, mi{qewe, rasu|ivawe, zakqu~ivawe, dono{ewe sudova i zauzimawe stavova), {to samo potencira o{te}ewa u strukturi li~nosti koja su bar delom bila kompenzovana (prikrivana) nau~enim manirima i odràvawem
subkulturnih ispravnih stavova i pona{awa.
Patogeneza daqeg toka poreme}aja li~nosti se trasira na bar podsvesnom saznawu i uvidu u vo|ewe neadekvatnog na~ina ìvota. Prag tolerancije postaje izuzetno nizak i mawe te{ko}e izazivaju frustracije
308
i napetost. Neretko frustriraju}i uticaj koje stabilna – zdrava li~nost olako istrpi ove mogu uvesti u pravi psihoti~ni ispad (naj~e{}e
paranoi~an po principu: ja sam toliko vaàn da protiv mene, da bi mi
parirali ili me onemogu}ili, moraju da se udruè svi, pa i oni koji su
daleko od o~ekivane-prirodne afilijacije. Na primer, ranije Rusi i
Amerikanci). Pogre{na procena i pogre{no pona{awe u interpersonalnim odnosima su patognomoni~an znak psihopatolo{kog ispoqavawa
{to za posledicu ima stalnu i ponavqanu animoznost, neprijateqstva,
raskide saveza, impulsivne sukobe sa prijateqima, te takva osoba i nema
poverqivih i sigurnih prijateqa, jer je ona verolomna i su{tinski
ostaje usamqena na dru{tvenoj sceni. Moglo bi se re}i da se ovakva osoba te{ko nosi sa sopstvenim èqama i stavovima.
Zna~ajan problem ove vrste narkomana su i odràvawa poreme}aja
pasivno-agresivne li~nosti ~iji su koreni u o{te}enoj strukturi jo{ iz
oralnog stadijuma psihosocijalnog razvoja, psihopatolo{ko ispoqavawe ovog stigmata najeklatantnije je upadqivo u svim situacijama konkurencije ili kompromisa. U odnosu prema autoritetu ovaj narkoman je nekooperativan i bez po{tovawa. Problem je {to verbalno ne}e odbiti
naloge, ali su otpor i pobuna brzo uo~qivi i naj~e{}e pomereni prvo
prema drugim li~nostima, dakle, nisu u po~etku usmereni prema onom ko
je nalog izdao. Prema li~nostima sa kojima je naizgled u bliskom kontaktu obi~no je negativisti~an, posebno kada te osobe ne{to traè. Ako
molbu i prihvati, obavezno pokvari uslugu komentarom ili na~inom na
koji daje. Godinama, odnosno starewem, ove karakteristike poreme}aja
nivoa pasivno agresivne li~nosti se pogor{avaju. Katkad mogu afilijativno opstati sa jednom osobom koja je po pravilu tako|e stignatizovana
poreme}ajem karaktera, odnosno strukture li~nosti.
Narkomani tipa o kome govorimo su kompleksni u psihopatolo{kom
ispoqavawu, jer, ako je narkomaniji premorbidno prethodio poreme}aj
strukture li~nosti, koja se mogla prepoznati kao posebna u kontekstu
klasifikacije poreme}aja strukture, ponavqano uzimawe droge te poreme}aje uslo`wava i oni po pravilu zadiru u prostor dve ili vi{e kategorizovanih formi poreme}aje struktura – psihopatije. Tako skoro nezaobilazno imaju i odlike koje karakteri{u histeri~nu li~nost, {to se
o~ituje diskrapancom emocionalne ekspresije i uzbu|ewa – male emocije, a neprimereno uzbu|ewe sa samodramatizacijom i upadqivim skretawem pa`we na sebe.
Ovaj narkoman te{ko podnosi situaciju u kojoj nije sam centar pa`we, patolo{ki je egocentrik uz kontinuirano traèwe uzbu|ewa i
priznawa od drugih. Jasno je uo~qiva nestalnost, kolebqivost, emocionalna nezrelost, sklonost fantazirawu, nametqivost, neadekvatna zavodqivost u izgledu i pona{awu, èqa za li~nom dominacijom po svaku cenu je degutantna, nagla{ena je sugestibilnost, lako potpada pod tu|i
uticaj, upadqivo su teatralni – prenagla{eno izraàvawe emocija. Impulsivnost je u wih ~esto pra}ena promenom raspoloèwa uz izrazit nedostatak kontrole – iz stawa raspoloèwa lako pre|e u stawe besa koje
nije u proporciji sa uzrokom.
309
Slede}a emocija koja se kod wih lako izaziva je strah, strah se moè
provocirati verbalizovanim ili de fakto postignutim i najmawim gubitkom sigurnosti kod tih osoba. âk i najboqi prijateqi Vuka Dra{kovi}a pomiwu anegdotu o wegovom boravku u Americi 1986. godine.
Prebacivali su mu da se nije sreo sa ~etni~kim vojvodom \uji}em, iz bojazni da ga neki skriveni udba{ ne prepozna i prijavi. U intervjuu “Dugi” od 14. septembra 1990. godine on to neuverqivo pravda:
“êga, bre, ja da se pla{im? Ta~no je da ja gospodina \uji}a nisam nikada sreo. On je slao silne poruke da bi èleo da Veselin \ureti} i ja
do|emo kod wega. Odgovorio sam da se unapred zna gde mi nastupamo i drìmo kwièvna predavawa na koja je, razume se, dobrodo{ao. Ne tvrdim
da me nije zanimalo da ga upoznam, ali jednostavno mi ne prija kad se neko postavqa s vi{e, komanduju}e pozicije. A vojvoda \uji} ima takav manir: misli da su svi du`ni da mu idu na noge i odaju po~ast”.
Dra{kovi} je tu svoju izjavu odavno zaboravio, veli~a \uji}a i {aqe mu na noge ~itavu televizijsku ekipu televizije”Studio B” i svog posilnog ôtri}a kada treba da se napravi emisija u kojoj }e Mom~ilo \uji} govoriti ne{to protiv [e{eqa.
U iole stresnim situacijama, ove osobe ne funkcioni{u, neadekvatnih su stavova i pona{awa.
Zna~ajne karakteristike ovog tipa narkomana su i izraèna sklonost ka introspekciji i ma{tawu, zatim nesposobnost da se sklope bliska intimna prijateqstva. Fantazije se ~esto koriste kao mehanizam odbrane, a sadràji tih fantazija su obi~no stereotipni bez imaginacije i
raznovrsnosti, daju naro~ito zna~ewe re~ima ili situacijama, jednom
re~ju ~itav spektar ekscentri~nosti i }udqivosti.
Ovakvo pona{awe je te{ko izdiferencirati od {izofrenije, ipak
{izofreniju iskqu~uje prisustvo primarnih znakova poreme}aja strukture li~nosti i uzimawe droga. Treba imati u vidu da ovakav narkoman u
prvoj stresnoj situaciji moè razviti sliku aktuelne, a na sre}u prolazne {izofrenije. Neadekvatnost pona{awa ovog narkomana je bogata u
lepezi psihopatolo{kih ispoqavawa iz domena eklatantne antisocijalnosti jer ukqu~uje stalno sukobqavawe sa socijalnim obi~ajima i zakonom (psihijatrijski se zna da ne trpi subjektivnu nelagodnost u trenutku
ovakvog pona{awa, ali ipak kroz sankcije ose}aju neugodne posledice
svojih radwi i postupaka).
Ovaj tip narkomana pati od stawa uve}anog ose}awa samouvaàvawa i
jedinstvenosti (zaqubqen u samog sebe). Nerealno nagla{ena vrednost
sopstvene li~nosti, izrazita egocentri~nost. Pati od fantazija i preokupacije o neograni~enom uspehu, o sposobnostima, o superiornosti, o velikoj mo}i, o velikoj inteligenciji, ~ak i o sopstvenoj velikoj idealizo vanoj lepoti (po pravilu su ove fantazije supstitucija realnosti i ambicija koje ne mogu biti ispuwene). Ovakav narkoman stalno traì pa`wu,
pohvalu i divqewe, nesrazmerno ve}u pa`wu pridaje formi nego su{ti ni. Upadqivo je preokupiran utiskom koji je ostavio na okolinu. Na kritiku i poraz po pravilu reaguje ose}awem srybe. Ima jasan defekt enpa tije, spreman je da upotrebqava druge li~nosti za zadovoqewe sopstvenih
310
èqa, sklon je da o~ekuje automatsko zadovoqewe svojih irealnih ambicija. U interpersonalnim odnosima neretko antipodno oscilira prema
istoj osobi, prenagla{ena idealizacija koju ubrzo smewuje potpuno nipoda{tavawe. Neretko ovakva osoba zapada i u depresivne krize, nisu iskqu~ene preokupacije s fizi~kim simptomima bolesti ili {te}ewa.
Posebnosti poreme}aja mentalnog sklada koje izazivaju psihoaktivne supstance iz grupe amfetamina ukqu~uju}i i kokain su izraène kroz
subjektivni doìvqaj pove}ane budnosti, povi{ena govorqivost, povi{eno raspoloèwe, hiperaktivnost, povi{enu razdra`qivost, povi{enu agresivnost, snièni prag razdra`qivosti, pove}anu agitaciju, pojavu
paranoidnih ideja, nastanak impotencije, kao i halucinacije u domenu ~ula vida i ~ula dodira. U kontaktu sa ~ovekom koji je u{mrkivao kokain
moè se primetiti suèwe zenica, premor (podrhtavawe), neprijatan zadah, suvo}a usta, a ponekad i izraz o~iju i lica kao u groznici. Kona~no
treba ista}i da ovakav narkoman nastaje zbog premorbidnog psihi~kog poreme}aja proisteklog na fundamentima poreme}aja u strukturi li~nosti.
Zavisnost od droga po pravilu ima hroni~an i progredijentan tok i
u ve}ini slu~ajeva izaziva o{te}ewe telesnog i du{evnog zdravqa i neuobi~ajene oblike socijalnog pona{awa, me|u kojima je kriminogeno
jedno od naj~e{}ih i dru{tveno najopasnijih.
Prema profilu opisanog psihopatolo{kog ispoqavawa u na{em kulturnom miqeu, nije u iskqu~ivoj nadle`nosti psihijatrijskog tretmana, a
mora se priznati da disperznost prave lepeze fenomenolo{kih iskazivawa neadekvatne mentalne ukupnosti nije te{ko anticipirati wihovu rizi~nost ne samo po sebe ve} i druge iz daqne socio grupe – nedu`nih.
Istina je:
Vuk Dra{kovi} je zaista narkoman, i to opasan narkoman!
Multidisciplinarni ekspertni tim najeminentnijih stru~waka
Srpske radikalne stranke je opservirao dokumentaciju koja ukazuje na
bitne momente poreme}enog pona{awa Vuka Dra{kovi}a i klini~ku
sliku narkomanije – kokainskog tipa.
Kokain
Kokain se dobija iz li{}a biqke Erythoxylum Coca (Bolivijska koka) koja uspeva u podno`ju isto~ne strane Anda i u gorwem delu sliva reke Amazona, ali se moè s uspehom kultivisati na mnogim mestima koja
imaju tropsku klimu. Druga vrsta iz koje se dobija kokain je Erythoxylum
novogranatense v. Truxillense (Peruanska koka). Ovaj varijetet sluì jedino za proizvodwu Coca-Cole, jer je mnogo aromati~niji, a sadrì i malu
koli~inu aromati~nog uqa (oil wintergreen). Kokain je snaàn stimulans
kratkotrajnog delovawa, farmakolo{ki sli~an amfetaminu.
Iz godine u godinu raste broj potro{a~a kokaina pa je, prema procenama Ameri~kog nacionalnog instituta za zloupotrebu droga, iz 1982.
godine, 21,6 miliona Amerikanaca ili svaki deseti, bar jednom u ìvotu
probao ovu drogu. Broj onih koji je regularno uzimaju je veliki i iznosi
4,2 miliona, od kojih je 10 do 20% zavisnika.
311
Kada se na|e u organizmu, kokain se relativno lako metabolizira i
izlu~uje. Enzimi jetre i krvne plazme degradiraju kokain. Naro~ito je
efikasan enzim po imenu pseudoholinesteraza. Polovina unete koli~ine se izlu~i u toku jednog ~asa po{to kokain dospe u organizam. Wegovi
metaboliti (ecgonin, benzoylecgonin, norcocain) se izlu~uju u urinu u toku
narednih 24-36 sati. Nivo kokaina naglo opada posle smrti, tako da je te{ko utvrditi ulogu kokaina kao uzroka smrti. Kokain se moè uzimati
na razli~ite na~ine. U krvotok lako prodire s mukoznih membrana naro~ito nosa, a znatno re|e se koristi sluznica rektuma ili genitalija. Moè se piti, u{mrkavati, pu{iti ili injekcirati u venu. Ako se kokain
u{mrkava i udi{e efekat se javqa u roku od tri minute, kada se injekcira za jednu minutu, a poslije pu{ewa efekti droge su primjetni posle samo nekoliko sekundi (Cohen, 1981; Petesen i sar., 1983; Gold, 1984).
Bukeli} (1988) opisuje tri stadija u toku akutne intoksikacije kokainom:
a) Eufori~ni stadijum po~iwe razdragano{}u, neodoqivim smehom,
psihomotornim nemirom, subjektivnim ose}awem neograni~ene intelektualne mo}i uz izrazito smawewe fizi~kog i psihi~kog umora. U ovom
stadiju intoksicirani je preduzimqiv, samosvestan, logi~an, seksualno
dezinhibiran, pa, stoga, sklon promiskuitetu.
b) U drugom stadijumu dominiraju iluzije i halucinacije. Bolesnik
naj~e{}e doìvqava mikropsije ili “liliputanske halucinacije”, ali
se mogu javiti i slu{ne halucinacije. Osetne su za ovu drogu najkarakteristi~nije halucinacije.
Bolesnik ima ose}aj da mu po koì mile sitne ìvotiwice koje se
podvla~e pod koù.
c) Tre}i stadijum karakteri{e depresivno raspoloèwe, apatija, te
motorika usporena sve do stupora.
Kokain, koji na bilo koji na~in dospe u organizam, ima vrlo mo}an
stimulativni efekat na centralni nervni sistem. Ispoqava vazokonstriktivna svojstva zbog ~ega povisuje krvni pritisak, ubrzava sr~anu i
respiratornu akciju i podiè telesnu temperaturu. Kako se naj~e{}e
koristi u{mrkavawem, su{i ne`nu nazalnu mukoznu membranu na kojoj
izaziva o{te}ewe i ragade, odnosno krvarewe iz nosa. Kod hroni~nih korisnika kokaina ~esto se pojavquju “nazebi i kijavice”, pa im nos konstantno “curi”. O{te}ena je i sluznica frontalnih sinusa {to izaziva
sinusitis koji prate stalne tupe glavoboqe. U izvesnim, re|im slu~ajevima, dolazi i do performacije nosne pregrade. Dovoqno je da se kokain
aplicira samo jedan minut na hrskavi~nom delu nosne pregrade, pa da
izazove ovu perforaciju. Glasnice tako|e mogu biti o{te}ene (promuklost). U izvesnom broju slu~ajeva dolazi i do o{te}ewa o~iju, pa kokainisti postaju veoma osetqivi na svetlost, pred o~ima im se javqa “sneg”,
a nekada mogu da predmete vide umawene ili pove}ane.
Brojne su komplikacije u toku zloupotrebe kokaina: insomnija, hroni~an strah, te{ke glavoboqe, nazalni problemi, smawewe ili potpuni
gubitak seksualnih interesovawa.
312
Osnovni psiholo{ki problemi kod hroni~ne zloupotrebe su depresija, anksioznost, razdra`qivost, paranoidne interpretacije i stavovi,
te gubitak interesa za sve {to nije u vezi sa samom drogom. Osim toga,
zloupotreba kokaina dovodi do brojnih i ozbiqnih socijalnih i personalnih problema. Verovawe da je kokain “socijalna ili samo rekreaciona droga” nema osnove jer su korisnici ove droge veliki usamqenici.
Jedna od te{kih komplikacija koja se ~e{}e javqa kod mu{karaca je
polyartritis nodosa, koji dovodi do zapaqewa i o{te}ewa zidova sredwih i
malih arterija bubrega, srca, mi{i}a, gastrointestinalnog trakta i
drugih va`nih parenhimatoznih organa. Nisu tako retki epileptiformni gr~evi koji se kod predisponiranih osoba mogu javiti posle prvog uzimawa kokaina. Pod naro~ito visokim rizikom su osobe koje boluju od epilepsije.
Predozirawe kokaina je relativno dosta ~esto. Smatra se da u prosjeku 1,2 g. kokaina, uzetog intravenozno, izaziva smrtni ishod, iako
ima slu~ajeva da i znatno mawe doze dovode do fatalnog ishoda {to se
dovodi u vezu s konstitucionalnim nedostatkom enzima pseudoholnesteraze koji razara kokain u cirkulaciji. Uzrok smrti je te{ki poreme}aj sr~anog ritma i depresije respiratornog centra. U~estali grand
mal napadi mogu tako|e biti uzrok smrti kod predozirawa kokaina.
(Grabowski, 1984).
@eqa nam je da ukaèmo na razloge koji motivi{u Dra{kovi}a na
inspirisawe i vo|ewe “rata” protiv Srpske radikalne stranke i dr Vojislava [e{eqa, rata koji vodi jo{ od davne izjave da je “za registrovawe Srpskog ~etni~kog pokreta zaduèn Veqko Kadijevi}, a ne Sekretarijat za pravosu|e”.
Kao meta svih Dra{kovi}evih napada i uzrok wegovih politi~kih poraza, profesionalni politi~ar koji je uz to i porodi~ni ~ovek, otac ~etvorice sinova, dr Vojislav [e{eq je smatrao kao svoju obavezu i du`nost da narod Srbije istinito, objektivno i blagovremeno informi{e
i upozna sa ~iwenicom da je Vuk Dra{kovi} narkoman. Ta okolnost je od
zna~aja, ona obja{wava sve, a na po~etku ovog teksta smo rekli da je narkomanija opasan i teàk dru{tveni problem. Narod ima pravo da zna istinu.
Svi u rukovodstvu Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke
(biv{eg koalicionog partnera), znaju da je Vuk Dra{kovi} narkoman. O
tome se glasno ne pri~a, ali se ova ~iwenica i ne negira jer je istinita.
To dokazuje i izjava optuènog novinara lista “Demokratija”, Vladimira Sudara, koji je prekr{io novinarsku etiku i pre objavqivawa intervjua sa dr Vojislavom [e{eqem, tekst dostavio Srpskom pokretu obnove. Tvrdwu dr Vojislava [e{eqa da je Vuk Dra{kovi} narkoman, niko iz
Srpskog pokreta obnove nije demantovao jer znaju da je istinita.
Povodom neistinitih tvrdwi Vuka Dra{kovi}a iznetih u televizijskom duelu sa dr Vojislavom [e{eqom, Miriam Zelen-Mak{a, pomiwana u tom duelu, napisala je pismo svim beogradskim redakcijama u kome, izme|u ostalog, navodi da je op{tepoznato da je Vuk Dra{kovi} narkoman i da dana{wu mla|u generaciju moè da edukuje samo o narkomaniji zato {to se wegovo znawe limitira na znawu o drogama i na ru{ewu
313
ponosa srpskog naroda. Ona tako|e pi{e da je narod shvatio ko je i {ta je
Vuk Dra{kovi} i da zato gubi glasove, zbog ~ega je razjaren i ne bira
sredstva. Kako ona isti~e, narodu je jasno da je Vuk narkoman i Srbiji ne
bi bila ~ast da je predvodi narkoman, ve} bi to bila bruka i sramota. Tako|e pita koliko je pla}en od Amerikanaca za uno{ewe razdora i nesloge me|u Srbima i za izdaju srpstva.
Svi znamo da je droga skupa i ta cena mora da se plati novcem, telom
ili du{om.
Najve}i udarac u li~nom, politi~kom i javnom ìvotu Vuk Dra{kovi} je doìveo na predsedni~kim izborima 1997. godine kada je kao “ve~iti predsedni~ki kandidat” imao upola mawe glasova od dr Vojislava [e{eqa. Izbori su ponovqeni, Dra{kovi} se ponovo kandidovao, ponovo ispao u prvom krugu izbora i na taj na~in izvr{io politi~ko samoubistvo.
Danas ne samo da je on, Vuk Dra{kovi}, politi~ki mrtav, mrtav je i
Srpski pokret obnove, stranka ~iji je on lider.
Dr Vojislav [e{eq je ~ovek koji se u ìvotu sluì samo istinom
koje se ne boji, ali istina je ono {to najvi{e pla{i wegove politi~ke
neistomi{qenike. Od kada se pojavio na politi~koj sceni Srbije pa do
danas, nije rekao niti obe}ao narodu ne{to {to je neistinito ili nemogu}e ispuniti. On je dosledan i nepromenqiv od svog prvog nastupa i to
smeta politi~kim suparnicima koji poku{avaju na sve mogu}e na~ine da
ga diskredituju.
Dijagnostika narkomanije Vuka Dra{kovi}a
Dijagnostika narkomanije zavisi od mnogo faktora i zato je nije
uvek lako postaviti. Naj~e{}i dijagnosti~ki kriterijumi kojima se sluìmo pri postavqawu dijagnoze narkomanije su:
Poreme}aji o~iglednog pona{awa koji mogu da budu sumwivi na narkomaniju.
Klini~ka slika koja je karakteristi~na za pojedine tipove narkomanije.
Somatske karakteristike.
Klini~ke probe za utvr|ivawe zavisnosti.
Labaratorijska analiza.
Stru~ni ekspertni tim Srpske radikalne stranke je dijagnozu narkomanije Vuka Dra{kovi}a postavio na osnovu prva dva i najzna~ajnija
dijagnosti~ka kriterijuma.
Poreme}aji o~iglednog pona{awa Vuka Dra{kovi}a
Qudsko pona{awe je izraz sadejstva mnogobrojnih faktora, a pre
svega psiholo{kih, fiziolo{kih, socijalnih, kulturnih i istorijskih.
Droge su supstance koje imaju psihoaktivni efekt, odnosno uti~u na promenu psihi~kih funkcija. U èqi da ublaì unutra{we nemire i svakodnevne te{ko}e i probleme svaki ~ovek pribegava specifi~nim mehanizmima odbrane i adaptacije koji odgovaraju wegovoj strukturi li~nosti.
Narkomani pokazuju odre|ene crte li~nosti koje ih teraju da se prihvate “hemijske {take”– droge. To su po pravilu nesigurne li~nosti, kojima
314
te{ko pada svaka frustracija, neprijatnost ili te{ko}a. Uzimawem odgovaraju}e vrste droga nastoje da pobegnu iz realnosti i da se na pogre{an na~in sukobe sa problemom.
Kako objasniti optu`be Vuka Dra{kovi}a protiv srpskog naroda
koji je nazivao okupatorom i agresorom, a nije nalazio za shodno da za
najgnusnije zlo~ine optuì muslimane i Hrvate, ve} se wihovim liderima udvarao, pisao pisma i molio za opro{taj.
Doìveo je da postane Srbin ~ije sve izjave, bez ikakvih intervencija u tekstu, prenose hrvatski mediji. O tome pi{e “Ekspres politika”,
11. decembra 1991. godine:
“Hrvatski radio je u neku ruku puls fa{isti~ke politike Zagreba,
jer ne skriva wegove prave namere, naro~ito kad govori iseqenicima.
Ti su slu{aoci najve}im delom politi~ki neuki, pa im serviraju priprost i ~esto vulgaran re~nik. U tom kontekstu istina se lak{e probija, za razliku od kamuflirawa i hipokrizije hrvatskog tiska.
Hrvatski radio ve} odavno je na{ao svoju vedetu u Vuku Dra{kovi}u,
koga citira skoro svaki dan. U ve~erwoj hronici od 7. decembra, punih 15
minuta Dra{kovi} je bio citiran na prvom programu fa{isti~kih valova
koji nisu krili svoje odu{evqewe za Dra{kovi}a povodom wegovog gnevnog napada na Srbe na sve {to danas predstavqa srpstvo u ratnom stawu.
Zagreba~ki radio citira vi{e puta ~etiri ciqa Dra{kovi}evih
napada. Oni idu ovim redom: na prvom mestu je srpsko rukovodstvo, zatim
JNA, pa Srpska pravoslavna crkva ili, kako on kaè, jedan wen deo – te
na kraju Srbi koji ìve van Srbije, naro~ito oni od Knina, sa Korduna i
Banije.
Hrvatski radio navodi, od re~i do re~i, Dra{ovi}evu gnevnu kampawu, ~iji ton, po uvredama i nepristojnostima, prevazilazi sve {to moè
da se ~uje u najgorim politikantskim prohrvatskim sredinama. Wegove
klevete na ra~un vojnih stare{ina i propaganda za vojnu neposlu{nost
oterali bi ga pravo u zatvor u svakoj istinskoj demokratiji, kao {to je
ona u Francuskoj, Engleskoj, ili SAD.
O~igledno, on se ose}a neprikosnoven, ube|en da ima sna`nu podr{ku na strani. U svakom slu~aju, Hrvatski radio isti~e kao pozitivnu
ju~era{wu Dra{kovi}evu harangu u prilog Nema~ke, za koju on ima “razumevawe”, blagonaklonost, kao i princ Aleksandar, sin Kraqa Petra II,
koji je pre neki dan branio politiku Nema~ke prema Srbiji. Hrvatski
radio isti~e da se ovaj Kara|or|evi} i Dra{kovi} nalaze u pogledu Nema~ke na istoj liniji.
Pre toga nema~ki radio komentarisao je veoma povoqno kontakte
koje je Vuk Dra{kovi} imao u posledwe vreme sa izvesnim politi~arima
u Bonu. Da li je to samo slu~ajnost {to sada i hrvatski i nema~ki radio
govore sa odu{evqewem o Vuku Dra{kovi}u? Da li je slu~ajnost i to
{to i hrvatski i nema~ki radio ba{ u ovom trenutku na ruàn na~in napadaju Srpsku pravoslavnu crkvu, izmi{qaju}i ~ak da je jedan srpski
vladika stigao u Nema~ku sa grupom terorista koji imaju za ciq da ubiju
Gen{era i Otona Habsbur{kog, a potom da svrate u Pariz da likvidiraju ministra Dimu i na kraju turneje, u Rimu, ministra De Mikelisa.
315
Dra{kovi} napada srpsko sve{tenstvo, optuùju}i ga da nosi oru`je
i traì da skida mantije. U svojoj zanesenosti nema~kom pravdom zahteva}e mo`da da se i neke vladike razvladi~e. îwenica je da su ne~asni napadi na srpsku crkvu koordinirani na vi{e sektora u inostranstvu, a u prvom redu u Parizu, gde neki nabe|eni srpski “pisci” objavquju provokatorske tekstove protiv vrha srpske crkve, dok ni jednom re~ju ne ustaju
protiv totalnog angaòvawa Hrvatske katoli~ke crkve u usta{kom ratu
protiv Srba. Vredi pomenuti da je do ove kampawe do{lo kad je u Rimu
potpuno propao Vatikanski koncil svih hri{}anskih crkava, na koji ni su do{li predstavnici nijedne pravoslavne crkve u svetu, sem albanske”.
Zna}e se, izvesno, jednog dana kako se dogodilo da se na|u u napadima
na srpsku crkvu na istim pozicijama i usta{ka i nema~ka propaganda zajedno sa Vukom Dra{kovi}em, Ivanom \uri}em, Jevremom Brkovi}em.
Ovakvo izdajni~ko pona{awe Vuka Dra{kovi}a moè se jedino objasniti suèwem svesti koje nastaje kod narkomana. Zahtevao je svako obustavqawe pomo}i Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, a sve
srpske ratnike i borce vre|ao govore}i da u~estvuju u najne~asnijem ratu kakav Srbi u svojoj istoriji nisu do sada vodili. Omladini je poru~ivao da srpska agresija baca sramnu mrqu na Srbiju, koja }e se odraziti na
wihovu budu}nost.
Na savetovawu okru`nih odbora SPO 3. februara 1991. godine u Beogradu kaè: “Nije i biti ne moè srpska vojska koja ho}e da na tenkovima vrati u Hrvatsku, Sloveniju i Makedoniju poredak koji su ti narodi
odbacili.
^lanovi SPO, a verujem i ogromna ve}ina srpskih mladi}a, odbi}e
da obuku uniformu àndarma Jugoslavije i uniformu branilaca mrtvih
ideja dva mrtva Josipa: Broza i Yuga{vilija.
Neka u taj rat i za te ciqeve Brozovi generali i srpski komunisti
vode svoje glave i svoju decu. Mi decu Srbije ne damo”.
U pismu Dobrici ]osi}u, 31. jula 1991. godine, kaè: “Omladina ne}e
rat, jer ho}e kompjutere, i ho}e posao, i stan ho}e, i da ìvi pristojno i
slobodno. Ne}e rat i zbog toga {to za ciqeve i po komandi devetomartovskih ubica ne èli da pogine.
Znaju da u ratu, za koji ih i Vi mobili{ete, ne bi ginuli ni za spas
Srbije ni Srba izvan Srbije”.
U pismu ministru odbrane Srbije, generalu Tomislavu Simovi}u, 24.
oktobra 1991. godine, kaè:
“Mesecima ve} gine mladost Srbije na razboji{tima od Tovarnika
do Gospi}a, od Vukovara do Karavanki.
Moj protest zbog Va{eg pogroma nad rezervistima i wihovim stare{inama u Srbiji nazvali ste “sramnim ~inom, ravnim izdaji” i zapretili da }e mi zbog toga “suditi sopstvena deca”. Mirne savesti ~ekam to su|ewe i sebi i Vama. Ta deca Vama ve}, uostalom, sude na svojevrstan na~in, odbijawem da Vas slede.
Kako }e nam, me|utim, suditi potomstvo, kad Vi podràvate strategiju da Srbija ostane bez potomstva, jer je gurate u totalni i fatalni rat
protiv svih u Juslaviji i u svetu, iako znate da Srbija takav rat ne}e”.
316
Na koferenciji za {tampu odrànoj 21. februara 1991. godine, kako
prenose “Ve~erwe novosti” Vuk Dra{kovi} je rekao:
“Jugoslavija se mora poku{ati spasiti, a ukoliko do|e do wenog raspada, svako ko je bude napu{tao moè poneti samo ono {to je wegovo.
Kod otcepqivawa Hrvatske, Knin i Srpska Krajina sti~u pravo na razdruìvawe i otcepqivawe kao i sama ova republika.
Hrvati moraju znati da ne mogu imati Dubrovnik i da }e se wemu morati vratiti vekovni status republike. Ovaj grad bi postao turisti~ka
prestonica cele Evrope”.
“Ve~erwe novosti” 5. marta 1991. godine izve{tavaju sa konferencije za {tampu SPO:
“Ispostavi li se da su me|u Srbima u Pakracu pale `rtve i da je potekla krv, stav je Srpskog pokreta obnove da je objavqen rat celom srpstvu. Pri tome ~lanstvo SPO ne smatra da je rat objavio hrvatski narod,
ve} usta{ka Hrvatska”.
Ovo je ju~e istakao u svojoj izjavi Vuk Dra{kovi} predsednik SPO i
dodao da je “obaveza zvani~nih dràvnih organa u Srbiji da vlade saveznika iz Drugog svetskog rata obavesti o povampirewu genocidne Hrvatske i
da ratni obra~un “ovog puta definitivan”, mora sa wom biti dovr{en.
“Na{u odlu~nost da oru`jem urazumimo usta{tvo, moè zaustaviti
jedino hrvatski narod, ukoliko sam zbaci usta{ku vlast, razoruà wene
bojovnike i sve vinovnike preda sudu pravde” – poru~uje Vuk Dra{kovi}.
– “Na taj glas savesti hrvatskog naroda moèmo da ~ekamo onoliko dugo
koliko nam sam hrvatski narod daje nadu da je to opravdano”.
A samo nekoliko meseci kasnije, 28. oktobra 1991. godine, Predsedni{tvo SPO izdaje saop{tewe u kome se kaè: “Svakom razumnom ~oveku jasno je da ni Srbija ni Crna Gora nemaju nikakvih razloga da osvajaju Dubrovnik, a pogotovu nije u interesu ni u duhu srpskog naroda, da se na desetine hiqada stanovnika ovog grada, u klasi~nom opsadnom stawu, izlaè gladi.
Zbog toga zahtevamo da se predsednik Republike Srbije i Predsedni{tvo Crne Gore javno oglase povodom ovih doga|aja i da se u ime Srpskog obraza ograde od ovakve aktivnosti JNA i generala Kadijevi}a”.
“Borba” 18. januara 1992. godine prenosi ponovqen novi stav Vuka
Dra{kovi}a o granicama i dràvi u kojoj ìvi:
Pariz. “Srbija ne postoji” – smatra Vuk Dra{kovi} ~ije mi{qewe
povodom priznavawa Hrvatske i Slovenije prenosi pariski “Mond”.
“Nemam ni{ta protiv postojawa Hrvatske i Slovenije, ali àlim”
– naglasio je lider SPO – “{to Srbija ne postoji, jer wen sada{wi reìm ne dozvoqava da se sahrani le{ koji nosi ime Jugoslavija, vole}i
vi{e da se ta smrt zove Srbija”.
“Me|utim”, – dodaje Dra{kovi} – “Srbija nije mrtva i moja je te`wa
da se ona {to pre transformi{e u nezavisnu i suverenu dràvu. Ja sam i
za ponovno oìvqavawe crnogorske dràve i za priznavawe svih ostalih republika. Tada bi, po meni, ugledaju}i se na primer biv{eg SSSR,
trebalo civilizovano re{iti sva sporna pitawa, podrazumevaju}i granice, a zatim posti}i i sporazum o saradwi. Sve to radi stvarawa zajednice Ju`nih Slovena na principima Evropske zajednice”.
317
U izjavi za “Borbu” 28. novembra 1991. godine kaè: “Koliko je Srbija u ovom ratu izgubila glava do sada? Predsednik Srbije samo ponavqa
da Srbija nije ratu. Pa ako nije, izvedite je iz rata i smrti, gospodine
predsedni~e. Izvucite sve vojnike iz Srbije ispod komande onih koji bi
da “osloba|aju” i tu|e.
Srbiju treba spasavati od sun|era koji traè sve vi{e i vi{e krvi.
Od pomra~enih umova koji bulazne o nekakvoj granici Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica”.
Najmra~nija godina pomu}enog izdajni~kog pona{awa je svakako
1992. godina.
Reaguju}i na susret predsedsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a
i izaslanika ameri~kog dràvnog sekretara Ralfa Yonsona, koji je doneo novi ultimatum Srbiji, Vuk Dra{kovi} daje izjavu koju prenosi
“Borba”, 22. aprila 1992. godine:
“Moèmo da mobili{emo sve ìvo i preko Drine da krenemo na zapad. Imamo jo{ dovoqno oru`ja i qudskih glava i za 15 dana moèmo da
do|emo ~ak do Triglava. Usput }e nas, dodu{e, pola poginuti, a ono {to
ostane sti}i }e me|unarodna vojska i to }e biti na{ definitivan biolo{ki kraj. Jasno je, dakle, da je ova varijanta samoubila~ka.
A {ta bi stvarno trebalo u~initi zavisi pre svega od toga kako se defini{e najnoviji ultimatum, odnosno da li se smatra da je to ultimatum
srpskom narodu ili srpskom reìmu. Ja tvrdim da u Americi nema antisrpskih ose}awa i da je sve upereno na Beograd samo zbog ove vlasti”.
Vuk Dra{kovi} sam nudi dokaze o svom ludilu u intervjuu “Dugi” koji je objavqivan nekoliko nedeqa. Tako 15. avgusta 1992. godine razgovor
te~e ovako:
“Da li }e na optuèni~koj klupi budu}eg Nirnber{kog procesa svoje “sramotno po~asno mesto” na}i i novinari? I ho}e li vam sve to {to
se doga|a s piscima, s novinarima, s politi~arima, s ovim ratom dati dovoqno gra|e za novi roman “No`”, za novu “Molitvu” – kako ste i sami
rekli – da do novog “Noà” ne do|e, kao i za nove “Sudije” onima koji su
rat izazvali?
Dra{kovi}: U pitawu je princip spojenih sudova laì i ludila. Ako
iz no}i u no} na srpskoj TV-Bastiqi gledate jezive prizore poklanih Srba,
spaqenih srpskih naseqa, jezive ispovesti srpskih izbeglica, onda je to
istina – pod uslovom da nema ni{ta drugo mimo te istine! A ima! Istu takvu nesre}u doìvqavaju muslimani i Hrvati, a naro~ito muslimani, u ratu u Herceg – Bosni. I muslimanska sela gore, i muslimanske ku}e su u ru{evinama, i stotine hiqada muslimana izbeglica postoji – sa wihovim mukama i nesre}ama – i jame u kojima su muslimani, i noèvi koji su pre{li
ispod muslimanskih grla. Ali, to se na beogradskoj televiziji ne prikazuje!
Uveren sam da }e istorija za glavne krivce ovog postradawa – i ovog
besmislenog i krvavog rata – ozna~iti sada{we reìme u Beogradu i u
Zagrebu, i, naravno, svu onu falangu wihovih satelita, dodvorica, evet –
efendija, ratnih {pekulanata, kriminalaca. Svih onih koji su stali pod
wihov {iwel! Ja sam i na Vidovdanskom saboru rekao da je ovaj srpski reìm gurnuo na{ narod u wegovo najve}e postradawe za posledwa dva veka.
318
A eto, sino} na Televiziji Politika, gledao sam tv-duel izme|u Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske stranke i neverovatno je sa kolikom ko~operno{}u i autisti~kom sve{}u predsednik Srpske radikalne stranke uporno insistira na pitawima: ko je ovaj rat izazvao; da li je
ovaj rat nama nametnut; ko je razbio Jugoslaviju? On sa dubokim ube|ewem pri~a da je wegova stranka vodila mirotvora~ku politiku, da se zalagala za o~uvawe Jugoslavije, da su to sve bili potezi an|ela – a da su na
drugoj strani bili sve sami |avoli u liku Slovenije, Hrvatske, Bosne,
tako da jo{ traì ordewe za “ogromne zasluge” i sve ono {to je politika wegove partije sprovodila uprkos silnoj agresiji koja je navodno dolazila iskqu~ivo sa druge strane.
I meni je krivo {to nema hrabrog ~oveka da pred televizijskim
auditorijumom saspe qudima iz SPS u lice golu istinu – ma koliko ih
ona zabolela – da su oni prevashodni krivci za razbijawe Jugoslavije i
za izbijawe rata”.
Tezu o srpskoj krivici za rat razvija i u intervjuu “Borbi” 7. maja
1993. godine
“Spoqna i unutra{wa politika Srbije posledwih pet godina iskqu~ivo je vo|ena sa jednog mesta, iz jednog kabineta u kome je sedeo samo
jedan ~ovek. Taj usamqeni ~ovek, umesto sa svetom i Srbijom, uglavnom je
komunicirao sam sa sobom bave}i se politi~kom alhemijom. Na unutra{wem prostoru hteo je da reinkarnira Brozovo delo, a spoqa se trudio
da ohrabri propale reìme Istoka, uveren da “socijalizam sa qudskim
likom” nije mrtav.
Takvim mi{qewima razbio je Jugoslaviju i dao povoda predsedniku
Yoryu Bu{u da izjavi da “Srbija ugroàva nacionalni interes SAD”?!
Bila je to sudbonosna prekretnica da ~itava me|unarodna zajednica pokrene antisrpsku kampawu uperenu, pre svega, protiv “balkanskog kasapina” i na definitivno razbijawe Brozove Jugoslavije” – isti~e Vuk
Dra{kovi}, predsednik SPO.
”Vreme”, 21. avgust 1995. godine:
“Vi ste se gadili srpske ksenofobije. Bili ste otvoreni prema Zapadu i uvereni u wegovu pravi~nost. Da li vam se ~ini da je Zapad ipak
licemerno postupio u ovoj posledwoj tragediji, u Krajini?
Da. Apsolutno da, ali opet uz asistenciju na{e gluposti. Tu|man je
udario na Krajinu u idealnom trenutku po wega, a taj idealni trenutak
pripremila mu je srpska glupost. Dok je svet bio {okiran prizorima iz
Srebrenice, iz @epe, tamo{wim etni~kim ~i{}ewem i zlo~inima po~iwenim na{om rukom, dok je svet bio pun gor~ine na Srbe zbog vezivawa oficira i vojnika UNPROFOR-a za bandere, usledila je akcija Hrvatske, na kraju. Pa je svet za`murio na jedno oko, jer na ono drugo nije
mogao do kraja da za`muri i da previdi na{e grehove i na{e zlo~ine.
Na {ta ste mislili kada ste rekli da u Srbiji nema nikog a da nije
kriv za pad Karjine?
Ve} godinama ovde se udara na sve talambase kako Kraji{nici vi{e
nikada ne}e ni pomi{qati da ìve sem u Velikoj Srbiji. Ti bubwevi, to
ludilo, ta nerealnost toliko su sna`ni bili da su u{li u svest i pod319
svest velikog broja naroda. Krivi su svi koji su hranili narod takvom
opasnom iluzijom. Na drugoj strani mi koji nismo mislili tako i koji
nismo govorili tako, ispostavqa se da nismo bili u stawu da objasnimo
narodu da je u velikoj zabludi, da ga wegovi u~iteqi unesre}avaju, i da
ono {to mu se daje kao lek nije ni{ta drugo nego otrov. E, zato {to nismo
uspeli da kaèmo na vreme narodu {ta ga ~eka, i sami smo krivi. Ja danima obilazim ove mu~enike iz Krajine i verujte mi, od stotinu – mo`da jedan je ~uo da je postojao neki plan Z-4”.
Kako to izgleda na sednici Narodne skup{tine
odrànoj 29. marta 1993. godine:
Dra{kovi}: Nema nade za Srbiju. Pa{}e Srbija! A padne li Srbija,
pa{}e sve!
Mirko Marjanovi}: Ne}e pasti Srbija!
Dra{kovi}: Sada se vodi, {to mnogi ne shvataju, odsudna bitka za odbranu na{eg naroda levo od Drine, bije se u Srbiji. Jaka Srbija, jaki i za{ti}eni Srbi svuda. Sirotiwska Srbija, prosja~ka i u ritama, izolovana od sveta, to je op{ti slom i dràve i nacije.
Uprkos ovoj o~iglednosti, ratni dobo{ari trube li, trube: svetskoj
zajednici moramo re}i odlu~no ne, moramo i u rat, pa neka ko{ta koliko
ko{ta, kako se govori. Mi smo Srbi, pred na{om silom }e kapitulirati
i NATO i Ujediwene nacije, i izdajni~ka Rusija. Lansiraju se izmi{qotine o uni{tenim NATO eskadrilama u Bosni, samo ne bi li se {to vi{e izreklamirali smrt i nesre}a.
Nikada u na{oj istoriji nije bilo toliko nerazumnika koji su svoj
narod sa takvom stra{}u gurali u stra{nu pogibeq i katastrofu, i to
bez ijednog obja{wivog razloga. Pri tome su u zavadi sa sobom i logikom.
Da privedem kraju, isti qudi koji agituju da Srbija stane na juna~ki
megdan celom svetu, pri~aju po Srbiji kako je tragi~no {to nam seqaci
ovako bedno ìve, {to su penzioneri gladni, {to nemamo mnogo vi{e
mladih glava u Srbiji. To je ta~no. Ali , ja pitam ho}emo li na bojnom poqu gubiti glave omladine ili se na boji{tu ra|aju novi mladi}i, ho}e li
seqaci ìveti boqe ako zaratimo sa svetom ili }e im vojska i gladni
gradovi i gladine izbeglice oduzeti sve, ho}e li rat obezbediti seqacima gorivo za setvu ili }e i potowa kap nafte oti}i u tenkove, ho}e li dinar biti stabilan ako zaratimo, prodavnice pune svega i sva~ega ili }e
se, mo`da, zlatom pla}ati kilogram hleba i vre}a bra{na? !
Posledwa re~enica, molim da se odgovori na ovo. Moèmo li pobediti ceo svet ili }emo od dràve napraviti ru{evinu i unazaditi Srbiju, a time i celo srpstvo, za narednih mnogo i mnogo decenija.
Srbija nam je, dame i gospodo u velikoj opasnosti. Mi moramo spasavati Srbiju. Od tog zadatka nema pre~eg zadatka. Nemamo prava ni na minutu oklevawa i ~ekawa.
Predsednik: Ima re~ predsednik Vlade Mirko Marjanovi}
Mirko Marjanovi}: Po{tovani narodni poslanici, sad smo pred pauzom, pa molim gospodina Vuka Dra{kovi}a da, kao {to je on mene zamolio
da budem ovde kad bude govorio, bude prisutan posle pauze kad ja budem go 320
vorio. Gospodine Dra{kovi}u, nemojte da beìte. (Smeh u sali – prim.
stenografa) vi i ina~e beìte i mewate stavove ~as ovako, ~as onako.
Dra{kovi}: Srpski pokret obnove nikada nije {etao ni tamo ni
ovamo. Nije mewao stavove (àgor) molim vas, ovo ne ra~unajte u vreme
(smeh) nije mewao stavove. Ovo {to sam vam rekao danas rekao sam vam i
pro{le godine. Srpski pokret obnove ve} ~etiri godine govori da je potreban mir, da je potrebno stvari re{avati pregovorima, da }e ovaj rat
biti katastrofalan za sve, a pre svega po srpski narod, da Srbija mora da
ra~una sa tim velikim svetom, da uspostavqa sa wim odnose, da samo demokratska i jaka Srbija moè biti garant na{em narodu svuda.
Ove programske teze Srpskog pokreta obnove nisu se mewale ni za
zapetu i polovina naroda u Srbiji ih zna napamet. A {ta je istina?
Istina je da ste vi, da je va{a stranka vrludala i {etala i tamo i ovamo
i onamo, pa ste bili – za rat, pa ste bili – protivu veza sa svetom, pa je
postojala svetska antisrpska zavera, pa su sankcije progla{avane za veliku sre}u i upravo izazov srpske ekonomije, srpskog naroda i da ne duìm daqe.
Vi ste se promenili. Vi ste se zna~ajno i u pozitivnom smislu popravili tako da sada izgovarate precizno ~itave pasuse iz Programa
Srpskog pokreta obnove”.
Ovo su sve simptomi poreme}enog destruktivnog pona{awa emotivno nestabilne i napete osobe koja upotrebqava narkotike.
Rasu|ivawe osoba koje koriste stimulativne droge, kao {to je kokain, je defektno, a se}awa na doga|aje postepeno su sve nesigurnija i
slabija. îwenice da Vuk Dra{kovi} nije od 1991. godine do 1997. godine
smeo da ode na teritoriju Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, pa ~ak ni u svoje rodno Gacko, govore i dokazuju da su kod Vuka evidentni poreme}aji pona{awa nastali kao posledica delovawa droge na
centralni nervni sistem.
Li~nost Vuka Dra{kovi}a
Kakav je Vuk Dra{kovi} ~ovek? Oni koji ga privatno dobro poznaju,
pa ~ak i wegovi politi~ki istomi{qenici, odgovaraju: odaje utisak slabe, emocionalno nezrele li~nosti, nesiguran, la`qiv, bez principa i
stava – jednostavno re~eno, osobe u koju je nemogu}e pouzdati se. Wegovo
pona{awe za govornicom, wegovi napadi na politi~ke neistomi{qenike bez ikakvih argumenata i ~iwenica, dosta govore o Vuku kao narkomanu. Emocionalno nestabilne osobe sa niskim pragom tolerancije na
frustracije, anksiozne i nesigurne, nastavqaju da uzimaju droge kada otkriju wihove efekte.
Vuk Dra{kovi} se mnogo promenio posledwih deset godina. [to kaè, to i slaè. Od velikog patriote postao je veliki izdajnik srpskog naroda i sluì Americi i drugim zapadnim zemqama protiv Srpskog naroda. Vuk Dra{kovi} najvi{e voli pare i sve moralne, dru{tvene vredno sti izraàva iskqu~ivo parama. Droga je jako skupa i pla}a se naj~e{}e
novcem, a zbog we se gube ~ast i obraz, po{tewe i qudsko dostojanstvo.
321
Stil odevawa narkomana, iako je ~esto upadqiv, u znatnoj meri je individualan. Mu{karci naj~e{}e nose dugu kosu i bradu. Umereniji u izvesnoj meri, u odevawu, opona{aju op{ti stil odevawa svoje generacije.
Studentima prve godine Medicinskog fakulteta preporu~ujem da gradivo iz psihijatrije i psihologije, a posebno lekcije o narkomaniji, utvr|uju, i svoje znawe testiraju, na o~iglednom primerku, tipi~nom predstavniku, Vuku Dra{kovi}u.
Narkomani imaju karakteristi~an na~in izraàvawa i terminologiju pozajmqenu iz ameri~kog slenga. Naj~e{}e koriste vi{e zna~ajnih
re~i i to u onom wihovom zna~ewu koje se mawe koristi u svakodnevnom
govoru. Izlagawe narkomana je ~esto zbrkano i nerazumqivo. Ne postoji
ideja vodiqa, tako da se u svim izlagawima ~esto zadràvaju na neva`nim
stvarima ili ska~u sa predmeta na predmet. Provejava jedan pomalo luckast ton i èqa za neobaveznim oblikom komunicirawa sa okolinom.
Vrlo ~esto verbalizacija narkomana je bogato pra}ena ìvim gestikulacijama.
Na su|ewu Dra{kovi} – dr [e{eq, odrànom 8. maja 1998. godine u
Palati pravde, sudija Branka Mici} poku{ava da se obrati Vuku Dra{kovi}u “Gospodine Vu~e, molim vas da se drìmo predmeta, da ne krenemo daqe, nego da raspravqamo o su{tini ovog predmeta. Ja vas molim da
se ograni~ite na raspravu, udaqavamo se od teme”.
Kao {to se vidi, izlagawe Vuka Dra{kovi}a na ovom su|ewu je bilo
krajwe disonirano i konfuzno, pa je ~ak jednog momenta zaboravio ko je
tuìlac, a ko tuèni. Na istom su|ewu Vuk Dra{kovi} je izjavio da je
dokaz da je dr [e{eq pulen Socijalisti~ke partije Srbije taj {to je
potpredsednik Marjanovi}eve Vlade, i ta besmislena izjava je jo{ jedan
od efekata droge na svest i pona{awe.
Kad se narkoman pojavi na sudu, naj~e{}e ne ostavqa utisak osobe kojoj bi sud mogao da veruje, jer ispoqava emotivnu nestabilnost sa prete}om agresivnom impulsivno{}u. Rasu|ivawe mu je defektno, a se}awe na
doga|aje sve slabije i nesigurnije. Na kraju, doga|aje po~iwe paranoidno
da obra|uje.
Na su|ewu Vuk Dra{kovi} traì: “Zamolio bih da ve~eras posebna
sudska ekipa posmatra dràvnu televiziju, ovde su doveli kamere dràvne televizije zloupotrebqavaju}i vlast”. Ova re~enica ukazuje na paranoidnu odbranu Vuka Dra{kovi}a.
Bez odgovornosti i morala
Odsustvo odgovornosti i morala, za u~iweno delo ili izgovorenu
re~, za javne nastupe, jeste ~iwenica ali i bitan dokaz postojawa jedne
te{ke bolesti zavisnosti odnosno narkomanije, koja izaziva takvo ap solutno odsustvo odgovornosti, odnosno neura~unqivost. Re~i koje Vuk
Dra{kovi} upotrebqava protiv dr Vojislava [e{eqa su uvek ispuwe ne mr`wom.
U “Dnevnom telegrafu”, 12. maja 1998. godine, govori o sudskom procesu koji je poveo protiv Vojislava [e{eqa, u kome poku{ava da dokaè
da nije narkoman:
322
Proces “Vuk protivu [e{eqa” izazvao je razli~ite komentare u
javnosti. “Ko je, po Va{em mi{qewu, u politi~kom smislu pobedio? [e{eq se do~epao vlasti i on vi{e nije tema za cirkus, ni me~ka Boàna
koja uveseqava publiku.
U sudnicu je dovukao, kao li~ne gorile, gotovo sve svoje ministre u
Vladi Srbije. I tako su se i pona{ali. U svakoj demokratskoj dràvi
Zapada, taj ~opor bi, zbog mnogih krivi~nih dela po~iwenih u samoj sudnici, bio uhap{en.
Poredak yungle preti Srbiji. Ubedqivo sam dokazao na sudu da re~nik i postupci Vojislava [e{eqa predstavqaju moralnu i duhovnu septi~ku jamu, prvorazredni ekolo{ki i higijenski problem Srbije. A vi
me pitate ko je pobedio, [e{eq ili ja. Nisam branio sebe od te septi~ke jame, nego sam branio i va{u redakciju, i sve redakcije, i sve qude u
Srbiji, i samu Srbiju”.
On uvek koristi laì, uvrede i klevete jer mu je o{te}eno ose}awe za
istinu, za ~ast, pristojnost i uqudnost. Zato je tekstove kojima bi mogao
nekome da se zameri, tekstove u kojima je lupetao, bez ikakvih dokaza, o
kriminalu, objavqivao pod pseudonimom. Kaè “Ne radi se o strahu, o bekstvu od odgovornosti, o skrivawu. U tom listu imao sam vi{e rubrika, pa
da ne bih dosa|ivao ~itaocima i da ne kaù kako pi{em “pola novina” izmislili smo pseudonim LavTihi. âsna re~. To je jedina prava istina”.
Kakvo neuverqivo obja{wewe. Pa ako bi ~itaocima upalo u o~i da
“pola novina” pravi jedan novinar, svejedno je da li se zove Vuk Dra{kovi} ili Lav Tihi. Izme|u “~asna” i “re~” nedostaje “komunisti~ka” da
bi sve bilo jasno.
Uli~ni nemiri koje je Vuk Dra{kovi} ~esto organizovao najboqa su
potvrda neodgovornosti za qudske ìvote i kukavi~luk. Vuk Dra{kovi}
je na beogradskim ulicama izazvao nasiqe i krvoproli}e nedu`nih qudi
bez ikakve moralne odgovornosti i griè savesti. Zbog demonstracija
koje je izazvao Vuk Dra{kovi} 9. maja 1991. godine poginuo je jedan student i jedan policajac, a 1993. godine jo{ jedan policajac. Sa balkona
Narodnog pozori{ta Vuk Dra{kovi} je, pod dejstvom stimulativnih
droga kao {to je kokain, ekscitiran, sa povi{enim raspoloèwem do
prave euforije, uz pove}anu tenziju i razdra`qivost uzvikivao: “Juri{,
nema odstupawa, ve} je potekla krv, hteli su rat, imaju ga”, izgubiv{i
potpuno samokontrolu nad svojim pona{awem.
Kada je Hrvatska napala Srbe i kada je trebalo organizovati i demonstracije i juri{e, zaslepqen mr`wom prema vlastima u Srbiji izjavquje na “Studiju B” a prenosi “Borba”, 1. aprila 1991. godine:
Beograd. – “Srpski pokret obnove nije pozivao niti poziva, za sada,
svoje ~lanstvo na javne manifestacije, demonstracije, niti nam pada na
pamet da pozivamo srpsku decu da idu u dobrovoqce – izjavio je sino} na
“Studiju B” lider SPO Vuk Dra{kovi}.
Sve to prepu{tamo srpskoj dràvi, wenim organima i vlasti, rekao
je Dra{kovi}, napomiwu}i “u slu~aju da do|e do rata, mada verujem da ne}e, i da }e kona~no i vojska da interveni{e da spre~i sukob, mi ni u kom
slu~aju ne}emo i}i pod onom zastavom koja je na nas 9. marta juri{ala.
Pod petokrakom ne}emo da idemo ni u jedan rat”.
323
Zbog toga ne}e demonstracije, ali ho}e zbog hap{ewa kriminalaca.
“Politika”, 4. avgusta 1991. godine pi{e:
“Iz sekretarijata za informisawe Srpskog pokreta obnove dobili
smo slede}e saop{tewe:
– Nekoliko desetina pripadnika Slu`be dràvne bezbednosti Srbije opkolilo je ju~e, oko 01 ~as, beogradski hotel “Slaviju” u nameri da
uhapsi komandanta Srpske garde u osnivawu \or|a Boòvi}a.
Komandant Boòvi} je uspeo da se izvu~e iz obru~a, kojom prilikom
je povre|en. Ne uspev{i da uhvate wega, agenti SDB su odvezli Boòvi}eva kola.
Predsednik SPO Vuk Dra{kovi} je, ovim povodom, izjavio: Upozoravamo sada{wu srpsku vlast da ne provocira sukobe u Srbiji. Srpska
garda i wen komandant Boòvi} nisu opasnost po nikog u Srbiji, nego
iskqu~ivo po neprijateqe Srbije i srpskog naroda.
U slu~aju da vlast po~ne da hapsi srpske gardiste, pozva}emo sve dobrovoqce Srpske garde i ~lanstvo SPO na demonstracije u Beogradu, koje bi
trajale do pu{tawa na slobodu uhap{enih i dono{ewa odluke Skup{tine
Srbije o legalizaciji Srpske garde, kao neideolo{ke vojske Srbije.
Prema onome {to se moè saznati u Republi~kom MUP-u Srbije, me|utim, izgleda da slu~aj nema politi~ku pozadinu, ve} da je, zapravo, re~
“o rutinskoj policijskoj akciji u borbi protiv kriminala”. Ipak, u
MUP-u za sada ne èle da daju zvani~ne informacije o ovom doga|aju”.
Ovde se jasno i evidentno vidi najva`nije delovawe droga u kontekstu zavisnosti odnosno u suènoj stimulaciji psihofizi~kog sistema,
potkrepqivawa pona{awa. Ono {to je bilo upadqivo je da se kao posledica konzumirawa droge javilo kod Vuka Dra{kovi}a psihoti~no stawe
do delirijuma, koje se manifestovalo i poreme}ajima mi{qewa, percepcije, opaàwa, sa jedne strane, i sa druge strane psihomotornim poreme}ajima u vidu uzbu|ewa pra}eno abnormalnim efektom do ekstaze. Uvi|avnost i kriti~nost su tada, a i kasnije, bili potpuno iskqu~eni, {to
potvr|uje intervju Vuka Dra{kovi}a Aleksandru Tijani}u u NIN-u 17.
maja 1991. godine: “Oni nisu prikazali na televiziji da mene posle komande juri{, na balkonu vi{e nije bilo. A gde sam bio, vidi se na snimku,
vide}ete me u prvim redovima sa palicom otetom od policajca da se i ja
tu~em i opet bih!”
Kao lider antisrpskih snaga Vuk Dra{kovi} stalno poku{ava da
otvori novu kampawu protiv srpskog naroda, srpskih patriota i srpskih
nacionalista. Da bi postigao svoje politi~ke ciqeve sluì se najprqavijim i najnemoralnijim sredstvima. Ta mr`wa prema srpstvu a èqa za
saradwom sa svima ostalima, ~ak i sa nacionalistima zemaqa sa kojima
je Srbija bila u ratu proteè se ~ak na 1995. godinu:
“Politika” 20. jula 1995. godine donosi intervju Dra{kovi}a dat
“Vjesniku”, ~iji jedan deo izgleda ovako:
Vi ste sva moja pitawa apsolvirali. Sa kim biste se u Hrvatskoj mogli dogovoriti?
Sa autenti~nim hrvatskim nacionalistima, evropskog usmerewa. Sa
î~kom, sa Gotovcem, Tripalom, Mesi}em. Sa evropejskim hrvatskim na324
cionalistima lako se, ~ini mi se, sporazumeti. Ali, sa onima koji ho}e
da budu i Paveli} i anti – Paveli} to je nemogu}e. Ne znate sa koje strane da im pri|ete. Niti oni sami znaju {ta su.
Sve, izgleda, to tendira ka Balkanskoj federaciji?
To, pre svega, tendira ka onome {to je jedina budu}nost i {to ekstremni krugovi u Zagrebu nazivaju jugonostalgijom”.
Stigao je 1992. godine, optere}en mr`wom, nesvestan odgovornosti
za svaku re~ koju izgovori a koja proizvede negativne posledice, i do Qubqane, da se izjada na stawe u Srbiji, posebno u medijima, i da preti svima u Srbiji, u kojoj ne moè da se dogodi ni{ta {to on, Vuk Dra{kovi}
ne bi dozvolio.
SPS je reagovao na to, a list “Borba”, 6. aprila 1992. godine prenosi to reagovawe:
Beograd – “Povodom izjave Vuka Dra{kovi}a televiziji Slovenija,
oglasila se Socijalisti~ka partija Srbije. Sramna je sino}na izjava lidera SPO-a, u kojoj on kaè da je nemo}an i da se stidi, jer se u Srbiji prikazuje iskqu~ivo jedna strana. Ovom izjavom koja je emitovana u svet,se iz
doma}ih izvora dokazuje da su Srbi najve}i i jedini krivci za sve”.
Isti taj Dra{kovi} nije se stideo, kada je u stranoj {tampi daviteq
vojnika u Splitu ozna~en kao Srbin, kada su masakrirane srpske `rtve
na nema~koj televiziji prikazane kao hrvatske, kada se u stranim sredstvima informisawa zaobilazi ~iwenica da je [abanovi} musliman, da
bi se zakqu~ilo da je i to delo srpskih pobuwenika. Srpski narod ovo
nije zasluìo u vreme svojih najve}ih isku{ewa, kaè se daqe u saop{tewu Slu`be za informisawe i propagandu SPS-a”.
“Borba” 11. septembra 1992. godine prenosi izve{taj “Tanjuga”:
Qubqana – lider SPO Vuk Dra{kovi} izjavio je u ju~era{wem qubqanskom “Delu” da je Milo{evi} “jo{ uvek toliko mo}an da ga, osim
preko no}i, druga~ije nije mogu}e odstraniti”.
To ne bi, smatra Dra{kovi}, bilo pravedno “jer smo narod koji slavi `rtve, a Milo{evi} tu ~ast ne zasluùje. Milo{evi} mora da ode
osramo}en”.
Sa vlasti mora oti}i “na isti primitivan na~in na koji je do{ao,
tako da ga sutra bude strah da {eta ulicama. Srbija }e zbog toga morati
da doìvi puno stradawa, ali to vreme je blizu”, rekao je, prema “Delu”,
lider SPO.
Najteì zadatak srpske opozicije bi}e, prema mi{qewu Dra{kovi}a, da opere srpski obraz pred svetskom javno{}u. Dra{kovi} je ocenio
da }e Srbi “jo{ dugo da nose Milo{evi}ev pe~at na ~elu”.
U intevjuu “Delu” Dra{kovi} je istakao da je sa Milanom Pani}em
razgovarao na wegov zahtev i otvoreno mu je rekao da moè ra~unati na
srpsku demokratsku opoziciju i javnost “od onog trenutka kada udari na
Milo{evi}a i wegove satelitske fa{isti~ke stranke”.
Na pitawe da li }e se balkanski konflikt zavr{iti prolivawem
krvi u Srbiji, Vuk Dra{kovi} je odgovorio da se to ne}e dogoditi, jer on
ne}e dozvoliti.
325
“Na{a borba” 22. jula 1995. godine donosi intervju u kome Vuk Dra{kovi}, u èqi da umawi ugled Radovana Karayi}a, za koga misli da ima
previ{e popularnosti u srpskom narodu i koga fokusira kao neprijateqa optuùje Srbe za zlo~ine koje nisu po~inili i o kojima, izgleda, samo
Vuk Dra{kovi} ne{to zna:
“Na{e tumore moraju se}i na{e makaze. Neka se, dok jo{ ima vremena,
Beograd i Srbija izliju na trgove i ulice i kaù ono {to smo, i kao qudi
i kao narod, bili du`ni odavno da kaèmo. “Ne” ratu, “ne” etni~kom ~i{}ewu, ru{ewima gradova i sela, minirawu yamija i crkava, “ne” osveti,
“ne” nijednoj sramoti i zlo~inu. To uradimo i zavrnimo sve slavine smrti
i ludila, kojima odavde hranimo svoje “apostole” jada, pa }e im, ubrzo, usahnuti ruke.
Biti za bla-bla mir, a kqukati Karayi}a i vojnicima i tovarima
smrti, ne zna~i ni{ta drugo do, kurvinski i podmuklo, biti i sau~esnik
i glavno upori{te Zla.
Posle ovakvog stava Srbije, rat u Bosni bi se brzo ugu{io, jer bi tada
UN bez ve}ih rizika da izazovu op{ti polom na Balkanu, privele u miru i
zakonu poklonike nacizma na muslimanskoj i hrvatskoj strani. Prestao bi
i Tu|man da se ko~operi ispod devet medaqa dobijenih u jednom danu.
Odlu~no, gromovito, re}i “ne” ovom sramnom pokoqu. Me|u susedima, ro|acima, na{a je obaveza prvog reda, ukoliko èlimo prekid smrti,
ukoliko ne èlimo Karayi}ev poredak pod Avalom i ako èlimo da skinemo sa sebe kolektivnu krivicu za zlo~ine jedne mawine, bez obzira da
li su ti zlo~ini odgovor na sada{we ili pro{le zlo~ine muslimanske
ili hrvatske strane”.
Za sve vreme rata insistira na zlo~inima koje ~ini srpski narod, u
tome nadma{uje sve srpske neprijateqe i to je jedino na~elo koje ne mewa. “Ve~erwe novosti” 8. decembra 1991. godine izve{tavaju sa skupa
SPO u Domu omladine u Beogradu:
“Gde je Srbija? Nema je i niko je ni{ta ne pita. Tu|i generali vode
na{u decu u rat, ali se sa govornice srpskog parlamenta i daqe ~uje samo
ono sramno “Srbija nije u ratu”. Pod prinudnom smo upravom tu|e armije
i ako moramo da budemo samo Srbija, onda }emo imati samo srpsku vojsku”
– rekao je Vuk Dra{kovi} uz buran aplauz odobravawa.
Osvrnuv{i se na napadnute ~isto hrvatske gradove Dubrovnik, [ibenik, Zadar i sada Osijek, dodao je: “Nikada srpska vojska ne bi zgazila
na tu|e, ne bi ubijala zarobqenike, kako se hvalio jedan vojnik JNA.
Ubija ih i ona druga strana, ali to je wihova tradicija, a srpska nikada
nije bila. Tu qagu nikada ne}emo skinuti sa sebe”.
Upozoravaju}i na pogubnu me|unarodnu politiku koju vodi sada{wa
srpska vlast, “koja nam je donela samo izolaciju”, Dra{kovi} je prognozirao da }e takva pamet i strategija izazvati vojnu intervenciju, a tada
ne}e biti bombardovani Trpiwa i Tewe, ve} srce Srbije, ako se ne pobunimo”.
^lanstvo je ju~e obave{teno i da se priprema vlada u senci, koju }e
uskoro osnovati demokratska opozicija, kao i da }e u najskorije vreme
biti objavqen ta~an datum povratka prestolonaslednika Aleksandra
326
Drugog Kara|or|evi}a u zemqu. U toku je i peticija da se Kara|or|evi}ima vrati dràvqanstvo i oduzeta imovina, a rukovodstvo SPO pokrenu}e i inicijativu da se Trg Marksa i Engelsa preimenuje u Ravnogorski
trg, kojim }e dominirati spomenik generalu Dragoqubu Mihailovi}u.
Ako situacija bude zahtevala, Predsedni{tvo SPO je najavilo i
progla{ewe vanrednog stawa u stranci i mo`da op{tu mobilizaciju
svog ~lanstva”.
Dra{kovi} je spreman da mobili{e po Srbiji samo ako treba da se
ratuje po Srbiji i da se u demonstracijama protiv vlasti ru{e srpski
gradovi.
Jedino za odbranu Srbije vaì wegova izjava u “Borbi” 7. maja 1993.
godine:
“Lepo je biti ponosan, kora~ati uspravne glave i ne sagiwati se, ali
je za to potreban minimalan uslov – biti ìv. Ponosni le{ je komediografska, a ne istorijsko-politi~ka ~iwenica”.
Ova izjava ne vaì ako treba ginuti u uli~nim nemirima koji bi
trebalo da na vlast dovedu Vuka Dra{kovi}a.
“Da li je na{ izlaz Evropa, nesvrstavawe, pravoslavqe, “Nova Vizantija” ili galamyije koje neuko i u su{tini duboko nehri{}anski
nude pravoslavqe za dràvnu politiku i me|udràvne odnose, kasne sa
svojim koncepcijama nekoliko vekova ili im je jedino politi~ko nadahnu}e fundamentalizam homeinijevskog tipa. Ni mitskim prizivawem
“Nove Srbije”, ~esto s klovnovskim obrazloèwima a opet neuko, ne postièmo ni{ta drugo nego podsmeh sveta, pa i onih koji bi tu “Novu Vizantiju” navodno ~inili. Prostori Vizantije su jedno, a wen duh ne{to
sasvim drugo. Uostalom, u savezu protiv obnovqene Vizantije u XIII veku,
pod vo|stvom Karla Anùjskog, a na strani Katoli~ke crkve i pape, bila je i Srbija. Desilo se to posle propasti Lionske unije. Interesi su,
jo{ tada, bili i te kako stariji i va`niji od teorija krvi i tela”.
Evo ~lanka koji je Vuk Dra{kovi} napisao u “Na{oj borbi”, 28.
marta 1996. godine:
“Na komandu: Dr`te ga! – svi su oni, ovih dana, kidisali na mene. Svi
kukaju nad nekim mojim pismom, zgraàvaju se mog poziva stranim trupama da okupiraju Srbiju, pozivaju dràvnog tuìoca, traè zatvor i ve{ala, pozivaju se na ogor~ewe ~italaca i slu{alaca, ali – pismo ne objavquju. Pismo kriju.
Vuk kao Knut Hamsun
[ta to smera Slobodan Milo{evi}? Ho}e da proveri u~inak ove
hajke da vidi je li se Srbija osvestila od montaà i organizovane dràvne laì. Ako mu jave da se, posle svega, la` u Srbiji i daqe dobro prodaje, krenu}e u veliku ofanzivu na demokratiju i fabrikovawe svakojakih
izmi{qotina i podmetawa, u zabrane stranaka, u hap{ewa. Kako druk~ije da dobije izbore?”
Taj ~lanak izazvalo je reagovawe @ivorada Mihajlovi}a – [iqe u
“Argumentu vi{e” Prvog programa Radio Beograda koje su prenele “Ve~erwe novosti” 26. marta 1996. godine:
327
“Knut Hamsun, norve{ki kwièvnik, nobelovac, pre Drugog svetskog rata, neprestano je prizivao nacisti~ku Nema~ku, Hitlera, da do|e
u wegovu zemqu, da u woj zavede red! I Nemci su okupirali Norve{ku!
Wihov dolazak pozdravio je Knut Hamsun! Posle kapitulacije nacizma,
kada je i Norve{ka oslobo|ena, Knut Hamsun nije su|en, ali narod nije
hteo da ~ita wegove kwige, nisu ga primali u prodavnicama, nije mogao
da se vozi javnim prevozom, wegovu ku}u zaobilazili su kao ku`nu!
Umro je u bedi, prezren od svih svojih sugra|ana.
I Vuk Dra{kovi} slovi kao pisac. I Vuk Dra{kovi}, jo{ od onog 9.
marta, kada je prolivena krv u Beogradu, pre samog tog mitinga, prizivao
je u pomo} tu|ince, da svojom silom, eto, kao zavedu red u Srbiji!
Kao prvo povezao se sa nema~kim otpravnikom poslova, ina~e pripadnikom nema~ke obave{tajne slu`be, ~ovekom koji je, dok je Kinkel
radio u nema~koj obave{tajnoj slu`bi, bio pod wegovom rukom.
Eto, i uo~i ovog 9. marta, ove prestupne 1996. godine, Vuk Dra{kovi}
priziva strane sile, ba{ kao i Knut Hamsun, da snagom svog oru`ja zavedu red u Srbiji! Oni }e udariti spoqa, on iznutra. Poziva on, pre svega,
Nemce pa se i dogovara sa otpravnikom poslova nema~ke ambasade kako
organizovati demonstracije i ovog 9. marta. Oni se, uo~i samog po~etka
demonstracija, i sastaju u “Maèstiku”. ôvek je zaprepa{}en pred slikom onog trenutka kad otpravnik poslova nema~ke ambasade ulazi u “Maèstik”, Vuk ushi}en ustaje, klik}e radosno:
“O, o, dragi gospodine! klawa se... Vi spoqa, ja }u iznutra, da ru{imo
Srbiju”!
Vuk Dra{kovi}, koji slovi kao pisac, javno se zaloìo za izdaju Srbije, za ubistva, za Srbiju u ru{evinama, pod ~izmom tu|ina!
To je isti onaj Vuk Dra{kovi}, koji je kao ~lan SKJ, bio {ef kabineta Miki [piqaku, koji je ~ak, upravo sa legitimacijom ~lana SKJ, radio u inostranstvu i koji je, ve} tada, u inostranstvu, la`no se predstavqaju}i izazvao skandal, pa su ga povukli u zemqu. Opro{teno mu je, jer je
imao legitimaciju ~lana SKJ i jer je zdu{no sara|ivao sa nadle`nima
protiv svih koji su èleli demokratski preporod”.
“Iako moralno neosetqiv, on je svestan narodnog udesa koji je skrivio, pa bi sada da bude i ma|ioni~ar: da, uz pomo} svojih apostola laì
sopstvene grehe svali na druge. On, koji je razbio dràvu, posejao tolike
grobove, obesku}io milione, svojom politikom inata i obmana izazvao i
diplomatsku i vojnu intervenciju sveta, raspisuje poternicu za mnom, jer
sam – kako bu~u i arlau~u Predsednikovi urednici i komentatori – “zatraìo stranu intervenciju”! Sutra }e uslediti i optu`nica za rat, za
mrtve, za izbeglice, za sankcije, Milo{evi} veruje da, proizvodwom obmana i straha, moè sve.
Osim toga, on se hrani neprijateqstvom. Dan bez nekog zla, bez neke
spletke i podvale, za wega je propao dan. NATO sad ne dopu{ta rat levo
od Drine, a ne}e ga dopustiti ni na Kosovu. Potrebno je, dakle, isprovocirati sukobe sa opozicijom i dobiti makar taj rat. Svi se, posle ove jugo-kasapnice, razme}u pobedom nad Srbima. Svuda poraènom Milo{evi}u ùri se da i on nekog pobedi.
328
U Hagu se umnoàvaju optu`nice. Kad su Srbi u pitawu, na klupu za
optuène za sada se ne pozivaju na{i Gebelsi i glavni krivci, nego oni
koje su ti Gebelsi i wihov vo|a otrovali zlom i gurnuli u zlo~in. Wihove re~i – lutalice, sa~iwene od laì i mr`we, od gluposti i be{~a{}a,
bile su onaj presudni prst na okida~u oru`ja, ruka koja je stezala no`hemija koja je mutila razum nesre}nih qudi i na rati{tu i u pozadini.
On je danas, toboè, za mir i on se danas gnu{a po~iwenih zlo~ina.
Istovremeno, vlast mu ~uvaju ba{ oni i jedino oni koji su, sa wim na ~elu, duhovni tvorci i pokreta~i i na{eg nacizma i rata i zlo~ina i svega
{to nas je porazilo i obrukalo. Procenio je, o~igledno, da taj talog i
jad jo{ nije obavio svoje najamni~ke prqave poslove.
Ako se u Hagu sudi posledici, u Beogradu se mora suditi uzroku i
uzro~nicima Zla. Odavde. Iz ovog grada, a pre svega iz TV-Bastiqe i dràvnih novina, granatirani su istorijska ~ast, juna{tvo i vite{tvo
srpskog naroda. Odavde su primitivci, prevaranti, {i}aryije i budale
sejale ludilo i terale na{ narod u nesvest i postradawe. Sve su to ~inili po Milo{evi}evom nare|ewu. Ne samo uvodnici i komentatori, nego
su, ~ak, i mnoga “pisma ~italaca i gledalaca” montirana u Milo{evi}evoj ku}i i kancelariji.
U SPO-u su spremne optu`nice. Ne}e la` i pendrek doveka daviti
Srbiju.
Opet ma{u}i pomamno laìma i batinom, Milo{evi} samo ubrzava
doga|aje. I su|ewe. Na tom beogradskom procesu, wega ~eka centralno
mesto. Kao neveruju}i, on ne drì do Boìjeg suda za smrt, za obogaqene,
za ru{evine, za besku}nike i o~ajnike, za najve}i poraz i sramotu Srba
otkad Srbi postoje. Zemaqskog suda se pla{i i ho}e da ga izbegne. Zato
zavodi medijski mrak i teror izmi{qotinama, ali tako da se oklevetanom onemogu}i bilo kakva odbrana. Tipi~no za kukavice.
Pobe|en i osramo}en i vojno i diplomatski i ekonomski, predsednik Srbije je sa strahom otputovao u Dejton. Znao je da on, Tu|man i
Izetbegovi} idu tamo da se potpi{u ispod wihovog suludog rata i uàsnih posledica toga rata.
Nesre}a i Srba i Hrvata i muslimana je u tome {to je ta trojka, makar i privremeno, dobila mandat velikih sila da gradi mir. Da grade ì vot ru{ioci ìvota, da mire qude i narode oni isti koji su ih zavadili.
Nikada Nema~ka ne bi bila pacifikovana niti bi u toj zemqi bio
poraèn nacizam, da su saveznici poku{ali da to postignu u pregovorima sa Hitlerom, Geringom ili Kajtelom”.
Da li i{ta osim ludila, bilo ~ime izazvanog, moè da navede jednog
Srbina da ovako optuùje svoj narod?
“Ve~erwe novosti” 27. marta 1996. godine pi{u o ovom napadu na medije koji je izazvan nezadovoqstvom Vuka Dra{kovi}a reagovawem medija na pismo koje je uputio stranim silama:
“Vuk Dra{kovi}, lider Srpskog pokreta obnove, reagovawe medija
na pismo koje je nedavno uputio ministrima inostranih poslova zemaqa~lanica Kontakt grupe, nazvao je “vrhuncem laì”, a protiv “Ekspres
politike”, “Borbe” i Radio-Beograda najavio – tu`be!
329
Lider SPO na ju~era{woj konferenciji za {tampu za poslenike javne re~i u tim medijima imao je samo neprimerene pogrdne re~i i sijaset
uvreda: novinari su, ju~e, bili “na stubu srama” – “kukavice”, talog novinarstva i qudske savesti”, a “dosetio se” pa je citirao i nekada{weg saveznog premijera Milana Pani}a, rekav{i da “to nisu ni qudi, ni novinari, nego – Milo{evi}evi kerovi”!
Ogor~en pisawem medija, posebno “Ve~erwih novosti”, objavquje 27.
marta 1996. godine oglas svoje izdava~ke ku}e “Srpska re~” kojim poziva
zaposlene u toj ku}i da, za nagradu, dostave svaku informaciju o ìvotu i
radu glavnog urednika g. Brajovi}a i wegove supruge:
”Srpska re~”, izdava~ka ku}a,
urednicima, novinarima i saradnicima “Ve~erwih novosti”
Po{tovane kolege, prikupqam podatke o ìvotu i radu glavnog
urednika va{eg lista, g. Brajovi}a i wegove supruge Gordane, pa pozivam
i vas na saradwu. Pla}am svaku informaciju.
Diskrecija je zagarantovana. Oni koji su me|u vama do sada sa mnom
sara|ivali znaju da sam po{tovao svaki postignuti dogovor.
Za detaqne informacije moète mi se obratiti na telefone “Srpske
re~i” (620-891 i 628-242) ili po{tom (moè i anonimno) na adresu redakcije Vuka Karayi}a 8, 11000 Beograd (sa naznakom za Milovana Brki}a).
Pored nesumwivo materijalne koristi (za vas), mislim da ne moram
da vam posebno obja{wavam koliki to zna~aj moè imati za va{u profesiju u celosti.
Unapred zahvalan,
va{ kolega Milovan Brki},
Izdava~ka ku}a “Srpska re~”
Adresa: Vuka Karayi}a br. 8,
11000 Beograd, Srbija
Telefon: (011) 628-242, 620-891
Faks: (011) 628-242
Broj ìro ra~una 40801-603-4-27562
“Borba”se od napada branila ~lankom koji je objavqen 27. marta 1996.
godine:
“Ako je lider Srpskog pokreta obnove zaista mislio da }e objavqivawem pisma u “nekontrolisanim” medijima uspeti da dokaè suprotno
od onoga {to ta korespodencija zapravo zna~i, onda je potcenio auditorijum kome se obratio. Ali – za wega ni{ta neobi~no. Uvek kad mu nije
po voqi i kad treba na}i krivca na drugoj strani, on ima obi~aj da optuì ceo narod. Tako je najlak{e. Narod ne vaqa, a naro~ito kad “pro~ita”
pisca.
Svakom ~oveku koji misli sopstvenom glavom i pre nego {to pa`qivo prou~i Vukove “sitne kwige” odmah se name}e pitawe: s kojim ciqem
je takvo pismo uop{te napisano? Nije vaqda g. Dra{kovi} to uradio samo zbog toga {to pomenutim ministrima “nema ko da pi{e”. Zna se vrlo
dobro za{to je presavio tabak, a posebno se zna kakve su mu namere bile.
330
Milo{evi}ev reìm je jedini u Evropi koji vlada pomo}u laì i
gole sile”, pi{e Dra{kovi}.
“Ali i taj reìm se povla~i pred silom kad se suo~i sa wom”.
[ta je pisac hteo da kaè?
Ne treba biti previ{e mudar: hteo je da kaè – gospodo, primenite silu. Pa jo{ da se ministri ne bi mu~ili i razmi{qali na koji na~in to da
izvedu, Dra{kovi} im ve} u narednom pasusu sam daje ilustraciju: “Primera radi”, kaè on “Milo{evi} je nedavno zabranio rad “SOROS fondacije”, ali je odmah uzmakao i najavio dozvolu rada (samo jo{ nije naveo gde je
ovo pro~itao, primed. aut) ~im je dobio pismo od gospodina Kristofera.
“Drago mi je, sa zahvalno{}u konstatuje Vuk”, {to je gospodin Kristofer poslao pismo, ali mi nije drago {to vlade velikih demokratskih
dràva ne pokaù istu odlu~nost i kada je re~ o odbrani nezavisnih medija, o deblokadi dràvnih medija ili o po{tovawu osnovnih qudskih
prava gra|ana Srbije i politi~kih prava opozicije koja je sve ugroènija jednopartijskom represijom i diktaturom”.
“Govovore}i 9. marta rekao sam da demokratske snage u Srbiji moraju svakodnevno pritiskati Milo{evi}a iznutra, a demokratski svet
spoqa”.
Beogradska “Politika” 28. marta 1996. godine izve{tava da je wen
direktor Hayi Dragan Anti} u utorak uve~e posetio nema~kog otpravnika poslova Gerharda [rembgensa, na poziv nema~kog diplomate.
U duèm i otvorenom razgovoru, kako ocewuje list, [rembgens je
èleo da objasni okolnosti pod kojima je, kao jedini diplomata tog ranga, prisustvovao devetomartovskim demonstracijama.
Nema~ki diplomata tvrdi, pi{e “Politika”, da mu je lider opozicionog Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} pismo, kojim traì intervenciju od ~lanica zemaqa Kontakt grupe, uru~io 13. a ne 9. marta, kako se stvorio utisak u nekim sredstvima informisawa.
Da Dra{kovi}u nema premca kada je o repertoaru uvreda re~, svedo~e i pore|ewa, prema kojima su redakcije pomenutih medija – “proklete
avlije”, a wihovi urednici “kara|ozi”! Uz to, toliko se zaneo prozivawem “deùrnih krivaca”, da je najavio da }e “su|ewe ovim ratnim hu{ka~ima organizovati SPO”, i usput, “proces” nazvao “srpskim Hagom na
kome }e se suditi srpskim Gebelsima za ratno hu{kawe, etni~ka ~i{}ewa i stradawe srpskog naroda”?!
Povod za ovakvo reagovawe “Politike”, “Ve~erwih novosti”, RTS,
“Ekspres politike”, “Borbe” i Radio-Beograda Dra{kovi}, naravno, nije video u profesionalizmu i ~asnom obavqawu profesije, ve} u “~iwenici” da je re~ “o slugama reìma koje plasiraju laì koje su osnova i
potka vlasti Milo{evi}a”!?
Ova vlast, prema mi{qewu Dra{kovi}a, reagovala je na wegovo pismo ofanzivom, jer se pla{i SPO (!?), a na snazi je dobila “davqewem
Studija B”?!
Na kraju, Dra{kovi} je novinare pozvao da “ne sluè vi{e laìma”
i ponudio im “uslugu” – “drmawa spoqa”, ukoliko oni, naravno, pristanu
da “drmaju iznutra”!!!
331
“Lider SPO potvrdio je da je poslao pisma ministrima inostranih
poslova pomenutih zemaqa, ali je demantovao da je u tim pismima bilo
poziva na stranu intervenciju u Srbiji”.
Kao dokaz ~iwenicama iznetim u ovoj analizi bio bi dovoqan samo
slede}i deo intervjua datog listu “On” 23. avgusta 1991. godine:
– Dok Srpska garda ve`ba, wen idejni tvorac, Vuk Dra{kovi}, predsednik Srpskog pokreta obnove, do{ao je u Budvu na kra}i odmor. Hteli
ste da zamrznete rad Srpske garde, zbog ~ega?
Dra{kovi}: Posle ubistva ovog divnog ~oveka, Branislava Mati}a –
Belog, ja sam imao muku da zadrìm te junake, te uvre|ene, uspaqene momke
koji su bili spremni da istog trenutka na dvesta mesta u Srbiji – udare! I uzvrate! Jasno je da je zlo~in po~inila vlast, organizovala vlast, i te momke ne
interesuje ni{ta drugo nego udar na tu vlast! Jedva sam uspeo da ih smirim.
– Smatrate li osnivawe Srpske garde svojom idejom? I, ima li, ili
}e po va{em mi{qewu biti, poku{aja da vam se preotme ta ideja?
Dra{kovi}: Vi mi postavqate pitawe da li postoji rizik da budem
pokraden? Da bude preuzeta i pokradena i ova ideja?
– Da, jer ste u na{im ranijim razgovorima govorili o tome kako su
vam pokradene mnoge ideje, mnoge re~enice.
Dra{kovi}: Naravno, to }e se sigurno i desiti. ûdo je koliko ovaj
narod – ni{ta ne pamti! I kako se wime zaista moè da zabavqa ova
vlast kako joj voqa?! A ja vam kaèm, za tri – ~etiri meseca taj isti Milo{evi} galami}e kako je neophodno formirati srpsku vojsku i odjekiva}e suludi–– aplauzi. A, danas, zbog ideje o srpskoj vojsci, wegova policija, u sprezi sa kontraobave{tajnom, verovatno vojnom slu`bom, ubija
nam qude! To su neverovatne stvari, ali to je tako!
– Odakle stiè oru`je Srpskoj gardi? U “Borbi” sam pro~itala da
su tako dobro naoruàni da bi na Va{ znak mogli da zauzmu sve stanice
milicije u Srbiji. Dakle, odakle se finansira Srpska garda?
Dra{kovi}: Pokojni Beli bio je jedan od najbogatijih qudi u Jugoslaviji. On je dnevno, koliko ja znam, od nekih svojih fabrika u Holandiji, imao profit od oko deset hiqada maraka. I, uniforme, oru`je, sve je
sam finansirao. I zbog toga je, pre svega, ubijen.
Bio je veliki darodavac i finansijer SPO. Nije slu~ajno Ernst Rem
(misli na [e{eqa, prim. aut.), ovaj vo|a SS – trupa SPS, u Skup{tini
Srbije, za govornicom skrenuo pa`wu na tu ~iwenicu {ta je na{a policija preduzela i {ta namerava da preduzme protivu Branislava Mati}a –
Belog, glavnog finansijera Srpske garde i SPO.
Mi smo zaista pretrpeli ogromni gubitak. Ubili su nam jedan od stubova stranke. I ne}e im biti zaboravqeno. I ne}e im biti ni opro{teno!
Te pri~e... Da, mo`da sam ja jedan od najve}ih krivaca za mnogo {to{ta {to se de{ava, svojim insistirawem na svetosavqu! Na principu da
Srbin ne sme di}i ruku na Srbina. Oni to zloupotrebqavaju, oni udaraju
znaju}i uvek da nikada ne}u imati u sebi toliko snage da kaèm – uzvrati! Ali, kako mogu re}i – uzvrati! Kud to vodi? Ali, kad se smrkne pred
o~ima, i kad padne komanda “Uzvrati!” ba{ }e im se – smrknuti!
332
ûjem da imaju (Srpska garda prim. aut.) znatnu koli~inu oru`ja, ali
da su to sad negde sklonili, ne{to je nabavqeno, ali ja o tome ne znam ni{ta...
(Nije ta~no da ne zna ni{ta o Srpskoj gardi i oru`ju koje ona ima.
Laè.) “Borba”, 28. juni 1991. godine, Beograd). “Prestonalsedniku princu Aleksandru II Kara|or|evi}u bi}e ponu|ena vrhovna komanda nad
srpskom gardom” – saop{tio je ju~e Vuk Dra{kovi}, predsednik Srpskog
pokreta obnove .
“Predsedni{tvo SPO”, rekao je Dra{kovi}, “odlu~ilo je da formira gardu koja bi imala vi{e od 100.000 ~lanova i ta odluka stupila je
na snagu ju~e. Spiskovi gardista bi}e predati Skup{tini Srbije sa zahtevom da im zvani~na dràva obezbedi uniforme, oru`je i punktove za
obuku.
Ne verujem da }e Skup{tina Srbije to smeti da odbije, ili, onog trenutka kada odbije ne}e jo{ dugo biti Skup{tina Srbije”, objasnio je vo|a SPO.
“U svakom slu~aju, pokret obnove smatra da ima mogu}nosti da, u slu~aju nerazumevawa zvani~nika, sam opremi (oru`jem i svim drugim rekvizitima) srpsku gardu”.
O svojoj vojsci koju podmuklo naziva Srpskom gardom a priprema je iskqu~ivo za “osvetni~ko” delovawe po Srbiji, govori op{irno, i otkriva
mnoge detaqe te velike zavere, u intervjuu “Dugi” iz avgusta 1992. godine:
“Kona~no, kad ni{ta nije pomoglo, kad nisu hteli da povuku vojsku
na rubove na{ih zapadnih krajina, kad nisu hteli da formiraju Srpsku
gardu, mi smo u junu pro{le godine povukli jedan rizi~an potez. Mi smo,
kao stranka, dali inicijativu za osnivawe Srpske garde – i nekoliko desetina hiqada dobrovoqaca se javilo za samo nekoliko dana. Dok Jugoslovenska narodna armija u to vreme kuburi sa regrutima – jer mladi qudi ne}e da idu u jugoslovensku vojsku – dotle su ogromni redovi pred op{tinskim, okru`nim i mesnim odborima Srpskog pokreta obnove, gde se
qudi javqaju u Srpsku gardu. E, mi smo sve te spiskove imali i nekoliko
puta – mislim ~ak preko trideset puta – insistirali, bukvalno prekliwali, da Skup{tina Srbije uzme te spiskove, da se ti qudi pregledaju, da
pro|u lekarske komisije, da pro|u obuku i da za mesec dana imamo zaista
elitnu Srpsku gardu i da, {to se kaè, nakrivimo kapu kada je u pitawu
na{ obra~un sa Hrvatima na Zapadu.
Ni to nije vredelo. Naprotiv. U~inili su sve da se ideja o Srpskoj
gardi zatre u korenu.
– A zar nisu u jednom trenutku pristali da se Srpska garda, ipak,
formira, ali da u tom slu~aju ona bude pod rukovodstvom armijskog kadra.
Dra{kovi}: O, du{o moja, to je bilo nekoliko meseci kasnije. Ali, u
tom inicijalnom periodu, na vest da se formiraju jedinice Srpske garde,
koje èle da se stave na raspolagawe otaybini, a ne da budu neka partijska vojska, ~ini se sve da se ta garda zatre u korenu. A, istovremeno – po
nalogu sa najvi{eg dràvnog mesta – daje se zeleno svetlo za formirawe
paravojnih formacija.
333
– Mislite na Arkanove paravojne formacije?
Dra{kovi}: Ne. Arkan }e do}i ne{to kasnije i Arkanova ideja je bila naslowena na ideju Srpske garde, pa }e donekle i ime preuzeti: Srpska
dobrovoqa~ka garda. Sa najvi{eg dràvnog mesta daje se zeleno svetlo za
formirawe paravojnih formacija raznih stranaka koje }e predvoditi
“crveni vojvoda”. Gospodin [e{eq, a jedinice Srpske garde, koje nameravaju da pre|u Dunav da se dograbe Borova Naseqa i krajeva u Slavoniji
i zapadnom Sremu bivaju do~ekivane od strane MUP-a Srbije i JNA sa
oru`jem i pretwom: “Pre|ete li tamo, bi}ete likvidirani”!
Uàsan strah ose}aju od Srpske garde, zapravo od ne~ega {to je jedino vodilo ka brzom okon~awu rata i ka pobedi. Ubili su Beloga, jednog
od osniva~a Srpske garde, a komandant Srpske garde, \or|e Boòvi} –
Gi{ka ne mogav{i da se do~epa slavonskog rati{ta, jedva je uspeo uz veliki rizik, da se probije do Gospi}a – gde }e poginuti pod okolnostima
koje su veoma sumwive i koje su pune indicija da je metak u komandanta
Srpske garde do{ao mo`da, sa srpske strane.
– A zbog ~ega se toliko strahovalo od Srpske garde, da se ni od ubistava nije prezalo samo da se spre~i weno formirawe?
Dra{kovi}: Srpska garda je trebalo da bude zametak i srce neideolo{ke srpske vojske. A po{to bi jedna neideolo{ka srpska vojska ubrzo
dovela i do neideolo{ke policije, ovaj vladaju}i reìm u Srbiji bi –
dozvoliv{i da se ona formira zabo strelu u sopstvenu Ahilejevu petu –
opet kaèm Ahilejevu, iako ste me svojevremeno upozorili da se to zove
Ahilova peta, jer wegova sva snaga i jedina snaga su vojska i policija.
Ovaj reìm ho}e da ima komunisti~ku vojsku, ideolo{ku vojsku, ideolo{ku policiju, jer je sam sebi vrhunski interes.
– Iako je, kako sami kaète, Srpska garda formirana na inicijativu
Srpskog pokreta obnove – do{lo je, ako se ne varam, do izvesnog razlaza
izme|u ~elnih qudi Srpske garde i SPO.
Dra{kovi}: Srpski pokret obnove nikada nije èleo da stvori partijsku vojsku, niti je Srpska garda ijednog trenutka bila partijska formacija.
Nikada, dakle, Srpska garda nije bila vojna formacija Srpskog pokreta obnove. Naprotiv, mi sve vreme – i za Gi{kinog ìvota i posle Gi{kine smrti – vr{imo pritisak da se legalizuje Srpska garda i da je srpska dràva preuzme pod svoju kapu. Kad je Gi{ka ubijen, uspeli su, na à lost, da i Srpsku gardu, na odre|en na~in, zloupotrebe. Odnosno, neke qu de, koji su na ~elu Srpske garde, uspeli su da privuku sebi i da im posluè
ne za borbu protiv du{manina i ne za ideju da se formira srpska vojska,
nego da se i Srpska garda okrene protiv Srpskog pokreta obnove”.
“Borba”, 25. januara 1993. godine izve{tava o savetovawu “slu`be
bezbednosti” SPO:
– Gotovo eufori~no bilo je pozdravqeno svako upozorewe ~lanovima Srpske radikalne stranke “fa{istima koji su”, kako je rekao Dra{kovi}, “krenuli svom silinom na obra~un sa pristalicama SPO. Naci334
onalni junaci postali su oni kojima ~ak nije bilo mesta ni u kafani –
o{tar je bio lider SPO, dodaju}i da je nakon rata u BiH i Hrvatskoj, sada na redu Srbija”.
“Natrgovali su se, iskoristili rat, usre}ili Srbe u Bosni, Hercegovini, krajinama. Sada je na redu usre}ivawe Srbije i zato je i tema
ovog skupa odbrana Srbije.
– Prvi nikada ne}emo udariti, ali moramo im pokazati zube. Kukavice se toga pla{e! I znajte, [e{eq je samo buzdovan u rukama Milo{evi}a. Kada ta ruka padne ili onemo}a – pa{}e i buzdovan” zakqu~io je
Dra{kovi}.
Prisutni su sa pa`wom saslu{ali i izve{taj Zvonka Osmajli}a,
{efa obezbe|ewa SPO, koji je naglasio da je sada u 190 op{tina u Srbiji bezbednost SPO regrutovala skoro 11. 000 mladih, dobrih strelaca i
vi~nih borila~kim ve{tinama.
Vuk izdao Belog
Branislav Lainovi} Dugi, nekada{wi ~lan SPO i pripadnik “Srpske
garde” uteruje u la` Dra{kovi}a i te{ko ga optuùje svojim otvorenim pismom objavqenim u “Borbi” 5. avgusta 1993. godine: “5. avgust 1993. godine.
Slede}a izdaja srpskog naroda je podmuklo osnivawe “Srpske garde”
koju je spremao za gra|anski rat u Srbiji, a ne za borbu protiv neprijateqa kako smo mi osniva~i (Gi{ka, Beli, Dugi) èleli i kako smo i na
kraju uradili. Izdao je Branimira Mati}a–Belog koji je ubijen zbog
spiska koji mu je dao na dan svog odlaska u Budvu, a na kome su se nalazila
imena vi|enih qudi iz SPS – a koje je trebalo jednostavno ubiti ili
unakaziti. Postoje ìvi svedoci.
“Sa ovim narodom moè da se radi {ta vam je voqa! To je neverovatno...
Jo{ prqavije i odvratnije se obra}a narodu u intervjuu “Srpskoj re~i” koji prenosi “Borba” 6. avgusta 1995. godine:
“Gledam ovaj pijani narod, koji kao da umesto glave nosi ne znam {ta,
kako zine i blene u [e{eqa, dok ovih dana propoveda smrt tih qudi koji
“Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, hajdemo da Beograd pretvorimo u Vukovar,
Srbiju prepolovimo, da je uvu~emo u sukob sa celim svetom, da se ovde izme|u sebe pokoqemo”. Tu nema ni jedne jedine re~i koja nudi i{ta sem zla.
Narodu se nudi smrt, otvoreno mu se nudi nesre}a, a narod aplaudira.”
– Ho}e li [e{eq...
Dra{kovi}: Molim vas da konstatujete da wegovo ime na moja usta
iza{lo nije, niti }e... Ja se ne bih, zaista, bavio gospodinom Ernstom Remom vi{e. Sudbina tog ~oveka je ve} u svim enciklopedijama. Sasvim je
jasno, kona~no, ja sam krstio malog Nikolu, wegovog sina, ja sam kum malom Nikoli, a ne – wemu. Jer, wega nisam krstio.
– [ta mislite o intervjuu koji je gospodin Milo{evi} dao jednom
londonskom ~asopisu?
335
Dra{kovi}: To je jedan od pristojnih intervjua gospodina Milo{evi}a. Ali, za{to? Samo zato {to se dosledno drào programa SPO. Ne,
ne! Ja to moram da kaèm. îtao sam taj intervju i se}ao se da sam takve
intervjue davao ne pre godinu dana, dve, nego pre pet godina.
– Da li mislite da su nam zapadni posmatra~i potrebni ili smo u
stawu i bez wih da se iskobeqamo iz ovih vrlo zamr{enih politi~kih,
ekonomskih, nacionalnih i qudskih problema?
Dra{kovi}: Za{to, pobogu? Nama se pruìla divna prilika da upoznamo Evropu sa istinom. Za{to bi nama smetali evropski posmatra~i?
Budala{tine!”
Svoj moralni lik u najgorem mogu}em svetlu Vuk Dra{kovi} je otkrio kada je zloupotrebio qudsku tugu i nesre}u da bi promovisao sebe i
svoje politi~ke ciqeve. Vuk je u ku}u àlosti porodice Jovanovi} u Beogradu doveo televizijske kamere da bi pred kamerama, zna~i za javnost, u
svrhu propagande, izrazio sau~e{}e roditeqima i porodici tragi~no
poginulog de~aka Du{ana, koga su zverski ubili “Skinhedsi”.
[to kaè – to slaè – patolo{ka la`qivost
Patolo{ka la`qivost je ~esta pojava kod psihopata koji svoje obmane, laì, ma{tarewa, objavquju okolini kao realnost. Droga remeti logi~no mi{qewe i zakqu~ivawe. Vuk Dra{kovi} pod uticajem sumanutih
ideja ili usled ~estih promena raspoloèwa je neuvi|avan i nekriti~an, tako da pogre{no interpretira realnost. Narkomani upadqivo laù i to im tokom vremena postaje dominantna karakteristika. Laù u
svim prilikama, pa ~ak i bez ve}e potrebe. Me|utim, vre|a ih kada se posumwa u wihovu iskrenost, gube brzo strpqewe i ukoliko se ne udovoqi
wihovim zahtevima ispoqavaju netrpeqivost i otvoreno neprijateqstvo. Skloni su na obra~un, naj~e{}e najuvredqivijim izjavama i izrazima, pa i na zloupotrebu sile.
Prva poznata la` koju je lansirao Dra{kovi} poti~e iz Afrike, gde
je boravio kao dopisnik “Tanjuga”. Izmislio je, ni mawe ni vi{e, jedan
rat – izme|u Mozambika i Rodezije. Izvor informacije je bio sluga – crnac ~ije je jutarwe izve{taje sa pijace Dra{kovi} prekucavao i slao u
Beograd. Yabe se posle kleo da je i{ao u yungle mozambi~kog zapada da
traì rodezijske partizane (“tri no}i proveo sam u yungli, bez vode i sa
izbeglicama”), ali nije mu po{lo za rukom da razjasni gde je nestao rat,
zbog kojeg su svetske agencije citirale “Tanjug”.
Prve politi~ke laì Vuk Dra{kovi} je govorio i pisao u jednom od
prvih opozicionih listova, “Pogledi”, kada je tvrdio da je wegovo ~lanstvo milionsko. U izjavi za “Novosti plus” od 27. septembra 1990. godine,
o raskidu sa Srpskom narodnom obnovom kaè: “Kad su traìli od mene
da se zakunem nad noèm, kamom i pi{toqem, shvatio sam u ~asu gde to vodi. âk, traìli su od mene da u vo|stvo stranke ne u|e nijedan intelektualac, {to je zaista ordinarna besmislica. Obja{wewe da su za sva zla
u na{em dru{tvu krivi intelektualci – za mene je besmisleno”.
A to {ta zaista Vuk Dra{kovi} misli o intelektualcima mogli smo
da pro~itamo u “NIN -u”, 17. novembra 1995. godine:
336
“Jedan od wih, pesnik i akademik, ba{ ovih dana poru~uje: Radije }u
sa svojim narodom, i kad nije u pravu, nego sa wegovim neprijateqima, i
kad su u pravu,
Teza je monstruozna. Ona je himna zlo~inu i sramoti. Taj intelektualac poru~uje da moramo kao ~opor, kao divqa horda, stati u odbranu svakog
zla, kako ne bismo stali na stranu na{ih neprijateqa. Po tom akademiku,
neprijateq Srba, svih Srba, jeste svako ko ne}e da aplaudira zlo~inu koji
neki Srbin po~ini. Stra{no! Gebels je u izjavama bio oprezniji. Pitam
tog akademika: Ho}e li ponoviti svoju opasnu misao, ako sutra, recimo,
neki Srbin ubije wegovu k}erku, zakoqe mu suprugu, sru{i ku}u ili ga iz
we protera? Ne}e, naravno. Vrisnu}e na sav glas i zahtevati kaznu za zlo~inca. On, me|utim, tog istog zlo~inca uzima u za{titu, ako no` pre|e
preko grla nekog nesrpskog nesre}nika. îsto nacisti~ko ludilo!
Istovremeno, akademik tvrdi da zlo~ine ne ~ine pojedinci, nego
wihove nacije, a on, kao plemeniti patriota, ne}e protiv svog naroda, i
kad “narod” nije u pravu. A {ta }emo kad Srbin ubije Srbina? Da li je i
tada ceo srpski narod ubica? Ovakve otrovne gluposti izlaze iz usta ne
nekog umno poreme}enog ~oveka, nego iz usta i pera jednog za koga se odnekud veruje da spada u najmudrije qude na{eg naroda. Eto, {ta biva sa
pame}u kad ona potone u karakazan najniìh strasti i slepila.
Takvi mudraci ho}e da nose, i daqe, fewer srpske duhovnosti, da vaspitavaju i pou~avaju, da budu videlo naciji”.
Istina je da je Centralni odbor Srpske narodne obnove iskqu~io
Vuka Dra{kovi}a, svog tre}eg potpredsednika iz stranke. U obrazloèwu, Centralni odbor je naveo da se Dra{kovi} la`no predstavqao kao
lider stranke, odràvao u dijaspori kontakte sa li~nostima koje ne
uìvaju ugled u srpskom narodu i vodio tajne pregovore. Tako|e je optuèn i za proneveru novca od Srba u dijaspori.
Ovako laè u “Dugi” 16. avgusta 1992. godine:
“Pamtim jedan miting iz 1990. godine. Primetim kamere beogradske
Televizije, prepoznam i novinara koji je tu i znam da je re~ o TV Bastiqi. I, za vreme mog govora – slu{a me vi{e od pedeset hiqada qudi – osa
mi sleti na vrh nosa! Ja govorim i razmi{qam; ukoliko maknem rukom
osu, ovi }e dove~e – bez tona – prikazati trenutak kada se jedan ludak lupa po nosu, i ispa{}u budala. Zna~i: moram da trpim! Me|utim, osa se sve
vi{e ukopava i ne mogu da izdrìm – instiktivno je maknem Uve~e gledam televiziju i de{ava se upravo ono ~ega sam se pribojavao: ìvoga tona nema, prepri~avaju ne{to {to nisam rekao i samo se pojavquje jedan
insert jednog ludog ~oveka koji sebe, bez ikakvog razloga – tako su snimili da se ne vidi osa – pred narodom lupi po nosu”!
U emisiji Radio “Politike” gospodin Dra{kovi} je izneo svoje vi|ewe nekih ìvotnih paradoksa:
“Ne shvatam za{to neko godinama trenira da bi 100 metara pretr~ao
ispod deset sekundi. Svako ku~e i ma~e to postiè bez problema. Pa
plivawe. Za{to imitirati ribu? Riba to bez treninga ~ini”!
O~igledno je da je ~ovek naduvan i nije u stawu da se koncentri{e na
emisiju u kojoj se predstavqa kao ~ovek koji bi hteo da osvoji vlast.
337
Laì pomu}ene svesti i opsednutost kokainom prouzrokovale su i
ovu la`: “Zamolio me @ivojin Vidojevi} iz Kur{umlije, koji sada ìvi
u Hanoveru, ako mogu da mu izdejstvujem susret s Aleksandrom II Kara|or|evi}em, da ga on i wegov sin – vide. S wegovim viso~anstvom sam ugovorio taj sastanak i scena je bila “za novine”. @ivojin je po~eo da se snebiva i, slomi se. Iz torbe izvadi fla{u vina i rakije: “Kraqu, evo vina i
rakije. Iz va{eg vinograda. Na Oplencu”. Aleksandar II Kara|or|evi}
je tada slabo znao na{ jezik, ali na moje iznena|ewe – zaplaka se.
Tada sam shvatio da je na{ ~ovek, bez ozira {to je ìveo i ìvi u tu|ini. Jedva je uspeo da se zahvali @ivojinu iz Kur{umlije ili Hanovera,
ali obe}a: “Za godinu dana nau~i}u svoj jezik”.
Da li je ikada iko izgovorio vi{e laì u samo nekoliko re~enica?
Ko je @ivojin iz Hanovera, kakav uticaj ima na Dra{kovi}a da mu ovaj
ispuwava èqe i ~estitke, ~ime je to zasluìo, da li Dra{kovi} svakoga, ko ga za to zamoli, vodi u London, odakle @ivojinu iz Hanovera vino
i rakija iz Topole, {to Aleksandar pla~e a ne razume ni re~ od onoga
{to mu se pri~a? I kako je to dokaz da je on “na{ ~ovek”?
“Ve~erwe novosti”, 1. februara 1993. godine prenose jo{ jedan wegov
biser:
“Zamolimo me je Robert Fi{er da se zaloìm za wegovo pravo da bude slobodan i da igra {ah gde, kada i sa kim to ho}e. Ja }u to, i kao predsednik jedne demokratske stranke, i kao {ahista, i kao veliki po{tovalac Fi{erovog {ahovskog genija, sa zadovoqstvom u~initi”.
Danas Vuk Dra{kovi}, potpredsednik jugoslovenske Vlade Momira
Bulatovi}a, izjavquje, ~itaj laè i obmawuje gra|ane, da }e Saveznim zakonom (koji ne znamo kako misli bez poslanika Srpske radikalne stranke da izglasa u Ve}u republika) ukinuti Zakon o informisawu Republike Srbije, zato {to je o{tar prema onima koji laù, i “visokim nov~anim kaznama spre~ava novinare da slobodno pi{u”.
“Ve~erwe novosti”, 21. oktobar 1998. godine.”
“Naàlost, dok teroristi kidnapuju srpske novinare Vlada Srbije
sledi antisrpske projekte Vojislava [e{eqa kojima se “kidnapuju”
ustavne norme i sloboda informisawa u ovoj zemqi. Na taj na~in ona daje nepotrebne argumente za novu svetsku medijsku i politi~ku kampawu
protiv na{e dràve. U senci te kampawe zlo~ini albanskih terorista
ostaju gotovo neprime}eni – prokomentarisao je Dra{kovi}.
Izri~u}i niz uvreda na ra~un predsednika Srpske radikalne
stranke, Dra{kovi} je rekao da “ukoliko ova zemqa nastavi da vodi unutra{wu politiku po projektu [e{eqa i JUL-a, onda }emo mi do}i u
ogroman nesporazum i sukob sa onima sa kojima smo potpisali Sporazum
o Kosovu i od ~ije primene i po{tovawa zavisi sudbina na{eg naroda”.
A {ta je izjavio u “Novostima plus” 19. oktobra 1990. godine: “Zato
}u, me|utim, kad do|em na vlast, i ako do|em, da u {tampu vratim Zakon
kraqa Petra, sloboda {tampe bi}e potpuno zagarantovana, ali boga mi,
odgovara}e svako za neistinu koju iznese u javnost.
Uve{}e se velike nov~ane kazne za autore izmi{qotina, ali i redakcije”!
338
Da ne bi ispalo kako je u pitawu oma{ka, novi stav o informisawu
ponavqa u intervjuu datom “NIN”-u 1. septembra 1995. godine:
“To o {tampi, slobodnoj, posebno je zanimqivo. [ta pod tim vi i
va{ sagovornik odnosno predsednik Milo{evi} i wegov sagovornik,
podrazumevaju?
“To zna~i da svako moè da pi{e {ta ho}e i kako ho}e, ali da u slu~aju objavqivawa laì, kleveta i sli~no, sud moè da kazni redakciju”.
Postoje}i krivi~ni zakon ima ~lanove kojima se ka`wavaju uvrede i
klevete.
“Nije to to. O ovome je re~. Za svaku la` i klevetu, objavqenu na radiju, televiziji ili novinama, sledila bi nov~ana kazna od, recimo sto
hiqada, dvesta hiqada dinara, pa da vidimo onda tu redakciju kojoj bi se
isplatilo da neguje i objavquje laì i klevete. Samo po yepu. Kakve zabrane, kakvi bakra~i”!
îtaju}i izve{taj “Borbe” o tribini SPO u Velikoj Plani, ni laik ne moè da se otme utisku da sa psihom Vuka Dra{kovi}a ne{to nije
u redu. Normalan ~ovek ne moè toliko da laè:
“Borave}i u Velikoj Plani Vuk Dra{kovi} je posetio Fabriku name{taja ’Zvezda’ ~iji radnici zbog neprikladne transformacije firme
{trajkuju preko pola godine, odrào je savetovawe sa ~lanovima SPO
iz smederevske izborne jedinice i u~estvovao na tribini pod nazivom
’Kako u mir’. U pratwi predsednika SPO bili su potpredsednik Vojislav Mihajlovi}, novi generalni sekretar, Vojislav Vuk~evi} i koordinator SPO za smederevsku izbornu jedinicu Veselin Pavi}evi}. Savetovawu u hotelu ’Plana’ nisu mogli da prisustvuju novinari osim novinara ’Srpske re~i’, a ni ~lanovi SPO, izuzev ~lanova Glavnog odbora i
Op{tinskog odbora iz Velike Plane”.
âsopis “On” 14. novembar 1990. godine:
“Ro|eni ste u Me|i, u Banatu. Negde oktora ili novembra 1946. U va{oj kr{tenici, me|utim, datum je vrlo precizan – 29. novembar 1946.
Dra{kovi}: Novembar je mesec. Ne znam koji je ta~no dan, ali sigurno nije onaj koji je upisan. Otac, partizan, nategao je dva ili tri dana, da
bi ispalo da sam se rodio kad i Republika u Jajcu”.
Da li laè Vuk Dra{ko} ili wegov otac, a iver ne pada daleko od
klade.
“Ve~erwe novosti”, 30. mart 1991. godine:
U àlbi ve}u Okru`nog suda u Beogradu, povodom re{ewa o pritvoru, kako navode “Ve~erwe novosti” 30. marta 1990. godine, Vuk Dra{kovi} je napisao, izme|u ostalog, slede}e:
“U jednom trenutku policija je brutalno nasrnula na gomilu demonstranata na Andri}evom vencu (vaqda se tako zove). U kontrajuri{u, de monstranti su ih potisnuli i, sa prozora Skup{tine Srbije, opazio sam
da jedan milicioner nije uspeo da se povu~e i da ga masa gura u neku sklo wenu kapiju. Sa megafonom u ruci, istr~ao sam napoqe, galame}i narodu
da se skloni i probio se do te kapije. Neki momci su se upravo spremali
da tog milicionera napadnu gvozdenim motkama. On je drhtao. Pri{ao
sam, zagrlio ga, izveo me|u narod, popeo se s wim na jednu àrdiweru, i da
vidi narod, zagrlio ga i poqubio. Sproveo sam ga u Skup{tinu Srbije”.
339
Zaboravqa da je 14. marta 1991. godine u intervjuu “Borbi” izjavio:
“Borba”, 14. mart 1991. godine: “Poveo sam demonstrante do zgrade
Vlade da damo podr{ku poslanicima. Tamo smo saznali da razgovora nije
ni bilo. Nastao je krkqanac. Napali su nas. Pored mene je eksplodirala
bomba sa suzavcem. Ne znam ni gde sam i{ao, gde sam se sklonio. To mi je
bio ~etvrti suzavac tog dana. Oko mene qudi su jaukali, plakali. ûli su
se revolverski pucwi. Posle sam oti{ao u Skup{tinu Srbije da vidim
{ta se de{ava, da protestvujem, da urli~em. Sve je bilo pod milicijom sa
automatima, poslanici SPO bili su u svojoj poslani~koj kancelariji,
zatvoreni. Ispred kancelarije, tako|e milicija. Onda mi je pri{ao jedan u zelenom, specijalac i rekao: “Izvolite, imamo sa Vama jedan razgovor”.
Ovako je Vuk Dra{kovi} za “Borbu” po~eo svoju pri~u o hap{ewu,
trodnevnom boravku u samici Centralnog zatvora i budu}im ciqevima
wegove stranke. Tada nije znao gde se nalazi, a 30. marta se setio da je spasao policajca koga je ~ak i izqubio dok su odjekivali revolverski pucwi. Neàn i ose}ajan narkoman zbog koga je tog dana Srbija, za dugo vremena zavijena u crno.
Vuk Dra{kovi} je tako|e lansirao laì i obmane o planu Z-4 koji je
bio toliko lo{ i neprihvatqiv za srpski narod, da ga nijedna ozbiqna
stranka i politi~ar u Srbiji i Srpskoj Krajini nisu mogli prihvatiti,
ali prihvatio ga je Vuk Dra{kovi}, mada je znao da ne}e uspeti da laìma obmane narod.
Papski nuncija Vuk Dra{kovi}
Jedna od opakih laì, koje je lansirao zaslepqen mr`wom prema svemu {to je srpsko a nije glasalo za wega, je izjava u “NIN”-u od 23. septembra 1994. godine da je iz Rimokatoli~ke crkve “na{em crkvenom vrhu nu|eno: da papa na Svetosavskom platou celiva mesto na kome su spaqene
mo{ti Svetoga Save i da sa tog mesta zamoli Hrista i srpski narod za
opro{taj za genocid nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu, po~iwen u ime ili navodno u ime Rima. Pritom – tvrdi Vuk Dra{kovi} – papa bi zajedno sa patrijarhom srpskim, gospodinom Pavlom, sluìo – kako
on kaè – liturgiju – u Beogradu. U tom slu~aju, ocewuje Vuk Dra{kovi},
“mo`da ne bi ni do{lo do poklowewa pape pred Stepincem u Zagrebu gde
mu je i grob”.
Ciq ovih laì bio je da se sa hrvatskog naroda i Rimokatoli~ke crkve spere odgovornost za zlo~ine po~iwene u Drugom svetskom ratu, kao
i u ratu koji je Hrvatska izazvala 1990 – 1994. Vatikanskim priznawem
nove Nezavisne Dràve Hrvatske, koje je bilo signal i nalog svim katoli~kim i ostalim nepravoslavnim dràvama da priznaju Hrvatsku u avnojevskim granicama, ~ime je poni{tena Republika Srpska Krajina.
Dra{kovi} je na taj na~in hteo da obmane Srbe i da ih ubedi da Hrvatska
ne}e daqe napadati na Srpsku Krajinu. Suo~en sa nalogom da tako govori, bez obzira {to tako ne misli, Vuk Dra{kovi} nije u stawu da razmi{qa o posledicama koje ga ~ekaju kada narod shvati wegovu pravu ulogu.
340
Rimski papa jeresijarh
Kao politi~ar koji neprekidno insistira na svom pravoslavnom
hri{}anstvu i svima deli lekcije koriste}i se, o~igledno, napamet nau~enim citatima iz Svetog pisma, Vuk Dra{kovi} bi trebalo da zna makar slede}e:
Kanoni svete Pravoslavne crkve, koja jedina ~uva punotu Otkrivewa Hristovog strogo zabrawuju bilo kakvo molitveno op{tewe sa jereticima i inoslavcima. Podse}amo vas: “Episkop, prezviter ili |akon,
koji se samo molio sa jereticima, neka bude svrgnut; a ako im je dozvolio
da vr{e neku zvani~nu slu`bu, neka se odlu~i od Crkve.” (45. kanon Svetih Apostola); “Blagoslov jeretika je prokletstvo” (32. kanon pomesnog
Laodikijskog sabora).
Rimski papa je, od otpadawa u jeres prestao da bude episkop Pravoslavne Crkve i postao jeresijarh, ~ija se gordost i bezumqe najvi{e pojavilo kroz dogmat Prvog vatikanskog koncila o nepogre{ivosti istog po
pitawima vere. Papizam je u mnogo slu~ajeva unakazio osnovne istine hri{}anstva: po~ev od uvo|ewa filiokvisti~kog dodatka Nikeo – Carigradskom Simvolu, preko u~ewa o ~istili{tu, indulgencijama, neporo~nom
za~e}u Bogorodice, sve do prakse Inkvizicije. (Morao bi da pogleda Poslanicu Vaseqenske Patrijar{ije iz 1895, u kojoj se o zabludama papista
detaqno govori i da, ako ume, pro~ita neko uporedno bogoslovqe).
Iz svega gore navedenog jasno je da bi patrijarh srpski da je (ne bilo
toga!) sluìo “liturgiju” u Beogradu (ili bilo gde) sa rimskim papom, u
isti mah prestao da bude pravoslavni patrijarh Srpski, a postao bi unijatski biskup.
Papizam nije neprijateq samo pravoslavnog srpstva, nego i Grka,
(setimo se IV “kriàrskog” pohoda), kada je od papskih “vitezova” – kriàra, osvojen Carigrad, a u tron carigradskog patrijarha uvedena bludnica, Svetogoraca (setimo se nedela papinih kardinala koja su se zbila
na Atosu za vreme cara-unijate Mihaila Paleologa i la`nog patrijarha
Jovana Veka), Rusa (papini kriàri juri{aju na Svetog Aleksandra Nevskog i bivaju pobe|eni na Lado{kom jezeru; Poqaci name}u la`nog Dimitrija i ho}e da pounijate Ruse – po~etkom XVII veka) itd, itd.
Znaju}i za sve ovo (o Jasenovcu da i ne govorimo), zar smo smeli da dopustimo papi, zbog ~ije je inkvizitorske teologije i nastao ateizam na
Zapadu, da skrnavi tle kojim su hodali Sveti Sava i Sveti knez Lazar?
Vladika Nikolaj, na koga se Dra{kovi} svojevremeno vatreno pozivao (sada ga, verovatno, smatra episkopom – ekstremistom, po{to je oborio predratni konkordat sa Vatikanom), kaè: “[ta je to Evropa? To su
pohot i pamet. A to dvoje oli~eno je u papi i u Luteru. [ta je, dakle,
Evropa? Papa i Luter. Evropski papa je qudska pohot za vla{}u. Evropski Luter – qudska re{enost da sve objasni svojom pame}u. Jedno zna~i
negirawe vere, a drugo – negirawe Crkve Hristove. Zar vi svi niste osetili mrak i zlo~in antihri{}anske Evrope na svojim le|ima? Ho}ete
li uz Evropu ili uz Hrista? Uz smrt ili uz ìvot? To dvoje stavio je nekada Mojsije pred svoj narod. I mi stavqamo pred vas. Znajte. Evropa je
smrt. Hristos je ìvot. Izaberite ìvot da @ivi budete na vek (“Re~i
srpskom narodu kroz tamni~ki prozor”, pisano u logoru Dahau).
341
A Otac Justin (Popovi}), koga je tako|e hvalio, u svojoj kwizi “Pravoslavna crkva i ekumenizam” jasno kaè da su tri najve}a pada u istoriji ~ove~anstva: pad Satane, pad Jude i pad rimskog pape. Prvi je digao bunu protiv Boga, drugi je izdao Boga, tre}i sebe proglasio za “Boga” (namesnika Hristovog na zemqi).
Pravoslavni Srbi su, iako gre{ni, ponosni na ~isto}u svoje vere,
vere Svetog Save i Svetog kneza Lazara, vere Svetog |akona Avakuma i
Svetih Novomu~enika Jasenova~kih. Oni znaju da wihov patrijarh nikada ne}e sluìti sa “namesnikom Hristovim na zemqi”, pa ma {ta gospodin Vuk Dra{kovi}, “Srbin”, o tome mislio.
La` da papa mo`da ne bi ni i{ao u Zagreb, na Stepin~ev grob, da mu
je omogu}eno da prvo do|e u Beograd, pada pred slede}im ~iwenicama:
Na svaku godi{wicu Stepin~eve smrti, ne samo u Zagrebu nego i u
Rimu, u eksteritorijalnom vatikanskom “Hrvatskom zavodu Sv. Jeronima”, odràvaju se specijalna molepstvija na kojima se Stepinac veli~a;
U Vatikanu je tada ve} bio u toku proces “beatifikovawa” (posve}ivawa) Stepinca kao uvod u wegovo kasnije progla{avawe svecem, koje je i
u~iweno “zvani~nim” poni{tavawem procesa i presude Stepincu. Wegova “rehabilitacija” je obavqena kao da “ni{ta nije ni bilo” i to nigde u
svetu nije pokrenulo ~ak ni polemiku u kojoj bi iza{lo na videlo mnogo
{ta u vezi s ulogom biv{eg zagreba~kog nadbiskupa u NDH i, zatim, ve}
kao kardinala, u posleratnoj Jugoslaviji, i delovawem celokupne “crkve
u Hrvata” i samog Vatikana u oba ta perioda.
Svim pravim Srbima je i tada bilo jasno: krenuo Jovan Pavle Drugi
na svoju “balkansku turneju” iz Beograda ili ne – on ne samo u Zagrebu, nego ni bilo gde drugde, ne bi mogao a da se Stepincu ne pokloni. A on je to
u~inio ~im je izi{ao iz aviona na zagreba~kom aerodromu, nazvav{i ga
“temeqem hrvatske crkve”, zatim, mole}i se na wegovom grobu u zagreba~koj katedrali, i najzad, vrativ{i se u Vatikan kada je, prave}i bilans posete Zagrebu ocenio da je “Hrvatska u ovom na{em stoqe}u bila zahva}ena dramom koja se odigrala na Balkanu, u godinama izme|u dva svijetska sukoba, a potom, nakon Drugoga svjetskog rata, u zbivawima koja se ti~u jugoslovenske federacije i wezine kasnije krize”, te, na osnovu toga, rekao:
”^vrsti lik Crkve u Hrvata u tim desetqe}ima patwe bio je zagreba~ki nadbiskup, kardinal Alojzije Stepinac, koji je, neustra{ivom odva`no{}u, svjedo~io privrènost Evan|equ i vjernost Apostolskoj stolici”.
Na osnovu toga poglavar Vatikana je izvukao slede}u poruku (i preporuku): “S tim istim nakanama (Alojzija Stepinca) i danas nastavqa
raditi Crkva koja je u Hrvatskoj”.
Kakve su to “nakane” bile, govori i dnevnik koji je Stepinac vodio, a
~iji je prikaz, u dva navrata, NIN objavio, marta i novembra 1990. godine.
Jovan Pavle Drugi, dakle, smatra Stepinca uzorom za ~itavu “Crkvu
u Hrvata”, a “dramom” kojom je “Hrvatska u ovom na{em stoqe}u bila zahva}ena” smatra samo ono {to procewuje da se doga|alo u predratnoj i
342
posleratnoj Jugoslaviji, preska~u}i najmra~niji ~in (istinske) drame –
onaj vezan za postojawe Paveli}eve NDH. Presko~io je razdobqe koje je
bilo drama pre svega srpskog pravoslavnog naroda.
Takvog verskog poglavara preporu~ivao je srpskom narodu Vuk Dra{kovi}, qut {to vlasti nisu dozvolile “divnom ~oveku”, “Hristovom
izaslaniku” da i u Beogradu seiri nad du{ama Srba koji su zverski ubijani pod okriqem i po nalogu Rimokatoli~ke crkve.
Uostalom, kao i mnogo puta pre i posle toga Vuk Dra{kovi} je doìveo da ga demantuju oni srpski neprijateqi za koje se zalagao.
“Borba” od 24. septembra 1994. godine objavquje intervju sa nadbiskupom beogradskim Perkom u kome ovaj kaè:
“O samom programu posete pape nije bilo razgovora, pa su i izjave
Vuka Dra{kovi}a kako je upoznat sa ponudama katoli~ke strane samo naga|awa. Poznato je da je bilo govora o papinoj poseti Beogradu. Papa je
hteo, to je istina, prvo posetiti Beograd, pa tek onda Sarajevo i Zagreb.
Ali, iako je sa dràvne strane bilo dato zeleno svetlo, sa strane vrha
Srpske pravoslavne crkve takvo svetlo nije bilo dato nego su kazali da
vreme za papinu posetu nije dozrelo.
[to se toga ti~e da bi papa celivao mesto gde je Sveti Sava bio spaqen to je vrlo verovatno, kao i da bi molio opro{tewa, kako je to ~inio
u Zagrebu gde je rekao: pra{tamo i molimo za pra{tawe. Jer Katoli~ka
crkva je uvek spremna da pra{ta i ima {ta da pra{ta i na ovim jugoslovenskim prostorima. A uvek je spremna i da moli za opro{tewe druge”,
kaè nadbisikup.
Beogradski nadbiskup Perko ocewuje kako je “ovde jo{ ra{irena komunisti~ka la` stvorena o~ito razli~itim procesima, tako i procesom
protiv kardinala Stepinca, o tome da su usta{ki zlo~ini bili zlo~ini
Katoli~ke crkve, odnosno Vatikana. To su prosto komunisti~ke laì.
I nije mogu}e da bi papa bilo sa kog mesta i bilo kada potvrdio te
laì. Crkva jeste i mora uvek biti u slu`bi istine. To ne zna~i da ne bi
u op{tem obliku molio opro{tewa. Mnogo gre{imo jedni protiv drugih svakog dana”.
Povodom ocene Vuka Dra{kovi}a da mo`da ne bi ni do{lo do poklowewa pape pred Stepincem, u Zagrebu gde mu je i grob, da je poseta
krenula iz Beograda, nadbiskup Perko napomiwe kako je kardinal Stepinac “istinski veliki lik borca protiv komunisti~kih nepravdi”.
Da je Vuk Dra{kovi} uistinu normalan ~ovek, posle ovakvog pquvawa
po srpstvu, i posle pretrpqenog ovolikog pquvawa koje je doìveo od jed nog nadbiskupa koji veli~a zverstva kardinala Stepinca, nestao bi iz jav nog ìvota. Ako je, a jeste, tako izvitoperene i o{te}ene svesti da to sam
ne moè da shvati, du`no je dru{tvo da mu u tome, na human na~in, pomogne.
Ali kako o wemu govoriti kao o Srbinu i verniku kada na Radio”Politici” 19. septembra 1992. godine, u posprdnom tonu, izjavquje:
“Ja u glorifikovawu qubavi idem toliko daleko, da se malo na{alim. êsto govorim i vladikama mojim prijateqima, da onu sedmu zapovest uop{te ne priznajem. Naravno, mislim na – prequbu. Zaista, mislim
da Hristos to nikada nije mogao da naredi, da je to besmislena zapovest.
343
Tamo kaè: i ako si je poèleo u srcu svom, onda si ve} po~inio greh. To
nije ta~no. Sve {to dolazi iz srca, du{e, {to je iskreno ne moè biti
greh. Apsolutno”!
Najgnusnije i najmonstruoznije laì Vuk Dra{kovi} je lansirao o
dr Vojislavu [e{equ. Poku{ao je laìma da omalovaì i ocrni dr Vojislava [e{eqa, posebno izjavama da je Hrvat i Tu|manov agent, bez i
jednog dokaza i argumenta, a nema ih po{to su to samo najodvratnije laì
i izmi{qotine. Laì je smi{qeno i sra~unato lansirao ne bi li politi~ki diskreditovao dr Vojislava [e{eqa. Te i sli~ne laì politi~ki
protivnici dr [e{eqa su poku{ali da koriste u predizbornoj kampawi, ali je brzo dokazano da su laì, da su kratkih nogu, i da istina iza|e
na videlo.
îwenice su da se dr [e{eq u vreme najve}e represije reìma, od
1993. do 1996. godine, hrabro, smelo i odlu~no borio za srpstvo i Srbiju
i nikakve pretwe nisu mogle da ga upla{e i nateraju da se odrekne svojih
i srpskih ideala. Za to vreme ~etiri puta je bio u zatvoru zbog zalagawa
za nacionalno srpsko pitawe, a izlazio je iz zatvora jo{ hrabriji, nepokolebqiviji, smeliji, odlu~niji nego {to je u wega ulazio.
“Borba” pi{e 30. septembra 1992. godine:
Beograd – Glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Televizije Beograd, Dragoqub Milanovi}, uputio je ju~e pismenu ponudu
predsedniku SPO Vuku Dra{kovi}u, da prihvati tri TV duela: sa gospodinom Borisavom Jovi}em, sa gospodinom Dragoqubom Mi}unovi}em i sa
gospodinom Vojislavom [e{eqem, saop{tava Savet za informisawe
SPO. U odgovoru Vuka Dra{kovi}a se kaè da u na~elu prihvata TV duel
sa predsednikom vladaju}e partije SPS, a da li }e to biti gospodin Borisav Jovi} ili neko drugi sazna}emo uskoro, posle kongresa te stranke.
Ponudu TV-polemike sa ~ovekom koji propoveda fa{izam i etni~ka
~i{}ewa, koji premla}uje demonstrante, na studente poteè oru`je i ~ije je ime na me|unarodnoj poternici za ratnim zlo~incima – smatram
uvredqivom. Za razgovor sa tim ~ovekom nadleàn moè biti istra`ni
sudija, a ja to nisam, kaè se u odgovoru Vuka Dra{kovi}a na TV-ponudu.
Izbora, pa ni predizbornih TV duela ne moè biti sve dok ne budu
ukloweni qudi koji danas ure|uju i vode TV Srbije” – stoji na kraju odgovora predsednika SPO Televiziji Beograd.
Otkuda tako nekontrolisani izliv mr`we prema Vojislavu [e{equ, iako zna da }e time ogor~iti milione Srba?
âk i kada ne moè a da ne kaè ne{to povoqno po [e{eqa, ne uzdrì se da makar ne nagovesti ili poèli [e{equ neko zlo:
“Borba” 1. avgusta prenosi wegovu izjavu:
Beograd, (Beta) – “Niko nema pravo da protera na{eg dràvqanina
iz na{e dràve”, izjavio je predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO)
Vuk Dra{kovi} agenciji “Beta” povodom izbacivawa Vojislava [e{eqa iz Crne Gore.
“Iz {turog saop{tewa nije jasno {ta je to gospodin [e{eq ju~e rekao u Herceg Novom, ali je jasno da je on, ma {ta da je rekao, dràvqanin
Srbije i Crne Gore, i da nikome ne pripada pravo progawawa na{eg dr344
àvqanina iz na{e dràve, bez obzira {ta je u~inio, a pogotovo kada je
to savezni poslanik”, kaè Dra{kovi} i postavqa pitawe “{ta }e se desiti ukoliko bi, po tom receptu, gospodin [e{eq sutra bio proteran i
iz Srbije?”
Pod uticajem droge Vuk Dra{kovi} je nesposoban da se obuzda i da
svesno kontroli{e svoje nagonske agresivne i destruktivne impulse pa
iznosi najgnusnije i najve}e laì protiv dr Vojislava [e{eqa.
List “Politika” 25. novembra 1995. godine je objavila:
“Lider SPO dao je “pun gas” predsedni~koj kampawi napadaju}i svog
kuma iz “svih oru`ja” tvrdwom da ovaj nije Srbin ve} Hrvat. Dra{kovi}
je naveo da se [e{eq izja{wavao kao Jugosloven i da je ~ak bio ~lan Hrvatskog sociolo{kog dru{tva, da je tokom rata bio u vezi sa kabinetom
Frawe Tu|mana, kao i da telefonski imenici Zagreba, Splita, Pule i
Rijeke “imaju stranice i stranice [e{eqa – i svi su Hrvati”.
Pri~a o [e{equ kao Hrvatu je izgleda “tajno” oru`je SPO koje se
drì u rezervi i poteè samo u dramati~nim okolnostima, ali ta pri~a
nije nova. Jo{ po~etkom 90-tih godina kada je [e{eq napao poslanike
SPO u Republi~kom parlamentu optuùju}i ih za izdaju nacionalnh interesa i prikazuju}i ih kao strane pla}enike, oni su iza{li sa “dokazima” o
wegovom hrvatskom poreklu. Kampawa protiv [e{eqa, zasnovana na laìma, utihnula je izvesno vreme, zbog dokaza koje je Istorijski institut
SANU izneo o [e{eqevom srpskom poreklu i zato {to je vladika Atanasije, mada u sukobu sa srpskim nacionalistima i wihovim vo|om [e{eqom, mo`da te{ka srca ali ipak priznao da “wegova ovda{wa (manastir
Tvrdo{) saznawa govore da je [e{eq Srbin, kr{ten u tom manastiru”.
Vuk Dra{kovi} je najve}i deo svog politi~kog anga`mana proveo
smi{qaju}i falsifikate i uvrede na ra~un dr [e{eqa, samo zato {to
nije mogao da prihvati da je dr [e{eq uspe{niji i kao politi~ar i kao
~ovek. Me|utim, ~iwenice su neumoqive i ne zavise od bolesne èqe, a
u ovom slu~aju govore suprotno. U jedno~asovnoj emisiji BK Televizije
“Tet-A-Tet”, 28. maja 1998. godine, vi{e od 55 minuta Vuk Dra{kovi} je
iznosio laì i klevete o dr Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj
stranci, {to je milion gledalaca moglo da posvedo~i, ali je neprekidno
negirao da uop{te govori o dr [e{equ.
U intervjuu Vuka Dra{kovi}a “Borbi” 7. januara 1993. godine mogli
smo da pro~itamo: “Ja se nikada nisam bavio [e{eqem, jer je kumstvo
svetiwa. Me|utim, sada progovaram jer je Srbija jo{ ve}a svetiwa, a taj
~ovek je uàsna opasnost za Srbiju, koja se ne sme potcewivati i {to pre
se mora zaustaviti”.
Dra{kovi} kao patolo{ki la`qivac, prevarant, moral insanit,
pati od nedostatka pozitivnih moralnih shvatawa i ose}awa. On nema
moralne ko~nice pa svojim re~ima ~ini antisrpska dela. Amoralnost
Vuka Dra{kovi}a tera ga na kori{}ewe svake situacije i prilike da
lansira laì i obmane, pa ~ak i da svoje zdravstveno stawe falsifikuje
u svoje politi~ke interese.
Vuk Dra{kovi} iz zatvora upu}uje pismo javnosti u kome saop{tava
svoju odluku da u zatvoru stupi u {trajk gla|u: “Dragi prijateqi, dugujem
neizmernu zahvalnost za brigu koju ispoqavate za zdravqe moje supruge
345
Danice i mene, kao i sve va{e napore i molbe da budemo pu{teni iz zatvora. Odlu~io sam da stupim u {trajk gla|u do smrti, ~uvajte mi Danicu
i moje kwige”.
O pravom zdravstvenom stawu Vuka Dra{kovi}a postoje izjave koje
govore suprotno – da mu nije bilo ni{ta, bio je ìv i zdrav. “Ni{ta mu
nije falilo, bio je jedino malo izgubqen, pa je li tako.
Me|utim, najva`niji razlog ovako sumanutog pona{awa Vuka Dra{kovi}a je zavisnost od kokaina, {to, uostalom, i nije tajna, jer posle izjave u {tampi, da je re{io da umre, vo|a vojvo|anskih autonoma{a o toj
odluci Vuka Dra{kovi}a u “Borbi” 3-4. jula 1993. godine izjavquje: “Bravo, Dra{kovi}u! Ni batine, ni drogirawe te nisu promenili”.
Zanimqivo je {ta o tome kaè Vuk Dra{kovi} u “Borbi” 1. juna 1994.
godine:
“O ~emu razmi{qam, se}aju}i se 1. juna pro{le godine?
Pitam se: [ta bi se desilo, da se 1. juni nije dogodio 1993, nego da se
dogodi 1994? Sve bi bilo kao {to je bilo. Opet bih se, iz zatvora, borio
ne samo protiv Milo{evi}a, nego i protiv profiterstva jednog dela
opozicije koji bi, u postradawu SPO i mene, traìo neku kosku i }ar za
sebe.
Ve} 3. juna pro{le godine, Miteran i Micotakis zahtevaju da Danica i ja budemo pu{teni na slobodu. Istovremeno, od ~elnika demokratske
opozicije u Srbiji nazvan sam “ludakom” koji je “naneo neprocewivu
{tetu demokratskoj opoziciji”. Ne}u da spomiwem imena jer je zapisano
{ta je ko rekao i kako se drào. Re}i }u samo to da su meni ~ast Srbije
koja ne pristaje na pendrek, kundak i ~izmu branili qudi velikog srca iz
takozvanih malih stranaka i novinari NTV “Studija B”, “Borbe”, “Radija B-92”, “Vremena”, “Srpske re~i”, povremeno NIN-a i jo{ nekih glasila. Treba podsetiti i na glasove odva`nih, kao {to su Mi}a Popovi},
Mihiz i takvi, kojih nema mnogo, naàlost.
Sve bi se i danas ponovilo”.
Osu|uje saradnike {to nije bilo podr{ke. A kada je trebalo dati
ocenu radikalskog postupka, luduje i izjavquje u “Borbi” 30. septembra
1994. godine:
“Dok sam bio u zatvoru, nisam traìo da poslanici SPO vr{e opstrukciju parlamenta, niti sam traìo solidarnost ostalih opozicionih stranaka”, rekao je, umesto komentara postupka radikala, Vuk Dra{kovi}.
Mo`da i nije, ali je zato od dràve traìo od{tetu i poveo sudski
spor, o ~emu izve{tava “Borba” 7. jula 1994. godine:
“Beograd – Zbog povrede ~asti i ugleda, pretrpqenog straha, fizi~kog i psihi~kog bola Vuk Dra{kovi}, lider najve}e opozicione partije u
Srbiji, podneo je Prvom op{tinskom sudu tu`bu protiv Republike Srbije, Vlade i MUP-a za naknadu nematerijalne {tete u visini od 6 miliona
dinara. Povod su doga|aji izme|u 1. i 2. juna pro{le godine kada su organi
MUP-a li{ili slobode i pretukli lidera SPO, kako izme|u ostalog
stoji u tu`bi. Ju~e je u Palati pravde odràno pripremno ro~i{te, a sudija Branka Maksimovi} zakazala je glavni pretres za 28. avgust”.
346
Lagawe je jedna od glavnih osobina paranoidnih psihopata, kakav je
Vuk Dra{kovi}. Izno{ewe falsifikata i neistina je posledica izraène neopravdane sumwe da se akcije okoline tuma~e kao tendenciozne,
ugroàvaju}e.
Vuk Dra{kovi}, bez osnova, stalno o~ekuje da mu je ìvot ugroèn i
da }e biti eliminisan.
Jo{ u aprilu 1990. godine u intervjuu “Dugi” kaè: “Narod je zapla{en. Na mene je poku{an atentat usred Beograda, u Klubu kwièvnika.
Do{ao je za sto jedan ~ovek, bradat, uperio mojoj supruzi pi{toq u glavu i
po~eo da vi~e: “êtnici, majku vam j...., napoqe!” Izbila je uzbuna, ja sam
sko~io, krenuo je prema meni i tada sam viknuo: “Ko te poslao da usred Beograda, pedeset godina posle rata, gawa{ ~etnike, je l’ Broz li~no?”
Za{to, kome je bilo potrebno da Vas ubije?
“Odmah se doznalo da je to neki Ivica, zovu ga Trba, ~ijeg je dedu, kao
usta{u, kolonizirao Ante Paveli}, tu negde u okolini Zemuna”.
Kako da mu poverujemo da je neko hteo da ga ubije iz ideolo{kih razloga kada on ne zna ni za kakvu ideologiju. âk ga i list “Demokratija”,
27. avgusta 1998. godine podse}a na neke nedoslednosti, prevrtqivosti i
{etwe tamo – amo:
“Redak je politi~ar kao Vuk Dra{kovi} koji tako moè i}i iz jedne
krajnosti u drugu, ne mare}i za posledice takve politike. U politici on
je postao neprevazi|eni {eta~ tamo-amo, kao da mu ni do ~ega stalo nije
sem politi~kog marketinga. Ilustrovao bih ove tvrdwe nekim markantnim primerima:
Setimo se da je Vuk Dra{kovi} krajem marta 1991. godine izjavio “da
je srpska autonomna oblast nepotrebna dok je Hrvatska u Jugoslaviji”, o
~emu moè biti re~i samo kad se Hrvatska izdvoji iz Jugoslavije. Dakle,
negirao je ~ak i potrebu autonomije Srba u slu~aju izdvajawa Hrvatske. I
samo {to je Skup{tina Jugoslavije zauzela stav da se o tom pitawu prikqu~ewa Srbiji ne raspravqa, Vuk Dra{kovi} neposredno posle toga,
mesec dana posle svog martovskog saop{tewa – iako se ni{ta nije promenilo, izdaje dijametralno suprotno saop{tewe (april 1991. godine):
“Predsedni{tvo SPO zahteva od Skup{tine Srbije da bez oklevawa i
bilo kakvih formalnih izgovora prizna SAO Krajinu kao deo Srbije”.
I dok ga jo{ drì ista ideja, u izjavi za “Borbu” 10. aprila 1991. godine, izjavquje:
“Odluka o prisajediwavawu SAO Krajine Srbiji je jedan iznu|eni
potez, odbrambeni potez. Niko ne moè su{tinski osporiti pravo srpskom narodu da ìvi u srpskoj dràvi, a pogotovo mu se ne moè nametnuti obaveza da ìvi u dràvi koja ponovo obla~i duhovne haqine one Hrvatske iz 1941. godine. Ta odluka je i posledwa opomena Hrvatima da u dana{woj Hrvatskoj ìvi i srpski narod i da se bez wegove voqe, a pogotovo protiv wegove voqe – ni{ta ne moè ~initi”.
Ovakvo pona{awe li~i vi{e na pona{awe jogunastog deteta, nego
na ozbiqnog i odgovornog politi~ara.
Taj isti Vuk je pozvao na objavu rata bez odlagawa, proklamovawem
Krajina delom Srbije, i formirao paravojne falange.
347
A koliko je Vuku malo stalo do istine, najindikativnije govori wegovo pisawe o partizanima i ~etnicima. Niko tako kao Vuk nije veli~ao
ali i nipoda{tavao partizane.
U zagreba~kom ~asopisu “OKO” svojevremeno je pisao o partizanima: “Heroja je vi{e nego ordewa”. “Na ~elu, u sredini i u pozadini partizanske kolone nalazili su se Heroji”. (“OKO” broj 83, Zagreb 15 – 29. maja 1975. godine).
To sve Vuku nije smetalo da kasnije na promociji svoje stranke u Zrewaninu izjavi:
“A {to se ti~e Nemaca, dok Rusi nisu do{li, ubijen je samo jedan Nemac” (misli od strane partizana).
U “NIN”-u od 16. maja 1991. godine re}i }e “da je takore}i sve velike
pobede nad Nemcima izvojevao Draà Mihailovi}”; da bi u kwizi “No}
|enerala” tvrdio da je Draà Mihailovi} u jednoj bici ubio vi{e Nemaca nego partizani u toku celog rata. A kroz svoju {tampu tvrdio je da su
partizani po Srbiji u nekim gradovima pobili vi{e od polovine stanovni{tva.
Danas se taj isti Vuk javqa kao zagovornik ideje priznawa antifa{isti~ke borbe oba pokreta sa pozivom na mirewe.
Na saboru kod Petrove crkve u Novom Pazaru kaè: “Kada sam do{ao
u Priboj, zatekao sam sebe bez o~iju, zaklanog. Nije bilo plakata SPO sa
mojom fotografijom na kome mi nisu bile izva|ene o~i i prerezano grlo. Nema mojih nenapadnutih plakata ni u Novom Pazaru. I ovde su me zaklali”.
^lan glavnog odbora SPO Dejan Lu~i}, na promociji stranke u Zemunu, 11. oktobra 1990. godine, kaè: “Diskretne i nezvani~ne informacije iz vi{e izvora govore da se na Vuka Dra{kovi}a priprema atentat”.
Na svetskom saboru SPO, 28. oktobra 1990. godine u Beogradu, kaè:
“Znamo da ta rasu{ena i crvoto~na dereglija (vlast prim.aut.) ne}e mo}i
dugo ni daleko Mrtvim morem da otplovi. Znamo, me|utim, da su spremni
krmano{i weni na sve – na podvale i zlo~ine – samo da koji mesec, koji
dan, sat, svoj kraj odgode. Teror i mr`wu oni naro~ito iskaquju na SPO.
[ta }e jo{ sve da preduzmu? Mo`da }e pribe}i atentatima, trovawu, saobra}ajnim udesima”.
Svoje narkomanske more i sumwe Vuk Dra{kovi} iznosi u “Srpskoj
re~i” 5. decembra 1990. godine: Na pitawe: {ta }e se dogoditi sa vama
ukoliko postoje}a vlast ostane, odgovara: “Pre nekoliko dana u “Politici ekspres” meni se direktno predo~ava sudbina: ili }u biti likvidiran, ili }u morati da beìm iz zemqe”.
Poznato je da je SPO u decembru mesecu 1990. godine tvrdio da je
SUP Srbije izneo iz zemqe dva miliona dolara kojima je pla}en ubica
koji }e izvr{iti atentat na Vuka Dra{kovi}a.
“Borba” od 14. marta 1991. godine: kakav je postupak bio prema vama?
–Veoma korektan. Ina~e, jo{ da kaèm oko onih bombi sa suzavcem. Ne
znam {ta je tu sve bilo, ali mislim da je bilo i bojnih otrova. Odmah po
hap{ewu dobio sam napade povra}awa, gu{ewa, gr~ili su mi se mi{i}i i
348
padao sam u nesvest. Do{ao je lekar, kardiolo{ka ekipa i dali su nalog da
idem u bolnicu. Odbio sam, odbio sam i lekove. Hteo sam da im pokaèm da
mogu samo da mi uzmu ìvot i time doprinesu svojoj propasti.
Ne kaè da se uneredio u ga}e, po izjavi policajaca koji su ga priveli, i da je imao o~iglednu narkomansku krizu. Kaè da se drào hrabro,
da je èleo da ih obori svojom smr}u, a pi{e àlbu na re{ewe o pritvoru i u woj se dodvorava vlastima laù}i kako je spasao jednog policajca.
“Borba” pi{e 6. juna 1992. godine:
Beograd – “Pouzdano saznajemo da su, po nalogu sa najvi{eg mesta u
Srbiji, angaòvane i ve} odabrane specijalne teroristi~ke grupe sa zadatkom da izvr{e atentat na predsednika SPO Dra{kovi}a – kaè se u
pismu koje je Savet za bezbednost SPO uputio ministru unutra{wih poslova Republike Srbije, Zoranu Sokolovi}u.
Znamo tako|e, pi{e daqe, i to da ste i Vi, li~no, upoznati sa tim
planom i da je o detaqima wegove realizacije vo|en vi{e~asovni dogovor u SDB Beograda. Taj dogovor je, kao {to je i Vama poznato, obavqen
upravo pro{le no}i. Ovim Vas samo obave{tavamo da znamo sve {to Va{i naredbodavci pripremaju. Odgovornost za sve snosi}ete Vi i oni koji Vam nare|uju – zakqu~uje se u ju~era{wem saop{tewu SPO.”
Izmi{qeni neprijateqi
Dra{kovi} izjavquje pariskom “Mondu”: “Bilo im je nare|eno da me
ubiju” (2. avgust 1993. godine). Zatim nastavqa: “Imam dokaze: na policajce i demonstrante su pucali ~lanovi fa{isti~ke partije, ekstremno nacionalisti~ke radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa. SS trupe reìma imale su nare|ewe da me ubiju”.
O atentatu kojim }e wegov ìvot biti zavr{en, a koji }e organizovati vlast, govori i za “Dugu” 16. avgusta 1992. godine:
– Dugujete mi jo{ jedan odgovor vezan za pitawe planiranog – i u
Slu`bi dràvne bezbednosti temeqno razra|enog – atentata na vas. Uzgred budi re~eno, doprlo je do mene svedo~ewe da su i perjanici Belih
orlova, Dragoslavu Bokanu, za vreme wegovog boravka u zatvoru, nu|ene
odre|ene koncesije prihvati li se uloge izvr{ioca naru~enog atentata
na vas. Da li vam je to poznato?
Dra{kovi}: Nije mi poznato da je to nu|eno Dragoslavu Bokanu, ali
znam neke druge kojima je to ponu|eno i znam neke grupe koje su formirane za realizaciju tog plana od kojeg se jo{ nije odustalo. Ali, moram vam
priznati, da se nikada, nijednog trenutka, nisam upla{io za svoju glavu.
Uvek sam pred sobom imao onu scenu sa Kosova Poqa; da bi posle tog
atentata nastupila klanica izme|u hiqada qudi! Jer znam da sam i posle
Kosova Poqa, i mnogih drugih doga|aja, kada su ubijani i premla}ivani
~lanovi Srpskog pokreta obnove, samo snagom svoga autoriteta zaustavqao mere odmazde od strane Srpskog pokreta obnove.
Ina~e, na{e ~lanstvo je, uglavnom, ~lanstvo mladih qudi – onih najboqih, najsna`nijih – koji su bili spremni da odgovore po biblijskom
principu: oko za oko, zub za zub! I danas su spremni”.
Izmi{qaju}i neprijateqe {irom Srbije Vuk Dra{kovi} traì
opravdawe za poraze na izborima. U izjavi za “Borbu”, 4. maja 1992. godine, obja{wava to ovako:
349
“Pored toga, pitam se kako }e sutra gra|ani glasati kada im po sokacima defiluju pijane naoruàne budale i bande? Ovih dana je {ef fa{isti~ke stranke, koji je ina~e miqenik srpskog predsednika, podelio oru`je u Subotici. Po Vojvodini se ve} u nekim mestima kopaju rovovi. Kopaju
ih ludaci koji pripremaju rat. Qudi se zastra{uju, bacaju im se bombe u
dvori{ta i u ku}e. U okolini Bajine Ba{te, evo ba{ danas mi je javqeno,
pijani fa{isti upali su u jedan restoran i terali konobare da puze.
Kako }e sutra, pitam ja vas, narod slobodno da glasa kada je izloèn
takvom teroru i kada je gotovo svakom ìvot u opasnosti? Mora}e, o~ito, da glasaju onako kako im narede reìmske privatne bande koje strahom drè Srbiju na kolenima”.
Izmi{qaju}i opasnost Vuk Dra{kovi} preti izjavom za “Borbu” 19.
januara 1993. godine:
“Re~i sve vi{e gube na teìni, a mirnim protestima ne moè se ni{ta posti}i. Verujem da do sukoba unutar Srbije ne}e do}i, ali ako budemo
prinu|eni da iza|emo na ulice pretpostavqam da to ne}e biti mirni skupovi. ^lanovi SPO, a i mnogi drugi, postali su meta otvorenih i sve u~estalijih napada fa{isti~ke stranke koja radi u sprezi sa SPS, iako se ve}ina ~lanova Socijalisti~ke partije zgraàva nad tim stra{nim brakom.
U Se~wu su demolirane prostorije SPO, u [idu su fa{isti upali u
ku}u potpredsednika na{e stranke i pred ènom i decom ga skinuli do
gola, maltretirali i tukli. Tek kada je neko od kom{ija javio {ta se de{ava i kada su na{i qudi do{li oni su pod silom uzmakli. Trebalo nam
je mnogo strpqewa da ve} tada ne potekne krv, no te{ko je re}i dokle ~ovek moè da trpi”.
Kako su to krupne re~i iza kojih stoji samo jedan bolesni, izvitopereni um, mozak o{te}en kokainom.
O wemu najboqe govore wegove izjave. Zato je potrebno citirati intervju dat “Borbi” 17-18. jula 1993. godine:
“Rekli ste na toj konferenciji: Od ovog momenta smo u ratu sa svakim ko nas popreko pogleda, a kamoli udari”.
“Mogu}e je da sam to rekao, jer se se}am da sam ne{to sli~no rekao na
TV “Politici”, ali se ne se}am da sam to rekao i u Saveznoj skup{tini”.
“Nezavisno od toga kako je to ta~no re~eno, {ta je to trebalo da zna~i”?
“@eleo sam da kaèm da smo u mobilnom stawu, u stawu odbrane od
fa{izma. Verovatno, potpuno izba~en iz misaone i duhovne ravnoteè
pred Skup{tinom, a i la`nom ve{}u da sam nekog povredio, pogre{io
sam: umesto – mobilno stawe, rekao sam – ratno stawe.
Nikakve namere nisam imao da se posle TV “Politike” vratim pred
Skup{tinu. Imao sam zakazanu ve~eru kod svastike. Iza{av{i iz studija
poàlio sam se nekome, mo`da Sa{i Tijani}u, da sam uàsno uzbu|en. Zato mi se omakla glupost o ratnom stawu. Objasnih da sam hteo da kaèm da
smo u stawu mobilne odbrane. Sa{a na to re~e: “Ajde da popijemo kafu u
kancelariji” i pozva Danu telefonom. Ne znam {ta su razgovarali, ali mi
dade slu{alicu i ona izgovori: “izgledao si kao lud, {ta je to s tobom? Kakvo ratno stawe, kakve gluposti”? Shvativ{i koliko je u pravu, a ne dozvo liv{i da mi i daqe to drobi u u{i, samo sam joj spustio slu{alicu.
350
Paranoidno pona{awe
Bilo je prili~no napeto, ali onog trenutka kada sam do{ao i seo odmah ispred policajaca i naredio svima oko mene da sednu, tenzija je splasla. [anse da bilo {ta kaè{ hiqadama bez ozvu~ewa nije bilo. Sve
{to sam mogao da u~inim je da se malo posluìm – ne pantomimom nego,
zaboravio sam re~, a znao sam tu re~, dakle, sve {to sam mogao da u~inim
bilo je to da zagrlim nekoliko policajaca, da jednog ili dvojicu wih poqubim i da time dam poruku narodu kakav mora da bude odnos izme|u jedne i druge strane.
Uhvatio me je pani~an strah od toga {ta se sve moè u tu subotu desiti i zamolio sam Vladiku Artemija da do|e rano u subotu ujutru da mi da
ono smrtno pri~e{}e.
Govorite o pro{loj suboti?
Da. Iako to nisam èleo, iako sam u onom svom pismu-testamentu
zamolio da se ne izlazi na ulice i naredio ~lanovima SPO–a da ne
smeju da iza|u na ulice, osetio sam da se ni molba ni naredba ne slu{aju, da napoqu sve kipti i da moè da do|e do ne~ega {to bi bilo repriza Bukure{ta. Bio sam ube|en da bi u tom slu~aju prva `rtva bio ja i da
bi iz hodnika kojim su mar{irali sa automatima, napravili samo par
koraka i ubili me na krevetu nepri~e{}enog. Zato sam, za svaki slu~aj
zamolio Vladiku Artemija da u subotu ujutru do|e da mi da to samrtno
pri~e{}e.
Nisam hteo da umrem pre 17. jula. Datum moje smrti je bio u mojoj svesti, u mojoj voqi, u mojoj du{i. Bio sam pripremqen i znam sigurno da
bih snagom voqe, toga dana bio kraj.
Za{to ba{ 17-ti?
– Zbog toga {to je u zoru 17. jula ista ruka ubila ruskog cara Nikolaja i |enerala Draù Mihailovi}a. @eleo sam da ista ruka, istog dana, u
zoru, odnese i mene.
To zvu~i dosta pateti~no.
– Moè da vam zvu~i kako god ho}ete, ali ja govorim istinu. Ni{ta
nisam krio ni lekarima, a oprezno, korak po korak, i Danici sam stavio
do znawa da bude pripravna za taj dan.
I va{e opro{tajno pismo, taj politi~ki testament zvu~ao je pateti~no.
– To {to je Vama zvu~alo pateti~no, to je stvar Va{eg poimawa onoga {to sam ja napisao, ali ja samo znam da sam to pismo pisao u najtvr|oj
veri i danima pre toga pripremqen za tu odluku, jedinu koja mi je preostala za odbranu. Ne da budem samoubica, jer konop nije bio u mojoj ruci.
I patrijarhu kad me je posetio po drugi put, kazao sam sve: za reìju ispred parlamenta, da ubice sude `rtvama, da su `rtve progla{ene krivcima, i da meni nema druge nego da na taj na~in branim istinu i da prekinem mu~ewe kojem sam bio izloèn.
Patrijarh je rekao da jedan hri{}anin to ne sme da u~ini, da je samoubistvo antihri{}anski ~in. Poku{ao sam da mu objasnim nije vredelo.
Ali, za ìvo ~udo, na izvesnu dozu razumevawa nai{ao sam kod jednog
vladike. Postavio sam mu pitawe: {ta je Hristos ako ne istina. On je re351
kao: su{ta istina je Hristos. A mogu li ja, pitao sam ga daqe, brane}i
istinu, dakle, Hrista i `rtvuju}i se za istinu dakle, za Hrista biti protiv Hrista? Ni{ta nije odgovorio.
Rekao sam da o svom paklu ne èlim da govorim. To mi je ispod dostojanstva, a ako ho}ete i ispod neke na{e srpske epske, nazovite je kako god
ho}ete, ~asti, mu{ke. A i ne se}am se gotovo ni~ega. Ni hap{ewa, ni doga|aja ispred prostorija SPO, dole na plo~niku, na Terazijama, ne se}am
se ni kako sam i ~ime odvezen u Gradski SUP.
Svest ili polusvest, ne znam kako je treba nazvati, vra}ala mi se u
gradskom SUP-u na trenutke. Tada sam imao utisak da sam uhap{en na nekom velikom i bu~nom vodopadu i da su me vodili helikopterom.
Mogu se, kao kroz neki san, setiti detaqa u jednoj sobi. Vaqda je to
bilo u prizemqu, gde su me vukli za kosu, ali tako da moje telo dobije ubrzawe da bi {to sna`nije udarilo glavom o zid. Prvi udarac, kasnije }u
shvatiti- bio je spasonosan, jer mi je pruìo nadu kako da se izvu~em. Bio
sam uveren da tu treba da budem ubijen. Kada su me nekim kofama vode i
{amarawima vratili svesti ili toj polusvesti, usledilo je pitawe: “Lideru, da li je bilo jako?” Odgovorio sam – ne. I onda se sve ponovilo, uz
moju èqu da to bude i posledwe, da me ne bi mnogo mu~ili. I kada sam
opet do{ao toj polusvesti, usledilo je pitawe: “Da li je sada bilo jako?”
Pamtim da sam dosta drsko odgovorio: “Vi nemate snage da to izvedete
kako treba, da mene zaboli”.
Vi{e se ni~ega ne se}am. Ni klinike, ni kuda su me vodili, sem na
trenutke kada sam se budio kao iz neke kome i iz nekog dalekog i ~udnog
sveta u kome mi je bilo prijatno jer me ni{ta nije bolelo.
Jedna od tih slika vratila mi se u zatvoru i zapisao sam je. Pred samom policijskom maricom, na nosilima, kada su me, vaqda, opremali na
neku kliniku, na pregled, izme|u tih civila koji su me sa strane obezbe|ivali, probila se jedna maskirna uniforma i zadala mi strahovit udarac u levu slepoo~nicu.
U zatvoru mi se kasnije vratilo jo{ jedno se}awe. Ne znam gde je to
bilo, da li na ovoj ili na nekoj drugoj klinici, samo pamtim i sada ~ujem
re~i: “Hitno na odeqewe u bolnicu”, pa odgovor: “Stavite ga na nosila”,
a ne{to kasnije vrisak neke ène: “Zlo~inci, vi ga vodite u maricu a ju~e ste nas prisiqavali da izdamo la`no uverewe da je povre|en neki milicioner kome nije bilo ni{ta”. Toga sam se setio u zatvoru. Vratile su
mi se jo{ neke scene, ali o wima ne}u da pri~am.
Ovo {to sam rekao je tek ilustracija kroz kakav sam pakao pro{ao.
Sve {to qudima koji su mi to ~inili mogu sada da kaèm je da ih molim
da mi oproste i – ni{ta vi{e.
Te no}i 1. juna na{i fa{isti su negde u kasne ve~erwe sate do{li u
tu skupinu koja se dotle pona{ala apsolutno mirno, bez i najmaweg poku{aja da se obra~unava sa policajcima ili sa bilo kim. Do{li su sa zadatkom prvo: da ubiju predsednika SPO; drugo: da usput ubiju ponekog policajca, polome nekoliko stakala na zgradi Parlamenta i onda da se povuku u no} i time otvore vrata za pripremqenu strategiju da se ubice proglase `rtvama, da se `rtve proglase ubicama. Zbog toga je, tako re}i ve}
sutradan, usledila inicijativa da se zabrani rad SPO.
352
Kada su ti ~udni qudi do{li pred Skup{tinu, odmah je po~eo haos.
Ja tada nisam znao da su do{li, ali sam video da je odmah po~ela pucwava,
da su odmah zapqu{tale kamenice.
U jednom trenutku ~uo sam snaàn povik: “Ga|aj Vuka”! pored mene je
bio poslanik Miroslav Milutinovi} i neko od momaka iz mog obezbe|ewa. Ne znam ta~no da li sam, ~uv{i taj pokli~ kleknuo, da li me je neko
od qudi oko mene povukao, ali je ubrzo odjeknuo pucaw. Posle sam, u zatvoru, na jednoj skici koju je objavilo “Vreme” video da smo pokojni milicioner Milovan Nikoli} i ja bili blizu jedan drugog. ûjem da je metak koji je usmrtio Nikoli}a do{ao otpozadi. Mo`da je taj kur{um bio
namewen meni, mo`da i nije. U svakom slu~aju, otkud kur{um iz pravca
gde je stajala policija? Ta grupa se odjednom na{la gore me|u policijom.
Na ponovqeni pokli~ “Ga|aj Vuka”, kad sam ve} bio na kolenima, opet je
odjeknuo pucaw. Proletela mi je pored nosa neka sna`na èravica, kao
da me je ne{to oprqilo. Pomislio sam ~ak da me je ne{to pogodilo i pipnuo sam da vidim da li krvarim. Tada je skiknuo smrtno pogo|en pas dva
–tri metra iza mene. Ako prvi nije, taj metak koji je ubio psa sigurno je
bio namewen meni.
Ja ne znam ko je instruisao tu grupu srpskih fa{ista da te no}i poku{aju reprizu Rajhstaga u Beogradu, ali znam da je jedan univerzitetski
profesor, ozbiqan ~ovek, o tome sam obave{ten u zatvoru, do{ao u prostorije SPO i posvedo~io da je negde u kasnim ve~erwim satima ~uo i
video kako iz Ohridske ulice br. 1. izlazi grupa qudi i da im se izdaje
naredba: “Samo u glavu. Ne u noge”. Onda su ti qudi do{li pred Skup{tinu.
[e{eqevi qudi?
– Ja govorim {to govorim. Ohridska br. 1. Ja tamo nikada nisam bio.
Tamo je sedi{te Srpske radikalne stranke. To proverite, ja tamo nisam bio. E, sada, jedan od momaka iz te druìne koji je pucao, u~inio je to
dosta nespretno. Vaqda nije bilo dovoqno vremena za detaqnije instrukcije i ozbiqniju obuku. Dakle, on pravi gre{ku jer li~nu kartu,
~lansku kartu stranke ~iji je ~lan i revolver drì u istom yepu. Kada je
izvukao pi{toq i pucao, ispale su mu li~na karta i ~lanska karta te
stranke. Oti{ao je, ali su gra|ani uzeli te dokumente, doneli ih na{im
advokatima i ponudili se da posvedo~e, da opi{u kako je ubica izgledao,
da posvedo~e da su videli da je pucao i da se sve zbilo kako se zbilo. Napismeno su, ~etiri svedoka, dala izjave i to pred TV kamerom koju su na{i pravnici obezbedili. Sve je to predato i gradskom SUP-u i istra`nom sudiji. Uhapsili su, toboè, tog ~oveka, dràli ga ne znam koliko
i onda pustili glas da od toga nema ni{ta, jer je pobegao.
Me|utim, ju~e su ovde (razgovor je vo|en u bolnici, u utorak 12. jula, prim. red.) bili advokati i obavestili me da je taj momak priznao
sve, da je odao imena svih koji su bili sa wima i da je odao i onog ko ih
je poslao da te no}i proliju krv pred Saveznom skup{tinom. Kaù da je
negde u zatvoru. Ja sam zamolio na{e pravnike da to javno obelodane i
da preduhitre reìm u eventualnoj nakani da tog momka likvidiraju
kao svedoka. Iz zatvora sam o celom toku doga|aja od po~etka do kraja
353
obavestio istra`nog sudiju, okru`nog javnog tuìoca, predsednika
Okru`nog suda Beograda i predsednika Vrhovnog suda Srbije. Preko
svega su pre{li.
Trebalo je da 29. septembra 1990. godine budete na Kosovu Poqu, kada je bilo planirano krvoproli}e. Neka grupa Boùrovaca dobila je
taj zadatak. êtiri debela kordona policije zadràvala su oko dve hiqade qudi koji su dobili taj nalog, a na drugoj strani je bilo dva puta
vi{e ~lanova SPO-a, mladih, jakih ispred kojih nije bilo nikakvog policijskog obezbe|ewa. Ali sre}om, bilo je ozvu~ewa. Kad sam po~eo da
govorim poletele su kamenice i ni{ta stra{nije do tada nisam video,
ali zahvaquju}i ozvu~ewu rekao sam i ~uli su me: ~ujte me dobro, ~lanovi SPO, ako ovaj kordon policije popusti i ako ova sabra}a levog kri la krenu na vas, sedite, prekrstite ruke, ne uzvratite, ne branite se! A
kamewe kojim sam i sam pogo|en, trpeo sam i u jednom trenutku sam uspeo da uhvatim kamen, da ga poqubim i da ga bacim i da kaèm – od bra}e je! To je delovalo, tada su se uti{ali i sve se sre}om zavr{ilo bez
ijedne ogrebotine”.
Kako obave{tava “Vreme”, 17. oktobra 1994. godine, Vuk Dra{kovi}
je pisao ministrima inostranih poslova “velike petorice”:
“Veoma uvaèna gospodo ministri, ose}am se obaveznim da vas upoznam sa stavovima Srpskog pokreta obnove, vode}e opozicione stranke u
Srbiji, koja je zbog svoje antiratne politike godinama surovo progawana
i ka`wavana od reìma predsednika Milo{evi}a.
Kada je me|unarodna zajednica uvela sankcije protiv Srbije i Crne
Gore, reìm u Srbiji je tvrdio da su to sankcije protiv srpskog naroda.
Srpski pokret obnove je uveravao gra|ane da svet ne èli da kazni sve
Srbe, nego samo jednu pogre{nu politiku na{eg rukovodstva.
Veoma po{tovani ministri!
Ne podràvam ja predsednika Milo{evi}a, niti apelujem na vas da
ga podrìte. Ja podràvam mir i ni{ta vi{e.
Mene je Milo{evi}ev reìm dva puta hapsio. Pro{le godine zbog
mojeg zalagawa za mir umalo nisam i ubijen od ovda{we policije”.
U osnovi ovog poreme}aja li~nosti, koji je posebno izraèn ukoliko
je osoba zavisna od narkotika, je qubomora i lako izletawe iz takta pra}eno besom, mr`wom i lagawem. Najve}u mr`wu Vuk Dra{kovi} manifestuje prema dr Vojislavu [e{equ. Vuk Dra{kovi} u tekstu “Politike”, “[e{eq pali Kosovo” iznosi gomilu laì i bez razloga i neopravdano optuùje dr [e{eqa, nazivaju}i ga usta{kim agentom i najve}om
opasno{}u za {irewe ratnog poàra sa Kosova na teritoriju cele Srbije. (25. maj 1993. godine).
Posledica patolo{kog paranoidnog pona{awa Vuka Dra{kovi}a pod
dejstvom kokaina je o{te}eno sociopoliti~ko funkcionisawe koje je do velo do politi~kog kraha Vuka Dra{kovi}a. Posledica politi~kog izumirawa Vuka Dra{kovi}a i wegove stranke SPO, su jo{ gnusnije i monstruoznije laì koje Vuk neprestano iznosi u javnost, kako bi politi~ki
degradirao dr Vojislava [e{eqa. Me|utim, narod se ne da prevariti i obmanuti, tako da je srpski narod shvatio ko je dr Vojislav [e{eq, a ko Vuk
354
Dra{kovi}, ko je po{ten i iskren, a ko lopov i laòv. Zato na prethodnim predsedni~kim izborima Vuk Dra{kovi} katastrofalno gubi poverewe glasa~a jer se bavi prqavim poslovima, laìma, zbog ~ega je pao na
najniè moralne grane, a javnost Srbije je to jasno uvidela.
êstitke Sulejmana Ugqanina
Sve ove ~iwenice potvr|uju da Vuk Dra{kovi} pod dejstvom kokaina
isuvi{e pri~a i laè, a slabo i neefikasno radi. Kako druga~ije objasniti izjavu kod Petrove crkve u Novom Pazaru 16. septembra 1990. godine:
“Mi samo upozoravamo: Kad SPO dobije vlast, svaki onaj ko u ruku
ovom Ra{kom zemqom stegne turski barjak, usta{ki barjak, albanski
barjak, ili bilo ~iji sem srpskog, osta}e i bez ruke i bez barjaka”. Ili
izjave u stilu: “ûjte me dobro, Arnauti. Oni koji od Kosova i Metohije
èle da naprave nesrpsku zemqu, bi}e prinu|eni milom ili silom da napuste Srbiju”.
Nisu pro{le ni dve godine a Vuk Dra{kovi} svojim izmewenim delovawem “zasluùje” boì}nu ~estitku od Sulejmana Ugqanina, o ~emu
pi{e “Borba” 7. januara 1992. godine:
Novi Pazar – “Zamoli da ti Bog sa~uva narod od svih nevoqa i nesre}a, jer mi je to èqa. A Bog prima molbu iskrenih vjernika i pravih
vo|a”, kaè se, uz ostalo, u boì}noj ~estitki koju je Sulejman Ugqanin
uputio Vuku Dra{kovi}u.
“@elim da i novu godinu do~ekate u miru i blagostawu”, kaè se, daqe, u ~estitki. “Neka to bude godina obnove, godina bez komunizma, godina mira i ostvarewa svih dobrih namjera i èqa. @elim da u novu godinu ti uvede{ i vodi{ velikodu{ni srpski narod, jer srpskom narodu
pripada takav vo|a. Neka je na vas boìji mir i spas – esselamu alejkum”!
Na ovu ~estitku negativno su reagovali svi osim samog Dra{kovi}a.
Najo{triji su bili Srbi iz Ra{ke, u koju se Dra{kovi} ~esto zakliwe.
Saop{tewe udruèwa Srba iz Ra{ke “Ras” objavila je “Politika ekspres” 8. januara 1992. godine:
“Do{lo je kona~no vreme da se u Srbiji jasno i glasno kaè ko je ko,
i ko za koga radi. Danas, posle svega, postaje jasno da su bili u pravu jo{
pre godinu dana oni koji su delatnost Vuka Dra{kovi}a povezali sa aktivnostima Tu|mana i Mesi}a. Ovog puta Dra{kovi} se sam stavio na
stranu usta{a i koqa~a, ~ime je na gnusan na~in bacio pod noge wegova
dobra kwièvna dela o stradawima srpskog naroda” – kaè se u saop{tewu Udruèwa “Ras”.
“Srpski narod je uvek u svojim redovima imao i one koji su otvoreno,
iznutra, radili na wegovom ru{ewu. To sada ~ini Vuk Dra{kovi}, optuùju}i stalno srpsko rukovodstvo i srpski narod za sva stradawa koja mu
neprijateq nanosi. O~igledno je da one koji inspiri{u Vuka Dra{kovi}a da deluje tako kako deluje, interesuje samo vlast, ali da bi vlast i
osvojili oni moraju znati da treba imati i naklonost naroda. To za sada
nije slu~aj sa strankom Vuka Dra{kovi}a, ponajvi{e zahvaquju}i stalnim politi~kim promenama stavova Vuka Dra{kovi}a. Kako druga~ije
da objasnimo ~iwenicu da je Vuk na velikom mitingu u Novom Pazaru, 9.
septembra 1990. godine pretio Ugqaninu i ostalim pripadnicima SDA
355
da }e “im se}i ruke zbog turskih zastava kojima vitlaju na srpskoj zemqi”, a da ve} danas zajedno sa liderom SDA, Sulejmanom Ugqaninom, koji èli da otcepi deo Srbije, razmewuje ~estitke povodom najve}eg srpskog praznika Boì}a.
Mi nagla{avamo da protiv delovawa bilo koje stranke koja radi za interes Srbije nemamo ni{ta. Stranke moraju da slu{aju pre svega voqu naroda, a na{a voqa u ovom trenutku je da pomognemo Srbima ma gde oni bili.
To Vuk Dra{kovi} ne ~ini, naprotiv, direktno podsti~e dezerterstvo i
izdaju koja za sve nas moè biti kobna” – kaè se na kraju saop{tewa.
Me|e Vuka Manitoga
Mada tvrdi da su granice Srbije na zapadu “do posledweg srpskog manastira”, na konferenciji za {tampu odrànoj 10. aprila 1991. godine,
nagla{avaju}i da “moè od svojih sunarodnika biti progla{en za izdajnika zbog svoje ideje”, Vuk Dra{kovi} je, pomiwu}i pitawe “{ahovnice”rekao:
“Za Hrvate je to nacionalan simbol, a za Srbe simbol sistema koji je
nad wima po~inio genocid. Pri tome je apsurdno terati Srbe da prihvate {ahovnicu, ali isto tako je apsurdno osporavati Hrvatima da isti~u
svoj barjak. Zato mislim da bi na podru~ju SAO Krajina najboqe re{ewe
bilo da {ahovnica i srpska nacionalna zastava, sa krstom i ~etiri S,
stoje zajedno”.
“Ve~erwe novosti” 22. juna 1991. godine prenose izjavu Vuka Dra{kovi}a datu “Borbi” u kojoj govori i o razdruìvawu Hrvatske i Slovenije:
“U slu~aju otcepqewa zapadnih republika zaposednu}emo na{e zapadne granice”.
Mo`da je zbog toga 30. avgusta na konferenciji za {tampu “Politika”, 31. avgust 1991. godine, na primedbu stranog novinara da nema podr{ku srpskog naroda u Hrvatskoj, Vuk Dra{kovi} odgovorio da saàqeva
taj narod, “da je srpski narod u Hrvatskoj jadan, jer je izmanipulisan”. Rekao je, tako|e, da “od kada se puca nije i{ao u Knin, Slavoniju, niti u druge krajeve u Hrvatskoj u kojima u ve}ini ìvi srpski narod”. Prema wegovim re~ima, wemu i wegovoj partiji odlazak u srpske krajeve u Hrvatskoj zabranila je oficijelna vlast u Srbiji, protiv koje }e SPO u saradwi sa “demokratskim i miroqubivim snagama Srbije” organizovati miting 8. oktobra.
U “Dugi” 1. decembra 1993. godine pori~e pri~u o Arnautima i svojoj
borbi protiv wih:
“Socijalisti~ka partija Srbije je na najboqem putu da Srbiju dovede
dotle da ne}e mo}i ni jednim damarom da mrdne i da odbrani sutra Staru
Srbiju kada bude progla{ena u tom trenutku albanska dràva od Stare
Srbije. Ja mislim da ova vlast ovakva, upravo radi u interesu tih koji bi
da Staru Srbiju, kao da je naramak sena, nabodu na vile i prebace preko
Prokletija. Da oni tzv. srpski patrioti koji zagovaraju tezu da pak [iptare treba prebaciti preko Prokletija, da se Kosovo i Metohija mogu
odràti samo policijskim i vojnim terorom i batinom, tako|e rade u interesu odvajawa odnosno gubitka Kosova i Metohije”.
Ili jo{ jedna poruka muslimanima u Ra{koj:
356
“Onome ko èli tursko i koji po Nemawinoj zemqi priziva tursko,
i ko ne zna da je tursko sahraweno u Srbiji jo{ 1912. godine poru~ujem:
îm SPO pobedi na izborima, svi oni }e, bogme, u tursko”.
Samo nekoliko godina kasnije obru{io se drvqem i kamewem na
Srpsku radikalnu stranku i Vojislava [e{eqa zato {to nikada nisu
odustali od takvih ciqeva. [to da ne, Dra{kovi} je, mada ga niko nije
terao na to, jo{ 1990. godine izjavio da “zna da je politika kurva”.
“Ve~erwe novosti” 29. juni 1990. godine:
Dra{kovi}: Kada sam u januaru ove godine rekao konfederalne, razbijene Jugoslavije ne moè biti po republi~kim granicama iz 1943. godine, ovde, u srpskom narodu, na mene se sru~ila zaista neverovatna histerija mr`we.
To je bilo prilikom promocije SPO?
– Kada je obelodawen predlog – dakle, ne program – nego nacrt programa SPO, predstavqali su me kao ludaka, kao ~oveka koji koqe, kao
idiota. Ja sam zapravo govorio najhladnokrvnije {to moè biti, kao
pravnik, kao profesionalac, jer ako se Jugoslavija raspada, onda Srbija
mora da dobije ono sa ~ime je u{la u Jugoslaviju, svoj miraz.
– Ho}ete li to boqe objasniti?
– Pa, po{to mi od 1. decembra 1918. godine nismo izgubili nijedan
rat, po{to ni za jednim stolom nismo potpisali me|unarodni ugovor
kao poraèna strana, po kojem prepu{tamo svoje nacionalne i dràvne
teritorije iz 1918. godine, postavqa se pitawe: na osnovu ~ega bismo ih
mi prepustili, osim da za ratnu ~iwenicu, za rat kojeg smo izgubili, u
kojem smo poraèni, priznamo Josipa Broza Tita, Stevu Kraja~i}a ili
Pepicu Kardeq. Pa, zar oni da nam uzmu dràvne teritorije?!
– Govorili ste tom prilikom i o zapadnim granicama Srbije?
I opet sam rezonovao i kao pravnik, i kao kwièvnik, kao intelektualac, kao humanista, jer je nezamislivo da jedan narod, hrvatski narod, prvo
pokoqe drugi narod, a onda, iz tog zlo~ina izvla~i dràvnu korist za sebe.
Ja tada nisam èleo da kaèm kuda se prostiru zapadne granice Srbije, po{to je to i nepotrebno, jer ih je odredio Ante Paveli}: svuda gde
su na{a grobqa, kuda je sa usta{kog noà tekla na{a krv, svuda su tamo
vaqda zapadne granice Srbije. Pri tome su svi pre}utali da sam istakao,
da i sada isti~em, da bi velika sre}a bila – i po Srbe, a po svoj prilici
i za ostale– da Jugoslavija nikad nije ni stvorena”.
25. avgust 1990. godine “Ve~erwe novosti”:
“Lider SPO Vuk Dra{kovi} o svojim pristalicama, novom Ustavu
Srbije i “promenqivim zapadnim granicama”.
– A one bi onda obuhvatale sve ono {to Vi zovete srpske zemqe?
Dra{kovi}: Apsolutno. Tu ne da nismo napravili nijedan ustupak,
nego ga ne}emo nikada napraviti. Zapadne granice Srbije – evo upravo su
ju~e i do drugog septembra }e biti ome|ene referendumom. Ovo sve kuda
ide referendum u Hrvatskoj to su zapadne granice zapadne Srbije. I nije ih crtao Jovan Ra{kovi}. I nije ih crtao ju~e srpski narod, nego ih je
pre svega tuda postavio Ante Paveli}, od ’41. do ’45. Kuda je god sa hrvatskog noà kapala srpska krv, tu su granice Srbije.
357
Na{ je stav jasan. Isto~ne granice Srbije su svetiwe koje nikada ne
mogu niti smeju postati jame. A zapadne granice Srbije su jame, koje moraju postati svetiwe”.
U intervjuu “Dugi” 28. aprila 1990. razgovor te~e ovako:
“Kad pomiwete granice, prime}ujem da one imaju vidno mesto u Va{em programu. Kako mislite da ih ostvarite ako ne krvoproli}em?
Svi li pitate isto pitawe!
– Ali, to je veoma va`no pitawe! Jer, to daje i te kako militantan karakter va{em programu.
Uzvra}am kontrom i pitam: da li smo mi spremni da prihvatimo mapu
koja je nekoliko meseci pre nego {to je Vuk Dra{kovi} seo da pi{e predlog programa SPO umnoèna u desetine, u stotine hiqada primeraka?
Tu|manovu mapu. Po toj mapi granica izme|u nas i NDH je na ona dva savska
mosta usred Beograda. Novi Beograd, Zemun, sve do Novog Sada je NDH, ide
daqe preko Drine prema moru i uzima Crnu Goru sa Tivtom i Kotorom.
Ako je neko do{ao da nam usred prestonice postavi takvu granicu,
onda je, vaqda, ra~unao na na{e budala{tine, na na{a budalasta razmi{qawa u stilu, moè to i bez prolivawa krvi”. Pa ako ovo moè da pro|e {to Tu|man ho}e...
– Pa, je li pro{lo?
Pa, ne}e pro}i! Zato {to }e srpski narod biti spreman da za tu stvar
prosipa krv. I mora je prosipati. Granica na Savi ne}e biti, ali se Beograd sa istom odlu~no{}u mora braniti i na Kupi. Za{to bismo mi bili, evo, ve} spremni da ginemo, da priznamo da ne damo da nam granica bude usred Beograda, sa kojim to pravom onda dajemo Bosansku Krajinu, Liku, Kordun, Baniju?”
U emisiji Radio Beograda “Niko kao ja” 25. septembra 1990. godine
izjavquje:
“Sva nesre}a u Jugoslaviji poti~e od Hrvata. Oni su maligno tkivo u
Jugoslaviji. Wihova mr`wa prema Srbima je tako stra{na da mene hvata
strah i ào mi je tog sveta.
U slu~aju konfederalizacije Jugoslavije, wenog raspada, srpskoj dràvi bi trebalo da pripadnu sve teritorije koje su prvog decembra 1918.
pripadale tada{woj Kraqevini Srbiji. Osim toga, i teritorije na zapadu, u dana{woj Herceg – Bosni, Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji u kojima su Srbi na dan {estog aprila 1941. bili u ve}ini.
“Zna~i – kaè Dra{kovi}, granice Srbije su otprilike tamo gde su
ih zapadni saveznici projektovali Londonskim ugovorom 1915. godine.
Ide se od Papuka, Kupom, Unom, do iznad [ibenika. Mora da bude izvesnih vibracija, ali u svakom slu~aju Knin, Ogulin, Jasenovac, Osijek, Barawa su u Srbiji”.
Treba li da vas opomiwemo na delove ove analize u kojima se jasno vidi da je Dra{kovi} samo nekoliko meseci kasnije, odmah po izbijawu rata,
pozvao “mladost Srbije da ne ide u rat i ne gine za teritorije koje nisu na{e, eksplicitno ozna~avaju}i kao hrvatske sve gore nabrojane teritorije.
Treba li da vas opomiwemo na izjave o “sun|eru koji upija srpsku krv zbog
luda~ke granice Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, koju su zami slili komunisti~ki generali i srpski fa{ista Vojislav [e{eq”.
358
“Politika” 23. septembra 1991. godine, ovako izve{tava o mitingu
Vuka Dra{kovi}a koji je odràn u Negotinu 22. septembra:
“Govore}i pred nekoliko hiqada qudi na tribina “Kuda ide Srbija”
u Negotinu, Vuk Dra{kovi}, lider Srpskog pokreta obnove, osudio je
Armiju da u ratu u Hrvatskoj nastupa dosta neodlu~no i da nije pokazala
ni pet odsto svoje vatrene mo}i.
Pri tome, Dra{kovi} smatra da opravdawe da JNA ne sme da ide na
vlastiti narod “u ovom slu~aju ne odgovara jer usta{ki legionari i talog vaskrsli u Drugom svetskom ratu nisu hrvatski narod, niti na{i sugra|ani”.
Dra{kovi} je, tako|e, govorio i o tome da je mnogo puta do sada Srbija krvarila i gubila svoje najboqe glave – izvan svojih granica, da bi
drugi imali dràve. “Dosta smo se di~ili nebeskom Srbijom, a ja i SPO
èlimo da kona~no budemo velesila i ovde, da imamo jaku, zemaqsku Srbiju”, dodao je. Po wegovom mi{qewu, ako ve} treba da se ide u rat, onda
treba da krenu wegovi vr{waci – drugopozivci i tre}epozivci, a nikako |aci i studenti.
Na kraju, Dra{kovi} se osvrnuo i na mirovnu konferenciju u Hagu,
istakav{i da je dovoqno da u sastavu na{e delegacije bude i general –
pukovnik Blagoje Ayi}, i da tamo u svetu ispri~a kako su mu, na Boì}
1942. godine u selu Pridvorice usta{e poklale celu porodicu – trideset sedmoro Ayi}a.
U intervjuu “Dugi” 15. decembra 1993. godine na pitawe: “Da li je
va{ stav, stav va{e stranke i Deposa prema Republici Srpskoj Krajini
i Republici Srpskoj kao ne~emu {to }e biti dràve, kaè:
Kada gledate uve~e vremensku prognozu i kad se Srbiji prika~i Republika Srpska, da vidimo kakvo }e vreme biti u Republici Srpskoj, moète li misaono da pretpostavite da }e nam tako izgledati dràva? Geografski, konfiguracijski. To bi bila jedinstvena dràva na svetu takve
vrste. Granice su potpuno nelogi~ne i trebalo bi u svakom trenutku
500.000 vojnika da ih brani. SPO je od po~etka bio protiv razbijawa Jugoslavije i ne bi se razbila sigurno da 90-te godine nije pobedio \avo
koji je pobedio”.
Zaboravqa da su “Ve~erwe novosti” 1. januara 1993. godine objavile
wegovu izjavu u kojoj, veli~aju}i Depos, tvrdi da bi pobedom na izborima
obezbedio ba{ takvu dràvu za kakvu se sada ne zalaè zato {to je obezbedio neko drugi. Zavist, surevwivost, ne daju mu da se kao Srbin obraduje nekoj srpskoj pobedi:
“êlni ~ovek SPO-a podse}a da bi “rat u Bosni bio zaustavqen za
najduè dva meseca da u Srbiji nije bilo izbornog laìrawa”, a on bi
li~no za Boì} poru{io grani~ne prelaze i carine na Drini i okrivquje Milo{evi}a i [e{eqa.
“Dok sam ìv, tu granicu ne}u priznati. Ja nisam ro|en u inostranstvu, a sad moram da idem u inostranstvo zahvaquju}i Milo{evi}evoj politici”, kaè Vuk Dra{kovi} i obrazlaè:
“Depos je bio jedna velika nada: od \ev|elije do iza Knina uspostavili bi mir i zajedni~ki dràvni krov, a tu bi zemqu uredili iznutra
pravi~no, i kako bi svet priznao. Tom svetu zvani~na srpska politika
359
nije objasnila ni banalne stvari, kao da je razlika izme|u pravoslavnih
i muslimana u Bosni mawa nego izme|u katolika i protestanata u Americi. Svet nije reagovao iz straha od velikosrpske, ve} od srbokomunisti~ke hegemonije”– uveren je Dra{kovi}.
Lider SPO dodaje da Jeqcin i Kozirjev nisu protiv Srba zato {to su
pravoslavni, ve} zato {to “reìm Slobodana Milo{evi}a direktno, ~ak i
finansijski, podràva boq{evi~ku opoziciju dvojice ruskih ~elnika”.
Za “Borbu” 31. oktobra 1994. godine kaè:
“Mnogi nas nisu razumeli kada smo jo{ 1990. godine kazali da se srpstvo ne brani u Kninu i Gori Romaniji, ve} se Knin i Romanija brane u
Srbiji.
– Branili smo od po~etka mir, kad su politi~ki lopovi i kukavice
sedeli u Srbiji i terali decu u smrt.
Svet je na na{oj strani. Ko je hteo islamsku dràvu – Karayi}. Svet
je i danas ne}e, a Karayi} je zamislio da stvori islamsku dràvu, a onda
da bude gazda na par~etu koje mu pripadne – rekao je Dra{kovi}.
On je potom objasnio da ova stranka nije za narodni kapitalizam i
deqewe deonica svima. To je udica na koju neke stranke poku{avaju da
upecaju qude. Treba da se izra~una ko je koliko ugradio u svaku fabriku,
a potom se tek izvr{i raspodela deonica – kazao je lider SPO”.
Ne radi se ovde samo o nedoslednosti, bolesnoj poslu{nosti, zaboravu. U pitawu je izdaja, u najteè i najgore vreme, prevrtqivost izazvana
te{kom bole{}u, bolest izazvana dugotrajnom upotrebom opijata, za koje treba mnogo novaca. Dra{kovi} zbog novca koji mu je potreban za nabavku kokaina pi{e nacionalisti~ke kwige, raspaquje nacionalne strasti, ali kada treba ostvariti obe}awa sawa bele mi{eve i napada one koji rade ono {to je on, koliko ju~e, obe}avao.
Miting u Ni{u, 11. oktobra 1990. godine: “Ne}emo da ru{imo Jugoslaviju. Kolibu kad ho}e neko da nam sru{i treba da se pobunimo, pa neka
je najru`nija koliba... Mi nemamo ni{ta protiv da se razvedemo. Ali da
se qudski i pametno razvedemo, iako mislimo da bi razvod, posle svega,
bio katastrofalan i porazan po sve. Moèmo od Jugoslavije stvoriti
jednu federaciju ili konfederaciju po uzoru na [vajcarsku, punu kantona, raznih pokrajina, oblasti, autonomija, gde }e svima biti {iroko i
potaman. To je na{ ideal”.
Ali zato 28. oktobra 1990. godine, na svetskom saboru SPO u Beogradu, o istom problemu govori:
“Naprosto, niko nema pravo da ni Hrvatima, ni Slovencima silom name}e federaciju, niti da spre~ava te narode da osnuju svoje suverene dràve. Niko, tako|e, ne sme da pori~e ni istorijska, etni~ka i ratna prava
srpskog naroda, do|e li do konfederacije ili rastura zajedni~ke dràve.
SPO }e, u tom slu~aju, dosledno i neodustajno insistirati na tome da niko
od Jugoslavije ne moè otcepiti ili na {tetu srpskog naroda konfederalizovati teritorije koje su se 1. decembra 1918. na{le u sastavu onda{we
Kraqevine Srbije, a ni teritorije u dana{woj Bosni i Hercegovini u kojima su Srbi bili ve}inski narod pre po~iwenog usta{kog genocida nad
wima. Ovo je nalog istorijske pravde i oko toga nema poga|awa”.
360
A samo nekoliko dana pre, 11. oktobra 1990. godine, na mitingu u Ni{u govori:
“Neka ih |avo nosi sa ratom. Ne bi to bio ni prvi ni posledwi rat
koji su Srbi vodili. Mi ga ne èlimo, daleko mu lepa ku}a. Rat u kome bi
nas vodili ovi boq{evici, Srbi bi izgubili i to je ono najtragi~nije.
JNA }e se raspasti a srpska vojska ne}e biti formirana”. Istog dana kaè: “Kako se primi~e 9. decembar, ja ~esto govorim: sve me vi{e hvata
strah od pobede SPO. Velika je obaveza pred nama ako pobedimo. A provalija je pod Srbijom, ako ne pobedimo”.
U intervjuu “Dugi” avgusta 1992. godine, ponovo govori druga~ije o
granicama:
– Ali, kad je najnoviji rat u Jugoslaviji ve} po~eo, onda ste – kao lider Srpskog pokreta obnove – predlagali formirawe srpske vojske.
Predlagali ste tako|e, i na~ine kako da se rat {to pre okon~a.
Dra{kovi}: Prvo, rat nije morao da po~ne. Ali kad je ve} po~eo – i
kad je |avo do{ao po svoje – iz nu`de sam predlagao mnoge stvari koje bi
taj rat u~inile veoma kratkim i bez ovakvih silnih razarawa i nesre}e.
Prvu stvar koju sam predloìo posle odluke – po meni nerazumne –
da Jugoslovenska narodna armija napusti Sloveniju, bila je ta da se JNA
odmah povu~e na rubne zapadne granice srpskih zemaqa pridràvaju}i se
etni~ke mape ustanovqene na dan 6. aprila 1941. godine, pre genocida.
Naàlost, neki politi~ki nedou~eni qudi, lideri èqni jeftine
i krvave slave, megalomani, qudi u oblacima, plasirali su po nas fatalnu granicu: Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica, {to nikada nije bila etni~ka mapa srpskog naroda na zapadu, pozivaju}i se, pri tom na
Londonski ugovor iz 1915. godine i sipaju}i pra{inu na{em narodu u
o~i, jer taj Londonski ugovor iz 1915. godine Srbija nije potpisala, pa
on nije ni mogao biti nekakav me|unarodno – pravni akt na koji smo se
mogli pozvati gotovo osamdeset godina kasnije.
Kona~no, i po predlogu toga Londonskog ugovora, koji je nu|en Srbiji,
granice ne idu linijom Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica, nego
linijom preko Papuka, Kupe, [ibenika. Ali, da ne govorimo sada o tome.
Ho}u samo da kaèm da se nije trebalo pozivati na ne{to {to ne postoji, ili {to je megalomanija i {to niko ìv ne}e da prihvati, jer je u
zavadi sa istorijom, nego da se naprosto trebalo povu}i na na{e etni~ke
rubne granice prema mapi od 6. aprila 1941. godine.
– Je li to ona mapa koju ste pred TV kamerama pokazali posledwem
jugoslovenskom predsedniku, koji }e se kasnije hvaliti da je svoj zadatak
rasturawa Jugoslavije “~asno obavio”.
Dra{kovi}: Dakle, Barawa, vukovarski kraj, zapadni Srem, zapadna
Slavonija, kompletna, da je tako nazovem Kninska krajina – to su te zapadne me|e na{eg naroda.”
U vreme najve}ih lomova u glavi i politici Vuk Dra{kovi} upu}uje
letak borcima u Barawi, pozivaju}i ih na dezerterstvo i defetizam. O
tome pi{e “Borba”, 7. januara 1992. godine:
Beli Manastir – Barawom je ovih dana kruìo letak SPO, koji je
potpisao Vuk Dra{kovi}, u kome se Srbi pozivaju na dezerterstvo i povratak u Srbiju. U wemu, izme|u ostalog, pi{e:
361
“Sada{wi reìm u Srbiji postao je talac u rukama komunisti~kih
generala i dopustio da se jedna pravedna borba pretvori u okupatorsku, a
Srbija da ostane bez ijednog saveznika. Za{to su napadnuti i bombardovani [ibenik, Dubrovnik, Osijek, Vinkovci? To nikad prava srpska vojska ne bi radila.
Sada{wa vlast u Srbiji radi sve da odgodi vreme mira. Jer mir zna~i i kraj reìma u Srbiji.
Zato, bra}o Srbi, odbijmo da radimo prqave poslove za druge, odbijmo poslu{nost komunisti~kim generalima i vratimo se u Srbiju. Nema
Hercegovine, Like, Knina i Pakraca, gde nema [umadije i Beograda, demokratske Srbije” – kaè se, izme|u ostalog u ovom letku.
Demanti Vuka Dra{kovi}a
Govore}i na proslavi Badwe ve~eri u Vaqevu, Vuk Dra{kovi} se osvrnuo i na letak sa wegovim potpisom kojim se Srbi “pozivaju na neposlu{nost komunisti~kim generalima”, a koji je ovih dana kruìo Barawom.
Celu pri~u u vezi s letkom Dra{kovi} je nazvao podmeta~inom koju je prognozirao kada je rekao da srpska vlast sprema {tampawa letaka protiv SPO.
“Ve~erwe novosti” 8. januara 1992. godine analiziraju doga|awa oko
letka i demantija i konstatuju slede}e:
“Najpre je letak s potpisom Vuka Dra{kovi}a deqen u Barawi. Potom Vukov govor u Vaqevu na centralnoj proslavi Badwe ve~eri. Vuk je
demantovao autorstvo letka, a u Vaqevu izgovorio gotovo sve {to u wemu
pi{e! Oni koji ne pate od amnezije znaju da je preostale ideje iz letka iznosio u vi{e navrata na javnim skupovima, u intervjuima, ili konferencijama za {tampu. Re~ju, autorstvo je potpuno”.
Letak i wegov “demanti” postali su, tako, samo deli} paradoksalne
pri~e koju lider SPO zagovara, pri~e koja nije od ju~e, a koja moè posluìti samo zbuwivawu naroda, pa i samih Vukovih pristalica.
Paradoks prvi: Vuk kaè da se srpstvo ne brani u Krajini, Pakracu,
Glini ili Borovom Selu, ve} u Srbiji, a pri tom kroji kartu nove Jugoslavije pomeraju}i granice Srbije izvan postoje}ih. Ni sam Bog, kojeg
lider SPO toliko ~esto priziva, vi{e ne bi znao koje teritorije pod
Srbijom Vuk podrazumeva.
Paradoks drugi: Ako, po Vuku, padne neka od Krajina (one su, sad, pa
opet srpske zemqe) jaka i demokratska Srbija }e je sigurno povratiti.
Prvi deo re~enice kao da je izgovorio sam Tu|man, dok drugi pripada
Dra{kovi}u koji tom istom Tu|manu (i nama svima) ne obe}ava drugo do
rat posle rata. Posle mira, posle plavih {lemova.
Paradoks tre}i: lider SPO optuùje sada{wu vlast u Srbiji govore}i da sve ~ini da odgodi vreme mira, jer mir zna~i i kraj reìma u Srbiji. To pi{e u letku koji Vuk demantuje, a u Vaqevu izjavquje isto, samo
drugim re~ima. Tvrdi da srpska vlast iz potaje podràva rat, a da Srbi
treba da nastave tamo gde su stali 9. marta. Tako Vuk, zalaù}i se toboè
za mir, osim Hrvatskoj obe}ava i gra|anski rat Srbiji.
Paradoks ~etvrti: Vuk veli da jedino kraqevska vojska nije nikada
imala dezertere. Nedostajalo je jo{ samo da doda: a i za{to bi, kada nije
vodila osvaja~ke ratove. Ispada tako, da, {tite}i srpski narod u Hrvat362
skoj od genocida (onaj isti, voqeni, Vukov narod) JNA vodi osvaja~ki
rat iako bi se ve} sutra, srpska vojska kakvu Vuk prièqkuje na{la daleko od postoje}ih granica.
Ova ~iwenica ne}e spre~iti Vuka da javno oplakuje momke {to se u
limenim sanducima vra}aju u Srbiju. Vaqda, uistinu, ne misli da bi se
posle, recimo, ponovnog vra}awa eventualno izgubqenih krajina, svi ti
momci vratili na belim kowima? Bio bi to paradoks peti.
Onima koji takve apsurde na ~elu s Vukom umnoàvaju vaqa re}i isto {to je Dra{kovi} izgovorio u Vaqevu: “Oprosti im, Gospode, ne znaju {ta rade”.
U izjavi za list “Borba” povodom osloba|awa Vukovara, kaè:
“Ne mogu da ~estitam vukovarsku pobedu, koju tako eufori~no slavi
ratnom propagandom opijena Srbija. Ne mogu, jer ne}u da se ogre{im o
mrtve, o hiqade mrtvih, a ni o neprolazni bol i nesre}u svih preìvelih Vukovar~ana.
Prokleti bili, {ta su nam u~inili – kunu preìveli Srbi i Hrvati iz Vukovara. Pri tom, naj~e{}e spomiwu dva imena.
Niko, izgleda, kao `rtva sama ne ume da odredi epicentar svog stradawa. “Neovisna Hrvatska ili smrt” – govorio je T. “Federacija ili smrt” – govorio je M. Smrt je bila jedina stanica u kojoj su se ukr{tali wihovi vozovi. Neizbe`ni ishod takve politike je ovo {to je ostalo od Vukovara.
Iz mrtvog Vukovara ti slavqenici i ti jedini pobednici izdaju komandu: Na Vinkovce, na Osijek! Posle Hiro{ime bi}e i Nagasaki”.
Pomislio bi ~ovek da se srpskom narodu obra}a duhovnik iz kelije,
koji dane provodi u molitvama Bogu i ne zna {ta se de{ava – ko sa kime
ratuje, ko je koga napao, ko se brani i osloba|a svoje. Vuk Dra{kovi} pokazuje bolest, patolo{ku mr`wu prema predstavnicima svog naroda koji
imaju uspeha u odbrani srpstva. Optuùje ih za osvajawa, osloba|awe Vukovara luda~ki izjedna~ava sa zlo~inom koji je Amerika po~inila baciv{i atomsku bombu na Hiro{imu i Nagasaki, a onda, u istoj izjavi, samo deset redova daqe, savetuje srpsku vojsku:
“Srbiju treba spasavati od sun|era koji traì sve vi{e krvi. Od pomra~enih umova koji bulazne o nekakvoj granici Karlovac – Karlobag –
Ogulin – Virovitica.
Samo dotle dokle je na{e i ni korak daqe. A dokle je na{e pokazuje
etni~ka mapa iz 1941. godine, pre usta{kog genocida. Dotle Evropa i
svet moraju da nam priznaju”.
Naravno, pod uticajem kokaina, u februaru mesecu 1999. godine, odmah po ulasku u Jugoslovensku vladu Momira Bulatovi}a poru~uje Amerikancima: “Ja na{e prijateqe Amerikance ne optuùjem zato {to su
bacili atomske bombe na Hiro{imu i Nagasaki. Bili su napadnuti”!
Prove{}e ~itav ìvot brane}i Ameriku, iako ona prema srpskom
narodu ~ini zlo~ine nezapam}ene od Drugog svetskog rata. U intervjuu
datom “Politici” 2. juna 1991. godine, hvali ameri~kog ambasadora Vorena Cimermana:
363
Cimerman je divan
– Javnost se posledwih meseci pita otkuda takva prisnost sa ameri~kim ambasadorom u Jugoslaviji gospodinom Vorenom Cimermanom?
Otkud vi to znate?
– Qudi govore. Kaù da se sa wim vi|ate ~e{}e nego drugi opozicioni prvaci.
– Pa ne}e biti. Sa gospodinom Cimermanom sam se vi|ao iskqu~ivo
na prijemima u wegovoj rezidenciji, na ru~ku. Mogu vam re}i da je to jedan veoma obrazovan ~ovek, divan, koji izme|u ostalog govori i srpski jezik. Zamolio sam gospodina Cimermana da ru~amo i da od wega ~ujem sve
u vezi sa Nikleovim amandmanom. On je prihvatio. Na{li smo se potpuno sami i onako uz ru~ak pri~ali. Gospodin Cimerman me je uveravao da
nije bila namera ameri~ke vlade da ucewuje srpski narod, ve} da izvr{i
odre|en pritisak na srpsku vlast.
– To ba{ nije odlika demokratije?
Sumwam da jedna nedemokratska vlast ima pravo da odbija prigovore
i zamerke koje joj se upu}uju bilo iz zemqe ili inostranstva. Ube|en sam
da ciq SAD nije bio da ka`wavaju srpski narod”.
U me|uvremenu, neznano iz kog razloga, sve one koji nisu odustali od
borbe za spas srpstva i srpskih teritorija osu|uje grubo, grubqe od Nemaca i Amerikanaca. U “Intervjuu” od 23, septembra 1994. godine, na pitawe: Otkuda tako snaàn ratni lobi u Srbiji? Odgovara:
“Za{to ti qudi sna`no udaraju u diple rata, treba wih pitati. Mo`da ja gre{im, mo`da sva ova vizija budu}nosti Srpskog pokreta obnove
nije dobra. Mo`da je ratni put pre~i i boqi, ali ta gospoda su du`na da
pokaù ~iwenice. Oni su du`ni da pred Srbijom istupe sa mapama za koje vredi ginuti i da kaù: za ove granice u Bosni }e poginuti jo{ toliko
i toliko Srba. Dok ne dostignemo i ne utvrdimo i od sveta dobijemo priznawe za ove granice, iz Bosne }e se iseliti jo{ toliko i toliko Srba.
Bitka za ove granice neminovno }e uvu}i Srbiju i Crnu Goru u taj rat,
uvu}i }e Albaniju, planu}e Kosovo, do}i }e do jednog stra{nog rata na
Balkanu, ~ak sa mogu}no{}u da se ti tektonski poreme}aji smrti premeste na podru~ja Rusije i zahvate celu Evropu.
– Gospodari rata du`ni su, dakle, da kaù.
Du`ni su da kaù koliko }e jo{ srpske omladine pobe}i iz Srbije
zbog takvog rata, koliko }e to ko{tati ve} iznurenu i umornu srpsku
ekonomiju, koje prakti~no gotovo i nema, i gde }emo se nakon svih tih
smrti i postradawa na}i na nekom kajmak~alanskom visu pobede, {to je
apsolutno nemogu}e, ili u najboqoj Slivnici na{ega naroda, {to je sasvim izvesno.
Du`ni su da kaù kako mogu tako silovito podràvati davawe
smrtnih pri~e{}a ìvim Srbima po Bosni i Hercegovini od strane
pojedinih na{ih vladika i sve{tenika koji ih tako spremaju za prese qewe Lazaru, i da kaù koja }e to me|unarodna konferencija i me|una rodni sud pravde Srbima dati Bosnu i Hercegovinu, kad ta Bosna i Hercegovina bude zemqa samo srpskih grobova, kad tamo ne bude ìvih Sr ba.
364
Sve{tenici sa strojnicama
– Pomenuli ste vladike. Zar vam se ne ~ini da je mo`da jednu od presudnih podr{ki odbijawa mira dala Srpska pravoslavna crkva?
Mislim da treba razdvojiti Crkvu u tom smislu da je na jednoj strani sve{tenstvo, ~ija ogromna ve}ina nije zalutala, i sa kojom ve}inom je
patrijarh i zna~ajan broj na{ih episkopa, od jedne naàlost militantne
grupe episkopa, koji su u ovom ratu zaboravili i neke najtemeqnije
principe Hristove vere. Od takvog pona{awa te mawine i Crkva i narod na{ imaju samo {tete”.
Za manitog Vuka Srpska pravoslavna crkva je dobra samo ako sve{tenici dolaze na wegove mitinge i drè vatrene govore protiv vlasti,
~ak i ako ta vlast ~ini najboqe za Srbe, kao {to je bilo cele 1991. godine. Ili mo`da ba{ zbog toga.
“Ve~erwe novosti”, 23. decembra 1991. godine pruàju Vuku Dra{kovi}u priliku da ispquje sve{tenike koji nose automate mada oni u rovu
i{~ekuju usta{e od kojih brane selo. Zabrawuje Dra{kovi} Crkvi pravo da osve}uje rod p{enice zato “{to je u dru{tvenoj svojini” a na sva usta se zalaè za usvajawe nekakve “Deklaracije o nacionalnom pomirewu”.
“Niko tada nije izgovorio nijednu pau{alnu re~” – kaè tim povodom Vuk Dra{kovi}. “Sve je bilo veoma konkretno. Pitali smo se – kako
je mogu}e da Patrijarh Pavle po{aqe ono pismo prestolonasledniku
Aleksandru II Kara|or|evi}u, savetuju}i ga da ne do|e na parastos svom
dedi? Prvi put, otkako ja znam, Patrijarh srpski je jednom verniku savetovao da ne do|e na parastos!
Pitali smo, kako je mogu}e da Patrijarh srpski osve{tava setvu
PKB, dakle, da osve{tava dru{tvenu svojinu kao temeq komunisti~kog
poretka. Pitali smo, kako je mogu}e da sve{tenici na{i sa blagoslovom
Patrijarha osve{tavaju kasina i da tropar Sv. Save ~itaju iznad flipera i “jednorukog yeka”. Uz to pitali smo – kako je mogu}e da sve{tenici u
prvim redovima prisustvuju proslavama AVNOJ-a i kako je to mogu}e da
sve{tenici SPC u mantijama hodaju boji{tem, sa mitraqezom u rukama?
Pitali smo se, nastavqa Dra{kovi}, sve to i jo{ ne{to: zbog ~ega
niko od episkopa na{e Crkve nije do{ao ni na jednu manifestaciju
SPO? Pa ~ak ni na krsnu slavu na{e stranke, a to je Vidovdan, ni na Sabor na{e stranke, ni na Akademiju posve}enu 50-godi{wici Ravnogorskog SPO.
Pitali smo i kakva je to Akademija nauka ~ija je ve}ina akademika za
rat, a protiv mira i kakvi su to akademici koji svoje kolege koji su za
mir izvr}u moralnom raba}ewu i etiketiraju ih kao – izdajnike.
– Ni ~uvenu Francusku 7 niste ba{ ostavili na miru?
Da, zapitali smo se gde je ta ~uvena, nekad slavna Francuska 7? Za{to }uti pred stra{nom ~iwenicom da se ~elnim qudima na{e kwièvnosti, kao {to je Mirko Kova~, razbijaju lobawe. Da se Vidosav Stevanovi}, ultimatumom, sa celom svojom porodicom mora preseliti u inostranstvo, da Rajko \uri} mora da beì.
365
Dakle, mi smo samo ove na{e ~elne institucije samo o{inuli blagim povetarcem sumwe. Nismo ni slutili da }e TV Novi Sad uprili~iti
svojevrsni duhovni imformbiro odnosno pozvali su u studio dva episkopa i predstavnika UKS da satanizuju opoziciju u Srbiji. Mislim da je
~ast toj dvojici episkopa i predstavniku UKS nalagala da ustanu i napuste studio onog trenutka kad je voditeq emisije Milorad Vu~enovi} izgovorio re~enicu inkvizicije: “Molim vas da odgovorite na neke optu`be opozicionih stranaka, s tim {to ne}emo da spomiwemo gledaocima
o kakvim se optu`bama radi, kako im ne bismo davali legitimitet”!
Vuk Dra{kovi} daqe isti~e da je onda “u mraku”, kad se i ne zna {ta
je optuèni rekao, po~elo inkvizicijsko su|ewe i po~eo je “duhovni informbiro”. Dra{kovi} tako|e dodaje da je komunisti~ka propaganda danima koriste}i autoritet dvojice episkopa i predstavnika UKS, èstoko napadala i satanizovala opoziciju.
“Najvi{e me je zabolelo to {to su te no}i izrekla ta dvojica vladika, umni qudi i moji prijateqi, uz to qudi koji vaè za prave duhovnike
ne samo u na{oj crkvi, ve} u celom pravoslavqu. Oni su svojim nastupom
branili ideje velikog inkvizitora, a ne temeqe one istinske Hristove
vere, dakle, temeqe na{eg svetosavqa. Izre~ene su re~i da u ovoj zemqi
nema ~oveka koji se sme usuditi da daje savet patrijarhu i da u ovoj zemqi
nema nikoga ko sme da se usudi da ne{to prigovori patrijarhu.
Tu svetu nedodirqivu poziciju patrijarha gospodin Be}kovi} je preneo i na sebe i na ~elne qude Akademije rekav{i doslovno: “Kulturni je
genocid kada se kritikuju najboqi u jednom narodu, jer {ta }e tek re}i o
najgorima kad tako govore o – najboqima”.
Ja }u gospodina Be}kovi}a da podsetim da je u temequ hri{}anstva
sumwa. Sumwa je osnov vere i onaj ko me li{ava prava na sumwu, li{ava
me i pravoslavqa. A pripadnik vere velikog ikvizitora ne}u da budem.
Se}ate se, podsetio je Dra{kovi}, da je Mojsije naredio da je subota
sveti dan i da se subotom ni{ta ne sme raditi. A Hristosu su u subotu
priveli bolesnicu da je isceli i on je iscelio! Fariseji, sadukeji i kwièvnici tog doba, misle}i da su ga ulovili kao jeretika, kao kr{ioca nesumwive vere podse}aju ga na zakon, a Hristos odgovara: “Nisu qudi radi
subote, nego je subota radi qudi”!
Sumwa je osnov vere. Pa niko, zaista, ko drì patrijarha srpskoga za
svetog oca i poglavara narodnog ne moè a da ne sumwa i u samog patrijarha. Nije srpski narod radi patrijarha, nego je patrijarh radi srpskog naroda. Ne postoje Srbi radi Udruèwa kwièvnika Srbije i predsednika
UKS, ve} je obrnuto. Isto je i sa Akademijom. [ta to zna~i da se ne mogu
davati saveti patrijarhu, kad i Hristos sam vapije traè}i savete od svojih u~enika, kad traì savete od svih qudi koje sre}e – pita Dra{kovi}.
“[to se mene li~no ti~e, ja }u sutra, ako treba, oti}i opet i poqubiti desnicu Patrijarhu Pavlu, jer qubim ruku koja je produètak ruke Sv.
Save Me|utim, uz sve to niko nema prava da mi oduzme pravo na sumwu.
Jer, zna~i li to, da sutra moè, ne daj boè, Patrijarh srpski u~initi
{ta ho}e, a da ignori{emo princip da mu se ne sme staviti zamerka”.
366
Smatraju}i da nije dovoqno da Srpsku pravoslavnu crkvu zbog pomo}i Srbima u ratu, optuì samo u Srbiji, Vuk Dra{kovi} daje intervju
“[piglu”, koji objavquje “Ekspres politika” 21. februara 1992. godine:
Umoran od ludila
“[pigl: Mirovni plan UN za Jugoslaviju bi mogao da propadne zbog
otpora srpskih vo|a u Hrvatskoj. Da li }e se rat opet rasplamsati?
Dra{kovi}: To nije iskqu~eno. Ipak, verujem da }e razum pobediti.
Kaè se: Put do razuma vodi preko ludila. Mi, Srbi i Hrvati, umorni
smo od ludila.
[pigl: Samoprogla{eni predsednik Srpske Krajine u Hrvatskoj
Milan Babi} odbija stacionirawe plavih {lemova u wegovoj oblasti.
Dra{kovi}: Babi} traì momentalne garantije za Srbe u Hrvatskoj. Ali, za izmene mirovnog plana ima dosta vremena i kad do|u plavi
{lemovi.
[pigl: I Srpska pravoslavna crkva je protiv mirovnog plana.
Dra{kovi}: Tre}i put u ovom veku poku{ava jedan deo crkvenog vo|stva da u ime kosovskog mita gurne Srbe u kolektivnu smrt. U bici na
Kosovu pre 600 godina, tom navodnom “najslavnijem listu” na{e istorije, poginuli su najboqi sinovi Srbije. Posle genocida nad Srbima u oba
svetska rata, sada patrijarh ponovo poziva na totalni rat, u kome bi u nekoliko meseci umrlo dva do tri miliona qudi.
[pigl: Za{to je Srbija uop{te po~ela ovaj rat?
Dra{kovi}: Srpski nacionalizam je isprovocirao nacionalizam
Hrvata. Hrvatski predsednik Tu|man je kao neki vanbra~ni sin srpskog
predsednika Milo{evi}a. Sada oba naroda moraju uàsno da se stide
zbog brutalnih zlo~ina u toku ovog rata.
[pigl: Tek kad je zapretila me|unarodna izolacija Srbija je pokazala razum. Do tada je vizija “Velike Srbije” odu{evqavala ~ak i beogradske intelektualce.
Dra{kovi}: Poziv na nacionalno jedinstvo Srba je zapalio àri{te. Ali toga je bilo i kod Nemaca u Tre}em rajhu.
[pigl: A ko }e sru{iti srpskog predsednika Milo{evi}a?
Dra{kovi}: Demokratska Srbija.
[pigl: Narodnim ustankom?
Komunisti~ki virus Vuka Dra{kovi}a
Dra{kovi}: Sve opcije su otvorene, a svaka vodi u demokratiju. Verujem da }e jo{ ove godine Srbija postati parlamentarna monarhija. Novi izbori mogli bi da se odrè pod nadzorom budu}eg kraqa Aleksandra
Drugog. Potreban nam je neko kao Huan Karlos”.
Vuk Dra{kovi} ima specifi~an odnos prema Srpskoj pravoslavnoj
crkvi, po principu, ja znam {ta je dobro {to Crkva radi, a {ta je lo{e,
odnosno, lo{e je sve ono {to Crkva radi a nije u politi~kom interesu
SPO”. To mu jasno saop{tava i Ravnogorski pokret, koji mu je jedno vreme verno sluìo. “Ekspres politika”, 4. maj 1995. godine:
“Ako ho}ete da gradite crkvu, onda gradite crkvu pokajnicu, ali o
svom tro{ku, a ne prilozima srpske emigracije”
367
Ovo je poruka iz otvorenog pisma Vuku Dra{kovi}u, koje je u ime
Ravnogorskog pokreta potpisao Radomir êda Milo{evi}.
U pismu se jo{ dodaje: “Sad vam je palo na pamet da gradite hram na
Ravnoj gori, ali o tro{ku naivnih vernika, naro~ito onih rasutih po svetu, koji jo{ nisu saznali da je u vama proradio pritajeni komunisti~ki virus. Poslali ste neku ènu da po Kanadi i Americi sakupqa dolare, navodno za taj hram. Ona se tamo la`no predstavqa – govori da je iz Ravnogorskog pokreta, iako Ravnogorski pokret nema s tim nikakve veze”.
Podse}aju}i Dra{kovi}a da nijedna crkva ne moè da se podigne bez
patrijarhovog blagoslova, ravnogorci izraàvaju sumwu da }e patrijarh
Pavle da pristane na taj ~in, jer: “Pa to je onaj isti patrijarh koga ste
nedavno, u va{em listu (“Srpska re~” prim.aut) “naslikali” sa kamom za
pojasom, pi{toqem, bombama i “kala{wikovim” u rukama! To je onaj isti
patrijarh koga ste vi li~no u nema~kom “[piglu” prikazali kao ratnog
hu{ka~a”.
Koriste}i nagove{tenu gradwu hrama na Ravnoj gori kao povod da
Dra{kovi}u ospore pravo sledbeni{tva Ravnogorskog pokreta, ravnogorci podse}aju Vuka da je upravo on “uz ime |enerala Draè Mihailovi}a dodavao surove optu`be da je bio saradnik okupatora i usta{a i da je
Ravnogorski pokret u su{tini bio izdajni~ki”, {to, kaù, sada poku{ava da poni{ti.
“Uhvatili ste se, Vu~e”, stoji u otvorenom pismu, “za |enerala Mihailovi}a i wegove potomke, iako znate da se Mihailovi}i zavr{avaju
Draòm i wegovim sinom Vojom, koji je poginuo u Bosni. Ostali Mihailovi}i su na drugoj strani. Koristiti ih sada kao mamac – nemoralan je,
nedostojan i profiterski ~in”.
Svoje obra}awe Vuku Dra{kovi}u predsednik Ravnogorskog pokreta
zakqu~uje preporukom da ipak gradi crkvu pokajnicu, “u kojoj }ete okajavati grehove u~iwene prema |eneralu Draì i Ravnogorskom pokretu”.
I kao {to je pred rat govorio o tome da je Isus Hristos umeo i bi~ da
potegne, da nije zlo~in zlo~inca kazniti, da je Wego{ pozivao da se tirjanstvu stane nogom za vrat, za vreme rata i posle wega, vo|en slepom poslu{no{}u, uàsava se toga i opomiwe da Hristos traì “da se podmetne i desni obraz, kada se dobije udarac po levom”.
“NIN”, 17. novembar 1995. godine:
“Kaè taj isti akademik: “Ja se ne usu|ujem ni da hvalim Srpsku crkvu,
a kamoli da je kritikujem”. Time je, sa visova svog zvawa i znawa, odvalio
“patriotsku” {amar~inu onima koji su se – gle svetogr|a! – drznuli da zamere na pojedinim izjavama i postupcima i nekim qudima iz na{e Crkve.
On se prema Crkvi postavqa idolopokloni~ki na isti na~in kao i
boq{evik prema partiji. On, me|utim, ne zna da za hri{}anina nijedna
crkva, nijedan ~ovek crkve, i Hristos nisu isto. Nije nijedan sve{tenik,
nije nijedan vladika “alfa i omega”, po~etak i kraj. Za hri{}ane, samo je
Hristos neporeciva Istina i ~ista Qubav. On je mera i dokaz na{e nesavr{enosti. Vladika koji skrene sa Hristove staze, mora se opomenuti.
Ovo ne znaju jedino neznabo{ci i licemeri.
Mi, naprosto, nemamo pravo da }utimo kad pro~itamo izjavu jednog
sve{tenika da je qudska sveta du`nost da na {amar uzvrati – {amarom!
368
Hristos zapoveda upravo suprotno: ko tebe po levom, ti mu podmetni i
desni. Prete{ka je to, znam, i nedosti`na zapovest za ~oveka. Sve{tenik, me|utim, mora da se drì tog na~ela sve dok je sve{tenik. I moramo
protestvovati ako on propoveda druga~ije.
– I papa vodi politiku. Bio je u Zagrebu, a zaobi{ao Beograd.
Mogu vam re}i, jer sam s tim li~no upoznat, da je papa èleo da do|e
u Beograd i pre nego u Zagreb. Na{em crkvenom vrhu od strane Vatikana
je nu|eno slede}e: da papa na Svetosavskom platou celiva mesto na kome
su spaqene mo{ti Svetog Save i da sa tog mesta zamoli Hrista i srpski
narod za opro{taj za genocid nad srpskim narodom u Drugom svetskom
ratu, po~iwen u ime ili navodno u ime Rima.
– Kako, pre svega kao pravoslavac, gledate na etni~ka ~i{}ewa u
ovom ratu?
“Ne razumem za{to, na sva zvona, na{a Crkva ne diè glas protiv
etni~kih prqawa srpskog naroda koja se sprovode pod parolom etni~kog
~i{}ewa, protivu sramotne ~iwenice da tamo gde je Republika Srpska
nema, tako re}i, nijedne yamije.
Znam ja, i o tome sam i pisao i govorio, da nema @itomisli}a, da nema ni kosturnice onih Prebilov~ana 1941. zaklanih, a 1991. tek sahrawenih, ali neka to pred Bogom i pred ve~no{}u bude pe~at na onima koji su
to u~inili. Ali, za{to mi da se sravwujemo sa wima i na svoja ~ela isti~emo pe~ate koji nikada nisu bili na{i?
Da li bi, trebalo bi zapitati i neke na{e vladike, bilo Studenice,
da li bi bilo Sopo}ana, Gra~anice, De~ana ali i Pe}ke patrijar{ije, da
su Turci za ~etiri veka imali makar dve godine ili godinu dana logiku
takvu, koja je danas vladaju}a u Republici Srpskoj i sprovodi se u srpsko
ime, pod srpskim barjacima, a nailaze na aplauze i podr{ku mnogih u
srpskom narodu”.
Za tvrdwu da ovaj narkoman odavno ne zna {ta pri~a, evo argumenata
iz “NIN”-a br. 2324 od 14. 7. 1995. godine:
U “Manifestu Vuka Dra{kovi}a – crno nam se pi{e” kako ga gromoglasno naziva redakcija NIN – a lider SPO Vuk Dra{kovi} kaè, sem
ostalog, i slede}e:
“Potrebno je odmah, bez oklevawa u~initi bar slede}e:
Priznati BiH, kao uniju Republike Srpske i Muslimansko-hrvatske
federacije;
Obustaviti mobilizaciju u Srbiji i prese}i svaku vrstu ratne pomo}i Karayi}u i Marti}u;
Iz zatvora osloboditi generala Trifunovi}a i ostale oficire
osu|ene u tom sramotnom procesu, a sa svih funkcija u Armiji, policiji,
dràvnoj televiziji i propagandi ukloniti zagovornike besmislenog i
ne~asnog rata, kakav Srbi u svojoj istoriji nisu vodili”.
Na savetovawu SPO
Na savetovawu SPO, 8. decembra 1991. godine, po ko zna koji put potcewuje razum i mudrost naroda kome pripada i otvoreno ga napada re~ima:
“Pre godinu dana, 9. decembra, Srbija je izglasala sve ono {to nije èle 369
la: rat, obogaqenost svoje omladine, ekonomsku propast, bedu, strah, me|unarodnu izolovanost. Jedna stravi~na propaganda, u prvom redu Televizije Beograd, u~inila je da je na{ narod 9. decembra pro{le godine, oblagan
i omamqen, glasao za svoju propast, verovatno najve}u u ovom veku.
Da sam 9. decembra pro{le godine na predsedni~kim izborima pobedio, bio bih predsednik Srbije dva, najvi{e tri meseca, i iskoristio bih
to vreme da Srbiji vratim wenog kraqa i wenu krunu...”
Vuk Dra{kovi} je u listu “Novosti plus” 25. septembra 1990. godine,
na pitawe: Monarhija ili republika, odgovorio:
Hm. Ne mogu da kaèm. Ne}u da kaèm pre tajnih izbora. Neka qudi
odlu~e. Ovako, svojom izjavom, verujem, poveo bih dobar broj qudi da se
povedu za mojom izjavom”.
Ovo je verovatno jedinstven slu~aj u svetu da jedan politi~ar ne èli da se izjasni o najva`nijoj ta~ki politi~kog programa, dràvnom ure|ewu, da ne bi uticao na voqu bira~a. Normalan politi~ar, naravno, koji se politikom bavi da bi pobedio, pobedom èli da ostvari svoj program, a pobedu èli da ostvari na izborima.
Laè zato {to zna da je ve}ina gra|ana za to da Srbija bude republika a ne monarhija, a èleo bi i wihove glasove po{to su mu neophodni za
pobedu. To se vidi iz izjave na konferenciji za {tampu koja je odràna
30. avgusta 1991. godine, kada je govorio o pripremama za miting 9. oktobra 1991. godine.
Na mitingu 9. oktobra Dra{kovi} o~ekuje i prestolonaslednika
Aleksandra II Kara|or|evi}a, koji mu je, kako kaè, obe}ao da }e do}i
tog dana u Beograd na parastos svom dedi. Me|utim, Dra{kovi} je izjavio
da je na~uo da se utana~uje susret izme|u predsednika Republike Srbije i
prestolonaslednika Aleksandra II Kara|or|evi}a, ali se nada da posle
tog susreta Kara|or|evi} ne}e pogaziti kraqevsku re~ koju mu je dao.
“Politika” 31. 8. 1991. godine).
Sa iste konferencije za {tampu “Borba” daje op{irniji izve{taj:
“Beograd. – Srpski pokret obnove apsolutno stoji iza zahteva evropske “dvanaestorice” za prekid suludog rata u Hrvatskoj i zakazivawe mirovne konferencije o Jugoslaviji, ali zahtevima EZ dodaje i dva svoja –
da u radu mirovne sesije u~estvuju i opozicioni lideri, zatim prvaci
kulture i nauke u Srba i Hrvata, te neizostavno, predstavnici SAD i Rusije (!).
Ovako je predsednik najmasovnije opozicione partije u Srbiji Vuk
Dra{kovi} ju~e u Me|unarodnom pres centru prokomentarisao posledwe evropske inicijative.”
Osim ove, neizvesne akcije, Vuk Dra{kovi} je za 9. oktobar najavio
jednu, sasvim sigurnu – juri{ na “TV Bastiqu i mrak”, s ciqem da se “s
vlasti maknu svi proizvo|a~i mraka i neistine”. Prvo lice ovog mitinga, prema istoj najavi, trebalo bi da bude prestolonaslednik Aleksandar
(obe}ao je, a kraqevska se ne pori~e, iako ima indicija da se poku{ava
organizovati susret Milo{evi}a s wim).
Na kraju, Dra{kovi} je ponovio tvrdwu da u Srbiji deluju “SS-trupe
SPS” (aludirao je na Vojislava [e{eqa), a za sporazum Srba i muslimana
rekao je da je to jo{ jedna ideja SPO-a koju je SPS pokrao i – upropastio.
370
O izborima, mitinzima, “prestolonasledniku” govori i u junu 1992.
godine. “Politika” i “Borba” 5. juna 1992. godine izve{tavaju sa konferencije za {tampu Deposa, koja je odràna 4. juna 1992. godine:
O najavi predsednika Republike Srbije da bi moglo do}i do formirawa koalicione vlade sa strankama koje su pobedile na tek zavr{enim
izborima, Vuk Dra{kovi} kaè:
“To pokazuje da je re{en da partiju igra do kraja i da, naàlost, planira gra|anski rat u Srbiji. Scenario je pripremqen, maskirani komunizam i nemaskirani fa{izam treba da u mraku (a mrak im idealno odgovara), u potpunoj me|unarodnoj blokadi dràve, krenu u likvidaciju demokratske opozicije u Srbiji”.
“@eleo bih da se vlast u Srbiji promeni u demokratkoj proceduri,
na slobodnim izborima, ali je o~igledno da to ne bi bilo dozvoqeno ni
u narednih 100 godina” – rekao je predsednik SPO.
Lider SPO je, naime, izneo da wegova stranka nedavne izbore uop{te i ne priznaje. Dra{kovi} je potom zakqu~io da “ne moè ni da komentari{e ono {to se nije ni dogodilo”.
On je, ipak, izneo stav svoje stranke o nedavnim izborima i rekao da je
na wih iza{lo tek 30% bira~a. Do ovog procenta u SPO su do{li tako
{to su brojali koliko qudi ulazi na bira~ka mesta, a i zahvaquju}i socijalistima iz izbornih komisija. Oni su radili za SPO i saop{tavali ovoj
stranci ta~ne podatke o odzivu bira~a. Dra{kovi} je rekao, zatim, da su
mnogi na izbore izlazili iz straha od posledica ako ne budu evidentirani
na birali{tu, ili da bi se izjasnili samo o simbolima. Zato u SPO procewuju da je za vlast, podeqenu u tri stranke, glasalo tek 25% bira~kog tela.
U “Mondu” o kraqu
Na konferenciji za {tampu je postavqeno pitawe za{to se ne krene
odmah na odsudni miting kada 75% gra|ana Srbije ne stoji iza vlasti.
Dra{kovi} je odgovorio da je ne{to duì rok za pripremu ovog okupqawa neophodan da bi se napravile ozbiqne pripreme.
Na pitawe da li }e na miting u Beograd biti pozvan i prestolonaslednik Aleksandar iz Londona, Dra{kovi} je odgovorio da on nije taj
koji bi prestolonaslednika zvao na demonstracije. Prestolonasledniku
je, ina~e, mesto u Srbiji.
Na postavqeno pitawe {ta }e se dogoditi ako predstoje}e okupqawe u Beogradu ostane bez efekta, Dra{kovi} je odgovorio da na tako ne{to i ne pomi{qa.
– Ovo }e biti posledwi poku{aj, nada i posledwa odbrana srpske budu}nosti i otuda o neuspehu ne}u ni da razmi{qam.
O kakvoj demokratiji moè da bude re~ kada je u pitawu Vuk Dra{kovi} i na~in na koji on vodi stranku, odnosno na koji }e voditi dràvu, govori wegovo pismo ~lanovima SPO koje je objavila “Borba”, 27. septembra 1994. godine:
“Uskoro }u sazvati sednicu Glavnog odbora na kojoj }emo se, uzdignute
glave, suo~iti sa trijumfom na{ih ~etvorogodi{wih napora da raskrinkamo politiku jednog nepotrebnog, pijanog i po na{ narod u celini kata371
strofalnog rata. Na toj sednici }emo utvrditi i strate{ku politiku
SPO u narednim mesecima. Svaki ~lan Glavnog odbora, svaki op{tinski
odbor ili poslani~ki klub ima pravo da predloì bilo kakvu ta~ku dnevnog reda za ovu sednicu ali i obavezu da je pismeno obrazloì i uputi Predsedni{tvu pre zasedawa Glavnog odbora. Usmenih “kroja~a dnevnog reda,
kao ni rasprave mimo dnevnog reda ne moè biti”, pi{e Vuk Dra{kovi}.
V. P. M.
“Borba” 22. januara 1992. godine prenosi izjavu Vuka Dra{kovi}a
“Mondu”:
Pariz – Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} je izrazio
àqewe {to Francuska, priznaju}i Hrvatsku, nije istovremeno u~inila
“zna~ajan politi~ki gest prema Srbiji”. Obja{wavaju}i {ta pod tim mi sli, on je dodao da je “imaju}i u vidu prijateqstvo koje vezuje Francusku i
Srbiju, od we o~ekivao da urazumi sada{we rukovodstvo u Beogradu”.
Lider SPO se zaloìo u “Mondu” za transformaciju Srbije u demokratsku ustavnu monarhiju i odbio da ìvi u eventualnoj “mini Jugoslaviji”.
“Ve~erwe novosti”, 8. marta 1992. godine pi{u:
“Na Svetosavskom platou, gde }e se odràti mirne demonstracije
protesta protiv reìma, do kraja godine Srbija }e krunisati kraqa
Aleksandra Drugog Kara|or|evi}a, a sama }e postati kraqevina! Wegovim dolaskom sti}i }e demokratija, a sa wom i Evropa, pa }e za deset godina Srbija opet biti ekonomski sna`na i velika”.
Ovo je na preksino}noj tribini u [apcu, ustvari “generalnoj probi”
pred 9. mart u Beogradu, rekao lider SPO Vuk Dra{kovi}.
Pred oko 3.000 qudi iz Podriwa i Kolubare, Dra{kovi} je naglasio da je “sada{wi reìm mrtav, ali i takav narodu name}e strah i
pretwe da }e usta{ke jedinice 9. marta izvr{iti invaziju na prestonicu Srbije”.
Oni su spremni da Beograd izru~e Frawi Tu|manu, samo da ne bude 9.
marta – tvrdio je Dra{kovi} koga navodno ne bi iznenadilo da vlast ve}
u nedequ uve~e saop{ti da }e glavni grad biti bombardovan, a “oni” ne
mogu to da spre~e.
Nenormalan politi~ar
Naravno, Dra{kovi} je sve, samo nije normalan i nije normalan politi~ar, a o pobedi glasovima uop{te ne razmi{qa. Zato samo 5 (pet)
meseci kasnije organizuje tragi~ne krvave nemire u Beogradu. U razbijawu Beograda pomaù mu oni kojima nije smeo da predstavi svoj politi~ki program (“da ih ne bi zaveo prilikom glasawa”.)
“... Ali, nismo pobedili, a izgubila je, naàlost, ispostavqa se, Srbija. (Po ko zna koji put izri~e optu`be protiv naroda koji nije glasao
za wega. Srbija se izbornim rezultatom od decembra 1990. godine okrenula ka wenoj partizanskoj pro{losti, a izbornim rezultatom od decembra
1992. godine, Srbija je temeqno vra}ena partizanskim zakonima, moralu
i kadrovima iz 1942. i 1945. godine.
Depos je decembra 1992. pokraden na sli~an na~in kao i na{a gra|anska klasa 1945.
372
Nedavno sam u~estvovao uìvo u jednoj emisiji Radio Sarajeva i
mnogi muslimani su izjavqivali da bi èleli da vide Kraqevinu Srbiju i kraqa Srbije koga }e oni na Ba{ âr{iji do~ekati baklavama – to
su ba{ muslimani govorili – i cve}em, kao prijateqa”.
(A to {ta zaista misli o kraqevima, monarhiji Kara|or|evi}a preko koje je osvajao glasove {umadijskih seqaka, dovoqno govori deo iz wegove kwige “No} generala” u kome general Mihailovi} (za koga Dra{kovi} kaè da ga voli i tako dobro poznaje da mu zna svaku misao) vodi monolog sa sobom u sebi:
“Jebem ti i Otaybinu i ìvot i sebe! Psuj prosta~ki, ne stidi se i
ne uzdràvaj se! Ti vi{e nisi \eneral nego krpa, niko, mawe od nikoga.
Ama, ne}u re}i ìveo Kraq nipo{to, nipo{to ne mogu. Kraq je izdajnik, a ne ja. Nije mene onaj pegavi, o~iju kao u àbe ono mi mar{al. Bog,
vasiona. Vi{e se moj kow razumevao u ratovodstvo od wega. Nije mene on
ni pobedio ni zarobio, nego Kraq, moj Kraq”.
“Toliko puta sam se vra}ao na 9. mart ove godine.
Stojim na balkonu Pozori{ta, stojim na spomeniku Knezu, gledam,
vidim lepotu, vidim najlep{e, najmla|e, najumnije, najhrabrije glave na{e Srbije.
Znam da tre}ine s Trga vi{e nema. Poubijani su, u invalidskim kolicima su, po zatvorima su.
Ovaj rat se koristi i da bi se uni{tila, proredila, dokraj~ila, na
kolena bacila, Srbija 9. marta.
Ono U{}e ubija 9. mart”.
Na okruglom stolu vlasti i opozicije u Sarajevu, 12. januara 1992. godine, kaè: “@eleo bih da izrazim zadovoqstvo {to su se u pone~emu podudarile teze predsednika Bosne i Hercegovine, gospodina Alije Izetbegovi}a, sa onim {to je, slede}i svoj Program, a vo|en principima realnosti, SPO predloìo pre vi{e od mesec dana”.
Wegova novina, “Srpska re~” ga 2. marta 1992. godine, po povratku iz
Amerike, pita: – Gospodine Dra{kovi}u, javna je “me|unarodna” tajna da,
pored zahteva za nezavisno{}u i suvereno{}u biv{ih jugoslovenskih
republika Amerika, isto tako, traì da se pitawe Kosova re{i na isti
na~in kao i pitawe srpskih Krajina, {to za Srbiju, pa i wenu vlast, moè da bude objektivno neprihvatqivo!
Dra{kovi} odgovara: “Ne{to sli~no re~eno je u saop{tewu Stejt
departmenta povodom posete Americi g. Borisava Jovi}a. Od Srbije je,
naime, traèno da sva prava, koja Srbija traì za Srbe izvan Srbije
obezbedi nesrbima u samoj Srbiji.
U vezi s tim pitawem mi smo u prili~no te{koj situaciji. Dok je postojala Jugoslavija, mi smo mogli da pred svetom isti~emo ~iwenicu da
su Srbi na celoj teritoriji Jugoslavije narod, a da su Albanci nacionalna mawina, jer imaju “rezervnu dràvu”. Onog momenta, me|utim, kada je ovda{wa “pamet” uletela u avanturu razbijawa Jugoslavije, dovela
je srpski narod u situaciju da bude zaista nacionalna mawina i u Sloveniji, i u Hrvatskoj, i u Makedoniji. Dakle, mi smo sami dali svetu osnov
373
za izjedna~avawe statusa Srba u Hrvatskoj, na primer, sa statusom [iptara na Kosovu. Kako }emo iz toga da iza|emo, ne znam, ali nema sumwe da
je to skrivila i da nas je u takvu stupicu uvela srpska politika”.
U Beogradu 28. juna 1992. godine mahnito uzvikuje: “Do mene stiù vesti da su date razne instrukcije vojsci. Ne bi me iznenadilo da je predsednik Republike rasporedio artiqeriju oko Beograda, u nameri da tu~e
Beograd, po uzoru na svog pulena u Sarajevu.
Danas u ovom gradu ne}ete videti mnogo beogradske policije, kragujeva~ke policije, poàreva~ke, vaqevske. Doveli su na{u bra}u iz Krajine i kazali im – vi umete da pucate i vi }ete da pucate”.
Da bi podelio Srbe na ovda{we i one zle i lo{e, preko Drine, ne bira ni sredstva ni na~in. Za to koristi i govornicu Narodne skup{tine.
Na sednici odrànoj 28. jula 1994. godine kaè:
“Danas odlu~ujemo o budu}im decenijama, o na{oj dràvi i na{em
narodu i sada i zadugo posle nas. A uè spasa zove se mir. Ne uhvatimo li
se za wega i rukama i zubima, odosmo u totalni i stra{an rat, u bezdan i
nesre}u, koja }e u zaborav baciti sve dosada{we golgote srpskog naroda u
na{oj istoriji.
Dràvna TV krije od naroda Srbije i Crne Gore sulude ambicije istih takvih qudi, da onaj ostatak na{eg unesre}enog naroda u BiH, stupi
u rat sa celim svetom i da po svaku cenu Srbija i Crna Gora budu uvu~ene
u tu besmislenu pogibiju.
Ko od vas poslanika zna ne{to o planovima da se – odbije li Srbija
taj izbor samouni{tewa, jedna vojska zaputi preko jedne reke sa ciqem da
oslobodi Srbiju, da ovde ustoli~i svoga predsednika, svoju vladu, svoju
upravu.
Ko zna od nas poslanika, a mi smo najvi{i organ vlasti u ovoj dràvi, za tvrdwe da takve planove podràvaju i neke vladike na{e i neki
politi~ki lideri. Ova skup{tina mora da zna {ta je ta~no i narod mora biti obave{ten o svemu. Jahorina je divna planina. O tome me|utim,
ho}e li Srbija ili Crna Gora i ceo narod na{ u rat ili u mir, u grobove ili u kolevke, ne moè se donositi kona~na odluka u jednom selu na
Jahorini planini, sve dok je Beograda, dok je Oplenca, dok je Topole ili
Cetiwa. Nikada vi{e nijedna vojska, pa zvala se srpska ili proleterska
ne sme forsirati nijednu reku da bi pameti nacionalnoj ili klasnoj,
podu~avala Srbiju. Taj smo film videli pre pola veka i ne}emo ga nikada vi{e.
Sve to ponavqa i na sednici odrànoj 25. avgusta 1994. godine:
“Nismo mi slu~ajno, usput da kaèm, 9. marta 1991. godine krenuli u
osloba|awe TV Bastiqe. Hteli smo da uklonimo àri{te duhovne i
mentalne zaraze i time predupredimo rat i wegove uàsne posledice za
koje smo unapred kazivali kakve }e biti.
Slamawem devetomartovske pobune, pa tri dana kasnije i studentske
bune, pri ~emu su sramnu ulogu odigrali i neki iz opozicije, {irom su
otvorena vrata rata i op{teg posrnu}a na{eg naroda. Sa najvi{eg mesta,
dobro se se}ate, odjeknuo je vojni pokli~: Mi Srbi ne umemo da radimo,
ali zato umemo da se tu~emo!
374
Nacionalne stranke kraji{kih i bosansko-hercegova~kih Srba stale su tada protiv Srpskog pokreta obnove i ostalih u Srbiji koji su smatrali da se upravo demokratskim preobraàjem otaybine, mirom i radom jedino mogu braniti uspe{no na{i i dràvni i nacionalni i qudski interesi.
Radovan Karayi} je, da podsetim, zapretio da }e milion Srba pre}i,
i to qutih Srba, pre}i Drinu i privesti pameti Srpski pokret obnove,
studente Srbije i omladinu Srbije. Istu vojsku sa istim i sli~nim namerama nudio je i Goran Hayi} javno.
Bez obzira na te pretwe s onu stranu Drine, i na policijski i televizijski teror nad nama s ovu stranu Drine, nastavili smo borbu za mir
i demokratiju, duboko svesni ~iwenice da nas mnogi ne}e razumeti i da
}e nas mnogi prokliwati i omrznuti. Ko je meni branio da se pridruìm
horu ratnih hu{ka~a i patriota koji su raspirivali strasti mr`we i
smrti? Primili bi me oberu~ke i otvorili ekrane svih studija. Mogao
sam biti narika~a nad kosovskim i jasenova~kim jamama, bulazniti o
svetoj du`nosti da krenemo za mrtvim Lazarom i sigurno bi Srpski pokret obnove na izborima osvajao i mnogo vi{e glasova.
Nisam hteo da to ~inim jer sam znao da je taj rat reìran, pijan i nepotreban, da }e samo umnoìti grobove i zavr{iti se na{om i vojni~kom i moralnom i kulturnom i ekonomskom i diplomatskom Slivnicom.
Nisam hteo da tu|u decu guram u besmislenu pogibiju i da na nesre}i
miliona qudi Srpski pokret obnove i ja sti~emo krvavu strana~ku dobit. Radije smo izabrali da se borimo za mir i spas temeqnih vrednosti
na{e nacije, pa i po cenu da budemo godinama razapiwani na krst kao izdajnici”.
A 22. novembra 1994. godine koristi govornicu da optuì srpski narod za ratne zlo~ine, samo zato {to ga taj narod ne}e. Patolo{ka mr`wa, zaslepqenost, teraju ga u izdaju koja }e se pamtiti sve dok postoji
srpski narod:
“Gospodo, pripadati srpskom narodu, zna~i veliku obavezu, i nije to
lako. Vodimo ra~una o tome, da li mi moèmo, u ime ~iwenice {to pripadamo jednom narodu velike kulture, velike ~asti i velike hri{}anske
vojni~ke i qudske tradicije i ponosa, za`muriti pred ~iwenicom da su
bacane napalm-bombe? Molim lepo, ko to moè podràti?
Ko to moè podràti – mi moramo, jednostavno, osuditi taj ~in. To
se ne sme ~initi. To se ne sme ~initi”.
Da bi to opravdao dodaje jo{ jednu re~enicu koja je ordinarna la`,
ali sluì svrsi kojoj je on namenio:
“Gospodo, prema pouzdanim informacijama kojima raspolaè SPO,
u ovom trenutku je jasno da je muslimanski svet autonomne oblasti Zapadna Bosna, spreman (a 90% tog naroda ne podràva rukovodstvo muslimansko u Sarajevu) da stupi u federaciju sa Republikom Srpskom”.
Na sednici Narodne skup{tine odrànoj 11. maja 1995. godine dovr{ava svoju izdajni~ku misiju:
“Mislim da odgovorni qudi moraju na ovaj na~in razmi{qati. Lako
je, qudi, nama ionako posti|enim zbog svega {to nam se doga|a podi}i
emocije, pa onda te emocije preneti na narod. Lako je re}i – idemo u rat.
375
Prvo, mislim da nikakav rat nije potreban. Drugo, da nam je sve zlo od
ovog rata. (Jedan glas kaè: Ko to kaè. Ja postavqam pitawe – ho}e li
se ulaskom u rat jedan totalni rat zaustaviti smrt? Ho}e li smrti biti
vi{e? Ho}e li razarawa biti mawe? O tome mi poku{avamo da razmi{qamo.
Traìte ekstremne metode, ekstremne mere ulaska Srbije i Crne Gore u rat, a ne date {ansu me|unarodnoj zajednici da odradi svoj posao. Po
prvi put od 1990. godine Hrvatska je u{la u svoje sopstvene raqe, u sopstvenu stupicu svoje politike. Svet se okre}e protivu we. Da smo mi mo`da mudrije neke stvari odigrali, Hrvatska bi danas bila pod sankcijama zbog ovoga {to se desilo u Zapadnoj Slavoniji, a Srbija i Crna Gora
bi iza{le iz sankcija.
Ja ponavqam – nipo{to rat, ali razmislimo o pameti, o dalekovidosti, o nacionalnoj koristi ili {tetnosti strategije da se Srbija i Crna
Gora neodmerenim potezima, koji }e biti povu~eni na krilima emocija a
ne razuma, uvuku u rat u trenutku kada smo samo pola koraka od skidawa
sankcija ili wihovih suspenzija. Ako Srbija i Crna Gora nemudrim potezima budu uvu~ene u rat, mi za 20 narednih godina ne}emo skinuti sankcije. (Galama).
Inat u rimama
[ta }e biti sa na{im narodom, ekonomski, biolo{ki, vojno, koliko }e nas u tom ratu poginuti, moèmo li mi protivu celoga sveta,
koliko }e qudi da ode iz Srbije, {ta }e sa nama biti za 20 godina, koliko }e nas biti na Balkanu? Posta}emo {estorazredni narod na
Balkanu.
Ja znam da srce vu~e mnoge – hajmo da budemo Kara|or|e. Ja znam da
razum opomiwe mnoge, hajde da budemo Milo{. Za smrt nikada nije kasno.
Nemojmo ùriti u smrt, nemojmo ùriti u rat! Me|unarodna zajednica
mora jasno da napravi razliku i ja verujem da }e je napraviti ako joj ne bude na{a nemudrost u tome smetala izme|u suvereniteta dràve Hrvatske
i wene suverenosti na nacizam i na genocid. Tu suverenost na nacizam i
na genocid niko ne}e priznati. Ako me|unarodna zajednica zakaè, pored svih na{ih najodgovornijih poteza, onda }emo se opet na}i i videti
{ta nam je ~initi.
U svakom slu~aju, zlo, koje bi tamo naraslo, a svet stajao skr{tenih
ruku, moralo bi biti sase~eno. Ali i o tome }emo se dogovarati ovde odgovorno, bez uspaqenih strasti i bez odbrane Srba na na~in da posle toga Srbi postradaju.
Ponavqam, rata ne mora da bude. U~ini}emo sve da ga ne bude. Da}e
Bog da rata ne bude. Ali, ako pretegnu neke okolnosti i rata bude moralo biti, onda }u ja na ~elu svog Srpskog pokreta obnove, preko Drine, u
rat ali bogami, ni ti, \in|i}u, ne}e{ biti u Beogradu (smeh u saliprim. stenografa) jer }u te povesti sa sobom i sveza}u te kao èna kudequ i preslicu”.
Predsednik: Re~ ima narodni poslanik Zoran \in|i}.
376
“Jal’ Vesna, jal’ Danica?”
Zoran \in|i}: “Gospodin Dra{kovi} je ~ovek zadatka. Wegov zadatak je sada da, najpre umiri savest socijalista, {to je u~inio u prvom delu, a sada da zabavi socijaliste, {to je u~inio u drugom delu svog govora.
Ja se nadam da }ete vi znati da ga nagradite kao {to ste mu obe}ali, nadam se da ga ne}ete ponovo prevariti, kao {to ste ga nekoliko puta do sada prevarili.
Gospodin Dra{kovi} ima jednu prednost. Ta prividna prednost je da
je u politici pisac, a u literaturi politi~ar. Kad treba da se takmi~i
sa svojim kolegama, on se pozove na ono drugo. U literaturi pi{e politi~ke govore, a u politi~kim govorima pravi literaturu tj. izmi{qa.
Vi{e izmi{qotina od onih koje su re~ene za ovih dva minuta nije bilo
u prethodnih mesec dana zasedawa Skup{tine, mada je i u to vreme bilo
dosta izmi{qawa.
Samo da kaèm ne{to ~ime zavr{avam polemiku sa gospodinom Dra{kovi}em, jer on nikada nije bio predmet mog interesovawa, za razliku
od obrnutog slu~aja (àgor u sali – prim. stenografa), on je, dodu{e va{
saveznik, ali ne morate toliko svojski da ga branite. On to moè i sam.
Wegova dilema koja ga mu~i, izme|u Kara|or|a i Milo{a, zapravo
prikriva jednu mnogo prozai~niju dilemu. To je dilema izme|u wegove
radikalne supruge i Vesne Pe{i}. Tu se on rasteè”.
“Nedeqna borba” od 22. oktobra 1994. godine prenosi ovakvu wegovu
izjavu:
“]osi} je pro{le godine prihvatio Vens-Ovenov plan, a sada kaè
da je ovaj plan Kontakt grupe povoqniji po Srbe nego Vens-Ovenov plan.
Ja ne mislim da je povoqniji. Kako on, me|utim, i u ime ~ega, moè odbijati ovo {to je – po wemu samom – boqe od onoga {to je pro{le godine
prihvatio? Da li misli da qudi ne pamte ni{ta?
Lako je napisati i re}i: Uàs, blokirana je granica na Drini! To
zvu~i prijem~ivo za “patriotske” u{i. Ali, gospodine moj, odgovori ti
meni konkretno: jesi li ili nisi za to da preko Drine idu konvoji oru`ja i smrti? Ako nisi za to, onda reci javno: ja sam za blokadu rata na Drini. Ako si, pak, za to da Srbija {aqe oru`je, da {aqe svoju decu preko
Drine, onda i to otvoreno kaì. Od to dvoje izaberi jedno. Nemoj prodavati “maglu”.
Uostalom, to se uklapa u wegovu deobu Srba izre~enu 8. decembra
1991. godine: “Kobne 1944. godine preko Drine dolaze proleterske brigade. Iz moje Hercegovine, iz Crne Gore, iz Kninske krajine, iz Bosanske
krajine. Dolaze Srbi sa periferije! U tim brigadama je devedeset devet
odsto Srba. Dolaze na{a bra}a sa periferije srpstva i okupiraju maticu. Tada po~iwe golgota Srbije.
Dvanaest hiqada Srba u Beogradu ubijeno je od Srba sa periferije
za samo nekoliko dana po oslobo|ewu Beograda.
Pokazali su se i kao ubice, i kao otima~i tu|e imovine.
Srbija je postradala tada od svojih. Pola veka stewe pod bra}om.
Pogledajmo ko gine na frontovima – deca Srbije krvave.
377
Neka oproste moji Srbi iz Mostara, Nevesiwa, iz Bawa Luke, tamo
neko iz Kragujevca da bude direktor ili predsednik op{tine nema velike {anse, pro}i }e, mo`da, pored muslimana, ali mu ne}e dati Srbi”.
U ovo se uklapa i Dra{kovi}ev ~lanak u “Srpskoj re~i” od 4. januara
1993. godine:
“Uo~i pravoslavnog Boì}a 1942. godine na savetovawu Vrhovnog
partizanskog {taba odrànog u selu Ivan~i}i, na Romaniji, doneta je
odluka o “drugoj etapi revolucije”, nakon ~ega je, za svega nekoliko meseci, sproveden ideolo{ki genocid nad prvim glavama srpskog naroda, naro~ito u Hercegovini, Bosni i Crnoj Gori. Jame su napuwene srpskim
sve{tenicima, doma}inima, u~iteqima, nau~nicima, piscima.
Ta sudbina }e zadesiti i Beograd, Kraqevo, â~ak, Kru{evac, celu
Srbiju, ali ne{to kasnije. Za samo tri dana, u oktobru 1944, u Beogradu je
likvidirano oko 12.000 nau~nika, univerzitetskih profesora, pisaca,
sudija, glumaca, novinara, trgovaca, sve{tenika, oficira. Srpski narod
je tada obezglavqen i obespame}en.
Trebalo nam je pola veka da se oporavimo. Na nesre}u na{u 20. decembra 1992. ponovili su nam se Ivan~i}i iz januara 1942. i sada sledi –
ponavqawe zlo~ina.
Nama su u parlament i u vlast 1945. nagrnuli abayije, {verceri, bravari, ratni zlo~inci, nepismeni. Nama su sada i u parlamentu i na vlasti i na
~elo stranaka i na ~elo mnogih “srpskih dràva” do{li isti takvi qudi.
Nikada od kada postojimo, nismo toliko pali i toliko osramo}eni
kao objavqivawem izbornog rezultata od 20. decembra ove godine.
Ubice i olo{ su 1945. silom uzeli vlast, a sada ispada da je iste takve narod Srbije izglasao za predvodnike.
Sre}om po na{u istoriju, narod ih nije izglasao. Rezultat je laìran. Ve}ina je bila protiv. Ipak je previ{e onih koji su 1992. glasali za
partizansku 1942. godinu. Ta }e mrqa jo{ dugo ostati na na{oj nacionalnoj savesti.
[ta i kako daqe? Odupreti se, èstoko, mawini i mraku 1942. godine. Svim sredstvima! I ostati ovde!
Po~etak kraja Deposa
Na izborima smo pobedili.
Sve {to je mlado, pametno, lepo, hrabro i sna`no, glasalo je za
Depos, za demokratiju, za evropsku i sna`nu Srbiju, koja jedina moè da
za{titi i sjedini sve na{e zemqe i Krajine.
Ja~i smo, brojniji smo. Mi smo budu}nost.
O tom Deposu, i posebno {ta Dra{kovi} o tome misli kada ne laè
ili kada nije pod dejstvom droge govori intervju u “NIN-u” od 1. aprila
1994. godine:
Na prvoj ki{i ki{obran, kome je ime Depos, po~eo je da propu{ta,
na op{te veseqe socijalista. Da li je to sve slu~ajno?
Dra{kovi}: Sada se moè ~uti kako je Du{an Mihajlovi} (predsednik Nove demokratije koja je bila u Deposu, a formirala vladu sa socijalistima, tobo` bez znawa Vuka Dra{kovi}a) bio na nekom specijal 378
nom kursu, ve} dugo pripreman za izdaju i definitivno razbijawe Deposa. To nije ta~no. On je ucewen. On je vlasnik jedne privatne firme, a
sama Nova demokratija je, zapravo, lanac nekoliko desetina {to mawih
{to ve}ih privatnih firmi, osnovanih uglavnom po principu alajbegove slame.
Za male ili nikakve pare qudi su do{li do velikog kapitala i kada
im je stavqen no` pod grlo – da biraju izme|u o~uvawa svojih firmi
({to podrazumeva koaliciju sa socijalistima i ulazak u vladu) i doslednog druèwa sa Srpskim pokretom obnove ({to bi podrazumevalo i likvidaciju firmi i prili~nu izvesnost niza hap{ewa), oni su izabrali
prvu soluciju.
– Mo`da su to samo va{e pretpostavke, sumwe bez osnova?
Dra{kovi}: Ve} u januaru ove godine, vrh Socijalisti~ke partije
pokazuje Mihajlovi}u da pretwe nisu neozbiqne. U Boru.
[iroko je li{}e borovo; kad se pomene Bor, ~ovek se odmah ma{i za
Tomicu, [ainovi}a, Sokolovi}a mla|eg.
U Boru je uhap{en jedan od ~elnika Nove demokratije – Bo{ko Ni~i}, tako|e vlasnik jedne privatne firme. Uhap{en je bez ikakve krivice i bez ikakvih razloga, ali sa ciqem da se pripreti gazdi {ta }e sve da
usledi ukoliko ne krene u brazdu. Gazda je u{ao u brazdu, a upravo ju~e
Ni~i} je pu{ten iz pritvora, uz kauciju, a ~uje se da ga Nova demokratija predlaè za Sokolovi}evog pomo}nika.
Stranka privatnih preduzetnika ho}e svog ~oveka u vrhu policije.
îsta groteska!
U svim policijskim dràvama najva`nije je biti u milosti policije i wenog {efa.
Nije ispala vlada narodnog jedinstva ali jeste vlada spasa – qudi
ulaze u wu da bi spasli glave.
Kad si dobar, kad si poslu{an, moè{ biti sve. Ako to nisi, onda i
nevin moè{ u zatvor. I moè mrak da proguta i kompaniju i porodicu
i tebe. Ovde vladaju zakoni Sicilije, ali ni ti zakoni ne mogu ublaìti
politi~ku sramotu i prevaru bira~a od strane Nove demokratije. Pa i u
Srpskom pokretu obnove ima biznismena, i mi imamo mnogo qudi kojima
se ve} ~etiri godine stavqa no` pod grlo, ali niko od na{ih nikada nije popustio ni pod jednom pretwom, niti je pred bezakowem kukavi~ki
dizao ruke uvis.”
Koga jo{ takve izjave mogu da ute{e, kog to ~lana SPO, kada su svi
svesni da ih je ludilo predsednika stranke bacilo na marginu politi~kih zbivawa i pretvorilo ih u minornu politi~ku skupinu. A kako i da
o~ekuju boqi rezultat kad Dra{kovi} potcewuje i vre|a bira~e, nazivaju}i wih i wihove predstavnike abayijama, bravarima, nepismenima, ~ak
i zlo~incima. Kako da dobije izbore kada su lepi, mladi i pametni samo
oni koji su uz wega. Uz sve to tvrdi da je Srbija osramo}ena izbornim rezultatima.
O sramoti koju donose izborni rezultati pri~a u “Borbi”, 7. januara
1993. godine, posle odrànih republi~kih izbora:
379
Uporno rastakawe opozicije
“Zagovornik sam stava da ne ulazimo ni u republi~ki ni u savezni
parlament. Skup{tina }e biti va{ari{te: zamislite Mihiza da replicira Arkanu; moète li da zamislite dijalog jednog Qube Simovi}a i
jednog [e{eqevog poslanika penzionisanog u 38. godini ìvota, a fizi~ki potpuno normalnog? Qudi od ~asti drè do toga i s kim }e u kafanu za sto. Za{to bismo mi razblaìvali socijalisti~ko-fa{isti~ki,
mafija{ki koktel?
Trebiwca Vladu [egrta, koji je u Nevesiwu pobio vi{e Srba nego
{to su usta{e pobile, ideolo{ki nasle|uje Trebiwac Vojislav [e{eq.
Sve one koje je kao izdajnike i petu kolonu “prozvao” [egrt, sad proziva
[e{eq. Jedna ruska obave{tajna slu`ba je na tragu da dokaè da je [e{eq u jednoj me|unarodnoj organizaciji ~iji je ciq obnova Kominterne,
sa Brankom Kitanovi}em i raznim Edo~kama po Rusiji”.
Mislite li da se Depos, pa i vi li~no, iscrpqujete kompleksom [e{eq, umesto da ...
Ja se nikada nisam – prekinu}u vas – bavio [e{eqem, po{tuju}i ~iwenicu da je kumstvo svetiwa. Me|utim, sada progovaram jer je Srbija
jo{ ve}a svetiwa: taj ~ovek je uàsna opasnost za Srbiju koja se ne sme
potcewivati i {to pre mora zaustaviti. Mislim da Frawo Tu|man nije
mogao na}i nekog ko bi uspe{nije mogao raditi na nesre}u Srba s one
strane Drine – od [e{eqa”.
O~ekuje da bude predsednik Srbije, da wegova stranka bude vladaju}a,
da ujedini opoziciju, misli da je bog, da svi ostali postoje samo zbog wega
i da nemaju nikakvu vrednost. Zato wegov intervju u listu “Vreme” od 9.
marta 1996. godine izgleda ovako:
Od jedinstvene opozicione liste, ipak, nema ni{ta.
– Ko kaè?
Od one na kojoj bi se na{le sve opozicione partije, ukqu~uju}i i radikale. [e{eq ne}e sa vama. On vam zamera da uvek poku{avate da igrate mesijansku ulogu, da ne}e da bude pod va{om komandom.
– [e{eq je odlu~io da na izbore ide sam. Wegova odluka i sre}no mu
bilo! Na to ima pravo da za tu svoju odluku krivi nekog drugog. Radikali
se naprosto nisu prepoznali i na{li u dru{tvu stranaka koje ho}e
evropsku Srbiju. Jer oni smatraju da sve zlo dolazi od Evrope. Videli ste
da i obi~nu rezoluciju o po{tovawu qudskih i gra|anskih prava u Srbiji u paralelnom parlamentu nismo mogli da usaglasimo sa wima. Pro~itali ste wihov odgovor, kaù poturili su nam da potpi{emo rezoluciju
o po{tovawu qudskih i gra|anskih prava u Srbiji protivnu programu
na{e stranke. Lepo su priznali da po programu wihove stranke nema
qudskih i gra|anskih prava.
Kako vam je laknulo kada je [e{eq rekao ne.
– Priznajem da mi nije ào {to je [e{eq odlu~io da ide sam. Samim
tim sam rastere}en jednog uàsno neprijatnog ose}awa da protiv Staqina idem zajedno sa Hitlerom”.
To se uklapa u wegov ~lanak “Lagawe i odlagawe” koji je objavio u
“Na{oj borbi”, 29. jula 1996. godine:
380
“Nedavno, na jednom mitingu koalicije “Zajedno”, ~uo se optimisti~ki pokli~ pobe|ujemo, jer se ni kow ne moè tri puta namamiti na
praznu zobnicu.
Smejem se, u sebi, od muke. Kow, sigurno, ne moè, ali stotine hiqada glasa~a u Srbiji mogu. Od 1990. pa do danas, namamqivani su, ne tri puta, nego tri puta po trista puta na prazne zobnice, na maglu i {arene laè {efa dràve i wegove stranke.
Ponuditi narodu la`. Pa tu la`, ~im se pokaù wene noge, zatrpavati novim lagarijama i tako u nedogled. Najkra}e, ovo je i potka i osnova Milo{evi}evog poretka. Stalno lagati, stalno odlagati svoj narod.
La` je roba koja ima kupca
[to se mene ti~e, ne uzdam se naro~ito u narodno pam}ewe. Jo{ je
Crwanski zapazio da se u ovoj zemqi sve brzo zaboravqa. La` je roba koja uvek ima kupce.
Evo, i sada sre}em qude koji se ushi}uju pozivima da stvaramo Srbiju od Soluna do Pe{te i Zagreba. Kad nekom od wih poku{am da rastuma~im da je to budalasto i nemogu}e, samo odmahne rukom i kaè: “Ba{ me
briga da li je mogu}e, ali lepo zvu~i!”
Neki, zna~i, svesno i namerno glasaju za la`. Neki iz zaborava, iz
neznawa ili iz straha, najvi{e ih je, me|utim, koji iz inata ne ispu{taju iz usta Milo{evi}eve prazne cucle. Oni nisu glasa~i koji razmi{qaju, nego uspaqeni navija~i, koji samo klepe}u i urlaju.
Plate im mizerne, penzije sramotne, deca i unuci nezaposleni, svako sutra gore im je nego danas, ali neumorno glasaju protiv sebe i svog
potomstva. Kaù: “Ubij me, ali ja sam crven u du{i, ja ne izdajem!”
Kaù i ovo: “O~ajan sam od ìvota, ali obe}ao sam se Milo{evi}u!” A
kaù, ~esto, i to da “iz inata opoziciji glasaju za Slobu, pa kakav je da je”!
Pa, kako, onda, u izbornoj kampawi koja je pred nama, skinuti prazne
Milo{evi}eve zobnice sa toliko glava u Srbiji?”
Ne mewa poniàvaju}i stav prema izborima kao sredstvu za osvajawe vlasti, bira~ima koji ne glasaju za wega i ne spu{ta se na zemqu, u realnost, naduvan je toliko da leti u oblacima i nema ose}aj za tle ispod
nogu i u intervjuu listu “Intervju” 25. aprila 1997. godine:
Pri~a se da }e predsedni~ki kandidat levice biti tramvaj – ali bez
to~kova! A na samo pomiwawe mogu}nosti da }e Ustavotvorna skup{tina da izabere oblik dràvnog ure|ewa u Srbiji, reìm je krenuo u falsifikovawe pisma koje, naravno, prestolonaslednik Aleksandar nikada
nije napisao. Iza|ite na ulicu i napravite anketu. Pitajte stotinu punoletnih Srba da li su idealni kandidati za predsednika Republike – ne
verujem da }e iko odgovoriti negativno.
– To, pre svega, govori o prirodi predstoje}ih izbora, a ne o Srbima?
U “izbornom sviwcu”
U pravu ste. Predstoje}i predsedni~ki izbori u Srbiji bi}e veliki
politi~ki sviwac. Ve} sada vam mogu re}i da }e biti najmawe stotinu
kandidata.
381
– Pa za{to }ete u~estvovati u tom politi~kom sviwcu kao predsedni~ki kandidat?
Zato {to je tako odlu~io Glavni odbor SPO i sa ciqem da se na nekim predstoje}im izborima iza|e iz tog sviwca”.
– Da li vas brine opasnost da na predsedni~kim izborima izgubite
od kandidata koji se ne zove Slobodan Milo{evi}, i tako ugrozite sav
kredibilitet i harizmu koju imate?
Ne verujem da ta opasnost postoji. Kao kandidat koalicije “Zajedno”
sigurno bih pobedio.
– âk i pod ovim okolnostima, i sa ovim brojem kandidata, o kojima
govorite”?
Neka bude i pet hiqada kandidata – sigurno bih pobedio. Utakmica
bi se vodila u drugom krugu.
– Izme|u kojih kandidata?
Izme|u kandidata koalicije “Zajedno” i kandidata levice.
– Vojislava [e{eqa ne smatrate ozbiqnim konkurentom?
Verujem da [e{eq ne bi mogao da se plasira u drugi krug, mada bih
to vi{e voleo. Me|utim, levica }e imati veoma zna~ajan broj glasova, jer
to i nisu glasa~i nego navija~i.
– Ne}e li u uslovima velikog broja kandidata s jedne strane, i samo
jednog kandidata levice s druge, do}i do disperzije opozicionih glasova,
{to ne bi bilo prvi put?
Ako koalicija “Zajedno” bude imala jedinstvenog kandidata – on }e
dobiti milion i po glasova. Kandidat levice moè najvi{e da osvoji izme|u milion i milion i trista hiqada glasova. Logi~no je o~ekivati da
}e u drugom svi drugi opozicioni glasovi, koji su za radikalne demokratske promene, pripasti kandidatu koalicije “Zajedno”.
“[to je babi milo”...
– Zaboravili ste Vojislava [e{eqa?
Dra{kovi}: On nema teorijske {anse da dobije milion i po glasova
da bi u{ao u drugi krug. A u drugom krugu, kakve god on instrukcije davao
svojim bira~ima, verujem da }e veliki broj wih glasati za kandidata koalicije “Zajedno.
– Da li treba napraviti sporazum da opozicioni i nezavisni kandidati podrè najja~eg me|u sobom?
Dra{kovi}: Najja~i iz opozicije je ve} odre|en – to sam ja. [ta }e
drugi u~initi, pitajte wih.
– Budu}i da na predsedni~ke izbore izlazite sigurno, ali bez podr{ke koalicije “Zajedno”, razmi{qate li o svojoj politi~koj budu}nosti
ukoliko izgubite – i to u konkurenciji bez Slobodana Milo{evi}a?
Uop{te ne razmi{qam o mogu}nosti da ne u|em u drugi krug!
– A o porazu u drugom krugu?
Dra{kovi}: Sedam godina se borim za jedan program, za ideju jedne Srbije koja mora da pobedi. Ako ne pobedi ovaj put – pobedi}e slede}i. Deset
godina se Leh Valensa borio – i na kraju se izborio da bude predsednik”.
382
Naravno, po{to Vuk Dra{kovi} ìvi u Srbiji ga|a se kamewem naSrbe koji u Srbiji èle da ìve. Zato u Mionici, kako izve{tava “Borba” 25. maja 1993. godine, kaè:
“Ukoliko pakleni rat ne prestanemo” – nastavio je Dra{kovi}, “na}i }e se i ve} su se na{li ludaci koji na ratu sti~u krvavu slavu i koji }e
rat prebaciti u Srbiju. Ve} su pale srpske `rtve na Kosovu i o tome treba sa~ekati rezultate istrage. Ali nezavisno od toga” – poru~io je Dra{kovi}, “SPO je upozorio da [e{eq priprema paqewe Kosova i Metohije. Wegovi qudi ve} mesecima treniraju. O tome postoji i upozorewe
iz redova SPC da za po~etak wihovih teroristi~kih akcija `rtve treba
da budu Srbi, da se ubija srpska vojska i policija, kako bi se potpalio barut na Kosovu. Ja moram re}i u Mionici, ovom gradu vojvode Mi{i}a, da
Srbiju, naàlost, vode qudi koji izvr{avaju nare|ewa Zagreba”.
Na to je SPO upozorio a postoji dokument da [e{eq radi u interesu usta{ke dràve, protiv demokratske Srbije, monarhije i ideja Ravne
Gore. Ovde je temeq Srbije, treba oboriti nazadnu vlast i omogu}iti da
u [umadiji odlu~uje [umadinac a ne barabe koje dolaze ko zna otkud –
naglasio je lider SPO.
Istrajni antisrbin
Komentari{u}i zalagawe Vuka Dra{kovi}a da se Republika Srpska, u sastavu BiH, stavi pod me|unarodni protektorat, “Ve~erwe novosti” pi{u 22. jula 1993. godine:
“Zalagawe za stavqawe BiH pod me|unarodni protektorat nije jedini potez kojim je Vuk Dra{kovi}, kao lider Srpskog pokreta obnove, poku{ao da bosanskohercegova~ke Srbe “gurne” u naru~je – Alije Izetbegovi}a. Dra{kovi} je, primera radi, pozvao srpski narod u Bosni i Hercegovini da ne izlazi na prve vi{estrana~ke izbore u ovoj republici.
Da su bosanskohercegova~ki Srbi poslu{ali vo|u SPO, wihov ~in bi
mogao da se nazove kolektivnim politi~kim – samoubistvom! To bi, bez
dileme, Aliji Izetbegovi}u omogu}ilo da ve} sada ima svoju islamsku
dràvu; mnogo ve}u nego {to }e je, eventualno, ikad imati”.
Politi~ki profil Vuka Dra{kovi}a, uz ostalo, odslikava jo{ mnogo
detaqa. Izdvajamo dva – prvi, vo|a SPO prisvaja sebi pravo da meritorno
u~estvuje u odlu~ivawu sudbine bosanskohrcegova~kih Srba i Republike
Srpske na ~iju teritoriju – i doslovno – nije imao hrabrosti da kro~i od
po~etka krvoproli}a! Razloge zbog kojih to nije u~inio nije te{ko doku~iti:
Prvi: Dra{kovi}ev dolazak u Republiku Srpsku zna~io bi wegovo
suo~avawe sa svim svojim pogre{nim politi~kim potezima: sa svojom,
neretko, antisrpskom opcijom, kojom je poku{ao da postane vo|a svih
Srba na prostoru SFRJ! ?
Drugi: Vuk i Danica Dra{kovi} odlaze u Francusku na lekarske
preglede, i to specijalnim sanitetskim avionom, poslatim po wih. Na
ovakav ustupak, u vreme kad su wihova dràva i narod kojem pripadaju
pod me|unarodnim sankcijama, koje obuhvataju i zabranu avio-saobra}aja
izme|u Jugoslavije i ostalog sveta, ozbiqni politi~ari nikad ne bi
383
pristali. Posebno dok nebo iznad glava srpskog naroda u biv{oj BiH
kontroli{u borbeni avioni NATO, prizemquju}i i helikoptere koji
prevoze bolesnike i te{ke rawenike.
Sve ovo navodi na misao da se pod Srpskim pokretom obnove, sude}i
po potezima wegovog vo|e, podrazumeva – bar kad je o biv{oj BiH re~ –
obnavqawe islamizovawa srpskog naroda: vra}awe Srba u ropski, rajetinski poloàj – Dra{kovi}evo upiwawe da se BiH stavi pod me|unarodni protektorat, ako bi se zakqu~ivalo po istorijskom iskustvu, ne
iskqu~uje ni mogu}nost da – kao u Prvom svetskom ratu – deo Srba, u budu}nosti, bude u uniformama vojske neke nove “crno-ùte monarhije”,
krene li ona na – Srbiju!
Sam Vuk Dra{kovi}, pak, ujedna~avawem svojih sa antisrpskim stavovima vo|e bosanskohercegova~kih mu

Narkomanija Vuka manitoga.qxd

Transcription

Similar documents

Broj 4

iNFORMATIVONOVO Nº 20

FOLDER- programa pastas

Boletim 2º Semestre 2005 - Adere

Socego Info

Farmacêuticos - Conselho Regional de Farmácia do Estado da Bahia

Programação Oficial

9 Corpo Clínico

sorocaba - Mediplan Assistencial