endokrina kontrola polnih funkcija čoveka
Transcription
endokrina kontrola polnih funkcija čoveka
ENDOKRINA KONTROLA POLNIH FUNKCIJA ČOVEKA Doc. dr Snežana Marković Institut za biologiju i ekologiju Prirodno-matematički fakultet Univerzitet u Kragujevcu RAZMNOŽAVANJE Produžavanje vrste – životinje, čovek, živi svet Uloga muškaraca u razmnožavanju je da proizvede spermatozoide i obezbedi kontakt sa jajnom ćelijom Uloga žene u razmnožavanju - deponuje jajne ćelije, ciklična (mesečna) mogućnost oplodnje, održavanje trudnoće, briga o potomstvu Trenutak oplodnje jajne ćelije – početak života nove jedinke Ovulacija i oplodnja; jedna jajna ćelija i jedan spermatozoid od miliona Pozitivna i negativna kontrola rađanja danas Gensko nasleđivanje; determinacija pola Genetski otisak prstiju Fiziologija i razvoj trudnoće i fetusa ENDOKRINA REGULACIJA POLNIH FUNKCIJA POLNE KARAKTERISTIKE Primarne polne karakteristike – spoljašnji i unutrašnji polni organi determinisani genetskim činiocima vezanim za polne hromozome. Gonade određuju pol. Ovarijumi (jajne ćelije) i testisi (spermatozoidi); ovo su i endokrini organi koji luče polne hormone. Sekundarne polne karakteristike – sveukupnost somatskih i psihičkih karakteristika vezanih za pol; determinisane polnim hormonima u vreme puberteta (polno sazrevanje). Razlike u koštanom sistemu, koži, maljavosti, rasporedu masnog tkiva, glasu, ali i u intenzitetu bazalnog metabolizma, broju eritrocita, sposobnosti koagulacije krvi, brzini sedimentacije krvi, skeletnoj muskulaturi, funkcionisanju nervnog sistema u pogledu psihičke delatnosti. ŽENSKI POLNI ORGANI Omogućavaju ženi polne odnose, začetak i održavanje trudnoće i rađanje deteta Jajnici, jajovodi, materica, vagina Jajne ćelije se stvaraju u jajnicima Ženska beba ima na rođenju oko 2 miliona jajnih ćelija (stadijum profaze prve mejoze), smeštenih u folikule Tokom ranog detinjstva neke jajne ćelije degenerišu U pubertetu devojčica ima oko 300-400 hiljada jajnih ćelija Oko 400 jajnih ćelija sazri tokom reproduktivnog perioda Mesečni ciklus – 28 dana Jajna ćelija napušta jajnik, materica se priprema za trudnoću Oplodnja, ili propadanje jajne ćelije Hormoni – FSH → sazrevanje folikula, lučenje estrogena → LH → ovulacija → žuto telo sintetiše progesteron → zadebljanje zida materice → oplodnja ili menstrualno krvarenje Menopauza Gubitak osetljivosti jajnika na hormone hipofize, smanjena produkcija estrogena 45-55. godine Posledice fluktuacije hormona – napadi vrućine, znojenja, promena raspoloženja, suvoća polnih puteva, osteoporoza, srčana oboljenja NEUROENDOKRINA REGULACIJA ŽENSKIH POLNIH FUNKCIJA Ciklus polnih procesa kod žene – seksualne aktivnosti i neaktivnosti se periodično smenjuju u toku polne zrelosti Estrusni ciklus – faza života polno zrelih ženki u kojoj su spremne na polni akt (koitus) i mogu se oploditi. Estrus je povezan sa sazrevanjem de Grafovog folikula, a kod većine vrsta i sa ovulacijom. Ciklična aktivnost ovarijuma kod žene Ovarijalni ciklus = menstrualni ciklus na 28 dana Površina ovarijuma je prekrivena germinativnim epitelom → primordijalni folikuli (oogonija + folikularne ćelije); novorođenčad imaju oko 400 000, u toku polne zrelosti sazri samo 400, ostale atrofiraju → primarni folikul → sekundarni folikul → de Grafov folikul → puca i oslobađa zrelu jajnu ćeliju → ovulacija na 28 dana. Corpus luteum → corpus haemorragicum 28-dnevni ciklus: krvarenje počinje 1-og dana (traje 3-5 dana) → ovulacija 12-16-og dana → 16-og dana se formira corpus luteum → (ako nema oplodnje) 24-og dana corpus luteum propada, 28-og dana je potpuno osušen → 29-og dana počinje novi menstrualni ciklus. Pre- i postovulacioni period (folikularna i lutealna faza) Vreme ovulacije se određuje merenjem hormona ili telesne temperature. Oplođenje, implantacija Jajna ćelija je sposobna za oplodnju 6-20 časova nakon ovulacije. Oplođenje se odigrava u tubi → morula ili rani blastocist u uterus nakon 4 dana → implantacija. Ciklične promene sluzokože uterusa Usled menstrualnog krvarenja površinski sloj uterusa otpada. Ostali deo sluzokože se regeneriše za 4-5 dana (debljina 0.5-1 mm). Etapa proliferacije (preovulacija, 4-14 dan) – sluzokoža buja i nabrekne; žlezde postaju vijugave i stvaraju sluzav sekret. Etapa sekrecije sluzokože utrusa (postovulaciona, postgestaciona etapa) površinski sloj četvorostruko zadeblja, bogata vaskularizacija i lučenje sekreta; implatacija morule. Etapa deskvamacije (bez oplodnje) – 26-27 dana, krvni sudovi se zatvaraju pa površinski sloj sluzokože postaje nekrotičan → dospevanje leukocita u taj deo → arterije se ponovo otvaraju, oštećeni zidovi kapilara pucaju → menstrualno krvarenje. Ciklične promene vagine U preovulacionoj fazi raste broj orožalih, acidofilnih ćelija → max u ovulaciji → opadanje broja ćelija u postovulacionom periodu. Posledice ovarektomije (odstranjenje oba ovarijuma) Nestaje gametogenetska funkcija Prestanak sekrecije estrogena Ovarektomija pre i posle puberteta HORMONI koji regulišu ženske polne funkcije Hipotalamus - gonadoliberin (gonadotropin rilizing hormon - GnRH) i dopamin (prolaktin inhibirajući hormon - PIH) Hipofiza – adenohipofiza [folikostimulirajući hormon (FSH), luteinizirajući hormon (LH) i prolaktin] i neurohipofiza [oksitocin] Ovarijumi – estrogeni, progesteron, inhibin, realksin Ritmično (60-90 min) lučenje GnRH → FSH i LH → estrogeni CNS (stres i psihički, emotivni faktori) utiče na lučenje GnRH/FSH, LH sistema → mogući poremećaji u menstrualnom ciklusu, fertilizaciji ESTROGENI HORMONI Estrogen, progesteron i androgeni (steroidi) i relaksin (protein) Estrogeni - održavaju estrus; estradiol, estron i estriol (od estrana, 18 C atoma); u ovarijumu i placenti, manje u testisima i kori nadbubrežne žlezde. Biosinteza estrogena holesterol → pregnenolon → androstendion → estrogeni Progesteron – produkt unutrašnjih slojeva granuloznih ćelija (u preovulacionoj fazi u folikularnom likvoru) → prekursor estrogena. Najveća koncentracija estrogena se sintetiše u luteiniziranim ćelijama thece interne i u intersticijelnim ćelijama ovarijalne strome. 2/3 estrogena u cirkulaciji je vezano za belančevine; deo se inaktiviše u jetri; odstranjuju se mokraćom vezani za sulfate i glukuronide. Genitalna delovanja estrogena Sazrevanje folikula u odnosu na FSH. Stimulišu razvoj muskulature tube i njen motilitet. Indukuju proliferacionu fazu sluzokože uterusa i (sa progesteronom) utiču na sekretornu fazu; stimulišu razvoj i motilitet muskulature uterusa. Ekstragenitalna delovanja estrogena Razvitak grudi, preraspodela potkožne masti Stimulišu koagulaciju, manji bazalni metabolizam (veći sadržaj masti), retencija Na i vode (povećanje tubularne reapsorpcije), anabolizam belančevina Duža kosa, opšta maljavost mala, manji grkljan, kraće glasne žice Usporavanje rasta kostiju u dužinu, zatvaranjem epifiza, stimulacija osteoblastne aktivnosti i taloženje Ca Izazivaju smanjenje LDL a povećanje VLDL i HDL Nežnija koža Efekti na CNS → seksualno ponašanje, društveno ponašanje, raspoloženje Održavanje libida. Uloga žutog tela Luči estrogene i progesteron Priprema polnih organa za bremenitost Progesteron – održanje bremenitosti C-21 steroidi; U žutom telu, ovarijumu, placenti, kori nadbubrežne žlezde. U cirkulaciji se transportuje vezan za proteine; inaktivacija u jetri (esterifikacijom u pregnandiol); izlučivanje mokraćom (uz glukoronate) Dovodi sluzokožu uterusa (nakon ovulacije) u sekretornu ili premenstrualnu fazu. U trudnoći izaziva hipertrofiju i hiperplaziju uterusa Početak laktacije Ubrzava srčani rad, pojačava disanje, stimuliše rad energetskog centra, stimuliše lučenje Na i vode Visok nivo progesterona ima anestetičko delovanje na CNS, rizik od epileptičkih napada, povećanje telesne temperature Smanjenje nivoa progesterona → promene raspoloženja i depresija pre menstruacije i posle porođaja Regulacija funkcije ovarijuma – gonadotropni hormoni U adenohipofizi – FSH i LH Obezbeđuju (1) morfološki i funkcionalni razvoj i zrelost gonada, (2) njihovu gametogenetsku delatnost i (3) sekreciju polnih hormona. FSH stimuliše sazrevanje folikula (deluje na granulozne ćelije da stvaraju folikularni likvor) LH pomaže sazrevanje de Grafovog folikula, izaziva ovulaciju, stvaranje i održanje integriteta žutog tela, sekreciju estrogena. Porast ovarijalnih hormona → smanjena sekrecija gonadotropnih h. i obrnuto Porast nivoa estrogena → inhibicija lučenja FSH, stimulacija LH → visok nivo LH → formiranje žutog tela → veća sekrecija estrogena i progesterona → inhibicija sekrecije FSH i LH →(nizak LH) propadanje žutog tela → smanjenje sekrecije progesterona. Uticaj faktora sredine na seksualnu aktivnost Ishrana, svetlost, temperatura, prisustvo mužjaka; emocionalna delovanja; sistem hipotalamus-hipofiza Hormonski kalendar polno zrele žene (1) 1 dan – sekrecija FSH → razvoj de Grafovog folikula (2) FSH → sekrecija LH (3) FSH i LH → sekrecija estrogena (5-12 dan) → ovulacija (4) ovulacija (12-16 dan) - povećana sekrecija LH (5) porast estrogena u krvi → inhibicija FSH, stimulacija LH → formiranje žutog tela (16-18 dan) (6) sekrecija žutog tela → povećana koncentracija estrogena i progesterona u krvi (7) → inhibicija LH → propadanje žutog tela (24-26 dan) → prekid sekrecije estrogena i progesterona Menarha – prva menstruacija (devojčice oko 13. godine) Reproduktivni period Klimaks – neregularnost mesečnog ciklusa, početak kraja reproduktivnog perioda (od 40. godine) Menopauza – prestanak mesečnog ciklusa žene, kraj reproduktivnog perioda (48-52. godina); terapija estrogenima Poremećaji lučenja jajnika Hipogonadizam – ženski evnuhizam (pre puberteta) – ne razvijaju se sekundarne polne odlike, polni organi infantilni, duge kosti; odstranjivanje jajnika nakon puberteta Nepravilnost mesečnog ciklusa i amenoreja (izostanak m.c.) zbog hipogonadizma Hipersekrecija hormona jajnika u slučaju tumora Plodnost žene i kontrola plodnosti (“pilula” estrogena ili progesterona sprečava ovulaciju) Neplodnost žene izostanak ovulacije usled poremećaja u hipotalamo-hipofiznoj produkciji hormona; terapija humanim horiogonadotropinom (po efektima sličan LH); endometrioza – nekontrolisani razvoj endometrujuma u trbušnoj duplji oko materice, jajnika i jajovoda; zapaljenje jajovoda MUŠKI POLNI ORGANI Testisi, epedidimis, semevod, semena kesica, prostata, spoljašnji polni organ Razvoj muške jedinke Y hromozom - SRY gen → faktor diferencijacjije testisa Kod muškog fetusa testisi se formiraju u donjem delu trbuha, kod novorođene bebe testisi su spušteni u skrotume Spermatogeneza počinje u pubertetu pod uticajem testosterona LH i FSH → testosteron → sekundarne polne karakteristike, seksualni nagon Testisi i skrotum Temperatura u skrotumu se održava na oko 34 0C U svakom testisu se nalazi po oko 1000 semenih cevčica gde se vrši spermatogeneza Stvaranje spermatozoida Od puberteta, muškarac može da proizvede i do 120 miliona spermatozoida dnevno 75 dana traje sazrevanje spermatozoida od spermatogonije U semevodima i semenoj kesici spermatozoidi mogu ostati nekoliko meseci Opadanje broja i fertilnosti spermatozoida danas ANDROGENI HORMONI Leydigove ćelije luče steroidne hormone od 19 C-atoma: testosteron, androstendion i androsteron Biosinteza u testisu, kori nadbubrežnih žlezda i ovarijumima Muškarci imaju oko 15 puta veće koncentracije testosterona u odnosu na žene; sa godinama se ova razlika smanjuje U toku fetalnog perioda (i nekoliko nedelja nakon rođenja) muškog fetusa gonadotropini iz placente stimulišu umereno lučenje testosterona iz testisa fetusa Lučenje testosterona prestaje do puberteta, luči se u toku reproduktivnog perioda, a nakon 50. godine opada Biosinteza i razgradnja androgena Holesterol (ili acetil CoA) → pregnenolon → → androstendion → testosteron testosteron → cirkulacija → jetra (pretvara se u androsteron) → izlučivanje mokraćom – dehidroepiandrosteron i derivati androsterona konjugovani sa sulfatom ili glukuronskom kiselinom Genitalna delovanja androgena Stimulišu spermatogenu aktivnost (spermatogeneza, rast spermatozoida, aktivnost muških genitalija); testosteron deluje sa androgen vezujućim proteinom (ABP) na nivou testisa Androgeni inhibiraju sekreciju gonadotropnih hormona → atrofija i hipofunkcija testisa Ekstragenitalna delovanja androgena Razvoj i održavanje sekundarnih polnih karakteristikaodržavanje libida (seksualne želje) Uticaj na raspored dlaka na telu; ćelavost Dejstvo na glasne žice i dublji glas Dejstvo na kožu i nastanak akni (stimulisano lučenje lojnih žlezdi) Stimulišu anabolizam belančevina i razvoj muskulature Povećanje koštanog matriksa i deponovanje Ca Povećanje broja eritrocita Delovanje na CNS → pojačana agresivnost Regulacija funkcije testisa: Hipotalamusni neurohormoni (GnRH; luči se na 60-90 min) / Adenohipofizni tropni hormoni (FSH i LH) / Androgeni Spoljašnji i unutrašnji činioci Delovanje gonadotropnih hormona FSH (stimuliše lučenje inhibina, kao i ekspresiju androgen vezujućeg proteina - ABP) – stimuliše i održava spermatogenezu LH (ICSH – stimulator intersticijelnih ćelija) – stimuliše Leydigove ćelije na lučenje testosterona; deluje putem cAMPa. Regulacija sekrecije gonadotropnih hormona Osnovni pol kod sisara je ženski (hipotalamusni sat radi u ženskim ciklusima); naknadno delovanje muških polnih hormona formira muški pol Kontinualnost; negativna povratna sprega samo kod testosteron – ICSH Hipo- i hipergonadizam Epifiza (pinealna žlezda) preko melatonina može da inhibira lučenje GnRH i normalno lučenje i funkcionisanje androgena SEKS I ZAČEĆE Polni odnos Spoj fizičkih i emotivnih odgovora Povećan protok krvi kroz genitalno područje Put spermatozoida Nakon ejakulacije oko 250 miliona spermatozoida kreće uz genitalni trakt žene Oko 200 spermatozoida stiže do jajne ćelije Put jajne ćelije Spermatozoid nalazi jajnu ćeliju u spoljašnjoj trećini jajovoda Oplođenje – jedan od spermatozoida uspeva da probije spoljašnji zaštitni omotač jajne ćelije i prodire u nju → zigot → naredna 2 dana zigot se deli i putuje jajovodoma → morula → 4-5. dan blastocista → implatacija u unutrašnji zid materice → embrion GENI I NASLEĐIVANJE Ljudski genom Individualni genetski sklop ljudskih bića – zbir svih gena Oko 23 hiljade genskih parova – odgovorni za ljudske osobine i ponašanje Ljudski kariotip – 22 para autozoma i 1 par polnih hromozoma Mejoza 2n → n u gametima Nasleđene osobine Određivanje pola REGULACIJA SEKSUALNOG PONAŠANJA Biološki cilj seksualne moći je obezbeđivanje kontinuiteta života i održanje vrste (reprodukcija) Određivanje pola Pol je nasledna, genotipski određena karakteristika Polna diferencijacija pod uticajem polnih hormona XX – iz primitivnog epitela razvija se ovarijum iz kore (srž atrofira) XY - iz primitivnog epitela razvija se testis iz srži (kora atrofira) Polni hormoni utiču na razvoj sekundarnih polnih karakteristika i na ritam funkcionisanja hipotalamusnog sata. Uloga polnih hormona u formiranju i održanju polnih karakteristika Hormonska biseksualnost Evolutivna i ontogenetska lestvica (menjanje pola) Kastracija pre puberteta Kastarcija nakon puberteta (mužjaci i ženke) Majčinski instikt nestaje davanjem estrogena Psihoseksualni razvoj kod ljudi je determinisan genetskim, hormonalnim i društvenim faktorima. Uloga nervnih činilaca u regulaciji seksualnog ponašanja Gametogeneza i sekrecija polnih hormona su uslov seksualne aktivnosti, ali ne obezbeđuju biološki cilj – održanje vrste Seksualno ponašanje ženki se integriše na nivou hipotalamusa; “centar za parenje” u prednjem delu h.t. (naklonost i motorne aktivnosti vezane za koitus); u zadnjem delu h.t. je centar za hormonalnu regulaciju ciklusa. Dekortikacija utiče jedino na izostanak majčinskog instinkta. Za seksualnu aktivnost mužjaka neophodna je intaktnost kore velikog mozga Izolovana lezija rinencefalona i lobusa piriformisa → hiperseksualnost. TRUDNOĆA Oko 270 dana kod čoveka Čovek dobija oblik Tokom prvih 8 nedelja formira se embrion – organogeneza Sa 12 nedelja fetus je dug oko 6 cm i počinje da širi matericu; pokreti ruku i nogu Ishrana fetusa Placenta nastaje od trofoblastnog dela embriona → čupice u endometrijum uterusa → krvni sudovi uterusa obavijaju čupice Pupčana vrpca povezuje fetus i posteljicu Krvotok majke i krvotok fetusa u placenti se ne mešaju – razdvojeni horionskom membranom Osećaji fetusa – sa 16 nedelja fetus čuje majčin glas, otkucaje njenog srca i zvuke želuca; čulo ukusa i mirisa su razvijeni pre rođenja Telo trudnice Testovi trudnoće – na bazi humanog horionskog gonadotropina koji proizvodi posteljica u razvoju Materica od 50-100 g raste do preko 1 kg Tri nedelje nakon oplodnje – dojke se uvećavaju, gubitak menstruacije, umor, mučnina, povraćanje, nepodnošenje određene hrane, mirisa i osoba Opterećenje krvotoka i rada srca – povećanje volumena krvi za 50%, ubrzavanje pulsa za oko 15 otkucaja u min Disanje se produbljuje i ubrzava Treći trimestar fetus raste – srce, želudac, mokraćna bešika i drugi unutrašnji organi majke se potiskuju Preeklampsija i eklampsija Razvoj mlečne žlezde i lučenje mleka Apokrina žlezda, tubularno-alveolarne građe, vezivno i masno tkivo, ductus lactifer (izvodna cev); delovanje estrogena i progesterona Promene na dojkama Povećanje broja režnjeva mlečne žlezde Alveole u režnjevima se uvećavaju kako se povećava proizvodnja mleka Kolostrum – tečnost bogata proteinima i antitelima Sekrecija mleka Prolaktin izaziva i održava laktaciju; mehaničko nadraživanje bradavice Porođaj → smanjen progesteron → estrogen stimuliše lučenje prolaktina Pražnjenje mlečne žlezde Stimulus sisanja → kontrakcija mišića ductusa refleksno → CNS → oksitocin → kontrakcija mišića ductusa Višeplodna trudnoća – jednojajčana i višejajčana trudnoća ROĐENJE U odnosu na druge sisare i životinje, porođaj žene je produžen, težak i bolan zbog nesrazmere između velike bebine glave i uskog porođajnog kanala majke Tri porođajna doba Prvo – snažne kontrakcije materice, grlić materice se izravnava, kanal grlića se dilatira Drugo – rađanje bebe Treće – od rađanja bebe do izbacivanja posteljice Priprema za rođenje Nekoliko nedelja pre porođaja bebina glava se spušta u karlicu; blage kontrakcije uterusa; grlić materice se tanji, ispada čep od sluzi Početak porođaja Porođaj započinje kao odgovor na izlučivanje hormona (oksitocina, relaksin) koji izazivaju kontrakcije materice Učestalost kontrakcija materice i skraćivanje grlića Pucanje vodenjaka i oslobađanje amnionske tečnosti Porođaj Kada je grlić potpuno relaksiran; kontrakcije materice snažne, jake; bebina glava prva prolazi kroz porođajni kanal i rađanje.... Rađanje placente Vraćanje materice u prvobitni položaj Nakon porođaja materica se skuplja nekoliko nedelja i vraća na početnu veličinu Grčenje materice tokom dojenja – delovanje oksitocina Tokom 6 nedelja luči se krvavi odliv iz materice HORMONALNI FAKTORI VEZANI ZA TRUDNOĆU PROLAKTIN Sekreciju prolaktina inhibira PIH, a stimuliše tireoliberin iz hipotalamusa Stimuliše uvećanje grudi u trudnoći i laktogenezu nakon porođaja OKSITOCIN Stimuliše izlučivanje mleka i pojačava kontrakcije materice Hormon bliskosti Oplođenje → razvoj corpus luteum → sekrecija estrogena i progesterona → formiranje placente HORMONI PLACENTE Humani horiogonadotropni hormon (hCG) – deluje luteinizirajuće i luteotropno; deluje na de Grafov folikul; održava lučenje corpus luteum Placenta luči estrogene i progesteron od 3-4 meseca trudnoće – preuzima holesterol i androgene iz kore nadbubrega majke i fetusa Kortikotropin oslobađajući hormon (CRH) – hormonska regulacija rađanja; koncentracija CRH eksponencijalno raste od 12. nedelje trudnoće Humani placentalni laktogen (hPL) = humani horionski somatotropin Proopiomelanokortin (POMC) Relaksin – polipetid, iz ovarijuma → relaksacija ligamenata karlice i labavljenje simfize → olakšavanje porođaja FETALNA I NEONATALNA FIZIOLOGIJA U početku, embrion sporije raste u odnosu na placentu; težina fetusa značajno raste nakon 23. nedelje (najviše u trećem trimestru) Organogeneza tokom prvog meseca; specifični razvoj organa u 2-4. mesecu; celularni razvoj organa u 5-9. mesecu Cirkulatorni sistem – srce kuca od 4. nedelje fertilizacije (65 do 140 otk/min pred rođenje); eritrociti nastaju u žumančanoj kesi (3. nedelja), fetalni mezenhim i endotel fetalnih krvnih sudova (4-5. nedelje), jetra (6. nedelja), slezina (3. mesec), kostna srž (od 3. meseca); leukociti se stvaraju u slezini i limfnim organima, kasnije u kostnoj srži Fetalni hemoglobin ima veći afinitet za kiseonik od adultnog; veći broj eritrocita u fetusu u odnosu na majčinu krv Respiratorni sistem – pluća fetusa ne funkcionišu; razmena gasova i materija između fetalne i majčinske krvi na nivou placente Nervni sistem – refleksi vezani za kičmenu moždinu i moždano stablo Digestivni sistem – od polovine trudnoće, fetus guta amnionsku tečnost, stvara mekonijum Bubrezi - od polovine trudnoće luči se urin Fetus koristi glukozu kao izvor energije; akumulira jone i vitamine NOVOROĐENČE Početak disanja; kašnjenje početka disanja – opasnost od hipoksije Širenje pluća na rođenju – otvaranje slepljenih alveola, lučenje surfaktanta Cirkulatorni sistem – prokrvljenost pluća i jetre; izmena anatomskih specifičnosti fetalne cirkulacije Ishrana – od glukoze do majčinog mleka Funkcionalni problemi novorođenčeta Nerazvijena hormonska i neurogena regulacija Respiratorni sistem – više se unosi vazduha nego što je potrebno organizmu Cirkulacija – veći MVS; povećan broj eritrocita polako opada; 5 puta povećan broj leukocita Regulacija acido-bazne ravnoteže (visok unos tečnosti i njeno izbacivanje; visok metabolizam) Jetra polako počinje sa funkcijom Varenje i apsorpcija normalni Pojačan metabolizam, mala masa, a velika površina tela – toplota se lako gubi iz tela Imuni sistem – nivo imunoglobulina se razvija i normalizuje između 12-20. meseca života; beba koristi majčine imunoglobuline (dobijene preko placente ili kasnije mlekom) Endokrini sistem dobro razvijen Nervni sistem – mijelinizacija se razvija do kraja prve godine života; na rođenju masa mozga je 26%, na kraju prve godine 55%, a na kraju druge godine dostiže masu odraslog mozga Psihomotorni razvoj
Similar documents
genomic biomarkers for male infertility
mehanizmov ponuja možnost odkrivanja vzročnih dejavnikov za njen nastanek. Glavni cilj disertacije je bil odkriti gene, ki igrajo vlogo v etiologiji idiopatske moške neplodnosti z eksperimentalnimi...
More information