sadržaj - Nova iransko-islamska civilizacija

Transcription

sadržaj - Nova iransko-islamska civilizacija
53/54
SADRŽAJ
2
Reč urednika
KULTURA I DRUŠTVO
5
Skup „Islamska revolucija u Iranu
kroz ličnost i delo imama Homeinija“
20 Protestno pismo
23 Iransko računanje vremena
Asgar Bahrami
FILOZOFIJA I GNOZA
28 Produbljena svežina islamskog
verozakona
dr Seid Halilović
31 Osvrt na uverenja, ideologiju i
LIČNOST I DELO
više ciljeve imama Homeinija
IMAMA HOMEINIJA
Hamid Ansari
KNJIŽEVNOST
40 Samospoznaja uz Gospodina iz Širaza
Timur Barhon Simuri
46 Poezija: Tri Rumijeva gazela
49 Čistota
Mahdi A. Jazdi
UMETNOST
56 Iranski bazari
Husein Sultanzade
64 Sufizam i muzika
Ana Stjelja
70 Uspeh srpskog pozorišta u Teheranu
HAFEZOVO
Intervju M. Atebbaija sa M. Benkom
PREDSKAZANJE
VERSKE TEME
73 Čudesni Kur’an
Geri Miler
93 Rođenje imama Huseina
šejh Abas ibn Muhamed Reza Komi
S ČITAOCIMA
99 Kurs persijskog jezika u Teheranu
Ivana Gvozdenović
NOVA IZDANJA
103 Pripovest o buđenju
Hamid Ansari
104 Persijske bajke
IRANSKI BAZARI
Mahdi Azar Jazdi
AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI
105 53. Međunarodni beogradski sajam knjiga
109 Kurs persijskog jezika
110 Promocija knjige „3.000 godina
računanja vremena u Iranu“
111 Delegacija iz Irana u Patrijaršijskom dvoru
113 Promocija časopisa „Nur“ u Valjevu
115 „Persijske bajke“ na festivalu
„Pozorište Zvezdarište“
117 Studenti sa odseka za pozorište i film
iz Teherana u Beogradu
BEOGRADSKI
117 Delegacija vojvođanskih muslimana u
SAJAM KNJIGA
Iranu
ČASOPIS ZA KULTURU I
ISLAMSKE TEME
Vol. 17 ● Nº 53/54
GODINA 2008.
UDC 008+297 ISSN 1450-555X
www.nur.org.yu
Glavni i odgovorni urednik
Mehrdad Agahi
Urednik
Aleksandar Dragović
[email protected]
Lektura i korektura
Mirjana Abdoli
Dizajn i likovna oprema
Aleksandar Dragović
Časopis izlazi tromesečno
u izdanju Kulturnog centra
Islamske Republike Irana.
Mišljenja i gledišta izneta
u objavljenim člancima
ovog časopisa ne moraju
da predstavljaju gledišta
Kulturnog centra
Islamske Republike Irana.
Objavljivanje članaka i
ilustracija dozvoljeno je sa
obaveznim navođenjem
izvora. NUR toplo dočekuje
mišljenja i gledišta svojih
čitalaca.
Adresa redakcije
Časopis NUR
Poštanski fah 431
11001 Beograd, Srbija
Tel: 011/2660-386
011/367-2564
Fax: 011/2666-980
E-mail: [email protected]
U ime Boga, Milostivog, Samilosnog
Reč urednika
Novi broj časopisa Nur, kao i obično, sledi dugogodišnji
koncept u predstavljanju brojnih aspekata iranske kul­
ture srpskoj čitalačkoj javnosti. Za ovaj broj, odabrali
smo sledeće teme:
U bloku Kultura i društvo, donosimo izlaganja sa skupa
Islamska revolucija u Iranu kroz ličnost i delo imama Home­
inija koji je, povodom obeležavanja devetnaeste godi­
šnjice od smrti imama Homeinija, održan na Geoeko­
nomskom fakultetu „Megatrend” Univerziteta, u junu
ove godine. Reformistički pokreti u Iranu: kontinuitet i ra­
zlike u Islamskoj revoluciji naziv je izlaganja Mohamada
Reze Džavadi Jeganea, asistenta na Odseku za sociolo­
giju Univerziteta u Teheranu; doc. dr Nataša Stanojević
je govorila na temu Ekonomska dimenzija Islamske revo­
lucije, a diplomata i publicista Oliver Potežica o Islamskoj
revoluciji. Sledi Protestno pismo koje su muslimanski in­
telektualci, studenti, umetnici, naučnici i elitni radnici
uputili Evropskoj uniji usled klevetničkog stava prema
Božijem poslaniku Muhamedu (s.a.v.s.), vređanja islama
i širenja mržnje prema islamskim vrednostima. Prilog
Iransko računanje vremena i njegova evolucija, autora As­
gara Bahramija, u prevodu Dejana Spasojevića, govo­ri o
preciznom računanju vremena, koje je, još u davnim vre­
menima, u Iranu bilo zasnovano na naučnim osnovama.
U bloku Filozofija i gnoza donosimo dva priloga: prvi
je Produbljena svežina islamskog verozakona, dr Seida Hali­
lovića iz prolegomene knjige “Bitak i pad: antropologija
u islamu“, i Osvrt na uverenja, ideologiju i više ciljeve ima­
ma Homeinija, Hamida Ansarija.
U odeljku Književnost donosimo prilog Samospoznaja
uz Gospodina iz Širaza, autora Timur Barhon Simurija, o
predskazivanju uz pomoć Hafezove poezije, koje se,
kao običaj, zadržalo do današnjih vremena u mnogim
iranskim porodicama, ne samo kao izraz slavljenja ovog
velikog pesnika i prepuštanja vođstvu njegovih stihova,
već i kao jedan od uzvišenih i mističnih modela uspo­
stavljanja odnosa sa onostranim i traženja pomoći od
Boga posredovanjem čistih i mudrih osoba, u cilju otkri­
vanja istine i otklanjanja briga iz života. Slede Tri Ru­
mijeva gazela, u prevodu Đorđa Ivanovića, i Tri priče Ma­
hdi Azar Jazdija.
Tematski blok Umetnost otvara prilog Iranski bazari, Hu­
seina Sultanzadea, u kome su izneti društveni kontekst
i istorijat bazara od epohe Medejaca do islamskog raz­
doblja. U prilogu Sufizam i muzika Ana Stjelja piše o mu­
zici kao izrazu mističkog zanosa. Nakon ponovljenog
uspeha srpskog pozorišta u Teheranu, prenosimo inter­
vju Miroslava Benke koji je, tokom gostovanja sa svojom
pozorišnom trupom u Iranu tokom leta, reditelj dao iran­
skim medijima.
U odeljku Verske teme donosimo dva priloga: prvi je
Čudesni Kur’an, Geri Milera, a drugi pod nazivom Rođe­
nje imama Huseina – suština i značaj pobune imama Huseina
za opstanak islama, poglavlje iz knjige Kerbela, zemlja tuge
i bola, šejha Abas ibn Muhamed Reza Komija.
O svom iskustvu tokom tronedeljnog kursa persijskog
jezika u Teheranu piše polaznica Ivana Gvozdenović u
odeljku S čitaocima.
U Novim izdanjima prelistavamo najnovije iz izdava­
štva Kulturnog centra Irana, o čijim drugim aktivnosti­
ma, takođe, možete čitati i u bloku Aktivnosti.
ČASOPIS ZA KULTURU I
ISLAMSKE TEME
Vol. 17 ● Nº 53/54
GODINA 2008.
UDC 008+297 ISSN 1450-555X
www.nur.org.yu
KULTURA I DRUŠTVO
Skup „Islamska revolucija u Iranu kroz
ličnost i delo imama Homeinija”
Geoekonomski fakultet Univerziteta „Megatrend”,
4. juni 2008.
P
ovodom obeležavanja devetnaeste go­
dišnjice od smrti imama Homeinija,
Geoekonomski fakultet Univerziteta „Me­
gatrend” i Kulturni centar Irana u Beogra­
du organizovali su skup posvećen liku i
delu imama Homeinija, osnivača Islam­
ske Republike Irana. Prisutne je u ime do­
maćina pozdravila dr Biljana Stojanović,
prodekan za nastavu Geoekonomskog fa­
kulteta Univerziteta Megatrend. Ona se
zahvalila na saradnji u organizaciji skupa
direktoru Iranskog kulturnog centra, g.
Agahiju, i doc. dr Nataši Stanojević. Na­
kon što je pozdravila prisutne i najavila
izlagače, prodekanka Stojanović je dala
reč iranskom ambasadoru u Beogradu, Nje­
govoj ekselenciji sejjed Morteza Mirhejda­
Njegova ekselencija sejjed Morteza Mirhejdari,
ambasador I.R. Irana u Beogradu
riju. Pozdravivši prisutne i zahvalivši se
osoblju Univer­ziteta Megatrend na trudu
i zalaganju u organizaciji ovog skupa, Mir­
hejdari je iz­razio nadu da će ovaj skup po­
služiti kao dobra osnova za produbljiva­
nje odnosa i dijaloga između dva naroda.
„Glavni zadatak leži na današnjim iz­
lagačima – dr Mohamad Reza Džavadiju,
mr Oliveru Potežici i dr Nataši Stanoje­
vić... Iran poseduje veoma bogatu istoriju.
Go­spodin Potežica veoma dobro poznaje
na­šu istoriju i predlažem da čujete njego­
va objašnjenja o našoj istoriji, a njegova
prednost je u tome što je u Iranu živeo u
burnim godinama, i raspolaže mnogo do­
brim informacijama.
Tokom 2500 godina svoje istorije, Iran
je bio suočen sa velikim teškoćama: na­
metnut nam je veliki broj ratova, tokom
kojih smo pretrpeli velika razaranja, i ono
što je važno da znate je da se 11. februara
1979. u našoj zemlji dogodio važan doga­
đaj. Posredstvom sposobnog vođe, čoveka
koji je, prema svedočenju istorije, govorio
ono što je govorilo 90 odsto iranskog stanov­
ništva, izvukao je pouku o svemu onome
što se dešavalo tokom 2500 godina, brane­
ći jedno veliko i važno geslo: a to je politika nesvrstavanja – ‘ni Istok ni Zapad’. Šta
to znači? Da ćemo sigurno imati od­nose i
sa istočnim i sa zapadnim blokom, ali na
osnovu principa uzajamnog pošto­vanja, po­
štovanja političkih, kulturnih, ekonomskih
i društvenih normi. Vratio je iranskom na­
rodu njegov identitet, i to da sam može da
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
5
Učesnici skupa „Islamska revolucija u Iranu kroz ličnost i delo imama Homeinija“
na Geoekonomskom fakultetu Univerziteta „Megatrend“ u Beogradu
odlučuje o svojoj sudbini. Većina vas koji
ste ovde, i veliki broj ljudi u Srbiji sa ko­
jima imam kontakte, voleli bi da znaju šta
se to dešavalo u Iranu. O sve­mu što se
desi u Iranu, mi sami odluču­jemo. Pošto
istočni blok više ne postoji, odlučno se
protivimo postojanju samo je­dnog centra
moći u svetu. To je bila osno­va razmišljanja
imama Homeinija. On je govorio o slobodi
nemajući na umu samo slobodu iranskog
naroda, i bio je uveren da ljudi moraju sa­
mi da uzmu sudbinu u svoje ruke. O tome
se može govoriti veo­ma dugo i na pose­
bnim skupovima, a ja ne bih uzimao vre­
me naših uvaženih pre­davača. Još jednom
vam se zahvaljujem na pažnji.”
Reformistički pokreti u Iranu:
kontinuitet i razlike u Islamskoj revoluciji
Mohamad Reza Džavadi Jegane
asistent na Odseku za sociologiju Univerziteta u Teheranu
P
re dolaska modernizma, Iran je bio
država sa svim specifičnostima jedne
istočnjačke monarhije. Kako objašnjava
Džon Furan, u protekla četiri veka, Iran je
bio jedna od četiri vodeće svetske sile.
Iranci se uključuju u modernizam na po­
četku 19. veka. Nakon ruske vojne inter­
vencije‚ modernizacija postaje najvažnije
6
pitanje i ključni činilac u tumačenju veli­
kih istorijskih događaja u ovoj zemlji.
Poraz u ratovima sa Rusijom stvorio je
potrebu za uključivanje Irana u proces mo­
dernizacije. Persijski prestolonaslednik i
feldmaršal iz dinastije Kadžar, Abas Mir­
za, a posle njega i nekoliko velikih vezira
i premijera (Kaem Maqam Farahani, Amir
KULTURA I DRUŠTVO
Kabir, Mirza Husein han Sepah Salar), a
na kraći period i Naserudin šah, preduzeli
su određene mere u cilju modernizovanja
zemlje i uvođenje savremenih institucija.
Ove mere nise dale neki značajniji rezul­
tat, a njihov veći uspeh bio je onemogućen
prvenstveno zbog pomanjkanja spremno­
sti u uticajnim društvenim krugovima (kao
što su sveštenstvo, dvor i trgovci), koji su,
svako na svoj način, ubirali korist iz posto­
jećeg stanja. Uspeh je dodatno onemogu­
ćen i zbog verski utemeljenih antagonizama
i neslaganja, odnosno otvorenog protiv­
ljenja zvanične religije određenim stavovi­
ma, postupcima i tendencijama prisutnim
u procesu modernizacije, kao i zbog ru­
skog odnosno britanskog, protivljenja da
Iran zakorači na stazu modernizma.
Drugu faza iranskih težnji da krene pu­
tem modernizma, koja počinje nakon neu­
speha reformskih mera u kadžarskoj epohi
i koju karakteriše težnja određenog broja
intelektualaca i sveštenika (među kojima
su najistaknutiji Mirza Malkom han i sej­
jed Džemaludin Asadabadi) za podizanje
opšte svesti i široke informisanosti dovodi
do pobede konstitucionalističkog pokreta
1909. godine. Osnovni zahtevi konstitucio­
nalista bili su: uspostavljanje ustavne mo­
narhije, odvajanje institucija monarhije od
vlasti i funkcionisanje zakona. Jedan pam­
flet izdat pre konstutucionalističke revo­
lucije nosio je naslov „jedna reč” čime se
iskazivalo gledište kako je spas Irana (sa­
držan) u jednoj reči, a ta reč je bila zakon
(ustav). Njegov autor, Mirza Jusef han Mo­
stašar ad-Doule, nastojao je da protumači
francuski ustav trudeći se da pokaže kako
u njemu ne postoje nikakve protivrečnosti
sa islamom. Hteo je da ubedi sveštenstvo
i obične ljude da modernizam nije suprot­
stavljen islamu, već nasuprot – sve ono o
čemu govori modernizam jeste upravo
ono o čemu je govorio sam Poslanik isla­
ma i što je objavljeno u Svetoj knjizi, Ku­
r'anu.
Nakon trijumfa konstitucionalističke re­
volucije i tokom sastavljanja ustava dolazi
do razilaženja, pa tako medeni mesec re­
volucionara biva veoma kratak. Kamen
spoticanja i ključni spor javlja se među
pristalicama dva tabora – modernistima i
zagovornicima verskog zakona, šerijata.
Pristalice modernizma su naginjali opo­
našanju principa svojstvenih zapadnoj ci­
vilizaciji i u pisanju ustava se oslanjali na
evropske zemlje, bez obzira na stepen nje­
gove usaglašenosti odnosno suprotstavlje­
nosti šerijatu. Pristalice šerijata, s druge
strane, težili su usaglašavanju ovih zako­
na sa islamskim učenjima, verujući da tre­
ba odbaciti zakone koji su suprostavljeni
šerijatu. Protivrečnosti i suparništvo koja
su usledila poništila su sav trud one grupe
intelektualaca koji su težili modernizmu
koji nije protivrečan veri kao takvoj (ili su
prećutno prelazili preko njihove protiv­
rečnosti), i u narednim decenijama, ideja
reformističkih, na islamu utemeljenih po­
kreta, stavljena je po strani.
Iako su u periodu pre konstituciona­
lističke revolucije delovale ličnosti kao što
su Ahund Zade ili Talbuf, koji su smatrali
da, po pitanju protivrečnosti između še­
rijata i modernizma, prvenstvo treba dati
modernizmu i odreći se svih onih verskih
elemenata koji su nespojivi sa moderni­
zmom. Ovo gledište, zbog utemeljenosti
vere u iranskom društvu i društvene i po­
litičke snage sveštenstva, nikada nije ste­
klo neki veći uspeh. Ipak, u narednom
periodu javlja se jedna grupa modernista,
u formi demokratske partije, koja se za­
laže da se kroz postepenu reformu nekih
verskih propisa, nespojivih sa razvojem,
prokrči put modernizmu. Program demo­
krata radi „upućivanja zemlje putem ka­
ravana ljudskog napretka” sastojao se iz
sledećih tačaka: (Abrahamian, 131: 1377):
borba protiv stranog kapitalizma i unutra­
šnjeg feudalizma; formiranje snažne na­
cionalne skupštine; odlaganje osnivanja
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
7
Mohamad Reza Džavadi Jegane
asistent na Odseku za sociologiju
Univerziteta u Teheranu
senata; davanja prava glasa svima; raspi­
sivanja slobodnih izbora; ravnopravnosti
svih građana bez obzira na versku i na­
cionalnu pripadnost; odvajanje vere od
politike; poveravanje institucije zadužbi­
narstva državi u cilju opšte koristi; bes­
platno obrazovanje za sve sa posebnim
naglaskom na obrazovanje žena; dvogo­
dišnji vojni rok; ukidanje svih povlastica
strancima; industralizacija; stvaranje ne­
zavisnog i naprednog poreskog sistema;
ograničavanje radnog vremena na manje
od deset sati; zabrana zaspošljavanja dece
i maloletnih lica i raspodela zemlje onima
koji je obrađuju.
Oštre suprotnosti i neslaganja između
revolucionara i rusko-engleski planovi da
podele Iran, doveli su Iran, na početku 20.
veka, na ivicu raspada. Pobeda Oktobarske
revolucije u Rusiji i otkriće nafte u Iranu,
otvorili su vrata za britanski uticaj i po­
vlačenja Rusije. Iran izlazi iz marginalnog
položaja i postaje značajan za Veliku Bri­
taniju. Stabilnost i bezbednost Irana na­
laze se na dnevnom redu Engleske, a u
jeku sukoba tokom 1921. godine Reza han,
8
oficir i komandant per­
sijske kozačke bri­gade,
izvodi državni udar i po­
stepeno uz direktnu i in­
direktnu pomoć Britanije,
pr­vo postaje vojni mini­
star, zatim premijer, da
bi se, najzad proglasio za
vrhovnog vladara – pa­
dešaha.
Zbog političke podrške
koju je dobijao iz inostran­
stva i svog de­s potskog
kara­ktera prois­teklog iz
njegovog vojni­čkog men­
taliteta, Reza han nije bio poželjna opcija
za revolucionare. On je skupštinu prei­
načio u naredbodavnu i marionetsku, a sa
političkim neistomišljenicima se obraču­
navao progonima, hapšenjima a po­nekad
i brutalnim ubistvima. Osim toga, njegov
skorojevićki karakter i pohlepa za zgrta­
njem bogatstva nelegalnim putem i za­
strašivanjem zemljoposednika, učinili su
ga prezrenijim od bilo kojeg drugog vla­
dara. U svakom slučaju, njegova sposo­
bnost da stvori bezbednost i osnovne pre­
duslove za razvoj, kao i opšta težnja
iranskog društva za promenama, navela
je većinu intelektualaca i birokrata da za­
ključe kako sa Reza hanom treba sarađi­
vati i slediti ga na putu modernizacije. I
pored njegovog lokalnog despotizma i
neumerene privrženosti strancima, ostale
mere Reze hana bile su upravo onakve
kakve su modernisti želeli.
U ovom periodu religija se posmatra
kao ključni faktor zaostalosti, naglašeno
je oponašanje Zapada i ukidanje nekih as­
pekata vere koji nisu u skladu sa mo­
dernizmom. Reza han uvodi niz mera od
KULTURA I DRUŠTVO
kojih su najznačajnije zabrana nošenja ve­
la, protivljenje održavanju verskih rituala
oplakivanja i žaljenja (u znak sećanja na
mučeništvo šiitskih verskih velikodostoj­
nika), ukidanje moći sveštenstva u sudo­
vima, zadužbinama i verskim školama,
stvaranje uslova za obrazovanje žena i dru­
ga ograničavanja institucija sveštenstva.
Reza han je, takođe, doneo niz drugih
reformskih mera koje su obuhvatile eko­
nomiju, civilno društvo i kulturu: od
osnivanja univerziteta i slanja iranskih
studenata na studije u inostranstvo, preko
izgradnje hiljade kilometara železničkih i
auto-puteva, industrijskih postrojenja i fa­
brika do stvaranja efikasnog birokratskog
aparata i utemeljenja bezbednosti zahva­
ljujući kojima je iransko društvo u toku
njegove dvadesetogodišnje vladavine pri­
lično izmenjeno. Po rečima Katuzijana,
Reza han je izveo i uradio sve ono što su
raniji reformatori želeli i hteli, a nisu mo­
gli da urade.
Međutim, mere koje je sproveo Reze
han kod većeg dela iranskog društva na­
išle su na otpor. Nezadovoljstvo merama
javilo se među sveštenstvom, trgovcima i
ljudima sa bazara, studentima i intelektu­
alcima, radnicima i verskim i nacionalnim
manjinama. Po rečima Abrahamijana: „Da
Reza han, usled okupacije Irana od strane
saveznika, nije zbačen sa vlasti, bio bi od­
stranjen u državnom puču ili u nemirima
i unutrašnjoj pobuni”.
Pad Reze hana označio je nesupešni
kraj drugog perioda iranskih nastojanja za
modernizacijom, perioda koji je karakte­
rističan po vraćanju drevnim vrednostima,
naglašavanju preislamske prošlosti Irana
i ograničavanju uticaja religije na društvo.
U sledećem periodu, tokom narednih
desetak godina, u iranskom društvu preo­
vladava komunistički diskurs, koji iz dva
razloga veoma brzo nailazi na krah: kao
prvo, antireligiozni, komunistički činioci
nisu mogli da pronađu pogodno tlo za
delovanje u jednom suštinski religioznom
društvu kakvo je iransko, i iz tog razloga,
u Iranu nikada nije osnovana komunistička
partija, već su za nju korišćena druga ime­
na. Drugo, imperijalistički karakter so­
vjetske revolucije i pohlepa za iranskom
naftom na severu zemlje, potakli su iran­
ske antipatije i gnušanje prema sovjetskom
komunističkom sistemu.
Početkom 1330/1960. godine, kao po­
sledica ranijih neuspeha javlja se novi
trend i diskurs koji, za razliku od prvog,
uzroke zaostalosti ne vidi u neupehu vla­
dara, niti, poput drugog to isto vidi u re­
ligiji; suština ovog novog trenda je u
naglašavanju kolonijalizma kao glavnog
uzroka zaostalosti i naporima stranih sila
da Iran ostane nazadan. Na početku, ovaj
diskurs se uobličio kroz pokret za naci­
onalizaciju iranske naftne industrije, bez
oslanjanja na religiju. Postepeno, počeo je
da se približava tradicionalizmu i religiji,
da bi u govorima imama Homeinija, kao
glavni put za izbavljenja i razvoj Irana,
bio označen put vraćanja islamu i verskim
učenjima.
Islamska revolucija je na neki način
predstavljala dovršetak dva suštinska po­
kreta Iranaca u 20. veku: konstitucionali­
stičkog i pokreta za nacionalizaciju naftne
industrije, od kojih se prvi fokusirao na
ostvarivanje političkih sloboda i ukidanje
lokalnog despotizma, dok je drugi insi­
stirao na političkoj nezavisnosti, a protiv
zavisnosti vladara od stranih sila. Zbog
neuspeha oba ova pokreta, sada su ova
dva faktora predstavljala dve najvažnije
prepreke za stizanja do razvoja, i zbog
toga je glavna krilatica u jeku Islamske
revolucije glasila „nezavisnost i sloboda”,
koji je svoju realizaciju, uz vođstvo imama
Homeinija, pronašla u Islamskoj Repu­
blici.
Imam Homeini je sam bio svedok je­
dnovekovnog nastojanja iranskog naroda,
a s druge strane, stavljanjem na najviši ni­
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
9
vo institucije sveštenstva, on je u svom
govoru naglašavao da ne treba ponavljati
greške iz prošlosti, pa je zato razvoj video
kao nezavisnost od stranih sila zajedno sa
političkim slobodama i takve svoje ideje
je promovisao kroz islamske verske te­
kstove.
Diskurs imama Homeinija bio je uspe­
šan spoj ovih elemenata zbog čega je ve­
oma brzo naišao na dobar prijem kod
Iranaca. Iako je Islamska revolucija u Ira­
nu bila nastavak društvenih pokreta Ira­
naca u poslednja dva stoleća, kao što je
jedino i logično, ipak, njegov diskurs i tu­
mačenje sačinjeni od ovih principa, bili su
jedinstveni, i on je neprestano insistirao
na izvornosti tog tumačenja kako bi spre­
čio njegovu devijaciju.
U istom periodu, u iranskom društvu
su se profirirali i drugi stavovi i pogledi
koji su bili upereni protiv pahlavijskog
režima, kao što su nacionalistički, komu­
nistički, versko-nacionalistički, zagovor­
nici oružane borbe i drugi, ali je imam
Homeini svoje ciljeve obrazlagao krajnje
jednostavno, potpuno jasno i otvoreno,
narod je njegova gledišta prihvatao i po­
državao, što su na kraju bile prinuđene i
druge grupe. Primera radi, u odgovoru
na pitanje nekog novinara o pregovori­
ma i sporazumu sa vođama nacionalnog
fronta i pokreta za slobodu, on kaže: „... A
da se vratimo tim pregovorima, sa gospo­
dom Bazarganom i Sandžabijem... da, oni
su došli i ja sam im govorio o problemima
Irana i interesima naroda, i oni nisu izneli
nikavo protivljenje.” (Sahife-je Emam, vol.
4, 430)
Imamova direktnost i jasnoća u vezi sa
islamskom revolucijom, od samog poče­
tka borbe bila je nešto što je on stalno
naglašavao. U poruci iranskom narodu
upućenoj 5. mordada 1357. (27. jula 1978.
godine), u vreme kada revolucionarni po­
kret iranskog naroda još nije dostigao vr­
hunac, on kaže: „Poslednji sveti pokret u
10
Iranu koji je počeo da cveta 15. hordada
1342. (protesti održani 5. juna 1963. godi­
ne), sto posto je islamski, trijumfovao je
samo uz moć i snagu sveštenstva i podr­
šku velikog muslimanskog naroda Irana,
vođen je od strane sveštenstva, bez osla­
njanja na neki front, ličnost ili grupaciju...”
(Sahife-je Emam, vol. 4, 430)
Govor i način obraćanja imama Ho­
meinija odvaja se od drugih iz tog perio­
da. Za njega su karakteristične ključne
krilatice: nezavisnost, sloboda, islamska
republika. Ali i drugi segmenti pokreta
iranskog naroda i neprestana nastojanje
za razvojem, takođe su bili predmet nje­
govog stalnog naglašavanja i intereso­
vanja, pa je jedan od razloga njegovog
protivljenja pahlavijskom režimu bio ne­
dostatak plana i koncepta iranskog razvo­
ja. U razgovoru za Rojters, imam Homeini
je rekao: „Hajde da vidimo šta je razlog
protivljenja šahovom režimu? To je jedan
režim koji je potčinjen Americi i u Iranu
sprovodi planove te zemlje, a ti planovi
su Iran odveli u propast. Zarad očuvanja
ravnoteže (između velikih sila) jedan deo
državnog bogatstva je stavio na raspolaga­
nje Rusima. Šahov režim je u Iranu ugušio
sve slobode... Šahov režim, po priznanju
satelita u skupštini, štampi i vladi, ogrezao
je u iskvarenost i korupciju, a njegovi fun­
kcioneri su pokrali i proćerdali milijarde
državnog bogatstva... Šahov režim je po­
tpuno uništio nacionalnu ekonomiju. Na
tu opasnost u proteklim godinama je više
puta upozoravano. Međutim, umesto da
se okrene stvarnosti, šah je, trošeći mili­
jarde dolara agitovao o ‘ekonomskom ču­
du’ i ‘napretku Irana koji je bez premca u
svetu’.“ (Sahife-je Emam, vol. 4, 160)
Na drugom mestu, on kaže: „Mohamad
Reza šah, u svim aspektima našeg nacio­
nalnog progresa... nije dozvolio da naš na­
rod krene putem progresa. Nije dozvolio
da naša kultura bude napredna. Našu ar­
miju je stavio pod nadzor drugih armija.
KULTURA I DRUŠTVO
Našom armijom upravljaju američki save­
tnici. Potpuno je upropastio našu nacio­
nalnu ekonomiju. Iran, čija je poljoprivreda
uništena i čija će nafta, koju em obilno
troši em obilno poklanja drugima, takođe
nestati. Ako Mohamad Reza šah ostane
na vlasti, naša zemlja će za nekoliko go­
dina osiromašiti i nestati. Zato, sve dok
on ne ode, naša zemlja ne može ugledati
slobodu i progres, i zato on treba da ode.”
(Sahife-je Emam, vol. 4, 174)
Ovakvi stavovi primetni su u mnogim
intervjuima i saopštenjima iz tog perioda,
i u isto vreme dok se ovaj trend nastavlja,
ponegde postoje i neke razlike u odnosu
na ranija imamova gledišta. Islamska re­
volucija Irana je rezultat ovih razlika koje
su postojale i pored kontinuteta celog po­
kreta.
Sada, tri decenije nakon trijumfa Is­
lamske revolucije u Iranu, postoje dva eks­
tremna gledišta vezano za njeno tumačenje.
Jedno gledište insistira na kontinuitetu i
postojanosti, i revoluciju vidi kao konti­
nuitet ostalih, ranijih pokreta, poričući
ulogu imama i njegovo specifično tuma­
čenje događanja i daljeg održavanja revo­
lucije. Ovo gledište je čak i promenilo
naziv revolucije i preporučuje da se ume­
sto „Islamska revolucija” upotrebljava na­
ziv „revolucija (iz) 1979. godine”. Međutim,
poricanje mesta i zmačaja imama Home­
inija i njegove posebne uloge u pobedi
revolucije, jeste neispravno tumačenje re­
volucije.
S druge strane, druga tendencija sklo­
na naglašavanju razlika, nastoji da pređa­
šnje pokrete iranskog naroda predstavi
kao pogrešne i povezane sa kapitalizmom,
i samo iransku islamsku revoluciju pri­
znaje kao jedini autentični i revolucionar­
ni pokret iranskog naroda.
Trujumf islamske revolucije doneo je
ostvarenje dve davnašnje želje Iranaca, a
to su sloboda i nezavisnost – a onda su
našle teškoće. U odnosima sa svetom, an­
tiimperijalistički karakter revolucije, me­
šanje Amerike i izbijanje nametnutog rata
doveli su do zaoštravanja sukoba Irana i
Amerike, što se u narednim decenijama
pokazao kao ozbiljno pitanje u celokupnim
iranskim odnosima sa inostranstvom. Sa­
da je tumačenje nezavisnosti veoma širo­
ko pa se na svaku vrstu stranog prisustva
ili saradnje, u Iranu gleda sa nevericom i
skepsom, dok je, naravno, taj skepticizam
donekle prirodan i razumljiv, ako se ima
u vidu ne baš kratak i gorak period po­
lukolonijalizma u Iranu.
Što se sloboda tiče, situaciju je otežalo
ponašanje protivnika u periodu nakon re­
volucije. Oponenti su u nekim prilikama
preduzeli oružane akcije kada je, prime­
nom teorije o likvidaciji imamovih najbli­
žih saradnika, stradao veliki broj najoda­
nijih imamovih prijatelja, i sam imam je
bio prinuđen da promeni svoje gledište.
Sveštenstvo nije trebalo da dobije izvršne
nadležnosti, već samo da ima nadzornu
funkciju. Zbog toga je imam Homeini, na­
kon trijumfa revolucije posetio sveti grad
Kom. Međutim, zbog nedostatka sluha za
imamova gledišta od strane članova vla­
de, i usled oružanih akcija grupacije „mu­
džahedini halk” i drugih protivnika, dru­
štvo se rascepilo na dva pola što je dovelo
do ograničavanja sloboda u društvu.
Nasleđe koje je imam Homeini ostavio
Iranu i svetu, pored osnivanja sistema ute­
meljenog na tri principa – nezavisnosti, slo­
bodi i republici sa islamskim konceptom,
jesu i njegova gledišta na svetski poredak.
Od početka svoje borbe 1341/1963. godi­
ne, glavne razloge za iransku zaostalost,
osim iskvarenih vladara, on je video u
dominaciju hegemona sa Amerikom kao
njihovim oličenjem.
Nakon pobede Islamske revolucije u
Iranu, imam Homeini je nastojao da po­
dručje islamske revolucije proširi izvan
granica Irana, prvo na muslimanski svet a
zatim i na treći svet (zemlje u razvoju), a u
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
11
sledećoj fazi i na ceo svet. Zbog toga je
podržao akciju otimanja talaca iz američke
ambasade, godinu nakon izbijanja revo­
lucije, smatrajući da je taj čin revolucio­
narniji i od same islamske revolucije. U
poslednjim godinama života, ovu misao
je nastojao da razvije i proširi u teoriji i
praksi, postupcima kao što je donošenje
fetve protiv Salmana Rušdija ili upućivanje
pisma Gorbačovu sa obrazloženjem i po­
zivom da primi islam.
Rešenje koje imam Homeiji preporu­
čuje može biti sadržano u ovim, gotovo
proročanskim, upućivanjima: „Bože, po­
dari muslimanima snagu da slome okove
vladajućih politika i njihov ugnjetavački
poredak, smelost da stvore zdanje uteme­
ljeno na ljudskoj plemenitosti i podrži ih
da se iz pada poniženja vinu do vrhova
veličanstva”. Promena svetski dominan­
tne paradigme je stvaranje građevine
utemeljene na izvornoj ljudskoj pleme­
nitosti.
preveo
Aleksandar Dragović
Islamska revolucija
Mr Oliver Potežica
Ž
elim pre svega da pozdravim sve
prisutne, drage prijatelje iz Irana, a
posebno profesora Džavadija koji nam je
održao jedno vrlo podsticajno predava­
nje i rasvetlio nam noviju istoriju Irana
ukazujući na neke tačke koje su dovele i
koje objašnjavaju i današnju situaciju i
njenu genezu i koje čine Iran toliko spe­
cifičnim. Spektakularno rušenje šaha Mu­
hameda Reze Pahlavija, na koje je upravo
podsetio profesor, i islamska revolucija
koju je predvodio imam Homeini, ostali
su neka vrsta metafore za široku debatu
koja je vođena u celom svetu i koja se još
uvek vodi, o reformama i modernizaciji.
Za debatu koja se vodi i kod nas ovde, o
reformama i modernizaciji, za debatu ko­
ja je beskonačna i traje.
Ponekad se o iranskom slučaju besmi­
sleno zaključivalo da imam Homeini vra­
ća Iran u srednji vek. Potpuno besmisleno,
jer Iran nikada nije doživeo takav napre­
dak kakav je doživeo posle okončanja ra­
ta sa Irakom, kada su ostvareni brojni
rezultati na ekonomskom, obrazovnom i
12
svim drugim poljima. Sama stvarnost je
najbolje opovrgavala te tvrdnje, i sama
stvarnost je najbolji sudija svim parolama.
Da se vratim na početak onoga što sam
hteo još da kažem, ja neću dugo govoriti.
Obično su naše slike o imamu Homeiniju,
o islamskoj revoluciji, krajnje simplifiko­
vane, daju se razne ocene, i uglavnom su
one iz zapadnih izvora. Meni se desilo da
sam, pre nego što sam otišao u Teheran,
znao mnogo činjenica o Iranu, i one su
uglavnom dolazile ih jednih istih izvora,
koji stvaraju određene stereotipe. Mislim
da vi, mislim pre svega na studente ovog
KULTURA I DRUŠTVO
univerziteta, nikako ne smete da budete
robovi stereotipa, ni kao budući stručnja­
ci, ni kao naučnici, ni kao buduće diploma­
te, ni kao političari, nego treba da, što je
moguće više, koristite autentičnih, izvor­
nih informacija, da ih kritički razmotrite i
da o svemu stvarate svoje mišljenje. In­
ternet nije mišljenje, vi stvarate svoje mi­
šljenje, a internet je samo jedno pomagalo.
Dakle, ne smete da upadnete u zamku za­
čaranog kruga tih stereotipa koji su stvo­
reni uglavnom iz dnevno političkih potreba
i posledica toga je bila da se daju različite
interpretacije i uglavnom negativne kva­
lifikacije Islamske revolucije u Iranu.
Prvo, Islamska revolucija u Iranu, pod
vodstvom imama Homeinija, je jedina
uspešmo izvedena islamska revolucija u
sve­tu, i prva anti-imperijalistička revolu­
cija u islamskom svetu. Već sama po sebi,
kao takva, ona je neprocenjivi istorijski
feno­men. Bez obzira koliko će trajati, da li
će trajati, ona je neprocenjivi i jedinstve­
ni istorijski fenomen. Ona je bila politička
revolucija. Dakle, dovela je do promene
oblika vladavine. Ukinuta je monarhi­
ja kao oblik vladavine, i stvoreno je
nešto što do tada niko nije poznavao u
islamskom svetu, stvorena je islamska
republika.
Imam Homeini je bio prvi islamski
učenjak koji je rekao sda je monarhija kao
oblik vlasti nespojiv sa islamom, poričući
mnoge islamske učenjake pre toga, i stvo­
rio je jedinstveni oblik vlasti, Islamsku
republiku. Islamska revolucija je bila so­
cijalna revolucija, ona je bila revolucija
ugnjetenih (mostazafina) u borbi protiv
ugnjetača, anti-imperijalistička i antiko­
lonijalna revolucija u specifičnim okolno­
stima kada se Iran na­lazio u polukoloni­
jalnom odnosu, kako je to profesor dobro
rekao, i čak i više od polukolonijalnog
odnosa...
Ekonomska dimenzija Islamske revolucije
Dr Nataša Stanojević
Uvod
I
slamska revolucija u Iranu iz 1979. go­
dine, dovela je, ne samo do radikalnih
promena u kulturnoj i religijskoj sferi
iranskog društva, već je, takođe, potpuno
preokrenula osnove iranske ekonomije.
Tačnije, glavni motiv Islamske revolucije
u Iranu su, pored političkih, bili upravo
neravnopravni ekonomski odnosi sa ra­
zvijenim zemljama zapadne Evrope i Sje­
dinjenim Državama. Slabljenje vere i, s tim
povezano, slabljenje nacionalnog identi­
teta, predstavljali su važan, ali ne glavni
uzrok Revolucije. Tome u prilog ide či­
njenica da su se u šahovu opoziciju, u
borbi za revolucionarni islam, ujedinili i
sproveli Islamsku revoluciju predstavnici
širokog spektra raznih ideologija, od kon­
zervativnog šiitskog sveštenstva, preko
islamskih marksista, do sekularista. Islam
nije bio razlog za pokretanje Revolucije,
on se, zapravo, samo ispoljio kao najpo­
godniji zajednički okvir za nacionalno de­
lovanje svih društvenih slojeva.
U kontekstu procvata religije koji je us­
ledio u iranskom društvu, kao glavne teme
su se nametnule verski i kulturni aspekti
Revolucije, dok su ekonomski mo­tivi ne­
kako ostajali po strani. Zbog toga smatram
da je ekonomska dimenzija Re­volucije te­
ma kojoj treba posvetiti dodatnu pažnju.
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
13
Novija ekonomsko-politička
istorija Irana
Tokom novije političke istorije, Iran se
razlikovao od većine zemalja u okruženju
po tome što je sačuvao svoju formalnu
nezavisnost. Naime, nikada nije bio kolonija. Međutim, ekonomska nezavisnost
Irana je uvek bila osetljiva na imperijalne
planove velikih sila – Rusije, Britanije,
Francuske, Amerike. Poslednji šah Muha­
med Reza Pahlavi, svrgnut Islamskom
revolucijom, nije prvi koji je žrtvovao eko­
nomsku nezavisnost zemlje zarad ličnih
ciljeva i dobrih odnosa sa bogatim ze­
mljama Zapada. Ovakva tradicija iranskih
vladara, posebno šahova, uspostavljena je
mnogo ranije. Najveću ogorčenost naroda,
tokom stotina godina vladavine šahova u
Iranu, iniciralo je ustupanje koncesija
stranim kompanijama, odnosno monopo­
la na proizvodnju i izvoz određene vrste
robe, što je direktno štetilo iranskoj eko­
nomiji. Dva novija događaja, duvanski
protest 1891–1892. godine i ustavna revo­
lucija 1905–1911. godine, jasan su odraz
nezadovoljstva i bunta iranskog naroda
protiv ekonomski neodgovornih vlasti.
Povod Duvanskog protesta je bio pokušaj
tadašnjeg šaha Nasirudina da jednoj bri­
tanskoj kompaniji da monopol na prodaju
i izvoz duvana. U znak pobune, organizo­
vani su masovni protesti, kao i bojkot du­
vanskih proizvoda širom Irana. Šah je, na
kraju, udovoljio zahtevima štrajkača. Ovo
je, uz ustavnu revoluciju, najmasovniji, ali
ne i jedini protest ovog tipa. Sličnim do­
gađajima, osujećeni su pokušaji vlasti da
proda koncesije za razvoj bankarstva, ru­
darstva, železnice.
Vladavina Reze Pahlavija i njegovog
sina Muhameda Reze Pahlavija, posle­
dnjeg iranskog šaha, ostvarila je mešovit
uticaj na ekonomiju. Najuočljiviji nega­
tivni efekti njegove vladavine po iransku
ekonomiju tiču se umnožavanja broja kon­
14
cesija stranim kompanijama u odnosu na
prethodni period. Ove kompanije su ima­
le monopol na proizvodnju i izvoz mnogih
vrsta robe i eksploataciju resursa, čime su
se sredstva, više nego ikad, odlivala iz ze­
mlje. Drugo, u ovom periodu je uvoz iz
inostranstva uvećan do krajnjih granica.
Iran je pretvoren u tržište za strane proiz­
vode. Uvozile su se sve vrste robe, bez
obzira da li se proizvode u zemlji ili ne. U
gradovima se sve, čak i hrana, uvozilo iz
inostranstva. Stepen ekonomske zavisno­
sti je značajno povećan. Pred revoluciju,
krajem 70-tih, Iranska privreda se suočila
i sa visokom stopom inflacije, što je, uz
ostale slabosti, dovelo zemlju na ivicu eko­
nomske katastrofe.
S druge strane, period vladavine Pahla­
vijevih, poklopio se sa naftnim bumom,
čime su se u Iran, kao i druge zemlje iz­
voznice nafte, slile enormne svote novca.
Ovo, svakako, ne spada u šahov doprinos
iranskoj ekonomiji, ali je u njegovoj režiji,
a uz pomoć novca od izvoza nafte, ostva­
ren izuzetan stepen modernizacije dru­
štva. Čitav projekat, nazvan bela revolu­
cija, podrazumevao je reforme u sistemu
obrazovanja, pravosuđa, zdravstva i do­
veo je do ubrzane urbanizacije. Gradovi
su, po veličini, broju stanovnika i arhite­
kturi, počeli da liče na moderne svetske
metropole.
Problem bele revolucije je bio u tome
što je korist od ovih projekata imala samo
malobrojna, ionako već bogata, nova ur­
bana elita, okupljena oko šaha, dok su
siromašni u selima i gradovima postajali
još siromašniji. Socijalnom rascepu je po­
sebno doprinosilo zapostavljanje sela u
procesu modernizacije, tako da su poljo­
privrednici napuštali imanja, selili se u
gradove i time povećavali broj gradske
sirotinje, dok je poljoprivreda kontinuira­
no slabila. Nacionalni resursi su korišćeni
za luksuzan, ekstravagantan život grad­
skih elita. Pored ovoga, prihodi od nafte
KULTURA I DRUŠTVO
su upotrebljeni za modernizaciju naoru­
žanja i povećanje oružane snage zemlje,
koja decenijama nije bila ugrožena ni od
čije strane. Iran je, u ovom periodu, bio
značajno tržište za prodaju američkog, bri­
tanskog i francuskog oružja. Ove zemlje
su organizovale, obučavale i naoružavale,
pored vojske i iransku tajnu policiju (Sa­
vak).
Po rečima jednog istaknutog analitiča­
ra: „...naftni bum nije značio kraj siroma­
štva, siromaštvo je samo bilo modernizo­
vano”.1
Uloga sveštenstva
Doc. dr Nataša Stanojević
U većini slučajeva buntovnog ispolja­
vanja težnje iranskog naroda ka ekonom­
skom i političkom osamostaljenju, važnu
ulogu su imale verske vođe. Džamije su
najčešće služile kao centri političkog oku­
pljanja, a verski simboli su uvek korišćeni
u ovakvim prilikama, kako bi naglasili ra­
zliku između nacionalnog, duboko religi­
oznog, bića iranskog naroda i prozapadno
orijentisanih šahova. Tokom duvanskog
protesta, narod je verskom proklamaci­
jom (fatvom), pozvan na bojkot duvan­
skih proizvoda. Iako je pružalo važnu
podršku narodnom otporu, sveštenstvo u
Iranu, sve do imama Homeinija, nije ima­
lo čvrste pozicije u odnosu na šahovu vlast.
Često je, zarad sopstvenog opstanka, či­
nilo brojne kompromise ili, povremeno
čak stišavalo nadolazeću buru narodnog
nezadovoljstva. Poznat je pokušaj premijera Mosadika iz 1951. godine da iransku
privredu osamostali od bogatih zemalja
Zapada, nacionalizacijom anglo-iranske
naftne kompanije. Sveštenstvo, iako je
najpre podržalo ovakav premijerov kurs,
kasnije zauzima indiferentan odnos pre­
ma krupnijim ekonomskim promenama,
što je, sasvim sigurno, u značajnoj meri,
doprinelo lakšem svrgavanju Mosade­
kove vlade, koje je usledilo posle dve go­
dine izuzeno velikog pritiska Sjedinjenih
Država.
Homeini nije podržavao neodlučnost i
trpeljivost sveštenstva u odnosu prema
šahovoj vlasti. Mnogo godina pre Islam­
ske revolucije, u delima imama Homeini­
ja, njen budući karakter je, pored politi­
čkog i verskog, određen i kao socijalni i
antiimperijalistički. Kao važan motiv Islam­
ske revolucije, Homeini navodi siroma­
štvo većeg dela naroda, koje je posledica
lošeg upravljanja, ali i odliva sredstava ka
vladajućoj strukturi i inostranstvu. Kaže
da „sveštenstvo ne sme da ostane nemo u
odnosu na pohlepu i tiransku pljačku, kao
i na glad ugnjetenih...”
Ekonomska dimenzija Revolucije
Na narodnom referendumu u aprilu
1979. godine, dakle, samo dva meseca po­
sle Revolucije, oko 98 odsto učesnika opre­
delilo se u korist uspostavljanja novog
državnog uređenja – islamske republike.
Ubrzo je pripremljen novi Ustav, koji je
potvrđen na novom referendumu u de­
cembru iste godine.
Vodeći se osnovnim principima islam­
ske republike po zamisli Imama Homeini­
ja, prva islamska vlada u Iranu je sprovela
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
15
Proslava godišnjice pobede Islamske
revolucije obelešava se 11. februara
brojne reforme i potpuno preokrenula
bazične pricipe u različitim ekonomskim
oblastima.
• spreči svaki uvoz koji nije bio ne­
ophodan, odnosno, uvoz robe za koju je
Iran imao proizvodne kapacitete.
Ekonomski odnosi sa inostranstvom
Unutrašnje ekonomsko uređenje
Islamska revolucija označila je kraj ve­
kovne ekonomske zavisnosti Irana od
inostranih kompanija i kapitala. Dosledno
prateći sve Homeinijeve zamisli o konce­
ptu islamske republike, nova vlada je us­
vojila i primenjivala politiku nazvanu „ni
Istok ni Zapad”. Ovaj koncept podvlači
da islamska ideologija odbija političke,
ekonomske i svake druge odnose zasno­
vane na eksploataciji. Islamska vlada je,
nasuprot tome, nastojala da uspostavi me­
đunarodne ekonomske odnose zasnova­
ne na slobodi i jednakosti.
Jedan od najvažnijih i prvih koraka ko­
je je preduzela revolucionarna vlada u po­
gledu ekonomskih odnosa sa inostran­
stvom, bilo je da:
• ponovo razmotri sve međunarodne
ugovore iz sfere ekonomije
• da poništi sve one koji su bili za­
ključeni sa ciljem da eksploatišu iranska
dobra uz neadekvatnu nadoknadu
Paralelno sa težnjom ka jednakosti i
ravnopravnosti na planu međunarodne
ekonomije, nastojalo se da se eliminišu
odnosi eksploatacije unutar zemlje. Težilo
se uspostavljanju ekonomskog sistema
koji bi išao u korist najugroženijih slojeva
iranskog društva.
Ustav Islamske Republike razlikuje ja­
vnu, privatnu i mešovitu svojinu. Masov­
nom nacionalizacijom nekoliko hiljada
preduzeća i imanja, oduzeto bogatstvo je
transformisano u javni sektor.
Pri tom je teokratska vlast uspostavila
novi odnos između privatne i javne svoji­
ne. Aktivnosti privatnog sektora su ogra­
ničene na one ekonomske aktivnosti za ko­
je država nije bila posebno zaintereso­vana.
Najveća koncentracija privatnog se­ktora je
bila postignuta u trgovini, poljo­privredi,
građevinarstvu i malim preduzećima.
Novi ustav je podržao povećanje uloge
države u privredi i skoro potpuno se od­
16
KULTURA I DRUŠTVO
rekao koncepta slobodnog tržišta. U isla­
mu se država smatra bazičnom instituci­
jom, koja je neozaobilazna u organizaciji
funkcionisanja društva, postizanju plan­
skog materijalnog i duhovnog napretka,
pri odbrani zemlje, propagiranju vere i
usklađivanju individualnih i opštih inte­
resa.
U okviru promena do kojih je došlo
unutar iranskog ekonomskog sistema, iz­
dvojili smo kao najvažnije promene u ob­
lasti poljoprivrede i industrije.
Promene u oblasti poljoprivrede
U odnosu na ostale zemlje u regionu,
Iran ima značajne potencijale za poljopri­
vrednu proizvodnju, dok istovremeno,
nedostatak prirodno-geografskih uslova
u susednim zemljama, pruža mogućnost
Iranu da postane značajan regionalni iz­
voznik hrane. Iako, ovakva mogućnost,
nažalost, ni do danas nije realizovana, ve­
liki napredak je postignut od strane nove
islamske revolucionarne vlasti, vođene
Homeinijevom vizijom o ravnopravnosti
građana. Iako ne ostvaruje potpuno svoje
izvozne potencijale, Iran danas ostvaruje
zavidan stepen samodovoljnosti u pogle­
du proizvodnje hrane.
Iranska poljoprivreda je, u pretho­
dnom periodu, imala nekoliko ključnih
slabosti, koje je islamska vlast uspela da
prevaziđe. Jedna od njih je, već spomenut,
odliv ljudi iz sela u gradove, zbog zapo­
stavljanja sela i uvoza mnogih poljopri­
vrednih proizvoda. Ovim migracijama, ne
samo što su seoska imanja napuštana, a
poljoprivredna proizvodnja se smanjiva­
la, nego su ovi društveni slojevi, umesto
proizvođača postajali novi potrošači pre­
hrambenih, često deficitarnih proizvoda.
U agrarnom sekoru je takođe došlo do
raslojavanja. Kako država nije podržala
poljoprivrednike, krupniji zemljopose­
dnici su bili jedini koji su mogli da ulože
sredstva u uvoz poljoprivrednih mašina,
opreme, pesticida. Tako su, kao i u grado­
vima, bogati postajali sve bogatiji, dok su
sitni poljoprivrednici propadali i napuštali
imanja. Islamska vlast je problem ove ne­
jednakosti rešila preraspodelom zemlji­
šnog fonda, čime je zemlja dodeljena
farmerima koji su želeli da je obrađuju.
Prenos vlasništva zemljišta doveo je do
relativno brzog oživljavanja proizvodnje,
što se smatra jednim od važnijih dostignu­
ća nove vlasti.
Ministarstvo poljoprivrede je predu­
zelo i neke značajne korake ka smanjiva­
nju razlike između urbanog i rurarlnog
stanovništva. Za poljoprivrednike je uve­
deno osiguranje od bolesti, invaliditeta,
starosti, materijalne štete izazvane sušom
i slično. Sredstva su najvećim delom obez­
beđena iz direktne vladine pomoći.
Neke od najvažnijih konkretnih mera
koje je islamska vlada preduzela radi oži­
vljavanja poljoprivrede su sledeće:
• u skladu sa islamskim zakonom po­
stavljene su granice veličine zemljišnog
poseda;
• sprovedena je agrarna regionaliza­
cija, tako da su svi problemi poljoprivrede
posmatrani kroz posebne geografske us­
love, naročito klimatske, koji se među­
sobno veoma razlikuju u jednoj velikoj
zemlji kao što je Iran; svaka intervencija
ili propis u oblasti poljoprivrede kreirani
su u skladu sa specifičnostima regije;
• za potrebe poljoprivrede su kon­
struisani novi i obnovljeni postojeći pod­
zemni kanali, izgrađene brane različitih
vrsta i iskopani bunari različitih dubina
prema potrebama, obnovljen drenažni si­
stem; izgrađeni su brojni irigacioni sistemi;
• Centralna banka Irana je u više na­
vrata uputila sume od nekoliko milijardi
riala u seoske zadruge uglavnom za na­
bavku neophodne opreme, mašina i alata
za poljoprivrednu proizvodnju;
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
17
• država je već u prvim godinama
pokrenula domaću proizvodnju pesticida,
insetkticida, veštačkih đubriva i drugih
proizvoda hemijske industrije, potrebnih
u poljoprivredi, koji su se do tada uvo­
zili;
• do uspostavljanja proizvodnje, a i
ka­snije, država je besplatno snabdevala
određene kategorije poljoprivrednika po­
trebnim količinama ovih proizvoda;
• velika pažnja je posvećena i ribolo­
vu, naročito u smislu zasnivanja industrije
ribljih proizvoda dobijenih iz Omanskog
mora i Persijskog zaliva;
• obezbeđena je oprema, postrojenja,
objekti i hladnjače, unapređena su posto­
jeća i izgrađena nova pristaništa i centri
za servisiranje ribarskih brodova.
Promene u oblasti industrije
S obzirom na geografske i klimatske
uslove u Iranu, poljoprivredna proizvo­
dnja nije dovoljna da spreči zavisnost
privrede od jedne vrste proizvoda – nafte
i gasa. Razvoj industrije koja bi odgovori­
la na domaću tražnju i obezbedila izvoz,
ostao je do danas prioritetni zadatak sva­
ke iranske vlade.
Islamska vlada je već u toku 1979. go­
dine preduzela mnoge korake ka unapre­
đenju industrije. U skladu sa teorijskim
konceptom islamske republike imama
Homeinija, naglasak je stavljen na razvoj
domaće proizvodnje, maksimalno osla­
njanje na sopstvene kapacitete i korišćenje
postojećih prednosti koje su izuzetno do­
bro uočene.
Sa tim ciljem uvoz nekih proizvoda je
potpuno zabranjen, dok je uvoz nekih
drugih samo ograničen ili opterećen veli­
kim carinskim stopama. Proizvodi čiji je
uvoz bio zabranjen su automobili, voće i
tkanine.
Akcenat je stavljen na hemijsku i pre­
hrambenu industriju i proizvodnju ručno
18
tkanih tepiha i drugih tradicionalnih iran­
skih rukotvorina. Navešćemo neka od
najznačajnijih dostignuća islamske vlasti
u postrevolucionarnom periodu:
• Samo u toku 1979. godine izdata su
odobrenja za otvaranje skoro 2000 fabrika i
radionica. S obzirom da je uvoz iz inostran­
stva redukovan na minimum, iran­sko
tržište je postalo slobodno za povećanje
proizvodnje širokog spektra industrijskih
proizvoda;
• Veliki značaj je imalo pokretanje he­
mijske industrije, koja je u poslednjem pe­
riodu skoro potpuno zamrla zbog poveća­
nog uvoza iz inostranstva. Za hemijsku
industriju Iran ima dovoljno sirovina, a i
za hemijskim proizvodima, kako je reče­
no, postoji velika potreba unutar poljopri­
vrede. Proizvodnja se unutar ove indus­
trijske grane za godinu dana povećala sa
35 na 100 tona dnevno.
• Značajno je povećana proizvodnja
svih vrsta prehrambenih proizvoda. Za
ovu industrijsku granu nije bilo potrebno
izdvajati dodatna sredstva, niti stimulisati
njen razvoj. Dovoljan podstrekač je pred­
stavljalo oživljavanja sela i zabrana uvoza
poljoprivrednih proizvoda.
• Rudnici su bili nacionalizovani, ta­
ko da je u zemlji ostajalo više novca.
• Tkačke radionice su više puta fi­
nansijski podsticane od strane države da
povećaju proizvodnju i asortiman robe.
Pored toga, do kraja 1979. godine, otvo­
reno je više od 20 novih prodavnica
specija­lizovanih samo za ovu vrstu pro­
izvoda. Tkačima tepiha odobrene su po­
zajmice (beskamatne), i otvorena mnoga
nova ra­dna mesta u ovoj proizvodnoj de­
latnosti.
• Država je potražila stručnu pomoć
domaćih naučnika i istraživača pri krei­
ranju i sprovođenju nacionalnih industrij­
skih projekata.
• Najkrupniji koraci su preduzeti u
naftnoj industriji, koja i danas predstavlja
KULTURA I DRUŠTVO
oslonac iranske privrede. Iranska nafta je
oduvek bila meta ekonomskih sila iz svih
krajeva sveta. Krajem 19. veka, Viljem
Noks Dasi (William Knox D’arcy) dobio je
koncesije od tadašnjeg šaha Kajara i for­
mirao Anglo-iransku naftnu kompaniju
za eksploataciju naftnih rezervi. Britanija
je imala veći deo prihoda od nafte, a deo
koji je pripadao iranskoj državi, auto­
matski je odlazio na račune londonskih
banaka i koristio se za kupovinu vojne
opreme i naoružanja koje se proizvodilo
u Britaniji. Naftna industrija je naciona­
lizovana 1952, kada je i stvorena Nacio­
nalna iranska naftna kompanija. Međutim,
kako je Mosadekova vlada zbačena već
dve godine kasnije, između 1954. i 1979.
godine naftna industrija je radila u okviru
konzorcijuma međunarodnih naftnih kom­
panija, čijih je 60 odsto pripadalo Ame­
rikancima.
Odmah nakon Islamske revolucije, re­
volucionarni savet je proglasio nevažećim
sve međunarodne ugovore kojima se do­
pušta eksploatacija iranske nafte na ko­
pnu. Stranim kompanijama je dozvoljena
eksploatacija u vodama Persijskog zaliva,
naravno samo u saradnji sa Nacionalnom
iranskom naftnom kompanijom.
Rezultat navedenih intervencija prve
islamske vlade bio je da je eksploatacija
nafte značajno usporena. U periodu pre
revolucije, dnevno se proizvodilo 6 mili­
ona barela iranske nafte. Da je sa eksploa­
tacijom nastavljeno po ovoj dinamici, po
svim procenama, Iran danas više ne bi imao
nafte. Već u toku 1979. godine, proizvo­
dnja je smanjena na samo 3,5 miliona ba­
rela dnevno, a u 1980. godini manje od tri.
Navedene intervencije, aktivnosti, me­
re i propisi prve islamske vlde, postavile
su izuzetno dobre temelje i obezbedile za­
mah iranskoj privredi za rekordno kratko
vreme. Da je političko stanje u zemlji ostalo nepromenjeno, Iran bi se verovatno
jako brzo svrstao u red zemalja sa najbržim
ekonomskim razvojem. Međutim, samo
godinu dana posle islamske revolucije,
dolazi do iračko-iranskog rata, koji je ini­
cirao Irak. Iran u početku nije bio spre­
man na adekvatnu odbranu, delom zbog
potpuno neočekivanog napada, delom
zbog skorašnjih radikalnih unutrašnjih
promena. Tako je narednih osam godina
koliko je rat trajao, zemlja koja je tek kre­
nula putem samostalnog razvoja, skoro
sve svoje materijalne i ljudske resurse us­
merila ka odbrani suvereniteta, umesto
ka daljem ekonomskom usponu.
Zaključak
Nasuprot uobičajenom anarhijskom
karakteru revolucija, prevrata i drugih
obli­ka smene vlasti neredovnim putem,
islamska revolucija nije sprovedena sti­
hijski. Svaki korak pri njenoj realizaciji,
svaki potez buduće vlasti Islamske Repu­
blike u svim sferama društva, predvi­đen
je u radovima i pismima imama Homeini­
ja, koje je upućivao svojim sara­dnicima za
vreme izgnanstva. Međutim, ono što iz­
dvaja islamsku revoluciju od drugih nije
samo detaljno razrađena i praktično pri­
menjiva teorijska osnova. Mnogi pokušaji
transformacije društva, bilo samo kroz re­
forme ili čitave projekte stvaranja novog
državnog uređenja, imale su u osnovi ve­
oma dobre teorijske postavke i dobre na­
mere, ali su posledice često bile katastro­
falne. Zato, više nego sam Homeinijev
koncept islamske republike, iznenađuje
dosledno pridržavanje njegovih uputsta­
va, kao i nezabeležena disciplina u spro­
vođenju njegovih zamisli, koju su poka­
zali ne samo islamska vlada, već i iranski
narod u celini.
Napomena
James Piscatori, Islam in a World of Nation States,
Cambridge University Press, 1986.
1
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
19
Protestno pismo
Muslimanskih intelektualaca, studenata, umetnika, naučnika i radnika elitnih pro­
fesija upućeno Evropskoj uniji usled klevetničkog stava prema Proroku Muhamedu,
vređanja islama i širenja mržnje prema islamskim vrednostima
Ekselencije,
Mi dolepotpisani – naučni, kulturni,
umetnički i nevladini radnici, koji gleda­
mo na globalnu kulturu iz logičke i pravne
perspektive – i koji smo duboko zabrinuti
i zaprepašćeni necivilizacijskim ponaša­
njem nekih evropskih vlada, medija i gru­
pacija, – ovim kulturno i etički motivisanim
stavom protestujemo protiv takvog bla­
ćenja, klevetanja i fašističke anti-islamske
propagande i propagande protiv Proroka
Muhameda, i pozivamo vas da iskoristite
logičku, etičku slobodu i odustanete od
svake vrste cenzurisanja i uvrede naspram
islama. Takođe vas pozivamo u transpa­
rentan i otvoreni dijalog u prisustvu svet­
ske savesti.
Duboko smo zabrinuti zbog nedoli­
čnog i nasilničkog projekta koji se sada
sprovodi protiv islama i muslimana u Ev­
ropi, kojim se izaziva mržnja i strah od
ove Božanske religije i započinje psiholo­
ški rat – što je jasan primer propa­gandnog
terorizma, kulturnog nasilja i kršenja lju­
dskih prava milijarde i pet stotina miliona
muslimana širom sveta – protiv blistave
ličnosti ve­likoga Posla­nika Božjeg Muha­
meda, koji je bio veliki učitelj morala i
duhovnosti, apostol lju­bavi, trezvenosti i
pravde za ce­loku­pno čovečanstvo, a što
može izazvati nepredvidive i neotklonjive
posledice me­đunarodnih razmera.
Ova kultura nasilja i osvete, koja se
odvija pod motom „sloboda izražavanja”,
kojom se kojim se izazivaju kulturni tero­
rizam, otrovna osećanja i mržnja preko
filmova, romana, karikatura i članaka, ne­
20
ma na nišanu samo plemenitog Proroka
Muhameda, poslednjeg Božjeg Proroka,
nego je povremeno usmerena direktno
protiv drugih Božanskih ličnosti kao što
su Isus Hristos, Mojsije i Avram.
Izjave nekih evropskih zvaničnika, po­
sebno nemačkog ministra spoljnih poslo­
va, koji je, govoreći u ime Evropske unije,
podržao ove satanske, neetičke, necivi­
lizacijske činove i zamolio sve evropske
medije da blate plemenitog Proroka, po­
kazuju da stvar nije lična i sporadična.
Štaviše, napadanje na islam preokrenulo
se u zvaničnu vladinu politiku.
Uzimamo sebi slobodu da napišemo ovo
pismo pošto nismo sigurni da li je ovaj
potez nova politika sa strane Evro­pske uni­
je ili predstavlja lična gledišta nekih evro­
pskih govornika ili državnika koji se izra­
žavaju pod cionističkim priti­skom.
Ako pretpostavimo da je jedini problem
s kojim se Evropska unija suočava problem
„slobode izražavanja”, u tom slučaju bilo bi
umesno ovde odgovoriti na sledeća pitanja:
1. Da li će neetična i nelogična „slo­
boda” i „sloboda nepoštovanja” i laganje
biti u službi „porasta svesti” ili će pre slu­
žiti diskriminaciji i nasilju? Da li takozvani
šampioni slobode dopuštaju takvo pravo
drugima na štetu svojih sop­stvenih vre­
dnosti ili ne?
2. Zašto takozvana slobodna Evropa –
koja je netolerantna prema kodeksu obla­
čenja muslimanskih devojaka i potiskuje
prava žena, naročito pravo izbora toga da
ne budu nage, pravo da očuvaju svoje
žensko dostojanstvo i pravo na slobodu
KULTURA I DRUŠTVO
da se oblače kako žele, – izdaje zakone ko­ji
zabranjuju hidžab (islamski zakon obla­
čenja); Evropa koja ne poštuje slobodu iz­
raža­vanja po novonastalim pitanjima o
holokaustu i legitimnosti uzurpatorskog
izraelskog režima; Evropa koja je bila uple­
tena u pljačkanje i masakriranje na­roda od
Maroka do Egipta, Palestine, Av­ganistana,
Indije, Malezije i Indonezije, sve od 18. ve­
ka, bilo samostalno ili zaje­dno sa Sjedinje­
nim Državama, a tokom proteklih pola
veka, vojnom okupacijom ovih zemalja;
Evropa koja je započela pro­jekat blaćenja,
optuživanja i ponižavanja drugih, umesto
da uđe u slobodan i otvo­reni dijalog s nji­
ma – tako lako gazi ne samo po islamskim
i ljudskim vrednosti­ma, nego i po tako­
zvanim evropskim vre­dnostima?
Islam je religija koja poziva čovečan­
stvo u monoteizam, duhovnost, bratstvo i
mir. Međutim, mnogo iznenađuje to što
posle dva stoleća pljačkanja i izrabljivanja
islamskog sveta, preko novih talasa krsta­
ša i sekularnih ratova protiv muslimana i
drugih ljudskih bića, zapadni državnici
nisu spremni da oslušnu reči Proroka Mu­
hameda bez osvete i predrasude. A zašto
ne poštuju prava naroda u Evropi da os­
lušnu i prosude za sebe?
I mada je proces širenja islama na Zapa­
du i širom sveta možda prouzrokovao za­
brinutost pape i razbesneo zapadne zva­
ničnike, cionističke medije i kapitali­stičke
kompanije, ipak, zar nije uvredljivo, poni­
žavajuće i ne izaziva li uznemirenost u sve­
tskom javnom mnjenju nedolični metod
obuzdavanja islama ili pak neka druga lo­
gička i etička škola mišljenja po toj stvari?
Ako hrišćani i sekularni ljudi Zapada
prihvataju islam u mnoštvu, pažnju treba
obratiti na korenite razloge za to, umesto
da se šire fobija i mržnja prema islamu i
nastoji da zaprlja lik plemenitog Proroka
Muhameda.
Nedolični metodi, bilo da su ih usvojili
fašisti ili staljinisti ili čak liberali, osuđeni
su na propast. Na isti način kao što ni re­
čnik koji su koristili Gebels ili Staljin, ili
prisilni logori u Sibiru, nisu mogli garan­
tovati nadživljavanje materijalističke ide­
ologije, isto tako ni kriza duhovnosti i
nihilizam neće se razrešiti rečnikom ne­
poštovanja koji je Zapad usvojio kad go­
vori o islamu i muslimanima. Isto tako,
množina zatvora sličnih Gvantanamo za­
tvoru neće biti rešenje krize s kojom se
suočava liberalni kapitalistički sistem, ko­
ji je poslednja materijalistička ideologija
zapadnog modernizma.
Ukoliko se Evropa stidi istorije svoje re­
ligije i religioznosti, i ako uspomene na sre­
dnji vek i na papsku dominaciju, na inkvi­
ziciju, krstaške ratove, hrišćanske ku­će za
mučenja, neprijateljstvo prema nauci ili spa­
ljivanje naučnika muče kolektivnu svest
Evrope, treba imati na umu da re­šenje ta­
kvih problema ne leži u vođenju kampanje
protiv bilo koje vrste religije i duhovnosti.
Evropa ne bi trebalo da se sveti zbog sre­
dnjevekovnog islamskog razdoblja, jer je
islam religija znanja, ra­cionalnosti, ljudskih
prava i pravde. Zar nije tačno da istorija
savremene evropske civilizacije očigledno
posvedočava činje­nicu da su se tranzicija
Evrope od sre­dnjevekovnog doba i njeno
upoznavanje sa savremenim naukama i
sa svojom na­učnom i verskom renesansom
zbili prvi put zahvaljujući njenim konta­
ktima sa is­lamskom civilizacijom, prevo­
đenju savre­menih nauka islamskog sveta
i upoznava­nju Zapada sa islamskim labo­
ratorijama, univerzitetima, bibliotekama i
bolnicama?
Sekularna Evropa bi trebalo da ima na
umu da ne bi smela pokušati da iznađe
opravdanje za nasilje, koje je u prošlosti
provodila crkva usled predrasudnih i na­
glih reagovanja protiv islama.
Kako bi Presvetli Kor’an, (koji smatra
da je jedan ljudski život jednak životima
celokupnoga čovečanstva, i s poštovanjem
pominje imena Božanskih proroka kao što
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
21
su Mojsije i Isus Hristos), ili ple­meniti Pro­
rok islama (koji je smatrao fi­zičko ili čak
verbalno nasilje kapitalnim grehom i ubi­
janje nedužnog lica isto što i neverovanje,
i smatrao da razlog za to nije projava isti­
ne i Božanskog dela, i koji je dobro tretirao
hrišćane, Jevreje, kao i zo­roastrijance u Me­
dini usled čovekoljublja i slobode vere i,
tako je osnovao najveću civilizaciju sveta
u ranim stolećima isla­ma) – mogu li biti
eliminisani ili odbijani putem karikatura,
činova prljanja ili oči­glednih laži?
To što muslimani očekuju od vas nije
više tolerancija ili čak pluralizam. Upravo,
ono što očekuju jeste izvesni stepen učti­
vosti i objektivnosti. Nažalost, narod u
svetu je izgubio veru u međunarodne or­
ganizacije. Međutim, pribegavanje posto­
jećim sekularnim, oligarhijskim, dogma­
tskim pristupima, isključivo ugnjetačkim
metodima, korišćenje jezika „ponižavanja
i optužbi“ i diktatorske, ratničke discipline
koji je usvojio zapadni kapitalistički sistem,
samo bi raspalilo plamene ekstre­mizma.
Ako je vaš cilj da sprečavate rapidni na­
predak islama u nemuslimanskom sve­tu,
pogotovo u Evropi i u Sjedinjenim Drža­
vama, ili ako je vaša svrha da obuzdate
pokret islamskog buđenja među musliman­
skom omladinom, – u tom slučaju bilo bi
bolje da razmotrite mogućnost usvajanja
etičkih metoda spekulacije i vo­đenja dija­
loga. Tako bi bilo podesnije da ustanovite
„slobodu izražavanja” i „slo­bodu oblačenja”
za muslimanske građane u Evropi i da
dopustite da se razum suoči s razumom u
kulturi dijaloga i logičkog zaključivanja,
na taj način transformišući „kulturu” ne­
poštovanja u kulturu dijaloga i raspravlja­
nja; pre nego da se bore jedna protiv druge!
Zapadna hegemonija ne može se oču­
vati ni okupacijom Palestine, Iraka i Avga­
nistana, niti zastrašivanjem Irana i Sirije i
drugih muslimanskih naroda, ili vođenjem
nasilničkog rata s njima, ili pri­begavanjem
nelogičkim, neetičkim meto­dima ili dis­
22
kriminatorskom udaljavanju muslimana
od naučnog i ekonomskog na­pretka.
Podrška ukazana Salmanu Ruždiju, ne­
promišljeno objavljivanje nedavne glupe
karikature, transformacija „slobode izraža­
vanja” u „slobodu blaćenja”, i vaspostavlja­
nje krstaša sa pseudo-sekularnim ciljevima
– nisu ništa drugo do znaci potpuno pod­
grejanog nasilja i kulturnog terorizma. Ume­
sto zastrašivanja i blaćenja, zar ne bi bilo
bolje da se pruža mogućnost predstavni­
cima islamskog sveta da se angažuju u
transparentnom akademskom dijalogu pre­
ko medija sa njihovim evropskim partne­
rima u atmosferi poštovanja prema milio­
nima Evropljana, muslimana i nemuslimana,
koji bi saslušali obe strane i sami odlučili i
presudili?
Naš logički minimalni zahtev od vas
jeste da poštujete kulturna prava i kole­
ktivnu svest Evropljana.
Klevetanje svetle ličnosti plemenitog
Proroka islama, koji je Božanska milost za
celo čovečanstvo, jeste dokaz sekularnog
fundamentalizma, sve do isključivanja ra­
zuma, ljubavi i etike iz svetskih medija i
međunarodne politike.
Ako je ratovanje unosan posao za ne­
ke, mi, kao savest intelektualaca i stude­
nata islamskih univerziteta, predlažemo
vladama Evropske unije kao i sekularnoj
eliti, naučnicima i verskim ličnostima Ev­
rope da kontrolišu i obuzdavaju – svim
sredstvima – postojeće agresivne i prigu­
šujuće metode i umesto toga da istupe sa
humanim i civilizovanim načinima vođe­
nja kampanje protiv islama i njegovog ši­
renja; potez koji bi mogao pomoći da se
pripremi put za transparentan dijalog iz­
među dveju strana na ravnopravnoj osnovi.
Da, drugačija reč je moguća; sarađujmo
na njenom ostvarenju.
Hiljade studenata, intelektualaca,
pesnika, pisaca, umetnika, publicista i
naučnika iz islamskih zemalja
KULTURA I DRUŠTVO
Iransko računanje vremena i njegova evolucija
Asgar Bahrami
Iz dela Đašnhaje Iranijan, Daftare pažuhešhaje farhangi, Teheran, 1383/2004.
I
z delova tradicije drevnoga Irana, koji
su doprli do nas, možemo da zaključimo
da računjanje vremena u Iranu ima veoma
dug istorijat. Predanja starih pisaca pomi­
nju postojanje kalendara još iz doba drev­
nog iranskog proroka Zaratustre, koji je
živeo krajem drugog milenijuma pre Hri­
sta (otprilike od 1200. do 1000. godine pre
Hrista)1. Neki od pouzdanih spisa, poput
knjige Abu Rejhana Birunija (npr. delo Asa­
re Albaghije) prenose ova predanja. U ne­
kima od njih čak se i ispravka
kalendara dodavanjem da­
na na kraju godine dovo­
di u vezu sa Zaratu­
strom. Stoga, može se
reći, da je u Iranu
još u davnim vre­
menima postojalo
precizno računa­
nje vremena zasno­
vano na naučnim
osnovama. Najsta­
riji kalendar, o ko­
me imamo relativno
kompletne informacije,
potiče iz vremena Ahe­
menida (otprilike 558–330.
godine pre Hrista).
Ovaj kalendar, koji se zove stari iran­
ski ili drevni persijski kalendar, i spadao
je u grupu lunarno – solarnih kalendara,
bio je zastupljen i u Vavilonu, Mesopo­
tamiji i današnjem Iraku. Godinu je delio
na dvanaest meseci sa po trideset dana, a
dani su (osim poslednjeg dana u mesecu)
bili označeni brojevima. U drev­nim per­
sijskim natpisima, pisanim klina­stim pi­
smom, mogu se naći imena samo osam
meseci. Imena ostalih četiri meseca, nalaze
se u verzijama ovih natpisa na ela­mitskom
jeziku (Naghizade, 1358, 112. stra­na, kao i
napomene).
Pored svega navedenog, neki drevni
latinski izvori jasno govore da su Iranci,
sredinom četvrtog veka pre Hrista, imali
godinu od 365 dana, što pokazuje da je
iranski kalendar tog vremena morao imati
solarni karakter (Panajinu, 1990, 659–660
strana).
Početak drevnog iranskog
kalendara, još od davnina,
bio je početak vladavine
nekog kralja. Drugim re­
čima, godine su brojali
od početka vladavi­
ne svakog kralja, a
kada su hteli da od­
rede koja je godina
u pitanju, rekli bi
godina ta i ta, vla­
davine tog i tog kra­
lja. Ovaj način raču­
nanja vremena trajao
je do kraja perioda dina­
stije Sasanida (651–224.
godine pre Hrista) (Biruni,
1367, 238. strana.). Što se tiče
dana, oni su, kao što je već rečeno, oz­
načavani brojevima. Na primer, u natpisu
po imenu Bisotun, kralja Darija, koji je je­
dan od najboljih izvora informacija u vezi
ovog kalendara, piše ovako: „...trideseti
dan meseca Anamaka beše sa navršio...”
Važna karakteristika ovoga kalendara,
o kome nemamo neposredne informacije,
jeste način ispravljanja kalendara. Ovaj ka­
lendar, koji je imao dvanaest meseci sa po
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
23
trideset dana, razlikavao se pet celih i je­
dnu četvrinu dana od astronomske godi­
ne, pa je tu razliku trebalo nekako smestiti
unutar kalendara. Aburejhan-e Biruni nam
prenosi Zaratustrinu preporuku o isprav­
ci kalendara (Biruni, 1377, 72. strana), ali
nas ovo predanje – iako istorijski istinito
– opet vraća na zaratustrijanski kalendar,
koji je postojao zasebno od zvaničnog
iranskog drevnog kalendara. Ovoj temi
ćemo se, u nastavku, ponovo vratiti.
Nakon osvajanja Irana od strane Ale­
ksandra Makedonskog, i kraja vladavine
dinastije Ahemenida, u Iranu je
bio u upotrebi makedonski ka­
lendar, ali, postoji mnogo do­
kaza koji nam svedoče da stari
iranski kalendar nije napušten.
Selukidi (305–125. pre Hrista),
koji su došli na vlast nakon Ale­
ksandra, u prvo vreme su se ko­
ristili vavilonskim kalendarom
– naravno, sa makedonskim na­
zivima – što su prihvatili i
Aškenidi (otprilike 247–224. pre
Hrista)2, koji su vladali nakon
njih. Iz dokumenata preostalih
iz tog perioda može se zaključiti
da je u upotrebi bio i zaratustri­
janski solarni kalendar. Takođe,
u tom kalendaru se nalaze i po­
jedini nazivi na parćanskom je­
ziku, koji, ustvari, potiču iz za­
ratustrijanskog kalendara (Panajinu, 1990,
660. strana).
Zaratustrijanski kalendar
Dok govori o Zaratustrinoj preporuci
o ispravljanju godine – o čemu će kasnije
biti reči – Biruni nam napominje da su
Iranci, u to vreme, imali godinu od 365
dana, koja se sastojala od 12 meseci sa po
30 dana, i sa dodatih 5 dana na kraju go­
dine. Ovaj kalendar je, najverovatnije, sa
ponekim ispravkama, postao zvanični za­
24
ratustrijanski kalendar. Čak i da je ova
informacija verodostojna, ponovo treba
istaći da za vreme kralja Darija (522–486.
pre Hrista) ovaj kalendar nije bio u zvani­
čnoj, niti službenoj upotrebi, već je imao
verski karakter.
Osnovni izvori za istraživanja u vezi
ovog kalendara jesu zaratustrijanski teksto­
vi, naročito Avesta, sveta knjiga zaratustri­
janaca. Ali, Avesta, kao što nam zaratustri­
jansko predanje potvrđuje, nije napisana
u vreme ovog proroka, nego su je mobedi3
vekovima, sa kolena na koleno, prenosili,
da bi, najverovatnije, bila zapi­
sana tek u vre­me Sasani­da, ili
najkasnije u vreme Aška­nida. S
druge stra­ne, smatra se da sa­
mo pojedini delovi Aveste po­
tiču od samog Zaratustre, dok
je za druge de­love, u kojima se
pominje raču­nanje vremena, te­
ško odrediti kada su nastali.
Stoga se, iz po­dataka zapisanih
u Avesti, ne može zaključiti ka­
da se ovaj kalendar pojavio, kao
ni kada je doživeo prvu prome­
nu, niti kakva je ona bila.
Zaratustrijanski verski ka­
lendar imao je, najverovatnije,
12 meseci sa po 30 dana. U
Avesti se nalaze nazivi svih 30
dana, dok je od naziva meseca
ostalo samo osam. Ovaj solarni
kalendar sa pridodatih pet da­na, prihva­
ćen je od strane Sasanida, ali, nije imao
verski karakter. Oni su imali drugi kalen­
dar, kome su, svakih 120 godi­na, dodavali
jedan mesec, kako bi nado­knadili zaosta­
tak od jedne četvrtine dana na godišnjem
nivou.
Razlog za ovakvo njihovo postupanje,
umesto uobičajene prestupne godine, ka­
da se svake četvrte godine doda jedan
dan, treba tražiti u njihovom verskom na­
hođenju. Abu Rejhan Biruni piše da Iranci
smatraju da se meseci mogu dodavati, ali,
KULTURA I DRUŠTVO
povećavati broj dana nije dobro. Biruni
navodi i drugi razlog za ovakvo postu­
panje: Iranci, za svaki dan, imaju posebne
obrede, kao što je pominjanje imena bo­
žanstva kome je taj dan posvećen, i čije
ime nosi, a kraljevi iz dinastije Sasanida
su za svaki dan imali poseban cvet, na­
pitak i pesmu, tako da bi povećanje broja
dana narušilo taj poredak (1377, 71. stra­
na). Neki autori navode i druge razloge:
pošto Iranci razlikuju srećne i nesrećne
dane, mogli bi se dogoditi da oni zamene
mesta, pa da srećni dani postanu zlosrećni,
a takođe, nouruz ne bi bio prvog dana u
mesecu (Ma'sudi, 1374, 1. tom, 555. strana).
Stoga su Iranci svakih 120 godina do­
davali trinaesti mesec godini, a taj mesec
je, u stvari, bio neki mesec iz godine, samo
što se ponavljao. Dani tog meseca su, opet,
imali uobičajena imena. Ovakva ispravka
godine u starim rukopisima naziva se ve­
liki behizak. Behizak ima značenje srećan,
blagosloven. Te godine su, obično, organi­
zovali veliko slavlje, čiji su troškovi izno­
sili milion dinara. Takođe, te godine kralj
ne samo da nije ubirao porez od svojih po­
danika, nego ih je, čak, i darivao (Biruni
1377, 70-71. strana; Naghizade 1357, 15-16.
strana).
Čak i ako bi se za vreme tog meseca po­
redak u zemlji poremetio, mere bi se od­
lagale za neko drugo vreme. Ponekad se
dešavalo da se nakon 240 godina dodaju
dva meseca, ili, da se mesec doda i pre
navršenih 120 godina, kao što se desilo za
vreme Jazdegarda prvog (399–421. godi­
ne), što je ujedno bio i poslednji put kada
se ovakav vid ispravljanja godine prime­
nio (Biruni 1377, 72. strana).
Ali, kao što smo već rekli, sa kalenda­
rom od dvanaest meseci sa po trideset
dana, do godine od 365 dana, ne uzimaju­
ći u obzir jednu četvrtinu dana, ostaje još
5 dana koje treba negde smestiti. Ovih pet
dana, koje se u zaratustrijanskom kalenda­
ru nazivaju mali behizak, ukradena petica,
dodatih pet... dodaju se između dvanaestog
meseca i prvog meseca nove godine. Kod
ispravke kalendara dodavanjem jednog
meseca svakih 120 godina, dešava se da,
zbog pomeranja meseci u godini, i mali
behizak pada u različito vreme, tako da
su tih pet dana dodavani na kraju različitih
meseci u godini (Nabii, 1381, 112-113. stra­
na), s tim, da se u godini kada se dodaje
veliki behizak, a u smislu izbegavanja
greške, oni dodaju mesecu koji se ponavlja,
i nakon sledećih 120 godina, oni se opet
nalaze na istom tom mestu (Panajinu, 1990,
662. strana).
Po svoj prilici, za vreme Hosra Anušir­
vana (531-579) ovih pet dana je dodato
nakon meseca abana, a nakon svrgnuća
dinastije Sasanida (651), njihovo mesto se
više nije menjalo, te su oni, od islamskog
perioda sve do vremena Abu Rejhana Bi­
runija, dodavani na kraju meseca abana.
Ovih pet dana se, po Avesti, zovu: ahu­
navadgah, aštudgah, espantmadgah, vo­
hukhšatragah, vahšatavaištagah (Purda­
vud, 1336, Abunaser Ghami, 1375, 107
strana).
Nazivi meseca zaratustrijanskog kalen­
dara su istovetni sa imenima koje imaju u
sadašnjem iranskom kalendaru (naravno,
sa razlikom u izgovoru), i svaki dan je
nosio ime nekog zaratustrijanskog božan­
stva. Ovu temu ćemo kasnije podrobno
izložiti. Ali, pre nego što nastavimo da se
bavimo promenama iranskog kalendara
u islamskom periodu, moramo nešto reći
o godišnjim dobima.
Kao što se u različitim delovima Ave­
ste može pročitati, u drevnome Iranu go­
dinu su delili na dva dela: zimu, koja je
trajala deset meseci, i leto od dva meseca.
Takođe, u pojedinim periodima, zima je
trajala sedam meseci a leto pet. Postoje i
dokazi o podeli godine na dva dela po
šest meseci. Postoje još jasniji dokazi, koji
nam svedoče da je u nekim vremenima
godina deljena na šest nejednakih delova,
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
25
koje su nazivali gah,4 a na kraju svakog
perida slavljeni su praznici po imenu ga­
hanbar, i trajanju od pet dana. I, na kraju,
u pojedinim drevnim spisima pominju se
četiri godišnja doba, čija su imena: vahar 5,
hamin 6, patiž 7 i zemestan 8 (Naghizade
1357, 44-45. strana).
U početku islamskog perioda, zvani­
čno je bio u upotrebi lunarni kalendar, a
godine su se brojale od preseljenja islam­
skog proroka iz Meke u Medinu. Uprkos
tome, narod je i dalje koristio iranski ka­
lendar.
Kao što je već ranije rečeno, u drevnome
Iranu – od perioda dinastije Aškanida, pa
na dalje – godine su se, uobičajeno, raču­
nale od vremena dolaska nekog kralja na
vlast. Ali, nakon propasti dinastije Sasa­
nida i smrti poslednjeg kralja te dinastije,
Jazdegarda trećeg (632–651), iranski zara­
tustrijanci su nastavili da računaju godine
od početka vladavine tog kralja (po neki­
ma od njegove smrti), tako da zaratustri­
janci u Iranu i Indiji (u Indiji sa pojedinim
izmenama), još uvek, za verske potrebe,
broje godine na taj način, koji se zove jaz­
degardi. U ovome kalendaru, u kome je,
još pre vremena Jazdegarda, došlo do po­
remećaja prilikom ispravljanja godine, de­
sile su se određene izmene, koje su morale
biti ispravljene, što je kasnije i učinjeno.
Još od drevnih vremena, noruz je bio
na početku astronomske godine, ali, ne­
slaganje između prave godine i postojećeg
kalendara, učinilo je da se početak godine
pomeri od njegovog pravog mesta, to jest,
prolećne ravnodnevnice. Ovo će, u islam­
skoj eri, stvoriti određene društvene pro­
bleme, čijem će se rešavanjima pristupiti
u različitim vremenskim periodima. Temelj
tom poslu učinjen je u vreme Džalaludin
Malek-šah Seldžuka (465–485) i njegovog
čuvenog vezira Nezama Mulka, uz pomoć
nekoliko istaknutih naučnika, među koji­
ma je bio i Omer Hajjam. U ovom kalen­
daru, poznatom kao Džalalov kalendar,
26
KULTURA I DRUŠTVO
noruz je padao prvog farvardina. Tako­
đe, izračunato je da godina iznosi 365 da­
na, 5 sati, 49 minuta... Godinu je činilo 12
meseci od po 30 dana, a pet dana je doda­
vano na kraju meseca esfanda. Radi nado­
knade razlike do prave godine, koja je
iznosila blizu 6 sati, svake četvrte ili pete
godine, na osnovu Hajjamove tablice, na
kraju godine je dodavan jedan dan. Mese­
ci tog kalendara su bili isti oni meseci dre­
vnog iranskog kalendara, s tim što se vre­
me računalo od preseljenja proroka iz Meke
u Medinu (Biršak, 1367, 200-201. strana).
Ovaj kalendar, i pored svojih znatnih
prednosti, nije baš bio prihvaćen, te je pre­
trpeo izmene. Napori Ghazan-hana (694–
–703. lunarne godine), da ustanovi i ozva­
niči kalendar po imenu hani ili ghazani
(sa turskim nazivima godine i meseci), ni­
su urodili plodom, tako da je ovaj lunarni
kalendar, za sve vreme svoga postojanja,
imao relativno zvaničan karakter (Akrami,
1380, 73. strana).
Do lunarne 1329, odnosno 1289. solar­
ne godine, događaji su se beležili na os­
novu lunarnog kalendara. Ali, krajem te
godine, Narodna skupština je donela od­
luku da u zvaničnu upotrebu uđe Džala­
lov solarni kalendar. Meseci su imali nazi­
ve zodijačkih znakova, a godine su, opet,
dobijale ime po životinjama. Ovakvo sta­
nje je postojalo do 1344. lunarne/1304. so­
larne/1925. godine po Hristu. Iste te godi­
ne, jedanaestog dana meseca farvardina,
Skupština je uvela, kao zvanični, iranski
solarni kalendar, sa iranskim nazivima za
mesece, koji je i danas u upotrebi.
Dvadeset i četvrtog esfanda, solarne
1354. godine, Skupština je donela odluku
da se godine računaju od dolaska na vlast
Kralja kraljeva, Kira velikog, i naložila svim
vladinim službama da se toga pridržavaju.
Islamskom revolucijom (meseca bahmana,
1357. solarne godine) ovo računjanje vre­
mena je zvanično, a i praktično, ukinuto.
Treba reći da ovakvo računjanje vremena,
čak ni u tom kratkom periodu, sem poje­
dinačnih slučajeva, nije imalo širu upotre­
bu (Abdollahi, 1990, 671-672. strana).
Na osnovu člana 18. Ustava Islamske
Republike Iran (usvojen 1358. solarne go­
dine, ispravljen 1368), za početak zvani­
čnog računjanja vremena uzima se pre­
seljenje proroka iz Meke u Medinu. U
upotrebi su oba kalendara, i solarni i lu­
narni, s tim što se u državnim službama
koristi solarni. (Ustav...151. strana).
preveo
Dejan Spasojević
NAPOMENE
Vreme i mesto Zaratustrinog življenja bili su,
1
2
3
4
5
6
7
8
i ostali, jedan od najdiskutabilnijih problema
iranistike. Teorije iz drevnih vremena život
ovog iranskog proroka smeštaju u period od
šest hiljada do šest stotina godina pre Hrista.
Danas, uzimajući u obzir mnogo pouzdanije
arheološke i filološke dokaze, ira­nisti su se
složili da vreme njegovog života smeste u
period od 1200. godine do 1000. godine pre
Hrista, ali, što se tiče mesta gde se ovaj pro­
rok pojavio, još uvek postoje suprotstavljena
gledišta. Teorija o tome da se pojavio u Aza­
rbejdžanu potpuno je odba­čena, ali, još uvek
ga smeštaju u različite oblasti: od Horasana
u centralnoj Aziji do Balkha u Avganistanu
i Sistana na jugoisto­ku današnjeg Irana.
Kao što vidimo, kraj dinastije Seleukida ne
podudara se sa početkom vladavine Aške­
nida. Razlog neslaganja je sledeći: nakon
osvajanja vlasti Aškenida u severnim obla­
stima Irana, prošlo je više od jednog stoleća
dok dinastija Selukiana nije doživela krah i
dok teritorije pod njenom upravom nisu,
po­stepeno, pridružene ostalim zemljama pod
vlašću dinastije Aškenida.
Mobed – zaratustrijanski sveštenik (prim.
prev.).
Gah na persijskom znači vreme, period
(prim. prev.).
U savremenom persijskom jeziku bahar,
proleće (prim. prev.).
U savremenom persijskom jeziku tabestan,
leto (prim. prev.).
U savremenom persijskom jeziku pajiz, jesen (prim. prev.).
u savremenom persijskom jeziku, takođe, zemestan, zima (prim. prev.).
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
27
FILOZOFIJA I GNOZA
Produbljena svežina islamskog verozakona
1
Dr Seid Halilović
U
situaciji u kojoj je poslerenesansni
Zapad ostvario nezapamćeni napre­
dak na raznim poljima nauke i kulture,
što sigurno nijedan pravedan promatrač
ne sme da ne ubroji u pozitivne posledice
pojave novog zapadnog poretka, musli­
manski narodi su po svojim zemljama,
svuda, mogli da sagledavaju izraze pasi­
viteta i potlačenosti svoje versko – nacio­
nalne osobnosti. Mi ovde nemamo name­
ru da načinjemo staru raspravu da li je to
stanje dolazilo kao rezlutat nemirnog i ni­
kad zasićenog duha zapadnjačkog kolo­
nijalizma, ili pak uskogrudosti određenih
verskih ultrakonzervativaca koji su stazu
modernog prosperiteta viđali posve su­
protnom svojim statičnim, i u nekim na­
vratima, suvoparnim pogledima. Umesto
tih rasprava, uočićemo da je, u jednom
takvom ambijentu, naravno ne posve upe­
čatljivom u svim krajevima muslimanskog
sveta, onom sloju muslimana koji je bio, s
pravom, željan prosperiteta i koji nije mo­
gao tek tako lako da se pomiri sa gle­
dištima klera, najpre padalo na pamet da
za svoju zaostalost okrivi upravo verničku
uskogrudost, a onda i svu onu tradiciju
koju su klerici propagirali. Prema ovom
pogledu, kojeg mi, ovde, nazivamo eks­
tremnim modernizmom, bilo je potrebno
da se odbaci sva islamska pravna tradicija
da bi se pristupilo procesu modernizacije
i svestranog napretka.
Dosta je očigledno da ovaj oblik musli­
manskog modernizma raste na istom tlu
na kojem je, u osamnaestom veku, odgajan
i deizam. Deizam, u najkraćim crtama, „do­
pušta da je Bog prauzrok i tvorac sveta,
28
ali ne priznaje nikakva čuda niti kakav
božiji uticaj na tok sveta, naročito ne pri­
znaje neko božansko otkrivenje”2; otuda
se ovo mišljenje daje kao ideologija u pre­
ciznom značenju te reči. U stvari, poslere­
nesansnim filosofima koji su redukovali
realnost u okvire osetnog mundus senzi­
bilisa, naravno, neće preostati drugo ne­go
da za sve metafizičko, kao što je otkro­
venje, kažu da je čudo i nemoguće; samim
tim, oni su morali da diskredituju i sve
verozakonske norme jer, jednostavno, one
dolaze odozgo.
Sve je ovo, a najpre to da se realnost
ograniči na osetne objekte, inkoherentno
u odnosu na načela institucije teomonisti­
čkog mudroslovlja. Islamska duhovnost,
bezrezervno, nalaže da se sve dimenzije i
svi mundusi egzistencije moraju uzimati
kao jedna celina od koje se ne može otki­
nuti i sagledati nezavisno nijedan delić: „i
nije naređenje Naše sem jedna – kao treptaj
okom”3. Drugim rečima, svi postupno in­
tenzificirajući horizonti su toliko međuso­
bno isprepleteni da se nigde ne može po­
vući jasna linija koja bi odvajala, primera
radi, verozakon (šarî’at, kod nas: šerijat)
od duhovne staze (tarîkat), ili duhovnu sta­
zu od transcendentne Realnosti (hakîkat).
Odvajanje senzibilnog, odnosno materijal­
nog sveta od imaginalnog i inteligibilnog
bi bilo isto toliko apsurdno koliko i zapu­
štanje verozakonskih normi u okviru ne­
kakvog deizma, ili da kažemo u okviru
procesa modernizacije i postizanja pro­
speriteta i napretka.
Jedan od najslavnijih baštenika doktri­
na islamske gnose, Sejid Hajder Amoli
FILOZOFIJA I GNOZA
Eto, njegovo verovanje u skrovito je
(umro oko 787/1385.) je, u dosta navrata,
sa velikom odvažnošću podvlačio da ter­ realno i to je šarî’at; a što je razotkrio i
mini šarî’at, tarîkat i hakîkat, zapravo, ma­ iznašao raj i pakao i Prestolje – to je hakîkat;
nifestuju i razotkrivaju isti realitet, ili da te njegovo isposništvo u ovozemaljskom
kažemo jednu nerazdvojivu celinu koju životu, nespavanje i što je trpio velike že­
prepoznajemo pod nazivom šar’ ili šarî’at đi – to je tarîkat. A šar’ obuhvata sve, bu­
u opštem smislu, sa značenjem svega ono­ dući da je šar’ poput celog badema koji
ga sa čim se susrećemo u veri. On u svom sadrži i jezgro i ulje i ljusku. Celi badem je
monumentalnom delu Džâmi’ al-asrâr va kao šarî’at, a jezgro mu je kao tarîkat i ulje
manba’ al-anvâr (Knjiga koja obuhvata taj­ kao hakîkat. Na isti način se opisuje i kla­
ne i iz koje ističu svetlosti) piše ovako: njanje / namaz: namaz je služenje (hidmat)
„Šarî’at je ime koje ukazuje na staze božije i približavanje (kurbat) i pripajanje (vuslat).
i obuhvata njihove osnove i grane, dopu­ Služenje je šarî’at, približavanje tarîkat i
štenja i naredbe, lepo i lepše. Tarîkat je da pripajanje hakîkat, dok termin namaz obu­
se u svemu tome zauzme za ono u čemu hvata sve.4”
Već bismo mogli da zaključimo da nas
je najveći oprez, što je najlepše i najčvršće;
objašnjenja slična ovom na­
jer svaka staza koju čo­
vedenom uvode u promi­
vek proputuje najlepše i
šljanja o trima stepenima
najčvršće naziva se ta­
Islamska duhovnost,
ili domenima jedne celine
rîkat, bilo da se radi o
bezrezervno, nalaže da
između kojih vlada odnos
kazivanju, delatnosti, ili
se sve dimenzije i svi
egzoteričnog i ezoteričnog;
o nekoj osobini ili sta­
mundusi egzistencije
hoćemo da kažemo da je
nju. A hakîkat je da se
moraju uzimati kao jedna
jezgro verozakona duhov­
prikaže nešto snagom
celina od koje se ne
na staza, kao što je jezgro
ra­zotkrivanja, sagleda­
može otkinuti i sagledati
duhovne staze transcen­
vanja, osećanja ili izna­
nezavisno nijedan delić.
dentna Realnost. Ljuska,
laženja toga. Otuda se
ovde, ima dvojaku korist
kaže: šarî’at je da Mu ro­
za jezgro, jer predstavlja
buješ, tarîkat je da se na­
đeš u Njegovom prisustvu i hakîkat je da nu­žnu preliminariju snagom koje će se
Ga osvedočiš / sagledaš. I kaže se: šarî’at prisutpiti jezgru, dok istovremeno, ona ču­
je da podigneš naredbu Njegovu, tarîkat je va jezgro; drugim rečima, kada god ljuska
da se podigneš naredbom Njegovom i bude povređena istog časa će se i jezgro
hakîkat je da se podigneš Njime. Sve ovo povrediti. Markantni predstavnik gnosti­
osvedočava govor Verovesnika, blagoslo­ čke škole sjajnog Ibn Arabija, Abdurazak
vio Bog njega i porodicu Njegovu, Hari­ Kašani (umro 736/1335.) u svojoj Istilâhât
satu kada mu je kazao: ’O Harisatu, kako as-sûfija (Terminologija sufija) ističe: „Sva­
si ojutrio? Reče: Ojutrih kao vernik – real­ ko egzoterično znanje štiti ezoterično zna­
no. Pa on, blagoslov na njega, reče: Sve nje koje mu je jezgro – da se ono ne izopači,
realno ima svoju realnost / hakîkat, pa šta kao što šarî’at čini za tarîkat i tarîkat za
je hakîkat tvog verovanja? Kaza: Videh pri­ hakîkat; jer onome kome stanje njegovo i
padnike / stanovnike raja kako se pose­ tarîkat njegov ne budu zaštićeni šarî’atom,
ćuju i pripadnike / stanovnike pakla kako izopačiće se stanje i izvrnuti tarîkat u strast,
se međusobno pomažu i videh Prestolje hir i nagovore satane; a onome ko ne do­
Gospodara moga jasno. Kaza, mir na nje­ kuči, snagom tarîkata, hakîkat i ne čuva ga
time, izopačiće se hakîkat i on će se izvrnuti
ga: Pogodio si, pa prioni uz to!’
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
29
u jeres i bezboštvo.”5 Nadalje, odnos iz­
među promatrana tri stepena se ne zao­
kružava na rečenome, jer kako je i Sejid
Hajder Amoli podcrtavao, čitava vera je
samo jezgro vere i u njoj se ne mogu raz­
lučiti dve dimenzije od kojih će jedna pred­
stavljati ljusku, a ona druga jezgro. Ovim
želimo da istaknemo to da nas svi se­
gmenti vere, u svakom trenutku, upućuju
ka jezgru. Naravno, to ne znači da Posla­
nikov namaz i namaz jednog njegovog
običnog sledbenika imaju jednake efekte,
jer ne može se opovrgnuti činjenica da ve­
ra ima različite stadijume / dimenzije od
kojih su neki dublji od drugih, ali nećemo
prenebregnuti ni to da je celokupna vera,
ipak, jedna celina. U stvari, upravo ovo
spoljašnje upražnjavanje rituala klanjanja
nas dovodi do najdubljih stupnjeva vere;
ili da kažemo ovako: vera je sve svoje ši­
rine i dubine raskrinkala upravo u vero­
zakonu i otuda postoje šarî’atski namaz i
tarîkatski namaz, kao i hakîkatski namaz.
Ovde ne može da se ne podsetimo na sa­
kralnu predaju „Namaz je približavanje
(kurbân) za svakog bogoštovatelja”6 i iz­
reku „Namaz je uzašašće (mi’râdž) verni­
kovo”7 u vezi sa drugim stepenom, te u
poslednjem slučaju na predaju „Klanjač
se došaptava sa svojim Gospodarom”8,
kao i na zlatni iskaz Zapovednika vernih,
sveegzistencijalnog vođe Alija, sina Abu
Taliba: „Ne bijah robovao Gospodaru ko­
jeg nisam video”9. Ove i slične predaje su
dovoljan dokaz da i sama vera prihvata i
potvrđuje tri prizivana stupnja. Nedostižni
poznavalac tradicionalnih shvatanja islam­
sko – iranskog mudroslovlja u prošlom
veku, alame Tabatabai u poslanici Risâla
al-vilâja piše o tome kako je upitao svog
učitelja o tome gde je u namazu skriveno
duhovno proputovanje, te se toliko ističe
da ono donosi čoveku blaženstvo, pa mu
je učitelj kazao: „Gde to u namazu nema
duhovnog proputovanja?” Ovaj simboli­
čan odgovor, zapravo, poručuje da je sam
30
namaz duhovno proputovanje, samo je po­
trebno da to ti shvatiš; i sve verozakonske
naredbe su duhovno proputovanje, samo
treba to da shvatiš!
U svetlu prethodnih objašnjenja posta­
je jasno i neprikosnoveno da verozakonske
presude nipošto nisu isprazne, jer sve uvo­
de u duhovnu stazu, pa onda u transcen­
dentnu Realnost. Primera radi, naredba
da se mora slediti Valij (Sveegzistencijalni
staratelj) u svim dimenzijama života nipo­
što nije nekakav isprazan imperativ, jer
vernik u srži svog sleđenja vrhovnog ju­
riste sagledava kako se pruža sami princip
ontološkog teomonizma, što za njega oz­
načava najviše uživanje. Odmah da napo­
menemo da ovo važi za instituciju vero­
zakonskih propisa kada se oni generalno
uzimaju u obzir i to ne isključuje potrebu
da se izvedu adaptacije (džarh va ta’dîl) u
slučaju pojedinačnih jurističkih paradoksa.
NAPOMENE
Preuzeto iz prolegomene knjige „Bitak i pad: an-­
tropologija u islamu”; autor dr Hamid Parsanija;
s persijskog preveo i prolegomenu napisao dr
Seid Halilović; Beograd: Metaphysica, 2007.
2
Prema Leksikonu stranih reči i izraza; Milan Vujaklija; Beograd: Prosveta, 1996; str. 193-194.
3
Kur’ansko poglavlje al-Kamar, stih 50.
4
Džâmi’ al-asrâr va manba’ al-anvâr; u izadnju Anri
Korbena i Osman Jahje; Teheran, 1989; str. 344-345.
5
Istilâhât as-sûfija; Teheran: izdavačka kuća Hekmat, 1381. sol; str. 116.
6
Ovo predanje je preneto od zapovednika vernih u
knjizi Nahdž al-balâga („Staza rečitosti”, koja je
prevedena i kod nas) str. 494., kao i od sveegzi­
stencijalnog vođe, Alija ar-Rida, sina Muse, u zbir­
ci Kâfî, tom 3, str. 265.
7
Videti objašnjenja alame Madžlisija u njegovoj enci­k lopedijskoj zbirci sakralnih predanja Bihâr
al-an­vâr, tom 81, str. 255.
8
Bihâr al-anvâr, tom 68, str. 216. Ovde spomenuti
iskaz, sveegzistencijalni vođa, Sadik prenosi od
Verovesnika, a isto predanje u obliku: „Klanjač
se, kada klanja, došaptava sa svojim Gospodarom”
je doneto u ’Avâlî al-la’âlî, tom 4, str. 111. od Verovesnika.
9
Al-Kâfî, tom 1, str. 97. i str. 138; Bihâr al-anvâr, tom
41, str. 15.
1
FILOZOFIJA I GNOZA
Osvrt na uverenja, ideologiju i
više ciljeve imama Homeinija
1
Hamid Ansari
S
ada, kako se ovo štivo pred vama, pra­
teći životni put imama Homeinija, bli­
ži poslednjim danima njegovog života,
poželjno bi bilo da se osvrnemo, iako kra­
tko i sažeto, na najznačajnije aspekte nje­
gove misli i ideologije. Neosporno je da se
jasna i potpuna predstava o imamovim
osnovnim verskim principima i ciljevima
može steći proučavanjem njegovog celo­
kupnog opusa – pisane zaostavštine i go­
vora – i fokusiranjem na njegovo praktično
ponašanje.
Imam Homeini bio je šiitski musliman
koji je čvrsto verovao u jedinstvo islama,
bez obzira na raskole unutar njega. On je
verovao da je postojanje ovog jedinstva
nužno radi suprotstavljanja kolonijalistima
i neprijateljima islama. Pozivima na jedin­
stvo posvećen je značajan deo u porukama
i govorima imama Homeinija.
Njegova svetost imam je odbacivao sva­
ki pokret koji bi vodio razbijanju redova
muslimana i dominaciji kolonijalnih sila.
Donošenjem jedinstvenih odluka i zalaga­
njem za, odnosno proglašenjem „nedelje
jedinstva” u muslimanskom svetu na dan
Poslanikovog (s.a.v.s.) rođenja, kao i svo­
jim uzastopnim porukama, on je izložio
praktične načine za ostvarenje šiitsko-su­
nitskog jedinstva. U celom periodu svo­
jega vođstva, on se protivio svim poku­
šajima koji bi mogli dovesti do podela i
razdora između ove dve najbrojnije grane
islama.
Imam Homeini je smatrao da verovanje
u Jednog Boga, i u verovesništvo Poslanika
islama (s.a.v.s.), i verovanje u Kur’an Ča­
sni kao večnu povelju upute, i prihvatanje
suštinskih pravila i odredbi poput moli­
tve, posta, davanja milostinje, hadža i dži­
hada predstavljaju solidne osnove za us­
postavljanje praktičnog jedinstva među
sledbenicima svih pravaca u islamu i za
njihovo dizanje protiv mnogoboštva i ne­
prijatelja vere.
Imamov reformistički pokret i njegove
poruke nisu bili namenjeni isključivo iran­
skom društvu i ostalim muslimanskim
zemljama. On je verovao da se primor­
dijalna ljudska priroda zasniva na vero­
vanju u Jednog Boga, milosrđu, potrazi
za istinom i pravdom, te ukoliko se opšti
nivo svesti poveća, a zlo koje dolazi od
ljudskog ega i spoljašnjih demona obuzda
i oslabi, tada će se svaka ljudska zajednica
okrenuti potrazi za Bogom i življenju u
okruženju koje obiluje pravičnošću i mi­
rom. Iz tog razloga, u većini svojih javnih
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
31
poruka imam je pozivao potlačene zemlje podrazumeva pokoravanje Bogu. Po ovo­
trećeg sveta i ugnjetene nacije da ustanu me principu niti jedan pojedinac nema
protiv ohologa sveta. Nakon pobede Is­ prava da drugoga čoveka primora da mu
lamske revolucije, imam Homeini je otvo­ se pokori. Štaviše, ovaj verski princip uči
reno izneo ideju o osnivanju „Svetske nas principu ljudskih sloboda, što će reći
partije ugnjetenih”, i istu ideju dosledno da nijedan čovek nema prava da pojedin­
odbranio. Prvo sveopšte okupljanje me­ ca, zajednicu ili narod liši slobode, da im
đunarodnih oslobodilačkih pokreta odi­ nameće zakone, da njihovo ponašanje
gralo se upravo u Iranu za vreme ruko­ upravlja prema svojim ličnim ubeđenjima
vodstva imama Homeinija.
koja su uopšte uzev nesavršena, niti da
Imam Homeini je često isticao da je postupanje drugih usmerava prema svo­
Islamska revolucija neprijatelj imperijali­ jim ličnim prohtevima ili nahođenjima.
stičkim ciljevima čelnika i vladajućih stru­ Dalje, na osnovu ovoga principa mi veru­
ktura Sjedinjenih Američkih Država, Za­ jemo da je određivanje pravila za napre­
pada i (bivšeg) Sovjetskog Saveza, a ne dak čovečanstva jedino u Božijim ruka­
narodima tih zemalja koji su i sami žrtve ma, kao što verujemo da su i zakoni
neokolonijalizma. Geslo imama Homeinija postojanja i stvaranja od Njega proizašli.
bejaše borba protiv tiranina i ustajanje u Sreća ljudska i usavršavanje njegovo i
odbranu ugnjetenih, te je če­
ljudskih zajednica, takođe, za­
sto imao običaj da kaže: „Mi
vise od pokoravanja Božijim
„Čovekovo poniženje
niti drugima činimo nasilje, ni­
zakonima, koji su čovečan­
i
pad
dolaze
usled
ti ćemo trpeti nasilje drugih.”
stvu dostavljeni od strane
obespravljenja
Kako bi se stekla jasnija
Božjih poslanika (s.a.v.s.).
predstava o verskim ubeđe­
Čovekovo poniženje i pad
njegovog i usled
njima imama Homeinija, ne njegovog pokoravanja dolaze usled obespravljenja
bi bilo zgoreg pogledati ka­
njegovog i usled njegovog
drugim ljudskim
kav je odgovor on dao do­
pokoravanja drugim ljudskim
bićima.”
pisniku lista „London Tajms”
bićima. Stoga, čovek se mora
koji mu je o istima postavio
dići protiv tih okova i lanaca
niz pitanja.
koji ga sputavaju i suprotstaviti se onima
„Moje je ubeđenje, kao i svih ostalih koji nas guraju u ropstvo, i mi moramo
muslimana, sadržano u istim onim stavo­ osloboditi i sebe i društvo kako bismo svi
vima koje Kur’an sadrži ili u onima koje postali dostojne sluge Božije i kako bi se
je izrekao Poslanik islama (s.a.v.s.) i pra­ pokorili Njemu. Upravo iz tog razloga
vedni predvodnici nakon njega. Koren i naše društvene norme i propisi otpočinju
suština svih tih ubeđenja, koja jesu naša od suprotstavljanja despotskim i koloni­
najdraža i najdragocenija verovanja, je­ jalnim silama. Pored toga, iz ovoga prin­
ste jednoboštvo. U skladu sa ovim prin­ cipa vere i iz verovanja u Božije jedinstvo
cipom, mi verujemo da je Stvoritelj sveta mi crpimo nadahnuće da su svi ljudi je­
i svih bića u univerzumu uključujući i dnaki pred Bogom, On je Stvoritelj sviju,
čoveka Jedan i Jedini Uzvišeni Bog Koji i svi su stvorenja i sluge Njegove. Ovo je
sve zna i sve može, i da Njemu sve tvari i princip ljudske jednakosti po kome jedina
sve što postoji pripada. Ovaj nas princip razlika među ljudima i jedina prednost
uči da pokorni budemo jedino pred silom jednih nad drugima proizilazi iz njihovih
Božijom i da se nijednome čoveku ne po­ vrlina, bogobojaznosti i čistoće, od is­
vinujemo sem ako povinovanje njemu ne krivljivanja i grešenja. Stoga, boriti se
32
FILOZOFIJA I GNOZA
mora protiv svega što ovakvu jednakost je svoje sledbenike savetovao: „Dobro pri­
poremeti i u društvo uvede jalova i bez­ pazite da ne pomešate Kur’an Časni i spa­
siteljsku veru islama sa nekom od onih
umna razlikovanja.”
Imam Homeini je imao običaj da kaže: lažnih, od ljudi izmišljenih i otpadničkih
„U islamu, merilo je Božije zadovoljstvo, škola!” Na drugom mestu rekao je: „Gla­
a ne zadovoljstvo pojedinaca. Mi odme­ vni problem muslimana jeste to što su na
ravamo pojedince prema istini, a ne istinu stranu odložili Časni Kur’an i stali se oku­
prema pojedincima. U nas je aršin pravi­ pljati pod tuđim barjacima … Šiizam ko­
čnost i istinitost.” Njegova svetost imam ji jeste revolucionarna škola i koji jeste
je smatrao da je ljudskoj prirodi usađenu nastavak pravovernog islama Poslaniko­
ljubav prema apsolutnom savršenstvu ko­ vog, kao i sami šiiti što su, oduvek je bi­
ja pripada jedino i samo Bogu. Jedino je vao izložen podmuklim napadima tirana
On Taj Koji je izvor svog savršenstva i i kolonijalista.”
Što se tiče njegovih motiva i ciljeva
svih moći. Imam je često svoje sledbenike
podsećao: „Univerzum jeste (mesto) Bo­ njegovog ustanka i borbe, imam Homeini
žijeg prisustva; dakle, ne sagrešite u pri­ je često isticao da: „Celokupan naš cilj
sustvu Boga! … Ničega se ne bojte do Bo­ jeste islam.” Imam je Islamsku revoluciju
smatrao odrazom večnog ustanka imama
ga i oslanjajte se jedino na Boga.”
Huseina (a.s.) na dan ašure,
Njegova svetost imam je
koji bejaše dignut kako bi se
filozofiju verovesništva sma­
„Svi su braća i
islam spasio iz kandži izopa­
trao sredstvom za uputu ljudi
svi
su
jednaki.
čenih zavojevača. On je na­
u teozofiju (spoznaju Boga),
Čast leži u vrlini i
glašavao kako: „Islam nije
koje pokreće ljudsku sposo­
vera jednog određenog naro­
bnost traganja za savršen­
smernosti i u što
stvom i kojim se anulira sva dostojnijem karakteru da; on ne priznaje nikakve ra­
zlike između Turaka, Iranaca,
tama, vrši reforma društva i
i u ispravnom
Arapa, ne-Arapa. Islam pri­
uspostavlja jednakost i prav­
vladanju.”
pada svima, i rasa, pleme, je­
da, te je često i govorio: „Cilj
zik ili boja kože u ovoj reli­
slanja verovesnika jeste da
izbavi iz tame ljudski moral, njihov ego, giji nemaju nikakvu vrednost. Svi su
njihove duše i njihova tela. Ono teži da braća i svi su jednaki. Čast leži u vrlini i
ukloni svu tminu, i na njeno mesto unese smernosti i u što dostojnijem karakteru i
svetlost.” Često je govorio: „Nema druge u ispravnom vladanju.”
Imam Homeini je mučeništvo na Bo­
svetlosti do Svemogućeg Boga, sve drugo
je tama!”
žijem putu video kao večnu slavu, kao
Imam Homeini je islam smatrao peča­ ponos svetaca, kao ključ za sreću i tajnu
tom nebeskih vera i najuzvišenijom i naj­ pobede. On je prizivanje mučeništva po­
potpunijom školom Božanske upute. On smatrao kao rezultat ljubavi prema Bogu.
je naglašavao: „Islam je najviši stepen ci­ O mučeništvu i njegovoj suštini i vre­
vilizacije … Zakoni islama su napredni, dnosti, imam je rekao sledeće: „Kakve su
potpuni i sveobuhvatni … U islamu po­ neznalice srebroljupci i svi oni neupućeni
stoji samo jedan zakon, a to je Božanski koji vrednost mučeništva očekuju da na­
zakon.” Imam je islam smatrao religijom i đu na stranicama univerzuma, i njegov opis
bogosluženja i politike, te je često napo­ traže u pesmama, herojskim poema­ma i
minjao: „Islam je i sam bio jedan od os­ poeziji, a da bi ga dosegli pomoć tra­že u
nivača velikih svetskih civilizacija.” On umetnosti mašte i u tomovima zabeležene
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
33
Imam Homeini u hramu Fatime Masume u Komu
misli!... Daleko od toga; reše­nje ove zago­
netke nije moguće naći drukči­je do kroz
ljubav!” Primenjujući ovakvu logiku, imam
je rekao i sledeće: „Kažem vam, braćo ver­
nici, ako budemo izbrisani sa lica zemlje
od strane zlikovačkih ruku SAD i Sovjet­
skog Saveza, i ako našu crve­nu krv časno
prolivši, sretnemo se sa Bo­gom našim, mno­
go će nam bolje biti no da živimo raskošno
pod crvenom zastavom crvene armije Isto­
ka ili crne armije Zapada.”
Imam Homeini bejaše bogonadahnuti
filozof i gnostik, stručnjak verozakona,
verski autoritet (mardža’) i istovremeno i
vođ Islamske revolucije, i osnivač Islamske
Republike Irana. On je bio upoznat sa na­
čelima zapadne filozofije, a takođe u po­
tpunosti je vladao principima i temama
logike i islamske filozofije, i to u oba njena
pravca – i peripatetičkom i iluminativnom.
Možda bi se slobodno moglo reći da je
imamovo filozofsko shvatanje donekle na­
34
ginjalo ka iluminativnoj teozofiji ili da je u
neku ruku bilo blisko eklektičkom stilu
Božanskog mudraca Mola Sadre, no sa iz­
vesnim razlikama i posebnim obeležjima:
imam Homeini je filozofiju podučavao na
najvišim stupnjevima čitavih 15 godina.
On je sledio filozofiju kao sredstvo za spo­
znaju stupnjeva i položaja realnosti egzi­
stencije i postojećih bića, te je tako na
njegov filozofski pogled na zbilju po­
stojanja i jedinstvo bića (vahdat al vudžud)
i njegove nivoe dubok uticaj izvršila nje­
gova škola gnoze.
Gnoza imama Homeinija (erfan) temelji
se na kur’anskim odlomcima, na preda­
jama velikana religije i savršenom znanju
Božijih odabranika, a u okvirima svete
vere islama. On je bio protivnik negativne
gnoze koja je veru i religiju svodila na
ritualno spominjanje Boga i bajanje, i koja
se zalagala za življenje u izolaciji, izbe­
gavajući društvenopolitičke odgovornosti.
Imam je verovao da je samospoznaja te­
melj spoznaje Boga i da su duševno pro­
čišćenje od moralne iskvarenosti i poroka
i sticanje vrlina preduslovi za spoznaju
Boga; takođe, da dostizanje istinske spo­
znaje i uzvišenih moralnih položaja nije
drukčije moguće osim sleđenjem pravca
kojim su pozivali i sami sledili veliki ve­
rovesnici i Božiji ‘dokazi’ na zemlji. Dakle,
imam Homeini se protivio putevima i
asketskim stremljenjima koja su izašla iz
okvira verozakona i verskih pravila, i pre­
zirao kvazi-pobožnost i licemerni misti­
cizam.
Imam Homeini je verovao da u rizi­
čnim prostranstvima velikog džihada, tj. kon­
stantnoj borbi protiv niskih pobuda ega,
u „duhovnom putovanju” (sejr va suluk), i
prelaženjem doline „četvorostrukog pu­
tovanja” (asfar-e arbae), polaznik na du­
hovno putovanje mora pomoć potražiti
kod istinskih duhovnih učitelja i onih koji
poseduju istinsko unutarnje otkrovenje
(kašf), a ne u onima koji se pretvaraju da
FILOZOFIJA I GNOZA
takvo iskustvo poseduju. Nadalje, jedinka
se mora čvrsto držati vrhovnog staratelj­
stva (velajat-e ozma) koje predstavlja lađu
spasenja, dok je sve ostalo put u zastra­
njivanje. Čista duša imama Homeinija,
njegov uzvišeni duh i njegov uspešan put
kroz praktične stadijume duhovnog puto­
vanja najbolji su dokaz ispravnosti ovoga
puta. Na ovome putu imam Homeini je
dostigao takav duhovni položaj i iskusio
takav stepen intuitivne unutrašnje spo­
znaje i nestajanja u Bogu da bi se uznemirio
čak i na sam pomen bilo čega što bi zvu­
čalo kao Haladžev 2 povik „Ja sam /stva­
ralačka/ istina ”, ali ne zbog toga što su
ograničeni umovi kojima je gnoza bila
strana izopštili one koji bi se usudili da
takvo što tvrde, već iz razloga što su oni,
u širini postojanja, bivali svedoci stvari
iza Istine te su polagali pravo na samosvest
i duhovno posredovanje. Nasuprot tome,
po viđenju imam Homeinija, jedino Sve­
mogući Bog predstavlja Svetlost (nur) dok
je sve ostalo tama, a tama je nepostojanje
svetlosti i nepostojanje jeste nebiće, dok je
postojanje ništa drugo do manifestacija
Boga (hak) i ničega drugog osim Njega.
Pored toga što je prilično vladao filo­
zofijom, gnozom, egzegezom, etikom i te­
ologijom, imam Homeini je takođe bio i
izvrstan stručnjak za jurisprudenciju i nje­
nu metodologiju koje je predavao punih
30 godina na najvišim stupnjevima. U da­
našnje vreme, pored brojnih knjiga iz ob­
lasti jurisprudencije i njene metodologije
koje je imam napisao, dostupno je i na
desetine predavanja i kurseva koje je dr­
žao, a koje su prikupili i objavili njegovi
studenti. Jedna od naročitih karakteristika
koje se pripisuju imamovoj školi jurispru­
dencije (fikh), jeste to da je on verovao
kako fikh i usul poseduju posebnu vrstu
izvornosti, i u procesu izvođenja propisa,
izbegavao je da filozofske, gnostičke i teo­
loške stavove dovodi u vezu sa odredbama
fikha. Imam Homeini je istraživački aspekt
jurisprudencije i njene metodologije sma­
trao preduslovom za sticanje deduktivnog
gledišta, i verovao je da faktori vremena i
mesta igraju odlučujuću ulogu u neovi­
snom rasuđivanju u islamskom pravu, te
da zanemarivanje istih vodi ka nesposo­
bnosti poimanja i odgovaranja na svako­
dnevna tekuća pitanja. On je dalje verovao
kako istraživački aspekt fikha ne znači či­
njenje deduktivnog procesa konvencional­
nog idžtihada nestabilnim. Stoga je isticao
da bi teološke škole trebalo da se pridr­
žavaju tradicionalnog fikha u značenju
zaštite načina i metoda bogobojaznih pre­
daka u izvođenju propisa, a da bi od­
stupanje od istoga vodilo jeresi i nesreći i
predstavljalo ozbiljnu pretnju. Njegova
svetost imam je želeo da se teološke škole
reformišu i izmene unutar ovih okvira
koje je on prvi ustanovio. Izdavanjem re­
volucionarnih odluka, imam je otvorio
put za promenu ugla gledanja i njegovo
proširenje na vitalna i suštinska društvena
pitanja, te je tako iznova udahnuo život
zaboravljenim poglavljima fikha, i time za­
pravo dokazao neizostavni uticaj faktora
vremena i prostora.
Imam Homeini je rekao: „Sa stanovišta
istinskog stručnjaka verozakona, vlada
jeste primenjena filozofija celokupnog fi­
kha u čitavom opsegu ljudskoga života.
Vlast predstavlja praktične aspekte vero­
zakona u suočavanju sa čitavim spektrom
društvenih, političkih, vojnih i kulturnih
poteškoća. Fikh jeste stvarna i sveobu­
hvatna teorija starateljstva nad čovekom
od kolevke pa do groba.”
Na osnovu ovakvih gledišta imam Ho­
meini je razvio teoriju „formiranja islamske
vlasti na osnovu vladavine fakiha (stručnjaka
verozakona sa sposobnošću samostalnog
odlučivanja) u periodu skrivenosti poslednjeg
imama”, te je godinama nastojao da istu
sprovede u delo. Iako je povodom teorije
o vladavini pravnika (velajat-e fakih), ne­
vezano za razilaženja u stavovima koja su
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
35
postojala o stepenu autoriteta najučenijeg zasnuje i da predvodi jedan od najpo­
pravnika (vali-je fakih), postojao konsenzus pularnijih oblika državnih ustrojstava. U
mišljenja šiitskih stručnjaka verozakona, ovom obliku vlasti, za razliku od svih po­
njene dimenzije, pak, još uvek nisu bile stojećih političkih sistema u svetu, nakon
istražene u zadovoljavajućoj meri, te nje­ određivanja vođe i sprovođenja izbora
na praktična implementacija nije mogla narod ne prepušta odgovornost drugima,
biti ranije sprovedena u delo, iz razloga niti on biva prepušten samome sebi, već
što se za to još nisu bili stekli svi potrebni je njegovo prisustvo na sceni upravljanja
uslovi. Zahvaljujući tome, imam Homeini islamskim društvom i učešće u krojenju
je bio prva ličnost koja je posle nekoliko sudbine islamskog sistema zagarantovano
vekova uspela da oformi versku vlast za­ kao obavezujuća verska dužnost. Po ima­
snovanu na vođstvu dovoljno kvalifikova­ mu Homeiniju, stubovi islamske vlasti po­
nog stručnjaka za verozakon, mudžtehida. čivaju na uzajamnoj naklonosti i poverenju
Za ovakvo prevođenje bili su potrebni između naroda i ispravnog rukovodstva.
sledeći preduslovi: duševno pročišćenje, U vezi s tim, imam je rekao sledeće: „Sva­
razboritost i veština upravljanja i sposo­ ki fakih (stručnjak za versko pravo) koji
bude postupao samo­
bnost vođenja društva,
voljno, biće uklonjen iz
hrabrost, pravičnost i
stručnost u poznavanju
organa uprave... Vođa i
„Vođa i rukovodstvo u
islamskog verskog za­
rukovodstvo u velikim
velikim nebeskim religijama,
kona i Božanskih pro­
nebeskim religijama,
uključujući
i
islam,
nisu
pisa. Imam je često
uključujući i islam, ni­
nešto što je vredno samo po
imao običaj da kaže:
su nešto što je vredno
sebi da bi čoveka, ne daj
„Islamska vlast jeste
samo po sebi da bi čo­
vladavina Božanskog
veka, ne daj Bože, na­
Bože, navodili na oholost i
zakona nad ljudima.”
vodili na oholost i
uobraženost.”
Po imamovom vi­
uobraženost.” Upravo
đenju, islamska vlast,
usled ovakvog stava,
pored suštinskih razli­
imam Homeini je rekao
ka u ciljevima i idealima, od savremenih i ovo: „Ako bi me slugom nazvali, bolje bi
političkih sistema se razlikuje i u pogledu bilo no da me zovu vođom. Vođstvo nije
organizacije i fundamentalnih principa. to što je bitno; bitna je služba; islam nas
Prema njegovoj teoriji, „većina” dobija le­ je obavezao da služimo!... Ja sam brat
gitimnost na osnovu „istine” (hak), pa ti­ iranskog naroda i sebe smatram njihovim
me nužnost uvođenja velajata kao vlada­ slugom i vojnikom... U islamu, jedna
vine kompetentnog pravnika, zavisi od stvar vlada, a to je zakon. Zakon je isto
postojanja uslova za njega, uključujući tako vladao i u vreme Poslanika (s.a.v.s.);
opšte priznavanje i prihvatanje od strane Poslanik ga je sprovodio.” Obraćajući se
javnosti, što se sprovodi putem direktnog vladama koje sebe smatraju apsolutnim
prirodnog odabira, ili kroz izbore od stra­ vlastodršcima i iznad naroda, imam Ho­
ne vodećih stručnjaka nacije.
meini je rekao: „Vlada je mala grupa ljudi
Usled svega navedenog, veza između koja ima da služi narodu. Pomenuti vla­
vodstva i islamske vlasti sa narodom po dari ne shvataju da vlada mora služiti
prirodi stvari je duboka i zasnovana na narodu, a ne vladati nad narodom... Svest
verovanju, i upravo zahvaljujući tome je naroda, njegovo učešće u, saradnja sa i
imam Homeini i bio u mogućnosti da nadzor nad vladom koju sam odabere,
36
FILOZOFIJA I GNOZA
njemu je samom najbolja garancija za bile mnogobrojne, promenljive i suprot­
očuvanje stabilnosti društva.” Razlike iz­ stavljene. Prirodno, u takvim okolnostima
među ove teorije u pogledu vlasti i na­ nacija koja iz bilo kojeg razloga poseduje
cionalnog suvereniteta sa teorijom koja moćnija oruđa ili sredstva, nametanje svo­
vladu i suverenitet, čak i u najdemokra­ je nadmoći nad slabijim nacijama smatra
tičnijim političkim sistemima, definiše is­ svojim legitimnim pravom. Jer, ekstremni
ključivo u opsegu „moći”, njenih instru­ nacionalizam nije ništa drugo do nadmoć
menata i potreba i otuda moć smatra jedne rase, boje kože, jezika, geografskog
najvažnijim temeljem društvene stabilno­ položaja ili istorijskog značaja. Na osnovu
sti, i više su nego očigledne. Imam Ho­ istorijski dokumentovanih dokaza imam
meini je rekao: „Velika sila ne može se Homeini je bio uveren da je propagiranje
održati a da nema osnovu u narodu.” Ra­ „nacionalizma i etnokratije” kao i osni­
spad naizgled moćnog komunističkog si­ vanje pokreta poput panarabizma, pan­
stema s jedne strane i sa druge trajanje i turkizma, paniranizma i sličnih u zemlja­
uvećanje stabilnosti poretka Islamske Re­ ma trećeg sveta i islamskim zemljama,
publike Irana i uprkos neprijateljstvu sa zapravo rezultat istraživanja i nastojanja
kolonijalističkih sila
strane postojećih najve­
da u te zemlje unesu
ćih svetskih sila i uprkos
podele, da izazovu ra­
nametnutom osmogodi­
„Vođstvo nije to što je
zdore, te da name­
šnjem ratu, najbolji su
bitno; bitna je služba;
tnu svoju dominaciju.
dokaz i svedočanstvo o
islam
nas
je
obavezao
da
Imam je imao običaj
ispravnosti imamove te­
služimo! Ja sam brat
da kaže: „Plan velikih
orije.
iranskog naroda i sebe
sila i njihovih poma­
Očigledno je da sta­
gača u zemljama tre­
vovi imama Homeinija o
smatram njihovim slugom i
ćeg sveta jeste da ove
islamskoj vlasti i položaju
vojnikom...”
slojeve muslimanskog
i ulozi naroda u njoj ne­
društva nahuškaju je­
maju nikakvih dodirnih
dne na druge i da po­
tačaka sa takozvanim „na­
cionalizmom” kakav je prisutan u ostalim dele ove vernike kojima je Svemogući Bog
političkim kulturama sveta, već da je za­ podario duh bratstva, te da ih nazovu nji­
pravo dijametralno suprotan istom. Naci­ hovim etničkim imenima, to će reći, turs­
onalizam, kada se javi u obliku ideologije, ka nacija, arapska nacija, kurdska nacija
pored svoje praktične nemoći, još se i za­ i tome slično, pa čak i da ih jedne sa
vršava antitezom vrednosti. A to iz ra­ drugima zavade do neprijateljstva. To je
zloga što, kada se stvari posmatraju iz upravo suprotno pravcu islama i Časnog
ovoga ugla, ako bi nacionalističke tenden­ Kur’ana.” I zbog toga je imam Homeini
cije svakog pojedinačnog naroda bivale izjavio i sledeće: „Naš je pokret prvo is­
predstavljane kao utemeljene i odbranjive lamski pa tek onda iranski.”
Po viđenjima imama Homeinija, uspo­
činjenice, to bi značilo da stabilnih činje­
nica i vrednosti nema, već da se one ne­ stavljanje istinskog mira u svetu u prisu­
prekidno menjaju i variraju u skladu sa stvu osionih despotskih sila i uz prihva­
brojem nacija i geografskih i političkih tanje njihovog postojanja i dominacije nije
granica koje se prekrajaju. Samim tim bi i ništa više od neostvarive zamisli. On je
interpretacije činjenica, vrednosti i pitanja imao običaj da kaže: „Svetski mir i zdra­
poput pravde, mira i slobode isto tako vlje usmereni su ka zbacivanju osionih, i
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
37
sve dok ti lišeni kulture i dominacije že­ stupanja na scenu bivale gažene izdajstvi­
ljni organizmi na zemlji budu postojali, ma dinastije Pahlavi i njihovih saveznika.
smerni neće doći u posed zaveštanja koje Kao rezultat toga, ovo je društvo postalo
im je Svemogući Bog podario... Onaj dan sklono ravnodušnosti. Priča se kako su
biće blagoslovljen za nas kada se domi­ imama za vreme petojunskog ustanka 1963.
nacija svetskog grabljivca nad našom ne­ godine, u tim turobnim uslovima društve­
dužnom nacijom i nad ostalim ugnjetenim ne represije, njegovi prijatelji zapitali po­
nacijama sruši i ukloni, i kad svaka na­ moću koje to sile on želi da pokrene i da
cija svoju sudbinu u sopstvenim rukama uspostavi vladavinu pravde. Imam je ta­
bude držala... Sjedinjene Američke Države da pokazao na kolevku sa novorođenčetom.
mogu nas poraziti, ali našu Revoluciju ne I, odista, petnaest godina kasnije upravo
mogu, i iz tog razloga sam ja uveren u je iranska muslimanska omladina bila gla­
našu pobedu. SAD ne shvataju pojam mu­ vni akter na poprištima ustanka.
Imam Homeini je duhovnu usredsre­
čeništva!”
Njegova svetost imam je naglašavao te­ đenost, borbu protiv strasti i neprekidno
meljnu ulogu kulture i često je imao običaj duševno pročišenje od svih čulnih poriva
tokom čitavog života, smatrao predu­
da kaže: „Kultura je izvor sve sreće ili
slovom za dostizanje istinskog
sve bede … ono što jednu naciju
savršenstva, i verovao da
izgra­đuje jeste autentična
odgoj mora da bude pre­
kultura … Trbuh i hleb i
dmet pažnje od ranog
voda nisu ono najbitnije;
„Kultura je izvor
detinjstva, pa čak i da bi
najvažnija je stvar lju­
sve sreće ili sve
majka trebalo da pazi
dska čast … Čovek ne
bede … ono što jednu
na odgoj deteta još u
može da bude čovek do­
naciju izgra­đuje
fetusnom periodu, te
kle god nastavi da ži­
jeste autentična
je govorio: „Nijedno
vi u senci mitraljeza,
zvanje nije do te mere
topova i tenkova, ne mo­
kultura …”
uvažavanja vredno kao
že postići svoje humani­
materinstvo … Majčino
stičke ciljeve … Morate se
je krilo prva škola detinja.”
truditi da svojim rečima i pe­
Obraćajući se javnim učiteljima,
rima odagnate mitraljeze, i da ot­
vorite prostor peru, znanju i nauci.” Imam imam Homeini je rekao sledeće: „Obratite
Ho­meini je odricao i bezvrednim smatrao pažnju. Nauk iz osnovne škole daleko je
umetnost koja je u službi kolonijalizma. bitniji od onog na univerzitetu, jer se men­
Takođe je odricao i „larpurlartizam”3. Imao talni razvoj odvija u detinjstvu … Učitelji
je običaj da kaže: „U islamskom mistici­ su poverenici kojima su između svega os­
zmu umetnost predstavlja jasan prikaz talog ljudska bića poverena … Svi uspesi
pravde, časti i poštenja. Ona je odraz tu­ i sve bede korene vuku iz škole, a učitelji
ge izgladneloga naroda koji je anatemisan su ti koji u rukama drže ključ.” Imam Ho­
meini je poučavanje smatrao pozivom Bo­
od strane silnih i bogatih.”
Što se sfere obrazovanja tiče, imam žjih poslanika, a najvažnija obaveza učite­
Homeini je bio uzoran profesor i u teoriji lja, pored podučavanja redovnim naukama,
i u praksi. Zahvaljujući svojim obrazovnim je upućivanje zajednice ka Allahu.
Imam Homeini je ljudski rod nazivao
metodama uspeo je da, kao pionir velikog
verskog pokreta, stvori društvo u kojem jezgrom svih bića u univerzumu. On je
su kultura i vrednosti sve do njegovog govorio: „Čovek je čudo koje se može ra­
38
FILOZOFIJA I GNOZA
zviti ili u Božansko ili u đavolje stvorenje
… Pravilnim obrazovanjem čovečanstva,
čitav se svet reformiše.” Smatrao je da va­
spitanje i unutrašnje pročišćenje imaju
prioritet nad školskim podučavanjem. On
je verovao da nauka, i pored sve svoje uz­
višene pozicije, ukoliko nije praćena unu­
trašnjim pročišćenjem, nije ništa drugo do
oruđe koje služi đavoljim ciljevima; upra­
vo kako je i rekao: „Znanje je u nečasnom
umu daleko štetnije no neznanje!”
Jedna od izuzetnih osobina imama Ho­
meinija bilo je to što su njegove reči bez
izuzetka bile zasnovane na njegovim uve­
renjima i na istinoljublju, kao i to što je on
sam pre svih drugih činio upravo onako
kako je i propovedao. Imamov način ži­
vota bejaše savršen primer asketizma, za­
dovoljstva i jednostavnosti, a taj njegov
životni stil nije se odnosio samo na period
pre no što je postao vođa, već je verovao
da životni standard vođe mora biti na is­
tom nivou ili čak i niži od standarda naj­
prostijeg sloja populacije. Tokom celog svog
veka ostao je veran asketskom načinu ži­
vota. Iako je napisan i objavljen izvestan
broj knjiga na temu ovog aspekta imamo­
vog života, ipak, dimenzije njegove privr­
ženosti asketizmu i skromnom životu u
najvećoj meri su još uvek ostale neistražene.
Imam Homeini je bio pristalica, ili bo­
lje rečeno, duboko je verovao u pridrža­
vanje rasporeda, disciplinu i red u životu.
On je imao običaj da tačno određene sate
svakoga dana i noći provodi u bogoslu­
ženju i pobožnim radnjama, molitvama i
recitovanju stihova iz Časnog Kur’ana. Še­
tnja uz obraćanje Bogu i razmišljanje bili
su još jedna stavka na njegovom dnevnom
rasporedu. Čak i kada mu je bilo skoro 90
godina, on je i dalje bio jedan od najvre­
dnijih svetskih političkih vođa. On se nije
odricao radosti službe na putu uzdizanja
islamskog društva i rešavanja njegovih
problema, pa čak ni pod najnepovoljnijim
mogućim okolnostima. Pored toga što je
svakodnevno čitao važnije vesti i zvanične
izveštaje u dnevnoj štampi, i što je slušao
vesti na radiju i lokalnoj televiziji, imam
Homeini je po nekoliko puta dnevno slu­
šao i vesti i analize stranih medija na per­
sijskom jeziku, kako bi mogao i lično da
se uveri u procese propagandnih aktiv­
nosti neprijatelja Revolucije, te kako bi
bio u stanju da iznađe načina da se sa is­
tom izbori. Nagomilane dnevne aktivnosti
i česti sastanci sa čelnicima islamskog si­
stema imama nisu mogli sprečiti da odr­
žava kontakte sa običnim građanima, koje
je on nazivao suštinskom vrednošću islam­
skog pokreta. Detalji sa više od 3.700 sa­
stanaka koje je u godinama nakon trijumfa
Revolucije upriličio sa običnim građanima
zabeleženi su u dvotomnoj knjizi pod na­
slovom Mahzar-e nur [Prisustvo svetlosti].
Ovime se nedvosmisleno ukazuje na ima­
movo duboko interesovanje za ljude i po­
vezanost sa ljudima svoga vremena. On
nikada nije doneo niti jednu odluku koja
bi uticala na sudbinu ljudi, a da prethodno
nije sa njima o istoj iskreno porazgovarao.
Imam je građane smatrao najpouzdanijim
izvorom za saznavanje činjenica.
prevela Milena Radulović
NAPOMENE
Iz knjige Pripovest o buđenju – osvrt na ideološku,
intelektualnu i političku biografiju imama Home­
inija (od rođenja do preseljenja na drugi svet), Kul­
tuni centar Irana u Beogradu, 2008.
2
Husein ibn Mansur, poznatiji kao Haladž, sufija iz
3. veka po lunarnoj hidžri (preminuo 309. g, odno­
sno 922. g.n.e.). Bio je uhapšen i godinama je bo-­
ravio u zatočeništvu zbog svojih ubeđenja, sve dok
ulema nije donela odluku po kojoj se on osu­đuje
na smrt. Kažnjen je sa hiljadu udaraca bi­čem, šake
i stopala su mu odsečeni, a telo mu je na kraju spa­
ljeno i bačeno u reku Tigar (kod Bagdada). Optužbe
koje su ga teretile, a koje su svima ostale duboko ure­
zane u sećanje, jesu da je u mističnom zanosu uzvi­
knuo „An-al-Hak”, što znači „Ja sam Istina Božija.”
3
Larpuprlartizam, „umetnost radi umetnosti” – estetski smer zasnovan na tezi da su stil i umetnička
dela sama sebi svrha i da im nisu potrebna objašnjenja ili pravila.
1
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
39
KNJIŽEVNOST
Samospoznaja uz Gospodina iz Širaza
Timur Barhon Simuri
I
ranski misticizam i ogroman entuzija­
zam usredsređen na iranske duhovne
izvore, učinio je da mnogi pripadnici iran­
skog naroda širom sveta traže okrilje ve­
likog Hafeza, rečitog pesnika persijskog
jezika iz Širaza, posežu za njegovom podr­
škom tako što, čitajući njegovu poeziju,
analiziraju svoje psihičko stanje i prepu­
štaju se vođstvu stihova, kako bi na taj na­
čin umirili svoja srca. Naziv za ovaj čin je
„Hafezov znamen”.
Znamen u rečniku ima značenja: sre­ća
(optimizam), predviđanje i predskazanje,
kao i proricanje dobre i loše budućnosti
koje se u tom slučaju naziva i gatanjem i
pogađanjem sreće. Ljudi posredstvom zna­
mena postaju svesni nekih budućih doga­
đaja. Ovaj čin je, osim toga, izvodljiv ot­
varanjem i nekih drugih knjiga kao što su
sve knjige poezije Mevlana Dželaladin Ru­
mija (Moulavi). Ipak, predskazivanje uz
Hafezovu knjigu je uobičajenije i raširenije.
Predskazanje Hafeza, uzvišenog pesni­
ka i tragaoca, oduvek je i jedan od vidova
zabave naroda Irana na večernjim pose­
lima, naročito u dugim večerima zimske
kratkodnevice, od kojih je najduža noć
„Šab e Jalda”. Ovaj hvale vredan čin je,
isto tako, uobičajen u mnogim iranskim
porodicama širom sveta jer i oni govore
persijski.
O čovekovoj potrebi za prekognicijom,
doktor Aleksis Karel u knjizi „Čovek, ne­
poznato biće” kaže da Bog usmerava ka­
ko u oblasti misterije, tako i u oblasti pr­
venstva egzistencije i čovekove kreativnosti:
da li smatraš da si nebitno stvorenje? Ti, u
čijem je biću skriven veliki svet! Zaplete­
40
nosti čovečanstva, materijalne i duhovne
forme njegove egzistencije toliko su sve­
prisutne da ih nije moguće dosegnutii čul­
nim putem. Iz istog ovog razloga čoveku
je neophodan čvrst odnos sa onostranim
kako bi mogao da sazna stvari koje nisu
predvidljive i objašnjive, otkloni svoje bri­
ge i strahove i nađe svoj mir
Zaokupljenost ljudi predskazivanjem,
jeste priča o težnji ljudskih bića za uzvi­
šenim i o njihovoj potrebi za istraživanjem
kompleksnosti života i otklanjanjem nesi­
gurnosti iz života pojedinca i društva pu­
tem znanja i duhovnosti.
„Estekhare”, ili Hafezovo predskaza­
nje, jedan je od uzvišenih i mističnih mo­
dela uspostavljanja odnosa sa onostranim
i traženja pomoći od Boga putem čistih i
mudrih osoba, kako bi se otkrila istina i
otklonile brige iz života. Prema predanju
časnog Poslanika, prorok je voleo predska­
zivanje, dok je pesimizam i loša predska­
zanja koje u našoj kulturi nazivaju crnom
magijom – strujom koja se negira u ter­
minologiji monoteizma i meditacije – od­
bacivao. Štaviše, svoje prijatelje je upo­
zoravao da se čuvaju nagađanja i loših
prognoza i da izbegavaju terminologiju
negativne struje.
Zašto predskazujemo?
Predskazanje razrešava dilemu neodlu­
čnog čoveka, koji u sebi nosi sumnju i uz­
nemirenost, a čoveka izbavlja iz nestabil­
nog stanja u kome se nalazi. Kao što je već
rečeno, ljudsko biće je komplikovano stvo­
renje koje se jedino putem komuni­kacije
KNJIŽEVNOST
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
41
sa nesaznatljivim univerzumom ili nema­
terijalnim svetom, izbavlja od stra­hova i
nalazi potpuni mir.
Napor da se pronađe odgovor na neko
nerešeno pitanje, ili težnja za pronalaže­
njem puta za izlazak iz pometenosti koji
vodi u pravcu komfora i udobnosti, pone­
kad ostaju bez rezultata. U takvim uslo­
vima, pojedinci tragaju za sagovornikom,
poverljivim drugom i podrškom koji bi mo­
gli da ih izvedu iz zbunjenosti i neizve­
snosti. Hafezovo predskazanje (estekhare)
može pojedinca da oslobodi takve situacije
i podari mu duhovni mir.
Estekhare (Hafezovo predskazanje) je,
u stvari, prijem pozitivnog toka iz ono­
stranog sveta i može biti dubok i postojan.
Čak i ako odgovor Hafeza na našu nedo­
umicu ne bude pozitivan, Estekhare čini
da se u nama osnaži motivacija za delova­
njem i napor da se nađe put rešenju.
Kratka istorija predskazivanja
U iranskoj kulturi predskazivanje ima
veoma dugu prošlost i obnavljalo se u ve­
kovima pre Hafeza. Kako je Hafez u je­
dnoj od svojih pesama ukazao na ovu temu:
Hafezov mauzolej u Širazu
42
KNJIŽEVNOST
Zbog tuge i rastanka nemoj tužan biti,
sinoć
predskazah da spasitelj će stići.
Stremljenje duha ka onostranom i ka
otkrivanju misterije jedne više egzisten­
cije, a samim tim i prevazilaženje zastoja i
zabluda, bilo je u pozadini razvoja čove­
čanstva
Ova osobina se kasnije pojavila u ob­
liku sklonosti prema predskazivanju. Me­
đu ostalim narodima i plemenima sveta,
takođe postoji ova navika.
Primer duha starih Rimljana jeste pesni­
štvo Vergilija, latinskog pesnika na kome
počiva književnost epohe, premunulog 70.
godine pre Hrista, čiji je grob u Italiji.
Među Irancima, omiljeni i sveti čin
jeste predskazivanje (estekhare) i prema
Kur’anu i prema Hafezovoj knjizi. To što
je danas manje osoba koje su čule za ime
Gospodina iz Širaza, a zanemaruju njego­
vo pesništvo tokom predviđanja u krugu
porodice, ne ukazuje na dobar pravac.
Nekoliko istorijskih primera
Hafezovog predskazanja
Moatamdaldolah Ferhad Mirza, stric
šaha Naser Aladina, imao je posebnu
sklo­nost ka Gospodinu Hafezu. Obično je
pe­tkom s večeri i praznikom izjutra odla­
zio u obilazak groba poštovanog Hafeza.
Jedne jako sušne godine u doba njegove
vladavi­ne, pojavio se u Širazu, a kiša nije
pala iz­vesno vreme. Ljudi su u pustinji
molili za kišu, ruku podignutih u molitvi.
Moatam­daldolah je potražio odgovor u
pesni­štvu Poštovanog: da li će tokom nje­
govog hodo­čašća pasti kiša, ili ne. Odgo­
vor je stigao:
Aleksandru vodu ne daju.
Primenom sile to se postići ne može.
Moatamdaldolah je znao da tokom nje­
govog hodočašća neće pasti kiša.
Drugi put je u Hafezovom pesništvu
potražio odgovor na ovo pitanje: da li će
na dan ašure, padati kiša? Gospodin je dao
ovakav odgovor:
Glasu kišnih kapi nadam se, koji, ukoliko
svetlosti iz mnoštva glasova nestalo je,
iz mog uma ponovo doći će.
Moatamdaldolah je znao da će na dan
ašure, pasti kiša i obradovao se. Odmah je
u srcu odlučio da će, ako se ovo predska­
zanje obistini i na dan ašure padne kiša,
počasni spomenik na njegovom grobu za­
meniti za veći i lepši i da će za grobnicu
Gospodinovu sagraditi i jednu malu pro­
storiju od metala. Na dan ašure pala je
obilna kiša. Moatamdoldalah je, međutim,
zaboravio svoj zavet.
Jednog prazničnog jutra, kada je kre­
nuo na hodočašće Hafezovom grobu, po­
tražio je predskazanje u njegovoj poeziji.
Gospodin Hafez se prisetio zaboravljenog
obećanja i ovako rekao:
Dolazak peharnika praznik srećnim
može učiniti
Ono što obećao si, ne možeš zaboraviti.
Priča se, isto tako, da su, otkako se Go­
spodin Hafez upokojio, njegovi protivnici
bili prepreka muslimanima da spale čisto
telo njegovo. Kako su razlike između Ha­
fezovih protivnika i pristalica rasle, došlo
je do toga da i jedni i drugi traže pred­
skazanje u njegovom pesništvu i šta god
bi kao rezultat dobili, oni bi u skladu sa
tim postupali. Tako su otvorili knjigu Go­
spodinovu i dobili ovaj stih:
Hafezovog društva nemoj se kloniti.
Iako u greh utonuo je, on u raj odlazi.
Čitanjem ove pesme iz Hafezove knji­
ge stihova, njegovi protivnici su se posti­
deli i odustali od sukoba.
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
43
Ritual predviđanja iz knjige
Hafezovog pesništva
Iako je predskazivanje (estekhare) po­
moću Hafezove poezije veoma jednostav­
no, postoje tačno zadati uslovi koji se obi­
čno poštuju. Traženje odgovora iz Hafezove
knjige, treba da započnemo u ime Boga i
posvećenjem pozdrava i blagoslova ča­
snom Poslaniku i njegovoj čestitoj familiji,
te da otpevamo prvu suru Kurana gromko,
u pobedničkom duhu nebeskog pesnika.
Zatim se obratimo Gospodinu rečima:
„O, Hafeze od Širaza! Ti svaku tajnu
proničeš, ja za odgovorom tragam. Zami­
sli se nada mnom! Iskazano poštovanje i
sudbina, dobra i loša, zaklinje te svime
što živi (svakako sa koncentracijom i ova­
ploćenom namerom u srcu): meni, koji
sam iza zavese nepoznatog, jasno zapo­
vedi!” Tada, zatvorenih očiju i sa potpu­
nom predanošću, otvorite Hafezovu knji­
gu i pročitajte stihove.
Ono što je bitno kod predskazivanja
po Hafezu (ono što je bitno za Estekhare)
jeste da, u pogledu pouke stihova, osetite
emociju. To je u prvi mah dovoljno. Me­
đutim, što su vaš duhovni mir, usredsre­
đenost i poznavanje persijske književnosti
veći, doćićete do više rezultata iz brojnih
značenja skrivenih unutar pesme i prime­
nićete ih u životu. Iz istog razloga, od izu­
zetnog značaja je uspešno tumačenje po­
ezije koje će u ovoj oblasti narednog broja
časopisa biti predstavljeno sa više objašnjenja.
Ako ste u stanju da stihove predska­
zanja pročitate smireno i skoncentrisani
na značenje, do vas će doći čudesno du­
hovno iskustvo (čudesno raspoloženje), a
vaša tuga i potištenost će se povući. Uko­
liko ste u stanju da ovu poeziju čitate ve­
drim tonom i sa melodijom iranskih gla­
sova, čitajte je spokojno za sebe i prisutne
i cela grupa će postići fino, mistično ra­
spoloženje i atmosferu. Ako u vašem dru­
štvu postoji neka osoba koja je u stanju da
44
vaš glas prati na nekom od iranskih mu­
zičkih instrumenata, kao što su sitar, iran­
ska gitara, ili santur, vaše duhovno uži­
vanje i saznanje biće ustostručeni.
Pre nego što sam pisao o gornjoj temi,
odlučio sam da zatražim od Gospodina
Hafeza da me uputi: kako se nositi sa pro­
blemima u ponašanju koji postaju prepre­
ka duhovnim vezama nas Iranaca u ino­
stranstvu. Gospodin mi je podario stihove
koje i ja vama poklanjam. Nadam se da će­
mo, inspirisani i obogaćeni nebeskim reči­
ma velikog Hafeza, razviti naše međusobno
srdačne odnose i truditi sa da jedni drugi­
ma pomažemo i međusobno sarađujemo:
Ej ti, karaktera čistog i ozbiljnog!
Manu lukavstva što je drugi u greh neće
upisati ti nemoj imati!
Ako ja dobar ili loš sam, ti idi, svoj budi!
Svako, na kraju, iskustvu svome
blagodari.
Tragati za stihom, dužnost je koju va­
ma prepuštam, da ga nađete u Hafezovoj
poeziji i pročitate sa izuzetnim duhovnim
uzbuđenjem. Duboke uvide duhovnog sve­
ta Hafezovog pesništva, njegove misli i
nazore, potrebno je upoznati. Isto tako, tre­
ba se postepeno upoznati sa terminologi­
jom i kontekstom koje je u poeziji Hafez
upotrebljavao asketski uzdržano, krijum­
čarski kamuflirano, diskretno razuzdano,
manastirski smerno i slično (na način pu­
stinjaka, krčmara, čarobnjaka, nevaljalca,
isposnika i slično), da bi se od poezije Go­
spodina Hafeza dobila blistava proniclji­
vost i duboko poimanje. Više od Hafezove
poezije, intelektualno uživanje i saznajna
dobit jeste u zalaganju da se upozna kon­
tekst (u zalogu upoznavanja sa kontekstom)
koji se tiče njegove poezije. Sa većim razu­
mevanjem Hafeza i čitanjem Hafezove po­
ezije dolazimo do obilja dubokog duhov­
nog mira. U narednom broju ćemo vam u
ovoj oblasti o tome više govoriti.
KNJIŽEVNOST
Jedan gazel od Hafeza
Stasiti princ, rumenih usana
čiji treptaj oka osvaja sve,
prođe zanesen i na mene, ubogog, pogled baci.
Reče: — Hej, lučonošo svih pesnika zlatoustih!
Dokle ćeš željan biti srebra i dukata?!
Rob moj postani i imaćeš sve od zlata.
Ne budi jadan, od zrna manji. Dobrotu neguj
da pokatkad, u samoći, do sunca stigneš, idući krugom sudbine
svoje.
Svetu se ovom ne priklanjaj, već uzmi vrč vina!
Sreću i hrabrost kušaj i uživanja fina.
Kazao mi je krčmar stari čiji duh vetar je povoljan:
— Reči ne troši sa onim ko je veroloman!
Okrilje prijatelja potraži, neprijatelja se kloni!
Od đavola beži, čovek Božji postani!
Govorio sam sa jutarnjim povetarcem u poljima lala –
– sva je livada, od krvi žrtava, crveni pokrov postala.
— Hafeze! — reče. — Samo za mene i tebe ovo nije tajna!
Priče svoje, pesniče, ispredaj o rumenilu vina i slasti sa usana.
[Za neke od tema ovog teksta korišćena je
Knjiga znamena (predskazanja; estekhare)
celokupnog Hafezovog pesništva.
Priredio: Timur Barhon Simuri]
prevela
Zorana Janković
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
45
Poezija: Tri Rumijeva gazela
Izgled vara
Rep, masti pun, siromah je jedan našao,
Svakog je jutra njime brkove svoje mazao.
Među plemstvo je odlazio, te im je govorio:
„U kakvoj sam hrani masnoj, u društvu, uživao!”
Potom je brkove svoje milovao,
Znak da u njih pogledaju im je davao:
„Evo potvrde istinitosti mojih tvrđenja,
Evo znaka ukusne hrane jedenja!”
Siromahov stomak mu nečujno odgovori:
„Neka Bog lukavstvo lažova razori!
Obmana nas tvoja, oboje, na vatru postavi,
Neka brkove tvoje masne odnesu vetrovi!
Hej prosjače, da nije ružnog hvalisanja tvog,
Već bi primili milost nekog milostivog.
da se pojavnost mane i izopačenja malo izgubi,
Za nju lek lekar neki našao bi.”
Stomak dušmanin brkova siromahovih postade,
Unutra, ruku sklopljenih, moliti stade:
„Hej Gospode, žigoši ove niske obmane
Da se ka nama milost plemenitih pokrene!”
Molitvi dobi udovoljenje stomak,
A potreba preka razvi pobede barjak.
„Pošto si preljubnik i idolopoklonik”, kaza Bog Istiniti,
„Tek kad me budeš pozvao, Ja ću prihvatiti.”
Molitvi se odlučnoj perdaj ti,
Na kraju On će te spasiti!
Pošto stomak sebe Uzvišenom predade,
Mačka dođe i rep onaj ukrade.
Počeše da je jure, ona pobegne,
A siromahov sin preblede zbog straha od kazne.
Dečačić je među društvo ono otišao,
Ugled hvalisavca onog uništio.
„Rep onaj što, jutrom”, dečak je govorio,
„Usne si, i brkove svoje mastio,
Ukrala je mačka dok je prolazila, odjednom,
Trčao sam za njom, ali napor nije urodio plodom.”
Prisutni se, iz neverice, počeše smejati,
46
KNJIŽEVNOST
Ali im se milost, u komešanju, ponovo povrati.
Pozvaše siromaha, sitim ga učiniše,
Zrno milosti u njega posadiše.
Pošto je siromah naklonost poštenja plemenitih video,
Sluga je bezsujetni poštenja postao.
Ljubav
Počuj o Lokmanu što beše rob čistoti,
Danju i noću beše u okovima pronicljivosti!
Gospodar ga je njegov, u zadacima prethodnim,
Od potomaka svojih smatrao boljim.
Jer Lokman, iako u ropstvu rođen,
Duhovnik je bio i od strasti oslobođen.
Kralj svetom čoveku tom jednom rekao je:
„Potraži nešto od ove velikodušnosti moje!”
„O kralju, zar te nije stid!”, Lokman kaza ukorivši ga,
„Da meni ovako govoriš? Uzvišeniji budi od ovoga!
Roba imam dva, oni niski su,
Ali njih dvojica vladari nad tobom su!”
„Ko su oni? Greška to je!”
„Jedan bes, a drugi požuda je.”
Kad se iznosila pred gospodara hrana,
On je nekog slao za tragom Lokmana
Da bi Lokman u hrani prvi uživao,
A posle tek gospodar u onome što je sluga probao.
Ono što je Lokman jeo, gospodar bi i hvalio,
Onu hranu koju nije jeo, gospodar bi odbacio.
Lokman je uvek jeo bez srca i apetita.
Beše među njima povezanost nezasita.
Jednom je dinja na poklon gospodaru bila donešena.
On naredi: „Zovite mi mog rođenog Lokmana!”
Isekoše krišku, Lokman ju je uzeo,
Poput šećera ili meda ju je pojeo.
Tako ugodna mu je bila da mu je gospodar i dalje davao,
Sve dok broj krišaka do sedamnaest nije stigao.
Kriška jedna osta, gospodar reče: „Ovu ću ja da pojedem,
Koliko je slatka ova dinja da otkrijem.”
kada je krišku zagrizao, od gorčine njene telo mu se oduzelo,
Jezik mu je pun plihova postao, a grlo gorelo.
Usled gorčine, neko vreme van sebe je bio,
„Hej dušo moja, i svete, Lokmanu se obratio,
Kakva je ovo postojanost, čemu ova izdržljivost,
Ili je tebi život postao mrskost?”
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
47
„Ja sam iz darežljive ruke tvoje”, reče Lokman,
„Toliko pojeo da sam od stida dvostruko zahvalan.
Jednu gorku stvar sa dlana tvog, sramota me je
Da ne pojedem, hej gospodaru spoznaje!
Svi delovi mene iz milosti tvoje
Iznikli su, zrna su za mamce i klopke tvoje.
Ako se zbog jedne gorke stvari žalim,
Neka se prašina stotinu drumova pruži po delovima mojim!
Ruka tvoja samo zadovoljstva slatka mi je pružala,
Gorčinu u dinju ovu osoba koja li je stavila?”
Kroz ljubav gorčina slatkom postaje,
Kroz ljubav bakar zlatom postaje,
Talog postaje čist kroz ljubav,
Bolovi postaju lekoviti kroz ljubav,
Kroz ljubav mrtvi oživljavaju,
Kroz ljubav kraljevi se porobljavaju!
Apsurd milsorđa
Čovek je jedan, danju, kružio sa svećom
Okolo bazara, srcem ispunjenim ljubavlju i zanosom.
„Hej čoveče”, zapita ga znatiželjnik jedan,
„Šta to tražiš, te ulaziš u svaki dućan?
Za čim si to postao tragalac sa svećom tom
Usred bela dana? Kakvom se to šališ šalom?”
Ovaj odgovori: „Čoveka tražim svugde
Što duhom životnim živ postade.
Ima li čoveka talvog?” „Bazar se puni
Ljudima, hej mudracu nesputani!”
„Što hrli dvema stazama, želim čoveeka,
Besa stazom i stazom pohlepe, istog ternutka,
Čoveka doba besa i doba požude. Takav je gde?
Željan takvog čoveka, tumaram ovde i onde.
U svetu, gde je čovek sa ovakvim slučajem,
Da za njega dušu svoju žrtvujem?”
preveo
Đorđe Ivanović
48
KNJIŽEVNOST
Čistota
Mahdi A. Jazdi
Iz knjige Persijske bajke – sveže priče iz starih knjiga, Kulturni centar I. R. Iran, Beograd, 2006.
P
oslanik Božiji Muhamed je savetova­
nje veoma cenio, i svojim prijateljima
ga je uvek preporučivao. I on sâm se, u
onim stvarima u kojima nije otkrovenjem
zapovest primio, sa svojim prijateljima
savetovao, i dobar savet je uvek prihvatao.
Kao što je poznato, u bici za Medinu Mu­
hamed je poslušao savet Salmana Persi­
janca da iskopa rovove, baš kao što ga je
poslušao i u mnogim drugima stvarima.
Među njegovim prijateljima bejaše je­
dan čije reči bejahu veoma dobre i odme­
rene. Više puta se dogodilo da je prilikom
raznih savetovanja Poslanik reči tog ver­
nog čoveka navodio: „Kao što kaže...”
Jedan Poslanikov prijatelj poče da za­
vidi tom čoveku: „Srećan li je taj čovek či­
je reči Poslanik smatra mudrima!”
Jednog dana Poslanik je svoje prijatelje
veri podučavao: „Svakome ko četrdeset da­
na, Boga radi, svoje namere, pobude, želje
i dela čistima bude držao, izvor mudrosti
će na jeziku iz srca poteći.”
Te reči obradovaše onog čoveka u ko­
me se zavist bejaše pojavila: „Pronašao sam
ključ mudrosti. Nakon toga će i iz mojih
usta mudre reči poteći, koje će drugi po­
minjati, i kojima ću se ponositi.”
On ode i četrdeset dana se posta pridr­
žavaše, i Bogu ugodna dela činjaše. Okre­
nuo se onome što je bilo dobro, a klonio
svega što je loše. Nakon četrdeset dana on
vide da mu još uvek nije izvor mudrosti
na jeziku potekao, i da mu nikakve nove i
izuzetne misli na pamet ne padaju.
On ode da se požali Poslaniku: „Više
puta si tog i tog vernog čoveka po dobru
pomenuo i njegove mudre reči pohvalio,
pa se u mom srcu javi želja da i ja kao on
budem. Jednog dana si rekao da će onome
ko četrdeset dana, Boga radi, svoje name­
re, pobude, želje i dela čistima bude držao,
izvor mudrosti na jeziku iz srca poteći. Ta­
ko sam i ja četrdeset dana, namera, pobu­
da i želja čistih, Bogu ugodna dela činio.
Naravno, Bog od svoga sluge ne traži više
nego što su njegove mogućnosti, tako da
sam i ja u granicama svojih mogućnosti to
činio. Zašto od izvora mudrosti na mom
jeziku nema ni traga?”
Poslanik mu reče: „Ja sam o čistoti pri­
čao. Rekao sam: Ako neko četrdeset dana svo­
je namere, pobude, želje i dela čistima drži,
Boga radi, a ne ako, radi nagrade, četrdeset
dana Bogu ugodna dela čini. Čiste namere
i želje su samo ako sve što neko čini, čini
Boga radi, Bogu da ugodi, a ne da bi ne­
kakve koristi od toga imao. Ti sve što si
činio, činio si zato što si želeo da ti čudesne
reči poteku. Nema sumnje da ćeš ti za svo­
ja dobra dela biti nagrađen, ali izvor ne­
čijih mudrih reči jeste čistota njegova.”
Čistota, čistota. Čistota je stvar kojoj ni
đavo ništa ne može. I sâm đavo priznaje
da one koje su čisti ne može na kriv put
da navede. Ali, dela onih koji delaju radi
neke nagrade i koristi, nikada ne mogu
da budu poput dela onih koji su čisti, ma
koliko da ih svojim delima podražavaju.
Pitanju prikladan odgovor
U ta davna vremena radio nije posto­
jao, kao što ne beše ni štamparija, papira
nije bilo baš puno a i pismenih ljudi bejaše
malo, tako da su se vesti i objave prenosile
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
49
uglavnom usmeno. Njih su, kao i
vladare­ve zapo­vesti i odluke, naro­
du prenosili glasnici i kuriri. Oni bi
ljude sazivali na neki veliki trg, ili
ispred džamije, ili bi se zausta­vljali
svuda gde bejaše puno ljudi i govo­
rili: „Čuj­te i počujte i k znanju pri­
mite, vladareva zapo­vest je... vladar
poručuje da... zvanična vest je... pri­
sutni nek izveste od­sutne...”
Ali, ovi glasnici vesti i naredbe
nisu baš uvek verno prenosili; ili su
ne­što do­davali, ili su nešto izosta­
vljali, pa su se poja­v ljivali razni
problemi.
Jednog dana vladar jednog gra­
da upita ne­kog mudrog i učenog
čo­veka kako ovaj problem da reši.
Učenjak mu reče: „Stvar je u tome
da neki posao ne može svako da
obavlja. Oni koji vesti­ma nešto do­
daju ili odu­zimaju za taj posao nisu
stvoreni.”
Vladar reče: „Glasni­ka i kurira
nema baš ma­lo, svi su se oni za ovaj
posao sami prijavili i on im se do­
pada.”
„To što se on njima sviđa nije
dovol­jno”, od­vrati učenjak, „njih tre­
ba iskušati.
Na ovaj posao treba postaviti one
koji nemaju naviku da govore više
ili manje nego što je potrebno.”
„Ali kako možemo unapred da
ih pre­poznamo?”, upita vladar.
„Njih ćemo prepoznati tako, što
će oni, ako ih nešto upitamo, dati
odgovor sho­dan pitanju. Oni koji u
odnosu na posta­vljeno pitanje, daju
manje ili pak više in­formacija nego
što je traženo, neće ni vesti i naredbe
verno preneti”, objasni učenjak.
Izbor iz Mesnevije,
minijatura, isfahanski stil
50
KNJIŽEVNOST
Vladar potom dade učenjaku odrešene
ruke da pripremi ovaj ispit, i da odabere
jednu grupu ljudi.
Učenjak pripremi upitnik, i u dogovo­
reno vreme dobrovoljci za glasnike i ku­
rire se pojaviše. Bejaše im napomenuto:
„Ko ne može da pruži odgovor koji je
shodan postavljenom pitanju, neka se ne
prijavljuje.”
Upitnik je imao deset pitanja, i onaj ko
je pravilno odgovorio na sva, bio je primljen,
a svako ko je pogrešio, bio je od­bijen.
Dođe tako red na jednog učenog i ob­
razovanog čoveka, koji je umeo lepo da
govori. Učenjak ga upita: „Imaš li ženu?”
„Imam ženu i dvoje dece”, odgovori ovaj.
„Nisi primljen”, reče mu učenjak.
„Ej, učeni čoveče, nezaposlen sam i pa­
re su mi potrebne, ovaj posao mi se sviđa
i sposoban sam da ga obavljam. Zašto ni­
sam primljen, imaš li nešto protiv mene?”,
upita ga kandidat.
„Ne, nemam ništa protiv tebe”, reče
uče­njak, „mi hoćemo odgovor koji odgo­
vara pitanju, a tvoj odgovor nije bio takav.
Pitao sam te da li imaš ženu? Mogao si da
kažeš da ili ne, mogao si da kažeš imam že­
nu, i da posle toga ćutke čekaš sledeće pita­
nje. Ali ti si odgovorio: ‘Imam ženu i dvoje
dece.’ Da li sam te ja bilo šta o deci pitao?”
„Nemoj da si strog”, kandidat će na to,
„niti sam ja od Mojsija bolji, niti si ti od
Boga viši. U Kur‘anu stoji da je Mojsije,
kada ga je Bog upitao: ‘Šta ti je to u ruci?’
umesto da kaže: ‘Štap’, mnogo duži odgo­
vor dao: ‘Ovo je moj štap, na njega se os­
lanjam, sa njim lišće za moje ovce tresem i
još mi za mnoge druge poslove služi.’ Bog
ga nije ispitivao zašto pitanju prikladan
odgovor nije dao. Budi pravedan, ništa
loše nisam rekao, samo sam jedno obja­
šnjenje više dao.”
Učenjak reče: „To su bili Bog i njegov
poslanik, oni su jedan drugog mnogo bo­
lje razumeli i mnogo mudriji su bili. Mi
tražimo glasnika, i kako možemo da bu­
demo sigurni da će ljudima vest verno da
prenese onaj ko nije u stanju da odgovori
kako treba na jedno pitanje? Naša dela, de­
la nemoćnih slugu Božijih, ne mogu se po­
rediti sa delima Boga i Njegovog poslanika.”
„Zašto ne mogu?”, upita kandidat, „Bog
je, takođe, od Mojsija hteo da Mu poruke
prenosi.”
„Eto vidiš, vidiš?”, reče učenjak, „do­
šao si ovde da odgovaraš na moja pitanja,
a sada ti propituješ više od mene. To nije
u skladu sa našim pravilima. Ali, ako baš
hoćeš da znaš, znam i ja ponešto, ne znam
baš sve, ali... Rekoh da su oni nešto drugo
i za to imam puno razloga: kao prvo, Bog
sve zna, znao je kakav je Mojsije i tim pi­
tanjem ga nije proveravao, već je to pitanje
imalo sasvim drugu svrhu. Ja tebe ne po­
znajem, i tim pitanjem sam te proveravao.
Trebalo je samo da daš odgovor shodan
pitanju, a nisi. To je jedna razlika.
Drugo, Bog je Mojsija već bio odabrao.
Pre tog pitanja, On mu je rekao da ga je za
Svog poslanika izabrao, dok mi tebi po­
stavljamo pitanja da bismo videli da li ćeš
biti primljen na ovaj posao, ili ne. To je
druga razlika.
Treće, Bog je znao šta je u Mojsijevoj
ruci, a ja sam te pitao nešto što nisam
znao. To je treća razlika.
Četvrto, Bog je kasnije imao posla sa
tim štapom, koji se u aždaju pretvorio, dok
mi sa tvojom ženom nemamo ništa, nego
sa tobom. To je četvrta razlika.
Peto, Mojsije je pričao o štapu, o kome
ga je Bog i pitao, a ti si pričao o svojoj deci,
iako te ništa o njima nismo pitali.
Šesto, Bog je Mojsija samo to jedno pi­
tanje pitao, dok ih mi imamo deset, i pi­
tanje o deci je drugo, a ti si ih pomešao. To
je šesta razlika.
Sedmo, Bog je tražio poslanika za Svo­
je poslanice, ja, pak, ne radim za sebe, već
po tuđem naređenju sa tobom razgovaram.
Tuđoj se zapovesti potčinjavam i istrage
se plašim. To je sedma razlika.
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
51
Osmo, Bog je Mojsiju brata dao, da mu
u tom poslu pomaže, a mi hoćemo samog
da te šaljemo vesti da prenosiš.
Deveto, Mojsije se nalazio u Svetoj do­
lini, i bio je u pocepanoj obući, dok se ti
nalaziš u mojoj kući, koja nije sveto mesto
i došao si u cipelama.
Deseto, kad je Bog Mojsiju rekao da
baci štap, on je odmah poslušao. Kada sam
ja tebi rekao da nisi primljen, ti se nisi po­
vinovao, nego si počeo da prigovaraš, a to
je možda, takođe, bilo iskušavanje tvoje
poslušnosti i potčinjenosti.
Jedanaesto, sve što je Mojsije činio, či­
nio je Boga radi, i ni od koga nije tražio
platu ili nagradu, baš kao i ostali poslanici
Božiji. Ti, pak, hoćeš da budeš primljen u
službu i da za to primaš platu.
Dvanaesto, ti sebe, koji si bez posla i
koji za posao moliš, sa Mojsijem porediš,
sa mnom se svađaš, prigovaraš mi, ispi­
tuješ me i neosnovano optužuješ da imam
nešto protiv tebe. Kako li ćeš tek sutra,
ako te u službu vladarevu primimo, sa si­
rotim i nezaštićenim narodom da postupaš?
Da li ti je dosta, ili želiš još da čuješ za­
što mi sa njima ne možemo da se poredi­
mo, i zašto nisi primljen?”
Čovek reče: „Dosta je, u pravu ste, mno­
go sam pričao, bio sam drzak, preterao sam.
Čini se da ja nisam za taj posao stvoren.
Bolje je što se ovako završilo.”
„Odlično!”, reče učenjak, „jasno je da
ipak imaš malo pravednosti. Vidiš li da
nemam ništa protiv tebe? Ti si pogodan za
neki drugi posao. Zaista, šteta bi bilo da ti
postaneš glasnik ili kurir. Ti si oštrouman
i pravedan, i kada nam zatreba neko za
posao istražitelja i ispitivača, ili za poli­
cijsku službu, izvestiću te, pa ti dođi da te
za taj posao iskušamo.”
Suština problema
Jednog dana mazga dođe do kamile i
reče: „Dragi učitelju, došla sam da Vas o
52
jednom veoma važnom problemu za sa­
vet upitam i da svoje mane ispravim.”
„Kako želite, mada ja nisam toliko zna­
čajna”, odvrati kamila, „ali, naravno, onaj
ko uistinu želi savet da čuje, lako može iz
svega nauk da izvuče.”
„Naravno”, složi se mazga, „ja znam
da sreća pripada u usud onome ko nije
nadmen i samoljubiv, i koji se, kada kod
sebe neki problem pronađe, sa mudrijim
od sebe savetuje i sebe ispravlja, pa svaki
dan sve bolji i omiljeniji biva. Mislim da
ste Vi jedina osoba koja može da mi po­
mogne.”
„Hvala Vam, nemojte činiti da se ose­
ćam posramljeno”, reče kamila, „ja mudra
nisam, ali, dobro, imam nešto iskustva
koje bi možda moglo da bude korisno.”
„Ne, nikako, Vi ste naš vođa, i svi o Va­
šoj umešnosti i razboritosti govore. Vi ni
sa kim niste u neprijateljstvu, i ja znam da
Vi uvek govorite istinu kada neko od Vas
savet zatraži. Ja znam da ste Vi veoma bla­
gorodni i da možete dobro da me uputite
kako svoje mane da ispravim”, reče mazga.
„Vi ste veoma dobri”, reče joj kamila,
„ali iznositi svoje mišljenje o tuđem pona­
šanju je vrlo težak posao, niko nema str­
pljenja da sluša svoju kritiku. Kada neko­
me na njegove mane ukažeš, to se uvek
loše završi, i koliko god da si dobroname­
ran i da govoriš istinu, on opet misli da
imaš nešto protiv njega, pa ti postane ne­
prijatelj.”
„Možda je tako kada su glupe i samo­
ljubive osobe u pitanju”, reče mazga, „ali
ako mi na moje mane ukažete, ja ne samo
da neću biti povređena, nego će to još i da
me razveseli, jer ću tako moći svoje ne­
dostatke da ispravim.”
„Odlično. Ja u Vašem izgledu nikakve
mane ne vidim, recite mi koji je Vaš pro­
blem?”, upita kamila.
Mazga poče: „Moj problem je sledeći:
kada hodam veoma se brzo spotaknem i
na lice padnem. Evo, baš jutros dok sam
KNJIŽEVNOST
Strana iz Bajsongorieve „Šahname”
(timuridski period)
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
53
nosila teret, noga mi je o kamen zapela i
pala sam. Onda me je čovek, koji me je go­
nio, opsovao i rekao kako ja ne umem da
hodam, dok kamile to odlično znaju. Sada
želim da znam kakav to problem postoji
u mom hodu, i zašto padam? Zašto se ka­
mila nikada ne spotakne i ne padne, dok
ja veoma često padam?”
„Taj Vaš problem vrlo brzo i lako može
da se reši”, reče kamila, „vidite draga, uz­
rok Vašeg spoticanja i padanja jeste žurba.
Žurba mnoge poslove pokvari.
Mi kamile mirno hodamo i ne žurimo.
Put za koji je potrebno sat vremena mi ne
prelazimo za pola sata, prevelika žur­
ba uzrok je mnogih nevolja. Mislim
da ćete i Vi uspešno da hodate,
ako, poput kamile, malo spo­
rije budete hodali. Eto, to je
ra­zlika između kamile i
mazge.”
„Baš ste mi mnogo po­
mogli”, reče ma­zga, „ne,
problem nije u tome, po­
grešili ste. Šta to pričate,
Vi mislite da mazge ne
umeju da hodaju, pa ja već
deset godina svetom putu­
jem. Brzo ići i brzo stići nije pro­
blem, morate glavni razlog da pro­
nađete.”
„Ne znam”, nastavi kamila, ”to je ono
što mi je palo na pamet, nisam imala na­
meru da Vas kritikujem. Izvinjavam se ako
sam Vas uvredila. Ali, nešto drugo mi je
palo na pamet, a to je pažnja i opreznost.
Vidite, draga, mi kamile smo pomalo pro­
nicljive i dalekovide. Kada krećemo na
put, mi naš put, dokle god nam pogled
dopire, dobro proučimo, uzimamo u ob­
zir gde je rupa, gde kamen, gde je neravno,
a gde ravno, vrlo pažljivo proučimo situ­
aciju, pa tek onda krenemo, glavu držimo
visoko, ali nam nije u oblacima. Moje je
mišljenje da bi i mazga, kad bi malo dalje
gledala, i put malo pažljivije osmatrala,
54
bolje znala gde nogom treba da kroči, ka­
ko ne bi o rupu zapela, ili se o kamen spo­
takla, i da bi sve prepreke uspešno prola­
zila. Kada neko hoda, treba nestašluka da
se okane, treba na sve strane da gleda, tra­
vu i drveće treba da zaboravi, sva svoja
čula treba na posao da usredsredi i opre­
zno da hoda. Neopreznost i nestašnost
mnogo problema stvaraju.”
„Ne, nije ni to”, reče uvređena mazga,
„moguće je da Vi imate nešto protiv mene
kad mi takve zamerke postavljate. I ja gle­
dam u put kad hodam, nisam slepa, su­
štinu problema treba da pronađete, moje
padanje sasvim drugi uzrok ima.”
„Ne znam”, reče opet kamila,
„to je ono što mi je palo na pa­
met, nisam imala na­meru da
Vas kritikujem. Izvinjavam
se ako sam Vas uvredila.
Ima još nešto što bi mo­
glo da bude uzrok Vašeg
padanja. Vidite draga, ka­
da neko izabere jedan put
i ne može da ga promeni,
mora svoje misli sa svo­
jim delima da usaglasi. Vaš
i moj po­sao je da hodamo i da
nosimo, mi ne mo­žemo poput maj­
muna vragolije da izvo­dimo, ili kao
pas da čuvamo, ili poput lava i leoparda
da lovimo. Kamila je usa­glašena sa po­
slom koji ima, i trudi se da bude trpeljiva
i srećna. Jedna kamila, iako je prilično ve­
lika, uvek je poslušna i po­korna, i svoj po­
sao obavlja, nikada se ne žali i ne pokazuje
da je nezadovoljna, i ni­kada se ne buni.
Ali mazga je nezadovoljna i nezahvalna,
ne trudi se da svoj posao voli i sa njim da
se usaglasi, ponekad za­mišlja da je lav ili
leopard, i hoće da na­padne, nekad zami­
šlja da je konj pa hoće da trči i prepreke
da preskače, nekad opet misli da je mačka
pa neće ništa da radi. Zbog toga se čini da
je samoljubiva i gor­da, i zato joj kad padne
ne praštaju. Ako kamila slučajno jednog
KNJIŽEVNOST
dana padne, po­maziće je i reći: ‘Sirotica,
sigurno je veoma umorna’, jer znaju da
kamila nije lenja i ćudljiva. Ali, kad mazga
padne za nju ka­žu da je ćudljiva i tvrdo­
glava, i da opet nešto izvodi, jer su to kod
nje već videli. Moje je mišljenje da treba
usaglašenosti i pokornosti da se naučite, i
više nećete ima­ti problema.”
Ove reči uvrediše mazgu, koja reče: „Za­
što me i dalje vređate? Vi ste ćudljiva i
nestašna. Zašto ne pomenete osvetolju­
bivost kamila i njihovo klaćenje prilikom
hoda, kao u pijanca? Kažete mi da se mo­
ram usaglašenosti i pokornosti naučiti?
Znači moram svakom ko me uzjaše stopa­
la da ljubim i pesme da pevam? Svakako,
meni je nošenje tereta odvratno, ali ga no­
sim, šta mogu? Ne znam šta Vi imate pro­
tiv mene kad mi tolike mane pronalazite?
Pitala sam Vas samo koji je razlog što pa­
dam, a Vi mi tu pričate stvari koje nikakve
veze sa tim nemaju. Ako ste shvatili koji
je osnovni uzrok i u čemu je suština pro­
blema, Vi recite, a ako li pak ne znate, re­
cite da ne znate i da skratimo priču. Zašto
i dalje pričate besmislice?”
Kamila shvati da mazga nije spremna
da prihvati svoje mane i svoje ponašanje
popravi. Nije došla da čuje savet i da ga
prihvati, nego je došla da pronađe izgovor
za svoje padanje, i da nekoga drugog
okrivi za to što ne ume dobro da hoda, a
sebe bez ikakve mane da prikaže. Kamila
u sebi reče: „Učini je srećnom, pa nek ide
dalje sa tom svojom sujetom, nemoj da je
neprijateljem svojim napraviš.” Ona stoga
reče: „Draga mazgo, verujte mi da nisam
htela nikakve pridike da Vam držim. Re­
kla sam samo ono što mi na pamet beše
palo, oprostite ako sam Vas slučajno uvre­
dila, sigurno sam pogrešila. Postoji još ne­
što, što je možda uzrok Vašeg problema, a
zašta Vi niste nimalo krivi!”
„Aha, šta je to?”, upita mazga.
„Vi sigurno znate da su imena mazga i
kamila strana. Nas tako ovde zovu, dok su
naša persijska imena drugačija i vrlo su
slična”, reče kamila.
„Naravno da znam!”, odvrati mazga.
„Bravo! Vaše znanje je sjajno!”, pohvali
je kamila pa nastavi dalje, „sigurno Vam
je poznato i to da se naša imena na per­
sijskom pišu skoro isto, moje ime ima sa­
mo tri tačke više od Vašeg.”
„Naravno da mi je poznato!”, odgovori
opet mazga.
„E pa, draga moja, mislim da smo sada
stigle do problema, koji je, po mom mi­
šljenju, glavni uzrok što kamile nikada ne
padaju, dok mazge to često čine. Reklo bi
se da su te tri tačke osnovni razlog, a mi
tu ne možemo ništa da učinimo. Krivi su
ljudi koji moje ime pišu sa tri tačke više,
dok Vaše pišu sa tri tačke manje!”, objasni
kamila.
Mazgu to oraspoloži, pa veselo reče:
„Tačno tako, to je suština problema. To je
osnovni i istinski uzrok. Takođe, mi tu ni­
šta ne možemo da učinimo. Bravo za ka­
milu, i svaka joj čast, kada tako dobro ume
da pronađe u čemu je problem. Vidite li
sada, te tri tačke nikakve veze sa proble­
mom nisu imale, a upravo su one glavni
krivac. Zaista je istina da Vi sve znate i da
ste nezlobive. Ja sam znala da moj hod
nikakve mane nema, i da me bez ikakvog
razloga grde kada padnem!”
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
preveo
Dejan Spasojević
55
UMETNOST
Iranski bazari
Husein Sultanzade
B
azar je u prošlosti smatran najvažni­
jom komunikacijskom osom i urba­
nim prostorom u iranskim gradovima. To
je zbog toga što su se glavni i stalni bazari
u svakom gradu obično formirali duž naj­
značajnijeg puta i gradskog jezgra koje je
počinjalo od gradskih kapija i nastavljalo
se do njegovog središta. Drugim rečima,
postojao je glavni put duž kojeg se obra­
zovao prostor za trgovinu, a ponekad i za
proizvodnju iz čega je postepeno nicao
bazar. Razlog postepenog formiranja ba­
zara je taj što je većina iranskih gradova
nastala iz sela, a samo mali broj gradova
je nastao kao posledica planiranja i proje­
ktovanja.
Na osnovu postojećih pismenih doka­
za pretpostavlja se da istorijat građenja
bazara seže najmanje nekoliko hiljada go­
dina pre naše ere. Do početka savremene
epohe, bazar je bio organski i nedeljivo
Centralni deo grada i bazar iz XIV veka
56
povezan sa ostalim gradskim celinama, da
bi, dolaskom modernog doba, usled razvo­
ja gradova, izgradnje ulica sa pristupom
za vozila i postavljanja normi za gradski
način života, ta povezanost postepeno po­
čela da slabi.
Gradski položaj bazara, okolnog pro­
stora i centara koji se nalaze duž njega, s
jedne strane, i društveni značaj i uloga ko­
ju su zanatlije i ljudi sa bazara imali na
život grada, s druge strane, uticali su da
se bazar ne posmatra samo kao ekonomski
i trgovački prostor, već i kao prostor za
mnoge društvene aktivnosti, kao što je
održavanje nacionalnih i verskih svetko­
vina i praznika. Zbog toga je bazar u vre­
me održavanja obreda oplakivanja1 dobi­
jao poseban izgled.
Međutim, društvena uloga i funkcija
bazara nije ograničena samo na pomenuto;
često su ljudi sa bazara, posebno u islam­
skoj epohi, obrazovali najznačajnije zana­
tske i društvene organizacije koje su, po­
sebno u velikim gradovima, ustajale protiv
nepravednih vlasti i tlačiteljskih vladara.
Stalni i pokriveni bazari su zbog svojih
fizičkih karakteristika prolaznicima i ku­
pcima pružali željeni i odgovarajući pro­
stor. Pokrivenost bazara uzrokovala je da
njihov unutrašnji prostor leti bude svežiji,
a zimi topliji od spoljašnjeg. Prolaznici su
bili zaštićeni od vremenskih neprilika –
sunca, vetra i kiše, zbog čega su ljudi tamo
provodili jedan deo svog slobodnog vre­
mena. U ovom tekstu, ukratko ćemo uka­
zati na istorijat i neke društvene, funkci­
onalne i fizičke karakteristike bazara, kao
i na upravljanje, bezbednost i neke regu­
UMETNOST
lative vezane za bazar. U drugom pogla­
vlju biće reči o nekim funkcionalnim ka­
rakteristikama bazara.
Društveno-istorijski kontekst
Definicija reči bazar
Bazar označava mesto kupoprodaje i
izlaganja robe. Sama reč je veoma stara i
postojala je u nekim starim iranskim jezi­
cima. U srednjem persijskom jeziku ova
reč je imala oblik vazar i upotrebljavala se
u izvedenicama kao što su vazarg (sa ba­
zara, koji pripada bazaru, trgovački, ba­
zarski); vazargan (trgovac)2; u parćanskom
jeziku reč se koristila u obliku važar3. Ova
persijska reč ušla je i u jezike nekih zemalja
koje su imale trgovačke odnose sa Iranom,
kao što su Turska, neke arapske i evropske
zemlje.
Dehkhoda navodi da reč bazar potiče
od pahlavijske reči vakar. Francuska reč
bazar preuzeta je iz portugalskog jezika u
koji je došla iz persijskog.4 U persijskom
jeziku bazar označava mesto gde se oba­
vlja kupoprodaja, i mada se ova reč danas
više upotrebljava za stalne, glavne i stare
bazare kakvi su postojali u starim istorij­
skim gradovima, u prošlosti je korišćena
u čistom obliku u značenju mesta kupopro­
daje, ponekad u prostom obliku, a pone­
kad sa prefiksima ili sufiksima. Reč bazar
u persijskom jeziku ima široko značenje i
koristi se da označi prometno i krcato me­
sto; značaj i važnost/kredibilitet, ljudi i
slično tome.
Istorijat bazara
Od drevnih vremena do epoha Medejaca
Pozadina naselja čija je ekonomija bila
zasnovana na proizvodnji rukotvorina i
trgovini seže i do deset hiljada godina
unazad. Neka istraživanja pokazuju da je
jedno od naselja koje se zasnivalo na ga­
jenju žitarica i stočarstvu, i koje je u je­
dnom periodu iz nomadskog prešlo u
sedelački način života, naselje u blizini
Kermanšaha, čija starost datira od pre
9000 godina.5 U Iranu je otkriveno mno­
go takvih lokaliteta koji su se bavili pro­
izvodnjom rukotvorina: brdo Zage kod
Kazvina (kraj VII i početak VI milenijuma),
brdo Silk na jugozapadu Kašana (VI mile­
nijum), brdo Hasanlu na jugozapadu je­
zera Orumije (VI milenijum), brežuljak
Eblis u oblasti Kermana (V milenijum),
brdo Jahja 225 kilometara od Kermana (V
milenijum pre n.e.), Habis (Šahdad), u po­
dručju Kermana (IV mil. pre n.e.), Šahre
Suhte (u prevodu: spaljeni grad) u Sistanu,
(III mil. pre n.e.), i ilamitska naselja (IV
mil. pre n.e.) u kojima su pronađena broj­
na svedočanstva o postojanju radionica
za rukotvorine i prostora za trgovinu.6
Na brdu Silk kod Kašana, pronađen je
sedef koji su njegovi stanovnici koristili
za ukrašavanje i dekoraciju. Nakon broj­
nih ispitivanja utvrđeno je da ovaj sedef
potiče iz Persijskog zaliva, i da su ga u
ovu oblast doneli trgovci. Razvoj trgova­
čkih odnosa u tom periodu (IV milenijum
pre naše ere, približno), doveo je do ino­
vacije pečata, koji je korišćen za pečaćenje
nekih vrsta posuda za transport roba. To
je omogućilo da se trgovački odnosi oba­
vljaju lakše i sa više preciznosti.7 Otkriveni
su ostaci i dokazi koji ukazuju na posto­
janje trgovačkih veza između brda Jahja
kod Kermana sa oblastima Persijskog za­
liva u trećem milenijum pre n.e.8
Šahr-e Suhte, u blizini delte reke Hir­
mand9 koja je u periodu između III i II
milenijuma pre nove ere bio veoma zna­
čajno naselje, može se smatrati jednim od
najstarijih poznatih gradova u kome je
postojala dinamična proizvodna aktivnost.
U periodu između 3200. i 2100. godine
pre nove ere to je bio naseljen i kultivisan
grad koji je u zenitu svog razvoja brojao
5500 stanovnika. U to vreme smatralo se
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
57
da je broj stanovnika jednog grada veoma
bitan. Ovaj grad je nestao u velikom po­
žaru nakon čega je najverovatnije usledila
poplava, i mnogi predmeti koji su tokom
nekoliko hiljada godina ostali ispod sloja
pepela i soli ostali su sačuvani sve do da­
nas. Njegovi stanovnici su se bavili grnča­
rijom, tkanjem, obradom metala, rezbare­
njem kamena i proizvodnjom mastila.
Mnoge aktivnosti i zanatske četvrti bi­
le su koncentrisane u posebnom kraju u
zapadnom delu grada, koji je nazvan „za­
natske radionice.” Izgleda da je i manja
oblast u istočnom delu grada bila name­
njena za slične aktivnosti. Jugozapadno
od centralnog brda, na 2,5 kilometara od
glavnog gradskog jezgra otkriven je drugi
prostor u kome su otkriveni ostaci grnčar­
skih radova. Prostorna podela grada bila
je uređena na osnovu vrste proizvodnih i
trgovačkih delatnosti i može se reći da se
bazar, ili trgovačko-proizvodno područje,
kao samostalna oblast u gradu postepeno
približila svom finalnom izgledu.
Ilamitska civilizacija smatra se jednom
od najsjajnijih autohtonih iranskih civili­
zacija koja je trajala između IV milenijuma
pre n.e. skoro do sredine I veka naše ere.
Ilamiti su koristili jednu vrstu piktogra­
fskog pisma10 koje se razvilo i usavršilo
kroz nekoliko faza. Zapažen procvat ova
civilizacija doživela je u III i II milenijumu
pre nove ere, kada je, prema, nekim iz­
vorima imala 32 grada. Jedan od najstarijih
i najznačajnijih bio je Suza (Šuš) u kome
su pronađeni ostaci koji pripadaju razli­
čitim istorijskim periodima, među kojima
su i simboli o pravim ulicama od kojih su
neke bile široke i do devet metara. Prona­
đen je i određen broj prostornih celina kao
što su škole, trgovačke kuće i magacini u
kojima su čuvani trgovački dokumenti,
kompleks sa 50 soba i 10 dvorišta u vlasni­
štvu nekog Tamati Varaša, koji je pose­
dovao hiljadu grla stoke i veliku zemlju, i
koji je trgovao sa Bahreinom.
58
Razvoj trgovinske razmene i društve­
nih odnosa u II milenijumu pre nove ere u
Ilamu dostigao je takav stepen da su po­
stojali precizno propisani sudski zakoni i
društvene regulative za upravljanje dru­
štvom; postoji podatak da je princ iz Suze
po imenu Ada Pakšo pre Hamurabija iz­
dao nalog da se na kamenoj ploči uklešu
pravni propisi i postave na glavni trg pre­
stoničkog bazara.
U centru Duravantaša (II milenijum pre
nove ere, prema Avesti), južno od Su­ze, u
blizini svetog hrama nalazile su se radio­
nice za proizvodnju i prodaju poklo­na od
zlata, srebra i mesinga, kao i grn­čarije, iz
čega se može zaključiti da se deo bazara
proširio do centra grada.
Postoji mali broj podataka o ilamitskim
gradovima. Arheološkim iskopavanjima u
sumerskom gradu Uru (II mil. pre n. e.),
koji pripada istom istorijskom razdoblju
kao i ilamitska civilizacija, utvrđeno je da
su u naseljenom delu grada postojali kori­
dori sa dućanima duž obe strane čiji su
neki delovi bili pokriveni nastrešnicom.
Ovi koridori se mogu smatrati drevnim
primerkom bazara linearnog oblika. U dru­
gom delu ovog grada pronađeni su ostaci
UMETNOST
Koridor u starom bazaru
trgovačkog kvarta gde su postojala dobro
organizovana i uređena zanatska udruže­
nja (esnafi), kao što su predelačka, boja­
džijska i vunovlačarska.
Bazar od perioda Medijaca do početka
islamske epohe
Prema nekim legendama i istorijskim
predanjima, u nekim od prvobitnih arijev­
skih naselja, postojali su bazari za hranu i
druge potrepštine. U jednom delu legende
o Džamšidu11 u Vendidadi12 stoji:
„Kada je Džamšid izgradio četvorougaonu
pećinu za stanovanje ljudi u dužini jednog
konjskog trga i drugu četvorougaonu pećinu
za krave koje daju mleko u dužini jednog konj­
skog trga... u njemu je podigao bazar u kome
je bio zeleniš, povrće i hrana koja se ne kvari...
Tu je podigao kuće sa sobama i stubovima, zi­
dovima i bedemima...”
U Vendidadi se pominju razne vrste
zanatskih radionica kao što je kovačka,
sta­klarska, za proizvodnju srebra i zlata,
topljenje metala, kao i neka pravila koje se
odnose na radno vreme. U brojnim nase­
ljima koja su postajala pre Medejaca ili is­
tovremeno sa njima, kao što je brdo Ha­
sanlo u Azerbejdžanu (X i IX vek pre n.e.),
pronađeni su tragovi radionica za preradu
metala i grnčarije. Osim toga, trgovci u
nekim medejskim naseljima radili su na
regularan način, i u njihovim gradovima
prostor bazara bio je uređen veoma dobro.
Radi što efikasnijeg upravljanja širo­
kim prostranstvom kojim su vladali, Ahe­
menidi13 su organizovali efikasan admini­
strativni aparat, i u cilju lakše trgovinske
razmene, kovali su zlatni (darik) i srebrni
(sejkal) novac. U nekim tekstovima koji se
odnose na ovaj period pominju se razne
vrste poreza kao što je taksa za ulazak
kroz gradsku kapiju, porez za bazar i ta­
ksa koja se plaća u luci.
Iz natpisa sa bareljefa u Persepolisu sa­
znajemo da su radnici, zanatlije i svi koji
su radili na izgradnji ovog kompleksa pri­
mali određenu nadoknadu, prema stepe­
nu i vrsti stručnosti. Društveno-ekonom­
ske okolnosti iz tog perioda govore o
formiranju nekih gradova u kojima je ba­
zar smatran za važan, javni prostor i kr­
cato i frekventno mesto. Moguće da je
zbog toga Gaznefun napisao da su mesta
za obrazovanje u posedu vlasti bila uda­
ljena od bazara.
U vreme parćanske dinastije (238. g.
pre n.e. – 226. g. n.e.) ekonomija zemlje se zasnivala na poljoprivredi i trgovini.
Parćanski grad Dura
Parćanska vlast je bila svesna značaja po­
ložaja iranske trgovine i držala je trgovin­
ski mo­nopol nad mnogim robama između
istoka (Kina i Indija) i zapada (Rim, Grčka
i dru­ga područja). Parćani su na glavnim
trgo­vačkim putevima izgradili nekoliko
gra­d ova, a duž važnih puteva su podi­
gli stajališta neophodna za prolazak trgova­
čkih karavana kao što su karavansaraji,
magacini i bazari. Grad Dura-Arupus pred­
stavlja značajan primer parćanskog grada
u kome je mesto bazara, prema gradskom
planu u periodu od 165. do 256. godine
sa­svim očigledno. Na osnovu plana grada
u obliku šahovske table, bazar i javni trg
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
59
bili su formirani pored glavnog gradskog
jezgra koje se protezalo od jedne do druge
gradske kapije. U vreme Sasanida14 iran­
sko društvo je ubrzano napredovalo u ur­
banizaciji. U tom periodu, klasa dvorskih
tajnika, koja je stekla značajnu moć, for­
mirala je društvenu klasu, pa je broj klasa
sa tri (sveštenstvo, vojska, radnici i zemljo­
radnici) porastao na četiri. U ovom razdo­
blju, podignut je veliki broj gradova i
razvili su se trgovinski odnosi Irana sa
susedima, pa je bazar postao važan grad­
ski prostor.
Klasa prodavaca i trgovaca sa bazara,15
u ovom periodu osniva uređena esnafska
udruženja, o čemu svedoče neki sačuvani
dokumenti, i neke zanatlije (proizvođači
srebra, mastila i metala), kao i drugi pri­
padnici bazara dobijaju starešinu.
U nekim dokumentima i tekstovima
ko­ji se odnose na ovaj period, govori se o
postojanju bazara i trgova u nekim sasani­
dskim gradovima.
Bazar u islamskoj eri
U islamskoj epohi dolazi do ekspanzije
života u gradovima pa se tako šire i ra­
zvijaju mnogi manji, stari gradovi, a u ne­
kim delovima zemlje, prvenstveno u po­
graničnim i komunikacijski važnim, nastaje
jedan broj novih gradova. U nekim novo­
izgrađenim gradovima poput Kufe i Basre
planira se otvoreni prostor za bazar, na
koji prodavci i trgovci početkom dana od­
laze da izlažu svoju robu na mestu koje
nađu gde ostaju do večeri. Drugim rečima,
planirao se prostor u obliku mesta za pro­
daju u kome nije postojalo fiksno mesto
za prodavce, međutim, postepeno i usled
razvoja ovih gradova, dolazi do izgradnje
prostora u obliku dućana čime se u poje­
dinim delovima grada oblikuje stalni bazar.
Iz postojećih istorijskih izvora, od kra­
ja I veka po hidžri pa nadalje, u mnogim
novoizgrađenim i manje-više svim starim
gradovima, postojali su stalni bazari sa ure­
đenim prostorom. U njima je svaki zanat
bio zastupljen u jednom delu glavne ulice
ili nekoj od sporednih, i svaka vrsta robe
je bila izložena na jednom određenom me­
stu. Kada je Hadžadž, 85. godine po lu­
narnoj hidžri, podigao grad Vaset, za sva­
ki zanat zastupljen na bazaru odredio je
odvojen, poseban koridor. Doduše, esnaf­
ske celine na bazaru i grupisanje majstora
za svaki zanat jednih pored drugih, u Ira­
nu ili arapskim zemljama, seže u period
pre islama.
Prvi vek hidžre se ne smatra zlatnim
periodom u razvoju gradskih bazara u
Iranu, jer se do tada nije formirala nijedna
jaka iranska vlast koja bi mogla na željen
način da osnaži stubove života i gradsku
strukturu. Počev od trećeg veka, dolaskom
na vlast lokalnih dinastija, dolazi do pro­
Privremeni bazar na Trgu Nakše đahan u Isfahanu
60
UMETNOST
cvata ekonomskih aktivnosti usled čega
dolazi i do vidnog urbanog razvoja. Dina­
stije Tahirida (875–999), Dejlamida (?) i Sa­
manida (875–999) bile su prve iranske di­
nastije koje su načinile efikasne korake u
pravcu državnog napretka. I u periodu
Gaznevida (962–1187) i Seldžuka (1037–
–1194), zahvaljujući postojanju snažne vla­
sti, ekonomija države je u procvatu, kada
iranska umetnost i kultura postaju pre­
dmet pažnje. U istorijskim izvorima koji
se odnose na period od IV do VI veka lu­
narne hidžre, mogu se pronaći mnogi po­
daci o porastu proizvodnje različitih ru­
kotvorina u gradovima, pa čak i nekim
većim selima, i o njihovom izvozu u ino­
strane gradove. Na primer, pamučna tka­
nina iz Kazruna je bila toliko na ceni da je
preprodavana u udaljene oblasti islam­
skog sveta i do deset puta, a da pri tom
njena ambalaža nije ni otvarana, već je bio
dovoljan pečat i oznaka radionice iz Ka­
zruna u kojima je bila izrađivana. Prenosi
se da je u malom gradu po imenu Tun u
petom veku po hidžri postojalo oko četiri
stotine radionica za izradu tkanine.
U ovom periodu ubrzano se razvijaju
bazari u velikim gradovima. Kada je u V
veku posetio Isfahan, Naser Hosro je pre­
neo kako je u njemu bilo dvesta menja­
čnica, a menjači novca su, takođe, i u Basri
imali važnu ulogu u gradskoj ekonomiji.
Usled mongolske najezde u VII veku,
mnogi gradovi bivaju sravnjeni sa ze­
mljom, a privreda zemlje ulazi u fazu sta­
gnacije. U periodu Ilhanida (1256–1388),
nekolicina iranskih ministara i naučnika,
među kojima je Hadže Rešidudin Fazlu­
lah, izvršili su društveno-ekonomske re­
forme. On je u blizini Tabriza podigao
grad Rab’ Rešidi sa hiljadu kuća, hiljadu i
pet stotina dućana, dvadest četiri karavan-saraja, brojnim džamijama, školama, ha­
mamima, radionicama, bojadžijskim ra­
dnjama, kovnicama novca i radionicama
za izradu papira.
U periodu dinastije Timurida (1369–
–1507) u nekim oblastima zemlje, posebno
u istočnom delu, dolazi do ekspanzije i
razvoja bazara u gradovima kao što su
Samarkand, Buhara, Merv, Herat i Ma­
šhad, u čijoj blizini se, takođe, podižu broj­
ne građevina kao što su karavan-saraji16,
džamije i škole.
Karavan-saraj u Madaršahu
Sigurnost koja je stvorena u periodu
dinastije Safavida (1502–1736) i razvoj u
odnosima Irana sa inostranstvom doveo je
do razvoja spoljne trgovine što je unapre­
dilo proizvodnju različitih vrsta proizvo­
da. Procvat unutrašnje i spoljašnje trgovi­
ne i prometa, doveo je do razvoja urbanog
života i širenja gradova. Bazari u velikim
gradovima kao što su Isfahan, Tabriz, Ma­
šhad, Kazvin i Širaz značajno se šire, a po­
red starih koridora grade se i novi, i pored
svakog bazara niče karavan-saraj. Po na­
logu šaha Abasa I (1587–1629), 1011. godi­
ne po hidžri, počinje izgradnja velelepnog
trga u Isfahanu po imenu Nakše đahan (sa­
da Mejdan-e emam, Imamov trg), i grandio­
zne džamije na njegovoj južnoj strani, kao
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
61
Timče, zasvođeni deo bazara namenjen za
posebnu vrstu robe kao što su tepisi
i nekoliko koridora bazara i nekoliko ka­
ravan-saraja na severnoj strani. Šarden
pominje podatak da je u vreme dinastije
Safavida u Isfahanu postojalo 1800 kara­
van-saraja i dve kapije; međutim, po sve­
mu sudeći, ova cifra uključuje i neka dru­
ge trgovačke objekte.
Tabriz je, posle Isfahana, bio drugi naj­
značajniji grad u ovom periodu. Poznati
putopisac Evlija Čelebija posetio je ovaj
grad u prvoj polovini XVII veka, u vreme
vladavine šaha Safija (1629–1642), i zabe­
ležio da u njemu ima 7.000 dućana, 270 ka­
ravan-saraja i hanova.
U periodu nakon Safavida, nije bilo zna­
čajnijih pomaka u pravcu širenja gradskog
prostora i bazara, izuzimajući napore Ka­
rim-hana (1750–1779), vladara Zend dina­
stije (1750–1794), koji je u Širazu preduzeo
važne aktivnosti. Po njegovim instrukci­
jama u tom gradu projektovan je veliki
bazar i izgrađeno nekoliko karavan-sara­
62
ja koji se sada ubrajaju u vredna istorijska
zdanja.
U periodu vladavine dinastije Kadžar
(1794–1925), Teheran se, kao prestonica ze­
mlje, razvija i širi velikom brzinom i tada
se glavni gradski bazar, koji je počeo da
se formira u vreme Safavida, širi duž cen­
tralnog gradskog prostora koji se završava
glavnom kapijom, i dodaju mu se brojni
prolazi i karavan-saraji. Fath Ali šah17 u
kompleksu bazara podiže centralnu dža­
miju. U ovom periodu dolazi do značajnih
koraka u nekim gradovima i bazari u nji­
ma se razvijaju uporedo sa porastom bro­
ja stanovnika.
U periodu o kome je reč, na proces ši­
renja bazara u najvećoj meri su uticale dve
važne ekonomske i jedna značajna grad­
ska promena. Kao prvo, privredna razme­
na između Irana i drugih zemalja, posebno
Rusije, ali i nekih evropskih zemalja, do­
vela je do ulaska strane robe na iransko
tržište i u nekim sektorima nanela štetu
iranskim proizvodima. Ožen Fulandan je
zabeležio podatak o mnoštvu strane robe
u Tabrizu i to da je trgovina cicom, filcom
kao i proizvodnja svilene tkanine pala u
ruke Engleza, navodeći da je broj tkačnica
u Kašanu, usled dolaska engleske robe,
znatno smanjen.
Iranski izvori pominju štetu koju su
iranski proizvođači pretrpeli pod uticajem
ulaska stranih roba, kao i zatvaranje nekih
proizvodnih centara u zemlji. I izvoz mno­
gih roba zapao je u krizu, npr. govori se
da je proizvodnja duvana u Isfahanu sa
300.000 kesa spala na 5.000, jer je ova roba
pala u ruke grupe stranih hrišćanskih tr­
govaca.
Druga promena se odnosi na osnivanje
jednog broja fabrika kao što su barutane,
fabrike za proizvodnju oružja, topova, te­
kstila, svile, papira, kristala, sapuna, pa­
muka, kanapa i konca i štamparije. Njihov
urbanistički položaj nije bio bez uticaja na
strukturu bazara, jer su neki od njih, zbog
UMETNOST
urbanisitčkih, bezbednosnih i komunika­
cionih razloga, sagrađeni izvan bazara, i
na taj način, uloga bazara, kao jedinstvenog
privrednog središta postepeno je počela
da slabi. I nedostatak državne podrške
iranskim investitorima i industrijalcima
uzrokovao je da oni ne mogu da izdrže
konkurenciju stranih proizvođača u odgo­
varajućem i prikladnom napretku.
Važna promena u gradskoj strukturi u
ovom periodu značajno i odlučujuće je
uticala na promenu u bazarima i to najviše
na izgradnju pasaža i pravih ulica. Od vre­
mena Kadžara u modu ulazi izgradnja
pravih i projektovanih ulica za prolazak
kolica i održavanje zvaničnih verskih ob­
reda. U takve ulice spadaju ulica Bab-e Ha­
majun i Naser Hosro.
Pojava automobila i značaj pristupa vo­
zila raznim delovima grada, kao i prome­
na u načinu distribucije placeva, uslovili
su pojavu i projektovanje pravih ulica u
novim delovima grada, a zatim i izgradnju
pravih ulica u starim. Prvo su duž ulica
izgrađeni novi gradski, birokratski i dr­
žavni simboli grada, zatim dućani i trgo­
vački prostor. Time je struktura većine
bazara, kao stabilnog prostora pretrpela
stagnaciju, a koridori i trgovačke četvrti
su se rasuli ili koncentrisali duž ulica i po
celom gradu. Bazari su se uglavnom pre­
obrazili u stari i istorijski prostor; neki
koji se nalaze u velikim i naseljenim gra­
dovima su i dalje aktivni i živahni, dok su
neki drugi, a posebno bazari u manjim i
slabo naseljenim gradovima, postepeno
izgubili aktivnosti i postali oronuli i na­
pušteni.
preveo
Aleksandar Dragović
NAPOMENE
Obredi oplakivanja i žalovanja u Iranu održavaju
se u znak sećanja na žrtve masakra na Kerbeli...
2
Porušani, Iradž, Važe-je bazar, Danešname-je đahan-e eslam, Maqale-je bazar, s. 305.
1
Ibid, s. 305.
Dehkhoda, Loghatname-je Dehkhoda; Allame Ali
Akbar Dehkhoda (1879-1959) poznati iranski lin­
gvista i autor najobimnijeg rečnika persijskog jezika u preko 50 tomova.
5
Bahnam Isa, Nakhostin đame’eha-je ensani dar sarza­
min-e Iran,Honar va mardom, s. 89
6
Negahban, Ezatullah, Šahrnešini va šahrsazi az hezare čaharom ta hezare avval miladi, Tehran, Džahad-e danešgahi, 1365, s. 30.
7
Giršman, Roman, Iran az aghaz ta eslam, Tehran,
Bangah-e tarđome va našr-e Ketab, v. 4, 1355, s. 26.
8
Kavešhaje tape Jahja, Bastanšenasi va honar-e Iran,
1349, s. 56.
9
Reka Hirmand (takođe se koriste nazivi Helmand,
Helmend, Helmund; latinski Erymandrus) je najduža
reka u Afganistanu.
10
Ilamitski jezik je nesrodan sa susednim semitskim,
sumerskim i indo-evropskim jezicima, koristio je
klinasto pismo koje je bilo prilagođeno akadskom
pismu.
11
Džamšed, Džamšid ili Džam u srednjem i novom
persijskom, ili Jima u avestanskom, je mitološka
ličnost iranske kulture i tradicije. U tradiciji i fol­
kloru, Džemšid se opisuje kao četvrti najveći kralj
nepotvrđene dinastije Kejanijan. Na ovu ulogu je
već nagovešteno u zoroastrijanskoj svetoj knjizi
(npr. Jašt 19, Vendidad 2), gde se pojavljuje u
avestinskom jeziku Jima (Kshaeta) „blistavi” i od
koga je izvedeno ime Džemšid. Džemšid je opšte
iransko i zoroastrijansko ime.
12
Vendidad ili Videvdat je zbirka tekstova okviru
većeg pregleda Aveste. Međutim, za razliku od
drugih tekstova Aveste, Vendidad je sveštenički
zbornik zakona, a ne liturgijski priručnik.
13
Persijsko carstvo (Staropersijsko ili Ahemenidsko
carstvo) je bila država, sa političkim centrom u današnjem Iranu, koja je pod vlašću dinastije Ahe­
menida od 550. do 330. god pre n. e. predstavljala
dominantnu državu na prostoru Bliskog istoka.
14
Sasanidsko carstvo ili Sasanidska Persija je naziv
za državu, sa političkim centrom u današnjem Iranu, koja je pod vlašću dinastije Sasanida od 226.
do 651. godine predstavljala dominantnu silu na
Bliskom istoku. Sasanidsko carstvo se ponekad
naziva i Novopersijsko ili Drugo persijsko carstvo
kako bi se razdvojilo od Staropersijskog ili Ahe­
menidskog carstva (550.–330. god. pre n.e.).
15
Bazari, odnosi se na osobe koje imaju posao na bazaru kao što su prodavci, trgovci na veliko, raznosači robe, trgovački posrednici, dileri...
16
Karavan-saraj je prenoćište za trgovce, a ponekad
se koristi i kao skladište. U tom delu mogu biti i
kancelarije; ekonomska celina sa radnjama i mesto prebivališta trgovaca.
17
Fat‘h Ali šah Kadžar, drugi vladar dinastije Ka3
4
džar. Vladao od 1797. do 1834. godine.
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
63
Sufizam i muzika
– Muzika kao izraz mističkog zanosa –
Ana Stjelja
S
ufizam je kao islamska, filozofsko-re­
ligijska doktrina negovao više oblika
umetnosti koje su vremenom izašle iz okvi­
ra same biti duhovnosti i religioznosti i
stekle veliku, i danas postojeću, slavu. Je­
dan od tih oblika bila je i muzika. Da bi se
prodrlo u ovaj, izuzetno važan, aspekt su­
fijske prakse, trebalo bi ga pre svega sta­
viti u kontekst islama. Naime, u islamu se
muzika, kao ispoljavanje verskog ushiće­
nja, smatrala prihvaćenom samo u formi
koja je dostojna same vere i nijedna druga
forma muzike nije bila prihvaćena. To je,
načelno govoreći, klasična verska muzika
arapskog, persijskog i turskog podneblja.
Ovome treba pridodati i indijski uticaj, ali
onog dela koji pripada muslimanskom sve­
tu1. Razlog iz kog verska muzika predsta­
vlja jedinu prihvatljivu formu, potiče iz
vrlo konzervativnog i tradicionalnog shva­
tanja, koje je, recimo, zastupao Ibn Tajmija,
po kome, bilo koja muzika osim verske, po­
buđuje nedolične strasti koje proizilaze iz
negativnih ekstatičkih stanja u koje se, slu­
šajući ili izvodeći ovu muziku, dolazi. Ova
problematika ispunjavala je stranice broj­
nih naučnih knjiga u kojima se nastoji da
se razluči da li je dozvoljeno koristiti melo­
diju u religijskom kontekstu. Po ovom pita­
nju se mišljenje naučnika širom islam­skog
sveta, od Iraka, Egipta, Indije pa čak i Tur­
ske, mahom razlikuje. Iako neki mu­liman­
ski teolozi zastupaju stanovište da pojedini
hadisi direktno govore o zabrani muzike
dok drugi te hadise tumače dru­gačije, ipak
u Kur’anu ne možemo naći me­sto na kome
se eksplicitno govori o za­brani upotrebe
muzike ili njenom štetnom uticaju2.
64
Dr Luis Al-Faruki u svom članku ‘’Še­
rijat o muslimanima i muzičarima’’ govori da
se radi o osetljivoj temi i po pitanju termi­
nologije. Jedna od njenih zamisli bila je da
pokaže šta se u islamu ne smatra muzi­
kom, pa tako grupiše: kuranske melodije,
pozive na molitvu, melodije hodočašća,
ode, duhovne pesme sa uzvišenim tema­
ma, kao nešto što ne spada u muziku ali je
zbog svog sadržaja dopušteno i može se
slušati. S druge strane, karavanska, vojna
i svetovna muzika smatraju se muzičkom
umetnošću i dozvoljene su, dok osećajne
pesme, koje takođe pripadaju ovoj grupi,
nisu dopuštene islamskim zakonom. Po pi­
tanju etimologije, reč muzika se u arapskom
vokabularu javlja kao: mūsīqī (mūsīqā),
ghinā i semā. Prva dva termina su prepra­
vljeni oblici koji su došli iz grčkog jezika i
vezuju se za značenje „nauka o muzici” ili
„muzička umetnost”, reč ghinā znači pe­
vanje, dok je semā više vezana za moralno-religijsko rasuđivanje nego za muzičku
teoriju i praksu. Čuveni islamski teolog
Gazali namerno izbegava upotrebu reči
mūsīqī iako je za njeno postojanje znao.
Razlog je taj što po njemu ta reč označava
muzičku umetnost a ne umetnost muzike
ili muziku kao takvu. Da bi konkretizovao
pojam same muzike kao produkta ume­
tnosti, u svojoj knjizi upotrebljava reč ghinā
ili pevanje ili ako je u pitanju instrumen­
talna muzika pojam malāhī. Takođe, zavi­
sno od potrebe, Gazali se služio i izrazima:
muzika za zabavu ili lahw, melodija lahn
ili zvuk sawt 3. Gazali je mnogo više zain­
teresovan za slušaoca nego za onog ko
stvara muziku i to je jedan od razloga
UMETNOST
zašto izbegava reč mūsīqī. Naposletku, on
je izbegava i zbog moralnih vrednosti a to
je, čini se, najvažnije4.
Prvi islamski teoretičar muzike koji je
takođe smatran i prvim islamskim filozo­
fom bio je Kindi (870). Za njega se pretpo­
stavlja da je prvi napisao nešto značajnije
o muzici kao vidu ispoljavanja zvuka. On
je pisao o melodiji, ritmu, kompoziciji. Kin­
di je, naravno, muziku posmatrao očima
filozofa te je tako, muziku istraživao kao
nauku, dovodeći je u vezu sa astralnim
fenomenima, prirodnim elementima, go­
dišnjim dobima, telesnim navikama i na­
ravima. Većinom je svoju teoriju bazirao
na antičkom, ponajviše pitagorejskom
shvatanju muzike koje je bilo povezano sa
matematičkom naukom5. Drugi islamski
filozof koji je, poput Kindija, zagovarao
pitagorejske ideje među islamskim filozo­
fima, bio je Ikhfan Al-Safa, koji je smatrao
da postoji veza između muzike i muzike
sfera u vidu mističkih stepenica koje vode
do višeg sveta pri čemu muzika izvršava
najuzivišeniju funkciju. Treći pripadnik pi­
tagorejske škole islamskih filozofa je Ka­
tib, koji je bio eklektičan pisac i koristio se
idejama pitagorejaca, Kindija kao i Farabi­
ja, i zagovarao ideju o spiritualnoj muzici,
koja se razlikuje od populističke6. Farabi
zauzima značajno mesto u nizu islamskih
teoretičara muzike jer se on bavio priro­
dom muzike i melodijom kao njenim po­
reklom. Bavio se istraživanjem muzike i s
njene teorijske ali i sa praktične strane.
Kaže da termin mūsīqī na arapskom znači
al-alhan ili melodije. Takođe, razlikuje pri­
rodnu od veštačke muzike. Već pomenuti
islamski teolog, Gazali, takođe je, razvijao
teoriju o muzici ali se ona najviše odnosila
na mistički obred semu. On je govorio o
načinu sprovođenja i značaju seme. O mu­
zici i njenom uticaju govorili su i mnogi
drugi islamski filozofi i mistici kao i oni
koji su se, mnogo vekova kasnije, bavi­
li islamom i islamskim misticizmom, jer
je za njih, proučavanje muzike u konte­
kstu duhovnosti i religioznosti bilo neza­
obilazno.
Muzici je, u sufizmu kao sastavnom
delu islama, pridavana posebna pažnja, što
nije ništa začuđujuće ako se imaju u vidu
ostale religije. U svakoj od njih, muzika
zauzima veoma značajno mesto, njom se
čak ponekad i manipuliše u cilju pridobi­
janja vernika, ili u nameri da se religijsko
štivo vernicima učini što pitkijim i pristu­
pačnijim. I u hrišćanstvu, pravoslavnom i
katoličkom, judaizmu, budizmu, hindu­
izmu i drugim manjim religijskim siste­
mima, glas i melodija čine važan aspekt
du­hovnosti i religijske prakse. Jedna od
osobenosti sufizma je da je na neki način
rehabilitovao muziku koja je smatrana na­
činom za postizanje uspenja duše do vr­
hovne istine dok, kao što je već pomenu­
to, ortodoksni krugovi nikada na muziku
nisu gledali sa simpatijama mada je nisu
ni potpuno odbacivali7. Pripadnici islam­
skog misticizma, poznati kao derviši ili
sufije, su u nameri da dosegnu mistički za­
nos pribegavali muzičkom izrazu, bilo da
je u pitanju pevanje, sviranje instrumenata
ili ples uz muziku, a sve kako bi se što
više približili Bogu. Utoliko je njihova mu­
zika uzvišenija jer je plod čistog srca i
duše ispunjene beskrajnom ljubavlju pre­
ma Bogu. Muzika u sufizmu je vrlo dina­
mična jer prati određeni put koji, što se
više bliži kraju, počinje da poprima eksta­
tička svojstva. Za razliku, recimo, od bu­
dističkog monaha koji nepomično sedi u
jednoj pozi, meditira i na taj način opšti s
Bogom u cilju potpunog prepuštanja, su­
fija pleše, okreće se u krug prateći zvuke
instrumenata, glasno izgovara Božansko
ime i to onoliko puta koliko je potrebno
da se njegovo telo i um odvoje od ovo­
zemaljskog sveta i predaju ekstazi u kojoj,
nešto slično onoj erotskoj, sufija doživlja­
va potpuno sjedinjenje sa Bogom. Kroz
sufijsku muziku se, nešto slično antičkoj
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
65
trage­diji, doživljava katarza, i to ona spiri­
tualna, do koje se dolazi kroz mistički ob­
red semu.
Koliko je muzika u sufizmu važna go­
vori ova anegdota zapisana u persijskoj
hagiografiji:
Jednom je naš učitelj Mevlana rekao ovo:
„Muzika je škripa vrata raja!”
Tada je neki glupan prokomentarisao:
„Ja ne volim škripu vrata!”
Mevlana je odgovorio:
„Ti čuješ vrata kada se zatvaraju
ali, ja, ja ih čujem kada se otvaraju!”8
Mevlana Dželaledin Rumi je jedan od
najznačajnijih islamskih mislilaca i persij­
skih pesnika, najobrazovanijih i najcenje­
nijih sufija koji je kao rodonačelnik dervi­
škog reda mevlevija bio istinski posvećen
muzici, plesu i recitovanju poezije. I sam
pesnik, voleo je poeziju i ono što je ona u
stanju da nam saopšti, voleo je muziku i
uživao u sviranju muzičkih instrumenata
rebaba i neja koji su bili izuzetno melodi­
čni i lirični i najpogodniji za izražavanje
onih najskrivenijih osećanja koje je i kao
književnik nastojao da prenese. Rebab je
žičani instrument koji je nastao negde u 8.
veku i širio se islamskim zemljama, Se­
verne Afrike, Dalekog istoka, pa čak i Ev­
rope. Zanimljivo je da je ovaj instrument
najsličniji balkanskim guslama, a da se
koristi u persijskoj, indijskoj, arapskoj kao
i arapsko-andaluzijskoj muzici. Nej je in­
strument koji se susreće u persijskoj, tur­
kmenskoj i zapadnoazijskoj muzici, a svi­
rači neja pojavljuju se čak i na zidovima
egipatskih piramida, što samo potvrđuje
da se ovaj instrument svirao u kontinuitetu
oko pet hiljada godina, što ga, ujedno, či­
ni jednim od najstarijih instrumenata i
pretečom moderne flaute. Priča o neju
kao instrumentu koji razotkriva Božan­
sku tajnu ne potiče od Mevlane. Po Hel­
mutu Riteru, ta priča je preislamska i
66
potiče sa Bliskog istoka, iz jednog mesta
blizu Konje, i glasi:
Poslanik kralja Gordiona, Mida, zakleo se
da neće otkriti kraljevu tajnu ali je pod teretom
te tajne otišao na obližnje jezero u nameri da
je saopšti mirnoj vodi. Tajnu je čula i trska,
koja je rasla pored jezera, tako da je, kada je
neko ubrao trsku da načini flautu, ta tajna bila
otkrivena.
Postoji i islamska verzija ove priče koja
se nalazi kod Sana’ija. Kako bilo, nej ostaje
Božanski instrument u čijem se zvuku na­
lazi duša koja večito žudi za svojim do­
mom u Božanskoj večnosti 9. Za rebab,
koji je, takođe, bio Mevlanin omiljeni in­
strument, smatra se da proizvodi zvuke
ljubavi, Božanske privlačnosti, pa se čak i
upoređuje sa Voljenim. Njegove su žice
nervi koji reaguju kada ih dotaknu prsti
Voljenog. I rebab, kao i nej, stavljeni su u
kontekst ljubavi pa tako i muzika koju
prozvode jeste muzika ljubavi zaljublje­
nog, odnosno derviša, prema Ljubljenom,
odnosno Bogu. Mevlana je tu ljubav pre­
ma muzici prenosio i na svoje učenike, a
oni kasnije na svoje. Mevlevije su i za Me­
vlaninog života ali i kasnije voleli da za­
sviraju, da zapevaju recitujući uglavnom
stihove iz njegovog „Divana” i „Mesnevije”.
I danas se u oblastima Pakistana, Turske i
drugih zemalja Istoka mogu pronaći sufije
ili pak umetnici koji izvode sufijsku mu­
ziku. Pored rebaba i neja, koristi se i bu­
banj koji svojom ritmičnošću prati kružno
kretanje derviša prilikom izvođenja seme.
Bubanj, kao i drugi instrumenti, ima fun­
kciju da derviše uznese do nivoa ekstaze
a pre svega da dušu ispuni blagotvornim
plodovima koji imaju Božansko poreklo.
Muzika, dakle, nije bila sredstvo zabave,
već sredstvo dostizanja Božanske milosti,
lepote i najviše istine. To samo potvrđuje
koliko se muzika duboko ukorenila u svest,
ne samo onih koji su imali to zadovoljstvo
UMETNOST
Ghafarzadeh Homa, Mrtva priroda, akvarel
da tu muziku izvode već i onih koji su u
njoj uživali. Sufije su duboko verovale u
moć muzike, čak su smatrale da ta moć
leži, ne samo u činu izvođenja seme već i
u odeći u kojoj se ona izvodi.
Pored seme, koja se više oslanja na ples
nego muziku, još jedan zanimljiv vid mu­
zičkog izražavanja, jeste tarab. Ekstatički
koncept nazvan tarab nema poseban pre­
vod sa arapskog jezika i odnosi se na mu­
zičku emociju koja se izražava najčešće
solo pevanjem ili recitovanjem poezije.
Tradicionalno, pevač je praćen malim in­
strumentalnim orkestrom koji se zove
takht, a sve to u okvirima melodijskog si­
stema maqam. Razvoj izvedbe taraba zavi­
si od mnogo faktora kao što je tačno izgo­
varanje teksta, precizna intonacija kao i
ispravno izvođenje melodijskog ritma qafla.
Tarab zavisi i od interakcije između peva­
ča i slušalaca sammi’a koji tokom izvedbe
reaguju na muziku pokretima ruku ili gla­
som, a to se naročito ispoljava u pauzama
koje nastupaju nakon melodijskog ritma.
Posebno je zanimljivo da se kroz ovaj in­
teraktivni odnos između pevača i sluša­
laca razvija emocija koja se razmenjuje i
prelazi na sve prisutne slušaoce. Harmo­
nični odnos između pevača i reči koje iz­
govara dok peva, takođe je, važan, jer pe­
vač uvek mora da peva sa iskrenošću sidq
i da samim tim proizvodi iskrenu emociju
koju je dužan da prenese i na slušaoce10.
S obzirom na to da muzika ispunjava
srca verujućih i u njima pobuđuje odre­
đene strasti koje nekada mogu proizvesti
ekstazu u kojoj do izražaja može doći i
ona nečista i tamna strana ljudske svesti,
razumljivo je da je nekim ortodoksnim is­
lamskim krugovima bila trn u oku. Boja­
zan tih slojeva da se vera ne uprlja neka­
kvom kreativnom veštinom sa sumnjivim
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
67
Muzika u funkciji sakralnog: oglašavanje poziva na molitvu u svetilištu u Mašhadu
uticajem i posledicama po verujuće, ili
da se, pak, vernici ne odvedu na pogre­
šan put, potpuno je opravdana. Mada,
možda je baš muzika ta koja može poslu­
žiti kao način da se islam približi ostatku
sveta i da se lakše razume. Ako je muzika
ta koja spaja ljude i koja čini da se naiz­
gled ra­zličiti svetovi približe, onda muzi­
ka sufi­zma može biti most koji će spojiti
Istok i Zapad i koja će sve one temeljne i,
u is­lamskom svetu ukorenjene, ideje i ver­
68
ske poruke, na naprefinjeniji i najpoetski­
ji na­čin preneti na veliki broj ljudi, bez
obzira s kog kontinenta dolazili ili koju
veru ispovedali. To se, između ostalog,
uklapa i u glavne ideje islamskog misti­
cizma, koji, između ostalih, proklamuje
humanizam, bratsku ljubav među svim
ljudima, bez obazira na na veru, rasu i
naciju.
Može se zaključiti da je muzika sufi­
zma, koja je pre sve bila izraz mističkog
UMETNOST
zanosa, imala primenu ne samo u doba
kada je sufizam bio čvrsto utemeljen već i
danas, kada se u muzici sveta mogu čuti
zvuci rebaba, neja, bubnjeva i to sve ode­
nuto u novo ruho popularne muzike. Mo­
žda je baš iz tog razloga muzika bila jedan
od najuspelijih vidova sufijskog stvarala­
štva, jer muzika sama po sebi ne poznaje
granice, štaviše, pretpostavlja asimilaciju
različitih uticaja, različitih naroda i njiho­
vih osobenosti. Muzika je univerzalna ume­
tnost čiji je jezik svima razumljiv i dostu­
pan. A jezik sufijske muzike je melodija,
ona koja nastaje u srcima derviša koji se
putem nje uzdižu do samih vrhova Božan­
skog postojanja gde se, kada stignu, uliva­
ju u more verujući koji, kada osete slasnu
ljubav Boga, nestaju u njemu. Ta je melo­
dija duše ispunjena zvucima ljubavi, ve­
čne i nepresušne.
O toj savršenoj muzici duše pevaju i
Mevlanini stihovi:
Bog uzima sviralu od trske, i duva.
Svaka nota je jedna potreba koja izbija iz jednog od nas,
jedan žar, jedan čežnjivi nespokoj.
Priseti se usana
s kojih je vijugavi mirisni dah potekao
da bi nota ostala čista.
Ne pokušavaj da je okončaš.
Budi svoja nota.
Pokazaću ti da je to savršeno dovoljno.
Popni se noću na krov
u ovom gradu duše.
Neka se svi popnu na svoje krovove
i pevaju svoje note!
Pevajte gromko! 11
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
NAPOMENE
Seyyed Hossein Nasr, Sufi Essays, New York, 1972.
Fadlou Shehadi, Philosophies of music in Medieval
Islam, Leiden-New York Köln, 1995.
Gilbert Rouget, Brunhilde Biebuyck, Music and
Trance among the Arabs, Čikago, 1985.
Žan Ševalije: Muzika i igra u sufizmu, Sufizam
(priredili Darko Tanasković i Ivan Šop), Beo­
grad, 1981.
Annemarie Schimmel, The Role of Music in Isla­
mic Mysticism, Istanbul, 2001.
Michael Frishkopf, Tarab (Enchantment) in the
Mystic Sufi Chant of Egypt, Kairo, 2001.
Mevlana Dželaludin Rumi, Jedno Sve (prepevali
Aleksandar Đusić i Aleksandar Ljubiša), Beo­
grad, 2007.
Seyyed Hossein Nasr: Sufi Essays, New York, 1972,
str. 20.
2
Fadlou Shehadi: Philosophies of music in Medieval
Islam, Leiden-New York Köln, 1995, str. 10.
3
Gilbert Rouget, Brunhilde Biebuyck: Music and
Trance among the Arabs, Čikago, 1985, str. 256-257.
4
Ibid.
Fadlou Shehadi: Philosophies of music in Medieval
Islam, Leiden-New York Köln, 1995, str. 15.
6
Ibid. , str. 8.
7
Žan Ševalije: Muzika i igra u sufizmu, Sufizam (pri­
redili Darko Tanasković i Ivan Šop), Beograd,
1981, str. 187.
8
Annemarie Schimmel: The Role of Music in Islamic
Mysticism, Istanbul, 2001, str. 10.
9
Ibid. , str. 14.
10
Michael Frishkopf: Tarab (Enchantment) in the Mystic Sufi Chant of Egypt, Kairo, 2001, str. 233.
11
Mevlana Dželaludin Rumi: Jedno Sve (prepevali
Aleksandar Đusić i Aleksandar Ljubiša), Beograd,
2007, str. 197-198.
1
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
69
Uspeh srpskog pozorišta u Teheranu
Intervju Mohammada Atebbaija sa Miroslavom Benkom za iranske medije, povodom
gostovanja Opere i Teatra Madlenianum iz Beograda i Art Centra Bread and Plays
iz Stare Pazove u Iranu sa Benkovom autorskom predstavom „Oslikano injem“
T
urneja je, na poziv iranske strane, bi­
la upriličena od 22. avgusta do 3. se­
ptembra 2008. godine sa predstavom Mi­
roslava Benke „Oslikano injem” (Painted
in Frost), u koprodukciji Opere i Teatra
Madlenianum i Art Centra Bread and Plays.
Predstava je odigrana 12 puta na velikoj
sceni Gradskog pozorišta u Teheranu.
Atebbai: Kakvi su Vaši utisci vezani za nastup tokom gostovanja u Iranu; kako će oni
biti viđeni u Srbiji?
Benka: Kada je u pitanju kultura i ume­
tnost, naši mediji, novine, radio i TV,
su korektni i sa zadovoljstvom plasi­
raju svaku vest o uspehu naših ume­
tnika u inostranstvu. Kada smo sa mojom autorskom predstavom „Hleba i
igara” (Bread and Plays) nastupali na
24. Međunarodnom pozorišnom festi­
valu Fadžr, 2006. u Teheranu, i bili nagrađeni, u Srbiji je vest odjeknula izvanredno. O Festivalu su informisali
mnogi mediji. Po povratku u Srbiju govorio sam za novine, radio i TV. Voleo
bih da tako bude i ovaj put.
Kada je u pitanju moja autorska pred­
stava „Oslikano injem” (Painted in Frost)
radi se o fizičkom teatru koji se obraća
publici telesnom ekspresijom, monu­
mentalnim, snažnim slikama, punim
skrivenih simbola, neodoljivom muzi­
kom i emocijama...
Atebbai: Vi se sada spremate da gostujete u
Teheranu, imate li neka očekivanja u pogledu toga kako će Vaš komad biti primljen
od strane tamošnje publike?
70
Benka: Nadam se da će moja predstava
„Oslikano injem” dobro biti primljena
u Teheranu, ali to nikada ne mogu pre­
cizno da ocenim. Tako je bilo u Tehe­
ranu i sa prijemom publike moje pred­
stave „Hleba i igara” (Bread and Plays).
Na kraju, na završnoj svečanosti na velikoj sceni u Vahdat Hall u Teheranu
su usledile ovacije. Slična atmosfera je
bila kada smo gostovali sa ovom pred­
stavom u Beogradu, Sarajevu, Ljublja­
ni, ali i u Kairu i drugim gradovima...
Velika umetnost progovara univerzal­
nim jezikom, snažnim emocijama i razumljiva je na svim kontinentima – to
je odgovor za kojim stalno tragam.
U svom traganju za teatarskim izra­
zom uvek se trudim da pronađem nešto specifično, da pronađem jedinstve­
nu – samo svoju sliku sveta i plasiram
je gledalištu. Trudim se da u prvih pet
minuta trajanja predstave uhvatim kon­
centraciju publike i uvučem je u tok
predstave. Osim postojanja osnovne
priče, koja ne mora uvek da bude u
prvom planu, trudim se da moje pred­
stave progovaraju jezikom simbola i
scenskih metafora. Da vodim predsta­
vu na nekoliko nivoa...
Atebbai: Koliko Vam je poznata iranska kul­
tura uopšte, i posebno iransko pozorište?
Benka: Velika umetnost se inspiriše živo­
tom i anticipira stvarnost. U okviru
svog teatra imam razumevanje i za obi­
čnog, malog čoveka. Trudim se da nje­
gov karakter fokusiram, uzdignem na
UMETNOST
Miroslav Benka ispred Gradskog pozorišta u Teheranu
[U pozadini se vidi reklamni pano za predstavu „Oslikano injem“ (Painted in Frost)]
jedan viši nivo i plasiram u gledalište.
U pozorištu je važno da postavim pra­
vo pitanje u pravom trenutku nad kojim ćemo se uzajamno zamisliti... To je
suština pozorišta.
Iransku kulturu sam upoznao deli­
mično listajući enciklopedije i zahva­
ljujući internetu. U poslednje vreme
prostudirao sam jedinstvenu knjigu o
Persepolisu koju sam dobio na pokon
od prijatelja Iranca. Ali sve više je upo­
znajem zahvaljujući gospo­d inu Mehr­
dad Agahiju, direktoru Kulturnog
centra Islamske Republike Irana u
Beogradu i gospodinu Ale­ksandru Dra­
goviću, glavnom uredni­k u časopisa
NUR, koji vredno i mudro uređuju ovu
publikaciju. Najveće saznanje, koje sam
otkrio upravo zahva­ljujući ovom časo­
pisu, je drevni pisac kosmičkih dimen­
zija, mislilac i mistik, Mevlana Dže­
laluddin Rumi, kojeg je UNESCO
2007. godine proglasio za jednog od
najvećih mislilaca sveta. Voleo bih da
radim predstavu po njego­v om delu
Mesnevija i da pokušamo da je pla­
siramo čitavom svetu. To su vrednosti
o kojim mora i treba da sa-zna čitavo
čovečanstvo. Na taj način ćemo postati
bolji, bliži jedni drugima. Dostojevski
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
71
je rekao: „Lepota će spasi­ti svet!” –
nesumnjivo, mislio je na duhovnu lepotu. Mudraci će spasiti svet, dobrota,
plemenitost, ljubav i razume­vanje među ljudima. A najveća lepota je u našim različitostima o kojima su govorili
najveći umovi sveta. Različi­tosti proši­
ruju vidike, otvaraju horizon­te, ople­
menjuju i obogaćuju čovečanstvo!
Atebbai: Recite nam nešto o tome kako ste
uradili predstavu „Oslikano injem” i o samom postupku. Da li je ona izvedena u
Srbiji ili nekoj drugoj zemlji?
Benka: Za moju autorsku predstavu „Osli­
kano injem” (Painted in Frost) sam pisao scenario oko šest meseci, a sama
relizacija je trajala tri meseca. Inspira­
cija je bila sledeća priča koju mi je ispričala moja majka o seoskom slikaru
– živopiscu, koji je nasred sela razapi­
njao svoj slikarski štafelaj i slikao crkvu. Kada je došao rat, fašisti su u
crkvu sa grupom seljana zatvorili i nje­
govu ljubav i dugli je u vazduh... odmah po oslobođenju, u selo su pristigli
oslobodioci – boljševici, a slikar je još
uvek, na istom mestu razapinjao šta­
felaj i slikao crkvu sa nagorelim anđelima na nebu... Prebili su ga skoro
na smrt. Kada se slikar oporavio, nje­
govi najbliži su ga smestili u invalidska
kolica, a on je i dalje nastavio da slika
isti prizor sa istim žarom. Jedne noći,
počeli su da ga posećuju davno zabora­
vljeni preci, njegova neprežaljena lju­
bav obrasla u šiblje i drugi likovi sa
njegovih slika. Došli su da ga izbave iz
ovozemaljskih muka, da ga povedu sa
sobom i sahrane za života.
Predstava je realizovana u kopro­
dukciji sa jednim od najlepših srpskih
pozorišta Opera&Theatre Madlenianum
iz Beograda i naseg Art centra Bread
amd Plays iz Stare Pazove. Igrali smo je
u Beogradu i Staroj Pazovi na tamo­
72
šnjem i našem redovnom repertoaru,
nastupali na Međunarodnom pozori­
šnom festivalu INFANT u Novom Sadu, a osim Teherana očekuje nas tur­
neja po Evropskoj uniji, u oktobru pred­
stavićemo se ponovo i u Kairu...
Atebbai: Kako biste opisali srpsko pozorište
iranskoj publici koje o njemu ima sasvim
malo informacija?
Benka: Prava, ozbiljna publika je svuda
ista i ona na jedan neverovatan način
prepoznaje ozbiljne vrednosti. Beograd
ima već pedesetak godina jedan od naj­
boljih pozorišnih festivala sveta, BITEF,
koji je zašao u petu deceniju svog postojanja. Na njemu su nastupala naj­
veća svetska imena savremenog teatra:
Piter Bruk (Peter Brook), Ježi Grotovski
(Jerzy Grotowski), Tadeuš Kantor (Tade­
us Kantor), Anatolij Efros (Anatoly Efros),
Valerij Fokin (Valery Fokin), Đorđo Stre­
ler (Giorgo Strehler), Robert Vilson (Robert Wilson), Pina Bauš (Pina Baush) i
drugi velikani savremenog teatra. Zahvaljujući i tradiciji staropersijskog pozorišta, a danas teheranskom Među­
narodnom Fadžr festivalu, smatram
da se iranskoj publici otvora prozor u
svet teatra. Kada sam 2006. godine (sa
svojom predstavom Bread and Plays)
boravio u Teheranu na spomenutom
festivalu, studentima tamošnjeg Fakul­
teta dramskih umetnosti održao sam
radionicu i shvatio da Iran poseduje
jedan veoma ambiciozan i snažan mlad
ljudski potencijal koji se sastoji iz ogro­
mne, neopisive želje za saznanjem...
To je u meni izazvalo emocije! Zato se
veoma radujem što ću se ponovo sresti
sa iranskim prijateljima, sa tamošnjom
publikom. Da, mislim da mogu tako
da kažem. Pravim prijateljima!... Ostali
su mi u pamćenju vaši studenti, pre­
divna publika, iranska gostoljubivost i
ljubaznost koja seže do neprijatnosti.
UMETNOST
VERSKE TEME
Čudesni Kur’an
Geri Miler (Gary Miller)
N
e nazivaju Kur’an čudesnim samo
mu­slimani, koji ga cene i zadovoljni
su njime; i nemuslimani ga, takođe, nazi­
vaju čudesnim. U stvari, čak ga i ljudi koji
mno­go mrze islam nazivaju čudesnim.
Ono što iznenađuje nemuslimane koji
ga detaljno ispituju je to da im Kur’an ne
izgleda kao nešto što su očekivali. Pret­
postavljaju da je pred njima jedna stara
knjiga koja je došla pre četrnaest vekova
iz arapske pustinje, i očekuju da ona to i
bude – stara knjiga iz pustinje. A onda, ot­
krivaju da ona uopšte ne liči na ono što su
očekivali. Pored toga, jedna od prvih stva­
ri koju neki ljudi pretpostave je to da bi
ona, kao jedna stara knjiga iz pustinje, tre­
balo i da govori o pustinji. I zaista, Kur’an
govori o pustinji – neki njegovi ajeti opi­
suju pustinju – ali on, takođe, govori o mo­
ru i opisuje kako izgleda morska oluja.
Pre nekoliko godina, do nas u Torontu
je dospela priča o čoveku koji je bio na tr­
govačkom brodu i živeo na moru. Neki
musliman mu je dao prevod Kur’ana da
pročita. Taj mornar nije znao ništa o isto­
riji islama, ali je bio zainteresovan da pro­
čita Kur’an. Kada je dovršio čitanje, vratio
ga je muslimanu i upitao: „Taj Muhammed,
da li je bio mornar?” Bio je impresioniran
time koliko je precizno Kur’an opisao mor­
sku oluju. Kada mu je rečeno da je Muha­
mmed zapravo živeo u pustinji, to mu je
bilo dovoljno. Prihvatio je islam na licu me­
sta. Bio je toliko impresioniran kur’anskim
opisom jer je doživio morsku oluju i znao
je da je, ko god je napisao taj opis, morao
i sam doživjeti morsku oluju. Opis „talasa,
a nad njim talasa, a nad njim oblaka” nije
bilo ono što bi neko napisao zamišljajući
morsku oluju, nego je to napisao neko ko
je znao kako je izgledala morska oluja. To
je jedan primer kako Kur’an nije vezan za
određeno mjesto ili vreme. Sigurno je da
naučne ideje koje su izražene u njemu ne
izgledaju kao da su nastale u pustinji pre
četrnaest vekova.
Mnogo vekova pre početka Muhamme­
dovog poslanstva, postojala je jedna veo­
ma poznata teorija atomizma koju je ra­
zradio grčki filozof Demokrit. On i njegovi
sljedbenici su pretpostavljali da se mate­
rija sastoji od sitnih, neuništivih i nede­
ljivih čestica koje se nazivaju atomi. Arapi
su, takođe, prihvatali taj isti koncept; u
stvari, arapska reč zerret (persijski zarre)
obično se koristila za najmanju česticu po­
znatu čoveku. Danas je moderna nauka
otkrila da se i ova najmanja čestica mate­
rije, ili atom, koji ima ista svojstva kao i
njegov element, može podeliti na svoje
sastavne delove. To je nova ideja koja se
razvila u prošlom veku; ipak, veoma je in­
teresantno da je ova informacija bila za­
beležena u Kur’anu koji kaže: „On (tj.
Allah) je Svestan težine atoma na nebe­
sima i na zemlji, pa čak i onoga što je
manje od toga...” Bez sumnje, pre četr­
naest vekova je ova izjava morala zvučati
neobično, pa čak i jednom Arapinu. Za
njega je zerret bila najmanja stvar koja
postoji. I zaista, ovo je dokaz da Kur’an
nije zastareo.
Još jedan primer onoga što bi neko
mogao da očekuje u jednoj „staroj knjizi”
i što se tiče zdravlja i medicine, jesu za­
stareli lekovi ili načini lečenja. Različiti
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
73
Stranica Časnog Kur’ana ispisana vrstom pisma poznatim kao mohaqaq
(14. vek)
istorijski izvori tvrde da je Poslanik davao
neke savete o zdravlju i higijeni, ali većina
tih saveta se ne nalaze u Kur’anu. Na prvi
pogled, nemuslimanu ovo može izgledati
kao nemarna omaška. Oni ne mogu razu­
meti zašto Allah nije „uključio” u Kur’an
74
takve korisne informacije. Neki muslima­
ni pokušavaju da objasne ovaj nedostatak
sledećim argumentom: iako su Poslaniko­
vi saveti bili razumni i primenljivi u vre­
menu u kojem je živio, Allah je zahvaljuju­
ći Svojoj bezgraničnoj mudrosti znao da
VERSKE TEME
će kasnije doći do medicinskog i naučnog
napretka koji bi učinili da Poslanikovi sa­
veti izgledaju zastareli. Kada dođe do ka­
snijih otkrića, ljudi bi mogli reći kako se te
informacije ne slažu sa onim što je dao
Poslanik. Stoga, budući da Allah nikada
ne bi dao priliku nemuslimanima da tvr­
de kako postoje kontradikcije u Kur’anu
ili Poslanikovom učenju, On je u Kur’an
uključio samo informacije i primere koji
će izdržati ispit vremena.
Ipak, kada čovek počne da proučava
stvarne istine Kur’ana kao Božije objave,
cela stvar ubrzo dobija pravu perspektivu,
a greška u takvoj argumentaciji postaje ja­
sna i razumljiva. Moramo razumeti da je
Kur’an Božija objava, a kao takva, sve in­
formacije u njoj su Božanskog porekla. To
su Allahove reči koje su postojale pre stva­
ranja sveta i tako im ništa ne može biti
dodato, podmetnuto ili izmenjeno. U su­
štini, Kur’an je postojao i bio kompletan
pre stvaranja Poslanika Muhammeda, ta­
ko da on ne može nikako sadržati bilo
kakve Poslanikove reči ili savete. Doda­
vanje takvih informacija očigledno bi se
suprotstavilo svrsi zbog koje Kur’an po­
stoji, kompromitovalo njegov autoritet i
učinilo ga neautentičnim kao Božansku
objavu.
Kao rezultat toga, u Kur’anu nema ni­
kakvih „narodnih lekova” za koje bi neko
mogao tvrditi da su zastareli, niti ima bilo
kakvih ljudskih stavova o tome šta je do­
bro za zdravlje, koja je hrana najbolja ili
šta će izlečiti ovu ili onu bolest. U stvari,
Kur’an spominje samo jednu stvar koja se
tiče medicinskog lečenja i koju ne može
niko osporiti. On tvrdi da med poseduje
lekovito dejstvo. Naravno, ja ne mislim da
postoji osoba koja se sa tim neće složiti!
Ako neko pretpostavi da je Kur’an pro­
izvod ljudskog uma, onda će on očekivati
da u njemu pronađe nešto od onoga što se
odvijalo u umu čoveka koji ga je „sasta­
vio.” U stvari, određene enciklopedije i
razne druge knjige tvrde da je Kur’an pro­
izvod halucinacija koje je Muhammed pro­
življavao. Ako su te tvrdnje istinite, ako je
zaista Kur’an nastao iz nekih psiholoških
problema u Muhammedovom umu, onda
bi dokazi za to morali biti vidljivi u samom
Kur’anu. Da li postoje takvi dokazi? Da
bismo odredili da li postoje ili ne po­stoje,
moramo prvo odrediti šta se doga­đalo u
njegovim mislima u to vreme, a onda po­
tražiti te misli i razmišljanja u Kur’anu.
Poznato je da je Muhammed imao jako
težak život. Sva njegova deca su umrla
pre njega, osim jedne ćerke, a imao je i su­
prugu koja mu je bila jako draga i značajna,
i koja je umrla pre njega u veoma kritičnom
periodu njegovog života. U stvari, ona je
morala biti velika žena zbog toga što je
Muhammed, kada je primio prvu objavu,
uplašen pobegao kući k njoj. Sigurno je da
ni danas nećete lako pronaći Arapina koji
će reći: „Toliko sam se uplašio da sam
otrčao kući svojoj ženi.” Oni jednostavno
nisu takvi. Pa ipak, Muhammed se sa svo­
jom suprugom osećao dovoljno sigurnim
da učini takvo nešto. Eto koliko je uticajna
i jaka žena ona bila.
Iako ovi primeri pokazuju samo neko­
liko tema koje su morale biti u Muhamme­
dovim mislima, oni su dovoljno jaki po
svom intenzitetu da dokažu moj stav.
Kur’an ne spominje ni jednu od ovih stva­
ri, ni smrt njegove dece, ni smrt njegove
voljene saputnice i supruge, ni njegov strah
od prvih objava koje je na tako predivan
način podelio sa svojom ženom – ništa od
toga; ipak, ove stvari su ga morale povre­
diti, smetati mu i zadavati mu bol i tugu
za vreme perioda njegovog psihološkog
razmišljanja, toliko da bi oni, kao i druge
stvari, bili evidentni ili makar spomenuti
u tekstu Kur’ana.
Jedan zaista naučni pristup Kur’anu je
moguć, jer Kur’an nudi nešto što ne nude
druge svete knjige, niti, uostalom, druge
religije. To je ono što naučnici zahtevaju.
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
75
Danas postoje mnogi ljudi koji imaju
neke ideje i teorije o tome kako svemir
funkcioniše. Ti ljudi su svuda oko nas, ali
naučna zajednica se ne trudi čak ni da ih
posluša. To je zbog toga što u poslednjem
veku naučna zajednica zahtevala test au­
tentičnosti. Oni kažu: „Ako imate neku
teoriju, nemojte nas sa njom zamarati uko­
liko zajedno sa njom ne donesete i način
na koji bismo mogli da dokažemo da li ste
bili u pravu ili ne.”
Takav test je upravo razlog zbog koje­
ga je naučna zajednica poslušala Ajnštajna
početkom ovoga veka. On je došao sa no­
vom teorijom i rekao: „Ja verujem da sve­
mir funkcioniše ovako; a evo i tri načina
koji će pokazati da li možda nisam u pra­
vu!” Onda je naučna zajednica njegovu
teoriju podvrgla testovima i ona je u roku
od šest godina prošla sva tri. Naravno, to
ne dokazuje da je on bio velikan, ali do­
kazuje da je zaslužio da ga poslušaju jer je
rekao: „Ovo je moja ideja; a ako želite da
dokažete da nisam u pravu, uradite ovo
ili probajte ono.” To je upravo ono što
Kur’an ima – testove autentičnosti. Neki
su stari i već su dokazani kao istiniti, a
neki i danas postoje. U suštini, on tvrdi:
„Ako ova knjiga nije ono što tvrdi da jeste,
onda sve što treba da uradite jeste ovo ili
ono, kako biste dokazali da nije u pravu.”
Naravno, za hiljadu i četiri stotine godina,
niko nije uspeo da uradi „ovo ili ono” i
tako se Kur’an i dalje smatra istinitim i
autentičnim. Predlažem vam da sledeći
put kada uđete u diskusiju o islamu sa
nekim, a on tvrdi da poseduje istinu, a da
ste vi u mraku, ostavite sve ostale argu­
mente po strani i prvo postavite ovo pi­
tanje: „Postoji li ikakav falsifikacioni test
u tvojoj religiji? Da li u tvojoj religiji po­
stoji nešto što će dokazati da nisi u pravu
ako ja tebi mogu dokazati da to postoji –
bilo šta?” Mogu vam odmah obećati da
ljudi neće imati ništa – nikakav test, nika­
kav dokaz, ništa! To je zbog toga što oni
76
okolo ne propovedaju ideju da ne samo
da treba da predstave ono u što vjeruju,
nego bi takođe trebalo da drugima pruže
priliku da dokažu kako oni nisu u pravu.
Ipak, islam to čini. Savršen primer toga
kako Kur’an pruža čoveku priliku da pro­
veri njegovu autentičnost i „dokaže da ni­
je tako” nalazi se u njegovom četvrtom
poglavlju. Da budem iskren, bio sam za­
čuđen kada sam prvi put otkrio ovaj iza­
zov. Allah kaže: „A zašto oni ne razmisle
o Kur’anu? Da je on od nekog drugog, a
ne od Allaha, sigurno bi u njemu našli
mnoge protivrečnosti.” (Žene, 82).
Ovo je otvoren izazov nemuslimani­
ma. U suštini, on ih poziva da pronađu
grešku. Pored ozbiljnosti i teškoće ovog
izazova, samo njegovo postavljanje, na
prvom mestu, nije u ljudskoj prirodi i nije
u skladu sa čovekovom ličnošću. Student
neće polagati ispit na fakultetu i, nakon
što ga završi, napisati u dnu ispitnog pa­
pira poruku ispitivaču i reći: „Ovaj rad je
savršen. U njemu nema nijedne greške. Na­
đite makar jednu ako možete!” On to je­
dnostavno neće uraditi. Taj profesor ne bi
zaspao dok ne bi pronašao grešku! Pa ipak,
to je način na koji Kur’an prilazi ljudima.
Još jedan interesantan stav koji Kur’an
stalno iznova ponavlja jeste njegovo save­
tovanje čitaoca. Kur’an obaveštava toga
čitaoca o raznim činjenicama i onda ga sa­
vetuje: „Ako želiš da saznaš više o ovome
ili onome, ili ako sumnjaš u ono što je re­
čeno, onda treba da upitaš one koji imaju
znanje.” Ovaj stav takođe začuđuje. Nije
uobičajeno da jedna knjiga koja dolazi od
nekoga ko nije obrazovan o geografiji, bo­
tanici, biologiji, itd., diskutuje o tim tema­
ma, a onda savetuje čitaoca da upita one
koji znaju ako u bilo šta sumnja.
U svakoj epohi, bilo je muslimana koji
su sledili savet Kur’ana i došli do začuđu­
jućih otkrića. Ako pogledate radove mu­
slimanskih naučnika pre mnogo vekova,
pronaći ćete da su puni citata iz Kur’ana.
VERSKE TEME
Ta dela tvrde da su naučnici istraživali na
tome i tome mestu, tražeći nešto. Oni po­
tvrđuju da je razlog zbog kojega su tražili
baš na tome mestu bio taj da ih je Kur’an
uputio u tome pravcu. Na primer, Kur’an
spominje čovekovo poreklo i onda kaže či­
taocu: „Istraži ga!” On mu daje nagoveštaj
gde da istražuje, a zatim kaže da o tome
čovek treba više da sazna. To je nešto što
današnji muslimani većinom previde – ali
ne uvek, kao što ćemo ilustrovati sledećim
primerom.
Pre nekoliko godina, jedna grupa ljudi
iz Rijada u Saudijskoj Arabiji, skupila je
sve ajete iz Kur’ana koji su govorili o em­
briologiji, o razvoju ljudskog bića u
mate­rici. Oni su rekli: „Evo šta
Kur’an kaže. Da li je to is­
tina?” U suštini, oni su
prihvatili savet Kur’ana
da upitaju ljude koji
znaju. Oni su odabra­
li, tako se desi­lo,
jednog nemuslima­
na koji je profesor
embriologije na Uni­
verzitetu u Torontu.
Njegovo ime je Kejt
Mur (Keith Moore), on
je autor udž­benika o em­
briologiji i svetski stru­
čnjak iz te oblasti. Pozvali su ga u
Rijad i rekli, „Evo šta Kur’an kaže o va­
šoj nauci. Da li je u pravu? Šta nam možete
reći?” Dok je bio u Rijadu, ponudili su mu
svu pomoć koja mu je bila potrebna u pre­
vođenju i svu saradnju koju je zatražio.
Bio je toliko iznenađen onim što je otkrio
da je izmenio svoje udžbenike. U stvari, u
drugom izda­nju jedne od njegovih knjiga,
koja se zove „Pre nego što smo se rodili,”
u drugom iz­danju o istoriji embriologije,
on je dodao neki materijal koji nije bio u
prvom izda­nju, zbog onoga što je prona­
šao u Kur’anu. I zaista, ovo pokazuje da je
Kur’an bio is­pred svog vremena i da oni
koji u njega ve­ruju znaju ono što drugi lju­
di ne znaju.
Imao sam to zadovoljstvo da intervjui­
šem dr Kejta Mura u jednom televizijskom
programu, i opširno smo razgovarali o
ovome – prikazivali smo i slajdove, i tako
dalje. On je spomenuo da neke stvari koje
Kur’an tvrdi o razvoju ljudskog bića nisu
bile poznate do pre trideset godina. U stva­
ri, on je rekao da je jedna određena činje­
nica – kur’anski opis ljudskog bića kao
ugruška zakačenog kao pijavica (‘alaqa) –
u jednom trenutku njemu bila nepoznata.
Ali, kada ju je proverio, pronašao je da je
istinita i tako ju je dodao svojoj knjizi.
Rekao je: „Nisam se toga nikada setio!”
i otišao je u odsek zoologije gdje
je zatražio fotografiju pi­
javice. Kada je otkrio da
je izgledala baš kao i
ljudski embrion, odlu­
čio je da uključi obe
slike u jedan od svo­
jih udžbenika. Dr
Mur je, takođe, na­
pisao knji­gu o kli­
ničkoj embriologiji i
kada je obja­vio tu in­
formaciju u Torontu,
ona je iza­zvala pravu po­
metnju u celoj Kanadi. To
je bilo na naslovnim stranicama
nekih ča­sopisa širom Kanade, a neki od
naslova su bili dosta smešni. Na primer,
jedan na­slov je glasio: „Začuđujuće otkri­
će u je­dnoj drevnoj knjizi!” Iz ovog pri­
mera je bilo očigledno da ljudi nisu jasno
razumeli o čemu se tu radilo. U stvari,
jedan novinar je upitao profesora Mura:
„Zar ne mislite da su možda Arapi znali
za ove stvari – za opis embriona, njegovo
pojavljivanje i kako se menja i raste? Mo­
žda nisu bili na­učnici, ali su možda pre­
duzeli neka njima svojstvena okrutna ispi­
tivanja – možda su kasapili ljude i istražili
te stvari?”
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
77
Profesor je odmah objasnio novinaru
da je propustio jednu veoma važnu činje­
nicu – svi slajdovi embriona koji su bili
pokazani i prikazani na filmu, došli su od
slika koje su snimljene pod mikroskopom.
Rekao je: „Nema značaja da li je neko po­
kušao da otkrije embriologiju pre četrnaest
vekova, oni to nisu mogli videti!” Svi ku­
r’anski opisi pojavljivanja embriona govo­
re o čestici koja je toliko sićušna da bi je
oko videlo; stoga je potreban mikroskop
da bi se to videlo. Pošto je taj aparat pro­
nađen tek pre nešto više od dvesta godina,
dr Mur se narugao: „Možda je pre četr­
naest vekova neko tajno imao mikroskop
i sproveo ovo istraživanje, ne praveći ni­
gde ni jednu grešku. Onda je nekako na­
učio Muhammeda i ubedio ga da te infor­
macije stavi u svoju knjigu. Onda je uništio
opremu i zauvek sačuvao tajnu. Verujete
li u to? Ne bi trebalo, osim ukoliko ne do­
nesete neki dokaz, jer je to tako besmislena
teorija.” U suštini, kada je bio upitan kako
objašnjava ove informacije u Kur’anu, dr
Mur je odgovorio: „To je mogla biti samo
Božija objava.”
Iako se u prethodno spomenutom pri­
meru čoveka koji istražuje informacije iz
Kur’ana radi o jednom nemuslimanu, to
je i dalje verodostojno jer je taj čovek jedan
od onih koji su upoznati sa temom koja se
istražuje. Da je neki laik tvrdio da je ono
što Kur’an tvrdi o embriologiji istinito,
onda ne bismo morali nužno prihvatiti
njegovu reč. Ali, zbog visokog položaja,
velikog ugleda i autoriteta koje ljudi daju
naučnicima, prirodno se pretpostavlja da
ako oni istražuju neku temu i dođu do za­
ključka koji se zasniva na tom istraživanju,
onda je njihov zaključak ispravan.
Jedan od kolega profesora Mura, Mar­
šal Džonson (Marshall Johnson), bavio se
geologijom na Univerzitetu u Torontu. Po­
stao je veoma zainteresovan za činjenicu
da su kur’anske izjave o embriologiji tako
tačne, tako da je upitao muslimane da sa­
78
kupe sve što je bilo u Kur’anu a odnosilo
se na njegovu specijalnost. Ponovo su lju­
di bili veoma začuđeni zbog otkrića. Pošto
se u Kur’anu govori o velikom broju tema,
sigurno bi trebalo mnogo vremena da se
svaka od njih iscrpi. Za ovu diskusiju je
dovoljno da kažemo kako Kur’an daje ve­
oma jasne i koncizne izjave o raznim te­
mama, dok u isto vreme savetuje čitaoca
da proveri autentičnost tih izjava istražu­
jući te teme uz pomoć naučnika. A kao što
smo pokazali, Kur’an se pokazao kao auten­
tičan. Bez sumnje, postoji stav u Kur’anu
koji se nigde drugo ne može naći. Intere­
santno je kako Kur’an, kada daje neku in­
formaciju, obično kaže čitaocu: „Ovo ra­
nije nisi znao.” I zaista, ne postoji nijedan
drugi sveti tekst koji tvrdi nešto slično.
Svi ostali drevni spisi i tekstovi koje ljudi
imaju daju mnogo informacija, ali uvek uz
to navedu odakle dolaze te informacije.
Na primer, kada Biblija diskutuje o dre­
vnoj istoriji, ona kaže da je ovaj kralj živeo
ovde, onaj se borio u određenoj borbi, ne­
ki drugi je imao toliko i toliko sinova, i ta­
ko dalje. Ali, ona uvek govori da, ukoliko
želite dodatne informacije, treba da proči­
tate knjigu toga i toga, jer odatle podaci po­
tiču. Za razliku od tog koncepta, Kur’an
čitaocu daje informacije i tvrdi da su te in­
formacije nešto novo. Naravno, uvek je
prisutan savet da se date informacije istra­
že i da se njihova autentičnost proveri. In­
teresantno je da takav koncept nikada ni­
su dovodili u pitanje nemuslimani pre
četrnaest vekova. I zaista, Mekanci koji su
mrzeli muslimane i koji su s vremena na
vreme slušali takve objave koje su tvrdile
da donose nove informacije, ipak nikada
nisu ustali i rekli: „To nije novo. Mi znamo
odakle je Muhammed dobio te informacije.
Učili smo to u školi.”
Nikada nisu uspeli osporiti autentičnost
Kur’ana, jer je on zaista i bio nešto novo!
Sledeći savet koji im je Kur’an dao da istra­
žuju nove informacije, grupa muslimana
VERSKE TEME
Stranica Časnog Kur’ana u mohaqaq pismu
(16. vek)
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
79
je za vreme Omerovog hilafeta bila posla­
na da pronađe zid Zul-Karnejna. Pre obja­
vljivanja Kur’ana, Arapi nisu nikada čuli
za jedan takav zid, ali su uspeli da ga pro­
nađu zbog toga što ga je Kur’an opisao.
On se nalazi u Durbendu u današnjem So­
vjetskom Savezu.
Ovde moramo naglasiti da, iako Kur’an
iznosi istinite tvrdnje o mnogim stvarima,
to i dalje ne mora da znači da se radi o Bo­
žijoj objavi. Na primer, telefonski imenik
sadrži tačne informacije, ali to ne znači da
je on Božanska objava. Pravi problem leži
u tome da čovek mora izneti neki dokaz o
izvoru kur’anskih informacija. Akcenat je
na čitaocu. Niko
ne može osporiti
autentičnost Ku­
r’ana bez dobrih
dokaza. Ako bi se
desilo da neko
pro­nađe grešku,
to bi mu dalo za
pravo da odbaci
Kur’an. Upravo na
to nas Kur’an po­
ziva. Jednom mi
je prišao jedan čo­
vek nakon što sam
održao neko pre­
davanje u Južnoj
Africi. Bio je vrlo
ljut zbog onoga što sam ja rekao i rešio:
„Večeras ću otići kući i pronaći grešku u
Kur’anu.” „Naravno”, rekao sam. „Česti­
tam. To je najinteligentnija stvar koju si
mogao izreći.” Zaista, ovaj pristup bi tre­
balo da koriste muslimani kada prilaze
onima koji sumnjaju u autentičnost Kur’ana,
jer sam Kur’an nudi takav isti izazov. Na­
kon što prihvate izazov i otkriju da je
istinit, ljudi će neizbežno poverovati u
Kur’an jer ga neće moći odbaciti. U stvari,
Kur’an će pobuditi njihovo poštovanje zbog
toga što su oni sami potvrdili i proverili
njegovu autentičnost.
80
Još jedna važna činjenica koja se uvek
mora iznova ponavljati je to da, ukoliko je
neko u nemogućnosti da sam objasni fe­
nomen kao što je autentičnost Kur’ana, to
ne znači da on mora prihvatiti postojanje
toga fenomena ili nečije drugo objašnjenje.
Da budem određeniji, ako neko ne može
da objasni nešto, to ne znači da on mora
prihvatiti tuđe objašnjenje. Ipak, čovekovo
odbijanje da prihvati tuđa objašnjenja
vraća teret dokazivanja na njega samoga,
da on individualno nađe rešenje. Ova te­
orija se može primeniti na mnoge stvari u
životu, ali se na najlepši način slaže sa
kur’anskim izazovom, jer stvara teškoće
onome ko kaže: „Ne verujem u to.”
Čim odbije, čovek
je dužan da sam
nađe objašnjenje
ukoliko smatra da
su tuđi odgovori
neadekvatni. U
stva­r i, u jednom
kur’anskom ajetu
koji se često po­
grešno prevodi na
engleski, Allah
spo­minje čoveka
kojemu je istina
ob­jašnjena. On je
za­n emario svoju
du­žnost jer je, nakon što je čuo novu in­
formaciju, otišao a da je nije proverio. Dru­
gim rečima, krivac je onaj koji čuje nešto i
ne proveri da li je to istinito. Od čoveka se
očekuje da sortira sve informacije i odluči
šta se treba odbaciti od njih, a šta je po­
trebno sačuvati i od čega se kasnije može
izvući neka korist. On ne može dopustiti
da mu informacije budu pomešane u gla­
vi. One se moraju postaviti na određeno
mesto i treba im se kasnije vraćati. Na pri­
mer, ako je informacija i dalje neprovere­
na, onda čovek mora odrediti da li je bliža
istini ili laži, ali ako su sve činjenice već
VERSKE TEME
iznesene, onda se treba apsolutno odlučiti
koja je od te dve opcije ispravna. No, čak i
ako neko nije siguran u istinitost neke in­
formacije, i dalje je neophodno da ih re­
gistruje pod firmom „nisam siguran.” Iako
ova poslednja opcija izgleda beskorisna,
u stvari je korisna za donošenje kasnijeg
konačnog zaključka i nateraće osobu da je
u najmanju ruku zapamti, istraži i razmisli
o njoj. Ova bliskost sa informacijom će
čoveku dati izvesnu „granicu” kada dođe
do daljih istraživanja i novih informacija i
saznanja. Važno je da se čovek suoči sa
činjenicama, a ne da ih jednostavno odbaci
zbog svoje nezainteresovanosti.
Prava sigurnost u istinitost Kur’ana je
evidentna u samopouzdanju koje njime
dominira, a to samopouzdanje dolazi od
jednog drugog pristupa problemu, od is­
crpljivanja raznih alternativa. U suštini,
Kur’an tvrdi: „Ova knjiga je Božije otkro­
venje; ako ne verujete u to, onda, šta je
to?” Drugim rečima, čitalac se poziva da
smisli neko drugo objašnjenje. Evo jedne
knjige sastavljene od papira i mastila. Oda­
kle ona dolazi? Ona tvrdi da je Božija ob­
java; ako nije, onda – gde je njen izvor?
Interesantna je činjenica da još niko nije
ponudio zadovoljavajuće objašnjenje. U
stvari, sve alternative su iscrpljene. Kao
što su to utemeljili nemuslimani, ove alter­
native se u suštini svode na dve međuso­
bno isključive škole mišljenja, koje insisti­
raju na jednoj ili na drugoj alternativi.
S jedne strane, postoji jedna velika gru­
pa ljudi koja je proučavala Kur’an stoti­
nama godina i koja tvrdi: „U jedno smo
sigurni – taj čovek, Muhammed, mislio je
da je Božiji poslanik. On je bio lud!” Oni
su sigurni da je Muhammed s.a. nekako
bio obmanut. S druge strane, postoji jedna
druga grupa koja tvrdi: „Zbog ovih doka­
za, jedina stvar koju znamo zasigurno je
ta da je taj čovek, Muhammed, bio lažov!”
Ironija je u tome da ove dve grupe nikada
nisu uspele da se dogovore bez neslaganja.
U stvari, mnoga dela o islamu obično se
oslanjaju na obe teorije. Ona započinju ti­
me što kažu da je Muhammed s.a. bio lud,
a završavaju tvrdnjom da je on bio lažov.
Oni nikada nisu uspeli da shvate da nije
mogao da bude to oboje!
Na primer, ako je neko lud i zaista mi­
sli da je Božiji poslanik, onda on ne sedi
do duboko u noć i ne planira: „Kako ću
sutra prevariti ljude da pomisle da sam
poslanik?” On zaista veruje da je poslanik,
i veruje da će mu odgovor biti dat kroz
objavu. U stvari, veliki deo Kur’ana obja­
vljen je kao odgovor na pitanja. Neko bi
postavio Muhammedu s.a. neko pitanje, a
onda bi došla objava sa odgovorom. Si­
gurno je da, ako je neko lud i veruje da će
mu anđeo staviti reči u usta, kada mu ne­
ko postavi neko pitanje, on misli da će mu
anđeo dati odgovor. On to zaista misli za­
to što je lud. On neće nikome reći da malo
pričeka a onda se obratiti svojim prijate­
ljima i upitati ih: „Zna li iko odgovor?”
Takav tip ponašanja je karakterističan za
nekoga ko ne veruje da je poslanik. Ono
što nemuslimani odbijaju da prihvate je
činjenica da ne može biti i jedno i drugo.
Neko može biti ili lud, ili lažov. Može biti
samo jedno ili nijedno, ali sigurno ne mo­
že biti oboje! Akcenat je na činjenici da su
ove dve lične osobine bez sumnje među­
sobno isključive.
Sledeći scenario je dobar primer vrste
kruga u kojemu se nemuslimani stalno
vrte. Ako upitate jednoga od njih odakle
dolazi Kur’an, on će vam reći da on dolazi
iz uma ludog čoveka. Onda ga vi upitate,
ako je zaista došao iz njegove glave, gde
je onda dobio informacije koje su u njemu
sadržane? Sigurno je da Kur’an spominje
mnoge stvari sa kojima Arapi nisu bili
upoznati. Dakle, kako bi objasnio činjenicu
koju ste mu izneli, on menja svoj stav i
kaže: „Dobro, možda i nije bio lud. Možda
mu je neki stranac doneo te informacije.
Dakle, lagao je i rekao ljudima da je Božiji
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
81
poslanik.” U tome trenutku ga morate upi­
tati: „Ako je Muhammed bio lažov, odakle
mu onda samopouzdanje? Zašto se pona­
šao kao da je zaista mislio da je poslanik?”
Konačno sateran u ćošak, kao mačka, on
brzo izbacuje prvi odgovor koji mu pada
na pamet. Zaboravljajući da je već iscrpio
tu mogućnost, on tvrdi: „Dobro, možda
on nije bio lažov. Verovatno je bio lud i
zaista je mislio da je poslanik.” I tako on
ponovo započinje uzaludni krug.
Kao što smo ranije spomenuli, postoje
mnoge informacije koje se nalaze u Kur’­
anu čiji izvor se ne može pripisati nikome
drugome do Allahu. Na primer, ko je oba­
vestio Muhammeda o zidu Zul-Karnejna,
koji se nalazi na stotine kilometara prema
severu? Ko mu je pričao o embriologiji?
Kada ljudi sakupe činjenice poput ovih,
ako nisu voljni da njihovo postojanje pri­
pišu Božanskom izvoru, oni se automatski
oslanjaju na pretpostavku da je neko do­
neo Muhammedu te informacije i da ih je
on upotrebio da prevari ljude. Ali, ova te­
orija se lako može oboriti sa jednim je­
dnostavnim pitanjem: ako je Muhammed
bio lažov, odakle mu onda samopouzda­
nje? Zašto je nekim ljudima rekao u lice
ono što drugi ne bi nikada mogli reći? Ta­
kvo samopouzdanje potpuno zavisi od
njegove uverenosti da poseduje Božansku
objavu. Na primer, Poslanik s.a. je imao
jednog strica koji se zvao Ebu Leheb. Taj
čovek je toliko mrzeo islam da je imao
običaj da prati Poslanika s.a. kako bi ga
uterivao u laž. Ako bi Ebu Leheb video
Poslanika s.a. kako priča sa nekim stran­
cem, sačekao bi da se oni rastanu a onda
bi mu prišao i upitao: „Šta ti je rekao? Da
li je rekao da je ovo crno? E, pa, ovo je be­
lo. Da li je rekao da je jutro? E, pa, sada je
noć.” Verno je govorio upravo suprotno
od onoga što bi čuo da govore Muhammed
s.a. i muslimani. Ali, otprilike deset godi­
na pre nego što je Ebu Leheb umro, o nje­
mu je objavljeno jedno kratko poglavlje u
82
Kur’anu. Ono je jasno govorilo o tome da
će Ebu Leheb otići u vatru (tj. u pakao).
Drugim rečima, potvrdilo je da on nikada
neće postati musliman i da će stoga biti
zauvek osuđen. Tokom čitavih deset go­
dina, sve što je Ebu Leheb morao da kaže
bilo je: „Čuo sam da je Muhammedu obja­
vljeno da se ja nikada neću promeniti, da
nikada neću postati musliman i da ću biti
bačen u paklenu vatru. E, sad hoću da po­
stanem musliman. Kako vam se to sviđa?
Šta sad mislite o vašoj Božanskoj objavi?”
Ali, Ebu Leheb to nikada nije uradio. A to
je upravo bilo ono što bismo očekivali od
njega, budući da je uvek pokušavao da
protivreči islamu. U suštini, Muhammed
s.a. je rekao: „Mrziš me i želiš da završiš
sa mnom? Evo, reci ove reči i sa mnom je
svršeno. Hajde, reci ih!” Ali, Ebu Leheb ih
nikada nije izgovorio. Deset godina! Za
sve to vreme nije prihvatio islam ili čak
postao blagonaklon prema njemu. Kako
je Muhammed s.a. mogao sa sigurnošću
znati da će Ebu Leheb ispuniti kur’ansko
proročanstvo, ako zaista nije bio Božiji po­
slanik? Kako je mogao biti tako samou­
veren da dâ nekome rok od deset godina
da diskredituje njegovu tvrdnju o poslan­
stvu? Jedini odgovor je taj da je Muha­
mmed zaista bio Božiji poslanik, jer, da bi
uputio tako riskantan izazov, morao je bi­
ti potpuno siguran da poseduje Božansku
objavu.
Još jedan primer Muhammedovog sa­
mopouzdanja o svom poslanstvu i o tome
da su i on i njegova poruka pod Božijom
zaštitom, možemo pronaći u hidžri. Kada
je Muhammed napustio Meku i sakrio se
sa svojim drugom Ebu Bekrom u pećini
za vreme planskog iseljenja muslimana u
Medinu, njih dvojica su jasno videli ljude
koji su došli da ih ubiju i Ebu Bekr je bio
uplašen. Uistinu, da je Muhammed bio la­
žov, falsifikator i čovek koji je pokušavao
da prevari ljude kako bi oni mislili da je on
Božiji poslanik, čovek bi mogao očekivati
VERSKE TEME
Stranica Časnog Kur’ana ispisana kaligrafskim stilovima mohaqaq, sols i nash
(17. vek)
da on u takvoj situaciji kaže Ebu Bekru:
„Hej, Ebu Bekre, pogledaj ima li neki stra­
žnji izlaz u ovoj pećini.” Ili: „Sakrij se u
onaj tamo ćošak i budi miran.” U stvari,
ono što je Muhammed zaista rekao Ebu
Bekru oslikava njegovo samopouzdanje.
Rekao mu je: „Smiri se! Allah je uz nas i
On će nas sačuvati!”
Dakle, ako znamo da je on obmanjivao
ljude, onda se moramo upitati, odakle mu
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
83
takav stav? U stvari, ovakvo ponašanje Jevreja koji su bili prisutni, rekli su puni
uop­šte nije karakteristično za nekoga ko nepoverenja: „Ovo je sotona. Sotona mu
je lažov ili falsifikator. Kao što je već re­ je pomogao!” Ova se priča stalno ponavlja
čeno, nemuslimani se stalno vrte u krug i uvežbava u crkvama širom sveta i ljudi
pokušavajući da pronađu izlaz. Neki po­ zbog nje liju gorke suze uz reči: „O, da sam
kušavaju da objasne otkrića u Kur’anu bez samo ja bio tamo, ne bih bio tako glup kao
njihovog pripisivanja pravom uzroku. S ti Jevreji!” Ironija leži u tome da ti ljudi
jedne strane, oni će reći ponedeljkom, sre­ rade upravo ono što su ti Jevreji radili, jer
dom i petkom: „Taj čovek je bio lažov.”, a kada im za samo tri minuta pokažeš jedan
s druge strane, utorkom, četvrtkom i su­ mali deo Kur’ana, sve što imaju da kažu
botom: „On je bio lud.” Oni odbijaju da je: „Da, to je sotonino delo. Tu knjigu je na­
prihvate činjenicu da oba rešenja ne mogu pisao đavo!” Zbog toga što su saterani u
biti tačna; ipak, koriste oba izgovora da ćošak i ne mogu pronaći nikakav pametan
objasne informacije u Kur’anu.
odgovor, pribegavaju najkraćem i najotr­
Pre otprilike sedam godina, jedan sve­ canijem izgovoru kojega se mogu setiti.
štenik me je posetio kod kuće. U sobi u Još jedan primer koji govori o tome kako
kojoj smo sedeli, bio je jedan primerak su ljudi pribegavali ovom izgovoru može
Kur’ana na stolu, okrenut
se pronaći u objašnjenju
naslovom na dole, tako da
Mekanaca što se tiče izvo­
sveštenik nije znao o kojoj
ra Muhammedove poru­
„A zašto oni ne razmisle
se knjizi radi. Usred disku­
ke. Oni su govorili: „Đa­
o Kur’anu? Da je on od
sije, pokazao sam na Kur’­
voli Muhammedu donose
nekog drugog, a ne od
an i rekao: „Ja verujem u
Kur’an!” Ali, baš kao i za
Allaha, sigurno bi u
tu knjigu.” Gledajući u
svaki drugi prigovor, Kur’­
njemu našli mnoge
Kur’­an, ne znajući o kojoj
an daje odgovor.
protivrečnosti.”
je knjizi reč, on je odgovo­
Jedan ajet iz Kur’ana
rio: „Kažem ti, ako ta knji­
glasi: „I oni kažu: Zaista,
ga nije Biblija, onda je si­
njega su opseli džinni, ali
gurno delo nekoga čoveka.” Rekao sam: on (Kur’an) je samo opomena svetovima.”
„Dopusti da ti kažem nekoliko stvari o toj Ovako Kur’an daje odgovor na jednu ta­
knjizi.” Za samo tri ili četiri minuta ispri­ kvu teoriju. U stvari, postoje mnogi argu­
čao sam mu nekoliko stvari koje se nalaze menti u Kur’anu koji pobijaju teoriju da
u Kur’anu, i nakon ta tri ili četiri minuta, su đavoli doneli objavu Muhammedu s.a.
on je potpuno promenio svoje mišljenje i Na primer, u 26. suri, Allah kaže: „Kur’an
izjavio: „U pravu si. Tu knjigu nije napisao ne donose šejtani (đavoli), nezamislivo
čovek. Napisao ju je đavo!” Uistinu, takav je da oni to čine; oni to nisu kadri, oni
stav nije baš najbolje rešenje, iz mnogih nikako ne mogu da ga prisluškuju.” Na
razloga. Kao prvo, to je prebrz i otrcan još jednom mjestu, Kur’an nas savjetuje:
zaključak. To je prinudni izlaz iz neugodne „I kada izgovaraš reči Kur’ana, traži za­
situacije. Na primer, postoji jedna poznata štitu od Allaha od prokletoga šejtana
priča u Bibliji koja navodi da je jednoga (sotone).”
Dakle, zar je ovo način na koji sotona
dana Isus podigao jednog čoveka iz mr­
tvih i kako su to videli neki Jevreji. Čovek piše knjigu? On kaže čoveku: „Pre nego
je bio mrtav četiri dana, a kada je Isus na­ što pročitaš moju knjigu, zamoli Boga da
išao, samo je rekao: „Ustani!”, i čovek je te sačuva od mene.” To je vrlo čudno. Za­
ustao i odšetao odatle. Videvši to, neki od ista, čovek bi i mogao napisati nešto tako,
84
VERSKE TEME
ali da li je to mogao učiniti sotona? Mnogi može se istražiti i utvrditi kao istinito. Po­
ljudi ne mogu da se odluče po ovome pi­ što su činjenice takav problem za mitoma­
tanju. S jedne strane, oni tvrde da sotona na, kada psiholog pokuša da izleči čoveka
ne bi uradio nešto ovako čak ni kada bi koji pati od takvog poremećaja, on ga stal­
mogao, jer mu Bog ne bi dozvolio. S druge no suočava sa činjenicama. Na primer, ako
strane, oni veruju da je sotona samo malo je neko mentalno bolestan i tvrdi da je
niži od Boga. U suštini, oni pretpostavlja­ engleski kralj, psiholog mu neće reći: „Ne,
ju da đavo verovatno može učiniti sve ti nisi kralj. Ti si lud.” On to jednostavno
ono što Bog čini. Kao rezultat toga, kada neće učiniti. Umesto toga, suočiće ga sa
oni čitaju Kur’an, koliko god da su zapa­ činjenicama i reći će: „U redu, ti kažeš da
njeni njegovim čudesnim istinama, i dalje si engleski kralj. Reci mi onda gde je danas
insistiraju na tvrdnji: „Ovo je došlo od đa­ kraljica? A gde ti je glavni savetnik? Gde
vola!” Hvala Bogu, muslimani nemaju ova­ ti je straža?” Kada čovek upadne u nevolju
kav stav. Iako đavo može imati nekakve u pokušaju da se suoči sa tim činjenicama,
sposobnosti, one se ne mogu ni približiti pokušaće da pronađe izgovore i reći će:
Allahovim sposobnostima. Ni jedan mu­ „Uh... kraljica... otišla je kod njene majke.
sliman ne može biti musliman ukoliko u Uh... glavni savetnik... znate, on je umro.”
ovo ne veruje. Poznato je i među nemu­ Na kraju će biti izlečen, jer se neće moći
slimanima da đavo može
suočiti sa činjenicama. Ako
lako pogrešiti, i moglo bi
psiholog nastavi da ga su­
se očekivati da bi napravio
očava sa dovoljnim brojem
„O ljudi,
greške čak i kada bi pisao
činjenica, na kraju će se čo­
došlo vam je upozorenje
knjigu. Jer, Kur’an kaže:
vek suočiti sa realnošću i
od vašeg Gospodara, i
„A zašto oni ne razmisle
reći: „Izgleda da ja i nisam
lek za ono što je u
o Kur’anu? Da je on od ne­
kralj Engleske.”
srcima,
i uputa i milost
kog drugog, a ne od Allaha,
Kur’an prilazi svakome
za vernike.”
sigurno bi u njemu našli
ko ga čita na isti način na
mnoge protivrečnosti.”
koji psiholog leči pacijenta
U uskoj vezi sa izgovo­
obolelog od mitomanije.
rima kojima pribegavaju nemuslimani u Postoji jedan ajet koji kaže: „O ljudi, do­
uzaludnim pokušajima da objasne neob­ šlo vam je upozorenje (tj. Kur’an) od va­
jašnjive ajete iz Kur’ana, nalazi se još je­ šeg Gospodara, i lek za ono što je u srci­
dan izgovor koji se obično koristi u kom­ ma, i uputa i milost za vernike.” Na prvi
binaciji dve teorije – da je Muhammed s.a. pogled, ova izjava izgleda nejasna, ali nje­
bio lud, i da je bio lažov. Osnovna premisa no značenje postaje jasno kada ga čovek
ovih ljudi je da je Muhammed bio lud, i sagleda u svetlu prethodno spomenutog
kao rezultat svoje iluzije, lagao je ljude i primera. U suštini, čovek se leči od svojih
obmanuo ih. U psihologiji, za to postoji zabluda čitanjem Kur’ana. On je kao tera­
naziv – mitomanija. To znači da neko laže pija. On doslovno leči ljude u zabludi tako
i zaista veruje u svoje laži. Nemuslimani što ih suočava sa činjenicama. Stav koji
kažu da je Muhammed s.a. patio od mi­ preovlađuje u Kur’anu je sledeći: „O ljudi,
tomanije. Ali, jedini problem koji postoji vi kažete to i to o ovome; ali, šta je sa tim
u ovoj pretpostavci je taj da čovek koji i tim? Kako možete da kažete ovo kada
boluje od mitomanije ne može da se suoči znate ono?” I tako dalje. Kur’an primorava
sa činjenicama, a čitav Kur’an počiva na čoveka da uzme u obzir ono što je bitno i
činjenicama. Sve što je zapisano u Kur’anu značajno, a u isto vreme ga leči od jedne
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
85
Stranica Časnog Kur’ana u nash pismu i dekorisana pozlatom
(16/17. vek)
86
VERSKE TEME
od zabluda – te da se činjenice koje je
Allah izložio čovečanstvu mogu odbaci­
ti neos­novanim teorijama i izgovorima.
Upra­vo je suočavanje ljudi sa činjenicama
ono što je privuklo pažnju mnogih nemu­
slimana.
U stvari, postoji jedan veoma intere­
santan tekst o ovoj temi u Novoj katoličkoj
enciklopediji (New Catholic Encyclopedia).
U jednom članku o Kur’anu, katolička cr­
kva tvrdi: „Kroz vekove, ponuđene su
mnoge teorije o poreklu Kur’ana... Danas
nijedan razuman čovek ne prihvata nije­
dnu od ovih teorija.” Eto kako prastara
katolička crkva, koja postoji tolike vekove,
odriče te uzaludne pokušaje da se objasni
Kur’an. I zaista, Kur’an je problem za ka­
toličku crkvu. Ona tvrdi da je on Božja ob­
java, tako da je katolici proučavaju. Sigur­
no je da bi oni voleli da pronađu dokaz da
Kur’an to nije, ali ne mogu. Oni ne mogu
da pronađu praktično rešenje. Ali, u naj­
manju ruku, pošteni su u svom istraživa­
nju i ne prihvataju prvo neadekvatno ob­
jašnjenje koje naiđe. Crkva tvrdi kako već
četrnaest vekova nije ponuđeno razumno
rešenje. U najmanju ruku, ona priznaje da
temu Kur’ana nije lako odbaciti. Sigurno
je da su drugi ljudi mnogo manje pošteni.
Oni na brzinu kažu: „Ah, Kur’an je došao
odavde. Kur’an je došao odande.” Ali, oni
čak ni ne ispitaju verodostojnost onoga
što u većini slučajeva tvrde. Naravno, ta­
kva izjava katoličke crkve postavlja obi­
čnom hrišćaninu neke teškoće. Možda on
ima neke sopstvene ideje o poreklu Kur’­
ana, ali kao pojedinac i član crkve, on ne
može postupati po svojoj teoriji. Takvo
postupanje kosilo bi se sa pokornošću,
odanošću i lojalnosti koje crkva zahteva.
Zahvaljujući svom članstvu, on mora pri­
hvatiti ono što katolička crkva izjavljuje
bez postavljanja pitanja i slediti njeno uče­
nje kao deo svoje dnevne rutine. Dakle,
ako čitava katolička crkva u suštini govori:
„Ne slušajte te nepotvrđene izveštaje o
Kur’anu!”, šta se onda može reći za islam­
sko gledište? Čak i nemuslimani priznaju
da u Kur’anu postoji nešto – nešto što tre­
ba priznati – pa zašto su onda ljudi tako
tvrdoglavi i zauzimaju odbramben i ne­
prijateljski stav kada muslimani donesu tu
istu teoriju? To je sigurno tema za razmi­
šljanje za one koji imaju razuma – tema za
produbljavanje za one koji razumeju!
Nedavno je jedan vodeći intelektualac
katoličke crkve, po imenu Hans, prouča­
vao Kur’an i izneo svoje mišljenje o ono­
me što je pročitao. Taj čovek je poznat već
neko vreme i veoma je poštovan u kato­
ličkoj crkvi, a nakon pažljivog ispitivanja,
prijavio je ono što je pronašao i rekao:
„Bog je govorio čoveku preko toga čoveka,
Muhammeda.” Ponovo takav zaključak do­
lazi iz nemuslimanskog izvora – vodećeg
intelektualca katoličke crkve lično! Ne mi­
slim da se papa sa njim slaže, ali bez ob­
zira na to, mišljenje jedne takve poznate i
uvažene javne ličnosti mora imati neku
težinu u odbrani muslimanskog stava. Nje­
mu se mora odati priznanje jer se suočio
sa realnošću – da Kur’an nije nešto što se
može olako gurnuti u stranu i da je Bog
autor njegovih reči. Kao što je očigledno u
ranije spomenutoj informaciji, sve mogu­
ćnosti su iscrpljene, tako da šansa da se
pronađe neka druga mogućnost odbaci­
vanja Kur’ana ne postoji. Jer, ako ta knjiga
nije Božija objava, onda je varka; a ako je
varka, onda se čovek mora zapitati koji je
njen izvor i gde nas to ona vara. I zaista,
pravi odgovori na ova pitanja bacaju pra­
vo svetlo na autentičnost Kur’ana i uću­
tkuju ogorčene i neprihvatljive tvrdnje ne­
vernika. Sigurno je da, ako ljudi žele da
insistiraju na tome da je Kur’an varka, oni
moraju izneti dokaze da potkrepe takvu
tvrdnju. Teret dokazivanja je na njima, a
ne na nama! Čovek nikada ne treba da
razrađuje neku teoriju bez dovoljnih po­
tvrđujućih činjenica; tako ja njima govo­
rim: „Pokažite mi gde me to Kur’an vara!
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
87
Pokažite mi, ili mi u protivnom nemojte
govoriti da je on varka!”
Jedna interesantna karakteristika Kur’­
a­na je njegov stav prema začuđujućim fe­
nomenima koji se ne odnose samo na pro­
šlost, nego i na moderno doba. U suštini,
Kur’an nije stari problem. On je problem
čak i danas, naravno problem za nemusli­
mane. Jer, svaki dan, svaka sedmica, sva­
ka godina donosi sve više dokaza da je
Kur’an sila sa kojom se treba izboriti, tako
da se njegova autentičnost ne može više
osporavati! Na primer, jedan kur’anski ajet
glasi: „Zar ne znaju nevernici da su ne­
besa i zemlja bili jedna celina, pa smo ih
Mi raskomadali, i da Mi od vode sve ži­
vo stvaramo? I zar neće verovati?” (Vero­
vesnici: 30). Ironija je da su baš za ovu in­
formaciju 1973. godine Nobelovu nagradu
dobila – dva nevernika. Kur’an otkriva po­
reklo svemira – kako je nastao od jedne ce­
line – a čovečanstvo nastavlja da potvrđuje
ovu Božiju objavu, čak i do današnjih da­
na. Pored toga, u činjenicu da je život na
zemlji nastao od vode nije bilo lako uveriti
ljude pre četrnaest vekova. I zaista, da ste
pre 1400 godina stajali u pustinji i rekli ne­
kome: „Sve ovo, vidiš (pokazujući na se­
be), sačinjeno je najvećim delom od vode”,
niko vam ne bi verovao. Dokaz za to nije
bio dostupan sve do pronalaženja mikro­
skopa. Morali su sačekati da se otkrije ka­
ko se citoplazma, osnovna supstanca u
ćeliji, 80 odsto sastoji od vode. Bilo kako
bilo, dokaz je došao, a Kur’an je još je­
dnom izdržao test vremena.
Što se tiče testova autentičnosti koje
smo ranije spomenuli, interesantno je da
napomenemo da se oni takođe odnose i
na prošlost i na budućnost. Neki od njih
su se koristili kao primeri Allahove sve­
moći i znanja, dok drugi stoje otvoreni kao
izazovi sve do današnjih dana. Jedan pri­
mer onih prvih je izjava koju Kur’an daje
o Ebu Lehebu. Ona jasno pokazuje da je
Allah, Koji poznaje skrivene stvari, znao
88
da Ebu Leheb nikada neće izmeniti svoje
stavove i prihvatiti islam. Zato je Allah od­
redio da će on biti osuđen na večni pakao.
Takva sura je u isto vreme bila pokazatelj
Allahove Božanske mudrosti kao i upozo­
renje onima koji su bili kao Ebu Leheb.
Jedan interesantan primer drugog tipa
falsifikacionih testova koji su sadržani u
Kur’anu jeste ajet koji spominje odnos iz­
među muslimana i Jevreja. Ajet veoma
mudro ne govori o odnosima između po­
jedinaca, pripadnika obe religije, nego go­
vori o ukupnom odnosu između dve gru­
pe ljudi u celini. U suštini, Kur’an tvrdi
da će se hrišćani uvek bolje odnositi pre­
ma muslimanima nego Jevreji. I zaista, pu­
ni uticaj takve izjave može se osetiti samo
nakon pažljivog razmatranja pravog zna­
čenja takvog ajeta. Tačno je da su mnogi
hrišćani i mnogi Jevreji postali muslimani,
ali u celini, jevrejska zajednica se smatra
za ljutog neprijatelja islama.
Pored toga, veoma mali broj ljudi shva­
ta na šta poziva takva otvorena izjava
Kur’ana. U suštini, to je šansa da Jevreji
dokažu kako je Kur’an lažan i da nije Bo­
žija objava. Sve što treba da urade jeste da
se organizuju, ponašaju se lepo prema mu­
slimanima nekoliko godina a zatim da ka­
žu: „Šta sada kaže vaše sveta knjiga o oni­
ma koji su vam najbolji prijatelji na svetu?
Jevreji ili hrišćani? Pogledajte šta smo mi
Jevreji učinili za vas!” To je sve što oni tre­
ba da urade kako bi oborili autentičnost
Kur’ana, ali to nisu učinili za čitavih 1400
godina. Ali, kao i uvek, ponuda još uvek
važi!
Svi primeri koje smo do sada dali o ra­
znim pristupima Kur’anu bez sumnje su
bili subjektivni po svojoj prirodi. Ali, po­
stoji još jedan pristup, među ostalima, ko­
ji je objektivan i čija je osnova matematika.
Vrlo je začuđujuće koliko Kur’an postaje
tačan ako podatke skupimo zajedno i na­
pravimo nešto što bi se moglo nazvati li­
stom dobrih pogodaka. Matematički govo­
VERSKE TEME
reći, to se može objasniti koristeći primere
pogađanja i predviđanja. Na primer, ako
neka osoba ima pred sobom dva izbora,
od kojih je jedan ispravan, a drugi neispra­
van, a onda izabere jedan od njih zatvo­
renih očiju, onda će šansa da pogodi onaj
dobar biti jedna polovina, ili jedanput u
dva pokušaja. U suštini, on ima jednu od
dve šanse, jer može odabrati neispravnu
odluku, ili može odabrati onu ispravnu.
Ako se sada ta osoba nađe u dve situacije
(znači, može odabrati ono ispravno ili
ono pogrešno u situaciji broj jedan, a mo­
že takođe odabrati ono ispravno ili ono
pogrešno u situaciji broj dva), te ako za­
tvori oči i bira, šanse da će odabrati is­
pravne stvari ovoga puta su samo jedna
četvrtina. Sada on može izabrati obe ispra­
vne stvari jednom u četiri po­kušaja, jer
sada postoje tri slučaja u kojima će izabrati
nosno, jedan od prva dva slučaja iz prve
situacije pomno­žen sa jednim od druga dva
slučaja iz dru­ge situacije). Nastavljajući
ovim primerom, ako ta ista osoba sada ima
tri situacije u kojima treba da naslepo po­
gađa, onda će biti u pravu samo u jednoj
osmini sluča­jeva, ili ½ puta ½ puta ½. Još
jednom, šanse da će izabrati ispravnu
stvar u sve tri situacije su se smanjile i
iznose samo jednom u osam kombinacija.
Moramo ra­zumeti da, kako se broj kom­
binacija pove­ćava, smanjuju se šanse da
se svaki put napravi ispravan izbor, jer su
ova dva fe­nomena međusobno proporcio­
nalna.
Ako sada primenimo ovaj primer na
Kur’an i ako načinimo listu svih tema o
kojima je on dao tačne izjave, postaje vrlo
jasno da to sve nisu mo­gla biti samo sle­pa
i slu­čajna pogađanja. Teme koje se u Ku­
pogrešne stvari, a samo jedan slučaj u ko­
jem će izabrati obe do­bre stvari. Da se iz­
razi­mo jednostav­nije – on može napraviti
pogre­šan izbor u situaciji broj jedan, a za­
tim pogrešan izbor u situaciji broj dva, ILI
može napra­viti pogrešan iz­bor u situaciji
broj jedan, a zatim napraviti ispravan iz­
bor u situaciji broj dva, ILI može napraviti
ispravan iz­bor u situaciji broj jedan, a za­
tim napraviti pogrešan iz­bor u situaciji broj
dva, ILI mo­že napraviti ispravan izbor u
situaciji broj jedan, a zatim napraviti is­
pravan izbor u situaciji broj dva. Naravno,
jedini slučaj kada on može biti potpuno u
pravu jeste onaj po­slednji, kada bi tačno
pogodio u oba slu­čaja. Šanse da sve po­
godi tačno po­stale su manje jer se povećao
broj situacija u ko­jima treba da pogađa, a
matematička je­dnačina koja predstavlja
takav scenario je ½ pomnožena sa ½ (od­
r’anu ras­pravljaju su zaista broj­ne, tako da
šanse da bi neko pogađajući napi­sao toli­
ko istinitih stvari postaju praktično nika­
kve. Ako postoji milion načina da Kur’an
iznese pogrešan podatak, a da on i dalje
iznosi samo tačan, moramo zaključiti da
nije moguće da je neko samo pogađao. Sle­
deća tri pri­mera tema o kojima je Kur’an
tačno izneo podatke zajedno pokazuju ka­
ko Kur’an nastavlja da ruši sve prepreke.
U šesnaestoj suri, Kur’an spominje da
ženka pčele napušta svoj dom kako bi sa­
kupila hranu. Čovek može pogoditi i reći:
„Pčela koju vidite da okolo leti može biti
ili mužjak ili ženka. Hajde da probam da
pogodim: ženka je.” Postoji samo jedna
šansa od moguće dve da će pogoditi. Eto,
desilo se da je Kur’an bio u pravu. Ali, ta­
kođe se desilo da to nije bilo ono u šta je
većina ljudi verovala u vreme kada je Kur’an
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
89
Stranica Časnog Kur’ana u nash pismu
sa prevodom na persijski u nastaliq pismu
(17. vek)
bio objavljen, ljudi nisu tako raz­
mišljali. Možete li razlikovati mu­
šku od ženske pče­le? Za to je
potreban stručnjak, a stručnjaci
su otkrili da mužjak pčele nika­
da ne na­pušta svoj dom u po­
trazi za hra­nom. Na primer, u
Šekspirovoj drami „Henri Četvr­
ti” neki li­kovi diskutuju o pčela­
ma i spo­minju da su one vojnici
koji imaju kra­lja. Eto, tako su
ljudi razmišljali u Šekspirovo
vreme, da su pčele koje vidimo
kako lete muškog pola i da ima­
ju kra­lja. Danas znamo da to ni­
je ta­čno. To su sve ženske pčele
koje imaju kraljicu. Modernoj na­
uci je trebalo dosta vremena da
ovo otkrije, mi to znamo tek ne­
kih trista godina. Na našoj listi
sle­pih pogodaka, po pitanju pče­
la, Kur’an je imao 50 odsto šan­
si da pogodi, i pogodio je.
Osim diskusije o pčelama,
Kur’an ta­kođe diskutuje i o Sun­
cu i njegovom kre­tanju kroz sve­
mir. Čovek opet može pro­bati
da pogodi pravo stanje. Kada se Sunce
kreće kroz svemir, posto­je dve op­cije: ono
se može kretati kao ka­men koji je neko ba­
cio, i može se kretati samo po sebi. Kur’an
tvrdi ovo drugo, da se ono kreće samo po
sebi, i koristi glagol sabaha koji opisuje to
kretanje. Kako bismo čitaocu omogućili
da bolje razumije zna­čenja ovog arapskog
glagola, daćemo sle­deći primer. Ako je čo­
vek u vodi, a glagol sabaha se upo­trebi za
njegovo kretanje, mo­že se shva­titi da on
pliva, krećući se sam od sebe, a ne kao re­
zultat neke direktne sile koja na njega vrši
90
uticaj. Stoga, kada se ovaj glagol koristi za
kretanje Sunca kroz svemir, to ne znači da
ono nekontrolisano plovi ko­smosom kao
da ga je neko bacio. To jedno­stavno znači
da se Sunce okreće i rotira dok putuje. Eto
šta Kur’an tvrdi – a da li je to bilo lako
otkriti? Da li bilo koji obični čovek može
tvrditi da Sunce rotira? Samo moderna
astronomska oprema mo­že pro­jektovati
Sunce na površinu stola tako da ga kasnije
čovek može gledati, a da ga ne zaslepi.
Ovim procesom je otkriveno ne samo da
Sunce na svojoj površini ima tri pege, ne­
VERSKE TEME
go i da se one pomeraju svakih dvadeset i
pet da­na. Ovo kretanje se na­ziva rotacija
Sunca oko svoje ose i ono do­kazuje da se
Sunce, kako je Kur’an izjavio pre 1400 go­
dina, za­ista okreće dok plovi svemirom.
Vraćajući se još jednom na te­mu slepih po­
godaka, šanse da se tačno pogode obe te­
me – pol pčela i kretanje Sunca – iznose je­
dan pre­ma tri.
Pre četrnaest vekova, ljudi verovatno
nisu mnogo razumeli vremenske zone, a
kur’anske izjave o tome su veoma začuđu­
juće. Slika jedne porodice koja doručkuje
dok sunce izlazi i druge koja uživa u ve­
černjem svežem zraku, zaista je nešto če­
mu se čovek divi čak i u moderno doba. I
zaista, pre četrnaest vekova, čovek nije mo­
gao preći više od petnaest kilometara dne­
vno i doslovno su mu bili potrebni meseci
da otputuje od Indije do Maroka. Najve­
rovatnije je on mislio, dok je večerao u
Maroku, kako njegova porodica daleko u
Indiji takođe u tome trenutku večera. To
se dešavalo zbog toga što čovek nije mo­
gao biti svestan da je prešao nekoliko vre­
menskih zona u toku svoga puta. Kur’an
je o ovome fenomenu davno govorio, zbog
toga što on predstavlja reči Sveznajućeg
Boga. U jednom interesantnom ajetu on
kaže da, kada istorija čovečanstva dođe do
svog kraja i stigne Sudnji dan, to će se de­
siti u jednom trenutku, i taj će trenutak za­
teći neke ljude za vreme dana, a neke u toku
noći. To jasno ilustruje Božansku mu­drost
i Njegovo predznanje o postojanju vremen­
skih zona, premda to otkriće nije postojalo
pre četrnaest vekova. Jasno je da ovaj fe­
nomen nije očigledan ili iskustven, te je ova
činjenica sama po sebi dovoljna kao dokaz
autentičnosti Kur’ana. Opet se, po posle­
dnji put, moramo vratiti na našu listu sle­
pih pogodaka zbog sadašnjeg pri­mera, a
šanse da neko tačno pogodi sva tri pretho­
dno spomenuta primera – pol pčela, kret­
anje Sunca i postojanje vremen­skih zona
– iznose samo jedan prema sedam!
Sigurno je da bi, kada bismo nastavili
u nedogled sa ovim primerom, sastavlja­
jući sve dužu i dužu listu slepih pogoda­
ka, verovatnoća postajala sve veća i veća
sa svakim proširivanjem tema o kojima
treba pogađati. Ono što niko ne može os­
poriti je sledeće: verovatnoća da je nepi­
smeni Muhammed tačno pogodio hiljade
i hiljade podataka ne čineći niti jednu gre­
šku toliko je velika da bilo koja teorija o
njegovom autorstvu Kur’ana mora biti pot­
puno odbačena, a to moraju učiniti čak i
najljući neprijatelji islama! Zaista, Kur’an
očekuje ovakvu vrstu izazova. Bez sumnje,
ako čovek kaže nekom drugom čoveku do­
lazeći u stranu zemlju: „Ja znam tvog oca.
Ja sam ga sreo,” verovatno će čovek iz te
zemlje posumnjati u reč pridošlice i reći:
„Ti si upravo došao ovamo. Kako možeš
poznavati moga oca?” Kao rezultat, on će
ga ispitivati: „Reci mi, da li je moj otac vi­
sok, nizak, crnomanjast, bledog tena? Ka­
ko on izgleda?” Naravno, ako posetilac
nastavi da na sva pitanja tačno odgovara,
skeptik neće imati drugog izbora nego da
kaže: „Izgleda da stvarno poznaješ moga
oca. Ne znam kako ga poznaješ, ali izgleda
da je ipak tako.” Situacija je ista sa Kur’anom.
On tvrdi da dolazi od Onoga Koji je sve
stvorio. Dakle, svako ima pravo da kaže:
„Ubedi me! Ako je Autor ove Knjige zaista
stvorio život i sve što postoji na nebesima
i na zemlji, onda bi On morao znati o ovo­
me, o onome, i tako dalje.” I nakon istraži­
vanja Kur’ana, svako će neizbežno otkriti
iste istine. Pored toga, mi svi pouzdano
znamo jednu stvar: mi ne moramo svi da
budemo eksperti i da potvrdimo ono što
Kur’an tvrdi. Čovekov iman (vera) raste
kada on nastavlja da proverava i potvrđuje
istine koje su sadržane u Kur’anu. A on tre­
ba da to radi čitavoga života. Neka Allah
svakoga uputi do istine.
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
prevela sa engleskog
Nataša A. Jevtović
91
Rođenje imama Huseina
1
Suština i značaj pobune imama Huseina za opstanak islama
Šejh Abas ibn Muhamed Reza Komi
S
veti pokret i ustanak imama Huseina,
jedno je od najslavnijih poglavlja isto­
rije islama i u isto vreme jedna od najvećih
tragedija u istoriji ljudskog roda. Neupo­
rediva žrtva koju je učinio imam Husein,
unuk Allahovog poslanika (s.a.v.a.), na
dan ašure (10 muharem 61. godine po hi­
džri), te čvrstina, postojanost i odlučnost
– osobine koje je on neprestano pokazivao
od vremena ubistva svog blaogoslovljenog
oca, imama Alija, preko ubistva njegovog
brata, imama Hasana, do dana svog šeha­
deta, u najmanju ruku su putokazi iskrene
vere i uverenosti u uspeh svoje misije.
Učenjaci, prenosioci i sakupljači pre­
dnja (muhadisi) i istoričari, donekle se ra­
zilaze kada je u pitanju datum, mesec i
godina rođenja imama Huseina. Jedni tvr­
de da je rođen trećeg dana meseca šabana,
ili petog dana istog meseca, ili petog dana
meseca džumade’l-ula, četvrte godine na­
kon iseljenja (hidžre). Drugi smatraju da je
rođen krajem meseca rebiu’l-evvela, treće
godine nakon hidžre. Tako, šejh Tusi, u
svom delu Tahzib, šejh Šehid’l evvel, u
svom delu Durus, i šejh Bahai, u Tavziha’l
Makasid, jednodušno potvrđuju i prihva­
taju predanje sikatul islam (islamskih auto­
riteta dostojnih poverenja), šejha Kulejnija,
da je imam Džafer as-Sadik rekao:
Allah, Uzvišeni, poslao čestitke Svome po­
slaniku Muhamedu (s.a.v.a.), u vezi zače­
ća i rođenja imama Huseina, uz izraze sa­
učešća u bolu zbog njegovog šehadeta
(mučeništva). Kada je Poslanikova ćerka,
Alijeva supruga i Huseinova majka, ha­
zreti Fatima Zahra (a.s.) obaveštena o to­
me, bila je ožalošćena i tužna, nakon čega
je objavljen sledeću ajet:
...Majka ga njegova tegobno nosi i tegobno
rađa!
A njegovo nošenje i njegovo dojenje trideset
meseci traje.
(Kur’an, al-Ahkaf, 15)
Uobičajeni period trudnoće je devet me­
seci, te ni jedno dete rođeno sa šest meseci
ne može preživeti, osim poslanika Isa (a.s.),
i imama Huseina.3 Šejh Saduk, putem svo­
ga lanca prenosilaca, navodi od Saffije bin­
ti Abdu’l Mutalib, da je rekla:
„Kada je imam Husein rođen, negovala sam
njegovu majku. Prišao mi je plemeniti Posla­
nik (s.a.v.a.), i rekao: ’O tetka! Donesi mi i daj
mi moga sina.’ Odgovorila sam mu da ga još
nisam okupala, našta je on rekao, ’Zar ćeš ga
ti kupati? Allah, Uzvišeni ga je već okupao i
očistio.”
„Razlika između (rođenja) imama Hasana,
i začeća imama Huseina, bila je jedan tuhr (pe­
riod čistote između dva uzasopna mese­
čna pranja), dok razlika između njihova dva
rođendana iznosi šest meseci i deset dana.” 2
Drugom predajom prenosi se da je Sa­
fija rekla da je potom dete predala Posla­
niku, te da je on stavio svoj jezik u njegova
usta, te da ga je imam Husein počeo lizati.
Safija je rekla:
U delu Manaqib, Ibn Šahr Ašub, pre­
noseći iz dela Kitab al-’Anvar, kaže da je
„Videla sam da mu Poslanik nije dao ništa
osim mleka i meda. Dete je potom obavilo ma­
92
VERSKE TEME
lu nuždu, a Poslanik ga je poljubio među oči i
zaplakao, i predajući mi ga rekao:
’O dragi sine, Neka Allah prokune ljude
koji će te ubiti’.
Ponovio je to tri puta. Upitala sam ga: ’O,
ti koji si mi draži od mojih roditelja! Ko će ga
ubiti?’, a on je odgovorio:
’Odmetnička i tlačiteljska grupa koja će
izrasti iz Beni Umejja.’”
Prenosi se da je Poslanik potom prou­
čio ezan u desno uvo imama Huseina, a
ikamet u levo. Imam Ali Zejnu’l Abidin pre­
nosi da je plemeniti Poslanik lično proučio
ezan i ikamet u uši imama Huseina istoga
dana kada je rođen. Osim toga, prenosi se
da je sedmoga dana po njegovom rođenju
obavljena akika, i da su u to ime žrtvovane
dve prelepe bele ovce, od koje je jedan but
zajedno sa zlatnim ešrafijama (vrsta zla­
tnog novca) dat babici. Detetu je odsečena
kosa, a srebro u iznosu njene težine pode­
ljeno u ime sadake, a potom je da detetovu
glavu stavljen miris.
Islamski autoritet vredan poverenja,
šejh Kulejni, prenosi da se imam Husein
nije hranio mlekom svoje majke hazreti Fa­
time (s.a.), niti bilo koje druge žene. Kada
bi bio gladan donosili su ga Poslaniku
(s.a.v.a.) koji mu je davao svoj palac da ga
sisa. Imam Husein bi sisao njegov palac i
bio bi sit dva ili tri dana. Tako su imam
Huseinovo meso i krv deo mesa i krvi ple­
menitog Poslanika (s.a.v.a.).
Šejh Tusi, u delu Misbab, prenosi da je
Kasim ibn Abu Ala’a Hamedani, zastu­
pnik imama Alija an-Nakija, dobio pisanu
izjavu imama al-Mahdija, a.s. u kojoj je pi­
sano sledeće:
„Naš gospodar imam Husein ibn Ali, ro­
đen je u četvrtak, trećeg dana meseca šabana,
zato postite taj dan, i činite dovu počevši sa ’O
Allahu! Molim Te u ime onoga koji je rođen
ovog dana’ (i nastaviti svojim rečima i za
svoje potrebe).”
Sejjid Ibn Tavus u delu Malhuf, tvrdi
da nije bilo anđela na nebesima koji nije
čestitao Poslaniku (s.a.v.a.) rođenje ima­
ma Huseina, i izrazio mu svoje žaljenje i
saušešće u njegovom bolu zbog njegove
smrti, te su mu otkrili nagradu čuvanu za
imama. Pokazali su mu mezar imama Hu­
seina, i Poslanik je činio dovu:
O Allahu! Odreci se onoga ko se odrekne
Huseina,
nadvladaj onoga ko nadvlada Huseina,
i ne daruj izobiljem onoga ko se obraduje i
okoristi njegovom smrću.4
O nekim vrlinama imama Huseina
Vrline imama Huseina nesumnjive su
i neporecive, a kula njegove časti i uznosi­
tosti, svetli poput trajnog svetionika, koji
brodovima ljudskih duša izgubljenim u
magli ovog sveta ukazuje na put časti i či­
stote. U svim stvarima on je iznad drugih
ljudi, uzvišen i na istaknutom mestu. Ne­
ma nikoga među njegovim sledbenicima i
ostalim, a da ne hvali i ne ceni njegovu
milostivost, izvanrednost i nadmoć. Naj­
razumniji i najosećajniji među muslima­
nima prepoznaju istinu, dok je neznalice
samo doteruju i glačaju. A kako i ne bi,
kada je njegova poštovana ličnost sa svih
strana okružena plemenitošću, istaknuta
pojava pleni pogled ne dopuštajući mu da
skrene makar za zerru, a iz njegove unu­
trašnjosti izbija lepota, i to ne poriče nije­
dan musliman. Njegov deda je Muhammed
al-Mustafa (Odabranik, s.a.v.a.), njegov
otac je imam Ali al-Murteza, njegova baka
je hazreti Hatidža, njegova majka je hazre­
ti Fatima az-Zahra, brat mu je imam Ha­
san, Časni, njegov stric Džafer at-Tajjar, a
njegovo potomstvo čisti imami Poslani­
kovog doma (Ehl’l Bejt, s.a.), od odabra­
nika iz roda Bani Hašim. Rečeno je u je­
dnom stihu:
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
93
„Tvoja divota i sjaj vidljiva je svima, osim
onima koji ni mesec ne mogu videti, osim
slepima.”
U delu Ziajarat Nahija imama Mahdija,
slavi se i hvali izvanredna ličnost imama
Huseina sledećim rečima:
„Izvršio su dužnosti i odgovornosti najve­
ćom spremnošću. Čuven po darežljivosti, oba­
vljao si namaze u najdubljoj tmini noći. Tvoj
put bi čvrst, (ti bi) najblagonakloniji među stvo­
renjima, najveći među potomcima, plemenit
rodom i lozom i znakovit precima, i ti imaš
uzvišeno mesto i nebrojene (druge) vrline. Ti
bi hvale vredne ćudi, vrlo darežljiv. Ti bi uz­
držan, trezven, na Allaha oslonjen, blagona­
klon, uman i učen, strog.
Šehid (mučenik pao na Božijem putu), sa­
milostan, Allahu posvećen, voljeni od tvojih
sledbenika, strašan (nevernicima). Ti si sin
Allahovog Poslanika (s.a.v.a.), i donositelja
Kur’ana Časnog. I oružje narodu. Istrajan na
putu pokornosti (Allahu), zaštitnik zaveta i
saveza. Mrzeo si put prekršitelja i grešnika.
Poveritelj potrebitih i onih koji su u nevolji.
Onaj koji je produžavao ruku i sedždu (moleći
se). (Ostao si) uzdržan od ovoga sveta, uvek si
ga posmatrao očima onoga koji će ga skoro na­
pustiti.”
Njegova hrabrost
Prenosioci predanja i pouzdani auto­
riteti u toj oblasti govore da, kada je imam
Husein odlučio da ode u Irak, Ubejdulah
ibn Zijad5 je rasporedio svoje trupe jednu
iza druge ispred njega, a odredio je i snage
koje će ga ubiti. Pripremio je trideset hilja­
da naoružanih vojnika (pešaka i konjanika)
da ga slede u grupama, jedna za drugom,
te da ga opkole sa svih strana. Reki su mu:
„Ili ćeš se pokoriti naredbama sina Zijado­
vog i položiti zavet na vernost Jezidu 6 ili se
spremi za borbu, u kojoj će se rasparati jetre i
94
Gholami Mahmood, Blagoslovi, ulje na platnu
presecati žile kucavice, slati duše gore, i bacati
tela u zemlju dole.”
Međutim, sledeći stope svog plemeni­
tog dede, imam Husein je odbio da se pre­
da. On predstavlja primer samopoštovanja,
časti i dostojanstva ljudima, i radije je pri­
hvatio časnu smrt pod mačem, nego sra­
motni život pod vlašću tlačitelja i ugnje­
tača. On lično, njegov brat i drugi članovi
porodice ustadoše u odbranu vere i pri­
hvatiše smrt, radije nego predaju Jezidovoj
tiraniji. Grešna i zla vojska okrenu se od
njih i nemoralni grešnici počeše odapinjati
strele na njih. Ali imam Husein ustade kao
čvrsta planina i ništa nije moglo oslabiti
ni promeniti njegovu odlučnost. Njegove
noge na zemlji svog mučeništva bejahu
čvršće nego temelji planina, a njegovo sr­ce
nije uzdrhtalo od straha pred bitkom ili
smrti. Poput njega, i njegovi sledbenici su­
očiše se sa snagama Ubejdulaha ibn Zija­
da, i ubiše i raniše mnoge. A sami nisu
VERSKE TEME
umirali pre nego što bi pobili i ranili mno­
ge, i pomogoše im da okuse smrt revnošću
Hašimita. I niko od Hašimita ne učini še­
hadet pre nego što mnoge svoje protivni­
ke baciše na tlo i ubiše ih zabijajući oštrice
svojih mačeva u njihova tela. Imam Hu­
sein i sam je napadao neprijatelje poput
besnog lava, svojim moćnim mačem oba­
rajući ih na zemlju. Pripovedač navodi re­
či nekog čoveka koji je gledao svojim oči­
ma i kasnije pričao:
„Tako mi Allaha! Nikada nisam video ne­
koga poput njega, ko je izgubio sinove, rođake
i drage prijatelje, i uprkos svemu, njegovo srce
bilo je snažno i spokojno, a noge čvrsto na ze­
mlji. Tako mi Allaha! Nikada nisam video ni­
koga poput njega pre, a ni posle njega.”
Njegova borba bila je nalik borbi ple­
menitog Poslanika (s.a.v.a.) u bici na Be­
dru, dok je njegova neustrašivost, čak i
pred brojnijim neprijateljem, i sa manje sa­
boraca, nalikovala onoj njegovog oca, ima­
ma Alija, u bitkama Sifin i Džemal. Imam
Mahdi u delu Zijarate Nahija kaže:
„I (oni) odlučiše da te napadnu. Ti ustade
(opremljen) strelom i mačem. I ti porazi i u
bekstvo nagna vojsku grešnika. I bi opkoljen u
prašini bitke i borio si se sa Zulfikarom takvom
revnošću kao da je s tobom Ali, opunomoćenik.
Pa kada neprijatelji videše da si pribran i mi­
ran, bez straha i uznemirenosti, počeše kovati
planove i postavljati zamke, i počeše se boriti
podlo i lukavo. Prokletnik (Omer ibn Sa’ad),
zapovedi svojoj vojsci da ti preseče snabdevanje
vodom. I svi razvezaše svoju svirepost da bi te
ubili, a ustručavahu se da ti izađu na put. Ga­
đaše te strelama i pružaše uzalud svoje ruke
prema tebi. Ne priznaše tvoje pravo, niti uzeše
za greh tvoje prijatelje udariti mačem (i) oplja­
čkaše tvoju imovinu. A ti podnese muke (bitke)
čvrsto i suzdržano, tako da su i anđeli nebeski
bili zadivljeni tvojom strpljivošću. Potom te
neprijatelji opkoliše sa svih strana, i ranjavahu
te. I odeliše te od tvoje porodice, i nikoga nije
ostalo da ti pomogne. Odbijao si ih s ustraj­
nošću i strpljenjem od svojih žena i dece, dok
te ne oboriše s konja, i ti siđe na zemlju, ranjen.
Konji te izgaziše svojim kopitama. Svirepa voj­
ska obruši se na te svojim mačevima. Samrtni
znoj pojavi se na tvome čelu, i na tvojim ru­
kama, a noge se uvijaše levo i desno, i ispra­
vljaše. Pogledao si na svoju čeljad i imovinu,
na svoj bol nisi mislio gledajući najmilije.”
Njegovo znanje
Treba imati na umu da je znanje Ehl’l
Bejta (Poslanikova čista porodica), nada­
hnuo Allah, Uzvišeni, te da oni nisu imali
potrebu za sticanjem znanja od bilo koga
drugog. Njihovo današnje znanje je isto
kao i u prošlosti (bez izmena). Njima ne
treba poređenje, razmišljanje o rešenju
problema, i oni ne pretpostavljaju, dok je
njihovo razumsko poimanje daleko ispred
svih ljudskih bića. Onaj ko pokušava da
sakrije njihovu izvanrednost poput onoga
je koji pokušava da sakrije Sunce. Mora se
imati na umu da oni prikrivaju veliki deo
svog znanja i (duhovnog) stanja. Oni isti­
nu dohvataju i shvataju u osamljenosti
bogosluženja (ibadet), i u tome su puno
bolji od svojih prijatelja. Nije im potrebno
vreme za razmišljanje pred onima koji bi
da se okoriste, i onima koji bi da ih slušaju,
niti se uznemiravaju, niti pokazuju sla­
bost. Obazrivi su i smotreni u svojim ra­
spravama i neuporedivi u svom vremenu.
U istaknutosti i dostojanstvu, od prvog
do poslednjeg, od početka do kraja, oni
samo potvrđuju jedan drugog. Kada otvo­
re usta da progovore, ostali ućute. Kada
govore, svi slušaju. Niko ih ne može do­
stići (na njihovom uzvišenom duhovnom
položaju) niti težnje da ih nadiđu mogu
biti ispunjene, i niko im ravan nije u nji­
hovim poslovima i delima. Oni su pose­
dnici takvih osobina, jer im ih je podario
Stvoritelj Istiniti Gospodar, objavljujući da
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
95
Keihani Mohammad, Bez naslova, akvarel
ih je On „očistio od svake nečistoće”. On,
Uzvišen je On, izričito je istakao njihovu
pohvaljenost i nadmoć, i On ih je učinio
nezavisnim od dokaza i poređenja. Stoga
oni kažu:
„Mi smo deca Abdu’l Mutalibova, gospo­
dara ljudi.”
Prenosi se da je jednog dana ćerka Ple­
menitog Poslanika hazreti Fatima az-Zahra
(s.a.) odvela svoje sinove, imama Hasana
i imama Huseina, svome ocu, Allahovom
Poslaniku Muhammedu (s.a.v.a.), koji je
bio ozbiljno bolestan (od koje je i preselio).
Tražila je od plemenitog Poslanika (s.a.v.a.)
da ih podari nečim (od svojih osobina) što
će imati i nositi kao nasleđe. Poslanik
(s.a.v.a.) je na to odgovorio,
„Hasan će ljudima ulivati strahopoštovanje
i imaće moju nadmoć, a Husein će naslediti
moju darežljivost i hrabrost.”
96
Poznato je da je imam Husein voleo da
služi svoje goste i ispunjava želje ljudima,
te da se vrlo prijateljski odnosio prema
rodbini. Darivao je siromahe i potrebite,
davao onima koji su tražili, oblačio neo­
bučene, obilazio rodbinu, hranio gladne,
vraćao dugove zaduženih, milovao siro­
čad, i pomagao one kojima je pomoć bila
potrebna. Kada god bi dobio neku vre­
dnost, delio bi je drugima.
Uistinu, oni su okeani nadahnuća i ob­
laci puni kiše. Dobra dela koja su činili
nasleđe su njihovih časnih predaka. Oni su
dobru ćud prihvatili kao Božanski Za­kon
i način prihvatanja i potvrde velike poča­
sti, jer oni bejahu plemeniti sinovi pleme­
nitih očeva. Oni su bili gospodari narodi­
ma, odabrani među ljudima, prvaci Ara­pa,
suština dece Ademove (a.s.), vladari ovog
sveta, upućivači za budući svet, Allahov
dokaz Njegovim robovima, i Njegovi po­
verenici i namesnici na ovom svetu. Svaka
istaknutost dokazana je i pokazana njima.
Ostali su učili darežljivost od njih i opo­
našali njihov način. Kako ne bi osetio toga
bogatstva onaj koji je stao (na bojno polje
da položi svoj život), i kako ne bi smatrao
stvari ovog sveta bespotrebnim onaj ko je
skupio (poputninu) za budući svet. Nema
nikakve sumnje da će onaj, ko je spreman
da žrtvuje svoj život (na bojnom polju),
imati učešća u tom blagostanju. Hoće li on­
da, onaj ko je odbacio zadovoljstvo ovog
sveta, mariti za stvari prolazne vrednosti?
Pesnik reče:
„On je darežljiv prema sebi, kada su i
velikodušni škrti
jer darežljivost samožrtvovanja vrhunac je
velikodušnosti.”
Kaže se da darežljivost i hrabrost doje
mleko iz istih prsa (idu jedno s drugim).
Tako je svaka velikodušna osoba hrabra,
a svaka hrabra je i darežljiva, i te stvari se
podrazumevaju.
VERSKE TEME
Njegova rečitost, samoodricanje,
skromnost i pobožnost
Što se tiče rečitosti, vrlosti, skromnosti
i pobožnosti imama Huseina, ako bismo
samo o tome govorili, daleko bismo nad­
mašili ograničenja ove knjige. Umesto to­
ga ćemo navesti nekoliko predanja o lju­
bavi i naklonjenosti plemenitog Poslanika
(s.a.v.a.) prema njemu.
Šejh Muhamed ibn Šah Ašob u svom
delu Manaqib, navodi od Ibn Omera da je
jednog dana plemeniti Poslanik (s.a.v.a) se­
deo na minberu držeći govor okupljenim
ljudima. Iznenada imam Husein pođe pre­
ma njemu, a noge mu se upetljaše u ko­
šulju i on pade i poče plakati. Plemeniti
Poslanik (s.a.v.a.) siđe sa minbera, podiže
ga i reče:
„Neka Allah ubije šejtana! Uistinu, ovo je
drago i ’čarobno’ dete. Tako mi Onoga u Čijoj
ruci je moj život! Ne znam kako sam sišao sa
minbera.”
U delu Manaqib, Abu’s-Sadat, hvaleći
Poslanikovo potomstvo (Ehl’l Bejt) preno­
si od Jezida ibn Zijada da je jednog dana
plemeniti Poslanik (s.a.v.a.) izašao iz kuće
svoje supruge Aiše (r.a.) i prolazeći pored
kuće hazreti Fatime (s.a.) čuo imam Huse­
ina da plače. On reče:
„O Fatima! Znaš li da mi Huseinov plač
zadaje veliki bol?”
Navodi se u delima Manaqib, u Sunenu
Ibn Madže i Faeq Zamahšerija, da je jednog
dana plemeniti Poslanik (s.a.v.a.) prolazio
ulicom i video Huseina da se igra sa ne­
kom decom. Poslanik ispruži svoje blago­
slovljene ruke i pokuša da ga dohvati, ali
imam Husein poče da trči kako bi mu po­
begao. Poslanik se poigra s njim i na kraju
ga uhvati. Potom mu stavi jednu ruku
pod bradu, a drugu na glavu i poljubi ga
govoreći:
„Husein je od mene, i ja sam od Huseina.
Allahu, budi prijatelj onome ko voli Huseina.
Uistinu, Husein je jedno od plemena Beni
Izraela.” 7
U delu Manaqib, navodi se preko Abdu’r
Rahmana ibn Abu Lejla, da je on rekao:
„Jednog dana, sedeli smo oko plemenitog
Poslanika (s.a.v.a.), kada je imam Husein do­
šao i počeo skakati i igrati se po Poslanikovim
blagoslovljenim leđima. Drugovi se pridigoše
da ga skinu sa Poslanikovih leđa, ali Poslanik
reče:
’Pustite ga.’”
U istoj knjizi navodi se od Lejsa ibn
Sa’ada da je jednog dana plemeniti Posla­
nik (s.a.v.a.) predvodio zajedničku moli­
tvu, dok je imam Husein, koji je još bio
dete, sedeo pored njega. Kada je Poslanik
pao na sedždu, Husein je seo na njegova
leđa i počeo ga udarati nogama uzvikujući
’hil, hil’ (poput zvuka teranja konja u ga­
lop). Poslanik ga je skinuo sa svojih leđa
svojim blagoslovljenim rukama, poseo ga
pored sebe i ustao. Potom ponovo, kada
je Poslanik pao na drugu sedždu, dogodilo
se isto, dok je Poslanik završio molitvu.
U istoj knjizi navodi se iz dela Tafsir
Nakkaš od Ibn Abbasa da je on rekao:
„Jednog dana sedeo sam u društvu pleme­
nitog Poslanika (s.a.v.a.), dok je njegov sin Ib­
rahim (r.a.) sedeo na njegovom levom kolenu,
a imam Husein na desnom. Poslanik ih je lju­
bio obojicu naizmenično. U tom trenu spusti
se Džibrail sa objavom. Kada se objava zavr­
šila, plemeniti Poslanik (s.a.v.a.) reče:
’Džibrail mi je došao od moga Gospodara i
obavestio me da Uzvišeni Allah šalje selame i
da je On rekao da ova dva dečaka neće ostati
zajedno, nego će jedan biti otkup za drugog.’
Poslanik je pogledao Ibrahima i počeo pla­
kati govoreći:
’Njegova majka je robinja, ako on umre,
niko osim mene neće osetiti bol. Ali Husein je
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
97
sin Fatime i moga rođaka Alija i moje meso i
moja krv, ako on umre ne samo Ali i Fatima,
nego ću i ja osetiti ogroman bol. Zato više vo­
lim da me boli samog, nego da boli Alija i Fa­
timu. Zato, O Džibraile! Neka Ibrahim umre,
jer ja za njega žrtvujem Huseina.’”
Ibn Abas kaže da je nakon samo tri da­
na Ibrahim preselio na bolji svet. Nakon
toga, kad god bi plemeniti Poslanik (s.a.v.a.)
video Huseina, ljubio bi ga i privlačio se­
bi. Govorio bi:
„Neka moj život bude žrtvovan za njega
za kojega sam žrtvovao svoga sina Ibrahima.”
„Ako bi danas izašli kao pobednici – to ni­
šta novo ne bi bilo; jer pobeda je uvek naša bi­
la; čak i ako bi savladani bili, pobeda bi naša
bila, jer je istina uvek pobedonosna, bilo da su
njeni ljudi pobednici ili pobeđeni.”
„Ovim putem idemo hrabro i gordo, jer za
strah i kukavičluk mi ne znamo. Šta činiti ako
je određeno da šehidi postanemo, a drugima
vlast tako da prepustimo?”
„U ovom životu stvari tako stoje da nakon
što napadne i uništi jednu grupu, smrt se vra­
ti da opet napada i uništi i drugu.”
„Sudbina gura prema smrti plemenite mla­
diće ove generacije porodice Hašim na isti na­
čin kako je to činila i sa njihovim prošlim ge­
neracijama.”
„Ako bi kraljevi na zemlji bili besmrtni,
onda bi i mi, vladari džennetskog kraljevstva,
živeli zauvek. I ako bi časne i pobožne osobe
nastavile da zauvek žive, mi, koji smo izvor
plemenitosti i svake vrline, zauvek bi živeli.”
„Recite onima koji se raduju nevolji koja
nas je danas zadesila: ’Vreme za vašu nevolju
bliži se, i tada ce vas velika nesreća snaći.’”
98
NAPOMENE
Preuzeto iz: Kerbela, zemlja tuge i bola, (naslov ori­
ginala: Nafasu’l mahmum, relating to the heart
rending tragedy of Karbala), Šejh Abas ibn Muhamed
Reza Komi, izdavač: UG Ustahana – tekija Mesu­
dija, Kaćuni; preveo Edin Kukavica, uz redakcij­
sku obradu NUR-a.
2
Ovde se podrazumeva minimalni period čistote, koji
iznosi deset dana. Imam Hasan rođen je 15. rama­
zana. Osim toga, prenosi se da razli­ka između godine rođenja imama Hasana (godina bitke na Bedru,
odno­sno druga godina po hidžri) i godine začeća
imama Huseina, ne podrazumeva period tahra, tahareta (čistoće), te je zato, prema predaji, imam Husein, u materici svoje majke ostao ravno šest meseci.
3
Autor kaže da se gornji ajet odnosi na imama Huseina, i poslanika Jahja (Jovan Krstitelj), a ne na
poslanika Isa (Hrista), jer su njihovi životi umno­
gome slični, a period trudnoće njihovih majki je
identičan. Prenosi se da je poslanik Jahja u mate­
rici svoje majke ostao šest meseci kao i imam Husein. Prenosi se da je Ummi Fazl, supruga Abasa
ibn Abdu’l Mutaliba, Poslanikovog strica, koja je
dojila imama Huseina, govorila neke stihove kojima ga je slavila, u prilog ovoj tvrdnji.
4
Ibni Šahr Ašub piše u svom delu Manaqib, da je
jednog dana Džibrail sišao i video hazreti Fatimu
(s.a.) kako spava, dok je imam Husein plakao. Dži­
brail je seo i tešio i zabavljao dete dok se hazreti
Fatima (s.a.) probudila, a Poslanik ju je zbog toga
ukorio. Sejjed Hašim Husein Bahrani navodi u delu Madinatu’l Ma’ajiz, od Šarhabila ibn Abu Aufa,
da je, kada je imam Husein rođen, (jedan) anđeo
od anđela sa najvišeg dženneta (raj) sišao do Velikog mora i dozivao sve između nebesa i zemlje:
’O robovi Allahovi! Obucite odeću tuge i žalosti, i pla­
čite, jer sin Muhammedov, (s.a.v.a.), leži obezglavljen,
potlačen i nadvladan.’
5
Ubejdulah ibn Zijad, Jezidov namesnik Kufe. Nje­
govom naredbom, i naredbom njemu nadređenog
Jezida, imam Husein je ubijen na Kerbeli.
6
Jezid ibn Muavija, jedan od najpokvarenijih i naj­
surovijih ljudi u istoriji islama. Neposredno je odgovoran za pokolj na Kerbeli. Rođen je 25. godine
po hidžri. Kao ljubimce je držao i sa njima se igrao
pse i majmune i nije verovao u Sudnji dan. Vla­
dao je muslimanima tri godine. U prvoj je ubio
imama Huseina, u drugoj je počinio pokolj u Poslanikovom gradu Medini, gde je naredio ubistvo
oko 10.000 muslimana, a u trećoj je napao i raz­
rušio Kabu.
7
Dvanaest plemena Beni Izraela, pominju se u Časnom Kur’anu: ’A i u Mojsijevom narodu ima jedna
zajednica koja istini upućuje i prema istini presuđuje!
A Mi smo njih u dvanaest plemena na zajednice raz­
delili...’ (al-A’araf, 159-160).
1
VERSKE TEME
S ČITAOCIMA
Tronedeljni kurs persijskog jezika
u Teheranu
Ivana Gvozdenović
T
renutak kada sam prvi put ugledala
Teheran, sigurna sam, neću nikada za­
boraviti. Razlog putovanja u prestonicu Ira­
na bio je tronedeljni kurs persijskog jezi­
ka, koji je, osim moje koleginice Bojane i
mene, pohađalo još pedesetak polaznika
iz evropskih i azijskih zemalja. Dok je u
autobusu kojim smo krenule iz Istanbula
većina putnika spavala, ja sam pospanim
pogledom posmatrala nizove malih kuća
kraj puta i pusta polja obasjana jutarnjim
suncem. Iznenada sam sa blagog uzvišenja
preko koga je autobus u tom trenutku pre­
lazio, spazila u daljini grad. Iako sa te uda­
ljenosti nisam mogla dobro da sagledam
njegovu veličinu, niti sam znala koliko
nam je još sati puta do Teherana preostalo,
obratila sam se Bojani rečima: „Pogledaj,
mi­slim da je ovo Teheran”. Bile smo uzbu­
đene i odjednom vrlo nestrpljive. Kako je
vreme odmicalo, grad je u našim očima
postajao sve veći, a mi sve svesnije da
smo konačno nadomak cilja.
U Teheran smo stigle oko devet časova
ujutru. Bio je petak, neradni dan u Iranu.
Sve je bilo mirno, a ulice skoro prazne.
Vozeći se ka studentskom domu u kome
smo bile smeštene, posmatrala sam bele i
sive višespratnice, neke čak vrlo neobičnih
oblika. U ruci sam nervozno stiskala parče
papira sa adresom doma, ne verujući da
sam konačno tu. U zemlji tako bogate is­
torije i kulture, kojoj sam se do juče divila
samo na slikama. Ispred doma nas je do­
čekala gospođica Ganđi, koja je sve vreme
trajanja kursa brinula o devojkama – nas
trideset pet. Odvela nas je do naše sobe
koju smo delile sa devojkom iz Rusije. Kako
Grupa polaznika Kursa (Ivana Gvozdenović je druga sdesna) s profesorom Bakhtijarijem u učionici
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
99
se dom nalazi na krajnjem severu gra­da,
uz planine, prvo što sam ugledala sa pro­
zora jesu upravo ti goli, sivi vrhovi kao
pravi kontrast nestvarno plavom nebu.
Predavanja, koja su počela već slede­
ćeg dana, držali su nam profesori sa Uni­
verziteta „Šahid Behešti”, jednog od naj­
boljih u zemlji. Časove smo imali svakog
dana, ali smo dva puta ipak bili oslobođeni
nastave, i to onda kada su u Iranu bili ver­
ski praznici. Svakog dana nakon predava­
nja i kraćeg odmora, naši ljubazni doma­
ćini vodili su nas u obilazak znamenitosti
Teherana.
Jedno od prvih mesta koje smo posetili
bila je palata Golestan iz perioda dinastije
Kadžar. Sve nas je zadivio predivan vrt
ali i unutrašnji i spoljašnji zidovi palate,
bogato oslikani portretima kadžarskih kra­
ljeva i scenama iz njihovog života.
Prvog petka po našem dolasku, Iranci
su proslavljali mab`as, sećanje na dan kada
je Muhamed postao Božji poslanik. Tog da­
na obišli smo kompleks Sadabad, smešten
u velikom, lepo uređenom parku. Tu smo
osim palate iz vremena dinastije Pahlavi,
obišli i galeriju slika poznatog iranskog
slikara Farščijana.
Nakon posete ovom kompleksu, za sve
polaznike kursa organizovan je ručak u
tradicionalnom restoranu „Ferešte”. Od­
mah nas je osvojio izuzetno prijatan ambi­
jent ovog restorana, predodređen isklju­
čivo za uživanje. Svuda oko nas bili su
veliki akvarijumi sa najneobičnijim vrsta­
ma riba, kavezi sa kanarincima i zelenilo
koje je atmosferu činilo još prisnijom. Zi­
dovi su bili oslikani scenama sa reljefa u
Persepolisu, a u jednom uglu stajala je i
statua Darija. Konobari obučeni u tradicio­
nalnu nošnju, najpre su nas poslužili ča­
jem. Nakon toga nam je u zemljanim po­
sudama poslužen abgušt – staro iransko
jelo pripremljeno od ovčetine i kuvanog
povrća, uz koje se obavezno jede sangak,
hleb pečen na kamenu.
100
Uveče je u domu za nas pripremljen
zanimljiv program. Jedan od profesora je
čitao najlepše stihove posvećene Proroku
Muhamedu, nakon čega smo uz posluže­
nje uživali u tradicionalnoj muzici. Tri
mlada Iranca su svirajući setar, tombak i
santur, pevali Hafezove stihove.
Već sledećeg dana, imali smo priliku
da u predivnom zdanju Gradskog pozori­
šta u Teheranu, pogledamo predstavu „Bi­
žan i Maniže”. U ovom komadu, čija je
radnja zasnovana na jednoj od persijskih
legendi, zapravo je ispričana univerzalna
priča o dvoje mladih i zaljubljenih i svim
preprekama sa kojima se susreću na putu
ljubavi. Scenografija je bila vrlo jednostav­
na, ali su zato kostimi glumaca bili bogato
ukrašeni i veoma verno nam dočarali duh
stare Persije. Kroz čitavu predstavu pro­
vlačili su se setni zvuci tradicionalnih
persijskih instrumenata, pa je odlična po­
stavka glumaca osim izvanrednog gluma­
čkog, pokazala i svoje plesačko umeće. U
jednom od sluga na dvoru persijskog kra­
lja, prepoznala sam momka koji je one ve­
čeri tako divno svirao santur. Na kraju
smo imali tu čast da nam se lično pokloni
reditelj ove predstave, gospodin Mahmud
Azizi.
Najznačajnija ličnost novije iranske
istorije svakako je imam Homeini, vođa
Islamske revolucije. Iranci ga izuzetno po­
štuju, što se može videti na svakom kora­
ku. U to smo se uverili i kada smo posetili
njegovu kuću u Teheranu. Sobu u kojoj je
pokojni imam proveo svoje poslednje da­
ne mogli smo da posmatramo samo kroz
staklo jer ulaz u nju nije dozvoljen. Pored
kuće se nalazi hoseinija u kojoj je imam
često držao govore, a u kojoj smo mi po­
gledali film o životu i delu ovog velikog
čoveka. Na zidovima susedne prostorije
bile su izložene najlepše fotografije imama
Homeinija. Tu je u jednom uglu za malim
stolom sedeo kaligraf, profesor Eskandar.
On je više od jednog sata, vrlo strpljivo,
S ČITAOCIMA
svakome od nas na parčetu papira ispisi­
vao imena različitim kaligrafskim stilovima.
Nekoliko dana pre završetka kursa, po­
setili smo i Mauzolej imama Homeinija
koji se nalazi na putu između Teherana i
Koma i još uvek je u izgradnji. Tog dana u
Iranu je bio praznik – rođenje poslednjeg
šiitskog imama Mahdija. Rečeno nam je
da će biti održana ceremonija u kojoj ćemo
i mi na neki način učestvovati. U jednom
trenutku su se svi prisutni okupili oko gro­
bnice, a jedan od desetak vojnika koji su
se postrojili ispred nas objavio je početak.
Predvođeni dvojicom vojnika koji su no­
sili venac od cveća, i svi ostali vojnici kre­
nuli su svečanim hodom ka imamovoj
grobnici. Naša grupa bila je odabrana da
ih sledi. Za mnoge od nas, bili su to veoma
dirljivi trenuci čemu je najviše doprinela
pesma posvećena pokojnom imamu a čija
mi se melodija tako duboko urezala u se­
ćanje.
Svaki dan nam je bio ispunjen različi­
tim sadržajima jer su se naši domaćini za­
ista potrudili da u Teheranu vidimo ono
što je najlepše i najzanimljivije. Tako smo,
između ostalog, posetili Nacionalni muzej
Irana, obišli najlepše teheranske parkove,
Veliki bazar, Nacionalnu biblioteku, vozi­
li se telekabinom do vrha Točal, a obišli
smo i susedni gradić Rej.
Ipak, poseban doživljaj predstavljali
su razgovori sa običnim ljudima na ulici,
u prodavnici, u parku, na autobuskoj sta­
nici... Iranci su po prirodi veoma prijatni,
veseli i ljubopitljivi, naročito prema stran­
cima. U mnoštvu tih zanimljivih ljudi, po­
sebnu pažnju svakako zaslužuju teheran­
ski taksisti. Po pričljivosti i radoznalosti
slični beogradskim kolegama, ali po ve­
štini ubeđivanja daleko iznad njih. Kada
smo odgovorile na uobičajeno pitanje oda­
kle dolazimo, jedan od njih nas je upitao
da li je zvanični jezik u Srbiji engleski,
drugi nas je pak pitao kakvo je trenutno
stanje u Gruziji, dok je treći nadmašio
prethodnu dvojicu i sva naša očekivanja.
Zapevao je „Hotel California”, hit grupe
„The Eagles”!!! Pevao je to sa takvim žarom
da je u trenucima najvećeg zanosa sklapao
oči i podizao ruke sa volana stiskajući ih u
pesnice. Zbog toga smo, iako nam je na­
stup ovog neobičnog taksiste bio neiz­
merno zanimljiv i simpatičan, ipak pože­
lele da se on što pre završi. Rastali smo se
uz osmehe i obećanje raspevanog Iranca
Polaznici Kursa na Imamovom trgu u Isfahanu (u pozadini je palata Ali Kapu)
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
101
da će za sledeći put pripremiti pesmu na
srpskom jeziku.
Svi smo se posebno radovali odlasku
u Isfahan u kome smo proveli četiri dana.
Prvo što smo obišli, bio je most Siose na
reci Zajande, sa koga smo uživali u pre­
divnom zalasku sunca. Sledećeg dana obi­
šli smo Palatu četrdeset stubova, kao i
čuveni Imamov trg koji je već duže vreme
pod zaštitom UNESCO-a. Na njemu se na­
lazi nekoliko lepih zdanja poput džamije
Šejha Lotfolaha, Imamove džamije i Palate
Ali Kapu koje smo, takođe, posetili. Uveče
smo obišli još stari kameni most, Khadžu.
Tu smo, na obali reke, svi zajedno večerali
a zatim pevali pesme, svako na svom je­
ziku. U naredna dva dana posetili smo i
Džamiju petka, jermensku katedralu Vank,
Vrt ptica i isfahanski bazar. Iz ovog starog
grada, otišli smo puni utisaka, a u povra­
tku smo svratili i u Kašan. Tu smo najpre
bili u vrtu Fin, a zatim smo obišli i dve
stare trgovačke kuće. Jedna od njih je kuća
trgovca Buruđerdisa, nekada najbogatijeg
čoveka u Kašanu i okolini. Zavirili smo u
svaki kutak kuće i uživali šetajući prostra­
nim vrtom kraj starih stabala nara i brojnih
vodoskoka. Nakon ručka u restoranu, upu­
tili smo se ka Teheranu.
Nekoliko narednih dana posvetili smo
spremanju ispita koje smo svi sa uspehom
položili. Kurs je zvanično završen cere­
monijom dodele diploma, prilikom čega
je svako od nas na poklon dobio zbirku
naj­lepših pesama Sohraba Sepehrija, je­
dnog od najcenjenijih savremenih iran­
skih pesnika.
Kada je došao dan našeg odlaska iz
Irana, obuzelo nas je neko neobično ose­
ćanje. Radovale smo se povratku u Beo­
grad i susretu sa našim porodicama. Is­
tovremeno, bile smo tužne ne samo zbog
toga što napuštamo ovu divnu zemlju u
kojoj smo provele nezaboravnih trideset
dana, već i zbog činjenice da se rastajemo
sa našim novim prijateljima koje smo ta­
mo stekle. Sa većinom njih verovatno za­
uvek. Gospođica Ganđi izašla je ispred
doma kako bi se pozdravila sa nama pre
nego što uđemo u taksi. Tek tada, kada smo
se snažno zagrlile, krenule su i prve suze.
Sećam se da sam na putu do auto­buske
stanice, kao da ih prvi put vidim, upijala
pogledom sve zgrade, parkove i male tr­
gove kraj kojih smo bezbroj puta prošle.
U jednom trenutku, sa radija se začula ne­
ka pesma tužnih tonova u čijem sam te­
kstu razaznala samo jednu reč – Teheran.
Kasnije smo u autobusu
kojim smo krenule za Istan­
bul upoznale mnogo zanim­
ljivih i dragih ljudi. Tokom
čitavog puta mogla se čuti
iranska muzika uz koju su
mnogi ne samo zapevali, već
na naše veliko iznenađenje i
zaigrali. Zbog toga smo ima­le
osećaj da se još uvek nalazimo
u Iranu. Tek kada se na ulazu
u Istanbul začula pesma sim­
boličnog naziva „Zbo­gom pri­
jatelji”, kao da smo se trgle i
shva­tile da je našem, tako želj­
no iščekivanom putovanju, Ivana Gvozdenović sa gospodinom Mahmudijem,
došao kraj.
profesorom Bakhtijarijem i gospođicom Gandi nakon dodele diploma
102
S ČITAOCIMA
NOVA IZDANJA
Pripovest o buđenju
Osvrt na ideološku, intelektualnu i političku biografiju imama Homeinija –
od rođenja do preseljenja na drugi svet
Hamid Ansari
Prevod: Milena Radulović
Izdavač: Kulturni centar I. R. Irana u Beogradu
K
ulturni centar pri Ambasadi Islamske
Republike Irana u Beogradu objavio
je Pripovest o buđenju, knjigu koja pruža
„uvid u ideološku, intelektualnu i politi­
čku biografiju imama Homeinija”. Autor
knjige o životu i delu osnivača Islamske
Republike Iran je Hamid Ansari, a delo je
s engleskog jezika prevela Milena Radu­
lović. U knjizi su, kako je naveo autor u
predgovoru tog dela, izloženi pojedini
upečatljivi i značajni trenuci iz života ima­
ma Homeinija, od rođenja do smrti, „u sa­
žetoj, ali analitičnoj formi”.
Autor se uzdržao od detaljnog opisi­
vanja događaja, iznošenja dokumenata i
prenošenja Homeinijevih reči, vodeći ra­
čuna da ipak ne propusti nijedan događaj
koji je bio važan za imamov život ili za
njegov pokret i stavove. „U prikazivanju
toka događaja u životu imama Homeinija,
u ovoj studiji, poseban naglasak stavljen
je na izvornost njegove misli, prioritet mo­
ralnog usavršavanja i duhovnog pročišće­
nja, kao i uticaj duhovne i intelektualne
dimenzije njegove ličnosti na njegov život
i borbu”, naveo je Hamid Ansari.
Stručni recenzent prevedenog rukopi­
sa u poređenju s originalom na persijskom
jeziku bio je Aleksandar Dragović. Prevo­
dilac je u fusnotama objasnio i određen
broj reči i izraza koji se odnose na odre­
dnice kao što su kultura islama, Iran i is­
lamska gnoza, kako bi čitaoci stekli što
bolji i potpuniji uvid u tekst.
U knjizi Hamida Ansarija, kao što kaže
i njen podnaslov, život i delo imama Ho­
meinija se posmatraju i objašnjavaju u kon­
tekstu burnih zbivanja u Iranu u toku 20.
veka. Ova knjiga, stoga, u nekim svojim
delovima podseća na uzbudljivi roman o
čoveku čiji je sam život bio revolucija u
ime vere. Knjiga se neobično lako čita, ob­
jašnjenja su nenametljiva i prirodno pro­
izilaze iz sleda događaja, dajući nam novu
sliku o delovanju imama Homeinija. U naj­
manju ruku, srpska čitalačka publika sada
ima mogućnost da kritički razmotri svoja
dosadašnja saznanja o Iranu ili je, makar,
dobila priliku da napravi poređenje sa ra­
nijim knjigama o imamu Homeiniju i iran­
skoj islamskoj revoluciji.
Knjiga je obogaćena mnoštvom (ukupno
65) kolornih i crno-belih fotografija koje
potkrepljuju tekst ili ga dopunjuju doda­
tnim sadržajima. Na četiri polutabaka ilu­
strovani su razni periodi života imama Ho­
meinija.
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
103
Persijske bajke
Sveže priče iz starih knjiga
Mahdi Azar Jazdi
Drugo izdanje – latinično
Prevod: Dejan Spasojević
Izdavač: Kulturni centar I. R. Irana u Beogradu
D
rugo – latinično – izdanje knjige „Per­
sijske bajke – sveže priče iz starih
knjiga”, autora Mahdi Azar Jazdija, u pre­
vodu Dejana Spasojevića, pojavilo se dve
godine nakon prvog – ćiriličnog – izdanja.
Ovo je, inače, drugi naslov ovog renomi­
ranog iranskog pisca za decu i omladinu
u izdanju Kulturnog centra I. R. Irana u
Beogradu. Njegova prva knjiga, „Dobre
priče za dobru decu”, objavljena je još
1997. godine.
„Persijske bajke” sadrže poučne priče,
basne i bajke iz bogate riznice persijskog
književnog nasleđa. Ispričane razumlji­
vim i jednostavnim jezikom i prilagođe­
ne svim uzrastima, priče iz ove zbirke, u
najboljem maniru pripovedačke tradicije
istoka, prenose univerzalna i vanvremen­
ska značenja. Priče otkrivaju narodnu mu­
drost istoka i velikih persijskih mistika,
nastalu u rasponu od nekoliko vekova i
protkanu pretpoznatljivim simbolima i
alegorijama. U posebnom delu na kraju
knjige data su objašnjenja o tome kako su
nastale pojedine izreke.
Mahdi Azar Jazdi rođen je 1923. go­
dine u predgrađu Jazda, u pobožnoj poro­
dici. Pohađao je versku školu u rodnom
gradu. Od detinjstva, uz učenje, pomaže
ocu u poljskim poslovima, a potom uči
i mnoge zanate – građevinski, tekstilni...
Ka­snije postaje pomoćnik u jednoj knji­
žari, gde otkriva jedan sasvim nov svet,
svet knjiga i priča. Počinje aktivno da se
104
bavi čitanjem, učenjem iz knjiga i prou­
čava­njem. Svo znanje je stekao na taj na­
čin, kao samouk, bez formalnog obrazo­
vanja. Knjižaru i rodni grad Jazd napušta
1943. godine i odlazi u Teheran. Počinje
da radi kao knjižarski pomoćnik, a kasni­
je posta­je redaktor u štampariji. U to vre­
me po­činje da piše za decu, ostajući veran
tom žanru i danas, svrstavajući se u red
naj­poznatijih i najomiljenijih iranskih pi­
saca za decu.
NOVA IZDANJA
AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI
Pedeset treći Međunarodni
beogradski sajam knjiga
20–26. oktobar 2008. godine
Kulturni centar I. R. Irana je i ove go­
dine učestvovao na Međunarodnom saj­
mu knjiga u Beogradu. Predstavljeni su,
pored novih i aktuelnih izdanja, i raniji
naslovi i publikacije koji su tokom prote­
klih godina izašli u izdavaštvu Centra.
Celokupno izdavaštvo Kulturnog centra
Irana, od njegovog osnivanja pa do danas,
bilo je na srpskom jeziku, što je znatnom
broju domaćih ljubitelja i poklonika knjige
tokom niza godina omogućivalo kontakt
sa tekovinama persijske civilizacije, jedne
od najstarijih na svetu, i istovremeno, ola­
kšavalo im sticanje saznanja o savreme­
nim strujanjima u modernom Iranu.
Štand Iranskog kulturnog centra, kao i
uvek, bio je dobro posećen. Pažnju pose­
tilaca privukla su izdanja na srpskom je­
ziku, časopis „Nur”, veliki broj bogato ilu­
strovanih monografija o iranskoj kulturi,
posteri sa reprodukcijama čuvenih per­
sijskih minijaturista, unikatni i kaligra­
fski perfektno dekorisani primerci Časnog
Kur’ana, rukotvorine, umetnički predme­
ti, muzika, filmovi i drugo.
Ovogodišnji međunarodni beogradski
sajam knjiga, održan pod motom „Dva
veka Velike škole”, otvorio je akademik
Dragoslav Mihailović, jedan od najznačaj­
nijih savremenih srpskih pisaca. U ime Ja­
pana, zemlje po­časnog gosta Sajma, prisu­
tne je pozdravio japanski pisac Nacuki
Ikezava.
Na 53. međunarodnom beograd­skom
sajmu knjiga učestvovalo je 820 izlagača
iz zemlje i inostranstva. Izlagači su se pred­
stavili na štandovima u halama I i XIV Be­
ogradskog sajma, na površini od 20.000
kvadratnih metara.
Interesovanje za štand Kulturnog centra I. R. Irana bilo je veliko kao i svake godine
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
105
Promocija knjige „Pripovest o
buđenju – Osvrt na ideološku,
intelektualnu i političku biografiju
Imama Homeinija – od rođenja do
preseljenja na drugi svet”
25. oktobar 2008. godine
Beogradski sajam knjiga
Najnovija izdanja Kulturnog centra I. R. Irana
privukla su pažnju raznih profila posetilaca
Pored Japana, kao zemlje počasnog go­
sta, na 53. međunarodnom beogradskom
sajmu knjiga učestvovali su izdavači iz Ka­
nade, SAD, Kine, Irana, Rusije, Italije, Ve­
like Britanije, Francuske, Nemačke, Polj­
ske, Švajcarske, Španije, Portugala, Austrije,
Izraela, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Her­
cegovine, Crne Gore, Makedonije, Brazila,
Angole. Prvi put na Beogradskom sajmu
knjiga učestvovali su izdavači iz Danske i
Ukrajine. Pored izdavača iz inostranstva,
na 53. međunarodnom beogradskom saj­
mu knjiga učestvovao je i veliki broj au­
torskih agencija iz Francuske, Italije, Tur­
ske, Kanade, Ukrajine, Grčke, Rusije i
Nemačke.
Nagrada „Dositej Obradović” – godišnja
nagrada stranom izdavaču sa kontinuira­
nim i jasnim doprinosom u objavlji­vanju i
promociji srpske književnosti pripala je
izdavačkoj kući „Gaia Editions” iz Bordoa.
Školski dan, 23. oktobar 2008. godine,
organizovano je posetilo više od deset hi­
ljada učenika, nastavnika, studenata i pro­
fesora.
106
Na ovogodišnjem beogradskom sajmu
knjiga, Kulturni centar I. R. Irana u Beogra­
du promovisao je svoje najnovije izdanje,
knjigu iranskog autora Hamida Ansarija
Pripovest o buđenju – Osvrt na ideološku, in­
telektualnu i političku biografiju imama Ho­
meinija – od rođenja do preseljenja na drugi
svet.
Promociji održanoj u sali za promocije
„Borislav Pekić” prisustvovao je veliki broj
posetilaca koji su pokazali izuzetno inte­
resovanje za ovo delo, prvo takve vrste na
srpskom jeziku.
Prisutne je u ime Kulturnog centra I.
R. Irana pozdravio Aleksandar Dragović,
istakavši da se delo Hamida Ansarija nu­
di kao građa za multidisciplinarna prou­
čavanja, i da je zbog toga teško odrediti
njen žanr; i da, zato, ima dodirne tačke sa
mnogim oblastima, kao što su geopoliti­
ka, politikologija religije, istorija religije,
itd. Zato je, kao prvo delo te vrste na sr­
pskom jeziku, njen značaj više nego oči­
gledan.
Reč je zatim uzeo iranski ambasador u
Beogradu, Njegova ekselencija Mirhejdari.
On je istakao da je vrednost dela „Pripo­
vest o buđenju” u tome što objašnjava do­
gađaje koji su bili uzrok i doveli do iz­
bijanja Islamske revolucije u Iranu. Budući
da takvih dela na srpskom govornom po­
dručju nije bilo, utoliko je vrednost An­
sarijeve knjige veća, jer ona kao takva
otvara vrata za upoznavanje srpskog čita­
laštva i javnosti sa modernom istorijom
Irana, što će, kako je istakao, pružiti bolji
uvid u te događaje i produbiti razumeva­
AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI
nje između dva naroda. Njegova ekselen­
cija Mirhejdari se zahvalio svima koji su
učestvovali u realizaciji ove knjige.
Direktor Kulturnog centra I. R. Irana,
g. Mehrdad Agahi, zahvalio se prisutnima
koji su došli na promociju. On se takođe,
zahvalio svima koji su učestovali u pri­
premi ovog dela.
„Izbijanje Islamske revolucije u Iranu
1979. godine predstavlja jedan od najva­
žnijih globalnih događaja u 20. veku; re­
volucije koja, zajedno sa njenim vođom i
idejnim tvorcem, i dalje vrši uticaj na sa­
vremeni svet. Ovu veličanstvenu i jedin­
stvenu revoluciju nije moguće shvatiti bez
poznavanja njenog harizmatičnog lidera i
idejnog tvorca. Ove godine, u znak obe­
ležavanja devetnaestogodišnjice od prese­
ljenja imama Homeinija na drugi svet, Kul­
turni centar Irana u Beogradu je objavio
delo Hamida Ansarija ‘Pripovest o buđe­
nju’ koje predstavlja sažetu političku i in­
telektualnu biografiju imama Homeinija”,
rekao je g. Agahi.
O postupku prevođenja, utisku koji je
na nju ostavilo ovo delo i iskustvu upo­
znavanja sa ličnošću imama Homeinija,
go­vorila je Milena Radulović.
„Zahvaljujem gospodinu direktoru što
mi je ukazao poverenje time što mi je po­
verio prevod ove knjige, i svima koji su
mi pomogli u prevodu, čime je omoguće­
no adekvatno predstavljanje jednog veli­
kog čoveka kakav je bio imam Homeini.
U ovoj knjizi, na prvom mestu, kao što i
sam autor kaže, prikazana je politička i
ideološka biografija, čiji obim prevazilazi
sadržaj knjige, jer su izostavljeni mnogi
istorijski detalji i komentari. Date su samo
osnovne ideje, koje na najbolji mogući na­
čin objašnjavaju čitavu ideologiju koja je
pratila Islamsku revoluciju i Islamsku Re­
publiku, koje je započeo i osnovao ajatolah
Homeini. Kada se pomene Iran, čitav svet
ima asocijaciju na imama Homeinija koji
je najzaslužniji što je jedna ovakva zemlja
postala ono što jeste. O imamu Homeiniju
može mnogo toga da se kaže, a u ovoj
knjizi je dosta toga i rečeno. Volela bih da
pročitam samo jednu rečenicu iz knjige
kojom je autor opisao imama Homeinija:
‘Jedna od izuzetnih osobina imama Ho­
meinija bilo je to što su njegove reči bez
izuzetka bile zasnovane na njegovim uve­
renjima i na istinoljublju, kao i to što je on
sam pre svih drugih činio upravo onako
Veliki broj posetilaca pokazao je izuzetno inte­resovanje za knjigu Hamida Ansarija
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
107
Prisutnima se obratila i prevodilac dela,
Milena Radulović
kako je i propovedao.’ Upravo ova činje­
nica, da je ono što je propovedao i sam ra­
dio, čini ga velikim i čini ga značajnim ne
samo za Iran, nego i za čitav svet. Ja se na­
dam da će ova knjiga pomoći da se srpska
publika što bolje upozna sa Iranom, i su­
štinom Irana kao islamske republike i re­
volucijom imama Homeinija o čemu, pret­
postavljam ne zna dovoljno. Zahvaljujem.”
Potom je reč uzeo Oliver Potežica, di­
plomata i publicista.
„Knjiga iranskog autora Hamida Ansa­
rija Pripovest o buđenju – Osvrt na ideološku,
intelektualnu i političku biografiju imama Ho­
meinija – od rođenja do preseljenja na drugi
svet pokazuje da iranska islamska revolu­
cija i život i delo njenog vođe, imama Ho­
meinija, ostaju aktuelni i zanimljivi za či­
talačku publiku i danas, 20 godina posle
smrti imama Homeinija i blizu 30 godina
posle rušenja omraženog režima šaha Mo­
hameda Reze Pahlavija. Naša saznanja o
istorijskim zbivanjima u Iranu krajem se­
damdesetih godina 20. veka (kao i o Iranu
uopšte) su neadekvatna i nedovoljna, os­
108
tajući uglavnom zarobljena u dihotomnim
(crno-belim) pojmovima i predrasudama
simplifikovanih političkih studija i pristra­
snog novinskog izveštavanja. Na našem
jeziku nije bilo nijednog dela iranskih au­
tora o samom imamu Homeiniju i feno­
menu iranske islamske revolucije. Jednom
rečju, nismo znali kako sami Iranci vide
zbivanja iz svoje novije istorije i šta oni
misle o imamu Homeiniju.
U takvim okolnostima, knjiga Hamida
Ansarija predstavlja izuzetno zanimljivu
studiju za sve one koje zanima istorija i
sadašnjost Irana, kao i dinamična zbivanja
u islamskom svetu. Persija, današnji Iran,
bila je zemlja koju su drugi ljudi još od
najstarijih vremena doživljavali kao veli­
ku misteriju. Ali, ne treba da zaboravimo,
pri tome, da je poznati filozof istorije i is­
toričar, Arnold Tojnbi, uvrstio Iran među
dvadesetak stubova ljudske civilizacije.
Ova knjiga, prezentovana na tradicio­
nalnom Sajmu knjiga u Beogradu krajem
oktobra 2008. godine, pokazuje nam zbog
čega je poznati francuski iontelektualac,
Rože Garodi, tvrdio da je imam Homeini
dao novi smisao života Irancima, kao i šta
znači koncept ‘vraćanja sebi’, odnosno oču­
vanja sopstvenog identiteta i samopoštova­
nja. Bez pretencioznosti, utemeljući svoje
zaključke na istorijskim činjenicama (od ko­
jih su mnoge bile nepoznate našoj čitala­
čkoj publici), Hamid Ansari nas ube­dljivo
dovodi do zaključka da je život ima­ma Ho­
menija, pun burnih zbivanja i zapleta, bio
i izraz i potvrda njegove vere i zalaganja
za prava ‘ugnjetenih na zemlji’, da upotre­
bimo taj čuveni izraz Franca Fa­nona.
Istorija savremenog Irana se ne može
razumeti bez poznavanja života vođe iran­
ske islamske revolucije, imama Homeinija.
Isto kao što se ni život imama Homenija,
velikog islamskog učenjaka (mudžtehida)
ne može razumeti bez poznavanja burnih
istorijskih događaja u Iranu tokom 20.
veka.”
AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI
Svečano otvaranje kursa
persijskog jezika
16. oktobar 2008. godine,
Muzej Jugoslovenske kinoteke
Povodom početka kursa persijskog jezika za
2008/09. godinu, Kulturni centar Irana je or­
ganizovao svečanost u Muzeju jugoslovenske
kinoteke na kome su prisustvovali polaznici
kursa i prijatelji iranske kulture.
Nakon pozdravne reči, skupu se obra­
tio iranski ambasador u Beogradu, Njego­
va ekselencija sejjed Morteza Mirhejdari:
„Dame i gospodo, drago nam što ima­
mo prijatelje koji vole iransku kulturu i
civilizaciju. Nadamo se da članovi kultur­
nog odeljenja vaše Ambasade u Teheranu
budu isto ovoliko aktivni. Svakim danom
boravka u vašoj zemlji, srećniji sam što
stičem veća saznanja o vašim običajima,
vašem narodu, ponašanju, gostoprimstvu,
vašoj kulturi uopšte. Koristim priliku da
se zahvalim profesoru Božoviću i ostalim
članovima Društva prijateljstva koji svo­
jim radom doprinose ovom cilju, i drugi­
ma koji su nam u ovome pomogli. Takođe
nam je veoma drago zbog velikog zala­
ganja i angažovanja Iranskog kulturnog
centra, a posebno njegovog direktora, g.
Agahija, što smo uspeli da dovedemo le­
ktora za persijski jezik koji govori i en­
gleski i koji, zajedno sa ostalima Irancima
koji poznaju srpski, može da vam pomo­
gne u učenju persijskog jezika, što će, sva­
kako, pomoći da se što bolje međusobno
upoznamo. Hvala.”
O svojim iskustvima učenja persijskog jezika, persijskoj kulturi i
boravku u Iranu na jednomesečnom kursu govorio je Petar Janačković
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
109
Potom se prisutnima obratio direktor
Iranskog kultrunog centra, g. Mehrdad
Agahi:
„U ime Boga Milostivog, Samilosnog;
želim da izrazim dobrodošlicu svima koji
ste doši na skup povodom početka novog
ciklusa za učenje persijskog jezika. Pre ot­
prilike sedam meseci, na početku iranske
Nove godine, završen je prvi semestar kur­
sa persijskog jezika. Jednom ili dva puta
godišnje imamo priliku da se sretnemo i
družimo, što je ujedno i dobra prilika da
se stari polaznici kursa upoznaju sa no­
vim. Kurs koji sada počinje trajaće do kra­
ja decembra. Kao što je rekao ambasador
Mirhejdari, ove godine, hvala Bogu, u Be­
ogradu imamo profesora persijskog jezika
koji će držati predavanja na Filološkom
fakultetu i uporedo sa tim predavati i na
kursu koji organizuje Kulturni centar. Na­
dam se da će to pomoći daljoj promociji
persijskog jezika kao mosta za povezivanje
i međusobno upoznavanje naših kultura.
Hvala.”
Skup je pozdravio cenjeni orijentalista
prof. dr Rade Božović, koji je ukazao na
značaj učenja jezika, u ovom slučaju per­
sijskog, koji, kao i srpski, pripada indoev­
ropskoj porodici jezika, posebno u svetlu
sadašnjih geopolitičkih i civilizacijskih
okolnosti.
O svojim iskustvima učenja persijskog
jezika, persijskoj kulturi i boravku u Iranu
na jednomesečnom kursu govorili su po­
laznici kursa Đorđe Ivanović i Petar Jana­
čković.
Svečanost je završena je projekcijom
filma Sedam lica persijske civilizacije.
Promocija knjige „3.000 godina
računanja vremena u Iranu”
3. oktobar 2008. godine, Vršac
U organizaciji prirodnjačkog društva
„Gea” iz Vršca, 3. oktobra 2008. godine, u
svečanoj sali skupštine Opštine Vršac, odr­
žana je promocija knjige „3.000 godina ra­
čunanja vremena u Iranu”, autora Dejana
Maksimovića.
U prisustvu članova i prijatelja priro­
dnjačkog društva „Gea”, kulturnih radni­
ka, predstavnika lokalnih medija, pred­
stavnika astronomskih i drugih udruženja,
Promociji knjige „3.000 godina računanja vremena u Iranu” prisustvovali su kulturni radni­ci,
predstavnici lokalnih medija, astronomskih i drugih udruženja
110
AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI
promociju je otvorio autor Dejan Maksi­
mović, koji je govorio o svojim interesova­
njima za kalendarske sisteme Irana i po­
vodu za sastavljanje jedne ovakve knjige.
O samoj knjizi govorio je jedan od re­
cenzenata, dr Milan S. Dimitrijević, koji je
između ostalog rekao:
„Maksimovićeva knjiga je značajan do­
prinos siromašnoj, šturoj i površnoj lite­
raturi na srpskom jeziku o kalendarima
drugih kultura i po prvi put omogućava
čitaocu da, sledeći uputstva na našem je­
ziku, lako pretvara datume razmatranih
kalendara u gregorijanske i obrnuto.”
U ime Kulturnog centra I. R. Irana u
Beogradu, skupu se obratio Aleksandar
Dragović, urednik časopisa za kulturu i
islamske teme „Nur”, koji je istakao da je
vreme kao fenomen jedna od kategorija
kojom se Bog zaklinje u svetoj knjizi,
Kur’anu, i upravo u svetlu te činjenice
tre­ba sagledavati i razmatrati kolosalne
doprinose muslimanskih naučnika u sa­
stavljanju kalendara i uopšte doprinos koji je islamska civilizacija dala na tom polju.
U nastavku promocije Dejan Maksi­
mović je održao predavanje o kalendaru
Omera Hajjama kao „najbolje uređenom i
najtačnijem (...) koji je u istoriji čovečan­
stva bio u upotrebi”.
Na kraju programa, Aleksandar Dra­
gović je predstavio časopis „Nur”, trome­
sečnik za kulturu i islamske teme.
Delegacija iz Irana u
Patrijaršijskom dvoru
30. jun 2008. godine, Beograd
U ime Njegove svetosti patrijarha srp­
skog, g. Pavla, Njegovo visokopreosve­
šten­stvo, mitropolit crnogorsko-primorski,
g. Amfilohije, ugostio je u Patrijaršijskom
dvoru u Beogradu, 30. juna 2008. godine,
visoku iransku delegaciju, predvođenu vi­
sokim muslimanskim sve­štenikom i pro­
Visoki muslimanski sve­štenik i prodekan
Islamskog uni­verziteta u Komu, g. sejjed Abolhassan
Na­vab i Njegovo visokopreosve­štenstvo mitropolit
crnogorsko-primorski g. Amfilohije
dekanom Islamskog univer­ziteta u Komu,
g. sejjed Abolhassan Nava­bom, u pratnji
g. Mirze Ali Baratija, gđe Rogaje Abbasian
Nighje, Njegove ekselencije Mirhejdarija,
ambasadora Islamske Republika Irana u
Beogradu i g. Mehrdad Agahija, direktora
Kulturnog centra Islam­ske Republike Ira­
na u Beogradu.
Na početku srdačnog razgovora vi­
so­k opreosvećeni mitropolit pozdravio
je uva­ž ene goste pozdravom vere i lju­
bavi, a zatim i izrazio radost što ih je
primio u duhovnom središtu Srpske pra­
voslavne crkve, koju je ustanovio sveti
Sava, za koga je ostalo zapisano da je
prilikom ho­dočašća u Svetu zemlju po­
setio kalifa u Damasku. Svetog Savu je
kalif nazvao čo­vekom Božjim zbog nje­
gove vere. Viso­kopreosvećeni je istakao
da susret hrišćan­ske vere i islama traje
vekovima. Dar je Božji što smo svi pri­
padnici vere u Jednog Boga i što veru­
jemo u Sudnji dan. U ime Je­d nog Boga,
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
111
Iransku delegaciju na čelu sa hodžat’lislam Navabom prilikom posete Pravoslavnom bogoslov­skom fakultetu
primio je dekan fakulteta, Njegovo preosveštenstvo episkop bački, dr Irinej Bulović, sa saradnicima
Mitropolit je gostima poželeo dobrodo­
šlicu i ugo­dan boravak u Srbiji, a državi
Iranu uspeh i napredak u svim ovoze­
maljskim iskuše­njima.
G. sejjed Abolhassan Navab, visoki mu­
slimanski sveštenik i prodekan Islamskog
univerziteta u Komu, istakao je da mu je
drago što je došao u Srbiju. On je naglasio
da delegacija dolazi iz grada Koma, koji je
centar šiitskih muslimana i u kome je os­
novan Univerzitet na kome se istraživači i
profesori bave svim svetskim religijama.
U okviru izdavačke delatnosti Univerzitet
je na persijski jezik preveo i objavio 20 na­
slova o hrišćanstvu. Univerzitet, koji je je­
dinstven u celom svetu, osnovan je sa ciljem
da se prouče religije koje potiču od Avra­
ma, ali i sve ostale. Zadatak Univerziteta
je da se prilikom proučavanja religija os­
tvari dijalog koji će pomoći svima da se
uspostavi mir u svetu, da se istakne moral
i pravednost u savremenom društvu.
Hodžat’lislam Navab je istakao: „Mi
smo u Islamskoj Republici Iranu pre tri­
deset godina započeli međureli­gijski dija­
log. Velike sile nisu zadovoljne ulogom re­
ligije u svetu i od samog poče­tka, pravac
112
Božanskih religija i pravac velikih sila se
jasno razlikovao – religija je bila za ljude i
obraćala se njima, i zbog toga su velike si­
le i moćnici ovog sveta uvek nastojali da
religija ne igra nikakvu ulogu u životima
ljudi. Zato je naša oba­veza teška – da vra­
timo religiju u živote ljudi.”
Hodžat’lislam, Navab, u nastavku raz­
govora je pozvao visokopreosvećenog mi­
tropolita Amfilohija u posetu Islamskoj
Republici u cilju sveobuhvatnog međure­
ligijskog dijaloga.
Visokopreosvećeni mitropolit Amfilo­
hije je istakao da je dijalog u prirodi sva­
kog čoveka, da je naš dijalog sa Bogom
naša vera, tako da bez vere i nema istin­
skog dijaloga. Mitropolit je citirajući apo­
stola Pavla naglasio da je potrebno da ta
vera bude i delotvorna. Suživot naroda
na ovim prostorima je u istoriji imao i do­
bre i loše trenutke, a posebno se u novije
vreme ističe odnos Albanaca prema Srbi­
ma na Kosovu i Metohiji i nedavni gra­
đanski rat, koji se dogodio na podsticaj
velikih sila. Iste one sile koje su započele
krvoproliće u Iraku, počele su i na Kosovu,
a sada se pretnje upućuju i Iranu, i one
AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI
su uverene da se problemi mogu rešiti na­
siljem i pritisicima.
Hodžet’lislam Navab je sa svojom de­
legacijom posetio i Pravoslavni bogoslov­
ski fakultet gde ih je primio dekan, Njego­
vo preosveštenstvo episkop bački, dr Irinej
Bulović, sa svojim saradnicima. Na poče­
tku srdačnog razgovora, dekan Bogoslov­
skog fakulteta, vladika bački, Irinej, po­
želeo je dobrodošlicu gostima iz Irana i
upoznao ih sa istorijatom, nastavom i stu­
dijama na Bogoslovskom fakultetu.
„Mi imamo dug istorijat upoznavanja
sa islamom, budući da nekoliko vekova ži­
vimo na istim prostorima sa muslimani­
ma”, rekao je vladika bački i dodao: „Zbog
toga smo zainteresovani da vodimo dija­
log sa svetom islama.”
Tokom razgovora, iznet je predlog o
mogućim oblicima saradnje između Kul­
turnog centra Irana i Bogoslovskog fakul­
teta, kao što je saradnja sa časopisom „Nur”,
ili zajedničko organizovanje ili učešće na
skupovima religijskog sadržaja.
Hodžet’lislam Navab se zahvalio de­
kanu Bogoslovskog fakulteta na izlaganju
i objašnjenjima, i istakao da je duboko po­
znavanje dve strane uključene u dijalog
osnova i preduslov za njegov uspeh.
„U svetom gradu Komu, u Iranu, osno­
vali smo Univerzitet na kome izučavanje
hrišćanstva kao jednog od predmeta traje
i do 7 godina”, rekao je Navab i dodao:
„Na postdiplomskim studijama Univerzi­
tet pohađa oko 300 studenata, a takođe,
štampali smo oko sto naslova koji se bave
raznim religijama.”
Na kraju razgovora, hodžet’lislam Na­
vab je izrazio želju za nastavak započetog
dijaloga kroz saradnju sa Kulturnim cen­
trom Irana, i pozvao rukovodstvo Bogo­
slovskog fakulteta da poseti Islamsku Re­
publiku.
Promocija časopisa „Nur” u okviru
„Događanja u dvorištu”
26. jun 2008. godine, Matična biblioteka
„Ljubomir Nenadović”, Valjevo
Nakon učestalih poziva Matične bibli­
oteke „Ljubomir Nenadović” iz Valjeva
da Kulturni centar Irana u okviru „Doga­
đanja u dvorištu”, jedinstvene kulturne
Direktorka Matične biblioteke„Ljubomir Nenadović” iz Valjeva, Zorica Milinko­vić,
pozdravila je prisutne koji godinama prate manifestaciju „Događanja u dvorištu”
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
113
Aleksandar Dragović
(desno), urednik časopisa
„Nur”, i saradnik časopisa,
Dejan Spasojević
manifestacije u srpskim bibliotekama, pred­
stavi časopis „Nur”, 26. juna održana je
promocija ovog časopisa koji se preko Ma­
tične biblioteke već dugi niz godina di­
stribuira u Valjevo i koji u njemu ima svo­
je čitalaštvo.
Direktorka biblioteke, Zorica Milinko­
vić, pozdravila je prisutne koji godinama
prate „Događanja u dvorištu” upoznavši
ih sa saradnjom sa Kulturnim centrom Ira­
na u Beogradu. Ona je najavila veče dru­
ženja sa časopisom „Nur”:
„Valjevska publika odana duhu ‘Dvo­
rišta’, ima priliku da sazna mnogo više o
drevnoj persijskoj civilizaciji, kulturi, obi­
čajima i poeziji Irana. U svetu punom za­
tvorenosti i nerazumevanja, časopis ‘Nur’,
u izdanju Kulturnog centra Irana u Beo­
gradu, predstavlja dragocen most za pri­
bližavanje kultura i naroda. Prezentujući
velike teme savremene civilizacije i članke
o velikanima islamske kulture, on značaj­
no doprinosi međusobnom razumevanju
i približavanju Istoka i Zapada, islamske i
hrišćanske ‘hemisfere’.”
Časopis je predstavio Aleksandar Dra­
gović, urednik časopisa „Nur”. On se naj­
pre osvrnuo na dugogodišnje odnose iz­
114
među Irana i Srbije i u tom svetlu i na
otvaranje Kulturnog centra Irana u Beogra­
du 1990. godine, kada je pokrenut časopis
„Nur”. Iniciajtivu za pokretanje „Nura”
treba potražiti u svetlu iranskih nastoja­
nja da ovom delu Balkana, koji sa Iranom
ima mnoge dodirne tačke i sličnosti, pre­
zentuje razli­čite aspekte iranske kulture i
civilizacije. Dragović je rekao:
„Tromesečnik za kulturu i islamske te­
me izlazi u kontinuitetu od 1991. godine,
i već duže vreme je jedini i relevantni ča­
sopis na ovim prostorima koji se generalno
bavi filozofijom i duhovnošću Istoka, a po­
sebno iransko-islamskom, kao i različitim
aspektima iranske civilizacije. Do sada su
izašla 52 broja ovog časopisa koji se distri­
buira i u republike bivše SFRJ. Značajan
deo njegovih tekstova čine prilozi iz pera
domaćih autora koji obuhvataju širok te­
matski spektar, od međureligijskog dijalo­
ga, preko komparativne religije, do poezi­
je i proznih radova.”
Dragović je dalje govorio o tehničkim,
vizuelnim i ostalim karakte­ristikama ča­
sopisa, specijalnim izdanjima (ukupno tri),
o načinu distribucije i sara­dnje: „Opšti je
utisak da je srpska čitalačka javnost, u po­
AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI
plavi globalne kulture iz ko­je, u najrazli­
čitijim vidovima, provejava negacija sa­
kralnih prinicpa i vrednosti, imala malo
prilike da stekne temeljnija sa­z nanja o
iranskoj kulturi i njenom bitno sakralno,
relevacijskom i religijskom po­g ledu na
svet. Zato časopis ‘Nur’ ima svo­jevrsnu
misiju upoznavanja srpske kultur­ne jav­
nosti sa dometima, vrednostima i kara­
kteristikama kulture koja spada u je­dnu
od četiri kolevke ljudske civilizacije. Kon­
cept časopisa ‘Nur’ svojim tematskim blo­
kovima je prilagođen ovakvom sagleda­
vanju i promišljanju, i mi ćemo se tru­diti
da u svakom broju objavimo nešto iz bo­
gate riznice iransko-islamskog kulturnog
nasleđa.”
Kroz spontano prikazivanje slajdova
sa naslovnim stranama časopisa, urednik
„Nura” upo­znao je prisutne sa različitim
aspektima iranske kulture kao što su sli­
karstvo, muzika, umetnost, filozofija, knji­
ževnost...
O časopisu je govorio i njegov saradnik,
Dejan Spasojević.
„U zaglavlju ‘Nura’ stoji da je to časo­
pis za kulturu; podsetimo se da reč kultu­
ra dolazi od rečui kult, što znači služenje
(Bogu, naravno). Tradicija, nas uči da se
Bogu može služiti na razne načine: kad
nešto napišemo, otpevamo, odsviramo, na­
slikamo, istkamo... I, zaista, sve se to u
‘Nuru’ i nalazi: književost, muzika, isto­
rija, religija, slikarstvo, persijski tepisi, mi­
nijature, rukotvorine, i još mnogo toga, a
sve u cilju da se svet učini lepšim, odnosno
da se služi Bogu”, rekao je, između osta­
log, Dejan Spasojević.
Promocija je završena spontanim raz­
govorom sa publikom. Promoter je od­
govarao na najrazličitija pitanja i opšti je
utisak da su prisutni te večeri u „Dvorištu”
uspeli da razbiju makar mali deo predra­
suda vezanih za Iran.
Na kraju promocije, direktorka biblio­
teke, Zorica Milinko­vić, je rekla:
„Dogadanja u dvorištu” je najprepo­
znatljivija kulturna manifestacija pri va­
ljevskoj Biblioteci. Počev od 1987. godi­ne,
ova manifestacija kontinuirano se odvija
svakog leta. To je u suštini svojevrsna knji­
ževna tribina koja je u svo­joj biti imala ide­
ju da se u ambijentu letnje opuštenosti i
otvorenog prostora dovode najznačajniji knji­
ževnici i da se, uz prezentovanje njihovog
književ­nog opusa, stvori navika otvorenog
i konstruktivnog razgovora. U toku dvade­
set godina, koliko „Dvorište” traje, u nje­
mu je boravilo preko stotinu najva­žnijih pi­
saca, mislilaca, filozofa i ume­tnika, ali isto
tako i književnih kritičara, tumača umetno­
sti i kulture, antropo­loga i hermeneutičara.
Tokom svih ovih godina, „Dvorište” je za­
držalo kurs od­govornosti, autentičnosti, vre­
dnosti, tra­ganja i osluškivanja.
„U nadahnutom razgovoru, u kome su
svi uživali, saznali smo za nas nezamislive
pojedinosti o povezanosti srpskog i iran­
skog naroda, naših kultura, epova, mito­
va, kuhinja, itd. Listajući stranice ovog
časopisa shvatamo koliko smo neuki i ne­
upućeni i koliko je velika potreba za bo­
ljim upoznavanjem, a ovakvi susreti su
dobra prilika za to.”
Persijske bajke na
6. Dečjem pozorišnom festivalu
„Pozorište Zvezdarište”
10–17. april 2008. godine, Beograd
Na 6. Dečjem pozorišnom festivalu „Po­
zorište Zvezdarište” koji predstavlja najbo­
lja scenska ostvarenja u pozorišnoj produ­
kciji za decu na području Srbije i zemalja
u okruženju, Kulturni centar Irana je pred­
stavio knjigu „Dobre priče za dobru de­
cu”, novo izdanje iranskih narodnih bajki,
uz video prezentaciju lutkarske predstave
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
115
„Ćelavi heroj”, iranskog lutkarskog pozo­
rišta „Jabukovo drvo”.
U okviru pratećeg programa „Svuda u
svetu kao kod kuće” deci iz predškolskih
ustanova sa Opštine Zvezdara prezento­
vano je nekoliko priča i bajki iz ove knjige.
Publika je imala priliku da uživa u nada­
hnutoj animaciji Nade Petković, učenice
Nada Petković
VI Beogradske gimnazije, koja je hiljadu­
godišnju mudrost persijske književne tra­
dicije pretočila u neposrednu i spontanu
prezentaciju koja je na momente neodo­
ljivo podsetila na srpske narodne priče i
bajke.
Prisutne u sali Opštine Zvezdara, koja
je osnivač ovog festivala, pozdravio je di­
rektor Kulturnog centra I. R. Irana, g. Me­
hrdad Agahi, koji se zahvalio na velikoj
posećenosti i istakao:
„Stičući znanja o drugim kulturama,
imamo priliku da saznamo i upoznamo
one koji su samo fizički daleko od nas;
takođe, na taj način upoznajemo i sami
sebe. Jedan od način tog upoznavanja je­
ste kroz neprolazna književna dela koja
postoje u tradiciji svakog naroda, a kon­
kretno, i kada se radi o književnoj tradiciji
Irana, možemo uočiti znatne sličnosti sa
srpskom književnom baštinom, posebno u
oblasti dečje i pripovedačke književnosti.”
Ovogodišnji festival „Pozorište Zvezda­
rište” održan je pod sloganom – SVUDA
U SVETU KAO KOD KUĆE – kao pod­
setnik na to da je ova godina u Savetu Ev­
Najmlađa publika uživala je u festivalskim sadržajima
116
AKTIVNOSTI KC IRANA / VESTI
rope proglašena godinom multikultural­
nosti. U skladu sa tim, kroz predstavljanje
raznih kultura i zemalja u pratećim pro­
gramima, organizatori festivala nastojali
su da deci približe ne samo ideju o po­
stojanju raznih kultura dalekih zemalja,
kao što su Kina i Meksiko, već i da budu
prikazane neke univerzalne vrednosti ko­
je postoje u svakoj kulturi.
Studenti sa Katedre za pozorište i
film Teheranskog univerziteta
umetnosti u Beogradu
12–16. novembar 2008. godine,
4. Festival internacionalnog
studentskog teatra
Delegacija vojvođanskih muslimana
u poseti Islamskoj Republici Iran
13–20. novembar 2008. godine
U organizaciji Kulturnog centra I. R.
Irana, u periodu od 13. do 20. novembra
2008. godine, delegacija muslimana iz Be­
očina i Novog Sada posetila je I. R. Iran.
Tom prilikom, oni su boravili u Teheranu,
Komu i Mašhadu, gde su obavili nekoliko
razgo­vora sa predstavnicima islamskih in­
stitu­cija i razgovorali o mogućnostima stu­
di­ranja na iranskim univerzitetima i drugim
oblicima saradnje.
Na 4. Festivalu internacionalnog stu­
dentskog teatra (FIST), koji je u organizaciji
Fakulteta dramskih umetnosti Univerzite­
ta u Beogradu održan od 12. do 16. no­
vembra 2008. godine, beogradskoj publici
predstavili su se studenti sa Katedre za
pozorište i film Teheranskog univerziteta
umetnosti.
Univerzitet umetnosti u Tehranu
osno­van je 1960. godine, sa odsecima za
slikarstvo, grafiku, konceptualnu ume­
tnost, fo­tografiju, pozorište, film i dra­
maturgiju.
Katedra za pozorišne i filmske studije
ovog univerziteta pred­stavlja jednu od
najvažnijih pozo­rišnih katedri, a uje­
dno, i prvu na kojoj se održavaju filmske
studije.
Pred publikom iz Srbije i dru­gim uče­
snicima festivala, iranski studenti su u Fil­
mskom studiju 2, 13. novembra premijerno
izveli komad „Mulan” u režiji Nilufar Ra­
fi i uz koreografiju Muhamed Sadek Fadai
Farda i Marzi Bahrami.
Jedna od tema razgovora tokom pose­
te bila je i ekonomska i kulturna saradnja opština Beočin i Novi Sad i predstavnika
iranskih institucija.
Vol. 17 • No 53/54 • GODINA 2008.
117
118