0 ZLOUPOTREBI NARODNE MUZIKE

0 ZLOUPOTREBI
NARODNE MUZIKE
-
Izraziti predstavnik danaSnjeg masovnog
Eak ekstatirnog - ponaSanja u domenu narodne muzike bez sumnje je takozvana ,,novokomponovana narodna pesma". To je fenomen koji
je svojim ekspanzionizmom potisnuo i zamenio
gotovo sve ostale folklorne emanacije. Novokomponovana narodna pesma dopire do nas zahvaljujuki radiju, plofama, kasetama, televiziji,
koncertima, kafanama, vaSarima, kolektivnim
svetrkovi~nama,od OOUR-skih proslava do svadbi. Ona je svuda oko nas, ona se naselila u nag
svakodnevni prostor.
Razmatranje ,,novokomponovane narodne muzike" omogucava da se, ve6 na prvi pogled, uoEe
neke njene suStinske odlike, i to: (1) iskljuEiva
orijentacija na solo pesmu (nema horske pesme,
niti grupnog pevanja); (2) individualno autorstvo
nasuprot narodnom stvaralagtvu i njegovoj kolektivnosti; (3) izvorni narodni instrumenti zamenjeni su modernim, Sto je vaino istaki s
obzirom da ,,muziEki instrument u zvuku otkriva svoju m g i j s ~ k u ~ d r e d e m s t . " ~ Ukinuta
)
je
etika imanentna naSoj narodnoj pesmi, na primer: moralna osuda (,,St0 si, Leno, na golemo
barem da si od koleno"), stid (,,Listaj se, goro,
zelena, te zali moji tragovi, da gi moj dragi ne
nabe, tri godin' sam ga varala"), vrednoca
(,,Nadinjeva se momak i devojka"), prijateljstvo (,,Janin babo namolio mobu"), gostoprimstvo (,,Aj, veseli se, kucni domacine, ah. ovi
gosti dobro su ti dogli"), poirtvovana ljubav
prema majci (,,Aman, vodenif are, maj ka mi je
mnogo bolna, dacu tebi Earne oei, smeljai mi
iitoto"), bratska i sestrinska ljubav i privrfenost (,,NiSna se zvezda. vaj. benim, karadjuzle
iz vedro nebo, to nije zvezda, vaj, benim kariidjuzle nelo je Mara, od Turci bega u braiu
ide"), East (,.Zagto, Sike, zaSto pod eador da
ides"), trpeljivost i i r t v a (,,Obrni se. ludo. mlado, odkud mene, obrni se, da ti vidim belo lice
bez belilo, gto da vidiS belo lice, fajdu nema.5,
moje lice prodadeno").
I)
Fritze Bose: ETNOMUZIKOLOGIJA, Univerzitet
umetnosti u Beogradu. Beograd, 1975, str. 55.
BRATISLAV ANASTASIJEVIC
Sadriajna redukcija svodi novokomponovani
tekst iskljuEivo na ispraznu kvazi ljubavnu tematiku sa depoetizovanim tekstom (,,Pukla tikva na dva dela, drugag Sam poljubila", ,,MaSnica mali dre9, Sto me ljubiS kad nlumeS") i
apsolutnim odsustvom motiva radinosti Sto odlikuje folklor. Tako je nekada intenzivnu emocionalnost2) zamenila trivijalna lascivnost sa
mogufom banalizovanom senlimentalnoScu, uz
predominaciju ljubavnog neverstva3). U prilog tvrdnji o metaforiEnom siromaStvu govori
i Einjenica da su iz novokomponovane pesme
potpruno odstranjeni elementi : astralnmti4), mitologije hriSfanstva5), apstrakcijes), alhemije i
plemenitih metala7), biljnog i iivotinjskog sveta8). Ona se potpuno odvojila od suptilnosti
latentnih, intonativno-harmonskih struktura fo!Mora i njemu svojstvenih kimetieko-statiekih odnosa, lgde ,,je seku~ndnikora~kprirodlni osnovni
interval, klica svake melodiken8), Sto A. Vasiljevif objaSnjava pevanjem u prirodi ,,jer ono
u svojoj bitnosti teii da se prenese Sto dalje,
s brda na brdo ili s paSnjaka u selo".lO) Radi
toga Eak ,,vodiEima stada seljaci Eesto vezuju
oko guSe dupla zvona sa razlikom zvukova u
sdamdi" (. .) da bi pastir mogao da kontroliSe kretanje vodiEa svoga stada s vefe razdaljine i da bi grlo umelo brzo da nade svoga
vodiEa ako se izgubi u planini"ll). Verovatno
se iz s l i h i h r z b g a ,,u isto~mzvuenom odnosu
postavljaju i zvona na seoskim crkvama"12), u
Eemu se i nazire ,,poreklo harmonije u seljafkoj kulturi"13), a Sto je sasvim strano novom
muziEkom ianru. Otuda se spontano namefe
zakljuEak da je uslov za razumevanje novok m p m o v a n e gesme napuStanje estattsko-muzikoloSkih pretpostavki izvorne narodne muzike
srpskog etniEkog podruEja.
.
*)
,,Razbole se dilber Tuta", ,,Stanika ml bolna legnala", ,,Cveto, mori, Cveto madijarrke". .
.
,,Mali mrav u nedrima nest'o". ,,Kad bi jastuk
Oumeo da prifa", ,,OtiSao si, sarme probo nisi". .
.
3 ,,Oj, junafe, moje jarko sunce", ,,Devojka je zvezdu
sestrimila", ,,Da donese sunce u nedrima, u rukama
sjajne meseEinem.
9
,,,A gora se Hristu poklonila", ,,Jarko sunce bogu
I)
,,Oj,
tuibu dalo".
devojko, d d o moja", ,,Uzori, Maro, ravnine,
pa posdj svoje jadove".
,,Ustaj. Maro, ustaj zlato", ,,Snaho moja, od zlata
Jabuko".
,,Oj, nevene, Sestorede", ,,Ide soko, vodi sokolicu".
*)
Fritze Bose, op. cit., str. 79.
'3 Miodrag A. VasiljeviC, Jugoslovenski muriEki folklor. I, ,,ProsvetaW, Beograd, 1950, str. 360.
11)
Ibid.
13 Ibid.
'3 Ibid, str.
357.
BRATISLAV ANASTASIJEVIC
Sve je primetnije da se u novokomponovanoj
pesmi, umesto bitnih obeleija srpske narcdne
muzike, sve izrazitije koristi plesni ritam romske igm sa, Sto postaje neka m t a mod-nog
trenda, uz odgovarajuCu melodijsko-harmonsku
koncepciju i veoma naglaSenu nazalnu vokalnu
interpretaciju orijentalnog tipa sa Eesto forsiranim melezima. U ovom procesu origledne denacionalizacije folklora ne moie se govoriti o
nastanku eventualnog nadnacionalnog stila, kao
Sto je, na primer, ,,nadnacionalan zvuEni ideal
belkanta i ideal gregorijanskog pevanja"14). Isto
tako ne moie se prihvatiti ni ideja o nekoj
vrsti moguCe srpsko(s1ovensko)-orijentalne sinteze u novom izrazu s obzirom na potisnutost
autohtonih muziEkih elemenata.
Otud bi se, na osnovu iznetog, moglo zakljuEiti
sledeke:
1. Novokomponovana pesma se javlja po prestanku produkovanja tzv. ,,pesme u obradi",
koja je predstavljala - ili je u tom pravcu
trebalo da se razvije - umetniEku stilizaciju
folklornog ,,materijalaWod strane naSih poznatih kompozitora.
I
2. Novokomponovana pesma je u funkciji panegiriEnosti efemerne profanosti - Eestitke za:
rodendane (,,Za roeendan tebi, sine"), poloiene
vozaeke ispite, useljenja u novu kuEu ili stan,
polazak u Skolu, sklapanje braka, odlazak na
odsluienje vojnog roka itd. - Sto je surogat
pravih etnomuzitkih izraza.
3. Iz reEenog proizilazi ,,hitmejkerskam usmerenost novokomponovane pesme, koja je u biti
agresivna bag zbog hitomanske motivacije. To
potvrduju i skoro svakodnevne izjave njenih
autora. Pevaeica Vera Matovie. ka5e
oostvarenja svoga muia, ,,njegove pesme postale su
hitovi"JS)
4. Parametri kao Sto su privatnost, utilitarnost,
koja p e m u tretiira h o robu u industriji iluzija,
oblik, ljubavna tematika, moderni instrumenti, sklonost ka plagiranju, uproSCavanje i ponarodnjavanje melodike i harmonije, ianrovski odreduju novokomponovanu pesmu kao nekakav plebejski Slager.
Mora se imati u vidu da ,,strukturalno sludanje" koje je zahtevao Adorno predstavlja radnju koju veEina ljudi ne moie da podnese.
jer im nedostaje prethodni trening. Muzika r a
njih, na osnovu sopstvene iivotne situacije,
upravo n e treba da bude ,,smisleni odnos", vei.
")
li)
Fritz Bose, Op. cit., str. 52.
Zorica PanteM: Staromodni na svoj naEin, Sabot
broj 94, 20. jun 1987, str. 5.
BRATISLAV ANASTASIJEVIC
,,izvor draii", Eak bekstvo.l0) To objaSnjava primitivne varijante ponikle i prihvacene uglavI-om u krugu onih druitvenih slojeva koji su
doSli iz sela u grad. a nisu pripremljeni za recepciju viSih oblika urbane muzifke kullure,
dok su istovremeno otudeni od bazifnih obrazaca muzifkog izraiavanja. Zbog svoje poloviCnosti t a j muzi6ki izraz - ne moie ni da ima
neku specififnu izrazitost, vec je povrsan, bez
snage da izrazi sudbinsku tragiku, iivotni op-.
timizam, pravu ljubav, mrinju, zbilju, Salu.
rad, zabavu, emocionalnost, racionalnost, p r a w
tugu, ushikenu radost, ruralno. urbano, svelovno, duhovno. Dakle, sredojovibska, prigradska
popevka, koja - s obzirom na uobifajeno arhitektonsko ustrojstvo sela i grada - svoje prirodno ishodiSte moie da ima samo u perilerijskim udiericama (krfma ,.DierimaU, na primer); negde na Savu izmedu sela i grada. Tamo gde se inafe prostrana gostinska soba najEeSke u regionu divlje gradnje u ,,na brzu
ruku" pod krov stavljenih domova - zbog i5i.ezlih zadrugarskih sedeljki i prela pretvorila u
obifnu prolaznu sobu. U njoj vise ni svatovi
ne mogu da se okupe, nego se za t u svrhu zakupljuju kafane, usled fega se, srazmerno datim uslovima latentna ljudska potreba za emocionalnim i estetskim doiivljajima neminovno
zadovoljava onim Sto ima. Drugim refima, u
skufenom prostoru. koji ne omogukava ni saborsko okupljanje sa adekvatnim ponaganjem,
niti pristup simfonijskog, revijskog, ili diez orkestra, gde ni o klaviru ne moie biti govora,
na scenu su stupili harmonika, bas i bubanj i
zasvirali novu seljafko-gradsku pesmu.
I
5. DoSlo je do izrodavanja folklorne i urbane
muzike u skladu s novonastalim uslovima, jer
o mogukem ,,nadgradivanjuU ne moie da bude
ni govora. Ovaj proces svojevrsnog izvitoperavanja mogla je da sprovede samo odgovarajuca socijalna struktura. Nju Eine: ,,oni koji su
u nekoj struci povrSni, nedoufeni, bez strui.ne
spreme", oni kojima nedostaje ,,prethodni trening" u muzifkoj umetnosti, koji u njoj nc
vide ,,smisleni odnos" vec u najboljem slufaju
samo ,,izvor draii", oni koji Eak ni kao pravi
ljubitelji ne iive uz muziku vek od muzike,
eksploatiSu6i je na grub ilafin, oni koji su -safuvavSi u sebi rudimente arhetipske ixnitativne magije oponaSanjem ovoj svesti dostupnih elemenata dveju muzifkih kultura - proizveli hibrid novokomponovane pesme, dakle:
diletanti.
6. Proizvod ove muzike moie bolje da se razume kada se ima u vidu neposredni ,,proizvodaf", koji - bez znanja potrebnog za umetnifko oblikovanje tradicionalnih elemenata folklorne m P k e , lbez poznavanja ostalih vidova
Is)
Abraham M o l : KiE, Gradina, NiS, 1973, str. 37.
BRATISLAV ANASTASIJEVIC
urbane muzike - uzima sa svih strana ono bto
mu je najpristupaenije i najatraktivnije i pravi
smeSu orijentalnih, romskih, rokerskih i Slagerskih ritmova. Lepi grEko-meksikansko-vlaSko-slovensko-istoEnjaaEke melodijske motive kako bi mnoStvom spoljaSnjih efekata prikrio
stvaralaeku nemoC i neiskrenost. On proizvodi
lainu folklornu tvorevinu, fejklor, a to je vec
sasvim pouzdan znak da se nalazimo na terenu
u Molovom smislu ,,kriSom podmetnutog", odnosno ,,prodatog neEega umesto onoga Sto se
zapraw, htelo kupiti", Sto ce r&i ,,loge robe",
dakle - kiEa.17)
7. Samo iz ovakve imaginacije su i mogle d a
pohrle poruke poput:
hej,, Bubi, moja Bubi,
il' me ljubi, il' me ubi,
zibog nje au laste ,ran0 otiiSdC,
Zbog mje ni ~beharsad 'ne rniriG.6,
naravno
- sa
akcentom na zadnje ,,eW,ili opet
dall' je mogu& cia si me zabo~avila,
dal' je moguCe cia si dimgog poljubila,
dd' je moguCe da si nestala.
Ilustracije radi neSto duie Cemo se zadriati na
,hitum Mitra MiriCa ,,Ne diraj Eoveka za sto10m~~~4
Ne diraj onog Covaka za stolom,
nije mu lako znam,
muEi 'ga h g a neka,
mo2da te ista sudlbilna 'Eeka!
ne diraj
,@
I(
Jedinom l h d se zaljluibii
ibice ti jagno
zaSk se luduje,
zaito se tuguje,
zaSto su noCi duge,
mbog tega nerna sna,
&to se C&a ispija do dm!
Mnogo bola ima
u njagovoj ~duli,
s m o ljubav moie
Eoveka da sruSi.
TLI, uz o t i g l d a n sentimentalizam, fatalizam i
nekakvu poetiEnu didaktiku - dublja tekstualna analiza nije ni potrebna - ide instrumentalni uvod u tempu rubato (verovatno da
se naglasi meditativnost?!) sa prepoznatljivim
N. Urodevib, J. UroSevid, T. Milijib: Ne :diraj Eoveka za stolom, Diskos, Aleksandrovac, kd
3001218.
18)
-
BRATISLAV ANASTASIJEVIC
i neSto podrugojaEenim motivom pesme ,.U
ranu zoru". Zatim interpretator ad libitum
peva navedenu kompoziciju, koja nedvosmisleno asocira motiv pesme ,,Kaii, kaii, libe
Stano", na Sta se nadovezuje neki, najverovatnije, citat ,,marijaEaY'(u stihu ,,nije mu lako znam"),, da bi melizmatienim krikom ,,muEi ga tuga neka", potpuno u duhu bosanske
sevdalinke, postigao katarzu koja treba da se
probije do zapretanih slojeva urodenog nam
derta. MetaforiEkim, smirujucim stihom ,,ne
diraj ga, nqojda te ista sudbilna Eeka" idotiEe
se podrueja nepoznabog, ,predskazanja, i straha, Eime se zavrgava ekspozicija celomudrenosti, ali se odmah nudi reSenje problema prelaskom na refren koji, u ritmu romskog ,,sa
sa", treba da nas odvede u ekstazu i samozaborav.
8. Skolski primer petostruke muziEko - arhitektonsfko - gradivne ,,sklapanos~", pored ostalih indikatora u navedenom sluEaju (nemaeki refeno: kitschen)lQ) sasvim nas pouzdano
orijentiSe, jer ,,objektivno kvalifikovanje jednog predmeta kao kiEa pretpostavlja odredei~a
stanja svestinPO),kako kaie Gic. To potvrduju
izjave, prite i opisi dogadaja: Sneiani SaviC je
na jedrnom ,konceI.tu u Kragujevcu obokvatelj
,bacio pred noge 400 nemafkih maraka i 100
Svajcarskih franaka"; Eru OjdaniCa su ,,navadno na vaSlaru u Ohenovcu gadali zguivani~n
petstohiljadarkama". Medutim. njegova specijalnost je da peva ,,naopaEkeWto jest ,,PO zahtevu naruEioca OjdaniC se zakaEi nogama za
krovnu Sipku Satre i tako peva", ali zato ,,uz
takvu koreografiju neminovno ide i prigivanje
novEanica za revere i ostale delove odebe". Zorica Brunclik sa negodovanjem komer-tarile
ovakve (pojave i kaie: ,,U poslednje v r a n e Emto
se pitam pa gde je ta moja ienstvenost, da li
izgledam toliko odbojno i nesimpatiEno kada
mi niko niSta ne poklanja", ,,gledam kolegjnice
kada se vraCaju iz tog .famoznog' Pariza, kiEma
im se iskrivila od teiine kofera, a nakit samo
SljaSti". Branka SovrliC zakljuEuje da ,,u Parizu
ima mnogo naSih krojaEa, kojima je East da
im dodemo u radnju, obidemo radnike i uopSte
vidimo kako su uspeli u iivotu". Tom prilikom,
naravno, desi se da ,,platimo neki ekskluzivni
model upola manje nego, r.a primer, na Sanzelizeu". Tako MiloS BojaniC - koji inaEe ,,u
principu gostuje samo u dva kluba, u Berlinu
i Minhenu" - zakljufuje: ,,Cinjenica je da se
kafanska atmosfera prenela i na k~ncerte"~')
sa - , m h o bih - razlieitim ,,~amrojnim"tendencijama, && i u maniru pitoreuknog fohk-nadI*)
Abraham Mol, O p . clt.. str. 37.
-3 Ludvig Gic: Fenomemlogija kida, BIGZ, Beograd.
1979, str. 55.
' 3 Zorica KontiL: Bakeis S.uBka na sceni, TV novosti.
broj 1181, 14. avgust 1987, str. 22.
BRATISLAV ANASTASIJEVIC
-
realizma. o Eemu svedoEi sluEaj pevaEa Mice
Panica koga su traf-majstori ,,proglasili mrtvim, toliko ubedljivo da veC Sest meseci ne
moie da dokaie da je iiv", a pored svih moguCih leleka, venaca i ostalih izraza saufeSCa porodici, ,,telegran~i sauEeSca su joS uvek svedoci ove gnusne izmiSlj~tine".'~)Tome u prilog svakako ide i vrlo karakteristiena opaslta
o nafir.u rada i kriterijumima struEnog iirija
s ovogodiinjeg festivala Prva harmonika Jugoslavije, u Sokobanji: ,,Mnogo vise srca i i a r a
u svix-ku uneo je PriStevac Slavko SteIanoviC,
pa je iiri zaimurio na neke njegove grekke"
(prrdvukao B. A ) , odnosno ,,struEnjaci su ocenili
da Milan Valjevac s v i ~ a'iilavo', a Slavko, pak
previie kafanskinZ3) (podvukao B. A.). Promocija novog albuma Miroslava StojiljkoviCa ,,Megera" u NiSu odriana je u sali Doma JNA (28.
septembra 1987) sa krivotvorenom reklamerskom etiketom ,,zlatna harmonika Jugoslavije"
- u Jugoslaviji konkurs za ovakvu titulu ne
postoji! S druge strane, opStina Gadiin Han,
koja viSe meseci oglasom preko televizije trai i novEanu pomoC za izgradnju Doma kulture,
izdaSno je preko sponzora RO ,,ZaplanjeU,
OOUR ,,DubravaV, OOUR ,,,Promet", RO ,,Zatekst", RO ,,ElindV i Radionice za preradu metala Cedomira StanojeviCa, odvojila sredstva da
pomogne slavljenog promotora novokomponovanog umeCa - nezvaniEno se spominje suma
a d oko 3.000 dinara - ito bi prakMno moglo
da znaEi (i verovatno je tako) kamuflirano dakle, ~ p e tla5 - prelivanje kapitala iz druStvenog sektora u privatni diep. Po reEima poznatog muziEara MiSe Blama, ,,vrti se ogroman
novac, a niko ne izdvaja za negovanje tradicionalne m ~ z i k e " . ~Prema
~)
A. Molu ,,divljenje
za podvrednosti i nevrednosti je jedna od najsimptomatiEnijih klica kif-kulture i kif-drugtvaWz5)uz neminovnu ,jrasprodaju idola po sniienim cenamaUm), svakako ne samo muziEkih.
9. DefiniSuCi novokomponovanu pesmu kao muziEki kie, moramo se znaEi opredeliti za eventualno njeno buduCe istraiivanje zasnovano lia
odgovarajutim pritcipima. ,,Osnovni recepti opSte kiE-muzike" sadriani pre svega u melodiji koja je ,,,be2 disonanci rest0 potekla iz narodne muzike, ali obradena za upotrebu masovnog druStva pomocu araniera koji stvara
ljubavni napitawe'), ali, pored ostalog i u sine' 3 Borislav Vasif: Smrt l a h a , povampirenje istinito,
Sabor, broj 91, 20. jun 1987, str. 17.
")
")
Ibid.
Stanirnir Risti6: Kultura j e skupa, nekultura je
skuplja, Sabor, broJ 94, 20. jun 1987, str. 15.
'I)
Abraham Mol, Op. ctt., str. 13.
W,
Ibid, str. 30.
")
Ibtd.
BRATISLAV ANASTASIJEVIC
steziji mnogobrojnih drugih sredstava i efekata, od kojih s u mnogi veC i spomenuti u dosadaSnjem izlaganju. Medu njima se sve upadljivije istiEu elementi takozvanog ,,egzotifnogn kiEa orijentalnog tipa. Najeklatantniji primer tih
pazajmica trenubno p r d s t a v l j a ansambl ,,Juini vetar". Tvrdi se da rukovodilac ove grupe
Miodrag IliC, nekada poznat kao Mile ,,Basm, a
sada po nadimku ,,HomeiniV .,u stvari najdirektnije pozajmljuje gotove kompozicije iz savremene turske, arapske i iranske popularne
muzike, i da cela ta stvar uopSte nije naivna,
ni sa pravnog, ni sa kulturnog i idejnog stanovista". 0 tome svedofi i Orkestar ,,TopliEki diihad" iz Prokuplja. VeC navodeni MiSa Biain
kaie: ,,Jedino Sto mi privatno smeta to je prevelika islamizacija u podruEjima u kojima je
nikada nije bilo. Mislim da to moie da ima izvesr.e posledice koje nisu samo muzifke.. . Islamizacija donosi sa sobom odredene zakone i
kodekse ponasanja. Zbog nje je metohijski melos, koji je izuzetno vaian za nacionalni identitet, potpuno nestao. Gde je sada jedan J o r dan NikoliC? KO zna, moida se i s e l i ~ . " ~ ~ )
U tom kontekstu moie se navesti razgovor koji
Sam vodio 1983. godine u hali ,$air" sa gospdinom Mihittin-om Yiiksel-om, vodom grupe
,,Istanbulske noCi", prilikom koncerta ovog ansambla u N i k . Go%padkn Yiiksela mi jle ~ e k a 0
da u Istanbulu postoji modcran, i elektronskim
aparatima opremljen, institut koji se bavi i
utvrdivanjem procenta orijentalnih elemenata u
muzici balkanskih naroda.
U osnovi Eitavog problema stoji - Brohovski
reEeno - ,,zlo u vrednosnom sistemu umetnostinZo),kao i Einjenica da ,,kiE muzika nije narodna muzikan30), pa tako ve6 i sama sintagma
,,naval~o~mp@novana
m r a d n a muzika" - ili ,,pesirna" odraiava p r e svega pogreSnu u p o t ~ e b upojmova jer narodna muzilra ne moie biti ,,komponovana", a jog manje ,,novokomponovana".
Sem, toga, ofigledno je da termin ,,novokom~ o n o v a n " suostituiie izraz ..kiEn verovatno da
bi se lakSe i sa nekakvim" dignitetom mogao
da wodvede wod ..narodnu muziku". Sto znaEi
da je ,,narodna muzika" upotrebljena u ovoir~
sluEaju kao paravan za nastalu novotariju. Na
ovaj naEin je zapravo izvrSena odredena semantiEka ,.zloupotrebaWjog u nazivu. Kada je reC
o muziEkom aspektu - nezaobilazan je Dvornikovicev stav da su ,,dva glavna i najkarakternija iariSta jugoslovenske narodne aelodike
Bosna i J u i n a Srbijafia1),koja su istovremeno
P"
Stanirnir RistiC, Kultura je skupa, nekultura 508
skuplja, Sabor, broj 94, 20. jun 1987, str. 15.
"1 Abraham Mol, Op. cit., str. 30.
Ibid, str. 145.
Vladimir DvornikoviC: Karakterologija Jugoslovena, Kosmos, Geca Kon A. D., Beograd, 1939, str. 376.
")
BRATISLAV ANASTASIJEVIC
,,rasadnice jednog narodno-muzifkog tipa koji
pokazuje jaku tendenciju da se proSiri ne samo
do granica srpskohrvatskog etnifkog podrutja,
nego i dalje na istok, u Bugarsku, sve do Varne."9 Drugim reEima ,,ova pesma migrira n a
sve strane i zato, govoreti jezikom muziEke dijalektologije, mi je moiemo smatrati nalim c e ~ tralnim i naciomlno-reprezentativnim muziekim
tipom - imajuki na umu da se radi o dve vagde
rijante: bosanskoj i juinosrbijanskoj"")
,,uistiniX zdrav a bnlan ,,peva MS fovek svoju
p r a m istim~ku. p e ~ m u " ~gde
~ ) ,,,elemenbrna strasnost, izraiena jednom isuviie neposrednom fiziologijom tona i uzdaha, forma koja je van
svake evropske osveStane muziEke konvencionalnosti, ,uopBte ta elementarna,, zapadnjaeki i
estetski neretulirana, ose6ajnost mogla bi da po-.
vredi estetsku meru i ukus ~ a p a d n j a k a " ~ a~ ) ,
,.krajnja nee,konomii.nost daha - da tren,utno
progovorimo i jezikom zapadno-evropske pe,vaEke tehnike - upadljiva je oznaka ove pesmeua6).U njoj se, osim toga, izvrSio i proces
emancipacije, Eija je tekovina nastanak dva
stila: narodna pesma starije seoske tradicije i
aovija varo3ka popevka. sevdalinka, Stp je u
svakom sluEaju izraz odredenog muziEkog bogatenja, jer ,,medu ovim dvema kategorijama
~)
u
ima stvarnih i bitnih r a ~ l i k a " . ~Medutim,
njima je safuvan i zajedniEki psihodinamiEki
supstrat, gde se ,,iz krila tuga, derta i sevdaha
e . najdublja pasiv-.
rada ialba, ial, i a l o ~ a n j ~ kao
nu oseiajna ~ e z o n a n c i j a " ~ a) to znaEi da je
,;?a1 prava slovenska nostalgija"39), g,de ,;melanholiEni, nostalgiEni ton bosanske i juinosrbijanske pesme moie da ima uglavnom dva psilioloSka naglaska, dinamiEki, Eeznutljiv, strastan:
rezonantni: ial, ialba,
sevdah, - i pasivni,
dert, t ~ g a " . ~No,
~ ) 'uprkos
iznetih dulevnih
dragocenosti srpsko-bosansko-hercegovarke pesme svedoci smo da baS u jezgru tog mentaliteta - u 'kome je ,,sevdah lboBna, stirallna, Eesto
beznadna ljubavna feinja"4i) ,,erotizam kao jedan od sveopgtih najdubljih iivotnih nagona
ne predstavlja joS nikakvu karakternu i psihirku osobinu, ali znaEajem i zraEenjem svojim
u obimu celokupnog duSevnog iivota on posta")
Ibid.
8s)
Ibid.
83
Ibid.
")
)bid, str. 379.
I"
Ibid, str. 378.
07)
Ibid, str. 379.
Dr V i n k o Zganec: Folklor srla i grada, Narodno
stvaralaltvo, sveska 1, Beograd, januar 1962, s t r . 7 .
38)
IB)
Vladirnil. D v o r n i k o v i f , Op. cit., s t r . 386.
'0)
Ibid.
Ibid, str. 384.
BRATISLAV ANASTASIJEVIC
je karaktmcun, bolje karakterogenom osobin ~ m " ~~ ) dolazi
,
do perfidnog iskorisfavanja
egzotiEnog elementa iz veC postojefeg slovensko-orijentalnog sinkretizma putem njegove nekritiene hipertrofije i stavljanja u funkciju sve
ieSfeg podilaienja niskim strastima. Treba podsetiti da je bilo i ,,otvorenog gonjenja i preziranja te pesmeWu), jer ,,Austrijanci su osehali
u njoj najdwblju m~cionalnu iilicu, n&to iafektivno Sto bi moglo jaEe da ,,pojug~sloveni"~).
Usled toga ,,srbijanski sviraEi" (,,SabaEkin, pa
i oni koji su bili za takve oglaieni, iako su
moida bili iz BrEkog iil Bijeljine), bili su Eesto
gonjreni i proteniwani pod najrazlihitijim iizgov ~ r i m a " , ~a ) ,,bile je eak i zabranjenih ne pesama nego melodija, jer su se EeSCe uz njih vezali Austriji neprijatni tek~tovi".~~)
Ispostavlja
se, dakle, da naSoj istoriji i muzikologlji nisu
nepoznate a i ideologiziranc vanmuzi&im razlozima uslovljene zloupotrebe. Kako je pak, shodno naSim zakonskim regulativama proizvodaEima novokomponovane pesme nedavno omogufeno sticanje statusa ,,samostalnog radnika u
oblasti kulture" - uz zvaniEnu verifikaciju samoupravnih interesnih zajednica lkultu~e
samo iz NiSa je iz redova kafanskih muziEara
regrutovano viSe stotina ,,kulturnih" radnika sa
zavidnim dmitvenim beneficijama.
-
10. Delikatnost pitanja novokomponovane pesme danas je
sve izraienija, tim pre Sto su
izvesna reSenja u ovoj oblasti iskljuEivo administrativniih ikaraktera i &nose se uglavnorn
na regulisanje radnog staia, socijalnog osiguranja muziEara, uvoza muziEkih instrurnenata. SuStinsko pitanje rada na njenoj evoluciji, eventualnog izlaska iz kiE-Corsokaka i stilskog odredenja - naravno, pod pretpostavkom pokazane i doikazane wtrebe za novom rnuzifkom
vrstom - Eak se ni ne zagovara i prepuSteno
je stihiji.
-
' 3 Ibid.
'8)
Ibid, str. 378.
")
Ibid.
'5)
Ibid.
'3 Ibid.