VODIČ : ČINJENICE O ZEMLJI
Transcription
VODIČ : ČINJENICE O ZEMLJI
INFORMATOR O DRŽAVI CRNA GORA (10/2013) Odricanje od odgovornosti IOM je sa velikom pažnjom sprovela prikupljanje informacija. IOM obezbeđuje informacije po svojim saznanjima i savesti. Ipak, IOM ne može preuzeti odgovornost za tačnost pruženih informacija. Osim toga, IOM neće biti odgovorna za bilo kakve zaključke ili rezultate, koji su donešeni na osnovu informacija koje je IOM pružila . 2 Sadržaj I. DOBIJANJE LIČNIH DOKUMENATA ZA POVRATNIKE/CE 3 1. Izvod iz matične knjige rođenih 2. Uverenje o državljanstvu 3. Lična karta 4. Pasoš 5. Radna knjižica 6. Zdravstvena knjižica II. JAVNI TRANSPORT 5 III. KOMUNIKACIONE MREŽE 1. Mediji 8 IV. PENZIJA 1. Starosna 2. Invalidska penzija 3. Porodična penzija V. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA 1. Primarna zdravstvena zastita 2. Hitno i urgentno 3. Zdravstvena zaštita za studente/kinje 4. Privatne ordinacije 5. Recepti za lekove 6. Mentalno oboleli/e 8 17 VI. SOCIJALNO STARANJE 1. Preduslovi za dobijanje naknade 22 VII.ZAPOSLENJE 1. Stanje na tržištu rada 24 VIII. POMOĆ PRI REINTEGRACIJI I REKONSTRUKCIJI 26 3 IX. RANJIVE GRUPE X. LISTA MEĐUNARODNIH I NEVLADINIH ORGANIZACIJA 27 28 I. DOBIJANJE LIČNIH DOKUMENATA ZA POVRATNIKE/CE 1. Izvod iz matične knjige rođenih Za dobijanje većine dokumenta, neophodno je izvaditi izvod iz matične knjige rođenih. Dobija se u opštini od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) isto kao i izvod iz matične knjige venčanih i matične knjige umrlih. Dobija se isti dan kada se preda zahtev. Da bi dobili/le izvod iz matične knjige rođenih, osim vaših ličnih podataka, treba da znate ime i prezime oca, datum njegovog rođenja, kao i ime i prezime majke, njeno devojačko prezime i datum rođenja. Izvod iz matične knjige rođenih dobija se istog dana. 2. Uverenje o državljanstvu Uverenje o državljanstvu potrebno je za dobijanje dokumenata kao što su lična karta ili pasoš. Zahtev za izdavanje uverenja predajete filijali Ministarstva unutrašnjih poslova i dobija se isti dan kada se preda zahtev. Ako niste upisani/a u u registar građana/ki Crne Gore, potrebno je da na šalteru predate: izvod iz matične knjige rođenih (ne stariji od 6 meseci), uverenje da niste upisan/a u registar građana/ki u mestu svog rođenja, mestu očevog rođenja ili mestu prebivališta, uverenje o držaljanstvu vaših roditelja, ličnu kartu ili overenu kopiju (ako je nemate, predajete uverenje o prebivalištu), dokaz o uplati administrativne takse. Izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu mogu se naručiti i elektronskim putem, preko portala Ministarstva unutrasnjih poslova pod nazivom www.dokumenta.me (upustvo se nalazi na levoj strani date stranice). 3. Lična karta Lična karta je javna isprava kojom dokazujemo identitet. Uz zahtev roditelja, lična karta može da se izvadi sa navršenih 14 godina života. Kada osoba napuni 18 godina, obavezna je da izvadi ličnu kartu. Da bi dobili ličnu kartu potrebno je na šalteru Ministarstva unutrašnjih poslova podnesete: izvod iz matine knjige rođenih, 4 uverenje o crnogorskom državljanstvu potvrdu o prijavi prebivališta, ličnu kartu jednog od roditelja (ako prvi put vadite ličnu kartu), dokaz o plaćenoj taksi od 5,00 eura za obrasce koje ste popunili/a, Fotografisanje se vrši u prostorijama Ministarstva unutrašnjih poslova. Pri preuzimanju lične karte, obavezni ste da na posebnom kartonu za evidenciju, ostavite otisak kažiprsta desne ruke. Lična karta važi 10 godina, dok u slučaju malolethih lica važi 6 godina, a u slučaju lica starijih od 65 važiće 40 godina i nakon tog perioda morate izvaditi novu. Ako u međuvremenu promenite prezime, obavezno menjate i ličnu kartu. Ukoliko izgubite ličnu kartu, obavezni ste da najkasnije u roku od 15 dana prijavite njen nestanak opštinskom odelenju MUP-a i zatražite izdavanje nove. Nova lična karta dobija se nakon što se izgubljena lična karta proglasi nevažećom. Za izdavanje nove lične karte potrebni su: prijava o nestanku lične karte, uplata u iznosu od 5,00 eura za objavljivanje dispozitiva rešenja o proglašenju lične karte nestalom. Rok za izdavanje lične karte je 7 dana od dana predavanja zahteva za njeno dobijanje. 4. Pasoš Pasoš je dokument neophodan za put u inostranstvo, kao dokaz o državljanstvu i identitetu. Ako ste punoletni/na, možete podneti zahtev za izdavanje pasoša. Rok za izdavanje pasoša je 15 dana od predavanja zahteva. Zahtev se predaje na šalteru MUP-a u mestu prebivališta dok se u inostranstvu zahtev podnosi u konzulatu naše zemlje. Rok važenja pasoša je 10 godina. Za izdavanje pasoša treba da predate: ličnu kartu, ako ste maloletni/na i izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i saglasnost oba roditelja dokaz o uplati za obrazac pasoša 15,00 eura , dokaz o uplati administrativne takse od 25,00 eura. fotografisanje se vrši u područnoj jedinici Novi pasoš je pojedinačan i ne može se vršiti upis maloletne dece u pasoš roditelja. Maloletnom crnogorskom državljaninu/ki do navršene četvrte godine života pasoš se izdaje sa rokom važenja od dve godine, a zahtev podnosi roditelj, uz saglasnost drugog roditelja ili na zahtev zakonskog zastupnika/ce. 5 Obrazac pasoša štampa se na crnogorskom jeziku, latiničnim pismom, kao i na engleskom i francuskom jeziku, a na vaš zahtev, vaš potpis možete napisati I ćiriličnim pismom. Ako vam se desi da izgubite pasoš ili ti ga neko ukrade, morate odmah prijaviti njegov nestanak “Službenom listu Crne Gore” I uplatiti administrativnu taksu za rešenje o oglašavanju isprave nevažećom, u visini od 5,00 eura. Ako u inostranstvu izgubite pasoš, obavezno se javite Konzularnom odelenju ambasade naše zemlje gde ćete dobiti putni list. Za putni list trebaju vam: uverenje o državljanstvu koje nije starije od 6 meseci, dokument sa slikom ( lična karta, vozačka dozvola), policijski zapisnik o prijavi nestanka pasoša (putne isprave), dozvola boravka u državi gde se nalazite, tri fotografije ( 3,5 × 4,5 cm), dva obrasca za izdavanje putne isprave. 5. Radna knjižica Radnu knjižicu izdaje opštinski Sekretarijat za socijalno staranje. Za izdavanje radne knjižice trebaju vam: čitko popunjen zahtev u dva primerka (kupuju se u knjižari), originalna diploma o završenoj školi, za žene, ako su udate, i izvod iz matične knjige venčanih. Sekretarijat ima pravo da u roku od 3 do 30 dana odluči da li će vam izdati radnu knjižicu. 6. Zdravstvena knjižica Zdravstvena knjižica je dokument kojim dokazujete da imate zdravstveno osiguranje i može je dobiti svako ko ima potvrdu da je osiguranik/ca Republičkog fonda za zdravstvo. Overava se u područnom odelenju kancelarije Republičkog fonda za zdravstvo svakih 3 meseca. Ukoliko nije overena, morate da platite pregled u iznosu od 2,50 eura VAŽNI TELEFONI: Ministarstva unutrašnjih poslova Bul.Svetog Petra Cetinjskog 6, Podgorica Tel: 020 242 299 ; 241 590; 225-341 www.mup.gov.me Republički fond za zdravstvo Centrala; ul.Vaka Đurovića bb,Podgorica Tel: 020 404 101; 665 112 II. JAVNI TRANSPORT 6 Javni prevoz u Crnoj Gori deli se na drumski (autubuski prevoz, taksi prevoz, prevoz sopstvenim kolima i rent-a-car), železnički (vozovi), vazdušni (avionski prevoz) i vodeni (brodski prevoz). Autobuski prevoz se deli na gradski, prigradski i međugradski. Za gradski i prigradski prevoz mogu se kupiti i pretplatne karte, ukoliko često koristite tu vrstu prevoza. Pretplatne karte kupuju se u kancelarijama autoprevoznika. Inače, karta u jednom pravcu u gradskom saobraćaju iznosi od 0,40 do 1,00 eura. Vozne karte za železnički prevoz mogu da se kupe na železničkim stanicama (do samog polaska voza), u putničkim agencijama ili u toku vožnje kod konduktera/ke. Karte se mogu reyervisati I putem mejla i SMS-a. Zahteve za rezervaciju je potrebno slati na email:[email protected] ili slanjem sms poruke na 068/828-992 ili pozivom na telefon 020 441-209 Postoje I određene povlastice za putovanja unutar Crne Gore: za studente/kinje mlađe od 27 godina koji poseduju legitimaciju "Montenegro Student Card" odobrava se popust od 60%. deca do navršene 6. godine starosti prevoze se besplatno, deca od navršene 6. godine do navršene 14. godine imaju popust od 50% mlađi od 26 godina, penzioneri/ke, novinari/ke i lica starija od 60 godina mogu ostvariti popust od 30% uz legitimaciju K-5, lica starija od 75 godina mogu koristiti besplatan prevoz uz legitimaciju K-5, koju izdaje železnički prevoz Crne Gore, svi putnici zainteresovani za mesečnu kartu mogu istu kupiti po ceni nižoj i do 75% od redovne cene. za grupe čiji je broj putnika veći od 6 takođe se odobravaju povlastice u iznosu od 30%, cena godišnje pretplate karte koja omogućava neograničen broj putovanja na bilo kojoj relaciji na području Željezničkog prevoza Crne Gore iznosi 300 eura. 1.3.2014. Željeznički prevoz Crne Gore uveo je BIFE SPECIAL karte za vozove u lokalnom prevozu na relaciji Bar-Podgorica-Bijelo Polje-Podgorica-Bar Više informacija na http://www.zcg-prevoz.me/ Avionske karte mogu se kupiti u predstavništvima avio-kompanija, u putničkim agencijama ili preko interneta. Postoje karte za ekonomsku i biznis klasu, a razlikuju se u ceni i po komforu koji putnik/ca ima tokom leta. Ukoliko studirate a imate manje od 26 godina starosti, možete koristiti EURO 26 karticu na osnovu koje možete da kupujete karte sa popustom vezano za sve tri vrste prevoza. Na aerodromu putnik/ca treba da bude 60 minuta pre leta, a za međunarodne letove 90 minuta pre leta, kako biste „čekirali“ (proverili) kartu. Dozvoljena količina prtljaga varira u zavisnosti od prevoznika, ali je uglavnom 1 kofer sa najviše 20 kg prtljaga, U avion možete da unesete ručni prtljag ograničene veličine i težine i on ne sme da sadrži nikakvo oružje niti oštre predmete, dezodoranse, parfeme i druge bocice kao ni grickalicu za nokte. 7 Više informacija na http://www.montenegroairports.com/?menu=1 Vozačka dozvola Vozačka dozvola se izdaje do 40. godina života, a osobama starijim od 40.godina na 10 godina, a vozačima/cama starijim od 70.godina produžava se svake dve godine Za izdavanje vozačke dozvole potrebno je: zahtev, dokaz o položenom ispitu ako nemate staru dozvolu, lekarsko uvjerenje, koje važi 6 meseci od dana izdavanja dokaz o uplati nadoknade (za obrazac 5,00 eura i administrativne takse 10,00 eura za izdavanje prve vozačke dozvole; 15,00 eura za duplikat vozačke dozvole, 8,00 eura za potvrdu) identifikaciona isprava (lična karta, pasoš, vozačka dozvola) na uvid Iznajmiti vozilo preko rent-a-car firme možete, ako ste stariji/a od 24 godine, i imate najmanje 5 godina vozačkog iskustva. Pri iznajmljivanju vozila potpisujete ugovor koji definiše vaše obaveze i obaveze firme koja vam iznajmljuje vozilo, plaćate utvrđeni iznos akontacije i eventualno deponujete neku od svojih ličnih isprava. Vozilo možete rentirati na minimum 24h i mora se vratiti u ispravnom stanju. Korišćenje vozila van granica države nije dozvoljeno bez saglasnosti firme. Dozvola za upravljanje tuđim vozilom se dobija u sudu. Za nju vam je potrebno ovlašćenje od vlasnika/ce vozila, vaša saobraćajna dozvola i lična karta. Vlasnik/ca vozila takođe mora da priloži ista dokumenta kao i dokumenta o vozilu. Ovlašćenje se izdaje u tri primera, jedan vama, jedan vlasniku/ci vozila i jedan ostaje u sudu. Ako tuđim autom planirate da putujete u inostranstvo, dozvola se izdaje u Auto-moto savezu Crne Gore. AERODROMI: Podgorica: 020 444 244 http://www.montenegroairports.com/?menu=2 Tivat: 032 670 930 http://www.montenegroairports.com/?menu=3 LUKE: Bar 030 312-000 Kotor 032 325573 ŽELEZNIČKE STANICE: Podgorica 020 441 209 8 Nikšić Bar Kolašin Mojkovac Bijelo Polje 040 211 912 030 301 619 020 441 492 050 472 130 050 478 560 AUTOBUSKE STANICE: Podgorica 020 633 010 http://busterminal.me Bar 030 346 141 Berane 051 234 828 Bijelo Polje 050 432 219 Budva 033 456 000 Herceg Novi 031 321 225 Kolašin 020 864 033 Kotor 032 322 111 Nikšić 040 213 018 Petrovac 033 461 510 Plav 051 251 371 Pljevlja 052 323 114 Rožaje 051 271 115 Tivat 032 672 620 Ulcinj 030 413 225 Žabljak 052 361 318 Auto Moto Savez Crne Gore: 19807 020 234 999 III. KOMUNIKACIONE MREŽE 1. Fiksna i mobilna telefonija U Crnoj Gori postoji jedan operater za fiksnu telefoniju, T-com. Pravo na telefonski priključak imaju sva pravna i fizička lica koja imaju u svojini ili u zakupu stambeni ili poslovni prostor. Kod za Crnu Goru iz inostranstva je +382. Postoje tri operatera za mobilnu telefoniju. To su : TELENOR (069), T-MOBILE (067) i M: TEL (068). Brojevi u mobilnim mrežama mogu biti PRIPAID i POSTPAID. Obe vrste 9 brojeva mogu da se kupe u poslovnicama pomenutih Telefonskih kompanija tako što ćete ostaviti svoje lične podatke. Dopuna PRIPAID brojeva se vrši u pomenutim poslovnicama, prodavnicama i trafikama na iznos koji želite. POSTPAID broj dobijate potpisivanjem ugovora sa željenim mobilnim operaterom, na najmanje godinu dana. Za postpaid brojeve plaćaju se mesečni računi koji vam stižu na kućnu adresu. I pripaid i postpaid korisnici/e plaćaju obavezni porez na broj, koji iznosi 1,00 euro na mesečnoj osnovi. VAŽNI TELEFONI: Telenor 1188 T-mobil i T :com 1500 M :tel 1600 2. Mediji U Crnoj Gori imamo pisane medije ili štampu (Vijesti, Pobjeda, Dan, Dnevne novine i sl.) i radio i televiziju. Vijesti, Dan i Pobjeda kostaju po 0,70 centi a Dnevne novine su 0,50 centi.. Državna televizija je RT Crne Gore (Prvi program, Drugi program i program koji se emituje preko satelita), a postoje i privatne televizije (TV Pink, TV Atlas, TV In, TV Vijesti, TV Prva i dr.). Državni radio je Radio Crne Gore, ali postoji i veliki broj privatnih radio stanica. Sem toga, postoje i mediji koji svoju delatnost obavljaju i preko Interneta. IV. PENZIJA Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se u Republickom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja (Fond PIO). Fond PIO je organizacija koja vrši javna ovlašćenja prilikom rešavanja o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja. U okviru Fonda PIO, o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja rešava područno odelenje na čijem području je osiguranik/ca bio/la predhodni put osiguran/a (princip poslednjeg osiguranja). O pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja primenom međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju rešava Odelenje za sprovođenje inostranog osiguranja koje se nalazi u Centralnoj službi u Podgorici. Izuzetno od drugih međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju, za čiju primenu je nadležno Odelenje za sprovođenje inostranog osiguranja, za primenu Sporazuma o socijalnom osiguranju sa Bosnom i Hercegovinom nadležna su područna odelenja, odnosno ono odelenje na čijem području je osiguranik/ca poslednji put bio/la osiguran/a u Crnoj Gori. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su : pravo na penziju, pravo na invalidsku penziju, pravo na novčanu nadoknadu za telesno oštećenje, pravo na naknadu pogrebnih troškova. 10 Penzija može biti: starosna, invalidska, porodična. 1. Starosna penzija Penzijski staž, staž osiguranja i poseban staž Da bi ste ostvarili/a pravo na starosnu penziju potrebno je da ispunjavate uslove u pogledu navršenih: godina života, penzijskog staža, odnosno staža osiguranja. Radi objašnjenja uslova koje treba da ispunite da bi stekli/e pravo na starosnu penziju, neophodno je pojasniti termine penzijskog staža i staža osiguranja. Penzijski staž je širi pojam od staža osiguranja i obuhvata: staž osiguranja i poseban staž.Staž osiguranja je vreme provedeno na radu po osnovu koga je osiguranik/ca bio/la osiguran/a na penzijsko i invalidsko osiguranje, za koje je uplaćen doprinos za ovo osiguranje. Poseban staž je vreme provedeno van osiguranja (u ratovima, vreme vršenja vojnih dužnosti provedeno u oružanim akcijama i zarobljeništvu, kao i vreme provedeno na lečenju i medicnskoj rehabilitaciji usled bolesti ili povreda zadobijenih u oružanim akcijama i zarobljeništvu posle 17. avgusta 1990. godine), koje se po „starim propisima“ računa kao staž. Uslovi za sticanje prava na starosnu penziju Pravo na starosnu penziju stiče osiguranik/ca kad navrši: * 67 godina života i najmanje 15 godina penzijskog staža (osiguraniku/ci kome/joj se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, ova starosna granica se snižava zavisno od stepena uvećanja staža). * kad navrši 40 godina staža osiguranja ili * 30 godina staža osiguranja od čega najmanje 20 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se u rudnicima staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Osiguranik/ca stiče pravo na prevremenu starosnu penziju kad navrši 62 godine života i najmanje 15 godina penzijskog staža. Uslovi za sticanje prava na starosnu penziju u prelaznom periodu U prelaznom period do 31. decembra 2024. godine (za muškarce), odnosno do 31. decembra 2040. godine (za žene), propisani su povoljniji uslovi za sticanje prava na starosnu penziju koji su navedeni u tabeli: 11 Kalend. godina Uslovi u pogledu godina života za sticanje Potreban penzijski staž za sticanje prava na starosnu penziju prava na starosnu penziju Muškarac Žena 2013. 65 godina 2014. 65 godina i dva meseca 60 godina 60 godina i tri meseca 15 godina 15 godina Ženama se u radni staž uračunava po pola godine više od muškaraca, za svako dete koje je rodila. Pokretanje postupka za ostvarivanje prava na starosnu penziju Postupak za ostvarivanje prava na starosnu penziju pokreće se na zahtev osiguranika/ce. Pravo na starosnu penziju ostvaruje se posle prestanka osiguranja (zaposlenja, odosno obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti), s tim što se zahtev za ostvarivanje prava može podneti i pre prestanka osiguranja, uz pružanje odgovarajućih dokaza o izvesnosti njegovog prestanka. Zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju podnosi se područnom odelenju Fonda PIO na čijem području je osiguranik/ca bio/la poslednji put osiguran/a. Dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na starosnu penziju Uz zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju podnosi se sledeća dokumentacija: radna knjižica (zaključena), izvod iz matične knjige rođenih. 2. Invalidska penzija Invalidnost - potpuni i delimični gubitak radne sposobnosti Invalidnost u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju postoji kad kod osiguranika/ca zbog promena u zdravstvenom stanju, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, nastane potpuni gubitak radne sposobnosti. Invalidnost postoji i kad kod osiguranika/ce zaposlenog/e zbog promena u zdravstvenom stanju koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, nastane delimični gubitak radne sposobnosti od 75%. Uzrok invalidnosti može biti: povreda na radu, profesionalna bolest, povreda van rada ili bolest. Fond određuje obavezan kontrolni pregled korisnika prava, najkasnije u roku od tri godine od dana utvrđivanja invalidnosti. Puna ili delimična invalidska penzija Pravo na punu invalidsku penziju stiče, uz ispunjenje drugih zakonskih uslova, osiguranik/ca kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti. 12 Pravo na delimičnu invalidsku penziju stiče, uz ispunjenje drugih zakonskih uslova, osiguranik/ca kod koga nastane delimični gubitak radne sposobnosti od 75%. Delimična penzija iznosi 75% od pune invalidske penzije. Uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju: a. Uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću. Osnovni uslov za sticanje prava na invalidsku penziju je da kod osiguranika/ca postoji invalidnost. Ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionom bolešću, osiguranik/ca stiče pravo na invalidsku penziju bez obzira na dužinu penzijskog staža i navršene godine života u momentu nastanka invalidnosti. b. Uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću: Ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću, osiguranik/ca stiče pravo na invalidsku penziju pod uslovom: da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da je imao/la navršen penzijski staž koji mu/joj pokriva najmanje jednu trećinu radnog veka. c) Uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju lica mlađih od 30 godina kod kojih je invalidnost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada Za osiguranika/cu mlađeg/u od 30 godina, kod kog/je je invalidnost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, propisani su povoljniji uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju. Osigurank/ca kod koga/je je invalidnost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada nastala prije navršenja 30 godina života stiče pravo na invalidsku penziju: kad je invalidnost nastala do navršenih 20 godina bez obzira na dužinu staža osiguranja; kad je invalidnost nastala od 20. godine do navršenih 30 godina zivota - ako do nastanka invalidnosti ima ukupno najmanje godinu dana staža osiguranja, ako je to za njega/u povoljnije od uslova propisanih za druge osiguranike/ce (prema kojima se trazi da je jedna trećina radnog veka pokrivena penzijskim stažom). Dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na invalidsku penziju Uz zahtev, odnosno predlog za invalidsku penziju, podnosi se sledeća dokumentacija: medicinska dokumentacija koju sačinjavaju: predlog za veštačenje ordinirajućeg lekara/ke na obrazcu br. 1 i nalazi lekara/ke specijaliste, otpusne liste, dokazi o lečenju i slično, potvrda o radnom mestu, opis posla na obrascu br.1a, izvod iz matične knjige rođenih, kopija radne knjizice, a nakon utvrđivanja invalidnosti originala, prijava o povredi na radu (ako je osiguranik/ca pretrpeo/la povredu na radu). 13 3. Porodična penzija Članovi/ce porodice koji/e mogu ostvariti pravo na porodičnu penziju Članovi/ce porodice koji/e, uz ispunjenje zakonskih uslova, mogu ostvariti pravo na porodičnu penziju su: bračni partner/ka; deca (deca rođena u braku ili van braka ili usvojena i pastorče koje je osiguranik/ca, odnosno korisnik/ca prava izdržavao/la). Pravo na porodičnu penziju, može uz ispunjenje zakonskih uslova, ostvariti i razvedeni bračni partner/ka, ako mu/joj je pravosnažnom presudom dosuđeno pravo na izdržavanje. Uslovi za sticanje prava na porodičnu penziju Da bi član/ica porodice mogao/la da ostvari pravo na porodičnu penziju, neophodno je da su ispunjeni: uslovi koji se odnose na umrlog/u osiguranika/cu, odnosno korisnika/cu prava – takozvani opšti uslovi i uslovi koje trba da ispune članovi/ce porodice umrlog/e osiguranika/ce, odnosno korisnika/ce prava da bi ostvarili/e pravo na porodičnu penziju – takozvani posebni uslovi. Za sticanje prava na porodičnu penziju potrebno je da kumulativno budu ispunjeni opšti i posebni uslovi. Uslovi koji se odnose na umrlog/u osiguranika/cu, odnosno korisnika prava (opšti uslovi) Pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi/ce porodice – umrlog/e osiguranika/ce, koji/a je navršio/la najmanje pet godina staža osiguranja ili najmanje deset godina penzijskog staža ili ispunio/la uslove za starosnu ili invalidsku penziju – umrlog/e korisnika/ce starosne ili invalidske penzije. Ako je smrt osiguranika/ce ili lica koje je na prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja osigurano za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, članovi/ce njegove/ne porodice stiču pravo na porodičnu penziju, bez obzira na dužinu penzijskog staža osiguranika/ce, odnosno tog lica. Uslovi koji se odnose na članove/ce porodice (posebni uslovi) Uslovi pod kojim udovica/udovac stiče pravo na porodičnu penziju Udovica/udovac stiče pravo na porodičnu penziju, ako je: - do smrti bračnog partnera/ke navršila 52 godine života, 14 - do smrti bračnog partnera/ke ili u roku od jedne godine od dana smrti bračnog partnera/ke, postala potpuno nesposobna za rad, - posle smrti bračnog partnera/ke ako je ostalo jedno dete ili više dece koja imaju pravo na porodicnu penziju po tom bračnom partneru, a udovica/udovac obavlja roditeljsku dužnost prema toj deci, - Udovica/udovac kod koje/g, u toku trajanja prava po tom osnovu, nastupi potpuna nesposobnost za rad, zadržava pravo na porodičnu penziju dok postoji ta nesposobnost. Udovica/udovac koja, u toku trajanja prava na porodičnu penziju stečenog na osnovu potpune nesposobnosti za rad ili po osnovu vršenja roditeljske dužnosti prema deci, navrši 52 godina života trajno zadržava pravo na porodičnu penziju. Pravo na porodičnu penziju ima i udovica kod koje je utvrđena trudnoća, kao i udovica koja je dete umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava rodila posle njegove smrti i to pravo joj pripada od dana smrti osiguranika, odnosno korisnika prava. Ako je dete mrtvo rođeno ili ako umre pre nego što navrši šest meseci života, udovici pripada pravo na porodičnu penziju do isteka šest meseci posle porođaja. Uslovi pod kojim dete stiče pravo na porodičnu penziju Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada: do navršenih 19 godina života, posle navršenih 19 godina života ako je na školovanju, do završetka školovanja, ali najkasnije do navršenih: 24 godina života ako pohađa fakultet, a najduže do 25. godine života, ukoliko fakultet traje 5 godina. dok traje nesposobnost za samostalan život i rad, nastala do uzrasta do koga se deci obezbeđuje pravo na porodičnu penziju, dok traje nesposobnost za samostalan život i rad, nastala posle uzrasta do koga se deci obezbeđuje pravo na porodičnu penziju, a pre smrti osiguranika/ce, odnosno korisnika/ce prava, pod uslovom da ga/ju je osiguranik/ca, odnosno korisnik/ca prava izdržavao/la do svoje smrti. Invalidno dete, u skladu sa propisima o razvrstavanju dece ometene u razvoju, stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada od prestanka zaposlenja, razvoju odnosno obavljanja samostalne delatnosti. Detetu kome je školovanje prekinuto zbog bolesti, pravo na porodičnu penziju pripada i za vreme bolesti do navršenih godina života do kojih se pravo na penziju može koristiti po osnovu školovanja, kao i iznad tih godina, ali najviše za onoliko vremena koliko je zbog bolesti izgubilo od školovanja. Određivanje visine porodične penzije Porodična penzija određuje se od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku/ci pripadala u času smrti, odnosno od penzije koja je korisniku/ci pripadala u času smrti, u 15 procentu koji se utvrđuje prema broju članova/ca porodice koji/e imaju pravo na tu penziju, i to: za jednog/u člana/icu 70 %, za dva člana/ice 80 %, za tri člana/ice 90 %, za četiri ili više članova/ca 100 %. Ako pravo na penziju imaju bračni/a partner/ka i razvedeni/a bračni/a partnerka umrlog/e osiguranika/ce, odnosno korisnika/ce prava, određuje se jedna porodična penzija u visini koja pripada za jednog člana/ce porodice i deli se u jednakim iznosima. Kao najmanji osnov za određivanje porodične penzije uzima se starosna penzija umrlog/e osiguranika/ce određena za penzijski staž od 20 godina. Deci bez oba roditelja, pored porodične penzije po jednom roditelju, pripada i porodična penzija po drugom roditelju, i to: za jedno dete 20 % za dva deteta 40 % tri deteta 60 % za četvoro ili više dece 100 % starosne ili ivalidske penzije drugog roditelja. Ako deci, pored penzije po jednom roditelju, pripada i deo penzije po osnovu drugog roditelja, porodična penzija se određuje kao jedna i njen iznos ne može preći iznos najviše starosne penzije za penzijski staž od 40 godina. Pokretanje postupaka za ostvarivanje prava na porodičnu penziju Postupak za ostvarivanje prava na porodičnu penziju pokreće se na zahtev člana/ice porodice umrlog/e osiguranika/ce, odnosno korisnika/ce prava. Zahtev za ostvarivanje prava na porodičnu penziju podnosi se područnom odelenju Fonda PIO na čijem području je umrli/a osiguranica, odnosno korisnik/ca prava bio/la poslednji put osiguran/a. Dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na porodičnu penziju Uz zahtev za ostvarivanje prava na porodičnu penziju podnosi se sledeća dokumentacija: izvod iz matične knjige umrlih, prijava o nesreći na poslu ako je smrt nastupila usled povrede na radu, radna knjižica, izvod iz matične knjige rođenih za sve članove/ice porodice za koje se podnosi zahtev za porodičnu penziju, izvod iz matične knjige venčanih za udovicu/udovca koja/koji ostvaruje pravo na porodičnu penziju, školske potvrde za decu stariju od 19 godina koja pravo na porodičnu penziju ostvaruju po osnovu školovanja, 16 medicinska dokumentacija za članove porodice koji ostvaruju pravo na porodičnu penziju po osnovu potpune nesposobnosti za rad, odnosno nesposobnosti za samostalan život i rad, izjava da članovi/ce porodice koji/e ostvaruju pravo na porodičnu penziju nisu u radnom odnosu, ne bave se samostalnom delatnošću i nisu korisnici/e neke druge penzije. Novčana nadoknada za telesno oštećenje Telesno oštećenje Telesno oštećenje postoji kad kod osiguranika/ce nastane gubitak, bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba, bez obzira na to da li prouzrokuje il ne prouzrokuje invalidnost. Uslovi za sticanje prava na novčanu nadoknadu za telesno oštećenje Pravo na novčanu nadoknadu za telesno oštećenje stiče osiguranik/ca kod koga/je nastupi telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnlm bolešću koje iznosi najmanje 50%. Lista telesnih oštećenja i procenti tih oštećenja propisani su Pravilnikom o utvrđivanju telesnih oštećenja („Službeni list RCG“,br.45/04 i 50/04). Određivanje visine novčane naknade za telesno oštećenje Radi određivanja visine novčane naknade, telesna oštećenja su, prema težini, razvrstana u šest stepena (grupa). Visina novčane nadoknade za telesno oštećenje određuje se, u zavisnosti od stepena telesnog oštećenja, u odgovarajućem procentu od propisanog osnova. Određivanje visine novčane nadoknade za telesna oštećenja: Za telesno Naknada iznosi u Stepen oštećenje od procentu od osnova 100% 1 40% 90% 2 36% 80% 3 32% 70% 4 28% 60% 5 24% 50% 6 20% Pokretanje postupka za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje. Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje pokreće se na zahtev osiguranika/ce, odnosno korisnika/ce prava, na osnovu medicinske dokumentacije koja se obavezno podnosi na zahtev. 17 Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje pokreće se i po službenoj dužnosti, na osnovu mišljenja organa veštačenja datog prilikom veštačenja o invalidnosti u postupku ostvarivanja prava na invalidsku penziju. Zahtev za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje podnosi se područnom odelenju Fonda PIO na čijem području je osiguranik/ca bio/la posledlji put osiguran/a. Dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje Uz zahtev za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje podnosi se sledeća dokumentacija: medicinska dokumentacija (kao kod invalidske penzije), potvrda o radnom mestu, opis posla na obrascu br. 1a, prijava o povredi na radu (ako je telesno oštećenje nastupilo usled povrede na radu), kopija radne knjižice. Pravo na naknadu pogrebnih troškova U slučaju smrti korisnika/ce penzije, licu koje izmiri troškove sahrane pripada naknada pogrebnih troškova. Naknada pogrebnih troškova pripada u visini tri prosečne penzije, isplaćene u mesecu pre smrti korisnika penzije. Zahtev za naknadu pogrebnih troškova podnosi se u roku od 60 dana od dana smrti korisnika/ce penzije. Zahtev se može podneti u područnom odelenju ili u Centralnoj službi Fonda PIO. Uz zahtev za novčanu naknadu za telesno oštećenje se podnosi: izvod iz matične knjige umrlih, ček od penzije ili potvrda od banke sa identifikacionim brojem (ako je umrli/a korisnik/ca penziju primao/la preko banke), račun o pogrebnim troškovima (izdat od strane komunalnog, odnosno pogrebno preduzeća). Više informacija možete dobiti na: http://www.fondpio.me/vodic1.asp KONTAKTI: Centralna služba Bulevar Ivana Crnojevića 64. 81000 Podgorica Fax: 020 664 381 Centrala: 020 403 808/800 Odjeljenje za inostrano osiguranje: 020 403 882 / 883 / 872 Odjeljenje za obračun i isplatu prava iz PIO: 020 403 865 / 884 18 Područna odeljenja Fonda pio Crne Gore, nadležnost, adrese i brojevi telefona: Područno odeljenje Bar Berane Bijelo Polje Kotor Nikšić Pljevlja Podgorica Herceg Novi Cetinje Nadležno za opštine Adresa Telefon/fax Bar i Ulcinj Bulevar revolucije b.b. 85000 Bar Tel: 030 315 124 Berane, Rožaje, 29. novembra 1 Plav i 84300 Berane Andrijevica Bijelo Polje i Trg Golootočkih žrtava Mojkovac 84000 Bijelo Polje Kotor, Tivat i Gurdić b.b. Budva 85330 Kotor Nikšić, Šavnik i Alekse Backovića 115 Plužine 81400 Nikšić Narodne revolucije Pljevlja i Žabljak b.b. 84210 Pljevlja Podgorica, Trg Nikole Kolašin i Kovačevićabr. 8 Danilovgrad 81000 Podgorica Partizanski put 1 Herceg Novi 85340 H. Novi Bajova 2 Cetinje 81250 Cetinje Tel: 051 233 341 Tel: 050 432 834 Tel: 032 322 935 Tel: 040 242 845 Tel: 052 322 039 Tel: 020 218 746 Tel: 031 322 982 Tel: 041 231 584 Kancelarije: Andrijevica, Branka Deletića bb, 84320 tel.051/243-941 Rožaje, 30. septembra bb 84310 tel.051/274-490 Plav, Maršala Tita bb, 84325 tel.051/251-225 PRVOSTEPENA INVALIDSKA KOMISIJA: Trg Božane Vučinić bb 81 000 PODGORICA 020 620 306 19 GOVORNI AUTOMATI: Za penzionere/ke Za osiguranike/ce 020 664 390 020 667 095 MINISTARSTVO ZDRAVLJA, RADA I SOCIJALNOG STARANJA: Rimski trg bb 81 000 PODGORICA 020 482 459 ODELENJE ZA DRUGOSTEPENI UPRAVNI POSTUPAK: Bulevar Ivana Crnojevića 64. 81 000 PODGORICA 020 403 868 Savez udruženja penzionera Crne Gore Trg Božane Vučinić bb 81000 Podgorica 020/623686 V. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U zakonu piše da je “svaki gradjanin dužan da pravo na zdravstvenu zaštitu koristi u skladu sa zakonom i uputstvom o lečenju izdatom od strane zdrastvenog radnika”. Drugim rečima, vaš odnos sa zdravstvenim radnicima/ama mora se zasnivati na poštovanju, toleranciji i poverenju. U pružanju zdravstvene zaštite, prioriteti se isključivo zasnivaju na medicinskim merilima i težini obolenja ili povrede. U ostvarivanju zdravstvene zaštite moraju se poštovati vaša verska, kulturna i moralna uverenja. Pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu imaju deca mladja od 18 godina, redovni/e učenici/e i studenti/kinje do navršene 26. godine, trudnice, osobe starije od 65 godina, nezaposleni/e koji/e su prijavljeni/e na Birou rada, osobe sa hendikepom, kao i osobe koje su najmanje 10 puta dobrovoljno dale krv. Primarnu zdravstvenu zastitu ostvarujete preko izabranog doktora/ke. 1. Primarna zdravstvena zaštita Pod primarnom zdravstvenom zaštitom, podrazumeva se pružanje zdravstvenih usluga majci i detetu, prevencija i kontrola kancerogenih obolenja, bolesti usta i zuba, zdravstvena zaštita, zaštita mentalnog zdravlja, imunizacija protiv glavnih zaraznih bolesti, patronazne posete, lečenje i rehabilitacija u kući, prevencija i lečenje najčešćih bolesti i povreda, kao i hitna medicinska pomoć. Pored toga, primarno lečenje uključuje laboratorijske, ultrazvučne i rentgenske preglede na primarnom nivou koje, na osnovu medicinske opravdanosti, odredi lekar/ka, fizioterapijske usluge, specialističke, konzilijarne i druge usluge specialista/kinja za plućne bolesti, radiologiju, psihijatriju, dečju psihijatriju, psihologiju, pedagogiju i pedijatra/kinju osposobljenog/u za oblast razvojne pedijatrije. Obaveze doktora/ke Svakog zdravstvenog radnika/cu zakon obavezuje da pruži hitnu medicinsku pomoć uvek i na svakom mestu, čak i slučaju štrajka u zdravstvenoj ustanovi ili nekih drugih vanrednih okolnosti. Ako u zdravstvenoj ustanovi nisu u mogućnosti da vam pruže potrebnu medicinsku uslugu, obavezni su da vas upute u drugu medicinsku ustanovu sa 20 najvažnijim medicinskim nalazima i razlozima za upućivanje. Za nepružanje hitne medicinske pomoći preti kazna od 10 iznosa minimalne cene rada. Lekar/ka je obavezan/na da vam pruži sve informacije koje se tiču vašeg zdravlja, ali i da ih čuva od drugih, osim kada se konsultuje sa drugim/om doktorom/kom. Ako smatra da čuvanje profesionalne tajne može negativno da utiče na stanje vašeg zdravlja, lekar/ka ima pravo da saopšti podatke nekom od članova/ica vaše uže porodice. Ako vam je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu ili niste zadovoljan/na pruženom uslugom, možete podneti žalbu upravi zdravstvene ustanove. Žalbu možete podneti pismeno ili usmeno, a odgovor možete dobiti neposredno ili u roku od 5 dana. Ako ste nezadovoljan/na i tom odlukom ili odgovorom možete se obratiti zdravstvenoj inspekciji. Sistematski pregledi Sve do drugog razreda srednje škole, obavezan/na si da idete na godišnje sistematske lekarske preglede koji se obavljaju radi kontrole telesnog razvoja, uhranjenosti i zdravstvenog stanja školske dece. Najčešće ih organizuje škola u domu zdravlja opštine u kojoj se nalazite. Svaki učenik/ca treba da ima otvoren zdravstveni karton koji, u slučaju premeštanja u drugu školu i/ili po završetku srednje škole, treba da prebaci u drugi, odgovarajući dom zdravlja. U slučaju da je na sistematskom pregledu ustanovljeno bilo kakvo odstupanje ili zdravstveni poremećaj, obaviće se kontrolni lekarski pregledi, obično tokom drugog i četvrtog razreda srednje škole. Kad navršite 16 godina, počinjete sami/e da se starate za svoje zdravlje. Doktori/ke više ne moraju da se konsultuju sa vašim roditeljima prilikom donošenja odluka vezanih za eventualno lečenje. Izuzetak je ukoliko pacijent/kinja nije u stanju da shvati šta mu/joj je predloženo. MOJ/a IZABRAN/a DOKTOR/KA Svaki osiguranik/ca mora imati svog izabranog doktora/ku. Svrha pokretanja ovog programa jeste da se doktoru/ki omogući uvid u vaše zdravstveno stanje tj. istoriju bolesti, bolovanja, itd. i kako bi mogao/la da vas leči na najbolji mogući način. Prilikom izbora svog/je doktora/ke, potrebna vam je zdravstvena knjižica i lična karta. Prilikom registracije potpisujete izjavu kojom birate svog/ju doktora/ku na godinu dana. Na svim punktovima domova zdravlja su istaknuti spiskovi doktora/ki koje možete da izaberete. Imate pravo da birate doktora/ku kojeg/u želite, bez obzira na to kojem domu zdravlja teritorijalno pripadate, jer će te kompjuterski biti registrovani tamo gde on/ona radi. Izabrani/a doktor/ka je za odrasle – doktor/ka opšte prakse, za decu – pedijatar/ica, za žene – ginekolozi/kinje, i stomatolozi/škinje za decu i starije od 65 godina. Muškarci imaju jedan zdravstveni karton, dok žene imaju dva - jedan kod svog/je doktora/ke opšte prakse a drugi kod ginekologa/škinje. Sami/e zakazujete pregled, a ukoliko niste u mogućnosti da odete u dom zdravlja, vaš/a doktor/ka će vas posetiti kući. Izabrani/a doktor/ka vas može uputiti specijalisti/kinji kako bi od njega/nje dobio/la mišljenje o dijagnozi, odnosno vašem daljem lečenju. Isti je postupak i kada se radi o složenim postupcima dijagnostike i lečenju odredjenih bolesti. 21 Terapiju vam prepisuje samo vaš/a doktor/ka, a u slučaju da vam drugi/a doktor/ka prepiše lek ili uput za dalje lečenje, terapiju plaćate sami/e. Više informacija na http://fzocg.me/index.php#sadrzaj(24) Upućivanje specijalisti/kinji Izabrani/a doktor/ka može da te uputi na pregled specijalisti/kinji tek nakon kompletne analize i kada mu je potrebno dodatno stručno mišljenje kako bi postavio/la dijagnozu. Na specijalistički pregled možete poći samo uz overeni uput vaše/g doktora/ke, u protivnom obavezni/e ste da platite specijalistički pregled. Da bi zakazao/la specijalistički pregled, potrebna vam je overena zdravstvena knjižica i uput od vaše/g doktora/ke a nakon pregleda kod specijaliste/kinje, sa novim nalazima ponovo idete kod svog/je doktora/ke koji/a mora imati uvid u promene i dijagnozu doktora/ke specijaliste kako bi sve izmene ili poboljšanja uneo/la u vaš zdravstveni karton radi daljeg lečenja. Specijalista/kinja je dužan/na da vam pruži hitnu pomoć bez uputa vaše/g doktora/ke. Stomatolog/škinja Pravo na besplatne stomatološke intervencije imaju deca i školska omladina do 18 godina, a osobe starije od 65 godina imaju pravo na besplatno lečenje zuba i zubnoprotetičke usluge. Da bi ostvario/la ovo pravo, treba da se registrujete kod izabranog/e stomatologa/škinje. Za mlađe od 15 godina, u besplatne intervencije uključeno je lečenje zuba kao i intervencije poput selektivnih brušenja, vežbi sa lopatama, odvikavanje od loših navika i sl. Izabranog stomatologa biraju osiguranici koji imaju pravo na besplatnu stomatološku zaštitu. Osiguranici mogu izabrati doktora stomatologa u područnim filijalama Fonda za zdravstveno osiguranje u svim opštinama ili u stomatološkoj ambulanti u kojoj osiguranik želi da izabere doktora stomatologa s kojom je Fond zaključio ugovor. Pored lica do 18 godina, žena u toku trudnoće i lica starijih od 65 godina, na preventivne usluge bolesti usta i zuba imaju pravo deca, učenici i studenti, do navršene 26. godine, oboljeli od epilepsije, multiple skleroze,mišićne distrofije, cerebralne paralize, paraplegije i kvadriplegije, mentalno obolela i lica ometena u razvoju u skladu sa kriterijumima regulisanim posebnim propisima, slijepa i gluvonijema lica Sva ostala lica starosti od 18 do 65 godina, osim pregleda, imaju pravo na hitne stomatološke intervencije kao i lečenje akutnih infekcija i zbrinjavanje povreda vilica i usne šupljine. Medicinske intervencije Hirurške i druge medicinske intervencije mogu se preduzeti samo ako obolela ili povređena osoba na njih pristane. Ako je reč o maloletniku/ci, tu odluku donosi roditelj, a ako je maloletnik/ca stariji/a od 14 godina, uzima se u obzir i njegovo mišljeljenje. Kada je pacijentu/kinji život u opasnosti, a on/a nije u stanju da donese odluku, a zbog hitnosti se ne može obezbediti ni pristanak roditelja, konzilijum lekara/ki može sam da odluči o intervenciji. Ako tokom boravka u bolnici, i pored upozorenja nadnežnog lekara/ke, zahtevate da se prekine lečenje, dužni/e ste da o tome date pismenu izjavu. 22 Kućno lečenje Usluga zdravstvene zaštite uključuje i pravo na kućnu posetu lekara/ke kao i kućno lečenje koje sprovodi patronazna služba a po nalogu izabranog/e doktora/ke. Pravo na patronaznu službu imaju svi/e bolesnici/e koji/e zbog bolesti ili nepokretnosti nisu u mogućnosti da dodju u dom zdravlja. Da bi vas posetila patronažna služba kod kuće, vaš/a lekar/ka mora napisati nalog za kućnu posetu u kojoj se precizira dijagnoza i istorija vaše bolesti, kao i terapija koja vas sleduje. Troškove terapije i dolaska patronažne službe snosi nadlezni dom zdravlja. 1. Hitno i urgentno Hitna pomoć je služba koja je zadužena za odlazak na teren i pružanje prve pomoći nastradalima u nesreći, kao i zdravstveno ugroženima koji zahtevaju najhitniju medicinsku pomoć. Urgentni blok je deo Kliničkog centra Crne Gore gde se preuzimaju hitni slučajevi koje dovozi Služba hitne pomoći i gde im se pruža brza i efikasna medicinska pomoć. Nakon intervencije u urgentnom bloku, pacijenti/kinje se smeštaju na odgovarajuće bolničko odelenje na dalje lečenje. 2. Zdravstvena zaštita studenata/kinja Svi redovni/e studenti/kinje Univerziteta Crne Gore imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu u sklopu Studentske poliklinike gde im je na raspolaganju: stomatoloska i sportska ambulanta, kabinet za fizikalnu terapiju, injekciska i previjališna služba. Osim toga, u poliklinici su omogućeni i ginekološki i psihijatrijski pregledi. Studentska poliklinika zadužena je za izdavanje lekarskih uverenja za prijem u dom i upis na fakultet. 3. Privatne ordinacije Zdravstveni/e radnici/e mogu da rade i u privatnim ordinacijama pod uslovom da osim odgovarajuće školske sreme imaju položen stručni ispit. Pregledi u privatnim ordinacijama plaćaju se u zavisnosti od cenovnika. Za otvaranje privatne ordinacije potrebna je licenca za rad koju izdaje nadležna lekarska komora koja je nadležna i za oduzimanje i obnovu licenci. Ako ste nezadovoljn//e uslugama u privatnim ordinacijama, možete se žaliti njenom/j vlasniku/ci ali i zdravstvenoj inspekciji. 4. Recepti za lekove U okviru obaveznog zdrvstvenog osiguranja, imate pravo na lekove koji se mogu propisivati na recept. Lek prepisan receptom možete da podignete ako ga je prepisao/la vaš/a izabrani/a lekar/ka i ako se nalazi na pozitivnoj listi lekova koju utvrdjuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Lekove podižete uz recept u “državnim” apotekama, a za neke lekove je potrebno platiti manju svotu novca (“participacija”). Ne preporučuje se kupovanje lekova bez prethodnog lekarskog recepta jer nestručna upotreba lekova na svoju ruku može biti opasna po zdravlje pa čak i da ugrozi nečiji život. 23 Osiguranik/ca ima pravo i na medicinska sredstva i materijale, koji se upotrebljavaju u dijagnostici i lečenju kod izabranih lekara/ki, u slučaju lečenja u kući i u drugim oblastima primarne zdravstvene zaštite a koji se ne propisuju na recepte. Na recepte se ne mogu propisati lekovi koji se koriste isključivo uz lekarski nadzor ili koje mogu davati samo za to osposobljeni/e odnosno ovlšćeni/e zdrvstveni/e radnici/e (ampulirani lekovi, infuzioni rastvori, vakcine, serumi, dečja i veštačka hrana...). Lekovi za smirenje mogu se uzimati samo uz lekarski recept i ni jedna apoteka ih ne sme slobodno prodavati. Ako ste nezadovoljan/na uslugom “državnih” apoteka, možete se žaliti Apotekarskoj ustanovi Crne Gore. 5. Mentalno oboleli/e Mentalno obolelo lice je osoba sa mentalnim poremećajima: osoba ometena u mentalnom razvoju, zavisnik/ca od psihoaktivnih supstanci (alkoholičari/ke i narkomani/ke), ili sa drugim poremećajima u ponašanju. Ove osobe kao i svi/e ostali/e gradjani/ke imaju prava na: pristup osnovnim lekovima, na zdravstvenu i socijalnu zaštitu primerenu zdrvstvenim potrebama, i lečenje pod jednakim uslovima kao i druga lica koja se leče u zdravstvenim ustanovama. Mentalno obolelo lice ima pravo na zaštitu od svakog oblika eksplotacije, od zloupotrebe, zlostavljanja i ponižavajućeg postupanja, kao i pravo na zaštitu ličnog dostojanstva, human tretman i poštovanje njihove ličnosti i privatnosti. Smeštaj u psihijatrijsku ustanovu obavezan je ako ovlavšćeno lice i psihijatar/ica pregledom utvrde da se radi o osobi kojoj se odgovarajuće lečenje može pružiti jedino u psihijatrijskoj ustanovi. KONTAKTI: Policija 122 Vatrogasna služba 123 Hitna pomoć: 124 Dom zdravlja 19816 Ministarstvo zdravlja Rimski Trg, PC”Vektra”, Podgorica 078 113 127 [email protected] Sektor za zdravstvenu zaštitu 24 Tel. +382 78 113 126 Rimski Trg, PC”Vektra”, Podgorica E-mail: [email protected] [email protected] [email protected] Fond za zdravstveno osiguranje Centrala fonda Ul. Vaka Đurovića b.b. Podgorica 020 404 101; http://fzocg.me/index.php#sadrzaj(24) Apotekarska ustanova Crne Gore: 020 405 901 [email protected] www.montefarm.co.me Institut za javno zdravlje Crne Gore Džona Džeksona bb 81000 Podgorica, Crna Gora 020 412 888 U institutu se mozeš testirati na HIV i sve druge polne bolesti. Klinički Centar Crne Gore Džona Džeksona bb, 81000 Podgorica, CRNA GORA Centrala: 020 412 412 Zavod za hitmu medicinsku pomoć Bratstva i jedinstva 15, 81000 Podgorica 020/602-640, 020/602-641, 020/ 241-629 E-mail: [email protected] Patronažna služba 020 481 918, 020 481 934, Call centar 19816 Dečja bolnica: ul.Ljubljanska bb, Podgorica 020 225 123 Dispanzer za mentalno zdravlj Zdravstveni objekat Blok V, Trg Nikole Kovačevića br 6, zaseban ulaz Call centar: 19816, 020 481 928, 020 481 911 U dispanzeru se sprovode programi za odvikavanje od droga, kao i zamjena korištenih igala za sterilne. 25 SPECIJALNE BOLNICE: SB Brezovik: 040 217 011 [email protected] SB Psihijatrija Kotor Adresa: Dobrota bb, 85330 Kotor Tel. centr. +382 32 330 920 / 921 Fax: +382 32 330 922 / 923 E – mail: [email protected] SB Risan CENTRALA: + 382 32 371 099, 371 502 E-mail:[email protected] Mediteranski centar "Dr Simo Milošević" Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitacijuIgalo, Sava Ilića 5, tel. + 382 (0) 31 658 833 Centri za vantelesnu oplodnju: Klinika“LIFE“ ul.Crnogorskih serdara 17, Podgorica 020 623 212; 621 613 [email protected] Ars Medica ul.Gavra Vukotića bb 020 227 227; 227 222; 227 444 Studentska poliklinika: ul.Svetozara Markovića 37, Podgorica 020 237 857 OPŠTE BOLNICE: OB Bar: Naselje Stari Bar bb 030 342 213 OB Berane Svetog Save 33 Telefon: 051/230-630, 230-632 26 OB Kotor Jadranska magistrala bb, 85330 Kotor Telefon: 032/325-602 OB Pljevlja Lovćenskog bataljona bb, 84210 Pljevlja Telefon: +382 52 300 168 VI. DRUŠTVENO STARANJE 1. Preduslovi za dobijanje pomoći Centar za socijalni rad je ustanova socijalne zaštite nadležna za socijalnu i porodično pravnu zaštitu. Osnovni oblici zaštite koje Centar pruža su: • • • • • • • usvojenje, starateljstvo, smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu ( za maloletna lica ), dodatak za pomoć i njegu, pomoć u kući, materijalno obezbeđenje porodice, pomoć u osposobljavanju za rad Osnovna materijalna davanja u socijalnoj zaštiti su: 1) materijalno obezbeđenje; 2) lična invalidnina; 3) dodatak za negu i pomoć; 4) zdravstvena zaštita; 5) troškovi sahrane; 6) jednokratna novčana pomoć. Osnovna materijalna davanja iz dječje zaštite su: 1) naknada za novorođeno dete; 2) dodatak za decu; 3) troškovi ishrane u predškolskim ustanovama; 4) pomoć za vaspitanje i obrazovanje dece i mladih sa posebnim obrazovnim potrebama; 5) refundacija naknade zarade i naknada zarade za porodiljsko, odnosno roditeljsko odsustvo; 6) naknada po osnovu rođenja djeteta; 7) refundacija naknade zarade i naknada zarade za rad sa polovinom punog radnog vremena. Usluge u oblasti socijalne i dječje zaštite su: 1) procena i planiranje; 27 2) podrška za život u zajednici; 3) savetodavno-terapijska i socijalno-edukativna usluga; 4) smeštaj; 5) neodložne intervencije i 6) druge usluge. Socijalna i dečja zaštita ima za cilj unapređenje kvaliteta života i osnaživanje za samostalan i produktivan život pojedinca i porodice. U ostvarivanju ciljeva socijalne i dečje zaštite, posebno se štite: 1) dete: - bez roditeljskog staranja; - čiji roditelj nije u stanju da se o njemu stara; - sa smetnjama i teškoćama u razvoju; - u sukobu sa zakonom; - koje zloupotrebljava alkohol, drogu ili druga opojna sredstva; - koje je žrtva zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja u porodici i eksploatacije ili kod kojeg postoji opasnost da će postati žrtva; - žrtva trgovine ljudima; - kojem roditelji nisu saglasni oko načina vršenja roditeljskog prava; - koje se zatekne van mesta prebivališta bez nadzora roditelja, usvojioca ili staratelja; - trudnica bez porodične podrške i odgovarajućih uslova za život; - samohrani roditelj sa detetom bez porodične podrške i odgovarajućih uslova za život; - kojem je usled posebnih okolnosti i socijalnog rizika potreban odgovarajući oblik socijalne zaštite. 2) odraslo i staro lice: - sa invaliditetom; - koje zloupotrebljava alkohol, drogu ili druga opojna sredstva; - koje je žrtva zanemarivanja, zlostavljanja, eksploatacije i nasilja u porodici ili kod kojeg postoji opasnost da će postati žrtva; - žrtva trgovine ljudima; - koje je beskućnik; - trudnica bez porodične podrške i odgovarajućih uslova za život; - samohrani roditelj sa detetom bez porodične podrške i odgovarajućih uslova za život; - kojem je usled posebnih okolnosti i socijalnog rizika potreban odgovarajući oblik socijalne zaštite. Centar za socijalni rad obezbeđuje decu bez roditelja, zlostavljanu i zanemarenu decu, osobe sa invaliditetom, sa poremećajem u ponašanju, kao i osobe nesposobne za rad i stara lica koja nemaju nikakva primanja. Osnovni preduslovi za dobijanje pomoći za neko lice su da ima ličnu kartu izdatu na teritoriji Crne Gore, da se nalazi na evidenciji Biroa rada (za nezaposlene), da su mu/joj 28 primanja ispod državnog proseka ili ih i nema, da ne poseduje vredne nekretnine na teritoriji Crne Gore i dr. Od dokumentacije neophodne za MOP (materijalno obezbeđenje porodice) potrebno je: zahtev (na obrascu koji se popunjava u Centru), lična karta, izvod iz matične knjige rođenih (za sve članove/ce porodice sa jedinstvenim matičnim brojem, izvod iz matične knjige venčanih i izvod iz matične knjige umrlih po potrebi), radne knjižice (na uvid) , izjava o kućnoj zajednici, uverenje za radno sposobne, i nezaposlene članove/ce porodice, da se nalaze na evidenciji Zavoda za zapošljavanje - potvrde o redovnom školovanju, za decu sa navršenih 15 godina života ili uverenje sa Zavoda za zapošljavanje, posedovni list za sve punoletne članove/ice domaćinstva, kao i za roditelja podnosioca (oca, majku, zavisno od toga na koga se vodi imovina) poreska uverenja za sve punoletne članove/ice domaćinstva i roditelje podnosioca/teljke. Dokumenta potrebna za dečji dodatak su : • rešenje da je korisnik MOP-a, • izvod iz matične knjige rođenih, • kopije ličnih karata za oba roditelja, • zahtev, • ako je dete sa posebnim potrebama, potrebno je i rešenje komisije o izvršenoj kategorizaciji. Starije osobe od 65 godina starosti trebaju potvrdu da ne žive sa decom, da nemaju na sebe stan ili imovinu da bi mogli ostvariti pravo na materijalnu pomoć ili pomoć u kući ako su sa većim stepenom invaliditeta. Pomoć za decu bez roditeljskog staranja može biti smeštaj u ustanovu za socijalno staranje ili u hraniteljsku porodicu uz odgovarajuću novčanu nadoknadu. KONTAKTI: Centar za socijalni rad Ul. IV proleterske 18, Podgorica Tel: +382 20 / 230-570 ; 067 / 449 - 133 [email protected] Područne službe : Cetinje 041 231 890 Ulcinj 030 412 205 Žabljak Bijelo Polje 052 361 327 050 432 024 29 Plav 051 255 075 Kolašin 020 865 645 Pljevlja 052 301 264 Mojkovac 050 472 101 Danilovgrad 020 812 584 Bar 030 303 492 Dečji dom „Mladost“ Bijela Tel; 031 671 042 [email protected] VII. ZAPOŠLJAVANJE 1. Stanje na tržištu rada Osnovna uloga Zavoda za zapošljavanje Crne Gore jeste kvalitetno posredovanje između nezaposlenih i poslodavaca/ki, koja se uspešno realizuje zahvaljujući službi za rad sa nezaposlenim, kao i službi za rad sa poslodavcima/kama. Biro rada Podgorica je jedan od sedam biroa, koji deluju u okviru Zavoda za zapošljavanje Crne Gore. Biro rada Podgorica sa opštinama Cetinje, Kolašin i Danilovgrad, koje mu organizaciono pripadaju, pokriva trećinu teritorije u odnosu na ukupnu površinu Crne Gore. Služba za rad sa nezaposlenim licima je prostor u kom se dobijaju informacije, koristi internet, besplatno postavlja lična prezentacija, kako onih koji/e posao traže, tako i onih koji/e posao nude, dobijaju brošure, izdaju potvrde, uverenja... Nezaposlena lica imaju svog/ju savetnika/cu za zapošljavanje, koji ih informiše, savetuje, motiviše, uključuje u programe, radi sticanja novih znanja i veština, posreduje pri njihovom zapošljavanju... Savetnik/ca za zapošljavanje nezaposlena lica prati od momenta prijave na evidenciju nezaposlenih do njihovog zaposlenja. U cilju povećanja zaposlenosti nezaposlenih, organizuju se besplatne obuke za zanimanja, koja su tržena na tržištu rada, na osnovu kojih se nezaposlenima pruža mogućnost da se stručno osposobe, prekvalifikuju ili dokvalifikuju. Zahvaljujući kursevima, koji se takođe besplatno organizuju, nezaposleni/e mogu steći sve traženija znanja iz oblasti informatike, kao i znanja stranih jezika. Nezaposlenima koji/e nemaju radnog iskustva u stečenom zanimanju Zavod za zapošljavanje omogućava učešće u finansiranju pripravničkog staža. U okviru Biroa rada Podgorica deluje centar za obuku: građevinska zanimanja, informatičko opismenjavanje. CIPS (Centar za informisanje i profesionalno savetovanje) obezbeđuje kvalitetnu vezu između obrazovanja i zapošljavanja. CIPS predstavlja kvalitetan servis sa informacijama i savetima iz oblasti profesionalne orentacije, namenjen nezaposlenim, zaposlenim, učenicima, studentima/kinjama, poslodavcima/kama, jednom rečju svim građanima/kama. 30 Služba za rad sa poslodavcima/kama uz kvalitetnu posredničku ulogu zaposlenih u Zavodu za zapošljavanje na jednom mestu je omogućen susret nezaposlenih i poslodavaca/ki. Biro rada poslodavcima/kama nudi: Besplatno oglašavanje slobodnih radnih mesta u dnevnim novinama, Kvalitetnu i raznovrsnu ponudu radne snage, Stručan i efikasan odabir odgovarajućeg kadra putem predselekcija, selekcija i intervijua, Mogućnost korišćenja prostorija za selekcije i individualne intervjue, Kvalivetnu bazu CV-ja ljudi koji su u radnom odnosu, a žele promenu zaposlenja, Pravne savete i informacije o mogućnostima korišćenja poreskih olakšica su finansiranje i subvencijoniranja pri zapošljavanju radne snage, Stimulisanje razdvoja preduzetništva kroz kreditnu podršku. Zapošljavanje teže i teško zapošljivih realizuje se kroz javne radove. Posebna pažnja posvećuje se zapošljavanju lica s invaliditetom. Preko Zavoda se mogu proveriti načini vrlo povoljnih uslova osiguranja za poljoprivrednike/ca.Nezaposlenima koji/e imaju dobru preduzetničku ideju, Biro rada Podgorica pomaže dodelom kreditnih sredstava, po povoljnim uslovima, kako bi otpočeli/e sopstveni biznis. Uloga savetodavne službe je da nezaposlene blagovremeno informiše, da ih nauči kako se posao traži, na koji način da se predstave poslodavcu/ki, kako da napišu CV, da ih uključi u programe pripreme za zaposlenje i posreduje u njihovom zapošljavanju. Biro rada Podgorica vodi evidenciju zaposlenih lica koja traže promenu zaposlenja, što dodatno omogućava da poslodavci/ke zadovolje svoje potrebe. Zavod za zapošljavanje Crne Gore aktivno učestvuje u razvoju turizma u Crnoj Gori, kako u primorskom tako i u kontinentalnom delu, školujući i edukujući buduće turističke kadrove, a sve u cilju unapređenja turističkog potencijala Crne Gore. Sem Zavoda, u Crnoj Gori postoje i privatne berze rada; Career ways, Montenegro berza i Nex berza koje rade na sličnim principima. Migracioni servisni centri postoje u Birou rada Podgorica (broj telefona: 020 406 800), u Birou rada u Baru (030 311 463), Birou rada u Herceg Novom (031 350 590) i Birou rada u Beranama (051 233 332). Migracioni servisni centri (MSC) pruziju sve potrebne informacije domaćim državljanima/kama koji/e žele da odu u inostranstvo, u zemlje Evropske Unije, Švajcarsku, Sjedinjene Američke države, Kanadu, Novi Zeland i Australiju, radi zaposlenja ili školovanja. Informacije su vezane za vizni režim, uslove zapošljavanja I života, studiranja u inostranstvu kao i programe za reintegraciju povratnika/ca u Crnu Goru. Univerzitetski centar za razvoj karijere pruža odgovore na pitanja u vezi sa obrazovanjem, profesionalnim usavršavanjem i traženjem posla. Predstavlja zajednički projekat Univerziteta Crne Gore, Zavoda za zapošljavanje Crne Gore, Kancelarije za mlade i nvo „Forum MNE“.Smešten je u zgradi Rektorata u Podgorici. 31 KONTAKTI: Zavod za zapošljavanje Crne Gore Bulevar revolucije 3, Podgorica Tel/fax: 020 406 800 www.zzzcg.org BIRO RADA BAR Kancelarija Ulcinj Kancelarija Budva BIRO RADA BERANE Kancelarija Rožaje Kancelarija Plav Kancelarija Andrijevica 030 313 082 030 412 213 033 402 556/557 051 234 508 051 271 343 051 255 061 051 230 660 BIRO RADA BIJELO POLJE Kancelarija Mojkovac 050 432 290/ 431 622 050 470 051 BIRO RADA HERCEG NOVI Kancelarija Kotor Kancelarija Tivat 031 324 059, 323 711 032 325 732 032 674 585 BIRO RADA NIKŠIĆ Kancelarija Plužine Kancelarija Šavnik 040 212 290 040 271 295 040 266 400 BIRO RADA PLJEVLJA Kancelarija Žabljak 052 356 742 052 360 030 BIRO RADA PODGORICA Kancelarija Cetinje Kancelarija Danilovgrad Kancelarija Kolašin 020 406 800 041 236 064 020 812 672 020 860 030 MIGRACIONI SERVISNI CENTAR PODGORICA Novaka Miloseva br. 6 Biro rada Podgorica Tel: 020 406 800 Montenegroberza a.d. Moskovska 77, Podgorica Tel; 020 229 710 32 VIP Broker Bulevar Džordža Vašingtona bb ( zgrada Normal Company - kod Hrama ) 81000 Podgorica, Crna Gora Tel: +382 (0) 20 229 500 +382 (0) 20 229 502 XIII. POMOĆ PRI REINTEGRACIJI I REKONSTRUKCIJI Pomoć povratnicima zavisi od slučaja do slučaja, ali po završetku ličnih dokumenata, pomoć se može dobiti od Centra za socijalno staranje, Zavoda za zapošljavanje (pomoć pri pronalaženju posla, prekvalifikacije, besplatni kursevi, krediti za samozapošljavanje) i pojedine NVO koje pružaju pomoć ženama žrtvama porodičnog nasilja i njihovoj deci (Sigurna ženska kuća) samohranim majkama (Dom nade), i žrtvama i potencijalnim žrtvama trgovine ljudima (Crnogorski ženski lobi). KONTAKTI NVO „Sigurna ženska kuća“ ul. Ulica Ivana Crnojevića br.89 Tel; 020 232 352 [email protected] www.szk.me NVO “Dom nade” Stefana Mitrova Ljubiše 7, Podgorica Tel: 020 646 091 [email protected] NVO ”Crnogorski ženski lobi” Podgorica 116 666 069 058 147 [email protected] OMBUDSMAN Ombudsman (zaštitnik ljudskih prava i sloboda u Crnoj Gori) je dužan da štiti ljudska prava i slobode zajemčene Ustavom ili ratifikovanim međunarodnim ugovorima i dokumentima kada su ona povređena od strane javnih službi. Ombudsman i njegov zamenik/ca ne smeju biti članovi/ce političkih stranaka. Ombudsman može sam pokrenuti postupak ukoliko smatra da postoji kršenje ljudskih prava.Svako ko smatra da su mu povređena ljudska prava i slobode, može se obratiti za pomoć pismenom pritužbom. . U slučaju da su prava deteta povređena, roditelj ima pravo to prijaviti Ombudsmanu. Pritužba mora da sadrži naziv javne institucije na čiji se rad odnosi, opis povrede ljudskih prava, činjenice i dokaze koji je potkrepljuju, kao i podatke koja su pravna sredstva iskorišćena. U pritužbi podnosilac mora navesti svoje ime i adresu kao i da li želi da se njegovo ime otkrije.Ako pritužba ne sadrži sve potrebne podatke ili je nerazumljiva, Zaštitnik/ca može od podnosioca/teljke zatražiti da je u određenom roku dopuni. 33 Pritužba se podnosi najkasnije godinu dana od povrede ljudskih prava. Ombudsman ima pravo da bez najave pregleda prostorije u zatvorima i drugim mestima gde se nalaze lica lišena slobode. On ima pravo da sa njima razgovara bez prisustva službenih lica, kao i sa drugim licima koja mogu pružiti informacije o datom pitanju Osobe koje su lišene slobode imaju pravo da mu podnesu pritužbu u zapečaćenoj koverti, a ona se neotvorena prosleđuje ombudsmanu. KONTAKTI: Ombudsman: Svetlane Kane Radević 3/2, Podgorica Tel: 020 225 395 E-mail: [email protected] www.ombudsman.co.me IX. RANJIVE GRUPE Osobe starije od 65 godina starosti, koje žive same (odvojeno od dece), mogu uz određene uslove (videti deo o socijalnom staranju) dobiti manju finansijsku nadoknadu ili pomoć u kući (projekat Centra za socijalno staranje). Mlade žene i majke koje dolaze same i neće ili nisu u mogućnosti da se vrate u svoje porodice, mogu nakon regulisanja dokumenata da dobiju neku pomoć od Centra za socijalno staranje i da se prijave na Biro rada (preko kog će imati zdravstveno osiguranje po prijavi), i da vide koje su im mogućnosti za zaposlenje. Ako nemaju smeštaj i materijalno su ugrožene, mogu da se obrate nevladinim organizacijama (Crnogorski ženski lobi, Sigurna ženska kuća, Dom nade i sl.) radi dogovora o načinu na koji te NVO mogu da im pomognu. Na žalost, osobe sa mentalnim poremećajima su upućene na porodicu ili se smeštaju ( u zavisnosti od stepena poremećaja) u za to predviđene institucije. Od manjinskih grupa treba spomenuti romsku populaciju, koja po regulisanju dokumenata prvo treba da se obrati za pomoć Centru za socijalno staranje, Zavodu za zapošljavanje (Biro rada), a onda i nevladinim organizacijama kje se bave problemima romske populacije.UNHCR takođe vodi računa o poštovanju prava izbeglih i raseljenih lica i pružanju raznih vrsta pomoći (pravne, materijalne...). KONTAKTI: Ministaratvo za ljudska i manjinska prava Rimski trg b.b. Tel, 020 482 129 [email protected] , [email protected] www.mmp.gov.me/ministarstvo UNHCR 34 UN Eco Building Stanka Dragojevića bb 81000 Podgorica, Montenegro Tel: +382 20 447 423 Fax: +382 20 447 435 e-mail: [email protected] Udruženje Roma Crne Gore Vrela Ribnička 4, Podgorica Tel: 063 210 081 [email protected] Centar za reintegraciju raseljenih lica „Dom“ Ul.29.novembra 10, Berane Tel: 051 57 426 X. LISTA MEĐUNARODNIH I NEVLADINIH ORGANIZACIJA: IOM UN Eco Building Stanka Dragojevića bb 81000 Podgorica, Montenegro Tel: 020 447 412 UNDP UN Eco Building Stanka Dragojevića bb 81000 Podgorica, Montenegro Tel. +382 20 447 442 [email protected] UNICEF UN Eco Building Stanka Dragojevića bb 81000 Podgorica, Montenegro Tel: +382 20 447 478 [email protected] WUS Austria Rektorat Univerziteta Crne Gore Cetinjska 2, 81 000 Podgorica Phone: + 382 / 20 - 414 268 Email: [email protected] SOS Podgorica 020 232 254 Email: [email protected] SOS Plav 052 51 292 SOS Bar 030 314 300 SOS Plav 052 51 292 SOS Bar 030 314 300 SOS Ulcinj 030 411 700 35 067 501 950 SOS Rožaje 069 644 673 SOS Bijelo Polje 050 433 660 069 603 198 SOS Nikšić 040 213 086 / 068 024 086 www.sosnk.org NVO “Centar za ženska prava” Bokeška 20, Podgorica 020 664 193 [email protected] SOS lin. za žrtve trgovine ljudima 020/656-166, 020/232-232 SOS linija – HIV/AIDS-a i polno prenosive bolesti 020/215-245 i 215-246 36