Uputstvo za Tower 7

Transcription

Uputstvo za Tower 7

Tower 7
uputstvo za rad sa programom
[ažurirano za Build 7034]
U ovom uputstvu su objašnjene samo nove mogućnosti
programa, odnosno naredbe kojih nije bilo u programu
“Tower 6”, tako da je ono prevashodno namenjeno
korisnicima koji su radili u programu “Tower 6”.
Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158
Sadržaj
1. UVOD ......................................................................................................... 6
1.2.1 Pojedinačna instalacija programa ............................................................ 6
1.2.2 Mrežna instalacija .................................................................................. 7
2. GRAFIČKI INTERFEJS ................................................................................. 9
2.2
Raspored i veličina prozora za crtanje ...................................................... 9
2.4
Aktiviranje naredbi ................................................................................ 9
2.4.4
Rad sa dijalog box-ovima ............................................................................ 9
2.8
Selektovanje elemenata crteža................................................................ 9
2.10
Vidljivost ............................................................................................ 12
2.10.1
2.11
Podešavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost) ............................ 12
Komande za rad sa nivoima (meni “Nivo”) .............................................. 13
2.11.6
Eksport dela konstrukcije u novi model (Eksport) ......................................... 13
2.12
Komande za rad sa ramovima (meni “Dispozicija”) .................................. 15
2.13
3D Grafička kontrola (meni “3D pogled”) ................................................ 15
2.13.6
2.14
Položaj tekućeg 2D prikaza (“Tekući 2D prikaz”) .......................................... 15
Komande za promenu tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”
(meni “2D pogled”) .............................................................................. 16
2.14.9
Prikazivanje istorije pogleda ...................................................................... 16
3. UNOS PODATAKA ..................................................................................... 18
3.1
Konstrukcija ....................................................................................... 18
3.1.1
Ploča/Zid ................................................................................................ 18
3.1.3
Granični uslovi ......................................................................................... 20
3.1.4
Grede ..................................................................................................... 27
3.1.5
Oslobađanje uticaja .................................................................................. 29
3.1.6
Uređivanje oslobađanja uticaja .................................................................. 31
3.1.9
Površinski oslonac .................................................................................... 32
3.1.10
Linijski oslonac ........................................................................................ 33
3.1.11
Tačkasti oslonac ...................................................................................... 34
3.1.14
Veza ....................................................................................................... 34
3.2
Opterećenje ........................................................................................ 37
3.2.1
Definisanje slučajeva opterećenja .............................................................. 37
3.2.2
Definisanje kombinacija opterećenja ........................................................... 38
3.2.3
Površinsko opterećenje ............................................................................. 43
3.2.3.1
Površinsko opterećenje na evaluiranim površima ..................................... 44
3.2.4
Linijsko opterećenje ................................................................................. 45
3.2.5
Tačkasto opterećenje................................................................................ 46
3.2.10
Pokretno opterećenje................................................................................ 47
3.2.12
Prednaprezanje ........................................................................................ 49
3.2.12.2
3.3
Gubitci sile prednaprezanja ................................................................... 50
Promena i kontrola ranije unetih podataka .............................................. 51
3.3.8
3.5
Informacije ............................................................................................. 51
Podešavanje parmetara koje program koristi u svom radu (meni “Setup”) .. 54
3.5.5
Izvoz konfiguracionih fajlova ..................................................................... 54
3.5.6
Uvoz konfiguracionih fajlova ...................................................................... 55
3.6
Komande za rad sa datotekama ............................................................ 56
3.6.8
Podaci o projektu ..................................................................................... 56
6. MODALNA ANALIZA.................................................................................. 60
6.1
Proračun ............................................................................................ 60
6.3
Izbor tekućeg tona .............................................................................. 61
6.5
Animacija tekućeg tona ........................................................................ 63
7. PRORAČUN MODELA ................................................................................. 64
7.3
Načini proračuna ................................................................................. 64
7.3.3
Proračun modela sa nelinearnim elementima ............................................... 64
7.3.4
Seizmički proračun ................................................................................... 65
7.3.4.1
EUROCODE ......................................................................................... 65
7.3.4.3
JUS (Multi modalna analiza) .................................................................. 71
7.3.4.4
Ruski propisi (SNIP) ............................................................................. 72
7.3.4.5
Bugarski propisi (BDS NPSSZR-2012) ..................................................... 74
7.3.4.7
Proizvoljna spektralna kriva .................................................................. 76
8. OBRADA REZULTATA PRORAČUNA ........................................................... 78
8.1
Namena i opis rada modula .................................................................. 78
8.5
Uticaji u ploči - zidu ............................................................................. 78
8.6
Uticaji u gredama ................................................................................ 79
8.6.5
Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima ........................................... 79
8.6.6
Relativni ugib greda ................................................................................. 79
8.7
Uticaji u površinskim osloncima (tlu) ..................................................... 82
8.7.1
Rezultanta površinskog oslonca ................................................................. 82
8.10
Uticaji u indirektnim elementima ........................................................... 86
8.14
Skaliranje razmere dijagrama ............................................................... 87
8.16
Tekstualni prikaz rezultata statičkog proračuna ....................................... 88
8.17
Generisanje izveštaja za grupe entiteta .................................................. 90
8.20
Kontrola setova ................................................................................... 91
8.21
Kreiranje projektne dokumentacije ........................................................ 91
8.21.1
Eksport grafičkih blokova .......................................................................... 92
8.21.3
Definisanje formata hartije (Format hartije) ................................................ 93
8.21.5
Generisanje tekstualnih izveštaja ............................................................... 95
8.21.6
Komande za rad sa blokovima u stablu ....................................................... 97
8.21.10
Komande za rad sa grafičkim blokovima na hartiji ....................................... 100
8.21.21
Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom “*.txt” ............................ 102
9. Dimenzionisanje betonskih preseka ....................................................... 103
9.1
Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi) ............................................ 103
9.2
Definisanje šeme kombinovanja opterećenja ......................................... 103
9.3
Dimenzionisanje ploča ....................................................................... 104
9.3.1
Ulazni podaci .......................................................................................... 104
9.3.1.1
Ulazni podaci – Globalni ....................................................................... 104
9.3.1.2
Ulazni podaci – Lokalni ........................................................................ 104
9.3.3
Prikaz rezultata dimenzionisanja ............................................................... 105
9.3.4
Usvajanje armature ................................................................................. 106
9.3.7
Kreiranje tekstualnog izveštaja ................................................................. 107
9.3.11
Kontrola ploča na probijanje ..................................................................... 108
9.4
Dimenzionisanje greda ....................................................................... 110
9.4.1
Ulazni podaci .......................................................................................... 110
9.4.1.1
Ulazni podaci – Globalni ....................................................................... 110
9.4.1.2
Ulazni podaci – Lokalni ........................................................................ 111
9.4.4
Usvajanje armature ................................................................................. 112
9.4.10
Interakcioni dijagram grede ..................................................................... 116
9.5
Dimenzionisanje seizmičkih zidova ...................................................... 125
9.6
Dimenzionisanje niza zidova ............................................................... 126
9.7
Proračun preseka .............................................................................. 133
9.8
Kontrola naprezanja u zidanim zidovima .............................................. 134
10. Dimenzionisanje čeličnih preseka ........................................................ 139
10.4
Ulazni podaci .................................................................................... 139
10.6
Prikaz rezultata ................................................................................. 139
10.7
Izveštaj............................................................................................ 140
11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ................................................. 142
11.3
Ulazni podaci .................................................................................... 142
11.5
Prikaz rezultata ................................................................................. 142
11.6
Izveštaj............................................................................................ 143
6
1. UVOD
1.2.1 Pojedinačna instalacija programa
Svi fajlovi potrebni za instalaciju programa Tower 7 su zapakovani u jednu
samootpakujuću arhivu, koja se pri instalaciji programa privremeno otpakuje u memoriju
računara. Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa sa instalacionog CD-a pokrenete fajl
“\Tower7\Tower7_win32_Setup.exe”, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa
pokrenete fajl “\Tower7\Tower7_x64_Setup.exe”. Otvoriće se dijalog sledećeg izgleda:
Sada izaberite dugme “Install”, nakon čega se svi neophodni fajlovi otpakuju u memoriju
računara i započinje sama instalacija programa.
Dalji tok instalacije je isti kao i kod programa Tower 6, osim što se u dijalogu u kome se
zadaje mesto na disku na kome se instalira program nalazi i check box “Instaliraj za sve
korisnike”:
7
Ako računar koristi više korisnika, postavljanjem ovog check box-a na uključeno stanje
program će se instalirati za svakoga od njih. Svaki od tih korisnika, ovako instaliranog
programa Tower 7, imaće svoje zasebne konfiguracione fajlove.
Ako se program instalira prvi put, a na računaru postoji instaliran Tower 6, mogu se preuzeti
konfiguracioni fajlovi koji su u njemu kreirani. U tom slučaju, nakon aktiviranja dugmeta
“Next” u dijalogu za izbor instalacionog direktorijuma, otvoriće se novi dijalog sledećeg
izgleda:
Izbor dugmeta “Da” označava da će se u toku instalacije programa sve konfiguracione
datoteke kreirane u programu Tower 6, kopirati u odgovarajući folder programa Tower 7.
Novi konfiguracioni fajlovi
Tower.$ppd -
datoteka sa podešavanjima prikaza informacija o entitetima
Tower.$zgl -
datoteka sa snimljenim konfiguracijama podataka o graničnim uslovima u
pločama
Tower.$ogr -
datoteka sa snimljenim konfiguracijama podataka o oslobađanjima uticaja
u gredama
1.2.2 Mrežna instalacija
Serverska instalacija na Windows mreži
Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa, na serveru, sa instalacionog CD-a pokrenete fajl
“\Tower7\Tower7_win32_Setup.exe”, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa
pokrenete fajl “\Tower7\Tower7_x64_Setup.exe”, i sprovedite potpuno isti postupak kao
kod pojedinačne instalacije (vidi poglavlje “1.2.1”). Svakako da je u ovom slučaju, za tip
instalacije potrebno odabrati ikonu “Mrežna”.
8
Po završetku serverske instalacije, na serveru se nalazi i direktorijum u kome je ona izvršena.
Ako niste menjali putanju koju je instalacioni program ponudio, ovaj direktorijum se nalazi na
C:\ disku servera i zove se “C:\Tower 7 Server” za 32-bitnu, odnosno “C:\Tower 7 x64
Server” za 64-bitnu verziju programa. Svi fajlovi neophodni za klijentsku instalaciju programa
nalaze se u ovom direktorijumu, zapakovani u jednu samootpakujuću arhivu sa imenom
“Tower7_win32_ClientSetup” za 32-bitnu, odnosno “Tower7_x64_ClientSetup” za 64bitnu verziju programa.
Pored ove arhive, u direktorijumu se nalazi i fajl “NETHASP.ini” koji se automatski generiše
prilikom mrežne instalacije. Taj fajl sadrži konfiguracione parametre za uspostavljanje
komunikacije sa hardlock-om. Korisnici sa uobičajenom i standardnom mrežom ne bi trebali da
imaju ikakve potrebe da bilo šta menjaju ili rade sa ovim fajlom. Prisustvo ovog fajla
omogućava da se izvedu neke određene netipične klijentske instalacije.
Glavni podatak u NETHASP.INI fajlu je polje:
NH_SERVER_ADDR =
Sadržaj ovog polja definiše ime ili IP adresu računara na kome se nalazi mrežni hardlok. Ovo
polje je automatski popunjeno imenom računara na kojem je izvršena mrežna instalacija.
Ukoliko je iz bilo kojeg razloga potrebno promeniti taj podatak kako bi se klijentska instalacija
izvela, to se može uraditi bilo kojim tekstualnim edirtorom (na primer - notepad.exe).
Ako se unosi ime servera tada je format zapisa sledeći:
NH_SERVER_ADDR = ime_servera;
(na primer: NH_SERVER_ADDR = SERVER01;)
Ako se unosi IP adresa servera tada je format zapisa sledeći:
NH_SERVER_ADDR = xxx.xxx.xxx.xxx;
(na primer: NH_SERVER_ADDR = 192.168.0.56;)
Klijentska instalacija
Sa računara na kome želite raditi sa programom, potrebno je da se pozicionirate na disk
servera i da iz direktorijuma u kome je prethodno izvršena serverska instalacija, pokrenete
instalacioni
program
“Tower7_win32_ClientSetup”
za
32-bitnu,
odnosno
“Tower7_x64_ClientSetup” za 64-bitnu verziju programa. Znači klijentska instalacija se ne
vrši sa instalacionog CD-a, već sa diska servera, i to iz direktorijuma u kome je izvršena
serverska instalacija.
Dalji tok klijentske instalacije je isti kao i kod programa Tower 6.
9
2. GRAFIČKI INTERFEJS
2.2
Raspored i veličina prozora za crtanje
Veličina prozora se može automatski prilagoditi različitim tipovima monitora.
Ukoliko se radi na monitoru sa odnosom stranica 4:3 iz padajućeg menija “Window” treba
izabrati naredbu “Standardni monitor”, a ako se radi na nekom od novijih monitora (odnos
stranica 16:9, 16:10 itd) treba izabrati naredbu “Široki monitor”.
2.4
Aktiviranje naredbi
2.4.4
Rad sa dijalog box-ovima
Grafička kontrola u dijalog box-ovima
U svim dijalozima u kojima su se pojavljivali, dugmići za izbor pogleda su zamenjena tulbarom
sa ikonama, koje imaju istu namenu.
Tulbar sa ikonama za izbor pogleda
2.8
Selektovanje elemenata crteža
U programu “Tower 7”, pri selektovanju elemenata crteža na komandnoj liniji se
javljaju dve nove opcije: “Grupe selekcije” i “Poslednja selekcija”.
<0 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja
selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Grupe selekcije
Pomoću opcije “Grupe selekcije” može se snimiti 256 različith grupa odabranih elemenata
crteža. Elementi koji pripadaju nekoj od snimljenih grupa se mogu veoma brzo ponovo
selektovati izborom imena grupe iz dijaloga koji se otvara aktiviranjem ove opcije sa
komandne linije.
10
Pravljenje nove grupe selekcije od trenutno odabranih elemenata crteža se vrši pomoću
dugmeta “
Dodaj”. Izborom ovog dugmeta otvara se novi dijalog u kome se zadaje naziv
grupe.
Iz dijaloga se izlazi aktiviranjem dugmeta “OK”, a ime nove grupe se pojavljuje u listi. U
slučaju da ste zadali ime koje već postoji u listi grupa selekcije, program će prikazati
odgovarajuću poruku.
Ako je u trenutku aktiviranja dugmeta “Dodaj” bila selektovana jedna ili više postojećih grupa,
program će pri izlasku iz dijaloga za unos naziva grupe prikazati sledeće upozorenje:
11
Aktiviranjem dugmeta “Ne” pod zadatim nazivom snimiće se nova grupa selekcije od trenutno
odabranih elemenata crteža. Aktiviranjem dugmeta “Da” odabranim entitetima biće dodati i svi
entiteti koji pripadaju selektovanoj grupi, odnosno grupama.
Selektovanje grupe iz liste se vrši klikom miša preko njenog imena, dok za višestruku selekciju
treba držati pritisnuto levo dugme miša i pomerati pokazivač iznad naziva željenih grupa.
Takodje, za višestruku selekciju se mogu koristiti tasteri Shift i Ctrl sa tastature, u kombinaciji
sa pritiskanjem levog dugmeta miša. Selektovane grupe su jasno istaknute u listi.
Pomoću dugmeta “Preimenuj” se može promeniti naziv odabrane grupe.
aktiviranjem se otvara potpuno isti dijalog kao pri zadavanju naziva nove grupe.
Njegovim
Pomoću dugmeta “
Briši” se selektovane grupe uklanjaju iz liste, dok se pomoću dugmića
“
Gore” i “
Dole” selektovanoj grupi menja položaj u listi za jedno mesto na gore,
odnosno na dole.
Nakon izlaska iz dijaloga “Grupe selekcije” biće odabrani svi elementi crteža koji pripadaju
selektovanim grupama.
Poslednja selekcija
Izborom opcije “Poslednja selekcija” sa komandne linije, vrši se ponovni odabir elemenata
crteža koji su poslednji bili odabrani u okviru neke naredbe.
12
2.10
Vidljivost
2.10.1 Podešavanje vidljivosti po tipovima elemenata
(Vidljivost)
U dijalogu ove naredbe dodati su novi parametri za definisanje stanja vidljivosti
elemenata na crtežu:
Ploča
√
3D – Ako je ovaj check box uključen u 3D prozoru se pločama iscrtavaju dijagonale i
ispisuju Set, Opis i Oznaka, naravno ako je njihovo prikazivanje uključeno za 2D prozor.
Ovaj check box ima istu namenu i kod ostalih entiteta.
Veza
√
Set – Kada je ovaj check box uključen na sredini konture veze se ispisuje redni broj seta
numeričkih podataka koji joj je pridružen.
√
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a određuje da li će se na sredini konture veze
prikazivati strelice koje određuju položaj njenog lokalnog koordinatnog sistema.
√
3D – Ako je ovaj check box uključen, redni broj seta i lokalni koordinatni sistem veze se
prikazuju i u 3D prozoru.
Prednaprezanje
√
Intenzitet – Stanje ovog check box-a određuje da li će se na sredini trase kablova ispisiviti
intenzitet sile prednaprezanja.
Seizmički zidovi
√
Seizmički zidovi – Stanje ovog check box-a određuje da li će se na crtežu prikazivati
preseci u kojima je izvršeno dimenzionisanje seizmičkih zidova, preseci i ose
dimenzionisanih nizova zidova i simboli dimenzionisanih zidanih zidova, odnosno svi
entiteti dobijeni pomoću naredbi “Seizmički zidovi”, “Dimenzionisanje niza zidova” i
“Kontrola naprezanja u zidanim zidovima.”
Simbol u preseku
√
Veza – Stanje ovog check box-a određuje da li će se u prozoru “2D pogled” prikazivati
simboli koji ukazuju na mesta na kojima početne i krajnje tačke veza (čvorovi) dodiruju
trenutnu ravan pogleda.
13
2.11
Komande za rad sa nivoima (meni “Nivo”)
2.11.6 Eksport dela konstrukcije u novi model (Eksport)
Pomoću naredbe “Eksport” imate mogućnost da deo konstrukcije snimite u
poseban fajl. Ukoliko se eksport vrši iz obrade rezultata od programa se može zahtevati da sva
opterećenja koja deluju na ostatak konstrukcije, uključujući i sopstvenu težinu, svede na deo
konstrukcije koji se eksportuje. Nakon njenog izbora, iz menija koji se otvara desnim klikom
miša preko liste nivoa, otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Iz zatvorene liste se bira deo konstrukcije za eksportovanje:
- Samo tekući sklop - Eksportovaće se samo tekući sklop, odnosno trenutni sadržaj prozora
“2D pogled”.
- Tekući sklop i sve ispred/iznad njega – Eksportovaće se trenutni sadržaj prozora “2D
pogled” i svi elemnti koji se nalaze iznad tekućeg sklopa ako je u pitanju nivo, odnosno ispred
tekućeg sklopa ako je u pitanju ram.
- Tekući sklop i sve ispod/iza njega – Eksportovaće se trenutni sadržaj prozora “2D
pogled” i svi elemnti koji se nalaze ispod tekućeg sklopa ako je u pitanju nivo, odnosno iza
tekućeg sklopa ako je u pitanju ram.
Ako je u 2D prozoru prikazan pomoćni pogled dostupna će biti samo opcija “Samo tekući
sklop”, dok eksport složenog pogleda nije moguć.
U delu dijaloga “Samo tekući sklop”
Pomoću parametara koji se nalaze u donjem delu dijaloga definiše se način snimanja
elemenata konstrukcije koji ne pripadaju tekućem sklopu.
Elementi koji se nalaze ispred/iznad
Pretvoriti u sile – Kada je ovaj check box uključen, svi elementi konstrukcije koji se nalaze
ispred/iznad tekućeg sklopa se pretvaraju u sile, a one se nanose na elemente konstrukcije
tekućeg sklopa. Takođe, sva opterećenja koja deluju na ove elemente se prenose na elemente
konstrukcije tekućeg sklopa. Ovaj check box je dostupan samo ako je model proračunat, a
eksport se vrši iz modula za obradu rezultata.
Pretvoriti u oslonce – Kada je ovaj check box uključen, na mestima preseka trenutno
prikazane ravni sa pločama i stubovima koji se nalaze ispred/iznad nje (indirektni elementi), u
novo kreiranom modelu biće postavljeni linijski, odnosno tačkasti oslonci.
14
Napomenućemo da parametri u ovom delu dijaloga neće biti dostupni ako je iz zatvorene liste
izabrana opcija “Tekući sklop i sve ispred/iznad njega.
Elementi koji se nalaze ispod/iza
Pretvoriti u sile – Kada je ovaj check box uključen, svi elementi konstrukcije koji se nalaze
ispod/iza tekućeg sklopa se pretvaraju u sile, a one se nanose na elemente konstrukcije
tekućeg sklopa. Takođe, sva opterećenja koja deluju na ove elemente se prenose na elemente
konstrukcije tekućeg sklopa. Ovaj check box je dostupan samo ako je model proračunat, a
eksport se vrši iz modula za obradu rezultata.
Pretvoriti u oslonce – Kada je ovaj check box uključen, na mestima preseka trenutno
prikazane ravni sa pločama i stubovima koji se nalaze ispod/iza nje (indirektni elementi), u
novo kreiranom modelu biće postavljeni linijski, odnosno tačkasti oslonci.
Napomenućemo da parametri u ovom delu dijaloga neće biti dostupni ako je iz zatvorene liste
izabrana opcija “Tekući sklop i sve ispod/iza njega.
Nakon aktiviranja komandnog polja “OK” otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Sada je potrebno da se unese ime fajla, a zatim i da se izborom komandnog polja “Snimi”
izvrši snimanje dela konstrukcije koji se eksportuje.
Ako se u modelu nalaze grede i zidovi koji ne pripadaju tekućem sklopu (indirektni elementi), a
ni ne prekidaju se u njemu, pri eksportu dela konstrukcije oni će se eksportovati celi, tj
program ih neće prekidati na mestu ravni tekućeg sklopa. Treba biti posebno obazriv ako se
ostatak konstrukcije u novi model prenosi kao opterećenje. Na primer ako se eksportuju tekući
sklop i sve ispod, a sve iznad njega se pretvara u opterećenje, ovi elementi će se eksportovati
celi, a njihovi delovi koji se nalaze iznad tekućeg sklopa biće pretvoreni u sile, tako da će se
uticaj sopstvene težine iznad tekućeg sklopa u novom modelu duplirati. Ukoliko dođe do ove
situacije program će prikazati i odgovarajuće obaveštenje:
15
2.12
Komande za rad sa ramovima
(meni “Dispozicija”)
Padajući meni sa naredbama za rad sa ramovima može se otvoriti i levim klikom
miša preko strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora “Dispozicija”.
Strelica za otvaranje padajućeg menija
2.13
3D Grafička kontrola (meni “3D pogled”)
Padajući meni za 3D grafičku kontrolu može se otvoriti i levim klikom miša preko
strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora “3D pogled”.
2.13.6 Položaj tekućeg 2D prikaza (“Tekući 2D prikaz”)
Naredba “Tekući 2D prikaz” radi kao prekidač, odnosno može biti postavljena na
uključeno i na isključeno stanje. Postojanje simbola “” ispred njenog naziva u meniju, koji se
otvara desnim klikom miša preko naziva prozora “3D pogled”, označava da je ona postavljena
na uključeno stanje. Tada se samo entiteti koji pripadaju tekućem prikazu u prozoru “2D
pogled” iscrtavaju sa svojim parametrima, dok se svi ostali elementi modela iscrtavaju sa
parametrima za neaktivne elemente. Na taj način se tekući 2D prikaz vizualno izdvaja od
preostalog dela prostornog modela.
16
Svi entiteti koji se ne vide u prozoru “2D pogled” su prikazani kao neaktivni
u prozoru “3D pogled”, tako da se jasno može sagledati položaj
srednjeg podužnog rama u odnosu na ostale delove konstrukcije
Ova opcija pomaže da se lakše shvati šta tekući prikaz u prozoru “2D pogled” predstavlja,
odnosno gde se ta grupa entiteta nalazi u odnosu na ostale delove prostornog modela.
2.14
Komande za promenu tekućeg prikaza u
prozoru “2D pogled” (meni “2D pogled”)
Padajući meni sa naredbama za rad sa tekućim 2D pogledom može se otvoriti i
levim klikom miša preko strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora “2D pogled”.
2.14.9 Prikazivanje istorije pogleda
Naredba “Prikazivanje istorije pogleda” radi kao prekidač, odnosno može biti
postavljena na uključeno i na isključeno stanje. Postojanje simbola “” ispred njenog naziva u
meniju, koji se otvara desnim klikom miša preko naziva prozora “2D pogled”, označava da je
ona postavljena na uključeno stanje. Tada se pored naziva prozora “2D pogled” ispisuju nazivi
svih sklopova koji su prikazivani u 2D prozoru od otvaranja tekućeg fajla.
Nazivi svih sklopova koji su prikazivani u 2D prozoru
17
Glavna namena istorije pogleda je brzi izbor nekog od ranije prikazivanih sklopova za ponovno
prikazivanje u 2D prozoru. Klikom miša preko bilo kog naziva u istoriji pogleda on postaje
tekući, odnosno u 2D prozoru se prikazuje sklop čiji je naziv izabran.
18
3. UNOS PODATAKA
3.1
Konstrukcija
3.1.1
Ploča/Zid
Biblioteka materijala
U programu Tower 7 izmenjena je organizacija podataka u dijalogu za izbor materijala, i dodat
je novi tip materijala. Radi lakšeg snalaženja i bolje preglednosti velikog broja materijala,
podaci u ovom dijalogu su sada organizovani putem kartoteka.
Izgled dijaloga za izbor materijala
U svakoj kartoteci su smešteni podaci o materijalima jednog tipa. Novi tip su materijali koji se
koriste za zidane zidove. Njihovi podaci su smešteni u kartoteku “Opeka/Blokovi”.
Višestruka selekcija setova i brzo dodeljivanja materijala
U ovom dijalogu je moguća i višestruka selekcija setova kako bi se svima dodelio isti materijal.
Prvo se desnim klikom miša preko ćelije u koloni “Materijal” izabere željeni materijal, a zatim
se levim klikom selektuju svi setovi kojima se taj materijal dodeljuje.
19
Izabran je materijal koji pripada setu broj 5,
a selektovani su setovi sa brojevima 2,4 i 6
U dijalogu se izabrani materijal obeležava crvenom bojom, dok se selektovani setovi
obeležavaju zelenom bojom. Na kraju je potrebno još jednom pritisnuti desno dugme miša,
nakon čega se procedura završava i željeni materijal dodeljuje svim selektovanim setovima.
Setovima sa rednim brojevima 2,4 i 6
dodeljen je materijal seta broj 5
20
3.1.3
Granični uslovi
U programu Tower 7, pored potpunog oslobađanja, graničnim uslovima se može
zadati delimično oslobađanje uticaja i elastoplastično ponašanje sa zadavanjem granica
plastifikacije.
Lokalni koordinatni sistem graničnih uslova
Svaki segment nacrtane polilinije ima svoj jasno definisan lokalni koordinatni sistem, a
ponuđeni uticaji nose oznake lokalnih osa.
Lokalni koordinatni sistem graničnih uslova
Lokalna osa “1” je uvek u pravcu zadatog segmenta polilinije, lokalna osa “3” je upravna na
osu “1” i leži u ravni ploče kojoj pripada dati segment graničnih uslova, dok je osa “2” u pravcu
normale na ravan ploče kojoj nacrtani segment polilinije pripada. Prema tome, ponuđeni uticaji
za oslobađanje imaju sledeće značenje:
M1
M2
M3
T1
T2
N3
-
Moment savijanja oko lokalne ose 1
Smičuća sila u pravcu lokalne ose 1
Smičuća sila u pravcu lokalne ose 2
Normalna sila u pravcu lokalne ose 3
21
Definisanje graničnih uslova
Izgled dijaloga za definisanje
graničnih uslova
U gornjem levom delu dijaloga prikazana je geometrija nacrtane polilinije, a gornjem desnom
delu su prikazani uticaji čije se ponašanje može definisati. U jednoj koloni su prikazani uticaji
koji odgovaraju levoj, a u drugoj uticaji koji odgovaraju desnoj strani nacrtane polilinije. Kako
je teško zaključiti šta je leva, a šta desna strana polilinije, to je iznad leve kolone postavljena
zelena, a iznad desne crvena boja. Klik miša preko ikone koja se nalazi pored imena svakog
uticaja, otvara meni sa opcijama za definisanje njegovog ponašanja.
22
Potpuno oslobađanje uticaja – Izborom ove opcije potpuno se ukida veza koja taj
uticaj prenosi sa jedne na drugu stranu graničnog uslova.
Delimično oslobađanje uticaja – Izborom ove opcije veza koja prenosi taj uticaj ima
delimično smanjenu krutost (stepen krutosti veze izražen je u procentima - 100%
odgovara potpunom prenošenju uticaja, a 0% odgovara potpunom ukidanju veze).
Njenim izborom dostupno postaje i dugme
sledećeg izgleda:
čijim se aktiviranjem otvara dijalog
Sada je potrebno u edit polju zadati željeni procenat umanjenja krutosti veze i izaći iz
dijaloga izborom dugmeta “OK”. Inicijalna vrednost stepena krutosti veze je 50%
Elasto-plastična veza - Izborom ove opcije, veza koja prenosi taj uticaj ima elastoplastično ponašanje - odnosno, u jednom intervalu naprezanja veza je elastična a kada
pređe te granice dolazi do njene plastifikacije. Po izboru ove opcije dostupno postaje i
dugme
čijim se aktiviranjem otvara dijalog sledećeg izgleda:
23
Kada se uključe check box-ovi “Granica plastifikacije (>=0)” i “Granica plastifikacije
(<=0)”, dostupni postaju edit box-ovi koji se nalaze pored njih. U njima se zadaju gornja
(pozitivna), odnosno donja (negativna) granična vrednost datog uticaja. Ako se zadate
vrednosti prekorače dolazi do plastifikacije. Dugme “OK” je nedostupno sve dok se ne zada bar
jedna granica plastifikacije. Ako se unese samo jedna granica plastifikacije, program će se
ponašati kao da je druga granica beskonačna.Ukoliko se za neki uticaj izabere elesto-plastično
ponašanje, a ne uđe u dijalog za definisanje granica, program će se ponašati kao da je data
veza bez oslobađanja.
Zadate su obe granice plastifikacije
Zadata je samo donja granica plastifikacije
“Radi prema prosečnoj graničnoj sili” - Plastifikacija veze nastaje kada uticaj u vezi
dostigne zadatu graničnu vrednost. Omogućeno je modeliranje dva načina plastifikacije tj.
otkazivanja graničnog uslova. Prvi način je da se ceo granični uslov odjednom plastifikuje u
trenutku kada vrednost prosečne sile u graničnom uslovu kao celini dostigne graničnu zadatu
vrednost. Drugi način plastifikacije je da se otkazivanje veza u graničnom uslovu vrši
nezavisno po svakom čvoru graničnog uslova, kada vrednost sile na tom mestu dostigne
graničnu vrednost. Na ovaj način moguće je da se samo na delu linije graničnog uslova javi
plastifikacija. Podrazumevani način je da se plastifikacija dešava na celom graničnom uslovu
kao celini i tada je polje “Radi prema prosečnoj graničnoj sili” uključeno.
24
Elasto-plastična veza sa delimičnim oslobađanjem – Izborom ove opcije modelira
se veza koja je kombinacija elasto-plastične veze i delimičnog oslobađanja uticaja. Smanjenje
krutosti veze pri delimičnom oslobađanju uticaja odnosi se na interval vrednosti naprezanja u
kojem još nije došlo do plastifikacije veze. Aktiviranjem dugmeta
se zadaju svi neophodni podaci.
otvara se dijalog u kome
Bez oslobađanja uticaja – Izbor ove opcije znači da je veza za prenošenje tog uticaja
sa jedne na drugu stranu graničnog uslova potpuna.
Kada se u jednoj od kolona uticaju zada željeno ponašanje, na slici se sa odgovarajuće strane
postavlja simbol u boji koja se nalazi iznad te kolone. Izgled simbola zavisi od zadatog
ponašanja uticaja. Na ovaj način lako se može odrediti šta je levo a šta desno, odnosno sa
koje strane graničnog uslova je definisano ponašanje datog uticaja.
Trenutno stanje svih parametara u dijalogu se može snimiti u bazu konfiguracija. Izborom
dugmeta
otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Sada je potrebno uneti naziv konfiguracije i izaći iz dijaloga aktiviranjem dugmeta “OK”.
Izborom iz zatvorene liste bilo koja od snimljenih konfiguracija se može postaviti za tekuću.
Aktiviranjem dugmeta
tekuća konfiguracija se briše iz baze, pri čemu program izdaje
odgovarajuće obaveštenje:
25
Na crtežu, na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se vrsta uticaja i simbol koji ukazuje
na zadato ponašanje. Na primer za uticaj M1:
M1=0
Potpuno oslobađanje uticaja (ukidanje veze)
M1=%
Delimično oslobađanje uticaja
M1=<>
Elasto-plastična veza
M1=<%>
Elasto-plastična veza sa delimičnim oslobađanjem
Duž zadate linije graničnih uslova ispisuje se naziv uticaja
sa simbolom koji ukazuje na zadato ponašanje
Ako se pokazivač miša postavi iznad simbola oslobađanja koji se crtaju duž linije granični
uslovi, dok je naredba aktivna, otvoriće sa mali prozor u kome se ispisuju nazivi svih uticaja
kojima je promenjeno ponašanje uz simbol koji ukazuje na zadato ponašanje.
Potpuno oslobađanje uticaja
26
Elasto-plastična veza sa delimičnim
oslobađanjem
U dijalogu koji se otvara izborom opcije “ploča-Zid” sa komandne linije, sada se nalazi nova
stavka:
Granični uslovi po obodu zidanih zidova – ako se izabere ova opcija, program po obodu
zidanih zidova postavlja nephodne granične uslove za njihovo realno ponašanje pri statičkom i
seizmičkom proračunu.
Automatski postavljeni granični uslovi na zidanim zidovima
27
3.1.4
Grede
Editovanje biblioteke profila
U dijalogu za editovanje biblioteke profila dodate su nove opcije:
Preimenuj
Pritiskom na ovo dugme otvara se dijalog u kome se može promeniti ime
grupe profila koja je izabrana iz liste.
Novo ime se unosi u edit polju “Naziv grupe profila”. Pritiskom na dugme
“OK”, program se vraća u osnovni dijalog za editovanje baze profila, u kome
se izabrana grupa profila sada prikazuje sa novim imenom.
Učitaj
Učitavanje neke od ranije kreiranih baza profila. Pored baza koje su kreirane u
programu Tower, sada se mogu učitati i baze kreirane u programu Metal
Studio.
Spajanje
Dugme pomoću koga se može izvršiti spajanje 2 baze profila, odnosno
ubacivanje svih profila iz neke baze u trenutno aktivnu. Njegovim
aktiviranjem otvara se dijalog za izbor baze profila koja će se spojiti sa
trenutno aktivnom bazom.
28
Pored baza koje su kreirane u programu Tower, spajanje se može vršiti i sa
bazama kreiranim u programu Metal Studio. Kada se izabere baza iz liste,
treba pritisnuti dugme “Učitaj”, nakon čega se otvara dijalog za izbor načina
dodavanja profila u tekuću bazu.
Za familije profila sa istim imenom u obe baze, može se izabrati jedan od dva
ponuđena načina:
Spajanje – Izborom ovog dugmeta, profili se ubacuju u istoimenu familiju u
trenutno aktivnoj bazi.
Preimenovanje - Izborom ovog dugmeta program će familiju profila, koja
ima isto ime kao i neka familija u tekućoj bazi, preimenovati i ubaciti u tekuću
bazu.
Dodati su i novi tipovi profila: HOP C profili, HOP Z profili, HOP Z = profili, HOP Σ profili, HOP Ω
profili, O profili,  profili. Ovi tipovi profila sada mogu izabrati u dijalogu za kreiranje nove
grupe profila, koji se otvara aktiviranjem dugmeta “
Dodaj ”.
29
Spregnuti materijali
U programu Tower 7 omogućeno je sprezanje nosača od istog materijala.
Tretiraj kao spregnuti materijal – Ovaj check box je dostupan samo ako je svim presecima
dodeljen isti materijal. Kada se on postavi na uključeno stanje program zadati višedelni presek
tretira kao spregnuti.
3.1.5
Oslobađanje uticaja
U programu Tower 7, pored potpunog oslobađanja, graničnim uslovima na
krajevima greda se može zadati delimično oslobađanje uticaja i elastoplastično ponašanje sa
zadavanjem granica plastifikacije.
Aktiviranjem dugmeta “Napredne vrste oslobađanja” otvara se novi dijalog sledećeg izgleda:
U levom delu dijaloga su prikazani uticaji čije se ponašanje može definisati. Klikom na ikonu
koja se nalazi pored svakog od njih otvara se lista sa opcijama koje služe za definisanje
njihovog ponašanja.
30
Značenje svake od ponuđenih stavki stavki je potpuno isto kao i kod definisanja graničnih
uslova u ploči (poglavlje 3,1,2).
Radio button-i i zatvorena lista, koji se nalaze u desnom delu dijaloga, služe za definisanje
prirode zadatih graničnih uslova. Kada je uključen radio button “Jedinstven granični uslov
za statički i seizmički model”, kao što se iz samog naziva vidi, zadati granični uslovi se
koriste i pri statičkoj i pri dinamičkoj analizi. Različiti parametri za svaku vrstu proračuna mogu
se definisati kada se uključi radio button “Granični uslov sa različitim karakteristikama za
statički i seizmički model”. Tada se iz zatvorene liste prvo izabere opcija “Karakteristike
za statički model” i zadaju se parametri koji će se primenjivati pri statičkoj analizi, a zatim se
iz liste izabere opcija “Karakteristike za seizmički model” i zadaju parametri koji će se
primenjivati pri dinamičkoj analizi.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem desnom delu dijaloga, služi za izbor neke od ranije
snimljenih konfiguracija sa definisanim oslobađanjima uticaja. Nove konfiguracije se ne mogu
snimati u ovom dijalogu, već samo u dijalogu naredbe za uređivanje oslobađanja uticija.
Na crtežu se pored simbola oslobođenog uticaja prikazuju i simboli koji ukazuju na zadato
ponašanje datog uticaja.
Potpuno oslobađanje uticaja
31
Elasto-plastična veza sa delimičnim
oslobađanjem
Isti simboli će se prikazivati i pored naziva uticaja, u prozoru koji se pojavljuje kada se
pokazivač miša postavi iznad oslobođenog kraja grede dok je naredba “Oslobađanje uticaja”
aktivna.
3.1.6
Uređivanje oslobađanja uticaja
Pomoću naredbe “Uređivanje oslobađanja uticaja”, koja se nalazi u padajućem
meniju “Konstrukcija”, mogu se menjati granični uslovi zadati krajevima greda u modelu.
Izborom ove naredbe komandna linija dobija sledeći oblik:
<0 sel.> Uređivanje oslobađanja uticaja - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek /
eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Sada je potrebno sa crteža selektovati gredu čiji se granični uslovi uređuju, nakon čega se
otvara dijalog sledećeg izgleda:
32
Na slici u dijalogu zelenom tačkom se obeležava početak, dok se crvenom tačkom obeležava
kraj selektovane grede. Desno od ove slike se nalaze dve kolone sa podacima o uticajima koji
se mogu uređivati. Radi lakšeg snalaženja kolona sa uticajima koji odgovaraju početku grede
je obeležena zelenom, dok je kolona sa uticajima koji odgovaraju kraju grede obeležena
crvenom bojom.
Način zadavanja podataka u ovom dijalogu je potpuno isti kao u dijalogu za definisanje
graničnih uslova kod ploča (poglavlje 3.1.2).
Napomenućemo da se u ovom dijalogu mogu snimiti konfiguracije sa zadatim oslobađanjima.
One se kasnije mogu koristiti u ovom, kao i u dijalogu naredbe “Oslobađanje uticaja”.
3.1.9
Površinski oslonac
Površinskom osloncu se može zadati i elasto-plastično ponašanje, sa unošenjem
granica plastifikacije.
Elasto-plastično ponašanje - Pomoću ove opcije izabranoj reakciji površinskog oslonca
se može zadati elasto-plastično ponašanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme
,
Značenje svih parametara u ovom dijalogu je isto kao i kod naredbe “Granični uslovi”
(poglavlje 3.1.2).
33
3.1.10 Linijski oslonac
Linijskom osloncu se može zadati i elasto-plastično ponašanje, sa unošenjem
Elasto-plastično ponašanje - Pomoću ove opcije izabranoj reakciji linijskog oslonca se
može zadati elasto-plastično ponašanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme
,
(poglavlje 3.1.2).
34
3.1.11 Tačkasti oslonac
Tačkastom osloncu se može zadati i elasto-plastično ponašanje, sa unošenjem
Elasto-plastično ponašanje - Pomoću ove opcije izabranoj reakciji tačkastog oslonca
se može zadati elasto-plastično ponašanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme
,
(poglavlje 3.1.2).
3.1.14 Veza
Pomoću naredbe “Veza” kreira se entitet koji služi za povezivanje 2 čvora u
modelu, koja ne moraju biti povezana na neki drugi način. Veza koja se tada uspotavlja može
imati različite vidove, od jednostavne krute, preko elastične do elasto-plastične. Veza se može
uspostaviti samo po jednom ili po više stepeni slobode. Izborom naredbe iz padajućeg menija
“Konstrukcija”, ulazi se u proceduru definisanja veze, a komandna linija dobija sledeći oblik:
Unos veze – Prva tačka (<krAj> / Set)
35
Aktiviranjem opcije “Set” otvara se dijalog za definisanje numeričkih podataka koji će biti
pridruženi vezi koja se iscrtava.
Dijalog za definisanje setova veza
Pomoću šest check box-ova, koji se nalaze u svakom redu tabele, zadaje se tip veze, po svakoj
od šest presečnih sila u pravcima lokalnog koordinatnog sistema veze.
R1 - veza po pomeranju u pravcu lokalne ose “1” veze (veza prenosi silu)
M1 - veza po rotaciji oko lokalne ose “1” veze (veza prenosi momenat)
Svakom od ovih podataka odgovara po jedno edit polje, u kome se zadaje krutost veze na
pomeranje (“K,R1”, “K,R2”, “K,R3”), odnosno rotaciju (“K,M1”, “K,M2”, “K,M3”). Ova edit
polja se nalaze sa desne strane tabele i dostupna su samo ako je sprečeno njima odgovarajuće
pomeranje/rotacija.
Pored svakog od ovih edit polja nalaze se i dugmići za definisanje ponašanja veze u pravcu
date lokalne ose.
36
Klikom preko nekog od njih otvara se padajući meni sa sledećim opcijama:
+/-
U pravcu date lokalne ose formirana je potpuna veza po pomeranjima/rotaciji bez
ograničenja po intenzitetu. Ovo je podrazumevano ponašanje.
NL+
U pravcu date lokalne ose formirana je jednosmerna veza po pomeranjima/rotaciji, ali
samo u pozitivnom smeru date lokalne ose.
NL-
U pravcu date lokalne ose formirana je jednosmerna veza po pomeranjima/rotaciji, ali
samo u negativnom smeru date lokalne ose.
Pomoću ove opcije vezi se može zadati elasto-plastično ponašanje. Njenim izborom
dostupno postaje i dugme
, čijim se aktiviranjem otvara dijalog sledećeg izgleda:
Kada se uključe check box-ovi “Granica plastifikacije (>=0)” i “Granica plastifikacije
(<=0)”, dostupni postaju edit box-ovi koji se nalaze pored njih. U njima se zadaju gornja,
odnosno donja granična vrednost datog uticaja. Ako se zadate vrednosti prekorače dolazi do
plastifikacije. Dugme “OK” je nedostupno sve dok se ne zada bar jedna granica plastifikacije.
Ako se unese samo jedna granica plastifikacije, program će se ponašati kao da je druga
granica beskonačna.
Radi lakšeg snalaženja, na slici u dijlogu je šematski prikazana veza i njen lokalni koordinatni
sistem. Lokalni koordinatni sistem veze se može naknadno menjati pomoću naredbe
“Promena L.K.S.”.
Izborom dugmeta “OK” izlazi se iz dijaloga, a vezi koja se kreira biće pridružen set podataka
koji je u tom trenutku selektovan u tabeli. Zadavanjem prve, a zatim i krajnje tačke veze,
njeno kreiranje se završava i ona se postavlja na crtež.
Krajnja tačka:
37
3.2
Opterećenje
3.2.1
Definisanje slučajeva opterećenja
Ako se pokazivač miša postavi iznad rednog broja nekog opterećenja u listi, i pritisne desno
dugme, otvoriće se padajući meni sa opcijom “Seizmički karakter opterećenja”.
Izborom ove opcije opterećenju se zadaje “seizmički karakter”, što znači da će se proračun za
ovaj slučaj opterećenja izvršiti sa seizmičkim modelom. Pored rednih brojeva svih slučajeva
opterećenja kojima je uključen seizmički karakter postavlja se posebna sličica, kako bi se oni
razlikovali od ostalih slučajeva opterećenja.
Sličica koja ukazuje da je tom slučaju opterećenja
uključen seizmički karakter
38
3.2.2
Definisanje kombinacija opterećenja
Moguće je istovremeno selektovati više slučajeva opterećenja kako bi im se svima dodelio
kriterijum za kombinovanje “Uvek kombinuj sa”, odnosno “Ne kombinuj sa”. Selektovanje se
vrši kao i u svim ostalim naredbama, pomoću tastera Shift i Ctrl sa tastature i levog dugmeta
miša.
Dugme “
Briši sve” služi za uklanjanje svih kombinacija opterećenja iz liste.
Aktiviranjem dugmeta “Sortiranje”, otvara se padajući meni sa opcijama za uređivanje i
sortiranje kombinacija:
Padajući meni sa opcijama za uređivanje kombinacija
Sortiranje u opadajućem poretku – glavni kriterijumi za sortiranje kombinacija su broj
slučajeva opterećenja koji se u njma javlja, kao i korišćeni koeficijenti sigurnosti. Izborom ove
opcije kombinacije se u listi ređaju od najveće do najmanje.
39
Sortiranje u rastućem poretku – izborom ove opcije kombinacije se u listi ređaju od
najmanje do najveće.
Izbacivanje duplikata – kada se neke kombinacije opterećenja pojavljuju više puta u listi,
izborom ove opcije mogu se izbaciti svi duplikati.
Pomoću dugmeta “Uvoz kombinacija iz drugog modela” u tekući model se mogu ubaciti
kombinacije iz bilo kog ranije kreiranog modela. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog za izbor
željenog fajla:
Nakon izbora fajla, otvara se novi dijalog u kome se vrši mapiranje osnovnih slučajeva
opterećenja.
40
Prikazana lista ima onoliko redova koliko ima osnovnih slučajeva opterećenja u izabranom
fajlu. U levoj koloni su prikazani slučajevi opterećenja iz izabranog fajla, dok se u desnoj koloni
određuje kojim slučajevima opterećenja u tekućem fajlu oni odgovaraju, odnosno koji slučajevi
opterećenja iz tekućeg fajla će preuzeti njihovo mesto u ubačenim kombinacijama. Klikom
miša na strelicu “ ”, koja se nalazi na kraju svakog reda otvora se padajuća lista, i iz nje se
bira slučaj opterećenja iz tekućeg modela, koji će preuzeti mesto datog slučaj opterećenja iz
izabranog fajla.
41
Sadržaj ove liste je isti za svaki red. Na prvom mestu se nalazi opcija “0. Nijedan”, zatim svi
slučajevi opterećenja koji postoje u tekućem modelu. Izbor opcije “0. Nijedan” označava da ni
jedan slučaj opterećenja iz tekućeg fajla neće zauzeti mesto tog slučaja opterećenja u učitanoj
kombinaciji. Izbor nekog od slučajeva opterećenja označava da će on u učitanoj kombinaciji
zauzeti mesto datog slučaja opterećenja, odnosno njemu će u učitanoj kombinaciji biti
pridružen koeficijent sigurnosti koji je u izabranom fajlu stajao uz taj slučaj opterećenja.
Napomenućemo još i da se jedan slučaj opterećenja iz tekućeg fajla može dodeliti samo
jednom slučaju opterećenja iz izabranog fajla. U suprotnom program prikazuje odgovarajuću
poruku.
U donjem delu dijaloga su prikazane sve kombinacije opterećenja koje se nalaze u izabranom
fajlu, odnosno koje će biti učitane u tekući model.
Izborom dugmeta “OK” program zatvara dijalog za mapiranje slučajeva opterećenja i uz
poštovanje svih zadatih parametara učitava kombinacije opterećenja u tekući model.
Aktiviranjem dugmeta “Snimanje konfiguracija u skladište”, vrši se snimanje svih
kombinacija koje se nalaze u tekućem modelu na posebno mesto u samom fajlu, iz koga se
mogu u bilo kom trenutku učitati. Ukoliko u skladištu već postoje snimljene kombinacije
program će prikazati odgovarajuću poruku.
42
Izborom dugmeta “OK” stare kombinacije se brišu iz skladišta i snimaju one koje trenutno
postoje u listi.
Kombinacije se učitavaju iz skladišta pomoću dugmeta “Učitavanje kombinacija iz
skladišta”. Ovo dugme je dostupno samo kada u skladištu postoje snimljene konfiguracija, a
njegovim aktiviranjem se otvara dijalog za za mapiranje slučajeva opterećenja.
Način rada sa ovim dijalogom je potpuno isti kao i pri učitavanju kombinacija iz drugog
modela.
Snimanje kombinacija u skladište se koristi kako bi se sačuvale kreirane kombinacije u
modelima u kojima je potrebno izvršiti neke izmene koje ih poništavaju.
43
3.2.3
Površinsko opterećenje
Opterećenje po sistemu greda
Površinsko opterećenje se može zadati i na mestima gde ne postoje ploče, već samo grede.
Takvo opterećenje se u trenutku proračuna pretvara u linijske ili koncentrisane sile, koje deluju
na grede koje su mu ranije dodeljene. U modelu se snima i prikazuje kao bilo koje drugo
površinsko opterećenje, pa se kao takvo veoma lako može menjati, što ne bi bio slučaj da je
izvršena trajna konverzija na linijske ili tačkaste sile. Glavna namena ove opcije je da se olakša
unos opterećenja koja deluju na grede, a imaju površinski karakter, kao što su na primer
opterećenja od vetra, snega, težine krovnog pokrivača...
Parametri za definisanje ovakvog površinskog opterećenja postaju dostupni kada se uključi
check box “Opterećenje deluje po sistemu greda”.
Parametri za definisanje opterećenja koje deluje po sistemu greda
Izbor greda – pomoću ovog dugmeta se izlazi na crtež i vrši izbor greda na koje deluje
površinsko opterećenje.
Jednako podeljene linijske sile – ako je izabran ovaj prekidač, opterećenje se pri proračunu
konvertuje u linijske sile koje deluju na selektovane grede.
Koncentrisane sile –kada se izabere ovaj prekidač dostupno postaje i edit polje “Gustina
podele”. Opterećenje se pri proračunu konvertuje u koncentrisane sile, a u ovom edit polju se
zadaje njihovo međusobno rastojanje.
Napomena: Ovo je posebna vrsta entiteta jer je direktno zavisna od položaja nekih drugih
entiteta (greda). Ovakva veza među podacima nije čvrsta i pri promenama jedne ili druge
strane može doći do neusaglašenosti. Sve geometrijske manipulacije sa ovako definisanim
površinskim opterećenjem ili gredama (kopiranje, pomeranje, rotacija, ogledalo...) mogu
izazvati situaciju da se podatak o položaju greda na koje se opterećenje prenosi, ne slažu sa
trenutnim položajem greda u stvarnom modelu. Komandom za kontrolu ulaznih podataka
može se utvrditi postojanje ovih neusaglašenosti, a takođe i prilikom pokretanja proračuna,
44
kada se kontrola ulaznih podataka radi automatski. U tom slučaju, komandom za uređivanje
(Edit) potrebno je ponovo definisati skup greda na koje se opterećenje prenosi.
3.2.3.1 Površinsko opterećenje na evaluiranim površima
Zemlja
Opterećenje od pritiska tla se može zadati kao aktivan ili kao pasivan pritisak.
Na osnovu zadatih ulaznih podataka (h, , ) program generiše opterećenje po Rankine-ovoj
teoriji za pritisak tla:
p=h
Aktivan pritisak tla - ako je izabran ovaj prekidač “
 ” se računa po sledećoj formuli:
=tg2(/4 - /2)
Pasivan pritisak tla - ako je izabran ovaj prekidač “
 ” se računa po sledećoj formuli:
=tg2(/4 + /2)
Pritisak tla u stanju mirovanja - ako je izabran ovaj prekidač “
formuli:
 ” se računa po sledećoj
=1 - sin()
45
3.2.4
Linijsko opterećenje
Pravac delovanja vektora opterećenja
Po projekciji – ovaj check box će biti dostupan samo ako je izabrano da opterećenje deluje u
pravcu neke globalne ose ili proizvoljnog vektora. Njegovim postavljanjem na uključeno stanje,
linijskim silama se zadaje da deluju po projekcijam segmenata nacrtane polilinije na pravac
koje zaklapa prav ugao sa pravcem delovanja vektora opterećenja.
Ovo je samo grafičko predstavljanje položaja opterećenja, kako bi se olakšao unos specifičnih
opterećenja, kao što je na primer sneg. Program pri proračunu projektuje linijske sile na
segmente polilinije i računa potrebni intenzitet za svaki od njih. Bez ove opcije, intenzitet bi se
morao “ručno” izračunati za svaki segment, a zatim i uneti kao posebno opterećenje za svaki
od njih.
46
3.2.5
Tačkasto opterećenje
Intenzitet opterećenja
Izborom jednog od ponuđenih prekidača određuje se tip opterećenja koje se zadaje:
Prekidači za izbor tipa opterećenja
Sila – zadaju se koncentrisane sile
Momenat – zadaju se momenti
Sila i momenat – zadaju se i sile i momenti. Tačkasto opterećenje istovremeno može sadržati
tri komponente koncentrisane sile i tri komponente momenta. Ove komponente deluju u
pravcu osa globalnog koordinatnog sistema.
Edit polja u kojima se zadaju komponente koncentrisane sile i momenta
47
Prikaz bez simbola - Kada je ovaj check box isključen, u modelu se svaka komponenta
opterećenja prikazuje pomoću odgovarajućeg simbola, koji ukazuje na pravac njenog
delovanja. Pored svakog od ovih simbola se ispisuje i intenzitet date komponente. Ako je check
box isključen, u tački delovanja opterećenja se iscrtava obojeni kružić, a pored njega se
ispisuju intenziteti komponenti opterećenja, jedan ispod drugog.
Prikaz u vidu rezultante – Kada je ovaj check box uključen, u modelu se prikazuje
rezultanta svih zadatih komponenti koncentrisane sile i rezultanta svih zadatih komponenti
momenta. U suprotnom se prikazuje svaka komponenta posebno.
3.2.10 Pokretno opterećenje
Pored koncentrisanih sila, linijskih sila i površinskih opterećenja u šemi pokretnog
opterećenja se sada mogu zadati koncentrisani momenti i linijski momenti.
Koncentrisani momenti
Klik miša preko naziva kartoteke “Koncentrisani momenti”,
doveo je do prikaza sadržaja tog dela dijaloga
Podaci o koncentrisanom momentu se zadaju u okviru prikazane tabele, pri čemu podaci u
svakom od redova odgovaraju jednom koncentrisanom momentu. Položaj i intenzitet
koncentrisanog momenta je određen zadatim numeričkim podacima u odgovarajućim
kolonama:
Mx - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne X ose.
My - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne Y ose.
Mz - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne Z ose.
X1 - koordinata tačke u kojoj deluje koncentrisani momenat u pravcu lokalne ose “1”, trase po
kojoj se kreće pokretno opterećenje.
Y1 - koordinata tačke u kojoj deluje koncentrisani momenat u pravcu lokalne ose “3”, trase po
kojoj se kreće pokretno opterećenje.
48
Uloga dugmića “
Dodaj” i “
Briši” je ista kao i u ostalim dijalog box-ovima, odnosno
pomoću njih se dodaje novi red podataka, odnosno briše trenutno selektovani.
Linijski momenti
Klik miša preko naziva kartoteke “Linijski momenti”,
doveo je do prikaza sadržaja tog dela dijaloga
Programom je predviđeno zadavanje samo jednako podeljenog linijskog momenta, koje deluje
po pravom segmentu. Podaci o linijskom momentu se zadaju u tabeli koja sadrži sledeće
kolone:
m-
intenzitet linijskog jednako podeljenog momenta.
X1 - koordinata početne tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u
pravcu lokalne ose “1” trase, po kojoj se kreće pokretno opterećenje.
Y1 - koordinata početne tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u
X2 - koordinata krajnje tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u
Y2 - koordinata krajnje tačke linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u
Može se zadati samo momenat oko linije po kojoj deluje, odnosno linije koja je definisana
podacima u kolonama X1, Y1, X2 i Y2.
49
3.2.12 Prednaprezanje
Novine u okviru ove naredbe su: definisanje putanje kabla u obliku splajna - glatke
krive linije trećega stepena, tekstualni opisi parametara u dijalogu, izbor formule za proračun
intenziteta sile prednaprezanja u zadatim tačkama, apsolutno zadavanje tačaka za definisanje
putanje kablova i prikaz intenziteta sile prednaprezanja na crtežu.
Način zadavanja karakterističnih tačaka duž linije prednaprezanja, određuje se izborom jednog
od dva ponuđena prekidača, koji se nalaze ispod liste sa presecima:
Relativno – karakteristične tačke se definišu unošenjem njihovog relativnog odstojanja od
početka linije predaprezanja, u pravcu lokalne ose 1.
Apsolutno - karakteristične tačke se definišu unošenjem njihovog apsolutnog odstojanja od
početka linije predaprezanja, u pravcu lokalne ose 1
Oblik trase kablova između dva susedna preseka se određuje izborom jednog od prekidača,
koji se nalaze u delu dijaloga “Trasa kablova”: “Pravolinijska”, “Glatka kriva linija trećeg
stepena” i “Kriva linija n-1 stepena”.
Oznaka za silu je promenjena, tako da se intenzitet sile prednaprezanja unosi u edit box-u
“P=”.
Način proračuna gubitka sile prednaprezanja duž zadate trase, se određuje izborom jedne od
dve ponuđene formule:
50
ili
Ispod ovih formula se nalazi grupa edit polja, u kojim se zadaju podaci neophodni za proračun
gubitak sile prednaprezanja. Ispred svakog od njih se nalazi tekstualni opis, koji jasno ukazuje
koji se podatak u tom edit polju unosi.
Drugi parametar u ovoj grupi zavisi od izabrane formule. Ako je izabrana formula
, zadavaće se “Koeficijent gubitaka zbog nenamernog ugaonog
odstupanja: K=”, a ako je izabrana formula
nenamernog odstupanja: k=”.
, unosiće se “Ugao
Značenje svih ostalih parametara u dijalogu je isto kao u programu Tower 6.
3.2.12.2
Gubitci sile prednaprezanja
U gornjem desnom delu dijaloga, prikazuje se izabrana formula za proračun gubitka sile
prednaprezanja i svi zadati ulazni podaci o selektovanoj trasi predanprezanja. Ispred svakog
od njih se nalazi tekstualni opis značenja datog podatka.
Ispod ovih podataka ispisuju se još dva veoma važna podatka, koja su proračunata pri
pokretanju ove naredbe:
- Dužina kabla pre utezanja:
L=
- Ukupno elastično izduženje kabla:
L=
51
Značenje svih ostalih parametara u dijalogu je isto kao u programu Tower 6.
Svi podaci prikazani u ovom dijalogu, ispisuju se sa svojim tekstualnim opisima u izveštaju,
koji se može kreirati kada se naredba pozove u okviru modula za obradu rezultata proračuna.
Tako da je sada izveštaj pregledniji i jasniji nego u programu Tower 6
3.3
Promena i kontrola ranije unetih podataka
3.3.8
Informacije
Karakteristike elemenata modela se mogu prikazivati u posebnom dijalogu, koji se
pojavljuje kada se pokazivač miša postavi iznad njih. Korisnik može uticati na količinu i način
prikazivanja informacija u dijalogu. Ova mogućnost programa se uključuje izborom opcije
“Informacije”, koja se nalazi u padajućem meniju “Pomoćne funkcije”. Drugi način za
pozivanje naredbe je klik levim dugmetom miša, dok se pokazivač nalazi iznad prikazane
ikone. Kada je naredba aktivne, ova ikona je utisnuta, odnosno uokvirena plavim kvadratom
(način prikazivanja aktivnih ikona zavisi od operativnog sistema koji se koristi).
Dijalog sa informacijama o entitetima
U dijalogu sa informacijama o entitetima, prikazana je tabela sa dve kolone. U levoj koloni
tabele se ispisuje naziv informacije, koja je prikazana u desnoj koloni. Recimo ako se
pokazivač miša postavi iznad ploče, u prvom redu tabele će u levoj koloni pisati Entitet, a u
desnoj naziv entiteta Ploča, u levoj koloni Set, u desnoj redni broj seta koji je dodeljen toj
ploči, itd.
Ukoliko se na mestu pokazivača miša nalazi više entiteta, program će u dijalogu prikazati
karakteristike za jedan od njih. Istovremeno će iza naslova dijaloga, u zagradama biti prikazan
ukupan broj entiteta koji se nalaze ispod pokazivača miša, kao i broj entiteta čije se
informacije trenutno prikazuju, na primer “Informacije (1/4)”. U ovakvim situacijama,
pritiskom na taster Q sa tastature, može se promeniti entitet čije se informacije prikazuju.
Način prikazivanja dijaloga sa informacijama, kao i njegov sadržaj, podešavaju se u dijalogu
koji se otvara desnim klikom miša preko ikone.
52
Dijalog za podešavanje prikaza informacija
Istovremeno sa otvara i dijalog za prikaz informacija. Njemu se samo u ovom režimu
prikazivanja može menjati veličina i izabrati mesto na ekranu, na kome će se pojavljivati u
režimu prikazivanja informacija. Veličina dijaloga se menja tako što se pokazivač miša prvo
pomera iznad jedne od njegovih ivica, sve dok ne dobije oblik kratke crte sa strelicama na oba
kraja “
”. Ove strelice ukazuju na moguće pravce pomeranja date ivice. Kada pokazivač
promeni svoj izgled pritisne se levo dugme, a zatim se miš pomera dok se stranica ne dovede
u željeni položaj, nakon čega se pusti levo dugme miša. Kada se pokazivač miša postavi iznad
nekog od uglova dijaloga, može se istovremeno menjati položaj obema stranicama koje
obrazuju taj ugao. Izbor mesta na ekranu, na kome će se otvarati dijalog u režimu
prikazivanja informacija, vrši se tako što se prvo pokazivač miša postavi iznad dela dijalog u
kome se ispisuje njegov naziv. Zatim se pritisne levo dugme miša i vrši njegovo pomeranje,
sve dok se dijalog ne dovede na željeno mesto, nakon čega se dugme pusti.
U gornjoj tabeli dijaloga za podešavanje prikaza informacija, nalaze se svi entiteti čije se
karakteristike mogu prikazivati. Pomoću check box-ova, koji se nalaze u koloni “Sel”, se
određuje da li će program prikazivati informacije za taj entitet, kada se pokazivač miša postavi
iznad njega. Desnim klikom miša preko naziva kolone “Sel”, otvara se padajući meni sa
opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve”. Pomoću njih se veoma lako može uključiti, odnosno
isključiti prikazivanje informacija za sve entitete.
U donjoj tabeli su prikazane sve karakteristike entiteta koji je selektovan u gornjoj tabeli, a
koje se mogu prikazati u dijalogu sa informacijama. U koloni “N” se ispisuju redni brojevi
karakteristika entiteta, dok se u drugoj koloni prikazuju njihova imena. Naziv selektovanog
entiteta se ispisuje kao naslov ove kolone. Koje će se karakteristike prikazivati u dijalogu sa
informacijama, određuje se pomoću check box-ova u koloni “Sel”. Desnim klikom miša preko
naziva ove kolone, otvara se padajući meni sa opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve”.
53
Pomoću njih se veoma lako može uključiti, odnosno isključiti prikazivanje informacija za sve
karakteristike izabranog entiteta. Pomoću check box-ova u koloni “Bol”, biraju se
karakteristike selektovanog entiteta, koje će se u dijalogu za prikaz informacija prikazivati
podebljano. Desnim klikom preko ove kolone, otvara se meni sa opcijama za brzo
uključivanje/isključivanje check box-ova. Promena položaja selektovane karakteristike
izabranog entiteta, za jedno mesto na gora u tabeli, vrši se pomoću dugmeta
, dok se
promena položaja za jedno mesto na dole, vrši pomoću dugmeta
.
U levom delu dijaloga se nalaze parametri za podešavanje načina prikaza informacija:
Font – zatvorena lista iz koje se bira font za ispisivanje informacija.
Veličina – u ovom edit polju se zadaje veličina fonta sa kojim se ispisuju informacije.
Providnost – pomeranjem klizača podešava se providnost dijaloga u kome se prikazuju
informacije. Trenutno stanje providnosti dijaloga, izraženo u procentima, prikazuje se u polju
iza klizača.
Vreme do nestajanja – klizač za podešavanje vremena posle koga će dijalog sa
informacijama nestati sa ekrana, ako se pokazivač miša pomeri tako da se ispod njega ne
nalazi ni jedan entitet. Minimalno vreme koje se može izabrati je 0s, a maksimalno 10s.
Vreme do pojavljivanja - klizač za podešavanje vremena posle koga će se pojaviti dijalog sa
informacija, kada se pokazivač miša postavi iznad nekog entiteta. Minimalno vreme koje se
može izabrati je 0s, a maksimalno 10s. Vreme koje odgovara trenutnom položaju klizača,
prikazuje se u polju sa njegove desne strane.
Dinamička promena veličine prozora – kako se za različite entitete prikazuje različita
količina informacija, može se desiti da podešena veličina dijaloga nije dovoljna za prikazivanje
svih informacija jednog entiteta, a da pri prikazivanju informacija drugog entiteta u dijalogu
ostaje previše praznog prostora. Kada je ovaj check box uključen, program automatski menja
visinu dijaloga za prikaz informacija, i usklađuje je sa količinim informacije koje se prikazuju.
Ukoliko je check box isključen, dijalog neće menjati veličinu, bez obzira na količinu podataka
koja se prikazuje.
Nepomerljiva gornja stranica prozora – kada je ovaj check box uključen, pri automatskom
menjaju veličine dijaloga za prikaz informacija, pomeraće se samo njegova donja stranica, dok
će gornja uvek imati isti položaj na ekranu. Ovaj check box će biti dostupan samo kada je
check box “Dinamička promena veličine prozora” postavljen na uključeno stanje.
Isticanje entiteta čije se informacije prikazuju - kada je ovaj check box uključen, entitet
čije se informacije prikazuju se iscrtava nešto debljom linijom, kako bi se istakao u odnosu na
ostale entitete. Isticanje se vrši samo u prozoru u kome se pokazivač miša trenutno nalazi.
Istakni entitet u svim pogledima - kada je ovaj check box uključen, entitet čije se
informacije prikazuju se iscrtava podebljano i u 2D i u 3D prozoru, bez obzira u kome se od
njih pokazivač miša trenutno nalazi. Ovaj check box će biti dostupan samo kada je check box
“Isticanje entiteta čije se informacije prikazuju” postavljen na uključeno stanje.
Prikaži na poziciji miša - kada je ovaj check box uključen, dijalog sa informacijama se
prikazuje na trenutnoj poziciji miša. U opštem slučaju sa pokazvačem miša se ravna gornji levi
ugao dijaloga. U situacijama u kojima bi striktno poštovanje ovog pravila dovelo do toga da se
dijalog ne vidi na ekranu, sa pokazivačem miša se ravna ugao dijaloga koji je u datoj situaciji
najpovoljniji. Ovo se može desti na primer kada se pokazivač miša nalazi u blizini ivica ekrana.
54
Prikaži samo kada je pritisnut Shift - kada je ovaj check box uključen, dijalog sa
informacijama će se prikazivati samo ako je pritisnut taster Shift sa tastature.
Min. vreme osvežavanja - klizač pomoću koga se podešava vremenski interval između dva
osvežavanja sadržaja dijaloga za prikazivanje informacija. Minimalno vreme trajanja intervala
koje se može izabrati je 0ms, a maksimalno 100ms. Trajanje vremenskog intervala, koje
odgovara trenutnom položaju klizača, prikazuje se u polju sa njegove desne strane.
Resetovanje položaja prozora – ako je menjan položaj pojavljivanja dijaloga sa
informacijama na ekranu, izborom ovog dugmeta te izmene se mogu poništiti, nakon čega će
se dijalog pojavljivati na mestu koje je predviđeno programom.
- U bazu se snima konfiguracija sa trenutnim stanjem parametara u dijalogu.
- Brisanje tekuće konfiguracije iz baze.
Iz zatvorene liste, koja se nalazi levo od dugmeta
ranije snimljenih konfiguracija.
, za tekuću se može izabrati bilo koja od
Izborom dugmeta “OK”, zatvara se dijalog za podešavanje prikaza informacija, uz prihvatanje
svih zadatih izmena.
3.5
Podešavanje parmetara koje program koristi u
svom radu (meni “Setup”)
3.5.5
Izvoz konfiguracionih fajlova
Pomoću ove naredbe, konfiguracioni fajlovi kreirani u toku rada sa programom,
mogu se snimiti u datoteku sa ekstenzijiom *.tcf., iz koje se u bilo kom trenutku mogu učitati
u program, na istom ili na nekom drugom računaru. Znači glavna namena ove naredbe je da
omogući razmenu konfiguracionih fajlova između korisnika, odnosno njihovo prenošenje sa
računara na računar. Izborom naredbe “Izvoz konfiguracionih fajlova”, iz padajućeg menija
“Setup”, otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Sada treba izabrati mesto na disku računara, na kome će se snimiti datoteka sa izvezenim
konfiguracionim fajlovima, a zatim i zadati ime datoteke u edit polju “Ime fajla”. Snimanje
55
datoteke pod zadatim imenom, vrši se aktiviranjem dugmeta “Snimi”, nakon čega se dijalog
zatvara i završava naredba.
3.5.6
Uvoz konfiguracionih fajlova
Pomoću ove naredbe se vrši učitavanje konfiguracionih fajlova, koji su ranije,
pomoću naredbe “Izvoz konfiguracionih fajlova” snimljeni u datoteku sa ekstenzijiom *.tcf.
Izborom naredbe “Uvoz konfiguracionih fajlova”, iz padajućeg menija “Setup”, otvara se
dijalog sledećeg izgleda:
Sada treba izabrati željnu datoteku sa izvezenim konfiguracionim fajlovima i pritisnuti dugme
“Učitaj”, nakon čega se otvara dijalog za izbor konfiguracionih fajlova koji će se učitati u
program:
56
U prvoj koloni tabele se ispisuju redni brojevi, a u drugoj nazivi svih konfiguracionih fajlova
koji se nalaze u učitanoj datoteci. Izbor konfiguracionih fajlova, koji će se učitati u program,
vrši se pomoću check box-ova iz treće koloni tabele. Izborom dugmeta “Sve”, svi check boxovi se postavljaju na uključeno stanje, dok se aktiviranjem dugmeta “Ništa”, svi check box-ovi
postavljaju na isključeno stanje. Pomoću dugmeta “Inverzija selekcije”, svi trenutno
uključeni check box-ovi se isključuju, a svi isključeni se uključuju.
Aktiviranjem dugmeta “OK” dijalog se zatvara, izabrani konfiguracioni fajlovi se učitavaju u
program i prikazuje se odgovarajuća poruka o izvršenoj akciji:
Kako bi se svi uvezeni konfiguracioni fajlovi inicijalizovali, odnosno počeli koristiti u programu,
on se mora zatvoriti, a zatim ponovo pokrenuti.
3.6
Komande za rad sa datotekama
3.6.8
Podaci o projektu
Zaključavanje fajla unošenjem lozinke
Svaki Tower fajl se može zaštiti od menjanja, zadavanjem lozinke, koju će program tražiti pri
učitavanju tog fajla. U delu dijaloga “Zaštita fajla od menjanja”, ispisuje se trenutni status
fajla: Fajl je nezaštićen, Fajl je zaštićen i otključan ili Fajl je zaključan.
Izborom dugmeta “Lozinka”, otvara se novi dijalog u kome se zadaje lozinka, bez koje izmene
nad fajlom neće biti moguće.
57
Lozinka – edit polje u kome se zadaje lozinka. Uneta lozinka mora imati najmanje 5
karaktera, koji mogu biti proizvoljna kombinacija slova, brojeva i svih znakova koji se mogu
zadati pomoću tastature. Pri unošenju slova treba paziti da li su uneta mala ili velika slova,
obzirom da se pri otključavanju fajla sva slova moraju uneti na potpuno isti način.
Potvrda lozinke – obzirom da se pri unosu lozinke zadati karakteri ne vide, nije moguća
vizuelna kontrola ispravnosti unosa. Kako bi se otkrile eventualne kucačke greške, u ovom edit
polju se lozinka mora uneti još jednom.
Izborom dugmeta “OK”, program proverava unete lozinke i ako je sve u redu zatvara tekući
dijalog. Ukoliko se zadate lozinke razlikuju, prikazuje se odgovarajuću poruku:
Poruka o grešci se prikazuje i ako zadata lozinka ima manje od 5 karaktera:
U oba slučaja program tekući dijalog ne zatvara, sve dok se greške ne isprave.
Učitavanje zaključanog fajla
Nakon izbora fajla koji je zaključan, on se neće odmah učitati, već se prvo otvara dijalog
sledećeg izgleda:
58
Lozinka – edit polje u kome se unosi lozinka za otključavanje fajla. Nakon aktiviranja
dugmeta “OK” program proverava unetu lozinku i ako je ona ispravna učitava izabrani model.
Ako uneta lozinka nije ispravna, prikazuje se odgovarajuće obaveštenje:
Otvori fajl bez mogućnosti menjanja – pomoću ovog dugmeta fajl se otvara u posebnom
režimu, u kome se ne mogu snimati eventualne izmene, niti se može ući u editor hartije.
Nakon njegovog izbora prikazuje se odgovarajuća poruka,
a iza naziva učitanog modela se ispisuje oznaka “(R)”, koja ukazuje da je fajl u režimu za
čitanje. U ovom režimu biće dostupne sve naredbe, izuzev onih kojima se menja izveštaj, tako
da se mogu gledati svi rezultati koji su snimljeni u fajlu. Može se vršiti i dimenzionisanje, s tim
što se novi rezultati ne mogu snimiti, a program pri promeni modula i pokušaju snimanja
prikazuje odgovarajuće poruke.
Promena lozinke i uklanjanje zaštite
Da bi se nekom zaštićenom fajlu promenila lozinka ili uklonila zaštita, on mora biti otključan.
Obe ove operacije se obavljaju u istom dijalogu u kome se zaštita i zadaje.
Lozinka se menja na isti način kao i što se zadaje, unošenjem nove lozinke u edit polja
“Lozinka” i “Potvrda lozinke”.
59
Zaštita se uklanja tako što se iz prikazanog dijaloga izađe bez ikakvih izmena, odnosno tako
što se dugme “OK” aktivira dok su oba edit polja prazna, nakon čega program prikazuje
odgovarajuće obaveštenje:
60
6. MODALNA ANALIZA
6.1
Proračun
U edit box-u “Broj tonova” zadaje se željeni broj tonova, koji ne može biti veći od 250
(ograničenje programa).
61
6.3
Izbor tekućeg tona
Pokretanjem naredbe “Izbor tekućeg tona”, koja se nalazi u okviru padajućeg
menija “Modalna analiza”, otvara se dijalog sledećeg izgleda:
U prikazanoj listi ima onoliko redova, koliko i proračunatih formi oscilovanja. U svakom od ovih
redova se prikazuju numerički rezultati proračuna za dati ton. Kolone podataka imaju sledeće
značenje:
N - redni broj tona.
T [s] – period oscilovanja konstrukcije za taj ton.
f [Hz] – frekvenca oscilovanja konstrukcije za taj ton.
GPO [] – glavni pravac oscilovanja konstrukcije za taj ton.
FU[%] – faktor angažovanja masa za zadati pravac seizmičkog dejstva.
FU +90[%] - faktor angažovanja masa za pravac seizmičkog dejstva koji je upravan na
zadati pravac.
max odst. – odnos amplitude čvora sa najvećom amplitudom oscilovanja prema prosečnoj
amplitudi oscilovanja celog modela. Ova vrednost služi za otkrivanje tonova u kojima se javlja
lokalno oscilovanje delova modela. Pojava lokalnog oscilovanja ukazuje na nepravilnost pri
modelovanju ili na nepravilnost pri grupisanju masa. Što je ova vrednost veća to se manje
čvorova uključilo u oscilovanje pa će to ukazivati na lokalniji tip oscilovanja.
Faktori angažovanja masa se mogu proračunati za potpuno proizvoljni pravac seizmičkog
dejstva. Ugao kojim se određuje pravac seizmičkog dejstva se unosi u edit polju “Pravac
seizmičkog dejstva”, a sam proračun se vrši nakon aktiviranja dugmeta “Proračun”.
Dobijeni rezultati se za svaki ton prikazuju u tabeli, u kolonama “FU[%]” i “FU +90[%]”.
Suma angažovanja masa svih tonova se prikazuje u polju “ΣFU” za zadati pravac, odnosno u
polju “ΣFU +90” za pravac koji je upravan na zadati. Ovi podaci su od velike pomoći pri
62
odabiru tonova koji su merodavni za seizmički proračun, a i pri utvrđivanju da li je proračun
multimodalne analize izvršen za dovoljan broj tonova.
Često se usled grešaka pri kreiranju modela, dešava da se pojave velike lokalne oscilacije u
nekim čvorovima konstrukcije. Kako je u većim modelima pronalaženje ovih čvorova dosta
teško, omogućeno je njihovo automatsko otkrivanje i obeležavanje. Parametri neophodni za
pronalaženje čvorova sa velikim lokalnim oscilacijama, se zadaju u delu dijaloga “Dijagnostika
oblika oscilovanja”.
Granično odstupanje – program pronalazi sve čvorove u modelu, čiji odnos amplitude
oscilacija prema prosečnoj amplitudi oscilacija celog modela ima veću vrednost od vrednosti
koja je zadata u ovom edit polju.
Broj čvorova koji se obeležava – u ovom edit polju se zadaje broj čvorova koji će biti
obeležen u modelu. Od svih čvorova čije je odstupanje veće od zadatog, obeležavaju se oni sa
najvećim odstupanjima. Ovi čvorovi se u modelu obeležavaju simbolom malog kvadrata, koji je
obojen bojom izabranom u dijalogu naredbe “Parametri”. Podrazumevano je da se farba
crvenom bojom.
Sklopovi koji sadrže čvorove sa odstupanjima većim od graničnog: - zatvorena lista u
kojoj se prikazuju nazivi svih sklopova, kojima pripada bar jedan od obeleženih čvorova. Bilo
koji od ovih sklopova se može veoma brzo prikazati u tekućem 2D pogledu, tako što se prvo
željeni sklop izabere iz liste, a zatim se aktivira dugme “Postavi”. Već nakon aktiviranja ovog
dugmeta, na crtežu se prikazuju i simboli kojima su obeleženi čvorovi, tako da se pre izlaska iz
dijaloga može lako izabrati sklop u kome se oni vide najbolje.
Čvorovi sa velikom lokalnim oscilacijama, u modelu su
obeleženi posebnim simbolima
Ukoliko se ne izabere ni jedan sklop za prikazivanje, ili ako obeleženi čvorovi ne pripadaju ni
jednom sklopu, ovi simboli će se prikazati na crtežu tek nakon izlaska iz dijaloga, aktiviranjem
dugmeta “OK”.
Na ovaj način se veoma lako pronalaze čvorovi sa velikim lokalnim oscilacijama, i ispravljaju
greške u modeliranju, koje su ih izazvale.
63
6.5
Animacija tekućeg tona
Ton za koji se prikazuje animacija oscilovanja konstrukcije, može se promeniti i u ovom
dijalogu, izborom iz zatvorene liste, ili pomoću dugmića
i
.
64
7. PRORAČUN MODELA
7.3
Načini proračuna
7.3.3
Proračun modela sa nelinearnim elementima
Tolerisano prekoračenje napona u površinskim osloncima – edit polje u kome se zadaje
maksimalna vrednost napona, za koju se može smatrati da je zanemarljiva u iterativnoinkrementalnom procesu proračuna.
Tolerisano prekoračenje sile u tačkastim osloncima – edit polje u kome se zadaje
maksimalna vrednost sile, za koju se može smatrati da je zanemarljiva u iterativnoinkrementalnom procesu proračuna.
Tolerisano prekoračenje momenta u tačkastim osloncima – edit polje u kome se zadaje
maksimalna vrednost momenta, za koji se može smatrati da je zanemarljiv u iterativnoinkrementalnom procesu proračuna.
Tolerisano prekoračenje sile u linijskim osloncima - edit polje u kome se zadaje
maksimalna vrednost linijski raspodeljene sile, za koju se može smatrati da je zanemarljiva u
iterativno-inkrementalnom procesu proračuna.
Tolerisano prekoračenje momenta u linijskim osloncima - edit polje u kome se zadaje
maksimalna vrednost linijski raspodeljenog momenta, za kojeg se može smatrati da je
zanemarljiv u iterativno-inkrementalnom procesu proračuna.
Kada se u modelu nalaze entiteti sa zadatim elasto-plastičnim ponašanjem, proračun se odvija
tako što se u svakoj iteraciji opterećenje povećava za određeni procenat ukupnog opterećenja
65
(inkrement), i proverava da li je došlo do plastifikacije. Zbog toga se ova vrsta nelinearnog
proračuna naziva inkrementalno iterativni proračun.
Procenat uvećanja opterećenja se zadaje u edit polju “Korak povećanja opterećenja”. Ako
se na primer zada vrednost 0.05, opterećenje će se u svakoj iteraciji povećati za dvadeseti deo
ukupnog opterećenja. Ova vrednost utiče i na ukupnu tačnost ali i na dužinu trajanja
proračuna.
7.3.4
Seizmički proračun
7.3.4.1 EUROCODE
Kategorija značaja
Iz zatvorene liste se bira jedna od četiri ponuđene kategorije značaja objekta. U delu dijaloga,
koji se nalazi ispod ove liste, ispisuje se koji objekti pripadaju izabranoj kategoriji.
I
- Objekti od manjeg značaja za javnu sigurnost, npr. poljoprivredni objekti itd. (faktor
značaja = 0.8)
II - Obični objekti koji ne pripadaju drugim kategorijama (faktor značaja = 1.0)
III - Objekti čija je seizmička otpornost veoma značajna u pogledu posledica koje može
izazvati njihov kolaps, npr. škole, proizvodne hale, kulturne institucije (faktor značaja =
1.2)
IV - Objekti čiji je integritet za vreme zemljotresa od vitalne važnosti za zaštitu stanovništva,
npr. bolnice, vatrogasne stanice, elektrane itd. (faktor značaja = 1.4)
66
Slučajni torzioni efekti
Kao dodatak na stvaran ekscentricitet, a sa ciljem da se pokriju nepouzdanosti u položaju
masa i prostornoj varijaciji seizmičkih kretanja, proračunat položaj centra mase svake tavanice
“i” mora da se premesti iz svog nominalnog položaja u svakom pravcu, za dodatni slučajni
ekscentricitet:
ei=0.05 Li
gde je:
ei – slučajni ekscentricitet spratne mase “i” u odnosu na nominalni položaj centra mase, koji se
primenjuje u istom pravcu (i smeru) za sve spratove.
Li=dimenzija tavanice upravno na pravac seizmičkih uticaja.
Da bi se pri seizmičkom proračunu u obzir uzeli i slučajni torzioni efekti, neophodno je da se
check box “Uzimaju se u obzir” postavi na uključeno stanje. Tada dostupan postaje i edit box
“ei=”, u kome se zadaje koeficijent neophodan za proračun slučajnog ekscentriciteta spratne
mase.
Program će automatski prilikom proračuna napraviti dva seizmička opterećenja - jedno sa
pozitivnim, “levim” a drugo sa negativnim “desnim” ekscentricitetom. U modulu za obradu
rezultata ovakvi seizmički slučajevi opterećenja imaće pored svog imena i sufikse “(+e)” i
“(-e)”.
VAŽNO: U Tower-u 7 omogućeno je zadavanje pravca zemljotresa zadavanja ugla koji pravac
zemljotresa zaklapa sa globalnom X-osom. Efekti slučajne torzije se odnose na taj zadati
pravac zemljotresa, što znači da će se masa izmeštati levo i desno od tog pravca.
Pravac delovanja zemljotresa
U listi koja se nalazi u donjem delu dijaloga, može se zadati proizvoljan broj pravaca mogućeg
delovanja zemljotresa. Novi pravac se ubacuje u listu izborom dugmeta “
Dodaj”, dok se
selektovani pravac pomoću dugmeta “
Briši” uklanja iz liste. Podaci koji se mogu pridružiti
pravcu delovanja zemljotresa imaju sledeće značenje:
Naziv – u ovoj koloni se pravcu delovanja zemljotresa može pridružiti proizvoljan naziv
Ugao [] – u ovoj koloni se zadaje pravac delovanja zemljotresa, i to unošenjem ugla koji
obrazuje sa globalnom X osom (uglu od 0 odgovara pravac globalne X ose).
k, - koeficijent delovanja zemljotresa u zadatom pravcu (trebao bi uvek imati vrednost 1.0)
k,+90 - koeficijent delovanja zemljotresa u pravcu koji je upravan na zadati pravac
Kz - koeficijent delovanja zemljotresa u pravcu globalne Z ose
VAŽNO: Koeficijenti kx i ky, koji su u prethodnim verzijama programa Tower omogućavali
zadavanje pravca zemljotresnog dejstva, ukinuti su i zamenjeni koeficijentima
k,ik,+90relativnim u odnosu na pravac zemljotresa.
67
Faktor P (q) – u ovoj koloni se zadaje maksimalna vrednost faktora ponašanja konstrukcije
q, za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno. Faktor ponašanja je uveden kao mera
disipacije energije i ne može biti manji od 1.5. Računa se prema sledećem izrazu:
q=q kW  1.5
Upotrebljene oznake imaju sledeće značenje:
q0 – osnovna vrednost faktora ponašanja
kW – faktor koji uzima u obzir preovlađujuću vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima
Osnovna vrednost faktora ponašanja (q0) zavisi od vrste konstruktivnog sistema i klase
duktilnosti:
Vrsta konstruktivnog sistema
Klasa duktilnosti
DCM
Okvirni sistem, dvojni sistem, sistem zidova sa
povezanim zidovima
3.0
DCH
u/1
4.5
u/1
Sistem zidova sa nepovezanim zidovima
3.0
4.0 /1/1
Torziono fleksibilan sistem
2.0
3.0
Sistem obrnutog klatna
1.5
2.0
1 i u se definišu kao:
1 – vrednost sa kojom se množi horizontalna seizmička sila kako bi prva dostigla otpornost na
savijanje u svakom elementu konstrukcije, dok sve ostale sile ostaju konstantne.
u - vrednost sa kojom se množi horizontalna seizmička sila, u cilju formiranja dovoljno velikog
broja plastičnih zglobova koji će izazvati nestabilnost cele konstrukcije, dok sve ostale sile
ostaju konstantne. Ovaj faktor se može dobiti pomoću “pushover” analize.
Ako nije izračunata tačna vrednost faktora u/1, za
konstruktivnih sistema mogu se koristiti sledeće vrednosti:
određene
tipove
i
podtipove
1) Okvirni ili dvojni sistemi
Jednospratni: u/1=1.1
Višespratni, jedno polje: u/1=1.2
Višespratni, više polja: u/1=1.3
2) Sistemi zidova
Samo dva nezavisna zida u jednom smeru: u/1=1.0
Ostali nezavisni sistemi zidova: u/1=1.1
Zidovima ekvivalentni dvojni sistemi ili povezani zidni sistemi:
u/1=1.2
Maksimalna vrednost faktora u/1 koja se može koristiti u proračunu faktora ponašanja je
1,5, čak i ako je pomoću “pushover” analize dobijena veća vrednost.
68
Faktor koji uzima u obzir preovlađujuću vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima (kW)
usvaja se prema sledećem:
kW = 1.0
kW = (1 +
za okvirni i dvojni dominantno okvirni sistem
0) / 3  1
za sistem zidova, dvojni sistem sa dominantnim zidovima i sistem
sa jezgrom (0 je preovlađujući odnos dimenzija zidova
konstruktivnog sistema - odnos visine prema dužini zida)
Vrednost faktora kW ne može biti veća od 1.0, niti manja od 0.5.
Kod konstrukcija koje nisu regularne u osnovi faktor ponašanja q se umanjuje za 20%:
q=0.8 q kW  1.5
Desnim klikom preko ćelije u koloni “Faktor P”, otvara se padajući meni sa opcijama: “Dodeli
svima”, “Proračun faktora ponašanja” i “Ručni unos vrednosti”.
Lista iz koje se bira način zadavanja faktora ponašanja konstrukcije,
za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno
Izborom opcije “Ručni unos vrednosti” otvara se novi dijalog sledećeg izgleda:
U prikazanom edit polju se unosi željena vrednost faktora ponašanja. Aktiviranjem dugmeta
“OK” dijalog se zatvara, a uneta vrednost dodeljuje datom pravcu zemljotresa i prikazuje u
koloni “Faktor P”.
Izborom opcije “Proračun faktora ponašanja” otvara se dijalog, u kome se izborom niza
karakteristika konstrukcije određuje vrednost faktora ponašanja.
69
Osnovna vrednost faktora ponašanja (q) – pomoću parametara koji se nalaze u ovom
delu dijaloga određuje se osnovna vrednost faktora ponašanja. Iz prve liste se vrši izbor
konstruktivnog sistema, iz druge klasa duktilnost, a iz treće podtip konstruktivnog sistema koji
određuje vrednost koeficijenta u/1. Ukoliko se iz treće liste izabere opcija “Ostalo”, postaće
dostupno i edit polje u kome se može zadati proizvoljna vrednost koeficijenta u/1.
Faktor preovlađujućeg oblika loma – lista iz koje se bira tip konstruktivnog sistema sa
zidovima i na taj način određuje vrednost faktora preovlađujućeg oblika loma. Ukoliko se iz
liste izabere opcija “Sistem zidova, dvojni sistem sa dominantnim zidovima i sistem sa
jezgrom”, dostupno postaje i edit polje u kome se zadaje 0 (preovlađujući odnos dimenzija
zidova konstruktivnog sistema).
Regularnost u osnovi – lista pomoću koje se definiše da li je konstrukcija regularna u osnovi
ili ne.
Na osnovu zadatih podataka, a prema prethodno opisanim pravilima, program računa faktor
ponašanja konstrukcije i prikazuje ga u delu dijaloga “Faktor ponašanja:”
Aktiviranjem dugmeta “OK” dijalog se zatvara, a proračunata vrednost faktora ponašanja
dodeljuje datom pravcu zemljotresa i prikazuje u koloni “Faktor P”. Pored ove vrednosti u
tabeli se ispisuje i simbol “*”, koja označava da je ona dobijena proračunom. Ovaj način
obeležavanja obezbeđuje da se odmah može videti kojim su pravcima vrednosti unete ručno, a
za koje pravce su dobijene proračunom.
70
Vrednost faktora ponašanja koja je dobijena proračunom
Izborom opcije “Dodeli svima”, vrednost faktora ponašanja koja je zadata tom pravcu
delovanja zemljotresa se dodeljuje svim ostalim pravcima u listi. Ako je vrednost faktora
ponašanja dobijena proračunom, svim pravcima će se dodeliti i podaci zadati pri ovom
proračunu. To praktično znači da će se program ponašati kao da je proračun faktora ponašanja
izvršen za svaki od njih ponaosob.
Pri generisanju izveštaja seizmičkog proračuna u editoru hartije, ispisuje se i faktor ponašanja
za svaki pravac delovanja zemljotresa. Ako je faktor ponašanja određen proračunom, u
izveštaju se prikazuju i svi zadati podaci o konstrukciji na osnovu kojih je proračun izvršen.
Tip spektra – klikom miša preko strelice koja se nalazi na desnom kraju svake ćelije u ovoj
koloni, otvara se lista u koj se uvek nalaze dve podrazumevane spektralne krive “1 (Default
EC8)” i “2 (Default EC8)”, kao i opcija “Proizvoljni tip”. Pored njih u listi se prikazuju i sve
ranije kreirane spektralne krive.
71
Lista za izbor tipa spektra
Izborom iz ove liste, selektovanom pravcu zemljotresa se dodeljuje tip spektra koji će se
koristiti pri seizmičkom proračunu. Ako se izabere opcija “Proizvoljni tip”, pri seizmičkom
proračunu će se koristiti podaci koji su trenutno prikazani u delu dijaloga “Tip spektra”.
Svakom pravcu zemljotresa se može zadati različita spektralna kriva.
7.3.4.3 JUS (Multi modalna analiza)
Slučajni torzioni efekti - i za ovaj propis je omogućeno uzimanje u obzir slučajnih torzionih
efekata pri seizmičkom proračunu. Značenje svih parametara u ovom delu dijaloga je isto kao i
kod propisa EUROCODE (poglavlje 7.3.4.1).
Ostali parametri u dijalogu imaju isto značenje kao u programu Tower 6.
72
I za ovaj propis je omogućeno zadavanje proizvoljnog pravca delovanja zemljotresa,
unošenjem ugla koji on obrazuje sa X osom u koloni “Ugao []” tabele. Sve ostale kolone
imaju isto značenje kao istoimene kolone u dijalogu propisa EUROCODE (poglavlje 7.3.4.1).
7.3.4.4 Ruski propisi (SNIP)
Spektralna kriva – izborom iz zatvorene liste određuje se spektralna kriva koja će se koristiti
pri seizmičkom proračunu. Programom su predviđene tri spektralne krive “SNIP II-7-81”,
“MGSN 4.19.05 - betonska konstrukcija” i “MGSN 4.19.05 - čelična konstrukcija”.
U gornjem delu dijaloga vrši se izbor kategorije tla, seizmičke zone, kategorije značaja i zadaju
se vrednosti koeficijenata “K0”,“K1”,“KA” i “K”, a u listi u donjem delu dijaloga se zadaje
proizvoljan broj pravaca delovanja zemljotresa. U daljem tekstu ćemo ukratko izneti formule
po kojima se proračunavaju projektovane seizmičke sile. Proračunsko seizmičko opterećenje
“Sik” u odabranom pravcu, postavljeno u tački “k”, koje odgovara i-tom tonu sopstvenih
vibracija konstrukcije, određuje se po formuli:
Sik=K K1 Soik
Gde je:
K -
koeficijent značaja objekta
K1 -
koeficijent koji obuhvata dozvoljena oštećenja objekata
Soik -
vrednost seizmičkog opterećenja za i-ti ton sopstvenih oscilacija konstrukcije, koji se
određuje prema predpostavci elastičnih deformacija konstrukcije
73
Vrednosti koeficijenata K se određuju prema sledećoj tabeli:
Naziv konstrukcije
K
1 Monumentalne zgrade i drugi objekti: velika pozorišta, sportske i
koncertne dvorane u koje staje više od 2000 ljudi, zgrade državne
uprave, radio stanice sa kapacitetom predajnika većim od 500w u
jednoj zgradi.
2 Zgrade i objekti čije je funkcionisanje neophodno za vreme
zemljotresa i za otklanjanjenje posledica (zgrada vlade, hitne
službe i policija, sistemi za snabdevanje električnom energijom,
gasom i vodom, vatrogasne stanice i slično), objekti u kojima se
može naći veći broj ljudi (bolnice, škole, predškolske ustanove,
železničke stanice, aerodromi i slično).
K=2.00
K=1.5
3 Objekti koji nisu navedeni pod 1 i 2.
K=1.00
4 Privremeni objekti sa vekom trajanja do 3 godine.
K=0.75
Vrednost seizmičkog opterećenja za i-ti ton sopstvenih oscilovanja konstrukcije se izračunava
prema sledećoj formuli:
Soik = A KA i K
ik Gk
Gde je:
KA -
koeficijent koji uzima u obzir kombinovani računski seizmički intenzitet određene
seizmičke zone.(karte OCP-97, A, B i C).Opseg vrednosti je 1.0 - 1.5.
Vrednosti koeficijenata KA se određuju prema sledećoj tabeli:
N0
1
2
3
4
Intenzitet (na skali МSК) na kartama ОСР-97
ОСР-97-A
ОСР-97-B
ОСР-97-C
7
8
9
7
8
9
7
8
9
7
8
7
8
9
7
8
9
8
9
10
8
9
7
8
9
8
9
10
8
9
10
9
10
Vrednost
koeficijenta KA
1.0
1.2
1.4
1.5
Ostali parametri u prikazanim formulama imaju isto značenje kao u programu Tower 6.
74
7.3.4.5 Bugarski propisi (BDS NPSSZR-2012)
unošenjem ugla koji on obrazuje sa X osom u koloni “Ugao []” tabele.
U koloni “Koef.R.” se zadaje koeficijent reagovanja za svaki pravac delovanja zemljotresa
posebno. Desnim klikom preko neke ćelije u ovoj koloni, otvara se padajući meni sa opcijama:
“Dodeli svima”, “Proračun koeficijenta reagovanja” i “Ručni unos vrednosti”.
75
Lista iz koje se bira način zadavanja koeficienta reagovanja,
za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno
Izborom opcije “Ručni unos vrednosti” otvara se novi dijalog sledećeg izgleda:
U prikazanom edit polju se unosi željena vrednost koeficijenta reagovanja. Aktiviranjem
dugmeta “OK” dijalog se zatvara, a uneta vrednost dodeljuje datom pravcu zemljotresa i
prikazuje u koloni “Koef.R.”.
Izborom opcije “Proračun koeficijenta reagovanja” otvara se dijalog, u kome se izborom
niza karakteristika konstrukcije određuje vrednost koeficijenta reagovanja.
76
Izborom opcije “Dodeli svima”, vrednost koeficijenta reagovanja koja je zadata tom pravcu
delovanja zemljotresa se dodeljuje svim ostalim pravcima u listi. Ako je vrednost koeficijenta
reagovanja dobijena proračunom, svim pravcima će se dodeliti i podaci zadati pri ovom
proračunu. To praktično znači da će se program ponašati kao da je proračun faktora
reagovanja izvršen za svaki od njih ponaosob.
Sve ostale kolone imaju isto značenje kao istoimene kolone u dijalogu propisa EUROCODE
(poglavlje 7.3.4.1).
7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva
Ostali parametri u dijalogu imaju isto značenje kao u programu Tower 6.
77
78
8. OBRADA REZULTATA
PRORAČUNA
8.1
Namena i opis rada modula
U “Tower-u 7” je omogućeno ispisivanje numeričkih vrednosti uticaja na
dijagramima linijskih entiteta, kao i vrednosti izolinija površinskih entiteta koji se prikazuju u
prozoru “3D pogled”. Prikazivanje ovih vrednosti definiše se pomoću check box-a “Kotiranje
uticaja u 3D”, koji se nalazi u dijalogu naredbe “Funkcionalnost”, u kartoteci “Rezultati”
(poglavlje “3.5.2 Funkcionalnost”).
U prozoru “3D pogled” prikazane su numeričke
vrednosti izolinija u ploči
8.5
Uticaji u ploči - zidu
Izborom podopcije “prIkaz” sa komandne linije otvara se sledeći dijalog:
Izgled dijaloga za izbor uticaja u pločama i zidovima
79
“3D”
Check box koji je aktivan samo u slučaju da su izabrani prekidači “Full” ili
“Empty” i njegovim postavljanjem na uključeno stanje omogućava se reljefno
prikazivanje izolinija u 3D pogledu.
Reljefno prikazivanje izolinija u 3D prozoru
8.6
Uticaji u gredama
8.6.5
Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima
U “Tower-u 7” omogućeno je dodatno kotiranje dijagrama uticaja i za preseke u ploči.
8.6.6
Relativni ugib greda
Program omogućava prikaz relativnog ugiba greda, izborom referentnih tačaka koje
korisnik sam zadaje, a koje predstavljaju nepomerljive tačke grede. Na taj način će se ukupni,
stvarni ugib grede pre postavljanja referentnih tačaka umanjiti za deo deformacije u ravni koja
sadrži pravu provučenu kroz referentne tačke.
Apsolutni ugib greda
Relativni ugib greda
Izborom naredbe “Relativni ugib greda”, koja se nalazi u okviru padajućeg
menija “Uticaji”, komandna linija dobija sledeći oblik:
80
Relativni ugib greda – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcija
/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> /Set):
Od korisnika se očekuje da selektuje sve grede za koje želi da prikaže relativni ugib, a nakon
toga komandna linija dobija novi oblik:
Referentne tačke za relativni ugib greda - Prva tačka ( <krAj> ):
Sada imate mogućnost da zadate prvu referentnu tačku za proračun relativnog ugiba greda.
Referentne tačke predstavljaju nepomerljive tačke na konstrukciji, a to su najčešće tačke na
mestima stubova ili zidova. Korisnik može za referentne tačke da izabere bilo koje tačke iz
tekućeg 2D pogleda, koje se nalaze u čvorovima mreže konačnih elemenata, koristeći OSNAP
kriterijum. Zadate tačke se odnose na proračun relativnog ugiba u svim selektovanim
gredama. Nakon zadavanja prve referentne tačke komandna linija dobija novi izgled:
Referentne tačke za relativni ugib greda – Druga tačka ( <krAj> ):
U ovom trenutku naredba može da se završi aktiviranjem desnog tastera miša ili izborom
podopcije “krAj” sa komandne linije. Tada će u gredama biti prikazan relativni ugib sračunat u
odnosu na zadatu prvu referentnu tačku. Ugib u njoj će biti nula, a ugibi u svim ostalim
tačkama greda će se umanjiti za deformaciju koja je postojala na mestu referentne tačke pre
nego što smo istu proglasili za nepomerljivu.
S obzirom da je programom omogućeno zadavanje maksimalno tri referentne tačake naredbu
možete i da nastavite unosom druge tačke, nakon čega komandna linija dobija novi izgled:
Referentne tačke za relativni ugib ploča – Treća tačka ( prIkaz / <krAj> ):
I nakon unosa druge referentne tačke naredba može ili da se završi ili da se sada zada treća
tačka, posle čega će se na crtežu prikazati dijagram relativnog ugiba greda. S obzirom da ove
tri tačke definišu ravan, jasno je da se one ne mogu nalaziti na jednoj osi, tako da program
onemogućava unos treće tačke koja je kolinearna sa prve dve. Takođe, nije dozvoljeno
zadavanje uspravne ravani.
Prikaz relativnog ugiba u gredama “u,rel.” nakon postavljanja dve referentne tačke
Izborom podopcije “Set” sa komandne linije otvara se dijalog sledećeg izgleda:
81
Dijalog “Relativni ugib greda - Boje”
S obzirom da se u komandi ne selektuje samo jedna greda, nego više njih, kojima se potom
zadaju nepomerljive tačke za proračun relativnog ugiba, sve one pripadaju jednoj grupi greda.
Svaka grupa ima svoju boju kojom će se prikazivati referentne tačke na crtežu. U tabeli u
dijalogu su prikazane sve definisane grupe greda i njihove boje.
“N°”
Kolona sa rednim brojevima grupa greda. Stanje check box-a u poslednjoj
koloni u tabeli određuje da li će se na crtežu za tu grupu greda prikazivati
relativni ugib ili ne. Ukoliko je check box uključen na crtežu će se prikazivati
relativni ugib.
“Ekran”
Kolona u kojoj je za svaku od grupa greda postavljena boja kojom će
referentne tačke te grupe biti ofarbane na crtežu na ekranu. Boje program
sam generiše po kriterijumu da one za svaku od grupa budu što različitije, ali
je omogućeno i da za svaku od grupa sami odaberete boju po želji.
Klik miša preko strelice sa desne strane “color box”-a,
otvorio je dijalog za izbor proizvoljne boje
“Papir”
Kolona u kojoj je za svaku od grupa greda postavljena boja kojom će
referentne tačke te grupe biti ofarbane na crtežu u izveštaju. Boje program
sam generiše i to tako da će svim grupama biti pridružene različite nijanse
sive boje, ali je omogućeno i da za svaku od grupa odaberete boju po želji.
Sve što je ranije objašnjeno za kolonu “Ekran” važi i za kolonu “Papir”.
82
“Generiši boje” Dugme čijim aktiviranjem imate mogućnost da zadate programu iz koje palate
će boje biti generisane. Potrebno je prvo da izaberete odgovarajuću kolonu
“Ekran” ili “Papir” tako što ćete levim klikom miša selektovati ćeliju iz date
kolone, a zatim da aktivirate dugme “Generiši boje”.
Dijalog za generisanje palete boja
“Nijansiraj boje”
Check box čijim postavljenjem na uključeno stanje, svim grupama iz date
kolone će biti pridružene različite nijanse boje koja je izabrana za početnu.
Nakon aktiviranja komandnog polja “OK”, program će se vratiti na osnovni izgled dijaloga, a u
listi će za sve grupe iz odgovarajuće kolone (“Ekran” ili “Papir”) biti izgenerisane nove boje iz
zadate palete.
“Obojiti i grede”
S obzirom da se na crtežu može nalaziti više grupa greda, radi jasnog prikaza
koje referentne tačke pripadaju kojoj grupi greda, moguće je uključivanjem
ovog check box-a, boju referentne tačke dodeliti i gredi, tako da će se na
crtežu grede iste grupe i njihove referentne tačke prikazivati istom bojom.
“
Briši”
Dugme čijim aktiviranjem se iz liste uklanja selektovana grupa greda, čime se
brišu i njene zadate referentne tačke.
“
Briši sve”
Dugme čijim aktiviranjem se iz liste uklanjaju sve grupe greda, čime se brišu i
sve njihove zadate referentne tačke.
Nakon izbora komandnog polje “OK”, ovaj dijalog će biti zatvoren, a na ekranu će biti prikazan
relativni ugib greda u skladu sa zadatim parametrima u dijalogu.
8.7
Uticaji u površinskim osloncima (tlu)
8.7.1
Rezultanta površinskog oslonca
S obzirom da se u praksi
samaca prikaže reakcija
površinskog oslonca”,
programom je omogućen
površinskog oslonca.
često javlja potreba da se kod dimenzionisanja temelja
površinskog oslonca, izborom naredbe “Rezultanta
koji se nalazi u okviru padajućeg menija “Uticaji”,
prikaz rezultante, odnosno položaj i intenzitet reakcije
Nakon aktiviranja naredbe, program odmah u prozoru “2D prikaz” prikazuje rezultante
površinskih oslonaca za tekući slučaj opterećenja:
83
Prikaz rezultanti površinskog oslonaca na ekranu
Istovremeno se na komandnoj liniji javlja sledeća poruka:
Rezultanta površinskog oslonca (Prikaz / Zadavanje položaja rezultante / <krAj> ):
Izborom podopcije “Prikaz” sa komandne linije otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Izgled dijaloga za izbor reakcija
koje će biti prikazane na ekranu
Pomoću prekidača koji se nalaze u dijalogu, vrši se izbor reakcija površinskog oslonca koje će
biti prikazane na crtežu. Ovi prekidači rade kao check box-ovi, odnosno više njih može
istovremeno biti postavljeno na uključeno stanje i oni imaju sledeće značenje:






R1 R2 R3 M1 M2 M3 -
reakcija površinskog oslonca u pravcu njegove lokalne ose “1”
moment uklještenja površinskog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose “1”
84
Prema usvojenoj konvenciji, reakcije površinskih oslonaca su pozitivne ako njihovi vektori
deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa površinskih oslonaca.
Nakon izbora vrste reakcija i aktiviranja komandnog polja “OK”, na ekranu će se pojaviti
rezultante površinskih oslonaca.
Ako je pomoću naredbe “Slučajevi opterećenja” umesto tekućeg slučaja opterećenja zahtevan
prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada će se na crtežu prikazivati po dve reakcije, pri čemu
će jedna odgovarati maksimalno pozitivnoj, a druga maksimalno negativnoj vrednosti. Isto
važi i za slučaj opterećenja u okviru koga je zadato pokretno opterećenje.
Check box pomoću koga se bira način prikazivanja
rezultane površinskog oslonca
za anvelopske slučajeve opterećenja
“Max/min”
Check box je dostupan samo za anvelopske slučajeve opterećenja. Ako je
postavljen na uključeno stanje istovremeno će se prikazivati ekstremne
vrednosti svih izabranih reakcija. Ako je postavljen na isključeno stanje, za
reakciju izabranu u delu "Anvelope" prikazivaće se ekstremne vrednosti, a za
sve ostale će biti prikazivane reakcije koje odgovaraju tim ekstremima.
“Skraćeni prikaz”
Postavljanjem na uključeno stanje ovog check box-a imate mogućnost da
reakcije površinskih oslonaca prikažete iscrtavanjem grafičkih simbola, ali bez
oznaka uticaja.
85
Prikaz reakcija sa oznakama
Prikaz reakcija bez oznaka
“Prikaz bez simbola”
Postavljanjem na uključeno stanje ovog check box-a dobiće se maksimalno
komapaktan prikaz reakcija površinskih oslonaca, bez iscrtavanja grafičkih
simbola.
Prikaz reakcija površinskog oslonca bez simbola
“Prikaz bez simbola položaja”
Check box čije stanje određuje da li će se simbol položaja rezultante
površinskog oslonca prikazivati na crtežu.
Program po “default”-u postavlja rezultantu površinskog opterećenja u njegovo težište, ali
korisnik ima mogućnost i sam da izabere tačku u odnosu na koju će se redukovati rezultanta.
Izborom podocije “Zadavanje položaja rezultante” sa komandne linije, na istoj se javlja
nova poruka:
<0 sel.> Površinski oslonac - Selektovanje (<krAj> ):
Sada se od korisnika zahteva da izabere površinski oslonac kome želi da promeni položaj
rezultante, a nakon toga komandna linija dobija novi izgled:
Položaj rezultante (Težište/ <Nazad> ):
86
Korisnik može za položaj rezultante da izabere bilo koju tačku iz tekućeg 2D pogleda, koja se
nalazi u čvorovima mreže konačnih elemenata, koristeći OSNAP kriterijum. Desnim klikom
miša nakon izbora tačke program će prikazati rezultantu površinskog oslonca u zadatoj tački.
Ukoliko želite da rezultantu postavite u težište potrebno je sa komandne linije izabrati
podopciju “Težište”.
8.10
Uticaji u indirektnim elementima
Check box koji se nalazi sa leve strane naziva indirektnog elementa
(“Stubovi/Grede”,
“Zidovi/Ploče”,
“Reduktori”)
olakšava
uključivanje,
odnosno
isključivanje njegovih uticaja. U “Tower-u 7” omogućeno je i da se uticaji u indirektnim
elementima prikazuju iscrtavanjem grafičkih simbola, kao kod reakcija oslonaca.
Izgled dijaloga za izbor uticaja
u indirektnim elementima
“Skraćeni prikaz”
Postavljanjem na uključeno stanje ovog check box-a imate mogućnost da
uticaje u indirektnim elementima prikažete iscrtavanjem grafičkih simbola, ali
bez oznaka uticaja. Pravac simbola reakcija koje se nalaze u ravni trenutnog
pogleda jasno ukazuje na to o kojim se reakcijama radi, dok se za reakcije
koje nisu u ravni trenutnog pogleda iza prikazane vrednosti u zagradama
ispisuje oznaka.
87
“Skraćeni prikaz” - isključen
“Skraćeni prikaz” - uključen
“Prikaz bez simbola”
Postavljanjem na uključeno stanje ovog check box-a dobiće se maksimalno
komapaktan prikaz uticaja u indirektnim elementima, bez iscrtavanja grafičkih
simbola.
Prikaz uticaja u indirektnim elementima bez simbola
8.14
Skaliranje razmere dijagrama
U “Tower-u 7”, pri skaliranju dijagrama linijskih entiteta pomoću tastera F5 i
Alt+F5, minimalna vrednost skaliranja iznosi 0.02, tako da najmanja vrednost ordinate
dijagrama može biti 0.04m.
88
8.16
Tekstualni prikaz rezultata statičkog
proračuna
Ploče
Izgled dijaloga za prikaz numeričkih
rezultata proračuna u pločama i zidovima
“Anvelopa kao jedinstveni slučaj opterećenja”
Check box čijim se postavljanjem na uključeno stanje omogućava da
generisanje izveštaja za tekući slučaj opterećenja kada je tekući slučaj
anvelopa, radi kao da je korisnik anvelopom izabrao slučajeve opterećenja za
koje želi da dobije izveštaj.
Površinski oslonac
U “Tower-u 7” omogućeno je dobijanje izveštaja o rezultantama površinskog
oslonaca za tekući slučaj opterećenja. Potrebno je naglasiti da se tekstualni izveštaj za
rezultante površinskih oslonaca može dobiti samo za tekući slučaj opterećenja koji je
postavljen u modulu za obradu rezultata.
89
Deo dijaloga koji se odnosi na prikazivanje
rezultante površinskih oslonaca u tekstualnim izveštaju
90
8.17
Generisanje izveštaja za grupe entiteta
Izborom naredbe “Generisanje izveštaja za grupe entiteta” otvara se dijalog
sledećeg izgleda:
Izgled dijaloga koji se otvara aktiviranjem naredbe
“Generisanje izveštaja za grupe entiteta”
91
8.20
Kontrola setova
U “Tower-u 7” omogućeno je i generisanje izveštaja kontrole setova za entitet veze.
Dijaloga za generisanje izveštaja kontrole setova
8.21
Kreiranje projektne dokumentacije
U “Tower-u 7” je olakšana promena karakteristika blokova pomoću stalno vidljivog
dijaloga sa podacima karakteristika bloka, koji se nalazi u levom delu prozora ispod stabla
izveštaja.
Dijaloga za promenu karakteristika blokova
92
8.21.1 Eksport grafičkih blokova
Default karakteristike blokova koji će biti eksportovani
Desnim klikom miša preko ikone “Eksport bloka” u modulu za obradu rezultata otvara se
Izgled dijaloga za podešavanje “default”
karkteristika blokova koji će biti eksportovani
Veličina bloka:
“Redovi/Kolone”
Edit polja za unos vrednosti, čime će se slobodna površina hartije za štampu,
deliti po horizontali (broj redova), odnosno vertikali (broj kolona) na zadati
broj jednakih delova.
“Margine X/Y” Edit polja u kojima možete zadati proizvoljno procentualno uvećanje stvarnog
gabarita crteža u oba pravca, i na taj način obezbediti da se svi tekstovi po
ivici crteža, smeste u tako napravljen slobodan prostor.
“Unutrašnja margina”
Edit polje u kome se unosi veličina margine koja dodaje unutrašnji beli okvir
oko sadržaja bloka. Vrednost se zadaje u milimetrima na hartiji.
“Orijentacija”
Zatvorena lista iz koje korisnik može birati default orijentaciju bloka:
“Uspravno” ili “Položeno”.
Potpis bloka:
“Naslov”
Zatvorena lista iz koje korisnik može birati podešavanje naslova bloka:
“Levo”, “Centar” i “Desno”.
“Potpis”
Zatvorena lista iz koje korisnik može birati podešavanje potpisa bloka:
“Levo”, “Centar” i “Desno”.
93
8.21.3 Definisanje formata hartije (Format hartije)
Pre bilo kakvog rada sa projektnom dokumentacijom, potrebno je da definišete
veličinu i izgled jedne strane dokumenta. Izborom ove ikone, otvara se dijalog
sledećeg izgleda:
Izgled dijaloga za podešavanje formata hartije
“Crtanje okvira na marginama stranice”
U izveštaju je omogućen prikaz okvira (celog ili samo pojedinih linija) na
marginama stranice. Levim klikom miša preko isprekidanih linija na prikazu
hartije u ovom delu dijaloga, one postaju pune i to znači da će se na tom
mestu prikazivati linija okvira u izveštaju, dok isprekidane linije označavaju da
se u izveštaju na tom mestu neće prikazivati linija okvira.
94
Definisanje tekstova na hartiji
Izgled kartoteke “Tekst”
Edit polje koje se nalazi ispred ove ikone služi za podešavanje visine fonta.
Edit polje koje se nalazi ispred ove ikone služi za podešavanje širine fonta.
95
8.21.5 Generisanje tekstualnih izveštaja
Generisanje ulaznih podataka o opterećenju
Izgled dijaloga za generisanje
ulaznih podataka o opterećenju
“Tačkasta opterećenja”
Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje je omogućeno generisanje
tekstulnih izveštaja za tačkasta opterećenja.
Tekstualni izveštaj za tačkasta opterećenja
“Pokretna opterećenja”
tekstualnih izveštaja za pokretno opterećenja.
96
“Površinska opterećenja - wizard”
tekstualnih izveštaja za površinsko opterećenja od wizarda.
Tekstualni izveštaj za površinska opterećenja - wizard
Generisanje tekstualnog izveštaja o sprovedenom statičkom proračunu
Izgled dijaloga za generisanje numeričkih rezultata statičkog proračuna
97
8.21.6 Komande za rad sa blokovima u stablu
Padajući meni koji se otvara na desni klik miša preko naslova bloka
Karakteristike bloka
Izgled dijaloga za podešavanje karakteristika selektovanog grafičkog bloka
“Razmera”
Edit polje u kome je potrebno da zadate željenu razmeru prethodno
selektovanog bloka.
U “Tower-u 7” imate i mogućnost menjanja karakteristika bloka preko stalno vidljivog dijaloga
sa podacima karakteristika bloka, koji se nalazi u levom delu prozora ispod stabla izveštaja.
98
TXT blokovi u okviru projektne dokumentacije
“Napravi novi blok iznad”
Izborom ove naredbe iz menija prazan blok se ubacuje iznad selektovanog
bloka. Ukoliko je selektovan naziv nekog poglavlja umesto ove komande u
meniju se pojavljuje komanda “Napravi novi blok na početku poglavlja”
čijim se izborom prazan blok ubacuje na početak datog poglavlja.
“Napravi novi blok ispod”
Izborom ove naredbe iz menija prazan blok se ubacuje ispod selektovanog
bloka. Ukoliko je selektovan naziv nekog poglavlja umesto ove komande u
meniju se pojavljuje komanda “Napravi novi blok na kraju poglavlja” čijim
se izborom prazan blok ubacuje na kraj datog poglavlja.
“Uređivanje tekstualnog bloka”
Izborom ove naredbe mogu se editovati novi ubačeni blokovi kao i tekstualni
izveštaji. Ukoliko se selektuje novi blok i izabere komanda “Uređivanje
tekstualnog bloka” otvara se potpuno isti dijalog kao i pri ubacivanju bloka.
Izgled dijaloga za editovanje novog bloka
99
Ukoliko se selektuje blok nekog tekstualnog izveštaja, tada će se otvoriti
dijalog u kojem je prikazan sadržaj izveštaja u obliku matrice sa poljima čiji
se sadržaj može menjati. Originalno formatiranje izveštaja će biti očuvano.
Izgled dijaloga za uređivanje tekstualnog bloka
U tabeli se nalazi prikazan sadržaj selektovanog tekstualnog izveštaja. U svaku od ćelija, može
se uneti potpuno proizvoljan sadržaj ili izmeniti postojeći. Postupak editovanja sadržaja
trenutno aktivne ćelije, u potpunosti odgovara postupku rada sa tekst procesorima, kakav je i
program “WordPad”.
“
Briši”
Dugme čijim aktiviranjem se uklanja selektovani red iz tabele. Dugme će biti
aktivno samo ako je selektovan neki red koji sadrži podatke.
“
Dodaj”
Dugme čijim se aktiviranjem ispod selektovanog reda dodaje novi red koji će
imati potpuno iste podatke kao red koji je bio selektovan neposredno pre
aktiviranja komandnog polja “Dodaj”. Dugme će biti aktivno samo ako je
selektovan neki red koji sadrži podatke.
Aktiviranjem dugmeta “OK” dijalog će se zatvoriti, a sve izmene će biti prihvaćene i vidljive u
editoru hartije.
Kopiranje i premeštanje blokova u okviru projektne dokumentacije
“Kopiraj označene blokove”
Izborom ove naredbe selektovani blokovi će biti iskopirani.
“Premesti označene blokove”
Izborom ove naredbe selektovani blokovi će biti premešteni iz poglavlja u
kome se prvobitno pripadali u neko drugo poglavlje.
100
“Ubaci kopirane blokove iznad”
Ova naredba postaje aktivna kada je neki blok selektovan za kopiranje i
njenim izborom će iznad trenutno selektovanog bloka biti ubačen iskopirani
blok. Iskopirani blok korisnik će moći da ubaci na više mesta u izveštaju.
Takođe, ova naredba je aktivna i kada je neki blok selektovan za premeštanje
i u tom slučaju njenim aktiviranjem će iznad trenutno selektovanog bloka biti
ubačen taj blok. Nakon ubacivanja bloka koji je selektovan za premeštanje,
ova komanda postaje neaktivna, što znači da će se taj blok moći ubaciti samo
na jedno mesto u izveštaju. Ukoliko je kao odredište izabrano neko poglavlje
postaće dostupna naredba “Ubaci kopirane blokove na početak
poglavlja” čime će se blokovi selektovani za kopiranje ili premeštanje ubaciti
na početak datog poglavlja.
“Ubaci kopirane blokove ispod”
Ova naredba postaje aktivna kada je neki blok selektovan za kopiranje i
njenim izborom će ispod trenutno selektovanog bloka biti ubačen iskopirani
blok. Iskopirani blok korisnik će moći da ubaci na više mesta u izveštaju.
Takođe, ova naredba je aktivna i kada je neki blok selektovan za premeštanje
i u tom slučaju njenim aktiviranjem će ispod trenutno selektovanog bloka biti
ubačen taj blok. Nakon ubacivanja bloka koji je selektovan za premeštanje,
ova komanda postaje neaktivna, što znači da će se taj blok moći ubaciti samo
na jedno mesto u izveštaju. Ukoliko je kao odredište izabrano neko poglavlje
postaće dostupna naredba “Ubaci kopirane blokove na kraj poglavlja”
čime će se blokovi selektovani za kopiranje ili premeštanje ubaciti na kraj
datog poglavlja.
Zum po visini
Izborom ove ikone na ekranu se prikazuje cela visina lista dokumenta.
Desnim klikom miša na ovu ikonu prikazuje se cela visina lista dokumenta, bez margina.
Zum po širini
Izborom ove ikone na ekranu se prikazuje cela širina lista dokumenta.
Izborom tastera “Page Up”, odnosno “Page Down” sa tastature, ako je trenutno zumiran list po
širini, program će prvo prikazati zumirani prikaz vrha, odnosno dna tekuće stranice, a zatim
vrh, odnosno dno naredne stranice.
8.21.10 Komande za rad sa grafičkim blokovima na hartiji
Izmena tekstova grafičkog bloka
Ova naredba je predviđena za finalno podešavanje sadržaja bloka pre štampe.
Njenim izborom, ulazi se u proceduru izmena tekstova tekućeg grafičkog bloka.
Ikona ostaje uključena za sve vreme trajanja ove naredbe, odnosno sve dok izborom
odgovarajućih komandi korisnik ne izađe iz nje. Isti efekat se može postići i duplim klikom
miša. Naime, dupli klik miša preko grafičkog bloka, na prikazanoj tekućoj strani dokumenta,
ikonu “Izmena tekstova grafičkog bloka” postavlja na uključeno stanje. Za vreme trajanja
ove naredbe, program je stalno u proceduri selekcije tekstova. Izmene tekstova
podrazumevaju samo promenu položaja svih tekstova i njihovo eventualno brisanje (kote
dijagrama, vrednosti izolinija, redni brojevi setova numeričkih podataka, itd).
101
Izborom naredbe “OK” izlazi se iz komande, a sve izmene će biti prihvaćene.
Izborom naredbe “Cancel” izlazi se iz komande bez prihvatanja izmena.
Dodavanje teksta
Izborom ove naredbe imate mogućnost da ubacite nove proizvoljne tekstove na
proizvoljnom mestu u grafičkom bloku.
Ova komanda je dostupna samo kada je uključena komanda za izmene tekstova grafičkog
bloka, a njenim aktiviranjem od korisnika se očekuje da jednostavnim klikom miša izabere
mesto na koje želi da ubaci novi tekst, nakon čega se otvara sledeći dijalog:
Izgled dijaloga za ubacivanje novih
tekstova u grafičke blokove
“Tekst”
Edit polje za unos potpuno proizvoljanog teksta.
“Ravnanje”
Deo dijaloga u kome se nalazi šest polja koji određuju ravnanje teksta u
odnosu na tačku koju je korisnik izabrao sa grafičkog bloka.
“Font”
U ovom delu dijaloga nalazi se zatvorena lista za izbor fonta, kao i edit polja
za unos visine i širine fonta.
“Ugao”
Edit polje za unos ugla koji će tekst zauzimati u odnosu na horizontalu.
Izborom dugmeta “OK” dijalog se zatvara, a na grafičkom bloku će biti postavljen tekst sa
svim zadatim parametrima.
Ova komanda je cirkularna tako da će se sada od korisnika ponovo očekivati zadavanje
položaja novog teksta. Sve vreme trajanja komande ikonica će biti aktivna. Izlazak iz komande
za dodavanje novih tekstova se obavlja aktiviranjem desnog tastera miša ili izborom tastera
“Esc” sa tastature, pri čemu se korisnik vraća u režim editovanja grafičkog bloka.
102
Zumirani prikaz
Izborom ove naredbe, imate mogućnost da umesto kompletnog sadržaja bloka, u
projekat priložite samo jedan njegov deo.
Nakon izbora naredbe “Zumirani prikaz”, program će očekivati da izborom dve tačke sa
crteža, odredite pravougaonu oblast za uvećanje. Po završetku naredbe, sadržaj zadate
pravougaone oblasti biće tako proširen da popuni kompletan prostor zadate veličine bloka.
Prikaz uvećanog dela crteža
Ikona koja označava da trenutno prikazani blok sadrži samo deo crteža.
Desnim klikom miša na ovu ikonu korisniku je omogućeno poništavanje
zumiranog prikaza.
Ikona koja označava da je trenutno prikazan blok sa svojim kompletnim
sadržajem.
Izborom naredbe “OK” izlazi se iz komande, a sve izmene će biti prihvaćene.
Izborom naredbe “Cancel” izlazi se iz komande bez prihvatanja izmena.
8.21.21 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom
“*.txt”
U “Tower-u 7” komanda “Eksport u TXT” je ubačena i u padajući meni koji se
otvara na desni klik miša preko bloka.
103
9. Dimenzionisanje betonskih
preseka
9.1
Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi)
Izborom komandnog polja “Čelik za armiranje”, otvara se dijalog za definisanje
karakteristika armature.
“Naziv”
“v”
“γ”
9.2
kolona sa vrstama armature.
granica razvlačenja čelika.
zapreminska težina čelika.
Definisanje šeme kombinovanja opterećenja
U “Tower-u 7” omogućena je višestruka selekcija slučajeva opterećenja u dijalogu
za šemu kombinovanja radi lakšeg definisanja vrsta opterećenja, trajnosti i alternativnosti, kao
i definisanja "Uvek kombinuj sa" i "Ne kombinuj sa".
Višestruka selekcija slučajeva opterećenja u dijalogu za šemu kombinovanja
104
9.3
Dimenzionisanje ploča
9.3.1
Ulazni podaci
9.3.1.1 Ulazni podaci – Globalni
Izborom ove naredbe, otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Izgled dijaloga za definisanje globalnih ulaznih podataka
“LKS ploče određuje podrazumevani pravac armiranja”
Check box čijim će se postavljanjem na uključeno stanje dimenzionisanje
ploče vršiti prema zadatom lokalnom koordinatnom sistemu svake ploče
(zadatom u okviru komande “Uticaji u ploči u zadatom LKS”). Na taj način se i
bez zadavanja oblasti armiranja dobija prikaz računski potrebne armature u
željenom pravcu.
9.3.1.2 Ulazni podaci – Lokalni
Nakon završene selekcije ploča program će otvoriti dijalog sledećeg izgleda:
Izgled dijaloga za definisanje lokalnih ulaznih podataka
105
“Primeni na sve ploče istog seta”
Check box čijim je postavljanjem na uključeno stanje omogućeno dodeljivanje
istih ulaznih podataka svim pločama koje pripadaju istom setu.
9.3.3
Prikaz rezultata dimenzionisanja
Izborom podopcije “prIkaz” sa komandne linije otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Dijalog za prikaz rezultata dimenzionisanja
“3D”
“Crtanje simbola LKS”
Check box koji je aktivan samo u slučaju da je u globalnim ulaznim podacima
uključen check box “LKS ploče određuje podrazumevani pravac armiranja”, a
određuje se da li će se crtati simboli koji prikazuju orijentaciju LKS ploča.
Simbol koji prikazuje orijentaciju LKS ploče
106
9.3.4
Usvajanje armature
S obzirom da je u “Tower-u 7” omogućeno dimenzionisanje ploča prema lokalnom
koordinatnom sistemu svake ploče, program pruža mogućnost korisniku da postavi pravce
armiranja u pravcu tih lokalnih koordinatnih sistema. Nakon zadavanja geometrije oblasti, u
okviru koje je potrebno usvojiti armaturu, na komandnoj liniji se pojavljuje sledeća poruka:
Pravac 1 – Ugao (Preuzmi LKS)<0>:
“Preuzmi LKS” Podopcija koja se pojavljuje na komandnoj liniji samo u slučaju da je u
globalnim ulaznim podacima uključen check box “LKS ploče određuje
podrazumevani pravac armiranja”, a njenim aktiviranjem program automatski
postavlja pravce armiranja u pravcu lokalnih koordinatnih sistema ploča.
Nakon toga se otvara dijalog za usvajanje armature:
Izgled djaloga za usvajanje armature u postavljenoj oblasti na modelu
Radijalno usvajanje armature u pločama
Ukoliko je izvršeno
ploča, pri čemu ploče imaju
radijalnog LKS za centralnu
geometrije oblasti, u okviru
pojavljuje sledeća poruka:
dimenzionisanje ploča prema lokalnom koordinatnom sistemu
radijalni LKS, program pruža mogućnost postavljanja centra
tačke iz koje polazi radijalno armiranje. Nakon zadavanja
koje je potrebno usvojiti armaturu, na komandnoj liniji se
Centar radijalnog LKS (Preuzmi središte LKS-a):
“Preuzmi središte LKS-a”
Podopcija koja se pojavljuje na komandnoj liniji samo u slučaju da je u
globalnim ulaznim podacima uključen check box “LKS ploče određuje
podrazumevani pravac armiranja”, a njenim aktiviranjem program automatski
postavlja centralnu tačku iz koje polazi radijalno armiranje u centar radijalnog
LKS ploče. Nakon toga se otvara dijalog za usvajanje armature:
107
Izgled djaloga za usvajanje radijalne armature
u postavljenoj oblasti na modelu
9.3.7
Kreiranje tekstualnog izveštaja
Izborom podopcije “prIkaz” otvara se dijalog sledećeg izgleda:
“3D”
“Crtanje simbola LKS”
Check box koji je aktivan samo u slučaju da je u globalnim ulaznim podacima
uključen check box “LKS ploče određuje podrazumevani pravac armiranja”, a
određuje da li će se crtati simboli koji prikazuju orijentaciju LKS ploča.
108
9.3.11 Kontrola ploča na probijanje
U “Tower-u 7” je omogućeno da se kontrola ploča na probijanje sprovodi i u 2D
modelima (na mestima tačkastih oslonaca), kao i na mestima kratkih zidova, odnosno zidova
sa dimenzijama stubova. Pored toga ubačeni su i novi propisi za kontrolu ploča na probijanje
(TPBK).
Izgled dijaloga za kontrolu probijanja ploča
“Podaci o armaturi za prijem savijanja”:
“Vrsta armature”
Iz zatvorene liste se korisniku je omogućeno da bira vrstu armature za prijem
savijanja, pri čemu su ponuđene vrste u skladu sa trenutno aktivnim
propisom za dimenzionisanje betona.
Postupak proračuna – TPBK
Uslov nosivosti na probijanje:
vSd  vRd
vSd  VSd 
vSd
vRd
VSd
p
ucr
- računska poprečna sila po jedinici kritičnog opsega
- računska nosivost na proboj po jedinici kritičnog opsega
- računska sila proboja od spoljašnjeg opterećenja
109
ucr
- obim kritičnog preseka
p
- fakor korekcije kojim se uzima u obzir ekscentrično delovanje sile proboja u
odnosu na kritični presek
 p  1.0 - za simetrično napregnute stubove
 p  1.15 - za unutrašnje stubove nesimetrično napregnute
 p  1.4 - za stubove na ivici
 p  1.5
- za stubove u uglu
Armatura za osiguranje od proboja neće biti potrebna ako je zadovoljen uslov:
vSd  vRd 1   Rd  k  (1.2  40  l )  d
 Rd
k
d
- računska čvrstoća za delovanje glavnih kosih naprezanja
- koeficijent visine preseka ploče
- srednja statička visina preseka ploče
d  (d x  d y ) / 2
l
- koeficijent armiranja ploče
l  lx  ly
;
0.5%  l  1.5%
Ako gornji uslov nije zadovoljen, potrebno je kontrolisati nosivost na pritisak, te proračunati
poprečnu armaturu:
vSd  vRd 2  1.6  vRd 1
- nosivost “pritisnutih štapova” u ploči
vSd  vRd 3  vRd 1  ASw  f yd 
sin 
ucr
- nosivost poprečne armature za osiguranje od
proboja
ASw

- ukupna poprečna armatura
- ugao nagiba poprečne armature prema ravni ploče
Minimalna poprečna armatura proračunava se prema sledećem izrazu:
ASw,min 
 w,min  ( Acrit  Aload )
sin 
 w,min  0.6   min (  min - minimalni koef. armiranja na poprečne sile)
Acrit
Aload
- površina unutar kritičnog preseka
- površina delovanja opterećenja
110
9.4
Dimenzionisanje greda
9.4.1
Ulazni podaci
9.4.1.1 Ulazni podaci – Globalni
Izborom ove naredbe, otvara se dijalog sledećeg izgleda:
Izgled dijaloga za definisanje globalnih ulaznih podataka
“Razmak podele”
Edit polje u kome je korisniku omogućeno da podešava gustinu tačaka u
kojima se vrši dimenzionisanje greda.
111
9.4.1.2 Ulazni podaci – Lokalni
Nakon završene selekcije greda program će otvoriti dijalog sledećeg izgleda:
Izgled dijaloga za definisanje lokalnih ulaznih podataka
“Primeni na sve grede istog seta”
istih ulaznih podataka svim gredama koje pripadaju istom setu.
112
9.4.4
Usvajanje armature
U “Tower-u 7” je olakšano usvajanje armature kao i rad sa iteracijama ubacivanjem
liste iteracija u dijalog.
Lista sa prikazanim podacima o usvojenoj armaturi i rad sa iteracijama
Korisniku je sada omogućeno da u svakom trenutku ima prikazane podatake o usvojenoj
armaturi u tabeli koja se nalazi u dijalogu. Kako za svaku od greda postoje tri vrste dijagrama
potrebne armature (Aa2/Aa1, Aa3/Aa4 i Aa,uz) levim klikom miša preko naziva kolona u tabeli,
odgovarajući nazivi kolona postaju selektovani (odnosno, prikazani plavom bojom) čime je
jasno naznačeno da će taj dijagram biti prikazan u dijalogu. U gornjem levom uglu iznad
dijagrama računski potrebne armature nalazi se i naziv vrste dijagrama koji je trenutno
prikazan.
“No”
Kolona se rednim brojem iteracija.
“Aa1”
Kolona sa podacima o usvojenoj armaturi “Aa1” u odgovarajućoj iteraciji. Pri
postavljanju armature u porečnom preseku ova kolona se automatski ažurira.
Levim klikom miša preko naziva kolone, u dijalogu će biti prikazana dijagram
potrebne armature Aa2/Aa1.
113
“Aa2”
“Aa3”
“Aa4”
“Aa,uz”
Kolona sa podacima o usvojenoj poprečnoj armaturi “Aa,uz” u odgovarajućoj
iteraciji. Levim klikom miša preko naziva kolone, u dijalogu će biti prikazana
dijagram potrebne armature Aa,uz.
Rad sa iteracijama
Kada ste postavili minimalnu armaturu u prvoj iteraciji, tada je u većini slučajeva potrebno
dodati novu iteraciju. Desnim klikom miša preko naziva kolone u tabeli sa iteracijama otvara
se padajući meni u kome se nalaze naredbe za rad sa iteracijama.
114
Padajući meni sa naredbama za rad sa iteracijama
“Dodeli svim sledećim”
Pomoću ove naredbe korisniku je omogućeno da armaturu iz tekuće iteracije
dodeli svim sledećim iteracijama.
“Dodaj iteraciju”
Pomoću ove naredbe se dodaje nova iteracija na kraj liste, koja pri tome
dobija redni broj za jedan veći od do tada poslednje iteracije. Program
automatski preuzima već postavljenu armuturu iz do tada poslednje iteracije i
pridružuje je novoformiranoj iteraciji.
“Dodaj iteraciju iza tekuće”
Pomoću ove naredbe se dodaje nova iteracija iza tekuće iteracije, koja pri
tome dobija redni broj za jedan veći od tekuće iteracije, dok se redni brojevi
svih ostalih iteracija automatski ažuriraju. Program automatski preuzima već
postavljenu armuturu iz tekuće iteracije i pridružuje je novoformiranoj
iteraciji.
“Briši tekuću iteraciju”
Pomoću ove naredbe se briše trenutno selektovana iteracija.
Potrebno je napomenuti da se sve ove naredbe nalaze i u meniju koji se otvara desnim klikom
miša na proizvoljno mesto unutar oblasti predviđene za iscrtavanja dijagrama potrebne
armature.
115
Informacija o tekućem broju iteracije se prikazuje neposredno iznad tabele sa iteracijama:
“Tekuća iteracija:”
“1/1”
Informacija o rednom broju tekuće iteracije, pri čemu prvi broj označava redni
broj tekuće iteracije, a drugi ukupan broj iteracija.
Usvojena armatura u drugoj iteraciji
Dodavanje računski nepotrebne armature
Pri usvajanju armature program automatski određuje mesta početka i završetka iteracije na
osnovu uslova o pokrivanju dijagrama potrebne armature. U “Tower-u 7” omogućeno je da pri
usvajanju armature ukoliko se javi potreba, korisnik može sam dodati računski nepotrebnu
armaturu. Prvo je potrebno da korisnik selektuje iteraciju kojoj želi da dodeli računski
nepotrebnu armaturu.
116
“Novi segment iteracije gore”
Pomoću ove naredbe, koja se nalazi u meniju koji se otvara desnim klikom
miša na proizvoljno mesto unutar oblasti predviđene za iscrtavanja dijagrama
potrebne armature, korisniku je omogućeno dodavanje računski nepotrebne
iteracije armature sa gornje strane dijagrama. Izborom ove naredbe otvara se
sledeći dijalog:
Rad u ovom dijalogu je identičan radu dijaloga za promenu dužine segmenta pa ga nećemo
posebno objašnjavati. Novi segment iteracije moguće je obrisati samo brisanjem cele iteracije.
“Novi segment iteracije dole”
Pomoću ove naredbe, koja se nalazi u meniju koji se otvara desnim klikom
miša na proizvoljno mesto unutar oblasti predviđene za iscrtavanja dijagrama
potrebne armature, korisniku je omogućeno dodavanje računski nepotrebne
iteracije armature sa donje strane dijagrama. Izborom ove naredbe otvara se
dijalog identičan dijalogu koji se otvara pri naredbi “Novi segment iteracije
gore”, pa rad u njemu nećemo ponovo objašnjavati.
9.4.10 Interakcioni dijagram grede
Pomoću ove naredbe, omogućeno je generisanje interakcionog dijagrama, kao i
kontrola nosivosti armirano-betonskog stuba, odnosno grede. Naredba “Interakcioni
dijagram grede” se nalazi u meniju “Dimenzionisanje  Beton  Grede”, a nakon njenog
aktiviranja komandna linija dobija sledeći izgled:
Zadavanje preseka (Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda / <krAj>):
Promena vrste dijagrama koji se prikazuje na crtežu pri pozivanju komande vrši se pomoću
podopcije “Prikaz”. Njenim izborom sa komandne linije, otvara se dijalog sledećeg izgleda:
117
Dijalog za podešavanje prikaza
vrste dijagrama na crtežu
Ovaj dijalog je identičan dijalogu koji se otvara iz naredbe za kreiranje izveštaja usvojene
armature u gredama (pogledati poglavlje 9.4.5), te rad u njemu nećemo ponovo objašnjavati.
Sada se od korisnika očekuje da zada položaj preseka na gredama za koje želi da se sprovede
generisanje interakcionog dijagrama. Da bi Vam što više olakšali posao pri izboru tačka, na
komandnoj liniji je prisutna i podopcija “Ekstremi”. Njenim izborom, komandna linija dobija
sledeći izgled:
<0 sel.> Izbor greda – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe sekecije
/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Naime, sada se od korisnika očekuje da selektuje sve grede za koje želi da mu program sam
odabere preseke sa ekstremnim vrednostima usvojene armature za svaku iteraciju. Nakon
završene selekcije, program će simbolima preseka i rednim brojem, na svakoj od prethodno
selektovanih greda, označiti tačke u kojima se nalaze ekstremne vrednosti usvojene armature,
i vratiti se na osnovni oblik komandne linije u okviru ove naredbe. Ukoliko u gredi nije
usvojena armatura tada će program na selektovanoj gredi postaviti tačke na svim mestima u
kojima je sproveden proračun dimenzionisanja grede.
Ako želite da izvršite generisanje interakcionog dijagrama greda u svim presecima u kojima je
sproveden proračun dimenzionisanja greda potrebno je sa komandne linije da izaberete
podopciju “Kompletna greda”. Izborom ove podopcije, program ulazi u potpuno istu
proceduru selektovanja kao i pomoću podopcije “Ekstremi”:
<0 sel.> Izbor greda – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
sekecije/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Kada ste odabrali sve preseke u kojima želite da se sprovede generisanje interakcionog
dijagrama, klik na desni taster miša će označiti kraj procedure izbora preseka, a komandna
linija dobija novi oblik:
Izaberite presek za izveštaj [1-n] (Nove tačke / Brisanje tačaka / Prikaz / <krAj>):
Sada se od korisnika očekuje da izabere jedan od ponuđenih preseka (od 1 do n), za koji želi
da kreira izveštaj, jednostavnim unosom njegovog rednog broja sa tastature i pritiskom na
taster “Enter” ili njegovom selekcijom sa crteža koristeći OSNAP kriterijum.
118
Ukoliko želite da za još neke preseke generišete interakcione dijagrame potrebno ja da sa
komandne linije izaberete podopciju “Nove tačke”, pri čemu se ponovo ulazi u proceduru
zadavanja preseka.
Izborom podopcije “Brisanje tačaka” imate mogućnost da neke od preseka za koje je
urađeno generisanje interakcionog dijagrama obrišete, a komandna linija dobija sledeći oblik:
Brisanje tačaka [1-n] (Sve / <krAj>):
Od korisnika se očekuje da izabere jedan od ponuđenih preseka (od 1 do n), koji želi da obriše,
jednostavnim unosom njegovog rednog broja sa tastature i pritiskom na taster “Enter” ili
njegovom selekcijom sa crteža koristeći OSNAP kriterijum.
Izborom podopcije “Sve” biće obrisani svi preseci za koje je izvršeno generisanje interakcionog
dijagrama, a program će ponovo ući u proceduru zadavanja preseka:
Zadavanje preseka (Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda / <krAj>):
Nakon izbora jednog od ponuđenih preseka, za koje korisnik želi da kreira izveštaj otvara se
Izgled dijaloga “Interakcioni dijagram”
U nazivu dijaloga se ispisuje redni broj preseka za koji se kreira izveštaj.
U gornjem levom uglu dijaloga nalazi se prikaz poprečnog preseka grede sa usvojenom
armaturom, odnosno potrebnom armaturom ako u preseku nije usvojena armatura.
U donjem levom delu dijaloga prikazan je “3D interakcioni dijagram” za taj presek. U njemu
su prikazane tačke koje predstavljaju vrednosti uticaja iz kombinacija opterećenja za koje je
izvršeno dimenzionisanje. Ukoliko su te tačke zelene boje to znači da presek sa svojom
armaturom može da izdrži te uticaje, dok crvena boja označava da presek nije u stanju da
izdrži uticaje.
119
U gornjem desnom delu dijaloga prikazuju se 2D interakcioni dijagrami. U zavisnosti od toga
šta je izabrano iz zatvorene liste koja se nalazi ispod, mogu biti prikazane različite vrste
dijagrama: “Dijagram M2-M3 (N1=const)”, “Dijagram N1-M3 (M2=0)”, “Dijagram N1M2
(M3=0)”,
“Dijagram
N1-M
(M2/M3=const)”
i
“Dijagram
graničnog
ekscentriciteta”.
“Dijagram M2-M3 (N1=const)”
Interakcioni dijagram koji predstavlja preseke kroz 3D interakcioni dijagram u različitim
ravnima koje odgovaraju različitim vrednostima normalne sile N1. U njemu, kao i u 3D
interakcionom dijagramu, mogu biti prikazane tačke koje koje predstavljaju vrednosti uticaja iz
kombinacija opetrećenja za koje je izvršeno dimenzionisanje. Kao što je već rečeno, ukoliko su
te tačke zelene boje to znači da presek sa svojom armaturom može da izdrži te uticaje, dok
crvena boja označava da presek nije u stanju da izdrži uticaje.
Podešavanje vrednosti sile N1 korisnik može da vrši u delu dijaloga “Ordinate normalne
sile”. U prikazanoj listi, nalaze se sve vrednosti normalne sile, a ispod liste program ispisuje
njene ekstremne vrednosti, odnosno prvu i poslednju vrednost iz liste.
Ordinate normalne sile možete definisati ili zadavanjem broja podela ili zadavanjem vrednosti
ekvidistance jednakih rastojanja između susednih ordinata (ova dva podatka se zadaju u edit
poljima “Korak” i “Broj podela”). Nakon zadavanja željene vrednosti, u jednom od ova dva
edit polja, i pritiskom na taster “Enter” ili “Tab”, program će automatski preurediti listu sa
vrednostima prema zadatom kriterijumu.
Pored prethodno opisanog automatskog definisanja gustina i intenziteta normalne sile,
programom je omogućeno i pojedinačno editovanje svih vrednosti koje se nalaze u listi. Klikom
miša preko bilo koje vrednosti normalne sile u listi, ona postaje markirana, i tada je moguće sa
tastature zadati joj novu vrednost. Kako vrednosti moraju biti u rastućem poretku, to će nakon
svake promene program automatski ažurirati i njihov redosled u listi.
“
Briši”
Dugme čijim aktiviranjem se vrši uklanjanje neke od vrednosti normalne sile
iz liste, tako što se prvo mišem klikne preko nje (taj red u listi postaje
posebno naznačen), a zatim aktivira dugme. Svakako da će brisanje biti
onemogućeno ako se u listi nalaze samo dve vrednosti koje ceo interval
proračunatih uticaja dele na minimalan broj od dve podele.
“
Dodaj”
Dugme čijim se aktiviranjem u listu može ubaciti nova vrednost normalne sile
i to ispod aktivnog (markiranog) reda. Dodavanje novih vrednosti će biti
omogućeno sve dok se ne dostigne maksimalan broj od 20 podela.
Selektovanjem vrednosti normalne sile N1 iz liste, taj red postaje posebno naznačen, a na 3D
interakcionom dijagramu crvenom bojom će se označavati presek dijagrama sa ravni koja
sadrži tu ordinatu, dok će se na 2D interakcionom dijagramu M2-M3 ispisivati i vrednost te
sile. Uključivanjem check box-ova koji se nalaze desno od vrednosti normalnih sila u listi, biće
prikazano više interakcionih dijagrama koji će predstavljati preseke kroz 3D interakcioni
dijagram u ravnima koje odgovaraju svim uključenim vrednostima normalne sile N1. Crnom
bojom je prikazan dijagram za tekuću vrednost sile, dok je sivom bojom prikazan interakcioni
dijagram za silu čiji smo check box uključili. Na 3D dijagramu interakcije će se, kao što smo
već objasnili, crvenom bojom označavati presek dijagrama sa ravni koja sadrži tekuću
vrednost sile, dok će se crnom bojom prikazivati presek dijagrama sa ravni koja sadrži
vrednost sile čiji je check box uključen. Desni klik miša na kolonu sa check box-ovima otvara
padajući meni sa opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve” čijim izborom imate mogućnost da
uključite, odnosno isključite sve check box-ove u listi.
120
Interakcioni dijagrami kada je selektovana sila N1=0.0
i uključen check box za silu N1=500kN
Dovođenjem miša u položaj iznad interakcionog dijagrama, program ispisuje informaciju o
vrednostima uticaja u datoj tački prikazanog interakcionog dijagrama.
Informacija o vrednostima uticaja u datoj tački interakcionog dijagrama
121
“Dijagram N1-M3 (M2=0)”
Interakcioni dijagram, koji predstavlja presek 3D interakcionog dijagrama kroz ravan za koju
je vrednost momenta M2 jednaka nuli. Napomenućemo, da za ovu vrstu interakcionog
dijagrama nema smisla biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste
izbačeni. Sve ranije objašnjeno za interakcioni dijagram M2-M3, važi i za ovaj dijagram.
“Dijagram N1-M2 (M3=0)”
je vrednost momenta M3 jednaka nuli. Napomenućemo, da za ovu vrstu interakcionog
dijagrama nema smisla biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste
izbačeni. Sve ranije objašnjeno za interakcioni dijagram M2-M3, važi i za ovaj dijagram.
“Dijagram N1-M (M2/M3=const)”
zadata vrednost odnosa M2/M3. U edit polju korisnik sam unosi odgovarajući ugao kojim se
definiše odnos M2/M3. Napomenućemo, da za ovu vrstu interakcionog dijagrama nema smisla
biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste izbačeni. Sve ranije
objašnjeno za interakcioni dijagram M2-M3, važi i za ovaj dijagram.
“Dijagram graničnog ekscentriciteta”
Dijagram graničnog ekscentriciteta je varijanta interakcionog dijagrama koji predstavlja
preseke kroz 3D interakcioni dijagram u različitim ravnima koje odgovaraju različitim
vrednostima normalne sile N1, pri čemu su sve vrednosti momenata M2 i M3 redukovane
vrednošću normalne sile N1 u toj ravni. Kao rezultat dobijeni dijagram predstavlja granični
ekscentricitet (dimenzija je metar). Dijagram graničnog ekscentriciteta ograničava oblast
unutar koje se mora nalaziti rezultanta normalne sile. Istovremeno se mogu prikazati dijagrami
ekscentriciteta za veći broj ordinata normalne sile. Izbor ordinata normalne sile za koji će se
prikazivati dijagrami vrši se pomoću check box-ova iz liste.
U delu dijaloga “Prikaz” korisnik ima mogućnost da zadavanjem odgovarajućih parametara
podešava prikaz interakcionih dijagrama:
“Željeni broj osa”
Edit polje u kome korisnik može da zadaje broj osa koje će se prikazivati na
2D interakcionim dijagramima.
“Broj podela”
Edit polje u kome unosom vrednosti utičete na finoću 3D, kao i 2D
interakcionih dijagrama. Uneta vrednost odgovara broju podela dijagrama u
jednom kvadrantu.
“Prikaz tačaka opterećenja”
Check box čije stanje određuje da li će se na interakcionim dijagramima
prikazivati tačke koje predstavljaju vrednosti uticaja iz kombinacija
opterećenja za koje je izvršeno dimenzionisanje.
“Široki izveštaj”
Check box čije postavljanje na uključeno stanje omogućava preglednije
prikazivanje izveštaja.
122
Uključen “Široki izveštaj”
Isključen “Široki izveštaj”
“Dodaj u izveštaj”
Dugme koje se nalazi ispod prikaza 3D interakcionog dijagrama služi za
ubacivanje trenutno prikazanog 3D interakcionog dijagrama u izveštaj, dok
dugme koje se nalazi ispod prikaza 2D interakcionog dijagrama, služi za
ubacivanje trenutno prikazanog 2D interakcionog dijagrama u izveštaj.
Dva dugmeta čijim izborom se u izveštaj ubacuju trenutno prikazani interakcioni dijagrami
Nakon izbora dugmeta “Dodaj u izveštaj” u tabeli koja se nalazi u donjem desnom delu
dijaloga automatski se prikazuje naziv izveštaja koji je ubačen.
123
U izveštaj je ubačen 3D interakcioni dijagram
“
”
Dugme čijim aktiviranjem se trenutno selektovani red, a samim tim i položaj
dijagrama u izveštaju pomera na gore.
“
”
Dugme čijim aktiviranjem se trenutno selektovani red, a samim tim i položaj
dijagrama u izveštaju pomera na dole.
“
”
Dugme čijim aktiviranjem se vrši uklanjanje trenutno selektovanog reda.
“Prikaz izveštaja”
Dugme čijim se izborom otvara prozor rezervisan za prikaz izveštaja
interakcionih dijagrama:
124
Prikaz izveštaja za interakcione dijagrame
Potrebno je naglasiti da će se tačke koje se prikazuju na interekcionim dijagramima, u
izveštaju prikazivati u vidu punog kružića ukoliko su bile zelene boje na dijagramima u
dijalogu, odnosno u vidu punog kvadrata ako su bile crvene boje.
Izborom komandnih polja
,
i
kreirani izveštaj moguće je eksportovati u projektnu
dokumentaciju, poslati direktno na štampu ili snimiti u tekstualni fajl.
125
9.5
Dimenzionisanje seizmičkih zidova
U “Tower-u 7” omogućeno je snimanje rezultata sprovedenog dimenzionisanja
seizmičkih zidova u fajl sa rezultatima dimenzionisanja betona.
Izgled dijaloga za dimenzionisanje seizmičkih zidova u zadatom preseku
Način armiranja
“Dominantni moment”
Check box čijim je postavljanjem na uključeno stanje omogućeno
dimenzionisanje zidnih nosača načinom “Dominantni moment” (rezultujuća
armatura neće biti simetrična) i proračun armature za prijem smičućih sila po
pravilima za grede (sa uzimanjem obzir nosivosti betona za prijem smičućih
sila). Pri ovom načinu dimenzionisanja edit polja za zadavanje međusobnih
odnosa vertikalnih armatura postaju neaktivna.
Editovanje
Izborom podopcije “Edit” sa komandne linije, korisnik ima mogućnost da edituje kako preseke
dobijene komandom za dimenzionisanje seizmičkih zidova tako i preseke dobijene komandama
za dimenzionisanje niza zidova i za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima. U zavisnosti
izabranog preseka otvoriće se jedan od dijaloga: “Seizmički zidovi”, “Dimenzionisanje niza
zidova” ili “Kontrola naprezanja u zidanim zidovima” (pogledati poglavlja 9.6 i 9.8).
Kreiranje tekstualnog izveštaja
Izborom podopcije “Izveštaj” program otvara prozor rezervisan za prikaz tekstualnog
izveštaja, u kome se prikazuje sprovedeno dimenzionisanje u svim presecima dobijenim
komandom za seizmičke zidove, kao i u svim presecima dobijenim komandom za
dimenzionisanje niza zidova (pogledati poglavlje 9.6).
126
Izgled dijaloga za prikaz tekstualnog izveštaja
Ukoliko je usvojena armatura, na crtežu u izveštaju se sada ona i prikazuje.
9.6
Dimenzionisanje niza zidova
U “Tower-u 7” uvedena je automatizacija dimenzionisanja seizmičkih zidova,
dimenzionisanjem proizvoljnog broja zidova odjednom (npr. za više spratova). Komandom
"Dimenzionisanje niza zidova" program automatski dimenzioniše proizvoljan broj zidova,
vodeći računa i o otvorima u zidu, automatski određujući pri tome najmerodavnije preseke za
koje treba prikazati izveštaj. Korisnik ima mogućnost i da sam po svojoj želji ubaci dodatne
preseke koji nisu merodavni, u izveštaj. Napomenućemo da se rezultati sprovedenog
dimenzionisanja niza zidova snimaju u fajl.
Nakon izbora naredbe “Dimenzionisanje  Beton  Dimenzionisanje niza
zidova”, ulazi se u proceduru selektovanja ploča-zidova:
<0 sel.> Dimenzionisanje niza zidova – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras
/ Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / Pravac<vertikalan>/
Gustina <Default>/Edit):
Pri selekciji treba voditi računa da sve ploče, odnosno zidovi pripadaju istom tekućem 2D
pogledu, u suprotnom program će izbaciti upozorenje:
127
S obzirom da dimenzionisanje niza zidova može da traje prilično dugo u zavisnosti od gustine
mreže konačnih elemenata, pomoću podopcije “Gustina”, korisnik ima mogućnost da utiče na
gustinu mesta u kojima će se sprovoditi dimenzionisanje niza zidova, a samim tim i na dužinu
trajanja proračuna. Nakon izbora ove podopcije program sa komandne linije zahteva unošenje
gustine:
Gustina (<Default>):
Gustina se zadaje u metrima, a između uglastih zagrada se ispisuje tekuća vrednost. Jasno je
da će dužina trajanja proračuna biti kraća, što je veća vrednost koju korisnik zada za gustinu.
Ako se izabere podopcija “Default” sa komandne linije, preseci će se proračunavati na
mestima mreže konačnih elemenata.
Korisniku je pored dimenzionisanja proizvoljnog broja zidova po visini, odnosno postavljanju
vertikalnog pravca dimenzionisanja, omogućeno i postavljanje vodoravnog i kosog pravca
dimenzionisanja. Na komadnoj liniji nalazi se podopcija “Pravac <vertikalan>” čiji naziv
ukazuje na pravac dimenzionisanja zidova. Uzastopnim izborom ove podopcije, ona menja svoj
naziv tako da može dobiti jedan od moguća tri oblika:
“Pravac <vertikalan>”
Kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znači da će
pravac dimenzionisanja zidova biti vertikalan. Po završetku komande, na crtežu
će se prikazivati osa dimenzionisanja koja će imati vertikalan pravac.
“Pravac <vodoravan>”
pravac dimenzionisanja zidova biti vodoravan. Po završetku komande, na
crtežu će se prikazivati osa dimenzinisanja koja će imati vodoravan pravac.
“Pravac <kos>”
pravac dimenzionisanja zidova biti kos. Nakon selekcije zidova na komandnoj
liniji će se pojaviti poruka za definisanje kosog pravca ose dimenzionisanja:
Prva tačka ose dimenzionisanja (Gustina <krAj>):
Od korisnika se sada očekuje da zada prvu tačku ose dimenzionisanja, a nakon toga i drugu
tačku:
Druga tačka:
čime će biti definisan pravac dimenzionisanja.
Nakon selektovanja željenih zidova i aktiviranjem desnog tastera miša otvara se dijalog
sledećeg izgleda:
128
Izgled dijaloga za dimenzionisanje niza zidova
U gornjem desnom uglu dijaloga nalazi se tabela sa svim presecima u kojima je izvršeno
dimenzionisanje zidova, dok se na crtežu ispod ove tabele prikazuju svi selektovani zidovi, kao
i svi merodavni preseci koje je program automatski odredio. Tekući presek iz tabele je na
crtežu u dijalogu prikazan crvenom bojom, dok su merodavni prikazani crnom bojom. Broj
preseka koji se pojavljuje u tabeli zavisi od zadate gustine.
“N°”
Kolona sa svim presecima za koje je sprovedeno dimenzionisanje. Ukoliko se
u ovoj koloni pojavljuju ikone znači da su ti preseci merodavni i da će se za
njih prikazati tekstualni izveštaj.
- označava da je dati presek merodavan za savijanje i smicanje.
- označava da je dati presek merodavan za savijanje.
- označava da je dati presek merodavan za smicanje.
Svi preseci čiji se redni broj vidi u ovoj koloni će biti prikazani u izveštaju.
“Položaj”
Kolona sa položajem preseka, i to u koordinatama x, y ili z ako je u pravcu
globalnih osa, a ako nije onda onda se ispisuje položaj lokalno od početka
koordinatnog sistema.
“S”
Kolona sa check box-ovima čije stanje određuje da li će se za taj presek
kreirati tekstualni izveštaj. Na taj način korisnik, pored merodavnih preseka,
izveštaje može kreirati i za bilo koji presek koji se nalazi u tabeli. S obzirom
da se za merodavni presek uvek kreira izveštaj, za isti u ovoj koloni ne postoji
check box. Svi preseci koji će se prikazivati u izveštaju su numerisani i njihov
redni broj će se prikazivati u koloni “N°”. Desni klik miša na ovu kolonu otvara
meni sa opcijama sledećim opcijama:
“Uključi sve” - svi check box-ovi će biti postavljeni na uključeno stanje, čime
će se svi preseci iz tabele naći u izveštaju.
“Isključi sve” - svi check box-ovi će biti postavljeni na isključeno stanje,
čime će se u izveštaju naći samo merodavni preseci.
“Usvojenu armaturu dodeliti svim odabranim presecima” - aktiviranjem
ove opcije usvojena armatura iz trenutno selektovanog preseka će se
automatski dodeliti svim presecima za koje je uključen check box.
“Usvojenu armaturu dodeliti svim presecima” - aktiviranjem ove opcije
usvojena armatura iz trenutno selektovanog preseka će se automatski dodeliti
svim presecima koji se nalaze u tabeli.
129
“Gustina”
Edit polje u kome korisnik može naknadno zadati novu vrednost za gustinu
položaja preseka, pri čemu će program automatski sprovesti proračun
dimenzionisanja. Ukoliko se za gustinu zada vrednost nula, to znači da će
program raditi sa default gustinom. Sve ranije rečeno za zadavanje gustine
pozivanjem opcija “Gustina” sa komandne linije važi i ovde.
“Prikazati oznaku ose”
Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje, nakon izlaska iz dijaloga
na crtežu će se prikazivati oznaka ose dimenzionisanja. Desno od ovog check
box-a se nalazi edit polje u kome korisnik za oznaku ose može zadati
proizvoljan tekst.
“Izbor ploča”
Dugme čijim izborom program izlazi iz dijaloga i ponovo ulazi u proceduru
selektovanja ploča, tako da korisnik naknadno može da ubaci ili izbaci neke
zidove iz dimenzionisanja. Nakon završetka izmena u selekciji, program se
ponovo vraća u dijalog za dimenzionisanje niza zidova.
Ostali podaci koji se nalaze u ovom dijalogu su identični podacima koji se pojavljuju u dijalogu
za dimenzionisanje seizmičkih zidova, te ih ovde nećemo ponovo objašnjavati (pogledati
poglavlje 9.5).
“Izveštaj”
Dugme čijim se izborom otvara prozor rezervisan za prikaz tekstualnog
izveštaja, i prikazuje sprovedeno dimenzionisanje u svim merodavnim
presecima, kao i u presecima koje je korisnik sam ubacio u izveštaj:
Izgled dijaloga za prikaz tekstualnog izveštaja
130
Rad sa ovim prozorom je potpuno isti kao i u ostalim naredbama u programu u kojima se
kreiraju tekstualni izveštaji.
Aktiviranjem komandnog polja “OK” u dijalogu za dimenzionisanje niza zidova procedura
dimenzionisanja će biti završena i program će na crtežu obeležiti osu dimenzionisanja i sve
preseke, koji su selektovani u dijalogu:
Na crtežu su prikazana osa dimenzionisanja
i svi preseci selektovani u dijalogu
Svaki presek u svojoj oznaci sadrži i oznaku ose dimenzionisanja, koju je korisnik definisao u
dijalogu.
Edit
Izborom podopcije “Edit” sa komandne linije, korisnik ima mogućnost da edituje kako preseke
dobijene komandom za dimenzionisanje seizmičkih zidova tako i preseke dobijene komandama
za dimenzionisanje niza zidova i za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima, a komandna linija
ima sledeći oblik:
<0 sel.> Edit – Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):
Nakon selektovanja ose dimenzinisanja, program će otvoriti potpuno isti dijalog, sa svim ranije
zadatim podacima u proceduri dimenzionisanja niza zidova:
131
Izgled dijaloga za editovanje ranije dimenzionisanog niza zidova
Svi ponuđeni parametri su sada dostupni za promenu i sprovođenje novog dimenzionisanja.
Ukoliko se selektuje neki od ranije zadatih preseka koji smo dobili pomoću komande za
dimenzionisanje seizmičkih zidova otvara se isti dijalog kao u proceduri dimenzionisanja tog
preseka:
Izgled dijaloga za editovanje ranije dimenzionisanog preseka
132
Ukoliko se selektuje osa dimenzionisanja dobijena komandom za kontrolu naprezanja u
zidanim zidovima otvara se isti dijalog kao u proceduri sprovođenja kontrole naprezanja
zidanih zidova:
Svi ponuđeni parametri su sada dostupni za promenu i sprovođenje nove kontrole naprezanja
u zidanim zidovima (pogledati poglavlje 9.8).
133
9.7
Proračun preseka
U “Tower-u 7” je u kalkulatoru za dimenzionisanje betonskog preseka, ubačena lista
u kojoj se zadaje niz uticaja, koji predstavljaju više slučajeva opterećenja, za koje će se izvršiti
dimenzionisanje preseka. Na taj način je moguće sprovesti proračun armature za anvelopu
uticaja.
Deo dijaloga u kome se zadaje niz uticaja za koje će se vršiti dimenzionisanje preseka
U donjem levom uglu dijaloga nalazi se lista u kojoj korisni zadaje statičke uticaje koji naprežu
presek. Svakom redu odgovara jedan slučaj opeterećenja. Poslednja kolona u tabeli sadrži
check box-ove, čije stanje određuje da li će se za dati slučaj opterećenja izvršiti
dimenzionisanje preseka.
“
Dodaj”
Dugme čijim se aktiviranjem ispod poslednjeg reda u tabeli dodaje novi red.
“Sa kopiranjem”
Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje će novododati red imati
potpuno iste podatke (statičke uticaje) kao i red koji je bio aktivan
neposredno pre aktiviranja komandnog polja “Dodaj”.
“
Briši”
Dugme čijim aktiviranjem se uklanja selektovani red iz tabele.
Pozivanje komande za interekcione dijagrame omogućeno je i iz dijaloga za proračun preseka.
“Interakcioni dijagram”
Dugme čijim aktiviranjem se ulazi u dijalog “Interakcioni dijaram”, čime je
omogućeno generisanje interakcionog dijagrama, kao i kontrola nosivosti
grede proizvoljnog poprečnog preseka za zadate uticaje. Ovo dugme je
aktivno samo u slučaju da je sproveden proračun armature. Rad u ovom
dijalogu je već objašnjen (pogledati poglavlje 9.4.10), te ga nećemo ovde
ponovo objašnjavati.
134
9.8 Kontrola naprezanja u zidanim zidovima
U “Tower-u 7” omogućena je kontrola normalnih napona i smičućih sila u zidanim
zidovima po propisu EUROCODE.
Nakon izbora naredbe “Dimenzionisanje  Beton  Kontrola naprezanja u
zidanim zidovima”, ulazi se u proceduru selektovanja zidanih zidova:
<0 sel.> Kontrola naprezanja u zidanim zidovima – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon /
pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / Gustina /
Edit):
S obzirom da kontrola naprezanja može da traje prilično dugo u zavisnosti od gustine mreže
konačnih elemenata, pomoću podopcije “Gustina”, korisnik ima mogućnost da utiče na
gustinu preseka u kojima će se sprovoditi analiza, a samim tim i na dužinu trajanja proračuna.
Nakon izbora ove podopcije program sa komandne linije zahteva unošenje gustine:
Gustina (<Default>):
Gustina se zadaje u metrima, a između uglastih zagrada se ispisuje tekuća vrednost. Jasno je
da će dužina trajanja proračuna biti kraća, što je veća vrednost koju korisnik zada za gustinu.
Ako se izabere podopcija “Default” sa komandne linije, kontrola naprezanja će se vršiti na
mestima mreže konačnih elemenata.
Nakon selektovanja željenih zidanih zidova (zidovi za koje je u unosu podataka za materijal
postavljen jedan od materijala iz grupe “Opeka/blokovi”) i aktiviranjem desnog tastera miša
otvara se dijalog sledećeg izgleda:
135
Izgled dijaloga za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima
U gornjem delu dijaloga nalazi se polje u kojem se prikazuje kompletan izveštaj kontrole
naprezanja u zidanim zidovima. Pri promeni bilo kog parametara izveštaj se ne ažurira
automatski, već je neophodno da se aktivira dugme “Proračun”, što dovodi do ponavljanja
proračuna i generisanja novog izveštaja.
U donjem delu dijaloga nalaze se parametri pomoću kojih se definišu parametri potrebni za
kontrolu naprezanja u zidanim zidovima:
fk [MPa]
Edit polje u kome se zadaje karakteristična čvrstoća zida na pritisak.
fvk0 [MPa]
Edit polje u kome se zadaje karakteristična čvrstoća na smicanje pri stanju
bez pritiska.
fvk,gran [MPa]
Edit polje u kome se zadaje granična karakteristična čvrstoća na smicanje.
Koef. sigurnosti za materijal
Edit polje u kome se zadaje koeficijent sigurnosti za materijal.
fb [MPa]
Edit polje u kome se zadaje karakteristična čvrstoća opeke.
136
Karakteristična čvrstoća na smicanje fvk [MPa] se određuje na jedan od sledećih načina:
f vk  f vko  0.4   d
1.
gde su:
f vk 0 [MPa ] - karakteristična čvrstoća na smicanje pri stanju bez pritiska
 d [MPa ] - radni napon pritiska upravno na pravac smicanja
f vk  0.065  f b  f vk 0
2.
gde su:
f b [MPa ] - karakteristična čvrstoća opeke
f vk 0 [MPa ] - karakteristična čvrstoća na smicanje pri stanju bez pritiska
“CQC (Koef. prigušenja = 0.050)”
U skladu sa novim načinom modalnog kombinovanja (CQC umesto SRSS)
moći će se uključiti ili isključiti modalno kombinovanje uticaja, uključivanjem
ili isključivanjem check box-a “CQC (Koef. prigušenja)” ili ukoliko je koeficijent
prigušenja jednak nuli, “SRSS”.
“Tekući slučaj opterećenja”
Prekidač koji označava da će se proračun sprovesti za tekući slučaj
opterećenja.
“Kompletna šema”
Prekidač koji označava da će se proračun sprovesti za definisanu šemu
opterećenja. U slučaju da u okviru naredbe “Šema kombinovanja opterećenja”
sva opterećenja imaju karakter “Nedefinisano opterećenje”, tada će ovaj
prekidač biti neaktivan.
“Proračun”
Dugme čijim aktiviranjem program uvek ponovo vrši proračun i generiše novi
izveštaj, poštujući pri tome sve parametre zadate u ovom dijalogu.
“Prikaz celog sklopa”
Check box čijim će se postavljanjem na uključeno stanje u izveštaju kontrole
naprezanja prikazati svi selektovani zidovi, a ne samo zid za koji se prikazuju
merodavni preseci.
137
Uključen check box “Prikaz celog sklopa”
Isključen check box “Prikaz celog sklopa”
Izborom komandnih polja
,
i
kreirani izveštaj moguće je eksportovati u projektnu
dokumentaciju, poslati direktno na štampu ili snimiti u tekstualni fajl.
Aktiviranjem komandnog polja “OK” procedura kontrole naprezanja zidanih zidova će biti
završena i program će na crtežu obeležiti osu dimenzionisanja kao i merodavne preseke.
Na crtežu su prikazane osa dimenzionisanja i
merodavni preseci za svaki od selektovanih zidova
Edit
Izborom podopcije “Edit” sa komandne linije, korisnik ima mogućnost da edituje osu
dimenzionisanja postavljenu u komandi za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima, a
komandna linija ima sledeći oblik:
<0 sel.> Edit – Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):
Nakon selektovanja ose dimenzinisanja, program će otvoriti potpuno isti dijalog, sa svim ranije
zadatim podacima u proceduri sprovođenja kontrole naprezanja u zidanim zidovima:
138
Svi ponuđeni parametri su sada dostupni za promenu i sprovođenje nove kontrole naprezanja
u zidanim zidovima.
139
10. Dimenzionisanje čeličnih
preseka
10.4
Ulazni podaci
Nakon selekcije štapova otvora se dijalog za definisanje ulaznih podataka:
Izgled dijaloga za definisanje ulaznih podataka
10.6
Prikaz rezultata
U “Tower-u 7” je omogućeno da se korišćenjem odgovarajućih filtera za prikaz
dimenzionisanih štapova mogu za svaki set greda prikazati samo oni štapovi koji imaju
iskorišćenost u zadatom opsegu kao i štapovi sa ekstremnim iskorišćenjima. Na taj način
program će sve štapove jednog seta, za koje je sprovedena kontrola stabilnosti, a koji ne
zadovoljavaju zadati filter farbati plavom bojom. U suprotnom, ako zadovoljavaju zadati fiter,
štapovi će se farbati zelenom bojom ako imaju koeficijent iskorišćenja “< 1.00”, odnosno
crvenom bojom ako imaju koeficijent iskorišćenja “> 1.00”. Nedimenzionisane štapove
program će farbati belom bojom.
Nakon aktiviranja naredbe “Prikaz rezultata”, na komandnoj liniji se javlja poruka:
<0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (Filter/<krAj>):
Aktiviranjem podopcije “Filter” otvara se dijalog u kome korisnik zadaje filtere za prikaz
dimenzionisanih štapova:
140
Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz dimenzionisanih štapova
“Aktivan”
Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje definisani filteri u ovom
dijalogu će uticati na prikaz dimenzionisanih štapova.
“Set”
Kolona sa rednim brojevima setova čeličnih preseka koji se nalaze u fajlu.
“Naziv”
Kolona sa opisima setova čeličnih preseka koji se nalaze u fajlu. Iza ove
kolone se nalazi kolona sa check box-ovima koja određuje za koji set greda će
se filter primenjivati. Desnim klikom miša na ovu kolonu otvara se padajući
meni sa opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve”, čijim izborom imate
mogućnost da uključite, odnosno isključite filter za sve setove.
“Filter”
Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara
se meni sa ponuđenim filterima: “Sve”, “Samo n ekstremnih”, “Samo sa
iskorišćenošću većom od γ”, “Samo sa iskorišćenošću manjom od γ”.
“Sve” - označava da će svi štapovi tog seta biti prikazani ne koristeći filter.
“Samo n ekstremnih” - označava da će se prikazivati samo n štapova
jednog seta, sa najvećim faktorom iskorišćenja. U edit polje “n” korisnik
zadaje taj broj štapova.
“Samo sa iskorišćenošću većom od γ” - označava da će se za svaki set
štapova prikazati samo oni koji imaju iskorišćenost veću od one koju korisnik
zadaje u edt polju “γ”.
“Samo sa iskorišćenošću manjom od γ” - označava da će se za svaki set
štapova prikazati samo oni koji imaju iskorišćenost manju od one koju
korisnik zadaje u edt polju “γ”.
10.7
Izveštaj
Korišćenjem filtera za prikaz dimenzionisanih štapova korisnik može za svaki set
greda da prikaže samo one štapove koji imaju iskorišćenost u zadatom opsegu kao i štapove
sa ekstremnim iskorišćenjima. Za štapove koji zadovoljavaju postavljene filtere korisnik može
jednostavno da kreira izveštaj, njihovim automatskim ubacivanjem u selekciju, s tim da ima
mogućnost i da sam po svojoj želji ubaci dodatne štapove u izveštaj.
Izborom naredbe na komandnoj liniji se javlja sledeća poruka:
141
<0 sel.> Izveštaj - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Grupe selekcija/Poslednja
selekcija/Deselektovanje/Filter/<krAj>):
Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz
dimenzionisanih štapova u okviru komande za izveštaj
Rad u ovom dijalogu je ranije već objašnjen (pogledati poglavlje 10.6), te ga ovde nećemo
“Selektuj za izveštaj”
Check box čijim se postavljanjem na uključeno stanje svi štapovi koji
zadovoljavaju postavljene filtere ubacuju u selekciju i na taj način korisnik za
njih može brzo i jednostavno da kreira izveštaj.
142
11. Dimenzionisanje drvenih
konstrukcija
11.3
Ulazni podaci
Nakon selekcije štapova otvora se dijalog za definisanje ulaznih podataka:
Izgled dijaloga za definisanje ulaznih podataka
11.5
Prikaz rezultata
U “Tower-u 7” je omogućeno da se korišćenjem odgovarajućih filtera za prikaz
dimenzionisanih štapova mogu za svaki set greda prikazati samo oni štapovi koji imaju
iskorišćenost u zadatom opsegu kao i štapovi sa ekstremnim iskorišćenjima. Na taj način
program će sve štapove jednog seta, za koje je sprovedena kontrola stabilnosti, a koji ne
zadovoljavaju zadati filter farbati plavom bojom. U suprotnom, ako zadovoljavaju zadati fiter,
štapovi će se farbati zelenom bojom ako imaju koeficijent iskorišćenja “< 1.00”, odnosno
crvenom bojom ako imaju koeficijent iskorišćenja “> 1.00”. Nedimenzionisane štapove
program će farbati belom bojom.
Nakon aktiviranja naredbe “Prikaz rezultata”, na komandnoj liniji se javlja poruka:
<0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (Filter/<krAj>/Dijagram b.p.t.):
143
Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz dimenzionisanih štapova
“Aktivan”
Check box čijim postavljanjem na uključeno stanje definisani filteri u ovom
dijalogu će uticati na prikaz dimenzionisanih štapova.
“Set”
Kolona sa rednim brojevima setova drvenih preseka koji se nalaze u fajlu.
“Naziv”
Kolona sa opisima setova drvenih preseka koji se nalaze u fajlu. Iza ove
kolone se nalazi kolona sa check box-ovima koja određuje za koji set greda će
se filter primenjivati. Desnim klikom miša na ovu kolonu otvara se padajući
meni sa opcijama “Uključi sve” i “Isključi sve”, čijim izborom imate
mogućnost da uključite, odnosno isključite filter za sve setove.
“Filter”
Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara
se meni sa ponuđenim filterima: “Sve”, “Samo n ekstremnih”, “Samo sa
iskorišćenošću većom od γ”, “Samo sa iskorišćenošću manjom od γ”.
“Sve” - označava da će svi štapovi tog seta biti prikazani ne koristeći filter.
“Samo n ekstremnih” - označava da će se prikazivati samo n štapova
jednog seta, sa najvećim faktorom iskorišćenja. U edit polje “n” korisnik
zadaje taj broj štapova.
“Samo sa iskorišćenošću većom od γ” - označava da će se za svaki set
štapova prikazati samo oni koji imaju iskorišćenost veću od one koju korisnik
zadaje u edt polju “γ”.
“Samo sa iskorišćenošću manjom od γ” - označava da će se za svaki set
štapova prikazati samo oni koji imaju iskorišćenost manju od one koju
korisnik zadaje u edt polju “γ”.
11.6
Izveštaj
Korišćenjem filtera za prikaz dimenzionisanih štapova korisnik može za svaki set
greda da prikaže samo one štapove koji imaju iskorišćenost u zadatom opsegu kao i štapove
sa ekstremnim iskorišćenjima. Za štapove koji zadovoljavaju postavljene filtere korisnik može
jednostavno da kreira izveštaj, njihovim automatskim ubacivanjem u selekciju, s tim da ima
mogućnost i da sam po svojoj želji ubaci dodatne štapove u izveštaj.
Izborom naredbe na komandnoj liniji se javlja sledeća poruka:
144
<0 sel.> Izveštaj - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Grupe selekcija/Poslednja
selekcija/Deselektovanje/Filter/<krAj>):
Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz
dimenzionisanih štapova u okviru komande za izveštaj
Rad u ovom dijalogu je ranije već objašnjen (pogledati poglavlje 11.5), te ga ovde nećemo
“Selektuj za izveštaj”
Check box čijim se postavljanjem na uključeno stanje svi štapovi koji
zadovoljavaju postavljene filtere ubacuju u selekciju i na taj način korisnik za
njih može brzo i jednostavno da kreira izveštaj.

Uputstvo za Tower 7

Transcription

Similar documents

Tower 6_Hrv - Plan-B

Navodila Tower7 - razlike glede na Tower6 (PDF, 6 MB)

Brošura o Turskom pastirskom psu – Kangalu

Letnik 1.pub - Instrumentalist

Prof.dr.sc. Dražen Matičić KIRURŠKI INSTRUMENTI

Od svojeg pojavljivanja 1995. god.