Broj 4

Transcription

Broj 4

Sadràj
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 4, 2011.
Godina
Year
LXIV
Oktobar–Decembar
October–December
Broj
No.
Strana
Page
Sadràj
4
Content
Branislav A. Bo{kovi}
UVODNA RE^ 331 DICTIONARI WORD
Rade M. ]iri},
Hassan N. Nouri i Vladimir V. Terzija
UTICAJ GENERATORA U DISTRIBUTIVNOJ MRE@I NA
IMPACT OF DISTRIBUTED GENERATORS ON ARCING FAULTS
333 IN DISTRIBUTION NETWORKS
KVAROVE SA LUKOM
Milan S. ]alovi} i Miodrag M. Mesarovi}
ELEKTROMAGNETSKA POLJA INDUSTRIJSKE FREKVENCIJE:
INDUSTRIAL FREQUENCY ELECTROMAGNETIC FIELDS NAPRIRODA, NE@ELJENI EFEKTI I ZA[TITA OD NJIHOVIH 341 TURE: UNWANTED EFFECTS AND PROTECTION AGAINST
[TETNIH UTICAJA
THEIR HARMFUL INFLUENCIES
Ivan T. Sav~i}
MOGU]A PRAKTI^NA RE[ENJA ZA POVE]ANJE
POSSIBLE PRACTICAL SOLUTIONS FOR IMPROVING THE
POUZDANOSTI NAPAJANJA PRIORITETNIH POTRO[AÂ 353 PRIORITY CONSUMERS SUPPLY RELIABILITY
@eljko R. Ratkovi},
Stevan V. Stankovski, Pantelija M. Daki} i Spasoje D. Mu~ibabi}
POTREBNE AKTIVNOSTI NA REALIZACIJI STRATEGIJE
THE ACTIVITIES NECESSARY FOR REALIZATION
RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRPSKE
THE REPUBLIC OF SRPSKA ENERGY DEVELOPMENT
362 OF
DO 2030. GODINE IZ OBLASTI OBNOVLJIVIH IZVORA
STRATEGY BY 2030 IN THE FIELD
ELEKTRI^NE ENERGIJE
OF RENEWABLE ENERGY RESOURCES
Miroslav M. Pe{i},
Vladimir M. [iljkut i Mile G. Obradovi}
INTEGRISANI SISTEM MENAD@MENTA
INTEGRATED MANAGEMENT SYSTEM IN LARGE
U VELIKIM SISTEMIMA I
AND PECULIARITIES OF ITS
371 ORGANIZATIONS
SPECIFI^NOSTI UVO\ENJA
IMPLEMENTATION IN THE „ELEKTRODISTRIBUCIJA
U „ELEKTRODISTRIBUCIJI BEOGRAD”
BEOGRAD” ELECTRICITY DISTRIBUTION COMPANY
Dinko N. Kneèvi}, Marina M. Ravili},
Jelena M. Drobac, Milica R. Stefanovi} i Sandra Z. Radivojevi}
IZBOR LOKACIJE ZA DEPONIJU PEPELA I
SELECTION OF THE ASH DISPOSAL SITE LOCATION AND
NIMBIZAM 382 NIMBYISM
Stanimir V. @ivanovi}
PROCENA POTENCIJALA SUNÊVOG ZRAÊNJA ZA
SOLAR RADIATION POTENTIAL EVALUATION FOR
PROIZVODNJU ELEKTRI^NE ENERGIJE U NEGOTINU 395 ELECTRICITYGENERATION IN NEGOTIN
@arko M. Markov i Branimir M. Trenki}
O UPU]IVANJU POZIVA U TELEFONSKOJ MRE@I
ELECTRIC POWER INDUSTRY OF SERBIA TELEPHONE
ELEKTROPRIVREDE SRBIJE 402 NETWORK CALL ROUTING
OSTVARENJE ELEKTROENERGETSKOG BILANSA S ASPEKTA
POWER BALANCE IMPLEMENTATION FROM THE ASPEKT OF
SNABDEVANJA TARIFNIH KUPACA U SRBIJI U 2011. GODINI 408 TARIFF BAYER SUPPLY IN SERBIA IN THE OF 2011 WITH THE
S OSVRTOM NA 2010. GODINU
RETROSPECTIVE ON 2010
PRILOZI
421
ENCLOSURES
Impresum
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 4, 2011.
IZDAVA^:
JAVNO PREDUZE]E ELEKTROPRIVREDA SRBIJE
11 000 Beograd, Carice Milice 2
Telefon: 011/3952-380
Telefaks: 011/3972-967
Elektronska prezentacija: www.eps.co.rs;
Elektronska po{ta: [email protected]
ZA IZDAVAÂ:
GENERALNI DIREKTOR
DRAGOMIR S. MARKOVI], dipl. in`. ma{.
PUBLISHER:
SERBIA ELECTRIC POWER INDUSTRY
11 000 Beograd, Carice Milice 2
Telefon: +381 11/3952-380
Telefaks: +381 11/3972-967
www.eps.co.rs;
E-mail: [email protected]
PUBLISHER’S REPREZANTIVE:
GENERAL MENADZER
DRAGOMIR M. MARKOVI], B. Mech. Ing.
GLAVNI UREDNIK
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. in`. el.
CHIEF EDITOR
Branislav A. Bo{kovi}, B. El. Ing.
IZDAVA^KI SAVET (PUBLISHING COUNCIL)
Dr Slavoljub V. Luki}, dipl. in`. el., Javno Preduze}e „Elektroprivreda Srbije”, predsednik (prezident),
Mr Gojko B. Dotli}, dipl. in`. el., „Elektromreà Srbije”, ~lan (member),
Vojislav S. [kundri}, dipl. in`. el., Javno Preduze}e „Elektroprivreda Srbije”, ~lan (member),
Prof. dr Dragutin D. Salamon, Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan (member),
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. in`. el., ~lan (member).
REDAKCIONI ODBOR (EDITORIAL BOARD)
Prof. dr Dragutin D. Salamon, Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu, predsednik (president),
Dr @eljko R. Ratkovi}, MH EP Republike Srpske, zamenik predsednika (deputy resident)
Prof. dr Marko V. Iveti}, Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan (member),
Prof. dr Vladimir I. Pavlovi}, Rudarsko-geolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan (member),
Prof. dr Milan V. Petrovi}, Ma{inski fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan (member),
Prof. dr Vladimir A. Kati}, Fakultet tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, ~lan (member)
Vanr. prof. dr Sa{a M. Stojkovi}, Tehni~ki fakultet â~ak Univerziteta u Kragujevcu, ~lan (member),
Dr Dragan S. Kova~evi}, ETINT, ~lan (member),
Dr Sa{a R. Mileti}, Javno preduze}e „Elektroprivreda Srbije”, ~lan (member),
Dr Dragoslav M. Peri}, Javno preduze}e „Elektromreà Srbije”, ~lan (member),
Dr Ninel V. ûkalevski, Institut „Mihailo Pupin”, ~lan (member),
Mr Aca M. Vu~kovi}, Agencija za energetiku Republike Srbije, ~lan (member)
Mr Miroslav F. Markovi}, „Elektroprivreda Crne Gore” AD, ~lan (member),
Mr Predrag M. Mijajlovi}, AD Prenos-Podgorica, ~lan (member),
Milan M. Mirosavljevi}, dipl. in`. el., Javno preduze}e „Elektroprivreda Srbije”, ~lan (member),
Branko M. Jevti}, Javno preduze}e „Elektroprivreda Srbije”, ~lan (member),
– Predstavnik „Elektroprenos BiH”, ~lan (member).
LEKTOR (LINGUISTIC REVIEW)
Mr Branislava M. Markovi}, dipl. filolog
PREVODILAC (TRANSLATION)
Sr|an M. Bugari} dipl. prof., Javno preduze}e „Elektroprivreda Srbije”
LIKOVNA PRIPREMA KORICA (COVER DESIGN)
Svetlana D. Petrovi}, dipl. dizajner grafike, Javno preduze}e „Elektroprivreda Srbije”
FOTOGRAFIJE NA KORICAMA
Milorad P. Dr~a, srednja grafi~ka {kola, odsek za fotografiju, Javno preduze}e „Elektroprivreda Srbije”
âsopis „Elektroprivreda” izlazi kvartalno.
The „Elektroprivreda” journal is issued quarterly.
Prelom teksta: Agencija „Negativ”, 11 070 Novi Beograd, Ismeta Mujezinovi}a 20 a
Layout and design: Agencija „Negativ”, 11 070 Novi Beograd, Ismeta Mujezinovi}a 20 a
[tampa: „ûgura print” d.o.o., 11 070 Novi Beograd, Partizanske avijacije 3
Printed by: „ûgura print” d.o.o., 11 070 Novi Beograd, Partizanske avijacije 3
Tira`: 800 primeraka
Circulation: 800 copies
Branislav A. Bo{kovi}: Uvodna re~
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 4, 2011, 331–332
331
Uvodna re~
Po{tovani ~itaoci i saradnici ~asopisa
„Elektroprivreda”,
Dear readers and contributors
of the Elektroprivreda Magazine,
Sa ovim brojem koji, naàlost, izlazi sa zaka{njenjem koje ne prekora~uje obavezu da do 31.
marta teku}e godine iza|u sva ~etiri broja predvi|ena za prethodnu godinu i tim ne gubi kontinualnost
izlaènja, zavr{ava se druga godina izlaènja stru~nog ~asopisa „Elektroprivreda”, koji objavljuje Javno preduze}e Elektroprivreda Srbije (EPS).
Dvadeset osmog septembra 2011. godine generalni direktor EPS-a gospodin Dragomir Markovi},
dipl. in`. ma{instva, doneo je Odluku o izboru novog saziva Izdava~kog saveta stru~nog ~asopisa
„Elektroprivreda” (broj: 2 624/1-11), a po isteku
mandata prethodnog saziva.
Na osnovu predloga generalnog direktora o izboru novog saziva Redakcionog odbora, Izdava~ki
savet na svojoj I sednici, odrànoj 30. novembra
2011. godine, po izboru svog predsednika dr Slavoljuba Luki}a, imenuje novi Redakcioni odbor. Za
predsednika Redakcionog odbora na predlog izabranog predsednika Izdava~kog saveta ponovo je izabran prof. dr. Dragutin Salamon. Na toj sednici na
predlog predsednika Izdava~kog saveta donosi se
jo{ niz zna~ajnih odluka vezanih za ~asopis (od
2012. ~asopis }e izlaziti dvojezi~no, na srpskom –
}irilicom, i na engleskom, pove}avaju se nadoknade
autorima i recenzentima, bira se najbolji rad u prethodnoj godini itd.), koje }e, verujem, podi}i ugled i
rejting ~asopisa.
Zbog tih noviteta i javnih nabavki kasni}e prvi
brojevi za ovu godinu, ali se nadam da to ne}e biti
slu~aj sa poslednjim brojem za 2012. godinu. I
ovom prilikom, kao i pro{le godine, primite izvinjenje i od EPS-a, i od mene kao glavnog urednika, koga je naimenovao generalni direktor EPS-a gospodi-
This issue, which is unfortunately delayed,
however not exceeding the obligation to have all
four issues foreseen for the previous year issued by
31 March, thus maintaining the continuity of
publishing, marks the second year of publishing of
the Elektroprivreda Magazine, published by the
Public Enterprise Electric Power Industry of Serbia
(EPS).
On 28 September 2011, Dragomir Markovic,
the general manager of EPS, passed a Decision
nominating the new Publishing Committee of the
Elektroprivreda Magazine (¹ 2 624/1-11), after the
mandate of the previous committee has expired.
Following the proposal of the general manager
regarding the members of the new Editorial Board,
the Publishing Committee nominated the new
Editorial Board on its first session, held on 30
November 2011, after it elected Slavoljub Lukic,
Sc.D. for its president. Prof Dr Dragutin Salamon
was once more elected president of the Editorial
Board, at the proposal of the elected president of the
Publishing Committee. A series of essential magazine-related decisions was also adopted on this
session at the proposal of the Publishing Committee
president (as of 2012, the magazine will be
published in two languages, Serbian – Cyrillic and
English, authors' and reviewers' remunerations will
be increased, the best paper for the previous year
will also be selected), hopefully increasing the
magazine's reputation and rating.
Due to the above novelties and public
procurements, first issues for this year will be
delayed; however, hopefully this will not be the case
with the last 2012 issue. On this occasion, as last
year, kindly receive EPS' and my apology as the
Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: [email protected]
Branislav A. Bo{kovi}: Uvodna re~
332
na Dragomir Markovi}, (broj: 3 131/1-11 i broj: 3
131/2-11 od 20. 12. 2011. godine).
Moram da istaknem da moj pro{logodi{nji apel
potencijalnim autorima nije urodio plodom. Mali je
odziv autora na{e velike kompanije, posebno radova
o problemima u praksi. Po{tovani „stari” i nadam se
„novi” autori, nemojte dozvoliti da ste~ena iskustva
i ona koja }ete sticati ostanu nezapisana. Brojne revitalizacije i rekonstrukcije u protekloj deceniji koje
su dale impozantne rezultate, iskazane naro~ito u
proteklom zimskom periodu, nisu se dovoljno prikazale u stru~nim radovima. Na pomolu su investicione aktivnosti koje bi tako|e trebalo da iznedre jedan
deo radova.
Da ne bih prepri~avao sadràj ovog broja, dovoljno }e biti zainteresovanom ~itaocu, a verujem da
ih ima u dovoljnom broju, da na osnovu naslova rada i njegovog rezimea odlu~i ~emu da posveti pa`nju, a da tekstovi budu doprinos ~asopisa edukaciji kadrova kako na{e kompanije, tako i {ire.
Sa èljom da se aktivnije uklju~ite u stvaranje
~asopisa „Elektroprivreda” i svojim radovima ga
u~inite jo{ boljim, srda~no va{
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. in`. el.,
glavni urednik stru~nog ~asopisa
„Elektroprivreda”
editor-in-chief, nominated by Dragomir Markovic,
the general manager of EPS (¹ 3 131/1-11 and ¹ 3
131/2-11 dated 20 December 2011) for this delay.
It should be noted that my last appeal to the
potential authors has not been successful. The
response of authors of our large company was very
small, especially when it comes to papers dealing
with the practical problems. Dear 'old' and hopefully
'new' authors' do not let the lessons learned and
those still to be learned remain unrecorded.
Numerous revitalisations and reconstructions in the
past decade have provided impressive results,
shown especially in the last winter; however, they
have not been described sufficiently in the technical
papers. Investment activities to come should also
produce some new papers.
To avoid recounting the contents of this issue,
interested readers, and I believe that there is quite a
few of them, may decide based on the paper titles
and their summaries what attracts their attention,
while the texts will be the magazine's contribution to
the education of experts coming from our company
and elsewhere.
With the desire for a more active involvement
on your behalf in the creation of the Elektroprivreda
Magazine, whose quality will surely be enhanced by
your papers, I remain sincerely yours,
Branislav A. Boskovic, B. El. Eng.,
Editor-in-Chief
Elektroprivreda Magazine
]iri} M. Rade i drugi: Uticaj generatora u distributivnoj mreì na kvarove sa lukom
333
Uticaj generatora u distributivnoj mreì na
kvarove sa lukom
Rade M. ]iri}1, Hassan N. Nouri2 i Vladimir V. Terzija3
1
Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21 108 Novi Sad, Srbija
2
University of the West of England, School of Engineering, Frenchay Campus,
Coldharbour Lane Bristol BS16 1QY, UK
3
The University of Manchester, School of Electrical and Electronic Engineering, Ferranti Building C8,
Sackville Street, PO Box 88, Manchester M60 1QD, UK
Stru~ni rad
UDK: 621.313.1; 621.311.1; 626.316.932
Rezime
Pove}ani nivo struja kratkih spojeva jedna je od glavnih pojava koje prate distribuiranu proizvodnju
elektri~ne energije u distributivnim mreàma. Radi {to ta~nijeg prora~una kratkih spojeva u distributivnim
mreàma s visokim nivoom distribuirane proizvodnje elektri~ne energije potrebno je razviti realisti~an model koji bi uvaìo i postojanje elektri~nog luka. U ovom radu su prikazani rezultati procene uticaja distribuiranih generatora elektri~ne energije na kvarove sa lukom. Zna~aj ovog istraìvanja je {to se u prora~un
struja kvara uvodi nelinearna otpornost luka. Problem istovremenog izra~unavanja struje kvara i otpornsoti luka re{en je iterativnim metodom. U radu su prikazani rezultati analize kvarova i pror~una otpornosti
luka u IEEE 34 test-mreì s malim generatorom.
Klju~ne re~i: srednjonaponska distributivna mreà, distribuirana proizvodnja, prora~un struja kvarova,
otpornost luka, za{tita
IMPACT OF DISTRIBUTED GENERATORS ON ARCING FAULTS IN DISTRIBUTION NETWORKS
Abstract
Increased fault level is one of the main concerns connected to the integration of Distributed Generation (DG) into distribution networks. In order to accurately calculate fault currents in distribution systems
with a high penetration of DG, a realistic fault model must be developed including the electrical arc existing
at the fault point. This paper presents assessment results of DG impact on such arcing faults. The significance of the study is that the fault model includes the electrical arc element, which brings additional nonlinear resistance into consideration. Since the arc resistance is a non-linear function of the fault current,
the problem of simultaneous fault currents and arc resistance calculation has been tackled using a novel
iterative algorithm. Results of the simultaneous fault analysis and arc resistance calculation in the IEEE –
34 distribution network with a distributed generator are presented and discussed.
Key words: medium voltage distribution networks, distributed generation, fault currents calculation,
arc resistance, protection
334
1. UVOD
Brojna istraìvanja su pokazala da integracija
distribuiranih generatora (DG) u elektrodistributivne
mreè (DM) moè izazvati tehni~ke probleme [1–6].
Uticaj mikro hodroelektrana na struje kratkih
spojeva u distributivnoj mreì je istraìvan u
referenci [25]. Jedan od najzna~ajnih problema pri
integraciji DG u DM jeste povi{en nivo struja kvarova, kao i potreba za novim konceptom za{tite. Tradicionalni metodi za analizu DM koji se koriste u planiranju i upravljanju DM zasnivaju se na jednosmernom toku snage od vi{eg ka nièm naponskom nivou
i radijalnoj topologiji mreà. Struje kvarova teku od
izvora, odnosno transformatorskih stanica visoki napon/srednji napon (TS VN/SN) ka mestu kvara, {to
omogu}uje relativno jednostavno pode{avanje za{tite. Priklju~enje DG na distributivne mreè zna~ajno
menja ovu situaciju. Problemi prilikom pode{avanja
za{tite u distributivnim mreàma sa DG mogu se podeliti u vi{e kategorija: osetljivost, selektivnost, ponovno uklapanje i ostrvski reìm rada.
Prora~un struja kratkih spojeva u DM spada u
standardne provere u studijama planiranja. Rezultati ovakvih studija se koriste za projektovanje rasklopne opreme i koordinaciju za{tite. Priklju~enje
DG na distributivne mreè ~ini ove provere jo{ zna~ajnijim. Naime, s obzirom na to da je dozvoljena
snaga kratkog spoja u mreàma ograni~ena, priklju~enje novih generatorskih jedinica moè biti limitirano naro~ito za vreme najnepovoljnijih scenarija
potro{nje i proizvodnje elektri~ne energije.
Uop{teno govore}i, u studijama planiranja najpre se izra~unaju maksimalna i minimalna struja
kratkog spoja u mreì sa DG. Maksimalna struja
kratkog spoja se izra~unava na osnovu pretpostavke
da su svi DG priklju~eni, da je optere}enje maksimalno i da se desio tzv. metalni kvar, ~ija je impedansa kvara jednaka nuli. S druge strane, minimalna
struja kvara izra~unava se na osnovu pretpostavke
da je broj DG priklju~enih na mreù minimalan, da
je optere}enje mreè minimalno i da kvar nije „metalni”, odnosno da postoji impedansa kvara. U ovim
okolnostima mora se uzeti o obzir impedansa kvara.
U prakti~nim studijama za impedansu kvara ~esto se
koriste empirijske vrednosti. Ako su pretpostavljene
vrednosti impedanse kvara daleko od stvarnih vrednosti, mogu se na~initi velike gre{ke prilikom prora~una struka kratkih spojeva i kona~no mogu se doneti pogre{ni zaklju~ci.
Prema nekim izvorima u literaturi, statisti~ki
posmatrano, kvarovi sa elektri~nim lukom se pojavljuju u preko 80 % svih kvarova [7], tako da je veoma va`no u analizi kvarova uzeti u obzir otpornost
luka [8], [9]. S obzirom na to da struja kvara zavisi
od otpornosti kvara, koja je nelinearna funkcija od
struje kvara, postavlja se pitanje kako istovremeno
izra~unati nepoznate – struju kvara i otpornost luka.
Pretpostavljaju}i konstantnu empirijsku vrednost za
otpornost luka, npr. 0,5 Ω, ili jednostavno zanemaruju}i luk na mestu kvara, problem se moè re{iti
primenom brojnih metoda za prora~un struja kvara.
Otpornost luka je odre|ena duìnom luka i strujom
koja proti~e kroz njega, ta~nije direktno je proporcionalna duìni luka i obrnuto proporcionalna struji
koja proti~e kroz njega.
Na slici 1 prikazan je trofazni kvar sa lukom na
srednjonaponskom (SN) vodu u Nema~koj. înjenica je da kvarovi sa lukom nisu analizirani u dovoljnoj meri u planiranju distributivnih sistema, posebno u prisustvu DG. Jedan od osnovnih razloga za{to
fenomen luka nije dovoljno istraìvan u distribuciji
je upravo problem u definisanju otpornosti luka, kao
i u sloènosti pronalaènja efikasnog re{enja.
Slika 1. Trofazni kvar sa lukom
U ovom radu je prikazana procena uticaja DG
na kvarove sa lukom u DM. Cilj rada je dono{enje
zaklju~aka o tome kako DG uti~u na nivo kvarova u
mreì, i na koji na~in DG i luk mogu uticati na koordinaciju za{tite. Dobijeni rezultati mogu pomo}i
prilikom analize kvarova sa lukom u distributivnim
mreàma sa DG.
U radu je primenjeno jedno re{enje prora~una
struja kratkih spojeva u mreì sa DG koje se zasni-
va na iterativnom metodu prora~una struje i otpornosti luka. U pore|enju sa postoje}im metodima u
kojima je fenomen luka u potpunosti zanemaren, ili
re{en primenom konstantne vrednosti za otpornost
luka, ovaj metod nudi ta~niji prora~un struja kvara.
Moè se o~ekivati da }e rezultati i zaklju~ci biti korisni u studijama gde se traì ta~na vrednost struje
kvara, kao u studijama koordinacije za{tite.
U drugom poglavlju je opisano re{enje za modelovanje kvarova sa lukom i prikazan iterativni metod za prora~un struja kvara i otpornosti luka. U tre}em poglavlju je opisana test-mreà kori{}ena za verifikaciju predloènog algoritma. U ~etvrtom poglavlju su prikazani i obja{njeni rezultati prora~una
struje kvara i otpornosti luka sa DG i bez DG, kao i
uticaj DG na kvarove sa lukom i pode{enje za{tite.
Peto poglavlje sadrì zaklju~na razmatranja a {esto
kori{}enu literaturu.
2. ANALIZA KVAROVA I FORMULA
ZA OTPORNOST LUKA
Algoritmi za prora~un struja kvarova u DM koriste metod simetri~nih komponenata ili faznu prezentaciju mreè [9]. Osnovna prednost konvencionalnih metoda koji koriste simetri~ne komponente je
u tome {to se sistem ve{ta~ki raspreè, odnosno {to
se tri simetri~ne matrice sistema analiziraju odvojeno. Na ovaj na~in se problem upro{}uje te je metod
simetri~nih komponenata veoma prakti~an za primenu. Me|utim, ova grupa metoda ne omogu}uje
egzaktno modelovanje ~etvoroì~nih sistema i ne
moè biti primenjena na neizbalansirane i/ili nesimetri~ne mreè. S druge strane, u literaturi je predloèno vi{e eksplicitnih i efikasnih metoda za analizu kvarova u SN i niskonaponskih (NN) distributih
mreà u faznom domenu [10–15].
Doprinos DG strujama kvara u distributivnim
mreàma analiziran je u brojnim radovima [1, 4, 5,
16 i 17]. U ovom radu je primenjen hibridni kompenzacioni metod za prora~un struja kvara [14]. Ovaj
efikasan i robustan metod koristi re{enje trofaznog
prora~una tokova snaga kao stanje pre kvara [18], i
izvr{ava jednu proceduru backward–forward za generisanje stanja u mreì posle kvara nakon novog izra~unavanja hibridnih strujnih injektiranja. Metod
zahteva kreiranje ekvivalentne Theveniove matrice
impedansi sistema s kvarom, kombinuju}i tri osnovne kompenzacije: kompenzaciju petlja, kompenzaciju DG i kompenzaciju kvara.
Na osnovu brojnih eksperimenata u laboratoriji
snage u Manhajmu (Nema~ka) i analizi digitalnih
zapisa uzoraka merenja napona i struja, do{lo se do
slede}e prakti~ne formule za otpornost luka [19]:
335
Ra =
2 2 Ea L
π If
1)
gde je:
Ra – otpornost luka u Ω,
L – duìna luka u m,
If – struja kroz luk u A, i
Ea – gradijent napona luka u V/m.
U referencama [7] i [20] predloèn je slede}i izraz
za gradijent napona luka Ea:
E a = 950 + 5 000 / I f (V/m)
(2)
Jedna~ina (2) moè se primeniti na SN i VN
mreè. Fizi~ko obja{njenje jedna~ine (2) veoma je
sloèno. Ukratko, {to je ve}a struja kvara, vi{a je
temperatura i manja otpornost luka. Manja otpornost
luka ima za posledicu manji pad napona, i pod pretpostavkom konstantne duìne luka, gradijent napona
luka je manji.
Uvo|enjem gradijenta napona luka Ea iz jedna~ine (2) u jedna~inu (1) dobija se slede}a jedna~ina
za otpornost luka [19]:
⎛ 855,3 4 501,6 ⎞
⎟L
3)
+
Ra = ⎜
2
⎜ If
⎟
I
f
⎝
⎠
Iz te jedna~ine o~igledno je da je otpornost luka
nelinearna funkcija struje kvara i da je ona proporcionalna duìni luka. Postavlja se pitanje kako uklju~iti nelinearnu otpornost luka u model analize kvarova i na taj na~in znatno pobolj{ati ta~nost postoje}ih modela za prora~un struje kvara. Direktno re{enje ovog problema nije mogu}e. U ovom radu je primenjen metod koji se zasniva na iterativnom izvr{avanju hibridnog kompenzacionog algoritma za prora~un struja kvara uz primenu opisane formule za otpornost luka, {to je predloèno u [21]. Kroz iterativnu proceduru ovim metodom se prakti~no istovremeno izra~unavaju struja kvara i otpornost luka.
Primenjena iterativna procedura za prora~un
struja kvara i otpornosti luka moè se predstaviti slede}im koracima (k je indeks iteracije):
1. postavi po~etnu vrednost za otpornost luka na nulu, Ra (k = 1) = 0;
2. izra~unaj struju kvara If (k = 1), primenom hibridnog kompenzacionog algoritma koriste}i otpornost luka na mestu kvara iz k-tog koraka;
3. pove}aj indeks iteracije za jedan: k + 1;
4. izra~unaj otpornost luka Ra (k) koriste}i jedna~inu (3) i struju kvara na mestu kvara izra~unatu u
prethodnom koraku;
5. izra~unaj struju kvara If (k), koriste}i promenjene
elemente Theveninove ekvivalentne matrice impedansi Zt, koja uklju~uje i otpornost luka Ra (k)
na mestu kvara;
336
6. testiraj kriterijum ta~nosti, ako je |Ra (k) – Ra (k –
1)| > ε (= 0,000 1), pre|i na korak 3, u suprotnom
zaustavi proceduru.
Opisani iterativni metod se moè primeniti na
bilo koju formulu koja opisuje zavisnost otpornosti
luka od struje kvara.
U zavisnosti od ugovora izme|u operatera sistema i kompanije koja je vlasnik generatora, kao i od
kontrolnog statusa generatorske jedine, DG moè
raditi u nekom od slede}ih reìma:
1. paralelno sa vodom kada je DG priklju~en tako da
snabdeva elektri~nom energijom velikog potro{a~a sa konstantnom aktivnom i reaktivnom snagom;
2. injektiraju}i u mreù specificiranu aktivnu snagu;
ili
3. injektiraju}i u mreù aktivnu snagu pri specificiranom naponu u ~voru gde je priklju~en.
ti su u [24]. Usvojena je ekvivalentna impedansa sistema u TS 69 kV/24,9 kV (2 500 kVA, u sprezi trougao/uzemljena zvezda), Zsys = (5+j5) Ω/fazi.
U cilju analize uticaja generatora na kvarove sa
lukom, na mreù je priklju~en DG u ~voru 23, i modelovan kao PV ~vor. Podaci o generatoru su slede}i:
aktivna snaga Pg = 300 kW, napon Vg = 25 100 kV,
interna impedansa Zgen = (0,6+j1,5) Ω/fazi. U svim
simulacijama pretpostavljena je duìna luka od jednog metra. Moè se usvojiti i druga vrednost za duìnu luka (npr. 0,5m), ali metodologija za prora~un
struja kvara i otpornosti luka ostaje nepromenjena.
33
14
3. TEST-MRE@A
Metodologija za prora~un struja kvara i otpornost luka, kao i za procenu uticaja DG na kvarove sa
lukom primenjena je na modifikovanu test-mreù
IEEE 34 [23] na slici 2. Bazni napon mreè je
24,9 kV. Pojednostavljenja radi, autotransformator
24,9/4,16 kV/kV izme|u ~vorova 832 i 888 originalne test-mreè zamenjen je vodom 19-20. Automatski regulatori napona u ~vorovima 814 i 852 originalne mreè su izostavljeni i zamenjeni vodovima 7
i 19. Podaci o vodovima i optere}enjima o mreì da-
28
9
0
2
3
5
6
7
8
26
24
10
1
U prora~unu tokova snaga ~vor u kojem je priklju~en DG u prva dva slu~aja moè biti predstavljen kao PQ ~vor. To zahteva malu modifikaciju algoritma za prora~un tokova snaga tako da se struja
injektira u ~vor. U tre}em slu~aju DG kontroli{e napon u ~voru, te se u algoritmu za prora~un tokova
snaga mora predstaviti kao PV ~vor. Ukoliko je izra~unata reaktivna snaga u ~voru van opsega datog generatora, reaktivna snaga se postavlja na nazna~eni
limit i dati DG pona{a se kao PQ ~vor. Reìm rada
generatora, odnosno tip ~vora ne uti~e na vrednosti
izra~unate struje kvara i otpornost luka iterativnog
postupka.
Izloèna metodologija za izra~unavanje struje
kvara i otpornosti luka je op{ta jer se moè primeniti
na ve}inu postoje}ih SN distributivnih mreà: troì~ne i ~etvoroì~ne s uzemljenim ili izolovanim neutralnim vodom [15]. Poznato je da razli~ite konfiguracije i sprege transformatora, kao i modeli optere}enja uti~u na struje kratkih spojeva, odnosno indirektno i na otpornost luka. Iz tog razloga je pravilno modelovanje svih elemenata mreè veoma va`no prilikom prora~una struja kvara i otpornosti luka [22].
31
11
13
4
21
23
19
15
16
22
27
30
29
32
17
12
25
20
18
Slika 2. Test-mreà
4. PRIMENA METODOLOGIJE
Radi procene uticaja DG na kvarove sa lukom
izvr{ena su simulacije, sa DG i bez DG. U svakom
reìmu simulirana su ~etiri tipa kvara: jednofazni
kvar sa zemljom, dvofazni kvar, dvofazni kvar sa
zemljom, i trifazni kvar za zemljom. Analiziran je
uticaj modelovanja luka, kao i uticaj DG na struje
kvara. U svim simulacija optere}enje je modelovano
kao konstantna impedansa. Otpornost zemlje na mestu kvara je ignorisana, odnosno kvarovi su tretirani
kao metalni. U slu~aju dvofaznog kvara i dvofaznog
kvara sa zemljom, algoritam daje dve vrednosti struje kvara i dve vrednosti otpornosti luka, dok u slu~aju trofaznog kvara sa zemljom, kao rezultat izra~unavanja dobijamo po tri vrednosti struje kvara i otpornosti luka [21].
Slike 3 i 4 prikazuju otpornost luka u slu~aju
jednofaznog i trofaznog kvara sa zemljom u razli~itim ~vorovima sa DG i bez DG, respektivno. Slike 5
i 6 pokazuju struje kvarova u slu~aju jednofaznog i
trofaznog kvara sa zemljom u razli~itim ~vorovima
sa DG i bez DG, respektivno.
Lako se uo~ava da DG pove}ava struje kvara u
mreì a da se vrednosti otpornosti luka smanjuju.
Sli~ni dijagrami za struje kvara i otpornosti luka dobijaju se i u slu~aju dvofaznih kvarova.
Maksimalni nivo struja kvarova dobija se u slu~aju trofaznog kvara na sabirnicama TS VN/SN.
33
Otpornost luka (Ω/m)
2,5
2.5
22
1,5
1.5
11
0,5
0.5
00
2
2
5
15
5
23
15
23
30
30
^vor
bez DG
sa DG
337
ra u prisustvu DG. Struja trofaznog zemljospoja u
~voru 33 dva puta je ve}a sa DG 23 nego u pasivnoj
mreì, a u slu~aju jednofaznog zemljospoja taj odnos je ~ak ~etiri puta. Osim toga, pokazano je u analizi kvarova u ~etvoroì~noj mreì IEEE 34 da DG
pove}ava struju kvara i u neutralnom vodu i struju
kvara kroz zemlju [15].
Izra~unate vrednosti otpornosti luka kre}u se u
opsegu 0,4–2,5 Ω. Najve}e vrednosti otpornosti luka dobijaju se u slu~aju jednofaznog zemljospoja na
kraju izvoda u pasivnoj mreì. Najmanje vrednosti
otpornosti luka izra~unate su u mreì sa DG u slu~aju dvofaznog kratkog spoja blizu TS VN/SN.
Radi detaljnije analize uticaja DG na kvarove sa
lukom uvedena je nova veli~ina: razlika izme|u otpornosti luka bez DG i sa DG (Rag):
E a = 950 + 5 000 / I f (V/m)
Slika 3. Otpornost luka pri jednofaznom zemljospoju
(4)
1.2
1,2
Struje kvara (A)
Otpornost luka (Ω/m)
11
0.8
0,8
0,6
0.6
0,4
0.4
0,2
0.2
00
55
15
15
23
23
2 2000
000
1800
1 800
1600
1 600
1400
1 400
1200
1 200
1000
1 000
800
800
600
600
400
400
200
200
0
5
15
5
23
15
23
30
30
^vor
^vor
bez DG
2
2
30
30
bez DG
sa DG
sa DG
Slika 5. Struje kvara pri jednofaznom zemljospoju
Slika 4. Otpornost luka pri trofaznom zemljospoju
22500
500
22000
000
Struje kvara (A)
Snazi kratkog spoja doprinose VN mreà i svi DG
priklju~eni na distributivnu mreù. Generator priklju~en u ~voru 23, {to predstavlja veoma dobar izbor sa stanovi{ta vi{ekriterijumskog ocenjivanja uticaja DG na performanse u mreì (gubici aktivne i reaktivne snage, maksimalni pad napona, rezervni kapacitet provodnika, kao i snaga trofaznog i jednofaznog kratkog spoja) [4], zna~ajno pove}ava nivo
struja kratkog spoja u mreì i uti~e na smanjivanje
otpornosti luka.
Promenom lokacije DG promeni}e se struje
kratkog spoja u mreì, kao i otpornost luka. Uop{teno govore}i, {to je ve}a udaljenost izme|u priklju~enog generatora i TS VN/SN, ve}i je i odnos maksimalne struje kvara sa DG i maksimalne struje kvara bez DG. U analiziranoj mreì ustanovljeno je zna~ajno pove}anje struje jednofaznog i trofaznog kva-
1 1500
500
1 1000
000
500
500
00
5
5
15
23
15
30
23
30
^vor
bez DG
sa DG
Slika 6. Struje kvara pri trofaznom zemljospoju
Vrednost delta Ra predstavlja uticaj DG (u
ovom slu~aju u ~voru 23) na otpornost luka za kvar
u zadatom ~voru, i u slu~aju jednofaznog zemljospoja u razli~itim ~vorovima je prikazana na slici 7.
Najve}a vrednost za delta Ra izra~unata je u ~vorovima na kraju voda, {to zna~i da se najve}i uticaj
DG na fenomen luka moè o~ekivati u slu~aju kvarova na kraju vodova.
Gre{ka u prora~unu struja kvara usled zanemarivanja luka moè se izraziti na slede}i na~in:
I fo − I farc
100%
(5)
E rror (%) = I
farc
gde je :
Ifo – struja kvara na po~etku izvoda izra~unata zanemaruju}i luk, a
Ifarc – struja kvara na po~etku izvoda izra~unata
uvaàvaju}i otpornost luka.
Slika 8 prikazuje gre{ku izra~unatu u skladu sa
jedna~inom (5) u slu~aju jednofaznog zemljospoja u
razli~itim ~vorovima u mreì sa DG i bez DG. Gre{ka u prora~unu struja kratkog spoja u pasivnoj mreì usled zanemarivanja luka se kre}e u opsegu
2–12,2 %.
Najve}a gre{ka zbog zanemarivanja luka se ~ini u slu~aju jednofaznog zemljospoja na kraju voda
sa DG 23 i znosi 16,5 %. To je veoma interesantno
budu}i da je zemljospoj naj~e{}i kvar u SN mreàma. Gre{ka u prora~unu struja kvara pove}ava se {to
je kvar bliì kraju voda. Sa pojavom luka, struje
kratkog spoja i prate}i padovi napona za vreme kvara manji su nego u slu~aju „metalnih” kvarova.
Prakti~na primena iterativnog metoda za izra~unavanje struja i otpornosti luka moè biti u prora~unu zona adaptivne distantne za{tite. Koncept adaptivne za{tite se sastoji u tome da se odrede parametri za optimalno pode{enje za{tite u svakom reìmu
Delta Ra (Ω)
.8
1,8
.6
1,6
1 818
1 616
1 414
1 212
1 010
88
66
44
22
00
2
5
10
15
1
1,0
0 0,8
.8
0 0,6
.6
0 0,4
.4
0 0,2
.2
2
5
10
15
18
23
30
^vor
Slika 7. Uticaj DG u ~voru 23 na otpornost luka
pri jednofaznom zemljospoju
18
23
30
^vor
bez DG
sa DG
Slika 8. Gre{ka pri izra~unavanju struje kvara usled
zanemarivanja luka kod jednofaznog zemljospoja
U takvom uslovima izazov je obezbediti pouzdanu, selektivnu i efikasnu za{titu. Moè se o~ekivati da se adaptivna distantna za{tita primeni pored
prenosne i u DM kako bi se zadovoljio kriterijum selektivnosti.
Impedansa koju meri za{titni ure|aj u slu~aju
jednofaznog zemljospoja Zf izraàva se jedna~inom (6), [8]:
Z f = Z d + Ra
.4
1,4
.2
1,2
00
rada mreè obezbe|uju}i osteljivost svake za{titne
jedinice.
Distantna za{tita se generalno primenjuje u prenosnim mreàma. S druge strane, savremene distributivne mreè (<69 kV) postaju sve sloènije, upetljanije i optere}enije.
Gre{ka (%)
338
3 I 01
I L1 + 3 k I 0
(6)
gde je:
Zd – impedansa voda direktnog redosleda,
I01 – nulta komponenta struje kvara na mestu kvara,
IL1 – struja kvara na po~etku voda,
I0 – nulta komponenta struje kvara na po~etku voda,
i
k – koeficijent jednofaznog zemljospoja dat jedna~inom (7),
Zo − Zd
Zd
gde je Zo impedansa voda nultog redosleda.
k =
(7)
U skladu sa jedna~inom (6), ako se desi kvar
bez prisustva luka, impedansa koju meri za{titni ure|aj jednaka je impedansi voda direktnog redosleda.
Merena impedansa za{titinog ure|aja u prisustvu luka zavisi od impedanse voda direktnog redosleda,
kao i od otpornosti luka i odgovaraju}ih struja kvara. Iz jedna~ine (6) sledi da osim otpornosti luka,
upravo odnos izme|u struja kvara nultog redosleda
I01 i struje kvara na po~etku voda IL1 odlu~uju}e uti~e na pove}anje impedsanse koju meri za{titni ure|aj. Efekat koji zajedno imaju luk i DG na merenu
vrednost za{titnog releja je slede}i: DG pove}ava
struju kvara i smanjuje otpornost luka, smanjuju}i
uticaj luka na impedansu koju meri za{titni ure|aj.
Ukoliko se otpornost luka zanemari u slu~aju
zemljospoja u ~voru 23, dobijaju se 25 % manje
vrednosti impedanse koju bi izmerio za{titini ure|aj.
Kao posledica uve}ava se tzv. mrtva zona, smanjuju}i ukupnu efikasnost distantne za{tite. S obzirom
na to da se najve}e vrednosti otpornosti luka dobijaju u slu~aju zemljospoja na kraju voda, efekat pove}anja „mrtve zone” distantne za{tite bio bi najizraèniji upravo u takvim slu~ajevima. O~igledno da
predloèna metodologija za izra~unavanja otpornosti luka i struje kvara moè doprineti preciznijem
pode{avanju distantne za{tite.
Broj i lokacija DG odre|uju struju kvara u svakom ~voru mreè ali uti~u i na otpornost luka. [to je
ve}i broj DG priklju~en na mreù, to su i struje kvara ve}e, odnosno otpornosti luka manje. U prisustvu
ve}eg broja DG gre{ka pri izra~unavanju struje kvara usled zanemarivanja otpornosti luka moè biti i
ve}a od izra~unate u ovom primeru. Me|utim, da bi
se izvr{ila preciznija izra~unavanja struja i napona u
slu~aju kvara sa lukom u mreì sa velikim brojem
DG, neophodno je primeniti sloène dinami~ke modele DG i luka.
5. ZAKLJUÂK
U ovom radu je procenjen uticaj distribuiranih
generatora na kvarove sa lukom u srednjenaponskoj
distributivnoj mreì. Primenjen je novi metod za
analizu kvarova koji uvaàva otpornost elektri~nog
luka. Rezultati simulacija pokazuju da distribuirani
generator zna~ajno pove}ava struju kvara kod svih
tipova kvara, odnosno uti~e na smanjenje otpornosti
luka. Najve}i uticaj distribuiranih generatora na fenomen luka moè se o~ekivati kod kvarova na kraju
voda.
Prakti~na primena predloène metodologije je
u pode{avanju adaptivne distantne za{tite i analizama koje imaju za cilj maksimizaciju broja i snage
distribuiranih generatora priklju~enih na mreù.
Osim toga, predloèna metodologija moè se prime-
339
niti u studijama kvaliteta elektri~ne eneregije u mreì sa visokim stepenom integracije obnovljivih izvora, posebno u analizi propada napona.
6. LITERATURA
[1]
Hadjsaid N., Canard J.-FR., Dumas F.: DISPERSED GENERATION IMPACT ON DISTRIBUTION NETWORKS, IEEE Computer Application
in Power, vol. 12, no. 2, April 1999, pp. 22–28.
[2] Jenkins N., Allan R., Crosley P., Kirschen D, Strbac
G.: EMBEDDED GENERATION, IEE Power and
Energy Series 31, London: The Institution of Electrical Engineers, 2000.
[3] Ciric R. M., Feltrin A. P., Denis I.F.E.D.: OBSERVING THE PERFORMANCE OF DISTRIBUTION
SYSTEMS WITH EMBEDDED GENERATORS,
European Transactions on Electrical Power (ETEP),
vol. 14, issue 6, Nov–Dec 2004, pp. 347–359.
[4] Ochoa L. F., Feltrin A. P., Harrison G.: EVALUATING DISTRIBUTED GENERATION IMPACTS
WITH A MULTI OBJECTIVE INDEX, IEEE Transactions on Power Delivery, vol. 21, no. 3, July
2006, pp. 1452–1458.
[5] Dugan R. C. and Rizy D. T.: ELECTRIC DISTRIBUTION PROTECTION PROBLEMS ASSOCIATED WITH THE INTERCONNECTION OF
SMALL DISPERSED GENERATION DEVICES,
IEEE Transactions on Power Apparatus and
Systems, 1984, PAS – 103(6), 1121–7.
[6] Heier S.: GRID INTEGRATION OF WIND
ENERGY CONVERSION SYSTEMS, John Wiley
& Sons Ltd, West Sussex, England, 2006.
[7] Maikapar A. S.: EXTINCTION OF AN OPEN
ELECTRIC ARC, Elektrichestvo, vol. 4, April
1960, pp. 64–69.
[8] Blackburn, J. L.: PROTECTIVE RELAYING, Marcel Dekker, Inc., New York, USA, 1987.
[9] Anderson P. M.: ANALYSIS OF FAULTED POWER
SYSTEMS, Wiley–EEE Press, Power Systems Engineering Series, New York, 1995, pp. 71–83.
[10] Chen T. H., Chen M. S., Lee W. J., Kotas P., Olinda
P. V.: DISTRIBUTION SYSTEM SHORT CIRCUIT
ANALYSIS – A RIGID APPROACH, IEEE Transactions on Power Systems, 1992, 7(1), pp. 444–450.
[11] Gross G. and Hong H.W., A TWO STEP COMPENSATION METHOD FOR SOLVING SHORT CIRCUIT PROBLEMS, IEEE Transactions on Power
Apparatus and Systems, 1982, PAS–101(6),
pp. 1322–1331.
[12] Alvarado F., Mong S., Enns M.: A FAULT PROGRAM WITH MACROS, MONITORS AND DIRECT COMPENSATION IN MUTUAL GROUPS,
IEEE Transactions on Power Apparatus and
Systems, 1985, PAS–104(5), pp. 1109–1120.
340
[13] Brandwajn V. and Tinney W.F.: GENERALISED
METHOD OF FAULT ANALYSIS, IEEE Transactions on Power Apparatus and Systems, 1985,
PAS–104(6), pp. 1301–1306.
[14] Zhang X., Soudi F., Shirmohammadi D., Cheng C.:
A DISTRIBUTION SHORT CIRCUIT ANALYSIS
APPROACH USING HYBRID COMPENSATION
METHOD, IEEE Transactions on Power Systems,
1995, 10 (4), pp. 2053–2059.
[15] ]iri} R. M., Ochoa L. F., Feltrin A. P., Nouri H.:
FAULT ANALYSIS IN FOUR–WIRE DISTRIBUTION SYSTEMS, IEE Proc. Generation.Transmission. Distribution, Nov. 2005, vol. 152, issue 6, pp.
977–982.
[16] Boutsika T. N., Papathanassiou S. A.:
SHORT–CIRCUIT CALCULATIONS IN NETWORKS WITH DISTRIBUTED GENERATION,
Electric Power System Research, vol. 78, no. 7, July
2008, pp. 1181–1191.
[17] KEMA Limited: THE CONTRIBUTIONS TO DISTRIBUTION NETWORK FAULT LEVELS
FROM THE CONNECTION OF DISTRIBUTED
GENERATION, Report to the Department of Trade
and Industry, May 2005.
[18] Cheng C. S., Shirmohammadi D.: A THREE–PHASE POWER FLOW METHOD FOR REAL–TIME
DISTRIBUTION SYSTEM ANALYSIS, IEEE
Trans on Power Systems, 1995, 10 (2),
pp. 671–769.
[19] Terzija V., Koglin H.–J., ON THE MODELING OF
LONG ARC IN STILL AIR AND ARC RESI-
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
STANCE CALCULATION, IEEE Transactions on
Power Delivery, Vol. 19, No. 3, July 2004,
pp. 1012–1017.
Goda Y., Iwata M., Ikeda K., Tanaka S. ARC VOLTAGE CHARACTERISTICS OF HIGH CURRENT FAULT ARCS IN LONG GAPS, IEEE Transactions on Power Delivery, vol. 15, issue 2, April
2000, pp. 791–795.
Terzija V. V., ]iri} R. M., Nouri H., A NEW ITERATIVE METHOD FOR FAULT CURRENT
CALCULATION WHICH MODELS ARC RESISTANCE AT THE FAULT LOCATION, Electrical
Engineering, Springer Berlin, 89(2), Dec. 2006,
pp. 157–165.
Tan A., Lin W.H.E., Shirmohammadi D., TRANSFORMER AND LOAD MODELLING IN
SHORT CIRCUIT ANALYSIS FOR DISTRIBUTION SYSTEMS, IEEE Transactions on Power
Systems, 12 (3), 1997, pp. 1315–1322.
IEEE DISTRIBUTION SYSTEM ANALYSIS
SUBCOMMITTEE REPORT, „Radial distribution
test feeders”. PES Summer Meeting, 2000.
]iri} R. M., Padilha A. P., Ochoa L. F., POWER
FLOW IN FOUR–WIRE DISTRIBUTION
NETWORKS – GENERAL APPROACh, IEEE
Transactions on Power Systems, vol. 18, no. 4,
2003, pp. 1283–1290.
Stojkovi} S. UTICAJ MIKROHIDROELEKTRANA NA STRUJE KRATKIH SPOJEVA U DISTRIBUTIVNOJ MRE@I, Elektroprivreda, godina
LXVIII, broj 1, 2006.
Rad je primljen u uredni{tvo 21. 04. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 21. 12. 2011. godine
Rade M. ]iri} radi u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnolo{ki razvoj u Vladi
AP Vojvodine. Dr ]iri} je nau~ni saradnik na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu i gostuju}i profesor na Univerzitetu Zapadne Engleske u Bristolu. Oblast istraìvanja
dr ]iri}a su analiza elektroenergetskih sistema, kvalitet elektri~ne energije i obnovljivi izvori energije.
Hassan N. Nouri je profesor i direktor laboratorije za elektroenergetske sisteme na Univerzitetu Zapadne Engleske u Bristolu, Velika Britanija. Oblast istraìvanja prof. Nourija su
analiza elektroenergetskih sistema, kvalitet elektri~ne energije, obnovljivi izvori energije i
prelazni procesi u elektroenergetskim sistemima.
Vladimir V. Terzija je profesor (EPSRC) na Univerzitetu u Man~esteru, Velika Britanija. Oblast istraìvanja dr Terzije su inteligentne mreè, za{tita, prekida~i i brzi prelazni procesi u elektroenergetskim sistemima.
]alovi} S. Milan i Mesarovi} M. Miodrag: Elektromagnetska polja industrijske frekvencije: priroda, neèljeni efekti i za{tita od...
341
Elektromagnetska polja industrijske
frekvencije: priroda, neèljeni efekti i
za{tita od njihovih {tetnih uticaja
Milan S. ]alovi} i Miodrag M. Mesarovi}
Energoprojekt, Entel, Bulevar Mihajla Pupina 12, 11 000 Beograd, Srbija,
Stru~ni rad
UDK: 621.3.029.426; 537.531; 537.8; 528.811; 613.168; 347.426
Rezime
Predmet ovog ~lanka je razmatranje problema elektri~nih i magnetskih, odnosno elektromagnetskih polja, koje proizvode elektri~ni ure|aji i aparati, a posebno elementi elektroenergetskih sistema industrijske
frekvencije 50 i 60 Hz. Prema vaè}oj klasifikaciji, to su polja ekstremno niske frekvencije, ~iji neèljeni uticaji ugroàvaju okolinu, posebno kada su posredi vrlo visoki i visoki prenosni naponi i velike struje koje teku kroz elemente elektroenergetskih sistema (vodovi, transformatori). Posebno je pitanje kako proizvedena
polja deluju na zdravlje ljudi koji se na|u u sferi njihovog delovanja.
Iako odavno poznata, fizi~ka dejstva elektromagnetskih polja, njihov {tetni uticaj na ìvi svet, posebno
na ljudski organizam, do{li su u centar pa`nje tehni~kih i medicinskih stru~njaka, kao i {ire populacije tek
u poslednjoj ~etvrtini XX veka. Tada su se pojavila i dva ekstremna stava: prvi koji ignori{e ozbiljnost mogu}ih {tetnih dejstava i drugi koji ih prenagla{ava. Naravno da je istina negde izme|u, ali se do nje, naàlost, jo{ nije do{lo s dovoljnom precizno{}u.
Cilj ovoga ~lanka je da na osnovu svetskih iskustava realno prikaè situaciju. Zato se po{lo od obja{njenja prirode polja, zatim su istraìvani mogu}i neèljeni efekti i na kraju su razmatrane mere i sredstva
da se izbegnu opasnosti kojima su izloèni ljudi. U tom cilju, na kraju je razmatrana i zakonska regulativa
koja se bavi navedenom problematikom.
Klju~ne re~i: elektromagnetska polja, {tetni uticaji, granice izlaganja
INDUSTRIAL FREQUENCY ELECTROMAGNETIC FIELDS NATURE:
UNWANTED EFFECTS AND PROTECTION AGAINST THEIR HARMFUL INFLUENCIES
Abstract
This paper considers electrical and magnetic i.e. electromagnetic fields produced by electric devices
and plants, particularly power system elements of industrial frequencies ranging from 50 to 60 Hz. Under
the current classification, such fields belong to the extremely low frequency category, whose unwanted environmental effects, particularly produced in the case of very high and extra-high transmission voltages, as
well as large currents flowing through system elements (power lines and transformers). The main question
is what the health impacts of such fields are when people are exposed to their influence.
Although known for a long time, the physical nature of electromagnetic fields, their harmful technical
systems and human body impacts became the focus of technical and medical experts and the wider public
only in the last quarter of the 20th century. Subsequently, two opposing opinions appeared. The first was one
342
ignoring potential human hazards, while the second opinion exaggerated them. However, the truth is
somewhere in between. Unfortunately so far it has not been identified with sufficient precision.
This paper aimes to present the actual situation on the basis of the international experience. Hence, it
starts with an explanation of the field nature, continuing with the research of unwanted electromagnetic field effects. Finally, it provides measures and means used to avoid hazardous situations when people and other living beings are exposed to field impacts. At the end, standards and recommendations dealing with the
above problems have also been summarised.
Key words: electromagnetic fields, harmful effects, exposure limits
1. UVOD
Elektromagnetska polja su fizi~ka polja koja
proizvode naelektrisani elementi ili objekti. Sam fenomen elektromagnetskog polja sastoji se od dve
komponente: elektri~nog polja i magnetskog polja,
koja interaktivno deluju jedno na drugo, putem elektri~nog, odnosno magnetskog zra~enja ~iji su nosioci elektromagnetski talasi. Ta zra~enja deluju i na
sve objekte koji se nalaze na putanji prostiranja tih
talasa u domenu njihovog zra~enja. Njihova brzina
prostiranja jednaka je brzini svetlosti.
Naelektrisani objekti proizvode elektri~no polje
preko potencijala (napona) svoga naelektrisanja,
dok su magnetski talasi posledica toka struja izme|u
naelektrisanih objekata razli~itog elektri~nog potencijala ili izme|u naelektrisanog objekta i zemlje, ~iji se potencijal posmatra kao nulti. To dalje zna~i da
elektri~no polje postoji i kada su ti objekti izolovani
(tj. posledica su napona kojim su oni podvrgnuti).
Uslov za postojanje magnetskog polja je tok struje
izme|u naelektrisanih objekata. Drugim re~ima,
elektri~no polje postoji i kada je objekat u praznom
hodu, ili isklju~en, a magnetsko polje samo kada izme|u objekata na razli~itom potencijalu te~e struja,
odnosno, ako se radi o napojnoj mreì i prijemniku,
kada je on uklju~en [1−3].
Zavisno od vrste izvora, elektromagnetska polja
mogu se podeliti na prirodna i ve{ta~ka. Prirodna
polja su posledica prirodnih pojava. Zna~ajni prirodni izvor elektri~nog i magnetskog polja je sama Zemlja. Njeno elektri~no polje po lepom vremenu je na
povr{ini 100–150 V/m, dok je gustina magnetskog
fluksa na ekvatoru 30 μT, a na polovima oko 60 μT.
Drugi prirodni izvor su olujni oblaci, koji pri nepogodama mogu prouzrokovati elektri~na polja ja~ine
do 20 kV/m [4].
Ve{ta~ka polja su proizvod ljudskih aktivnosti
(elektri~na i magnetska polja oko komponenata elektroenergetskih sistema i elektri~nih ure|aja i aparata
koji se koriste u doma}instvima i industriji). S obzirom na njihovu me|usobnu interferenciju, to zna~i
da elektromagnetska polja okruùju sve elektri~ne
ure|aje, vodove i aparate, elektri~ne ma{ine itd. u
svakodnevnoj upotrebi u savremenom dru{tvu.
Zavisno od tipa inicijalnog faktora (napona ili
struja), elektromagnetska polja mogu biti stacionarna i vremenski promenljiva. Jednosmerne struje i
naponi proizvode stacionarna (stati~ka) polja, a naizmeni~ne vremenski promenljiva polja. Stacionarna polja mogu se posmatrati kao vremenski promenljiva sa nultom frekvencijom, tj. kao specijalni slu~aj vremenski promenljivih elektromagnetskih polja. Onda su sva elektromagnetska polja okarakterisana sa dva parametra: frekvencijom ili u~estano{}u (f)
i talasnom duìnom (λ), izme|u kojih postoji relacija
f×λ = co ≈ 3×108 m/s = 300 000 km/s,
(1)
gde je co brzina svetlosti u praznom prostoru.
Sve mogu}e frekvencije elektromagnetskog
zra~enja sa~injavaju elektromagnetski spektar. Taj
spektar se sastoji od grupa srodnih talasa, koji se
mogu svrstati u dva glavna skupa karakterisana
efektima koje izazivaju u okruènju, i to: jonizuju}a
i nejonizuju}a zra~enja. Skup nejonizuju}ih zra~enja
~ine elektromagnetski talasi male energije i niskih
frekvencija od 0 do 300 GHz, odnosno talasnih duìna ve}ih od 10-3 m, koji ne menjaju strukturu materije koja im je izloèna. Nasuprot njima, jonizuju}a zra~enja predstavljaju elektromagnetski talasi visokih frekvencija (iznad 300 GHz) i visoke energije,
koji mogu da menjaju strukturu materije koja im je
izloèna.
Skup nejonizuju}ih zra~enja sastoji se od vi{e
podskupova. To su [4−6]:
– zra~enja ekstremno niskih frekvencija (ENF)
3–3 000 Hz, u koja spadaju i zra~enja elektromagnetskih polja industrijske u~estanosti 50 ili 60 Hz;
– niskofrekvencijska (NF) zra~enja u opsegu frekvencija 3 000–30 000 Hz;
– visokofrekvencijska (VF) zra~enja u opsegu frekvencija 30–300 kHz;
– radiofrekvencijska (RF) zra~enja u opsegu frekvencija 300 kHz–1GHz;
– mikrotalasna (MT) zra~enja u opsegu frekvencija
1–300 GHz;
– infracrvena (IR) zra~enja u opsegu frekvencija
3·105–3,9 1014 Hz;
– vidljiva zra~enja sun~eve svetlosti (VSL) u opsegu frekvencija 3,9·1014–7,9·1014 Hz;
– ultravioletna zra~enja tipa A (UV-A) u opsegu frekvencija 7,9 1014–9,5·1014 Hz i tipa B (UV-B) u opsegu frekvencija 9,5 1014–10,7·1014 Hz.
Jonizuju}a zra~enja su okarakterisana talasima
ekstremno visokih frekvencija (od 1012 do 1024 Hz,
odnosno talasnih duìna ispod 10 nm) i velike energije, sposobni da raskinu veze molekula materije koja im je izloèna, stvaraju}i naelektrisane jone. U
skup jonizuju}ih zra~enja spadaju [4−6]:
– ultraviolentna zra~enja tipa C (UV-C) u opsegu
frekvencija izme|u 9,50·1014 i 3,4·1016 Hz;
– X-zraci (XR) u opsegu frekvencija
3,4·1016-1021 Hz;
– γ-zraci (γR) u opsegu frekvencija iznad
50·1018 Hz.
Navedene granice frekvencijskih opsega nisu
krute, ve} su mogu}a me|usobna preklapanja.
Prakti~no se mere ja~ine obe komponente elektromagnetskog polja: elektri~no polje (E) u (V/m), a
magnetsko polje (H) u (A/m). Pored toga, uobi~ajeno je da se umesto ja~ine H merenje nivoa magnetskog polja zamenjuje sa merenjem gustine magnetskog fluksa (ili magnetske indukcije) B u (T). I elektri~na i magnetska polja su najja~a u blizini izvora.
Ja~ina im naglo opada, po nelinearnim zakonima, sa
udaljavanjem od izvora. Na ja~inu elektri~nog polja
zna~ajno uti~u prepreke od izolacionih i provodnih
materijala (gra|evinske konstrukcije, drve}e itd.).
Suprotno tome, ve}ina prepreka za elektri~no polje
ne deluje na magnetsko polje, tako da se ono ne
smanjuje ako su mu na putu prostiranja izolacioni
materijali ili gra|evinske konstrukcije, drve}e i sli~ne prepreke.
Delovanje elektromagnetskih polja na okolinu
posmatra se s gledi{ta elektromagnetske interferencije i kompatibilnosti. Elektromagnetska interferencija je pojava razli~itih smetnji pod dejstvom elektromagnetskog polja, koja se moè razli~ito manifestvovati na izloène objekte. U ovom ~lanku razmatranje }e se ograni~iti na delovanje elektromagnetskih talasa industrijske frekvencije na ìva bi}a, odnosno na humanu populaciju. S druge strane, elektromagnetska kompatibilnost je skup zahteva, mera
i sredstava da pojedini ure|aji i sistemi koji proizvode ta polja ne ometaju normalan rad ni sebi, ni izloènim objektima i ìvim bi}ima.
U daljem izlaganju su, slede}i ideje ta dva koncepta, prvo su navedeni teorijski osnovi elektromagnetskih polja (Maksvelove jedna~ine), a zatim razmatrane osobine elektri~nih i magnetskih polja pre-
343
nosnih vodova i postrojenja. Posle toga, na osnovu
zakonske regulative, navedene su osnovne veli~ine
koje odre|uju nivoe elektromagnetskih polja i rezultati prou~avanja njihovog {tetnog uticaja na okolinu,
da bi na kraju bile date sugestije za ograni~avanja tih
uticaja na bezbedne vrednosti. Tako|e su navedeni
zahtevi iz me|unarodnih i doma}ih pravilnika i preporuka, uz zaklju~ak i listu kori{}ene literature.
2. MAKSVELOVE JEDNAÎNE
Godine 1866. nau~nik D`. S. Maksvel je na bazi Faradejevih eksperimentalnih rezultata i prethodnih radova Gausa i Ampera formulisao ~etiri jedna~ine, koje predstavljaju jezgro teorije elektromagnetskog polja, koje je Herz eksperimentalno potvrdio 1888. godine. To su slede}e jedna~ine [1−3]:
(2)
– (Faradejev zakon – I Maksvelova jedna~ina);
(3)
– (Dopunjeni – uop{teni Amperov zakon – II Maksvelova jedna~ina)
div D = ρ;
(4)
– (Uop{teni Gausov zakon – III Maksvelova jedna~ina);
div B = 0
(5)
– (Zakon konzervacije magnetskog fluksa – IV
Maksvelova jedna~ina).
Njima se pridruùju konstitutivne relacije izme|u elemenata vremenski promenljivih, trodimenzionalnih vektora (koordinata x, y, z)
J = J(E);
(6a)
D = D(E);
(7a)
B = B(H),
(8a)
gde su kori{}eni slede}i vektorski simboli:
J – vektor povr{inske gustine struje, koja se izraàva u (A/m2)
E – vektor ja~ine elektri~nog polja, koja se izraàva
u (V/m)
D – vektor gustine elektri~nog fluksa, koja se izraàva u (C/m2)
344
H – vektor ja~ine magnetskog polja, koja se izraàva u (A/m)
B – vektor gustine magnetskog fluksa (magnetska
indukcija), koja se izraàva u (T)
ρ – gustina zapreminskog naelektrisanja, koja se izraàva u (C/m3).
U op{tem slu~aju, konstitutivne relacije
(6a) – (8a) jesu nelinearne, a posle linearizacije postaju [3]:
J = σ×E;
(6b)
D = ε×E;
(7b)
B = μ×H,
(8b)
gde su koeficijenti linearnosti:
σ – specifi~na provodnost u (S/m);
ε = εr×εo – elektri~na permitivnost (propustljivost)
sredine, gde je εr relativna permitivnost,
a εo = 8,885 419×10-12 (F/m) elektri~na
permitivnost praznog prostora,
μ = μr×μo – magnetska permeabilnost materijala, μr
je relativna permeabilnost, a
μo = 4×π×10-7 (H/m) – magnetska permeabilnost
praznog prostora, pri ~emu je εo×μo = co-2, gde je
co = 2,997 925×108 (m/s) ≈ 3×108 (m/s) =
= 300 000 (km/s) brzina svetlosti u praznom prostoru definisana u izrazu (1).
Pojmovi div („divergencija”) i rot („rotor”) kori{}eni u jedna~inama (2) – (5) poznati su iz vektorske analize, isto kao i grad („gradijent”). Oni se odnose na vektorska polja i predstavljaju operacije s
parcijalnim izvodima funkcije vi{e promenljivih. Za
skalarnu funkciju F po Dekartovim koordinatama x,
y, z, mogu}e je izra~unati tri parcijalna izvoda prvog
reda, a za svaku od tri Dekartove koordinate vektorskog polja po tri parcijalna izvoda ({to zna~i ukupno
devet skalarnih veli~ina). U teoriji elektromagnetskih polja koriste se takozvani prostorni izvodi prvog reda (grad, div i rot), koji se eksplicitno ili implicitno nalaze u Maksvelovim jedna~inama (2)–(5).
Drugim re~ima, osnovna veli~ina koja karakteri{e
skalarno polje je gradijent, dok se vektorsko polje
karakteri{e sa dva osnovne veli~ine: divergencijom i
rotorom [1−3].
3. PRORAÛN ELEKTRI^NOG POLJA
ELEKTROENERGETSKIH VODOVA
U prethodnom razmatranju je konstatovano da
su sva elektri~na postrojenja, ure|aji i aparati izvori
elektromagnetskih zra~enja koji deluju na okolinu.
Naro~ito je zna~ajan uticaj elektri~nih polja zbog
sve vi{ih napona koji se koriste u praksi. Zato je veoma va`no da se poznaju i ja~ine elektri~nih polja u
blizini visokonaponskih (VN) postrojenja i opreme
kako bi bile izbegnute situacije da one prekora~e
grani~ne vrednosti od 10 kV/m koje je preporu~ila
Svetska zdravstvena organizacija za profesionalce
koji ih opsluùju i 5 kV/m za op{tu populaciju. Va`no je da se prilikom projektovanja elektroenergetskih postrojenja odgovaraju}im prora~unima proveri njihov uticaj na sopstvenoj lokaciji, kao i u {iroj
okolini sa gledi{ta elektri~nog polja koje proizvodi.
Zbog sloènosti strukture elektroenergetskih
postrojenja, ti prora~uni su komplikovani, posebno
zbog velikog broja razli~itih elemenata opreme, ~ije
se posebnosti moraju uvaàvati (transformatori, sabirnice, vodovi, prekida~i, rastavlja~i, merni i komunikacioni ure|aji, stubovi, ograde i uzemljenje
postrojenja i dr.) jer svi oni uti~u na veli~inu i raspodelu elektri~nog polja, kako u samom postrojenju,
tako i izvan njega. Tu se, zbog svoje geografske rasprostranjenosti, naro~ito apostrofiraju nadzemni
prenosni vodovi najvi{ih napona.
Postoji vi{e razli~itih numeri~kih metoda koji
se koriste za prora~un ja~ine i raspodele elektri~nog
polja, kao {to su metod kona~nih prira{taja (FDM),
metod kona~nih elemenata (FEM), metod grani~nih
elemenata (BEM), metod simulacije optere}enja
(CSM) i generalizovani simulacioni model naelektrisanja (GCSM) [7]. Prikaz ovih metoda nije predmet ovog ~lanka, ve} samo generalni opis re{enja i
njihovih glavnih karakteristika na primeru visokonaponskog voda na portalnim stubovima, uz kori{}enje upro{}enog algoritma zasnovanog na principu ekvivalentnog naelektrisanja [8].
Glavna karakteristika metoda je da se prora~un
polarizovanog elektri~nog polja E zamenjuje prora~unom njegove dve komponente E1 i E2, ~iji je geometrijski poloàj isti kao i u slu~aju originalnog polja i gde je E1 horizontalna, a E2 vertikalna komponenta elektri~nog polja u ta~ki F na slici 1.
U op{tem slu~aju, ta~ke ve{anja provodnika mogu se nalaziti na razli~itim visinama iznad povr{ine
zemlje, ali se radi pojednostavljenja prora~una indukovanog napona pretpostavlja da se one nalaze na istoj pravoj u ravni paralelnoj s povr{inom zemlje na
visini h = hs – n, gde je hs nadzemna visina portalnog
nosa~a u (m), a n duìna izolatorskog lanca u (m).
Primarni interes je da se pribli`no prora~una vertikalna komponenta ja~ine elektri~nog polja E1 zato
{to su potencijal ~oveka u odnosu na zemlju, a tako|e i struja koja kroz njega prolazi, odre|eni veli~inom te komponente. Ako se, radi daljeg upro{}avanja prora~una, zanemare duìna n izolatorskog lan-
345
n
a
c
b
Dc
Db
Da
h
F
E1
m
E2
F1
x
x
x - D0
D0
D0
x + D0
h
a’
b’
c’
Slika 1. [ema za prora~un elektri~nog polja visokonaponskog dalekovoda na portalnim stubovima
ca (n zavisi od radnog napona) i visina m glave ~oveka u ta~ki F iznad tla (m ≈ 1,8 m), prora~unava se
zbirna vertikalna komponenta elektri~nog polja sve
tri faze u ta~ki F1, projekciji ta~ke F na tlu. Tako|e
se pretpostavlja da su fazori naelektrisanja sve tri faze voda simetri~ni, a njihove maksimalne vrednosti
jednake:
F1 za slu~aj m ≈ 0 i ε = εo (vazduh), vektori dveju
komponenata elektri~nog polja E1 (horizontalna) i
E2 (vertikalna):
(9)
(10)
Za vod na portalnom stubu prikazanom na slici 1
rastojanje izme|u susednih faza (Do) jednako je, a
izme|u dve krajnje faze dvostruko ve}e (2Do). Pod
pretpostavkom da je trofazni sistem simetri~an, kada je napon faze a maksimalan, fazori napona b i c s
fazorom faze a ~ine ravnostrani trougao ~iji su unutra{nji uglovi 60 °. Njihov fazorski zbir je jednak fazoru napona faze a, ali sa suprotnim znakom, tako
da su komponente vektora elektri~nog polja u ta~ki
(11)
gde je x horizontalno udaljenje projekcije ve{anja
srednje faze na tlo i ta~ke F1 na tlu za koju se prora~unava ja~ina elektri~nog polja.
Pri promeni rastojanja x maksimalna vrednost
svakog ~lana u zagradama izraza (9) i (10) ima se
neposredno ispod provodnika odgovaraju}e faze,
odnosno za vrednosti x = Do, 0 i – Do respektivno.
Pokazuje se da je pri tom maksimalna vrednost polja krajnjih faza ve}a od vrednosti polja srednje faze. Onda se maksimalna ja~ina vetikalnih komponem
nata elektri~nih polja E prora~unava prema izrazu
(11) za x = Do, pa se posle zamene i sre|ivanja dobija izraz:
(12)
Iz tog izraza se prime}uje na~in promene maksimalne vrednosti elektri~nog polja prilikom promene odnosa geometrijskih parametara voda Do/h,
maksimalnog naelektrisanja q i najmanje visine provodnika iznad tla (u ta~ki raspona sa najve}im ugibom), pri ~emu se maksimalno naelektrisanje q izra~unava prema formuli:
,
(13)
gde je Cf fazni kapacitet voda u (F/faza), dok su Vm
i Um respektivno maksimalni fazni i linijski (radni)
napon u (V).
Bitno je da se ja~ina elektri~nog polja (10, 11)
brzo smanjuje sa pove}anjem rastojanja x. Smanjenje ja~ine elektri~nog polja za dalekovode prenosnih
napona 110, 220 i 500 kV ilustrovano je na slici 2
prema [9]. Kao {to se vidi sa slike 2, najve}e vrednosti elektri~nog polja su ispod samog dalekovoda i
za te napone su pribli`no 1 kV/m za vodove 110 kV,
3 kV/m za vodove 220 kV i 7 kV/m za vodove napona 500 kV.
Elektri~no polje (kV/m)
8
7 500 kV
6
5
4
3
220 kV
2
1
0
110 kV
0
15
30
45
60
75
90
Rastojanje (m)
Slika 2. Zavisnost ja~ine elektri~nog polja
nadzemnih dalekovoda od rastojanja do izvora [9]
[to se magnetskih polja ti~e, gustina fluksa je tako|e najve}a ispod dalekovoda i brzo opada s pove}anjem rastojanja. Ona se menja i s promenom struje
dalekovoda. Na slici 3 prikazane su maksimalne
vrednosti magnetske indukcije koje pri srednjem godi{njem optere}enju u jednom konkretnom sistemu
maksimalno iznose 2,6 μT za vodove 110 kV, 5,8 μT
za vodove 220 kV i 8,6 μT za vodove 500 kV [9].
Magnetska indukcija (μT)
346
10
500 kV
9
8
7
6
5
4 220 kV
3
2
110 kV
1
0
0
15
30
45
60
75
90
Rastojanje (m)
Slika 3. Zavisnost ja~ine magnetske indukcije
nadzemnih dalekovoda od rastojanja [9]
Ja~ine elektri~nih i magnetskih polja prvenstveno zavise od napona i struja vodova i brzo opadaju s
rastojanjem tako da dolaze na vrednosti bliske nuli,
i to elektri~na polja na rastojanjima od ose koridora
vodova napona 110 kV, 220 kV i 500 kV od 40 m,
60 m i 80 m, respektivno, dok su indukcije njihovih
magnetskih polja bliske nuli ve} na 35–50 m. Ovi
podaci za elektri~na polja su sadràni u tabeli 1 reprodukovanoj iz [9].
Tabela 1.
Ja~ine elektri~nih polja vazdu{nih vodova [9]
Naponski nivo
Neposredno
ispod voda
400 kV
225 kV
20 kV
380/220 V
6 000
4 000
250
1,2
Na udaljenosti Na udaljenosti
od 30 m
od 100 m
(V/m)
2 000
200
400
40
10
0
0
0
Po{to se svuda u svetu planira uvo|enje sve vi{ih prenosnih napona (u ovom trenutku ve} ima realizacija s naizmeni~nim prenosnim naponom od
1 150 kV), jasno je da }e do}i i do pojave sve ve}ih
vrednosti elektri~nih polja, iznad preporu~ene granice
od 10 kV/m, pa se problemi tolerancije i za{tite od njihovih {tetnih uticaja zao{travaju. Isto vaì i za transformatorske stanice u naseljenim mestima, kod kojih,
ako su adekvatno planirane, projektovane i izgra|ene,
vrednosti elektri~nog polja izvan njih ne prelaze
Eeff = 2 kV/m, dok maksimalna efektivna vrednost
magnetskog fluksa moè dosti}i Beff = 50 μT [8]. Pri
tome posebnu pa`nju sa stanovi{ta uticaja elektromagnetskog polja zasluùju uvodni i izlazni vodovi
(naro~ito kada se planiraju transformatorske stanice
sa vrlo visokim i ultravisokim nazivnim naponima)
jer je njihov uticaj na ja~ine elektromagnetskih polja
izvan ograde postrojenja dominantan [6].
[to se ti~e uticaja elektri~nih i magnetskih polja
podzemnih visokonaponskih vodova (kablovi), oni
su manji. Pojedini provodnici su izolovani i postavljaju se me|usobno bliè nego provodnici nadzemnih vodova. Ako se radi o troìlnim kablovima postavljenim u tlo ili u posebne kanale, oni su me|usobno izolovani i helikoidalno uvijeni, a tako|e su
izolovani i od tla i spolja za{ti}eni metalnim {titom.
Takva izvedba kablova neutrali{e elektri~no, a znatno smanjuje magnetsko polje na tlu iznad kabla, do
nivoa ispod 50 μT [6].
Tabela 2.
Ja~ine elektri~nih polja aparata u doma}instvu
kV/m na rastojanju od 30 cm [5]
Elektri~ni aparati
1. Stereoprijemnik
2. Elektri~na pegla
3. Friìder
4. Mikser
5. Toster
6. Fen za kosu
7. TV prijemnik u boji
8. Aparat za kuvanje kafe
9. Usisava~ za pra{inu
10. Elektri~na rerna
11. Sijalica sa uàrenim vlaknima
Ja~ina elektri~nog polja
(V/m)
180
120
120
100
80
80
60
60
50
8
5
Tabela 3.
Tipi~ne vrednosti magnetske indukcije aparata u
doma}instvu u μT merene na rastojanjima
3 cm, 30 cm i 1 m, prema [5]
Elektri~ni aparati
1. Fen za kosu
2. Aparat za brijanje
3. Usisiva~ za pra{inu
4. Fluorescentna lampa
5. Mikrotalasna pe}nica
6. Portabl radio
7. Elektri~na rerna
8. Ma{ina za pranje rublja
9. Pegla
10. Ma{ina za pranje sudova
11. Ra~unar
12. Friìder
13. TV prijemnik u boji
3 cm
6–2 000
15–1 500
200–800
40–400
73–200
16–56
1–50
0,8–50
8–30
3,5–20
0,5–30
0,5–1,7
2,5–50
Rastojanje
30 cm
100 cm
0,01–7 0,01–0,03
0,08–9 0,01–0,03
2–20
0,13–2
0,5–2 0,02–0,2
4–8
0,25–0
1
<0,01
0,15–0,5 0,01–0,04
0,15–3 0,01–0,15
0,12–0,3 0,01–0,03
0,6–3 0,07–0,3
<0,01
0,01–0,25 <0,01
0,04–2 0,01–0,25
347
Ja~ine elektri~nih i magnetskih polja, koje proizvode ure|aji i aparati kori{}eni u doma}instvima,
zanatstvu i industriji napajani iz niskonaponske distributivne mreè 50 ili 60 Hz, prikazane u tabelama
2 i 3, baziraju se na podacima Nema~kog ureda za
za{titu od radijacija iz 1999. godine.
U tabeli 4 dati su podaci o magnetskim poljima
koja proizvode pojedini aparati kori{}eni u zanatstvu i industriji, reprodukovani iz [9].
Tabela 4.
Gustine magnetskog fluksa polja koje proizvode
elektri~ni aparati u zanatstvu [9]
Elelektri~na pisa}a ma{ina
Fotokopirni aparat
Mikrotalasna pe}nica
[tampa~
Ispravlja~ AC/DC
Kompresor
Aparat za zavarivanje
3,2 μT
1,0 μT
0,7 μT
1,2 μT
15 μT
3 μT
5-350 μT
4. UTICAJ ELEKTROMAGNETSKIH POLJA
NA OKOLINU I RIZICI OD NJIHOVIH
[TETNIH DEJSTAVA
Uticaj elektromagntskih polja na okolinu zavisi
od intenziteta na izvoru, udaljenja, frekvencije i vremena izloènosti. On se razlikuje za polja niskih i
visokih, a pogotovo vrlo visokih frekvencija. U
ovom ~lanku se razmatraju samo elektromagnetska
polja tzv. industrijske frekvencije (50 ili 60 Hz), ~ija zra~enja pripadaju klasi nejonizujuju}ih zra~enja
ekstremno niskih frekvencija (ENF), pa su im talasi
nosioci male energije. To su polja sa kojima se ljudi
naj~e{}e sre}u u svakodnevnom ìvotu, ~iji su izvori ure|aji i aparati, a posebno elektroenergetski vodovi prikazani u ta~ki 3.
Za razliku od jednosmernih napona i struja, koje stvaraju stacionarna elektromagnetska polja, naizmeni~ni naponi i struje su uzrok pojave naizmeni~nih polja, koja u ljudskom telu indukuju slabe elektri~ne struje, pa su istraìvanja uticaja niskofrekventnih (NF) polja na ~oveka usmerena na prou~avanje
efekata tih malih indukovanih naizmeni~nih struja,
koje su posledica spoljnog elektri~nog polja [10].
Uostalom i primena elektri~ne energije industrijskih
frekvencija je u odnosu na ure|aje vi{ih frekvencija
u svakodnevnom ìvotu dominantna. Iako je njena
upotreba u svim aktivnostima savremenog dru{tva
odoma}ena, problemi vezani za uticaj elektromagnetskih polja na okolinu privukli su ve}u pa`nju
stru~njaka, a posebno {ire publike, tek krajem XX
veka. êst je preteran, a bezrazloàn strah od njih
kod obi~nog sveta, ali se ipak jo{ niko nije odrekao
komfora koji mu obezbe|uje kori{}enje elektri~ne
348
energije. Sumnja se da dugotrajno izlaganje elektri~nim i magnetskim poljima koja nastaju pri proizvodnji, prenosu, distribuciji i upotrebi elektri~ne energije moè {tetno uticati na ljudsko zdravlje, dok direktni biolo{ki efekti zbog izlaganja ljudi dejstvu
elektri~nih i magnetskih polja u laboratorijskim
uslovima, i pored dugotrajnog izu~avanja, nisu pouzdano utvr|eni [4–6].
Ipak, epidemiolo{ke studije (studije nastanka
oboljenja u ljudskoj populaciji) dale su relativno pouzdane rezultate u pogledu rizika od nastanka leukemije kod dece (1,5–2,5 puta ~e{}e, pri trajnom izlaganju magnetskom polju ve}em od 0,4 μT). Manje
su pouzdani rezultati o porastu rizika od pojave hroni~ne leukemije leukocita kod odraslih. Ovde je interpretacija rezultata epidemiolo{kih studija oteàna
zbog nedostatka potvrda o laboratorijskim ispitivanjima i nau~nim obrazloènjima nalaza o vezi izme|u nastanka leukemije i izlaganja dejstvu elektri~nih
i magnetskih polja. Me|utim, vrlo obimna i sveobuhvatna istraìvanja jo{ ne daju direktne odgovore na
uticaje elektri~nih i magnetskih polja industrijske
frekvencije (50 i 60 Hz) na zdravlje ljudi, budu}i da
su ti uticaji svuda prisutni (u ku}i, u prirodi i na radnom mestu), jer su kombinovani rezultat uticaja svih
tipova elektromagnetskih polja, koja poti~u iz razli~itih ure|aja, instalacija, aparata itd. Oni se ne mogu me|usobno razdvojiti, niti pojedina~no kvantifikovati, da bi im bio pripisan stvarni udeo u globalnom efektu [1].
Iskustveno je utvr|eno da umereno jaka magnetska polja (30 μT) deluju na otkucaje ljudskog srca.
Uo~eno je da se broj otkucaja u minutu smanjuje (za
3–5) dok je ~ovek izloèn dejstvu polja, a da to smanjenje nestaju kada dejstvo polja prestane. Me|utim,
kada su posredi magnetska polja manje ja~ine (karakteristi~na za polja frekvencija 50 ili 60 Hz, ~iji su
izvor elektroenergetska postrojenja), takav uticaj nije eksperimentalno utvr|en. Laboratorijski je tako|e
utvr|eno da magnetska polja industrijske frekvencije
mogu da poremete elektri~nu aktivnost ljudskog mozga za vreme no}nog sna, koja se manifestuje ~estim
bu|enjem. Klini~ke studije uticaja elektomagnetskih
talasa frekvencija 50 ili 60 Hz na ljudske hormone,
imunolo{ki sistem i krvnu sliku nisu pokazale uo~ljive efekte na smanjenje odbrambene sposobnosti organizma na nastanak raka [4−6].
Budu}i da ljudi ne poseduju ~ula kojima bi (kao
i u slu~aju radioaktivnosti) mogli registrovati uticaj
elektri~nih i magnetskih polja i izbegavati ih, postoji uverenje da i kratkotrajno izlaganje ljudi dejstvu
tih polja u savremenom radnom i ìvotnom okruènju moè biti {tetno. Iskustvo, a i rezultati dosada{njih istraìvanja pokazuju da elektri~no polje, kako
struja visokih, tako i niskih, industrijskih frekvenci-
ja, uti~e na centralni nervni i kardiovaskularni sistem, kao i na promene na krvi, a jo{ nema dokaza o
postojanju ve}e ili trajne opasnosti, niti su potvr|ene promene u organizmu koje su patolo{ke prirode.
Me|utim, smatra se da, kada se prekora~i neka granica u pogledu ja~ine, blizine ili trajanja izlaganja
organizma dejstvu elektromagnetskog polja, moè
do}i do ozbiljnih zdravstvenih problema [4−6].
Interakcijom ìvih organizama s elektri~nim poljem industrijske frekvencije (50 ili 60 Hz) indukuje
se naelektrisanje spoljnih povr{ina tela, a unutar tela
prostire se struja, ~ija raspodela zavisi od njegove
veli~ine i oblika. Kao posledica protoka te struje dolazi do polarizacije i formiranja elektri~nih dipola
koji ve} postoje u tkivu, pa vrednost povr{inske gustine te struje ne sme pre}i 10 mA/m2 za profesionalce i 2 mA/m2 za op{tu populaciju [10]. [to se ti~e
magnetskog polja, ispitivanja su pokazala da njegova ve}a ja~ina kod ljudi moè izazvati neurovegetativne smetnje, dok u slu~aju slabijih magnetskih polja nisu uo~ene nikakve promene. Zato se moè re}i
da, iako jo{ nisu dovoljno istraèni, {tetni uticaji
elektri~nih i magnetskih, odnosno elektromagnetskih
polja na ìvotnu sredinu postoje i da imaju negativne
posledice na ljudsko zdravlje, {to je konstatovano
kod ljudi koji rade u tom ambijentu (kao {to su razdra`ljivost, nesanica i neurovegetativna distonija).
Postoje i naznake da dugotrajna izlaganja ovim poljima imaju odre|eni uticaj ne samo na pojavu leukemije kod dece, ve} i drugih malignih oboljenja i poreme}aja reproduktivnog i nervnog sistema kod odraslih, ali za sve to nema dovoljnih dokaza [4−6].
Me|utim, i ve} potvr|eni uticaji su dovoljan
razlog za ozbiljnu opreznost da se prilikom planiranja i projektovanja objekata elektroenergetskih postrojenja i instalacija, merama za{tite spre~e {tetni
uticaji elekromagnetskih polja na zdravlje ljudi. To
se naro~ito odnosi na one delove sistema koji su prostorno jako razu|eni, kao {to su prenosni i disributivni elektroenergetski vodovi i razvodna postrojenja. Zato su za njih propisane i posebne mere za{tite, o kojima }e biti govora u izlaganju koje sledi.
5. DEFINICIJA VELIÎNA NA OSNOVU
KOJIH SE ODRE\UJU NIVOI I
DOZVOLJENE GRANICE
ELEKTROMAGNETSKIH POLJA
Fizi~ke veli~ine na osnovu kojih se odre|uju nivoi efekata elektromagnetskih polja u elektromagnetici i zakonskim dokumentima, kao na primer u
[11b] su slede}e:
a) kontaktna struja Ic (A) – struja koja se ima pri dodiru od strane lica, nekog predmeta izloènog
elektri~nom polju;
b) gustina struje J (A/m2) – protok struje kroz jedinicu povr{ine, upravnu na njen tok, pri dodiru
predmeta pod dejstvom elektri~nog polja;
c) ja~ina elektri~nog polja – modul trodimenzionalnog vektora E (V/m), koji odre|uje nivo elektri~nog polja.
d) ja~ina magnetskog polja – moduo trodimenzionalnog vektora H (A/m) koji odre|uje nivo magnetskog polja;
e) alternativno, umesto ja~ine, magnetsko polje moè se meriti modulom vektora gustine magnetskog fluksa (ili magnetske indukcije) B = μ×H
(T), gde je μ = μr×μo, kako je to definisano u ta~ki 2;
f) gustina snage S (W/m2) – mera zra~enja elektromagnetskih polja visokih frekvencija, vertikalno
na ozra~enu povr{inu;
g) specifi~na energija apsorpcije ozra~enog tela SA
(J/kg) – mera netermi~kih zra~enja biolo{kog tkiva, pri impulsnom mikrotalasnom zra~enju;
h) specifi~na brzina promene energije (snaga) zra~enja SAR (W/kg) – mera termi~kih efekata ozra~enosti biolo{kog tkiva, pri izlaganju radiofrekventnim poljima.
Poslednje tri od navedenih veli~ina (pod f, g i h)
nisu primerene elektromagnetskim poljima ekstra
niske frekvencije (ENF), {to je utvr|eno pra}enjem
zdravstvenih efekata ENF polja i biolo{kim pokazateljima ozra~enosti. Me|utim, treba napomenuti da
su opse`na istraìvanja na ovom polju i dalje aktuelna, tako da se propisane mere za{tite mogu menjati
ako bude utvr|eno da su neadekvatne.
6. OGRANIÊNJA I MERE ZA
SPREÂVANJE [TETNIH DELOVANJA
ELEKTROMAGNETSKIH POLJA
NA OKOLINU
Kako je to napomenuto u ta~ki 5, fizi~ke veli~ine s kojima se odre|uju ograni~enja izlaganja stanovni{tva elektri~nim i magnetskim poljima niske
frekvencije su njihove ja~ine, frekvencije i trajanja
ozra~ivanja subjekata. To su kontaktna struja Ic (A),
gustina struje J (A/m2), ja~ina elektri~nog polja
E (V/m) i gustina magnetskog fluksa B (T). S obzirom da gornje veli~ine elektromagnetskih polja jako
zavise od rastojanja subjekata na koje deluju i od
njihove ja~ine na izvoru, jedan od najva`nijih faktora sigurnosti je bezbedna udaljenost elektroenergetskih postrojenja od stambenih, radnih i drugih objekata u kojima ljudi provode duè vreme (fabrike,
{kole, vrti}i, sportski i drugi rekreacioni i zabavni
tereni itd.). Ova sigurnosna udaljenost zavisi od vi{e faktora, kao {to su namena objekta, materijali od
kojih su izgra|eni zidovi i krovovi zgrada itd.
349
S obzirom na to da jo{ nisu u potpunosti razja{njena sva biolo{ka dejstva ovih polja na ljudski organizam i uticaj na zdravlje, poznate mere za{tite su
konzeravativne i podrazumevaju samo najosnovnije
vidove za{tite, a to su ograni~eno vreme boravka lica koja rade u zoni sa pove}anim nivoima elektri~nih i magnetskih polja, kori{}enje za{titnih sredstava koja {tite od uticaja zra~enja, za{titni zakloni,
ekrani, specijalna ode}a i obu}a i za{titni {lemovi.
Kako elektri~na i magnetska polja nastala u elektroenergetskim postrojenjima mogu u odre|enim okolnostima ugroziti ljude u okruènju, propisiju se i
druge adekvatne mere za{tite kako bi takve mogu}nosti bile izbegnute i u najve}oj meri se smanjile. To
se naro~ito odnosi na transformatorske stanice visokih napona, kod kojih se izvodi posebna za{tita od
dejstva elektri~nog polja (uzemljena metalna ograda, sme{taj aparata u oklopljene ormane itd.), ~iji je
cilj da se ono ne iznosi van za{ti}enih povr{ina postrojenja. Propisima je tako|e regulisana i izgradnja
transformatorskih stanica u stambenim zgradama i
radnim objektima, za koje se prilikom projektovanja
mora posebno proceniti uticaj njihovih elektromagnetskih zra~enja na ìvotnu sredinu.
Za ograni~avanje izlaganja stanovni{tva i zaposlenog osoblja {tetnom dejstvu elektri~nih i magnetskih polja postoje me|unarodni i nacionalni propisi,
uputstva i preporuke [4‚ 6, 11]. Najpoznatiji me|unarodni dokumenti su uputstva (Guidelines) Me|unarodne komisije za za{titu od nejonizuju}ih zra~enja (International Commission on Non-Ionizing
Protection – ICNIRP [4, 6]) Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization – WHO) i
njene Me|unarodne agencije za istraìvanje raka
(IARC – WHO International Agency for Research on
Cancer). U tim uputstvima grani~ni nivoi izlaganja
dejstvu elektromagnetskih polja za stanovni{tvo su
niì nego za profesionalno osoblje, koje je, zbog prirode svog posla, izloèno intenzivnijem delovanju
tih polja na radnim mestima. To je zato {to se pretpostavlja da profesionalci rade u uslovima kontrolisanog izlaganja elektromagnetskim poljima, ali da su i
bolje upoznati sa karakteristikama polja kojima su
izloèni, kao i da su opremljeni i osposobljeni da primenjuju neophodne mere za{tite. U tabeli 5. dati su
izvodi iz uputstava ICNIRP iz 1998. godine [4] za
grani~nu izloènost elektri~nim poljima koje proizvode aparati za doma}instva, napajani iz mreà industrijske frekvencije 50 ili 60 Hz i aparati visokih
frekvencija, kao {to su radiotelefonske bazne stanice (800 MHz do 1,8 GHz) i mikrotalasne pe}nice
(2,45 GHz), koje nisu predmet posebnog razmatranja u ovom ~lanku.
Iz tabele 5 se vidi da su, prema kriterijumu Me|unarodne komisije ICNIRP Svetske zdravstvene
350
Tabela 5.
Grani~ne vrednosti izlaganja ljudi elektri~nim i magnetskim poljima
prema ICNIRP uputstvima iz 1998. godine [4]
Izvori zra~enja
Elektri~ni aparati u doma}instvu
Frekvencija
Fizi~ka veli~ina
Op{ta populacija
Profesionalno osoblje
50 Hz
Elektri~no polje
Magnetska
(kV/m)
indukcija (μT)
5
100
10
500
organizacije iz 1998. godine, maksimalna dozvoljena ja~ina elektri~nog polja industrijske u~estanosti
50 Hz izvan elektroenergetskih postrojenja iznosile
5 kV/m, a magnetske indukcije 100 μT, dok su odgovaraju}e vrednosti za profesionalce ve}e, odnosno 10 kV/m i 500 μT respektivno, a neke nacionalne preporuke su bile jo{ stroè [4]. Me|utim,
ICNIRP je izdala nova ne{to blaà uputstva
10. 12. 2010. godine, koja se odnose na grani~nu izloènost ljudi dejstvu elektromagnetskih zra~enja
niske frekvencije 1 Hz – 100 kHz [6]. Za elektri~no
polje niske frekvencije 50 Hz dozvoljene grani~ne
vrednosti su ostale iste kao u tabeli 5 (5 kV/m za op{tu populaciju i 10 kV/m za profesionalce), ali su
grani~ne vrednosti za izloènost dejstvu magnetskog polja udvostru~ene: 200 μT (umesto 100 μT)
za op{tu populaciju i 1 000 μT (umesto 500 μT) za
profesionalce [6].
Srpski zakon o za{titi od nejonizuju}ih zra~enja
i pravilnici o granicama izlaganja nejonizuju}im
Bazne stanice mobine telefonije
800 MHz
Gustina snage
(W/m2)
4,5
22,5
1,8 GHz
Gustina snage
(W/m2)
9
45
Mikrotalasne
pe~nice
2,45 GHz
Gustina snage
(W/m2)
10
zra~enjima [11] propisuju bazi~na ograni~enja i referentne nivoe izlaganja stanovni{tva elektri~nim,
magnetskim i elektromagnetskim poljima razli~itih
frekvencija od 0 do 300 GHz. Za razliku od referentnih grani~nih nivoa izlaganja stanovni{tva dejstvu
zra~enja, bazi~na ograni~enja propisuju grani~ne
vrednosti elektri~nih, magnetskih i elektromagnetskih polja zasnovane na neposredno utvr|enim
zdravstvenim i biolo{kim pokazateljima uticaja na
stanovni{tvo. Shodno tabeli 6 kako niskofrekventno
klasifikovano je elektromagetsko polje frekvencije
od 0 do 10 kHz (tu pripadaju i elektromagnetska polja industrijske frekvencije 50 i 60 Hz), a kao visokofrekventno (VF) polje u opsegu frekvencija izme|u 10 kHz i 300 MHz, kao i mikrotalasno zra~enje
frekvencija izme|u 300 MHz i 300 GHz. Iz Pravilnika o granicama izlaganja nejonizuju}im zra~enjima („Slu`beni glasnik RS”, br. 104/09) [11b], reprodukovani su referentni grani~ni nivou elektri~nih,
magnetskih i elektromagnetskih polja za razli~ite
Tabela 6.
Referentni grani~ni nivou elektri~nih, magnetskih i elektromagnetskih polja
za razli~ite opsege frekvencija zra~enja [11b]
Frekvencija f
<1 Hz
1–8 Hz
8–25 Hz
0,025–0,8kHz
0,8–3 kHz
3–100 kHz
100–150 kHz
0,15–1 MHz
1–10 MHz
10–400 MHz
400–200MHz
2–10 GHz
10–300 GHz
Gustina
Ja~ina elektri~nog Ja~ina magnetskog
magentskog fluksa
polja E (V/m)
polja H (A/m)
B (μT)
5 600
4 000
4 000
100/f
100/f
34,8
34,8
34,8
34,8/f 0,5
11,2
0,55f 0,5
24,4
24,4
12 800
2
12 800/f
1 600/f
1,6/f
2
2
2
0,292/f
0,292/f
0,292/f
0,001 48f 0,5
0,064
0,064
16 000
2
16 000/f
2 000/f
2/f
2,5
2,5
2,5
0,368/f
0,368/f
0,0368
0,001 84f 0,5
0,08
0,08
Gustina snage
(ekvivalentnog
radnog talasa)
2
Sekv (W/m )
0,326
f/1250
1,6
1,6
Vreme
uprose~enja t
(minuta)
*
*
*
*
*
*
6
6
6
6
6
6
1,05
68/f
opsege frekvencija zra~enja i posebno za kontaktne
struje Ic pri dodiru provodnih elemenata u elektri~nom polju (tabela 7).
Tabela 7.
Referentni nivoi za kontaktne struje pri dodiru
provodnih elemenata u elektri~nom polju [11b]
Frekvencijski opseg
f
Maksimum kontaktne struje
Ic (mA)
0–2,5 kHz
0,5
2,5–100 kHz
0,2×f
100 kHz–110 MHz
20
Bazi~na ograni~enja izloènosti stanovni{tva
elektri~nim, magentskim i elektromagnetskim poljima frekvencija u opsegu od 0 do 300 GHz prema
Pravilniku o granicama izlaganja stanovni{tva nejonizuju}im zra~enjima („Slu`beni glasnik RS”,
br. 104/09) reprodukovana su u tabeli 8 [11b].
Pojedine odredbe Pravilnika o granicama izlaganja stanovni{tva nejonizuju}im zra~enjima („Slu`beni glasnik RS”, br. 104/09) nai{le su na ozbiljne
kritike u doma}oj stru~noj javnosti [12]. Stoga treba
o~ekivati dalja unapre|enja za{tite stanovni{tva od
nejonizuju}ih zra~enja u skladu s novim saznanjima
o {tetnim uticajima zra~enja prouzrokovanog prisustvom elektri~nog, magnetskog i elektromagnetskog
polja, kao i s uputstvima koja budu izdavali Svetska
zdravstvena organizacija (WHO) i posebno Me|unarodna komisija za za{titu od nejonizuju}ih zra~enja (ICNIRP). I doma}a istraìvanja mogu dati zna~ajan doprinos usavr{avanju mera za{tite od nejonizuju}ih zra~enja.
351
7. ZAKLJUÂK
Na osnovu sprovedene analize danas aktuelne
problematike uticaja elektromagnetskih polja industrijske u~estanosti (50 ili 60 Hz) na stanovni{tvo,
moè se zaklju~iti da je potrebno voditi ra~una o
bezbednosnim aspektima ljudi i opreme kako pri
planiranju i projektovanju, tako i pri eksploataciji
elektroenergetskih objekata i sistema. Pritom je nu`no da se, pored primene doma}ih propisa i pravilnika, sistematski prate rezultati prou~avanja elektri~nih, magnetskih i elektromagnetskih polja i relevantnih podataka iz me|unarodnih (prvenstveno
ICNIRP) propisa i preporuka radi daljeg pro{irivanja i usavr{avanja doma}ih standarda kako bi oni
bili uvek aktualni i od koristi svima koji se u svom
radu sre}u s navedenom problematikom.
8. LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
J. V. Surutka, ELEKTROMAGNETIKA, Akademska misao, Beograd 2005.
B. D. Popovi}, ELEKTROMAGNETIKA, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1980.
A. R. \or|evi}, ELEKTROMAGNETIKA, Akademska misao, Beograd, 2008.
„ICNIRP EMF Guidelines”, Health Phycisc No. 74,
pp. 494–522, 1998.
WHAT ARE ELECTROMAGNETIC FIELDS,
World Health Organization (WHO), Geneve,
Switzerland 2007.
„National Grid EMF 2010 Exposure Guidelines”,
ICNIRP, 2010.
A. Rankovi}, M. Savi}: GENERALIZED CHARGE SIMULATION METHOD FOR THE CALCULATION OF THE ELECTRIC FIELD IN HIGH
Tabela 8.
Bazi~na ograni~enja izloènosti stanovni{tva elektri~nim, magnetskim i elektromagnetskim poljima
niske u~estanosti (0 Hz – 300 GHz) [11b]
Gustina
magnetnog
Opseg frekvencije
fluksa
f
(indukcija) B
(μT)
0 Hz
<0,1 Hz
1–4 Hz
4–1000 Hz
1 kHz–10 kHz
100 kHz–10 MHz
10 MHz–10 GHz
10 GHz–300 GHz
SAR
SAR
SAR uprose~en
lokalizovan na
Gustina struje
Gustina snage
lokalizovan na
za celo telo
ljudske
J (mA/m2)
S (W/ m2)
glavu i trup
(W/kg)
ekstremitete
~oveka (W/kg)
(W/kg)
40
8
8/f
2
f/500
f/500
0,08
0,08
2
2
4
4
10
352
VOLTAGE SUBSTATIONS, Electrical Engineering, (2010)92; 69-77.
[8] V. I. êhov, ÕKOLOGIÊSKIE ASPEKTÀ
PEREDAÎ ÕLEKTROÕNERGII MÕI,
Moskva, 1991.
[9] M. Bougue, LIGNES ELECTRIQUES AERIENNES A TRES HAUTE TENSION, Tome 3: ETUDES TECHNIQUES DES LIGNES ELECTRIQUES, INEO Suez, France, 2006.
[10] A. Rankovi}, M. Savi}: PRORAÛN RASPODELE ELEKTRI^NOG POLJA INDUKOVANIH
STRUJA U BLIZINI VISOKONAPONSKIH POSTROJENJA PRIMENOM METODA FIKTIVNIH
NAELEKTRISANJA, Elektroprivreda, godina
LXIII, broj 3, 2010, str. 265–272.
[11] Spisak srpskih propisa iz oblasti za{tite od nejonizuju}ih zra~enja:
a. Pravilnik o izvorima nejonizuju}ih zra~enja od
posebnog interesa, vrstama izvora, na~inu i periodu njihovog ispitivanja („Slu`beni glasnik RS”),
br. 104/09);
b. Pravilnik o granicama izlaganja nejonizuju}im
zra~enjima („Slu`beni glasnik RS”, br. 104/09);
c. Pravilnik o sadrìni evidencije o izvorima nejonizuju}ih zra~enja od posebnog interesa („Slu`beni
glasnik RS”, br. 104/09);
d. Pravilnik o sadrìni i izgledu obrasca izve{taja o
sistematskom ispitivanju nivoa nejonizuju}ih
zra~enja u ìvotnoj sredini („Slu`beni glasnik
RS”, br. 104/09);
e. Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju
pravna lica koja vr{e poslove sistematskog ispitivanja nivoa nejonizuju}ih zra~enja, kao i na~in i
metode sistemskog ispitivanja u ìvotnoj sredini
(„Slu`beni glasnik RS”, br. 104/09);
f. Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju
pravna lica koja vr{e poslove ispitivanja nivoa
zra~enja izvora nejonizuju}ih zra~enja od posebnog interesa u ìvotnoj sredini („Slu`beni glasnik
RS”, br. 104/09).
[12] S. Eker: NOVI PRAVILNIK – POSLEDICE I
OGRANIÊNJA, EMS, br. 49, juni 2011.
Dora|en rad je primljen u uredni{tvo 12. 09. 2011. godine
Milan S. ]alovi} je penzionisani profesor Elektrotehni~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde je u periodu od 1980-1998. godine predavao predmete iz oblasti analize, planiranja, eksploatacije, upravljanja i regulacije elektroenergetskih sistema, na diplomskim i
postdiplomskim studijama. Pre toga je u perodu od 1958-1980. godine radio u Elektroprivredi Srbije.
Jedini je, ili prvi autor knjiga „Osnovi analize elektroenergetskih mreà i sistema”
(2004), „Planiranje elektroenergetskih sistema” (I izdanje 2000. i II izdanje 2011), „Eksploatacija elektroenergetskih sistema” (I izdanje: 1999, II izdanje: 2005) i „Regulacija elektroenergetskih
sistema” (u dva toma, 1997). Autor je vi{e desetina ~lanaka publikovanih u zemlji i inostranstvu.
Miodrag M. Mesarovi} je diplomirao na Elektrotehni~kom fakultetu i doktorirao na Ma{inskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zaposlen je u Energoprojektu, gde je pro{ao razvojni put od projektanta do pomo}nika direktora i predsednika stru~nog saveta. Redovni je
~lan Akademije inènjerskih nauka Srbije, Generalni sekretar komiteta Srbije u Svetskom
savetu za energiju, ~lan komiteta C1 CIGRE, ~lan Nau~nog odbora Dru{tva termi~ara Srbije
i drugih stru~nih organizacija. U okviru Nacionalnog programa energetske efikasnosti u Ministarstvu nauke i tehnolo{kog razvoja vodi program energetske efikasnosti u doma}instvima.
Drào je poslediplomsku nastavu na fakultetima u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Skoplju. Rukovodio je
brojnim projektima, studijama i strate{kim dokumentima razvoja energetike. Publikovao je preko 200
stru~nih i nau~nih radova u zemlji i inostranstvu.
Sav~i} T. Ivan : Mogu}a prakti~na re{enja za pove}anje pouzdanosti napajanja prioritetnih potro{a~a
353
Mogu}a prakti~na re{enja
za pove}anje pouzdanosti napajanja
prioritetnih potro{a~a
Ivan T. Sav~i}
JP EPS, Privredno dru{tvo „Centar” d.o.o., ED „Elektro{umadija”,
Slobode 7, 34 000 Kragujevac, Srbija
Stru~ni rad
UDK: 621.311.1; 621.316
Rezime
U radu se obra|uju mogu}a re{enja za pove}anje pouzdanosti napajanja prioritetnih potro{a~a kroz
primer priklju~enja jednog novog prioritetnog potro{a~a – bolnice. U radu je prvo napravljen osvrt na dosada{nju praksu i postupak za priklju~enje novih potro{a~a i dosada{nji tretman prioritetnih potro{a~a u
na{im elektrodistribucijama. Identifikovana je i potreba daljeg unapre|enja postupka i tretmana. U skladu
s tim, predloène su odre|ene izmene u postoje}em postupku, vezane za kori{}enje pouzdanosti i DMS softvera za prora~une. U nastavku su ukratko dati osnovi za razmatranje ovog problema, a zatim su na konkretnom primeru, gde su kao podloga kori{}eni delimi~no modifikovani podaci jedne realne distributivne
mreè, prikazane dve varijante za priklju~enje ovog potro{a~a, kao i jo{ jedan na~in za pobolj{anje pouzdanosti mreè. Za analize je kori{}en i DMS program za analizu pouzanosti, a rezultati su na odgovaraju}i
na~in ilustrovani primerima.
Klu~ne re~i: pouzdanost, automatizacija, mreà, dobit
POSSIBLE PRACTICAL SOLUTIONS FOR IMPROVING
THE PRIORITY CONSUMERS SUPPLY RELIABILITY
Abstract
The paper deals with the problem of increasing the supply restoration reliability of priority consumers.
Some possible solutions to the problem are considered using an example of the connection of a new priority
consumer – a hospital. The paper first outlines recent practice and procedures for connecting new consumers and recent treatment of priority consumers. The need for further procedure and treatment improvements has also been identified. Accordingly, certain measures in the existing procedure have been proposed, relating to the use of reliability and the DMS calculations software. The sequel briefly states the principles for the consideration of this problem. Subsequently, through a concrete example having partially modified data of a real distribution network as the background, two options for the connection of this consumer and one more way of network reliability improvement are shown. DMS reliability analysis program was
used for analysis, while the results were appropriately illustrated by some examples.
Key words: pouzdanost, automatizacija, mreà, dobit
354
1. UVOD
U drugoj deceniji 21. veka postavljaju se novi
zahtevi vezani za razvoj i opstanak distribucija u sastavu Elektroprivrede Srbije u uslovima evropske i
svetske energetske regulative i trì{ta. Pored potpunog prilago|avanja evropskoj energetskoj zakonskoj regulativi, realno okruènje name}e potrebu da
se cela elektrodistribucija odrì u tehni~kom smislu
i unapredi njeno funkcionisanje.
Da bi elektrodistribucija mogla da opstane u
uslovima budu}eg energetskog zahtevnog trì{ta u
vremenu koje dolazi, potrebno je da investira u nove tehnologije, modernizaciju, optimizaciju i automatizaciju elektrodistributivne mreè u smislu pouzdanijeg i kvalitetnijeg snabdevanja kupaca elektri~ne energije, {to treba da ima za rezultat i skra}ivanje
prekida snabdevanja usled kvarova, a kod pojedinih
kategorija prioritetnih potro{a~a i gotovo potpunog
eliminisanja prekida njihovog napajanja.
U poslednje vreme u stru~noj, tehni~koj literaturi naj~e{}i izraz koji objedinjuje aktivnosti modernizacije i automatizacije elektrodistributivnih mreà
i sistema je Smart Grid – pametne mreè. Od mnogo izraza kojim se moè opisati ovaj pojam, pametne mreè se najjednostavnije mogu definisati kao
energetski sistem (distributivna mreà) koji se sastoji od velikog broja inteligentnih, komunikaciono povezanih i automatizovanih distributivnih, prenosnih
i proizvodnih sistema koji rade na uskla|en, definisan i pouzdan na~in tako da odgovore funkcionisanju i potrebama u elektrodistribuciji.
Jedan od segmenata koji je naro~ito interesantan za razmatranje u ovom radu je automatizacija
srednjonaponske distributivne mreè, s aspekta pove}anja pouzdanosti. Ideja izloèna u nastavku rada
polazi od zahteva da se prioritetnom potro{a~u –
bolnici obezbedi dodatna potrebna snaga zbog pro{irenja.
Da bi se stiglo do re{enja, u radu je u delu dva
dat kratak osvrt na standardnu proceduru koja se primenjuje u takvim slu~ajevima u Privrednom dru{tvu
za distribuciju elektri~ne energije „Centar”, d.o.o.
Kragujevac. Da bi se dobio bolji uvid u mogu}a re{enja, u drugom delu rada ukratko su dati pregled
postoje}eg stanja i problematika sada{njeg i budu}eg tretiranja prioritetnih potro{a~a u uèm gradskom jezgru.
U narednom delu rada dat je pregled energetske
i komunikacione opreme koja moè da se koristi u
automatizaciji srednjonaponskih distributivnih mreà u okviru privrednog dru{tva. Pritom se uvaàvaju re{enja koja su objektivno mogu}a s obzirom na
opremu na trì{tu, kao i na odre|ene obaveze prema
isporu~iocima opreme, cenu i zahtev za kori{}enjem
postoje}ih tehni~kih re{enja. Ukratko, ideja je i da se
uzimaju}i u obzir objektivna ograni~enja vezana za
opremu i postoje}a tehni~ka re{enja, kao i postoje}a
softverska re{enja u potpunosti iskoriste sve mogu}nosti i resursi koji postoje u okviru „Centra”.
U ~etvrtom delu rada predloèno je re{enje napajanja prioritetnih potro{a~a na dva na~ina. Do
predloènih re{enja do{lo se analizom mogu}ih re{enja u kojima se uzimaju u obzir realno mogu}a re{enja, kao {to je pomenuto. Pored tehni~kog opisa
re{enja u narednom delu je napravljena i jednostavna tehnoekonomska analiza, kojoj je posve}en peti
deo rada.
Na kraju su dati zaklju~ak i literatura kori{}ena
za pisanje ovog rada.
2. PREGLED POSTOJE]EG STANJA I
AKTUELNI PRISTUP TRETMANU
PRIORITETNIH POTRO[AÂ
Privredno dru{tvo za distribuciju elektri~ne
energije „Centar” pokriva podru~je tri okruga centralne Srbije sa oko 280 000 kupaca elektri~ne energije. Po veli~ini i broju potro{a~a „Centar” je najmanje privredno dru{tvo za distribuciju elektri~ne energije u Srbiji, ali dugoro~no gledano vrlo perspektivno s aspekta razvoja i novih kupaca. Na podru~ju
„Centra” postoje veliki potro{a~i poput US Steel
Serbia, Messer, Kronospan, Fiat, sa tendencijom
pro{irenja u narednim godinama i formiranja novih
industrijskih zona.
Potro{a~i na podru~ju grada napajaju se elektri~nom energijom transformatorskih stanica
10/0,4 kV/kV razgranatom kablovskom 10 kV mreòm. Primarno se gradsko jezgro napaja sa ~etiri
transformatorske stanice 35/10 kV/kV vezane u prsten i sa tri transformatorske stanice 110/10 kV/kV.
Svi ovi objekti su jo{ od sredine osamdesetih
godina pro{log veka vezani u sistem daljinskog
upravljanja koji je vi{e puta dogra|ivan i modernizovan. Postoje}e upravljanje 10 kV pravcima iz izvornih objekata je dobra polazna osnova za dalju automatizaciju.
Ekspanzija velikog broja potro{a~a u uèm
gradskom jezgru karakteristika je svih velikih gradova, pa i Kragujevca. Stambena i ostala gradnja
zahteva i nove elektroenergetske objekte – transformatorske stanice i napojne visokonaponske vodove
na datim lokacijama. Zbog nedostatka prostora, gustine gradnje, problema vlasni{tva, nemogu}nosti
izgradnje novih napojnih visokonaponskih vodova –
pravaca napajanja, u postoje}e pravce ubacuju se
nove transformatorske stanice i formiraju novi
ogranci, {to zasigurno uti~e na pouzdanost i sigurnost napajanja.
Tretman prioritetnih potro{a~a u tehni~kom i
pravnoekonomskom smislu u Elektroprivredi Srbije, pa i u Privrednom dru{tvu za distribuciju elektri~ne energije „Centar”, d.o.o. Kragujevac, jo{ uvek
nije onakav kakav bi trebalo da bude imaju}i u vidu
zahteve za pove}anjem pouzdanosti. Svakako treba
pomenuti da se u svakodnevnom operativnom radu
dispe~eri i ostale prate}e slu`be suo~avaju s problemima vezanim za redovne ili vanredne preventivne
remontne aktivnosti ili kvarove i da se makar implicitno vodi ra~una o tome da prioritetni potro{a~i budu napajani s najmanjim mogu}im prekidima. Treba
dodati i da osim ovog implicitnog pristupa nema
drugih objektivnih merila ili procedura koji obavezuju elektrodistribuciju da unapredi pokazatelje pouzdanosti.
Zahtevi za unapre|enjem pouzdanosti posredno
dolaze kroz povremene àlbe i pritu`be potro{a~a u
razli~itim vidovima.
Kragujevac nema u uèm gradskom jezgru dràvne institucije najvi{eg ranga, kao ni diplomatska
predstavni{tva, ali ima gradske institucije, policiju,
vojsku, zdravstvene ustanove, banke i ostale privredne delatnosti. Me|utim, o~igledno je da svi oni
imaju potrebu za dodatnom sigurno{}u neprekidnog
napajanja elektri~nom energijom. U Slu`bi dispe~erskog upravljanja u „Centru” u okviru ogranka
Elektrodistribucija „Elektro{umadija” Kragujevac
postoji popis prioritetnih potro{a~a. Popisani su potro{a~i koji imaju po prirodi delatnosti mogu}nost
prioriteta, ali nisu kategorisani po vrsti prioriteta.
Iako ne postoji objektivnan zahtev za pove}anjem pouzdanosti, elektrodistribucije su postale svesne da dolazi vreme kada }e distributer pla}ati odgovaraju}e penale zbog prekida napajanja, pa je neophodno napraviti kompletnu strategiju u ovoj oblasti.
Kod samog izdavanja elektroenergetske saglasnosti,
a i kod ugovaranja isporuke elektri~ne energije novim i starim potro{a~ima potrebno je definisati uslove; na primer, obavezno posedovanje agregata ili
UPS-a za deo potro{nje takvih prioritetnih potro{a~a. Ipak, najva`nije je napraviti strategiju tehni~kog
re{enja koje bi bilo modularnog tipa s postepenim
{irenjem i s mogu}no{}u kori{}enja opreme vi{e
proizvo|a~a koje imaju objedinjenu funkciju.
Prvi korak u pravcu pove}anja pouzdanosti napajanja potro{a~a predstavlja identifikacija hardvera
i softvera koji bi se mogli iskoristiti u tu svrhu. U
ovom radu se analiziraju hardverska i softverska re{enja objektivno dostupna na na{em trì{tu uzimaju}i u obzir dosada{nja iskustva, kao i zate~eno stanje,
a naravno i s obzirom na cenu koja je na trì{tu. U
nastavku, daje se pregled opreme i softvera koji mogu biti iskori{}eni za dalje unapre|enje pouzdanosti
napajanja.
355
3. ENERGETSKA I
KOMUNIKACIONA OPREMA I SOFTVER
Oprema koja se koristi u oblasti automatizacije
srednjonaponskih mreà moè se uslovno podeliti
na energetske, rasklopne ure|aje i kontrolnonadzorno komunikacionu opremu (takozvana changeover
automatika). U delu koji sledi razmatrana je oprema
koja se koristi u „Centru”.
3.1. Energetska i komunikaciona oprema
Kada je re~ o rasklopnim ure|ajima – prekida~ima i rastavlja~ima snage, potrebno je da budu
upravljivi i da imaju motorni pogon. Zbog pouzdanosti, prekida~i bi trebalo da budu vakuumski sa savremenim re{enjima.
Energetsku opremu ne treba posebno posmatrati i nabavljati. U praksi se pokazalo da je najsigurnije nabavljati opremu kao funkcionalnu celinu s unapred zadatim kriterijumima koje moraju da imaju
ugra|eni upravlja~ki moduli.
U Elektroprivredi Srbije prakti~na primena automatizacije u srednjonaponskim (SN) distributivnim mreàma je na po~ecima i u nadzemnoj i u kablovskoj mreì. U nastavku se daje pregled opreme
koja se ve} koristi kod nas, sa svojim odlikama i mogu}nostima.
Prva grupa proizvoda za srednjonaponske nadzemne i kablovske mreè u ovoj oblasti je slede}a.
1) Srednjonaponsko postrojenje naponskog nivoa
do 24 kV kompaktno je postrojenje u potpunosti
izolovano gasom. îne ga od 1 do 4 integrisane,
funkcionalne jedinice malih dimenzija. Jedinice
zavisno od potrebe mogu sadràti: prekida~ i za{titnu jedinica ili rastavlja~ u kombinaciji s osigura~ima. Postrojenje je fleksibilno i ima mogu}nost pro{irenja na licu mesta, opcije lokalnog ili
daljinskog upravljanja, nadzor i alarm.
Postrojenje je funkcionalna jedinica dizajnirana
tako da zadovolji sve zahteve elektrodistributivnih
mreà. Dobre osobine su sigurno napajanje, kontinuitet rada i neosetljivost na spolja{nje uticaje.
Moè se prilagoditi tako da zadovolji razli~ite
potrebe napajanja u srednjonaponskim distributivnim mreàma do 24 kV povezivanja, napajanja i za{tite transformatora u prstenastoj i radijalnoj mreì
instaliranja u svim ta~kama SN mreè i pove}anja
pouzdanosti elektri~nog napajanja.
Daljinska stanica za SN transformatorske stanice integri{e sve funkcije za daljinsko upravljanje SN
transformatorskim stanicama u jedan ure|aj: upravljanje rastavlja~ima/prekida~ima (1–16 kanala), neprekidno napajanje 24 ili 48 V, indikator kvara, me-
356
renja struje, funkcije automatizovane ponovne konfiguracije SN mreè, lokalni prikaz i upravljanje, veliki opseg protokola; IEC 870-5-101 i 104, DNP3,
Modbus i razli~iti protokoli koji su u posedu korisnika, razli~iti sistemi prenosa; Ethernet, RS232, Radio,
PSTN, GSM, GPRS, privatna linija itd.
Zahvaljuju}i jednostavnoj primeni i radu, kombinovano s fleksibilno{}u proizvoda otvorenog za
{iroki asortiman SCADA sistema i za sve tipove medijuma za komunikaciju, to je re{enje za optimizaciju rada SN podzemne mreè i transformatorske stanice (TS) srednjeg napona.
Indikatori kvara za SN kablovske distributivne
mreè mogu biti s lokalnom indikacijom i s komunikacionom opcijom radi daljinskog upravljanja.
S komunikacionom opcijom radi daljinskog
upravljanja postoje trofazni ampermetarski indikatori. Pored tradicionalnih funkcija detekcije, oni integri{u funkcije merenja i nadzora transformatorskih
stanica i prenosa podataka.
Asortiman ovih proizvoda daje velike mogu}nosti za pouzdanu automatizaciju, me|utim pored –
uslovno re~eno – ve}e cene, postoje jo{ neke dileme.
Kod prioritetnog potro{a~a ili na granici napajanja izme|u prioritetnih potro{a~a i ostatka konzuma
najbolje re{enje je postaviti ili umetnuti potpuno novu kompaktnu TS 10/0,4 kV/kV sa navedenim osobinama. Ako postoje prostorne mogu}nosti i gabariti, mogu}e je i zameniti kompletan visokonaponski
blok navedenim kompaktnim blokom. Naàlost, to
nije uvek mogu}e u uèm gradskom jezgru, pa treba
razmi{ljati o rekonstrukciji postoje}ih TS da bi krajnji rezultat bio isti, kao deo istog kompatibilnog sistema.
Postoje}e klasi~ne rastavlja~e, odnosno prekida~e na visokonaponskim izvodima u TS mogu}e je
prilagoditi na slede}i na~in: najbolje re{enje je zamena savremenim vakuumskim prekida~ima s motornim pogonom; kao alternativa, kada prostor i neke druge okolnosti (pre svega finansije) dozvoljavaju, mogu}e je na postoje}e klasi~ne ure|aje dograditi motorni pogon zadovoljavaju}eg kvaliteta.
2) Druga grupa proizvoda koji mogu biti iskori{}eni
u ovim slu~ajevima je dodatak upravljivoj
visokonaponskoj (VN) izvodnoj }eliji – ure|aj
aktuator s funkcijom lokalnog i daljinskog upravljanja. Ure|aj se koristi za nadzor i upravljanje s
najvi{e tri rasklopna ure|aja (inteligentnih rastavnih ure|aja), u mreàma za distribuciju elektri~ne
energije i on podràva vi{e vrsta tipova rasklopnih elemenata, a moè se lako prilagoditi bilo
kom drugom tipu prekida~a ili rastavlja~a. Ure|aj
pruà fleksibilan na~in komunikacije, po{to ima
dva serijska porta i Rbus. Mogu}a je konfiguraci-
ja preko RS232 serijskog porta, primenom standardnog terminalnog programa kao {to je
Windows HyperTerminal, koji je dostupan na ve}ini personalnih (PC) ra~unara. Po{to se ne zahteva upotreba nikakvog posebnog softvera za konfiguraciju, izbegavaju se problemi vezani za posedovanje prave verzije konfiguracionog softvera, a tako|e podràva komunikaciju preko
Mobitexa.
Kao dodatak u ovom ure|aju mogu}e je ugraditi telemetrijski modul. Programabilna jedinica detektuje i indicira me|ufazne kvarove i zemljospojeve, kao i struje jednofaznih kratkih spojeva. Projektovana za rad u kombinaciji s daljinski kontrolisanim i automatizovanim rasklopnim elementima, povezuje se na tri strujna transformatora instalirana u
svakoj fazi i moè se koristiti i na nadzemnim i na
kablovskim vodovima. Nominalni napon napajanja
je 24 V. U ku}i{tu se mogu instalirati najvi{e dve jedinice. Ako je neophodna i tre}a, ona se mora montirati izvan ku}i{ta, a njen alarmni izlaz mora biti
povezan na slobodni ulaz.
Da bi sistem automatizacije SN mreè uspe{no
funkcionisao, svi ure|aji moraju imati kvalitetnu i
pouzdanu komunikaciju i razmenu podataka me|usobno i sa centrom upravljanja. Komunikacija moè
biti lokalna i daljinska poput opti~kih kablova, analogne i digitalne radio-veze, GPRS i GSM prenosa
podataka i poruka.
U osnovi svega je da komunikacioni ure|aji
mogu me|usobno da komuniciraju na odre|eni na~in (medijum i protokol, npr., radio-ure|aji u etru), a
da tako|e upravlja~ke jedinice mogu po standardnom protokolu i na~inu komunikacije da budu povezane sa centrima upravljanja nezavisno od proizvo|a~a opreme i SCADA sistema.
Kod nadzemnih mreà najpouzdaniji na~in je
digitalna radio-komunikacija. Kod podzemne mreè
najracionalniji, a dovoljno pouzdan i kvalitetan na~in je upotreba GPRS 3G mobilne telefonije koja u
uìm gradskim zonama ima potrebnu infrastrukturu
i pokrivenost signalom.
3.2. Softver
Da bi se jedna ovakva analiza u potpunosti zaokruìla, neophodno je imati i odgovaraju}i softver
kojim bi se na odgovaraju}i na~in kroz pokazatelje
verifikovali efekti re{enja. Za te potrebe se koristi
DMS softver koji je ve} isporu~en „Centru”, a koji
sadrì prora~un potrebnih pokazatelja pouzdanosti.
Kori{}enje ovog softvera predstavlja iskorak u smislu unapre|enja dosada{njeg postupka.
4. PREDLOG RE[ENJA
Analizom gradskog podru~ja Kragujevac i razmatranjem problema u eksploataciji, kori{}enjem
dugogodi{nje prakse i iskustva dispe~era i zaposlenih u Slu`bi dispe~erskog upravljanja u „Centru”,
do{lo se do predloga re{enja za dalje unapre|enje
napajanja prioritetnih potro{a~a.
Dva mogu}a re{enja se analiziraju u nastavku.
Prvi na~in se primenjuje kod prioritetnog potro{a~a prve kategorije, kod koga mora postojati
mogu}nost napajanja pored osnovnog, od najmanje
dva alternativna napojna 10 kV voda. U tom slu~aju, kod tog potro{a~a se gradi potpuno nova transformatorska stanica 10/0,4 kV/kV sa jasno definisanim kompaktnim srednjonaponskim postrojenjem
u potpunosti izolovanim gasom s ugra|enom
upravlja~kom jedinicom za lokalno i daljinsko upravljanje. Kada do|e do kvara na osnovnom pravcu
napajanja, automatski se po zadatom redosledu vr{i
restauracija napajanja preko jednog od rezervnih
pravaca tako da potro{a~ nema prekid snabdevanja
(odnosno prekid napajanja traje onoliko koliko je
potrebno da se manipulacijama obezbedi napajanje
iz nekog od alternativnih pravaca).
U ovom slu~aju razmatra se prvi na~in napajanja Klini~kog centra Kragujevac. Klini~ki centar
Kragujevac ima osnovno napajanje sa }elije 1F11 iz
TS 110/10/10 kV/kV/kV KG 005 „Divlje polje” u
TS broj 28. Ova TS ima alternativno napajanje sa
}elije 3 iz TS 35/10 kV/kV KG 03 „Centar”, kao i
mogu}nost napajanja sa jo{ dva pravca gde su izvorni objekti TS 35/10 kV/kV KG 02 „Mlekara” i
TS 110/10 kV/kV KG 003 „ê{ko groblje”.
Klini~ki centar Kragujevac gradi za svoje potrebe novi tehni~koekonomski blok s najsavremenijim
operacionim salama i u okviru te investicije planirana je i nova transformatorska stanica 10/0,4 kV/ kV
snage 2x1 000 kVA (u analizama koje slede ona }e
biti obeleèna sa TS xx). Klini~ki centar Kragujevac
spada u potro{a~e s prvim prioritetom po neprekidnosti, pouzdanosti i kvalitetu snabdevanja elektri~nom energijom.
Re{enje je da budu}a transformatorska stanica
10/0,4 kV/kV snage 2x1 000 kA (TS xx) bude koncipirana s prvom grupom opreme. Na slici 1 prikazan je deo mreè sa sada{njim stanjem i sa dodatom
TS xx na izvodu „Bolnica”, kao i izvod „Elektro{umadija”.
Na
{emi
napajanja
podru~ja
iz
TS 110/10/10 kV/kV/kV KG 005 sa novom TS xx
vidi se kako je TS xx postavljena u postoje}i elektroenergetski sistem. U }eliju 1 dolazi dupla kablovska
veza sa }elije 1F11 iz TS 110/10/10 kV/kV/kV
KG 005 „Divlje polje”. U }eliju 2 dolazi kabl sa }eli-
357
je 3 iz TS 35/10 kV/kV KG 03 „Centar”, a u }eliju 3
dolazi kabl sa }elije 1 TS broj 120 u koju stiè kabl
sa }elije K22 iz TS 35/10 kV/kV KG 02 „Mlekara”.
Iz }elije 4 TS xx ide rezervni kabl u }eliju 2 TS 28.
Glavni pravac napajanja TS 28 je dupla kablovska
veza }elija 5 TS XX-}elija 7 TS 28.
Algoritam restauracije napajanja u slu~aju kvara obezbe|uje se na slede}i na~in. Ako nastane kvar
na deonici osnovnog napajanja 1F11-1 TS xx, prvo
se isklju~e prekida~i u 1F11 i 1 TS xx. Zatim se
uklju~i prekida~ u 2 TS xx. Ukoliko postoji problem
pri uklju~enju kabla 3 KG 03 – 2 TS xx, prekida~ u
2 TS xx ostaje isklju~en, a uklju~uje se prekida~
3 TS xx. Ako postoji problem pri ponovnom uklju~enju prekida~a u 5 TS xx, uklju~uje se prekida~ u
4 TS xx. Ove operacije se obave trenutno tako da
TS xx i TS 28 imaju napon, samo je promenjen izvor napajanja.
Algoritam se izvr{ava lokalnom automatikom
povezanom s dispe~erskim centrom. U dispe~erskom centru postoji komunikaciona veza preko
GPRS 3G signala mobilne telefonije koji je uveden
u postoje}i SCADA sistem i prilago|en softverski.
Dispe~erski centar dobija izve{taj o operacijama koje su se obavile, a ima i mogu}nost preuzimanja
funkcije upravljanja i promene algoritma u slu~aju
potrebe.
Drugi na~in se primenjuje kod grupe potro{a~a
u gradskom jezgru gde se koristi druga grupa opreme. Kada do|e do kvara na osnovnom pravcu u zavisnosti od deonice na kojoj je nastao kvar, grupa
prioritetnih potro{a~a dobija napajanje, dok ostalo
podru~je ~eka otklanjanje kvara. Ovo re{enje podrazumeva rekonstrukciju visokonaponskog bloka pojedinih transformatorskih stanica 10/0,4 kV/kV, i to
zamenom rastavnih elemenata sa vakuumskim prekida~ima uz ugradnju aktuatora za nadzor i upravljanje.
Da bi se izbegao napon razli~itih spre`nih brojeva u oba na~ina, u slu~aju restauracije treba predvideti prvo prekid napajanja s jedne, pa onda uklju~enje s druge strane da ne bi do{lo do paralelnog rada.
Neophodno je i potrebno zapo~eti automatizaciju na{e elektrodistributivne mreè imaju}i u vidu
ovaj aspekt automatske restauracije napajanja prioritetnih potro{a~a.
Predlog restauracije napajanja potro{a~a na
ovom podru~ju je slede}i. U transformatorskim stanicama 10/0,4 kV/kV br. 12 „Vojna bolnica” i 190
„Pravni i Ekonomski fakultet” u izvodnim }elijama
1 i 2, odnosno 1, 2 i 3 postavljaju se savremeni vakuumski prekida~i i u svaku TS ugra|uje se ure|aj s
telemetrijskim modulom za nadzor i upravljanje.
358
Slika 1. Razmatrana mreà, a) originalna mreà sa izvodima „Bolnica” i „Elektro{umadija”: b) modifikovana mreà gde je na izvodu „Bolnica” dodata TS xx, a na izvodu „Elektro{umadija” su automatizovane TS 12 i TS 190.
Algoritam restauracije napajanja ovog podru~ja
u slu~aju kvara obezbe|uje se na slede}i na~in. Ako
nastane kvar na deonici TS 28-TS 12 i trenutno nestane napon, isklju~i}e se prekida~ 1 u TS 12 i uklju~iti prekida~ u }eliji 2 tako da prioritetni prekida~ ne
trpi prekid napajanja.
Ukoliko ure|aj detektuje kvar na deonici od izvornog objekta do TS 190, pored napajanja iz izvora isklju~uje se prekida~ u }eliji 3 TS broj 190. Na-
kon toga se uklju~uje prekida~ u }eliji 1 TS broj 190
tako da potro{a~i od TS 190 do TS 161 ostaju pod
naponom napojeni sa }elije K24 iz TS 35/10 kV/kV
KG 02 „Mlekara”. Ako postoji problem na deonici
koja napaja }eliju 1 TS 190, osta}e isklju~ene 1 i 2,
uklju~i}e se prekida~ u }eliji 2 u TS 12, pa prekida~
2 u TS 190 i ista grupa potro{a~a ostaje pod naponom. Na ovoj deonici se nalazi veliki broj prioritetnih potro{a~a tako da je va`na brza restauracija.
Komunikaciju (prenos podataka) izme|u ure|aja me|usobno i s centrom upravljanja u dispe~erskom centru koji se nalazi u istom objektu gde i
TS 35/10 kV/kV KG 03 „Centar” mogu}e je ostvariti putem GPRS 3G signala mobilne telefonije, uvedenog u postoje}i SCADA sistem i softverski prilago|enog. Softver je konfigurisan tako da na osnovu
informacija koje dobija od ure|aja sprovodi zadati
algoritam daju}i izvr{ne informacije nazad ure|ajima na terenu, po{tuju}i unapred zadati redosled.
U nastavku je data jednostavna tehnoekonomska analiza za predloèna re{enja.
359
Na izvodu „Elektro{umadija” razmatrana su
2 slu~aja:
– stanje pre pre automatizacije TS 12 i TS 190,
– stanje sa automatizovanim TS 12 i TS 190.
Tabela 4.
Analiza pouzdanosti za izvod „Elektro{umadija”
pre automatizacije TS 12 i TS 190
Objekat Potro{nja
ENSI
ENSI SAIFI SAIDI
(izvod) (MWh/god.) (MWh/god.) (%) (1/god.) (h/god.)
Elektro7 241,97
123,84
1,710 1 7,82 107,00
{umadija
5. TEHNOEKONOMSKA ANALIZA
Tabela 5.
Da bi se u potpunosti sagledali aspekti predloènih re{enja, ura|ena je i odgovaraju}a tehnoekonomska analiza. U tu svrhu su kori{}eni pokazatelji
pouzdanosti: ENSI, SAIFI i SAIDI [1], [5], [6]. Ovi
parametri su izra~unati za izvod „Bolnica” za slede}a 3 slu~aja:
– stanje pre izgradnje nove transformatorske stanice
i pre automatizacije,
– stanje s izgra|enom novom TS xx bez automatizacije,
– stanje s izgra|enom novom TS xx sa automatizacijom.
U nastavku su dati rezultati analize za ova tri
slu~aja.
Tabela 1.
Analiza pouzdanosti za izvod „Bolnica”,
stanje pre izgradnje nove transformatorske stanice i
pre automatizacije
Objekat Potro{nja
ENSI
ENSI SAIFI SAIDI
Bolnica 6 395,63
0,1
0,001 6 2,85
0,4
Tabela 2.
Analiza pouzdanosti za izvod „Bolnica”
s novom transformatorskom stanicom TS x/x
bez automatizacije
Objekat Potro{nja
ENSI
ENSI SAIFI SAIDI
Bolnica 12 363,33
7,23
0,058 4 3,06
4,1
Tabela 3.
Analiza pouzdanosti za izvod „Bolnica”
s novom transformatorskom stanicom TS x/x
sa automatizacijom
Objekat Potro{nja
ENSI
ENSI SAIFI SAIDI
Bolnica 12 363,33
0,14
0,001 1 3,06
0,12
Analiza pouzdanosti za izvod „Elektro{umadija”
s automatizovanim TS 12 i TS 190
Objekat Potro{nja
ENSI
ENSI SAIFI SAIDI
Elektro7 241,97
112,53
1,553 8 7,82
97,14
{umadija
Posmataraju}i rezultate za ENSI iz tabela 1, 2 i 3
moè se uo~iti da tehni~ki nije opravdano da se kao
jedna varijata koristi nova neautomatizovana TS po{to bi se u tom slu~aju dobila o~ekivana godi{nja neisporu~ena energija (MWh/godi{nje) koja je zna~ajno ve}a od re{enja s automatizovanom varijantom
(7,23 i 0,14, respektivno, dakle oko 50 puta), a o~ekivano godi{nje trajanje prekida napajanja
(h/godi{nje) smanjilo se sa 4,1 na 0,12 (oko 35 puta).
Za drugi na~in o~ekivana godi{nja neisporu~ena energija (MWh/godi{nje) smanjila se sa 123,84
na 112,53, procentualno za 10,05 %, a o~ekivano
godi{nje trajanje prekida napajanja (h/godi{nje)
smanjilo se sa 107,00 na 97,14 procentualno za
10,15 %.
Za cost benefit analizu prvo se posmatra potreban nivo investiranja. Za prvi na~in dodatno ulaganje u novo automatizovano re{enje iznosi 55 000
evra. Za drugi na~in potrebno je investirati 30 000
evra, {to sve ukupno iznosi 85 000 evra.
Dobit koja se o~ekuje posmatra se kroz vrednost
neisporu~ene energije na posmatranom podru~ju na
godi{njem nivou (razlika nastala pobolj{anjem pouzdanosti automatizacijom) i ona zavisi od prose~ne
prodajne cene elektri~ne energije i penalizacionog
faktora uslovljenog nivoom prioriteta potro{a~a.
U prvom slu~aju vrednost neisporu~ene energije po sada{njoj ceni od 6,8 (evrocenti po kWh), za
prvi na~in iznosi ((7,23–0,14) x 1000 x 0,068) =
(7,09 x 1 000 x 0,068) = 482,12 evra, a za drugi na~in ((123,84–112,53) x 1000 x 0,068)) = (11,31 x
1 000 x 0,068) = 769,08 evra.
360
Imaju}i u vidu da je cena elektri~ne energije u
Srbiji niska u odnosu na trì{nu cenu elektri~ne
energije u okruènju i u zemljama Evropske unije,
uze}e se u obzir prose~na cena u EU27 koja iznosi
17,1 (evrocenti po kWh), ka kojoj }e Srbija neminovno trì{no i}i u narednim godinama. Sa ovom
cenom ra~unica za prvi na~in iznosi (7,09 x 1 000 x
0,171) = 1 212,39 evra, a za drugi na~in (11,31 x
1 000 x 0,171 ) = 1 934,01 evra.
Ako se po|e od pretpostavke da se u prvoj situaciji za prioritetnog potro{a~a usvaja penalizacioni
faktor 20, a u drugoj za prioritetnog potro{a~a 10,
onda se dolazi do cene za prvi na~in od (482,12 x
20) = 9 642,4 evra, a za drugi (769,08 x 10) =
7 690,10. Za evropsku cenu se ima za prvi na~in
(1 212,39 x 20) = 24 247,80 evra, a za drugi
(1 934,01 x 10) = 19 340,10 evra.
Dobit ostvarena automatizacijom srednjonaponske mreè navedenih podru~ja na godi{njem nivou primenom sada{nje cene elektri~ne energije u
Srbiji iznosi (1 934,01 + 7 690,10) = 9 624,11 evra.
Kako nam je vrednost investicije 85 000 evra, investicija }e se isplatiti nakon 8,83 godine.
Dobit ostvarena automatizacijom srednjonaponske mreè navedenih podru~ja na godi{njem nivou primenom sada{nje prose~ne cene elektri~ne
energije u zemljama Evropske unije EU27 iznosi (24
247,80 + 19 340,10) = 43 587,90 evra. Kako je vrednost investicije 85 000 evra, to zna~i da }e se investicija u ovom slu~aju isplatiti nakon 1,95 godine, {to se
moè smatrati realno zadovoljavaju}im re{enjem.
U privrednom dru{tvu „Centar” postoji svest
da }e posledice ka{njenja investiranja u ovoj oblasti
bi}e vidljive kada operator distributivnog sistema
bude pla}ao regulatorne penale za svaki minut neisporu~ene elektri~ne energije prioritetnom potro{a~u
s odre|enim faktorom penalizacije u zavisnosti od
nivoa prioriteta i na~ina ugovaranja isporuke sa
snabdeva~om. Kada je osamdesetih godina „Zastava” proizvodila 200 000 vozila godi{nje, u ugovoru
s isporu~iocem elektri~ne energije Energetikom postojala je klauzula pla}anja penala – jedan minut
zastoja proizvodne trake usled nestanka elektri~ne
energije ko{tao je isporu~ioca kao 108 vozila. Sada
je umesto „Zastave” drugi proizvo|a~, ali koji }e
sasvim sigurno koristiti sli~ne klauzule u ugovoru o
isporuci elektri~ne energije.
Tehnoekonomska analiza iz rada jasno pokazuje isplativost predloènih re{enja.
Kroz ovaj rad napravljen je zna~ajan iskorak u
odnosu na dosada{nju praksu i procedure koje se
standardno primenjuju u elektrodistribucijama i namera autora je da ova procedura postane i nova
standardna procedura koja }e se primenjivati u
„Centru”.
6. ZAKLJUÂK
[3]
Prakti~na primena ovog re{enja bila bi veliki
korak u razvoju Privrednog dru{tva i otvorila bi novo poglavlje u oblasti modernizacije elektrodistributivne delatnosti. Prednosti sistema su u kompatibilnosti i mogu}nosti postepenog {irenja. Ve}a pouzdanost i fleksibilnost postiù se dodavanjem vi{e automatizovanih elemenata i ure|aja za merenje, signalizaciju, kontrolu i upravljanje. Tako|e, isti princip
se moè primeniti i na druga podru~ja grada Kragujevca, kao i na sve gradove na teritoriji Privrednog
dru{tva „Centar”.
[4]
[5]
7. LITERATURA
[1]
[2]
[6]
R. Billington: POWER SYSTEM RELIABILITY
EVALUATION, Science Publishers Inc. NY, 1970.
D. Popovi}, D. Bekut, V. Treskanica: SPECIJALIZOVANI DMS ALGORITMI, DMS Group, Novi
Sad, 2004.
Katalog proizvo|a~a: Central Control Unit for Remote Control of Data Radio Outstations; Radius
Katalog: Automatizacija vodova; Schneider Electric
V. Mijailovi}: POKAZATELJI POUZDANOSTI
ZA DISTRIBUCIONE SISTEME, Elektroprivreda,
godina LXI, broj 1, 2009, str. 50–58.
J. Nahman, D. Geri}, D. Salamon, I. Vlaji}Naumovska: [TETE POTRO[AÂ U GRADSKIM DISTRIBUTIVNIM MRE@AMA USLED
PREKIDA NAPAJANJA ELEKTRI^NOM ENERGIJOM, Elektroprivreda, godina LXIII, broj 3,
2006, str. 34–37.
Ivan T. Sav~i}, dipl. el. in`., ro|en je 1968. u Kragujevcu. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io je u Kragujevcu. Diplomirao je na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na energetskom odseku, Smer za elektroenergetske sisteme 1996. godine. Upisao postdiplomske studije na Fakultetu tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu. U stalnom je radnom odnosu u JP „Elektro{umadija” Kragujevac od decembra1996. godine, danas PD za distribuciju elektri~ne energije „Centar”, d.o.o. Kragujevac. Radio na poslovima inènjera
361
gradske mreè, inènjera dispe~erskog centra i inènjera za kontrolu i merenje, {efa slu`be virmanskih potro{a~a. Nalazio se na mestu generalnog direktora JP za distribuciju elektri~ne energije „Elektro{umadija” Kragujevac, direktora PD za distribuciju elektri~ne energije „Centar”, d.o.o., Kragujevac, direktora
Sektora investicija u PD „Centar”, d.o.o., Kragujevac. Trenutno obavlja posao direktora Sektora upravljanja u PD „Centar”, d.o.o., ED „Elektro{umadija” Kragujevac.
U~estvovao je u mnogobrojnim stru~nim radnim grupama i komisijama pri EPS-u i drugim institucijama. Ima 4 licence iz oblasti projektovanja i izvo|enja elektri~nih instalacija niskog, srednjeg i visokog
napona (Inènjerska komora Srbije).
Autor je i koautor vi{e dokumenata Sistema kvaliteta YUS ISO 9001 sertifikovanog 2001. godine, kao
i vi{e radova na stru~nim savetovanjima: JUKO CIRED, Herceg Novi, septembar 2000, JUKO CIRED, Vrnja~ka Banja, oktobar 2002, Me|unarodno regionalno savetovanje o elektrodistributivnim mreàma Crna
Gora, Herceg Novi, oktobar 2004, Sedmo savetovanje o elektrodistributivnim mreàma Srbije i Crne Gore
sa regionalnim u~e{}em – Vrnja~ka Banja, oktobar 2010.
Ratkovi} R. @eljko i ostali: Potrebne aktivnosti na realizaciji strategije razvoja energetike Republike Srpske do 2030. godine...
362
Potrebne aktivnosti na realizaciji strategije
razvoja energetike Republike Srpske do
2030. godine iz oblasti obnovljivih izvora
elektri~ne energije
@eljko R. Ratkovi}1, Stevan V. Stankovski2, Pantelija M. Daki}3 i Spasoje D. Mu~ibabi}4
1
MH Elektroprivreda Republike Srpske, Stepe Stepanovi}a b.b., 89 101 Trebinje, Republika Srpska, BiH,
2
Fakultet tehni~kih nauka, Trg Dositeja Obradovi}a 6, 21 000 Novi Sad,
3
Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, Bana Lazarevi}a 1, 78 000 Banja Luka, Republika Srpska, BiH,
4
Fakultet organizacionih nauka, Jove Ili}a 154, 11 000 Beograd, Republika Srbija
Stru~ni rad
UDK: 628.472.4; 351.778.511
Rezime
Na podru~ju Republike Srpske postoji zna~ajan potencijal obnovljivih izvora energije, a to su: mali vodotoci, biomasa, potencijal vjetra, potencijal sunca, geotermalna energija. Investiciona ulaganja u obnovljive izvore energije prema Strategiji razvoja energetike Republike Srpske do 2030. godine mogla bi da iznose oko 1,7 milijardi konvertibilnih maraka. Da bi se realizovale investicije iz oblasti obnovljivih izvora
energije prema Strategiji razvoja energetike do 2030. godine u Republici Srpskoj, potrebno je realizovati
odre|ene aktivnosti u vezi s vrednovanjem i rangiranjem projekata prema kriterijumu ekonomske efektivnosti za koje bi se obezbijedila podsticajna sredstva do 2030. godine. Potrebno je uskladiti aktivnosti na izgradnji i priklju~enju obnovljivih izvora energije s mogu}nostima prihvata elektroenergetskog sistema Republike Srpske, s osnovnim ciljem da se obezbijedi siguran i stabilan rad sistema.
Klju~ne rije~i: obnovljivi izvori energije, strategija, podsticaj
THE ACTIVITIES NECESSARY FOR REALIZATION OF THE REPUBLIC OF SRPSKA ENERGY
DEVELOPMENT STRATEGY BY 2030 IN THE FIELD OF RENEWABLE ENERGY RESOURCES
Abstract
There is considerable potential of renewable energy resources in the area of the Republic of Srpska, including small watercourses, biomass, wind, solar and geothermal energy. According to the RS Energy Development Strategy by 2030, the investments related to the renewable energy resources could amount KM
1.7 billion. In order to realize the investments related to the renewable energy resources pursuant to the
Energy Development by 2030 in the Republic of Srpska, it is necessary to realize certain activities in connection with evaluation and ranking of the projects according to the economic efficiency criterion, for which
the incentive means are to be provided in the period by 2030. The activities related to the renewable energy
resources construction and connection to the grid need to match the Republic of Srpska energy sector
capacity of integration, primarily aiming at ensurance of secure and stable system operation.
Key words: renewable energy resources, strategy, incentive
1. UVOD
Kori{}enje obnovljivih izvora energije je od op{teg interesa za Republiku Srpsku (RS). Republika
Srpska ima zna~ajne mogu}nosti za dobijanje elektri~ne energije iz obnovljivih izvora energije. Veliki
broj malih vodotoka, zna~ajan potencijal biomase,
potencijal vjetra i sunca na jugu Republike Srpske i
potencijal geotermalne energije na sjeveru Republike Srpske omogu}uju izgradnju znatnog broja elektroenergetskih objekata male snage za proizvodnju
elektri~ne energije. Izgradnjom kapaciteta za proizvodnju elektri~ne energije iz obnovljivih izvora
omogu}io bi se razvoj Republike Srpske jer se ne
obezbje|uje samo pove}anje koli~ine elektri~ne
energije ve} su proizvo|a~i elektri~ne energije prvi
pokreta~i privrednog razvoja kroz vi{e aktivnosti:
razni prate}i pogoni, mljekare, pilane, prerada drveta, farme, ribnjaci, prerada kamena, fla{iranje vode,
turizam, ugostiteljstvo, sport, rekreacija i dr.
Strategija razvoja energetike do 2030. godine
Republike Srpske posmatra tri scenarijuma razvoja:
S1 – Vi{i rast bruto dru{tvenog proizvoda (BDP) –
osnovna karakteristika ovog scenarija je brz
rast bruto doma}eg proizvoda (poèljan scenario razvoja privrede), primjena klasi~nih tehnologija bez aktivnih mjera vlasti.
S2 – Vi{i rast BDP-a s mjerama – osnovna karakteristika ovog scenarija je brz rast bruto doma}eg
proizvoda uz primjenu mjera energetske efikasnosti i podsticanja kori{}enja obnovljivih izvora energije.
S3 – Niì rast BDP-a – osnovna karakteristika ovog
scenarija je spori rast bruto doma}eg proizvoda i primjena klasi~nih tehnologija bez aktivnih mjera vlasti.
U drugom poglavlju dati su osnovni podaci o
potencijalu obnovljivih izvora energije u Republici
Srpskoj. Tre}e poglavlje analizira potrebu za elektri~nom energijom do 2030. godine, kao i u~e{}e obnovljivih izvora energije i planirana investiciona
ulaganja u obnovljive izvore energije. êtvrto poglavlje defini{e probleme iskori{}enja obnovljivih
izvora energije u Republici Srpskoj. U petom poglavlju je analiziran na~in rje{avanja problema. U {estom poglavlju su analizirane potrebne naredne aktivnosti. Sedmo poglavlje su zaklju~ci a osmo spisak
kori{}ene literature.
2. POTENCIJAL OBNOVLJIVIH IZVORA
ENERGIJE U REPUBLICI SRPSKOJ
U Republici Srpskoj najzna~ajniji obnovljivi izvori energije su energija vodotoka (u velikim hidroelektranama) i drvo (za grijanje u doma}instvima).
363
Zna~ajan je i potencijal za iskori{}enje energije vjetra, energije sunca, poljoprivredne biomase i geotermalne energije, koji se danas prakti~no ne koriste.
2.1. Male hidroelektrane
Potencijal za razvoj hidroelektrana je zna~ajan i
velikim dijelom neiskori{}en, a u smislu obnovljivih
izvora energije anliziraju se manji vodotoci, tj. izgradnja malih hidroelektrana instalisane snage do
10 MW. Ukupni hidroenergetski potencijal Republike Srpske instalisane snage od 0,5 do 10 MW procjenjuje se na 1 500 GWh/godi{nje. Energetski potencijal malih hidroelektrana instalisane snage ispod
0,5 MW (mikro i mini-hidroelektrane) nije istraèn
na podru~ju Republike Srpske [1].
Osnovna karakteristika hidropotencijala malih
vodotoka Republike Srpske je ta {to se on najve}im
dijelom nalazi na demografski ugroènom i privredno nerazvijenom brdsko-planinskom ruralnom dijelu Republike Srpske, gdje postoje povoljni prirodni
uslovi za izgradnju malih hidroelektrana. Izgradnjom malih hidroelektrana omogu}ava se ljudima
ovih krajeva bolja ekonomska egzistencija, kroz racionalno i rentabilno energetsko iskori{}enje malih
vodotoka.
2.2. Sun~eva energija
Energija sunca je besplatna i prakti~no svuda
dostupna. Preliminarne analize pokazuju da Republika Srpska ima zna~ajan potencijal kori{}enja sun~eve energije i potrebno je napraviti lokalni atlas
sun~evog zra~enja. Najniì solarni potencijal dostupan je u sjevernim predjelima (1,25 do 1,3 MWh/m2
ukupno dozra~ene sun~eve energije). Intenzitet se
pove}ava sa spu{tanjem prema jugu (1,50 do
1,55 MWh/m2) [1].
Izvor solarne energije u velikom dijelu Bosne i
Hercegovine (BiH) dovoljan je za upotrebu solarne
fotonaponske i solarno termalne energije, naro~ito u
ju`nom dijelu dràve (Hercegovina) [5].
2.3. Biomasa
Ukupan teoretski potencijal biomase u Republici Srpskoj procijenjen je na 31,08–46,24 PJ. Najve}i dio (59 %) jeste biomasa pogodna za sagorijevanje (otpaci iz drvne industrije, ogrevno drvo, {umski
otpadak, ostaci orezivanja vi{egodi{njih nasada). Sa
39 % slijedi biomasa pogodna za proizvodnju biogasa iz komunalnog otpada, sto~arstva i energetskih
usjeva. Sada{nja potro{nja biomase za sagorijevanje
iznosi 16,9 PJ ili oko 92 % potencijala te vrste biomase zabiljeène iz izvora na teritoriji Republike
Srpske. Dalje pove}anje iskori{}avanja drvne biomase za energetske potrebe zahtijeva pove}anje efikasnosti pe}i i kotlovnica na drvo i/ili prelazak na
efikasnije oblike moderne biomase (npr. peleti) [2].
TWh
7
6.46
6
870 GWh
364
5.73
Moguæa proizvodnja postojeæih elektrana
5.59
2.4. Geotermalna energija
5.04
5
3. POTREBA ZA ELEKTRI^NOM ENERGIJOM
U REPUBLICI SRPSKOJ DO 2030. GODINE
3. 1. Potro{nja elektri~ne energije
do 2030. godine u Republici Srpskoj [6]
Osnovni cilj u djelatnosti proizvodnje elektri~ne energije je stvaranje uslova za zadovoljenje doma}ih potreba za elektri~nom energijom na prostoru
RS. Ukupna potro{nja elektri~ne energije na mreì
prenosa pora{}e sa 3 620 GWh u 2010. godini na
5 590 do 6 460 GWh u 2030. godini (zavisno od scenarija), kako je prikazano na slici 1.
4.55
3.65
3.93
3.62
3
2010.
2015.
Scenario S1
–S Visoki BDP
2020.
godina
2025.
Scenario S2 – Visoki
BDP s mjerama
2030.
Scenario S3
– Niski BDP
Slika 1. Ukupna potro{nja elektri~ne energije na mreì
prenosa do 2030. godine za tri scenarija [2]
3. 2. Proizvodnja elektri~ne energije
do 2030. godine u Republici Srpskoj
6,0
10,3
3,5
%
100
4,7
6,9
2,1
Najzastupljeniji izvori energije u Republici Srpskoj do 2030. godine su velike hidroelektrane i termoelektrane. Na slici 2 prikazana je struktura proizvodnje elektri~ne energije za tri scenarija do 2030.
godine u Republici Srpskoj.
3,0
5,1
1,9
Za podru~je Republike Srpske izra|en je modelski atlas vjetra koji je potrebno verifikovati mjerenjima vjetra. Najperspektivnije podru~je za izgradnju vjetroelektrana (VE) je jug Republike Srpske na prostoru od Kalinovika do Trebinja. Teoretski
iskoristiv potencijal za kori{}enje energije vjetra
procijenjen je na 640 MW i 1 200 GWh/godi{nje.
Tehni~ki iskoristiv potencijal zavisi od uslova na pojedinoj mikrolokaciji (pristup lokaciji i raspoloìvost infrastrukture) i mogu}nostima prihvatanja u
elektroenergetski sistem. Danas se u Republici Srpskoj energija vjetra ne koristi u energetske svrhe [2].
4.16
4
1,9
2,8
1,7
2.5. Energija vjetra
5.14
1,6
1,6
1,6
Provedena istraìvanja pokazuju da veliki dio
Republike Srpske ima zna~ajne perspektive u kori{}enju geotermalnih voda. Podru~ja najve}eg potencijala su dijelovi Posavine, odnosno Semberije i Lijev~eg polja. Energetski potencijal je procijenjen na
1 260 PJ (30 miliona tona ekvivalentne nafte). U Republici Srpskoj se nalaze i geotermalni resursi koji
se koriste za balneolo{ke svrhe. Bi}e potrebni dodatni istra`ni radovi na svim bu{otinama koje pokazuju
potencijal za energetsku proizvodnju [2].
Procjenjuje se da se na podru~ju Semberije, Posavine, Banjalu~ke kotline i Lijev~eg polja mogu
formirati geotermalni izvori toplotne snage
50–100 MWt. S obzirom na relativno visoke investicije u geotermalna postrojenja i raspoloìvost drugih
energenata (ugalj i hidroenergija), proizvodnja elektri~ne energije iz geotermalnih izvora u posmatranom periodu je mogu}a uz uvo|enje sistema podsticaja proizvodnje elektri~ne energije [2].
S1 S2 S3
2010.
S1 S2 S3
2015.
S1 S2 S3
2020.
S1 S2 S3
2025.
S1 S2 S3
2030.
80
60
40
20
0
OIE
TE ugalj
TE gas
HE velike
Slika 2. Struktura proizvodnje elektri~ne energije
za tri scenarija potro{nje, uz opciju B (produènje
ìvotnog vijeka postoje}ih termoelektrana) [2]
3. 3. Proizvodnja elektri~ne energije iz obnovljih
izvora i investiciona ulaganja u obnovljive
izvore energije
O~ekuje se da }e se najzna~ajnije iskoristiti potencijal malih vodotoka i potencijal vjetra za proiz-
vodnju elektri~ne energije. Na slici 3 prikazana je
proizvodnja elektri~ne energije iz planiranih obnovljivih izvora energije u Republici Srpskoj za sva tri
scenarija.
Postoje odre|ena ograni~enja u prihvatu vjetroelektrana koja proizlaze iz ograni~ene prenosne mo}i elektroenergetske mreè na koju se priklju~uju, te
iz ograni~enih mogu}nosti pruànja pomo}nih usluga sistema, prvenstveno snaga – frekvencija (P/f) i
jalova snaga-napon (Q/U) regulacije koju pruàju
postoje}i konvencionalni izvori [4].
Ukupno 1 705 x 106 KM
30 106 KM
2%
365
563 106 KM
33 %
TWh
1,2
1 112 106
KM 65 %
1,0
0,8
Slika 4. Struktura investicija u obnovljive izvore energije
u Republici Srpskoj od 2010. do 2030. godine [1]
0,6
0,4
4. DEFINISANJE PROBLEMA
ISKORI[]ENJA OBNOVLJIVIH IZVORA
0,2
0 C1 C2 C3
2015.
Male HE
C1 C2 C3
2020.
C1 C2 C3
2025.
Vjetroelektrane
Solarne elektrane
C1 C2 C3
2030.
Biomasa
Ukupno planirani OIE
Slika 3. Proizvodnja elektri~ne energije iz planiranih
obnovljivih izvora energije u Republici Srpskoj [2]
Investicioni prijedlozi za kori{}enje obnovljivih
izvora energije u razvojnoulaga~kom ciklusu do
2030. godine razmatrani su prema tri scenarija, a odnose se na projekte izgradnje malih hidroelektrana,
vjetroelektrana i postrojenja na biomasu.
Zavisno od scenarija razvoja, ukupna ulaganja
u razvoj novih postrojenja za kori{}enje obnovljivih
izvora energije (OIE) do 2030. godine procjenjuju
se od 300 miliona konvertibilnih maraka (KM) (za
scenario S3) do 1,7 milijardi KM (za scenario S2).
U scenariju S1 ulaganja u nove OIE procijenjena su
na 837 miliona KM [2].
U strukturi ukupnih ulaganja u kori{}enje obnovljivih izvora energije finansijski su najzahtjevnije
investicije u projekte kori{}enja energije vjetra s iznosom od 1 112 miliona KM (569 miliona evra).
Procjenjuje se da bi vrijednost ulaganja u male hidroelektrane mogla iznositi 563 miliona KM
(288 miliona evra), ~iji je udio u ukupnim potrebnim
investicijama u kori{}enju obnovljivih izvora energije oko 33 %. Udio investicija u projekte kori{}enja
energije biomase iznosi oko 2 %, odnosno 30 miliona KM (15 miliona evra) [1]. Na slici 4 prikazana je
struktura investicija u obnovljive izvore energije u
Republici Srpskoj od 2010. do 2030. godine.
Prema Strategiji razvoja energetike Republike
Srpske do 2030 planirano je da se iz obnovljivih izvora energije proizvede 1 090 GWh elektri~ne energije godi{nje. Kako je prikazano na slici 3, planirano je da se iz potencijala vjetra proizvede oko
600 GWh/god. Me|utim, za iskori{}enje potencijala
vjetra postoje i odre|ena ograni~enja, a to se prije
svega odnosi na razvijenost elektroenergetskog sistema u BiH (RS).
Da bi se obezbijedilo uklju~ivanje vjetroelektrana u elektroenergetski sistem na podru~ju RS, potrebno je obezbijediti odre|ene uslove.
– Mora postojati dovoljno raspoloìvih konvencijalnih elektrana u periodima s malim doprinosom
energije vjetra.
– Mora postojati dovoljan broj elektrana s mogu}no{cu brze regulacije (u svrhu primarne i sekundarne regulacije) u vrijeme jakih vjetrova (tj. mora postojati dovoljno pogonske snage uz sposobnost pove}anja, odnosno smanjenja snage unutar
zahtijevanih vremenskih skala).
– Mora postojati dovoljno tercijarnih rezervi kojima
}e se pokriti sve mogu}e nesigurnosti ponude i potra`nje u situacijama u kojima dolazi do velikog
smanjenja ukupne proizvodnje vjetroelektrana u
okviru vremenskog horizonta od 4 do 6 sati (koji
se moè javiti istovremeno s pove}anjem optere}enja).
– Sposobnost negativne regulacije raspoloìve koli~ine proizvodnje iz VE u periodima niske potra`nje i visoke proizvodnje iz VE.
– Mogu}a je trgovina sa susjednim zemljama.
366
Na podru~ju BiH (RS) planirana je izgradnja
vjetroelektrana znatne snage. Me|utim, jo{ nijedna
vjetroelektrana nije sagra|ena, niti pu{tena u pogon,
pa ni operator sistema, ni elektroprenos nemaju
prakti~no iskustvo u priklju~ku, pogonu, izradi rasporeda i dispe~iranju vjetroelektrana.
Na osnovu iznetih ~injenica moè se zaklju~iti
da je planirana izgradnja vjetroelektrana instalisane
snage od oko 300 MW na podru~ju Republike Srpske do 2030. godine te{ko ostvariva.
U Strategiji razvoja energetike Republike Srpske do 2030. godine planirana je izgradanja malih
hidroelektrana instalisane snage oko 100 MW. Ako
bi se realizovala izgradnja malih hidroelektrana kako je definisano u strategiji do 2030. godine, postigla bi se iskori{}enost hidropotencijala na malim vodotocima u Republici Srpskoj oko 27 %, {to je znatno niè od iskori{}enosti hidropotencijala u evropskim zemljama. Na osnovu te ~injenice u Strategiji
razvoja energetike Republike Srpske do 2030. godine trebalo je kod obnovljivih izvora planirati ve}e
iskori{}enje hidropotencijala na malim vodotocima.
Uklju~enje malih hidroelektrana u elektroenergetski sistem Republike Srpske ne predstavlja ve}i
problem u odnosu na uklju~enje vjetroelektrana. Tako|e se iskori{}enjem hidropotencijala obezbje|uju
ve}i socioekonomski efekti na podru~ju Republike
Srpske u odnosu na iskori{}enje vjetropotencijala.
Da bi se realizovalo iskori{}enje obnovljivih izvora energije u Republici Srpskoj do 2030. godine,
kako je planirano, potrebno je obezbijediti odre|ena
podsticajna sredstva. Do 2030. godine potrebno je
postepeno podsticati obnovljive izvore energije, i to
prvo one projekte obnovljivih izvora energije koji su
prema kriterijumima ekonomske efektivnosti bolje
rangirani. Tako|e je potrebno voditi ra~una da u~e{}e obnovljivih izvora energije u proizvodnji elektri~ne energije ne uti~e zna~ajnije na rad elektroenergetskog sistema Republike Srpske.
Iskustvo zemalja u regionu pokazuje da subvencionisanje obnovljivih izvora ne donosi efekte kakvi
su se o~ekivali, u smislu oìvljavanja privrede i
otvaranja novih radnih mjesta. Investitori, koji su
uglavnom inostrani, gotovo svu opremu, materijal,
pa i radnu snagu, koliko je god mogu}e, dobavljaju
iz svojih zemalja. Tako zemlja u kojoj se investira
nema mnogo koristi od njih. Glavnu korist uzimaju
inostrani investitori, odnosno privreda njihovih zemalja. Zato je potrebno da kod davanja koncesija ili
odobrenja za izgradnju pojedinih obnovljivih izvora
energije Vlada RS ili lokalna zajednica uslovljava
minimalni udio doma}e opreme, materijala i radne
snage koje inostrani investitori moraju uzeti sa teritorije Republike Srpske.
5. NAÎN RJE[AVANJA PROBLEMA
ISKORI[]ENJA OBNOVLJIVIH IZVORA
5.1. Cilj iskori{}enja obnovljivih izvora energije
Prvi korak u implementaciji strategije kori{}enja obnovljivih izvora je definisanje kvantitativnog
cilja politike kori{}enja obnovljivih izvora energije,
odnosno dono{enje strate{ke odluke o minimalnom
udjelu elektri~ne energije iz obnovljivih izvora. Visina kvantitativnog cilja (u MW ili GWh) uveliko }e
zavisiti od op{tih ciljeva koji se èle posti}i uvo|enjem odre|enih podsticajnih mjera, i ure|enjem sistema otkupa za „zelenu” energiju.
Argumenti za pove}anje udjela obnovljivih izvora energije su:
– smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene ba{te i tro{kova proiza{lih iz lokalnih i globalnih djelovanja zaga|enja,
– smanjenje zaga|enja koje uti~e na zdravlje ljudi iz
konvencionalnih postrojenja za proizvodnju elektri~ne energije i pripadnih tro{kova lije~enja,
– pove}anje prihoda lokalnih zajednica kroz lokalno
zapo{ljavanje i izgradnju infrastrukture,
– pove}anje sigurnosti snabdijevanja kroz diversifikaciju izvora i proizvodnih lokacija,
– po{tovanje me|unarodnih obaveza i sporazuma.
Postoje i argumenti za ograni~enje udjela obnovljivih izvora energije:
– dodatni tro{kovi proizvodnje elektri~ne energije iz
obnovljivih izvora – veliki izdaci za podsticanje –
visoka cijena,
– nezrelost (nekih) tehnologija,
– problemi vo|enja sistema, s obzirom na veliki
udio decentralizovanih, ~esto neupravljivih proizvo|a~a [3].
Jedan od osnovnih preduslova za uspje{nu implementaciju kori{}enja obnovljivih izvora energije,
pored uklanjanja administrativnih prepreka i efikasne institucionalne organizovanosti sistema, jeste
ure|enje sistema otkupa u pogledu cijene (tarifa za
obnovljivu energiju) i trajanja otkupa elektri~ne
energije.
5. 2. Podsticajne mjere za iskori{}enje
obnovljivih izvora energije na podru~ju
Republike Srpske
U ve}ini evropskih zemalja postoji sistem podsticanja proizvodnje elektri~ne energije iz obnovljivih izvora, naj~e{}e tzv. feed in tarifni sistem, iako
postoje i drugi sistemi podsticanja. Otkupne podsticajne cijene defini{u se uglavnom prema veli~ini postrojenja i uskla|uju se sa inflacijom svake godine,
a ugovor o otkupu elektri~ne energije potpisuje se na
odre|eni vremenski period.
367
zaklju~iti da }e do}i do zna~ajnog pove}anja cijene
elektri~ne energije do 2020. godine.
800
5. 2. 1. Garantovna otkupna cijena
elektri~ne energije
700
600
Regulatorna komisija za energetiku Republike
Srpske uz saglasnost Vlade Republike Srpske donijela je odluku kojom se utvr|uju garantovane otkupne cijene i premije za elektri~nu energiju proizvedenu u postrojenjima koja koriste obnovljive izvore ili
u efikasnim kogenerativnim postrojenjima.
Garantovane otkupne cijene za elektri~nu energiju proizvedenu u postrojenjima koja koriste obnovljive izvore energije ili u efikasnim kogenerativnim
postrojenjima za koja se ostvaruje pravo na podsticaj prikazane su u tabeli 1, a po~ele su da se primjenjuju od 1. januara 2012. godine.
500
400
300
200
100
0 MW GWh
MW
GWh
2012.
2012.
Hidro
MW
GWh
MW
GWh
2015.
2015.
Solarne
MW
GWh
MW
GWh
2018.
2018.
Vjetar
MW
GWh
MW
GWh
2020.
2020.
Biomasa
Slika 5. Koli~ine podsticane elektri~ne energije
iz obnovljivih izvora
Tabela 1.
Garantovane otkupne cijene
Tip elektrane prema vrsti izvora energije
Hidroelektrane
– do uklju~ivo 1 MW
– preko 1 MW do uklju~ivo 5 MW
Vjetroelektrane (garantovana otkupna cijena
za postrojenja do uklju~ivo 10 MW,
a premija bez ograni~enja)
Solarne elektrane sa fotonaponskim }elijama
– do uklju~ivo 50 kW
– preko 50 kW do uklju~ivo 1 MW
– preko 1 MW
Elektrane na ~vrstu biomasu snage:
– do uklju~ivo 1 MW
Elektrane na poljoprivredni biogas do uklju~ivo
1 MW
5. 2. 2. CDM mehanizam
Garantovana otkupna cijena
KM/kWh
0,1468
0,1264
0,1186
0,1652
0,5357
0,4521
0,4013
0,1988
0,1730
0,2254
Konvencionalni izvori energije u efikasnom kogenerativnom postrojenju (garantovana otkupna cijena za postrojenja do uklju~ivo
10 MW, a premija za prodaju na trì{tu i potro{nju za vlastite potrebe
za postrojenja do uklju~ivo 30 MW)
– Nova kogenerativna postrojenja na gas
– Stara kogenerativna postrojenja na gas
– Nova kogenerativna postrojenja na lignit
– Stara kogenerativna postrojenja na lignit
0,1505
0,1351
0,0882
0,0541
Na slici 5 prikazane su koli~ine podsticane elektri~ne energije tako da je planirano da se do 2020.
godine podsti~u male hidroelektrane do 110,1 MW,
vjetroelektrane do 100 MW, solarne 4,20 MW, biomasa 16,5 MW. Ukupna instalisana snaga obnovljivih izvora energije koja se podsti~e je 230,8 MW.
Ako se uporede podsticajne cijene elektri~ne
energije i trenutne cijene elektri~ne energije za doma}instva koja iznosi 0,117 2 KM/kWh, moè se
Izgradnja energetskih postrojenja (uglavnom
postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije i
energetski vrlo efikasna postrojenja) mogu}a je
kroz CDM mehanizam (Clean Development Mechanism), pri ~emu u pravilu zemlja ~lanica Priloga 1
Konvencije, koja ima kvantificiranu obavezu smanjenja emisije stakleni~kih gasova investira u zemlju koja nije ~lanica Priloga 1 (npr. Bosna i Hercegovina/RS) u cilju dobijanja prava na raspolaganje ostvarenim smanjenjem emisija. Za Republiku
Srpsku su interesantni CDM projekti, jer se na taj
na~in osigurava kapital (ili dio kapitala) za izgradnju energetskih objekata, te ostvaruje transfer najboljih raspoloìvih tehnologija. U ugovorima s investitorom potrebno je definisati pod kojim uslovima se ustupa pravo na ostvareno smanjenje emisija
CO2, tako da bi Republika Srpska trebalo da ima finansijske koristi koje odgovaraju ostvarenom smanjenju emisije CO2.
Vlada Republike Srpske je donijela odluku kojom se uspostavljaju kriterijumi za odobravanje projekata mehanizma ~istog razvoja koji }e se primjenjivati prilikom vr{enja stru~ne ocjene projektne dokumentacije projekata mehanizma ~istog razvoja,
CDM projekata.
U vezi s izgradnjom obnovljivih izvora energije na podru~ju Republike Srpske kroz CDM mehanizam u poslednje vrijeme su pokrenute odre|ene
aktivnosti, tako da su kandidovani hidroenergetski
projekti na donjem toku rijeke Bosne. Ovo je novina na podru~ju BiH/RS tako da se ne mogu o~ekivati brzi rezultati u vezi s izgradnjom obnovljivih izvora kroz CDM mehanizam.
368
5. 3. Obezbje|enje uslova za izgradnju
obnovljivih izvora energije
Prepreke za razvoj obnovljivih izvora energije u
Republici Srpskoj su brojne: politi~ke, pravne i administrativne, organizacione, finansijske i stru~notehni~ke, koje je potrebno ukloniti.
Zbog nepostojanja pouzdanih podataka ulaganje Republike Srpske u razvoj i istraìvanje energetskog potencijala obnovljivih izvora energije je od
op{teg dru{tvenog i privrednog zna~aja. Potrebno je
organizovati sistem potrebnih mjerenja i istraìvanja, te izradu studijske i pretprojektne dokumentacije kao kvalitetnu osnovu za odluku potencijalnog investitora za izgradnju obnovljivih izvora energije.
Osim tih aktivnosti potrebno je omogu}iti zaklju~ivanje koncesionih ugovora sa potencijalnim investitorima za ispitivanja i izradu dokumentacione osnove prema definisanim principima.
Krajnji cilj pripremno-istra`nih aktivnosti je uspostavljanje baze podataka na nivou Republike Srpske. U bazi podataka bi se nalazili osnovni podaci o
vodotocima i sistemima za vodosnabdijevanje, podaci o potencijalu vjetra i sunca, podaci o potencijalu biomase, geotermalne energije, na~elna tehni~ka
rje{enja na potencijalnim lokacijama sa svim potrebnim karakteristikama energetskih objekata uz
prostorno-planska ograni~enja, za{tite ìvotne sredine i kulturne ba{tine.
Potrebno je izraditi Program razvoja i izgradnje
obnovljivih izvora energije u RS koji treba da odraàva interese na nivou Republike Srpske i na lokalnom nivou u skladu s politikom razvoja obnovljivih
izvora energije u okolnostima liberalizovanog i deregulisanog trì{ta energije.
Program obuhvata dinamiku srednjoro~nih aktivnosti u dijelu istraìvanja, projektovanja, planiranja i gra|enja obnovljivih izvora energije. Program
predstavlja precizno definisane aktivnosti po lokacijama u vremenu za koje se radi.
U okviru Programa razvoja i izgradnje obnovljivih izvora energije u RS potrebno je izraditi plan
izgradnje (pripremni radovi, projektovanje, gra|enje) obnovljivih izvora energije.
U Program razvoja i izgradnje obnovljivih izvora energije u RS potrebno je uvrstiti lokalne planove
energetskog razvoja koji podrazumijevaju realizaciju i sprovo|enje definisanog konkretnog lokalnog
koncepta, koji se odnosi na energetsko kori{}enje
obnovljivih izvora energije na teritoriji op{tine kojom su obuhva}eni.
Da bi se obezbijedila integracija obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem na podru~ju
Republike Srpske, potrebno je izraditi odgovaraju}e
studije u vezi s priklju~enjem obnovljivih izvora, ta-
ko|e studije koje }e analzirati stabilnosti elektroenergetskog sistema (EES) nakon uklju~ivanja obnovljivih izvora energije i studije u vezi s utecajem
obnovljivih izvora energije na konvencionalnu proizvodnju postoje}ih elektrana.
6. POTREBNE NAREDNE AKTIVNOSTI
U narednom periodu institucije koje su zaduène
za iskori{}enje obnovljivih izvora energije, ministarstva u Vladi RS, Komisija za koncesije RS, Regulatorna agencija za elektri~nu energiju RS i Me{ovitog
Holdinga Elektroprivrede RS treba da obezbijede
uslove koji su definisani u poglavlju 5. 3, a to su:
– organizovati istraìvanje potencijala obnovljivih
izvora energije u Republici Srpskoj i izradu investiciono-tehni~ke dokumentacije potrebne za odluke potencijalnog investitora za izgradnju obnovljivih izvora energije,
– izraditi Program razvoja i izgradnje obnovljivih
izvora energije u RS s postavljenim ciljem i kako
ga realizovati,
– izraditi Plan izgradnje obnovljivih izvora energije
u Republici Srpskoj,
– izraditi potrebnu tehni~ku dokumentaciju u vezi s
integracijom obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem na podru~ju Republike Srpske.
Kod iskori{}enja obnovljivih izvora energije u
Republici Srpskoj potrebno je izvr{iti analize mogu}nosti angaòvanja doma}ih preduze}a i/ili proizvoda u odre|enom procentu, pri ~emu treba voditi
ra~una o evropskim pravilima o davanju prava prvenstva doma}im privrednim subjektima u odnosu
na preduze}a u stranom vlasni{tvu.
Kod odre|ivanja tehni~kih rje{enja obnovljivih
izvora energije potrebno je definisati zajedni~ki razvoj projekata obnovljivih izvora energije i prate}ih
djelatnosti i/ili infrastrukturnih objekata (npr. turizam, ugostiteljstvo, rekreacija, obnova i razvoj lokalne infrastrukture, mikromreè i dr.), odnosno
obavezati investitore na odre|eno ulaganje za potrebe razvoja lokalne zajednice.
7. ZAKLJUÂK
Na podru~ju Republike Srpske postoji zna~ajan
potencijal obnovljivih izvora energije, a to su: mini
i male hidroelektrane, biomasa, potencijal vjetra,
potencijal sunca, geotermalna energija. U proteklom periodu donete su odre|ene odluke u vezi s iskori{}enjem obnovljivih izvora energije u Republici
Srpskoj, me|utim nije do{lo do zna~ajnijeg investiranja u obnovljive izvore energije.
Da bi se realizovala Strategija razvoja energetike Republike Srpske iz oblasti obnovljivih izvora
energije, potrebno je obezbijediti podsticaj prema
kriterijumima ekonomske efektivnosti, tj. do 2030.
godine podsticati postepeno one projekte koji na
rang-listi zauzimaju bolje pozicije. Ne moè se o~ekivati da se podsti~u svi planirani objekti za proizvodnju elektri~ne energije iz obnovljivih izvora u
kratkom vremenskom periodu. A tako|e se ne moè
o~ekivati da se svi planirani projekti iz oblasti obnovljivih izvora energije u kratkom vremenu uklju~e u
elektroenergetski sistem Republike Srpske.
8. LITERATURA
[1] Energetski institut „Hrvoje Poàr” – Zagreb i Ekonomski institut – Banja Luka: PLAN RAZVOJA
ENERGETIKE REPUBLIKE SRPSKE DO 2030.
GODINE, 2010.
369
[2] STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRPSKE DO 2030. GODINE, 2011.
[3] Energetski institut „Hrvoje Poàr” – Zagreb: PRIPREMA STRATEGIJE RAZVOJA MALIH HIDROELEKTRANA U CRNOJ GORI, 2006.
[4] D. Bajs, G. Majstorovi}: MOGU]NOST PRIHVATA PROIZVODNJE VJETROELEKTRANA U
EES REPUBLIKE HRVATSKE – Energija, 2008.
[5] Trama TecnoAmbiental – Barcelona: ANALYSIS
OF POSSIBILITIES AND STRATEGIC GUIDELINES TO BE PLANNED FOR DEVELOPMENT
OF SOLAR ENERGY IN BIH, February, 2008.
[6] OSTVARENJE ELEKRTOENERGETSKOG BILANSA S ASPEKTA SNABDEVANJA TARIFNIH
KUPACA U SRBIJI, CRNOJ GORI I REPUBLICI
SRPSKOJ U 2009. GODINI SA OSVRTOM NA
2008. GODINU, âsopis Elektroprivreda,
br. 1/2010, strana 69–91
Dora|en rad odobrilo uredni{tvo 21. 12. 2011. godine
@eljko R. Ratkovi} ro|en je 1967. godine. Osnovnu i Srednju tehni~ku {kolu, ma{inskog
smjera zavr{io je 1985. godine u Trebinju. Diplomirao je na 1990. godine na Ma{inskom fakultetu u Mostaru – Konstruktivni smjer.
Magistarsku tezu je odbranio 2001. godine na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu
iz oblasti vje{ta~ke inteligencije.
Doktorsku disertaciju pod nazivom Prilog razvoju inteligentne podr{ke u procesu izbora i projektovanja mini i malih hidroelektrana odbranio je 2011. godine.
Nakon zavr{etka Ma{inskog fakulteta, 1990. godine, radio je u preduze}u Industrija alata – Trebinje
do 1999. godine.
Od 1999. godine radi u MH Elektroprivreda Republike Srpske, Mati~no preduze}e u Trebinju.
Tokom rada u Elektroprivredi Republike Srpske u~estvuje u zajedni~kim stru~nim timovima Elektroprivrede RS i projektantskih ku}a koje izra|uju investiciono-tehni~ku dokumentaciju za energetske objekte kod
kojih je investitor Elektroprivreda Republike Srpske.
U toku svog nau~nog i stru~nog rada publikovao je osamnaest naslova, koji su objavljeni u doma}im
~asopisima i monografijama, kao i na me|unarodnim i doma}im konferencijama.
Od osnivanja Fakulteta za proizvodnju i menad`ment u Trebinju, koji pripada Univerzitetu u Isto~nom
Sarajevu, tj. od 1995. godine, dodatno je angaòvan na mjestu vi{eg asistenta na predmetu Nauka o materijalima.
Stevan V. Stankovski ro|en 1962. godine u Novom Sadu. Diplomirao je 1987. godine na
Fakultetu tehni~kih nauka, Odseku za elektrotehniku, Smer za ra~unarsku tehniku i automatiku, Univerziteta u Novom Sadu. Magistarsku tezu i doktorski rad odbranio je 1991. i 1994.
godine, na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
U svom stru~nom radu je realizovao preko sto dvadeset upravlja~kih sistema na raznim
ma{inama i tehnolo{kim linijima. Projektovao je i realizovao nekoliko specijalizovanih ma{ina i manipulatora. Stalni je stru~ni konsultant iz oblasti upravljanja i elektronike za kompaniju FESTO iz [tutgarta, Nema~ka. Za potrebe FESTO Didakti~kog centra u Novom Sadu odrào je preko
dvesta seminara iz oblasti programabilni logi~ki kontroleri, elektropneumatike i sistema za nadzor i upravljanje.
Svoj nau~ni i stru~ni rad je publikovao u preko dvesta dvadest naslova, koji su objavljeni u me|unarodnim ~asopisima i monografijama, doma}im ~asopisima i monografijama, kao i na me|unarodnim i doma}im konferencijama. Poseduje dva patenta.
Zaposlen je kao redovni profesor na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu.
370
Akademik Pantelija Pane M. Daki}, doktor ma{instva, ro|en je 1946. godine u Podgoriji. Zavr{io je Ma{inski fakultet u Sarajevu 1972. godine. Magistrirao je 1977. godine na Fakultetu strojarstva i brodogradnje u Zagrebu, a 1981. na istom fakultetu je i doktorirao.
[kolske 1990/91. kao Fulbrajtov stipendista odlazi u SAD na postdoktorske studije na institut MIT iz podru~ja lasera i laserske tehnologije. Na Ekonomskom institutu u Beogradu zavr{io je {kolu za menadère 1989. godine. Radio je kao profesor u Jajcu, potom kao asistent
na Ma{inskom fakultetu u Banjoj Luci od 1974. godine. Bio je tehni~ki direktor Tvornice vijaka u Mrkonji} Gradu i direktor Fabrike signalnih ure|aja u Lakta{ima. Iz Lakta{a odlazi na mjesto direktora IRC-a (Institut „Rudi âjavec”), potom je zamjenik generalnog direktora za razvoj i kvalitet Radne organizacije „Elektromehanika”, a kasnije i generalni direktor Radne organizacije sistema „Rudi âjavec” u Banjoj Luci.
Od 1981. godine je docent, od 1985. vanredni profesor na fakultetu VV[ u Zagrebu, te od 1993. radi
kao redovni profesor na Univerzitetu Vojske Jugoslavije u Beogradu. Od 1997. godine predaje na Ma{inskom fakultetu u Banjoj Luci kao redovni profesor.
U septembru 2008. godine izabran je za Dopisnog ~lana akademije ANURS u Banjoj Luci.
Osim profesorskog rada, dr Pantelija Daki} nalazio se na mnogim visokim dru{tvenim funkcijama. Bio
je generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske u periodu 2003–2007. godine. Trenutno obavlja
funkciju direktora Instituta prirodnih i tehni~kih nauka pri Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske.
Za izuzetne menadèrske sposobnosti biran je vi{e puta za „Privrednu li~nost godine BiH”, te za „Privrednu li~nost decenije BiH”. Za „Privrednu li~nost najmenadèr za srednju i jugoisto~nu Evropu u 2007.”
izabran je 28. juna 2007. godine.
Objavio je preko stotinu nau~nih i stru~nih radova u doma}im i inostranim ~asopisima i ~etiri univerzitetska ud`benika.
Spasoje D. Mu~ibabi} ro|en je 1948. godine u Gacku. Zavr{io je Vojnu akademiju Kopnene vojske 1970. sa prosekom 10,00 kao prvi u rangu, Vojnotehni~ku akademiju – diplomirani inènjer atomske fizike i hemije 1978, Komandno-{tabnu akademiju 1981, sa odli~anim
uspehom, tako|e kao prvi u rangu, [kolu nacionalne odbrane 1987, sa odli~nim uspehom,
Fakultet organizacionih nauka 1974, gde je diplomirao iz oblasti OI – Teorije igara, mentor
prof. Jovan Petri}, poslediplomske studije na FON 1979, tema iz oblasti OI – Me{ovite matri~ne igre i primena, mentor prof. Jovan Petri}. Doktorirao je na FON-u 1995. iz oblasti
operacionih istraìvanja, tema: Vi{ekriterijumski aspekti odlu~ivanja u konfliktnim situacijama, mentor
prof. Jovan Petri}.
Objavio je ~etiri ud`benika, dvadest {est nau~nih radova, dvadeset ~etiri stru~na rada i {est pedago{kih radova (dve skripte i ~etiri uputstva). Radovi su mu {tampani u doma}im i stranim ~asopisima.
Ostale nau~ne i stru~ne aktivnosti: ekspert Ministarstva nauke i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije, recenzent za akreditaciju visoko{kolskih ustanova u Ministarstvu prosvete, organizovao ~etiri nau~na
simpozijuma – jedan sa SANU i aktivno u~estvovao u organizaciji SIMOPIS-a.
Odrào je {est predavanja po pozivu ili konkursu u SANU, vi{e predavanja po pozivu u visoko{kolskim
ustanovama, institutima i kompanijama.
Definisao je Strategiju O3 – Otkrij, Odlu~i, Onemogu}i, koja je bila odgovor malih zemalja na Doktrinu NATO D3 – Detect, Deside, Destoy, a bila je ugra|ena u sistemska dokumenta Vojske i direktno uticala na definisanje zadataka u tom periodu, a posebno u Odbrani od NATO-agresije 1999.
Pe{i} M. Miroslav i drugi: Integrisani sistem menad`menta u velikim sistemima i specifi~nosti uvo|enja u „Elektrodistribuciji...
371
Integrisani sistem menad`menta u
velikim sistemima i specifi~nosti uvo|enja u
„Elektrodistribuciji Beograd”
Miroslav M. Pe{i}, Vladimir M. [iljkut i Mile G. Obradovi}
Privredno dru{tvo za distribuciju elektri~ne energije
„Elektrodistribucija Beograd” d.o.o., Masarikova 1–3 11 000 Beograd, Srbija
Stru~ni rad
UDK: 65.012.3
Rezime
U radu su prikazani osnovni sistemi menad`menta u organizacijama, odgovaraju}i me|unarodni standardi i njima definisani zahtevi koje treba ispuniti prilikom planiranja, implementacije i unapre|enja ovih
sistema. Dat je pregled zajedni~kih elemenata i specifi~nosti pojedinih sistema i standarda. Shodno tome,
rad donosi predlog teorijskog modela izgradnje integrisanog sistema menad`menta, kojim se objedinjuje i
optimizuje upravljanje nad najmanje dva sistema.
U radu su tako|e prikazane okolnosti u kojima se na{lo privredno dru{tvo za distribuciju elektri~ne
energije „Elektrodistribucija Beograd” d. o. o., a koje su uslovile odre|ene specifi~nosti i odstupanja od
opisanog, optimalnog modela uvo|enja menad`ment sistema i formiranja integrisanog sistem menad`menta. Ove specifi~nosti, razlike i problemi ~ije je savladavanje (bilo) neophodno, detaljno su elaborirani u zavr{nom delu rada.
Klju~ne re~i: integrisani sistem menad`menta, sistem kvaliteta, sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine,
sistem bezbednosti i zdravlja na radu, organizacija, standard, zahtevi, dokumenti, procedura,
zainteresovana strana
INTEGRATED MANAGEMENT SYSTEM IN LARGE ORGANIZATIONS AND PECULIARITIES OF
ITS IMPLEMENTATION IN THE „ELEKTRODISTRIBUCIJA BEOGRAD”
ELECTRICITY DISTRIBUTION COMPANY
Abstract
This paper presents basic management systems in organizations, relevant international standards and
their requirements, which should be fulfilled by planning, implementation and improvement of these systems. The paper provides an overview of their common elements and some specific ones, for each system
and standard. Consequently, the paper proposes an integrated management system theoretic designing
model. Such system unifies and optimizes the management over at least two systems.
The paper also illustrates circumstances in the „Elektrodistribucija Beograd” electricity distribution
company in recent years. They led to some specific solutions, different from previously described, optimal
model of management systems' implementation and integrated management system designing. These peculiarities and problems which need(ed) to be solved, are described in detail, in the final part of this paper.
Key words: Integrated management system, Quality management system, Environment management system,
Occupational health and safety management system, organization, standard, requirement,
documentation, procedure, stakeholder
372
1. UVOD
U svim sistemima menad`menta postoje neki
zajedni~ki elementi kojima se moè integrisano
upravljati. Tada se moè prepoznati su{tinsko jedinstvo svih ovih sistema u okviru sveukupnog sistema
menad`menta organizacije i iskoristiti kao velika
prednost.
Integrisani sistem menad`menta (IMS) je sistem menad`menta koji integri{e zahteve ISO 9001,
ISO 14001, ISO 22000, ISO 27001, sistema bezbednosti i zdravlja na radu (OHSAS) 18001 i ostalih
standarda. Njegovom primenom se stvara interakcija izme|u njegovih elemenata i procesa. Koristi IMS
vide se u smanjenim tro{kovima prilikom uvo|enja,
primene i razvoja navedenih sistema, u smanjenju
obima dokumentacije, niòj ceni sertifikacije i u{tedi vremena.
2. ZAJEDNI^KI ZAHTEVI
SISTEMA MENAD@MENTA
Mnogi zahtevi u navedenim standardima su zajedni~ki i mogu se prakti~no obuhvatiti pod jednim
integrisanim sistemom menad`menta. To zna~i da
smanjenje dupliranja, kombinovanjem dva ili vi{e
sistema na ovaj na~in ima potencijal da:
– zna~ajno smanji sveukupnu veli~inu sistema menad`menta i
– pobolj{a efektivnost i efikasnost sistema.
Svaki standard sistema menad`menta ima svoje
specifi~ne zahteve, ali u svakom od njih postoji {est
elemenata koji se mogu usvojiti kao osnov za integrisanje. Glavni zahtevi se kategori{u u okviru slede}ih predmeta:
a) politika,
b) planiranje,
c) primena i operacije,
d) ocenjivanje performansi,
e) pobolj{avanje i
f) preispitivanje od strane rukovodstva.
3. ZAJEDNI^KI PRINCIPI
MENAD@MENT SISTEMA
3.1. Procesni pristup
Zajedni~ki sadràlac svih, pa i integrisanog sistema menad`menta jesu procesi, odnosno niz aktivnosti koje dodaju vrednost tako {to proizvode o~ekivani izlaz od o~ekivanog ulaza. Pritom je na izlazu
uvek proizvod merljiv sa stanovi{ta utro{enih resursa. Naime, jedino kod novostvorene vrednosti koju
je mogu}e sasvim konkretno meriti (koliko i ~ega je
utro{eno u nju), ima smisla govoriti o postojanju
procesa i njegovom pobolj{anju. Gde toga nema,
gde proces ne donosi dohodak, ili ne stvara uslove
za to, odnosno gde se njegov proizvod ne moè izmeriti, proces nije potreban i njegovo ukidanje predstavlja pobolj{anje sistema.
3.2. PDCA ciklus stalnog pobolj{anja
Demingov ciklus omogu}uje stalni razvoj procesa jer bez razvoja nema ni menad`menta, odnosno
u organizaciji se odràva postoje}e stanje. Ovaj ciklus je zasnovan na ~etiri jednostavna principa.
P (Plan) – planiraj {ta }e{ uraditi! Drugim re~ima,
uradi proceduru (pisani postupak), kao
putokaz i dokument najbolje prakse za
odre|eni proces.
D (Do) – primeni planirano! Ako se ne radi sistemski – uvek na isti na~in, po proceduri, nema ciklusa.
C (Check) – proveri da li se ostvaruju planirani ciljevi! Proverava se sve {to je u proceduri: sistem, zadovoljstvo zainteresovanih strana, resursi, kriti~ni parametri.
Ako je odgovor: ne ili nedovoljno, sledi analiza uzroka i dono{enje korektivnih i preventivnih mera. Ako je odgovor: da, treba proveriti prostor za mogu}a pobolj{anja.
A (Act) – deluj! To podrazumeva liderski zadatak
primene gorkih ili slatkih lekova.
3.3. Upravljanje rizikom
Svi sistemi menad`menta imaju za cilj da minimizuju poslovne rizike u oblastima koje pokrivaju.
[ta je rizik? Rizik je verovatno}a izlaganja nesre}i
ili gubitku, opasnosti, kockanju, propasti [1]. Preuzeti rizik zna~i nastaviti sa aktivnostima, bez obzira
na verovatno}u opasnosti.
Rizik je povezan sa svim procesima i odlukama
kroz ìvotni vek svakog projekta. Zbog toga bi proces menad`menta rizikom trebalo da bude integrisan
u procese kojima se upravlja projektom, kao i u procese vezane za proizvod.
Nesumnjivo je su{tinski cilj svakog standarda
postizanje odre|enog kvaliteta proizvoda, ìvotne
sredine, zdravlja zaposlenih itd. S tim u vezi je pitanje kakvi su rizici da se planirani kvalitet (do koga
se dolazi realizacijom procedura) i ostvari. I konsekventno tome, kako njima upravljati? Ovo je jedan
od razloga za{to je i u novu, revidiranu verziju standarda ISO 9001 iz 2008. uba~en zahtev za upravljanje rizicima. Prema njemu, vlasnici sertifikata mora}e da dokazuju da upravljaju rizicima, i to ba{ na
problemima upravljanja poslovnim procesima.
Iz navedenih razloga, u ovom, ali i u svim drugim menad`ment sistemima, neophodno je ostvariti
~etiri nivoa u upravljanju rizikom:
– identifikovati kriti~ne aspekte i rizik,
– oceniti i odrediti prioritetne rizike,
– utvrditi zahteve (zainteresovanih strana),
– primeniti sistem pra}enja i upravljanja rizikom.
U slu~aju integrisanog sistema menad`menta,
gde postoji zajedni~ki prilaz, lak{e je uporediti rizike koji se javljaju u razli~itim segmentima poslovanja.
3.4. Standardi, specifikacije i metodi za
integrisanje menad`ment sistema
ISO organizacija po~ela je kreiranje novog
standarda za IMS sa oznakom ISO 10001, 2 i 3. Britanski institut za standardizaciju (BSI) pripremio je
Specifikaciju dostupnu javnosti [2, 7]. To je metodolo{ko uputstvo za integrisanje dva ili vi{e sistema
upravljanja, bilo da oni ve} postoje kao nezavisni,
bilo da organizacija ima sertifikovan jedan sistem, a
èli da svoje poslovanje usaglasi sa zahtevima drugih menad`ment sistema.
Specifikacija insistira na dva elementa:
– sistemskom prilazu u definisanju svih procesa i
dokumenata menad`ment sistema i
– tretiranju rizika.
Veoma sli~no prethodnom, moè se stvoriti
IMS tako {to }e ve} sertifikovan sistem kvaliteta
(QMS) biti nadogra|en zajedni~kim i posebnim zahtevima sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine (EMS) i OHSAS, a potom izvr{eno uravnoteènje ciljeva svih zainteresovanih strana na nivou zajedni~kog planiranja.
4. ZAJEDNI^KI ELEMENTI SISTEMA
Politika. – Politika u domenu sistema menad`menta predstavlja izjavu najvi{eg rukovodstva o na~inu poslovanja ~iji je cilj obezbe|enje zadovoljstva
svih zainteresovanih strana. Sva tri standarda insistiraju na izjavi o politici. Optimalno je u jedan poslovnik staviti zajedni~ku politiku i da ona najjednostavnije, realno i bez fraza odslikava vrednosti kojima se teì.
Poslovnik sistema. – ISO 9001 zahteva poseban poslovnik, za EMS i OHSAS nemaju poseban
zahtev za tim dokumentom. Me|utim, sli~ni specifi~ni zahtevi ova dva standarda (npr. interne provere, eventualne zasebne izjave o politici, odgovornosti i ovla{}enja itd.) mogu se uklju~iti u Poslovnik o
kvalitetu.
Dokumentovane procedure. – Sva tri standarda zahtevaju dokumentovane procedure. Ovi doku-
373
menti se mogu nazvati postupcima ili procedurama,
{to se ostavlja na volju svakoj organizaciji, s tim da
ona bude dosledna u kori{}enju naziva. Dokumenti
kojima se razra|uju detalji (pot)procesa nazivaju se
uputstva. Broj ovih, osnovnih dokumenata jednog
sistema odgovara broju prepoznatih procesa i optimalnom upravljanju proizvodnim sistemom. Sertifikovanje neke organizacije prema zahtevima standarda ISO 9001 zna~i da je ona identifikovala sve procese i potprocese i da su oni negde opisani.
Odgovornosti i ovla{}enja. – Sva tri standarda
zahtevaju da se defini{u odgovornosti i ovla{}enja.
To se ~ini u:
– Poslovniku, u kome se jasno navodi da je odre|en
predstavnik rukovodstva za kvalitet, za{titu ìvotne sredine, odnosno bezbednost i za{titu na radu.
On moè biti jedna li~nost;
– postoje}im procedurama (QMS), koje se naj~e{}e
pro{iruju za aspekte za{tite ìvotne sredine i bezbednosti zdravlja;
– novim procedurama.
Bez jasno definisanih ovla{}enja i odgovornosti
sistem nije definisan niti je mogu}a njegova kontrola. Menad`ment mora biti odgovoran za kvalitet, za{titu ìvotne okoline, bezbednost i zdravlje na radu.
Obuka, svest i kompetentnost. – Sva tri standarda zahtevaju da svi zaposleni (a ukoliko je mogu}e – i podugovara~i) budu kompetentni za zadatke koji su im povereni; da imaju znanje, sposobnost da ga
prakti~no primene i da su profesionalno odgovorni.
U Poslovniku o IMS propisuje se zahtev za
obukom koji obuhvata neophodne aspekte sva tri
standarda. Obuka se obavezno kvalitativno dokumentuje. Na razne na~ine, pa i kroz obuku, zaposlenima se pribliàva i afirmi{e sistem vrednosti organizacije. Posebno se razvija timski rad.
Stalna pobolj{anja. – S obzirom na to da sva
tri upravlja~ka sistema podràvaju organizaciju koja
u~i, kroz podizanje sopstvenih efektivnosti, zahtev
sva tri standarda je stalno pobolj{anje. U tu svrhu
nadogra|uje se odgovaraju}a procedura iz standarda
ISO 9001. Sa svoje strane, ISO 14001 i OHSAS
18001 zahtevaju posebne menad`ment programe
kojima se defini{u odgovornosti, sredstva i rokovi
za dostizanje ciljeva pobolj{anja.
Komunikacija. – Zahtevi sva tri standarda vezani za interne komunikacije sa zaposlenima (eventualno i podugovara~ima) potpuno su isti. Stoga je
dovoljna jedna procedura.
Za eksternu komunikaciju sa zainteresovanim
stranama zahtevi sva tri standarda tako|e su isti i dovoljna je jedna procedura. Za ovo se moè iskoristiti i Poslovnik ukoliko je u njemu ve} definisana eksterna komunikacija za QMS.
374
Upravljanje dokumentima. – Zahtevi sva tri
standarda su isti. Procedura za upravljanje dokumentima u ISO 9001 moè se iskoristiti za upravljanje dokumentima sva tri menad`ment sistema. Broj
dokumenata bi trebalo smanjiti na nu`nu meru jer to
pomaè efikasnosti upravljanja.
Upravljanje procesima. – Zahtevi sva tri standarda su isti. Jednim procesom se upravlja na isti na~in, samo s razli~itih aspekata. Neke QMS procedure ili radna uputstva mogu se iskoristiti za kontrolu
parametara vezanih za EMS i OHSAS. U nekim slu~ajevima neophodno je izraditi posebne procedure
ili radna uputstva. To je uslovljeno specifi~no{}u pojedinih procesa, koji se posebno opisuju.
Nadgledanje (monitoring) procesa/proizvoda. – Zahtevi sva tri standarda su vrlo sli~ni. Neke
QMS procedure ili radna uputstva mogu se iskoristeiti za kontrolu parametara vezanih za EMS i
OHSAS. U nekim slu~ajevima neophodno je izraditi posebne procedure ili radna uputstva. Zahtevi za
kalibraciju su isti.
Zapisi. – Zapisi su popunjeni dokumenti, u slobodnoj formi ili u vidu formalizovanih obrazaca i tabela. Oni objektivno prikazuju ocenjiva~ima sistema
rezultate rada. Jedina su vrsta dokumenata koji se u
sistemu kvaliteta ne smeju menjati.
Zahtevi sva tri standarda u pogledu zapisa su isti.
Procedura koja zadovoljava zahteve ISO 9001 moè
se koristiti i za ostala dva sistema. Vrste zapisa se moraju definisati. Vreme ~uvanja mora se utvrditi i dokumentovati, vode}i ra~una o zakonskoj regulativi,
naro~ito za EMS i OHSAS. Poseduju se zapisi koji
odgovaraju najstroìm zahtevima pojedinih propisa.
Neusagla{enosti i korektivne mere. – Sva tri
standarda zahtevaju isto da se s neusagla{enostima
postupa na odgovaraju}i na~in. Preduzima se efektivna korektivna mera (a ne korekcija!) da bi se spre~ili uzrok i ponavljanje neusagla{enosti. Dovoljna je
jedna procedura.
Preventivne mere. – Standardi ISO 14001 i
OHSAS 18001 sami po sebi su preventivna mera
protiv negativnih uticaja na zaga|enje i za spre~avanje nesre}a i ugroàvanje zdravlja zaposlenih. Odgovaraju}a procedura za QMS ostaje na snazi. Deo
preventivnih mera ostvaruje se ve} postavljanjem
ciljeva.
Interne provere. – Kompetentni proverava~ sistema mora biti u stanju da program provere ostvari
u tri nivoa, kroz:
– proveru procedure/postupka (koja je u procesnom
pristupu sredstvo kontrole) – proverava se da li se
aktivnost obavlja kako je napisano, tj. predvi|eno;
– proveru procesa – proverava se da li je proces
efektivan, tj. da li je sposoban da ostvari cilj zbog
kojeg postoji;
– proveru doga|aja – uglavnom se ispituju okolnosti koje su dovele do incidenata (neusagla{enosti,
reklamacija itd.).
Kompetentnost proverava~a je nu`na kada proces umesto dokumentovane procedure ima kriterijume i ciljeve, a mora dokazati efektivnost. Jedna procedura je dovoljna, i njom }e biti obuhva}eni procesi internih provera sva tri sistema.
Preispitivanje rukovodstva. – Vrhovno rukovodstvo organizacije preispituje ispunjenost svih ciljeva koji proisti~u iz deklarisane politike poslovnog
sistema. Predstavnik rukovodstva u tom cilju priprema dokument sa sva tri aspekta poslovnih aktivnosti: kvalitetom proizvoda i usluga, pokazateljima
uticaja na ìvotnu sredinu, OHSAS parametrima,
stalnim pobolj{anjima, zadovoljstvom zainteresovanih strana itd.
5. SPECIFI^NI ELEMENTI SISTEMA
Identifikacija aspekata ìvotne sredine. –
Ovo je obavezna procedura upravlja~kog standarda
ISO 14001. Od presudne va`nosti za kvalitet EMS
je da se u svim procesima i potprocesima jasno identifikuju aspekti ìvotne sredine. U ovoj proceduri se
mora dokumentovati na koje na~ine i koliko procesi
poslovnog sistema mogu ugroziti ìvotnu sredinu.
Zbog toga se pred svaki proces postavlja pitanje da
li u njemu ima opasnosti po ìvotnu sredinu.
Identifikacija i klasifikacija rizika po zdravlje i bezbednost. – Ovo je obavezna procedura
upravlja~kog standarda OHSAS 18001. Od presudne va`nosti za njegov kvalitet je da se u svim procesima i potprocesima jasno identifikuju aspekti rizika. U ovoj proceduri se mora dokumentovati na koje na~ine i koliko procesi poslovnog sistema mogu
ugroziti zdravlje i bezbednost zaposlenih (stalno ali
i privremeno zaposlenih, kao i svih drugih ljudi koji su po raznoj osnovi prisutni u organizaciji). Zbog
toga se pred svaki proces postavlja pitanje da li u
njemu ima rizika po zdravlje i bezbednost.
Preispitivanje zahteva za proizvod. – Zahtev
standarda ISO 9001, kada je posredi novi proizvod,
jeste da organizacija ta~no utvrdi zahteve korisnika.
To defini{e potreban kvalitet proizvoda, ali i njegov
uticaj na ìvotnu sredinu i bezbednost u fazi izrade,
skladi{tenja i isporuke. Iako standardi ISO 14001 i
OHSAS 18001 ne insistiraju na ovom zahtevu, jasno
je da preispitivanje novog proizvoda mora uvaìti
sva tri zna~ajna aspekta. Zbog toga se ova procedura logi~no povezuje sa:
– procedurom EMS za utvr|ivanje aspekata;
– procedurom OHSAS za ocenu rizika.
Projektovanje. – Zahtev ISO 9001 jeste da organizacija upravlja svojim procesom projektovanja
ako ga ima. Iako standardi ISO 14001 i
OHSAS18001 nemaju ovakav zahtev, proces projektovanja mora uvaìti sva tri zna~ajna aspekta.
Zbog toga se ova procedura povezuje sa:
– procedurom EMS za utvr|ivanje aspekata;
– procedurom OHSAS za ocenu rizika.
Utvr|eni zna~ajni rizik procesa projektovanja
proizvoda (ili usluge) mora se uvaìti na odgovaraju}i na~in.
Nabavka. – Zahtev standarda ISO 9001 jeste da
organizacija defini{e neohodne zahteve za nabavku,
da na odgovaraju}i na~in izabere dobavlja~e i periodi~no ih vrednuje. Dobavlja~i i podugovara~i moraju biti svesni zahteva organizacije (zahtev mora biti
jasan). Na~in komunikacije s njima mora biti utvr|en procedurom. Ne postoji ekvivalentan zahtev u
standardima ISO 14001 i OHSAS 18001. Ukoliko
se podugovara~i radi upravljanja sistemima nalaze
na terenu, moraju se tretirati kao stalno zaposleni
radnici.
Pripremljenost za reagovanje u slu~aju opasnosti.– Zbog rizika (koji se nikad ne moè do kraja eliminisati) i mogu}nosti da se on ostvari, sa {tetnim posledicama po sistem, standardi ISO 14001 i
OHSAS 18001 zahtevaju procedure u kojima se:
– utvr|uju potencijalne opasnosti i udesi;
– daje odgovor za slu~ajeve potencijalnih opasnosti
i udesa.
Organizaciji je ostavljena mogu}nost da ovaj
zahtev ostvari kroz jednu zajedni~ku proceduru.
Vrednovanje zakonske uskla|enosti. ISO
14001 i OHSAS 18001 zahtevaju procedure za periodi~no vrednovanje usagla{enosti sa zakonskom regulativom.
Radna sredina. – Procedura proisti~e iz zahteva OHSAS 18001.
Ostale specifi~nosti iz ISO 9001 (navedene su
taksativno): posve}enost rukovodstva, zadovoljstvo
kupca i korisnika, analiza podataka, infrastruktura,
validnost procesa, verifikacija i sledljivost, imovina
korisnika...
6. OD ODVOJENIH SISTEMA KA
INTEGRISANOM SISTEMU
MENAD@MENTA
6.1. Kombinovani upravlja~ki sistem
Projektovanje IMS predstavlja usagla{avanje
principa proizvodnje sa zahtevima me|unarodnih
standarda, odnosno poku{aj ure|enja poslovnog sistema na principima kvaliteta. Sve je zapravo kvalitet: proizvod, usluga, za{tita ìvotne sredine, bezbednost i za{tita na radu, zadovoljstvo svih zainteresovanih strana i kona~no – profit, kao klju~ni sve-
375
dok na „su|enju” uspe{nosti poslovnog sistema.
Ovo, logi~no, zahteva da se od menad`menta kvalitetom evoluira ka kvalitetu menad`menta. Pritom se
ne radi o igri re~i, nego o su{tinskom razvojnom
zahtevu.
Po{to se u tri upravlja~ka standarda: ISO 9001,
ISO 14001 i OHSAS 18001 prepoznaju zajedni~ki
(~esti) zahtevi, formiran je kombinovani sistem
(„me|usistem”). Karakteristika ovog „me|usistema” su zajedni~ki elementi i odvojeni posebni sistemski zahtevi, nad kojima bdi jedan ili vi{e predstavnika rukovodstva.
U ovoj fazi ve} su ostvarene evidentne koristi
za poslovni sistem:
– kompleksom jedinstvene dokumentacije zna~ajno
je smanjen broj dokumenata;
– mogu}a je istovremena kontrola zajedni~kih elemenata tog kombinovanog sistema.
Osnovni nedostatak kombinovanog sistema je
neuravnoteèno ostvarivanje poslovne politike organizacije u kojoj aspekti tri menad`ment sistema nisu
ravnopravni u procesima planiranja i realizacije.
6.2. Integrisani menad`ment sistem
Navedeni nedostaci kombinovanog sistema odstranjuju se integrisanim planiranjem poslovnih procesa, kojim su istovremeno obuhva}eni svi aspekti
kontrole kvaliteta, za{tite ìvotne sredine, bezbednosti i za{tite na radu.
Pitanje je kako integrisati. Integracija treba da
bude ura|ena na dobrobit poslovanja. Zbog toga prvi korak treba da bude identifikacija potreba poslovanja.
IMS mora da bude projektovan i primenjen tako da se prirodno integri{e u radne procese i procedure, i to od samog po~etka. Ipak, ovo je samo potreban uslov kojim se oblikuju zajedni~ki ciljevi.
Njih je neophodno i uravnoteìti (izbalansirati, harmonizovati), tako da omogu}e najbolju realizaciju
navedenih aspekata upravlja~kih sistema.
Nakon toga se pravi plan realizacije, u kome su
fino uravnoteèni (izbalansirani) svi interesi zainteresovanih strana, odnosno njihovi uticaji na ciljeve.
Najva`niji rezultat harmonizovanja interesa zainteresovanih strana (i, naravno, ciljeva kojima se ti interesi zadovoljavaju) jeste odrìvi razvoj poslovnog
sistema.
Na ovakav na~in se dobija integrisani sistem
menad`menta, kod koga se nijedan aspekt (kvalitet,
za{tita ìvotne sredine, bezbednost i za{tita zdravlja
na radu) ne sme tretirati posebno. Dakle, vrhunski
kvalitet ne treba ostvarivati uz takve tro{kove zbog
kojih bi se oti{lo u ste~aj, neprihvatljivu degradaci-
376
ju ìvotne sredine ili prevelike rizike po zdravlje i
bezbednost zaposlenih.
Potencijal kvaliteta proizvodnog sistema je na
nivou koji proisti~e iz uravnoteènog integrisanja
sva tri sistema. Prednosti IMS su slede}e:
– optimizacija internih resursa,
– pobolj{ani fokus na poslovanje,
– pristup upravljanju rizicima poslovanja koji se zasniva na jedinstvu celina,
– manje konflikta izme|u sistema,
– smanjenje dupliranja dokumentacije i birokratije,
– efektivnije i efikasnije interne i eksterne provere,
– smanjeni tro{kovi sertifikacije,
– jeftinije odràvanje sistema,
– uo~eni nedostaci koriguju se u svim sistemima,
– uo~ene prednosti primenjuju se u svim sistemima.
Zajedni~ki elementi IMS predstavljaju osnovu
na koju se nadovezuju njegove posebnosti za QMS,
EMS i OHSAS. Te posebnosti su proistekle iz zajedni~kog planiranja, odre|ivanja ciljeva i na~ina
uticanja na ostale aspekte sistema. Zajedni~ki ciljevi IMS postavljeni su na vrhu hijerarhijskog trougla, nalik onom na slici 4a. Oni mogu posluìti za
dono{enje parcijalnih planova, bez bojazni od neusagla{enosti.
7. SPECIFI^NOSTI UVO\ENJA
SISTEMA MENAD@MENTA U
„ELEKTRODISTRIBUCIJI BEOGRAD”
7.1. Op{te okolnosti i preduslovi
Privredno dru{tvo za distribuciju elektri~ne energije „Elektrodistribucija Beograd” d. o. o. (EDB) nije izvr{ilo resertifikaciju svog QMS (uvedenog
2000. prema seriji standarda ISO 9000:1994), niti
usagla{avanje s novom verzijom ISO 9000:2008, {to
je bilo potrebno u~initi u prethodnom periodu. U
me|uvremenu se, zbog primljenih donacija u Javnom preduze}u Elektroprivrede Srbije (EPS) i najavljenih novih sredstava iz pretpristupnih fondova
Evropske unije (EU), kao prioritetno nametnulo osmi{ljavanje, planiranje, uvo|enje i sertifikacija
EMS, prema zahtevima standarda ISO 14001:2004.
Kao {to se iz prethodnog dela ovog rada vidi, prirodno bi i optimalno bilo da su najpre izvr{eni usagla{avanje i ponovna sertifikacija QMS, pa da je onda
– kao nadgradnja – uveden EMS. Iz navedenih razloga, me|utim, po~eli su dokumentovanje, uvo|enje
i pripreme za sertifikaciju EMS.
Slika 1. Nastanak dela otpada i emisije opasnih materija u jednoj organizacionoj celini u Elektrodistribuciji Beograd
7.2. Aktivnosti na izgradnji sistema upravljanja
za{titom ìvotne sredine i integrisanog
sistema menad`menta tokom 2010.
Definisanje odgovornosti, obuka, identifikacija i vrednovanje aspekata. – Ispunjavaju}i zakonski zahtev, jo{ u decembru 2009. odre|eno je odgovorno lice za upravljanje otpadom u EDB. Tokom
zime 2009/2010. za predstavnika rukovodstva za
IMS imenovan je pomo}nik direktora za kvalitet i
standardizaciju. Inoviran je sastav i obnovljen rad
Odbora za IMS. Od EPS-a je dobijena saglasnost na
izmenu sistematizacije EDB, po kojoj je predvi|eno
formiranje nove slu`be (s odgovaraju}im radnim
mestima) u Centru za kvalitet (sada: za IMS). Ova
slu`ba se bavi strate{kim, ali i operativnim poslovima unapre|enja za{tite ìvotne sredine u EDB.
U prole}e 2010. oformljen je Stru~ni tim za
EMS. Nakon obuke, ovaj tim je sagledao i vrednovao aspekte ìvotne sredine. Raspoznao je i generi-
377
sanje, razvrstavanje i tretman otpada i opasnih materija u EDB, prema principima sa slike 1, ilustrovanim za jednu konkretnu organizacionu celinu (OC)
koja se bavi odràvanjem distributivne mreè.
Na predlog direktora direkcija EDB, re{enjem
direktora odre|ena su i u organizaciji Centra za IMS
obu~avana odgovorna lica za EMS na lokacijama i u
OC u EDB (slika 2). Obuke su bile interne i eksterne. Ova lica su ~inila okosnicu i glavno upori{te
uvo|enja EMS u EDB. Posle sertifikacije EMS, ona
}e, na terenu, biti klju~ni faktor njegovog odràvanja i daljeg unapre|enja.
U julu 2010. formiran je i Stru~ni tim za QMS.
Krajem septembra 2010. odràne su eksterne obuke
za oba stru~na tima i za odgovorna lica za EMS. Za
QMS obuka je bila op{ta (zahtevi standarda ISO
9001 i principi izgradnje sistema), a za EMS – obuka za interne proverava~e sistema, njih ukupno 40.
Dvadesetak internih proverava~a je u novembru pro{lo i drugi ciklus obuke, koju je obavila konsultant-
Odgovorno lice za
EMS na lokaciji
„Zemunski kej”
Slika 2. [ematski prikaz toka komunikacije odgovornih lica za sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine u vi{e
organizacionih celina na istoj lokaciji Elektrodistribucije Beograd sa Centrom za integrisani sistem menad`menta
378
ska ku}a za EMS. Ta obuka je ujedno predstavljala i
prakti~nu pripremu za internu proveru EMS u EDB.
Definisanje nadle`nosti, ovla{}enja, zapisa i
interne komunikacije u EMS. – Va`no je ukazati
na specifi~nost EDB koja proisti~e iz ~injenice da
pojedine od 28 njenih lokacija koristi vi{e OC, iz
razli~itih direkcija. Na pojedinim lokacijama situacija se dodatno uslo`njava zbog elektroenergetskih
objekata (transformatorskih stanica X/10 kV/kV, u
ve}ini – bez posade). Njihovo odràvanje je u nadle`nosti Pogona visoki napon, ~ije poslovne prostorije
postoje samo na jednoj od takvih lokacija. Kako je,
me|utim, za{tita ìvotne sredine, a naro~ito privremeno odlaganje otpada, vezana upravo za lokacije,
tj. raspoloìvi prostor i objekte na njima, postavilo se
pitanje osmi{ljavanja optimalnog i odrìvog sistema
odgovornosti, ovla{}enja, nadre|enosti, komuniciranja, broja, vrsta i tokova operativnih zapisa u ovom
domenu. Njihov {ematski prikaz, na primeru konkretne lokacije „Zemunski kej”, dat je na slici 2.
Na slici 3 prikazuju se odgovornost i interna komunikacija na nivou cele EDB. Na njoj su ilustrovani i zakonski definisani odnosi i odgovornosti (gde
lice za bezbednost i zdravlje na radu i odgovorno li-
ce za upravljanje otpadom direktno odgovaraju direktoru Dru{tva). Na istoj slici uo~ljivo je i odstupanje od uobi~ajene hijerarhijske nadre|enosti i subordinacije po QMS, u domenu EMS, na pomenutim
lokacijama. Ono se odnosi na du`nosti odgovornih
lica za EMS u OC da sprovode naloge odgovornog
lica za EMS na lokaciji, da mu podnose izve{taje i
zapise o stanju i problemima nastalim u ovoj oblasti.
Tako|e se sa ove slike vidi i zakonska obaveza da
pojedine zapise (npr. o incidentima i akcidentima)
odgovorna lica na lokacijama – osim direktorima
nadle`nih direkcija – dostavljaju i Centru za IMS, a
zapise o tokovima otpada i opasnog otpada – i odgovornom licu za ovu oblast, na nivou EDB. Sve ove
obaveze – osim u odgovaraju}im pisanim dokumentima EMS – definisane su i u re{enju direktora o
imenovanjima odgovornih lica za EMS na lokacijama i u OC.
Dokumentovanje sistema. – Po{to je jedan
deo, uglavnom op{tih, dokumenata zajedni~ki ne samo za QMS i EMS ve} i za sistem bezbednosti i
zdravlja na radu (prema OHSAS 18001:2007), u
EDB su od februara 2010. pripremljeni i na Odboru
za IMS usvojeni najpre ovi dokumenti, formalno
svrstani i ozna~eni kao dokumenti
QMS. Oni u ozna~avanju dokumentacije IMS u EDB nose oznake koje
po~inju slovom „K” (slika 4b).
Osnovni dokument OHSAS, „Bezbednost i zdravlje na radu”, nosi
oznaku koja po~inje slovom „B”,
dok su preovla|uju}i dokumenti
EMS ozna~eni slovom „E”.
Od 19. februara do kraja 2010.
Odbor za IMS odrào je 15 sednica,
a do oktobra 2010. na njima je razmotreno i usvojeno preko 25 postupaka i uputstava (neophodnih za sertifikaciju EMS), nekoliko zapisa
EMS, kao i Poslovnik o EMS. Pred
sertifikaciju QMS, planiranu za
2011, Poslovnik }e biti pro{iren,
aùriran i preimenovan u Poslovnik
o IMS. Odbor je usvojio i set od
9 radnih instrukcija, kao najniì nivo
dokumentacije IMS. One su namenjene neposrednim izvr{iocima.
Na sednicama Odbora usvojeni
Za{tita ìvotne sredine (EMS)
Integrisano upravljanje
su i slede}i, strate{ki zapisi EMS,
Poslovanje (QMS)
Dostava informacija i
koje su pripremali Centar za IMS,
zapisa
EMS
(isklju~ivo)
Stru~ni tim za EMS i (pojedine) SluBezbednost i zdravlje na radu
`ba za normativne poslove:
– Aspekti ìvotne sredine,
– Vrednovanje aspekata ìvotne
Slika 3. [ematski prikaz odgovornosti za za{titu ìvotne sredine u odnosu
sredine,
na piramide odgovornosti
– Vrednovanje potencijalnih incidenata i akcidenata,
– Registar zna~ajnih aspekata ìvotne sredine,
– Pregled vrsta otpada po organizacionim celinama
(OC) i radnim aktivnostima,
– Lista otpada,
– Zapis o zakonskim i drugim zahtevima i dr.
Postoje}a hijerarhijska struktura dokumentacije
IMS u EDB na dan 31. 12. 2010. godine data je na
slici 4b, a uobi~ajena, teorijom predvi|ena, struktura na slici 4a.
Upravljanje dokumentima. – Kao tehni~ka
podr{ka zaìvljavanju EMS u EDB, na intranet stranicu EDB postavljen je link za IMS, preko koga svi
zaposleni ~iji su ra~unari povezani u ra~unarsku
mreù EDB mogu pristupiti i preuzeti:
– nekontrolisane kopije svih dosad usvojenih dokumenata QMS, EMS i OHSAS;
– obrasce operativnih zapisa QMS, EMS i OHSAS;
– strate{ke zapise o aspektima ìvotne sredine, otpadu, zakonskim i drugim zahtevima itd.;
– edukativne ~lanke;
– program i plan obuke u domenu QMS i EMS;
– podatke o poslovnim i poslovno-energetskim lokacijama EDB, o OC koje ih zaposedaju i odgovornim licima za EMS na/u njima i njihove telefone.
Kontrolisane {tampane kopije osnovnih dokumenata IMS dostavljaju se samo direktoru Dru{tva,
njegovom zameniku i trojici pomo}nika, kao i direktorima svih osam direkcija. [tampani originali ~uvaju se u Centru za IMS. Odgovaraju}im pisanim
uputstvom definisan je na~in njihove izmene, povla~enja iz upotrebe, zaduìvanje i razduìvanje ovih
lica. Toj proceduri se pristupa po usvajanju nove
verzije nekog dokumenta na Odboru za IMS, a Slu`ba za upravljanje dokumentacijom IMS u sklopu
Centra na pomenutu intranet stranicu postavlja njegovu novu verziju u elektronskom obliku, sa „vodenim ìgom” nekontrolisane kopije. Dokumenti starog, neresertifikovanog QMS EDB ostali su u upotrebi, osim onih koji su zamenjeni novim (s oznakom „K”), i koji su stoga fizi~ki povu~eni i uni{teni.
Ovakav na~in upravljanja i naj{ire dostupnosti
dokumentacije IMS u EDB sertifikaciona ku}a ocenila je kao odli~no osmi{ljen i elegantno re{en. Njime se, ina~e, izbegava i ranija nepotrebna potro{nja
papira i tonera za {tampanje, {to tako|e konkretno
doprinosi za{titi ìvotne sredine.
Pobolj{anje stanja za{tite ìvotne sredine. –
Predstavnik rukovodstva za IMS i zaposleni u Centru za IMS pregledali su sve poslovne i poslovno-energetske lokacije EDB. Sa~injena je fotodokumentacija o tome i na osnovu odgovaraju}e analize
izra|en je novi izve{taj o preispitivanju stanja za{tite ìvotne sredine u EDB. U njemu je objektivno
prikazano stanje postoje}e u julu i avgustu 2010.
379
godine i definisani ciljevi i plan konkretnih mera, ~ije je sprovo|enje ve} bilo u toku ili planirano do sertifikacije EMS.
Operativno, pristupilo se ure|enju svih lokacija
EDB i otu|enju otpada sa njih, saglasno zakonima.
Zbog problema sa postupcima javnih nabavki („obaranje” tendera), nepostojanja integralnih dozvola i
ovla{}enih operatera opasnog otpada u prethodnom
periodu, do{lo je do znatnog gomilanja razli~itih vrsta otpada – pa i opasnog – na mnogim lokacijama
EDB. S obzirom na to da otpad prakti~no nije ni razvrstavan, pokrenut je i postupak nabavke namenskih
kontejnera za razvrstavanje otpada po vrstama, kao i
tankvana sa nosa~ima za demontiranu elektroopremu koja sadrì izolaciono ulje. Naru~ena je i izrada
nastre{nica za sme{taj ove opreme i starih drvenih,
impregnisanih stubova, na dve lokacije: privremenom skladi{tu „Ikarus” i „Mladenovac 1”. Za svega
nekoliko meseci, od leta do eksterne (sertifikacione)
provere EMS u EDB, obavljene u decembru 2010.
godine, pobolj{anje stanja ìvotne sredine (za 5 %),
koje je planirala Direkcija EPS-a za distribuciju
elektri~ne energije, vi{estruko je prema{eno.
Interne provere EMS. – Prva interna, predsertifikaciona provera EMS u EDB izvr{ena je po~etkom decembra 2010. godine, u skladu s odgovaraju}im, zajedni~kim postupkom za QMS i EMS. Ona je
obavljena u svim OC i na svim lokacijama EDB.
Ovaj posao su obavili interni proverava~i raspore|eni u pet timova. Njihove izve{taje je objedinio Centar za IMS. Izve{taj je razmotren i usvojen na Odboru za IMS.
Korektivne mere. – Za svaku lokaciju i OC timovi internih proverava~a utvrdili su neusagla{enosti (ukupno 75). Formirani su odgovaraju}i zahtevi
za korektivne mere (ZKM). Na osnovu njih, mnoge
neusagla{enosti su otklonjene ve} do eksterne provere. Interni proverava~i su dali i ~etiri sugestije.
Nerealizovane ZKM popisane su i uvedene u evidenciju ZKM koju dalje vodi Centar za IMS, na propisanim obrascima i u skladu s odgovaraju}om procedurom, zajedni~kom za QMS i EMS.
Preispitivanje sistema. – U jesen 2010. godine
utvr|eni su indikatori za merenje i vrednovanje
u~inka za{tite ìvotne sredine, a pred samu sertifikaciju EMS, Odbor za IMS preispitao je IMS (tj.
EMS), u skladu s odgovaraju}im postupkom.
Sertifikacija EMS. – Eksterna provera EMS
po~ela je neposredno po okon~anju interne. Pretprovera je obavljena 16.decembra, a II faza sertifikacije 21. i 22. 12. 2010. godine. Izme|u njih je obavljeno i pomenuto preispitivanje IMS, {to je u~inilo najvi{e rukovodstvo EDB. Timovi proverava~a iz sertifikacionog tela nisu dali pisane neusagla{enosti,
zbog o~ite opredeljenosti rukovodstva i svih zapo-
380
Politika
Politika
Poslovnik o EMS
nema
novih
Poslovnik
o IMS
QMS
EMS
zajedni~ke
OHSAS
E – ...
Procedure
K – ...
dokumenti
starog
QMS
B – ...
(jedan)
Postupci, uputstva i radne instrukcije
Programi i planovi
radna
uputstva
Programi i planovi EMS
Zapisi IMS (QMS, EMS i OHSAS)
Zapisi IMS (QMS, EMS i OHSAS)
a)
b)
Slika 4. Hijerarhijska struktura dokumentacije IMS: a) po teoriji, levo; b) u EDB 31.12.2010, desno
slenih za implementaciju sistema, i zbog ~injenice
da je sama EDB raspoznala probleme i preduzela
aktivnosti za njihovo re{avanje. Proverava~i su, pored preporuke za izdavanje sertifikata EDB-u za
EMS, dali ukupno devet sugestija i predloga za njegovo pobolj{anje.
7.3. Planovi za dalju izgradnju integrisanog
sistem menad`menta u
Elektrodistribuciji BEograd
Pomenuti Stru~ni tim za QMS u EDB podeljen
je u radne timove, po procesima: odràvanje, upravljanje, planiranje DEES, snabdevanje elektri~nom
energijom, kontrola mernih ure|aja i dr. U februaru
2011. godine izvr{ena je eksterna obuka ovih timova za pisanje dokumenata QMS. Potom su timovi,
postupaju}i prema odgovaraju}im re{enjima Odbora
za IMS, pristupili inoviranju ili ponovnoj izradi postupaka i uputstava QMS, prema zahtevima nove
verzije standarda ISO 9001:2008. Od juna 2011. godine, uz prethodne preglede od strane Centra za
IMS, po~elo je sukcesivno usvajanje nacrta ovih dokumenata na Odboru za IMS. Osim dokumenata starog, neresertifikovanog QMS, u EDB su u upotrebi
i razna radna i privremena uputstva. Ona ili nisu bila ugra|ena u QMS iz 2000. godine ili su se pojavila u me|uvremenu, zbog nu`nosti prilago|enja radnih i tehnolo{kih procedura i tehni~kih re{enja novim zakonskim propisima ili tehni~kim zahtevima i
potrebama. U procesu pripreme za ponovnu sertifikaciju QMS u EDB neki od ovih dokumenata tako|e }e biti uobli~eni i ugra|eni u novi QMS (slika
4b). Sertifikacija QMS planirana je do kraja 2011.
godine.
Zbog nedovoljnog kapaciteta Centra za IMS u
ljudskim resursima, sertifikacija i integrisanje
OHSAS u IMS, kao i integracija Slu`be za bezbed-
nost i zdravlje na radu u Centar za IMS, nisu planirani u EDB pre 2012. godine.
8. ZAKLJUÂK
U radu je preporu~en na~in optimalnog formiranja integrisanog sistem menad`menta, kojim se na
ve} postoje}i sistem kvaliteta nadogra|uju pojedini
zahtevi ostalih menad`ment sistema (sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine i sistem bezbednosti i
zdravlja na radu). On bi trebalo da rezultira kompleksnim, dinami~kim sistemom. Njegov sinergijski
potencijal, ve}i nego {to je zbir svih sistema ponaosob, proizvodnom sistemu nudi alat za potpunije zadovoljenje interesa svih zainteresovanih strana.
Tako|e, integrisani menad`ment sistem predstavlja most od menad`menta kvalitetom ka kvalitetu menad`menta, u kom okviru se nalazi odrìvi razvoj organizacije, odnosno njeno sigurno kretanje ka
poslovnoj izvrsnosti.
U „Elektrodistribuciji Beograd” je, usled spleta okolnosti i ukazane hitne potrebe, sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine uveden pre obavljene
resertifikacije sistema kvaliteta i njegovog usagla{enja sa zahtevima nove verzije standarda ISO 9001 iz
2008. godine. U radu su prikazani problemi nastali
zbog ovog, neprirodnog, redosleda koraka. Opisane
su i druge specifi~nosti ovog privrednog dru{tva, koje su rezultirale pojedinim, osobenim re{enjima njenog sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine.
Ona mogu biti ilustrativna i potencijalno korisna za
druga privredna dru{tva, pre svega za dru{tva za distribuciju elektri~ne energije.
9. LITERATURA
[1]
COLLINS ENGLISH DICTIONARY, 10th Edition, Harper Collins, Collings Language, UK, do-
[2]
[3]
stupno na: http://www.harpercollins.co.uk/aboutharpercollins/Imprints/collins-language/Pages/collins-language.aspx
PAS99: 2006 SPECIFICATION OF COMMON
MANAGEMENT SYSTEM REQUIREMENTS
AS A FRAMEWORK FOR INTEGRATION („Specifikacija zahteva naj~e{}e kori{}enih sistema menad`menta kao osnova za integraciju”), Publicly
Available
Specifications,
dostupno
na:
http://shop.bsigroup.com/en
\eki}, dr Ilija, Radmanovi}, Z., PRAVCI RAZVOJA INTEGRISANIH MENAD@MENT SISTEMA,
JUSK 2004, Nacionalna konvencija o kvalitetu
[4]
[6]
[7]
381
„Kvalitetom ka evropskim i svetskim integracijama”, 20–24. jun 2004, Beograd
Vujanovi}, prof. dr Nikola, INTEGRACIJA SISTEMA MENAD@MENTA U PROIZVODNJI ENERGIJE, Savetovanje „Realizacija projekta uvo|enja
IMS u uslovima organizacionih promena i razvoja
JP EPS i PD”, 23. jun 2006, Peru}ac, JP Elektroprivreda Srbije
Lloyd’s Register Quality Assurance – Uvod u integrisane sisteme menad`menta, dostupno preko:
http://www.lrqa.co.uk/training/courses/integrated/introtoims.aspx
M. Radunovi}: REIN@ENJERING POSLOVNIH
PROCESA, Elektroprivreda, vol LX, str. 57–71.
Miroslav M. Pe{i} je ro|en 1953. godine u Zaje~aru. Diplomirao je 1978. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, gde je zavr{io i specijalisti~ke studije 2003. godine. Na
istom fakultetu magistrirao je 2005. i doktorirao 2008. godine. Od 1978. godine radio je u
EPS JP Elektrotimok – Zaje~ar, na poslovima eksploatacije, odràvanja, energetike i dispe~eraja u elektrodistributivnoj delatnosti. Godine 2001. dolazi na mesto direktora Elektrodistribucije Zaje~ar, da bi kasnije bio postavljen za direktora JP „Elektrotimok" Zaje~ar. Na toj
funkciji ostao je do kraja 2007, a u me|uvremenu je obavljao i funkciju zamenika direktora
PD „Jugoistok" Ni{. Od 2008. godine radi u PD „Elektrodistribucija Beograd", najpre kao savetnik direktora, a sada na mestu v.d. direktora Direkcije za snabdevanje elektri~nom energijom. Ima zvanje nau~nog
saradnika.
Njegovo stru~no interesovanje obuhvata problematiku kompenzacije reaktivne snage u elektro distribucionim postrojenjima sa aspekta harmonijskog izobli~enja napona, kao i implementaciju novih trendova
za visokonaponska merenja i ispitivanja izolacionih ulja.
Vladimir M. [iljkut je ro|en 1966. u Beogradu. Diplomirao je 1994. na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, na kome trenutno poha|a doktorske studije. Od 1995. stalno je
zaposlen u „Elektrodistribuciji Beograd". Radio je na poslovima projektovanja, planiranja
mreà 110, 35, 10 i 1 kV, razvoja i istraìvanja i rukovodio radom laboratorije za merne, uklopne i registruju}e ure|aje. Od januara 2010. rukovodilac je Centra za IMS (kvalitet i za{tita
ìvotne sredine). Od 2003. je honorarni stru~ni saradnik Visoke {kole elektrotehnike i ra~unarstva u Beogradu. Autor je i koautor preko 20 radova na doma}im i regionalnim konferencijama, 9 na me|unarodnim konferencijama i radionicama, 4 ~lanka u doma}im ~asopisima i jednog u
IEEE Transactions on Power Delivery. Ovi tekstovi su iz oblasti planiranja i projektovanja elektrodistributivnih mreà, gubitaka elektri~ne energije, metrologije u elektrotehnici i primene obnovljivih izvora
energije.
Mile G. Obradovi} je ro|en 1954. godine u Beogradu. Diplomirao je 1978. i magistrirao
2010. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Od 1978. godine zaposlen je u
„Elektrodistribuciji -Beograd" (EDB), gde je radio kao inènjer na naponskim ispitivanjima
i lokaciji kvarova na kablovskim vodovima, ispitivanju distributivnih i pode{avanju za{tite u
industrijskim transformatorskim stanicama (TS), {ef Slu`be mernih grupa, rukovodilac Pogona visoki napon, direktor Direkcije izgradnje i radionica, direktor Direkcije odràvanja i
usluga. Trenutno je pomo}nik direktora za kvalitet i standardizaciju. Predstavnik je rukovodstva EDB za IMS.
Na stru~nom planu bavio se problematikom naponskih ispitivanja, relejne za{tite, merenja, izgradnje i
odràvanja visokonaponskih elektrodistributivnih mreà i pripadaju}ih TS i gubicima elektri~ne energije.
Kneèvi} N. Dinko: Izbor lokacije za deponiju pepela i nimbizam
382
Izbor lokacije za
deponiju pepela i nimbizam
Dinko N. Kneèvi},
Marina M. Ravili}, Jelena M. Drobac,
Milica R. Stefanovi} i Sandra Z. Radivojevi}
Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geolo{ki fakultet,
\u{ina 7, 11 000 Beograd, Srbija
Stru~ni rad
UDK: 628.472.4; 351.778.511
Rezime
Nova, savremeno ure|ena deponija pepela kostola~kih termoelektrana formirana je u napu{tenom povr{inskom kopu „]irikovac”. Kod prenamene prostora investitor nije informisao ili konsultovao okolno stanovni{tvo mada je iz njihovih postupaka bilo jasno da se oni protive i ne èle deponiju pepela u okruènju.
Posle postizanja dogovora izme|u investitora i stanovni{tva iz okruènja deponija je formirana. Po pu{tanju deponije u rad anketirano je stanovni{tvo iz uè i {ire okoline o odnosu prema novom „kom{iji”. Rezultati pokazuju da je nimbizam kod ìtelja iz neposrednog okruènja veoma malo izraèn, ali nije razre{en. Ispitivanja su pokazala da je prostorna distribucija nimbizma izrazita.
Klju~ne re~i: NIMBY sindrom, deponija pepela „]irikovac”, uà javnost, {ira javnost, sociolo{ka ispitivanja,
lociranje deponije industrijskog otpada
SELECTION OF THE ASH DISPOSAL SITE LOCATION AND NIMBYISM
Abstract
A new, modern Kostolac thermal power plants’ ash disposal site was formed in the mined out open cast
mine Cirikovac. The Investor has neither notified nor consulted the surrounding population when the land
use was changed, although peoples’ reactions demonstrated that they were against having an ash disposal
site close to their homes. The disposal site was created after an agreement was reached between the investor and the local population. After commissioning, the population from the surrounding area was polled to
establish its attitude towards the new ’neighbour’. Results have shown a low nimbyism level, however, there were still some unresolved issues. Further investigations have indicated a high spatial distribution of
nimbyism.
Key words: NIMBY syndrome, ash disposal site „Cirikovac”, local population, general public,
sociological investigation, industrial waste disposal site location selection
1. UVOD
Nimbizam ili, najkra}e re~eno, protivljenje izgradnji ekolo{ki „nepoèljnih” objekata u susedstvu,
realan je izraz odgovornosti i sposobnosti lokalne
zajednice da se bori i izbori za svoja prava, uklju~uKontakt sa autorom preko elektronske adrese: [email protected]
ju}i pravo na ìvot u zdravoj sredini. Ovaj sindrom
se sre}e na mnogim objektima, nezavisno od njegove stvarne rizi~nosti, i u svetu mu se posve}uje velika pa`nja. Nepoverenje koje se iskazuje prema investitorima, lokalnim vo|ama i vlastima, „oboga}eno”
neinformisano{}u ili pogre{nim obave{tenjima i sa-
znanjima i egoizmom ve}e grupe ljudi izaziva proteste, pove}ava tro{kove gradnje, odlaè izgradnju
ili dovodi do potpunog odustajanja od investicije, pa
je jedino re{enje preduzimanje opse`nih mera da se
nimbizam prepozna ili da se svede na najmanju mogu}u meru. Logi~nim i opravdanim smatra se da stanovni{tvo ne èli hazardan ili rizi~an objekat u okruènju, ali pravovremeno informisanje, uklju~ivanje
naj{ireg kruga ljudi u odlu~ivanje o zajedni~kim
problemima i odgovaraju}e kompenzacije obezbe|uju nesmetan rad i zajedni~ki ìvot. Neeti~ki, siledìjski pristup iskazan kroz neuvaàvanje stavova
lokalne zajednice i beànje od istine da iz ovakvih
poslova svi treba da izi|u kao pobednici, pa tako da
i deo „kola~a” treba da pripadne lokalnoj zajednici,
uvek sa sobom nose probleme nimbizma.
U na{oj zemlji stvarni nimbizam postoji kao i u
drugim dràvama, ali njegovo prou~avanje je tek u
povoju. Svojevremeno su grupe gra|ana spre~avale
izgradnju deponija i sli~nih objekata (npr. regionalna deponija sme}a u ]irikovcu, postrojenje za preradu opasnog otpada u [apcu, ]upriji i ]i}evcu
itd.), ali te aktivnosti nisu sociolo{ki istraìvane ve}
su, uglavnom netransparentno, razre{avane na relaciji gra|ani – politi~ari – policija – investitori. O
sli~nim problemima pri izgradnji hidrocentrala svojevremeno je pisano i u ovom ~asopisu [1].
Promena namene prostora povr{inskog kopa
„]irikovac” u prostor na kojem }e se narednih godina deponovati pepeo iz obli`njih termoelektrana bila je pra}ena protestima lokalnog stanovni{tva. Nastavljaju}i proteste protiv izgradnje regionalne deponije sme}a [2], sela koje se nalazi u neposrednoj
blizini kopa/deponije osporavala su pravo PD „Kostolac” da formira novu deponiju. Sve je to odloìlo
radove, pove}alo tro{kove pripreme prostora, ali je
ponu|ena kompenzacija omogu}ila da selo „pristane” da se formira nova deponija pepela. Indikativno
je, me|utim, da u svim javnim informacijama o razgovorima izme|u predstavnika lokalne vlasti, privrednog dru{tva i sela nema pomena o „kompenzaciji” [3, 4]. Jedino se u izve{taju Radija Boom 93 sa
ceremonije pu{tanja u rad „druge faze toplifikacije
sela Klenovnik” [5] kaè: „Jo{ uvek nije utvr|eno
na koji na~in }e me{tanima Klenovnika biti obra~unavano grejanje i da li }e ra~une pla}ati poàreva~kom javnom preduze}u Toplifikacija ili termoelektranama i kopovima u Kostolcu. Klenovni~ani smatraju da imaju pravo na popust u ceni grejanja jer
kroz atar sela prolazi nadzemni vod toplovoda, a na
samo 50 metara od prvih ku}a se prostire povr{inski
kop.”
Sa ove vremenske distance jasno je da je problem prevazi|en dogovorom i kompenzacijom koja
je zadovoljila obe strane mada niko nije pominjao
383
nimbizam. Dakle, sve je re{eno, a stvarne transparentnosti u vo|enju procesa nije bilo. Poznavaju}i
ovakvo stanje i èle}i da se sagleda sada{nje stanje i
eventualno postojanje nimbizma, obavljena su
obimna ispitivanja javnog mnjenja.
2.IZBOR LOKACIJE ZA DEPONIJU PEPELA
Deponija otpadnog materijala je tehni~ki objekat ~iji ìvotni ciklus po~inje razmatranjem mogu}ih lokacija. Po mnogima je izbor lokacije za budu}u deponiju osnovna operacija u fazi projektovanja i
inènjerskih razmatranja. Naime, dobrim lociranjem
deponije eksploatacija se moè tehni~ki pojednostaviti i u~initi ekonomski prihvatljivijom.
Zbog velikog broja uticajnih faktora izbor lokacije za deponiju otpada predstavlja jedan od najosetljivijih inènjerskih problema. Deponiju treba locirati uvaàvaju}i faktore koji se mogu svrstati u pet
kategorija: tehni~ko-tehnolo{ki, urbanisti~ki, ekolo{ki, sociolo{ki i ekonomski [6, 43].
Tehni~ko-tehnolo{ki faktori podrazumevaju
raspoloìvi kapacitet, blizinu generatora otpada, geodetsku razliku izme|u postrojenja i deponije, topografiju terena, potrebnu veli~ina inicijalnog nasipa,
geolo{ke karakteristike terena, raspored stalnih i povremenih vodotokova, slivno podru~je itd. Urbanisti~ki ~inioci podrazumevaju vizuelni utisak i uklapanje deponije i njenih objekata u generalne i detaljne urbanisti~ke planove. Ekolo{ki ~inioci podrazumevaju razmatranje stanja podzemnih i povr{inskih
voda, aerozaga|enje, podlo`nost terena eroziji itd.
Ekonomske faktore ~ine investicioni i eksploatacioni tro{kovi, a posledica su dobrog uklapanja i prilago|avanja zahtevima i mogu}nostima prikazanim
kroz druge faktore.
Sociolo{ki faktori proisti~u iz tzv. NIMBY (Not
In My Back Yard – ne u mom dvori{tu) sindroma [7,
8, 9], pa je to razlog da kod izbora lokacije za deponovanja otpada treba prou~iti naseljenost i odnos
stanovni{tva iz okruènja prema deponiji.
Odnos stanovni{tva prema generatoru otpada
moè biti u granicama od potpuno afirmativnog do
potpuno negatorskog. U prvom slu~aju stanovni{tvo
}e lako prihvatiti deponiju kao neophodni segment
industrijske proizvodnje i trudi}e se da zajedni~ki s
investitorom situaciju u~ini povoljnijom. U drugom
slu~aju okruènje }e samo ispostavljati ra~une, tu`be i traìti iseljavanje bez èlje da se zajedni~kim
radom, me|usobnim razumevanjem i tolerancijom
situacija popravi i umanje negativni efekti.
Nezaobilazni ili sastavni deo analize sociolo{kih faktora izbora lokacije za neku deponiju je javnost (ìtelji, stanovnici, populacija, javno mnjenje).
Javnost moè biti ona koja je izloèna potencijal-
384
nom riziku i ona koja nije neposredno ugroèna,
moè biti lokalna i {ira (op{ta), lai~ka i ekspertska,
pasivna i aktivna [10].
Lokalna javnost se nalazi unutar ili u neposrednoj blizini i direktno je izloèna riziku. Nastupa s jasno iskazanim interesom, iskazuje svoje, ~esto uveli~ane strahove. Pored afektivne komunikacije svojstveno joj je i protivljenje. [ira javnost je fizi~ki i
prostorno udaljenija od potencijalno ugroène sredine i nije direktno i neposredno izloèna riziku. Ona
je difuzna i zbog udaljenosti ~esto ne prime}uje, ne
ose}a i ne doìvljava situaciju kao rizi~nu. Lai~ka
javnost problem ekolo{ke opasnosti i ekolo{kog rizika doìvljava subjektivno, prenagla{eno, sa strahovima i uz afektivnu komunikaciju. Ekspertsku
javnost ~ine tehni~ki stru~njaci koji, rukovo|eni
znanjem o tehni~kom procesu, mogu}em riziku i
mogu}im posledicama, procenjuju dimenzije rizi~nih situacija i predlaù adekvatne mere za smanjenje
i regulaciju rizika. Oni opaàju i doìvljavaju rizik
kao racionalnu ~injenicu.
Svi pomenuti tipovi javnosti stalno postoje u
odnosu na rizik, organizuju se i specijaliziraju zavisno od pojedinih situacija. Lokalna javnost, kao centralna kategorija koja pobu|uje najvi{e pa`nje, moè prestati da postoji kao organizovani entitet u slu~aju u kojem se neki rizik ili prihvati ili odbaci. [ira javnost se moè lako izdeliti na pojedine stratume
(lokalne javnosti) u zavisnosti od stepena izloènosti specifi~noj situaciji. Ekspertna javnost se u kratkom roku moè transformisati u lokalnu javnost
ukoliko i neki njeni predstavnici budu izloèni delovanju nekog konkretnog rizika. Osim dinami~nosti,
svi oblici javnosti su i personalizovani. Karakteristi~nost pojedina~nih sudbina uslovljava tip i dinami~nosti pona{anja, tip grupisanja interesa i tip
udruìvanja koji se mogu pojaviti u svakoj posebnoj
rizi~noj situaciji [10].
3. NIMBY I NIMBIZAM
Termin NIMBY prvi put je upotrebila Emili Trevel Livzi u ~lanku ,,Opasni otpad”, 1980. godine [8].
Odmah posle termina NIMBY, Frenk Poper [11, 12]
upotrebio je termin LULU (Locally Unwanted Land
Use – lokalno neèljeno kori{}enje zemlji{ta) sugeri{u}i da problem leì u kori{}enju zemlji{ta vi{e nego
u stavu lokalnog stanovni{tva, koje je ignorantsko i
sebi~no. Ubrzo su se pojavili i drugi sli~ni termini.
Nimbizam je intenzivno, ponekad emotivno i
~esto ~vrsto lokalno protivljenje nekoj lokaciji jer
stanovnici veruju da }e prouzrokovati nepovoljne
uticaje [Kraft, Clary, prema 13]. ^vrsto protivljenje
lokalnog stanovni{tva nekom projektu karakteri{u
nepoverenje prema investitoru, visoka zabrinutost
za stepen rizi~nosti projekta, ograni~ene informacije
o lokaciji, riziku i dobiti, visoka emotivna odgovornost zbog sukoba i {irenje problema radi uklju~enja
i {ire zajednice. Sendmen [14] navodi i slede}e:
umanjenje vrednosti nekretnina, umanjenje kvaliteta
ìvota zbog buke, mirisa, izgleda itd., umanjenje
imidà zajednice, smanjenje obima usluga i budèta
lokalne zajednice i estetsko naru{avanje izgleda
objekta.
Razmatranje pitanja koji su objekti nepoèljni
~ini se najjednostavnijim jer zdrava logika upu}uje
na to da su nepoèljni visokorizi~ni objekti koji }e
ugroziti stanovni{tvo iz bliskog okruènja. Me|utim, u praksi se sre}u mnogi specifi~ni slu~ajevi.
Nuklearni objekti svih vrsta su prvi na udaru
mada je verovatno}a da do|e do havarije koja moè
ugroziti susede izuzetno niska [15, 16]. U ovom slu~aju dovoljna je i potencijalna opasnost koja stanovni{tvo u okruènju ~ini uznemirenim i nespokojnim,
pa se javlja èstok otpor. Osim latentnog straha da
}e do}i do neke nesre}e, blizina nuklearne elektrane
uti~e na vrednost nekretnina [17, 18]. Na termoelektranama i njihovim dalekovodima nailazi se na sli~an problem. Izuzev straha od „klasi~nih” zaga|enja
i elektromagnetskog zra~enja pojavljuje se gubitak
kroz vrednost nekretnina. Ispitivanja na Univerzitetu Berkli [prema 19] pokazala su da nekretnine koje
se nalaze na udaljenosti do 2 km od termoelektrana
gube na vrednosti od 4 do 7 %. Dalekovodi su interesantni jer se ispitanici nisu àlili na naru{avanje
estetske vrednosti okruènja i smanjenje vrednosti
nekretnina ve} najvi{e na bojazan da se pove}ava rizik od kancera. Otpor izgradnji centara za le~enje od
alkoholizma ili narkotika, za le~enje lica obolelih od
side, le~enje nervno obolelih osoba, sme{taj besku}nika i vi{estrukih prestupnika, sme{taj specifi~nih
manjinskih grupa tako|e izaziva protivljenje lokalne
zajednice [20]. Ovde ne postoji bojazan da }e havarije ugroziti ìvote, ali se pojavljuju drugi „razlozi
protiv”: umanjenje vrednosti nekretnina, strah od
„do{ljaka” koji pripadaju razli~itim etni~kim grupama i klasama, razli~ite predrasude itd. Protivljenju
izgradnji vetrogeneratora pridonose buka, naru{avanje vizuelnog izgleda, elektromagnetno zra~enje,
uznemiravanje ptica i divljih ìvotinja, zabrinutost
za postoje}e objekte, smanjenje vrednosti postoje}ih
objekata itd. [21, 22, 23]. Deponije opasnog otpada,
mada naj~e{}e nose mali rizik, izazivaju veliku pa`nju i protivljenje stanovnika iz okruènja. Analiziraju}i NIMBY sindrom vezan za deponije opasnog
otpada, Barbalace [24] zaklju~uje da je osnovni problem {to stanovni{tvo iz okruènja stalno vidi „zar|alu burad iz kojih u prirodu curi opasna te~nost”.
Gubitak vrednosti nekretnina u njihovom okruènju
je izrazit [25, 26].
Nimbisti nemaju ni{ta protiv rizi~nih objekata
ali ako su sme{teni dalje od njih, tako da neko drugi
mora prihvatiti rizik i ìvot pored takvih objekata
[27, 28]. Zbog toga ljudi koji ovako misle nisu opisani kao obi~na opozicija, ve} kao sebi~na opozicija
koja }e dopustiti drugima da ispa{taju i trpe rizik kako bi spasili sebe [29, 30]. Osim {to je egoisti~an,
NIMBY stav se opisuje i kao iracionalan. Javnost
obi~no precenjuje rizi~nost jer nije dovoljno upu}ena u tehnologiju i procenu rizika. Zajednice koje se
protive izgradnji rizi~nih objekata u svom okruènju
poku{avaju da moralno opravdaju svoje stavove i
izazovu nadle`ne da razmotre sopstveni pristup zajednici. Kada se stanovnici bune, u njima se moè
probuditi ose}aj krivice zbog kr{enja eti~kih standarda. Niko ne voli da se ose}a krivim, pa krivica ~esto
izaziva bes prema projektu. Ljudi NIMBY stava koji se suprotstavljaju projektima ~esto prolaze kroz
velike napore da se oslobode moralne krivice. Oni
imaju razne izgovore, tvrde da samo izraàvaju zabrinutost zbog pojedinih okolnosti, ali se ne protive
celom projektu. Drugi tvrde da oni „moraju” da se
protive projektu kako bi se za{titili interesi ostalih
ljudi ili cele sredine. Gra|ani, tako|e, mogu da smatraju da su investitori nepouzdani i da ne zasluùju
nikakvu saradnju, tako da sve pritu`be prebacuju na
njih. S druge strane, de{ava se da nadle`ni za projekat ~esto osu|uju sve protivnike i kategori~ki ih opisuju kao sebi~nu opoziciju, pa tako i elimini{u bilo
kakvu obavezu da razmotre zabrinutost gra|ana.
Ispitivanja prostorne distribucije nimbizma pokazuju izrazito slabljenje interesa i protivljenja s pove}anjem udaljenosti od nekog nepoèljnog objekta.
Ispitivanja [31] obavljena za pet hipoteti~kih objekata pokazala su da ve}ina ispitanika u SAD visoku
poslovnu zgradu prihvata unutar 1 600 m od svoje
ku}e, veliku fabriku i termoelektranu na ugalj (koji
asociraju na prljav{tinu i realno zaga|enje) na udaljenosti od 8 km, odnosno 15 km. S druge strane, nuklearna elektrana i nova potpuno ure|ena deponija
nuklearnog otpada, koje potencijalno nose katastrofi~ne posledice, ali uz ekstremno nizak nivo rizika,
dobijaju poverenje ve}ine tek kada njihova udaljenost prema{i 80 km. Brus Henon [32] pi{e: „NIMBY
pona{anje je prirodni odraz na{eg insistiranja da
budemo blizu objekata koje èlimo, a daleko od
objekata kojih se pla{imo.”
Mogu}e je izgraditi teorijski model koji obja{njava specifi~nu prostornu raspodelu prihvatanja i
odbijanja. Moè se pretpostaviti da stanovnici procenjuju predvi|ene tro{kove koje nosi objekat u odnosu na predvi|ene dobiti, a prihvataju objekat samo ukoliko su dobiti ve}e od tro{kova. Iako predvi|eni tro{kovi i dobiti nisu jednaki stvarnim, oni direktno uti~u na odluke javnosti. U tro{kove treba
385
uklju~iti gubitak estetskih vrednosti, buku, miris i
opasnost po zdravlje [Portney, prema 33].
[to su ve}i tro{kovi, ve}e je i odbijanje, a tro{kovi opadaju s rastojanjem. Ukoliko su dobiti ve}e
od nule, moè se o~ekivati da se odbijanje pretvori u
prihvatanje. Ekonomisti predlaù razne postupke
kojima bi se prevazi{ao NIMBY sindrom. Naj~e{}e
pominju razne naknade stanovni{tvu koje se buni.
Dakle, ìtelji ne èle rizi~ne aktivnosti u svom okruènju ukoliko postoje odre|eni tro{kovi, ali ih prihvataju ako im je ponu|ena neka vrsta kompenzacije. Stanovni{tvu se obi~no nudi osiguranje ili se unapred dodeljuje kompenzacija. I jedno i drugo moè
ublaìti odbijanje stanovni{tva, ali postoji bitna razlika. Kompenzacija je uplata koja zahteva da kom{ije odmah prihvate rizik, dok se osiguranje ispla}uje
samo ukoliko se primete neèljeni efekti ili se dogodi nesre}a.
Polazno pitanje vezano za nimbizam je za{to
dolazi do navedenog sindroma, za{to se protestuje
protiv „opasnosti” koja se ne poznaje i kako osigurati da se takve reakcije ne pojavljuju. Naj~e{}a je
osnova potencijalnog konflikta u ose}anju da su li~ni „tro{kovi” ili {tete koje trpe zbog nekog rizi~nog
objekta u svoj blizini ve}i od „tro{kova” ili {tete suprotne strane (dràva, op{tina, neko preduze}e, privatni investitor itd.), tj. onih koji im name}u rizik.
Peterson se bavio re{avanjem (predupre|ivanjem) nimbizma vezanog za projekat deponije nuklearnog otpada elektrane Jucca Mauntain u Nevadi [15].
„Borbu” za prihvatanje sveo je na 4 principa:
– osnovno je da javnost prihvati projekat,
– javnost mora razumeti prednosti i sigurnost projekta,
– gra|ani moraju u~estvovati u procesu i moraju biti tretirani sa uvaàvanjem i
– dijalog mora biti otvoren tako da obe strane budu
pobednici.
Razmatraju}i strategiju borbe protiv nimbizma
u sektoru „biomase”, odnosno obnovljivih izvora
energije, Maiorino [34] navodi da je nimbizam posledica dezinformisanosti i lo{e komunikacije izme|u predstavnika kompanije i lokalne zajednice. Kada se to o~ekuje, on sugeri{e da se postupa ofanzivno i da se ne ~eka da opozicija naraste.
U radu Cerskove i drugih [35] tvrdi se da na ovo
pitanje postoji samo jedan odgovor – vi{e informisanja, vi{e komunikacija, vi{e obrazovanja i vi{e poverenja. Ovaj odgovor dokazuju na primeru izbora
mesta za deponovanje nuklearnog otpada u Hrvatskoj.
Profesor Lorens Saskind, autor vi{e desetina
knjiga i ~lanaka iz oblasti pregovaranja i planiranja,
problem prevazilaènja nimbizma sveo je na po{tovanje tri principa [36, 37]:
386
– angaòvati zainteresovane strane u procesu zajedni~kog ispitivanja i utvr|ivanja relevantnih ~injenica,
– dozvoliti zainteresovanim stranama da same odaberu medijatora kako bi se omogu}ilo postepeno
stvaranje konsenzusa,
– omogu}iti naknadu potencijalnim „gubitnicima” i
nastojati da se kompenzuje i ublaì zna~aj negativnih efekata u odre|enoj oblasti.
Dakle, nimbizam se prevazilazi uvaàvanjem,
razumevanjem, informisanjem i kompenzovanjem
potencijalne {tete!
4. DEPONIJA PEPELA „]IRIKOVAC”
Povr{inski kop „]irikovac” zbog iscrpljivanja
najve}eg dela rezervi uglja i problema sa stabilno{}u
kosina prestao je da radi, a korisnik (EPS, PD „Kostolac”) doneo je odluku da se u delu napu{tenog kopa, a u skladu s potrebom zatvaranja i rekultivisanja
degradiranog prostora, formira deponija pepela
TE „Kostolac B”. Posle dosta organizacionih, sociolo{kih i tehni~kih problema u depresiji napu{tenog
kopa formirana je savremena, ekolo{ki prihvatljiva
deponija na prostoru od oko 20 ha. Radi za{tite voda deponija je obloèna bentonitskom glinom i
HDPE folijom, a za prikupljanje i izvo|enje voda ispod i iznad izolacionih slojeva izgra|en je mo}an
drena`ni sistem. Tehnolo{ka voda koja je bila u kontaktu s pepelom vra}a se u termoelektranu i koristi
se za pripremu nove hidrome{avine. Pepeo se transportuje u obliku tzv. guste pulpe, pa je koli~ina slobodne vode mala, a „slaganje” zrna pepela takvo da
je pokretljivost ~estica usled duvanja vetrova veoma
mala. Ovakvim, savremenim pristupom uticaj deponije na okruènje, pri normalnim radnim uslovima,
moè se zanemariti. Eksploatacija deponija je po~ela 2010. godine.
5. REZULTATI ISPITIVANJA
JAVNOG MNJENJA
Krajem marta 2011. obavljena su ispitivanja odnosa lai~ke (uè i {ire) javnosti prema izabranoj lokaciji za deponiju pepela i {ljake TE „Kostolac B”
[38, 39, 40, 41].
vac, dok se Bradarac nalazi u isto~nom delu. Bradarac je od deponije odeljen i koritom reke Mlave.
Prema popisu iz 2002. godine, u naselju Klenovnik ìvi 795 stanovnika, a najve}i broj radnosposobnih stanovnika radi u privrednom dru{tvu „Kostolac” (45 % ukupno zaposlenih). U naselju ]irikovac ìvi 1 119 stanovnika, a najve}i broj radnoaktivnog stanovni{tva bavi se poljoprivredom (31,8 %) i
rudarstvom (31,5 %). Ove dve delatnosti angaùju
348 od 550 zaposlenih. U naselju Bradarac ìvi 731
stanovnik, a od 292 radnoaktivna stanovnika ovog
sela najvi{e, njih 121 ili vi{e od 41 %, radi u rudarstvu. Druga delatnost po zna~aju je poljoprivreda,
koja angaùje oko 29 % stanovni{tva [42].
Ispitivanja su obavljena anketiranjem stanovnika navedenih sela pomo}u unapred pripremljenog
anketnog upitnika. Ukupni uzorak je obuhvatao anketiranje 116 stanovnika iz sva tri sela, i to 40 iz
Klenovnika, 43 iz ]irikovca i 33 iz Bradarca.
@ele}i da se sagleda prostorna distribucija protivljenja, ispitivanja su pro{irena na stanovnike Kostolca, Poàrevca i Beograda. Kostolac je vazdu{nom linijom udaljen oko 5 km od nove deponije,
regionalni centar Poàrevac udaljen je 8 km, a Beograd oko 70 km. U najblièm Kostolcu veliki broj
ìtelja zaposlen je u privrednom dru{tvu „Kostolac”.
Od 3 165 zaposlenih njih 1 441 (ili 45,5 %) radi u
sektoru „va|enje rude i kamena” [42] i ìvotno su
zainteresovani za rad i opstanak privrednog dru{tva,
dok u Poàrevcu ìvi samo nekoliko stotina radnika
ovog privrednog dru{tva. Od 14 845 zaposlenih njih
913 ili oko 6 % radi u sektoru rudarstva [42] i grad
ima finansijske koristi od ovog privrednog dru{tva
mada znatno manje nego Kostolac. U Beogradu ìvi
nekoliko desetina ljudi koji su, preko centrale Elektroprivrede Srbije, upoznati sa stanjem u Kostola~kom ugljenom basenu i koji su profesionalno zainteresovani za stanje, rad i opstanak privrednog dru{tva. Dakle, analiziraju se odgovori stanovnika iz tri
razli~ite sredine koje su razli~ito udaljene, razli~ito
zainteresovane i razli~ito zavisne od rada privrednog dru{tva i njegovih objekata kako bi se utvrdila
prostorna distribucija zainteresovanosti njihovih ìtelja. Ukupno je anketirano 79 ljudi, u Kostolcu 29,
u Poàrevcu 25 i Beogradu 25.
5. 2. Poznato protiv nepoznatog
5. 1. Uzorak i metodologija ispitivanja
Polaze}i od geografskog poloàja naselja oko
deponije, za ispitivanje odnosa stanovni{tva iz neposrednog okruènja odabrana su sela Klenovnik, ]irikovac i Bradarac. Fizi~ki najbliè deponiji je selo
Klenovnik u severozapadnom delu deponije. U jugozapadnom delu deponije sme{teno je selo ]iriko-
Povr{inski kop zamenjuje deponija pepela, a
stanovnicima okolnih sela umesto „poznatog” kopa
u susedstvo „dolazi” deponija pepela o kojoj malo
{ta znaju i koju „bije lo{ glas”. Polaze}i od toga da
svi anketirani ìtelji imaju predstavu kakav uticaj povr{inski kop ima na njih i sela u okruènju postavljeno je pitanje izbora izme|u kopa i deponije pepela.
rikov~ani dobro obave{teni, a da 39 % tvrdi da ih niko nije informisao.
90
90
Zastupljenost, %(%)
Zastupljenost
387
80
80
70
70
Tabela 2.
60
60
Da li vas je neko informisao o deponiji
koja se formira?
50
50
40
40
30
30
20
20
10
10
00
KlenovBradarac
Kostolac
PoàreKlenovnik Cirikovac
Cirik ovac
Bradarac
Kos tolac
Po arevac
nik
vac
Me sto
Mesto
Da, %
Ne, %
Ne znam, %
Klenovnik
]irikovac
Bradarac
Kostolac
Poàrevac
Beograd
Beograd
Beograd
Slika 1. Da li mislite da je u okruènju bolje imati
povr{inski kop uglja nego deponiju pepela?
5. 3. Informisanost
U osnovi nimbizma leì neinformisanost. Kakvo je stanje u okruènju nove deponije vidi se iz
narednih pitanja i odgovora.
Tabela 1
Da li znate {ta se sada radi
na prostoru kopa ]irikovac?
Klenovnik
]irikovac
Bradarac
Kostolac
Poàrevac
Beograd
Da
(%)
Ne
(%)
Nisam siguran
(%)
53
74
52
67
52
4
43
19
36
24
40
96
4
7
12
9
8
Vi{e od polovine stanovnika iz neposrednog
okruènja zna {ta se radi u napu{tenom kopu, a najbolje su informisani ìtelji ]irikovca. Izvor informacija naj~e{}e je neko iz sela mada je ~udno da su ]i-
Iz PD
(%)
33
6
12
31
24
Iz sela
(%)
17
52
48
7
16
Iz op{tine
(%)
17
3
8
34
4
4
Tabela 3.
Kome biste najvi{e verovali
ako bi se sprovelo informisanje?
Klenovnik
]irikovac
Bradarac
Kostolac
Poàrevac
Direktor TE
(%)
40
80
30
65
MZ
(%)
40
50
20
30
Op{tina
(%)
25
Nikome
(%)
20
25
20
20
35
Stanovnici Klenovnika bi podjednako verovali
direktoru i nekom iz mesne zajednice, u ]irikovcu
nekom iz op{tine, u Bradarcu direktoru termoelektrane. Ispitanici iz Kostolca i Poàrevca bi najvi{e
verovali direktoru termoelektrane.
90
90
Zastupljenost pojedinih odgovara (%)
Vi{e od tri petine stanovnika iz neposrednog
okruènja misli da je bolje imati povr{inski kop nego deponiju pepela. Od onih koji ìve dalje od deponije dve tre}ine ispitanika iz Poàrevca, polovina Beogra|ana i gotovo polovina Kostol~ana deli njihovo
mi{ljenje. Interesantan je stav Kostol~ana jer su oni
okruèni kopovima i deponijama, pa se najve}i broj
anketiranih izja{njava neodre|eno – „ne znam”.
Moè se zaklju~iti da ve}ina ispitanika ima veoma negativnu sliku o deponijama pepela, bilo da su
li~ni svedoci velikog aerozaga|enja sa starih deponija, bilo da su svoje mi{ljenje formirali na osnovu
medijskih kampanja i izve{tavanja u periodima kada
se de{avaju ekolo{ke havarije na starim deponijama.
Ovakva situacija moè se pripisati i lo{oj informisanosti o novoj tehnologiji i novoj, savremeno ure|enoj deponiji.
Ne
(%)
33
39
32
28
56
96
80
80
70
70
60
60
50
50
40
40
30
30
20
20
10
10
00
Klenov- Cirikovac Bradarac Kostolac Poàrenik
vac
Beograd
Mesto
Pismeno
Na zboru usmeno
Preko lokalne TV i novina
Slika 2. Koji bi bio najprikladniji na~in
da vas TE informi{e?
@itelji sela iz okruènja voleli bi da ih neko informi{e na zboru, usmeno. Ve}insko opredeljenje za
usmeno informisanje na zboru ukazuje da stanovnici èle su~eljavanje sa zaduènima za davanje informacija. Ovo ukazuje na nepoverenje izme|u privrednog dru{tva i stanovni{tva i èlju da se sve kaè
388
90
90
80
80
70
70
60
60
50
50
40
40
30
30
20
20
10
10
00
70
70
60
60
50
50
40
40
30
30
20
20
10
10
00
Klenov- Cirikovac Bradarac Kostolac Poàre- Beograd
Cirikovac Bradarac
Kostolac Po arevac Beograd
nik
vac
Mesto
Mesto
Klenovnik
KlenovCirikovac
Bradarac
Kostolac
Klenovnik
Cirik ovac
Bradarac
Kos tolac
nik
Me sto
Poàrevac
Po arevac
Ne, %
Ne znam, %
Slika 3. Da li mislite da biste mogli uticati na bilo {ta u
vezi sa deponijom ako bi vas neko blagovremeno i
istinito informisao?
Ve}ina ispitanika smatra da ne bi mogli da uti~u ni na {ta u vezi s deponijom ~ak i kad bi ih neko
blagovremeno informisao. Da li je ovo pesimizam,
apatija ili realnost?
5. 4. Strahovi
Na vi{e pitanja dobijeni su isti odgovori.
70
70
60
60
Velika ve}ina stanovnika Klenovnika, ]irikovca i Bradarca pla{i se da }e im ku}a biti zasuta pepelom, kao i da }e voda i zemlji{te biti zaga|eni od
deponije. Pla{e se i da }e deponija usloviti pove}anje obolevanja u njihovoj porodici.
5. 5. Poverenje
Nepoverenje je jedno od osnovnih obele`ja
NIMBY sindroma, pa je interesantno kako stanovni-
40
40
30
30
20
20
10
10
Cirikovac Bradarac
nik
vac
Mesto
Mesto
Klenovnik
Da
Ne
Ne znam
Slika 5. Da li verujete da nije bilo bolje lokacije
za deponiju pepela od ove sada{nje?
70
70
60
60
odgo vora, %
Zastupljenost
(%)
Klenovnik
]irikovac
Bradarac
Ne znam
(%)
10
50
50
00
Bojite li se da }e va{a
ku}a/dvori{te biti zasuta pepelom?
Bojite li se da }e voda u va{em okruènju
biti zaga|ena zbog deponije pepela?
Bojite li se da }e va{e zemlji{te
biti zaga|eno/zaga|enije zbog blizine deponije?
Bojite li se da }e deponija usloviti
pove}anje obolevanja u va{oj porodici/selu?
Ne
(%)
20
14
20
Ne znam
Samo ve}ina anketiranih Kostol~ana veruje da
je sa~injena ozbiljna studija o izboru lokacije za novu deponiju pepela.
Tabela 4.
Da
(%)
70
86
80
Ne
Slika 4. Da li verujete da je TE sa~inila ozbiljnu studiju
o izboru lokacije pepela pre nego {to su zapo~eli radove
na novoj deponiji pepela?
Mesto
Da, %
Da
Beograd
Beograd
odgo vora, (%)
%
Zastupljenost
Zastupljenost, %(%)
Zastupljenost
100
100
ci iz anketiranih mesta razmi{ljaju o tome, s tim {to
je evidentno da je termoelektrana ovde sinonim za
EPS i vlast.
odgo vora, %
Zastupljenost
(%)
otvoreno kada su stanovnici u broj~anoj prednosti,
te kao kolektiv dobijaju dodatni motiv i snagu da bolje brane svoje lokalne interese. Ve}ina ispitanika
Kostolca, Poàrevca i Beograda misli da bi informisanje trebalo sprovesti preko lokalne televizije i novina.
50
50
40
40
30
30
20
20
10
10
00
Cirikovac Bradarac
nik
vac
Mesto
Mesto
Klenovnik
Da
Ne
Ne znam
Slika 6. Mislite li da }e TE dosledno po{tovati zakon
i redovno odràvati monitoring ìvotne sredine?
Na pitanje da li je bila bolja lokacija za deponiju pepela od napu{tenog kopa „]irikovac” vi{e od
polovine anketiranih iz Klenovnika veruje da ima
bolja lokacija. U ostalim mestima, osim Beograda,
pozitivni i negativni odgovori su pribli`ni. Iz odgovora na ovo pitanje ne moè se eksplicitno izvesti
zaklju~ak da u anketiranim mestima postoji nimbizam, ali se vidi da neke naznake postoje. Da je povedena {ira lokalna akcija protiv deponije, verovatno bi nimbizam bio izraèn i vidljiv.
U pogledu po{tovanja zakona i redovnog
odràvanja monitoringa najpozitivniji stav iskazuju
anketirani ìtelji Kostolca. Interesantno je da stanovnici sela iz neposrednog okruènja imaju pozitivniji stav od Poàrevljana i Beogra|ana. U sva tri
mesta iz okruènja dosta je ispitanika koji se nisu izjasnili.
80
80
ovde pitanje bilo usmereno direktno na novu deponiju pepela, verovatno su anketirani ovim izja{njavanjem dali generalni sud o privrednom dru{tvu, odnosno o celokupnoj Elektroprivredi. Dakle, postoji
nepoverenje kao osnova za pojavu nimbizma.
Ve}ina ispitanika smatra da stanovni{tvo treba
da uti~e na rad deponije stalnom kontrolom i saradnjom s termoelektranom. Iako u Klenovniku, Bradarcu, Kostolcu, Poàrevcu i Beogradu oko petine
anketiranih pokazuje izraziti pesimizam, ohrabruje
da velika ve}ina uvi|a da je put dobrih odnosa u
stalnoj kontroli i saradnji s termoelektranom.
Dakle, iskazano je izrazito nepoverenje prema
termoelektrani (prakti~no prema celom privrednom
dru{tvu).
5. 6. Eti~nost
Podeljena su mi{ljenja o eti~nosti nimbizma.
Ve}ina autora, ipak, smatra da nimbizam nije moralan jer iskazuje preterani egoizam. Kakvo je stanje u
okruènju ove deponije?
70
70
odgo vora, %
Zastupljenost
(%)
389
60
60
50
50
40
40
30
30
Tabela 5.
20
20
10
10
00
Cirikovac Bradarac
nik
vac
Mesto
Mesto
Klenovnik
Da
Ne
Mislite li da deponija nekog ugroàva?
Mislite li da }e va{e okruènje biti
zaga|eno od deponije?
Ne znam
Slika 7. Mislite li da }e TE istinito obave{tavati javnost
o rezultatima monitoringa?
Klenovnik
]irikovac
Bradarac
@itelji svih ostalih anketiranih mesta osim Klenovnika misle da termoelektrana ne}e istinito informisati o rezultatima monitoringa. Ovo je veoma
upe~atljiv dokaz (istorijskog) nepoverenja koje postoji izme|u termoelektrane i stanovni{tva. Mada je
Ne
(%)
10
3
4
Ne znam
(%)
Tabela 6.
Mislite li da deponija ugroàva
neko naselje vi{e od va{eg?
Klenovnik
]irikovac
Bradarac
Zastupljenost (%)
90
90
80
80
70
70
60
60
50
50
40
40
30
30
20
20
10
10
00
Da
(%)
90
97
96
Da
(%)
70, ]irikovac
10, Klenovnik
92, ]irikovac i Klenovnik
Ne
(%)
30
90
8
Tabela 7.
Klenovnik
Cirikovac
Bradarac Kostolac Poàrevac
Mesto
Beograd
Stalnim pritiscima na TE
Stalnom kontrolom i saradnjom sa TE
Povremenim uzbunama
Nikako jer nema efekta
Slika 8. Kako mislite da bi stanovni{tvo trebalo
da uti~e na rad deponije?
Mislite li da stanovnike Kostolca
brine stanje u selu posle po~etka rada deponije?
Klenovnik
]irikovac
Bradarac
Kostolac
Poàrevac
Beograd
Da
(%)
10
10
8
48
28
32
Ne
(%)
90
90
92
45
68
48
Ne znam
(%)
7
4
20
390
Tabela 9.
Ve}ina ispitanika Klenovnika, ]irikovca i Bradarca smatra da deponija ugroàva njih i njihovu porodicu, kao i blisko okruènje. Prema odgovorima,
najugroènija mesta su ]irikovac i Klenovnik. Ovi
strahovi ukazuju na postojanje NIMBY sindroma.
Da li mislite da vam je kop pomogao
da podignete nivo ìvota i svoj standard?
Klenovnik
]irikovac
Bradarac
Tabela 8.
Mislite li da stanovnike Poàrevca
brine stanje u selu posle po~etka rada deponije?
Klenovnik
]irikovac
Bradarac
Kostolac
Poàrevac
Beograd
10
8
10
52
32
Ne
(%)
100
90
92
90
48
48
Ne znam
(%)
Ne
(%)
33
65
48
Ne znam
(%)
10
0
0
Razloge za ovakav stav stanovnika ]irikovca treba
traìti u ~injenici da u Bradarcu i Klenovniku najve}i broj stanovnika radi u PD „Kostolac”, dok se u
]irikovcu ne{to ve}i broj stanovnika bavi poljoprivredom.
Pitanje vezano za kompenzaciju u periodu postojanja povr{inskog kopa dalo je slede}e odgovore.
90
90
20
Ispitanici iz Klenovnika, ]irikovca i Bradarca
su jednodu{ni u oceni da stanovnike Kostolca i Poàrevca ne brine njihov poloàj posle pu{tanja deponije u rad.
Polovina ispitanika Kostolca je zabrinuta za
sopstveni poloàj posle pu{tanja deponije u rad, odnosno za poloàj stanovnika iz neposrednog okruènja. Me|utim, stanovnici Poàrevca nisu ba{ ube|eni u brigu Kostol~ana za prve susede. Kostol~ani
misle da Poàrevljane nije briga za stanovnike iz neposrednog okruènja deponije „]irikovac” dok sami
Poàrevljani iskazuju zabrinutost, bar ovako deklarativno. [to se ti~e Beogra|ana, oni veruju da su Kostol~ani i Poàrevljani podjednako ravnodu{ni prema ìteljima iz okruènja deponije.
Odgovori dati na ovo pitanje ukazuju da nema
solidarnosti i razumevanja izme|u ìtelja susednih
gradova Kostolca i Poàrevca jer i jedni i drugi imaju lep{u i humaniju sliku o sebi nego me|usobno.
Ovo je problem koji prevazilazi predmet ovog rada
i uticaja deponije, ali ukazuju na stanje svesti, solidarnosti, razumevanja, humanosti itd.
5. 7. Kompenzacija
Prva pitanja su se odnosila na uticaj napu{tenog
kopa na standard ìtelja iz okruènja. Svesno su postavljena ovakva pitanja mada je bilo jasno da }e ìtelji poistovetiti kop, deponiju i privredno dru{tvo,
te da su odgovori vi{e op{ti nego direktno vezani za
napu{teni kop i novu deponiju.
Moè se uo~iti neusagla{enost u odgovorima.
Ve}ina ispitanika Klenovnika i Bradarca smatra da
im je kop pomogao u pobolj{anju kvaliteta ìvota. U
]irikovcu je samo tre}ina odgovorila pozitivno.
80
80
Zastupljenost, %
Zastupljenost
(%)
Da
(%)
Da
(%)
57
35
52
70
70
60
60
50
50
40
40
30
30
20
20
10
10
00
Da%
Da,
Ne%
Ne,
Neznam,
znam%
Ne
Odgovor
Klenovnik
Cirikovac
Bradarac
Slika 9. Da li mislite/znate da ste imali neke povlastice
od strane EPS/Kombinata/MZ/op{tine
zato {to ste ìveli u blizini kopa?
Veoma unisono izja{njavanje. âk ~etiri petine
ispitanika smatra da nije imalo nikakve povlastice
od strane EPS-a, privrednog dru{tva, mesne zajednice ili op{tine.
Pro{irivanjem pitanja na novu deponiju dobijeni su slede}i odgovori.
Tabela 10.
Da li mislite da selo (vi/va{a porodica) treba da
ima povla{}en poloàj u odnosu na druga sela zbog
blizine lokacije deponije? Da li mislite da EPS treba vama/selu da isporu~uje struju bez naknade ili s
velikim popustom zbog deponije? Da li mislite da
stanovnici ovoga sela treba da imaju prioritet pri
zapo{ljavanju u Kombinatu zbog lokacije deponije?
Da
(%)
Ne
(%)
Klenovnik
77
23
]irikovac
90
10
Bradarac
84
12
Ne znam
(%)
4
Klenovnik
]irikovac
Bradarac
Kostolac
Poàrevac
Beograd
Ne, ni{ta ne
Da, oni bi voTe{ko, oni
zavisi od nedili ra~una i o
moraju po{toposrednih izselu
vati odluke TE
vr{ilaca
(%)
(%)
(%)
80
10
10
75
25
76
24
62
10
28
68
20
12
60
12
28
Velika ve}ina ispitanika smatra da njihova porodica i selo treba da imaju povla{}en poloàj u odnosu na druga sela zbog blizine deponije, kao i da
EPS treba da im isporu~uje struju bez naknade te da
stanovnici tih sela treba da imaju prioritet prilikom
zapo{ljavanja u privrednom dru{tvu „Kostolac”.
Ve}ina ispitanika smatra da je bolje da na deponiji rade stanovnici iz sela iz okruènja. To bi im bila neka vrsta kompenzacije zato {to ìve u blizini deponije.
Jednoglasno izja{njavanje stanovni{tva da ne
vole {to se deponija nalazi u njihovom okruènju jasan je primer NIMBY sindroma. Voleli bi da se deponija nalazi {to dalje od naseljenih mesta.
Blizu polovine smatra da ih je neko kaznio zato
{to je deponija locirana u njihovoj blizini, a velika
ve}ina veruje da su „egzekutori” politi~ari.
Interesantna su izja{njavanja stanovnika iz udaljenih gradova na sli~no pitanje.
Zastupljenost (%)
Tabela 11.
Da li mislite da bi za selo bilo bolje
da na deponiji rade stanovnici iz sela iz okruènja?
391
80
70
60
50
40
30
20
10
0
Da
Svi anketirani iz sela u okruènju izjasnili su se
protiv lokacije nove deponije u njihovom kraju.
Odgovor
Kostolac
Bradarac
Poàrevac
Beograd
Slika 10. Mislite li da su stanovnici okolnih sela „ka`njeni” zato {to je deponija locirana pored njihovog sela?
Ko mislite da ih je „kaznio”?
(Sudbina, politi~ari, Rudnik, TE, Ne znam)
Kostolac
Tabela 12.
Gde mislite da bi trebalo locirati deponiju?
]irikovac
Ne znam
Tabela 14.
5. 8. O nimbizmu
Klenovnik
Ne
[to dalje od naseljenih mesta 90 %;
Poàrevac 3%; Kli~evac 7 %
[to dalje od naseljenih mesta.
[to dalje od naseljenih mesta 60 %,
Poàrevac 20 %, Kostolac 8 %, Stig 8 %,
Beograd 4 %.
Tabela 13.
Mislite li da ste vi (va{a porodica, selo) „ka`njeni”
zato {to je deponija locirana pored va{eg sela?
Ko mislite da vas je „kaznio”?
Da
(%)
Ne
(%)
Ne znam
(%)
Klenovnik
30 – Sudbina 10 %;
politi~ari 90 %
60
10
]irikovac
39 – Sudbina 10 %,
politi~ari 80 %, rudnik i
TE 10 %
45
16
Bradarac
44 – Sudbina 55 %;
politi~ari 36 %, rudnik i
TE 9 %
44
12
Poàrevac
Beograd
Sudbina 5 %;
politi~ari 55 %; TE 40 %
Sudbina 10 %,
politi~ari 90 %,
Sudbina 40 %;
politi~ari 60 %
Poàrevljani malo {tr~e u svojim odgovorima
jer dvotre}inski misle da su sela iz okruènja „ka`njena”, deponijom pepela a „kaznu” pripisuju politi~arima. Moglo bi se zaklju~iti da stav Poàrevljana
o „kazni” nosi klicu nimbizma bez obzira na to {to
oni realno nisu ugroèni lokacijom nove deponije.
Najpozitivniji stav imaju Kostol~ani jer tu velika ve}ina ne smatra postojanje deponije u svom okruènju
„kaznom”, a njihova mi{ljenja o „uzroku kazne” su
podeljena izme|u termoelektrane, kao stvarnog nosioca posla oko deponije, i politi~ara, kao virtuelnih
krivaca. Stav ispitanika iz Beograda je neopredeljen,
{to ukazuje da je udaljenost zaista velika i da ne postoji stvarni interes za doga|anja „tamo daleko”.
Na provokativno pitanje vezano za uticaj
korupcije na izbor lokacije deponije pepela mi{ljenja ispitanika su podeljena. Ako se odgovor posmatra na nivou sva tri sela, vidi se da samo 1/5 ispitanih gra|ana veruje u uticaj korupcije pri izboru lo-
392
kacije, dok se mi{ljenja onih koji u to ne veruju i koji ne èle da se izjasne podeljena.
Tabela 15.
Da li mislite da je neko potpla}en
ili da ima bilo kakvu korist da se sloì
da se kop pretvori u deponiju?
Klenovnik
]irikovac
Bradarac
Sva tri sela
Da
(%)
Ne
(%)
Ne znam
(%)
30
23
8
20
40
16
62
39
30
61
30
41
Tabela 16.
Da li mislite da ste imali „svog jakog ~oveka”
u EPS/PD/MZ/op{tini da bi deponija
bila locirana na nekom drugom mestu?
Klenovnik
]irikovac
Bradarac
Da
(%)
Ne
(%)
22
20
70
39
52
Ne znam
(%)
30
39
28
Ve}ina smatra da preko „svog jakog ~oveka” ne
bi mogla da uti~e da se deponija locira na drugom
mestu. Veliki broj anketiranih nije se izjasnio.
6. ZAKLJUÂK
Po odgovorima ispitanika iz redova lokalne i {ire javnosti moè se zaklju~iti da imaju izvestan strah
koji je prirodna pojava kada se ljudi susre}u s ne~im
novim i nepoznatim. Prostorna udaljenost uti~e na
zainteresovanost stanovni{tva, tj. na ve}im udaljenostima se vidi da se zbog manje izloènosti problemu smanjuju zabrinutost, interesovanje i informisanost o problemu. Moè se zaklju~iti da veliku ulogu
u mi{ljenjima, strahovima i nezadovoljstvu ljudi
igra neinformisanost. Generalno, potrebno je da se
podigne nivo informisanosti kako bi ljudi sagledavali ovakve situacije iz pravog ugla, a time bi se izbegli mnogi nesporazumi i otpori stanovni{tva.
Ako bi se zahtevalo eksplicitno izja{njavanje o
tome da li postoji NIMBY sindrom ili ne onda se uo~ava slede}e:
– kod manjeg broja ispitanika iz grupe lokalne, lai~ke javnosti postoji nimbizam, ali, u ovom trenutku,
ne u obliku i intenzitetu da moè da ugrozi razvoj
deponije;
– kod lai~ke javnosti u {irem okruènju ìtelji Kostolca ne pokazuju znake nimbizma, za razliku od
ìtelja Poàrevca;
– Poàrevljani su u vrlo specifi~noj situaciji: deponija geografski nije ni blizu ni daleko od njih, negativni ekolo{ki uticaj realno ne postoji ili je zanemarljivo mali, ali je njihova informisanost o doga|anjima i mogu}im efektima potpuno izostala, pa
su strahovi i bojazni nerealno veliki, {to dovodi do
mnogih simptoma karakteristi~nih za nimbizam;
– ìtelji Beograda ne pokazuju nikakav interes za
doga|anja u regionu gde je deponija locirana, pa
ne pokazuju ni bilo kakvo protivljenje.
7. LITERATURA
[1]
\or|evi} B., SOCIJALNI PREDUSLOVI POTREBNI ZA REALIZACIJU PROJEKATA HIDROELEKTRANA, Elektroprivreda, vol. LVIII,
No.1, Beograd, 2006.
[2] Novakovi} D., DEPONIJA NA PEPELI[TU, Belgijski grad Bren L’Kompt ho}e da finansira izgradnju trajne deponije kraj Poàrevca, me{tani ]irikovca protiv, Kurir, 30. 9. 2005.
[3] DOGODINE I KLENOVNIK U DALJINSKOM
SISTEMU GREJANJA, http://www.te-ko.rs/mediji/glas_proizvodjaca/drustvo/3509.html
[4] TOPLIFIKACIJA KLENOVNIKA, http://www.pozarevac.rs/ogradu/aktuelno/ 3309.html, Poàrevac,
2010,
[5] GREJANJE DO[LO DO KLENOVNIKA,
http://www.boom93.com/sr/info/lokalne_vesti
/story/1536/, Boom93, 2010,
[6] Kneèvi} D., Rajkovi} Z., Torbica S., ânak Nedi} A.,
ODLAGANJE INDUSTRIJSKOG OTPADA,
skripta, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geolo{ki
fakultet, Beograd, 2011.
[7] O’Hare M., NOT ON MY BLOCK YOU DON’T:
FACILITY SITTING AND THE STRATEGIC IMPORTANCE OF COMPENSATION, Public Policy
25:4, 407–58, 1977
[8] Livezey E.T., HAZARDOUS WASTE, The Christian Science Monitor, Nov 6, 1980
[9] Dawson W.C., Paterson M.W., DEVELOPING A
STRATEGY FOR MANAGING FGD WASTE –
AN ONTARIO HYDRO PERSPECTIVE, Seminar
on Impact of atmosferic protection measures on
thermal power stations, Essen, separat, pp. 1–23,
1988
[10] Leburi} A., âldarovi} O., Maroevi} M., SOCIJALNA PROSUDBA ELEMENTARNIH SUSTAVA @IVOTA, Sociolo{ka studija dru{tvenih pretpostavki uvo|enja kanalizacijskog sustava Ka{tela –
Trogir, Split, 2006.
[11] Popper F., THE POLITICS OF LAND–USE REFORM, Univ. of Wisconsin, 1981
[12] Burningham K., USING THE LANGUAGE OF
NIMBY: A TOPIC FOR RESEARCHER, NOT AN
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
ACTIVITY FOR RESEARCHER, Local environment, Vol 5., No. 1, pp. 55–67, 2000.
Smith E R.A.N., Klick H, EXPLAINING NIMBY
OPPOSITION TO WIND POWER, The annual meeting of the American Political Science Association,
Boston, Massachusetts, August 29, 2007
Sandman, P. M. GETTING TO MAYBE: SOME
COMMUNICATIONS ASPECTS OF SITTING
HAZARDOUS WASTE FACILITIES. Seton Hall
Legislative Journal 9 (2): 442–65, 1986.
Peterson S., The NIMBY SYNDROME IN WASTE
MANAGEMENT AND SUGGESTED SOLUTIONS, Pacific Basin Nuclear Conference, March 25,
2004, http://www.pacificnuclear.net/pnc/2004–PI
/2004–15.pdf
Groothuis P. A., LOCATING HAZARDOUS
WASTE FACILITIES: THE INFLUENCE OF
NIMBY BELIEFS – NOT–IN–MY–BACKYARD
SYNDROME. American Journal of Economics and
Sociology, 26 Oct, 2010. http://findarticles.com/p/articles/mi_m0254/is_n3_v53/
ai_15593143/
Gamble H. B., Downing R.H., EFFECT OF NUCLEAR POWER PLANTS ON RESIDENTIAL
PROPERTY VALUES, Journal of regional science,
no. 22, 1982, pp. 457–478
Twark R.D., Eyerly R.W., Downing R.H., THE EFFECT OF NUCLEAR POWER PLANTS ON RESIDENTIAL PROPERTY VALUES: A NEW LOOK AT THREE MILE ISLAND, Pennsylvania State university, working paper 90–10, 1990
Armstrong B., WARNING SIGNS THAT BUYERS
SHOULD LOOK FOR THAT MAY AFFECT THE
VALUE OF YOUR HOME PURCHASE, 2011
http://www.ca2nvdesertre.com/?p=1173
SITTING DRUG AND ALCOHOL TREATMENT
PROGRAMS: LEGAL CHALLENGES TO THE
NIMBY SYNDROME, U.S. Department of Health
and Human Services, Public Health Service, Substance Abuse and Mental Health Services, Administration Center for Substance Abuse Treatment,
Washington, July 1995
Krohn, S., and Damborg S., ON PUBLIC ATTITUDES TOWARDS WIND POWER, Renewable
Energy 16: 954–60, 1999.
Smith, E.R.A.N., ENERGY, THE ENVIRONMENT, AND PUBLIC OPINION. Boulder, 2002.
Damborg S., PUBLIC ATTITUDES TOWARDS
WIND POWER, DANISH WIND INDUSTRY ASSOCIATION, 2003,
http://www.windpower.org/en/articles/ surveys.htm
Barbalace R. C., ENVIRONMENTAL JUSTICE
AND THE NIMBY PRINCIPLE. Environmental
Chemistry.com. 2001.
393
[25] Simons R., Saginor J., A META–ANALYSIS OF
THE EFFECT OF ENVIRONMENTAL CONTAMINATION AND POSITIVE AMENITIES ON
RESIDENTIAL REAL ESTATE VALUES, Journal
of Real Estate Research, Vol. 28, No. 1, 2006.
[26] Kiel K., McClain K., THE EFFECT OF AN INCINERATOR SITTING ON HOUSING APPRECIATION RATES, Journal of urban economics no. 37,
1995, pp. 311–323.
[27] Hermansson H., THE ETHICS OF NIMBY CONFLICTS, Ethic Theory Moral Prac., 2006
[28] Hermansson H., ETHICAL ISSUES IN RISK MENAGMENT, Rights at Risk, Stockholm, 2007.
[29] Sjoberg L., Drottz–Sjoberg B.M., FAIRNESS,
RISK AND RISK TOLERANCE IN THE SITTING OF A NUCLEAR WASTE REPOSITORY,
Journal of Risk Research 4 (1), 75–101, 2001.
[30] Wolsink, M, ENTANGLEMENT OF INTERESTS
AND MOTIVES: ASSUMPTIONS BEHIND THE
NIMBY–THEORY ON FACILITY SITING, Urban
Studies (Routledge); Vol. 31 Issue 6, p851, 16p,
June 1994.
[31] Mitchell C.R.; Carson R.T., PROPERTY RIGHTS,
PROTEST, AND THE SITING OF HAZARDOUS
WASTE FACILITIES, The American Economic
Review, Vol. 76, No. 2, pp. 285–290.
[32] Hannon B., SENSE OF PLACE: GEOGRAPHIC
DISCOUNTING BY PEOPLE, ANIMALS AND
PLANTS, Ecological Economics 10, 157–174,
1994
[33] Aeschbacher M., THE ACRONYM NIMBY, ITS
USE IN THE SCIENTIFIC LITERATURE ABOUT FACILITY SITING, Swiss Federal Institute of
Technology, Zurich, 2006
[34] Maiorino A., HOW TO WIN THE FIGHT AGAINST NIMBYISM, http://www.environmentalleader.com/2011/03/29/how–to–win–the–fight–against–nimbyism/, March 29, 2011,
[35] Cerskov Klika M., Kucar–Dragicevic S., Subasic D,
HOW TO WIN NIMBY SYNDROME,
http://www.iaea.org/inis/collection/NCLCollectionStore/Public/31/051 /31051405.pdf
[36] Susskind
L.,
OVERCOMING
THE
NOT–IN–MY–BACKYARD (NIMBY) SYNDROME, http://theconsensusbuildingapproach.blogspot.com/2010/08/overcoming–not–in–
my–backyard–nimby.html, August 20, 2010.
[37] Susskind L., THE FACILITY SITTING CREDO,
Negotiation Journal, Volume VI, Issue 4,
pp. 309–314, October 1990.
[38] Stefanovi} M., ISPITIVANJE UTICAJA NIMBY
SINDROMA NA LOCIRANJE DEPONIJE NA
PRIMERU DEPONIJE PEPELA I [LJAKE
TE „KOSTOLAC”, KOSTOLAC, zavr{ni rad, Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd, 2011.
394
[39] Ravili} M., ODNOS STANOVNI[TVA U NEPOSREDNOM OKRU@ENJU PREMA ODABRANOJ LOKACIJI DEPONIJE NA PRIMERU DEPONIJE PEPELA I [LJAKE TERMOELEKTRANE „KOSTOLAC B”, KOSTOLAC, zavr{ni rad,
Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd, 2011.
[40] Drobac J., ZAINTERESOVANOST I ODNOS [IRE JAVNOSTI ZA ODABIR LOKACIJE DEPONIJE NA PRIMERU DEPONIJE PEPELA I [LJAKE TERMOELEKTRANE „KOSTOLAC B”, KOSTOLAC, zavr{ni rad, Rudarsko-geolo{ki fakultet,
Beograd, 2011.
[41] Radivojevi} S. ODNOS STRU^NE JAVNOSTI
PREMA SOCIOLO[KIM FAKTORIMA KOD IZBORA LOKACIJE DEPONIJE NA PRIMERU
DEPONIJE PEPELA I [LJAKE TE „KOSTOLAC
B”, KOSTOLAC, zavr{ni rad, Rudarsko-geolo{ki
fakultet, Beograd, 2011.
[42] Wikipedia
[43] P. Brankovi}: UTICAJ ENERGETSKOG KOMPLEKSA „KOSTOLAC” NA KVALITET @IVOTNE SREDINE, Elektroprivreda, vol. LVI, Bo 1,
Beograd, 2003, str. 48–55.
Dinko Kneèvi} (Oton, Knin, 1955), diplomirao, magistrirao i doktorirao na Rudarskogeolo{kom fakultetu u Beogradu. Danas, u zvanju redovnog profesora, drì nastavu iz vi{e
predmeta na studijskim programima rudarsko inènjerstvo i inènjerstvo za{tite ìvotne i radne sredine. Bavi se istraìvanjima, projektovanjem i re{avanjem problema u domenu pripreme mineralnih sirovina i za{tite ìvotne sredine. U~estvovao u izradi vi{e desetina projekata,
studija, analiza, elaborata i ekspertiza. Objavio je vi{e knjiga i stru~nih i nau~nih radova.
Marina Ravili} (Beograd, 1988), dipl. ing. za{tite ìvotne sredine, sada je student master akademskih studija na Rudarsko-geolo{kom fakultetu na studijskom programu za{tita ìvotne i radne sredine.
Jelena Drobac (Beograd, 1988), dipl. ing. za{tite ìvotne sredine, sada je student master
akademskih studija na Rudarsko-geolo{kom fakultetu na studijskom programu za{tita ìvotne i radne sredine.
Milica Stefanovi} (Poàrevac, 1988) dipl. ing. za{tite ìvotne sredine, sada je student
master akademskih studija na Rudarsko-geolo{kom fakultetu na studijskom programu za{tita ìvotne i radne sredine.
Sandra Radivojevi} (Bijeljina, 1987) dipl. ing. za{tite ìvotne sredine, nezaposlena.
@ivanovi} V. Stanimir: Procena potencijala sun~evog zra~enja za proizvodnju elektri~ne energije u Negotinu
395
Procena potencijala sun~evog zra~enja
za proizvodnju elektri~ne energije
u Negotinu
Stanimir V. @ivanovi}
Ministarstvo unutra{njih poslova, Sektor za vanredne situacije, Odeljenje u Boru,
Cve}ara IV b.b., 19 300 Negotin, Srbija
Stru~ni rad
UDK: 620.91; 620.92; 551.521.31; 523.9
Rezime
Ovaj rad daje rezultate potencijala energije sun~evog zra~enja koji se moè koristiti za proizvodnju elektri~ne energije u Negotinu. Za obra~un energije kori{}en je program PVGIS. Prora~uni su pokazali da je vrednost prose~ne globalne solarne radijacije na horizontalnu povr{inu u Negotinu 3 568 Wh/m2/dan na godi{njem
nivou. Najve}e vrednosti su u toku jula (6 177 Wh/m2/dan) a najmanje u toku decembra (989 Wh/m2/dan). Na
godi{njem nivou optimalan nagib modula solarnog postrojenja je 32 ° u odnosu na horizontalnu povr{inu.
Najve}e vrednosti potencijala sun~evog zra~enja u letnjim mesecima su pod nagibom modula od 15 °, a u
toku zimskih meseci pod nagibom od 40 °.
Negotin je jedan od najsun~anijih gradova u Srbiji. Prose~na duìna trajanja sijanja sunca od 1961.
do 1990. godine je 2 035,9 h. U pore|enju s vi{egodi{njim prosekom (1961–1990) od 1991. do 2010. produèno je sijanje sunca od 119,2 h. Cilj ovog rada je da podstakne dalju analizu i eventualno investiranje
u PV sisteme za proizvodnju elektri~ne energije.
Klju~ne re~i: solarna energija, duìna trajanja sijanja sunca, obla~nost
SOLAR RADIATION POTENTIAL EVALUATION FOR ELECTRICITYGENERATION IN NEGOTIN
Abstract
This paper gives the results of the solar radiation energy potentials that can be utilised to generate
electricity in Negotin. PVGIS program was used to calculate energy. Calculations showed that the average
annual value of global solar radiation on a horizontal surface in Negotin was 3568 Wh/m2/day. The highest
values were recorded in July (6177 Wh/m2/day) and the lowest during December (989 Wh/m2/day).
Annually, the optimal inclination of the solar module plant is 32° to the horizontal surface. The highest solar
radiation potential values in summer and winter are at a module angle of 15° and 40°, respectively.
Negotin is one of the sunniest towns in Serbia. The average sunshine duration between 1961 and 1990
was 2035.9 h. In comparison with the annual average (1961–1990), there was an increase of sunshine
duration of 119.2 h between 1991 and 2010. This paper aims to stimulate further analysis and possible
investments into PV electricity generation systems.
Key words: solar energy, duration of sunshine, cloudiness
396
1. UVOD
U Srbiji raste potreba za kori{}enjem obnovljivih izvora energije za proizvodnju elektri~ne i toplotne energije. Godi{nji energetski priliv globalnog
sun~evog zra~enja na horizontalnu povr{inu u Srbiji
je 1 387 kWh/m2) [1]. Prose~ne vrednosti godi{nje
insolacije u Srbiji (1 400–1 578 kWh/m2) [2] za oko
40 % su ve}e od prose~ne vrednosti godi{nje insolacije u Evropi (1 096 kWh/m2) [2]. Prose~na energija
solarnog zra~enja na teritoriji Republike Srbije kre}e
se od 1,1 kWh/m2/dan na severu do 1,7 kVh/m2/dan
na jugu tokom januara, i od 5,9 do 6,6 kWh/m2/dan
tokom jula [2, 3]. U Srbiji je minimalno kori{}enje
energije sun~evog zra~enja za proizvodnju elektri~ne energije. Do sada su u Srbiji izgra|ena ~etiri PV
(Photovoltaic) postrojenja [3], koja svojim kapacitetom daju mali doprinos stabilnosti elektroenergetskog sistema.
Vlada Republike Srbije je propisala podsticajne
mere za proizvodnju elektri~ne energije kori{}enjem
obnovljivih izvora energije i za otkup te energije u
zavisnosti od vrste i snage elektrane. Ukazom Vlada
propisuje cene („Feed In” tarifa) po kojima se otkupljuje elektri~na energija od povla{}enih proizvo|a~a, period vaènja cena i obaveze otkupa elektri~ne
energije [4], {to daje sigurnost investitorima u ova
postrojenja. Do sada je na teritoriji Srbije instaliran
mali broj solarnih postrojenja, tako da trì{te nije zasi}eno i operatori sistema imaju na raspolaganju slobodne kapacitete za proizvodnju elektri~ne energije
iz obnovljivih izvora [5].
Solarna energija je najve}i izvor energije na Zemlji. Ukupni energetski potencijal zra~enja koji do|e na povr{inu znatno se menja tokom dana, a njegove promene zavise od godi{njeg doba i poloàja
obasjane povr{ine. Sve ovo pokazuje veliku promenljivost snage zra~enja. Kontinuitet promena se
moè predviditi s ve}om ili manjom ta~no{}u jer je
poznat ritam pojava (izlazak i zalazak sunca).
Mogu}a duìna trajanja sijanja sunca na jednom
mestu proporcionalna je veli~ini ugla pod kojim padaju sun~evi zraci [6]. Nagib Zemljine ose i karakteristike putanje njenog kretanja oko sunca uti~u na
duìnu trajanja sijanja sunca na izabranu ta~ku na
povr{ini Zemlje i trajanje godi{njih doba, [5]. Duìna trajanja sijanja sunca jednog mesta Zemlje u krat-
kom vremenskom periodu direktno zavisni od stepena obla~nosti.
Duìna trajanja sijanja sunca u Srbiji je oko 15 h
leti i oko 9 h zimi. Izmerene vrednosti duìne trajanja sijanja sunca su znatno kra}e zbog pojave oblaka i magle, ali i zbog stanja atmosfere na posmatranom podru~ju (zaga|enost).
Za analiziranje potencijala sun~evog zra~enja
kori{}eni su podaci sa glavne meteorolo{ke stanice
Negotin i iz PVGIS (Photovoltaic Geographical Information System) programa s interneta. Procena potencijala ovog zra~enja u Negotinu sagledana je na
osnovu duìne trajanja sijanja sunca, stepena obla~nosti, broja obla~nih i vedrih dana i vrednosti energije globalnog zra~enja na horizontalnu povr{inu.
Negotin (ϕ44°13’N, λ22°31’E, H = 42 m,
1 414 181 km udaljenost od Sunca) nalazi se u ravnici okruènoj planinama Miro~, Crni vrh i Deli Jovan, s jedne, i rekama Dunavom i Timokom, s druge strane. To uslovljava veoma specifi~nu klimu
ovog podru~ja, koja je stepsko-kontinentalna sa
srednjom godi{njom temperaturom vazduha od
11,1 °C i koli~inama padavina od 646 mm (period
1961–1990) [7].
2. DU@INA TRAJANJA SIJANJA SUNCA
Duìna trajanja sijanja sunca na odre|enom mestu menja se u toku dana i godine [5]. Vrednosti duìne trajanja sijanja sunca na meteorolo{koj stanici Negotin za pojedina godi{nja doba, period vegetacije i
odre|ene periode vremena date su u tabeli 1 [7, 8].
Na tabeli 1 vidi se da za period poslednje standardne klimatolo{ke normale (1961–1990) godi{nja
suma duìne trajanja sijanja sunca u proseku iznosi
2 035,9h, {to je oko 46 % mogu}e duìne trajanja sijanja sunca. Duìna trajanja sijanja sunca od 1991.
do 2010. godine pokazuje znatno ve}e vrednosti u
pore|enju s vi{egodi{njim prosekom (1961–1990).
Duìna trajanja sijanja sunca u ovom periodu je oko
48,3 % od mogu}e vrednosti od 4 461 h. Iskazane su
ve}e srednje vrednosti stvarne duìne trajanja sijanja sunca u toku prole}a, leta i zime, odnosno vegetacionog perioda.
Prole}e ima vi{e sun~anih sati (598,6 h) od jeseni (415,9 h). Zimski period ima najmanje sun~anih sati, svega 243,9 h, dok je leti najvi{e sun~anih sati,
Tabela 1.
Duìna trajanja sijanja sunca za pojedina godi{nja doba i period vegetacije u Negotinu, h
Period
1961–1990.
1991–2010.
mogu}e
Prole}e
534,7
598,6
1 232
Leto
838,6
896,7
1 362
Jesen
446,0
415,9
1 009
Zima
216,6
243,9
858
Vegetacioni period
1 455,0
1 543,4
2 604
Godina
2 035,9
2 155,1
4 461
397
03 0000
0
52 0500
0
02 0000
0
51 0500
0
01 0000
0
2010.
2009.
2008.
2007.
2006.
2005.
2004.
2003.
2002.
2001.
2000.
1999.
1998.
1997.
1996.
1995.
1994.
1993.
1992.
00
1991.
5 0500
0
Slika 1. Duìna trajanja sijanja sunca u Negotinu (h) u toku 1991–2010.godine
Tabela 2.
Srednje mese~no trajanje sijanja sunca u Negotinu (h) u toku perioda 1961–1990. i 1991–2010. godine
Period
1961–1990.
1991–2010.
mogu}e
Januar Februar Mart
71,4
78,1
128,8
76,7
109,5 156,2
288
294
369
April
176,3
190,2
405
Maj
229,6
252,2
458
Jun
261,9
290,2
462
896,7. U vegetacionom periodu broj sun~anih sati je
veliki (1 543,4 h), {to povoljno uti~e na razvoj vegetacije. Duìna trajanja sijanja sunca u vegetacionom
periodu vi{egodi{njeg proseka (1961–1990. godina)
iznosi 1 455 h (55,9 % od mogu}eg ), dok je za period
1991–2010. godina 1 543,4 h (59,3 % od mogu}eg).
Promene duìne trajanja sijanja sunca na meteorolo{koj stanici Negotin od 1991. do 2010. godine
date su na slici 1 [8]. Najve}e vrednosti duìne trajanja sijanja sunca registrovane su 2000. godine,
2 441,5 sati. Najmanje vrednosti trajanja sijanja sunca na mernoj stanici Negotin su 2005. godine, svega
1 958,2 sati.
Pored ukupnog godi{njeg broja ~asova duìne
trajanja sijanja sunca zna~ajno je za razumevanje rezultata istraìvanja sagledati i trajanje ovog sijanja u
toku pojedinih meseci. Srednje mese~ne vrednosti
duìne trajanja sijanja sunca na meteorolo{koj stanici Negotin u toku 1961–1990. i 1991–2010. godine
date su u tabeli 2 [7, 8].
Na tabeli se vidi da su u toku perioda
1991–2010. na mese~nom nivou ve}e vrednosti za
prvih 8 meseci a manje za poslednja 4 meseca u odnosu na poslednji normalni klimatski period
(1961–1990). Duìna trajanja sijanja sunca najkra}a
je u zimskim mesecima, a najduà je leti kada su dani duga~ki. Najduè trajanje sijanja sunca je u toku
jula, oko 317,7 h, {to je oko 67,9 % od mogu}eg tra-
Mesec
Jul
Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar
301,2 275,5
210,5
151,8
83,7
67,16
317,7 288,8
204,3
137,1
74,5
57,76
468
432
379
342
288
27
janja ovog sijanja. Najmanji procenat duìne trajanja sijanja sunca je u toku decembra, oko 20,9 %.
Duìna trajanja sijanja sunca na odre|enom mestu je promenljiva u toku dana. Srednje dnevno trajanje sijanja sunca u Negotinu, tokom pojedinih meseci, prikazano je na slici 2. Najduè trajanje sijanja
sunca je u julu, 9,7 h dnevno, dok je najkra}e u decembru, u proseku 2,2 h dnevno.
3. OBLA^NOST
Pod obla~no{}u se podrazumeva pokrivenost
oblacima vidljivog dela nebeskog svoda [9, 10].
Obla~nost se odre|uje okularno, a izraàva se u desetinama (1/10) vidljivog dela neba ili u procentima (%) [3]. Oznaka „0” upotrebljava se kada je nebo potpuno vedro, dok se oznakom „10” evidentira
potpuna pokrivenost oblacima vidljivog dela nebeskog svoda. Obla~nost je vaàn klimatski element
jer ima odlu~uju}i uticaj na koli~inu padavina, temperaturu vazduha i duìnu trajanja sijanja sunca.
Srednja mese~na i godi{nja obla~nost podru~ja
Negotina, u toku razli~itih perioda, data je u tabeli 3
[7, 8]. Obla~nost na teritoriji Negotina od 1991. do
2010. godine iznosi 5,1 desetine neba prekrivenog
oblacima. Obla~nost se smanjuje od po~etka godine
do avgusta, a ponovo pove}ava prema kraju godine.
Najvedriji je letnji mesec avgust sa 3,0 desetina ne-
398
020
515
010
55
00
I
II
III
IV
V
VI
S – stvarno trajanje
VII
VIII
IX
X
XI
XII
So – astronomsko
Slika 2. Srednje dnevno trajanje sijanja sunca u Negotinu (h)
4 [8]. Najve}i broj, ~ak 124 obla~nih dana, registrovan je 1996. godine. Najmanji broj obla~nih dana,
ukupno 70, registrovan je 2000. godine.
Mese~ne vrednosti broja obla~nih dana podru~ja Negotina tokom perioda 1961–1990. i
1991–2010. date su u tabeli 4 [7, 8]. Najmanja
obla~nost je u julu i avgustu, svega 1,8 dana, dok je
najve}a u decembru, u proseku 14,5 dana. Broj
obla~nih dana se smanjuje od po~etka godine prema
letnjim mesecima, a ponovo pove}ava prema kraju
godine. Od 1991. do 2010. godine, u odnosu na vi{egodi{nji prosek (1961–1990), do{lo je do smanjenja broja obla~nih dana za oko 19,8 %. Na mese~nom nivou manje su vrednosti broja obla~nih dana
za prvih 8 meseci i tokom decembra, a ve}a za period oktobar–novembar.
Prilikom analize broja obla~nih dana neophodno je da se utvrde promene u toku pojedinih godi{njih doba i vegetacionog perioda.
Broj obla~nih dana u toku godi{njih doba i vegetacionog perioda za Negotin tokom perioda
1961–1990. i 1991–2010. godina dat je u tabeli 5.
ba prekrivenog oblacima. Najvi{e obla~nosti je tokom decembra (6,8/10). Godi{nje kretanje obla~nosti pokazuje karakteristiku kontinentalnosti klime
[11]. Najobla~niji su novembar, decembar i januar, a
to je doba kada je vla`nost vazduha najve}a. Letnji
meseci avgust, jun i jul su relativno vedri, {to odgovara i stanju vla`nosti u to doba godine.
Promene stepena obla~nosti od 1991. do 2010.
godine date su na slici 3. Na slici se vidi da je najmanja obla~nost registrovana 2000, a najve}a 1996.
godine.
Prema srednjoj godi{njoj vrednosti obla~nosti,
1991–2010. moè se re}i da je podru~je Negotina u
toku godine vi{e prekriveno oblacima nego {to ima
vedrine.
3.1. Broj obla~nih dana
Karakteristike obla~nosti mogu se sagledati i
pomo}u broja obla~nih dana tokom odre|enog perioda. Grafi~ki prikaz broja obla~nih dana podru~ja
Negotina, u toku perioda 1991–2010, dat je na slici
Tabela 3.
Srednja mese~na i godi{nja obla~nost Negotina
1961–1990.
1991–2010.
6,7
6,4
6,4
5,5
6,0
5,4
5,4
5,3
Maj
Jun
Jul
5,4
4,8
4,6
3,9
3,5
3,1
3,2
3,0
2001.
Mesec
Januar Februar Mart April
2000.
Period
Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar
3,9
4,4
5,1
5,2
6,6
6,7
Godina
6,9
6,8
5,3
5,1
88
66
Slika 3. Srednja godi{nja obla~nost u Negotinu za period 1991–2010.
2010.
2009.
2008.
2007.
2006.
2005.
2004.
2003.
2002.
1999.
1998.
1997.
1996.
1995.
1994.
1993.
1992.
00
1991.
44
22
399
150
50
100
00
2010.
2009.
2008.
2007.
2006.
2005.
2004.
2003.
2002.
2001.
2000.
1999.
1998.
1997.
1996.
1995.
1994.
1993.
1992.
00
1991.
50
50
Slika 4. Broj obla~nih dana podru~ja Negotina tokom perioda 1991–2010.
Tabela 4.
Srednji mese~ni broj obla~nih dana podru~ja Negotina tokom perioda 1961–1990. i 1991–2010.
Period
Januar Februar
1961–1990. 15,1
14,1
1991–2010. 14,0
8,6
Mart
12,7
8,6
April
9,2
7,1
Maj
7,2
4,3
Jun
5,1
2,7
Mesec
Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar
2,9
3,0
4,4
7,8
13,1
15,4
1,8
1,8
5,5
9,7
13,2
14,5
Tabela 5.
Broj obla~nih dana u Negotinu po godi{njem dobu i periodu vegetacije tokom perioda
1961–1990. i 1991–2010.
Period
1961–1990.
1991–2010.
Prole}e
9,7
6,7
Leto
3,7
2,1
Jesen
8,4
9,5
Na tabeli se vidi da je od 1991. do 2010. u odnosu
na poslednji normalni klimatski period smanjen
srednji broj obla~nih dana vegetacionog perioda i
godi{njih doba, izuzev perioda jeseni. Broj obla~nih
dana u prole}e smanjen je za ~ak 69 %, odnosno sa
9,7 na 6,7 obla~nih dana. Najve}i broj obla~nih dana 1991–2010. beleì se u zimskim mesecima, prose~no 12,4, a najmanji u letnjim mesecima, u proseku 2,1 dan. Na godi{njem nivou broj obla~nih dana
je smanjen sa 110 na 91,8 dana.
3.2. Broj vedrih dana
Smanjenje srednje dnevne obla~nosti direktno
se odraàva na pove}anje broja vedrih dana. Po klimatolo{koj definiciji, vedri dani su oni dani u kojima je srednja dnevna obla~nost od 0 do 1,9 desetina,
obla~ni ako je srednja dnevna obla~nost od 2 do
8 desetina, i tmurni (mutni) ako je srednja dnevna
obla~nost ve}a od 8 desetina.
Zima
14,9
12,4
Vegetacioni period
5,3
3,9
Godina
110
91,8
Broj vedrih dana podru~ja Negotina tokom perioda 1961–1990. i 1991–2010. godina dat je u tabeli 6 [7, 8]. Na ovoj tabeli se vidi pove}anje broja vedrih dana za prvih 8 meseci u periodu 1991–2010.
godina u odnosu na poslednji normalni klimatski period (1961–1990). Pove}anje srednjeg broja vedrih
dana na godi{njem nivou je oko 7,4 %. Najve}i broj
vedrih dana je u avgustu, 13,6, dok je najmanji broj,
3,5 u novembru.
Broj vedrih dana od 1991. do 2010. godine je
ve}i u pore|enju sa vi{egodi{njim prosekom
(1960–1991). Srednji broj vedrih dana je pove}an sa
77 na 82,7 dana na godi{njem nivou.
4. ENERGIJA SUNÊVOG ZRAÊNJA
U NEGOTINU
Energija zra~enja sunca koja dolazi do Zemljine povr{ine menja se tokom dana. Na tabeli 7
prikazane su vrednosti energije globalnog zra~eTabela 6.
Broj vedrih dana u Negotinu za period 1961–1990. i 1991–2010. godina
Period
Januar Februar Mart April
1961–1990 3,7
3,5
4,6
4,6
1991–2010 4,9
5,2
5,4
4,7
Maj
4,6
5,7
Jun
5,6
8,7
Mesec
Godina
Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar
11,0 12,9
10,9
8,0
3.6
4,0
77,0
12,3 13,6
8,5
6,4
3,5
3,8
82,7
400
Tabela 7.
Energija sun~evog zra~enja na horizontalnu povr{inu u Negotinu (Wh/m2/dan)
Mesec
Nagib
modula
0°
15°
25°
40°
90°
32°
Januar
1 255
1 607
1 803
2 020
1 939
1 917
Februar
1 894
2 276
2 477
2 675
2 324
2 586
Mart
2 926
3 280
3 439
3 540
2 643
3 508
April
4 301
4 585
4 662
4 594
2 827
4 657
Maj
5 387
5 506
5 455
5 175
2 679
5 356
Jun
6 093
6 104
5 976
5 561
2 580
5 816
Jul
6 177
6 258
6 163
5 785
2 771
6 022
Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Godina
5 528
4 162
2 555
1 445
989
3 568
5 847
4 711
3 072
1 817
1 255
3 868
5 912
4 950
3 338
2 021
1 403
3 974
5 758
5 091
3 593
2 242
1 567
3 973
3 243
3 602
3 032
2 096
1 508
2 604
5 877
5 049
3 480
2 138
1 489
3 998
Tabela 8.
nja (Wh/m2/dan) na horizontalnu povr{inu u fiksnom PV solarnom postrojenju sa solarnim modulom od monokristalnog silicijuma postavljenom
pod razli~itim nagibom u odnosu na horizontalnu
povr{inu [12].
Na tabeli se vidi da je na godi{njem nivou optimalan nagib modula 32 ° u odnosu na horizontalnu
povr{inu. Na godi{njem nivou energija solarnog zra~enja na optimalnom nagibu je za oko 10,7 % ve}a
od solarnog zra~enja na horizontalnu povr{inu. Najve}e vrednosti potencijala sun~evog zra~enja u letnjim mesecima su pod nagibom modula od 15 °, a u
toku zimskih meseci pod nagibom od 40 °.
O~ekivana prose~na dnevna i godi{nja proizvodnja elektri~ne energije od PV sistema nominalne
snage 1,0 kW sa solarnim modulom od monokristalnog silicijuma postavljenog na horizontalnu povr{inu pod nagibom od 32 °, uz o~ekivane gubitke od
14 % (kablovi, invertor, i dr.) [12], prikazana je u tabeli 8.
Pored odre|enja optimalnog nagiba modula na
godi{njem nivou potrebno je izra~unavanje optimalnog nagiba i na mese~nom nivou (tabela 9). Na tabeli se vidi da se optimalan nagib modula smanjuje
od po~etka godine do juna, a ponovo pove}ava prema kraju godine. Najmanje vrednosti optimalnog
nagiba modula su u junu (10 °) a najve}e u decembru i januaru (62 °).
O~ekivana elektri~na energija od PV sistema
Mesec
Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar
Godi{nji prosek
Ukupna godi{nja proizvodnja
Mese~na
proizvodnja
(kWh)
49
58
85
107
124
129
137
134
115
84
51
38
93
1111
Dnevna
proizvodnja
(kWh)
1,6
2,1
2,8
3,6
4,0
4,3
4,4
4,3
3,8
2,7
1,7
1,2
3,0
Odnos difuznog i globalnog sun~evog zra~enja
u toku godine u Negotinu je prikazan u tabeli 10.
Prose~na vrednost odnosa difuznog i globalnog
sun~evog zra~enja u toku godine u Negotinu je
48 %. Ovi rezultati i mese~ni hodovi su pribli`no
podudarni sa hodom stepena obla~nosti (tabela 3).
Manja odstupanja u podudarnosti ovih odnosa su
evidentna u toku jula i avgusta.
Tabela 9.
Optimalan nagib modula solarnog postrojenja u Negotinu, (°)
Mesec/Godina Januar Februar Mart April Maj
Jun
Jul
Optimalan nagib modula (°)
10
12
62
54
41
28
15
Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Godina
25
40
52
60
62
32
Tabela 10.
Odnos difuznog i globalnog zra~enja u Negotinu
Mesec/Godina Januar Februar Mart April Maj Jun
Difuzno/globalno
0,63
zra~enje
Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Godina
0,60 0,58 0,51 0,49 0,45 0,43 0,41
0,42
0,52
0,62
0,68
0,48
401
5. ANALIZA EKONOMI^NOSTI FIKSNIH
MODULA
nomskom razvoju Negotina, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta.
Tro{kovi izgradnje fotonaponskog postrojenja
fiksnih modula snage 1 MW iznose 3 500 000 evra
(uklju~uju}i zemlji{te i dozvole), a jedna osa pra}enja PV solarnih postrojenja 5 500 000 evra i dual-osa
pra}enja PV solarnih postrojenja 7 500 000 evra [3].
Investicija za izgradnju fotonaponskog postrojenja obuhvata kompletnu proceduru od konsaltinga
i izdavanje dozvola, do projektovanja, montaè i pu{tanje u rad. Po~etak proizvodnje elektri~ne energije moè se o~ekivati u roku od 3 meseca nakon dobijanja gra|evinske dozvole. Povra}aj investicije u
PV solarna postrojenja moè se o~ekivati za oko
13 godina [3].
Investicije u postrojenje fotonaponski park u
Negotinu su pored povoljnih klimatskih uslova
opravdane i postojanjem neobradivog zemlji{ta gotovo ravnih horizontalnih povr{ina bez senki od susednih objekata i reljefa. Velika pogodnost za lokacije ovih postrojenja su i izgra|ena infrastruktura i
blizina distributivne elektromreè, kao i niska cena
radne snage.
7. LITERATURA
6. ZAKLJUÂK
Rezultati i analize procene potencijala sun~evog zra~enja u Negotinu ukazuju na velike mogu}nosti za kori{}enje energije sun~evog zra~enja za
proizvodnju elektri~ne energije. Orografske karakteristike Negotina i vrednosti klimatskih elemenata lokalne klime su veoma pogodne za ugradnju solarnih
fotonaponskih postrojenja. Optimalan nagib modula
fiksnog solarnog postrojenja u odnosu na horizontalnu povr{inu je 32 ° kada je vrednost energije globalnog zra~enja 3 998 Wh/m2/dan u fiksnom fotonaponskom solarnom postrojenju sa solarnim modulom od monokristalnog silicijuma. Instalacija fotonaponskih solarnih postrojenja doprine}e eko-
[1]
Gbur~ik Petar et. al.: STUDY OF POTENTIAL OF
SERBIA FOR EXPLCITATION OF WIND AND
SOLAR ENERGY, MNZ@S, National energy
eficiency programm, EE704-1052A, 2004. Beograd
[2] Luki}, N., Babi}, M., SOLARNA ENERGIJA, Ma{inski fakultet u Kragujevcu, 2008.
[3] Tomislav M. Pavlovi}, Dragana D. Milosavljevi},
Aleksandar R. Radivojevi}, Mila A. Pavlovi}:
COMPARISON AND ASSESSMENT OF ELECTRICITY GENERATION CAPACITY FOR DIFFERENT TYPES OF PV SOLAR PLANTS OF
1MW IN SOKO BANJA, Serbia, Thermal Science,
11 (2011), 3, pp. 1–15.
[4] Zakon o energetici („Sl. glasnik RS”, br. 57/2011)
[5] \ur|evic Z. Du{an: PERSPECTIVES AND ASSESSMENTS OF SOLAR PV POWER ENGINEERING IN THE REPUBLIC OF SERBIA, Renewable and Sustainable Energy Reviews, Volume 15,
Issue 5, June 2011, p.p. 2431–2446
[6] Markvart Tom, Castaner Luis: PRACTICAL
HANDBOOK OF PHOTOVOLTAICS – FUNDAMENTALS AND APPLACATIONS, Oxford: Elsevier Science Ltd. 2003.
[7] Meteoroloical yearbook 1, Climatoligaical data, for
period 1961–1990 year. Hidrometeorological Institute of Serbia
[8] http:/WWW.hidmet.sr.gov.yu/
[9] Koli} Borislav: [UMARSKA EKOKLIMATOLOGIJA SA OSNOVAMA FIZIKE ATMOSFERE, Nau~na knjiga, Beograd, 1988.
[10] Milosavljevi} M.: KLIMATOLOGIJA, Nau~na
knjiga Beograd, 1980.
[11] Duci} V., Radovanovi} M.: KLIMA SRBIJE, Zavod
za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd 2005.
[12] http://sunbird.jrc.it/pvgis/apps/pvest.php–europe=
Dora|eni rad je primljen u uredni{tvo 14. 12. 2011. godine
Dora|eni rad odobrilo uredni{tvo 21. 12. 2011. godine
Stanimir V. @ivanovi} (1960) diplomirao je i magistrirao na Fakultetu za{tite na radu u
Ni{u. Radi u Ministarstvu unutra{njih poslova – Sektor za vanredne situacije, Odeljenje u Boru. Autor je i koautor tri monografije, preko dvadeset nau~nih i stru~nih radova objavljenih
u me|unarodnim i doma}im ~asopisima, saop{tenih na me|unarodnim i nacionalnim nau~nim skupovima.
Markov M. @arko i Trenki} M. Branimir: O upu}ivanju poziva u telefonskoj mreì Elektroprivrede Srbije
402
O upu}ivanju poziva u
telefonskoj mreì
Elektroprivrede Srbije
@arko M. Markov1 i Branimir M. Trenki}2
1
IRITEL, Batajni~ki put 23, 11 080 Zemun, Srbija
Univerzitet Megatrend, Fakultet za kompjuterske nauke, Bulevar umetnosti 29, 11 070 Novi Beograd, Srbija
2
Stru~ni rad
UDK: 621.395
Rezime
U radu se opisuje stvaranje neèljenih petlja u toku uspostave telefonskih veza u jednoslojnim (nehijerarhijskim) mreàma. Opisani su uzroci njihovog nastajanja. Posmatrana je razlika u stvaranju petlji u analognoj, digitalnoj i me{ovitoj telefonskoj mreì. Pobrojani su postupci u klasi~nim mreàma i u internetu koji smanjuju verovatno}u nastajanja petlje ili spre~avaju lo{e posledice.
Klju~ne re~i: telefonska mreà, upu}ivanje poziva, signalizacija
ELECTRIC POWER INDUSTRY OF SERBIA
TELEPHONE NETWORK CALL ROUTING
Abstract
This paper describes the unwanted loops generation within one-level (non-hierarchic) telephone
network. It also considers loop causes. Differences in loop generation in analogue, digital and mixed
telephone networks were observed, together with algorithms decreasing loop probability and preventing
bad effects in the classic networks and the Internet.
Key words: telephone network, call routing, signalling
1. UVOD
Jedno od bitnih svojstava telekomunikacionih
mreà je na~in upu}ivanja (routing, forwarding) poziva, zahteva ili paketa. U klasi~nim telefonskim
mreàma na~in upu}ivanja treba da obezbedi najkra}i (kra}e vreme prenosa informacije, manji broj
kori{}enih resursa) i najkvalitetniji (manje o{te}enje
korisne informacije) put od izvora do odredi{ta. U
paketskim mreàma upu}ivanje po najkra}em putu
nije od prvorazrednog zna~aja izuzev ako se paketskim mreàma ne obavlja i telefonska usluga [1].
Putevi koji pruàju najbolju uslugu nazivaju se pu-
tevi prvog izbora. Od mreà se zahteva da imaju i
puteve ostvarenja veza, stvarne ili virtuelne, koji se
mogu iskoristiti ako putevi prvog izbora nisu u funkciji iz bilo kojih razloga. Ovi putevi se nazivaju alternativni ili obilazni putevi. Alternativni putevi su
veoma va`ni u elektroprivrednoj mreì od koje se
zahteva vrlo visoka raspoloìvost u pogledu ostvarenja veza. Me|utim, obilazno upu}ivanje neminovno
otvara mogu}nost neèljenog i nekontrolisanog upu}ivanja u mreì, tj. kretanje poziva ili paketa po petljama u mreì. U ovom radu }e problem neèljenih
petlji biti detaljnije analiziran s gledi{ta telefonske
mreè Elektroprivrede Srbije (EPS).
2. O MRE@I
Telekomunikacionu mreù, u fizi~kom smislu,
~ine mre`ni ~vorovi, sistemi prenosa i korisni~ki
ure|aji. Funkcionalni delovi mreè su jo{ numeracija sa planom upu}ivanja i signalizacija. Prema arhitekturi, mreè mogu biti jednoslojne (nehijerarhijske) i vi{eslojne (hijerarhijske). Primer vi{eslojne
mreè je klasi~na telefonska mreà a krajnjim, ~vornim, glavnim i tranzitnim centralama a primeri jednoslojne mreè su internet i telefonska mreà EPS-a
[2, 3]. Neka od osnovnih svojstava vi{eslojnih mreà su da se mre`ni ~vorovi razlikuju (krajnje i tranzitne centrale) a da upu}ivanje poziva u istom sloju
(pre najvi{eg sloja) nije mogu}e osim u retkim izuzecima. Suprotno tome, mre`ni ~vorovi u jednoslojnoj mreì imaju ista svojstva a upu}ivanje poziva je,
prirodno, uvek u istom, tj. jedinom sloju.
Na slici 1a prikazana je vi{eslojna mreà, kao i
uspostavljanje veze izme|u korisnika koji pripadaju
~vorovima 1 i 7. Na slici 1b prikazana je jednoslojna mreà, kao i uspostavljanje veze izme|u korisnika koji pripadaju ~vorovima 1 i 3.
Poziv se upu}uje saglasno tzv. tabelama upu}ivanja, koje su sastavni deo svakog mre`nog ~vora,
tj. centrale. Na slici 2b prikazana je jednostavna tabela upu}ivanja iz ~vora (centrale) 3, sa slike 2a. Na
slici 2 oznake imaju slede}a zna~enja: 1, 2, 3, 4, 5,
6, pozivni brojevi i oznake ~vorova; A, B, C, D, E,
F, G, H, oznake linkova izme|u ~vorova 1-2, 2-3, 34, 4-5, 3-6, 4-6, 5-6, 1-6, respektivno; p, d, t, oznake puta prvog, drugog, tre}eg izbora iz ~vora 3. Na
primer, broj 5 }e se iz ~vora 3 prvo uputiti po linku
403
C (p), tj. po putu 3C4D5, a ako to nije mogu}e, po
linku E (d), tj. po putu 3E6G5, a ako ni to nije mogu}e, po linku B (t), tj. po putu 3B2A1H6G5.
Tabele upu}ivanja u svakom ~voru mreè moraju da budu bri`ljivo ura|ene da bi se izbegle tzv. neèljene petlje [4] ili, jednostavno, petlje.
3. PETLJE
Petlja u ostvarenju puta kroz mreù je takav na~in uspostave puta u kome se signal uspostave veze
u nekom koraku uspostave na|e u ~voru iz kojeg je
po{ao. Za primer posmatrajmo uspe{nu uspostavu
veze koja polazi iz ~vora 3 ka ~voru 5 (u ~voru 3
bira se broj 5) po putu tre}eg izbora (slika 3a). Ukoliko bi u ovom primeru u ~voru 6 (zbog zauzetosti
linkova G i F) do{lo do upu}ivanja broja 5 po linku
E ka ~voru 3, zatvorila bi se petlja (slika 3b).
Vidi se da u ostvarenoj petlji poziv biva izgubljen. Moè se, dakle, re}i da jedino jednoslojna
mreà omogu}ava alternativno upu}ivanje ali i
omogu}ava stvaranje (jalovih) petlji. Uostalom, poznato je da je jednoslojna mreà delotvorna u pogledu obilaznog upu}ivanja samo pri malim saobra}ajnim vrednostima, dok s pove}anjem saobra}aja po~inje da ulazi u zasi}enje, po{to se za jednu vezu koristi vi{e kanala nego u mreì bez obilaznog upu}ivanja [4]. To je jo{ jedan pokazatelj da jednoslojna
mreà mora da se organizuje vrlo pa`ljivo.
4. PETLJE U INTERNETU
Internet je jednoslojna mreà i prilikom upu}ivanja paketa mogu}e je da se paketi vrte u petlji.
3
Sloj
13
14
3
2
4
2
9
10
11
12
5
1
1
1
2
3
4
5
6
7
6
8
a)
b)
mre`ni ~vorovi
Slika 1.
korisni~ki ure|aji
404
3
B
C
2
izabrani broj
4
E
A
D
F
1
B
C
E
5
1
p
t
d
2
p
t
d
3
4
t
p
d
5
t
p
d
6
t
d
p
p, d, t – put prvog, drugog, tre}eg izbora
G
H
6
a)
b)
Slika 2.
3
3
2
2
B
B
C
C
4
4
E
A
A
D
F
E
D
F
5
5
1
1
G
H
H
6
G
6
a) b)
a)
Slika 3.
Ovo se ne moè spre~iti zbog vi{e razloga: sloèna i
promenljiva mreà, razli~iti vlasnici i administratori
mreè. Kretanje paketa po petlji moè se samo ograni~iti. To se izvodi parametrom TTL (Time To Live)
koji je deo internetskog zaglavlja (slika 4).
Ovo osmobitsko polje popunjava izvori{na strana vredno{}u 32 ili 64. S prolaskom kroz jedan mre`ni ~vor ova vrednost se smanjuje za 1. Ako vrednost polja TTL dostigne vrednost 0 pre nego {to stigne na odredi{te, paket se odbacuje uz vrlo verovatnu
pretpostavku da se kre}e po petlji.
Napomena 1: oznaku TTL i naziv Time To Live u
internetskom zaglavlju IPv4 treba razlikovati od iste
oznake i naziva u DNS (Domain Name Server) odgovoru, ili od iste oznake i naziva u IGMP (Internet Group Menagement Protocol) upitu i odgovoru [5].
Napomena 2: po{to je o~igledno da TTL ima
prirodu celobrojne veli~ine koja ozna~ava broj rutera, u IPv6 ovo polje se u internetskom zaglavlju naziva ograni~enjem broja deonica, hop limit.
Paketska (IP) telefonija se danas primenjuje uz
kori{}enje tehnike MPLS (MultiProtocol Label
Switching). Najkra}e re~eno, to je tehnika koja u jednoj oblasti (MPLS zoni), uvo|enjem novog me|uzaglavlja (shim header), deli tokove paketa na klase
koje se usluùju razli~itim stepenom usluge [6]. Mada MPLS zona li~i na vrlo ure|eni deo interneta, i u
ovoj oblasti su mogu}e petlje, pa se i u MPLS zaglavlju (32 bita) jedan deo (8 bita) odnosi na ograni~avanje nekontrolisanog kretanja paketa, tj. TTL.
5. VRSTE PETLJI U MRE@I
ELEKTROPRIVREDE SRBIJE
U telefonskoj mreì EPS-a, zasnovanoj na kanalima, mogu se pojaviti petlje razli~itih vrsta [7].
Prva je ona kada su dve mre`ne ta~ke povezane
vi{ekanalnim sistemom veza, pa se broj upu}en od
A ka B jednim kanalom vrati od B ka A drugim kanalom (slika 5a).
405
Eternet paket
Pr
Ez
Tcp zaglavlje
Ip zaglavlje
zaglavlje
korisni~ki podaci
smer prenosa
bit
0
7
Verzija
15
DZ
31
Vrsta usluge
Ukupna duìna u oktetima
Identifikacija
TTL
F
Otklon fragmentacije
Protokol
Suma za proveru zaglavlja
Izvori{na IP adresa
Odredi{na IP adresa
159
Slika 4.
3
2
3
2
B
B
C
C
4
4
E
A
A
D
F
E
1
D
F
5
5
1
G
H
G
H
6
6
b)
a)
digitalni kanal
analogni kanal
Slika 5.
Druga vrsta petlje moè nastati kada su dva
mre`na ~vora povezana kanalima iz razli~itih prenosnih sistema, na primer vi{ekanalnim digitalnim sistemom i visokofrekfentnom vezom po vodovima
visokog napona (slika 5b).
Tre}a vrsta petlje je prava mre`na petlja kao
ona prikazana na slici 3b.
êtvrta vrsta petlje moè se pojaviti u paketskom delu EPS-ove telefonske mreè a grafi~ki prikaz je sli~an onome na slikama 5a i 3b, uz razliku da
su mre`ni ~vorovi ruteri, a kanali na slikama predstavljaju virtuelne puteve paketa.
6. POSTUPCI KOJI SMANJUJU
VEROVATNO]U STVARANJA PETLJE
U delovima klasi~ne analogne telefonske mreè
EPS-a mogu}e su samo petlje tre}e vrste. Naime,
analogna telefonska mreà se sastojala od jednokanalnih veza po dalekovodima izme|u mre`nih ~vorova. Ukoliko je, na primer, signal zauzimanja do{ao
od ~vora (centrale) 3 u ~vor 6, nije mogao biti vra}en ka ~voru 3 zbog nepostojanja multipleksa izme|u ovih ~vorova, kao {to postoji na slici 5.
406
3
2
3
2
B
B
C
C
4
4
E
E
A
A
D
D
5
F
1
5
F
1
G
H
G
H
6
6
a)
b)
3
2
3
2
B
B
C
C
4
4
E
E
A
A
D
F
D
5
1
F
5
1
G
H
G
H
6
c)
6
d)
Slika 6.
U delovima digitalne mreè mogu}e su petlje
prve vrste, koje se mogu spre~iti tako {to se prva signalna poruka o uspostavi veze, do{la po jednom kanalu nekog multipleksa, ne moè vratiti po kanalu
istog multipleksa. Softver standardnih korporacionih centrala ima ugra|enu ovu zabranu.
Naàlost, ovakva zabrana se ne odnosi na kanale izme|u istih ta~aka ali koji ne pripadaju multipleksu, po kojima se moè zatvoriti petlja druge vrste. Na primer, mogu}a je petlja sa slike 5b. Da bi se
izbegle ovakve petlje, potrebno je sve kanale izme|u dve ta~ke tretirati kao jedinstvenu grupu u pogledu upu}ivanja. U tom slu~aju signalna poruka o po~etku veze ne bi se mogla vratiti u polaznu ta~ku po
bilo kojem kanalu.
Savremene signalizacije kao {to je ISDN signalizacija [8], pruàju mogu}nost da se smanji verovatno}a petlje, po{to signalne poruke nose mno{tvo
podataka. Posmatrajmo deo mreè na slici 6 i slu~aj
kada se iz ta~ke 1 bira ta~ka 4. Prvi izbor upu}ivanja je put 1H6F4 (slika 6a). U slu~aju zauzetosti ili
neispravnosti linka F, upu}ivanje }e se ostvariti putem 1H6E3C4 (slika 6b) jer taj put ima prednosti
nad putem 1H6G5D4, zbog kvaliteta prenosnog puta ili ne~eg drugog.
Zamislimo sada da poziv polazi iz ta~ke 3 i da je
upu}en putem 3B2A1H6F4 (slika 6c). Ako je sada
link F zauzet ili neispravan a upu}ivanje se izvr{i kao
kad je poziv po{ao iz ta~ke 1, zatvori}e se petlja
3B2A1H6E3, kao na slici 3b. Zaklju~ujemo da se
upu}ivanje mora menjati u zavisnosti od izvora poziva. Da li je to mogu}e? Odgovor je pozitivan ukoliko je signalizacija savremena, tj. ISDN. Naime, signalna ISDN poruka SETUP nosi identifikacioni podatak o pozivaju}em korisniku, tj. njegov pozivni
broj. Dakle, mogu}e je izgraditi takav postupak upu}ivanja koji uzima u obzir karakteristi~ni broj pozivaju}e centrale i karakteristi~ni broj centrale kojoj
se, u narednom koraku, upu}uje po~etna signalna poruka. To je u posmatranom primeru centrala broj 3.
Ukoliko su ta dva broja identi~na, upu}ivanje }e
se traìti po drugom linku. U posmatranom primeru
poziva koji polazi iz ta~ke 3 ka 4 preko ta~ke 1
ostvari}e se upu}ivanje 3B2A1H6G5D4 (slika 6d).
Ovakvo upu}ivanje koje se ne vr{i samo na osnovu
izabranog broja iz stati~kog prelazi u dinami~ko
upu}ivanje.
Postoji u ISDN mreì slu~aj kada se prethodno
opisani postupak ne moè primeniti. To je slu~aj ka-
da se signalna poruka SETUP {alje sa samo jednom
cifrom (overlap signaling), pa se u nekim ta~kama
ne moè odrediti karakteristi~ni broj centrale u slede}em koraku prosle|ivanja poruke. U tom slu~aju
bi se zatvorila petlja kao na slici 3b. Tada postoji
mogu}nost da se spre~i zatvaranje vi{estrukih petlji
po istom putu. Naime, u mre`noj ta~ki koja dobije
dve poruke SETUP od istog korisnika moè se zaklju~iti da je nastala jedna petlja, pa se ta signalna
poruka ne sme uputiti uobi~ajenim putem (kao prvi
put) ve} se to mora uraditi nekim alternativnim putem.
8. LITERATURA
[1]
[2]
[3]
7. ZAKLJUÂK
Stvaranje petlje u telekomunikacionim mreàma je poznata {tetna pojava. Petlje su svojstvo jednoslojnih (nehijerarhijskih) mreà kao {to je elektroprivredna telefonska mreà. Jedan od glavnih uzroka stvaranja petlje u jednoslojnoj mreì je mogu}nost obilaznog upu}ivanja. U staroj, analognoj elektroprivrednoj mreì petlje su onemogu}avane i nedostatkom ve}eg broja kanala izme|u mre`nih ta~aka (centrala). U savremenoj mreì broj kanala je ve}i pa je i mogu}nost stvaranja petlje ve}a. Na sre}u,
u savremenim mreàma signalne poruke kojima se
odre|uje upu}ivanje kroz mreù sadrè skup podataka koji omogu}avaju smanjenje verovatno}e petlje.
407
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
@. Markov: O PROSLE\IVANJU TELEFONSKIH
POZIVA U KLASI^NOJ I PAKETSKOJ MRE@I
EPSaA, Elektroprivreda, ISSN 0013–5755, god.
LX, broj 3, 2008, str. 68–71.
@. Markov: TEHNI^KI USLOVI ZA TELEFONSKU MRE@U ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,
Elektroprivreda, ISSN 0013–5755, god. LXI, broj
2, 2009, str. 97–101.
@. Markov: O TRANZITNIM TELEFONSKIM
VEZAMA U MRE@I EPS–A, Elektroprivreda,
ISSN 0013–5755, god. LVIII, broj 3, 2006,
str. 88–95.
Schwatz, M.: TELECOMMUNICATION NETWORKS, Addison Wesley, 1987
Stevens, W. R.: TCP/IP Illustrated, Addison Wesley,
1996
IETF: RFC 3031 – Multiprotocol Label Switching
Architecture, 2001
@. Markov: ME[OVITA KORPORACIJSKA TELEFONSKA MRE@A, Elektroprivreda, ISSN
0013–5755, god. LVIII, broj 2, 2006, str. 75–83.
@. Markov i G. Nedi}: [TA ISDN TEHNIKA
MO@E DA DONESE TELEFONSKOJ MRE@I
EPS–A, Elektroprivreda, ISSN 0013–5755, god.
LVII, broj 4, 2005, str. 80–87.
@arko M. Markov ro|en je 1946. godine. Diplomirao je 1969, magistrirao 1975. i doktorirao 1976. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Radi u Iritelu na razvoju i proizvodnji telefonskih centrala za elektroprivrednu telefonsku mreù (videti: www.iritel.com
/english/products/products.html). Autor je nekoliko desetina radova objavljenih u zemlji i
inostranstvu, od kojih se petnaestak odnosi na elektroprivrednu telefoniju. U~estvovao je u izradi Tehni~kih uslova za elektroprivredne telefonske centrale i u projektima digitalne telefonske mreè EPS-a. Objavio je nekoliko knjiga i ud`benika. Ima nau~no zvanje nau~nog savetnika i nastavno zvanje vanrednog profesora. Dobitnik je nagrade za elektroniku iz fonda „Prof. Branko Rakovi}” 1997. godine.
Branimir M. Trenki} je ro|en u ]upriji, Srbija, 1961. godine. Diplomirao je na Matemati~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu1987. godine. Magistarski rad pod naslovom Raspoloìvost signalizacione veze ITU-CCITT broj 7 odbranio je februara 1997. godine na
Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Doktorsku disertaciju pod naslovom Primena signalizacije CCS No7 na digitalnim kanalima lo{ijeg kvaliteta odbranio je na Fakultetu tehni~kih
nauka u Novom Sadu 1998. godine. Dr Branimir Trenki} je autor ili koautor 26 nau~nih i
stru~nih radova, od kojih je vi{e od 50 % objavljeno u vode}im ~asopisima me|unarodnog
zna~aja. Ostvario je zna~ajnu ulogu i u razvoju telefonske elektroprivredne centrale ETCE-D.
Posebno se bavi istraìvanjima u oblasti operativnih sistema u realnom vremenu, prenosa telefonskih signalizacija (i govora) preko interneta - internet telefonija. Glavna oblast njegovog nau~nog i stru~nog interesovanja su mogu}nosti prora~una i analize performansi ure|aja i sklopova u okviru paketskih telekomunikacionih mreà. Zaposlen je na Fakultetu za kompjuterske nauke, Megatrend univerziteta u nastavnom
zvanju vanrednog profesora.
Bo{kovi} A. Branislav: Ostvarenje elektroenergetskog bilansa s aspekta snabdevanja tarifnih kupaca u Srbiji u 2011. godini sa...
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 2011, 408–420
408
Ostvarenje elektroenergetskog bilansa
s aspekta snabdevanja tarifnih kupaca
u Srbiji u 2011. godini
sa osvrtom na 2010. godinu
Stru~ni rad
UDK: 621.3.05
Rezime
Rad prezentuje realizaciju elektroenergetskog bilansa u 2011. godini s aspekta snabdevanja tarifnih
kupaca od strane Javnog preduze}a Elektroprivreda Srbije kroz prikaz: proizvodnje i potro{nje elektri~ne
energije, nabavke i isporuke elektri~ne energije drugim elektroenergetskim sistemima, protoka i proizvodnje
proto~nih hidroelektrana, stanja akumulacija hidroelektrana, otkrivke uglja, proizvodnje uglja, deponija
uglja za termoelektrane, i upore|uje ove veli~ine s ostvarenjem u istom periodu 2010. godine.
Klju~ne re~i: elektroenergetski bilans JP Elektroprivreda Srbije
Abstract
POWER BALANCE IMPLEMENTATION FROM THE ASPEKT OF TARIFF BAYER SUPPLY
IN SERBIA IN THE OF 2011 WITH THE RETROSPECTIVE ON 2010
The paper presents power balance implementation for the of 2011 from the aspect of tariff bayer supply
by PE Electric Power Industry of Serbia with an overview of the foloving: electric power generation and
consumption, procurement and supply of electricity to other electric power systems, flow and generation of
run-of-river hydropower plants, hydropower plant reservoir state, overburden removal, coal production, coal yards for thermal power plants. In addition to this, it provides a comparison of these values with the
achievements from the same period in 2010.
Key words: electric power balance PE Electric Power Industry of Serbia
1. UVOD
U Srbiji za snabdevanje tarifnih kupaca zaduèno je Javno preduze}e za proizvodnju elektri~ne
energije, distribuciju elektri~ne energije i upravljanje distributivnim sistemom i trgovinu elektri~nom
energijom, koje posluje pod firmom Javno preduze}e „Elektroprivreda Srbije” sa potpunom odgovorno{}u i sedi{tem u Beogradu, ~iji je skra}eni naziv
JP „EPS” sa p.o. (u daljem tekstu: EPS).
2. PROIZVODNJA ELEKTRI^NE ENERGIJE
[1]−[6]
U 2011. godini energetskim bilansom JP Elektroprivreda Srbije predvi|ena je:
– proizvodnja iz sopstvenih izvora 40 460 GWh (HE
10 507 GWh, TE 29 953 GWh) i proizvodnja van
EPS-a 88 GWh
– nabavka elektri~ne energije van Srbije 1519 GWh
(i od EPCG).
Ukupna proizvedena elektri~na energija od strane EPS-a u 2011 godini iznosila je 41 283,3 GWh
(22,2 % iz HE a 77,6 % iz TE), a proizvodnja u
Srbiji van EPS-a iznosila je 86,6 GWh, dok su nabavke elektri~ne energije od drugih EES (uklju~uju}i EPCG i od regulacije) iznosile 2 615,4 GWh.
Plan proizvodnje iz sopstvenih izvora EPS-a
ve}i je za 2,0 %. HE su svoj plan ostvarile sa 87,4 %
a TE sa 107,2 %. Proizvodnja elektri~ne energije
van EPS-a bila je manja 1,8 %.
Nabavka elektri~ne energije za pokrivanje
ukupnog konzuma u Republici Srbiji u 2011. godini
u odnosu na plan (uklju~uju}i EPCG i od regulacije)
iznosila je 172,2 % plana.
Ukupno raspoloìva elektri~na energija u 2011.
godini bila je za 4,6 % ve}a od plana.
Kada se prave pore|enja raspoloìve elektri~ne
energije u 2011. godini sa 2010. godinom, onda su
odnosi slede}i:
– raspoloìva elektri~na energija manja je za 0,4 %.
Navedeni podaci dati su delimi~no na slici 1 a
detaljniji u prilozima (tabela 1) [1]−[6].
Karakteristi~ne proizvodnje u Srbiji na pragu
elektrana u 2011. godini:
– najve}a mese~na proizvodnja bila je 4 158,5 GWh,
i to u januaru 2011. godine, tog meseca HE proizvele su 1 213,6 GWh, (29,2%) a TE 2 945,0 GWh
(najve}a mese~na proizvodnja u 2010. godini bila
je 4 000,9 GWh);
– najve}a mese~na proizvodnja HE bila je u januaru 2011. godine i iznosila je 1 213,6 GWh (najve}a mese~na proizvodnja HE u 2010. godini bila je
1 266,2 GWh);
– najve}a mese~na proizvodnja TE bila je u decembru 2011. godine i iznosila je 3 235,5 GWh (najve}a mese~na proizvodnja TE u 2010. godini bila
je 2 836,4 GWh);
(GWh)
45 000
43 985,4
Plan za 2011. godinu
Ostvareno u 2011. godini
40 000
35 000
41 370
30 000
32 103,6
25 000
20 000
15 000
Proiz- Proizvodnja vodnja
HE
TE
EPS-a EPS-a
Proiz- Proizvodnja vodnja
neza- nezavisnih visnih
MHE MTE
15,5
1 970,4
629,6
3,5
2,3
0
80,9
5 000
9 180,3
10 000
Proiz- Ukupna Nabav- Nabav- Od
Ukupvodnja proiz- ka od ka od EMS-a no raneza- vodnja EPCG drugih (regula- spolovisnih
EES
cija)
ìvo
OIE
Slika 1. Ostvarenje elektroenergetskog bilansa
za period 01. 01–31. 12. 2011. godine
409
– najve}a dnevna proizvodnja EPS-a bila je 3. februara 2011. godine i iznosila je 148,3 GWh. Tog dana
u proizvodnji te energije HE EPS-a u~estvovale su sa
31,1 %, a TE EPS- a 68,9 % (najve}a dnevna proizvodnja EPS-a u 2010. godini bila je 148,8 GWh);
– najve}a dnevna proizvodnja HE EPS-a bila je 2.
februara 2011. godine i iznosila je 46,8 GWh
(najve}a dnevna proizvodnja HE EPS-a u 2010.
godini bila je 50,6 GWh);
– najve}a dnevna proizvodnja TE EPS-a bila je 29.
novembra 2011. godine i iznosila je 110,5 GWh
(najve}a dnevna proizvodnja TE EPS-a u 2010.
godini 108,5 GWh);
4 500
(GWh) Max
4 250 4 158,5
4 000
3 750
3 500
3 250
3 000
Min
2 880,3
2 750
2 500
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
Slika 2. Proizvodnja elektri~ne energije
za period 01. 01–31. 12. 2011. godine
– prose~na dnevna proizvodnja EPS-a u 2011. godini iznosila je 113,3 GWh (planirana 111,1 GWh),
dok je u 2010. godini ostvarena prose~na dnevna
proizvodnja EPS-a iznosila 115,7 GWh.
3. POTRO[NJA ELEKTRI^NE ENERGIJE
[1]−[6]
Ukupne potrebe elektri~ne energije (sa gubicima, pumpanjem i sopstvenom potro{njom elektrana)
u 2011. godini iznosile su 41 551,2 GWh, dok su isporuke drugim EES (uklju~uju}i EPCG i za regulaciju) iznosile 2 434,3 GWh.
Plan ukupne potro{nje elektri~ne energije sa
gubicima, pumpanjem i sopstvenom potro{njom
elektrana u 2011. godini ostvaren je sa 101,7 %. Isporuka elektri~ne energije drugim EES (uklju~uju}i
i EPCG) ostvarena je sa 199,5 %, plana (u odnosu na
2010. godinu to je 84,0 %). Ukupan plasman je iznosio 104,6 % plana. Na slici 3 prikazano je: neto
konzum, gubici elektri~ne energije, pumpanje, kao i
nabavka elektri~ne energije za potrebe sigurnog
snabdevanja potro{a~a (detaljnije u prilozima – tabele 2 i 4). Neto konzum u 2011. godine iznosio je
100,4 % plana i ve}i je nego u 2010. godini 1,8 %.
Gubici elektri~ne energije (u prenosu i distribuciji –
410
5 000
(GWh)
EMS gubici
prenosa
2,9 %
Potrebe elektrana
1,1 %
Isporuka za
EPCG 2,8 %
Isporuka
drugim EES
2,7 %
Pumpanje RHE Bajina
Ba{ta 1,9 %
4 000
Za EMS
(regulacija)
0,1 %
Pumpanje
PAP Lisina
0,1 %
Proizvodnja u 2011. godini
Bruto konzum u 2011. godini
Max konzuma
4 500
4 300,5
3 500
Distribucioni
gubici
13,0 %
Max proizvodnje 4 158,5
Min proizvodnje
2 880,3
3 000
2 500
Min konzuma
2 639,8
Neto konzum
Republike Srbije
75,5 %
2 000
I
II
III
IV
V
VI
VII VIII
IX
X
XI
XII
(Meseci)
Slika 3. Ukupan plasman
za period 01. 01–31. 12. 2011. godine
sa procenom istih na KiM) ve}i su od planiranih za
2,7 %, ali su i u odnosu na 2010. godinu ve}i 0,9 %.
Na slici 4 prikazana je prose~na bruto potro{nja
elektri~ne energije u 2010. godini, dok su na slici 5
prikazani uporedno mese~na proizvodnja i mese~na
bruto potro{nja elektri~ne energije, iz ~ega se vidi da
se sa proizvodnjom u Republici Srbiji pokrila potreba potro{a~a, osim u januaru, februaru, oktobru, novembru i decembru, kada je potro{nja bila ve}a od
proizvodnje u Republici Srbiji 3,3 %, 2,9 %, 0,4 %,
7,1 % i 8,7 % respektivno. U ostalim mesecima proizvodnja EPS-a bila je ve}a od bruto konzuma i do
15,8 % (vidi tabelu 5).
Karakteristi~ne potro{nje elektri~ne energije u
2011. godini:
– najve}a mese~na potro{nja (sa pokrivanjem
gubitaka, potrebama pumpanja i potrebama HE i
TE) bila je u januaru 2011. godine i iznosila je
4 300,5 GWh, (najve}a u 2010. godini bila je
4 248,5 GWh);
– najve}a dnevna potro{nja bila je 3. februara
2011. godine i iznosila je 157,9 GWh (bez pumpanja), pri minimalnoj dnevnoj temperaturi tog dana
5 000
4 500
Max konzuma
4 300,5
4 000
3 500
3 000
Min konzuma
2 639,8
I
II
III
IV
V
VI
VII VIII
9 000
Plan maksimalne snage u 2011. godini
Ostvareno maksimalna snaga u tre}oj sredi u 2011. godini
Ostvareno maksimalna snaga u tre}oj sredi u 2010. godini
(GW)
8 000
Max
6 803
7 000
6 000
5 000
Min 4 514
4 000
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
(Meseci)
Slika 6. Planirane i ostvarene maksimalne snage tre}a sreda u mesecu za period
01. 01–31. 12. 2011. godine
4. NABAVKA I ISPORUKA ELEKTRI^NE
ENERGIJE OD DRUGIH I DRUGIM EES
[1]−[6]
2 500
2 000
u Beogradu od -4,0 °C, a prethodnog -8,2 °C (najve}a dnevna potro{nja u 2010. godini bila je 156,6
GWh (bez pumpanja), pri temperaturi u Beogradu
od -9,6 °C;
– najve}a srednja satna snaga (bez pumpanja) bila je
2. februara 2010. godine 7 341 MW u 19 h (najve}a u 2010. godini bila je 7 656 MW) i
– prose~na dnevna potro{nja u 2011. godini, bez
energije za pumpanje iznosila je 114,5 GWh, planirana 115,3 (prose~na dnevna potro{nja u 2010.
godini 113,2 GWh).
(GWh)
Slika 5. Proizvodnja i ukupna potro{nja
za period 01. 01–31. 12. 2011. godine
IX
X
(Meseci)
Slika 4. Ukupna potro{nja
za period 01. 01–31. 12. 2011. godine
XI
XII
U tabelama 8 i 9 mogu se videti posebno podaci koji iskazuju nabavke i isporuke elektri~ne energije EPS-a od EPCG i za EPCG u 2011. godini u
skladu sa dugoro~nim ugovorom.
9 000
700
m3/s
(GW)
Max proizvodnje
\1 648,9
600
Max u 2011.
7 341
Proizvodnja proto~ne HE \erdap 1, ostvarena
u 2011. godini
Proizvodnja proto~ne HE \erdap 2, ostvarena
u 2010. godini
Max proizvodnje
\1 290,3
8 000
411
500
7 000
400
Min proizvodnje
\1 215,3
300
6 000
200
5 000
Max proizvodnje
\2 152,7
Min proizvodnje \1
2 323,3
100
Min u 2011.
4 802
4 000
I
II
III
IV
V
VI
VII
0
VIII
IX
X
XI
II
III
IV
V
VI
VIÈI
VIÈÈII
IX
X
XI
XII
Meseci u godini
Slika 10. Dotok na \erdapu 1 i proizvodnja \erdapa 1 i
2 za period 01. 01–31. 12. 2011. godine
Slika 7. Ostvarene maksimalne i minimalne snage
za period 01. 01–31. 12. 2011. godine
800
Max
673,8
(GWh)
700
500
I
XII
(Meseci)
600
Min proizvodnje \2
82,8
400
u 2011. godini. Vidi se u tabeli 10.1 da je ostvarena
nabavka bila ve}a od plana 71,2 %.
Isporuka elektri~ne energije drugim sistemima
(slika 9 i tabela 11.1 u prilogu), kao {to se vidi, bila
je u 2011. godine ve}a od planirane. Isporuka elektri~ne energije u 2011. godini iznosila je 196,2 %
plana (sa EPCG i regulacijom), i manja je nego u
2010. godini 17,1 %.
300
5. DOTOK I PROIZVODNJA
HIDROELEKTRANA \ERDAP 1 I 2 [1]−[6]
200
100
0
I
II
III
IV
Min 13,8
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
(Meseci)
Slika 8. Nabavka elektri~ne energije
za period 01. 01–31. 12. 2011. godine
450
(GWh)
400
350
Max
358,3
300
250
200
150
100
Min 95,9
50
0
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
U 2011. godini, zbog promenljive hidrologije,
bilo je velikih varijacija dotoka na vodotokovima pa
je i proizvodnja elektri~ne energije proto~nih hidroelektrana bila dosta promenljiva.
Proizvodnja proto~nih elektrana u mnogome
zavisi od vrednosti dotoka (slika 10 i u prilozima),
pa se zbog toga u ovom poglavlju daju numeri~ki
podaci za ESP-ove hidroelektrane na \erdapu, gde
~italac u izvesnoj meri moè da uo~i zavisnost proizvedene elektri~ne energije od vrednosti dotoka.
Proizvodnja elektri~ne energije je optimalna samo
kada je dotok vode pribli`no jednak projektovanom
za svaku elektranu. Svako odstupanje dotoka sa sobom nosi i manju proizvodnju elektrane.
U tabelama 15, 16, 17 i 18 koje su dati u prilogu
podaci o protoku na HE \erdap 1 i proizvodnja HE
\erdap 1 i 2a a na slici 10 prikazane su proizvodnje
tih hidroelektrana u zavisnosti od dotoka na \erdapu 1 u 2011. godini.
(Meseci)
Slika 9. Isporuka elektri~ne energije drugim
elektroenergetskim sistemima (bez EPCG)
za period 01. 01–31. 12. 2011. godine
Slika 8 prikazuje planiranu i ostvarenu nabavku
elektri~ne energije u Srbiji (sa EPCG i regulacijom)
6. STANJE AKUMULACIJA HE EPS-A
(SA UTICAJEM UVCA) [1]−[6]
Na pripadaju}em dijagramu na slici 11 prikazano je stanje akumulacija u JP EPS u 2011. godini
412
11 000
900
Max
10 049,0
(GWh)
10 000
1 000x(m3 ~vrste mase)
800
Max
788,4
700
600
Min
8 353,4
9 000
8 000
7 000
6 000
500
400
Min
491,6
01. I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
5 000
I
II
III
IV
V
(Meseci)
Slika 11. Akumulacije HE EPS-a sa uticajem HE Uvac
za period 01. 01–31. 12. 2010. godine
(a u prilogu, tabela 19 dati su numeri~ki podaci), kao
i pore|enje u odnosu na 2010. godini.
Kraj 2011. godine do~ekan je sa 90,6 % plana
akumulacija, a to je 57,8 % maksimalno mogu}ih
akumulacija JP EPS.
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
(Meseci)
1. XII 31. XII
Slika 13. Otkrivka uglja
za period 01. 01–31. 12. 2011. godine
4 400
Max
3 932,9
(kt)
4 000
3 600
3 200
2 800
7. AKUMULACIJA HE PIVA [1]−[6]
Bilateralnim ugovorom izme|u EPS-a i EPCG
AD hidroelektranom Piva upravlja EPS, pa rad EES
Srbije zavisino od stanja u sistemu zavisi i od stanja
akumulacije HE Piva. Na slici 12 i u tabeli u prilogu
broj 20 dati su podaci o toj akumulaciji tokom 2011.
godine sa podacima iz 2010 godine za pore|enje.
Kao {to se iz priloènog vidi, zbog slabe hidrologije
akumulacija je zna~ajno manja od plana skoro tokom ~itave 2011. godine
400
(GWh)
300
Min
2 576,6
2 400
Max
286,6
2 000
1 600
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
(Meseci)
Slika 14. Proizvodnja uglja
za period 01. 01–31. 12. 2011. godine
slici 13 i u prilogu u tabeli 21 razmotriti i ova problematika jer njena uspe{nost i te kako uti~e na ostale rezultate ostvarenja EB zemlje.
Ostvarenje plana otkrivke uglja u EPS-u 2011.
godine (bez podataka za plan i proizvodnju na Kosovu i Metohiji) iznosilo je 109,6 % i ve}a je od
ostvarenja u 2010. godini za 16,1 %.
200
9. PROIZVODNJA UGLJA [1]−[6]
2 800
100
0
Min
87,9
01. I
II
III
IV
V
(kt)
2 400
VI
VII
VIII
IX
X
Max
2 190,9
XI
1. XII 31. XII
2 000
(Meseci)
Slika 12. Akumulacije HE Pive
za period 01. 01–31. 12. 2010. godine
8. OTKRIVKA UGLJA [1]−[6]
Po{to od veli~ine otkrivke uglja zavisi proizvodnja uglja, a samim tim i popunjenost deponija
uglja i rad TE, to }e se u ovom poglavlju, kao i na
1 600
1 200
800
01. I
II
III
IV
V
Min
1 007,2
VI
VII
VIII
IX
X
XI 1. XII 31. XII
(Meseci)
Slika 15. Deponije uglja
za period 01. 01–31. 12. 2011. godine
413
Ostvarenje plana proizvodnje uglja u EPS-u u
2011. godini (bez podataka za plan i proizvodnju na
Kosovu i Metohiji) iznosilo je 108,7 % i ve}e je od
ostvarenja u 2011. godini za 8,3 % (prikazano na slici 14 i u prilogu, tabela 22).
– potrebno je stvoriti uslove za {to racionalnije kori{}enje elektri~ne energije;
– {to hitnije pristupiti novim investicijama, kako u
hidro, tako i u termosektoru, jer su potrebe sve
ve}e, a vreme{nost postoje}ih izvora evidentna.
10. DEPONIJA UGLJA [1]−[6]
13. LITERATURA
U energetskom bilansu EPS-a plan deponija uglja za TE i njihovo stanje tokom 2011. godine prikazani su na slici 15 i u tabeli 23 u prilogu, gde su i podaci sa pore|enjem stanja deponija u odnosu na
ostvareno u 2010. godini. Kao {to se vidi, kraj 2011.
godine do~ekan je sa 94,8 % plana, {to je 79,5 % od
maksimalno mogu}ih deponija.
[1]
11. ZAKLJUÂK
[4]
Kada se analiziraju proizvodnja i potro{nja
elektri~ne energije u 2011. godini, kao i ostali aspekti vezani za tu vrstu problematike, moè se konstatovati slede}e:
– dobri rezultati u radu i proizvodnji ~itavog EPS-a,
i u 2011. godini;
– tarifni sistem i netrì{na cena elektri~ne energije
posustaju u smanjenju maksimalnog dnevnog optere}enja u mreì EPS-a, kao i u eventualnom rastu minimalnog dnevnog optere}enja, zbog neuskla|enosti dispariteta cena energenata, {to dovodi
do ne{to manje ravnomernosti dnevnog dijagrama
optere}enja na nivou EPS-a;
[2]
[3]
[5]
[6]
UGOVOR O DUGORO^NOJ POSLOVNO-TEHNI^KOJ SARADNJI, EPS – EPCG, mart 1991. godine.
KOMERCIJALNI PODACI EPS-a O OSTVARENJU EEB u 2011, Beograd, 17. 01. 2012. godine.
IZVE[TAJ EPS-a O OSTVARENJU PROIZVODNJE UGLJA, Beograd, br. 140/2-12 od 13. 01.
2012. godine.
Branislav A. Bo{kovi}, OSTVARENJE ELEKTROENERGETSKOG BILANSA S ASPEKTA
SNABDEVANJA TARIFNIH KUPACA U SRBIJI,
U 2011. GODINI SA OSVRTOM NA 2010.
GODINU, âsopis „Elektroprivreda”, br. 1/2011,
strana 79-90.
Branislav A. Bo{kovi}, OSTVARENJE ELEKTROENERGETSKOG BILANSA S ASPEKTA SNABDEVANJA TARIFNIH KUPACA U SRBIJI, U
PRVOM POLUGO\U 2011. GODINE SA OSVRTOM NA PRVO POLUGO\E 2010. GODINE, âsopis „Elektroprivreda”, br. 2/2011, strana 177-187.
âsopisi „Elektroprivreda” od 1948. godine do danas.
Generalna napomena ~itaocima:
Ukoliko bi ~italac proveravao zbirove u tabelama, na{ao bi mala neslaganja, {to je posledica zaokruìvanja na jednu decimalu, jer su podaci dati, recimo u kWh, a u tabelama su prikazivani u GWh, pa otuda i razlika. Isto vaì i kada su posredi procenti (%). Tako|e i pojedina ostvarenja u 2010. godini se razlikuju od datih u broju 1/2011, jer su neki od podataka korigovani i posle objavljivanja komercijalnih
podataka, na osnovu kojih su obra|ivani podaci za 2010. godinu.
Branislav A. Bo{kovi} ro|en je 1946. godine u Kola{inu. Srednju tehni~ku {kolu i prvi
stepen Elektrotehni~kog fakulteta zavr{io u Titogradu (danas Podgorica), a drugi stepen u
Beogradu. Po zavr{etku studija, radio u „Minelu” i „Elektronu”, kao i za strane kompanije,
na izgradnji elektroenergetskih i industrijskih postrojenja u zemlji i inostranstvu. Od 1996.
do 2009. godine zaposlen u Zajednici jugoslovenske elektroprivrede. Oblast rada u ZJE bio
je EEB SRJ. Krajem decembra 2009. godine, po ukidanju Zajednici jugoslovenske elektroprivrede, prelazi u JP EPS u Direkciju za strategiju i investicije. U Sektoru za strategiju,
zaduèn za stru~ne publikacije i ~asopis „Elektroprivreda”.
414
10. PRILOZI
Tabela 1.
Ostvarenje bilansa proizvodnje (na pragu elektrana) i nabavki elektri~ne energije
Raspoloìva
01. 01. – 31. 12. 2011. godine
elektri~na energija u
elekroenergetskom sistemu
Planirano
Republike Srbije
Ostvareno/
planirano
Ostvareno
(GWh)
Proizvodnja HE EPS-a
Proizvodnja TE EPS-a
Proizvodnja nezavisnih MHE
Proizvodnja nezavisnih MTE
Proizvodnja nezavisnih OIE
Ukupna proizvodnja
Nabavka od EES EPCG
Ostvareno 2011. godine/
ostvareno 2010. godine
Ostvareno
(%)
(3)=(2)/(1)
87,4
107,2
91,7
(GWh)
(4)
12 476,1
28 488,6
103,4
1,0
1,0
41 070,1
1 462,7
(%)
(5)=(2)/(4)
(1)
10 507
29 953
88
0
0
40 548
877
(2)
9 179,8
32 103,6
80,9
2,3
3,5
41 370,0
629,6
642
0
1 970,4
15,5
306,9
1 621,3
37,1
121,5
41,8
42 067
43 985,4
104,6
44 154,0
99,6
Nabavka od drugih
Od EMS-a (regulacija)
Ukupno raspoloìvo
01. 01–31. 12. 2010. godine
102,0
71,8
73,6
112,7
78,2
231,5
347,2
100,7
43,0
Tabela 2.
Ostvarenje bilansa potro{nje i isporuka elektri~ne energije
01. 01. – 31. 12. 2011. godine
Plasman
elektri~ne energije u
Planirano
elektroenergetski sistem
Ostvareno
(GWh)
(2)
(%)
(3)=(2)/(1)
(GWh)
(4)
(%)
(5)=(2)/(4)
33 082
33 215,9
100,4
32 817,9
101,2
Gubici u distribuciji
5 482*
5 724,7*
104,4
5 684,6
100,7
83
44,4
53,4
119,9
37,0
420
815,2
194,1
929,5
87,7
446
475,5
106,6
436,0
109,1
39 513
40 275,6
101,9
39 987,9
100,7
95,6
1 254,8
101,6
100,5
Pumpanje PAP Lisine
Pumpanje RHE Bajina Ba{ta
Potrebe elektrana
Ukupna potro{nja
Ostvareno
(1)
Republike Srbije
Neto konzum
01. 01–31. 12. 2010. godine
Ostvareno/
planirano
Gubici prenosa
1 334*
1 275,6*
Isporuka za EPCG
1 175
1 209,7
103,0
1 203,6
45
1 184,4
2 632,1
1 684,1
70,3
0
40.2
23.6
170,4
42 067
43 985,4
44 154,0
99,6
Isporuka drugima
Za EMS (regulacija)
Ukupan plasman
104,6
Tabela 3.
Proizvodnja elektri~ne energije:
plan i ostvarenje u 2011. godini sa osvrtom na ostvareno u 2010. godini
Republika Srbija
Plan u 2011. godini
I
(GWh)
4 109
II
3 721
III
3 892
IV
3 234
V
3 038
VI
2 839
VII
2 875
Ostvareno u 2011. godini (GWh) 4 158,5 3 835,7 4 107,7 3 290,5 3 263,4 3 056,6 3 096,3
Ostvareno u 2011. godini/
plan u 2011. godini
(%)
101,2
103,1
105,5
101,7
107,4
107,7
107,7
Ostvareno u 2010. godini (GWh) 4 000,9 3 696,1 3 857,9 3 455,6 3 231,7 2 993,9 3 121,6
ostvareno u 2010. godini
(%)
103,9
103,8
106,5
95,2
101,0
102,1
99,2
* Procenjeni podaci za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju
VIII
2 875
IX
Ukupno
40 548
41 370,0
92,5
102,0
2 993,6 3 032,5 3 474,1 3 307,9 3 902,4
41 070,1
100,1
95,0
97,3
3 596
XII
4 077
100,2
3 417
XI
2 996,7 2 880,3 3 325,9 3 589,0 3 769,5
104,2
2 875
X
95,7
99,8
108,5
96,6
100,7
415
Tabela 4.
Ukupna potro{nja i gubici u mreì bez pumpanja i sopstvene potro{nje:
Republika Srbija
Plan u 2011. godini
I
(GWh)
4 238
Ostvareno u 2011. godini (GWh) 4 300,5
plan u 2011. godini
(%)
101,5
(%)
III
IV
V
3 798
3 801
3 088
2 840
VI
VII
VIII
IX
2 707
2 756
2 752
2 757
3 949,1 3 852,4 3 016,4 2 875,0 2 639,8
104,0
Ostvareno u 2010. godini (GWh) 4 164,2
II
101,4
97,7
101,2
97,5
3 726,5 3 708,5 3 003,0 2 778,2 2 652,4
103,3
106,0
103,9
100,4
103,5
99,5
XI
XII
3 664
4 196
39 898
2 776,6 2 769,0 2 711,7 3 338,8 3 862,7 4 127,4
40 219,3
100,8
100,8
2 695,1 2 699,2 2 655,1 3 392,1 3 330,7 4 128,6
38 933,6
102,6
98,4
3 300
102,1
101,2
98,4
105,4
Ukupno
98,4
103,0
100,6
X
116,0
100,0
103,3
Tabela 5.
Proizvodnja i ukupna potro{nja u 2011. i 2010. godini
Republika Srbija
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
Ukupno
Proizvodnja u 2011. godini
(GWh) 4 158,5 3 835,7 4 107,7 3 290,5 3 263,4 3 056,6 3 096,3 2 996,7 2 880,3 3 325,8 3 589,0 3 769,5
41 370,0
Bruto konzum u 2011. godini
(GWh) 4 300,5 3 949,1 3 852,4 3 016,4 2 875,0 2 639,8 2 776,6 2 769,0 2 711,7 3 338,8 3 862,7 4 127,4
40 219,3
Proizvodnja u 2011. godini./
ukupna potro{nja u 2011.
godini
(%)
96,7
97,1
106,6
109,1
113,5
115,8
111,5
108,2
106,2
99,6
92,9
91,3
102,9
Tabela 6.
Planirane maksimalne snage konzuma u mesecu 2011. godini (bez pumpanja)
i ostvarene maksimalne snage u tre}oj sredi meseca u 2011. godini i 2010. godini (bez pumpanja)
Republika Srbija
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
Plan u 2011. godini
(GW)
7,992
7,572
7,185
6,217
5,824
5,452
5,472
5,442
5,877
6,827
7,332
8,108
(GW)
6,599
6,803
5 819
5,379
4 845
4,733
4,514
4,691
4,686
5,960
6 378
6 689
plan u 2010. godini
(%)
82,6
89,8
81,0
86,5
83,2
86,8
82,5
86,2
79,7
87,3
87,0
82,5
(GW)
6,464
6,759
6,421
5,314
5,475
4,665
4,767
4,763
4,852
5,856
5,735
7,029
(%)
102,1
100,7
90,6
101,2
88,5
101,5
94,7
98,5
96,6
101,8
112,2
95,2
Tabela 7.
Ostvarene maksimalne mese~ne snage konzuma u 2011. i 2010. godini
Republika Srbija
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
(GW)
7,314
7,341
7,003
5,751
5,456
4,802
4,955 5,043 5,022 6,197 6,921
7,129
(GW)
7,340
7,055
6,786
5,642
5,476
4,964
4,966 5,047 5,284 6,188 6,278
7,656
(%)
99,6
104,1
104,2
101,9
99,6
96,7
99,8
99,9
95,0
100,1
110,2
93,1
416
Tabela 8.
Nabavka elektri~ne energije iz EPCG
01. 01. – 31. 12. 2011. godine
Razmena elektri~ne energije
izme|u EPS-a i EPCG
01. 01–31. 1. 2010. godine
Ostvareno/
Planirano Ostvareno
planirano
(GWh)
EPCG za EPS
Ostvareno
(%)
(GWh)
(%)
(1)
(2)
(3)=(2)/(3)
(4)
(5)=(3)/(4)
877
629,6
71,8
1 462,7
43,0
Tabela 9.
Isporuka elektri~ne energije EPCG
01. 01–31. 12. 2011. godine
Razmena elektri~ne energije
izme|u EPS-a i EPCG
01. 01–31. 1. 2010. godine
Planirano Ostvareno
Ostvareno/
planirano
Ostvareno
(GWh)
(%)
(GWh)
(%)
(1)
(2)
(3)=(2)/(3)
(4)
(5)=(3)/(4)
1 175
1 209,7
103,0
1 203,6
100,5
EPS za EPCG
Tabela 10.1.
Mese~na nabavka elektri~ne energije:
EPS (nabavka van Srbije)
(Mesec)
I
Planirana nabavka elektri~ne energije
(i od EPCG) u 2011. godini
(GWh)
310
Ostvarena nabavka elektri~ne energije
(GWh)
Ostvarena nabavka u 2011. godini/
plan nabavke u 2011. godini
Ostvarena nabavka
Ostvarena nabavka u 2011. godini/
ostvarena nabavka u 2010. godini
II
III
IV
V
VI
VII
VII
IX
X
XI
XII
Ukupno
242
89
72
59
44
81
46
46
33
227
270
1 519
438,4
296,5
122,0
120,4
79,3
13,8
39,9
46,8
74,8
207,1
487,0
673,8
2 599,9
(%)
141,4
122,5
137,1
167,3
134,5
31,4
49,2
101,8
162,7
627,5
214,5
249,5
171,1
(GWh)
503,8
275,7
248,2
161,1
178,8
127,5
168,7
86,0
83,8
255,0
411,6
583,7
3 084,0
(%)
87,0
107,5
49,2
74,8
44,4
10,8
23,6
54,5
89,3
81,2
118,3
115,4
84,3
Tabela 10.2.
UNMIK (nabavka van Srbije)
(Mesec)
I
II
III
IV
V
VI
VII
VII
Ostvaren u 2011. godini
(GWh)
102,5
75,0
47,2
77,5
56,1
4,4
1,8
20,1
(GWh)
151,7
108,5
51,1
81,1
18,9
8,3
120,9
(%)
67,5
69,1
92,5
95,5
296,7
52,6
1,5
IX
X
XI
XII
Ukupno
57,8
115,0
155,2
103,8
816,2
59,0
6,6
54,3
96,6
61,3
818,4
34,0
873,6
212,0
160,5
169,2
99,7
417
Tabela 11.1.
Mese~na isporuka elektri~ne energije:
EPS (isporuka van Srbije)
(Mesec)
I
II
Planirana isporuka elektri~ne energije
(i za EPCG) u 2011. godini
(GWh)
94
86
94
87
152
91
131
108
97
94
92
Ostvarena isporuka elektri~ne energije
(i zaEPCG) u 2011. godini
(GWh) 170,2
95,9
287,5
297,0
358,3
302,7
270,8
183,8
108,5
112,7
100,9
105,8 2 394,1
181,1 111,5
305,9
341,4
235,8
332,6
206,7
170,2
111,9
119,9
109,6
112,5
(GWh) 112,3 104,8
199,0
394,5
414,7
316,6
393,3
276,1
326,4
138,9
113,4
144,4
75,3
86,4
95,6
68,8
66,6
33,3
81,2
89,0
Ostvarena isporuka u 2011. godini/
(%)
Ostvarena isporuka elektri~ne energije
(i za EPCG) u 2010. godini
ostvarena isporuka u 2010. godini
(%)
151,5
91,5
III
IV
V
VI
VI
VIII
IX
X
XI
XII
94
Ukupno
1 220
196,2
97,7 2 887,7
108,2
82,9
Tabela 11.2.
UNMIK (isporuka van Srbije)
(Mesec)
I
II
III
IV
V
VI
VI
VIII
IX
X
XI
XII
Ukupno
(GWh)
5,6
3,9
17,5
6,9
19,3
111,5
137,1
50,1
12,6
6,3
0,4
0,0
371,2
(GWh)
0,0
2,2
16,7
22,0
43,2
116,5
10,2
18,8
65,5
44,6
9,8
3,1
352,5
(%)
178,0
104,9
31,6
44,6
95,7
1 350,1
267,0
19,2
14,0
3,6
0,0
105,3
Tabela 12.
Od EMS-a (regulacija)
(Mesec)
I
II
III
IV
V
VI
VI
VIII
IX
X
XI
XII
Ukupno
(GWh)
5,0
0,0
1,3
0,0
4,3
1,6
0,3
0,0
0,0
2,2
0,8
0,0
15,5
(GWh)
0,0
2,9
0,0
0,0
0,0
1,5
1,6
0,0
1,1
0,4
1,7
0,0
9,4
(%)
0,0 8 380,0
0,0
106,3
18,3
0,0
500,0
47,1
165,3
Tabela 13.
Za EMS (regulacija)
(Mesec)
I
II
III
IV
V
VI
VI
VIII
(GWh)
0,1
4,9
4,0
4,9
0,1
12,0
3,2
2,3
1,5
1,5
4,1
1,5
40,2
(GWh)
1,5
0,0
2,2
1,2
1,8
0,0
0,0
1,1
0,0
0,0
0,0
3,0
10,7
(%)
8,2
185,1
408,9
3,8
49,1
374,6
208,7
IX
X
XI
XII
Ukupno
418
Tabela 14.
EPS za UNMIK
(Mesec)
I
Planirana isporuka
elektri~ne energije
u 2011. godini
(GWh)
32
28
26
19
15
12
12
12
15
21
26
29
Ostvarena isporuka
elektri~ne energije
u 2011. godini
(GWh)
22,8
29,5
27,5
16,3
2,4
6,3
7,9
7,6
8,2
20,5
24,7
25,1
199,0
71,4 105,4 105,8
85,9
16,1
52,9
65,8 .....63,1
54,7
97,8
95,2
86,6
80,6
12,3
u 2010. godini
(%)
ostvarena isporuka u 2010. godini
(GWh)
II
III
IV
V
VI
VI
VIII
IX
X
XI
XII
Ukupno
247
18,3
9,9
11,6
10,3
9,4
9,9
9,6
10,7
19,3
16,2
9,4
146,9
186,4 161,2
278,2
141,2
23,3
67,5
79,7
78,9
76,7
106,5
152,7
266,5
135,5
Tabela 15.
Prose~ni mese~ni dotok na proto~noj HE \erdap 1:
Proto~na HE \erdap 1
(Mesec)
I
II
III
IV
6 757
7 880
V
Plan mese~nog proseka dotoka u 2011. godini
(m3/s)
Ostvaren mese~ni prosek dotoka u 2011. godini
(m3/s) 8 290,3 5 703,6 5 356,5 4 939,3 3 898,4
Ostvaren mese~ni prosek dotoka u 2011. godini /
plan mese~nog proseka dotoka u 2011. godini
Ostvaren mese~ni prosek dotoka u 2010. godini
Ostvaren mese~ni prosek dotoka u 2011. godini /
ostvaren mese~ni prosek dotoka u 2010. godini
(%)
4 953
167,4
5 417
105,3
79,3
62,7
7 407
VI
VII
VIII
IX
6 512
5 346
4 159
3 474
X
3 617
XI
XII
4 454
4 770
4 118,3 3 822,6 3 975,8 2 520,0 2 943,5 2 323,3 2 804,8
52,6
63,2
71,5
95,6
72,5
81,4
52,2
58,8
(m3/s) 9 014,5 6 300,0 9 125,8 7 627,7 7 635,5 11 908,3 7 356,5 5 879,0 5 713,7 5 283,9 5 645,0 9 626,6
(%)
92,0
90,5
58,7
64,8
51,1
34,6
52,0
67,6
44,1
55,7
41,2
29,1
Tabela 16.
Proizvodnja proto~ne HE \erdap 1:
(Mesec)
I
II
IV
V
VI
IX
X
XI
XI
Plan proizvodnje u 2011. godini
(GWh)
478
470
III
609
610
610
588
VII
503
VIII
396
304
347
419
462
Ukupno
5 796
Ostvarena proizvodnja u 2011. godini
(GWh)
648,9
509,1
519,4
453,5
392,3
391,4
388,3
399,6
230,0
291,0
215,3
271,4
4 710,2
Ostvarena proizvodnja u 2010. godini/
plan proizvodnje u 2010. godini
(%)
135,8
108,3
85,3
74,3
64,3
66,6
77,2
100,9
75,6
83,9
51,4
58,7
81,3
(GWh)
572,1
464,0
583,6
619,4
578,4
442,6
529,5
508,4
518,3
497,8
488,4
584,8
6 387,2
ostvarena proizvodnja u 2010. godini
(%)
113,4
109,7
89,0
73,2
67,8
88,4
73,3
78,6
44,4
58,5
44,1
46,4
73,7
Tabela 17.
Proizvodnja proto~ne HE \erdap 2:
(Mesec)
I
II
III
IV
V
VI
X
XI
Plan proizvodnje u 2011 godini
(GWh)
122
109
124
125
120
123
VII
114
VIII
113
IX
99
108
106
XII
119
Ukupno
1 382
Ostvarena proizvodnja u 2011 godini
(GWh)
152,7
139,9
143,2
136,5
123,1
124,3
122,0
121,4
87,9
101,8
82,8
98,8
1 434,4
plan proizvodnje u 2011. godini
(%)
125,1
128,3
115,5
109,2
102,6
101,0
107,0
107,5
88,8
94,3
78,1
83,0
103,8
(GWh)
125,9
121,1
126,7
153,7
140,3
52,5
123,9
143,2
142,3
145,3
145,8
130,3
1 551,0
ostvarena proizvodnja u 2010. godini
(%)
121,3
115,5
113,0
88,8
87,8
236,9
98,5
84,8
61,8
70,1
56,7
75,8
92,5
419
Tabela 18.
Prose~ni mese~ni dotok na \erdapu 1 i proizvodnja proto~nih HE \erdap 1 i 2:
ostvareni u 2011. godini
EPS
(Mesec)
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
Ostvaren prose~ni mese~ni dotok na
\erdapu 1 u 2011. godini
(m3/s)
Ostvarena proizvodnje proto~ne
HE \erdap 1 u 2011. godini
(GWh)
648,9
509,1
519,4
453,5
392,3
391,4
388,3
399,6
230,0
291,0
215,3
271,4
Ostvarena proizvodnje proto~ne
HE \erdap 2 u 2011. godini
(GWh)
152,7
139,9
143,2
136,5
123,1
124,3
122,0
121,4
87,9
101,8
82,8
98,8
8 290,3 5 703,6 5 356,5 4 939,3 3 898,4
4 118,3 3 822,6 3 975,8 2 520,0 2 943,5 2 323,3 2 804,8
Tabela 19.
Sadrzaj akumulacija za HE (sa uticajem Uvca):
EPS
(Mesec)
01. I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
Plan u 2011. godine
(GWh)
590,0
515,8
516,4
599,9
728,7
800,9
862,9
821,5
804,0
810,4
766,4
716,6
616,3
Stanje ostvareno u 2011. godini
(GWh)
755,6
693,3
651,0
623,5
657,5
769,4
788,4
729,9
701,8
679,4
571,2
491,6
558,2
Stanje ostvareno u 2011. godini/
plan u 2010. godini
(%)
128,1
134,4
126,1
103,9
90,2
96,1
91,4
88,8
87,3
83,6
74,5
68,6
90,6
01. XII 31. XII
(GWh)
782,0
783,7
749,8
756,5
835,5
865,8
802,1
809,8
760,7
748,8
648,7
716,1
754,5
(%)
96,6
88,5
86,8
82,4
78,7
88,9
98,3
90,1
92,3
90,7
88,1
68,6
74,0
Stanje tokom 2011. godini /
maksimum 794,6 GWh
(%)
78,3
71,8
67,4
64,6
68,1
79,7
81,7
75,6
72,7
70,4
59,2
50,9
57,8
Tabela 20.
Sadrzaj akumulacija za HE Piva:
(Mesec)
01. I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
Plan u 2011. godine
(GWh)
130,0
90,2
81,5
92,2
178,2
301,0
301,0
257,9
234,1
213,4
225,3
206,6
160,0
Stanje ostvareno u 2011. godini
(GWh)
286,6
192,1
101,4
87,9
126,2
186,7
217,8
204,2
193,3
189,0
106,1
88,4
156,6
plan u 2010. godini
(%)
220,5
213,0
124,4
95,3
70,8
62,0
72,4
79,2
82,6
88,6
47,1
42,9
97,9
01. XII 31. XII
(GWh)
282,3
263,8
234,8
212,2
283,5
281,9
242,7
232,2
224,8
160,4
182,6
305,7
287,4
(%)
101,5
72,8
43,2
41,4
44,5
66,2
89,7
87,9
86,0
117,8
58,1
28,9
54,5
Stanje tokom 2011. godini /
maksimum 794,6 GWh
(%)
93,7
62,8
33,1
28,7
41,2
61,0
71,2
66,7
63,2
61,8
34,7
28,9
51,2
Tabela 21.
Mese~na otkrivka bez Kosova i Metohije:
EPS
(Mesec)
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
9 260
7 780
8 940
9 330
X
XI
XII
8 370
8 530
Ukupno
Plan u 2011. godini
1 000x(m3
~vrste mase)
1 000x(m3
9 334,5 8 353,4 9 089,1 9 469,1 9 024,1 10 049,0 9 054,9 9 947,2 10 010,4 8 930,9 8 890,5 9 051,5 111 205,1
~vrste mase)
/plan u 2011. godini
/ostvareno u 2010. godini
(%)
8 300
112,5
7 830
106,7
8 510
106,8
7 820
121,1
8 400
107,4
1 000x(m3
7 510,0 6 867,4 6 909,9 8 836,7 9 359,1
~vrste mase)
(%)
124,3
121,6
131,5
107,2
96,4
108,5
116,4
111,3
8 191,1 7 127,9 7 317,1
122,7
127,0
135,9
107,3
8 430
106,1
109,6
7 772,6 8 005,9 9 236,5 8 647,2
95 781,4
128,8
105,9
111,6
106,2
101 500
96,3
104,7
116,1
420
Tabela 22.
Mese~na proizvodnja uglja bez Kosova i Metohije:
EPS
(Mesec)
Plan u 2011. godini
(kt)
(kt)
plan u 2011. godini
(%)
(kt)
(%)
I
IX
X
XI
XII
3 339
3 752
3 442
3 512
37 059
3 218,4 3 303,5 3 932,9 3 337,1 2 635,6 2 768,9 2 576,6 3 702,1 3 613,9 3 777,2 3 598,8 3 825,5
40 290,4
3 653
88,1
II
III
IV
V
VI
VII
3 369
3 335
2 478
2 100
2 141
3 033
3 709,5 3 343,1 3 489,3 3 157,8 1 794,7 2 405,2 3 386,9 3 274,8 3 112,9 3 348,0 3 171,1 3 101,9
37 195,1
112,7
134,7
105,7
125,5
146,8
129,3
115,1
85,0
78,4
130,1
113,0
106,3
116,1
100,7
112,8
104,6
Ukupno
108,7
98,8
117,9
2 845
108,9
86,8
98,1
VIII
113,5
123,3
108,3
Tabela 23.
Mese~ne deponije uglja bez Kosova i Metohije:
EPS
(Mesec)
01. I
1 960
II
III
IV
1 490
V
VI
VII
VIII
IX
1 000
1 510
1 510
X
31. XII
1 810
(kt)
2 171,3 1 712,7 1 377,2 1 496,8 1 678,2 1 171,2 1 224,9 1 007,2 1 679,6 2 090,9 2 190,9 1 864,1
1 716,3
Stanje ostvareno u 2011.
godini/plan u 2011. godini
(%)
(kt)
Stanje ostvareno u 2011.
godini/ostvareno u 2010. godini
(%)
133,0
96,0
76,3
73,0
77,5
87,7
87,5
59,3
79,7
91,0
91,2
78,0
78,0
Stanje 2011. godine /
maksimum 2 160 Mt
(%)
100,5
79,3
63,8
69,3
77,7
54,2
56,7
46,6
77,8
96,8
101,4
86,3
79,5
100,5
123,4
105,5
66,7
111,2
116,0
112,4
2 030
01. XII
Stanje ostvareno u
2011. godini
85,0
1 860
XI
2 050
96,8
1 360
1 110
(kt)
110,8
1 770
1 620
Plan u 2011. godini
107,9
90,9
94,8
1 632,3 1 784,1 1 806,0 2 059,9 2 164,7 1 335,0 1 399,8 1 698,0 2 106,8 2 298,5 2 401,5 2 391,3
2 199,1
Odluka o imenovanju Izdava~kog saveta
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 4, 2011, 421
421
422
Odluka o imenovanju Redakcionog odbora
Odluka o dopuni odluke o izdavanju stru~nog ~asopisa „Elektroprivreda”
423
424
Odluka o postavljanju glavnog urednika ~asopisa „Elektroprivreda”
Uputstvo autorima za saradnju u stru~nom ~asopisu „Elektroprivreda”
425
Uputstvo
autorima za saradnju
u stru~nom ~asopisu „Elektroprivreda”
U stru~nom ~asopisu se objavljuju kategorisani ~lanci:
originalni nau~ni radovi, prethodna saop{tenja, pregledni radovi i stru~ni radovi
iz oblasti elektroprivrede, odnosno energetike.
Pismo: }irilica ili latinica. Na po~etku se navode
imena i prezimena autora sa srednjim slovom, naziv
preduze}a, odnosno dela preduze}a ili ustanove sa
adresom, kao i naslov rada (na srpskom i engleskom
jeziku). Rezime rada (na srpskom i engleskom jeziku)
sadrì kratko izloènu osnovnu strukturu i sadràj rada, i ne treba da ima vi{e od 200 re~i. Klju~ne re~i se
tako|e navode na srpskom i engleskom jeziku.
Treba izbegavati celovita matemati~ka izvo|enja
vezana za relacije koje optere}uju pra}enje rada.
Neophodna matemati~ka izvo|enja mogu se dati, po
potrebi, kao celine u vidu jednog ili vi{e priloga.
Treba obavezno koristiti SI sistem jedinica i op{te
prihva}ene pojmove.
Jedna~ine treba numerisati uz desnu marginu
teksta u malim (okruglim) zagradama. Pozivanje na
jedna~ine u tekstu vr{i se pomo}u malih zagrada, a
pozivanje na literaturu pomo}u srednjih (uglastih)
zagrada. Zna~enje skra}enice objasniti pri njenom
prvom kori{}enju u tekstu. Strane re~i se prevode na
srpski, a original se pi{e u zagradi iza prevoda. Napomena u tekstu treba da bude {to manje, a ukoliko
ih ima, treba da budu kratke. Napomene se ozna~avaju rednim arapskim brojevima i navode se na dnu
stranice kao fusnote. Napomene u tabelama ozna~avaju se malim slovima i navode se odmah ispod tabele. Na kraju rada prilaè se spisak kori{}ene literature. Za ~lanke, navode se prezimena i po~etna
slova imena svih autora, naslov rada, puni naziv ~asopisa, broj i godina publikovanja i prvi i poslednji
broj stranice. Za knjige, navode se prezimena i po~etna slova imena svih autora, naslov knjige, izdava~ i godina izdanja. Za referate sa konferencija,
navode se prezimena i po~etna slova imena svih au-
tora, naziv referata, puni naziv konferencije, broj referata, mesto i vreme odràvanja konferencije.
Rad ne treba da prelazi 15 kucanih strana formata A4 sa marginama od 3 cm. Tabele, slike i fotografije treba obeleìti po redosledu i uklju~iti u tekst.
Radovi autora iz susednih zemalja i zemalja u
okruènju objavljiva}e se na srpskom ili engleskom
jeziku. Ukoliko je rad dostavljen na engleskom jeziku, objavi}e se i prevod na srpski jezik naziva rada,
rezimea, klju~nih re~i i zaklju~ka.
Autor moè dati predlog kategorizacije rada u
skladu sa Uputstvom za ure|ivanje ~asopisa (orginalni nau~ni rad, prethodno sop{tenje, pregledni
~lanak i stru~ni ~lanak). Autor ne moè istu ili sli~nu verziju rada istovremeno ponuditi drugim ~asopisima radi objavljivanja.
Autor dostavlja rad u elektronskom obliku na disketi, CDu ili elektronskom po{tom i tri kopije na
papiru. Za elektronski oblik rada preporu~uje se autoru da koristi program za pisanje teksta Word i tip
slova Times New Roman (font 12, a razmak 1,5).
Za objavljeni rad autor dobija honorar. Autor i
koautori dobijaju besplatno po jedan primerak ~asopisa u kome je objavljen njihov rad.
U slu~aju bilo kakvih nejasno}a ili razli~itih stavova kod koautorskog rada, prihvataju se samo stavovi koje iznese prvi autor.
Rad se {alje na adresu:
JP EPS
Direkcija za strategiju i investicije
Za glavnog urednika ~asopisa „Elektroprivreda”
Vojvode Stepe 412, 11 000 Beograd,
elektronski oblik rada na e-mail:
[email protected]
Uputstvo autorima za saradnju u stru~nom ~asopisu „Elektroprivreda”
426
Instructions
to Authors for Cooperation
in the Expert Magazine „Elektroprivreda”
The following categorised articles are published in the expert magazine:
original scientific papers, preliminary notices, summary papers and expert papers
from the field of electric power industry, i.e. energy
Alphabet: Cyrillic or Latin. Names and surnames
of authors should be indicated in the beginning with
the middle name, name of the company, i.e. part of the
company or institution with the address, as well as
the paper title (in Serbian and English). Summary (in
Serbian and English) should contain briefly presented basic structure and contents of the paper and it
should not contain more than 200 words. Key words
should also be indicated in Serbian and English.
Complete mathematical derivations related to relations affecting the reading of the paper should be
avoided. Necessary mathematical derivations may be
provided completely if necessary as one or more
annexes. SI system of units should be used together
with generally accepted terms.
Equations should be numbered along the right text
margin in small (round) brackets. References to equations should be made by means of small brackets,
while references to literature should be made by means of medium (square) brackets. Meaning of abbreviations should be explained when it is first mentioned in the text. Foreign words should be translated
into Serbian, while the original should be written after the translation. There should be as less as possible textual notes, and in case there are some, they
should be brief. Notes should be labelled with ordinal
Arabic numbers and indicated at the end of the page
as footnotes. Notes in tables should be labelled in
small letters and indicated right below the table. The
list of used literature should be specified at the end of
the paper. The following is indicated in case of articles, surnames and first letter of authors’ names, article title, full name of the magazine, number and year
of publishing and the first and the last page number.
In case of books, the following is indicated, surnames
and first letter of authors’names, book title, publisher
and the year of publishing. In case conference pa-
pers, surnames and first letter of authors’ names, paper title, full name of the conference, paper number
and time period of the conference.
The paper should not exceed 15 typed pages A4
format with 3cm margins. Tables, figures and photos
should be labelled according to their sequence and
included in the text.
Papers of authors from the neighbouring countries will be published in Serbian or English. If the paper was submitted in English, Serbian translation of
the paper title, summary, key words and conclusion
will be published.
The author may propose the paper categorisation
in accordance with the Instructions for Magazine
Editing (original scientific paper, preliminary notice,
summary article and expert article). The author may
not offer the same or similar version of the paper
simultaneously to other magazines for publishing.
The author should submit the paper in electronic
form on a floppy disk, CD or by e-mail and three
hardcopies. In case the paper is submitted in electronic form, the author is recommended to use MS Office Word, font Times New Roman (12 pt, space 1.5).
The authors will receive a fee for the published paper. The author and co-authors will each receive a
free of charge copy of the magazine in which their paper was published.
In case of any ambiguities or different positions in
the co-author’s paper, only positions stated by the
author will be recognised.
Papers should be sent to the following address:
JP EPS
Direkcija za strategiju i investicije
Za glavnog urednika ~asopisa „Elektroprivreda”
Vojvode Stepe 412, 11 000 Beograd,
elektronski oblik rada na e-mail:
[email protected]
428
CIP – Katalogizacija u publikaciji

Broj 4

Transcription

Similar documents

uporaba fizikalne zbirke mehano pri pouku fizike v osnovni šoli

Broj 3

1 i 2. strana.qxp

Poslovni domjenci Telekomunikacije Nekretnine Banke

Prezentacija 2

Prezentacija 6

zbornik koledarjev - Komite CIGRE CIRED

List 362

list elektroprivrede crne gore ad nikšić

cjevovoda

INTERVJU

Nizkonapetostne električne inštalacije

Ekonomija - Ekologija 2-3

xiii redovna skupština akcionara

Dokument - NOS BiH

A) KULTURNI PROGRAMI I PROJEKTI

1 novo.indd - Philologia

Seminarski rad: Mašinsko ucenje, inteligentni agenti

jp elektroprivreda hz hb - Elektroprivreda HZHB Mostar

Izvješće o nuspojavama u 2014.

Ekonomija - Ekologija 1-2 2009

Marec 2009