број 5 - јун 2006. године

Transcription

OP[TINSKI INFORMATOR • BROJ 5 • 15. JUN 2006.
Akcija ~i{}ewa Savskog venca
SUSRET DOBRE VOQE
OP[TINSKI INFORMATOR „SAVSKI VENAC”
4-5
16
Sednica Skup{tine op{tine – 30. maj 2006.
USVOJEN ZAVR[NI RAÛN I DOPUNE BUXETA
6
Odborni~ka pitawa i inicijative
STRA@ARA KOD „JELENE”
7
Akcija BEO-KOM servisa
ANKETA O BUXETU
4
13
U OVOM BROJU
12
Gasifikacija Savskog venca
DEDIWE OVE – SEWAK IDU]E GODINE
13
Akcija „Zelenila”
NAJLEP[I NA SAVSKOM VENCU
14
Parkirawe
„ISPIPAVAWEM” DO ZONA
16
SUSRET DOBRE VOQE
17
Posle nedavnih poplava
OSTALE POSLEDICE
23
Brodarska {kola
JUBILEJ IZME\U REGATE I PROMOCIJE
24
Kwièvna nagrada „Isidora Sekuli}”
„XONIJEV SOLO” RATOMIRA DAMJANOVI]A
27
[kolska sportska takmi~ewa
„SESTRE” I „OFICIRI” POBE\UJU REDOM
17
23
27
OP[TINSKI INFORMATOR SAVSKI VENAC
Osniva~ i izdava~: Gradska op{tina Savski venac
Izlazi tromese~no
Priprema i ure|uje Slu`ba za informisawe:
Du{ko Antoni}, glavni i odgovorni urednik,
Sneàna Mikavica i Branka Mari} (novinari),
\or|o Vukoje (foto-reporter), Biqa [orak (sekretar)
Savet za informisawe: Ranko Beqinac (predsednik),
Nata{a Milovanovi}, Milo{ Kova~evi},
Dragoqub Nikoli} i Milan Avramovi}
Priprema za {tampu: Velimir Brankovi}
[TAMPA: [tamparija „Politika A. D.”
Adresa redakcije: Kneza Milo{a 69
Tel: 2061-889, 2061-884, 2061-887 • Tel/faks: 2643-490
E-mail: [email protected]
Sve informacije vezane za gasifikaciju,
izvode iz mati~nih kwiga, komunalne teme,
ostvarivawe svojih prava i druge odgovore na pitawa
iz delokruga op{tine gra|ani mogu dobiti
u Op{tinskom KOL-CENTRU, tel: 306-74-69 i 306-74-73
ili preko E-MAIL-a: [email protected]
Informacije o Gradskoj op{tini Savski venac
moète na}i i na Veb-sajtu: www.savskivenac.org.yu
Ako, putem SMS poruke, èlite da postavite pitawe
predsedniku op{tine – u tekstu poruke otkucajte
SV, razmak, tekst poruke, i po{aqite na broj 6633
(vaì za 063, 064 i 065)
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 3
SKUP[TINA OP[TINE
ednica Skup{tine op{tine Savski venac, odràna 30. maja, bila je posve}ena buxetskoj tematici. Naime, na dnevnom redu na{ao se zavr{ni ra~un Op{tine za
2005. godinu, ali i predlog odluke o izmeni i
dopuni Odluke o buxetu za 2006. godinu.
Nakon primedbi na zapisnik, od kojih su neke bile su{tinskog, a neke „kozmeti~kog”, odnosno tehni~kog karaktera, Marija Vu~eti}
Radi}, na~elnik Odeqewa za buxet i finansije je pojasnila zavr{ni ra~un buxeta Op{tine, koji su odbornici imali pred sobom u
svim wegovim pojedinostima i detaqima. Odbornici su imali obavezu da usvoje zavr{ni
ra~un do 1. juna teku}e godine, a zatim se usvojeni ra~un do 15. juna {aqe nadle`nim gradskim organima koji }e konsolidovati zavr{ne ra~une svih gradskih op{tina.
S
Marija Vu~eti} Radi} obja{wava
strukturu buxeta uz pomo} video-bima
BUXETSKI SUFICIT
U obrazloèwu predloga Odluke o zavr{nom ra~unu kaè se da je zavr{ni ra~un buxeta za 2005. godinu sa~iwen kao konsolidovani zavr{ni ra~un u skladu sa Uredbom o buxetskom ra~unovodstvu, Pravilnikom o na~inu pripreme, sastavqawu i podno{ewu zavr{nih ra~una direktnih i indirektnih korisnika buxetskih sredstava i Instrukcijom za izradu zavr{nog ra~una Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije.
USVOJEN ZAVR[NI RAÛN
I DOPUNE BUXETA
Ukupna planirana primawa buxeta u 2005.
godini (odnosno planirani okvir buxeta) iznosila su 270.000.463 dinara i ostvarena su u
iznosu od 274.191.434. dinara. Prihodi ostvareni na ostalim podra~unima iznose ukupno
48.893.298. dinara. Na kraju 2005. godine realizovani su svi zahtevi za pla}awe, dostavqeni trezoru do 31. 12. 2005. godine, sa valutom pla}awa do ovog datuma.
Ukupna sredstva koja se prenose u 2006. godinu iznose 52.920.762 dinara. Od ovog iznosa sredstva buxeta Gradske op{tine Savski
venac iznose 21.674.933 dinara, i to: transferisana namenska sredstva 9.289.640 dinara,
namenska sredstva 4.631.432 dinara i neutro{ena buxetska sredstva 7.753.861 dinara.
Drugi deo prenesenih sredstava iznosi
29.112.359 dinara i odnosi se na: sredstva od
otkupa stanova, ostatak sredstava vezan za
izbornu komisiju, sredstva za uklawawe bespravno podignutih objekata, sredstva za energetsku efikasnost u javnim zgradama, depozite za privremene objekte, podra~une JP „Poslovni prostor” i podra~un MZ „Gavrilo Princip”. Pored ovih tu su i sredstva sa podra~una sopstvenih prihoda vezani za JP „Poslovni prostor” i Fond „Isidora Sekuli}”.
Svi planirani prihodi po strukturi su ostvareni, a neutro{ena namenska sredstva prenose se u 2006. godinu i koriste se za iste namene. Dakle, „Ostvareni vi{ak prihoda – suficit prenosi se u 2006. godinu”, kaè se u
4 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
obrazloèwu zavr{nog ra~una. Ukupno planirani izdaci buxeta za 2006. godinu iznose
270.000.463 dinara i realizovani su u ukupnom iznosu od 252.453.560 dinara.
Ukupno ostvareni rashodi na ostalim podra~unima iznose 17.665.905 dinara. U{tede su
imali i Skup{tina op{tine, i slu`ba predsednika Op{tine i Op{tinsko ve}e, kao i sama Op{tinska uprava.
Odbornici Srpske radikalne stranke imali su primedbu da u zavr{nom ra~unu nisu iskazani ugovori o delu, a prema wihovim re~ima
taj podatak nisu imali pred sobom ni pri usvajawu zavr{nog ra~una za 2004. godinu. Na~elnica Marija Vu~eti} Radi} rekla je da se
prema zakonu u zavr{nom ra~unu iskazuju samo
podaci iz glavne kwige trezora, dok se pomo}ne kwige ne iskazuju.
Prema wenim re~ima to ne zna~i da se podaci, za koje su odbornici zainteresovani, ne
mogu videti. I ugovori o delu i izve{taji dve
buxetske komisije su na raspolagawu odbornicima i mogu ih videti u svako doba.
Slede}u, tre}u ta~ka dnevnog reda – Predlog odluke o izmeni i dopuni Odluke o buxetu gradske op{tine Savski venac za 2006. godinu, odnosno drugi ovogodi{wi rebalans buxeta, obrazloìla je ponovo na~elnica Odeqewa za buxet i finansije. U obrazloèwu
se kaè da Zakon o buxetskom sistemu defini{e da ako u toku fiskalne godine do|e do
pove}awa rashoda ili izdataka, ili smawe-
wa prihoda ili primawa, buxet se uravnoteùje smawewem planiranih rashoda ili izdataka putem dopunskog buxeta, koji se donosi
po postupku za dono{ewe buxeta.
DRASTI^NO SMAWENE
PLATE ZAPOSLENIH
U vezi sa sprovo|ewem ograni~ewa sredstava za plate iz ~lana 19. Zakona o buxetu Re-
D. Raki}
SKUP[TINA OP[TINE
cije zarada zaposlenih u Op{tinskoj upravi,
a 96.445 dinara na poziciju 414 – socijalana
davawa zaposlenima.
Odlukom o buxetu op{tine Savski venac za
2006. godinu okvir za potro{wu utvr|en Odlukom o buxetu koji je iznosio 311.440.353 dinara uve}ava se za transferisana sredstva iz
buxeta Grada u iznosu od 4.001.238 dinara, uz
preneta namenska sredstva od 1.493 dinara.
Kako je bilo neophodno da se iz svih ovih razloga buxetom obezbede potrebne aproprijacije (pozicije buxeta), jer u protivnom ne bi bilo mogu}e kori{}ewe buxetskih sredstava, odbornici su usvojili predloène izmene i dopune Odluke o buxetu.
Odbornici su kao dopunsku ta~ku, nazvanu
tre}a-be, razmotrili informaciju o primawima slu`benika, zaposlenih u op{tinskoj upravi na{e op{tine.
Dragoqub Raki}, {ef Odborni~ke grupe
Demokratske stranke je, govore}i o drasti~no
korigovanim platama zaposlenih u op{tini
Savski venac, konstatovao da postoji realna
opasnost da ovako niska primawa op{tinskih
slu`benika ugroze normalno odvijawe rada u
odeqewima i slu`bama Op{tine. Kako do sada nije prona|eno adekvatno re{ewe da se zaposlenima podignu plate, Raki} je predloìo
da se oformi grupa sastavqena od odbornika,
koja bi pomogla da se prona|e re{ewe.
Milan Avramovi}, {ef Odborni~ke grupe
SRS je rekao da su i radikalski odbornici
otvoreni za saradwu, kako bi se na{lo re{ewe za ovaj problem.
Tomislav \or|evi}, predsednik SO, naglasio je i ovog puta da je situacija dosta te{ka, da se pre septembra ne o~ekuju korekcije
u visini plata, tako da se ~elnici Op{tine
dovijaju da bi zaposlenima isplatili neki dinar. Zbog toga je i op{tinska slava – Spasovdan, krajwe skromno obeleèn.
Sneàna Mikavica
ODBORNI^KA PITAWA I INICIJATIVE
ZA[TO SEWAK POSLEDWI?
publike Srbije za 2006. godinu i nakon usagla{avawa podataka Poreske uprave i podataka
dobijenih od gradskih op{tina, Op{tini Savski venac dostavqen je korigovan dozvoqen
obim planiranih sredstava za plate, tako da
dozvoqeni planirani obim sredstava za op{tinu Savski Venac iznosi 122.727.000 dinara, odnosno pozicije zarada bilansirane izmenom odluke od 22. marta, koriguju se za 7.900.000
dinara. U prostoru ove sume planiran je i realizovan transfer Grada za kona~nu isplatu
decembarske plate, tako da se od ukupno transferisanih sredstava u iznosu od 4.001.238.
dinara, 3.904.793 dinara raspore|uju na pozi-
Podràva zahteve radnika:
predsednik Op{tine T. \or|evi}
Kako je tokom sednice odbornicima podeqen
spisak ulica za dve naredne faze gasifikacije (Dediwe 1 i Dediwe 2) to je odbornik Aleksandar Bukumirovi}, pre razo~arano nego revoltirano, postavio pitawe, na koje je mogao
da pretpostavi odgovor: – [ta je sa Sewakom,
jer celu akciju oko gasovoda su pokrenuli i
inicirali qudi sa Sewaka (upravo on, Nikodim Savi} i drugi), a posledwi }e biti prikqu~eni na gasovod.
– Tehni~ke mogu}nosti su takve, odgovorio
mu je odmah predsedavaju}i Tomislav \or|evi}, da je sve diktirala blizina magistralnog voda, i merno regulacione stanice. A to sve
kre}e od bulevara JNA (Oslobo|ewa) i [arene }uprije, od kojih je Sewak najudaqeniji i
do}i }e na red, naàlost, tek idu}e godine.
POGOR[ANO SNABDEVAWE
Odbornik Mihajlo Ruvidi} postavio je pitawe, odnosno pokrenuo inicijativu, u vezi
snabdevawa lekovima i drugim ìvotnim namirnicama u delu Didiwa, kod „Pinka”. Jedina tzv „dràvna” apoteka u ovom kraju, u kojoj
se, kao takvoj (mogu uzimati lekovi na recept)
ima neuobi~ajeno – skra}eno radno vreme u
odnosu na druge sli~ne, pa su gra|ani ovog dela Savskog venca za te potrebe, prinu|eni da
idu daleko „u Grad”.
Isto vaì i za „Centropromovu” samoposlugu koja u posledwe vreme ima sve lo{iji asortiman, pa su i za osnovne ìvoitne namirnice gra|ani prinu|eni da idu kilometrima daleko.
Isti~u}i da je problem snabdevawa u ovom
delu Dediwa odavno poznat (i ~esto se pomiwe na sednicama Skup{tine i Op{tinskog ve}a) Tomislav \or|evi} je, poku{avaju}i da
odgovori na ovo pitawe, istakao da i pomenuta samousluga radi s privremenom dozvolom
i da }e problem sveukupnog snabdevawa biti
trajno i adekvatno re{en tek planiranom izgradwom Bloka 1 (preko puta „Pinka”) u kom
su predvi|eni razni trgovinski sadràji, pa
~ak i mobilna pijaca, na trgu unutar samog
bloka.
A. Bukumirovi}
ZA[TITA SEWAKA
OD „ROLINGSTONSA”
Imaju}i u vidu sva neèqena de{avawa, pre
svega u komunalnom ali i u bezbednosnom smislu, kojih je bilo pre, za vreme i posle koncerta „Bijelog dugmeta” pro{le godine na Hipodromu (zakr~en saobra}aj, tone sme}a, ugaène i uni{tene zelene povr{ine, upadawe i
prolaèwe kroz sewa~ka dvori{ta, pqa~ke
koje se u takvim situacijama uvek de{avaju, kao
i razne druge posledice), odbornik Nikodim
Savi} je opravdano i na vreme pokrenuo inicijativu da se preduzmu sve potrebne mere da
se tako ne{to ne desi ponovo 7. jula.
Za taj datum je, naime, bio zakazan koncert
najve}e svetske rok-atrakcije, legendarnih „Rolingstonsa”, na Hipodromu. Iako je koncert u
me|uvremenu otkazan (organizator kaè samo
„odloèn” za neki naredni termin) svakako bi
trebalo u~initi sve da se za{titi Sewak, jer
se ponovo (ako koncerta uop{te bude) o~ekuje
preko 200.000 qudi.
Ovaj put ~ak i vi{e onih koji }e do}i iz unutra{wosti, ali i iz svih okolnih zemaqa, a
koji }e, po prirodi stvari, tu, oko Hipodroma,
i duè boraviti.
Nastavak na slede}oj strani
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 5
SKUP[TINA OP[TINE
ODBORNI^KA PITAWA I INICIJATIVE
„STRA@ARA” PORED „JELENE”
Odbornik Aleksandar Bukumirovi} postavio je pitawe: {ta je sa wegovom, nekoliko puta pokretanom i ponavqanom, inicijativom da
se iz Bulevara mira (kneza Aleksandra Kara|or|evi}a) ukloni bespravno postavqena
„straàra” iz koje obezbe|ewe, izme|u ostalog, odre|uje ko sme a ko ne da se parkira na,
tako|e bespravno uzurpirani, prostor koji gosti ovog objekta koriste kao parking.
Obezbe|ewe Vile „Jelena” pona{a se kao
da je i parking wihov, a odbornik Bukumirovi}, koji tu ponekad parkira automobil kad
ide na utakmice, kako sam kaè, svaki put se
sva|a sa wima, dokazuju}i da ima pravo da se
tu parkira, pa mu je to uspevalo posle neprijatnog ube|ivawa (izme|u ostalog i zato {to
je bio op{tinski i gradski odbornik), dok je
drugim gra|anima to nedostupno.
CENTAR ZA KULTURNU
DEKONTAMINACIJU
PODZEMNI PROLAZ
KOD SAJMA
Nekoliko odbornika (Qubica Popovi}, Mirjana Lekovi}, Milan Avramovi} i drugi) postavqalo je pitawe i pokretalo inicijativu u vezi podzemnog pe{a~kog prolaza u Bulevaru vojvode Mi{i}a, kod Sajma,
kojim se, nakon nedavnih poplava, vi{e ne moè pro}i, ni fizi~ki,
zbog podzemnih voda, a ni zbog nesnosnog smrada. Problem ve}i od samog prolaza je ~iwenica da se osim kroz wega nikako druk~ije ne moè pre}i s jedne na drugu stranu ulice, jer je s wegovim otvarawem tu
podignuta visoka ograda, tako da su gra|ani ovog dela Sewaka, koji tu
ìve, ali i drugi koji povremeno dolaze na Sajam, prinu|eni da idu
okolo i ovaj Bulevar „savladavaju” ispod Mostarske petqe ili tek
negde kod Ruske ulice.
Nadovezuju}i se na wihovu pri~u Tomislav \or|evi}, predsednik
SO, istakao je da projekat ovog, luksuzno zami{qenog i pompezno najavqivanog, objekta datira jo{ iz vremena Spasoja Kruni}a, tada{weg
predsednika Gradske vlade, kada je, kao alternativa, pomiwana vi{estruko jeftinija pasarela preko ove ulice.
Luksuznija i mnogo skupqa varijanta „pobedila” je zbog lokala koje
u sebi ima, a koji, me|utim, zbog lo{e ura|enog posla i neadekvatne
izolacije, nikad nisu zaìveli, jer se od samog po~etka pojavio problem podzemnih voda i smrada koji se tu {irio. Ipak, gra|ani su, zapu{avaju}i nos i usta i zadràvaju}i dah, nekako prolazili, jer su morali. Sada je takav na~in prolaska skoro nemogu} i, kako re~e predsednik \or|evi}, problem je te{ko re{iv i podrazumeva velike, skupe i
dugotrajne radove, koji su propu{teni prilikom prvobitne izgradwe.
Grad, u ~ijoj je ovo nadle`nosti, }e pod hitno morati da preduzme
ne{to, pa sad ni pasarela, kao „odba~eno” re{ewe, ne bi bila iznena|ewe. Svakako gora varijanta bila bi prosecawe postoje}e ograde
i ponovno postavqawe pe{a~kog prelaza, sa semaforima, {to bi zna~ajno usporilo saobra}aj u jednoj od najprometnijih gradskih ulica i dodatno ugrozilo pe{ake.
D. A.
6 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
Na jednoj od ranijih sednica SO odbornik Du{an Gli{ovi} postavio je pitawe: – Ko je, kada i kako zakqu~io ugovor o zakupu Paviqona Veqkovi} (u Bir~aninovoj ulici broj 21) i kako se, koliko i da li
se pla}a zakup SO Savski venac, kao i ko je potpisao taj ugovor?
U op{irnom i preciznom odgovoru, datom od strane Odeqewa za finansije i privedu na{e op{tine, kaè se, izme|u ostalog, da je pomenuti objekat prvi put dat u zakup na osnovu ugovora iz 1994. godine Udruèwu nezavisnih intelektualaca „Beogradski krug” (potpisnik Borka Pavi}evi}) za delatnost iz oblasti kulture. U ime Op{tine taj ugovor je potpisao tada{wi predsednik Izvr{nog odbora Branislav ]iri}.
Aneksom ugovora iz 1997. godine mewa se naziv zakupca, tako da on
postaje Centar za kulturnu dekontaminaciju, kao i rok zakupa, na 20
godina, uz zakupninu predvi|enu odgovaraju}om Odlukom – za delatnost kulture. U ime Op{tine Ugovor je potpisao tada{wi predsednik
IO Aleksandar Bukumirovi}, a u ime CZKD Borka Pavi}evi}.
CZKD je bio predmet razmatrawa na Komisiji za poslovni prostor
i Op{tinskom ve}u. Povod je bila cena zakupnine, koja je bila 118 dinara po kvadratnom metru, a od avgusta do decembra 2004. godine 240
dinara. Biv{om Odlukom o zakupninama utvr|eno je da se cena za kulturu pla}a samo za one pravne subjekte koji se do 50 procenata finansiraju iz buxeta ({to je izazivalo nedoumice). Kako je ta odluka prestala da vaì 31. 12. 2004., od 1. 1. 2005. godine nema nikakvih otvorenih pitawa niti problema oko naplate zakupnine, tako da se za one
subjekte koji se bave kulturom zakupnina normalno fakturi{e, u zavisnosti od zone u kojoj se delatnost obavqa.
Uz Primenu svih relevantnih upravnih akata i elemenata koji uti~u na cenu zakupa (Prva zona, oblast 12 i 13 – kultura) CZKD pla}a
zakupninu, koja se povremeno uskla|uje, kao i za sve druge zakupce, i
trenutno iznosi 218 dinara po kvadratnom metru, {to za 221 metar iznosi 48.178 dinara mese~no. Treba naglasiti da CZKD redovno izmiruje svoje obaveze prema Op{tini.
SKUP[TINA OP[TINE
AKCIJA BEO KOM SERVISA
ANKETA O BUXETU
Jedna anketa sumirana – druga po~iwe.
sklopu svojih redovnih aktivnosti Slu`ba (Gradske uprave) za komunikacije i koordinaciju odnosa sa gra|anima, poznatija kao BEO
KOM servis, sprovela je anketu o potrebama koje bi gra|ani beogradskih op{tina èleli da ugrade u buxete svojih op{tina. Anketa je bila deo {ireg programa otvarawa i u~e{}a gra|ana u formirawu buxeta, u okviru kog su organizovane i javne rasprave po op{tinama i druge aktivnosti. Anketa je konkretizovana kroz pitawa koja su gra|anima dostavqena uz uplatnice Infostana, mada je uo~qivo da je mali
deo gra|ana, od ukupnog broja doma}instava, vratio popuwene listi}e,
zbog toga {to ih je „mrzelo” da idu u po{tu, pla}aju po{tarinu i sli~no. Bilo kako bilo, na Savskom vencu je svoje anketne listi}e dostavilo 385 gra|ana. Na ve} postavqena pitawa: {ta bi u buxetu (za 2006.
godinu) oni planirali na svojoj op{tini gra|ani su, po oblastima, ovako odgovorili.
Komunalna delatnost: fasade, liftovi, krovovi (114), gasifikacija i grejawe (89), ~isto}a (64), ure|ewe priobaqa (37), pijace (18), vodovod (15), zelenilo (12) dok je bez odgovora u ovoj rubrici bilo 27 listi}a.
U
U komunalnoj sferi gra|ani Savskog venca su
najzainteresovaniji za ure|ewe fasada
Saobra}aj: ure|ewe puteva (147), parkirawe (117), javni prevoz (80)
i bez odgovora (45).
Obrazovawe: osnovne {kole (195), sredwe {kole 115), bez odgovora (75).
Zdravstvo: op{ta za{tita zdravqa (199), Dom zdravqa (130) i bez
odgovora (56).
Socijalna i de~ja za{tita: stara i nezbrinuta lica (181), pred{kolske ustanove (76), osobe sa posebnim potrebama (72) i bez odgovora (56).
Sport: sportski tereni (196), sportski centri (90), manifestacije
(36) i bez odgovora (63).
Kultura: o~uvawe kulturnih dobara (186), biblioteke (77), pozori{ta (64) i bez odgovora (58).
Za{tita ìvotne sredine: kontrola zaga|enosti (191), dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija (84), komunalna zoohigijena (62) i
bez odgovora (48).
Zajedno sa objavqivawem rezultata pro{logodi{we promovisana
je i nova anketa za koju gra|ani pitawa dobijaju s majskim uplatnicama Infostana, ~iji je odgovor radi popularisawa cele akcije oslobo|en pla}awa po{tarine. Sem toga, op{tine su podigle „svoje” anketne
listi}e koje }e gra|ani popuwavati i predavati u samom sedi{tu, kada tu zbog nekog posla do|u, a 24. juna na Sewa~koj pijaci bi}e organizovan i op{tinski punkt, gde bi trebalo da se pojavi i na pitawa
gra|ana odgovara i predsednik op{tine.
I kad smo ve} kod predsednika treba re}i da su u sklopu ove akcije
svi predsednici op{tina u dva navrata imali i svoj termin na „Studiju B”. îtava ova faza kampawe o u~e{}u gra|ana u buxetu bi}e zavr{ena i obra|ena do polovine jula, a slede}a faza, sa javnim raspravama, planirana je za jesen.
D. A.
NEOBAVE[TENOST ILI ZLONAMERA?
itaju}i pro{li broj Op{tinskog informatora „Savski venac” (o
kojem imamo visoko mi{qewe) saznali smo da je „komunalno stawe na op{tini izuzetno lo{e: rupe na ulicama, uni{tene zelene
povr{ine, deponije sme}a, parkinzi na nedozvoqenim mestima; da
op{tina Savski venac, zahvaquju}i lo{em radu komunalne inspekcije, izgleda provincijski; neure|en izgled dediwskog skvera, ugroèni pe{aci, nedostatak trotoara”.
Ove tvrdwe o komunalnom stawu izre~ene su na sednici Skup{tine op{tine 22. marta, prilikom razmatrawa Izve{aja o radu odeqewa i slu`bi za 2005. godinu, pa ako je ne{to re~eno iz neobave{tenosti, to ne opravdava kriti~ara, jer elementarna pravila pristojnosti obavezuju da se prethodno upozna predmet kritike, u ovom slu~aju delokrug rada komunalne inspekcije na{e op{tine.
Da pojasnimo; rupe na ulicama nisu u nadle`nosti op{tinske inspekcije, kao ni zelene povr{ine, pa ni neure|en izgled dediwskog
skvera (jer se ne bavimo prostornim planirawem i investicijama).
Za provincijski izgled op{tine tako|e te{ko da bi mi mogli biti
krivi, jer taj izgled stvaraju oni koji tu ìve, rade i prolaze. A svedoci smo, naàlost, da iz stambenih zgrada svakodnevno „lete” kese sa sme}em, da se {ut u sitne sate baca po javnim povr{inama, da
vlasnici dvori{ta grawe i drugi otpad bacaju gde stignu. Svima je
va`no da o~iste svoje dvori{te, a napoqu je „ni~ija zemqa”.
Iako do sada niko na sme}u, {utu i grawu, nije ostavio li~ne podatke, samo nama znanim metodama, uporno{}u i uz velike napore,
uspevamo da otkrijemo i jedan broj tih po~inilaca, dok ve}ina ostaje neka`wena, jer nemogu}e je za svaku ulicu (a ima ih 235 na Savskom vencu) zaduìti po jednog inspektora, i to od 0 do 24 ~asa.
Treba li da govorimo o tome za{to je op{tina Savski venac najteà za rad (zbog svega {to se na woj nalazi: èlezni~ka i autobuska stanica, bolnice, stadioni, sajam i {to najvi{e qudi na wu dolazi i wom prolazi), a ima najmawe zaposlenih komunalnih inspektora.
Do pre desetak godina sve odluke iz oblasti rada komunalne inspekcije su bile u nadle`nosti op{tinske komunalne inspekcije,
ukqu~uju}i i one napred navedene.
Mese~no smo, tada, podnosili oko 230 prijava sudiji za prekr{aje
u vezi sa javnim zelenim povr{inama i rezultati na{eg rada bili
su vidqivi. Stalno graìmo da nam se ti poslovi vrate u nadle`nost, zato {to volimo zelene povr{ine i znamo koliko su blagotvorne u urbanoj sredini.
Neposredno smo nalagali javnim komunalnim preduze}ima da poprave ulice, odgu{e slivnike, poprave vodovodne instalacije, objekte i instalacije javne rasvete i drugo.
U posledwe tri-~etiri godine, na zahtev pretpostavqenih, ugroàvaju}i li~ni integritet, uklonili smo oko 400 raznih objekata, vra}aju}i Savskom vencu izgled velegrada, od provincijske kasabe u koju je bio pretvoren.
Jesenas smo, rade}i dawu i no}u, uklonili 20-ak objekata zbog rekonstrukcije Nemawine ulice, preìvqavaju}i stresove, uvrede,
psovke, pretwe...
Jurili smo kamionxije po Dediwu i Sewaku, spre~avaju}i ih da
istovaraju {ut; uklonili smo na stotine havarisanih i neregistrovanih vozila i na hiqade kubika otpadnog gra|evinskog materijala,
zemqe, sme}a...
Sa skromnim ovla{}ewima, konfuznim i prevazi|enim propisima, neza{ti}eni i prepu{teni sami sebi, radimo na ulici, pe{a~e}i
i po deset kilometara dnevno, u svim vremenskim uslovima i dru{tvenim previrawima, imaju}i u svom radu re|e posla sa kulturnim
i finim, a mnogo ~e{}e sa primitivnim, bahatim, agresivnim i qudima sklonim svakakvim kriminalnim radwama i pona{awima.
Ne àlimo se, dobrovoqno smo pristali da radimo ovaj posao i
nisu nam potrebni hvalospevi, niti to o~ekujemo. Ali, ne dozvoqavamo ni da se na{ rad neargumentovano i drsko omalovaàva. Cenimo
svoj posao i radimo ga u granicama ovla{}ewa, trude}i se da odràvamo prihvatqiv komunalni red na Savskom vencu.
Komunalni inspektori Odeqewa za inspekcijske
poslove i izvr{ewa GO Savski venac
^
(Pismo je dostavqeno Slu`bi za informisawe 6. aprila, a zbog
wegove obimnosti bili smo prinu|eni da ga znatno skratimo,
trude}i se da sa~uvamno najbitnije detaqe)
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 7
SKUP[TINSKE TEME
Besplatni izvodi za upis u {kole i na fakultete
NEKI SE JO[ NISU ODAZVALI
ao i pro{le godine, kada je izdala blizu
30 hiqada besplatnih Izvoda iz mati~ne
kwige ro|enih, svima kojima je ovaj dokument
neophodan za upis u {kole i na fakultete, Op{tina Savski venac jo{ od po~etka maja sprovodi istu, vi{estruko korisnu i popularnu,
akciju ~iji je ciq da se mladi Beogra|ani, ro|eni na Savskom vencu (kao i wihovi roditeqi) ne maltretiraju i ne gube vreme u tom, za
K
vama ukupno 19.986 Izvoda, i to: 5.141 pred{kolcima za upis u prvi razred osnovne {kole, 8.824 maturantima osnovnih {kola za upis
u sredwe {kole i 6.021 maturantima sredwih
{kola za upis na fakultete.
Kako, me|utim, jo{ uvek dobar deo {kola
(oko 30 procenata) nije dostavio spiskove svojih u~enika ro|enih na Savskom vencu, bez kojih nije mogu}e izdati i poslati im Izvode, to
Op{tina Savski venac do sada izdala 19.986 besplatnih Izvoda iz mati~ne
kwige ro|enih, pred{kolcima i maturantima osnovnih i sredwih {kola za
upis u osnovne i sredwe {kole, kao i na fakultete.
wih toliko va`nom, ìvotnom trenutku, kada
ionako imaju puno drugih briga i poslova vezanih za taj ~in. S druge strane, akcija smawuje
pritisak na mati~nu slu`bu op{tine Savski
venac koja je najve}a na Balkanu, jer velika
ve}ina Beogra|ana je ro|ena ba{ na Savskom
vencu, tako da se u maju i junu, i zbog upisa i
zbog predstoje}ih godi{wih odmora, i va|ewa
putnih isprava, stvaraju najve}e gu`ve na {alterima.
U ovogodi{woj akciji do 13. juna su izdata i
dostavqena {kolama i pred{kolskim ustano-
iz Mati~ne slu`be Op{tine Savski venac apeluju da to svi u~ine, kako ne bi bespotrebno
„osudili” svoje u~enike da dolaze u Op{tinu,
~ekaju redove i izlaù se bespotrebnim tro{kovima. Do sada spiskove svojih u~enika nisu dostavile 33 osnovne {kole, uz jedan broj
muzi~kih i specijalnih osnovnih {kola kojima su Izvodi re|e potrebni, me|u kojima su i:
specijalne osnovne {kole „Anton Skala” i
„Dragan Hercog”, kao i [kola za osnovno muzi~ko obrazovawe „Stanislav Bini~ki”, sve
sa Savskog venca .
STUDENTI IZ SLOVENIJE
Pedesetak studenata iz Qubqane boravilo je po~etkom maja u Beogradu na nekoj
vrsti studijske ekskurzije, koja je pored
zabave podrazumevala i „radnu posetu”.
Radilo se, naime, o studentima Fakulteta
za upravu koji su ovde bili gosti Fakulteta organizacionih nauka, sa kog ih je, da
bi u okviru „prakse” posetili i „snimili” jednu beogradsku op{tinu, dovela profesor FON-a Dr Mirjana Drakuli}, u Savski venac kao jednu od najuglednijih beogradskih op{tina. Tu je u dogovoru sa wihovim profesorima odràn jedan pravi ~as
u vidu prezentacije op{tine Savski venac. Na~elnik op{tinske uprave Nenad Preli}
govorio je dokle se stiglo sa reformom op{tinske uprave, a Milo{ Kova~evi}, o planovima koje op{tina ima u bliskoj budu}nosti. Prezentacija, kojoj se na kraju prikqu~io i predsednik op{tine Tomislav \or|evi}, je bila impozantna, a slovena~ki studenti i profesori odu{evqeni onim {to su videli i {to je u Savskom vencu ura|eno
za posledwih par godina. Isti~u}i da se radi o iskrenom, a ne kurtoaznom mi{qewu,
wihovi profesori Dr Rudi Kocijan~i} i Dr Janez Stare nisu krili svoje odu{evqewe vi|enim, konstatuju}i da je Savski venac umnogome oti{ao daqe i od slovena~kih
op{tina, koje su odavno u EU. Wihovi studenti su ovde imali {ta da nau~e. Naglasiv{i da je ovo tek po~etak saradwe, na koktelu koji im je potom prire|en, gosti iz
Qubqane pozvali su predstavnike na{e op{tine u uzvratnu posetu.
8 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
Me|u sredwim {kolama spiskove svojih u~enika nije dostavilo 35 {kola, me|u kojima i
[kola za o{te}ene sluhom „Stefan De~anski” i Medicinska {kola „Beograd”, ~iji }e veliki broj u~enika sigurno konkurisati na fakultete i tom neaùrno{}u svoje {kole su direktno o{te}eni i primorani da pored svih
poslova (maturski radovi, matursko ve~e, pripreme za fakultet, polagawe prijemnog, spremawe brojne dokumentacije itd.) ~ekaju redove i za Izvode, koje su, bez po muke mogli dobiti u {koli.
Po zavr{etku kompletne akcije, koja }e trajati dokle traje i upis, Op{tina Savski venac
objavi}e imena svih {kola koje se akciji nisu odazvale, izloìv{i time svoje maturante
nepotrebnom maltretirawu.
D. A.
TRE]A LICITACIJA
ZA KIOSKE
U op{tini Savski venac odràna je nedavo tre}a javna licitacija za zakup osam
kioska na {est lokacija. Prethodne dve
licitacije, za ukupno 17 kioska, odràne
su u 2005. godini i do sada je kupqeno 18,
a postavqeno 11 kioska, koji uveliko rade i od kojih op{tina ostvaruje zna~ajan
prihod. Za novih osam kioska Komisija za
licitaciju Op{tinskog ve}a Savskog venca je raspisala javni konkurs 16. marta, a
odre|ene su i po~etne cene zakupa. One su
se kretale od 28 do 45 hiqada dinara mese~no, u zavisnosti od atraktivnosti lokacije.
Na licitaciju su se prijavila 44 ponu|a~a, a najvi{e zainteresovanih, wih osam,
bilo je za ponudu broj 1, koja se odnosi na
lokaciju broj 7, Ulica Narodnog fronta,
kod Balkanske ulice, ispred zgrade broj
56, trotoar. Nakon obavqene licitacije,
odre|eni su zakupci za samo tri kioska,
dok }e za ostalih pet, licitacija morati
da bude ponovqena.
Ta~an datum ponovqene licitacije se
jo{ ne zna, jer }e u me|uvremenu morati da
se promene Kriterijumi za dodelu kioska
u Op{tinskom pravilniku. Naime, do sada je bilo predvi|eno da, ako zakupac koji je ponudio najve}u cenu odustane, zakup
moè dobiti slede}i zakupac po visini
ponu|ene cene. Me|utim, ukoliko i ovaj
drugi odustane, ~itava licitacija se mora ponoviti. Da se ne bi gubilo vreme,
ova pravila }e morati biti promewena.
Od tri ovom prilikom uspele licitacije, prva se odnosi na lokaciju broj 1, u
ulici Narodnog fronta broj 56, na uglu
sa Balkanskom, gde je za zakup kioska najve}u cenu, od 91.000, ponudila zakupac
Joka Kvrgi}. Slede}a lokacija, na kojoj je
kiosk dobio zakupca, je ponuda 4, lokacija broj 33, @elezni~ka ulica, leva strana ulaza u park, staza. Postignuta cena zakupa }e biti 50.500 dinara, a zakupac je
„[tampa-sistem”. Tre}a, i posledwa, ura|ena licitacija je za lokaciju 46 (ponuda 6), Mostarska petqa, Bulevar Fran{a
D’ Eperea, stajali{te JGS, ka parku „Lep
izgled”, desno od stepenica, trotoar. Postignuta cena je 91.000 dinara, a zakupac
je STR „Gazela”.
BEZBEDNOST
SKUP[TINSKE TEME
Odgovori iz OUP-a na odborni~ka pitawa
NE MNOGO UTE[NO
a pitawa vezana za fenomen udarnih rupa na ulicama i trotoarima i nedostatak uzroka i analiza saobra}ajnih nezgoda, koja su postavili odbornici Aleksandar Bukumirovi} i Pavle Gladovi}, usledio
je odgovor – da su ovi problemi u nadle`nosti
Uprave saobra}ajne policije SUP Beograd, MUP
RS i nadle`nih slu`bi gradske Skup{tine.
U odgovoru na pitawe vezano za slu~aj povre|ivawa odbornika Milana Avramovi}a
N
li`wih klubova, koje je postavio odbornik Milan Avramovi}, policija je dostavila odgovor
da redovno obilazi lokale, podnosi prijave i
izve{tava ostale nadle`ne.
„MR BRAUN”
Dok se predmeti raznih inspekcijskih slu`bi, otvoreni na osnovu prigovora gra|ana na
buku iz kluba „Stefan Braun”, zakqu~uju kao
neosnovani, dotle stanovnici okolnih zgrada
Na sednici op{tinske Skup{tine, odrànoj 22. marta, Izve{taj
o radu u protekloj godini podneo je na~elnih OUP Savski venac,
Stevan Bjeli}. Usledila su odborni~ka pitawa na koja je iz OUP-a
sredinom aprila stigao odgovor na adrese odbornika.
(SRS), koje se dogodilo pro{le godine, stoji da
je policija u vi{e navrata bezuspe{no poku{ala da do|e do Avramovi}a (kome duguju odgovor). Zato ostaje da se informacija uru~i Avramovi}u, ~im to bude mogu}e.
Odborniku Ruvidi}u, koji je prigovorio na
blag odnos policije prema klubu „Koling”, zbog
u~estalih vatrometa, usledio je dodatni pismeni odgovor da policija ima kontrolu nad
ovim klubom, te da su gosti uvek imali odobrewe i za sredstva koja koriste i za vreme u
kojem koriste pirotehniku.
Na problem vezan za ometawe stanara ulica A. Gli{i}a, H.V. Venca i Nemawine, iz ob-
u ulicama Aleksandra Gli{i}a, Hajduk Veqkovog venca i Nemawine i daqe smatraju da osnovano traè da budu za{ti}eni od no}ne buke.
Prozvana od strane gra|ana, policija Savskog venca, od osnivawa kluba, krajem 2003.
godine, i povremenih sukoba na ulazu u klub,
do danas je evidentirala i reagovala na preko 30 prekr{aja o javnom redu i miru, {to je,
naàlost, uobi~ajeno za takva mesta u celom
Gradu.
Na poziv policije vlasnik kluba je pro{le
godine podneo OUP-u na uvid dokaze relevantnih institucija, po kojima su svi prigovori neosnovani. Na zahtev Inspektorata za za{titu ìvotne sredine, me|u tim institucijama na{ao se i respektabilni „Kirilo Savi}”.
Osim toga, vlasnik kluba je policiji predo~io dokumenta po kojima je u klub zabraweno
„uno{ewe oru`ja, opijata, zapaqivih sredstava, ulaz maloletnim osobama, osobama pod uticajem alkohola i osobama koje su neprikladno obu~ene”, zbog ~ega povremeno dolazi do sukoba obezbe|ewa kluba i gostiju koji kr{e ta
pravila.
No, „norme se prave da bi se kr{ile”, pa su,
pored svih mera od strane policije i obezbe|ewa kluba, sukobi i naru{avawe javnog reda
i mira evidentni.
Interesantno je da, pored prigovora stanara okolnih ulica, do sada nije upu}en ili nije poznato da je upu}en, niti jedan iz bolnice
„Sveti Sava”, koja bi logi~no, zbog blizine i
profila ustanove, trebalo da je naugroènija.
Uzgred, voza~ima je poznat saobra}ajni znak
„H” koji se nalazi u blizini svake zdravstvene ustanove na svetu i ozna~ava zabranu kori{}ewa sirena. Istina, ni taj znak se ne po{tuje.
Da li to zna~i da je buka iz „Brauna” zaista
pod kontrolom ili za sada nema pravih institucionalnih mera?
B. Mari}
UDARNE RUPE
Na sednici SO Savski venac, odrànoj
22. marta ove godine, odbornik Aleksandar Bukumirovi} pokrenuo je inicijativu u vezi sanirawa udarnih rupa u ulicama na Savskom vencu. S tim u vezi zatraèn je i dobijen odgovor Direkcije za puteve – Gradskog Sekretarijata za saobra}aj, koji je potpisao direktor dr Aleksandar Radoi~i}, u kojem se kaè da je Programom Direkcije za ovu godinu predvi|eno asfaltirawe delova ulica Bawi~kih `rtava i Andre Nikoli}a, kao i raskrsnice ove dve ulice. Ostale navedene
ulice (Koste Glavini}a, Kvarnerska, Svetog Nauma, Valtazara Bogi{i}a i Vojislava Vu~kovi}a) bi}e popravqene u okviru
Programa redovnog odràvawa ulica.
Nadzor policije povodom zavr{etka {kolske godine
OD „MRTVA^KIH GLAVA”
DO MIRNOG ZAVR[ETKA
Buka iz solitera – ugao Nemawine
i Hajduk Veqkovog venca
Osim dve sva|e u~enika sredwih {kola na podru~ju Savskog venca protiv kojih su
podnete prekr{ajne prijave, moè se re}i da su zavr{ni meseci ove {kolske godine,
uz poja~an nadzor {kolskih policajaca, protekli uglavnom mirno. Da bi se spre~ilo
to~ewe alkohola maloletnicima, istovremeno je poja~an nadzor oko ugostiteqskih
objekata u blizini {kola.
Me|utim, prvi meseci ove godine nisu protekli bez nemilih doga|aja pa je Sportskoj gimnaziji na Sewaku u dva navrata stigla dojava o podmetnutoj eksplozivnoj napravi. U prvom slu~aju, po~etkom februara, nastava nije prekinuta, ali su u drugom, po~etkom aprila, u~enici napustili {kolu, da bi protiv-diverzanstka slu`ba ustanovila da se radi o la`noj dojavi.
Po~etkom marta ponovo su se sukobili ve} stari znanci, |aci O[ „Vojvoda Mi{i}”
i „Kara|or|e” sa Vo`dovca, ali, prema policijskom izve{taju, sve se zavr{ilo bez posledica po decu i po imovinu. U istoj {koli na Autokomandi („V. Mi{i}”) sredinom aprila ipak su se potukli u~enici sedmog razreda. Policija je intervenisala, a Nastavni~ko ve}e, posle razgovora sa roditeqima i nastavnicima, disciplinski kaznilo
u~enike. Na gimnaziji „Sveti Sava” po~etkom aprila osvanuli su grafiti sa „mrtva~kom glavom i krilatom ènom” ispisani latini~nim pismom, zbog ~ega je usledio uvi|aj. Zbog obustave predavawa koju je u nekoliko navrata organizovala Unija sindikata u pojedinim osnovnim i sredwim {kolama na Savskom vencu, nije trpela nastava,
niti je naru{ena bezbednost.
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 9
OP[TINSKE TEME
Maturanti êtvrte gimnazije posetili op{tinu
Novine u Op{tinskoj upravi
„PRAKSA” IZ LOKALNE
SAMOUPRAVE
REORGANIZACIJA KADROVA
I RADNIH MESTA
okviru projekta „otvorene op{tine” za u~enike savskovena~kih
{kola op{tinu Savski venac su posetili maturanti êtvrte
gimnazije, sa svojim profesorima. Doma}in ovog prakti~nog upoznavawa |aka sa principima lokalne samouprave i vi{epartijskog
sistema bio je Milo{ Kova~evi}, glavni stru~wak za medije i nevladine organizacije.
Nakon kratkog upoznavawa sa li~nom kartom Op{tine, odnosno
osnovnim podacima o wenim osobenostima, Kova~evi} je |acima êtvrte rekao da moraju biti svesni da poha|aju elitnu beogradsku gimnaziju, na op{tini koja }e prva u Beogradu dosti}i evropske standarde. Zato je, kako je istakao Kova~evi}, od velikog zna~aja da mladi qudi mnogo ulaù u sebe i budu svesni da se ~itavog ìvota moraju stru~no usavr{avati.
O ustrojstvu i funkcionisawu Skup{tine op{tine |ake je informisao Draèn Majstorovi}, sekretar SO, dok je o organizaciji i radu Op{tinske uprave govorio Nenad Preli}, wen na~elnik.
U
Na pitawe u~enika: kako op{tina moè i finansijski pomo}i mlade talente, Kova~evi} je rekao da, na àlost, Op{tina, iako bi to
èlela, nema novca, pre svega zbog nedostatka nadle`nosti da konkretno pomaè uspe{ne u~enike. Dok se nadle`nosti op{tine ne pove}aju, Savski venac }e, koliko moè, podràti najkvalitetnije mlade qude sa svoje teritorije. Za po~etak, na kraju {kolske godine }e
se potruditi da za najboqe u~enike zavr{nog razreda osnovnih {kola, odnosno „Vukovce”, umesto dosada{wih poklon-kwiga, obezbedi
kompjutere. U~enici su zatim prisustvovali video-prezentaciji o postignutim rezultatima u posledwih godinu i po dana rada Op{tine,
kao i o projektima koje je Savski venac zapo~eo, ali i o onima koje
planira u bliskoj budu}nosti. \aci su se, na kraju posete, upoznali sa
radom mati~ne slu`be, obi{av{i tom prilikom novi aneks zgrade
op{tine, a oni koji su èleli mogli su za nekoliko minuta da dobiju
èqeni dokument i uvere se u brzinu i efikasnost rada ovog novog
uslu`nog centra za gra|ane.
S. Mikavica
OBAVE[TEWE
Pozivaju se Skup{tine, odnosno Saveti stambenih zgrada da,
ukoliko nisu dostavili Odluku o konstituisawu i Odluku o
izboru lica (predsednika) ovla{}enog za zastupawe stambene
zgrade (i wegov JMBG), sa potpisima prisutnih eta`nih vlasnika, oznakom broja stana i li~nom kartom, zajedno sa Zahtevom
za izdavawe uverewa da su isti u evidenciji koja se vodi kod
Odeqewa za imovinsko – pravne i stambene poslove gradske
op{tine Savski venac, da Zahtev podnesu preko pisarnice op{tinske uprave gradske op{tine Savski venac, u Ulici kneza
Milo{a 69, kao i da kopiju dostave svojim mesnim zajednicama.
10 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
Odnedavno, Slu`ba pravne pomo}i Savski venac ima novog samostalnog stru~nog saradnika. Naime, dosada{wi „narodni advokat” Zoran Stankovi}, koji je veoma uspe{no obavqao ovaj posao
posledwe tri godine (na pretposledwoj sednici SO je pohvaqen,
a potom i nagra|en za svoj rad)
postavqen je na novu du`nost –
zamenika na~elnika Odeqewa za
inspekcijske poslove.
Na mesto novog „narodnog advokata” do{la je, isto tako uspe{na
na prethodnom radnom mestu, Dajana Radivojevi}, dosada{wi samostalni stru~ni saradnik u Javnom pravobranila{tvu Op{tine,
koja je nedavno zavr{ila specijalizaciju za pravo Evropske unije, {to nije bez zna~aja za radno
mesto na kojem sada radi.
S.M.
Tel: 011/3621-131
Tel/Fax:011/3617-026
www.imidzsrbije.com
www.attache-conferences.com
[email protected]
„KAKO GRADITI NOVI IDENTITET I IMIX DR@AVE SRBIJE” je
prva me|unarodna konferencija koja }e se odràti 25. juna ove godine u hotelu „Hyatt Regency” u organizaciji „Attache Conferences”,
Nemawina 5, uz u~e{}e 20 panelista i jo{ 100 respektabilnih
doma}ih i inostranih institucija iz sveta medija, ekonomije,
kulture, sporta, odnosa sa javno{}u i Beogradskog univerziteta.
VESTI IZ MESNIH ZAJEDNICA
OP[TINSKE TEME
BIO JE USKRS
MZ „Dediwe” prehrambe-nim paketima
obradovala je 32 socijalno ugroène porodice i ~estitala im Uskrs. Darodavci
su preduze}a „VS Gradwa” i „Belizo”. Povodom praznika, mesna zajednica „Zeleni
venac” obi{la je 10 nepokretnih gra|ana
i uru~ila im prikladne poklone.
Crveni krst Savski venac je, povodom
Uskrsa, podelio 10 prehrambenih paketa
najugroènijim gra|anima mesne zajednice „Zapadni Vra~ar” (poklonima su se pridruìli pekara „Po~ekovi}” iz Nemawine, kao i apoteka „Sveti Jovan” iz Bir~aninove), a paketi CK obradovali su i 10
gra|ana mesne zajednice „S.P. Krcun”. Ova
organizacija obezbedila je i 120 jaja, koja su aktivistkiwe skuvale, ofarbale i
upakovale u paketi}e, kojima su obradovale socijalno ugroène i gra|ane koji
su stari i sami, kao i porodice sa vi{e
dece. Radionici je, pored Saveta MZ i
predstavnika CK, prisustvovala i na~elnica Odeqewa za dru{tvene delatnosti
i mesnu samoupravu Biqana Ba~anin, koja
je ovaj radni skup obradovala kola~ima.
MESEC DANA BEZ STRUJE
Svi gra|ani ulica Bara Venecije i Bra}e
Krsmanovi}a, zbog poplava, (iako ih preko pruge nije bilo) vi{e od mesec dana nisu imali
elektri~nu energiju. Posledice su kvarovi na
elektri~nim aparatima i neupotrebqivost
namirnica iz zamrziva~a.
DOM U MZ
Zbog elementarne nepogode (poplave reke
Save i izlivawa podzemnih voda) u aprilu i
maju, deo prostorija mesnih zajednica „Zapadni Vra~ar”, „Top~idersko brdo-Sewak” i „4. juli” bio je privremeni sme{taj ugroènim gra|anima iz Ulice bra}e Krsmanovi}a – bra~nim parovima Radivojevi} i @ivkovi}, kao i
Bo{ku Vuleti.
ZAHVALNOST
Savet MZ „S.P. Krcun” zahvaquje preduze}u „Ivan Milutinovi}” iz Bara Venecije, koje
je wihovim gra|anima ustupilo metalni kontejner za odlagawe dela poku}stva.
Uo~i Uskr{wih praznika Savet MZ „Zeleni venac” organizovao je lepo i sve~ano druèwe aktivista i starih lica u
hotelu „Bristol”. Oko 80 gostiju, me|u kojima su bili i predstavnici op{tine, uìvalo je u umetni~kom programu u izvo|ewu KUD „Ima dana”. Ovo veteransko dru{tvo pokazalo je kako se neguje i ~uva na{a folklorna tradicija, igraju}i neke stare i u narodu gotovo zaboravqene narodne, ali i okretne igre u kojima je starija
garda odnela primat nad mla|om. Za prigodno posluèwe, kao i da bi sve tog popodneva bilo besprekorno pobrinuli su se:
pekara „Mala Sava”, AD „Beograd Sigurnost”, STR „Rankovi}”, „Toto gril”, D.O.O.
„Vreto” Milivoja Nektarijevi}a, mesara
„Mesoplam”, vlasnika @elimira Stanojevi}a i aktivisti M.Z. „Zeleni venac”.
DAN MZ „S. FILIPOVI]”
Polagawem venaca na spomenik NH Stevanu Filipovi}u i prigodnim programom u prostorijama MZ koja nosi wegovo ime, obeleèn
je 21.maj – Dan MZ „Stevan Filipovi}”.
MEREWE PRITISKA
U MZ „Gavrilo Princip” po~etkom maja
po~elo je redovno merewe krvnog pritiska,
svakog ~etvrtka od 12 do 14 ~asova. Merewe
vr{i dr G. Pe{i} koja zainteresovanim gra|anima daje i lekarske savete.
SRPSKO-GR^KO PRIJATEQSTVO
MZ „Gavrilo Princip” uspostavila je saradwu sa obli`wim Udruèwem Grka u Beogradu. Za po~etak, predvi|ena je saradwa u
obeleàvawu zna~ajnih datuma i dela istorijskih li~nosti, kao {to su: gr~ki nacionalni junak Riga od Fere, ~ija je ulica i
spomenik u blizini i Gavrilo Princip ~ije
ime nosi mesna zajednica i ulica u kojoj se
nalazi.
V. [. M.
Slavqu su prisustvovali: potpredsednik
SUBNOR-a Savski venac Zdenko Duplan~i},
kao i predstavnici op{tina Novi Beograd,
Rakovica i Vo`dovac.
NOVI ASFALT
JP „Beograd put” asfaltirao je âkorsku
ulicu, a potrebno je da zatvori udarne rupe i
asfaltira ulice Milenka Vesni}a, Vajara
\oke Jovanovi}a, Ali~i}eva put i Ulicu Mike Ili}a, na MZ „4. jul”.
]ERA]E SE JO[
Ulica Teodora Drajzera, u kojoj prete`no
stanuju stariji, potpuno je nepokrivena gradskim prevozom. Gra|ani stalno protestuju {to
nijedan autobus ne prolazi wihovom ulicom,
a GSP se pravda nagibom. Po re~ima ìteqa,
ulica je dovoqno {iroka i nagib ne predstavqa nikakvu smetwu.
VRATITE TROTOARE!
MZ „Dediwe” apeluje na doma}ine da svoje
prelepe zelene ograde i divne jorgovane, koji
zauzimaju i vi{e od pola trotoara, potkre{u
i oslobode trotoare za kretawe pe{aka.
Vesti iz MZ pripremila: Branka Rodi}
DA SE ZELENI
JKP „Zelenilo Beograd” stalno odràva zelenu povr{inu ispred prostorija
MZ „Stevan Filipovi}” i unutar bloka
solitera, gde je zatrpana i asfaltirana
rupa, ura|ena asfaltna podloga kod solitera 3 i posa|ena trava na zelenoj povr{ini kod solitera u Ulici Stevana
Filipovi}a 29. I o{i{ana ograda i trava i dve nove klupe u parki}u ispred MZ
„Zapadni Vra~ar”, delo su radnika ovog
preduze}a. „Zelenilo” ima posla i na MZ
„Dediwe”, Prioritet su Vrti} „Carica
Milica” i O[ „V. R. Putnik”, kao i kompleks zemqi{ta izme|u dva dela Gole{ke, gde se nalazi {umarak koji }e uskoro
biti jo{ lep{i.
MZ „Vojvoda Mi{i}” inicira ure|ewe
zelene povr{ine na uglu Oblakovske i
Dobropoqske, a MZ „S. P. Krcun” ure|ewe
povr{ine na uglu ulica Dr A. Kosti}a i
Vojvode Milenka. MZ „4. juli” kontaktirala je „Zelenilo” radi ure|ewa povr{ina u Lackovi}evoj i âkorskoj.
DRU@EWE U „BRISTOLU”
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 11
KOMUNALNE TEME
GASIFIKACIJA
Nastavqa se uvo|ewe gasovoda
DEDIWE OVE – SEWAK
IDU]E GODINE
Na majskoj sednici op{tinske Skup{tine odbornici su
informisani o preliminarnom planu izgradwe gasovoda
na podru~ju Dediwa 1 i Dediwa 2. Posle saglasnosti dobijene od Direkcije za puteve, u „Srbijagasu” kaù da su
planirani poslovi do idu}e grejne sezone 95 % izvesni.
ra|ani zona Dediwe 1 i Dediwe 2, koji imaju mogu}nost da svoje objekte poveù na gasovod, trebalo bi da od idu}e grejne sezone imaju ekolo{ki zdravije i u svakom slu~aju jeftinije, grejawe i toplu vodu u stanovima.
Na spisku predstavqenom odbornicima na{le su se slede}e
ulice:
DEDIWE – 1. FAZA – ulice: Bulevar mira, Generala [turma,
Generala Vasi}a, Uì~ka, âkorska, Boti}eva, Lackovi}eva, Top~iderski venac, Ka~ani~ka, Konavqanska, Ili~i}eva, @upana
Vlastimira, Kraji{ka, Teodora Drajzera (do Rodoquba ôlakovi}a), Mike Ili}a i Avgusta Cesarca
G
Centar za gasifikaciju
op{tine Savski venac
Vam nudi komplet usluga – kqu~ u ruke:
Pripremu kompletne dokumentacije,
Besplatne stru~ne savete, Prodaju,
Projektovawe, Ugradwu gasnih kotlova,
Izvo|ewe gasnih i grejnih instalacija,
Ovla{}eni servis.
Imamo kompletan asortiman vrhunskih
gasnih kotlova sa najve}im lagerom
rezervnih delova: Vaillant, Junkers,
Viessman, Protherm, Hermann…
Preporuka za na{e usluge su preko
3000 prodatih i instaliranih kotlova
u stalnom i redovnom servisu kao i
preko 1500 gasno-grejnih instalacija.
Stru~ni kadar sa svim potrebnim
licencama, kvalitet proizvoda i usluga,
cena, efikasnost i pouzdanost nas
preporu~uju na dugoro~nu saradwu.
CENTAR ZA GASIFIKACIJU,
Bulevar kneza Aleksandra Kara|or|evi}a 29
(Bulevar Mira 29),
Ulaz iz Mladena Stojanovi}a, Dediwe
Tel/Faks:
011/668-252, 3058611, 064/834-6022;
Belizo d.o.o.,
Osogovska 3a,
Tel: 011/3056714
Internet prezentacija: www.belizo.co.yu
DEDIWE – 2. FAZA – ulice: Paje Adamova, Ma~kov kamen, deo
Mihajla Avramovi}a, Baje Pivqanina, parna strana Neznanog junaka, od Bulevara mira do Paje Adamova, neparna strana Bulevara mira, Mladena Stojanovi}a, Vladimira Ga}inovi}a, @arka Marinovi}a, Krupawska. Lopudska, Joce Jovanovi}a, Belocrkvanska, Domentijanova, Malog Radojice, Alekse Ba~vanskog,
Ledi Pexet, Milana Ili}a, Dediwska, Majora Jagodi}a, [olina, Atinska i Koste Vojnovi}a.
(Napomena: zbog lak{eg snalaèwa navedeni su stari nazivi
nekih ulica, a gasovodom }e biti obuhva}ene i ovde nepomenute
mawe ulice unutar ovih blokova)
Prema dinami~kom planu prva faza Dediwa radi}e se tokom
leta, a druga do kraja godine.
Za podru~je Sewaka, koje je u planovima gasifikacije ozna~eno kao Dediwe – 3. faza, i trebalo bi da se gradi idu}e godine,
plan }e biti donet u naredna dva meseca, o ~emu }emo izve{tavati u jednom od narednih brojeva Informatora.
U „Gemaksu” kaù da se svi radovi izvode po sistemu „kqu~ u
ruke”.
Branka Mari}
12 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
Radno vreme: od 9 do 17 ~asova;
subotom od 9 do 15 ~asova.
Zavr{ite sve kod nas
da bi {to pre dobili
grejawe na gas!
AKCIJA „ZA ZELENIJI BEOGRAD”
KOMUNALNE TEME
NAJLEP[I NA SAVSKOM VENCU
De~ji vrti} „Kraq Petar Prvi” osvojio tre}e mesto u gradu.
JKP „Zelenilo Beograd” ovoga prole}a po peti put je organizovalo
akciju „Za zeleniji Beograd” ~ija je su{tina u tome da sve op{tine
izaberu svoje najboqe predstavnike, a „Zelenilo” potom (u „finalu”,
me|u op{tinskim prvacima) izabere i nagradi najboqe u gradu.
Mi na Savskom vencu izabrali smo slede}e najboqe u pet kategorija:
– Najlep{a zelena povr{ina ispred poslovnog objekta je „Gemaks”
na Bawi~kom vencu broj 28 b
– Najlep{e ure|eno {kolsko dvori{te ima internacionalna „ârtvel” {kola u ulici Teodora Drajzera broj 38
– Najlep{e ure|eno dvori{te pred{kolske ustanove ima De~ji vrti}
„Kraq Petar Prvi”, u ulici Vladete Kova~evi}a broj 1.
– Za najlep{e ure|en balkon prema ulici izabrali smo dva balkona porodice Divac, na zgradi u ulici Vaska Pope 24 na Dediwu.
– Tek naknadno, naàlost kasno da bi konkurisali za gradsku nagradu, stigli su nam neki dobri predlozi iz Mesne zajednice „Dediwe”,
pa smo za najlep{u zelenu povr{inu oko stambenog objekta (blokovsko zelenilo) izabrali stambeni objekat u ulici Baja Pivqanina 4
(lamela 47).
Me|u predlozima iz ove mesne zajednice bilo je i blokovsko zelenilo u ulici Majora Jagodi}a 5, kao i balkon porodice Velimirovi}
na istoj zgradi, zatim zelenilo u sklopu „Koling kluba” i ispred Vojno-medicinske akademije. I kad smo ve} kod VMA, oko koje se i op{tinski ìri, na ~ijem je ~elu bio na{ foto-reporter \or|o Vukoje, prethodno dvoumio, treba re}i da zasluùje sva priznawa i da smo pogre{ili {to ih nismo predloìli gradskom ìriju.
Na{e kandidate za najboqe u gradu izabrala je Komisija sastavqena od ~lanova iz Odeqewa za dru{tvene delatnosti i
mesnu samoupravu, Odeqewa za inspekcijske poslove i Slu`be za informisawe. Najboqi u gradu progla{eni su 9. juna.
Saznali smo, naime, da na{ favorit – „Gemaks” nagradu nije dobio
samo zato {to je isto priznawe ve} primio pre dve godine. A VMA do
sada nije nagra|ivana, {to zna~i da imamo ve} jednog od glavnih favorita za slede}u godinu.
Tako smo ovoga puta ostali sa samo jednom nagradom – tre}im mestom
u Beogradu, koje je osvojio De~ji vrti} „Kraq Petar Prvi”. A malo li
je i to.
D .A.
Beogradske elektrane nastavqaju razvo|ewe
mreè u centralnom delu Op{tine
SPAJAWE SA VRAÂROM
Kompletna rekonstrukcija mreè i postavqawe stanica u
Resavskoj 56 i 80, odnosno Deligradskoj 9 trebalo bi, po
nalogu tehni~kog direktora Beogradskih elektrana, da se
zavr{i do po~etka ovogodi{we grejne sezone, odnosno do
meseca oktobra, saznajemo u sektoru gra|evinskog nadzora.
Izgradwa toplovoda u centralnom delu na{e op{tine zapo~ela je
sredinom septembra pro{le godine, a potom, zbog rekonstrukcije
Nemawine ulice, zaustavqena krajem oktobra. Radovi su nastavqeni sredinom marta, po~ev od doweg dela Vi{egradske ulice, pa do
raskrnice sa Resavskom, da bi u narednih mesec dana {est faza
ovog projekta bilo zavr{eno asfaltirawem saobra}ajnica. I pored
interesovawa, bar jedan broj stanovnika Vi{egradwke 16, 18 i 22,
koji su finansijski bili u mogu}nosti da se prikqu~e, nisu to uradili dok su radovi bili u toku, pa }e u slu~aju prihvatawa da se poveù na toplovod, do}i do ponovnog raskopavawa trotoara.
Trenutno su u toku radovi u okviru sedme faze koji obuhvataju
Resavsku ulicu, od ulaska u KCS, do raskrsnice sa Pasterovom. Pa-
ralelno se postavqaju prikqu~ci za zgrade broj 76 i 88 u toj ulici,
a ceo toplovod razvodi po blokovima, sve do raskrsnice sa ul. Milo{a Pocerca. Po re~ima Zorana Lu~i}a iz gra|evinskog nadzora
Elektrana, osma faza obuhvati}e opet Pasteovu ulicu, do broja 27.
Posle okon~awa radova po ovim blokovima do po~etka grejne sezone u oktobru, najavqeni su radovi u Bir~aninovoj i ulici Svetozara Markovi}a, a zatim ceo potez do ulice Knegiwe Zorke na Vra~aru.
Branka Mari}
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 13
KOMUNALNE TEME
PARKIRAWE
„ISPIPAVAWEM” DO ZONA
Problem parkirawa veliki je u celom gradu. U centralnim zonama Savskog venca pogotovo.
Parking servis je nedavno obavio opse`nu anketu na tu temu, kao uvertiru za uvo|ewe
parking zona upravo u centralnim delovima op{tine. Koliko god to, s jedne strane, bilo
svrsishodno, jer }e olak{ati parkirawe onima koji se tu kratko zadràvaju, mnogima koji
tu ìve ili rade, zbog dodatnih tro{kova, zagor~a}e ìvot. S druge strane, broj parking
mesta na celoj op{tini stalno se smawuje, kao na primer u ulici Kneza Milo{a zbog smawewa trotoara za autobuska stajali{ta, i sli~no. Imaju}i sve to u vidu Op{tina ve} dve godine vodi akciju za izgradwu parkinga iza svog sedi{ta. O svemu tome govori ova rubrika.
Tokom maja „Parking servis” sproveo anketu na Savskom vencu
Novi reìm parkirawa
PRIPREMAWE TERENA
DRUGA I TRE]A ZONA
ro{log meseca stanovnici na{e op{tine imali su priliku da se izjasne o novom reìmu
parkirawa na Savskom vencu. U „Parking servisu” smo saznali da veliki procenat na{ih
gra|ana ima problem sa parkirawem vlastitih automobila, dok, kako pokazuje anketa, vi{e
od 90% wih smatra da je uvo|ewe zona pravi potez. Prema podacima „Parking servisa” podeqeno je 23.000 anketnih liti}a, ali je odgovor dalo mawe od 10% ispitanih. Najve}i broj anketiranih (60%) je u grupi od 56 i vi{e godina, a 30% onih od 46 do 55 godina.
Ne{to preko 59% izjasnilo se da im znatno smetaju nepropisno parkirana vozila, jer ometaju kretawe pe{aka. Ovome treba dodati jo{ 36,36% gra|ana kojima to „donekle” smeta, {to
zna~i da je preko 90% anketiranih podràlo nameru „Parking servisa”. Ipak, oni traè pogodnosti za stanovnike na{e op{tine, pogotovo povla{}enu parking kartu od 355 dinara.
[ta misli onih 90% koji se nisu odazvali anketirawu, a o~igledno su to, bar prema rezultatima anktete, mla|i i zaposleni, dakle voza~i, pokaza}e se u narednim mesecima. Sigurno je jedno: u naseqima Sewak, Top~idersko brdo i Dediwe ovaj problem ili ne postoji
ili nije izraèn, dok i stanovnici i oni koji dolaze u centralni deo Savskog venca od ove
„boqke” boluju vi{e od decenije.
P
Krajem maja uveden je sedmodnevni probni
period u kojem su voza~i bili obave{teni o novom reìmu parkirawa i obezbe|ene besplatne parking karte, a nakon toga, od 5. juna, o novim zonama i ceni parkirawa vlasnici automobila ili su dobili SMS poruke ili kod
kontrolora, odnosno na trafikama, mogu da
obezbede karte za parkirawe. U ùtoj zoni
ove iznose 25 dinara po zapo~etom satu, sa
maksimalna dva sata zadràvawa, a u zelenoj
20 dinara, odnosno tri sata zadràvawa na
jednom parking mestu.
Povla{|ene parking karte (PPK) za stanare
iznose 355 dinara, dok }e pravna lica i preduzetnici morati da izdvoje 3.816 za „ùtu”
odnosno 2.538 dinara za „zelenu” zonu. Uz potvrdu Sekretarijata za socijalnu i de~ju za{titu, te bora~ku upravu, za gra|ane sa invaliditetom parking karte su besplatne, vreme
parkirawa neograni~eno na prvom slobodnom
parking mestu, odnosno u periodu za koji su dobili povla{|enu kartu. Gra|ani i invalidi
dobi}e PPK karte za zone u kojima stanuju, dok
}e pravna lica i preduzetnici imati isto pravo u svim ulicama te zone. Iz „Parking servisa” napomiwu da PPK karte bilo ùtih ili
zelenih zona u „krugu dvojke” ne mogu da se koriste van tog kruga i obrnuto.
U planu je parking iza sedi{ta SO Savski venac
U TRI NIVOA
ako jo{ nema kona~ne potvrde iz Grada, Op{tina je u ovogodi{wi plan rada unela izgradwu parkinga u dvori{tu iza sedi{ta svoje uprave. Posle odobravawa ovog predloga trebalo bi da Grad prenese sredstva na Op{tinu, da bi na tenderu bili izabrani
projektant i izvo|a~. Izvesno je da }e konstrukcija parkinga biti armirano-betonska, u
tri nivoa: podzemni od 810 i nadzemni sa ukupno 1.620 kvadrata u dva nivoa, sa 94 parkingmesta, glavnim ulazom iz ulice Kneza Milo{a i pomo}nim iz ulice Milo{a Pocerca.
Postoje}a baraka u dvori{tu mora}e da se ru{i, a za korisnike prona|e privremeni
sme{taj. Zavisno od mogu}nosti i projekta predvi|eno je da se na tom prostoru izgradi
mawi komercijalni objekat. [to se ti~e zaposlenih u Op{tini i posetilaca, pre svih onih
koji prisustvuju ven~awima, sve }e zavisiti od pregovora sa Parking servisom. Uglavnom, Op{tina taj problem mora da re{i upravo kroz izgradwu ovog parkinga i uz mogu}nost da dobije odgovaraju}i broj besplatnih parking mesta.
Ukoliko sve krene onako kako je planirano, Savski venac bi mogao da dobije moderno
parkirali{te idu}e godine, tim pre {to se na{a lokalna zajednica nalazi u okruèwu
velikog broja klinika, ambasada i sa najve}im pritiskom na mati~nu slu`bu u Srbiji.
I
14 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
ZONE NA SAVSKOM VENCU
@uta zona: Savska, Sarajevska, Aleksandra
Gli{i}a, Drinska, Dr Aleksandra Kosti}a,
Hajduk Veqkov venac, Risanska, Durmitorska
i delovi Bir~aninove, Vojvode Milenka, Milo{a Pocerca, odnosno Vi{egradske ulice.
Zelena zona: Resavska, Svetozara Markovi}a, Kraqa Milutina, Deligradska, Kati}eva, delovi Vojvode Milenka, Milo{a Pocerca
i Vi{egradske ulice, kao i Tir{ova, Pasterova, Bulevar oslobo|ewa i ulica Dr Suboti}a.
Pripremila: Branka Mari}
KOMUNALNE TEME
U ulici Milo{a Pocerca
GU@VE ZBOG NEBRIGE
abe smo se nadali da }e potpunim zavr{etkom Nemawine ulice i zavr{etkom asfaltirawa Sarajevske, sve kona~no profunkcionisati, bar onako kako je bilo.
û|ewu i nervirawu voza~a nije bilo kraja
kad je i daqe ostao na snazi dvosmerni reìm u ulici Milo{a Pocerca, u kojoj se stvaraju neverovatne gu`ve u pravcu „nizbrdo”, koje „zapu{e” i gorwu raskrsnicu sa Resavskom
ulicom.
Otkad su u Resavskoj po~eli radovi na toplovodu jasnije je za{to je „dvosmernost” ostala, ali ne i prili~na „trapavost” nadle`nih
iz gradskog Sekretarijata za saobra}aj. Jer,
izme|u zavr{etka radova u jednoj i po~etka u
drugoj pro{lo je mesec dana, pa je, bar za to-
X
liko, jednosmerni reìm mogao biti privremeno vra}en. Malo brige o voza~ima i gra|anima koji trpe dodatno zaga|ewe, buku i sve
ostalo, rezultiralo bi boqom prohodno{}u
niz ulicu Milo{a Pocerca.
Postavqawem po sredini ulice plasti~nih barijera, koje je dele u dva smera, izgubila se tre}a traka, posebno bitna pri skretawu u Ulicu Kneza Milo{a. Sada se u ovu ulicu vozila „ulivaju” samo iz jedne trake, pa tako oni koji skre}u desno, i prethodno moraju
da propuste pe{ake koji imaju zeleno svetlo
za prelazak preko Ulice Kneza Milo{a, jedva da stignu da pro|u, a oni koji bi bez problema mogli skrenuti levo to i ne stignu. Semafor na ovoj raskrsnici, „na{telovan” ra-
di boqe prohodnosti Ulice Kneza Milo{a u
vreme kad je ona zbog radova bila suèna na
samo dve trake, ostao je pod istim reìmom i
propu{ta vozila iz ulice Milo{a Pocerca tek
5-6 sekundi, da pro|u tek dva-do tri vozila.
Preciznijim planirawem, „obeleàvawem”
kolovoznih traka i zadràvawem dve izlazne trake na raskrsnici ({to je mogu}e izvesti)
ove gu`ve bi bile znatno smawene, jer bi vozila koja skre}u levo mogla nesmetano da prolaze. No, o tome kao da niko nije razmi{qao.
S radovima na toplovodu u Resavskoj sad je
i Vi{egradska ulica morala postati dvosmerna, pa se isti problem javqa i u wenom
„nizvodnom” smeru, {to je posebno nezgodno
kad se u koloni zaglavqena na|u ambulantna
vozila iz Urgentnog centra kojima je svaki
sekund dragocen.
D. A.
KAD ]E PASTEROVA?
Dom zdravqa „Savski venac”, zvani~no najboqi u Beogradu i drugi u Srbiji,
nalazi se u Pasterovoj ulici, koja je sigurno jedna od najgorih na Savskom vencu. I to ba{ u delu izme|u Resavske i Deligradske, sa velikim brojem udarnih
rupa i asfaltom toliko talasastim da
osetqiviji mogu dobiti morsku bolest,
a o amortizerima, sponama i ostalim delovima dotrajalih vozila da i ne govorimo. Naravno, iluzorno bi bilo o~ekivati da je i ona ra|ena sad, u jeku radova
u svim okolnim ulicama, ali se ne se}amo da smo je videli u nekim planovima za blisku budu}nost. A morala bi biti u wima.
AL’ SU GA „OPRAVILI”
U vreme finalnih radova u Nemawinoj neko se dosetio da „iskoristi gu`vu” i rekonstrui{e slivnike u Ulici Kneza Milo{a,
uzurpiraju}i u tom trenutku po jednu kolovoznu traku u svakom
smeru (u vreme kad je ra|eno i autobusko stajali{te). Ako je trebalo tada izdràti sve, pa i ne i}i u grad i na posao privatnim
automobilima, izdràli smo, ali pomenuti slivnici koji jesu
bili u lo{em stawu i trebalo ih je srediti nisu ni{ta boqi, a
svakako su ru`niji. Mnogi voza~i ve} znaju i zaobilaze ga, ugroàvaju}i saobra}aj, slivnik ispred Ministarstva unutra{wih poslova koji je dubqi od svake udarne rupe, ali je zato gotovo nevidqiv.
Sli~nih primera ima jo{, ali {ta tek re}i o poslu (koji vidite na fotografiji) gde je slivnik ogra|en „o{trim” ivi~wacima
na sred uli~ice pored kanadske ambasade. Koji, pritom, ni~emu ne
sluì, jer se sva voda, prilikom i najmawe ki{e, zadràva u desnoj kolovoznoj traci, ba{ izme|u ovog soka~eta i Op{tine, prave}i baru, iz koje budu okupani svi pe{aci koji ovuda prolaze.
Posle godinu dana ure|en park „Mawe`”
OTVARAWE UPOREDO SA
NEMAWINOM ULICOM
Posle gotovo godinu dana park „Mawe`” je najzad osvetqen:
„Javno osvetqewe” postavilo je 58 stubova javne rasvete. Za instalirawe javne rasvete prekopano je oko 1500 metara tla du`
staza, koje su pritom sa~uvane. „Gradsko zelenilo” uradilo je
finalno ozeqewavawe travwaka, o{te}enih provla~ewem kablova. Zbog zavr{nih radova u Nemawinoj ulici i za{titnih
ograda, na kona~no otvarawe „Maweà” ~ekalo se jo{ narednih
10-tak dana, da bi posetioci parka bili potpuno bezbedni. Kako je izvo|a~a~ „Biodekor” u rekordnom roku zavr{io zaostale poslove, mimo kojih vrednost radova iznosi 32 miliona dinara, jedan od najlep{ih gradskih parkova i susedna Nemawina ulica, najzad su otvoreni.
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 15
KOMUNALNE TEME
SUSRET DOBRE VOQE
e tako davno odbornik Du{an Gli{ovi}
pokrenuo je na sednici Skup{tine op{tine inicijativu za akciju ~i{}ewa
Savskog venca u kojoj bi, pre svega, u~estvovali u~enici saskovena~kih {kola. Cene}i inicijativu interesantnom i blagotvornom op{tinski ~elnici su dugo razmi{qali kako da
je sprovedu u delo, jer op{tina u odnosu na
{kole nema te ingerencije, niti èli niti
moè da im „naredi” tako ne{to. I onda, ba{
ovog prole}a, pojavila se inicijativa odakle
smo je najmawe o~ekivali, sa Dediwa, iz Internacionalne {kole „ârtvel”, koju poha|aju
uglavnom deca beogradskih diplomata i stranaca koji ovde ìve i rade.
N
16 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
U pomenutu [kolu je, naime, s po~etkom teku}e
{kolske godine, stigao
iz Australije Kris Gibs
(gore na slici predvodi akciju), novi profesor. Beograd ga je osvojio na pre~ac, toliko da
i svoju budu}nost vidi u
wemu. Razmi{qaju}i kako da se oduì i pomogne
gradu koji ga je do~ekao otvorenog srca gospodin Gibs je
re{io da pokrene akciju „Za ~ist
Beograd” i odmah, nailaza}i na razumevawe u svojoj {koli, sa svojim |acima organizovao ~i{}ewe okoline „ârtvela”, raspisuju}i i konkurs za najboqi |a~ki plakat, nalaze}i sponzore, {tampaju}i majice i sl.
@ele}i da akciju pro{ire, iz {kole su
se obratili Op{tini i, kucaju}i na otvorena
vrata, nai{li na odu{evqen prijem kod Milo{a Kova~evi}a, savetnika predsednika op{tine i Nenada Preli}a, na~elnika op{tinske uprave. Kqu~no je bilo to {to je odmah dogovoreno da akcija bude trajna. U rekordnom
roku na sastanku u op{tini obreli su se i direktori svih savskovena~kih {kola, a wih
{est (osnovne {kole „A. Skala”, „V. R. Putnik”,
„V. Mi{i}”, „S. De~anski”, êtvrta i Sportska gimnazija), zajedno sa doma}inima akcije
iz „ârtvela”, odmah su, 13. maja organizovali
~i{}ewe dela Hajd-parka. Op{tina je sa svoje
strane, pored medijske i logisti~ke podr{ke,
obezbedila i plasti~ne vre}e, gumene rukavice, kao i osveèwe za mlade „komunalce”. U
akciji su u~estvovali i drugi op{tinski ~elnici, kao i direktori pomenutih {kola.
Za 3. jun bila je najavqena nova, jo{ masovnija akcija (koja je zbog ki{e odloèna), a ide-
ja za naredne susrete ne mawka; pomiwu se i zajedni~ki piknici, rok-koncerti za |ake u~esnike, razni konkursi i nagrade, kojih je i do sada
bilo, kao i to da svaka
{kola bude doma}in jedne od narednih akcija.
Pored primarnog ciqa, za lep{i Savski venac, preko dece i wihovih
pedagoga iz „ârtvela” ostvareni su i brojni kontakti sa ~lanovima diplomatskog kora koji su puni
lepih utisaka u odnosu na op{tinu Savski venac, voqni da i ubudu}e zajedno u~estvuju u
drugim lepim susretima.
D. Antoni}
KOMUNALNE TEME
Posle nedavnih poplava
e|u najugroènijim delovima Beograda
tokom, nedavnih poplava, bio je i deo
Savskog venca, od „Stenke” do Brankovog mosta, prakti~no celo savskovena~ko priobaqe, kao i deo uz top~idersku reku, gde je
bio poplavqen stadion BASK-a, kao i svi objekti na wemu (sportska hala, restoran, klupske prostorije).
Zbog poplava je dobar deo op{tinskih slu`bi bio u danono}noj pripravnosti, stalno na
terenu i na „usluzi” ugroènima, me|u kojima
je, naàlost bilo i onih koji su èleli taj
trenutak da iskoriste za „lov u mutnom”, pa su
se tu i tamo u medijima provukli i neki zluradi i pre svega neta~ni komentari. No, gotovo jednomese~no „opsadno stawe” moralo je proizvesti razne vrste senzacionalizma, pa ~ak
i egzibicionizam poput skijawa na vodi posred Bulevara vojvode Mi{i}a.
Posle povla~ewa Save vlasnici objekata
na najve}em delu prostora Savskog venca, uz
obalu uglavnom, uspevaju da saniraju posledice. Me|utim, mawi broj stambenih i poslovnih objekata i opreme potpuno je uni{ten i na}i }e se na spiskovima Komisije za utvr|ivawe {tete.
Najve}i broj tih objekata nalazi se izme|u
Starog tramvajskog i Brankovog mosta, u ulicama: Hercegova~koj, Bra}e Krsmanovi}a i
Travni~koj i to: preduze}a „@IT”, „Partizanski put” i „Bagersko brodarsko”, te porodice
M
Petrovi}, @ivkovi} i Milovanovi}. Drugi deo
Savskog, venca koji je pretrpeo ve}e posledice, nalazi se na obalskom delu oko ulice Bulevar Vojvode Mi{i}a, a najvi{e u delu kod
Beogradskog sajma i to: „SIP”, „Slu`beni
list”, Fabrika metalnih proizvoda „Rad”,
„BIGZ”, restorani „[est topola” i „Stenka”,
firma „Svetionik” i objekti na „Beogradskom sajmu”.
Op{tinski [tab i Sektor odbrane Savskog
venca tokom tih mesec dana nabavili su 15
pumpi koje je remontovalo op{tinsko Dobrovoqno vatrogasno dru{tvo, a koje su ugroènim porodicama i preduze}ima, pa i Beogradskom sajmu, date na kori{}ewe. Deo pumpi obezbe|en je i preko Odseka odbrane Stari grad.
Za nekoliko najugroènijih porodica bio
je organizovan privremeni sme{taj u mesnim
zajednicama: Zapadni Vra~ar, Top~idersko brdo-Sewak i Zeleni venac, kao i u Hotelu za
sme{taj èlezni~ara.
Na{a op{tina organizovala je u istom periodu 24-~asovno deùrstvo, a deùralo je
ukupno 24-oro zaposlenih iz op{tinskih odeqewa i slu`bi. ^lanovi [taba, radnici op{tinske inspekcije i Sektora odbrane danono}no su obilazili ugroèna podru~ja zbog
pomo}i onima koji tamo ìve. Posebno su se
istakli Milomir Pokimica i Petar Plav{i}
koji su za svoju po`rtvovanost od strane op{tine i posebno nagra|eni.
B. M. i \. V.
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 17
DRU[TVO
ova direktorka Gradskog centra za socijalni rad – Odeqewe Savski venac,
Valentina Radakovi}, nalazi se na ovoj
funkciji od po~etka februara. Protekle tri
godine provela je u Odeqewu Grocka, gde je
iskustvo sticala u timovima: za za{titu dece
bez roditeqskog starawa, za za{titu dece sa
poreme}ajima u pona{awu (maloletni delikventi) i za za{titu dece iz porodica sa poreme}enim odnosima (razvodi).
N
U okviru Odeqewa Savski venac, u Lominoj 17, nalazi se i takozvana „narodna kuhiwa” Gerontolo{kog centra. Tu najugroènija
lica, posebno stara, prema utvr|enim kriterijuma mogu besplatno dobiti jedan topli obrok dnevno. Kako isti~e Valentina Radakovi}, nakon nedavne revizije korisnika, a prema kriterijumima najnovije Odluke o pravima u socijalnoj za{titi Beograda, ovo pravo
trenutno uìva 79 korisnika. Prema re~ima
Valentina Radakovi}, direktor Centra za socijalni rad
BRIGA O STARIMA
– Ovaj rad mi je pruìo veliko iskustvo i
mnogo sam nau~ila, iako sam uglavnom radila
na problemima sa decom, kaè Valentina Radakovi}, nagla{avaju}i da op{tina Grocka
prema popisu (oni koji nisu popisani ~ine dodatni broj) ima duplo vi{e stanovnika nego
op{tina Savski venac i shodno tome i vi{e
korisnika socijalne za{tite.
Za ova ~etiri meseca, koliko je na ~elu
Odeqewa Savski venac uo~ila je zna~ajnu
razliku koja se odnosi na strukturu korisnika. Tako je op{tina Savski venac, obzirom da
je veoma „stara” op{tina, nu`no okrenuta wenim starijim gra|anima.
U Centru za socijalni rad Savski venac zaposleno je dvadesetak qudi u tri stru~na tima: za za{titu dece bez roditeqskog starawa i dece sa poreme}ajima u pona{awu (jedan
zajedni~ki tim), za za{titu dece iz porodica
sa poreme}enim odnosima i dece ometene u
razvoju (tako|e zajedni~ki tim) i za za{titu
odraslih i starih lica. Ovoj posledwoj kategoriji posve}uje se velika pa`wa, jer ih je prili~an broj.
direktorke, da bi se zaista ugroèni upoznali sa mogu}no{}u kori{}ewa ovoga prava, neophodno je u~e{}e svih segmenata dru{tva,
odnosno treba da budu ukqu~eni i Dom zdravqa, i Op{tina i Policija i mnogi drugi.
Naredni problem koji hitno traì re{avawe je pravo kori{}ewa pomo}i u ku}i. Ovo
pravo je u 2005. godini koristilo 118 korisnika, a trenutno je na ~ekawu 32 sugra|ana. Kako
isti~e direktorka, veliki problem predstavqa mali broj geronto-doma}ica. Zato se planira sastanak o ovoj temi na kojoj bi pored
predstavnika Centra u~estvovali i: Slu`ba
pomo}i u ku}i, Op{tina, Dom zdravqa i Crveni krst.
Pored pomo}i u ku}i ima i prili~an broj
zahteva za sme{taj starih lica u ustanove za
stare. Kako je velika prebukiranost ovih,
ionako malih, kapaciteta, trenutno na Savskom vencu ovaj vid zbriwavawa ~eka oko 20
potencijalnih korisnika. Najave da se o~ekuju neke donacije i pro{irivawe kapaciteta za ovu namenu za sada su jo{ „na duga~kom
{tapu”.
DVD „Savski venac” niè uspehe
AMBASADORI SAVSKOG VENCA
Dobrovoqno vatrogasno dru{tvo „Savski venac” proslavilo je
24. maja, u svojim prostorijama u ulici Gavrila Principa, veliko
priznawe – nagradu „Svetislav Stojanovi}”, koju je dobilo u Gradskoj skup{tini 19. aprila povodom Dana Beograda. Prema re~ima Qubomira Ili}a, predsednika Vatrogasnog saveza Beograda,
nagrada je zaista do{la u prave ruke, jer su rezultati koje DVD
„Savski venac” ve} godinama postiè, krunisani i nagradama na
me|unarodnim takmi~ewima.
DVD „Savski venac” postoji od 1947. godine, tako da }e naredne
godine proslaviti 60 godina rada. Kroz Dru{tvo je za to vreme
pro{lo hiqade dobrovoqnih vatrogasaca i drugih gra|ana koji
su u wemu obu~avani. Kako nam re~e Milorad Radulovi}, sekretar,
Dru{tvo trenutno broji sedamdesetak ~lanova, a u takmi~arskom
smislu aktivne su dve ekipe, po jedna ènska i mu{ka. @enska eki18 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
Valentina Radakovi} isti~e, kao va`nu informaciju za sve eventualne korisnike socijalnih vidova za{tite, da pored ostalih dokumenata koji su bitni, samo formalno prebivali{te nije od predsudnog zna~aja za korisnike. Naime, timovi uvek izlaze na teren i
utvr|uju fakti~ko stawe stvari, odnosno gde
korisnik zaista ìvi.
Direktorka isti~e da nakon sprovedenih
revizija skoro svih oblika socijalne za{tite i sezone godi{wih odmora, na jesen planira nove projekte za koje za sada èli da ostanu „tajna”.
Sneàna Mikavica
pa se nakon uspeha u zemqi 2001. godine plasirala na me|unarodno takmi~ewe u Finskoj, gde je osvojila srebrnu medaqu.
Prethodne, 2005. godine, i mu{ka i ènska ekipa su se plasirale na me|unarodno takmi~ewe koje je odràno u Vara`dinu, gde
su obe uzele „bronzu”.
Gradsku nagradu Dru{tvo je dobilo za svoj celokupan rad, jer
je pokazalo najboqe rezultate od svih 48 beogradskih dru{tava,
od kojih su 23 organizovana na teritorijalnom principu. Prema
re~ima Milorada Radulovi}a Dru{tvo puno pa`we posve}uje
{kolama, odnosno obuci i osposobqavawu |aka za protivpoàrnu za{titu. Pored toga, tokom posledwih poplava, koje su na{oj
op{tini donele dosta briga i problema, DVD „Savski venac” je
dobrovoqno i besplatno obavilo servisirawe i odràvawe svih
pumpi na teritoriji Op{tine. Ono za {ta su osposobqeni i za {ta
imaju dobru voqu da urade je pregled svih stambenih objekata na
Op{tini. Za to im je potrebna boqa saradwa i dozvola ~elnih
qudi Op{tine, a od ovog posla svakako niko ne bi imao {tete.
NAGRADA „SVETISLAV STOJANOVI]”
Svetislav Stojanovi}, komandir Odeqewa iz Vatrogasne brigade Beograda izgubio je ìvot 20. decembra 1984. godine prilikom ga{ewa poàra u stambenoj zgradi na Trgu bratstva i jedinstva 1 (sada{wi Savski trg), spasavaju}i ìvot dvoje dece.
Skup{tina Grada Beograda je nakon toga ustanovila nagradu,
nazvanu po ovom po`rtvovanom ~oveku. Nagrada nije dodeqivana od 1996. do 2002. godine, a ove godine je prvi put da jedno dobrovoqno vatrogasno dru{tvo dobije takvo izuzetno priznawe.
îwenica da je to Dru{tvo „Savski venac” moè nas samo ispuniti ponosom.
S. M.
DRU[TVO
PRED[KOLSKA USTANOVA
„SAVSKI VENAC”
Top~iderski venac broj 1,
OBJAVQUJE KONKURS
ZA POPUNU SLOBODNIH MESTA
U SVOJIM OBJEKTIMA
Konkurs je otvoren do 20. juna
Slobodna
mesta
OBJEKAT
MATURANTI S KOSOVA
ao deo lepe i velike akcije u kojoj je preko hiqadu maturanata iz osnovnih {kola sa Kosova svoju centralnu matursku
proslavu provelo u Beogradu, u „Sava” centru,
40-ak de~aka i devoj~ica – Srba sa Kosova,
bilo je u gostima kod svojih savskovena~kih
vr{waka. Ideja cele akcije bila je, izme}u
ostalog, u zbliàvawu dece sa Kosova i maturanata iz Beograda koji su im ta ~etiri dana,
od 25. do 28. maja bili doma}ini. Gosti i doma}ini zajedno su, {to organizovano {to kroz
druèwe, obilazili Beograd, pose}ivali razna wima interesantna mesta, pa izme|u ostalog prisustvovali i fudbalskoj utakmici
SCG – Urugvaj, prethodno, na obostrano odu{evqewe, posetiv{i na{e reprezentativce
Osim {to je i ve}ina znamenitosti koje su
èleli da vide (Beli dvor, stadioni, Top~ider itd.) ionako na Savskom vencu jedno prepodne proveli su i u na{oj op{tini, u kojoj ih
je primio i pozdravio predsednik op{tine Tomislav \or|evi}, gde im je prikazan film o
Top~ideru i uz prigodan koktel uru~eni paketi}i koji }e ih podse}ati na Savski venac.
Zajedno sa doma}inima potom su prisustvovali i proslavi dana {kole u „Isidori Sekuli}”, a po wihovoj èqi organizovana im je i
besplatna projekcija filma „Da Vin~ijev kod”.
Iako je cela akcija lepo osmi{qena, bilo je i
K
mawih kikseva. Jedan od wih vezan je upravo
za gore pomenuti film.
Gosti su, naime, po zamisli organizatora
trebalo da imaju bexeve s kojima im je obezbe|en besplatan ulaz u muzeje i bioskope (izme|u ostalog). Pomenute bexeve nisu ba{ svi
dobili, a nisu ih dobila ni deca doma}ini,
koji su s gostima sa Kosova bili nerazdvojni.
I, {to je va`nije od samih bexeva, s time nisu bili upoznati svi koji su trebali da raskrile svoje dveri i puste ih u svoje institucije.
A kad se humanost prepusti qudskom faktoru
de{avaju se i kiksevi. Videv{i da se pomenuti film daje u „\uri”, {to im je najbliè,
nazvasmo Ivana Kova~evi}a, direktora „\ure” da ga obavestimo da }e na projekciji filma od pola {est imati goste. Kao {amar nas
je zalepila informacija da on o tome ni{ta
ne zna, pa deca nikako ne mogu u}i bez ulaznice, koja ko{ta 120 dinara, jer to (navodno)
ne dozvoqava distributer filma. Nije mu
palo na pamet ~ak ni to da se eventualno za
ovu priliku odrekne polovine cene koja pripada „\uri”. Ne, u sali u kojoj se projekcija
obi~no vrti za desetak gledalaca 80-ak mali{ana su poklon s neba. U „Takvudu”, koji je sazdan na mnogo komercijalnijoj osnovi oberu~ke su, bez razmi{qawa, prihvatili svu decu,
gde im je svakako bilo mnogo lep{e.
D. A.
OD
SEPTEMBRA NOVA „PÊLICA”
Posle preseqewa dece iz vrti}a „P~elica” u objekat „Kraq Petar Prvi”, u ulici
Vladete Kova~evi}a po~etkom juna, zapo~ela je kompletna rekonstrukcija ove de~je
ustanove u Sewa~koj 46. Sredstva u iznosu od 14.500,00 dinara obezbedila je gradska
Skup{tina, a namewena su za rekonstrukciju vodovoda, zastakqivawe terasa, zamenu
stolarije, pro{irewe pojedinih soba i ure|ewe prilaza objektu. Radove izvodi firma
„Unigrad” kojoj je dat rok od 90 dana, mada u Pred{kolskoj ustanovi „Savski venac”
predvi|aju da bi svi poslovi trebalo da se zavr{e sredinom septembra.
Podse}amo da je ova de~ja
ustanova proletos, sve do 18.
aprila, punila novinske stupce beogradskih pisanih medija, kada je osporeno pravo SZ
„Pobeda” na kori{}ewe dela
parcele na kojoj je upisana op{tina Savski venac.
U „P~elici” kaù da im je va`no samo da se ra{~iste svojinski odnosi i da de~ji deo
bude razgrani~en, makar bio i
mawi, dok Op{tina svoj deo
moè da koristi onako kako
odlu~i.
B. Mari}
Vrti} Jasle
(3-7 g.) (do 3 g.)
„SVETA PETKA”
Top~iderski venac br. 1
30
29
„CARICA MILICA”
Milana Tepi}a br. 16
8
17
„JELENA AN@UJSKA”
Vi{egradska br. 27
15
15
„KRAQICA MARIJA”
Milo{a Pocerca br. 6
12
13
„PÊLICA”
Sewa~ka br. 1
12
19
„KRAQ PETAR PRVI”
Vlade Kova~evi}a br. 1
4
16
„KRAQ PETAR PRVI”
Petodnevni oblik (pon.-pet.)
8
9
„GROFICA OLGA”
Uì~ka br. 18
10
23
„AN\ELAK”
Bir~aninova br. 18a
30
/
„PRINCEZA OLIVERA”
Gavrila Principa br. 65
32
/
„DUGA”
Qutice Bogdana br. 2
39
/
PROGRAM PRIPREME
55
ZA [KOLU (deca od 5,5-6,5)
/
BESPLATNO U BAWU
Mesni odbori penzionera, u saradwi sa
OO penzionera Savski venac i daqe sprovode postupak besplatnog upu}ivawa na rehabilitaciju u zdravstvene ustanove i le~ili{ta u trajawu od 10 dana i pozivaju korisnike penzija (starosne, porodi~ne i invalidske) da podnesu zahteve u svojim MZ.
Pravo na zahtev imaju korisnici penzija
fonda PIO, ako im penzija za mart nije prema{ila iznos od 8.680 dinara, a sem penzije nemaju drugih prihoda, kao i da prethodne
tri godine nisu koristili pravo na rehabilitaciju na teret Fonda. U MZ (gde }e popuniti zahtev i dati pismenu izjavu), potrebno je podneti oba ~eka od penzije za mart,
dijagnozu i potvrdu lekara op{te prakse o
potrebi bawskog le~ewa. OO penzionera raspolaè sa 94 bawska mesta i konkurs }e biti otvoren dok se ona ne popune.
Podnete zahteve razmatra}e nadle`na
filijala Republi~kog fonda za penzijsko i
invalidsko osigurawe.
B. R.
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 19
ZDRAVSTVO
Takmi~ewa op{tinskih Organizacija Crvenog krsta
TERORISTI^KI NAPAD
KAO HIT-VE@BA
i uporna ki{a nije omela mlade ~lanove nekoliko beogradskih organizacija
Crvenog krsta da prvog junskog vikenda
u Durmitorskoj 12 odrè gradsko takmi~ewe
„Realisti~ki prikaz povreda”.
Trideset sredwo{kolaca i studenata Starog grada, Palilule, ûkarice i Savskog venca, kao doma}ina, predstavili su svoje pozna-
N
ZBOG KI[E ODLO@ENO
TAKMIÊWE
Gradsko takmi~ewe ekipa Crvenog
krsta, koje je istog vikenda trebalo da se
odrì u Top~ideru, kod restorana „Milo{ev konak”, zbog jake ki{e je odloèno za 1. juli. Savski venac }e na tom takmi~ewu predstavqati ~ak tri ekipe.
vawe povreda, ali su ove godine oti{li i daqe od uobi~ajenog, klasi~nog rawavawa, strujnih udara i posekotina. Uz ve} ustaqeni i,
naàlost, uvek aktuelan prikaz posledica
narkomanije, alkoholizma i sekti, ovaj put
pokazali su da znaju da simuliraju i teroristi~ki napad.
Policajcima iz obli`we MUP-ove ambulante i sama~kog hotela ostalo je da posmatraju i
izvuku poneko iskustvo iz de~ije ozbiqnosti
i ma{tovitosti.
B. Mari}
IZ DOMA ZDRAVQA „SAVSKI VENAC”
USKORO ULTRAZVUK
Uskoro }e na{i gra|ani u primarnoj
zdravstvenoj za{titi mo}i da koriste ultrazvuk, jedan od najmodernijih medicinskih aparata. Zbog visoke pozicije u Republici i nedavno osvojenog drugog mesta
za kvalitet usluga, Ministarstvo zdravqa
opredelilo je na{em Domu zdravqa dva
miliona dinara.
POMO] NORVE@ANA
Ve} je poznato da se ènama u menopauzi i prevenciji osteoporoze u Savskom vencu pridaje izuzetna pa`wa i postiù rezultati. Stoga je sasvim izvesno, saznajemo u DZ, da }e se u projekat preko Ministarstva zdravqa ukqu~iti i vlada Norve{ke, koja je dala svoju podr{ku.
[KOLA RODITEQSTVA
Na{ Dom zdravqa dobio saglasnost nadle`nost ministarstva za projekat „[kola
roditeqstva”, kao prvog savetovali{ta
tog tipa u zemqi. Kako se radi o multilaterarnoj oblasti, koja obuhvata vi{e us20 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
ZUBI NA ODLO@ENO
Dom zdravqa „Savski venac” se prvi
dosetio, pa je za svoje pacijente uveo nov
na~in pla}awa stomatolo{kih usluga –
oni su i prva zdravstvena dràvna ustanova u Srbiji koja je uvela mogu}nost
pla}awa kreditnim karticama.
Polovinom aprila uveden je terminal
za pla}awe „Dina”, „Viza”, „Master” i
„Maestro” karticama. Sem toga, Dom
zdravqa je sa nekim firmama sklopio
ugovor kojim se sve stomatolo{ke usluge mogu spojiti u jedan iznos koji kasnije pla}aju na rate. To im se skida sa plate u trajawu od jednog do pet meseci, u zavisnosti od visine usluge.
Novim zakonom o pla}awu zdravstvenih usluga stomatolozi su primorani da
u|u u trì{nu utakmicu, jer pacijent vi{e nije vezan samo za svoju op{tinu, nego
moè sam da bira gde }e se le~iti.S. M.
kih specijalnosti, u projekat }e biti ukqu~eni de~ji psihijatri iz Instituta za mentalno zdravqe i socijalni radnici.
POMO] TELEFONOM
Na zdravqe ne treba misliti samo onda
kada vas ne{to zaboli, poru~uju zdravstveni radnici sa Savskog venca. To je bila
osnova ideje da se u Domu zdravqa u martu ove godine uvede telefonska linija za
sve gra|ane na{e Op{tine (3616-339). Telefon je otvoren od 13 do 19 sati, sa ciqem
da gra|ani nau~e kako sa~uvati zdravqe;
da zajedno sa osobqem Doma brinu o zdravqu ~lanova svoje porodice; da saznaju koje usluge pruà DZ i drugo.
Za sada na otvorenoj liniji deùraju patrona`ne sestre. Na pitawa vezana za konkretna oboqewa, odgovaraju tek posle konsultacije sa lekarima. U Domu zdravqa kaù da im je veoma bitno radno aktivno stanovni{tvo i nivo wihove zdravstvene
kulture. Kada su u pitawu epidemije, telefonski saveti su nezamewivi.
Pripremila: B. Mari}
GENERAL @DANOVA 80
POTREBNI RADNICI
ADMINISTRATIVNI RADNICI,
RADNICI OBEZBE\EWA,
SOBARICE, HIGIJENIÂRKE,
FIZI^KI RADNICI...
^lanarina za 2006. godinu: 200 din.
NETO DNEVNICE od
1.000 do 1.200 dinara
TEL: 2681-655, 2681-678, 2641-244
U TOKU JE OBNOVA ^LANSTVA
I PRIJEM NOVIH ZADRUGARA
ZDRAVSTVO
Za KBC „Dr Dragi{a Mi{ovi}”
okviru projekta „Pove}awe energetske efikasnosti
u javnim zgradama” koji sufinansira EU preko Agencije za rekonstrukciju, op{tina Savski venac realizuje
javnu nabavku „Isporuke i instalacije gasnih kotlova,
ukqu~uju}i i sistema grejawa i proizvodwe tehnolo{ke
pare za KBC DR Dragi{a Mi{ovi} – Dediwe”.
U otvorenom postupku za dodelu ugovora najuspe{nijem ponu|a~u, uz maksimalnu transparentnost, objavqen
je javni poziv u listu „Politika”, i na veb-sajtovima Agencije i Op{tine.
Konkurencija nije izostala, ukupno 16 otkupqenih tenderskih dokumentacija, od toga 11 podnetih ponuda. Javno
otvarawe ponuda odràno je 30. maja. Pored ~lanova Komisije za stru~nu ocenu ponuda, otvarawu su prisustvovali i ovla{}eni posmatra~i Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije.
Planirano je da se do kraja juna izvr{i odabir ponu|a~a i zakqu~ivawe ugovora, tako da se ~itav posao realizuje do septembra.
Kako je Savski venac jedina beogradska op{tina koja
u~estvuje u ovom projektu, od velikog je zna~aja da se ispo{tuju rokovi i obimna procedura koju name}e donator, jer
}e to, pored nesumwivog energetskog efekta, biti dobra
preporuka za op{tinu u drugim atraktivnim projektima
koji se sufinansiraju sredstvima EU.
U
U Zavodu za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj
JO[ 50 MESTA ZA LEÊWE
Z
avod za bolesti zavisnosti u ulici Teodora Drajzera dobio je upotrebnu dozvolu za 1.100 novih nadogra|enih kvadrata. êtrnaest novih soba na drugom spratu, za dodatnih pedesetak pacijenata, olak{a}e i ubrzati prijem i zna~ajno smawiti liste ~ekawa za ovu, jedinu referentnu, republi~ku ustanovu za prevenciju i le~ewe alkoholizma i narkomanije.
Hiqadu i sto nadzidanih i 560 adaptiranih kvadrata bolnice, firma
„Vitagradwa” je zavr{ila za rekordnih {est meseci, a vrednost radova
nadgradwe bila je ne{to vi{e od 32 miliona dinara, odnosno 340 evra po
kvadratu. Vrednost donacije firme „Vitagradwa” je devet miliona dinara, {to sve zajedno iznosi 41 milion dinara.
S.M.
NOVA ENERGETSKA
EFIKASNOST
Zavod za hitnu
medicinsku pomo}
DONACIJOM DO
NOVIH UNIFORMI
redstavnici kompanije „Mol grupa” poklonili su polovinom maja 350 kompleta letwih uniformi Gradskom zavodu
za hitnu medicinsku pomo}. Robert Has,
direktor „Mola” za Srbiju, izrazio je zadovoqstvo zbog toga {to je ovo preduze}e
u mogu}nosti da pomogne lekarima Hitne
pomo}i u wihovoj svakodnevnoj borbi za
ìvot gra|ana u te{kim i nekada opasnim
situacijama.
Borko Josifovski, direktor Gradskog
zavoda za hitnu medicinsku pomo}, kaè
da ga raduje donacija „Mola” i obja{wava
da je Hitna pomo}, kao Deda Mraz iz bajke,
kojeg niko ne pomiwe osim za Novu godinu.
P
NAJVI[E ZA KBC „DR DRAGI[A MI[OVI]”
Iz buxeta Grada izdvojeno je 45 miliona dinara za 16 zdravstvenih
ustanova na teritoriji Beograda. Zdravstvene ustanove Savskog venca dobile su zna~ajna nov~ana sredstva. Najvi{e je izdvojeno za KBC
„Dr Dragi{a Mi{ovi}” – osam miliona dinara, dok je Institutu za
neohirurgiju dodeqeno 5 miliona. êtiri miliona pripalo je Institutu za rehabilitaciju u Sokobawskoj, dok je Ginekolo{ko-aku{erska klinika „Narodni front” dobila 3,5 miliona, kao i Institut za
ortopedsko-hiru{ke bolesti „Bawica”.
Specijalnoj bolnici „Sveti Sava” pripalo je 2,5 miliona dinara,
dok je Institut za plu}ne bolesti dobio dva miliona. Medicinskom
fakultetu dodeqeno je milion dinara, Centru za magnetnu rezonansu KC Srbije 600.000, a Centru za radiolo{ku dijagnostiku Stomatolo{kog fakulteta 500.000 dinara.
S.M.
STAKLOREZA^KA RADWA
MU[
DOLAZIMO PO POZIVU
HVALA!
URAMQUJEMO I PRODAJEMO
UMETNI^KE SLIKE
Telefon: 27-56-853
Donosiocu ovog oglasa
odobravamo 10% popusta
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 21
[KOLSTVO
[est decenija [kole za brodarstvo, brodogradwu i hidrogradwu
JUBILEJ IZME\U REGATE
I MONOGRAFIJE
Internacionalna regata sa 200 u~esnika – Proslava {est decenija
postojawa – Promocija jubilarne monografije.
d 5. do 7. maja Brodarska {kola je bila doma}in u~enicima i studentima sli~nih
{kola i fakulteta iz okruèwa. U tom smislu u gostima su joj bili u~enici i studenti iz
Venecije, Portoroà, Splita i Kotora, {to je
uz doma}e ekipe ({kole doma}ina, vojne akademije, Saobra}ajnog fakulteta itd.) ~inilo
ukupno oko 200 takmi~ara. A povod ovog skupa
bila je ragata koja je 6. maja u deseto~lanim
~amcima poput onih za spasavawe, odràna na
U{}u kod Ratnog ostrva. Prvobitno planirana Ada Ciganlija morala je biti zamewena
drugom lokacijom zbog poplava koje su u tom
trenutku bile na najvi{oj ta~ki, {to je dosta
iskomplikovalo ìvot organizatorima. No sve
je ipak pro{lo u najboqem redu, a u celoj or-
O
ZANIMQIV SASTAV
Iako je, bez svake sumwe, {kolska monografija najlep{a i najdraà kwiga onima koji su svoje |a~ke dane ugradili me|u
wene korice, u woj mogu na}i brojne zanimqivosti i oni koji to, mo`da, ne bi
o~ekivali.
Jer, ko bi mogao pretpostaviti da su
Brodarsku {kolu zavr{ili: Jedna od na{ih trenutno najboqih glumica Anita
Man~i} i jedan od najboqih vaterpolista
sveta svih vremena, najnoviji ~lan „Hola slavnih” Igor Milanovi}; ili da je u
ovoj {koli jedno vreme radio kao nastavnik ~uveni Vladimir Dvornikovi}, tvorac antologijske „Karakterologije Jugoslovena”, da je fiskulturu predavao poznati ko{arka{ki trener Darko Ruso...
ganizaciji u~estvovala je i op{tina koja je za
ovu manifestaciju odvojila 80.000 dinara, organizovala kompletnu medijsku podr{ku, dala sve~anu salu za prigodnu izlo`bu i organizovala prijem i koktel za sve takmi~are i
organizatore, ve~e uo~i regate. Prijemu i ugodnom koktelu su, pored doma}ina i gostiju, kao
i predstavnika op{tine, na ~elu sa Milo{em
Kova~evi}em koji je pozdravio goste, prisustvovali i: ambasador Slovenije, kao i visoki
slu`benici ambasada Italije i Hrvatske.
Na regati, {to je u trodnevnom „ludom” provodu u~esnicima bilo mawe bitno pobedila
je, ina~e, ekipa Kotora, a na{a najboqa ekipa osvojila je tek 8 mesto (ipak su oni sredwo{kolci u konkurenciji mawe-vi{e studenata).
[EST DECENIJA – MONOGRAFIJA
[kola za brodarstvo, brodogradwu i hidrogradwu, proslavila je 22. maja 60 godina postojawa i rada prigodnom priredbom. Tom prilikom, ugostili su predstavnike Ministarstva
prosvete i sporta, odgovaraju}eg gradskog sekretarijata, svoje penzionisane kolege i predstavnike op{tine Savski venac.
Nekoliko dana nakon zvani~ne proslave, a
u sklopu we, promovisana je jubilarna monografija {kole. Promocija ove lepe kwige, koju kao prire|iva~ potpisuje profesor ove {kole Mom~ilo Mi}ovi}, mnoge od hiqada we22 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
nih |aka podseti}e na najlep{e dane „|a~kog
doba”. Puna {kolska sala sada{wih i biv{ih ~lanova kolektiva, kao i brojnih gostiju,
koji su hteli da pozdrave ovaj izdava~ki poduhvat, dovoqno govore o svrsishodnosti ovog
dela, ali i o ambicioznosti ove, nekad veoma
ugledne, {kole koja se, zahvaquju}i izuzetno
agilnoj direktorki Milici Bojani} i kvalitetnom kolektivu, ponovo vra}a na staze stare slave.
D. Antoni}
Iz Gradskog zavoda
za informatiku i statistiku
NA[E [KOLE U VRHU
Prema podacima gradskog Zavoda za informatiku i statistiku, Savski venac
na svojoj teritoriji ima tri {kole koje
su po uspehu u~enika na prijemnim ispitima za daqe {kolovawe u samom gradskom vrhu.
Me|u osnovnim, to je {kola „Vojvoda
Radomir Putnik”, rangirana odmah iza
vo`dova~ke „Veselin Masle{a”. Primat
kod sredwih {kola nosi Ugostiteqskoturisti~ka, a kod gimnazija se êtvrta
beogradska na{la na ~etvrtom mestu, iza
Pete, Tre}e i Devete.
[KOLSTVO
MATURANTI OSNOVNIH [KOLA
NOSIOCI DIPLOME
„VUK KARAXI]”
O[ „PETAR PETROVI] WEGO[”
Aleksandar Matkovi}, |ak generacije; Mihajlo Belo{evi};
Ana Crnomarkovi}; Marina Vu~eti}; Nevena Luki}; Aleksandar Petronijevi}; Milica Rajkovi} i Tara Latini}.
O[ „VOJVODA MI[I]”
Tomislav Skakaqevi}, |ak generacije; Nikola Nadi}; Milana Radovanovi}; Jovana Mari}; Milica Bulatovi}; Maja Vukosavqevi}; Marija Grgur i Jelena Slaveska.
O[ „STEFAN NEMAWA”
Dorotea Borkovi}, |ak generacije; Mina Krivokapi}; Katarina Milanovi}; Nevena Popovi}; Nemawa Opali}; Jana Grèti}; Nikola Grbavac; Ivana Drecun; Stefan Kneèvi}; Ana Daji}; Aleksandar Dudukovi} i Luka Turudija.
O[ „RADOJKA LAKI]”
Jovana Glogovac, |ak generacije; Nikola Milenkovi}; Jovana
Simi}; Ivan Risti}; Katarina Antonovi} i Maja Milojevi}.
O[ „VOJVODA RADOMIR PUTNIK”
Kosta Dimitrijevi}, |ak generacije; Vuk Ivanovi}; Milo{
Jovi~i}; Jelena Lukovi}; Awa Mladenovi}; Awa Popovi}; Aleksandra Veqkovi}; Gorana Lazi}; Milica Garzi~i} i Tara Markovi}.
O[ „ISIDORA SEKULI]”
Milutin Ban|ur, |ak generacije (?); Nemawa Vuleti}, |ak generacije (?); Mirjana Radi}, |ak generacije (?) i \or|e Mitrovi}.
[KOLA ZA O[TE]ENE SLUHOM „STEFAN DEÂNSKI”
Radovan Mi}anovi}, |ak generacije i Branko Simi}.
Uspesi |aka na {kolskim takmi~ewima
LEPO PEVAJU, BOQE RAÛNAJU
Cene}i uspehe u~enika na {kolskim takmi~ewima pravom slikom {kole, jo{ pre mesec dana smo od {kola traìli podatke za
na{ list. Odmah sutradan smo ih dobili iz „Wego{a”, potom i iz
ostalih {kola, osim „Isidore Sekuli}” odakle su nam uvek stizali spiskovi kojima oni pravdaju to {to od ~etiri „Vukovca”
imaju tri \aka generacije (!?).
Najvi{e uspeha u „P. P. Wego{u” imali su matemati~ari: Aleksa Brki}, Bo{ko \okovi}, Nikola Tomi}, Nina \okovi} i Milo{
Petrovi} koji su osvojili druga mesta na republi~kom nivou, kao
i Aleksandar Paunovi}, Uro{ Stani}, Andreo Arsi} i Nina \okovi} koji su osvojili tre|a mesta u gradu. Jana Karan osvojila je
prvo a Uro{ Stani} drugo mesto na gradskom takmi~ewu iz muzi~ke kulture, dok je Tamara Georgijev bila druga na takmi~ewu
iz tehnike.
U „V. R. Putniku” se posebno istakao Aleksa Babi} prvim mestima na gradskom a potom i republi~kom takmi~ewu iz fizike.
Prvi u gradu iz biologije bio je Stefan Borovi}, a drugaTamara
@egarac. Puno uspeha imali su i muzi~ari iz ove {kole na gradskom takmi~ewu, gde je Andrijana Jovanovi} osvojila prvo, a Ma{a Memedovi}, Emilija Boòvi}, Milica Cveti} i âlija Patrik
druga mesta. Ana Pe{ko iz „V. Mi{i}a” bila je tre}a u gradu iz
srpskog jezika.
Tamara Popovi} iz „S. Nemawe”, kao jedna od {est najboqih u
Srbiji bila je i na{ predstavnik, jedan od ambasadora Srbije u
Tajvanu na svetskom simpozijumu iz fizike. Ra{ko Miqkovi} i
Aleksandar Dudukovi} osvojili su prva mesta u gradu i u republici iz engleskog jezika, Mila Krivokapi} je bila tre}a u republici iz francuskog, a Dorotea Borovi} i Katarina Jakovqevi} su nakon uspeha na gradskom osvojile {esto (francuski) odnosno ~etvrto (srpski) mesto u Srbiji.
\aci „Radojke Laki}” imali su puno uspeha iz matematike, pa
je \or|e Raki} bio prvi u republici, Tomislav Renduli} drugi u
gradu i tre}i u republici, a Ogwen Jovanovi} drugi u gradu. Andrijana Rajovi} osvojila je drugo mesto u gradu iz biologije, a
Emilija Spai} i Andrijana Jakovqevi} bile su prva i druga na
gradskom takmi~ewu iz muzi~ke kulture.
Iz De~jeg kulturnog centra „Majdan”
RASPEVANO U LETO
135 godina od osnivawa Filolo{ke gimnazije
[KOLOVALA VELIKE QUDE
Povodom zavr{etka {kolske godine De~ji kulturni centar „Majdan” i Op{tinska organizacija prijateqa dece organizovali su 7. juna u svom sedi{tu u Kozja~koj ulici susret oko stotinu u~enika osnovnih {kola sa Savskog venca. U ve}
tradicionalnoj reviji najboqeg de~jeg muzi~kog, dramskog i likovnog stvarala{tva u~estvovali su i |aci {kole „Ru|er Bo{kovi}”, prve privatne osnovne
{kole na teritoriji Op{tine.
B. M.
Filolo{ka gimnazija, jedna od najuglednijih beogradskih {kola, sve~anom akademijom u
Ruskom domu proslavila je 135 godina od osnivawa. U prepunoj velikoj sali jubilarnom doga|aju prisustvovali su akademici, ugledni prosvetni, kulturni i javni radnici, kao i drugi biv{i u~enici. Jedno~asovni program, video prezentacija i re~i Milorada Milenkovi}a, direktora Filolo{ke gimnazije, podsetili su na osnivawe ove {kole 1870. godine, tada
Polugimnazije, u Makedonskoj ulici. Decenijama unazad gimnaziji je mewano ime: „Druga
mu{ka” (1870), „Vuk Stefanovi} Karaxi}” (1898-1904), „Ivo Lola Ribar” (1959-1988). Po~ev
od aprilskog bombardovawa 1941, u kojem je delimi~no o{te}ena, {kola je u narednim decenijama mewala i adresu. Iz neobja{wivih razloga, kako je nagla{eno, {kola je pedesetih godina poru{ena i preseqavana po Beogradu, da bi na mestu nekada{we Druge mu{ke
bila izgra|ena „Politika”. Tek 1988. sme{tena je u Kameni~ku ulicu na Zelenom vencu.
Kroz ovu gimnaziju, unazad vi{e od veka, pro{li su mnogi ugledni i veliki qudi (Knez
Pavle, Draà Mihailovi}, Ivo Lola Ribar, Tatomir An|eli}, Zuho Xumhur, Radivoje @u}a
Kora}, Vojislav Ko{tunica...)
Ni profesori, ni u~enici, ve} duè vreme ne mire se sa adresom i nazivom {kole. Za sada samo predlaù da se gimnaziji vrati ime Druga beogradska.
S. M.
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 23
KULTURA
Progla{en dobitnik kwièvne nagrade „Isidora Sekuli}” za 2005. godinu
„XONIJEV SOLO” RATOMIRA DAMJANOVI]A
iri za dodelu nagrade „Isidora Sekuli}” je na konferenciji za {tampu, odrànoj 8. juna u op{tini Savski
venac, proglasio dobitnika za prethodnu,
2005. godinu. @iri, u sastavu: Milica Jeftimijevi}-Lili}, Miroslav Maksimovi}, êdomir Petrovi}, Zoran Bognar i Milan Orli},
predsednik, odlu~io je da nagradu dodeli Ratomiru Damjanovi}u za zbirku pripovedaka
„Xonijev solo” u izdawu izdava~ke ku}e „Rad”.
Nakon 30 pro~itanih kwiga, koje su bile u
izboru za ovu presti`nu nagradu, u najuì izbor u{lo je pet naslova: „Xonijev solo” (Ratomir Damjanovi}), „Ko pla~e” (Sawa Domazet),
„Ako te zaboravim, moj o~e” (@arko Komanin),
„Pri~e i zna~ewe” (Radivoj Miki}) i „Freske
s uru{enog zida” (Ugqe{a Raj~evi}.)
@
IN MEMORIAM
ZORAN GLU[ÊVI]
Istaknuti kwièvni kriti~ar i esejista Zoran Glu{~evi} preminuo je nedavno
u 80. godini ìvota. Glu{~evi} je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na katedri za germanistiku. Veoma
rano se afirmisao na kwièvnoj i kulturnoj sceni Jugoslavije i bio je urednik brojnih kwièvnih listova i ~asopisa. Posebno se bavio izu~avawem nema~ke kwièvnosti, a bio je veoma cewen i kao kwièvni
kriti~ar. Pored eseja, pisao je drame za radio i televiziju.
Glu{~evi}eva bibliografija je izuzetno bogata, a posledwe wegovo objavqeno
delo je „Mefisto i on” u izdawu „Prosvete”. Priredio je sabrana dela Hermana Hesea i vaìo je za najboqeg poznavaoca Heseovog opusa. Kao urednik ili gost urednik
u mnogim izdava~kim ku}ama priredio je
mnoge naslove, kao {to su i Sabrana dela
Isidore Sekuli}.
Bio je ~lan mnogih presti`nih literarnih ìrija i dobitnik ve}eg broja priznawa i nagrada.
Za op{tinu Savski venac je posebno zna~ajno to da je Glu{~evi} bio dugogodi{wi
predsednik ìrija za dodelu nagrade „Isidora Sekuli}”. Svojim znawem i autoritetom istinskog erudite najvi{e je doprineo ugledu i prestiù ove kwièvne nagrade.
24 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
Milan Orli} saop{tava odluku @irija u prisustvu Biqane Ba~anin, na~elnice
Odeqewa dru{tvenih delatnosti i Draèna Majstorovi}a, sekretara Op{tine.
Milan Orli}, predsednik ìrija
je, obrazlaù}i odluku da nagrada
pripadne Ratomiru Damjanovi}u i
wegovom delu, rekao: – Xonijev solo, iako je podnaslovnom ànrovskom odrednicom definisan kao
kwiga pripovedaka, vaqa uslovno ~itati kao roman otvorene
strukture. Postupkom umetawa
teksta u tekstu, kao op{tim narativnim i kompozicionim na~elom, autor gradi sugestivnu
sliku vlastitog i sveta koji doìvqava i saznaje posredno – u svetlosti literature koja je odredila wegovo ~itala~ko i
stvarala~ko iskustvo, muzike koja je neodvojiva od wegovog doìvqaja stvarnosti, svakodnevnih i sudbinskih doga|aja koji su postali
vaàn deo li~nog i kolektivnog se}awa.
Ta ve{tina uo~avawa i ulan~avawa detaqa, izo{trenost pripoveda~kog ~ula i uma za
susrete i sudare privatnih i javnih sfera, su-
o~ava junake sa ìvotnim isku{ewima i, ironi~no se poigravaju}i wihovim sudbinama, uvodi
ih u prevarne ìvotne igre. Tako na primer, neuobi~ajenom promenom perspektivne ta~ke pripovedawa autor, preuzimaju}i ulogu
slobodnog komentatora slepim u~esnicima, inovativno i umetni~ki
odgovorno, za temu uzima burne petooktobarske doga|aje.
S. Mikavica
SVEÂNOST 19. JUNA
Nagrada „Isidora Sekuli}” (plaketa,
poveqa i nov~ani iznos od 100 hiqada
dinara) }e dobitniku, Ratomiru Damjanovi}u, biti sve~ano uru~ena 19. juna, u 12
sati, u sve~anoj sali op{tine Savski venac, uz prigodan umetni~ki program.
Humanitarni koncert: KUD „Abra{evi}” u Centru „Sava”
PROSLAVA VEKA POSTOJAWA
Na velikoj sceni Centra „Sava” odràn je koncert Kulturno-umetni~kog dru{tva
„Abra{evi}”, povodom stogodi{wice rada. Pored „Abra{evi}a” iz Beograda, na sceni je nastupilo jo{ deset ansambala iz Srbije, koji nose isto ime. Publici su se predstavila i tri ansambla „Abra{evi}” iz dijaspore: iz Londona, Pariza i Geteborga.
Beogradski koncert je posledwi u nizu koje je ovo dru{tvo odràlo {irom Srbije.
Na sceni je bilo oko 650 igra~a i muzi~ara koji su odu{evili publiku koreografijom,
no{wom, pesmom i muzikom. Koncert je imao humanitarni karakter, jer je sav prihod
upla}en u Fond za obnovu Avalskog torwa.
„Abra{evi}” je, ina~e, osnovan 17. decembra 1905. godine, inspirisan idejama mladog pesnika Koste Abra{evi}a, po kome je dru{tvo i dobilo ime. Kroz svoj jedinstven
profesionalni rad, „Abra{evi}” je uspeo da odoli vremenu i stalnim podmla|ivawem opstane i postane svetski priznato dru{tvo u oblasti o~uvawa narodnog stvarala{tva. Svoju misionarsku ulogu Dru{tvo je zadràlo do danas, ~uvaju}i tradicionalne vrednosti i {ire}i kulturu negovawem amaterskog stvarala{tva.
Na àlost, „Abra{evi}” je svoj jubilej proslavio u statusu podstanara. Tako je ve}
skoro {est godina i svi èqno i{~ekuju kraj leta, do kada se o~ekuje zavr{etak radova na obnovi prostorija u Resavskoj broj 76, kada }e se kona~no vratiti ku}i. S.M.
KULTURA
Bogat sadràj aktivnosti biblioteke „Isidora Sekuli}”
U Galeriji „HART”
IZLO@BE, PROSLAVE, PROMOCIJE
– KAO NA TRACI
IZLO@BA BRAZILSKE
FOTOGRAFIJE
dolaskom prole}a Op{tinska biblioteka „Isidora Sekuli}” krenula je s poja~anim programom kulturnih aktivnosti u svojim prostorima. Tako je u centrali, u
ulici Vase Pelagi}a, 23. marta, otvorena izlo`ba portreta koje je manirom starih majstora naslikao Vojislav Stevanovi}. Ovu postav-
S
Premijera u JDP-u
MILENIN „BROD ZA LUTKE”
Kad se sretnu hit-autor i jedan od najuspe{nijih rediteqa sa jugoslovenskih
prostora onda proizvod mora biti sjajan.
U to niko nije ni slutio, i{~ekuju}i 3. jun
i premijeru novog komada Milene Markovi} „Brod za lutke”, u reìji Slobodana
Unkovskog.
Ovo je tre}i komad Markovi}eve u
ovoj ku}i (i uop{te), gde je debitovala s
„Paviqonima”, da bi, u tandemu s Unkovskim, nastavila sa „[inama” i sad ve}
kao svetski priznat i igran dramski pisac dozvolila sebi luksuz da napi{e komad za ~ak 20-ak glumaca. A Unkovski ne
bi bio tako veliki da sebi ne moè da
priu{ti najboqu mogu}u podelu u kojoj
igraju, izme|u ostalih: Voja Brajovi},
Bogdan Dikli}, Tamara Vu~kovi}, Vojin
]etkovi}, Branislav Le~i}, Sloboda Mi}alovi}, Milica Mihajlovi}, Boris Isakovi}... U autorskom timu su jo{ scenograf Meta Ho~evar, kostimograf Qiqana Prokovi}, kompozitor songova Rambo
Amadeus i drugi.
ku, u istoj galeriji, 19. aprila je smenila izlo`ba crteà Miroslava Mihajlovi}a Leskovca, koju je, kao i prethodnu, otvorio mr Miodrag Rogi}, a u muzi~kom programu u~estvovao
je Mladi ansambl Centra za ranu muziku „Renesans”. Dan pre toga, u istoj biblioteci, obeleèn je Dan de~jeg odeqewa „Vojislav Ili}”,
uz u~e{}e dece iz Vrti}a „P~elica”, u~enika osnovnih {kola „Stefan Nemawa” i „Anton
Skala” i {ti}enika Doma
„Drinka Pavlovi}”.
Posle zimske pauze, zbog lo{eg grejawa, sa kulturnim aktivnostima je, po~etkom aprila, krenuo i ogranak „Bora
Stankovi}”, u ulici Gavrila
Principa, otvarawem izlo`be
slikane svile i batika „Tragovi”, Zorke Antoni} (na slici
levo). U istom prostoru, 18. aprila, organizovana je promocija kwige „Na krilima lasta”,
Aleksandre Damwanovi} D’Agostino, za koju je ilustracije radila Marijana Karali}, ~ija izlo`ba akvarela je, tako|e, otvorena tom prilikom.
U „centrali”, na Top~iderskom brdu 19. maja je otvoreno
„Top~idersko kulturno leto”
izlo`bom slika Mirjane Stan~i}, a ~etiri dana kasnije u ogranku u Savamali otvorena je
izlo`ba fotografija Predraga Vu~kovi}a „Vodopadi”. Ve}inu ovih izlo`bi svojim muzicirawem uveli~ali su ~lanovi ansambla „Danubius”, @ivojin Velimirovi}, violina i Vlada Pavlovi}, violon~elo.
Najzad, de~ji ogranak Top~iderskog kulturnog leta otvoren je 25. maja priredbom „ârobna {kola”, dece iz Specijalne {kole „Anton Skala”, da bi 30.maja bila organizovana
i zavr{na manifestacija „\a~kih pesni~kih
susretawa”, na kojima je u~estvovalo sedam
savskovena~kih {kola.
D. A.
U najnovijoj savskovena~koj galeriji
„Hart”, u ulici Kneza Milo{a broj 45, u
toku je ukupno tre}a po redu izlo`ba.
Ovoga puta izloèni su radovi brazilske Foto grupe „Luminous” iz Sao Paola.
Sve fotografije su crno-bele, sa fantasti~nim svetlom (vaqda u skladu sa nazivom grupe) {to ne da nije hendikep, nego ~ak i prija.
Ambasador Brazila Dante Kueqo De Lima
Izlo`ba je organizovana u saradwi sa
Foto-kino savezom Srbije i brazilskom
ambasadom. Izlo`bu je otvorio wegova
ekselencija ambasador Brazila Dante Kueqo De Lima.
Bila je to lepa prilika da saznamo ne{to vi{e o zemqi koja nas asocira uglavnom na fudbal, kafu, karneval, sambu i
lepe ène, mada je i na otvarawu, uz egzoti~ne koktele sa brazilskom rakijom kapiriwom bilo pomalo od svega toga, sem
fudbala, naravno.
D.A.
IZLO@BA U MZ
Za gra|ane MZ „Zeleni venac”, 22. juna
bi}e organizovana izlo`ba kerami~ke
radionice Manakove ku}e, kao i fotografija dr Zorana Milutinovi}a sa motivima poplavqene Savamale. Tom prilikom,
uz kulturni program, bi}e uru~eno 20 paketa socijalno ugroènim gra|anima.
„KRSMANAC” ZA MZ
MZ „Zeleni venac”, u saradwi sa Akademskim pozori{tem „Branko Krsmanovi}”, obezbedila je, za gra|ane sa svoje
teritorije, 40 besplatnih karata za predstave: „@ivot je lep”, „Lekcija”, „Galeb”
i „Laà i paralaà”. Ova saradwa bi}e
nastavqena i ubudu}e.
B. R.
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 25
SPORT
Fudbal
JUBILARNI PAD „GRAFIÂRA”
P
role}na fudbalska sezona za BASK, Grafi~ar i @elezni~ar zavr{ena je prili~no
neuspe{no. I dok su BASK-ovi „Sokolovi”, kao debitanti u Prvoj ligi Srbije, na
kraju jeseni jo{ i gajili neke ambicije, ~ak i za plasman u Super ligu, prole}e su odigrali konstantno-promenqivo, pobe|uju}i kod ku}e i gube}i u gostima, osvojiv{i na
kraju 11. mesto. U Srpskoj ligi @elezni~ar iz Bare Venecije se odavno pomirio sa
epizodnom ulogom u ovom prvenstvu, igraju}i toliko koliko je bilo potrebno da ne
do|e u „opasnu zonu”, osvojiv{i na kraju solidno osmo mesto.
Zanimqiv je, i pomalo tuàn, slu~aj „Grafi~ara”
koji je po~etkom sezone ~ak najavqivao borbu za titulu, a jesen zavr{io bliè sredini nego dnu tabele. Gotovo beskona~nom serijom poraza „Grafosi”
su padali sve niè, usput promeniv{i ~ak ~etiri
trenera, da bi dve uzastopne pobede postigli tek u
posledwim kolima, kad su ih sa trenerske klupe vodili ~lanovi uprave i kad im te pobede vi{e ni{ta
nisu zna~ile. Tu`no u ovoj pri~i je to da „Grafi~ar” upravo ove godine slavi 85 godina ponosnog ìvota uglavnom u elitnoj skupini starih beogradskih
klubova iz koje sada ispada u Beogradsku zonsku
ligu. Najzad, u Drugoj beogradskoj ligi „Brodarac”
je prole}e odigrao najboqe u zadwih desetak godina
i sve do pretposledweg kola bio u konkurenciji za
vi{i rang da bi porazom od direktnog konkurenta
„Borca” u Progaru ostao na visokom ~etvrtom mestu.
Od jeseni u Zoni
U istom rangu „Slavija” je tre}a – otpozadi.
Streqa{tvo
NAJBOQA U VREMENU
I PROSTORU
Iako je ve} do sada postigla toliko uspeha
da s pravom nosi epitet najboqeg svetskog
strelca svih vremena u ènskoj konkurenciji
(pet puta je u karijeri i zvani~no osvajala godi{wu nagradu kao najboqa na svetu) legendarna Jasna [ekari}, ~lanica „Crvene zvezde” i reprezentativka Srbije, bogatoj riznici od preko sto trofeja sa najve}ih svetskih
takmi~ewa stalno dodaje nove medaqe.
Da li znate
„SENEGALAC” U SAVAMALI
e{ko je odgonetnuti {ta je ~lanove Dru{tva beogradskih trgova~kih pomo}nika
1928. godine inspirisalo da svom tek osnovanom fudbalskom klubu daju ime „Senegalac”, i vaqda u skladu sa time odaberu ni{ta mawe neobi~nu crveno-zelenu kombinaciju klupskih boja. Igraju}i uglavnom u ~etvrtom i tre}em razredu Beogradskog
fudbalskog podsaveza „Senegalac” najve}i uspeh ostvaruje osvajawem prvog mesta u
Tre}em razredu 1935. godine, da bi nakon toga promenio ime u SK (Sport klub) Beogradska trgova~ka omladina, ili skra}eno BTO. Posledwe godine svoga postojawa SK
BTO je proveo u Drugom razredu – Grupa „Sava”, da bi s po~etkom Drugog svetskog rata
prestao sa radom.
Klub je delovao u Savamali, u Kara|or|evoj ulici, a svoje utakmice igrao u Bara Veneciji i pripadao je grupi klubova Radni~ko-sportske zajednice. Imao je prvi i drugi
(rezervni) tim i ukupno oko sto ~lanova. Na ~elu kluba bili su: predsednik Branislav Skoki}, potpredsednik Jovan Perih, sekretar Jevrem Avramovi} i ~lanovi
uprave G. Memedovi}, R. Anastasijevi}, R. Radovanovi} i K. Lero, koji su i najvi{e pomagali klub.
T
Na ~etvrtom ovogodi{wem takmi~ewu za
Svetski kup, u Milanu, po~etkom juna, Jasna je
osvojila ukupno petu svetsku, ovoga puta zlatnu, medaqu u 2006. godini. Pre toga je osvojila bronzu u Kini, pa dva zlata u Brazilu i
srebro u Minhenu i ve} sad istakla kandidaturu za sportistkiwu godine. Prethodno je,
osim najboqeg strelca na planeti, naziv sveukupno najboqeg sportiste godine osvajala u
tri dràve: SFRJ, SRJ i SCG, pa je red da to
osvoji i u (samostalnoj dràvi) Srbiji.
Tenis
MIKI PRVAK DR@AVE
Miki Jankovi}, u~enik O[ „Vojvoda Radomir Putnik” i ~lan Teniskog kluba „Gemaks”, o kom smo pisali u pro{lom broju, osvojio je krajem maja jo{ jedan u bogatoj riznici trofeja. Ovoga puta postao je
prvak dràve u konkurenciji igra~a do
12 godina.
Rukomet
BASK [AMPION
I PRVOLIGA[
BSK „Senegalac”, stoje s leva: predsednik Skoki}, \or|evi}, Peruni~i}, Ili}, Obradovi}, Boì}, Ra|enovi}, Gagi}, Jevtovi}, Krsti}, Petrovi} i potpredsednik Perih.
Ime golmana koji leì ispred wih ostalo je nepoznato.
26 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
Pobedom u posledwem me~u protiv Zemuna (40:27) rukometa{i BASK-a osvojili su
prvo mesto u Drugoj ligi-Grupa „Centar” i
plasirali se u elitno rukometno dru{tvo,
u kom su ve} odavno crno-bele i crveno-bele kom{ije sa Top~iderskog brda.
Pobedu BASK-a vrednu titule ostvario
je slede}i tim: Marinovi}, Stupar, ]osi},
Timoti}, Kneèvi}, [undi}, \oki}, Radovanovi}, Makari}, Pantovi}, Stani}, Grk, Markovi} i Kokanovi}.
SPORT
Od op{tinskog takmi~ewa do atletskog mitinga
„SESTRE” I „OFICIRI” POBE\UJU REDOM
Op{tinsko i gradsko [kolsko
prvenstvo u malom fudbalu
ZLATO I BRONZA
NA ISTE ADRESE
a ovogodi{wem op{tinskom prvenstvu
savskovena~kih osnovnih i sredwih
{kola u malom fudbalu ekipe O[ „Vojvoda Radomir Putnik” osvojile su oba prva mesta u ènskoj konkurenciji (reprezentacije V i VI odnosno VII i VIII razreda),
dok su u mu{koj konkurenciji prva mesta
osvojile ekipe O[ „Isidora Sekuli}” kod
mla|ih i O[ „Vojvoda Mi{i}” kod starijih razreda.
No, ekipe osnovnih {kola sa Savskog
venca na gradskom prvenstvu nisu imale
mnogo uspeha, pa je najboqi plasman ostvarila ekipa „Vojvode Mi{i}a” koja je u
gradu osvojila {esto mesto.
Mnogo uspe{niji bili su na{i sredwo{kolci. Prvaci Savskog venca, Medicinska {kola u ènskoj i Vojna gimnazija,
naravno u mu{koj konkurenciji, ostvarili su identi~ne plasmane, tre}a mesta i
bronzane medaqe, na gradskom prvenstvu.
N
Savskovena~ki osnovci kao ukras Memorijala Artura Taka~a
eliki Beogradski atletski miting „Memorijal ArturaTaka~a”, imao je i svoju
veli~anstvenu uvertiru, odrànu na
istom mestu mesec dana ranije, 5. maja. Toga dana u sklopu Op{tinskog {kolskog prvenstva
Savskog venca odràna je serija trka na 100
metara u kojima je u~estvovalo preko 120 mali{ana do 10 godina, i to onih najboqih sa
takmi~ewa iz svojih {kola, na kojima ih je
prethodno u~estvovalo oko 1200. Po osam najboqih de~aka i devoj~ica imalo je tu ~ast da
u dve (mu{koj i ènskoj) trke otvori veliki
gorepomenuti miting na Stadionu „Partizana” i da tom prilikom upoznaju, pa i nastupe,
dele svla~ionicu sa svim onim zvezdama koje su u Beograd tom prilikom pristigle iz
celog sveta. Ili je miting, moè se i tako
gledati, imao ~ast da se divna savskovena~ka deca pojave na wemu, otvore ga i ukrase na
najlep{i mogu}i na~in. Pro{av{i prethodno
sito i re{eto na Mitingu su, kao prethodnica
svetskim atletskim zvezdama, tr~ali: Olivera Cvetkovi}, Katarina Babi}, Na|a Mirosavqevi}, Vawa Seni~i}, Julija Miqani}, Jelena Aleksi}, Awa Bobi}, Katarina Kolunxija,
Sreten Atanaskovi}, Stefan Tomi}, Aleksandar Lazi}, Dragan Vu~eti}, Dragoqub Nedeqkovi}, Nenad Peri{i}, Vladan Marjanovi} i
Milo{ @iì}. Uz nastavnike fiskulture koji su sva ta izborna takmi~ewa po {kolama
organizovali i decu doveli, treba ista}i Vladimira Demnievskog, sekretara Sportskog saveza Savskog venca, koji je bio idejni tvorac,
V
pokreta~, koordinator i nosilac svih aktivnosti. Samo {to jo{ nije tr~ao.
Istog, 5.maja, na {kolskom prvenstvu Savskog venca u atletici u sve ~etiri kategorije
ekipne titule osvojile su ekipe O[ „Vojvoda
Radomir Putnik”. Pojedina~no, titule su u pojedinim disciplinama iz ove {kole osvojili:
Katarina Srni}, Jelena Mar~eti}, Aleksandra \uri}, Ivana Jovanovi}, Sawa Miri},
Aleksandra Nikoli}, Jelena Poli}, Jevrem
Kosni}, Nemawa Zalad, Ogwen Mitrovi},
Marko Majki}, Vojislav Vujo{evi}, Uro{ \or|evi} i Kosta Dimitrijevi}, uz jo{ dve {tafene pobede. Iz O[ „Stefan Nemawa” pojedina~ne pobede su ostvarili: Milena Despotovi}, Milica Tesli}, Jelisaveta Pavlovi},
Sa{a Jovanovi}, Ivan Dedi} i Aleksa Seman, iz „Radojke Laki}”: Sa{a Anti}, uz jednu
{tafetnu pobedu, iz „Isidore Sekuli}”: Tijana \uri} i Damir Rexepi, i iz „P. P. Wego{a”: Tamara Georgijev, uz {tafetnu pobedu.
Kod sredwo{kolaca ekipna prva mesta osvojile su omladinke iz Medicinske {kole i omladinci iz Vojne gimnazije. Pojedina~o prva
mesta osvojili su: Jelena Risti~evi}, Jasmina Peri} i Vuk Mir~eti} iz 4. gimnazije, Nevena \orovi} i Vladimir Pavlovi}, uz jednu {tafetnu pobedu iz Medicinske {kole, Sreten
Draòvi}, Dragan Milosavqevi}, Miroslav
Bojovi} i {tafeta Vojne gimnazije, Dragana
Milo{evi} i Dejan Halaj iz Ugostiteqske,
Katarina Raki} iz Brodarske {kole i Marina Vojinovi} iz Sportske gimnazije.
D. A.
MEDAQE NA GRADSKOM PRVENSTVU
a gradskom {kolskom prvenstvu u atletici Medicinska {kola i Vojna gimnazija osvojile su ubedqiva ekipna prva mesta, dok je O[ „Vojvoda Radomir Putnik” osvojila ekipno
drugo mesto u ènskoj konkurenciji za V i VI razrede. Osvojen je i pregr{t pojedina~nih medaqa, i to: Ogwen Mitrovi}, prvo mesto u skoku u vis me|u mla|im pionirima i tre}e mesto
{tafete ove {kole na 100 metara, Vojislav Vujo{evi}, iz iste {kole, drugi me|u starijim
pionirima u skoku u vis i Milica Tesli}, O[ „S.Nemawa”, drugo mesto u visu me|u starijim
pionirkama. Prva mesta me|u sredwo{kolcima osvojili su ~lanovi mu{kih (Vojna gimnazija)
i ènskih (Medicinska {kola) {tafeta na 4ã100 metara, kao i Marina Vojinovi} iz Sportske
gimnazije u bacawu kugle. Druga mesta osvojili su: Miroslav Bojovi} (daq), Ilija Smiqani}
(kugla), Aleksandar Milosavqevi} (100 metara), svi iz Vojne gimnazije, Jasmina Peri} (daq)
i Jelena Risti~evi} (800 metara), obe iz IV gimnazije, kao i Dragana Milo{evi} iz Ugostiteqske {kole na 400 metara. Tre}a mesta u gradu osvojili su: Ana Stanimirovi} u skoku u daq,
Jelena Vukeli} na 100 metara i Milijana Ugr~i} u bacawu kugle, sve iz Medicinske {kole.
N
VICE[AMPIONI
Na 18. me|unarodnom humanitarnom turniru u malom fudbalu, koji je od 3. do 5. juna odigran u „[umicama”, Savski venac je u
konkurenciji 12 ekipa osvojio vice{ampionsku titulu.
Tokom trodnevnog takmi~ewa na{i fudbaleri eliminisali su „Telekom” sa 1:0,
„Filip Moris” 3:0, „Intermont” 3:0 i Direkciju za gra|evinsko zemqi{te 3:2, da bi
u finalu penalima izgubili od Narodne banke Jugoslavije. Dva trofeja su ipak pripala na{oj ekipi, oba Pokimici, za najboqeg
strelca (9 golova) i najboqeg igra~a.
Prikupqena sredstva na ovom takmi~ewu,
koje je i ove godine, pored doma}ih firmi,
okupilo nekoliko ambasada, namewena su
Centru za za{titu odoj~adi, dece i omladine u Zve~anskoj ulici.
B. M.
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 27
GRADSKA OP[TINA SAVSKI VENAC
VA@NI TELEFONI
Tomislav \or|evi}
predsednik Op{tine i Op{tinskog ve}a
Du{ko Toma{evi}
zamenik predsednika Op{tine
i Op{tinskog ve}a
361-53-82, 361-53-88, 361-53-90
Nenad Preli}
na~elnik Op{tinske uprave
Radmila Stawevi}
zamenik na~elnika Op{tinske uprave 361-53-81, 361-53-89
^lanovi Op{tinskog ve}a:
Smiqka Mijailovi},
Mirko Adamovi},
Nikola Saveski,
Du{an Din~i}
264-54-88, 264-31-79, 206-18-00
Draèn Majstorovi}
sekretar Skup{tine op{tine
361-53-83
ODEQEWE ZA OP[TU UPRAVU
Na~elnik odeqewa
Zamenik na~elnika odeqewa
206-17-13, 361-40-73
206-17-22
MATI^NA SLU@BA I ODSEK ZA LI^NA STAWA GRA\ANA
Upis novoro|ene dece u mati~nu kwigu ro|enih
Upis dece ro|ene u GAK KCS u Vi{egradskoj 26,
20-61-717, 20-61-718
Upis dece ro|ene u GAK „Narodni front”
20-61-723
Zakazivawe ven~awa i upis u mati~nu
kwigu ven~anih, konstatacije braka,
razvoda, brakova sklopqenih u
inostranstvu i smrtovnice
20-61-730
Upis u mati~nu kwigu umrlih
20-61-701
Ispravke u mati~nim kwigama
20-61-726
Pisarnica (ulazni hol)
20-61-703, 20-61-705, 20-61-706
Sva obave{tewa i informacije o toku postupaka
mogu se dobiti na {alteru – prijemna kancelarija!
MESNE ZAJEDNICE OP[TINE SAVSKI VENAC
MZ „Zeleni venac”, Pop Lukina 17
MZ „Gavrilo Princip”, Gavrila Principa 44a
MZ „Slobodan Penezi}-Krcun”, Dr A. Kosti}a 15
MZ „Zapadni Vra~ar”, Svetozara Markovi}a 79
MZ „Stevan Filipovi}”, S. Filipovi}a 28a
MZ „Vojvoda Mi{i}”, Dinarska 14
MZ „Top~idersko brdo-Sewak”, Vase Pelagi}a 54
MZ „4. juli”, Milenka Vesni}a 3
MZ „Dediwe”, Bul kneza Alek. Kara|or|evi}a
632-356
3614-683
2643-172
2682-526
2652-082
2648-948
3693-085
660-843
668-252
ODEQEWE ZA INSPEKCIJSKE POSLOVE I IZVR[EWE
Na~elnik odeqewa
2061-782
Zamenik na~elnika
2061-776, 2061-777
Gra|evinska inspekcija
2061-784, 2061-785
Gra|evinska inspekcija ({ef)
2061-778, 2061-779
Komunalna inspekcija
2061-786, 2061-789, 2061-790
Republi~ka sanitarna inspekcija
2061-750, 2061-751
SLU@BA ZA STRU^NE I ADMINISTRATIVNE POSLOVE
Prijem pisanih predstavki i predloga gra|ana
Organizovawe prijema stranaka
kod funkcionera Skup{tine i Op{tinskog ve}a
Kneza Milo{a 99
361-53-82, 361-53-88, 361-53-90
Kneza Milo{a 69
264-54-88, 264-31-79, 2061-18-00
Gra|ani se mogu informisati
o aktuelnim de{avawima na Op{tini
(gasifikacija, rad op{tinskih organa,
stawe predmeta i dr.) i preko
KOL CENTRA
3067-469, 3067-473.
E-mail (za dostav. pitawa) [email protected]
SLU@BA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
[ef Slu`be
2061-880
[email protected]
E-mail:
SLU@BA ZA ZAJEDNI^KE POSLOVE
Izdavawe potvrda o otkupu op{tinskih stanova
2061-744
J. P. POSLOVNI PROSTOR SAVSKI VENAC
Kneza Milo{a 99
361-53-80, 361-53-95
OP[TINSKO JAVNO PRAVOBRANILA[TVO
Javni pravobranilac
Zamenici
2642-081
20-61-350
MINISTARSTVO FINANSIJA – PORESKA UPRAVA
Filijala Savski venac, Zeleni venac 16
2686-167
Filijala za pravna lica
3287-315
Porez na imovinu – fizi~ka lica
3287-228
ODEQEWE ZA IMOVINSKO-PRAVNE I STAMBENE POSLOVE
Na~elnik Odeqewa
2061-827
Zamenik na~elnika Odeqewa
2061-837
Poslovi vezani
za otkup stanova i stambenu oblast
2061-830, 2061-831
Poslovi vezani za eksproprijaciju
2061-834
Poslovi vezani za evidenciju
nepokretnosti u dru{tvenoj svojini i ukwi`bu
2061-833
ODEQEWE ZA GRA\EVINSKE I KOMUNALNE POSLOVE
Na~elnik Odeqewa
2061-792
Zamenik na~elnika i referent
2061-796
Gra|evinski poslovi
2061-799
Komunalni poslovi
2061-798, 2061-811
ODEQEWE ZA FINANSIJE I PRIVREDU
Na~elnik odeqewa
Zamenik na~elnika
Privredno-ekonomski poslovi
2061-817
2061-818
2061-813
ODEQEWE ZA DRU[TVENE DELATNOSTI I
MESNU SAMOUPRAVU
Na~elnik odeqewa
2061-863
Zamenik na~elnika odeqewa
2061-826
Poslovi bora~ko-invalidske za{tite
2061-824, 2061-825
Poverenik za poslove sa izbeglicama
2061-822
28 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
MINISTARSTVO ZA ODBRANU SCG
Referat za odbranu Savski venac
Vojni odsek Beograd 1,
odeqak Savski venac
2659-080, 20-61-760
2061-755, 20-61-754
MINISTARSTVO UNUTRA[WIH POSLOVA
OUP Savski venac, Savska 35
Deùrna slu`ba
Na~elnik Odeqewa
DE^JI KULTURNI CENTAR „MAJDAN”
Kozja~ka 3
OP[TINSKI ODBOR CRVENOG KRSTA,
Durmitorska 12,
CENTAR ZA SOCIJALNI RAD SAVSKI VENAC,
Lomina 17
SPORTSKI SAVEZ SAVSKI VENAC,
Vase Pelagi}a 54,
GRADSKI CENTAR ZA FIZI^KU KULTURU,
Deligradska 27,
OP[TINSKA ORGANIZACIJA INVALIDA RADA,
Nemawina 6
SAVEZ PENZIONERA SAVSKI VENAC,
Kneza Milo{a 69b
JAVNO STAMBENO PREDUZE]E SAVSKI VENAC,
Lomina 34
3618-744
642-949
643-562
369-2645
2646-652
3614-766
2661-445
658-747
361-83-57
2061-851
657-645
VA@NI TELEFONI
GRADSKA OP[TINA SAVSKI VENAC
ORGANIZACIJA PRIJATEQI DECE SAVSKI VENAC,
Milo{a Pocerca 28
684-684
VODI^ KROZ GRADSKA KOMUNALNA PREDUZE]A
Informativne slu`be za komunikaciju sa gra|anima
ZDRAVSTVO
DOM ZDRAVQA SAVSKI VENAC, Pasterova 1
Centrala
Direktor
Ku}na nega
Patrona`na slu`ba
[kolski dispanzer, Vojvode Milenka 35
Ambulanta – Vojvode Milenka 6
Ambulanta – Gorwa~ka 20
Ambulanta – Koste Glavini}a 3
Ambulanta – Lomina 39
Ambulanta – Lopudska 1
GRADSKA UPRAVA
3619-088
2684-493
2639-013
3616-339
361-60-84
3616-329
2647-770
2651-723
3616-332
2660-080
KULTURA
Jug. dram. pozori{te, Kraqa Milana 50
Stud. kult. centar, Kraqa Milana 48
Centar za kult. dekont., Bir~aninova 21
\uro Salaj, Nemawina 28
Muzej afri~ke um. Andre Nikoli}a 14
Muzej 25 maj, Boti}eva 6
Muzej èleznice, Nemawina 6
Manakova ku}a, Gavrila Principa 5
Biblioteka „Isidora Sekuli}”
Vase Pelagi}a 33
Gavrila Principa 40
Resavska 78
Qutice Bogdana 2
Bawi~ki venac 28
644-447
3602-044
3610-270
3611-644
2651-654
2661-677
361-03-34
3036-014
2652-262
2651-082
3614-591
2659-744
660-553
666-147
OSNOVNE [KOLE
Isidora Sekuli}, Gavrila Principa 42
Vojvoda Putnik, Bo{ka Petrovi}a 6
Vojvoda Mi{i}, Dr Milutina Ivkovi}a 4
Stefan Nemawa, Vasilija Ga}e{e 2a
Petar Petrovi} Wego{, Resavska 61
Radijka Laki}, Dr Aleksandra Kosti}a 1
3614-735
2667-224
2647-742
3690-480
3612-545
3619-713
SPECIJALNE OSNOVNE [KOLE
Anton Skala (spec.), Petra âjkovskog 2a
Stefan De~anski (nagluvi), S. Markovi}a 85
Dragan Hercog (spec), Vojvode Milenka 33
Stanislav Bini~ki (muzi~ka), Sewa~ka 31
2650-589
2684-167
3065-188
3692-672
SREDWE [KOLE
Filolo{ka gimnazija, Kameni~ka 2
185-841
êtvrta gimnazija, Teodora Drajzera 25
3671-804
Gimnazija Sveti Sava, Resavska 58
2642-328
Sportska gimnazija, Petra âjkovskog 2a
2650-754
Medicinska {kola Beograd, Deligradska 31
2684-544
[kola za dizajn, Krupawska 3
3066- 409, 665-130
Ugostiteqsko-turisti~ka, Jug Bogdanova28
2633-250
Brodarska {kola, Milo{a Pocerca 2
645-342
Tehni~ka za dizajn koè, Brankova 17
632-183
PRED[KOLSKE USTANOVE SAVSKI VENAC
Vrti}-jasle Sveta Petka, Top~.venac 1
Vrti}-jasle Carica Milica, M. Tepi}a 16
Vrti}-jasle Kraq Petar I, V. Kova~evi}a 1
Vrti}-jasle Kraqica Marija, M. Pocerca 6
Vrti}-jasle Jelena Anùjska, Vi{egradska 27
Vrti}-jasle Grofica Olga, Uì~ka 18
Vrti} Duga, Qutice Bogdana 2
Vrti} P~elica, Sewa~ka 46
Vrti} Princeza Olivera, G. Principa 65
Vrti} An|elak, Bir~aninova 18a
Vrti} Ven~i}, Qutice Bogdana 46
Zajedni~ke slu`be, Top~iderski venac 1
Sekretarijat za komunalne i stambene poslove
Golsvordijeva 35
3083-886
Uprava za energetiku
Golsvordijeva 35
3083-813
Sekretarijat za imovinsko pravne poslove i gra|evinsku inspekciju
27. marta 43-45
3228-740
Sekretarijat za urbanizam i gra|evinske poslove
27. marta 43-45
3229-000
Sekretarijat za saobra}aj
27. marta 43-45
330-9599
Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine
27. marta 43-45
3226-106
Sekretarijat za inspekcijske poslove
27. marta 43-45
3227-000
Slu`ba za komunikacije i koordinaciju odnosa sa gra|anima
Golsvordijeva 35
3246-796
GRADSKA KOMUNALNA PREDUZE]A
Gradsko saobra}ajno preduze}e „Beograd”
Knegiwe Qubice 29
JKP „Parking servis”
Kraqice Marije 77
JKP „Beograd put”
Dragoslava Srejovi}a 8a
JKP „Beogradske elektrane”
Savski nasip 11
JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”
Deligradska 28
JKP „Gradska ~isto}a”
Mije Kova~evi}a 4
Pogon za Savski venac
JKP „Pogrebne usluge”
Ruzveltova 50
JKP „Gradske pijace”
@ivka Karabiberovi}a 3
Pijaca Zeleni venac
Pijaca Sewak
JKP „Zelenilo Beograd”
Mali Kalemegdan 8
RJ Top~ider
JKP „Infostan”
Danijelova 33
JKP „Gradsko stambeno”
Danijelova 33
RJ Savski venac, Brankova 15
Direkcija za gra|evinsko zemqi{te
i izgradwu Beograda
Wego{eva 84
629-019
3035-400
2765-382
2093-011
3606-606
2768-770
2883-701
208-3476
3806-450
262-3847
265-3656
2630-506
2684-690
3976-223
462-630
3286-406
2449-494
OSTALA KOMUNALNA PREDUZE]A
2661-623
3672-170
2652-615
2686-837
2682-961
2668-460
2660-474
2650-436
3617-549
2685-173
2663-131
2663-930
EPS-JP „Elektrodistribucija Beograd”
Prote Mateje 10-16
„Telekom Srbija” – Info centar
SP „Lasta – Prigradski saobra|aj”
@elezni~ka bb
@TP Beograd – „Beovoz”
Nemawina 6
Preduze}e „Dimni~ar”
Dunavska 62
RJ za Savski venac
JP „Srijagas”
Autoput 11
JUN 2006.
340-5555
9813
2180-691
3370-031
2632-454
3614-473
604-130
SAVSKI VENAC · 29
N
A
R
O
T
S
E
R
”
R
A
^
I
F
A
„GR
JAGWETINA SA RA@WA
ULEP[ANA BA[TA
UZ VIDEO-BIM
O
tvoren davne 1963. godine, kao fudbalska kafana, sme{tena uz igrali{te
istoimenog kluba u {umi kod Top~iderske zvezde, Restoran „Grafi~ar” se vremenom
razvijao, od „[ibice” kako su ga godinama zvali, do jednog od najrenomiranijih u gradu.
Danas je to veliki i lep restoran, sa 150
mesta unutra, tradicionalan u najlep{em smislu, sa podrazumevaju}om patinom. Takva mu je
i kuhiwa, sa nacionalnim jelima, od kojih su
posebno popularne dimqene ve{alice i kobasice sopstvene proizvodwe, ali i jagwe}e sarmice u maramici, prebranac i drugi sli~ni
specijaliteti. Ono {to posebno privla~i goste je izvanredna jagwetina s ra`wa koji se
tu svakodnevno okre}e. I kao {to se vodi ra~una o poreklu i kvalitetu svake namirnice, tako i jagwi}i svakodnevno stiù iz Kosjeri}a.
Ono {to „Grafi~ar” izdvaja u odnosu na brojne sli~ne kafane je wegova ~uvena ba{ta, jedna od najlep{ih u gradu, sme{tena ispod stoletnih stabala, okruèna zelenilom, mirom i
ti{inom, gde se vreme usporava ~im u wu sed-
nete. Zato i ne ~udi da su naj~e{}i gosti upravo oni koji najbrè ìve: poslovni qudi i politi~ari, koji dolaze na ru~ak, i svakako znaju za{to ba{ tu dovode svoje goste. Estradne
zvezde i umetnici raznih profila, od kojih
mnogi stanuju u kom{iluku, rado ovde provode
ve~e. Posetioci „Grafi~ara” ~esto }e u wegovoj ba{ti videti Zdravka ôli}a, Neleta Karajli}a, Maksu ]atovi}a ili Emira Kusturicu, koji je u posledwe vreme, dodu{e, vi{e u
Ionako lepa ba{ta „Grafi~ara” je ovog
prole}a dodatno ulep{ana, novim itisonom, suncobranima, àrdiwerama, cve}em i drugim detaqima na koje je utro{eno 600.000 dinara. Ulagawa se do sada
nisu mnogo isplatila, jer je prole}e lo{e a ve~eri hladne i ki{ovite. Da~a Slavkovi} se nada da }e naredni dani biti
lep{i. Kad su lepi onda je ba{ta uvek
puna, a popune se i unutra{we sale, onima koji kasnije do|u, pa ne na|u mesto u
ba{ti i unutra ~ekaju na wega.
svom Drvengradu, a jedan od naj~e{}ih i najomiqenijih gostiju je akademik Dragan Nedeqkovi}, koji tu blizu stanuje, pa sve sastanke i
intervjue zakazuje u „Grafi~aru”.
Posebnu grupu gostiju ~ine brojni ambasadori i diplomate, koji s porodicama vole ve~eri
u ovoj ba{ti, u kojoj se u neko lepo ve~e smesti
i pola diplomatskog kora. Subotwi i nedeqni ru~kovi, tako|e, uop{te im nisu mrski. I
oboàvaju jagwetinu koju, vaqda, u zemqama iz
kojih dolaze, retko vi|aju, kao i sve na{e specijalitete sa ro{tiqa, a }evap~i}e obavezno.
Na pitawe – {ta je s wihovim obezbe|ewem,
gde se sve to smesti kada istovremeno do|e
nekoliko najvi|enijih, reko{e nam da su toliko diskretni da ih naj~e{}e i ne primete.
S po~etkom Svetskog fudbalskog prvenstva
u ba{tu „Grafi~ara” je stigao dva i po metra
veliki video-bim na kom }e se, uz specijalitete ku}e, gledati utakmice, jer gosti ovog restorana su na to ve} navikli. A posebno je inspirativna i atmosfera, ~esto internacionalna – navija~ka, koja se prilikom prenosa
napravi. Od 15. juna krenu}e i ìva, akusti~na
(na „uvce”) starogradska muzika, koja }e svirati izme|u utakmica, s prigodnim repertoarom, za veseqe ili tu`balice.
I da kaèmo na kraju da je „Grafi~ar” tek
tri kilometra udaqen od centra grada, u
ulici Vase Pelagi}a broj 31; da nema problema s parkirawem i da pre polaska za svaki slu~aj proverite i rezervi{ete mesto
preko telefona 3693-018 i 2650-032, a moète se informisati i dogovoriti i oko
organizovawa svih vrsta sve~anosti, svadbi, ro|endana, poslovnih i porodi~nih ru~kova i drugog.
Redovno radno vreme restorana je od 8 do
24 sata.
TIM KOJI DOBIJA
Restoran „Grafi~ar” posluje u sastavu
preduze}a „Beograd” AD (biv{i beogradski „Prokupac”). Na ~elu ku}e su: generalni direktor Blaò Babi} i direktor ugostiteqstva Mirko Kneèvi}, a upravnik
restorana je ve} ~uveni Danilo Slavkovi} – Da~a, koji je tu ve} 15 godina i za{titni je znak „Grafi~ara”, tako da mnogi gosti kaù „Idemo kod Da~e”. Naravno,
svi iz ovog tima su navija~i istoimenog
kluba, koji svojski pomaù, i finansijski i hrane}i wegove prvotimce, koje }ete tu ~esto sresti, ba{ kao i fudbalere
stotinak metara udaqenih velikih rivala sa Top~iderskog brda.
30 · SAVSKI VENAC
JUN 2006.
CENTAR „[EST TOPOLA” SA SVOJIM SADR@AJIMA
NACIONALI RESTORAN I KONOBA „NOSTALGIJA”
UZ TRADICIONALNU UGOSTITEQSKU
PONUDU ORGANIZUJEMO I:
– SPORTSKE I DRUGE PROSLAVE
– DONATORSKE VEÊRI
– MODNE REVIJE
– GENERACIJSKE I DRUGE SUSRETE
SPECIJALIZOVANI SMO ZA
POSLOVNO UGOSTITEQSTVO
DONATORI SMO I ORGANIZATORI MNOGIH
SPORTSKIH DE[AVAWA I MEMORIJALA
Molimo Vas da najavite svoj dolazak,
jer kapaciteti su nam ~esto popuweni!
Nalazimo se u Krugu Beogradskog sajma,
Bul. Vojvode Mi{i}a 14, Tel. 655 350
„REKVIJEM”
– Agencija za pogrebne usluge
PRIJATEQ U TE[KOM ÂSU
Za slu~aj smrti u bilo koje vreme, pozovite i prepustite
sve nama. U Va{e ime i za Va{ ra~un, uz dato pismeno
ovla{}ewe mi }emo:
1. Kod svih nadle`nih zdravstvenih i ostalih ustanova
i organa obezbediti svu prate}u dokumentaciju i umrlicu.
2. Za najkra}e vreme zakazati termin sahrane ili kremacije i obezbediti grobno
mesto, ako ga porodica ne poseduje.
3. Uraditi i dostaviti na ku}nu adresu
posmrtne liste-plakate i dati oglas u novine, po Va{em izboru.
4. Obezbediti po najpovoqnijoj ceni svu
pogrebnu opremu po Va{em izboru: katalo{ki ili direktno u na{em poslovnom
prostoru.
5. Opremiti i prevesti umrlog na grobqe, radi sahrane ili kremacije, kao i na
mesto sahrane po èqi porodice, u zemqi i inostranstvu.
6. Ugovoriti verski obred, dostaviti
cve}e, crninu i ostalo po Va{oj èqi i
potrebi.
7. Predati kompletiranu dokumentaciju nadle`nim dràvnim organima, radi
naplate Va{ih prava i sprovo|ewa ostavinskog postupka
po èqi.
8. Sve ostalo nenabrojano, a vezano za obi~aje, radwe i
postupke koji omogu}avaju dostojanstven ispra}aj.
9. Sve naknadne radwe u vezi spomenika i obeleàvawa
grobnog mesta, pohrani urni, porcelanske slike i ostalo.
– Sve tro{kove nastale smrtnim slu~ajem plati}emo mi, a Vi }ete naknadno, po
priloènim ra~unima, izmiriti Va{e
obaveze u skladu sa Va{im finansijskim
mogu}nostima: odmah, na dogovoren broj
rata ili do dogovorenog roka.
– Pla}awe gotovinskim karticama poslovnih banaka, obveznicama stare devizne {tedwe i ostalim hartijama od vrednosti.
– Pogodnost za penzionere: odmah Vam
umawujemo tro{kove za vaè}i iznos nadoknade od penzijskog osigurawa.
– Uz Va{eg advokata mogu}i su svi ugovori za ìvota, a za slu~aj smrti.
Agencija
„REKVIJEM”
063 69 17 69
Deùrni telefon od 00 do 24 ~asa je:
063 69-17-69, tel/faks: 011 234-10-33
HVALA NA POVEREWU!
JUN 2006.
SAVSKI VENAC · 31
ada smo dobili „dojavu” da se na uglu ulice
Serdar Jola i Bawi~kog venca gradi neka „mnogo ru`na” ku}a i krenuli da je fotografi{emo ni
slutili nismo da }emo u}i direktno u pri~u o razli~itim ukusima, staru koliko i prva poimawa
estetike, etalon-primerom za delo koje }e podeliti mi{qewa toliko da }e nekom ovo biti najru`nija a mnogima mo`da i najlep{a ku}a. Tome smo se
osvedo~ili ve} po samom pona{awu tu prisutnih
radnika, ponosnih na svojih ruku delo, ali i kom{ija koji su nam sa divqewem prilazili i govorili „{ta se tek unutra, iza zidova krije”, procewuju}i da objekat ko{ta „nekoliko miliona evra” i
obave{tavaju}i nas da „gazda radi negde u Rusiji”,
ne èle}i ni da ~uju mi{qewe o pome{anim stilovima, preteranoj naki}enosti i napadnoj rasko{i.
Pogledav{i u redakciji tek snimqene fotke, na kojima sve izgleda jo{ lep{e i „jo{ starije” shvatili
smo kako }e ovo delo videti veliki deo ~italaca, u zemqi u kojoj znamo koja je televizija i koja emisija
na woj najgledanija, koja peva~ica najomiqenija, a koje novine naj~itanije. No, smatrali smo da je ipak
interesantno ovo delo izloìti sudu javnosti. Wegov autor, kao i u mnogim drugim sli~nim pri~ama,
sigurno ga nije ni projektovao i{~ekuju}i nagradu na Salonu arhitekture, od koje je honorar za ovo zdawe
sigurno mnogo opipqiviji. A za stotinak i vi{e godina, koliko }e ovaj solidno gra|eni dvorac sigurno
trajati, i pojam o nekim biv{im vremenima, u kojima je nastao, bi}e mnogo relativniji.
D. A.
K
O UKUSIMA NE VREDI...
OPASNO DRVO
edakciji se javio ~italac M. Stani{i} sa Sewaka i zamolio nas i u ime svojih kom{ija da napravimo prilog i prosledimo nadle`nima da drvo u ulici Koste Glavini}a broj
16, ispod kafane „Lep izgled”, preti da sru{i kanalizacioni {aht, a ve} sada diè asfalt na ulici.
I kad je ve} o ovoj ulici re~, gospodin Stani{i} iznosi i
problem nepotkresanog drve}a ~ije grane idu desetinu metara u vis i „gu{e” uli~no osvetqewe, tako da se no}u ne vidi „prst pred okom”. Nadamo se da }e nadle`ni, kojima }emo
proslediti ovaj broj Informatora, a kojima se gospodin Stani{i} ve} obra}ao, ovoga puta preduzeti ne{to.
R
ekako u epicentru akcije ~i{}ewa Hajd-parka, na klupi dva-tri metra udaqenoj od stolova sa okrepqewem, ali i gumenim rukavicama
i plasti~nim xakovima, na{la su se i dva penzionera. Okruèni |acima koji su, veselo zujali
pored wih, pronose}i vre}e pune tek prikupqenih otpadaka, uz ciku i smeh svra}ali na „punkt”
da uzmu novu „ambalaù” i usput popiju sok ili
koka-kolu, ove dve starine su, kao da se oko wih
ne de{ava ni{ta neuobi~ajeno, mirno }askale, ne
pomi{qaju}i da zbog naru{enog mira promene svoju omiqenu klupu. Nismo izdràli da ne porazgovaramo s wima, i, uz wihovo odu{evqewe akcijom koja tu te~e, a za koju se koji minut pre toga
~inilo da je i ne prime}uju, ~ujemo i neke druge
zanimqivosti. Osim {to svaki dan tu dolaze, {etaju parkom i sede ba{ na ovoj klupi, ~ak i kad vreme nije tako lepo kao tog 20. maja, stariji od wih dvojice, Maksim Lazarov (desno na fotografiji) ima 96 godina i po tome je verovatno jedan od najstarijih stanovnika Savskog venca. Wegov prijateq Mirko Gligorijevi}, pre~uv{i (ili ne ~uv{i) pitawe u vezi svojih godina smatrao je va`nijim da nas informi{e da je
wegov zet Dragan Tomi} ~ak osam godina bio predsednik Skup{tine Srbije. Uz èqu da ih zdravqe i daqe dobro sluì i wihov kratak inventar blaìh (seva, ìga, probada) zdravstvenih tegoba, koje definitivno ne}e ugroziti ove dnevne {etwe, ostavismo ih da nastave svoju uobi~ajenu pri~u. Koju verovatno i
danas na istom mestu pri~aju.
D. A.
N
PENZIONERSKI DANI

број 5 - јун 2006. године

Transcription

Similar documents

двоброј 21/22 - март 2009. године

Свети Кнез Лазар број 26

Reprodukcija socijalnih nejednakosti kroz obrazovne tranzicije

Health Care 1/07